ZAHTEV ZA PRIZNAVANJE TEHNIČKOG REŠENJA
MERNO-INFORMACIONI SISTEMI ZA KONTROLU POTROŠNJE
ELEKTRIČNE ENERGIJE U ELEKTRODISTRIBUTIVNIM
MREŽAMA
(M81 – NOV PROIZVOD)
Niš, april 2010. godine
S a d r ž a j:
1. Osnovni podaci o tehničkom rešenju ............................................................................................... 3
2. Problem koji se rešava primenom tehničkog rešenja ....................................................................... 5
3. Aktuelno stanje tehnike u ciljnoj oblasti .......................................................................................... 5
4. Karakteristike tehničkog rešenja i oblast primene............................................................................ 5
5. Opis tehničkog rešenja ..................................................................................................................... 6
4.1. Arhitektura hardvera MIS....................................................................................................... 7
4.2. Softver za pregled arhiviranih podataka ............................................................................... 10
5. Varijante u kojima se proizvod pojavljuje na tržištu ...................................................................... 10
5.1. MIS-I2 .................................................................................................................................. 10
5.2. MIS-I2 SM ........................................................................................................................... 11
5.3. MIS-I8 .................................................................................................................................. 13
5.4. MIS-I4 SM ........................................................................................................................... 14
2
Osnovni podaci o tehničkom rešenju
Naziv: MERNO-INFORMACIONI SISTEMI ZA
KONTROLU POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE
Istraživačko-razvojni centar „ALFATEC“ Niš U ELEKTRODISTRIBUTIVNIM MREŽAMA
Elektronski fakultet Niš
Kratak opis: Različiti tipovi merno-informacionih sistema (MIS) predstavljaju nove proizvode koji su
razvijeni za potrebe kontrole potrošnje električne energije u elektrodistributivnim mrežama. Osnovna
funkcija MIS je kontinualno praćenje i arhiviranje svih relevantnih parametara potrošnje električne
energije dela potrošačkog konzuma koji se prati: faznih i linijskih napona, faznih struja, aktivnih,
reaktivnih i prividnih snaga, faktora snage, faktora ukupnog harmonijskog izobličenja faznih napona i
struja, frekvencije, asimetrije napona i struja, aktivnih i reaktivnih energija preuzetih iz električne
distributivne mreže u određenom vremenskom periodu, itd. Svi proizvodi su realizovani u laboratorijama
Elektronskog fakulteta u Nišu i Istraživačko-razvojnog centra „ALFATEC“ d.o.o. Niš.
Autori: Prof. dr Zoran Stajić, dipl. el. inž, Milan Radić, dipl. el. inž, Ivan Antov, dipl. el. inž, Nenad
Radovanović, dipl. el. inž. i Marko Tasić, el. teh.
Naslov i evidencioni broj projekta
Razvoj merno-informacionih sistema za praćenje i analizu
rada distributivnih transformatorskih stanica (evb. 222001)
Rukovodilac
Prof. dr Zoran Stajić, dipl. el. inž.
Organizacija nosilac
Elektronski fakultet u Nišu
Organizacije učesnici
Elektrotehnički institut Nikola Tesla Beograd
Fakultet zaštite na radu u Nišu
Tehnički fakultet Čačak
Istraživačko-razvojni institut u sastavu Ei Niš
Korisnici
PD "Jugoistok" d.o.o. Niš
PD "Elektrosrbija" d.o.o. Kraljevo
PD "Centar" d.o.o. Kragujevac
„ALFATEC“ d.o.o. Niš Tehničko rešenje
MERNO-INFORMACIONI SISTEMI ZA KONTROLU
POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE U
ELEKTRODISTRIBUTIVNIM MREŽAMA
Autori
Prof. dr Zoran Stajić, dipl. el. inž.
Milan Radić, dipl. el. inž.
Ivan Antov, dipl. el. inž.
Nenad Radovanović, dipl. el. inž.
Marko Tasić, el. teh.
Oblast na koju se tehničko rešenje odnosi
Merni sistemi
Opis
Hardver svih tipova MIS sastoji se iz dve grupe elemenata
od kojih jedna predstavlja merni deo sistema, druga
informacioni. Merni sistem sastoji se iz određenog broja
mernih modula koji imaju mogućnost kontinualnog
merenja svih relevantnih električnih veličina. Informacioni
sistem čine komunikacioni modul sa odgovarajućim
softverima i industrijski računar sa pratećim softverima. U
slučajevima kada se koristi industrijski računar koji ima
ima odgovarajuće portove za direktnu komunikaciju sa
mernim modulima (npr. RS 485 ili ETHERNET)
komunikacionih moduli koji zapravo predstavljaju
odgovarajuće konvertore nisu potrebni. Industrijski računar
3
je centralni deo inforrnacionog sistema i ima najznaeajniju
ulogu . Njegov zadatak je da prima, obraduje i arhivira sve
informacije prikupljene sa mernih modula.
Primena
Razlieiti tipovi MIS su nasli najsiru primenu u
elektrodistributivnim preduzecima, prvenstveno za
kontrolu potrosnje elektriene energije razlieitih potrosaea,
grupa potrosaea iii kompletnih transforrnatorskih reona.
Najeesce se primenjuju za otkrivanje zarista gubitaka
elektriene energije u elektrodistributivnim mrez.ama.
MIS predstavljaju i odliean alat za optimalno planiranje
eksploatacije i razvoja distributivnih mreza, iii za procenu
real nih potreba za elektrienom energijom odredenog dela
potrosaekog konzuma, a imaju znaeajnu ulogu i u
preventivnom otkrivanju preopterecenja elektroenergetske
opreme i planskom vrsenju zamena pre pojave havarijskih
stanja.
Mogu se primenjivati i u razlieitim granama industrije u
projektima povecanja energetske efikasnosti , a izuzetno su
pogodni i za pracenje proizvodnje elektriene energije
generisane iz razlie itih obnovljivih izvora.
Napomena
Do sada se preko 110 MIS razlieitih tipova nalazi u
eksploataciji.
Odgovomo lice za tehnieko resenje
Prof. dr loran Stajic, dip!. el. inz.
Odgovorno lice za IRC "ALFATEC" Nis
Direktor
Prof. dr loran Staj ic, dip!. el. inz.
Prilozi
Misljenje korisnika - ED "Jugoistok" Nis
Misljenje participanta u vezi realizacije projekta 222001
Izvod iz proizvodne dokumentacije MIS za spoljasnju
montazu
Klasifikacija tehnickog resenja
M81 - NOV PROIlVOD
Za Podnosioce zahteva za priznavanje tehnickog resenja
Odgovorno lice
'~0\6' '"' C'-'-~c \V:k Prof. dr Zoran P. Stajic, dip!. eh-kz.
4
1. Problem koji se rešava primenom tehničkog rešenja
Kompanije koje se bave distribucijom električne energije imaju veliku potrebu za
posedovanjem mernih sistema koji omogućavaju kontinuirano praćenje i kontrolu parametara
potrošnje u okviru potrošačkog konzuma koji snabdevaju električnom energijom. Takvi sistemi
pre svega predstavljaju veoma efikasno sredstvo za lokalizovanje i eliminaciju žarišta tehničkih i
komercijalnih gubitaka električne energije, što je jedan od krupnijih problema
elektrodistributivnih preduzeća u Srbiji. Pored toga, izuzetno su korisni za potrebe preventivne
dijagnostike i održavanja, optimalnog planiranja razvoja i eksploatacije elektrodistributivne
mreže, kao i za predikciju potrošnje električne energije određenih grupa potrošača.
Sa aspekta problema praćenja parametara potrošnje posebno je kritična niskonaponska
distributivna mreža (široka potrošnja), pre svega zato što relativno mali broj distributivnih
trafostanica uopšte poseduje bilo kakvo kontrolno merenje. Pored toga, konfiguracija ove mreže
je izuzetno razgranata, tako da jedna distributivna trafostanica može da ima i do osam
niskonaponskih izvoda, koji se dalje dodatno granaju. Poznato je više primera iz prakse različitih
elektrodistributivnih preduzeća koji pokazuju da u pojedinim trafo-reonima čak i ne postoji
kompletna tehnička dokumentacija koja detaljno opisuje stanje mreže. Kada se na takvu situaciju
doda i hronični problem neregistrovanih i nelegalnih priključaka na distributivnu mrežu, jasno je
da bez ozbiljnog mernog sistema nije moguće izvršiti bilo kakvu validnu analizu.
2. Aktuelno stanje tehnike u ciljnoj oblasti
Za razliku od električnih mreža visokog napona, kod kojih je kontinuirano praćenje
parametara (naponi, struje, tokovi snaga) uobičajen pristup koji se najćešće realizuje kroz
primenu različitih SCADA sistema, u segmentu niskonaponskih distributivnih mreža takva
rešenja nisu standardna. Velike svetske kompanije koje se inače bave proizvodnjom pomenutih
sistema, u dosadašnjem periodu nisu pokazivale značajniji interes za oblast niskonaponskih
distributivnih mreža. Slobodno se može reći da do sada na tržištu nije bio dostupan proizvod koji
bi u niskonaponskoj distributivnoj mreži predstavljao ekvivalent SCADA sistemu u
visokonaponskim mrežama.
Ova praznina je prepoznata od strane više kompanija koje se inače bave proizvodnjom
prenosivih mernih uređaja, tako da su se na tržištu tokom proteklih godina pojavili različiti tipovi
portabl mrežnih analizatora. Iako postoji veliki broj komercijalno razvijenih mrežnih analizatora,
koji obavljaju funkciju beleženja podataka o potrošnji i parametrima kvaliteta napajanja, obim
informacija koje se njima mogu prikupiti je veoma ograničen. Ograničenja su pre svega
uslovljena malim raspoloživim memorijskim kapacitetima, ali i mernim opsegom ulaznih
modula uređaja. Standardno dostupne varijante, koje obično imaju 1 MB interno ugrađene
memorije mogu da prate potrošnju u vremenskom periodu ne dužem od 1 h, pod uslovom da se
svi relevantni podaci beleže na 5 sekundi. Raspoloživo vreme praćenja se može produžiti jedino
na taj način što se beleže samo određeni parametri, ili tako što se produži vremenski interval
između dva uzastopna upisa u memoriju. I u jednom i u drugom slučaju relevantnost zabeleženih
podatka je dovedena u pitanje, posebno sa aspekta kvaliteta analize koja bi mogla uslediti.
Takođe, ne postoji razvijen sistem koji bi informacije o potrošnji prikupljene od uređaja koristio
paralelno sa informacijama prikupljenim iz drugih sistema (brojila i koncentratori).
Pored navedenih ograničenja, u elektrodistributivnim mrežama postoji čitav niz
specifičnih situacija u kojima se potrošnja električne energije ne može pratiti trofaznim mrežnim
analizatorima (ukupno opterećenje transformatora u paralelnom radu sa više izvoda na
niskonaponskoj strani, raspodela opterećenja između transformatora, napajanje potrošača preko
dva paralelno vezana izvoda, itd.). Obrada ovakvih rezultata koji bi eventualno bili snimljeni
pomoću nezavisnih analizatora je veoma komplikovana i zahteva mnogo vremena, uloženog rada
5
i znanja, jer prateći softveri koji se dobijaju uz klasične mrežne analizatore ne podržavaju takve
varijante.
3. Karakteristike tehničkog rešenja i oblast primene
Merno-informacioni sistem za kontrolu potrošnje električne energije u
elektrodistributivnim mrežama u potpunosti zadovoljava sve zahtevane karakteristike koje su
bile definisane od strane organizacija participanata na projektu ,,Razvoj merno-informacionog
sistema za praćenje i analizu rada distributivnih transformatorskih stanica” (NPEE 222001).
- Poseduje sposobnost kontinualnog praćenja i arhiviranja parametara potrošnje i kvaliteta
električne energije distributivnih trafostanica (ili pojedinih izvoda) u sve tri faze. Prate se:
fazni i linijski naponi, struje, aktivne, reaktivne i prividne snage, faktori snage, sadržaj
viših harmonika u talasnim oblicima napona i struja, učestanost, potrošnja aktivne i
reaktivne energije u višoj i nižoj tarifi.
- Praćene veličine arhiviraju se sa najmanjom periodom arhiviranja od 1 s, u periodu od
najmanje 7-8 godina bez brisanja memorijskog prostora. Korisnik po želji može produžiti
period arhiviranja, čime se dodatno povećava raspoloživo vreme za rad, bez gubitka bilo
koje relevantne informacije.
- Postoji mogućnost prenosa podataka na personalni računar u cilju pregleda arhiviranih
podataka. Procedura prenosa je izuzetno jednostavna i obavlja se automatski po
priključenju memorijskog stika na USB port MIS-a. Nakon završenog prenosa arhiviranih
podataka, zvučnim signalom se daje znak da je dopušteno odvajanje memorijskog stika sa
USB porta. Pregled i analiza podataka izvode se korišćenjem pratećeg softvera, pri čemu
su dostupne analize na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou (grafički i tabelarni
prikaz). Softverski je omogućena i detaljna analiza u cilju određivanja karakterističnih
pokazatelja opterećenja (maksimum, minimum, srednja vrednost posmatrane veličine,
ukupna potrošnja aktivne i reaktivne energije u višoj i nižoj tarifi, maksimalna
angažovana snaga).
- MIS su prenosivi kako bi se mogli koristiti na različitim lokacijama. Odlikuje ih
jednostavna procedura montaže i demontaže.
- Mogu da se koriste i za rezervnu zaštitu distributivnih TS u kojima su instalirani, pa
imaju prateću hardversku i softversku podršku koja omogućava isključenje TS u slučaju
preopterećenja (poseduju najmanje 2 relejna izlaza).
- Ostavljena je mogućnost za jednostavnu nadogradnju GPRS ili RADIO modema u cilju
ostvarivanja komunikacije sa dispečerskim centrom, razmene podataka i potencijalne
realizacije sistema daljinskog nadzora i upravljanja.
Predočene karakteristike predstavljaju suštinske komparativne prednosti koju razvijeni
merno-informacioni sistemi imaju u odnosu na prenosive mrežne analizatore dostupne na tržištu.
Najčešća primena MIS jeste efikasno i brzo pronalaženje žarišta tehničkih i komercijalnih
gubitaka električne energije, precizno detektovanje njihovih uzroka i procena finansijskih
gubitaka koje trpe preduzeća za distribuciju električne energije. Otkrivanjem grubih
nepravilnosti drastično se povećava nivo energetske i poslovne efikasnosti i smanjuju se troškovi
poslovanja.
Zahvaljujući fleksibilnosti sistema, moguća je i realizacija velikog broja različitih
aplikacija prilagođenih specifičnim zahtevima korisnika: praćenje široke potrošnje, rada
različitih distributivnih transformatorskih stanica, pojedinih dalekovodnih izvoda, prognoziranje
potrošnje energije prilagođeno potrebama deregulacije tržišta i slično. Time se, kroz svojevrstan
6
integralni pristup može ostvariti objedinjavanje funkcija praćenja, nadzora, upravljanja, zaštite,
preventivnog inženjerstva i planiranja održavanja i razvoja elektrodistributivne mreže.
Iako je u samom startu razvoj proizvoda bio usmeren ka potrebama elektrodistributivnih
preduzeća, treba istaći da postoje i druge oblasti potencijalne primene, poput praćenja rada malih
elektrana ili praćenja potrošnje za potrebe industrijskih potrošača.
4. Opis tehničkog rešenja
Osnovna funkcija MIS jeste kontinualno praćenje i arhiviranje svih relevantnih
parametara potrošnje električne energije dela potrošačkog konzuma koji se analizira. U skladu sa
tim, MIS se sastoji od hardverskog dela sistema i namenski razvijenog softvera koji ima zadatak
da koordinira rad svih elemenata i upravlja akvizicijom, arhiviranjem i prenosom podataka o
parametrima potrošnje.
4.1. Arhitektura hardvera MIS
Hardver svih merno-informacionih sistema koji su realizovani tokom istraživanja na
projektu NPEE 222001 i kasnije, sastoje se od tri grupe elemenata od kojih jedna predstavlja
merni deo sistema, druga informacioni, a treća upravljački. Na slici 1 prikazana je funkcionalna
blok šema hardvera jednog sedmokanalnog MIS koji omogućava simultano praćenje svih
električnih parametara po 7 nezavisnih energetskih izvoda. Na ovom mestu treba napomenuti da
broj kanala po kojima se prati potrošnja može biti proizvoljan.
MERNI SISTEM
L1
L2
L3
PEN
sa SMT
izvoda 1
ULAZI SA MERNIH PRETVARAČA ODGOVARAJUĆIH IZVODA
sa SMT
sa SMT
sa SMT
sa SMT
izvoda 2
izvoda 3
izvoda 4
izvoda 5
1
2
sa SMT
izvoda 6
naponski
ulazi
sa STM
izvoda 7
L
BLOK ZA
NAPAJANJE N
1
3
4
Rs232 RS485,
ili USB
5
6
7
LPT 1
L1
L2
L3
PEN
BLOK ZA
NAPAJANJE
2
UPRAVLJAČKI
MODUL
Relejni izlazi
KOMUNIKACIONI MODUL
INFORMACIONI SISTEM
Slika 1. Funkcionalna blok šema hardvera 7-kanalnog MIS
MERNI SISTEM sastoji se iz određenog broja mernih modula koji mora da odgovara
broju niskonaponskih izvoda na kojima se prate parametri potrošnje. Informacije o trenutnoj
vrednosti struje u svakoj fazi pojedinog izvoda uzimaju se sa sekundarnih priključaka strujnih
mernih transformatora odgovarajućeg prenosnog odnosa. Naponski signali se uvode direktno u
merni modul ostvarivanjem galvanske veze između niskonaponskih sabirnica i odgovarajućih
7
naponskih ulaza (slika 2). Pri ostvarivanju ove veze mora se strogo voditi računa o međusobnoj
usklađenosti strujnih i naponskih signala, kao i o označavanju homologih krajeva strujnih mernih
transformatora. Merni deo sistema sadrži još i blok za napajanje mernih modula.
10 kV
ET X kVA
10 / 0,4 kV
sabirnice niskog napona 0,4 kV
L1
L2
L3
PEN
ka naponskim
ulazima svih
mernih modula
ka mernom
modulu 1
IZVOD br. 1
ka mernom
modulu 2
IZVOD br. 2
ka mernom
modulu 3
IZVOD br. 3
ka mernom
modulu 4
IZVOD br. 4
ka mernom
modulu 5
IZVOD br. 5
ka mernom
modulu 6
IZVOD br. 6
ka mernom
modulu 7
IZVOD br. 7
Slika 2. Način povezivanja 7-kanalnog MIS na sabirnicama NN u TS 10/0.4 kV
Strujni merni transformatori sa kojima se MIS isporučuju mogu biti sa zatvorenim ili
sa demontažnim jezgrom, što isključivo zavisi od zahteva korisnika. Prilikom instaliranja MIS
treba ih fiksirati za provodnike izvoda na kojem se postavljaju korišćenjem odgovarajućih PVC
vezača. Ukupni broj strujnih mernih transformatora je tri puta veći od broja kanala (izvoda) koji
se prate. Prilikom instaliranja MIS strujni transformatori ne smeju ostati u praznom hodu, izuzev
ako je TS u beznaponskom stanju.
-
Merni moduli imaju mogućnost kontinualnog merenja sledećih veličina:
faznih i linijskih napona na sabirnicama niskog napona TS,
struja opterećenja svake faze,
aktivne snage po svakoj fazi,
reaktivne snage po svakoj fazi,
faktora snage po fazama,
prividnih snaga opterećenja pojedinih izvoda po fazama,
ukupnih faktora izobličenja harmonika napona po fazama,
ukupnih faktora izobličenja harmonika struja po fazama,
učestanosti mreže,
ukupne aktivne energije preuzete iz mreže u određenom periodu preko izvoda kojeg
prate,
ukupne reaktivne energije preuzete iz mreže u određenom periodu preko izvoda kojeg
prate.
Pored mogućnosti merenja, merni moduli moraju omogućiti i prenos podataka o
izmerenim veličinama na računar u digitalnom obliku.
Blok za napajanje projektovan je tako da se obezbedi pravilno funkcionisanje mernog
sistema i u slučajevima ispada jedne ili dveju faza, što je situacija koja se realno može očekivati
u praksi. Blok će omogućavati nesmetano napajanje mernih modula sve dok je makar jedna,
proizvoljna faza pod naponom.
8
INFORMACIONI SISTEM čine komunikacioni modul sa odgovarajućim softverima i
industrijski računar sa pratećim softverima. U slučajevima kada se koristi industrijski računar
koji ima ima odgovarajuće portove za direktnu komunikaciju sa mernim modulima (npr. RS 485
ili ETHERNET) komunikacionih moduli koji zapravo predstavljaju odgovarajuće konvertore
nisu potrebni. U sklopu informacionog dela sistema takođe postoji blok za napajanje.
Komunikacioni modul ima zadatak da prihvata informacije sa mernih modula i
prosleđuje ih na RS 232 ili USB port PC prema nekom od standardnih protokola. U slučaju da
upotrebljeni merni moduli ne koriste standardne protokole za prenos informacija neophodno je
realizovati i protokol konvertor koji omogućava pouzdan prenos informacija. Komunikacija
treba da bude ostvarena tako da računar, preko komunikacionog modula, u željenom trenutku
vrši prozivku određenog mernog modula nakon čega sledi prenos paketa informacija o svim
izmerenim veličinama. Po završetku i potvrdi prijema računar vrši cikličnu prozivku narednih
mernih modula, nakon čega se procedura ponavlja. Vreme za prozivku i očitavanje informacija
sa jednog mernog modula ne treba da bude veće od jedne sekunde.
Industrijski računar je centralni deo informacionog sistema i ima najznačajniju ulogu.
Njegov zadatak je da prima, obrađuje i arhivira sve informacije prikupljene sa mernih modula.
Na osnovu ovih informacija, industrijski računar može po unapred definisanim
kriterijumima vršiti automatsko upravljanje pojedinim izlazima upravljačkog modula. Kao
memorijski medijum za arhiviranje podataka koristi se hard disk, flash memorijska kartica ili
EEPROM disk on chip.
Upravljački modul može biti realizovan na različite načine. Kod najjednostavnijih
rešenja on ima određeni broj relejnih izlaza pomoću kojih se može upravljati radom neke od
prekidačkih, alarmnih ili signalnih komponenti. U slučaju potrebe, na specijalan zahtev
naručioca, može se predvideti mogućnost proširenja broja relejnih izlaza ili korišćenja složenijih
komandno-kontrolnih ili telemetrijskih modula koji mogu imati različit broj digitalnih i
analognih ulaza i izlaza, zavisno od složenosti aplikacija u kojima se koriste. Treba imati u vidu
da kroz takvu hardversku nadogradnju prikazani merno-informacioni sistem dobija performanse
ozbiljnog merno-kontrolnog sistema, koji može uspešno da se integriše u sisteme daljinskog
nadzora i upravljanja.
4.2. Softver za pregled arhiviranih podataka
Softver za pregled arhiviranih podataka omogućava jednostavan grafički ili tabelarni
pregled dijagrama promene svih arhiviranih veličina na dnevnom, mesečnom, ili godišnjem
nivou. Softver je opremljen različitim alatima koji pojednostavljuju i ubrzavaju grafički prikaz
(postoji mogućnost korišćenja GL_VERTEX_ARRAY kod grafičkih kartica koje podržavaju
OpenGL V1.1).
Omogućen je jednostavan izbor grafika koji se prikazuje, izbor dana za koji se posmatra
promena, izbor prikaza faznih vrednosti posmatrane veličine zajedno sa njihovom srednjom ili
ukupnom vrednošću, izbor broja tačaka koji se prikazuje na ekranu. Omogućeno je i numeričko
uvećanje dela grafika, kao i uvećanje dela grafika selektovanog mišem.
Korisnicima se pruža i mogućnost podešavanja izgleda grafika kroz podešavanje legende,
izbora podeoka na osama i odgovarajuće mreže, izbora naslova osa i njihovog položaja.
Pored grafičkog prikaza omogućen je i tabelarni pregled promene numeričkih vrednosti
svih arhiviranih veličina, a svi ovi podaci se mogu eksportovati u ASCII fajl u cilju eventualne
dalje obrade u drugim programskim paketima.
9
Softver omogućava i jednostavna preračunavanja arhiviranih podataka kojima se mogu
eliminisati greške koje mogu nastati prilikom instaliranja sistema (npr. pogrešan smer struje kroz
bilo koji od strujnih transformatora). Korigovana baza podataka se može snimiti kao originalna.
Uz softver za pregled arhiviranih podataka isporučuje se i jedan od programa koji
omogućava jednostavnu analizu snimljenih dijagrama (određivanje minimalne i maksimalne
vrednosti funkcije sa vremenom dostizanja, određivanje integrala, srednje vrednosti funkcije,
trajanja funkcije, početne i krajnje tačke.
Na slici 3 je, u cilju bolje ilustracije, dat izgled jednog od ekrana koji se dobija na
personalnom računaru tokom pregleda podataka arhiviranih tokom jednog dana. Na apscisnoj osi
je vreme u satima, dok su na ordinati vrednosti aktivne snage po svakoj fazi, kao i sumarna
aktivna snaga praćenog izvoda.
Slika 3. Dnevni dijagram promene aktivne snage
5. Varijante u kojima se proizvod pojavljuje na tržištu
U toku istražvačkog rada na projektu NPEE 222001 razvijeno je više prototipova mernoinformacionih sistema, koji su referisani u izveštajima Ministarstvu nauke i zaštite životne
sredine. Međutim, samo neki od njih su prerasli u finalne serije proizvoda koje se trenutno mogu
naći na tržištu. Selekcija i tipizacija je izvršena na osnovu pojačane tražnje za određenim vrstama
rešenja, najprikladnijim za situacije koje će biti opisane u daljem tekstu.
U ovom trenutku četiri serije merno-informacionih sistema imaju formu gotovog
proizvoda koji se je ušao u široku eksploataciju u više Privrednih društava za distribuciju
električne energije. Njihove oznake su: MIS-I2, MIS-I2 SM, MIS-I8 i MIS-I4 SM.
MIS-I2 predstavlja merno-informacioni sistem koji je prvenstveno namenjen stalnom
praćenju i analizi potrošnje električne energije distributivnih TS sa transformatorima u
paralelnom radu, jer omogućava jednostavno preračunavanje i analizu zbirne potrošnje. Takođe,
može vrlo efikasno služiti za istovremeno praćenje potrošnje dva nezavisna industrijska
potrošača koji se napajaju iz iste distributivne TS, ili jednog potrošača koji se napaja preko dva
niskonaponska izvoda iste TS.
10
Hardverski deo MIS-I2 se sastoji od merno-informacionog dela koji je smešten u jednom
kućištu Kao merni moduli upotrebljavaju se dva panelna mrežna analizatora CVM-NRG
proizvođača CIRCUTOR, Španija. Prateći pribor se sastoji od šest demontažnih strujnih
transformatora sa priborom za montažu i dva snopa kablova za povezivanje. Izgled Mernoinformacionog sistema MIS-I2 prikazan je na slici 4.
Slika 4. Izgled merno-informacionog sistema MIS-I2
Na slici 5 može se videti MIS-I2 postavljen u unutrašnjosti TS 10/0.4 kV/kV, pri čemu je
povezan tako da prati potrošnju samo na jednom kanalu, što je još jedan od mogućih načina
njegove primene.
Slika 5. Merno-informacioni sistem MIS-I2 postavljen u TS 10/0.4
MIS-I2 SM je merno-informacioni sistem za predviđen za spoljašnju montažu, te u tom
smislu predstavlja manju modfikaciju prethodno opisanog proizvoda, koja se pre svega ogleda u
pojačanom stepenu zaštite koji omogućava regularan rad i pri ekstremnim meteorološkim
uslovima. U hardveru mernog dela sistema nema bitnih razlika jer ulogu mernih modula i u
ovom slučaju preuzimaju dva panelna mrežna analizatora CVM-NRG proizvođača CIRCUTOR,
Španija (slika 6). Prateći pribor se sastoji od šest demontažnih strujnih transformatora sa
priborom za montažu i dva snopa kablova za povezivanje.
11
Namenjen je za postavljanje na stubove vazdušne distributivne NN mreže pri čemu su
posebno interesantna mesta na kojima dolazi do grananja voda na dve trase. Time se može steći
uvid u profil raspodele opterećenja duž trase voda što je od velikog značaja u za prevenivno
održavanje i evenualno reprojektovanje sistema. Takođe se veoma efektno može iskoristiti za
bliže lociranje izvora različitih neregularnih stanja u distributivnoj mreži (kvarovi, injektiranje
viših harmonika, neregistrovana potrošnja, itd.). Pogodan je i za praćenje rada stubnih
trafostanica koje imaju do dva izvoda.
Slika 6. Izgled merno-informacionog sistema MIS-I2 SM
Na slici 7 može se videti MIS-I2 SM postavljen na stubu distributivne NN mreže, tako da
paralelno prati parametre potrošnje na trasi koja je desno od stuba i potrošnje koja postoji kroz
samonoseći kablovski snop.
Slika 7. Merno-informacioni sistem MIS-I2 SM postavljen na stubu NN mreže
12
MIS-I8 merno-informacioni sistem za praćenje i analizu potrošnje električne energije
namenjen je kontinuiranom praćenju i analizi potrošnje električne energije po 8 nezavisnih
izvoda distributivnih TS. Pomoću njega se efikasno može izvršiti kontrola potrošnje električne
energije kompletnog transformatorskog reona, pri čemu se mogu identifikovati izvodi sa
najvećim gubicima električne energije. Pomoću pratećih softvera jednostavno se mogu
preračunavati i analizirati parametri zbirne potrošnje određenih (proizvoljno odabranih) izvoda,
ali se potrošnja izvoda može tretirati i nezavisno. U tom smislu, ovaj sistem može služiti i kao
zamena za veći broj merno-informacionih sistema MIS-I2 u svim slučajevima kada se u istoj
DTS može izvršiti istovremena kontrola potrošnje većeg broja industrijskih potrošača.
Hardverski deo MIS-I8 sastoji se od merno-informacionog dela koji je smešten u jednom
kućištu. merni deo čini osam panelnih mrežnih analizatora CVM-NRG proizvođača
CIRCUTOR, Španija (slike 8 i 9). Prateća oprema se sastoji od dvadeset četiri demontažna
strujna transformatora sa priborom za montažu i osam snopova kablova za povezivanje. Na slici
10 se vidi merno-informacioni sistem MIS-I8 postavljen u distributivnoj TS, pri čemu je
iskorišćeno svih osam mernih kanala.
Slika 8. Spoljašnji izgled merno-informacionog sistema MIS-I8
Slika 9. Unutrašnjost merno-informacionog sistema MIS-I8
13
Slika 10. MIS-I8 postavljen u DTS za potrebe prećenja potrošnje na svih osam izvoda
MIS-I4 SM je nastao kao rezultat aktivnosti na proširivanju mernih kapaciteta već
opisanog dvokanalnog merno-informacionog sistema za spoljašnju montažu MIS-I2 SM.
Prevashodno je namenjen praćenju i analizi rada stubnih trafostanica veće instalisane snage, koje
imaju do četiri niskonaponska izvoda.
Kućište u kojem je smešten merno-informacioni hardverski sklop izvedeno je sa
pojačanim stepenom zaštite, a na unutrašnjem panelu se mogu uočiti četiri merna modula –
panelni mrežni analizatori CVM-NRG proizvođača CIRCUTOR, Španija (slika 11). Prateću
opremu čini od dvanaest demontažnih strujnih mernih transformatora sa priborom za montažu i
četiri snopa kablova za povezivanje. Na slici 12 je prikazan merno-informacioni sistem MIS-I4
SM postavljen na jednoj stubnoj TS 20/0.4 kV/kV, u cilju praćenja opterećenja na njenim
izvodima.
14
Slika 11. Izgled merno-informacionog sitema MIS-I4 SM
Slika 12. Merno-informacioni sitem MIS-I4 SM postavljen na stubnoj TS 20/0.4 kV/kV
Veoma je bitno naglasiti da je preko 110 merno-informacionih sistema, različitih po
konstrukciji i broju izvoda preko kojih se simultano prati potrošnja električne energije, prošlo
ozbiljna testiranja u industrijskim uslovima i da se nalazi u regularnoj eksploataciji u velikom
broju elektrodistributivnih preduzeća u Srbiji. To su ED Niš, ED Vranje, ED Prokuplje, ED
Zaječar, ED Pirot, ED Leskovac, ED Kragujevac, ED Smederevo, ED Požarevac, ED Kraljevo,
ED Paraćin, ED Sombor i ED Novi Pazar.
15
..
. .
nPlIIBPE,QHO APYWTBO 3A AlIICTPlII&YLtlllJY
EJ1EKTPW~HE EHEPrlllJE
lyrOMCTOK A.O.O.
..•
18000 H~w, 5ynesap AP 30paHa T:>~Hf]~lla 46a
Ten.: 018/518-500, 518-550; ¢laKC: 018/4533-315
www.jugoistok.com
• • ••• • •
......... '"
-.'.
• ••
MHlli.JhElbE 0 llPOH3BO,[(Y
BalBB npOBlBO)1.a: MepHO I1H<popMaU}IOHI1 CI1CTeMI1 3a KOHTPOny rrOTPOllUbe eneKTPWfHe
eHepmje y eneKTP0.L\l1cTPI16YTI1BHI1M Mpe)l(aMa
IlpI1Bpe.L\HO .L\PYlllTBO "JyrOI1CTOK" YY.feCTBOBanO je Kao rraPTI1UlmaHT - KOPI1CHI1K pe3ynTaTa
I1CTPa)l(I1Balba Ha rrpojeKTY MI1HI1CTapCTBa HaYKe 11 3alllTI1Te )l(I1BOTHe Cpe.L\I1He 6p. 222001 ,,Pa3BOj
MepHO I1H<p0pMaUI10HOr CHCTeMa (MHC) 3a rrpahelbe H aHanl13Y pa.L\a .L\I1CTPI16YTHBHI1X
TPaHc<popMaTopcKI1X CTaHl1ua".
Y TOKy peanH3a.Ql1je OBor rrpojeKTa, OBO rrpHBpe.L\HO .L\PYlllTBO je rrope.L\ rrpB0611THO
rrnaHl1paHI1X 3axTeBa y <pa3H rrpl1jaBJbI1Balba rrpojeKTa, .L\e<pHHI1CanO 11 .L\O.L\aTHe 3aXTeBe KOjl1 cy ce
rrojaBl1nl1 Kao pe3ynTaT Hallll1X HOBI1X rroTPe6a, a KOjl1 cy cacToje O.L\ cne.L\ener:
- cHMynTaHor Mepelba, rrpepaY.fYHaBalba 11 apXHBl1palba rrapaMeTapa KBanl1TeTa eneKTPI1Y.fHe
eHeprl1je Koja ce rrOTPOlllaY.fI1Ma I1crropyqyje rrpeKO .L\Ba eHepreTCKa H3BO.L\a 113 I1CTe TC I1nl1 .L\Ba
.L\I1CTPI16YTHBHa eHepreTCKa TPaHc<popMaTOpa y rrapanenHoM pa.L\y,
- rrpojeKTOBalbe MHC .L\BOKaHanHI1X 11 Y.feTBOpOKaHanHI1X MHC 3a CrrOJballllbY MOHTIDKy KOjl1 611
Mornl1 .L\a ce MOHTl1pajy Ha cry60Be HI1CKOHarrOHCKe .L\l1cTPI16YTHBHe Mpe)l(e 11 rroMony KOjl1X
MOry .L\a ce Mepe CBI1 rrapaMCTPI1 rrOTPOllllbe eneKTP11Y.fHe eHeprHje rrpeY311MaHe rrpeKO .L\Ba,
O.L\HOCHO Y.feTl1pl1 eHepreTCKa 113BO.L\a,
- off-line aHanl13e CBI1X apXI1BHpaHI1X rrapaMeTapa 11 I1H<popMaUHja Be3aHI1X 3a pa.L\ ,[(TC (npamehu
copmeepu).
Kao pe3ynTaT CBI1X rrnaHl1paHI1X 11 .L\O.L\aTHI1X 3a.L\aTaKa Ha rrpoJeKTY, peanH3aTOpl1
I1CTP~I1Balba cy pa3Bl1nl1 BenHKI1 6poj pa3nHY.fHTI1X Tl1rrOBa MHC.
Peanl13aTOpH I1CTPa)l(I1Balba cy y rroTrrYHoCTI1 I1crrYHl1nl1 TPa)l(eHe 3aXTeBe, TaKO .L\a cy
pa3nl1Y.fHTH Tl1rrOBI1 OBI1X CI1CTeMa KOjH ce pa3nl1Kyjy rro KOHCTPYKUHjl1 11 6pojy eHepreTCKI1X
I13BO.L\a Y.fHja rrOTPOllllba MO)l(e .L\a ce cl1MymaHo rrpaTI1, Ben yrpaljeHI1 y .L\I1CTPI1TI1BHY Mpe)l(Y E,[(
"JyrOI1CTOK", r.L\e ce ycrrelllHo KOpI1CTe. Ilpl16nJ1)l(Ho CTO MepHo HH<popMa.Ql10HI1X CI1CTeMa je Ben
BHllle ro.L\I1Ha y eKcrrnOaTaUI1JI1.
OBO Ml1lllJbelbe ce .L\aje y CBpXy Bepl1<pI1KaUl1je pe3ynTaTa I1CTpa)l(l1Balba OCTBapeHI1X Ha
rrpojeKTI1Ma MHHI1CTapCTBa 3a HayKy 11 TeXHOnOlllKI1 pa3BOj .
...... ;,:IIpe.L\ce.L\HI1K TeXHI1Y.fKOr caBeTa
''E;ZJ: "Jyrol1cToK" Hl1lll
,[(Hp.eKTOp ):(HpeKUl1je 3a yrrpaBJbalbe
.~~~
~
,,' .
.,;
.Mtil MaJU.fllla 1i0)l(l1n, .L\l1rrn. en . I1H)1(.
<DAKYJ1TETA Y HMlllY
I1pe11,MeT:
o
flpaeUfIl-iUKa 0 nocmynKy U Ha'lUHY
pe3Yflmama
Cp6Hje
JafhHn OueHHO je ,na
pe3ymaTy
Ha OCHOBY 11,OCTaBJbeHOr
ycnoBH 3a
HCrpa)f(HBaLJ:KOr
y
MepHo HHcj)OpMaUHOHH CHCTeMH 3a
Mpe)KaMa
AYTOPH:
,np 30paH
,nHTIn. en. HH)K.,
,nHTIn. en. HHJIC H MapKo TaCHn, en. Tex.
KaTeropHja TeXHHllKor pemeH::.a:
;:mTIn. en. HH)K., HeHa,n
M81
OEPA3JIO)KEIhE
CHCTelVta 3a
TpaHccpopMaTopCKHX CTaHHua (eB.
222001)>>
pa,na
I1PC11,.lJOlKeHO pemeu,e cy pe3.lJH30BaJIH:
Kll)O.fICK.H cpaKymeT y
H
HH
06.lJ3CT H3 KOjV ce TeXHR'IKO pemen.e 011,HOCH ie:
v~",unn CHCTeMH
y CBeTCKHM
pemeH Ha a,neKBaTaH HaLJ:HH. HaHMe,
3aXTeBa
cHcTeM, KOJH Ha TIPHHUHTIy pa3MeHe
a Ha HHBOY
bus-a"
HHcpopMaUHja 0 TIOTpomfhH Ha a,neKBaTaH
H
HaLJ:HH. npBH,
HHcpopMaUHja
nma H3
O,nHOCHO
Kao H fhHXOBa
HHTerpaUHja y HHTerpanHH HHcpopMall}IOHH CHCTeM, mTO oMorynaBa OBO TeXHHLJ:KO pemefhe.
CTalhe pemeHocnl TOr np06JleMa Y cBery:
Y CBeTY He rrocToj11, aJI11 ce y6p3aHo pan11 Ha YCBajaI-hY CTaHnapn1130BaH11X rrpOTOKona, Kao 11
11HTerpaT11BHe 11H<popMaU110He rrnaT<popMe, Koja 611 oMoryrmna e<p11KacHY pa.3MeHY 11 e<peKT11BHO
KOpmlIneI-he 11H<popMaU11ja rrp11KyrrJbeH11X on rroTpollIalfa, a y U11Jby:
•
e<p11KaCH11jer KOp11llIneI-ha n11cTp116YT11BHe Mpe)J{e
•
CMaI-heI-ha eM11C11je llITeTH11X raCOBa y aTMoc<pepy •
onrOBOpH11Jer OnHOCa rrpeMa rroTpOllIalf11Ma Y EBpOrr11, OB11 HarrOp11 o6jen11I-heH11 cy Kp03 rrnaT<p0pMY EBporrcKe KOM11C11je "Smart Grids ­
European Technological Platform", nOK ce y KaHan11 11 Cjen11I-heH11M L(p)J{aBaMa OBa o6nacT
peryn11llIe np)J{aBH11M ypen6aMa Koje, Me!jYT11M, najy caMO OKBHpHe CMepHHue, 6e3 neTaJbHOr
orrHca apxHTeKType CHCTeMa. MaKo rrocTojH BenHKH 6poj KOMepUHjaJIHO pa.3BHjeHHx Mpe)J{HHX
aHaJIH3aTOpa, KOjH 06aBJbaBajy <PYHKUHjy rrpHKyrrJbaI-ha rrOnaTaKa 0 rrOTpollII-hH, 06HM
HH<popMaUHja je yrnaBHoM orpaHHlfeH MeMopHjcKHM KarraUHTeTHMa H orpaHHlfeI-hHMa yna.3H11X
Monyna ype!jaja. TaKo!je, He rrocTOjH pa.3BHjeH CHCTeM KOjH 611 HH<popMaUHje 0 rroTpollII-h11
rrpHKyrrJbeHe on ype!jaja KOPHCTHO rrapaJIenHO ca HH<popMaUHjaMa rrpHKyrrJbeHHM H3 npyrHX
CHCTeMa (6pojHna H KOHueHTpaTopH).
Cymnma TeXHHqIWr pemelha:
CYllITHHa OBor pellIefha cacTojH ce y KopHllInefhY nBe rpyrre eneMeHaTa on KojHx jenHa
rrpenCTaBJba MepHH neo CHCTeMa, npyra HH<p0pMaUHoHH. MepHH CHCTeM cacTojH ce H3 onpe!jeHor
6poja MepHHx Monyna KOjH HMajy MoryliHocT KOHTHHYaJIHOr MepeI-ha CBHX peneBaHTHHX
eneKTpHlfHHX BenHlfHHa. MH<p0pMaUHoHH C11CTeM lf11He KOMYHHKaUHOHH Monyn ca onroBapajyliHM
co<pTBepHMa H HHnycTpHjcKH paqyHap ca rrpaTeliHM co<pTBepHMa. Y cnyqajeBHMa Kana ce KOPHCTH
HHnYCTpHjcKH paqyHap KOjH HMa HMa O)]J'OBapajyne rropTOBe 3a nHpeKTHy KOMYHHKaU11jy ca
MepHHM MonynHMa (Hrrp. RS 485 HnH ETHERl'JET) KOMYHHKaUHOHHX Mo)])'nH KojH 3arrpaBo
rrpe,llCTaBJbajy onroBapajyne KOHBepTope HHCY rrOTpe6HH. MHnycTpHjcKH palfyHap je ueHTpaJIHH
neo HH<p0pMaUHoHor CHCTeMa H HMa Haj3HalfajHHjy ynory. fberoB 3anaTaK je na rrpHMa, o6pa!jyje H
apxHBHpa CBe HH<popMaUHje rrpHKyrrJbeHe ca MepHHX MO,llyna. OBe HH<popMaUHje Moryne je
rrpocnenHTH y xHjepapxHjcKH BHllIe H11BOe CHCTeMa, rne je Moryna I-hHXOBa naJba o6pana.
KapaKTepHCTHKe rrpHMeHe OCTBapeHor TeXHHqKOr pemelha cy cJle)1,elie:
EcjJUKQCHocm:
DpOHaJIa)J{eI-he )J{apHllITa TeXHHlfKHX H KOMepUHJaJIHHX
ry6HTaKa
eneKTpHlfHe eHeprHJe rrYTeM ,UeTeKTOBaI-ha Y3pOKa
<P.rzeKcu6wlHocm: MoryliHocT peaJIH3aUHje Ben11KOr 6poja pa.3nHQHTHX rrpOH3Bo,Ua
rrp11naro!jeHHx crreUH<pHlfHHM 3aXTeBHMa KOp11CHHKa (HH,UyCTpHj CKa rrOTpOllII-ha, IIIHpOKa
rrOTpOllII-ha, ,UHCTPH6YTHBHe TpaHc<popMaTopcKe CTaHHue, MaJIHe eneKTpaHe
ffHme ZpUCQHU npucmyn - 06je,UHfheHe <pyHKUHje Ha,U30pa, rrpaneI-ha, yrrpaBJbaI-ha, 3allITHTe,
rrpeBeHTHBHor HH)J{eI-hepCTBa 11 rrnaHHpaI-ha O'up)J{aBaI-ha H Pa.3BOj a eneKTp0,UHCTpH6YTHBHe
Mpe)Ke. MorynHocT je,UHocTaBHe HHTerpaUHje ca CnO)l(eHHM CHCTeM11Ma aYTOMaTCKor
yrrpaBJbaI-ha (SCADA).
CUzypHocm: Je,UHocTaBHe rrpoue,Uype rrpeY3HMafha apXHBHpaHHX rro,UaTaKa rroMony USB
Flash Stick-a, GPRS Mo,UeMa, wireless Mpe)J{a, H ,Up.) H I-hHXOBa 3allITHTa o,U HeoBnallIneHor
KOpHlIIneI-ha.
DpHMeHa MaTeMaT11lfKHX rrpoue,Uypa rroMony KOj11X ce BpllIH KOMrreH3aUHja rpellIKe Koja ce
jaBJba KO,U Ben11He MepHHX ype!jaja pa.3nHlfHTHx rrpoH3Bo!jalfa H rroBenaBa TaLfHOCT
H3MepeH11X BenHlfHHa
MoryhHocT npe,l:(BI1t)aIba 11 cHMynal(I1Je nOTpOIliIbe eneKTPH'IHe eHepfHJe y
BpeMeHCKOM
nepI10,l:(y
npI1MeHOM
pa3nH'II1TI1X
KpI1TepHJYMCKI1X
<PYHKl(I1ja
)KeJheHOM 3a
o6pa,l:(y n03HaTI1X nO,l:(aTaKa 0 nOTpOIliIbI1. MorynHocT ,l:(aJhI1HCKe KOHTPOne 11 npeHOCa nO,l:(aTaKa. 3aKJbY'-IaK
Ha OCHOBY HaBe,l:(eHOr, KaO pel(eH3eHT, Ol(eIbyjeM ,l:(a pe3ynTaT HaYq}fOI1CTpa)KHBa'IKOr pa,l:(a nO,l:(
Ha3I1BOM: MepHO HH4>0pMa~HOHH CHCTeMH 3a KOHTPOJI)' nOTpOIIIIhe eJIeKTpHqHe eHeprHje
y
eJIeKTpO.uHCTPH6YTHBHHM Mpe~aMa
rrpe,l:(CTaBJha
Hay'IHI1
pe3ynTaT
KOjI1
nOpe,l:(
cTpy'IHe
KOMnOHeHTe
npY)Ka
OpI1rI1HaJIHI1
HaY'IHOI1CTpa)KI1Ba'lKH ,l:(OnpI1HOC 11 no Ba)KeillIM KpI1TepI1jYMI1Ma MO)Ke ,l:(a ce CBpCTa y KaTerOpI1jy
M81 - HOBH npOH3BO.u.
Pe~eH3eHT:
-~
~~
,
.
UO~ .up AJIeKcaH.uap JaIhHb
<l>aKYJITeT TeXHHqKHX HaYKa HOBH Ca.u
Y HOBOM
Ca,l:(y,
12.04.2010.
rO,l:(I1He.
Elektronskom fakultetu u Nisu
N aucno-nastavnom veeu
o
reSenja pod
za
za kontrolu potrosnje elektricne energije u
mrezama»
Autori: Prof. dr
Antov, dipl. el. inz., Nenad kod kojih se potrosnja
analizatorima koji su
transformatora u paralelnom
slicno). Sama obrada
veoma komplikovana
koji se dobijaju uz
Razliciti tipovi merno-informacionih
i su razvijeni za potrebe kontrole nATrAc'n
Osnovna
potrosnje
linijskih
faznih struja, aktivnih, reaktivnih i
ukupnog harmonijskog izoblicenja faznih napona i
napona i struja, aktivnih i reaktivnih
preuzetih iz
odredenom vremenskom periodu, itd.
Razliciti tipovi MIS su nasli najsiru primenu u
prvenstveno za kontrolu potrosnje elektricne
se primenJuJu za
potrosaca iIi kompletnih transformatorskih reona.
gubitaka elektricne energije u elektrodistributivnim mreZama, ali
odlican alat za optimalno planiranje eksploatacije i razvoja distributivnih mreza, iii za
procenu realnih potreba za elektricnom energijom odredenog dela potrosackog konzuma,
a imaju znacajnu ulogu i u preventivnom otkrivanju preoptereeenja elektroenergetske
opreme i planskom vrsenju zamena pre pojave havarijskih stanja. Mogu se primenjivati i
u razlicitim granama industrije u projektima poveeanja energetske efikasnosti, a izuzetno
su pogodni i za praeenje proizvodnje elektricne energije generisane iz razlicitih
obnovljivih izvora.
Preko 110 ovakvih uredaja, koji se razlikuju po konstrukciji i broju izvoda preko
kojih simultano moze da se prati potrosnja elektricne energije, je proslo ozbiljna
testiranja u industrijskim usJovima i vee vise godina se nalazi u eksploataciji u velikom
broju elektrodistribucija u Srbiji (ED Nis, ED Vranje, ED Prokuplje, ED Zajecar, ED
Pirot, ED Leskovac, ED Kragujevac, ED Smederevo, ED Pozarevac, ED Kraljevo, ED
Paraein , ED Sombor, ED Novi Pazar).
Shodno navedenom obrazlozenju, misljenja sam da se tehnicko resenje Merno­
informacioni sistemi za kontrolu potrosnje elektricne energije u elektrodistributivnim
mrezama ispunjava sve uslove da se moze klasifikovati kao M81 - Nov proizvod.
~
ent,
/J)
Vi', dipl. el. in redovni
Poljoprivrednog faku ta u Zemunu
U Beogradu, 16.04.2010. godine.
v.
- -. - - ­
YH14BEP3~TET
Y HIr1WY
EllEKTPOHCK14 Cl>AKYllTET Y HVlWY
HaCTaBHo-HayqHO Belie
Epoj: 07/01-005/10- O~'b
):(aHa: 29.04.2010. rOA.
Ha OCHOBY lInaHa 38. CTaTYTa EneKTpoHcKor cpaKymeTa y Hl1wy, y CKJJa)lY ca o)lpe)l6aMa
TIpaBl1nHI1Ka 0 rrocTyrrKy 11 Ha411HY Bpe)lHOBafba, 11 KBaHTI1TaBHOM I1CKa3I1BaIhY
HaY4H0l1CTpmKI1Ba4KI1X pe3ymaTa I1CTpmr(!1BalIa ((CnY)K6eHI1 rnaCHI1K PC», 6p. 38/2008),
HaCTaBHO-HaY4HO Bene EneKTpOHCKOr cpaKymeTa y Hl1wy )lOHenO je Ha Ce)lHI1UI1 O)lp)KaHoj
29.04.2010. rO)lI1He cne)leny
OJ(JIYKY
1. IIpHxBaTa ce TeXHHqKO pernelhe rrOA Ha3HBOM «MepHo-HHcb0pMau,HOHH
CHCTeMH
3a
KOHTP OJIV
rrOTp ornlbe
eJIeKTpHtlHC
eHeprHje
y
eJIeKTpOAHCTpHOYTI'IBUHM Mpe/KaMa », qHjH cy ayTopH flpOl/J. op 30Pllll
Cmajuli, oun:l. e.J. llIlJIC, MUi ulli Pa ouh , () unJt. eJI. UHJIC, If(JaH AllmoB, OunJl.
ef l. U H JIC,
HeHao P m}oB(lHOBllh, {)UnJl.
ell. Ull.1IC. ,
M apKO
Taculi.
2. IIpH3HaTo TeXHHqKO pernelhe crraAa y KaTcropHjy: M8! - H OB n poH3BoA.
3. OAJIYKY AOCTaBHTH ayTopHMa TeXHHqKOr pernelha H apxHBH <l>aKYJITeTa.
06pa3J10JKelhe
KOMl1cl1ja peueH3eHaTa )lOCTaBl1na je HacTaBHo-HaY4HoM Beny MI1WJbefua 0
I1cnYfbeHOCTI1 ycnoBa 3a npl13Hafbe cBojcTBa TeXHl1lIKOr pewefua nO)l Ha3I1BOM «)\;fep'tO­
/.l7{(!JOP.lIWfUOI/U
CLI(;J11e.\IU
JO
!,'Ollmp(J'lY
110mpOu.Ul>e
e.'!ff.:.mpU<1I1(!
ellep<' uje
y
C.7CI''f11pOa ll(;711pU~VlIllIfiIlUll .1IpeJlca. llO» Koje je pe3YJITaT HaYlIHOI1CTpa)!(!1BalIKOr pa)la y
OKBI1PY npojeKTa «P(.l}('wj .1I!!{)1I0-UII(jJO{J,lWl{lIOIWX cucme.\10 30 I1pahefbe 1I G7nCl.?U3V paoa
i)ucmpUOVmUC-IIIUX 17IQallcri22.JJ:1fO]J1QJ2.f/..:. 1Cs....fll1U7J1!...lJO (!!(J~-,-'} 2 20012,» 411jl1 cy ayTopl1 17pO(p.
()p 30pOH Cl1wju/7., (Jun.? C)7, WI. .)K ', kfu.1WI Par)un. Dun.'?, ell. lfIlJK', H(Joli A Hf'no(J, aWl? eR.
WI <,)K~< H eNao PaDO(!WIO(?uh. Dun'l. ex UIl<J/C Mopl,'o Tacuh.
PeueH3eHTI1 }lOll. )~.P A jleKCa~llWp JarhHn 11 l1pO(l)· np T)YKaH BYKVlh OueHl1nl1 cy )la
npe)lno)KeHo TeXHI14KO pewefbe npe)lCTaBJba HaylIHI1 pe3YJITaT KOjl1 nope)l cTpY4He
KOMnOHeHTe npy)!<a Opl1rl1HaJJHI1 Teopl1jcKI1 11 HaY4HoI1CTpa)KI1Ba4KI1 )lonpI1HOc. Y TOM
CMI1CJIY peueH3eHTH cy rrpe)lJIo)Kl1nl1 HaCTaBHO-HaY4HOM Beny EneKTpOHCKor cpaKynTeTa )la
rrpl1XBaTI1 HaBe)leHI1 pe3y nTaT HaY4H0I1CTpa)KI1Ba4Kor pa)la Kao TeXHI14KO pewefue.
Ha OCHOBY n03HTHBHor MIHllJbelba ,UBa pe~eH3eHTa-eKCnepTa 113 06J1aCHi TexHWIKor pew elba
HaCTaBHO-HaYLJHO Bene je ,UOHeJ10 O,UJ1YKY Kao Y ,UI1Cn03I1THBY.
Download

1. Merno-informacioni sistemi za kontrolu potrošnje