Priručnik za nastavnike
Priručnik za nastavnike je izradio Regionalni centar za životnu Sredinu za
Centralnu i Istočnu Evropu u saradnji sa brojnim ekolozima I profesorima
sa Kosova, Albanije, Bugarske, Mađarske i Poljske. On je deo obrazovnog
Zelenog Paketa, čiji je razvoj omogućen finansijskom podrškom
Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije u okviru Holandskog
programa razvojne saradnje (Regionalni program zaštite životne sredine
na Zapadnom Balkanu)
Zeleni paket je besplatan.
Autori nastavnih planova: Agnes Boddi Schroth I Alken Myftiu I Andras
Keri I Anna Gajer I Anna Schindler I Anna Talik I Atanaska Margaritiva I
Barbara Kekusz I Behxhet Mustafa I Daniela Tola I Elena Usheva I
Ferdije Zhushi I Fetah Halili I Florim Isufi I Honorata Waszkiewicz I
Izabela Majstruk I Jacek Schindler I Jerzy Sadowski I Judit Heszlenyi
Szaszne I Justyna Jedrzejewska I Kliment Mindjov I Liri Dinga I
Malgorzata Cydeyko I Malgorzata Podkanska I Maria Pirgova I
Marita Hamza I Mihallaq Qirjo I Miroslawa Sliwka I Perikli Qiriazi I
Robert Gjedia I Tatyana Miteva I Thimaq Lako I Violeta Zuna
Autor dilema igre: Robert Atkinson
Priređivači: Ismet Potera I Muhamedije Sahatçiu
Prevod, korektura i lektura na srpski jezik: Sofija Rexhepi
Lektori: Alken Myftiu I Esat Hoxha I Mihallaq Qirjo I Nexhat Myftiu I
Shqipe Neziri
Dizajn: Sylvia Magyar
Ilustracije: Laszlo Falvay I Nelly Marinova
Menadžeri projekta: Christelle Kapoen I Kliment Mindjov
Koordinatori projekta za Kosovo: Margarita Hashani I Shqipe Neziri
Štampa: Typonova Kft., Mađarska
Pojedini delovi priručnika, materijali i informacije su preuzeti iz:
I Connections, Teachers manual, ECO Education, Saint Paul, MN, USA.
I The Green School Program, Center for Environmental Education,
Pacific Palisades, CA, USA.
I Environment and Development Kit – the Global Perspective,
Visual inform, A.S., Oslo, Norway.
I State of the World, Lester Brown, World Watch Institute Reports,
1995-2000.
I 101 Ideas for Environmental Activities, Borrowed Nature,
Bulgaria, 2000.
I The Frog and the Ox, Borrowed Nature and Living Earth (UK), 1999.
I Caring for our Future, Action for Europe’s Environment,
European Commission, 1999.
I Europe’s Environment: the Dobris Assessment,
European Environmental Agency, 1995.
I Europe’s Environment: the Second Assessment,
European Environmental Agency, 1998.
I Environment in the European Union at the Turn of the Century,
European Environmental Agency, 1999.
I Living in the Environment, Ninth Edition, G.Tyler Miller, Jr., 1996.
© 2010: Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu
ISBN 978-963-9638-55-6
Celokupan sadržaj Zelenog paketa štampan je na recikliranom papiru.
Sadržaj
Predgovor
6
Zahvalnost
8
Upotreba priručnika
9
Komponente životne sredine
Vazduh
I Kvalitet vazduha
11
13
Autor: Kliment Mindjov
Voda
I Voda: suština života
19
Autori: Kliment Mindjov, Ferdije Zhushi
Zemljište
I Zemljište je naše blago
29
Autori: Jerzy Sadowski, Malgorzata Podkanska
Biodiverzitet
I Opstanak vrsta
34
Autor: Kliment Mindjov
I Biodiverzitet rečnih dolina
37
Autori: Barbara Kekusz, Honorata Waszkiewicz, Izabela Majstruk,
Malgorzata Cydeyko, Tatyana Miteva
I Bogatstvo šuma
46
Autori: Anna Gajer, Honorata Waszkiewicz, Miroslawa Sliwka,
Tatyana Miteva
I Livadski živi svet
53
Autori: Marita Hamza, Mihallaq Qirjo, Tatyana Miteva, Thimaq Lako
I Jesmo li sami u gradu?
60
Autori: Anna Talik, Honorata Waszkiewicz, Tatyana Miteva
I Spomenici prirode
66
Autor: Perikli Qirjazi
Pretnje i izazovi
Urbanizacija
I Naša zajednica — prošlost i sadašnjost
71
73
Autori: Atanaska Margaritova, Elena Usheva, Kliment Mindjov, Florim Isufi
Buka
I Zagađenje bukom
78
Autori: Kliment Mindjov, Maria Pirgova, Fetah Halili
Otpad
I Sirovine i otpad
84
Autori: Daniela Tola, Jacek Schindler, Kliment Mindjov, Behxhet Mustafa
I Upravljanje otpadom
91
Autori: Jacek Schindler, Kliment Mindjov
Hemikalije
I Hemikalije koje koristimo
101
Autori: Daniela Tola, Kliment Mindjov, Ferdije Zhushi
3
Ljudske aktivnosti
Energija
I Značaj energije u svakodnevnom životu
107
109
Autori: Andras Keri, Kliment Mindjov
I Sijalice koje štede struju
114
Autor: Justina Jedrzejewska
Transport
I Saobraćaj — automobili
117
Autor: Kliment Mindjov
I Saobraćaj — bicikl
123
Autor: Kliment Mindjov
Industrija
I „Ozelenjavanje” industrije
125
Autor: Kliment Mindjov
Poljoprivreda
I Od zrna do hleba
128
Autori: Daniela Tola, Jerzy Sadowski, Malgorzata Podkanska
I Proizvodi od mleka
133
Autori: Jerzy Sadowski, Malgorzata Podkanska
I Život pčela
136
Autori: Jerzy Sadowski, Malgorzata Podkanska
Šumarstvo
I Šumo moja, lepotice!
141
Autor: Kliment Mindjov
Turizam
I Invazija turista
145
Autori: Anna Schindler, Kliment Mindjov
Globalni izazovi
Klimatske promene
I Klimatske promene
151
153
Autor: Kliment Mindjov
Uništavanje ozonskog omotača
I Smanjenje ozonskog omotača
157
Autori: Ivelina Angelova, Kliment Mindjov
Zakiseljavanje
I Kisele kiše
162
Autor: Kliment Mindjov
Mora i okeani
I Zaštita Jadranskog mora
Autori: Daniela Tola, Kliment Mindjov, Violeta Zuna
4
165
Vrednosti
Potrošačko društvo
I Čemu bespotrebno trošenje?
171
173
Autor: Jacek Schindler
I Pakovanje
177
Autor: Jacek Schindler
I Etikete i reklame
181
Autor: Jacek Schindler
I Privatno vlasništvo
184
Autori: Jacek Schindler, Mihallaq Qirjo
I Odnos ljudi prema psima lutalicama
187
Autori: Judit Heszlenyi Szaszne, Kliment Mindjov, Robert Gjedia
Životna sredina i zdravlje
I Da li je hrana uvek zdrava?
191
Autori: Jerzy Sadowski, Malgorzata Podkanska
I Ljekovito bilje
194
Autori: Liri Dinga, Marita Hamza
I Zagađivanje vode hemijskim supstancama
198
Autor: Agnes Schroth
Ljudska prava
I Može li pojedinac menjati svet?
202
Autori: Alken Myftiu, Kliment Mindjov
Naša planeta Zemlja u budućnosti
I Naša planeta u budućnosti
206
Autori: Daniela Tola, Kliment Mindjov
Tabela: Primena zelenog paketa u nastavnim predmetima
212
5
Predgovor
I Poteškoće kroz koje je prošlo Kosovo u poslednje dve decenije kako u predratnom tako i
posleratnom periodu je posebno uticalo na životnu sredinu; kao posledica ratnih razaranja,
izgradnja i socio-ekonomski razvoj u zadnjih deset godina, sve to je proširilo spektar problema
životne sredine u celini, uključujući i urbane i ruralne oblasti. Ekološki problem su vrlo dinamičan
problem i zato danas doživljavamo njihov veliki porast. Problemi zaštite životne sredine na
Kosovu su nasleđeni, i predstavljaju ekološke crne tačke na Kosovu. Ministarstvo za zaštitu
životne sredine ima misiju i obavezu da razvije politike, zakone, strategije i akcione planove za
zaštitu životne sredine i upravljanje u pogledu održivog razvoja, poboljšanje kvaliteta života i
integracije u Evropsku Uniju. Ispunjenje ove misije će se postići učestvovanjem, promovisanjem i
koordinacijom aktivnosti koje će dovesti do razvoja, dugoročnog prosperiteta, zaštitom životne
sredine i informisanjem javnog mnjenja kao i podizanjem standarda obrazovanja i ekološke
svesti posebno kreiran za nastavnike i učenike osnovnih škola na Kosovu, ali se može koristiti i na
drugim obrazovnim nivoima. Nadamo se da će primena Zelenog paketa da ispuni prazninu u
literaturi o zaštiti životne sredine na Kosovu. Verujemo da će ova publikacija pomoći mlađim
generacijama u što boljoj pripremi da se suoče sa izazovima zaštite životne sredine u budućnosti
i u njihovom lakšem prevazilaženju.
Mahir Yağcılar
Ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje
Priština, Kosovo
I Sa objavljivanjem ovog projekta je ispunjena praznina u našem školstvu. Njegov sadržaj
proširuje znanje među nastavnim predmetima kao što su biologija, hemija geografija, i pomaže
u izgradnji aktivnosti učenika u pitanjima lokalnih i globalnih problema životne sredine. Materijali
predstavljeni u Zelenom paketu daju jasne smernice za prepoznavanje, čuvanje i unapređenje
životne sredine. Aktivno učešće mladih ljudi je važno u pripremi donosioca odluka o pitanjima
životne sredine u budućnosti. Struktura i sadržaj materijala je takva da podstiče radoznalost,
podstiče na razmišljanje, konkretne akcije i istraživanje okruženja. Objavljivanje ovog kapitalnog
dela predstavlja otvorenu mogućnost za integraciju našeg društva u demokratsko društvo i
prijateljski prema životnoj sredini.
Ismet Potera
Obrazovni stručnjak
Priština, Kosovo
6
I Ubrzani ekonomski razvoj u svetu u prošlom veku je imao veliki uticaj na okruženje u kome
živimo. Globalni rast ljudske populacije, zatim velika eksploatacija prirodnih resursa, industrijsko
zagađenje su postali velika smetnja globalnim ekosistemima u mnogim tačkama čak i
nepovratno. Sam čovek se u ovom konglomeratu pojavljuje kao glavni uzrok problema životne
sredine, ali i faktor koji snosi posledice tih problema. Počevši od ove činjenice i zabrinutosti,
životna sredina danas je postala jedna od najaktuelnijih diskusija u društvu. Na dnevnom redu
međunardonih političkih foruma, svetskih lidera i mehanizama o odlučivanju životne sredine i
njena degradacije je u vrhu prioriteta. Na Kosovu, životna sredina i njena zaštita tokom decenija
je dato malo prostora i to se ogleda u nepovoljnom stanju životne sredine. Razvoj Kosova je u
prošlosti bio u vezi sa nekontrolisanom upotrebom resursa lignita, kao i drugih minerala ne
razmišljajući o ekološkim posledicama ovog iskorišćavanja. Iz tog razloga ekološki problemi na
Kosovu su nasleđeni iz prošlosti. U tom smislu i obrazovanje o životnoj sredini je bilo na niskom
nivou i obuhvaćenost u nastavni plan i program na svim školskim nivoima. Zeleni paket ispunjava
ogroman vakum koji postoji u obrazovnim materijalima za životnu sredinu u osnovnom
obrazovanju. Pristup koji učenicima, osim opisa problema konkretnije predstavlja mere za zaštitu
životne sredine, posebno diskusija o alternativama od samih učenika je inovacija u obrazovanju
na Kosovu. Rad i posvećenost najboljih lokalnih ekoloških stručnjaka u pripremi materijala za
Zeleni paket, angažovanje nastavnika i učitelja kako bi oni bili dostupniji i prihvaćeniji od strane
dece, iskustva i naučene lekcije iz drugih zemalja koji su sprovele ovaj projekat, rad osoblja REC
i naših institucionalnih partnera Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije ( MONT) i
Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja (MSSP) daju indikacije za efikasan obrazovni
instrument, pristupačan i u skladu sa potrebama Kosova. Ovaj veliki posao je omogućen
zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Holandije.
Svi akteri zaslužuju našu najdublju zahvalnost, kao i zahvalnost dece sadašnjih i budućih generacija
koje će imati u rukama ovu publikaciju i edukovati se za bolju životnu sredinu njihove zemlje.
Prof. Dr. Zeqir Veselaj
Direktor, REC — Kancelarija na Kosovu
7
Zahvalnost
I Zeleni paket je stvoren zahvaljujući uspešnoj saradnji i dobroj volji brojnih pojedinaca i
organizacija koji su učestvovali u njegovom nastajanju.
I Želimo da zahvalimo pedagozima, edukatorima i stručnjacima koji su radili na izradi nastavnih
planova: Agnes Boddi Schroth, Alken Myftiu, Andras Keri, Anna Gajer, Anna Schindler, Anna
Talik, Atanaska Margaritiva, Barbara Kekusz, Behxhet Mustafa, Daniela Tola, Elena Usheva, Ferdije
Zhushi, Fetah Halili, Florim Isufi, Honorata Waszkiewicz, Izabela Majstruk, Jacek Schindler, Jerzy
Sadowski, Judit Heszlenyi Szaszne, Justyna Jedrzejewska, Kliment Mindjov, Liri Dinga, Malgorzata
Cydeyko, Malgorzata Podkanska, Maria Pirgova, Marita Hamza, Mihallaq Qirjo, Miroslawa Sliwka,
Perikli Qiriazi, Robert Gjedia, Tatyana Miteva, Thimaq Lako, Violeta Zuna.
I Posebnu zahvalnost posvećujemo grupi stručnjaka za njihov vredan doprinos u pripremi
Priručnika za nastavnike: Esat Hoxha, Ismet Potera i Zeqir Veselaj.
I Želimo da zahvalimo umetnicima: Laszlo Falvay, i Nelly Marinova uz pomoć čijih ilustracija
smo pokušali da vizuelizujemo naše brige i poruke budućim korisnicima zelenog paketa.
I Želimo da izrazimo posebnu zahvalnost brojnim organizacijama i institucijama koje su nam
ustupile veliki broj edukativnih i dokumentarnih filmova:
•
Studio za ekološke filmove u Albaniji EKOZOOM kao i udruženje “Masmediji i životna sredina”
— za filmove o životnoj sredini koji su deo kolekcije filmova Zelenog paketa;
•
Fondu televizije za životnu sredinu “Television Trust for Environment” (TVE-International) — za
dragocene edukativne filmove koje smo koristili prilikom kreiranja DVD-a i CD-a;
•
Asocijaciju “Borrowed Nature” — za video-materijal i film “Look-Up”;
•
WWF Televiziji i Film centru — za njihove edukativne filmove;
•
Radio Televiziji Kosova (RTK) — za izuzetnu seriju edukativnih filmova.
I Srdačno zahvaljujemo donatorima ovog projekta iz Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine
Holandije. Njhovo razmevanje i poverenje bilo je veoma dragoceno u mesecima napornog rada
na izradi Zelenog paketa.
Hvala!
8
Upotreba priručnika
Ovaj priručnik je deo Zelenog paketa i prvenstveno je namenjen nastavnicima osnovne škole i
njihovim učenicima, ali se takođe može koristiti i na drugim obrazovnim nivoima. Fokus je na
određenim aspektima zaštite životne sredine i održivog razvoja i preporučujemo da se koristi u
kombinaciji s drugim komponentama Zelenog paketa: DVD, CD-ROM i Dilema igrom.
Priručnik je podeljen na pet poglavlja:
I Komponente životne sredine — vazduh, voda, zemljište i biodiverzitet;
I Pretnje i izazovi — urbanizacija, buka, otpad i hemikalije;
I Ljudske aktivnosti — energija, transport, industrija, poljoprivreda, šumarstvo i turizam;
I Globalni izazovi — klimatske promene, uništavanje ozonskog omotača, zakiseljavanje i mora i
okeani;
I Vrednosti — potrošačko društvo, životna sredina i zdravlje, ljudska prava i naša planeta
zemlja u budućnosti.
Svaka od tema životne sredine pokrivena je s jednim ili više planom za lekcije. Planovi imaju
takvu strukturu koja korisnicima nudi informacije o glavnim pojmovima, relevantnim temama,
potrebnim materijalima, vremenu i mestu, ciljevima i metodologiji. Uvod obezbeđjuje osnovne
informacije o određenoj temi i preporučuje korisnicima da potraže još informacija u
odgovarajućem delu CD-ROM-a.
Aktivnosti čine ključni deo planova za lekcije. One su više smernice nego obaveza. Namera je
da se podstakne mašta nastavnika kako bi organizovao nešto slično onome što je predloženo
imajući na umu konkretne potrebe i sposobnosti učenika.
Korisnici mogu pronaći različite informativne listove i šeme za učenike na kraju svake lekcije koji
se mogu fotokopirati i podeliti pre nego što neka aktivnost počne.
Na kraju ovog priručnika nalazi se tabela u kojoj su šematski predstavljene informacije o
temama iz oblasti životne sredine, planovima lekcija i njihovoj kompatibilnosti s različitim
predmetima u školi, kao i preporučeni video klipovi i filmovi.
Ovaj priručnik naglašava stvaranje novih vrednosti kod učenika i uspostavljanje novog modela
ponašanja u školi, kod kuće i u društvu, umesto samo sakupljanja znanja iz neke od oblasti
životne sredine. U ovom kontekstu su učenici, pre svega, partneri nastavnika u obavljanju
raznolikih aktivnosti, diskusijama, igranju uloga i procesu donošenja odluka. Preko nastavnika i
učenika, glavne poruke ovog priručnika su poslate i drugim članovima porodice i društva.
Kliment Mindjov
Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu
9
Vazduh
Voda
Komponente
životne sredine
Zemljište
Biodiverzitet
Vazduh
Kvalitet vazduha 13
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM
„Naš vazduh”
„Kako da naš vazduh održavamo čistim”
Voda
Voda: suština života 19
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM
„Slatka voda”
„Beli Drim”
Zemljište
Zemljište je naše blago 29
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM
„Zemljište — naše blago”
„Zagađenje zemlje, auto groblje”
Biodiverzitet
Opstanak vrsta 34
Biodiverzitet rečnih dolina 37
Bogatstvo šuma 46
Livadski živi svet 53
Jesmo li sami u gradu? 60
Spomenici prirode 66
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM
„Nestanak biološke raznovrsnosti”
„Kosovo biodiverzitet i pejzaž”
„Vreme nam ističe”
Radni list
Atmosfera 18
Slana i slatka voda 26
Kako uštedeti vodu kod kuće 27
Etape tretmana otpadnih (kanalizacionih) voda 28
Stanje biodiverziteta vodenih eko-sistema 40
Kvalitet vode 42
Biljni diverzitet reke 43
Životinjski diverzitet u rečnom području 44
Uticaj ljudskih aktivnosti 45
Ekološki faktori 50
Diverzitet šumskih biljaka 50
Diverzitet šumskih životinja 51
Uticaj ljudskih aktivnosti 52
Preduzmite akciju 56
Važni činioci 57
Livadski biljni diverzitet 57
Životinjska raznovrsnost 58
Uticaj ljudskih aktivnosti 59
Stanje urbane životne sredine 63
Stanje biodiverziteta u urbanoj životnoj sredini 64
Biodiverzitet u domaćinstvu 65
Neki prirodni spomenici na Kosovu 69
Vazduh
1
Kvalitet vazduha
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Značaj kvaliteta vazduha za živi svet
2-3 školska časa
Razred
VI — VIII
Mesto
Učionica, na otvorenom
Nastavni materijali
Posteri, Zeleni paket, materijal po izboru nastavnika
Nastavni predmeti
Hemija, Biologija, Fizika, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Učenik/učenica treba da:
• primenjuje praktične postupke za poboljšanje kvaliteta
vazduha u zatvorenim prostorijama.
Nastavne metode
Izlaganje, razmena ideja, diskusija, slobodna diskusija, video
prezentacija
Uvod
Vazduh je smeša azota (78%), kiseonika (21%), ugljen-dioksida (CO2) i nekih inertnih gasova.
Sastoji se još i od vodenih isparenja u varirajućim količinama. Vazduh sadrži mnogobrojne štetne
supstance — prirodne zagađujuće materije, kao što su prašina i vulkanski pepeo,
kao i zagađujuće materije koje predstavljaju nusproizvod ljudskih aktivnosti. Čist vazduh
je od suštinske važnosti za opstanak živih bića. Pažnja javnosti usmerena je na značaj kvaliteta
vazduha na otvorenom, dok je važnost kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorima, u kojima
borave ljudi, potcenjen ili zaboravljen.
Kvalitet vazduha
13
1
Vazduh
Vazduh u zatvorenim prostorima u kojima borave ljudi češće je zagađen nego vazduh
na otvorenom, čak i u slučaju velikih industrijskih gradova. Činjenica je i da ljudi provode više
vremena u zatvorenim prostorima. Čist vazduh je posebno važan za decu, zato što ona udišu
veću količinu vazduha u poređenju sa svojom telesnom težinom nego odrasli, pa su tako
izloženija riziku akumulacije većih koncentracija zagađujućih materija u organizmu.
Aktivnosti
1
Počnite postavljanjem pitanja učenicima: koliko dugo čovek
može živeti bez disanja? Tražite od nekoliko dobrovoljaca
da duboko udahnu i da zadrže vazduh 30 sekundi.
Neka izveste razred kako se osećaju posle ove vežbe.
2
Izložite učenicima informacije o gasovima od kojih
se sastoji vazduh. Podsetite ih da se sadržaj vazduha
u procesu disanja menja. Nivo kiseonika se smanjuje,
a ugljen-dioksida (CO2) raste. Mnoge aktivnosti menjaju
sadržaj vazduha, ne samo disanje. Ljudske aktivnosti,
na primer, mogu uzrokovati ispuštanje različitih hemijskih
supstanci u atmosferu.
Nađite više informacija u poglavlju Vazduh na CD-ROM-u.
Zagađenje vazduha na otvorenom
14
1
Objasnite učenicima da kada sija sunce, izduvni gasovi iz automobila, npr. azotni oksidi
(NOX) i isparljiva organska jedinjenja, spajaju se obrazujući ozon. Kiseonik u nastajanju
(O) spaja se sa molekularnim kiseonikom (O2) obrazujući ozon (O3) na dnu stratosfere kao
dela atmosfere. Iako je Zemlji neophodan ozon u gornjem sloju atmosfere, njegov učinak
na manjim visinama izuzetno je štetan. Ovaj efekat naziva se „letnji smog” i negativno utiče
na više od sto miliona ljudi samo u Evropi. „Zimski smog” javlja se kada su zagađujuće
materije zarobljene masama hladnog vazduha koji lebdi iznad grada (naročito sumpor-dioksid
[SO2], NOX i štetne čestice). Najgora zagađenja javljaju se u urbanim sredinama,
što je danas životno okruženje dve trećine Evropljana. Drastični slučajevi zimskog smoga
često predstavljaju opasnost po zdravlje stanovništva u delovima srednje i istočne Evrope,
na primer, u gusto naseljenim područjima Češke, na istoku Nemačke i u Poljskoj. Procesi
sagorevanja kao što su grejanje stanova, proizvodnja električne energije i industrijska
proizvodnja, glavni su izvor zimskog smoga.
2
3
Prezentujte razredu poglavlje Naš vazduh iz video
materijala.
4
Objasnite učenicima da su glavni uzročnici zagađenja
vazduha u našoj zemlji sagorevanje fosilnih goriva (ugalj,
nafta, prirodni gas) iz motornih vozila i postrojenja za proizvodnju energije. Da bi se adekvatno
odgovorilo na posledice zagađenja iz ovih izvora, kosovska vlada usvojila je stroge zakone
i pooštrila mere koje regulišu zagađujuće materije. Zadatak vlade, takođe, jeste da redovno
informiše javnost o strogim standardima i preduslovima koji od preduzeća u industrijskim
i energetskim sektorima zahtevaju uvođenje novih, čistijih tehnologija.
Pokrenite diskusiju o uzrocima smoga (procesi
sagorevanja goriva, saobraćaj, grejanje domaćinstava,
industrija, proizvodnja energije). Upotrebite dodatne
informacije iz teksta Tipovi zagađenja vazduha
na strani 16.
Kvalitet vazduha
Vazduh
Zagađenje vazduha u zatvorenim prostorima
1
2
Objasnite da mnogi materijali oslobađaju opasna isparenja i čestice. Duvanski dim jedan
je od najraširenijih uzroka zagađenja vazduha u zatvorenim prostorima.
3
Tema za brejnstorming: koje su moguće posledice ponovljenog izlaganja ovim
hemikalijama? (problemi sa respiratornim sistemom, pojačana osetljivost ili alergijske
reakcije, neuro-toksične reakcije, oslabljeni imuni sistem). Napišite odgovore na tabli.
4
Predstavite neke od manje poznatih zagađivača vazduha, kao što su formaldehid, radon,
azbest i elektromagnetna polja. Koristite tekst Opasne supstance sa strane 17.
1
Tema za diskusiju: koji materijali i/ili aktivnosti mogu izazvati zagađenje vazduha
u zatvorenoj prostoriji? (razna sredstva za čišćenje domaćinstva, boje, razređivači, parfemi
i kozmetika, hemikalije koje koriste uređaji za štampanje i kopiranje, različiti sintetički
materijali, laboratorijska sredstva i hemijski reaktanti, materijali za crtanje/slikanje/
modeliranje, itd.). Napišite odgovore na tabli.
Kako odgovoriti?
1
Pokrenite diskusiju na temu kako se zdravstveni rizici koje izaziva zagađenje vazduha mogu
umanjiti (korišćenje čistijih i prirodnijih supstanci kod kuće, stroge kontrole zagađenja
vazduha i dostupnost relevantnih informacija, redovno provetravanje zatvorenih prostorija).
Napišite odgovore na tabli.
2
3
Razgovarajte sa učenicima o oblicima smanjenja ili izbegavanja zagađenja vazduha
u učionici.
Kako se vazduh zagađuje i kako bi trebalo da izbegnemo zagađenje.
U nastavku...
•
Ohrabrite učenike da svoja novostečena saznanja o zagađenju vazduha u zatvorenim
prostorima podele sa svojim porodicama. Tražite im da pripreme spisak predloga
za poboljšanje kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorima i za smanjenje sopstvenih
zdravstvenih rizika. Koji od ovih predloga može biti iskorišćen u samoj učionici?
Najbolje predloge napišite na tabli. Izaberite najbolja predložena rešenja, napravite poster
i okačite ga u učionici.
Kvalitet vazduha
15
1
Vazduh
Tipovi zagađenja vazduha
Zagađenje vazduha u urbanim životnim sredinama
Urbane površine rastu širom sveta, a sa njima i nivo zagađenja vazduha. Evropa,
na primer, visoko je urbanizovan kontinent, na kojem preko 70% stanovništva živi
u urbanim sredinama. Na Kosovu, skoro 50% stanovnika živi u gradovima. Zbog
nekontrolisane migracije stanovnika iz sela u grad, stvorena su divlja predgrađa
bez neophodne infrastrukture. Ovo je mnogo uticalo na porast problema životne sredine
i naročito na zagađenje vazduha. Neasfaltirani putevi, korišćenje čvrstog materijala
za grejanje i drugo značajno su povećali probleme životne sredine.
Vazdušno zagađenje od saobraćaja
Učestalost pojave smoga i dugotrajne prosečne koncentracije štetnih jedinjenja, kao što
su olovo, benzen, suspendovane čestice i benzopiren, značajno se povećava usled emisije
iz saobraćaja. Drumski saobraćaj je takođe uzrok više od polovine emisija NOX i 35%
emisije isparljivih organskih jedinjenja. Na Kosovu, najveći broj automobila koristiti ulje kao
gorivo. Takođe, većina njih su starija od deset godina. Oni oslobađaju velike količine CO2,
poznat kao gas staklene bašte. Vozila koja koriste dizel takođe proizvode veoma fine
suspendovane čestice koje su izuzetno opasne za ljudsko zdravlje. Značajno zagađenje
vazduha u nordijskim zemljama proizilazi iz upotrebe zimskih guma. Ovaj tip guma oštećuje
površinu puta i proizvodi čestice/pesak koji se rastvara u vazduhu.
Zagađenje vazduha od industrije
Industrijska proizvodnja takođe utiče na zagađenje vazduha. Stepen negativnih posledica
zavisi od visine dimnjaka i pravca vetra. Primarne zagađujuće materije sa dužim
periodom zadržavanja uključuju: zakiseljena jedinjenja (kao npr. sumpor-dioksid, NOX
i amonijak) i raspršive zagađivače (kao što su prašina, teški metali i postojane organske
zagađujuće materije).
„Crne tačke”
„Crna tačka” je termin kojim se označava oblast sa visokim stepenom kratkoročnog
zagađenja. Stanovništvo koje naseljava oblasti u blizini izvora zagađenja pod velikim
je rizikom od izlaganja posledicama zagađenja. Crne tačke javljaju se u urbanim
saobraćajnicama sa gustim prometom i u gradovima blizu industrijskih postrojenja (dimnjaka).
16
Kvalitet vazduha
Vazduh
Opasne supstance
1
Formaldehid je vodorastvorljivi, bezbojni, otrovni gas koji poseduje specifičan miris.
Koristi se u mnogim dezinfektantima, konzervansima i poljoprivrednim hemikalijama,
kao lepak pri sastavljanju nameštaja i kao protivpožarni sastojak u nekim kompleksnim
materijalima. Tragovi formaldehida nalaze se i u sredstvima za poliranje, uljima, šamponu,
zubnoj pasti, pivu, vinu, tapetama, bojama, duvanu, pa čak i u unutrašnjoj opremi za vozila.
Pošto formaldehid nikada ne formira stabilnu hemijsku vezu, može se ispuštati godinama,
dugo nakon što je svaki karakteristični miris nestao. Njegova isparenja najviše utiču na
respiratorni sistem, kožu i srce. Jedan od načina da se izbegnu štetne posledice formaldehida
jeste da se koriste zeoliti — minerali koji imaju ogromnu moć apsorpcije. Oni će apsorbovati
isparenja formaldehida, kao i prašinu, mirise, dim i ostale zagađujuće materije.
Azbest predstavlja grupu minerala koji se prirodno nalaze u određenim formacijama stena.
Azbest je izuzetno otporan na vatru i korozivne procese i koristi se kao odličan toplotni
izolator. Zbog ovih svojstava nekada se smatrao idealnim materijalom što je obezbedilo
njegovu široku primenu. Međutim, ubrzo su otkriveni zdravstveni rizici koje prati udisanje
azbestnih vlakana. Jednom udahnute, azbestne čestice ostaju zauvek zarobljene u plućima
i probavnom sistemu izazivajući ozbiljne zdravstvene posledice kao što je rak. Efekti mogu
ostati neprimećeni godinama posle izlaganja. Uprkos ovim posledicama, materijali koji
sadrže azbest predstavljaju neznatan zdravstveni rizik ako se sa njima pravilno rukuje,
i ako se održavaju na odgovarajući način.
Uljane boje se koriste za farbanje prozora, vrata,
nameštaja, zidova, itd. One sadrže razne hemikalije
uključujući i razređivače. Takoreći sve ove boje
su štetne za ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Ako
se udišu u dugom vremenskom periodu mogu izazvati
suvu kožu, glavobolju, povraćanje, zamor i vrtoglavicu.
Duži boravak pored isparenja tih boja može dovesti
do problema u radu bubrega i jetre, kao i krvi.
Uvek pre upotrebe pročitajte uputstvo. Čuvajte dalje
od izvora toplote i vlage i daleko od dohvata dece,
jer oni ne znaju da čitaju ili da razumeju uputstvo.
Elektromagnetna polja su nevidljiva polja energije koja proizvode protok električne
struje. Elektromagnetna polja postoje u svim živim bićima i prožimaju prirodu. Zagađenje
se javlja u slučaju kada snaga polja prevazilazi granicu sigurnosti. Provođenje previše
vremena kod kuće u takvim uslovima — rad za kompjuterom, sedenje preblizu
televizijskom aparatu — može rezultirati neželjenim posledicama po zdravlje.
Sve je više dokaza da dugotrajno izlaganje elektromagnetnom zračenju može izazvati
rak, leukemiju, poremećaje imunog sistema, pobačaje i druge probleme. Najugroženija
su deca, zato što naučnici veruju da elektromagnetna radijacija utiče na telesne
mehanizme koji regulišu rast ćelija. Opreznost je od velikog značaja.
Postoji nekoliko jednostavnih mera za izbegavanje zdravstvenih rizika:
• Držati uređaje, kao što su: TV aparati, električni satovi i kompjuteri na najmanje
metar udaljenosti od tela.
• Gledati televiziju s razdaljine od najmanje 2 metra.
• Sedeti najmanje na 60 cm od kompjuterskog monitora.
• Koristiti zaštitne ekrane ili naočare.
• Raditi i odmarati se u pravilnim razmacima.
Kvalitet vazduha
17
Radni list
Vazduh
Atmosfera
Atmosfera se sastoji od četiri sloja vazduha
koji okružuju Zemlju. Najniži sloj zove
se troposfera. Iako je samo 8-11 km iznad
zemlje, troposfera sadrži 95 procenata
gasova atmosfere. U ovom sloju
se zagađujuće materije mešaju i reaguju
sa komponentama atmosfere. Troposfera
igra izuzetno značajnu ulogu u održavanju
života na Zemlji.
Sledeći sloj zove se stratosfera i proteže
se na oko 30-50 km iznad zemljine površine.
Dve trećine njenog spoljnjeg omotača sastoji
se od ozona čija je uloga filtriranje
ultraljubičastih zraka koji dolaze sa Sunca.
Bez ovog sloja život na Zemlji ne bi bio
moguć. Neki zagađujući gasovi podižu
se iz troposfere u stratosferu i uništavaju
ozonski omotač.
Dva najudaljenija sloja zovu se mezosfera
i termosfera. Iako su prirodni atmosferski
procesi samoregulišući, supstance
i hemikalije koje se ispuštaju usled ljudskih
aktivnosti mogu izazvati negativne,
neotklonjive promene u atmosferi i dovesti
do značajne promene klimatskih uslova
na Zemlji.
18
Voda
1
Voda: suština života
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Pošto svi koristimo vodu, svi smo odgovorni za njeno
čuvanje. Dva glavna principa za celishodno održavanje
vodnih resursa jesu očuvanje i zaštita.
7 školskih časova (prva i druga aktivnost su kraće i podesne
za učenike mlađeg uzrasta)
Razred
VI — VIII
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Čaša pitke vode, podmetač, pesak, mala količina napitka
u prahu (ili nekoliko kristala kalijum permanganata),
dva suda kapaciteta 3 litra (sudovi ili boce), levak, plastična
flaša od 1,5 litra, kamenčići ili šljunak, filc, papiri za pisanje
Nastavni predmeti
Hemija, Biologija, Priroda, Geografija, Fizika, Građansko
vaspitanje
Ciljevi nastave
Učenik/učenica treba da:
• opiše značaj vode za život;
• objasni kako smanjiti potrošnju vode (objasnite razredu
da čak i male promene u našim svakodnevnim životnim
navikama mogu dovesti do uštede vode);
• primenjuje stečena znanja o zaštiti vode od zagađivanja
kroz svakodnevne aktivnosti.
Nastavne metode
Izlaganje, slobodna diskusija, razgovor, kooperativno učenje,
video prezentacija
Voda: suština života
19
1
Voda
Uvod
„Ako postoji čudo na ovoj planeti, to je voda” (Loran Ajzelc). Voda je
specifičan deo zemljine površine. Voda je jedinstveni deo površine Zemlje
i njeno obilje je isključivi razlog zbog kojeg se naš svet naziva još i „plava
planeta”. Uprkos ovom obilju, velika većina vode pripada okeanima
i morima, a samo 0,6 procenata ukupne vodene količine podesna je za piće.
Površinske i podzemne vode su važan element hidrološkog ciklusa
Zemlje. U površinske vode spadaju: reke, jezera i lednici (glečeri).
Podzemne vode opstaju kao najmanje proučen i najteže utvrdljiv
vodeni resurs.
Voda se koristi u poljoprivredi (navodnjavanje), u industriji (kao agens za hlađenje i grejanje)
i za domaće potrebe (za piće, ličnu higijenu, pranje, rekreaciju, itd.). Nenamensko trošenje vode
i njeno zagađivanje u današnje vreme predstavlja veoma ozbiljan problem koji može da dovede
čovečanstvo na ivicu katastrofe. Pošto svi koristimo vodu, svi smo odgovorni za njeno čuvanje.
Dva glavna principa za celishodno održavanje vodnih resursa su očuvanje i zaštita.
Aktivnosti
Vodni ciklus — ciklus kruženja vode u prirodi (za učenike mlađeg uzrasta)
Iznesite čašu vode i pozovite dobrovoljca/dobrovoljku da uzme gutljaj i pogodi koliko je stara.
Objasnite deci da je starost vode približno oko 4,5 milijardi godina (koliko je stara i naša
planeta), i da se nalazi u stalnom kretanju između zemlje i atmosfere. Sunce i vetar uzrokuju
njeno isparavanje iz zemlje, listova vegetacije, životinjskih organizama, površina reka, jezera
i okeana. Na taj način se voda u tečnom stanju preobražava u paru. Pod određenim uslovima
para se kondenzuje i pada na zemlju u obliku kiše, susnežice ili snega. Ovaj proces u kome
voda nanovo puni reke i jezera — često noseći druge materije sa sobom — naziva se „izlivanje
vode” (tj. padavine). Upravo se na ovaj način „hrane” reke i jezera, a reke zatim teku u okeane.
Određena količina padavina odlazi ispod zemljine površine, pa tako nastaju podzemne
(ispodpovršinske) akumulacije. Za demonstraciju, koristite interaktivnu prezentaciju kruženja
vode u prirodi koja se nalazi na CD-ROM-u.
Slana i slatka voda (za učenike mlađih uzrasta)
Podelite učenicima/učenicama primerke informativnog lista Slana i slatka voda sa strane 26
i analizirajte sličnosti i razlike između ova dva tipa vode. Naglasite da iako pokriva preko
70 procenata površine Zemlje, salinitet morske vode čini je neupotrebljivom za piće, kuvanje
ili navodnjavanje. Slatka voda čini neznatnih 2 odsto ukupnih vodnih rezervi na planeti, i zato
je treba štititi od zagađivanja.
Ne možemo živeti bez vode
1
2
20
Predstavite informacije sadržane u uvodnom delu ove nastavne jedinice, zajedno
sa dodatnim podacima iz poglavlja Vode na CD-ROM-u.
Predočite učenicima da se svet suočava sa globalnom krizom nestašice vodnih resursa:
•
Preko milijardu ljudi nema pristupa čistoj, pijaćoj vodi.
•
Preko 2,4 milijarde ljudi živi u lošim sanitarnim uslovima (tj. bez kanalizacionog sistema,
savremenih postrojenja za tretman otpadnih voda iz domaćinstava).
•
Prognoze predviđaju da će do 2025. godine dve trećine stanovništva Zemlje trpeti
nestašice vode.
Voda: suština života
Voda
3
4
Prikažite učenicima video isečak Slatka voda koji je uključen u video materijal.
Posle projekcije pokrenite diskusiju na sledeće teme:
•
Koliko vode koristi odrasla jednika dnevno? (približno 80 litara na dan)
•
Koliko ljudi umre dnevno zbog upotrebe zagađene pijaće vode?
(približno 25,000 — većinu čine deca)
1
Pokušajte da odgovorite na pitanja postavljena na kraju prikazanog video materijala:
•
Zašto je toliko važno pravilno upravljati vodnim resursima?
•
Koje probleme stvara zagađena voda?
•
Kako možemo zaštititi vodne resurse?
•
Kako možemo pomoći? (Koristite informacije prezentovane u tekstu Kako štedeti vodu)
Kako smanjiti potrošnju vode kod kuće
Objasnite razredu da čak i male promene u našim svakodnevnim životnim navikama mogu
dovesti do uštede vode.
Pranje zuba
1
Upitajte učenike koliko često peru zube. Zatim, zamolite dobrovoljca da demonstrira svoju
tehniku pranja zuba. Najverovatnije će učenik/učenica otići do umivaonika, otvoriti česmu
i početi da pere zube dok voda teče. Ako učenik to zaista i uradi, mogućnosti za uštedu
vode potpuno su jasne. Ako ne, time je učenik pružio pozitivan primer.
Napomena: ako umivaonik nije pri ruci, dobrovoljac može da pruži i jednostavnije
objašnjenje.
2
Razmotrite da li postoji još neki, ekonomičniji način pranja zuba. Na primer, česma
se otvara samo kada se pere četkica ili ispiraju usta, i zatvara dok se peru zubi. Koliko
se vode može uštedeti na ovaj način?
3
Eksperiment: Ako curi slavina. Uzmite sud od jednog litra. Izmerite vreme koje
je potrebno da se ispuni sud. Pomnožite vrednosti za 24 sata, jednu nedelju, jedan mesec.
Izvedite zaključke.
Brijanje
1
Zamolite učenika iz razreda da pokaže kako se njegov otac ili brat briju. Učenik odlazi
do umivaonika, otvara česmu i pretvara se da se brije.
Ako pusti da voda teče tokom demonstracije, poenta će biti jasna. I u ovom slučaju učenik
može jednostavno da objasnit proces.
2
Razmotrite da li postoje drugi, ekonomičniji načini brijanja, na primer, kvašenje četke
ili pranje brijača u čaši ili posudi sa vodom. Upitajte učenike da li su ikada videli da se neko
od njihovih starijih brije na ovaj način.
3
Objasnite razredu da se obe ove pokazne vežbe možda na prvi pogled i ne čine efikasnim
načinom za uštedu vode, pa ipak, male izmene navika poput ove mogu imati ogroman efekat
kada uđu u široku upotrebu. Da biste ubedili sumnjičave, podelite radni list Kako da štedimo
vodu kod kuće, i predložite učenicima da reše matematičke zadatke koji se nalaze u njemu.
Možete organizovati takmičenje da utvrdite ko će najbrže doći do rešenja i da uz to nagradite
i sve ostale koji su došli do tačnog rešenja.
Odgovori:
Kako perem zube?
A: 131,400,000 litara; B: 21,900,000 litara; C: 109,500,000 litara
Kako se brijem?
A: 43,800,000 litara; B: 3,650,000 litara; C: 40,150,000 litara
Voda: suština života
21
1
Voda
4
5
Dajte učenicima vremena da razmene utiske i komentare posle završenog računanja.
6
Ohrabrite učenike da uključe svoje ukućane u:
Organizujte diskusiju o različitim načinima na koje domaćinstva mogu štedljivije da koriste
vodu. Razmotrite predloge za štednju vode u domaćinstvu na stranicama 24 i 25.
Napišite sve predloge na tabli, a zatim utvrdite koji od njih su realni i mogu dalje
da se razviju u planove za uštedu vode u domaćinstvu.
•
rešavanje matematičkih zadataka sa informacionih listova;
•
učenje o načinima štednje vode u domaćinstvu iz teksta na strani 27;
•
kreiranje porodičnog plana za uštedu vode.
Kako zaštiti vodu iz domaćinstva od zagađivanja
1
Neka učenici sakupljaju ambalažu i pakovanja (sa etiketama)
različitih deterdženata za čišćenje i preparata za održavanje
domaćinstva u periodu od jednog do dva mjeseca. Posle
tog perioda, učenici na čas mogu doneti to što su sakupili.
2
Pokrenite diskusiju na temu: Kako zagađujemo vodu kod
kuće? (koristeći toalet, pranje i čišćenje po kući uz upotrebu
najrazličitijih hemikalija, itd.)
3
Objasnite učenicima/učenicama da kanalizacija iz domaćinstva
zapravo i ne predstavlja veliku pretnju prirodi. Brojni
mikroorganizmi su se adaptirali za razlaganje ljudskog
kanalizacionog otpada. U stvari, najveće probleme prouzrokuju savremene hemijske
supstance koje se u domaćinstvu koriste za pranje i čišćenje. Nakon što dospeju u vodu, one
se mešaju sa kanalizacionim otpadom i prodiru u mrežu za otpadne vode (u septičke jame
ili — putem kanalizacije — u postrojenje za tretman otpadnih voda). Hemikalije ubijaju
mikroorganizme koji rastvaraju organski ljudski otpad. Ovaj proces, dalje, vodi ka uništavanju
pažljivo izbalansiranog sistema.
Naglasite da još uvek nema u upotrebi sredstva za čišćenje i pranje koje je potpuno
bezbedno za životnu sredinu. Sve takve hemikalije doprinose zagađivanju u različitoj meri
i zato je bitno da ih koristimo na odgovarajući i razuman način, kao i da radije koristimo
proizvode koji su označeni kao sigurniji, jer ne sadrže supstance koje štete životnoj sredini.
Druga mogućnost je da se izvesne, uglavnom zaboravljene preporuke kod čišćenja,
ponovo uvedu u upotrebu (pogledajte tekst Kako zaštititi vodu od zagađenja na strani 25).
4
Pažljivo pregledajte sredstva za pranje i čišćenje koja su učenici doneli na čas i razmotrite
sadržaj etiketa. Da li na njima ima „ekoloških” oznaka? Kontaktirajte roditelje i stručnjake
za dodatna pojašnjenja.
Skrenite pažnju učenicima na činjenicu da su različiti naftni derivati (maziva za automobile
i goriva) posebno opasni. Direktno ispuštanje ovih proizvoda u kanalizacioni sistem
je neprihvatljivo i treba da se obavi na za to posebno određenim mestima (auto-servisi
ili pumpne stanice) gde je njihovo sakupljanje, transport i prerada strogo regulisano.
Ko zagađuje vodu?
22
1
Organizujte slobodnu diskusiju na temu: kako ljudske aktivnosti zagađuju vodene resurse?
(poljoprivreda, industrija, građevinarstvo, akcidenti ispuštanja otpada i iscurivanja opasnih
supstanci, neregulisano odlaganje otpada iz domaćinstva, itd.). Napišite sve odgovore
na tabli. Tražite od učenika da podvuku one koji mogu biti stvarni uzroci zagađivanja izvora
vode u vašoj zajednici.
2
Objasnite učenicima da je odlaganje smeća ispod površine zemlje dugoročna praksa.
Mnoga od ovih mesta postaju „tačkasti izvori zagađenja” podzemnih i površinskih voda.
Izvedite sledeću demonstraciju da dočarate proces:
Voda: suština života
Voda
•
Na dno plastičnog podmetača pospite 2-3 cm suvog peska.
•
Napravite malu rupu u pesku na jednoj strani podmetača i napunite je malom količinom
soka u prahu (cedevita) ili kristalima kalijum permanganata. Objasnite da simulirate
podzemni otpad na odlagalištu otpada. Takva lokacija zove se „izvor zagađenja”.
•
Podignite podmetač na strani na kojoj se nalazi vaš „otpad” i objasnite da tok vode
nije uvek u pravcu nadole, kroz zemlju.
•
Simulirajte kišu prskanjem „tačke na kojoj je odložen otpad” vodom.
•
Neka učenici obrate pažnju na to kako se boja peska menja. Šta se iz ovoga može
zaključiti?
3
Ukažite na činjenicu da se zagađenje u životnoj sredini širi na sličan način. Zagađujuće
materije pokupi voda koja prolazi kroz zemlju i nosi ih do podvodnih akumulacija, bunara,
reka, jezera i drugih mesta odakle se crpi pijaća voda.
4
Ohrabrite učenike da svoja novostečena saznanja podele sa ukućanima i da razgovaraju
s njima o odlaganju starih ili beskorisnih hemikalija.
1
Tretman otpadne vode iz domaćinstva
Nastanak i prečišćavanje
1
Ilustrujte nastanak otpadne vode iz domaćinstva:
pomešajte male količine različitih sredstava za čišćenje,
taloga od kafe, upotrebljenih kesica čaja, komada
toalet papira, vodenih boja, itd. sa jednim litrom vode,
u posudi koja prima tri litra.
2
Pripremite filter tako što ćete iseći dno plastične flaše
od 1.5 litara i iskoristiti njen gornji dio. Okrenite
je naopačke pretvarajući je u levak. Načinite filter
u levku slažući uzastopno slojeve kamenčića, kamenja, šljunka, filca i konačno peska.
3
4
Postavite levak u otvor druge posude od 3 litra. Sada ste spremni da simulirate mehanički
tretman otpadnih voda iz domaćinstva pretačući polako sadržaj prve posude u drugu.
Pošto ste pažljivo posmatrali proces filtracije vode, zamolite učenike da odgovore
na sledeća pitanja:
•
Koji je stepen pročišćenja ove vode posle filtriranja?
•
Je li moguće piti je neposredno posle filtracije?
Teme za diskusiju
1
Objasnite da pijaća voda sprovedena u naše domove putem vodovodnog sistema
prethodno prolazi kroz višestepeni sistem postrojenja za tretman vode. Ovaj proces
uključuje filtriranje peska, posle čega na red dolazi dezinfekcija (tj. hlorisanje). Nakon toga,
voda je spremna za dostavljanje krajnjim korisnicima.
2
Podelite informacioni list Etape tretiranja otpadnih (kanalizacionih) voda. Objasnite
da se u ruralnim i periferijskim područjima otpadne vode iz domaćinstva prikupljaju
u septičke jame. Da bi se izbeglo zagađivanje podzemnih voda, ove jame treba redovno
prazniti i čistiti, što je zadatak specijalizovanih preduzeća.
U velikim gradovima, otpadne vode se sistemima kanalizacione mreže sprovode
do postrojenja za tretman otpadnih voda. U ovom slučaju, voda prvo prolazi kroz proces
mehaničke obrade u kojem se uklanja krupniji, čvrst otpad. Zatim sledi druga, biološka
etapa, u kojoj se sprovodi aerobna degradacija organskog otpada, uz korišćenje
mikroorganizama i kiseonika. Posle ove etape, otpadne vode još uvek sadrže organska
jedinjenja, suspendovane čestice, fosfate, nitrate i teške metale. Zato se u nekim zemljama
koristi i treći metod koji se sastoji od niza hemijskih i fizičkih procesa kojima se uklanjaju
zagađivači preostali nakon prethodne dve etape. Ovako tretirana voda relativno je čista,
pa se usmerava nazad u akumulacije. Ovaj metod troetapnog tretmana nije moguće
obezbediti u svim evropskim zemljama, ali se broj postrojenja iz dana u dan povećava.
Voda: suština života
23
1
Voda
Naglasite učenicima da je jedan od najvažnijih zadataka zemalja u procesu pristupanja
EU izgradnja savremenih postrojenja za tretman otpadnih voda u svim naseljima čija
populacija prelazi 10,000 stanovnika. Takav proces je pokrenut i na Kosovu, u Srbici.
3
Ispitajte i prodiskutujte sa učenicima sledeće teme:
•
Odakle se tvoje mjesto snabdeva pijaćom vodom? Kako se tretira?
•
Jesu li u tvom mestu izgrađeni kanalizacioni sistem i postrojenja za preradu otpadnih voda?
•
Ako se voda ne tretira, postoje li planovi za izgradnju postrojenja za preradu vode?
U nastavku...
•
Organizujte posetu postrojenju za prečišćavanje vode i postrojenju za preradu otpadnih
voda. Susretnite se sa gradskim stručnjacima nadležnim za vodosnabdevanje i prevenciju
zagađenja vode. Razgovarajte s njima o opredjeljenju svoje porodice za uštedu vode
i zaštitu vode od zagađivanja. Raspitajte se o planovima nadležnih službi za poboljšanje
kvaliteta pijaće vode i mera za sprječavanje zagađenja. Istražite moguće izvore zagađenja
u vašem mestu i saznajte koje mere preduzima lokalna vlast.
•
Obezbedite „zeleni” (ekološki) oglasni i informativni zid na vidljivoj lokaciji u vašoj školi.
Utvrdite obiežavanje Dana vode ili Nedelje vode, kako biste naglasili potrebu uštede
i zaštite vodnih resursa. Kontaktirajte lokalne medije i upoznajte članove vaše lokalne
zajednice sa ovom inicijativom.
Štednja vode kod kuće
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
24
Uklonite veće ostatke hrane s posuđa pre nego što ga operete.
Ne perite posuđe pod tekućom vodom, već napunite sudoperu i zatvorite odvod
vode. Ovako ćete uštedeti polovinu vode koju biste normalno iskoristili za pranje.
Zatvorite odvod vode u sudoperi dok perete voće i povrće.
Hlađenje pregrejanih stvari ispod mlaza tekuće vode nepotrebno je trošenje vode.
Mašinu za pranje veša ili posuđa uključujte samo kada je puna.
Ako su komadi odeće preterano isprljani, potopite ih u lavor vode sa deterdžentom
pre nego što ih ubacite u mašinu za pranje veša.
Za pranje automobila koristite sredstvo za pranje i kantu vode. Crevo koristite samo
na kraju.
Terase i balkone perite samo kada pada kiša.
Opalo lišće skupljajte grabuljama, umesto da ga ispirate crevom.
Ne zalivajte baštu pijaćom vodom. Koristite bunarsku vodu ili sakupljenu kišnicu.
Izbegavajte zalivanje za vreme jakog vetra ili jakog sunca — u ovakvim uslovima voda
najbrže isparava.
Popravljate i održavajte slavine.
Voda: suština života
Voda
Kako zaštititi vodu od zagađivanja
1
Tečnosti i praškovi za pranje suđa
Proizvodi za pranje suđa koji su danas u prodaji toksični su i korozivni. Umesto
njih mogu se koristiti sirće, voda ili rastvorena soda bikarbona.
Sredstva za čišćenje prozora Sredstva za čišćenje prozora koja su u prodaji
takođe su otrovna i korozivna. Uobičajena kućna sredstva, kao što su topla voda i sirće
(u odnosu 11:1) sigurnija su mogućnost.
Sredstva za pročišćavanje odvoda Ovi proizvodi obično sadrže jake baze,
sa korozivnim i otrovnim supstancama koje mogu prouzrokovati opekotine.
Za otčepljivanje odvoda mogu se koristiti pumpe ili sajle. Za redovne potrebe
čišćenja mogu se koristiti četvrtina čaše sirćeta i četvrtina čaše sode bikarbone.
Ispiranje se vrši toplom vodom.
Sredstva za izbjeljivanje Otrovna su i korozivna. Umjesto njih možete koristiti
polovinu čaše sirćeta ili sode bikarbone.
Gelovi i praškovi za čišćenje šporeta Obično sadrže jake baze, otrovni
su i korozivni. Umesto toga, šporet redovno čistite sodom bikarbonom.
Kako štedeti vodu
Upotrebom savremenih tehnologija potrošnja vode u kući smanjuje se za jednu trećinu,
u poljoprivredi za polovinu, a u industriji čak za 90%! Da bismo uštedeli vodu,
neophodno je preduzeti sledeće:
• popravljati i održavati vodovodne cevi, kako bi se gubitak vode u protoku sveo
na minimum;
• sprovesti metod „kapljične” irigacije u poljoprivredi kako bi se povećala efikasnost
upotrebe vode umanjivanjem gubitaka koji nastaju od isparavanja;
• izgraditi sisteme za prečišćavanje vode gde god je to moguće;
• uvesti „kružni/ciklični” metod korišćenja vode u industriji;
• pristati na ekološko oporezivanje vode kojim bi se pokrili troškovi isporuke,
upravljanja i prečišćavanja vode.
Voda: suština života
25
Radni list
Voda
Slana i slatka voda
Dovršite rečenice
Slana voda
Slatka voda
pokriva ….% Zemljine površine.
čini samo ….% ukupnih vodnih rezervi.
može se naći u ……………..
može se naći u ……………..
sadrži
ne sadrži ………
Navedite najvažnije svetske okeane:
Navedite nekoliko obližnjih reka, jezera
ili akumulacija:
Koja su mora najbliža vašem mestu
stanovanja?
Navedite nekoliko obližnjih reka,
jezera ili akumulacija:
Tabelu popunite sa DA ili NE
Slana voda
DA
Ova vrsta vode koristi se za
saobraćaj
pecanje
odmor i opuštanje
ekstrakciju (vađenje) soli
i drugih minerala
navodnjavanje
piće i pripremanje hrane
Ovu vodu zagađuju
otpadne vode
otpad/đubre
hemikalije/teški metali
pesticidi/đubriva
mulj (talog)
radioaktivan otpad
ribarske mreže i druga oprema za ribarenje
plastika i proizvodi od plastike
sedimenti koji su nastali od erozije
drugo
26
NE
Slatka voda
DA
NE
Voda
Zadatak: Kako perem zube?
Uslovi
U tvom gradu živi 30,000 stanovnika. Pretpostavimo da većina
pere zube dok voda teče iz česme, a manji broj česmu otvaraju
samo za ispiranje četkice i usta.
Za jedan minut isteče prosečno dva litra vode, a većini ljudi
je za pranje zuba potrebno tri minuta.
Drugi pristup (povremeno otvaranje/zatvaranje česme,
uz korišćenje vode samo za ispiranje) rezultira u potrošnji približno
jednog litra vode, što predstavlja značajnu uštedu.
Radni list
Kako uštedeti vodu kod kuće
Pitanja
A: Koliko bi se vode utrošilo na godišnjem nivou ukoliko bi svi stanovnici grada držali česmu
otvorenu sve vreme u toku pranja zube, a zube prali dva puta dnevno?
B: Koliko bi se vode utrošilo na godišnjem nivou ukoliko bi se ona koristila samo za ispiranje
četkice i usta?
C: Kolika je godišnja ušteda vode ako bi se svi u gradu pridržavali druge prakse?
Zadatak: Kako se brijem?
Uslovi
Pretpostavimo da vaš grad ima 40,000 stanovnika. Uzmimo da su polovina od toga muškarci
i da se polovina brije svakog jutra. Većina onih koji se briju čine to uz česmu koja je sve vreme
otvorena, dok manji deo pušta vodu
samo da ispere brijač i lice.
Prosečno brijanje traje šest minuta.
Voda iz česme ističe kroz napola otvorenu
česmu brzinom od dva litra u minuti.
Prosečna količina vode potrebne
za ispiranje iznosi samo jedan litar u minuti.
Pitanja
A: Koliko se vode troši na godišnjem
nivou ako svakog jutra svi oni koji
se briju sve vreme imaju
otvorenu česmu?
B: Koliko se vode utroši ako ti isti koji
se briju vodu puštaju samo da isperu
brijače i lice?
C: Koliko vode može da se uštedi
na godišnjem nivou ako oni koji
se briju slede drugi primer?
27
Radni list
Voda
Etape tretmana otpadnih
(kanalizacionih) voda
2
Sekundarni tretman
je biološki proces u kome se koriste aerobne bakterije za uklanjanje
do 90 odsto biorazgradljivog organskog otpada i organskog otpada
kome je neophodan kiseonik.
Voda iz kanalizacije najčešće se upumpava u velike cisterne i meša
nekoliko sati sa bakterijski obogaćenim talogom i finim mehurićima
obogaćenim kiseonikom kako bi se omogućila degradacija
mikroorganizama. Voda zatim odlazi u postrojenje za taloženje,
gde se većina suspendovanih čvrstih materija i mikroorganizama taloži
na dno u vidu mulja/taloga.
Talog koji je dobijen primarnom i sekundarnom obradom razlaže
se anaerobnom digestijom, a zatim se spaljuje i odlaže na deponije
ili se koristi za đubrenje zemljišta.
Čak i posle sekundarnog tretmana otpadne vode ipak sadrže neki
procenat organskog otpada koji zahteva kiseonik, kao i suspendovane
čvrste materije, 70 odsto svog sastava fosfora (najčešće u obliku
fosfata), nešto nitrata i toksična jedinjenja metala.
1
28
Primarni tretman
je mehanički proces
u kome se koriste
mrežasti filteri kako
bi se izdvojili otpaci kao
što su kamenje, granje
i komadi tkanina.
Napredan tretman kanalizacionog otpada
predstavlja niz specijalizovanih hemijskih
i fizičkih postupaka koji uklanjaju specifične
zagađujuće materije preostale u vodi posle
primarne i sekundarne obrade.
Napredni tretmani se koriste u retkim slučajevima
usled visokih troškova izgradnje i održavanja
ovakvih postrojenja. Uprkos izdacima, napredne
tretmane koristi više od trećine stanovništva
Finske, nekadašnje Zapadne Nemačke, Švajcarske
i Švedske, a u manjoj meri Danske i Norveške.
3
Zemljište
1
Zemljište je naše blago
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Značaj zemljišta za živi svet
2 - 3 školska časa
Razred
VI — VIII
Mesto
Učionica, laboratorija
Nastavni materijali
Četiri staklena cilindra, dva đevđira/cedaljke sa malim
rupicama, uzorci zemlje, supstanca za bojenje i video
materijal Zeleni paket
Nastavni predmeti
Priroda, Geografija
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• objasni različite uloge koje zemljište igra u prirodi.
Izlaganje eksperiment, diskusija
Uvod
Zemljište je površinski sloj zemljine kore. Možemo reći da je ono živo, jer ga nastanjuje mnoštvo
živih organizama. Štaviše, ono je u stalnom procesu nastajanja i nestajanja (erozija).
Zemljište je suštinski sastojak svih zemnih ekosistema. U suprotnosti sa zabrinutošću koja prati
atmosfere i hidrosfere, potreba za zaštitom zemljišta tek je nedavno postala predmet ozbiljne
pažnje. Zemljište je statično pa se zato ponaša kao ogromno prihvatilište svih tipova zagađujućih
materija koje mogu aktivirati različiti „okidači” (npr. zakiseljavanje), i koje se zatim ispuštaju
u životnu sredinu. Budući da se ove supstance duže zadržavaju u zemljištu nego u vazduhu
ili vodi, negativni efekti mogu dugo ostati skriveni.
Zemljište je naše blago
29
1
Zemljište
Za razliku od vazduha i vode, zemljište može biti u privatnom vlasništvu, što znači
da se sa merama očuvanja i zaštite zemljišta moraju složiti njeni vlasnici i upravljači,
pa se ove mere nekada teško sprovode u delo.
Zemljište je:
• osnova za proizvodnju bio-mase i izvor hrane
za životinje, biljke i čoveka (ono je takođe mesto
na kome se vrši razgrađivanje biljaka i životinja);
• filter, pufer i transformator (zemljište obnavlja
i pročišćava podzemne vode i igra ulogu prirodnog
filtera i stabilizatora);
• stanište i rezervoar gena (mnoge biljke i životinje
žive i razvijaju se u zemljištu);
• čvrsto tlo (tj. površina na kojoj se podižu zgrade
i infrastrukturne mreže);
• izvor sirovina za gradnju i opremanje,
kao i obnovljivih izvora energije (npr. seno, slama,
treset, drvo);
• arhitektonsko i istorijsko nasljeđe.
Nažalost, sloj zemljišta planete stalno se smanjuje i na mnogim mestima njegov kvalitet opada.
Mnogo brige i napora potrebno je da bi se zaustavio proces uništenja zemljišta kako
bi se obezbedilo njegovo normalno dalje funkcionisanje.
Najozbiljniji problemi i pretnje zemljištu jesu erozija, zakiseljenje, zagađivanje, zbijanje
i salinizacija.
Aktivnosti
Uvod
1
Počnite čas tražeći od učenika da na tabli napišu imena nekih od organizama koji žive
u zemljištu. Koliko učenici znaju o tome šta živi u zemlji, u poređenju sa znanjem
o oblicima života koje imaju druga staništa.
2
Upoznajte razred sa informacijama prezentovanim na CD-ROM-u. Naglasite im
da je potreba za zaštitom zemljišta tek odnedavno postala tema o kojoj se brine, za razliku
od zaštite vazduha i vode. Takođe, ukažite na to da je veoma teško regulisati i sprovesti
mere zaštite zemljišta zato što je često u privatnom vlasništvu.
3
Prikažite učenicima video materijal Zagađenje zemljišta: auto otpadi i tražite da objasne
kako nastaje zemljište. Koje su njegove glavne funkcije? Šta najviše ugrožava zemljište?
Funkcije zemljišta: filter i pufer (vežba)
1
2
3
4
5
30
Stavite dve cedaljke sa malim rupicama (umesto cedaljki može se koristiti i komad fine
tkanine) na dva staklena cilindra. Učvrstite cedaljke ili tkaninu gumicama.
U jednu cedaljku stavite šaku glinovite zemlje, a u drugu jednaku količinu peskovite zemlje
(ili krupnozrnasti pesak).
Sipajte jednaku količinu vode u cilindre.
Dodajte po jednu kap neke uočljive boje (npr. mastilo) u svaki od cilindara.
Uključite hronometar i pažllivo sipajte obojene rastvore na uzorke zemljišta.
Zemljište je naše blago
Zemljište
6
Tražite od učenika da mere period filtracije dok posmatraju promenu boje u cilindru.
Obojena voda brzo prolazi kroz pesak zadržavajući svoju boju. Da prodre kroz glinovito
zemljište, tečnosti je potrebno više vremena, a na drugu stranu izlazi većim delom izgubivši
boju. Zemljišta koja sadrže glinu (ilovača, blato) ponašaju se kao prirodni filteri,
dok peskovita, kamenita i šljunkovita zemljišta doprinose obnavljanju podzemnih voda.
U isto vreme, usled njihove gustine, zbijenosti i sposobnosti da zadrže različite supstance,
glinovita zemljišta su vitalnija i bogatija mineralnim supstancama. Zemljište je relativno lako
odvojivo od podloge. Skrenite pažnju učenicima da mali broj biljnih vrsta raste
na stenovitoj površini planina. Mnogo više vrsta zastupljeno je u podnožjima planina
i u ravnicama. Izdržljive vrste koje nastanjuju planinske oblasti prilagođene su oštrijoj klimi
i lošem kvalitetu zemljišta. Neke od njih su zaštićene zakonom.
1
Slobodna diskusija
Upitajte učenike sledeće: koji svakodnevni predmeti se prave od gline? (cigle, crep, saksije)
i šta se još može od njih napraviti? (porcelan od bele gline, „kaolin” ili „kineska glina”, glina koja
se koristi u grnčarstvu i vajarstvu). Obratite pažnju na izbor gline i kaolina za različite namene,
kao i na metode koje se koriste za rad sa ovim materijalima (modeliranje — sušenje — pečenje;
sušenje — pečenje — glaziranje).
Diskusija
Pročitajte deo iz Platonovog dijaloga Kritija i pokrenite diskusiju o njegovoj relevantnosti danas.
Upitajte učenike sledeće:
• Jesu li erozija i uništavanje zemjišta problem koji se javlja tek u posljednjih 100 godina?
• Objasnite kako se zemljište uništava prirodnim putem, a kako usled aktivnosti ljudi?
• U Staroj Grčkoj, pre 2500 godina, postojala je zabrana obrađivanja zemljišta koje se nalazilo
na kosim terenima. U isto vreme, seljacima su nuđene stimulacije za sađenje drveta masline.
Koji je razlog za usvajanje ovih mera?
• Kakav uticaj ima uništenje zemljišta na rezerve vode?
• Mislite li da je paralela koju je napravio Platon između Zemlje i bolesnika - ilustracija koja
odgovara istini?
• Koja poređenja biste upotrebili da opišete neke od industrijskih pejzaža današnjice?
• Sa kojim opasnostima za opstanak zemljišta se suočavamo danas? Postoji li tendencija
dezertifikacije određenih regiona u našoj zemlji?
• Kako možemo pomoći da se suprotstavimo progresivnom uništavanju zemljišta?
U nastavku...
•
Podelite učenicima tekst Uznemirenost smećem na strani 33 Vislave Šimborske i zamolite
ih da nakon što pročitaju tekst zabeleže svoje utiske ili napišu kratak esej. Ohrabrite učenike
da glasno pročitaju zapisane utiske.
Zemljište je naše blago
31
1
Zemljište
Odlomak iz Kritije
Uništavanje životne sredine bila je važna tema za vladaoce Stare Grčke već u šestom
veku pre nove ere.
Zakonodavac Solon predložio je zabranu obrađivanja zemljišta na obroncima brda kako
bi sprečio eroziju zemljišta. Vladalac Pizistrat nagrađivao je seljake koji su uzgajali masline,
umjesto da seku šume i napasaju stoku. Dvesta godina kasnije, Platon je pisao o devastaciji
zemljišta koje se dešavalo na Atici:
„I tako, kao da je na majušnim ostrvima, naša zemlja je danas počela da liči na kosti
na telu bolesnika ako se uporedi sa prošlim vremenima: debela i meka zemlja istopila
se i ostao je samo goli skelet. U tim prošlim vremenima naša zemlja bila je nevina
i nedodirnuta, a današnje takozvane kamenite ravnice obilovale su plodnom zemljom,
planine su bile pokrivene širokim pojasevima šuma. (...) Između naših planina ima takvih
koje danas mogu biti samo hrana za pčele, ali su zato krovovi načinjeni od drveća
posečenog ne pre mnogo vremena dobro sačuvani (...), a zemlja je davala izobilne
pašnjake stadima.
Voda koju je slao Zevs donosila je plodnost, ne kao danas kada propada bez svrhe,
utičući u polja iz gole zemlje.”
Platon, iz Kritije
Zaštita zemljišta
Svako od nas može doprineti zaštiti zemljišta pridržavajući se ovih jednostavnih primera:
• Prvo, pomozite da se smanji količina đubreta. Kupujte proizvode pakovane
u ambalaži koja ili ima višekratnu upotrebu ili je reciklabilna — tako možete vratiti
ambalažu na ponovnu upotrebu ili je dati na recikliranje.
• Kada idete na odmor ili na kratak put, ponesite posuđe i čaše za više upotreba,
umesto predmete za jednokratnu upotrebu od papira, plastike i kartona.
• Kada ste na izletu u prirodi, pokupite iza sebe.
• U zaštićenim područjima držite se markiranih staza i ne pravite nove.
• Ložite vatru samo u područjima gde je to posebno dopušteno.
32
Zemljište je naše blago
Zemljište
Uznemirenost smećem
1
Suočeni smo sa velikim brojem problema koji su vezani uz neizbežan rast gradova,
gradskih četvrti i industrijskih središta. Zaštita prirode u ovom procesu ne samo
što se treba uzeti u obzir, već je obavezna. U suprotnom ćemo se namučiti, otrovati,
ugušiti, a pre toga ćemo izludeti...
A pre nego što poludimo, utonućemo u smeće...
S početkom proleća i sezone vikenda, turizma i odmora, kao i svake godine, po našim
livadama i šumama, po obalama naših reka i jezera pojaviće se hiljade tona papira,
boca i limenki, oglodanih kosti, i opet boca, i opet limenki, kao i plastičnih pakovanja,
iskrivljenih cipela, kutijica od kreme, proizvoda industrije kaučuka, zarđalih ostataka
metala i krpa. Razlog tome biće isti oni ljudi koji čim uđu u svoj dom, odmah obuvaju
papuče. Isti ti ljudi koji tuku decu po turu za najmanju mrljicu na prekrivaču... U prirodi
se oni odmaraju, to jest sve što padne iz njihovih ruku prepušta se sudbini. Kada
napuštaju mesto oni čak neće ni pogledati smeće koje su ostavili.
Ova pojava nije nova, no postaje sve strašnija iz godine u godinu. Kada idem na izlet,
moj prvi posao je da počistim livadu u prečniku od dve stotine metara. Sakupljam
neverovatne količine svakojakog smeća i gomilam ga u posebno iskopanu jamu.
Na nekoliko dana priroda mi se odužuje svojim lepim izgledom. No, dolaze subota
i nedelja — a ne smemo zaboraviti da je sve manje takvih usamljenih mesta gde
počinjem ponovo da čistim i kružni se tok nastavlja. Nažalost, bacanje smeća u travu nije
ono najgore što je čovek danas sposoban da učini. Neki nemarno bacaju sav otpad
u vodu. Ako se, pak, radi o staklenoj ambalaži, posebno se trude da je pre toga razbiju.
Još jedna stvar koja me svake godine tera na razmišljanje — pitanje izmeta. Nailazim
na njih vrlo često na otvorenim mestima — kao izazov upućen azurnom nebu i vetrovima
sa sve četiri strane sveta. Nedaleko, bačeni toaletni papir ne ostavlja sumnju njegovog
ljudskog porekla. Nemojte se ljutiti što pišem o takvim stvarima, umesto da razmatram
pitanja duha, što bi bilo karakteristično za jednu lirsku pesnikinju. U stvari, ovde
razmatram upravo pitanja duha! Opisujem njegovu odsutnost!
Wislawa Szymborska, dobitnica Nobelove nagrade za književnost, Krakov, 1996.
Zemljište je naše blago
33
1
Biodiverzitet
Opstanak vrsta
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Uslovi za opstanak različitih vrsta
1–2 školska časa
Razred
VI — IX
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Posteri, video materijal Zeleni paket
Nastavni predmeti
Biologija, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• objasni šta je biodiverzitet i u čemu je njegov značaj;
• analizira opasnosti koje nastaju kao rezultat ubrzanog
nestajanja pojedinih vrsta.
Izlaganje, diskusije, video prezentacije
Uvod
Sva živa bića na Zemlji mogu se grupisati u vrste — grupe organizama koji nalikuju jedni
drugima, imaju slične životne navike i ponašanje, i koji dele sličan hemijski sastav i genetsku
strukturu. Organizmi koji pripadaju određenoj vrsti razmnožavaju se seksualnom reprodukcijom
i moraju imati uslove za stvaranje plodnog potomstva.
Jedan od najvažnijih i najdragocenijih resursa na planeti jeste raznovrsnost bioloških vrsta
poznata pod terminom biodiverzitet ili biološka raznovrsnost. Ovaj resurs čine tri komponente:
• genetska raznovrsnost, u koju spadaju raznolike i mnogobrojne jedinke koje pripadaju
istoj vrsti;
34
Opstanak vrsta
Biodiverzitet
•
•
diverzitet vrsta, u koji se trenutno ubraja između 15 i 40 miliona vrsta na Zemlji
(iako su naučnici do današnjeg dana uspeli da klasifikuju samo 1,75 miliona) i
diverzitet eko-sistema, u koji spada mnoštvo šumskih, pustinjskih, poljskih, morskih, rečnih,
okeanskih i drugih bio-zajednica koje su u stalnoj međusobnoj interakciji i interakciji
sa neživim okruženjem.
1
Svaki živi organizam po sebi je resurs genetskih informacija koje mu omogućavaju
da se prilagodi promenama u svojoj okolini. Milionima godina nastajale su nove vrste,
dok su one koje se nisu uspele da se prilagode nestajale
Nestanak vrsta je prirodan proces. Brzina ovog procesa drastično je ubrzana sa porastom
urbanog razvoja i usložnjavanjem ljudskih aktivnosti.
Aktivnosti
1
2
3
Objasnite razredu izuzetan značaj životinjskog i biljnog diverziteta. Koristite tekst Čovek
i biodiverzitet i dodatne informacije sa CD-ROM-a.
4
Pogledajte video materijal Biodiverzitet i nestanak vrsta. Organizujte diskusiju na pitanja
postavljena na kraju materijala:
Predočite načine na koje su ljudi zavisni od biodiverziteta. Biljke i životinje obezbeđuju
brojne vrste hrane, materijala, energije i hemikalija.
Pokrenite slobodnu diskusiju na temu kako priroda obezbeđuje osnov za privređivanje
i društvo čoveka. Napišite različite primere na tabli. Kada je vežba završena, prodiskutujte
tekst u nastavku Priroda nam pruža.
5
•
Zašto je biodiverzitet važan za ljudsku vrstu?
•
Šta uzrokuje nestanak vrsta?
•
Šta možemo učiniti da zaštitimo biljke i životinje?
•
Zbog čega je još biodiverzitet koristan? Zatražite od učenika da pronađu primere
izumrlih biljaka i vrsta u svom mestu.
Prikažite video materijal Vreme nam ističe sa CD-ROM-a i razgovarajte o njegovoj poruci.
Tražite od učenika da napišu kratak esej na osnovu video materijala i diskusije koja je usledila.
U nastavku...
•
Za domaći zadatak zadajte učenicima da potraže dopunske informacije o biodiverzitetu
na Kosovu. Dozvolite im da koriste CD-ROM iz Zelenog paketa, kao i različite izvore
s interneta.
Priroda nam pruža
•
•
•
•
•
•
•
Priroda nam pruža sirovine — hranu, drvnu građu i građevinske materijale, šumske
proizvode, stočnu hranu, genetske resurse, lekove, boje, gumu, itd.
Priroda nam pruža prirodno stanište.
Priroda obezbeđuje biološku kontrolu bolesti i štetočina.
Priroda reciklira prirodne otpade, ublažava zagađenje i održava zemljište.
Priroda reguliše kruženje hranjivih materija i organskih supstanci.
Priroda reguliše atmosferske procese, hidrološki ciklus (kruženje vode) i prirodne
katastrofe.
Priroda je mesto za odmor i osveženje, kao i izvor kulture, obrazovanja i naučnih
otkrića.
Opstanak vrsta
35
1
Biodiverzitet
Čovek i biodiverzitet
Danas, kao nikada ranije,
prirodni eko-sistemi
i biološka raznovrsnost
suočavaju se sa ozbiljnim
opasnostima:
• Oko 50,000 bioloških
vrsta izumire godišnje.
Čovek je postao ključni
faktor u procesu
uništavanja eko-sistema.
• Tropske prašume i drugi
prirodni eko-sistemi
nestaju ili se oštećuju
usled širenja
poljoprivrednog
zemljišta, razvoja transporta, urbanog razvoja, izmeštanja rečnih tokova za potrebe
navodnjavanja i zagađenja.
• Broj ptičjih vrsta širom sveta je u opadanju, dok je jedna četvrtina svih sisara
u ozbiljnoj opasnosti od izumiranja.
Tokom evolucije, biljne i životinjske vrste su nastajale i nestajale — neke su ostale
relativno nepromenjene, dok su druge evoluirale ili su se podelile u podvrste. Klimatske
promene, naročito ledeno doba, najverovatnije su odgovorne za razvoj endemskih
evropskih podvrsta. Sa izuzetkom najkrupnijih geoloških ili kosmičkih događaja (vulkanske
erupcije ili udari meteora), proces opadanja i pojave novih vrsta uglavnom se odvija
postupno i tokom dugih vremenskih perioda.
Tokom poslednjih 10,000 godina najdramatičniji uticaj na prirodno okruženje javio
se iz relativno brzih i sveprisutnih promena izazvanih ljudskom aktivnošću. Pod velikim
je znakom pitanja da li u današnje vreme uopšte postoji jedna jedina tačka u Evropi
na nadmorskoj visini ispod 2,000 metara na koju, na neki način, nisu uticale ljudske aktivnosti.
Uticaj ljudskih aktivnosti proizvodi drastične promene u životnoj sredini. Mnoge od ovih
promena dešavaju se prebrzo i vrste ne stignu da se prilagode, što rezultira neprekinutim
smanjivanjem broja biljnih i životinjskih vrsta.
Mnogo veći broj vrsta doživeo je promene ili je nestao na teritoriji Evrope u odnosu
na druge delove sveta. Na primer, 80-90 odsto evropskog kontinenta nekada je bilo
prekriveno šumom. Danas je taj postotak smanjen na 30. Evropske reke su takođe
pod ekstremnim pritiskom.
Veliki broj kopnenih močvara i tresetišta postepeno nestaje. Iberijsko poluostrvo,
na primer, izgubilo je oko 60 odsto svojih močvarnih područja. Otprilike šest odsto
površine kontinenta je zaštićeno, ali preduzete mere nisu na svim mestima podjednako
oštre niti efektne. Trenutno, sledeće taskonomske grupe nestaju ili im preti izumiranje:
53 odsto ribljih vrsta, 45 odsto reptila, 40 odsto ptica, 40 odsto sisara i 21 odsto
od ukupnih 12,500 vrsta viših biljaka.
Gubitak prirodnih staništa, fragmentacija zemljišta, zagađenje, preterana eksploatacija
i uvođenje stranih vrsta najveće su pretnje biodiverzitetu.
36
Opstanak vrsta
Biodiverzitet
Biodiverzitet rečnih dolina
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
2
Antropogeni faktor kao uzrok narušavanja rečnih
eko-sistema
• Uvod — 2 školska časa
• Nastava u prirodi — 2-4 školska časa
• Obrada rezultata i zaključci — 2 školska časa
Razred
VI — IX
Mesto
Dve lokacije za prikupljanje uzoraka pored reke:
• prva, dobro očuvano područje, daleko od izvora
zagađenja od domaćinstava ili industrije;
• i druga, u močvarnom području drastično narušenom
ljudskim aktivnostima (blizu kanala, duž betoniranih obala
reke ili blizu mesta ispuštanja otpadnih voda)
Nastavni materijali
Pribor za pisanje i crtanje, topografske mape, lupe,
dvogledi, snimač zvuka, foto aparat, ključevi
za prepoznavanje biljaka i životinja, staklene tegle/posude,
epruvete, mrežice, sita i cediljke, pincete, rastvor metil
plavog za testiranje, trakasti metar, kratki kanapi
za označavanje lokacija testiranja u razmeri od 1 metra
kvadratnog, radni listovi
Nastavni predmeti
Biologija, Hemija, Priroda, Geografija
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• upozna biodiverzitet reke;
• objasni kompleksnu i dinamičku međuzavisnost
biodiverziteta i stanja životne sredine;
• opiše veštine za primenu praktičnih metoda procene
stanja životne sredine i biodiverziteta;
• shvati potrebu za očuvanjem i zaštitom biodiverziteta
rečnih dolina i njihovog korišćenja na održivi način.
Igra asocijacija, izlaganje, diskusija, opservacije, istraživanja
na terenu (na lokaciji), rad u malim grupama
Uvod
Biodiverzitet u našoj zemlji, kao i u celoj Evropi, je pod
stalnim pritiskom procesa urbanizacije. Jedno od područja
pod izuzetnim pritiskom koje se često zaboravlja
ili zaobilazi jesu močvarna/vlažna područja — močvare,
bare, plitka priobalja i zalivi. Veliki broj kontinentalnih
močvara i bara postepeno nestaju. Močvarna područja
i reke su od suštinskog značaja za prirodnu ravnotežu,
igrajući ulogu pravih uzgajališta za mnoge vrste vodenih
životinjskih i biljnih vrsta. Ona su takođe prirodno stanište
algi i planktona, najvažnije hrane mnogih životinja,
uključujući ribe, kornjače, rakove i čaplje.
Biodiverzitet rečnih dolina
37
2
Biodiverzitet
Aktivnosti
Uvodni čas
1
Dajte učenicima da popune praznine u datim rečenicama:
•
•
•
•
•
•
•
2
3
Da sam drvo pored reke, bio bih………….. zato što……………..
Da sam vlat trave pored reke, bio bih………….. zato što……………..
Da sam riba u reci, bio bih………….. zato što……………..
Da sam vodozemac pored reke, bio bih………….. zato što……………..
Da sam gmizavac pored reke, bio bih………….. zato što……………..
Da sam ptica pored reke, bio bih………….. zato što……………..
Da sam sisar pored reke, bio bih………….. zato što……………..
Zamolite učenike da obrazlože svoje odgovore. Razjasnite kako se svaka od izabranih biljki
i životinja adaptirala na život u/pokraj reke.
Prodiskutujte sa učenicima na sledeće teme:
•
•
•
•
Koji faktori određuju biodiverzitet? Od kojih faktora on zavisi?
(dostupnost hrane, vode, kiseonika, staništa)
Zašto granične zone između vodenih i kopnenih staništa (eko-sistemi u močvarnim
područjima) imaju veći diverzitet vrsta nego ostala staništa?
Koje su pretnje biodiverzitetu rečnih sistema? (uništavanje staništa, zagađivanje vode
i zemljišta, građevinski radovi i betoniranje rečnih obala)
Koji značaj za prirodu predstavlja biodiverzitet reka? A za čoveka?
4
Naglasite činjenicu da su različiti organizmi jednog eko-sistema povezani. Delovanje
na jednog od njih može imati efekte na druge. Koristite dodatne informacije iz poglavlja
Biodiverzitet na CD-ROM-u.
5
Pripremite učenike za predstojeći čas u prirodi:
•
•
•
•
Upoznajte ih s planom časa;
Podelite učenike u pet grupa:
– kvalitet vode;
– stanje vodenog biodiverziteta;
– biljni svet (floru) močvarnih područja;
– životinjski svet (faunu) močvarnih područja; i
– eko-patrola;
Podelite odgovarajuće informativne listove svakoj grupi i objasnite svaki proces;
Obezbedite neophodna uputstva, radne listove, materijale, alatke i pomoćnu literaturu
(pravilnike i ključeve za prepoznavanje vrsta).
Čas u prirodi
Organizujte čas u prirodi duž reke, na dve različite lokacije koje pružaju priliku za upoznavanje
različitih vidova biodiverziteta, pejzaža i nivoa zagađenosti voda. Primenite istu metodologiju
za procenu:
• stanja biodiverziteta;
• kvaliteta vode (bazirano na opservaciji);
• biljnog diverziteta;
• životinjskog diverziteta;
• uticaja ljudskih aktivnosti.
38
Biodiverzitet rečnih dolina
Biodiverzitet
Završni čas
1
Neka grupe učenika prezentuju rezultate istraživanja u prirodi. Izvucite zaključke o stanju
biodiverziteta u rečnim eko-sistemima i o njihovoj zavisnosti od kvalteta vode i ljudskih
aktivnosti. Formulišite predloge za poboljšanje čistote vodenih basena i očuvanje njihovog
biodiverziteta. Radove učenika potkrepite informacijama iz teksta Svako od nas koji je
naveden u nastavku.
2
Razmislite o načinu za informisanje okoline o rezultatima vežbi.
2
U nastavku...
•
•
•
•
•
Organizujte ekološku akciju za čišćenje
delova rečne obale ili za učvršćivanje
erodiranih delova obale kroz akciju sađenja
stabala.
Sažetak rezultata vežbi i prikupljene
informacije pošaljite relevantnim
organizacijama i institucijama (npr. nadležnim
gradskim ekološkim službama i/ili
gradonačelniku, nadležnom savetu za zaštitu
životne sredine i voda, Ministarstvu turizma
i zaštite životne sredine).
Organizujte izložbu, kao što je „zeleni”
informativni zid ili mobilne panoe.
Stupite u kontakt s lokalnim novinarima
i organzujte radio ili TV gostovanja.
Postavite izveštaj o stanju lokalnog biodiverziteta na internet stranicu.
Svako od nas može...
Svako od nas može štititi močvarna područja tako što:
• štedi vodu;
• ne baca đubre u vodu;
• ne seče drveće i grmlje na obalama;
• ne spaljuje vegetaciju na obalama;
• ne koristi nepotrebne i štetne hemijske proizvode u sopstvenom domu;
• ne narušava i ne uznemirava divlji svet močvarnih područja;
• ne koristi resurse močvarnih područja nebrižljivo;
• ne čeka da neko drugi posadi drvo na obali.
Zajedno možemo:
• zahtevati novu politiku prema zaštiti močvarnih područja, uključujući usvajanje
zakonodavnih mera i bolju ekonomsku politiku;
• zahtevati strogu kontrolu korišćenja vodnih resursa i zagađivanja vode;
• apelovati na hitno obnavljanje ugroženih i nestalih močvarnih područja;
• štititi vegetaciju priobalnog područja.
BirdLife International, 2002
Globalno partnerstvo organizacija koje se bave zaštitom i očuvanjem ptica, njihovih staništa i biodiverziteta
širom svijeta.
Biodiverzitet rečnih dolina
39
Radni list
Biodiverzitet
Stanje biodiverziteta
vodenih eko-sistema
(za grupu učenika koja je proučavala
vodeni biodiverzitet)
A. Sakupite i proučite neke od organizama koji žive na rečnom dnu, u mulju i na površini vode.
Primenite sistem bioloških indikatora za procenu kvaliteta površinske vode:
1
Koristeći mrežice, sita i pincete sakupite primerke životinja koje pronađete ispod
i na površini nekoliko (3-5) krupnih kamena. Stavite ih u staklene tegle/posude. Posmatrajte
svaki uzorak pojedinačno i utvrdite njegovu taksonomiju. Pažljivo vratite sve identifikovane
i neidentifikovane organizme u reku.
2
Uzmite tri do pet uzoraka mulja s rečnog dna. Isperite uzorke u situ, sve dok u njemu
ne ostanu samo prikupljeni organizmi i veći komadi kamena. Zabeležite rezultate i vratite
sve u reku.
3
Sakupite životinje s rečne površine, praveći „ֵosmice” mrežicama na površini vode (otvor
mrežice treba da bude pod pravim uglom u odnosu na rečno dno). Uzmite tri do pet
uzoraka. Identifikujte organizme pošto ste ih smestili u teglu/sud, a zatim ih vratite u vodu.
Biološki metod za utvrđivanje kvaliteta površinske vode
Životinje
Grupni
indeks
Podela prema sklonosti
ka određenom kvalitetu vode*
Čista
voda
Približno
čista voda
1. Larve vilinskog konjica (Odonata)
8
2. Larve svica (Cantharididae)
8
3. Larve vodenih cvetova (Ephemeroptera)
10
4. Rečni rak (Astacus sp.)
10
5. Trepljasti crvi/planarije (Tricladida)
4
6. Larve megaloptera/mrežokrilaca
(Megaloptera)
4
7. Vodene stenice (Hydrometridae)
5
8. Vodene buve (Cladocera)
5
9. Larve krznokrilaca (Trichoptera)
5
10. Školjke (Bivalvia)
6
11. Vodeni insekt
5
12. Slatkovodni račić (Gammarus sp.)
6
13. Glibnjače (Tubifex sp.)
1
14. Pijavice (Hirudinea)
2
15. Puževi (Gastropoda)
3
16. Ravnonogi račići (Asellus aquaticus)
3
* Napomena Simboli ukazuju na verovatnoću pronalaženja date vrste u određenom tipu vode.
Mala verovatnoća
Srednja verovatnoća
Velika verovatnoća
40
Zagađena
voda
Biodiverzitet
(nastavak)
B.
•
•
•
Odredite kvalitet vode prema sledećim kriterijumima:
Koja grupa organizama je najprisutnija?
Koje su sve grupe zastupljene?
Koliko primeraka po pojedinačnoj grupi ste sakupili, i u kojim tipovima vode su pronađeni?
C. Izračunajte biotički indeks koji se utvrđuje množenjem broja organizama svake pojedine
grupe sa odgovarajućim indeksom grupe iz tabele. Izračunajte ukupan rezultat i utvrdite
srednju vrednost deleći ukupan rezultat s brojem organizama koji su činili uzorak.
Biotički indeks varira od 0 (nije pronađen nijedan uzorak živog sveta) do 10 (raznovrstan živi
svet). Viši indeks ukazuje na čistu vodu, srednji indeks na vodu u prirodnom stanju, a nizak
indeks na postojanje zagađenja. Vrednost jednaka nuli je retkost.
Radni list
Stanje biodiverziteta
vodenih eko-sistema
Ko živi u vodi
1
2
3
4
larve vilinog
konjica (Odonata)
larve svica
(Cantharididae)
larve vodenih
cvetova (Ephemeroptera)
rečni rak
(Astacus sp.)
5
6
7
8
5. trepljasti
crvi/planarije (Tricladida)
larve
megaloptera/
mrežokrilaca
(Megaloptera)
vodene stenice
(Hydrometridae)
vodene buve
(Cladocera)
9
10
11
12
larve kožnokrilaca
(Trichoptera)
školjke
(Bivalvia)
vodeni
insekti
slatkovodni
račići (Gammarus sp.)
13
14
15
16
glibnjače
(Tubifex sp.)
pijavice
(Hirudinea)
puževi
(Limnaeidae)
ravnonogi račići
(Asellus aquaticus)
41
Radni list
Biodiverzitet
Kvalitet vode
(utvrđuje se posmatranjem)
A. Načinite kvalitativnu procenu stanja vode posmatrajući i ocenjujući njene spoljašnje karakteristike.
Na upitniku za posmatranje vode označite polja koja najbolje opisuju uočljive karakteristike vode
koju posmatrate. Broj pozitivnih odgovora u svakoj pojedinačnoj koloni odrediće kategoriju
vode — čista, prirodna ili zagađena.
Upitnik za posmatranje vode
Rezultati
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
Ukupno
Stanje vode (spolja)
čista
prirodna
zagađena
Očekivano prisustvo biodiverziteta
prosečno
visoko
nisko
Očekivan broj pojedinih vrsta
(zastupljenost populacije)
nizak
prosečan
visok
Upitnik:
1. Voda je čista/prozirna.
2. Voda je srednje prozirna.
3. Voda je veoma mutna.
4. Voda je bezbojna.
5. Voda je plavo-zelene boje.
6. Voda je tamno siva ili žuto-mrka.
7. Nema mirisa.
8. Oseća se miris zemljišta ili vodene vegetacije/algi.
9. Miriše na trulež ili kanalizaciju.
10. Dno je čisto.
11. Dno je prekriveno klizavim muljem ili muljem koji je svetlijeg tona.
12. Dno je prekriveno tamnim ili crnim muljem.
13. Na kamenju ne raste bilje.
14. Na nekom kamenju ima slojeva plavičaste, zelene ili zeleno-mrke mahovine.
15. Na nekom kamenju ima slojeva sivo-zelene ili žuto-mrke mahovine i njihova donja strana je crna.
16. Površina vode je čista/prozirna.
17. Na površini ima lišća, insekata i larvi.
18. Površina vode pokrivena je smećem, otpacima, masnim mrljama i penom.
B. Uzmite uzorak vode i stavite ga u epruvetu. Dodajte metilplavi rastvor. Ako se boja promeni
iz plave u prozirnu, to je siguran znak prisustva organskih jedinjenja. Beličasta pena
na obalama reke takođe ukazuje na reakcije organskih materija.
42
Biodiverzitet
(za grupu učenika koja proučava
biljni svet/floru močvarnih područja)
A. Ispitajte različita biljna staništa — ivice korita, obale, polja, plavne šume, kanale (obalske
nasipe), itd. kako biste utvrdili karakteristike ispitivanog sektora.
B. Ispitajte raznovrsnost/diverzitet biljnih zajednica na radnim površinama od jednog
kvadratnog metra za travne zajednice na otvorenom i 10 kvadratnih metara za travne
zajednice u šumama ili u područjima sa žbunastom vegetacijom.
Br.
Tip zajednice
Biljne vrste
Broj jedinki
Ukupno
Prosečan broj vrsta
u jednoj zajednici
na ispitivanom području
Prosečan broj
po kvadratnom metru
Radni list
Biljni diverzitet reke
1.
2.
3.
1.
2.
3.
……..
Uputstva:
• Koristite vodiče za prepoznavanje različitih biljnih vrsta.
• Pripremite topografsku mapu pre izlaska na teren i na nju ubeležite lokacije na kojima ste vršili istraživanja
(vaše kvadratne metre).
• Ako ne možete utvrditi određenu vrstu, jednostavno je ubeležite kao travu, grmlje ili drvo, i ubeležite njene
prirodne karakteristike.
• Fotografišite različita biljna staništa i pojedinačne primerke.
C. Analizirajte biljnu raznovrsnost utvrđivanjem broja vrsta u svakoj zajednici.
Izračunajte prosečan broj vrsta za celo ispitano područje. Utvrdite najdominantniju
(najbrojniju) biljnu vrstu. Izračunajte prosečan broj biljaka po kvadratnom metru
i po zajednici. Uporedite rezultate koji su dobijeni ispitivanjem različitih zajednica.
43
Radni list
Biodiverzitet
Životinjski diverzitet
u rečnom području
(za grupu učenika koja proučava
životinjski svet/faunu močvarnih
područja)
A. Ispitajte različita staništa u rečnom sektoru koji je predmet vašeg posmatranja — ivice
korita, obale, polja, plavne šume, kanale (obalske nasipe), itd.
B. Ispitajte raznovrsnost/diverzitet životinjskih vrsta i ubeležite vaša saznanja u tabelu.
Br.
Tip zajednice
Uočene životinjske vrste
Tačan ili približan broj
uzoraka/jedinki?
Ukupno
Prosečan broj vrsta
Prosečan broj po metru
kvadratnom
1.
2.
3.
1.
2.
3.
……..
Uputstva:
•
Koristite vodiče za prepoznavanje životinjskih vrsta.
•
Pripremite topografsku mapu (metoda transekta) pre izlaska na teren i na nju ubeležite lokacije na kojima ste
vršili istraživanja (vaše kvadratne metre).
•
Ako ne možete utvrditi određenu vrstu, jednostavno zabeležite njene prirodne karakteristike, kako biste mogli
da je naknadno identifikujete.
•
Fotografišite pojedine zajednice i neke karakteristične primerke životinja.
•
Opišite zvuke koje ispuštaju različite životinje i zabeležite ih snimačem zvuka. Ovo će vam pomoći
u naknadnoj identifikaciji.
•
Pretražite teren za životinjskim tragovima. Zapišite broj životinja i vrsta čije ste tragove našli. Nacrtajte otiske
tragova u prirodnoj veličini — to će vam takođe pomoći u naknadnoj identifikaciji.
C. Analizirajte životinjski diverzitet prebrojavajući broj vrsta u svakoj zajednici. Izračunajte
prosečan broj vrsta za celu proučavanu oblast. Odredite dominantnu (najbrojniju) životinjsku
vrstu. Izračunajte približan prosečan broj životinja po zajednici. Uporedite rezultate koje
ste dobili iz proučavanja različitih zajednica.
44
Biodiverzitet
(za eko-policiju)
Istražite područje oko reke i zabeležite sledeća zapažanja:
1
Prisustvo ljudi i njihove trenutne aktivnosti;
2
Znakove nedvosmislenog ljudskog uticaja (zabeležite aktivnosti — lov, ribolov, ispaša,
loženje vatre, seča šume, , itd. i prikupite postojeći dokazni materijal.);
3
Znakove indirektnog ljudskog uticaja (odlaganje kućnog ili drugog otpada);
4
Mrtve i ranjene životinje (vrste, broj i uzrok);
5
Radni list
Uticaj ljudskih aktivnosti
Uništena vegetacija (vrste, broj i uzrok);
6
Da li su voda i obale zagađene otpadom iz domaćinstava? Ako jesu, koji je stepen
zagađenja — nizak, srednji ili visok?
7
Opšta ocena istraživanog područja.
Pripremite i predstavite izveštaj.
45
3
Biodiverzitet
Bogatstvo šuma
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Šume kao ključni faktor u održavanju opšte ekološke
ravnoteže
• Uvod — 2 školska časa
• Nastava u prirodi — 2 - 4 školska časa
• Obrada rezultata i zaključci — 2 školska časa
Razred
VI — IX
Mesto
• Učionica, na otvorenom
• Dva lokaliteta za istraživanje — jedan u prirodnom
šumskom eko-sistemu (najbliži nacionalni park), drugi
na veštački pošumljenoj lokaciji
Nastavni materijali
Topografska mapa područja, dvogled, snimač zvuka, foto
aparat, vodiči za prepoznavanje biljaka i životinja, trakasti
metar, radni listovi
Nastavni predmeti
Biologija, Geografija, Priroda, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• objasni šta je biodiverzitet šuma;
• opiše praktične veštine za proučavanje životne sredine;
• shvata važnost očuvanja i obnavljanja šumskih resursa.
Izlaganje, diskusije, posmatranje, terensko istraživanje,
dramske radionice
Uvod
Šume nam svakodnevno pružaju neophodne proizvode kao što su drvna građa, gorivo,
hrana i sirovine za farmaceutsku industriju. Obezbeđujući staništa za biljke i životinje, prirodne
šume takođe igraju nezamenjivu ulogu u održanju biološkog diverziteta i zdravih eko-sistema.
Drveće, uobičajeni sastojak šume, od neprocjenjive je vrednosti za životnu sredinu.
Ono predstavlja filter za zagađenje i patogene mikroorganizme iz vazduha, reguliše kretanje vode
u prirodi, proizvodi kiseonik i baktericide, i snabdeva atmosferu ozonom. Pa ipak, šuma nije
prosto zbir drveća — šume su dinamični, složeni eko-sistemi kojima je potrebno nekoliko ljudskih
vekova da bi se formirali. Njihova zaštita je mudro ulaganje u budućnost naše životne sredine.
Aktivnosti
Uvod
1
2
46
Predstavite materijal u uvodu časa, zajedno sa dopunskom informacijom iz poglavlja
Biodiverzitet i šumarstvo sa CD-ROM-a, kao i tekst Šuma na kraju časa.
Organizujte dramsku radionicu sa učenicima. Neka upriliče i odigraju scenu u šumi u kojoj
se razrešavaju sukobi oko šumskih resursa. Neka učenici napišu scenario i odigraju komad
za razred. Podela uloga treba da uključi:
•
lovca (lovokradicu);
•
berača bilja čije se korenje koristi;
•
sakupljača pečuraka koji kida pečurke umesto da ih seče;
•
turiste;
•
novinara;
•
državnog šumara.
Bogatstvo šuma
Biodiverzitet
Diskutujte o temama na koje se odnosi komad i kako su likovi reagovali. Da li je komad
bio realističan?
3
Kako su prikazani likovi? (tj. da li je šumar bio pun razumevanja ili je više delovao
kao predstavnik vlasti?)
3
Pripremite razred za čas u prirodi:
•
Predstavite učenicima plan časova i informativne listove.
•
Podelite učenike u četiri grupe:
– eko-sistem;
– biljni svet/flora;
– životinjski svet/fauna;
– eko-patrola.
•
Obezbedite učenicima neophodna uputstva, radne listove, materijale, pribor i ključ
za prepoznavanje biljaka i životinja.
Časovi u prirodi: prirodna ili veštački uzgajana šuma
1
2
Organizujte obilazak šumskog područja u kome ima i prirodnih i veštački uzgajanih šuma
za industrijsku proizvodnju drvene građe.
3
Neka učenici pronađu biljke koje ukazuju na:
4
Prošetajte prirodnom šumom. Identifikujte neke
uobičajene biljne vrste u datom eko-sistemu.
Obratite pažnju na šarolikost biljnih zajednica
i utvrdite njihovu ulogu u očuvanju prirodnog
pejzaža, kao i u održanju biološkog balansa
eko-sistema. Objasnite da nekoliko biljnih vrsta
igra ulogu bio-indikatora pružajući informacije
o živom okruženju. Neka učenici nabroje
uslove koji utiču na razvoj biljnih zajednica.
Ove biljke rastu u skladu sa uslovima i prema
svojim potrebama, u smislu hranljivih
jedinjenja, razmene vode, oprašivanja itd.
•
četiri strane sveta (sever, jug, istok i zapad);
•
uobičajeni pravac vetra;
•
osunčanu stranu (prisojnu);
•
stranu u senci (osojnu);
•
godišnje doba;
•
dolazeću kišu;
•
vlažno zemljište;
•
jalovo zemljište;
•
trenutak kada je vreme da pčele sakupljaju nektar.
Upoznajte učenike sa nekim biljnim vrstama koje su bio-indikatori:
• Kiseljak (Rumex acetosa), mirišljava trava (Anthoxanthum odoratum), kadifica
(Holcus mollis) i bujad (Pteridium aquilinum) — sve ove biljke ukazuju na kiselo zemljište.
•
5
Kopriva (Urtica) ukazuje da je zemljište bogato azotom.
•
Žednjak (Sedum) ukazuje na suvo zemljište.
•
Jova (Alnus) vrba (Salix) ukazuju na vlažno zemljište.
Neka učenici samostalno naprave pojedinačne spiskove biljaka bio-indikatora.
Bogatstvo šuma
47
3
Biodiverzitet
6
Organizujte terensko istraživanje prirodne šume i veštački pošumljenih područja. Primenite
uobičajenu metodologiju za ispunjavanje radnih listova o:
•
Ekološkim faktorima (za grupu učenika koja proučava eko-sisteme) na strani 50;
•
Diverzitetu šumskih biljaka (za grupu učenika koja proučava biljni svet/floru) na strani 50;
•
Diverzitetu šumskih životinja (za grupu učenika koja proučava životinjski svet/faunu)
na strani 51; i
•
Uticaju ljudskih aktivnosti (za eko-policiju) na strani 52.
Rezultati i zaključci
1
2
Diskutujte sa učenicima o sledećim temama koristeći rezultate dobijene u terenskom
istraživanju:
•
Koji činioci određuju i regulišu biodiverzitet? (dostupnost hrane, vode, kiseonika,
odgovarajućeg staništa)
•
Zašto je diverzitet vrsta veći u obodnim pojasevima šume?
•
Zašto su prirodne šume bogatije vrstama nego uzgajane šume?
•
Koje opasnosti prete biodiverzitetu u šumskim eko-sistemima? (uništavanje staništa,
zagađenje, šumski požari, nekontrolisana seča itd.)
•
Koji je značaj šumskog biodiverziteta za prirodu i čoveka? (šume proizvode
100 milijardi tona kiseonika i apsorbuju 160 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje.)
•
Naglasite da su različiti organizmi u eko-sistemu međusobno povezani. Šteta naneta
jednoj vrsti može ugroziti druge vrste. Koristite dopuske informacije sa CD-ROM-a
iz poglavlja Biodiverzitet.
Pokrenite diskusiju o tome šta se može učiniti kako bi se sačuvao šumski biodiverzitet,
koristeći informacije u tekstu na strani 50.
U nastavku...
Podelite učenicima individualna zaduženja ili zadatke u manjim grupama kako bi naučili više
o praktičnim stranama ovog problema. Na primer:
• Posetite najbliže šumsko gazdinstvo i saznajte koje su najveće prepreke očuvanju šumskog
biodiverziteta u regionu. Upoznajte učenike s rezultatima vaše posete. Učestvujte u akcijama
pošumljavanja. Istražite mogućnosti za priključivanje drugim praktičnim aktivnostima.
• Posetite instituciju u kojoj se vrši razmnožavanje i odgoj šumskih kultura ili laboratoriju
za selekciju semena. Upoznajte se s praktičnim aktivnostima i metodama za selekciju
i očuvanje semena biljaka koje su genetski značajne za šumske eko-sisteme. Pratite
put biljaka od laboratorije preko staklenika do šume.
• Napravite izložbu fotografija i informativnog materijala.
48
Bogatstvo šuma
Biodiverzitet
Šuma
3
Iako je većina drevnih šuma uništeno ljudskim aktivnostima, pošumljavanje i sađenje
novih šuma veoma su zastupljeni. Drvna industrija pretvorila je mnoge prirodne šume
u područja za proizvodnju sirovine. Vrste koje nisu profitabilne eliminišu se. Brzorastuće
vrste koje donose profit sade se umesto njih.
Stanje šuma u Nemačkoj pruža odličan primer. Pre samo 150 godina širokolisne
listopadne vrste činile su dve trećine svih šuma. Četinarske vrste činile su preostalu
trećinu. Danas je srazmera obrnuta, zato što četinari rastu brže.
U mediteranskom regionu, da navedemo još jedan primer, neke vrste topole
su zasađene u tropske šume eukaliptusa i tika, kako bi služile proizvodnji drvnih sirovina.
Neželjene vrste insekata u ovim homogenim okruženjima prskane su pesticidima.
Na kraju se desilo to da je toliko malo životinjskih vrsta preostalo, da je nemoguće
ozbiljno govoriti o postojanju biodiverziteta.
Uprkos tome, postoje alternativne metode pošumljavanja. U nekoliko poslednjih godina,
zasađivanje mešovitih šuma s različitim vrstama drveta postaje sve popularnije. Iako
se šume seku i spaljuju sedam puta brže nego što se adekvatno zamjenjuju novim
šumama, još uvek ima nade. Ljudi širom sveta sve više shvataju da su drveće i voda
osnov plodnosti zemljišta i osnov života uopšte, i da zaustavljanje pustošenja šuma
ima blagotvoran efekat na klimu. Stoga se nove šume sade svuda.
Barbara Veit, Christine Wolfrum, Knjiga o šumi, PKE, Krakow, 1995
Zaštita biodiverziteta šuma
Sledeće smernice mogu pomoći zaštiti šumskog biodiverziteta:
• pri sađenju i obnavljanju šuma, prednost uvek davati domaćim sortama;
• eliminisati, koliko je god to moguće, grubu sječu i primenjivati metode koji su slični
prirodnim šumskim procesima;
• omogućavati šumama da se obnavljaju prirodno;
• ostavljati mrtvo drveće, stajaće ili oboreno, da ostane gde jeste;
• koristiti samo one metode industrijske proizvodnje drveta koje uzimaju u obzir zaštitu
biodiverziteta;
• koristiti manje osetljiva šumska područja za odmaranje i turizam;
• ograničiti masovni turizam u šumama;
• promovisati one tehnološke procese koji proizvode manje otpada.
BirdLife International, Zaštita prirodnih staništa…, 2002
Bogatstvo šuma
49
Radni list
Biodiverzitet
Ekološki faktori
(za grupu učenika koja proučava
eko-sisteme)
A. Uporedite faktore koji određuju životno okruženje
u prirodnim i veštački uzgojenim šumama. Popunite datu
tabelu vašim odgovorima.
Br.
Ekološki faktori
Prirodna šuma
1.
svetlo/toplota
2.
kretanje vazduha (vetar)
3.
vlaga
4.
hranljiva osnova
5.
staništa
6.
drugo
Veštački uzgajana šuma
B. Uzmite u obzir značaj ekoloških faktora za nastanak i očuvanje šumskog biodiverziteta.
Diverzitet šumskih biljaka
(za grupu učenika koja proučava
biljni svet/floru)
A. Utvrdite broj i tip šumskih spratova u svakom
od istraživanih područja.
B. Istražite biodiverzitet biljaka po spratovima i popunite
datu tabelu.
Br.
Sprat
Biljne vrste
Tačan ili približan broj jedinki
Ukupno
Prosečan broj vrsta u jednoj
zajednici na ispitivanom
području
Prosečan broj po metru
kvadratnom
Uputstva:
•
Identifikujte biljke uz pomoć terenskog vodiča za prepoznavanje. Ako ne možete prepoznati vrstu, ubeležite
je kao travu, grmlje ili drvo (ali u svakom slučaju upišite njene karakteristike zbog naknadne identifikacije).
•
Zabeležite istraživane lokacije na topografskoj mapi.
•
Fotografišite različite zajednice i neke karakteristične biljke.
C. Ako ste već ispitali druge eko-sisteme, uporedite rezultate.
50
Biodiverzitet
(za grupu učenika koja proučava
životinjski svet/faunu)
A. Utvrdite broj i tip šumskih spratova u svakom
od istraživanih područja.
B. Istražite biodiverzitet životinja po spratovima i popunite datu tabelu.
Br.
Sprat
Životinjske vrste
Tačan ili približan broj jedinki
Ukupno
Prosečan broj vrsta u jednoj
zajednici na ispitivanom
području
Prosečan broj po metru
kvadratnom
Radni list
Diverzitet šumskih
životinja
Uputstva:
•
Identifikujte životinje uz pomoć terenskih vodiča za prepoznavanje. Ako ne možete da prepoznate vrstu,
zabeležite njene opšte karakteristike i pokušajte da je identifikujete kasnije.
•
Ubeležite ispitivana područja na topografskoj mapi.
•
Fotografišite različite životinje.
C. Identifikujte životinje prema zvucima koje ispuštaju. Zabeležite neke karakteristične zvuke
životinja na snimaču zvuka, za kasnije korišćenje.
D. Potražite životinjske tragove. Zapišite broj životinja i vrsta čije ste tragove pronašli.
Nacrtajte konture tragova u prirodnoj veličini.
E. Ako ste već ispitali druge eko-sisteme, uporedite rezultate.
51
Radni list
Biodiverzitet
Uticaj ljudskih aktivnosti
(za eko-policiju)
Istražite područje šume i zabeležite sledeća zapažanja:
1
Prisustvo ljudi i njihove trenutne aktivnosti;
2
Znakove nedvosmislenog ljudskog uticaja (zabeležite aktivnosti — lov, ribolov, ispaša,
loženje vatre, seča šume, , itd. i prikupite postojeći dokazni materijal);
3
Znakove indirektnog ljudskog uticaja (odlaganje kućnog ili drugog otpada);
4
Mrtve i ranjene životinje (vrste, broj i uzrok);
5
Uništena vegetacija (vrste, broj i uzrok);
6
Da li su voda i obale zagađene otpadom iz domaćinstava? Ako jesu, koji je stepen
zagađenja — nizak, srednji ili visok?
7
Opšta ocena istraživanog područja.
Pripremite i predstavite izveštaj.
Predložite mere o istraživanom području.
52
Biodiverzitet
Livadski živi svet
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
4
Nestanak prirodnih staništa (biljaka i životinja) kao rezultat
prekomerne eksploatacije pašnjaka
• Uvod — 2 školska časa
• Nastava u prirodi — 2-4 školska časa
• Obrada rezultata i zaključci — 2 školska časa
Razred
VI — IX
Mesto
• Učionica, na otvorenom
• Dve lokacije na kojima se vrši ispitivanje — jedna
u prirodnom travnom eko-sistemu, i druga na veštački
uzgajanom sistemu koji se koristi u poljoprivredne svrhe
Nastavni materijali
Pribor za crtanje i pisanje, topografska mapa područja, lupe,
dvogledi, snimač zvuka, foto aparat, terenski ključ
za repoznavanje biljaka i životinja, trakasti metar, radni listovi
Nastavni predmeti
Hemija, Biologija, Fizika, Geografija, Priroda
Ciljevi nastave
Učenik/učenica treba da:
• objasni principe funkcionisanja travnih eko-sistema;
• razvije praktične veštine za proučavanje životne sredine;
• analizira značaj zaštite travnih zajednica;
• uporedi biodiverzitet prirodnih i veštačkih eko-sistema;
• razvije odgovorno ponašanje za zaštitu i korišćenje
travnih zajednica.
Nastavne metode
Izlaganje, diskusija, posmatranje, terensko istraživanje, studija
slučaja
Uvod
Pašnjaci su otvorene površine, neobrađene, uglavnom pokrivene biljnom vegetacijom
gde drveće, posebno grmlje, zauzima relativno malo mesta. U principu, pašnjaci se nalaze
na plitkom tlu i prekriveni su kamenom površinom.
Pašnjaci i livade se protežu širom naše zemlje i, prema upotrebi, dele se u dve grupe: zimski
pašnjaci i letnji pašnjaci.
Zimski pašnjaci — nalaze se u niskim oblastima, protežu se, uglavnom, uz obalu mora
pa do 400-800 metara visine i koriste se tokom zime, ali i u proleće i jesen.
Letnji pašnjaci — nalaze se u planinskom području i koriste se za ispašu tokom leta, za 4 do
6 meseci (maj-oktobar). Letnji pašnjaci se nalaze u ruralnim pod-alpskim i alpskim zonama.
Vrste trava dominantne u zimskim pašnjacima su pojedine graminore i leguminoze,
jednogodišnje, kao i višegodišnje trave, dok se u letnjim pašnjacima može naći više biljnih
vrsta kao što je detelina. Pašnjaci su bili i jesu glavni osnov za razvoj stočarstva služeći
za ispašu životinja ili stvaranje rezervi za zimu.
Aktivnosti
Travne zajednice
1
Diskutujte sa učenicima o svojstvima travnatih zajednica i mestima gde se javljaju. Koristite
informacije iz uvoda i tekst Pašnjaci sa strane 55.
Naglasite da prekomerna eksploatacija pašnjaka i polja preti istrebljenju njihovih
ekosistema, neposredno (fizičko uništenje) i posredno (gubitak staništa, mesta za sakrivanje
i hranljive osnove).
Livadski živi svet
53
4
Biodiverzitet
2
Neka četiri dobrovoljca odaberu po jednu od studija slučaja datih na strani 56. Neka svaki
pročita naglas odabranu studiju i neka razgovara o mogućim rešenjima sa razredom.
Tražite od učenika da svoja rešenja argumentuju.
Čas u prirodi
Pripremite učenike za nastavu u prirodi.
1
2
3
4
Upoznajte ih sa aktivnostima i radnim listovima
na stranama 57, 58 i 59.
Podelite učenike u četiri grupe:
•
•
•
travnati eko-sistemi;
biljni svet/flora;
životinjski svet/fauna;
•
eko-patrola
Obezbedite učenicima važna uputstva, radne listove, materijale, pribor i pomoćnu
literaturu (priručnike i vodiče za raspoznavanje biljaka i životinja).
Organizujte terensko istaživanje na dve lokacije — jedno u prirodnom travnatom ekosistemu
i drugo u veštački uzgojenom eko-sistemu (poljoprivredno zemljište — koristeći sledeće
informativne listove:
•
Važni činioci (za grupu učenika koja proučava travnate eko-sisteme);
•
Livadski biljni diverzitet (za grupu učenika koja proučava biljni svet/floru);
•
Životinjska raznovrsnost (za grupu učenika koja proučava životinjski svet/faunu);
•
Uticaj ljudskih aktivnosti (za eko-patrolu).
Obrada rezultata i zaključci
1
2
Prodiskutujte na sledeće teme sa učenicima koristeći rezultate koje ste prikupili
na terenskom istraživanju:
•
Koji činioci određuju i regulišu biodiverzitet? (dostupnost hrane, vode, kiseonika,
odgovarajuće stanište)
•
Opišite biološku raznovrsnost travnatih eko-sistema. Neka učenici nabroje imena drugih
biljaka i životinja za koje znaju da naseljavaju polja. Zašto su prirodne travnate
zajednice bogatije vrstama nego uzgojeni eko-sistemi (poljoprivredno zemljište)?
•
Ko/šta preti biodiverzitetu travnatih eko-sistema? Koristite informacije iz tabele Ljudske
aktivnosti i livadski biodiverzitet sa strane 55.
•
Kakav značaj predstavlja livadski biodiverzitet za prirodu i čoveka?
Ispišite odgovore na tabli. Pokrenite slobodnu diskusiju na temu Šta možemo učiniti
za zaštitu biodiverziteta livada i pašnjaka? Koristite tekst sa strane 56.
U nastavku...
•
•
54
Dodelite sledeće zadatke:
– Ispitajte lokalne ugrožene i/ili retke biljke i životinje koje naseljavaju livade i polja.
– Načinite spisak biljaka koje imaju medicinski značaj i rastu u regionu.
– Ispitajte postojeće slučajeve neposrednog ili posrednog nanošenja štete travnatim
zajednicama. Mogući izvori informacija mogu biti članci iz lokalnih novina, stručna lica
(ekolozi, biolozi, itd.), vatrogasci, novinari i lokalno stanovništvo.
Pripremite „zeleni” informacioni pano sa rezultatima.
Livadski živi svet
Biodiverzitet
Pašnjaci
4
Prekomerna eksploatacija degradira pašnjake. Približno dva puta veće površine
od površine obradive zemlje sveta, pašnjaci i livade hrane 1,32 milijarde grla krupne
stoke i 1,72 milijarde ovaca i koza. Iscrpljivanje pašnjaka dovodi do povećanja broja
veštački ishranjivane stoke, što sa svoje strane podstiče širenje i korišćenje obradivog
zemljišta na globalnom nivou.
L.R. Brown et al., adaptirano iz Stanje planete (State of the Planet), 1998.
Ljudske aktivnosti i livadski biodiverzitet
Ljudska aktivnost
Planinska
livada
Vlažna
livada
intenzivna poljoprivreda
upotreba pesticida
napuštena zemlja
gubitak mozaičkih elemenata
pošumljavanje
obrada zemlje
poljoprivredne aktivnosti
odmor i turizam
nadzemna postrojenja
urbanizacija
mere za regulaciju suše i navodnjavanje
Legenda:
zanemarljiv uticaj
mali uticaj
srednji uticaj
snažan uticaj
Očuvanje travnatih staništa
Sledeće mere pomažu očuvanju travnatih staništa:
• Izbegavajte rizike izazivanja požara, prekomernu upotrebu pašnjaka, masovno
prikupljanje bilja i druge aktivnosti koje imaju jak uticaj.
• Izbegavajte upotrebu hemijskih supstanci (đubriva, pesticida, itd.).
• Održavajte i obnavljajte elemente koji obezbeđuju mozaičku strukturu travnatih
eko-sistema (međe na poljima, šumske pojaseve, mala jezera, itd.) i pomažu očuvanju
biodiverziteta.
• Podržavajte razvoj neintenzivne (organske, tradicionalne) poljoprivrede.
BirdLife International, Očuvanje prirodnih staništa (Conservation of Natural Habitats) 2002.
Livadski živi svet
55
Radni list
Biodiverzitet
Preduzmite akciju
Slučaj 1: Paljenje
Šetajući u blizini kuće, primetite da poljoprivrednici pale polje strnjike pored šume i polja.
Šta biste uradili?
• Zaustavili se i objasnili im da paljenje strnjike stvara loše posledice
po zemlju i da vatra može zahvatiti obližnje polje ili šumu.
• Zvali biste policiju ili vatrogasce.
• Pozvali biste gradonačelnika.
• Negodovali na njihovo neodgovorno ponašanje, ali ne biste
preduzeli ništa.
• Nešto drugo (objasnite).
Slučaj 2: Bilje
Sreli ste sakupljača bilja koji bere medicinske biljke (npr. kantarion, čije se grančice, lišće
i cvetovi koriste u farmaceutskoj industriji). Berač vadi biljke s korenom da bi uštedeo vreme
i trud. Šta biste uradili?
• Objasnili mu da tako uništava dragocene višegodišnje biljke.
• Upitali ga misli li da će moći da bere iste biljke ponovo sledeće godine.
• Pozvali biste policiju ili gradonačelnika najbližeg grada.
• Napisali biste članak za lokalne novine sa smernicama za primerene načine sakupljanja
biljaka.
• Negodovali biste zbog takvog neodgovornog ponašanja, ali ne biste uradili ništa osim
što biste se požalili prijateljima i porodici.
• Nešto drugo (objasnite).
Slučaj 3: Pesticidi
Vidite vašeg suseda kako upotrebljava jak pesticid na lejama zasađenog krompira koga je napala
krompirova zlatica. Polje se nalazi pored prirodne livade sa košnicama. Šta biste uradili?
• Objasnili mu da pesticid koji upotrebljava ne uništava samo
krompirovu zlaticu, već i preti svim insektima i drugim
životinjama u blizini.
• Podsetili ga da zagađuje zemljište, što može uticati kako
na poljoprivredni proizvod, tako i na ljudsko zdravlje.
• Predložili mu drugi, bezbedniji način uništavanja štetočine.
• Napisali biste članak za lokalne novine u kojem opisujete
alternativne tehnike za kontrolu štetočina.
• Ne biste učinili ništa.
• Nešto drugo (objasnite).
Slučaj 4: Poljoprivredno zemljište
U procesu povraćaja zemljišta dobijete komad zemlje — 5 hektara planinskog pašnjaka.
Šta biste učinili po tom pitanju?
• Prodali ili dali zemlju u najam.
• Preorali biste livadu i pretvorili je u obradivo zemljište.
• Iskoristili biste je za proizvodnju sena i/ili postavili nekoliko košnica.
• Izgradili biste malu vikendicu za sebe i koristili zemlju za odmor.
• Ne biste učinili ništa, nego biste čekali da dođu neka bolja vremena.
• Nešto drugo (objasnite).
56
Biodiverzitet
(za grupu učenika koja proučava
eko-sisteme)
A. Uporedite činioce životne sredine na obe ispitivane lokacije
— na prirodnoj livadi i poljoprivrednoj zemlji — i popunite tabelu.
Br.
Ekološki činioci
1.
svetlo/toplota
2
kretanje vazduha (vetar)
3.
vlaga
4.
hranljiva osnova
5.
pristupačnost staništima
6.
drugo
Prirodna livada
Poljoprivredna zemlja
Radni list
Važni činioci
B. Uzmite u obzir ulogu koju igraju ekološki činioci u nastanku i održavanju biodiverziteta
travnatih eko-sistema.
Livadski biljni diverzitet
(za grupu učenika koja proučava
biljni svet/floru)
A. Ispitajte biljni diverzitet popunjavajući datu tabelu.
Br.
Vrste biljaka
Tačan ili približan broj jedinki
Prosečan broj vrsta u zajednici
na ispitivanom području
Prosečan broj po
metru kvadratnom
Uputstva:
•
Identifikujte biljke uz pomoć terenskog vodiča. Ako ne možete da prepoznate određenu vrstu, jednostavno
je zabeležite kao travu, grmlje ili drvo (ali ipak upišite njene karakteristike, da biste mogli da izvršite naknadnu
identifikaciju);
•
Ubeležite istraživana područja na topografskoj mapi.
•
Fotografišite pojedine zajednice i neke karakteristične biljke.
B. Odredite spratove vegetacije u travnatom eko-sistemu.
C. Ako ste završili sa sličnim ispitivanjima u drugim eko-sistemima, uporedite rezultate.
57
Radni list
Biodiverzitet
Životinjska raznovrsnost
(za grupu učenika koja proučava
životinjski svet)
A. Ispitajte raznovrsnost životinjskog sveta popunjavajući
datu tabelu.
Br.
Životinjske vrste
Tačan ili približan broj jedinki
Prosečan broj vrsta u zajednici
na ispitivanom području
Prosečan broj po metru
kvadratnom
Uputstva:
•
Koristite terenske vodiče za prepoznavanje životinja. Ako vam je preteško da prepoznate određenu vrstu,
jednostavno zabeležite njeno prisustvo (ali ipak zabeležite njena tipična svojstva zbog naknadne identifikacije).
•
Obeležite ispitivane lokacije na topografskoj mapi.
•
Fotografišite određene životinje
B. Identifikujte životinje po zvucima koje ispuštaju. Zabeležite neke od zvukova na snimaču
da vam pomognu u prepoznavanju različitih vrsta..
C. Pretražite teren za životinjske tragove. Zapišite broj životinja i vrsta koje su ostavile tragove.
Nacrtajte konture tragova u prirodnoj veličini — ovo će vam pomoći u daljoj identifikaciji.
D. Ako ste već završili slična istraživanja u drugim eko-sistemima, uporedite rezultate.
58
Biodiverzitet
(za eko-policiju)
Istražite područje livade i zabeležite sledeća zapažanja:
1
Prisustvo ljudi i njihove trenutne aktivnosti;
2
Znakove nedvosmislenog ljudskog uticaja (zabeležite aktivnosti — lov, ribolov, ispaša,
loženje vatre, seča šume, itd. i prikupite postojeći dokazni materijal);
3
Znakove indirektnog ljudskog uticaja (odlaganje kućnog ili drugog otpada);
4
Mrtve i ranjene životinje (vrste, broj i uzrok);
5
Radni list
Uticaj ljudskih aktivnosti
Uništena vegetacija (vrste, broj i uzrok);
6
Da li su voda i obale zagađene otpadom iz domaćinstava? Ako jesu, koji je stepen
zagađenja — nizak, srednji ili visok?
7
Opšta ocena istraživanog područja.
Pripremite izveštaj.
59
5
Biodiverzitet
Jesmo li sami u gradu?
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Biljke i životinje karakteristične za urbane sredine
• Uvod — 2 školska časa
• Nastava u prirodi — 2-4 školska časa
• Obrada rezultata i zaključci — 2 školska časa
Razred
V — VII
Mesto
• Učionica, na otvorenom
• Četiri lokaliteta — park, ulica s gustim saobraćajem,
stambeno naselje i stambena zgrada
Nastavni materijali
Pribor za crtanje i pisanje, topografska karta naselja,
dvogled, snimač zvuka, fotoaparat, terenski vodiči za
prepoznavanje biljaka i životinja, pinceta, trakasti metar,
radni listovi, samolepljiva traka, kartonska kutija
Nastavni predmeti
Biologija, Hemija, Priroda i društvo, Priroda,
Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• definiše biološki diverzitet grada;
• definiše važnost očuvanja biološkog diverziteta u gradu;
• upoređuje složen i dinamičan odnos između
biodiverziteta i stanja životne sredine;
• razvije veštine za procenu i očuvanje biološke
raznovrsnosti životne sredine.
Izlaganje, diskusija, posmatranje, terensko istraživanje,
igra asocijacija
Uvod
Ljudska društva su u velikoj meri potisnula prirodu koja je zauzimala mesto današnjih velikih
gradova. Iako su mnoge biljke i životinje nestale ili su proterane u nova staništa, neki organizmi
su uspeli da se prilagode promenjenim uslovima života i sada koegzistiraju sa ljudima.
Ovi organizmi pokazuju neverovatnu spretnost u pronalaženju staništa, vode i hrane.
Aktivnosti
Prepoznajte urbane vrste
Organizujte s učenicima igru Ko sam ja?
60
1
2
3
Na parčetu papira napišite ime životinje ili biljke koja živi
u urbanoj sredini.
4
Ponavljajte igru nekoliko puta, dok god postoji interesovanje učenika.
Neka dobrovoljac stane ispred razreda i cedulju sa imenom
biljke/životinje pričvrsti na svoja leđa.
Dobrovoljac treba da postavlja pitanja na koja će razred
odgovarati sa da ili ne i da na osnovu odgovora pokuša
da pogodi ime životinje ili biljke.
Jesmo li sami u gradu?
Biodiverzitet
Čas u prirodi (na lokaciji)
1
2
3
4
Pripremite razred za predstojeće aktivnosti u prirodi. Upoznajte ih sa aktivnostima i radnim
listovima na stranicama 63, 64 i 65.
5
Podelite učenike u tri grupe:
•
urbani razvoj;
•
biološku raznovrsnost; i
•
eko-patrola.
Obezbedite učenicima neophodna uputstva, informativne listove, pribor, alatke i pomoćnu
literaturu (uputstva i vodiče za prepoznavanje).
Organizujte terensko istraživanje na četiri različite lokacije u naselju — u gradskom parku,
ulici sa gustim saobraćajem, stambenom naselju i stambenoj zgradi (istraživanje u zgradi
može se zadati u formi domaćeg zadatka, kao razgovor sa susedima). Važno
je da se časovi u prirodi odvijaju tokom različitih godišnjih doba. Primenite jedinstvenu
metodologiju na svakoj od lokacija koristeći informativne listove:
•
Stanje urbane životne sredine, strana 63;
•
Stanje biodiverziteta u urbanoj životnoj sredini, strana 64; i
•
Biodivezitet u domaćinstvu, strana 65.
Završne aktivnosti
1
2
3
Neka timovi predstave rezultate terenskih istraživanja. Izvedite opšti zaključak o stanju
urbanog biodiverziteta, njegovoj zavisnosti od kvaliteta životne sredine i ljudskih aktivnosti.
Organizujte diskusiju/razgovor ili rad u malim grupama na sledeće teme:
•
Koje životinje i biljke možemo sresti u ljudskim naseljima? Koristite dopunske
infromacije iz teksta Sinantropske biljke (one čija su staništa u blizini ljudi) na strani 62.
•
Koji činioci utiču na urbani biodiverzitet?
•
Ko/šta preti biljkama i životinjama u gradu?
•
Kako urbani biodiverzitet utiče (pozitivno i negativno) na ljude? Uzmite u obzir
tekst Urbano zelenilo. Pokušajte da obuhvatite više aspekata (ekološki, estetski,
emocionalni, moralni).
•
Je li moguće stvoriti održiva naselja budućnosti koja bi naseljavao samo čovek?
Definišite moralni kodeks urbanog građanina završavajući sledeće rečenice:
•
Ljudi dele životnu sredinu grada sa...
•
Biljke i životinje imaju prava da...
•
Bez drugih živih bića/organizama…
•
Buduće generacije imaju prava da…
•
Da bismo živeli harmonično i složno...
U nastavku...
•
Pronađite i istražite slučajeve nanošenja štete lokalnom biodiverziteu. Razgovarajte
sa predstavnicima štampe, stručnjacima, gradskim službenicima i stanovništvom.
•
Istražite konfliktne slučajeve suživota/koegzistencije ljudi i urbanih biljaka i životinja, kao
što su npr. alergijske biljke ili drveće, psi i mačke lutalice, komarci, bubašvabe i krpelji. Neka
se učenici obaveste o mogućim rešenjima ovih problema u zajednicama gde žive, ili drugde.
Proizvode li neke od ovih metoda negativne posledice? Je li moguće predložiti druga rešenja?
•
Ponudite projekte/ideje za predviđeno obnavljanje, očuvanje i jačanje urbanog
biodiverziteta u održivim zajednicama.
Jesmo li sami u gradu?
61
5
Biodiverzitet
Sinantropske biljke
Biljke nezastrašene ljudskim
prisustvom javljaju se u blizini
naselja ili drugih lokacija
izmenjenih ljudskim
aktivnostima. Zato ih zovemo
sinantropskim biljkama
(na grčkom syn = sa, i anthropos
= čovek). Članice sinantropske
grupe uključuju mnogo
domaćih vrsta koje su pronašle
odgovarajuća staništa, ne samo
u poljima i živicama, već i blizu
ljudskih naselja. Sinantropske
biljke sposobne su da zauzmu
svaki komad zemlje, čak i najmanji. Od aerodroma i železničkih pruga, šire se preko
obližnjih ulica i trgova. One „putuju” duž pruga i rečnih obala, nastanjuju se u jarkovima,
oko ograda, na deponijma, u baštama i parkovima. Takva mesta su obično bogata
organskim jedinjenjima, naročito supstancama koje sadrže azot, i ubrzo ih okupiraju
bezbrojne vrste kojima je velika količina takvih supstanci neophodna za razvoj.
S ekonomskim napretkom, otkrićem novih teritorija, razvojem vodenih puteva
i poboljšanjima u kopnenom saobraćaju, dolazi do promena u primarnom spektru
vegetacije. Mnoge vrste domaće flore i čak cele zajednice nestale su usled istrebljenja
od strane ljudi. Nove vrste zauzimaju njihovo mesto, napadajući iz svih pravaca.
One koriste sve oblike transporta, lepeći se za cipele putnika, krijući se u prtljagu
i kačeći se za odeću. Zajedno s čovekom, one prelaze beskrajne okeane. Privijaju
se i uz tovare citrusa, ptice, materijal i opremu za setvu, plodove i seme uljanih kultura,
svinjsku čekinju, ovčiju vunu i trupce drveta.
Sofia Shvarc, Janina Shober, Biljni susedi čoveka (Plant Neighbours of Man), VS and P, Warsaw.
Urbano zelenilo
Oblak od čestica prašine i gasova, koji sprečava vertikalno kretanje vazduha, obrazuje
se visoko (80 do 90 metara) iznad grada, naročito za vreme letnjih vrućina.
Proračuni kažu da normalno zasićenje prašinom po kvadratnom kilometru iznosi
7.6 tona, ali je u velikim gradovima ova vrednost znatno viša. Postojeća tehnička rešenja
i metodi koji se primenjuju za čišćenje vazduha su u nekim slučajevima neefikasni.
U tim slučajevima urbano zelenilo postaje vrlo značajan faktor. Ono nam pomaže
kroz proizvodnju kiseonika, povećanje vlažnosti vazduha, prihvatanjem čestica prašine
na listove i apsorbovanjem štetnih gasova koji se dalje transformišu u organska jedinjenja
neophodna za ljudsku populaciju.
Jedno jedino desetogodišnje drvo (breza ili topola) proizvodi kiseonik koji je neophodan
jednom čoveku. U slučajevima pojave prašine i štetnih emisija u veoma velikim
koncentracijama, vegetacija umire. Osjetljivost na zagađenje vazduha varira, pa se i koristi
za procenu stanja životne sredine. Ove biljke zovu se još i bioindikatori. Na primer, lišajevi,
koji rastu na drveću, naročito su osetljivi na koncentracije sumpor dioksida u vazduhu,
pa nam tako mogu jasno predočiti kvalitet vazduha u određenoj oblasti.
62
Jesmo li sami u gradu?
Biodiverzitet
(za grupu učenika koja proučava
urbani razvoj)
A. Prašina
1. Pripremite uzorke za testiranje količine prašine u vazduhu
isecajući komade samolepljive trake i postavljajući ih
horizontalno na čiode ili štapiće sa lepljivom površinom okrenutom na gore. Postavite
ih na različite tačke površine na kojoj uzimate uzorke. Svaki uzorak treba da bude obeležen.
2. Ostavite uzorke jedan ili dva sata. Zatim obezbedite uzorke lepljenjem čistog komada
samolepljive trake, iste dužine i vrste, na uzorke, kako biste sprečili njihovo oštećenje
za vreme transporta. Sakupite ih u kutiju.
3. Postavite komade trake na staklene pločice i neka njihova lepljiva površina bude okrenuta
na gore. Pogledajte uzorke kroz mikroskop i prebrojte čestice prašine.
4. Pomerajte staklene pločice kako biste se usredsredili na preostale delove trake i ponovite
ovaj proces. Ubeležite rezultate u datu tabelu:
Br.
Istraživana lokacija
Broj čestica prašine
uzorak I
1.
gradski park
2.
ulica sa gustim saobraćajem
3.
stambeno naselje — napolju
ili na zajedničkom prostoru
4.
stambena zgrada — učionica
ili dnevna soba
Radni list
Stanje urbane
životne sredine
uzorak II
uzorak III
5. Uporedite dobijene rezultate i objasnite njihovo variranje.
B. Zagađenje bukom
1. Utvrdite izvore zagađenja bukom na istraživanim lokacijama.
2. Izvršite brojanje izvora u periodu od 10 minuta i utvrdite njihov tip.
3. Procenite nivo buke, određujući ga kao nizak, srednji ili visok.
Unesite rezultate u datu tabelu:
Br.
Istraživana lokacija
Izvori buke
tip
1.
gradski park
2.
ulica sa gustim saobraćajem
3.
stambeno naselje — napolju
ili na zajedničkom prostoru
4.
stambena zgrada — učionica
ili dnevna soba
broj
Zagađenje bukom
(nisko, srednje,
visoko)
5. Sastavite kratku listu zaključaka na osnovu proučavanja zagađenja prašinom i bukom
u vašem naselju. Predstavite rezultate u završnoj aktivnosti.
63
Stanje biodiverziteta
u urbanoj životnoj sredini
(za grupu učenika koja proučava
biološku raznovrsnost)
A. Istraživanje urbane sredine
1. Istražite biodiverzitet na tri različite lokacije u gradu. Obavite
posmatranje direktno na lokaciji i procenite stepen ugroženosti
svake vrste u uslovima urbanog života, kao i stepen njenog
uticaja na sredinu. Popunite datu tabelu:
Životinje i biljke
veliki
srednji
Uticaj vrste
na sredinu
mali
...
velika
gradski park
Opasnost
od istrebljenja
srednja
Vrste
mala
Istraživana
lokacija
Broj vrsta
Radni list
Biodiverzitet
...
...
...
...
ulica sa gustim
...
saobraćajem
...
...
...
...
stambeno naselje
...
– napolju ili na
...
zajedničkom
...
prostoru
...
...
2. Potražite povređene ili mrtve životinje i biljke, posečeno drveće ili granje ili spaljena
područja. Fotografišite karakteristične primere.
B. U susedstvu
1. Ispitajte komšiluk o broju životinjskih vrsta u njihovim domovima (osim kućnih ljubimaca).
Postarajte se da obezbedite veći uzorak.
64
Biodiverzitet
A. Koje ste životinjske vrste videli u ili oko vašeg doma?
Koliko njih? Gde se one mogu najčešće uočiti?
Životinje
Približan broj i/ili
koliko često se vide
Gde se najčešće javljaju?
Radni list
Biodiverzitet
u domaćinstvu
B. Koje mere preduzimate protiv neželjenih životinja u vašem domu?
• Zaštitne mreže na prozorima/vratima
• Mehaničko uništavanje
• Hemijske supstance za direktno uništavanje
• Hemijska sredstva za odbijanje
• Držanje bioloških neprijatelja (domaćih mačaka ili drugih životinja)
C. Ocena
1. Uporedite dobijene rezultate. Kako procenjujete biološku raznovrsnost u vašem gradu —
nezadovoljavajuća, pristojna, dobra ili veoma dobra? Ponovite vaša istraživanja u drugom
godišnjem dobu.
2. Pripremite kratak zaključak na osnovu istraživanja biodiverziteta sprovedenih u vašoj
zajednici. Predstavite vaš izveštaj i zaključak u završnoj aktivnosti.
65
6
Biodiverzitet
Spomenici prirode
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Specifične prirodne vrednosti čine prirodnu baštinu koju
treba da ostavimo neoštećenu generacijama koje dolaze.
2 školska časa
Razred
V — VII
Mesto
• Učionica, na otvorenom
Nastavni materijali
Posteri, fotografije, fotoaparat
Nastavni predmeti
Biologija, Istorija, Priroda i društvo, Likovno,
Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• Oceni izuzetnu važnost prirodne baštine i rizik
od njegovog oštećenja.
Izlaganje, diskusija, posmatranje, terensko istraživanje,
praktična nastava
Uvod
Prirodna baština je vrednost koja se se prenosi sa generacije na generaciju. Ona je vrednost
prirode i, kao takva, predstavlja materijalnu i duhovnu vrednost društva, kao i kulturnu vrednost.
Prirodni spomenik je područje koje sadrži jedno ili više specifičnih prirodnih i kulturnih
vrednosti od izuzetnog ili jedinstvenog značaja zbog svojih reprezentativnih, rekreativnih
ili estetskih osobina. Ove specifične vrednosti očuvane su i zaštićene oštrim merama, prezicno
utvđenim u posebnim zakonima. Svi ovi objekti, staništa i eko-sistemi zaštićeni zakonima
smatraju se prirodnom baštinom. Prirodna baština se odnosi na prirodne pojave
i objekte uslovljene samo prirodnim zakonima, dok se ljudska aktivnost primenjuje isključivo
u zaštiti i evidentiranju njihove vrednosti koja se ogleda u bogatom biodiverzitetu i pejzažima.
Te vrednosti mogu biti od nacionalnog značaja i ocenjuju se kao nacionalno prirodno
nasleđe. Ono je zaštićeno zakonom. Vrednosti ovog nasleđa mogu da imaju međunarodni
značaj i da se smatraju svetskom baštinom, zaštićenom Konvencijom svetske baštine.
Priznavanje i zaštita njegove vrednosti jeste obaveza za sve: državu, naučnike, škole,
turističke organizacije, neprofitne
organizacije, itd.
U sastav nacionalnog prirodnog nasleđa
ulaze zaštićena područja koja se, u skladu
sa svojim značajem, dele u šest kategorija:
• Naučni rezervati
• Nacionalni parkovi
• Prirodni spomenici
• Zaštićeni prirodni rezervat
• Zaštićeni pejzaži
• Nadgledani resursi područja
Spomenik prirode je objekat prirode
sa jedinstvenim vrednostima: naučnim,
ekološkim, kulturnim, istorijskim, estetskim,
didaktičkim i religioznim (jednim ili više njih).
Ono je stanište retkih ili ugroženih vrsta
ili vrsta od posebnog značaja i površine
je do 50 hektara.
66
Spomenici prirode
Biodiverzitet
Kriterijumi korišćeni za utvrđivanje statusa spomenika prirode:
• Objekat ili stanište mora imati jednu ili više jedinstvenih vrednosti.
• Da je delo tvorevina prirode, dok stanište treba da ima dovoljnu veličinu za njegovo postojanje.
• Da je neoštećeno od čoveka ili drugih prirodnih faktora ili sa mogućnošću obnove.
6
Spomenici prirode dele se na dve vrste:
• Žive prirode ili biospomenici: stabla, grupa stabala sa zanimljivom krošnjom ili iz ranog
doba za koje se vezuju legende ili važni istorijski događaji; staništa koja se sastoje od
karakterističnih biljnih zajednica (devičanskih) ili retkih biljnih vrsta, ugroženih, endemskih.
• Nežive prirode ili geospomenici: geološki objekti: ogoljene ili jedinstvene fosilne strukture
i retke geološke formacije, zatim geomorfološki objekti: reljefni oblici i pejzaži stvoreni
od vetra, leda, snega, mraza, reka, kraških pojava, talasa mora ili jezera, erozijom, itd.;
hidrografski objekti: kraška i glacijalna jezera, veliki kraški izvori, minerali i termominerali,
vodopadi, močvare, itd.
Neki spomenici prirode su postali sastavni deo duhovnog sveta lokalnog stanovništva, ali i sveti
objekti gde se obavljaju verski obredi.
Za spomenike prirode primenjuje se prvi stepen zaštite prema kome je zabranjeno: otuđenje
imovine za bilo koju svrhu ekonomske eksploatacije, izvođenje radova ili aktivnosti koje menjaju
karakter spomenika ili prirodni tok njegove evolucije.
Spomenik prirode je izvor kulture i obrazovanja, izvor duhovnog zadovoljstva, kao i izvor
za naučna istraživanja.
Ciljevi upravljanja prirodnim spomenicima su:
• pružanje mogućnosti za naučna istraživanja, obrazovanje, interpretaciju i procenu javnosti;
• zabrana i sprečavanje korišćenja i poseta koje mogu dovesti do promene i oštećenja prirode;
• omogućavanje dozvoljenih benificija stanovništvu koje živi na tom području i koje
su u skladu sa ciljevima upravljanja.
Aktivnosti
1
Objasnite učenicima veliki značaj prirodnog nasleđa fokusirajući se posebno na spomenike
prirode. Upotrebite ovaj tekst, dodatne informacije na CD-u, kao i informacije koje
se mogu naći u preporukama datim na kraju ovog nastavnog plana.
2
3
4
5
Dajte primere svetske prirodne baštine izvedene iz drugih publikacija i sa interneta.
Diskutujte o njihovim vrednostima.
6
7
Potražite izdanja Zavoda za zaštitu životne sredine za prirodne spomenike na Kosovu
iz gore navedenih publikacija i CD-a.
Organizujte diskusiju sa razmenom ideja na temu Mi smo pozajmili životnu sredinu
od budućih generacija.
Organizujte diskusiju u razredu o sledećim pitanjima:
•
Zašto su važni spomenici prirode?
•
Koji su faktori oštećenja spomenika prirode?
•
Šta možemo učiniti za zaštitu prirodne baštine?
Dajte učenicima zadatak da napišu kratak esej o spomenicima prirode.
Organizujte u školi otvaranje izložbe fotografija spomenika prirode na Kosovu. Fotografije
koje će predstaviti učenici mogu biti razglednice ili fotografije napravljene tokom eksurzije
u organizaciji učenika, ili izleta sa porodicom u tim spomenicima prirode.
Napomena: možete da organizujete takmičenje između učenika ili razreda za najbolji
pismeni rad ili najlepšu fotografiju.
Spomenici prirode
67
6
68
Biodiverzitet
U nastavku
•
Posetite sa učenicima spomenik prirode, zajedno diskutujte o važnosti, o stanju i o stepenu
oštećenja. Savetujte učenike da pripreme brošuru, kako bi zajednica bila svesna značaja tog
spomenika prirode.
•
Dajte učenicima zadatak da zatraže dodatne informacije u vezi sa spomenikom prirode.
Neka koriste CD-ROM Zeleni paket i razne internet izvore.
Spomenici prirode
Biodiverzitet
Kosovo sa svojom raznovrsnom prirodom i izuzetno kompleksnom evolucijom veoma je bogato
prirodnim spomenicima. Do sada je identifikovano desetine takvih spomenika koji su proglašeni
spomenicima prirode. Oni su zaštićeni zakonom. Iz dobro poznatih razloga, mnogi od njih
su nestali ili su oštećeni. Među onima koji su očuvani i koje posećuje veliki broj turista, učenika,
itd., nalaze se vodopadi Miruša, izvor Belog Drima, Mermerna pećina, itd.
Mermerna pećina
Nastala je od kamena, mermera i krečnjaka.
Pećina je stvorena tektonskim pokretima.
Dodaj ilustracije.
1
Stari Most
To je hidrogeomorfološki spomenik prirode u kanjonu
Belog Drima. Površine je oko 199 hektara. Nalazi se pod
zaštitom od 1986. godine. To je jedinstven fenomen, gde
se reka Beli Drim otvara u klisuri između dve krečnjačke
stene formirajući veoma atraktivan kanjon.
2
Račvanje reke Nerodimlje
To je jedinstveni fenomen u Evropi. Reka Nerodimlje
se u jednom delu svog toka račva u dva pravca — jedan
se kreće prema Mediteranu, a drugi u Crno more.
Ona je pod zaštitom od 1979. godine.
3
Slapovi i kanjon Miruše
U kanjonu postoji 13 slapova, 16 jezera, privlačnih
za posetioce. Kanjon Miruša je svrstan u grupu V kao
zaštićen pejzaž. Oko kanjona i jezera razvija se bogat
biodiverzitet.
4
Planinski masiv Rugova
To je svakako najživopisniji deo Prokletija. Poznat
je po mešovitoj listopadnoj šumi, kao i po veoma
upečatljivim glacijalnim jezerima.
5
Izvor reke Beli Drim
To je prirodni spomenik retke lepote. On je pod zaštitom
još od 1983. godine. Površine je oko 89,74 hektara.
6
Radni list
Neki prirodni spomenici na Kosovu
69
Urbanizacija
Buka
Pretnje i izazovi
Otpad
Hemikalije
Urbanizacija
Naša zajednica — prošlost i sadašnjost
73
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Ravnoteža (ekvilibrijum)”
Buka
Zagađenje bukom
78
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Buka”
Otpad
Sirovine i otpad 84
Upravljanje otpadom
91
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Zagađenje i otpad”
Hemikalije
Hemikalije koje koristimo
101
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Život sa toksinima”
Radni list
Na stazi čoveka 77
Mere za smanjivanje zagađenja životne sredine bukom 82
Različiti nivoi buke 83
Od drveta do stola 89
Kojim materijalima davati prednost? 90
Začarani krug 99
Kompostiranje 100
Svakodnevni proizvodi koji sadrže opasne supstance 104
Bajka — Princeza i žaba 105
Urbanizacija
1
Naša zajednica –
prošlost i sadašnjost
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Uticaj aktivnosti ljudi na urbanu životnu sredinu
Četiri odvojene aktivnosti u učionici, svaka u trajanju
od oko sat vremena, i ekskurzija u trajanju 2-3 školska časa
Razred
VI — IX
Mesto
Učionica, na otvorenom (gradsko/seosko područje)
Nastavni materijali
Fotografije, slike, video isečak Ravnoteža (ekvilibrijum), radni
listovi 1 i 2
Nastavni predmeti
Poznavanje prirode, Geografija, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• opiše procese transformacije društvenih zajednica;
• predloži rešenja za poboljšavanje životne sredine.
Diskusija, kooperativno učenje, grupni rad, video prezentacije
Uvod
Dostupnost hrane, vode, kiseonika i raspoloživo sklonište čine mesto pogodnim za život.
Odsustvo neprijatelja, divljih životinja i prirodnih katastrofa čine mesto pogodnim za zasnivanje
doma. Na ovaj način razmišljali su naši daleki preci kada su naseljavali nove teritorije.
Postepeno, nekoliko kuća formiralo je selo, a zatim su sela rasla u gradove, gradovi
u velegradove. U današnje vreme više od dve trećine svih Evropljana žive u velegradovima,
dok na Kosovu oko 50% stanovništva živi u gradovima.
Naša zajednica — prošlost i sadašnjost
73
1
Urbanizacija
Na mnogo načina velegrad je kao eko-sistem, sa sopstvenom
strukturom, dinamikom i metabolizmom. Kao što su vazduh i zemljište
šume oblikovani od biljaka i životinja koje ih nastanjuju, tako
su i promene u urbanoj životnoj sredini ukorenjene u matricu urbanih
aktivnosti. Gustina naseljenosti, pokretljivost i životni stilovi
neposredno utiču na zahteve za prostorom i saobraćajem dobara.
Veća koncentracija ljudi i aktivnosti na ograničenom prostoru znači
i veliki pritisak na lokalna prirodna staništa. Nijedan grad ne održava
se resursima koji se nalaze samo u okviru njegovih granica. Energija,
voda i drugi resursi dovode se u urbani sistem za procesiranje
ili potrošnju. Velika koncentracija ljudi i aktivnosti u velegradovima čini ih glavnim uzrocima
lokalnih, regionalnih i globalnih izazova životne sredine. Sa druge strane, javljaju se jedinstvene
mogućnosti za efikasno korišćenje energije i resursa. Na taj način, mnogi ekološki problemi mogu
biti efikasno rešeni baš u gradovima. Za više informacija pogledajte radni list Urbana mesta danas.
Aktivnosti
Naša zajednica — Prošlost i sadašnjost
1
2
3
Tražite od učenika da od svojih roditelja i rođaka prikupe stare fotografije svog mesta
i da ih donesu na čas.
Za zagrevanje, pitajte učenike koliko dugo žive u sadašnjoj zajednici.
Organizujte diskusiju oko sledećih pitanja:
•
•
•
•
•
Jeste li u skorije vreme primetili neke promene u vašem okruženju — pojavu novih
zgrada, slučajeve restauracije starih zdanja ili stvaranje zelenih površina?
Šta je na starim slikama? Komentarišite vidljive promene.
Da li vam se dopadaju promene koje su nastale u međuvremenu? Koje od promena
podstiču, a koje otežavaju rekreativne aktivnosti i igru?
Ima li promena koje smatrate groznim? Zašto?
Šta se može preduzeti kako bi se sprečavale greške u budućnosti i kako možemo
sačuvati lepotu naše zajednice?
Kooperativno učenje „Gde se igrati”
1
Podelite učenike u grupe i dajte svakoj da analizira po jedno mesto za rekreaciju koje
im je dobro poznato, sa ciljem da odgovore na pitanje: Gde možemo da se rekreiramo
u našoj zajednici? Tražite od grupa da na listu papira analiziraju i opišu prednosti i mane
svakog od mesta za rekreaciju.
2
Nakon što grupe prezentuju rezultate razgovarajte o sledećim pitanjima:
•
•
•
Ima li dovoljno mesta za rekreaciju? Ako ne, zašto?
Ko koristi ovakva mesta i ko pokušava da promeni namenu ovakvih mesta?
Ako su u pitanju odrasli, koriste li oni zaista mesta za rekreaciju?
Šta se može učiniti?
Turističke organizacije i turisti
Verzija I (VI — VII razred)
1
2
3
74
Podelite učenike u tri grupe (turistička organizacija grupa 1. i 2. grupa i 3. grupa turisti).
Prva grupa posmatra ruralni predeo a druga urbani.
Prva i druga grupa treba da predstave svoje predele kao moguća turistička odredišta.
Naša zajednica — prošlost i sadašnjost
Urbanizacija
4
Treća grupa razmatra ponude, i uz argumentovanje svoje odluke (koji od ova dva predela
je privlačniji i zašto?) saopšti koje će mesto posetiti.
1
Verzija II (VIII i IX razred)
1
Neka se učenici odluče za svoje omiljeno mesto u gradu ili regionu. Zatim neka popune
tabelu sa dve kolone u kojima će nabrojati:
• prirodna svojstva (biljke, voda, stenje, životinjski svet, zvuci, mirisi);
• osobenosti koje je kreirao čovek (industrija, poljoprivreda, kapaciteti za odmor,
spomenici, putna mreža, vozila, buka).
2
3
4
Šta bi trebalo promeniti kako bi se poboljšala životna sredina i šta oni sami mogu da urade,
bez ičije pomoći?
Svaki učenik treba samostalno da odluči kako da promoviše prednosti svog omiljenog
mesta.
Pošto su promotivne kampanje prodiskutovane, napravite sažetak predloga za poboljšanje
situacije.
Na stazi čoveka (aktivnost koja se može sprovoditi
ako je na raspolaganju reka)
1
2
Organizujte izlet u područje gde reka prolazi kroz grad.
3
Organizujte šetnju kraj reke (prođite kroz neka naselja). Posmatrajte rečno dno, vodu
u naseljima i vodu van naselja. Neka učenici vode beleške o:
• postojanju preduzeća i kako ona zagađuju vodu;
• otpadu iz domaćinstva koji su ljudi pobacali na obalu i u vodu;
• prisustvu vodenog bilja, životinja itd.
4
Prekinite šetnju na odgovarajućem mestu i prodiskutujte:
Pogledajte mapu područja i, zajedno sa učenicima,
saznajte gde rieka izvire. Kroz koliko naseljenih mjesta
prolazi rieka?
•
•
•
5
6
Kako se menja kvalitet vode sa prolaskom kroz svako naselje?
Ima li razlike u kvalitetu vode pre i posle prolaska kroz urbana područja?
Jesu li reku većim delom zagadili ljudi?
Posle povratka u učionicu pitajte učenike da popune upitnik Na stazi čoveka, strana 77.
Podelite razred u tri grupe i recite im da:
•
•
•
grupa 1 — nacrtaju sve što su zapazili;
grupa 2 — predlože aktivnosti kojima će se zagađenje reke smanjiti; i
grupa 3 — predlože osobu/instituciju kojoj se treba obratiti za podršku.
Ekvilibrijum
Prikažite video isečak Urbanizacija, senke grada, koji je uključen u video materijal. Održite
otvorenu diskusiju o porukama u prikazanom materijalu ili im recite da napišu kratak esej
u kojem će navesti svoje utiske.
Naša zajednica — prošlost i sadašnjost
75
1
Urbanizacija
U nastavku...
•
•
•
•
•
•
•
Neka se učenici raspitaju kod svojih roditelja kako se njihovo mesto (zajednica) menjalo
tokom godina.
Organizujte posebno veče posvećeno vašoj zajednici. Pozovite lokalne stanovnike
i predstavnike lokalnih vlasti.
Pre sastanka, organizujte izložbu fotografija i slika koje ste sakupili.
Govorite kratko o vašim zapažanjima i diskusijama, kao i stvarima koje ste naučili
od roditelja.
Neka neko od vremešnijih starosedelaca podeli svoja sjećanja vezana za zajednicu.
Pročitajte gostima neke od najboljih eseja, inspirisanih video materijalom.
Predstavite vašu viziju zajednice sa predstavnicima lokalnih vlasti. Izradite akcioni plan
i pronađite način da uključite lokalne medije.
Urbana mesta danas
Poslednjih godina ne samo
u mnogim zemljama Centralne
i Istočne Evrope, već i u našoj
zemlji se mogu lako uočiti dva
tipična ekstrema urbanog razvoja.
U nekim gradovima odvija
se intenzivna urbanizacija,
povećavaju se proizvodni
kapaciteti, raste broj stanovnika.
Sve ovo povećava pritisak
na životnu sredinu i izaziva
brojne ekološke probleme.
Sa druge strane, imamo gradove
sa slabo razvijenom privredom,
u čiju se organizaciju ulaže malo
sredstava, a broj stanovnika
rapidno opada.
Sledeće mere moraju biti
preduzete kako bi se poboljšala
gradska infrastruktura i fizičko
okruženje:
• restrukturiranje i obnavljanje postojećih industrijskih zona u gradovima, u cilju
uvođenja novih proizvodnih tehnologija, podizanja opšteg stanja, kao i izgleda
ovih zona;
• restrukturiranje i obnavljanje postojećih stambenih naselja i rehabilitacija fondova
za bolju izolaciju stanova, kako bi se poboljšali energetska efikasnost, funkcionisanje
i estetska vrednost;
• unpređenje mreže javnog saobraćaja i javnih komunalnih usluga;
• zaštita zelenih zona putem zakona, planova upravljanja i razvoja zelenih zona
u gradovima i predgrađima;
• zaštita i promovisanje kulturnog i istorijskog nasleđa; i
• nastavak i okončanje napuštenih radova na kulturnim, obrazovnim i zdravstvenim
objektima u gradovima.
76
Naša zajednica — prošlost i sadašnjost
Urbanizacija
Češće smo u potrazi za životinjskim tragovima. Sad tražimo ljudske otiske. Pogledajte date
primere koji su štetni po reku i potražite druge u vašem okruženju. Opišite ih.*
Izgradnja:
most
nova zgrada
Industrija:
postrojenje
farma za uzgoj živine
pilana
Saobraćaj:
garaža
benzinska stanica
Turizam:
hotel
restoran
Radni list
Na stazi čoveka
Drugo:
* Da li čovek zagađuje samo reke?
77
1
Buka
Zagađenje bukom
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Uticaj različitih tipova buke na ljudsko zdravlje
2 školska časa
Razred
VII, VIII i IX
Mesto
Učionica, na otvorenom
Nastavni materijali
Pokretna tabla, video materijal Zeleni paket
Nastavni predmeti
Fizika, Biologija, Građansko vaspitanje, Tehnika i informatika
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• nabroji različite izvore, nivoe i tipove buke;
• analizira ukupnu prisutnost buke.
Izlaganje, video prezentacije, terenska istraživanja, diskusija
Uvod
Sposobnost registrovanja zvuka je funkcija od vitalnog značaja za ljudski opstanak
i komunikaciju. Pa ipak, nisu svi zvuci poželjni.
Neželjeni zvuci, za koje se obično koristi izraz „buka”, potiču od ljudskih aktivnosti,
kao što su saobraćaj, industrija i poslovi u domaćinstvu.
Buka često izaziva nervozu. Osećaj nervoze nastaje ne samo zbog ometanja komunikacije
i sna, već i zbog uznemiravanja za vreme obavljanja raznih drugih aktivnosti.
78
Zagađenje bukom
Buka
Ometanje sna
Ometanje sna je verovatno najuočljiviji efekat buke u okruženju, odgovoran za slabljenje
kvaliteta spavanja. Da bi se obezbedio neometani san, pojedinačni incident buke
(kao npr. prolazak aviona ili automobila) ne sme prekoračiti 55 decibela (dB).
1
Ometanje komunikacije
Nivo ometanja govorom ili muzikom zavisi od nivoa buke u odnosu na nivo kojim se prenosi
željena informacija. Povišen stepen buke zahteva od sagovornika da povise glasove
i/ili da se fizički približe kako bi se razumeli. Nivoi buke od oko 35 dB ometaju govornu
komunikaciju. Normalna govorna komunikacija postaje nemoguća u pratnji buke od oko 70 dB.
Psiho-fiziološki efekti
Najuobičajniji efekti na ljude su psihološki stres i, u slučajevima viših nivoa buke, kardiovaskularni problemi. Negativni uticaji na mentalno zdravlje, radni učinak i produktivnnost
su takođe uočeni i zabeleženi u istraživanjima.
Može se zaključiti da izlaganje buci utiče stresno na zdravlje, zato što proizvodi merljive
promene u krvnom pritisku i brzini otkucaja srca.
Efekti buke na divlji životinjski svet još uvek nisu u potpunosti sagledani.
Aktivnosti
Uvod
1
Postavite sledeća pitanja:
•
•
•
•
2
3
4
Možemo li slušati zvuke u našoj okolini?
Zašto ih nekad opisujemo kao „muziku
za uši”, a nekad kao „zaglušujuću buku”?
Šta podrazumevamo pod „zvukom”, a šta pod
„bukom”? (Zvuk je vid energije koji putuje
u talasima. Buka se može definisati kao neželjen,
uznemiravajući ili bolan zvuk koji ometa proces
slušanja, razbija koncentraciju i umanjuje
efikasnost osobe za vreme obavljanja neke
aktivnosti ili proizvodi stres ili bolesti.)
Koji zvuci ili koja buka vas plaši?
Pustite učenicima video materijal Buka i tražite da ukratko, u jednoj rečenici rezimiraju
poruku filma. Neke od najboljih odgovora napišite na tabli.
Ukratko rezimirajte informacije iz uvoda i poglavlja Buka sa CD-ROM-a.
Podelite radni list Različiti nivoi buke i pokušajte utvrditi jasniju razliku između nivoa buke
koju izazivaju različiti izvori u našoj okolini. Objasnite da se jačina (glasnoća) buke meri
u decibelima. Osim toga, zvuci imaju i frekvenciju (zvuci iste jačine sa višom frekvencijom
neprijatniji su od onih sa nižom). Jačina zvuka od 75dB može biti opasna za ljudski sluh.
Oštećenja slušnog aparata registrovana su u slučajevima produženog izlaganja buci jačine
preko 85dB. Buka od 120dB je bolna, a zvuci koji prekoračuju 180dB mogu biti
smrtonosni.
Aktivnosti van učionice
1
2
3
Prošetajte se do raskrsnice ili drugog mesta u vašem gradu/selu koje je opterećeno
saobraćajem. Obratite pažnju na osobenosti različitih zvukova i specifičnu atmosferu mesta.
Napravite šetnju po prirodi (tihi park ili mesto van grada/sela, nabolje u šumi).
Tražite od učenika da zatvore oči i da se koncentrišu na zvuke. Neka komentarišu harmoniju
zvukova.
Zagađenje bukom
79
1
Buka
Diskusija
1
Posle povratka u učionicu pokrenite diskusiju:
•
•
•
Koji su glavni izvori buke? (saobraćaj, železnica, industrijske aktivnosti, neke aktivnosti
povezane sa slobodnim vremenom — koncerti, diskoteke, auto-trke, skuteri na vodi itd.)
Napišite odgovore na tabli.
Koje su lokacije najbučnije u vašem gradu/selu, i zašto su bučne? Napišite odgovore
na tabli.
2
Objasnite da je broj ljudi koji je izložen
negativnim efektima buke prevelik. Koristite
primere iz teksta Buka u Evropi i sa CD-ROM-a.
3
Naglasite da je buka često zanemarena
kao ekološki problem. Jedan od razloga
je i činjenica da se ljudsko uvo prilagođava
različitim nivoima buke. Ova karakteristika,
ipak, dovodi postepeno do gluvoće
i nemogućnosti uočavanja širokog spektra
zvukova.
4
Neka učenici predlože sredstva za smanjenje
buke. Pomozite im informacijama iz teksta
Mere za smanjivanje zagađenja životne sredine
bukom. Napišite odgovore na tabli.
U nastavku...
Neka učenici podele svoje utiske sa lokacija sa različitim nivoima buke:
• Učenici nadareni za glumu mogu odigrati „zvučne slike” za razred koristeći pantomimu,
performans, itd.
• Učenici nadareni za pisanje mogu svoje utiske pretočiti u sastave.
• Oni koji vole da crtaju, mogu likovno predstaviti zvuke i buku.
• Muzikalni učenici mogu komponovati pesme.
• Organizujte priredbu za javnost gde će učenici predstaviti svoje radove. Pozovite roditelje,
predstavnike lokalnih vlasti i novinare i prodiskutujte na ovu temu. Procenite da li možete
napraviti akcioni plan.
80
Zagađenje bukom
Buka
Buka u Evropi
1
Buka je postojan i ozbiljan ekološki problem u Evropi. Procenjeno je:
• da je oko 450 miliona ljudi u Evropi (65% stanovništva) izloženo visokim nivoima
buke (tokom 24 sata 55dB), što izaziva nervozu i uznemirenje;
• da je oko 113 miliona ljudi (17%) izloženo buci od preko 65dB, jačini na kojoj
su opasni efekti buke uočljivi;
• oko 10 miliona ljudi izloženo je neprihvatljivim nivoima buke (tokom 24 sata 75dB).
Na Kosovu, većina ljudi koji žive u većim gradovima je izložena neprihvatljivom nivou
buke, uglavnom izazvanih urbanim saobraćajem. Opšte je usvojeno mišljenje da nivo
spoljne buke ne treba da prelazi 65dB tokom dana, a u stambenim naseljima treba
da bude ispod 55dB.
Zagađenje bukom
81
Radni list
Buka
Mere za smanjivanje zagađenja
životne sredine bukom
1
Inženjersko-tehnološka rješenja
•
•
•
•
•
•
•
2
Zakonske mere
•
•
•
•
•
•
3
Utvrđivanje graničnih vrednosti buke
Uvođenje zona buke duž saobraćajnica
i oko aerodroma
Zakonom utvrđene granične vrednosti
emisije buke za proizvode
Opšti zahtevi za sve akustične pojave
Kontrola iz rekreacionih izvora na lokalnom
nivou, kroz izdavanje dozvola
Ograničavanje brzine
Obrazovanje i informisanje
•
•
•
•
•
82
Planski pristup upotrebi zemljišta i izgradnji
Smanjivanje emisija buke poboljšanim
rešenjem izvora (razvoj proizvoda koji
ne proizvode buku)
Mere za ometanje puteva koji prenose
buku (pregrade, zvučna izolacija oko
mašina)
Mere za zaštitu javnosti od buke (upotreba
dvoslojnog ili troslojnog stakla,
projektovanje fasada)
Razvoj novih putnih površina i guma koje
smanjuju buku
Nove tehnologije auto-motora
Efikasniji planovi upravljanja saobraćajem
Poboljšan monitoring/nadzor buke
u urbanim područjima
Povećan broj kvalifikovanih stučnih lica
Pokretanje odgovarajućih istraživačkih
i razvojnih projekata
Jačanje svesti javnosti obezbeđivanjem
merodavnih informacija
Uticati na promene ponašanja koje vode
smanjenju buke
Buka
Potpuna tišina
0 –20 dB
Šuštanje lišća
30 dB
Mirna urbana područja u gradovima između
2:00 i 4:00 ujutru
40 dB
Normalna konverzacija u zatvorenom
50 dB
Auto koji se ne kreće
50 dB
Auto u prolazu, brzine 50 km/h
60 – 80 dB
Generatori za proizvodnju električne energije
70 – 80 dB
Kamion 50 km/h
78 – 92 dB
Motorcikl 50 km/h
75 –100 dB
Voz 100 km/h
100 dB
Diskoteka
85 –103 dB
Mlazni avion pri poletanju
0
110 dB
Kopnene vojne vežbe
105–120 dB
Oštećenje sluha moguće
120 – 140 dB
10
20
Radni list
Različiti nivoi buke
30
40
50
60
70
80
90
100
110
120
130
140
150
Jačina zvuka u decibelima (dB)
83
1
Otpad
Sirovine i otpad
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Zagađivanje i otpad ne smeju se ispuštati u životnu sredinu
brže nego što ih ona može rastvoriti ili učiniti bezopasnim.
Četiri nezavisne aktivnosti, po jedan školski čas za svaku
Razred
VII, VIII i IX
Mesto
Učionica, školsko dvorište
Nastavni materijali
Video materijal Zeleni paket, razni predmeti ili ambalaže
napravljeni od jednostavnih ili višeslojnih materijala.
Nastavni predmeti
Hemija, Biologija, Fizika
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• razume ozbiljnost problema povezanih sa otpadom;
• zna vreme razlaganja različitih materijala;
• analizira svojstva jednostavnih i višeslojnih materijala koji
su u svakodnevnoj upotrebi.
Izlaganje, diskusija, video prezentacija
Uvod
U prirodi, otpadni materijal koji proizvode organizmi obično postaje hrana ili resurs za druge
organizme. Na primer, ptice će koristiti mrtvo granje ili lišće za pravljenje gnezda;
mikroorganizmi i crvi u zemlji pretvaraju mrtve životinje u humus, koji postaje hrana za biljke;
organske supstance u vodi, kao što su životinjski otpad ili trulo lišće predstavlja hranu za vodene
mikroorganizme.
84
Sirovine i otpad
Otpad
Ogromne količine energije i sirovina koje ljudska društva troše proizvode toliko đubreta
da zagađenje vazduha i kisele kiše, koje su rezultat ovog procesa, predstavljaju ozbiljnu pretnju
za životnu sredinu na globalnom nivou. Ljudi su akumulirali toliko otpada da više ne mogu njime
adekvatno upravljati, pa se uskoro može desiti da u njemu počnu i da se dave.
1
U modernom društvu 80 odsto ukupnog otpada potiče od poljoprivrednih, industrijskih ili rudarskih
aktivnosti. Ostalih 20 odsto potiče iz domaćinstava. Veliki deo onoga što izbacimo iz kuće (plastika,
metal, papir, staklo i organski materijali) može biti reciklirano.
Aktivnosti
Istraživanje otpada
1
Prezentujte razredu informacije iz uvoda. Objasnite da ljudske aktivnosti proizvode
ogromne količine čvrstog otpada. Nebriga i zanemarivanje često izazivaju dodatne
probleme. Osim toga, đubre je prenosnik bolesti i ruži izgled okoline.
2
Neka učenici istraže zagađenje u školskom dvorištu i u komšiluku na sledeći način:
•
•
•
•
Podelite učenicima plastične ili papirne vrećice, i gumene rukavice.
Neka prikupljaju otpatke iz školskog dvorišta i obližnjeg komšiluka u trajanju
od 20 minuta (ili više, ako je potrebno).
Prikupite sve otpatke na jednu gomilu. Dodajte smeće iz korpe u učionici i podelite
hrpu na tipove: papir, metal, staklo, plastični otpaci, organski otpaci itd. Izmerite ih.
Koji je odnos različitih tipova otpada?
Pokrenite diskusiju: ko je moguće odgovoran za različite tipove otpada?
Vreme razlaganja materijala
1
Objasnite da se problem otpada može bolje sagledati ispitivanjem vremena razlaganja
materijala koji ga sačinjavaju, od nastanka do konačnog odlaganja. Materijali postaju otpad
kao rezultat raznih proizvodnih i potrošačkih procesa. Emisije su zaostali nusproizvod
ovih transformacija i one se ispuštaju direktno u vazduh i vodu. Oni ostaci procesa koji
idu u dalju obradu pre ispuštanja nazivaju se otpadi.
2
3
Podelite svakom učeniku radni list sa igrom lavirint Od drveta do stola.
4
Prikažite razredu obrazovni film Zagađenje i otpad koji se nalazi u video materijalu.
Napravite sličnu vežbu sa stolovima u učionici. Većina škola opremljena je stolovima koji
se sastoje od metalne konstukcije prekrivene laminiranim drvetom. Drveni deo je najčešće
od presovane drvene građe (iverice) povezane nekim tipom lepka. Površina ovako
dobijene ploče se ne farba, već se prekriva laminatom, tj. nekom vrstom veštačkog
materijala, najčešće PVC, što ulepšava izgled i produžava životni vek.
Pokrenite diskusiju. Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja:
• Zašto se količina akumuliranog otpada stalno povećava?
• Ko to omogućava?
• Ko, prema filmu, može pomoći da se ovaj problem reši?
Kojim materijalima davati prednost?
1
Nedelju dana pre planiranog časa zadužite učenike da procene
broj plastičnih kesa za kupovinu koje nedeljno prođu kroz njihovo domaćinstvo.
2
Izračunajte broj plastičnih kesa za kupovinu koji se na godišnjem nivou koristi u vašem gradu
ili selu, koristeći informacije koje ste dobili od učenika, kao i broj stanovnika. Pokušajte
da pronađete sličnu informaciju u radnjama i iskoristite je za svoje proračune.
Sirovine i otpad
85
1
Otpad
3
Razgovarajte sa učenicima o metodologiji koju ste primenili. Velika cifra u razultatu vaše
računice trebalo bi da iznenadi učenike kad saznaju koliko se kesa za kupovinu deli
za jednokratnu upotrebu.
4
5
Pitajte učenike šta bi trebalo uraditi da se ovaj broj smanji.
6
Podelite informativni list Kojim materijalima davati prednost. Objasnite upotrebljene simbole.
Neka učenici ispitaju od kojih materijala su načinjeni predmeti na početku radnog lista
(ili od kojih bi mogli biti načinjeni). U dnu informativnog lista popišite imena ostalih predmeta
koje su naveli učenici i dozvolite im da nastave diskusiju u malim grupama. Rešenje nekih
slučajeva neće biti problem, ali neki mogu biti prilično komplikovani.
Objasnite da u slučajevima kada treba da biramo između predmeta izrađenih od različitih
sirovina i kada nismo sigurni koji od njih je bezbedniji za životnu sredinu, dobro je upamtiti
da je, uglavnom, najbolje koristiti onaj proizvod koji je napravljen od prirodnih materijala.
Ovaj način razmišljanja ne može promeniti ni notorna činjenica da je naš današnji život
nezamisliv bez veštačkih materijala. Mnogi predmeti koje koristimo svakodnevno mogu
biti napravljeni samo od veštačkih materijala. U mnogim slučajevima ovakvi predmeti imaju
prednost u odnosu na tradicionalne, ili zato što je njihova upotreba higijenski opravdana
(npr. špricevi), ili zato što je bezbednija za životnu sredinu. Umesto upotrebe jednostavnih
i pogrešnih stereotipa, potrebna je procena ne samih sirovina, već njihove namene.
Koristite tekst Otpad i ...otpad.
Pažnja: laminati!
86
1
Neka učenici donesu na čas različite ambalaže za mleko:
staklenu bocu, plastičnu bocu; kartonsko pakovanje
za pasterizovano mleko (koje je sa unutrašnje strane
postavljeno aluminijumskom folijom, a spolja je karton);
kartonsko pakovanje sa znakom UHT (spolja: obična folija,
aluminijumska folija, sivi karton, beli papir, folija koja se pravi
od veštačkih materijala). Analizirajte strukturu višeslojnih
pakovanja. Sve slojeve kartonskog pakovanja lakše ćete uočiti ako ih razrežete dijagonalno.
2
Počnite čas takmičenjem nekoliko učenika u brzom razdvajanju slojeva kartonskog
pakovanja sa simbolom UHT (više o ovom simbolu nađite u primeru Jednostavni i laminirani
materijali). Ovo je takmičenje bez pobednika.
3
Objasnite da se jednostavni materijali, kao što su drvo, metal, papir i plastika, sve češće
zamenjuju materijalima koji se sastoje od nekoliko različitih slojeva. Tako se dobija konačan
proizvod koji je kvalitetniji. Jedan od primera su i ploče stolova koje smo malopre pomenuli.
Kada se površina drveta pokrije lepkom i slojem veštačkog materijala, rezultat je površina
čvrsta kao drvo, ali glatka kao veštački materijal. Sličan je slučaj sa UHT ambalažom
za mleko. Ona je napravljena od nekoliko slojeva: karton, papir, aluminijumska folija i folija
koja se pravi od veštačkih materijala. Rezulatat je proizvod sa svojstvima svih ovih materijala:
čvrst kao karton, neproziran kao aluminijumska folija, otporan na toplotu i vodonepropusan
kao sintetički materijal, a na njemu se još može i štampati, kao na papiru.
4
Naglasite da, uz očigledne prednosti, ima i nekoliko mana. Ovakvi višeslojni (laminirani)
materijali se ne recikliraju, i to zato što je tehnologija neophodna za tu svrhu skupa
i mnogo manje isplativa nego tehnologija za recikliranje jednostavnih materijala. Predstavite
razredu dodatne informacije iz teksta Jednostavni i laminirani materijali. Recite učenicima
da uporede kartonsku ambalažu za mleko sa laminiranim pločama svojih stolova. Ukažite
na činjenicu da su kartonske ambalaže za mleko i sokove svakodnevni otpad, zato što
su u širokoj upotrebi, dok je udeo stolova u svakodnevnom otpadu zanemarljiv.
U oba primera laminiranje produžava životni vek predmeta. U slučaju mleka, pakovanje
obezbeđuje njegov vek trajanja i omogućava konzumaciju u roku od 1-2 dana. U slučaju
školskih stolova, laminat dodaje godine njegovom trajanju.
Sirovine i otpad
Otpad
U nastavku...
•
1
Zadajte učenicima zadatak da ispitaju životne cikluse raznih materijala: papira, stakla,
organskih proizvoda, različitih metala i plastike. Ohrabrite ih da podele svoja nova saznanja
sa svojim ukućanima.
Otpad i... otpad
U jednoj školi nastao je problem oko ocene jednostavnog
školskog pribora. Učitelj se žalio da iako njegovi učenici znaju
da su drveni lenjiri manje štetni za životnu sredinu, oni ipak
još uvek daju prednost plastičnim lenjirima, zato što im se više
dopadaju. Hajde da na časak promislimo i uporedimo ova dva
predmeta. Upotreba drveta za pravljenje jednostavnih stvari
kao što su lenjiri ne predstavlja problem u smislu otpada.
Čak i ako bacimo drveni lenjir, on se u prirodi raspada brzo
i bez štete.
S druge strane, broj plastičnih lenjira koji se bace na godišnjem nivou toliko
je zanemarljiv da ne predstavlja nikakav problem u smislu otpada. Lenjiri se mogu
koristiti godinama. Međutim, kada uzmemo u obzir plastične boce u kojima se pakuju
najrazličitiji napici, onda imamo potpuno drugačiju situaciju. Ovo se može lako utvrditi
ako pogledamo bilo koji kontejner. Traženje plastičnog lenjira u hrpi plastičnih boca
je isto kao da tražimo iglu u plastu sena.
Sledeći argument kojim se opravdava kupovina plastičnog pribora za školu često
je u opticaju: kada kupujemo lenjire, flomastere i druge predmete od plastike mi zapravo
čuvamo šume. Takav argument je veoma kontroverzan jer pretpostavlja da se plastika
pojavljuje niotkud i da eksploatacija nafte uopšte ne šteti prirodi. Iako plastični lenjiri nisu
problem u smislu otpada, to ne znači da bi trebalo potpuno
zanemariti upotrebu drveta i drugih prirodnih materijala.
Činjenica da u datim primerima nema velike razlike u smislu
otpada ne menja tu stvar da korišćenje predmeta napravljenih
od drveta i drugih materijala biljnog porekla predstavlja
značajan činilac podrške za životno okruženje bezbednijeg
načina života. Ovim hoćemo da kažemo da je bitno formiranje
ne samo stavova i verovanja, već i ukusa za koje će drveni
lenjir biti privlačniji.
Sirovine i otpad
87
1
Otpad
Jednostavni i laminirani materijali
UHT
UHT znak na pakovanjima mleka je skraćenica engleskog termina „ultra high
temperature” (ultra visoka temperatura). To znači da je mleko pakovano u ambalažu
na temperaturi od oko 130oC i pod pritiskom. Visoke temperature ubijaju sve
mikroorganizme koji bi mogli da pokvare mleko. Pritisak sprečava prodor bakterija
iz spoljašnje sredine u mleko i pakovanje. Ova tehnologija produžava životni vek mleka.
Ekološki (ne-) bezbedan papir
Termin ekološki bezbedan papir koristi se toliko često da je lako zaboraviti koji
je papir zaista ekološki bezbedan (onaj čiji procesi proizvodnje, korišćenja i reciklaže
ni u jednoj etapi ne ugrožavaju životnu sredinu). Neki od procesa za proizvodnju
papira su potpuno bezopasni.
Otpad
Otpad u proizvodnji papira je najštetniji „proizvod” za životnu sredinu koji potiče
iz fabrika celuloze i papira.
Beljenje
Papir koji nije beljen smatra se „sivim”. Proces beljenja je estetska korekcija. U prošlosti,
jedinjenja hlora su korišćena, ali se danas umesto njega koristi kiseonik (u obliku
hidrogen peroksida), koji je neuporedivo manje štetan za životnu sredinu. Veoma
je važno da papir koji se koristi kao ambalaža za hranu (tj. papir za pakovanje sendviča,
filteri za kafu) nije beljen.
Punjenje, glačanje
Neprerađeni papir ima grubu, neravnu površinu. Da bi se izglačao, dodaju
mu se aditivi/punila (tj. kaolin) i prolazi kroz valjak. Ponekad ovi procesi izostaju
zato što su veoma štetni za životnu sredinu, pa je proizvedeni papir grublji, sa vidljivim
pukotinama, i štampari ga zovu „porozni”.
Premazivanje
Premazivanjem papira dobija se glatkija površina. Ovakav papir omiljen je kod reklamnih
izdavačkih kuća. Zove se još i „težak papir” i zahteva specijalne tehnologije.
Poliranje
Posle štampe, papir se polira ili čak laminira (prekriva se veštačkim materijalima)
kao dodatni završni proces. Ulepšavanje papira čini ga nepogodnim za recikliranje posle
njegove upotrebe.
88
Sirovine i otpad
Otpad
Pronađite put kojim treba da stignemo od drveta do stola. Pravi put prolazi
u nekoliko različitih faza potrebnih da bi se napravio sto. Dodajte informacije
o fazama, koje nisu predstavljene u lavirintu.
Radni list
Od drveta do stola
89
Radni list
Otpad
Kojim materijalima davati prednost?
Proizvod
Staklo
Veštački
materijali
(uključujući i
sintetička vlakna)
Metali
Materijali
biljnog
porekla
staklena
ambalaža koja
se reciklira
staklena
ambalaža
PET??
aluminijum
0
čaša
staklo
Plastika
prozor
staklo
neki drugi
materijal??
0
0
0
razni
materijali
alumin, çelik
drvo
staklo (+metal)
plastika
metal (+qelq)
0
staklo
PET
aluminijum,
čelik
0
pakovanje
za motorno ulje
–
PET
–
0
mikser za voće
–
+
–
0
ambalaža gaziranog
pića
lenjir
špriceri
pakovanje za pesticide
0
biciklistička guma
posuđe za kampovanje
kesa za kupovinu
košulja, pantalone
sportski triko
kada
Podvučeno ime materijala
90
Najpogodniji materijal za tu svrhu.
??? Upitnici posle materijala
Upotreba materijala nije najprihvatljivija.
Materijal precrtan
Potpuno nepogodan materijal.
Bez imena
Izbor materijala nevažan, u smilu uticaja na životnu sredinu.
Ime sirovine (+još neka sirovina)
Proizvod sadrži elemente načinjene od različitih sirovina.
0
Upotreba materijala nemoguća (npr. upotreba materijala biljnog porekla za špriceve).
–
Moguće je koristiti ovaj materijal, ali se to izbegava u praksi zato što su u upotrebi
materijali koji više odgovaraju svrsi.
Otpad
Upravljanje otpadom
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Radikalne promene u stavovima o upravljanju otpadom
kao uslov za proces pridruživanja Evropskoj uniji
Pet nezavisnih aktivnosti, po jedan školski čas za svaku
Razred
VII — IX
Mesto
Učionica, na otvorenom (gradska deponija ako je moguće)
Nastavni materijali
Posteri
Nastavni predmeti
Hemija, Biologija, Fizika, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
2
Učenik/učenica treba da:
• objasni osnovne principe i metode upravljanja otpadom.
Izlaganje, diskusija, kooperativno učenje, rad na terenu
Uvod
Dinamičan razvoj industrije i povećanje potrošnje doveli
su do drastičnog povećanja količine otpada. Oko 80 odsto
ukupnog otpada rezultat je poljoprivrednih, industrijskih
i rudarskih aktivnosti. Ostalih 20 odsto je otpad iz domaćinstava,
od čega je veliki deo moguće ponovo iskoristiti (plastika, metal,
papir, staklo) ili se može razgraditi u prirodi (organske materije).
Efikasno upravljanje otpadom predstavlja alternativu zlokobnim
izgledima za budućost u kojoj će buduće generacije „plivati”
u hrpama đubreta.
Evropska unija je donela stroge zakone koji se tiču tretmana
otpada. Otpad se ne može bacati tek tako na deponije. Ako se prethodno ne tretira, mora
se preraditi u postrojenjima. Samo ono što ne može biti reciklirano odvozi se na deponiju.
Aktivnosti
Principi i načini tretmana otpada
1
Započnite čas pojašnjavajući životni značaj problema eksploatacije sirovina i odlaganja
otpada. Koristite informacije iz uvoda i poglavlja Otpad na CD-ROM-u, kao i plan časa
Materijali i otpad.
2
3
Predstavite četiri principa dobrog upravljanja otpadom, koristeći informacije sa strane 98.
i poduprite ih odgovarajućim primerima.
Objasnite da postoji nekoliko načina za tretman otpada:
•
•
•
•
•
•
ograničavanje energetske i sirovinske potrošnje — ovo je daleko najefikasniji pristup,
jer vodi smanjenju količine generisanog otpada, i na taj način smanjenju sredstava
i truda koje treba uložiti u tretman otpada;
ponovno korišćenje — takođe štedi novac, uz sve ostale koristi koje donosi;
separacija kod prikupljanja — mnogi korisni materijali mogu se ponovo koristiti,
a upotreba recikliranih materijala zahteva manje energije nego korišćenje sirovina;
kompostiranje — važne organske materije vraćaju se u prirodni ciklus;
insineracija — spaljivanjem otpada iskorišćava se njegova potencijalna energija
i smanjuje se njegova količina (spaljivanje u insineratorima — spalionicama) — metod
koji je u širokoj primeni u razvijenim zemljama, ali koji ima neke mane;
polaganje na deponiju — otpad se odlaže ispod zemlje, obično u napuštene kamenolome.
Upravljanje otpadom
91
2
Otpad
4
Pre časa, napišite svaki od sledećih izraza štampanim slovima na list papira (svaku reč
na odvojenom listu): otpad, đubre, smeće, upravljanje otpadom, smetlište, zakoni
i regulative, tretman otpada, insinerator, separacija, deponija, reciklaža, kompostiranje,
odlaganje otpada, spaljivanje otpada i zagađivač plaća.
5
Neka 15 dobrovoljaca izabere po jedan list papira. Kažite im da se podele u dve grupe:
u prvoj grupi neka budu oni termini koji su vezani za stare prakse, a u drugoj termini
koji su vezani za moderno postupanje sa otpadom. Ima li nekih termina koji se odnose
na obe grupe?
6
7
Kažite dobrovoljcima da otkriju kojoj grupi pripadaju.
Neka i ostatak razreda uzme učešće u ovoj diskusiji.
Biti ili ne biti…
1
Izložite sledeći slučaj razredu: hoćete da kupite novi
televizor, iako imate stari koji još uvek radi. Šta možete
uraditi sa starim televizorom?
2
Neka dobrovoljac napiše predloge na tabli. Evo nekih uobičajenih predloga:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
3
Odložiti kupovinu novog TV-a dok god stari radi.
Dajte stari TV nekome ko ga nema ili ne može da ga priušti.
Oglasite da ga poklanjate ili da ga prodajete u bescenje.
Odnesite stari TV u radnju koja prodaje polovnu robu.
Napravite terarijum od kutije, a delove odnesite u servis za popravljanje TV-a.
Prekrijte ga i koristite kao mali stočić ispred novog TV-a.
Odnesite ga u podrum i čuvajte „za svaki slučaj”.
Postavite ga u drugoj sobi i koristite paralelno sa novim aparatom.
Odnesite ga na smetlište.
Pošto ste zabeležili sve sugestije, pitajte učenike da ih ocene prema sledećim kriterijumima:
•
Da li ćete sprečiti odlaganje otpada ograničavanjem potrošnje (odluka je da ne kupite
novu stvar)? — 1 poen;
• Hoćete li sprečiti odlaganje otpada produžavajući životni vek stvari koja vam više
ne treba? — 2-4 poena;
• Da li ćete naći novu namenu predmetu? — 5-6 poena;
• Doprinosi li nepotreban predmet povećanju potrošnje (više vremena provedenog
ispred TV-a, čineći vas zavisnijim)? — 7-8 poena; i
• Razmišljate li o starom TV-u kao o otpadu? — 9-10 poena ako je vaš odgovor „da.”
Najbolji predlozi su oni koji imaju najmanje poena.
4
Obratite pažnju učenicima na naredna dva kriterijuma (bez davanja poena). Jesu li predlozi
izvodljivi u lokalnim uslovima? (Na primer, postoji li u blizini radnja koja otkupljuje stare
televizore?)
Je li ideja inovativna? Na ovom mestu možete istaći bilo koje slobodne, netradicionalne
ideje koje su interesantne i kreativne.
5
Na kraju, poređajte predloge prema njihovoj bezbednosti za životnu sredinu, praktičnosti
i originalnosti. Smislite još neki sličan problem i predstavite ga učenicima.
Organski otpad — poklon prirodi
1
92
Predstavite sledeći slučaj učenicima: obrezivanje voćki ili vinove loze ostavlja iza sebe
mnogo organskog otpada. Šta možemo sa njim učiniti?
Upravljanje otpadom
Otpad
2
Neka dobrovoljci napišu predloge na tabli. Evo nekih praktičnih predloga. Organski otpad
može biti:
• prebačen na nepristupačno mesto, gde neće nikom smetati (na primer, duboko u šumu);
• prebačen na smetlište;
• usitnjen i iskorišćen za pokrivanje/posipanje (na primer, pokrivanje zemlje slamom,
posipanje prirodnim đubrivom, tresetom ili posebnim papirom — ovako se zadržava
vlaga i štiti zemlja od suše ili smrzavanja);
• usitnjen, upakovan, stavljen u vreće i prodavan kao sredstvo za posipanje/pokrivanje;
• usitnjen i kompostiran;
• prodat fabrici za procesiranje drveta za proizvodnju šper ploča;
• prodat fabrici da se procesuira u kašu i koristi za pravljenje ambalaže (na primer,
ambalaža za jaja); ili
• osušen i iskorišćen kao drvo za potpalu.
3
Pošto ste zabeležili sve ideje na tabli, neka ih učenici ocene prema sledećim kriterijumima.
Kako je otpad tretiran: kao smeće (1-2 poena), kao biorazgradljiv materijal (3-5 poena)
ili kao industrijska sirovina (6-8 poena)?
2
Najbolji predlozi su oni sa najviše poena. Istaknite još dva kriterijuma (bez bodova):
• Jesu li predlozi izvodljivi u lokalnim uslovima (tj. ima li u okruženju fabrike koja koristi
drveni otpad ili radnje koja prodaje kompost itd.)?
• Je li ideja inovativna? Na ovom mestu možete istaći bilo koje slobodne, netradicionalne
ideje koje su interesantne i kreativne.
4
Na samom kraju, poređajte predloge prema tome koliko su bezbedni za životnu sredinu,
prema praktičnosti pristupa i originalnosti. Smislite još nekoliko sličnih slučajeva. Objasnite
da organski otpad sačinjava značajan deo smeća iz domaćinstva. Ono je važno zbog
budućeg tretmana — najviše kompostiranjem. Ispravno kompostiranje ne proizvodi
negativne uticaje na sredinu; baš suprotno, ono vraća prirodi izuzetno značajne organske
materije koje bi inače ostale neiskorišćene na deponiji. Kvalitet komposta zavisi
od preliminarnog razdvajanja đubreta. Ako se bace u isti kontejner sa drugim otpadom,
organske supstance postaju beskorisne. Sa jedne strane, ne mogu se koristiti u održavanju
bašte, jer su pomešane sa polomljenim staklom ili toksinima. Sa druge strane, propašće
kvalitet ostatka otpada koji se može iskoristiti za neku drugu namenu. Predstavite
učenicima načine pripreme komposta, koristeći radni list Kompostiranje. Ohrabrite učenike
koji žive u kućama sa baštom da sprovedu kompostiranje organskog otpada koji se baca
iz njihovog domaćinstva.
Upravljanje otpadom
93
2
Otpad
Otpad u našem gradu ili selu
1
Pošaljite nekoliko učenika u lokalno preduzeće za upravljanje otpadom, pozovite nekog
od njihovih zaposlenih da poseti vaš čas ili organizujte posetu preduzeću. Razgovarajte
sa službenikom lokalnog komunalnog preduzeća o upravljanju otpadom.
2
Razgovarajte o načinima prerade otpada u vašem
regionu. Pokrenite sledeće teme:
• Jesu li troškovi transporta otpada pokriveni?
Da li su uključeni u cenu?
• Naplaćuju li se usluge prema količini otpada?
• Da li se reciklabilni otpad sakuplja odvojeno?
Ako da, utiču li ovi troškovi na cenu
transporta?
• Postoje li divlje deponije?
3
Upoznajte učenike sa slučajem Neodgovorni grad
na strani 97. Uporedite sa situacijom u vašem
gradu ili selu. Razmotrite da li je uspostavljeni
sistem efikasan. Stimuliše li taj sistem građane da smanje količine otpada koji nastaje?
Kako se sistem može poboljšati? Osmislite predloge za poboljšanje upravljanja otpadom
u vašem regionu. Napišite ih na tabli. Odaberite nekoliko učenika koji će uputiti pismo
komunalnom preduzeću u ime razreda.
Spaljivanje ili inseneracija
Objasnite da mnogi ljudi smatraju paljenje ili inseneraciju efikasnim rešenjem za problem
otpada. Evo nekoliko najčešće pominjanih argumenata u prilog inseneracije:
• U domaćinstvima, đubre se spaljuje kako bi se izbegli troškovi za njegov transport.
Pored toga, paljenjem đubreta u peći obezbeđuje se grejanje zimi.
• Spaljivanjem industrijskog otpada u fabrikama štedi se novac koji bi otišao na njegov tretman.
• Spaljivanjem slame u poljima rešava se problem njenog sakupljanja i transporta.
94
Upravljanje otpadom
Otpad
Vežba: Kutija žvakaćih guma
1
Potreban materjial: Donesite na čas kutiju
žvakaćih guma (poželjno je da žvakaće
gume budu u obliku štapića, umesto
u obliku tableta).
2
U razredu: Dogovorite se sa razredom da je kutija
sa žvakaćim gumama smeće kojeg treba
da se oslobode na ovaj ili onaj način. Naravno,
obično niko ne baca neiskorišćene žvakaće gume,
ostavite čitavu kutiju. U ovoj situaciji, bacanje
čitave kutije žvakaćih guma je uslovna studija
slučaja, i sama kutija je uzeta kao primer, zato
što je sama kutija zajedno sa štapićima žvakaće
gume napravljena od različitih materijala (papir,
celofan, folija, specijalno obrađeni prehrambeni kaučuk) različitog sastava (ovde možete
napraviti paralelu sa domaćim otpadom).
3
Podelite kutiju na odvojene delove istog materijala. Pitajte učenike šta se može uraditi
sa njima. Mogući odgovor je da papir, celofan i folija mogu biti reciklirani. Međutim,
imamo i štapiće žvakaće gume koji su napravljeni od lateksa. Ukoliko neko ne dođe
na neku ideju, jedina stvar koja preostaje biće da ih bacite u kantu za smeće.
4
Zamislite da u vašem gradu postoji spalionica, što znači da ne postoje problemi
sa spaljivanjem otpada. Na metalnom tanjiru zapalite deo žvakaće gume, koji ste stavili
u papir u koji je bila zamotana. Posmatrajte specifičan način na koji gore guma i papir u koji
je obmotana i pokušajte da procenite zagađenje vazduha pored ovakve jedne spalionice.
5
Razmislite o razlici između domaćeg otpada i otpada koji se sastoji od žvakaće gume
i njenog omota. Primetite da neselektovani otpad, koji mi bacamo, veoma često sadrži
dosta vode. Da bismo ga zapalili, biće nam potrebno mnogo energije da bi voda isparila
prije spaljivanja kao i za samo spaljivanje, pošto sav otpad nije zapaljiv. (na primer: tekstil,
formaldehidna smola ili abonos)
2
Začarani krug
1
2
Koristite za primer selo ili grad koji spaljuju svoj otpad. Pre časa zamolite šest dobrovoljaca
da se upoznaju sa stavovima građanina, privrednika, radnika, suseda, seljaka i vatrogasca.
Prodiskutujte argumente za i protiv spaljivanja otpada i zapišite ih na tabli.
Ovo bi mogli biti:
Argumenti „ZA”:
• Spaljivanjem otpada smanjuje se njegova količina.
• Redukcijom otpada na pepeo u velikoj meri smanjuju se troškovi za transport otpada
na deponiju.
• Spaljivanje je prirodan proces. Sagorevanje je proces koji se odigrava i u našem telu,
kao deo njegovih normalnih funkcija. Samim tim insineracija je proces koji ne ugrožava
sredinu.
• Spaljivanje kućnog otpada je vrsta reciklaže. Razlika je samo u tome što spaljivanjem
dobijamo energiju, a reciklažom sirovine. Spaljivanje je neka vrsta „energetske reciklaže”.
Argumenti “PROTIV”:
• Spaljivanje polja ubija životinje i mikroorganizme, zemlja postaje manje plodna, postoji
rizik od požara i, ako ima puta u blizini, postoji mogućnost da se izazove nesreća.
Ova praksa je često izraz neznanja ili, u najboljem slučaju, nedostatka mašte. Bilo
bi mnogo isplativije ako bi se polja obrađivala i slama sakupljala za neke druge namene.
• Bacanjem otpada koji sadrži neke veštačke supstance (naročito PVC) tutkala ili druge
hemikalije u peć, ili njegovim spaljivanjem na otvorenom, peć se pretvara u reaktor koji
proizvodi opasna hemijska jedinjenja, uključujući i otrovne dioksine. Isto obrazloženje
odnosi se i na spaljivanje industrijskog otpada u fabrikama. Ove količine mogu
se umanjiti korišćenjem modernih tehnologija. Otpad može biti apsorbovan ili recikliran.
Upravljanje otpadom
95
2
Otpad
3
Učenici će najverovatnije doći do zaključka da ovaj metod nije ni najmanje bezbedan
za životnu sredinu. Istaknite da spaljivanje ne uništava otpad. U pitanju je, u stvari, proces
kojim nastaju nove supstance i, samim tim, novi problemi.
4
Podelite tabelu koja prikazuje Emisije i otpad iz Najraširenijih procesa za tretiranje otpada.
U nastavku...
•
•
•
Potražite publikacije Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT), kao i školske
udžbenike koje je izdao MONT o zaštiti životne sredine (2006 i 2007).
Predložite razredu da osmisli plan za smanjenje, ponovnu upotrebu i recikliranje različitih
tipova otpada. Ovaj plan se može štampati u školskom listu ili okačiti kao poster
na odgovarajućem panou ili zidu u školi.
Pišite o svojoj inicijativi i razgovarajte sa lokalnim novinarima da vam pomognu da je objavite
u novinama. Upoznajte javnost sa inicijativom preko lokalnih radio stanica.
Emisije i otpad
Emisije i otpad iz najčešće primenjivanih procesa spaljivanja
Proces
Šljaka
(kg/t)
Prašina
(kg/t)
Proizvod
neutralizacije
(kg/t)
Otpadne
vode
(kg/t)
Gasovi
(m3)
Suvi
267
22,5
32,5
–
5280
Polusuvi
295
9,2
41,1
–
4500
Vlažni
296
25,0
3,0
500
5000
Zaključak: Spaljivanje ne uništava otpad. Njime se čak proizvode nove supstance,
i tako novi problemi.
96
Otpad
Neodgovorni grad
2
U gradu neodgovornih građana, doneta je odluka da se unište divlje deponije
i građanima obezbede sredstva za efikasno zbrinjavanje otpada. Gradska vlast
postavila je brojne kontejnere, rasporedila ih na primerene lokacije i potpisala ugovor
sa gradskim preduzećem za obavljanje ove usluge. Eliminisanje naplaćivanja
za kupljenje smeća ohrabrilo je javnost na saradnju i na primereno odlaganje smeća.
Divlje deponije su nestale.
Posle nekog vremena ispostavilo se da količine đubreta premašuju očekivana
predviđanja. Građani su neodgovorno bacali u kontejnere sve što im nije bilo potrebno,
pa čak i poljoprivredni otpad, kao što je lišće, slama i granje koje se nekad kompostiralo.
Gradske vlasti odlučile su da naplaćuju porez prema broju kontejnera koje su punili.
Posle uvođenja ove mere, količina đubreta se smanjila. Možda je u pitanju rezultat dobrog
upravljanja otpadom. Sa druge strane, možda su građani samo počeli da spaljuju višak
smeća. Kao prelazno rešenje, doneta je odluka da se postave kontejneri za odvojeno
prikupljanje reciklabilnog smeća, koje bi građani mogli koristiti besplatno.
Upravljanje otpadom
97
2
Otpad
Principi u borbi protiv otpada
Prevencija
Efikasnije je smanjiti količine otpada, nego poboljšavati metode za njegov tretman.
Primer: Mnoga čvrsta i tečna goriva sadrže mešavine sumpornih jedinjenja.
Bilo bi jeftinije i isplativije ako bi se goriva unapred podvrgla tretmanu desumporizacije
(proces uklanjanja sumpora), nego opremati elektrane, fabrike i vozila sredstvima
za apsorpciju sumpor dioksida koji se ispušta u procesu sagorevanja.
Zagađivač plaća
Oni koji su odgovorni za ispuštanje otpada dužni su da pokriju troškove tretmana
otpada.
Primer: Ako u blizini vašeg grada ili sela postoji postrojenje koje proizvodi otpad,
troškovi njegovog tretmana treba da budu pokriveni od strane zagađivača,
a ne poreskih obveznika.
Princip predostrožnosti
Sve mogućnosti i posledice proizvođenja otpada treba predvideti.
Primer: Ovo se može postići kreiranjem projekata i razmatranjem projekata
novogradnje i aktivnosti koje mogu ugroziti životnu sredinu, i to sprovođenjem studije
uticaja na životnu sredinu. Građani imaju pravo da učestvuju u javnim diskusijama
i izraze svoje mišljenje.
Princip blizine
Proizvodnja dobara i pružanje usluga treba da budu tako organizovani da se najveće
količine otpada odlažu što bliže moguće mestu odakle se crpu sirovine i energija.
Primer: Ekstrakcija sirovina iz ruda i minerala najefikasnija je ako se preduzima u blizini
rudnika/jama, a otpad bi trebalo da se odlaže na istom mestu. Štaviše, ovo će pomoći
da se smanje troškovi transporta do postrojenja za proizvodnju.
98
Upravljanje otpadom
Otpad
Građanin
Koristim industrijski otpad iz obližnje fabrike nameštaja. Najviše ivericu i šper-ploče.
Iako se malo oseća dok ložim, barem ne plaćam greanje. Ugalj je veoma skup, pa je bilo
lako doneti ovakvu odluku.
Poslovan čovek
Cene za transport otpada rasle su u nekoliko poslednjih godina. Spaljivanjem otpada smanjujem
svoje izdatke.
Radnik
Tačno da šef spaljuje ovaj plastični otpad, ali obezbeđuje i radna mesta.
Radni list
Začarani krug
Komšija
Moj komšija spaljuje u svojoj peći smeće koje sadrži plastiku i tutkala. To je potpuno
nepodnošljivo! Moramo da zatvorimo prozore zato što iz njegovog odžaka ide gust dim.
Ali šta da radimo? To je njegova kuća i svaki put kad hoću da razgovaram sa njim, on mi kaže
da ne zabadam nos u tuđe poslove.
Seljanin
Svake godine palim suvu travu u polju i korov u jarkovima. Ovo je brz i jeftin način da se rešim
nepotrebne trave i da sprečim širenje korova.
Vatrogasac
Naravno, paljenje polja i korova u jarkovima, kao i loženje otpada kod kuće je nezakonito.
I mi imamo obavezu da gonimo ljude koji krše taj zakon, da pošaljemo policiju. Ali ja živim
ovde. Ne mogu da tužakam policiji ljude koje srećem svakodnevno.
99
Radni list
Otpad
Kompostiranje
Kompost se može napraviti od zdravih biljnih ostataka, slame, kore od krompira, lišća, korova
(bez semena), trave, ostataka od hrane, prirodnog đubriva, treseta, životinjskog otpada, drveta
ili tresetne čađi. Kvalitet komposta zavisi ne neposredno od sastojaka, odnosa i kvaliteta sirovina,
već i od načina procesiranja.
Kompostiranje organskog otpada u pravougaonom kontejneru je najjednostavniji način
i najefikasniji način. Ako sami pravite mesto za kompost od daski, mreže, cigli i drugih materijala
bezbednih za životnu sredinu, zapamtite da obezbedite najbolju moguću ventilaciju
za kompostnu masu.
Mesto za kompostiranje treba da bude suvo, u senci, oko 1-1.5 metara široko i dugačko koliko
god je potrebno. Pošto ste uklonili gornji sloj zemlje (oko 20 cm), zemlja ispod komposta treba
da se prepokrije zaštitnom folijom, a zatim prekrije slojem treseta debelim oko 20 cm.
Na ovu površinu koja će zadržavati hranljive supstance koje zaliva kompost, stavljaju
se materijali za kompostiranje, u slojevima debelim 20 cm, a svaki od slojeva meša
se sa zemljom. Kada piramida dostigne 1-1.5 m u visinu, pokriva se sa 10 cm zemlje.
Oko piramide se kopa mali kanal, koji se povremeno puni vodom, kako bi se obezbedila
neophodna vlaga za postepeno razgrađivanje kompostiranih materija. Sadržaj komposta treba
da se prekopava nekoliko puta godišnje, ali ne češće nego na svaka dva meseca. Posle mešanja,
gornji i donji slojevi postaju srednji sloj. Posle poslednjeg jesenjeg mešanja, kompost treba prekriti
lišćem ili senom, da bi se zaštitio od smrzavanja. Ovako ćete za godinu dana dobiti humus.
Osim kompostiranja na otvorenom, ono se može raditi i u dobro izolovanim kontejnerima.
aj tip koristi prirodnu toplotu koja se ispušta usled fermentacije komposta. Otpad koji se ovako
kompostira, sazreva neuporedivo brže.
„Dozreli” kompost predstavlja homogenu masu. Ovo đubrivo deluje brže nego prirodni humus
i biljke mnogo lakše apsorbuju njegov sadržaj. Koristi se u jesen ili leto — 20-40 kg
po zasađenom kvadratnom metru.
100
Hemikalije
1
Hemikalije koje koristimo
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Uticaj proizvodnje i upotrebe hemikalija na životnu sredinu
i ljudsko zdravlje
2-3 školska časa
Razred
VII — IX
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Posteri, video materijal, Zeleni paket, razni prenosni uređaji
koji koriste baterije
Nastavni predmeti
Hemija, Biologija, Geografija, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• nabroji načine na koje hemikalije utiču na životnu sredinu
i ljudsko zdravlje;
• zna da bezbedno koristi i pohranjuje hemikalije za kućnu
upotrebu.
Izlaganje, diskusija,razmena ideja, video prezentacija
Uvod
Naučnici su identifikovali više od 10 miliona hemijskih jedinjenja (prirodnih ili koje je stvorio
čovek). Oko 100,000 njih proizvode se za komercijalne potrebe, a 200-300 novih hemikalija
svake godine dolaze na tržište.
Predviđanja pokazuju da trenutna proizvodnja hemikalija na svetskom nivou iznosi
oko 400 miliona tona. Evropa je jedan od najvećih proizvođačkih regiona u svetu, koji
isporučuje 38 posto ukupnog svetskog prometa.
Hemikalije koje koristimo
101
1
Hemikalije
Hemikalije su veliki predmet brige. Značajan broj njih pronađe put do miliona potrošačkih
i drugih proizvoda, a odatle odlaze u životnu sredinu.
Mnoge hemikalije ispuštaju se direktno u životnu sredinu ili se bacaju posle upotrebe.
Toksični proizvodi mogu se naći u vazduhu, vodi, zemljištu, biosferi i u hrani koju jedemo.
Aktivnosti
Šta znamo?
1
2
Predstavite informacije o hemikalijama koje su danas u širokoj upotrebi, koristeći tekst
iz uvoda i poglavlje Hemikalije sa CD-ROM-a.
3
Iskoristite informacije sa CD-ROM-a i dopunite još neke cifre i podatke, kako biste
kompletirali sliku. Naglasite činjenicu da je savremeni život nezamisliv bez hemikalija.
Objasnite razredu da, pored njihovih nesumnjivih prednosti, mnoge hemikalije poseduju
suštinsku manu — negativan efekat na sredinu i zdravlje ljudi.
Pokrenite diskusiju o tipovima hemijskih supstanci koje se najčešće koriste
(lekovi i farmakološki proizvodi, kozmetika, plastika, sapuni, deterdženti, sintetička đubriva
i poljoprivredne hemikalije, sintetička vlakna, sintetička guma, boje i lakovi, itd.).
Razvrstajte odgovore učenika po karakteristikama hemikalija.
Baterije: pozitivne i negativne strane
102
1
Neka učenici donesu na čas različite prenosne
uređaje (tranzistore, video igrice, CD plejere,
baterijske lampe, itd.).
2
Kako biste pokrenuli diskusiju, postavite
učenicima/učenicama sledeća pitanja:
• Koliko je sati? Da li je vaš sat mehanički ili radi
na baterije? Kojih ima više i u kom odnosu?
• Iz kog izvora svi prenosni uređaji dobijaju
energiju?
3
Objasnite da su baterije u širokoj upotrebi kao izvor energije i da mogu biti opasne
za ljudsko zdravlje i sredinu. Dok još rade, nisu problem, ali kada se isprazne i bace,
postaju vrlo opasne. Određene baterije sadrže teške metale koji mogu ugroziti ljudsko
zdravlje čak i u malim koncentracijama. To su kadmijum, olovo, živa i drugi metali.
Kada se baterije bace, njihov spoljni metalni omotač se razgradi i one rđaju, ispuštajući
teške metale u životnu sredinu. Voda koja prolazi kroz zemlju kad pada kiša može preneti
ove metale u reke i jezera ili do podzemnih bunara koje koriste domaćinstva. Jedan
od najopasnijih metala — živa — može ući u telo direktno, kroz pijaću vodu, ili indirektno,
taloženjem u životinjama ili biljkama koje koristimo u ishrani.
4
5
6
7
Pitajte učenike šta njihovi roditelji rade sa starim akumulatorima. Koji delovi akumulatora
su opasni za sredinu (kiselina, olovo i plastika)?
Pogledajte neke od baterija koje su doneli učenici i pokrenite slobodnu diskusiju:
„Za šta koristimo baterije u svakodnevnom životu?” Napišite odgovore na tabli i na posteru.
Objasnite kada baterije postaju opasne. Građani bi morali biti svesni da ovi proizvodi
u svakodnevnoj upotrebi sadrže otrovne supstance.
Razmislite naglas šta učenici mogu učiniti da reše problem štetnih baterija.
Napišite odgovore na tabli ili posteru. Neki od odgovora mogu biti:
a) Korisititi baterije koje se mogu ponovo puniti. Na taj način će manje baterija biti
u opticaju i manje na smetlištu.
b) Sakupite sve baterije i odnesite ih specijalizovanom preduzeću koje obavlja tretman
baterija.
Objasnite razredu da ako takvih preduzeća u vašoj oblasti nema, učenici mogu započeti
inicijativu (makar na svojoj opštini) za sakupljanje i skladištenje baterija.
Hemikalije koje koristimo
Hemikalije
Hemikalije u domaćinstvu
Predstavite različite hemijske proizvode za domaćinstvo koji se koriste svakodnevno.
1
Verzija 1
Koristite interaktivno poglavlje Hemikalije u domaćinstvu sa CD-ROM-a kako biste počeli
diskusiju. Razmislite koje od opasnih hemikalija se mogu pohranjivati na posebnim mestima
zajedno sa starim baterijama. Usmerite se na sledeća pitanja:
• Koje hemikalije se koriste najčešće?
• Kako su to hemikalije opasne za ljudsko zdravlje i sredinu?
• Koje preventivne mere treba preduzeti?
Verzija 2
1
2
Prikažite video materijal Život sa toksinima.
Tražite od učenika da prodiskutuju tri dela video materijala u pravilnom redosledu.
•
•
•
3
hemikalije u garaži;
hemikalije u kozmetici; i
hemikalije u domaćinstvu.
Postavite sledeća pitanja i pokrenite diskusiju:
•
•
•
•
•
Koje su hemikalije u nauobičajenijoj upotrebi?
U kojoj meri su hemikalije opasne za ljudsko zdravlje i životnu sredinu?
Koje preventivne mere se mogu preduzeti?
Zadatak za učenike „Dajte takav primer na Kosovu” (KEK-često ispušta fenol u reku
Sitnicu, i tako ubija ribe).
Napišite sastav na tu temu.
U nastavku...
•
•
•
Organizujte sastanak sa predstavnicima lokalnih vlasti ili inspekcijskih službi na lokalnom,
regionalnom ili nekom drugom nivou.
Prenesite im svoju inicijativu za prikupljanje starih baterija i zamolite da utvrde mesto
u regionu na kojem bi se vršilo njihovo odlaganje ili tretman.
Napišite tekst o vašoj inicijativi i kontaktirajte novinare da vam pomognu da ga objavite
u novinama i tako obavestite javnost. Kontaktirajte televizijske i radio stanice.
Hemikalije koje koristimo
103
Radni list
Hemikalije
Svakodnevni proizvodi koji
sadrže opasne supstance
Neke vrste plastike sadrže
organohlorna jedinjenja
i organske rastvarače.
Većina pesticida
sadrži organohlorna
i organofosfatna jedinjenja.
Neki lekovi sadrže organske
rastvarače i ostatke,
kao i primese teških metala.
Mnoge boje sadrže teške
metale, pigmente, rastvarače
i organske ostatke.
Baterije sadrže
teške metale.
Benzin i drugi naftni derivati
sadrže ulja, fenole i druga
organska jedinjenja, teške metale,
amonijak i kiseline.
Mnogi proizvodi od metala
sadrže teške metale, pigmente,
ulja i fenole.
Koža može sadržati
teške metale.
Neki tekstilni materijali
sadrže teške metale.
Koje vrste hemikalija i opasnih proizvoda možemo sresti u domaćinstvu?
Br.
104
Hemikalija/proizvod
Koristi se za?
Hemikalije
(Ekološka verzija)
Bila jednom princeza, koja je živela
u velikoj palati.
Jednog lepog dana, princeza je šetala
u bašti svoje palate. Dan je bio lep i topao,
sunce je svuda sijalo. Cveće i drveće
je divno izgledalo u svojim bogatim bojama.
U dvorištu palate je bio malo jezerce.
Princeza je volela da šeta ivicom jezera.
Ona je odrasla pored jezera i dobro
je poznavala sve ptice koje tu dolaze
i pevaju bez prestanka. Princeza
se sprijateljila i sa patkama i ribama, koje
su plivale u čistoj jezerskoj vodi.
Ali u jezeru je bilo i mnogo žaba, koje
su igrale i skakale sa jednog lista na na
drugi, bez straha od prisustva Princeze.
Radni list
Bajka Princeza i žaba
Dok je hodala, primetila je da se nešto
promenilo od ranije. Jezero nije više imalo
miran izgled. Ptice nisu pevale, ribe
su se gušile od brojnih plastičnih kesa, koje
su pokrivale površinu jezera, a neke od njih
su isplovile mrtve na površinu jezera.
Princeza nije znala, ali pesticidi i hemijsko
đubrivo, koje je baštovan koristio
da bi učinio lepšim i većim cveće i drveće
u vrtu, su završili u jezeru i razboleli njegove
stanovnike.
Žabe. One su izgledale dobro i zdravo.
Ali, u stvari, izgledale su malo drugačije sa ružičastom bojom kože.
Princeza se sagnula nad površinom jezera da bi videla svoje lice u vodi, kada joj je jedna roze
žaba skočila u krilo. Nakon što se umirila, počela je da peva svojim promuklim glasom
„Kua-Kua-Kua”. Princeza je bila zadovoljna, iako žabina pesma i nije bila baš lepa. Uzela je žabu
u ruke i poljubila je...
ALI ... čudo se nije desilo, kao u stvarnoj bajci…
Posle pune tri nedelje sve žabe iz jezera su uginule od nepoznate bolesti, dok je princeza hitno
primljena u bolnicu, gde se leči od ispucalih usana. Kao što je već poznato, sve bajke imaju
srećan kraj. ALI ...
Možda se čak i ova verzija naše bajke može ostvariti u budućnosti.
Preuzeto iz knjige o ekološkom obrazovanju „Životna sredina u mom gradu”, opšti pojmovi, lekcija B (Regionalni
centar za životnu sredinu, 2004)
Napomena: Originalna bajka kaže da jednog lepog dana princeza poljubi žabu, koja se pretvorila u predivnog
princa. Ovo što ste pročitali je ekološka verzija bajke.
105
Energija
Transport
Industrija
Ljudske aktivnosti
Poljoprivreda
Šumarstvo
Turizam
Energija
Značaj energije u svakodnevnom životu
Sijalice koje štede struju 114
109
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Komercijalni vidovi energije”
„Obnovljiva energija”
„Kako štedeti grejanje”
„Kako štedeti struju”
Transport
Saobraćaj — automobili
Saobraćaj — bicikl 123
117
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Saobraćaj, energija i životna sredina”
Industrija
„Ozelenjavanje” industrije
125
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Ekološka revizija”
Poljoprivreda
Od zrna do hleba 128
Proizvodi od mleka 133
Život pčela 136
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Poljoprivreda i evolucija”
Šumarstvo
Šumo moja, lepotice!
141
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Seča drveća”
„Ogoljene šume”
„Recikliranje”
Turizam
Invazija turista
145
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Vikend”
Radni list
Obnovljivi izvori energije 113
Poređenje različitih vrsta sijalica 116
Matematički zadatak 116
Uputstva za istraživačke grupe 120
Eko-automobili sutrašnjice? 121
Odlomak iz knjige Mali princ Antoana Sent-Egzeperija 122
Recepti za tradicionalna jela 132
Istorija sira Bri 135
Pčelarski proizvodi 140
Dok šetam po šumi 144
Poređenje masovnog i seoskog turizma 149
Energija
1
Značaj energije
u svakodnevnom životu
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Uticaj proizvodnje energije na životnu sredinu i značaj
ekonomičnog korišćenja energije
Dva školska časa
Razred
VII – IX
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Posteri, video materijal Zeleni paket
Nastavni predmeti
Fizika, Hemija, Biologija, Geografija, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• objasni kako eksploatacija izvora energije i njena
proizvodnja utiču na sredinu;
• navede primere za obnovljive izvore energije;
• kritički oceni prednosti i mane različitih izvora energije;
• oceni da se energetski izvori moraju koristiti razumno
i ekonomično.
Debata, diskusija, kooperativno učenje, igre,
video prezentacija
Značaj energije u svakodnevnom životu
109
1
Energjia
Uvod
Energija utiče na skoro sve ljudske aktivnosti: njome
grejemo domove, ona je pogon za naše automobile,
pomoću nje obrađujemo zemlju i ona pokreće sve naše
mašine. Eksploatacija svetskih izvora energije podigla je
naše standarde života do neslućenih visina. Toliko smo
navikli na upotrebu energije da je život pre njenog
otkrivanja jedva moguće i zamisliti.
•
•
•
Solarna energija je polazni i najvažniji izvor
za formiranje drugih izvora energije. Postoji nekoliko
tipova izvora energije:
fosilna goriva (ugalj, prirodni gas i nafta);
nuklearna energija; i
obnovljivi izvori energije (hidro-energija, vetar, sunce, geotermalna energija, bio-masa, itd.).
Proizvodnja energije ima negativne posledice na okolinu. Spaljivanje fosilnih goriva praćeno
je oslobađanjem kiselih gasova, pepela, čađi i drugih materija. Rudarstvo dovodi do promene
i uništenja pejzaža. Nuklearna energija je rizična po okolinu, a odlaganje i tretman radio-aktivnog
otpada je tehnički problem koji tek treba da se reši. U proteklim godinama ljudi su postali sve
zabrinutiji zbog globalnih problema u životnoj sredini, kao što su kisele kiše i klimatske promene.
Iako se energija može proizvoditi na manje štetne načine po sredinu (npr. korišćenjem obnovljivih
izvora, kao što su sunce, vetar, voda, geotermalna voda i bio-masa) ne postoje metodi koji imaju
potpuno neutralno dejstvo na životnu sredinu. Zbog toga je jedan od najvećih izazova današnjice
efikasnije korišćenje energije u svakodnevnom životu, kao i u proizvodnji dobara i usluga.
Aktivnosti
Proizvodnja energije i životna sredina
1
110
Pitajte učenike sledeće:
P:
O:
Odakle dolazi energija kada šetate, trčite ili vozite bicikl?
Energija dolazi od „sagorevanja” hrane u organizmu.
P:
O:
Koji izvori energije su vam poznati?
Neki od primera su ugalj, nafta, struja, drvo, hidro-energija (voda), sunce i vetar.
P:
O:
Koji je izvor energije najvažniji?
Solarna energija, tj. sunce.
2
Objasnite da je u današnje vrijeme energija sastavni deo svih ljudskih aktivnosti
i da je moderan život nezamisliv bez nje. Tokom celog proizvodnog ciklusa energije —
od ekstrakcije do potrošnje — svi tipovi energije na izvestan način utiču na životnu sredinu.
3
4
Prikažite video materijal Komercijalni vidovi energije i diskutujte o njemu.
Pokrenite diskusiju o negativnim efektima na životnu sredinu mnoštva aktivnosti koje prate
proizvodnju energije, uključujući:
• rudarstvo (menja i uništava krajolik);
• vađenje fosilnih goriva (ispuštanje štetnih gasova, pepela, čađi i drugih zagađujućih materija);
• nuklearne elektrane (postoji veliki rizik od akcidenata kao što je Černobil, a radioaktivni
otpad, njegovo skladištenje i tretman, još uvek predstavljaju nerešen problem);
• velike brane i hidro-elektrane (u izgradnji dolazi do preseljenja i gubitka doma za mnoge
ljude, uništavaju se šume i obradiva zemlja, uticaj na ribe i životinjski svet je negativana,
uništava se i obližnji pejzaž).
Napišite odgovore na tabli. Pomozite učenicima dopunjujući informacije prikazivanjem
poglavlja Energija sa CD-ROM-a.
Značaj energije u svakodnevnom životu
Energjia
5
Naglasite da su načini za redukciju negativnih efekata po sredinu eksploatacije
i proizvodnje energije po životnu sredinu povezani sa:
• eksploatacijom obnovljivih izvora energije; i
• ekonomičnom i efikasnom eksploatacijom.
1
Kojem izvoru energije dajete prednost?
Priprema
1
Nedelju dana pre časa objasnite da je cilj predstojeće debate da se predstave
i prodiskutuju različiti pogledi o tome koji obnovljivi izvori energije mogu biti najprimenjiviji
u vašoj zemlji.
2
3
Neka pet dobrovoljaca predstavlja vladu, a drugih pet neka brani stavove „zelene”
organizacije.
Podelite učenike u četiri grupe i dajte svakoj grupi informacije o jednom od ponuđena
četiri izvora obnovljive energije (vetar, solarna energija, geotermalna energija i bio-masa)
iz teksta Obnovljivi izvori energije.
Zadatak obe grupe je da ubede građane i vladu da je neophodno investirati u korišćenje
određenog izvora energije koji se zastupa, i da se na taj način utiče na kreiranje buduće
nacionalne energetske strategije. Ohrabrite ih da potraže dodatne informacije i činjenice
kojima će podupreti svoje argumente u debati. Zadatak zelenih organizacija jeste
da predstave činjenice koje idu u prilog zahtevu zamene tradicionalnih energetskih izvora
obnovljivim izvorima energije. Nasuprot tome, zadatak vlade jeste da usvoji realnu
i održivu energetsku strategiju.
Obezbedite informacije iz teksta Nedostaci obnovljivih izvora energije predstavnicima vlade
i zelenih organizacija.
4
Neka grupe razmisle o odgovarajućim promotivnim informacijama i materijalima (logoi,
crteži, slike, fotografije), kako bi ih celishodno upotrebili u debatama.
Debata
1
Premestite školske stolove da formiraju krug. Podsetite
učenike da pravila debate zahtevaju učtivo ponašanje
za vreme diskusije.
2
Unapred odredite po kom redu će grupe predstavljati
svoje argumente. Dajte svakoj grupi pet minuta
za pripremu.
3
Posle prezentacija predstavnici vlade i zelenih
organizacija mogu postaviti dodatna pitanja.
Odgovori treba da budu kratki i jezgroviti.
4
Neka predstavnici vlade i zelenih organizacija glasaju za predlog koji najviše odgovara
situaciji u zemlji. Ohrabrite ih da se slože i oko složenijih rešenja, koja bi uključivala
i kombinaciju energetskih resursa, ali bi, u tom slučaju, trebalo utvrditi koji se izvori
obnovljive energije mogu efikasno koristiti u određenim regionima zemlje.
Kako čuvati energiju
1
2
Pitajte učenike koji način grejanja koriste kod kuće. Napravite spisak različitih načina
grejanja.
Pokrenite diskusiju na sledeće teme:
•
•
•
Koje su prednosti i mane raspoloživih vrsta grejanja?
Da li je grejanje doma, učionice ili radnog mesta povezano sa velikim izdacima?
Koji su loši načini za podešavanje temperature (npr. otvaranje prozora)?
Značaj energije u svakodnevnom životu
111
1
Energjia
3
Pokrenite razgovor o najčešće upotrebljavanim materijalima za izgradnju objekata.
•
•
4
Postavite pitanja i prodiskutujte:
•
•
•
5
6
Koji od njih su termo-izolacioni (drvo, plastika, tekstilni materijali, nepomičan vazduh)?
Koji od njih zadržavaju toplotu (beton, cigla, staklo, vazduh koji cirkuliše)?
Koja je svrha duplih prozora, sa prostorom za vazduh ostavljenim između dva stakla?
Čemu služe zavese?
Koji delovi učionice su prenatrpani (nameštajem, nastavnim sredstvima, itd.)?
Kako se može poboljšati izolacija?
Prezentujte dva video isečka: Kako štedeti struju i Kako štedeti grejanje.
Razmotrite glavne ideje iz video materijala. Pitajte učenike da opišu kako se ono što
su videli odnosi na prakse koje se primenjuju u njihovim domovima.
U nastavku...
•
•
•
Neka učenici naprave plan za uštedu grejanja i poboljšanje izolacije u svom domaćinstvu.
Ovaj plan se može nazvati Energetska efikasnost u domaćinstvu.
Razmotrite najbolje planove i sugestije.
Neka učenici podele svoja razmišljanja sa ukućanima. Napravite poster na kojem će biti
najbolje ideje, ili ih objavite u školskim novinama.
Nedostaci obnovljivih izvora energije
Uprkos svim svojim prednostima, korišćenje obnovljivih izvora proizvodi i neke negativne
efekte na životnu sredinu. U budućnosti, upotreba elektrana koje energiju crpe
iz obnovljivih izvora, zahtevaće velike površine i imaće negativan uticaj na krajolik
(solarne ploče, elektrane na vetar itd.), proizvodiće buku (elektrane na vetar)
ili će ugrožavati kvalitet vazduha (geo-termalna energija, spaljivanje bio-mase).
112
Značaj energije u svakodnevnom životu
Energjia
Energija vetra je mehanička energija (kinetička). U upotrebi
je od srednjeg veka u pokretanju vetrenjača i brodova jedrenjaka.
Savremene elektrane na vetar efikasno pretvaraju mehaničku energiju
u električnu. Električna energija koja se dobija na ovaj način malo
je skuplja od one koja se proizvede u termo-elektranama. Od 1980.
godine kapaciteti elektrana na vetar su povećani za više od 3000 puta,
naročito u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Elektrane na vetar
ne zagađuju vazduh hemikalijama, ali su veoma bučne. Postavljanje
više elektrana na manjem prostoru daje bolje i efikasnije rezultate
eksploatacije (mnogi ljudi, ipak, nalaze da je ovo ružan prizor).
Ove elektrane rade efikasnije sa vetrovima većih brzina, ali lako stradaju ako su vetrovi prejaki
(npr. u slučaju orkanskih vetrova).
Radni list
Obnovljivi izvori energije
Solarna energija je najmoćniji izvor energije. Široka upotreba solarne
energije ograničena je potrebom velikih površina za postavljanjem ploča,
kao i stalnom promenom količine sunčeve svetlosti. Dva su osnovna
načina za eksploataciju ovog izvora. Prvi je putem izgradnje bojlera.
Voda u njima ključa i zatim isparava usled delovanja solarne energije koja
se usmerava prema ogledalima, a zatim para pokreće turbine. Ovi bojleri
zahtevaju velike površine. Na primer, jedna elektrana od 80 megavata
sastoji se od 852 bojlera, a svaki od njih je prečnika 100 metara.
Drugi metod je korišćenje solarnih ploča koje direktno pretvaraju solarnu
energiju u elektricitet. Ove ploče ne zagađuju životnu sredinu,
ali predstavljaju ozbiljan ekološki problem zato što su ploče potrošne i postaju otpad. Solarne ploče
se izrađuju u više varijanti, što ih čini veoma pogodnim za podmirivanje potreba za strujom
pojedinačnog domaćinstva. Najbolje učinke imaju u pustinjskim područjima.
Geo-termalna energija nastaje kada se energija tople vode
transformiše u elektricitet preko generatora koji pokreću turbine.
Eksploatacija geo-termalne energije proizvodi termalno zagađenje.
Štaviše, korišćenje tople vode izaziva velike probleme zbog
korodiranja opreme, što predstavlja dodatne troškove.
Energija bio-mase može da se proizvodi spaljivanjem biljne mase. Ovaj metod ne ugrožava
sredinu, zato što je količina ugljen-dioksida koji se oslobađa u atmosferu zanemarljiva. Razlog
za ovo je taj što je količina ugljen-dioksida koji apsorbuju biljke u procesu fotosinteze ista
kao količina koja se oslobađa u spaljivanju bio-mase. Spaljivanje bio-mase, ipak, propraćeno
je oslobađanjem ugljen — monoksida i čađi. Štaviše, efikasnost turbina
nije preterano visoka što ovaj metod čini skupim, a potrošnju bio-mase
neopravdano visokom. Jedno od mogućih rešenja je razlaganje biljne
mase u gas kao što je metan, koji se zatim spaljuje u turbinama dajući
efikasnije rezultate. Za ovaj metod ima budućnosti na mestima koja
proizvode mnogo poljoprivrednog otpada. Metanol i etanol koji
se dobijaju iz procesa fermentacije bio-mase mogu se koristiti direktno
kao gorivo za automobile. U Brazilu se otpad iz prerade šećerne trske
ostavlja da fermentira, a alkohol koji se dobija ovim putem koristi
se za pogon vozila koja imaju motore posebno modifikovane za ovu svrhu.
113
2
Energjia
Sijalice koje štede struju
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Sijalice koje štede struju su najekonomičniji i po sredinu
najbezbedniji način da osvetlite vaš dom.
30 minuta pripreme učenika pre časa; 1-2 školska časa
Razred
VII –IX
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Digitroni, posteri, pribor za likovne aktivnosti
Nastavni predmeti
Fizika, Biologija, Građansko vaspitanje, Priroda i društvo
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• razume značaj efikasnosti i isplativosti sijalica koje štede
struju.
Terenski rad, matematički zadaci, diskusija, dramska radionica
Uvod
Tradicionalan tip sijalice je u najširoj upotrebi kako zbog cene, tako i zbog činjenice da se nalazi
u širokoj prodaji. Uprkos tome, sijalice koje štede struju su održivo rešenje. Sijalice koje štede struju
izgledaju skoro isto kao obične sijalice, rade na sličan način kao lampe koje koriste tinjajuće
pražnjenje, ali su efikasnije i duže traju.
Tržište na Kosovu ima nekoliko vrsta sijalica
za uštedu električne energije. Pošto su sijalice
koje štede struju nove na tržištu i skuplje,
one još uvek nisu preterano popularne u srednjoj
i istočnoj Evropi. Ali, svakako bi više ljudi bilo
spremno da u njih investira kada bi razumeli
njihove prednosti. Obične sijalice troše 95 odsto
energije na usijano vlakno, dok se samo 5 odsto
pretvara u svetlo. Sijalica koja štedi struju troši
šest puta manje energije i traje osam puta duže
od normalne sijalice.
Kupovina sijalice koja štedi struju samo je jedan od načina za smanjenje energetske potrošnje koja
je najveći uzrok zagađenja planete. Većina ljudi ipak ostaje nesvesna prednosti i kupuje normalne
sijalice ili zbog ustaljenih navika ili zbog brige oko izdataka. Međutim, ovakva štednja se u nekim
slučajevima može pokazati dugoročno skupljom kako za novčanik, tako i za životnu sredinu.
Aktivnosti
Upitnik
1
Nedelju dana pre planiranih časova, podelite učenicima upitnik Poređenje različitih vrsta
sijalica. Podelite razred u grupe i zadajte im da sprovedu istraživanje. Njihov zadatak
je da sakupe informacije iz radnji o različitim vrstama sijalica koje se prodaju na tržištu.
2
Neka učenici razmotre rezultate istraživanja, dajući odgovore na sledeća pitanja:
•
•
•
•
114
Koje su sijalice skuplje? Koliko su skuplje?
Koje su sijalice ekonomičnije?
Koje sijalice su najpopularnije, i koje su bolje reklamirane (atraktivno pakovanje, korisne
informacije, poznate tržišne marke)? Nosi li pakovanje informaciju o njihovim
prednostima za uštedu energije?
Da li porodice učenika, njihovi poznanici i komšije koriste sijalice koje štede struju?
Sijalice koje štede struju
Energjia
3
Prodiskutujte sledeće: zašto su tradicionalne sijalice popularnije od onih koje štede struju?
2
Neka učenici zapišu odgovore na tabli. Među ovim razlozima su: ustaljenost navika,
nedostatak informacija o efikasnosti sijalica koje štede struju, zanemarivanje ekoloških
problema i izdaci.
4
Prodiskutujte kako se ovi stavovi mogu prevazići i kojim argumentima.
Promotivna vežba
1
Neka učenici naprave reklamnu kampanju za sijalice koje štede struju. Podelite razred
u grupe i neka svaka grupa pripremi reklamu koja će imati posebnu ciljnu grupu
potencijalnih kupaca (tj. oprezne, štedljive, neobaveštene itd.). Ove reklame mogu
se napraviti kao vizuelni ili likovni radovi ili mogu biti odglumljeni kao skeč.
2
Nakon što grupe prezentuju svoj rad, razmotrite koje reklame su najefektnije
i/ili najubedljivije.
Matematički zadatak
1
2
3
Neka učenici reše sledeće matematičke zadatke, koristeći podatke iz upitnika i formule
iz primera Matematički zadatak.
Razgovarajte o rezultatima. Koja sijalica je isplativija i efikasnija? Koliko puta isplativija
i efikasnija?
Predstavite učenicima primer Principi ekonomične upale svetla.
U nastavku...
•
Neka učenici nabroje sve izvore svetla u svom domaćinstvu.
•
Neka izračunaju količinu energije koja se utroši za ove potrebe.
•
Uporedite rezultate sa zamišljenom situacijom u kojoj bi sve sijalice u kući bile zamenjene
onima koje štede struju. Koliko tradicionalnih sijalica se može koristiti na račun struje
ušteđene korišćenjem sijalica koje štede struju?
Principi ekonomične upotrebe svetla
•
•
•
•
•
•
•
Koristite „štedljive” sijalice kad god je to moguće.
Izbegavajte bojene sijalice pošto troše više energije.
Koristite lampe koje dobro odražavaju svetlo (abažuri, lusteri).
Kada radite, koristite radije direktno svetlo od izvora iznad glave.
Brišite redovno prašinu sa lampi.
Maksimalno iskoristite sunčevo svetlo, bojeći zidove u svetle boje i postavljajući
nameštaj blizu prozora.
Gasite svetla kad god je to moguće, čak i u kratkim vremenskim periodima.
Sijalice koje štede struju
115
Radni list
Energjia
Poređenje različitih
vrsta sijalica
Proizvođač
Tip sijalice
Cena
Efikasnost
Informacije
u reklami i
na pakovanju
Matematički zadatak
p1
p2
t1
t2
t
c1
c2
a
S
–
–
–
–
–
–
–
–
–
snaga štedljive sijalice [W];
snaga tradicionalne sijalice [W];
životni vek štedljive sijalice [h];
životni vek tradicionalne sijalice [h];
vreme merenja (za potrebe zadatka: t = t1);
cena štedljive sijalice [RSD];
cena tradicionalne sijalice [RSD];
cena 1kWh [RSD/kWh];
efikasnost štedljive sijalice.
S = 0,001 ta (p2 – p1) + —t c2 – —t c1
t2
t1
Statistika
Tip
116
Prosečna cena (u EUR)
Prosečna snaga
Prosečan životni vek
tradicionalna
0.40
60 vati
1,000 sati sijalica
štedljiva
4.00
11 vati
8,000 sati sijalica
Transport
1
Saobraćaj — automobili
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Posledice korišćenja automobila na životnu sredinu
Tri školska časa
Razred
V – IX
Mesto
Učionica, na otvorenom (područja sa gustim saobraćajem
sa dobrim uslovima za posmatranje)
Nastavni materijali
Posteri, video materijal Zeleni paket, računar i pristup
internetu.
Nastavni predmeti
Priroda i društvo, Geografija, Hemija, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Učenik/učenica treba da:
• objasni koju moderna prevozna sredstva imaju negativan
uticaj na životnu sredinu;
• analiziraju mogućnosti za poboljšavanje ekološke
bezbednosti automobila putem tehničkih i organizacionih
rešenja.
Nastavne metode
Izlaganje, razgovor, video prezentacija, diskusija, terenski rad
Uvod
Svet kakav poznajemo i standard života koji uživamo bio bi nemoguć bez savremenih prevoznih
sredstava. Efikasan saobraćajni sistem je od suštinskog značaja za ekonomski razvoj. Lična
pokretljivost/mobilnost zbog posla, učenja ili odmora suštinski su aspekt modernog života.
Integracija nacionalnih tržišta, opšti ekonomski razvoj i veći dohoci doprineli su da saobraćaj
postane sektror sa najvišim rastom.
Saobraćaj — automobili
117
1
Transport
Iako su koristi modernog saobraćaja
nesumnjive, njihova cena je visoka. Jedan od
najvećih problema modernog, motorizovanog
saobraćaja je taj što potrošači plaćaju samo
deo ukupnog troška, dok se ostatak naplaćuje
društvu kroz posredne negativne posledice
kao što su zagađenje vazduha i saobraćajne
nesreće, koji se tretiraju kao nepoželjni, prateći
efekti. Saobraćaj se često navodi kao
najznačajniji faktor ekološkog pritiska u odnosu
na sve druge nacionalne sektore. Izgradnja
i održavanje putne infrastrukture predstavlja
značajan udeo vladinih rashoda. Visoki troškovi
koji se nagomilavaju usled saobraćajnih nesreća, buke, zagađenja vazduha, potrošnje energije
i prirodnih dobara moraju se ubrojati u ove neželjene efekte. Ne postoji vid motorizovanog
saobraćaja koji je bezbedan za životnu sredinu.
Aktivnosti
Saobraćaj, energija i životna sredina
1
2
Prikažite obrazovni film Saobraćaj, energija i životna sredina, koji se nalazi u video
materijalu.
Porazgovarajte o sledećim pitanjima:
• U koje svrhe se koristi saobraćaj?
• Kako se saobraćajni sektor razlikuje od zemlje do zemlje?
• Koliko se novih automobila proizvede dnevno? (oko 100,000)
• Da li se može očekivati da će proizvodnja automobila rasti iz godine u godinu?
• Koji su izgledi povećanja značaja javnog prevoza?
Poboljšajte diskusiju predstavljanjem dodatnih informacija, koristeći podatke iz uvoda
i poglavlja Saobraćaj na CD-ROM-u.
3
4
Pripremite učenike za predstojeće terensko istraživanje.
Podelite učenike u četiri grupe i objasnite im zadatke. Nazovite ih:
•
•
•
•
Saobraćajna komisija;
Komisija za parking;
Komisija za otpad i sanitarna pitanja;
Komisija za životnu sredninu.
Terenski rad
Podelite radne listove Uputstva za istraživačke grupe i prema njima sprovedite terensko istraživanje.
Ravnoteža
118
1
Neka predstavnici grupa saopšte rezultate svog istraživanja. Dajte svakoj grupi po pet
minuta za kratak izveštaj, i dva do tri minuta za dodatna pitanja ostalih grupa. Koristite
podatke o životnoj sredini i druge specifične informacije koje ćete pronaći na CD-ROM-u
kako biste ojačali argumente grupa.
2
Pokrenite slobodnu diskusiju na sledeću temu: „Kako možemo poboljšati uslove saobraćaja
u našem gradu?” Napišite odgovore na tabli. Neka učenici naprave sažetak rezultata
ispitivanja. U međuvremenu, dodajte predloge za poboljšanje situacije i kreirajte akcioni plan.
Saobraćaj — automobili
Transport
„Samo deca znaju šta traže...”
1
Objasnite učenicima da saobraćaj utiče na životnu sredinu (prirodnu i urbanu) na različite
načine, kao i na ljudsko zdravlje. Otvaranje regiona srednje i istočne Evrope i razvijanje
veza trgovinske razmene povećalo je zahtev za teretnim i putničkim saobraćajem. Kopneni
saobraćaj između zapadne i istočne Evrope porašće, prema predviđanjima, porašće
otprilike četiri puta, a železnički tri.
2
Podelite radni list Mali princ sa strane 122. Neka učenici daju svoje viđenje SentEgziperijevog teksta i uporede njegove opservacije o tome kako se prevozna sredstva
koriste u današnje vreme i na celom svetu.
3
Pokrenite diskusiju sa pitanjima:
•
•
•
4
5
1
Da li je izbor dugačkog putovanja do posla
uvek neophodan?
Kako bi uticalo na životnu sredinu uticalo to kad bi svi bili zaposleni u neposrednoj
blizini mesta u kome žive?
Šta bi se desilo ako bi potrošači kupovali jabuke koje su gajene u njihovom području,
umesto nekih drugih vrsta koje se dovoze iz daleka?
Ohrabrite učenike da daju druge primere neisplativog transporta robe i putnika u njihovom
regionu ili gradu. Napišite ih na tabli ili posteru.
Ohrabrite učenike da pročitaju Malog princa. Koje se još ekološke ili etičke poruke mogu
iščitati iz knjige? Napišite ih na posteru.
U potrazi za eko-automobilom sutrašnjice
1
2
Koristeći CD-ROM demonstrirajte neefikasnost većine popularnih modela automobila,
pokazujući interaktivnu ilustraciju gubitka energije iz različitih delova vozila.
Pokrenite diskusiju na sledeću temu: „Kako možemo umanjiti štetne uticaje automobila
na sredinu?” Pomozite učenicima upoznajući ih sa tekstom Eko automobili sutrašnjice?
Naglasite činjenicu da tehnička poboljšanja neće biti dovoljna da se prevaziđu problemi
koje izaziva moderan saobraćaj. Mnogo toga takođe zavisi od ponašanja vozača,
kao i od drugih činilaca koji utiču na saobraćaj.
U nastavku...
•
•
Neka učenici sa svojim ukućanima podele svoja nova saznanja iz učionice i iz terenskog
istraživanja.
Organizujte sastanak učenika, njihovih roditelja, predstavnika lokalne vlasti i medija kako
biste razmenili poglede na to koje se pozitivne ekološke promene u vezi sa saobraćajem
mogu uvesti u vašoj zajednici.
Saobraćaj — automobili
119
Radni list
Transport
Uputstva za istraživačke grupe
Saobraćajna komisija treba da posmatra raskrsnicu
sa gustim saobraćajem u trajanju od 30 minuta, i da odgovori
na sledeće:
• Koliko je vozila (automobila, kamiona, autobusa) prošlo
raskrsnicom za tih 30 minuta?
• Koji postotak vozila su automobili?
• Koliko je ovih automobila prevozilo samo jednog putnika
(samo vozač u kolima)?
• U koliko automobila je bilo dvoje ili više putnika?
Neka grupa izrazi svoje mišljenje o najrazumnijem
i najefikasnijem korišćenju automobila.
Komisija za parking treba da razmotri situaciju oko parkiranja
vozila u obližnjem centralnom gradskom području. Neka pokušaju
da nađu odgovore na sledeća pitanja:
• Gde i kako su automobili parkirani?
• Ometaju li mesta za parkiranje prolaz pešacima, stvaraju
li probleme motornom saobraćaju ili smanjuju površine parkova,
dečijih igrališta, itd.? Neka učenici opišu pojedine primere.
• Ima li nepropisno parkiranih automobila? Koliko vozača
poštuje propisana pravila parkiranja?
Komisija za otpad i sanitarna pitanja treba da poseti urbano
područje u blizini škole i utvrdi:
• Koliko napuštenih vozila ima u tom području?
• U kakvom su stanju? Kakav vizuelni utisak ostavljaju?
(Snimite nekoliko fotografija ili napravite skice vaših utisaka.)
• Postoje li mesta van grada ili sela na kojima se mogu naći
napuštena vozila?
• Postoji li preduzeće ili služba koja je odgovorna za uklanjanje
i/ili popravku starih vozila? Da li vaš grad čini sve što
jecmoguće da reši problem napuštenih ili slupanih vozila?
Komisija za životnu sredinu treba da poseti raskrsnicu sa gustim
saobraćajem, autobusku stanicu i garažu i da utvrdi sledeće:
• kvalitet vazduha;
• nivo buke;
• ugroženost koju predstavljaju za motocikliste, bicikliste,
pešake, putnike u javnom saobraćaju. Neka grupa sastavi
zaključak svojih posmatranja.
120
Transport
Švajcarska isprobava uvođenje zajedničkih vozila
U Švajcarskoj 36,000 ljudi poseduje u zajedničkom vlasništvu oko 1,400 automobila
i 800 rezervisanih parking mesta. Oko 250 ovih automobila nalaze se blizini železničkih stanica.
Ova privlačna inicijativa nastala je kroz saradnju javnosti i železnice.
Hibridni automobili
Proizvodnja novih generacija hibridnih automobila je mogućnost koja obećava. Hibridni
automobil kombinuje upotrebu motora sa unutrašnjim sagorevanjem sa električnim motorom,
što povećava iskoristivost goriva, a, pri tom, značajno smanjuje značajno emisiju izduvnih
gasova. Kada automobil stane motor se automatski gasi. Prilikom kretanja ili kočenja koristi
se kinetička energija za punjenje baterija. Jedna od najvećih prednosti hibridnog automobila
je ta što nije potrebno graditi novu infrastrukturu za punjenje goriva.
Radni list
Eko-automobili sutrašnjice?
Nova goriva
Korišćenje novih goriva, kao što su etanol ili vodonik, ima za cilj pronalaženje ekološki
bezbednijeg pogonskog sredstva. Etanol stvara izduvne gasove koji se sastoje od vodene pare
i ugljen — dioksida, dok vodonik proizvodi samo vodenu paru. Najveća mana ovih goriva jeste
ta što se mora podizati nova infrastruktura za skladištenje goriva. Osim toga, bezbedno
korišćenje vodonika u motorima je problem koji još uvek nije rešen. Motori koji rade na prirodan
gas uspešno zamenjuju štetne dizel motore u mnogim zemljama srednje i istočne Evrope
postajući standard u javnom prevozu.
Ekonomično korišćenje goriva
Do pre nekoliko godina zvučala bi neverovatno tvrdnja da je moguće napraviti auto koji troši
tri litara goriva na 100 kilometara. Članovi pokreta Grinpis (Greenpeace) dokazali su suprotno kada
su tehničkim poboljšanjima uspeli da smanje potrošnju goriva na polovinu. Danas je nekoliko
takvih modela na tržištu — svaki od njih koristi gorivo vrlo efikasno.
121
Radni list
Transport
Odlomak iz knjige Mali princ
Antoana Sent-Egzeperija
„Dobro jutro”, poželeo je Mali princ.
„Dobro jutro”, odgovorio je skretničar na železnici.
„Šta vi radite ovde?”, pitao je Mali princ.
„Razvrstavam putnike u hrpe od po hiljadu”, rekao je skretničar.
„Usmeravam vozove koji ih odvoze, sad levo, sad desno.”
Bleštav i osvetljen brzi voz u prolazu, grmeći kao oluja, zatresao je skretničarevu kućicu.
„Baš žure”, rekao je Mali princ. „Traže nešto?”
„E, to ne zna ni sam mašinovođa”, rekao je skretničar.
A onda je drugi bleštav i osvetljen brzi voz progrmio u suprotnom pravcu.
„Šta, već se vraćaju?” pitao je Mali princ.
„Nisu to oni isti”, rekao je skretničar. „To je razmena”.
„Nije im se dopalo tamo gde su bili?”
„Niko nije zadovoljan onim gde je”, rekao je skretničar.
A onda su čuli grmljavinu bleštavog i osvetljenog brzog voza.
„Je l’ on to juri one prve putnike?” upita Mali princ.
„Ne jure oni ništa”, objasnio je skretničar. „Spavaju unutra ili zievaju. Samo deca pritiskaju
noseve uz staklo”.
„Samo deca znaju šta traže”, kazao je Mali princ. „Zavole svoju krpenu igračku i ona im postane
strašno važna, i ako im je oduzmu, deca plaču”.
„Blago deci”, rekao je skretničar.
122
Transport
Saobraćaj — bicikl
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Biciklom u budućnost
Dva školska časa
Razred
V – IX
Mesto
U učionici, na otvorenom
Nastavni materijali
Tabla, posteri ili listovi papira
Nastavni predmeti
Poznavanje prirode, Priroda i društvo, Fizika, Fizičko vaspitanje
Ciljevi nastave
Učenik/učenica treba da:
• objasni značaj bicikla za putovanje na kratkim razdaljinama;
• oceni prednosti vožnje bicikla (u odnosu na ostala
prevozna sredstva) za zaštitu životne sredine.
Nastavne metode
2
Izlaganje, razmena ideja, eksperiment, diskusija
Uvod
Pojava automobila toliko je izmenila
svet, da je malo ljudi svesno koliko
ljudske mobilnosti još uvek zavisi
od fizičke aktivnosti, tj. od pešačenja
i vožnje bicikla. Pre trideset godina
proizvođači automobila predvideli su da
će automobili zameniti bicikle kao lično
prevozno sredstvo broj jedan na svetu,
ali se desilo nešto sasvim suprotno.
Danas je na svetu dva puta više bicikala
nego automobila i skoro tri puta više njih
se proizvodi na godišnjem nivou. Samo
u Aziji biciklom se prevozi više ljudi nego
automobilima na celom svetu.
U Danskoj, Francuskoj, Švedskoj i Holandiji voženje bicikala u gradu promoviše se još od ranih
sedamdesetih godine prošlog veka. Danas 33 odsto Holanđana daje prednost biciklu kao
prevoznom sredstvu. Broj biciklista u gradovima kao što su Odenze ili Kopenhagen (Danska),
Bazel (Švajcarska) i Hanover (Nemačka) predstavlja 20-25 odsto ukupne populacije.
U uslovima gradskog saobraćaja automobili i bicikli kreću se približno istom prosečnom
brzinom. Kada se koriste posebne staze za bicikle, biciklisti često putuju brže nego automobili
na razdaljinama ispod 10km.
Aktivnosti
Šta znamo o biciklu?
1
Za zagrevanje, postavite sledeća pitanja:
•
•
•
Vozite li bicikl?
Koliko često i u kojim prilikama vozite bicikl?
Da li je potrebna energija za pokretanje bicikla? Odakle dolazi ta energija?
Saobraćaj — bicikl
123
2
Transport
2
Objasnite da svaka vrsta transporta zahteva utrošak nekog vida energije. Pitajte sledeće:
• Koja goriva koriste automobili? (benzin, dizel)
• Šta pokreće tramvaje i trolejbuse? (elektricitet)
• Šta pokreće vozove? (ugalj, dizel, struja)
• Koje gorivo koriste avioni? (kerozin)
Objasnite da hodanje takođe zahteva energiju koja dolazi od hrane.
3
Odaberite tačku u vašem mestu na udaljenosti od dva ili tri kilometra i pitajte dobrovoljce
da zamisle različite vidove transporta kojima bi mogli doći do te tačke (peške, biciklom,
autobusom ili helikopterom). Objasnite da u svakom pojedinačnom slučaju kretanje
zahteva utrošak energije. Pitajte učenike da nabroje prevozna sredstva ređajući
ih po količini energije koju troše.
4
Naučni proračuni prikazani u datoj tabeli pokazuju količinu energije koja je nekome
neophodna za prelaženje dužine od jednog kilometra (proračuni su u kalorijama,
ali možete ih prezentovati figurativno, kao komade hleba). Koji zaključak se može izvući?
Kako da pomognemo biciklistima?
1
2
3
Prodiskutujte na sledeće teme i zapišite odgovore na tabli: „Koji faktori ometaju vožnju
bicikla?” (loši vremenski uslovi, gust saobraćaj, zagađenje vazduha, cena bicikla, itd.)
Vožnja biciklom ima veliki broj prednosti koje ljudi retko cene. Koje su to prednosti?
Zapišite predloge učenika na tabli.
Diskutujte sa učenicima o tome šta se može učiniti da se ove prepreke prevaziđu? Zapišite
odgovore na tabli. Razmotrite neke bezbedne i zdrave biciklističke putanje u vašoj zajednici.
U nastavku...
•
Izađite u prirodu i organizujte trku „zeca i kornjače”. Tražite dobrovoljce koji
će se uobičajenom brzinom hoda uputiti do nekog odredišta. Druga grupa će na isto
odredište krenuti biciklima. Otkrijte koliko puta biciklisti mogu da pređu određenu razdaljinu
za vreme koje pešacima treba da istu razdaljinu pređu samo jedanput.
•
Organizujte ekskurziju na biciklima do obližnjeg grada. Zabeležite i opišite sve promene
na putevima ili u gradu koje mogu učiniti vožnju biciklom bezbednijom i praktičnijom. Napravite
sažetak predloga i pošaljite ga lokalnim vlastima ili organizujte sastanak sa njima na kome
možete predstaviti svoje predloge.
Energija potrebna za prelazak jednog kilometra
Prevozna sredstva
Kalorije
U zalogajima hleba
bicikl
22
1
pešice
62
3
autobus/voz
550
25
1,200
55
170,000+
7,800+
automobil
helikopter/avion
124
Potrebna energija
Saobraćaj — bicikl
Industrija
1
„Ozelenjavanje” industrije
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Kako „ozeleniti” industriju?
Dva školska časa
Razred
VI – IX
Mesto
Učionica, na otvorenom (poseta fabrici)
Nastavni materijali
Posteri, video materijal Zeleni paket
Nastavni predmeti
Geografija, Hemija, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• shvati značaj upotrebe preventivnih čistih tehnologija
i tehnologija za smanjenje emisija;
• izdvoji važnu ulogu pojedinca u ovom procesu.
Izlaganje, diskusija, video prezentacija
Uvod
Industrijska revolucija je promenila tok ljudske istorije. Odomaćena upotreba mašina dovela
je do ubrzanog otvaranja fabrika, kao i do nastanka vozila i uređaja koji zamenjuju manuelni rad.
Ljudi sa sela pohrlili su u gradove u potrazi za boljom nadnicom pošto su poljoprivredne mašine
njihov dotadašnji posao obavljale brže i bolje. Životni standard je porastao.
U većini evropskih zemalja, industrija proizvodi skoro polovinu nacionalnog dohotka. Svrha
industrijskih aktivnosti jeste proizvodnja finalnih proizvoda ili međuproizvoda. Svaka industrijska
aktivnost utiče na životnu sredinu u nekom stepenu korišćenjem energije i sirovina. Uticaj na sredinu
je veći ako su u pitanju neobnovljive sirovine.
„Ozelenjavanje” industrije
125
1
Industrija
Emisije iz industrijskih aktivnosti utiču na životnu sredinu. Ova zagađenja ipak mogu
biti smanjena upotrebom čistijih tehnologija (one koje radije sprečavaju da dođe do zagađenja
nego što ga kasnije uklanjaju) ili tehnologija za smanjenje emisija (poznate kao end-of-pipe
tehnologije, tj. tehnologije na kraju procesa).
Aktivnosti
Uvod
1
Počnite čas postavljanjem sledećih pitanja:
•
•
2
3
Koji predmeti u vašoj učionici su industrijski proizvodi?
Koliko nas ima roditelje koji rade, ili su radili,
u fabrici?
Kombinujte informacije iz uvoda sa korisnim
informacijama iz poglavlja Industrija sa CD-ROM-a.
Podstaknite svoje učenike, podeljene u radne grupe
za obavljanje sledećih praktičnih aktivnosti:
• Da prikupe informacije o industrijskom zagađenju u svom području ili gradu.
• Da prikupe informacije o neprofitnim organizacijama za zaštitu životne sredine
u svom području ili gradu.
• Da se preuzmu ekološke inicijative kao odgovor na industrijsko zagađenje.
Diskusija
1
Pogledajte film Ekološka revizija koji je uključen u video materijal.
Pokrenite diskusiju i odgovorite na sledeća pitanja:
•
•
2
Koje vrste uticaja na životnu sredinu imaju industrijske aktivnosti? (zagađenje vazduha,
zemljišta, vode, proizvodnja otpada, velika potrošnja vode, zauzimanje velikih povrišina,
itd.). Napišite odgovore na tabli.
Mogu li pojedini industrijski akcidenti/havarije da ugroze zdravlje i život ljudi?
Neka učenici navedu primere.
Objasnite da različite proizvodne industrije predstavljaju značajan faktor u promeni klime —
samo evropska industrija proizvodi oko 30 odsto svetske emisije ugljen-dioksida i oko
7 odsto svetske emisije azotnog oksida. Nekoliko industrijskih aktivnosti doprinose
povećanju kiselosti u životnoj sredini što dovodi do pojave kiselih kiša: Evropa je odgovorna
za jednu četvrtinu svetske emisije sumpor-dioksida i više od jedne petine svetske emisije
azotnih oksida. Pored toga, Evropa je odgovorna za otprilike trećinu emisije
hlorofluorugljenika i drugih hemikalija koje uništavaju ozonski omotač. Industrija utiče
na životnu sredinu i na druge načine — njen udeo u potrošnji vode iznosi oko 57 odsto,
a zbog fosfata i nitrata doprinosi zagađenju vode. Blizu 30 odsto ukupnog otpada u Evropi
industrijskog je porekla. I, konačno, ali ne manje važno, industrija je izvor oko 10 odsto buke
koja nas okružuje.
Slobodna diskusija
1
Naglasite značajnu ulogu industrije u rešavanju ekoloških problema, i recite učenicima
da postoji veliki broj načina na koje industrija postaje „zelena”.
2
126
Pokrenite diskusije o mogućim načinima za poboljšanje
ekološke bezbednosti industrijskih aktivnosti (otkriće
čistijih tehnologija i proizvoda; naučnici i poslovni ljudi
podstaknuti su da traže tehnološka rešenja koja su više
ekološka; upravljanje i kontrola proizvodnih procesa
je poboljšana; mnoge banke i osiguravajuća preduzeća
biraju „čistije” fabrike i industrije kao svoje saradnike;
potrošači kupuju ekološki čiste proizvode, itd.).
Napišite odgovore na tabli.
„Ozelenjavanje” industrije
Industrija
3
Objasnite da svaki pojedinac (uključujući i potrošača) može
igrati veoma važnu ulogu u preobražaju industrije u ekološki
bezbedniju aktivnost, i to putem:
• davanja prednosti onim proizvođačima koji isporučuju
eko-proizvode (tj. prašak za pranje bez fosfata, aerosole
bez CFC, reciklirani papir, reciklabilne proizvode, itd.);
• aktivnog učešća na lokalnom nivou u proceni industijskih
aktivnosti na životnu sredinu regiona;
• obaveštavanja lokalnih vlasti i vlasnika postrojenja o bilo kojoj
tekućoj ili verovatnoj ekološkoj ili zdravstvenoj opasnosti.
1
U nastavku...
•
Napravite spisak fabrika u vašem gradu ili mestu.
•
Pokušajte da saznate ugrožava li bilo koja od njih životnu sredinu. Da li je neko od vaših
članova zaposlen u fabrici? Kontaktirajte službu za odnose sa javnošću jedne ili nekoliko
fabrika i zakažite sastanak sa njima.
•
Napravite neke prethodne pripreme za sastanak. Imajte na umu da su predstavnici velikih
zagađivača vrlo vešti u odbrani svojih argumenata i nebrige. Na ove argumente možete
da odgovorite informacijama koje ste pronašli o zagađivačima, kao i da predložite načine
za rešavanje ovih problema. Istaknite da se sa njima sastajete kao dobronameran partner koji
želi da im pomogne da reše svoje probleme. Tražite im da budu sponzor nekih vaših aktivnosti
koje mogu biti od obostrane koristi. Ne treba pitati za novac — u mnogim slučajevima materijali
ili transportne usluge koje vam obezbede lokalni poslovni ljudi biće dovoljni.
Hemijska zagađenja u našoj zemlji
Na Kosovu je bila značajno razvijena hemijska industrija. Dve glavne tačke su bile:
fabrika za proizvodnju đubriva u Obiliću i Hemijska industrija u Mitrovici. U Mitrovici
posluje fabrika za proizvodnju akumulatora (elektroliza cinka) i fosfata za poljoprivredne
potrebe (hemijska đubriva). U Obiliću je poslovala fabrika za proizvodnju azotnih
đubriva. Iako ove fabrike danas nisu aktivne, u njima i oko njih ostalo je mnogo
hemijskog otpada koji predstavlja opasnost za životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Slučajevi
izliva fenola i oštećenja životinjskog sveta reka poznati su ne samo na Kosovu.
Vlada Kosova je izradila nekoliko zakona, strategija i projekata za rešavanje problema
sa hemijskim otpadom, bilo da je uskladišten ili ne.
„Ozelenjavanje” industrije
127
1
Poljoprivreda
Od zrna do hleba
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Dva školska časa
Razred
V – VII
Mesto
Učionica, likovni kabinet ili laboratorija
Nastavni materijali
Tabla, posteri, Zeleni Paket
Za časove likovnog: Kolaž/mozaik/oblikovanje: mekinje;
150 grama izabranih zrna žitarica (pšenica, raž, zob, proso,
ječam, kukuruz, pirinač); žitarice sa zrnima različite veličine;
ovsene pahuljice, mekinje itd.; lepak; oko 20 tabli kartona;
bezbojan lak.
Eko-nakit i predmeti: različita zrna nekoliko vrsta žitarica
i mahunarki; plastelin, papir-maše ili kaolin; tanki štapići
(za oblikovanje ogrlica ili dugmeta), igle za broševe,
„štipaljke” za minđuše
Nastavni predmeti
Biologija, Istorija, Geografija, Likovna kultura
Ciljevi nastave
Nastavne metode
128
Hleb i proizvodi od žitarica kao svakodnevni izvor hrane
za ljude širom sveta
Učenik/učenica treba da:
• zna istoriju i običaje u ljudskoj kulturi koji su povezani
sa hlebom;
• nabroji tipove hleba i vrste žitarica koje se koriste
u njegovom pripravljanju;
• analizira svojstva žitarica koja ih čine uporedivim
sa ostalim prehrambenim proizvodima.
Izlaganje, diskusija, kolažiranje, oblikovanje, video prezentacija
Od zrna do hleba
Poljoprivreda
Uvod
1
Hleb, najpopularniji vid hrane na svetu, pojavio se u nekoj varijanti u svakoj kulturi i na svim
kontinentima. Istorija hleba počinje pre 12000 godina. Pretpostavlja se da su u drevna vremena,
u periodu kada se počelo sa osnivanjem naselja, ljudi naučili i kako da gaje žitarice, kako
da ih koriste u ishrani i kako da ih čuvaju. Žito su se mlelo između dva ovalna kamena
u supstancu koja je najbliža današnjim mekinjama. Samleveno žito mešalo se sa vodom i potom
mesilo. Testo se oblikovalo u pljosnate vekne i peklo na unapred zagrejanom kamenju.
Ovaj način pečenja hleba u vidu tvrdih, pljosnatih vekni i bez kvasca, može se i danas sresti
u mnogim zemljama Azije i Afrike. Brašno koje se koristi za njegovu pripremu uglavnom dolazi
od ječma, prosa, kukuruza i heljde. Nijedna od ovih žitarica ne sadrži gluten (protein).
Prototip današnjeg hleba pravi se dodavanjem pekarskog kvasca ili hlebnog kvasca brašnima koja
sadrže gluten (pšenično ili ražano brašno). To testo ostavlja se da fermentira (da se digne).
Ovu tehniku izmislili su Egipćani, koji su takav hleb počeli da peku pre 4500 godina, iako
se on pripremao od manje dozrelih žita koja nisu bila tako fino mlevena kao danas. Stari Egipćani
takođe su prvi počeli da grade pećnice, a arheološka iskopavanja su pokazala da su pravili i oko
50 vrsta testenine koja se pripremala sa različitim dodacima. U nekim zemljama hlebna žita čine
polovinu dnevne ishrane ljudi.
Kukuruzne tortilje iz Latinske Amerike, okrugle arapske vekne, indijski čapati i ostale varijante
pljosnatih hlebova jesu naslednici prahleba, dok je hleb sa kvascem, u svoj svojoj različitosti —
od ražanog do belog, krckavog hleba — egipatskog porekla. Uprkos vremenskim i prostornim
razlikama, hleb i žitarice oduvek su bili, i još uvek jesu, simbol života i prosperiteta. U drevnim
mediteranskim civilizacijama, hleb je bio osnovna hrana i, u isto vreme, sinonim za ishranu.
Muslimani imaju dobru poslovicu: „Možeš stati na Kuran da dohvatiš hleb, ali ne smeš stati
na hleb da dohvatiš Kuran.”
S druge strane, hrišćanska kultura
dodelila je hlebu simboličnu ulogu.
Hleb se smatrao svetim i bilo
je zabranjeno njime hraniti životinje.
Zatim je usledila tradicija da se hleb
ne sme seći nožem, već da se mora
lomiti. Ovaj običaj danas je sačuvan
samo u obredima vezanim za Badnje
veče. U Bugarskoj, božićni hleb
se naziva česnica i obično je okrugao,
sa ukrasima na površini u vidu krsta.
Kako je pisano u Bibliji: „I uzevši hleb
dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite
za moj spomen.” (Jevanđelje po Luki, 22,19). U patrijarhalnim sredinama u Francuskoj, domaćin
lomi hleb i daje svakome za stolom pre i za vreme obroka.
Žita se mogu jesti i cela (kuvana ili pržena), kao recimo pirinač, koji je osnovna hrana
na Dalekom Istoku, mogu se peći, kao, na primer, kukuruz ili se posle dodatne prerade mogu
se jesti kao kaše ili supe.
• Pošto se osuše, mogu se držati pohranjene na dug vremenski period, kao zrnevlje ili brašno.
• Mala količina zrnevlja ili brašna dovoljna je za pripremu hranljivog obroka.
• Hrana pripremljena od žitarica sadrži mnoge preko potrebne hranljive materije, kao i celulozu.
• Žitarice se mogu jesti sirove, kuvane, pržene ili se mogu dodati različitim tipovima kaša
ili koštunjavog voća. Pošto se samelju, žitarice se mogu koristiti za pravljenje različitih
proizvoda — od hleba i pasti, do slatkiša.
Hleb koji danas kupujemo, bez obzira na široki izbor koji se nudi, ne liči previše na hleb koji
se proizvodio nekada. Mnogi proizvodi od hleba, kao i testenine, prave se od brašna koje je toliko
fino samleveno da od žitarica ne ostane praktično ništa osim glutena. Takvi proizvodi imaju kratak
vek trajanja i vrlo su siromašna prehrana pošto su najvažnije hranljive materije izgubljene u procesu
rafinisanja brašna. Sve u svemu, što finije i belje mleveno brašno, to siromašnije hranljivim
sastojcima kao što su celuloza i vitamini. Prema nekim istraživanjima dramatičan porast pojave raka
u probavnom traktu među ruralnom populacijom u Evropi u drugoj polovini 20. veka u velikoj meri
se pripisuje promenama u prehrambenim navikama i dostupnosti peciva i hleba koji se prave
od fino mlevenog brašna. U siromašnijim zemljama hleb predstavlja blizu 50 odsto dnevnog unosa
hrane, a proizvodi od belog hleba posmatraju se kao simbol imućnosti i bogatstva već stolećima.
Tako je došlo do toga da ljudi danas, kroz ishranu, unose manje celuloze, budući da je skoro jedini
njen izvor upotreba crnog hleba u ishrani.
Od zrna do hleba
129
1
Poljoprivreda
Aktivnosti
Kako se pravi hleb?
1
2
Upoznajte učenike sa informacijama koje se nalaze
u uvodu.
3
Hleb se pravi mešanjem brašna, vode, kvasca i soli.
Uporedite etikete sa nekoliko vrsta upakovanih
hlebova. Ima li u njima dodataka koji se ne nalaze
u tradicionalnom receptu? Naglasite da se dodavanje
drugih žitarica (npr. suncokretovog semena ili maka) ne posmatra kao štetno i neprirodno.
Dodaci, tj. aditivi predstavljaju različita „poboljšanja” i sredstva za bojenje, a to su i šećeri
i vitamini. Pitajte učenike za mišljenje zašto se ove supstance dodaju testu?
4
Započnite diskusiju o hlebu postavljajući sledeća pitanja:
Pokrenite diskusiju o prehrambenim navikama učenika
i o tome šta najradije jedu propitujući ih koju vrstu
hleba najviše vole, koju vrstu jedu, a koju vrstu
bi voleli da jedu i zašto.
• Koje uloge brašno i hleb igraju u vašem životu?
• Koliko često ih koristimo?
• Možemo li zamisliti dnevnu ishranu bez hleba, testenina, slatkiša i kaša?
Organizujte diskusiju o tradicionalnim kosovskim jelima koja se spremaju sa brašnom
kao što je pita sa kukuruznim brašno i koprivom, itd. Za detaljnije videti radni list Recepti
tradicionalnih jela.
Likovna radionica
1
Prikupite potrebne materijale nabrojane na početku plana časa. Zadajte učenicima
da načine kolaž/mozaik od zrnevlja različitih žitarica. Trebalo bi da predstave nešto što
je na izvestan način povezano sa temom časa.
2
Za pravljenje eko-nakita i predmeta, pogledajte početak plana časa i nabavite neophodne
materijale. Učenici mogu praviti ogrlice, dugmad, broševe, minđuše (sa i bez „štipaljke”)
i razne ukrase imitirajući prirodne oblike, koristeći mekinje, lišće i semenje i neke plastične
materijale (kaolin, plastelin). Mogu ih ukrasiti različitim zrnevljem žitarica.
3
Napravite izložbu radova u školi.
U nastavku...
•
•
130
Prikažite video isečak Poljoprivreda i evolucija iz video materijala Zeleni paket.
Pitajte učenike:
– Kako se poljoprivreda menjala kroz vekove?
– Koje su prednosti i mane savremene poljoprivrede?
– Kako se potrošnja i poljoprivredna proizvodnja razlikuju u različitim zemljama sveta?
Objasnite poljoprivredu u vašoj zemlji? (Pronađite odgovarajuće informacije.)
Od zrna do hleba
Poljoprivreda
Samo hleb
1
U mnogim zemljama hleb predstavlja polovinu ukupne količine hrane koju dnevno utroši
stanovništvo. U bogatijim zemljama izbor namirnica je veći pa hleb čini tek 15 odsto
dnevnog unosa hrane. Čak i kada se unosi u tako ograničenim količinama hleb
predstavlja bitan izvor hranljivih materija, jer sadrži 20 odsto proteina, 26 odsto tiamina
(vitamin B1), 24 posto niacina (vitamin B3), 14 odsto riboflavina (vitamin B2), 34 odsto
gvožđa i 17 odsto kalcijuma.
Priča o hlebu
Marin je izvadio iz torbe jednu vrećicu,
u kojoj je bilo 2-3 kriške hleba sa puterom
i marmeladom.
Njegov prijatelj koji se vratio sa izvora
sa bocom vode, pitao ga je:
– Da li znaš istoriju hleba koji jedeš?
Marin je otvorio oči, i jedući ostatak hleba,
odgovorio je kroz zube:
– Ne znam. Slušam te.
– Pšenica sa kojom se priprema hleb,
započeo je svoju priču njegov prijatelj,
poznata je od pamtiveka, ali ne i hleb,
koji se priprema od pšeničnog brašna.
Drevni ljudi su jeli zrna pšenice takva kakva su bila, drobeći ih zubima. Kasnije su počeli
da drobe pšenicu i mešaju je sa vodom. Iz ove smese se dobijala neka vrsta kačamaka.
Sa ovom vrstom hrane oni su se hranili mnogo, mnogo vekova. Posle duže vremena,
pokušali su da peku kačamak u saču. Od ovog pečenja nastao je prvi hleb koji prethodi
hlebu koji jedemo danas.
Prvi koji koji su pripremali testo od ovog hleba bili su Egipćani.
Marin je rekao u šali: „Hvala drevnim Egipćanima.”
– A ko je pripremio testenine?, požurio je da pita Marin. A pecivo?
– E — dočekao ga je Andi, — ako bismo počeli tako, sve što se priprema sa brašnom
potiče od toga.
– Znači, čak i burek koji mi se mnogo sviđa? — rekao je sa osmehom Marin.
– Da, da, čak i baklava, i burek, i pecivo. Ali treba da znaš da, osim pšenice, mi jedemo
kukuruz, a takođe i raž i ječam.
Shefik Osmani, Robert Gjedia, Prvi koraci — knjiga za decu uzrasta 8-10 godina, Tirana 2003
Od zrna do hleba
131
Radni list
Poljoprivreda
Recepti za tradicionalna jela
Kosovska flija
Kosovska flija je specijalitet koji se priprema od pšeničnog ili kukuruznog brašna. Obično
se sprema od pšeničnog brašna zato što je ono lakše. Za pripremu/mešenje flije potrebni
su posebni uslovi i sredstva. Obično se peče na vatri/žaru i na otvorenom. Danas
se priprema i u pećima za pečenje hleba, ali najbolja je kada se peče ispod sača.
Za pripremu flije potrebno je: 1-2 kg brašna visokog kvaliteta, sa minimalnom vlagom i jedan
kilogram pavlake razblažene sa malo ulja. Može da se koristi i razređeno kiselo mleko
umesto pavlake.
Pripremljeno testo ne treba da bude previše gusto ili previše retko. U testo se stavi kuhinjska
so. Tepsija se zagreje u pećnici ili pod sačom (prekrivenim žarom) i namaže se mašću
da se ne zalepi prvi red. Obično se postavlja u kružnom obliku. Peče se 3-5 minuta,
ali da ne porumeni. Onda se na to stave redovi, jedan po jedan pomoću kašike. Redovi
se zovu priganice. Testo se stavlja kašikom počev od spoljašnjeg kruga tepsije prema centru.
U sredinu se stavlja nekoliko redova u obliku jastuka na koje se slažu bočne priganice. Svaki red
priganica se peče nekoliko minuta. Na sloj priganica stavlja se, obično drvenom kašikom, kajmak
ili pavlaka, a zatim se na to stavljaju redovi ili priganice. I tako se nastavlja
do ispunjenja tepsije. Poslednji red se peče duže, sve dok ne porumeni i premaže
se pavlakom ili kiselim mlekom. Postupak pripreme, a potom i pečenja traje od 1-2 sata
u zavisnosti od toga za koliko ljudi se sprema. Flija se služi u tepsiji ili se seče u obliku trougla i
stavlja se u tanjire. Flija treba da se jede prstima. Redovi se dele jedan po jedan iz donjih slojeva.
Obično se jede dok je topla uz sir, kiselo mleko ili jogurt.
Za 4-5 osoba je potrebno:
1-2 kg brašna • 1 kg pavlake • kuhinjska so • pola kafene šolje ulja
Zeljanica sa kukuruznim brašnom i koprivom
Koriste se listovi koprive, sakupljeni u maju
ili junu. Nakon ovog perioda postaju gorki
i nisu ukusni. Koprive se beru u bašti ili polju,
uz pomoć rukavica. Dobro operemo koprive
hladnom vodom, malo ih zgnječimo, zavijemo
salvetom da ne opečemo ruke, sitno iseckamo,
skuvamo i, kada ih iscedimo, propržimo
na malo ulja. Nakon što ih sklonimo sa vatre
dodamo sir, mleko, jaja i so. U šerpu ubacimo
prosejano kukuruzno brašno i sa mlakom
vodom, masnoćom i soli umesimo testo srednje
debljine. Metnemo testo u posudu za pečenje
obloženom mašću i stavimo pripremljene
koprive. U to ubacimo, ručno sloj brašna,
pokvasimo vodom, poprskamo sa mašću
i ubacimo u rernu.
Za 4-5 osoba je potrebno:
2 šolje od čaja kukuruznog brašna • 1 kg kopriva • 2 kašike kravljeg sira • 1 jaje
2 šolje od čaja mleka • 2 šolje od kafe masti • so
132
Poljoprivreda
Proizvodi od mleka
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Mleko i mlečni proizvodi kao osnovne namirnice
u svakodnevnoj ishrani
1 - 2 nastavna časa
Razred
V – VII
Mesto
Hemijska laboratorija, tehnički kabinet
Nastavni materijali
Litar mleka, čaša pasterizovanog mleka (UHT — tretiranog
ultra visokom temperaturom), kvasac (ili neki prirodni jogurt),
staklene tegle, gaza, posuda za zagreavanje mleka, gusto
sito/cedaljka, različita pakovanja jogurta i mlečnih proizvoda
Nastavni predmeti
Priroda i društvo, Hemija, Istorija
Ciljevi nastave
Nastavne metode
2
Učenik/učenica treba da:
• nabroji vrste i ulogu mleka i mlečnih proizvoda koji
se koriste u svakodnevnoj ishrani;
• razume prednosti tradicionalnih načina proizvodnje
mleka i mlečnih proizvoda.
Vežbe, eksperimenti, diskusija, analiza teksta
Uvod
Kada govori o mleku, većina nas misli na kravlje mleko: krave se najviše uzgajaju za ovu svrhu.
U različitim zemljama širom sveta vrsta mlečnih proizvoda na tržištu najviše zavisi od postojećih
životinjskih vrsta. U Italiji ili Indiji, npr. značajan deo mlečnih
proizvoda dolazi od bufala/bizona. Ovčje mleko i sir popularni
su u celoj Evropi, dok se u mediteranskim zemljama češće
upotrebljava kozje mleko i sir.
Ljudi u Laponiji piju mleko irvasa, mleko lame pije se u Peruu,
neka arapska plemena koja žive u pustinji piju kamilje mleko;
a Mongoli piju kobilje mleko. Sastojci mleka različitih vrsta
životinja različitog su sastava, i sadrže promenljive količine vode,
masti, ugljenih hidrata, proteina i minerala. Ova razlika u sadržaju
čini njihov ukus i hranljivu vrednost različitom.
Aktivnosti
Vrste mleka
1
Objasnite učenicima da je životinjsko mleko postalo deo ljudske ishrane pre otprilike
11,000 godina, u vreme kada su ljudi počeli da uzgajaju životinje: krave, ovce i koze.
Verovatno je u to vreme slučajno otkriven i proces kiseljenja mleka. Takođe je otkriveno
da se zagrevanjem mleko zgrušnjava, što je dovelo do novih mogućnosti. Tokom vremena,
beli sirevi su čuvani u rasolu, ostavljani su da ubuđave, topljeni su, sušeni i dimljeni
(pogledajte istoriju sira Bri na kraju časa). Čini se neverovatno, ali Tatari su pronašli način
da kobilje mleko pretvore u čvrstu masu (kondenzovano mleko) još u 13. veku.
2
Pripremite četiri tegle kapaciteta 0,3-0,5 litara. Sipajte čašu sledećih tekućina u različite
tegle i obeležite ih:
• Tegla 1 (nekuvano mleko)
• Tegla 2 (mleko sa dodatim kvascem ili kašičicom jogurta)
• Tegla 3 (mleko sa kefirom*)
• Tegla 4 (pasterizovano mleko)
Proizvodi od mleka
133
2
Poljoprivreda
3
4
5
Pokrijte tegle gazom i ostavite ih u toploj, zamračenoj prostoriji na tri dana.
Sada uporedite sadržaje tegli: kakvi su mirisi i tekstura kiselog mleka, jogurta, kefira
i pasterizovanog mleka? Koje su razlike?
Kuvajte kiselo mleko na tihoj vatri dok se ne se formiraju ugrušci. Koje efekte ima toplota
na kiselo mleko?
Činjenice o mleku
1
Objasnite razredu da su mleko i mlečni proizvodi postali suštinski sastojak ljudske ishrane
širom sveta. Ze neke narode (npr. za Masai Afrikance), mleko je osnovna hrana.
Kinezi i Japanci, naprotiv, drže da je mleko neadekvatno u ishrani budući da je proizvod
životinjske sekrecije (izlučevina). Američki Indijanci, starosedeoci američkih kontinenata,
nisu koristili mleko — ovaj običaj doneli su evropski osvajači. Za mnoge ratarske nacije
mleko je simbol prosperiteta — na primer, biblijska zemlja „u kojoj teče med i mleko”.
Istaknite da i pored širokog prodora na tržište mleko i mlečni proizvodi, sveukupno,
gube svoje hranljive sastojke. Industrijsko gajenje životinja, njihova prehrana veštačkim
stočnim hranama, kao i transport, skidanje kajmaka, homogenizacija, pasterizacija
i hemijski aditivi neophodni za produžavanje životnog veka mleka — svi ovi faktori doveli
su do isporučivanja sve manje i manje adekvatnih proizvoda i pojavu mnogih alergijskih
reakcija. Jedno od rešenja jeste korišćenje što manje procesuiranog mleka, ali je najbolji
scenario kupovati mleko na organskoj farmi.
2
Pokažite učenicima različita pakovanja jogurta, kefira i drugih mlečnih proizvoda.
Neka ispitaju etikete, a zatim odgovore na sledeća pitanja:
• Koji sastojci se mogu nazvati aditivima?
• Ima li u jogurtu skroba ili želatina?
• Koje su prednosti pravljenja jogurta, kefira i usirenog mleka kod kuće? A koje od
kupovine mleka na organskoj farmi ili od izbegavanja upotrebe pasterizovanog mleka?
• Koji je praktičan razlog zbog kojeg jogurt kupujemo u radnji? (ušteda vremena,
pakovanje dozvoljava lakši transport, itd.)
• Pomenite da sve više ljudi danas zamenjuje kravlje mleko i industrijski proizveden
sir ovčjim, kozjim i sirom od bufala/bizona, zatim upotrebljavaju mlečne proizvode
poreklom sa organskih farmi ili zamenjuju kravlje mleko sojinim, a sir tofu sirom.
• Objasnite da neki vegetarijanci ne jedu žuti sir. Znaju li učenici zašto? (Enzim koji
se dobija iz stomaka teleta koristi se kao kvasac za proizvodnju ovog vrsta sira)
3
Pitajte učenike:
•
•
•
Prave li razliku između različitih vrsta sireva
(buđavi, beli, homogenizovani, topljeni, žuti, itd.)?
U koji od njih se aditivi ne dodaju? Od čega zavise
njihove nutricione/prehrambene vrednosti?
Pročitajte tekst Istorija sira Bri. Imajući u vidu ovu pričicu,
šta se može zaključiti o značaju proizvodnje sira
za istoriju čovečanstva?
U nastavku...
•
•
Predložite učenicima da kod kuće pokušaju sami da proizvedu jogurt i kiselo mleko, a zatim
da to i pojedu.
Posetite obližnju organsku mlečnu farmu ukoliko je to izvodljivo.
*kefir: napitak od fermentisanog mleka koji sadži 1 odsto mlečne kiseline, veliku količinu ugljen-dioksida
i zanemarljivu količinu alkohola (0.1-0.6%).
134
Proizvodi od mleka
Poljoprivreda
Godine 774 pri povratku iz bojnog polja
protiv Langobardija, kralja Frankovaca,
Karlo Veliki je boravio u mestu Bri
u blizini manastira Mo. Monasi su mu dali
da jede jednu vrstu sira koji je pojeo
zajedno sa omotačem. Od tog dana, kralj
je naredio monasima da svake godine
u glavni grad Ahen šalju dva tovara sira
Bri. Njegov sekretar, Ajnhard, primetio
je sličan događaj četiri godine kasnije
u južnoj Francuskoj, u ratu protiv Saracena.
Karlo Veliki je boravio u Ruergu, i bio
je oduševljen buđavim sirom proizvedenim
od ovčijeg mleka. Sir se fermentirao
u krečnjačkim pećinama Rokfortit, dok
je recept za njegovu proizvodnji poznat
još iz vremena antičkog Rima.
Radni list
Istorija sira Bri
Sir Bri iz Moa (brie de Meau) jedan
je od 500 poznatih vrsta francuskih sireva
koji datira iz ranog perioda početka
poljoprivrede i gajenja životinja od strane
monaha. Nakon dodavanja enzima i sušenja na vazduhu, sir se stavlja na ravnu površinu,
pokrivenu slamom i ostavlja da se osuši na strmoj kamenoj ploči. Kalup je suv posle 24 sata,
a zatim se sir posoli, osuši i okreće u određenim intervalima. Zatim se odnese u pećinu i ostavi
da fermentira za 4 do 7 nedelja. Finalni proizvod je veličine 37x3.5 centimetara i težak
je 3 kilograma. Za proizvodnju ovog sira potrebno je neobrađeno mleko sa masnoćom, najbolje
kravlje mleko u Normandiji.
Sir se pokriva zlatno ružičastom korom, njeni gornji slojevi su elastični i žuto — braon boje,
dok je sredina tečna i boje slonovače. Sir se može seći u komade ili se stavlja na pečeni hleb.
Vekovima se sir transportovao preko reke Marne do Pariza, gde su ulični prodavači najavljivali
njegov dolazak uzvikujući: „Sir iz Bria!” (Fromage de Brie). To je bio omiljeni sir kralja Čarlsa VIII
i Henrija IV. Luj XVI je platio životom ovaj sir. On je pronađen u kuhinji, koju nije mogao
da napusti na vreme, jer je hteo da pojede svoj komad sira.
Sir Bri je postao internacionalno poznat na Bečkom kongresu gde ga je austrijski kancelar
Meternih nazvao „princom sireva”. U avgustu 1792. kada su monasi iz manastira Mo ubijeni
od strane revolucionara Vladavine terora jedan od monaha na putu u Englesku se zaustavio
u Normandiji. On se zadržao u selu nedaleko od Vimutiesa. Tamo je ostao sve dok nije naučio
vlasnicu sobe u kojoj je boravio sve što je znao o siru. Mesto se zvalo Kamembert.
Poljoprivredna politika EU uništava tradicionalan način proizvodnje sira na seoskim farmama.
U poslednjih nekoliko godina proizvedeno je 6,000 tona sira Bri sa „garantovanim” poreklom,
i oko 18,000 tona sira Bri „industrijskog”, sumnjivog porekla.
Norman Davis, Evropa, objavio Znak, Krakov, 1999, 332-333.
135
3
Poljoprivreda
Život pčela
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Pčele i biljni svet.
2 školska časa
Razred
V – VII
Mesto
Učionica, na otvorenom (zelena površina ili bašta blizu škole)
Nastavni materijali
Van učionice: uveličavajuće staklo, kasetofon, kaseta
U učionici: Bumbarov let Rimskog-Korsakova, prazan ram
za košnicu sa saćem, sveća voštanica, uzorci meda, propolis
(pčelinja smola) u čvrstom i tečnom vidu, polen
Nastavni predmeti
Priroda, Biologija, Muzička kultura
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• zna ulogu i značaj pčela u prirodi;
• prepoznaje osnovne pčelarske proizvode;
• analizira razloge smanjenja pčelinjih populacija.
Izlaganje, posmatranje, diskusija, rad na terenu
Uvod
Pored proizvodnje meda i pčelinjeg voska, jedna od najznačajnijih aktivnosti pčele jeste
oprašivanje biljaka. Prema istraživanju napravljenom u Sjedinjenim Američkim Državama
iz 1984. godine, pčele i drugi slični insekti oprašuju jednu trećinu ukupne poljoprivredne
proizvodnje. Vrednost proizvoda (19 milijardi USD) dobijenih kao rezultat oprašivanja 140 puta
prevazilazi prihod pčelara
od prodaje meda
i pčelinjeg voska. Cifre su
slične u Kanadi i Evropi —
pčele donose dve milijarde
CAD (kanadski dolar)
i 4.7 milijardi EUR
poljoprivredi, što je 12 puta
veći prihod od onog koji
ostvaruju pčelari. Pčela
se proslavila ne samo zato
što proizvodi med, već
i zbog organizacije, čistoće,
hrabrosti i neverovatne
aktivnosti (vidi tekst Čistoća
u košnici). Pčela je jedini
insekt koji se nalazi
na heraldičkim grbovima
evropskih aristokratskih
porodica, a Napoleon Bonaparta ukazao joj je još veću čast postavljajući je na carski grb.
Znate li da je med bio jedini široko dostupni zaslađivač sve do 18. veka?
136
Život pčela
Poljoprivreda
Aktivnosti
3
Diskusija
1
Uprkos koristi od pčela, njihov broj se smanjuje svake godine. Dešava se da izumru
čitave vrste, a mnogima preti istrebljenje. Pogledajte navedena pitanja i prodiskutujte
o njima sa razredom:
P: Zašto se populacija pčela smanjuje?
O: Izvori hrane koje pčele koriste nestaju — sve je manje zelenih površina u gradovima
i mestima, zagađenje vazduha raste, a šire se i putne mreže. U poljoprivredi je sve manje
živica koje razgraničavaju polja, polja se sve češće spaljuju, upotreba insekticida
i pesticida je porasla i, konačno, raširena je praksa gajenja monokultura.
Pčele su takođe lovina drugih invazivnih insekata.
P: Koje su moguće posledice nestajanja pčela?
O: U mnogim regionima ima premalo pčela za adekvatno oprašivanje. Određene gajene
kulture takođe se suočavaju sa rizikom (npr. uljana repica, lucerka i detelina), kao i mnogi
drugi tipovi ukrasnog bilja. Nestanak određenih biljnih vrsta koje zavise od oprašivanja
takođe predstavlja naknadni problem za životnu sredinu.
P: Šta se može učiniti?
O: Neke kulture koje se gaje u staklenicima (naročito
paprike i paradajz) mogu se prekriti polietilenom
da bi se zatim upriličilo oprašivanje od strane pčela.
Uzgajivači i poljoprivrednici mogu kontaktirati
pčelinjak i ugovoriti isporuku pčela na njihova polja
ili u bašte u periodu cvetanja. U određenim periodima
godine, pčelari mogu transportovati porodice pčela
do područja u kojima ima medonosnog bilja.
2
Postarajte se da učenici razumeu izuzetno važnu ulogu
koju pčele imaju u poljoprivredi. Istaknite da celi ekosistem ima koristi od pčela, jer one doprinose razmnožavanju velikog broja biljaka
i doprinose biološkoj raznovrsnosti. One su nezamenjiv deo prirodnog ciklusa i bez
njih bismo bili znatno siromašniji.
Šta znamo o pčelama
1
Posle uvoda i diskusije pitajte učenike da prenesu neke svoje utiske i iskustva u vezi
sa pčelama. Pitajte sledeće:
• Gde i kada se pčele najčešće mogu sresti?
• Da li ste ikada videli pčelu drvenaricu koja gnezda pravi ispod zemlje, u šupljim panjevima
ili deblima, u senicima ili stajama, ispod streha?
• Kako izgledaju?
• Ko su prirodni neprijatelji ove porodice pčela?
Insekti koji važe za prirodne neprijatelje su obadi i ose.
Ptice i sisari su takođe pretnja. Uopšteno govoreći,
veće životinje predstavljaju veću opasnost za košnice.
2
U nastavku diskutujte sa učenicima o sledećim
pitanjima:
• Da li je neko od vas ikada bio u poseti pčelinjaku?
• Da li ste videli šta se nalazi u košnici ili posmatrali kako pčele ulaze u košnicu?
(na ulazu su čuvari, a pčelinji „ples” ukazuje na to da je košnica puna nektara)
• Da li ste videli kako se uljezi izbacuju iz košnice i da li ste bili u prilici da vidite kako
pčelari skupljaju (vrcaju) med?
Život pčela
137
3
Poljoprivreda
U polju
1
Izaberite sunčani prolećni dan da posetite polje
u cvatu, prirodnu zelenu površinu, baštu ili park —
negde gde raste divlja zova, drvo oraha, limuna
ili bagrema. Upozorite učenike da ne uznemiravaju
ili ne hvataju pčele u poslu. Podelite učenike
u parove ili grupe od po troje. Odaberite mesta
za posmatranje. Pažljivo posmatrajte kako pčele
prikupljaju polen i nektar. Koristite uveličavajuće
staklo samo da bi kratko i iz blizine bacili pogled
na njihova tela. Pokušajte da prepoznate što više
pčela, razlikujući medonosne od drvenarica
(razlikuju se po veličini, obliku i boji). Pokušajte
da izbrojite pčele koje su aktivne u okviru vaše zone posmatranja. Koje biljke one najradije
posećuju? Da li cvetovi ovih biljaka imaju jak „medeni” miris ili im je, pak, boja upadljiva?
Pogledajte pažljivo korpice na stražnjim nožicama pčele. Jesu li prazne ili imaju tačkice
polena? Pokušajte da snimite različite vrste zujanja koje pčele poizvode.
2
Kada se vratite u učionicu, pustite zvuke insekata koje ste snimili, a zatim poslušajte
kompoziciju Bumbarov let. Koliko je učenicima potrebno da razlikuju zvukove koje
proizvode insekti, u odnosu na muzičku kompoziciju? Neka učenici uporede ova dva
snimka i neka podele svoje utiske.
Imaš li oštro oko?
1
Osmotrite unutrašnjost košnice i pitajte učenike:
•
•
•
2
Koliko ćelija/stanica ima unutar 100 kvadratnih centimetara košnice?
Kog oblika su ćelije?
Zašto je u preseku ćelije šestougao/heksagon, a ne, na primer, kvadrat ili krug?
Da li je ovo primer optimalne upotrebe prostora i materijala u košnici, i da li olakšava
pristup samoj ćeliji? Kako su ova dva elementa povezana?
Načinite crtež površine saća. Pored njega nacrtajte kako bi ono izgledalo ako bi ćelije
bile kvadratnog ili kružnog oblika. Koliko bi pčelama trebalo materijala da bi dobile
identičnu zapreminu prostora?
Pogledajte tekst Čistoća u košnici, a zatim podelite radni list Pčelarski proizvodi
sa strane 140.
U nastavku...
•
138
Ako je izvodljivo, organizujte posetu obližnjem pčelinjaku.
Život pčela
Poljoprivreda
Čistoća u košnici
3
Porodicu pčela čini približno 50,000 jedinki
koje žive zajedno u koncentracijama koje nisu
uporedive ni sa čim u ljudskom okruženju.
Pa, ipak, pčelama uspeva da svoje okruženje
održavaju u vrlo dobrom redu. Zajednica
reguliše toplotu i vlagu u košnici, uklanja
uginule pčele i — što je veoma važno — ne
dozvoljava razvijanje mikroba koji napadaju
ne samo pčele, već i njihove rezerve hrane.
Pčele skladište med kao rezervu za periode
kada nema cvetanja i nektara. Med je osnovna
hrana pčela, pa uobičajena kolonija uvek
ima na raspolaganju između 7 i 45 kilograma
meda u rezervi. Da prežive zimu, pčelama
je potrebno između 20 i 25 kg meda. Izvor
proteina je polen čije su rezerve 0.5-7 kg. Med i polen su jedina hrana koja se skladišti
u ćelijama saća. Med, koji se uglavnom sastoji od šećera i polena, bogat je mastima
i proteinima, a predstavlja i vrlo primamljiv izvor hrane za mnoge druge životinje. Zato
je za zajednicu pčela od ključnog značaja zaštita od velikih životinja i parazita. Jedan
od načina zaštite jeste pčelinja žaoka. Čak i zimi, kada je previše hladno za letenje, pčele
mogu izbaciti svoje žaoke. Masa pčela, sklupčana u loptu i sa izbačenim žaokama kao
bodljama ježa, nateraće i najgladnijeg napadača da odstupi i razmisli još jednom.
Ako ubacimo vlat trave ili slamčicu u košnicu, ona će biti izbačena za najviše pet
minuta. Štaviše, ako je „uljez” dovoljno mali da ga pčela može sama izneti i leteti
sa njime, ona će ga odneti na udaljenost 15-20 m i tamo ga se otarasiti. Ako je previše
težak, pokušaće da ga pomeri makar nekoliko metara dalje vukući ga po zemlji. Obično
će na izbacivanju stranog tela raditi nekoliko pčela i to na smenu. Za pčele
je održavanje čistoće u košnici prioritet, i ako je potrebno nešto počistiti prekida
se svaka aktivnost. Pčele takođe preduzimaju sve sanitarne mere predostrožnosti —
one skupljaju smolu četinara. Ova supstanca, zvana propolis, služi zaštiti košnice
na nekoliko načina. Prvo, smole sadrže terpene koji ubijaju mikrobe ili zaustavljaju
njihovo razmnožavanje. Drugo, propolis se koristi za začepljenje pukotina i uglačavanje
grubih površina u košnicama gde mogu da se zavuku bakterije, gljive ili mali insekti.
Ova tehnika takođe čini životni prostor mnogo udobnijim.
Životni vek pčele radilice je otprilike šest meseci. Smrtnost u koloniji u aktivnoj sezoni
može da premaši i broj od 1,000 pčela dnevno. Ipak, ni na zemlji, ni blizu ulaza
u košnicu nećemo naći više od jedne ili dve mrtve pčele. Najveći broj pčela umire
na otvorenom — one ne proživljavaju svoje stare dane u povlačenju iz sveta i odmoru,
već naprosto rade dok ne padnu. Laboratorijska istraživanja pokazuju da odrasle pčele
mogu oboleti od raznih bolesti, uključujući i one zarazne. Činjenica da toliki broj pčela
umire daleko od košnice verovatno predstavlja još jedan od mehanizama odbrane
košnice. Kada se dogodi da pčela umre u košnici, ona postaje strano telo — radilice
je odvlače do izlaza, a zatim se odnosi na bezbednu udaljenost od košnice. Pčele nisu
preterano zainteresovane za uvođenje reda oko košnice, već isključivo za situaciju
u samoj košnici. Tako se košnica održava stalno čistom.
Život pčela
139
Radni list
Poljoprivreda
Pčelarski proizvodi
Pčelinji vosak je proizvod žlezda pčela radilica i drvenarica. On je osnovni sastojak saća.
Pčelinji vosak se koristio za pravljenje sveća stotinama godina. Njime se štiti površinski sloj
nameštaja, a koristi se i u procesu konzervacije istorijskih spomenika.
Med može biti monoflorni (od jedne vrste biljaka) ili poliflorni (od više vrsta biljaka). Med
od heljde, uljana repice i bagrema jeste primer monoflornog meda. Cvetni nektar nije jedina
sirovina za proizvodnju meda. Pčele proizvode dragoceni vid meda od medljike (medne rose)
— slatkih kapi soka koje se formiraju na lišću ili drugim delovima određenih biljaka kada
je toplo. „Mana” se na biljkama formira posredstvom biljnih vaši (aphids) koje sisaju slatki
sok biljki, ali kada ne uspevaju da ga u potpunosti iskoriste, izbacuju ostatak na latice u vidu
slatkih kapi. „Brzi” med se dobija uz malu ljudsku pomoć — određene porodice pčela
navikavaju se da koriste šećerni sirup i razne biljne mešavine. Kvalitet meda ne zavisi samo
od tipa nektara, već i od sadržaja propolisa i polena, koji se rastvaraju u vodi. Da bi se sačuvao
ukus i hranljive vrednosti, med ne treba pregrejavati (55 Celzijusovih stepeni). Kada se doda
u vruće napitke, med gubi mnoge vitamine i enzime i zapravo igra ulogu običnog zaslađivača.
Propolis (pčelinja smola) je smolasta masa, obično žućkasto-zelene ili braon boje,
rastvorljiva u vodi. Ako kojim slučajem žaba ili miš uginu u košnici, pčele će prekriti leš ovom
posebnom supstancom (propolis znači „za zaštitu ljudi”) pre nego telo istruli. Ovako
se uklanjaju svi neprijatni mirisi i sprečava razmnožavanje bakterija u populaciji pčela.
Ako iskapate nekoliko kapi propolisa u čašu ili na list papira i ostavite da se osuše, posle
nekog vremena i čaša i papir izgledaće kao da su prekriveni tankim slojem žućkastobraonkastog laka. Pokušajte da ga operete vodom. Šta se dešava sa slojem propolisa?
Ljudi koriste propolis kao prirodni antibiotik — nerastvorljiv u vodi, pogodan je u oblozima
ili zavojima za površinske rane, ogrebotine, opekotine, ujede insekata, itd. Ne preporučuje
se ljudima koji su alergični na pčelarske proizvode.
Pčelinji prašak se formira od tačkica polena koje se zadržavaju na telu i nogicama pčela.
Pčele mešaju ove tačkice sa medom i nektarom, prave male kuglice smeše i ubacuju
ih u korpice na svojim stražnjim nogama. Bogat je proteinima i vitaminima, ali je njegov
biološki uticaj na ljude još uvek predmet diskusija među stručnjacima.
Matični mleč je sekret koji se ispušta iz žlezde u gornjoj vilici pčela koje vode brigu
oko uzgoja novih pčela (pčela od 5 do 15 dana starosti koje ne lete). Ima veliku hranljivu
vrednost i sadrži vitamine i hormone. Pčele koje hrane leglo obezbeđuju hranu larvama
radilica i trutova prvih dana njihovog života, kao i larvi matice (kraljice pčela) tokom prvih
pet dana. Hranjenje matice se nastavlja, čak i kada izleže jaja.
140
Šumarstvo
1
Šumo moja, lepotice!
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Značaj šuma za životnu sredinu i čoveka
Tri školska časa
Razred
V – VII
Mesto
Učionica, na otvorenom (najbliža šuma)
Nastavni materijali
Video materijal Zeleni paket
Nastavni predmeti
Biologija, Geografija, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• razume značaj i ulogu šume;
• rezimira opasnosti koje prete životnoj sredini
od eksploatisanja šuma;
• analizira mogućnosti zaštite šuma od preterane
ekonomske i rekreativne upotrebe.
Izlaganje, rad na terenu, diskusija, video prezentacija
Uvod
Šume ispunjavanju brojne funkcije. Na prvom mestu, one štite i stvaraju prirodne sirovine. Kroz
proces fotosinteze, šume obnavljaju zalihe kiseonika u atmosferi apsorbovanjem atmosferskog
ugljen-dioksida i ublažavaju efekat staklene bašte. Šume obezbeđuju životne uslove za mnoge
vrste biljaka i životinja i, na taj način, štite i održavaju raznovrsnost prirode. Šume su barijera
zagađenju od buke, i ujedno zaštita od jakog vetra, prašine i gasova. One regulišu izlivanje reka,
ublažavaju uticaj visokih i niskih temperatura i sprečavaju eroziju zemljišta. U obavljanju ovih
funkcija šume stabilizuju klimatske uslove i uobličavaju pejzaž. Šume su pogodna područja
za odmor i rekreaciju.
Šumo moja, lepotice!
141
1
Šumarstvo
Aktivnosti
Za šta se sve koristi drvo?
1
Neka učenici na tabli nacrtaju drvo sa lepo razvijenom krošnjom. Zatim neka nacrtaju
i njegovo korenje.
2
Odgovorite zajednički na sledeća pitanja:
•
•
•
3
Podsetite učenike na sledeće:
•
•
•
•
•
4
Šta dobijamo od drveća? (voće, koštunjavo voće, med, lekove, itd.);
Za šta se sve koristi drvo? (za građevinski materijal, potpalu, izradu alata, kao stanište
životinja, u kulturi i ceremonijama nekih naroda, itd.);
Šta smo zaboravili? (drveće obezbeđuje mesto za odmor ili sklonište, u jesen lišće
otpada i pretvara se u humus).
Procesom fotosinteze, zelene biljke apsorbuju
ugljen-dioksid i obezbeđuju nam kiseonik
neophodan za disanje. Manje stabala značiće
više ugljen-dioksida u atmosferi i jačanje efekta
staklene bašte.
Korenski sistem drveta, manjeg rastinja i trave štiti
zemlju od erozije i sprečava nastanak pustinje.
Biljke upijaju višak vode i tako sprečavaju poplave.
Njihovo korenje zadržava vodu i hranljive
supstance i tako sprečava eroziju zemljišta.
Prisustvo vegetacije određuje udeo vlage u nekom regionu.
U zaključku, istaknite da je čuvanje i proširivanje zelenih površina najvažniji način borbe
protiv dezertifikacije i erozije. Ovaj postupak takođe usporava klimatske promene.
Šume i industrijske aktivnosti
142
1
Obasnite da šume obezbeđuju ogromne prihode od drvne građe za izgradnju, bio-mase
za goriva, kaše za papir, sastojaka za lekove i mnoge druge proizvode. Mnoge šume
se koriste za potrebe rudarstva, ispaše i gajenje stoke. Širom sveta oko polovine šume
isečene godišnje koristi se za potpalu, za grejanje i kuvanje, naročito u manje razvijenim
zemljama. Deo drva spaljuje se direktno, a deo se pretvara u ugalj, koji je u širokoj upotrebi
u urbanim naseljima i u nekim tipovima proizvodnje. Trećina godišnje seče drva na svetskom
nivou koristi se za preradu u građevinske materijale, kao što su drvna građa, šper ploče,
slojevite table, furniri i iverice. Jedna šestina se pretvara u kašu i koristi za proizvodnju papira.
2
3
Prikažite video materijal Ogoljene šume.
4
Prodiskutujte i napišite na tabli koje druge gubitke bi ljudi pretrpeli od nerazumnog
korišćenja šuma (povećana erozija zemljišta, gubitak lepote pejzaža, smanjivanje turističkih
sadržaja, negativan uticaj na biodiverzitet, itd.) Pogledajte informacije ponuđene u poglavlju
Šumarstvo na CD-ROM-u.
5
Prikažite razredu video isečak Recikliranje i razgovarajte o značaju drvene kaše
za proizvodnju papira.
Razmotrite film u svetlu nezakonite seče. Pitajte učenike za slične slučajeve koji
su im poznati iz ličnog iskustva ili o kojima su saznali preko medija. Pomognite učenicima
da uvide da iako neodrživo korišćenje šuma može trenutno doneti veliki profit, ipak
će uništiti mogućnost za postepen i dugoročan priliv prihoda u budućnosti.
Šumo moja, lepotice!
Šumarstvo
Šume i rekreacija
1
Objasnite da je značaj šuma kao izvora rekreacije izrazito porastao u poslednje
dve decenije širom cele Evrope. Šume obezbeđuju mnoge koristi koje su ljudima
neophodne, a koje se ne mogu izraziti novcem, naročito za one ljude koji žive u stresnim
okruženjima modernih industrijalizovanih zemalja. Uticaj rekreacionih aktivnosti išao
je kako na ruku, tako i na štetu šuma. Uopšteno govoreći, javila se tendencija za brigom
i očuvanjem šuma sa visokim biodiverzitetom, što je ohrabrilo pokušaje očuvanja i zaštite
divljeg sveta i pomoglo smanjenju gubitka šuma usled urbanizacije i razvijanja putnih
mreža. Pa ipak, kada učestalost posetilaca i turista postane prevelika, problemi erozije
javljaju se duž pešačkih staza. Uznemirava se divlji životinjski svet, biljke, izdanci se gaze,
a ujedno se i akumulira đubre.
2
Prošetajte u mislima po nekim od najznamenitijih planinskih oblasti u našoj zemlji.
Nabrojte njihova imena na tabli i zabeležite njihove karakteristike, a zatim i uticaj strane
drvne industrije, turizma, zimskih sportova, ispaše stoke, izgradnje objekata ili puteva
na šumske eko-sisteme.
3
4
Pokrenite slobodnu diskusiju o šteti koja se nanosi životnoj sredini šetnjom kroz šumu.
Napišite odgovore na tabli.
1
Podelite radni list Dok šetam po šumi.
U nastavku...
•
Održite takmičenje za najbolji poster koji predstavlja ulogu drveća.
•
Organizujte izložbu najboljih postera.
•
Naučite stihove A. Deve Vreme cveća.
Vreme cveća
Posadimo svi po jedno drvo
I svako drvo će doneti pticu
I sve ptice će doneti pesmu,
I svaka pesma zadovoljstvo,
Čist vazduh u pluća,
A svaki list sa svojim životom,
Prašinu iznad tebe — čeka,
Kao kišobran samo je potrebno —
malo pažnje,
Malo kulture — i malo volje…
Da se spusti planina u grad.
Šumo moja, lepotice!
143
Radni list
Šumarstvo
Dok šetam po šumi
Dok šetate po šumi treba da se pridržavate nekoliko jednostavnih pravila kako biste umanjili
vaš uticaj na životnu sredinu.
• Ostanite na obeleženim stazama i u malim grupama.
• Izbegavajte osetljiva područja, naročito močvarna, kao i nestabilne padine.
• Odmarajte se samo na onim površinama gde vaše prisustvo neće oštetiti
vegetaciju.
• Kampujte na samo za to određenim površinama, po mogućstvu
u kampovima.
• Naučite koje su životinje autohtone i izbegavajte njihovo uznemiravanje.
• Ne približavajte se životinjama nakon što su postale svesne vašeg prisustva.
• Ostavite životinje da se hrane svojom prirodnom hranom. Dajući im ljudsku
hranu možete poremetiti njihovu ishranu i ponašanje.
• Pažljivo rukujte vatrom.
• Neka vatra izgori u potpunosti, da ostane samo beli pepeo i sačekajte
da se potpuno ohladi.
• Sve što je za pranje, perite na najmanje od 100 metara udaljenosti
od najbližeg izvora.
• Koristite sapun što manje.
• Na odgovarajući način odlažite smeće i otpadnu vodu.
• Đubre koje ste napravili ponesite kući.
• Uzdržite se od branja cveća.
144
Turizam
1
Invazija turista
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Ponašanje turista, potencijalna opasnost za prostor
Nekoliko školskih časova, u zavisnosti od ciljeva ekskurzije
i jedan čas u učionici
Razred
VI – IX
Mesto
Učionica, na otvorenom (planine, šuma ili park)
Nastavni materijali
Plastične kese, listovi papira, foto aparat, isečci iz novina
i brošura turističkih agencija, video materijal Zeleni paket
Nastavni predmeti
Građansko vaspitanje, Geografija, Biologija
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• prepozna štetu koju turizam može naneti životnoj sredini;
• nauči kako da se ponaša u odnosu na prirodu za vreme
ekskurzije.
Ekskurzija, posmatranje, diskusija
Uvod
Turistička odredišta su obično koncentrisana u blizini planina ili vodenih površina, ili u gradovima
sa značajnim istorijskim spomenicima. Veliki broj hotela, restorana, kafea i prodavnica suvenira
predstavljaju pravu turističku infrastrukturu na ovim mestima. Ovakvo stanje stvari, u celini, vodi
degradaciji prirodne sredine u planinskim i obalskim regionima i, u mnogim slučajevima, počinje
da nalikuje onom uništenju kojem smo svedoci u gradovima i velegradovima.
Invazija turista
145
1
Turizam
Masovni turizam povećava zahteve za električnom strujom, vodom, proizvodima široke potrošnje,
kao i za kapacitetima poput aerodroma, puteva i parkirališta, te razvijenom mrežom turističkih
destinacija. Rezultat ovog trenda su povišeni nivoi opasnih supstanci, buke i uništenja životne
sredine. Zbog svega navedenog, masovni turizam se smatra agresivnim vidom turizma,
pa opisi kao: „invazija” ili „horde” koji se često koriste u svakodnevnom govoru, zapravo verno
odslikavaju atmosferu koja preovlađuje u popularnim odmaralištima za vreme sezone.
Koristite poglavlje Turizam sa CD-ROM-a za dodatne informacije.
Aktivnosti
Šetnja
1
Organizujte šetnju u obližnjem seoskom području. Objasnite učenicima da je odmor
u prirodi veoma važan deo u životima mnogih ljudi. Evropljani upotrebljavaju značajan
deo vremena i novca na putovanja. Turizam je tako postao veoma važan ekonomski sektor
i izvor prihoda za veliki broj ljudi koji žive u turističkim regionima. Napomenite da mnogim
turistima, nažalost, nedostaje odgovoran stav prema prirodi iz čega proizilazi značajna šteta.
2
3
Uberite vlat trave i zgužvajte list papira. Bacite ih na zemlju. Pitajte učenike da li ovakvo
ponašanje ima uticaja na okolinu.
4
5
Neka učenici otvore svoje rance i opišu njihov sadržaj jedni drugima. Pitajte ih šta
im od toga neće biti potrebno posle ekskurzije i šta će uraditi sa tim.
6
7
Tokom ekskurzije recite učenicima da obrate pažnju na stanje područja i nivo njegove
zagađenosti. Najizrazitiji primeri mogu se slikati foto-aparatom ili se nacrtati.
8
Predstavite učenicima neke od najozbiljnijih opasnosti koje prete zaštićenim područjima,
koristeći infomacije iz teksta Tragovi sa strane 148. Diskutujte o nekim mogućim rešenjima.
Recite učenicima da se rastrče u svim pravcima u razdaljini oko 100 metara i da pronađu
primere zagađenja životne sredine. Neka opišu rezultate istraživanja i odgovore na sledeće:
• Ko je kriv za zagađenje?
• Šta se može učiniti da se ono spreči?
Tokom ekskurzije kažite učenicima da obrate pažnju i odluče koje je đubre najčešće.
Ko ga je bacio?
• Neka učenici pokupe sve đubre koje primete duž puta.
• Pitajte učenike šta će da urade sa đubretom pošto su ga skupili. Da li će ga baciti
u kante ispred svojih kuća? Recite im da je to upravo ono što mladi ljudi u mnogim
evropskim zemljama rade.
Pokrenite diskusiju na osnovu njihovih posmatranja i organizujte izložbu. Razgovarajte
o mogućnostima postavljanja informacija ili uputstava na početnim tačkama turističkih
odredišta sa obaveštenjima o zanimljivim prirodnim lepotama, vidovima javnog saobraćaja,
kao i informacijama o radnjama, restoranima i drugim stvarima koje mogu biti interesantne
za turiste.
Masovni međunarodni i seoski turizam
1
2
146
Nedelju dana unapred kažite učenicima da potraže turističke oglase u novinama — oglase
koji reklamiraju poznata odmarališta u zemlji ili inostranstvu.
Za vreme časa, analizirajte brošure koje su prikupili učenici. Zapazite šta učenici smatraju
turističkom atrakcijom. Da li su odredišta primamljiva zbog prirodnih ljepota ili predstavljaju
standarde masovnog turizma, koje definiše broj zvezdica hotela i kvalitet usluge? Obratite
pažnju na razlike (ako uopšte postoje) između brošura.
Invazija turista
Turizam
3
4
Podelite radni list Poređenje masovnog i seoskog turizma i zamolite učenike da iznesu svoje
utiske.
1
Započnite slobodnu diskusiju na sledeće teme:
•
•
Koji je efekat masovnog turizma na životnu sredinu?
Šta učiniti kako bi se umanjili negativni uticaji?
Vikend
Prikažite video materijal Vikend. Prodiskutujte njegov sadržaj i pokušajte da formulišete glavne
poruke filma.
U nastavku...
•
Objavite letak ili brošuru sa tekstovima, fotografijama ili crtežima koji izražavaju poruke
naučene na prethodnom času.
Invazija turista
147
1
Turizam
Tragovi
Opasnosti sa kojima se suočavaju zaštićena područja
Priroda i parkovi prirode ugroženi su povećanim brojem posetilaca, njihovim zahtevima
za odmor na otvorenim površinama i širenjem turističkih uslužnih objekata. Broj turista
naročito je visok u špicu sezone (obično u julu i avgustu).
Većina posetilaca zaštićenih područja dolazi u dnevnu posetu kolima. To rezultira
problemima sa parkingom, kilometarskim saobraćajnim gužvama i izrazitom povećanju
zagađenosti.
Netaknuta priroda privlači turiste. Ovo, međutim, vodi uznemiravanju životinjskog sveta
(smanjuju se mirni prostori za odgajanje mladih) i njihovom nestajanju. Drugi ozbiljan
problem je erozija, a zatim i uništenje biljnih vrsta usled planinarenja i planinskog
biciklizma.
Turistička industrija — činjenice i brojke
Svake godine preko 500 miliona ljudi putuje u inostranstvo na odmor, što je otprilike
8 odsto ukupne svetske populacije.
Blizu 7 odsto stanovništva zaposleno je u turističkom sektoru.
Turizam generiše 6 odsto ukupnih svetskih prihoda.
Neumeren razvoj
Izgradnja velikih hotela i drugih objekata za odmaranje turista, osim uticaja na lokalnu
arhitekturu i pejzaž, bezuslovno je uticala na uništavanje prirodnih lepota i okoline.
Nedostatak kanalizacije i prerade otpadnih voda
Samo 30 posto gradskih otpadnih voda koje se ulivaju u more iz primorskih gradova
Mediterana prolaze kroz tretman i pročišćavanje. Kao rezultat nedostatka kanalizacije
i prerade otpadnih voda, neke mediteranske plaže ne ispunjavaju higijenske uslove
za posetu turista.
Preuzeto iz: Životna sredina Evrope, IV deo, Turizam i odmor
148
Invazija turista
Turizam
MASOVNI TURIZAM
SEOSKI TURIZAM
Putovanje na odredište
• Udaljenost od nekoliko stotina do nekoliko
hiljada km
• U najvećem broju slučajeva stotinak km
• Prevoz: avion, automobil, voz
Smeštaj
• U većini slučajeva hoteli su van grada,
sa bazenima, sportskim terenima, tržnim centrima
• Smeštaj u seoskim domaćinstvima
• Jeftiniji
• Skup
Radni list
Poređenje masovnog i seoskog turizma
Hrana
• Hrana je transportovana iz udaljenih regiona do
turističkog mesta
• Deo hrane je proizveden na licu mesta i, veoma
često, prema pravilima organske (ekološke)
poljoprivrede
Turističko odredište/destinacija
• Područje uređeno prema turističkim zahtevima.
Prirodne lepote su uništene izgradnjom turističkih
objekata, puteva, skijaških staza (infrastrukturom)
koje su štetne po eko-sisteme, npr. skijanje,
sportovi na vodi.
• Prirodna seoska sredina, sa jedinstvenim
ekološkim i lokalnim običajima i navikama sela
Načini provođenja slobodnog vremena
• Zavisno od mesta gde se provodi odmor
• Odmor, biciklizam, jahanje, planinarenje,
poljoprivredne aktivnosti
Organizator
• Hoteli i objekti su u većini slučajeva u vlasništvu
većih preduzeća ili privatnih lica. Učešće lokalnog
stanovništva u dobiti je ograničeno. Putničke
agencije, takođe, žive od masovnog turizma.
• Investitor i vlasnik turističkog objekta je gazda.
Prihod se ne rasipa van određene oblasti.
Kontakti sa lokalnim stanovništvom
• Turisti su klijenti
• Turisti su gosti
Saznajne prednosti
• Zavisi od mesta gde se provodi odmor.
Bliže upoznavanje sa prirodom i lokalnim
običajima i navikama.
149
Klimatske promene
Uništavanje
ozonskog omotača
Globalni izazovi
Zakiseljavanje
Mora i okeani
Klimatske promene
Klimatske promene 153
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Klimatske promene”
Uništavanje ozonskog omotača
Smanjenje ozonskog omotača
157
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Ozi Ozon”
Zakiseljavanje
Kisele kiše
162
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Kisele kiše”
Mora i okeani
Zaštita Jadranskog mora
165
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Morski ratnici”
„Kap u moru”
Radni list
Tuvalu: prva žrtva klimatskih promena 156
Sunce i zdravstveni rizici 161
Šta može učiniti jedno društvo 164
Podaci o Jadranskom moru 168
Klimatske promene 169
Klimatske promene
1
Klimatske promene
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Posledice ispuštanja hemijskih supstanci u atmosferu kao
rezultat ljudskih aktivnosti mogu dovesti do nepopravljivih
negativnih promena u klimi planete.
2-3 školska časa
Razred
VII — IX
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Tabla sa papirima za pisanje, video materijal Zeleni paket;
za eksperiment: dve velike plastične čaše ili posude, kocke
leda, dva termometra, tanka polietilenska folija/najlon
ili celofan, dve lampe sa sijalicama jednake snage
Nastavni predmeti
Hemija, Biologija, Fizika
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• objasni kako atmosfera reguliše temperaturu Zemlje;
• analizira posledice koje klimatske promene imaju na ljude
i životnu sredinu;
• uporedi uloge koje svaki pojedinac ima u prevazilaženju
posledica.
Izlaganje, diskusija, eksperiment, kooperativno učenje,
video prezentacija
Uvod
Efekat staklene bašte oduvek je prisutan. Zbog njega je klima na Zemlji toplija nego što bi bila
da nema atmosfere. Energija Sunca dolazi do Zemlje i zagreva je. Zemlja reflektuje ovu energiju
Klimatske promene
153
1
Klimatske promene
i pretvara je u infra-crveno zračenje (toplotu). Usled dejstva gasova staklene bašte u atmosferi koja
okružuje našu planetu kao pokrivač, deo reflektovane energije ostaje zarobljen i nikada ne napušta
Zemlju. Na taj način Zemlja ostaje mnogo toplija nego slične planete koje nemaju atmosferu.
Godine 1896. švedski hemičar Svante Arhenijus predvideo je da će industrijske aktivnosti imati
uticaja na globalne klimatske prilike. Od tog vremena, brojni laboratorijski eksperimenti,
kao i atmosferska merenja potvrdili su ovu prognozu.
Pre Industrijske revolucije koja je počela sredinom 18. veka, privrede su većinom zavisile
od poljoprivrednih i trgovačkih delatnosti nižeg intenziteta. U kasnijim vremenima, procesi
tehnoloških otkrića, izgradnje fabrika za masovnu proizvodnju, te mehanizacija poljoprivrede
sa ogromnom proizvodnjom doveli su do pojačanog zagađenja i proizvodnje gasova staklene bašte
kao što su ugljen-dioksid, azotni oksidi, freon i metan. Ovi gasovi zarobljavaju sunčevu energiju
i povećavaju temperaturu Zemljine atmosfere. Ovaj efekat naziva se „efekat staklene bašte”.
Aktivnosti
Efekat staklene bašte
Objasnite učenicima efekat staklene bašte koristeći informacije iz uvoda i iz poglavlja Klimatske
promene sa CD-ROM-a.
Model Zemlje
Načinite model Zemlje osvetljen Suncem, kada se reflektovana toplota apsorbuje u delovima
atmosfere.
1
2
3
4
Nabavite predmete potrebne za eksperiment: tegle, lampu i polietilensku foliju/najlon.
5
Diskutujte o razlikama koje ste uočili u odnosu na dve tegle. Ovaj eksperiment je prepisan
iz uputstva za učitelje Veze (Connections), Sejnt Pol, SAD.
Postavite termometar u tegle. Prekrijte jednu od tegli najlonom (ovako ćemo dobiti
povećanu koncentraciju gasova staklene bašte koji prekrivaju Zemlju).
Osvetlite obe tegle na isti način, koristeći dve podjednako snažne sijalice koje ćete postaviti
na udaljenosti od 20 do 30 cm (one će predstavljati Sunce).
Beleži rast temperature na svakih pet minuta u trajanju od pola sata. Uporedite i komentarišite
rezultate. Ponovite eksperiment pošto ste u tegle stavili isti broj kocki leda. Možete dodati
i nekoliko kamenčića, kako biste simulirali podizanje nivoa vode, čiji je uzrok topljenje polova.
Gledanje video materijala
1
Prikažite film Klimatske promene koji je uključen u video materijal. Odgovorite na sledeće
pitanje:
Koje su verovatne posledice po Zemlju ako se globalno zagrevanje nastavi? (topljenje
polova i glečera na visokim planinama, podizanje nivoa okeana, učestale poplave,
katastrofe, itd.). Napišite odgovore na tabli.
2
Podelite učenicima primerke radnog lista Klimatske promene. Neka dobrovoljac pročita tekst
naglas. Nakon toga zamolite učenike da podele svoje utiske i osećanja.
Šta da radim?
154
1
Organizujte diskusiju. Koji su mogući načini za umanjenje opasnosti od globalnog zagrevanja
i promene klime? (obnova šuma za tretman ugljen-dioksida, pretvaranje organskog otpada u
kompost, umesto njegovog spaljivanja, razumno korišćenje automobila i davanje prednosti
biciklima i javnom transportu, efikasna upotreba energije u domaćinstvu, itd.)
2
Više informacija potražite na CD-ROM-u. Napišite sugestije na tabli.
Klimatske promene
Klimatske promene
U nastavku...
•
•
1
Recite učenicima da svoja nova saznanja podele sa ukućanima. Neka porodice samostalno
razmisle o načinima za poboljšanje energetske efikasnosti domaćinstva, razumnoj kupovini,
upotrebi prevoza, itd.
Organizujte aktivnosti (npr. sađenje stabala) i pobrinite se da napravite plan o njihovom
održavanju u budućnosti.
Klimatske promene
Činjenice:
•
•
•
•
•
•
Prosečna temperatura zemljine površine porasla je od 0.4 do 0.6 stepeni Celzijusovih
od kraja 19. veka.
10 najtoplijih godina 20. veka zabeležene su u 15 poslednjih godina prošlog veka.
1998. je najtoplija godina od kada se beleži temperatura
Padavine na svetskom nivou (iznad kopna) povećane su za oko 1 odsto.
Snežni pokrivač u severnoj hemisferi i sante leda na Arktiku se smanjuju.
Nivo svetskog mora porastao je za 15-20 cm tokom prošlog veka. Otprilike 2-5 cm
ovog rasta ima uzrok u topljenju glečera, a 2-7 centimetara u ekspanziji morske vode,
usled povišenih temperatura vode.
Uticaj na zdravlje
Povećanje temperature na globalnom nivou može imati negativan uticaj
na ljudsko zdravlje. Više temperature su odlična podloga za širenje populacija
komaraca koji prenose bolesti u nova područja, kao i infektivne bolesti, kao što
su: encefalitis, malarija i denga groznica.
Osim toga, više temperature u letnjim mesecima sigurno bi uzrokovale veći broj smrti
usled vrućine. Prirodne katastrofe, recimo poplave, postale bi učestale. U siromašnim
zemljama neishranjenost i glad mogle bi porasti zbog suša i drugih nepovoljih klimatskih
promena za uzgoj žitarica.
Uticaji na životnu sredinu
Promena temperature i količine padavina najverovatnije bi promenila sastav šuma.
Neki šumski eko-sistemi mogu nestati, što bi dovelo do iskorenjivanja pojedinih vrsta.
Mnoge biljne i životinjske vrste koje ne bi mogle brzo da se prilagode promenama
postale bi ugrožene ili bi nestale.
Dodatno se predviđa da će klimatske promene dovesti do porasta nivoa svetskih mora.
Više temperature doprinose topljenju glečera i santi, kao i ekspanziji okeana, što će sve
dovesti do rasta nivoa svetskog mora.
Porast nivoa mora može dovesti do erozija plaža, stvaranja olujnih vjetrova, dovesti
do nestanka močvarnih područja i ugrožavanja kvaliteta pijaće vode. Neka ostrvska
društva bi nestala.
Efekti klimatskih promena na poljoprivredu mogu biti različiti. Produktivnost će u nekim
sektorima porasti, dok će u drugima opasti. Direktan efekat povećanog uzgoja žitarica
mogao bi kompenzovati negativne promene u drugim oblastima. Pa ipak, velike oblasti
Zemlje mogu se suočiti sa sušama različitog intenziteta.
Ekonomski uticaji
Ekonomske uticaje klimatskih promena teško je predvideti i oni će veoma varirati,
od regiona do regiona i od zemlje do zemlje. U nekim regionima će se možda prinosi
od poljoprivrede povećati, a u drugima će se smanjiti. Negativan ekonomski uticaj može
da proizađe od skupih operacija čišćenja koje bi učestale usled vremenskih nepogoda,
kao i od štete koje bi rast nivoa mora naneo nepokretnostima.
Klimatske promene
155
Radni list
Klimatske promene
Tuvalu: prva žrtva
HONOLULU — Prekasno je za Tuvalu, mali ostrvski narod u Pacifiku. Deset hiljada stanovnika,
ukupna populacija Tuvalua, pakuje svoje stvari dok im domove guta more. Ovo su životne
činjenice: Zemlja se zagreva, nivo mora raste, i Tuvalu su tiho izbrisani sa zemljine površine.
Tuvalu ostrva su tek prva žrtva klimatskih promena. Međuvladin Panel o klimatskim promenama
(Intergovernmental Panel on Climate Change ili IPCC) predvideo je rast mora u visini od 50 cm
do jednog metra u narednom stoleću. Porast mora od jednog metra znači da bi 17.5 posto
Bangladeša, 6 odsto Holandije i 80 posto koralnog grebena Majuro Mašalskih ostrva otišli pod
vodu — prema predviđanjima Okvirne konvencije o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija.
Niske obalske zone razvijenih zemalja i mala ostrva takođe mogu biti ozbiljno ugroženi.
Porast nivoa mora samo je deo problema koje proizvode klimatske promene. Porast
temperature od 1.4 do 5.8oC u sledećem stoleću dovešće do učestalih pojava poplava, jakih
oluja i suša u Aziji i Africi. Distribucija padavina će se promeniti. Ovo je samo vrh jednog brzo
topećeg ledenog brega.
Nestanak Tuvalu postavlja pred nas niz drugih pitanja na koja treba odgovoriti, i to brzo. Šta će
se desiti kada više ovih ostrvskih nacija nestane, i kada iza njih ostane sedam miliona raseljenih?
Da li može postojati kompenzacija za gubitak
zemlje, njene istorije, kulture, načina života?
Da li to ima cenu? I ko će je platiti?
Dok se razvijene nacije prepucavaju oko
detalja Kjoto protokola, Tuvalu ostrvljani
bukvalno gube svoj zavičaj. Za Sjedinjene
Američke Države i druge razvijene zemlje,
to je pitanje poštenja. Usredsređeni
su na to kako da raspodele teret i odgovore
na pretnju. Razvijene nacije dokazuju kako
će zemlje u razvoju, kao Indija i Kina, biti
vodeći proizvođači gasova staklene bašte
za deceniju ili dve. Za pregovarače iz SAD
svaka šira slika koja ovo ne uzima u obzir
nije pravedna. Klimatske promene nisu problem sa kojim ćemo se suočiti tek u budućnosti —
to je postojeća pretnja nacionalnoj bezbednosti. Od naroda nastaju dijaspore. Nije lako shvatiti
značenje tog procesa.
Ljudi Tuvalua treba da izgrade svoj život u novoj zemlji. Australija i Novi Zeland prihvataju ove
ekološke izbeglice, ali će oni svakako morati da se prilagode kulturi koja ih prima. Pošto su živeli
u relativnoj izolaciji, teškoće su neizbežne.
Tuvalu je mala, relativno homogena nacija. Njenu populaciju čini oko 96 odsto Polinežana,
od kojih 97 posto pripadaju Tuvalu crkvi. Nema mobilnih telefona, postoji jedna radio stanica
i jedan internet provajder. Najfascinantnije je što ova nacija nije imala vojsku ili neke druge
regularne oružane formacije. Zemlja je bila toliko mala i bezbedna, da nikom nije palo na pamet
da će morati da brane svoju teritoriju.
Oni će stupiti u svet koji nije njihov. Teret očuvanja kulture i religije bez geografskog centra biće
na njima. Pored toga, Tuvaluanci će morati da sačuvaju svoju prošlost. Kolektivno pamćenje
ovog malog društva istopiće se raseljavanjem njegovih članova u druge zemlje. A pamćenje
je sve što će im ostati od domovine. Njihova groblja, škole, kuće, crkve, progutaće okean.
Tuvaluanci više nikada neće imati kuću kojoj bi se vratili.
Moramo učiniti nešto kako bi Tuvalu ostao jedina žrtva. Klimatske promene i porast nivoa mora
moraju sve nas naterati da se suočimo sa sopstvenim udelom i krivicom u nestajanju kultura
i moraju nas naterati da preuzmemo odgovornost za obezbeđivanje sigurnosti ljudima. Trebalo
bi da osnujemo fondove za one koji gube svoje domove.
Vreme je da shvatimo: „Klimatske promene nisu ništa drugo, do vid sporog umiranja.”
Eun Jung Cahill Che, The Japan Times, 26. avgust. 2001.
156
Uništavanje ozonskog omotača
1
Smanjenje ozonskog omotača
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Posledice nestajanja ozonskog omotača
2-3 školska časa
Razred
VII — IX
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Posteri, video materijal Zeleni paket
Nastavni predmeti
Hemija, Biologija, Fizika, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• zna probleme koje izaziva tanjenje ozonskog omotača;
• zna koje su neophodne zaštitne mere.
Izlaganje, diskusija, test, video prezentacija, istraživanje
Uvod
Ozonski omotač nalazi se na visini od 20 - 40 km iznad zemljine površine. Njegova najvažnija
uloga je zaštita biljaka, životinja i ljudi od ultraljubičastog (UV) zračenja.
Godine 1985. naučnici su otkrili da se ozonski omotač tanji. Ova pojava bila je posebno
izražena na Antarktiku iznad koga se pojavila ozonska rupa. To je dovelo do opasnog porasta
UV radijacije. Na srednjim nadmorskim visinama u Evropi gubitak ozonskog omotača iznosi
od 6 do 8 odsto. Posmatranja obavljena sa Zemlje i iz satelita pokazala su smanjenje ozona
u zimskom periodu iznad severne hemisfere.
Smanjenje ozonskog omotača
157
1
Uništavanje ozonskog omotača
Oštećenje ozonskog omotača izazivaju supstance koje ugrožavaju ozon (ODS — ozone
depleting substances), a koje su proizvod ljudskih aktivnosti. To su: freon (koristi se
u frižiderima i rashladnim uređajima), haloni (koriste se u preparatima za gašenje požara),
metil-bromid (koristi se u poljoprivredi), kao i različite vrste razređivača i pesticida.
Jednom ispušteni u atmosferu ODS se polako podižu i u kontaktu sa ozonskim omotačem,
razlažu ga. Jedan molekul ODS uništava hiljade molekula ozona. Ovaj proces je spor i zahteva
dosta vremena, ali se postepeno uništava barijera prema UV radijaciji.
Aktivnosti
Sunčanje
1
2
Pitajte učenike da li se rado sunčaju leti. Gde se sunčaju: u planinama, na moru,
u parkovima? Da li je moguće pocrneti iza prozorskog stakla u sopstvenoj kući?
Objasnite da se ozonski omotač, lociran u stratosferi, ponaša kao prozorsko staklo koje
odbija UV radijaciju dopuštajući samo malom procentu da stigne do zemljine površine.
Život na Zemlji nije u stanju da preživi nivoe radijacije koji bi pogodili planetu u slučaju
da nema ozonskog omotača.
Oštećenje ozonskog omotača
1
2
Prikažite film Ozi ozon koji je uključen u video materijal.
Postavite sledeća pitanja:
•
•
•
3
Koju ulogu igra ozonski omotač?
Šta označava izraz ozonska rupa?
Šta izaziva oštećenje ozonskog
omotača?
Objasnite da je većina ODS potpuno
neškodljiva na površini Zemlje —
na primer, različiti tipovi freona
i halona. Štavište, njihova upotreba
povezana je sa nekim uređajima koji
su od suštinskog značaja za savremeni život, kao što su frižideri, klima uređaji i aparati
za gašenje požara. Pa ipak, kada se ODS podignu u atmosferu i dospeju u stratosferu,
oni reaguju sa molekulima ozona. Kao rezultat toga ozonski omotač se postepeno uništava
i opasno UV zračenje dopire do površine Zemlje bez ikakve prepreke.
Zdravstveni rizici
1
Skrenite pažnju učenicima na opasne posledice povećanog UV zračenja i štetne posledice
na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zabeležite na tabli posledice koje se pojavljuju u filmu.
Pomozite učenicima sa više informacija iz teksta Posledice za ljude i iz poglavlja CD-ROM-a
o uništavanju ozonskog omotača.
2
Naglasite da svako treba da zapamti i zna sledeće činjenice:
•
•
158
U narednih 10 do 15 godina, uprkos preduzetim merama, ozonski omotač će se istanjiti
do kritične tačke. Tek posle ove krize možemo predvideti postepeno obnavljanje, koje
će verovatno trajati do sredine 21. veka.
Za vreme ovog perioda biće veoma važno zaštititi kožu od opekotina od sunca,
naročito leti, a moraćemo da se naviknemo i na naočare za sunce koje štite
od UV zračenja.
Smanjenje ozonskog omotača
Uništavanje ozonskog omotača
3
Podelite upitnik Sunce i zdravstveni rizici. U njemu je objašnjeno koje kategorije ljudi imaju
veće šanse da dobiju rak kože od preterane izloženosti suncu. Obavezno objasnite
učenicima (naročito onima koji u zbiru imaju najviše poena) da su u upitniku predstavljeni
indikatori rizika, i da ne postoje razlozi za strah i ozbiljnu uzbunu.
1
Hajde da sačuvamo ozon
1
Objasnite učenicima da je međunarodna zajednica preduzela mere za obnavljanje
ozonskog omotača. Naučnici, poslovni ljudi, političari, predstavnici javnih organizacija
i mediji, seli su za isti sto i započeli pregovore.
Važni dokumenti, kao što su Bečka konvencija i Protokol iz Montreala, usvojeni
su da regulišu, postepeno smanjuju i na kraju eliminišu upotrebu ODS. Više od 160 zemalja
pristupilo je ovim ugovorima.
Godine 1991. razvijene i bogate zemlje osnovale su međunarodni fond pod imenom
Globalni fond za životnu sredinu (Global Environmental Facility — GEF) kako bi podržali
napore zemalja u razvoju. Napori GEF-a uključuju klasifikaciju proizvoda na osnovu
sadržaja i tipa ODS.
Mnoge zemlje već sprovode nacionalne programe za ograničavanje upotrebe ODS.
Saznajte da li u našoj zemlji postoji sličan program. Istaknite da svako može pomoći ovoj
inicijativi birajući proizvode koji ne ugrožavaju ozonski omotač.
2
Napišite na tabli najčešće upotrebljavane termine koji se odnose na ekološki bezbedne
prakse (npr. „ne ugrožava ozon”, „ne sadrži CFC”, itd.). Napomena: CFC je skraćeni naziv
za jedinjenje hlorofluorokarbon, poznato po štetnom dejstvu na ozonski omotač.
U nastavku...
•
Kažite učenicima da naprave malo istraživanje proizvoda koji se prodaju u radnjama u blizini
škole ili kuće. Jesu li označeni simbolima koji ukazuju na to da ne sadrže ODS? Ohrabrite
učenike da razgovaraju o tome sa zaposlenima u prodavnicama ili sa vlasnicima radnji,
kao i sa svojim roditeljima.
Smanjenje ozonskog omotača
159
1
Uništavanje ozonskog omotača
Posledice po ljude
Rezultat tanjenja ozonskog omotača, odnosno njegovog postepenog nestajanja ozbiljne
su posledice za ljudsko zdravlje. UV zračenje može izazvati rak, kataraktu, opekotine,
snežno slepilo, starenje kože i slabljenje imunog sistema. Nemelanomski tumori kože
najčešći su oblik raka kod ljudi, a za koje je utvrđena jasna povezanost sa UV zračenjem.
Neki individualni faktori rizika za rak kože su:
• bleda put;
• plave, zelene ili kestenjaste oči;
• svetla kosa;
• tendencija da na suncu izgorite, a ne da dobijete boju;
• prethodna iskustva sa težim opekotinama od sunca;
• veliki broj mladeža;
• pegice;
• nasleđe — neko u porodici je već imao rak kože.
Različite populacije imaju različitu osetljivost na UV radijaciju.
U Evropi, najosetljiviji su na severu, a najotporniji žitelji mediteranskih zemalja.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje:
• Decu ispod 12 meseci starosti ne izvoditi iz senke.
• Ograničite vreme koje deca provode na suncu, naročito u doba dana kada je sunce
jako.
• Nosite zaštitu, šešir i naočare za sunce.
• Izdašno koristite kreme za sunce sa zaštitnim faktorom 15 i višim.
• Izbegavajte sunčanje u solarijumima.
• Zapamtite da je zaštita od sunca neophodna kad god ste na otvorenom.
160
Smanjenje ozonskog omotača
Uništavanje ozonskog omotača
(Koje kategorije ljudi
predstavljaju rizičnu grupu
za dobijanje raka kože?)
Odgovorite na pitanja i saberite poene:
1. Koje boje je tvoja kosa?
I plava/riđa
4 p.
I smeđa
3 p.
I crna
1 p.
Radni list
Sunce i zdravstveni rizici
2. Koje boje su ti oči?
I plave/zelene
4 p.
I smeđe
3 p.
I crne
1 p.
3. Ako leti sediš sat vremena na suncu:
I izgoriš i pojave ti se mali plikovi na koži
I prvo izgoriš, pa dobiješ boju
I odmah dobiješ boju
4 p.
3 p.
1 p.
4. Imaš li pegice?
I mnogo
5 p.
I srednje
3 p.
I nemam pegice
1 p.
5. Da li radiš:
I napolju
4 p.
I napolju i unutra
3 p.
I unutra
1 p.
6. Je li neko u tvojoj porodici imao rak kože?
I da
5 p.
I ne
1 p.
7. Gde živiš?
I u regionu sa hladnijom klimom
I u regionu sa umerenom klimom
I u regionu sa toplom klimom
4 p.
3 p.
2 p.
Rizik dobijanja raka kože:
Minimalan — 10-15 p. • srednji — 16-22 p. • visok — 23-25 p. • veoma visok — 26-30 p.
161
1
Zakiseljavanje
Kisele kiše
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Kako suzbiti zakiseljavanje? Zakiseljavanje je jedan od
najozbiljnijih ekoloških izazova današnjeg modernog društva,
koje može da se neutralizuje, ako sledimo različite puteve.
Dva školska časa
Razred
VIII i IX
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Posteri, video materijal Zeleni paket
Nastavni predmeti
Hemija, Biologija, Fizika, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• zna karakteristike i razloge zakiseljavanja životne sredine;
• razumije značaj suzbijanja zakiseljavanja;
Izlaganje, diskusija, video prezentacija
Uvod
Zagađen vazduh je vazduh čiji je kvalitet takav da može da naruši zdravlje ili da štetno utiče
na bilo koji segment životne sredine.
U modernim, industrijalizovanim zemljama zagađenje vazduha izazivaju tri glavne grupe
zagađujućih materija: ugljen-dioksid, sumporni oksidi i azotni oksidi.
162
Kisele kiše
Zakiseljavanje
Čist vazduh u pokretu iznad zemljine površine sakuplja primarne zagađujuće materije,
kao što su prašina (od oluja i vulkanskih erupcija) i emisija od ljudskih aktivnosti (automobili,
industrijska proizvodnja, proizvodnja energije, itd.). Primarne zagađujuće materije često
se mešaju sa talasima vazduha i u tom procesu nastaje reakcija ili između ova dva elementa
sa osnovnim sastojcima vazduha (kiseonik, azot, vodena para, itd.), pa se tako stvaraju novi
zagađivači poznati i kao sekundarni. Jedan od najpoznatijih je kisela kiša.
1
Aktivnosti
Više o zakiseljenju
1
Objasnite da kisele supstance, kao sumporni i azotni oksidi, mogu da se zadrže u vazduhu
danima i da prelaze velike razdaljine (nekada i hiljade kilometara). U međuvremenu,
one reaguju sa vlagom iz vazduha, formirajući kiseline (sumpornu i azotnu). Bez obzira
na to u kojem obliku, kiseline ili praha, dopiru do zemlje, one menjaju njen hemijski sastav,
kao i sastav vode.
Prisustvo azota, koji je proizvod prirodnih đubriva, ima isti efekat na zemlju i vodu.
Ovaj proces ima uticaj na eko-sisteme i dovodi do zakiseljenja.
Mrtve šume u srednjoj i istočnoj Evropi, kao i mrtva jezera u Skandinaviji i Alpima, žrtve
su zakiseljenja. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka zakiseljavanje je prepoznato kao
pojava koja ozbiljno ugrožava životnu sredinu. Zbog toga su pokrenuta mnoga istraživanja.
2
Prikažite obrazovni film Kisele kiše iz video materijala.
Pitajte sledeće:
• Koje su posledice kiselih kiša? (trovanje izvorske vode, propadanje objekata itd.).
Koristite dopunske informacije iz teksta Više o zakiseljenju.
• Šta je uzrok kiseloj kiši? (Sumporni i azotni oksidi iz saobraćaja, industrije i procesa
proizvodnje energije)
• Zašto je potrebno suzbijanje zakiseljenja? (zaštita zdravlja ljudi i životinja,
spomenika kulture, objekata, metalnih konstrukcija, itd.)
Kako prevazići problem
1
Objasnite da se moraju preduzeti aktivne mere za ograničavanje kiselih zagađivača
iz automobila, vazdušnog saobraćaja, proizvodnje energije, industrijskih aktivnosti
i intenzivne poljoprivrede. Širenje informacija o ovoj važnoj temi potaknuće promene
navika i voditi efikasnijoj upotrebi energije i industrijskih kapaciteta. Takođe će pomoći
održivom pristupu u poljoprivredi.
2
3
Podelite radni list Šta može učiniti jedno društvo.
Pokrenite slobodnu diskusiju o tome šta se može učiniti da bi se suzbilo zakiseljavanje.
Napišite odgovore na tabli.
U nastavku...
•
•
•
Ilustrujte nastanak kiselih kiša i njihov uticaj na različite činioce životne sredine i ljudsko
zdravlje prikazivanjem interaktivne ilustracije o kiselim kišama koja se nalazi na CD-ROM-u.
Neka učenici obrate pažnju na znakove štete koje je proizvelo zakiseljenje u njihovom
gradu, selu ili okolini (oštećena stabla drveća, objekti, spomenici kulture, metalne
konstrukcije, itd.).
Ohrabrite učenike da podele svoja saznanja i zapažanja sa svojim ukućanima.
Kisele kiše
163
Radni list
Zakiseljavanje
164
Šta može učiniti jedno društvo
Sledećim merama pomaže se suzbijanje pojave kiselih kiša:
•
Oprezno korišćenje amonijumskih đubriva i njihovo brižljivo
skladištenje;
•
Promocija i razvoj elektronskih i hibridnih vozila za smanjenje izduvnih
gasova;
•
Korišćenje prirodnog gasa umesto čvrstih goriva, kad god je moguće;
•
Poboljšanje izolacije u objektima i na opremi;
•
Širenje upotrebe obnovljivih izvora energije — solarne energije,
energije vetra, vode, bio-mase, geo-termalnih izvora, plime, itd.;
•
Ugrađivanje katalitičkih pretvarača (konvertora) u motorna vozila
i opremanje industrijskih postrojenja i termo-elektrana sistemima
za pročišćavanje, kako bi se smanjilo zagađivanje atmosfere;
•
Uklanjanje sumpora iz goriva pre njegovog korišćenja;
•
Promocija tehnologija koje štede energiju javnog transporta;
•
Primena strogih zakona za prevozna stredstva;
•
Promocija upotrebe železničkog ili brodskog sobraćaja, kao manje
škodljive varijante u odnosu na drumski saobraćaj;
•
Promocija upotrebe bicikla za kraće i srednje razdaljine u urbanim
područjima;
•
Usvajanje graničnih vrednosti emisija za vazdušni saobraćaj
na međunarodnom nivou (fosilna goriva koja koriste letilice proizvode
značajne količine azotnih oksida i sumpor-dioksida u gornjem sloju
atmosfere).
Mora i okeani
1
Zaštita Jadranskog mora
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
„Samo preživljavanje ljudske vrste zavisi od održavanja
okeana čistim i živim, da se prostiru oko celog sveta.
Okean je pojas za spasavanje naše planete”. — Žak Kusto
2-3 školska časa
Razred
VI — VIII
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Posteri, video materijal Zeleni paket
Nastavni predmeti
Priroda, Geografija, Hemija, Biologija
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Zaštita Jadranskog mora
Učenik/učenica treba da:
• objasni koje su prirodne pretnje morima i okeanima;
• analizira ekološku situaciju u Jadranskom moru;
• proceni potrebu zajedničkih aktivnosti na moru od strane
priobalnih zemalja kako bi se rešili specifični problemi
životne sredine.
Izlaganje, debata, razmena ideja, igra kroz uloge, video
prezentacija
165
1
Mora i okeani
Uvod
Voda u okeanima neprekidno je u pokretu zbog solarne toplote, rotacije Zemlje i gravitacionog
uticaja Sunca i Meseca. Okeanske struje mešaju toplu vodu iz tropskih krajeva sa ledenom vodom
polarnih mora. Mešanje tople i hladne vode veoma je važno za klimu Zemlje, sisteme koji održavaju
život u morima i za svetske zalihe ribe. Interakcija atmosfere sa okeanima i morima ima veliki uticaj
na klimu i vremenske prilike. Okeani pomažu da se smanji efekat staklene bašte tako što apsorbuju
ogromne količine gasova, posebno ugljen-dioksida.
Okeani godišnje proizvedu oko 200 milijardi tona planktona, posebno u priobalnim regionima.
Plankton je ključna veza u lancu ishrane i hrani između 200 i 400 miliona tona ribe godišnje.
Neživi elementi u okeanu takođe su veoma bitni. Morska voda i morsko dno su bogati
mineralima. Slana voda može se destilovati i koristiti za piće.
Hiljadama godina ljudi su koristili mora za pecanje, transport i trgovinu. Sada takođe vade naftu,
gas i minerale iz priobalnih voda. Nažalost, okeani su postali i đubrišta za naš otpad, uključujući
odvodne vode, kućni krš i opasne uzgredne proizvode kao što je nuklearni otpad.
Aktivnosti
Informacije o Jadranskom moru
1
2
Započnite ovu temu informacijama o opštoj ulozi mora i okena za život planete iz uvoda
i sa CD-a.
3
Posle prezentacija ukažite im na to da ekološko stanje Jadranskog mora ne može
u potpunosti da unapredi samo jedna zemlja. Potreban je zajednički napor vlada i pojedinaca
koji na to mogu da utiču.
Objasnite da je Jadransko more deo većeg svetskog okeanskog sistema koji ima specifične
ekološke probleme. Zamolite tri dobrovoljca da glume stručnjake za Jadransko more.
Dajte im papir sa činjenicama o Jadranskom moru i zamolite ih da te informacije
prezentuju ostalim učenicima. Svakome od njih dodelite poseban deo prezentacije.
Školska konferencija o Jadranskom moru
Pripreme za konferenciju
1
Učenici će učestvovati na međunarodnoj konferenciji Spasimo Jadransko more.
Popričajte o tome da li je potrebno pozvati predstavnike:
• zemalja koje izlaze na Jadransku obalu;
• zemalja koje doprinose zagađenju, a to su one zemlje čije se reke ulivaju u Jadransko
more Italije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Albanije;
• evropskih i svetskih organizacija koje se bave očuvanjem i unapređenjem stanja životne
sredine;
• kompanija koje se bave pomorskim saobraćajem, turizmom, proizvodnjom đubriva
i ulja, ulovom ribe, itd.
2
3
Na tabli ispišite imena svih predstavnika koje treba pozvati.
Zamolite učenike da izaberu volontere koji će imati ulogu ovih predstavnika i koji
će da brane njihova stanovišta i interese. Među zvanicama treba da se nađu i eksperti,
kao i predstavnici nevladinih organizacija koji štite interese zaštitara životne sredine, zatim
i pecaroša, malih hotela i restorana, kao i ostalih kojih se ovo pitanje tiče.
Prva runda debate
1
2
166
Stolove postavite u krug, jer to ukazuje na činjenicu da će svim učesnicima biti pružena
jednaka šansa da učestvuju.
Nacrtajte tri paralelne kolone na tabli i zamolite nekoliko volontera da glume zapisničare
koji će beležiti glavne iskaze učesnika.
Zaštita Jadranskog mora
Mora i okeani
3
Postavite sledeća pitanja, kao uvod u diskusiju u prvom delu konferencije::
1
•
Koje su specifične karakteristike Jadranskog mora? (koristiti informacije koje
su izneli eksperti)
• Za šta se koristi Jadransko more? (turizam i rekreacija, prevoz, ribolov, pesak i nafta,
deponije, itd.)
• Koji su izvori i oblik zagađenja u Jadranskom moru? (naftni proizvodi, teški metali, razni
hemijski zagađivači, pesticidi, hranljive supstance i otpad iz gradova i sela, lučke
delatnosti, industrijske fabrike, prevoz ljudi i robe, itd.). Obavezno prodiskutujte kako
reke koje se ulivaju u more utiču na zagađenje.
• Koje još konkretne aktivnosti mogu da ugroze biodiverzitet Jadranskog mora? (preteran
ribolov, primena ilegalnih načina delovanja poput vlažnih priobalnih zona itd.)
• Koje se reke na Kosovu ulivaju u mora i utiču na njihovo zagađenje?
Zamolite zapisničare da zabeleže ove informacije u prvu kolonu.
Druga runda debate
1
Pređite na drugi deo konferencije tako što ćete u drugoj koloni zapisati koje su to mere
koje mogu umanjiti probleme navedene u prvoj koloni. Odgovarajuću meru zapišite
nasuprot odgovarajućem uzroku neadekvatnog ekološkog stanja Jadranskog mora.
2
Popričajte o svim predloženim merama, dopuštajući da svi učesnici izraze svoje mišljenje,
bez obzira na to da li su oni predstavnici drugih zemalja, međunarodnih i poslovnih
organizacija ili nevladinih organizacija. Upozorite učesnike da pronalaženje jasnih i
prihvatljivih rešenja nije jednostavan zadatak. To zahteva vreme, strpljenje i međusobno
poštovanje svih učesnika.
3
Na kraju konferencije pozovite sve učesnike da odgovore na pitanje: „Kada sam na moru,
šta ja kao pojedinac mogu učiniti da pomognem očuvanju Jadranskog mora?”.
Zapišite najčešće odgovore u treću kolonu. Porazgovarajte o tome kako su oni slični
ili različiti u odnosu na predloge u drugoj koloni.
4
Po šemi ova dva časa o Jadranskom moru može da se obradi i tema o Jonskom moru.
U nastavku...
•
•
Učenicima pustite snimak Morski ratnici koji se nalazi na DVD-ju.
Podstaknite učesnike da smisle odgovarajući apel koji prati poruku filma. Najbolje predloge
zapišite na tabli.
Zaštita Jadranskog mora
167
Radni list
Mora i okeani
Podaci o Jadranskom moru
Opšti podaci Jadransko more je deo Sredozemnog mora koje odvaja Apeninsko
poluostrvo (Italija) od Balkanskog poluostrva.
Šest Jadranskih zemalja su Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Italija, Slovenija i Crna Gora.
Fizičke i biološke odlike Jadransko more je deo većeg Mediteranskog mora.
U najdužem delu dugačko je 770 km, a u proseku je široko 160 km. Povezano je sa Jonskim
morem i ostatkom Mediterana preko moreuza Otranto, koji je širok samo 85 km. Njegova
ukupna površina je 160,000 km². Severni deo mora je veoma plitak — severno od linije
između Riminija i Istre more je retko dublje od 45 m.
Opasnosti Najozbiljnije pretnje sa kojima se suočava Jadransko more, posebno tokom
poslednjih 50 godina, imaju veze sa preteranim ribolovom, eutrofizmom, nedostatakom
kiseonika, degradacijom morskih spratova i zagađenja iz hemikalija itd. Ali, glavni izvor
zagađenja Jadranskog mora su gradske otpadne vode, kao i zagađene vode reka koje
se ulivaju u more.
Nerazuman ribolov, uz nepridržavanje zakonskih normi, dovodi do smanjenja broja populacije
nekih vrsta riba i drugih živih bića u moru. Zagađenje mora od izlivanja nepročišćenih otpadnih
voda utiče na živi svet mora posebno se odražavajuće na pojedine primorske oblasti.
Degradacija ekološke ravnoteže morskih eko-sistema (bentonskih) takođe je rezultat preteranog
ribolova za profit ili rekreaciju. U plitkim delovima mora, čovek dovodi u rizik posebno složene
zajednice algi kojima prija svetlost kao i livade sa posedonijom (Posedonia oceanica). Još jedna
pretnja biodiverzitetu Jadranskog mora je imigracija tropskih zelenih algi (Caulerpa taxifollia)
u najseverniji deo Mediterana.
Iako su problemi sa kojima se suočava Jadran danas brojni, oni se mogu se prevazići uz ozbiljnu
posvećenost i posebnu brigu svakoga od nas.
168
Mora i okeani
Radni list
Sačuvajmo delfine Jadranskog mora
Delfin (Delphinus delphi) je morski sisar iz porodice delfina sa telom dugim
do 3.7 metara, sa sivom bojom leđa i belim trbuhom, glatkom kožom i produženom njuškom,
koja se hrane ribom. Delfini žive preko 100 godina. To je životinja koja voli topla mora
mediteranske klime. U stvari, obični delfini su bili jedna od najčešćih vrsta sisara
u regionu Jadranskog i Jonskog mora koji su pratili brodove plivajući ispred i sa njihove strane.
Populacija mediteranskih delfina sa dugom njuškom se procenjuje kao visoko ugrožena vrsta.
Šta je dovelo do opadanja njihovog broja? Zašto se te divne životinje udaljavaju, umiru
ili nestaju? Mi to ne znamo za sigurno. Nedavno urađeno istraživanje o stanju delfina
na Mediteranu pokazuje da smanjenje broja ove vrste može da bude delimično rezultat
promena u staništu u kojima žive tokom proteklih 30-40 godina, a posebno smanjenja
mogućnosti za ishranu, zbog preteranog ribolova i degradacije njihovih prirodnih. Ostali faktori
koji mogu imati uticaja na opadanje broja delfina, uključuju zagađenje hemikalijama,
koje uglavnom utiču na zdravlje i slabljenje sposobnosti reprodukcije.
Promene u okruženju, kao što su one vezane za globalno zagrevanje, takođe su mogle doprineti
ovoj pojavi, na primer, smanjenjem količine dostupne hrane ili raseljavanje delfina. Uprkos tome,
razlozi nisu dobro poznati, iako nema sumnje da se populacija delfina smanjuje, i da oni sada
opstaju samo u malim oblastima u Mediteranu. Danas veliki značaj ima kontinuirano praćenje
preostalih delfina.
Ima li nade da se održi broj delfina u njihovom istorijskom staništu — Mediteranu? Činjenica
je da se moraju preduzeti hitne mere kako sprečilo potpuno uništenje ove vrste i njen nestanak
iz Jadranskog mora, kao i sa Mediterana.
Države moraju da obezbede mere kao što je kontrolisan ribolov da bi se otklonila ova vrsta
štete, kao i da oblasti mora u kojima se sreće ova vrsta delfina proglase za zaštićene zone.
Ali šta mi možemo da učinimo? Možda je naš način života, uključujući i preteranu potrošnju,
kao i ekološku neodgovornost doprineo nestajanju ove vrste koja ima pravo da živi u svom
prirodnom staništu. Smanjenje populacije delfina još jednom pokazuje da naše kolektivne akcije
mogu imati višestruke posledice, nepredviđene, nenamerne, sa kojima je teško da se izborimo
u bliskoj budućnosti.
Preuzeto iz Albanski enciklopedijski rečnik i Crvena knjiga albanske faune, 1998.
169
Potrošačko društvo
Životna sredina
i zdravlje
Vrednosti
Ljudska prava
Naša planeta Zemlja
u budućnosti
Potrošačko društvo
Čemu bespotrebno trošenje? 173
Pakovanje 177
Etikete i reklame 181
Privatno vlasništvo 184
Odnos ljudi prema psima lutalicama
187
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Više”
„Izbor”
„Reklame”
Životna sredina i zdravlje
Da li je hrana uvek zdrava? 191
Ljekovito bilje 194
Zagađivanje vode hemijskim supstancama 198
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Homo chemicus”
Ljudska prava
Može li pojedinac menjati svet? 202
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Preuzmi inicijativu?”
Naša planeta Zemlja u budućnosti
Naša planeta u budućnosti
206
FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:
„Rukovati s pažnjom”
„Kraljevstvo”
„Mladost — naša budućnost”
Radni list
Principi odgovorne kupovine 176
Analiziranje ambalaže 179
Primeri iz ocenjivanja ambalaže 180
Ljudi štetočine i odgovorni koji rešavaju probleme
Čovekov najbolji prijatelj? 189
Nešto više o lekovitom bilju 196
Upotreba lekovitog bilja 197
Osobine vode 201
Uskršnje ostrvo 209
Osnovni principi održivog razvoja 210
Samit u Johanesburgu 2002. godine 211
186
Potrošačko društvo
1
Čemu bespotrebno trošenje?
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Potrošačko ponašanje ima veliki uticaj na kvalitet života
ljudi, kao i na životnu sredinu.
1-2 nastavna časa
Razred
VII
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Video materijal Zeleni paket
Nastavni predmeti
Biologija, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• zna da potrošačko ponašanje ima negativan uticaj
na ljudsko.
Video prezentacija, diskusija, takmičenje
Uvod
Za većinu ljudi kupovina je postala deo svakodnevnog života. Uprkos tome, ljudi imaju potrebu
da od obične, svakodnevne aktivnosti načine nesvakidašnji događaj, posebno zbog dodavanja
izvesnog začina ili smisla sopstvenom životu. Na primer, ako nam je potreban hleb, olovka,
sijalica ili bilo šta drugo, jednostavno odlazimo do radnje i te potrepštine pazarimo. Često,
ipak, prednost se daje samom činu kupovine, a ne toliko onome što nam je zaista potrebno.
Koliko često kupujemo masovno proizvedeni hleb u supermarketu umesto u našoj omiljenoj pekari?
Ako svratite u knjižaru, možete pronaći divne komplete olovaka ili pera koje ne biste pronašli
na drugom mestu. Ili, da budemo jasniji, ako se odlučite da potrošite vreme i novac za kupovinu
„štedljivih” sijalica kad god je to moguće, napravili ste odlučujući korak za zaštitu životne sredine.
U većini slučajeva mi ipak ne razmatramo toliko pažljivo odluke o tome šta ćemo kupiti.
Čemu bespotrebno trošenje?
173
1
Potrošačko društvo
Veoma često ulazimo u radnju ili supermarket bez
prethodne odluke šta ćemo zapravo kupiti. Možda idemo
u kupovinu da bismo se opustili, porazgovarali, da istražimo
nove trendove, ili prosto da zadovoljimo potrebu da kupimo
bilo šta. Kada ova vrsta ponašanja postane bitan faktor
u našem životu, suočavamo se sa raširenim pojmom
potrošačkog ponašanja. Jednom, kada kupovina postane
važna i bazična aktivnost, ona uobličava način na koji vidimo
svet oko nas i naše mesto u tom svetu. Svi mi imali smo
iskustva sa ovakvim ponašanjem, u manoj ili većoj meri.
Predmeti i kupovna moć za mnoge ljude važni su statusni
i klasni simboli, a pripadnost „višim” slojevima vrlo često
znači posedovati neki popularan i široko prihvaćen proizvod.
Ovaj stav ima negativan efekat na naš kvalitet života. Umesto kupovine onoga što nam zaista
treba (i što je često zapravo najzdravije i najkvalitetnije), mi pokušavamo zadovoljiti psihološku
potrebu predavajući se nepotrebnoj, nezdravoj i rasipničkoj kupovini. Ovakvo ponašanje ima
fatalne posljedice i po životnu sredinu. Kada je većina populacije zaražena konzumerizmom,
stvara se čitava infrastruktura čiji je temelj proizvodnja i prodaja što veće količine proizvoda
što većem broju ljudi.
Aktivnosti
Uvod
1
2
3
Upoznajte razred sa konceptom potrošačkog društva koristeći informacije iz uvoda
i iz poglavlja Potrošačko društvo na CD-ROM-u.
Nastavite čas diskusijom i zamolite učenike da podijele lična iskustva koja ilustruju stereotip
„što više, to bolje”. Koje su posledice po životnu sredinu kada se ljudi motivišu da kupuju
i troše što je moguće više?
Podelite radni list Principi odgovorne kupovine. Razgovarajte o sljedećem:
•
Kako se odupreti nametnutoj potrebi da kupujemo bespotrebne stvari?
•
Kakav uticaj na životnu sredinu ima pridržavanje principa pobrojanih u radnom listu?
Otvorena diskusija
1
2
Upoznajte učenike sa tekstom na strani 176, Principi odgovorne kupovine.
3
Zamolite učenike da razgovaraju sa roditeljima o sledećem: Šta utiče na naše odluke
da kupimo neki proizvod (pre nego što kupimo proizvod, treba da razmislimo
da li je neophodna kupovina tog proizvoda ili ne, da li možemo da upotrebimo neki drugi
proizvod umesto toga).
Razgovarajte sa učenicima o primerima predstavljenim u tekstu i tražite da opišu svoja
iskustva u vezi kupovine.
• Koje su posledice po životnu sredinu, kada ljudi neodgovorno kupuju?
• Zašto je odgovorna kupovina ekološki prihvatljiva?
U nastavku...
•
174
Neka učenici od kuće donesu jednu jaču kesu za kupovinu. Ako roditelji obavljaju kupovinu
posle posla, neka ih učenici zamole da kesu ponesu sa sobom kad krenu na posao. Ubedite
učenike da je prethodna izrada spiska za kupovinu korisna praksa. Na ovaj način porodice
mogu lakše prevazići naviku bespotrebne kupovine.
Čemu bespotrebno trošenje?
Potrošačko društvo
Principi odgovorne kupovine
•
•
•
•
•
1
Pre odlaska u kupovinu pripremam spisak. Ovo nije samo podsetnik stvari koje
su mi neophodne, već me sprečava da potrošim novac na bilo šta što vidim.
Kada idem u kupovninu sa sobom nosim platnenu torbu ili korpu. One su ekološki
bezbedne i traju mnogo duže od plastičnih kesa.
Obavezno pogledam šta piše na pakovanju proizvoda. Biram proizvode iza kojih
će ostati najmanje đubreta.
Kupujem proizvode koji su ekološki bezbedni; ne samo one koji se najviše
reklamiraju i koji su najpopularniji.
Ne dopuštam da se deca prepuste kupovini kao vidu zabave. Ako zaista želim
da ih nečim častim, odvešću ih da vide ili rade nešto zanimljivo, recimo u bioskop
ili na bazen, u park, ili ću ih izvesti u šetnju.
Čemu bespotrebno trošenje?
175
Radni list
Potrošačko društvo
Principi odgovorne kupovine
Današnje tržište nam nudi veliki asortiman proizvoda. Svaki dan nalazimo na tržištu nove
ili poboljšane vrste proizvoda. U takvim okolnostima, treba da upoznate razne proizvode i sve
u vezi njih, brojne modele, njihove karakteristike i da znate da uporedite prednosti i nedostatke
svakog modela. Trošimo novac i vreme za kupovinu proizvoda koji želimo da koristimo.
Na taj način, upotrebljivost proizvoda i količina novca koju potrošimo za ovaj proizvod moraju
da se prilagode ne zaboravljajući pritom sredinu i otpad koji proizlazi iz tog proizvoda.
Takođe, treba znati odgovarajuće mere za održavanje proizvoda i posle kupovine. Sve ovo čini
proces kupovine složenijim. Naučimo nešto više o procesu kupovine, kako bismo bili odgovoran
kupac i na ekološki prihvatljiv način. Mi kupujemo različite proizvode u našem svakodnevnom
životu. Ali ponekad, nakon kupovine proizvoda, shvatamo da je naša odluka o kupovini
određenog proizvoda, u određenoj prodavnici, ili u određeno vreme nije bila ispravna i ekološki
prihvatljiva. Hajde da vidimo neke primere.
Arben ide u prodavnicu i kupuje hleb. Hleb je bio ubačen u kesu, i kad je Arben otvorio kesu
kući, video je da je hleb hladan i bajat. Čija je krivica? Da li je Arben odgovoran kupac?
Ermira ide u supermarket i kupuje bocu soka od narandže. Kada stigne kući, ona primećuje
da je prošao rok upotrebe i da više ne može da koristi sok. Čija je krivica? Da li je Ermira
odgovoran kupac?
Genc, koji živi u Uroševcu, dolazi u posetu Prištini. Na dan povratka u Uroševac, on se setio
da mu je majka poručila da kupi blender za voće u Prištini. Genc nije imao mnogo vremena,
pa je tako ušao u najbližu prodavnicu opreme za domaćinstvo i kupio blender. Cena je bila
razumna i proizvod je izgledao dobro. Njegova majka je bila vrlo srećna.
Ali, posle nekoliko dana mašina je počela da se kvari. Genc je odneo na popravku kod
mehaničara, koji je rekao da su delovi aparata veoma lošeg kvaliteta. Mehaničar je pitao Genca:
„Zašto si kupio stvar tako nepromišljeno? Trebao si da pitaš i kupiš proizvod renomirane
kompanije”. Da li je Genc odgovoran kupac?
Špetim, koji živi u Tirani, meseca marta, je otišao u Prištinu na poslovni put. On je bio zadivljen
kvalitetom, cenama i raznolikošću zimske odeće koja se nalazila u prodavnicama u Prištini.
Špetim je kupio nekoliko zimskih džempera za svoju porodicu. Ali, kada je stigao u Tiranu,
shvatio je da je pogrešio, jer niko neće nositi tu odeću do decembra, kada zima stiže u Tiranu.
Da li je Špetim odgovoran kupac?
Postoje mnogi drugi primeri sličnih onima koje smo naveli. I svuda možemo pronaći slučajeve
gde kupac nije napravio pametnu kupovinu, ili ekološki prihvatljivu. Odgovoran kupac se nakon
kupovine oseća dobro i uveren je da je doneo pravu odluku.
176
Potrošačko društvo
Pakovanje
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Ambalaža je glavni izvor iz koga proizilazi kućni otpad
i jedna od glavnih odrednica pri izboru potrošača.
1-2 nastavna časa
Razred
V – IX
Mesto
Prodavnice, kod kuće, učionica
Nastavni materijali
Video materijal Zeleni paket, proizvodi široke potrošnje
Nastavni predmeti
Poznavanje društva, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
2
Učenik/učenica treba da:
• analizira izbor proizvoda u određenoj vrsti pakovanja
koje ima uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Razgovor, diskusija, analiza, video prezentacija
Uvod
Industrija pakovanja i ambalaže jedna je od najdinamičnijih
razvojnih grana privrede. U modernom pakovanju proizvodi
imaju duži rok važenja i lakše se prenose. Ona ispunjavaju
svoju svrhu na najbolji mogući način — predstavljaju proizvod
i privlače pažnju potrošača, a pakovanje je često privlačnije od
proizvoda koji sadrži. Pa ipak, glamurozna pakovanja ponekad
su propraćena vrlo neprijateljskim pojavama prema životnoj
sredini. Pakovanje je odgovorno za proizvodnju više
od polovine kućnog otpada. (Ovo vam može biti dobar
pokazatelj količine sirovina i energije koja se koristi
za proizvodnju pakovanja i problema koji nastaju u procesu
upravljanja otpadom — štaviše, ambalaža spada u veoma
„izdržljiv” i „otporan” vid otpada.) U prirodi, prirodno razgrađivanje ambalaže od veštačkih
materijala može trajati stotinama godina.
Aktivnosti
Prikupljanje informacija
1
Nedjelju dana unapred podelite razred u šest grupa
i dajte svakoj od njih spisak različitih proizvoda,
uključujući:
• slatkiše, čokoladu;
• žitarice i pirinač;
• makaze, hemijske olovke, penkala, olovke;
• deterdžent i tečni sapuni;
• pasta za zube i losion posle brijanja.
2
Neka se učenici raspitaju, kod kuće i u prodavnicama, o pakovanju ovih proizvoda.
Pakovanje
177
2
Potrošačko društvo
Diskusija/razgovor
1
2
3
Pokrenite diskusiju/razgovor o tome da li izbor proizvoda u određenoj vrsti pakovanja
ima uticaja na životnu sredinu.
Napišite mišljenja učenika na tabli.
Prikažite obrazovni film Izbor i recite im da prodiskutuju o svrhama pakovanja. Može li izgled
pakovanja manipulisati odlukama kupca? Koja je ekološka cena te odluke, ukoliko se
predamo isključivo prvom utisku i šarmu ambalaže?
Analiziranje ambalaže
1
Neka predstavnici šest grupa predstave rezultate svojih istraživanja. Napišite na tabli imena
ispitivanih proizvoda; nasuprot njima zabeležite različite vrste pakovanja u kojima su
proizvodi prisutni na tržištu.
2
Podelite radni list za ocenu pakovanja i predstavite sledeće činjenice:
•
•
•
•
•
•
3
Sve može biti upakovano, čak i pakovanje. Ali u slučajevima kada ono nije potrebno,
u pitanju je opterećivanje životne sredine.
U slučaju pakovanja koje se može ponovo upotrebiti — kod pojedinačnog ili više
pakovanja — problem otpada sveden je na najmanju mjeru. Ovaj vid pakovanja takođe
znači podršku potrošačkom modelu prema kojem zadovoljstvo zbog posedovanja
nekog predmeta nije u direktnom odnosu sa količinom kupljenog.
Postoje četiri načina na koje se poboljšava odnos između količine kupljenog
i pakovanja: 1) načiniti jedno, veće pakovanje, umesto više manjih; 2) optimizovati
prostor kod pakovanja; 3) ne razdvajati proizvode pojedinačnim pakovanjem svake
kupljene stvari — izbegavati „unutrašnje pakovanje”; i 4) koristiti trajnija pakovanja,
jednostavna za korišćenje, koja mogu biti ponovno iskorišćena.
Najveći broj materijala može se nanovo upotrebiti ili reciklirati, ali ovo nije uvek
razumno rešenje. Reciklaža je dobro rešenje za slučaj kada je otpad već nastao,
ali tek pošto se više ne može tretirati ili staviti u ponovnu upotrebu. Reciklaža
je dug proces koji zahteva trošenje energije i drugih sirovina.
Biološka degradacija pakovanja isplativa je tamo gde nema sistema za upravljanje
otpadom.
Materijal koji se koristi, kao i konstrukcija pakovanja, moraju biti jednostavni.
Nastavite sa ocenjivanjem pakovanja svih osam vrsta proizvoda. Ako naiđete na neku
teškoću, koristite informacije iz teksta Primeri iz ocenjivanja ambalaže.
U nastavku...
•
178
Recite učenicima da novostečena saznanja koriste kod kuće i da sa svojim ukućanima diskutuju
i planiraju kupovinu, kako bi proizvodi koje nabavljaju bili bezbedniji za životnu sredinu.
Pakovanje
Potrošačko društvo
Ocenite pakovanje svakog proizvoda prema dole navedenoj shemi. Počnite sa prvim pitanjem.
Ako je odgovor NE, nastavite do sledećeg pitanja. Što pre odgovorite sa DA, u pitanju
je ambalaža bezbednija za životnu sredinu. Više informacija o ocenama za najčešće korišćene
ambalaže možete naći na strani 180, u tekstu Primeri iz ocenjivanja ambalaže.
1. Da li se proizvod može prodavati bez ambalaže?
Ne
Da
Najbolje pakovanje je kada pakovanja nema.
Radni list
Analiziranje ambalaže
2. Da li se proizvod može prodavati u pakovanju koje se može
nanovo upotrebiti?
Ne
Da
Pakovanja koja se mogu nanovo upotrebiti umanjuju
troškove, kao i uticaj na životnu sredinu, svaki sledeći
put kada se vraćaju u upotrebu.
3. Da li je pakovanje načinjeno od jednog ili malog broja materijala?
Ne
Da
Što je broj materijala upotrebljen za pakovanje
određene količine proizvoda manji, to bolje.
4. Da li je ambalaža načinjena od recikliranog materijala
i je li reciklabilna?
Ne
Da
Reciklirani materijal smanjuje upotrebu sirovina
i količinu otpada.
5. Da li je pakovanje biorazgradivo?
Ne
Da
Pakovanja koja su biološki razgradiva imaju mnogo
manji uticaj na životnu sredinu.
6. Da li je model pakovanja relativno jednostavan?
Ne
Da
Jednostavnija pakovanja koriste manje materijala
i energije.
179
Informativni list
Potrošačko društvo
Primeri iz ocenjivanja ambalaže
MLEKO Ako možemo da biramo između mleka u flaši koja se može nanovo
upotrebiti, u plastičnoj kesi ili u višeslojnom pakovanju (tj. mešavini papira, plastike
i metala), u tom slučaju:
• boca zadovoljava zahtev iz pitanja broj 2 u upitniku;
• kesa zadovoljava zahtev broj 4 u upitniku;
• višeslojni materijali daju odgovor NE u svim pitanjima.
Boca je očito najefikasnije pakovanje, zatim sledi reciklabilna plastična kesa,
i na kraju, kompozitno pakovanje.
SLATKIŠI Ako možemo da biramo između slatkiša koji se prodaju u rifuzi
(tj. u radnji se spakuje u plastičnu ili papirnu kesu), slatkiša u plastičnom pakovanju,
u najlonu ili kartonskoj kutiji, onda svi ovi tipovi odgovaraju pitanju 2 iz upitnika.
MEKINJE, PIRINAČ Ako poredimo mekinje u najlonu sa onima u kartonskoj kutiji
ili platnenoj vrećici, onda u slučaju kartonske kutije imamo jedno pakovanje
previše. Tako je u slučaju kese, najlonske ili platnene, zadovoljen zahtev iz pitanja
2. Mekinje možemo kupiti u kesi, a bez kartonske kutije (pored toga, ako se kuvaju
na tradicionalan način, biće ukusnije i zdravije). Ako uporedimo mekinje i pirinač
pakovane u plastične i papirne kese, onda je u oba slučaja zadovoljen kriterijum
iz pitanja 4, ali u pitanju 5 samo papirne kese zadovoljavaju kriterijum koji
je tu postavljen.
HEMIJSKE I DRVENE OLOVKE, PERA Već u prvom pitanju odgovor
je DA — ovi proizvodi mogu se prodavati bez pakovanja.
SOKOVI Ako možemo da biramo između boce koja može nanovo da se upotrebi,
staklene boce koja može nanovo da se upotrebi i kartonske ambalaže, u prvom
slučaju odgovor će biti DA za pitanje 2, u drugom za pitanje 3, a u slučaju boca
pitanja 4 ili 6.
DETERDŽENT Ako uporedimo pakovanja od istih materijala, ali različite veličine
(male i velike kartonske kutije, male i velike kese), onda će pitanje 3 razdvojiti
tipove pakovanja na one bezbedne i one koji ugrožavaju životnu sredinu.
Ako poredimo kartonske kutije deterženta sa pakovanjem u najlonske kese,
onda će na pitanje odgovor biti DA u slučaju kesa, i NE u slučaju kartonskih kutija.
ZUBNA PASTA Već od pitanja 1 razdvojićemo paste pakovane samo u tubu,
od onih gdje je tuba dodatno upakovana u kartonsku kutiju. U ovom slučaju
kartonsko pakovanje je nepotrebno i suvišno.
180
Potrošačko društvo
Etikete i reklame
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Etikete i reklama kao izvor informacija
2-3 školska časa
Razred
VII – IX
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Isečci iz novina i časopisa, etikete, posteri, video materijal
Zeleni paket
Nastavni predmeti
Građansko vaspitanje, Biologija sa ekologijom, Likovna kultura
Ciljevi nastave
Učenik/učenica treba da:
• definiše šta su reklame i koja im je uloga;
• otkrije da često primamljive reklame skrivaju prave
informacije;
• razvije kritički pristup prema informacijama na etiketama.
Nastavne metode
3
Diskusija, , pravljenje kolaža
Uvod
Reklame za proizvode su svuda oko nas.
Na bilbordima, televiziji, na pakovanjima, radiju,
u novinama, radnjama i autobuskim stanicama,
pa čak i u našem domu. One oživljavaju ulice,
iznenađuju nas, a njihovi slogani postaju deo našeg
svakodnevnog govora.
Nalepnice/etikete na pakovanjima obaveštavaju
potrošača o sadržaju proizvoda. Sa tačke gledišta
proizvođača ipak je važnije da one privlače pažnju
potrošača i ubede njega ili nju da je njihov
proizvod bolji od konkurentskih. Često se dešava
da informativna funkcija etikete ostane u pozadini,
a u nekim ekstremnim slučajevima data informacija
više dezinformiše nego što informiše.
Cilj dezinformacije je da natera kupca da proizvod
zgrabi i kupi istog momenta, a već posle toga
na njemu je da odluči da li će verovati datoj informaciji ili će potražiti drugi proizvod.
S druge strane, potrošači su žrtve ne samo manipulacije koja dolazi od reklama i etiketa.
Reklame, etikete, kao i ukupan proizvod nalaze se u vlasti istog, sveobuhvatnog pravila da
ukusi i očekivanja kupaca moraju biti zadovoljeni. Ako potrošač želi da kupi stoprocentni
prirodni sok od naranže, etiketa treba slovima da navede „100%” i pakovanje treba da krasi
slika lepe, sočne narandže. Ljudi daju prednost proizvodima u primamljivim pakovanjima, koji
su nedvosmisleno obeleženi i sa lepim slikama, ne razmišljajući mnogo o njihovom sadržaju,
a zadatak proizvođača je da ova očekivanja zadovolji.
Posebnu pažnju treba posvetiti informaciji kojom se u reklamama ili na etiketama, kroz logoe
i naslove, oglašavaju ekološki proizvodi. Ne treba biti ravnodušan prema tome
da li je ovo urađeno sa pravom brigom za zaštitu prirode ili je u pitanju prosto zlonamerno
preuzimanje ovih simbola, kako bi se apelovalo na društvenu svest i obzire kupca.
Etikete i reklame
181
3
Potrošačko društvo
Aktivnosti
Etikete i reklame
1
Nedelju dana pre časa, zamolite učenike
da pronalaze i isecaju oglase iz novina i časopisa
koji im zapadnu za oko (u pozitivnom
ili negativnom smislu). Recite im da obrate pažnju
pre svega na oglase koji su usmereni na mlade
ljude, kao i na oglase koji reklamiraju elektronske
uređaje. Takođe im recite da sakupljaju etikete
i pakovanja sa tekstualnom i grafičkom
informacijom (slike, fotografije) koje apeluju
direktno (tj. sa naslovima „ekološki proizvod”)
ili indirektno (sa slikom prirodnog krajolika)
na očuvanje prirode. Predložite učenicima
da osim etiketa i pakovanja koje imaju kod
kuće, obrate pažnju i na sličan tip koji mogu
naći u radnjama, te da ih upamte, pokušaju
da zabeleže ili opišu.
2
Napravite tabelu sa dve kolone na tabli i napišite odgovore na gore postavljena pitanja
u levoj koloni. Zatim postavite sledeća pitanja:
• Da li odrasle osobe ponekad reaguju na reklame kao mala deca?
• Koja je posledica agresivnog reklamiranja na odrasle i na prirodu? Upišite zaključke
u desnu kolonu.
• Zašto je zabranjeno praviti komercijalne reklame koje se obraćaju maloj djeci?
• Zašto postoje određena ograničenja kod pravljenja reklama, recimo u slučaju
reklamiranja alkohola i cigareta?
3
Recite učenicima da pogledaju etikete koje su sakupili. Da li ima znakova ili informacija
u vezi sa očuvanjem životne sredine? Neka ih dobrovoljci nacrtaju na tabli.
Biramo „zvezdu”
1
Kažite učenicima da na odvojenom listu i samostalno napišu koga smatraju svojim
najboljim prijateljem i zašto. (Vežbanje je anonimno.) Kažite im da navedu dva ili tri razloga
koji će podržati njihovu tvrdnju i izbor, i da se ne ograničavaju na izjave tipa „Meni
se on/ona dopada zato što je kul”, već da daju primjere i objasne zašto je on/ona kul.
Sakupite radove i saznajte ko je dobio najviše glasova. Na tabli napravite tabelu
sa dve kolone i u desnu ispišite osobine najpopularnijeg učenika, u skladu sa glasanjem.
182
2
Sada prođite kroz reklame koje se obraćaju
mladim ljudima, a koje su učenici prikupili.
U desnoj koloni tabele nabrojte osobine koje
krase idealnog predstavnika mlade generacije,
prema porukama koje odašilju reklame
(npr. pije Moka-Kolu, žvaće Rebit žvake,
deli Mikers sa prijateljem).
3
Uporedite osobine nabrojane na tabli.
Kako se zvezda razreda uklapa u sliku idealnog
mladog čoveka koju stvaraju reklame?
Da li biste više voleli da najpopularniji
učenik/učenica manje ili više liči na idealni
karakter mlade osobe?
Etikete i reklame
Potrošačko društvo
Kolaž
1
2
Podelite učenike u grupe.
3
Isecite prikupljene reklame i etikete tako da slike budu odvojene od reklamnih slogana
i naslova.
Kombinujte slogane i naslove sa slikama tako da spajate nespojivo i dobijete upadljiv
kontrast. Možete takođe seći i slogane i kombinovati ih u nove, apsurdne ili iščašene
reklamne poruke.
3
Učvrstite lepkom proizvod vašeg rada na komad kartona i postavite ga u razredu ili negde
u školi. Jesu li „oglasi” koje ste kreirali apsurdniji od originala?
U nastavku...
•
Dok pregledaju novine i časopise u potrazi za reklamama, kažite učenicima da procene
koji je uopšte procenat reklama u njima. Pitajte ih sledeće:
– Zašto novine ohrabruju oglašavanje i reklamiranje?
– Da li vam je poznato koji izdavači žive isključivo od oglasnog prostora?
– Da li su vam poznati slučajevi kada kupci određene proizvode dobiju besplatno
ili po sniženoj ceni, zbog specijalnih reklama ili kupona koje prikupe?
– I proizvodi i časopisi izdržavaju se od reklama, ali otkuda oglašivačima novac
da plate reklamu?
•
Pomozite učenicima da shvate da je reklamirani proizvod skuplji ne zato što je kvalitetniji,
već zato što je cena reklame uključena u njegovu ukupnu cijenu.
Etikete i reklame
183
4
Potrošačko društvo
Privatno vlasništvo
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Vlasništvo nad prostorom
1-2 školska časa
Razred
VI – IX
Mesto
Učionica, na otvorenom
Nastavni materijali
Po izboru nastavnika
Nastavni predmeti
Geografija, Građansko vaspitanje, Priroda, Biologija
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• analizira ulogu privatnog vlasništva u formiranju naših
stavova prema prirodi.
Diskusija, terenski rad
Uvod
Savremena društva uglavnom se zasnivaju na precizno definisanim zakonima koji regulišu pitanja
privatnog vlasništva. Za mnoge ljude stvari koje poseduju predstavljaju meru njihovog uspeha.
Trka za materijalnim dobrima je tako glavni motiv u ljudskim stavovima prema životnoj sredini
i bogatstvima koje pruža. Neke sirovine, kao što su nafta i drvo, služe praktičnoj svrsi u životima
ljudi, pa su vlasnička prava ključni element tržišnog sistema koji ih isporučuje pred naša vrata.
Ipak, veliki dio ljudskog bogatstva je nepotreban. Čitave vrste i eko-sistemi se uništavaju,
na primer, u potrazi ljudi za materijalima koji služe za razmetanje, kao što su slonovača
ili dijamanti. Koncept privatnog vlasništva prilično je škakljivo područje. Sa jedne strane, jednom
kada društvo prizna „vlasnika”, ta osoba je više ili manje slobodna da sopstvenim imanjem
raspolaže kako nađe za shodno. Sa druge strane, dobra bez vlasnika izlažu se još većem riziku,
jer niko nema pravo da ih štiti od zloupotrebe.
Aktivnosti
Nekada davno...
1
2
Upoznajte učenike sa kratkom pričom Polje.
Podelite učenike u četiri grupe. Neka prva grupa dobije ulogu polja; druga — ulogu čoveka;
treća — krtice; četvrta — ptice koja živi na drvetu lipe. Kažite svakoj grupi da opiše svoje
vlasništvo i da se zatim dogovore i urede svoje odnose u odnosu na vlasništvo.
Privatno vlasništvo i odgovornost
184
1
Neka dva dobrovoljca predstave učenicima studije
slučaja u tekstovima U našoj stambenoj zgradi
i U našem susedstvu.
2
Razgovarajte o tome šta se dešava u oba ova slučaja.
Pokušajte da ubedite učenike da je razlog nedostatka
odgovornosti ljudi u oba primera taj što ne postoje
odgovorni vlasnici mesta i što ona nikom
ne pripadaju.
Privatno vlasništvo
Potrošačko društvo
Šta raditi sa šumom?
1
Na Kosovu, skoro 1/3 šuma su u privatnom vlasništvu. Dugo vremena su bile ostavljene
na milost i nemilost. Oštećene su kako one u privatnom vlasništvu tako i one u javnom.
Ministarstvo poljoprivrede i Šumarski Autoritet Kosova preko zakona pokušavaju
da se bore protiv oštećenja šuma zarad profita.
2
Recite učenicima da zamisle situaciju u kojoj se njima kao pravim vlasnicima šuma vraća
u procesu povratka imovine (restitucije). Neka zamisle da je vraćena šuma daleko
od mesta na kojem oni žive. Evo nekoliko mogućnosti koje se mogu pojaviti u diskusiji:
• Šuma se može koristiti za rekreaciju i turizam.
• Šuma će se prodati nekome
ko je zainteresovan za samu šumu, a ne drvo
i profit koje iz nje može dobiti.
• Šuma se neće prodavati i u bogatstvima
ekosistema će se uživati zbog njihove estetske
vrednosti.
• Stvara se emotivna veza prema šumi, zbog
činjenice da se ona generacijama nalazila u
vlasništvu porodice.
• Drva se seku i prodaju.
3
Pitajte učenike šta i pod kojim uslovima može sačuvati šumu od propasti? Do kojih
zaključaka možemo doći?
4
U nastavku...
•
Ako u blizini škole postoji divlja deponija, odvedite razred do nje i razmislite kako se njen
status može promeniti. Može li se utvrditi vlasnik ove „ničije zemlje”?
•
Prvo treba pronaći zakonskog vlasnika. Uzmite u obzir snažan stereotip: „Ako je državno,
nije ničije”, kao i činjenicu da se u očima jednog dela društva zemlja, koja je zajedničko
vlasništvo, posmatra kao napušteno i bezvlasno mesto, koje može biti upotrebljeno po bilo
čijoj slobodnoj volji, i bez posledica zagađeno i uništeno.
Privatno vlasništvo
185
Informativni list
Potrošačko društvo
Ljudi štetočine i odgovorni
koji rešavaju probleme
Polje
Nekada davno bilo jedno divno polje. Na njegovom središtu
rasla je stara lipa — pravi raj za porodice ptica. Onda je neki
čovek kupio polje, jer je želeo da slobodno vreme provodi
daleko od buke, u srcu prirode i u svojoj sopstvenoj kući, gde
niko i ništa ne bi remetilo njegov mir. Kupio je novu kosačicu,
posekao korov i posadio najfinije bilje. Njegov najveći problem
bile su krtice, koje su upropašćavale njegov divni travnjak.
Podigao je senicu na placu, direktno na krtičnjacima, jer je
želeo da se odmara u senci, a trebalo mu je i sklonište od kiše.
U našoj stambenoj zgradi
U našem bloku neko je ukrao sijalicu iz lifta. Koristiti mračan
i prljav lift svaki put bilo je strašno iskustvo. Ali kako
da se pronađe lopov između 40 ljudi koji tu žive, i od kojih
svi koriste isti ulaz? Novu sijalicu zaštitili smo metalnom rešetkom,
pa smo neko vreme imali mira. I tako je to išlo do popravki,
kada smo dobili divan novi lift, sa ogledalima u kabini, klupom
za sedenje i dugmetima koja su u mraku svetlila zeleno. A sijalica?
Ona je sada iza snežno bele kugle koju još uvek niko nije
pokušao da slomi i ukrade sijalicu.
U našem susedstvu
U našem susedstvu postoji ćorsokak, a odmah pored njega je polje. Niko ne zna kada i kako,
ali neko je tu izbacio svoje đubre — šljaku sa građevine, prazne konzerve, prljave krpe i ostalo
smeće. Zvali smo lokalne vlasti i policiju, ali nije bilo nikakvog odgovora. Jednog dana pojavio
se vlasnik, počistio mesto i počeo da gradi nov objekat. Problem divljeg smetlišta je bio rešen.
186
Potrošačko društvo
Odnos ljudi prema psima lutalicama
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Problem pasa lutalica postao je vrlo ozbiljan, naročito
u urbanim područjima — oni utiču na rast socijalnih tenzija,
Što se duže ovaj problem bude ignorisao, to će njegovo
rešavanje biti sve skuplje.
Jedan školski čas
Razred
VI
Mesto
Na otvorenom (veterinarska stanica)
Nastavni materijali
Po izboru nastavnika
Nastavni predmeti
Priroda, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
5
Učenik/učenica treba da:
• opiše problem pasa lutalica;
• analizira dužnosti vlasnika životinja;
• izgradi sopstveni stav o zaštiti životinja lutalica.
Diskusija, praktično rešavanje problema
Uvod
Širom sveta slučajevi ekonomskih nedaća primorali su mnoge porodice da na ulicu izbace
svoje ljubimce. Problem pasa lutalica postao je vrlo ozbiljan, naročito u urbanim područjima:
oni utiču na rast socijalnih tenzija, izazivaju probleme u saobraćaju i ugrožavaju ljudsko zdravlje.
Što se duže ovaj problem bude ignorisao, to će njegovo rešavanje biti sve skuplje.
Aktivnosti
Psi lutalice
1
2
Recite učenicima da pročitaju tekst Psi lutalice
sa informativnog lista Čovekov najbolji prijatelj.
Razmotrite sledeća pitanja:
•
•
•
•
•
Zašto je problem pasa lutalica svake godine
sve ozbiljniji?
Šta dovodi do rasta broja pasa lutalica?
Ko je odgovoran za ovaj problem?
Šta se može učiniti u ovoj situaciji?
(izgradnja skloništa za životinje, sterilizacija, organizovano uklanjanje)
Koje su prednosti i mane predloženih mera?
3
4
Neka učenici pročitaju i prodiskutuju dileme opisane u tekstu Pas i vuk.
5
Razmislite kako možemo pomoći lutalicama. Koje korake možemo preduzeti u tom smislu?
Napišite odgovore na tabli.
Zatim neka učenici pročitaju članak o dva psa: Froj i Vili Sigmund — neprevaziđeni
detektori žive. Razmislite o tome kako psi pomažu ljudima (psi vodiči za slepe, psi čuvari,
psi spasioci, itd.).
Odnos ljudi prema psima lutalicama
187
5
Potrošačko društvo
6
Objasnite učenicima da i veterinarski centri rade na rešavanju ovog problema. Na ovim
mestima se psi sterilišu, vakcinišu i leče. Planirajte kampanju podrške na osnovu onoga što ste
do sada naučili. Podelite učenike u grupe i recite im da pripreme postere na izabrane teme.
Diskusija
1
Diskutujte o sledećem scenariju u razredu: idete duž prazne ulice. Iznenada pored
vas prolaze kola koja se kreću velikom brzinom. Automobil udara u psa. Vozač ne koči
i čak ne usporava da vidi je li pas živ ili mrtav. Šta biste uradili pod pretpostavkom da vam
roditelji nikada ne bi dozvolili da držite psa?
• Odveli biste povređenog psa kući i rizikovali da vas roditelji izgrde.
• Odveli biste psa u sklonište za životinje i tamo ga ostavili.
• Odveli biste psa u kuću vašeg prijatelja, pošto će ona ili on možda preuzeti brigu o psu.
• Ostavili biste psa tu gde jeste. Uostalom, niste vi krivi što ga je udario auto.
2
Odigrajte svaki od ovih scenarija. (Bolje je podeliti se u grupe, kako bi svako mogao
da odigra po jednu od datih situacija.)
U nastavku...
•
•
•
Ohrabrite učenike da svoje stavove na ovu temu podele sa svojim ukućanima. Sretnite
se sa lokalnim NVO i razgovarajte sa njima o ovom problemu.
Sakupite informacije o različitim rasama pasa i saznajte odakle potiču.
Koje su poznate rase poreklom iz vaše zemlje? Predstavite ih na posteru.
Dužnosti prema životinjama
Životinje se najbolje osećaju kada ne pate od nedostatka hrane, vode ili skloništa,
kada im životi nisu ugroženi, kada nisu bolesne ili u bolovima, kada nisu nervozne
ili uplašene, i kada mogu da se ponašaju prirodno. Držite ljubimce samo ako ste spremni
da preuzmete odgovornost za njih tokom celog njihovog života. Životinje pružaju
mnogo ljubavi i razonode, ali imajte na umu da i one imaju svoje zahteve i često
predstavljaju ozbiljnu obavezu. Razmišljajte o tome da životinje vole da se slobodno
kreću po okolini. Svaka životinja ima svoju ličnost: prihvatite njihove osobine i navike
i nemojte ih vređati ili ponižavati. I nemojte zapostavljati ljubimce koji su bolesni ili stari.
188
Odnos ljudi prema psima lutalicama
Potrošačko društvo
Čovekov najbolji prijatelj?
Stručnjaci za životnu sredinu tvrde da su za rešavanje problema
pasa lutalica gradu prosečne veličine potrebna dva do tri skloništa
za životinje, od kojih bi svako bilo sposobno da prihvati 50 pasa.
Takođe, zakoni o zaštiti životinja se moraju ozbiljno uzeti u obzir.
Protivnici kažu da mnogi ljudi gladuju, da lutalice umeju da ugrizu
prolaznika ili dete i da psi lutalice laju po celu noć, što je vrlo
uznemiravajuće. Psi takođe izazivaju saobraćajne nesreće.
Uprkos tome, stručnjaci za životnu sredinu žele da zaštite pse.
Niko ne može zaobići problem pasa lutalica, ali niko ne želi
da preuzme odgovornost za njegovo rešavanje. Društvo se suočava
sa sledećim problemima: da li ove pse trebe uspavati ili ne? Treba li da ih preziremo
li da ih žalimo? Da li treba da ih hranimo ili da ih prepustimo njihovoj sudbini, što može značiti
i gladovanje do smrti?
Radni list
Psi lutalice
Ove dileme jasno pokazuju da je problem pasa lutalica društveni problem. Ako odlažemo
njegovo rešavanje, upravljanje ovim problemom biće sve skuplje i skuplje. Vlasnici pasa, ekolozi
i filozofi širom sveta slažu se da postoji samo jedno etičko i humano rešenje problema rasta
populacije pasa lutalica: oni preporučuju sterilizaciju.
Pas i vuk
Bio jednom jedan vuk, koji je umirao od gladi. Bio je tako
slab, da su mu bile istaknute kosti u telu i nije imao snage
da hoda. On sede pod jedno drvo i tražio da pronađe malo
hrane. Pas koji je tuda prolazio i ugledao i beše mu žao.
Prišao mu je i rekao: „Kako si se upropastio. ... već danima
nisi jeo.”
„Imaš pravo”, odgovori vuk. „Nisam jeo, jer ste ti i tvoji
prijatelji dobro čuvali ovce. Nemam snage ni da pronađem
hranu. Osećam da ću uskoro umreti.” „Ali zašto nam se ne
pridružiš?” upita pas. „Ja radim i jedem svaki dan. Ti možeš
da uradiš isto, možeš da nam pomažeš da čuvamo ovce. To je dobro rešenje za sve nas.”
Vuk je razmislio malo, i shvatio da je pas bio u pravu. On je krenuo polako sa njim u pasju
kolibu. Ali dok su hodali putem, primetio je da je vrat psa na jednom mestu bio istanjen,
dlaka mu je opala, dok je ostatak tela bio pokriven slojem lepe i sjajne dlake. Radoznao,
vuk nije izdržao a da ne upita.
„O, ne boj se” — reče pas. „Ovo je mesto, gde me moj gospodar svake noći vezuje lancem.”
„Vezuje lanac?” — pitao je zbunjen vuk. „Tebe svake noći vezuju i ne osećaš se loše zbog toga?
Ako je tako, da bih ostao živ potrebno je da budem vezan svake noći?” „Da, bićeš vezan.
Ali naučićeš se vrlo brzo i nećeš patiti” — rekao je pas.
„Ako ću biti vezan, onda neću moći da hodam i neću moći da se krećem kad hoću” — rekao
je vuk. „Ako ću doći da živim sa vama nikada više neću biti slobodan.” Pošto je rekao ove reči,
vuk je otišao. Pas ga je pozvao i rekao mu: „Čekaj! Vrati se! Ja, zapravo, nisam slobodan
da radim šta hoću, ali sam zdrav, ne nedostaje mi hrane i imam mesto za spavanje. Ne možeš da
uživaš u životu ako budeš gladan. Ja sam slobodniji od tebe.”
189
Informativni list
Potrošačko društvo
190
Čovekov najbolji prijatelj?
(nastavak)
Froj i Vili Sigmund — neprevaziđeni detektori žive
Živa je jedan od najopasnijih zagađivača na svetu i predstavlja dugoročnu opasnost
za životnu sredinu. Ne može se razložiti i ne postoji hemijska reakcija koja je može uništiti.
Mikroorganizmi u zemljištu pretvaraju otrovni metal u još opasnije jedinjenje, koje pronalazi
put do lanca ishrane. Jedini način da se sredina zaštiti od žive je njeno pronalaženje, prikupljanje
i bezbedno skladištenje.
Dva po mnogo čemu izuzetna psa u Švedskoj igraju značajnu ulogu u borbi protiv zagađenja
od žive. Froj je nemački ovčar, a Vili Sigmund labrador. Oni su prošli mnoge bolnice, zubarske
ordinacije, industrijske zone, kroz sve škole u Švedskoj, univerzitete i internate. Ovi psi prepoznaju
miris žive u cevima, pukotinama u patosu, odbačenom laboratorijskom priboru, u kanalizacionom
sistemu. Pošto mogu da pretresu nekoliko lokacija dnevno i zato što na zadatak idu samo
na mesta za koja se sumnja da bi mogla biti kontaminirana, oni predstavljaju veliku uštedu.
Ne postoji tehnička oprema koja bi mogla da se takmiči sa psećim nosem. U periodu od tri
godine, ovi psi su pronašli ukupno tri tone žive, i uštedeli Švedskoj oko 20000000 SEK (švedskih
kruna). Pronalaženje žive psima je zabavno: oni se zapravo takmiče ko će je prvi pronaći.
Odlični rezultati koje su psi postigli načinili su ih pravom senzacijom: priče o njima vrte
se na radiju, televiziji i mogu se pročitati u novinama i na internetu.
Životna sredina i zdravlje
1
Da li je hrana uvek zdrava?
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Zdrava i ekološki čista hrana
1-2 školska časa
Razred
VI – VIII
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Proizvodi iz supermarketa i iz prodavnice ekološke hrane
Nastavni predmeti
Priroda, Biologija, Hemija
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• objasni razliku između ekološki čiste i zdrave hrane;
• analizira potrošački proces.
Diskusija, izložba sa uzorcima
Uvod
Termin „ekološki čista” koristi se za onu hranu koja je uzgajana u prirodnoj i čistoj sredini.
Zemljište je nezagađeno hemikalijama i sadrži brojne hranljive sastojke koji se pojavljuju
u ekološki čistoj sredini. Tokom godina, istraživači su identifikovali među vrstama hrane one
koje su najkorisnije za zdravlje („zdrava hrana”), koncept koji je razvijen u skladu sa piramidom
prehrane. U temelju ove piramide su žitarice, zatim povrće, voće itd.
Nisu svi proizvodi koji se označavaju kao „zdravi” istovremeno i ekološki čisti. Neki proizvodi
koji se obično smatraju zdravim, kao što su pšenično zrno i proizvodi od minimalno tretiranog
žita (mekinje, žitarice, hlebovi od celog zrna), crni hlebovi, voće i povrće, mlečni proizvodi
i med, nemaju uvek blagotvoran uticaj na naše zdravlje. Nekad se dešava upravo suprotno —
kada su izloženi negativnom uticaju zagađene sredine, oni se mogu pretvoriti u pravi otrov
za naš organizam.
Da li je hrana uvek zdrava?
191
1
Životna sredina i zdravlje
U hrani biljnog porekla koja se proizvodi od kultura koje se intenzivno tretiraju pesticidima
ili uzgajaju u zagađenim područjima, blizu preopterećenih saobraćajnica ili industrijskih zona,
može se otkriti nekoliko uznemirujućih stvari:
• teški metali koji su prodrli u zemljište;
• visoki nivoi veštačkih đubriva koja se nisu u potpunosti
razgradila;
• različiti hemijski konzervansi.
Mnogi činioci kvare kvalitet hrane koju koristimo:
• uzgoj žitarica i stoke za masovnu proizvodnju često prati
dodavanje antibiotika i hormona;
• sumnjivi metodi ishrane stoke (na primer, epidemija ludih krava
izazvana je kada su životinje hranjene delovima zaraženih životinja);
• intenzivno uzgajanje žitarica;
• preterana upotreba đubriva i pesticida;
• kisele kiše;
• industrijsko zagađenje vazduha.
Dopunski izvori opasnosti, čije posledice nisu u potpunosti proučene, predstavljaju genetički
modifikovane biljke i životinje, čija se opravdanost obrazlaže potrebom rešavanja problema
nestašica hrane.
Aktivnosti
Homo Chemicus
192
1
Pitajte učenike da li ljudi u njihovoj najbližoj okolini obraćaju pažnju na hranu koju koriste,
ne uzimajući u obzir samo njen ukus ili trenutnu modu, već i zdravlje. Koji motivi
nas pokreću pri izboru hrane?
2
3
Upoznajte učenike sa terminima iz Rečnika prehrambenih navika. Pitajte učenike poznaju
li nekog vegetarijanaca, vegana, itd.
4
Objasnite da je porast interesovanja za kvalitet hrane, koji je počeo sa promocijom
makrobiotike i vegetarijanstva i prebacivanjem ishrane na voće, povrće i žitarice u različitim
vidovima, doveo do stvaranja lobističkih grupa potrošača u brojnim zemljama sveta.
Kao rezultat ovih kretanja, došlo je do pojave brojnih proizvođača koji su isporučivali hranu
u skladu sa strogim ekološkim standardima. Iako je ova hrana skuplja, ona poseduje serifikat
porekla i kvaliteta koji potvrđuje da je proizvod potekao iz ekološki čistih regiona
i da je proizveden u skladu sa poljoprivrednim praksama koje su bezbedne za životnu sredinu.
Proizvođači takođe dokazuju da ne koriste hemijska đubriva, pesticide, konzervanse i aditive.
5
Nacrtajte na tabli piramidu zdrave ishrane, shemu koju je razvila Služba za hranu i lekove
vlade Sjedinjenih Država, a koju je usvojila većina nutricionista. Ovo je vid ishrane
na koji se ljudski organizam vekovima adaptirao:
• U osnovi piramide je korišćenje velike količine žitarica u različitim vidovima,
i crnih hlebova od celog zrna.
• Na drugom nivou piramide je sirovo, pečeno ili kuvano voće i povrće. Pošto
su proizvodi biljnog porekla osnovna hrana za mnoge ljude, od velikog je značaja
da potiču iz potpuno zdravih područja i od kontrolisanih kultura.
• Treći nivo sadrži različite proizvode bogate proteinima — mleko i mlečne proizvode,
jaja, meso i ribu.
• Na vrhu piramide su masti, ulja i slatkiši. Ima i dodatnih elemenata ishrani, kao što su
različito bilje, začini i so. Njihova upotreba zavisi od individualnih preferenci, koje formira
ukus. Objasnite da zdrava ishrana uključuje upotrebu hrane sa svih nivoa, ali da se hrana
sa donjih nivoa mora jesti u većim količinama nego hrana sa gornjih nivoa piramide.
Pokrenite diskusiju o izreci „Ono si što jedeš.” Podelite učenike u nekoliko grupa, prema
tome kojim tipovima hrane daju prednost. Trebalo bi da razumeju da ljudi imaju vrlo
različite ukuse. Obratite pažnju ne samo na neposredne ili raširene stavove, već i one
filozofske, estetske i kulturne.
Da li je hrana uvek zdrava?
Životna sredina i zdravlje
Prodavnice ekološke hrane i supermarketi
1
Recite učenicima da na čas donesu hranu koju vole (tj. vrste voća, povrća, zemičke,
čokolade, jogurt, itd.). Neka proizvode kupe na različitim mestima, na primer, iz obližnje
radnje, supermarketa, specijalne prodavnice organske hrane ili iz porodične bašte.
2
Organizujte dve tezge u učionici — prodavnicu ekoloških proizvoda i supermarket —
i razdelite proizvode prema načinu proizvodnje i poreklu. Učenici su podeljeni u dve grupe
i stoje iza štanda na kojem su izneti njihovi omiljeni proizvodi. Neka svaka grupa podeli
svoje utiske o proizvodima i neka izloži argumente u prilog svojoj odluci da kupi baš njih,
a ne neke druge.
3
Uporedite proizvode — neka svaka grupa proba proizvode druge grupe. Šta možete
zaključiti? (Proizvodi koje nudi eko-radnja možda nisu toliko privlačni, ali sigurno ne sadrže
hemijske aditive, potiču iz kontrolisanih žitarica koje su uzgajane u ekološki čisitim
regionima.)
4
Podsetite razred na zlatno pravilo: što je hrana manje obrađena, to je zdravija.
1
U nastavku...
•
Recite učenicima da zabeleže šta su jeli tri dana za redom. Koliko je njihova ishrana
uravnotežena i da li je u saglasnosti sa Piramidom zdrave ishrane?
Rečnik prehrambenih navika
Genetski modifikovani organizmi (GMO) i hrana koja se od njih proizvodi predstavljaju
potencijalnu opasnost za životnu sredinu i zdravlje. Istina je da naučnici još uvek nisu
istražili dugoročne efekte upotrebe GMO proizvoda.
Makrobiotika — balansirana ishrana koja se zasniva na upotrebi prirodnih proizvoda —
minimalno obrađene žitarice, voće i povrće — u skladu sa potrebama pojedinca.
Vegetarijanstvo — tip ishrane u kojem se ne koristi meso ili iz zdravstvenih razloga,
ili usled ličnog izbora. Vegetarijanstvo se raširilo u Evropi i SAD usled povećanog
interesovanja za istočnjačke kulture, protesta protiv zapadnjačke, materijalističke
civilizacije, razvoja ekoloških pokreta i opštem trendu okretanja ka životu koji
je u harmoniji sa prirodom.
Veganstvo — ekstreman vid vegetarijanstva u kojem se izbegava ne samo upotreba
mesa i ribe, već i sve hrane životinjskog porekla (mleka, mlečnih proizvoda, jaja i meda).
Ovaj termin nastao je za potrebe razlikovanja vegana od običnih vegetarijanaca.
U skladu sa strogim principima i verovanjima, vegani ne nose krznene kapute ili odeću
i predmete od kože.
Da li je hrana uvek zdrava?
193
2
Životna sredina i zdravlje
Lekovito bilje
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Sve veća popularnost primene lekovitog bilja u lečenju ljudi
2-3 časa
Razred
VI – IX
Mesto
Na otvorenom (šuma, park, učionica)
Nastavni materijali
Papir, drvene i hemijske olovke, karton, lepak, slike
za isecanje, papir u boji, materijali za prepoznavanje biljaka,
mape ispitivanog područja, makaze. Za pripremu čaja:
čajnik, šolje za čaj, razni čajevi (planinski čaj, lovor, kamilica)
Nastavni predmeti
Biologija, Geografija, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Učenik/učenica treba da:
• opiše značaj lekovitog bilja kroz njegovu upotrebu.
Nastavne metode
Izlaganje, kreativan rad u različitim medijima, diskusija
Uvod
Čovek je vekovima tražio da pronađe u prirodi nešto čime bi izlečio svoje bolesti
i za to mu je pomoglo lekovito bilje.
Lekovitim biljem nazivamo sve biljke koje sadrže aktivne supstance koje sprečavaju, olakšavaju
ili leče razne bolesti. Lekovito bilje se koristi u celosti ili se koriste određeni delovi kao što su cvetovi,
lišće, korenje, plodovi, semenke, kore, grane, peteljke i drugo, koji sadrže aktivne supstance.
Ljekovite biljke su se koristile još u antička vremena. Prvi zapis o lekovitom bilju, koji važi i danas,
je papirus iz drevnog Egipta koji se naziva hirurški papirus, koji datira još iz 2980-2700 p.n.e.
Recepti koji se preporučuju u ovom tekstu sadržali su supstance životinjskog i biljnog porekla,
gde među biljkama možemo spomenuti: bagrem, breskvu, arapske urme, nar, smokvu, beli luk,
luk, salatu, bulku, pšenicu, ricinus itd.
Evo recepta koje preporučuju Egipćani protiv crevnih parazita: koren nara se stavi u vodu, ostavi
da prenoći, pa se ta voda pije sledećeg dana. Upotreba lekovitog bilja pratila je sve civilizacije,
od babilonske, indijske, kineske, arapske i srednjovekovne, do danas.
Danas, intenzivna naučna istraživanja koja se sprovode na lekovitom bilju usmerena
su na upotrebu hemijskih i fizičkih svojstava hemijskih supstanci koje imaju ove biljke i njihov
uticaj na kliničku praksu.
Aktivnosti
Priroda kao iscelitelj
1
194
Obavestite unapred učenike da će na narednom času razviti temu: „Priroda kao iscelitelj”.
Podelite učenike u radne grupe u zavisnosti od njihovih sposobnosti, kako bi se angažovali
u obavljanju sledećih aktivnosti:
• prikupljanje raznih lekovitih biljaka i njihova demonstracija u učionici;
• prikupljanje letaka i drugih informacija o efektima raznog lekovitog bilja;
• prikupljanje informacija o načinima povećanja i korišćenja raznih lekovitih biljaka
u oblasti;
• prikupljanje informacija od roditelja i starijih o njihovim porodičnim tradicijama
u prikupljanju i upotrebi lekovitog bilja u oblasti.
Lekovito bilje
Životna sredina i zdravlje
2
Lekcija počinje podsticanjem razgovora između učenika
kroz pitanja kao što su: Šta je za učenike lekovita biljka?
Da li oni znaju neke lekovite biljke? Koje su te biljke
i zašto pomažu ljudima? Da li se desilo u njihovoj
porodici, da se neko izlečio sa bilo kojom od ovih
lekovitih biljaka? Itd.
3
Radne grupe predstavljaju redom rezultate aktivnosti,
učenici pitaju i razgovaraju o tome.
2
Upotreba lekovitog bilja
1
Organizujte ekskurziju u prirodi kako bi se učenici upoznali sa lekovitim biljkama u oblasti,
ili posetu centru za prikupljanje lekovitog bilja u oblasti, (ako je tako nešto moguće).
Podstaknite učenike da se informišu o vrstama, načinu gajenja i upotrebi lekovitog bilja
u svom području.
2
Podelite učenike u dve radne grupe, za sprovođenje sledećih aktivnosti:
•
•
3
4
5
jedna grupa da pripremi herbarijum sa svim lekovitim biljkama u oblasti,
druga grupa da pripremi sažete podatke o tradiciji i upotrebi lekovitog bilja u oblasti;
Na nekom od narednih časova grupe predstavljaju zadatke, nastavnik podstiče pitanja
i diskusiju o tome.
Na kraju časa učenici mogu da pripreme čaj od lekovitih biljaka (planinski čaj, lovor,
kamilica).
Podstaknite učenike da razgovaraju o raznim čajevima od lekovitog bilja, koje koriste
u svojim porodicama.
U nastavku...
•
Obezbediti informacije od roditelja i starijih o upotrebi lekovitog bilja za lečenje raznih bolesti;
ili intervjuišite nekog narodnog lekara koji bi pričao o svojim iskustvima sa lekovitim biljem.
Lekovito bilje
195
Radni list
Životna sredina i zdravlje
Nešto više o lekovitom bilju
Od biljke do lekovite biljke
Lekovito bilje, ili njihovi delovi, nakon prikupljanja,
se osuše i dobijaju ime medicinske biljke. Hemijska
priroda leka se određuje sadržajem aktivnih supstanci
koje su svrstani u grupe.
Hemijska priroda aktivnih supstanci lekovitog bilja određuje
lekovito dejstvo na ljudski organizam.
Lekovitog bilje često ima širok spektar delovanja, što znači
da se koristi za mnoge bolesti.
Neke lekovite biljke su otrovne, sa trenutnim otrovnim
delovanjem, kao što je slučaj nekih gljiva, tako da njih treba
dobro upoznati.
Lekovito bilje na Kosovu
Poznavanje, prikupljanje i promet lekovitog bilja na našim
prostorima ima istoriju dugu koliko i moderna civilizacija.
Grčki i rimski naučnici govore o bogatstvu lekovitog bilja.
Obični ljudi su skupljali bilje za svoje potrebe i za prodaju,
dok su trgovci prodavali ove biljke po čuvenim ulicama Evrope,
Bliskog Istoka i Azije.
Naši ljudi su još u antici, znali da razlikuju lekovite biljke
i da ih koriste na različite načine, za lečenje velikog broja
bolesti. U našoj zemlji, svaka porodica je obezbeđivala lekovito
bilje potrebno tokom godine, za lečenje uobičajenih bolesti.
Ovu dobru tradiciju pratimo i danas, spomenimo ovde
nastavak tradicije u okruzima Dragaš, Opoja, Šar Planine,
Prokletije, Planine Šalja, Golak, i Karadak koje su veoma
bogate lekovitim biljkama. Lekovite biljke, na primer kamilica, nalaze se u nižim delovima.
Njih prikupljaju pojedinci i farmaceutska industrija. Obično se u narodu koriste u obliku čaja.
196
Životna sredina i zdravlje
Lekovito bilje se koristi na dva načina:
U svežem stanju
U ovom stanju lekovito bilje se koristi u narodu ili u farmaciji. Ljudi ih koriste u obliku čajeva.
Za pripremu čaja koristimo delove biljke ili mešavinu biljaka koje se kuva u određenoj količini vode.
U prerađenom stanju
Mnoge lekovite biljke služe kao sirovina u farmaceutskoj industriji. Farmaceutski industrijski
proizvodi se upotrebljavaju u raznim oblicima, za lečenje raznih bolesti.
Fitoterapija se zasniva na lečenju bolesti biljnim lekovima. Danas ima široku primenu, posebno
u lečenju bolesti unutaršnjih organa, u dermatologiji, u kozmetici i u oblicima masaža.
Aromaterapija je tip fizikalne terapije koja koristi eterična ulja u svrhu lečenja. Eterična ulja
dobijena različitim metodama iz određenih vrsta biljaka na sobnoj temperaturi ispuštaju mirise.
Nazalni nervi idu od nozdrva direktno u evolutivno najstariji deo mozga, limbički sistem, koji
značajno određuje naše životne funkcije, osećaj dobrobiti i naše ponašanje. Eterična ulja su
se pokazala i kao antiseptici, pošto nas štite od unutrašnjih i spoljašnjih infekcija. Sva eterična ulja
ubijaju bakterije, ali postoje vrste koje ubijaju i viruse (eukaliptus) i gljive (nana, majčina dušica).
Radni list
Upotreba lekovitog bilja
Korisni kućni recepti
Kod kuće je lako pripremiti niz lekovitih proizvoda, koristeći lekovito bilje. Naravno, ovi proizvodi
se dobijaju u skladu sa jasno definisanim recepturama iz iskustva popularne upotrebe.
Spomenimo neke od njih:
Recept 1: Za prehlade i slične bolesti
Majčina dušica (Herba thymi), koren zove (Radix sambuci nigri), cvet limunovog drveta (Flores tilia),
mladica pelina (Herba absinthii), lišće maline (Folia Rubus idaeus), korenje omana (Radix inula
helenium), korenje jagorčevine (Radix primulae officinalis), listovi uske bokvice (Folia plantago
lanceolata), listovi podbela (Folia tussilago farfara), lišće i korenje koprive (Folia, Rhizoma urtica
dioica), latice lepuha (Flores verbascum thapsiforme), nadzemni delovi stabljike majorana (Origanum
vulgarae).
Stavite po jednu kašičicu listova za čaj od svake vrste u čajnik i sipajte litar kipuće vode.
Poklopite i ostavite da stoji sat vremena. Procedite i koristite na sledeći način:
Doziranje
Novorođenčad i deca do godinu dana
7 x 1 supena kašika
1 do 3 godine
7 x 2 supene kašike
3 do 7 godina
5 x 0,5 decilitara
7 do 14 godina
5 x 1 decilitar
14 godina i stariji
dnevno 5 x 2 decilitara
(služi se zagejan, u periodu od nedelju dana)
Recept 2: Za bubuljice kod adolescenata
Cvet limunovog drveta (Flores tilia), stabljika rastavića (Herba equisetum arvense), listovi
matičnjaka (Folia melisse officinalis), listovi breze (Folia betulae albae), lišće koprive (Folia urtica
dioica), mladica kantariona (Herba hypericum perforatum).
Doziranje
Stavite po jednu kašičicu listova za čaj od svake vrste
u čajnik i sipajte 6 decilitara kipuće vode, pokrijte,
ostavite da stoji jedan sat.
Upotreba
3 x 1 dl pola sata pre obroka, piti čaj 3 meseca
197
3
Životna sredina i zdravlje
Zagađivanje vode
hemijskim supstancama
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Uticaj ljudskih aktivnosti na kvalitet vode
2-3 školska časa
Razred
VIII i IX
Mesto
Učionica, laboratorija, na otvorenom (teren)
Nastavni materijali
Sveske, hemikalije za testiranje vode, test-trake, brzi testovi,
tabela za procenu kvaliteta vode, flaše
Nastavni predmeti
Biologija, Hemija
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• analizira vezu između ljudskih aktivnosti i zagađivanja
vode opasnim hemikalijama, i zašto su te hemikalije
opasne za ljude i životnu sredinu;
• izvodi jednostavne testove hemije vode i analizira kvalitet
vode prema hemijskim parametrima prirodne vode.
Eksperiment, terenski rad, diskusija
Uvod
Prirodna voda zagađuje
se industrijskim i poljoprivrednim
aktivnostima (uglavnom putem
veštačkih đubriva, pesticida
i insekticida), kao i aktivnostima
u domaćinstvu (pranje, čišćenje,
septički sistem i ljudski izmet).
Tri problema koje izaziva
zagađivanje vode su:
• Količina kiseonika u vodi
pada ispod optimalnog nivoa
(zbog povišenih temperatura,
hemijskih đubriva,
deterdženata koji sadrže
fosfate, itd.), pa je usled tog
procesa manje organizama
sposobno da preživi u vodi.
• Voda postaje uzrok bolesti kada npr. bakterije, virusi, metali, jedinjenja azota, pesticidi nađu
svoj put do vode.
• Rekreaciona vrednost vode smanjuje se zbog boje, mirisa i toksina koji se u njoj nalaze.
Površinska voda može se klasifikovati prema sadržaju kiseonika (sadržaj kiseonika, zahtev
za kiseonikom), zatim prema svojim hranljivim vrednostima (azot i fosfor), mikrobiološkim
karakteristikama, mikro-zagađenju (metali, sredstva za čišćenje, fenoli) i prema drugim
karakteristikama (pH vrednost, nivoi zasićenja, sadržaj gvožđa). Pokazatelji kvaliteta voda mogu
se podeliti na fizičke, hemijske, biološke i radiološke.
198
Zagađivanje vode hemijskim supstancama
Životna sredina i zdravlje
Aktivnosti
3
Testiranje vode
1
Nadopunjujući znanje koje su učenici već stekli, recite im da u obzir uzmu:
•
•
•
2
koje vrste zagađivača prete našim prirodnim vodama;
kako se takvo zagađivanje može sprečiti; i
kako tačno zagađujuće materije pronalaze put do vode i kako utiču na živi svet.
Neka učenici sprovedu testove i eksperimente kako bi utvrdili kvalitet uzoraka vode prema
hemijskim parametrima. Najbolje je ovu aktivnost sprovesti na terenu, ali ona se može
sprovesti i u učionici, pošto su uzorci vode sakupljeni.
Razmatranje
1
2
3
4
Neka učenici razmotre odeljak Etape tretmana otpadnih (kanalizacionih) voda
i Kako štedeti vodu.
Podelite učenike u grupe od po tri člana. Zabeležite teme koje se javljaju u gore
navedenim tekstovima na kartice (potrebno je onoliko kartica koliko ima grupa).
Neka svaka grupa izabere karticu i neka smisli tri pitanja vezana za svoju temu. Nasumice
birajte učenike kojima će grupe postavljati pitanja.
Bodujte odgovore na pitanja i prema konačnom rezultatu podelite nagrade
za ovo takmičenje (opisne/vrednosne ili prave). Jedna od grupa može igrati ulogu sudije
koji će brojiti poene.
Brza pitanja
1
2
3
Na osnovu lekcije Osobine vode i drugih izvora informacija, sastavite belešku
o komponentama vode koje ćete ispitivati.
Pre nego što počnete sa ispitivanjem vode, razgovarajte o najvažnijim fizičkim i hemijskim
parametrima prirodne vode.
Recite grupama da pročitaju belešku koju ste pripremili i da je predstave ostatku razreda.
Neka učenici pribeleže najvažnije tačke ovih izlaganja.
Fizički parametri vode
1
Recite učenicima da pročitaju tekst Da li smo sami u velikom gradu? i da pogledaju svoj
list za testiranje vode (grupni list za utvrđivanje kvaliteta vode). Neka učenici pojedinačno
sprovedu ovaj zadatak.
2
Pre hemijskih merenja recite učenicima da sprovedu malo istraživanje na osnovu materijala
u tekstu Da li smo sami u velikom gradu? Dopunite istraživanje merenjima temperature
i širenjem uzorka (tj. menjanje lokacija, stajaća voda, tekuća voda, karakteristike, itd.)
i karakteristikama obale (tj. prirodna, napravljena od strane čoveka, stenovita, peščana,
pošumljena, itd.). Svoja zapažanja rezimirajte u sledećoj tabeli.
Rezime fizičkih parametara
Vreme
Lokacija
Zagađivanje vode hemijskim supstancama
Okruženje
lokacije
Obala
Izvor
zagađenja
199
3
Životna sredina i zdravlje
Rezime osobina lokacije
Boja
Miris
Kretanje
Prozirnost
Temperatura
Ispitivanje hemijskih parametara vode
1
2
3
U pripremi vežbe, sakupite potrebne hemikalije i instrumente.
Neka učenici rade u grupama. Ako lokacija sadrži veći broj mernih mesta, neka učenici
mere različite parametre na različitim mernim mestima.
Neka učenici koriste raspoloživi pribor (laboratorijske hemikalije, test-trake, merne
instrumente) kako bi utvrdili prisustvo jona u vodi. Neka utvrde koncentracije. (U učionici
se ovo može upriličiti sprovođenjem različitih pokaznih eksperimenata.) Stepen detaljnosti
koji ćete zahtevati od učenika u ovoj vežbi merenja, zavisiće od njihovog uzrasta i nivoa
znanja. Analizirajte rezultate u datoj tabeli.
Jedinjenje
Jedinica
Količina
Metodologija
Mere
pH
Rastvorni
kiseonik
Kiseonik
Zasićenost
kiseonikom
Amonijak
Nitriti
Nitrati
Fosfati
Tvrdoća
Merenja pokazuju da je voda……………………. kvaliteta.
Diskusija o zaključcima
1
2
Završite čas diskusijom o zaključcima. Pomozite učenicima da analiziraju rezultate merenja,
uključujući i odgovor na pitanje: koji su verovatni izvori zagađujućih materija koje ste pronašli?
Prikupite predloge o tome kako da se zagađivanje zaustavi. Napišite ove predloge na tabli.
Razmotrite opšte mogućnosti sprečavanja zagađenja prirodnih voda. U zaključku, sastavite
spisak lica koja mogu sprečiti zagađivanje vode.
U nastavku...
•
•
•
200
Ova lekcija bliska je lekcijama: Biodiverzitet u rečnim dolinama; Da li smo sami u velikom
gradu?; Kako možemo čuvati vodu; i Etape tretmana otpadnih (kanalizacionih) voda.
Sprovedite periodična merenja na istoj lokaciji.
Uporedite prikupljene rezultate i uočite promene.
Zagađivanje vode hemijskim supstancama
Životna sredina i zdravlje
Temperatura Rast temperature vode može izazvati smanjivanje nivoa slobodnog
kiseonika, koji je značajan faktor za ribe, biljke i bakterije. Porast temperature je uglavnom
rezultat aktivnosti obližnjih postrojenja za proizvodnju energije.
pH Prirodna voda može postati kisela od kiselih kiša koje izaziva sprovođenje industrijskih
aktivnosti u području. Porast koncentracije jona vodonika može dovesti do pomora ribe,
nestajanja mekušaca i glavonožaca koje ribe jedu. Kisela područja vode ne mogu upijati
jone metala i fosfata iz zemlje, koji su toksični za ljude.
Slobodni kiseonik Nivo slobodnog kiseonika u vodi u glavnom određuje koje vrste
životinja i biljaka mogu u njoj preživeti. Kretanje vode, njena temperatura i atmosferski
pritisak, na sve njih utiče sadržaj slobodnog kiseonika. On takođe utiče i na vodenu
vegetaciju. Ako je kiseonika premalo započinje proces truljenja, što samim tim vodu
čini neupotrebljivom za piće ili rekreaciju.
Radni list
Osobine vode
Sadržaj fosfora Sadržaj fosfora prirodnih voda može porasti zbog veštačkih đubriva,
velike količine deterdženta u kanalizaciji i povećane kiselosti vode. Visoke koncentracije
fosfora mogu dovesti do prekomernog rasta vegetacije (većinom algi) u vodi (eutrofikacija).
Usled zatvaranja vodene površine dolazi do smanjenja transfera kiseonika, pa voda postaje
neupotrebljiva za ljude.
Sadržaj azota Hemikalije koje sadrže azot, u vodu dolaze ili upotrebom veštačkih đubriva
ili iz kanalizacije. Neke od njih (na primer, amonijak) otrovne su za ljude. Velike
koncentracije azota u pijaćoj vodi mogu dovesti do bolesti zvane metamoglobinemija
kod male dece. Azot koji dospe u stomak može izazvati rak. Velike koncentracije u prirodnoj
vodi mogu dovesti do eutrofikacije.
Tvrdoća Tvrdoća vode je proizvod koncentracije slobodnog magnezijuma i kalcijuma.
Neki od njih (na primer, joni kiselina) mogu se neutralisati kuvanjem vode, dok neki drugi
(hloridi, sulfati, nitrati i fosfati) ne mogu. Tvrdoća vode takođe utiče na zemlju (kamen).
Krečnjačkim organizmima, kao i ljudima, potreban je određen nivo jedinjenja kalcijuma
u vodi. Sposobnost vode da zasićuje jone metala opada sa povećanom tvrdoćom vode.
Veoma tvrda voda je nepogodna za industrijsku ili kućnu upotrebu zato što se kreč taloži
u uređajima/mašinama i može biti veoma opasan. Upotreba teške vode za piće može
izazvati stvaranje kamenja u bubregu.
201
1
Ljudska prava
Može li pojedinac menjati svet?
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Učešće u donošenju odluka koje se tiču životne sredine —
u demokratskim društvima ljudi imaju pravo na slobodan
pristup informacijama iz oblasti životne sredine.
2-3 školska časa
Razred
VII – IX
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Video materijal Zeleni paket
Nastavni predmeti
Biologija sa ekologijom, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• definiše prava koja ima prilikom učestvovanja
u procesima donošenja odluka koje se tiču životne sredine.
Diskusija, izlaganje, dramska radionica
Uvod
Vi, kao član društva, imate pravo da odlučujete o stanju vaše životne sredine. Bez obzira
na to da li ste državni činovnik, poljoprivrednik, učitelj, vozač autobusa ili student, vi, kao i bilo
ko drugi, okruženi ste i živite u životnoj sredini čije stanje utiče na vaše zdravlje, radne sposobnosti
i estetske stavove. Osim u određenim izuzetnim slučajevima, vi imate pravo na slobodan pristup
informacijama o životnoj sredini, na učešće u donošenju odluka koje utiču na životnu sredinu,
kao i na preduzimanje zakonskih akcija ako osetite da su vam ova prava uskraćena.
202
Može li pojedinac menjati svet?
Ljudska prava
Imate pravo da znate, na primer, ako određena privredna aktivnost u vašem okruženju utiče
na vaše zdravlje, a kada se donose odluke koje mogu uticati na životnu sredinu, vi imate pravo
da uzmete učešća u tom procesu.
1
Godine 1998, od strane ministara za životnu sredinu evropskih zemalja, u Arhusu u Danskoj,
potpisana je konvencija koja građanima garantuje pravo na slobodan pristup informacijama,
učešće u donošenju odluka i pristup pravosuđu u pitanjima koja se tiču životne sredine.
Arhuska konvencija predstavlja značajan instrument u rukama javnosti za formulisanje
i sprovođenje odgovarajućih politika/mera u oblasti životne sredine. Ona takođe poboljšava
socijalnu stabilnost i poverenje, garantujući građanima učešće u procesima donošenja odluka.
Vlada Kosova još uvek nije ratifikovala Arhusku Konvenciju.
Aktivnosti
Pravo na informaciju
1
Objasnite razredu da u demokratskim društvima
ljudi imaju pravo na slobodan pristup
informacijama iz oblasti životne sredine. Pa ipak,
tokom dugog niza godina, stanje životne sredine,
kao i uticaj raznoraznih aktivnosti držali
su se u tajnosti. Danas, zakonodavstvo u mnogim
evropskim zemljama garantuje građanima pravo
slobodnog pristupa takvim informacijama. Štaviše,
vlade su odgovorne da taj pristup što više olakšaju.
2
Recite učenicima da prezentuju studiju slučaja Alergije i zagađenje životne sredine.
Objasnite da prema Arhuskoj konvenciji lokalne vlasti moraju da obezbede lekarima
postojeće informacije o prirodi i količinama emisija iz fabrike, u propisanom roku
od jednog meseca. Ako gradske vlasti nemaju ovu informaciju, one su makar dužne
da građanina upute na adresu druge javne institucije koja ove informacije poseduje.
Postoji nekoliko izuzetaka koji se uglavnom svode na to da je informacija poverljiva
i povezana sa pitanjima nacionalne bezbednosti ili spoljnih poslova. U svakom slučaju,
ovo se mora obrazložiti Dr. Agronu, zajedno sa napomenom da, ukoliko je on
nezadovoljan odgovorom dobijenim od vlasti, ima prava da svoj zahtev iznese pred sud.
3
Kada su u pitanju informacije iz susednih zemalja, Konvencija takođe garantuje pristup
i ovim informacijama, pod pretpostavkom da su obe zemlje potpisnice Konvencije.
Konvencija zabranjuje diskriminaciju ljudi ili organizacija na osnovu njihovog državljanstva,
nacionalnosti ili mesta boravišta.
4
Lokalne vlasti imaju obavezu da prikupljaju informacije iz oblasti životne sredine, i to u cilju
zaštite zdravlja ljudi. One moraju blagovremeno širiti ove informacije putem lokalnih
medija. Objavljivanje periodičnog informatora ili dnevne emisije o ekološkim parametrima
trebalo bi da uđu u stalnu praksu lokalnih i nacionalnih vlasti. U adresaru NVO za životnu
sredinu, pronađi NVO na Kosovu. Priseti se neke aktivnosti u vašem kraju ili u medijima.
Pravo na učešće
1
Objasnite učenicima da je u prošlosti bilo mnogo razloga — političke, privredne ili socijalne
prirode — zbog kojih se sprečavalo učešće javnosti u procesima odlučivanja u oblasti životne
sredine. Danas je princip učešća javnosti jedan od glavnih
preduslova za postizanje održivog razvoja, pošto se tako
obezbeđuju mehanizmi za donošenje onih odluka koje
na bolji način ispunjavaju potrebe ljudi i životne sredine.
Građani i građanske organizacije moraju imati priliku
da izraze svoje interese i poglede u pitanjima životne sredine
prije vlasti koje moraju uzeti u obzir potrebe građana.
Neka jedan učenik predstavi studiju slučaja Novi auto-put.
Može li pojedinac menjati svet?
203
1
Ljudska prava
2
Objasnite učenicima da, u slučajevima projekata i aktivnosti u oblasti metalurgije,
upravljanja otpadom, industrijske proizvodnje, izgradnje brana i puteva, rudarstva,
prizvodnje energije i hemikalija, kao i drugih aktivnosti, vlasti su obavezne da uključe
javnost u proces donošenja odluka. Da bi se to obezbedilo, vlasti treba da obaveste javnost
o svojim namerama i planovima, šireći informacije u obliku koji je svakome razumljiv,
i šireći ih blagovremeno — da bi se obezbedilo dovoljno vremena za pripremu odgovora.
Ove informacije treba da sadrže detaljne analize mogućih uticaja predloženih aktivnosti
na životnu sredinu. Procedura za pripremu takve informacije naziva se Studija procene
uticaja na životnu sredinu. Štaviše, vlasti su obavezne da organizuju javnu raspravu za svaki
pojedinačni predloženi projekat. Mesto, datum i vreme održavanja javne rasprave treba
da budu objavljeni blagovremeno. Javna rasprava se mora organizovati pre donošenja
odluke. Vlasti su zatim u obavezi da poglede i interese javnosti iskazane na raspravi uzmu
ozbiljno u obzir. Sama odluka mora se zasnivati na principu opšteg konsenzusa,
mora odražavati najveći broj iskazanih pogleda i mora na najmanju moguću meru smanjiti
mogući uticaj budućih aktivnosti na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Učešće javnosti ne odnosi se samo na projekte izgradnje objekata i proizvodne procese,
već i na razvoj planova, programa i mera koje se tiču životne sredine.
3
Objasnite razredu da je korišćenju prava na slobodan
pristup informacijama i učešću u procesima donošenja
odluka u pitanjima koja se tiču životne sredine,
potrebno dodati još jedno pravo — pravo da se, kada
je god to potrebno, stupi u kontakt sa institucijama
vlasti i nadležnom administracijom. Ako građani
osećaju da im nije omogućen slobodan pristup
potrebnim informacijama ili učešće u donošenju
odluka, oni mogu svoja prava potražiti na sudu.
U tom slučaju, vlasti moraju obezbediti besplatan
ili vrlo pristupačan pristup pravosuđu.
4
Diskutujte sa učenicima na temu:
•
•
•
Koliko poznaju aktivnost NVO za životnu sredine?
Da li znate nekoga ko je njihov aktivista?
Kako mogu sarađivati NVO i zajednica?
U nastavku...
204
•
Raspitajte se da li u vašoj okolini ima sličnih slučajeva.
•
Razmotrite te slučajeve i pokušajte da približite učenicima situaciju u kojoj su sukobljeni
različiti interesi javnosti.
•
Pokušajte da uverite razred da je rešenje konsenzusom, koje uzima u obzir sva navedena
mišljena i interese, iako teško, ipak najbolje rešenje u ovakvim slučajevima.
Može li pojedinac menjati svet?
Ljudska prava
Alergije i zagađenje životne sredine
1
Dr. Agron radi u malom mestu u čijoj blizini se nalazi fabrika hemijskih proizvoda.
On je pažljivo posmatrao zdravstveno stanje svojih pacijenata kroz dugi niz godina.
Dr. Agron kaže: „Posle detaljnih ispitivanja, konačno sam otkrio vezu između alergijskih
smetnji mojih pacijenata i zagađenja koje proizvodi obližnja fabrika hemijskih proizvoda.
Priča se da bi uskoro moglo doći do proširenja njenih kapaciteta, i lokalna zajednica
je već izrazila veliku zabrinutost zbog te vesti. Volio bih da pomognem, ali da bih došao
do preciznijih zaključaka, moram imati više informacija o emisijama iz fabrike i njihovim
koncentracijama. Potreban mi je pristup određenim informacijama.
Štaviše, u susednoj zemlji, na samoj granici, nalazi se još jedna fabrika, i njena aktivnost
takođe ima uticaja na naše mesto. Da bih izveo tačne zaključke, takođe mi trebaju
najnovije informacije o zagađenju koje proizvodi i ta fabrika. Ipak, rečeno mi je da takvu
informaciju ne mogu da dobijem pošto sam stranac. Ne mogu da razumem kakve
uopšte veze ima moje državljanstvo, kada granice svakako ne štite od zagađenja...”
Novi auto-put
Porodica Sokoli je vlasnik poljoprivrednog dobra koje se nalazi u blizini saobraćajnice.
Oni su planirali da ulože novac u kapacitete za uzgoj stoke baš oko saobraćajnice,
ali su dobili informaciju da postoje planovi za infrastrukturne radove i proširenja,
što je kod njih izazvalo ozbiljnu zabrinutost.
G. Sokoli kaže: „Veoma sam zabrinut količinom i brzinom kojom se stvari okolo grade.
Malo je ostalo od nekada mirnog i tihog seoskog puta. Sada planiraju njegovu
rekonstrukciju, a onda i izgradnju auto-puta. Ovo će značajno povećati saobraćaj i voditi
porastu buke i zagađenja, što će imati negativan uticaj na uzgoj stoke.”
„Planovi za izgradnju električnih releja su takođe vrlo uznemirujući,” dodaje g-đa Sokoli.
„Čula sam da elektromagnetni talasi imaju negativan uticaj na zdravlje ljudi i životinja,
i da čak sprečavaju normalan rast biljaka. Šta će posle svega biti sa našom farmom?”
Može li pojedinac menjati svet?
205
1
Naša planeta Zemlja u budućnosti
Naša planeta u budućnosti
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Razvojni projekti i životna sredina
2-3 školska časa
Razred
VI – IX
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Video materijal Zeleni paket, CD-ROM
Nastavni predmeti
Geografija, Biologija, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• zna da objasni šta je održivi razvoj;
• analizira posebne slučajeve održivog razvoja;
• planira u skladu sa izazovima sa kojima se suočavaju
životna sredina i razvoj u nastupajućem periodu.
Izlaganje, diskusija, video prezentacija
Uvod
Međunarodna konferencija UN Životna sredina i razvoj, održana u Rio de Žaneiru u junu 1992.
godine, predstavljala je nesvakidašnji događaj. Okupili su se predsednici 179 država
i predstavnici brojnih zemalja, međunarodne organizacije i NVO sektor. Konferencija je jasno
pokazala da čovečanstvo više ne može posmatrati životnu sredinu i ekonomski razvoj kao dva
odvojena problema. Na ovoj konferenciji usvojen je globalni akcioni plan pod imenom Agenda
21, program aktivnosti koji se proteže na idućih 100 godina.
206
Naša planeta u budućnosti
Naša planeta Zemlja u budućnosti
Agenda 21 se stara da postigne dva cilja na globalnom nivou: visok kvalitet stanja životne sredine
i održivu ekonomiju za sve zemlje sveta. Ovaj istorijski dokument predstavlja iscrpan pristup
problemu održivog razvoja. Rio deklaracija sadrži osnovne principe i mere kojih se države moraju
pridržavati u budućnosti u donošenju odluka. Ovi principi nalaze se na strani 210. Deset godina
kasnije, na Svetskom samitu o održivom razvoju u Johanesburgu, okupilo se preko 50000
učesnika, uključujući predsednike država, vođe i predstavnike NVO i biznisa. Pažnja je bila
usmerena na potrebu uklanjanja barijera održivom razvoju u modernim društvima, na smanjenje
siromaštva i bolesti, racionalno upravljanje prirodnim dobrima i korišćenje prednosti globalizacije
za stvaranje ravnoteže između potreba za razvojem i potreba za zdravom životnom sredinom.
1
Aktivnosti
Uskršnja ostrva
1
Objasnite da prirodni procesi na planeti regulišu jedni druge, i da se sama priroda
na taj način obnavlja. Agresivne i nepromišljene aktivnosti ljudi mogu narušiti ravnotežu
prirodnih procesa, uzrokujući neotklonjive promene eko-sistemima.
2
3
4
Pročitajte i prodiskutujte studiju slučaja Uskršnje ostrvo na času.
Objasnite da je u pitanju eko-sistem koji je potpuno izolovan od ostatka sveta,
i da se to društvo urušilo zato što je populacija premašila količinu raspoloživih resursa.
Povucite paralele između Uskršnjeg ostrva i trenutnog stanja životne sredine na planeti,
pozivajući se na tekstove Uskršnje ostrvo i Živa planeta na strani 209.
Generacije koje dolaze
1
Objasnite da održivi razvoj znači korišćenje resursa na takav način koji će omogućiti
njihovo potpuno obnavljanje (regeneraciju), i to u cilju obezbeđivanja budućim
generacijama iste količine resursa kojima mi danas raspolažemo. U suštini, to znači ostaviti
u nasleđe potomcima isti onaj svet koji smo mi nasledili.
2
Recite učenicima da smisle svoju
sopstvenu definiciju održivog razvoja.
Pomozite njihovu slobodnu diskusiju
predstavljajući sledeće stavove:
• Ukupan ulov ribe ne sme premašivati
količine koje bi ugrozile obnavljanje
ribljeg fonda.
• Količina vode koja se crpi
iz podzemnih akumulacija
ne sme premašivati količinu kojom
se akumulacije prirodno obnavljaju.
• Erozija zemlje ne sme premašivati
stopu kojom se formira novo zemljište.
• Broj posečenih stabala ne sme premašivati broj novozasađenih stabala.
• Emisije ugljenika ne smeju premašivati kapacitete prirode za preradu atmosferskog
ugljen dioksida.
• Biljke i životinje se ne smeju uništavati brzinom koja premašuje stvaranje novih.
3
4
Smislite i prodiskutujte stavove koji su slični navedenima.
U nastavku, recite učenicima da osmisle sopstvenu definiciju koncepta održivog razvoja.
Napišite neke od njih na tabli i prodiskutujte ih.
Naša planeta u budućnosti
207
1
Naša planeta Zemlja u budućnosti
Principi održivog razvoja
1
2
Podelite učenicima radni list Osnovni principi održivog razvoja i prodiskutujte teme koje
ste izdvojili.
3
Razgovarajte o svakom od izazova koji se pominje u tekstu i odlučite koji su relevantni
za vašu zemlju, ili će to postati u godinama koje dolaze. Koristite dodatne informacije
sa CD-ROM-a.
Proučite informacije o Svetskom samitu u Johanesburgu, koje se javljaju u tekstu.
Razgovarajte o osnovnim izazovima sa kojima se čovečanstvo suočava u 21. veku,
kao i najvažnije mere koje su posebno naglasili predstavnici vlada, NVO sektora,
međunarodnih organizacija i biznisa.
Rukovati s pažnjom
1
2
Prikažite video isečak Rukovati s pažnjom i razgovarajte o njemu u svetlu prethodnih
aktivnosti.
Zadajte učenicima da napišu sastav, nacrtaju crtež, napišu kratku pesmu ili rimu koristeći
teme iz video isečka i iz diskusije o ekološkoj odgovornosti prema budućim generacijama.
U nastavku...
208
•
Recite učenicima da pronađu dopunske informacije o budućnosti Zemlje i izazovima
sa kojim se suočavaju životna sredina i razvoj. Obezbedite im pristup CD-ROM-u i internetu.
•
Zatražite od učenika da pripreme sastav na temu „Priroda Kosova juče, danas i sutra”.
Naša planeta u budućnosti
Naša planeta Zemlja u budućnosti
Radni list
Uskršnje ostrvo
Uskršnje ostrvo nalazi se u Tihom okeanu (Pacifiku), oko 3200 km zapadno od Južne Amerike.
Prvi doseljenici koji su naselili ostrvo pre otprilike 15 vekova, bili su Polinežani.
Ostrvo ima polusuve klimatske uslove, znatno ublažene raskošnom šumom koja je upijala
i zadržavala vodu. Njenih 7000 stanovnika uzgajalo je žitarice i živinu, lovilo ribu i živelo u malim
selima. Kultura naroda je najuočljivija u masivnim, osam metara visokim statuama od opsidijana,
koje su vučene preko celog ostrva uz pomoć posečenih stabala drveća korišćenih kao valjci.
Do trenutka kada su evropski naseljenici stupili na Uskršnje ostrvo u 17. veku, ove kamene
statue, poznate kao Moai, bile su jedini ostatak nekada impresivne civilizacije — civilizacije
koja se urušila i nestala za samo nekoliko desetleća.
Propast ovog društva pokrenulo je desetkovanje njihovih ionako ograničenih resursa.
Kako se populacija ostrva povećavala, njegovi stanovnici sekli su šume i pretvarali sve veće
i veće površine u obradivu zemlju. Stabla su korišćena za grejanje, za gradnju kuća i brodova
i u religiozne svrhe (prebacivanje Moai statua).
Jednog dana je nestalo poslednje drvo sa ostrva. Više nije bilo građe za brodove, pa je količina
hrane postala nedovoljna. Uništavanje šume dovelo je do erozije, i dalje nestašice hrane.
Ljudi su se postepeno selili u pećine. Usledili su oružani sukobi, oživio je robovlasnički sistem,
a javili su se i slučajevi kanibalizma kojem su ljudi pribegavali kako bi preživeli.
Živa planeta
„... Ljudi žive na Zemlji, životinje svih vrsta, ptice koje lete u vazduhu i nepoznate ribe
(nebrojene) koje žive u vodi. Neke od ovih vrsta su toliko velike, koje ti ulivaju strah,
ali postoje i druge tako male, jedva vidljive oku.
Kroz zemlju teku reke, izvori čiste vode. Ali Zemlja, kao što ima polja, ima i brda
i planine. Oni imaju svoje rudnike bogate zlatom, srebrom, sumporom, itd.. Kada voda
teče bočno, ih struže. Stružeći ih, dobija njihovu boju i postaje žuta…
Zemlja stoji kao da je kugla među lepršavim nebom ... ”
Prema Petar Bogdani
209
Radni list
Naša planeta Zemlja u budućnosti
Osnovni principi održivog razvoja
(Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju, 1992)
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
210
Svako ima neotuđivo pravo na zdrav i produktivan život u harmoniji sa prirodom.
Sadašnje i buduće generacije polažu podjednako neotuđivo pravo na ovaj zahtev.
Zaštita životne sredine mora postati nedvojivi dio svih razvojnih procesa i projekata.
Svaka zemlja ima pravo da koristi svoje sopstvene resurse, bez prava da ugrožava životnu
sredinu van svojih granica.
Zagađivač mora nadoknaditi štetu koju je naneo životnoj sredini — princip „zagađivač plaća”.
Privredne aktivnosti uključuju i princip preduzimanja mera predostrožnosti za zaštitu
životne sredine.
Države moraju sarađivati na polju zaštite životne sredine.
Smanjenje siromaštva i neujednačenosti životnog standarda u različitim delovima sveta
sastavni su deo održivog razvoja.
Države moraju ograničiti i ukinuti neodržive modele proizvodnje i potrošnje, i sprovoditi
odgovarajuće demografske mere.
Najefikasniji način rešavanja problema iz oblasti životne sredine jeste učešće
svih zainteresovanih strana.
Države moraju razviti i ohrabriti obaviješteno učešće građana u procesima donošenja odluka.
Države moraju razviti i sprovoditi efikasan zakonodavni sistem za zaštitu životne sredine.
Zaštita životne sredine mora uključiti sve društvene grupe.
Mir, razvoj i zaštita životne sredine su međuzavisni i nedeljivi.
Naša planeta Zemlja u budućnosti
Svetski samit o održivom razvoju okupio
je desetine hiljada učesnika, uključujući
i lidere država i vlada, nacionalne
delegacije i lidere NVO sektora,
biznis sektora i druge predstavnike
najvažnijih grupa.
Pažnja je usmerena na uklanjanje
barijera održivom razvoju u modernim
društvima, smanjenje siromaštva
i bolesti, racionalno upravljanje
prirodnim dobrima, promocija
odgovorne potrošnje i proizvodnje,
kao i korišćenju dobrobiti globalizacije
za uspostavljanje ravnoteže između
razvoja i životne sredine.
Radni list
Samit u Johanesburgu 2002. godine
Glavni izazovi i njihove posledice su:
• Populacija: Na početku 21. veka populacija zemlje dostigla je šest milijardi, a očekuje
se da će dostići između 10 i 11 milijardi u toku narednih 50 godina. Glavne izazove
predstavljaće nestašica pijaće vode i obradive zemlje za proizvodnju hrane.
• Siromaštvo i nejednakost: Skoro 25 posto svetske populacije preživljava sa manje od jednog
dolara dnevno. Pošto je nejednakost uporna barijera održivom razvoju, Samit je apelovao da
se ovaj postotak smanji na 12 do 13 odsto, zajedno sa brojem ljudi koji pate od neishranjenosti.
• Hrana i poljoprivreda: Pad cena hrane za poslednjih 30 godina doprineo je povećanju njene
potrošnje, ali su u mnogim područjima sveta obradive površine ograničene, a stvaranje novih
uništava preostale eko-sisteme. U budućnosti, rast proizvodnje hrane ne sme biti na uštrb
prirode. Do 2010. godine trenutni tempo nestajanja eko-sistema morao bi biti značajno usporen.
• Pijaća voda: Nestašica pijaće vode u mnogim regionima sveta predstavlja najveću barijeru
održivom razvoju. Prema trenutnom tempu, očekuje se da će svaka druga osoba patiti
od nestašice vode do 2025. godine. Samit je apelovao da se do 2015. godine prepolovi broj
ljudi koji nema pristup čistoj pijaćoj vodi i osnovnim higijenskim uslovima.
• Zdravlje ljudi: Smrtan ishod bi se u zemljama u razvoju često mogao izbeći. Čovečanstvo
mora u narednim godinama usmeriti više pažnje i sredstava u borbu protiv bolesti. Najpreči
zadatak je smanjiti smrtnost dece ispod pet godina života za dve trećine, i smrtnost mladih
majki za 75 posto do 2015. godine.
• Energija: Potrošnja svih vidova energije je u stalnom porastu. Poboljšanje pristupa stabilnim,
održivim i ekološki bezbednim izvorima energije i usluga, kao i stvaranje nacionalnih
programa za energetsku efikasnost naročito je važan zadatak u narednih 10 do 15 godina.
• Šume: Šume na svetskom nivou nestaju uglavnom zbog poljoprivrede. U narednim
godinama, poboljšanje obnavljanja i upravljanja šumama biće od izuzetnog značaja.
• Klimatske promene: Potrošnja goriva stalno raste. Na Samitu je naglašena potreba realizacije
Kjoto protokola za postizanje dogovora o dozvoljenim emisijama gasova staklene bašte
u razvijenim zemljama.
Samit je sledeće zadatke za čovečanstvo proglasio obaveznim:
• potreba boljeg razumevanja koncepta održivog razvoja i stabilizacija relevantnih institucija
na međunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou; i
• dalje potvrđivanje uloge građanskog društva i promocija partnerskih inicijativa između
privatnog i javnog sektora.
211
Download

null