SMART TV APLIKACIJA
ZASNOVANA NA WEB 2.0 TEHNOLOGIJI
SMART TV APPLICATION BASED ON WEB 2.0 TECHNOLOGY
Miloš Stojković, Slavimir Stošović, Zoran Veličković
Visoka tehnička škola strukovnih studija Niš
Sadržaj – U želji da se funkcionalnostima računara
obogate i mobilni uređaji, nakon smart telefona na tržištu
su se pojavili i smart televizori pod nazivom Smart TV. U
ovom radu će detaljno biti predstavljen smart TV koncept
sa posebnim osvrtom na tehnologiju koju je razvila
kompanija Samsung. Pokazaćemo detalje razvoja
aplikacija za Samsung Smart TV. Opisaćemo celokupan
proces od početka razvoja aplikacije pa sve do pojave
aplikacije na Samsung Apps portalu sa koga krajnji
korisnik može preuzeti aplikaciju i instalirati na svoj TV.
Na kraju biće predstavljena prva srpska TV aplikacija,
pod nazivom BlicVesti, odnosno prva lokalna aplikacija
za Samsung smart TV. Dat je opis svih funkcionalnosti
kao i prikaz specifičnih delova programskog koda
neophodnog za realizaciju pojedinih funkcionalnosti
aplikacije.
Abstract – In order to enrich mobile devices with
computer functionalities, after smart phones, smart TVs
appeared on the market. In this paper we will present
smart TV concept in a detail, with special attention paid
on technology developed by Samsung company. We will
show details of Samsung Smart TV applications
development. We will describe the whole process from the
application development beginning to the application
appearance on the Samsung Apps portal where from the
user can take over the application and install it on his TV.
In the end we will present the first Serbian TV application
named BlicNews, i.e. first local application for Samsung
smart TV. The description of all functionalities is given,
as well as the review of the specific parts of programme
code necessary for realization of some application
functionalities.
1. UVOD
Razvoj savremenih Web aplikacija pruža mnoge
pogodnosti u odnosu na klasične desktop aplikacije [1].
Ideja o konvergenciji razvoja Web, mobilnih i desktop
aplikacija je već neko vreme prisutna u programerskoj
zajednici. Jedan od uspelih pokušaja itegracije
širokopojasnog Interneta, Web 2.0 tehnologija i mobilnoorijentisanog hardvera je Smart TV. Ova integracija pored
TV prijemnika podrazumeva i uređaje koji se povezuju na
televiziore, a obuhvata set-top boksove, blue-ray plejere,
konzole za igru, hotelske televizijske sisteme, i druge
slične uređaje. Na ovaj način, Smart TV uređaji svojom
funkcionalnošću konvergiraju računarima i njihovoj
specifičnoj primeni. Pri tome se glavni akcenat stavlja na
Internet TV, video na zahtev, online interaktivne sadržaje
ali i aplikacije koje se mogu pokrenuti na kućnom TV-u.
Sa druge strane, što se tiče klasičnog televizijskog signala
odnosno, gledanja televizijskih kanala, oni podržavaju sve
standarde kao i prethodne generacije televizora i
kompatibilnih televizijskih uređaja.
Smart televizori su nasledili naziv od smart telefona
(engl. smartphones), ali se često sreću i nazivi kao što su
"Connected TV" ili "Hybrid TV". Ovi uređaji
omogućavaju gledaocu da pretražuje filmove, slike, kao i
druge Web sadržaje slično kao u bilo kom Web
pretraživaču. Jedan od najpopularnijih servisa koje
pružaju ovi televizori je video na zahtev (eng. video on
demand). Pored ostalog, omogućeno je preuzimanje i
instaliranje gotovih aplikacija koje se mogu upotrebljavati
u najrazličitije svrhe, od kontaktiranja društvenih mreža,
preko pretrage kablovskih i sateltskih TV kanala,
naprednih Internet servisa, pa sve do igranja zabavnih
igara i čitanja knjiga.
2. TEHNOLOŠKE OSNOVE I RAZVOJ
TELEVIZIJE
Prijem digitalnog TV signala, kao i televizijskog
signala visoke rezolucije (HD televizija) rezidencijalnim
korisnicima je odavno omogućen širom Evrope. U Srbiji
je potpuna digitalizacija televizijskog signala trebalo da
bude završena do 4. aprila 2012. godine, ali će taj rok po
svemu sudeći biti produžen [2]. Istovremeno sa sa
pojavom digitalne televizije, započet je razvoj
savremnenih metoda za prenos televizijskog signala do
rezidencijalnih korisnika. Internet TV i multimedijalni
sadržaji, za čiji prenos do korisnika je korišćena mrežna
infrastruktura Interneta, u početku su posmatrani na
računaru ili TV uređaju koji je povezan na računar. Smart
TV tehnologija je uspela da ove sadržaje emituje ditektno
na televizijske uređaje bez “posredovanja” računara.
Korisniku je omogućeno da na povoljniji način koristi
istovremeno i širokopojasni digitalni sadržaj (eng. digital
broadcasting) kao i multimedijalni Internet sadržaj, i sve
to uz pomoć klasičnog daljinskog upravljača ili daljinskog
upravljača osetljivog na dodir.
Prvi patent iz ove oblasti [3] je registrovan 1994.
godine, a proširen je godinu dana kasnije. On je zapravo
predstavljao unapređenje interaktivnog multimedijalnog
terminala koji je proizveden za potrebe francuske državne
lutrije. U osnovi radiolo se o terminalu koji je koristio
MPEG tehnologiju sa ekranom osetljivim na dodir koji je
konektovan na server preko TCP/IP protokola.
Iako je koncept smart TV još uvek u početnoj fazi, trka
između proizvođača softvera (kako besplatnih, tako i
komercijalnih) i proizvođača hardvera ove vrste je već
uveliko zahuktana. Mnogi od proizvođača (Samsung,
Logitech, Sony, LG) pored navedenih funkcionalnosti,
najavljuju i nove, ali se uglavnom koriste marketinškim
trikovima da bi privukli pažnju krajnjih korisnika.
Operativni sistemi za ove urađaje spadaju u oblast
operativnih sistema za mobilne uređaje. Neki proizvđači
svoje operativne sisteme za mobilne uređaje kao što su
mobilni telefoni i tablet računari, primenjuje i na TV, dok
drugi dizajniraju specifične operativne sisteme. Najčešće
korišćeni operativni sistemi su Android [4] i operativni
sistem zasnovan na Linux-u [5]. Različiti proizvođači
predstavljaju svoj smart TV različitim imenima. Koncept
južnokorejske kompanije Samsung se naziva Samsung
Smart TV, dok njihov konkurent iz iste zemlja LG svoj
proizvod reklamira pod nazivom Net Cast. Panasonic-ov
proizvod je poznat pod nazivom Viera Cast, Philips-ov
proizvod kao Philips Net TV, Sharp-ov kao Aquos Net+,
dok Toshiba proizvodi TV sa oznakom Toshiba Places.
Najpoznatiji uređaji koji imaju tipične Smart TV
pogodnosti su igračke konzole Playstation3 (Sony) i
Xbox360 (Microsoft).
Svi proizvođači, bez obzira na različitosti softvera i
hardvera, pokušavaju da krajnjim korisnicima omoguće
što veći broj aplikacija i učine dostupnim što veći broj
zanimljivih sadržaja. Zbog toga se poslednjih godina sve
veći broj programera opredeljuje da razvija aplikacije za
mobilne uređaje, a samim tim i za televizore nove
generacije.
U ovom radu je detaljno predstavljen smart TV koncept
kompanije Samsung, sa posebnim osvrtom na razvojni
put aplikacija za Samsung smart TV. Opisan je kompletan
proces od planiranja do pojave aplikacije na Samsung
Apps portalu sa koga krajnji korisnik može preuzeti
aplikaciju i instalirati na svoj TV. Na kraju je
predstavljena prva srpska TV aplikacija, pod nazivom
BlicVesti, odnosno prva lokalna aplikacija za Samsung
smart TV.
prima informacije sa Interneta, dok istovremeno gleda
konvencionalne TV programe. Kompanija je 2008. godine
razvila Power Infolink [6] uslugu koja je davala
informacije o vremenu i sportu, kao i vesti i stanje na
berzi. Potpuni novi koncept se pojavio 2009. godine i
nazvan je [email protected] U 2010. godini započet je
marketing 3D televizora koji je nadogradio pomenuti
[email protected] i otvaranjem Apps portala za preuzimanje
aplikacija. Prvobitni naziv je bio Smart LED TV, a on je
kasnije preimenovan u Samsung Smart TV, koji je
trenutno aktuelan.
Slika 1: Sličnost između korišćenja Smart TV aplikacije
i otvaranja web strane na računaru
Samsung Smart TV predstavlja web aplikaciju
pokrenutu na digitalnom TV-u koji je povezan na
Internet. Korišćenjem Samsung Smart TV usluge,
korisnik može da proširi funkcionalnosti svog TV-a Web
funkcionalnostima. Korisnik može da preuzme i instalira
Smart TV aplikaciju ili da razvije svoju sopstvenu
aplikaciju korišćenjem Samsungovog alata SDK (engl.
Software Development Kit). Smart TV aplikacija
predstavlja specijalne Web stranice koje su
implementirane unutar Web čitača i pokrenutu na TV
ekranu. Aplikacije pružaju različite sadršaje kao što su
video, sport, igre, informacije i još mnogo čega drugog.
Gledanje aplikacije na TV ekranu je slično gledanju Web
strana korišćenjem bilo kog čitača na računaru (slika 1).
Razlika se ogleda u rezoluciji ekrana, hardverskim
mogućnostima i u funkcionalnostima daljinskog
upravljača koji predstavlja korisnički interfejs.
Tehnički, smart TV aplikacija je Web strana čije su
komponente sledeće (Slika 2):

HTML strana – predstavlja osnovnu strukturu
aplikacije. Samsung Smart TV SDK podržava
HTML 5 najnoviji standard koji je detaljno opisan u
[7].

CSS fajl – definiše izgled i stil aplikacije, a napisan
je po standardima web diyajna [8].

JavaScript fajl – koji kontroliše ponašanje aplikacije,
sadrži kod napisan pomoću JavaScript ili JQuerry
skript jezika [9], [10].

Config.xml – fajl koji sadrži informacije o verziji
aplikacije i operativnom sistemu. Ovaj fajl je
neophodan za pokretanje aplikacije na TV ekranu.

Flash fajlovi – nisu neophodni ali služe za
obaogaćivanje izgleda aplikacije animacijom.
3. SAMSUNG SMART TV KONCEPT
Kompanija Samsung je još 2007. godina predstavila
koncept InternetTV, koji je omogućavao korisniku da
Slika 2:
Komponente aplikacije
Slika 3:
Arhitektura Smart TV-a
Aplikacija se pokreće unutar čitača koji se naziva
Maple browser. Smart TV, takođe sadrži i deo za
upravljanje zadacina (eng. tasks) vezanim za aplikacije
koji se naziva Application Manager, kao što je prikazano
na Slici 3. Detaljnije o svemu se mo\e pronaći u [11].
Application Manager ima mogućnost kontinualnog
ažuriranja (eng. update) na novu verziju putem Interneta.
On ima mogućnost instaliranja, pokretanja i brisanja
aplikacija, zatim upravljanja korisničkim nalozima
pružanjem opcije SSO (engl. Single Sign-On) koja vrši
enkripciju, snima informacije o korisničkom nalogu i šalje
ih aplikaciji. Takođe, pruža nekoliko naprednijih
objektnih modula koje koriste sve aplikacije i koji
omogućavaju normalna rad aplikacije. Neki od njih su su
hvatanja događaja pritiskanja dugmadi na daljinskom
upravljaču, definisanje vrednosti TVKey koda za svako
pritisnuto dugme, pruža mogućnost instalirajna dodataka
(widgets), pomoću IME modula omogućava unos teksta u
aplikaciju, kao i mnogi drugi.
Aplikacije se mogu razlikovati u načinu prikazivanja na
ekranu. Postoje full-screen, single-wide i ticker aplikacije.
Full-screen aplikacije popounjavaju čitavu površinu TV
ekrana, dok single-wide aplikacije popunjavaju samo deo
ekrana. Treća vrsta aplikacija, ticker, zadržava se na
ekranu dok korisnik radi neke druge stvari na svom TV-u.
Za sada, sve aplikacije koje su lansirane za Evropu,
moraju da budu full-screen aplikacije.
4. RAZVOJ SAMSUNG SMART TV APLIKACIJE
Proces razvoja aplikacije se može predstaviti kroz
nekoliko faza:
1. Planiranje i dizajn aplikacije i korisničkog
interfejsa. Uvek treba imati na umu potrebe korisnika ali
i karakteristike i mogućnosti Samsung Smart TV API-ja
(engl. Application Programming Interface) koji čine
JavaScript i Flash tehnologije.
4. Testiranje aplikacije. Testiranje aplikacije se može
pokrenuti na SDK emulatoru ili na samom Smart TV-u.
Korišćenjem emulatora mogu se posmatrati rezultati bilo
koje promene u kodu, međutim, simulator nije prava
predstava aplikacije jer se izvršava na drugačijem
hardveru. Zbog toga je veoma važno testirati aplikaciju i
na TV-u i videti kako se ona ponaša u realnom vremenu i
na realnom hardveru. TV hardver ima niz nedostataka u
odnosu na hardver računara. Manje memorije može
dovesti do toga da nedostaje memorije za izvršenje
aplikacije, odziv na pritiskanje dugmadi daljinskog
upravljača je različit od odziva na pritiskanje kontrolnih
dugmadi na emulatoru. Osim toga, pokretanje video i
audio fajlova se razlikuje zbog različitosti hardvera, ali i
ponašanje Web čitača može biti različito ako se razlikuju
verzije na SDK-u i na TV-u.
5. Pakovanje i slanje aplikacije – podrazumeva kreiranje
aplikacionog paketa pomoću SDK koji se šalje na
testiranje i sertifikaciju u Samsung test centar. Ukoliko je
aplikacija zadovoljila sve propisane standarde pojaviće se
na Apps portalu dostupna za preuzimanje i instalaciju.
Proces testiranja nije nimalo jednostavan i može da traje i
45 dana. Pravila su veoma rigorozna i obimna, pa je
potrebno pažljivo proučiti dokumentaciju pre slanja
aplikacije na testiranje i pokušati da se odgovori na sve
zahteve, kako bi ste izbegli vraćanje aplikacije sa
sertifikacije nakon tako dugačko perioda.
5. PRVA SRPSKA TV APLIKACIJA IZ UGLA
KORISNIKA
Prateći opisani proces nastala je i prva srpska TV
aplikacija pod nazivom BlicVesti. Aplikacija se zvanično
pojavila na Samsung Apps portalu 17.11.2011. godine.
Aplikacija služi za praćenje najnovijih vesti dnevnih
novina Blic. Iz programerskog ugla, ona predstavlja RSS
feed čitač, odnosno .xml parser koji tekst vesti i sliku
vezanu za određenu vest prikazuje na TV ekranu. Na
početnom ekranu (Slika 4) korisnik može da pogleda po 6
najnovijih vesti iz dve tematske oblasti. Vesti se ažuriraju
svakih 10 minuta, što omogućava korisniku
pravovremeno informisanje. Korisnik, takođe može da
izabere detaljniju pretragu jedne od dve ponuđene grupe
vesti. Pritiskom na dugme 1 ili 2 na daljinskom
upravljaču, birate grupu opštih vesti (levi, crveni deo) ili
grupu sportskih vesti (desni, plavi deo).
2. Implementacija koda. Korišćenjem Samsung TV
Apps SDK ili najjednostavnijeg tekst editora za kreiranje
HTML, JavaScript i CSS fajlova. Prednost SDK-a je
emulator pomoću kojeg se može testirati aplikacija pre
nego što se instalira na TV.
3. Otklanjanje grešaka u programu (eng. debugging).
Omogućava da se proprati tok aplikacije. Korišćenjem
SDK dela pod nazivom JS Debugger mogu se postavljati
prekidne tačke (eng. breakpoints), ulazni koraci, izlazni
koraci i koraci preskoka prekidnih tačaka i posmatrati
promena vrednosti promenljivih.
Slika 4: Izgled početnog ekrana BlicVesti aplikacije
Slika 5. Detaljni prikaz opštih vesti
Slika 7. Raspored HTML elemenata na početnom ekranu
U html kodu to je div tag koji enkapsulira datum i
vreme objavljivanja vesti, kao i naslov vesti sa klasom
mini-title, kao što je to prikazano u nastavku.
HTML kod:
Slika 6. Detaljni prikaz sportskih vesti
Nakon pritiska jednog od dva dugmeta na daljinskom
upravljaču otvara se detaljniji prikaz opštih vesti (Slika 5)
ili detaljniji prikaz sportskih vesti (Slika 6). Unutar
detaljnog ekrana za detaljniji prikaz vesti korisnik može
pritiskanjem dugmadi “levo” ili “desno” na daljinskom
upravljaču da se kreće unutar dela za izbor oblasti, a
pritiskanjem tastera “Enter” odabir željenje oblasti. Za
opšte vesti ponuđene oblasti su: Vesti, Politika, Tema
Dana, Društvo, Ekonomija, Hronika, Zabava, Kultura,
Auto i IT, dok je su za sportske vesti ponuđene oblasti:
Fudbal, Košarka, Tenis, Odbojka, Atletika, Automoto i
Sportovi na vodi. Nakon, što je izabrao oblast, korisnik
pritiskanjem dugmadi “gore” i “dole” može da se kreće
unutar dela za izbor vesti (levi deo ekrana), a pritiskanjem
tastera “Enter” učitava se sadržaj vesti u desni deo ekrana,
predviđen za pregled vesti. U svakom ekranu korisniku je
na dnu ekrana dostupna linija za pomoć – helpbar, sa
svim potrebnim informacijama o načinu kretanja kroz
aplikaciju.
6. PRVA SRPSKA TV APLIKACIJA IZ UGLA
PROGRAMERA
Raspored HTML elemenata na početnom ekranu je
organizovan kao što je to prikazano na Slici 7.
Vesti se nalaze unutar ul oznake (engl. tag) neuređene
liste. U okviru li taga (elementa ul-a) nalazi se mini-news.
Objekat uokviren isprekidanom linijom predstavlja div
tag sa klasom mini-news. Pod brojem jedan označena je
slika koja je vezana za vest, u html kodu je to div tag sa
klasom image. Pod brojem dva označen je deo u kome se
ispisuje datum kada je vest objavljena kao i naslov vesti.
<div class="mini-news">
<div class="image"></div>
<div class="mini-title">
<p></p>
<h4></h4>
</div>
</div>
Celokupan izgled aplikacije se definiše unutar CSS
fajla, a deo koji se odnosi na gore definisane div tagove
dat je u nastavku.
CSS kod:
.mini-news, .mini-news2 {width:225px;
height:130px; display:block;
position:relative; margin:5px;
float:left;}
.mini-title {position:absolute;
bottom:10px; width:215px; height:55px;
display:block;
background:rgba(0,0,0,0.7); padding:5px;
overflow:hidden;}
.mini-title p {font-size:14px;
color:#ccc;
background:url(../resource/images/clock.p
ng) no-repeat; height:16px; paddingleft:22px; margin-bottom:3px;}
.mini-title h4{font-size:16px; fontweight:bold; color:#fff; width:205px;
height:45px; display:block;
overflow:hidden;}
Celokupne informacije u koje spada datum
objavljivanja vesti, naslov vesti, prateća slika, kao i tekst
vesti se preuzima iz .xml fajla koji se preuzima pomoću
RSS feed-a, koji je javno dostupan. Popunjavanje mini
vesti (div sa klasom mini-news) vrši se preko
metode(funkcije) koja iz .xml fajla sa celokupnim
informacija o svim vestima, izdvaja (parsuje) 6
najnovijih, a zatim čita naslov, datum i vreme pisanja
vesti i sliku. Deo koda izgleda ovako:
$xml = $(xml);
$xml.find("item").each(function(index)
{
if(li<6)
{
//adding LI element to the UL element
$("#vesti-left
ul.vesti").append(
'<li><div class="mini-news"><div
class="image"></div><div class="minititle"><p></p><h4></h4></div></div></li>'
);
//filling elements inside list
title = $("div.mini-news
h4").eq(index).text($(this).find("title")
.text());
img =
$(this).find("description").text().split(
"<br/>")[0];
if(img != '<img
src="http://www.blic.rs">')
{
$("div.mini-news
.image").eq(index).html(img);
}
else $("div.mini-news
.image").eq(index).html('<img
src="/resource/images/vts.png" alt=""
/>');
//secem datum
datum+=
$(this).find("pubDate").text().split("
")[1] + " ";
datum+=
$(this).find("pubDate").text().split("
")[2] + " ";
datum+=
$(this).find("pubDate").text().split("
")[3] + " ";
datum+=
$(this).find("pubDate").text().split("
")[4];
date = $("div.mini-news
p").eq(index).text(datum);
++li;
}
});
$xml = null;
xml = null;
li = null;
datum = null;
img=null;
title=null;
Nakon pritiskanja tastera 1, otvara se ekran za detaljni
prikaz odabarane oblasti opštih vesti. Raspored HTML
elemenata je prikazan na Slici 8. Brojevima su označeni
pojedini elementi. Brojem jedan označene su kategorije
vesti. Pritiskom na daljinski upravljač na dugmad “levo” i
“desno” prolazimo kroz kategorije.
Slika 8. Raspored HTML elemenata
na ekranu za detaljniji prikaz opštih vesti
Kada smo na kategoriji koju želimo, pritisnemo dugne
“Enter” na daljinskom upravljaču. Tada se učitavaju vesti
iz te kategorije i prikazuju na ekranu. Raspored je kreiran
pomoću sledećeg HTML koda:
<ul id="menu-vesti" class="menu">
<li> <a href="" class="selected">
<span>Vesti</span>
</a>
</li>
<li> <a href="">
<span>Politika</span> </a> </li>
<li> <a href=""> <span>Tema
dana</span> </a> </li>
<li> <a href="">
<span>Društvo</span> </a> </li>
<li> <a
href=""><span>Ekonomija</span> </a> </li>
<li> <a href=""><span>Hronika</span>
</a> </li>
<li> <a href=""><span>Zabava</span>
</a> </li>
<li> <a href=""><span>Kultura</span>
</a> </li>
<li> <a href=""><span>Auto</span>
</a> </li>
<li> <a href=""><span>IT</span> </a>
</li>
</ul>
Da bi se dobio odgovarajući izgled, potrebno je definisati
odgovarajuća CSS pravila kao u nastavku:
#form2 .menu{margin-top:63px;
float:right;
background:url(../resource/images/menubgred.png) repeat-x; border-left:1px solid
#8c0000;}
#form2 .menu li{float:left;}
#form2 .menu li a{text-align:center;
height:37px; font-size:14px; color:#333;
font-weight:normal; display:block;
color:#fff;}
#form2
.selected{background:url(../resource/imag
es/menubtn-red.png) repeat-x right 0px
!important; height:37px; display:block;}
#form2 .menu li a span{display:block;
text-transform:uppercase; padding:10px;}
#form2 .content-wrap{width:100%;
height:410px; background:#000;}
Brojem dva je označena lista vesti iz izabrane
kategorije. Odabir vesti vršimo pritiskom dugmadi “gore”
ili “dole” na daljinskom upravljaču. Ako želimo da
pročitamo izabranu (selektovanu) vest pritisnemo dugme
“Enter”. Pojedinačna vest unutar liste vesti je označena
brojem tri na prethodnoj slici.
Nakon pritiskanja dugmeta “Enter” na daljinskom
upravljaču, u desnom delu ekrana, označenog brojem
četiri pojavljuje se naslov vesti, tekst vesti i slika.
HTML kod, kao i CSS za deo označen brojevima tri i
četiri dat je u nastavku:
<div class="news-box active">
<div class="image"></div>
<h4></h4>
<p></p>
<a href="#"></a>
</div>
<div class="news-box active">
<div class="sport-image
image"></div>
<h4 class="sport-h4title"></h4>
<p class="sport-pdesc"></p>
<a href="#"></a>
</div>
#form2 .news-box{border-bottom:1px solid
#2a2a2a; padding-bottom:2px; width:280px;
height:54px;overflow:hidden;}
#form2
.active{background:url(../resource/images/
selected-red.png) no-repeat; height:60px
!important;}
#form2 .active h4{margin-top:10px
!important;}
#form2 .active .image{margin:13px 7px 0
!important;}
#form2 .news-box h4{font-size:16px;
margin-top:7px; color:#fff; width:200px;
height:37px; float:right;
overflow:hidden;}
#form2 .news-box p{font-size:14px;
color:#fff; display:none;}
#form2 .image{width:61px; height:35px;
float:left; margin:10px 7px 0;}
7. ZAKLJUČAK
Mobilni uređaji bez obzira na njihove dimenzije svakog
dana postaju bogatiji funkcionalnostima. Ono što je
nekada bilo svojstveno samo računarima danas je
dostupno i na vašem telefonu, tabletu ili televizoru. U
ovom radu je detaljno predstavljen smart TV koncept sa
posebnim osvrtom na smart tehnologiju primenjene kod
televizora kompanije Samsung kao i način razvoja
aplikacija za Samsung Smart TV. Krajnji korak u procesu
razvoja aplikacije jeste pojavljivanje aplikacije na
Samsung Apps portalu sa koga krajnji korisnik može
preuzeti aplikaciju i instalirati na svoj TV. Od novembra
2011. godine, kada je predstavljena prva srpska TV
aplikacija, pod nazivom BlicVesti, mogu se preuzeti i
aplikacije na srpskom jeziku. U radu je dat opis svih
funkcionalnosti ove aplikacije ali i objašnjenje i deo
programskog
koda
za
realizaciju
pojedinih
funkcionalnosti aplikacije.
U budućnosti će broj aplikacija početi vrtoglavo da
raste kao što je to bio slučaj sa aplikacijama za mobilne
telefone. To je značajno za krajnje korisnike ali i za
programere koji razvijaju aplikacije za pametne
televizore, jer im se tako otvaraju nove mogućnosti za
zaradu.
ZAHVALNICA
Aplikaciju su relizovali članovi VTŠ Apps Tima u
okviru Samsung Apps Laboratorije na Visokoj tehničkoj
školi strukovnih studija u Nišu. Zahvaljujemo se Samsung
Electronics Adriatic, Belgrade Branch-u na sveukupnoj
podršci u radu.
LITERATURA
[1] Z. Veličković, Z. Milivojević, “MOS test baziran na Webu”,
YUINFO 09, pp. 025.pdf, ISBN: 978-86-85525-04-9, Kopaonik,
2009.
[2]http://www.digitalnaagenda.gov.rs/aktivnosti/digitalizacijatelevizije/
[3] An "intelligent" television system linked with data
processing systems by means of a digital or analog network,
http://worldwide.espacenet.com/publicationDetails/originalDocu
ment?FT=D&date=19960510&DB=EPODOC&locale=en_EP&
CC=FR&NR=2726670A1&KC=A1&ND=3 , januar 2012.
[4] J. Steele, T. Nelson, “Android - Izrada aplikacija pomoću
paketa Android SDK”, Kompjuter biblioteka, ISBN: 978-867555-367-0, Beograd, 2011.
[5] W. Stallings, “Operativni sistemi”, Kompjuter biblioteka,
ISBN: 86-7991-291-3, Beograd, 2010.
[6]http://www.samsung.com/us/news/newsRead.do?news_seq=6
443&page=1, februar 2012.
[7] J. Hill, J. A. Brannen, Briljantno: HTML5 i CSS3, CET
Computer Equipment and Trade, ISBN: 978-86-7991-355-5,
Beograd, 2011.
[8] J. N. Robbins, “Naučite web dizajn”, Mikro knjiga O`Reilly,
ISBN: 978-86-7555-334-2, Beograd, 2008.
[9] M. Hostetler, J. Sharp, “jQuery kuvar”, Mikro knjiga,
O`Reilly, ISBN: 978-86-7555-368-7, Beograd, 2011.
[10] D. Flanagan, “JavaScript - sveobuhvatni vodič”, Mikro
knjiga, O`Reilly, ISBN: 978-86-7555-326-7, Beograd, 2008.
[11] Samsung forum namenjen programerima,
http://www.samsungdforum.com/, januar 2012.
Download

Smart TV aplikacija zasnovana na web 2.0