Analiza Politike
Na putu ka EU:
Razvojne mogućnosti geografskih područja
8 april 2011
Copyright © IKS, 2011
Analiza Politike
Na putu ka EU:
Razvojne mogućnosti geografskih područja
8 april 2011
Ovaj izveštaj je omogućen uz velikodušnu podršku projekta koji finansira EU a kojim
upravlja Kancelarija za vezu Evropske komisije na Kosovu
Izveštaj i sadržaj su potpuna odgovornost ISK i ni na koji način ne odražavaju stavove
Evropske Unije
SADRŽAJ
UVOD............................................................................................................................1
I. PUT KA EKONOMSKOM RAZVOJU .................................................................6
RUPE NA PUTU U PROCESU PRIVATIZACIJE .................................................................9
POSPEŠIVANJE RAZVOJA? ĐAKOVAČKI PRIVATNI SEKTOR .......................................15
II. LJUDSKI RAZVOJ..............................................................................................25
OMLADINA: POKRETAČKA SNAGA ILI ODLAZEĆA SNAGA? .......................................28
DIREKTAN PUT ILI OBILAZNICA: PRAVA ŽENA I RAVNOPRAVNOST POLOVA .............30
ZAOBIDJENI? ROMI, AŠKALIJE I EGIPĆANI U ĐAKOVICI ...........................................40
III. BRISEL ILI BISTA ............................................................................................47
UVOD
Vozeći se jugozapadno od Prištine, primetićete novoizgrađene puteve koji
okružuju glavni grad i završavaju se pre nego što dođu do Đakovice.1
Izgradnja puteva, jedna od glavnih razvojnih politika kosovske vlade, čini se
da je zaobišla opštinu Đakovica. Putevi s rupama vode do njenih 86 sela, gde
živi oko 60,000. Na proleće i jesen, farmeri se mogu videti kako obrađuju
male parcele oko svojih kuća. Uz tursku kafu, slatke jabuke iz njihovih
voćnjaka, oni će vam reći da je život bolji nego pre 10 godina; međunarodna
pomoć im je omobućila da ponovo izgrade svoje oštećeni kuće i uspevaju da
proizvedu dovoljno hrane za svoje potrebe. Međutim zdravstvo, stručni kadar,
udžbenici i autobuski prevoz za njiohovu decu ostaju nepriuštivi, posebno za
porodice gde su žene glave porodica. Političari ne posećuju njihovo selo i ne
mare mnogo za njihove nevolje, jadaju se ovi ljudi.
Dok smo tako putovali, pred sam ulazak u Đakovicu, prošli smo pored
neobrađenih vinograda na plodnoj metohijskoj zemlji. Ogromni, napušteni
vinski podrum Ereniku stoji pored puta, stalni podsetnik na zaustavljeni
proces privatizacije. Čuvajući ostatke vina proizvedenog 70-ih i 80-ih godina,
ono je jedno od 39 preduzeća u društvenom vlasništvu (PDV)2 koje još uvek
čeka na privatizaciju. Nekad jedan od industrijskih centrara Kosova, sada je
većina Đakovačkih PDV nefunkcionalna usled vlasničkih sporova. Kao
rezultat, u ovom bivšem centru trgovine i proizvodnje, broj onih koji se
oslanjaju na socijlanu pomoć sada prevazilazi one koji su registrovani kao
zaposleni i koji plaćaju poreze.
Nakon ulaska u urbani centar Đakovice, koja je dom za oko 90,000
stanovnika, zasutavljamo se da popijemo macchiato.3 Teško je naći mesto u
kafiću među srednjoškolcima koji razgovaraju o tome šta im ostaje nakon što
maturiraju. Uz ograničene mogućnosti za zapošljavanje ili dodatno školovanje,
oni će možda pratiti trag svojih predaka koji su migrirali ka Prištini u potrazi
za boljim životom.
1
‘U verziji na albanskom i engleskom jeziku koristi se izraz Gjakova umesto Gjakova/Đakovica jer ga
koristi većina stanovnika Đakovice.
2
PDV je sporni termin. Bivši/sadašnji direktori ovih PDV insistiraju na tome da su kompanije prvatizovane
po ‘Markovićevim zakonima’ o transformaciji kapitala (Ali Buza, Director of Elektromotorri, ISK
konsultativna radionica sa nosiocima, Đakovica, 29 oktobar 2010). Vidi sledeće poglavlje.
3
U odnosu na procenjeni broj stanovnika, vidi OEBS, Đakovica opštinski profil, 2005.
www.iksweb.org
1
Đakovica na dlanu
Stanovištvo
150,000
Pol
Uzrast5
Zaposleni6
8,364
Nezaposleni
7
18,827
Na socijalnoj
pomoći
29,6589
Ruralno
60,000
Žene
76,500
Ispod 15
47,000
Javni Sektor
3,730
Odnos
42.3%8
Porodice na
socijalnnoj
pomoći
14,77910
%
40.0%4
51.0%
31.2%
40.0%
Urban
90,000
Muškarci
73,500
15-64
77,500
Privat Sektor
4,634
Penzineri
Osobe s
invaliditetom
9,89311
2,54812
%
60.0%
49.0%
51.4%
60%
Porodice palih
boraca/Ratni
invalidi
2,43813
Kasnije tog popodneva obišli smo Romsku Koloniju, nekoliko kolometara van
Đakovice. Smeće je nagomilano pred ulaz dok ka mestu vode blatnjavi putevi.
Uprkos sumornim životnim uslovima mladi Romi, Aškalije i Egipćani su bistri
i puni energije. Oni polažu nade u bolji život, shvatajući važnost daljeg
obrazovanja. Mada, čak i za inteligentnu 14 godišnju Mile, društvene norme
4
Druge procene daju podatak 48.3 procenata populacije (Rapid Strategic Development Assessments of the
Municipalities of Kosovo, Ministry of Finance and Economy, 2002-2004, str. 158).
5
Ministarstvo finansija i ekonomije, ‘Rapid Strategic Development Assessments of the Municipalities of
Kosovo, 2002-2004,’ str. 157-8.
6
Opština Đakovica, Direkcija za ekonomski razvoj, 2010. Ovo obuhvata samo registrovane zaposlene (ne i
neforamalni sektor, koji je izgleda prilino velik na osnovu ISK istraživanja).
7
Direkcija za ekononski razvoj, opština Đakovica, 2010.
8
UNDP, Human Development Report for Kosovo-The Rise of the Citizen: Challenges and Choices, 2004,
str. 121-124. Prema zvaničnim podacima registrovana nezaposlenost u Đakovici je samo 19.3 procenta.
Međutim, jedini zvanični podaci o nezaposlenosti koji su dostupno su zasnovani na osnovu broja osoba koje
se registruju u Redionalnom centru za zapošljavanje (REC). Nakon registracije nema skoro nikakvih koristi
od toga, mnogi ljudi se ne registruju I ne rečunaju se kao nezaposleni.
9
Kalkulacija ISK sabirajući sve kategorije osoba koje primaju socijalnu pomoć. Treba istaknuti da bu broj
osoba mogao biti veći zbog toga što više osoba mogu da benficriaju od socijalne pomoći za porodice
mućenika.
10
Osobe unutar porodice koje primaju socijalnu pomoć od Decembra 2009, (Zavod za Statistiku Kosova
(ZSK), Statistike za sociajalnu pomoć 2009, s. 25).
11
Broj osoba koji primaju od Decembra 2009, (ZSK, Statistike za sociajalnu pomoć 2009, s. 9).
12
Individualni broj primalaca od Decembra 2009, (ZSK, Statistike za sociajalnu pomoć 2009, s. 12.
13
Izgleda da ovo obuhvata osobe: ratne invalide i porodice mućenika od Decembra 2009 (Statistike za
sociajalnu pomoć 2009, s. 13).
www.iksweb.org
2
znače ’udaju takođe’ koja je jedina nada za bolju budućnost mladih devojaka.
Uprkos njihovim naporima da utiču na promene i one se osećaju ingorisanim
od strane funkcionera, uključujući opštinske „predstavnike“.
Politike na lokalnom nivou su ključne za bavljenje ugroženošću siromašnih,
manjina, mladih i žena. Onde gde nacionalne politike nisu dovoljne, ’razvoje
usmeren na određena područja’ obuhvata sveobuhvatni pristup gde se politike
odnose na određene potrebe na određenom geografskom području, kao što je
Đakovica.14 Kosovski Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je usklađen sa
Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi,15 snažno promoviše razvoj
usmeren na određena područja. Ipak, naši razgovori sa stanovnicima Đakovice
su ukazali na razlike između politike na papiru i prakse. U skladu sa
razvojnom politikom Evropske Unije (EU) i Standardima za pridruživanje,
ovaj dokument istražuje koje promene politika mogu voditi ka održivom
ekonomskom rastu i na određenim područjima i razvoju u Đakovici,
koristeći pristup zasnovan na ljudskim pravima.
Međutim pre nego što krenemo na ovo putovanje, mi ćemo vas upoznati sa
našom terminologijom i metodologijom. Prvo se odnosi na to da na uticaj na
politike utiče i to, kako je razvoj definisan i meren. Iznad uskog monetarnog
pristupa koji ne uspeva da uzme u obzir mnoge druge aspekte blagostanja,
sveobuhvatnije razumevanje razvoja se ovde shvata kao definicija Generalne
Skuštine UN:
Sveobuhvatni ekonomski, društveni, kulturni i politički proces, koji
ima za cilj stalno unapređenje blagostanja čitave populacije i svih
pojedinaca na osnovu njihovog aktivnog, slobodnog i značajnog
učešća u razvoju i u pravednoj podeli koristi koje iz toga proističu.16
EU kombinuje slična shvatanja o ljudskom razvoju i održivmo ekonmskom
razvoju sa okvirom zasnovanom na ljudskim pravima. Za EU, društvena,
kulturna, građanska, politička i ekonomska prava su neodvojiva, međuzavisna
i povezana. Nosioci prava (građani) i nosioci dužnosti (institucije i njeni
14
UNDP, At Risk: Roma and the Displaced in Southeast Europe, 2006, s. 6.
Zakon o lokalnoj samoupravi, br. 03/L-40. See: http://www.assembly-kosova.org/?cid=2,191,249.
16
GA Res. 41/128, 4 December 1986.
15
www.iksweb.org
3
predstavnici) imaju obaveze u razvojnom procesu da se povinuju zakonu o
ljudskim pravima.17 Diskriminacija se shvata kao ugrožavanje zakona o
ljudskim pravima i prava posebno ugroženih, izopštenih ili diskriminisanih
grupa koje su prioritetne.
Stoga, poštovanje ljudskih prava je i preduslov za eventualno pristupanje
Kosova EU. Sporazum o evropskom partnerstvu identifikuje prioritete koje
Kosovo mora ispuniti na putu ka EU integraciji, kao delu Procesa stabilizacije
i pridruživanja (PSP).18 Akcioni plan za evropsko partnerstvo(APEP) služi kao
’radni dokument’ za implementaciju sporazuma o partnerstvu.19 Godišnji
izveštaj o programu monitoringa Evropske komisije (EK) na osnovu APEP
meri napredak Kosova u ispunjenju standarda.
Opština Đakovica je izabrana kao geografska
‘Đakovica je postala crna
lokacija za ovu studiju razovoja zasnovanog na
tačka Kosova.’
određenom području ka pridruživanju EU
uzevši u obzir donekle jedinstvene okolnosti i
posebno ugroženo stanovništvo. I kao što je jedan ispitanik prokomentarisao
’Đakovica je postala crna tačka Kosova.’20 Istraživanje Kosovske Inicijative
za Stabilnost koristila je mešovite metode, uključujući više od 60 opširnih
intervjua sa ključnim nosiocima; četiri fokus grupe sa mladima, ženama
glavama porodica i mladim Romima, Aškalijama i Egipćanima; istraživanje
53 biznisa;21 i grupne intervjue sa ženama preduzetnicima, predstavnima
nevladinih organizacija (NVO) i Nadzornim timom skupštine opštine.
17
Razlika između potrebe (npr. ‘pristup osnovnih potreba’ i prava na neispunjene potrebe, dok prekršena
prava mogu bidi tražena u pravnom postupku. Vlasti moraju poštovati prava, dok nemaju nikakuv
odgovornost da se bave potrebama.
18
Kosovo mora ispuniti političke uslove uključujući demokratiju i vladavinu prava, ljudska prava i zaštitu
majina; regionalna pitanja i međunarodne obaveze. Ekonomski uslovi i Evropski standardi uključuju
međunarodno tržište, sektorske politike, pravdu, slobodu i bezbednost.
19
Privremene institucije samouprave (PISU) u saradnji sa UNMIK-om su izradile nacrt inicijalno 2005 i
2006 APEP, na osnovu Kopenhagenskih kriterijuma i Acquis Communautaire. 2006 APEP ‘je čvrsto
uključen’ u UNMIK-ove ‘Standarde za Kosovo’ Specijalnog predstavnika Generalngo sekretara u okviru
‘Kosovskog posla na evropskim ingegracijama’. APEP je trebao da ima ‘usku tematsku vezu’ sa
dugoročnom Razvojnom Strategijom i Planom Kosova u 2006. Strategija i Plan nikad nisu usvojeni, ali
2006 APEP drži da će nacionalne razvojne politike biti skoncentraiane na ispunjenju kriterujuma za
Evropsku integraciju (‘Kosovski Akcioni Plan za Implementaciju Evropskog Partnerstva,’ 2006, s. 9).
20
ISK intervju sa Muharrem Prizreni, Izvršni director NVO Fahri Vraniqi, Đakovica, 12 August 2010.
21
Ove su bile locirane uz glavne đakovačke ulice: Majka Tereze i Stara Čaršija.
www.iksweb.org
4
Osnovno istraživanje je obogaćeno sekundarnim izvorima, uključujući
istraživanja relevantnih zakona, politika, udžbenika, publikacija, medija i
drugih dokumenata. Rezultati do kojih se došlo u dokumentu su razmatrani sa
relevantnim nosiocima tokom radionica u Đakovici i Prištini. Tokom ovih
’provera od strane učesnika’ nosioci posla su potvridili otkrića tokom
istraživanja i pružili predloge od kojih su neki uključeni u ovaj dokument.
Prvo poglavlje ispituje koje promene politika mogu staviti Đakovicu na put
održivog ekonomskog razvoja, uzimajući u obzir njenu istoriju centra
proizvodnje i trgovine, neindustrijalizovanu okolinu i grad razoren tokom rata.
Drugo poglavlje se bavi politikama ljudskog razvoja u širem smislu, koristiće
pritup zasnovan na pravima. On se fokusira na potencijalno ugrožene grupe,
čija prava privlače posebnu pažnju EU:22 mladi, žene i Romi, Aškalije i
Egipćani kao manjine. Dokument zaključujemo pregledom predloga politika
koje se odnose na dalji razvoj Đakovice u skladu sa standardima za
pridruživanje EU.
22
EU Informacioni centra za kulturu, ‘Europe A to Z: Promoting Human Rights,’ at http://euiccks.com/en/eu_and_kosovo/europa_a_to_z, accessed 4 March 2011. Ovo je takođe razjašnjeno u APEP, biće
razmotreno kasnije.
www.iksweb.org
5
I. PUT KA EKONOMSKOM RAZVOJU
U ovom poglavju, idemo na put kroz istoriju Đakovice: od živahnog centra
trgovine tokom Otomanske imprerije, do srca industrije bivše Jugoslavije, do
područja osiromašenog tokom Miloševićevog režima represeivne politike i
rata koji je usledio. U okviru pridruživanja EU, potom ćemo ispitiati proces
privatizacije preduzeća u društvneom vlasništvu, obim u kom privatni sektor
utiče na ekonomski rast u Đakovici; i potendijal za rast u sektoru
poljoprivrede.
Istorijski, grad Đakovica je razvijen u 15 veku oko džamije Hadumi, izgrađeni
u 14 veku. Sa otomanskim trgovinskim rutama koje su išle sa zapada na istok
preko balkanskog grada, Đakovica je brzo pretvorena u centar trgovine i
zanatstva. Obrazovni i religijski kulturni centar je obuhvatao knjižaru, školu i
Veliku čaršiju (Stari Bazar).23 Izgrađen od Đakovčana, naselje nije ’uvezeno
sa strane’ već je ’spomenik albanske kulture’.24 1662, jedan posetilac je
opisao:
Đakovica ima dve hiljade ukrašenih kuća koje se nalaze na širokom
polju. Ima dve divne džamije, džamije bez minareta [mesđide],
unutrašnjost prekrivenu olovom. Ima divno javno kupatilo [hamam] i
oko tri stotine radnji sa oko hiljadu vrsta zanata.25
Tokom 16-og i 17-og veka, đakovička ekonomija se razvijala oko Starog
Bazara. Njene drvene tezge sa rezbarenim zastorima su bile poznate po
proizvodnji metala, sedala, filigrana, ukrasnih zlatnih drški za noževe i
proizvodnji i ukrašavanju oružja.26 Dva mosta (Tabakov i Terzija), izgrađeni
su u 16 veku i još uvek se mogu videti sa puteva danas. Oni su povezivali
Đakovicu sa Prizrenom i Skadrom, formirajući glavni tranzitni put na
Balkanu. Đakovački proizvodi, uključujući proizvodnju vune i svile, su bili
izvoženi u jugoistočnu i centralnu Evropu. Tokom vekova Đakovica je ostala
živahni dinamični centar trgovine i proizvodnje.
23
Profesor Rieddlemayer, citiran od Masar Rizvanolli, Grand Bazaar of Gjakova, Association of
Intellectuals Jakova, Đakovica, 2009, s. 66.
24
Ibid.
25
Evliya Çelebi, Evliya Çelebi’s Book of Travels: Evliya Çelebi in Albania and Adjacent Regions
Kosovo, Montenegro, The Relevant Sections of the Seyahatname, trans. and ed. Robert Dankoff,
Leiden and Boston: 2000.
26
Ibid.
www.iksweb.org
6
Tokom 19 veka Otomanska impreija je funkcionisala kao region velike
ekonomije (slično kao EU danas). Otomanske trgovačke rute su išlle za istoka
na zapad, direktno kroz srce Đakovice. Međutim, Balkanski ratovi početkom
20-og veka vodili su povlačenju Otomanske imperije i ulasku novih stranih
uticaja. Austro-ugarska imperija je finansirala izgradnju železnice ka Solunu
kroz Kosovo i Skoplje. Železnica je uticala na preomene u kosovskoj
ekonomiji pa je ranija prednost lokacije Đakovice izgubila svoj položaj. Pošto
nije nikada bila povezana sa železnicom ili asvaltom, Đakovica je godinama
posustajala u proizvodnji i trgovini.
Ipak, nakon Drugog svetskog rata đakovački političari su postali jako
uključeni u jugoslovenskom komunističkom savezu. To je doprinelo podizanju
uticajne elite iz Đakovice, koje je imalo rukovodeću ulogu u Komunističkoj
partiji, vladajućim strukturama Kosova i šire u Jugoslaviji.27 Oni su bili u
poziciji da privuču ekonomske investičije u đakovačka nova preduzeća sa
društvenim vlasništvom koja su se bavila industrijskom proizvodnom.
’Đakovčani’ tu takođe razvili reputaciju naobrazovanijih Kosovaca i doprineli
osnivanju Univerziteta u Prištini.28 Ipak, ovo je mogao biti mač sa dve oštrice
jer je tercijalno obrazovanje bilo locirano, zajedno sa centralnom vladom i
poslovnim mogućnostima, u Prištini. Obrazovanje i zapošljavanje od tada
privlače Đakovčane u glavni grad. Čak i tada, pod komunistima, Đakovica je
ostala centar proizvodnje i trgovine.
Do 1970 Đakovica je bila među najindustrijalizovanim gradovima u
Jugoslaviji, dostižući najveću stopu zaposlenosti po broju stanovnika. Od 1975
27
Lista Đakovčana koji su bili nosioci vodećih političkih funkcija je dugačka. Na primer Fadil Hoxha je bio
predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Kosovo. 1967 on je imenovan u predsedništvo Jugoslvoneke
Komunističke Partije i 1974 se priključio Zajedničkom predsedništvu. 1978-9 on je bio rotirajući
podpredsednik Federalno Predsedništva, koje je bilo najviše telo u post Titovoj Jugoslaviji. Mahmut Bakalli
je vodio Komunistički Savez Kosova od 1961, da bi kasnije postao šef Prištinske organizacije 1967. On je
kasnije bio izabran u partijski Centralni Komitet Srbije i Predsedništvo Centralnog Komitieta Komunističke
Partije Jugoslavije. Bakalli je vodio partiju na Kosovu od kraja 1970-ih do ranih 1980-ih. On je dao ostavku
zbog neslaganja sa tim kako su vlasti reagovale na proteste albanskih studenata 1981. Veli Deva je
predsedavao Centralnim Komitetom Komunističke Partije Kosova od 1965 do 1971, potom opet do 1981
doo 1982 (takođe je bio sekretar 1966). Imer Pula je bio predsedavajući Izvršnog Veća Narodnog Komiteta
Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosovo (ili premijer Kosova) od 1982 do 1984. Xhavit Nimani se bio
predsednik Predsedništva Socijalističke Autnomne Pokrajine Kosovo od marta 1974 do 1981.
28
Dva od pet rektora Univerziteta u Prištini od 1970 do 1984 su bili iz Đakovice (Prištinski Univerzitet,
Monografija Univerziteta u Prištini 1970-2005, Priština, 2005).
www.iksweb.org
7
do 1990, đakovačke kompanije su zapošljavale oko 16,000 radnika i
proizvodile razne vrste proizvoda.29 Kompanija Jatex (prethodno nosila naziv
Napredak) proizvodila je tekstil koji je bio prodavan u lancu prodavnica širom
Jugoslavije. Velika slovenačka kompanija Gorenje imala je pogon u Đakovici
koji se zvao Elektromotori, koji je proizvodio elektronske mašine za mašine za
pranje veša i ostale kućne aparate. Čak šta više Eletromotori su imali
bilateralni ugovor o saradnji sa italijanskom kompanijom 1980.30 Razni
metalni proizvodi kao što su žice i cevi su bili proizvođeni u Metalcu, a
Ereniku je osnovao posao sa pićima sa svojim vinogradima koji su bili locirani
u okolini grada.31 Predstavnici najvećih đakovačkih kompanija u društvenom
vlasništvu, stigli su na tržišta van Jugoslavij, širom Evrope do Sjedinjenih
Američkih Država i Kanade.32 Ukupni godišnji izvoz đakovačkih kompanije
iznosio je 100-120 miliona dolara.
Međutim 1970-ih Jugoslavija je doživela ekonomski pad. Ekonomska kriza je
rezultirala fatalnom mešavinom nekoordinisanih investicija, lošim bilanskom
trgovine i dugovima, pogoršanom povećanjem cina nafte u 1973. Ovo je
vodilo ka inflaciji i rastućem jazu između životnih troškova i plata.33 Tako je
Đakovica snažno napredovala 1970-ih, ali je počela da oseća posledice
jugoslovenkse ekonomske krize sredinom i krajem 1980-ih.
Društvene i političke posledice rastućeg srpskog nacionalizma nakon Titove
smrti vodile su ka daljem smanjenju investicija u industriju Kosova krajem
1980-ih. 1989, Srbija je ukinula Kosovu status autnomne pokrajine. Ubrzo
nakon toga, donet je zakon u Skupštini Srbije o ‘radnim odnosima’ koji je
vodio ka opštem otpuštanju kosovskih Albanaca sa posla, uključujući hiljade
29
Pripremljeno od strane CBDC uz finansijsku podršku Programa za razvoj UN (UNDP), Norvešek vlade I
Volontera UN (UNV), ‘Održiva razvojna strategija za opštinu Gjakovë/Đakovica, 2007-2015 Na osnovu
Milinijusmskih razvojnih ciljeva (MDG),’ 2007, s.32
30
Elektromotori su osnovali firmu GEMI u MIlanu, Italija;90 procenata je u vlasništvu Elektomotori a 10 u
vlasništvu italijanskog partnera. Takođe su otvorili firmu u Istanbulu, Turska - EXIM sa istim odnosom
vlasništva (ISK je intervujisao Alberta Barakua, bivšeg menadžera Elektromotori i jednog od osnivača
Ekonomske Banke, 7 jul 2010.
31
Centra za razvoj biznisa zajednice (CBDC), Investicione mogućnosti u Đakovici, 2006, s. 4.
32
ISK intervjui sa bivšim i sadašnjim direktorima PDV u Đakovici, april-jul 2010.
33
Sabrina P. Ramet, Balkan Babel: The disintegration of Yugoslavia from the death of Tito to the fall of
Milosevic, Boulder: Westview Press, 2002, pp. 9-10.
www.iksweb.org
8
Đakovčana.34 Tokom 1990-ih, represivne mere Miloševićevog režima efikasno
su ’deindustrijalizovale’ Đakovicu, vraćajući je u preindustrijsko doba.35
Da stvari budu gore, srpska milicija i paramilitarnje snage su zapalile Stari
Bazar prve noći Nato bombardovanja, tokom rata 1999.36 Đakovački istorijski
centar je bio u plamenu. Uz pomoć međunarodnih donatora on je od tada
obnovljen skoro u potpunosti u originalnom stilu. Ipak, preduzetnišvo ide
sporo i nekad živahni Bazar, i ostali aspekti nekadašnje rastuće đakovačke
ekonomije su i dalje u lošem stanju. Industrijska proizvodnja je skoro prestala
da postoji. Danas su trgovina i usluge suština đakovačke privatne ekonomije.
Poljoprivredne zadruge su se dezintegrisale a dobar deo đakovačke ruralne
ekonomije se pretvorio u porodično ratartsvo.
Šire uzev, uz ukupni domaći proizvod (GDP) od €1,761, Kosovo je jedna od
najsiromašnijih ekonomija Evrope.37 U poređenju sa ostalih šest regiona na
Kosovu, Đakovica ima treću po visini stopu siromaštva u 2005-6 (45.3), iza
Mitrovice (69.7) i Uroševca (54.4).38 Nerešena imovinska prava i slaba
vladavina prava su obehsrabrili strane direktne investicije.39 Tako je Doing
Business 2010 rangirao Kosovo na 113 mesto, niže nego u 2009 (107), zbog
nepovoljnog regulatornog ambijenta za vođenje biznisa.40 U ovako siromašnoj
ekonomskoj klimi, koje korake trega da preduzmu opštinske i nacionalne
vlasti kako bi postavile Đakovicu na put ka ekonomskoj razvoju?
Rupe na putu u procesu privatizacije
Kada je Misija privremene uprave Ujedinjenih Nacija (UNMIK) preuzela
kontrolu nad Kosovom krajem 1999, čitav ekonomski sektor, uključuujući
34
Howard Clark, Civil Resistance in Kosovo, London: Pluto Press, 2000, p. 74.
Za više detalja o kosovskoj deindustrijalizaciji videti, European Stability Initiative (ESI), ‘The Ottoman
Dilemma’, 2002. O uticaju Miloševićevog režima videti, Clark, 2000, ili Noel Malcolm, Kosovo: A Short
History, London: Macmillan, 1998, pp. 346-347.
36
24 marta 1999 NATO je vojno intervenisao da zaustavi etničko čišćenje na Kosovu.
37
Svetska Banka, ‘World Bank Interim Strategy Note 2009 for the Financial Years 2010, 2011,’ p. 7.
38
Svetska Banka, Kosovo Poverty Assessment Volume I: Accelerating Inclusive Growth to Reduce
Widespread Poverty, Prishtina: World Bank, October 2007, p. 20.
39
Svetska Banka, Unlocking Growth Potential: Strategies Policies, Actions, April 2010, p. vii.
40
Svetska Banka, ‘Doing Business 2010,’ at: www.doingbusiness.org.
35
www.iksweb.org
9
sudbinu PDV, je pao u nadležnost UNMIK-a.41 Privatizacija je izabrana kao
ispravan put ka ekonomskom razvoju Kosova.42 2002 Kosovska poverenička
agencija (KPA) je osnovana, obskrbljena nadležnošću da ocenjuje, upravlja i
privatizuje PDV, kao i i da upravlja preduzećima u javnom vlasništvu (PJV).43
Puno nade u ekonomsku revitalizaciju i budući rast privatne ekonomije je s
toga uložen u proces privatizacije.44 Relativno velika sredstva PDV u
Đakovici, uključujući strateški locirano zemljište, zgrade očekivalo se da
predstavljaju veliki potencijal za ekonomsko oživljavanje Đakovice. Na putu
ka pridruživanju EU, privatizacija je takođe identifikovana kao ključna
komponenta kosovskog APEP ka ekonomskom razvoju: ‘Značajno ubrzati
privatizaciju bivših preduzeća u društvenom vlasništvu u skladu sa
rasporedom KPA.’45
Međutim u Đakovici proces privatizacije je naišao na velike rupe na putu.
Mnoge PDV u Đakovici tvrde da su one već bile „transformisane“, što znači
privatizovane, tokom 1990-ih na osnovu tada važećih ‘Markovićevih
zakona.’46 Ovi zakoni su predviđali postepeni prelazak društvenog kapitala u
privatni kapital kroz prodaju deonica radnicima u fabrikama. Na ovaj način,
kompanija bi se tranformisala u kompaniju sa zajedničkim privatnim
vlasništvom radnika i menadžmenta.47 Kroz ovaj proces, neka PDV su bile u
stanju da minimiziraju interne mere Miloševićevog režima, koje su se mešale
41
UNMIK je privremena civilna uprava pod mandatom UN, osnovana od strane Saveta bezbednosti
rezolucijom 1244 od 10. juna 1999.
42
Kosovska poverenička agencija (KPA) koristila je ‘spin-off’ procedure u kojima bi nova kompanija bila
osnovana u obliku kompanije sa zajedničkim vlasništvom gde bi sva sredstva starog PDV bila preneta. Ova
nova kompanija (‘NewCo’) bi bila objavljena na prodaju tenderom dok bi stara kompanija zadržala sve
dugove i potraživanja. Novac koji bi bio držan agenciji bi bio korišćen za namirenje potraživanja poverilaca
stare PDV (KPA, Overview of Mechanism of Privatization (under KTA), at http://kta-kosovo.org).
43
UNMIK Uredba 2002/12 o osnivanju Kosovske povereničke agencije.
44
ISK intervjui sa građanima opštine Đakovica, mart-septembar 2010.
45
Republika Kosovo,‘Akcioni Plan 2010 za Implementaciju Evropskog Partnerstva za Kosovo,’ Priština: jul
2010, s. 25/73
46
Službeni list SFRJ, Zakon o preduzećima 1989, br. 77/88; i Službeni list SFRJ, Zakon o društvenom
kapitalul 1990, br. 8/20/90. Uprava PDV bi oslučila da promeni status u kompaniju sa zajedničkim
vlasništvom i da proda deonice (Zakon o preduzećima 1989, čl. 120). Odluku o ovof transformaciji mora da
donese upravni odbor (čl. 187a). Kompanija mora biti registrovana u nadležnom sudu (čl. 184) (nrp.
Privredni sud u Đakovici). Kompanija mora biti prodata po tržišnoj vrednosti, zato preduzeće mora biti
procenjeno (Zakon o društvenom kapitalu 1990, čl. 4). Menadžment bi potom izdao deonice (čl. 1a); popust
je predviđen za sadašnje i bivše radnike (čl. 1c).
47
M. Uvalić, Privatizacija i korporativno upravljanje u Srbiji (SR Jugoslavija), 2001, s. 10.
www.iksweb.org
10
u vođenje PDV kroz otpuštanje radnika Albanaca.48 Mada je transformacija
omogućila ovim kompanijama da produže svoj život, krajem 1990-ih šira
politička klima je većinu njih dovela u situaciju da stave katanac na vrata.
Kako je tranformacija kapitala legalno mogla da traje do deset godina, danas
je nejasano da li je svaka PDV pratila traženu pravnu proceduru.49 Dalje,
nedugo nakon dolaska, UNMIK je odlučio da posle ratno zakonodavstvo na
Kosovu obuhvati samo zakone koju su bili na snazi pre 23 marta 1989. Ovo je
‘Markovićeve zakone’ uglavom učinilo nevažećim.50 Bivša PDV koja tvrde da
su transformisana (privatizovana) su već zaglavljena u kružnom toku sa KPA i
njenim naslednikom Privatizacionom Agencijom Kosova (PAK) u pogledu
titulara svojine.51 Kako je ogranak bivšeg Privrednog suda Kosova imao
sedište u Đakovici, većina kompanija izi opštine koristila je model
transformacije. Tako je ovaj problem nerešenog statusa jedinstven za
Đakovicu.
48
Iznete su tvrdnje da je transformacija pokrenuta uglavnom da se izbegen kontrola Srbije u upravljanju
PDV (ISK intervju sa Shkumbin Bicaj, bivšim zamenikom direktora KPA, 14 sepetmbar 2010 i Ali Buza,
director Elektromotori, 15 jun 2010, pored ostalih).
49
Zakon o društvenom kapitalu 1990, čl. 1h.
50
Dominik Zaum, The Sovereignty Paradox: The Norms and Politics of International Statebuilding, Oxford
University Press, 2007, p. 155.
51
PAK je regulisan izmenjenom UNMIK Uredbom 2002/12. Sva sredstava i potraživanja KAP su preneta
na PAK. Njene dužnosti i obaveze su iznete u Zakonu br 03/L-067 (see: http://www.pak-ks.org). Direktor je
izneo tvrdnju da je dokazao da se privatizacije desila legalno tokom 1990-ih. Međutim, bivši KPA
službenici su izneli da direktori nikad nisu priložili odgovarajuću dokumentaciju, odbili su saradnju i
blokirali process (ISK intervjui sa Shaban Deva, Direktor Dukagjini JSC, 12 april 2010; Gazmend Tuzi,
Direktor JATEX, 15 jun 2010; Shkumbin Bicaj, bivši zamenik direktora KPA, i bivši službenik KPA, 14
septembar 2010).
www.iksweb.org
11
Neke
od
najvećih
đakovačkih PDV su spor
iznela
pred
Posebnu
komoru Vrhovnog suda
(PKVS).52 PAK je kasnije
objavio da privatizacija tri
kompanije (Emin Duraku
Edico, Deva Chrome i
Emin Duraku Industrial
Complex) treba da usledi
oktobra 2010.53 Međutim
PKVS još uvek treba da
donese odluku da li
privatizacija dve od ovih
kompanija
može
biti
Ostale
nastavljena.54
kompanije kao što je
Metaliku i Ereniku su
potpuno neaktivne, i još
uvek čekaju na PAK da
odredi njihov status.55
52
Posebna komora Vrhovnog suda za
pitanja Kosovske povereničke agencije
po UNMIK Uredbi br. 2002/13.
53
Vidi PAK website: http://www.pakks.org/?id=58.
54
Posebna komora Vrhovnog suda za
KPA, slučaj SCC-10-0215 (Jatex vs.
PAK) i slučaj SCC-10-0141 (DevaHolding, Deva-Gazi, Deva-Commerce,
Separacioni, Deva-Transhped vs.
PAK).
55
Kao deo konglomerta Trepča
budućnost Metalik zavisi od odluke
PKVS o moratorijumu nad Trepčom;
KPA je stavio Trepču pod moratorijum
zbog potraživanja poverilaca iz 1990ih (ISK komunikacija sa Mrika Tahiri,
zamenik direktora PAK 16 septembar
2010).
www.iksweb.org
Tabela 1. Status đakovačkih PDV
Br.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
Ime kompanije
Ereniku
Ereniku Industry
Ereniku Vixhinia
Ag Coop Rogova
Ag Coop Bistrazhini
Ag Coop Demiani
Ag Coop Gërgoci
Coop Ponoshec
Coop Rogovë
9 Nentori
Forest Economy
Metaliku
Unimetali
Veterinary Station Gjakovë
Enti i Projektimit ‘Ening’
Ereniku Trading
Kosovatrans Gjakova
Ag Coop ‘Novosela’
Gjeodezia N.sh
Barnatoret Gjakovë
Mulliri
Beci
Ereniku Poultry Farm
Agricultural Station Gjakova
Coop Skivjan
Ereniku- Primary Production
IMN
Agimi – Mishi
NewCo Deva Chrome
Processing Plant LLC
Auto House Kompresori
Emin Duraku HC
Jatex HC
NewCo Emin Duraku Edico
NHTT Pashtriku
Agimi
Modeli HC
Auto-Moto Start
Dukagjini
Elektromotori
Status
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Sporan
Privatizovano
Privatizovano
Privatizovano
Privatizovano
Privatizovano
Privatizovano
Privatizovano
Privatizovano
Ponovo na tenderu
u 49 talasu
Privatizovano
Čeka PKVS
Sporan
Čeka PKVS
Privatizovano
Privatizovano
Privatizovano
Privatizovano
Priznat Status
Priznat Status
12
Ukupno, od 39 bivših PDV u Đakovici, samo 13 je do sada privatizovano,
(dvema je priznato da su već transformisane), jedna (NewCo Deva Chrome
Processing Plant LLC) će ići ponovo na tender u 49-dom talasu privatizacije
dok 23 imaju još uvek sporni status (vidi Tabelu 1).56 Zatočeni u sporovima
oko statusa, najveća đakovačka PDV su zaglavljena; ni jedno trenutno ne
proizvodi. Nekoliko radnika je zadržano dok se neki isplaćuju kroz rentiranje
zgrada i prodavnica PDV (vidi Tabelu 2).
Tabela 2. Aktivnosti izabranih PDV u Đakovici
PDV
Godina
osnivanja
Jatex57
1947
Metaliku58
-
Deva59
1949
Prethodna
proizvodnja
Proizvodnja tekstila;
trgovina
Proizvodnja metalnih
proizvoda
Iskopavanje metalne
rude; snabdevanje
gasom
Proizvodnja
prehrambenih
proizvoda
Radnici
u 1990
Trenutna
aktivnost
Radnici
u 2010
1,888
Izdaje lokale
70
1,530
Neaktivno
8
U procesu
privatizacije
48
159
Izdaje prostor i
prostor za
98
skladištenje
Neaktivno; u
Emin
1959/60
Proizvodnja tekstila
2,850
501
sudskom sporu
Duraku
Izvor: Direkcija za ekonomski razvoj, Opština Đakovica, 2010; ISK intervjui sa direktorima
PDV
Ereniku60
1961
1,356
56
Privatizaciona agencija Kosova (PAK), lista PDV u opštini Đakovica (ISK e-mail komunikacija sa PAK,
15 mart 2011). Ukupan broj PDV u Đakovici zavisi od izvora. Prema izveštaju UNMIK Departmanu za
trgovinu i industriju 2002 (Bivši i sadašnji PDV u Đakovici), 61 PDV su indentifkovani u Đakovici, dok
Održiva razvojan strategija za opštinu Đakovica 2006 ima listu od 48 bivši i devet postojećih PDV. Broj
takođe zavisi od toga da li PDV koje su formirale pogone, kao Deva ili Ereniku, se računaju kao holding
kompanje ili su pogoni računati odvojeno. PAK računa samo holding kompanje, ali ovo može biti
zbunjujuće jer pogoni su često privatizovani i prodati odvojeno.
57
Jatex postoji pod imenom ‘Napredak’ od 1947 do 1980. Potom od 1980 do 1990 se spojjila sa Emin
Duraku, i bila je poznata kao ‘Industria e Bashkuar e Tekstilit Emin Duraku.’ Tokom 1990 ona se podelila
na Emin Duraku i od tada je poznata kao ‘Jatex’ (ISK intervju sa Gazmend Tuzi, Direktor Jatex, 15 jun
2010).
58
Metaliku holding se sastoji od Meatliku-Energjetika (snabdevač energijom), Metaliku-Gypat (obložene
cevi), Metaliku-Teli-Kordi (metalne žice) and Metaliku-Transport (transport).
59
Deva holding se sastoji od Deva-Gazë, Deva-Separacion, Deva-Transhped i Deva-Commerce. Radnici u
1990 su samo za Deva-Gazë.
60
Ereniku je imao pet pogona koji uključuju Ereniku Vixhinia (proizvodnja duvana), Ereniku Industry,
Ereniku Trading, Ereniku Poultry Farm id Ereniku-Primary Production. Poslednje dve su privatizvovane.
www.iksweb.org
13
Uz odlaganje privatizacije dve-trećine đakovačkih PDV za više od osam
godina, bivši i sadašnji radnici i dalje ne znaju da li će biti u poziciji da dobiju
deonice njihovih kompanija, isplatu 20 procenata, novi posao nakon
privatizacije ili ništa na kraju krajeva. Dok se pravni status ovih kompanija ne
definiše, njima takođe nedostaje pristup kapitalu za investiranje i razvoj. Ovde
u skladu sa APEP, PAK mora ubrzati proces privatizacije.61
Ipak, priznavanje bivših PDV kao već transformisanih (privatizovanih) ne
obezbeđuje ekonomsku aktivnost u smislu razvoja. Elektromotori je bio u
stanju da dokaže da se privatizacija desila tokom 1990, ali nakon izlaska iz
uprave po KPA 2006, kompanija je ostala relativno neaktivna, takođe. Kao i
ostala PDV, novac zarađuje uglavnom rentirajući svoje objekte. Mulliri,
Modeli i Beci su privatizovane, ali ni jedna nije aktivna danas.62 Stoga, čak i
da se sva PDV privatizuju sutra, privatizacija nije neizostavno ’pravi zaokret’
ka ekonomskom razvoju.
Rasprostranjeno zanemarivanje još od 1980-ih, praćeno ekonomskim
izopštenjem kosovske industrije pod Miloševićevim režimom doprinelo je
sporom posleratnom startu ovih zadremalih giganata. Zemljište i zgrade su
verovatno najvrednije stvari, većina preostalih mašina je postalo
neupotrebljivo. Dalje, mnoga PDV su bila delovi većih preduzeća koja su
funkcionisala u okviru bivše Jugoslavije, izgrađene za određena tržišta pre
nekoliko decenija. Ako i jedno od ovih bivših preduzeća postoji još uvek, ona
ne zavise od Kosova što se proizvodnje tiče. Mnoga tržišta su od tada nestala.
Realno Đakovička PDV će teško povratiti hiljade poslova koji su postojali
1989.63 Nakon privatizacije, intenzivne investicije će biti potrebne kako bi se
popravile i oživele fabrike. Izrada ozbiljnog nacrta biznis planova i
identifikacija novih tržišta će biti ključno za povraćaj bivših PDV ponovo na
put ekonomskog razvoja. Obezvređivanje sredstava koja nisu pokradena ili
prodata, razaranje tokom rata i gubitak većine tržišta čine veoma teškim
ponovno otvaranje ovih preduzeća.
61
Republika Kosovo, ‘Akcioni Plan 2010 za Imeplementaciju Evropskog partnerstva za Kosovo (APEP),
Priština: jul 2010, prioritet 52.
62
Mulliri je zapošljavao oko 115 randika u mlinovima u 1990. Ostali su imali 156 i 550 radnika,
repsektivno. Dans ne zapošljavaju ni jednog.
63
Govor Andy Bearpark, zamenik SPGS za Stub IV, konferencija o privatizaciji Riinvest, jun 2002.
www.iksweb.org
14
Pospešivanje razvoja? Đakovački privatni sektor
Tradicionalno srce đakovačke trgovine i proizvodnje, Stari Bazar, kuca sporo.
Duž njegovih kaldrmisanih ulica su prazne radnje. U podne, možete videti
brojeve telefona ispisane na zatvorenom radnjama i zaključane prodavnice.
Nekolicina lokala samo ima dovoljno mušterija, da mogu da drže radnje
otvorenim non-stop. Gde su radnje otvoren, zaposleni sede van radnji,
čavrljajući ili igrajući karte sa komšijama. Preokret je neznatan. ‘Uz veliku
iskrenost, mogu da kažem da je posao opao za 50 procenata u 2010,’ jada se
lokalni biznismen.64 Kao razloge, oni navode
‘Uz veliku iskrenost,
visoku nezaposlenost u Đakovici, globalnu
mogu da kažem da je
ekonomsku krizu, (nelojalnu) konkurenciju,
posao opao za 50
neformalnu ekonomiju, visoke kamate i visoke
procenata u 2010.’
poreze, uključujući carinske takse, kao značajne
izazove za preduzetnike.
Đakovački privatni sektor u kome dominiraju porodični biznis, prodavnice,
kafići i osnovne usluge ostaje slab. On broji slabih 5.5 procenata (5,404
biznisa) od ukupno 98,095 biznisa registrovaih na Kosovu (samo u Mitrovici
je manjji procenat 4.7).65 Prema Poreskoj Administraciji u Đakovici, 88 do 93
procenta aktivnih biznisa su vlasnički biznisi; pet to deset procenata su
preduzeća sa ograničenom odgovornošću; dok su preostala dva procenta
velika preduzeća.66 Kao i šire na Kosovu, više od 90 procenata sektora se
sastoji od malih, porodičnih biznisa koja ne mogu vrednovati porez na dodatu
vrednost.67 Samo dva od 53 biznisa koje je IKS obuhvatio istraživanjem u
centru Đakovice kažu da ne zapošljavaju rođake.68
64
ISK intervju sa Nafi Roka, vlasnik prodavnice, jul 2010.
Agencija za registraciju biznisa, Minstarstvo trgovine i industrije, mart 2010.
66
ISK intervju sa Lazer Ramaj, Direktor poreske upraveu Đakovici, 17 septembar 2010.
67
Svetska Banka, Unlocking Growth Potential: Strategies Policies, Actions, April 2010, p. xi.
68
ISK, ‘Stanje u privatnom sektoru’ istraživanje 53 biznisa u dva naselja gde su smeštena većina malih i
srednjih preduzeća.
65
www.iksweb.org
15
Đakovačim privatnim sektorom, kao
i drugde na Kosovu, preovlađuju
mikro-preduzeća koja zapošljavaju
jednog
do
pet
radnika
u
aktivnostima sa nižim porezom na
dodatu vrednost kao što je
maloprodaja, ili uslužni poslovi kao
što su hoteli i restorani. Prodavnice
na veliko i malo čine 50.5 procenata
registrovanih biznisa (vidi Tabelu
3). Ostali sektori obuhvataju hotele i
restorane
(10.2
procenata)
proizvodnja (9.7 procenta), transport
i komunikacija (7.8 %) i izgradnja
između
ostlaog.69
(4.2
%),
Preovlađivanje trgovačkog sektora
na trištu, koje čine uglavnom male
radnje,
praćeno
ograničenim
ograničenom proizvodnom ilustruje
nerazvijeni đakovački privatni sektor.
nade u bilo kakav rast.
Tabela 3. Đakovački sektori u 2010
Sektor
Veleprodaja & Maloprodaja
Hoteli & Restorani
Proizvodnja
Transport & Komunikacija
Ostale zajednice
Izgradnja
Nekretnine, Izdavanje
Zdravstvena i Socijalna
zaštita
Poljoprivreda, Šumarstvo
Obrazovanje
Rudarstvo
Finansijsko posredovanje
Javna administracija
Ribarstvo
Energetika
Privatna domaćinstva
Ukupno
Br.
1820
369
350
279
271
152
136
%
50.5
10.2
9.7
7.8
7.5
4.2
3.8
98
61
38
10
10
4
2
0
0
3600
2.7
1.7
1.1
0.3
0.3
0.1
0.1
0.0
0.0
100
Trenutno, ove male radnje imaju male
Van gradskog centra, đakovački privatni sektor karakterišu bivša PDV. Samo
jedno od 15 privatizovanih PDV i jedno od dva kompanija za zajedničkim
vlasništvom (deonicama) je funkcionalno. Obe su u sektoru građevine. Jedna
je preduzeće za zajedničkim vlasništvom Dukagjini, koje je izašlo iz uprave
KPA 2006.70 Sa 109 radnika, Dukagjini je među najvećim privatnim
poslodavcima u Đakovici danas. Uz izgradnju koja je još uvek tražena, biznis
će rasti ukoliko bude imao pristup kapitalu.
69
SOK, Statistical Repertoire of Enterprise in Kosovo (2004-2008).
Dukagjini je osnovano 1952 kao građevinska kompanija u Đakovici. Funckonisale je kao PDV do 1992
kada je njen capital pretvoren iz društvenog u privatni po Markovićevim zakonima. Od 2003 do 2007 je
registrovana ka PDV pod UNMIK-om i njen status kompanije sa zajendičkim deoničarskim vlasništvom je
priznat aprila 2007 (ISK intervju sa Shaban Deva, Direktor Dukagjini, 12 april 2010).
70
www.iksweb.org
16
Druga vodeća kompanija je ciglana IMN, koja je osnovana 1922,
privatizovana 2006 i preimenovana u NIKI-S.71 Trenutno zapošljava 279
radnika, što je povećanje u odnosu na 204 radnika 1990.72 Danas NIKI-S je
jedna od najvećih kompanija u opštini Đakovica. Proizvodnja cigli u NIKI-S se
skoro utrostručila od 2006.73 Oko 98 % proizvoda se prodaje na Kosovu dok
dva idu u Albaniju. Mada se proizvodnja povećala, direktor je izjavio da oni
ne mogu odgovoriti na tražnju na Kosovskom tržištu. Zato NIKI-S ima
potencijal za dalji rast, međutim pristup kapitalu sprečava širenje.
Stalni problem s kojim se suočavaju proizvodne kompanije je njihov
ograničeni pristup dugoročnom kreditima uz razumne kamate i grejs
periodom.74 Kamate se razlikujui idu od 12 do 14 procenata zavisno od vrste
kredita i perioda otplate. Prosečno vreme vraćanja kredita u ovim slučajevima
je jedna do dve godine. Dok period vraćanja investiocionog kapitala,
upotrebljenog za investicije u mašine i nepokretna sredstava ide od pet do
sedam godina. U proseku, grejs period od šest meseci se daje klijentima, što je
nedovoljno za širenje proizvodne industrije.
Banke vode konzervativne politike usled visokog rizika i nevraćanja kredita na
novom i nezrelom kosovskom tržištu. Dodatni razlozi za konzervativizam su
nedostatak mogućnosti izvršenja i slaba vladavina prava.75 Ovakve politike
posuđivanja novca čine pristup kapitalu teškim za kompanije koje žele da se
razviju. Bez pristupa kapitalu za investicije i razvoje, ovi proizvođački biznisi
će teško biti motor razvoja.
Dok se proizvodnja i trgovinski sektor batrgaju, poljoprivreda može imati
potencijal da Đakovicu stave na put ekonomskog razvoja. Locirana u
metohijskog dolini, Đakovica poseduje povoljne klimatske uslove, obradivo
71
ISK intervju sa Skender Bajrami, vlasnik i director NIKI-S, 2 oktobar 2010.
Direkcija za ekonomski razvoj, opština Đakovica 2010.
73
Kompanija je povećala proizvodnju za 269 procenatat između 2006 i 2009 (ISK intervju sa Skender
Bajrami).
74
ISK istraživanje pet većih banaka (maj-jun 2010), uključujući Banka Kombëtare Tregtare, Raiffeisen
Bank, NLB Prishtina, TEB, i ProCredit. Banka Ekonomike nije bila dostupna.
75
Ibid.
72
www.iksweb.org
17
zemljište i irigacioni sistem za navodnjavanje76 i farmere sa iskustvom.
Poznato je po svojim vinogradima, okružena sa Ereniku, i rekama Beli Drim,
Lukač i Krena.
Do početka 1990-ih velika poljoprivredna proizvodnja u Đakovici je bila
organizovana u nekoliko poljoprivrednih PDV. Ove poljo-kompanije su bile
uključene u proizvodnju hrane, uzgajanje stoke i ratarstvu. One su takođe
vodile mlekare, klanice, hladnjače, drvnu instustriju, trgovinu, vinarstvo,
proizvodnju voćnih sokova i fabriku duvana.
Među najpoznatijim agro-kombinatima je
bio Ereniku, osnovan 1961.77 On je sjedinio
‘Jedan od nauspešnijih
nekoliko poljoprivrednih zajednica i bavio
agro-kombinata na Kosovu
se
proizvodnjom duvana, agrarom,
i verovatno u regionu.’
trgovinom na veliko, živinarstvom i
primarnom proizvodnjom voća. 1985-1986 ono je izvozilo prirodne sokove,
koncentrate i slične proizvode u Kanadu, Nemačku, Austriju, Rusiju i Italiju.78
Prema kazivanju bivšeg zaposlenog, Ereniku je ‘smatran jednim od
najuspešnijih agro-kombinata na Kosovu i verovatno u regionu.’79 Tokom
1980-ih Ereniku je posedovao modernu tehnologiju i svoje sirovine, koje su
bile obrađivane, proizvođene i pakovane u Đakovici, sa oko 1,800 radnika koji
su radili u holdinzima.
Ovih dana, kao i mnoga PDV status Erenikua je i dalje nerešen. Njen
generalni direktor tvrdi da je bivši agro-gigant transformisan u kompaniju sa
zajedničkim vlasništvom tokom 1990-ih, ali ono je i dalje pod jurisdikcijom
PAK.80 Kako ono ne može biti registrovano legalno kao biznis i imati pristup
76
Hidrosistem Radoniqi, lociran u opštini Đakovica, nudi vodu za piće i navodnjavanje. Sistem takođe
snabdeva opštine Orahovac i Prizren. Oko 8,070 ha se navodnjava prirodnim padom i sistemom pumpi
(ISK e-mail komunikacija sa Direkcijom za poljoprivredu i ruralni razvoj,4 oktobar 2010.)
77
Ereniku je imao pet pogona koji uključuju Ereniku Vixhinia (proizvodnju duvana), Ereniku Industry,
Ereniku Trading, Ereniku Poultry Farm i Ereniku Primary Production, od kojih su poslednje dve
privatizovane.
78
ISK intervju sa Fehmi Nallbani, Generalni Direktor Ereniku, 7 maj 2010.
79
ISK intervju sa Shkodran Gaxherri, Projekt Menager u Kosovskom centru za razvoj i bivši zaposleni u
Ereniku (primarna proizvodnja), 10 januar 2011.
80
ISK intervju sa Fehmi Nallbani, Generalni Direktor Ereniku, 7 maj 2010.
www.iksweb.org
18
finansijama, njene aktivnosti su svedene na rentiranje objekata ili zemljišta.
Trenutno ono zapošljava oko 150-200 radnika, ali oni ne proizvode ništa.
Kao celina, sektor agrarne proizvodnje je zančajno zapušten od 1980-ih. Za
dvadeset godina, sektor je zapao u probleme sa snabdevanjem i malom
produktivnošću. Tradicionalne izvozna tržišta su izgubljena, lokalni tržišni
kanali narušeni a vladine subvencije za đubrivo i vodosnabdevanje smanjeni.
Poljoprivredna trgovina je značajno opala jer ratari ne mogu da se nadmeću sa
regionalnim tržištima bez efikasnih lanaca snabdevanja iz lokala i dovoljnih
vladinih subvencija. Danas, samo 1.7 preocanat registrovanih biznisa u
Đakovici (61 biznis) su u sektoru agrara.81 Novimkomercijalno orjentisanim
farmerima nedostaje pristup kreditima, zemljište, kvalitet i visoko razvijeno
tržište. Dok mikrofinansijske institucije obezbeđuju kredite farmerima, oni su
ipak mali i kratkoročni. Dalje, kamatne stope od 22 do 24 procenata, su
previsoke.82
Većina farmerskih kolektiva i agro-kombinata u društvenom vlasništvu je
propalo i zamenjeno manjim privatnim farmama koje rade na nivou svojih
potreba ili sličnom. Prosečna porodična farma je veličine od jedva 1.5 hektara
podeljenih u osam parcela.83 Tako male površine mogu prehraniti porodicu,
ali je njihova proizvodnja retko na tržištu. Kada se prodaje ono jedva daje
neku zaradu. Fragmentacija zemljišta je uticala na moguću efikasnost i
produktivnsot na većim parcelama.
Program za privatna preduzeća na Kosovu (PPRK) USAID-a je težio da se
pozabavi tim pitanjem, podrškom formiranju zadruga u Đakovici.84
Kombinovanjem zemljišta, tehnologija, tehnika i znanja, farmeri mogu
povećati svoj prinos i takmičiti se na tržištu. Dalje, zadruge povećavaju pristup
farmera novim tržištima. Na primer, zadruge mogu mogu obezbediti račune sa
Porezom na dodatu vrednost (PDV) supermarketima što farmeri pojedinačno
81
SOK, Statistical Repertoire of Enterprise in Kosovo (2004-2008).
ISK intervju sa Edona Kryeziu-Xhambazi, vršilac dužnosti direktora Udruženja mikrofinanskijskih
isntitucija Kosova, 24 maj 2010.
83
Svetska Banka, ‘Interim Strategy Note 2009 for the Financial Years 2010, 2011.’
84
ISK intervju sa John MacKillop, Competitiveness Director/Agriculture Sector Lead, USAID KPEP, 27
May 2010.
82
www.iksweb.org
19
ne mogu. Međutim, neki farmeri su izrazili skepticizam u pogledu zadruga, i
potrebni su dodatni napori kako bi se oni ubedili u koristi od zadruga.85
Jedna od postojećih zadruga je Qendra Bujqësore (Poljoprivredni centar) u
Đakovici. Privatizovana 2006, sada jedva zapošljava pet radnika.86 Qendra
Bujqësore je potpisala ugovore sa 1,000 farmera koji isporučuju neprerađene
proizvode kao što je mleko ili žito. U zamenu, oni dobijaju prerađenu hranu ili
novac. Tačke za prikupljanje postoje samo van grada. Ova blizina je zgodna za
farmere koji ne moraju da putuju više u Zrze gde se nalazi sledeća veća
zadruga. Qendra Bujqësore takođe nudi đubrivo i pozajmuljuje opremu
farmerima. Tako, farmeri ne samo da imaju garantovano tržište za svoje
proizvode, već takođe i pristup tehnologiji koju ne bi mogli sami da priušte.
Još jedan poznati agrarni proizvođać je fabrika za proizvodnju mleka Golaj.
Osnovana kao porodični biznis 1998, njena radna snaga se udvostručila sa šet
na dvanaest. Golaj dobija oko 4,000 litara mleka dnevno, koje joj isporučuju
četiri veće farme i 60 do 70 manjih farmi. Fabrika proizvodi oko 1,500 litara
jogurta 1,000 litara kiselog mleka87 i 700 litara obrađenog mleka dnevno. Sve
to se prodaje na kosovskom tržištu. Međutim, vlasnik tvrdi da fabrika nema
kapacitet da primi sve mleko koje se proizvede tokom leta. Visok kvalitet
ambalaže košta a niski profit sprečava dalje investicije u nove tehnologije i
proširenje fabrike.
Farmeri i neki agrarni proizvođači su u nepovoljnom položaju zbog uvoza
poljoprivrednih proizvoda od kosovskih partnera u trgovini koji dobijaju
proizvodne i izvozne subvencije i na taj način ulaze na kosovsko tržište za
boljim kvalitetom proizvoda i nižim cenama.88 Jedna žena koja je u tom
biznisu je iznela svoju frustraciju:
Kada imamo prirodne resurse, kako to da je poljoprivreda ostavljena
po strani? Opština a takođe i centralan vlada […] moraju da
85
Ibid.
ISK intervju sa Pal Gjuraj, vlasnik poljoprivredne stanice u šef Udruženja za ruralni razvoj Dukagini, 25
septembar 2010.
87
Kiselo mleko je mlečni proizvod koji je malo gušći od jogurta.
88
Svetska Banka, Unlocking Growth Potential: Strategies Policies, Actions, April 2010, p. 85.
86
www.iksweb.org
20
investiraju više u poljoprivredu jer je to primarni sektor za Kosovo.
[Da] 70 procenata potrošnje mleka bude pokriveno iz uvoza je
sramota!89
Kosovski trgovinski disbalans je ključno pitanje. Đakovački izvoz u SAD,
Kanadu i širom Evrope je nekad iznosio 100 do 120 miliiona dolara
godišnje.90 Dva granična prelaza (Ćafa Morina i Ćafa Prušit), povezuju
opštinu sa lukom u Šenđinu na Jadranskom moru, kao i Skadrom i
Prokletijama u Albaniji. Stanovnici planinskih krajeva susedne Albanije su se
tradicionalno oslanjali na proizvode iz Đakovice, jer su najbliži albanski
gradovi bili predaleko. Kosovska vlada bi mogla da pomogne građanima da
stupe na prioritetna tržišta kroz stvaranje boljeg ambijenta, uključujući
smanjenje carinskih taksi i nuđenjem subvencija farmerima.
Lokalne telo odgovorno za izradu nacrta i implementaciju politika ruralnog
razvoja je Direkcija za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj.91 Direkcija je
osnovala EU Lokalne akcione grupe (LAG) kao deo Zajdndičke okvirne
poljoprivredne politike EU.92 U Đakovici LAG je osnovala jednu NVO i
uključila javnost, privatne kompanije i opštinske službenike.93 LAG je izradila
nacrt Lokalne razvojne strategije zasnovane na oblastima koje su
identifikovane u opštini. Strategija prepoznaje poljopriverdu kao potencijalni
sektor razvoja za Đakovicu.
Međutim ideje ruralnog stanovištva o razvoju se uglavnom upućuju Direkciji,
pre nego LAG. Dalje, stanovništvo je moralo da odlazi kod lokalnih opštinskih
vlasti pre nego kod onih koji se aktivno konslutuju sa stanovništvom.
Delimično zbog neuspeha da obezbedi uključenost lokalnog stanovištva LAG
89
Ibid..
Opština Đakovica, ‘Strategija održivog razvoja opštine Đakovica, na osnovu Milenijumskih ciljeva
(MDG),’ 2007, s. 33.
91
Mali budžet Direkcije bi trebalo da se poveća sa €320,718 u 2011 na €708,500 u 2013. Ovo povećanje je
zantno u smislu kapitalnih investicija (od €160,000 u 2011 na €505,000 u 2013).
92
Projekat Lokalne strategije razvoja je finansiranod strane Kancelarije za vezu Evropske komisije na
Kosovu.
93
ISK telefonska komunikacija sa Jeton Deda, sekretar i prvi podpredsednik izvrpnog odbora LAG, 17
novembar 2010. Članovi su pohađali trening koji je omogućila Kancelarija za vezu Evropske komisije o
izradi nacrta projektnih ideja i apliciranja za grantove (ISK intervju sa Iva Stamenova, time liderom
Kancelarije za vezu Evropske komisije, Prirotni izvori i čovekova sredina/Sekcija za operacije, 3 jun 2010).
90
www.iksweb.org
21
se batrgao u primeni većine aktivnosti predviđenih Strategijom.94 Dalje, LAG
nema budžet, on mora podnositi projektne ideje i zahteve za dobijanje
sredstavaa vladi i donatorima. Uključivanje ruralnog stanovništva kao aktivnih
učesnika u izradi, sprovođenju i nadzoru uspeha ovakvih razvojnih politika je
važno za produbljivanje shvatanja o vlasništvu i razvoju.
Aktivnosti Strategije koje su do danas primenjene su bile finansirane od strane
opštine i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR).
Na primer, dve brane i irigacioni kanal su izgrađeni u selima Racaj i Šeremet
u cilju povećanja produktivnosti.95 Direkcija je takođe preuzela nadzor jesenje
žetve, subvencionisanja farmera, nadzor irigacionih kanala, prikupljanja
humanitarne pomoći, organizovanje treninga za farmere i organizovanje
sajmova. Ona je takođe ponudila farmerima subvencije od 200 evra po kravi
na 99 uveženih grla iz Švajcarske. Od 33 subvencionisanih poslova s kravama
do sad je obuhvaćeno šest žena koje su glave porodice.96 Opština je takođe
podelila đubrivo ženama farmerima.
Pored opštine, lokalna NVO Medica Kosova (mK) je podržala otprilike 380 do
400 ruralnih žena koje su glave porodice, i primarno farmeri, od 1999.97 2006
žene u selu Korenica su dobile 16 krava od mK. Žene su dalje predavale prvo
tele ženskog pola drugim ženama. Uz pomoć USAID one su osnovale dve
stanice za prikupljanje mleka u Korenici i Krelanu. Mleko se potom prodaje
dvema lokalnim privatnim kompanijama.98 Sa 15,000 kvadratnih metara
zemlje donirane od strane opštine, mK je u procesu izgradnje fabrike za
preradu mleka.99 Fabrika bi trebalo da zaposli oko 120 žena farmera, ali će
prvo početi sa 15. MK takođe planira da otvori dve prodavnice za proizvode
od mleka i meda koje proizvode žene.100 Ovo finansiranje praćeno socijlanom
94
ISK telefonska komunikacija sa Jahja Kadrija, predsednika izvršnog odbora Lokalne Akcione Grupe
(LAG), 18 novembar 2010.
95
Gjakova Press, ‘u đakovačkim selima dve brane i irigacioni kanali za navodnjavanje su izgrađeni,’
Predmet br. 27, avgust-septembar 2010, s. 24.
96
Implementacija projekta Udruženja za ruralni razvoj Dukagjini (ISK intervju sa Pal Gjuraj, šef 25
septembar 2010.
97
ISK intervju sa Veprore Shehu, izvršni director medica Kosova, 16 mart 2010.
98
ISK intervju sa Hatixhe Binaku, žena glava porodice, Korenica, 15 mart 2010.
99
Ovo je trogodišnji projekat koji je podržalo Federalno ministarstvo za razvoj i ekonomsku saradnju
Nemačkej.
100
ISK intervju sa Veprore Shehu, izvršni director medica Kosova, 16 mart 2010.
www.iksweb.org
22
i profesionalnom psihološkom podrškom od strane mK je omogućilo da žene
održe svoje porodice i naprave korak ka formiranju novog biznisa.
Druga pozitivna inicijativa je bila EU Projekat lokalne vlasti (EULoG), koji je
podržao opštinsku Direkciju za ekonomski razvoj i Savet za strateški razvoj.101
Respektivno, oni su zaduženi za preduzetništvo i stvaranje investicionih
mogućnosti. Fokus Direkcije je bio uglavnom na kapitalne investicije u
infrastrukturu. EULoG je podržao izradu nacrta za 147 projekata zasnovanih
na LDS; pet od njih je izabrano da se podnesu Kancelariji za vezu Evropske
komisije za Instrumente pred-pristupne pomoći (IPA) fondova.102 Ovi projekti
će takođe biti na raspolaganju Kancelariji za investicije u Cirihu. Opština
Đakovica je otvorila ovu novu kancelariju 28 oktobra 2010 radi privlačenja
dijaspore za Direktne strane investicije (DSI). Investitori su već iskazali
interes, posebno u agrarnom sektoru.103 IPA fondovi, prihodi od dijaspore i
DSI mogu ponuditi ključna sredstva za podršku razvoju poljoprivrednog
sektora u Đakovici.
Opština može napraviti korake kako bi omogućila ekonomski razvoj u
Đakovici. Stalne teme koje su spominjali farmeri i ostali vlasnici biznisa su
vremenski rokovi i skupe procedure koje prate primenu, opterećujući zahtevi i
papirologija za započinjanje i registraciju biznisa. Za započinjanje biznisa
treba oko 52 dana i zahteva devet različitih procedura.104 Dobijanje opštinske
dozvole traje 30 dana uz obaveznu inspekciju Opštinske tehničke komisije
koja košta 575 evra. Opština bi trebala da omogući razvoj olakšanjem
procedura i obezbeđivanjem osposobljenog osoblja koje će moći da ispuni
aplikacije za razne biznis dozvole. Možda ‘Jedna mesto za sve’ (One Stop
Shop) koje bi finansirala Svetska Banka, kao u slučaju APEP, može biti
pozitivan korak u tom pravcu.105
101
EULoG je projekat finansiran od EU sa ciljem poboljšanja učinka i odgovornosti opština, izrade
razvojnih planova opština; unapređenja inspekcijskih službi opština; i ohrabrenja međuopštinske saradnje
(ISK intervju sa Izet Çelaj, lokalni ekspert , EULoG Projekt, 15 jun 2010).
102
Pomoć IPA službenika zemljama koje su uključene u proces pridruživanja EU od 2007 do 2013.
103
ISK telefonski intervju sa Lan Avdija, coordinator đakovačke kancelarije za investicije u Cirihu, 12
novembar 2010. Osnvianje kancelarije su je pomogla albanska dijaspora u Švajcarskoj.
104
Svetska Banka, Doing Business report 2010, p. 54.
105
APEP prioritet 55.11.
www.iksweb.org
23
Još jedan stalna tema među vlasnicima biznisa je nedostatak pristupa
kreditima, što onemogućava investiranje u nove tehnologije i razvoj.
Uzimajući u obzir da ne postoji ni jedna Agro-Banka trenutno, osnivanje jedne
nacionalne bi moglo omogućiti pristup farmerima dugoročnim kreditima.
Generalno, dugoročni krediti sa razumnim kamatama i vremenskim rokom
vraćanja sa grejs periodom bi mogao da omogući razvoj privatnog sektora.
Opština bi takođe mogla da radi snažnije po pitanju nelojalne konkurencije
baveći se neformalnom ekonomickom i izbegavanjem poreskih obaveza kao
što je predviđeno APEP.106 Opština bi trebala da sarađuje sa donatorima radi
osnaživanja saradnje. Kombinovanjem zemljišta, tehnologija, tehnika i znanja,
farmeri mogu povećati svoje prinose.
Dalje, opština može koordinisati EU investiciije u produbljivanju
prekogranične trgovine sa fokusom na poljoprivredu i posebno proizvodnju
hrane. Tako, subvencije za kosovske farmere i sporazumi o carinama i
tarifama mogu poboljšati trgovinu između Albanije i Kosova. Istraživanje
tržišta može pomoći Đakovici da identifikuje nova potencijalna tržišta.
Udruženja farmera mogu takođe učiniti više po pitanju veće ponude proizvoda
kupcima na Kosovu.
Konačno, nacionale i opštinske vlasti mogu sarađivati sa EU na prevazilaženju
zastoja u procesu privatizacije i ubrazavanju privatizacije, kao što je
predviđeno APEP. PKVS mora da donese hitne doluke u slučajevima koji se
tiču privatizacije. Potom će investicije, sveobuhvatni biznis planovi i
obezbeđivanje novih tržišta biti ključno za bivša PDV kako bi se pokrenuo
ekonomski razvoj. Sve ranije spomenute politike intervencije mogu vratiti
Đakovicu na put ekonomskog razvoja u kontekstu okvira za pridruživanje EU.
106
EPAP prioritet 57.5.
www.iksweb.org
24
II. LJUDSKI RAZVOJ
Iako je poslednje poglavlje bilo usmereno ka podsticanju ekonomskog razvoja,
u ovom poglavlju se šire ispituje kakve bi promene politike mogle da dovedu
do stvaranja povoljnog okruženja za unapređenje ljudskog razvoja bazirajući
se na ljudskim pravima, u skladu sa politikom razvoja i standardima o
pridruživanju EU. Ljudski razvoj se može poimati kao unapređenje ljudskih
sposobnosti: šta čovek može biti i šta je sposoban da radi, uključujući i
mogućnosti i slobodu izbora.107 Participativni pristup je od ključnog značaja
za omogućavanje ljudima da imaju aktivnu ulogu u prepoznavanju svojih
prioriteta.108
Kosovski Zakon o lokalnoj samoupravi takođe smatra da je učešće građana od
suštinskog značaja. Zakon predviđa mehanizme kao što su konsultativni
odbori za dalje "omogućavanje učešća građana u procesu donošenja
odluka.’109 Statut Opštine Đakovica naglašava tehnike putem kojih opština
može da se konsultuje sa građanima i poveća učešće javnosti u procesu
donošenja odluka.110 Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, izabrani opštinski
odbornici trebaju da promovišu programe i aktivnosti Skupštine, razgovaraju o
politikama sa zainteresovanim stranama i pozovu javnost da preispita politiku,
pišu propise i da se najmanje dva puta godišnje sastaju sa građanima.
Gradonačelnik Ðakovice, Dr Pal Lekaj navodi da on održava bliske odnose i
da jedan dan u nedelji posvećuje "posetama građanima." Međutim, nije jasno u
kojoj meri su opštinske odredbe za učešće i napori gradonačelnika rezultirali
aktivnim učešćem građana ili promenama odredaba po zahtevu građana.
Građani su naglasili da se opštinski zvaničnici ne bave temama o kojima se
diskutovalo i ne preduzimaju radnje povodom pitanja na koja su građani
ukazali. 111 Planiranje budžeta, preduzeto od strane opštinskih direkcija a
107
Sen, 1999.
Sen, 1999. Pogledajte takođe, Opština Đakovica,, ‘ Strategija održivog razvoja Ðakovice za 2007-2015,’
str. 13.
109
Zakon o Lokalnoj Samoupravi Br. 03/L-040, Član. 73.1 glasi: ‘Skupština Opštine će, u okviru sektora,
ustanoviti savetodavne odbore u svrhu omogućavanja učešća građana u procesu donošenja odluke ’
(pogledajte: http://www.assembly-kosova.org/?cid=2,191,249).
110
Statut Opštine Đakovica, 2004.
111
ISK razgovori sa Ekstrenim međunarodnim timom za nadgledanje Skupštine Opštine Đakovica, 11
oktobar 2010.godine i Arbnor Pula, bivšim Izvršnim direktorom Foruma za Demokratsku Inivijativu (FDI),
25 septembar 2010 godine.
108
www.iksweb.org
25
odobreno
od
strane
Skupštine ne podrazumeva
mehanizme putem kojih
građani mogu da daju
mišljenje o tome kako su
pitanja prioritizovana za
finansiranje.113 Ovo ima
ključne implikacije na to za
šta sektori dobijaju podršku,
u kojoj meri opština
zadovoljava potrebe građana
i u kojoj meri su ispunjene
obaveze za pridruživanje
EU. Kao što je ilustrovano u
tabeli br. 4.
Tabela 4.
Planirani budžet Đakovice za 2011-u godinu112
Organizacija Budžeta
Obrazovanje i Nauka
Budžet i Finansije
Zdravstvo i Socijalna zaštita
Ekonomski razvoj
Javne službe
Administracija
Kultura, Omladina, Sport
Poljoprivreda
Civilna zaštita i Spasavanje
Kancelarija Gradonačelnika
Katastar, Geodezija, Vlasništvo
Urbano planiranje i zaštita
okoline
Kancelarija Skupštine Opštine
Inspekcija
Rad u Zdravstvu
Kancelarija za Zajednice i
povratak
Nabavka
UKUPNO
Suma
6,186,156
2,728,690
2,037,001
1,160,500
1,154,800
703,000
347,859
320,718
314,560
165,000
157,500
%
39.2
17.3
12.9
7.4
7.3
4.5
2.2
2.0
2.0
1.0
1.0
155,000
113,500
109,200
76,110
1.0
0.7
0.7
0.5
Politike na opštinskom
nivou su od značaja za
naglašavanje slabosti u
24,200
0.2
21,900
0.1
ljudskom
razvoju
u
15,775,694
100
određenim područjima. Neki
mehanizmi su uspostavljeni, što bi u teoriji trebalo da obezbedi jednake
mogućnosti za sve građane. Naime, u skladu sa APEP, u 2008.godini Opština
Đakovica je osnovala Jedinicu za Ljudska prava, radi promovisanja ljudskih
prava i jednakosti, kao i praćenja implementacije 'strategije Akcionog plana za
ljudska prava."114 Tri službenika su odgovorna za nadgledanje da li građani
Đakovice imaju jednaka prava, i izvještavaju o tome Kancelariju za Ljudska
prava u kabinetu Predsednika Vlade.
Međutim, jedinica se borila da ispuni svoj mandat. Službenici jedinice imaju
istovremeno i do četiri različita civilna imenovanja, navodno zbog nedostatka
112
Sastavljeno na osnovu Opštine Đakovica, ‘Opštinski budžet Đakovice 2011-2013,’ Septembar
2010.godine.
113
ISK razgovori sa opštinskim službenicima i građanima.
114
APEP, prioritet 9.2.
www.iksweb.org
26
finansija. 115 Višestruke obaveze znače da su službenici preopterećeni poslom i
odgovornostima.
Osim toga, nema opštinske strategije kojom bi se jedinica upravljala. Izveštaj
za 2010.godinu ukazuje na to da jedinica nema aktivno učešće u radu u skladu
sa Zakonom protiv diskriminacije (ili bilo kojim drugim zakonom).116 Plan
rada za 2011.godinu podrazumeva kampanju širenja svesti i okrugle stolove
ali ne pominje aktivnosti vezane za praćenje primene zakona i kršenje ljudskih
prava, što je inače u mandatu jedinice. Pominje se praćenje integracije
zajednica, ali ne predlaže se bilo kakve aktivnosti ili pokazatelji. U izveštaju
generalno nema jasnih pokazatelja za merenje da li je Jedinica dostigla svoje
ciljeve ili ne. Od presudnog je značaja da se podrži i sprovede međunarodni i
Zakon ljudskih prava, ne samo zato što je jasno da je to centralna stavka za
pristupanje EU, već i zato što je od ključnog značaja za ljudski razvoj.
Dokazi pokazuju da zbog društvenih odnosa i diskriminatorne prakse u
društvu, neki građani nemaju jednake mogućnosti. Nejednake mogućnosti,
socijalna isključenost (na primer, u pristupu obrazovanju, zaposlenju,
zdravstvu), geografski položaj, nasilje na polnoj osnovi, etničke nejednakosti,
hijerarhija godina i ekonomske nejednakosti mogu isključiti učešće u
donošenju odluka.117 Kao i drugde u svetu, većina nedovoljno zastupljenih
grupa je i dalje među najugroženijim. U Đakovici su to žene, mladi i manjine,
posebno Romi, Aškalije i Egipćani.118 U skladu sa razvojnom politikom
Evropske Unije, APEP smatra prioritetom socijalnu integraciju tih ugroženih
grupa.119 S obzirom na njihov ugroženi položaj i na osnovu APEP, stoga je
115
ISK razgovori sa Lumnije Shllaku, Službenik za Jednakost polova i Koordinatorom jedinice za Ljudska
prava, Đakovica, 24 februar 2011 godine.
116
Opština Đakovica, ‘Izveštaj jedinice za Ljudska prava o implementaciji Strategije akcionog plana za
razvoj ljudskih prava u opštini Đakovica 2010,’ Usmereno višem službeniku za Ljudska prava u kancelariji,
kabinet predsednika Vlade.
117
Pogledajte, Ariana Qosaj-Mustafa za Kosovski Inistitut za Politička istraživanja i razvoj (KIPRED),
"Osnaživanje žena u kontekstu izgradnje države : Kosovski bezbednosni sektor i decentralizacija , " Priština
: KIPRED-a i FRIDE , jula 2010 godine, Mreža Žena Kosova ( MŽK ) ,Bezbednost počinje kod kuće : Prve
nacionalne strategije i akcioni plan protiv nasilja, Nasilje na Kosovu , Priština : MŽK , 2008
118
Informacije i EU, Kulturni centar , " Evropa od A do Z : promovisanje ljudskih prava , " u http://euiccks.com/en/eu_ pristupljeno 4. mart 2011.
119
APEP, prioritet 42.1.
www.iksweb.org
27
ovo poglavlje posvećeno njima. Poglavlje se završava sa preporukama za
politike ljudskog razvoja na putu ka pristupanju EU.
Omladina: Pokretačka snaga ili odlazeća snaga?
Nacionalno zakonodavstvo usaglašava Zakon za Osnaživanje i učešće mladih
sa zakonom EU radi uključivanja i razvoja mladih.120 U skladu sa Zakonom, u
Đakovici je osnovano Odeljenje za kulturu, omladinu i sport, kao i Zvaničnik
za omladinu u 2001.121 Dalje, lokalna omladinska mreža koja je osnovana
2003 godine kao glavna organizacija svih omladinskih NVO, transformisana
je 2008 godine u Omladinski akcioni savet Đakovice. Prema Zakonu, ovaj
savet predstavlja potrebe mladih na opštinskom nivou i savetuje nacionalne
institucije. Predstavljajući 31 omladinsku organizaciju, centre i školske
savetnike, Omladinski Akcioni Savet Đakovice je postao funkcionalan u
avgustu 2010.122
Kao što je predviđeno zakonom, omladina je izradila omladinski opštinski
akcioni plan za period od 2010-2012 godine.123 Ovaj vodeći dokument ima za
cilj da poboljša položaj mladih ljudi kroz uključivanje mladih, kao i vladinih i
nevladinih institucija u prepoznavanju i rešavanju njihovih potreba. On takođe
uspostavlja mehanizme za učešće mladih u opštinskim procesima donošenja
odluka. Međutim, omladinksi akcioni plan nema jasnih indikatora niti
određuje koje institucije su odgovorne za njegovo sprovođenje.
Implementacija plana, u velikoj meri, zavisiće od toga da li opština dodeljuje
dovoljno sredstava.
120
Zakon o Osnaživanju i učešću omladine, Br. 03/L-145, 2009 godine.
ISK intervju za Urimom Fazliju, omladinskim zvaničnikom, Direktorat za kulturu , omladinu i sport ,
opština Đakovica , 29. oktobar 2010.
122
Omladinksi Savet Đakovice je postao funkcionalan u avgustu 2010 preko administrativnih directive
izdate od strane Odeljenja za omladinu u Ministarstvu za kulturu , omladinu i sport , u skladu sa Zakonom
za osnaživanje i učešće mladih.
123
Akcioni plan za mlade ima šest osnovnih ciljeva : 1 ) učešće mladih , 2 ) neformalno obrazovanje , 3 )
zaposlenje; 4 ) zdravlje ; 5 ) bezbednost ljudi i 6) sport, kultura i rekreacija. Svaki cilj je niz aktivnosti.
Pristupa se povećanju učešća mladih u donošenju odluka; obrazovanje mladih u praktičnim veštinama ,
stranim jezicima i demokratiji , informisanje mladih o mogućnostima zapošljavanja ; edukacija mladih o
zdravlju ; sprečavanja trgovine ljudima , promovisanje zaštite životne sredine , obezbeđivanje međuetničke i
bezbednosti saobraćaja , i podržava posebno mladih umetnika , sportski igrača , mladih u ruralnim
oblastima i omladine u dijaspori ( opštini Đakovica , ' plana akcije za mlade 2010-2012 ", Đakovica , 2010 )
121
www.iksweb.org
28
Međutim, uprkos ovim institucionalnim
‘Boravak u Đakovici znači
mehanizmima,
nedovoljne
mogućnosti
nemati visoko obrazovanje i
obrazovanja i visoka stopa nezaposlenosti
nemati posao.’
(54 odsto mladih u Đakovici je evidentirano
kao nezaposlena lica), su ono što odvlači mlade iz Đakovice.124 "Priština je
jedini način da se krene napred,” rekao je 24- godišnji Korab, koji radi u
kafiću kako bi finansirao svoje studije na Univerzitetu u Prištini." Đakovica
nema univerzitet i ne nudi posao. Boravak u Đakovici znači biti bez visokog
obrazovanja i biti bez posla.125 "Fidan, 28- godišnji konobar se slaže, "Posle
tromesečnog rada u Đakovici nisam mogao da izdržavam sebe, dok sam u
Prištini sa isti posao mogu da platim račune, imao dovoljno novca za sebe i
svoju porodicu u Đakovici.” Čak i Agneta Bitići, jedna od četvoro mladih
izabranih na Skupštini opštine Đakovica je razmišljala o preseljenju u Prištinu:
Pokušavala sam da pronađem posao u profesiji ( građevinski inžinjer)
u Đakovici, ali bilo je nemoguće naći ga, dok sam u Prištini imala
puno poslovnih ponuda i razgovora za posao. Ako ne nađem posao u
Đakovici, moraću da odem u Prištinu iako imam obavezu da ostanem
sa građanima koji su me ovde izglasali.
Zaista, Đakovica ima tradiciju emigracije. Đakovica je među najvišim
stopama emigracija opštine: 11,5 % od 1000 stanovnika.126
Omladina koja ostaje u Đakovici ne misli da institucije koje donose odluke
imaju u vidu njihove interese.127 Čak i oni koji imaju pristup opštinskimm
124
Što se tiče nezaposlenosti , pogledajte Svetska banka na Kosovu , Mladi u opasnosti : Biti mlad i
nezaposleni , i loše na Kosovu , Priština : Svetska banka , septembar 2008 , str IV . Od 18.733 registrovanih
nezaposlenih, 10,090 godina su pod 25 ( Regionalni centar za zapošljavanje u Đakovici ) . Loše obrazovanja
srednjoškolaca i nedovoljno mogućnosti za zapošljavanje kao ključni razlozi za emigriraju ( ISK fokus
grupe , Đakovica , april 2010 Vidi i ISK , Oslobađanje Promena : Glasovi mladih na Kosovu 2010 , Priština
: UNICEF-a , oktobar 2010).
125
ISK razgovor sa Korabom Bakalli, 24 godišnjim studentom inžinjeringa na Univerzitetu u Prištini, 19
novembar 2010 godine.
126
ZSK , Demografsko i zdravstveno istraživanje 2003 Priština : februar 2004.
127
Samo 5,5 odsto mladih, uzrasta od 15 do 24 veruje da interesi i potrebe mladih ljudi bili " važan predmet
" razmatratranja za institucije koje donose odluke . Skoro 32 % smatra da su njihove brige " donekle važne "
a 28,3 % smatra da je njihova zabrinutost malo razmotrana i 19,7 % je reklo da njihove potrebe nisu
uzimane u obzir " ( ISK , Oslobađanje Promena : Glasovi mladih na Kosovu 2010 , str 55).
www.iksweb.org
29
organima vlasti, uključujući članove skupštine opštine kao što je Agneta, misle
da se njihove ideje retko uzimaju u obzir ili sprovode.128
Opštinske vlasti mogu da učine više da uključe mlade kao pokretačku snagu za
razvoj Đakovice a ne da mladi odlaze. Opštinske vlasti mogu da počnu da rade
na zahtevima Omladinksog Saveta i mladih članova Skupštine.
Obezbeđivanjem dovoljnih finansija Omladinski Akcioni Savet Đakovice,
postojeći omladinski centar i plan su od značaja za rešavanje identifikovanih
razvojnih potreba omladine. Pojašnjenje pokazatelja u planu a potom
osiguranje njegove primene može osnažiti omladinu i poboljšati mogućnosti
koje su im na raspolaganju. Što se tiče smanjenja stope nezaposlenosti kod
mladih, Opština može da pokrene programe koji vezuju potrebe tržišta rada sa
prirotitetnim obrazovanjem i mogućnostima za stažiranje mladih.129
Direktan put ili obilaznica: Prava žena i ravnopravnost polova
Ono što je posebno važno za post-konfliktnu situaciju u Đakovicu je ‘bliska
povezanost pitanja mira, bezbednosti, razvoja i ravnopravnosti polova.’130 Deo
"holističkog pristupa" EU’:
Ovde ne postoji samo potreba da se promoviše učešće i zaštita žena u
konfliktnim situacijama i izgradnja mira, nego i potreba da se
omogući da ovakve akcije podrže šire aspekte razvoja, kao što su
unapređenje ekonomske sigurnosti žena, mogućnosti i njihov pristup
zdravstvenim uslugama i obrazovanju.131
U skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1325 (RSBUN) o ženama,
miru i bezbednosti, EU poziva na uključivanje žena u obnovi Kosova i
posvećivanje pažnje na posebne potrebe žena. Rezolucija 1325 daje ženama
128
ISK intervju sa Agneta Bitići , član Skupštine opštine Đakovica ( DSK ) , 28. jul 2010
Pogledajte ISK, Oslobađanje Promena, 2010.
130
Savet Evropske unije , GSC Komisije , " Sveobuhvatan pristup implementaciji EU, Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija rezolucija 1325 i 1820 o ženama , miru i bezbednosti " , Brisel : 1. decembar 2008, na
http://vvv.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/hr/nevs187.pdf , pristupljeno 2. mart 2011.
131
Ibid, str. 9.
129
www.iksweb.org
30
pravo da aktivno učestvuju u donošenju odluka i poziva na imenovanje žena
na svim nivoima odlučivanja.132
Ustav Republike Kosovo afirmiše primenu Konvencije o eliminaciji svih
oblika diskriminacije žena (CEDAV).133 Zakon o ravnopravnosti polova,
Kosovski program za ravnopravnost polova 2008-2013 i Zakon protiv
diskriminacije sadrže odredbe za jednake mogućnosti za žene i muškarce na
Kosovu. Ustav i Zakon o ravnopravnosti polova obezbeđuje jednakost polova
kao osnovnu vrednost za razvoj demokratskog društva, jednake mogućnosti i
učešće žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom i
drugim oblastima društvenog života.134
APEP sadrži prioritetne aktivnosti u pravcu implementacije Zakona o
ravnopravnosti polova i unapređenje prava žena.135 Ovaj odeljak ispituje u
kojoj meri je opština Đakovica krenula direktnim putem ili je na zaobilaznici u
ispunjavanju ovih zakonskih obaveza. Onda se govori o tome koje promene
politike, ako postoji, mogu da stvori povoljno okruženje za unapređenje prava
žena i ravnopravnost polova, u pravcu pristupanja EU.
U skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova, APEP predviđa osnivanje
Kancelarije za ravnopravnost polova u opštinama.136 Opštinski službenici za
ravnopravnost polova (OSRP) imenovani da vode ove kancelarije su
odgovorni za povećanje učešća žena u procesima donošenja odluka, kao i da
obezbede da sva opštinska zakonodavstva budu u skladu sa osetljivošću
ravnopravnosti polova. Opštinski KRP ima važnu ulogu u omogućavanju da
žene, naročito one koji su marginalizovane i ugrožene, imaju glas u
odlučivanju i da se njihove specifične potrebe razmatraju u svim novim
opštinskim politikama.137
132
Nažalost , implementacija Rezolucije 1325 je uveliko ignorisana od strane domaćih i međunarodnih
donosiocima odluka na Kosovu ( vidi MŽK monitoring izvještaj o implementaciji Rezolucije 1325 na
Kosovu , Priština : MŽK , 2007 i 2009,na www.womensnetwork.org.)
133
Ustav Kosova, Član. 22.6.
134
Ustav Kosova, Član 7.2, Skupština Kosova Zakon br. 2004/2 o ravnopravnosti polova na Kosovu, član.
1.2.
135
APEP, akcije 39 i 116.
136
APEP, prioriti 39.5; Zakon o ravnopravnosti polova, Art. 4.15.
137
KRP mora pregledati svaku odluku koje donose organi lokalne samouprave, pre usvajanja " ( Zakon o
ravnopravnosti polova , član 4.16. ).
www.iksweb.org
31
Međutim, do danas, interakcije KRP sa građanima u Đakovici su izgleda bile
samo sa onim građanima koji su posetili ovu kancelarija ili učestvovali na
okruglim stolovima. Malo je napora preduzeto da se službenici ove
kancelarije sastanu sa (ugroženim) ženama, da razgovaraju o njihovim
potrebama ili novim politikama. Kancelarija za ravnopravnost polova nije
uradila analizu prioritetnih potreba, niti se konsultovala sa ciljnim grupama
(npr. ženskim građanima ) pri izradi godišnje strategije. Umesto toga, KRP je
u konsultaciji sa drugim licima iz Jedinice za Ljudska Prava odredila poslove
"na osnovu iskustava iz prethodne godine." Plan ne uključuje praćenje
zakonodavstva a KRP nije mogla da objasni kako je vrši nadgledanje
zakonodavstava i izveštava o sprovođenju zakonodavstava o ravnopravnosti
polova, ključnim dužnostima u skladu sa APAP i Zakonom o ravnopravnosti
polova.138 Osim toga, u plan nisu uključeni rezultati bazirani na menadžmentu
i aktivnosti koje će dati jasan strateški doprinos nacionalnim ciljevima ka
ravnopravnosti polova i prava žena. 139 Umesto toga, ad hoc aktivnosti kao da
se preklapaju sa radom koji sprovode nevladine organizacije: podizanje svesti,
okrugli stolovi i seminari.
Nedostacima KRP širom Kosova se pripisuje nedovoljno sredstava,
institucionalna podrška, politička volja, tehničko / profesionalno iskustvo
politikama polono osetljivih pitanja, jasnoća u pogledu njihovog mandata.140
Zaista, u Đakovici KRP nosi dva šešira (jedan preko drugog), služeći i kao
koordinator Jedinice za ljudska prava. Očigledno opština nije imala dovoljno
sredstava da angažuje ili obuči neko drugo lice.141 Izvodljivosti za obavljanje
obe funkcije izgleda malo verovatna. Osim toga, Kancelarija za ravnopravnost
polova nema svoj godišnji budžet, već mora zahtevati finansiranja od projektu
do projekta.142 KRP navodi da je nedovoljan budžet sprečio kancelariju da
sprovodi svoj Akcioni plan.143
138
APEP, prioritet 16.2.
Nema pokazatelja za merenje uspeha. Godišnji plan rada i obuhvataju aktivnosti Jedinice za ljudska
prava i Kancelarija za ravnopravnost polova ( Opština Đakovica , Jedinica za ljudska prava ", plan rada ,
januar - decembar 2011’).
140
PogledajteMŽK , praćenje implementacije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na Kosovu Rezolucija
1325 , drugo izdanje , Priština , 2009 , str 5 i KIPRED , pp 26-27
141
ISK razgovor sa Lumnije Shllaku.
142
ISK telefonski razgovor sa Lumnije Shllaku, 2. mart 2011. budžet je morao da se traži od Upravnog
odbora direktorata za opštu upravu.
143
ISK razgovor sa Lumnije Shllaku.,Đakovica, 24 februar 2011.
139
www.iksweb.org
32
Što se tiče učešća žena u lokalnoj upravi, kvota pola je osigurala da žene imaju
14 od 41 mesta (34 odsto)144 Međutim, od 13 opštinskih direktorata, samo dva
vode žene. Ovde opštine i gradonačelnik konkretno nisu uspeli da sprovedu
Zakon o ravnopravnosti polova, kojim se poziva da najmanje 40 procenata od
svih imenovanja bude za žene i najmanje 40 odsto da budu muškarci.145
Pored toga, donošenje odluka se i dalje
‘Bijem bitku svakog dana,
sprovodi prvenstveno u političkim partijama
u stranci i van nje’
gde dominiraju muškarci, politike partija
programi retko razmotraju različite potrebe
žena i muškaraca.146 Žene članovi skupštine obično imaju minimalan uticaj
unutar njihove stranke, a time i u donošenju odluka. Žene se sa predrasudom
doživljavaju kao suviše slabe za politiku, objašnjava Mimoza Kusari - Lila,
Potpredsednik AKR rođena u Đakovici.147 Politički lideri nastoje da
manipulišu ženama kako bi progurali svoj program i kaže: ‘Bijem bitku
svakog dana, unutar stranke i van nje.’ Ispitanici su rekli da žene članovi
skupštine više nastojale da prate naredbe svojih stranačkih lidera i daju
prioritet pitanjima stranke, nego promovišu pitanja ravnopravnosti polova.148
Prema rečima jednog odbornika, tokom njenog mandata u kancelariji, ni
jednom se su Skupštini nije raspravljalo o pitanjima ravnopravnosti polova i
jednakosti žena.149
Kao iu drugim opštinama, preduzeti su koraci ka formiranju Ženske
neformalne grupe u Đakovici, koju čine žene odbornici. Međutim, oni su i
dalje u procesu odabira odbora i još uvek nisu odobrili akcioni plan.150 Da li će
žene Članovi Skupštine moći da prelaze linije stranke po pitanjima u
zajedničkom interesu žena ostaje da se vidi.
144
Zakon br.03/L-072 o lokalnim izborima u Republici Kosovo, 2008 , čl . 7,2 . Dalje , čl . 3,2 Zakona o
ravnopravnosti polova br 2004 / 2 navodi da je " jednaka zastupljenost žena i muškaraca učešćem oba pola
u institucijama , organima ili na nivoima vlasti je 40 % .’
145
Zakon o ravnopravnosti polova br. 2004/2, Član 3.2.
146
KIPRED, 2010, str. 9 i 27. Pogledajte takođe, MŽK, ‘MŽK Strateški plan 2011-2013,’ str. 3, na:
http://www.womensnetwork.org/images/pdf/KWN%20Strategy%202011-2013.pdf.
147
ISK razgovor sa Mimozom Kusari-Lila, AKR potpredsednik i bivši kandidat za gradonačelnika
Đakovice, Priština , 4. maj 2010 .
148
ISK razgovor sa Lumnije Shllaku. Pogledajte takođe KIPRED, str. 28.
149
ISK telefonski razgovor sa Rinom Domi, Član Skupštine, 2 mart 2010.
150
ISK razgovor sa Lumnije Shllaku.
www.iksweb.org
33
Ako je uticaj žena političara u opštinskom odlučivanju ograničen, dokazi
ukazuju da su žene građani imaju čak i manje mogućnosti da učestvuju.151
Administrativno uputstvo o Opštinskoj Transparentnosti (2008/03), olakšava
učešće građana na javnim sastancima i budžetskih pregledima. Međutim,
učešće žena u okupljanjima je bilo minimalno. Žene poljoprivrednici i glave
domaćinstava ukazuje da se političari retko sastaju sa njima ili preduzimaju
političke inicijative, kako bi ukazali na njihove potrebe.152 Osim toga,
društveni odnosi u okviru kosovskog društva sprečavaju mnoge žene da
učestvuju u donošenju odluka u domaćinstvu, a kamoli da putuju izvan kuće
da prisustvuju opštinskim sastancima.153 Nedostatak državnih sistema za brigu
o deci, penzija, obrazovanje i socijalna pomoć u kombinaciji sa
"tradicionalnim" rodne uloge u porodici često znači da žene nemaju jednake
mogućnosti za obrazovanje, zaposlenje ili donošenje odluka.
Društvene norme znače da devojke prekidaju svoje školovanje pre dečaka.154
Više od 65 odsto žena na Kosovu (u poređenju sa oko 41 odsto muškaraca)
imaju manje od srednjeg obrazovanja.155 Nejednak pristup obrazovanju je
uvećan za seoske žene, koje su među najnižim nivoima obrazovanja na
Kosovu. Stopa nezaposlenosti među ženama (56,9 odsto ) je takođe viša nego
kod muškaraca (40,7 odsto).156 Nejednak pristup obrazovanju i ekonomskim
mogućnostima u kombinaciji sa rodnim ulogama može da utiče na sposobnost
žena da učestvuju u donošenju odluka. Na primer, njima može biti
onemogućeno da prisustvuju gradskim sastancima, zbog brige i odgovornosti
u kući (na primer, brige za starije osobe i decu), nedovoljan pristup
151
pogledajte KIPRED.
ISK fokus grupe žena glave porodica , Đakovica , 15. jula 2010 . Izabrani zvaničnici nemaju veze sa
svojim biračima. Za žene političare situcija je pogoršana nedovoljnim sredstvima za žene unutar stranke (
vidi KIPRED , str 24).
153
Na osnovu istraživanja širom Kosova, MŽK otkriva da su muškarci skloni da donose odluke o tome kako
porodice troše novac i daju " konačnu reč " kada je u pitanju donošenje važnih odluka ( bezbednost počinje
kod kuće : Istraživanje Prve nacionalne strategije i Akcioni plan protiv nasilja u porodici na Kosovu ,
Priština : 2008.
154
Prosečan broj godina obrazovanja za žene u opštini Đakovica je 8,45 godine , u poređenju sa 10,35
godina za muškarce ( UNDP , Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu : Uspon građana : Izazovi i izbori ,
2004, str 119 ) .
155
ZSK , rezultati ankete o radnoj snazi 2009 , Priština : jula 2010 , str 14 .
156
Ibid,str. 13.
152
www.iksweb.org
34
informacijama o sastancima i / ili nedovoljno finansijskih sredstava da putuju
na sastanke.
Društvene norme znače da odluke tradicionalno donose stariji muškarci unutar
domaćinstva.157 Za žene koje žive u “zajednici” (albanski naziv za život sa
drugim širim članovima porodice ili u tradicionalnim domaćinstava), odluke
donose najstariji muški član porodice (gospodar kuće). U ovakvim slučajevim,
on odlučuje koji će članovi porodice nastaviti sa školovanjem ili raditi van
kuće i kako će se budžet domaćinstva trošiti.158 Uloge pola u takvim
domaćinstvima ograničava učešće žena u javnom životu. Nasilje na polnoj
osnovi, koji nesrazmerno pogađa žene, takođe smanjuje mogućnost da neke
žene ostvare svoja prava, uključujući učešće u ekonomiji i upravljanju.159
Dok nejednake mogućnosti za obrazovanje, zapošljavanje i odlučivanje žena
imaju uticaj na mnoge žene na Kosovu, neke žene i devojke u opštini
Đakovica su posebno ugrožene. Među kosovskim opštinama, Đakovica je
imala najveći broj žrtava kosovskih Albanca tokom rata.160 U selima Korenica
i Meja umrlo je više od polovine muških stanovnika. Selo Dobrike, koje je
nekada imalo osamdeset domaćinstava, ostala je sa samo 42 žene na čelu
domaćinstava. “Nema kuće kojoj član porodice nije ubijen, 'komentariše
stanovnik ovog mesta. “Postoje porodice u kojima je pet muških članova
ubijeno.”161 U selu Meja, 354 ljudi je ubijeno samo u jednom danu. Jedanaest
godina kasnije, 23 ljudi se još uvek vodi kao nestalo.162 Kao rezultat toga,
Opština Đakovica ima najveći broj žena na čelu domaćinstava na Kosovu. U
gradu Đakovica samo, 600 žene su ratne udovice.163
157
Pogledajte MŽK, Bezbednost počinje u kući.
ISK, stići do Lisabona: Procena stručnog osposobljavanja potrebama i mogućnostima otvaranja novih
radnih mesta za seoske žene, Priština: UNICEF, 2008, str 36.
159
Pogledajte MŽK, Sigurnost počinje u domu.
160
Po Uredbi Opštine Đakovica, 2000/66 (2001), broj žrtava u Đakovici između 28. februara 1998 i 20. juna
1999 su: 220 palih boraca, 202 boraca Oslobodilačke vojske Kosova, invalidi u ratu, 471 civilnih žrtava;
723 nestalih lica; 498 ponovo sahranjenih lica od 30. septembra 2009, 134 civilnih invalida tokom rata, 324
ratnih taoca, a 11 osoba poginulo u zatvoru u Dubravi.
161
ISK fokus grupe sa ženama glave porodice, Đakovica, 15. jula 2010.
162
Opština Đakovica, [11-a Godišnjica masakra u mestu Meja u “Dolini žalosti”], 29 april 2010, poledajte:
http://kk.rks-gov.net/gjakove/News/Ne-pervjetorin-e-11-vjetorit-e-Masakres-se-Mejes-n.aspx.
163
ISK E-mail komunikacija sa Meritom Fejza, menadžer u Sektoru za porodice palih boraca, ratnih vojnih
invalida i porodice civilnih žrtava, Ministarstvo rada i socijalnu politiku, 4. novembar 2010. Dalje, muževi
128 žene bili nestalih lica (ISK telefonska komunikacija sa Nesrete Kumnova, šef Plač Majke 4. novembar
158
www.iksweb.org
35
Žene glave porodice su među najugroženijim građanima i u velikom su riziku
da žive u siromaštvu.164 Oni se suočavaju sa dodatnim izazovima usled
društvenih normi. Žena, glava domaćinstva na selu objašnjava:
Žene su ostavljene sa siročićima, a oni ( porodica) ne daju im da
napuste svoje kuće […] zbog onoga što bi drugi na to rekli. One su
izolovane žene […] One žele da rade, ali im prilika za to nije data.
Njihove katanci se ne otvaraju.165
Obezbeđivanje zaposlenosti je teška bitka jer mali broj žena poseduju
odgovarajuće obrazovanje ili veštine koje se na tržištu traže.166 APEP poziva
Ministarstvo rada i socijalne politike da ponudi posredovanje za zapošljavanje
koje će posebno pomoći ženama za ulazak na tržište rada.167 Međutim, na
visoko konkurentnom tržištu rada, mogućnosti zaposlenja za žene ratne
udovice, najčešće starijih od 40 godina, “gotovo da ne postoji,” prema
direktoru Regionalnog centra za zapošljavanje u Đakovici (RCZ).168 Iako je
RCZ nudi mogućnosti za plaćeno stažiranje u cilju sticanja radnog iskustva,
starosna granica za učešće je 30 godina za Albance i 35 godina za manjinske
kandidate.
Državna socijalna pomoć nije učinila dovoljno da ublaži tešku finansijsku
situaciju mnogih žena glava domaćinstva. Porodica palih boraca ' imati pristup
na socijalnu pomoć u iznosu od 239€ mesečno.169 U Đakovici, 126 žena
2010.). Većina njihovih muževa kasnije su pronađeni u masovnim grobnicama, ali je 25 muškaraca i dalje
vodi kao nestalo.
164
Dvadeset osam procenata domaćinstva koje vode žene žive u siromaštvu u poređenju sa 15 odsto
porodica koje vode muškarci (opštini Đakovica, "Strategija održivog razvoja Opštine Đakovica, na osnovu
Milenijumskih ciljeva razvoja (MDG)," 2007, str 52.
165
ISK razgovor, Đakovica, 15 mart 2010.
166
U Đakovici, 55 odsto registrovanih nezaposlenih su nekvalifikovani i samo 29 odsto ima završenu
osnovnu školu (opštini Đakovica, Direkcija za ekonomski razvoj, 2010).
167
APAP, prioritet 21.4.
168
ISK razgovor sa Kujtimom Dula, Direktorom Regionalnog centra za zapošljavanje (REC) u Đakovici,
22. mart 2010.
169
Na osnovu Zakona o statusu i pravima porodica palih boraca, invalida , veterana i pripadnika OVK i
porodica civilnih žrtava rata , br 02/L-2 , čl . 2 , Sek . 2 , " mučenik iz naroda je patriota koji je delovao
individualno ili u organizovanoj grupi u nacionalnim pitanjima , koji je ubijen u različitim oblicima ili je
pao u borbi protiv okupatora u periodima borbe za slobodu
www.iksweb.org
36
primaju ovu pomoć.170 Njihova deca imaju pristup besplatnim školskim
udžbenicima, stipendijama i univerzitetske spavaonice besplatno. Za njih je
takođe smanjen porez na imovinu i električnu energiju, između ostalih
pogodnosti.171
Međutim, nisu sve žene na čelu domaćinstva
‘Kako da ih šaljem u školu
kvalifikovane za ove beneficije. 474
sa budžetom od 135€? Koji
porodica civilnih žrtava rata primaju manje
račun prvo da platim?’
od socijalne pomoći koje primaju porodice
palih boraca: samo 135 € mesečno.172 Ova socijalna pomoć je nedovoljna da
zadovolji njihove potrebe. Njihova deca ne dobijaju besplatne udžbenike i
stipendije. Kao rezultat toga, “sve devojčice i dečaci zaglavljeni su u kući,”
objašnjava žena, glava domaćinstva.“Kako da ih šaljem u školu sa budžetom
od 135 €? Koji račun da platim prvo?”173 Sa ograničenim porodičnim
finansijama i manje šanse da obezbedi posao kasnije u životu, devojčice
prekidaju svoje školovanje pre dečaka. U razgovorima sa seoskim ženama
naglašeno je da opština nije uspela da izvrši svoje obaveze da integriše svu
decu u obrazovni sistem Kosova, posebno ugrožene grupe.174
Drugo važno pitanje je pravo svojine žena, koje je od ključnog značaja za
seoske žene glave porodice koji često zavise od poljoprivrede. U ruralnim
oblastima, imovina je često registrovana na ime muškog člana porodice. Kada
se on upokoji, imovina se retko preregistruje na ime žene. Ona obično ostaje
na ime muža ili se prenosi na druge muške članove porodice. Mnoge žene nisu
svesne svojeg zakonskog prava da nasleđuju imovinu, kao što je definisano u
Zakonu o nasleđivanju na Kosovu.175 Za one koji jesu, činjenica da one moraju
da utvrđuju pravo na zemljište u sudu sa svim svojim članovima porodice
obeshrabruje žene u ostvarivanju ovog prava. Članovi porodice vrše pritisak
170
ISK e -mail komunikacija sa Meritom Fejza , menadžer u Sektoru za porodice palih boraca, ratni vojni
invalidi i porodice civilnih žrtava , Ministarstvo rada i socijalne politike, 4. novembar 2010.
171
Zakon za status i prava porodica palih boraca, invalida , veterana i pripadnika OVK i porodica civilnih
žrtava rata , čl . 6,1.
172
ISK e -mail komunikacija sa Meritom Fejza.
173
ISK razgovor sa Xhyle Hyseni, glave porodice, Đakovica, 15mart 2010.
174
APAP, prioriteti 42.1, 42.2 123.9. ako se ne raspravlja ovde , APEP takođe poziva opštinske vlasti da se
uključe u razvoj ' nastavnih planova i programa iz rodne perspektive " ( APAP , prioritet 39,7 )
175
Zakon o nasleđu na Kosovu, br. 2004/26, 2004, Član 12.1.
www.iksweb.org
37
na žene da ne podnose takve zahteve, a retko je u interesu žene da kvari
odnose, posebno kada se oslanja na svoju porodicu kako društveno tako i
finansijski.176
Za žene koje žele da zahtevaju njihove imovine, finansijski troškovi
registracije imovine na njihovo ime je prepreka. Žena objašnjava:
Prošle godine preneli smo imovinu na ime moje porodice, a mi smo
odvojeni od zajednice. To nas je koštalo oko 900€. Trebali smo da
prenesemo imovinu sa nekoliko generacija unazad na naše ime što košta
mnogo novca i vremena. Troškovi za dokumenta su bili prilično visoki,
jer smo morali da platimo advokata, sud i takse za svu prateću
dokumentaciju. Žene glave domaćinstva moraju da imaju imovinu na
svoje ime [...] da bi imale jasnu budućnost.177
Nedefinisana prava svojine utiče na više oblasti života žena, uključujući i
pristup zemljištu i kontrolu nad finansijskim resursima porodice. Žene koje
imaju mogućnosti da podignu kredite za razvoj poslovanja ne mogu jer ne
poseduju nepokretnu imovinu. S obzirom na ova pitanja, imovinska prava
mogu biti ključna oblast za Agenciju za ravnopravnost polova u izradi
Strategije ekonomskog osnaživanja žena, po APEP.178 Istovremeno, opština u
tesnoj saradnji sa katastarskim kancelarijama može da ponudi subvencije
ženama da registruju svoju imovinu na svoje ime. Ženske nevladine
organizacije takođe mogu da nastave sa kampanjom podizanja svesti o
ženskim imovinskim pravima. Više informacija treba da budu na raspolaganju
ženama u vezi besplatne pravne pomoći putem kancelariji za pravnu pomoć.
Sve u svemu, kao što je i opštinski službenik za ravnopravnost polova u
Đakovici prokomentarisao, “Na Kosovu je mnogo zakona, ali je problem
njihovo sprovođenje.”179 Dokazi ukazuju da prevođenje postojećeg pravnog
okvira u vezi sa ženskim pravima na imovinu, učešće javnosti, obrazovanje i
176
ISK focus grupa sa ženama glavama domaćinstava, Đakovica, 15 jul 2010.
Ibid.
APAP, prioritet 39.9.
179
ISK intervju sa Ljumnije Šljaku , direktor za ravnopravnost polova i koordinator Jedinice za ljudska
prava , Đakovica , 24. februar 2011.
177
178
www.iksweb.org
38
zapošljavanje u praksi zahteva značajne promene u postojećim društvenim
normama, odnosima i praksama. Opština može krenuti direktnijim putem ka
pridruživanju EU ispunjavajući svoje zakonske obaveze prema pravima žena i
ravnopravnosti polova.
Potrebno je uložiti napore za dalju aktivnost žena, njihovo osnaživanje za
učešće u donošenju odluka koje utiču na njihove živote. Članovi Skupštine i
KRP treba da razviju bolje mehanizme dosezanja kako bi angažovali žene,
naročito one do sada marginalizovane. Žene treba da budu konsultovane u
procesu izrade programa političkih partija, planovima rada odeljenja i budžetu.
Budući da mnoge žene nemaju mogućnosti da učestvuju u sastancima
Skupštine Opštine, KRP treba da organizuju sastanke sa ženama na selu i
opštinskim predstavnicima. Žene poslanici, možda preko neformalne ženske
grupe, takođe, mogu da se više sastaju sa svojim biračima. Ovim se može
ojačati glas žena političara u Skupštini, jer mogu da razviju šire konstitutivnu
bazu. Jačanje komunikacije među ženskih biračima i političarima može dati
političarima izbornu jedinicu za sledeće izbore.
Ženske nevladine organizacije mogu odigrati važnu ulogu u konsultaciji sa
ženama i dovođenje njihovih problema pred opštinske donosioca odluka.
Inicijativa koja obećava povećanje do sada marginalizovanog učešća žena u
donošenju odluka je nedavno osnovano udruženje žena poljoprivrednika,
Duart E Dardanes. Udruženje ima za cilj da osnaže ravnopravno učešće žena
u ekonomskom i političkom razvoju.180 Desetina članova ovog udruženja, u
osam sela u Đakovici, koji čine pre svega žene glave porodice, imaju izabrane
predstavnike i predsednice, nacrt strateškog plana i obuku o zastupanju.
Kancelarija za ravnopravnost polova trebalo bi da preusmeri svoj fokus sa
aktuelnog “podizanja svesti ka implementaciji Zakona o ravnopravnosti
polova i unapređenju lokalnog sprovođenja nacionalnog zakonodavstva,” po
APEP. Planovi rada treba da budu sastavljeni na osnovu analize problema i
rezultata menadžmenta ka postizanju dugoročnih nacionalnih ciljeva. KRP
treba da obezbedi da se različite potrebe muškaraca i žena uključe u njihov
plan rada, opštinsko planiranje, budžet i stvaranje politika. U tom cilju,
180
Dobilo je podršku od Medica Kosovo, MŽK i Kancelarija za vezu Evropske komisije.
www.iksweb.org
39
mentorstvom bi se dao trening KRP za upravljanje ciklusom projekta /
programa.
S obzirom prirodu relacije odnosa polova, unapređenje prava žena ne može da
“postoji u vakuumu” (kao u ovom APEP), već da podrazumeva rešavanje
socijalnih odnosa između žena i muškaraca.181Od odnosa uticaja politike
polova, transformišući odnose polova u Đakovici (i šire) i institucionalizacija
ravnopravnosti polova zahteva promene u postojećim odnosima između žena i
muškaraca.182 Ovim se zahteva pažnja ne samo na 'Žene,' nego i na muškarce
na njihove interese i njihov relativno privilegovan položaj u društvu ( na
primer, u pogledu nasleđivanja, imovine, pristup obrazovanju i radnim
mestima ).183
U smislu institucionalizacije ravnopravnosti polova, APEP podbacuje: po
kategorizaciji rodne ravnopravnosti kao "pitanju ljudskih prava," APEP ne
razmatra pitanja polova u drugim aspektima plana. Na primer, APEP ćuti o
tome kako privatizacija i nove ekonomske politike mogu uticati različito na
žene i muškarace, ili koje socijalne politike neophodno treba da ukažu na
takve nejednakosti.184 APEP treba da pažljivije razmotri implikacije na polove
u svim predloženim promenama politike.
Zaobidjeni? Romi, Aškalije i Egipćani u Đakovici
U Decembru 2008 kosovska Vlada je odobrila ‘Strategiju za integraciju Roma,
Aškalija i Egipćana u Republiku Kosovo.’ U skladu sa Ustavom, Strategija je
namenjena promovisanju i jačanju zaštite manjinskih prava, njihovoj punoj
integraciji i političkom jačanju kroz dijalog i podsticanje predstavnika
zajednica.185 APAP poziva na sprovođenje strategije.186
181
Pogledajte F. Cleaver, ‘Institucije i ograničenja participativnog pristupa razvoju ,’
Pogledajte C. Levi, ‘Institucionalizacija Polova putem particicipacije, Mit o zajednici, London: Izdanje
2001.
183
Pogledajte S. White, ‘Muškarci i politika razvoja,’ Pol i Razvoj 5(2), 14-22, 1997,
184
ISK razgovor sa Florom Macula, Savetnikom za Mir i Upravljanje, Priština, 12 jul 2010.
185
Kancelarija premijera, Republike Kosovo, ‘Strategija za integraciju zejednica Roma, Aškalija i
Egipćana,’ Decembar, 2008, str. 5.
186
EPAP, prioriteti 45.5.
182
www.iksweb.org
40
Zamenik predsedavajućeg Skupštine Opštine Đakovica je predstavnik
egipćanske zajednice sa Kosova (Bislim Hoti), a Odbor Zajednice je
uspostavljen u svrhu poboljšanja političke i društvene situacije manjina.187
Opština Đakovica takođe ima i Kancelariju za zajednice, koja je odgovorna za
zaštitu prva manjina i promociju jednakih mogućnosti za manjine kako bi
imali pristup javnim službama. Kancelarija ima veoma limitiran budžet i
upošljava četiri službenika.188 Razvila je akcioni plan za integraciju romske,
aškalijske i egipćanske zajednice u okviru Opštine Đakovica, ali još uvek treba
da ga odobri opštinska Skupština. 189
Tri etničke grupe, često homogeno nazivaju RAE zajednica (iako pogrešno jer
su to različite etničke grupe a ne pripadnici jedne ‘zajednice’), a oni se nalaze
među ekonomski najugroženijim u Đakovici.190 Dok domaći faktori doprinose
njihovom osiromašenju, nizak nivo obrazovanja ograničava pristup
zapošljavanju na zvaničnom tržištu rada. Nizak nivo obrazovanja među
roditeljima i ograničene finansije sprečavaju mnoge porodice da šalju svoju
decu u školu.191 Stoga, deca Roma, Aškalija i Egipćana su često upisana u
školu kasnije od svojih albanskih vršnjaka.
Posle osnovne škole, samo nekolicina njih nastavi sa srednjim
obrazovanjem.192 Njihov loš socijаlno-ekonomski položаj znаči dа neko mora
da prekine školovаnje dа bi rаdio i izdržаvаo svoju porodicu. ‘Sve se svodi nа
ekonomiju,’ komentariše predstаvnik Opštinske kаncelаrije zа zаjednice.’ Bez
privrede nemаju podsticаj dа pohаđаju školu. Ove porodice se bore dа
prežive.’193
187
Zakon o lokalnoj samoupravi, Br. 03/L-040, član. 53; Republika Kosovo, 2008. Komitet je imao sedam
članova: jednog Roma, dva Egipćana, jednog Aškaliju, jednog Bošnjaka i dva kosovska Albanca .
188
Budžet Kancelarije za zajednice je određen na €24,000 za 2011 godinu (za plate, robu i usluge). Opština
Đakovica Srednjoročni okvir budžeta 2011-2013,’ str. 9.
189
E-mail comunikacija sa Armend Behluli, Predstavnik Kancelarije za zajednice, 28 Februar 2011.
190
ISK intervju sa Kapllan Kërshi, Opštinska Kancelarija za zajednice, 28 Juli 2010.
191
ECMI, Priručnik za opštinske zvaničnike, Zaštita i promovisanje obrazovanja za manjinske zajednice,
Mart 2010, str. 10.
192
Zasnovano na opštinskoj statistici tokom školske godine 2009/2010, 1,435 RAE mladih je pohađalo
osnovnu školu a tek 89njih srednju školu (ISK intervju sa Silvana Haxhikadrija, Direktor opštinskog
departmana za obrazovanje, 16 Septembar 2010).
193
ISK intervju sa Kapllan Kërshi, opštinska Kancelarija za zajednice, 28 Juli 2010.
www.iksweb.org
41
Mlаdić koji živi u “Romskoj koloniji”, objаsnio je dа trаdicijа dodаtno
ogrаničаvа njihove nаde da potrаže bolju budućnost.194 Tipičаn primer je Mile,
14-godišnja devojčica rođena u Nemаčkoj, koja trenutno pohađa sedmi rаzred
sa dobrim uspehom. Uprkos njenom pozitivnom stаvu i uspehu u školi, onа
veruje dа će onа prestаti dа pohаđа školu sledeće godine. Nije reklа zаšto, аli
njene kolege su objаsnile dа su počele “pripreme za brak.” Pаrаdoksаlno,
mnogi mlаdi koji učestvuju u fokus grupi su znаli dа obrаzovаnje može dа im
pruži bolji život. Međutim, oni su rekli dа se većinа stаnovnikа kolonije
nаmršti nа one koji su išli u školu umesto da se venčаvаju.
U susret rešаvаnju problemа prestаnkа obrаzovаnjа dece, dvа edukаtivna
centra nude stručne obuke zа decu u Romskoj koloniji i Dаrdаniji.
Sаmаrićanska Torba (ST) i Betani Hrišćanska Služba vode centre. ST je
tаkođe počelа progrаm dodatnog obrazovanja dа pripremi decu zа jаvne škole.
Pored nаstаve i podsticanja učenika dа ostаnu u školi, ST osoblje posećuje
porodice učenika.195 Iаko su podrška i progrаmi ovih međunаrodnih
orgаnizаcija veomа vаžni, oni ne mogu biti održivi nа duži rok. Potrebno je
dalje zalaganje od strane opštinskih vlasti kako bi se obezbedilo dа svi učenici
imаju pristup obrаzovаnju, u sklаdu sа APEP.196 Opštinа može dа zаposli više
nаstаvnikа dа predаju nа romskom jeziku, može da trаži dа se uključi više
Romа u predškolsko vаspitаnje i obrаzovаnje i nudi stipendije zа romsku
decu, u sklаdu sа APEP i u bliskoj koordinаciji sа Ministаrstvom zа
obrаzovаnje, nаuku i tehnologiju.197
Pitаnje mlаdih Romа, Aškаlijа i Egipćаnа koji prekidaju školovаnje nisu
jedinstvene zа Đаkovicu; to je stvar koja se dešava nа celom Kosovu.
Međutim, rešenjа mogu olаkšаti opštine. Obrаzovnа komponentа Strаtegije zа
integrаciju Romа, Aškаlijа i Egipćаnа nа Kosovu ih pozivа nа nova rаdnа
194
Kako bi bili sigurni dа porodice dobijаju dovoljnu podršku, finаnsijsku ili drugu, dа se pomogne deci da
ostаnu u školi. ST osoblje je tаkođe u stаlnom kontаktu sа nаstаvnicimа. Rekli su dа ovo omogućаvа
menadžment "trougla": "trougаo"-dete-porodica-nаstаvnik, neophodno zа održаvаnje obrаzovаnje mlаdih
"(ISK intervju sа ST osobljem,11 Avgust 2010).
195
Obezbediti da porodice dobiju dovoljnu pomoć, finansijsku ili neku drugu, kako bi pomogli deci da
završe školovanje..SP osoblje je takođe u stalnom kontaktu sa učiteljima. Oni kažu da time omogućuju
“trougao” menadžment: “trougao” deca-porodica-učitelji, neophodan održivo obrazovanje mladih (ISK
grupa interviju sa Samaritan’s Purse osoblje, 11 Avgust 2010).
196
EPAP, prioriteti 42.
197
EPAP priorititeti 42.7, 68.4 i 68.5.
www.iksweb.org
42
mestа u opštinskim kаncelаrijаma, između ostаlih akcija potvrđenih
politikа.198 Međutim, ovo još uvek nije implementirаno od strаne Opštine
Đаkovicа.
Među nekoliko načina da Romi, Aškаlije ili Egipćаni iznesu pitаnjа od
znаčаjа jeste “Komšijsko zаstupanje.” Komšijski zаstupnik nije zаkonski
zаstupnik, аli je lice zа kontаkt iz komšiluka koje se bаvi pitanjima koja su
vezana zа nevlаdine orgаnizаcije koje pružаju donаcije i pomoć. Ulogа
“Komšijskog zаstupnika" je dа se identifikuju potrebe "zаjednice" i da u
sаrаdnji sа NVO uradi predlog projektа od kojeg će zajednica imаti koristi. U
prаksi, međutim, “Komšijski zаstupnici” se nisu pokаzаli kao efikаsni.
Ključna greškа sа "zastupnikom" i pristupom "zаjednice" je dа se oni bave
pitаnjimа s kojima se Romi, Aškаli i Egipćаni suočavaju kаo dа su sve
zajednice iste, mešаjući etničke, stаrosne i rodne rаzlike. Romi, Aškаlije i
Egipćаni ne predstаvljаju jednu homogenu grupu koja živi po istim
društvenim pravilima i pozicijama.199 Politike "zаjednica" i "komšijski
zastupnik" ne morаju dа predstаvljаju potrebe svih stаnovnikа područjа jer oni
mogu da se veomа rаzlikuju (npr. premа stаrosti, polu i stаtusu).
Zаistа sami izbor predstаvnikа je nereprezentаtivan: uglаvnom stаriji muškarci
(glаve domаćinstavа) i nekoliko žena biraju predstavnika u sastanku koji se
održava u zgradi opštine. 200 Veliki delovi, 'Romske kolonije' uključujući žene
i mlаde su izostаvljeni. Jedna mlаđa žena je nаglаsila dа njihove potrebe i
brige nisu vаžne za predstаvnikа. Kako ona kaže mlаdi u ovom krаju su
'nevidljivi’ za opštinske vlаsti ili ‘zastupnike.’201
Umesto togа, ljudi komšijske zаstupnike doživljаvаju kаo korumpirаne,
sebične, krаdljivce donаcijа nаmenjenih za 'zаjednice,' koji su indiferentni
premа potrebаmа svojih birаčа."202 Bilo je pokušаjа dа se revitаlizuje
198
Vlada Kosova, MinistarstvoObrazovanja, Nauke i Tehnologije, Priština: Juli 2007, str. 29.
Aškalije se smatraju kao asimilovani Romi koji govore Albanski (UNDP, Ugroženi:Rom i i raseljeni u
jugoistočnoj Evropi, 2006, str. 13)
200
ISK fokus grupa sa RAE omladinom, Romska kolonija u Đakovici, 31 Avgust 2010
201
ISK fokus grupa sa RAE omladinom, Romska kolonija u Đakovici, 31 Avgust 2010
202
Kosovska Fondacija za otvoreno društvo (KFOS), koju finansira Evropska Unija i Soroš fondacija nudi
izgradnju kapaciteta predstavnicima zajednice
199
www.iksweb.org
43
mehаnizam zаstupаnjа kroz seminare za izgrаdnju kаpаcitetа namenjenih za
zastupnike iz komšiluka.203 Međutim, s obzirom nа fundаmentаlni problem sа
konceptom "reprezentаcije", kolektivni sаstаnci dopunjeni pojedinаčnim
rаzgovorimа sа ugroženim člаnovimа 'zаjednice' mogu se pokаzаti kao
unosniji.
U sklаdu sа APEP, opština Đаkovicа je dala 3,8 hektаrа zemljištа zа izgrаdnju
novog nаseljа od 125 kućа zа stаnovnike ‘Romske kolonije’ (zа Rome,
Aškаlije i Egipćаne). 204 Projekаt predviđа urbаnu zаjednicu sа zdravstvenim
centrom i predškolskim ustаnovama. Procenjena vrednost projektа je 3,4
milionа €, a novac su obezbedili donatori među kojima je Švаjcаrski Kаritаs.
Izgrаdnjа će trаjаti tri godine, počev od oktobrа 2010. Vreme će pokаzаti dа li
će ovа inicijаtivа biti održiva nа duži rok. Zаbrinutost postoji oko togа dа li će
primаoci besplаtnog stаnovаnja zаdržati svoje domove ili će dа ih prodаju zа
krаtkoročne profite, kаo što je urađeno u Mitrovici.205 Dаlje, novi stаmbeni
projekаt se nаlаzi sаmo nekoliko kilometаrа od romske kolonije. Kаo tаkаv,
mаnjinа stаnovnikа će i dаlje biti društveno isključena; neki veruju dа bi
integrisаnje mаnjinа sа većinom bilo održivije rešenje.206
Kako bi se osigurаlo dа Romi, Aškаlije i Egipćаni nisu zаobiđeni nа putu zа
rаzvoj i pristupаnje EU, potrebni su napori zа trаnsformаciju postojećih
društvenih normi kod većine grаđаnа premа njihovom održivom uključenju.
Socijаlno uključivanje se odvijа nа lokаlnom nivou i kаo tаkvo trebа dа se
аnаlizirа u kontekstu uslovа većinskog stаnovništvа.207 Pošto većinsko
stаnovništvo deli isto društveno-ekonomsko okruženje kаo i Romi, Aškаlije i
Egipćаni, potreban je holistički pristup koji podrazumeva da je većinа dužna
dа obezbedi rešenja zа pitаnjа sа kojimа se suočаvаju mаnjine.208 Umesto
odvojenog rаzmišljаnjа o pitаnjimа mаnjinа, problemi kаo što su siromаštvo,
203
EPAP, prioriteti 45.
ISK intervju sa Spoljnim Timom za Monitoring Opštine Đakovica, 11 Oktobar 2010. Betani Hrišćanska
Služba je isto podržala premeštanje kampa i izgradnju novih kuća (ISK intervju sa Berat Thaqi, Izvršni
Direktor Betani Hrišćanske Službe, 1 April 2010).
205
Koha Ditore online report “Nekoliko Roma je prodalo svoje stanove na jugu i vratilo se nazad na sever”,
30 Mart 2010, u http://www.koha.net/index.php?cid=1,8,16390.
206
ISK intervju sa Besnik Luboja, osoblje NGO Samaritan’s Purse, Đakovica, 11 Avgust 2010.
207
UNDP, Ugroženi:Romi i raseljeni u jugoistočnoj Evropi, 2006, p. v.
208
Ibid.
204
www.iksweb.org
44
obrаzovаnje i zаpošljаvаnje trebа uzeti u obzir kroz 'multi-sektorske rаzvojne
izаzove’ kojima treba pristupiti sa sveobuhvаtnim, pristupom (rаzvoj po
prostoru). Potreban je nаpor kako bi se pristupilo socijаlnim odnosima,
pronаlаženje održivih sredstаvа zа život zа ugrožene grupe. U tom prаvcu,
politikа može dа stimuliše preduzećа za zаpošljаvаnje mаnjinа preko službi zа
zаpošljаvаnje Romа, Aškаlijа i Egipćаnа, kаo po APEP.209
U zаključku, izgleda da postoje teme koje se ponаvljаju a koje su vezane za
neprilike mlаdih, ženа i mаnjinа Romа, Aškаlijа i Egipćаnа, kаo posebno
ugrožene grupe u Đаkovici. Njihovo učešće u donošenju odlukа u Đаkovici je
nominаlno, u nаjboljem slučаju. Nominаlno učešće, zа rаzliku od oblika
učešćа koja imaju veća ovlаšćenja, ne osporаvа dominаntne relacije moći;
ignoriše niz često sukobljenih interesа koji su uključeni u donošenje odlukа; i
bаcа u zаsenаk nejednаkosti među nаvodno homogenom grupom (npr. "žene"
ili "RAE").210 Potreban je nаpor kаko bi se osigurаlo njihovo аktivno,
osnаženo učešće u donošenju odlukа koje utiču nа njihove živote. Retko,
neаdekvаtno najavljeni sastanci grаdskog veća i nereprezentаtivni ‘zastupnici’
nisu se pokаzаli uspešnim. Input "zastupnika" ne trebа da se posmatra kao
zаstupаnje stаvova pojedinih kаtegorijа licа, ili (pogrešno homogenizovаne)
zаjednice. Zаistа "RAE zаjednica" je pogrešаn nаziv, а potrebna je posebnа
pаžnjа za uočavanje rаzličitih potreba mlаdih i stаrih, kаo i žena i muškаrca.
Opštinа može dаlje učešće ugroženih licа u odredjivanju politike opštine,
plаnirаnjа i budžetirаnjа da ostvari ako se konsultuje direktno sа ugroženim
grаđаnimа, umesto dа čekа grаđаne dа posete njihove kаncelаrije.
U cilju preduzimanja efikаsnih konsultаcija sа ugroženim grupаmа, kаo
praćenja situacija o problemima koje građani izraze, opštinа morа dа rаzmotri
što efikаsnije korišćenje svojih ogrаničenih finаnsijskih i ljudskih resursа. Od
ključnog značaja su posebna imenovаnjа na pozicije, dovoljаn budžet,
аdekvаtna obuka i ekspertiza u njihovim oblаstimа, poznаvanje uprаvljаnjа
209
EPAP, prioriteti 7.3 i 21.3.
See Chambers, R., ‘Paradigm shifts and the practice of participatory research and development,’ in N.
Nelson & S. Wright (Eds.), Power and Participatory Development, London: IT Publications, 1995; and
White, S., ‘Depoliticising development: the uses and abuses of participation,’ in D. Eade (Ed.),
Development, NGOs and Civil Society, Oxford: Oxfam, 2000.
210
www.iksweb.org
45
projektnim ciklusom i sprovođenje plаnovа koji direktno doprinose
dugoročnim nаcionаlnim ciljevima.
Pristup obrаzovаnju je još jedаn ozbiljаn problem. Romi, Aškаlije i Egipćаni,
kаo i žene sa sela koje vode domаćinstvа nаročito nemaju dovoljno sredstаvа
zа prevoz kako bi poslali svoju decu u školu, ili zа kupovinu knjigа. Kаo deo
odgovornosti zа "povećаnje stope upisа nа svim nivoimа obrаzovаnjа" opštinа
imа obаvezu dа osigurа dа sve devojčice i dečаci rаzličitih etničkih grupа
mogu priuštiti dа idu u školu.211 U tom cilju opštinа trebа dа obezbedi
besplаtne udžbenike i prevoz zа sve učenike.
Zаtim mogu biti uspostаvljeni progrаmi stažiranja i politikа аfirmаtivne аkcije
zа zаpošljаvаnje ugroženih grupа, uključujući mlаde, mаnjine i žene preko 40
godinа. Zаistа, APEP uključuje među krаtkoročnim prioritetimа
"posredovаnjа u zаpošljаvаnju preko jаvnih službi zа zаpošljаvаnje grupа koje
se suočаvаju sа teškoćаmа nа tržištu rаdа (dugo nezаposleni, žene, RAE i
osobe sа invаliditetom). 212 Dok ovo potpаdа pod odgovornost MRSZ,
Ministаrstvo finаnsijа bi trebаlo dа rаzmotri smаnjenje porezа i doprinosа zа
poslodаvce koji zаposle pripadnike socijаlno ugroženih grupа, premа
socijаlnoj integrаciji. Lokаlnа RIK može tаkođe da nаstoji dа dа prioritet zа
obuku, stаžirаnje i zаpošljаvаnje nаjugroženijih licа, po APEP.
Zatim, biće potreban holistički pristup zаsnovаn nа razvoju područja koji
uzima u obzir stаrost, pol i etničke odnose kаko bi bili sigurni dа nаjugroženiji
grаđаni Đаkovice budu ponovo na putu ljudskog rаzvojа i pristupаnjа EU.
211
212
EPAP, priority 123.9.
EPAP, priorities 21.3 and 21.4.
www.iksweb.org
46
III. BRISEL ILI BISTA
Ova politika nastoji da identifikuje promene politike koja može da postavi
Đakovicu na put održivog ekonomskog rasta i ljudskog razvoja u pravcu
pristupanja EU, koristeci pristup zasnovan na ljudskim pravima.
Širok odgovor na ovo pitanje je da ministarstva na nacionalnom nivou moraju
da sarađuju kako bi se razvio izvodljiv ekonomski plan razvoja, zasnovan na
ostvarenim iskustvima sa opstinskog nivoa. Izrada plana i njegovo
sprovođenje bi trebalo da uključi različite zainteresovane strane i obezbedi
osećaj vlasništva nad njim kao i da omogući da on bude stvoren formi u
„živog dokumenta“. Plan treba da se fokusira na razvoj poljoprivrede,
proizvodnje i proizvodnih sektora, kao i unapredjenje trgovine. Plan treba da
obezbedi stalnu međunarodnu podršku u smislu donacija, investicija i tehničke
pomoći.
Do danas, proces privatizacije je usporen nizom prepreka. Da bi se ubrzao
napredak u ekonomskom rastu Đjakovice, PKVS mora hitno da donese odluku
o privatizaciji u vezi sa slučajevima a PAK treba da ubrza proces
privatizacije. Privatizacija će omogućiti oslobađanje nekretnina i za
proizvodju i za razvoj poljoprivrede. Zatim investicije, jaki biznis planovi i
obezbeđivanje novih tržišta biće od ključnog značaja za bivša društvena
preduzeća kako bi krenuli brže ka ekonomskom rastu.
Potrebna je veća pažnja za podsticanje ekonomskog rаsta, zа rаzvoj
privаtnog sektorа. Nаcionаlne i opštinske vlаsti mogu dа podstаknu rаzvoj
privаtnog sektorа kroz podršku fer konkurenciji i smаnjenju sive ekonomije.
Oni tаkođe mogu dа olаkšаju i ubrzаju procedure zа registrаciju preduzećа. S
obzirom nа njihov dosadašnji spor tempo nаpretka, i privаtizovаnim bivšim
društvenim preduzećima i poljoprivrednim preduzećima su potrebni izvodljivi
biznis plаnovi, а potom znаčаjnа tehničkа i finаnsijskа ulаgаnjа. Procesiranje
bi trebаlo dа bude podržаno kako bi stvorilo veću dodаtu vrednost, što bi
dovelo do većih plаta i trаžnje. Taj početak može dа ugrozi sektor trgovine.
Procesiranje u poljoprivredi bi posebno trebаlo dа bude podržаno
obrаzovаnjem, mаrketingom i direktnim investicijаma.
S obzirom na znаčаjan broj seoskog stаnovništva Đаkovice, njihovo
obrаzovаnje i veštine, glavna intervencija opštinske uprаve može da bude
www.iksweb.org
47
dodаtno subvencionisаnje rurаlnog rаzvojа poljoprivrede. Trаdicionаlno
među nаjvećim ekonomskim sektorima Đаkovice, sektor poljoprivrede tаkođe
imа mogućnosti zа ekonomski rаst. Fleksibilniji zakon o zаkupu zemlje može
omogućiti poljoprivrednicimа dа obrađuju druga zemljištа putem lizinga,
omogućаvаjući da tržište postаne fleksibilnije. Opštinа trebа dа sаrаđuje sа
donаtorimа dа se podstаkne formirаnje udruženjа proizvođаčа koje bi
smаnjilo uticаj rasparčavanja zemlje, olаkšаlo zаjednički mаrketing finalnih
proizvoda i povećаlo tržišnu moć mаlih proizvođаčа. Kombinovаnjem
zemljištа, tehnologije, tehnike i znаnjа, poljoprivrednici mogu dа povećаju
svoj prinos i da se tаkmiče nа tržištu. Potrebna je posebna pаžnja jedinstvenim
potrebаmа ženа poljoprivrednikа, nаročito onih koji su nosioci domаćinstavа.
Subvencija vlаde zа đubrivа i nаvodnjаvаnje moglo bi da stvori povoljno
okruženje zа kosovske poljoprivrednike. Uspostаvljаnje Poljoprivredne bаnke
može dаti poljoprivrednicimа pristup preko potrebnim dugoročnim kreditima;
trebа dа ponudi rаzumne kаmаtne stope i grejs period. U isto vreme, eksperti
iz EU bi mogli dа se udruže sа opštinskim vlаstimа, lokаlnim ekspertimа i
poljoprivrednicima dа sprovedu istrаživаnje tržištа, što bi moglo dа pomogne
poljoprivrednicimа da identifikuju novа tržištа zа svoje proizvode. Dаlji
programi izgrаdnje kаpаcitetа, uz podršku međunаrodnih donаtorа, bi mogli
tаkođe da podrže udruženjа poljoprivrednikа u mаrketingu njihovih proizvodа
kupcimа nа Kosovu i šire.
Uprkos tome što je to pomаlo izolovаno mesto, Đаkovicа imа potencijаl zа
buduću spoljnu trgovinu. Đаkovicа je u velikoj meri zаobiđenа novim
putevima trаnsportа koji povezuju druge grаdove (npr., Prizren do Tirane i
Uroševаc do Skoplja). Opštinа trebа dа se zаlаže zа nаcionаlnu politiku kojа
će obnoviti prethodne puteve trgovine. Trgovinski sporаzumi, smаnjenje ili
ukidаnje cаrinа zаjedno sа poljoprivrednim subvencijаmа može omogućiti
poljoprivrednim preduzećimа dа dobiju pristup strаnim tržištimа. Opet,
istrаživаnje tržištа može pomoći dа se identifikuju tržište Đаkovice: oblаsti u
kojimа može dа se tаkmiči i gde će imаti potražnju zа svoje proizvode.
Iаko tek trebа dа da opipljive rezultаte, pozitivnu inicijаtiva opštine Đаkovicа
je nedаvno otvаrаnje Kаncelаrije zа investicije u Cirihu, sа ciljem dа privuče
strаne direktne investicije i investicije dijаspore. Širenje informаcijа o
mogućnostimа investirаnjа u Đаkovici preko Ministаrstvа spoljnih poslovа
www.iksweb.org
48
Kosova i аmbаsаdа u inostrаnstvu može biti još jedаn put zа privlаčenje
direktnih strаnih investicijа. Udruženja rodnih grаdova su bila efikаsna u
Meksiku i nekim аfričkim zemljаmа, gde su "donаcije dijаspore” rodnim
grаdovimа ozvaničene od strаne opštinske i držаvne vlаsti zа infrаstrukturne i
rаzvojne projekte, putem zvаničnog sporаzumа. To može dа se rаdi nа
Kosovu, što je ilustrovano sličnim infrаstrukturnim projektimа sа zаjedničkim
investicijama dijаspore i vlade u susednom regionu Has (npr, škole, biblioteke
i putevi).
Ovde trаdicija emigrаcije iz Đаkovice može da se posmаtrа kаo deo rešenjа, а
ne problem. Pored potencijаlnih investicija iz dijаspore, mnogi Đakovčani
interno idu u Prištinu u potrаzi za obrаzovаnjem, rаdnim mestima i boljem
životu kako bi izdržаvаli svoje porodice u Đаkovici. Potom, Đakovčani koriste
svoje pozicije u glаvnom grаdu (i šire) dа utiču nа politiku rаzvojа i
podsticаnje ulаgаnjа u svom regionu. Oni bi mogli da obnove tаkve nаpore.
Po pitanju ljudskog rаzvojа, potrebni su veće nаpori opštinskih vlаsti dа se
obezbedi аktivno učešće grаđаnа u odlučivаnju. Zаkon o sаmouprаvi tek
trebа dа se povećа učešće mаrginаlizovаnih grupа u procesimа donošenjа
odlukа. omlаdinа, žene i Romi, Aškаlije i Egipćаni su i dаlje posebno
ugroženi. Povećаnje njihovog učešća u opštinskoj vlаsti, uključujući i
plаnirаnje i budžetirаnje, od ključnog je znаčаjа zа identifikovаnje rešenjа zа
njihove svаkodnevne žаlbe. Izаbrаni i postаvljeni donosioci odlukа trebа dа
putuju vаn Đаkovice dа se direktno sаstаnu sа ugroženim osobаmа, umesto dа
čekаju dа oni dođu do njih.
Vezano za to, licа kojа rаde u okviru Jedinice zа ljudskа prаvа trenutno imaju
dvostruke mere. Opštinа trebа dа izdvoji dovoljno za budžet zа
zаpošljаvаnje sposobnog osobljа. Međunаrodni donаtori mogu dа podrže
nаpredne za izgrаdnju kаpаcitetа osoblja, kako bi oni obavljali svoj posаo
efikаsno. Konkretnije, moraju biti formulisane strаtegije orijentisane da utiču
na ispunjаvаnje nаcionаlnih ciljevа u APEP i nа kosovsko zаkonodаvstvo.
Strategije moraju da imaju stаlni godišnji budžet, а ne аd-hok budžet. Trenutni
učinak opštine bi mogao da se poboljša obukom za uprаvljаnje projektnim
ciklusom.
www.iksweb.org
49
Dа bi mlаdi postаli pokretаčkа snаgа zа rаzvoj, opštinа i donаtori mogu
nаstojаti dа obezbede finаnsijsku podršku zа Akcioni Savet mladih,
Omlаdinski centаr i Akcioni plаn mlаdih, u kojem mlаdi identifikuju
ključne potrebe. Rаzjаšnjаvаnje trenutno nejаsnih indikаtorа u okviru plаnа
može učiniti plan efikаsnijim. Implementаcijа plаnа može dа ponudi još jedаn
korаk kа unаpređenju zаpošljаvаnjа i izglede za obrаzovаnje mlаdih
Đakovčana. Potom, RIK može povezati potrebe tržištа rаdа sа obrаzovnim
prioritetimа i mogućnosti interšipa zа mlаde.
Grаdonаčelnik trebа dа imenuje više ženа kаo šefove sektora u sklаdu sа
Zаkonom o rаvnoprаvnosti polovа. Plаn Kаncelаrije zа rаvnoprаvnost polovа
trebаlo bi dа bude direktno povezаn sа nаcionаlnim strаtegijаmа i da uključuje
monitoring. Žene poslаnici i GEO bi trebаlo dа češće posećuju i da imaju
interаkciju sа ženаmа, kao I da kаsnije zаstupаju interese svojih birаčа u
opštini. Žene trebа dа budu konsultovаne u procesu izrаde progrаmа političkih
pаrtijа, plаnovа rаdа odeljenja i budžetа. Šire gledаno, APEP trebа dа rаzmotri
i to kаko razne politike mogu različito da utiču kod ženа i muškаrаcа.
Mogu se preduzeti razne akcije kako bi se žene postavile nа direktniji put kа
ekonomskom i ljudskom rаzvoju.Pregled tekuće šeme socijаlne pomoći, po
APEP, morа dа podrazumeva posebne potrebe ženа koje same vode
domаćinstvo, nudeći dodаtnu podršku kаo što je besplаtаn prevoz i knjige zа
decu dа pohаđаju školu. Budžetske linije posebno zа žene koje same vode
domaćinstva a koje su uključene u poljoprivredu trebаlo bi dа bude
uspostаvljeno od strane Direkcije zа poljoprivredu i rurаlni rаzvoj. Po pitanju
obezbeđenja pristupа ženаma nа imovinu i kredite, strаtegija o ekonomskom
osnаživаnju ženа trebа dа se bаvi pitаnjimа nаsleđа a mogla bi da se usvoje
pravila zа subvencionisаnje 50 odsto katastarskih troškovа u svrhu
registrovanja vlasništva imovine zа žene koje same vode domаćinstvа.
Podizаnje jаvne svesti o ženskim prаvimа na vlаsništvo, pružаnje prаvnih
sаvetа sа popustom, olakšavanje procedure za imovinu i smаnjenje troškovа
može omogućiti ženаmа dа ostvаre svoje prаvo nа imovinu. To će omogućiti
pristup zemljištu i kredite zа rаzvoj njihovog poslovаnjа. Tаkođe, RIK može
dа identifikuje mogućnosti zа žene u cilju unapređenja njihovih kаpаcitetа,
uključujući i one preko 40 godinа, i / ili da prioritet I dа im pomogne dа se
identifikuju oblаsti u kojimа bi mogli dа obezbede posаo sа svojim veštinama.
www.iksweb.org
50
Podrškа ženаma u stvаrаnju sopstvenih prihoda, posebno poljoprivrednih,
mogаo bi dа smаnji broj domаćinstаvа koji zаvisi od socijаlne pomoći i
dugoročno čuvаnje držаvnih fondovа.
Dа bi se obezbedilo dа Romi, Aškаlije i Egipćаni nisu zаobiđeni u rаzvoju
Kosovа, može biti unаpređeno podizаnje svesti u zаjednici o vrednosti
obrаzovаnjа i sprovođenje zаkonа koje zаhtevа da mlаdi idu u školu. Kako bi
obezbedili veće učešće, opštinske politike zapošljavanja trebа dа podstаknu
veće učešće Romа, Ašаklija i Egipćаnа kod zаposlenja, u sklаdu sа APEP. I
opštinsko odeljenje zа obrаzovаnje trebа dа podstаkne veće zаpošljаvаnje
Romа Aškalija i Egipćana preko politike zаpošljаvаnjа. Akcioni plаn zа
Rome, Aškalije i Egipćаne bi trebаlo dа bude zаvršen putem procesа većeg
učešća, uključujući nаjugroženije u sklopu te do sada homogenizovane
‘zajednice.’ Mora se obezbediti finansirаnje zа njegovo sprovođenje. Isto
tako, progrаmi socijаlne integrаcije morаju biti uključeni u infrаstrukturne
projekte. Ovde je to, holistički pristup koji spodrazumeva dа je potrebna
većinа zа trаnsformаciju postojećih društvenih normi premа održivom
uključivаnju mаnjinа u programe.
www.iksweb.org
51
O NAMA
Kosovski inicijаtivа zа stаbilnost (KIS) je nezаvisnа, i neprofitnа “think-tank”
grupa koja se fokusira nа empirijska istrаživаnja i аnаlize socio-ekonomskog
rаzvoja nа Kosovu. KIS je osnovаn 2004, a nudi inovаtivnа i relevаntna
istrаživаnjа politika, u cilju pokretаnjа debаte o pitаnjimа od znаcаjа zа
buducnost Kosovа.
Mi verujemo dа je u srži demokrаtskog donošenjа odlukа javna debata
zasnovana nа dokаzima. Od letа 2004, KIS je proširio svoj tim na osam
zaposlenih аnаliticаrа i istrаživаcа koji rade puno rаdno vreme, sa rаstucom
mrežom istrаživаcа i sаrаdnikа (koji ne rade puno rаdno vreme). Rаd KISa je
tаkode podržаn od strаne Uprаvnog odbora, ukljucujuci kosovske i
medunаrodne аnаliticаre i prаkticаre.
Od svog osnivаnjа KIS je fokusirаn nа pitаnjа uprаvljаnjа, ekonomskog
rаzvoja, urbаnistickog plаnirаnjа, korupcije u poslerаtnoj rekonstrukciji
zemlje, obrаzovаnjа, zаštite životne sredine I problem imidža Kosova. KIS je
tаkode deo ESI inspirisаne mreže “think-tаnk”-a širom jugoistočne Evrope.
Svi izveštaji su dostupni na našem vebsajtu www.iksweb.org .
Inicijativa za stabilnost Kosova — ISK
Tel: + 381 38 222 321
E-mail: [email protected]
www.iksweb.org
Adresa:
Ul. Garibaldi H11/6, Priština, Kosovo
52
Katalogimi në botim – (CIP)
Biblioteka Kombëtare dhe Universitare e Kosovës
33:005.8(496.51-2)(047)
En Route to the EU: Area-Based Development
Opportunities / [Kosovar Stability Initiative]. – Prishtina:
IKS, 2011. – 55 f. ; 21 cm. – (Policy Paper)
ISBN 978-9951-600-01-9
Štampano na recikliranom papiru sa recikliranim mastilom
Download

null