PRIKAZI BOLESNIKA
BIBLID: 0354-2793, 136(2008) Suppl 4, p. 307-311
UDC: 616.61-008.6-07:618.33
KONGENITALNI NEFROTSKI SINDROM
Nataša STAJIÆ, Jovana PUTNIK, Aleksandra PARIPOVIÆ,
Slaviša ÐURIÈIÆ, Radovan BOGDANOVIÆ
Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Èupiæ”, Beograd
KRATAK SADRŽAJ
Uvod Kongenitalni nefrotski sindrom se ispoqava proteinurijom, hipoproteinemijom, edemom i hiperlipidemijom kod deteta uzrasta do tri meseca. Uzroci oboqewa mogu biti genetski uslovqeni, ali i sekundarne prirode.
Finski tip je najčešći nasledni oblik kongenitalnog nefrotskog sindroma, a izazvan je mu tacijama u genu za nefrin,
osnovni gradivni element dijafragme, koja prekriva pukotinastu poru između nožica epitelnih glomerularnih ćelija podocita.
Prikaz bolesnika Prikazan je bolesnik kod kojeg su se klinički i laboratorijski znaci nefrotskog sindroma javili već prvog dana po rođewu. I pored redovne i odgovarajuće supstitucione, antiproteinurične i antitrombotične terapije, došlo je do komplikacija i smrti. Genetskom analizom otkrivena je mu tacija u genu za nefrin (614del8ins2TT) u homozigotnom obliku. Tri godine kasnije kod majke deteta je u 12. nedeqi trudnoće urađena biopsija horionskih čupica i u dobijenom materijalu utvrđena heterozigotnost za istu recesivnu mu taciju, što je značilo da fetus ima status nosioca, ali ne i obolelog od kongenitalnog nefrotskog sindroma. Ovo je prva porodica u Srbiji kod
koje je urađena prenatalna dijagnoza za ovu bolest.
Zakqučak Kod deteta s kliničkom slikom nefrotskog sindroma postavqena je molekularna dijagnoza bolesti – kongenitalni nefrotski sindrom finskog tipa. Ovim prikazom istaknut je značaj molekularne dijagnoze bolesti kod indeksnih bolesnika za pravovremenu, brzu i preciznu prenatalnu dijagnozu u narednim trudnoćama.
Kqučne reči: kongenitalni nefrotski sindrom; prenatalna dijagnoza; nefrin
UVOD
Nefrotski sindrom je udružena pojava obilne
proteinurije, hipoalbuminemije, edema i hiperlipidemije [1]. Kada se javi u prvoj godini po roðewu, bolest je èesto opasna po život. Ispoqavawe nefrotskog sindroma u prva tri meseca svrstava ga u
kongenitalni oblik, dok se javqawe pomenu tih odlika bolesti od èetvrtog do dvanaestog meseca po roðewu smatra infantilnim oblikom. I jedan i drugi
oblik bolesti svrstavaju se u poseban entitet – nefrotski sindrom u prvoj godini po roðewu, koji se,
prema mnogim osobinama, razlikuje od oblika koji
se javqaju kasnije u detiwstvu [1, 2].
Dosadašwim ispitivawima je utvrðeno da je kongenitalni nefrotski sindrom najèešæe genetski
uslovqen (84,8%). Mu tacije koje su najèešæe kod ovih
bolesnika su u genima NPHS1 (za nefrin), NPHS2 (za
podocin), WT1 (za transkripcioni faktor gena koji
uèestvuju u stvarawu bubrega i urogenitalnog trakta)
i LAMB2 (za laminin). Ostali uzroci kongenitalnog nefrotskog sindroma su najèešæe infektivnog
porekla: kongenitalni sifilis, toksoplazmoza, rubeola, hepatitis B, citomegalovirusna infekcija i,
reðe, infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV). Mu tacije u genu za nefrin 1 (NPHS1) nalaze
se samo kod osoba obolelih od kongenitalnog nefrotskog sindroma i javqaju se kod 39,1% bolesnika [3, 4].
U radu je prikazan bolesnik sa potpunom klinièkom slikom kongenitalnog nefrotskog sindroma
finskog tipa kod kojeg je postavqena molekularnogenetska dijagnoza i ukazano je na znaèaj pravovreme-
ne i precizne prenatalne dijagnoze. Prikazana porodica je, koliko je nama poznato, prva u Srbiji kod
koje je uraðena prenatalna molekularnogenetska analiza za kongenitalni nefrotski sindrom.
PRIKAZ BOLESNIKA
Prikazano je muško odojèe iz nekontrolisane
trudnoæe, od roditeqa koji nisu u srodstvu, roðeno
u 35. gestacionoj nedeqi prirodnim pu tem, sa telesnom masom od 2.600 grama. Podaci o Apgar skoru i
odlikama posteqice su nedostajali. Zbog konvulzija i perinatalne asfiksije, o èemu takoðe nije bilo
detaqnih podataka, upuæeno je u regionalnu zdravstvenu ustanovu prvog dana po roðewu. Pri prijemu
je bilo bledo, sa generalizovanim edemima i umerenom generalizovanom hipotonijom, blago izraženih
znakova otežanog disawa. Lobawa je bila uobièajenog
oblika, obim glave je bio 34,5 cm, velika fontanela
je bila 3×3 cm u ravni okolnih koštanih struktura,
grudni koš je bio sime trièno pokre tqiv pri disawu, a nad pluæima su se obostrano beležili oslabqen disajni zvuk i retki kasnoinspirijumski pukoti. Nalazi drugih parametara su bili normalni.
Ehosonografskim pregledom utvrðeni su blago
uveæani bubrezi, kao i intraventrikularna hemoragija s poslediènim internim hidrocefalusom, što
je potvrðeno i nalazom kompju terizovane tomografije (CT).
Ru tinskim pregledom urina ustanovqene su proteinurija (+++) i mikroskopska hematurija (10-15
307
SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO
eritrocita), a biohemijskim pregledom 6,3 g /l belanèevina, dok je indeks proteini–kreatinin bio 4200
mg/mmol, tj. proteinurija je bila nefrotskog ranga.
U serumu su zabeležene smawene vrednosti proteina
(28 g/l) i albumina (13 g/l), te povišene vrednosti holesterola (9,3 mmol/l), dok je opšta funkcija bubrega
bila oèuvana (urea 4,1 mmol/l, kreatinin 50 umol/l).
U krvnoj slici, osim blage anemije za uzrast (hemoglobin 132 g/l, eritrociti 3,6×1012/l), nije bilo drugih nenormalnosti. Na osnovu klinièkih i laboratorijskih nalaza postavqena je dijagnoza nefrotskog
sindroma i zapoèeto dvonedeqno leèewe kortikosteroidima, koje nije dovelo do smawewa proteinurije.
Takoðe su primewivane svakodnevne infuzije albumina, u dva navrata imunoglobulini i transfuzije
koncentrovanih eritrocita.
U uzrastu od pedeset dana dete je upuæeno u Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr
Vukan Èupiæ” u Beogradu. Pri prijemu su uoèeni blagi generalizovani edemi i hipotonija osovine tela, široko otvorena velika fontanela (3×3 cm), rastavqene kranijalne su ture i levostrana hidrocela,
dok su drugi simptomi bili klinièki neupadqivi.
Bu brezi su pri ehosonografskom pregledu bili
uveæani (po 7,2 cm; normalno je do 5,8 cm), hiperehogeni i nejasne kortikomedularne diferentnosti. Ultrazvuèni nalaz pregleda centralnog nervnog sistema (CNS) se pogoršao i utvrðena je progresija dilatacije lateralnih moždanih komora.
Ru tinskim pregledom urina potvrðena je proteinurija (10 g/l), ovoga pu ta bez mikroskopske hematurije, a biohemijskim pregledom zabeležen je nefrotski rang urinarnih gubitaka belanèevina (protei-
SLIKA 1. Delimično rekanalisana tromboza leve renalne i dowe
šupqe vene (nalaz na obdukciji).
FIGURE 1. Partially recanalized thrombosis of the left renal and inferior vena cava (autopsy finding).
308
ni–kreatinin 7600 mg/mmol). Hipoproteinemija (25
g/l) i hipoalbuminemija (11 g/l) su bile izrazitije nego po roðewu, hiperholesterolemija se održavala (7,4
mmol/l), a anemija pogoršala (hemoglobin 72 g/l, eritrociti 2,42×1012/l). Opšta funkcija bubrega je bila
i daqe oèuvana (urea 1,9 mmol/l, kreatinin 20 umol/l).
Primewena su dodatna serološka ispitivawa, kojima nisu otkrivena antitela na citomegalovirus,
rubeolu, toksoplazmu, virus hepatitisa B i C, herpes
simpleks virus i treponemu palidum. Nivoi svih
imunoglobulina u serumu bili su sniženi za uzrast
(IgA 0,22 g/l, IgM 0,88 g/l, IgG 0,8 g/l). Utvrðene su povišene vrednosti tireostimulišuæeg hormona (TSH;
22 mIU/l) i snižene vrednosti tiroksina (T4; mawe
od 20 nmol/l).
Po prijemu je nastavqeno leèewe svakodnevnim
infuzijama albumina i diure ticima (furosemid,
spironolakton, hidrohlorotiazid), a uvedeni su i
antiproteinurièni lekovi (indome tacin, kaptopril), antiagregaciona sredstva (ace tilsalicilna kiselina), vitamin D2 (400 i.j.), tiroksin (25 ug),
cink-sulfat (5 mg) i preparati gvožða, kalcijuma
(500 mg) i magnezijuma (50 mg). Ishrana je primewivana prema preporukama za decu s kongenitalnim nefrotskim sindromom.
Osmog dana leèewa ispoqili su se znaci sistemske bakterijske infekcije bez izolacije uzroènika i
primeweno je leèewe amikacinom i ceftriaksonom
tokom deset dana. Dvadeset osmog dana leèewa javila
se makroskopska hematurija praæena hipertenzijom
i trombocitopenijom, te je, zbog sumwe na trombozu
renalne vene, obavqen ultrazvuèni pregled bubrega i
uoèena razlika u velièini i ehogenosti bubrega (desni 74 mm, levi 88 mm). Tokom naredne dve nedeqe,
do normalizacije ultrazvuènog nalaza, bolesnik je leèen heparinom. Trideset osmog dana leèewa došlo je
do iznenadnog respiratornog zastoja praæenog slabom
cirkulacijom, a sledeæeg dana do smrti bolesnika.
Na obdukciji je uoèeno uveæawe oba bubrega, naroèito levog, kao i delimièno rekanalisana tromboza leve renalne vene i dela dowe šupqe vene (Slika
1). Takoðe su zabeleženi brojna krvarewa u moždanom parenhimu i težak interni hidrohematocefalus. Uoèeni su i hijaline membrane u alveolama i krvarewa u obe nadbubrežne žlezde.
Patohistološkim pregledom tkiva bubrega dobijen je sledeæi nalaz: u supkortikalnoj regiji dominiraju glomeruli fetalnog izgleda, a ostali glomeruli
su delimièno otvorenih glomerularnih kapilara s
naglašenim parijetalnim æelijama Boumanove (Bowman) èaure. Na jednom glomerulu se uoèava kapsularna adhezija. Proksimalni tubuli su jako dilatirani,
od kojih dva-tri imaju cistièan izgled, aplatiranog
su epitela, a pojedini pokazuju penušavu transformaciju epitela. Ostali kanaliæi su odgovarajuæih
osobina. Intersticijum je edematozan, sa diskretnom, difuznom infiltracijom. Krvni sudovi su bez
patoloških promena.
SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO
Uzorci krvi odojèeta i wegovih roditeqa upuæeni su na genomsku analizu u Medicinski centar Univerziteta u Mièigenu (University of Michigan Medical
Center) u En Arboru (Ann Arbor), u Sjediwenim Amerièkim Državama. Direktnim sekvencirawem svih
29 egzona gena NPHS1 (za nefrin) ustanovqena je homozigotna mu tacija 614del8ins2TT u egzonu 6. U genima NPHS2 i WT1 nisu naðene mu tacije. Ovim nalazom je konaèno potvrðena dijagnoza kongenitalnog
nefrotskog sindroma finskog tipa.
Savetovano je da se majka na poèetku sledeæe trudnoæe upu ti u Institut radi prenatalne dijagnoze.
Poèetkom 2008. godine majka našeg bolesnika, tada
u 12. nedeqi trudnoæe, primqena je radi biopsije horionskih èupica, a izolovana DNK upuæena je na molekularnogenetski pregled. Posle sedam dana dobijen je nalaz koji je pokazao heterozigotnu mu taciju
614del8ins2TT u egzonu 6, te je time utvrðeno da fetus ima genotip nosioca recesivne mu tacije i da neæe oboleti od kongenitalnog nefrotskog sindroma,
pa je trudnoæa nastavqena.
DISKUSIJA
Kod prikazanog bolesnika došlo je do ispoqavawa potpune klinièke slike kongenitalnog nefrotskog sindroma finskog tipa. Dosad je utvrðeno više od 100 mu tacija u genu za nefrin (NPHS1), lokalizovanom na 19. hromozomu. Najèešæe se sreæu mutacije Fin-major (frame shift) i Fin-minor (nonsense),
koje se nasleðuju autozomno recesivno. Incidencija mu tacija u NPHS1 genu je 1:8.000 živoroðenih u
Finskoj [1]. Polovina svih bolesnika u svetu potièe iz Finske, ali se bolest nalazi u svim rasama i
svim etnièkim grupama širom sveta. Klinièka slika, bez obzira na tip mu tacije, pokazuje malo fenotipske razlièitosti: veæina dece je, baš kao i prikazani bolesnik, roðena pre vremena (80%), telesna
masa je izmeðu 1.500 i 3.500 grama (sredwa 2.600 grama), a masa posteqice je veæa od 25% mase tela na roðewu (do 38%); amnionska teènost je obojena mekonijumom, ali novoroðenèad obièno nema probleme
sa disajnim organima; veæ na roðewu mogu se uoèiti
generalizovani edemi i distenzija trbuha; takoðe se
nalaze umbilikalna hernija, široko otvorena fontanela i razmaknu te kranijalne su ture; ova novoroðenèad nema udružene anomalije; s druge strane, beleže se blagi funkcionalni poremeæaji poput hipotonije mišiæa i hipertrofije miokarda. Proteinurija poèiwe in utero i može se otkriti u prvom
uzorku urina posle roðewa, tj. u prvom danu života,
kako je utvrðeno kod prikazanog bolesnika. U prvim
mesecima po roðewu vrednosti kreatinina u serumu
su normalne. Obilna proteinurija (i do 100 g/l) može dovesti do izraženih edema i oligurije ako se ne
primeni supstituciona terapija. Pri ehosonografskom pregledu uoèavaju se veliki bubrezi sa pojaèa-
nom kortikalnom ehogenošæu i nejasnom kortikomedularnom granicom, i to tek u uzrastu od mesecdva [1], što je naðeno i kod prikazanog bolesnika.
Patohistologija bubrega u poèetku ni po èemu nije
patognomonièna. Tipiène lezije mogu se videti tek
u uzrastu od tri meseca do osam meseci. Najèešæe
se javqa ekspanzija glomerularnog mezangijuma izazvana ošteæewem podocita, obliteracija glomerularnih kapilara, skleroza glomerula, intersticijumska fibroza i dilatacija proksimalnih i distalnih
tubula [5], što je opis koji odgovara nalazu i prikazanog bolesnika. Primeweno leèewe bilo je u skladu
s preporukama navedenim u referentnim uxbenicima pedijatrijske nefrologije. Zbog stalnih teških
gubitaka proteina, vrši se supstitucija primenom
infuzija dvadesetoprocentnog albumina u dozi 1-5
ml/kg telesne mase, svakodnevno tokom nekoliko nedeqa, uz furosemid u dozi od 0,5 mg/kg telesne mase.
Ovakva primena albumina samo privremeno koriguje hipoproteinemiju, ali bolesnici ipak nemaju znaèajne edeme [1]. Smawewe gubitaka proteina primenom inhibitora angiotenzin-konvertujuæeg enzima
(ACE) [6] i indometacina moguæa je uglavnom kod bolesnika koji nemaju mu tacije tipa stop-kodona, delecija ili tzv. misens mu tacija. Zajedno sa gubitkom ostalih belanèevina gube se i serumski proteini koji vezuju tiroksin, kao i sam hormon štitaste
žlezde. Vrednosti TSH mogu biti normalne u poèetku, ali se poveæavaju veæ u prvim mesecima po roðewu; kod prikazanog bolesnika su bile povišene veæ
krajem drugog meseca. Zato se preporuèuje supstitucija tiroksina dozom 6,25-12,5 ug na dan, koja se mewa zavisno od nivoa TSH. Gubici proteina urinom
dovode do poremeæaja odnosa prokoagulancija i antikoagulancija u krvi, što vodi poveæanom riziku od tromboze. Zato je prikazani bolesnik primao
acetilsalicilnu kiselinu, a preporuèuje se i primena dipiridamola. Urinarni gubici gama-globulina i faktora komplementa (B i D) èini bolesnika s nefrotskim sindromom sklonijem ka bakterijskim infekcijama. Zbog toga uvek treba misliti na
bakterijsku sepsu, koja se èesto može ispoqiti samo
znacima lokalne infekcije, i primeniti parenteralnu antibiotsku terapiju lekovima koji pokrivaju
veæinu bolnièkih sojeva, što je uèiweno i kod prikazanog bolesnika. Osnovni princip ishrane odojèadi s teškim oblikom kongenitalnog nefrotskog
sindroma jeste visokokalorièna i visokoproteinska ishrana. Ukupan dnevni energetski unos treba
da dostigne 130 kcal/kg telesne mase, unos teènosti
shodno tome 130 ml/kg, a unos proteina ne bi trebalo da bude mawi od 3-4 g/kg telesne mase [2].
Redovna nadoknada albumina uz diuretike i antiproteinuriène lekove spreèavala je pojavu znaèajnijih edema kod prikazanog bolesnika. Meðu tim, infekcija je najmawe jednom komplikovala tok bolesti, dok je treæe pogoršawe, koje je progrediralo do
letalnog ishoda, verovatno takoðe bilo posledica
309
SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO
bakterijske sepse. Znaèajnog udela u slabosti disajnih organa i cirkulaciji imao je i razvoj internog
hidrocefalusa, èije je rešavawe, zbog složenosti
osnovne bolesti, neurohirurg nekoliko pu ta odlagao.
Da je tok bolest bio povoqan, bila bi razmatrana
nefrektomija, koja se u nekim centrima ru tinski izvodi kao unilateralan postupak, kojim se smawuju gubici belanèevina, ili bilateralan, posle kojeg poèiwe primena peritoneumske dijalize dok dete ne dostigne telesnu masu od 9 kg, kada se vrši transplantacija bubrega [7].
Prenatalna dijagnoza u porodicama s poznatim
rizikom za kongenitalni nefrotski sindrom, kad
god je to moguæe, treba da se zasniva na molekularnogenetskoj analizi. Rezultati se mogu dobiti brzo ako
je mu tacija unapred poznata, ali ako ona nije identifikovana ili nema prethodno bolesnih u porodici, prenatalna dijagnoza je izazov, jer gen NPHS1 ima
29 egzona i potrebno je dosta vremena za wihovu analizu [4]. Na mu tacije u genu NPHS1 se može sumwati
ako je nivo alfa-fetoproteina (AFP) povišen u amnionskoj teènosti i u serumu majke, posebno ako ultrazvuènim pregledom nisu uoèene anomalije CNS
(dospeva „curewem“ fetalnih plazma-proteina putem likvora ili proteinuriènog urina u amnionsku teènost, a zatim u krvotok majke). Smatra se da su
vrednosti AFP u amnionskoj teènosti poveæane ako
su pet pu ta veæe od proseène vrednosti. Heterozigoti za NPHS1 mogu takoðe da imaju prolazno povišen
nivo AFP (i do 50 pu ta veæi od proseènog), pa ga zato
treba više pu ta ponavqati tokom prvih 20 nedeqa
gestacije, pogotovu tokom drugog trimestra trudnoæe
[1]. U sledeæoj trudnoæi majke prikazanog bolesnika
nivo AFP u krvi je odreðivan u 12. nedeqi gestacije i
bio je u okvirima proseènih vrednosti (3,468 IU/ml).
Prikazani bolesnik je imao sve tipiène fenotipske odlike s razvojem teških i letalnih komplikacija, s tipiènim optièkomikroskopskim nalazom
pregleda tkiva bubrega, uz konaènu potvrdu dijagnoze molekularnogenetskim metodom, što je omoguæilo uspešnu, brzu i preciznu prenatalnu dijagnozu u
narednoj trudnoæi majke.
310
ZAHVALNICA
Molekularnogenetsku dijagnozu uradio je prof.
Fridhelm Hildebrand (Friedhelm Hildebrandt) iz Medicinskog centra Univerziteta u Mièigenu, u En Arboru (SAD). Struèni patohistološki pregled obavila je prof. Jasmina Lipkovski iz Institu ta za patologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Postupak prenatalne dijagnoze izveden je u
okviru Genetskog savetovališta Institu ta za zdravstvenu zaštitu majke i dete Srbije „Dr Vukan Èupiæ“,
uz uèešæe dr Maje Ðorðeviæ, dr Žarka Puzigaæe i dr
Adrijana Sarajlije, i Laboratorije za medicinsku genetiku iste ustanove. Genomska analiza je obavqena
u Cliniques universitaires Saint-Luc u Briselu (Belgija).
NAPOMENA
Rad je uraðen u okviru projekta broj 145046 Ministarstva nauke i zaštite životne okoline Republike
Srbije.
LITERATURA
1. Holmberg C, Tpygguason K, Kestila MK, et al. Congenital nephrotic
syndrome. In: Avner ED, Harmon WE, Niaudet P, editors. Pediatric
Nephrology. 5th ed. Philadelphia: Lippincott Williams &Wilkins;
2004. p.503-513.
2. Niaudet P. Genetic forms of nephrotic syndrome. Pediatr Nephrol
2004; 19:1313-8.
3. Bogdanović R. Nasledne glomerulske bolesti. In: Bogdanović R,
Peco-Antić A, editors. Nasledne bolesti bubrega. Beograd: Elit medica; 2003. p.35-72.
4. Hinkes BG, Vlangos CN, Hildebrandt F, et al. Nephrotic syndrome
in the first year of life: two thirds of cases are caused by mutations
in 4 genes. Pediatrics 2007; 119(4):907-19.
5. Kuusniesmi AM, Merenmies J, Landhakar AT, et al. Glomerular
sclerosis in kidneys with congenital nephrotic synrome (NPHS1).
Kidney international 2006; 70:1423-31.
6. Seedharan R, Bockenhauer D. Congenital nephrotic syndrome
responsive to angiotensin-converting enzyme inhibition. Nephrol
2005; 20:1340-2.
7. Laakkonen H, Holtta T, Lonnqvist T, et al. Peritoneal dialysis in
children under two years of age. Nephrol Dial Transplant 2008 ;
23:1747-53.
SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO
CONGENITAL NEPHROTIC SYNDROME
Nataša STAJIĆ, Jovana PUTNIK, Aleksandra PARIPOVIĆ, Slaviša DJURIČIĆ, Radovan BOGDANOVIĆ
Mother and Child Health Institute of Serbia “Dr Vukan Čupić’’, Belgrade
INTRODUCTION Congenital nephrotic syndrome is usually presented with heavy proteinuria, hypoproteinaemia,
oedema and hyperlipidaemia in a child from its birth until
the age of 3 months. Aetiology of the disease is mutation in
the relevant gene or it develops secondary to various infections. The most common form of congenital nephrotic syndrome is caused by mutation in gene for nephrin, the most
important protein of the slit diaphragm.
CASE OUTLINE We present the patient with the clinical and
laboratory signs of nephrotic syndrome expressed in the first
day of life. Despite the adequate and regular substitution,
antiproteinuric and antithrombotic therapy, complications
occurred and the patient deceased. Genetic analysis revealed
homozygous mutation in gene for nephrin (614del8ins2TT).
Three years later, in the patient’s mother who was in the
12th week of pregnancy at that time, biopsy of chorionic villi
was performed and the foetal genetic material showed heterozygosity for the same recessive mutation which meant
that the foetus had the status of a carrier. To the best of our
knowledge, this is the first family in Serbia in which prenatal
molecular – genetic testing for the congenital nephrotic syndrome was accomplished.
CONCLUSION We wish to stress the importance of molecular diagnosis in patients with congenital nephrotic syndrome in order to perform early prenatal diagnosis in future
pregnancies.
Key words: congenital nephrotic syndrome; prenatal diagnosis; nephrin
Nataša STAJIĆ
Institut za zdravstvenu zaštitu majke i
deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“
Radoja Dakića 8, 11070 Novi Beograd
Tel.: 011 3108 105
Faks: 011 260 6886
E-mail: [email protected]
311
Download

Suppl 4_2008.indb