ОСНОВНИ СУД ВРШАЦ
24.5.2012 године
НОВИНЕ У ЗАКОНУ О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ
ТОК ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА
I.
УВОД
Нови Закон о парничном поступку који је Народна скупштина усвојила
26.септембра 2011 године, а објављен је у СГ. РС. бр. 72/2011 ступио је на
снагу 1.2.2012 године. Донет је у циљу да се омогући ефикаснији и
економичнији поступак пред судовима, ефикасније остваривање права
грађана, као и да се допринесе правној сигурности свих правних субјеката.
Такође је постојала потреба да се одредбе овог процесног закона ускладе са
одредбама Закона о јавном бележништву, Закона о извршењу и обезбеђењу,
као и препорукама Савета Европе, правним ставовима и стандардима који се
примењују у пресудама Европског суда за људска права и решењима која се
примењују у упоредном законодавству у овој области.
II.
TУЖБА
1. Tужба као иницијални акт којим се покреће парнични поступак мора да
садржи све што је и раније било предвиђено процесним законом који је
био важећи. Оно што је ново је да тужилац у тужби, а тужени у
одговору на тужбу, ако имају пребивалиште, боравиште или седиште у
1
иностранству морају именовати пуномоћника за примање писмена.
Последице непоступања су различите: уколико тужилац пропусти да то
учини, тужба се одбацује. Ако тужени то пропусти, суд ће му
поставити пуномоћника за пријем писмена и о томе га обавестити.
2. Тужилац може да тражи тужбом ради утврђења као деклараторном
тужбом, поред осталог, да суд утврди постојање, односно непостојање
чињенице, ако је то предвиђено законом или другим прописом , као и
утврђење повреде права личности без обзира да ли је постављен
захтев за накнаду штете, чиме је извршено усклађивање овог закона са
одредбама Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у
регистар, Законом о заштити потрошача и Законом о забрани
дискриминације.
3. Смањивање висине тужбеног захтева представља делимично
повлачење тужбе, за које није потребан пристанак туженог, а суд
поводом тога не доноси одлуку.
4. У складу са начелом диспозиције странака, дата је могућност да се
тужба повуче све до правноснажног окончања поступка, ако
тужени на то пристане, у ком случају суд решењем утврђује да је тужба
повучена, пресуда без дејства, а жалба одбачена, у зависности у којој
фази је дошло до повлачења тужбе.
5. Решавајући однос између литиспенденције и пресуђене ствари,
законодавац је увео хијерархију процесних претпоставки, тако је
новина да ће суд одбацити тужбу у парници која је раније почела, ако
је у парници која је касније почела да тече, пресуда постала
правноснажна.
6. Застој се може одредити само када је то изричито прописано законом.
7. Највише полемика, негативних осврта од стране правних теоретичара и
иницирање поступка оцене уставности изазвала је одредба чл. 193
Закона због привилегија које има држава када је тужена. Лице које
намерава да поднесе тужбу против Републике Србије дужно је да пре
подношења тужбе Републичком јавном правобранилаштву достави
предлог за мирно решавање спора, осим ако је посебним прописом
предвиђен рок за подношење тужбе, који мора да садржи све што мора
и тужба да садржи и тада настаје застој рока застарелости у трајању од
2
60 дана (дилаторни рок). Уколико у том року Републички јавни
правобранилац не одговори на предлог, сматра се да предлог није
прихваћен и лице може поднети тужбу суду. Уколико је поднета тужба,
без доказа да је поднет предлог или није протекао рок од 60 дана, суд ће
такву тужбу да одбаци. Уколико у року од 60 дана буде постигнут
споразум, исти има снагу извршне исправе. Ове одредбе се сходно
примењују и у случајевима подношења тужбе против јединице
територијалне аутономије и локалне самоуправе, а предлог се подноси
надлежном јавном правобралиштаву, односно овлашћеном заступнику
јединице територијалне аутономиције и локалне самоуправе. На овај
начин је уведен принцип обавезне медијације, мимо општег режима
заснованог на добровољности.
8. Ако странка отуђи ствар или право о коме тече парница, то не
спречава да се парница међу истим странкама доврши. Лице које је
прибавило ствар или право о коме тече парница, може да ступи у
парницу уместо тужиоца, односно туженог, ако на то пристану обе
странке. У том случају, пресуда има дејство и у односу на стицаоца,
тако да делује и према трећим лицима због природе спорног права или
правног односа, правног односа који постоји између странака и трећих
лица или ако је то прописано законом, што је овде случај, тако да
пресуда делује према сваком стицаоцу, савесном или несавесном.
III. УЧЕШЋЕ ТРЕЋИХ ЛИЦА У ПАРНИЦИ
Као трећа лица у парници могу да се појаве:
- јавни тужилац-у складу са посебним законом,
- умешачи и
- именовани претходник и лице које је обавештено о парници.
ИНТЕРВЕНЦИЈСКО ДЕЈСТВО ПРЕСУДЕ
У парници између странке и умешача који јој се придружио, умешач не
може да оспорава утврђено чињенично стање, као и правне
квалификације садржане у образложењу правноснажне пресуде.
Изузетно од наведеног, странка која је била умешач има право да
истакне приговор да је странка из раније парнице којој се придружио
3
као умешач погрешно водила претходну парницу или да је суд
пропустио да јој доставља позиве, поднеска или одлуке. Ако странка
која је била умешач успе са приговором, суд ће да дозволи да странке
поново расправљају о чињеничним и правним питањима о којима је
расправљено у претходној парници.Тиме је попуњена правна празнина
применом немачког концепта интервенцијског дејства, што је оцењено
од стране правних теоретичара, као оправдано.
Суд ће усвојити приговор умешача, ако докаже:
• да није благовремено био обавештен о парници, па је касније ступио у
парницу и тиме био онемогућен да преузима радње које би довеле до
повољнијег исхода парнице за странку којој се придружио,
• да је странка у претходној парници којој се придружио као умешач,
намерно или из грубе непажње пропустила да предузима парничне
радње које би довеле до повољнијег исхода, а за могућност њиховог
предузимања умешач није знао или није могао да зна,
• да је странка из претходне парнице својим радњама спречавала да
наступи дејство парничних радња умешача.
ИМЕНОВАЊЕ ПРЕТХОДНИКА
Тужени је дужан да у одговору на тужбу именује претходника, тј. да позове
треће лице преко суда да ступи у парницу уместо њега. Ако се тужба не
доставља на одговор, тужени то може учинити најкасније на припремном
рочишту, а ако оно није одржано на главној расправи пре него што се упусти
у расправљање о главној ствари. Ако именовани претходник одбије да ступи
у парницу, на њега ће се сходно применити одредбе о интервенцијском
дејству пресуде.
ОБАВЕШТАВАЊЕ ТРЕЋЕГ ЛИЦА О ПАРНИЦИ
Ако се води парница у којој располагање странака или одлука суда може да
утиче на имовинска права и обавезе Републике Србије, АПВ, јединице
локалне самоуправе, тада ће суд обавестити о парници Републичког јавног
правобраниоа, овлашћеног заступника Покрајине и јединице локалне
самоуправе. Странка која је посредством суда обавестила треће лице о
парници има право да се у накнадној парници која би се водила између ње и
лица које је обавештено о парници, позива на интервенцијско дејство
пресуде.
4
IV. СУПАРНИЧАРИ
1. Новину представља увођење нужног супарничарства, у случају
када је то законом прописано или када због природе правног односа
тужбом морају да се обухвате сва лица која су учесници
материјалноправног односа, што је преузето као решење из
упоредног законодавства. Сва ова лица морају имати исти процесни
положај, према њима мора бити донета одлука исте садржине и сви
се морају сматрати једном парничном странком, јер је нужно
супарничарство подврста јединственог супарничарства. Суд води
рачуна о нужном супарничарству по службеној дужности, а ако сва
лица нису обухваћена тужбом, суд ће да одбије тужбени захтев као
неоснован. Према Породичном закону, као посебном закону, за
слачај непоштовања правила о супарничарској заједници предвиђа
се одбацивање тужбе. Према ставу правне теорије, тужбени захтев се
мора одбити ако би у складу са материјалноправном нормом више
лица морало да тужи као активни супарничари, зато што им само
заједно припада дато овлашћење или ако би морали бити тужени
заједно (пасивно супарничарство), јер тужиоцуодређено овлашћење
припада само против свих заједно, јер се у том случају недостатак
процесне легитимаците изводи из недостатка стварне легитимације.
2. До закључења главне расправе може уз тужиоца да приступи нови
тужилац и за то није потребан пристанак туженог, ако се већ
упустио у расправљање.
3. Тужба за главно мешање се може поднети све до закључења главне
расправе пред првостепеним судом.
V.
ДОКАЗИВАЊЕ
1. Изузетно, ако би саслушање сведока било онемогућено или знатно
отежано, суд може извести доказ читањем писане изјаве сведока,
која мора бити оверена у суду или од лица које врши јавно
овлашћење (јавни бележник), а сведок, као и парничне странке могу
5
бити саслушани путем видео линка, односно коришћењем уређаја за
тонско и оптичко снимање.
2. Странке могу ангажовати вештаке из регистра судских вештака и
приложити њихов налаз и мишљење, при чему суд цени све доказе и
закључује у складу са правилом о терету доказивања. Суд не може
да одреди вештачење, ако странке то не предлажу. Вештаци се
саслушавају на рочишту за главну расправу ако има примедби на
њихов налаз, а ако нема примедби, вештаци се не саслушавају, али
се позивају на рочиште.Странка може ангажовати стручњака или
другог вештака који ће да сачини примедбе на достављени налаз и
мишљење или нов налаз и мишљење у писаном облику, које има
могућност учешћа у расправи. Странка која је предложила
вештачење или која је обавезана да сноси трошкове извођења овог
доказа, плаћа награду и накнаду вештаку, а о извршеном плаћању
подноси доказ суду у року од 8 дана од дана уплате. Уколико
вештаци на рочишту не усагласе налазе и стручна мишљења, суд ће
одредити ново вештачење, о томе обавестити странке, које трошкове
тог вештачења плаћају на једнаке делове.
ПРИМЕДБЕ: Законодавац је прихватио праксу која је заступљена у
англосаксонском праву, а нарочито у праву САД, јер су ова решења
садржана у „Federal Rules of Evidence“ (Федерална пракса о
доказима). Нормирана решења су практична са становишта суда, али
погодују имућнијим странкама, док
за странке које немају
материјалних могућности за плаћање вештака, остаје проблем суда
на који начин ће обезбедити да у остваривању делотворне правне
заштите све странке могу остваривати субјективна грађанска права.
VI. ПРИПРЕМАЊЕ ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ
1. Припремно рочиште се обавезно заказује.
2. На припремном рочишту суд утврђује које су чињенице спорне, да
ли су за одлучивање релевантне општепознате чињенице, која
правна питања треба расправити, решењем одређује доказе које
сматра битним и које ће извести на главној расправи и уврђује
временски оквир за спровођење поступка. Временски оквир
представља прелиминарни план усменог расправљања који се
састоји од одређивања броја и дана одржавања рочишта и распореда
6
радњи на рочиштима у оквиру стадијума главне расправе. Решење о
одређивању временског оквира садржи број рочишта, време
одржавања рочишта, распоред извођења доказа на рочиштима и
предузимања других процесних радњи, судске рокове, као и укупно
време трајања главне расправе. У случају објективног преиначења
тужбе, доноси се нови временски оквир. Странке су дужне да
предложе временски оквир, о чему се упозоравају у позиву за
припремно рочиште, а уколико једна од странака не жели да стави
предлог, суд овакву изјаву уноси на записник.
ПРИМЕДБЕ: Сматра се да је законодавац био инспирисан
Принципом 1.1. Препоруке Савета Европе о унапређењу грађанског
правосуђа, по којој редовно поступак треба да се састоји од не више
од два рочишта, припремног и рочишта које служи за извођење
доказа. Основне примедбе правних теоретичара у односу на
законодавно решење је да је оно инспирисано брзим окончањем
поступка на уштрб поштовања стандарда правичног суђења, са
подсећањем да је Европски суд за људска права поводом чл. 6
Европске конвенције у случајевима против Србије утврдио у 18
случајева повреду права на окончање поступка у разумном року, а у
14 случајева повреду права станке на правично суђење. Такође се
указује да нова организација судова са мањим бројем судија и
територијално проширенијом мрежом основних судова неће бити у
могућности да у сваком предмету примени правила о временском
оквиру.
3. До закључења главне расправе странке могу да изнесу нове
чињенице и предлажу нове доказе, само ако без своје кривице нису
могле да их предложе у тужби, одговору на тужбу, на припремном
рочишту или ако оно није заказано на првом рочишту за главну
расправу.
4. Ако на припремно рочиште не дође тужилац, а уредно је позван,
сматраће се да је тужба повучена, осим ако тужени не захтева да се
рочиште одржи. За разлику од припремног рочишта, ако са рочишта
за главну расправу изостану тужилац или тужени, а уредно су
позвани, расправа ће се одржати са присутном странком, а ако
неоправдано изостану обе странке или одбију да расправљају, тужба
се сматра повученом.
7
VII. РОКОВИ
Време трајања рокова је знатно скраћено, тако да је прописан рок од:
- 15 дана од пријема тужбе за доставу на одговор,
- 30 дана за одговор на тужбу,
- 30 дана од дана достављања одговора на тужбу за заказивање и
одржавање припремног рочишта,
- 30 дана од дана одржавања припремног рочишта за заказивање
рочишта за главну расправу,
- 30 дана да закаже и одржи рочиште након укидања пресуде,
- 8 дана за израду писменог отправка, а у сложеним предметима 15
дана,
- максимални рок за израду налаза и мишљења вештака износи 60
дана,
- обавеза је вештака да налаз достави најкасније 15 дана пре рочишта,
- 8 дана за достављање решења странкама у овереном преводу,
- оверени препис пресуде се отправља наредног дана од дана истека
рока за писмену израду пресуде.
VIII. ПРЕСУДА
• пресуда не садржи образложење, ако су се странке одрекле права на
правни лек, ако посебним законом није другачије прописано,
• доноси се одмах по закључењу главне расправе, када се и објављује, а у
сложенијим предметима објављивање пресуде се може одложити за 8
дана од дана закључења расправе.
ВРСТЕ ПРЕСУДА
1. ПРЕСУДА ЗБОГ ИЗОСТАНКА
Ова пресуда је враћена у општи парнични поступак као
контумациона пресуда која се доноси када тужени, коме тужба није
достављена на одговор, већ са позивом на рочиште, не дође на
8
припремно рочиште или на прво рочиште за главну расправу или
неће да се упустиу расправљање, а не оспори тужбени захтев.
2. ПРЕСУДА БЕЗ КОНТРАДИКТОРНОГ РАСПРАВЉАЊА
Доноси се ако чињенично стање није спорно и не постоје друге
сметње за доношење пресуде. Спорна може бити код доношења
ових пресуда могућност не само изричитог, већ и прећутног и
конклудентног начина признања чињенице, јер је законом
предвиђено да се не доказују чињенице које је странке признала
пред судом у току парнице, односно чињенице које није оспорила.
3. ПРЕСУДА ЗБОГ ПРОПУШТАЊА
Да би суд донео пресуду због пропуштања, потребно
буде конклузивана (конклудентна), да тужбени
материјалном праву проистиче из чињеница из којих
изводи. У тужби морају бити наведене све околности
материјалноправном резултату дају основаност захтева.
је да тужба
захтев по
га тужилац
које у свом
4. МЕЂУПРЕСУДА
Међупресуда може имати само позитиву изреку, пошто се овом
врстом пресуде одлучује само о основу тужбеног захтева и она је по
својој правној природи утврђујућа пресуда, која отклања спорна
питања. Она има дејство само у поступку у коме је донета
IX. СУДСКО ПОРАВНАЊЕ
Проширена је могућност да се закључи судско поравнање све до
правноснажног окончања поступка, што је у складу са начелом
мирног решавања спорова, у ком случају суд доноси решење којим ће
утврдити да је првостепена пресуда без дејства и обуставити
поступак. Новина је да суд ван рочишта не може више да прими на
записник судско поравнање, што ће у пракси изазвати проблем код
закључивања судских поравнања након доношења првостепене
пресуде.
9
X.
ЗАКЉУЧАК
Текстом Закона о парничном поступку који је урађен у складу са Европском
конвенциојом о људским правима и слободама Савета Европе, Препоруком
бр. П. (84) 5 Комитета министара Савета Европе и Препоруком П.(95) 5
Комитета министара Савета Европе конкретизовано је право суђења у
разумном року, извршено убрзавање поступка, са једне стране и заоштрена
процесна дисциплина, са друге стране, сузбијањем злоупотребе процесних
права. У образложењу предлога овог закона је наведено да су решења у тесној
вези са стратешким циљем наше државе за улазак у Европску унију и са
потребом да се остваре преузете обавезе за спровођење интензивне, ефикасне
и перманентне реформе на плану уграђивања европских стандарда у
национално законодавство.
СУДИЈА
ТОДОРОВИЋ ВЕСНА
10
Download

Новине у закону о парничном поступку.