DOBROTOLjUBLjE
TOM II
PREDGOVOR - Sveti Teofan Zatvornik
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN, RIMLjANIN
Kratko saopstenje o njemu
PREGLED DUHOVNE BORBE
1. CILj I SVRHA PODVIZNISTVA
2. SAGLASNO SA TIM CILjEM TREBA ODREDITI I VRSTU NASEG ODRICANjA
OD SVETA
3. BORBA PLOTI PROTIV DUHA
4. OPSTI OPIS STRASTI I BORBE SA NjIMA
5. BORBA SA OSAM GLAVNIH STRASTI
6. BORBA SA POMISLIMA I PREKO NjIH SA ZLIM DUHOVIMA, KOJA PRATI SVE
DRUGE BORBE I SVE IH NADZIVLjUJE
7. BORBA SA SVIM VRSTAMA TUGE KOJA DOLAZI OD NEVOLjA I NAPASTI
8. O BOZANSTVENOJ BLAGODATI I SLOBODNOM PROIZVOLjENjU KAO
CINIOCIMA DUHOVNOG ZIVOTA
9. O MOLITVI
10. O RUKOVODjENjU U DUHOVNOM ZIVOTU
(O RASUDjIVANjU SA SAVETOVANjEM KOD ISKUSNIH)
11. O STUPNjEVIMA SAVRSENSTVA DUHOVNOG ZIVOTA S OBZIROM NA
POBUDE ZA NjEGA
12. O KRAJU POKAJNICKIH TRUDOVA
PREPODOBNI ISIHIJE, PREZVITER JERUSALIMSKI
Kratko saopstenje o njemu
DUSEKORISNE I SPASONOSNE STOTINE PREPODOBNOG ISIHIJA,
PREZVITERA JERUSALIMSKOG TEODULU, O TREZVOUMLjU I MOLITVI
•
•
STOTINA PRVA
STOTINA DRUGA
PREPODOBNI NIL SINAJSKI
Kratko saopstenje o njemu
ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG
1. SLOVO O MOLITVI
2. O OSAM DUHOVA ZLA
1
3. POUCNA POGLAVLjA
4. MISLI KOJE COVEKA ODVAJAJU OD TRULEZNOG I PRIVODE NETRULEZNOM
5. MISLI SLICNE PRETHODNIM, IZVUCENE IZ DRUGIH DELA PREPODOBNOG
NILA
6. POUKA MONASIMA
PREPODOBNI JEFREM SIRIN
Kratko saopstenje o njemu
PODVIZNICKE POUKE
1. PODSTICAJ NA POKAJANjE I GRADjENjE SPASENjA
2. SAVETI O POKAJANjU
3. OPSTI NACRT ZIVOTA ONIH KOJI SU SE POSVETILI UGADjANjU GOSPODU I
IZGRADjIVANjU SVOG SPASENjA
4. O VRLINAMA I STRASTIMA
5. O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI, UOPSTENO
6. OPSTE POUKE O PODVIZNICKOM ZIVOTU
7. SAVETI PODVIZNICIMA
PREPODOBNI JOVAN LESTVICNIK
Kratko saopstenje o njemu
1.
2.
3.
4.
5.
OPSTA NACELA PODVIZNISTVA
O POKAJANjU
O VRLINAMA I STRASTIMA I O BORBI SA STRASTIMA UOPSTENO
O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI
O BESTRASCU
PREPODOBNI OCI VARSANUFIJE I JOVAN
Kratko saopstenje o njima
•
PODVIZNICKE POUKE
AVA DOROTEJ
Kratko saopstenje o njemu
•
PODVIZNICKE POUKE
PREPODOBNI ISAAK SIRIN
Kratko saopstenje o njemu
•
PODVIZNICKE POUKE
2
DOBROTOLjUBLjE
PREDGOVOR
U izboru odeljaka za ovaj tom ostalo nam je da sledimo poredak grckog
Dobrotoljublja.
Izabravsi iz svetog Kasijana, koga smo ranije zaobisli, asketske pouke i izostavivsi
njegov manastirski ustav, predlozicemo podviznicke savete prepodobnog Isihija
Jerusalimskog i prepodobnog Nila Sinajskog.
Medjutim, ovde je trebalo da se zaustavimo u pracenju grckog Dobrotoljublja stoga
sto su u njemu propusteni mnogi sveti oci podviznici, prvi tumaci podviznickog dela
prvenstveno sa njegove unutrasnje strane, kao sto su: sveti Jefrem Sirin, prepodobni
Jovan Lestvicnik, Prepodobni Varsanufije i Jovan, ava Dorotej, prepodobni Isaak Sirin.
Bila bi velika nepravda da nas zbornik lisimo njihovih pouka. Zbog toga smo i resili da ih
unesemo u njega.
U izboru odlomaka kao ukazatelj nam je posluzio sveti Kasijan koji je kao cilj
podviznistva postavio ociscenje srca od strasti i tome usmerio sve svoje asketske besede.
Po njegovoj misli je sproveden izbor iz njegovih spisa; po njoj je rasporedjeno i ono sto
je uzeto iz svetog Nila Sinajskog; po njoj je ucinjen izbor i iz svetog Jefrema; ona je
rukovodila i izbor iz svetog Varsanufija i Jovana, iz ave Doroteja i svetog Isaaka Sirina,
premda se kod njih to ne obelezava posebnim zaglavljima.
Na taj nacin ce nas drugi tom Dobrotoljublja predstavljati zbir otackih pouka
prvenstveno u vezi sa borbom sa strastima radi ociscenja srca, sto i jeste poslednji cilj
podviznistva.
Sveti Teofan Zatvornik
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN, RIMLjANIN
Kratko saopstenje o njemu
Sveti Jovan Kasijan Rimljanin se rodio (350. ili 360. g.) verovatno u Galskoj oblasti,
u okolini Marselja, od uglednih i bogatih roditelja. Dobio je dobro naucno obrazovanje. On
je od detinjstva zavoleo bogougodan zivot. Goreci zeljom da postigne savrsenstvo u
njemu, otisao je na istok, gde je stupio u Vitlejemski manastir i primio monastvo.
Slusajuci o slavnom podviznickom zivotu egipatskih otaca, on je pozeleo da ih vidi i da se
pouci od njih. Dogovorivsi se sa svojim drugom Germanom, on se, posle dvogodisnjeg
prebivanja u Vitlejemskoj obitelji, upucuje u Egipat oko 390. godine.
3
Oni su celih sedam godina proveli tamo, ziveci u skitovima, u kelijama, u
manastirima, medju otselnicima, u usamljenosti. Oni su sve zapazali, izucavali i na
samom delu izvrsavali, detaljno se upoznavsi sa tamosnjim podviznickim zivotom u svim
njegovim vidovima. U svoj manastir su se vratili 397. godine, da bi iste godine opet otisli
u iste pustinjske egipatske predele. Tu su proboravili sve do 400. godine.
Ostavivsi opet Egipat, sveti Kasijan se sa svojim prijateljem uputio u
Konstantinopolj, gde su bili blagonaklono primljeni od strane svetog Zlatousta. On je
svetog Kasijana posvetio za djakona, a njegovog prijatelja, kao starijeg, za svestenika
(400. g.). Kada je sveti Zlatoust bio osudjen na zatocenje (405. g.), osobe koje su mu
bile odane poslase u Rim papi Inokentiju izvestan broj zastupnika, medju kojima su bili i
sveti Kasijan i njegov prijatelj. Medjutim, izaslanstvo nije imalo nikakvog uspeha.
Sveti Kasijan se posle toga vise nije vratio na istok, nego se uputio u otadzbinu i
tamo nastavio sa svojim podviznickim zivotom po egipatskim uzorima. On se proslavio i
svetoscu zivota, i uciteljskom mudroscu. Zatim je bio posvecen za svestenika. Oko njega
su se, jedan za drugim, poceli sabirati ucenici i ubrzo se od njih obrazovao citav manastir.
Po uzoru na njih, nedaleko je bio ustrojen i zenski manastir. I u jednom i u drugom
manastiru bio je uveden ustav po kome su ziveli i spasavali se monasi u istocnim, a
narocito u egipatskim manastirima.
Dobro uredjenje tih manastira u novom duhu i po novim pravilima i ocigledni uspesi
tamosnjih podviznika privukli su na sebe paznju mnogih jeraraha i nastojatelja manastira
Galske oblasti. Zeleci da i kod sebe zavedu takav poredak, oni su zamolili svetog Kasijana
da im napise istocne monaske ustave i da iznese i sam duh podviznistva. On je rado
ispunio njihovu molbu, opisavsi sve u 12 knjiga pravila i u 24 knjige razgovora.
Sveti Kasijan se upokojio 435. godine. Njegov spomen se vrsi 29. februara.
Iz asketskih spisa svetog Kasijana u ranije [slovensko] Dobrotoljublje uvrsteno je
osam knjiga (5-12) o borbi sa osam glavnih strasti i jedan (2.) razgovor o rasudjivanju, i
i jedno i drugo u skracenom obliku.
Slicno cemo i mi postupiti. Glavni odlomci ce biti uzeti iz osam knjiga o borbi sa
strastima, najvecim delom u potpunom prevodu, sa dodatkom nekih navoda i iz
razgovora, gde bude bilo prikladno. Osim toga, smatrali smo da bi bilo potrebno da se
ispred njih stavi nekoliko odlomaka iz razgovora u kojima se pokazuje znacaj borbe sa
strastima u duhovnom zivotu, njeno mesto u podviznickom zivotu, njena neophodnost
kao i opsti opis strasti i borbe sa njima. Posle toga, dodacemo jos odlomke u kojima se
opisuju druge dve borbe - sa pomislima i sa tugom koja dolazi od nevolja i napasti. To ce
predstavljati dodatak prethodnom prikazu borbe sa osam pomisli. Na kraju cemo u vidu
dodatka priloziti potrebne pouke o nekoliko predmeta koji se blisko doticu duhovne
borbe, premda i govore o duhovnom zivotu uopste: o blagodati i proizvoljenju kao
ciniocima u izgradnji duhovnog zivota; o molitvi, u kojoj se oni sustizu; o stupnjevima
savrsenstva duhovnog zivota, s obzirom na pobude za njega; i o kraju pokajnickih
trudova. Ti dodaci nam ne smetaju da sve odlomke iz spisa svetog Kasijana naslovimo
jednim naslovom: Pregled duhovne borbe.
Na taj nacin ce odlomci iz dela svetog Kasijana biti rasporedjeni na poglavlja:
1. Cilj i svrha podviznistva.
2. Saglasno sa tim ciljem treba odrediti i vrstu naseg odricanja od sveta.
3. Borba ploti i duha.
4. Opsti opis strasti i borbe sa njima.
5. Borba sa osam glavnih strasti:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
a)
b)
v)
g)
d)
d)
sa
sa
sa
sa
sa
sa
stomakougadjanjem.
duhom bluda.
duhom srebroljublja.
duhom gneva.
duhom tuge.
duhom uninija.
4
7. z) sa duhom tastine.
8. z) sa duhom gordosti.
6. Borba sa pomislima i preko njih sa zlim duhovima.
7. Borba sa svim vrstama tuge.
8. O Bozanstvenoj blagodati i slobodnom proizvoljenju kao ciniocima duhovnog
zivota.
9. O molitvi.
10. O rukovodjenju u duhovnom zivotu.
11. O stupnjevima savrsenstva duhovnog zivota s obzirom na pobude za njega.
12. O kraju pokajnickih trudova.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN
PREGLED DUHOVNE BORBE
I
CILj I SVRHA PODVIZNISTVA
1. Sve nauke i vestine imaju svoj cilj i svoju svrhu. Gledajuci na njih, revnosni
ljubitelj vestine rado podnosi sve napore i izdatke. Tako zemljoradnik, trpeci cas vrucinu,
cas hladnocu, neumorno obradjuje i ore zemlju, imajuci cilj da je ocisti od svakog stranog
korova i ucini rodnijom i buduci ubedjen da drugacije nece dostici svrhu, tj. ostvarenje
obilne zetve radi izdrzavanja sebe i umnozavanja svoga imetka. Tako i nase podviznistvo
ima svoj cilj i svoju svrhu, radi koje mi neumorno i sa zadovoljstvom podnosimo sve
trudove, radi koje nas ne opterecuje oskudnost isposnicke hrane, radi koje nas raduje
iznemoglost od bdenja. Radi te svrhe svagdasnje nase citanje Svetog Pisma sa
razmisljanjem ne poznaje sitost, radi nje nas ne plasi neprestani trud, niti odricanje od
svega i oskudica u svemu, pa ni strahote bezmerne pustinje.
2. Svrha naseg podviznickog zivota jeste Carstvo Bozije, a cilj - cistota srca, bez
koje nije moguce postici tu svrhu. Prikovavsi nas pogled na taj cilj, mi treba da najtacnije
usmeravamo nas zivot, kao po pravoj liniji. I ukoliko se nasa misao makar malo ukloni od
njega, treba da je, kao po nekom pravilu, odmah ispravljamo, vracajuci se na njegovo
sagledavanje.
3. Tako uci i sveti Pavle kada onima koji su primili blagi jaram Hristov govori: Imate
plod svoj na osvecenje, a kraj zivot vecni (Rim.6,22). Time on kao da kaze: vas cilj je cistota srca, a svrha - zivot vecni. Prema tome, mi treba da se svom snagom drzimo
onoga sto nas moze usmeriti ka tom cilju, tj. ka cistoti srca, a ono sto nas odvlaci od
njega - da izbegavamo kao pogibeljno i stetno. Jer, mi sve cinimo i podnosimo radi njega.
Naime, da bismo sacuvali postojanu cistotu srca mi napustamo roditelje, otadzbinu,
cinove, bogatstvo, utehe ovoga sveta i sva zadovoljstva. Ukoliko, dakle, ovaj cilj uvek
budemo imali u secanju - sva nasa dejstva i pomisli bice usmereni ka njegovom
dostizanju. Medjutim, ukoliko on ne bude neprestano stajao pred nasim ocima, svi nasi
trudovi i usilja bice uzaludno protraceni, buduci da nisu bili usmereni samo na njega.
4. Prema tome, radi te cistote treba sve da cinimo i zelimo. Radi nje treba da idemo
u pustinju, radi nje da se drzimo postova, bdenja, trudova, telesnog siromastva, citanja i
drugih vrlina. Time svoje srce treba da ucinimo slobodnim od svih pogubnih strasti i
5
sacuvamo ga takvim. Radi tog glavnog cilja, tj. cistote srca, treba da preduzimamo
postove, bdenja, otselnistvo, poucavanje u Svetom Pismu. Zbog njih ne treba da
dopustamo sebi da ostetimo tu glavnu vrlinu. Jer, ukoliko se u nama sacuva
nepovredjenom ova glavna vrlina, nece biti nikakve stete ako neki od navedenih podviga
u izvesnom slucaju po neophodnosti bude izostavljen. Medjutim, mi necemo imati
nikakve koristi ukoliko sve njih odrzimo, a nju jedinu narusimo. Stoga sve treba da se cini
radi nje. (Podvizi) nisu savrsenstvo, vec sredstva za [postizanje] savrsenstva. Stoga ce
se onaj ko na njima bude zaustavio stremljenje svoga srca (zadovoljivsi se njima kao
najvisim dobrom) uzaludno truditi, buduci da ga nece pruziti do postignuca svrhe radi
koje su oni i pozeljni.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN
PREGLED DUHOVNE BORBE
II
SAGLASNO SA TIM CILjEM TREBA ODREDITI I VRSTU
NASEG ODRICANjA OD SVETA
5. Postoje tri vida odricanja od sveta: prvo, u kome telesno ostavljamo sva
bogatstva i sticanja u svetu; drugo, u kome ostavljamo predjasnje navike, poroke i
strasti, kako dusevne, tako i telesne; i trece, u kome, odvlaceci um od svega sadasnjeg i
vidljivog, sagledavamo samo buduce i ceznemo za onim sto je nevidljivo. Gospod je
Avraamu zapovedio da istovremeno izvrsi sva ova tri odricanja, rekavsi: Idi iz zemlje
svoje, i od roda svoga, i iz doma oca svoga (Post.12,1). Iz zemlje svoje, tj. od svetskog
bogatstva i od zemaljskog sticanja; od roda svoga, tj. od predjasnjeg nacina zivota,
ranijih navika i poroka, koji su nam veoma srodni, kao da su jednokrvni sa nama,
prilepivsi nam se od samog rodjenja; iz doma oca svoga, tj. od svakog secanja na svet i
na sve sto u njemu srece nas pogled. To se ostvaruje kada, umrevsi sa Hristom za
svetske stihije, po apostolu, gledamo vec ne na ono sto je vidljivo, nego na ono sto je
nevidljivo (Jer je ono sto se vidi privremeno, a ono sto se ne vidi, vecno) (2.Kor.4,18);
kada, izasavsi srcem iz ove privremene i vidljive kuce, svoje oci i um obracamo prema
domu u kome imamo prebivati vecno; kada, ziveci po telu, ne vojujemo po telu u
Gospodu (2.Kor.10,3), delom i zivotom objavljujuci onu izreku blazenog apostola: Nase
zivljenje je na nebesima (Fil.3,20).
6. Necemo imati mnogo koristi ukoliko, sa svim zarom vere izvrsivsi prvo odricanje,
sa istom revnoscu ne izvrsimo i drugo, kako bismo, uspevsi da ga steknemo, postigli i
trece, u kome cemo, izisavsi iz kuce naseg predjasnjeg oca po starom coveku, svecelo
ustremiti pogled naseg uma prema nebeskom. Stoga, ako zelimo da postignemo istinsko
savrsenstvo, treba da stremimo, da ostavivsi telesno roditelje, otadzbinu, bogatstva i
svetska zadovoljstva, i srcem ostavimo [sve sto smo napustili], te da se vise nikada ne
vracamo sa pohotom na ono sto smo sa prezrenjem odbacili. [Inace cemo biti] slicni
Izrailjcima koji su, po izlasku iz Egipta i posle kusanja nebeske mane, zazeleli necista i
skverna jela Egipatska, govoreci: Dobro nam je bilo u Egiptu, kada smo sedeli kod lonaca
sa mesom (Izl.16,3; Broj.11,5). I svako ko se, po odricanju od sveta, vraca ranijim
brigama, ili primamljuje ranijim zeljama, delom i mislju govori isto sto i oni: Dobro nam
je bilo u Egiptu (tj. svetu). Nama nece doneti nikakve koristi ako svet napustimo samo
telom, ili ako preseljenje iz ovog Egipta bude samo po mestu. Mi na isti nacin treba da
6
steknemo i odricanje srcem, koje je mnogo vise i korisnije. Evo sta je objavio apostol o
odricanju koje smo nazvali telesnim: I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo
svoje da se sazeze, a ljubavi nemam, nista mi ne koristi (1-Kor.13,3). To znaci da mi
nece doneti nikakvu korist odricanje [od svega] i sazezenje spoljasnjeg coveka, kao ni
mucenistvo i sazezenje svog tela (koje predajemo za Hrista), ukoliko sam, sa druge
strane, netrpeljiv, gnevljiv, zavidljiv ili gord, ukoliko se budem raspaljivao zbog uvreda
drugih, ili trazio svoje, ukoliko budem pomisljao o onome sto je zlo, ili netrpeljivo i
nerado podnosio sve sto mi se dogodi. Jer, unutrasnji covek je, pri tome, jos [uvek]
oblozen ranijim strastima.
7. Prema tome, sa svom upornoscu treba da zurimo k tome da i nas unutrasnji
covek zbaci sa sebe i rasturi sve sto je sabrao u prethodnom zivotu, tj. bogatstvo strasti
koje su, pricepljujuci se telu i dusi, u pravom smislu nase. I ukoliko, dok smo jos u ovom
telu, one ne budu odsecene i odbacene, ni po ishodu nece prestati da nas prate. Kao sto
vrline (ili sama ljubav, koja je izvor vrlina) koje se steknu u ovom veku, i po koncini ovog
zivota, svoga ljubitelja cine prekrasnim i svetlonosnim, tako i poroci, pokrivsi nekako
dusu odvratnim bojama, ne odstupaju od nje uprljane i u onom prebivalistu bez kraja.
Lepota ili odvratnost duse se radja od kakvote vrlina ili poroka. Neka od tih boja, koja se
dobija od njih cini je ili tako svetlom i prekrasnom da je dostojna da cuje prorocku rec: I
Car ce pozeleti lepotu tvoju (Ps.45,11), ili potpuno crnom, smradnom i bezoblicnom, tako
da moze sama, ispovedajuci svoje skverni, da kaze: Usmrdese se i zagnojise se rane
moje od bezumlja moga (Ps.38,6). Stoga su one (vrline i strasti) nase licno bogatstvo,
koje nerazlucno prebiva sa dusom, i koje nam ni car ne moze dati, niti neprijatelj oteti od
nas. One su upravo nase bogatstvo, koje ni sama smrt nije mocna da otrgne od duse.
(Potrositi zlo bogatstvo strasti znaci umrtviti ih, sto nije moguce postici bez borbe
sa njima. Stoga onima koji su se odrekli od sveta neizbezno predstoji borba sa strastima.
Nje oni treba da se prihvate od pocetka. Kod svetog Kasijana o ovoj borbi nalazimo i
opsta rasudjivanja u cetvrtom razgovoru: O borbi ploti i duha, i u petom: O osam
glavnih strasti, a postoji i pojedinacan iscrpan opis borbe sa svakom od osam glavnih
strasti u Knjizi pravila. - Pozajmicemo iz svega ono sto je najbitnije).
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN
PREGLED DUHOVNE BORBE
III
BORBA PLOTI PROTIV DUHA
8. Postoji borba u udovima nasim, kao sto citamo kod apostola: Jer telo zeli protiv
Duha, a Duh protiv tela, a ovo se protivi jedno drugome da cinite ono sto ne biste hteli
(Gal.5,17). Po promisliteljskoj odluci Bozijoj, ona kao da se ukorenila u samu nasu
prirodu. I zar mozemo da je ne smatramo prirodnim svojstvom covekovog sastava posle
pada prvostvorenog, s obzirom da je opsta za sve bez izuzetka? Potrebno je, medjutim,
verovati, da se ona, ukoliko je vec svima prirodna, u nama nalazi po volji Bozijoj i za
nase dobro, a ne na zlo. Ona je u nama ostavljena radi budjenja revnosti za vise
savrsenstvo.
9. Rec plot na ovom mesto treba shvatiti u smislu plotske volje ili zlih zelja, a ne u
smislu coveka kao bica. Isto tako i pod recju duh ne treba razumeti neko licno bice, nego
dobre i svete zelje duse. Takav smisao odredjuje i sam apostol, govoreci: Po Duhu
hodite, i pohotu telesnu necete ciniti. Jer, telo zeli proti Duha, i ostalo (Gal.5,16-17).
7
Buduci da se i jedne i druge zelje nalaze u jednom te istom coveku, u nama se vodi
neprestana borba. Dok pohota ploti, uglavnom tezeci ka grehovnom, nalazi zadovoljstvo
u onome sto se odnosi na zadovoljavanje potreba sadasnjega zivota, duh, naprotiv, u
potpunosti zeli da se prilepi za duhovna dela, zanemarujuci cak i najneophodnije telesne
potrebe i ne posvecujuci ni najmanju paznju truleznoj ploti. Plot se nasladjuje izobiljem i
svakovrsnim zadovoljstvima, a duhu nije prijatna briga cak ni o predmetima prirodnih
potreba. Plot zeli da se nasiti snom i prepuni hranom, a njemu su hrana bdenja i postovi
u toj meri da ne bi hteo da dopusti sna i hrane cak ni onoliko koliko je potrebno za zivot.
Ona zeli da izobiluje svakovrsnim bogatstvima, a on nije zadovoljan cak ni zbog toga sto
ima malu kolicinu hleba za svakodnevnu upotrebu. Ona zeli da se raznezuje i da bude
okruzena gomilom laskavaca, a njemu je uteha strog zivot i sirina nepristupne pustinje,
pri cemu mu prisustvo smrtnika nije ugodno. Ona se zanosi pocastima i pohvalama
ljudskim, a njemu su ugodna gonjenja i uvrede.
10. Rukovodeci se samoljubljem i zemaljskom mudroscu, nasa volja zamislja da
moze postici neku sredinu (inace, dostojnu svake osude) izmedju ova dva stremljenja,
nameravajuci da se uzdrzava od plotskih strasti tako da nimalo ne trpi nevolje koje su
neizbezne pri ispunjavanju zahteva duha: ona bi htela da bez kaznjavanja tela postigne
telesnu cistotu, da bez truda bdenja stekne srdacnu cistotu, da i pored telesnog
spokojstva obiluje duhovnim vrlinama, da bez zestokih kleveta zadobije blagodat
trpljenja, da projavi smirenje Hristovo bez gubitka svetovne pocasti, da sledi prostotu
blagocasca sa sujetom ovoga sveta, da sluzi Hristu sa ljudskom slavom i odobravanjem,
da odvazno kazuje pravdu, ne srecuci cak ni najmanje zalosti. Uopste, ona bi htela da
postigne buduca blaga, ne gubeci sadasnja. Takva volja ne vodi ka istinskom
savrsenstvu, vec, uspostavljajuci stanje nepozeljne topline, [ljude] cini dostojne prekora
koji Gospod navodi u Otkrivenju: Znam dela tvoja, da nisi ni studen ni vruc!O da si
studen ili vruc! Tako, posto si mlak, i nisi ni studen ni vruc, izbljuvacu te iz usta svojih
(Otk.3,15-16). Kada, pak, naidje blagodat, budi se energija duha i u [coveku]
vaspostavljaju visa stremljenja koja ga odvracaju od svega zemaljskoga. Izlazuci se
njihovom uticaju, volja vec ne moze da ostane ravnodusna i mlaka, te zadobija revnost
za bolje i njemu prinosi na zrtvu sve nize. Pa ipak, naklonost ka ranijem pokoju
ravnodusnosti ostaje u njoj, i ona je vrlo sklona da se opet vrati njemu. Da se to ne bi
desilo, u ploti ostaju pokreti koji su neprijateljski prema visim stremljenjima, prema
kojima volja koja je okusila visa blaga ne moze da bude naklonjena: cim ih oseti, u njoj
se odmah budi sva revnost i ona hrabro cuva svoja visa blaga. Medjutim, desava se da
volja padne u bogoprotivnu mlakost, usled cega se podize borba ploti i podstice mlakost
na delanje. Iz ovoga je vidljivo da bismo se mi zauvek zadrzali u stanju pomenute
bogoprotivne mlakosti kad nas iz nje ne bi izvodila borba koja se podize u nama. Jer, pri
njoj, kada, robujuci samougadjanju, zazelimo da sebi ucinimo neko olaksanje, odmah
ustaje plot i, ranjavajuci nas zaokama grehovnih pokreta i strasti, ne dopusta da
ostanemo u utesnoj i zeljenoj cistoti, te nas odvodi ka ohladjujucem i nezeljenom
zadovoljstvu, tj. kao da nas odvlaci na put koji je posut trnjem. Medjutim, to razdrazuje
usnulu revnost po Bogu: ona ustaje i progoni neprijatelje koji su se priblizili.
Svakodnevno dejstvujuci u nama, ova nas borba dovodi do blagotvorne resenosti da,
odbacivsi siroki i bezbrizan zivot, sa velikim znojem i skrusenoscu duha steknemo cistotu
srca, da sa strogim postom, gladju, zedju i nespavanjem cuvamo cistotu tela, da kroz
citanje, razmisljanje i neprestanu molitvu ushodimo u dobru nastrojenost duha.
11. Osim toga, nesto tajanstveno je izobrazeno u Bozijoj odluci koja se tice naroda
neprijateljski nastrojenih prema Izrailju, kao sto citamo u Knjizi o sudijama: A ovo su
narodi koje ostavi Gospod, da njima kusa Izrailja... da bi se naucili na borbu (Sud.3,1-2).
Takvu borbu je Gospod ustrojio ne stoga sto nije hteo pokoja Izrailju ili sto se nije brinuo
o njegovom dobru, vec zato sto je video da je ona veoma korisna za njega. Izlazuci se
gotovo neprestanom napadu tih naroda, on nije mogao a da ne oseca stalnu potrebu za
Bozijom pomoci. Zbog toga je bio duzan da prebiva u svagdasnjem obracanju Njemu sa
nadom, i u molitvi. Nemajuci mogucnosti da ostavi delo borbe, on nije imao vremena da
se preda bezbriznosti, ili da se raslabi od lenjosti i besposlicenja. Jer, cesto mir i sreca
obaraju onoga koga nije mogla da pobedi nesreca.
8
12. Zbog cega mi kod uskopljenika po telu nalazimo uspavanu dusu: upravo zbog
zablude da im, po oslobodjenju od ove plotske potrebe, nije ni potreban trud telesnog
uzdrzanja i skrusenosti srca. Oni koji su raslabljeni takvom bezbriznoscu, ne brinu se o
sticanju istinskog savrsenstva, ili o ociscenju srca od dusevnih strasti. Takvo stanje,
premda se uzdize nad plotskim, ipak ostaje samo dusevno. Po recima samoga Gospoda,
ono je dostojno odbacivanja zbog toga sto se, od hladnoga presavsi ka mlakome,
zaustavilo na nepozeljnoj toplini.
13. Prema tome, u samom pocetku odricanja, kada prestajemo da budemo plotski,
tj. kada pocinjemo da se odvajamo od svetovnih obicaja i da se uzdrzavamo od ocigledne
plotske necistote, treba da pozurimo da se svom snagom odmah postaramo da usvojimo
duhovno stanje, da se ne bi desilo da uzmastamo da smo, samim tim sto smo se odrekli
od sveta po spoljasnjem coveku, ili sto smo prekratili oskvrnjenje plotskom preljubom,
vec postigli savrsenstvo, te da postanemo lenji i bezbrizni u istrebljivanju uzroka strasti.
Inace, desice se da cemo se zaustaviti na sredini izmedju ploti i duha i da ne necemo
postici stepen duhovnog savrsenstva, misleci da je za njega dovoljno na spoljasnji nacin
se odvojiti od svetskog zivota i zadovoljstava i biti jednostavno dalek od razvrata i
telesnih veza. Jer, ako ostanemo u ovom stanju mlakosti (ravnodusnosti), koje se smatra
najgorim, bicemo izbljuvani iz usta Gospodnjih, kao sto kaze: Tako. posto si mlak...
izbljuvacu te iz usta svojih (Otk.3,16). Pravedno je Gospod objavio da ce oni koje je
primio u nedra ljubavi, i koji su se pokazali kao hladni, biti izbljuvani sa nekim
gadjenjem. Jer. lakse se obraca ka spasenju i lakse uzlazi na vrh duhovnog savrsenstva
plotski covek, tj. svetovnjak ili neznabozac, nego onaj, ko je primio jaram Hristov, ali nije
stupio na put savrsenstva, vec je dopustio da se prvi oganj duhovne revnosti ohladi.
Naime, prvi ce, buduci smiravan culnim strastima i postajuci svestan svoje necistote zbog
plotskog oskvrnjenja, dospeti u skrusenost i pribeci Istocniku svake cistote i savrsenstva,
te se uzgnusati hladnog stanja neverja i bezbriznosti u kome se nalazio. Goreci duhom,
on ce lakse uzici ka savrsenstvu. Tome nasuprot, onaj ko se hladno prihvata dela
Gospodnjeg i bez smirenja i duznog usrdja stupa na put ovog zvanja, buduci jednom
porazen ovom bednom zarazom, vec ne moze sam sebe da umudri na bolje, niti prima
urazumljenje od drugih. Jer, on, po reci Gospodnjoj, govori u srcu svome: Bogat sam, i
obogatio sam se i nista mi ne treba, premda njemu vise pristaje ono sto dalje sledi: A ne
znas da si nesrecan, i jadan, i siromasan, i slep, i nag (Otk:-3,17). Na taj nacin, on
postaje gori od svetovnog coveka jer gubi svest o tome da je bedan, slep i nag, da mu je
u mnogo cemu potrebno ispravljanje, da ima veliku potrebu za poukama i
urazumljivanjem od strane drugih. Usled toga on ne prihvata ni jednu spasonosnu rec, ne
shvatajuci da ce u buducem veku neizbezno biti podvrgnut najstrozijem sudu i kazni.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN
PREGLED DUHOVNE BORBE
IV
OPSTI OPIS STRASTI I BORBE SA NjIMA
14. Postoji osam glavnih strasti: stomakougadjanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga,
uninije, tastina i gordost.
15. Postoje dve vrste strasti: prirodne, koje se radjaju iz prirodnih potreba, kao
npr. stomakougadjanje i blud, i neprirodne, koje nemaju koren u prirodi, kao na pr.
9
srebroljublje. Njihova dejstva se, pak, ispoljavaju na cetiri nacina: neke dejstvuju samo u
telu i preko tela, kao stomakougadjanje i blud, a neke se ispoljavaju i bez sadejstva tela,
kao sujeta i gordost; zatim, neke se pobudjuju spolja, kao srebroljublje i gnev, a neke
proizilaze iz unutrasnjih uzroka, kao uninije i tuga. Takvo projavljivanje dejstva strasti
daje nam povod da kod njih dopustimo jos dva roda deleci ih na plotske i dusevne:
plotske se radjaju u telu i telo hrane i nasladjuju, a dusevne proizilaze iz dusevnih
sklonosti i hrane dusu, dok na telo cesto deluju razorno. Poslednje se lece prostim
unutrasnjim lecenjem srca, a plotske se lece dvojakim lekovima - i spoljasnjim i
unutrasnjim.
16. Pojasnicemo nesto od recenoga opsirnijim rasudjivanjem. Imajuci uzrok u telu,
strasti stomakougadjanja i bluda se ponekad bude bez sadejstva duse, jedino zbog
uzbudjivanja potreba iz kojih proizilaze. Medjutim, one povlace i dusu zbog njene
zajednice sa telom. Radi obuzdavanja njihovog nasrtanja nije dovoljno samo naprezanje
duse, vec je, pri tome, neophodno i telo ukrotiti postom, bdenjem, iznuravanjem pomocu
truda, te pribeci privremenoj usamljenosti, a cesto i potpunom otselnistvu. One proizilaze
iz porocnosti duse i tela, te mogu da se savladaju jedino njihovim obostranim trudom.
Sujeta i gordost se u dusi radjaju bez posredstva tela. Jer, kakvu potrebu sujeta ima za
bilo cim telesnim, kada dusu dovodi do pada jedino zbog zelje za pohvalom i slavom? Ili,
kakvo je telesno dejstvo imalo udela u padu lucifera u gordost. On ju je zaceo jedino u
dusi i pomisli, kao sto govori prorok: A govorio si u srcu svom: Izaci cu na nebo...
izjednacicu se sa Visnjim (Is.14,13-14). Za takvu gordost on nije imao nikakav podstrek
spolja. Ona se rodila i u celosti sazrela u njegovoj unutrasnjosti.
17. Ovih, dakle, osam strasti, imaju razlicito poreklo i razlicito delovanje. Medjutim,
prvih sest, tj. stomakougadjanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije su medjusobno
sjedinjeni nekim narocitim srodstvom, tj. preteranost u jednoj dovodi do sledece. Jer, od
preteranog stomakougadjanja neophodno proizlazi bludna pohotu, od bluda [se javlja]
srebroljublje, od srebroljublja gnev, od gneva tuga, od tuge uninije. Zbog toga se protiv
njih treba boriti istim tim poretkom, prelazeci u borbi sa njima od prethodne ka onima
koje slede: da bismo pobedili uninije, najpre treba da savladamo tugu; da bismo prognali
tugu, prethodno treba da savladamo gnev; da bismo ugasili gnev, treba da zgazimo
srebroljublje; da bismo iscupali srebroljublje, treba da ukrotimo bludnu pohotu; da bismo
savladali bludnu pohotu, treba da obuzdamo strast stomakougadjanja. I preostale dve
strasti, tj. sujeta i gordost, na isti se nacin medjusobno sjedinjuju: pojacavanje prve
postaje pocetak druge. Od preterane sujete se radja strast gordosti. Istim poretkom se
stice i pobeda nad njima: da bi se istrebila gordost potrebno je da se savlada sujeta.
Medjutim, one se po vrsti ne sjedinjuju sa prethodnih sest. One se ne radjaju od njih,
nego, naprotiv, po njihovom istrebljenju. U ove dve strasti mi upadamo narocito posle
pobede i trijumfa nad ostalim strastima. Uostalom, premda se nalaze u navedenom
medjusobnom odnosu, ovih osam strasti se cesce razdeljuju na cetiri saveza: bludna
pohota se narocitim savezom sjedinjuje sa stomakougadjanjem, gnev sa srebroljubljem,
uninije sa tugom, a gordost sa sujetom.
18. Nijedna od strasti se ne ispoljava na samo jedan nacin. Tako se
stomakougadjanje ispoljava na tri nacina: ili radja zelju za jelom pre odredjenog casa, ili
zahteva jela do presicenja, ne razlikujuci kakvotu hrane, ili zahteva ukusnu hranu. Otuda
imamo ishranu bez pravila, prozdrljivost i slastoljublje. Od ove tri [strasti] proizilaze razni
zli neduzi u dusi: od prve se radja gundjanje na manastirski ustav, od koga do
nepodnosljivosti uzrasta nezadovoljstvo manastirskim zivotom, za kojim obicno brzo sledi
i bekstvo iz manastira; od druge se budi pohota i sladostrasce; a treca dovodi do
srebroljublja i ne daje mesta siromastvu Hristovom.
Postoje tri oblika bludne strasti: prvi se vrsi kroz mesanje jednog pola sa drugim;
drugi nastaje bez mesanja sa zenom, zbog koga je Gospoda porazio Onana, sina
patrijarha Jude (Post.38,9-10), i koji se u Pismu naziva necistotom; treci se cini umom i
srcem, i o njemu Gospod govori u Jevandjelju: Svaki koji pogleda na zenu sa zeljom za
njom, vec je ucinio preljubu sa njom u srcu svom (Mt.5,28). Na ova tri oblika blazeni
apostol je ukazao u sledecem stihu: Umrtvite, dakle, udove svoje koji su na zemlji:blud,
necistotu, strast, i ostalo (Kol.3,5).
10
Postoje i tri oblika srebroljublja: prvo onome ko se odrekao od sveta ne dopusta da
se obnazi od svake vrste posedovanja; drugo onoga ko je vec sve razdao nistima
podstice da opet stekne isto takvo imanje; trece raspaljuje zelju za sticanjem u onome ko
pre nije nista imao.
Postoje tri oblika gneva: prvi je onaj koji bukti u unutrasnjosti; drugi je onaj koji se
ispoljava u reci i na delu; treci je onaj koji dugo vreme tinja i naziva se zlopamcenjem.
Tuga ima dva oblika: prvi nastupa po prestajanju gneva, ili se javlja pri nanesenim
stetama i gubicima i neispunjenoj zelji; drugi nastaje od bojazni i strahova za svoj udeo,
ili od nerazumnih briga.
Postoje i dva oblika uninija: jedan baca u san, a drugi izgoni iz kelije.
Tastina je raznoobrazna, ali se mogu razlikovati dva glavna oblika: u prvom se
prevaznosimo telesnim preimucstvima i vidljivim stvarima; u drugom se raspaljujemo
zeljom za sujetnom slavom zbog duhovnih predmeta.
I gordosti ima dve vrste: prva je plotska, a druga - duhovna, koja je stetnija. Ona
narocito iskusava one koji su napredovali u nekim vrlinama.
19. Ovih osam strasti iskusavaju sav rod ljudski, premda ne napadaju sve na isti
nacin. Jer, u jednom glavno mesto zauzima duh bluda, u drugome prevladava
gnevljivost; u jednome vlada sujeta, a u drugom gospodari gordost. Prema tome,
premda sve strasti napadaju na sve, svako od nas im robuje na razlicit nacin i razlicitim
redom.
20. Stoga treba da vodimo borbu sa tim strastima. Otkrivsi koja mu strast narocito
steti, svako treba protiv nje da usmeri glavnu borbu, upotrebljavajuci svako staranje i
brigu za njeno pracenje i savladjivanje, usmeravajuci protiv nje koplja svakodnevnih
postova, bacajuci na nju svakominutne strele srdacnog stenjanja i uzdisanja, i
neprestano prolivajuci suze u molitvi Bogu radi prekracenja borbe koja ga smucuje. Jer,
niko ne moze savladati ni jednu strast dok se ne ubedi da svojim staranjem i trudom ne
moze da odnese pobedu nad njom, iako je, da bi se ocistio od nje, i sam duzan da
danonocno prebiva u svakom trudu i svakom staranju.
21. Kada takav borac oseti da se oslobodio od svoje glavne strasti, treba da sa
punom paznjom razgleda skrovista svoga srca kako bi, uvidevsi koja je od preostalih
strasti najsnaznija, sva duhovna oruzja podigao protiv nje. Pobedjujuci na taj nacin svaki
put glavnu strasti u sebi, on ce brze i lakse odrzati pobedu nad ostalim, slabijim.
22. Kada pobedis jednu ili nekoliko strasti, ne treba da se prevaznosis. Inace ce
Gospod, uvidevsi nadmenost tvoga srca, prestati da ga ogradjuje i stiti, i ti ces,
ostavljen, opet biti smucivan strascu koju si, uz pomoc blagodati Bozije, vec bio pobedio.
I prorok ne bi poceo da se moli: Nemoj predati, Gospode, zverima dusu koja ti se
ispoveda (Ps.73,19), da nije znao da se oni koji se prevaznose srcem ponovo prepustaju
strastima koje su pobedili kako bi se smirili.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN
PREGLED DUHOVNE BORBE
V
BORBA SA OSAM GLAVNIH STRASTI
11
23. Prikazujuci borbu sa osam glavnih strasti, opisacemo njihova svojstva, pokazati
uzroke, i predloziti prigodne lekove protiv njih.
a) BORBA SA STOMAKOUGADjANjEM (V knjiga pravila)
24. Prva borba, u koju treba da stupimo, jeste borba sa stomakougadjanjem, ili sa
strascu prejedanja.
25. Sto su tice nacina uzdrzanja u hrani, ili posta, ne moze biti ustanovljeno pravilo
jednako za sve, buduci da kod svih nije jednaka snaga tela. Ova vrlina se, pak, ne
izvrsava samo dusevnom silom, nego treba da bude srazmerna i sa telesnom silom. Ne
mogu svi postiti citavu nedelju. Neki bez hrane ne mogu biti vise od dva ili tri dana, a
nekima je tesko da izdrze i do zalaska sunca. Takodje, nije za sve hranjivo povrce, ili
zelje. ili suvi hleb. Osim toga, jednima je da se nasite potrebno dve funte, a drugi oseca
opterecenje ako pojede funtu ili pola funte. Medjutim, svi koji se uzdrzavaju treba da
imaju jedan cilj, tj. da, primajuci hranu po meri telesnih sila, ne upadaju u prejedanje.
Jer, dusu raslabljuje ne samo kakvota hrane, nego i kolicina, raspaljujuci u njoj stetan,
grehovni oganj.
26. Ma kakvim jelima da se nasiti stomak, rodice se semena plotske pohote, i um,
savladan tezinom jela, vise nece biti u stanju da dobro upravlja kormilom rasudjivanja.
Um ne opija samo neumerena upotreba vina: njega obicno cini klimavim i kolebivim i
lisava ga cistih i neporocnih pomisli cak i izobilje svakovrsnih jestiva. Uzrok razvrata i
pogibli Sodomljana bio je, ne samo opijanje vinom, nego i presitost stomaka. Slusaj kako
Gospod preko proroka ukoreva Jerusalim (Jez.16,49). Zbog cega je sagresila sestra
tvoja, Sodoma, ako ne stoga sto je jela hleb svoj do sitosti i presitosti? Oni su takvom
presitoscu hlebom bili raspaljeni neugasivim zarom plotske pohote, te su, po sudu
Bozijem, bili sa neba sazezeni sumpornim ognjem. Ako je njih, na taj nacin, jedino
neumerenost u upotrebi hleba zbog strasti presitosti sunovratila u ponor razvrata, sta reci
o onima, koji, pri cvetajucem zdravlju tela, sebi dozvoljavaju da jedu meso i piju vino u
neumerenoj kolicini, upotrebljavajuci ih onoliko koliko im nasaptava samougodljiva
pohota, a ne koliko zahteva nemoc.
27. Sveti oci kao meru uzdrzanja utvrdjuju da hranu, koju moramo da primamo
radi podrzavanja zivota tela, prestanemo da jedemo dok u nama jos postoji zelja za
jelom. Sudeci po tome, i nemocan telom moze da projavi vrlinu uzdrzanja u savrsenstvu
jednako kao i krepak i zdrav, tj. ukoliko snagom volje bude obuzdavao zelju za jelom
kada zemljanost tela ne bude imala potrebu za njom. Jer, i apostol kaze: Staranje za telo
ne pretvarajte u pohote (Rim.13,14). On nije sasvim zabranio da vodimo brigu o telu,
nego samo zapoveda da pri tome nemamo pohotu. On je odbacio pohotljivu brigu o ploti,
ali razumno, neophodno staranje za zivot nije iskljucio. Prvo je zabranio da kroz
popustanje telu mi ne bismo upali u pogubna pohotljiva dela, a drugo je dozvolio da se
telo, oslabljeno nerazumnom strogoscu, ne bi pokazalo nemocno za ispunjavanje nasih
duhovnih zanimanja i napora.
28. Prema tome, mera uzdrzanja treba da bude odredjena sudom savesti svakog.
Svako je duzan da sebi odredi koliko da se uzdrzava, tj. koliko je uzdrzanja potrebno za
borbu protiv uznemiravanja ploti. Postove, ustavom odredjene, svakako treba drzati.
Medjutim, ako posle njih ne budemo cuvali uzdrzanje u hrani, njihovo nas izvrsavanje
nece dovesti do savrsene cistote. Gladovanje u visednevnim postovima ce doneti samo
kratkotrajnu iscrpljenost i zamor tela, ali ne i cistotu celomudrenosti, ukoliko mu bude
sledilo nasicenje tela do sitosti: jer, cistota duse je nerazdvojno povezana sa gladovanjem
stomaka. Postojanu cistotu celomudrenosti nema onaj ko ne moze da drzi trajnu
ravnomernost uzdrzanja. Strogi postovi ostaju bez koristi ukoliko za njima sledi preterano
popustanje u hrani: plod njihov brzo ce biti izgnan strascu stomakougadjanja. Stoga je
razumnije umereno svakodnevno potkrepljivanje hranom, negoli povremeni dugi i krajnje
strogi postovi. Neumereno nejedenje moze ne samo da pokoleba postojanost i cvrstinu
duse, nego i da vrsenje molitve, usled nemoci tela, ucini bezivotnim.
12
29. Radi ocuvanja cistote duse i tela nije dovoljno samo uzdrzanje u hrani: njemu
treba dodati i druge dusevne vrline. Najpre se treba nauciti smirenju kroz vrlinu
poslusanja, skrusenosti srca i iznuravanja tela. Posedovanje novca treba ne samo
izbegavati, nego i samu zelju za njim - iz korena cupati. Jer, nije dovoljno nemati ih (sto
najvecim delom biva i po neophodnosti), vec ne treba dopustiti ni samu zelju da ih
imamo ukoliko bi nam slucajno bili predlozeni. Jarost gneva, takodje, treba savladjivati,
tezinu tuge nadvladavati, sujetnu slavu prezirati, nadmenost gordosti gaziti, i
nepostojanost i lutanje uma obuzdavati neprestanim secanjem na Boga. Svaki put treba
da se [potrudimo] da srce od mastajuceg lutanja vratimo ka sagledavanju Boga. Jer,
lukavi neprijatelj ce pokusavati da se prikrade u skrivnice srca da bi nam um odvukao od
sagledavanja.
30. Ko nije u stanju da obuzda prizive stomakougadjanja, nikada nece moci da
savlada pohotu koja se raspaljuje. Cistota unutrasnjeg coveka se poznaje po savrsenstvu
ove vrline. Jer, niko nece poverovati da se u borbi sa najsilnijim suparnicima moze
nadmetati onaj koga u malom okrsaju savladjuju najslabiji.
31. Prema tome, najpre treba da zgazimo pohotu stomakougadjanja, te da svoj um
olaksamo ne samo postovima, nego i bdenjima, citanjem i neprestanom skrusenoscu
srca, pri secanju na sve ono cime smo bili prelesceni i pobedjeni, cas uzdisuci sa
osecanjem uzasa zbog mnozine grehova, cas goreci zeljom za savrsenstvom i cistotom. I
treba ga dovesti do toga da, stalno zauzet podviznickim trudovima i pomislima, i samo
potkrepljivanje hranom ne smatra toliko dozvoljenim predmetom zadovoljstva, koliko
bremenom nalozenim u vidu kazne, kome treba pristupati vise kao k necemu neizbeznom
za telo, negoli necemu sto zeli dusa. Ukoliko se potrudimo da postojano budemo u takvoj
duhovnoj brizi i skrusenosti, ubrzo cemo ukrotiti pohotljivost ploti (koja dolazi do krajnjeg
besnila ako je tovarimo jelima), te otupiti njen poguban zalac. Tako cemo, pri obilju suza
i neprekidnog srdacnog placa, ugasiti pec nasega tela koju je u nama, kroz udesavanje
slucajeva za greh i uzbudjivanje strasti, raspalio car vavilonski, tj. djavo. Njima nas on,
slicno dodavanju nafte i smole u pec, silnije razgoreva (na nepotrebno), sve dok blagodat
Bozija, vejanjem rosnog duha, u srcima nasim sasvim ne ugasi plamen plotske pohote.
Prema tome, nasa prva borba se sastoji u tome da zeljom za savrsenstvom ugasimo
pohotu za obilnom ishranom i stomakougadjanjem. Stoga ne samo sto sagledavanjem
vrlina treba da savladjujemo zelju za izlisnom hranom, vec i samu neophodnu hranu za
nasu prirodu (kao nekorisnu za celomudrenost), treba da primamo sa brizljivom
srdacnom opreznoscu. Prohodjenje naseg zivota treba da ustrojimo tako da se ni u koje
vreme ne odvajamo od duhovnih zanimanja, osim kada nas slabost tela prinudi na
neophodno staranje o njemu. Cak i tada kada se potcinimo toj neophodnosti, vise
zadovoljavajuci zivotne potrebe, negoli robujuci zudnji duse, mi smo duzni, sto je brze
moguce, da je ostavljamo s obzirom da predstavlja delo koje nas odvlaci od spasonosnih
zanimanja. Ni u vreme samog primanja hrane ne treba da se odvajamo od tih zanimanja.
Jer, mi nikako necemo moci da se uzdrzimo od nasladjivanja predlozenim jelima ukoliko
se dusa, prikovavsi paznju za Bozanstveno sagledavanje, ne bude u isto vreme
nasladjivala ljubavlju prema vrlinama i lepotom nebeskih stvari. I uopste, sve sadasnje
ce [covek] moci da se prezre kao trulezno ukoliko se pogled uma nerazdvojno bude drzao
prikovan za netrulezna i vecna dobra. On ce tako jos za vreme prebivanja u telu srcem
okusiti blazenstvo buduceg zivota.
32. Pobedivsi takvim raspolozenjem pohotu stomakougadjanja i obilne ishrane,
[sada] vec ne kao sluge ploti, mi cemo biti smatrani kao dostojni da stupimo i u vise
borbe, tj. da se sukobimo sa necistim silama, koje obicno stupaju licno u borbu samo sa
pobednicima. Na taj nacin se savladavanje plotskih zelja pokazuje kao neka najcvrsca
osnova svih borbi. Ne pobedivsi svoju plot, niko ne moze da se pravilno bori. A ko se ne
bori pravilno, nece biti uvencan.
33. Hoces li da cujes istinskog borca Hristovog, koji se bori po zakonitom pravilu
ratovanja? Pazi. Ja, govori on, dakle, tako trcim, ne kao na nepouzdano; tako se borim,
ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savladjujem ga, da
propovedajuci drugima ne budem sam odbacen (1.Kor.9,26-27). Vidis li kako je on u sebi
samom, tj. u ploti svojoj, kao na nekom najtvrdjem osnovu, utvrdio glavno delo
13
ratovanja, i sav uspeh borbe postavio jedino na iznuravanju ploti i pokoravanju tela
svoga? Ja, govori, dakle, tako trcim, ne kao na nepouzdano. Ne trci na nepouzdano onaj
ko sagledava nebeski Jerusalim i u njemu ima nepokretni cilj prema kome je duzan da
nepokolebivo usmerava kretanje srca svoga. Ne trci na nepouzdano onaj ko se,
zaboravljajuci ono sto je iza, pruza ka onome sto je napred, stremeci ka naznacenoj
nagradi nebeskoga prizvanja Bozijega u Hristu Isusu (Fil.3,13-14). Prema njoj
ustremljujuci uvek pogled svoga uma, i zureci sa svom gotovoscu srca svoga, on sa
uverenoscu uzvikuje: Dobar rat ratovah, trku zavrsih, veru odrzah (2.Tim.4,7). Buduci
svestan da je sa upornoscu i revnoscu po savesti trcao za mirisom ulja Hristovih
(Pesm.1,3), te da je umrtvljavanjem ploti uspesno odrzao pobedu u duhovnoj borbi, on
sa nesumnjivom nadom navodi, govoreci: Sad me ceka venac pravde, koji ce mi u onaj
Dan dati Gospod, pravedni Sudija (2,Tim.4,8). A da bi i nama otkrio slicnu nadu na
nagradu, ukoliko u podvigu toga tecenja budemo podrazavali njemu, on dodaje: Ali ne
samo meni, nego i svima koji sa ljubavlju ocekuju Dolazak njegov (2.Tim.4,8). On
svecano objavljuje da u Dan suda i mi sebe mozemo da ucinimo pricesnim njegovom
vencu ukoliko, ljubeci dolazak Hristov (ne samo onaj u kome ce se javiti onima koji to ne
zele, vec osobito onaj u kome On uvek hodi ka svetim dusama), odrzimo pobedu u borbi
kroz umrtvljenje ploti. O tom poslednjem dolasku Gospod govori u Jevandjelju: Ja i Otac
moj doci cemo k njemu i u njemu cemo se nastaniti (Jn.14,23). I jos: Evo stojim na
vratima i kucam; ako ko cuje glas moj i otvori vrata, uci cu k njemu i veceracu sa njim, i
on sa mnom (Otk.3,20).
34. Uostalom, govoreci: Ja tako trcim, ne kao na nepouzdano, apostol ne opisuje
samo podvig trcanja koji je izvrsio (sto se osobito odnosi na ustremljenje uma i
plamenost njegovog duha, kojim je sa svom revnoscu sledovao Hristu, sa nevestom
govoreci: Za tobom i za mirisom tvog mira trcim, (Pesm.1,3), i jos: Dusa se moja
prilepila za tebe, (Ps.62,9), vec svedoci da je i u drugoj vrsti rata odrzao pobedu,
navodeci: Tako se borim ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i
savladjujem ga (sto se osobito odnosi na teske trudove uzdrzanja, na telesni post i
iznuravanje ploti). On tu sebe predstavlja kao budnog borca sa svojim telom, isticuci da
mu nije uzaludno zadavao udarce uzdrzanja. Naprotiv, on je kroz umrtvljavanje svoga
tela uspeo da stekne pobednicko slavlje: ukrotivsi ga bicevima uzdrzanja i izmozdivsi ga
udarcima poscenja on je pobedniku duhu dostavio venac besmrtnosti i palmu
netruleznosti. Vidis li zakoniti poredak borbe, primecujes li ishod duhovnog
sukobljavanja, tj. kako se ratnik Hristov, odrzavsi pobedu nad buntovnikom - telom, i
bacivsi ga pod noge svoje kao veliki pobednik, vozi na pobednickoj kociji! On ne trci na
nepouzdano, jer je uveren da ce ubrzo uci u sveti grad, nebeski Jerusalim. Tako se borim
u postovima, tj. u umrtvljavanju tela, ne kao onaj koji bije vetar, tj. ne kao onaj koji
uzaludno zadaje udarce uzdrzanja. Jer, on umrtvljavanjem svoga tela nije porazavao pust
vetar, nego duhove zlobe koji su ga napadali. Jer, onaj ko kaze: Ne kao onaj koji bije
vetar, podrazumeva da ne pobedjuje pusti i prazan vetar, nego neke koji se nalaze u
njemu. Prevladavsi borbe ove vrste (tj. sa telom) on, ukrasen mnogim pobednickim
vencima, iznova stupa [u borbu], te se podvrgava napadima najsilnijih neprijatelja. I
pobedivsi prve zavidljivce, on je sa dobrom nadom poceo govoriti: Jer ne ratujemo protiv
krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv
duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12).
35. Za Hristovog borca, sve dok je u telu, nikada ne nedostaju slucajevi za
zadobijanje venaca za ratovanje. Naprotiv, koliko se vise vencava uspesima svojih
pobeda, toliko mu predstoji silniji poredak borbe. Jer, na njega, pobedonosnog vojnika
Hristovog, koji je pobedio i pokorio svoju plot, ustaje gomila protivnika, vojska
neprijatelja, buduci razdrazena njegovim pobedama. To [se dogadja] da Hristov vojnik,
raznezujuci se pokojem mira, ne bi poceo da zaboravlja slavne borbe svoga ratovanja, te
da, opustivsi se od nerada, u osecanju bezbednosti od neprijatelja, ne bi izgubio gotovost
i hrabrost da ispoljava pobednicko junastvo koje je dostojno najvisih nagrada. Prema
tome, ukoliko ne slabimo, vec uzrastamo u sili i hrabrosti, i zelimo da postignemo najvise
pobednicke trijumfe, treba u istom tom poretku da prohodimo borbe podviznistva: najpre
da izvrsimo ono zbog cega bismo zajedno sa apostolom mogli da kazemo: Tako se borim.
ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savladjujem ga, a zatim, kada
14
dobijemo taj boj, da stupimo i u onaj posle koga bismo opet sa apostolom mogli govoriti:
Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame
ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju. Jer, sa njima mi nikako ns mozemo
stupiti u borbu ukoliko nismo odneli pobedu nad telom. Mi se nikada necemo udostojiti da
isprobamo borbu sa duhovima ukoliko jednako bivamo savladjivani u borbi sa ploti i
porazavani u sukobljavanju sa stomakom. I tada ce nas apostol pravedno prekoreti:
Drugo vas iskusenje nije snaslo osim covecijeg (1.Kor.10,13).
36. Monah koji zeli da dostigne podvig unutrasnje borbe, prethodno treba sebi da
odredi da, pre ustavom odredjenog i za sve zajednickog casa potkrepljavanja hranom i
izvan trpeze, niposto ne uzima nesto od hrane ili pica, ma kakva ga prijatnost i sladost
inace mamila. Takodje, i posle zavrsetka trpeze neka se ne usudi na nesto slicno, pa cak
ni u najmanjoj meri. Isto tako, on treba da se drzi vremena i mere sna koji su ustavom
utvrdjeni. I strasti te vrste treba da odsecamo sa istom revnoscu sa kojom odsecamo
bludnu strast. Jer, kako ce ugasiti raspaljenost plotske zelje onaj ko ne moze da savlada
izlisne zelje stomaka? I kako ce moci da pobedi tajne strasti, koje nicu bez ikakvog
svedoka, onaj ko ne moze da ukroti vidljive i male strasti?
37. Mi treba da se bojimo neprijatelja koji se nalazi u nama samima, a ne
spoljasnjeg protivnika. Jer, u nama se vodi neprestana unutrasnja borba. Ukoliko tu
odnesemo pobedu, sve spoljasnje borbe ce postati nistavne. Za Hristovog vojnika ce sve
postati mirno i sve ce mu se pokoravati. Mi uopste necemo imati potrebu da se bojimo
neprijatelja spolja ukoliko se ono sto je unutra u nama, buduci pobedjeno, pokorava
duhu. Mi ne treba da verujemo da je nama, za postizanje savrsenstva srca i cistote tela,
dovoljan samo post koji se sastoji u uzdrzanju od vidljivih jela. Ne, njemu treba pridodati
jos i post duse. Jer, i ona ima svoja stetna jela. Udebljavsi se od njih, ona moze da
upadne u ponor sladostrasca i bez obilja telesne hrane. Njena hrana je osudjivanje, i to vrlo prijatna hrana. Gnev je takodje njena hrana, premda ne tako laka, vec povremeno
stetna, cak i smrtonosna. Zavist je hrana duse, koja otrovno pozledjuje njene sokove i
koja je neprestano muci zaloscu zbog srecnih uspeha drugih. Sujeta je [takodje] njena
hrana, koja je privremeno nasladjuje prijatnim ukusom, a posle je cini pustom,
obnazenom i lisenom svake vrline, ostavljajuci je besplodnom i nesposobnom da donosi
duhovne plodove: ona ne samo da je lisava nagrade za velike trudove, nego i privlaci
veliku kaznu. Svaka pohota i bludjenje nepostojanog srca jeste neka pasa duse na
svojevrsnom pasistu koje je hrani stetnim jelima, i koja je cine nepricesnom nebesnog
hleba i tvrde hrane. Uzdrzavajuci se od svega toga u nasem svetom poscenju, srazmerno
svojim silama, ucinicemo svrsishodnim i dobroplodnim i drzanje telesnog posta. Jer,
naprezanje ploti koje je sjedinjeno sa skrusenoscu duha predstavlja najprijatniju zrtvu
Bogu: ono ce u cistim i lepo ukrasenim skrivnicama srca izgraditi obitaliste dostojno
Njegove svetosti. Medjutim, ako mi, posteci telesno, budemo uhvaceni u mrezu
najpogubnijih dusevnih strasti, iznuravanje tela nam vece doneti nikakve koristi. Jer, tada
cemo ostati oskvrnjeni u nasem dragocenijem delu, tj. ostati neispravni onim delom nase
prirode koji u pravom smislu moze da postane staniste Svetoga Duha. Jer, obitaliste Boga
i hram Duha Svetoga nije trulezna plot, nego cisto srce. Prema tome, kada posti nas
spoljasnji covek, treba i unutrasnjeg uzdrzavati od stetne hrane. Njega narocito treba da
predstavljamo cistim Bogu da bismo se udostojili da u sebe primimo Hrista kao posetioca,
kao sto savetuje sveti apostol govoreci: Da se Hristos verom useli u srca vasa (Ef.3,1617).
38. Treba birati hranu koja stisava i ne budi zar plotske pohote, koja se lako
nabavlja i koja je saobrazna sa opstim obicajem i upotrebom bratije. Stomakougadjanje
se projavljuje na tri nacina: jedan podstice da primamo hranu pre casa koji je ustavom
utvrdjen; drugi podstice da se presicujemo i prepunjavamo stomak hranom, bez obzira
na kvalitet; treci podstice da se zadovoljavamo jedino najukusnijim i najprobirljivijim
jelima. Stoga protiv stomakougadjanja monah treba da drzi trojako pravilo: prvo, da
ceka ustavom utvrdjeno vremena za razresenje obeda: zatim, da ne popusta [zelji] za
presicavanjem; i trece, da se zadovoljava prostom i jeftinom hranom. I ono sto u vezi sa
hranom nije saobrazno sa opstim obicajem i upotrebom, najdrevnije predanje otaca ne
odobrava, buduci da je oskvrnjeno sujetom, tastinom i hvalisavoscu. Nikog od onih koji
su se odlikovali darom znanja i rasudjivanja i od onih koje je blagodat Bozija isturila
15
napred kao najblistavija svetila za podrazavanje mi nismo videli da su se uzdrzavali od
jedenja hleba, koji se smatra prostim i jeftinim. I obratno, mi nikada nismo videli da je
neko od onih koji su upotrebljavali zelje, povrce i plodove sa drveta bio medju
najiskusnijim muzevima, ili da se udostojio blagodati rasudjivanja i znanja.
39. Dela ljubavi treba pretpostavljati postu. Tome smo se naucili kod egipatskih
otaca. Jer, kada smo mi, zeleci da saznamo pravila ovih staraca, dosli iz Sirije u Egipat,
oni su nas primili sa neobicno zivom srdacnom toplinom. Ma kuda da smo prolazili, radi
naseg uspokojenja se nisu ogranicavali drzanjem casa za primanje hrane koji je odredjen
ustavom, kao sto smo navikli da vidimo u palestinskim manastirima. Naprotiv, oni su
uvek razresavali upotrebu hrane pre naznacenog casa, izuzev sredom i petkom. Kada
smo pitali zasto se kod njih tako slobodno zaobilazi pravilo svakodnevnog posta, jedan od
staraca namje odgovorio: "Post je uvek sa mnom, a vas ne mogu imati svagda sa sobom.
Osim toga, post predstavlja proizvoljnu [samovoljnu] zrtvu, premda i jeste veoma
koristan i uvek potreban, a ispunjavanje dela ljubavi je neodlozan zahtev zapovesti.
Prema tome, primajuci Hrista u vama, ja sam duzan da ga nahranim. A kada vas
ispratim, ja cu radi Njega ucinjeno snishodjenje moci da nadoknadim strozijim postom.
Jer, ne mogu svatovi postiti, dok je zenik sa njima. Nego ce doci dani kad ce se oteti
zenik od njih, i onda ce postiti u one dane" (Lk.5,34-35).
40. Kao sto govore sveti oci, krajnosti su podjednako stetne: i preterivanje u postu
i presicavanje stomaka. Mi znamo neke koji nisu bili pobedjeni stomakougadjanjem, ali
su bili oboreni zbog prekomernog posta. Oni su upali u istu strast stomakougadjanja zbog
slabosti koja je proizasla od prekomernog posta.
41. Mi treba da se pobrinemo i o tome da ne primamo hranu pre odredjenog
vremena ili preko mere (i pored zelje plotskog zadovoljstva), i o tome da je
upotrebljavamo u odredjeni cas, cak i ako nam se ne jede. Jer, i prekomernu zelju
plotskog zadovoljstva i odvracanje od hrane pobudjuje nas neprijatelj. Osim toga,
neumereno uzdrzanje je stetnije od presitosti. Jer, od poslednjeg je, zbog pokajanja,
moguce preci na pravilno dejstvo, a od prvoga - nije.
42. O tome kako da se prodje izmedju dve krajnosti, drzeci razumnu umerenost,
predjasnji oci nasi su cesto rasudjivali. Svim vrstama hrane oni su pretpostavljali hleb.
Kao meru njegove upotrebe oni su odredili dva nevelika hleba, teska oko funte*'(400
gr.).
43. Opste pravilo umerenog uzdrzanja sastoji se u tome da svako prema snazi,
prema stanju tela i uzrastu jede onoliko hrane koliko je potrebno za podrzavanje telesnog
zdravlja, a ne koliko zahteva zelja za prejedanjem. Onaj ko ne drzi podjednaku meru,
nego cas prekomerno posti, cas se prejeda, steti kako molitvi, tako i celomudrenosti:
molitvi - zato sto od nejedenja ne mozete da bude bodar, zbog nemoci naginjuci ka snu;
a celomudrenosti - zato sto oganj plotske pohote, koji se rasplamsava od prekomerne
upotrebe hrane, produzava da dejstvuje i u vreme strogog posta.
44. Umereno upotrebljavati hranu, po misljenju otaca, znaci svakodnevno koristiti
samo onoliko jela koliko je potrebno da bi se, i po okoncanju obeda, jos uvek osecala
glad. Takva mera ce cuvati dusu i telo u jednakom stanju, i nece coveku dopustiti da
upada ni u prekomerni post (koji raslabljuje telo), ni u presicavanje (koje opterecuje
duh).
45. Predlazemo jos jednu spasonosnu pouku blazenog Makarija, kako bismo nasu
knjigu o uzdrzanju i postovima korisno zavrsili misljenjem [velikog] muza. On kaze da
monah treba razumno da se drzi dela posta kao da ce u telu prebivati sto godnna i da
obuzdava dusevne pokrete (tj. da zaboravlja uvrede, da izbegava tugu, da patnje i
lisavanja ne smatra ni u sta) kao da ce umreti sledeceg dana. Time se u odnosu na prvo,
tj. post, savetuje dusekorisna blagorazumnost koja monaha podstice da uvek ide putem
podjednake strogosti u uzdrzanju, koja mu, cak u slucaju nemoci tela, ne dozvoljava da
od uzdrzanosti predje ka suvisnosti, a u odnosu na drugo, tj. obuzdavanje dusevnih
pokreta - spasonosna velikodusnost, kojom je u stanju da prezire ne samo ono sto u
ovome svetu izgleda pozeljno, nego i nesrece i zalosti, drzeci ih za nistavne, ostajuci
nepokolebiv i postojano ustremljujuci pogled uma ka onome na sta svaki dan i svaku
minutu ocekuje da bude pozvan.
16
b) BORBA SA DUHOM BLUDA (VI knjiga pravila)
46. Po predanju otaca, druga borba kod nas jeste borba sa duhom bluda. Ona je
svagdasnja, ljuta i duza od drugih. Veoma su retki oni koji je u potpunosti savladjuju.
Ona pocinje da se javlja od prvog uzrasta zrelosti i ne prestaje pre pobede nad ostalim
strastima. Posto je nacin napadanja dvojak, i posto je oruzje za borbu dvostruko, i oruzje
odbrane treba da je dvojako. Za sticanje savrsene cistote celomudrenosti nije dovoljan
samo telesni post: vaznija od njega treba da bude pokajnicka skrusenost duha i
neprekidna molitva protiv najnecistijeg duha. [Njih treba da prate] neprestano
poucavanje u Svetom Pismu, sjedinjeno sa umnim delanjem, telesni trud i rukodelje koje
srce uzdrzava od lutanja i koje ga vraca u sebe, i vise od svega - istinsko duboko
smirenje, bez koga ni nad jednom strascu nikada ne moze biti zadobijena pobeda.
47. Preobrazaj ove strasti uslovljen je savrsenim ociscenjem srca, iz koga se, po
reci Gospoda, ispusta otrov te bolesti. Jer iz srca, kaze On, izlaze zle pomisli... preljube,
blud i ostalo (Mt.15,19). Prema tome, najpre treba ocistiti ono otkuda izlazi izvor zivota i
smrti, kao sto govori Solomon: Svrh svega sto se cuva cuvaj srce svoje, jer iz njega
izlazi zivot (Pric.4,23). Jer, telo se pokorava njegovoj volji i vlasti. Naravno, zakon
isposnicke oskudnosti u hrani treba slediti sa svim usrdjem da telo, presiceno obiljem jela
i protiveci se zapovestima duse, u svome ludilu ne bi oborilo svog rukovoditelja - duha.
Medjutim, ukoliko svu sustinu svoga delanja stavimo samo na iznuravanje tela, ne
posteci istovremeno dusom od drugih strasti, i ne zanimajuci se poukom u Bozanstvenom
ili drugim duhovnim delanjima, mi necemo moci da stignemo na vrh istinske cistote. Jer,
u tom slucaju ce ono sto je vladalacko oskvrnjivati nase telo, koje moze biti i cisto.
Prema tome, po ukazanju Gospoda, mi treba najpre da iznutra ocistimo casu i zdelu da bi
i spolja bile ciste (Mt.23,26).
48. Ostale strasti se, pored ostalog, obicno ociscuju i opstenjem sa ljudima i
svakodnevnim poslovima i delima. One se nekako lece i samom neprijatnoscu i dosadom
zbog padanja u njih. Tako, na primer, porivi gneva, ponizenja i netrpeljivosti se, osim
srdacnom poukom i bodrom paznjom, lece i posecivanjem bratije i cestim izazivanjem
samih strasti. Jer, buduci izazivane i cesce ispoljavane, one se cesce i izoblicavaju i, stoga
- brze i lece. Ova, pak, bolest pored iznuravanja tela i skrusenosti srca ima potrebu i za
usamljenoscu i udaljavanjem od ljudi kako bi se, posto povodi za njeno pogubno
groznicavo raspaljivanje budu uklonjeni, brze doslo do stanja savrsenog ozdravljenja. Kao
sto je za one koji boluju od neke bolesti korisno da im se stetna jela ne iznose pred oci
(da se pri pogledu na njih ne bi pojavila smrtonosna zelja), tako i za proganjanje ove
bolesti (tj. pohotljivosti) veoma mnogo potpomaze bezmolvije i usamljenost: buduci
udaljena od spoljnog izazivanja raznim licima i stvarima, bolesna dusa slobodnije ushodi
prema najcistijem umnom sagledavanju, cime lakse sa korenom moze iscupati zarazno
uzbudjivanje pohote.
49. Jedna je stvar - biti uzdrzljiv, a druga - biti cedan, i postici nepomuceno stanje
celomudrene neporocnosti i devstvene nevinosti. Ova vrlina pripisuje se samo
devstvenicima i devstvenicama dusom i telom, kakvi su, na primer, u Novom Zavetu oba Jovana (Preteca i Jevandjelist), a u Starom - Ilija, Jeremija i Danilo. Pravedno se
moze smatrati da na njihovom stepenu stoje i oni koji su, posle pada, dugotrajnim
podviznickim trudovima i revnosnim iskanjem izgubljenoga dostigli do stanja cistote i
neporocnosti dusevne i telesne i koji zalac ploti ne osecaju toliko usled napada sramne
pohote koliko zbog pokreta prirode. Takvo stanje je, dakle, kazemo, krajnje tesko postici
medju mnogim ljudima, a mozda cak i nemoguce! To, uostalom, neka svako sam sazna
kroz ispitivanje svoje savssti i neka ne ocekuje da ga obavesti nase rasudjivanje. Mi ne
sumnjamo da postoje mnogi koji se uzdrzavaju, koji retke ili svakodnevne napade ploti
progone i savladjuju cas strahom od vecnog ognja, cas zeljom Carstva nebeskog. Starci
smatraju da moze da se desi da oni ne budu sasvim rastrojeni i pobedjeni strasnim
razdrazivanjima, ali da jos uvek nisu obezbedjeni od napada i ranjavanja. Jer, onaj ko se
17
bori neizbezno ponekad dozivljava uznemirenost i ranjavanje, premda cesto i pobedjuje i
savladjuje protivnika.
50. Ako sa apostolom treba da se zakonito podvizavamo duhovnim podvigom
(2.Tim.2,5), potrudimo se da sa svom revnoscu pobedjujemo tog najnecistijeg duha, i to
ne svojim silama (buduci da je covekovo usilje nemocno), nego nadajuci se na pomoc
Gospodnju. Jer, dusa se nece osloboditi ove strasti koja ne odustaje od pokusaja da je
pobedi sve dok ne postane svesna da je uspesno vodjenje borbe iznad njenih moci, te da
(ukoliko ne bude potkrepljena pomoci i zastupnistvom Gospoda) svojim usiljem i svojom
revnoscu nikako ne moze odrzati pobedu.
51. Svaki uspeh u vrlini jeste delo blagodati Gospodnje. I savladjivanje svake
strasti jeste Njegova pobeda. Utoliko pre je ovo delo (tj. sticanje cistote i savladavanje
pohotne strasti) narocita blagodat i dar, kao sto potvrdjuje misljenje svetih otaca i
iskustvo ociscenja od strasti, po svedocenju onih koji su se udostojili da ga steknu. Jer,
ne osecati zalac ploti je, na neki nacin, isto sto i - prebivati u telu i izaci iz ploti, i - biti
odeven u plot i biti izvan prirode. Zbog toga covek, da tako kazem, ne moze na svojim
krilima da uzleti na takvu nebesku visinu savrsenstva, ukoliko ga blagodat Gospodnja iz
zemaljskog blata ne izvuce darom cistote. Jer, ljudi u telu se ni jednom vrlinom tako
uspesno ne upodobljuju andjelima, podrazavajuci njihov zivot, kao sticanjem blagodati
cistote. Njome oni, premda zive na zemlji, po apostolu, imaju zivljenje na nebesima
(Fil.3,20). Njome oni u smrtnom telu vec poseduju ono sto se obecava svetima u
buducem zivotu, po odlaganju trulezne ploti.
52. Pocuj sta kaze apostol: Svaki koji se bori od svega se uzdrzava (1.Kor.9,25).
Nama, u nasem duhovnom podviznistvu, on kao obrazac postavlja onoga ko se bori na
trkalistima. Radi uspeha u borbi, on se uzdrzava ne samo od zabranjene hrane, pijanstva
i netrezvenosti, nego i od nerada, besposlice i lenjosti. Postojanim upraznjavanjem i
pronicanjem u delo, on se stara da razvije svoje sile i zadobije vestinu. On ostavlja svaku
brigu i zalost zbog zitejskih i supruzanskih dela, muceci se samo brigom o uspehu i
pobednickom vencu. Narocito se on brine da se sacuva cist od plotskog oskvrnjenja, da
se cak ni u snu ne zavara nekakvim sramnim mastanjima kako ne bi umanjio silu
zadobijenu posle dugog vremena i velike brige. Iz toga mozes videti sve sto treba da radi
i duhovni podviznik. Mozes videti i to da je za uspeh u duhovnom delanju i tebi potrebno
da prvenstveno cuvas cistotu i celomudrenost. Prema tome, cistota je potrebna i u
svetskim spoljasnjim nadmetanjima za trulezne vence. Koliko tek ona beskrajno
neophodnija u nasem duhovnom unutrasnjem stremljenju ka nebeskim vencima? Kod
nas se zahteva ne samo spoljasnja cistota od telesnog greha, ili nevoljnog oskvrnjenja,
nego narocito unutrasnja cistota misli i osecanja. Mi na svaki nacin treba da sacuvamo
ciste same skrivnice srca. Ono sto oni (tj. trkaci na trkalistu) zele da imaju samo telesno,
mi treba da posedujemo u dubinama savesti, u kojoj nas podvigopoloznik Gospod
posmatra sve, pa i najmanje, pokrete naseg proizvoljenja. Prema tome, ono sto ne
smemo da ucinimo javno, ne treba da dopustimo da iznikne ni u unutrasnjosti kroz
neoprezne pomisli, i onim sto je sramota pred ljudima ne treba da se oskrnavljujemo
srce kroz tajno saglasavanje. Jer, od ljudi se to i moze sakriti, ali ne i od andjela i od
samog svemoguceg Boga, od koga se nikakva tajna ne moze utajiti.
53. Znak i mera savrsenstva stecene cistote jeste odsustvo svakog mastajuceg
obraza cak i kada se odmaramo ili spavamo dubokim snom. Ako se on i javi, pri takvom
stanju, ipak ostaje nemocan da pokrene bilo kakve pohotne pokrete. Jer, takvi pokreti
sluze kao veran znak da dusa jos nije dostigla savrsenstvo, premda se i ne uracunavaju u
krivicu i greh. Cim mastajuci obrazi uspevaju da proizvedu takvu neprijatnost, ocigledno
je da strast jos nije u potpunosti iskorenjena.
54. Svojstvo pomisli koje se za vreme trajanja dana ne cuvaju sasvim revnosno,
ispoljava se za vreme nocnog pokoja. Stoga, kada nam se desi navedena neprijatnost, ne
treba da krivimo san, nego nepaznju u prethodnom vremenu. U tome treba da vidimo
ispoljavanje bolesti koja se skriva u unutrasnjosti i koju nije prvi porodio nocni cas. On ju
je samo izveo na povrsinu koze, u vreme potkrepljenja tela snom, dok se ona, u stvari,
nalazila u unutrasnjim nitima duse. Unutrasnji plamen strasti smo mi sami zapalili,
hraneci se u toku celoga dana rdjavim pomislima. I telesne bolesti se ne radjaju onda
18
kada se vidljivo projavljuju, nego se obrazuju ranije i to od hrane koja je stetna za
zdravlje i od koje se sabiraju rdjavi sokovi.
55. Znajuci bolje od svih prirodu svoga stvorenja, i sam Bog, Tvorac i Sazdatelj
celokupnog ljudskog roda, lecenje usmerava ka uzrocima nastanka ove strasne bolesti i
kaze: Svaki koji pogleda na zenu sa zeljom za njom, vec je ucinio preljubu sa njom u
srcu svome (Mt.5,28). Napominjuci o sladostrascu ociju, On ipak vise izoblicava
unutrasnje osecanje koje se rdjavo koristi njihovom uslugom gledanja. U stvari, srce koje
je bolesno i ranjeno strelom pohote gleda sa zeljom, te dar gledanja koji mu je Tvorac
pruzio na dobro, po svojoj strasnosti, obraca na sluzenje rdjavim delima, culom vida
izvodeci na videlo bolest sladostrasca sakrivenu u njemu. Zbog toga se spasonosna
zapovest i upucuje onome cijom strasnoscu proizilazi zlo ranjavanje kroz gledanje. Jer, ne
kaze se: "Na svaki nacin cuvaj oci svoje", nego: Svrh svega sto se cuva cuvaj srce svoje
(Pric.4,23).
56. Neka nam prvo i glavno delo cuvanja cistote srca bude da sto je moguce brze iz
nasih misli izagnamo secanje na lice zenskog pola (cak i majke, sestre, srodnice ili svete
zene) koje nam se po tananom dejstvu djavolske pakosti prokrada u um. Inace. ako se
dugo zadrzimo na takvim pomislima, neprijatelj nas i obmanjivac moze nas um od ovih
zena neprimetno da prevede na one preko kojih bi mogao posejati misli koje su stetne za
dusu. Starajuci se, stoga, da ispunimo zapovest: Svrh svega sto se cuva cuvaj srce
svoje, mi smo duzni da, po prvobitnoj zapovesti Bozijoj, pazljivo pazimo na smrtonosnu
glavu zmije (Post.Z), tj. zacetke zlih pomisli preko kojih djavo pokusava da udje u nasu
dusu. Ukoliko se desi da, zbog naseg nemara, njegova glava prodre u nase srce treba da
pazimo da za njom ne podje i celokupno njegovo telo, tj. da se od necistih misli ne porodi
i saglasnost na grehovno nasladjivanje. Ukoliko, pak, bude pusten u unutrasnjost,
neprijatelj ce zapleniti dusu i konacno je ubiti svojim smrtonosnim ugrizom. Sve
bezboznike na zemlji koji nicu, tj. plotska osecanja, mi smo duzni da zatiremo od jutra
njihovog radjanja (Ps.100,8), i da razbijamo o kamen sinove Vavilona, dok su jos deca
(Ps.136,9). Jer, ako ne budu razbijeni dok su jos nezni i slabi, oni ce, uzrastavsi zbog
naseg povladjivanja, sa velikom silom ustati na nas, te ce nas ili pogubiti, ili ce biti
pobedjeni, premda ne bez velikih uzdaha i napora. Jer, kada se jaki, tj. duh nas, naoruza
i cuva svoj dvor, tj. cuva mir naseg srca strahom Bozijim, imanje je njegovo na miru
(Lk.11,21), tj. plodovi njegovih trudova i vrlina, steceni nakon dugog vremena. A kada
dodje jaci od njega i nadvlada ga, tj. djavo kroz saglasnost sa pomislima koje ubacuje,
uzme sve oruzje njegovo u koje se uzdao, tj. secanje na Pisma, ili strah Boziji, i razdeli
sto je zaplenio od njega (Lk.11,22), tj. navike u vrlinama razveje porocima koji su im
suprotni.
57. Ovo je, kaze sveti Pavle, volja Bozija - svetost vasa (1.Sol.4,3). I da u nama ne
bi ostavio sumnju ili tamu nerazumevanja oko toga sta upravo naziva svetoscu (da li
pravdu, ili ljubav, ili smirenje, ili trpljenje - buduci da se svim tim vrlinama stice svetost),
on dalje otvoreno istice: Da se cuvate od bluda, i svaki od vas da zna drzati svoje telo u
svetosti i casti, a ne u strasnoj zelji, kao i neznabosci koji ne poznaju Boga (1.Sol.4,3-5).
Pogledaj kakvim pohvalama on prevaznosi celomudrenost, nazivajuci je cascu sasuda, tj.
tela nasega i svetinjom. Prema tome, onaj ko prebiva u strasti pohote, nalazi se u stanju
bescasca i necistote i njegov zivot je tudj svetosti. Nesto dalje, opet nazivajuci
celomudrenost svetoscu, sveti Pavle dodaje: Jer nas ne prizva Bog na necistotu, nego u
svetost. Koji, dakle, odbacuje (cistotu) ne odbacuje coveka nego Boga, koji je i dao
Svetoga Duha svoga vama. (1.Sol.4,7-8). On je svojoj zapovesti dao nerazrusivu silu i
vaznost govoreci da onaj ko je odbacuje ne prezire coveka, tj. njega koji je zapovedio,
nego Boga koji kroz njega govori, koji je srce nase naznacio za obitaliste Duha Svetog.
Vidis li kakvim pohvalama (premda i prostim recima) on hvali ovu vrlinu! On, najpre, njoj
pripisuje svetost; zatim utvrdjuje da se njome sasud nasega tela oslobadja od svake
necistote; potom, da ce sasud prebivati u casti kao svetinja kada izbaci sramnu
necistotu; i, na kraju, da preko nje Sveti Duh postaje obitavatelj naseg srca (sto i jeste
njeno najvise preimucstvo).
58. Navescu i drugo slicno svedocanstvo istog apostola. Pisuci Jevrejima, on kaze:
Starajte se da imate mir sa svima i svetost, bez koje niko nece videti Gospoda
19
(Jev.12,14). I ovde on jasno potvrdjuje da bez svetosti, koju on obicno naziva
neporocnoscu i cistotom duse i tela, nikako nije moguce videti Gospoda.
59. Sto je uzvisenije i nebeskije dostojanstvo celomudrenosti, tim izaziva silnije
napade neprijatelja. Stoga smo duzni da se pojacano pridrzavamo ne samo telesnog
uzdrzanja, nego i skrusenosti srca, sa neprestanim molitvenim uzdasima, kako bismo pec
nase ploti, koju car vavilonski neprestano potpaljuje zarom plotskih zelja, stalno gasili i
hladili rosom Duha Svetoga koja silazi u nasa srca.
60. Takvo raspolozenje cemo uspeti da zadrzimo ukoliko se uvek budemo secali da
Bog i nocu i danju gleda i zna ne samo nasa tajna dela, nego i sve pomisli, i ukoliko
budemo verovali da cemo morati da mu damo odgovor za sve sto se nalazi u srcu nasem,
kao i za sva nasa dela i postupke.
61. Mi uvek treba da drzimo ravnomerno umereni post kako nas cak ni za vreme
sna necista mastanja ne bi oskvrnjivala. Jer, ko narusi razumnu meru strogosti u
uzdrzanju od hrane, neizostavno ce kasnije na isti nacin narusiti i meru popustljivosti. A
sa izmenom mere potkrepljavanja hranom, neizbezno ce se izmeniti i svojstvo nase
cistote. Pri tome je neophodno imati postojano smirenje srca i trpljenje, kao i pazljivo
udaljavanje od gneva i drugih strasti u toku dana. Jer, cim se u nama razgori oganj
gneva, u nas ce lako prodreti i zar pohote. Vise od svega je neophodna bodra paznja
nocu. Jer, kao sto cistota i paznja tokom dana priprema nocnu cistotu, tako i nocno
bdenje srcu i paznji pruza silu i krepost da ustane protiv svake necistote tokom dana.
62. Da li je moguce sasvim ugasiti oganj pohote, ciji zar nase telo oseca kao sebi
prirodjen? Prethodno pogledajmo sta o tome misli blazeni Pavle. Umrtvite, kaze on,
udove svoje koji su na zemlji (Kol.3,5). Kakve to udove on zapoveda da umrtvljujemo?
Naravno, ne ruke i noge ili neke druge udove da odsecamo, vec da istrebljujemo telo
grehovno, o kome govori na drugom mestu: Da bi se unistilo telo grehovno (Rim.6,6),
koje, kao i svako drugo telo, ima svoje udove. Upravo njih zapoveda da umrtvimo. Na
istom mestu on i nabraja koji su to udovi. Jer, rekavsi: Umrtvite, dakle, udove svoje, koji
su na zemlji, on produzava: Blud, necistotu, strast, zlu pohotu, i lakomstvo, sto je
idolopoklonstvo. Prvi ud je blud, tj. greh nezakonitog telesnog spajanja; drugi blud je
necistota, koja se bez ikakvog dodira sa zenom dogadja za vreme sna, ili za vreme
bdenja; treci ud je strast, koja, nalazeci se u skrivnicama duse, moze da se razgori i bez
dejstva telesne pohote; cetvrti ud je zla pohota, koja moze da se odnosi ne samo na
navedenu necistu strast, nego i uopste na sve pogubne zelje, i koja je bolest razvracene
volje; i poslednji ud tela grehovnog za apostola jeste lakomstvo. Apostol savetuje da
treba da se uzdrzavamo ne samo od tudjih stvari, nego da i svoje velikodusno preziremo,
kao sto je zaista i postupala prva zajednica verujucih koja se spominje u knjizi Dela
apostolskih (Dap.4,32-35). Iz svega recenoga moze se izvesti zakljucak: ako su mnogi
Hrista radi odbacili svoje imanje, pri cemu su ne samo posedovanje novca, nego i samu
zelju za njim, odsekli od svojih srdaca, sledi da je na isti nacin moguce ugasiti i
raspaljivanje pohote. Jer, apostol ne bi sjedinio nemoguce delo sa mogucim. Priznajuci i
jedno i drugo mogucim, on je zapovedio da i jedno i drugo umrtvimo. Blazeni Pavle je do
te mere bio uveren u mogucnost da se iskoreni bludna strast iz udova nasih da je
zapovedio ne samo da je umrtvimo, nego da se cak ni ime njeno ne izgovara medju
nama: A blud i svaka necistota i lakomstvo da se i ne spominje medju vama, kao sto i
dolikuje svetima; ni sramotne ni lude reci ili sale, sto god je nepristojno (Ef.5,3-4). Stoga
i ne moze biti sumnje da strast bluda moze biti istrebljena iz udova nasih. Jer, apostol je
zapovedio da je odsecamo kao i gramzljivost, praznoslovlje, smehotvorstvo, koje je lakse
odseci.
63. Uostalom, treba da znamo da i pored sve strogosti uzdrzanja, tj. gladi, zedji,
bdenja, postojanog truda, usrdnog citanja dusekorisnih knjiga, mi ne mozemo zadobiti
neprekidnu cistotu celomudrenosti, ukoliko nam ne dodje u pomoc narocita blagodat
Bozija. Neka svako zna da je duzan da se neumorno upraznjava u navedenim podvizima
samo radi toga da bi se, trpeljivo podnoseci zalosti od njih i privukavsi k sebi milosrdje
Bozije, udostojio Bozanstvenog dara oslobodjenja od borbe ploti i od gospodarenja
nadmocnih strasti, a ne sa nadom da ce sam po sebi, posredstvom njih, postici
neunistivu cistotu telesne celomudrenosti, koju toliko zeli i trazi.
20
64. Zelje sadasnjih stvari ne mogu biti savladane ili odbacene, ukoliko umesto njih
ne budu prihvacene druge, spasonosne. Stoga, ako zelimo da istrebimo plotske zelje iz
nasih srdaca, na njihovo mesto treba da posadimo duhovne zelje kako nas duh, stremeci
uvek ka njihovim predmetima, ne bi imao niti zelju, niti vremena da obraca paznju na
prelesti prolaznih zemaljskih radosti. Kada se nas duh svakodnevnim upraznjavanjem u
duhovnom delanju utvrdi u raspolozenju odricanja od svega, iskustveno ce razumeti silu
stiha koji svi mi cesto ponavljamo, premda ga samo malobrojni, tj. opitni poimaju:
Svagda vidim pred sobom Gospoda. On mi je sa desne strane da ne posrnem (Ps.15,8).
Dakle silu i smisao ovoga stiha razume samo onaj ko, dostigavsi do cistote tela i duha o
kojoj govorimo, postane svestan da ga Gospod cuva svakoga minuta da ne skrene na
predjasnje, i da desnicu njegovu, tj. da njegova sveta dela - On ogradjuje. Jer, Gospod je
uvek prisutan pored svetih svojih i to ne sa leve (buduci da sveti muz nema nista levo, tj.
zlo), nego sa desne strane. A za gresnike i neciste On biva nevidljiv, zato sto oni nemaju
desnu stranu, na kojoj je On obicno prisutan.
65. Mnogo je stepena celomudrenosti, po kojima se uzlazi do nepokolebive cistote.
Lestvicu takvog usavrsavanja celomudrenosti ja razdeljujem na sest stupnjeva, koji se
zapravo neprimetno prolaze, kao sto i nase telo svaki dan neosetno raste, i bez naseg
znanja izrasta do svoga savrsenog oblika. Prvi stepen celomudrenosti je prisutan tamo
gde se monah ne podvrgava smucenju od plotske pohote u budnom stanju; drugi, tamo
gde se um ne zadrzava na sladostrasnim pomislima; treci, tamo gde se pri vidjenju zene
ni malo ne uznemiri zeljom; cetvrti, tamo gde u budnom stanju ne dopusta ni proste
plotske pokrete; peti, tamo gde i sama tanana saglasnost na plotsko delanje ne ranjava
um u slucaju kada rasudjivanje ili citanje privodi na secanje covekovo rodjenje; sesti,
tamo gde ni za vreme sna ne biva smucen sablaznjivim mastanjima o zenama.
66. Potpuna celomudrena cistota se od pocetaka uzdrzanja od pohotnih misli i
pokreta razlikuje savrsenim umirenjem plotskih uzbudjenja i pokojem. Savrseno sazrela
celomudrenost uvek cuva nepomucenom i nepokolebivom cistotu tela i duse. Ona nije
drugo do - svetost. To se desava kada telo, prestavsi da zeli protiv duha, pocne da se
saglasava sa njegovim zeljama i vrlinom, i kada se oboje medjusobno sjedine cvrstim
mirom, i, po izreci Psalmopojca, kao braca stanu da zive zajedno (Ps.132,1). Tada i Bog
prebiva sa njima, buduci da se kaze da je u miru mesto Njegovo (Ps.75,3), tj. ne u buci
rata i borbe sa strastima, nego u miru celomudrenosti i u postojanom pokoju srca. Stoga
onaj ko se, kroz gasenje plotskih strasti, udostoji da stekne ovo mesto mira u isto vreme
postaje i obitaliste Bozije.
v) BORBA SA DUHOM SREBROLjUBLjA (VII knjiga pravila)
67. Treca borba koja nam predstoji jeste borba sa duhom srebroljublja, tj. sa
strascu koja je tudja i nesvojstvena nasoj prirodi. Ona se u monasima radja zbog
malodusnosti slaboenergicne duse koja nije nastrojena kako treba, i najvecim delom - od
rdjavo polozenog odricanja od sveta, u cijoj osnovi nije lezala plamena ljubav prema
Bogu. Pokreti ostalih strasti kao da u nama samima imaju pocetak, kao da su usadjeni u
covekovu prirodu i nekako unedreni u plot. Buduci da su istovremene sa nasim
rodjenjem, strasti svojim pokretima predupredjuju projavu sposobnosti da se razlikuje
dobro i zlo. One se pobedjuju jedino dugotrajnim trudom. Ta, pak, bolest (tj.
srebroljublje) dolazi kasnije i spolja prilazi dusi. Zbog toga ona i moze da se lakse otkloni
i istera. Medjutim, ukoliko zbog nemara bude prenebregnuta i jednom pustena u srce,
ona biva pogubnija od svih. Ona se tada teze izgoni od svih, buduci da postaje koren svih
zala (1-Tim.6,10), sluzeci kao izvor budjenja raznih strasti.
68. Ukoliko ugrabi vlast nad malodusnom i hladnom dusom monaha, ova strast ga
najpre pobudjuje ka malom sticanju, sa upecatljivim slikama mu opisujuci neke, navodno
pravedne i razumne razloge zbog kojih mu je neophodno ili da sacuva nesto novca
prilikom odricanja od sveta, ili da ga stekne nakon odricanja. "Ono sto se daje u
manastiru, - zali se ona, - nije dovoljno za zdravo i krepko telo. Sta ces ciniti ako se desi
telesna bolest, a kod tebe ne bude nista da bi sebi pomogao u nemoci? Manastirska
21
sredstva za izdrzavanje su preoskudna, a nebriga o bolesnima prevelika. Moraces da
umres na bedan nacin ukoliko ne budes imao nesta vlastito sto bi mogao da upotrebis na
popravku telesnog zdravlja. Ni odeca koju ti je dao manastir nije dovoljna. Zbog toga
treba da imas nesto cime bi mogao sebi da nabavis drugu. Na kraju, ne moze se sve
vreme [zivota] provesti u istom manastiru. Prema tome, ukoliko ne pripremis sebi pare
za putne troskove i prevoz preko mora, neces moci da se preselis kada budes ushteo, te
ces, stesnjen krajnjom bedom, bez ikakvog uspeha postojano provoditi radnicki i bedan
zivot". Kada takvim pomislima zaplete svoj um, monah pocinje da misli kako da stekne
makar jedan dinar. Sa tim ciljem on trazi neki posao, koji i ispunjava sa svom
marljivoscu, bez znanja svoga ave. Prodavsi, zatim, tajno [svoje rukodelje] i dobivsi
zeljenu monetu, on se, u strahu za nju, premislja gde da je stavi, ili kome da je poveri na
cuvanje. Istovremeno, njega je vec pocela da ga nagriza jos ljuca briga o tome kako da
udvostruci monetu: i on napregnuto stvara vazne planove o tome sta bi kupio za nju, i
kakvu bi novu korist stekao od kupljenog. A kada mu se i ta zelja ostvari, pojavice se
najnezasitija pohlepa za zlatom, koja se zatim sve silnije i silnije razgoreva, srazmerno sa
kolicinom prihoda: jer, sa umnozenjem novca, uvecava se i besnilo strasti prema njemu.
Kao zar na zar, dolaze i druge brizljive pomisli: obecava mu se dug zivot, predstavlja
starost i razne duge bolesti koje u starosti nije moguce podneti ukoliko se u mlade godine
ne pripremi dovoljno para. Tako se nesrecna dusa, buduci svezana uzama ove zmije
(srebroljublja), sve vise i vise razgoreva u zelji da umnozi rdjavo zapoceto sabiranje
imetka, sama u sebi radjajuci zarazu koja je, slicno plamenu, sve jace i jace prozdire.
Buduci sva prozeta koristoljubivom pomisli, ona ni sta ne obraca srdacan pogled osim na
izvor iz koga bi mogla da nabavi novac kojim bi se sto brze oslobodila od bremena
manastirske strogosti. Ukoliko se pojavi neka nada za dobijanje novca, ona se vec nicega
ne ustrucava: ni lazi, ni kleveta, ni kradje, ni narusavanja vernosti. Jednom recju, zlato i
ocekivanje koristi u svemu za nju postaje bog, kao sto je za druge - stomak. Provideci
poguban otrov ove bolesti, blazeni apostol je nazvao ne samo korenom svih zala, nego i
idolosluzenjem, govoreci: (Umrtvite) i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo (Kol.3,5).
69. Postoje tri vrste te bolesti koje svi oci sa jednakim gadjenjem osudjuju. Prva,
ciju smo pogubnost vec opisali, vara neke nesrecnike i ubedjuje ih da sabiraju ono sto
nisu imali ni ranije, kada su ziveli u svetu; druga ih pobudjuje da opet zele i da povrate
ono sto su ostavili na pocetku svoga odricanja od sveta: treca se radja pri losem
postavljanju pocetka monahovanja (tj. pri nesavrsenom odricanju od svega) i onima koje
uspeva da zarazi dusevnom hladnocom ne dopusta da se savrseno obnaze od svih
svetskih imanja, uplasivsi ih buducom oskudicom i raslabivsi ih neverjem: ona im zatim,
usled zadrzavanja novca i drugog imanja, (koja su bili duzni da ostave, odricuci se od
sveta) nikako ne dopusta da dostignu jevandjelsko savrsenstvo. I u Svetom Pismu
mozemo naci primere osude te tri vrste pada, sa teskim kaznama koje ih prate. Zeleci da
dobije ono sto pre nije imao, Gijezije ne samo da se nije udostojio da zadobije blagodat
prorocke sluzbe (koju je trebalo da dobije od svoga ucitelja po naslednom prejemstvu),
nego je bio i porazen gubom zbog Jelisejevog prokletstva (4.Car.5,21-27). Zeleci da
povrati novac koji je, posavsi za Hristom, odbacio, Juda je upao u izdajstvo Gospoda i
izgubio apostolski cin. Osim toga, on ni svoj zivot nije okoncao na opsti nacin, vec
samonasilnom smrcu (Mt.27,5). Zadrzavsi neki deo od onoga sto su posedovali, Ananija i
Sapfira su ustima apostola kaznjeni smrcu (Dap.5,1-11).
70. O onima koji su se odrekli sveta, ali su zatim bili pobedjeni neverjem, bojeci se
da ostanu obnazeni od svakog zemaljskog imanja, tajanstveno je zapisano u knjizi
Ponovljenih zakona: Ko je plasljiv i slab srcem (neka ne ide u rat), vec neka ide i vrati se
kuci svojoj, da ne bi srce brata svoga uplasio kao svoje (Pon.Zak.20,8). Sta je ociglednije
od tog prorostva? Nije li ocigledno da Sveto Pismo zeli da oni bolje i da ne postavljaju
temelj takvom zvanju, niti da ime njegovo primaju na sebe kako i druge svojim recima,
rdjavim primerom i nevernim strahom svojim ne bi raslabljivali i udaljavali od
jevandjelskog savrsenstva. Njima se, dakle, zapoveda da odlaze iz borbe i da se vracaju
domu svome, buduci da sa podeljenim srcem niko ne moze da se bori u Gospodnjoj
borbi. Jer, dvojedusan covek je nepostojan u svim putevima svojim (Jak.1,8). U
jevandjelskoj prici se govori o caru koji je sa deset hiljada krenuo protiv drugoga, koji je
imao dvadeset hiljada. Ne nadajuci se da ce imati uspeha u sukobu sa njim on je, dok je
22
jos bio daleko od njega, poslao da iste mir (ne zeleci ocigledno niti da pocinje borbu).
Pronicuci u smisao te price dolazimo do zakljucka da je bolje da vise navedena lica
uopste i ne zapocinju sa odricanjem od sveta, nego da, zapocevsi, kasnije ne mogu da ga
podnose usrdno i sa potpunom tacnoscu, te tako sebe izloze velikoj opasnosti. Jer, kao
sto govori Premudri, bolje je ne obecati, nego li obecati pa ne ispuniti (Prop.5,4). Dobro
je tu receno da jedan ide sa deset hiljada, a drugi sa dvadeset. Jer, broj strasti, koje nas
napadaju, veci je od broja dobrih raspolozenja koja se bore za nas. Ali niko ne moze...
sluziti Bogu i mamonu (Mt.6,24), i nijedan koje metnuo ruku svoju na plug pa se obazire
nazad, nije pripravan za Carstvo Bozije (Lk.9,62).
71. Takvi obicno sklonost ka gramzljivosti slicnu ranijoj pokusavaju da opravdaju
autoritetom Svetog Pisma. Tumaceci ga nepravilno, oni su sa radoscu spremni da
izokrenu i po svojoj zelji izmene misao apostola, pa cak i [samog] Gospoda, ne
prilagodjavajuci svoj zivot ili razum prema smislu Pisma, nego cineci nasilje nad Pismom
po zelji sopstvenog samougadjanja. Zeleci da i u sadasnjem slucaju pokazu da je Pismo
saglasno sa njihovim misljenjem, oni govore: "Napisano je: Blazenije je davati, nego
primati" (Dap.20,35). Shvatajuci ove reci na naopak nacin, oni smatraju da se njima
savrseno ponistava sila izreke u kojoj se govori: Ako hoces savrsen da budes, idi, prodaj
sve sto imas i podaj siromasima, i imaces blago na nebu, pa hajde za mnom (Mt.19,21).
Oni misle da pod takvim izgovorom ne moraju da ostavljaju svoje bogatstvo. Oni se
proglasavaju blazenijim od onih koji su ga ostavili jer su u stanju da, kao obezbedjeni
ranijim imanjem, od suviska i drugima udele. Oni se, u stvari, stide da sa apostolom
prime slavno siromastvo Hrista radi, i ne zele da se zadovolje trudovima svojih ruku i
manastirskim oskudnim izdrzavanjem. Njima preostaje jedno od dvoga: ili da postanu
svesni svoje samoprelesti i toga da se nikada nisu odrekli od sveta (buduci da su
pristrasni prema ranijem bogatstvu), ili da (ukoliko zele da na delu i kroz trud ispitaju
monasko zvanje) sve odbace i razdaju kako bi se, ne zadrzavajuci kod sebe nista od
onoga od cega su se odrekli, zajedno sa apostolom hvalili gladju i zedju i [trpljenjem]
hladnoce i nagotovanja (2.Kor.11,27).
72. Kruzi jedna izreka svetog Vasilija, episkopa kesarijskog, upucena jednom
senatoru, koji je bio savladan hladnocom o kojoj je rec, tj. koji je, govoreci da se odrekao
od sveta, kod sebe zadrzao nesto od imovine, ne zeleci da se izdrzava trudom svojih
ruku, niti da se obucava istinskom smirenju kroz oskudicu u svemu i mukotrpni napor u
manastirskom potcinjavanju. "I [cin] senatora si izgubio, - rekao je on njemu, - i monah
nisi postao".
73. Prema tome, ako zelimo da se zakonito podvizavamo duhovnim podvigom,
isterajmo iz srdaca nasih i tog pogubnog neprijatelja. Pobeda nad njim nije toliko velika,
ali je vrlo necasno i ruzno biti pobedjen od njega. Jer, biti porazen od silnijeg jeste bolno
(zbog obaranja dole) i zalosno (zbog izgub-ljene pobede), premda porazeni na neki nacin
nalazi utehu u tome sto je svestan siline protivnika. Medjutim, ako se poraz pretrpi od
slabasnog protivnika i pri borbi koja nije teska, ponizavajuci stid ce izazvati mnogo veci
bol od bola zbog pa-da, i sram ce biti mnogo tezi od nastale stete.
74. Konacna pobeda i savrseno slavlje nad ovim neprijateljem moze se ocekivati
tek kada savest monaha ne bude uprljana posedovanjem cak ni najmanjeg novcica.
Stoga je nemoguce da se onaj ko se zaneo makar i najmanjim novcanim darom i ko je
jednom u srce svoje primio koren pohote grazljivosti, odmah ne razgori ognjem cezlje za
vecim. I vojnik Hristov ce biti pobednik, van svake opasnosti i nedostupan napadu strasti,
sve dok ovaj najnezgodniji duh u njegovom srcu ne poseje zacetke svoje pohote. Kod
svih vrsta strasti najvaznije je paziti na glavu zmije. Medjutim, narocito u odnosu na ovu
strast treba biti najbrizljivije oprezan i ne dozvoliti da njena glava prodre u unutrasnjost.
Jer, ukoliko bude pustena unutra ona ce, hraneci se svojom materijom i jacajuci, sama od
sebe razgoreti veliki pozar. Stoga ne treba strahovati samo od posedovanja novca, nego i
samu zelju treba sasvim iscupati iz duse. I ne treba toliko izbegavati dela (effectus)
srebroljublja, koliko sa korenom odsecati strast (affectus) njegovu. Jer, nikakvu korist
nam nece doneti oskudica u novcu, ukoliko u nama ostane zelja da ga posedujemo.
75. Moguce je da i onaj ko nema novca bude porobljen bolescu srebroljublja.
Nikakvu korist nece doneti delo lisavanja od svega onome ko ne bude mogao da odsece
23
strast gramzljivosti. Jer, on se nasladjuje delom osiromasenja, ali ne i samom vrlinom
siromastva, te se sa zaloscu u srcu miri sa teskom neophodnoscu. Jer, kao sto neke
neoskvrnjene telom jevandjelska rec proglasava necistima srcem (Mt.5,28), tako i oni
koji nimalo nisu obremenjeni tezinom novca mogu, po srcu i umu, biti osuceni zajedno sa
srebroljupcima. Oni jednostavno nisu imali priliku za sticanje, ali su imali volju [za
sticanjem], koja u ocima Bozijim uvek ima vecu vaznost od neophodnosti. Stoga mi treba
na sve nacine da se pobrinemo da plodovi nasih trudova ne propadnu uzalud. Jer,
dostojno je sazaljenja da se trpe posledice lisavanja od svega i osiromasenja, a da se
plodovi gube usled besplodne gresne zelje volje.
76. Hoces li da saznas kakve pogubne plodove donosi ova strast i kakve ogranke
drugih strasti pusta iz sebe, na pogibao onoga ko je prima i ko je brizljivo ne istrebljuje?
Pogledaj na Judu koji je bio pribrojan apostolskom cinu! Kako ga je samo pogubila
otrovom svojim (buduci da nije hteo da zgazi smrtonosnu glavu zmije) uhvativsi ga u
zamku svoje pohote! U kakvu ga je samo duboku propast prestupa bacila, naucivsi ga da
za trideset srebrnjaka proda Iskupitelja sveta i Spasitelja ljudskog roda! On nikada ne bi
bio doveden do tako bezboznog dela izdaje da nije bio zarazen bolescu srebroljublja. On
ne bi postao svetotatstveni vinovnik ubistva Gospoda da se nije navikao da potkrada
povereni mu kovcezic.
77. Eto najsnaznijeg primera tiranstva ove strasti. Jednom zaplenjenoj dusi ona,
kao sto smo rekli, vise ne dopusta da vrsi bilo kakvo pravilo postenja, niti da se nasiti bilo
kakvim prihodima. Jer, kraj njenog besnila se ne postize obogacenjem, nego ogoljenjem
od svega. I sam Juda je dobio na raspolaganje kovcezic namenjen za razdavanje
bednima da bi, nasitivsi se obiljem novca, u krajnjoj meri, umerio svoju strast. Medjutim,
on se raspalio preteranim razgorevanjem strasti, te je ne samo tajno potkradao kovcezic,
nego - i samog Gospoda ushteo da proda. Jer, besnilo ove strasti se ne nasicuje
nikakvom velicinom bogatstva.
78. Znajuci da onaj ko ima nesto po strasti nije u stanju da gramzljivost zadrzi u
pristojnim granicama, i da kraj strasti nije mala ili velika suma, nego savrseno odricanje
od svega, sveti apostol Petar kaznjava smrcu Ananiju i Sapfiru, koji su za sebe zadrzali
nesto od svog imanja. I oni su poginuli za laz zbog gramzljivosti, kao sto je Juda sam
sebe pogubio zbog krivice izdajstva Gospoda. Kakva je samo medju njima slicnost u
prestupu i u kazni! Tamo je srebroljublje dovelo do izdajstva, a ovde do lazi. Onamo se
izdaje istina, a ovde se vrsi greh lazi. Dejstvo greha tamo i ovde naocigled nije slicno, ali
mu je cilj istovetan. On je, da bi se izbavio od bede, opet pozeleo da ima ono cega se bio
odrekao, a oni su, da ne bi postali bedni, pokusali da za sebe zadrze nesto od svoga
imanja, koje je trebalo da se apostolima verno prinese, ili potpuno razda braci. I u prvom
i drugom slucaju je sledila jednaka kazna smrcu zbog toga sto su oba greha izrasla iz
istog korena srebroljublja. Ako je (nastavicemo da razmatramo) onima koji nisu zeleli da
steknu tudje, nego samo da sacuvaju svoje sopstveno i koji nisu imali zelju za sticanjem,
nego samo zelju da sacuvaju, izrecena tako stroga presuda, sta da se kaze za one koji
zele da sabiraju bogatstvo koje nikada nisu imali, i koji se pred ljudima pokazuju
siromasni, dok pred Bogom ostaju bogati zbog strasti gramzljivosti.
79. Gramzljivce treba smatrati gubavima duhom i dusom, slicno Gijeziju koji je,
pozelevsi trulezan novac ovoga sveta, bio pogodjen zaraznom necistotom gube. Njome je
on i nama ostavio ocigledan primer kako dusa, koja se oskrnavi prestupnom strascu
gramzljivosti, biva porazena duhovnom zarazom strasti, i kako u ocima Gospoda ima
necistotu koja vodi vecnom prokletstvu.
80. Prema tome, ako si, stremeci savrsenstvu, ostavio sve i posao za Hristom,
slusajuci rec Njegovu: Idi, prodaj sve sto imas i podaj siromasima, i imaces blago na
nebu, pa hajde za mnom (Mt.19,21), zasto se, polozivsi ruke na plug, osvrces nazad, te
po recima istog Gospoda, postajes nepripravan za Carstvo nebesko (Lk.9,62)? Kad si vec
postavljen na krov, na visinu jevandjelskog savrsenstva, zbog cega opet silazis u kucu
svoju da uzmes nesto od onoga sto si ranije tako radosno prezreo (Lk.17,31)? Kad si vec
postavljen na polje delanja vrlina, zasto se opet trudis da se obuces u breme svetskog
sticanja, od koga si se oslobodio pri odricanju od sveta? Ako tada, preduhitren
siromastvom, nisi imao sta da ostavis, utoliko pre sada ne treba da stices ono sto ranije
24
nisi posedovao. Ti si, po osobitom Bozijem blagovoljenju, (siromastvom) bio pripremljen
(za odricanje od sveta) kako bi, neometan nikakvim lancima sticanja, brze pritekao k
Njemu. Uostalom, niko od siromasnih ne treba da se ponizava (stoga sto nema sta da
ostavi). Jer, nema nikoga ko ne bi imao sta da ostavi. Od svih imanja sveta odrekao se
onaj ko je sa korenom odsekao samu strast za sticanjem.
81. Ovu vrlinu negramzljivosti [nesticanja] mi ne mozemo sacuvati celom i
nepovredjenom ukoliko ne zivimo u manastiru, i ukoliko, po apostolu, nismo zadovoljni
kad imamo hranu i odecu (1.Tim.6,8).
82. Prema tome, secajuci se osude Ananije i Sapfire, ustrucavajmo se da zadrzimo
nesto od onoga sto smo po zavetu duzni da savrseno ostavimo, nameravajuci da se
odreknemo od sveta. Plaseci se takodje primera Gijezija, koji je za greh srebroljublja bio
kaznjen neizlecivom gubom, pobojmo se da steknemo ono sto ni pre nismo imali.
Uzasavajuci se, takodje, kako zlodela Judinog, tako i njegovog kraja, izbegavacemo svim
silama ponovno sticanje novca, od koga smo se odrekli jednom za svagda. Osim toga,
pomisljajuci na smrtnost nase prirode i neizvesnost smrtnog casa, pobojmo se da Dan
Gospodnji, koji nastupa kao lopov u noci, nasu savest ne zatekne uprljanu sticanjem
makar i jedne pare. Jer, i ona jedna ce unistiti sve plodove naseg odricanja od sveta i
uciniti da se ono sto je Gospod u Jevandjelju rekao bogatasu odnosi i na nas: Bezumnice,
ove noci trazicu du-su tvoju od tebe; a ono sto si pripremio cije ce biti (Lk.12,20)?
Nimalo ne misleci o sutrasnjem danu, nikako nemojmo sebi dozvoliti da se udaljimo
od ustava opstezica. Mi to, bez sumnje, nikako necemo moci ispuniti, niti cemo moci da
mirno prozivimo po pravilima manastirskog ustava, ukoliko u nama prethodno ne bude
na cvrstom temelju utvrdjena vrlina trpljenja, ciji izvor nije nista drugo do smirenje.
g) BORBA SA DUHOM GNEVA (VIII knjiga pravila)
83. U cetvrtoj borbi predstoji nam da iz dubine nase duse sa korenom iscupamo
smrtonosni otrov gneva. Jer, sve dok se on gnezdi u nasim srcima, i oslepljuje oko'
nasega uma pogubnim mrakom, mi ne mozemo steci ni pravilno razlikovanje dobra i zla,
ni ostrinu casnog sagledavanja, ni zrelost saveta; niti mozemo biti pricesnici zivota, niti
se nepokolebivo drzati pravde; niti primati istinsku duhovnu svetlost, buduci da je
receno: Uznemiri se od jarosti oko moje (Ps.6,8); niti postati pricesnici mudrosti, cak i da
nas svi smatraju premudrim, buduci da gnev pociva u nedrima bezumnih (Knj.Pro.7,10);
niti postici dugovecni zivot, cak i ako nas drugi ljudi smatraju razumnim, buduci da gnev
pogubljuje i razumne (Pric.15,1); niti uzmoci da uvek dobro drzimo meru pravde po
ukazanju srca, buduci da gnev covekov ne tvori pravdu Boziju (Jak.1,20); niti uzmoci da
posedujemo vazno uvazavanje, tako obicno i medju ljudima ovoga veka, makar i po
preimucstvu rodjenja bili smatrani znatnima i postovanima, buduci da gnevan covek nije
blagoobrazan (Pric.11,25); niti uzmoci da posedujemo zrelost saveta, makar izgledali kao
oni koji su stekli mnoga poznanja, buduci da jarosni covek sve cini bez saveta
(Pric.14,17); niti biti spokojni od nemira i smucenja, ni slobodni od grehova, makar
nimalo od drugih ne bili uznemiravani, buduci da gnevljiv covek zamece svadju, i jarosni
otkriva grehe (Pric.29,22).
84. Trudeci se da opravdaju ovu pogubnu bolest duse, poneki pokusavaju da
umanje njenu neprilicnost pogresno tumaceci Pismo, te govore: "Nije strasno ako se
gnevimo na bratiju koja grese, buduci da se i sam Gospod gnevio i jarostio na one koji ili
nece da ga poznaju, ili nece da ga postuju kao sto treba, premda ga i znaju, kao na
primer: I planu gnev Gospodnji na narod Njegov (Ps.105,40), ili, kao na drugom mestu,
gde se prorok moli, govoreci: Gospode, nemoj me pokarati u jarosti svojoj, niti u gnevu
svome kazniti (Ps.6,2). Oni ne razumeju da time ne samo sto ljudima daju slobodu da
dejstvuju po strasti na svoju propast, vec i bezgranicnome Bogu, izvoru svake cistote,
necastivo pripisuju necistu plotsku strast.
85. Ukoliko se ova i slicna mesta u Svetom Pismu shvate bukvalno, u grubom
telesnom znacenju, ispasce da Bog spava i da se budi, da sedi i hoda, da je blagonaklon
25
prema jednima i da se odvraca od drugih, da se priblizava i udaljuje, da ima telesne
udove - glavu, oci, ruke, noge i slicno. Ne moze izbeci krajnju pogresku onaj ko sve ovo
bukvalno razume o Onome koji je, po svedocanstvu Svetog Pisma, nevidljiv, neopisiv,
svudaprisutan. Isto tako se Njemu bez bogohulstva ne moze pripisati smucenje gnevom i
jaroscu. Pod imenom telesnih udova i pokreta oznacavaju se Bozanstvena svojstva i
promisliteljska dejstva o nama, koja mi lakse mozemo da shvatimo kroz poredjenje: oci
oznacavaju da Bog sve vidi i sve zna; ruke i noge - Njegovo stvaralastvo i promisljanje,
misice - silu i svedrziteljstvo i ostalo. Tako isto, kada citamo o gnevu ili jarosti Bozijoj,
treba da se cuvamo da ne pomisljamo na nesto sto se susrece kod coveka. Pod tim treba
bogodolicno da shvatimo nesto sto je tudje svakoj ljutini, zapravo da je On Sudija i
pravedni uzvratitelj za sve sto u ovome svetu nije ispravno ucinjeno. Pri citanju izreka
takve vrste mi treba da se plasimo pravedne kazne Bozije, te da se na svaki nacin
cuvamo od svega sto je protivno Njegovoj volji.
86. Stoga, monahu koji stremi ka savrsenstvu i koji zeli da se zakonito podvizava
duhovnim podvigom treba da je tudj svaki pokret gneva i jarosti. On treba da slusa sta
mu zapoveda izabrani sasud: Svaka gorcina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom
zlobom, neka su daleko od vas (Ef.4,31). Govoreci: Svaki gnev da je daleko od vas, on
ne izuzima nikakav pokret gneva, cak ni znaj koji izgleda kao neophodan ili koristan.
Monah koji zuri (ako se pokaze kao neophodno) da leci brata koji je sagresio neka pazi
da se ne razgnevi kako ne bi, starajuci se da izleci onoga ko strada lakom groznicom,
upao u jos goru bolest slepila. Jer, onaj ko hoce da zaleci ranu drugoga treba da je zdrav
i slobodan od svake bolesti, da mu se ne bi rekla ona jevandjelska rec: Lekaru, izleci se
sam (Lk.4,23), a takodje i: A zasto vidis trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne
osecas? Ili, kako ces reci bratu svome: stani da ti izvadim trun iz oka tvoga; a eto brvno
u oku tvome (Mt.7,3-4).
87. Ma iz kog razloga se u nama razgoreo, pokret gneva oslepljuje oci srca.
Nalazuci pokrov na ostrinu umnog vida on ne daje da vidimo Sunce pravde. Sve jedno je
da li je na oci postavljen zlatni ili olovni list, ili od nekog drugog metala: vrednost metala
ne utice na razliku u oslepljenosti. Uostalom, gnev nam cini i veoma korisnu uslugu
ukoliko se srdimo na sladostrasne pokrete nasega srca i ukoliko negodujemo sto se u
skrivnicama nasih grudi javlja [naklonost] ka onome sto je stid ciniti, pa cak i govoriti
pred ljudima i zbog cega strepimo od straha pri misli na prisustvo andjela i samoga Boga,
koji je svuda i sve ispunjava, kao i o svevidecem Oku Bozijem, od koga se ne mogu
sakriti nikakve tajne nase savesti. Korisno je i kada se ljutimo protiv samoga gneva, tj.
zbog toga sto se on uvukao [u nas], pobudjujuci nas protiv brata. Jer, tada sa gnevom
odbacujemo njegove pogubne predloge, ne dajuci mu da se na zlo nase skriva u
skrivnicama nasih grudi. Da se tako gnevimo uci nas i prorok koji je odlucno od svojih
osecanja odbacivao ovu strast. On cak ni svojim javnim neprijateljima (koje je Bog
predao u njegove ruke) nije hteo da se osveti. Kada ga je Semej na glas psovao pred
svima, bacajuci kamen na njega, i kada je Avisaj, sin Sarujin, za kaznu zbog takve
uvredu cara hteo da mu odrubi glavu, blazeni car David je blagocastivo uznegodovao
protiv takve namere, sacuvavsi nepokolebivo svoju krotost, i pokazavsi obrazac smirenja
i tvrdog trpljenja, govoreci: Sta je vama do mene, sinovi Sarujini, neka psuje; jer mu je
Gospod rekao: psuj Davida. Pa ko sme kazati: zasto tako cinis? Jos rece David Avisaju i
svim slugama svojim: eto, moj sin koji je izasao od bedara mojih, trazi dusu moju, a
kako nece ovaj Venijaminov? Ostavite ga neka psuje, jer mu je Gospod zapovedio. Da
ako Gospod pogleda na nevolju moju, i vrati mi Gospod dobro za psovku njegovu
danasnju (2.Sam.16,10-12).
88. Na taj nacin, nama se dopusta da se gnevimo, ali za spasenje, tj. na same
sebe, i na rdjave pomisli koje nam dolaze. Mozemo, dakle da se gnevimo na njih, i da ne
gresimo, tj. da ih ne sprovodimo u delo na sopstvenu pogibao. Isti smisao jos jasnije
izrazava i sledeci stih: Govorite u srcima svojim i na posteljama svojim se rastuzite
(Ps.4,5). Naime, ono sto pomisljate u srcima svojim kada vas iznenadno spopadnu
smucujuce pomisli ispravljajte i zagladjujte spasonosnom skrusenoscu, posto prethodno
mirnim rasudjivanjem uspete da utisate svaki sum i nemir gneva, sto ce biti slicno
leganju na udobnu postelju. Iskoristivsi pouku ovoga stiha i blazeni Pavle je rekao:
Gnevite se ali ne gresite, i zatim dodao: Sunce da ne zadje u gnevu vasem: niti dajte
26
mesta djavolu (Ef.4,26-27). Ako je pogubno dopustati da Sunce pravde zadje u gnevu
nasem, i ako mi, razgnevivsi se, odmah dajemo mesto djavolu u srcu svome, zbog cega
onda ranije zapoveda da se gnevimo, govoreci: Gnevite se ali ne gresite! Ne kaze li on
sledece: gnevite se na svoje strasti i na sam gnev vas, da pri vasoj popustljivosti u
gnevom pomracenim umovima vasim ne bi pocelo da zalazi Sunce pravde - Hristos. Jer,
Njegovim odlaskom vi biste u vasim srcima dali mesto djavolu.
89. U prenesenom znacenju pod suncem mozemo da shvatimo razum. On se
pravedno naziva suncem zbog toga sto prosvecuje sve pomisli i stremljenja naseg srca.
[S druge strane], pod zabranom gneva treba shvatiti zapovest da strascu gneva ne
gasimo to svetilo kako, sa njegovim zalaskom, svo nase srce ne bi obuzeo mrak burnog
nemira zajedno sa njegovim vinovnikom - djavolom. Jer, tada bismo, obuhvaceni tamom
gneva kao u tamnoj noci, ostali u neznanju sta da radimo. Takvo shvatanje ovog mesta
kod apostola predano nam je u poukama staraca. Oni ne dozvoljavaju cak ni za trenutak
da dopustimo gnevu da se uvuce u nase srce. Oni nas savetuju da na sve nacine pazimo
da ne dodjemo pod osudu izrecenu u Jevandjelju: Svaki koji se gnevi na brata svoga
nizasto bice kriv sudu (Mt.5,22). Pri tome, kad bi bilo dozvoljeno da se gnevimo do
zalaska sunca, strast gneva bi se uvek zurila da se, navodno opravdano, zadovolji svojom
osvetom pre nego sto sunce pozna zapad svoj.
90. A sta reci za one cija neumoljivost ne prestaje ni po zalasku sunca, i koji
mnogo dana drze zlobu na one protiv kojih su se rasrdili? Oni ponekad govore da se ne
gneve, premda njihova dela cesto otvoreno izoblicavaju silno negodovanje (kada se, na
primer, prema nekome ne obracaju sa pristojnom recju ili kada ne razgovaraju sa
uobicajenom ljubaznoscu). Njima se cini da oni pri tom ne grese, buduci da ne traze
odmazdu za svoje razdrazenje. Medjutim, oni samo ne smeju, ili ne mogu da ga ispolje,
dok im u srcu kipi. Cuteci, oni ga prezivljavaju, cime otrov gneva obracaju na svoju
propast. Oni gorcinu gneva ne izgone odmah silom duse, nego je vare tokom mnogih
dana, da bi je tek tokom vremena unekoliko ukrotili.
91. Zar ne zadovoljava svoju osvetu i gnev onaj ko od onoga na sta ga pobudjuje
gnev ispunjava samo ono sto moze? Tako cine i oni koji zadrzavaju pokrete gneva ne
zbog zelje da su miroljubivi, nego zbog nemoci da se osvete, premda ga i iskaljuju cime
mogu. Nemajuci mogucnosti da onima na koje su se rasrdili ucine nesto vise, oni svoj bes
iskaljuju time sto sa njima ne govore sa obicnom ljubaznoscu. Nije, dakle, dovoljno samo
da se obuzda ispoljavanje greha na delu. Gnev treba da se izbaci iz skrivnica srca, inace
ce se, usled pomracenja tamom, izgubiti zdravo rasudjivanje i svetlost poznanja, cime
[covek] prestaje da bude hram Duha Svetoga. Jer, premda i ne zalosti ljude iz okoline,
pritajeni gnev u srcu izgoni najsvetlije sijanje Duha Svetoga, isto kao i ispoljeni gnev.
92. Zar se moze misliti da nam Bog dopusta da makar jednu minutu drzimo gnev,
ukoliko [se zna] da ne dozvoljava da prinosimo zrtve nasih duhovnih molitava kad smo
svesni ne samo da se gnevimo na drugoga, nego i kad drugi ima nesto protiv nas: Ako,
dakle, prineses dar svoj zrtveniku, i onde se setis, da brat tvoj ima nesto protiv tebe;
ostavi onde dar svoj pred zrtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda
dodji i prinesi dar svoj (Mt.5,23-24)? I kako mozemo misliti da nam se dozvoljava da
drzimo ogorcenost na brata makar do zalaska sunca (da ne kazem mnogo dana), ukoliko
nam se ne dozvoljava da molitve svoje prinosimo Bogu cak ni kada on ima nesto na nas,
i kada nam apostol zapoveda: Neprestano se molite(1.Sol.5,P), i: Hocu, dakle, da se
muzevi mole na svakom mestu, podizuci svete ruke bez gneva i dvoumljenja
(1.Tim.2,8)? Prema tome, ukoliko budemo zadrzavali takav otrov u srcima svojim
preostaje nam ili da se nikada ne molimo (te da smo krivi pred apostolskom i
jevandjelskom zapovescu, kojom nam se zapoveda da se neprestano i na svakom mestu
molimo), ili da smo svesni da, izlivajuci svoju molitvu bez obzira na zabranu, u stvari
projavljujemo svoju gordu nepokornost u duhu bunta, a ne da prinosimo molitvu
Gospodu.
93. Ne moramo da se duze zadrzavamo na jevandjelskim i apostolskim
zapovestima kada i Stari Zavet (koji, cini se, unekoliko povladjuje nasim nemocima)
upozorava na isto, govoreci: Nemoj mrzeti brata svog u umu svom (Lev.19,17), i opet:
Putevi zlopamtljivih vode u smrt (Pric.12,28), i jos: Ne budi osvetoljubiv, i ne nosi srdnje
27
na sinove naroda svoga (Lev.19,18). Vidis li da se i tu rdjavo raspolozenje prema bratiji
odseca ne samo na delu, nego i u tajnim pomislima, buduci da se zapoveda da se iz
korena iz srca izbaci mrznja kako ne samo ne bismo uzvracali za uvredu, nego kako se je
cak ne bismo ni opominjali.
94. Osetivsi narocitu unutrasnju pobudu da ispravimo svoju nesredjenu i nemarnu
narav, i pobedjeni gordoscu ili netrpljenjem, mi se u sebi zalimo da nam nedostaje
pustinja. Time kao da podrazumevamo da bismo tamo, ni od koga ne uznemiravani,
odmah stekli vrlinu trpljenja, ocigledno pravdajuci svoj nerad (oko ukrocenja poriva
gneva), i razlog njegovog nastajanja prebacujuci na bratiju, a ne na svoje netrpljenje.
Medjutim, ukoliko mi, na taj nacin, budemo uzroke nase neispravnosti pripisivali drugima,
nikada necemo doci do neophodne mere trpljenja i savrsenstva. Delo ispravljanja i
umirenja svoga srca nemoj smestati u ruke proizvoljenja drugoga, koje uopste ne stoji u
nasoj vlasti, vec ga drzi u dobrom raspolozenju svoje volje. Nase nepadanje u gnev ne
treba da zavisi od savrsenstva drugoga, nego od nase vrline, koja se ne stice tudjim
trpljenjem, nego sopstvenom velikodusnoscu.
95. Prema tome, iskanje pustinje prilici savrsenima i ociscenima od svake strasti,
koji su u zajednici sa bratijom istrebili sve strasti. U nju ne [treba] stupati zbog
malodusnog bekstva, nego iz zelje da se dostigne visina Bozanstvenog sagledavanja
(buduci da nju ni savrseni ne mogu steci bez pustinje). Jer, neisceljenje strasti koje
prenesemo u pustinju ostace skrivene u nama, ali ne i istrebljene. Onima koji su cisti
srcem pustinja obezbedjuje najcistije sagledavanje, te u najvernijim vidjenjima otkriva
poznanje duhovnih tajni, dok onima koji se jos nisu ocistili obicno ne samo da ocuvava
strasti, nego ih jos i pojacava. U takvom slucaju [covek] sebi moze da izgleda trpeljiv i
smiren sve dok se ne vidi ili ne stupi u dodir sa nekim covekom. Medjutim, cim ga neki
slucaj izazove na pokret, on se odmah vraca svojoj ranijoj naravi: tada odmah u njemu
nicu strasti koje su se skrivale i, kao neobuzdani konji koji su ugojeni dugim odmorom,
sa najvecim stremljenjem i besnilom izlaze iz svojih zatvora na propast svog jahaca. Jer,
ukoliko nisu prethodno ociscene, strasti sa vecim besnilom dejstvuju u nama posle
prekida slucajeva njihovog ispoljavanja i obuzdavanja medju ljudima. I samu senku
trpljenja, kojom smo, kako se uobrazavalo, ziveci zajedno sa bratijom, naizgled ovladali, i
koje smo projavljivali, u najmanju ruku, iz uvazavanja prema njima i iz stida da se pred
svima pokazemo malodusnim, mi gubimo u pustinjskoj bezbriznosti.
96. Slicno je i sa otrovnim zmijama i zverima: dok se sakrivaju u pustinji, u svojim
leglima i jazbinama, one ne ujedaju, premda ne zbog toga sto su bezopasne ili sto su
stekle dobre osobine, nego stoga sto ih na to prisiljava pustinja. Medjutim, cim ugrabe
mogucnost da ujedu, one odmah iznose i ispoljavaju otrov i zverstvo koje se u njima
skriva. Isto tako i onima koji zele savrsenstvo nije dovoljno da se ne gneve na ljude
(kada sa njima nisu u opstenju i sukobu, buduci da je gnev pri tome ziv: on se samo
pritajio i gotov je da se odmah obrusi na bilo sta). Secam se kako sam se, ziveci u
pustinji, ponekad razdrazivao na pero za pisanje ukoliko mi se ne bi svidela njegova
debljina ili tankost, ponekad na nozic ukoliko se pri rezanju zatupi te ne sece brzo, a
ponekad i na kremen ukoliko iz njega nije brzo izletala iskra ognja kada sam zurio na
citanje. Pokret negodovanja je ponekad navaljivao sa takvom silom da se iz usta nevoljno
culo prokletstvo na bezdusnu stvar, ili vec neizostavno na djavola: time bi i smucenje
nestajalo i dusa se uspokojavala. Prema tome, u delu usavrsavanja ce malu korist doneti
udaljavanje od ljudi na koje bi se podizao gnev, ukoliko prethodno ne zadobijemo
trpljenje. Jer, strast gneva se moze ispoljavati i na nemim stvarima i na sitnicama.
Ostajuci u nasem srcu ona nam nece dati da postignemo mirno raspolozenje, niti da se
oslobodimo od drugih strasti.
97. Stoga, ako zelimo da postignemo najvise Bozanstveno blago o kome se govori:
Blazeni cisti srcem, jer ce Boga videti (Mt.5,8), duzni smo da ovu strast izbacimo ne
samo iz nasih dela, nego i da je sa korenom iscupamo iz dubine duse. Jer, nece nam
suvise koristiti da obuzdavamo besnilo gneva u reci i da ga ne ispoljavamo na delu,
ukoliko ga Bog, od koga se ne mogu sakriti tajne srca, bude video u skrivnicama srca.
Jevandjelska rec nam zapoveda da pre odsecamo korene strasti, negoli njihove plodove
(koji se po iskorenjivanju korena vise nece radjati). Time ce dusa dobiti mogucnost da
28
postojano prebiva u svakom trpljenju i svetosti, buduci da gnev nece biti odstranjen
samo sa povrsine nasih postupaka i delanja, nego i iz skrivnica pomisli. Stoga treba
umrtvljavati gnev i mrznju, kako ne bismo upali u greh covekoubistva, koji bez njih ne
moze da se desi. Jer, svaki koji se gnevi na brata svoga ni za sto, bice kriv sudu
(Mt.5,22), i: Svaki koji mrzi brata svoga jeste covekoubica (1Jn.Z,15). Takav, naime, u
srcu zeli da pogine onaj na koga se gnevi. I premda ljudi ne smatraju da je prolio krv
sopstvenom rukom ili macem, Gospod ga zbog strasti gneva proglasava ubicom. On ce,
naime, svakom uzvratiti ili nagradom, ili kaznom ne samo za ostvarena dela, nego i za
namere volje, kako sam govori preko proroka: A ja znam dela njihova i misli njihove, i
doci ce vreme, te cu sabrati sve narode... (Is.66,18). I apostol [kaze]: Posto se misli
njihove medju sobom optuzuju ili opravdavaju na dan kada Bog uzasudi tajne ljudske...
(Rim.2,15-16).
98. Prema tome, Hristov podviznik, koji se zakonito podvizava, treba sa korenjem
da iz sebe izbaci strast gneva. Za savrseno, pak, izlecenje od ove bolesti neophodno je
sledece lecenje: pre svega, treba verovati da ne dolikuje gneviti se ni pod kojim
izgovorom, ni zbog opravdanih, ni zbog neopravdanih razloga, znajuci da cemo, po
pomracenju gnevom izvorne svetlosti koja je u nama, po pomracenju svetlosti naseg
srca, odmah izgubiti i svetlost razlikovanja stvari, i cvrstinu blagorazumnosti i
pristojnosti, i merilo pravde; zatim, treba da se drzimo ubedjenja da ce se, ukoliko se
duh gneva zadrzi u nama, neizbezno pomutiti i cistota nasega duha, te on vec nece moci
postati hram Duha Svetoga; i najzad treba da pomisljamo i na to da sve dok prebivamo u
gnevu mi nikako ne smemo da se molimo i da pred Gospodom izlivamo svoje prozbe. I
iznad svega, imajuci pred ocima neizvesnost granice covekovog zivota, mi postojano
treba da smo svesni da se svakog dana mozemo preseliti iz tela. Tamo nam nimalo nece
pomoci ni drzanje cistote celomudrenosti, ni odricanje od celokupnog imanja, ni
preziranje bogatstva, ni trud posta i bdenja, buduci da vec zbog gneva i mrznje Sudija
vaseljene preti vecnim mukama.
d) BORBA SA DUHOM TUGE (IX knjiga pravila)
99. U petoj borbi treba da izbegnemo zalce sveprozdiruce tuge. Ukoliko zadobije
mogucnost da ovlada nasim srcem, ona onemogucava Bozanstveno sagledavanje.
Sunovrativsi dusu sa visine svetog raspolozenja, ona je raslabljuje do kraja i gusi, ne
dajuci joj ni da molitve vrsi sa obicnom srdacnom zivoscu, ni da pritice citanju Svestenih
knjiga (kao duhovnom orudju i leku), ni da bude mirna i krotka sa bratijom, dok je
prema obaveznim delima poslusanja cini netrpeljivom i ropcucom. Lisivsi je svakog
zdravog rasudjivanja i pomutivsi joj srce, ona je cini izbezumljenom i opijenom, te je
skrusava i davi pogubnim ocajanjem.
100. Stoga smo, ukoliko zelimo da se zakonito trudimo u podvizima duhovne
borbe, duzni da sa podjednakom paznjom lecimo i ovu bolest. Kao sto moljac [nagriza]
odecu, i crv drvo, t-ko i tuga coveku izjeda srce (Pric.25,21): tako jasno i odredjeno
Bozanstveni Duh izrazava silu opasne i pogubne strasti. Kao sto odeca koju su izjeli
moljci vise nema nikakvu vrednost, niti je prikladna za casnu upotrebu, i kao sto drvo
koje su izgrizli crvi vise nije za gradju ili za ukras ma koje gradjevine, makar i osrednje,
vec zasluzuje da bude odlozeno radi spaljivanja ognjem, tako i dusa koju prozdiru ugrizi
sveunistavajuce tuge vise nije prikladna za prvosvestenicku odecu, tj. miro Duha Svetog,
koje silazi sa neba najpre na bradu Aaronovu, a zatim na skute njegove, kao sto je
receno u prorostvu svetog Davida: Kao dobro ulje na glavi, koje se stace na bradu, bradu
Aaronovu, koje se stace na skut od haljine njegove (Ps.132,2), niti za gradjenje i
ukrasavanje duhovnog hrama ciji je temelj postavio Pavle, premudri arhitekta, govoreci:
Jer ste vi hram Boziji i Duh Boziji zivi u vama (1.Kor.Z,16), za ciju izgradnju se koriste
drva koja opisuje nevesta u Pesmi nad Pesmama, govoreci: Grede su nam u kucama
kedrove, daske su nam od kiparisa (Pesm.1,17). Eto kakve vrste drveca se izabiru za
hram Boziji: one su i ugodnog mirisa i ne trule, kako ne bi podlegla kvarenju usled
starosti, niti gnjilosti od crva.
29
101. Ponekad ta bolest ima obicaj da se radja od prethodnih strasti, od gneva,
pohote, ili gramzljivosti, tj. kad neko u umu izgubi nadu da ce ih zadovoljiti delima ili
stvarima po njihovim vrstama; ponekad se radja bez ikakvih vidljivih razloga koji bi mogli
da nas bace u tu propast, tj. po dejstvu lukavog neprijatelja, pri cemu nas iznenada
zahvata takva zalost da sa uobicajenom ljubaznoscu nismo sposobni da primimo cak ni
osobe koje su nam najdraze i najpotrebnije (i sve sto nam one tada budu rekle mi cemo
smatrati neumesnim i nepotrebnim, te im necemo dati nikakav ljubazan odgovor, buduci
da su sve pore naseg srca ispunjene gorcinom zuci).
102. Time se najjasnije pokazuje da se zalci zalosti u nama ne podizu uvek zbog
krivice drugih, nego vise zbog nase sopstvene [krivice]: mi sami u sebi nosimo uzroke
svih zalosti, tj. u semenima strasti koja, cim nasu dusu orosi kisa iskusenja, odmah
izbijaju u svojim mladicama i plodovima. Niko se nikad ne prinudjuje na greh (cak i ako
rdjav primer drugih pobudjuje na greh), vec [covek] u svome srcu ima sakrivenu gradju
odredjenog greha. I nikako ne treba verovati da covek, na primer, iznenada prima strast
sramne pohote (ne posedujuci je ranije), tj. kada pogleda na lepu zenu i kada bude
porazen njenom lepotom. Naprotiv, treba smatrati da ju je on pozeleo stoga sto je
gledanje na nju samo iznelo na videlo bolest koja se skrivala u unutrasnjosti. Zbog toga
mi prvenstveno treba da se pobrinemo oko ociscenja svojih strasti i ispravke svojih
osecanja i raspolozenja.
103. Postoji jos jedna vrsta tuge, i to najrdjavija, koja u dusu koja je sagresila ne
polaze nameru da ispravi zivot i da se ocisti od strasti, nego - najpogubnije ocajanje. Ona
Kainu nije dopustila da se pokaje posle bratoubistva, ni Judi da posle izdaje potrazi
sredstva ispravljanja. Naprotiv, ona ga je, kroz ocajanje koje je savetovala, navela na
samoubistvo.
104. Tuga za nas moze biti korisna samo u slucaju kada je primamo buduci
pokretani ili pokajanjem zbog grehova, ili vatrenom zeljom za savrsenstvom, ili
sagledavanjem buduceg blazenstva. O njoj i blazeni Pavle govori: Jer zalost koja je po
Bogu donosi pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje; a zalost ovoga sveta donosi smrt
(2.Kor.7,10).
105. Medjutim, ta tuga, koja donosi pokajanje za nesumnjivo spasenje, jeste
poslusna, srdacna, smirena, krotka, prijatna i trpeljiva, buduci da proizlazi iz ljubavi
prema Bogu. Iz zelje za savrsenstvom ona se neumorno prostire prema telesnom
samozlopacenju i skrusenosti duha, ali istovremeno nekako ostaje radosna i ziva zbog
nade na napredak, usled cega zadrzava svu prijatnost srdacnosti i blagodusnosti, noseci
u sebi sve plodove Duha Svetoga koje nabraja apostol: A plod Duha jeste: ljubav, radost,
mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost i uzdrzanje (Gal.5,22). Tuga, pak,
ovog sveta jeste krajnje ropcuca, netrpeljiva, gruba, puna odbojne svadljivosti,
besplodne zalosti i pogubnog ocajanja. Onoga koga obuzme, ona rasejava i odvlaci od
svakog zanimanja i spasonosnog staranja o samom sebi. Ona ne samo da preseca
dejstvo molitve, nego i pustosi sve navedene duhovne plodove koje obicno omogucuje
zalost koja je po Bogu.
106. Zbog toga svaku tugu koja se ne prima ili radi spasonosnog pokajanja, ili zbog
revnosti za savrsenstvom, ili zbog zelje za buducim dobrima treba kao svetsku i
smrtonosnu odsecati i sasvim izbacivati, zajedno sa duhom bluda, srebroljublja i gneva.
107. Ovu najpogubniju strast moci cemo da izagnamo iz sebe ukoliko svoju dusu
neprestano budemo zanimali duhovnim poukama, ozivljavajuci je i podizuci je nadom i
sagledavanjem buduceg blazenstva. Na taj nacin mi mozemo da savladamo sve vrste
tuge: i onu koje proizilazi iz prethodnog gneva, i onu koja dolazi od gubitka prihoda i
podnosenja stete, i onu koja se radja od nanesenih nam uvreda, i onu koja proizilazi iz
nerazumnog dusevnog rastrojstva, i onu koja nas baca u smrtno ocajanje. Uvek se
radujuci zbog sagledavanja vecnih buducih dobara i prebivajuci nepokretno u takvom
raspolozenju, mi necemo padati duhom u neprijatnim okolnostima, niti uznositi u
prijatnim, gledajuci i na jedne i na druge kao na nistavne i brzo prolazece.
(Radi smirivanja duha tuge citaj jos u 7. odeljku izbor iz svetog Kasijana - o borbi
sa nevoljama i napastima).
30
dj) BORBA SA DUHOM UNINIJA (X knjiga pravila)
108. Kao sesta, predstoji nam borba sa strascu koju mi mozemo nazvati uninijem,
camotinjom ili srdacnom setom. Ona je srodna tuzi i nju osobito trpe monasi koji
stranstvuju po pustinjama. Ona je najneprijatniji neprijatelj onih koji prebivaju u
usamljenosti. Ona svakog monaha uznemirava narocito oko sestog sata (u dvanaest sati
po nasem racunanju vremena, odnosno u podne) kao neka groznica koja u odredjene
sate napada bolesnu dusu sa svojim rastrojavajucim dejstvima. Neki starci (Evagrije I
tom, str. 631), nazivaju je podnevnim demonom, o kome se govori u 90. Psalmu.
109. Napavsi na bednu dusu inoka, uninije radja uzas prema mestu [na kome
prebiva], odvratnost prema keliji i prezir prema bratiji koji zive sa njim, ili na manjoj
udaljenosti od njega, predstavljajuci ih lenjivim i sasvim neduhovnim, dok njega samog
sasvim razlenjuje i odvraca od dela kojima se obicno zanima u svom obitalistu. Ono u
njemu slabi volju da sedi u keliji, ne dopusta mu da pristupa citanju, nagoni ga da uzdise
i da se zalosti sto je toliko vremena proziveo bez imalo napretka i sto nije stekao nikakav
duhovni plod, te mu savetuje da tuguje zbog toga sto ostaje u pustom mestu iako bi
mogao da upravlja drugima i da mnogima donosi korist, i stoga sto nikoga nije vaspitao i
sto nikoga svojim poukama i ucenjem nije duhovno rodio. Zatim mu ono hvali manastire
koji se nalaze daleko od njega, predstavljajuci mesta na kojima se oni nalaze kao mnogo
korisnija za duhovno napredovanje, buduci da mogu vise da potpomognu spasenje, dok
opstenje sa tamosnjom bratijom prikazuje kao najprijatnije i duhovno nazidjujuce.
Nasuprot tome, mesto na kome se on nalazi predstavlja kao nepodnosljivo, napominjuci
mu da od bratije koja tu prebiva nema nikakve pouke, dok sve nuzno za odrzavanje tela
dobija sa ogromnim trudom. Na kraju, ono usamljeniku nagovestava da nece moci da se
spase ukoliko ostane na tom mestu, te da ce uskoro poginuti ukoliko ne ostavi keliju i
ukoliko se odmah ne preseli na neko drugo mesto. Posle toga, oko petog i sestog casa
ono njegovo telo dovodi do takve nemoci i do takve izgladnelosti da mu se cini kao da je
iscrpljen i izmoren od dugog putovanja i najtezeg truda, ili kao da je podneo dvodnevni ili
trodnevni post bez ikakvog potkrepljivanja hranom. I eto, on se u nemiru obazire tamoamo, uzdise zbog toga sto mu niko od bratije ne dolazi, cesto ulazi i izlazi iz kelije, i
posmatrajuci sunce ima utisak da sporo tece ka zalasku. U takvoj nerazumnoj smetenosti
uma on kao da je obavijen mrakom, te postaje nesposoban za bilo kakvo duhovno
delanje. On pocinje da misli da se od takve napasti ne moze izbaviti ukoliko ne poseti
nekog od bratije, ili ukoliko se ne utesi snom. Tu taj razorni duh pocinje da mu iznosi da
treba da ucini neophodne posete bratiji, ili da posecuje bolne koji se nalaze u blizini ili
daleko. On mu, takodje, ubacuje [pomisao] da je duzan da pronadje neke rodjake ili
rodjakinje i da ih pocesce posecuje, te da bi bilo veliko delo poboznosti ukoliko bi neku
blagocastivu zenu, koja je se posvetila Bogu i koja je lisena svake pomoci od rodbine,
pocesce posecivao i donosio joj sve sto joj je potrebno, buduci da se njeni srodnici ne
staraju o njoj. [On mu podmece zakljucak] da se treba vise truditi u delima
blagocastivosti te vrste, dok je sedenje u keliji besplodno i ne donosi nikakav napredak.
110. Tako se uznemirava bedna dusa, zapletena u neprijateljske zamke sve dok se
monah, izmoren duhom uninija, ili baci u postelju, ili napusti kelijsko zatvornistvo, istuci
izbavljenje od napasti u poseti nekoga od bratije. Medjutim, ta poseta, koju on u
sadasnje vreme koristi kao lek, u rukama njegovog protivnika ubrzo postaje sredstvo
koje izaziva jos vece rastrojstvo. Jer, neprijatelj ce jos cesce i snaznije napadati onoga ko
mu, kao sto je na delu doznao, odmah, cim zapocne borba, okrece ledja, te svoje
spasenje ne ocekuje ni od pobede ni od suprotstavljanja, nego od bekstva. On ce, naime,
malo po malo napustajuci keliju, poceti da zaboravlja na glavno delo svoga zvanja koje
se sastoji u stremljenju prema Bozanstvenoj, sveprevazilazecoj cistoti, koja se moze
postici jedino u svagdasnjem bezmolvnom prebivanju u keliji i u neprestanom
Bozanstvenom poucavanju. Tako, na kraju, vojnik Hristov bezi od svoje borbe, zaplice se
u svetska dela i vise nije ugodan Vojvodi (2.Tim.2,4), kome je obecao sluzenje.
111. Blazeni David je veoma prekrasno izrazio sve stetne posledice te bolesti u
sledecem stihu: Zadrema dusa moja od uninija (Ps.118,28). I zaista, u to vreme spava
31
dusa, a ne telo. Jer, ranjena strelom ove razorne strasti, dusa zaista postaje pospana za
sva stremljenja prema vrlini i za pracenje svojih duhovnih osecanja.
112. Prema tome, istinski vojnik Hristov, koji zeli da se zakonito podvizava u borbi
za savrsenstvo, treba da se stara da i ovu bolest izagna iz skrivnica svoje duse. On i
protiv tog najneumesnijeg duha uninija treba da se smelo naoruza suprotstavljanjem,
kako ne bi pao ni od ranjavanja strelom sna, niti kao begunac istupio iz zatvornistva
svoje kelije, cak ni pod opravdanim izgovorom blagocasca.
113. Jer, onoga koga pocne da savladjuje sa bilo koje strane, on ostavlja da prebiva
u keliji bez ikakvog uspeha, nacinivsi ga lenjivim i bezbriznim, ga izgoni napolje i cini
skitnicom i lenjivim za svako dobro delo, prisiljavajuci ga da postojano obilazi kelije
bratije i manastire, i da ni o cemu drugom ne pomislja osim o tome gde i pod kojim
izgovorom da nadje sebi priliku da obeduje sledeci put. Jer, um lenjivog ni o cemu
drugom ne misli osim o hrani i o stomaku. Srevsi negde prijatelja u nekom muskarcu ili
zeni, koji obamiru u istoj hladnoci, on se uplice u njihova dela i potrebe. Malo po malo
uhvativsi se u zamku takvim zanimanjima koja su stetna za njegovu dusu, i kao obavijen
zmijinim zagrljajem, on se vec vise nikada nece moci odvojiti od njih, niti se obratiti ka
napustenim delima ranijeg zvanja.
114. Duh uninija u nama, pre svega, izaziva lenjost, odvraca nas od delanja i uci
besposlicenju. Stoga je glavno dejstvo protiv njega: ne popustati i sedeti za delom. U
tom pogledu mi, kao lekarski recept protiv uninija, mozemo primiti ono sto je sveti Pavle
Solunjanima pisao o trudu: Ali vas molimo, braco... da se usrdno starate da zivite mirno,
i da gledate svoja posla, i da radite svojim sopstvenim rukama (1.Sol.4,10-11). On kaze:
zivite mirno, tj. prebivajte bezmolvno u svojim kelijama kako od raznih prica (od kojih ne
moze da se sacuva onaj koji prazno luta tamo-amo) ne bi izgubili svoj unutrasnji mir, te
poceli i drugima da pricinjavate nemir. On zatim kaze: gledajte svoja posla, tj. nemojte
se, zanoseci se radoznaloscu, starati da saznate dela sveta i da ispitujete ponasanje
druge bratije kako se umesto brige o sopstvenom ispravljanju i revnovanja za sticanje
vrlina ne biste navikli da svoje vreme provodite u osudjivanju i klevetanju bratije. I jos
on kaze: radite svojim sopstvenim rukama, tj. sedeci u keliji, prionite na rukodelje. Time
je on odsekao samu mogucnost onoga sto je ranije odbacivao. Onaj ko voli da sedi za
poslom nema kada da seta tamo-amo, da istrazuje tudja dela, da se uplice u njih i sudi o
njima. U dru-goj poslanici istim Solunjanima on ovome dodaje: Zapovedam vam pak,
braco, u ime Gospoda nasega Isusa Hrista, da se klonite od svakoga brata koji zivi
neuredno, a ne po predanju koje primise od nas (2.Sol.Z,6). Ovde on vec ne moli, nego
zapoveda, i to ne prostim recima, nego imenom Gospoda nasega Isusa Hrista. Time on
daje da razumemo da je ta zapovest obavezna. Iz daljih reci se vidi da je to zapovest o
trudu. Onoga ko ga izbegava ne treba primati u hriscansku zajednicu. Prema tome, on
zapoveda da se udaljavamo od onih koji ne zele da se trude. Njih treba da odsecamo kao
udove koji su povredjeni pokvarenom lenoscu, kako bolest nerada, kao smrtonosna
zaraza, ne bi presla i na zdrave udove tela. I u recenome vec postoji silna pobuda na
trudoljublje. Nju, medjutim, on jos vise pojacava pruzajuci im sebe kao primer koji treba
da podrazavaju (2.Sol.Z,7). On kaze: ziveci kod vas, mi nismo zabadava jeli hleb
(2.Sol.Z,8), premda i Gospod zapoveda da oni koji jevandjelje propovedaju od
jevandjelja zive (1.Kor.9,14). Kada ni onaj ko je propovedao Jevandjelje i izvrsavao tako
visoko duhovno delo nije primao hranu na dar, sta cemo reci u opravdanje svoje lenjosti
mi kojima nije nalozena nikakva propoved reci i koji nemaju nikakvu drugu brigu osim
staranja o sopstvenoj dusi? Sa kakvom nadom se mi osmeljujemo da u lenjosti na dar
jedemo hleb, koga izabrani sasud, zaduzen brigama o propovedi Jevandjelja, sebi nije
dozvoljavao da jede bez truda svojih ruku? Da se, uostalom, ne bi pokazalo kao da je
njegov sopstveni primer jedini, te da se ne predlaze kao obrazac za podrazavanje svima,
apostol navodi da su tako postupali i svi koji su bili sa njim. Naime, Sila i Timotej, koji su
to pisali sa njim, bavljahu se istim trudovima. Da ko ne bi pomislio da se ukloni od
podrazavanja njegovog primera (predstavljajuci da su oni svi radili cuteci, nemajuci
nameru da daju primer koji i nas obavezuje na trud) on kaze da su, imajuci vlast da ne
rade, radili da bi sebe dali njima za primer, da bi se ugledali na nas (2.Sol.Z,9). On kao
da kaze: "Ako zaboravite razumno ucenje, koje cesto ulazi u vase usi, barem zadrzite u
secanju nase primere, koji su predstavljeni vasim ocima". Najzad, posle tolikih
32
ubedjivanja, apostol u odnosu na njih vec ne upotrebljava savet ucitelja ili lekara, nego
autoritet apostolske vlasti, govoreci: Ako neko nece da radi, neka i ne jede (2.Sol.Z,10)!
To je presuda protiv mogucih i predvidljivih preziraca ove zapovesti, izrecen sa sedista
apostolskog suda.
115. I u Poslanici Efescima apostol je o istom trudu pisao, govoreci: Kradljivac
neka vise ne krade, nego bolje neka se trudi da radi svojim rukama ono sto je dobro da
bi imao davati onome kome je potrebno (Ef.4,28). I u Delima apostolskim nalazimo da on
ne samo uci, vec i dela. Dosavsi u Korint, on nije zeleo da se zadrzi nigde drugde osim
kod Akile i Priskile, koji su bili majstori zanata kojim se i on obicno zanimao, sa
ociglednom namerom da radi zajedno sa njima (Dap.18,1-3). Osim toga, kada se, ploveci
u Jerusalim, zaustavio u Miletu, on je poslao u Efes da dozovu prezvitere Efeske Crkve.
Dajuci im pouke kako da u njegovom odsustvu upravljaju Crkvom Bozijom, on je rekao
da ni novaca, ni odece od njih nije trazio. Naprotiv, njegovim potrebama i potrebama
onih sto behu sa njim posluzile su njegove sopstvene ruke. I on je to cinio radi toga da bi
pokazao da se tako treba truditi, pomazuci onima koji nemaju i secajuci se zapovesti
samog Gospoda, tj. da je blazenije... davati, nego primati (Dap.20,33-35). Dajuci primer
trudoljublja, on ujedno poucava da je bolje pomagati potrebitima od onoga sto je steceno
znojnim trudom, nego od onoga sto je nekim drugim putem doslo u nase ruke. Monah
koji tako deluje bice ukrasen dvostrukom vrlinom: odbacivanjem svih stvari steci ce
savrseno siromastvo Hristovo, a svojim trudom i raspolozenjem pokazace darezljivost
bogatog, postujuci Boga svojim pravednim trudom, i prinoseci mu na zrtvu od plodova
svoje pravde.
116. Egipatski oci nikako ne dozvoljavaju monasima, a narocito mladima, da budu
bez posla. Naprotiv, revnoscu prema trudu oni mere stanje srca i brzinu napretka u
trpljenju i smirenju. Oni nista ne primaju od ishrane za svoju upotrebu, nego od svojih
trudova hrane bratiju koja dolazi i strance, i salju u mesta Livije koja su siromasna zbog
neplodnosti i gladi. Oni cak i u gradovima onima koji stradaju u prljavim tamnicama
dostavljaju velike kolicine hrane svake vrste, verujuci da takvim pozrtvovanjem od
plodova svojih ruku prinose prijatnu zrtvu Gospodu. O tom predmetu drevni egipatski oci
su stvorili izreku: monaha koji radi iskusava jedan demon, a onoga koji prebiva u lenjosti
napada bezbrojno mnostvo.
117. Pocevsi da zivim u pustinji, ja sam avi Mojsiju (Livijskom, kome pripadaju 1. i
2. Knjiga razgovora) rekao da sam juce bio potpuno raslabljen nedugom uninija i da sam
ga se oslobodio tek kad sam otisao avi Pavlu. "Ne, ti se nisi oslobodio od njega, - rekao
mi je on, - nego si mu se predao i pokorio. Jer, on ce te jos silnije napadati kao kukavicu i
begunca, videvsi da si u prvoj borbi dopustio da budes pobedjen i da si odmah pobegao
sa bojnog polja. Stoga treba da resis da drugi put stupis u borbu sa neprijateljem i da
odbijas njegove vatrene napade, pobedjujuci ga trpljenjem i suprotstavljanjem, a ne
napustanjem kelije ili pogruzavanjem u san". Tako se na opitu pokazalo da ne treba
bezati od napada uninija, izbegavajuci borbu sa njim, vec da ga treba pobedjivati hrabro
mu se suprotstavljajuci.
e) BORBA SA DUHOM TASTINE (XI knjiga pravila)
118. Kao sedma, predstoji nam borba sa duhom tastine. On je raznoobrazan,
promenjiv i tanan. Njega i najostrovidnije oci tesko mogu razmotriti i prepoznati. Stoga
je utoliko teze od njega se zastiti. Ostale strasti su proste i jednolike. Tastina je, pak,
slozena i raznolika. Ona odasvud i sa svih strana susrece vojnika - za vreme borbe, i
kada se vec pojavljuje kao pobednik. Jer, ona pokusava da rani vojnika Hristova i
odecom, i stasitoscu, i hodom, i glasom, i poslom, i bdenjima, i postovima, i molitvom, i
usamljenoscu, i citanjem, i znanjem, i cutljivoscu, i poslusnoscu, i smirenjem, i
dobrodusnoscu. Kao neki najopasniji podvodni kamen, sakriven talasima koji se dizu, ona
iznenadno dovodi do strasnog brodoloma one koji plove pri blagoprijatnom vetru i u
vreme u koje se najmanje nadaju.
33
119. Prema tome, onaj koji zeli da ide carskim putem sa oruzjem pravednosti
desnim i levim treba, po apostolskom ucenju, podjednako da hodi i u slavi i sramoti, u
grdnji i pohvali (2.Kor.6,7-8), te da sa krajnjom opreznoscu upravlja svoj korak putem
vrline, posred uzburkanih talasa iskusenja, pod rukovodstvom rasudjivanja i nadahnucem
Duha Gospodnjeg. On treba da zna da ce se odmah razbiti o pogubne podvodne grebene
cim makar malo skrene na desno ili na levo. Zbog toga od premudrog Solomona i
slusamo savet: Ne skreci ni na desno, ni na levo (Pric.4,27), tj. ne obmanjuj sebe zbog
vrlina i ne uznosi se svojim duhovnim uspesima, niti skreci na levu stazu strasti trazeci,
kao sto je apostol rekao, slavu u sramoti njihovoj (Fil.3,19). Onoga u kome ne moze da
izazove tastinu lepotom stasite i raskosne odece, djavo iskusava njegovom nezgrapnom,
neurednom i nistavnom odecom; onoga koga nije uspeo da baci u tu strast pomocu casti,
on saplice ponizavanjem; onoga koga nije uspeo nagovoriti da se prevaznosi mnogim
znanjem i sposobnoscu krasnorecivosti, on lovi cutanjem. Onaj ko javno posti biva
uznemiravan sujetnom slavom, a onaj ko iz prezira takve slave pocne da skriva post trpi
napade od samouznosenja. Da se ne bi uprljao tastinom poneko izbegava da vrsi duge
molitve pred bratijom. Medjutim, pocevsi da ih upraznjava u tajnosti i nemajuci nikoga za
svedoka svog delanja, on ne izbegava da trubi o tome. Nasi starci prekrasno opisuju
svojstvo te bolesti, uporedjujuci je sa lukom i cesnjem: ma koliko mi skidali jedan sloj
omotaca, opet se pokazuje drugi sloj.
120. Ona ne prestaje da goni cak ni onoga ko se, bezeci od slave, sakriva po
pustinji izbegavajuci svako opstenje sa smrtnima. I sto covek bezi dalje od sveta, to ga
vise napada. Neke od onih koji zive u manastirima ona pokusava da baci u prevaznosenje
trpljenjem u delanju i trudu, druge - spremnoscu na poslusanje, trece - smirenjem koje
sve nadvisuje. Jednoga ona iskusava mnogim znanja, drugog - dugim sedenjem za
citanjem, treceg - duzinom bdenja. Ta bolest se trudi da svakoga rani njegovim vlastitim
vrlinama. Tako ona priredjuje spoticanje u propast upravo onim cime se sticu plodovi
zivota. Onima koji zele da prohode put poboznosti i savrsenstva neprijatelji - klevetnici
postavljaju mreze prelesti bas na putu po kome koracaju, po izreci blazenog Davida: Na
putu kojim hodim sakrise mi zamku (Ps.141,4). Ukoliko se mi, dakle, hodeci putem vrline
i stremeci ka pocasti visnjeg zvanja, nadmemo svojim uspesima, saplescemo se i
zaplescemo se u mreze tastine, imajuci svezane noge svoje duse. Na taj nacin se desava
nas ne savladjuje protivnik, ali nas pobedjuje velicina nase pobede nad njim.
121. Buduci nadvladavane, sve druge strasti venu i svakim danom postaju sve
slabije. Takodje, pod uticajem mesta ili vremena, one sahnu i stisavaju se. Uopste, usled
borbe sa vrlinama koje su im suprotne, njih je lakse izbeci i odbiti. Medjutim, ova i kada
je porazena jos zesce ustaje na borbu. I kada se misli da je ispustila duh, ona kroz svoju
smrt postaje jos zivlja, zdravija i jaca. Druge strasti tiranski vladaju samo nad onima koje
su pobedili u borbi. Ova, pak, svoje pobedioce jos zesce pritiska. I sto je silnije
pobedjena, snaznije se bori pomislima prevaznosenja zbog pobede nad sobom. Tanana
lukavost neprijatelja se upravo vidi u tome sto zbog njegovih smicalica vojnik Hristov
pada od sopstvenih strela, iako nije mogao biti pobedjen neprijateljskim oruzjem.
122. Ostale strasti se, kao sto smo rekli, umiruju pod uticajem drugog mesta. One
se, takodje, stisavaju i slabe usled udaljavanja od predmeta greha, ili prilika i povoda za
greh. Ova, pak, ide i u pustinju sa onim koji bezi od nje. Ona se ne boji nikakvog mesta,
niti slabi zbog udaljavanja predmeta od ociju. Ona crpi hrabrost upravo iz uspeha u vrlini
onoga koga napada. Ostale strasti, kao sto smo napred rekli, sa vremenom ponekad
slabe i iscezavaju. Njoj, pak, vreme ne samo da ne steti, vec jos vise sabira hranu za
njenu sujetu.
123. Najzad, nalazeci se u ratu sa vrlinama koje su im suprotne i otvoreno
istupajuci, kao po danu, ostale strasti je lakse pobediti i lakse drzati na odstojanju.
Proguravsi se, pak, medju vrline i pomesavsi se sa nasom vojskom, tastina kao da stupa
u borbu po tamnoj noci. Ona utoliko zesce obmanjuje, ukoliko je manje ocekuju i ukoliko
se manje cuvaju od njenih napada.
124. Citamo da je Jezekija, judejski car, muz savrseno pravedan u svemu, zbog
jedne strele prevaznosenja bio oboren; da je onaj ko je jednom molitvom mogao da
izmoli izbavljenje od 185 hiljada asirskih vojnika bio pobedjen sujetnim slavoljubljem; da
34
je onaj ko je molitvom bio udostojen produzetka zivota za 15 godina (iako je posle vec
postojalo Bozije odredjenje granica njegovog zivota i dana smrti) i kome je sunce,
vracajuci se unazad za deset stepeni, potvrdilo [cudo], za jedno prevaznosenje i
mastanje o sebi sve izgubio. I posle svedocanstva o vrlini i takvog znamenja Bozijeg
blagovoljenja prema njemu, on je ne samo sebe, nego i sav narod svoj podvrgao gnevu
Bozijem. I taj gnev je bio toliki da je, i posle smiravanja i umoljavanja Boga sa svim
svojim narodom, jedino mogao izmoliti njegovo odlaganje, tj. da ne dodje u njegove
dane (4.Car.20,2). Tako je poguban i tezak greh strasti prevaznosenja!
125. Osija, pradeda spomenutog cara, koji je takodje pohvaljen svedocanstvom
Svetog Pisma, imadjase mnoge vrline i mnoga veoma pohvala dela i uredbe za dobro
naroda. Medjutim, ponevsi se tastim visokoumljem on je uvredio Gospoda Boga svoga
delom koje mu nije bilo ugodno. I odmah je pao sa visine svoje slave i bio kaznjen
gubom (2.Dnev.26). Eto i drugog primera teskog pada! Vidite, dakle, kako srecni uspesi
mogu biti pogubni, ukoliko se [covek] ne cuva od tastine i prevaznosenja. Oni koji se ne
paze i ne cuvaju i koji izbegavaju skrusenost u teskim okolnostima, trpe jaci poraz zbog
svojih pobeda. Izbegavsi opasnost smrti u vreme borbe, oni padaju zbog pobede i slavlja.
126. Zbog toga apostol opominje: Nemojmo biti sujetni (Gal.5,26). Izoblicavajuci
fariseje, i Gospod govori: Kako vi mozete verovati kada primate slavu jedan od drugoga,
a slavu koja je od jedinoga Boga ne trazite (Jn.5,44). O takvima i blazeni David sa
pretnjom govori: Bog rasipa kosti covekougodnika (Ps.52,6).
127. Pocetnike i one koji su malo napredovali u vrlinama i u duhovnom znanju,
tastina obicno nadima zbog glasa, tj. sto pevaju lepse od drugih, ili zbog suvog tela, ili
zbog lepote tela, ili zbog bogatih i blagorodnih roditelja, ili zbog toga sto su prezreli vojnu
sluzbu i pocasti. Drugoga ona ubedjuje da bi, da je ostao u svetu, lako stekao i pocast i
bogatstvo, premda ih nikada ne bi mogao postici. Ona ga, na taj nacin, nadima
prinosenjem na zrtvu neizvesnih nada, nagovarajuci ga da se prevaznosi zbog ostavljanja
onoga sto nikada nije imao.
128. Na nekoga ona popusta zelju za svestenstvom ili djakonstvom, predstavljajuci
mu u mislima da bi on sa svetoscu i strogoscu ispunjavao svoje delo, te bi i drugim
svestenicima bio primer svetosti, a mnogima koristan svojim ponasanjem i izrecenim
poukama. Ponekad i onoga ko zivi u pustinji, ili samuje u keliji, ono navodi da u umu
svome masta kako obilazi domove raznih lica i manastire i dejstvom svojih uobrazenih
ubedjenja mnoge obraca na put ispravnog zivota. I bedna dusa biva vodjena tamo-amo
takvom sujetom, mastajuci kao u dubokom snu. I zanesena sladoscu tih pomisli i
ispunjena takvim mastanjima, ona najvecim delom nije u stanju da primeti niti svoja
dela, niti prisustvo bratije koji su stvarno prisutni. Naprotiv, ona je sladosno pogruzena u
ono sto masta u budnom stanju, lutajuci svojim pomislima.
129. Secam se kako je, dok sam ziveo u Skitskoj pustinji, jedan starac prisao keliji
jednog brata radi posete i zacuo kako se unutra nesto govori. On se zaustavio, zeleci da
sazna sta on cita iz Svetog Pisma ili sta izgovara napamet, kao sto je bio obicaj da se cini
za rukodeljem. Prignuvsi uho blize, blagocastivi slusalac je cuo da brat daje pouku
narodu kao da je u Crkvi. To je znacilo da je on, prevaren duhom sujete, sebe zamisljao
jerejem i vrsio svoje zamisljeno delo. Pocekavsi jos malo, starac je cuo kako je brat
zavrsio svoju pouku. Zatim je zamenio duznost i vec bio u cinu djakona, zapocevsi da
vozglasava: "Oglaseni izidjite". Starac je pokucao na vrata. Izasavsi, brat ga je susreo sa
uobicajenim postovanjem. Uvodeci ga unutra, on je upitao da li je davno dosao,
pretvarajuci se da je zabrinut sto je, mozda, dugo morao da stoji napolju i da mozda
pretrpi nesto neprijatno. U stvari, njega je izoblicavala savest zbog mastanja i zbog onog
sto je cinio pokretan njima. Starac je umiljato odgovorio: "Stigao sam u trenutku kada si
vozglasavao: "Oglaseni izidjite".
130. Ovaj primer sam naveo kako bismo, imajuci pred ocima potpuno izobrazenje
sile i poretka napada strasti na bednu dusu, bolje pazili na sebe, i kako bismo lakse
izbegli zamke i klopke neprijatelja. Tako postupaju i egipatski oci. Ne kolebajuci se
uopste, oni sve slicno iznose na videlo i svojim pricama o drugima i o sebi raskrivaju i
obnazuju pred mladim monasima borbe sa svim strastima, i sa onima koje vec trpe
mladi, i sa onima koje im tek predstoje. Kroz takvo iznosenje iskusenja od svih strasti,
35
pocetnici koji gore duhom spoznaju tajne svojih trenutnih borbi. Videci ih kao u ogledalu,
oni shvataju uzroke strasti koje se bore sa njima, kao i sredstva protiv njih. Oni, isto
tako, unapred saznaju i za borbe koje im tek predstoje, pripremajuci se da se zastite od
njih, da stupaju u borbu protiv njih i da se sukobljavaju sa njima. Najiskusniji lekari
imaju obicaj ne samo da lece sadasnje bolesti, nego i da se, po svom prozorljivom
iskustvu, suprotstavljaju buducim, unapred ih otklanjajuci poukama ili celebnim
napicima. Tako i ovi najistinskiji lekari dusa svojim duhovnim poukama, kao nekim
protivotrovom, unapred ubijaju bolesti srca koje bi mogle iznici. Oni ne daju da one niknu
u dusama mladih inoka, otkrivajuci im i uzroke napada strasti, i celebna sredstva protiv
njih.
131. Zeleci da se po zakonu podvizava istinskim duhovnim podvigom, Hristov
vojnik treba na svaki nacin da se stara da pobedi ovu raznoobraznu i mnogoliku zver.
Najpre, mi mozemo izbeci sam susret sa ovom slozenom nepotrebnoscu koja je sa svih
strana spremna da istrci protiv nas. Da bismo to postigli ne treba da, zadrzavajuci u misli
Davidovu izreku: Gospod rasipa kosti covekougodnika (Ps.52,4), sebi zabranimo da bilo
sta cinimo ili poduzimamo sa tastom namerom da steknemo sujetnu slavu. Zatim, ono
sto je ucinjeno sa dobrim pocetkom treba da sacuvamo sa slicnom - dobrom paznjom,
kako se ne bi potkrala bolest sujete i opustosila plodove svih nasih trudova. Osim toga,
ono sto bratija nije prihvatila kao opsti obicaj, i sto ne cine svi, svim nastojanjima treba
da odbacujemo kao hvalisavo delo. Na sve nacine treba izbegavati i ono sto nas moze
uciniti istaknutim medju drugima i sto nam, zbog toga sto je samo nama svojstveno,
moze doneti slavu kod ljudi. Tim samoisticanjem se prvenstveno i obelodanjuje da smo
oboleli od smrtonosne zaraze tastine, premda smo mogli da je izbegnemo da smo u
mislima drzali opomenu da cemo ne samo sasvim izgubiti plodove trudova koje
preduzimamo sa tastom namerom, vec postati i krivci za veliki prestup. Jer, kao kradljivci
svetinje mi cemo morati da ponesemo vecne muke. Zalosteci Boga, mi smo pozeleli da
delo cinimo radi ljudi, a ne radi Njega, kao sto smo bili duzni. Time smo mi ljude
pretpostavili Bogu, i slavu sveta - slavi Bozijoj. U tome ce nas tada i izobliciti Bog koji zna
ono sto je sakriveno.
z) BORBA SA DUHOM GORDOSTI (XII knjiga pravila)
132. Osma i poslednja borba predstoji nam sa duhom gordosti. Iako se po poretku
opisivanja borbe sa strastima smatra poslednjom, ona je po pocetku i vremenu zapravo
prva. Ovo je najsvirepija i najneukrotivija zver, koja osobito napada savrsene. Ona ih sa
ljutim ujedom prozdire u trenutku kada oni gotovo dostizu sam vrh vrline.
133. Postoje dva oblika gordosti: prvi je onaj koji, kao sto smo rekli, napada
muzeve visokog duhovnog zivota, a drugi obuzima pocetnike i plotske [ljude]. I premda
oba oblika gordosti podize pogubno uznosenje kako pred Bogom, tako i pred ljudima,
ipak se prvi upravno odnosi na Boga, a drugi - na ljude. Nacelo drugog i sredstva protiv
njega mi cemo istraziti, ako Bog da, u poslednjim poglavljima ove knjige, a sada bismo
unekoliko razmotrili prvi, kojim se, kao sto smo rekli, iskusavaju prvenstveno savrseni.
134. Zla gordost je strast koja unistava sve vrline, i obnazuje i lisava coveka svake
pravednosti i svetosti. Kao neka sveobuhvatna zaraza, ona se ne zadovoljava
raslabljenoscu samo jednog uda, ili jednog dela, nego celo telo ranjava smrtonosnim
rastrojstvom. Ona i one koji vec stoje na vrhuncu vrline pokusava da obori krajnje teskim
padom i upropasti. Svaka druga strast se zadovoljava svojim granicama i svojim ciljem. I
premda remeti i druge, ona je usmerena uglavnom protiv jedne vrline, te prvenstveno
nju pritiska i na nju napada. Tako stomakougadjanje, tj. strast prema prejedanju i
sladokusnosti upropascuje uzdrzanje, pohota oskrnavljuje cistotu, gnev progoni trpljenje.
Ponekad onaj ko pati od neke strasti nije sasvim tudj ostalim vrlinama. Gubitkom jedne
vrline, koju je savladala revnosno naoruzana strast koja joj je suprotna, covek moze
donekle zadrzati ostale. Medjutim, kada ovlada bednom dusom i zauzme najvisu tvrdjavu
vrlina (smirenje), gordost kao neki najsvirepiji tiranin rusi i razara do temelja ceo njen
grad. Izravnavsi nekada visoke stene svetosti i pomesavsi ih sa zemljom poroka, ona vise
36
ne dopusta da ni jedan znak slobode u porobljenoj dusi bude sacuvan. Sto je bogatija
dusa koju porobi, to je tezi jaram ropstva kome je podvrgava, najsurovijim grabezom je
obnazivsi od svega imanja vrlina.
135. Ako zelis da tacnije saznas meru sile tog najsurovijeg tiranina, priseti se da je
kao andjeo, koga su zbog prekomernog sjaja i lepote nazivali jutarnjom zvezdom
(luciferom), zbacen sa neba upravo zbog te strasti. Ranjen strelom gordosti, on je iz
najviseg cina blazenih andjela pao u preispodnju. Takav bestelesni andjeo, ukrasen tako
znacajnim preimucstvima, za jedno uznosenje srca bese zbacen sa neba na zemlju.
Koliko tek mi, koji smo obuceni u smrtno telo, treba da sa svakom budnoscu izbegavamo
gordost. To samo pokazuje velicinu pogubnog pada. Kako, pak, treba da izbegavamo
najstetniju zarazu ovom strascu, naucicemo se ako ispitamo nacelo i uzroke navedenog
pada. Jer, nemoc se ne moze izleciti, niti se moze odrediti lek protiv ma koje bolesti,
ukoliko se najpre pazljivim istrazivanjem ne ispitaju njihova nacela i uzroci. Odeven
Bozanstvenom svetloscu i sijajuci vise od drugih visnjih sila po stedrosti Stvoritelja, ovaj
(arhandjeo) je umislio da sjaj premudrosti i lepotu vrline, kojima je bio ukrasen po
blagodati Tvorca, poseduje po svojim prirodnim silama, a ne po darezljivosti Bozijoj.
Naduvsi se zbog toga, on je poceo da sebe smatra ravnim Bogu. Pomislio je da ni u cemu
nema nuzde, slicno Bogu, i da radi prebivanja u takvoj cistoti nema potrebe za
Bozanstvenom pomoci. Tako se on potpuno pouzdao u silu svog slobodnog proizvoljenja,
verujuci da ce mu njime biti dostavljeno u izobilju sve sto je potrebno za potpuno
savrsenstvo u vrlini i za neprekidnost najviseg blazenstva. Ova jedna pomisao postala je
za njega prvi uzrok pogubnog pada. Smatrajuci da nema potrebe za Bogom, on je bio i
ostavljen od Boga, te je odmah postao nepostojan i kolebiv. Tako je odmah osetio i
nemoc svoje sopstvene prirode i izgubio blazenstvo kojim se, po daru Bozijem,
nasladjivao. On je, naime, zavoleo pogubne reci, kojima se velicao i govorio: Uzici cu na
nebo (Is.14,13), i jezik lazljiv, kojim je, obmanjujuci sebe, govorio: I izjednacicu se sa
Visnjim. Njima je zatim obmanuo Adama i Evu, nagovarajuci ih: Bicete kao bogovi. Stoga
je i cuo presudu: Toga radi Bog ce te poraziti do kraja: iscupace te i preseliti iz tvoga
naselja. i koren tvoj iz zemlje zivih. Videce pravednici i pobojace se, i podsmevace mu
se, govoreci: Gle coveka koji nije imao Boga za pomocnika, nego se uzdao u velicinu
bogatstva svoga. On napredova u sujeti svojoj' (Ps.51,6-9). Poslednje reci ("gle coveka")
veoma pravedno mogu da se primene i na one koji se nadaju da postignu najvisa blaga
bez Bozije zastite i pomoci.
136. Eto uzroka prvog pada i nacela glavne strasti. Ona se, zatim, preko onoga ko
je njome prvi bio ranjen, prokrala u prvostvorenog i proizvela sve mnostvo strasti. I
prvostvoreni je poverovao da jedino silom svog slobodnog proizvoljenja i svojim
trudovima moze da dostigne slavu Bozanstva. Time je on izgubio i onu silu kojuje dobio
po blagosti Tvorca.
137. Takvim primerima i svedocanstvima Svetog Pisma najjasnije se dokazuje da je
strast gordosti po nastanku prva i da je izvor svih grehova i prestupa, iako je po
redosledu borbe poslednja. Ona ne unistava samo jednu, sebi suprotnu vrlinu, kao ostale
strasti, tj. smirenje, vec ujedno pogubljuje sve vrline. I ona ne iskusava neke osrednje i
nistavne, nego narocito one koji stoje na visini savrsenstva. Jer, tako o tome duhu govori
prorok: Hrana mu je izabrana (Av.1,16). Blazeni David je sa velikom paznjom cuvao
skrivnice svoga srca. To pokazuje smelost sa kojom je Onome od koga nisu bile sakrivene
tajne njegove savesti, uzvikivao: Gospode, ne nadima se srce moje, niti se uznose oci
moje, niti idem na veliko, ni na ono sto je vise od mene (Ps.130,1), i jos: Ne zivi u domu
mome onaj ko se drzi gordosti (Ps.100,7). Pa ipak, znajuci koliko je cak i savrsenima
tesko da se sacuvaju od svakog pokreta ove strasti, on se nije uzdao samo u svoj trud,
vec je u molitvi izmoljavao pomoc od Gospoda. On je iskao da izbegne rane od strela
ovoga neprijatelja, govoreci: Ne daj da stane na mene noga ohola (Ps.35,12), (tj. "Ne
daj mi, Gospode, da ucinim kakav korak po nagovoru gordosti"). On se, naime, bojao i
strasio da ne bude podvrgnut onome sto se govori za gorde: Bog se protivi gordima
(Jak.4,6), i jos: Necist je pred Gospodom ko je god ponosita srca (Pric.16,5).
138. Koliko je samo veliko zlo gordost. Njoj ne mogu da se suprotstave ni andjeli ni
druge protivne sila, vec mora da se usprotivi sam Bog. Treba primetiti da apostol nije
37
rekao da oni koji su sputani ostalim strastima imaju Boga za protivnika. On nije rekao:
"Bog se protivi stomakougodnicima, bludnicima, gnevljivcima, ili srebroljupcima", nego
jedino - gordima. Jer, te strasti su okrenute ili samo protiv onih koji grese, ili protiv
njihovih saucesnika, tj. drugih ljudi, a gordost je narocito usmerena protiv Boga. Zbog
toga ga i ima za protivnika.
139. Mreze ovog najnepotrebnijeg duha mozemo da izbegnemo ukoliko o svakoj
vrlini u kojoj smo napredovali budemo govorili: Ali ne ja, nego blagodat Bozija koja je sa
mnom, i: Blagodacu Bozijom jesam, sto jesam (1.Kor.15,10), i: Jer Bog je Onaj koji cini
u vama i da hocete i da tvorite po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,13). I sam Savrsitelj
naseg spasenja govori: Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez
mene ne mozete ciniti nista (Jn.15,5), a i Psalmopojac peva: Ako Gospod ne sazida dom,
uzalud se muce koji ga grade; ako Gospod ne sacuva grad, uzalud ne spava strazar (Ps.
126,1). Jer, volja onih koji zele i koji se trude i koji su obuceni u telo koje se bori protiv
duha nije dovoljna da bi se, bez narocitog pokrova Bozanstvenog milosrdja, postigla
savrsena cistota i neporocnost, niti da se zadobije ono sto se tako silno zeli i ka cemu se
stremi. Jer, svaki dar dobri i svaki poklon savrseni odozgo je, silazi od Oca svetlosti
(Jak.1,17). Sta li imas sto nisi primio? A ako si primio, sto se hvalis kao da nisi primio
(1.Kor.4,7).
140. Ja ovo govorim ne zbog toga sto bih, ponizavajuci covekov trud, nekoga hteo
da odvojim od brizljivog i napornog truda. Naprotiv, ja odlucno tvrdim (i to ne na osnovu
sopstvenog misljenja, nego na osnovu misljenja staraca) da se bez njih nikako ne moze
zadobiti savrsenstvo. Medjutim, ono ne moze biti dovedeno do odgovarajuceg stepena
samo na osnovu njih, tj. bez blagodati Bozije. Prema tome, kao sto kazemo da ga samo
covekovi trudovi bez pomoci Bozije ne mogu postici, tako tvrdimo da se blagodat Bozija
daje samo onima koji se trude u znoju lica, ili, govoreci recima apostola - samo onima
koji hoce i koji se trude. U 88. Psalmu se u ime Bozije kaze: Poslah pomoc junaku,
uzvisih izabranoga svoga iz naroda (st.20). Mi po reci Gospodnjoj govorimo da svako ko
iste prima, da se svakome ko kuca otvara i da svako ko trazi nalazi. Medjutim, trazenje,
iskanje i kucanje sami po sebi nisu dovoljni bez milosrdja Bozijeg koje daruje ono sto
istemo, koje otvora ono u sta kucamo, i koje daje da nadjemo ono sto trazimo. Ono je
spremno da nam sve to daruje, cim mu mi pruzimo priliku i prinesemo svoju dobru volju.
Jer, ono mnogo vise nego mi sami zeli i ocekuje nase savrsenstvo i spasenje. I blazeni
David je duboko postao svestan nemoci da postigne uspeh u svome delanju i trudu samo
sopstvenim naporima. Stoga je dvostrukom molitvom iskao da se udostoji da Gospod
sam ispravi njegova dela, govoreci: I delo ruku nasih dovrsi nam, i dela ruku nasih dovrsi
(Ps.89,17), i opet: Utvrdi Boze ono sto si ucinio medju nama (Ps.67,29).
141. Prema tome, mi treba da stremimo savrsenstvu, revnujuci u postovima,
bdenjima, molitvama i skrusenosti srca i tela kako ne bismo, nadimajuci se gordoscu, sve
ucinili uzaludnim. Mi treba da verujemo da sopstvenim naporima i trudovima, tj. bez
pomoci blagodati Bozije, ne mozemo postici ne samo savrsenstvo, nego ni ono u cemu se
upraznjavamo radi njegovog postizanja, tj. podvige i razna duhovna delanja.
142. Mi uvek treba da uznosimo blagodarnost Bogu ne samo stoga sto nas je
stvorio razumnima i obdario sposobnoscu slobodnog proizvoljenja, sto nam je poklonio
blagodat krstenja i kao pomoc pruzio poznavanje zakona, nego i stoga sto nas svojim
svakodnevnim promisljanjem oslobadja od neprijateljskih napada, sto nam pomaze da
savladamo plotske strasti, sto nas bez naseg znanja pokriva od opasnosti, sto nas stiti od
padanja u greh, sto nam pomaze, sto nas prosvecuje u poznanju i razumevanju zahteva
Njegovog zakona, sto tajno u nama pobudjuje skrusenost zbog nerada i grehova nasih,
sto nas spasonosno ispravlja, sto nas udostojava narocite posete i sto nas ponekad i
protiv nase volje privlaci spasenju. Najzad, on samo nase slobodno proizvoljenje, koje je
vise naklonjeno strastima, usmerava ka boljem dusekorisnom delanju, i obraca ga na put
vrline, posecujuci ga svojim dejstvima.
143. Eto u cemu se zapravo sastoji smirenje pred Bogom, eto u cemu se sastoji
vera najdrevnijih otaca, koja cak do sada prebiva cista i kod njihovih prejemnika. O toj
njihovoj veri daju nesumnjivo svedocanstvo apostolske sile, koje su projavljene ne samo
medju nama, nego i medju nevernima i malovernima.
38
144. Joasaf, car Judejski najpre bese pohvalnog zivota. Medjutim, pogordivsi se, on
je bio predan bescasnim i necistim strastima, po apostolovoj reci: Predade ih Bog u
pokvaren um, da cine sto je neprilicno (Rim.1,26-28). Takav je zakon pravde Bozije. Onaj
ko se nepokajano nadima gordim prevaznosenjem srca, predaje se na posramljenje
najgnusnijoj plotskoj sramoti kako bi, ponizen, osetio da je oskrnavljen zbog toga sto
ranije nije hteo da bude svestan najdublje i najvaznije necistote od gordog
prevaznosenja, te da bi, spoznavsi [nesrecu], porevnovao da se ocisti i od drugih strasti.
145. Prema tome, ocigledno je da niko ne moze da postigne krajnji stepen
savrsenstva i cistote bez istinskog smirenja. Njega svako treba da javno svedoceci pred
bratijom, a takodje i pred Bogom u skrivnicama svoga srca, te da veruje da bez Njegove
zastite i pomoci, koji ga posecuju svakog trena, nikako ne moze da postigne savrsenstvo
koje zeli i prema kome sa naporom stremi.
146. Dosada smo, koliko je dozvoljavala oskudnost naseg dara, uz Boziju pomoc
dovoljno rekli o duhovnoj gordosti koja, kao sto je receno, iskusava savrsene. Taj oblik
gordosti nije mnogima poznat, i ne ispituju ga mnogi, buduci da su malobrojni oni koji se
staraju da steknu savrsenu cistotu srca. Malobrojni dostizu do takvih borbi. Gordost se
obicno bori samo sa onima koji se, pobedivsi sve druge strasti, nalaze gotovo na samom
vrhuncu vrline. Posto nije mogao da ih savlada navodeci ih na plotski grehopad,
najlukaviji nas neprijatelj pokusava da ih uprlja i pogubi duhovnim padom. On namerava
da ih kroz njega lisi svih predjasnjih plodova, stecenih velikim trudom. Uostalom nas, koji
smo sputani plotskim strastima, on ni najmanje ne iskusavanja na taj nacin, vec nas
spotice grubom, plotskom nadmenoscu. Zbog toga smatram neophodnim da, po nasem
obecanju, nesto kazem o opasnosti koja prvenstveno preti nama, ljudima nase mere, i
narocito dusama mladih i pocetnih monaha.
147. Ako posle rdjavog i nedovoljno revnosno postavljenog pocetka odricanja od
sveta ostane u dusi monaha, plotska gordost mu nece dopustiti da od ranije svetske
gordosti sidje do istinskog Hristovog smirenja. Ona ce ga najpre ciniti nepokornim i
tvrdoglavim, ne dozvoljavajuci mu da bude krotak i ljubazan. Ona mu nece dozvoliti da
ide u korak sa svom bratijom, da zivi kao i ostali i da izbegava samoisticanje. Ona mu
narocito nece dopustiti da se, po zapovesti Boga i Spasa nasega, obnazi od svakog
zemaljskog sticanja. Odricanje od sveta nije nista drugo do ispoljavanje umrtvljenosti
prema svemu i krst. Ono se istinski moze zapoceti i izgraditi samo na temelju svesti o
duhovnoj umrlosti za sva dela ovoga sveta, i na veri da i telesno treba da umiremo svaki
dan. Ona, nasuprot tome, coveka uci da ga ocekuje dugovecan zivot, predstavljajuci mu
unapred razne dugotrajne bolesti. Kolebajuci ga stidom i smucenjem zbog mogucnosti da
ostane bez icega i da se izdrzava iz tudjih, a ne iz svojih izvora, ona mu savetuje da je
mnogo bolje da hranu i odecu obezbedjuje od svojih, a ne tudjih sredstava. Kao potvrdu,
ona navodi izreku: Blazenije je davati nego primati (Dap.20,35). Medjutim, oni koji su
odebljali i ohladneli srcem nikada nece moci da razumeju smisao sa kojim je ona recena.
148. Prema tome, monah koji nije dobro zapoceo svoje podvizavanje nikada nece
moci da primi istinski prosto Hristovo smirenje. On nece prestati da se hvali ili znatnoscu
porekla, ili da se nadima ranijim svetovnim cinom (koji je napustio samo telom, a ne i
srcem), ili da se uznosi novcem (koji je zadrzao kod sebe na svoju pogibao, buduci da
zbog njega ne moze niti spokojno da nosi breme manastirskog poretka, niti da se potcini
poukama ma kog starca). Onaj kime je ovladala gordost smatra ponizavajucim da drzi
ma kakvo pravilo potcinjavanja ili poslusanja. On cak nerado slusa i opste ucenje o
savrsenstvu duhovnog zivota. Ponekad se on i u potpunosti odvraca od njega, narocito
kada ga izoblici savest ili kada primi podozrenje da je namerno usmereno protiv njega. U
tom slucaju se njegovo srce jos vise ogorcuje i raspaljuje gnevom. Posle toga se kod
njega javlja glasan govor, gruba rec, tvrdoglav odgovor sa gorcinom, gord i brzi hod,
nezadrziv govor. Tako se desava da mu duhovni razgovor ne donosi nikakvu korist.
Naprotiv, za njega on postaje stetan, postajuci povod za veci greh.
149. Slusao sam kako je jedan ava prekorio mladog monaha: "Zasto si ostavio
smirenje, koje si projavljivao neko vreme po odricanju od sveta, i poceo da se nadimas
djavolskom gordoscu". Sa krajnjom oholoscu on mu je odgovorio: "Zar sam ja neko
vreme smirivao sebe da bih zauvek bio potcinjen". Pri tako neobuzdanom i uvredljivom
39
odgovoru, starac se zaprepastio od iznenadjenja. Njemu se prekinuo govor. On kao da je
cuo reci od samog drevnog lucifera, a ne od coveka. On nije mogao da izusti ni jednu rec
iz usta svojih protiv takve drskosti, nego je samo iz srca ispustao uzdahe i stenjanja.
Cuteci, on je u umu ponavljao ono sto je receno o Spasitelju nasem: Buduci u oblicju
Bozijem... unizio je sebe i bio poslusan i to ne na neko vreme (kao sto govori obuzeti
djavolskim duhom nadmenosti), nego cak do smrti (Fil.2,6-8).
150. Plotska gordost se projavljuje u sledecim delima: njen govor prati bucnost,
njeno cutanje - dosada, njenu veselost - gromki smeh, njenu tugu - besmislena
potistenost, njeno odgovaranje -zajedljivost, njenu rec - lakomislenost. Njene reci kao da
se izgovaraju bez ikakvog ucesca srca. Ona ne poznaje trpljenje, i ostaje tudja ljubavi,
smela u nanosenju zalosti, malodusna u njihovom podnosenju, tesko pokretna na
poslusanje ukoliko mu ne prethodi njena sopstvena zelja i volja, nepokorna savetima,
nesposobna za odricanje od svoje volje i za potcinjavanje drugima, uporna pri svome
resenju, nesaglasna da popusti drugome. Postavsi nesposobna da prima spasonosne
savete, ona vise veruje svome misljenju, nego rasudjivanju staraca.
151. Spustivsi se dole po takvim stepenima onaj kime je jednom ovladala gordost
sa uzasom se vec odvraca od strogog opsteziteljnog poretka. Smatrajuci da se sporo
krece na putu savrsenstva zbog opstenja sa bratijom, te da neznatno uspeva u sticanju
trpljenja i smirenja usled krivice drugih i prepreka sa njihove strane, njemu dolazi zelja
da zivi u usamljenoj keliji ili cak da osnuje vlastiti manastir sa ciljem privlacenja mnogih
ka strogom zivotu. I on se zuri da sabere pristalice svog ucenja i pouka, od neuspelog
ucenika postajuci najneuspeliji ucitelj.
152. Prema tome, ako hocemo da se nasa gradjevina (zdanje) podigne do samoga
vrha i da bude ugodna Bogu, postarajmo se da joj postavimo temelj po tacnom
jevandjelskom ucenju, a ne po nasoj samougodljivoj volji. Po njemu, takav temelj ne
moze biti nista drugo osim straha Bozijeg i smirenja, koje se radja od krotosti i
prostosrdacnosti. Smirenje se ne moze steci bez odricanja od svega. Bez odricanja se
necemo moci utvrditi ni u dobrom poslusanju, ni u tvrdom trpljenju, ni u nepomutljivoj
krotosti, ni u savrsenoj ljubavi. Bez svih njih, pak, nase srce nikako ne moze postati
staniste Duha Svetoga. O tome Gospod govori kroz proroka: Na koga cu pogledati, ako
ne na krotkog i skrusenog srcem, koji drhti od reci mojih (Ps.66,2).
153. Zbog toga vojnik Hristov, koji se zakonito se podvizava duhovnim podvigom i
koji zeli da bude uvencan vencem od Gospoda, treba na svaki nacin da se pobrine da
istrebi i ovog najljuceg zvera kao pogubitelja svih vrlina. On treba da je ubedjen da se
nece osloboditi od strasti sve dok on bude u njegovom srcu. Naprotiv, cak ce i ono nesto
vrlina koje bude stekao propasti od njegovog otrova. Jer, u nasoj dusi nikako ne moze biti
podignuta gradjevina vrlina ukoliko najpre u nasem srcu ne budu postavljeni temelji
istinskog smirenja. Naime, jedino smirenje, kao najtvrdje slozeno, moze da izdrzi zdanje
savrsenstva i ljubavi koje se dize do vrha. Radi toga je, najpre, potrebno da pred nasom
bratijom sa iskrenim raspolozenjem projavljujemo istinsko smirenje, ne dozvoljavajuci
sebi da ih bilo cime ozalostimo, ili rastuzimo. Mi to necemo nikako biti u stanju da
ispunimo ukoliko u nama ne bude duboko ukorenjeno istinsko odricanje od svega zbog
ljubavi prema Hristu. To odricanje se sastoji u potpunom lisavanju od ma kakvog
sticanja. Osim toga, potrebno je da u prostoti srca i bez ikakvog pritvorstva primimo
jaram poslusanja i potcinjavanja tako da, osim zapovesti ave, u nama niposto ne zivi
nikakva druga volja. To ce moci da ispuni samo onoj ko je sebe umrtvio za ovaj svet, i ko
se smatra nerazumnim i glupim, bez ikakvog razmisljanja izvrsavajuci sve sto zapovede
starci, sa verom da je sve sveto i objavljeno samim Bogom.
154. Ako se budemo drzali u takvom raspolozenju, bez ikakve sumnje cemo steci
nepomuceno i neizmenjivo stanje smirenja. Njime cemo se smatrati najmanjim od svih i
trpeljivo podnositi sve sto nam se desava, bilo da se radi o klevetama, skorbima ili
stetama. I to cemo primati kao da se na nas nalaze od strane nasih staresina (kao
poslusanje ili ispitivanje). I ne samo da cemo to sa lakocom podnositi, nego cemo sve
smatrati neznatnim i nistavnim, postojano se secajuci i osecajuci stradanja Gospoda
nasega i svih svetih. Jer, tada ce nam se klevete koje nam se pricinjavaju izgledati utoliko
lakse, ukoliko smo dalje od njihovih velikih dela i veoma plodnog zivota. Odusevljenje
40
prema trpljenju, koje odatle proizilazi, bice jos silnije ukoliko budemo pomisljali da cemo
se ubrzo i mi preseliti iz ovoga sveta i da cemo po brzom zavrsetku nasega zivota odmah
postati saucesnici njihovog blazenstva i slave. Takva pomisao je pogubna ne samo za
gordost, nego i za sve strasti. Posle toga sledi da vrlo strogo odrzavamo takvo smirenje i
pred Bogom. To cemo i postici ukoliko se budemo drzali ubedjenja da sami od sebe, bez
Njegove pomoci i blagodati, ne mozemo uciniti nista sto bi doprinelo savrsenstvu vrline, i
ukoliko budemo iskreno verovali da je i ono sto smo uspeli da razumemo - dar Boziji.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN
PREGLED DUHOVNE BORBE
VI
BORBA SA POMISLIMA I PREKO NjIH SA ZLIM DUHOVIMA,
KOJA PRATI SVE DRUGE BORBE I SVE IH NADZIVLjUJE
155. Pitanje. I pored svog staranja ne vidim nikakvog uspeha u utvrdjivanju
paznje. Um nikako ne moze da se sacuva od lutanja. Cak i kad osetis da se srce
saosecajno ustremljuje ka odredjenom sagledavanju, um se neprimetno spusta i sa
velikom brzinom upada u svoja uobicajena skitanja. Tako nebrojeno mnogo puta svaki
dan um biva plenjen svojim lutanjima tamo-amo. Osim toga, njega hvata ocajanje da
nikada nece postici zeljeno ispravljanje nemoci. On stice misao da je naprezanje paznje
radi tog dela beskoristan trud, buduci da dusa svaku minutu brzim poletima stremi
rasejanosti. Strahom Bozijim privucena duhovnom sagledavanju, ona ipak, pre nego se
ucvrsti, opet trenutno iscezava iz vida. Ukoliko cak i preduhitris njenu nameru za
lutanjem i uhvatis je na samom pocetku, povukavsi je ka sagledavanju od koga je pocela
da odstupa, nameravajuci da je, kao nekim uzama, svezes sa najvecom napregnutoscu
paznje srca, ona ipak, za vreme samog truda nad njom, uspeva da isklizne iz unutrasnjeg
svetilista brze nego jegulja iz ruku ribolovca. Trudeci se na taj nacin svaki dan sa svim
usrdjem nad cuvanjem misli, i ne videci nikakvog uspeha, i nevoljno dolazis do zakljucka
da lutanja misli ne poticu od nas, nego od same prirode.
156. Nije bezopasno tako brzo izvoditi zakljucke, tj. pre nego sto se delo ispita
kako treba. Zbog svoje nemoci ili nesposobnosti da uspemo u necemu, ne treba da
smatramo da ni drugi ne mogu postici uspeh. To bi bilo isto kao kad bi neko, ne umejuci
da pliva i da se odrzava na vodi, zakljucio da nicije telo ne moze da se odrzava na vodi i
da, prema tome, niko ne moze da pliva. Posto njegovo telo zbog svoje tezine ne moze da
se odrzava na vodi, i posto su tela svih kao i njegovo, [on zakljucuje] da sama priroda
tela nije u stanju da pliva. Ma kako mu izgledao ispravan takav zakljucak, iskustvo ga ne
opravdava. Takav je i nas sud. Nas um po svojoj prirodi ne moze da bude prazan. Ukoliko
u sebi ne bude imao unapred brizljivo pripremljene predmete u kojima bi upraznjavao
svoja kretanja i kojima bi se postojano zanimao, on ce zbog svoje pokretnosti neizbezno
leteti tamo-amo, sve dok dugim upraznjavanjem i postojanom navikom (sto vi nazivate
uzaludnim trudom) iz opita ne sazna da u svome secanju treba da pripremi materijal oko
koga bi se okretao u svojim neumornim poletima, i da ce kroz neprekidno prebivanje u
trudu steci silu da odbija suprotne nagovore neprijatelja (kojima se ranije rasejavao),
nepokolebivo prebivajuci u stanju zeljenog (nepomucenog i unutrasnjeg pokoja). Prema
tome, nepostojanost nesredjenog lutanja pomisli ne treba pripisivati covekovoj prirodi, ili
Bogu, njenom Tvorcu. Jer, istinita je rec Pisma: Bog je coveka stvorio dobrim, a oni (tj.
41
ljudi) traze svakojake pomisli (Prop.7,30). Prema tome, kakvota pomisli zavisi od nas. I
Psalmopojac govori: Blago coveku kome si ti zastupnik: on je u svom srcu polozio da ide
gore (Ps.83,6). Vidite da je u nasoj vlasti da polazemo u srca svoja ili ushodjenje, tj.
pomisli koje dostizu do Boga, ili nishodjenje, tj. pomisli, koje nas spustaju dole, ka
zemaljskim i plotskim stvarima. Kad se pomisli ne bi nalazile u nasoj vlasti, Gospod ne bi
prekoreo fariseje: Zasto vi zlo mislite u srcima svojim (Mt.9,4). I preko proroka On ne bi
zapovedio: Udaljite zle pomisli vase od ociju mojih (Is.1,16), i: Dokle ce se u tebi
zadrzavati porocne misli. (Jer.4,14).
157. Istina je, doduse, da nas mnoge sujetne pomisli i protiv nase volje
uznemiravaju i gotovo bez naseg znanja zavaravaju. One u nas ulaze neprimetno i
lukavo. I mi ne samo da ne mozemo da ih sprecimo, nego ih i sa velikim trudom
primecujemo. Ipak, svako moze da ih prima, ili odbacuje ukoliko, uz Boziju pomoc, ulozi
staranje i trud. Njihovo nastajanje ne zavisi od nas, ali njihovo odbacivanje ili primanje
stoji u nasoj volji. Uostalom, i u samom razvijanju pomisli ne treba sve pripisivati
njihovom napadu, ili duhovima koji se staraju da ih poseju. Naprotiv, i od nas, ako ne
uvek a ono najvecim delom, zavisi da li cemo ispraviti kakvotu pomisli, i da li cemo se
postarati da u nasim srcima nicu duhovno-svete umesto plotsko-zemnih pomisli. Rdjave
pomisli se umanjuju i redje pojavljuju u onome ko se razumno i usrdno poucava u
Svetom Pismu, upraznjava u Psalmima i pevanju [crkvenih pesama], podvizava u postu i
bdenju, seca na buduce (tj. na Carstvo nebesko i geenu ognjenu), i na sva dela Bozija.
Naprotiv, zle pomisli se umnozavaju u onome ko se zanima svetovnim brigama i plotskim
delima, i upusta u sujetne i prazne besede.
158. Delatnost nasega uma se moze usporediti sa mlinskim zrvnjem koji se od
silovitog vodenog toka brzo okrece u krug. Pokretan vodom, on nikako ne moze da
prestane da se okrece. Medjutim, u vlasti mlinara stoji da li ce mleti psenicu, zitarice ili
kukolj. Tako ni nas um u sadasnjem zivotu ne moze biti prazan od toka pomisli, buduci
neprestano pokretan potocima utisaka koji se na njega ustremljuju sa svih strana.
Medjutim, od nase volje i odluke zavisi koje ce od njih da primi ili prihvati. Ukoliko se mi,
kao sto je receno, budemo postojano zanimali poucavanjem u Svetom Pismu, ukoliko
secanje budemo ispunjavali duhovnim predmetima i ukoliko budemo gajili zelju za
savrsenstvom i nadu za zadobijanje buduceg blazenstva, u nama ce nicati duhovne
pomisli, i nas um ce se kretati u neprestanim mislima o predmetima u koje smo se
udubili. Medjutim, ukoliko se mi, usled bezbriznosti i nerada, budemo zanimali
predmetima strasti i praznim besedama, ili svetovnim i sujetnim brigama, u nama ce se,
po njihovim rodovima, kao pleva radjati i pomisli i nasem srcu dostavljati veoma stetan
posao, po recima Spasitelja: Jer gde je blago dela vasih i vase paznje,
neophodno ce biti i srce vase (Mt.6,21).
159. Treba znati da postoje tri izvora nasih pomisli: Bog, djavo i mi sami. Bog nas
udostojava posete prosvecenjem Svetoga Duha, pobudjuje u nama ili revnost prema
vecem napredovanju, ili skrusenost zbog sporog napretka i popustanja lenjosti i
bezbriznosti, otkriva nam nebeske tajne, i nase namere obraca ka boljim delima. Tako je
Gospod nadahnuo Artakserksa da trazi knjigu dnevnika iz koje je saznao za dobra dela
Mardoheja, te odmah izmenio svoju raniju surovu odluku o unistavanju judejskoga
naroda (Est.6). Tako je i apostolima obecano: Jer necete vi govoriti, nego ce Duh Oca
vasega govoriti iz vas (Mt.10,20). Od djavola su pomisli koje pokusavaju da nas
spotaknu, pobudjujuci u nama strasno nasladjivanje, ili sa najlukavijom prepredenoscu
predstavljajuci zlo pod vidom dobra. Jer, on se pred nama pretvara u andjela svetlosti
(2.Kor.11,14). Tako je on metnuo u srce Judi Iskariotskome da izda Gospoda (Jn.13,2), i
Ananiji da slaze Duhu Svetome (Dap.5,3). Od nas samih radjaju se pomisli kada se
prirodno secamo onoga sto smo videli, slusali, ili cinili.
160. Taj trostruki uzrok nastanka pomisli treba uvek da imamo na umu i da prema
njemu prosudjujemo o pomislima koje nastaju u srcu. U skladu sa time treba i da se
odnosimo prema njima. U ovom smislu mi treba da podrazavamo iskusne menjace novca
koji tacno umeju da prepoznaju da li se radi o zlatu, da li je moneta od cistog zlata, ili od
bakra koji lici na zlato, da li na njoj carev lik, i da li je zakonito predstavljen, te da li
moneta ima zakonitu tezinu. Nesto slicno u duhovnom smislu mi treba da cinimo u
42
odnosu na pomisli. Prvo, treba svestrano da ispitamo da li je istinito ili ne ono sto je uslo
u nase srce. Naprimer, ako nam je predlozeno neko ucenje, mi treba da ispitamo da li je
ocisceno Bozanstvenim ognjem Svetoga Duha, ili pripada judejskom sujeverju, ili
proizlazi iz nadmene svetske filosofije i samo nosi masku blagocastivosti. Postupivsi tako,
mi cemo ispuniti apostolsku pouku: Ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove
jesu li od Boga (1.Jn.4,1), i bicemo izvan opasnosti da se udaljimo od istine. Oni, pak,
koji se nisu pobrinuli da ispune ovu predostroznost, podvrgavali su se bednom otpadanju
od vere. Slatkorecivi sablaznitelji su ih najpre privukli sebi nekim poboznim osecanjima i
umovanjima, saglasnim sa svetom verom, kao sa sjajem zlata. Zatim su ih naucili
mudrovanjima protivnim veri. Obmanuti prvobitnim izgledom, oni ih nisu podvrgnuli
svestranom ispitivanju. Primivsi na taj nacin lazni bakarni novac za zlatni, oni su upali u
jereticke zablude. Drugo, treba da brizljivo razmotrimo da li cujemo lazno tumacenje
Svetog Pisma. Jer, [moze se desiti] da ono, oponasajuci cisto zlato istinitog razumevanja
Bozanstvenih reci, pokusava da nas obmane izgledom dragocenog metala kako bismo ga
primili sa mesavinom bakra lazno pridavanog smisla. Tako je satana pokusao da iskusa
samog Spasitelja Hrista. Tako on i sve nas iskusava, premda ne bezuspesno kao kod
naseg Gospoda. Trece, na sve nacine treba da budemo oprezni kako neprijatelj, izvrcuci
dragocene pouke Svetoga Pisma lukavim tumacenjima, ne bi uspeo da nas navede na
nepravilnu primenu i upotrebu. Prikrivajuci obmanu pozivanjem na predanje koje
navodno potice od staraca on kao da nezakonito stavlja carski pecat na lazni novac. On u
tome uspeva kada nas prelescuje na neumorni trud koji je iznad nasih moci, na
prekomerna bdenja, na molitve bez ikakvog reda, na neumesno citanje. Zavodeci nas
navodnim dobrom, on nas privodi kraju koji je stetan po dusu. On nas nagovara da
cinimo nepotrebne posete da bi nas isterao iz usamljenosti i lisio blazenog bezmolvija. On
nam savetuje da preuzmemo na sebe brigu o poboznim bespomocnim zenama kako bi
nas uhvatio u zamku pogubnim brigama. On nas podstice da zelimo svestenicki cin pod
izgovorom nazidavanja mnogih i odvlaci od naseg smirenog zvanja. Svi takvi saveti,
prikriveni pokrovom milosrdja, poboznosti i viseg napretka, neiskusne odvode u obmanu.
Spolja oni lice na novac istinitog cara, premda su ih iskovali lazni duhovni kovaci, a ne
pravoslavni opitni oci. Njih su podmukli demoni iskovali na stetu i propast. Na njih se
savrseno moze primeniti izreka Propovednika: Postoje putevi koji coveku izgledaju pravi,
iako im kraj gleda u dno adovo (Pric.16,25). Poslednje (cetvrto) opazanje iskusnog
menjaca se odnosi na ispitivanje tezine [monete]. Mi cemo ga u nasem duhovnom
delanju ispuniti kada delo koje nam savetuje pomisao polozimo na tas savesti, te sa
svom strogoscu ispitamo da li ima stvarnu tezinu, tj. da li je tesko strahom Bozijim, da li
je sve u njemu po njegovom smislu i znacenju, ne cini li ga lakim spoljasnost i novina,
nije li mu tezinu umanjila sujeta i nije li ga unistila ljudska slava. Izvagavsi i ispitavsi ga
svedocanstvima apostola i proroka, mi smo duzni da ga prihvatimo kao saglasno sa
njima, ili da ga sa svom strogoscu odbacimo kao njima protivno i za nas pogubno.
161. Prema tome, treba neprestano da osmatramo sve skrivnice naseg srca, i da sa
budnom paznjom pratimo tragove onih koji ulaze kako se ne bi prokrao i neki misleni
zver, ili sam lav ili drakon te, potajno zapecativsi pogubne stope pri nasoj nepaznji, i
drugima prokrcio put u zavoje naseg srca. Obradjujuci na taj nacin svakoga casa i svake
minute zemlju naseg srca jevandjelskim plugom, tj. neprestanim secanjem na krst
Gospodnji, mi cemo moci da unistimo legla pogubnih zveri i jazbine otrovnih zmija, i da
ih izgnamo iz sebe.
162. Obraz savrsenog uma (koji ima vlast nad svojim pomislima) prekrasno je
predstavljen u licu jevandjelskog kapetana. Naravstvena sila koja ne dozvoljava da nas
sve pomisli obmanjuju, vec po svom rasudjivanju dobre prima, a suprotne bez ikakvog
napora progoni, u prici o njemu je opisana njegovim recima (koje, naravno treba shvatiti
u prenosnom znacenju): Jer i ja sam covek pod vlascu, i imam pod sobom vojnike, pa
recem jednome: idi, i ide: i drugome: dodji, i dodje; i slugi svome: ucini to, i ucini
(Mt.8,9). Kad bismo se hrabro borili protiv neurednih unutrasnjih pokreta i strasti, kad
bismo ih potcinili svojoj vlasti i svome rasudjivanju, kad bismo pohotu koja ustaje u nasoj
ploti ugasili, kad bismo neurednu gomilu pomisli drzali pod jarmom vlasti razuma, kad
bismo spasonosnim znamenjem krsta Gospodnjeg od granica naseg srca progonili gomile
zlih neprijateljskih sila, mi bismo mi bili uzvedeni u cin kapetana u duhovnom smislu.
43
Zbog takvih trijumfa i pobeda i mi cemo se podici na visinu njegovog dostojanstva i imati
zapovednicku vlast i silu. Pri njoj vec necemo biti privlaceni pomislima koje ne zeli mo,
nego samo onima kojima se duhovno nasladjujemo. Tada cemo dobiti mogucnost da
prebivamo u njima i da im se priljubljujemo. Zlim nagovaranjima cemo, pak, sa vlascu
zapovedati: "Odlazite", i odlazice. Tako cemo i dobre pomisli prizivati: "Dodjite" i one ce
dolaziti. I sluzi nasem - telu cemo pokazivati sta mu je potrebno za celomudrenost i
uzdrzanje, i on ce, izjavljujuci potpunu pokornost, bez ikakvog protivljenja sve ispuniti,
ne izazivajuci vise porocne zelje protivne duhu.
163. Ali, kako to postici? To ce doci samo od sebe ukoliko se tesno sjedinimo sa
Bogom. Tada ce vec On dejstvovati u nama. U to nas uverava apostol, govoreci: Jer
oruzje naseg vojevanja nije telesno nego silno Bogom za rusenje utvrdjenja, obarajuci
pomisli (2.Kor.10,4). Ma sta mi preduzimali u cilju savladjivanja pomisli, necemo imati
uspeha, sve dok ne pocne da deluje sam Bog posle sjedinjenja sa nama. Tada ce i nasa
nemocna sredstva postati silna i svepobedna, razarajuci neprijateljske tvrdjave i
porazavajuci i izgoneci sve pomisli. I ispunice se na nama prorocka rec: Nemocni neka
govori: "Mogu ja" (imam snage), i krotak neka bude hrabar (Joilj 3,10-11), i ono sto o
sebi govori sveti Pavle: Jer kad sam slab onda sam silan (2.Kor.12,10). Jer, tada ce se
sila Bozija projaviti u nemoci nasoj (2.Kor.12,9). Prema tome, svim htenjem srca treba
da se ustremimo ka sjedinjenju sa Gospodom da bi se i u nama izvrsilo ono sto je ispitao
blazeni David; Dusa se moja prilepila za tebe. I primi me desnica tvoja (Ps.62,8). I svako
od nas ce poceti da peva zajedno sa njim: A meni je dobro biti blizu Boga (Ps.72,28).
Naravno, to zahteva postojani napor i trud. Ali, bez njih nema uspeha ni u kakvom delu.
Tim vise ga bez njih ne treba ocekivati u tako vaznom delu. Savrsenstvo nijedne vrline se
ne moze postici bez truda, i mir pomisli niko ne moze postici bez krajnjeg srdacnog
napora. Na to se upravno odnosi rec Gospodnja: Carstvo nebesko sa naporom se osvaja,
i podviznici ga zadobijaju (Mt.11,12). Da bi duh nas dostigao u coveka savrsena, u meru
rasta punote Hristove (Ef.4,13), i postao jedan duh sa Gospodom (1.Kor.6,17),
neophodno je da sa velikim naporom uvek bdi i da bude neumoran u revnosti. Dosavsi
dotle, on vec sa apostolom moze svecano da likuje: Sve mogu u Hristu koji mi daje moc
(Fil.4,13).
164. Stoga sva nasa paznja treba uvek da bude usmerena na brzo vracanje pomisli
od njihovog lutanja i kruzenja ka secanju na Boga. Onaj ko hoce tacno da podigne i
sagradi krov u obliku kupole, vrpcom iz centra postojano pravi krug, postizuci na taj
nacin svuda podjednaku okruglinu. Ko, pak, pokusa da bez ove pomoci zavrsi delo nece
moci nepogresivo da ostvari pravilnu okruglost, cak i ako poseduje veliku vestinu, buduci
da jedinim pogledom nece moci odrediti koliko je odstupio od kruznice. Isto tako ni nas
duh, ukoliko u sebi, kao neki nepokretan centar, ne utvrdi ljubece secanje na Boga, kako
bi, njime obezbedjen, svakog momenta obilazio sva svoja dela i trudove, kako bi njime,
kao proverom, odredjivao kakvotu svojih pomisli i podviga (te jedne primao, a druge
odbacivao), i kako bi njime, kao istinskim sestarom, davao pravac svemu sto radi nikako nece moci kao sto treba da sagradi duhovnu gradjevinu ciji je arhitekta Pavle
(1.Kor.Z,10). On tada nece moci da kuci da lepotu o kojoj blazeni David, zeleci da je u
svom srcu predstavi Gospodu, govori: Gospode, zavoleh lepotu doma tvoga, i mesto
obitavanja slave tvoje (Ps.25,8), nego ce nerazumno u srcu svome podici ruzan dom, koji
je nedostojan Duha Svetoga i koji je uvek sklon rusenju. I on se nece proslaviti
useljavanjem blazenog stanara (tj. Duha Svetoga), vec se podvrgnuti zalosnom
razrusenju.
165. Tamne sile deluju na nas prvenstveno kroz pomisli. Naravno, nama bi bilo
lakse da izadjemo na kraj sa njima kada nas ne bi neprestano i u velikom broju okruzivali
neprijatelji koji nam ne zele dobro. Ipak, toga se ne treba uzasavati. Istina je da nas
neprijatelji stalno opadaju. Medjutim, oni samo seju i pobudjuju zlo u nama, nemajuci
sile da nas prinudjuju na njega. Jer, kad bi im bila data vlasg da nas nasilno uvlace u zlo,
a ne samo da nas nagovaraju na njega, ni jedan covek ne bi mogao da izbegne greh koji
bi odgovarao grehovnoj zelji koju bi zapalili u nasim srcima. Medjutim, mi vidimo da je
njima data mogucnost da nas pobudjuju, kao sto je i nama darovana sila da ih odbijamo i
sloboda da se sa njima saglasavamo. I zasto se bojati? Uostalom, onome ko se boji
njihovih nasilja i napada, sa druge strane predlazemo Boziji pokrov i Boziju pomoc, koja
44
je mocnija od njih, kao sto se govori: Jer je eeci Onaj koji je u vama negoli koji je u
svetu (1Jn.4,4). Njegovo zastupnistvo se bori za nas sa silom koja je nesravnjivo veca od
one sa kojom na nas ustaje neprijateljska strana. Jer, Bog ne samo da nadahnjuje na
dobra dela, nego ih i podupire i privodi kraju. On nas ponekad i bez nase volje i nasega
znanja privlaci spasenju. Prema tome, ocigledno je da djavo moze da prelesti jedino
onoga ko mu sam svojom voljom da saglasnost. To je Eklisiast jasno izrazio recima: Sud
nad zlim delima nije brz. Zbog toga se srce sinova ljudskih ne boji da cini zlo (Ekl.8,11).
Ocigledno je, dakle, da svako gresi stoga sto odmah, kada na njega napadnu zle pomisli,
ne pruza otpor protivrecenjem. Jer, receno je: Usprotivite se djavolu, i pobeci ce od vas
(Jak.4,7).
166. Kod nekoga moze da se javi pitanje o nacinu na koji zli duhovi ulaze u
opstenje sa dusom. Oni neosetno razgovaraju sa njom, seju u nju sto zazele, vide njene
pomisli i pokrete i koriste se njima na njenu stetu. Medjutim, nema nicega neobicnog u
tome. Duh moze da ulazi u opstenje sa duhom, i da prikriveno utice na njega, podsticuci
da na ono sto zeli. Jer, medju njima, kao i medju ljudima, postoji neka slicnost i srodnost
po prirodi. Medjutim, savrseno je nemoguce da oni ulaze jedan u drugog i da jedan
ovladava drugim. To moze istinski da se pripisuje samo Bozanstvu.
167. Napred recenom nimalo ne protivreci ono sto se dogadja sa besomucenima,
tj. sto oni, opsednuti necistim duhovima, govore i cine ono sto nece, ili bivaju prinudjeni
da izgovaraju reci koje ne razumeju. Izvesno je, medjutim, da se ne podvrgavaju svi na
isti nacin uticaju duhova. Nekima oni ovladavaju do te mere da nimalo nisu svesni sta
rade ili govore, dok su drugi svesni i posle se secaju onog sto se desavalo. I jedno i drugo
biva od uticaja necistog duha. Ipak, ne treba misliti da on, izgovarajuci reci i govoreci
ustima onoga koji strada, prozima samu sustinu duse ili da srasta sa njom i da se oblaci
njome. Oni to nikako ne mogu da ucine. To se, zapravo dogadja na sledeci nacin:
zasedajuci na organe kroz koje dejstvuje dusa, i nalazuci na njih nepodnosljivu tezinu,
necisti duh strasnim pomracenjem pokriva razumna osecanja duse i preseca njihovu
delatnost. To se, doduse, kao sto vidimo, ponekad desava i od vina, i od groznice, i od
preterane hladnoce, i drugih bolesti koje dolaze spolja. Da djavo ne bi pomislio da isto
ucini i sa blazenim Jovom, dobivsi vlast nad njegovim telom, Gospod mu je narocitom
zapovescu zapretio, govoreci: Eto, predajem ti ga u ruke, ali mu samo dusu sacuvaj (Jov
2,6). On kao da kaze: "Samo ga nemoj ciniti bezumnim, nemoj mu rastrojiti sediste
duse, ne napadaj mu razum i ne povredjuj mu organ razuma jer njime treba da ti se
suprotstavi.
168. Duh se, na taj nacin, nekako mesa sa grubim i tvrdim vestastvom, tj. sa
telom, i to veoma lako. Iz toga, medjutim, ne sledi da se on i sa dusom, koja je takodje
duh, moze sjediniti tako da i nju, slicno telu, uciniti sedistem svog bica. To je moguce
jedino Svetoj Trojici, koja ne samo da obuhvata svaku razumnu prirodu, nego je i
prozima. Samo je Bog svagde i u svemu, tako da vidi i sve pomisli nase, i sve unutrasnje
pokrete, i sve dusevne tajne. I nema tvari sakrivene pred Njim, nego je sve obnazeno i
otkriveno pred ocima Onoga kome cemo odgovarati (Jev.4,13). On pravedno ispituje srca
i utrobe (Ps.7,10).
169. Kako, medjutim, necisti duhovi znaju nase misli? Oni ih ne citaju upravno u
dusi, nego ih prepoznaju po njihovom ispoljavanju u spoljasnjim culnim obelezjima, tj. iz
nasih reci i dela. Medjutim, oni nikako ne mogu proniknuti u misli koje jos nisu izasle iz
unutrasnjosti duse. Cak i to da li su i kako su primljene misli koje nam oni sami
podmecu, oni saznaju ne iz same duse, i ne iz najunutarnjijih pokreta koji se u njoj tajno
desavaju zbog njih, nego po njihovom ispoljavanju van duse. Tako, npr. oni znaju da je
monah, u koga su posejali pomisao stomakougadjanja, primio pohotu stomakougadjanja
ukoliko vide da je poceo da posmatra kroz prozor na sunce, ili da se obavestava koliko je
sati. I nije cudno sto vazdusne sile sticu takvo znanje, kada vidimo da i umnim ljudima
uspeva da po ocima, licu i drugim spoljasnjim znacima saznaju stanje unutrasnjeg
coveka. Naravno, utoliko tacnije znanje mogu da imaju oni koji su, kao duhovi, bez
sumnje mnogo tananiji i pronicljiviji od ljudi.
170. Treba znati da svi demoni ne raspaljuju sve strasti u ljudima, vec da se o
svakoj brine odredjeni duh. Jer, jedni od njih se nasladjuju necistim i sramnim pohotama,
45
drugi vole bogohulstvo, treci - gnev i jarost, cetvrti se tese tugom, peti - sujetom i
gordoscu. I svaki u srcu covekovom seje strast kojom se narocito nasladjuje. Medjutim,
ne pobudjuju oni svi zajedno svoje strasti, nego naizmenicno, saglasno sa vremenom,
mestom i prijemcivoscu onoga ko se iskusava.
171. Osim toga, treba znati da oni nisu svi u jednakoj meri zli i jednako mocni. Na
pocetnike i nemocne se pustaju slabiji duhovi. Ukoliko se oni savladaju, salju se mocniji.
Na taj nacin, Hristov vojnik, po meri svog napredovanja i umnozavanja duhovnih sila,
treba da podnosi sve vecu i vecu borbu. I niko od svetih nikako ne bi mogao podneti
zlobu takvih i tolikih neprijatelja, ili izdrzati njihove napade i svirepujarost, ukoliko pri
nasoj borbi ne bi uvek bio prisutan nas najmilostiviji zastupnik i podvigopoloznik Hristos,
ujednacavajuci silu onih koji se bore, odbijajuci i obuzdavajuci iznenadne napade
neprijatelja i cineci sa iskusenjem i kraj, da bi se moglo podneti (1.Kor.10,13).
172. Demoni nemaju vlasti da stete svakom coveku. To na najjasniji nacin dokazuje
primer blazenog Jova koga neprijatelj nije smeo da iskusa vise, nego sto mu je bilo
dopusteno voljom Bozijom. O tome svedoci i ispovedanje zlih duhova koje je uneseno u
jevandjelske price: Ako nas izgonis, dozvoli nam da idemo u krdo svinja (Mt.8,31). Oni,
dakle, bez Bozije dozvole nisu imali vlast da udju cak ni u neciste i beslovesne zivotinje.
Utoliko vise treba verovati da po svojoj volji oni ne mogu uci ni u jednog coveka,
stvorenog po obrazu Bozijem. Jer, kad bi im bila data vlast da iskusavaju i ogorcavaju
svakoga coveka po svojoj volji, niko ne samo od mladih monaha, nego ni od savrsenih
muzeva ne bi mogao da izdrzi zivot u pustinji, buduci okruzen gomilama zlih neprijatelja.
173. Takodje, poznato je da necisti duhovi u tela besomucenih ulaze tek posto
zavladaju njihovim umovima i pomislima. Lisivsi ih najpre straha Bozijeg, secanja na
Boga i duhovne pouke, oni ih smelo napadaju. I buduci da su razoruzani i liseni Bozije
pomoci i Bozije ograde, oni ih lako pobedjuju. Na kraju, oni u njima, kao u mestu koje je
prepusteno njihovoj vlasti, ustrojavaju sebi staniste. Uostalom, tacno je i to da oni teze,
prekomernije i pogubnije muce one koje nisu savladali telesno, nego dusevno. To su
upravo oni koji su se uhvatili u mrezu njihovim strastima i pohotama. Jer, po reci
apostola, od koga je ko pobedjen tome i robuje (2.Pt.2,19).
174. Sveto Pismo svedoci da su uz svakoga od nas nerazdvojno prisutna dva
andjela, dobar i zao. O dobrima govori Spasitelj: Gledajte da ne prezrete jednoga od
malih ovih; jer vam kazem da andjeli njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca moga
nebeskoga (Mt.18,10), i blazeni David: Andjeli Gospodnji stoje oko onih koji ga se boje, i
izbavljaju ih (Ps.33,8). O njima svedoci i ono sto se u knjizi Dela apostolskih govori o
svetom Petru: To je andjeo njegov (Dap.12,15). O oba andjela nasiroko se govori u knjizi
Pastir. Ako razmislimo o onome ko je trazio pristup blazenom Jovu, jasno cemo razumeti
da se radilo o onome ko ga je uvek napadao, premda ga nikada nije mogao pokrenuti na
greh. Zbog toga je i iskao od Gospoda vlast nad njim, ispovedajuci da je dotle bio
pobedjivan zastupanjem Gospoda (koji ga je uvek ogradjivao svojim pokrovom), a ne
njegovom vrlinom. I o Judi se takodje govori: I djavo neka mu stane sa desne strane
(Ps.108,6).
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN
PREGLED DUHOVNE BORBE
VII
46
BORBA SA SVIM VRSTAMA TUGE KOJA DOLAZI OD NEVOLjA
I NAPASTI
175. U Palestini, u pustinjama izmedju Jerusalima i Mrtvog mora, varvari su
iznenada napali monahe, i veoma mnoge poubijali. Kako je Bog dopustio da se nad
Njegovim slugama izvrsi takvo zlodelo? To pitanje obicno smucuje duse onih koji nemaju
mnogo vere i znanja i koji misle da se vrline i podvizi svetih nagradjuju u ovom
vremenskom zivotu. Mi, pak, koji se ne samo u ovome zivotu nadamo u Hrista da, po
apostolu, ne bismo bili jadniji od sviju ljudi (1.Kor.15,19), ne treba da padamo u zabludu
takvim misljenjima. Inace se moze desiti da, zbog netacnog odredjenja istine u odnosu
na takve dogadjaje, dodjemo u uzas i smucenje od iskusenja koja i nas susrecu, da
svojim nogama skrenemo sa puta pravde (Ps.72,2), ili, sto je i reci strasno, da Bogu
pripisemo nepravdu i nebrigu o delima ljudskim, tj. kao da On svete ljude koji zive
pravedno ne izbavlja od iskusenja, te da dobrima dobrom, a zlima zlom ne uzvraca u
sadasnjem zivotu. Time bismo zasluzili osudu sa onima kojima prorok Sofonija preti u
ime Gospoda, govoreci: Osveticu se onima koji u srcima svojima govore: "Gospod ne cini
ni dobro ni zlo" (Sof.1,12), ili bismo se podvrgli jednakom udelu sa onima koji zalbama
izricu hulu na Boga: Onaj ko cini zlo je dobar pred Bogom i on mu ugadja. I gde je Bog
pravde, dodajuci i drugo bogohuljenje koje prorok opisuje: Uzalud sluzimo Bogu. I kakva
je korist od drzanja onoga sto je naredio, i sto hodismo kao molitvenici pred Gospodom
Svedrziteljem? Jer, mi hvalimo tudje, napreduju koji cine bezakonje, i spasavaju se oni
koji se protive Bogu (Mal.3,14-15). Prema tome, da bismo izbegli neznanje koje je uzrok
i koren najrdjavije zablude, unapred treba da tacno saznamo sta je zaista dobro, a sta
zlo. Drzeci se, zatim, istinskog odredjenja Pisma, a ne laznog misljenja gomile, mi se vec
nikako necemo prelestiti zabludom neverujucih ljudi.
176. Sve sto postoji i sto se dogadja u svetu moze biti jedno od troga: dobro, zlo ili
nesto srednje. Prema tome, mi treba da saznamo sta je zapravo dobro, sta zlo, a sta
srednje kako bi nasa vera, buduci ogradjena tacnim znanjem, u svim iskusenjima ostala
nepokolebiva. U ljudskim delima nista ne treba smatrati sustinskim dobrom, izuzev
dusevne vrline koja nas iskrenom verom privodi Bogu i podstice da se neprestano
prilepljujemo uz nepromenjivo dobro. I nasuprot tome, nista ne treba smatrati zlom osim
greha, koji nas odvaja od blagog Boga i veze za zlog djavola. Srednje je, pak, ono sto
moze pripadati i jednoj i drugoj strani, sudeci po osobinama i raspolozenju onoga koji se
njime koristi. Tu spadaju: bogatstvo, vlast, pocast, telesna snaga, zdravlje, lepota, sam
zivot ili smrt, beda, nemoc tela, klevete i drugo tome slicno. Ono, dakle, prema svojstvu i
raspolozenju onoga ko se njime koristi moze da sluzi i na dobro i na zlo. Jer, bogatstvo,
prema apostolu, cesto moze da sluzi na dobro. On bogatima ovoga sveta zapoveda da se
ne preuznose, niti da se uzdaju u bogatstvo nesigurno, nego u Boga zivoga, koji nam
daje sve izobilno na upotrebu, da dobro cine, da se bogate u dobrim delima, da budu
darezljivi, drustveni, spremajuci sebi dobar temelj za buducnost, da dobiju zivot vecni
(1.Tim.6,17-19). Medjutim, ono se obraca u zlo kada ga sabiraju da bi ga gomilali i
zakopavali u zemlju, kao sto cine tvrdice, ili da ga rasipaju na raskos i utehe, a ne na
korist potrebitih. Isto tako su vlast i pocast i telesna snaga i zdravlje nesto srednje i
mogu se upotrebiti i na dobro i na zlo. Time se lako objasnjava cinjenica da su mnogi od
svetih u Starom Zavetu, vladajuci svime time, bili veoma ugodni Bogu, i sto su naprotiv,
oni koji su ih rdjavo koristili i obracali na sluzenje svojim rdjavim sklonostima, pravedno
bili kaznjavani ili predavani smrti, kao sto cesto pripovedaju knjige Carstva. Na isti nacin
shvati i o drugim srednjim stvarima, tj. da nisu istinsko dobro (koje se sastoji u
vrlinama), nego - nesto neodredjeno. Jer, one su korisne i blagotvorne za pravednike koji
ih upotrebljavaju na pravedna i potrebna dela, dajuci im mogucnost da uriznice dobre
plodove za zivot vecni, dok su za one koji se njima rdjavo koriste nekorisne i pogubne,
dovodeci ih samo do greha i smrti.
177. Cvrsto drzeci u secanju takvu razliku stvari i dela, znajuci da nema istinskog
dobra izuzev vrline (koja proizilazi iz straha Bozijeg i ljubavi prema Bogu), i da nista nije
pravo zlo osim greha i udaljavanja od Boga, sada cemo sa svom paznjom pogledati da li
je ikada Bog, bilo sam bilo kroz nekog drugog, pricinio zlo nekome od svojih svetih? Bez
47
sumnje, tako nesto nigde neces naci. Jer, nikada se nije desilo da [coveka] neko drugi
navede na greh ukoliko on nece zlo i protivi mu se. Ukoliko je, pak, upadao u greh, znaci
da ga je sam u sebi vec zaceo usled nepazljivosti srca i razvracene volje. Zeleci da u to
zlo, tj. u greh baci pravednog Jova, djavo je upotrebio sve zamke svoje zlobe: lisio ga
celokupnog bogatstva, decu mu porazio smrcu, i njega samoga od glave do nogu pokrio
ranama, koje su pricinjavale nepodnosljiv bol. Ipak, on nikako nije mogao da ga uprlja
grehom. Jov je uza sve to ostao nepokolebiv i nije izrekao bezumlje na Boga (Jov 1,22),
tj. nije upao u bogohulstvo.
178. Medjutim, kako sam Bog o sebi govori: Ja sam ... onaj koji gradi mir i stvara
zlo (Is.45,7)? I prorok o Njemu svedoci: Moze li biti nesreca u gradu, a da je Gospod ne
ucini (Am.3,6)? Sveto Pismo recju zlo ponekad oznacava skorbne slucaje ne zbog toga
sto su zaista zli po prirodi, nego zbog toga sto ih kao zle osecaju oni kojima se salju na
korist. Jer, govoreci sa ljudima, Rec Bozija po neophodnosti govori covecijim recima i sa
covecijim osecanjima. Tako i spasonosno secenje i spaljivanje, koje lekar dobronamerno
vrsi na telu koje strada od opasnih povreda, bolesnik smatra za zlo koje mora da trpi.
Konju mamuze i onome koji gresi - ispravljanje nisu slatki. I sve disciplinske strogosti
onima koji prolaze kurs obrazovanja izgledaju gorke, kao sto govori apostol: Jer svako
karanje, dok traje, ne cini se da je radost, nego zalost, ali posle daje mirni plod
pravednosti onima koji su kroz njega izvezbani. On jos kaze: Jer koga ljubi Gospod
onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima. Jer koji je to sin koga otac ne kara
(Jev.12,6-7;11)? Na taj nacin, rec zlo se ponekad upotrebljava u znacenju zalosnih
slucajeva, po recenome: I raskaja se Bog zbog zla koje rece da im ucini, i ne ucini
(Jon.3,10). I jos: Jer znah da si ti Bog milostiv i zalostiv, spor na gnev i obilan
milosrdjem, i koji se zalosti zbog zla (Jon.4,2), tj. zbog zalosnih lisavanja i beda koje je
prinudjen da navede na nas zbog grehova nasih. Znajuci kako su one za neke korisne,
drugi prorok se zbog zelje njihovog spasenja, a ne zbog neprijateljskog osecanja prema
njima, molio: Dodaj im zla Gospode, dodaj zla slavnim zemlji (Is.26,15). I sam Gospod
govori: Evo, ja cu na tebe navesti zlo (Jer.11,11), tj. tuge i razaranja. Spasonosno
kaznjen njima u sadasnje vreme, bices prinudjen da se na kraju obratis i pozuris k meni,
koga si u dane svoje srece zaboravljao. Mi ih zbog toga ne mozemo smatrati sustinskim
zlom, buduci da mnogima sluze na dobro i vode ka primanju vecnih radosti. Vratimo se,
medjutim, postavljenom pitanju. Sve sto obicno smatramo zlom, sto nam pricinjavaju
neprijatelji, ili sto nas porazava na neki drugi nacin - ne treba da smatramo zlom, nego
necim srednjim. I tada ono vec nece biti onakvo kakvim ga smatra onaj ko ga je naneo u
jarosnom duhu, nego onakvo, kakvim ga oseca onaj ko ga je pretrpeo. Stoga, kada se
svetom muzu desi smrt, ne treba misliti da mu je ucinjeno zlo, nego nesto srednje. Jer,
ona je za gresnika zlo, a za pravednika - uspokojenje i oslobodjenje od zla. Smrt je za
pravednog coveka pokoj, ciji je put sakriven (Jov 3,23). Pravedan covek od takve smrti
nece pretrpeti nikakvu stetu. Jer, sa njim se nije desilo nista neobicno. Ono sto je imalo
da se desi sa njim po prirodnoj neophodnosti, on je primio po zlobi neprijatelja, i to ne
bez koristi za vecni zivot. Dug covecije smrti, koji je morao da plati po neizbeznom
zakonu sadasnjeg naseg postojanja, on je otplatio sa bogatim plodom stradanja, sticuci
zalog za veliku nagradu.
179. To, medjutim, ne oslobadja krivice onoga ko cini zlo. Necastivi bezakonik nece
ostati bez kazne zbog toga sto zlodelom svojim pravedniku nije mogao da pricini
sustinsku stetu. Jer, trpljenje je vrlina pravednika. Ono donosi nagradu ne onome ko je
naneo smrt ili stradanje, nego onome ko ih je trpeljivo podneo. Jedan ce zasluzeno
podneti kaznu za zversku surovost, dok drugi nece pretrpeti nikakvo sustinsko zlo.
Hrabroscu svoga duha trpeljivo podnevsi iskusenja i stradanja, on je sve sto mu je
naneseno sa zlim namerama, obratio sebi na dobro i na umnozenje svoga blazenstva u
buducem zivotu.
180. Jovovo trpljenje nije steklo dobru nagradu djavolu, koji ga je ucinio slavnim
svojim iskusenjima, nego njemu samom koji ih je hrabro podneo. I Judi nece biti
darovano oslobodjenje od vecnih muka zbog toga sto je njegovo izdajstvo posluzilo na
spasenje covecanskog roda. Jer, ne treba gledati na plod dela, nego na raspolozenje
onoga ko ga cini. Zbog toga mi treba da smo cvrsto ubedjeni u to da coveku niko ne
moze naneti zlo ukoliko ga sam ne privuce slaboscu svoga srca i malodusnoscu. Jer, i
48
blazeni apostol u jednom stihu potvrdjuje: A znamo da onima koji ljube Boga sve
pomaze na dobro (Rim.8,28). Jer, govoreci: Sve pomaze na dobro, on obuhvata zajedno
sve - ne samo ono sto se smatra srecom, nego i ono sto se smatra nesrecom. I na
drugom mestu isti apostol govori da je prosao i kroz jedno i kroz drugo: Sa oruzjem
pravednosti desnim i levim, tj. u slavi i sramoti, u grdnji i pohvali, kao varalice i istiniti,
kao neznani i poznati, kao oni koji umiru a evo zivimo, kao kaznjavani ali ne ubijani, kao
zalosceni a uvek radosni, kao siromasni a mnoge bogateci, i ostalo (2.Kor.6,7-10). Prema
tome, i ono sto se smatra srecom i sto apostol svrstava na desnu stranu, oznacavajuci ga
recima slave i pohvale, i ono sto se smatra nesrecom i sto svrstava na levu stranu,
obelezavajuci ga recima sramote i grdnje, za savrsenog muza postaje oruzje pravednosti.
On nanesene mu (zalosti) velikodusno podnosi, koristeci ih kao oruzje protiv onih koji ga
napadaju. On se njima, kao lukom, macem i najcvrscim stitom naoruzava protiv onih koji
mu ih nanose, savrseno projavljujuci svoje trpljenje i hrabrost. Najslavnije torzestvo
svoje nepokolebivosti on pokazuje kroz same neprijateljske strele koje ga smrtno
pogadjaju. On se, na taj nacin, ni srecom ne uznosi, niti zbog nesrece pada duhom, vec
koraca pravom stazom i carskim putem. Sa takvog mirnog stanja srca on se ni nailaskom
radosti nece skrenuti na desno, ni napadom nesrece i dolaskom zalosti obrnuti na levo.
Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj, Gospode, i oni se ne sablaznjavaju, svedoci
sveti David (Ps.118,165). O onima, pak, koji se pri nailasku svake slucajnosti menjaju,
saglasno njihovim svojstvima i razlikama, kaze se: Bezumnik se menja kao mesec
(Sir.27,11). O savrsenima i premudrima se, pak, govori: A znamo da onima koji ljube
Boga sve pomaze na dobro. O slabima i nerazumnima se, opet, objavljuje: Idi od coveka
bezumna, jer neces cuti pametne reci (Pric.14,7), buduci da se on ni prijatnoscu ne
koristi na svoje dobro, niti se zbog neprijatnosti ispravlja. Naravstvena sila koja je
potrebna da se hrabro podnose zalosti, potrebna je i radi ocuvanja umerenosti u radosti.
Onaj koga iz koloseka izbaci jedna od tih slucajnosti, nesumnjivo nece moci odleti ni
jednoj od njih. Uostalom, sreca vise povredjuje coveka, negoli nesreca. Jer, nesreca
ponekad i protiv volje obuzdava i smiruje. Privodeci nas u spasonosnu skrusenost, ona
nas ili pobudjuje da manje gresimo, ili nas primorava da se sasvim ispravimo. Sreca, pak,
nadima dusu pogubnim, premda prijatnim laskama, te strasnim opustosenjem obara u
prah one koji se, zbog srecnih uspeha, smatraju bezbednim.
181. Takvi savrseni muzevi se u Svetom Pismu prenosno nazivaju dvostrukim
desnjacima. Takav je bio, kao sto pise u knjizi Sudija, Aod, koji se obema rukama koristio
kao desnom (Knj.Sud.3,15). Takvim savrsenstvom u duhovnom [smislu] cemo i mi
ovladati, ukoliko i srecu, koja se smatra desnom [stranom] i nesrecu, koja se naziva
levom [stranom], dobrom i pravilnom upotrebom budemo obracali na desnu stranu. Time
bi sve sto god se sa nama desi, za nas, po apostolu, bilo oruzje pravednosti. U nasem
unutrasnjem coveku mi opazamo dve strane i, tako reci, dve ruke. I ni jedan od svetih ne
moze da nema kako onu koju nazivamo desnom, tako i onu koju zovemo levom rukom.
Savrsenstvo, pak, njegove vrline se poznaje iz toga sto on obe obraca u desnicu, dobro
se koristeci obema. Da bismo jasnije mogli razumeti o cemu se radi, reci cu: sveti muz
ima desnicu kada projavljuje duhovne uspehe; kada, goreci duhom, gospodari nad svim
svojim zeljama i pohotama; kada, buduci slobodan od svakog djavolskog napada, bez
imalo truda i nelagodnosti odbacuje i odseca plotske strasti; kada, uznevsi se sa zemlje
gore, na sve sadasnje i zemaljsko gleda kao na nepostojan dim i pustu senku, preziruci
ga kao brzoprolazno; kada u ushicenju uma ne samo plameno zeli buduce, nego ga i
jasno vidi; kada se najstvarnije hrani duhovnim sagledavanjima; kada jasno, kao
otvorena vrata, opaza nebeske tajne; kada cisto i plameno uznosi molitve Gospodu; kada
se, razgorevsi se ognjem duha, svim stremljenjima duse preseljava u nevidljivo i vecno,
pri cemu misli da se vec ne nalazi u telu. On ima takodje i levu ruku kada je okruzen
burama iskusenja; kada se raspaljuje nastupima pohotnih pobuda prema plotskim
zeljama; kada prema neobuzdanom gnevu biva podstreknut ognjem razdrazujuceg
smucenja; kada samoprevaznosenjem biva podstrekavan na gordost ili sujetu; kada biva
ugnjetavan zaloscu koja donosi smrt (2.Kor.7,10); kada se rastuzuje napadima
podmuklog uninija; kada, po odlasku celokupnog duhovnog zara, obamire zbog
ohladnelosti i neke neobjasnjive sete, pri cemu od njega odlaze ne samo dobre pomisli,
koje razgorevaju unutrasnju revnost, nego mu i Psalmi i molitva, i citanje, i kelijna
49
usamljenost postaju uzasno teskobni i sva orudja vrlina susrece sa nekim neizdrzljivim
odvracanjem i odbojnoscu. Kada ga sve ovo bude napadalo, monah treba da zna da ga
pritiskuje leva strana.
Prema tome, onaj ko ni zbog onoga, kao sto smo rekli, sto pripada desnoj strani ne
bude nadmen tastinom koja nailazi, i ko ni zbog onoga sto pripada levoj strani, hrabro
ratujuci, ne pada u ocajanje, koristice obe ruke kao desnu. U oba delanja pokazavsi se
pobednikom, on ce dobiti pobednicki venac, kako sa svog levog, tako i sa svog desnog
stanja. Takav venac je, kako citamo, zasluzio je blazeni Jov koji se za desno delovanje
ovencao vencem: buduci bogat i znatan otac sedam sinova, on je svakodnevno prinosio
zrtvu Gospodu za njihovo ociscenje, zeleci da ih ucini blagougodnim i srodnim ne toliko
sebi, koliko Bogu; njegova vrata su bila otvorena za svakoga dolaznika; on je bio noga
hromih i oko slepih; ovcijim krznom od njegovih ovaca su bila zagrevana ramena
nemocnih; on je bio otac sirotama i udovicama; on se cak u srcu svome nije radovao
zbog pogibije svoga neprijatelja. Isti Jov je, delujuci levicom, sa neuporedivo visokom
hrabroscu trijumfovao nad nevoljama; u jednom trenutku lisivsi se sedam sinova, on se
kao otac nije ucvelio zestokom zaloscu, nego se kao sluga Boziji umirio voljom svoga
Tvorca; od najbogatijeg postavsi najbedniji, od preobilnog nag, od zdravog gubav, od
poznatog i slavnog ponizen i prezren on je sacuvao hrabrost duha nepovredjenom; lisivsi
se na kraju celokupnog svog imanja i imetka, on je postao obitaliste gnoja i, kao neki
najsuroviji mucitelj svoga tela, crepom strugao iscedjeni gnoj, te pogruzavao prste u
dubinu rana koje su pokrile sve delove njegovog tela i izvlacio crve. Pri svemu tome on ni
najmanje nije pohulio na Boga, i ni u cemu nije uzroptao na svoga Tvorca. Sta vise.
Nimalo se ne bojeci bremena najtezih iskusenja, on je i samu odecu koja je pokrivala
njegovo telo (i koja je jedina mogla biti sacuvana od djavolje otimacine stoga sto je bila
na njemu) razderao i odbacio od sebe, pridodavsi proizvoljnu nagotu onoj kojom ga je
porazio njegov najljuci otimac. On je cak i kosu sa svoje glave, koja je ostala kao jedino
netaknut znak ranije slave, odsekao i bacio svome mucitelju. On je tako odsekao ono sto
mu je ostavio najsvirepiji neprijatelj, i nebeskim glasom izjavio radost svoje slavne
pobede nad njim: Dobro smo primali od Boga, a zla zar necemo primati? Go sam izasao
iz utrobe matere svoje, go cu se i vratiti. Gospod dade, Gospod uze. Kako je bilo ugodno
Gospodu, tako se i zbilo. Neka je blagosloveno ime Gospodnje (Jov 2,10; 1,21). U
dvostruke desnjake pravedno cu ubrojati i Josifa koji je u sreci bio prijatan ocu, pun
postovanja prema braci, blagougodan Bogu, a u neprijatnosti celomudren, veran svome
gospodaru, najkrotkiji u tamnickom zatvoru, nezlopamtiv prema uvredama, dobrocinitelj
prema neprijateljima, prema zavidnoj braci koji su gotovo postali njegove ubice ne samo
nezno raspolozen, nego i bogato milosrdan. On i njemu slicni se pravedno nazivaju
dvostrukim desnjacima, buduci da se sa obe ruke koriste kao sa desnicom. Prolazeci kroz
iskusenja koja je nabrojao apostol, oni slicno njemu mogu govoriti: Sa oruzjem
pravednosti, levim i desnim, u slavi i sramoti, u grdnji i pohvali, i ostalo. I mi cemo biti
dvostruki desnjaci ukoliko i nas ne budu menjali ni obilje, ni oskudica u prolaznim
dobrima, tj. ukoliko nas ni obilje ne bude odvlacilo zadovoljstvima stetne raspustenosti,
niti oskudica - u ocajanje i roptanje, vec ukoliko u oba slucaja, odajuci blagodarnost
Bogu, budemo izvlacili jednak plod i iz prijatnosti i iz neprijatnosti. Tada cemo postati
istinski dvostruki desnjaci, kao sto je bio ucitelj neznabozaca, koji je posvedocio o sebi:
Govorim to ne zbog oskudice, jer ja sam se naucio da budem zadovoljan onim sto imam.
Znam i poniziti se, znam i izobilovati; u svemu i svacemu navikoh: i sit biti i gladovati, i
izobilovati i oskudevati. Sve mogu u Hristu koji mi daje moc (Fil.4,11-13).
182. Iskusenje, kao sto smo rekli, biva dvojako, tj. kroz prijatnost i neprijatnost.
Uzrok, pak, zbog koga se iskusavaju ljudi jeste trojak: najvecim delom radi ispitivanja,
ponekad radi ispravljanja, a neretko i radi kaznjavanja zbog grehova.
Tako su radi ispitivanja, kako citamo, slicno Jovu, bezbrojne zalosti podneli Avraam
i mnogi sveti. Radi njega je i narod judejski bio podvrgnut iskusenjima u pustinji, kao sto
u knjizi Ponovljenih zakona govori Mojsije: I opominji se svega puta kojim teje vodio
Gospod Bog tvoj cetrdeset godina po pustinji, da bi te namucio i iskusao, da se zna sta ti
je u srcu, tj. hoces li drzati zapovesti Njegove ili neces (Pon.Zak.8,2). I u Psalmu se
napominje: Na vodi Merivi iskusah te (Ps.80,8). Da se Jov upravo radi toga podvrgao
50
svemu sto je podneo, upravno svedoci sam Bog, govoreci: Zar mislis da sam ti radi cega
drugog ucinio [sve to], osim da se javis prav (Jov 40,3)?
Radi ispravljanja se, pak, to desava kada Gospod, smirujuci svoje pravedne zbog
nekih malih i lakih grehova, ili zbog prevaznosenja licnom pravednoscu, popusta razna
iskusenja. Njima se oni u sadasnje vreme ciste od svake necistote pomisli i njima se
spaljuje svaka necistota koja se vidi u njihovoj unutrasnjosti (Is.1,25), kako bi se na
buducem ispitivanju pokazali slicni cistom zlatu, i kako u njima ne bi ostalo nista sto bi,
posle ispitivanja ognjem Suda, trebalo da se ocisti kaznenim saziganjem. U tome smislu
je receno: Mnoge nevolje ima pravednik (Ps.33,20), i takodje: I zaboravili ste savet koji
vam govori kao sinovima: Sine moj, ne zanemaruj karanje Gospodnje, niti kloni kad te
On pokara. Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima. Ako
podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji je to sin koga otac ne
kara. Ako li ste bez karanja, koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne sinovi (Jev.12,5-9).
I u Otkrivenju [je receno]: Ja one koje ljubim karam i popravljam (Otk.3,19). Takvima je,
pod vidom Jerusalima, od lica Bozijeg preko proroka Jeremije upucena rec: I ucinicu kraj
svim narodima, medju koje sam te rasejao, a tebi necu uciniti kraja, nego cu te pokarati
na sudu (Jer.30,11). Za takvo spasonosno ispravljanje sveti David se moli, govoreci:
Ispitaj me, Gospode, i iskusaj me. Prekali utrobu moju i srce moje (Ps.25,2).
Razumevajuci spasonosnost takvog iskusenja, i prorok Jeremija vapije: Kazni nas
Gospode, ali sa merom, a ne u gnevu svom (Jer.10,24). Isto i Isaija [govori]: Blagosiljam
te, Gospode, jer si se razgnevio na mene, ali si odvratio jarost tvoju, i pomilovao me
(Is.12,1).
Udarci iskusenja se salju i zbog grehova. Tako Gospod preti da posalje udarce
narodu izrailjskom, govoreci: Zube zverske poslacu na njih sa jaroscu onih koji gamizu
po zemlji (Pon.Zak.32,24). I u Psalmima se o njima govori: Mnogo rane ima gresnik
(Ps.31,10). I u Jevandjelju se pominje: Eto postao si zdrav, vise ne gresi, da ti se sto
gore ne dogodi (Jn.5,14).
Postoji jos i cetvrti razlog zbog koga se nekima salju stradanja, poznat iz Svetog
Pisma: javljanje slave i dela Bozijih. Tako se u Jevandjelju govori o sleporodjenom: Ne
sagresi ni on ni roditelji njegovi, nego da se jave dela Bozija na njemu (Jn.9,3). I o
bolesti Lazara [se kaze]: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Boziju, da se Sin Boziji
proslavi kroz nju (Jn.11,4).
Postoje i druge vrste Bozijih odmazdi, kojima bivaju porazeni oni koji su prevazisli
najvisi stepen zla, i kojima su bili osudjeni, kao sto citamo, Datan, Aviron i Korej, i
prvenstveno oni o kojima govori apostol: Predade ih Bog u pokvaren um da cine sto je
neprilicno (Rim.1,26-28). To treba smatrati najtezim od svih kazni. O njima i govori
Psalmopojac: Na poslovima covecijim nema ih, i ne muce se sa drugim ljudima (Ps.72,5),
buduci da ne zasluzuju da budu spaseni posetom Gospodnjom i da dobiju izlecenje
posredstvom vremenskih kazni. Jer, oni otupevsi predadose sebe razuzdanosti pa cine
svaku necistotu sa pohlepom (Ef.4,19) usled ogrubljenja srca svoga od dugotrajnog
prebivanja u neprestanom grehu koji prevazilazi sve mere ociscenja i odmazde u veoma
kratkom roku zivota u ovome veku. Takve Rec Bozija ukoreva i preko proroka Amosa:
Zatirah vas kao sto Gospod zatre Sodom i Gomor, i bijaste kao glavnja istrgnuta iz
ognja. Pa ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod (Am.4,11). [On govori] i kroz
proroka Jeremiju: Potrcu narod svoj, jer se ne vracaju sa puteva svojih (Jer.15,7), i na
drugom mestu: Bijes ih, ali ih ne boli; satires ih, ali nece da prime pouke. Tvrdje im je
lice od kamena, i nece da se obrate (Jer.5,3). Ipak, izlivsi sve spasonosne lekove kao
najiskusniji Lekar, i videvsi da vec nije ostalo nijedno isceljujuce sredstvo koje bi bilo
moguce priloziti na njihove rane, Gospod kao da, na neki nacin, biva pobedjen velicinom
njihove nepravde. Buduci prinudjen da odstupi od milostivog kaznjavanja, On im
objavljuje, govoreci: I revnost ce se moja ukloniti od tebe, i pocinucu, i vise se necu
postarati (Jez.16,42). O drugima, pak, cije srce nije ogrubelo cestim gresenjem, koji jos
nisu zasluzili najzescu i istrebljujucu kaznu, vec su sposobni da prime urazumljujucu
kaznu radi spasenja, govori se: Pokaracu ih i cuce o skrobima svojim (tj. urazumicu ih,
davsi im da cuju o nevoljama koje im prete) (Os.7,12).
51
183. Kako zadobiti i sacuvati trpljenje i blagodusnost? Istinsko trpljelje i
blagodusnost se ne mogu ni zadobiti ni sacuvati bez srdacnog smirenja. Kada trpljenje
bude isticalo iz tog izvora, radi izbegavanja zalosti od neprijatnosti nece biti potrebno niti
zatvarati se u keliju, niti sakrivati se u pustinju. Utvrdjujuci se u dubini duse na vrlini
smirenja, svojoj roditeljki i cuvarki, trpljenje vec nece imati potrebu za spoljasnjom
pomoci. Zbog toga, ukoliko se mi zbog neke uvrede uznemirimo, ocigledno je da u nama
nije cvrsto utvrdjen temelj smirenja. Stoga se nasa unutrasnja gradjevina, pri naletu cak
najmanje bure, podvrgava razarajucem potresu. Trpljenje nije pohvalno i dostojno
udivljenja u slucaju kada je unutrasnje spokojstvo sacuvano usled nedostatka strela
neprijatelja. Naprotiv, ono je velicanstveno i slavno kada prebiva nepokolebivo i pored
bure iskusenja koja je na njega usmerena. I kada se, naizgled, rusi i potresa, ono se vise
ucvrscuje. I onim se vise usavrsava, cime naizgled slabi. Jer, nikome nije nepoznato da je
trpljenje dobilo svoje ime od podnosenja zalosti. Stoga niko ko bez tuge ne podnosi sve
sto mu se cini ne moze biti proglasen trpeljivim. Stoga Solomon trpeljivog zasluzeno
pohvaljuje: Bolji je dugotrpeljiv covek nego junak. I gospodar od svoga srca je bolji nego
onaj koji zauzme grad (Pric.16,32). On jos [kaze]: Ko je dugotrpeljiv velika je razuma, a
ko je malodusan pokazuje ludost (Pric.14,29). [Desava se], dakle, da neko dozivi klevetu
i da se zapali ognjem gneva. Tada uzrokom njegovog greha ne treba smatrati uvredu
koja mu je nanesena, buduci da je ona iskljucivo povod za ispoljavanje u njemu
sakrivene bolesti (gneva). Takav je smisao Spasiteljeve price o dve kuce: jednoj,
utemeljenoj na kamenu, i drugoj, utemeljenoj na pesku. Na njih se sa jednakom silom
ustremio napad vode i bure vetrova. Posledice su, medjutim, bile razlicite. Jer, dom koji
je bio utemeljen na tvrdom kamenu nije pretrpeo nikakve stete od silnog udara, dok se
onaj koji je bio utemeljen na rastresitom pesku odmah srusio. I on se ocigledno srusio ne
stoga sto je bio podvrgnut spoljasnjem udaru, tj. od voda koja su se ustremile na njega,
nego stoga sto je bio nerazumno utvrdjen na pesku. Isto tako se i sveti covek od
gresnika ne razlikuje time sto nije podvrgnut snaznim iskusenjima, nego time sto ga ni
velika iskusenja ne pobedjuju, dok gresnik pada i od malih. I, kao sto smo rekli, hrabrost
pravednika ne bi bila pohvalna ukoliko bi on bio pobednik bez iskusenja. Uostalom, ni
pobede ne bi bilo ukoliko ne bi bilo neprijateljskih napada. Jer, blazen je covek koji
pretrpi iskusenje, jer kad bude oproban primice venac zivota, koji Gospod obeca onima
koji ga ljube (Jak.1,12). I apostol Pavle [kaze] da se sila Bozija ne pokazuje u miru i
utehama, nego u nemoci (2.Kor.12,9). Jer, tako govori Gospod Jeremiji: Jer, evo ja te
postavljam danas kao tvrd grad i kao stub gvozden i kao zidove bakarne svoj ovoj zemlji,
carevima Judinim i knezovima njegovim i svestenicima njegovim i narodu zemaljskom.
Oni ce udariti na tebe, ali te nece nadvladati, jer sam ja sa tobom, veli Gospod, da te
izbavljam (Jer.1,18-19).
184. Hteo bih da vam predstavim bar dva primera takvog trpljenja. Jedan je
pokazala jedna blagocastiva zena. Zeleci da se usavrsi u vrlini trpljenja, ona ne samo da
nije bezala od iskusenja, nego je cak i trazila da je ogorcavaju. Ma koliko cesto bila
ozaloscavana, ona nije padala u iskusenjima. Ta zena je zivela u Aleksandriji, i poticala iz
poznate porodice. U kuci koju su joj ostavili roditelji, ona je blagocastivo sluzila Bogu.
Dosavsi jednom blazenom arhiepiskopu Atanasiju, ona je zamolila da joj da na
izdrzavanje i uspokojenje neku od onih udovica koje se izdrzavahu o crkvenom trosku.
"Daj mi, - govorila je ona,- jednu od sestara, koju bih uspokojila". Pohvalivsi zeninu
dobru nameru i njeno usrdje prema delu milosrdja, svetitelj je zapovedio da od svih
izaberu udovicu koja bi sve prevazilazila casnom naravi, ozbiljnoscu i ljubaznoscu, kako
zelja one koja projavljuje milosrdje ne bi bila potisnuta rdjavoscu one koja ga koristi, i
kako ona koja projavljuje milosrdje, buduci ozaloscena zlom naravi udovice, ne bi
pretrpela stetu u veri. Primivsi, dakle, izabranicu, ona ju je dovela u svoju kucu i pocela
da joj sluzi u svemu. Medjutim, videci njenu skromnost i tihost, i dobijajuci od nje svake
minute postovanje radi blagodarnosti za delo svoga covekoljublja, ona je kroz nekoliko
dana opet dosla ka spomenutom svetitelju i rekla: "Ja sam molila da zapovedis da mi
daju neku koju bih uspokojila, i kojoj bih sluzila sa punim poslusanjem". On u pocetku
nije razumeo radi cega tako govori i sta zapravo zeli. Pomislivsi da je njeno moljenje zbog
nebrige nadzornika nad udovicama bilo prenebregnuto, on je sa izvesnim dusevnim
smucenjem pitao za razlog takvog propusta. Njemu su, medjutim, rekli, da joj je poslana
52
najcasnija udovica. Tada je on, shvativsi sta je iskala ta mudra zena, zapovedio da joj
daju najrdjaviju od svih udovica, koja je sve prevazilazila gnevljivoscu, svadljivoscu,
gluposcu, brbljivoscu i sujetom. Kada su nasli i dali joj takvu, ona je, uzevsi je u svoju
kucu, sa istim ili jos vecim usrdjem pocela da joj sluzi. Kao blagodarnost za te usluge ona
je od nje dobijala samo ozaloscavanja ponizavajucim grdnjama, zlim recima, vredjanjem.
Ukorevajuci je, udovica je sa pakosnim ruganjem roptala sto ju je isprosila od
arhiepiskopa, buduci da je ne uspokojava, nego muci. Ona ju je, [navodno], uzela iz
spokojnog zivota i uvela u tezak, a ne iz teskog u spokojni. Takva ozaloscenja je ta zena
ponekad prosirivala i do udaraca rukom. Medjutim, ona gospodja joj sa jos vecim
smirenjem sluzase, uceci se da pobedjuje njenu jarost ne suprotstavljanjem, nego pre
smirenim potcinjavanjem sebe. Ona je njen bes ukrocivala covekoljubivom krotoscu.
Takvim opitima u potpunosti se utvrdivsi u trpljenju i postigavsi savrsenstvo u zeljenoj
vrlini, ona je otisla pomenutom svetitelju i zahvalila mu za njegov mudri izbor i za
obucavanje u dobrocinstvu u pravom smislu, te za to sto joj je, savrseno saglasno njenoj
zelji, naznacio najdostojniju uciteljicu, cijim se neprestanim ozaloscenjima svakodnevno
ukrepljivala u trpljenju i postigla sam vrhunac vrline. "Napokon, ti si mi, Vladiko, radi
uspokojenja dao onakvu kakvu sam upravo zelela da imam. Ona prva je, pak, svojim
postovanjem prema meni pre mene uspokojivala i utesavala, negoli ja nju". To je
dovoljno reci o zenskom polu, kako bismo se uspomenom na takvo delo ne samo
nazidjivali, nego i postidjivali sebe. Jer, mi ne mozemo sacuvati trpljenje ukoliko se ne
zatvorimo u keliji.
185. Iznecemo i drugi primer o avi Pafnutiju, koji je ziveo u savrsenoj usamljenosti
u znamenitoj Skitskoj pustinji, u kojoj je i sada prezviter. Buduci jos mlad monah, on je
zasijao blagodatnom svetoscu tako da su se najveci muzevi toga vremena divili njegovom
napretku. I bez obzira na to sto je bio mladji od svih, njega su uporedjivali sa starcima.
Tako su odlucili da i njega ubroje u lik staraca. Kada se to proculo, zavist, koja je nekada
pobudila duse brace protiv Josifa, svojim otrovnim ognjem razgore protiv njega jednoga
od skitske bratije. On bese naumio da njegovu slavu uprlja nekom mrljom sramote.
Sacekavsi vreme u koje je Pafnutije odlazio u nedeljni dan u Crkvu, on potajno udje u
njegovu keliju i medju korpe, koje tamo obicno pletu od palmovog pruca, sakri svoju
knjigu. Zatim i sam ode u Crkvu, zadovoljan svojom lukavoscu. Posle zavrsetka nedeljne
sluzbe on pred svom bratijom svetom Isidoru, koji je tada bio prezviter, iznese zalbu da
je iz njegove kelije ukradena knjiga. Ta zalba je sve smutila (a osobito prezvitera) i oni
nisu znali sta da misle, niti sta da poduzmu, buduci porazeni novim i necuvenim
prestupom. Tada je tuzilac zahtevao da se sva bratija zadrzi u Crkvi, i da posalju
nekolicinu izabranih da pretresu sve kelije. Kada su tri starca, koje je naznacio prezviter,
pretrazili sve druge kelije, dosli su i do Pafnutijeve kelije. I u njoj su nasli knjigu
sakrivenu medju palmovim korpama, gde je bese sakrio zavisnik. Uzevsi je, oni su je
odmah doneli u Crkvu i stavili pred sve. Premda je zbog cistote savesti bio uveren da
nema nikakvog udela u grehu Pafnutije je, kao da je kriv zbog kradje, sebe predao sudu
staraca, izjavljujuci spremnost da podnese sta mu bude dosudjeno kao kazna i moleci da
mu odrede mesto pokajanja. On nista nije govorio u svoju odbranu zbog stidljive
skromnosti strahujuci da, trudeci se da recima spere mrlju kradje, povrh toga ne podnese
jos i osudu za laz, buduci da niko nije podozrevao nista drugo osim onoga sto je
otkriveno. Po zavrsetku ispitivanja i donosenja presude, on je izasao iz Crkve, ne pavsi
duhom, vec poveravajuci sebe sudu samoga Boga. On je poceo da prinosi pokajanje,
pojacavsi molitve sa obilnim suzama, utrostrucivsi post, pokazujuci se pred licem ljudi sa
najvecim smirenjem duha. Posto je tokom isteka gotovo dve nedelje na taj nacin sebe
podvrgao svakoj skrusenosti tela i duha, on je u subotni ili nedeljni dan rano ujutro dosao
u Crkvu ne radi primanja Svetog Pricesca, nego da bi se ispruzio kod vrata Crkve i
smireno molio oprostaj. Medjutim, ne trpeci da on i dalje sam sebe skrusava i da bude
ponizavan od drugih, Bog, svedok i znalac svega sakrivenoga, primora djavola da objavi
ono sto je pronalazac zla, bescasni kradljivac svoje stvari, slavi tudj lukavi klevetnik,
ucinio bez ikakvih svedoka. Jer, obuzet najljucim demonom, on je sam otkrio svu
lukavost svoje tajne podvale. I tako je onaj ko je bio savetodavac zlog dela i spletke,
ujedno postao i izdajnicki razglasivac. Zatim je taj necisti duh silno i dugo mucio bednog
brata, tako da ga nisu mogle isterati ne samo molitve ostalih svetih koji su tamo
53
prebivali, i koji su imali Bozanstveni dar vlasti nad demonima, nego ni narocita blagodat
Isidora Prezvitera. Ni on nije mogao da istera tog najljuceg mucitelja, premda mu je, po
milosti Gospodnjoj, bila darovana sila nad njima, buduci da su besomucni dobijali
isceljenjv jos pre nego sto bi bili dovedeni do njegovih vrata. I to je bilo stoga sto je
Hristos Gospod tu slavu sacuvao za Pafnutija, kako bi klevetnik bio isceljen molitvama
onoga protiv koga je ucinio spletku, i dobio oprostaj greha i oslobodjenje od sadasnje
kazne, objavljujuci ime onoga ciju slavu je hteo da, kao zavidni neprijatelj potamni.
186. Dva su me razloga pobudila da vam ispricam ovaj dogadjaj: prvi, da bismo,
pomisljajuci o nepokolebivoj cvrstini tog coveka, utoliko vise projavljivali nepokolebivost i
trpljenje, ukoliko se manjim napadima neprijatelja podvrgavamo; i drugi, da bismo na
osnovu njih dosli do cvrstog ubedjenja da ne mozemo biti bezbedni od bura iskusenja i
napada djavola ukoliko celokupnu zastitu naseg trpljenja i svu nadu ne budemo polagali
na sile naseg unutrasnjeg coveka, a ne na kelijski zatvor, na pustinjsku usamljenost, na
zajednicu svetih, ili uopste na bilo sta sto postoji izvan nas. Jer, ako Gospod (koji je u
Jevandjelju rekao: Carstvo Bozije unutra je u vama, Lk.17,21), ne ukrepi nas duh silom
svoga zastupnistva, uzalud se nadamo da cemo napade neprijatelja (koji je u vazduhu)
pobediti ili pomocu ljudi koji sa nama zive, ili udaljavanjem u udaljena mesta (tj. udaljivsi
se u pustinju), ili sakrivanjem iza kamenja i krova (tj. zakljucavsi se u keliju). Jer, sve je
to imao i Pafnutije, pa ipak kusac je pronasao nacin da ga napadne. Tog najzlijeg duha od
njega nisu odbili ni zastita stena, ni usamljenost pustinje, ni zastupnistvo tolikih svetih u
toj zajednici. Medjutim, posto nije polagao nadu svoga srca ni na sta spoljasnje, nego na
samoga Sudiju svega sakrivenoga, ovaj sveti sluga Boziji nikako nije mogao biti uzdrman
podvalama takvog napada. Isto tako, zar se i onaj koga je zavist bacila u takav prestup,
nije koristio blagotvornoscu pustinje, ogradom udaljenog stanista i zajednicom blazenog
Isidora, ave i prezvitera, i drugih svetih? Pa ipak, kada ga je nasla utvrdjenog na pesku,
djavolska bura ne samo da je njegovom domu (unutrasnjem nastrojenju) nanela silan
udarac, nego ga e i sasvim razrusila. Prestanimo, stoga, da osnovu svoga nepomucenog
unutrasnjeg mira trazimo van sebe, te da ocekujemo da nemoc naseg trpljenja moze
pomoci tudje trpljenje. Jer, kao sto je Carstvo Bozije unutra u nama, tako su i neprijatelji
coveku... domaci njegovi (Mt.10,36). I niko mi se ne suprotstavlja vise od moga
osecanja, koje e moj najblizi domaci. Pazimo vise na sebe, kako nas nasi domaci ne bi
povredili. Jer, kada nasi domaci ne ustaju na nas, tada i Carstvo Bozije prebiva u nama u
nepomucenom dusevnom miru. I ako revnosno razmotrimo uzroke onoga sto se desava u
nama, naci cemo da mi ne mozemo biti ranjeni nikakvim, cak ni najpakosnijim covekom,
ukoliko sami ne ustanemo protiv sebe nemirom svoga srca. I ukoliko smo ranjeni, uzrok
ne treba traziti u napadu spolja, nego u nasem netrpljenju. Tako je tvrda hrana korisna
za zdravog, a za bolesnog - stetna. Ona ne moze povrediti onoga ko je prima, ukoliko joj
za nanosenje povrede njegova nemoc ne doda silu.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN
PREGLED DUHOVNE BORBE
VIII
O BOZANSTVENOJ BLAGODATI I SLOBODNOM
PROIZVOLjENjU KAO CINIOCIMA DUHOVNOG ZIVOTA
187. Mi uvek treba da smo cvrsto uvereni u to da nikako ne mozemo postici
savrsenstvo svojim trudovima i podvizima, makar se i sa svom neumornoscu upraznjavali
54
u svakoj vrlini. Covekovi napori nemaju dovoljnu vrednost i silu da nas uzdignu na visinu
svetosti i blazenstva. Neophodno je da nam Gospod sadejstvuje i usmeri nase srce prema
onome sto je za nas korisno. Zbog toga smo duzni da svakoga trenutka, zajedno sa
Davidom, vapijemo Gospodu: Utvrdi stope moje na stazama tvojim da se ne bi
pokolebale (Ps.16,5). Neophodno je da nevidljivi Rukovoditelj covekovog duha prema
vrlini obraca nase proizvoljenje, koje je, sto zbog neznanja dobra, sto zbog iskusenja
strasti, sklonije poroku. To je veoma jasno izrazio prorok u jednom stihu pesme:
Odbacen, nagnuh se da padnem, ali me Gospod prihvati (Ps.117,13). Prva polovina stiha
oznacava slabost nase volje, a druga - uvek spremnu pomoc od Gospoda. Svaki put kada
pocnemo da se kolebamo, On ka nama pruza svoje ruke, podrzava nas i utvrdjuje. U
protivnom bismo, prepusteni svom proizvoljenju, pali savrsenim padom. Ni jedan
pravednik, zapravo, nema u sebi dovoljno snage da stekne pravednost. On se neprestano
koleba i svakoga trenutka je gotov da padne. Stoga ga milost Gospodnja potkrepljuje
svojom rukom. U suprotnom bi, izlozivsi se padu zbog slabosti volje, u potpunosti
poginuo. Zar ce neko biti toliko samopouzdan i slep da misli da nema potrebe u
neprestanoj pomoci Bozijoj, kada sam Gospod u Jevandjelju jasno uci: Kao sto loza ne
moze roda roditi sama od sebe ako ne ostane na cokotu, tako ni vi ako u meni ne
ostanete. Jer bez mene ne mozete ciniti nista (Jn.15,4-5)? Kako je, zapravo, nerazumno i
cak bogohulno, dobra dela pripisivati svojim naporima, a ne blagodati i pomoci Bozijoj! I
izreka Gospodnja svedoci da bez Njegove pomoci niko ne moze da donosi duhovne
plodove?
188. Zbog toga verujemo da se osobitim nadahnucem Bozijim u nas polaze kako
pocetak dobrog raspolozenja, tako i upraznjavanje u vrlinama. Nas trud se sastoji u tome
da se sa vecom ili manjom spremnoscu pokoravamo nadahnucima Bozijim i da primamo
Njegovu pomoc. Mi zasluzujemo nagradu, ili dostojnu kaznu, s obzirom na to da li smo
nemarni, ili se sa poboznom pokornoscu brinemo o prilagodjavanju zapovestima i
promisljanju Bozijem, koje se prostire na nas Njegovom blagovoljenjem. To se jasno
pokazalo pri iscelenju jerihonskih slepaca. Slucaj Gospodnjeg prolazenja pored njih je
predstavljao blagodat Bozijeg promisla i snishodjenja. Njihovo, pak, uzvikivanje: Pomiluj
nas Gospode, Sine Davidov (Mt.20,31) bese delo njihove vere i nade. I opet, samo
vracanje vida predstavlja izraz Bozijeg milosrdja.
189. Cak i ako se mnogo trudi oko obradjivanja zemlje, zemljoradnik ne moze da
ocekuje obilan rod, ukoliko na obradjenu zemlju blagovremeno ne padne kisa i ne bude
povoljno vreme. Prema tome, kao sto lenjivim zemljoradnicima, koji se ne brinu oko
obrade svoje zemlje, Bog ne daje ploda, tako i trudoljubivim nece biti koristi od
svakodnevne brige, ukoliko im ne pomogne Bozije milosrdje. I u delu zivota po Bogu je
isto: potreban je i nas trud, premda bez pomoci blagodati Bozije mi ni u cemu necemo
uspeti. Treba da ispovedas da je Bog pocetni Vinovnik ne samo dela, nego i dobrih
pomisli: On nam nadahnjuje i svoju svetu volju, i daje nam silu i zgodnu priliku da
ispunimo ono sto ispravno zelimo. Jer, svaki dar dobri i svaki poklon savrseni odozgo je,
silazi od Oca svetlosti (Jak.1,17).
190. Volja Bozija uvek zeli da covek koga je Bog stvorio ne pogine, nego da vavek
zivi. Ukoliko u nasem srcu primeti makar iskru raspolozenja ka dobru Bog joj, po blagosti
svojoj, ne dopusta da se ugasi. Zeleci da se svi spasu i dodju u poznanje istine, On na
sve nacine potpomaze da se ona obrati u plamen. Blagodat Bozija je blizu svih. Ona sve
bez izuzetka priziva spasenju i poznanju istine, jer govori: Hodite k meni svi koji ste
umorni i natovareni i ja cu vas odmoriti (Mt. 11,28).
191. Um coveciji ne moze da shvati kako spasenje pripada i nasoj volji, buduci da
se kaze: Ako hocete i poslusate me, jescete dobra zemaljska (Is.1,19), i istovremeno nije
delo ni... onoga koji hoce, ni... onoga koji trci, nego... Boga koji miluje (Rim.9,16).
Njemu nije jasno kako Bog ima da svakome vrati po delima njegovim, a istovremeno je
Onaj koji cini u nama i da hocemo i da tvorimo po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,13). On
bi hteo da shvati zasto nam se zapoveda da nacinimo sebi novo srce i nov duh
(Jez.18,31), kad nam se istovremeno kaze: I dacu vam srce novo i duh nov (Jez.11,19).
Ove sumnje nece biti tesko da resimo ukoliko budemo razumeli da u delu naseg spasenja
ucestvuju i blagodat Bozija i nase slobodno proizvoljenje. Naime, iako ponekad moze da
55
zeli vrlinu, covek nece biti u stanju da je stekne bez Bozije pomoci. Ni bolesniku nije
dovoljna samo zelja da bude zdrav, vec i Davalac zivota, Bog treba da da silu za ponovo
uspostavljanje zdravlja. Da bismo se savrseno uverili u to da i dobre zelje, koje nastaju
od prirodne sposobnosti koja nam je data milosrdjem Tvorca, mozemo ispuniti samo uz
pomoc Boziju, treba da se setimo reci apostola: Jer hteti imam u sebi, ali uciniti dobro ne
nalazim (Rim.7,18).
192. Mnogi pitaju o tome kada u nama deluje blagodat: da li onda kada se u nama
ispoljavaju dobre zelje, ili se dobre zelje u nama ispoljavaju onda kada nas poseti
blagodat Bozija? Opit opravdava i jedno i drugo: Savle i carinik Matej nisu sami pozeleli
[Hrista], nego - tek posle poziva. Zakhej i razbojnik na krstu su, pak, svojom zeljom
preduhitrili delo blagodati. Tako i treba smatrati: kada vidi da zelimo da cinimo dobro,
Bog usmerava i ucvrscuje nasu spremnost. Ako, pak, ne zelimo dobro, ili smo ohladneli
prema njemu, On nam daje spasonosna nadahnuca, kroz koja se obrazuju ili obnavljaju
dobra raspolozenja.
193. Ne treba misliti da je covekova priroda sposobna samo za zlo. Tvorac je u
duse nase posejao semena svih vrlina. Medjutim, da bi ona uzrastala, neophodna je
pomoc Bozija. Isto tako, i u coveku uvek postoji slobodna volja da primi ili ne primi
blagodatna dejstva. Kada gradjenje naseg spasenja uopste ne bi zavisilo od nas, apostol
ne bi rekao: Gradite spasenje svoje sa strahom i trepetom. Medjutim, kad bi zavisilo
samo od nas, on ne bi dodao: Jer Bog je onaj koji ciniu vama i da hocete i da tvorite po
Njegovom blagovoljenju (Fil.2,12-13). Blagodat Bozija nas i preduhitruje, jer prorok
govori: Bog moj, i Njegova milost me preduhitruje (Ps.58,11), i ide za nasom voljom,
zbog cega i kaze: I jutrom te molitva moja preduhitruje (Ps.87,14).
194. Blagodat Bozija uvek usmerava nasu volju na dobru stranu, premda i od nas
zahteva ili ocekuje odgovarajuce napore. Da ne bi svoje darove davala nemarnima, ona
trazi slucaj kojim bi nas probudila iz hladne bezbriznosti. I da se darezljivo saopstavanje
njenih darova ne bi vrsilo bez razloga, ona ih saopstava prema nasoj zelji i trudu. Ipak,
pri svemu tome, blagodat se uvek daje na dar, buduci da se nasi mali trudovi nagradjuju
neizmernom darezljivoscu. Zbog toga, ma koliko bili veliki, svi ljudski trudovi ne mogu
uciniti da se blagodat ipak ne daje na dar. Premda je govorio da se potrudio vise od svih
apostola, apostol neznabozaca ipak dodaje da trudovi ne pripadaju njemu, nego
blagodati Bozijoj koja je sa njim (1.Kor.15,10). Prema tome, recju: Potrudih se, on
izrazava napor svoje volje, recima: Ne ja, nego blagodat Bozija - Boziju pomoc, a recima:
Koja je sa mnom -da mu je blagodat pomagala onda kada se on trudio, a ne kada je
prebivao u nemaru i bezbriznosti.
195. Bog raznovrsnim i nepostiznim nacinima ustrojava nase spasenje: u onima
koji zele i traze spasenje On pojacava zelju, a u onima koji nemaju zelju On izaziva
nameru. On pomaze ispunjavanje nasih spasonosnih zelja, udahnjuje svete zelje i
utvrdjuje ih. Zbog toga ga mi u svojim molitvama zovemo i Zastitnikom i Spasiteljem i
Pomocnikom. On, slicno najneznijem Ocu i sastradalnom Lekaru, cini sve u svima: u
jednima pobudjuje pocetak spasenja i razgoreva usrdje ka Njemu, a kod drugih privodi
delo zavrsetku, i vrline savrsenstvu; jedne zadrzava od bliskog pada, a drugima pruza
prilike za spasenje; onima koji zele i koji se trude, pomaze, a druge, koji ne zele i koji se
protive, privlaci i skrece prema dobrom raspolozenju. On svagde sve cini pobudjujuci,
pomazuci i utvrdjujuci, premda bez narusavanja slobode koju nam je dao.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN
PREGLED DUHOVNE BORBE
56
IX
O MOLITVI
196. Kao svoj najglavniji cilj i vrhunac savrsenstva treba da postavimo neprestanu
molitvu, koja se oslanja na dusevni mir i cistotu srca. Radi njih treba da podnesemo
zlopacenje tela i da se drzimo skrusenosti u srcu. Veza izmedju svih tih trudova i molitve
je nerazdeljiva i uzajamna. Jer, kao sto skup tih vrlina dovodi do savrsenstva u molitvi,
tako i molitva, kao njihov zavrsetak i venac, njih cini cvrstim i postojanim. Kao sto bez
njih ne moze da se stekne i usavrsi neprestana, cista i nepomucena molitva, tako ni one,
koje u uredjenju zivota po Bogu idu ispred, ne mogu dostici savrsenstvo bez neprestane
molitve. Zbog toga se mi ne mozemo odmah upustiti u rasudjivanje o sili molitve (koja
zavrsava gradjevinu svih vrlina), ukoliko najpre po redu ne oznacimo i razmotrimo sve
sto treba biti odseceno ili pripremljeno radi njenog sticanja, ili ukoliko, po smislu
jevandjelske price (Lk.14,28-30), najpre ne proracunamo i saberemo sve sto je potrebno
za podizanje tog najuzvisenijeg duhovnog stuba. Medjutim, ni ono sto je pripremljeno mi
necemo moci kako treba upotrebiti niti na njemu pravilno nadzidati poslednje vrhove
savrsenstva, ukoliko najpre, po iznosenju svake necistote poroka i izbacivanju rusevina i
mrtvog djubreta strasti, na zivoj i tvrdoj zemlji srca nasega, kao na onome
jevandjelskom kamenu (Lk.6,48), ne polozimo najcvrsci temelj prostote i smirenja. Tek
na njemu bi mogao da se podigne taj stub putem polaganja duhovnih vrlina. I on ce
nepokolebivo stajati i svoj vrh uzdizati do najvisih visina neba, nadajuci se na svoju
cvrstinu. Utvrdivsi se na takvom temelju, on ce izdrzati pljusak strasti i reke gonjenja
koje, slicno masinama za lomljenje kamenja, silno napadaju, te svirepu buru
neprijateljskih duhova. I on ne samo da se nece razoriti rusenjem, nego nece ni osetiti
njihove napade.
197. Zbog toga, da bi molitva mogla biti uznosena sa potrebnom vatrenoscu i
cistotom, neophodno je pobrinuti o sledecem: prvo, svaka briga o telesnim stvarima
treba da se potpuno odsece; [drugo], ne treba dopustiti ne samo brigu o nekom delu ili
slucaju, nego cak ni secanje o njima; [trece], treba preseci rasejavanje, praznoslovlje,
mnogogovorljivost i sale; [cetvrto], vise od svega treba sasvim savladati smucenje od
gneva ili zalosti; [peto], sa korenom treba iscupati pogubne pobude plotske pohote i
izazov srebroljublja. Po savrsenom izbacivanju i odsecanju tih i slicnih poroka, vidljivih i
za covekov pogled, i posle predupredjujuceg ociscenja od svega (koje svoj zavrsetak
nalazi u cistoti i neporocnosti), treba, dalje, poloziti nepokolebivu osnovu dubokog
smirenja (koja bi bila mocna da odrzi stub koji treba da prodre do samih nebesa). Zatim,
na toj osnovi treba da se podigne gradjevina duhovnih vrlina, dok duh treba uzdrzavati
od svakog lutanja i nepostojanog kolebanja kako bi se duhovni pogled, malo po malo,
poceo priblizavati sagledavanju Boga. Jer, za vreme molitve ce nam, unoseno rukom
secanja. po neophodnosti na misao dolaziti ono sto je nasa dusa primila u sebe pre casa
molitve. Zbog toga, mi pre vremena molitve treba da se pripremimo da budemo onakvi
kakvi zelimo da budemo za vreme molitve. Osim toga, pozurimo da pre molitve iz
skrivnica naseg srca izgnamo ono sto ne bismo zeleli da vidimo da nas pritesnjava za
vreme molitve. Tako cemo moci ispuniti apostolsku zapovest: Molite se bez prestanka
(1.Sol.5,17).
198. Um nas ne bez razloga uporedjuju sa krajnje lakim perom, ili paperjem koje,
slobodno od vlage strane tecnosti, pri najslabijem duvanju vetra obicno, zbog svoje
lakoce, uzlece na veliku visinu. Ukoliko je, pak, optereceno nekom tecnoscu ono ce,
umesto da se penje po vazduhu, zbog tezine od vlage padati dole i priljubljivati se uz
zemlju. I nas um ce, ukoliko ne bude obremenjen pridoslim strastima, svetskim brigama i
ukoliko ne bude povredjen vlagom pogubne pohote, kao lak i po prirodi cist, pri
najmanjem vejanju duhovnog razmisljanja uzlaziti gore i, ostavljajuci ono sto je dole i
zemaljsko, uznositi se ka nebeskom i nevidljivom. To nam upravo i savetuje zapovest
Gospodnja: Ali pazite na sebe da srca vasa ne otezaju prejedanjem i pijanstvom i
brigama ovoga zivota (Lk.21,34). Prema tome, ako hocemo da nase molitve prodru ne
samo do nebesa, nego i iznad nebesa, postarajmo se da svoj um uzvedemo ka njegovoj
57
prirodnoj lakoci, ocistivsi ga od svih zemaljskih poroka i od svake vlage svetovnih strasti.
Na taj nacin, ne opterecujuci se nikakvim stranim bremenom, njegova molitva ce lako
uzletati Bogu.
199. Obratite paznju na uzroke koji obremenjuju nas um po ukazanju Gospodnjem.
On nije ukazao na preljubu, ni na blud, ni na ubistvo, ni na bogohulstvo, ni na otimanje
(sto se sve smatra smrtnim grehom i dostojnim osude), nego na prejedanje, opijanje
vinom i brige ili staranja ovoga veka, kojih se niko od svetskih ljudi ne cuva i koje ne
smatra sramnim. Naprotiv, sramno je i reci, cak i neki od onih koji su se odrekli sveta
dopustaju sebi ista popustanja, ne videci u njima za sebe niti stetu, niti bedu. Uostalom,
te tri nepravilnosti koje pritiskuju dusu i koje je od Boga odeljuju i uz zemlju prilepljuju,
uopste nije tesko izbeci, narocito nama koji smo tako daleko udaljeni od svake veze sa
svetom i koji nemamo savrseno nikakve prilike da se uplicemo u vidljive brige, pijanstva i
prejedanja. Ipak, postoji jedno drugo duhovno prejedanje i pijanstvo, koje se teze
izbegava, i postoji neka briga i tuga ovoga veka, koji i nas obuzimaju posle naseg
savrsenog odricanja od svih sticanja, pri svoj nasoj uzdrzljivosti od vina i svakog
prejedanja i pri nasem prebivanju u pustinjskoj usamljenosti. Ja mislim na popustanja
telu, na privezanosti i strasti. I ukoliko se ne ocistimo od njih, nase srce ce i bez opijanja
vinom i bez obilja hrane biti optereceno jos stetnijim pijanstvom i prejedanjem. Jer, samo
onaj ciji se um, odresivsi se od svih strasti, duboko umiri i cije se srce najcvrscim
stremljenjem priljubi uz Boga, kao uz najvise dobro, moze u potpunosti ispuniti
apostolsku zapovest: Molite se bez prestanka.
200. Mislim da bez iskrene skrusenosti srca, cistote duse i prosvecenja Duhom
Svetim nije moguce obuhvatiti sve oblike molitve. Njih je onoliko koliko u jednoj dusi, ili
svim dusama moze da nastane raznih stanja i nastrojenja. Molitva se svakoga
preobrazava s obzirom na meru napretka uma u cistoti i osobini stanja u koje se uvodi ili
slucajno, ili zbog svojih unutrasnjih delanja. Stoga je ocigledno da niko ne moze uznositi
uvek iste molitve. Covek se drugacije moli kada je veseo, drugacije kada je obremenjen
tugom ili ocajanjem, drugacije kada cveta u duhovnim uspesima, drugacije kada je
ugnjeten mnostvom neprijateljskih napada, drugacije kada iste oprostaj grehova,
drugacije kada iste porast blagodati ili sticanje neke vrline ili gasenje neke strasti,
drugacije kada je porazen strahom pri razmisljanju o geeni i Buducem sudu, drugacije
kada se razgoreva nadom i zeljom za buducim blagima, drugacije kada je u nevoljama i
opasnostima, drugacije kada se nasladjuje sigurnoscu i mirom, drugacije kada se
prosvecuje otkrivenjima nebeskih tajni, drugacije kada se zalosti zbog besplodnosti u
vrlinama i suvoce u osecanjima.
201. S obzirom na predmet, apostol razlikuje cetiri oblika molitve: Molim, dakle,
pre svega da se cine moljenja, molitve, prozbe, blagodarenja (1.Tim.2,1). Moljenje, jeste
preklinjanje ili umoljavanje za grehe. Njime [covek], dosavsi u skrusenost zbog ucinjenih
grehova, bilo sadasnjih, bilo proslih, izmoljava oprostaj; molitva, se uznosi kada nesto
prinosimo ili obecavamo Bogu (govoreci: "Ucinicu to i to, samo se smiluj, Gospode");
prozba, se vrsi kada, nalazeci se u toploti duha, uznosimo molitve za druge, za one koje
volimo, ili za mir celoga sveta; blagodarenje, se obavlja kada um Bogu prinosi zahvalnost
(i slavoslovlje), secajuci se proslih blagih dela Njegovih, ili videci sadasnja, ili proziruci
ona koja je u buducnosti pripremio onima koji ga ljube.
202. Iza ova cetiri oblika molitve sledi neko najuzvisenije molitveno stanje koje se
sastoji u sagledavanjujedinoga Boga i u plamenoj ljubavi prema Njemu. U njemu um nas,
obuzet i prozet ovom ljubavlju, besedi sa Bogom na najprisniji nacin i sa narocitom
iskrenoscu. Molitva Gospodnja: Oce nas (Mt.6,9-13) nam saopstava da sa revnoscu treba
da istemo to stanje.
Mi govorimo: Oce nas, ispovedajuci Boga, Vladiku vaseljene svojim Ocem. U isto
vreme ispovedamo da smo izbavljeni iz stanja ropstva i prisvojeni Bogu u svojstvu
usinovljenih ceda. Dodajuci: Koji si na nebesima, mi izjavljujemo spremnost da se
potpuno odvratimo od privezanosti za sadasnji zemaljski zivot (koji je nesto strano, sto
nas daleko udaljuje od naseg Oca), te da sa najvecom zeljom stremimo prema oblasti u
kojoj obitava Otac nas, ne dozvoljavajuci sebi nista sto bi nas cinilo nedostojnim visokog
58
usinovljenja, i sto bi nas, kao nezakonitu decu, lisilo otackog nasledja i podvrglo svoj
strogosti pravednog suda Bozijeg.
Dostigavsi tako visoki stepen sinova Bozijih, mi treba da plamtimo sinovskom
ljubavlju prema Bogu. Mi vise ne trazimo svoju korist, nego svim srcem zelimo slavu Oca
nasega, govoreci: Da se sveti ime tvoje. Mi time svedocimo da je sva nasa zelja i sva
radost slava Oca nasega, tj. da se slavi, pobozno postuje i obozava preslavno ime
Njegovo.
Drugo iskanje ociscenoga uma jeste molba: Da dodje Carstvo Oca naseg, ili
Carstvo u kome Hristos caruje u svetima. U njemu, po oduzimanju od djavola vlasti nad
nama i po izgnanju iz nasih srca strasti, Bog pocinje da vlada kroz miomiris vrlina. Ono je
u odredjeno vreme obecano uopste svima savrsenima i cedima Bozijim, kojima Hristos
kaze: Hodite blagosloveni Oca moga, primite Carstvo koje vam je pripremljeno od
postanja sveta (Mt.25,34).
Treca molba je svojstvena sinovima: Da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu.
To znaci: neka ljudi budu slicni andjelima. Kao sto oni ispunjavaju volju Boziju na nebu,
tako i svi koji zive na zemlji neka tvore Njegovu volju, a ne svoju. To jos znaci: neka
bude sa nama u zivotu sve po volji tvojoj. Tebi predajemo udeo nas, verujuci da ti sve, i
prijatno i neprijatno, ustrojavas na nase dobro, i da se vise brines o nasem spasenju,
nego mi sami.
Zatim: Hleb nas nasusni daj nam danas. Nasusni, hleb je nad-sustastveni, iznad
svih sustina, (kakav samo moze biti hleb koji je sisao sa neba). Kada se kaze: danas,
naznacuje se da jucerasnje kusanje nije dovoljno. On treba da nam se da i sada. I posto
nema dana u koji ne bi trebalo ukrepljavati srce naseg unutrasnjeg coveka primanjem i
kusanjem ovoga hleba, neophodno je da u svako vreme izlivamo molitvu za njega.
I oprosti nam dugove nase kao sto i mi oprastamo duznicima svojim. Milostivi
Gospod nam obecava oprostaj grehova ukoliko sami pokazemo primer prastanja svojoj
bratiji: Oprosti nam dugove nase kao sto i mi oprastamo. Ocigledno je da, u nadi na ovu
molitvu, sa smeloscu moze sebi moliti oprostaj grehova samo onaj ko je sam oprostio
svojim duznicima. Onaj, pak, ko od svega srca nije oprostio bratu koji mu je sagresio ovu
molitvu ce izgovarati na svoju osudu, a ne na pomilovanje. Jer, ako njegova molitva bude
uslisena, sta se drugo moze ocekivati osim (saglasno sa njegovim primerom)
nemilosrdnog gneva i bezuslovnog odredjenja kazne. Jer ce onome biti sud bez milosti
koji ne cini milosti (Jak.2,13).
I ne uvedi nas u iskusenje. Privodeci u secanje reci apostola Jakova: Blazen je
covek koji pretrpi iskusenje (Jak.1,12), mi reci molitve ne treba da razumemo u
znacenju: "Ne dopusti da ikada budemo iskusani", nego: "Ne dopusti da budemo
savladani iskusenjem". Iskusavan je bio i Jov, ali nije uveden u iskusenje. Jer, uz pomoc
Boziju, on ne rece bezumlja za Boga (Jov 1,22). On nije oskrnavio usta svoja bogohulnim
roptanjem, na sta ga je hteo navuci njegov kusac. Iskusavan je bio i Avraam, iskusavan
je bio i Josif, ali ni jedan ni drugi nisu bili uvedeni u iskusenje. Jer, ni jedan nije ispunio
volju kusaca.
No izbavi nas od zloga, tj. ne dopusti da budemo iskusani od djavola preko nasih
sila, nego ucini sa iskusenjima i kraj, da bismo mogli podneti (1.Kor.10,13).
203. Premda navedena molitva, koju je izrekao sam Gospod, sadrzi u sebi svu
punotu (molitvenog) savrsenstva, ipak Gospod svoje prisne vodi jos dalje - prema nekom
najuzvisenijem stanju, ka onoj plamenoj, cak, reci cu, neizrecivoj molitvi, koju su veoma
retki dokucili i ispitali. Prevazilazeci svako ljudsko razumevanje, ona se ne oznacava ni
zvukom glasa, niti pokretom jezika, niti izgovaranjem nekih reci. Ozaren izlivanjem one
nebeske svetlosti, nju um ne izrazava slabom ljudskom recju, nego je, sabravsi osecanja,
kao iz nekog najobilnijeg izvora, nezadrzivo izliva, i nekako neizrecivo uznosi upravno
Gospodu. U tom najkracem trenutku vremena on ispoljava ono sto, povukavsi se u
samoga sebe, nije u stanju ni recju da iskaze, ni mislju da obujmi.
204. Taj oblik molitvenog stanja jeste dar Boziji. Obicno, pak, blagodatno molitveno
raspolozenje se odlikuje umilenjem. Njegovom posetom obuzeti um se pokrece na cistu i
plamenu molitvu. To umilenje nailazi pri raznim slucajevima, kao sto je pokazao opit.
Ponekad su, za vreme pevanje Psalama, reci nekog stiha davale povod za plamenu
59
molitvu, a ponekad je blagozvucna melodija bratovljevog glasa pokretala duse zadivljenih
na napregnutu molitvu. Znamo, takodje, da je ponekad pazljivo i pobozno pevanje ulivalo
mnogo plamenosti u one koji su slusali, a cesto je savet savrsenog muza i duhovni
razgovor u prisutnima, u vreme njihovog preklanjanja kolena, pokretao osecanje na
obilno izlivanje molitve. Dogadjalo se da smo snazno bili pokrenuti na potpuno umilenje
smrcu brata ili nekog dragog nam coveka. Takodje je i secanje na nasu hladnocu i lenjost
ponekad na nas navodilo spasonosni duhovni zar. I uopste, bezbrojni su , slucajevi u
kojima je blagodat Bozija nase duse budila iz bezosecajnosti i sanjivosti.
205. Umilenje nailazi pri raznim slucajevima. Ono se, isto tako, ispoljava na razne
nacine. Ponekad se ono projavljuje u nekoj neizrecivoj duhovnoj radosti, ponekad
pogruzava u duboko cutanje sve sile i pokrete duse, ponekad izvodi vise ili manje obilne
suze. Suze ili nekakvo suzno raspolozenje jeste njegov najuobicajeniji izraz. One se
javljaju ili zbog ranjavanja srca svescu o vlastitim gresima, ili zbog sagledavanja vecnih
dobara ili zbog zelje vecne slave, ili zbog spoznaje velikih dobrocinstava Bozijih prema
nama, pri osecanju vlastite nistavnosti i nedostojnosti, ili zbog osecanja naseg bolnog
stranstvovanja na zemlji.
206. Kakav je znak da je molitva uslisena? Mi ne sumnjamo da nam je molitva
zaista uslisena kada nas ne smucuje nikakva sumnja, kada nadu nase molbe nista ne
baca u ocajanje, kada u samom izlivanju molitve osecamo da smo dobili ono za sta se
molimo. Jer, molitvenik ce biti udostojen uslisenja i dobiti ono sto trazi srazmerno sa
svojom verom da ga Bog gleda i da moze ispuniti njegovu molbu. Naime, izreka naseg
Gospoda je nepromenjiva: Sve sto istete u svojoj molitvi, verujte da cete primiti; i bice
vam (Mk.11,24). Pri tome, Rec Bozija ukazuje na dovoljno sredstava koja pomazu da
molitva bude uslisena. Molitva biva uslisena kada se dvoje sloze u prozbi (Mt.18,19), ili
kada je prati vera (makar bila i kao zrno gorusicno) (Mt.17,20), ili kada je neprekidna
(Lk.11,8), ili kada se sjedinjuje sa milostinjom (Sir.29,15), i drugim delima milosrdja
(Is.58,6-9). Vidite na koliko nacina se stice blagodat uslisavanja molitve. Stoga niko ne
treba da pada u ocajanje pri izmoljavanju za sebe spasonosnih dobara. Jer,
pretpostavimo da ti nedostaje ono zbog cega se uslisuje molitva. Ipak, zar ti ne mozes da
budes postojan u molitvi? To je u rukama svakoga ko zeli. Samo radi toga Gospod je
obecao da da sve za sta se budemo molili. Stoga ne treba da se kolebamo neverjem.
Budimo uporni i dobicemo ono sto trazimo. Tako je obecao Gospod: Istite i dace vam se;
trazite i naci cete; kucajte i otvorice vam se (Lk.11,9-10). Medjutim, svako ko se moli
treba da zna da sigurno nece biti uslisen ukoliko bude sumnjao u uslisenje.
207. Vise od svega, u vezi sa molitvom treba da ispunimo jevandjelsku zapovest,
tj. da se, usavsi u svoju klet i zatvorivsi vrata, molimo Ocu nebeskome. To treba
ispunjavati i bukvalno, a jos vise duhovno. U unutrasnjoj kleti svojoj se molimo onda
kada srce svoje savrseno udaljujemo od svih pomisli i briga i kada molitve svoje
prinosimo Gospodu na neki tajni nacin i sa smeloscu. Sa zatvorenim, pak, vratima se
molimo onda kada se sa zatvorenim ustima i cuteci molimo Onome koji ispituje srce, a ne
reci. Na sakrivenom mestu se molimo onda kada samo srcem i pazljivim umom prinosimo
svoje molbe jedinome Bogu, tako da ni same protivne sile ne znaju o cemu se molimo.
Stoga treba da se molimo sa dubokim cutanjem ne samo radi toga da prisutnu bratiju
svojim sapatom ili govorenjem ne bismo odvlacili od molitve i uznemiravali u molitvenim
osecanjima, nego i radi toga da bismo predmet naseg iskanja sakrili i od samih
neprijatelja, koji nas napadaju narocito kada se molimo.
208. Nasa molitva ce doci do savrsenstva koje joj je svojstveno kada se u nama
desi ono o cemu se molio Gospod Ocu svome: Da ljubav kojom me ljubis u njima bude i
ja u njima (Jn.17,26), i jos: Kao ti, Oce, sto si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno
budu (Jn.17,21). To ce se dogoditi kada celokupna nasa ljubav, sve zelje, sva revnost,
svo stremljenje, sve nase misli, sve sto vidimo, sve o cemu govorimo, sve cemu se
nadamo - bude Bog, te kada se jedinstvo koje je kod Oca sa Sinom, i kod Sina sa Ocem
izlije u nasa srca i umove. Tada cemo i mi biti sjedinjeni sa Njim cistom i nerazdeljivom
ljubavlju, kao sto nas On iskreno voli cistom i neraskidivom ljubavlju. Onaj ko je to
postigao stupa u stanje u kome mu se u srcu razgoreva neprestana molitva. Tada ce
60
svaki pokret njegovog zivota, i svako stremljenje njegovog srca biti jedna neprestana
molitva, predokusanje i zalog vecnoblazenog zivota.
209. Da bi se postiglo krajnje savrsenstvo u molitvi neophodno je da se utvrdimo u
neprekidnom secanju na Boga. Kao najbolje sredstvo za to sluzi kratka, cesto ponavljana
molitva. Nasi oci su pronasli da onaj ko stremi neprestanom secanju na Boga treba da
stekne naviku u neprestanom ponavljanju molitve: Boze, pogledaj da mi pomognes,
Gospode, priteci mi u pomoc (Ps.69,2). Taj stih nije bez razloga izabran iz celokupnog
Svetog Pisma: on izrazava sva raspolozenja koja se zahtevaju u molitvi, i odgovara svim
potrebama molitvenika. On sadrzi smireno ispovedanje vlastite nemoci, ispovedanje Boga
jedinim Pomocnikom koji je uvek spreman da pomogne, te veru i nadu da ce nam pomoci
i izbaviti nas od svake bede. Onaj ko neprestano priziva Boga tim recima, umno vidi i
srcem oseca Boga prisutnim u sebi. On mu se obraca kao Ocu sa sinovskom ljubavlju u
srcu, i time na sebe privlaci Boziji pokrov, zastitu i ogradu. Na taj nacin, ova kratka
molitva postaje neoboriva stena protiv napada demona, progoniteljka nemira pomisli,
odgoniteljka rdjavih pomisli, ukrotiteljka strasnih pokreta, i vaspitacica svih dobrih
pokreta u srcu. Oci su nam zapovedili da u slucaju napada strasti stomakougadjanja u
njenim razlicitim projavama vapijemo: Boze, pogledaj da mi pomognes, Gospode, priteci
mi u pomoc; da se u slucaju osecanja potrebe za strozijim postom radi ukrocenja tela i
nedostatka nade da cemo sami uspeti, molimo: Boze, pogledaj da mi pomognes... i
ostalo; da u slucaju da nas muci duh uninija i mori tuga, odvajajuci nas od svakog
potrebnog dela, govorimo: Boze, pogledaj da mi pomognes, Gospode, priteci mi u
pomoc; da u slucaju da nasu dusu poseti neka duhovna radost i zelimo da je sacuvamo i
uvecamo, takodje kazemo reci: Boze, pogledaj da mi pomognes. Gospode, priteci mi u
pomoc; da u slucaju da se na nas podigne golicanje ploti sa svojom obmanjujucom
slascu, i da se bojimo da taj oganj ne opali miomirisni cvet celomudrenosti, takodje
vapijemo: Boze, pogledaj da mi pomognes... i ostalo; da u slucaju da je u nase udove
uslo spokojstvo i svezina, i da zelimo da se dobro stanje produzi, ili da uvek prebiva u
nama, neprestano govorimo: Boze, pogledaj da mi pomognes... i ostalo. Tako i pri svakoj
duhovnoj potrebi neprestano govori tu kratku molitvu. I bice ti ona izbavljenje od svega
rdjavog i cuvar svega dobrog. Zbog toga neka se ona neprestano okrece u tvojim
grudima. Pri svakom delu i sluzenju, na putu i za stolom, pri odlasku na spavanje i posle
ustajanja od sna neprestano pevaj ovaj stih i poucavaj se u njemu sve dok, kroz
postojano upraznjavanje, ne naviknes da ga pevas i u snu.
210. Prvi plod toga ce biti odbacivanje svog mnostva pomisli i zadrzavanje na
jednom stihu. Sve vise ces sticati naviku da sabiras um mislju o jedinom Pomocniku. Ti
ces primetiti da je On uvek prisutan u tebi, da sve vidi i da sve odrzava. Polazeci odatle,
ti ces ushoditi ka najzivljem opstenju sa Bogom, te ces poceti da se nasicujes sve
uzvisenijim tajnama, pogruzavajuci se u Boga, sa Njim jedinim prebivajuci, i jedino sa
Njime se ispunjavajuci. Tako ces, na kraju, dostici i pomenutu cistu molitvu. Ona vise ne
uzima u obzir nikakav lik, niti se projavljuje u zvuku glasa, ili u izgovaranju ma kakvih
reci. Naprotiv, ona sa nezadrzivom snagom izbija iz srca. U neizrecivo ushicenoj plamenoj
ustremljenosti uma Bogu ona se izliva u neobjasnjivim uzdasima i stenjanju.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN
PREGLED DUHOVNE BORBE
X
61
O RUKOVODjENjU U DUHOVNOM ZIVOTU
(O RASUDjIVANjU SA SAVETOVANjEM KOD ISKUSNIH)
211. Jednom su se starci sakupili kod svetog Antonija Velikog i od vecera do jutra
razgovarali o raznim duhovnim predmetima. Narocito se prica povela o tome koja je
najveca vrlina, tj. koja vrlina bi nas mogla sacuvati neulovljivim od zamki djavolske
prelesti, i pravim putem voditi najvisem savrsenstvu. Predlagana su razna misljenja:
jedni su isticali post i bdenje, drugi negramzljivost i preziranje svih stvari, jedni
otselnistvo, ili udaljavanje u pustinju, drugi covekoljublje. Posto su se svi izjasnili, blazeni
Antonije je poceo da govori. "Sve sto ste rekli je spasonosno i neophodno za one koji
traze Boga i koji zele da mu pridju. Medjutim, iskustvo pada onih koji su napredovali u
njima ne dozvoljava da im se da prvenstvo. Jer, u zamke neprijatelja su upadali i oni koji
su se odlikovali strogim postovima i bdenjima, i oni koji su prebivali bezizlazno u
pustinjskoj usamljenosti, i oni koji su dosli do najveceg stepena negramzljivosti, i oni koji
su obilno davali milostinju. Mislim da je razlog toga bio nedostatak rasudjivanja. Jer, ono
uci coveka da ide carskim putem, izbegavajuci opasne krajnosti. U odnosu na post, na
primer, ono ne dopusta ni bezmerno iznuravanje tela, niti ugadjanje telu. U Jevandjelju
se ono naziva okom i svetiljkom duse: Svetiljka telu je oko, kaze Gospod. Ako, dakle,
oko tvoje zdravo bude, sve ce telo tvoje svetlo biti. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve ce
telo tvoje tamno biti (Mt.6,22-23). Kada svetlost sve osvetljava i oko sve vidi. Tako i
rasudjivanje sve pomisli i dela covekova razmatra, prosudjuje i objasnjava. Ono
odredjuje sta treba ciniti, te kako i od cega se treba uzdrzavati. Kod onoga, pak, ko nema
takvo rasudjivanje, dela i pomisli idu tek tako, bez strogog razmatranja. Tu neprijatelj
uspeva da podmetne prividno dobro umesto istinskog dobra. Prikrivajuci njime svoju
zamku, on [coveka] baca u rov i pogubljuje ga".
212. Resenje svetog Antonija je potvrdjeno bezbrojnim primerima. Prisetimo se
zalosnog pada starca Irona. On se upraznjavao u krajnje strogom postu i u dubokoj
usamljenosti. I da ih nikako ne bi narusavao, po nagovoru neprijatelja on je prestao da
dolazi na uobicajena [liturgijska] subotna i nedeljna sabranja pustinjaka, posle kojih su
se u razgovoru razjasnjavali razni putevi i bespuca strogog zivota. Obmanuvsi se tim
navodno dobrim, savetom neprijatelja, on se predao jos vecoj prelesti: primio je djavola
koji mu se javio u obliku andjela i po njegovoj reci skocio u najdublji bunar. Razbivsi se,
on je treci dan skoncao. Evo jos jednog primera: nameravajuci da odu u najdublju
pustinju dva brata su odlucili da primaju jedino hranu koju im posalje sam Gospod.
Lutajuci po pustinji oni su toliko iznemogli da se vec nisu mogli ni kretati. U tom cas su ih
napali Maziki, divlji i surov narod. Medjutim, videci ih u tako zalosnom stanju, oni su se
sazalili na njih i predlozili im hleb. Jedan je razmislio, i pristao da primi hleb kao od ljudi
koje je Gospod poslao. On se potkrepio i ostao ziv. Drugi je, pak, uporno ostao pri svojoj
odluci i umro od gladi. Evo jos jednog primera: jedan od strogih isposnika i usamljenika
je pomislio da je dostojan opstenja sa nebeskim silama. I neprijatelj nije zakasnio da se
time iskoristi. Poceo je da mu se javlja kao andjeo, da mu daje otkrivenja o ljudskim
delima i mislima, da proizvodi u keliji svetlost bez svetiljke. Zadobivsi na taj nacin
njegovo poverenje u potpunosti, on mu je na kraju zapovedio da, slicno Avramu, svoga
sina prinese na zrtvu Bogu. To bi se svakako i dogodilo da sin, videci neobicne pripreme,
nije pobegao. I jos jednog: neprijatelj je u Mesopotamiji jednog isposnika i usamljenika
doveo do bespogovornog poverenja u snove. On mu je u snovidjenju predstavio dva
naroda: hriscanski sa apostolima i mucenicima u mraku, bescascu, tuzi i placu, i judejski
sa Mojsijem, patrijarsima i prorocima u lucezarnom sijanju, u slavi i radosti. I time ga je
naveo da predje u judejstvo i primi obrezanje. I ovi primeri su dovoljni da se ubedite da
nedostatak rasudjivanja predstavlja otvorena vrata za pad i pogibiju.
213. Rasudjivanje je dar Boziji koji, medjutim, treba razvijati i vaspitavati. Kako?
Predajuci sve svoje rasudjivanju najiskusnijih otaca. To je najmudrija skola rasudjivanja u
kojoj se uce da dobro rasudjuju o dolicnom cak i oni koji nemaju posebnu sposobnost.
Tako se resava pitanje kako steci rasudjivanje. Istinsko rasudjivanje se stice istinskim
smirenjem. Prvi njen pokazatelj jeste otkrivanje ocima ne samo onoga sto radimo, nego i
onoga o cemu mislimo, bez imalo poverenja u svoje pomisli. [Smirenje je] da se u svemu
62
slede pouke staraca, i da se dobrim ili rdjavim smatra samo ono sto oni takvim priznaju.
Takvo delovanje potpomaze da bez opasnosti prebivamo na pravom putu i cuva nas od
svih djavoljih zamki. Onaj ko svoj zivot rasporedjuje po savetu onih koji su napredovali, a
ne po svom sudu, ne moze da padne od besovske prelesti. Predavanje svojih pomisli
rasudjivanju otaca zamenjuje vlastito rasudjivanje i uci [istinskom] rasudjivanju.
Neprijatelji ne vole svetlost. Zbog toga otkrivanje zlih pomisli njih odmah razgoni i
istrebljuje. Izvucena iz tamne rupe na svetlost, zmija se stara da pobegne i sakrije. Tako
se i zle pomisli, buduci otkrivene otvorenim priznanjem i ispovescu, staraju da pobegnu
od coveka. To se potvrdjuje mnogim i premnogim primerima i opitima.
214. Ava Serapion prica o sebi: "Kada sam bio pocetnik od ave sam tajno uzimao
suvarke i jeo. To sam cinio veoma dugo vreme. I strast je ovladala mnome tako da nisam
mogao da je savladam. Savest me je osudjivala. Medjutim, ja sam se stideo da avi
priznam [svoju strast]. Ipak, po promislu covekoljubivoga Boga se desilo da kod starca
svrati neka bratija, koji su poceli da mu otkrivaju svoje pomisli i da mole resenja za njih.
Starac im je odgovorio ono sto je bilo potrebno. Pri tome je doslo na red da govori i o
uzdrzanju u hrani. Zatim je dodao: "Nista toliko monasima ne nanosi stetu i nista toliko
ne raduje besove kao utajivanje pomisli od duhovnih otaca". Ove reci su me silno
porazile. Meni se cinilo da je Bog otkrio starcu moja sagresenja. Dosavsi u skrusenost, ja
sam poceo da placem. Zatim sam ispod pazuha izvukao hleb koji sam obicno krao.
Pruzivsi se na zemlju, ja sam molio da mi oprosti proslo i da se moli za mene da se
sacuvam ubuduce. Tada rece starac: "Tvoje priznanje te je oslobodilo od ropstva. Otkrivsi
svoj greh ti si pobedio demona koji te je ranjavao u tvom cutanju. Dosada si mu
dopustao da vlada tobom, ne protivrececi mu, i ne izobicavajuci ga. Buduci, pak, izveden
iz srca i otkriven, on vec nece imati mesta u tebi". Starac jos nije ni zavrsio svoju rec a iz
mojih nedara je izaslo nesto sto je licilo na gorecu baklju i svu keliju napunilo smradom,
tako da su prisutni mislili da gori sumpor. Starac je dodao: "Eto, Gospod je vidljivo
potvrdio istinu mojih reci i tvoga oslobodjenja". Tako je dejstvom ispovesti odstupila od
mene strast stomakougadjanja. Od tada mi cak ni na misao nije dolazila ranija zelja".
215. Sta vidimo kod Samuila? Od detinjstva buduci posvecen Bogu i udostojavajuci
se besede sa Njim, on nije verovao svojoj pomisli. Buduci dvaput pozvan od Boga, on zuri
starcu Iliju i od njega dobija pouku kako da odgovori Bogu. Na taj nacin je sam Bog i
onoga koga je udostojio razgovora sa sobom hteo da rukovodi poukom starca, kako bi ga
priveo smirenju. Ne vidimo li isto to i kod svetog Pavla? Sam Gospod ga je prizvao, ali ga
ujedno salje Ananiji da se bi naucio putu istine. I sam sveti Pavle, posle velikog iskustva
jevandjelske propovedi, ide u Jerusalim da proveri svoju blagovest, da kako ne bi trcao
uzalud (Gal.1,13-2,2), iako ga je osetno pratila blagodat Svetoga Duha. Prema tome,
Gospod put ka savrsenstvu otkriva samo onima koje rukovode duhovni oci, kao sto i
govori preko proroka: Pitaj oca svoga i saopstice ti, starce tvoje - i kazace ti (Pon.Zak.32,
7).
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN
PREGLED DUHOVNE BORBE
XI
O STUPNjEVIMA SAVRSENSTVA DUHOVNOG ZIVOTA S
OBZIROM NA POBUDE ZA NjEGA
63
216. Tri pobude podsticu ljude da prigusuju strasti: strah od adskog mucenja u
buducnosti, ili strah od strogosti zakona u sadasnjosti; nada i zelja da se dobije Carstvo
nebesko; i napokon, ljubav prema vrlini ili dobroljublje. O tome da strah navodi da se
gnusamo skverni zla govori se u Pricama: Strah Gospodnji mrzi nepravdu (Pric.8,13). Da
nas i nada zadrzava od predavanja strastima [vidi se iz] recenog: Nece se prevariti svi
koji se uzdaju u Njega (Ps.33,23). O ljubavi je, pak, receno da se cak ne boji grehovnog
pada: Ljubav nikad ne prestaje (1.Kor.13,8). Zbog toga apostol celokupno delo spasenja
smesta u sticanje te tri vrline, govoreci: A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje
(1.Kor.13,13). Ulivajuci nam strah od Buduceg suda i mucenja, vera nas odvlaci od
skverni strasti; istrzuci nas um od sadasnjeg ocekivanjem nebeskih nagrada, nada nas
navodi da preziremo sva plotska zadovoljstva; svojim ognjem rasplamsavajuci u nama
ljubav prema Hristu i prema napredovanju u duhovnim vrlinama, ljubav nas, pak,
pobudjuje da se sa savrsenom mrznjom odvracamo od svega sto im je protivno. Premda
nas vode ka jednom cilju, tj. pobudjuju da se uzdrzavamo od svega nedozvoljenog, sve
tri vrline se po stupnju svog dostojanstva mnogo razlikuju medju sobom. Prve dve su
svojstvene ljudima koji streme napretku, ali jos nisu stekli srdacnu ljubav, dok treca
iskljucivo pripada Bogu i ljudima koji su u sebi obnovili obraz i podobije Bozije. Jer, samo
Bog cini sve dobro po svojoj ljubavi, a ne zaradi straha ili nagrade. Gospod je sve stvorio
za sebe, kaze Solomon (Pric.16,4). Naime, po blagosti svojoj On obilno izliva svako dobro
na dostojne i nedostojne, buduci da, kao vecno savrsena i po svojoj prirodi nepromenjiva
blagost, ne moze biti ni ogorcen uvredama, niti razdrazen ljudskim bezakonjem.
217. Stoga onaj ko stremi savrsenstvu treba od prvog stupnja straha (koji se
zapravo naziva ropskim) da uzlazi na stazu nade. Tu covek vec postaje slican najamniku,
a ne vise slugi, buduci da deluje u ocekivanju buduce nagrade. Premda se vise se ne boji
kazne za grehe (buduci da je uveren u oprostaj), i premda ocekuje da ce primiti dobru
nagradu (buduci svestan svojih dobrih dela), on jos nije dosao do raspolozenja koje je
svojstveno sinu. Sin se, naime, ni malo ne koleba u uverenosti da je sve sto pripada Ocu
ujedno i njegovo (buduci potpuno ubedjen u Ocevo svestedro blagovoljenje prema
njemu).
218. Prema tome, mi treba da ubrzamo svoje napredovanje kako bismo se,
posredstvom ljubavi koja nikad ne prestaje stupivsi na trecu stepenicu sinova koji
smatraju svojim sve sto pripada Ocu, udostojili da primimo obraz i podobije nebesnoga
Oca i kako bismo, sledeci primer Njegovog istinskog Sina, govorili: Sve sto ima Otac
moje je (Jn.16,15). To i blazeni Pavle ispoveda o nama, govoreci: Jer sve je vase, bio
Pavle, ili Apolos, ili Kifa, ili svet, ili zivot, ili smrt, ili sadasnje, ili buduce, sve je vase
(1.Kor.3,21-22). Ka takvom bogopodobiju priziva nas i zapovest Spasitelja: Budite
savrseni kao sto je savrsen Otac vas nebeski (Mt.5,48). Kod onih koji se jos nalaze u
stanju sluge i najamnika raspolozenje prema dobru ponekad biva prekinuto, naime kada
dusa usled ohladnelosti njenih osecanja, ili usled obuzetosti svetskim zadovoljstvima i
radostima, prestane da se nadahnjuje strahom od geene ili zeljom buducih dobara.
Prema tome, mi ne mozemo dostici istinsko savrsenstvo ukoliko Boga ne zavolimo
pokretani jedino ljubavnom ceznjom prema Njemu. Jer, i On nas je najpre zavoleo jedino
radi naseg naseg spasenja. Zbog toga treba da se staramo da sa plamenom revnoscu
uzlazimo od straha k nadi, i od nade ka stepenu ljubavi prema Bogu, ili ljubavi prema
samim vrlinama, sa punom dusevnom vatrenoscu. Stekavsi takvu privrzenost prema
dobru mi cemo moci, koliko je samo dostupno ljudskoj prirodi, cvrsto prebivati u njemu.
219. Velika je razlika izmedju onoga ko strahom od geene ili nadom na buducu
nagradu u sebi gasi plamen strasti, i onoga ko se zbog osecanja Bozanstvene ljubavi sa
mrznjom odvraca od same porocnosti i necistote, ko u srcu cuva dobro cistote zbog
ljubavi i privrzenosti prema cistoti, ko sve cini iz ljubavi prema vrlini, a ne iz straha od
muka, i ko ne gleda na ono sto nam je obecano u buducnosti, nego se nasicuje svesnim
okusanjem istinskog dobra. U takvom stanju covek nece sebi dopustiti da iskoristi slucaj
za greh, cak i da ga niko ne vidi. On nece hteti ni da se tajno u mislima oskrnavi
grehovnim nasladjivanjem. Jer, on u srcu hrani istinsku ljubav prema vrlini i u osecanja
ne prima nista sto joj je protivno, vec se sa mrznjom odvraca od svega slicnog. Onaj,
pak, ko se uz pomoc straha uzdrzava od predavanja obmani strasti, po otklanjanju
pregrade straha opet prilazi onome sto voli. Zbog toga on nece uvek biti postojan u
64
svojoj vrlini, i nikada nece biti miran od borbe sa strastima. On nikako nece moci da
stekne tvrd i neprekidan unutrasnji mir koji pruza prisustvo cistote. Gde, pak, nema mira
od borbe ne moze se povremeno izbeci ni ranjavanje. Ma koliko da je iskusan u borbi, ma
koliko da se hrabro sukobljava, makar i cesto nanosio neprijateljima smrtonosne rane,
covek ponekad ne moze izbeci neprijateljsku ostricu. Nasuprot tome, onaj ko je savladao
svaku pobunu strasti, vec se nasladjuje tvrdim mirom, postavsi privrzen samoj vrlini. On
ce postojano cuvati stanje dobrog nastrojenja kojim je sav obuzet i kome je u potpunosti
predan, buduci uveren da nema nista pogubnije od gubitka cistote. Uvazavanje prema
prisutnim ljudima nece nimalo uvecati njegovu casnost, niti ce je umanjiti njegovu
usamljenost. On, naime, uvek i svuda sa sobom nosi sudiju ne samo svojih dela, nego i
pomisli, tj. savest. On se prvenstveno stara da ugodi Onome koji se, kako je ubedjen, ne
moze ni zaobici, ni obmanuti, i od koga se [covek] ne moze sakriti.
220. Onaj ko se, nadajuci se na Boziju pomoc, a ne na svoj revnosni trud, udostoji
da dostigne stepen savrsenstva, iz stanja sluge (u kome deluje strah). i iz stanja
najamnika (u kome pokretac sluzenja nije unutrasnja dobrota onoga koji deluje, nego
ocekivanje nagrade) prelazi u stanje usinovljenja u kome ne postoji ni strah, ni zelja za
nagradom, vec samo ljubav koja nikad ne prestaje. Onaj ko kroz takvu ljubav u sebi
obnovi obraz i podobije Bozije, nasladjivace se dobrom vec po srdacnom raspolozenju
prema njemu samom. Stekavsi trpljenje i krotost, koji su unekoliko slicni Bozijim, vise se
nece gneviti ni na kakve poroke onih koji grese. Naprotiv, on ce se, sazaljevajuci ih i
sastradavajuci im u nemocima, moliti za njihovo pomilovanje, secajuci se da je i sam bio
savladjivan slicnim strastima sve dok ga milosrdje Gospodnje nije spaslo. On zna da se iz
uza plotskog zivota nije iscupao svojim naporima, vec blagodacu Bozijom. Zbog toga on
shvata da prema onima koji su sagresili ne treba projavljivati gnev, nego sastradavanje
koje omogucava da se u mirnom raspolozenju srca poje Bogu: Raskinuo si okove moje:
tebi cu prineti zrtvu hvale (Ps.115,7), i jos: Kad mi Gospod ne bi bio pomocnik, brzo bi
se u ad preselila dusa moja (Ps.93,17). Nalazeci se u tavom smirenom nastrojenju duha,
on je u stanju da ispuniti i sledecu zapovest jevandjelskog savrsenstva: Ljubite
neprijatelje svoje... cinite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vredjaju i
gone (Mt.5,44). Na taj nacin se on udostojava da dobije nagradu koja je obecana za
izvrsenje te zapovesti, tj. da se udostoji ne samo da nosi obraz i podobije Bozije, nego i
da se nazove sinom Bozijim: Da budete sinovi Oca svoga, koji je na nebesima; jer On
svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dazd pravednima i nepravednima (Mt.5,45).
Postavsi svestan kakvu je ljubav dostigao, blazeni Jovan kaze: Da bismo imali smelosti
na Dan suda; jer kao sto je On, i mi smo u ovome svetu (1.Jn.4,17). Jer, cime drugim bi
covek, koji je po prirodi nemocan i slab, mogao biti kao sto je On, ako ne prostiranjem
dobrozelateljne ljubavi svoga srca na dobre i zle, pravedne i nepravedne? Prema tome,
onaj ko hoce da dostigne istinsko usinovljenje Bogu treba da cini dobro iz privrzenosti
prema samom dobru. O tome isti blazeni apostol blagovesti: Svaki koji je rodjen od Boga
ne cini greh, jer seme Njegovo ostaje u njemu, i ne moze gresiti, jer je od Boga rodjen
(1.Jn.Z,9), i jos: Znamo da svaki rodjeni od Boga ne gresi, nego koji je rodjen od Boga
cuva sebe, i necastivi ga se ne dotice (1.Jn.5,18). (To uostalom treba razumeti samo za
smrtne grehe, a ne za svaku vrstu grehova. Zaista, ni sami sveti ne mogu izbeci mala
sagresenja koja se dogadjaju u recima, mislima, u zeljama usled neznanja, zaborava,
neke krajnosti, ili neocekivanog slucaja. Premda se oni razlikuju od greha koji se naziva
smrtnim, ipak nisu bez ikakve krivice i prekora). Prema tome, onaj ko stekne ljubav
prema dobru i postane podrazavatelj Boga, poprima milosrdje i dugotrpljenje Gospodnje
(Kol.3,12) i moli se i za same gonitelje svoje, govoreci slicno svome Gospodu: Oce,
oprosti im, jer ne znaju sta cine (Lk.23,34). Ocigledni, pak, priznak duse koja se jos nije
ocistila od skvernih strasti jeste nedostatak osecanja sastradavanja prema tudjim
sagresenjima, kao i izricanje strogog suda o njima.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN KASIJAN
65
PREGLED DUHOVNE BORBE
XII
O KRAJU POKAJNICKIH TRUDOVA
221. Savrseno pokajanje sastoji se u tome da vise ne cinimo grehove zbog kojih se
kajemo, i zbog kojih nas savest izoblicava. Kao dokaz da smo se potrudili oko njih i da su
nam oprosteni sluzi izgnanje iz naseg srca i samog saosecanja prema njima. Neka svako
zna da jos nije razresen od ranijih grehova ukoliko za vreme trudova i uzdaha, koje
preduzima radi njihovog izgladjivanja, pred ocima njegovog uma igraju obrazi gresnih
dela - bilo onih koje je sam ucinio, bilo slicnih njima, i ukoliko se preko nasladjivanja
secanjem na njih (da i ne pominjem same nepristojne predmete) razara dobro
unutrasnje raspolozenje duse. Prema tome, onaj ko se bodro trudi nad takvim
izgladjivanjem neka smatra da je razresen od svojih grehova, te da je za sve sto je ranije
ucinio dobio oprostaj, tek kada oseti da se njegovo srce ni malo ne uznemirava ne samo
uobraziljom, nego ni njihovim mamcima. Prema tome, ispitivac pokajanja i oprostaja
zaseda u nasoj savesti i jos pre sudnjeg dana i dok se jos odugovlaci nase prebivanje u
ovom telu otkriva otpustanje nase krivice i objavljuje o okoncanju izgladjivanja
javljanjem oprostaja. I da bih odredjenije izrazio ono sto sam rekao, dodajem: mozemo
poverovati da su nam oprostene sve skverni ranijih grehova tek kada iz naseg srca budu
izgnane i slastoljubive zelje i same strasti.
222. Pitanje: Kako se u nama posle toga moze roditi ona sveta i spasonosna
skrusenost i smirenje koje opisuje pokajnik: Greh svoj kazah tebi i krivice svoje ne
zatajih. Rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje, kako bi nam se istinski i zasluzeno
moglo pridodati i ono sto sledi: I ti skide sa mene krivicu greha moga (Ps.31,5)? Ili, kako
cemo, rasirivsi ruke na molitvi, moci da u sebi probudimo pokajnicke suze koje bi bile
silne da nam privuku oprostaj grehova, slicno svetom Davidu: Svaku noc kvasim odar
svoj. Suzama svojim natapam postelju svoju (Ps.6,7), ukoliko iz srdaca nasih izgonimo
svako secanje o nasim gresima, iako nam se, nasuprot tome, recju samog Gospoda,
cvrsto zapoveda da ga cuvamo u sebi: Ja sam onaj koji izgladjuje tvoje prestupe i grehe
tvoje. I necu ih pomenuti, a ti ih pominji (Is.43,25)? Zbog toga se ja ne samo za
rukodeljem, nego i na molitvi narocito staram da u dusi izazovem secanje na ranije
grehe. Time se ja uspesnije oraspolozujem za istinsko smirenje i skrusenost srca, i sa
prorokom mogu smelo da kazem: Vidi smirenje moje i trud moj, i oprosti mi sve grehe
(Ps.24,18)?
223. Odgovor: Ono sto je receno, receno je o svrsetku pokajanja i o priznacima
izgladjenja savesti i pravde. Pominjanje, pak, grehova je, razume se, veoma korisno i
potrebno, premda samo za one koji jos prohode podvig pokajanja. Bijuci se u prsa, oni
treba neprestano da vapiju: Jer ja znam bezakonje moje, i greh je moj stalno preda
mnom (Ps.50,5), i jos: Saopsticu krivicu svoju, i pobrinucu se o grehu svome (Ps.37,19).
Prema tome, sve dok se kajemo i dok nas secanje na ranija grehovna dela jos ranjava,
neophodno je da kisa suza, koja se radja zbog saznanja krivice, gasi mucni oganj zezenja
savesti. U coveku dejstvom dubokog smirenja srca i skrusenosti duha, pri neumornom
pokajnickom trudu i uzdasima, secanje na grehe moze da bude uspavano i zalac savesti
da se, blagodacu milosrdnog Boga, povuce iz dubine duse. Tada postaje ocigledno da je
on dostigao svrsetak izgladjivanja, da je zasluzeno dobio oprostaj za sve i ocistio se od
skverni svih svojih grehova. Do takvog zaborava, medjutim, dolazi se jedino
zagladjivanjem ranijih grehova i strasnih zanosa, te savrsenim, tj. potpunim ociscenjem
srca. Do njega, bez sumnje, ne moze dostici niko od onih koji zbog nerada ili prezrenja
ne brinu o ociscenju od strasti, vec samo onaj ko gorkim placem i neprestanim uzdasima
umiva svu skvernu ranijih necistota. Posle svojih trudova on moze svom cvrstinom duse
da govori Bogu: Greh svoj kazah tebi i krivice svoje ne zatajih (Ps.31,5), i: Suze su mi
66
hleb dan i noc (Ps.41,4), kako bi zasluzeno cuo od samog Gospoda: Oduzeh kao oblak
prestupe tvoje, i kao primrak grehe tvoje (Is.44,22).
224. Ti si napred rekao da narocito izazivas secanje na ranije grehe. To ne treba
ciniti. Cak i ako se ono protiv volje pojavi, treba ga odmah izgoniti, buduci da odvlaci um
od cistog sagledavanja, osobito kod onog ko prebiva u usamljenosti, zaplicuci ga u
necistote ovoga sveta i guseci ga smradom strasti. Jer, obnavljanje secanja na ono sto si
iz neznanja ili pohote ranije cinio po knezu ovoga sveta (cak i pod pretpostavkom da se
pri takvoj pomisli ne potkrade nikakvo nasladjivanje) moze pokvariti vazduh uma
odvratnim smradom. Naime, samo misleno doticanje sa ranijom gnjilinom moze prognati
duhovni miris ili sladost miomira vrlina. Prema tome, od secanja na ranija strasna dela,
koje dotice nasa osecanja, treba bezati kao sto castan i ozbiljan muz bezi od price i
zagrljaja bestidne i drske zene. Jer, ukoliko se odmah ne udalji od njenih predloga i
ukoliko dopusti makar najkrace zadrzavanje u necasnom razgovoru sa njom (cak i ako
odbaci saglasnost na sramno zadovoljstvo), on nikako nece izbeci osudu svih prolaznika
zbog dopustenja neceg bescasnog i prekornog. Zbog toga i mi, kada zaraznim
prisecanjem budemo uvedeni u pomisli takve vrste, ne treba ni malo da se zadrzavamo
na [necistoti], vec odmah da odstupimo od njihovih uobrazenja. Jer, videci da se
zanimamo necistim i sramnim pomislima, andjeli koji prolaze [pored nas] nece biti voljni
da o nama kazu: Blagoslov Gospodnji na vama! Blagosiljamo vas imenom Gospodnjim
(Ps.128,8). Desava se cesto da neiskusni, dok sa osecanjem skrusenosti istrazuje svoje
padove, ili padove drugih ljudi, sam neprimetno biva ranjen tananom strelom pohote i
saglasava se sa njom. Na taj nacin se ono sto je zapoceto pod vidom poboznosti zavrsava
sramnim pogubnim zavrsetkom. Postoje putevi koji coveku izgledaju pravi, iako im kraj
gleda u dno adovo (Pric. 16,25).
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI ISIHIJE, PREZVITER JERUSALIMSKI
Kratko saopstenje o njemu
Prepodobni Isihije, rodom Jerusalimljanin, u mladim godinama bese slusalac i
ucenik svetog Grigorija Bogoslova. Po koncini svog velikog nastavnika, on provodjase
podviznicki zivot u jednoj od palestinskih pustinja, gde je produzavao da izucava duh
Hriscanstva cas u knjigama, cas iz razgovora sa savremenim podviznicima Palestine, cas
iz opita sopstvenog zivota i svojih ispitivanja. 412. godine jerusalimski arhiepiskop je
prosvecenog podviznika posvetio u prezvitera. Od tog vremena, sjedinjujuci sa cinom
prezvitera i zvanje propovednika, on se u istoriji Crkve pojavljuje kao jedan od
znamenitih ucitelja. "Veliki Evtimije, - kako (u zitiju svetog Evtimija) pise njegov ucenik
Kiril Skitopoljski, - bese veoma utesen sto je sveti Juvenalije, patrijarh jerusalimski,
dosavsi 429. godine u njegovu obitelj radi osvecenja hrama, sa sobom poveo i
preosvecenog Isihija, prezvitera i ucitelja Crkve".
Teofan u svom hronografu njegovu koncinu vezuje za 26. godinu carovanja
Teodosija Mladjeg, sto odgovara 432-3. godini. U mesecoslovu imperatora Vasilija njegov
spomen se vezuje za 28. mart. Kod nas, kao i na citavom istoku, on se pominje sa svim
prepodobnim na Sirnu subotu. U kanonu svetog Teodora Studita na taj dan u 9. pesmi on
se pominje zajedno sa velikim uciteljima - Vasilijem Velikim, Grigorijem Bogoslovom,
Jovanom Zlatoustim, Atanasijem Velikim, sa Kirilom Jerusalimskim i Kirilom
Aleksandrijskim, sa svetim Epifanijem, Grigorijem Niskim. Pored Grigorija Bogoslova, on
se imenuje drugim bogoslovom.
67
Po svojim ucenim delima, prepodobni Isihije bese dostojni ucenik svetog Grigorija
Bogoslova. Ocenjujuci prepodobnog Isihija kao propovednika i tumaca Svetog Pisma,
Mesecoslov imperatora Vasilija navodi: "On je objasnio citavo Sveto Pismo, izlozio ga sa
jasnoscu i pruzio za opstu korist. Zbog toga je za sve bio veoma znamenit i postovan".
Podrazavajuci Grcko dobrotoljublje, mi cemo iz njegovih mnogobrojnih dela u nas
zbornik uneti jedino Slovo Teodulu, podeljeno na 200 poglavlja. Ono je veoma korisno za
one koji zele da se naviknu na trezvoumlje, paznju i cuvanje srca. U svojoj Filokaliji, u
198 poglavlju, Fotije ovo slovo imenuje kao "najprigodnije za one koji provode
podviznicki zivot radi nasledja Carstva nebeskog. Ono je jasno izlozeno i po svemu
odgovara onima koji se ne upustaju u duboka ispitivanja, vec sav trud i svu paznju
obracaju na podvige delatnog zivota".
(Pri prevodjenju je grcki tekst Dobrotoljublja bio dopunjen sa nekoliko mesta iz
Patrologiae Graecae, Migne t. 93).
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI ISIHIJE
DUSEKORISNE I SPASONOSNE STOTINE PREPODOBNOG ISIHIJA,
PREZVITERA JERUSALIMSKOG TEODULU, O TREZVOUMLjU I
MOLITVI
STOTINA PRVA
1. Trezvoumlje je duhovna umetnost. Ukoliko ga dugo i sa postojanom usrdnoscu
upraznjava, covek ce se, uz Boziju pomoc, potpuno izbaviti od strasnih misli, reci i rdjavih
dela. Onome ko ga tako prohodi ono daruje verno poznanje nepostiznog Boga, koliko je
to nama moguce, kao i tajno razresenje skrivenih Bozanstvenih tajni. Njime se ispunjava
svaka zapovest Starog i Novog Zaveta i ono podaje svako blago buduceg veka.
Trezvoumlje, u stvari. jeste cistota srca koja je zbog svojih visokih vrednosti ili, tacnije
govoreci zbog nase nepaznje i nemarnosti, sada vrlo retka kod monaha. Medjutim, bas
nju Hristos ublazava govoreci: Blazeni cisti srcem, jer ce Boga videti (Mt.5,8). Posto je
takvo, trezvoumlje se dobija po skupu cenu. Ukoliko postojano prebiva u coveku, ono za
njega postaje putovodj u pravi i bogougodni zivot. Ono je i lestvica za sagledavanje. Ono
nas uci kako da upravljamo pokretima trodelne duse (tj. sa tri sile: slovesnom,
razdrazajnom i zelateljnom) i kako da krepko cuvamo osecanja. Ono u svom sudeoniku
svakodnevno umnozava cetiri osnovne vrline (mudrost, hrabrost, uzdrzljivost i
pravednost).
2. Pokazujuci koliko je ova vrlina neporocna, cista, sveobuhvatna i delotvorna, i
uceci nas kako treba da je zapocnemo i obavljamo, veliki zakonodavac Mojsije, ili pre Duh govori: Pazi na sebe da u srcu tvom ne bude tajna rec bezakonja (Pon.Zak.15,9).
Tajnom reci on naziva misleno izobrazavanje neke gresne i nebogougodne stvari. To sveti
oci nazivaju prilogom koji u srce ubacuje djavo. Po njegovom pojavljivanju u umu slede
nase pomisli i sa njim strasno razgovaraju.
3. Trezvoumlje je put ka svakoj vrlini i svakoj zapovesti Bozijoj. Ono se jos naziva
srdacnim bezmolvijem i jeste isto sto i cuvanje srca koje se drzi savrseno [slobodnoj od
mastanja.
4. Covek koji se rodi slep ne vidi suncevu svetlost, dok onaj koji ne zivi u
trezvoumlju ne vidi svetlost izobilne blagodati koja nishodi svise. On se nece osloboditi od
68
gresnih i Bogu mrskih dela, reci i pomisli. Po svom ishodu oni nece slobodno proci pored
knezova tartara.
5. Paznja je neprestano bezmolvije srca u odnosu na sve vrste pomisli. Srce u
njemu svagda, neprekidno i neprestano dise jedinim Hristom Isusom, Sinom Bozijim i
Bogom, Njega priziva, sa Njim se hrabro bori protiv neprijatelja, i Njemu, koji ima vlast
da otpusta grehe, ispoveda svoja sagresenja. Takva dusa prizivanjem cesto obuhvata
Hrista, Jedinog Tajnoznalca srdaca. Ona se na svaki nacin stara da od ljudi sakrije svoju
sladost i svoj unutrasnji podvig kako lukavi neprijatelj nekako ne bi nasao nacina da u
nju unese zlo i unisti njeno dobro delanje.
6. Trezvoumlje je nepokolebivo smestanje i stajanje pomisli uma na vratima srca.
Tu on lako primecuje kako mu se prikradaju strane pomisli, tj. kradljivci i cuje sto govore
i sto cine te ubice. On, takodje, razaznaje kakva izobrazenja izazivaju demoni,
pokusavajuci da ga uvuku u mastanje i da ga prevare. Ukoliko se budemo trudili na ovom
delu, steci cemo osnovano iskustvo u mislenoj borbi.
7. Ucestalost obazrive paznje u umu coveka koji se stara da zagradi izvor rdjavih
pomisli i dela obicno radja dvostruki strah: sa jedne strane, od ostavljenosti Bogom, a sa
druge - od vaspitnog popustenja spoljasnjih iskusenja. Bog, naime, ponekad ostavlja
[coveka] i salje neocekivana iskusenja radi ispravljanja zivota, narocito onima koji su
okusili sladost pokoja od toga dobra (tj. paznje i trezvoumlja) i postali nemarni. Od te
ucestalosti u nama se radja navika, a od nje izvesna prirodna neprekidnost trezvoumlja.
Od njega se, opet, malo po malo, radja poznanje borbe, koje sledi neprestana Isusova
molitva, i sladosna tisina uma bez mastanja, te neko divno stanje koje proizilazi od
sjedinjenja sa Isusom.
8. Um koji stoji i priziva Hrista protiv neprijatelja i koji mu pribegava radi pomoci
lici na zivotinju koja je okruzena mnostvom pasa kojima se hrabro suprotstavlja iz svog
skrovista. Izdaleka misleno provideci zamke mislenih neprijatelja, on se neprestano moli
Mirotvorcu Isusu i ostaje neranjiv.
9. Ukoliko umes, i ukoliko ti je dano da izjutra stajes pred Gospoda, te ne samo da
te On gleda, nego da i ti gledas (Ps.5,4), razumeces o cemu govorim. A ako ne razumes
drzi se trezvoumlja, pa ces razumeti.
10. Sastav mora je mnostvo vode. Sastav, pak, i uporiste trezvoumlja, bodrosti i
udubljenog bezmolvija duse, kao i bezdan divnih i neizrecivih sagledavanja i razumnog
smirenja ispravnosti i ljubavi jeste (jedino) krajnje trezvoumlje i neprestana, naporna
molitva Isusu Hristu, pracena uzdasima ali bez pomisli, uninija i teskobe.
11. Gospod je rekao: Nece svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, uci u Carstvo
nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt.7,21). A volja Njegovog
Oca jeste: Koji ljubite Gospoda, mrzite zlo (Ps.96,10). Dakle, pri molitvi Isusu Hristu
omrzimo zle pomisli - i volja Bozija ce biti ispunjena.
12. Ovaplotivsi se, nas Vladika i Bog je predlozio izgled svake vrline radi primera
ljudskom rodu i opozivanja drevnog pada, zivopisavsi sav vrlinski zivot svoj u telu.
Pokazujuci jedan od mnogih dobrih primera, On je po krstenju otisao u pustinju i stupio u
mislenu borbu sa djavolom koji muje pristupio kao prostom coveku. Nacinom na koji ga
je pobedio, tj. smirenjem, postom, molitvom i trezvoumljem (kojeg se drzao, premda,
kao Bog i Bog bogova, za njim nije imao potrebu), On je i nas, nepotrebne sluge, naucio
kako da se dolicno borimo protiv duhova zlobe.
13. Necu se olenjiti da ti neukrasenom i nekicenom recju izlozim, po meni, sve
nacine trezvoumlja koji, malo po malo, mogu ocistiti um od strasnih misli. Jer, ja ne
smatram razumnim da se u ovom slovu, kao inace u povestima o spoljasnjim ratovima,
korisna sadrzina sakrije kicenim recima, osobito posto se pise za proste ljude. Reci cu ti
apostolovim recima: A ti, cedo Timoteje, pazi na citanje (1.Tim.4,13).
14. I tako, jedan nacin trezvoumlja jeste: budno paziti na mastanje ili prilog. Jer,
bez mastanja satana ne moze da priprema pomisli, niti da ih predstavlja umu da bi ga
obmanuo.
15. Drugi je: imati srce uvek u dubokoj tisini, bezmolvno u odnosu na svaku
pomisao i u molitvi.
69
16. I opet drugi je: neprestano u smirenosti prizivati u pomoc Gospoda Isusa
Hrista.
17. I opet drugi je: u dusi imati neprestano secanje na smrtni cas.
18. Sve ove delatnosti, ljubljeni, slicno vratarima brane ulaz rdjavim pomislima. O
tome, pak, da uvek treba gledati na nebo (zanimajuci um sagledavanjem nebeskih
stvari), ni u sta ne racunajuci zemlju (i sve zemno), (sto je, takodje, jedan od snaznih
nacina trezvoumlja), ja cu, uz pomoc Boga koji daje rec, detaljnije pogovoriti na drugom
mestu.
19. Ukoliko presecemo uzroke strasti (tj. povode koji ih pobudjuju), te se
poduhvatimo duhovnih dela samo na kratko vreme, ali nam bavljenje njima ne postane
jedino zanimanje za ceo zivot, opet cemo se lako vratiti telesnim strastima. I od tog
(dobrog poduhvata) necemo imati nikakve koristi, osim sto ce nam se um samo jos
vecma pomraciti i sto cemo jos dublje potonuti u vestastveno.
20. Onaj ko se podvizava u unutrasnjosti, svakog momenta treba da poseduje cetiri
delanja: smirenje, krajnju paznju, protivrecenje (pomislima) i molitvu. Smirenje treba da
ima, buduci da se bori protiv gordih demona, a njemu je uvek pri srcu potrebna pomoc
Hristova, koji nenavidi gorde (Pric.3,34); paznju, jer srce treba da mu je slobodno od
svake pomisli, pa cak i one koja izgleda dobra; protivrecenje (pomislima), jer sa gnevom
treba da se suprotstavi lukavome cim ostrim umom prepozna kako mu prilazi, kao sto je
receno: I odgovoricu onima koji me vredjaju. Zar se moja dusa nece povinovati
Gospodu?(Ps.119,42; 62,1); molitvu, jer posle protivrecenja treba iz dubine srca
neizrecivim uzdasima da zavapi Hristu. Tada ce sam podviznik videti kako se obozavanim
imenom Isusovim razvejava neprijatelj i njegova mastarija, slicno prahu ili dimu pred
vetrom.
21. Onaj ko nije stekao molitvu cistu od pomisli, nema oruzje za bitku. To oruzje je
molitva koja neprestano dejstvuje u najskrivenijem mestu duse. Prizivanjem Gospoda
Isusa Hrista ona (nevidljivo) bicuje i opaljuje neprijatelja koji skriveno napada.
22. Ti treba da ostrim i napregnutim pogledom uma gledas unutra kako bi saznao
ko ulazi. Cim raspoznas o kome se radi, protivrecenjem smrskaj glavu zmije i,
istovremeno, sa uzdisanjem zavapi Hristu. Tako ces iskusiti nevidljivu Bozansku zastitu.
Tada ces, takodje, jasno uvideti ispravnost srca (tj. da li ispravno deluje, ili - u cemu se
sastoji ispravno dejstvo srca).
23. Onaj koji stoji pred ogledalom i gleda u njega, stojeci sa drugima, vidi kako
izgleda njegovo lice kao i lica onih koji stoje pokraj njega. Tako i onaj koji sa svom
paznjom posmatra svoje srce u njemu vidi svoje sopstveno stanje, kao i mracna lica
mislenih crnaca.
24. Sam od sebe um ne moze pobediti demonska mastanja. Neka se i ne usudjuje
na tako nesto bilo kada! Jer, kao lukavi, nasi neprijatelji se pretvaraju da su pobedjeni,
pokusavajuci da borca obore sa druge strane - putem tastine. Medjutim, pri prizivanju
Isusovog imena oni nece izdrzati ni minut u spremanju zamki protiv tebe.
25. Pazi da ne uzmastas mnogo o sebi (niti da izmisljas svoje nacine borbe) kao
nekad drevni Izrailj, inace ces biti predan u ruke mislenim neprijateljima. Jer, on je, posto
ga je Bog svih bio izbavio od Egipcana, izmislio sebi svog pomocnika - izlivenog idola.
26. Pod izlivenim idolom treba razumeti nas slabi razum. Sve dok protiv zlih duhova
priziva Isusa Hrista, on ih lako odgoni, a cim nerasudno pocne da se uzda u sebe, pada i
razbija se, slicno takozvanom brzokrilom. Evo sta ispoveda onaj koji se uzda u Gospoda:
Gospod je krepost moja i zastitnik moj: u Njega se uzda srce moje, i On mi pomoze. I ko
ce, osim Gospoda, ustati za mene nasuprot zlima? Ili ko ce stati za mene nasuprot onima
koji cine bezakonja, tj. na bezbrojne pomisli? Onaj ko se uzda u sebe, a ne u Boga, pasce
strasnim padom.
27. Neka ti, ljubljeni, ukoliko hoces dolicno da vodis borbu, kao primer nacina i
oblika srdacnog bezmolvija posluzi mala zivotinja - pauk. On hvata i ubija male muhe. I ti
kao i on (koji sedi u svojoj paukovoj mrezi), bolecivo bezmolvuj u svojoj dusi i ne prestaj
da ubijas vavilonske mladence, buduci da ce te za takvo istrebljenje Duh Sveti preko
Davida nazvati blazenim.
70
28. Kao sto se Crveno more ne moze videti medju zvezdama na nebeskom svodu, i
kao sto covek koji hodi po zemlji ne moze da ne dise ovim vazduhom, tako ni mi ne
mozemo ocistiti svoje srce od strasnih pomisli i iz njega izgnati mislene neprijatelje bez
cestog prizivanja imena Isusa Hrista.
29. Ukoliko sa smirenim umovanjem, secanjem na smrt, samoukorevanjem,
protivrecenjem (pomislima) i prizivanjem Isusa Hrista svagda budes prebivao u svome
srcu, svakodnevno trezvoumno prohodeci misleni i uski, ali i radosni i sladosni put,
dospeces do svetih sagledavanja i Hristos ce te prosvetiti poznanjem dubokih tajni,
buduci da su u Njemu skrivena sva blaga premudrosti i znanja (Kol.2,3), i da u Njemu
obitava sva punota Bozanstva telesno (Kol.2,9). Jer, u Hristu Isusu ces osetiti da je u
tvoju dusu sisao Duh Sveti. Prosvetivsi se Njime, um coveka otkrivenim licem odrazava
slavu Gospodnju (2-Kor.Z, 18). Jer, apostol govori da niko ne moze reci: Isus je Gospod,
osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3), koji onoga koji ga iste tajno utvrdjuje (u istini o
Njemu).
30. Oni koji vole pouku treba da znaju da zli demoni cesto utisavaju duhovnu borbu
i skrivaju je od nas, znajuci koliko je ona ponekad korisna za nas, koliko nas umudruje i
koliko uzvodi ka Bogu. (Pri tome, oni imaju nameru da, posto zaboravimo na opasnost sa
njihove strane) i postanemo bezbrizni, iznenada zarobe nas um (kroz mastanja), te da
nas opet nacine nemarnim i nepazljivim u srcu. Jer, oni imaju samo jedan cilj i njih
zaokuplja samo jedan podvig - da nasem srcu nikako ne daju da bude pazljivo, buduci da
znaju kakvo bogatstvo dusa tom budnoscu stice. Stoga mi (za vreme zatisja) valja
narocito da se secamo Gospoda naseg Isusa Hrista i da se pruzamo u duhovna
sagledavanja. Tada ce borba opet navaliti na um. Jedino, mi sve treba da cnnimo, da tako
kazem, po savetu samog Gospoda i sa velikim smirenjem.
31. Ziveci u opstezicu treba da se rado i sa velikom gotovoscu odricemo svake
svoje volje pred nastojateljem i da, uz Boziju pomoc, budemo neka vrsta dobrovoljnih
bezvoljnika. Pri tome, na svaki nacin treba da se potrudimo da se ne smucujemo
razdrazljivoscu i da ne dopustamo nerazumne i neprirodne izlive gneva. U suprotnom
cemo u vreme borbe biti bez smelosti (tj. liseni hrabrosti). Jer, nasa volja se, ukolikoje
sami dobrovoljno ne odsecamo, obicno razdrazuje protiv onih koji pokusavaju da je
odseku prinudno (tj. bez nase saglasnosti). Gnev koji se tada podize, zlobno lajuci,
unistava poznanje borbe (tj. umeca njenog vodjenja) koje se sa velikim trudom steklo.
Gnev je obicno rusilac. Ako se podigne protiv demonskih pomisli, gnev ih razbija i
istrebljuje, a ako, pak, uskipti protiv ljudi, istrebljuje nase dobre pomisli o njima. Na taj
nacin, gnev je rusilac svih vrsta pomisli, bilo rdjavih, bilo ispravnih. On nam je dat od
Boga kao stit i kao luk. I on ostaje to sve dok se ne ukloni od svog naznacenja. Ukoliko,
pak, pocne da deluje nesaglasno sa svojim naznacenjem, on postaje razoran. Imao sam
prilike da vidim kako pas, koji se nekada smelo borio sa vucima, potom rastrze ovce.
32. Od drskosti (tj. od nepazljive preterane smelosti u opstenju sa drugima) treba
bezati kao od zmijskog otrova, i od pojedinacnih razgovora - kao od zmija i poroda
otrovnica. Jer, oni vrlo brzo mogu dovesti do potpunog zaborava na unutrasnju borbu i
dusu svesti dole sa radosne visine koja se stice cistotom srca. Prokletstva dostojan
zaborav se, kao voda ognju, protivi paznji. On mu se svakog casa pokazuje kao silan
protivnik. Od zaborava padamo u nemarnost, od nemara u prenebregavanje (poredaka
duhovnog zivota), u uninije i u neumesnu pohotu. Tako se opet vracamo na ono staro,
kao pas na svoju bljuvotinu (2.Pt.2,22). Klonimo se te vrste smelosti kao smrtonosnog
otrova, a zao nedug zaborava lecimo strogim cuvanjem uma i neprestanim prizivanjem
Gospoda naseg Isusa Hrista. Jer, bez Njega ne mozemo ciniti nista (Jn.15,5).
33. Nije uobicajeno, niti je moguce druziti se sa zmijom i nositi je u nedrima
svojim. Isto tako je nemoguce maziti svoje telo, voleti ga i ugadjati mu preko mere (i
preko potrebnog), i ujedno se starati o nebeskoj vrlini. Jer, zmija se po prirodi svojoj
nece moci uzdrzati da ne ujede onoga ko ju je prigrlio, i telo se nece uzdrzati da
pokretima pohotne slasti ne oskrnavi onoga koji mu ugadja. Kada pogresi u necemu, telo
treba strogo kazniti kao odbeglog roba, kako bi znalo da nad njim postoji gospodar (um),
gotov da ga kazni, kako bi znalo da ne iste opijanje pohotom kao vinom u krcmi, i kako
bi, kao nocna sluskinja (plot), znalo svoju netruleznu gospodaricu (dusu). Do same smrti
71
ne veruj svome telu. Telesna zelja je, veli apostol, neprijatpeljstvo Bogu, posto se ne
pokorava zakonu Bozijem (Rim.8,7). Jer telo zeli protiv duha (Gal.5,17). A koji su po telu
ne mogu ugoditi Bogu. A vi niste po telu nego po Duhu (Rim.8,8-9).
34. Delo blagorazumnosti je da razdrazajnu silu svagda podizemo na sukob u
unutrasnjoj borbi i na samoukorevanje; delo mudrosti je da nasu slovesnu silu
podsticemo na napregnuto i neprekidno trezvoumlje; delo hrabrosti je da zelateljnu silu
upravljamo ka vrlini i ka Bogu; a delo pravednosti je da upravljamo sa pet cula i da ih
uzdrzavamo kako ne bi oskvrnila naseg unutrasnjeg coveka, tj. srce, ni spoljasnjeg, tj.
telo.
35. Blagoljepije je Njegovo na Izrailju, tj. na umu koji, koliko je moguce, gleda
krasotu samoga Boga, i sila je Njegova na oblacima, (Is.67,35), tj. na svetlozracnim
dusama koje izjutra upiru svoj pogled u Onoga koji sedi sa desne strane Oca, i koji ih cini
milim i ozarava kao sto sunce ozarava ciste oblake.
36. Jedan gresnik kvari mnogo dobra, veli Bozanstveno Pismo (Ekl.9,18). I um koji
gresi kvari sve ono sto je spomenuto malo pre - nebesko pice i hranu.
37. Mi nismo jaci od Sampsona, ni mudriji od Solomona, ni razumniji od blazenog
Davida, niti volimo Boga vise od apostola Petra. Stoga ne treba da se uzdamo u sebe. Jer,
Sveto Pismo kaze da ce onaj koji se uzda u sebe pasti strasnim padom.
38. Naucimo se od Hrista smirenoumlju, od Davida smernosti, od Petra placu za
padove, ali nemojmo ocajavati kao Sampson, Juda i premudri Solomon.
39. Djavo kao lav ricuci hodi sa svojom vojskom i trazi koga da prozdere (1.Pt.5,8).
Stoga kod nas nikada ne treba da prestane srdacna paznja, trezvoumlje, suprotstavljanje
(pomislima), molitva Hristu Isusu, Bogu nasem. Jer, boljeg pomocnika od Isusa neces
naci u celom svom zivotu. Jedino je On Gospod i kao Bog poznaje demonska lukavstva,
spletke i obmane.
40. Neka se, dakle, dusa smelo uzda u Hrista i neka ga priziva. Neprijatelja neka se
uopste ne boji, buduci da ne vojuje sama, nego sa Strasnim Carem Isusom Hristom,
Tvorcem svega sto postoji, bestelesnog i telesnog, vidljivog i nevidljivog.
41. Sto kisa duze pada, to vise smeksava zemlju. Tako i cesto, bez pomisli
prizivano sveto ime Hristovo sve vise smeksava zemlju srca naseg, puneci ga radoscu i
veseljem.
42. Neiskusni bi trebalo da znaju da smo telesni i da puzimo po zemlji i telom i
umovanjem, te da svoje neprijatelje, koji su bestelesni i nevidljivi, zlonamerni i mudri na
zlo, brzi i laki, iskusni u borbi koju vode od Adama do sada, ne mozemo drugacije
pobediti osim kroz neprestano trezvoumlje i prizivanje Isusa Hrista, naseg Boga i Tvorca.
Za neiskusne ce Isus Hristova molitva biti pobuda i rukovodstvo za iskustvo i poznanje
dobra. Za iskusne, pak, najbolji nastavnik u dobru jeste delanje, ispitivanje delom i
okusanje dobra.
43. Videci nekoga da izvodi izvesne vestine, malo i nevino dete pokazuje znatizelju
i, po svojoj nezlobivosti, ide za madjionicarem. Tako se i dusa nasa, koju je blagi Vladika
nas stvorio kao prostu i blagu, nasladjuje mastarskim prilozima djavola i prelescuje se
njima. Ona im, zlobnim, trci u susret kao sto golubica trci ka onome koji postavlja zamke
za njene mladunce, te svoje pomisli mesa sa mastarijama. Ukoliko se radi o licu lepe
zene ili o necem drugom sto zapovesti Hristove potpuno zabranjuju, ona se dovija kako
da u delo sprovede ono sto joj je ponudila lepota koja joj je predstavljena. Dosavsi,
potom, do saglasnosti sa pomislju, ona vec posredstvom tela privodi u delo bezakonje
koje joj se predstavilo u misli, na svoju osudu.
44. Takva je podmuklost lukavog i takvim strelama on truje svaki plen. Stoga, pre
nego sto um zadobije veliko iskustvo u borbi, nije bezopasno pustati da pomisli ulaze u
nase srce, narocito u pocetku, dok dusa jos saoseca sa demonskim prilozima, nasladjuje
se njima i rado ide za njima. Njih treba odsecati cim se primete i u momentu kad se
pojave i priblize. Posto se, dugo vreme provodeci u divnom delu, nauci podvizavanju, um
ce vec sve raspoznavati i steci naviku u borbi tako da ce tacno prepoznavati pomisli, te
ce, kao sto govori prorok, biti u stanju da lako lovi male lisice (Pesm.2,15). Tada ce on
72
vec iskusno moci da ih pusti da udju unutra, te da se, uz pomoc Hrista, sa njim sukobi,
da ih izoblici i izbaci napolje.
45. Kao sto jednim istim kanalom ne mogu da prolaze zajedno vatra i voda, tako ni
greh ne moze da udje u srce, dok prethodno ne pokuca na vrata srca mastarijom lukavog
priloga.
46. Najpre se javlja prilog, zatim dolazi do spajanja u kome se nase pomisli mesaju
sa pomislima lukavih demona, onda dolazi do slaganja u kome se obe vrste pomisli slazu
na zlo i resavaju kako da ga izvedu, i na kraju dolazi do culnog dela ili greha. Medjutim,
ako je um trezven, ako pazi na sebe, te ako posredstvom protivljenja i prizivanja
Gospoda Isusa progoni prilog od samog njegovog pojavljivanja, nista se od onoga sto
obicno sledi za njim nece desiti. Jer, kao bestelesan, lukavi duse moze da obmanjuje
samo preko mastanja i pomisli. 0 prilozima prorok David govori: Izjutra ubijam sve sto je
gresno na zemlji (Ps.100,8), dok o slaganju veliki Mojsije govori: Nemoj se mesati sa
njima (Izl.23,32).
47. Um sa umom nevidljivo vodi borbu - demonski um sa nasim umom. Stoga
svakog minuta iz dubine duse treba prizivati Gospoda Isusa kako bi oterao demonski um i
kako bi nam, kao Covekoljubac, darovao pobedu.
48. Neka ti kao obrazac srdacnog bezmolvija posluzi onaj ko u rukama drzi
ogledalo i pazljivo gleda u njega. Kada budes (poceo da mu podrazavas) uvideces kako
se misleno u tvome srcu izobrazava i dobro i zlo.
49. Uvek pazi da uopste nemas nikakvu pomisao u srcu, ni neprikladnu, ni
blagovidnu, kako bi lakse razaznavao tudjince, tj. prvorodne egipatske sinove (priloge).
50. Kako je blaga, prijatna, svetla, dobra i vedra vrlina trezvoumlja Hriste Boze,
koju ti upravljas i koju ljudski um sa velikim smirenjem bodro prohodi! Jer, ona do mora i
dubine sagledavanja rasprostire svoje grane, i do reka sladosnih Bozanstvenih tajni svoje
izdanke (Ps.79,12). Ona osvezava um koga izdavna opaljuje necastivost slanosti lukavih
demonskih pomisli i besnog mudrovanja tela, u kome je smrt.
51. Trezvoumlje je slicno Jakovljevoj lestvici na cijem vrhu sedi Bog i po kojoj hode
andjeli. Ono iz nas istrze svako zlo, odseca mnogogovorljivost, ogovaranje, klevetanje i
sav spisak culnih strasti, ne zeleci da se ni na kratko vreme lisi sopstvene sladosti.
52. Stoga ga, bratijo moja, sveusrdno prohodimo. Cistom mislju u Hristu Isusu se
uzdizuci u vidjenjima, drzimo se i gledanja svojih sagresenja i ranijeg zivota kako bismo,
skrusavajuci se i smiravajuci se secanjem na svoje grehe, u svojoj mislenoj borbi imali
stalnu pomoc Isusa Hrista, Boga naseg. Jer, cim se usled gordosti, tastine ili samoljublja
lisimo Isusove pomoci, mi se ujedno lisavamo i cistote srca putem koje Bog coveku
omogucava bogopoznanje, kao sto je obecano (Mt.5,8), buduci da je prvo uzrok drugog.
53. Um koji se brine o svom skrivenom delanju i koji se neprestano upraznjava u
cuvanju sebe od onog sto ga susrece, pored drugih blaga stice i [osobinu] da njegovih
pet telesnih cula vise nisu pomocnici gresnih iskusenja koja dolaze spolja. Pazeci stalno
na svoju vrlinu, tj. na trezvoumlje i svagda zeleci da se nasladjuje dobrim pomislima, on
ne dopusta da ga potkradaju pet cula putem vestastvenih i sujetnih pomisli koje preko
njih dolaze. Znajuci, pak, kakve obmane preko njih dolaze, on ih snaznim naporom
obuzdava iznutra.
54. Prebivaj u paznji uma i neces biti pretovaren iskusenjima. Ako, pak, odstupis
od nje, trpi ono sto naidje.
55. Kao sto je za one koji su izgubili apetit i koji osecaju odvratnost prema hrani
koristan gorki pelen, tako je za zlocudne ljude korisno da se zlopate.
56. Ako neces da se zlopatis, nemoj ciniti zlo, buduci da prvo neodstupno ide za
drugim. Sta ko seje, to ce i poznjeti. Kada dobrovoljno sejuci zlo i protiv svoje volje
zanjemo (skorb), treba da se divimo Bozijem pravosudju.
57. Um zaslepljuju tri strasti: srebroljublje, tastina i slastoljublje.
58. Te tri strasti su uticale da otupe znanje i vera, vaspitanici nase prirode.
59. Kroz te tri strasti u ljudima su se ukorenili jarost, gnev, borbe i ubistva i citav
niz drugih strasti.
73
60. Onaj ko ne zna istinu, ne moze istinski ni verovati, buduci da znanje po prirodi
prethodi veri. Ono sto je receno u Pismu, receno je ne samo da bismo mi znali, nego i da
bismo tvorili.
61. Otpocnimo sa delanjem. Postepeno napredujuci, mi cemo naci da nada u Boga,
tvrda vera, unutarnje poznanje, izbavljenje od iskusenja, blagodatni darovi, srdacno
ispovedanje i obilne suze vernima dolaze od molitve. I ne samo to, nego i -trpljenje
nailazecih nevolja, i iskreno prastanje bliznjem, i razumevanje duhovnog zakona, i
nailazak Svetoga Duha, i primanje duhovnih skrivnica i svega sto je Bog obecao
verujucima i u ovome i u buducem veku. Jednom recju, dusa ne moze biti obraz Boziji
bez blagodati Bozije i vere coveka koji sa dubokim smirenjem i nerasejanom molitvom
prebiva u srcu.
62. Mi smo iz iskustva primili veliko blago, tj. da neprestano prizivamo Gospoda
Isusa protiv mislenih neprijatelja kako bismo ocistili srce. I pogledaj kako je ono sto ti
govorim iz opita saglasno sa svedocanstvom Pisma. Pripravi se, govori ono, Izrailju, da
prizivas Gospoda Boga svoga (Amos 4,12). I apostol takodje veli: Molite se bez
prestanka (1.Sol.5,17). I Gospod nas upozorava: Bez mene ne mozete ciniti nista... Ko
ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod... Ko u meni ne ostane, izbacice se
napolje kao loza, i osusice se (Jn.15,5-6). Molitva je veliko blago koje u sebi sadrzi sva
blaga, buduci da cisti srce u kome verujuci vide Boga.
63. Riznica smirenoumlja je nesto vrlo visoko i Bogu ugodno, te ima snagu da
istrebljuje svako zlo i sve sto Bog ne voli. Stoga se ono vrlo tesko stice. U mnogim
ljudima ces naci pojedinacna dela mnogih vrlina, dok je blagouhanje smirenja tesko
susresti. Da bi se stekla ta riznica, potreban je veliki trud i usilje. Pismo djavola naziva
necistim stoga sto je od samog pocetka odbacio blagu riznicu smirenoumlja i zavoleo
gordost. Samo zbog toga se on svagde u Pismu naziva necistim duhom. Jer, kakvu bi
telesnu necistotu moglo uciniti potpuno nevestastveno, bestelesno i bezudno bice da bi se
nazvalo necistim? Jasno je da je samo zbog gordosti nazvan necistim, i da je od cistog i
svetlog andjela postao prljav. Necist je pred Bogom svako ko se nadima (Pric.16,5). Po
Pismu prvi greh jeste gordost (Sir.10,15). Faraon je kao gord govorio: Ne znam tvoga
Boga i necu pustiti Izrailja (Izl.5,2).
64. Mnoga dejstva uma mogu nam pomoci da steknemo blagi dar 'smirenoumlja,
samo ako nismo nemarni za svoje spasenje: secanje na grehe recju, delom i mislju, te
misleno razmatranje. I neprekidno razmisljanje o vrlinama drugih raspolaze ka istinskom
smirenju. Videci na taj nacin svoju bedu i koliko daleko stoji od drugih, covek prirodno
pocinje da sebe smatra zemljom i pepelom, cak ne covekom nego nekim psom, buduci da
u svemu zaostaje za svim razumnim tvarima i buduci da je oskudniji i ubogiji od svih.
65. Usta Hristova, stub Crkve, veliki otac nas Vasilije govori: "Velika pomoc u
izbegavanju greha i udaljavanju od svakodnevnog padanja u isti greh predstavlja
vecernje samopodvrgavanje sudu savesti kojim se utvrdjuje u cemu se sagresilo, i u
cemu se pravilno postupilo. Tako je postupao Jov u odnosu na sebe i na svoju decu". To
svakodnevno razgledavanje osvetljuje ono sto se u nama desava svakog casa.
66. Neko drugi od onih koji su mudri u Bozanstvenim stvarima je govorio: "Zacetak
ploda je cvet, a pocetak delatnog zivota jeste uzdrzanje". Drzimo se, dakle, uzdrzanja i
to sa merom, kako uce oci. Citav dvanaestocasovni dan prohodimo u cuvanju uma, Cineci
tako i prinudjavajuci sebe mi cemo, uz Boziju pomoc, u sebi ugasiti i smanjiti zlo. Jer,
prinudjavanjem sebe stice se vrlinski zivot za koji se dobija Carstvo nebesko.
67. Bestrasce i smirenje vode poznanju. Bez njih niko nece videti Gospoda.
68. Onaj ko neprestano prebiva u svojoj unutrasnjosti odrzava celomudrenost, i pri
tome sagledava, bogoslovstvuje i moli se. To je ono o cemu apostol govori: Po duhu
hodite, i pohotu telesnu necete ciniti (Gal.5,16).
69. Onaj ko ne ume da ide duhovnim putem nece se postarati o strasnim
pomislima (tj. nece ih goniti od sebe), vec ce neprestano biti zauzet samo telom. On
ugadja trbuhu, pada u raspustvo, tuguje, gnevi se, zlopamti i kroz sve to pomracuje um,
ili se pak, upusta u prekomerne podvige i rastrojava srce.
74
70. Onaj ko se odrekao od svetskog, tj. od zene, imanja i ostalog, samo je
spoljasnjeg coveka nacinio monahom, a ne i unutrasnjeg. Onaj, pak, ko se odrekao
strasnih pomisli o svemu tome nacinio je monahom i unutrasnjeg coveka, tj. um. I to je
istinski monah. Spoljasnjeg coveka je lako naciniti monahom, ali je veliki trud naciniti
monahom unutrasnjeg coveka.
71. Ko je taj koji se u ovome rodu potpuno oslobodio od strasnih misli i koji se
udostojio neprestane, ciste i nevestastvene molitve (sto i jeste odlicna crta unutrasnjeg
coveka).
72. Mnoge se strasti kriju u nasim dusama. One se, medjutim, pojavljuju tek kad
se pred ocima pokaze njihov uzrok.
73. Nemoj se zanimati samo telesnim obucavanjem. Naprotiv, opredelivsi za telo
podvig po snazi, sav um obrati na unutrasnjost: Jer telesno vezbanje za malo je korisno,
a poboznost je korisna u svemu (1.Tim.4,8).
74. Pri mirovanju strasti (do koga je doslo ili uklanjanjem njihovih uzroka, ili usled
lukavog odstupanja demona) radja se gordost.
75. Smirenje i zlopacenje (podviznicka telesna lisavanja) coveka oslobadjaju od
svakog greha. Smirenje odseca dusevne, a zlopacenje telesne strasti. Stoga Gospod
govori: Blazeni cisti srcem, jer ce Boga videti (Mt.5,8). Oni ce videti i Njega samog i
blaga koja se u Njemu nalaze ukoliko ljubavlju i uzdrzanjem ociste sebe. I oni ce videti
utoliko vise, ukoliko vise budu ocistili sebe.
76. Osmatracnica uzroka svake vrline jeste cuvanje uma, kao sto je nekada
Davidov strazar oznacavao obrezanje srca (2.Car.18,24).
77. Kad culima gledamo stetno, povredjujemo se. Isto biva i sa umom.
78. Cela biljka se susi kad joj se povredi jezgro. Isto shvati i o ljudskom srcu.
Stoga treba stalno da pazimo, buduci da grabljivci ne spavaju.
79. Zeleci da pokaze da je svaka zapovest obavezna i da je usinovljenje dar koji je
ljudima obezbedio svojom krvlju, Gospod govori: Kad izvrsite sve sto vam je
zapovedjeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer smo ucinili sto smo bili duzni uciniti
(Lk.17,10). Stoga Carstvo nebesko nije nagrada za dela, nego milostivi dar Vladike,
pripremljen vernim slugama. Sluga ne iste slobodu kao nagradu: dobivsi je, on blagodari
kao duznik, a ne dobivsi je, on je ocekuje kao milost.
80. Hristos je, po Pismu, umro za nase grehe i slugama koji mu verno sluze daje
slobodu, buduci da veli: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim
cu te postaviti; udji u radost gospodara svoga (Mt.25,21). Medjutim, verni sluga nije onaj
koji samo zna (svoju duznost), nego onaj koji poslusnoscu pokazuje vernost Hristu koji je
dao zapovest. Onaj ko postuje svoga gospodara izvrsuje ono sto muje zapovedjeno. Kad
pogresi u necemu ili kad ne poslusa on kao kaznu podnosi ono sto se sa njim desava.
Buduci znatizeljan, budi i trudoljubiv (razume se - u izvrsavanju zapovesti): jer, golo
znanje nadima coveka.
81. Neocekivana iskusenja nas po promislu uce da budemo trudoljubivi.
82. Kao sto zvezdi prilici svetlost, tako blagocastivom i bogobojazljivom coveku
prilici siromastvo i smirenje. Jer, Hristovi ucenici treba da se raspoznaju i odlikuju bas
smirenim umovanjem i unizenim izgledom. O tome svagde uzvikuju [sva] cetiri
Jevandjelja. Onaj ko ne zivi smireno lisava se udela sa Onim koji je smirio sebe do Krsta i
smrti i koji je delatni zakonodavac Bozanstvenih zapovesti. koje su obavezne za nas (i
koje je delom i zivotom izobrazio u Jevandjeljima).
83. Koji ste zedni, hodite na vodu, veli prorok (Is.55,1). Koji ste god zedni Boga,
hodite u cistoti uma i srca. Uostalom, onaj koji njome ushodi visoko treba pogled da
obraca i na zemlju svoje nistavnosti? Niko nije visi od smirenog. Kao sto je onde gde
nema svetlosti sve tamno i mracno, tako su i svi nasi marljivi trudovi po Bogu uzaludni i
besplodni ukoliko nemamo smirenoumlja.
84. Glavno je u svemu sto si cuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drzi
(Ekl.12,13), i misleno i telesno. Ako se misleno budes primoravao da ih sacuvas, retko
ces imati potrebe da se culno radi njih potrudis. David veli: Ushteh ciniti volju tvoju, Boze
moj i zakon je tvoj meni u utrobi (Ps.39,9). Covek koji ne vrsi volju Boziju i zakon Njegov
75
u svojoj utrobi, tj. u srcu, ni spolja ga nece moci lako ispunjavati. Onaj koji nije
trezvouman i koji je ravnodusan kao da govori Bogu: Necu da vidim puteve tvoje (Jov
21,14). On to, naravno, cini zbog lisenosti Bozanstvenog prosvecenja. Za onoga, pak, ko
je pricestan tom prosvecenju zakon Boziji nije samo ubedjenje u srcu, vec i snaga da zivi
po Bozijem.
85. Culna so daje ukus hlebu i svakoj hrani i meso dugo cuva od kvarenja. Isto to
vazi i za umno cuvanje mislene sladosti i cudesnog delanja u srcu. Jer, i ono na
Bozanstveni nacin zasladjuje i unutarnjeg i spoljasnjeg coveka, progoni smrad rdjavih
pomisli i omogucuje da ostanemo postojani u dobru.
86. Od priloga dolazi mnostvo pomisli, a od njih - rdjavo culno delo. Onaj ko sa
Isusom odmah gasi prvo, izbegava i ostalo. On ce se obogatiti sladosnim Bozanstvenim
vidjenjem kojim ce Boga videti kao svudaprisutnog. On ce pred Njim postaviti ogledalo
uma i prosvecivati se Njime, kao sto se prosvecuje cisto staklo postavljeno pred culno
sunce. Dostigavsi poslednju granicu svojih zelja, um ce najzad pocinuti od svakog drugog
sagledavanja.
87. Svaka pomisao u srce ulazi preko uobrazavanja neceg culnog (a culno smeta
umnom). Stoga Bozanstvena svetlost pocinje da obasjava um koji se ispraznio od svega i
postao savrseno bezvidan (izbegavajuci svaki izgled i obraz). Jer, ta svetlost se javlja tek
u cistom umu, tj. pod uslovom da osiromasi od svih pomisli.
88. Ukoliko vise budes pazio na svoj um, utoliko ce tvoja molitva Isusu biti
ceznutljivija. I opet: ukoliko vise budes zanemarivao svoj um, utoliko ces se vise udaljiti
od Isusa. I kao sto prvo duboko prosvecuje vazduh uma, tako ga drugo, tj. udaljavanje
od trezvoumlja i sladosnog prizivanja Isusa, obicno potpuno pomracuje. Sasvim je
prirodno da bude kao sto smo rekli - i drukcije ne biva. To ces saznati iz iskustva, kada
probas na delu. Jer, vrlina se (a osobito takvo svetlonosno sladosno delanje) obicno
izucava jedino opitom.
89. Neprestano prizivanje Isusa, praceno toplom ceznjom punom sladosti i radosti
cini da se vazduh srca, usled krajnje paznje, ispunjava utesnom tisinom. Uzrocnik, pak,
punog ociscenja srca jeste Isus Hristos, Sin Boziji i Bog, koji je Vinovnik i Tvorac svega
dobrog. Jer, On sam kaze: Ja sam Bog koji gradi mir (Is.45,7).
90. Dusa kojoj je ucinjeno dobro i koju usladjuje Isus, sa nekom radoscu i ljubavlju
Dobrocinitelju uzvraca ispovedanje. Ona blagodari i sa veseljem priziva Onoga koji je
umirio. Ona iznutra misleno vidi kako On rasejava mastarije zlih duhova.
91. David veli: I pogleda umno oko moje na mislene neprijatelje moje, i o lukavim
koji ustaju na mene slusaju usi moje (Ps.12-13). I videh uzdarje gresnicima od Boga koje
se preko mene ostvarivase (Ps.90,8).
92. Kada u srcu nema nikakvih mastanja, um je u svom prirodnom stanju. Tada je
on gotov da se pruzi na svako sladosno, duhovno i bogoljubivo sagledavanje.
93. Na taj nacin, kao sto sam rekao, trezvoumlje n Isusova molitva se uzajamno
upotpunjuju: krajnje trezvoumlje ulazi u sastav neprestane molitve, a molitva, opet, u
sastav krajnjeg trezvoumlja i paznje.
94. I za telo i za dusu dobar vaspitac jeste neprestano secanje na smrt. Osim toga,
[korisno je] da se smrt, posto se mimoidje sve postojece (izmedju sadasnjeg trenutka i
smrtnog casa), stalno drzi pred ocima, te sam odar na kome cemo lezati kad se budemo
rastajali sa telom.
95. Ko ne zeli da bude ranjen, bratijo, ne sme da se predaje snu. Jedno od dvoga
je neizbezno: ili pasti i poginuti (obnazivsi se od vrline), ili svagda stajati (na strazi) sa
naoruzanim umom, buduci da i neprijatelj stalno stoji spreman sa svojom vojskom.
96. Od stalnog secanja i prizivanja Gospoda naseg, Isusa Hrista u nasem umu se
radja neko Bozanstveno stanje, naravno, ukoliko ne zanemarimo stalnu umnu molitvu,
Njemu upucenu, neprekidno trezvoumlje koje obuhvata zapisnicko i strazarsko delo (tj.
propustanje svojih i teranje tudjih), i ukoliko kao jedino istinsko delo (koje vrsimo na
uvek isti nacin) budemo imali samo prizivanje Isusa Hrista, Gospoda nasega. Sa gorucim
srcem mi treba da vapijemo k Njemu, ne bi li nas udostojio da se pricestimo Njegovim
svetim imenom. Jer, stalno ponavljanje je majka navike, bilo da se radi o vrlini ili o
76
poroku. Navika, potom, vec postaje kao druga priroda. Dosavsi u takvo stanje, um vec
sam trazi neprijatelje svoje, kao sto lovacki pas trazi zeca u sumi. Razlika je samo u tome
sto pas trazi da pojede, a um da bi porazio i proterao.
97. Prema tome, svaki put kad u nama pocnu da se roje lukave pomisli, latimo se
prizivanja Gospoda naseg Isusa Hrista. I odmah cemo uvideti kako ce one poceti da se
rasejavaju kao dim, kao sto nas je naucio opit. Kada posle toga um ostane sam (bez
pomisli koje ga smucuju) opet se latimo neprestane paznje i prizivanja. Tako postupajmo
uvek kada nas spopadne takvo iskusenje.
98. Nemoguce je da neko stupi u rat sa nagim telom, ili da u odelu prepliva veliko
more ili da zivi bez disanja. Tako se ni bez smirenja i neprestane molitve Hristu ne
mozemo nauciti mislenoj i skrivenoj borbi, niti je iskusno pratiti i presecati.
99. Iskusni u delima, veliki David kaze Gospodu: Silu moju u tebi cu sacuvati
(Ps.58,10). Isto tako ocuvanje u nama sile srdacnog i mislenog bezmolvija, od koga se
radjaju sve vrline, zavisi od sadejstva Gospodnjeg, koji nam je dao zapovesti i koji,
ukoliko ga neprestano prizivamo, od nas odgoni podmuklu zaboravnost koja vise od
svega drugog, kao voda oganj, potire bezmolvije srca. Stoga se, monase, nemoj
predavati snu nemara, na svoju smrt, vec imenom Isusovim udaraj neprijatelja. To
najsladje ime neka se, kao sto je rekao jedan mudrac, zalepi za tvoje disanje, pa ces
poznati korist od bezmolvija.
100. Kada se mi nedostojni udostojimo da se sa strahom i trepetom pricestimo
Bozanskim i precistim Tajnama Hrista, Boga i Cara nasega, treba da pokazemo veliko
staranje za trezvoumlje, cuvanje uma i strogu paznju kako bi Bozanstveni oganj, tj. Telo i
Krv Gospoda nasega Isusa Hrista, istrebio nase grehove i sve sto je necisto, bilo malo ili
veliko. Jer, ulazeci u nas, On odmah iz srca progoni lukave duhove zlobe i otpusta nam
predjasnje grehe. Nas um tada postaje slobodan od uznemiravajuce napadnosti lukavih
pomisli. Ukoliko posle toga, stojeci na vratima srca, budemo marljivo cuvali svoj um,
Bozanstveno Telo ce, kada ga se ponovo budemo udostojili, sve vise i vise prosvecivati
nas um, cineci ga sjajnim poput zvezde.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI ISIHIJE
DUSEKORISNE I SPASONOSNE STOTINE PREPODOBNOG ISIHIJA,
PREZVITERA JERUSALIMSKOG TEODULU, O TREZVOUMLjU I
MOLITVI
STOTINA DRUGA
1. Kao sto voda gasi vatru, tako zaborav obicno gasi cuvanje uma. Medjutim,
neprestana Isusova molitva sa neoslabnim trezvoumljem ga najzad izgoni iz srca. Molitva
ima potrebu za trezvoumljem, kao sto svecica ima potrebu za svetloscu svece.
2. Treba sveusrdno da se staramo oko cuvanja onoga sto je dragoceno. A za nas je
istinski najdragocenije upravo ono sto nas cuva od svakoga zla, kako culnog tako i
mislenog. To upravo predstavlja cuvanje uma sa prizivanjem Isusa Hrista, tj. svagdasnje
gledanje u dubinu srca i neprestano bezmolvije mislima, cak i u odnosu na pomisli koje
izgledaju da dolaze sa "desne" strane, i staranje da budemo slobodni od svake pomisli,
da se ispod izgleda dobrih ne bi prikrili lopovi. I premda se naprezemo, sa trpljenjem
prebivajuci u srcu, uteha je veoma blizu nas.
3. Srce koje se neprestano cuva i kome ne dozvoljavaju da prima izglede, obraze i
mastarije tamnih i lukavih duhova obicno iz sebe radja svetle misli. Jer, kao sto ugalj
77
radja plamen, tako i Bog, koji od svetog krstenja obitava u nasem srcu, zapaljuje nasu
misaonu moc za sagledavanje, kao plamen vostanu svecu, ukoliko nadje da je vazduh
naseg srca cist od vetrova zlobe i zasticen strazom uma.
4. Ime Isusa Hrista treba uvek da se nalazi u prostorima nasega srca, kao sto se
munja krece u vazdusnom prostranstvu pre kise. To je dobro poznato onima koji imaju
duhovno iskustvo u unutarnjoj borbi. Tu unutrasnju borbu treba voditi sledecim
poretkom: prvo delo jeste paznja; zatim, posto opazimo dolazak neprijateljske pomisli,
treba da sa gnevom iz srca na nju bacimo reci kletve; trece delo je da se molimo protiv
nje, obracajuci srce prizivanju Isusa Hrista, kako bi se u tren oka rasprsio demonski
privid, i kako um ne bi krenuo za mastarijom, kao dete prevareno iskusnim sarlatanom.
5. Prinudimo se da, slicno Davidu, uzvikujemo: Gospode, Isuse Hriste! Neka i grlo
nase iznemogne. Umne, pak, oci ne treba da prestanu da se ustremljuju gore u nadi na
Gospoda Boga nasega (Ps.68,4). Secaj se uvek price o nepravednom sudiji koju nam je
za pouku ispricao Gospod, tj. da treba uvek da se molimo i da nam ne dotuzi. Tako cemo
steci i korist i odmazdu.
6. Nije moguce da lice coveka koji stoji na suncu ne bude osvetljeno. Isto tako je
nemoguce da se ne prosveti onaj ko svagda pronice u vazduh srca.
7. U ovom zivotu se ne moze ziveti bez hrane i pica. Isto tako ni dusa ne moze da
postigne nista duhovno i Bogu ugodno, ili da se izbavi od mislenog greha bez cuvanja
uma i cistote srca (sto se i naziva trezvoumljem), pa cak i ako se strahom od muka
prinudno uzdrzava od greha na delu.
8. Uostalom. i oni koji se prinudjavanjem uzdrzavaju od greha na delu blazeni su
pred Bogom, andjelima i ljudima. Jer, podviznici zadobijaju Carstvo nebesko (Mt.11,12).
9. Evo divnog ploda za um od bezmolvija: svi gresi koji najpre na um nailaze samo
u vidu pomisli (postajuci grubi culni gresi ukoliko ih srce prihvati), dejstvom i
zastupnistvom Gospoda nasega Isusa Hrista, u nasem unutrasnjem coveku bivaju
odseceni mislenom vrlinom trezvoumlja, koja im ne dozvoljava da udju unutra i da se
ispolje u rdjavim delima.
10. Obraz spoljasnjih, culno-telesnih podviga jeste Stari Zavet. dok je Sveto
Jevandjelje, tj. Novi Zavet obraz paznje i cistote srca. Stari Zavet nije dovodio do
savrsenstva, i nije zadovoljavao i ispunjavao unutrasnjeg coveka u delu ugadjanja Bogu
(jer Zakon nista nije doveo do savrsenstva, - govori apostol, Jev.7,19), nego je samo
donekle zaustavljao grube grehe (jer, odsecati od srca rdjave pomisli i zelje radi ocuvanja
srdacne cistote, sto je jevandjelska zapovest, jeste nesto vise od, na primer, zabrane da
se izbije oko ili zub bliznjem). Isto shvati i o telesnoj pravednosti i o telesnim podvizima,
tj. o postu, uzdrzanju, spavanju na goloj zemlji, stajanju, bdenju i ostalom. Sve to se
obicno preduzima radi tela, tj. da se strasni deo tela umiri u odnosu na grehovne
pokrete. Naravno, i sve to je dobro, kao sto se i o Starom Zavetu kaze (tj. da je Zakon
dobar), buduci da se i tim putem obucava nas spoljasnji covek i cuva od strasnih dela.
Medjutim, ti podvizi nas ne cuvaju od mislenih grehova. Oni nas ne mogu izbaviti od
zavisti, gneva i ostaloga.
11. Cistota srca, tj. cuvanje uma, ciji obraz jeste Novi Zavet, ukoliko se samo
ostvaruje na pravi nacin, odseca i iskorenjuje sve strasti i useljava radost, nadu, secanje
na smrt, istinsku smirenost, bezmernu ljubav prema Bogu i ljudima i Bozanstveno
racenije srca.
12. Onaj ko hoda po zemlji ne moze da ne raseca vazduh. Tako ni ljudsko srce ne
moze izbeci neprestanu borbu sa demonima, ili njihovo skriveno dejstvo, pa ma kako
stroge telesne podvige da prohodi.
13. Ako zelis da u Gospodu budes monah ne samo po spoljasnjosti, nego u
stvarnosti, tj. blag, krotak, milostiv i uvek sa Bogom sjedinjen, svim silama se postaraj
da prohodis vrlinu paznje koja se sastoji u cuvanju uma i u uspostavljanju sladosnog
srdacnog bezmolvija, te blazenog stanja duse koje je slobodno od mastanja. To je delo
koje se ne nalazi kod mnogih.
14. Vrlina paznje se naziva duhovnim mudroljubljem. Ti je prohodi sa velikim
trezvoumljem i toplim usrdjem, sa molitvom Isusovom, sa smirenjem i neprekidnoscu, sa
78
cutanjem culnih i mislenih usta, sa uzdrzavanjem u jelu i picu i sa udaljavanjem od svega
gresnoga. Prohodi je iskusno i sa rasudjivanjem, iduci po mislenom putu, i ona ce ti uz
pomoc Boziju, otkriti ono sto nisi ocekivao. Ona ce ti pruziti znanje, prosvetiti te,
umudriti, i nauciti onome sto ranije, dok si hodio po tami strasti i mracnih dela, i buduci
pogruzen u bezdan zaborava i smetenosti pomisli, nisi ni u um mogao primiti.
15. Kao sto doline obilno radjaju psenicu, tako Isusova molitva obilno oplodjuje
srce tvoje svakim dobrom. Bolje receno, to ti daruje sam Gospod nas Isus Hristos, bez
koga ne mozemo nista ciniti (Jn.15,5). Ona ce ti prvo izgledati kao lestvica, zatim kao
knjiga za citanje, i najzad, kad budes uznapredovao, kao nebeski grad Jerusalim. I zaista
ces umom ugledati Hrista Izrailjevog, Cara sila, zajedno sa jednosusnim Njegovim Ocem i
Duhom Svetim, kome se klanjamo.
16. Demoni nas uvek navode na greh lazljivim mastanjem. Tako su mastanjem o
bogatstvu i koristi zaveli necastivog Judu da izda Gospoda i Boga svih. Lazljivim
mastanjima o telesnom izobilju (koje je samo po sebi nistavno), o casti, bogatstvu, slavi,
uvukli su ga oni u bogoubistvo, a potom ga vrgli u samoubistvo vesanjem, pripremivsi
mu vecnu smrt. Tako mu se desilo sve savrseno suprotno od onoga sto su mu lukavi u
mastanju ili prilogu predstavljali.
17. Tako nas lazljivim mastanjima i pustim obecanjima neprijatelji naseg spasenja
uvaljuju u pad. I sam satana je na isti nacin, mastajuci o jednakosti sa Bogom, spao sa
nebeskih visina. Tako je kasnije on i Adama udaljio od Boga podmetnuvsi mu mastanje o
nekom Bozanskom dostojanstvu (sveznanju). Tako lazljivi i lukavi neprijatelj obicno vara i
sve druge koji grese.
18. Kada se, postavsi nemarni usled zaboravnosti, na duze vreme odvojimo od
paznje i Isusove molitve, nase srce se puni gorcinom od otrova rdjavih pomisli. Medjutim,
kada iz ljubavi prema Bozanstvenom sa krepkom usrdnoscu priljezno pocnemo da se u
nasoj mislenoj delaonici (u mislenoj radionici u srcu) bavimo njima (tj. paznjom i
molitvom), ono se opet ponovo puni sladoscu, obradovano u culima nekom
Bozanstvenom radoscu. Tada mi polazemo tvrdu nameru da svagda hodimo u srdacnom
bezmolviju i to upravo radi prijatne sladosti i utehe koju od njega osecamo.
19. Nauka nad naukama i vestina nad vestinama jeste umece da se upravlja
zlotvornim pomislima. Najbolje sredstvo protiv njih jeste - uz Boziju pomoc paziti na
pojavu njihovog priloga i svoju misao cuvati cistom, kao sto cuvamo telesno oko. Njime
samim, zapravo, ostro posmatramo sve sto bi ga moglo slucajno povrediti i na svaki
nacin se staramo da ne dopustimo da mu se priblizi cak ni truncnca.
20. Kao sto sneg nece poroditi plamen. ni voda oganj, ni trnje smokvu, tako se ni
srce ni jednog coveka ne moze osloboditi demonskih pomisli, reci i dela ukoliko ne ocisti
svoju unutrasnjost, ukoliko ne spoji trezvoumlje sa Isusovom molitvom, ukoliko ne
stekne smirenje i dusevno bezmolvije i ukoliko ne bude sa svom usrdnoscu stremilo
napred. Dusa koja ne pazi na sebe neizbezno postaje besplodna za dobre i savrsene
pomisli, slicno besplodnoj muli. U njoj nema poimanja duhovne mudrosti. I zaista,
prizivanje Isusovog imena i potiranje strasnih pomisli jeste sladosno delo koje donosi
dusevni mir.
21. Saglasivsi se u zlu, dusa i telo zajedno zidaju grad tastine i stub gordosti i
naseljavaju ga necistim mislima. Medjutim, Gospod strahom od geene razbija njihovu
saglasnost i razdeljuje ih, podsticuci gospodju dusu da misli i govori suprotno telu (robu).
Od tog straha i proishodi deoba medju njima: Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo
Bogu, posto se ne pokorava zakonu Bozijem (Rim.8,7).
22. Mi svakoga casa treba da odmeravamo svoja svakodnevna dela, dok svake
veceri treba da olaksavamo njihovo breme pokajanjem po svojim silama, ukoliko zelimo
da, sa Hristovom pomoci, pobedimo zlo u sebi. Isto tako treba da posmatramo da li sva
svoja culna i vidljiva dela vrsimo po Bogu, pred Njegovim licem i jedino radi Njega, kako
zbog nerazumnosti ne bismo bili pokradeni nekim losim osecanjima.
23. Ukoliko, uz pomoc Boziju, svakog dana steknemo ponesto trezvoumljem, ne
sledi da nerazumno smemo da stupamo u odnose sa drugima, s obzirom da mozemo
pretrpeti stetu od sablaznjivih razgovora. Naprotiv, pre treba prezreti sve sujetne krasote
i dobrobiti radi te predivne i preslatke vrline (trezvoumlja).
79
24. Trima silama duse mi treba da dajemo pravilno kretanje, saobrazno sa
njihovom prirodom i sa namerom Boga koji ih je stvorio. Naime, razdrazajnu silu treba da
podizemo protiv naseg spoljasnjeg coveka i protiv zmije-satane. Receno je: Gneveci se
ne gresite (Ps.4,5). To znaci gneviti se na greh, tj. na same sebe i na djavola, kako ne
bismo gresili protiv Boga. Zelateljnu silu, pak, treba usmeravati ka Bogu i vrlini. Mislenu,
pak, silu treba da postavimo za gospodaricu nad obe druge kako bi ih sa mudroscu i
blagorazumnoscu usmeravala, urazumljivala, kaznjavala i rukovodila, kao sto car vlada
nad potcinjenima. I tada ce razum po Bogu, koji postoji u nama, upravljati njima (tj.
kada bude njima upravljao, a ne kada im se bude potcinjavao). Premda strasti i ustaju na
razum, nemojmo prestati da naredjujemo, kako bi razum ipak upravljao njima. Jer, brat
Gospodnji govori: Ako neko u reci ne gresi, taj je savrsen covek. mocan je zauzdati i sve
telo (Jak.3,2). Istinu govoreci, svako bezakonje i greh se vrsi sa te tri sile, i svaka vrlina i
pravda se njima ostvaruje.
25. Um se pomracuje i postaje besplodan kada monah pocne sa nekim da
razgovara o svetskim stvarima, ili kada misleno sam sa sobom porazgovara o njima, ili
kada mu se telo zajedno sa umom zanese necim culnim, ili kada se uopste preda sujeti.
U svim tim slucajevima on odmah gubi toplinu, skrusenost i smelost pred Bogom i
poznanje (tj. zaboravlja na Boga i na Njegov poredak). Stoga, ukoliko vise pazimo
umom, utoliko se vise prosvecujemo, i ukoliko manje pazimo, utoliko se pomracujemo.
26. Onaj ko svakodnevno stremi ka miru i bezmolviju uma i ko ga usrdno iste, lako
prezire sve culno, kako se ne bi uzaludno trudio. Ukoliko, pak, on nekim laznim
mudrovanjem obmane svoju savest (a uopste nije tesko biti obuzet necim culnim),
usnuce gorkom smrcu zaborava, protiv koje se molio bozanstveni David (Prosveti oci
moje da ne zaspim na smrt - Ps.12,4). A apostol govori: Jer, koji zna dobro ciniti i ne
cini, greh mu je (]ak.4,17).
27. Iz nemarnosti se um ponovo vraca u njemu svojstveno stanje i trezvoumlje
ukoliko se, cim primeti ohladjenje, odmah razgori revnoscu i ukoliko sa toplim usrdjem
opet vaspostavi svoje obicno delanje (tj. trezvoumlje i molitvu).
28. Mlinski magarac ne moze da izadje iz kruga u kome je vezan. Ni um se ne
moze izdici visoko u savrsenoj vrlini (tj. u trezvoumlju koje vodi ka savrsenstvu) ukoliko
ne dovede u red svoju unutrasnjost (zaustavivsi lutanje pomisli). Jer, takav je uvek slep
unutarnjim ocima, nemajuci mogucnosti da vidi vrlinu i svetlozarnog Isusa.
29. Dobar i jak konj veselo skace kada primi jahaca. I um se veseli svetlosti
Gospodnjoj kada izjutra stane pred Njega (Ps.5,4), slobodan od svih misli. Sam sebe
razgorevajuci, on ce poci iz sile delatnog mudroljublja uma u divnu silu sagledavanja i
neizrecivih tajni i vrlina. Kada, pak, najzad u srce svoje primi dubinu uzvisenih
Bozanstvenih misli, njemu ce se javiti Bog bogova (Ps.83,8) po meri njegove
prijemcivosti. Dirnut time, um sa ljubavlju slavi Boga koga vidi i koji ga vidi i koji radi
toga spasava onoga koji tako prema Njemu ustremljava svoj umni pogled.
30. Razumno odrzavano srdacno bezmolvije ce ugledati visoku dubinu, a uvo uma
koji bezmolstvuje ce cuti divne [stvari].
31. Krenuvsi na dalek, neprohodan i tezak put, putnik postavlja oznake koje mu
sluze kao putokazi koji ce mu pomoci da ne zaluta na povratku i da se lako vrati u svoje
mesto. Tako i covek koji hodi putem trezvoumlja neka (u svojstvu putokaza) postavi reci
(koje je cuo od otaca), cuvajuci se istog (tj. da ne zaluta ili da se ne uputi nazad).
32. Za putnika povratak na mesto odakle je posao predstavlja radost, dok za
trezvoumnika povratak nazad jeste pogibao razumne duse i znak odstupanja od
bogougodnih dela, reci i pomisli. U vreme smrtonosnog dusevnog sna njemu ce se
javljati pomisli koje ce ga, slicno bodilu, buditi (iz obamrlosti), napominjuci mu o dubini
pomracenosti i raslabljenosti u koju je upao usled svog nehata.
33. Ukoliko upadnemo u nevolju, ocajanje i beznadeznost (u krajnji bezizlaz iz koga
je nemoguce izvuci se) treba da cinimo ono sto je cinio David, tj. da izlivamo srce svoje i
moljenje svoje pred Bogom, i da nevolju svoju pred Njim kazujemo (Ps. 141,3). Jer, mi
se ispovedamo Bogu koji moze premudro da uredi sve sto se tice nas, da nevolju nasu
ucini lakom (podnosljivom i prolaznom), te da nas izbavi od pogubne i rusilacke tuge.
80
34. Gnev na ljude koji se ne pokrece po prirodi, tuga koja nije po Bogu i uninije su
podjednako stetni za dobre i razumne pomisli. Medjutim, Gospod u nas useljava radost,
posto ih izagna radi naseg isiovedanja.
35. Pomisli koje nam se protiv nase volje naturaju i stoje u srcu obicno odstranjuje
Isusova molitva sa trezvoumljem iz dubine srdacnih misli.
36. Olaksanje i radost u skorbi od mnostva beslovesnih pomisli mi cemo naci
ukoliko se iskreno i bespristrasno ukorimo, ili ukoliko sve saopstimo Gospodu kao coveku
(koji je pred nama). Svakako cemo na ta dva nacina naci uspokojenje od svega (sto nas
smucuje).
37. Oci zakonopoloznika Mojsija smatraju obrazom uma koji Boga vidi u kupini, cije
se lice proslavlja i koga Bog bogova postavlja za boga faraonu. On zatim kaznama
porazuje Egipat, iz njega izvodi Izrailj i daje Zakon. Sve to, shvaceno prenosno,
izobrazava dejstva i preimucstva uma.
38. Obraz, pak, spoljasnjeg coveka jeste Aaron, brat zakonodavca. Sa gnevom ga
okrivljujuci, i mi mu, kao Mojsije po njegovom sagresenju, prigovorimo: "Cime ti je ucinio
nepravdu Izrailj (um koji gleda Boga) te si pozurio da ga ucinis odstupnikom od Gospoda
Boga Zivog Svedrzitelja (svojim pomislima ga odvukavsi od sagledavanja Boga u
trezvoumlju - Izl.32,21)".
39. Izmedju mnogih drugih dobrih primera Gospod je, pristupajuci da vaskrsne
Lazara iz mrtvih (time sto je zapretio duhu), pokazao da strogom pretnjom treba da
obuzdavamo dusu kada se ona zenoliko predaje raslabljujucoj culnosti i, uopste, kada
pokusava da ustanovi zensku narav. Jer, jedino ono, tj. samoukorevanje, moze dusu
izbaviti od samougadjanja, tastine i gordosti.
40. Kao sto se bez velike ladje ne moze preploviti morska pucina, tako se bez
prizivanja Gospoda Isusa ne moze odagnati prilog lukave pomisli.
41. Suprotstavljanje obicno zaustavlja nadiranje pomisli, dok ih prizivanje imena
Gospoda Isusa Hrista izgoni iz srca. Cim se u dusi obrazuje prilog predstavom nekog
culnog predmeta (coveka koji nas je uvredio, zenske krasote, srebra i zlata) ili kada sve
jedno za drugim pohrli u nase misli, jasno je da su nase srce do mastanja doveli duhovi
zlopamcenja, bluda i srebroljublja. Ukoliko je opitan, iskusan i naviknut da se cuva od
napada i da jasno, kao danju, vidi varljiva mastanja i prelest lukavih, nas um ce odmah
otporom, suprotstavljanjem i Isus Hristovom molitvom lako da ugasi raspaljene strele
djavola. On nece dozvoliti da nase pomisli krenu za strasnim mastanjem. da se slazu sa
prizrakom priloga, da prijateljski sa njim razgovaraju, da se upustaju u pricljivost, niti da
se slazu sa njim. U suprotnom bi za svim tim sa nekom neophodnoscu, kao noc za
danom, sledila rdjava dela.
42. Ukoliko je, pak, neiskusan u delu bodrog trezvoumlja, nas um se odmah
pristrasno povodi za prilogom koji mu se predstavlja, ma kakav bio, i pocinje sa njim da
razgovara, primajuci neprilicna pitanja i pruzajuci slicne odgovore. Tada se nase pomisli
mesaju sa demonskim mastanjima, koja se zbog toga jos vecma plode i umnozavaju
kako bi prevarenom i ulovljenom umu izgledala jos draza, lepsa i privlacnija. Nas um tada
trpi nesto slicno jaganjcima koji psu, koji im se priblizi na poljani gde pasu, prilaze kao
majci: od tog priblizavanja oni nece imati nikakve koristi, osim sto ce od njega pozajmiti
necistotu i smrad. Na isti nacin i nase pomisli u umu iz neopitnosti trce u susret svim
demonskim mastanjima, te se, kao sto rekoh, mesaju sa njima. Tada oni kao da se
(medjusobno) savetuju sta bi trebalo uraditi da bi se posredstvom tela sprovelo u delo
ono sto se pod dejstvom demonske prelesti ucinilo tako lepim i slatkim. Tako na kraju
nastaju unutrasnji padovi u dusi. Posle toga se, vec kao po nekoj neophodnosti, i spolja
iznosi ono sto je sazrelo u unutrasnjosti srca.
43. Nas je um nesto lako pokretljivo i nezlobivo. On se lako predaje mastanjima i
lako pada u gresne pomisli, ukoliko u sebi nema pomisao koja bi ga kao neki car nad
strastima, neprestano zadrzavala i obuzdavala.
44. Sagledavanje i poznanje obicno postaju putevoditelji i vinovnici strogog zivota
zbog toga sto srce koje su podigli gore, pocinje da prezire zemaljska zadovoljstva i svaku
culnu zivotnu slast kao nesto nistavno.
81
45. I obrnuto, pazljivi zivot u Isusu Hristu postaje otac sagledavanja i poznanja i
roditelj Bozanstvenih ushodjenja i mudrih pomisli kada se sjedini sa suprugom smirenjem, kao sto kaze Bozanstveni prorok Isaija: Oni koji zive u Gospodu dobijaju
novu snagu, i okrilatice kao orlovi (Is.40,31).
46. Ljudima se cini da je jako strogo i tesko bezmolstvovati dusom od svake
pomisli. Zaista je to tesko i naporno. Jer, zakljucavati i zadrzavati bestelesno u telesnom
domu je do boli tesko ne samo onima koji nisu posveceni u tajne duhovne borbe, vec i
onima koji su se iskusili u unutrasnjoj nevestastvenoj borbi. Medjutim, onaj ko
neprestanom molitvom u grudima drzi Gospoda Isusa, po prorokovim recima se nece
umoriti iduci za Njim, niti ce pozeleti dana ljudskog (Jer.17,16) zbog lepote, prijatnosti i
sladosti Isusa. On se od svojih neprijatelja - necistih duhova, koji idu oko njega, nece
postideti, vec ce progovoriti sa njima na vratima srca (Ps.126,5), Isusom ih progoneci
nazad.
47. Vinuvsi se posle smrti po vazduhu ka nebeskim vratima, dusa se nece postideti
pred svojim neprijateljima, imajuci Hrista sa sobom. I tada ce, kao i sada, smelo sa
njima na vratima progovoriti. Neophodno je, medjutim, da do svog izlaska iz tela
danonocno istraje u vapijanju Gospodu Isusu Hristu, Sinu Bozijem. On ce tada biti njen
brzi osvetnik, po istinitom i Bozanskom Njegovom obecanju, izrecenom u prici o
nepravednom sudiji: Kazem vam da ce ih ubrzo odbraniti, i u sadasnjem zivotu i po
izlasku iz tela (Lk.18,1-8).
48. Ploveci po mislenom moru, uzdaj se u Isusa, buduci da je On sam u tebi, u srcu
tvome, i tajanstveno ti govori: Ne boj se Jakove, mali Izrailju, ja sam Bog tvoj koji drzi
tvoju desnicu (Is.41,13-14). Ako je Bog sa nama, ko ce protiv nas (Rim.8,31). Sa nama
je Bog koji je ublazio one koji su cistog srca i koji je ustanovio da Najsladji Isus, Jedini
Cisti, Bozanstveno silazi na cista srca i obitava u njima. Nemojmo prestati da, po
bozanstvenom Pavlu, svoj um vezbamo u poboznosti (1.Tim.4,7).
49. Po Davidu ce se mnostvom mira nasladiti (Ps.36,11) onaj ko ne gleda na lice
ljudsko sudeci nepravdu u srcu svome, tj. ko ne prima likove lukavih duhova i kroz njih
predstave greha, vec strogo sudeci i donoseci strogu presudu na zemlji srca svoga, grehu
daje ono sto mu pripada. Veliki i mudri oci u nekim svojim spisima i demone nazivaju
ljudima zbog njihove razumnosti. I u Jevandjelju Gospod govori: Neprijatelj covek to
ucini (Mt.13,28), tj. poseja kukolj po psenici (podrazumevajuci djavola, buduci da je
zatim rekao: Neprijatelj koji ga je posejao jeste djavo). Nas savladjuju pomisli upravo
stoga sto tim delatnicima zla ne protivrecimo istog casa.
50. Ukoliko, zapocevsi zivot umne paznje, trezvoumlju pripojimo smirenje, i
protivrecenju [pomislima] prisajedinimo molitvu, zapocecemo sa dobrim hodjenjem
mislenim putem, drzeci se poklanjanog i svetog imena Isusa Hrista kao sjajne svetiljke.
Ukoliko se, pak, pouzdamo samo u svoje trezvoumlje ili paznju, brzo cemo pasti i srusiti
se pred napadima neprijatelja. Tada ce poceti u svemu da nas savladjuju najlukaviji
zlobnici, a mi cemo se sve vise i vise zaplitati u zle zelje kao u zamke, sve dok nas u
potpunosti ne zakolju, buduci da pri sebi nemamo pobedonosni mac - ime Isusa Hrista.
Jer, samo je ovaj posveceni mac u stanju da ih odbija i saseca, sazize i unistava, kao
oganj slamu, ukoliko je, naravno, neprestano prisutan u srcu upraznjenom od svih
obraza.
51. Dusekorisno i mnogoplodonosno delo neprestanog trezvoumlja sastoji se u
brzom razaznavanju mastarskih pomisln koje se obrazuju u umu. Delo protivrecenja se
sastoji u izoblicavanju i posramljenju pomisli koja pokusava da udje u prostor nasega
uma preko predstave nekog culnog predmeta. Ono. pak, sto odmah gasi i rasejava svaku
neprijateljsku zamisao, svaku rec, svaki privid, svaki idol, svako utvrdjenje zlobe jeste prizivanje Gospoda. I mi sami u umu vidimo kako ih mocno porazava Isus, veliki Bog nas,
i kako stiti nas smirene, bedne i nepotrebne.
52. Mnogi ne znaju da nase misli nisu nista drugo do mastarski obrazi culnih i
svetskih stvari. Proboravivsi duze u trezvoumlju i molitvi nas um ce se osloboditi od
svakog vestastvenog obraza lukavih pomisli. Molitva ce mu dati da prepoznaje reci
neprijatelja (tj. znacenje pomisli uopste, ili planove i vidove neprijatelja pri sejanju
pomisli), te da oseti korist trezvoumlja. Nego ces svojima ocima gledati, i odmazdu nad
82
mislenim gresnicima misleno i sam gledati i shvatiti, kako kaze blazeni Psalmopojac
David (Ps.90,8).
53. Ako mozemo mislimo neprestano na smrt, buduci da se od tog secanja radja
napustanje svih briga i sujeta, cuvanje uma i neprestana molitva, nepristrasnost prema
telu, mrznja prema grehu. Iz njega se, ako hocemo reci istinu, radja svaka ziva i delatna
vrlina. Stoga, ukoliko smo u mogucnosti, mislimo na smrt neprekidno, kao sto
neprekidno disemo.
54. Srce koje se potpuno oslobodi mastanja pocinje da radja Bozanstvene i
tajanstvene pomisli, koje u njemu igraju kao sto u mirnome moru igraju ribe i skacu
delfini. More se pokrece blagim vetrom, a bezdan srca - Duhom Svetim. A posto ste
sinovi, posla Bog Duha Sina svoga u srca vasa, koji vice: Ava Oce (Gal.4,6).
55. Posumnjace i pokolebace se [u nameri] da se lati duhovnog delanja pre
otreznjenja uma svaki monah koji jos nije upoznao njegovu lepotu ili koji je poznao, ali
nema snage da se resi na njega usled nedostatka revnosti. Medjutim, to kolebanje ce
nesumnjivo nestati cim on stupi na delo cuvanja uma, koje jeste i naziva se mislenim
mudroljubljem, ili delatnim mudroljubljem uma. Jer, tada ce on obresti Put koji kaze: Ja
sam put i istina i zivot (Jn.14,6).
56. On ce se opet pokolebati kada ugleda bezdan pomisli i gomilu vavilonskih
mladenaca. Medjutim, i to kolebanje ce rasejati Hristos ukoliko se osnovom uma
neprestano utvrdjujemo u Njemu i ukoliko vavilonske mladence odbacujemo, razbijajuci
ih o taj kamen (Ps.136,9), ispunjavajuci na njima, kako je receno, svoju zelju (tj. svoje
negodovanje). Jer, kako govori premudri, onaj ko cuva zapovest nece poznati lukave reci
(Ekl.8,5). I Gospod govori: Bez mene ne mozete ciniti nista (Jn.15,5).
57. Istinski monah je onaj ko se drzi trezvoumlja, a istinski trezvoumnik je onaj ko
je monah u srcu (kome je u srcu samo Bog i on sam).
58. Covekov zivot je usmeren unapred putem redjanja godina, meseci, nedelja,
dana i noci, casova i minuta. Zajedno sa tim trebalo bi da se do same smrti prostiremo
napred (ka savrsenstvu) vrlinskih dela, tj. trezvoumlja, molitve, srdacne sladosti, pri
neoslabnom bezmolviju.
59. Najzad, doci ce i nama smrtni cas. Doci ce jer ga je nemoguce izbeci. O, kada
bi pri svom dolasku knez ovoga sveta nasao da su nasa bezakonja mala i nistavna i da
nema za sta da nas pravedno optuzi! U suprotnom, zaplakacemo tada, premda vec
beskorisno. Jer, Gospod je rekao: A onaj sluga koji je znao volju gospodara svoga i nije
pripravio niti ucinio po njegovoj volji, bice mnogo bijen (Lk.12,47).
60. Tesko onima koji pogube srce svoje! Sta ce raditi kada dodje Gospod (Sir.2,14).
Zauzmimo se, bratijo, revnosnije za delo srca.
61. Iza prostih i bestrasnih pomisli slede strasne, kao sto smo saznali iz
dugotrajnog iskustva i posmatranja. I prve sluze kao ulaz za druge, bestrasne za strasne.
62. Covek zaista treba da se proizvoljenjem presece na dvoje. On treba da se
raspolovi najmudrijom pomislju i da postane nepomirljivi neprijatelj sam sebi. Ukoliko
hocemo da ostvarimo prvu i najvecu zapovest, tj. blazeno smirenje, Hristov zivot i
ovaploceni zivot Boga, trebalo bi da prema sebi budemo raspolozeni onako kako smo
raspolozeni prema nekome koji nas je krajnje ozalostio i uvredio. Stoga apostol govori:
Ko ce me izbaviti od tela smrti ove (Rim.7,24). Jer, telesno mudrovanje se ne pokorava
zakonu Bozijem (Rim.8,7). Pokazujuci, pak, da je pokoravanje tela volji Bozijoj jedna od
nasih duznosti, on je rekao: Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osudjeni. A kad
nam sudi Gospod, kara nas (1.Kor. 11,31-32).
63. Zacetak ploda je cvet, a pocetak trezvoumlja je uzdrzanje u hrani i picu,
odbacivanje i odsecanje svih pomisli i srdacno bezmolvije.
64. Kada, osnazeni u Hristu Isusu, pocnemo da se trudimo u tvrdo zasnovanom
trezvoumlju, u nasem umu se pojavljuje kao neka svetiljka, koju mi drzimo rukom uma i
koja nas vodi ka mislenim stazama. Zatim, kao da nam se javlja mesec u punoj svetlosti,
koji kruzi po svodu srca, a zatim i sunce - Isus, koji slicno suncu sija pravdom, tj. koji
pokazuje sebe samog i svoje svesvetle svetlosti sagledavanja.
83
65. Sve to Gospod tajanstveno otkriva umu koji sa neprekidnom revnoscu cuva
Njegovu zapovest koja glasi: Obrezite ogorcenost svoju (Pon.Zak.10,16). Da, divnim
istinama, kao sto je vec receno, coveka uci marljivo trezvoumlje. Bozanstvo ne zna sta je
licemerstvo. Stoga Gospod govori: Ko ima dace mu se, i preteci ce mu; a ko nema,
uzece mu se i ono sto ima (Mt.13,12-13). I jos [je receno]: Onima koji ljube Boga sve
pomaze na dobro (Rim.8,28). Zar im utoliko pre u tome nece pomoci te vrline
(trezvoumlje i molitva)?
66. Brod se bez vode nece pokrenuti: ni cuvanje uma nece niukoliko uspeti bez
trezvoumlja sa smirenjem i Isus Hristovom molitvom.
67. Temelj kuce je - kamen, a temelj te vrline (cuvanja uma) i osnova i krov jeste
sveto i poklanjano ime Gospoda naseg Isusa Hrista. Brzo i lako ce pretrpeti brodolom
nerazumni krmanos koji za vreme bure raspusti mornare, baci jedra i vesla u more i
legne da spava. Jos lakse ce, medjutim, demoni potopiti dusu koja pri pojavi priloga bude
nemarna u odnosu na trezvoumlje i prizivanje imena Isusa Hrista.
68. Ono sto znamo mi predajemo preko spisa i ono sto smo videli hodeci putem svedocimo onima koji zele da prihvate ono sto govorimo. Eto, i sam Gospodje rekao: Ko
u meni ne ostane, izbacice se napolje kao loza, i osusice se, i skupice je, i u oganj baciti,
i spaliti... Ko ostane u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod (Jn.15,5-6). Kao sto nije
moguce da sunce sija bez svetlosti, tako se srce ne moze ocistiti od skverni pogubnih
pomisli bez molitve Isusovim imenom. Ako je to istina, kao sto vidim (iz opita),
prizivajmo to Ime cesto kao sto disemo. Jer, ono je svetlost, a one (skverne pomisli) su
tama; On (prizivani Isus) je Bog i Vladika, a one su demonske sluge.
69. Cuvanje uma moze prilicno i dostojno da se nazove svetlonosnim,
munjerodnim, svetlorodnim i ognjenim. Jer, istinu govoreci, ono samo prevazilazi sve
najvece telesne vrline, ma koliko ih ko imao. Tu vrlinu i nazivamo najpostovanijim
imenima stoga sto se iz nje radja svetlozarna svetlost. Silom Isusa Hrista oni koji je
zavole od nepotrebnih, skvernih, nerazumnih, nepravednih postaju pravedni, pozeljni,
cisti, sveti, i razumni. I ne samo to, nego pocinju da sagledavaju tajne i da
bogoslovstvuju. Postavsi sagledatelji, oni se priblizuju precistoj i beskonacnoj Svetlosti,
dodiruju je neizrecivim dodirom i sa Njom zive i deluju, buduci da su okusili da je blag
Gospod. Na tim prvoandjelima se ocigledno ispunjava rec bozanstvenog Davida: Pravedni
ce ispovedati ime tvoje, i pravi ce se naseliti sa licem tvojim (Ps.139,14). I stvarno,
jedino oni istinski prizivaju Boga, i ispovedaju mu se, i uvek vole da sa Njim razgovaraju
posto ga ljube.
70. Tesko unutrasnjosti od spoljasnjosti. Jer, unutrasnji covek mnogo trpi od
spoljasnjih cula. Ukoliko nesto pretrpi, on treba da upotrebi bic protiv spoljasnjih cula.
Onaj ko je ucinio ono sto sledi po pisanome, vec je razumeo i ono sto sledi po umozrenju.
71. Sveti oci [tvrde] da ce nas unutrasnji covek, ukoliko je trezvouman, biti u
stanju da sacuva i spoljasnjeg coveka. Po njihovim recima, mi i zlocinci - demoni se
udruzujemo kada cinimo grehe: oni nam kroz pomisli ili mastarska izobrazenja pred
umom slikaju grehe koje hoce, a mi gresimo pomislima unutra i delima spolja. Posto
nemaju tela, demoni sebi i nama pripremaju muku samo pomislima, lukavstvima i
prevarama. Da nisu liseni tela, oni najnepotrebniji bi neprestano gresili i delima, svagda u
sebi imajuci zlo proizvoljenje, spremno na necastivost.
72. Medjutim, srdacna molitva Gospodu ih razbija i njihove prevare preobraca u
prah. Jer, Isus, Bog i Sin Boziji, koga neprestano i revnosno prizivamo, ne dopusta da
demoni u nas ubace greh, tj. takozvani prilog, ne dopusta ni da nam u ogledalu uma
pokazu bilo kakav obraz, niti da progovore bilo kakve reci srcu. Ukoliko se nikakav obraz
ne prokrade u srce, ni pomisli ga nece uznemiravati. Jer, demoni obicno kroz pomisli
skriveno besede sa dusom i uce je zlu.
73. Neprestana molitva cisti misleni vazduh uma od mracnih oblaka i vetrova
duhova zlobe. Kada je vazduh srca cist, vise nista ne sprecava da zasija Isusova
Bozanska svetlost. Potrebno je samo da se ne nadmemo tastinom, samomnjenjem i
samodopadljivim isticanjem, da se ne pruzamo ka nedostiznom, te da ne budemo liseni
Isusove pomoci. Jer, kao obrazac smirenja, Hristos nenavidi sve takvo.
84
74. Drzimo se, dakle, molitve i smirenosti. Sa ta dva oruzja, udruzena sa
trezvoumljem kao sa ognjenim macem, naoruzavaju se misleni vojnici protiv demona.
Ukoliko tako budemo vodili svoj zivot, svakog dana i casa cemo tajanstveno imati radosni
praznik u srcu.
75. Postoji osam glavnih gresnih pomisli koje obuhvataju svu [grehovnu] oblast i
od kojih se radjaju sve ostale. Sve one prilaze vratima srca i, kad vide da ih um ne cuva,
ulaze jedna za drugom, svaka u svoje vreme. Ukoliko se neka od tih osam pomisli priblizi
srcu i udje u njega, sa sobom ce uvesti citav roj necistih pomisli. Pomracivsi um i srce,
ona razdrazuje telo i vuce ga na sramna dela.
76. Medjutim, ko pazi na glavu zmije (prilog) i gnevnim protivrecenjem i gnevnim
recima udara u lice neprijatelja, odmah preseca borbu. Jer, razmrskavsi glavu, on
izbegava i porocne pomisli i porocna dela. Posle toga njegova misao vec ostaje
nepomucena, buduci da Bog prima njegovo bdenje nad pomislima i kao nagradu mu daje
poznanje kako da pobedjuje neprijatelje i kako da cisti srce od pomisli koje skrnave
unutrasnjeg coveka. O tome Gospod Isus kaze: Iz srca izlaze zle pomisli, ubistva,
preljube, blud... I ovo je sto pogani coveka (Mt.15,19-20).
77. Na taj nacin dusa u Gospodu moze da povrati svoju blagoobraznost, krasotu i
ispravnost koju je imala na pocetku, kada ju je stvorio Bog. Sveti Antonije kaze: "Kada
um postane onakav kakav treba da je po prirodi, sva dusa postaje - vrlina". Na drugom
mestu on veli: "Da bi dusa postala ispravna, um treba da je u prirodnom stanju, u kome
je i stvoren". I na trecem mestu on kaze: "Ocistimo um. Jer, ja verujem da svestrano
ociscen um koji je dosao u svoje prirodno stanje moze postati prozorljiv i videti bolje i
dalje od demona, imajuci u sebi Gospoda koji daje otkrivenja".
78. Svaka pomisao u umu proizvodi obraz nekog culnog predmeta. Jer, Asirac
(neprijatelj), kao umna sila, ljude moze da zavodi samo ako koristi nesto culno sto je
privlacno za nas.
79. Mi ljudi ne mozemo goniti ptice po vazduhu, niti leteti kao one zato sto to nije
svojstveno nasoj prirodi. Isto tako se mi ne mozemo izbaviti od netelesnih demonskih
pomisli i slobodno ustremiti pazljivo oko uma ka Bogu bez neprestane trezvoumne
molitve. Ako kod tebe nema toga, ti puzis po zemlji.
80. Ako stvarno hoces da stidom pokrijes pomisli, da dolicno bezmolstvujes i da
bez truda budes trezvouman srcem, neka se uz tvoje disanje prilepi Isusova molitva. I za
malo dana ces to uvideti na delu.
81. Slova se ne mogu pisati po vazduhu, vec ih, da bi bila dugotrajna, treba
urezivati na neki cvrsti predmet. Isto tako sa napornim trezvoumljem treba cvrsto spojiti
Isusovu molitvu. Tako ce predivna vrlina trezvoumlja sa Njim moci da opstane celovita i
kroz Njega na vekove da ostane neodvojiva od nas.
82. Polozi, kao sto je kazano, na Gospoda dela svoja i zadobices blagodat. Nemoj
da se i na tebe odnose prorokove reci: Ti si im, Gospode, blizu usta, ali daleko od utrobe
(Jer.12,2). Niko ne moze trajno da umiri tvoje srce od strasti osim Isusa Hrista, koji je u
sebi sjedinio ono sto je daleko razdvojeno (tj. Bozanstvo i covestvo).
83. Dusu podjednako pomracuju i unutrasnje mislene besede sa pomislima i
spoljasnji razgovori i praznoslovlje. Stoga oni koji se staraju da od svog uma udalje sve
stetno treba bez zalosti da progone i jedne i druge ljubitelje praznoslovlja - i pomisli i
ljude, iz veoma vaznog razloga po Bogu, tj. da um ne bi oslabio u trezvoumlju. Jer,
ukoliko se pomracimo zaboravom (zbog razgovora), mi cemo izgubiti um (tj. postati takvi
kao da uopste nemamo um).
84. Onaj ko revnosno bude cuvao cistotu srca, steci ce Zakonopolozitelja Hrista za
ucitelja. I On ce mu tajanstveno izricati svoju volju. Poslusacu sta ce o meni reci Gospod
Bog (Ps.84,9), veli David, ukazujuci na to. Izobrazavajuci razgovor uma sa samim sobom
o mislenoj borbi i o zastupnickom pokroviteljstvu Bozijem, on je govorio: I rece covek:
Ima li ploda pravednik (Ps.57,12). Iznoseci potom posledicu dvostrukog razmatranja on
govori: Pristupice covek i srce duboko i uznece se Bog. I tada ce njihove rane nastati od
strela nejakih (Ps.63,7-8).
85
85. Svagda se ponasajmo kao oni koji su srcem pouceniu mudrosti (Ps.89,12),
neprestano disuci Isusom Hristom, silom Boga Oca i Bozijom Premudroscu. Ukoliko se,
pak, slucajno opustimo i zanemarimo umno delanje, sledece jutro opet dobro opasimo
bedra uma svoga i snaznije se latimo svoga dela, znajuci da nemamo nikakvog
opravdanja ako ne cinimo dobro mi koji znamo dobro ciniti (Jak.4,17).
86. Onaj ko pojede nesto otrovno, cim oseti tegobu zuri da iz sebe izbaci sve i
ostaje nepovredjen. Tako ce i um, koji proguta porocne pomisli i oseti dusestetnu
gorcinu, te odmah pozuri da ih Isusovom molitvom, koju vrsi iz dubine srca, izbaci
napolje i odbaci iz sebe, izbeci svaku stetu. Tako su, po milosti Bozijoj, onima koji se
trude da trezvoumljem shvate nase delo predali drugi i nas vlastiti opit.
87. Sa svojim disanjem sjedini trezvoumlje i prizivanje imena Isusovog, ili misao o
smrti i smirenje. I jedno i drugo donosi veliku korist.
88. Gospod je rekao: Naucite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem
(Mt.11,29).
89. Gospod je jos rekao: Koji se, dakle, ponizi kao dete ovo, onaj je najveci u
Carstvu nebeskom (Mt.18,4), jer svaki koji sebe uzvisuje, ponizice se (Lk.18,14). Naucite
se, govori On, od mene. Vidis li cemu? Smirenju. Njegova je zapovest zivot vecni. I ta je
zapovest smirenje. Znaci, ko nije smiren, otpao je od zivota i naci ce se u onome sto je
suprotno tome.
90. Svaka vrlina se vrsi dusom i telom, a dusa i telo su tvorevina Bozija. Ne cinimo
li onda nesto krajnje ludo kada se velicamo i sujetimo tudjim ukrasima duse i tela? I nije
li jos veca ludost kada se oslanjamo na gordost kao na trsku i protiv sebe izazivamo Boga
koji je beskrajan po velicanstvu? Svojim krajnjim bezakonjem mi, naime, na svoju glavu
privlacimo Njegovo strasno negodovanje. Jer, Gospod se protivi gordima (Jak.4,6).
Umesto da smirenoscu podrzavamo Gospodu, mi gordoscu stupamo u druzbu sa
Njegovim najvecim neprijateljem, gordim djavolom. Zbog toga apostol govori: Sta li imas
sto nisi primio (1.Kor.4,7). Zar si ti sam sebe stvorio? Ako si, pak, i dusu i telo, kojima se,
u kojima se i preko kojih se vrsi svaka vrlina, primio od Boga, zasto se hvalis kao da nisi
primio? Jer, Gospod ti je sve to darovao.
91. Ociscenje srca (kojim sticemo smirenje i svako drugo blago koje dolazi odozgo)
nije nista drugo do sprecavanje da u dusu ulaze pomisli koje joj se priblizavaju.
92. Cuvanje uma uz Boziju pomoc, koje se obavlja radi samog Boga, ustalivsi se u
dusi, umu saopstava mudrost za poznanje podviga po Bogu. Svome pricesniku ono pruza
i veliku sposobnost da, sa besprekornim rasudjivanjem, po Bogu ustroji svoja spoljasnja
dela i reci.
93. Poseban prvosvestenicki ukras u Starom Zavetu (cista zlatna plocica na
grudima sa natpisom; svetinja Gospodnja - Izl.28,36) bio je praobraz srdacne cistote.
Ona nas podstice da pazimo na plocicu naseg srca, tj. da gledamo da li je pocrnela od
greha, i (ako jeste) da pozurimo da je ocistimo suzama, pokajanjem i molitvom. Nas je
um nesto lako pokretljivo i tesko ga je zadrzavati od gresnih secanja. Uostalom, moze se
reci da on sa istom lakocom ide i za rdjavim i za dobrim mislenim mastanjima.
94. Zaista je blazen onaj ko je svoju misao prisajedinio Isusovoj molitvi
(neprestano ga prizivajuci u srcu) kao sto se vazduh sjedinjuje sa nasim telom, ili plamen
sa svecom. Prohodeci iznad zemlje, sunce proizvodi dan, a sveto i precasno ime Gospoda
Isusa, neprestano sijajuci u dusi, radja bezbrojne suncolike pomisli.
95. Kada se rasture oblaci, vazduh postaje cist, a kada Sunce pravde, Gospod Isus,
razagna strasna mastanja, u srcu se obicno radjaju svetlozarne i zvezdolike pomisli. To je
stoga sto je vazduh srca prosvetio Isus. Jer, premudri govori: Koji se uzdaju u Gospoda
poznace istinu i ostace mu verni u ljubavi (Prem.3,9). Njemu pripada slava u vekove.
Amin.
96. U prethodnim glavama (koje sacinjavaju prvi i drugi stoslov) opisali smo trud
svestenog bezmolvija uma i naveli ne samo svoje iskustvo, nego i ono cemu nas o cistoti
uma uce Bozanstvene reci bogomudrih otaca. Kazavsi jos nesto malo o koristi cuvanja
uma, mi cemo zavrsiti slovo.
86
97. I tako, podji za mnom, i sledi me da bi dostigao blazeno cuvanje uma, ma ko
bio, ukoliko zelis da u duhu vidis blage dane (Ps.33,12). I ja cu te u Gospodu nauciti
vidljivom delanju i zivotu bestelesnih sila.
98. Andjeli se nece nasititi da pevaju Tvorcu. Ni um se nece nasititi, sarevnujuci im
u cistoti. Nevestastveni (andjeli na nebu) se ne brinu o hrani. Tako se o njoj ne brinu ni
vestastveni nevestastvenici (trezvoumnici na zemlji) kada uzidju na nebo bezmolvija
uma.
99. Kao sto se gornje sile ne brinu o bogatstvu i sticanju, tako se ni ocisceno oko,
koje je steklo naviku u vrlini (trezvoumlja), ne brine o spletkama zlih duhova. I kao sto
one odlikuje bogatstvo uspevanja u usavrsavanju u Bogu, tako ove odlikuje ceznja i
ljubav prema Bogu, te stremljenje i uzdizanje ka Bozanstvenom. Pruzajuci se ka
uzdizanju (gore po stepenima duhovnog savrsenstva) sa nenasitom ceznjom koja nastaje
od okusanja Bozanstvene ljubavi, koja dovodi do ushicenja, oni se ne zaustavljaju sve
dok se ne upodobe serafimima. Oni nece prestati sa trezvoumljem i ceznjivim
uzvisavanjem sve dok ne postanu andjeli u Hristu Isusu, Gospodu nasem.
100. Nema otrova jaceg od otrova zmije aspide i vasiliske, i nema veceg zla od zla
samoljublja. Porod samoljublja su krilate zmije: samopohvala u srcu, samougadjanje,
stomakougadjanje, blud, tastina, zavist i kruna svih zala - gordost, koja ne samo ljude,
nego i andjele svrgava sa neba i, umesto svetloscu, pokriva tamom.
Ovo ti je Teodule napisao imenjak bezmolvija (tj. Isihije), koji, doduse, nije
bezmolvnik i na delu. Mozda nisam napisao sve sto se odnosi na predmet o kome je rec,
ali sam ipak napisao sve sto mi je dao Bog, koga u Ocu, Sinu i Duhu Svetom hvali i slavi
sva slovesna priroda, andjeli i ljudi i sva tvar koju je sazdala neizreciva Trojica, Jedini
Bog, cijeg svetlog Carstva da se udostojimo i mi, radi molitava Presvete Bogorodice i
prepodobnih otaca nasih. Njemu, nepostiznom Bogu, neka je vecna slava. Amin.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI NIL SINAJSKI
Kratko saopstenje o njemu
Prepodobni Nil vodi poreklo iz bogate i znatne porodice. Verovatno je da je, jos dok
je sveti Zlatoust bio propovednik u Antiohiji, on bio njegov slusalac i ucenik. Znatno
poreklo i licna vrednost njega su uzdigli do prefekta prestonice. Medjutim, stremljenja
njegovog duha se nisu slagala sa brigama i poretkom zivota u prestonici. Stoga,
saglasivsi se sa suprugom, sa kojom je vec imao dvoje dece, on ostavlja svet kako bi u
usamljenosti lakse hodio putem spasenja. Uzevsi sa sobom sina Teodula, on se nastanio
na Sinaju, a njegova supruga je sa cerkom nasla pribeziste u jednoj od egipatskih
zenskih obitelji.
U Sinajskoj pustinji prepodobni Nil je ziveo krajnje strogo: svojim rukama su on i
sin iskopali pecinu u kojoj su ziveli hraneci se samo hlebom i divljim gorkim rastinjem.
Sve njihovo vreme je prolazilo u molitvi, citanju Svetog Pisma, bogomisliju i trudovima.
Ostavljajuci, medjutim, svet. prepodobni Nil nije ostavio opstenje sa ljudima. Iz
raznih mesta su mu se razne vrste ljudi obracale sa svojim duhovnim potrebama, i niko
nije bio ostavljen bez potrebnog urazumljenja i saveta. I sam car mu je pisao, proseci
molitve. On je odgovorio caru, prekorevajuci ga zbog nepravde prema svetom Zlatoustu.
Ostala dela prepodobnoga uglavnom imaju naravstvenu i asketsku sadrzinu. Iz svega sto
87
je napisao vidi se da su njegova poznanja bila opsirna i duboka, te da je bio neumoran na
tom delu.
Radi ispitivanja njegove ljubavi prema Bogu, desilo mu se narocito iskusenje. Na
Sinaj i na okolne predele napali su varvari iz Aravije i sve razgrabili, mnoge pobili, a neke
uzeli u ropstvo. Medju zarobljenima je bio i njegov sin Teodul. Ta nesreca je veoma
pogodila prepodobnog Nila. On nije mogao da nadje pokoja, osobito kad je drugog ili
treceg dana posle opste nesrece primio vest da su divljaci resili da njegovog sina prinesu
na zrtvu jutarnjoj zvezdi Veneri. On je bio u neizvesnosti da li je ta odluka vec bila
sprovedena. Medjutim, Gospod nije dopustio da se roditeljsko srce dugo muci. On je
uskoro saznao da se zrtva nije prinela, vec da su zarobljenici prodani u hriscanskom
kraju. Kasnije su ga nasli u gradu Eluzu. Tamosnji episkop ga je otkupio od varvara
zajedno sa drugima. I vec ga je bio pripremao za sluzenje Crkvi. Na isto delo je pozvan i
otac koji je dosao da ga vidi. Medjutim, ljubav prema pustinjskom zivotu nije dozvolila da
se saglase. Posvetivsi ih u svestenike, episkop ih je blagoslovio da se vrate na ljubljeni
Sinaj, gde su i ostali do kraja zivota.
Prepodobni Nil je svet ostavio 390. godine. U Sinajskoj pustinji je proziveo 60
godina i skoncao oko 450. g. Njegov spomen se vrsi 12. novembra i 13. januara. Njegove
svete mosti su u vreme Justina Mladjeg bile prenesene u Carigrad i polozene u hram
Svetih apostola.
Od spisa prepodobnog Nila Grcko dobrotoljublje preuzima Slovo o molitvi i
Podviznicko slovo. Slovo o molitvi i mi preuzimamo u nasem Dobrotoljublju, a
umesto Podviznickog slova pretpostavljamo da preuzmemo Slovo o osam duhova
zla, kao i dve zbirke Kratkih izreka i pouka. Jedna ima naziv: Pouke ili saveti, a
druga: Misli koje coveka odvajaju od truleznog i privode netruleznom. Prepodobni
je o molitvi i o borbi sa strastima u svojim drugim delima izrekao mnoge veoma korisne
savete i pouke, jednako kao i o naravstvenom ustrojstvu i, narocito, o zivotu odvojenom
od svega. Stoga smo pomislili da nas zbornik ne treba da lisimo tog blaga, te smo Slovu
o molitvi dodali ono sto se odnosi na molitvu, borbi sa strastima ono sto se odnosi na
svaku pojedinacnu strast, a zbirci pouka ono sto se odnosi na opstu korist.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI NIL SINAJSKI
ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG
I
SLOVO O MOLITVI
PREDGOVOR
Mene koji sam lezao u vrucoj groznici ti si, dodirom svog bogoljubivog pisma,
blagovremeno podigao. Moj um, koji je bolovao najsramnijom bolescu, ti si obodrio
utehom, blazeno podrazavajuci velikog Nastavnika i Ucitelja. I nije cudo. Tvoj udeo je
vazda bio da istes slavno i znamenito, kao i blagosloveni Jakov. Stoga, odradivsi dobro
radi Rahilje i dobivsi Liju, ti istes i ljubljenu, buduci da si i za nju ispunio sedam godina
(Post.29,20-28).
88
Ja ne odricem da priznam da sam se potrudio citavu noc i da nisam nista ulovio.
Pa. ipak, po tvojoj reci bacivsi mrezu, izvukao sam mnostvo riba, njih 153, premda ne
velikih (Jn.21,11). Njih ti i saljem u torbici ljubavi, cime ispunjavam tvoju naredbu. Ja se
divim i ublazavam tvoje proizvoljenje po kome si zazeleo bas poglavlja o molitvi. Osim
toga, ti nisi samo pozeleo da se ona rukama napisu na hartiji, vec da budu sa ljubavlju i
nezlobivoscu iznedreni iz uma. I posto je sve dvostruko, jedno naspram drugoga, po reci
premudrog Siraha (Sir.42,25), i ti ih razumi duhom, pored toga sto ces ih primiti
napismeno.
Zbog malobrojnosti poglavlja nemoj da se ljutis, kao onaj koji ume i sit biti i
gladovati (Fil.4,12). Da, nemoj se ljutiti secajuci se da Gospod nije odbacio ni dve lepte
udovice. Zapravo, on ih je primio sa vecom blagonaklonoscu, negoli bogate priloge
mnogih drugih. Osim toga, umeci da prema svojoj iskrenoj bratiji cuvas dobro
raspolozenje i ljubav, pomoli se o najnemocnijem da ustane zdrav i da, uzevsi svoj odar,
blagodacu Hristovom, pocne da hodi. Amin.
STO PEDESET TRI POGLAVLjA O MOLITVI
1. Kad bi neko hteo da pripremi blagouhani tamjan, bilo bi mu potrebno da po
pravilu ravnomerno sjedini cist livan, kasiju, onih i staktu (Izl.30,34). To su, u stvari,
cetiri vrline[1]. Ukoliko su sve one u punom savrsenstvu i sa ravnom silom prisutne u
dusi, um nece biti izdan (nekim unutrasnjim izdajnikom).
2. Ocistivsi se ispunjavanjem zapovesti, dusa ce um postaviti u stanje
nepokolebivosti, cineci ga sposobnim da prihvati ustrojstvo koje je neophodno (za
molitvu).
3. Molitva je beseda uma sa Bogom. Kakvo je ustrojstvo potrebno umu da bi
uzmogao da se, bez obaziranja unatrag (ili - tamo-amo), uznese ka svom Vladici i da,
bez ikakvog posrednika, razgovara sa Njim?
4. Mojsije svoju nameru da se priblizi ka zemnoj plamtecoj kupini nije mogao da
ostvari sve dok nije sa nogu skinuo obucu (Izl.3,5). Kako, onda, ti da od sebe ne odbacis
svaku strasnu pomisao kada pozelis da vidis Onoga koji je iznad svakog osecanja i
pomisli i da budes Njegov sabesednik?
5. Pre svega se moli da steknes suze kako bi placem smeksao grubost koja postoji
u dusi i kako bi, ispovedivsi Gospodu (Ps.31,5) bezakonje koje je u tebi, od Njega dobio
oprostaj grehova.
6. Koristi suze kao orudje za zadobijanje svakog oprostaja. Jer, Vladika se mnogo
raduje kad se ti molis sa suzama.
7. Izlivajuci u vreme molitve potoke suza nemoj se uznositi sam u sebi kao da si
veci od mnogih. Jer, tvoja molitva je dobila pomoc odozgo kako bi, usrdno ispovedivsi
svoje grehe, suzama umilostivio Vladiku.
8. Nemoj sredstva protiv strasti da preokreces u strasti, kako jos vise ne bi
prognevio Onoga ko ti je dao tu blagodat (tj. suze). Mnogi su, prolivajuci suze zbog
grehova, zaboravljali na cilj suza i, pobesnevsi, skrenuli (sa pravog puta ili sisli sa uma).
9. Stoj trpeljivo i moli se krepko, odbijajuci navalu zitejskih briga i svakih pomisli.
Jer, one te smucuju i uznemiruju kako bi rastrojile tvoje molitveno ustremljenje.
10. Kada primete da neko ima usrdje i revnost za molitvu, demoni mu (za vreme
molitve) podmecu misli o bilo cemu, navodno nuznom (i odlaze). Nesto kasnije oni ga
opet podsecaju na to, podsticuci i um da se zabavi time (ako se radi o pitanju - da ga
razresi, a ako o stvari - da je stekne). I on, ne nalazeci ono sto iste - zali i tuzi. I zatim,
posto stane na molitvu (taj usrdni revnitelj molitve) oni mu napominju o predmetu
razmisljanja i iskanja kako bi um, pokrenuvsi se opet ka poznanju (ranije neresenog)
molitvu ucinio besplodnom.
89
11. Podvizavaj se da svoj um za vreme molitve ucinis gluvim i nemim. Tada ces
moci da se molis kao sto treba.
12. Kada te susretne iskusenje ili razdrazi necije protivljenje tako da se pokrenes
na gnev protiv onoga ko ti je protivrecio, ili cak izgovoris neku neprilicnu rec, seti se
molitve i suda (nad tobom u savesti pred Bogom) u njeno vreme pa ce se u tebi odmah
ukrotiti neprilican pokret.
13. Ono sto budes ucinio sveteci se bratu koji ti je ucinio nepravdu, za vreme
molitve ce se pokazati kao sablazan (tj. smucivace te).
14. Molitva je izdanak krotosti i bezgnevlja.
15. Molitva je izliv radosti i blagodarnosti.
16. Molitva je izlecenje tuge i uninija.
17. Idi prodaj sve sto imas i podaj siromasima (Mt.19,21), i uzevsi krst, odrekni se
sebe (Mt.16,24), kako bi mogao da se pomolis bez rasejanosti.
18. Ako hoces da se molis pohvalnom molitvom, odrici se sebe za vreme molitve.
Trpeci krajnje nepravde, budi mudroljubiv radi molitve.
19. Ukoliko budes mudroljubiv za vreme nevolje i pokazes trpljenje, plod ces
obresti na molitvi.
20. Ako zelis da se molis kao sto treba nemoj zalostiti dusu, inace je uzaludan trud
tvoj.
21. Ostavi onde dar svoj, govori Gospod, pred zrtvenikom, i idi te se najpre pomiri
sa bratom svojim (Mt.5,24). Tada ces se, dosavsi, pomoliti bez smucenja. Jer,
zlopamcenje navodi mrak na vladalacki um onoga koji se moli i tamom okruzuje njegovu
molitvu.
22. Oni koji u sebi sabiraju zalosti i zlopamcenje, te se [mole], lice na one koji
zahvataju vodu i sipaju je u izbusen sasud.
23. Ukoliko si trpeljiv, svagda ces se moliti sa radoscu.
24. Kada se molis kao sto treba mogu te susresti (ili doci na um) neka dela zbog
kojih ti moze izgledati opravdano da se razgnevis na bliznjeg. (Budi oprezan). Uopste ne
postoji gnev na bliznjeg koji bi bio opravdan. I ako se potrudis naci ces da je moguce i
bez gneva dobro zavrsiti stvar. Stoga se na svaki nacin trudi da se ne pokrenes na gnev.
25. Pazi da, misleci da izlecis drugog, sam ne ostanes neisceljen, omevsi sopstvenu
molitvu.
26. Stedeci druge i ne ljuteci se na njih, i sebi pripremas snishodjenje. Tako ces se
pokazati razuman prema sebi i uvrstices se u broj onih koji se istinski mole.
27. Suprotstavljajuci se gnevu nikada neces pretrpeti napad pohote. Jer, ona daje
hranu gnevu, koji pomucuje umno oko i ometa molitveno nastrojenje.
28. Na molitvi se nemoj ogranicavati samo na spoljasnje pokrete tela i polozaje,
vec svoj um uzvodi do osecanja duhovne molitve sa velikim strahom.
29. Ponekad se molis dobro cim stanes na molitvu, a ponekad ne obretes zeljeni cilj
ni posle mnogo truda. (To se na tebe popusta stoga) da bi jos usrdnije iskao (molitvu), i
da bi, dobivsi, imao ispravnu molitvu, bezbednu od potkradanja.
30. Kada nam se priblizi andjeo odmah se udaljavaju svi koji nam dosadjuju
(demoni). Um tada oseca veliku utehu i zdravo se moli. Ponekad, opet, za vreme obicne
borbe um se otima i ne daje mu se da se uzdigne (ka bogomisliju i dobrom osecanju). To
je stoga sto se ranije obelezio raznim strastima. Uostalom ukoliko upornije zaiste i ako se
ne olenji da kuca, otvorice mu se.
31. Nemoj se moliti da bude po tvojim zeljama, buduci da one nisu u svemu
saglasne sa voljom Bozijom. Bolje je da se molis kao sto si naucen, govoreci: Da bude na
meni volja tvoja (Mt.6,10). I u svakom delu tako moli Boga. On, naime, svagda zeli
dobro i korisno tvojoj dusi, dok ti sam to ne trazis uvek.
32. Mnogo puta sam, moleci se, iskao da dobijem ono sto mi je izgledalo dobro za
mene. I ja bih nastojao na iskanju, nerazumno podsticuci volju Boziju, i ne prepustajuci
Bogu da ustroji ono sto On smatra korisnim za mene. Medjutim, dobivsi (iskano) ja sam
90
se nalazio u velikoj nevolji upravo stoga sto nisam trazio da bude po volji Bozijoj. Jer,
stvar se nije pokazivala onakvom kakvom sam je ja zamisljao.
33. Staje dobro osim Boga? Predajmo mu sve sto se odnosi na nas i bice nam
dobro. Jer, Blagi je svakako i Darodavac dobrih darova.
34. Nemoj se zalostiti ako odmah ne dobijas od Boga ono sto istes. On hoce da ti
pruzi vece dobrocinstvo upravo time sto te navodi na to da mu sa trpljenjem duze
predstojis sa molitvom. Jer, sta je vise od prostiranja besede sa Bogom i od obuzetosti
opstenjem sa Njim.
35. Nerasejana molitva je najvise umno delanje.
36. Molitva je ushodjenje uma Bogu.
37. Ukoliko zelis pravu molitvu, odreci se svega. Tako ces sve naslediti.
38. Moli se najpre za to da se ocistis od strasti, zatim da se izbavis od neznanja i
zaborava, i najzad da se izbavis od svakog iskusenja i ostavljenosti.
39. U svojoj molitvi isti samo pravdu i Carstvo, tj. vrlinu i poznanje, a ostalo ce ti
se sve dodati (Mt.6,33).
40. Pravedno je da se molimo ne samo za svoje ociscenje, vec i za ociscenje
svakog coveka, podrazavajuci andjeoski cin.
41. Posmatraj da li zaista u svojoj molitvi predstojis Bogu, ili si, naprotiv, savladan
zeljom za ljudskom pohvalom koju hoces da ulovis, prikrivajuci (rdjavu zelju
blagovidnim) produzavanjem molitve.
42. Bilo da se molis sa bratijom, bilo da si usamljen, trudi se da se pomolis sa
osecanjem, a ne samo da zadovoljis obicaj.
43. Toj molitvi je svojstveno samoudubljivanje sa poboznoscu, umilenjem i
dusevnim bolom. Nju prati ispovedanje grehova sa tihim uzdisanjem.
44. Um koga potkradaju [pomisli] za vreme molitve jos se ne moli kao monah,
nego kao svetovnjak, koji samo ukrasava spoljasnji dom.
45. Kada se molis svim silama cuvaj svoje pamcenje da ti ne bi podmetalo svoje
[sadrzaje]. Na svaki nacin se podstici na razumno predstojanje (sa svescu kome i radi
cega predstojis). Jer, za vreme molitve pamcenje cesto potkrada um (privodeci mu na
misao stvari, lica, dogadjaje i njima odvlaceci paznju od molitve).
46. Za vreme molitve pamcenje umu prikazuje ili slike davnih dela, ili nove brige, ili
lice koje ga je uvredilo.
47. Demon vrlo zavidi coveku koji se moli i upotrebljava svakakva lukavstva kako
bi poremetio njegovu nameru. Stoga on pomocu pamcenja ne prestaje da pobudjuje misli
o raznim stvarima. On posredstvom tela privodi strasti u pokret samo da bi omeo njegov
prekrasan tok (tj. molitveni trud) i preseljenje Bogu (kroz ushodjenje paznje).
48. Ne uspevsi da omete molitvu marljivog (molitvenika) i pored mnogih
lukavstava, svelukavi demon unekoliko slabi (svoje napade), da bi mu se zatim, posto
zavrsi molitvu, osvetio. Jer, on ga ili raspaljuje gnevom i unistava prekrasno nastrojenje
koje je steceno molitvom, ili ga podstice na neku beslovesnu slast (pozivajuci ga na
okusanje culnog zadovoljstva), podsmevajuci se nad umom.
49. Pomolivsi se kao sto treba ocekuj ono sto ne treba i stoj hrabro cuvajuci svoj
plod. Ti si na to postavljen od samog pocetka, tj. da obdelavas i cuvas (Post.2,15).
Stoga, potrudivsi se (ispunivsi molitvu kao sto treba), nemoj ostavljati bez zastite ono
sto si stekao trudom. Inace od molitve neces imati nikakve koristi.
50. Sva borba koja se vodi izmedju nas i necistih duhova biva jedino zbog duhovne
molitve. Ona im mnogo smeta i ne mogu da je podnose, a za nas je spasonosna i
blagoprijatna.
51. Zbog cega demoni zele da u nama pobude stomakougadjanje, blud,
srebroljublje, gnev, zlopamcenje i ostale strasti? Zbog toga da um, odebljavsi od njih, ne
bi mogao da se moli kao sto treba. Jer, strasti naseg nerazumnog dela (posto pocnu da
dejstvuju) umu ne dozvoljavaju da deluje razumno.
91
52. Mi vrsimo vrline stoga sto ih zahteva priroda, a prirodu slusamo stoga sto je
stvorilo Slovo (Gospod). To Slovo nam obicno postaje ocigledno (i u nasoj svesti se jasno
ocrtava) u molitvenom stanju.
53. Molitveno stanje je bestrasno nastrojenje koje krajnjom ljubavlju ushodi na
visinu mudroljublja i duhovnog uma.
54. Onaj ko hoce da se istinski moli treba ne samo da vlada nad gnevom i
pohotom. vec i da bude tudj svakoj strasnoj pomisli.
55. Ko ljubi Boga [trudice se] da svagda besedi sa Njim kao sa Ocem, udaljujuci se
od svake strasne pomisli.
56. Ne moli se istinski svako ko je stekao bestrasce. Jer, takav jos moze biti zauzet
prostim pomislima (o stvarima, premda i bez strasnih pokreta), rasejavajuci se njihovim
istorijama (njihovim slikama o raznim svezama) i ostajuci daleko od Boga. (Kod njega
nema strasnih pokreta, ali um masta).
57. Medjutim, i kada se um ne zadrzava na prostim pomislima o stvarima, jos ne
znaci da je dostigao mesto molitve. Jer, on moze biti zauzet (filosofskim) umozrenjem o
njima i udubljen u njihove uzrocne odnose. Premda su sve to izvucenosti (apstrakcije),
ipak se um odvodi daleko od Boga. Jer, kao umozrenja o stvarima, one u umu zapecacuju
obraze stvari. (Strasti nisu u pokretu, ali um filosofira, a ne moli se: to je stanje ucenih).
58. Medjutim, cak i da je um iznad umozrenja o vestastvenoj prirodi jos ne znaci
da je ugledao pravo mesto Bozije. Jer, on moze da je zauzet poznanjem mislenih tvari
(andjeoskog sveta) i da je ispunjen njima (pun raznolikih misli i predstava o njima).
59. Ako hoces da se molis kao sto treba potreban ti je Bog koji daje molitvu onome
koji se moli. Njega i prizivaj u molitvi govoreci: Da se sveti ime tvoje, da dodje Carstvo
tvoje (Mt.6,8-9), tj. Duh Sveti i Jedinorodni Sin tvoj. Jer, tako uci sam Gospod, govoreci
da Ocu u duhu i istini treba da se klanjaju (Jn.4,24).
60. Onaj ko se moli u duhu i istini misao za velicanje Tvorca ne pozajmljuje od
tvari. On u Njemu samom crpi sagledavanje radi koga ga slavi.
61. Ako si bogoslov molices se istinski, i ako se istinski molis onda si bogoslov.
62. Ako se tvoj um, plamteci ceznjom ka Bogu, malo po malo odresuje od tela i
odvraca od svih pomisli koje ishode od culnih utisaka ili pamcenja, buduci istovremeno
pun poboznosti i radosti, mozes zakljuciti da se priblizio granicama molitve.
63. Snishodeci nasoj nemoci, Sveti Duh nam prilazi i dok jos nismo cisti. I ukoliko
samo nadje da se um nas iskreno moli, on nailazi na njega i razgoni svu gomilu pomisli i
predstava koje ga okruzuju, podsticuci ga na zelju za duhovnom molitvom.
64. Ostali (duhovi - dobri i zli) uvode u um pomisli, predstave i uobrazenja kroz
dejstvo na telo. Gospod, pak, dejstvuje suprotnim nacinom. Obuzimajuci sam um, On mu
pruza poznanje o cemu hoce, te posredstvom njega ukrocuje neuzdrzanost tela.
65. Dostojan je svakog prekora onaj ko se gnevi i zlopamti premda voli istinsku
molitvu. Jer, on lici na onoga ko zeli da jasno vidi, premda [prahom] zasipa svoje oci.
66. Ako zelis da se molis kao sto prilici nemoj ciniti nista sto je suprotno molitvi.
Tada ce Bog, priblizivsi ti se, koracati sa tobom.
67. Kada se molis nemoj Bozanstvu pridavati nikakav oblik, niti dozvoljavaj da ti se
um preobrazi u neki obraz (ili da sebe prestavlja pod nekim obrazom), vec nevestastveno
pristupi nevestastvenom, pa ces se sjediniti sa Njim.
68. Cuvaj se zamki neprijateljskih, buduci da se desava da ti, dok se molis cisto i
bezmetezno, odjednom predstane neki cudni i neobican obraz. To neprijatelji cine da bi te
doveli do samomnjenja, podmetnuvsi ti misao da (ti se javilo) Bozanstvo, a i da bi
pomislio da je Bozanstvo ograniceno (da zauzima mesto, da je protezno i da ima delove)
iako je, u stvari, bez kolicine i izgleda.
69. Kada ne uspe da pokrene pamcenje, zavidljivi demon dejstvuje na krv i sokove
kako bi u umu proizveo uobrazenje neceg stranog i ispunio ga likovima. Navikavsi se da
se krece u pomislima, um se lako vara njima i, misleci da ushodi ka nevestastvenom i
bezvidnom poznanju, biva obmanut, primajuci dim umesto svetlosti.
92
70. Stoj na strazi svojoj, cuvajuci um od pomisli za vreme molitve i starajuci se da
stojis u mirnom stanju kako bi ti Onaj koji... saoseca onima koji su u neznanju (Jev.5,2)
prisao i pruzio ti preslavni dar molitve.
71. Ti neces moci da se molis cisto ukoliko se uplices u vestastvena dela i ukoliko te
uznemiravaju neprestane brige. Jer, molitva je odlaganje [svih] pomisli.
72. Svezani ne moze da bezi, ni um koji sluzi bilo kojoj strasti ne moze da vidi
mesto duhovne molitve. Osim toga, on biva nosen strasnim pomislima i nema
nepokolebivu postojanost.
73. Kada um najzad pocne da se cisto i bestrasno moli demoni mu vise ne
pristupaju sa leve, nego sa desne strane: oni mu navodno predstavljaju javljanje slave
Bozije ili neku slikovitu predstavu, prijatnu za cula, da bi ga naveli da pomisli da je vec
dostigao savrsenstvo molitve. To se, kao sto je rekao jedan muz kome je stvar poznata,
desava zbog strasti tastine, ili od toga sto demoni dodiruju jedan deo mozga i od potresa
(ili zapaljenja) zila u njemu.
74. Cini mi se da demon, dodirujuci navedeno mesto kako hoce, preobrce svetlost
koja se nalazi oko uma. Od toga se tastina podize na pomisao koja um podstice da
lakomisleno sebi prisvoji Bozanstveno i sustinsko poznanje. Posto ga ne uznemiravaju
neciste telesne strasti i posto cisto stoji na molitvi, on nikako ne pomislja ni na kakvo
neprijateljsko dejstvo. On je uveren da se tu radi o Bozanstvenom javljanju, iako ono
dolazi od demona koji, upotrebljavajuci krajnje lukavstvo, kao sto smo rekli, kroz mozak
menja svetlost koja je vezana sa umom i sam je obrazuje (daje joj obraz).
75. Priblizivsi se, andjeo Boziji jednom recju u nama prekracuje svako
neprijateljsko dejstvo, te cini da svetlost uma dejstvuje nepogresivo.
76. Ono sto se u Otkrivenju govori o andjelu, tj. da prinosi tamjan sa molitvama
svetih (Otk.8,3) ukazuje, kako mi se cini, na tu blagodat koja dejstvuje preko andjela i
koja pruza umece istinske molitve. Tada um najzad stoji na molitvi bez smetenosti misli,
bez uninija i malodusnosti.
77. Case sa tamjanom su, kako se tamo govori, molitve svetih koje su prinosili
dvadeset cetiri staresine (Otk.5,8). Pod casom treba podrazumevati sjedinjenje sa
Bogom ili savrsenu, duhovnu ljubav prema Njemu, u kojoj se molitva vrsi duhom i
istinom.
78. Kada za vreme molitve pomislis da nemas potrebu da places za svoje grehe,
pogledaj koliko si daleko od Boga (iako si obavezan da svagda u Njemu prebivas), te ces
proliti najtoplije suze.
79. Zaista je tako: saznavsi svoju meru (siromastvo i nistavnost) slatko ces se
naplakati, okajavajuci sebe slicno Isaiji. Jer, buduci necist i imajuci necista usta i ziveci u
takvom narodu, tj. sa protivnicima (Bozijim - necistim silama i pomislima), ti se ipak
usudjujes da predstanes Gospodu Savaotu (Is.6,5).
80. Ukoliko se budes istinski molio u mnogome ces dobiti potpuno osvedocenje.
Andjeli ce se sabrati oko tebe kao oko Danila i prosvetiti te na poznanje uzroka onoga sto
se dogadja.
81. Znaj da nas andjeli pobudjuju na molitvu i stoje sa nama na njoj, radujuci se i
ujedno, moleci se za nas. Prema tome, mi cemo ih krajnje progneviti ukoliko postanemo
nemarni i ako primimo protivne pomisli. Jer, dok se oni toliko podvizavaju za nas, mi ni
za same sebe necemo da molimo Boga, vec prenebregavamo svoje sluzenje Bogu i,
ostavljajuci njihovog Boga i Vladiku, stupamo u razgovor sa necistim demonima (u
pomislima).
82. Moli se mirno i bezmetezno, pevaj razumno i pristojno, pa ces biti kao orlic koji
se podize u visinu.
83. Psalmopojanje uspavljuje strasti i ukrocuje prizive na telesnu neuzdrzljivost, a
molitva nastrojava um na umno delanje koje mu prilici.
84. Molitva je delanje uma koje mu prilici, ili, bolje, njegova prava upotreba.
85. Psalmopojanje je slika mnogorazlicne premudrosti, a molitva je obris
nevestastvenog poznanja.
93
86. Poznanje je prekrasno delo. Ono potpomaze molitvu pobudjujuci mislenu silu
uma na sagledavanje Bozanstvenog saznanja.
87. Ukoliko se jos nisi udostojio dara molitve i psalmopojanja isti neodstupno, pa
ces dobiti.
88. Kaza im (Gospod) i pricu kako treba svagda da se mole, i da ne klonu
(Lk.18,1). Stoga nemoj izgarati i padati u uninije sto jos nisi dobio [trazeno]. Jer, kasnije
ces dobiti. Uz pricu Gospod je jos dodao: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne stidim, no
buduci da mi dosadjuje ova udovica, odbranicu je (st.4-5). Tako ce i Bog odbraniti
izabranike svoje koji mu vapiju dan i noc (st.7). Budi dobrodusan u trudoljubivom
trpljenju prebivajuci na molitvi.
89. Nemoj zeleti da ono sto je u vezi sa tobom bude onako kako tebi izgleda
(najbolje), vec onako kako je Bogu ugodno. Tada ces na molitvi biti bezmetezan i
blagodaran.
90. Cuvaj se demona bluda, cak i da si vec sa Bogom. Jer, on je vrlo vest i
pokvaren i na svaki nacin pokusava da savlada ustremljenje tvog trezvoumlja, te da ga
odvuce od Boga, cak i kad stoji pred Njim sa poboznoscu i strahom.
91. Ukoliko se staras oko molitve pripremi se za demonske napade i trpeljivo
podnosi njihova bicevanja. Jer, oni ce te napasti kao divlje zveri i izranaviti svo telo tvoje.
92. Pripremivsi se, kao iskusan borac, nemoj da se kolebas, cak i ako iznenada
ugledas neko prividjenje. Nemoj se smucivati cak i ako se prema tebi usmeri mac, ili ako
plamen bude ustremljen u tvoje lice. Nemoj padati duhom (nemoj se plasiti) cak i ako ti
se pojavi izgled ruzne i lukave (njuske). Naprotiv, stoj, ispovedaj dobro ispovedanje i
smelo gledaj na neprijatelje svoje.
93. Onaj ko podnosi tugu bice udostojen i radosti, i onaj ko trpi neprijatno nece biti
lisen udela ni u prijatnom.
94. Pazi da te lukavi demoni ne prevare nekim vidjenjem. (Ukoliko se desi nesto
slicno), prebivajuci sabran u sebi, obrati se molitvi i prosi Boga da te sam prosveti,
ukoliko je to od Njega (na urazumljenje), a ako nije da sto pre od tebe odagna varalicu. I
budi hrabar, jer ti psi nece opstati ako ti priteknes Bogu sa toplim moljenjem, vec ce
odmah, nevidljivo bijeni Bozijom silom, pobeci daleko od tebe.
95. Treba da ti je poznato i sledece lukavstvo demona. Ponekad se oni dele na
grupe. Jedni dolaze sa sablazni. I kada ti potrazis pomoc, drugi dolaze sa andjeoskim
izgledom i progone prve, da bi se ti prevario mnjenjem da su oni pravi andjeli, te da bi
pao u samomnjenje sto si se udostojio tako neceg.
96. Postaraj se koliko je moguce da budes smirenouman i hrabar, te se
neprijateljski napad demona nece kosnuti tvoje duse i njihov bic se nece pribliziti tvome
telu. (Gospod ce) andjelima svojim zapovediti da te cuvaju (Ps.90,10-11).
97. Onaj ko se stara da drzi cistu molitvu nece da padne pomislju, niti da je preda
demonima, cak i da cuje sum, i topot, i usklike, vec ce govoriti Bogu: Necu se ubojati zla,
jer si ti sa mnom (Ps.22,4).
98. U vreme takvih iskusenja neprestano upotrebljavaj kratku, ali napregnutu
molitvu.
99. Nemoj se bojati, niti se brini ukoliko demoni pocnu da ti prete da ce se
iznenada pojaviti u vazduhu, da ce te izbezumiti i da ce ti oduzeti um. Oni te, u stvari,
plase da bi ispitali da li ih uopste racunas u nesto, ili si ih vec prezreo.
100. Ako si u molitvi predstao Bogu Svedrzitelju, Tvorcu i Promislitelju, zbog cega
onda nerazumno ostavljas Njegov nepobedivi strah i bojis se musica i komaraca. Zar ne
cujes sta govori prorok: Gospoda Boga tvoga se boj (Pon.Zak.10,20), i jos: Onoga koga
se sve boji i trepti pred silom Njegovom (2-Dnev.Z6, Manasijina molitva).
101. Kao sto je hleb hrana telu, i vrlina - dusi, tako je i molitva hrana uma.
102. Na svestenom mestu treba da se molis kao carinik, a ne kao farisej, kako bi i
tebe Gospod opravdao.
103. Podvizavaj se da se ne molis protiv nekoga u svojoj molitvi, da se ne bi desilo
da sam rusis ono sto zidas i da svoju molitvu ne bi ucinio mrskom (Bogu).
94
104. Onaj koji je dugovao deset hiljada talanata neka te nauci da ni ti neces dobiti
ostavljenje (svoga duga) ukoliko i sam ne ostavljas (dug) svom duzniku. Jer, receno je;
Predade ga muciteljima (Mt.18,34).
105. Za vreme molitvenog predstojanja (Bogu) odlozi u stranu telesne potrebe
kako te ujed buve, komarca ili muve ne bi lisio najveceg dara koji donosi molitva.
106. Do nas je doslo da se lukavi toliko protivio jednom svetome da se, svaki put
kad je dizao ruke na molitvu, preobrazavao u lava, podizao na prednje noge i nokte
zarivao u njegov bok, ne odstupajuci sve dok on ne bi spustio ruke. Medjutim, podviznik
ih nikada nije spustao pre nego sto bi zavrsio svoje uobicajene molitve.
107. Takav je bio, kao sto nam je poznato, i mali (ili bolje reci najveci monah)
Jovan koji je bezmolstvovao u jami. On je neodstupno prebivao u umnom sjedinjenju sa
Bogom. Stoga se demon u vidu azdaje obavijao oko njega, grizao mu telo i izbljuvavao
mu ga u lice.
108. Ti si verovatno citao zitija tavenisiotskih inoka u kojima se govori o tome kako
su do ave Teodora, dok je drzao slovo bratiji, dopuzale dve zmije. On je, ne smucujuci se,
savio noge u obliku svoda i propustio ih da prodju, te produzio rec do kraja. Tek tada ih
je pokazao bratiji, ispricavsi im slucaj.
109. O drugom duhovnom bratu mi smo citali da svoje ruke (podignute na molitvu)
nije spustio sve dok nije zavrsio uobicajeno molitvoslovlje, iako mu je prisla zmija i
dotakla se njegovih nogu.
110. U vreme molitve neka ti se oko ne rasejava. Odvojivsi se od tela i duse, tada
zivi umom.
111. Jednom drugom svetom, krepkom molitveniku koji je bezmolstvovao u
pustinji, javili su se demoni i tokom dve nedelje se igrali sa njim kao sa loptom, bacajuci
ga uvis i prihvatajuci ga u rogozu. Pa ipak, oni uopste nisu mogli odvojiti njegov um od
plamene molitve.
112. Jedan bogoljubivi inok je hodio po pustinji tvoreci umnu molitvu. Njemu su
predstala dva andjela i posli sa njim, imajuci ga u sredini. Medjutim, on ni na trenutak na
njih nije obratio paznju kako ne bi pretrpeo stetu u boljem, buduci da se secao izreke
apostola koji govori: Ni andjeli, ni poglavarstva, ni sile... nece nas moci odvojiti od
ljubavi Hristove (Rim.8,38-39).
113. Monah preko molitve postaje slican andjelima, zeleci da vidi lice Oca koji je na
nebesima (Mt.18,10).
114. Uopste nemoj zeleti niti iskati da za vreme molitve vidis bilo kakav lik ili
obraz.
115. Nemoj zeleti da culima vidis andjela, ni sile, ni Hrista, kako ne bi sisao sa
uma, primivsi vuka umesto pastira, i poklonivsi se neprijateljima - demonima.
116. Pocetak prelesti uma jeste tastina. Njome pokretan, um pokusava da
Bozanstvo opise u nekom obrazu ili izgledu.
117. Ja cu svoje reci, kao sto sam rekao i pocetnicima: blazen je um koji za vreme
molitve cuva savrseno bezmolvije.
118. Blazen je um koji, moleci se bez rasejanosti, poprima sve vecu i vecu ceznju
za Bogom.
119. Blazen je um koji za vreme molitve postaje nevestastven i negramzljiv.
120. Blazen je um koji je za vreme molitve potpuno neosetljiv za sve.
121. Blazen je monah koji svakog coveka postuje kao boga posle Boga.
122. Blazen je monah koji na spasenje i napredak svih gleda kao na svoje
sopstveno.
123. Blazen je monah koji sebe smatra gorim od svih.
124. Monah je onaj koji je sa svima u jedinstvu, premda je od svih udaljen.
125. Monah je onaj koji smatra da je sa svima i u svakome vidi samog sebe.
126. Molitvu tvori onaj koji svagda svoju prvu misao prinosi Bogu.
95
127. Monah koji zeli da se moli izbegava svaku laz i zakletvu. Inace, on na sebe
uzalud prima izgled koji mu ne prilici.
128. Ako zelis da se molis u duhu nista ne pozajmljuj od tela. Tako neces imati
oblak koji pred tobom za vreme molitve rasprostire mrak.
129. Poveri Bogu svoje telesne potrebe, pa ce biti ocigledno da mu poveravas i
duhovne.
130. Ukoliko se udostojis da primis obecanja - carovaces. Zar, gledajuci na to, ne
treba sa zadovoljstvom da podnosis sadasnje siromastvo?
131. Nemoj da se odrices siromastva i nevolja, koji su orudja lake molitve.
132. Neka ti telesne vrline budu zalog dusevnih, a dusevne - duhovnih. Duhovne,
pak, neka ti budu zalog nevestastvenog i sustastvenog poznanja.
133. Ukoliko, moleci se protiv neke pomisli, primetis da ona brzo i lako odlazi
razmotri zbog cega se to desava da ne bi upao u zasedu i, obmanuvsi se, postao izdajnik
samog sebe.
134. Desava se ponekad da te sami demoni pobudjuju da se molis protiv neke
pomisli koju su u tebe ubacili i da joj se protivis. I oni istog casa beze kako bi ti upao u
prelest pomislivsi da si vec poceo da pobedjujes pomisli i da plasis demone.
135. Ako se molis protiv neke strasti ili nekog demona koji ti dosadjuje, seti se reci
Psalmopojca: Poteracu svoje neprijatelje i stici cu ih, i necu se vratiti dok ne nestanu;
potisnucu ih i nece moci da opstanu, pasce pod noge moje (Ps.17,38-39). Ipak, reci to
blagovremeno, naoruzavsi se smirenoumljem protiv neprijatelja.
136. Nemoj misliti da ces steci vrlinu ako se najpre ne potrudis do krvi. Potrebno
je, naime, po Bozanstvenom apostolu, do smrti se boriti protiv greha, podvizavajuci se za
neporocnost (Jev.12,4).
137. Desava se da (zbog neprijateljskih zamki), ucinivsi korist jednome, pretrpis
stetu od drugog kako bi, susrevsi klevetu, rekao ili ucinio nesto neumesno, te na taj
nacin zlo rasuo ono sto si dobro ucinio.
138. Podvrgavajuci se demonskim napadima, pazi da im ne padnes u ropstvo.
139. Demoni se trude da duhovnog ucitelja nocu smute sami, a danju - preko ljudi,
okruzujuci ga neprijatnim slucajevima, klevetama i nevoljama.
140. Nemoj da ti dotuzi da trpis te suknare. Neka udaraju i tapkaju nogama, neka
rastezu i glacaju. Time ce tvoja odeca postati jos svetlija.
141. Sve dok se u potpunosti ne odvojis od strasti i sve dok tvoj um jos uvek
projavljuje protivljenje vrlini i istini, neces obresti blagoprijatni tamjan u nedru svome (tj.
cistu i toplu molitvu).
142. Zelis li da se molis (kao sto treba)? Preselivsi se od sadasnjeg, svagda zivi na
nebesima, i to ne samo na recima, nego i andjeoskim delanjem i Bozanstvenim
razumevanjem.
143. Ukoliko se samo u nevolji (podvrgavajuci se silnim iskusenjima i nalazeci se u
opasnosti da padnes) secas Sudije i toga kako je strasan i neumoljiv, znaci da se jos nisi
naucio da sluzis Gospodu sa strahom i da mu se radujes sa trepetom (Ps.2,11). Znaj da
mu pri duhovnim utehama treba jos usrdnije sluziti sa strahom i poboznoscu.
144. Mudar je covek koji pre ostvarenog pokajanja ne prestaje da se sa tugom
seca svojih grehova i pravedne osude na vecni oganj.
145. Onaj ko prebiva u gresima i ko prognevljuje Boga, te se bestidno i drsko
upusta u poznanje Bozanstvenih stvari i u nevestastvenu molitvu neka prihvati
apostolsku opomenu da nije bezopasno moliti se obnazenom i nepokrivenom glavom.
Takva dusa, po recima apostola, treba da ima vlast na glavi radi andjela koji predstoje
(1.Kor.11,10), te da se obuce u stid i prilicno smirenoumlje.
146. Bolesnome ocima nece doneti nikakvu korist dugotrajno i napregnuto
posmatranje sunca, cak i pri najjacoj svetlosti podneva. Ni strasni i necisti um nece imati
koristi od zamisljanja strasne i natprirodne molitve u duhu i istini. Naprotiv, on ce na
sebe izazvati negodovanje Bozanstva.
96
147. Onaj koji nema potrebe ni za cim i koji ne gleda na lice ne prima dar za oltar
sve dok se donosilac ne pomiri sa bliznjim koga je ozalostio (Mt.5,23). Razmisli kolika je
tek opreznost i koliko rasudjivanje neophodno da bi se Bogu prineo blagoprijatni tamjan
na mislenom zrtveniku.
148. Nemoj biti pricljiv, ni slavoljubiv. U protivnom ce biti ocigledno da gresnici
rade na tvom licu, a ne na tvojim plecima (Ps. 128,3). Tada ces im za vreme molitve biti
podsmeh, i oni ce te vuci i prelescivati na neumesne pomisli.
149. Trazeci molitvu, paznja ce je [najzad] i pronaci. Za paznjom ne sledi nista
drugo do molitva. Oko nje se i treba marljivo postarati.
150. Kao sto je [moc] vidjenja bolja od svih cula, tako je i molitva Bozanstvenija od
svih vrlina.
151. Molitva se hvali ne samo zbog kolicine, nego i zbog kakvote. To pokazuju dva
coveka koji su usli u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik (Lk.18,10), kao i
sledeca rec: A kada se molite, ne praznoslovite, i ostalo (Mt.6,7).
152. Sve dok obracas paznju samo na polozaj tela koji prilici molitvi i dok se tvoj
um brine samo o spoljasnjoj lepoti skinije (o ostalim spoljasnjim osobinama
molitvoslovlja) (znaj da) jos nisi ugledao mesto molitve i da si jos daleko od tog blazenog
puta.
153. Kada ces pronaci istinski molitvu? Kada, moleci se, budes bio iznad svake
druge radosti.
154. Molitva i citanje su prekrasni. Oni zaustavljaju sujetno skitanje misli, svezuju
pomisli koje neprilicno kruze i sa koriscu ih zadrzavaju ni malo rasejanim u tom
prekrasnom zanimanju.
155. Molitva nas podstice na razgovor sa Bogom. Dugotrajnom navikom, ona nas
uvodi u sazivot sa Njim, koji i beznacajne ljude voli i ne stidi se prijateljskog zblizavanja
sa njima, sve dok im ljubav koja u njima prebiva pruza smelost.
156. Molitva um odresuje od svake pomisli o culnom i uzvodi ka Bogu koji je iznad
svega, privodeci ga razgovoru sa Njim. Ona od Njega sa smeloscu iste sve sto joj je
ugodno. Na taj nacin ona cini da covek zivot provodi u cistoti. Jer, on je vec bio u
opstenju sa Bogom i uskoro se opet priprema na to opstenje.
157. Sveti Pavle uci da budemo u molitvi postojani (Rim.12,12), te da dugotrajnim
prebivanjem u njoj stvorimo naviku na nju (Kol.4,2; Ef.6,18). On jos zapoveda da se
molitva vrsi na svakom mestu (1.Tim.2,8) kako se ni jedan lenjivac ne bi izgovorio time
sto zivi daleko od molitvenog hrama. Svako mesto je pogodno za molitvu. Bog prima one
koji ga prizivaju sa cistim srcem i pravednim delima, gledajuci na njihovo raspolozenje i
slusajuci njihovu molitvu, cak i da se mesto na kome ga prizivaju, po nasem misljenju,
nicim posebnim ne izdvaja.
158. Ponekad na bdeniju treba brzo citati Psalam, a ponekad treba predpostaviti
pevanje Psalama. Mi treba da menjamo nacin delovanja, nasuprot zamkama neprijatelja
koji nas ponekad podsticu da lomimo jezik u brzom citanju, a ponekad pobudjuju na
nadmeno slatko pojanje.
159. Kada tvoje srce napadne neprijateljska pomisao, nemoj molitvom iskati jedno
ili drugo, vec isuci mac suza protiv neprijatelja. Istupivsi protiv neprijatelja sa tako silnim
oruzjem, mi cemo ga brzo primorati da odstupi od nas.
160. Zavoli bavljenje rukodeljem, premda u molitvenom raspolozenju. Ono, naime,
ne donosi svagda svoj plod, a ona - uvek. Nemoj prekidati molitvu sve dok u potpunosti
ne ispunis molitveni dug, niti slusaj pomisao koja ti govori da je vreme da sednes za
posao. Osim toga, sedeci za poslom nemoj da se silno obuzimas delom kako ne bi,
hitajuci, uznemirio srce svoje i ucinio ga neprikladnim za molitvu.
161. Um iz koga je ukradena misao o Bogu i koji stoji daleko od secanja na Njega
vec ravnodusno gresi spoljasnjim culima. Jer, on vise ne moze da bude cuvar ni sluha ni
jezika, buduci da je iz njegove unutrasnjosti otisla privrzenost ka podviznickom trudu nad
samim sobom.
162. Desava se da se naprezemo da tvorimo cistu molitvu i da ne uspevamo.
Medjutim, desava se i to da dusa prebiva u cistoj molitvi i bez naseg prinudjavanja. Prvo
97
proizilazi od nase nemoci, a drugo od blagodati odozgo, koja nas priziva ka iskanju
dusevne cistote. I jednim i drugim, ona nas poucava da cistu molitvu ne pripisujemo
sebi, vec da je smatramo darom Darodavca. Jer ne znamo kao sto treba o cemu cemo se
moliti (Rim.8,26). Kada se desi da se naprezemo da tvorimo cistu molitvu i nismo u
stanju, vec se pomracujemo, omocimo obraze suzama i molimo Boga da se razveje noc
borbe i da u dusi zasija svetlost.
163. Secanje na telesnu pohotu smucuje [coveka]. Ono ne samo da ne dozvoljava
razgovor sa Bogom, vec i um, koji se navodno moli, oskrnavljuje mastarijama gnusnih
predstava. Dobro je neprestano prebivati u molitvi i um upraznjavati u besedi sa Bogom.
Medjutim, da li je tako kod nas? Cesto se odvajajuci od reci molitve mi pratimo pomisli
koje nas zavode, umesto da se udaljavamo od njih i umesto da nas ogorcuju, sto bi bio
priznak nesaglasnosti volje sa onima koji nam podmecu neprilicno. I premda spoljasnjost
pokazuje molitveni izgled (zbog preklonjenih kolena drugima izgleda da se molimo), mi
mislju predstavljamo nesto prijatno: ljubazno razgovaramo sa prijateljima, sa gnevom
grdimo neprijatelje, praznujemo sa gostima, zidamo kuce za srodnike, sadimo drvece,
putujemo, bavimo se trgovinom, na silu nas privode svestenickom cinu, sa velikom
brizljivoscu vodimo dela crkvi koje su nam urucene. I veliki deo svega toga prebiramo u
mislima, saglasavajuci se sa svime sto nam predstavi pomisao onako kako je ugodno
strasti koja nadahnjuje nase srce.
164. Molitva zahteva da um bude cist od svake pomisli i da u sebe ne prima nista
sto nije molitveno, makar se radilo i o necem casnom. Naprotiv, kao nadahnut Bogom i
odvojivsi se od svega, obavljaj svoj razgovor sa Njime jedinim.
165. Ko svoje vreme deli na rukodelje i molitvu, svoje telo ukrocuje trudom i
njegove neuredne zahteve dovodi do umerenosti. Dusu, pak, koja se trudi zajedno sa
telom i nakon izvesnog vremena zeli odmor, on oraspolozuje na molitvu kao na neko
lakse [delo]. I dusa ka molitvi pristupa sa usrdnoscu i zivim silama. Jer, ona oseca utehu
pri promeni dela i prelazu od jednog ka drugome, dok je dugotrajno zanimanje jednim
istim pritiska. Ona se opterecuje jednoobraznoscu, dok je raznovrsnost zanimanja raduje.
Njoj se cini da, ostavljajuci jedno delo, sa sebe skida neki teret zbog cega ka drugome
pristupa kao sa svezim snagama i kao da tek zapocinje trud.
166. Ko ne voli da radi nedelatnoscu hrani strasti i zeljama daje slobodu da se
ustremljuju ka predmetima koji su im srodni. To se najvise projavljuje u vreme molitve,
buduci da je tada paznja uma potpuno progutana onim cime je zauzeto srce. On tada u
pomislima prebira ono sto je donela strast koja je stupila u dejstvo umesto da besedi sa
Bogom i da od Njega iste sebi korist. Znajuci to, sveti Pavle sa revnoscu napada lenjost i
sve apostolskom vlascu obavezuje na trud (2.Sol.3,6-12). Delo je sidro za misao i daje
joj bezopasan smer. Cak i ako odasvud nailaze bure i nailasci vetrova prete brodolomom,
misao stoji nepokolebivo, zadrzavana delom kao sidrom. Ona se unekoliko koleba
pomislima koje se podizu, ali ne pada u opasnost stoga sto su uze koje je drze silnije od
vetrova koji jure.
167. Oni koji odbijaju rukodelje pod izgovorom da treba neprestano da se mole, u
stvari se i ne mole. Upravo stoga sto misle da lenjoscu dusi ostave slobodu od briga, oni
se zapetljavaju u lavirint bezizlaznih pomisli i postaju nesposobni za molitvu. Telo koje se
trudi nad delom zadrzava misao pri sebi, buduci da ona, ne manje nego oci, treba da
prati ono sto se radi i da sadejstvuje telu u nepogresivom vrsenju dejstava. Pokojno telo,
naprotiv, misli daje slobodu da luta. Stoga se u vreme pokoja bude strasti. Pri svakom
pohotljivom secanju one hvataju misao i ovladavaju njome kao zarobljenicom.
168. Postoji visa molitva savrsenih, neko ushicenje uma, svecelo odresenje od
culnog, u kojoj se on neizrecivim uzdasima duha priblizuje ka Bogu koji vidi raspolozenje
srca koje je otvoreno kao ispisana knjiga i koje u bezglasnim obrazima izrazava svoju
volju. Tako je do treceg neba bio odnesen Pavle, ne znajuci da li u telu ili izvan tela
(2.Kor.12,2).
169. Posle prve postoji i druga molitva. Na njoj um sa umilenjem prati reci koje
proiznosi, znajuci kome upucuje molbu.
170. Molitva koju prekidaju pomisli i koja je sjedinjena sa telesnim brigama stoji
daleko od nastrojenja koje prilici molitveniku. Takav ne cuje samog sebe, noseci se mislju
98
tamo-amo i ne secajuci se kakve reci izgovara. I zar ce Bozanstveni sluh obratiti paznju
na ono na sto ni sam molitvenik, u svojoj rasejanosti, ne pazi? Kod onih koji su govorili:
Pazi na molitvu moju, uslisi molitvu moju (Ps.16,1), i: Neka tvoje usi paze na glas moje
molitve (Ps.129,2), sav um bese marljivo sabran. On se nije razlivao na ono na sta se
obicno razliva i rasejava misao nemarnih koja ne vlada sobom.
NAPOMENE:
1.
Uzdrzanje, hrabrost, mudrost i pravda- Prim. prev.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI NIL SINAJSKI
ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG
II
O OSAM DUHOVA ZLA
a) O STOMAKOUGADjANjU
1. Zacetak ploda je cvet, a pocetak delatnog zivota je - uzdrzanje.
2. Ko obuzdava stomak umanjuje strasti, a ko popusta pred prozdrljivoscu
umnozava slastoljubivu pohotu.
3. Prvi medju neznaboznim narodima je Amalik, a prva medju strastima stomakougadjanje.
4. Hrana za oganj su drva, a hrana za stomak - jela.
5. Mnogo drva raspaljuje veliki plamen, a mnogo hrane hrani pohotu.
6. Plamen nestaje kad ponestane gradje, a oskudna hrana isusuje pohotu.
7. Pohota prema jelu je porodila neposlusnost, a slatko jelo je dovelo do isterivanja
iz raja.
8. Skupa jela nasladjuju grlo, ali hrane i neuspavljivog crva pohotljivosti.
9. Stanjeno crevo priprema za bdenje na molitvi, a prepuno navodi na duboki san.
10. Trezvoumlje prati suvojedenje, a sit zivot u ugodnostima pogruzava um u
duboku sanjivost.
11. Molitva isposnika je slicna mladom orlu koji para visine, a molitva onoga koji se
gosti pada dole, opterecena sitoscu.
12. Um isposnika je kao svetla zvezda na cistom nebu, a um onoga koji se gosti
kao mracno nebo u noci bez meseca.
13. Magla skriva sunceve zrake, a gusta isparenja upotrebljenih jela pomracuju um.
14. Zaprljano ogledalo ne predaje jasno crte lika koji se u njemu odrazava, a
misaona sila, zamagljena sitoscu, ne prima poznanje Boga.
99
15. Zemlja koja se dugo ne obradjuje radja trnje, a um stomakougodnika - sramne
pomisli.
16. Nije moguce obresti miris u gnoju, niti blagouhanje sagledavanja kod
stomakougodnika.
17. Oko stomakougodnika trazi gde su gozbe, a oko uzdrzljivca - gde je sabor
mudrih.
18. Dusa stomakougodnika broji dane spomena mucenika [radi obilnog rucka koji
ga ocekuje], a dusa uzdrzljivca podrazava njihov zivot.
19. Plasljivi vojnik drhti od zvuka trube koji nagovestava borbu, a stomakougodnik
od nagovestaja pocetka posta.
20. Stomakougodljivi monah je sluga svog stomaka, i pod njegovim bicem placa
svakodnevni danak.
21. Hitri putnik brzo dostize do grada, a uzdrzljivi monah - do mirnog ustrojstva
srca.
22. Spori putnik (koji nije dostigao naseljena mesta) noci u polju, pod otkrivenim
nebom, a stomakougodljivi monah ne dostize do doma bestrasca.
23. Dim tamjana zamirisuje vazduh, a molitva uzdrzljivca - Boziji njuh.
24. Ukoliko se predajes pohoti sitosti stomaka, nista nece moci da zadovolji tvoje
slastoljublje, buduci da je besnilo stomaka oganj koji unistava goruci gradju i svagda
trazi novo vestastvo.
25. Puna mera (necega sto se stavlja u sasud) puni posudu, a stomak nece reci:
"Dosta", pa makar se raspao.
26. Podizanje ruku je nagnalo u bekstvo Amalika, a dela koja su ustremljena gore
pobedjuju plotske strasti.
27. Istrebljuj iz sebe sve sto ozivljava strasti i krepko umrtvljuj svoje telesne
udove.
28. Kao sto mrtav neprijatelj u tebi ne pobudjuje strah, tako umrtvljeno telo nece
pomutiti tvoju dusu.
29. Mrtvo telo ne oseca bol od vatre, ni uzdrzljivac - slast u umrtvljenom telu.
30. Ako pobedis Egipcanina, sakrij ga u pesku, tj, ako pobedis strast pohote nemoj
nasicavati telo (vec ga drzi na suvojedenju). Jer, kao sto iz zemlje, kada se ovlazi, nice
ono sto je u njoj bilo sakriveno, tako se i strast pohote razgoreva kada se telo nasiti.
31. Zgasnut plamen ponovo jarko plamti ako se dodaju suve grane. I ugasla slast
pohote ponovo ozivljava kad se stomak nasiti jelima.
32. Nemoj imati sazaljenje prema telu kad pocne da se zali na iznemoglost, niti ga
nasicuj ugodnim jelima. Jer, ako opet ojaca, ustace na tebe i podici ce protiv tebe
nepomirljivu borbu sve dok ne zapleni tvoju dusu i ne preda te kao roba strasti bluda.
33. Umereno hranjeno telo je kao dobro ukrocen konj koji nikada nece zbaciti
konjanika. Konj koji je obuzdan uzdom popusta i povinuje se ruci konjanika, a telo koje
je ukroceno oskudicom u jelu i bdenjem se ne otima iz ruku pomisli koja je sela na njega,
niti rze, kako inace cini kad je pokrenuto strasnim porivom.
34. Prejedanje hranom hrani pomisli, a pijani poji san mastom.
35. Prijatnost naslade umire cim hrana prodje kroz grlo, ali u tom grobu ozivljava
pohotljivost.
36. Trud na obradjivanju svog dela zemlje kao plod donosi upokojenje, a razni
vidovi zadovoljstva za svoj kraj imaju - gorenje (ili telesno ovde, ili kaznjenicko - tamo).
37. Onaj ko podvizima cini da vene cvet ploti, svakodnevno u telu pomislja o svojoj
koncini.
38. Neka blagorazumnost srca trud uzdrzanja meri prema stanju tela kako, po
raslabljenosti tela, i samo ne bi postradalo.
39. Neka se telo zadovolji umerenim podmirenjem prirodnih potreba.
40. Neka se tvoje telesno podviznistvo usmerava naravstvenim razlozima kako bi
se naucio da bolujes srcem (zbog grehova) i da saosecas dusom.
100
41. Majka (pohotnog) slastoljublja jeste stomakougadjanje: ono radja slastoljubivu
pohotljivost i mnoge druge strasti. Od njega, kao od nekog korena, nicu stabljike drugih
strasti. Za kratko vreme postavsi drvece podjednako sa onim koje ga je rodilo, one se
razgranavaju u poroke koji dosezu do neba. Tako su srebroljublje, gnev i tuga porod i
izrasline stomakougadjanja. Stomakougodniku je ponajpre potreban novac da bi
zadovoljio zelju koja uvek plamti, premda se nikada ne podmiruje; osim toga, on ce se
svakako uzbuditi gnevom protiv onih koji ga ometaju da stekne novac; kada, pak, gnev
bude bio nemocan da predje u delo, po nuznosti ce se pojaviti tuga.
42. Stomakougadjanju su vise nego bilo cemu drugome srodni sladostrasni pokreti.
Zeleci da pokaze srodnost tih strasti, i sama priroda je polnim organima naznackla mesto
pod stomakom. Tom bliskoscu ona oznacava njihovu tesnu vezu. Prema tome, ako oslabi
ta strast (tj. pohota), znaci da je oslabilo ono sto je iznad, tj. stomak, a ako se osili i
stupi u pokret, znaci da je primila silu odozgo. Medjutim, stomakougadjanje ne hrani i ne
doji samo tu strast. Ono u coveku iskorenjuje svako dobro. Cim ono dodje do povrsine,
obicno padaju i nestaju uzdrzanje, celomudrenost, hrabrost, trpljenje i sve ostale vrline.
43. Prekrasno je ostajati u predelima potrebe i starati se svim silama da se oni ne
prestupe. Ukoliko nekoga pohota po malo preteze na stranu zitejskih slasti, vec nikakva
rec nece biti u stanju da zaustavi njegovo stremljenje (u tom pravcu). Jer, za ono sto
premasuje potrebe ne postoji granica. Neumorno staranje i beskrajna ispraznost bez
mere umnozavaju trud (za svoje zadovoljenje), te hrane pohotu kao sto se plamen hrani
dodavanjem drva.
b) O BLUDU
1. Uzdrzanje radja celomudrenost, a stomakougadjanje jeste majka bludne
pohotljivosti.
2. Ulje hrani plamen svetilnika, a opstenje sa zenama raspaljuje oganj pohotne
slasti.
3. Udarcima talasa se nosi tamo-amo nenatovareni brod, a bludnim pomislima neuzdrzljivi um.
4. Blud sebi prisvaja prejedanje i staje u red sa protivnicima uma, do kraja se
boreci protiv njega zajedno sa njegovim neprijateljima.
5. Ljubitelj bezmolvija se tesko ranjava strelama neprijatelja, a onaj ko se mesa sa
gomilom neprestano od njega prima rane.
6. Gledanje na zenu je otrovna strela koja ranjava dusu i u nju unosi otrov. I sto
vise zastareva ta rana, utoliko pravi vecu ozledu.
7. Ko se cuva od tih strela ne ide na mnogoljudna sabranja i ne luta rasejano po
praznicima. Jer, bolje je spokojno ostajati kuci i prebivati u molitvama, negoli, sa
namerom da se uspostuju praznici, postati laki plen neprijatelja.
8. Ako hoces da budes celomudren, izbegavaj opstenje sa zenama i nikad im nemoj
dati slobodu smelog obracanja. Jer, u pocetku one ili istinski imaju, ili licemerno pokazuju
suzdrzljivu stidljivost, dok se kasnije odvazuju na sve. I to za tebe postaje udica koja lovi
na smrt, vesta zamka koja vuce u pogibao. Neka te one ne dovedu u obmanu skromnim
recima, buduci da se u njima krije zli otrov zverinji (zveri iz bezdana).
9. Bolje je da pridjes jarkoj vatri, negoli mladoj zeni dok si i sam mlad. Jer, osetivsi
bol od ognja ka kome se priblizis, odmah ces odskociti dalje. Raznezivsi se, pak, zenskim
recima, neces odjednom otici.
10. Buja trava koja raste pored vode, kao i strast necistote u opstenju sa zenama.
11. Onaj ko puni stomak i obecava da ce biti celomudren lici na onoga ko tvrdi da
ce slamom zaustaviti dejstvo ognja. Kao sto je, medjutim, nemoguce slamom zaustaviti
silu rasplamsalog ognja, tako je nemoguce prejedanjem zaustaviti vatreno stremljenje
pohote.
12. Stub se opire na svoju osnovu, a bludna strast se pokoji na prejedanju.
101
13. Ladja u buri zuri u pristaniste, a celomudrena dusa iste pustinju. Ladja bezi od
morskih talasa koji prete opas-oscu, a dusa od zenskih lica koja izazivaju pogibao.
14. Izgled ukrasene zene potapa gore nego talasi. Iz valova se, iz ljubavi prema
zivotu, jos i moze isplivati, dok privlacni izgled zene navodi na preziranje i samog zivota.
15. Pustinjsko siblje je bezbedno od plamena, i celomudreni [monah], koji je
daleko od zena, zasticen je od raspaljivanja strasti pohote. Jer, kao sto secanje na oganj
nece sagoreti misli, tako ni strast nema silu kada nema hrane.
16. Ako se smilujes na protivnika, ostace ti neprijatelj, a ako postedis tu strast ustace na tebe.
17. Pogled na zenu kod neuzdrzljivog izaziva necistu strast, dok celomudrenog
podstice na proslavljanje Boga.
18. Cak i ako pohotna strast pri obracanju sa zenama bude pokojna, nemoj
verovati bestrascu koje obecava. Jer, i pas, okruzen gomilom, mase repom sve dok ne
izadje iz nje, da bi odmah zatim pokazao ljutinu koja mu je svojstvena.
19. Kada secanje na zenu postane bestrasno mozes zakljuciti da si stupio u predeo
celomudrenosti. Ukoliko ti, pak, njen lik obuzima dusu, znaj da si jos daleko od te vrline.
Medjutim, ni u prvom slucaju se nemoj zadrzavati na takvim pomislima, niti besedi
misleno sa zenskim likom, buduci da se ta strast lako vraca nazad. Opasnost od nje je
vrlo blizu.
20. Umereno topljenje cisti srebro, a preterano ga ostecuje. Tako i celomudrena
navika kvari dugotrajno predstavljanje zene u mislima.
21. Nemoj dugo razgovarati sa licem koje ti se predstavilo da se u tebi ne bi zapalio
plamen slastoljublja, te da se ne bi zapalilo gumno tvoje duse.
22. Kao sto iskra, koja se dugo ostavi u slami, izaziva plamen, tako i dugotrajno
secanje na zenu podize pohotu.
23. Ukoliko telo koje pohotstvuje na duh smiris podviznickim trudovima, iza granica
ovog veka ces imati slavu koja je obecana recima o blazenstvima, buduci da si u borbi
pobedio onoga ko se u tvome telu bori protiv zakona tvoga uma i porobljava te zakonom
greha koji je u tvojim udovima (Rim.7,23).
24. Treba da shvatis da se odvojeni vidovi bluda, naime, telesni i duhovni blud,
ostvaruju zajedno. Kada se bludna pomisao rastvori u tvom duhu, tvoja dusa se spaja sa
prelesnom predstavom. Nemoj da se zanosis prizrakom koji nema stvarnosti da i telom
ne bi ucinio nesto slicno. Duhom bluda bivaju prevareni svi koji unutrasnju preljubu ne
odbijaju krstom.
25. Demon na sebe uzima zenski lik kako bi dusu naveo na sjedinjenje sa njim.
Oblik zenskog lika na sebe uzima besplotni demon kako bi pohotljivom pomislju dusu
naveo na blud.
26. Kaznjavaj pomisli oskudnoscu hrane kako bi mislile o gladi, a ne o bludu.
27. Sa molitvenim bdenjem sjedini suze kako bi stekao pomoc u borbi.
28. Za vreme bludne borbe nemoj prihvatati poziv na gozbu.
29. Demon pohote na revnosnog borca napada brzo, iznenada ga obasipajuci
strelama strasne pohote, buduci da ne moze dugo da podnosi opaljivanje svetlonosnim
ognjem koji ishodi iz njegovih podviznickih trudova. Ka onome, pak, ko je, usled varljive
slasti pohote, oslabio u strogosti samoobuzdavanja on malo po malo pristupa i njegovo
srce navodi na razgovor kako bi se ono, razgorevsi se zlom pohotom, predalo besedi sa
njom, bilo njom zarobljeno i potpuno napustilo mrznju prema tom grehu.
30. Najopasnije je ako se srce pogruzilo u naviku na slasti pohote. Bice potrebno
mnogo truda da se to rastinje iscupa iz korena.
31. Nemoj priucavati pomisao da stupa u besedu sa slastima pohote stoga sto se u
gomili strasnih misli i pokreta razgoreva oganj (Ps.105,18). Raspaljujuci te, oni te navode
na misljenje da je tesko zadrzati oganj prirode i da vise nisi u stanju da cinis nasilje nad
prirodom. [Oni te navode na misao da nije toliko strasno ako] danas po nevolji zgresis,
jer ces se sutra pokajati po zapovesti. Jer, (hriscanski) zakon je covekoljubiv, te lako
oprasta greh onima koji se kaju. Pri tome, oni ti navode primer kako su neki pali posle
102
uzdrzanja i kako su se opet pokajali, pridajuci verovatnost svome varljivom savetu kako
bi, srusivsi cvrstinu protivljenja nadom lakog obracenja kroz pokajanje, hram
celomudrenosti pretvorili u dom bluda.
32. Pazi, covece uzdrzanja, da se pod izgovorom pokajanja ne varas neizvesnom
nadom. Jer, mnogi su, pavsi, odmah bili pokoseni smrcu, dok drugi nisu imali snage da
ustanu (od pada), vezani navikom na slast pohote kao zakonom. Jer, kako, covece, znas
da ces biti ziv i da ces se pokajati i kako sebi naznacujes godine zivota? Padajuci, ti
popustas telu, umesto da se predajes secanju na smrt, kako bi u srcu svom zivlje
predstavio strasnu odluku suda i time ugasio mudrovanje raspaljenog tela.
33. Prirodni nacin zivota i za nas i za zivotinje je, po Sazdateljevom opredeljenju,
jedan isti: Eto, dah vam, govori Bog coveku, svaku travu u polju. Vama i zverinju ce to
biti hrana (Post.1,29-30). Dobivsi zajednicku hranu sa beslovesnima i svojim dosetkama
je pretvorivsi u mnogo raskosniju, sa pravom treba da se smatramo nerazumniji od
zivotinja, buduci da one ostaju u granicama prirode, ne narusavajuci ono sto je Bog
postavio, dok mi ljudi, obdareni razumom, potpuno odstupamo od drevnog ustava. Jer,
gde je lakomstvo kod beslovesnih? Kakvi pekari i kuvari na hiljade nacina pripremaju
nasladu njihovom bednom stomaku? Ne vole li oni drevnu oskudnost, hraneci se travom i
zadovoljavajuci se onim sto se nadje, koristeci za pice vodu, i to ponekad i retko? Stoga
se oni i telesnim nasladama predaju redje, ne raspaljujuci zelje nikakvom hranom koja
goji, i ne prepoznajuci uvek razliku izmedju muskog i zenskog pola. Jer, to osecanje im se
daje jednom godisnje kada prirodni zakon, kao nacin za produzenje roda, odredjuje
njihovo spajanje radi sejanja njima slicnih. U ostalo vreme oni se do te mere udaljuju
medjusobno da potpuno zaboravljaju na tu zelju. U ljudima je, pak, skupocenim jelima
nenasita pohota preljube posejala mahnite zelje koje ni u kakvo vreme ne dozvoljavaju
da se strast smiri.
v) O SREBROLjUBLjU
1. Srebroljublje je koren svih zala. Ono, slicno rdjavim granama, hrani sve ostale
strasti i ne dozvoljava da uvene ono sto je od njega procvetalo.
2. Onaj ko zeli da istrebi strasti, neka najpre iscupa ovaj njihov koren. Sve dok
ostaje srebroljublje, neces imati nikakve koristi od odsecanja grana. Jer, i ako se odseku,
one ce opet brzo izrasti.
3. Gramzljivi monah je kao pretovaren brod koji se lako potapa u talasima koje
podize bura.
4. Negramzljivi monah je laki putnik koji na svakom mestu sebi nalazi pristaniste.
5. Negramzljivi monah je orao koji leti u visinama. On se sa visina spusta jedino
kada ga prinudi potreba za hranom.
6. Takav je iznad svakog iskusenja, podsmevajuci se nad svim sto postoji. Stremeci
gore, on se udaljuje od svega zemaljskog i zivi sa gornjima. Jer, on ima laka krila, koja
nisu opterecena brigama.
7. Ako naidje nevolja, on bez tuge ostavlja svoje mesto. Ako nastane vreme smrti,
on blagodusno odlazi odavde, buduci da nikakvim zemaljskim uzama nije vezao svoju
dusu.
8. Gramzljivac je, naprotiv, sputan brigama, i slicno psu - privezan lancem. Ukoliko
je prinudjen da se preseli, on tuzno secanje o imanju nosi sa sobom kao tesko i
beskorisno breme.
9. Kad dodje smrt, on sa zaloscu ostavlja sadasnje. On predaje dusu, dok mu se
oko ne spusta sa onoga sto ima kod sebe. I njega vuku kao pobeglog roba. On se
razdvaja sa telom, ali se ne razdvaja od imanja, stoga sto je strast koja ga je obuzela
silnija od onih koji ga vuku.
103
10. More se ne puni iako u sebe prima mnostvo reka. Ni pohota srebroljupca se ne
siti vec sabranim imanjem. Ako ga udvoji, on opet zeli da udvoji udvojeno. I on nikada
nece prestati da udvaja sve dok smrt ne presece taj beskorisni trud.
11. Blagorazumni monah ima u vidu samo potrebu tela, te prazan stomak puni
samo hlebom i vodom.
12. On nece laskati bogatima kako bi stomaku pruzio nasladu, niti ce slobodan um
predati u ropstvo mnogim gospodarima. Jer, njegove ruke su dovoljne da posluze telu i
da zadovolje njegove prirodne potrebe.
13. Negramzljivi monah je neuhvatljivi borac i lak trkac koji brzo dostize do
nagrade nebeskoga prizvanja (Fil.3,14).
14. Mnogogramzljivi monah se raduje mnogim prihodima, a negramzljivi - vencima
zbog napretka.
15. Mnogogramzljivi monah marljivo radi, a negramzlji-vi provodi vreme u
molitvama i citanju.
16. Srebroljubivi monah riznicu puni srebrom, a negramzljivi sabira riznicu na
nebu.
17. Proklet da je onaj ko pravi idola i polaze ga u skrivenom mestu
(Pon.Zak.27,15). Medjutim, takav je i onaj ko gaji strast srebroljublja. Prvi se bez koristi
klanja laznom bogu, a drugi mastu o bogatstvu sakriveno nosi u srcu kao kumir.
18. Negramzljivi zivi bezbriznim zivotom, a mnogogramzljivi svagda boluje brigom
o bogatstvu.
19. Odvesces u plen gomilu pomisli ukoliko srcu ne dozvolis da brine o
vestastvenom. I krst ces poneti bez rasejavanja ukoliko se odreknes od zelje da imas
sopstvenost.
20. Pomisao o vestastvenom sticanju predskazuje ti starost i bolesti, kako bi svoju
nadu na Boga podelio sa nadom na imanje.
21. Onaj ko je izabrao podviznicki zivot u odricanju od sveta neka se oseni verom,
neka se ukrepi ljubavlju i utvrdi nadom. Vera nije ostajanje bez icega, vec nepokolebivo
ubedjenje u posed savrsenijeg, sa trpeljivim uzdanjem i zivom ljubavlju.
22. Kada se odreknes svih stvari vise nemoj obracati paznju na mracne pomisli
koje ce te prekorevati zbog osiromasenja, predstavljajuci ti lisavanja, bedu i bescasce,
kako bi te slikom takvog zlopacenja doveli do raskajavanja zbog slavne vrline. Medjutim,
ukoliko proniknes u smisao takvog podviznistva, naci ces da ti se upravo zbog toga zbog
cega te one prekorevaju tebi plete venac.
23. Ostavimo zitejske stvari i okrenimo se duhovnim dobrima. Dokle cemo se
zaustavljati na decijim igrackama, ne dospevajuci do muskog nacina misljenja? U
detinjstvu se radi zabave koriste kockice, lopte, i slicno. I deca su pristrasna prema tome
sve dok ne dospeju u savrseni uzrast. A kada omuza, covek odbacuje sve to i sa usrdjem
se zanima vaznim delima. Mi, pak, sve ostajemo u mladalackom uzrastu, diveci se onome
sto je svojstveno detinjstvu i necemo da se pobrinemo o boljem, tj. o tome sto prilici
muzevima. Kao sto je sramno gledati kako odrastao covek sedi u gomili pepela i crta po
njemu decije sare, tako je sramotno, ili cak i sramnije, videti kako oni koji imaju u vidu
nasladjivanje vecnim dobrima riju po prahu zemaljskih stvari te, neprikladnoscu takvih
postupaka, sramote dostojanstvo zaveta. Uzrok toga je, kako izgleda, u tome sto mi sebi
ne predstavljamo nista vaznije od vidljivog, sto nismo svesni beznacajnosti sadasnjih
dobara i prevashodstva tamosnjih dobara, te sto se oslepljujemo bleskom onoga sto se
ovde smatra vrednim postovanja, prilepljujuci se uz njega svom zeljom.
24. Pocnimo da se odvajamo od sadasnjih dobara, zanemarimo imanje i novac i sve
sto u sebe pogruzava i potopljuje pomisao. Kad se nadjemo u buri, izbacimo tovar kako
bi se spasao krmanos (um) i posada (pomisli). Ako oni koji plove morem u vreme bure
ne mare za svoj tovar, te svojim rukama i skupocene stvari bacaju u more, svoj zivot
stavljajuci iznad imanja, zbog cega mi radi boljeg zivota ne prenebregavamo ono sto
dusu vuce u bezdan? Zbog cega kod nas nije toliko jak strah Boziji koliko je kod njih jak
strah od mora? Oni iz ljubavi prema vremenskom zivotu ne smatraju visokim gubitkom
pogibao onog sto voze, a mi, govoreci da zelimo vecni zivot, ne prenebregavamo ni
104
malenkosti, vec se resavamo da je bolje da poginemo sa nistavnim tovarom, negoli da se
spasemo, lisivsi se njega. Zbog toga vas umoljavam da sve svucemo sa sebe. Borci u
borbu ne stupaju obuceni, buduci da ih zakon borbe na popriste izvodi nage. I bilo da je
vrucina, ili hladovina, oni istupaju ostavljajuci odecu van poprista. Onaj ko se ne saglasi
da se obnazi mora da se odrekne i od borbe. Mi, pak, davsi zavet da se podvizavamo, ne
samo da ne skidamo odecu (posedovanja), nego stupamo u podvig noseci na plecima
hiljadu bremena, pruzajuci protivnicima mnostvo mogucnosti da nas uhvate.
25. Kako ce gramzljivac da se bori sa duhovima zlobe kada je njemu [zbog te
strasti] lako nanositi udarce? Kako ce se sa duhom srebroljublja boriti onaj ko je zasut
novcem? Kako ce zaobici demone, koji su liseni svake brige, onaj ko je obucen u hiljade
briga? Bozanstveno Pismo govori: Nag ce pobeci u taj dan (Am.2,16). Nag je onaj ko nije
obucen u bezbrojne prnje briga o zitejskim delima; nag je onaj kome mnogoslozne
pomisli o novcu i imanju ne smetaju da brzo trci. Jer, zlobnici nagog tesko mogu uhvatiti.
26. Borci se bore nagi i premazani uljem. Nagost cini da borci ne mogu da se
uhvate ni za sta, a mazanje uljem im daje mogucnost da iskliznu iz ruku cak i ako ih
protivnik uhvati. Zbog toga se protivnici staraju da jedan drugog pospu zemljom kako bi
prahom ucinili da gladkost ulja postane hrapava. Time bi sebi dali mogucnost da zadrze
protivnika u rukama kad ga jednom uhvate. Sto je prah kod njih, to su u nasem podvigu
zemaljska dela, a sto je kod njih ulje, kod nas je otsustvo briga.
27. Savrsenoj dusi je svojstveno da nema briga, dok je necastivoj svojstveno da se
satire brigama. O savrsenoj dusi je receno da je kao krin u trnju (Pes.2,2). To oznacava
dusu koja usred onih koji se brinu o mnogome zivi bezbrizno. Krin i u Jevandjelju
oznacava dusu koja nema briga, buduci da je receno: Ne trudi se niti prede, pa ipak je
odevena u slavu koja je veca od Solomonove (Mt.6,28). O onima, pak, koji imaju mnogo
briga o telesnom se kaze: Sav zivot necastivog je u brigama (Jov 15,20). I zaista,
necastivo je rasprostirati brigu o telesnom na citav zivot i uopste se ne brinuti o buducem
(2,86).
28. Mera sticanja treba da bude potreba. Ono sto prevazilazi tu meru, tj. izlisnost,
jeste nesto opterecujuce, a ne olaksavajuce. Odeca koja je srazmerna sa telom ujedno
sacinjava i potrebu i ukras. Odeca, pak, koja sa svih strana pada, opasuje noge i vuce se
po zemlji ne samo da je ruzna, nego i ometa svaki posao. Tako i imanje koje prevazilazi
telesnu potrebu ujedno predstavlja i smetnju za vrlinu i podvrgava se prekoru onih koji
su u stanju da ispitaju prirodu stvari.
29. Negramzljivoscu mi ne nazivamo nevoljno siromastvo koje, desavajuci se po
nuzdi, pritiska duh i koje se, kao neproizvoljno, smatra nesnosnim, vec dobrovoljnu
resenost da se [covek] zadovolji sa malim. Ona se stice samovlasnoscu pomisli koja
zahteva trud sve dotle dok se upraznjavanje ne pretvori u naviku. Ona ce, pak, i ono sto
je dugo izgledalo tesko i neizdrzljivo uciniti podnosljivim. Zelju ne vara silno samo telesna
krasota, vec i blesak bogatstva. U oba slucaja je potrebna hrabra dusa kako se ne bi
ustupilo pred njihovom varljivoscu.
30. Zaista treba smatrati velikim i nazvati hrabrim one koji na ovom popristu
pobedjuju iako ih napadaju i saplicu pomisli ubedljivim dokazima, slicno pokretima tela,
starajuci se da dokazu kako se treba saglasiti sa misljenjem mnogih i kako treba priznati
za istinski dobro ono sto samo izgleda kao dobro, ne odbijajuci ono sto se, po opstem
mnjenju, smatra vrednim. One nagovaraju da se [covek] ne uklanja od posedovanja
onoga sto je sam Sazdatelj dao na upotrebu, te da ne izoblicava uzaludno sticanje onoga
sto je privedeno u bice sa nekim ciljem, a ne tek tako. Ti podviznici su zaista dostojni
divljenja, buduci da nisu ustupili pred protivnikom. Oni nisu pobegli sa poprista, niti su se
dali u ruke neprijatelja. Utvrdivsi svoja kolena na ispravnom rasudjivanju, oni se nisu
priklonili sticanju zemaljskih stvari, vec su nerasejani zivot pretpostavili meteznom,
umerenoscu u potrebama stekavsi bezmeteznost.
31. Drevni svetitelji su do te mere rasprostirali revnost za negramzljivost da su
vodili zivot bez krova nad glavom, hraneci se onim sto je davala priroda. Oni bi nalazili
postelju na mestu gde bi se zadesili. Oni nisu imali ni krov, ni postelju, ni trpezu, dok im
je ovcija koza sluzila kao odeca. Oni su se trudili da sa svom tacnoscu slede Gospodnji
savet: Pogledajte na ptice nebeske... Pogledajte na krinove u polju... (Mt.6,26-18). Oni
105
su iskreno verovali da ce ono sto je potrebno telu doci samo od sebe ukoliko se ugadja
Bogu koji sve daje i ukoliko se iznad svega brine o sticanju Carstva nebeskog.
32. Kako ce nas zivot, odasvud okruzen svakim izobiljem, da se uporedi sa zivotom
onih blazenih koje nisu uznemiravale pomisli o telu i telesnom i koje je neka cista ceznja
za Bozanstvenim, neprestano ih ushicujuci ka uzvisenom, ubedjivala da zaborave na ono
sto se na zemlji smatra bljestavim? Oni na zemlji nisu imali nista osim tela koje je priroda
zadrzava dole. Medjutim, oni su i njega zeleli da imaju sa sobom tamo gde su prebivali
umom, sagledavajuci nebeska blaga. I oni se nikada ne bi odvajali od tamosnje sladosti
kad ih priroda ne bi vracala ka podmirivanju telesnih potreba. Zbog postovanja prema
Onome koji je dusu svezao sa telom, oni su prinudjeni da se pobrinu od telu, premda
smatraju da je krajnje potrebno otudjenje od njega.
33. Telesna potreba brzo tece i prolazi. Ona u proslosti nije promisljala o
sadasnjem, niti u sadasnjem ne promislja o buducem: ona leci samo sadasnje. Trud, pak,
vrline jeste seme koje daje plod koji ne oskudeva. On i u vreme samog naprezanja
raduje savest ocekivanjem sladosti, i po preseljenju odavde se pokazuje kao divan i kao
sauzrocnik vecnog veselja.
34. Put koji vodi u Carstvo je vrlo tezak, buduci da je uzak i sa svih strana okruzen
strminama. Zbog cega se onda obremenjujemo teretom novca i druge svojine i
pokusavamo da idemo njime? Rasejavajuci i vukuci dole, brige o vestastvenom cine da se
lako padne, narocito tamo gde je potrebna ostra i trezvoumna paznja. Cak i pri takvoj
paznji putovanje retko prolazi bez padova usled teskoca na uskom putu po strminama.
Za opterecenog nepotrebnim teretom posedovanja, pak, pad je neizbezan. Ta i samo
posedovanje je vec pad.
35. Nas zivot u odnosu na sticanje moze biti trostruk: uzvisen, srednji i ovestastvljen i mnogogramzljiv.
U raju je prvostvorenome bilo receno: Jesces poljsko bilje (Post.1,29).
Dostojanstvo Onoga koji je naredio svedoci o punoj dovoljnosti takve hrane za zivot koji
je coveku naznacen. Pojasnjavajuci tu dovoljnost mozemo dodati da je takva hrana bila
najprikladnija za ocuvanje zeljene vitkosti u onima koji su stvoreni po obrazu Bozijem:
njome mislena sila svagda ostaje laka i trezvoumlje nepomraceno. Sve sto je bilo
potrebno za zivot nudilo se samo od sebe tako da se um, ostajuci slobodan od telesnih
napora, sve vreme uznosio ka duhovnim sagledavanjima koja su u njemu razlivala
neiscrpno veselje. Takvo delanje je u njemu vaspitavao sam Bog koji je, po svom
blagovoljenju, svakodnevno dolazio k njemu radi razgovora. Takva je norma zivota koji je
svojstven coveku. Njegova sustina se ne moze izmeniti, niti ukinuti, iako je moguce da se
promeni nacin njegovog ispoljavanja, kao sto se i desilo usled kasnijeg pada.
Onome ko je prestupio zapovest i izgnan iz raja, Bog odredjuje drugi nacin zivota,
koji odgovara njegovom palom stanju. On naredjuje da onaj koji pokojem nije umeo da
se koristi kao sto prilici i koji nije znao da postojano prebiva u sluzenju Bogu i razgovoru
sa Njim (imajuci slobodno vreme i nemajuci potrebe za telesnim trudom), hranu treba da
stice radom i trudom. Za hranu mu je odredjen hleb koji dobija u znoju lica, a za odecu kozne rize, kojima se odredjuje granica gramzljivosti i sujeti. Prvobitna rajska
negramzljivost je zamenjena skromnim imanjem, koje je, uostalom, i pored znojnog
truda, vise zavisilo od Bozijeg blagoslova.
Iz toga su se na delu raskrila tri nacina zivota: jedni su zadovoljni sa skromnim
imanjem, u znoju lica svoga se uzdajuci u Boga; drugi su se, udubivsi se u nadi na Boga,
sasvim odrekli svakog sticanja (revnujuci da vaspostave rajsku negramzljivost) i bili
hranjeni Bogom; a treci su se udubili u trud svake vrste i na njemu zasnovali nadu za
potrebnim, obezbedjenje svog zivota polazuci u mnogo imanje. Poslednji su zaboravili na
Boga: za njih je bog postala gramzljivost. To su tri vida naseg odnosa prema sticanju.
36. Drugi vid predstavlja ponasanje koje je (prvenstveno) prilicno razumnom bicu:
provoditi vreme u sluzenju Bogu i potrebno dobijati iz riznice Bozijeg promisla; nadati se
na Bozije staranje i zemlju imati kao riznicu; iskreno sluziti Sazdatelju i na tvar polagati
danak opskrbljivanja potreba; ovde biti stranac a stanistem smatrati ono koje je
pripremljeno na nebu. Takav zivot je u pocetku odredio Sazdatelj i njime su, povinujuci
mu se, ziveli svi sveti (kao Ilija, Jelisej, prorocki sinovi, Preteca, apostolski cin).
106
37. Takva je visa negramzljivost svetih. Medjutim, mnogo korisnog postoji i u
srednjoj negramzljivosti, koja odgovara vremenu i potrebi. Premda i ne moze da se izbori
za prvenstvo i da se pohvali ravnom cascu sa prevashodnim nacinom zivota, njoj
neosporno pripada drugi stepen casti. Prvi svetitelji (sa savrsenom negramzljivoscu) su
ziveli jedino za dusu i za Boga koji ju je sazdao, ni u sta ne racunajuci telo. Ipak, oni su i
bez brige o njemu imali sve potrebno, i to ne od onoga sto je prethodno sabrano u
zitnice, nego od onoga sto je, po Bozijem blagovoljenju, blagovremeno postajalo
dostupno. Svetitelji koji slede za njima (sa srednjom negramzljivoscu) su svoje ruke
upotrebljavali saglasno sa merom koju je zahtevalo najneophodnije usluzivanje tela,
brinuci se o neophodnoj utehi tela i promisljajuci o tome da se, usled zanemarivanja
zivotne strane, ne razrusi ono sto je, po volji Sazdatelja, sjedinjeno sa nama (tj. telo). Pa
ipak, oni su veci deo vremena provodili u brizi za dusu, u molitvama, u bogomisliju i
potrebnim zanimanjima, imajuci u vidu napredovanje u dobrim delima.
38. Poslednji su, pak, u potpunosti postavsi telo, sebe svecelo posvetili sluzenju
zemnom kumiru zeleci da imaju ne samo ono sto je dovoljno za telesni zivot, vec i ono
sto ih ne bi razlikovalo od onih koji se odlikuju izobiljem i to stoga sto bi bar time bili
svima pred ocima. Time oni ocigledno pokazuju svoje bezumlje, zeleci da se pohvale
onim sto je za osudu, te misleci da na sebe obrate paznju i zasluze divljenje onim sto je
dostojno prezira i podsmeha. Ono sto je saglasno sa nekim zvanjem da je povod za
odobravanje, dok ono sto ne prilici zvanju (premda u drugim okolnostima i nije rdjavo)
izaziva negodovanje, buduci da ne prilici mestu.
39. Kojima od navedenih su srednji blizi? Naravno, onima kojima se priblizavaju
delom, razglasavajuci svoje srodstvo sa njima time sto se staraju da su im bliski po
zivotu. Iako sacinjavaju srednji cin izmedju jednih i drugih, oni nisu podjednako skloni i
jednima i drugima, vec neposredno slede za onima sto su ispred, mladalackom nogom
stupajuci njihovim tragom. Oni su udaljeni od onih koju su iza njih onoliko koliko se oni
koji trce razdvajaju od onih koji hodaju, ili cak - stoje u mestu. Prvi, pak, sa poslednjima
nemaju nista zajednicko. Jer, kakva je veza onih koji imaju mnogo vestastvenog sa
negramzljivima? Kakva je zajednica onih koji mudruju telesno sa onima koji razmisljaju
duhovno? Kakav je zajednicki udeo onih koji su okovani zitejskim delima sa onima koji
bezbrizno sluze Bogu? Jedni apostolski ostavljaju sve sto su stekli, a drugi sticu i ono sto
nisu imali. Jedni prebivaju u bezmolviju, unutrasnje prilazuci staranje o duhovnom
napretku, a drugi vode sve vrste borbe, ratujuci za novac i imanje. Jedni se sa duhovima
zlobe prepiru oko nebeskih blaga, a drugi radi zemaljskih dobara napadaju slicne sebi.
Jednima Pavle govori: Da sijate kao svetila u vasioni (Fil.2,15), svetleci slavom zivota i za
one koje vide postavsi vinovnici dobrog oponasanja, dok je drugima receno: Ime se moje
zbog vas huli (Rim.2,24), buduci da postupate suprotno zvanju i buduci da nosite
spoljasnjost koja protivreci delima.
40. Ko se nece uzgnusati onog ko govori da se odrekao zitejskog, a na delu se
predaje njegovim razbibrigama; i onog ko se hvali da je prezreo svet, a do strasti se
predaje svetskim delima; i onog ko je obecao da nece obracati paznju na zemaljsko, a
delima pokazuje lazljivost obecanja; i onog ko tvrdi da se rastao sa sujetom, a ne odvaja
se od nje? Ako si izasao iz Egipta, sta imas zajednickog sa pravljenjem cigli? Ako ides
pustinjom, zureci ka obecanoj zemlji, zasto kasnis, baveci se uzaludnim poslovima, te
postajes spor putnik na dalekom putu? Zbog cega lutas po raskrsnicama, podvrgavajuci
se opasnosti da ne dostignes pokoj, kada put koji te ocekuje zahteva svaku marljivost?
Kada si polozio ruku svoju na plug, zbog cega se obazires nazad, gubeci iz vida Carstvo
Bozije? Kada si iza sebe ostavio pet zapaljenih gradova, zbog cega se obazires da vidis
sta se u njima desava? Kada si uzeo krst, idi za Hristom, ostavivsi sve stoga sto On, sa
kojim si se sjedinio, zeli da ga volis iznad svega.
41. Telo nema potrebe za mnogim utehama: potrudi se o tome. Jer, ti si
privremeno vezan sa telom. Stoga treba da se pobrines o njemu kako bi ga imao kao
saradnika u vrsenju vrlina i kako dusa ne bi imala smetnju u svom napredovanju. I kako
ce imati vremena da se seti Boga onaj ko se stara o volovima, ko svakodnevno prebraja
stado ovaca, ko neprestano pohadja vinograd, sumu, njive i baste, kad mu ni ceo dan
nije dovoljan da obavi sve poslove? Kada ce on naci vremena da se poduhvati
107
psalmopojanja? Kada - da se pomoli? Kako ce naci vreme za upraznjavanje u
bogomislenom sagledavanju? Medjutim, cak i da retko nadje mogucnost da se izmedju
drugih dela pomoli, zar ce njegova molitva Vladici biti cista, buduci da mu misao nije
odvojena od onoga za sta je vezana njegova briga i staranje? Kako ce on posmatrati
kretanje strasti kako bi primetio jucerasnje i sadasnje stanje i zapazio razliku na bolje ili
na gore? Kako ce razmrsiti pomisli koje se mnogoobrazno smenjuju i otezavaju samo
posmatranje? Ili, zar ne primecujes kako te danju lome dela, a nocu briga o njima, cineci
da se vreme odmora pretvori u vreme mucenja? Privodeci na misao onoga ko je narusio
granicu, ko je ostetio plodove, ko je presekao vodu za zalivanje, ko je izgazio pasu, ko
cini ili je ucinio neku drugu stetu, ili se prepire i spori, secanje razdrazajnu silu duse
dovodi do besnila, pobudjujuci na osvetu i ne dajuci vreme za san i pokoj, a jos manje za
molitvu koja zahteva veliko bezmolvije i slobodu [od svega], kao i razresenje od svih
briga.
g) O GNEVU
1. Gnev je besna strast koja lako izvodi iz uravnotezenosti cak i one koji imaju
poznanje. On dusu cini slicnom zveri i navodi je da se udaljava od opstenja.
2. Silni vetar ne koleba stub, kao sto ni negnevljivu dusu ne uznemirava
razdrazljivost.
3. Voda se koleba dejstvom vetra, dok se razdrazljivi uznemiruje nerasudnim
pomislima.
4. Gnevljivi monah je pustinjski vepar. Cim vidi nekoga - otkriva zube.
5. Uvecanje magle zgusnjava vazduh, a pokret razdrazljivosti ogrubljuje um
gnevljivca.
6. Oblak zaklanja sunce, a pomisao zlopamcenja - um.
7. Lav u kavezu neprestano potresa zapore na vratima, a razdrazljivi u keliji prebira
gnevljive pomisli.
8. Mirno more je prijatan prizor, premda ne toliko koliko - mirno nastrojenje duha.
9. U tihom moru igraju delfini, i u mirnom nastrojenju duha nicu bogodolicne misli.
10. Dugotrpeljivi monah je tihi izvor koji svima pruza prijatno pice, a um gnevljivog
je svagda pomucen i zednome ne pruza vodu. Ukoliko se, pak, i desi da je pruzi, bice
mutna i neprikladna.
11. Kod gnevljivca su oci mutne i krvave, te izoblicavaju smucenost srca. Lice, pak,
dugotrpeljivog je spokojno, dok su mu oci dobronamerne i gledaju pravo.
12. Krotost covekova ce se pomenuti kod Boga (Ps.131,1), i negnevljiva dusa
postaje hram Svetoga Duha.
13. Hristos priklanja glavu ka dugotrpeljivom duhu, a umireni um postaje obitelj
Svete Trojice.
14. U zlopamtljivoj dusi zive lisice, a u uznemirenom srcu se kriju zveri.
15. Castan covek izbegava sramno mesto, a Bog - zlopamtljivo srce.
16. Vodu pomucuje kamen koji padne, a srce coveka - rdjava rec.
17. Udalji gnevljive pomisli iz svoje duse i ne dopustaj da se razdrazljivost useli u
tvoje srce, te neces biti smucen u vreme molitve.
18. Dim od trule slame ujeda oci, a zlopamcenje - um za vreme molitve.
19. Pomisli gnevljivca su porod aspide, koji izjeda srce koje ga je rodilo.
20. Molitva razdrazenog je mrzak dim, a psalmopojanje gnevljivog - neprijatan
zvuk.
21. Dar zlopamtljivog je crvljiva zrtva, koja ne treba da se priblizi oltaru ociscenja.
22. Razdrazljivac vidi smutljive snove, a gnevljivi mastaju o napadu zveri.
23. Dugotrpeljivi covek u vidjenju vidi sabore svetih andjela, a nezlopamtljivi se
upraznjava u duhovnim recima, nocu primajuci razresenje tajni.
108
24. Videvsi da se nismo zapalili u samoj vatri uvrede, demoni se staraju da u tisini
pobude ono sto je vladalacko u nama (um) kako bismo naknadno ustali protiv onih
prema kojima smo sacuvali mir dok su bili sa nama licem u lice.
25. Kada se mirno zavrsi tvoj spor ili razmirica sa bratom povodom nekog
nezadovoljstva, smatraj da si sam pogresio kako se u bezmolviju u tvom srcu ne bi
razvila borba pomisli od kojih bi jedne isticale nistavnost uvrede (prekorevajuci zbog
zadrzavanja na ozaloscenju), a druge - njenu vaznost (navodeci na tebe zaljenje zbog
toga sto nisi uzvratio istom uvredom).
26. Ukoliko silno razdrazenje ogorci neke od bratije u opstezicu, pomisli pred njima
pocinju da ublazavaju one koji zive u usamljenosti kako bi ih lisile blagodusnog trpljenja
ili ih udaljile od poprista ljubavi.
27. Onaj ko blagodusnim trpljenjem od sebe odbija gnev, i ljubavlju - ogorcenje,
dvema vrlinama odguruje dve zle i gnevljive zveri.
28. Onaj ko na kolenima ogorcenog moli da prekine gnev, odjednom obojicu
udaljuje od razdrazljivosti.
29. Ko izmiruje gnevljivce pobedjuje sam duh gneva.
30. Ko radi mira trpi srditog, zaista jeste sin mira.
31. Pripremi se da budes krotak i ratoboran: krotak sa ljudima, a ratoboran sa
nasim neprijateljem. Jer, prirodna upotreba gneva se i sastoji u neprijateljevanju protiv
zmije.
32. Krotost krotkog se sastoji u tome da, radi ljubavi, bude velikodusan prema
bratu i da se bori sa (gnevljivom) pomisli.
33. Krotki treba da bude spreman i za borbu, ne rasprostiruci krotost na zle pomisli
i ne sireci borbu na bliznje po prirodi.
34. Nemoj prirodnu upotrebu gneva preokretati u protiv-prirodnu, tj. nemoj se
gneviti protiv brata, upodobljavajuci se zmiji, niti se saglasuj sa zlobnim pomislima,
bratimeci se sa zmijom.
35. Ako i pretrpi nesto skorbno, krotki ne ostavlja ljubav, vec radi nje sve snosi,
sve trpi (1.Kor.13).
36. Ako je delo ljubavi - imati dugotrpljenje, onda je borba protiv brata stvar
neljubavnosti.
37. Gnev budi ogorcenje i mrznju, a ljubav ih svo troje odgoni.
38. Ako si utvrdjen u ljubavi, onda vise pazi na nju negoli na onoga ko te vredja.
39. Onaj ko je stekao vrlinu ljubavi lovi strasti koje su svojstvene rdjavima.
40. Onaj ko od Svete Trojice ima tri vrline - veru, nadu i ljubav, bice kao grad sa tri
zida, utvrdjen kulama vrlina kao puskarnicama.
41. Onaj ko se ranjava uvredama drugih, ne odnoseci ih na djavola kao na izvor,
jos vise izaziva neprijatelja da priprema strele protiv njega, buduci da mu dusa pada,
ranjena opanjkavanjem.
42. Trpeci i najvecu uvredu ili tesku klevetu, nemoj biti zlopamtljiv, vec blagosiljaj.
43. Ko je zlopamtljiv prema demonima, nece biti zlopamtljiv prema ljudima.
Medjutim, onaj ko je zlopamtljiv prema bratu, sa demonima je sklopio mir.
44. Gnev i mrznja su pozar srca, a dusa nezlopamtljivih se orosuje duhovnom
rosom.
45. Ognjeno ugljevlje od sebe ispusta iskre, a zlopamtljive duse iz sebe izbacuju
zlobne pomisli.
46. Kao sto ujed skorpije izaziva zestok bol, tako i zlopamtljiva dusa u sebi drzi
najgorci otrov.
47. Kada su ga vredjali, David nije nista odgovarao, vec je zaustavio i Avesinu
osvetoljubivost (2.Car.16,10). Ni ti ne uzvracaj uvredom kada te klevecu, vec ukroti i
onoga ko bi hteo da te osveti.
48. Trpeljivo podnosi uvredu i ustima zakljucaj vrata gnevu: u tome se sastoji tvoj
napredak.
109
49. Nista ne odgovaraj onima koji ti prete, kako bi cutanjem zatvorio usta koja disu
plamenom.
50. Stavivsi uzdu na svoja usta, ti ces priciniti osetljiv bol onima koji ti prete i koji
te vredjaju.
51. Cuteci, ti neces biti progutan uvredom. I onaj ko te vredja bice silno ranjen
tvojim cutanjem, videci kako velikodusno podnosis njegovu drskost.
d) O TUZI
1. Ozalosceni monah ne zna za duhovnu sladost. Tuga je uvenulost duse i javlja se
kao posledica gnevnih pomisli. Jer, gnev iste osvetu, a neuspeh u osveti radja tugu.
2. Tuga je lavlja strast koja lako guta ozaloscenoga.
3. Tuga je crv u srcu koji izjeda majku koja ga je rodila.
4. Majka se muci kada radja dete, ali se oslobadja muke kada ga rodi. Tuga,
medjutim, i za vreme radjanja izaziva veliki bol, i po rodjenju muci ne manjim bolom.
5. Ozalosceni monah ne zna za duhovnu radost, kao sto onaj ko pati od velike
groznice ne oseca ukus meda.
6. Ozalosceni monah svoj um nece podici ka sagledavanju i nikada nece uzdici cistu
molitvu, buduci da tuga ometa svako dobro.
7. Uze na nogama ometaju brzi hod, a tuga je smetnja sagledavanju.
8. Onaj koga zarobe varvari biva zakovan u gvozdje, a zarobljen strastima se
vezuje tugom.
9. Tuga nema silu ako nema drugih strasti, kao sto ni uze ne vezu ukoliko nema
svezanih.
10. Svezani tugom je pobedjen strastima i kao izoblicenje svog poraza nosi uze.
Jer, tuga je posledica nezadovoljene samoljubive zelje, a zelja je povezana sa svim
strastima.
11. Ko je savladao zelje, savladao je strasti, a ko je pobedio strasti, izbegao je
tugu.
12. Uzdrzljivi se ne zalosti zbog toga sto nije dosao do hrane, celomudreni se ne
zalosti zbog toga sto nije upao u sramnu neprilicnost, negnevljivi - sto mu nije uspelo da
se osveti, smirenoumni - sto je lisen ljudske pocasti, negramzljivi - sto je pretrpeo
neuspeh. Oni su potpuno u sebi pogasili sve takve zelje i stoga ne osecaju takvu tugu.
Jer, bestrasnog ne ranjava tuga, kao sto odevenog u oklop ne probija strela.
13. Stit vojniku pruza zastitu, a gradu - zidine. Medjutim, monahu najvecu zastitu
pruza bestrasce. Jer, stit cesto probija strela koja leti, i zid rusi mnostvo vojnika.
Bestrasce, medjutim, tuga ne moze savladati.
14. Ko je savladao strasti, nadvladao je tugu. Onaj, pak, ko je savladan strasnom
slascu, nece izbeci njene uze.
15. Ko se cesto rastuzuje, a sebi pripisuje bestrasce, lici na bolesnika koji se
pretvara da je zdrav. Jer, kao sto bolesnika otkriva boja lica, tako strasnoga izoblicava
tuga.
16. Ko voli svet imace veliku tugu, a ko prezire sve sto je u svetu - uvek je veseo.
17. Kada gramzljivi pretrpi gubitak, gorko tuguje, a onaj koji prezire imanje - nema
briga.
18. Slavoljubivi se zalosti kada trpi bescasce, a smirenoumni ga prima kao
prijatelja.
19. Topionica cisti necisto srebro, a tuga po Bogu - srce u gresima.
20. Cesto pretapanje umanjuje olovo, i svetske zalosti slabe um.
21. Mrak umanjuje energiju ociju, a tuga pritupljuje sagledavanje uma.
22. Sunceva svetlost ne dopire u dubinu vodenu, i srce u tuzi ne ozaruje svetlo
sagledavanje uma.
110
23. Suncev izlazak je mio svakom coveku. Medjutim, zalosna dusa se ne nasladjuje
njime.
24. Bolest zeluca preseca dejstvo ukusa, i tuga oduzima osecanje duse.
25. Onaj ko prezire svetska zadovoljstva nece biti smucen pomislima tuge.
26. Kada u sebi savezom mira budes sjedinio trojicu (tj. duh, dusu i telo) ti ces,
kao onaj ko se objedinio po zapovesti Bozanstvene Trojice, cuti: Blazeni mirotvorci, jer ce
se sinovi Boziji nazvati (Mt.5,9).
27. Veliki je taj savez mira zato sto se sa njim sjedinjuje i radost koja prosvecuje
misleno oko za sagledavanje visih dobara.
28. Ukoliko steknemo mirotvornu radost u teskim okolnostima, lako cemo sa
blagodarnoscu odbijati zalost i demona tuge koji rice i iste da proguta dusu, najvise je
napadajuci u skorbi, i koji priprema mesto i duhu uninija kako bi zajedno silnije pomracili
dusu i upropastili njen trud.
29. Neka radost mira za nas bude zakon koji je napisan u srcu. Neka ona progoni
tugu, gasi gnev, odbija mrznju, unistava osvetoljubivost, rasejava uninije i skorb pretvara
u veselje.
30. Skrivajuci se u mirnoj blagodusnosti, ta radostje more vrlina koje krstom
potapa djavolsku vojsku.
31. Medjutim, treba da razumes da postoji i suprotna radost - smucujuca. Pazi da
se ne prevaris senkom i da umesto jedne ne primis drugu. Jer, demoni se sakrivaju i
ispod [navodnih] duhovnih darova kako bi prizrakom uveli um u zabludu i doveli ga do
besnila. Duhovna radost prilazi bez ikakvog spoljasnjeg razloga, nalazeci premudrog
vodica u tuzi po Bogu.
32. Tuga po Bogu suzama obnavlja dusu, veseli brizljivo staranje o smrti i sudu koji
se priblizavaju, i malo po malo uci da se oni ocekuju sa zeljom.
33. Neispunjene zelje radjaju tugu, a molitve i blagodarenje ih isusuju.
34. Medju gnevljivcima se krece tuga koja posreduje. Ukoliko se neko od njih
otrezni i drugom pruzi ruku sa izvinjenjem, prognace gorku tugu.
35. Tuga postaje bolest duse i tela. Dusu ona porobljava, a telo isusuje.
36. Tuga se radja od onoga sto je protivno (od bede, skorbi, ogorcenja). Od tuge
proizilazi mracno raspolozenje duha (kao sto se kaze: "On nije u duhu"). Od njih zajedno
se radja besmislena svadljivost (gundjanje na sve).
37. Ako hoces da savladas tugu sa mracnim raspolozenjem duha, zagrli blagodusnu
ljubav i obuci se u nezlobivu radost.
38. U skorbi iznad svega budi blagodaran. Kroz njih se, naime, jasnije oseca
blagodat zastupnistva. Blagodarenjem proganjajuci tugu od skorbi koje su te postigle ti
neces pomraciti blistavu krasotu hrabre blagodusnosti.
dj) O UNINIJU
1. Uninije je iznemoglost duse. Iznemogla dusa, pak, nemajuci ono sto joj je
svojstveno po prirodi, gubi hrabru istrajnost pred iskusenjima.
2. Ono sto je hrana za zdravo telo, to je iskusenje za hrabru dusu.
3. Severni vetar hrani rastinje, a iskusenja krepe trpeljivost duse.
4. Bezvodni oblak nosi vetar, a um koji nema trpljenje - duh uninija.
5. Prolecna rosa potpomaze rast rastinju u polju, a duhovna rec uzvisuje ustrojstvo
duse.
6. Duh uninija monaha izgoni iz njegovog stanista, a ko ima trpljenje - svagda
prebiva u bezmolviju.
7. [Monah] koga je uhvatilo uninije kao razlog za napustanje [kelije] navodi
posecivanje bolesnih, premda, u stvari, ima svoj cilj.
111
8. Monah je u uniniju brz za sluzenje, smatrajuci ga zapovescu kojom zadovoljava
svoju zelju.
9. Lagani vetar savija slabo rastinje, a misao o tudjinovanju lako obuzima
[monaha] sa uninijem.
10. Drvo koje se dobro ukorenilo ne pomeraju vetrovi, kao sto ni uninije ne
savladjuje krepke duse.
11. Monah koji luta je kao osusena pustinjska grana. On ce za kratko posedeti u
keliji, da bi se opet uputio bilo gde.
12. Drvo koje se presadjuje sa mesta na mesto nece doneti ploda, i monah koji
luta nece doneti plod vrline.
13. Bolesnik se ne zadovoljava jedino sa hranom, i monah u uniniju - jedino sa
poslom.
14. Slastoljubivome nije dovoljna jedna zena, i monahu u uniniju nije dovoljna
jedna kelija.
15. Pogled onoga koji je u uniniju neprestano se okrece prema vratima i njegova
misao masta o posetiocima. Cim skripnu vrata on skace, cim se cuje glas on pogleda na
prozor i ne odlazi od njega dok mu ne dosadi.
16. Onaj koga je [napalo] uninije cesto zeva dok cita knjigu. Dok ga obuzima san,
on otire lice, proteze se, podize ruke i odvaja oci od knjige, uporno gledajuci u zid.
Okrenuvsi se opet knjizi, on cita kratko vreme, obrce listove, zanima se za kraj teksta,
broji stranice, prebraja cele listove, ostecuje rukopis i ukrase. Najzad, sklopivsi knjigu i
stavivsi je pod glavu, on pada u lagan san, buduci da i glad vec pocinje da uznemirava
njegovu dusu, primoravajuci ga da se pobrine o njoj.
17. Monah u uninijuje lenjiv za molitvu i nikada ne izgovara molitvene reci.
18. Kao sto bolesnik ne podnosi tesko breme, tako ni onaj ko je [obuzet] uninijem
nije u stanju da marljivo ispuni dela Bozija. Jer, kod prvog su telesne snage rastrojene, a
drugom nedostaju dusevne sile.
19. Od uninija leci trpeljivost i istrajnost na svom delu, sa svakim
samoprinudjivanjem iz straha Bozijeg.
20. Na svakom delu opredeli sebi meru i ne ostavljaj ga sve dok je ne ispunis.
Takodje, moli se razumno i uporno, pa ce duh uninija pobeci od tebe.
21. Svim tvojim naporima neka prethodi hrabro trpljenje. Jer, protiv tebe ce se sa
svom zlobom podici uninije. Ono prati tvoje napore i ispituje ih sve. I ukoliko nadje da
neki od njih nije ukrepljen trpljenjem, ono ga cini nepodnosljivo teskim.
22. Duh uninija koji napada za vreme sluzbe Bozije nasaptava dusi da je
psalmopojanje vrlo zamorno, isticuci lenjost kao protivnicu usrdnosti. On nagovara da se
ubrza psalmopojanje kako bi se telu dao odmor, buduci da je, navodno, iz nekog razloga
vrlo umorno.
23. Na nocnom bdenju, za vreme sluzbe, nemojmo sedeti sa uninijem, buduci da
ce odmah prici demoni, sabrati plevu pomisli, i posejati je u nase srce.
24. Probudivsi se pre sluzbe, ispunimo srce svetlim pomislima kako bismo,
pripremivsi se njima, sa bodrom mislju mogli da zatim stojimo na psalmopojanju.
25. Kao sto nas spoljasnji covek radi svojim rukama kako ne bi druge obremenio,
tako neka i nas unutrasnji covek radi (na svom poslu) kako ne bi dopustio da mu se um
obremeni pomislima. Jer, pomisli zadaju svoj posao dusi ukoliko je nadju slobodnom od
pomisli po Bogu.
26. Trudi se oko rukodelja iz covekoljublja i oko mislene sile iz mudroljublja: prvim
da bi posluzio ishranjivanju stranaca i radi unistenja ili savrsenog prognanja lenjosti, a
drugim da bi imao putevoditelja ka sagledavanju i savrsenom ociscenju uma od pomisli.
27. Nemojmo se seliti sa mesta na mesto, vec bolje potrpimo u bezmolviju i trudu.
Jer, zbog lenjosti pomisli nas nadjacavaju.
28. Pomisli nas najpre oraspolozavaju da zavolimo odredjeno mesto i da predjemo
na njega, da bi nas, zatim, podsticale da se raskajemo zbog toga kako bi nas u svemu
ucinile nepostojanim i besplodnim.
112
29. Promena mesta neka bude uslovljena duhovnijim, a ne spokojnijim zivotom.
30. Trpljenje, blagodusnost i ljubav su blagodarni i u nevoljama, a uninije,
lagodnost i samoljublje se raduju spokojnom zivotu.
e) O TASTINI
1. Tastina je nerazumna strast koja se lako vezuje za svako delo vrline.
2. Linija povucena po vodi se brzo gubi. Tako biva i sa trudom vrline u tastoj dusi.
3. Bela ruka sakrivena u nedrima i delo koje se sakriva - sijaju jasnije od svetlosti.
4. Brsljen obavija drvo i kad dodje do vrha - susi mu koren. Tastina se, pak, pribija
(prirasta) uz vrline i ne odvaja se od njih sve dok im ne oduzme svaki znacaj.
5. Grozd na lozi koja se spusti do zemlje ili prilegne na zemlju - lako truli. Propada i
vrlina koja se prilepi uz tastinu.
6. Tasti monah je besplatni radnik: podize trud a ne dobija nagradu.
7. Probuseni sasud ne zadrzava ono sto se u njega sipa. Tako i tastina pogubljuje
nagradu vrline.
8. Uzdrzanje tastog je kao dim iz peci: i jedno i drugo se rasejava u vazduhu.
9. Vetar zamece tragove coveka, a tastina [pogubljuje] milostinju.
10. Ma koliko jako bio bacen, kamen ne doseze do neba. Ni molitva
covekougodnika nece uzici na nebo.
11. Tastina je podvodni kamen: ako se udari u njega, gubi se tovar.
12. Blagorazumni covek sakriva riznicu, a dobromisleni monah - trud na vrlini.
13. Tastina savetuje da se molimo na trgu, a onaj ko se bori sa tastinom molitvu
vrsi u svojoj klijeti.
14. Nerazuman covek pred svim narodom objavljuje o svom bogatstvu, cime
mnoge pobudjuje na zlobu protiv sebe. I ti, iduci putem na kome se nalaze razbojnici,
sakrivaj ono sto imas sve dok ne dodjes u grad mira i ne pocnes da se bezopasno koristis
svojim dobrom.
15. Vrlina tastoga jeste skrsena zrtva koju ne treba prinositi na oltar Boziji
(Lev.22,22).
16. Uninije raslabljuje dusevnu silu, a tastina i bolesnog cini zdravim i starca
snaznijim od mladica, ukoliko je samo mnogo svedoka onoga sto se radi. Tada su laki i
post, i bdenje, i molitva, buduci da pohvala mnogo podstice usrdje.
17. Nemoj prodavati trud za slavu ljudsku i nemoj davati buducu slavu za pohvalu
koja ne vredi nista. Jer, ljudska slava se obraca u prah i njen metez zamire na zemlji, dok
slava vrline prebiva u vekove.
18. Istinska vrlina ne trazi ljudsku hvalu i ne nasladjuje se pocascu, majkom zala.
19. Pocetak pocasti jeste covekougadjanje, a njen kraj - gordost.
20. Onaj koji iste pocasti visi na samom sebi i ne moze podneti ponizenje.
21. Neka ti cast bude trud oko vrlina, a bescasce - izrecena pohvala.
22. Nemoj iskati slavu od tela, jer si resio da se odvojis od strasti tela, vec potrazi
ono sto je bolje. I to ce ti biti na slavu.
23. Onaj ko zeli pocasti zavidi onome koji ga prevazilazi slavom. Toj zavisti on
pridodaje i mrznju.
24. Onaj ko je pobedjen zeljom za pocascu ne moze da istrpi da nekoga drugoga
vise postuju. On se otima o prvenstvo da se ne bi pokazao nizim od bilo koga.
25. On ne trpi da hvale onoga koji ga nadmasuje, cak ni u njegovom odsustvu, te
slavu njegovih napora obicno predstavlja kao nistavnu.
26. Omalovazavanje je za slavoljubivog najteza rana. On ne moze da izbegne
mrznju prema uvrediocu.
113
27. Slavoljubivi je u ropstvu kod surove gospodarice. Njega preprodaju mnogim
vladarima - prevaznosenju, zavisti, ljubomori i svim gomilama duhova. Ko, pak, duh
castoljublja savladjuje smirenjem, proganja citav puk demona.
28. Onaj ko iz smirenja postaje sluga svih upodobljava se Onome koji se smirio i
uzeo oblicje sluge (Fil.2,7).
29. Ukoliko budes samog sebe merio malom merom, neces se porediti sa drugima.
30. Onaj ko suzama bude obnaruzivao svoju nemoc uopste nece visoko misliti o
svojim trudovima.
31. Demoni cesto na smirenoumne navode ponizenje i uvrede kako bi, ne
pretrpevsi nezasluzeni prezir, ostavili smirenoumlje. Medjutim, ko u smirenju hrabro
podnese bescasce, uznosi se na visinu mudroljublja.
32. Izgoni iz sebe cak i misao o ljudskoj pohvali kako bi samodopadljivu pomisao
tastine odbio jos pre njenog rodjenja.
33. Ukoliko pobedis strasti, boreci se sa njihovim uzrocima, nemoj dozvoliti da te
lukava pomisao velica kako ne bi, poverovavsi joj, pao u prelest. Bolje se postaraj da
vidis nedostatke u onome u cemu se trudis kako tvoj napredak ne bi bio potkraden od
unutrasnjih neprijatelja.
34. Poneki su, buduci pohvaljeni za napredak, sa vremenom postali nemarni. Tako
je i pohvala prosla, i trud propao.
35. Poneki su, osurovivsi se od nadmenosti svojim delima, uzmastali da su nesto
veliko. Medjutim, kod njih se savest sve vise ranjava, bolest hvalisanja pojacava, dok
pomisli, pod vidom pohvala, rasturaju sav njihov trud, odvracajuci pogled duse od njenih
rana.
36. Kada primete da se usrdno kajes zbog svojih grehova, demoni pocinju da
uznose tvoje pokajne podvige, te umanjuju grehe, cesto ih prekrivajuci zaboravom, ili
navode na misao da su ti oprosteni kako bi ti, oslabivsi napor, smatrao da vise nije
potrebno da gorko oplakujes svoje padove.
37. Najostrije oruzje (drevne) zmije jeste tastina koja unistava plodove svih nasih
napora. Medjutim, onaj ko je prethodno pripremio suprotni manevar tajne vrline
priprema se da odrubi glavu samog djavola.
38. Miris svojih podviznickih trudova sakrivaj pod pecatom cutanja. Jer, ukoliko se
obelodani jezikom, moze se desiti da se rasturi slavom.
39. Sakrivaj jezik svoj u delatnom prohodjenju podviznistva. Jer, u tom slucaju ces,
i pored cutanja, o svom zivotu imati svedoke dostojne vere - svoje napore. Onaj o kome
svedoce spoljasnji trudovi nema potrebe da sam svedoci svojim jezikom.
40. Poneki su, skinuvsi sa sebe teret trudova, pokusali da svoju lenjost prikriju
delima iz proslog vremena, neuverljivo i neubedljivo predstavljajuci kao svedoke dela
koja nisu uocljiva.
41. Kao sto od ljudi sakrivas svoje grehe, tako sakrivaj i svoje trudove. Ti se stidis
da otkrivas svoja sramna dela kako se ne bi podvrgao uvredama i ponizenju, iako bi to
bilo korisno za tvoju dusu. Boj se, medjutim, da pokazujes i svoje napore kako greh
covekougadjanja ne bi izazvao pogibao tvoje duse. Otkrivajuci jedinome Bogu svoje
sramne padove, od ljudi sakrivaj svoju borbu sa njima, kako je ne bi shvatili kao venac
pobede.
42. Poneki su, procuvsi se u narodu rdjavim ponasanjem, na sebe obukli castan
zivot, premda ne stoga da bi svoje grehovne padove oplakali u podviznickim trudovima,
nego da bi zaustavili prekorni glas o sebi. Medjutim, onaj ko se dela blagocasca prihvata
jedino radi imena ne sluzi Bogu, nego ljudima.
43. Onaj ko se u svom podviznickom zivotu odlikuje bledim licem treba da od sebe
odbija ljudsku pohvalu pre nego sto dodje, tj. dok jos neprijatelj, pre susreta sa ljudima,
polaze hvaloljubivu pomisao.
44. Posto provedes mnogo vremena uzdrzavajuci se od vina, ulja i ostalih izlisnosti,
pomisli ce, racunajuci vreme, sa pohvalom poceti da te navode na popustanje trudova
radi tela. Tim zlonamernim meracima govori nasuprot sve sto moze posluziti ka obaranju
114
njihove zamisli. Tako je jedan od bratije unutrasnjim pomislima koje su ga hvalile zbog
truda u borbi protiv demona govorio recima Pisma: Neka smesta ustuknu oni koji mi
govore: Lepo, lepo (Ps.69,4).
45. Nemoj da se oblacis u lepu odecu kako se ne bi obukao u demona tastine. Jer,
ruznoca odece pokazuje da nosis odecu vrlina, i podviznicki napori, kao zlatni ukrasi,
svedoce o lepoti odece tvoje duse.
46. Onaj ko, nakon iskustva u delatnom i sagledateljnom zivotu, neopitnim prenosi
opit razlikovanja pomisli treba da pazi da mu se ne prokrade nadimanje znanjem i zelja
da ga radi slave iznese pred druge.
47. Onaj ko se bez samosazaljenja trudi u nosenju telesnih podviga neka se ne
pretovaruje radi pohvale, i neka se ne prevaznosi slavom. Inace ce demoni navesti
njegovu dusu da se nadima trudovima. Oni ce ga slavom pobuditi da jos vise pojaca
surovost prema sebi, te da preduzme jos vece podvige kako bi se jos vise razmetao. Sa
tim ciljem oni, posredstvom pomisli, sa njim unutra vode razgovor, navodeci mu primer
nekog podviznika koji sebe nije stedeo i koji je stekao veliko ime, tako da o njemu
govore i posle njegove smrti. Oni i njega podsticu da uzidje na sam vrh podviga kako bi
stekao slavu, kako bi njegovo ime bilo veliko i kako bi se po njegovoj smrti ono
izgovaralo sa velikom pohvalom.
48. Drugoga oni u masti uzvode na katedru ucitelja i predstavljaju kao da govori
rec, pri cemu mu gomila daje prvenstvo pred svima koji su se proslavili podviznickim
naporima i mnogostranim znanjem. Time oni u njemu bude ne samo [teznju] za
nadmetanjem, nego i zavist prema svima onima koje proslavljaju zbog napretka, cija su
dela dostojna divljenja i cije je znanje cudesno.
49. Desava se da demoni uspavljuju raspaljenost tela i iz unutrasnjosti odstranjuju
neciste pomisli sa lukavom namerom da podviznik pomisli da je strogoscu svog zivota
sasvim pobedio duha bluda, da se njegovo srce ocistilo, da je postalo blisko svetosti
svetih, i da je uzisao na sam vrh svetosti. Oni takvog cesto nagovaraju da prica o samom
sebi i o svojim podvizima, naime, da je ucinio to i to, da se tako i tako podvizavao i
izmozdio sebe, ne dajuci mu pri tome da doda: Ali ne ja, nego blagodat Bozija koja je sa
mnom. Oni mu ne dozvoljavaju da Boga ispoveda kao pomocnika, vec ga podsticu da se
hvali kao da je sopstvenim trudom izvrsio sve svoje podvige, prisvajajuci hvalu sebi.
Takvim izbegavanjem da se slava oda Bogu on se pogruzava u dubinu bogohulstva,
nerazumno se velicajuci kao samodovoljan.
50. Monah (i narocito usamljenik) nije daleko od povrede uma ukoliko se u
njegovom srcu cuju takve slavoljubive pomisli i on im se ne suprotstavlja. Tada razum
dolazi u opasnost da se rastroji ili od demonskih snova koji se primaju sa verom, ili od
prizraka za vreme bdenja, ili od javljanja demona u nekim svetlim izgledima. Jer, i sam
satana se, da bi nas prevario, preobrazava u andjela svetlosti. Pri tome on obecaje da ce
ti, ukoliko mu se poklonis, dati neki dar, ili da ce te uzdici na nebo na ognjenim kolima,
kao novog Iliju. I desavalo se da su se oni koji su to primali sa verom uklanjali od istine i
povredjivali svoj um. Da bi to izbegao, secaj se radi cega se sa ljubavlju preduzimaju
podviznicki napori, te na svaki nacin cuvaj svoje srce kako ne bi, gledajuci samo na
spoljasnje
podvige,
na
lukav
nacin
bilo
unutra
ulovljeno
(besmislenim)
samoprevaznosenjem.
51. Onima koji se upraznjavaju u delanju dobrih dela Gospod savetuje: A ti kada se
molis, udji u klijet svoju, i zatvorivsi vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti
(Mt.6,6). I jos: Kada, dakle, dajes milostinju, ne trubi pred sobom (st.2.). On zapoveda
da se kao stetno izbegava cinjenje dobra radi pokazivanja. I prorok, govoreci da onaj ko
zaradjuje platu svoju za probuseni novcanik (Ag.1,6), pokazuje da se pokvarenim ciljem
slavoljublja unistava svaki trud (podvizavanja i vrlinovanja). Jer, oni kroz srce prolaze kao
kroz probuseni novcanik, bez ograde smirenog umovanja. Srce smirenoumnog zaista
predstavlja skrivnicu i tvrdjavu koja je odasvud silno utvrdjena, gde ni moljac ni rdja ne
kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu (Mt.6,20). Pod moljcem se podrazumeva
samomnjenje koje se radja unutra i koje unistava sve sto je dobro u ljudima, a pod
lopovima - pohvale koje dolaze spolja i koje pobudjuju nerazumno nadimanje, te brzo
rasipaju duhovne riznice koje su napunjene dugim trudom u vrlini. Jer, kao sto crv jede
115
vestastvo od koga je postao, i kao sto, lopovi, potkopavajuci zid, odnose ono sto je sa
naporom skupljeno (vestastveno dobro), tako i pomisao, koja je dobrim delima
pokrenuta ka prevaznosenju, potire vrednost samih dela, dok ljudske pohvale
potkopavaju lak um (potkradaju se unutra) i ne ostavljaju nista dobro. Ono sto je bilo
uneseno zakonim putem (kroz vrata), oni izvlace kroz pukotine. Medjutim, neka niko ne
dopusti da ga ta strast toliko savlada da, uspavan od slatkorecja slavoljublja, potpuno
izgubi sve sto je stekao usiljenim trudom. Neka svako bude trezvouman i bodar kako bi
istrebio napadace jos dok oni potkopavaju i pre nego sto nanesu stetu, porazivsi ih u
trenutku napada, jos pre nego sto izadje sunce i misao postane delo.
z) O GORDOSTI
1. Gordost je otok duse, ispunjen pokvarenom krvlju. Ako on sazre, probice se i
pricinice veliku neprijatnost.
2. Blistanje munje najavljuje udar groma, a pojava tastine predskazuje gordost.
3. Gordost gordog podize na veliku visinu, ali ga zatim survava u bezdan.
4. Gordoscu boluje onaj ko je odstupio od Boga. On dobra dela pripisuje svojim
sopstvenim snagama.
5. Onaj ko stane na paucinu pada. Tako pada i onaj ko se oslanja na svoje
sopstvene snage.
6. Obilje plodova grane drveta savija do zemlje, a mnostvo vrlina smiruje covekovu
misao.
7. Satruleo plod je nekoristan za zemljoradnika. I vrlina gordoga Bogu nije
potrebna.
8. Motka podrzava granu opterecenu plodovima, a strah Boziji - vrlinsku dusu.
9. Kao sto teret ploda lomi granu, tako gordost obara vrlinsku dusu.
10. Nemoj predavati gordosti svoju dusu pa neces videti strasna mastanja. Jer,
dusu gordoga ostavlja Bog. Tada ona postaje radost za demone.
11. Gordi nocu uobrazava gomilu zveri koje napadaju, a danju se smucuje
bojazljivim pomislima. Ako spava, on cesto poskakuje, a dok je budan - boji se pticje
senke.
12. Sum lista gordoga dovodi do uzasa, a zubor vode porazava njegovu dusu.
13. Tako se onaj koji se protivi Bogu i odbija Njegovu pomoc strasi beznacajnih
prizraka.
14. Gordost je arhandjela svrgla sa neba i ucinila da on kao munja padne na
zemlju. Smirenoumlje, pak, coveka uzvodi na nebo i priprema za likovanje sa andjelima.
15. Zasto se, covece prevaznosis i podizes iznad oblaka, kad si zemlja i prah?
16. Pogledaj na svoju prirodu, tj. da si prah i pepeo i da ces se ubrzo raspasti u
prah. Sada se nadimas, a uskoro ces biti crv. Zasto podizes vrat koji ce ubrzo istruleti?
17. Covek je nesto veliko kad mu pomaze Bog. Medjutim, cim ga Bog ostavi, on
spoznaje nemoc svoje prirode.
18. U tebi nema ni jednog dobra koje nisi primio od Boga. Zbog cega se, onda,
hvalis tudjim kao svojim? Zbog cega se onim sto je dala blagodat Bozija hvalis kao sa
svojom svojinom?
19. Priznaj Darodavca i nemoj se mnogo prevaznositi. Ti si tvar i ne odvajaj se od
Tvorca.
20. Bog ti pomaze - nemoj da se odrices Dobrocinitelja. Uzisao si na visinu zivota Bog te je rukovodio. Uspeo si u vrlini - Bog je u tebi dejstvovao. Ispovedaj Onoga koji te
je uzvisio kako bi nepokolebivo ostao na visini.
21. Priznaj da je [covek] jedne prirode sa tobom i da imate zajednicku sustinu, te
se nemoj odricati srodstva sa njim usled nadmenosti.
22. On je unizen, a ti se prevaznosis. Medjutim, Sazdatelj vas je obojicu stvorio.
116
23. Nemoj prenebregavati smirenog. On stoji tvrdje od tebe: hodi po zemlji i ne
pada lako. A kada visoki padne, razbice se.
24. Gordi monah je drvo bez korena koje ne moze da izdrzi udar vetra.
Nenadmena, pak, misao jeste ogradjeni grad. Onaj ko u njemu prebiva, ostaje bezbedan.
25. Vetar visoko podize travcicu, a gordost se uznosi nailaskom bezumlja.
26. Mehur koji se raspuhne iscezava. Tako i spomen gordoga nestaje.
27. Rec smirenoga je melem za dusu, a rec gordoga je ispunjena nadmenoscu.
28. Molitva smirenog umilostivljuje Boga, a iskanje gordoga ga skorbi.
29. Smirenoumlje je venac doma. Ko udje pod njega, ostaje bezbedan.
30. Imaces veliku potrebu za ogradom kada se budes popeo na visinu vrlina. Ako
padne onaj ko stoji na podu, brzo ce ustati. Onaj, pak, ko padne sa visine dolazi u
opasnost da pogine.
31. Dragom kamenu prilici zlatni okov, a smirenje coveka blista mnogim vrlinama.
32. Nemoj da zaboravljas svoj pad, cak i kad se pokajes. Secaj se greha svog sa
placem da bi se smirio i da bi, smirivsi se, odsekao gordost.
33. Nemoj na pale gledati sa oholom pomislju koja te nadima i cini sudijom, vec
pazi na sebe sa trezvoumnom pomislju, koja ispituje i ocenjuje tvoja dela.
34. Padajuci uzdisi i napredujuci - nemoj da se nadimas. Ne velicaj se time sto si
besprekoran da se, umesto u velelepnost, ne obuces u sramotu.
35. Razgovarajuci o smirenju, neko od iskusnih je ispricao: "Veoma iskusnog oca je
po obrazu udario djavoimani koji je imao silan napad bezumlja. Odmah se okrenuvsi,
otac mu je predlozio i drugi obraz sa spremnoscu da primi udarac. Porazen smirenjem
kao munjom, demon je povikao i odmah izasao iz sazdanja Bozijeg".
36. Kao sto onaj ko se spusta u dubinu zemlje iskopava zlato, tako i oni koji se
spustaju do zlatolikog smirenja iznose vrline.
37. Sveti Pavle zapoveda da se zaboravlja ono sto je iza nas, a da se stremi za
onim sto je pred nama (Fil.3,13). Ko je tako raspolozen nece se toliko prevaznositi svojim
uspesima koliko ce se smiravati onim sto jos nije ostvareno, prilazuci staranje da dovrsi
nezavrseno i ne okrecuci se onome sto je vec zavrseno. Jer, ono sto je zavrseno cesto
nadima lakomislene do nerazumnosti, dok ono sto jos iziskuje delanje misao smirava
neizvesnoscu da li ce biti dovedeno do kraja, izazivajuci i skrob pre nego sto se ostvari.
Opominjuci one koji su dosli do visine vrlina od pada u samomnjenje, Gospod govori:
Tako i vi kad izvrsite sve sto vam je zapovedjeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer
smo ucinili sto smo bili duzni uciniti (Lk.17,10). On ne zabranjuje da se radujemo
ispunjenju duznosti, ali ne dozvoljava da o sebi mislimo visoko. Jer, nije prinesen
dobrovoljni dar, nego je oduzen dug.
38. Gordost nadima misli do oholosti, uci da se prenebregava svaki covek, da se sa
prezirom gleda onaj koji je iste prirode sa nama, da se smatra necim nistavnim, do
bezumlja dovodi visokoparnu pomisao, navodi na mastarenje o jednakosti sa Bogom, ne
priznaje promisao i staranje Sveblagog Boga, smatra da sve milosti koje uziva prima kao
dug za svoja dela, nece da vidi Bozije sadejstvo u onome sto cini i uspeva, sebe smatra
dovoljnom za svako dobro delo, po samoumisljenosti misli da ima snage za sve, iako je
krajnje nemocna. Ona je vodeni mehur, naduven sujetnim mnjenjem o samom sebi, koji
se, cim se u njega dune, pretvara u nista.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI NIL SINAJSKI
ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG
117
III
POUCNA POGLAVLjA
1. Imaj strah Boziji i ljubav prema Bogu i sa svima postupaj sa cistim
svedocanstvom savesti.
2. Veruj da sam Bog stoji pred tobom pri svim delima koje svakodnevno
preduzimas.
3. Bezi od pohvala, ali se stidi i prekora.
4. Raduj se kada cinis vrlinu, ali se ne prevaznosi da ne bi doziveo brodolom u
pristanistu.
5. Sto vise uspevas u delima zakona, to se smatraj udaljenijim od savrsenstva.
6. Kraj svakog dela ispituj pre njegovog pocetka.
7. Nocu i danju gledaj na svoj zadnji dan, pa te nikakva ljubav prema sadasnjem
zivotu nece privezati za zemlju.
8. Nemoj se vezivati za onoga koga se, kako vidis, gnusaju dobri.
9. Bilo sta da radis, ili govoris, ili razmisljas, staraj se da nikome ne budes od stete.
10. Nemoj se veseliti cvecu zivota. Jer, to je cvet trave: cim ga se dotaknes - vene.
11. U nevoljama blagodari, pa ce breme tvojih grehova postati lakse.
12. U iskusenjima budi tvrd. Jer, oni su mnoge velike izoblicili (u mekoci i nepaznji).
13. Nemoj odricati Bozije dugotrpljenje, buduci da je ono opste lekarstvo.
14. Omrzi nered zivota (ljudskog), ali ne okrivljuj Boga zbog njega.
15. Pazimo na sebe, pa necemo osudjivati druge. Jer, i u nama samima je mnogo
toga zbog cega osudjujemo druge.
16. Molitveni Psalam neka uvek bude u tvojim ustima. Jer, i samo proiznosenje
imena Bozijeg progoni demone.
17. Neka nasa molitva bude trezvena kako od Boga ne bismo trazili ono sto mu nije
ugodno.
18. Svagda se secaj Boga, pa ce tvoj um postati nebo.
19. Obuzdavaj oko. Jer, ukoliko ne pazis na njega, ono ce lutati tamo-amo.
20. Cuvaj jezik jer on cesto iznosi nadolje ono sto je bolje da se sakrije.
21. Oplemenjuj um poucavanjem u zakonu. Jer, neprestano poucavanje u njemu
iskorenjuje rdjave pomisli.
22. Sakrivaj vrline, ali se potrudi da imas mnoge svedoke svog zivota.
23. Omrzi nasladu tela zato sto ona zajedno sa telom prlja i dusu.
24. Pruzaj telu samo ono sto mu je potrebno, a ne ono sto ono zeli iz pohote.
25. Nemoj voleti da zivis u zadovoljstvima. Jer, to priziva na sadasnji zivot, sto
stvara neprijateljstvo prema Bogu.
26. Udaljuj se od zitejskih radosti zato sto se zbog njih spoticu i padaju oni koji
hode (putem zivota).
27. Ako imas bogatstvo - deli ga, a ako nemas - nemoj ga ni sticati.
28. Post smatraj oruzjem, molitve ogradom, a suze - kupelju.
29. Ma u cemu da si sagresio, o svemu se prisecaj sa stenjanjem. Jer, od toga u
dusu dolazi postojano umilenje.
30. Tesi siromasne jer oni cine da je Sudija milostiv prema nama.
31. Postani saucesnik nevolja svetih, jer se preko njih opsti sa Bogom.
32. U crkvu ulazi kao na nebo. U njoj nemoj govoriti niti pomisljati ni o cemu
zemaljskom.
33. Smatraj neophodnim da se ima dovoljno onoga sto je potrebno za zivot.
Medjutim, brigu o tome prepusti Bogu.
34. Iznuravaj telo dobrim trudovima, ali se postaraj da ne padne potpuno.
118
35. Vino pij sto manje. Ono postaje utoliko blagotvornije, ukoliko se manje pije.
36. Ukrocuj gnev zato sto, izlazeci iz mere, on postaje otac besnila.
37. U bolestima se, pre lekara i lekarstava, koristi molitvom.
38. Postuj sve svestenike, a pritici ka dobrim.
39. Ljubi domove Bozije, ali i sebe pripremaj za dom Boziji.
40. Idi cesce u crkvu. Ona nas izbavlja od bura i spoljasnjih uznemirenja.
41. Na zemlji je sve privremeno. Nemoj da se zalis ako nesto takvo bude oduzeto
od tebe.
42. Kada na tebe naidje pomisao sladostrasca, suprotstavi joj stid od ljudi i
ozaloscenje Boga.
43. Ogradjuj sluh i oci zato sto kroz njih ulaze sve strele neprijateljske.
44. Kada se molis, misao uzvodi ka Bogu. I ako se ona, rasejavsi se, spusti dole, ti
je ponovo podigni.
45. Um ne prestaje da radja pomisli. Ti, pak, izgoni rdjave, a neguj dobre.
46. Raduj se smirenju zato sto je visina koja se radja iz njega velika i ne moze da
padne.
47. Podvizavaj se koliko je potrebno da bi podavio telesne pokrete. A ako
iznemognes, popusti telu ne radi naslade, nego radi zdravlja.
48. Rdjave pomisli odgoni drugim - dobrim.
49. Pomisljaj o lepoti nebeskih dobara i u tebe nece uci nikakva pristrasnost prema
zemlji i zemaljskim nasladama.
50. Veruj da su rdjave pomisli djavolje seme. Zbog toga ce se one prekratiti, a
sejac posramiti.
51. Najvise pazi na sluh jer on dusu cini rasejanom i nemarnom. Nemarna, pak,
dusa lako sa sebe svrgava uzdu zakona.
52. Dusu treba podeliti na dela i molitvu (tj. da bude cas zaposlena, cas na
molitvi). Tada djavo nece naci mnogo prilaza ka nama.
53. Ako pruzis ruku na posao, neka ti jezik peva, a um se moli. Jer, Bog ocekuje da
ga se svagda secamo.
54. Molitvom osenjuj svako svoje delo, a narocito ono u vezi sa kojim tvoja
pomisao susrece sumnju.
55. Ako hoces da dela tvojih ruku budu Bozanstvena, a ne zemljana, neka ono sto
steknes sa njima bude dostupno potrebitima.
56. Raduj se poseti svetih jer se preko njih javlja Bog.
57. Istinski svete raspoznaj po delima, zato sto se svako delo poznaje po
plodovima.
58. Postaraj se da uvek steknes neku korist kad vidis svete. Posmatraj njihov
pogled i drzanje zato sto ces i od toga steci korist.
59. Podvizavaj se da u srcu imas nezlobivost, a u telu cistotu, jer ce i jedno i drugo
od tebe naciniti hram Boziji.
60. Cuvaj svoj hram kao hram Onoga koji te je sazdao, koji ce ti suditi i koji sve
ustrojava da ti, koji si Njegov obraz, budes cist.
61. Razgovori sa svetskim ljudima odvajaju misao od Boga. Stoga sam nemoj
razgovarati sa njima, pa i druge udaljuj od toga.
62. Kada te prekorevaju, gledaj da nisi ucinio nesto sto je dostojno prekora. Ako
nisi ucinio tako nesto, smatraj da je prekor dim koji brzo iscezava.
63. Bez skrusenog srca nije moguce da se oslobodimo strasti. Srce se privodi
skrusenosti trojakim uzdrzanjem: od sna, od hrane i od telesnog pokoja.
64. Ako si uvredjen, pribegni trpljenju, pa ce steta preci na uvredioca.
65. Kada vidis bogatstvo, ili slavu, ili svetsku vlast pomisli na nestalnost, te ces
izbeci mamac.
66. Trpi nevolje zato sto se u njima, kao ruze u trnju, radjaju i sazrevaju vrline.
119
67. Nemoj nista smatrati ravnim po dostojanstvu sa vrlinom, zato sto je ona lik
Boziji. Stoga je ona nepromenjiva, kao i On.
68. Placi zbog gresnika kome je sve potaman zato sto mac pravosudja visi nad
njim.
69. Lenjost smatraj majkom zla. Jer, ona rastura dobra koja imas, i ne dozvoljava
da steknes ona koja nemas.
70. Kada se onaj ko cini zlo ne stidi, rana postaje duboka i pad stremi ka ocajanju.
71. Svaki put kada te uhvati malodusnost pomisli na dobra koja su pripremljena
vernima, te ce te duhovni plod (veselost) brzo posetiti.
72. Svako treba da se pred svima smirava. Jer, smiravati se samo pred nekima
znaci imati lazno smirenje.
73. Nista ne pretpostavljaj ljubavi prema bliznjem, izuzev kad se zbog nje prezire
ljubav prema Bogu.
74. Ne vezuj se ni za koga, niti imaj pristrasnost prema bilo kome mimo zakona
Bozijeg. Jer, ko bilo koga pretpostavi Bogu, cini da je Bog manje dostojan od njega.
75. Nemoj stititi zle zato sto bi ih time podsticao na zlo i sebe oskrnavio,
saucestvujuci u njihovim delima.
76. Urazumi onoga koji gresi i ne osudjuj onoga koji pada. Jer, drugo delo prilici
zlorecivom, a prvo onome koji zeli da ispravi.
77. Staraj se da uvek slusas i govoris o delima svetih. Jer, to pobudjuje dusu na
dobru revnost.
78. Srce svakog od nas je domaca crkva. Stoga u njoj treba da vrsimo i crkvene
sluzbe.
79. Ako se u crkvi vrsi sluzba, idi na nju, a ako se ne vrsi, procitaj apostolsku
blagovest i idi (na svoj posao).
80. O slavi vrline sudi na osnovu svetih, zato sto njihova slava i po smrti ostaje
besmrtna.
81. Zlo ces omrzeti kada se ubedis da se radi o demonskom macu koji seva na nas.
82. Ukoliko urazumljujes paloga, svoje reci rastvaraj saosecanjem. Tada ce se i
njegove usi smeksati i srce prosvetiti.
83. Govoreci sa svetima, raspituj se o duhovnom. A kada ne govoris sa svetima, ne
govori o tome.
84. Svagda se zuri da vrsis dobra dela da ne bi, ostavivsi ih, odavde otisao sa
nezavrsenim [poslom].
85. Tako tgrcite da... dobijete (1.Kor.9,24), tj. bez zaustavljanja. Jer, za vrlinom
treba da trcimo sve dok ne sidjemo sa poprista zivota.
86. Nemoj biti slabo brizljiv za vrsenje zapovesti zato sto se kod takvih uzalud trud
dodaje na trud.
87. Vezbaj se u trpljenju i pre nego sto zatreba kako bi u vreme nevolje imao
spremno oruzje.
88. Bori se sa zlim pomislima i govori im ono sto se govori u zakonu (tj. u Reci
Bozijoj).
89. Sa velikim staranjem odvajaj oko od ovoga zivota, zato sto njegov zli dim cini
da se dusa smuti.
90. Ako je tobom ovladala neka rdjava navika, odsecaj je po malo, pa ces to trnje
iz duse iscupati bez veceg truda.
91. Cistog Boga ljubi cisto. Sve smatraj nizim od Njega koji je nad svime.
92. Ako zelis da budes hram Boziji, prinosi Bogu neprestanu molitvu kao trajnu
zrtvu.
93. Onoga ko zivi nemarno nemoj uzimati za savetnika. Jer, voleci rdjavo, on ne
moze savetovati dobro koje ne voli.
94. Uzdrzavaj se od svega truleznog i svaki dan se pricescuj tajanstvenom
vecerom. Na taj nacin ce Hristovo telo biti nase.
120
95. Nemoj roptati ako te bilo cime Bog kaznjava. Jer, On kaznjava kao Otac. Osim
toga, Njemu smo, kao Dobrotvoru, duzni zahvalnost.
96. Raduj se kada pretrpis bescasce. Jer, imaces veliku nagradu ako je ono
neopravdano. Ako je, pak, opravdano ti ces se, zbog ucelomudrenja njime izbaviti od bica
kazne.
97. Zivotne nevolje i radosti su slicne senci i tocku. Jer, one nemaju postojanost,
slicno senci, i okrecu se, kao tocak.
98. Staraj se da svagda napredujes po Bogu. Jer, onaj ko dodaje malo na malo, za
kratko vreme ce sabrati dobro bogatstvo koje svi istu.
99. Ako zelis da izbegnes bolno mucenje nemoj nikoga zlosloviti, buduci da se time
ogorcuje Bozanstvo.
100. Ako zelis da od svoga doma udaljis svaki bic kazne, nemoj zlosloviti coveka
koji ima istu prirodu sa tobom. Jer, Onaj ko ga je sazdao se pravedno zbog toga ljuti.
101. Ako hoces da budes iznad svakog greha nemoj se raspitivati o tudjim gresima.
Jer, i u tebi je mnogo toga zbog cega okrivljujes drugog.
102. Covece, bezi od gordosti cak i ako si bogat, da ne bi imao Boga za protivnika.
103. Zavoli smirenoumlje cak i ako si veliki, da bi bio uznesen u Dan suda.
104. Nemoj se podsmevati coveku pa citavog zivota neces pretrpeti podsmeh.
105. Kada si u crkvi, nemoj lutati umom. Jer, oni koji su pred Carem ne predaju se
smehu niti se rasejavaju.
106. Vrlo dobro zapamti sto ti je receno i to ce te uciniti slavnim po zivotu.
107. Revnuj za casni zivot da bi imao smelosti da ispravljas one koji grese.
108. Obuzdavaj drskost i nikog ne omalovazavaj da ne bi bio osudjen kao
visokouman.
109. Nemoj se smejati padu drugoga da ne bi bio ismejan od koga ne zelis.
110. Sacuvaj ove pouke pa ces steci venac slave.
111. Ispunjavaj te zapovesti i one ce te uciniti slavnim pred ljudima i milim Bogu.
Jer, time se ugadja Bogu i takvim napretkom mu se istinski sluzi.
112. Staraj se da uvek napredujes u dobrim delima.
113. Vojnik se nece proslaviti ukoliko najpre ne bude obucen dugotrajnim vezbama,
ispitan u trudu i bitkama, i ukoliko na opitu ne pokaze da odnosi pobedu nad
neprijateljima.
114. Utoliko pre se niko nece udostojiti da od nebeskog istinskog Cara primi
nebeske darove Svetoga Duha ukoliko se prethodno ne bude vezbao u izucavanju svetih
zapovesti, cime tek prima nebesko orudje same blagodati kojim stupa u borbu sa
duhovima zlobe.
115. Koliko [covek] uspeva u duhovnom podvigu, toliko ushodi na visinu tajni Duha
i sakrivenih riznica premudrosti.
116. Koliko se [covek] bogati blagodacu, toliko, uz pomoc Vladike, napreduje u
poznanju zamisli zlobe. Njemu slava i moc u vekove! Amin.
1. Pocetak spasenja je - osudjivanje samog sebe.
2. Bolje je baciti kamen na [coveka], negoli rec.
3. Budi prema svima onakav kakvima bi zeleo druge prema sebi.
4. Pravdu pre projavljuj delom, negoli recju.
5. Blagocastiv nije onaj koji je mnogima ukazao milost, nego onaj koji nikoga nije
uvredio.
6. Bolje je spavati na zemlji na liscu od drveca sa smeloscu (tj. spokojnom
savescu), negoli bez nje na zlatnoj postelji.
7. Sladak je onaj prijatelj koji hrani dusu.
121
8. Pevaj Bogu recima, a poklonjenje mu uznosi delima. Mislju, pak, i srcem budi
pred Njim pobozan.
9. Jereja cine razumnost, dobar zivot i blagorodstvo.
10. Najgore delo je ulagivati se svemu sramnom.
11. Recima uci vrlinu, a propovedaj o njoj delom.
12. Nemoj smatrati da je prekrasno delo posedovanje vrline, vec - njeno
posedovanje na pravi nacin.
13. Postujuci zakon ti ces i ziveti po zakonu.
14. Stranac je onaj kome je tudje sve svetsko.
15. Bogatom ne laskaj, ali ga nemoj ni razdrazivati.
16. Telo ukrepljuje vino, a dusu - Rec Bozija.
17. Upotrebljavaj zdrava, a ne slatka jela.
18. Zeleci da ugodis gomili, postaces kao gomila.
19. Iznad svega umrtvljuj svoje telo.
20. Trudoljubiv je onaj ko nema suvisnog vremena.
21. Hulu na Boga izvrze neoprostivi greh.
22. Od usiju i jezika [dolazi] velika nevolja.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI NIL SINAJSKI
ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG
IV
MISLI KOJE COVEKA ODVAJAJU OD TRULEZNOG I PRIVODE
NETRULEZNOM
1. Put ka vrlini je bekstvo od sveta: dobri i kratki put.
2. Onaj koji zeli netrulezno ne treba ni u sta da racuna trulezno.
3. Ukoliko zelis istinski zivot, uvek ocekuj ljudsku smrt.
4. Omrzni sadasnji zivot, buduci da vidis kako se neuredno okrece njegov tocak.
5. Nemoj zeleti dobra cija je upotreba prolazna i koja se mogu izgubiti.
6. Smej se nad onima kojima sve [ovovekovno] uspeva, i sazaljevaj one koji su u
svemu neuspesni: jedno vodi ka nagradi, a drugo ka mudroljublju.
7. Podvizavaj se u trpljenju koje su, kao sto znamo, pokazali mucenici. Jer, da
bismo (odgovorili zahtevima savesti) i od nas se ocekuje mucenistvo savesti.
8. Svemu pretpostavljaj dusu, pa ces putem vrline poteci bez truda. Jer, sve je
trulezno, a dusa je netrulezna. Truleznom treba pretpostaviti netrulezno.
9. Budi spreman na nevolje i obresces veliku korist.
10. Od Boga ne isti prijatnog, nego samo korisnog. Jer, Bog prvo ne daje, ma koliko
ga trazio. A, ukoliko ga nekako i dobijes, brzo ce propasti.
11. Ne vredjaj siromastvo, buduci da ono borca na popristu zakona cini
nerasejanim.
12. Ne varaj se bogatstvom. Jer, brige o njemu najcesce odvajaju coveka od Boga i
[Njegove] volje.
13. Blizu je kraj. Pripremi se, lenjivce, za bicevanje.
122
14. Blizu je zetva. Ocistimo od trnja njivu duse.
15. Nista nije sakriveno od Sudije. Uzalud pokusavamo da se sakrijemo greseci.
16. Vise se stidi od andjela (kojih je mnogo oko nas), negoli ljudi. Udaljuj se od
svakog sramnog dela.
17. Zabrinuto pomisljaj na vagu Sudije, te ces iz dela svog zivota izbaciti sve sto ne
moze da izdrzi pravu meru (tj. ono sto ce se, usled primese tudjih raspolozenja, pokazati
laznim, kao sto se, npr. pokazuje laznom zlatna moneta koja, zbog primese drugih
elemenata, ne pokazuje svoju normalnu tezinu).
18. Smatraj gubitkom svaku besposlicu i pokoj, te zuri da ucinis bilo sta od onoga
sto ce se traziti od nas.
19. Svagda pomisljaj o nepostojanosti sadasnjeg zivota, te nista u njemu nece biti
u stanju da te raseje.
20. Neka te ne nasladjuju zemaljske, privremene radosti. Jer, one su udica koja
tvoju dusu, kao ribu, primamljuju i love.
21. Stoj protiv iskusenja, pokazujuci potrebnu hrabrost.
22. Nikada nemoj prezreti siromaha koji proliva suze, da ni tvoje molitve ne bi bile
prezrene.
23. Mudroljublje je najbolje imanje koje ljudi mogu steci. Medjutim, buduci
jedinstveno, i ono hoce da prebiva jedino sa onim ko ga je stekao.
24. Vrlina je - hiton Boziji. Trudi se da ga tkas, te ces oblaciti Onoga koji odeva svu
tvar.
25. Prizemne [stvari] otimaju lopovi. Cini nebesko koje je nedostupno za prste
grabljivaca.
26. Treba da odbijamo utehe, buduci da nas navode na dela zbog kojih se, po
otreznjenju, obicno stenje.
27. Plotoljubivih pomisli treba da se gnusamo zato sto kvare telo i oskrnavljuju
dusu.
28. Ni zemaljska dobra se ne sticu bez truda. Zasto bismo, onda, zbog napora
izbegavali nebeska dobra?
29. Hoces li da cinis vrlinu i da ne osecas napor? Drzi u misli da je trud privremen,
a nagrada vecna.
30. Trebalo bi da svi koji istrajavaju u nepotrebnim slastima pomisle o
kratkotrajnosti naslade i o dugotrajnosti kazne za njih.
31. Sve smatraj truleznim, a jedino vrlinu - netruleznom.
32. Prenebregavaj sve sto coveka cini slicnim skotu, i cini samo ono sto te moze
uciniti nebeskim.
33. Trudi se oko vrline zato sto ona Adama, kroz mudroljublje, pokazuje bogom.
34. Da li uzdrzavas stomak? Medjutim, uzdrzavaj i jezik, da ne bi bio rob jednog, a
beskoristan slobodnjak drugog.
35. Ljubi Boga i prema svojima nemoj biti privrzeniji nego prema Njemu, kako se,
po Njegovoj reci, ne bi pokazao nedostojnim Njega, premda i ne bi zeleo da se to desi.
36. Strpljivo podnosi nevolje zato sto se u njima krije venac za borce.
37. Blazeno je - trpeti zlo, a ciniti ga - jadno. Jer, onaj ko trpi jeste naslednik
Hristov, a ko ga cini - sunaslednik djavola.
38. Dobar je hleb posta zato sto u njemu nema kvasca slastoljublja.
39. Svet je zrtvenik molitve zato sta nam privlaci Svetoga nad svetima.
40. Nemoj pravednost smatrati dodatkom vrline, zato sto je bez nje svako delo
necisto.
41. Ako sejes medju niste, sej svoje, zato sto je tudje gorce od pelena.
42. Milostiv [covek] je slep ukoliko je nepravedan, buduci da obradjuje polje sa
koga ne moze da sabere zetvu.
43. Svagda ocekuj smrt, ali se nemoj bojati: i jedno i drugo su crte mudroljublja.
123
44. Nosi obraz vrline, ali ne stoga da bi obmanuo, nego da bi doneo korist onima
koji te vide.
45. O dobru treba da govori i onaj koji ne cini dobro kako bi, postidevsi se svojih
reci, i sam poceo da ga tvori.
46. Ako istinski zelis nebo onda sa zemljom nemas nista [zajednicko]. Jer, ona nece
dozvoliti da se uzneses ka njemu.
47. Nemoj zeleti da se obogatis radi ljubavi prema siromasima. Jer, Bog je
pravedniku naredio da daje milostinju od onoga sto ima (Lk.11,41).
48. Ako casa studene vode opravdava milosrdnog, kakva tek nagrada ocekuje
onoga koji je sve dao siromasnima?
49. Cistota i saosecajnost su majke vrlina. Stoga bez njih nije moguce vojevati za
Hrista.
50. Nemoj zanemarivati saosecajnost zato sto je ona blagog Vladiku svela sa neba.
51. Nemoj prenebregavati cistotu zato sto je njome ona koja je postala orudje
Ovaplocenja (Presveta Djeva) ljudima darovala Boga koji se radi nas ovaplotio.
52. Ne govori: "Osveticu se neprijatelju", zato sto na nebu imamo pravednog
Sudiju.
53. Nemoj zeleti ni da zivis u utehama, ni da si bogat, ni da te slave. Jer, to je
zitejska truleznost, a mi smo sazdani za netruleznost.
54. Nemoj plakati nad umrlim, buduci da je to zajednicki put. I blazen je onaj ko
taj kraj dostigne (bez prekora).
55. Placi zbog gresnika, a ne zbog siromasnoga. Jer, drugome se priprema venac, a
prvome - muka.
56. Smej se nad tockom zivota koji se neuredno vrti. Medjutim, cuvaj se bezdana u
koji on svrgava one koji zaspu na njemu.
57. Sa Bogom besedi mnogo, a sa ljudima malo. Poucavajuci se u zakonu, postici
ces i jedno i drugo.
58. Suze za vreme molitve su za dusu - blagotvorna kupelj. Ipak, posle molitve se
secaj zbog cega si plakao.
59. Nemoj ublazavati silne ovog sveta, zato sto ce silni biti silno ispitivani
(Prem.6,6). Prema njima ce i Sudija biti stroziji.
60. Adamu je nalozeno da se trudi (i to bez nagrade), a mi, trudeci se u zakonu,
sticemo nagradu.
61. Naslednicima Eve svakako pripada skorb. Medjutim, ukoliko budemo sa
blagodarnoscu podnosili skorbi, kletva ce se preokrenuti u blagoslov.
62. Neka ti u tvojim delima savest bude svetilnik. Jer, ona pokazuje koja su od njih
dobra, a koja rdjava.
63. Osudimo sebe, pa cemo umilostiviti Sudiju. Jer, On se, kao blag, raduje kada
vidi da gresnik rastace svoje breme.
64. Ako smo ucinili nesto necisto, omijmo se pokajanjem. Jer, mi smo duzni da
obraz Boziji predstavimo cistim.
65. Izlecimo dusevne rane pre nego sto se one obnaze, kako bismo tim izlecenjem
odvratili biceve kazne.
66. Kao sto vezani ne moze lako da hoda, tako ni oni koji su se spleli u zitejske
[stvari] ne mogu da cisto prohode put vrlina.
67. Treba mrzeti greh. Tako ce i onaj ko upadne u njega skorije izaci iz njegovih
mreza.
68. Ko ne mrzi greh, bice pribrojan gresnicima, cak i ako ga ne cini.
69. Stenji zbog bliznjeg koji gresi da bi zastenjao i zbog sebe. Jer, svi smo mi
duznici zbog greha.
70. Palome prijatelju napominji o Sudiji, pa ces i svoju grehovnu ranu pomazati.
Jer, takav savet jeste opste lekarstvo.
124
71. Nameravajuci da nesto kazes ili ucinis imaj u vidu i odgovor koji ce se uskoro
zahtevati od tebe, pa ces se ucelomudriti pod dejstvom straha.
72. Boj se kazne za greh i strepi pri pomisli na stid zbog njega, zato sto je njihova
tezina bezmerna.
73. I lepota i mnostvo buducih dobara su bezgranicni, a sadasnja su - senka, dim i
vodeni mehur.
74. Nemoj sejati zlo zato sto je setva blizu i sto onoga koji neguje trnje ocekuje
oganj.
75. Licemeri, gramzljivci i slastoljupci su ruze ovoga sveta. Medjutim, sacekaj malo
pa ces (umesto ruza) videti izgazenu travu.
76. Svako rdjavo delo daje oruzje djavolu protiv nas. Naoruzan njime, on se
zestoko odnosi prema onima koji su ga naoruzali.
77. Hoces li da neprijatelja dovedes do iscrpljenosti? Odseci greh, pa ces moci da
mu se rugas kao ocerupanom vrapcu.
78. Tesko necastivome! Jer, dok se svi prosvecuju, on se pokriva mrakom.
79. Tesko bogohulniku! Njemu ce se vezati jezik pred licem Sudije, te on nece moci
nista da kaze u svoje opravdanje.
80. Tesko bezakoniku zato sto ce poci strogome Sudiji i pravednome Zakonodavcu.
81. Tesko gramzljivome, zato sto ce bogatstvo pobeci od njega, a on - steci oganj.
82. Tesko lenjivome! On ce traziti vreme koje je zlo protracio.
83. Tesko nadmenome! Kada legne u grob, saznace ko je.
84. Tesko bludniku koji je oskrnavio bracnu rizu! On ce sa stidom biti izbacen iz
carske loznice.
85. Tesko bundziji i pijancu! Oni ce se ubrojati u ubice i biti kaznjen sa
preljubocincima.
86. Tesko onome ko se predaje utehama u ovo kratko vreme! On se goji kao tele
koje je namenjeno za klanje.
87. Blazen je onaj ko ide tesnim putem! On ce na nebo uzici sa vencem.
88. Blazen je onaj ko satire grehe, jer pred njim drhte demoni.
89. Blazen je onaj ko je cist u dusi i nelicemeran u vrlini. Jer, on ce suditi svetu, i
njemu se nece suditi sa svetom.
90. Blazen je onaj ko je neuspavljiv u molitvama, citanju i dobrocinstvu! Takav
nece zaspati na smrt.
91. Blazen je onaj ko ima visok zivot i smirenu misao! On podrazava Hrista i sa
Hristom ce zasesti.
92. Blazen je onaj kod koga zakon ne silazi sa jezika! Od njegovog boravista Bog
nikada nece odstupiti.
93. Blazen je onaj koji mnogima cini dobro! On ce na sudu naci mnoge zastitnike.
94. Blazen je onaj cija vrlina nije lazna. Jer, lopata Sudije ce bez greske sve
razvejati.
95. Blazen je onaj ko svoja dela ukrasava pre pojave ognja kojim ce sve biti
isprobano.
96. Blazen je onaj ko zuri ka buducem zivotu, zato sto sadasnje ispusta miris
truleznosti i vuce ka smrti.
97. Blazen je onaj ko rasipa sabrano zlo i koji ce cist stati pred cistog Sudiju.
98. Zaglavlje ovog slova jeste: Duso, nemoj biti nemarna! Jer, kroz kratko vreme
ces stati pred vagu Strasnog suda Hrista Boga naseg.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI NIL SINAJSKI
125
ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG
V
MISLI SLICNE PRETHODNIM, IZVUCENE IZ DRUGIH DELA
PREPODOBNOG NILA
1. Hrabrost vrlina je pohvalna i u vreme mira, ali je jos vise za pohvalu u vreme
borbe.
2. Vrlina se javlja ne samo na delu, nego i u nevoljama koje joj se suprotstavljaju.
3. Bestrasan je onaj ko je odneo pobedu, podnoseci stradanja u mnogim borbama.
Ko, pak, govori da je stekao vrlinu bez borbe, jos je strastan.
4. Srce u kome nema borbe ostaje bez mogucnosti da pokaze vrlinu. Jer, vrlina je
dobila ime od vrlinskih podviga koji se delom projavljuju u borbi.
5. Odlucno odbijajmo da se nasladjujemo pomislima i obracajmo se na njih sa
gnevom kako, inace, ne bismo postali saosecajni i ka predmetima [koje predstavljaju].
6. Dusa coveka koji ne zivi u bezmolviju vodi borbu sa utiscima cula, a ljubitelj
bezmolvija, koji cuva cula, vodi borbu sa pomislima.
7. Oni koji su od blagodati primili silu za podviznicke napore neka se cuvaju od
misli da je imaju po prirodi. Vinovnik svega dobrog u nama jeste Onaj koji je dao rec o
zapovestima, kao sto je vinovnik svega rdjavog lukavi podmetac prelesti. Stoga, ma
kakvo dobro ucinio, prinesi blagodarnost Vinovniku dobra. Zlo, pak, koje ti dosadjuje
prizivima, pripisuj rodonacelniku svega rdjavog.
8. Na kraju svakog truda (teskoce, skorbi) prinesi blagodarnost Bogu Dobrocinitelju kako bi tvojim iskrenim blagodarenjem bila posramljena zloba neprijatelja.
Onaj ko delu pripoji blagodarnost imace nekradivu skrivnicu srca, sazidavsi protiv greha
dvostruki zid sa puskarnicama.
9. Dostojan je pohvale covek koji je sa delatnim zivotom spojio umni, kako bi dusa,
orosavana iz oba istocnika, obilnije radjala vrline. Jer, umozrenje okriljuje umnu sustinu
ka sagledavanju savrsenih stvari, a vrlina umrtvljuje udove ... koji su na zemlji: blud,
necistotu, strast, zlu pohotu (Kol.3,5). Stoga, onaj ko se opase sa oklopom delanja i
umozrenja vec uspesno nastupa na demonsko lukavstvo.
10. Demoni sa dusom ratuju pomislima. Njima se, pak, suprotstavlja trpljenje, koje
oni osecaju vrlo snazno. Videci tog mocnog predvodnika bitke, oni vec sa strasljivoscu
stupaju u borbu.
11. Ako hoces uspesno da vodis borbu sa vojskom demona vrata svoje duse (cula)
zatvaraj usamljenickim bezmolvijem i svoje uvo okreci ka otackim recima. Tada ces ih,
naucivsi se da lakse prepoznajes trnje pomisli, spaljivati gnevom i odbijanjem.
12. Pazeci na savete otaca, nemoj biti sudija njihovih dela, vec shvataj i izucavaj
njihove izreke.
13. Neprijatelji imaju obicaj da paznju onoga ko pita skrecu na dela onoga koji
savetuje kako bi ga, nacinivsi ga strogim sudijom, lisili korisnog saveta.
14. Nemoj odbacivati savet koji ti se nudi, cak i ako ti je vec poznat.
15. Ko ne slusa otacku zapovest, preslusace i zapovest zakona.
16. O uspesima otaca nemoj razgovarati samo radi svog zadovoljstva, vec se
potrudi da i sam podjes njihovim stopama.
17. Onaj ko se marljivo stara da pozna kome se podvigu koja pomisao
suprotstavlja postace iskusan u borbi sa neprijateljskom prelescu.
18. Znaj da se na mesto podviga koji nedostaje u celini tvojih trudova potkrala
pomisao koja ga je potkrala i koja mu se obicno protivi.
126
19. Sa blagorazumnoscu se u svojim podviznickim naporima secaj da cuvas srce
kako te zaborav na staranje o dobrim stvarima ne bi predao u ropstvo pomislima. Jer,
zaborav na ropstvo se dogovara sa zlobom (neprijateljem) da lopovski udje u um i
opustosi ga kako hoce cim ga on pokrade.
20. [Desava se] da jedan voli da slusa kako drugi ogovara nekog treceg. Tada
obojica sluze kao orudja dva duha koji potpomazu jedan drugog. Jer, slusanje uvreda
raspaljuje ogovaranje, a ogovaranje izaziva slusanje zla. Oni, na pogibao svog srca, vole
jedan drugog.
21. Zatvaraj sluh svoj pred osudjivanjima da ne bi dvojako gresio: i time sto se
navikavas na pogubnu strast, i time sto druge ne opominjes zbog brbljivosti.
22. Onaj ko voli da se podsmehuje razbojnicki potkrada dusu boljih (od sebe),
klevetama prokopavajuci slabi sluh.
23. Onaj ko bezi od jezika koji zloslovi bliznjega, progoni i svoje sopstveno
ogovaranje.
24. Onaj ko sa zadovoljstvom slusa klevetnika usima usisava otrov zveri.
25. Neka tvoje uvo ne okusa od tog otrova da i ti drugome ne bi prineo takvu
splacinu.
26. Ne opterecuj svoj sluh osudjivanjem da ne bi, prodavsi se toj strasti, postao
rob mnogih strasti. Jer, nasavsi u tebi mesto, jedna strast ce u isto gnezdo uvesti i druge.
Vladalacki um postaje rob mnogih strasti kada se spregne sa nekom strascu i sasvim
odbaci podviznicke napore.
27. Ono sto moze da izazove zavist marljivo sakrivaj od onoga koji moze da padne
u zavist.
28. Ako se tvoj prijatelj, smatrajuci dobru slavu tvojih dela za svoje ponizenje, rani
zaviscu i cak umisli da je nekim prekorom pomraci, budi na oprezu da se i sam ne ranis,
pustivsi da se u tvoju dusu ulije gorak otrov ogorcenja. Jer, satana se bas o tome brine
da njega raspali zaviscu, a tebe izjede ogorcenjem.
29. Bolje je da se smiris i da cascu takve ucinis vecim od sebe (Rim.12,10),
postaravsi se da i trpezom ukrotis njihov duh koji je postao zverolik zbog zavisti.
30. Jednog trpeljivog pustinoziteljnog starca neko je pokusavao da izvede iz
pustinje zbog njegove duboke starosti. Medjutim, starac mu je rekao: "Prestani da me
prinudjavas na to stoga sto za mene, zlocinca, jos nije prestao rok izgnanstva".
31. Kada sam ga zamolio da mi kaze poucnu rec, on je odgovorio: "Trudoljubivo
najpre isti da se u tvoje srce ukoreni strah Boziji. Tada ces vec u sebi uvek naci potrebnu
rec koja coveka uci razumu".
32. Upitan o sticanju straha, taj starac je rekao: "Ko brizljivo pazi na secanje na
smrt, bice rukovodjen i ka strahu od suda".
33. Pobudjivan strahom, bices svakodnevni sabesednik Bozanstvenih Pisama. Kroz
razgovor sa njima ti ces isterati besedu za tudjim pomislima.
34. Onaj ko iz Bozanstvenih Pisama u srce sabira riznicu duhovnog poznanja bice u
stanju da iz njega lako izagna pomisli.
35. Pri nocnom citanju na bdenju, slusajuci Bozanstvena Pisma, nemojmo snom
opterecivati sluh, niti dusu predavati u ropstvo pomislima. Naprotiv, zaokom Pisma
ranjavajmo srca kako bismo, dosavsi u skrusenost, stekli revnost za spasenje i presekli
neprijateljsku lenjost.
36. Onaj ko gori ljubavlju prema Bogu secanjem na nebesko iz misli izgoni svako
covekougadjanje.
37. Svedoka tvojih dela, tj. svoju savest, nemoj slati pomisli koja prezire pad i koja
o njemu govori slatkorecivo.
38. Telesne strasti neces ugasiti ukoliko svom telu ne pruzis lek podviznickih
trudova. Ni dusevne strasti neces ugasiti ukoliko prethodno svoje srce ne napunis
plodovima ljubavi.
127
39. Telesne strasti svoj zacetak imaju u prirodnim potrebama tela. Protiv njih je
neophodno uzdrzanje. Dusevne, pak, strasti se radjaju od dusevnih potreba i protiv njih
je neophodna molitva.
40. Ljubav je punota bestrasca - potiranje strasti: ona donosi dugotrpeljivost, hladi
gnev koji kipti, savetuje smirenje, smiruje gordost.
41. Ljubav u stvari nema nista osim Boga, buduci da je Bog ljubav.
42. Strahom Bozijim se obuci preko straha od vecnih muka, kako bi strahom od
geenskog ognja u sebi zapalio neugasivi plamen (za delo bogougadjanja) i brze se
umudrio protiv zlobe pomisli. Jer, strah je pocetak premudrosti.
43. Onoga koji iz iskustva objasnjava varke pomisli nece svi poznati, vec samo oni
koji su i sami iskusni. Jer, postoji samo jedan put (zajednicki za sve) za njihovo poznanje
- iskustvo.
44. Skola opitnog poznanja jeste delatni zivot. Prihvativsi ga marljivo, mi cemo i
sebe upoznati, i pomisli poceti da razlikujemo, i Boga poznati.
45. Neka dela budu sila kojom ces umirivati svoje pomisli. Jer, delatnost je mudrija
od poznanja i izgovaranja, kao sto je i teza. Pri delatnosti reci sevaju kao munje, a bez
dela one ne sevaju silom dejstvenosti.
46. Boduci dusevno oko, pomisli nas oslepljuju kako bismo mi i najbolje zapovesti
koristili na najgori nacin.
47. Demoni se ljute na one (od bratije) koji se odlikuju povinovanjem svom avi i na
njih skrgucu zubima, buduci da su oni sa potcinjavanjem spojili i bezbrizno odricanje od
sveta.
48. Kod onih koji su poslusni svom ocu demoni na svaki nacin pokusavaju da
izazovu ogorcenje prema njemu, pronalazeci razne povode. U slucaju da ih pokrenu na
gnev, oni u njima izazivaju i srditost, da bi, zatim, malo po malo, izrodili i mrznju prema
njemu zbog toga sto, navodno, nepravedno kaznjava i sto je licemer. Demoni to cine
stoga da bi na razne nacine pokolebali dusu i oteli je iz otackog narucja.
49. Ponekad demoni velicaju podviznicke napore u pomislima, a ponekad ih
omalovazavaju kao nistavne kako bi negde polozili visokoumlje, a negde posejali
ocajanje. Oni velicaju napore onih koje ne mogu dovesti do lenjosti kako bi ih bacili u
visokoumlje, a onima koji se ne saglasavaju sa visokoumljem nagovestavaju da su im
podvizi nistavni, kako bi ih, dovevsi ih do lenjosti, vrgli u ocajanje.
50. Kada nam pomisli budu velicale nase podviznicke napore, ponizimo svoju dusu,
odbacivsi ih sa prezirom, a kada budu podcenjivale nas trud kao nistavan pohvalimo
koliko god mozemo Hristovo milosrdje.
51. Po meri zlopacenja tela ispituj i svoju savest. Upoznavaj samog sebe prateci
tajnu kradju pomisli kako ne bi, ostajuci neosetljiv prema tajnom potkradanju, doziveo
pomracenje od misli da se vrline zanju samo surovoscu zivota.
52. Kao sto se zlato slabe kakvote prociscava kada se stavi u topionicu, tako
monah pocetnik, pretapajuci svoju narav u obitelji, postaje svetliji posredstvom iskustva
trpljenja. Naredbama bratije on se vaspitava u poslusanju, a kaznama onoga koji
kaznjava (ave ili starca) stice osnovu dugotrpljenja. Ukoliko on bude sa radoscu primao
uvrede i ukoliko bude zavoleo smirenje u ponizenjima, po meri sve vece sile koju mu daje
blagodat pocece da umnozava vrline, postavsi visi od suprotnih strasti.
53. Um ce osetiti spokojstvo kada, odsekavsi uzroke strasti, stupi u sagledavanje.
Do odsecanja strasti on ce osecati i napor i opasnost, neutvrdjenom nogom stupajuci u
borbu sa suparnicima.
54. Starci veoma odobravaju otselnistvo koje biva u svoje vreme, tj. kada mu neko
pristupa posto se usavrsio u vrlinama u opstezicu. Pa ipak, i covek neka se u pocetku
ispita da li sa uspehom moze da zivi u otselnistvu. Ako, pak, nadje da to nije u stanju
usled nedostatka snage, neka se vrati u opstezice kako se, inace, nemajuci sile da odoli
lukavim pomislima, ne bi lisio uma.
128
55. Kao sto udovici koja place sinovi sluze kao uteha, tako i podviznicki napori koji
rasejavaju pomisli ocajanja, produbljuju verujuce pokajanje, obznanjuju Hristovo
milosrdje i izgladjuju ucinjene grehe utehu predstavljaju paloj dusi.
56. Kao sto mladi pas pokusava da uzme hleb od deteta, tako lukava pomisao
pokusava da srcu oduzme razum. Stoga nemojmo kao deca gledati na lukavstvo
neprijateljskih sila kako im ne bismo predali dusu na razgrabljenje.
57. Kao sto svetleca skupina zvezda osvetljava nebo, tako i istina Bozanstvenih reci
prosvecuje coveka i kao da u njega unosi svetiljku. Stoga svi nosimo jedan isti obraz
istine, buduci da Gospod jednomislene useljava u dom (Ps.67,7).
58. Kao sto se sunce svetlozarnim lucama osmehuje svoj zemlji, tako ljubav
svetlozarnim delima pozdravlja svaku dusu. Ukoliko je steknemo ugasicemo strasti i
zasijacemo do nebesa. Ostvarices svaki trud cim steknes svetu ljubav. A kad nje nema,
izostaje svaki uspeh. Onda i gnev besni, i narav ogrubljuje, i uz trud se, zbog
visokoumlja, prilepljuje tastina.
59. Najpre treba da se uhvatimo u kostac sa strastima i da sa velikim trezvoumljem
predamo secanju ono sto je bilo za vreme borbe. Zatim, po ispitanome na sebi, treba i
drugima da saopstimo pravila borbe kako bi njihovu pobedu ucinili laksom, ukazujuci im
unapred na nacin kako da vode borbu. Poneki su u sebi i savladali strasti dugovremenim
strogim zivotom ali ne znaju nacin pobede stoga sto su, kao u nocnoj bitki, zanemarili da
prate svoje dejstvovanje, usled cega njihov um nije poznao neprijateljsku podmuklost.
60. Onaj ko je okusio bezmolvije i ko je koliko toliko zapoceo da upraznjava
sagledavanje, nece se saglasiti da svoj um veze za brige o telesnom, niti da ga, odvojivsi
ga od duhovnog poznanja, obrati ka zemaljskim delima, buduci da vecim delom hodi po
visinama.
61. Kada su strasti pokorene neprijatelji nas vise ne uznemiravaju i vise nema
potrebe da se upotrebljava odbrambeno oruzje. Tada se vec moze pristupiti negovanju i
drugih dusa. Medjutim, dok jos vladaju strasti, i dok se borba sa mudrovanjem tela
produzuje, ne treba odvajati ruke od oruzja, vec ga neprestano imati pod rukama, kako
zlobni neprijatelji nase spokojstvo ne bi obratili u priliku za napad i kako nas ne bi zarobili
bez prolivanja krvi.
62. Sveti Mojsije Izrailju daje savet da, po ulasku u obecanu zemlju i savladjivanju
tamosnjih naroda, pazi na sebe i da ne sleduje za njima posto ih savlada
(Pon.Zak.12,30). Taj savet veoma prilici i onima koji, po odsecanju strasti, ne obracaju
marljivu paznju na svoje srce. Jer, u tom slucaju u njima pocinju da, kao neki izdanci,
nicu likovi iz proslosti. Onaj ko im bude dao slobodu da cesto zapadaju u vladalacki um,
ne braneci im ulaz, ponovo otkriva u sebi gnezdo za strasti iako ih je vec pobedio, pri
cemu njegov zivot opet dolazi u opasnost od borbe. Jer, strastima koje su vec ukrocene
je svojstveno da, slicno volovima koji su priuceni da jedu seno, usled nemarnosti
ukrotitelja ponovo postanu divlje i da dospeju do zverske svireposti.
63. Neka je proklet onaj koji polozi idola u tajnosti (Pon.Zak.27,15). Nije jedno isto
nesto za svagda skriti u zemlju i poloziti u tajnosti. Ono sto se sakrije u zemlju i vise se
ne pojavljuje culima sa vremenom se izgladjuje iz secanja. Polozeno, pak, u tajnosti se
sakriva od drugih, ali ga onaj ko ga je polozio cesto vidja i obnavlja secanje na njega.
Takav idol koji se polaze u tajnosti predstavlja svaka sramna pomisao koja se obrazuje u
misli i ne izbacuje, vec tajno zadrzava. Ko tako cini, podvrgava se kazni koja je propisana
u zakonu, buduci da je negovanje sramne pomisli isto sto i poklonjenje idolu.
64. Ne treba da dozvolimo da srcu pristupaju predstave koje ostecuju pomisao. Jer,
srce koje padne u pomracenje necistim pomislima vec nasilno i protiv volje zapada u
strasno delo.
65. Duh Sveti je napisao zitija svetih kako bi svako koji provodi neki [podviznicki]
nacin zivota istinskim primerima mogao da bude uzveden ka istini.
66. Oni koji su se tek nedavno oslobodili od svetskog meteza treba da prebivaju u
bezmolviju (unutar zidova obitelji ili doma) kako cestim izlascima i culnim utiscima ne bi
povredili rane srca, te starim grehovnim kumirima dodali nove kipove. To bezmolvije je
tesko za one koji su se nedavno odrekli od sveta. Jer, tada secanje privodi u pokret sve
129
sto se cuva u njemu. Ranije to nije stizalo usled mnostva dela koja su se neprekidno
redjala jedno za drugim. Medjutim, tako biva samo u pocetku. Vremenom ce bezmolvije,
naoruzavsi se trpljenjem, potpuno osloboditi um od smucenja skvernim pomislima.
67. Um onoga koji se tek odvojio od greha lici na telo koje je pocelo da obnavlja
snage posle dugotrajne bolesti. Za njega, koji se jos nije potpuno ukrepio, i najmanji
povod biva uzrok povratka bolesti. Njegove sile su jos slabe. Stoga postoji bojazan da se
strast vrati ukoliko joj neko da povod da se razdrazi i ukoliko se ne izbegava lutanje u
narodnoj gomili. Ukrepljeni i sazreli podviznici mogu i tu da smelo stupe u borbu. Ko,
pak, jos nije u stanju da se bori neka u bezmolviju, ostajuci kod kuce, nalazi bezbedno
pribeziste.
68. Kada je u unutrasnjosti istinska tisina zamiru ne samo strasni pokreti, nego i
secanje na njih. Tada dusa, mirno prebivajuci u sebi, ima mogucnost da unapred primeti
predstavu i likove koji se kriju u njoj, da stupi u borbu sa svakim od njih i da ih istrgne iz
srca. Kada likovi dolaze jedan za drugim nije moguce da se izglade prethodni utisci stoga
sto je misao zauzeta novim obrazima koji, pri neprestanom privlacenju, pomracuju
dusevni pogled. Oni koji zele da vide suvo korito reke nemaju nikakve koristi ukoliko
vade vodu sa mesta na kome, po njihovom mnjenju, lezi ono sto traze, buduci da odmah
dolazi druga voda i zauzima mesto prethodne. Ukoliko, pak, zagrade tok vode odozgo,
bez truda se odmah otkriva dno, buduci da preostala voda sama otice i ostavlja suvu
zemlju koja se moze po zelji istraziti. Isto tako je lako izbaciti zapecacene utiske strasti
ukoliko cula vise nista ne dostavljaju spolja. A ukoliko, pak, slicno potoku, daju sve nove i
nove utiske, bice ne samo tesko, vec i nemoguce da se dusa ocisti od strasnih likova i
pokreta.
69. Prorok naredjuje: Istrebite sejaca iz Vavilona (Jer.50,16). Za nas se savet
sastoji u tome da istrebljujemo obraze jos dok se nalaze u culima, pre nego sto padnu na
zemlju srca i daju izdanke, napajani kisom cestog razgovora sa njima i pre nego sto
donesu plodove zla. Drugi prorok ublazava one koji ne cekaju da strasti sazru, vec ih
istrebljuju dok jos lice na mladence koji se hrane iz dojki, govoreci: Blazen je onaj koji
scepa i smrska o stenu tvoju decicu (Ps.136,9). Nesto slicno znaci i ono sto je rekao Jov:
Mravolav gine nemajuci lova (Jov 4,11). Ocigledno je da je veliki Jov, zeleci da izobrazi
podmuklost strasti, izabrao slozenicu (mrav i lav), sastavivsi je iz imena najsilnijeg lava i
najnemocnijeg od svih stvorenja - mrava. Prilozi strasti, naime, zapocinju tananim
pomislima, neprimetno se prokradajuci slicno mravima, da bi se zatim razrasli i za onoga
ko se podvrgava njihovom uticaju postali jednako opasni kao napad lava. Stoga podviznik
treba da se bori sa strastima jos dok one pristupaju kao mravi, kao podsticaj imajuci
njihovu nistavnost. Jer, ukoliko uspeju da dostignu silu lava vec postaju nepobedive i
silno uznemiravaju. Stoga im i ne treba davati hrane. A njihova hrana su, kao sto je vec
vise puta bilo receno, obrazi strasti koji ulaze posredstvom cula. Oni hrane strasti, pri
cemu svaki protiv duse naoruzava svog kumira.
70. I na hramu je Zakonodavac ustrojio okna sa resetkama (Jez.41,16). Time se
istice da onaj ko namerava da svoje srce sacuva cistim kao hram treba, slicno hramu na
kome se resetkama na oknima sprecava ulazak bilo cega necistog, svoja cula da ogradi
strahom Buduceg suda kao resetkom koja bi sprecavala ulaz necistih likova koji se iznova
radjaju i guraju unutra.
71. Onaj ko je za vreme borbe sa prizorom koji razdrazuje (strasne pokrete) u
stanju da, strahom od buducih kazni koje prete, sebe dovede u napregnutu borbu, slicno
onome koji se u moru bori sa talasima, bez napora ce savladati one koji ga napadaju, ne
osecajuci udarce koje mu nanose i reci ce: Tukli su me i ne odbolovah, rugali su mi se i
ja ne razumeh (Pric.23,35), tj. oni su me tukli, misleci da mi se narugaju, a ja nisam
osecao udarce zato sto su njihove rane postale od strela nejakih (Ps.63,8). Ja nisam
obratio paznju na njihovu prevaru i nisam pokazao da uopste primecujem njihovo
prisustvo.
72. Oni koji ne ostaju pri svojoj resenosti nemaju koristi od odricanja od svetskih
dela, buduci da se ponovo zavode i popustaju pomisli i buduci da se cesto vracaju ka
ostavljenome, pokazujuci svoje pristrasce, slicno Lotovoj zeni koja je, pogledavsi nazad,
postala slani stub, na urazumljenje ljudi sa slicnim [raspolozenjem]. Cesta naklonost
130
prema onome od cega smo se udaljili bez sumnje ce povuci nazad od jos neutvrdjene
navike u dobru. Slabeci stremljenje napred, ono ce opet u potpunosti privuci k sebi i
primorati nas da se vratimo ranijim rdjavim delima. Stara rdjava navika ce se od toga jos
vise ucvrstiti, sprecavajuci da se ponovo vratimo ka zapocetom navikavanju na dobru
narav. Jer, od obicaja dolazi navika, koja, opet, prelazi u prirodu. Izmeniti, medjutim, i
preokrenuti prirodu uopste nije lako. Pogledaj na dusu koja ide za svojim navikama: ona
zaseda na svoje idole kao da je okovana za njih - Ne mogu, govori, ustati jer me je
zadesilo ono sto biva kod zena (Post.31,35). Dugo vremena umirivana na zitejskim
delima, dusa vec zaseda na njih kao na idole. Ona se prikiva za njih, pri cemu vise ne
moze i nece da se rastavi od njih.
73. Svetitelji Boziji su bezali od gradova znajuci da je opstenje sa razvratnim
ljudima mnogo stetnije od zarazne bolesti. Ostavivsi Judeju, Ilija je obitavao u pustoj
Karmilskoj gori, punoj zverinja. U pustinoljublju je svog ucitelja podrazavao i Jelisej. I
Jovan je ziveo u Jordanskoj pustinji, hraneci se biljem i divljim medom, pokazujuci da
nije tesko zadovoljiti potrebe telesnog zivota. Moze biti da je i Mojsije nesto slicno
provozglasavao dajuci Izrailjcima zakon da manu saberu samo za jedan dan. Time je
nagovestavao da brigu o ljudskom izdrzavanju treba ograniciti samo na jedan dan. Ta, i
svi sveti, kojih svet ne bijase dostojan, ostavivsi naseljenu vaseljenu, potucahu se po
pustinjama (Jev.11,37-38), bezeci od lepolikih ljudskih poroka, kako silom njihovog
stremljenja, kao potokom, ne bi bili uvuceni u tok pogubnog svetskog zivota.
74. Mi smo stvoreni po obrazu Bozijem da bismo sacuvali njegove crte i da bismo
onima koji gledaju na nas izuzetnim zivotom predstavili jasne odlike bogopodobija. Ja
sam, govori Bog, stedar i milostiv, dugotrpeljiv i mnogomilostiv (Ps.102,8; Joil 2,13) i
drzim se pravde. Eto crta Bozanskog obraza. Po njima ce se prepoznati i dusa koja se
pricestila bogopodobijem i koja se orodila sa Bozanstvom. Iz ljubavi prema Bogu
porevnovavsi za punotu bogopodobnog savrsenstva i ometana uzama tela koje vezuje,
dusa preduzima trud u stremljenju da se ocisti i da stekne ono cime se odlikuje Bozanska
priroda, tj. blagost, dugotrpljenje, dobrota i covekoljublje. I tada ona postaje nesto malo
manja od andjela (Ps.8,6).
75. Onaj ko bezi od svetskog meteza ne dozvoljava da mu se priblize nemiri
zitejske sujete. On se udaljuje od opstenja sa lakomislenim i neutvrdjenim ljudima, i veci
deo vremena provodi u kuci u bezmolvnim molitvama, u izucavanju Reci Bozijih. Pri
retkim izlascima iz doma njega vide kao umerenog, krotkog, nerazdrazljivog,
saosecajnog, bratoljubivog. Ko takvog nece nazvati pravim Bozijim revniteljem, istinskim
obrazom i podobijem Bozijim, ozarenim Bozanstvenim lucama Bozije blagosti. On svoje
upodobljenje Bogu projavljuje vrlinama kao nekim najprivlacnijim cvetovima.
76. Osobene crte Boga i coveka koji revnuje za upodobljenje Bogu su: tihost,
nezlobivost, negnevljivost, nezavistljivost, blagotvornost, saosecajnost, nezlopamcenje,
dobroljublje, dobrota, ukazivanje casti, briga o koristi drugih, druzeljublje, usluznost,
necastoljubivost, kratko receno, sve u cemu javlja obilje blagosti Bog koji svojim suncem
obasjava i zle i dobre; i daje dazd pravednima i nepravednima (Mt.5,45). Po tim crtama
ce se prepoznati onaj ko se stara da podrazava Boga.
77. I ovo ukazanje je dovoljno da se blagoposlusni nauce savrsenom zivotu.
Znajuci, medjutim, kako se poneki sa trudom privode ka tome, sveti Pavle se stara da
nas mnogim savetima iskusno odvoji od sujete, pobudjujuci nasu revnost raznim
pohvalnim imenovanjima. On cas govori: Vi ste hram Boziji (1.Kor.Z,16), cas: Vladajte se
kao deca svetlosti (Ef.5,8), cas: Zivite dostojno jevandjelja Hristova (Fil.1,27), cas:
Telesa vasa su udovi Hristovi (1.Kor.6,15). Na jednom mestu nas naziva svetim i
neporocnim (Ef.1,4), a na drugom - besprekornim i cestitim, decom Bozijom neporocnom
(Fil.2,15). On o svemu tome govori kao o prisutnom kod nas, premda toga kod nas jos
nema, sa ciljem da bismo se mi, uzasnuvsi se pred mogucnoscu da nam se takve pohvale
ne preokrenu u prekor i podsmeh ukoliko se ne pokazemo takvi, uzrevnovali svom
usrdnoscu da postanemo i ostanemo takvi. Stoga se sveti apostol ne ogranicava samo na
te pohvale, vec navodi i razne nacine i mere pomocu kojih se moze doci do stepena
coveka savrsena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13).
131
78. On, pre svega, zahteva da umremo i da se razapnemo svetu, kako ni malo ne
bismo osecali ni svetske naslade ni skorbi. Umreste, govori, i vas je zivot sakriven sa
Hristom u Bogu (Kol.3,3), zeleci da pokaze kako zive oni koji ustaju sa Hristom, koji traze
ono sto je gore i koji misle o onome sto je gore, koji su umrli za stihije sveta i vise ne
zive po njima. On jos govori: Nego predajte sebe Bogu, kao ozivljeni iz mrtvih
(Rim.6,13), zeleci da, sa jedne strane, mi umremo upravo za ono cime se telesne strasti,
ratujuci protiv duha, privode u dejstvo, i sa druge strane, da zivimo onime cime se vrse
dela vrlina kojima se ugadja Bogu. Stoga on i naziva zivom zrtvom one koji su umrtvili
udove koji su na zemlji (Rim.12,1; Kol.3,5), i koji hode u novom zivotu (Rim.6,4), koji se
ne krecu ka rdjavom nakon zrtvenog umrtvljenja, i koji ne ostaju besplodni u dobrim
delima. Kao ziva zrtva, oni nisu izgubili silu, vec je, kao rascvetalu i mladu, koriste protiv
izdavna neprijateljskog mudrovanja tela, ostajuci neulovljeni nerazumnim zeljama,
buduci da su savrseno presli iz telesnog zivota u duhovni, i buduci da ne zive telom, nego
duhom.
79. O onima koji su, iako oblozeni telom, prestali da budu uznemiravani njegovim
neurednim zahtevima, apostol govori: Vi niste po telu, nego po Duhu (Rim.8,9). Naime, u
njihovom umrtvljenom telu vise ne caruje greh, niti ih nasilno prinudjava da slusaju
njegove naredbe, protiveci se zakonu uma i zarobljavajuci ih nekim zakonom koji se
nalazi u udovima. Naprotiv, u njima se zacario zakon duha zivota u Hristu Isusu, koji ih
podstice na potpunu poslusnost Hristovim zapovestima. U tom nastrojenju oni ne samo
da se nasladjuju dobrom po unutrasnjem coveku, vec se sa gotovoscu naporima oko
vrline svete telu za svaku raniju neposlusnost koju su dopustili ugadjajuci mu. O toj
osveti i nacinu njenog ostvarivanja apostol uci: Kao sto davaste ude svoje da robuju
necistoti i bezakonju za bezakonje, tako sada dajte ude svoje da sluze pravdi za
osvecenje (Rim.6,19). Kako je to veliki trud znaju oni koji su, pobedjivani obicajem,
prinudjeni da rdjavu naviku preobraze u dobru. Veliki je to trud u kome uspevaju oni koji,
blagodacu Bozijom, ne zale sebe. Posle mnogih odstupanja i mnogobrojnih ustremljenja
napred, oni najzad uspevaju da sasvim odstupe od rdjavih stremljenja kojima su bili
predani, te da sve raspolozenje u potpunosti okrenu od rdjavog ka dobrom, kako bi sve
udove upotrebljavali protiv neprijateljskih strasti, od orudja nepravde ucinivsi ih orudjima
pravde.
80. Pobrinite se o pokretima misli, prateci kako proizvode secanja o stvarima i kako
pristrasno ili bespristrasno u sebe primaju njihove predstave. Mnogi popustaju strastima
vise u pomislima, negoli u dejstvima, nevidljivo se sa njima saglasavajuci i nasladjujuci.
Oni su u unutrasnjosti pali, premda se spolja ne vidi njihov pad. Tako se desava da je
neko po spoljasnjosti besprekoran, iako sam zna za sakrivenu unutrasnju pokvarenost i
stidi se zbog toga sto je nevidljivo suprotno sa vidljivim. Tako istina protivreci postovanoj
spoljasnjosti, primoravajuci pravedno savest da se stidi. Cime se takav razlikuje od groba
kada mu dusa pomislja o neprilicnom i kada je puna sramnih osecanja? Grobovi na
kratko u sebi sadrze smrad, tj. sve dok u telu ostaje vlaga. Medjutim, cim se sokovi
istrose, prekracuje se i smrad. Srce, pak, ispunjeno sramnim pomislima svagda izaziva
gnusanje, buduci da je smradnije od tela koje se raspada. Jedino se ono samo nasladjuje
svojom sramotom.
81. Zadovoljstvo i tuga idu za zeljom (jedno po ispunjenju, a drugo po
neispunjenju), a zelja se budi osecanjem (utiscima od spoljasnjih stvari, ili pomislima o
njima). Onaj, pak, ko ne dopusta poslednje (utisak, pomisao), ne daje mesta ni prvima
(zelji i zadovoljstvu ili tuzi). Onaj ko zgnjeci glavu zmije koju je prikljestio vratima
ostavlja iza vrata citavo njeno telo koje bi, svakako, uslo u sobu da je glava koja prethodi
nasla slobodan prolaz. Takav je zakon paznje ili trezvoumlja.
82. Za onoga ko zeli nesto rdjavo podjednako je stetno i da ga stekne i da ga ne
stekne, tj. stetna je i radost u prvom slucaju, i tuga u drugom. Jer, ta tuga nije zalost po
Bogu koja, po recima svetog Pavla, donosi pokajanje za spasenje (2.Kor.7,10), i ta radost
nije radost u Gospodu, kojom se raduju oni koji su dobre savesti (Fil.4,4). Ta radost je
izvesna dusevna prevara koju podmece demon: ona ne zavisi od okusanja prirodnog
dobra, nego od zavedenosti njegovim prizrakom.
132
83. [Navescemo] osobene crte nacina na koji vrlina onoga koji joj je privrzen
umudruje da ide ka napretku. Napredak se ne predstavlja kao suvise udaljen kako se ne
bi pokazalo kao da vrlina hoce da zaplasi velikom udaljenoscu, ali ne stoji ni nepokretan
da ne bi bio lako ulovljen goniocem kako on do smrti ne bi prekidao svoje usrdje, vec
kako bi citav svoj zivot uvecavao usrdnost, rasprostiruci je na sve.
84. Ni vreme celog zivota nije dovoljno za staranje o vrlini. Onima koji se
podvizavaju potrebno je veliko trezvoumlje zbog udova koji se protive. Ukoliko smo, pak,
rasejani i promenjivih misli, kako cemo uspesno proci tako dugi i teski put i sacuvati se
od zamki protivnika koji su mnogobrojni i nevidljivi, i koji kao oruzje protiv nas
upotrebljavaju nase strasti i cula, obarajuci nas bas onim cime nas je Bozija blagost
naoruzala za borbu protiv njih? Zbog toga treba da smo pazljivi i da se ne zavaravamo
onim sto nasim protivnicima pomaze u borbi protiv nas. Ocigledno je: ono sto nam ne
pomaze da steknemo uspeh u podvigu, sluzi na korist nasim neprijateljima.
85. Kakvim pomislima treba da se rukovode oni koji nameravaju da daju pravilan
hod svojim mislima? Pazi. David je na jednom mestu rekao: Misao moga srca [govorice]
razumno (Ps.48,4), na drugom: Bavicu se tvojim odredbama (Ps.118,16), i opet: I
poucicu se svim delima tvojim i govoricu o postupcima tvojim (Ps.76,13). Cini tako i
vecno pokretni um tvoj nece imati vremena da se zanosi ka neprilicnom, vec ce se
neodstupno zanimati onim sto donosi sladost i veliku korist, sto veseli cula vidjenjem i
dusu sagledavanjem.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI NIL SINAJSKI
ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG
VI
POUKA MONASIMA
1. Neumerenost u hrani preseca post, a bludnu pohotljivost odgoni
samoobuzdavanje sa molitvom.
2. Srebroljublje je majka idolosluzenja koja unistava nesticanje, dok brigu o
potrebama tela odseca nada na Boga.
3. Um koji luta urazumljuje citanje Reci Bozije i bdenje sa molitvom.
4. Nalet gneva ukrocuje blagodusnost i pevanje Psalama.
5. Uninije progone trpljenje i suze, a svetsku tugu ucutkuje udaljavanje od culnih
zadovoljstava.
6. Gostoljublje se daje smirenoumnima i onima koji izbegavaju vlastoljublje i
prednosti u odnosu na druge. Gordost, tj. drevno zlo, jeste mrzost pred Gospodom. Njoj
se Bog protivi. Nju, pak, smirava samo bezmerno smirenje koje govori: Ja sam prah i
pepeo (Post.18,27), ili: Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se muce koji ga grade; ako
Gospod ne sacuva grad, uzalud ne spava strazar (Ps.126,1).
7. Kao sto je nemoguce ocistiti mutnu vodu, ne ucinivsi je [prethodno]
nepokretnom, tako je nemoguce da monah spozna svoje unutrasnje stanje bez
bezmolvija.
8. Kao sto je nemoguce da se borac uvenca vencem pobede ne stupajuci u borbu,
tako je nemoguce da se bude Hriscanin bez podviga.
133
9. Kao sto je nemoguce da tasovi na vagi stoje na istoj visini ako je jedna strana
opterecena tezinom, tako je nemoguce ispuniti zapovest Boziju sa plotskim
mudrovanjem.
10. Kao sto je nemoguce da se stekne vestina ukoliko se ne pristupi vezbanju, tako
je nemoguce steci molitvu ukoliko se ne kleci pred Bogom sa pravim srcem.
11. Ko ne stekne cistu molitvu, nece imati oruzje za borbu.
12. Onaj ko hodi nakicen, iako je tudj za vrline Bozije, predstavlja staniste demona.
13. Kao sto car nece hteti da zivi u domu siromaha, tako ni Hristos nece boraviti u
dusi koja je oskrnavljena gresima.
14. Kao sto se zapusteno polje obradjuje sa marljivim trudoljubljem, tako se i dusa,
koja je podivljala u gresima, ukrocuje ukoliko stane da zivi po zakonu Bozijem.
15. Kao sto je kamen koji duboko lezi u moru nedostupan za talase, tako i onaj ko
je napredovao u vrlinama i koji kao da je pogruzen u njih - nece biti pokoleban djavolom.
16. Kao sto iskusni lekar odmah smislja lekarstvo za doticnu bolest, tako i poznanje
Boga koje se cuva (u umu i srcu) svoga pricesnika uci kako da se sacuva i kako da se
pruzi ka boljem.
17. Kao sto potok sam sebi krci put, tako i greh, koji se prihvati, sam sobom onoga
koji ga je stekao vodi u pogibao.
18. Kao sto jelen koji upadne u zamku nema priliku da pobegne, tako nece izbeci
greh onaj ko hrani pohotu, krecuci se u svetu. Jer, lukava i slatka pohota je tesko
razresiva uza.
19. Kao sto seku vinovu lozu koja ne daje dobar plod, kako ne bi uzalud zauzimala
mesto, tako ce Gospod iskoreniti svakog ko ne donosi plodove Duha Svetog.
20. Kao sto je nemoguce da covek, koga je pogodila strela, ostane bez povrede,
tako je nemoguce da monah ne bude ranjen od rdjave pomisli, ukoliko je prihvati.
21. Kao sto covek, koji je izgubio pravi put, luta po tudjoj zemlji, ne znajuci gde bi
se uputio, tako luta i covek koji ne veruje u jednosusnu Trojicu.
22. Kao sto se covek deli na mnoge delove, premda ima jednu prirodu, tako i Sveta
Trojica ima jednu prirodu, premda se i razdeljuje imenima i ipostasima. Priroda Bozija se
ne moze postici, pa cak kad bi i na krilima uzleteo ka Njemu. Bog je nedostizan, buduci
nas Tvorac.
23. Kao sto sasud koga prave ne zna prirodu onoga koji ga pravi, tako ni covek ne
moze da pozna prirodu Boziju.
24. O Trojici nemoj ispitivati, nego samo veruj i poklanjaj se. Jer, ko ispituje - ne
veruje.
25. Steknite mudrost, a ne srebro. Napravite sebi svetlu odecu Hrista Gospoda
naseg, pre nego bilo koju svilenu odecu, zato sto imanja nece biti od koristi u dan smrti.
26. Kao sto oganj izjeda trnje, tako ce ognjem vecnim biti progutan i svaki gresnik.
Medjutim, on nece moci umreti, buduci da ce se besmrtno muciti.
27. Nema niceg velikog u tome sto cemo postati pravedni. Jer, u tom slucaju cemo
jednostavno postati onakvi kakvim nas je Bog sazdao u pocetku, tj. vrlo dobri.
28. Ko ne zivi po prirodi, ne ispunjava zapovesti Bozije.
29. Sva mudrost se sastoji u tome da se bojimo Gospoda. Svaka nauka koja ne uci
zakonu Gospodnjem jeste ludost i nerazumnost.
30. Od vecnog ognja ne izbavlja ni vera, ni krstenje, ukoliko nedostaju dela pravde.
Ukoliko si se sjedinio sa Hristom, cuvaj zapovesti Njegove, i ako verujes u buduce - staraj
se da zadobijes vecnu slavu, bojeci se ognjenog maca. Ukoliko, pak, ne ispunjavas
zapovesti Bozije, nemoj se nazivati vernim.
31. Svaka tvar se povinuje volji Bozijoj. Jedino se covek usudjuje da se ne povinuje
Bogu, kroz koga sve postade.
32. Bogu necemo nista doprineti ukoliko se sacuvamo cistim, ali cemo sami steci
vecni zivot i nasladjivanje neizrecivim vecnim dobrima.
134
33. Nemoj govoriti: "Ne mogu da ispunim zapovest Boziju, jer mi smeta otac, ili
majka, ili zena, ili deca, ili neko drugi". Jer, oni te nece izbaviti od gneva koji dolazi i od
neuspavljivog crva. Neka ti svako ko ti smeta da steknes Boga i vrline bude mrzak i
odvratan. Sa takvima nemoj ni da jedes.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JEFREM SIRIN
Kratko saopstenje o njemu
Sveti Jefrem se rodio od siromasnih roditelja, u gradu Nisibiji ili u njegovoj okolini,
prvih godina cetvrtog veka. Roditelji su ga vaspitali u strahu Bozijem. Medjutim, godine
mladosti su ga odvukle u izvesna naravstvena saplitanja. Zbog toga je pocela da se
pomracuje njegova vera u Boziji promisao: on je poceo da misli da se sve u nasem zivotu
desava slucajno.
Ipak, Boziji promisao ga je od takvog dusevnog nastrojenja izlecio na veoma dirljiv
nacin. Njega su okrivili za kradju ovaca i smestili u tamnicu. Istovremeno su zajedno sa
njim u tamnicu vrgnuli jos jednog [okrivljenog], a u zatvoru su nasli i treceg okrivljenog.
Sva trojica su, u stvari, bili osudjeni kao nevini. Provevsi u zatvoru sedam dana. sveti
Jefrem je u snu cuo glas koji mu je objasnio da strada zbog ranijih grehova, premda u
ovom slucaju nije kriv. Isto tako i ona dva coveka koji su zatvoreni zajedno sa njim
stradaju zbog ranijih grehova. Probudivsi se, on je ispricao san drugoj dvojici okrivljenih.
I oni su, preispitavsi proslo vreme svoga zivota, zakljucili da su u proslom periodu zivota
zaista ucinili slicna rdjava dela i da su prosli bez posledica. Sudija je opravdao svetog
Jefrema, kao sto mu je opet bilo predskazano u sanom vidjenju.
Vaspostavivsi u njegovom srcu potpunu veru u bdijuce oko promisla Bozijeg, ovaj
dogadjaj ga je tako porazio da je on odmah napustio svet i povukao se u okolne gore ka
otselnicima gde je postao ucenik svetog Jakova, kasnije velikog nisibijskog episkopa.
Sveti Jefrem se pod njegovim rukovodstvom upraznjavao u podvizima poboznosti i
izucavanju Reci Bozije, i pod njihovim uticajem je u potpunosti promenio narav. Umesto
gnevljivog i kolebivog mladica, sveti Jefrem je postao smiren i skrusen pustinjak,
savrseno predan putevima promisla Bozijeg, koji dan i noc oplakuje svoje grehe.
Kada je postao episkop, sveti Jakov se, znajuci visoku vrednost svoga ucenika,
koristio njegovim sposobnostima u delu upravljanja Crkvom, poveravajuci mu propoved
Reci Bozije i obucavanje dece u skoli. Vodio ga je sa sobom i na I Vaseljenski sabor u
Nikeju. Posle povratka sveti Jakov ga je uzeo za pomocnika u svojim poduhvatima i
molitvama radi izbavljanja grada od napada persijskog cara Sapora (337. godine).
Posle koncine svetog Jakova (338. godine), sveti Jefrem je zazeleo da poseti
otadzbinu svoje majke, grad Amidu, koji se takodje nalazi u Mesopotamiji. U njemu je
proveo neko vreme. Odatle je zazeleo da ide u Edesu da se pokloni tamosnjim
svetinjama: tamo se cuvao odgovor koji je Gospod poslao caru Avgaru, iz koga se
saznalo za Nerukotvoreni Obraz Hristov; tu su bile mosti svetog apostola Tadeja koji je
verom prosvetio cara, grad i svu zemlju; a u okolini grada je cvetao monaski zivot. Sveti
Jefrem je dosao u grad i ostao u njemu. Nemajuci od cega da zivi, on se zaposlio kao
najamnik kod gazde koji je drzao kupatilo. Taj posao, medjutim, nije odgovarao
njegovom nastrojenju i ciljevima. Ipak, on je cekao ukazanje odozgo, koje je ubrzo i
dobio. Kad je bio slobodan od posla i molitve on je razgovarao sa neznaboscima. Za
vreme jedne od takvih beseda njega je slucajno cuo jedan starac pustinjak. On je, sudeci
po uzvisenosti tih beseda, pravedno zakljucio da sveti Jefrem nije na pravom mestu.
135
Zbog toga je, docekavsi kraj besede, stupio sa njim u razgovor. Saznavsi za njegova
podviznicka stremljenja, on mu je predlozio da stupi u neki od okolnih manastira. Sveti
Jefrem je odmah pristao.
Udaljivsi se u gore, on je nasao sve sto je njegova dusa trazila. Tamo je bilo mnogo
velikih podviznika koji su sav svoj zivot provodili u molitvama, pevanju Psalama i
slavoslovljenju Boga. Oni nisu imali drugog sklonista, osim pecine. Nisu upotrebljavali cak
ni uobicajenu hranu, nego su se hranili jedino biljkama. Videci sve to, sveti Jefrem je sa
svim usrdjem primio takav poredak zivota, dodajuci molitvenim i podviznickim trudovima
jos i neumorno izucavanje Reci Bozije. Ubrzo se njegova dusa zblizila sa tim ljubiteljima
pustinje. Ipak, on se narocito sprijateljio sa podviznikom Julijanom, koji je, kao i on, bio
skrusenog duha, i koji je takodje voleo da izucava Bozanstveno Pismo.
Neprestano se baveci izucavanjem Reci Bozije, sveti Jefrem je crpeo umilenje i
mudrost. Medjutim, riznice njegovog poznanja su, najvecim delom, ostajale sakrivene od
drugih, ili zbog njegovog smirenja, ili mozda zbog toga sto su jos uvek bile plod njegovih
sopstvenih umnih napora, a ne narocitog dara uciteljstva, koji ne voli da se sakriva, nego
iste da se ucenje razliva na druge.
Ubrzo mu je taj dar i bio darovan. To je bilo otkriveno onom istom prozorljivom
starcu koji ga je izveo iz grada Edese. On je video svetlog andjela koji je svetom Jefremu
u usta stavio neku tajanstvenu knjigu. Od tog vremena je njegova dusa, napunjena
zivom vodom poznanja Boga i Bozanskih stvari, pocela da izliva nezadrziv potok umilnih
pouka. Zagrejane istinskim osecanjem, i izgovorene iz punote srca koje je osveceno
blagodacu Bozijom, njegove reci su bile pune duhovnog pomazanja. U njegovim ustima
su se cudesno radjali najubedljiviji saveti, dirljiva samoizoblicenja i izoblicenja drugih,
mudra pravila i saveti. Cesto se iznenada njegova pobozna misao sa neocekivanim
poletom uznosila Bogu sa ispovedanjem slave Njegove bezgranicne ljubavi, ili sa molbom
za oprostaj grehova. Primeri i izreke iz Svetog Pisma, iskustva iz podviznickog zivota,
price i poredjenja iz carstva prirode - sve je bilo spremno i pojavljivalo se samo od sebe u
njegovim prostim i neizvestacenim besedama.
Medjutim. nisu samo naravstveno-duhovne i podviznicke pouke bile predmet
njegovih dela. On se mnogo trudio i na tumacenju Svetog Pisma, i jos vise u izlaganju
dogmata. Prvenstveno onih protiv kojih su gresili tadasnji jeretici i jeretici koji su ziveli
pre njega.
U takvim trudovima protekao je sav njegov zivot. I zivot mu se vec priblizio kraju
kada mu je dosla zelja da vidi egipatske podviznike, i da poseti velikog kapadokijskog
arhipastira, Vasilija Velikoga. Uzevsi sa sobom ucenika koji je umeo da govori grcki, on je
dosao do Sredozemnog mora i seo na brod. Molitva i nada na Boga izbavili su i njega i
one koji su plovili sa njim od brodoloma. Nitrijska gora ga je primila kao zeljenog gosta, i
pruzila mu utehu da se vidi sa Pajsijem Velikim (s kojim je razgovarao u toku sest dana),
sa Jovanom Kolovom i drugim starcima. Osim Nitrije, on je posetio i druga mesta,
naseljena podviznicima, i svagde je ostavio srdacnu uspomenu bogoprosvecenog coveka.
Osim toga, i sam je poneo poucne pouke o zivotu i pravilima upokojenih i jos zivih
egipatskih podviznika.
Na povratnom putu iz Egipta sveti Jefrem je odlucio da poseti Kesariju
Kapadokijsku, kako bi video svetog Vasilija Velikog. Njihov prvi susret zbio se u hramu.
Sveti Jefrem je usao u hram u trenutku kada je sveti Vasilije Veliki govorio pouku narodu,
i dobio potvrdu o njegovom visokoblagodatnom stanju. I sveti Vasilije Veliki je Duhom
Svetim bio obavesten o svetom Jefremu, i pozvao ga sebi u oltar. Posle kraceg razgovora
u oltaru i uzajamnog pozdravljanja, beseda je nastavljena u kuci i dotakla se raznih
predmeta. Kesarijski svetitelj je hteo da rukopolozi svetog Jefrema u cin prezvitera.
Medjutim, smireni edeski monah nikako nije hteo da se saglasi da primi cin. Sveti Vasilije
je uspeo da ga posveti samo u cin djakona, dok je u cin prezvitera rukopolozio njegovog
ucenika. Kasnije je sveti Vasilije poslao svoja dva ucenika u grad Edesu sa namerom da
svetog Jefrema postavi za episkopa. Medjutim, sveti Jefrem je pritvornim ludilom uklonio
tu cast od sebe, zbog svog smirenja smatrajuci se nedostojnim da je primi.
Po povratku u svoju Edesku pustinju, sveti Jefrem je zeleo da ostatak zivota
provede u usamljenosti. Medjutim, promisao Boziji ga je jos jednom pozvao da sluzi
136
bliznjim. Zitelji grada su u to vreme stradali od gladi. Sveti Jefrem je svojom silnom recju
privoleo bogate da olaksaju stradanja siromasnih, uzevsi na sebe trud raspodele njihovih
priloga. To je bio njegov poslednji podvig za Crkvu. Po povratku iz grada na goru, on se
ubrzo razboleo, i, napisavsi zavestenje, mirno usnuo 372. ili 373. godine. Upokojio se na
rukama svojih ucenika i zitelja Edese koji su ga voleli. Njegovo telo je predano zemlji u
prisustvu velikog mnostva naroda, klira i pustinjaka. Posle nekog vremena njegovi
netrulezni ostaci su bili preneseni u hram.
U Grckom dobrotoljublju nema nista od svetog Jefrema. Mi smo smatrali da nije
pravedno da svoj zbornik lisimo riznica njegovog ucenja. Zbog toga smo odlucili da
izaberemo ono sto je najpoucnije iz njegovih dela, po sledecim poglavljima:
1. Podsticaj na pokajanje i gradjenje spasenja.
2. Saveti o pokajanju.
3. Opsti nacrt zivota onih koji su se posvetili ugadjanju Gospodu i izgradjivanju svog
spasenja.
4. O vrlinama i strastima.
5. O borbi sa osam glavnih strasti.
6. Opste pouke o podviznickom zivotu.
7. Svemu tome dodajemo, kao neki sazetak svih pouka - 50. slovo, tj. Savete
podviznicima, sa dodatkom istih takvih saveta i iz 55. slova.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JEFREM SIRIN
PODVIZNICKE POUKE
I
PODSTICAJ NA POKAJANjE I GRADjENjE SPASENjA
1. Pridjite, voljeni, latimo se trgovine dok jos traje dan za trgovinu. Pridjite,
steknimo zivot vecni i kupimo spasenje nasih dusa. Uhvatimo se za prekrasnu misao i
zazelimo Carstvo i raj.
2. Podvizavajte se u ovaj jedanaesti cas. Zurite da ne biste ostali iza zatvorenih
vrata. Vece je blizu i Nagradodavac ide sa velikom slavom da svakome da po delima
njegovim. Pokajmo se, bratijo, dok jos ima vremena.
3. Poslusajte sta govori Gospod: Biva radost pred andjelima Bozijim zbog jednog
gresnika koji se kaje (Lk.15,10). Zbog cega se, onda, predajes neradu, gresnice? Zasto
se predajes ocajanju? Cega se plasis kad na nebu biva radost zbog tvog pokajanja?
Andjeli se raduju, a ti se predajes nemaru? Arhandjeo objavljuje pokajanje, a ti se bojis?
Nerazdeljiva Trojica kojoj se klanjamo te poziva, a ti uzdises!
4. Zaplacimo malo ovde da ne bismo plakali tamo, u vecnim mukama. Drugi
Hristov dolazak bice iznenadan, kao strasna munja. U onaj cas svako ce primiti po svojim
delima: svako ce poznjeti ono sto je posejao. Svi cemo otkriveni predstati Sudu
Hristovom, i svako ce Sudiji dati odgovor za samoga sebe. U taj cas niko nece moci da
pomogne. Svako ce sa strahom i trepetom stajati u ocekivanju da cuje Boziju presudu.
5. Zbog cega se nemarno odnosimo prema Svetom Pismu i Hristovim recima? Cujte
sta govori Gospod: Rec koju ja govorih, ona ce mu suditi u poslednji Dan (Jn.12,48).
Koja je to rec? To je Njegovo Sveto Jevandjelje i ostale knjige Svetog Pisma, knjige
137
proroka i apostola. Nemojmo biti nemarni prema onome sto je u njima napisano. Nebo i
zemlja ce proci, ali reci Hristove nece proci (Mt.24,35).
6. Pridjite, ljubljeni, i bacimo se u more milosrdja Bozijeg dok nije nastupio taj
Strasni dan. Sam Bog nas poziva: Hodite k meni svi... i ja cu vas odmoriti (Mt.11,28). On
poziva sve, buduci da hoce da se svi spasu. Neka se niko ne koleba. Jer, On kaze: Onoga
koji dolazi meni necu isterati napolje (Jn.6,37). A ko je taj koji mu dolazi? Onaj ko slusa
Njegovo Slovo i ispunjava Njegove zapovesti. Poslusajmo ga i povinujmo mu se: Jer,
strasno je pasti u ruke Boga zivoga (Jev.10,31).
7. Pokaj se, gresnice, sa smeloscu gledajuci na bezgranicno covekoljublje Hrista
koji je rekao: Nisam dosao da zovem pravednike no gresnike na pokajanje (Mt.9,13).
Pokaj se, dok jos ima vremena da ne bi bio postidjen na Strasnom sudu, gde ce sa
strahom stajati hiljade hiljada andjela i svetih, gde ce se otvoriti knjige dela, i gde ce
tajno postati javno. Sudija je silan i sud neumoljiv, a dela i ognjena reka su pred ocima.
Razmisli o svemu tome i pohitaj da se spases.
8. Sta cekas? O cemu razmisljas? Zar ce neko drugi odgovarati za tebe? Zar ne
znas da ce svako sam za sebe dati odgovor Bogu, da ce svako poznjeti ono sto je
posejao, i da ce svako poneti svoje sopstveno breme? Rasturi to breme grehova, dok jos
ima vremena.
9. Ti si se jednom zauvek odrekao satane i svih dela njegovih, pred mnogim
svedocima davsi zavet Hristu. Secaj se toga i ne zaboravljaj. Znaj da su toga casa sveti
andjeli zapisali tvoje reci, te da tvoje zavete i odricanje [od satane] cuvaju na nebesima
do Strasnog sudnjeg dana. U dan Suda oni ce izneti tvoje zavete i reci usta tvojih pred
strasno sudiste. I tada ces cuti: Po tvojim cu ti recima suditi, zli slugo (Lk.19,22). Budi
milostiv prema sebi i postedi svoju dusu.
10. Pogledaj na druge i na njihov podvig: oni se staraju o spasenju, trude se u
svakom dobrom delu, cuvaju se od svega rdjavoga, zavoleli su uzak i tesan put, poste,
bdiju, zlopate se i placu, njihova usta uvek proslavljaju i slavoslove Zenika, njihove oci
uvek gledaju lepotu Njegovu i njihove duse se raduju.
11. Razmisli i pogledaj: ovaj Zenik se vec priblizava. On dolazi da uvenca one koji
se zakonito podvizavaju i koji su zavoleli uzan i tesan put; dolazi da pomiluje milostive;
dolazi da ucini blazenima siromasne [duhom] i da obogati one koji su bili gladni i zedni
Njega radi; dolazi da osvetli sto je sakriveno u tami i da objavi namere srca (1.Kor.4,5), i
da svakome da po delima njegovim (Rim.2,6).
12. Najzad ce se iznenada razleci vika: Evo zenik dolazi (Mt.25,6). Evo ocekivane
radosti, pohvale pravednih, Sunca pravde! Evo Zenika, izlazite mu u sretanje!
13. Tada ce oni cije svetiljke svetlo gore i cija je odeca cista poci u sretenje
Gospodu sa radoscu i smeloscu, radujuci se i nadajuci se da se njihove svetiljke nece
ugasiti. A sta ce biti sa tobom? Primecujuci da se tvoja svetiljka gasi, sa uzasom i tugom
ces se obratiti prvima sa molbom da ti daju malo ulja. I cuces: Idi prodavcima i kupi sebi
(Mt.25,9).
14. I poci ces, ali neces naci gde da ga kupis. Jer, vreme zivotne trgovine je vec
zavrseno. Tada ces sa velikom smucenoscu, placuci i tugujuci, reci sebi: "Poci cu,
pokucacu na vrata milosrdja Hristovog. Mozda ce mi ih milosrdni Gospod i otvoriti". Poci
ces i kucaces. Medjutim, Zenik ce ti iznutra odgovoriti: Zaista ti kazem, ne poznajem te
(Mt.25,12). Idite od mene svi koji cinite bezakonje. Ti nisi bio milostiv, i zbog toga neces
biti pomilovan. Ti si hranio svoje telo i svoju odecu uprljao necistotama. Kako onda hoces
da udjes i da oskrnavis moje Carstvo? Ti si ispunjavao volju djavola, a moju odbacio.
Nema tebi udela sa mnom. Idi od mene... u oganj vecni (Mt.25,41).
15. Slusajuci ovo, stajaces postidjen. U isto vreme do tvojih usiju ce doci glas
radosti i veselja. Prepoznaces glas tvojih prijatelja, i gorko ces uzdahnuti, govoreci:
"Tesko meni, nesrecnome! Kakve slave sam se lisio, i od kakve zajednice sam odlucen
zbog zlih i nepristojnih dela svojih! Ali, zaista je pravedan Sud Boziji, zaista pravedno
trpim takvo lisavanje. Oni su ziveli u uzdrzanju, a ja sam trcao za svakovrsnim
zadovoljstvima; oni su pevali Psalme, a ja sam pevao sramne pesme; oni su se molili, a
ja sam bezbrizno lezao, ili setao; oni su plakali, a ja sam se smejao. Stoga se oni sada
138
raduju, a ja tugujem; oni se vesele, a ja placem; oni ce carovati sa Hristom u vekove
vekova, a ja cu sa antihristom biti bacen u oganj vecni. Tesko meni, nesrecnome".
16. To i tome slicno ces govoriti tada muceci se, premda bez ikakve koristi. Jer,
tamo nema koristi od pokajanja. Prihvatimo se, napokon, brige o spasenju duse. Jer, to
je jedno potrebno (Lk. 10,42).
17. I telo zahteva izvesnu brigu, premda ne veliku. Briga, pak, o dusi treba da je
neprestana. Jer, dusa je vrednija od svega. Ti se sastojis od duse i tela: dusi daj dusevnu, a telu - telesnu hranu. Nemoj dopustiti da ti dusa umre, nego je hrani Recju
Bozijom, Psalmima, himnama i pesmama duhovnim, citanjem dusespasonosnog Pisma,
postom, bdenjem, molitvama, suzama, nadom i razmisljanjem o buducim dobrima. Sve
to i tome slicno jeste hrana i zivot za dusu.
18. U celokupnom Svetom Pismu se proslavljaju samo oni koji idu uskim putem,
dok se onima koji su stupili na prostran i sirok put uvek predskazuju nevolje. Ostavimo
siroki put, koji vodi u propast, i stupimo na uski kako bismo, potrudivsi se malo ovde,
carovali u vekove vekova. Potrudimo se, uvek imajuci pred ocima Onoga koji ce doci da
sudi zivima i mrtvima. Neprestano drzimo u secanju vecni zivot, beskonacno Carstvo,
stajanje sa andjelima, prebivanje sa Hristom.
19. Nemoj da se zanosis time sto si mlad. Naprotiv, neka u tvojim ustima uvek
bude Psalam. Jer, izgovoreno ime Bozije progoni besove. Cak i kad na posao prostires
svoje ruke, neka ti jezik govori Psalme, a um tvori molitvu. Sam Gospod ubedjuje
svakoga da se jos ovde priprema za buduci zivot.
Potrudimo se da tako i cinimo. Ako se i spotaknemo i sagresimo, lecimo se suzama,
dok je jos vreme pokajanja. Vreme pokajanja je kratko, a Carstvo nebesko nema kraja.
20. Mi ublazavamo svete i zelimo njihove vence, ali ne zelimo da podrazavamo
njihove podvige. Zar mislite da su njima darovani venci bez truda i nevolja? Zelite li da
cujete kakav su mir imali u ovom zivotu? Bijahu mukama umoreni... potucase se u
kozusima... u oskudici, u nevoljama, u patnjama... i ostalo (Jev.11,35-38). Hoces li da
zajedno sa njima vecno carujes? Idi njihovim putem!
21. Nasi oci su kao svetila obasjali svu zemlju. Oni su kao dragoceno kamenje i
mnogoceni biseri poziveli posred trnja i korova, medju jereticima i necastivim ljudima.
Zbog njihovog visokog i cistog zivota sami njihovi neprijatelji su postali njihovi
podrazavatelji. I ko nije dolazio do skrusenosti videci njihovo smirenje? Oni su se ovde
podvizavali, a tamo se raduju. Jer, i Bog se proslavio u njima, i ljudi su se od njih
poucavali.
22. Ostavivsi pravi put, tok naseg zivota ide po stenovitim i krivudavim mestima.
Ne vidim coveka koji bi Boga radi sasvim ostavio imanje i radi vecnog zivota u potpunosti
napustio svet. Nema ni krotkog, ni smirenog, ni bezmolvnog. Niko se ne uzdrzava od
nanosenja uvreda i niko ne trpi klevete. Svi su skloni gnjevu i vole da protivrece; svi su
lenjivi i razdrazljivi i brinu se o otmenim odecama; svi su tasti i slavoljubivi i svi su
samoljubivi.
23. Mi slusamo da je sam Bog Slovo bio razapet na krst i umro radi nasih grehova i
smejemo se, predajuci se rasejanosti. Sunce je, ne trpeci sramocenje Vladike,
potamnelo, a mi ne zelimo da izadjemo iz tame nase grehovnosti. Zavesa Hrama se
pocepala sama od sebe, iako nije nimalo sagresila, a mi ne zelimo da se nase srce
razdere od skrusenosti zbog nasih grehova. Pokajmo se, napokon, bratijo, kako bismo
umilostivili Boga za nase grehove.
24. Bojim se da nas onaj Dan ne zatekne iznenada i da ne budemo odbaceni kao
nagi, bedni i nepogodni. Jer, upravo se to desilo sa onima koji su ziveli u dane Noja:
Jedjahu, pijahu, zenjahu se, udavahu se... kupovahu, prodavahu... do onoga dana... kad
dodje potop i pogubi sve (Lk.17,27-28).
25. Ko hoce da se spase neka revnuje za spasenje, i ko zeli da udje u Carstvo neka
ne bude lenj. Ko hoce da se izbavi od ognja geenskog neka se zakonito podvizava, i ko
ne zeli da ga bace neuspavljivom crvu neka bude bodar. Ko hoce da udje u bracnu odaju i
da se veseli, neka pripremi svetiljku i ulje u sudu. Ko ocekuje da ga pozovu na onu
bracnu gozbu, neka pripremi svetlu odecu.
139
26. Carev grad je pun veselja i radosti, pun svetlosti i zadovoljstva. Onima koji
obitavaju u njemu, zajedno sa zivotom vecnim, on pruza svaku utehu. Onaj ko zeli da zivi
u gradu u kome zivi i Car, neka ubrza svoj korak. Jer, dan se primice kraju i niko ne zna
sta ce mu se desiti na putu. Ima putnika koji znaju da je put dug, pa ipak lezu da
spavaju do vecera. I kada se probude, oni vide da se dan primice kraju. I tek sto zapocnu
putovanje, njih sustize oluja, grad, grmljavina, sevanje munja. Sa svih strana ih
obuzimaju bede, i oni nisu u stanju niti da stignu do prenocista, niti da se vrate u mesto
iz koga su krenuli na put. I mi cemo pretrpeti isto ukoliko budemo nemarni u vreme
pokajanja. Mi smo stranci i dosljaci (Ps.38,13). Postarajmo se da na vreme udjemo u
svoj grad i otadzbinu.
27. Mi smo, bratijo, duhovni trgovci. Mi trazimo mnogoceni biser - Spasitelja naseg,
Hrista, riznicu koja se ne moze pokrasti. Nemojmo biti lenji u trazenju tog bisera. Blazen
je i tri puta blazen onaj ko je porevnovao da ga stekne. Medjutim, krajnje je jadan i
bedan onaj ko je bio nemaran da sam stekne Stvoritelja svih, i da ga stekne Stvoritelj
svih.
28. Zar ne znate da smo mi loze istinskog vinogradskog Cokota, koji je Hristos?
Pazite da se neko od nas ne pokaze besplodan. Obradjujuci svoj vinograd, Otac Istine se
sa ljubavlju brine o onima koji donose plod, kako bi doneli jos vise ploda. One, pak, koji
ne donose ploda On sece i izbacuje napolje iz vinograda na sazezenje ognjem. Pazite na
sebe da vas, kao besplodne, ne bi posekli i predali ognju.
29. Mi smo, takodje, dobro seme koje je posejao Sazdatelj neba i zemlje, Vladika
Hristos. Eto, vec je doslo vreme zetve, i srpovi su u rukama onih koji zanju. Oni samo
cekaju znak Vladike. Pazite, da se i mi ne pokazemo pleva i da ne budemo svezani u
snopove i baceni u oganj vecni (Mt.13,30).
30. Zar ne znate da nas je Car nad carevima pozvao na bracnu gozbu u svoj
dvorac? Zasto se onda predajemo nemaru i ne staramo da steknemo svetlu odecu,
svetiljku koja jasno gori i ulje u posudama? Kako ne razumete da tamo niko nece bez
odece? Znate li, pak, sta ce pretrpeti onaj ko nema bracnu odecu a uporno nastoji da
udje? Po zapovesti Cara, njemu ce svezati ruke i noge i baciti ga u tamu najkrajnju, gde
ce biti plac i skrgut zuba (Mt.22,13). Bojim se da i nas, koji smo ukraseni samo spolja,
telesne strasti ne izbace iz bracnog dvorca.
31. Koji je Otac toliko sastradalan? Koji je Otac toliko milostiv? Koji Otac voli kao
nas Vladika koji ispoljava ljubav prema slugama svojim? On nas svime snabdeva, sve
nam priprema u izobilju, leci nase dusevne rane i dugo trpi kada ga ostavljamo zeleci da
sve ucini naslednicima Carstva svoga. On gresniku oprasta grehe, pobudjujuci ga na
revnost i brzo pomaze nemocnome kako ne bi upao u malodusnost. On bi mogao da nas
silom privoli na dobro. Ipak, On to nece kako nase proizvoljenje ne bi lisio svojih pohvala.
Zar cemo biti lenji da mu ugadjamo kada nas tako ljubi i miluje? On je iskupio i prosvetio
oci nasega uma. On nam je darovao poznanje o sebi. Dao nam je da okusimo Njegovu
sladost kako bismo jedino Njega trazili. Blazen je onaj ko je okusio Njegovu ljubav. On se
time pripremio za neprestano nasladjivanje Njegovom ljubavlju.
32. Ko nece zavoleti takvog Vladiku? Ko se nece pokloniti i ispovediti blagost
Njegovu? Kakvo cemo opravdanje imati u Dan suda za svoju nemarnost? Ili, sta cemo
mu reci? Da li da nismo culi, ili nismo znali, ili nismo bili nauceni? Medjutim, po svoj
zemlji je izasla propoved Njegova. Sta On nije ucinio radi nas od onoga sto je trebalo
uciniti? Nije li radi nas sisao sa bezmerne visine, iz blagoslovenih nedara Ocevih? Zar On,
koji je nevidiljiv, radi nas nije postao vidljiv? Zar se On, koji je Oganj besmrtni, radi nas
nije ovaplotio? Zar On, koji je besmrtan, nije umro da bi nas oziveo? Zar On nije
pogreben da bi nas vaskrsao zajedno sa sobom? Zar nas On nije oslobodio od
neprijatelja, svezavsi ga i davsi nam vlast da ga gazimo? Zar nas nije uslisio kada smo ga
prizivali? Zar nam nije otvorio kad smo kucali na vrata? Cak ako je ponekad i odugovlacio
imao je u vidu samo uvecanje nase nagrade. Privodeci u secanje sve to ko ce ostati u
nemarnosti i bezbriznosti, ozaloscujuci takvog Vladiku?
33. Razmisli brate i o sledecem. One bratije koji su juce postojali i razgovarali sa
nama, danas vec nema. Oni su pozvani pred svog i naseg Gospoda kako bi pokazali svoju
trgovinu. Pogledaj, sta je juce, a sta danas: kao sto je juce proslo slicno jutarnjem cvetu,
140
tako ce proci i danas slicno vecernjoj senci. Ispitaj da li je tvoja trgovina uspesna pred
Bogom. Nasi dani beze kao lakrdijas. Blazen je onaj ko iz dana u dan stice sve vecu dobit
od svoje trgovine, i ko sabira za vecni zivot. A ti voljeni, zasto si nemaran? Zasto si lenj?
Zasto se opijas uninijem (lenjoscu) kao vinom?
34. Zamisli da su se dva putnika susreli na putu i da se oba vracaju kuci. Kada ih je
sustiglo vece, oni su se zaustavili u gostionici do koje su dosli i ujutru su se opet rastali.
Svako od njih zna sta je u njegovoj kuci - bogatstvo ili siromastvo, mir ili tuga. Isto se
desava i sa nama u ovom veku. Jer, ovaj zivot je slican gostionici. Mi je napustamo kada
se vracamo u svoje mesto i unapred znamo sta nas ceka. Jer, svako od nas zna sta je
poslao na nebo: na primer suznu molitvu, ili cesto bdenje, ili skruseno psalmopojanje, ili
uzdrzanje sa smirenoumljem, ili odricanje od zemaljskog, i nelicemernu ljubav i
privrzenost Hristu. Budi hrabar ako si to poslao, buduci da odlazis u pokoj.
35. Tebi je dato vreme za pokajanje, a ti ne brines o pokajanju. Zar ces smrti reci:
"Sacekaj! Daj mi vremena da se poka-jem". Otrezni se, voljeni, otrezni se. Poslednji cas
ce kao zamka naici na tebe. Tada ces u uzasu poceti da vapijes: "Avaj! U rasejanosti su
protekli dani moji. U neumesnim pomislima sam proziveo svoje vreme". Medjutim, kakva
ce ti biti korist da tako pomisljas u casu smrti s obzirom da ti se vise ne dozvoljava da
ostanes u ovom veku? Stoga se bolje sada udubi svojim umom u ove reci, te prema
njima uredi svoj zivot.
36. Ko se nece rasplakati, ko se nece ozalostiti, ko se nece uzasnuti zbog toga sto
Vladika vaseljene i sam i preko svojih slugu - proroka i apostola propoveda i vapije, a
nema onih koji slusaju? "Obed je ugotovljen,- uzvikuje Gospod. Junci moji i hranjenici su
poklani (Mt.22,4). Zenik sa slavom i sjajem seda u bracni dvorac i sa radoscu prima one
koji dolaze. Vrata su otvorena i sluge izjavljuju svoje usrdje. Zurite da udjete dok su
vrata jos otvorvna. Inace cete ostati napolje i niko vas nece moci uvesti unutra". Pa ipak,
nema nikoga da razume. Niko ne ulaze staranje. Lenjost i brige ovoga veka su, slicno
lancima, okovale nas um. Bozanstvena Pisma mi pravilno ispisujemo i citamo, ali ne
zelimo da ih pravilno slusamo, buduci da nam nije ugodno da ispunimo ono sto nam se u
njima zapoveda.
37. Ponekad usred noci, dok se ljudski rod nalazi pogruzen u san, iznenada biva
velika buka na nebu i strasna grmljavina i strahovite munje pracene zemljotresom. I oni
koji spavaju odjednom dospevaju u uzas. Tako ce i u onaj cas, slicno najhitrijoj munji
koja neocekivano strasi svu zemlju, strasno zatrubiti truba sa neba i probuditi one koji
spavaju i vaskrsnuti umrle od [pocetka] veka. Ovo nebo i sile nebeske ce se pokrenuti
(Mt.24,29) i sva zemlja ce se, kao voda u moru, ustalasati od slave Njegove. Jer, strasan
oganj ce ici pred licem Njegovim, cisteci zemlju od bezakonja koja su je oskrnavila. Ad ce
otvoriti svoja vecna vrata, smrt ce se ukinuti, a istruleli prah ljudske prirode ce oziveti
cuvsi trubni glas. Tada ce se zaradovati pravednici i razveseliti prepodobni. Savrseni
podviznici ce biti uteseni za trud svoga podviga. Mucenici, apostoli i proroci ce se
uvencati. Blazen je onaj ko se udostoji da u taj cas bude sa slavom uznesen na oblacima
u sretanje besmrtnom Zeniku (1.Sol.4.17). Svako ce tamo poleteti u visine srazmerno sa
ovdasnjim razvicem svojih krila. Po meri ovdasnjeg ociscenja svoga uma svako ce tamo
videti slavu Njegovu. I po meri svoje ljubavi prema Njemu svako ce se tamo nasititi
Njegovom ljubavlju.
38. Prisetio sam se onog casa i - zadrhtao. Pomislio sam na Strasni sud i - uzasnuo
se. Pomislio sam na rajsko veselje i, uzdahnuvsi, zaplakao. I plakao sam sve dok mi nije
ponestalo sila za plakanje, buduci da sam u lenjosti i rasejanosti proveo svoje dane, i u
necistim pomislima proziveo svoje godine. I nisam shvatio kako su oni prohujali, nisam
osetio kako su protekli. Dani su se umanjili, a moja bezakonja su se umnozila. Avaj! Sta
cu raditi u cas kada me okruze poznanici koji su me proslavljali videci me u poboznom
cinu, iako sam u unutrasnjosti bio pun bezakonja i necistote, zaboravljajuci na Gospoda
koji ispituje srca i utrobe. Tamo vlada istinski stid. Jadan je onaj ko tamo bude postidjen.
Preklinjem te, radi milosti tvoje, o Covekoljubivi i Blagi, nemoj me staviti na levu stranu,
gde se nalazi jarad koja te je veoma ogorcila, i nemoj mi reci: Ne poznajem te, vec mi,
po svome milosrdju, daj neprekidne suze, skrusenost i smirenost u srcu. Najzad, ocisti mi
srce kako bi postalo hram tvoje blagodati.
141
39. Molim vasu jednomislenost, ljubljena bratijo moja, postarajte se da ugodite
Bogu dok ima vremena. Placite pred Njim dan i noc u vasim molitvama i psalmopojanju
kako bi vas izbavio od onoga beskonacnog placa, i od skrguta zuba, i od ognja geenskog,
i od crva neuspavljivog, i kako bi nas ispunio radoscu u Carstvu svome, u zivotu vecnom,
odakle nestade [svaka] tuga, bol i uzdisanje, gde je uvek radost, i veselje, i ushicenje, i
trpeza koja je ispunjena duhovnom hranom koju je Bog ugotovio onima koji ga ljube.
Blazen je onaj ko se nje udostoji i bedan je onaj ko se nje lisi.
40. Progovori bogati, i svi zacutase i uznesose rec njegovu do oblaka (Sir.13,28).
Nama, pak, u Svetom Pismu govori Bog i mi ne zelimo da zacutimo i da cujemo.
Naprotiv, neko prica, neko drema, a neko luta pomislima negde napolje. Medjutim, sta
govori Pismo? Onaj ko odvraca uho svoje da ne cuje zakone Visnjega, sam oskrnavljuje
svoju molitvu (Pric.28,9).
41. Hvataj se za vecni zivot u koji si prizvan pred mnogim svedocima ispovedivsi
svoje dobro ispovedanje: Jer jos malo, vrlo malo, pa ce doci Onaj koji treba da dodje i
nece odocniti (Jev.10,37).
42. Boj se Gospoda svom snagom svojom, i nemoj biti saucesnik dela necastivih.
Jer, oganj njihov se nece ugasiti, i crv njihov nece umreti (Mk.9,44).
43. Nemoj verovati lukavome koji ti podmece obmanjive pomisli, govoreci: "Jos si
mlad i jos mnogo godina treba da zivis. Stoga se sada veseli i nemoj zalostiti svoju dusu.
U starosti svojoj ces prineti pokajanje". Zar je moguce da si tako nerazuman, brate, i da
ne znas da te lukavi obmanjuje? Ako se ne pokajes u mladosti, tj. u uzrastu koji obiluje
snagom i kada si u stanju da podneses svaki trud i podvig, u starosti ces se, utoliko pre,
izgovarati nemocu? I sta ces raditi ako jos u svojoj mladosti budes uzet odavde? Zbog
toga ostavi djavolski put i poslusaj glas istinskog Vladike koji je rekao: Strazite i molite
se jer ne znate dana ni casa (Mt.25,13).
44. Doci ce, doci ce i nece zakasniti taj strasni cas u koji pri ispitivanju necemo
imati opravdanja. Jer, sta cemo moci da odgovorimo Gospodu? Sta je jos preostalo da
ucini za nas? Zar nismo videli Boga Slova koji se smirio u oblicju sluge kako bismo i mi
postali smireni? Zar nismo videli nedokucivo Njegovo Lice popljuvano kako se i mi ne
bismo ogorcavali kada nas zaloste? Ili zar nismo videli kako su Njegova sveta ledja bila
predana bicevanju kako bismo i mi pokorno nosili jaram poslusnosti? Ili zar nismo videli
kako su Njegovi obrazi bili bijeni kako i mi, kada trpimo ponizenja, ne bismo padali u
jarost? Ili zar nismo culi kako govori: Naucite se od mene, jer sam ja krotak i smiren
srcem (Mt.11,29), kako bismo i mi postali krotki i smireni, kako ne bismo zavideli jedni
drugima, kako ne bismo ujedali i prozdirali jedan drugoga? I kako cemo se opravdati
pred Bogom?
45. Znam da je Bog pomilovao mnoge koji su se pokajali. Medjutim, najveci deo
njih je gresio iz neznanja. Znam da je Bog mnogima oprostio. Ipak, oni su imali mnoge
zastupnike pred Njim. Citam ono sto je napisano o Koreju i Datanu i uzasavam se, videci
kako ih je Bog kaznio zbog Mojsija. Rasudjujem o tome sto je napisano o Marijam,
njegovoj sestri, tj. da je za jednu rec recenu Mojsiju bila pokrivena gubom, i treptim. Ako
je takva kazna [za uvredu] svetog coveka, kakvo ce tek biti mucenje [zbog ozaloscenja]
vecnoga Boga? Ubivsi brata, Kain je bio podvrgnut dugotrajnoj kazni. Sta ce tek biti sa
onima koji su ozalostili Boga? U vreme potopa je bila stroga presuda, i ja se bojim da ne
budem istog udela sa onima koji su tada poginuli. Bog se prognevio zbog zidanja kule
koja nije mogla biti dovrsena. Sta ce tek biti zbog nasih padova? Ja sam se pokajao, ali
ne znam da li sam umilostivio Boga. Umoljavam i svete, ali se moze desiti da ni njihove
molitve ne budu uslisene. Jer, ja cujem Jezekilja koji kaze da ni Noje, ni Jov, ni Danilo
nece uspeti u onome za sta se mole (Jez.14,20).
46. Sisavsi iz Ocevog narucja i postavsi za nas put spasenja, Gospod nas svojim
Bozanstvenim glasom podstice na pokajanje, govoreci: Nisam dosao da zovem
pravednike nego gresnike na pokajanje (Mt.9,13). Da to ja kazem, mogao bi da me ne
poslusas. Ali, kad to kaze sam Gospod, zbog cega si nemaran i ne brines o svom zivotu?
Ako si shvatio da u tvojoj unutrasnjosti postoji rana od pomisli i dela, zbog cega ne brines
o unutrasnjem [zdravlju]? Bojis li se lekara? Ali, On je pun blagosti i milosrdja. On je
zbog tebe i sisao iz Ocevog narucja. On se radi tebe ovaplotio kako bi mogao bez straha
142
da mu pristupis. Radi tebe je postao covek kako bi iscelio tvoje teske rane. On te i sam
priziva sebi sa velikom ljubavlju i blagoscu.
47. Vrata pokajanja su otvorena. Postaraj se, gresnice, da udjes na njih dok se ne
zatvore. Ona te nece cekati ukoliko te cas njihovog zatvaranja zatekne da prebivas u
neradu. Zasto si omrzao zivot svoj, nesrecnice. Sta je vrednije od tvoje duse, covece? Ti
si je, pak, gresnice, zanemario. Ljubljeni, mi ne znamo u koji cas ce nebeski Lekar
zatvoriti vrata svoga lecenja. Preklinjem te, pridji i postaraj se da se iscelis. On hoce da
tvojim pokajanjem obraduje nebesku vojsku. Sunce je vec doslo do vecernjeg casa, ali
ne zuri kako bi i ti stigao u obitelj.
48. Dokle ces trpeti svog necistog neprijatelja, bestidno ispunjavajuci njegovu
volju? On hoce da te baci u oganj. Eto o cemu se on stara! To je njegov dar onima koji ga
ljube. On se uvek bori sa svim ljudima, gadjajuci ih rdjavim i necistim zeljama. One koji
su mu se pokorili on, necisti, dovodi do ocajanja. On ogrubljuje srce i isusuze suze kako
gresnik ne bi dosao do skrusenosti. Svim silama se odvracaj od njega, covece, hraneci
mrznju i odvratnost prema onome sto je njemu drago.
49. Pridjimo i molimo se dok jos imamo vremena. Dok smo u ovom zivotu mi
mozemo da umilostivimo Boga. Nije tesko da steknemo oprostaj sve dok imamo vremena
da udaramo na vrata Njegovog milosrdja. Prolijmo suze dok jos [traje] rok za njihovo
primanje kako ne bismo, otisavsi u tamosnji vek, beskorisno plakali. Jer, tamo nema
nikakve koristi od suza.
50. Zasto smo nemarni za spasenje? Zasto ne zelimo da se iscelimo dok jos ima
vremena? Zbog nesto malo suza prolivenih u ovo vreme i radi pokajanja Bog oprasta sve
grehopade. Placimo nesto malo ovde, da ne bismo plakali tamo u vekove vekova u tami
najkrajnjoj. Pokaj se ovde da tamo ne bi bio bacen u neugasivi oganj.
51. Mnogi sveti i pravedni su se odrekli sveta i njegovih dela po dobrom
proizvoljenju slobode i po dobroj nadi na zapovesti Bozije, uverivsi se da ce se nasladiti
Bozijim dobrima u raju sladosti. Zavolevsi Hrista, oni su ga pretpostavili svemu
propadljivome. Zbog toga oni svakodnevno likuju u Bogu, prosvecuju se u Hristu,
neprestano se radujuci u Duhu Svetome. Zbog njih se raduje Sveta Trojica, zbog njih se
raduju andjeli i arhandjeli, zbog njih se veseli i raj sladosti.
52. Drugi su, pak, zaglibili u propadljivo i upodobili se beslovesnima. Zbog cega,
covece, provodis tako gresni zivot? Bog te je stvorio razumnim: nemoj sam sebe ciniti
slicnim beslovesnima. Otrezni se unekoliko i dodji sebi. Radi tebe je sa neba dosao
Svevisnji Bog, tj. da bi te uzneo sa zemlje na nebo. Ti si pozvan na svadbu Nebeskog
Zenika: zbog cega si nemaran? Zasto oklevas? Reci mi kako ces poci na svadbeno slavlje
bez prikladne odece? Ako udjes bez nje odmah ces cuti: Prijatelju, kako si usao ovamo
bez svadbenog ruha (Mt.22,12). Svezite ga i bacite u pec ognjenu. Zar se ne bojis toga?
Ne drhtis li zbog toga sto je blizu vreme da se javi Zenik u svojoj slavi? Zar ne znas da je
vec sve spremno i da nebeska truba ceka znak? Sta ces raditi u onaj cas kad se nisi
pripremio kako treba?
53. U vreme smrti veliki strah ocekuje sve gresnike. Trenutak razlucivanja [duse od
tela] svim svetima, svim pravednicima i svim podviznicima donosi radost, dok nemarne i
slabe baca u tugu, privodeci im u secanje njihov nerad i bezbriznost u proslom vremenu
zivota. Tada ce raskajavanje strasno muciti srce coveka koji se nije brinuo o svom
spasenju. Mucnost tog raskajavanja nadvisuje sam strah od smrti i razlucenja [duse od
tela]. Nasuprot tome, pravednici, sveti i podviznici se raduju u casu smrti i razlucivanja
[duse od tela], imajuci pred svojim ocima veliki trud svoga podviznistva, bdenja,
molitava, postova, suza, lezanja na goloj zemlji i rogozi. Njihova dusa likuje, buduci da
po razlucenju sa telom ocekuje da udje u pokoj. Medjutim, pojava smrti je strasna za
gresnike i za slabe ljude, koji se nisu brinuli o cistoti zivota u sujetnom svetu. Gresnog
coveka veoma silno zalosti cas razdvajanja [duse od tela]. Njemu se uopste ne
dozvoljava da kaze nesto o sebi. Zapovest o tom casu se izdaje sa strogoscu.
54. Cas razdvajanja ne zalosti onoga ko se oslobodio od svega zemaljskog. Smrt,
medjutim, zalosti slastoljubivog coveka, zalosti gresnika, zalosti lenjivca koji je bio
nemaran da cini ono sto je Bogu ugodno, zalosti lakomog koji je svoju dusu svezao
svetovnim brigama, zalosti bogatasa koji se nevoljno rastavlja od svog bogatstva, zalosti
143
svetoljupca sto se rastavlja od sveta. Sve njih zalosti cas smrti stoga sto su svezani
svetovnim brigama. Dusa, pak, koja je slobodna od sveta i koja se odrekla svetovnih
briga nema zbog cega da uzdise i da se zalosti? Ona je zazelela slobodu, nasla je i stekla
je, ostajuci ista, hrabro koracajuci putem Bozijim i sa gotovoscu cineci ono sto je ugodno
Bogu. Ukoliko se svom dusom priljubis uz Boga, i ti se nikada neces uplasiti casa smrti.
Naprotiv, smrt i razlucenje sa telom ce se za tebe obratiti u radost.
55. Blagi Bog nam je darovao prosvecenje poznanjem. Mi ga, pak, odbacujemo iz
dana u dan. Da smo ispunjavali volju Boziju, mi bismo bili blazeni u trenutku
nagradjivanja, zajedno sa svima koji su tvorili Njegovu volju. Medjutim, posto je nismo
ispunjavali, tamo necemo imati nikakvog opravdanja. Mi, naime, svi gresimo sa znanjem.
Svi mi osecamo Boziji promisao i darove kojima nas je obdario blagi Bog. Njegova
blagodat u svako vreme posecuje nasa srca. I ako sebi nadje upokojenje, ona postojano
obitava u dusi. Ako, pak, nadje da nase srce nije cisto, ona odmah odstupa. Ipak,
stedrost je opet pobudjuje da sidje i da poseti nas gresne, koji smo promenjivi po
proizvoljenju, premda ne i po prirodi. Mi smo uvek rasejani i slabi, puni zavisti i lukavstva
i cesto jedan o drugome mislimo rdjavo. Mi se zanimamo rdjavim pomislima i uvek smo
pogruzeni u pomisli kao u strasni glib. Dosavsi da nas poseti, blagodat u nasim srcima
susrece smrad necistih pomisli i odmah odstupa. Ona ne nalazi sebi ulaz, niti mogucnost
da obitava u nama kako joj je ugodno. Ona jedino svojom svetlosnom sladoscu ostavlja
utisak u srcu kako bi covek osetio da ga je blagodat posetila i kako u njemu nije nasla
mesta. Po nasladjivanju tim ozarenjem blagodati u coveku moze da se pojavi zelja da je
potrazi. Uostalom, sama blagodat ne moze potpuno da odstupi od nas zato sto je njeno
sopstveno milosrdje pobudjuje da sve miluje. Vidis li promisao Boziji? Vidis li milosrdje
Hristovo? Vidis li kako nas Sveti Bog uvek ljubi i zeli da se spasemo? Blazen je covek koji
se uvek stara da blagodati pripremi cisto srce. Dosavsi u njega i nasavsi miomir vrlina i
svetost duse, ona ce obitavati u njemu u vekove vekova.
56. Blazeni su oni koji su, po padu u neprijateljske mreze, uspeli da pokidaju
njegove okove i da se sakriju. Oni su pobegli od njega kao riba koja se spasla iz mreze.
Dok je u vodi, iako uhvacena, riba ima nade da ce podreti mrezu i sakriti se u dubinu.
Time bi se i spasla. A kada je izvuku na suvo ona vise ne moze sebi da pomogne. Dok
smo u ovome zivotu i mi imamo od Boga vlast da na sebi kidamo uze vrazije volje, da
pokajanjem zbacimo sa sebe breme grehova i da se spasemo u Carstvu nebeskom. A ako
nas sustigne ona strasna naredba i dusa izadje, te telo bude predano zemlji, mi vec
necemo biti u stanju da pomognemo sebi, slicno ribi koja je izvucena iz vode i zatvorena
u sud.
57. Nemojmo cekati da dodje smrt da ne bismo bili postidjeni pri vaskrsenju mrtvih
i kada se sveti budu oblacili u svetlu rizu koju su sebi pripremili dobrim delima. Kakav ce
stid zavladati nama kada se ugledamo ne samo obnazenim od svetle slave, nego i
tamnim i ispunjenim smradom? Postarajmo se da se ne podvrgnemo takvoj opasnosti, tj.
stupimo na podvig pokajanja i ociscenja od strasti.
58. Greh je tama, a vrlina - svetlost. Greh potamnjuje one koji ga vole i cine, a
vrlina podviznike koji u njoj napreduju cini svetlim.
59. Donesimo plod koji je blagougodan Bogu pre nego dodje strasna zapovest da
se nasa dusa uzme iz tela. Tesko tada onome ko je ozalostio Gospoda Boga nasega i ko
se nije pokajao! On ce poceti da trazi vreme koje je izgubio u neradu, i nece ga naci.
Zaplacimo pred Gospodom Bogom nasim da bismo stekli stedrost Njegovu. Dok jos
imamo vremena, pobrinimo se o sebi i steci cemo blagoslov Gospodnji. Nasa briga ne
treba da bude o novcu. Jer, ako ga se i lisimo, moci cemo da steknemo drugi. Kod nas je,
medjutim, dusa u opasnosti: ako je izgubimo, vise je necemo moci povratiti (Mt. 16,2627).
60. Nasi dani prolaze i kraj se priblizava. Zaplacimo pred Gospodom Bogom nasim
dok nas jos nisu zatvorili u tamu najkrajnju. Ukoliko ih provedemo u neradu i ukoliko ih ni
malo ne iskoristimo za spasenje, ni mnogim suzama necemo moci da ih povratimo. Sad
je najpogodnije vreme, sad je dan spasenja (2.Kor.6,2). Blazeni bodri, stoga sto ce biti
uvencani u radosti. Blazeni koji placu, jer ce se utesiti (Mt.5,4), zajedno sa izabranicima
Bozijim. Blazeni koji se trude u Gospodu, stoga sto ih ocekuje rajska naslada.
144
61. Mi se ne opravdavamo delima drugih i drugi nece biti osudjeni zbog nasih dela.
Nas ce obnazene i otkrivene izvesti pred Sudiju da damo odgovor za ono sto smo ucinili.
Tada nikoga nece osuditi zbog tudjih grehova: Jer ce svaki svoje breme nositi (Gal.6,5).
62. Onaj ko je ucinio zlo moze da se spase ako od kneza kome je optuzen pobegne
na drugo mesto. Kuda cemo, pak, pobeci od Boga, kada je receno: Kuda da podjem od
Duha tvoga, i kuda da uteknem od lica tvoga? Ako se popnem na nebo, ti si onde; ako
sidjem u ad, tamo si; ako bih ujutru uzeo svoja krila i naselio se kraj mora, i onde ce me
ruka tvoja voditi i desnica tvoja drzati (Ps.138,7-10).
63. Podjimo uskim i tesnim putem, ljubeci skrusenost, kako bi u nama prebivalo
secanje na smrt i kako bismo se oslobodili osude. Jer, receno je: Tesko vama koji se
smejete sada, jer cete zaridati i zaplakati (Dk.6,25). Blazeni koji placu, jer ce se utesiti
(Mt.5,4). Pogledajmo u grob i primetimo tajnu nase prirode: gomilu kostiju koje leze
jedna na drugoj, lobanju odvojenu od tela i ostale kosti. Gledajuci na njih, pronadjimo i
sami sebe. Gde je lepota sadasnje boje, gde je lepota lica? Razmisljajuci o tome,
odreknimo se plotskih zelja da ne bismo bili postidjeni pri vaskrsenju.
64. Svaki dan ocekuj svoj izlazak [iz tela] i pripremaj se za taj put. Jer, u cas koji
ne ocekujes doci ce strasna zapovest. I tesko onome koji nije spreman! Prekrasna je
skrusenost srca: ona leci ljudsku dusu.
65. Oni koji plove ne ostaju na brodu za svagda, ni putnik u gostionici u kojoj se
zaustavio. Tako ni mi ne prebivamo vecno u ovom zivotu. Mi smo stranci i dosljaci.
Gledajuci na to mislenim okom, pripremajmo se za odlazak iz ovog zivota.
66. Ako si bio marljiv nemoj se zalostiti zbog priblizavanja dobrog preseljenja u
drugi zivot. Jer, oni koji se vracaju kuci sa bogatstvom nikada nisu zalosni.
67. Bog je coveka stvorio slobodnim. Zbog toga su mu odredjene pocasti i kazne:
onima koji se dobro podvizavaju - pocasti i venci, a prestupnicima i nemarnima - kazne i
muke. Ima greh na smrt (1.Jn.5,16). Smrt sebi priprema onaj ko istrajava u grehu i ko
od zabranjenih dela ne prelazi na bolji zivot.
68. Veliki je strah u casu smrti, kada se dusa razdvaja od tela. Jer, u tom casu
razdvajanja ce pred dusu izaci njena dobra i zla dela koja je ucinila po danu i po noci.
Gledajuci na svoja dela, ona ce im sa strahom govoriti: "Otidjite! Dajte mi da izadjem". A
njena dela ce joj jednoglasno odgovoriti: "Ti si nas ucinila: sa tobom cemo poci Bogu na
Sud".
69. Nikom nije poznat dan i cas razlucenja. Moze se desiti da iznenada stigne
strasna zapovest, tj. da se uzme dusa nasa iz tela dok mi bezbrizno hodamo i veselimo
se na zemlji. I gresnik odlazi na taj put u dan i cas u koji nije ocekivao, pri cemu je dusa
njegova ispunjena gresima i bez opravdanja.
70. Nemoj misliti, brate, da ces proziveti jos mnogo godina na zemlji. Nemoj se
razlenjiti, popustajuci grehovnim pomislima i delima. Naredba Gospodnja moze doci
iznenada i gresnik moze ostati bez vremena za pokajanje i za zadobijanje oprostaja. I sta
ces reci, brate, smrti u casu razlucenja?
71. Neprekidno ocekuj smrt, razlucenje duse od tela i izlazak pred Sud Gospodnji. I
kao onaj ko se usrdno i mudro stara za spasenje uvek imaj pripremljenu svetiljku svoju, i
svakoga casa je promatraj sa suzama i molitvama.
72. Dan se priklonio veceri. Nase vreme je pri kraju. Mi, pak, po svome neverju
mislimo da je jos jutro. Vec se priblizilo vreme zetve: "Vek ovaj prolazi". Andjeli u
pripravnosti drze srpove i ocekuju znak. Pobojmo se, voljeni! Vec je jedanaesti cas dana,
a put je jos dalek. Postarajmo se da nas zateknu na putu. Postanimo bodri i otreznimo se
od sna.
73. Govori samome sebi: "Eto, nasa bratija radi, a mi provodimo vreme u lenjosti;
slusajuci Bozanstvena Pisma oni se napajaju kao zedna zemlja kisom, a mi lutamo
pomislima, nalazeci se i unutar kelije; oni su trezvoumni, a mi nemarni; oni su bodri u
molitvama, a mi smo svezali sebe snom i lenjoscu; oni su dobili venac, a mi ostajemo u
svojoj lenjosti; oni su blagougodni Gospodu, a mi ugadjamo svetu. Zbog cega se ne
treznimo kako bismo dobili nagradu".
145
74. Ovi dani, godine i meseci prolaze kao san i kao vecernja senka i ubrzo ce
nastati strasan i veliki dolazak Hristov. I zaista je taj Dan strasan za gresnike koji nisu
zeleli da ispunjavaju volju Boziju i da se spasu. Odbacimo napokon od sebe brigu o
zemaljskom i pocnimo da se spremamo za susret sa tim Danom.
75. Sve prolazi, sve iscezava, i nista nam nece doneti korist u taj cas osim dobrih
dela koja smo ovde stekli. Svaki ce poneti svoja dela i reci pred presto pravednoga
Sudije. Srce ce zadrhtati i unutrasnjost ce se izmeniti kada budu otkrivena dela i strogo
ispitane reci i pomisli. Ko nece zadrhtati, ko nece zaplakati, ko nece proliti suze kada se
otkrije sve sto je svako od nas ucinio u tajnosti i u mraku.
76. Da bih vam to objasnio predstavicu vam kao primer plodna drva koja u svoje
vreme zajedno sa liscem donose i plodove. Drva se u svoju lepotu ne oblace odnekud
spolja. Naprotiv, svako iz svoje unutrasnjosti daje plod po svome rodu. Tako ce i u onaj
Strasan dan sva ljudska tela izneti iz svoje unutrasnjosti sve sto je ucinjeno - bilo dobro,
bilo zlo. Svako ce pred presto strasnog Sudije doneti dela - kao dobar i prijatan plod, i
reci - kao lisce. Sveti ce tada prineti prekrasan i dragocen plod dobrih dela; mucenici ce
doneti preslavno trpljenje mucenja i zlopacenja; podviznici ce doneti trudove uzdrzanja,
bdenja i molitava. Gresni, pak, necastivi i oskrnavljeni ljudi ce sa stidom, placem i tugom
doneti plod skverni i nepravde, tj. hranu za neuspavljivog crva i neugasivi oganj.
77. Zbog cega smo nemarni? Ili, zar ne znamo sta nas ceka? Znajuci pak, zasto ne
placemo dan i noc, umoljavajuci Boga da nam da pokajanje da bismo se izbavili od onoga
stida i vecne tame? Tamo ce se zatvoriti nasa gresna usta, tamo ce zadrhtati sva tvar,
zadrhtace i sami cinovi svetih andjela od slave i strahote dolaska Gospodnjeg. A sta cemo
mu mi reci u taj Dan ukoliko u neradu provedemo sve nase vreme? Ovde je On
dugotrpeljiv i sve privlaci i milostivo prima u svoje Carstvo. Tamo ce, pak, zahtevati
objasnjenje. Sud bez milosti ce biti izrecen onima koji nisu hteli da slede za Njim i koji su
bili nemarni.
78. Eto, pripremljeni su - sa jedne strane Carstvo i zivot, radost i pokoj, a sa druge
- vecno mucenje u tami najkrajnjoj. Idi kuda hoces: u svemu ti je data sloboda. Prema
tome, ukoliko budes nemaran, ne zeleci da se spases, ukoliko ne budes isao pravim
putevima Bozijim i ne ispunjavas zapovesti Njegove, sam sebe ces pogubiti i sam sebe
ces izbaciti iz nebeskog dvorca. Sveti Bog zbog tebe nije postedeo Jedinorodnog Sina
svoga, a ti, nesrecnice, ne volis samoga sebe. Otrezni se napokon i probudi iz svoga
grehovnog sna!
79. Uzidji na visinu, pa ces videti da je sve sto se nalazi dole nistavno. Ukoliko,
pak, sidjes sa visine, zadivices se i maloj okrecenoj kuci.
80. Pobrinimo se o svome spasenju, pobrinimo se o casu smrti. Avaj, kako je
strasan cas smrti u kome se dusa razlucuje sa telom! Tada otac nece pratiti sina, ni
majka kcer, ni zena muza, ni brat brata, vec ce svakoga pratiti njegova dela, tj. ono sto
je ucinio - bilo dobro, bilo zlo. Posaljimo pred sobom dobra dela kako bismo imali nekoga
ko ce nas, kada i sami podjemo, uvesti u grad.
81. Ako hoces da nasledis Carstvo jos ovde stekni prijateljstvo Cara. On ce te
uzdignuti na stepen koji odgovara meri tvog ovdasnjeg postovanja prema Njemu. Koliko
mu ti ovde posluzis, toliko ce i On tebi tamo ukazati pocast. Jer, napisano je: Proslavicu
one koji me proslavljaju, a oni koji me preziru bice prezreni (1.Car.2,30). Postuj ga svom
dusom kako bi i On tebe udostojio casti svetih. Ti pitas: "Kako da se stekne Njegova
blagonaklonost". Prinesi mu zlato i srebro kroz pomaganje potrebitima, ukoliko ga imas.
A ako nemas nista takvo, prinesi mu druge darove: veru, ljubav, uzdrzanje, trpljenje,
velikodusnost, smirenoumlje, uzdrzavanje od osudjivanja, cuvanje ociju od sujete,
cuvanje ruku od cinjenja nepravde, cuvanje nogu od skretanja na zli put, tesenje
malodusnih, sastradalnost prema nemocnima, nudjenje case studene vode zednome,
davanje komada hleba onome koji trazi. Prinesi mu, dakle, ono sto imas kod sebe i ono
cime te je obdario. Jer, Hristos nije odbacio ni dve udovicine lepte.
82. Cesce se prisecajmo muka koje ocekuju gresnike kako bismo se pobudili na
pokajanje i na prekidanje gresnog zivota. Sta je manje od komarca? Medjutim, mi ni
njegov ujed ne mozemo da podnesemo. Sta ce, pak, biti tamo od otrovnog neuspavljivog
crva? Pri nastupanju veceri govore: "Upali svetiljku. Mrak je". I svetilnik progoni tamu. A
146
sta cemo tamo raditi sa neprozirnom tamom koja nema kraja? Ovde onaj koga opaljuju
suncani zraci bezi u hladovinu. Sta cemo, pak, uciniti sa neugasivom ognjenom geenom?
83. Dodji sebi i ne prenebregavaj plamen koji se nikada ne gasi. Ako ga, pak,
prenebregavas jos ovde ispitaj sebe da li si u stanju da podneses surovost mucnog ognja.
Upali svetiljku i priblizi kraj prsta. Ako si u stanju da podneses taj bol moze biti da ces i
tamo moci sebi da pomognes. Ako, pak, nisi u stanju da podneses bolove jednog malog
uda (pri cemu ti celo telo ostaje van ognja), sta ces raditi kada ti celo telo, zajedno sa
dusom, bude baceno u geenu ognjenu?
84. Mi smo stranci i dosljaci u ovome zivotu. Medjutim, mi ne znamo kada cemo
biti uzeti odavde. Mnogi od onih koji su se probudili ujutro, nisu doziveli vece. Drugi, pak,
zaspavsi uvece, nisu docekali jutro. Covek je kao nista: dani njegovi prolaze kao senka
(Ps.143,4). I ko zna da li je vec nastupilo vreme nase smrti? Nemojmo biti nemarni
prema svom spasenju.
85. Blazen je onaj ko se u casu smrti pokaze kao sveta i bogougodna zrtva i ko se
sa velikom radoscu razlucuje sa telom i sujetnim zivotom. Ugledavsi ga na nebesima,
andjeoske sile ce ga proslaviti kao slugu koji im je slican i koji je iskusan u Gospodu.
86. Casna je pred Gospodom smrt prepodobnih Njegovih (Ps.115,6), ali je strasna
smrt gresnika (Ps.33,22). Doci ce, neizostavno ce doci i nece nas mimoici dan u koji ce
covek ostaviti sve [ljude] i sve [stvari] i poci sam, ostavljen od svih, obnazen i
bespomocan, bez zastupnika, bez saputnika, nespreman, bez odgovora. U dan kada se
ne nada, i u cas kada ne misli (Mt.24,50), kada se veseli, sabira riznice, zivi raskosno,
predaje se pirovanju i neradu [njega ce zadesiti smrt]. Iznenada ce doci taj cas i svemu
ce doci kraj. Jedna duboka bolna noc i - covek ce poci kao osudjenik tamo gde ga povedu
oni koji ce ga preuzeti. Covece, tada ce ti biti potrebno mnogo pomocnika. Mnogo
molitava ce biti potrebno u cas razlucenja duse [od tela]. Veliki ce zavladati strah, veliki
trepet i veliki preokret pri prelasku u tamosnji svet. Nas je to cas, i cas strasan, ali
neminovan. To je opsti kraj za sve koji je za sve strasan. To je teska staza po kojoj svi
treba da prodjemo. Put je uzak i tesan, ali cemo svi na njega stupiti. To je gorka i strasna
casa, ali cemo je svi ispiti. Strahom i uzasom je tada ispunjena dusa. To, medjutim, ne
zna niko od nas, vec jedino oni koji su nas pretekli, jedino oni koji su stekli iskustvo.
87. Zar ne vidis kako je strasno kada [ljudi] umiru? U kakvoj su oni tada panici,
kako samo uzdisu, kako okrecu ocima tamo-amo. Kako tada skrgucu zubima? Tada oni
vide ono sto nikada nisu videli, cuju ono sto nikada nisu culi, i trpe ono sto nikada nisu
trpeli. Oni tada traze izbavitelja, ali nema nikoga da ih spase.
88. Jedan od onih koji su umirali govorase: "Prastajte, bratijo, prastajte. Ja idem na
dalek put, na put kojim jos nisam isao, u novu zemlju iz koje se niko nije vratio, u tamnu
zemlju u kojoj ne znam sta ce me sresti. Evo odlazim, i vec se necu vratiti k vama.
Teskoban je za mene ovaj cas stoga sto me uzimaju nespremnog; mracna je za mene
ova noc stoga sto me seku kao neplodno drvo; tezak je za mene predstojeci put stoga
sto nemam dobar prtljag. Sada vidim kako sam se obmanjivao, govoreci: "Mlad sam i
nasladjivacu se zivotom, a tamo cu se pokajati. Bog je covekoljubiv i, napokon, oprostice
mi". Tako rasudjujuci svaki dan, ja sam rdjavo proziveo svoj zivot. Mene su ucili, a ja
nisam pazio; mene su poucavali, a ja sam se smejao; slusao sam Sveto Pismo, a
zavrsavam zivot kao oni koji nisu nista culi; slusao sam o Sudu, i podsmehivao se; slusao
sam o smrti i ziveo kao da nikada necu umreti. I eto, sada me uzimaju sasvim
nespremnog, i nemam pomocnika; zatecen sam bez pokajanja, i nema ko da me izbavi;
podvrgavam se osudi i nema ko da me spase. Koliko puta sam resavao da se pokajem,
pa sam opet cinio zlo? Koliko puta sam pripadao Bogu, pa opet odstupao od Njega?
Koliko puta me je milovao, a ja ga opet zalostio? I sada odlazim u beznadeznom stanju.
Uzdahnite, bratijo, i prolijte suzu za mene!" Tako oni koji umiru ponekad razgovaraju sa
nama. I jezik im se iznenada vezuje, oci se menjaju, glas se prekida i usta onemljuju.
89. Kada se priblizi poslednji cas salju se andjeli koji prihvataju dusu. Oni je
uzimaju i privode Sudu Bozijem. Ugledavsi ih kako se priblizavaju, bedni covek, cak i car,
i vlastodrzac, i svetodrzac, postaje potpuno smeten, kao od zemljotresa. On sav drhti,
kao list koji vetar koleba, i otima se, kao pticica iz ruku lovca. On se sav izbezumljuje,
buduci da vidi strasne sile, nove i velike prizore, grozna i surova lica, stvari koje ranije
147
nije video. Sve to vidi samo onaj ko se uzima od nas, i na nas vec ne obraca paznju. On
sam u sebi tvori molitve, koliko mu dozvoljavaju snage. Iz njegovog stanja mi
zakljucujemo da vidi gornje sile. Dajuci jedan drugome znak rukom, recimo: "Cutite, ne
uznemiravajmo vise onoga koji lezi kako ga ne bismo smutili. Bolje se molimo da njegova
dusa ode sa mirom i da mu Sudija bude snishodljiv".
90. Eto, skoncao je. Nestao je. Proziveo je svoj vek i lezi nepokretan, bez daha i
nem. Sta je covek? Sneno vidjenje i senka. Andjeli prihvataci uzlaze sa dusom po
vazduhu gde se nalaze poglavarstva i vlasti, i gospodari protivnih sila. Ti nasi zli tuzitelji
su ovde sablaznitelji i zapisivaci nasih zlih dela, a tamo - ispitivaci. Oni dusu koja se
podize susrecu na putu, promatraju i nabrajaju njene grehove po svojim zapisima:
grehove mladosti i starosti, voljne i nevoljne, ucinjene delom, recju i pomislju. O, kakav
je tamo strah, kakav trepet bedne duse! Neopisiva je nevolja koju tada trpi dusa od
neizbrojivog mnostva djavola koji je okruzuju i klevecu kako bi je sprecili da uzidje na
nebo, da stupi u blazeni zivot i da se naseli u zemlji zivih.
91. Uzevsi dusu, andjeli je odvode putem koji je jedino njima poznat. Mi, pak,
uredjujemo telo i iznosimo ga na groblje, susrecuci novu strasnu tajnu. Mali i veliki,
carevi i prosti ljudi, gospodari i sluge - svi postaju ista zemlja, isti prah, isti pepeo, isti
smrad, isti gnoj: kakav je crnac, takav je i lepotan, kakav je mladic, takav je i starac,
kakav je raslabljeni, takav je i snazni telom. Svi su postali zemlja i pepeo, kao sto je u
pocetku odredjeno (Post.3,19). I covek nista ne moze da raspozna! Zaista je velika i
strasna tajna pred nama! Vidimo da je tu svaki uzrast izbrisan, da je svaka telesna slava
izmenjena, da je svaka lepota lica iscezla, da se svako prijatno oko sklopilo, da su se
svaka recita usta zatvorila, da je svaka pletena kosa istrulela. Sve se zavrsilo. Govorim i
niko ne slusa, placem i niko se ne obazire.
92. Pitajmo one koji leze: "Kuda ste otisli, bratijo nasa? Gde obitavate? Gde je
mesto vaseg prebivanja? Odgovorite nam. Porazgovarajte sa nama, kao sto ste nekada
razgovarali". A njima bi prilicilo da nam odgovore: "Mi smo otisli od vas koji jos prebivate
u zemaljskom zivotu. Dusa svakoga od nas se nalazi na mestu koje odgovara njenom
dostojanstvu. A ovaj prah koji lezi pred vama, ovaj pepeo koji vidite, taj smrad, te
istrulele kosti, to su tela onih mladica i devojaka koje ste vi nekada voleli. Taj pepeo je
telo koje ste vi stavljali u svoje narucje i nenasito ljubili. Ti iskezeni zubi su usta koja ste
vi dan i noc pokrivali bezbrojnim poljupcima. Taj gnoj i odvratna vlaga je telo koje ste
grlili, predavajuci se grehu. Stoga pogledajte i tacno shvatite da, grleci na posteljama
svojim mlade supruge, vi grlite prah i blato. Znajte da, ljubeci njihove udove, vi ljubite
smrad i gnoj. Razumite da, goreci ljubavlju prema njima, vi zelite crve, pepeo i smrad.
Nemojte se predavati zabludi, nerazumni mladici i device! Nemojte se zanositi sujetnom
lepotom mladosti. Jer, i mi koji lezimo pred vasim ocima kao istruleli mrtvaci, nekada, za
vreme svoga zivota, bejasmo kao i vi sada, stasiti, velicanstveni, namazani lepim
mirisima, voljeni, sladeci se i ziveci u blagostanju. I eto, kao sto vidite, sve to postade
zemlja, prah, pepeo i smrad. Nemojte se vise obmanjivati. Naprotiv, od nas koji smo vas
preduhitrili i koji smo sada u grobu naucite da postoji Sud, beskonacno mucenje,
neprozirna tama i strasna geena, neuspavljivi crv, neprekidni plac, neprestani skrgut i
neisceliva tuga".
93. Tome nas, ako ne recima, a ono samim delom, uce nasa bratija koji su otisli pre
nas. Prenimo se iz sna. Prestanimo da obmanjujemo sebe pustim nadanjima. Nemojmo
dopustiti da nam se lukavi neprijatelj i dalje ruga. Neka nas ne obmane lazna pomisao
obecanjem dugog zivota. Desavalo se da oni koji naprave velike planove ne dozive ni do
jutra, buduci iznenada ugrabljeni smrcu kao ptica od strane jastreba, ili jagnje od strane
vuka. Neki se, zaspavsi uvece zdravi, nisu probudili; drugi su ispustili dusu sedeci za
trpezom; neki su iznenada umrli za vreme setnje i zabave; neki su, uspokojavajuci se u
kupatilu, ujedno nasli pogrebno pranje; neki su bili iznenada ugrabljeni smrcu za vreme
svadbe, u samoj bracnoj loznici, pri cemu im je bracna odeca ujedno posluzila i kao
pogrebna, dok su svirace zamenile naricaljke, a plesace oni koji placu. Sve to mi znamo,
pa ipak ne prestajemo da se obmanjujemo. Mi necemo obresti nikakvo Bozije
snishodjenje, buduci da se obmanjujemo sa znanjem, a ne iz neznanja. Umoljavam vas
da napokon postanete tvoritelji ucenja koje vam se predlaze, a ne samo slusatelji.
148
94. Kakvom strahu i kakvoj nevolji cemo se mi podvrci u casu izlaska iz ovoga
zivota i pri razlucenju duse od tela! Tada ce se izvrsiti velika i strasna tajna! Dusi prilaze
dobri andjeli i mnostvo nebeske vojske, a takodje i sve protivne sile i knez tame. I jedni i
drugi zele da dusu uvedu u mesto u kome i sami zive. Ako je dusa ovde stekla dobre
osobine, vodila cestit i vrlinski zivot, u dan izlaska vrline koje je ovde stekla postaju dobri
andjeli koji je okruzuju i ne dopustaju nikakvoj protivnickoj sili da joj pridje. Naprotiv,
one je sa svetim andjelima u radosti i veselju uzimaju i odnose Hristu, Vladici i Caru
Slave, i poklanjaju mu se zajedno sa svim nebeskim silama. I najzad se dusa odvodi u
mesto upokojenja, u neizrecivu radost, u vecnu svetlost, gde nema ni zalosti, ni
uzdisanja, ni suza, ni brige, gde je besmrtni zivot i vecna radost u Carstvu nebeskom sa
svima ostalima koji su ugodili Bogu. Ako je, pak, dusa zivela sramno u ovome svetu,
predajuci se necasnim strastima i zanoseci se plotskim zadovoljstvima i sujetom ovoga
sveta, u dan izlaska iz ovoga zivota ce pristrasca i uzivanja, koja je stekla u ovome
zivotu, postati lukavi demoni koji ce je okruziti, ne dozvoljavajuci andjelima Bozijima da
joj se priblize. Ona ce je, zajedno sa protivnickim silama i knezovima tame, uzeti
bespomocnu, uplakanu, potistenu i setnu i odvesti u tamna, mracna i tuzna mesta gde se
drze svi gresnici za Dan suda i vecnog mucenja, i gde je bacen djavo sa svojim
andjelima.
95. Prema tome, dok jos imamo vremena pobrinimo se da se pokajanjem ocistimo
od strasti, i da trudovima samoumrtvljenja i dobrih dela u srcu zasadimo vrline. Jer, one
ce se, po nasem ishodu, zastupati za nas i zajedno sa andjelima Bozijim stati pred
Vladiku naseg i Gospoda, privlaceci Njegovu blagonaklonost prema nama.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JEFREM SIRIN
PODVIZNICKE POUKE
II
SAVETI O POKAJANjU
1. Tesko meni! U kakvom sam stidu! Moja unutrasnjost nije kao moja spoljasnjost!
Zaista, ja imam izgled poboznosti, ali ne i njenu silu. S kakvim cu licem izaci pred
Gospoda Boga koji zna tajne srca moga? Podlezuci odgovornosti za tolika zla dela, stojeci
na molitvi ja se bojim da ne sidje oganj sa neba i pogubi me. Pa ipak, ne ocajavam,
uzdajuci se na stedrost Boziju.
2. Otvrdlo je srce moje, izmenio se razum moj, pomracio se um moj. Kao pas
vracam se na svoju bljuvotinu (2.Pt.2,22). Nema u meni cistog pokajanja, nema suza za
vreme molitve, premda i uzdisem, i bijem se u prsa, tj. u prebivaliste strasti.
3. Tamo ce se obelodaniti ono sto je ucinjeno u tami, i ono sto je ucinjeno javno.
Kakav ce stid obuzeti moju dusu kada me ugledaju osudjenog oni koji sada govore da
sam besprekoran! Ostavivsi duhovno, ja sam se pokorio strastima. Ne zelim da se ucim,
a spreman sam da ucim [druge]; ne zelim da se potcinjavam, a volim da [druge]
podcinjavam sebi; ne zelim da se trudim, a vrlo rado druge obremenjujem; ne zelim da
ukazujem cast, a zelim da me [drugi] postuju; prekore ne trpim, a volim da prekorevam;
ne zelim da me ponizavaju, a volim da ponizavam; mudar sam da dajem savete, ali ih
sam ne ispunjavam; govorim sta treba ciniti, a sam cinim ono sto ne treba ni govoriti.
4. Nemoj reci: "Danas cu sagresiti, a sutra cu se pokajati". Bolje je da se danas
pokajemo, jer ne znamo da li cemo doziveti do sutra.
149
5. Ako smo sagresili, pokajmo se zato sto Gospod prima pokajanje onih koji se
istinski kaju.
6. Ako sagresi brat, mi ga sa zadovoljstvom izoblicavamo, a ako sami pogresimo
izoblicelje primamo sa neprijatnoscu.
7. Nemoj protivreciti istini i ne stidi se kada te ispravljaju. Nemoj se stideti da
ispovedis grehe svoje (Sir.4,29-30). Nemoj reci: "Sagresih, pa sta", buduci da je Gospod
dugotrpeljiv. Nemoj kasniti da se obratis Gospodu, i ne odlazi iz dana u dan (Sir.5,4; 8).
Znaj da gnev nece zakasniti (Sir.7,18).
8. Ko ce dati glavi mojoj vodu, i ocima mojim izvor suza da placem zbog grehova
mojih dan i noc (Jer.9,1). Rekoh smehu (Prop.2,2): "Idi od mene;" i suzama: "Dodjite
mi", jer je veoma velik greh moj pred Gospodom i nema broja mojim padovima.
9. Da li znate da kod ljudi postoje tri razlicite vrste suza? Postoje suze zbog vidljivih
stvari, koje su veoma gorke i sujetne. Postoje suze pokajanja, kada dusa zeli vecna
blaga: one su veoma slatke i korisne. I postoje suze raskajanja tamo gde je plac i skrgut
zuba (Mt.8,12): one su gorke i beskorisne, buduci da su u potpunosti neuspesne, s
obzirom da je proslo vreme za pokajanje.
10. Po spoljasnjosti mi smo smireni, a po naravi - surovi i necovecni; po
spoljasnjosti smo pobozni, a po naravi - ubice; po spoljasnjosti smo puni ljubavi, a po
naravi - neprijatelji; po spoljasnjosti smo druzeljubivi, a po naravi - puni zavisti; po
spoljasnjosti smo podviznici, a po naravi - rdja za podviznike; po spoljasnjosti smo
isposnici, a po naravi - morski razbojnici; po spoljasnjosti smo celomudreni, a u srcu preljubocinci; po spoljasnjosti smo bezmolvnici, a u srcu - skitnice; po spoljasnjosti smo
krotki, a po naravi - uobrazeni; po spoljasnjosti smo savetodavci, a po naravi - zavodnici;
po spoljasnjosti smo prostodusni, a po naravi - opasni. Zbog cega je to tako? Zbog toga
sto pred svojim ocima nemamo strah Boziji, i zbog toga sto zapovesti Gospodnje ili ne
znamo, ili izvrcemo onako kako nam je ugodno.
11. Jos i sada (posle dugo godina samoispravljanja) u meni je mnogo necistih
pomisli - zavisti, pakosti, samougadjanja, stomakougadjanja, gnevljivosti, tastine,
gramzljivosti. Sam po sebi sam nista, a sebe smatram za nesto; pripadam broju rdjavih
ljudi, a uporno trazim da dobijem slavu svetosti; zivim u gresima, a zelim da me svi
smatraju pravednim; sam sam lazljivac, a na lazove se ljutim; oskrnavljujem se mislju, a
osudjujem bludnike; osudjujem lopove, a cinim nepravde bednima; pokazujem se kao
cist, premda sam sav necist; u crkvi stojim na prvom mestu, premda nisam dostojan ni
poslednjeg; zahtevam da me postuju, iako treba da me preziru; pred zenama hocu da se
pokazem ljubazan i pred bogatima - blagocastiv; ako me zaloste, svetim se; ako me
izoblicavaju, negodujem; ako mi ne laskaju, gnevim se; staresine prezirem, i ponasam se
licemerno pred njima; ne zelim da odam postovanje dostojnome, a sam zahtevam
pocasti iako sam nedostojan. Necu poceti da opisujem pomisli koje me svakodnevno
okupiraju, brige oko sujete, nemar za molitvu, strast za osudjivanjem. Naprotiv, opisacu
odlaske u Crkvu jedino zbog ustanovljenog poretka kao i namerna zakasnjenja, trazene
susrete, licemerne razgovore sa poboznim zenama, nenasitost u primanju darova,
laskanje radi zadobijanja boljeg. Takav je moj zivot, takvi su moji nedostaci!
12. Mozda ce neko reci: "Kakvu vaznost imaju pomisli". Na to cu vam reci: "One su
veoma vazne". I evo dokaza iz Svetog Pisma. Jov je prinosio zrtve za decu svoju,
govoreci: Moze biti da su u svojim srcima pomislili o necemu zlom (Jov 1,5). Kad pomisli
ne bi podlegale odgovornosti, zbog cega bi on prinosio jedno tele zbog grehopada
pomislima? U zboru Korejevom osudjeni su bili i oni koji su imali zle misli. Buduci da su
imali zle misli, oni su bili spaljeni. I Gospod Spasitelj je saglasnost da se ucini preljuba
nazvao preljubom, i zelju za zenom - samim delom, i gnev - ubistvom, i mrznju - samim
ubistvom. I blazeni Pavle svedoci o nasoj odgovornosti za pomisli kada kaze da ce
Gospod na Sudu otkriti sve namere srca i osvetliti ono sto je sakriveno u tami
(1.Kor.4,5). Nemojte, dakle, govoriti da pomisli nista ne znace, buduci da se saglasnost
sa njima priznaje za samo delo.
13. Mi nismo duzni da ispitujemo samo pomisli, vec i odluku naseg proizvoljenja da
pomisli prizna prijatnim i da im se prikloni. Zemljodelac seje na zemlju, ali se ne prima
sve sto je posejano. Tako i um seje u proizvoljenje, ali se ne prima i ne odobrava sve.
150
Zemljoradnik ocekuje rod od onoga sto je zemlja primila. I Bog zahteva odgovor za ono
sto je primilo i odobrilo proizvoljenje.
14. Apostol je ljude koji postupaju u skladu sa prirodom nazvao dusevnima, a one
koji postupaju protivprirodno - telesnima. Duhovni su, pak, oni koji i prirodu
preobrazavaju u duh. Bog zna i prirodu i proizvoljenje i moci svakoga [od nas]. On u njih
seje svoje Slovo i od njih ocekuje dela prema njihovim mogucnostima. On natprirodno
pronice u dusu i duh, u prirodu i proizvoljenje (premda ne vrsi nasilje nad njim). Ako se
covek zadovoljava onim sto je prirodno, Bog nece traziti odgovor, buduci da je odredio
meru prirode i postavio joj zakon. Medjutim, ako proizvoljenje bude nadvladano
prirodom, On ce traziti odgovor za nenasitost i za narusavanje Bozijeg zakona.
15. Mrzim greh, ali prebivam u strastima; odricem se bezakonja, ali se i nehotice
potcinjavam nasladi. Potcinio sam svoju prirodu grehu. Kupivsi moje proizvoljenje, on za
mene postaje neophodnost. Potocima u meni teku strasti, buduci da sam sjedinio svoj
um sa telom: razdvajanje nije moguce. Ja zurim da izmenim svoje proizvoljenje, ali se
prethodno stanje protivi. Ja pokusavam da oslobodim svoju dusu, ali me pritesnjuje
mnostvo dugova.
16. Zli zajmodavac, djavo ne podseca na vracanje duga. On darezljivo pozajmljuje i
nikako nece da uzme nazad. Uporno trazi da nas porobi, a o dugu ne spori. On daje na
dug da bismo se bogatili strastima, i dano ne trazi. Ja zelim da vratim, a on ranijem
[dugu] jos dodaje. Kada ga prinudim da uzme, on daje nesto drugo kako bi bilo ocigledno
da mu isplacujem iz njegove pozajmice. On me obremenjuje novim dugovima, buduci da
ranije strasti istrebljuje drugim, dotle nepostojecim. Staro je naizgled isplaceno, ali me
on uvlaci u nove dugove strasti, i uvodi u nova stanja. On me primorava da cutim o
strastima i da se ne ispovedam, i ubedjuje me da stremim ka novim, navodno
beznacajnim. Ja se navikavam na do tada nepostojece strasti i, obuzet njima,
zaboravljam na ranije. Zatim sklapam ugovor sa onima koje kao nove dolaze k meni, i
opet postajem duznik. Ja stremim ka njima kao prema prijateljima, a oni koji su mi dali u
zajam opet postaju moji gospodari. Pokusavam da se oslobodim, a oni me cine robom
koji je za prodaju. Zurim se da pokidam njihove okove, i bivam zavezan novim okovima.
Staram se da se izbavim od ratovanja pod zastavom strasti, ali zbog napretka i njihovih
darova se pokazujem kao njihov vlasnik.
17. O dalje od mene ropstvo zmijino! Dalje od mene vladavino strasti! Dalje od
mene zastareli grehu. On je dao i zaloge da bi kupio um moj; laskao je telu da bi mu
potcinio dusu; preduhitrio je mladost da razum ne bi znao sta se desilo; privezao je za
sebe nesavrsenu pamet da bi preko nje, kao bakarnim lancem, drzao nedaleki um; drzi
um na uzici i ne dopusta mu da pobegne. Greh ogradjuje um i zatvara vrata znanja.
Strast neprestano strazari pored razuma ne dozvoljavajuci mu da povice ka Bogu i da
onemoguci da telo bude prodano. Ona uverava da staranje o telu nije ni malo rdjavo i da
za takvu sitnicu nece biti kaznjavanja. Kao primer ona navodi mnostvo zamrsenih pomisli
i uverava u nemogucnost da se one podvrgnu ispitivanju. Ona se poziva na njihovu
tananost (beznacajnost) i uverava da ce sve slicno biti predano zaboravu. Eto cime me
zadrzava i vezuje neprijatelj, obavijajuci me obmanom i lazi.
18. Pavle je rekao daje onaj ko gresi - telesan (Rim.7,14). Greh u delo privodi onaj
ko ga prihvati proizvoljenjem. Izmedju prirode i greha posreduju navike. Strasti su nesto
sto je doneo greh i sto je priroda primila. Vrsenje greha je potcinjavanje duse, smetenost
uma i ropstvo. Nalazeci se u telu greh gospodari nad umom. On ovladava dusom
potcinjavajuci je uz pomoc tela. Greh koristi telo umesto upravnika. Njime on
obremenjuje i samu dusu i postaje kao njen domoupravitelj, buduci da predlaze delo i
zahteva odgovor o izvrsenju. Kad hoce da udari dusu on koristi telo. Jer, on je plot
preobratio u svoj sopstveni lanac. Na njemu on drzi dusu kao ovcu za klanje. On je dusu
kao visokoparnu pticu vezao tim lancem. Njime joj je odsekao ruke i noge, kao sto se
nekom krepkom divu macem [odsecaju udovi]. I ja ne mogu ni da bezim, ni da
pomognem sebi, buduci da sam ziv sahranjen. Gledam ocima, ali sam slep. Od coveka
sam postao pas. Iako imam razum, ponasam se kao beslovesan.
19. Medjutim, ja zelim da se oslobodim od jadnog strasnog rasplozenja, ukoliko mi
Gospod pomogne. Ako sa mnom ucini po velikoj milosti svojoj, bicu izbavljen od greha, i
151
ako izlije na mene blagost svoju, spascu se. Uveren sam da to moze uciniti, i ne
ocajavam za svoje spasenje. Ja znam da ce mnostvo Njegove milosti prevazici mnostvo
mojih grehova. Znam da je On dosao i sve pomilovao, i da je u svetom krstenju darovao
oprostaj grehova. Ja to ispovedam buduci da sam se sam posluzio tom blagodacu. Ja
imam potrebu za izlecenjem od grehova koji su ucinjeni posle krstenja. Medjutim,
Vaskrslome iz mrtvih nije nemoguce i od toga da me isceli. Ja sam slep, ali je On iscelio i
sleporodjenog. Ja sam odbacen kao gubavac, ali On, ako hoce, moze i mene ocistiti. Ja
izobilujem grehovima, ali Njegova blagost prema meni nece biti pobedjena. On je
pomilovao Zakheja, kao dostojnog, a mene ce pomilovati kao nedostojnog.
20. Sudu podleze i prazna rec. I sta je u stvari prazna rec? Obecanje vere koje nije
ispunjeno na delu. Covek veruje i ispoveda Hrista, ali ostaje prazan i ne cini ono sto
Hristos zapoveda. Praznu rec imamo i u slucaju kada se covek ispoveda i ne ispravlja,
kada govori da se kaje pa opet gresi. I rdjav iskaz o drugome je prazna rec, buduci da
prepricava ono sto nije bilo ucinjeno i sto nije vidjeno.
21. Pristupi gresnice, k dobrom Lekaru, i isceli se bez napora. Zbaci sa sebe breme
grehova, prinesi molitvu, i okvasi suzama istrulele rane. Jer, nebeski Lekar suzama i
uzdasima leci rane. Pristupi i prinesi suze: one su najbolji lek. Jer, nebeskom Lekaru je
ugodno da se svako leci i spasava svojim sopstvenim suzama. To je lek trenutnog, a ne
sporog dejstva. Njega nije potrebno stalno privijati uz ranu, buduci da odmah isceljuje.
Lekar samo ceka da vidi tvoje suze. Pristupi bez straha. Pokazi mu ranu i ujedno prinesi
lek tj. suze i uzdahe.
22. Ko se nece zadiviti, ko se nece zaprepastiti, ko nece blagosloviti veliko
milosrdje tvoje blagosti, Spasitelju dusa nasih, zbog toga sto si blagovoleo da primis suze
kao cenu za tvoj lek! O, silo suza! Dokle si se pruzila! Ti sa velikom smeloscu neometano
uzlazis na samo nebo. O, silo suza! Andjeoski cinovi i sve nebeske sile se neprestano
vesele zbog tvoje smelosti. O, silo suza! Ukoliko ushtes, ti mozes sa radoscu da
predstojis svetom i visokom prestolu Precistog Vladike. O, silo suza! Ti za tren oka
uzleces na nebo, i ono sto trazis dobijas od Boga. Jer, On ti izlazi u susret i radosno daje
oprostaj.
23. Kako cu ti se moliti, Spasitelju moj, kad su mi usta ispunjena ogovaranjem?
Kako cu te pesmama proslavljati kada mi je savest oskrnavljena? Kako cu te dozvati kada
nisam sacuvao zapovesti tvoje? Medjutim, ti sam, Sveblagi, nemoj prezreti mene
nistavnog, nemoj odbaciti mene mrskog, nemoj ostaviti mene beznadeznog. Jer,
neprijatelju mome veoma godi da vidi kako ocajavam. Njegova jedina radost je da me
zbog ocajanja vidi kao svoj plen. Medjutim, ti sam svojim milosrdjem posrami njegovo
nadanje, otmi me iz njegovih celjusti, izbavi me od zlobne namere i od svih zamki koje
postavlja protiv mene! I sve koje muci savest zbog nepotrebnih dela njegovih molim:
Nemojte ocajavati, nemojte pricinjavati radost svome suparniku. Naprotiv, bez stida
pristupite Bogu, placite pred Njim i, ispitujuci sebe, nemojte gubiti nadu. Jer, nas Gospod
se veoma raduje onima koji se kaju i ceka nase obracanje. On sam sve zove: Hodite k
meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja cu vas odmoriti (Mt.11,28). Stoga neka niko ne
ocajava za sebe, bez obzira koliko je sagresio. Gospod je strog samo prema onima koji
ga odbacuju i koji se ne kaju.
24. Blazen je onaj ko je pozeleo da razumno place, i ko sa skrusenoscu na zemlju
izliva suze, kao dragocene bisere pred Gospodom.
25. Blazen je onaj cija je dusa postala slicna novoposadjenom drvetu, i koja uvek,
kao vodu za zalivanje, ima suze po Bogu.
26. Blazen je onaj ko u svojoj dusi zasadjuje dobro rastinje, tj. vrline, i koji ono sto
je zasadio u sebi zaliva, moleci se sa suzama, da bi bilo blagougodno i plodonosno
Gospodu.
27. Hocu da vam izobrazim silu suza. Ana je suznom molitvom dobila proroka
Samuila, ushicenost prema gornjem i hvalu Bogu u srcu svome. Zena gresnica u
Simonovom domu je, placuci i umivajuci suzama svete noge Gospodnje, dobila oprostaj
grehova. Umilenje (srdacni plac pred Bogom) jeste iscelenje duse. Ono u nas, saglasno
sa nasom ceznjom, useljava Jedinorodnog Sina i u dusu privlaci Duha Svetoga. Na zemlji
nema radosti sladosnije od radosti umilenja. Da li se neko od vas ozario tom radoscu
152
suza po Bogu? Onaj ko je to okusio i ko se time usladio za vreme molitve vec se uzdigao
iznad zemlje. U to vreme on je bio sasvim izvan tela, izvan ovoga veka, i vec vise ne na
zemlji. Svete i ciste suze po Bogu uvek omivaju dusu od grehova i ciste je od bezakonja.
Suze po Bogu u svako vreme daju smelost pred Bogom. Neciste pomisli nikako ne mogu
da se priblize dusi koja ima svagdasnje umilenje po Bogu. Umilenje je skrivnica koja se
ne moze pokrasti. Naravno, ja ne mislim na umilenje koje traje jedan dan, nego na ono
koje traje neprestano, danonocno i do kraja zivota. Umilenje je cisti izvor koji orosava
plodni nasad duse (tj. vrline).
28. Pre bezakonja, neprijatelj u covekovim ocima umanjuje znacaj greha. On
narocito omalovazava pohotu slastoljublja, nasaptavajuci da je po znacaju ravna sa
prolivanjem case hladne vode na pod. Tako lukavi umanjuje greh u ocima coveka pre
nego sto ga ucini. Kada ga, pak, ucini lukavi ga u njegovim ocima predstavlja beskrajno
velikim. On na njega, pri tom, podize i talase ocajanja. Cesto se on protiv njega
naoruzava i pricama, ubacujuci mu sledece misli: "Sta si ucinio, uzaludni trudbenice? I na
sta lici tvoje delo? Evo na sta: zasadio si nekoliko vinogradskih loza, cuvao ih i pazio dok
nisu dale ploda; zatim si sabrao grozdje i vinom napunio boce; najzad si ustao, uzeo
sekiru i razbio boce; i vino se izlilo i propalo. Eto na sta lici tvoje delo". Lukavi to
nasaptava coveku sa namerom da ga vrgne u dubinu ocajanja.
29. Zbog toga, kad vec unapred znas neprijateljske smicalice, bezi od greha. Ako i
upadnes u neki grehopad, nemoj zakasniti, vec ustani i obrati se Gospodu Bogu svome
svim srcem svojim kako bi se spasla tvoja dusa. Kazi lukavoj pomisli:
"Premda sam i razbio boce i unistio vino, ipak imam ceo vinograd, a i Gospodar je
dugotrpeljiv, mnogomilostiv, milosrdan i pravedan. I nadam se da cu, uz pomoc Njegove
blagodati, opet odgajiti i obrati grozdje, i napuniti svoje boce, kao i ranije. Jer, On preko
proroka Isaije kaze: Ako gresi vasi budu kao skerlet, postace beli kao sneg; ako budu
crveni kao crvac, postace kao vuna(Is.1,P)".
30. Drugome pomisao savetuje i govori: "Ti si jos mlad. U starosti ces se pokajati".
Onome, pak, ko je ostario ona predlaze pomisao: "Ti si ostario. Kako ces podneti trudove
pokajanja? Tebi je potreban pokoj''.
31. Nemoj ocajavati u sebi i nemoj govoriti: "Vec ne mogu da se spasem".
Naprotiv, i te kako mozes da se spases. Zavoli strah Boziji svom dusom svojom: on ce
izleciti tvoje rane i ubuduce te sacuvati neozledjenim. Sve dok dusa tvoja ljubi strah
Gospodnji neces pasti u mreze djavolske, nego ces biti kao orao koji visoko leti.
Medjutim, ako zanemari strah Boziji i postane nemarna prema sebi, dusa ce,
strmoglavivsi se sa visine, postati igraliste duhova preispodnje. I oni ce je, zatvorivsi joj
oci, uplesti u strasti bescasca, kao sto se vo upreze u jaram.
32. Ako te rani strela lukavog neprijatelja, nemoj nikako padati u ocajanje.
Naprotiv, ma koliko puta bio savladan, nemoj ostajati pobedjen, nego odmah ustani i
sukobi se sa neprijateljem. Jer, Podvigopoloznik je uvek spreman da ti pruzi svoju
desnicu, i da te podigne palog. Cim mu prvi pruzis svoju desnu ruku, On ce ti dati svoju
desnicu da bi te podigao. Sva briga skvernog neprijatelja je u tome da te baci u beznadje
posto padnes. Nemoj mu verovati. Naprotiv, ako i sedam puta na dan padas, pobrini se
da ustanes i pokajanjem umilostivis Boga.
33. Cak i ako smo pali zbog zavedenosti, postarajmo se da se izlecimo pokajanjem.
Ako smo kao ljudi pali pod uticaj strasti, nemojmo ocajavati do kraja, vec, naprotiv,
priteknimo Bogu i cujmo sta kaze: Pokajte se, jer se priblizilo Carstvo nebesko (Mt.4,17).
Nemojmo misliti da je On ustanovio pokajanje samo za izvesne grehove. Naprotiv, Lekar
nasih dusa nam ga je dao kao lek za svaku grehovnu ranu.
34. Pokajanje je polje koje se moze obradjivati u svako vreme. Ono je veoma
rodno drvo koje na svaki nacin Bogu donosi plemenite plodove. Ono je drvo zivota koje
vaskrsava umrtvljene gresima. Ono je sapricesno Bozanstvu i Bog mu se raduje kao sili
svoga stvaranja. Jer, ono onoga koga je greh pogubio preporadja za slavu Boziju. Ono je
duhovna lihva, buduci da zanje ono sto nije sejalo, i sakuplja ono sto nije dalo.
35. Dobri delatnici su pokajanjem obradili Boziju njivu, obogatili Crkvu i napunili
Boziju zitnicu. Njime je zemlja postala nebo, buduci da se ispunila svetima, tj.
153
zemaljskim andjelima. Pohvaljuju se dobri sluzitelji koji su pokajanjem mnogo puta
umnozili ono sto je posejano.
36. Bog je video da ce ljudski rod uznemiravati djavo. Stoga je On, kao oruzje
protiv njega, postavio pokajanje. Neprijatelj ubedjuje da se gresi, a pokajanje je
spremno da prihvati gresnika. Neprijatelj pobudjuje da se ucini bezakonje, a pokajanje
savetuje obracenje. On baca u ocajanje, a ono obecava nadu u spasenje. Greh obara
savest, a pokajanje joj sluzi kao stap pomocu koga ustaje. Gospod podize oborene
(Ps.145,7). To se ostvaruje kroz pokajanje.
37. Zakon pokajanju sluzi kao svetiljka. Jer, oni koji su sagresili kroz njega ponovo
susrecu Boga. Bezakonik je obavijen tamom i ne vidi dobrotu, buduci da je neprijatelj
njegovu dusu ispunio ocajanjem. Medjutim, pokajanje, kao dobri lekar, sa duse uklanja
maglu i sve ono sto je obremenjuje, pokazujuci joj svetlost Bozije dobrote. Djavo, pak,
bezosecajnima ne da da se urazume, predstavljajuci im surovost pokajanja. Videci
njegovu lukavost, pokajanje prilazi sa umiljavanjem i govori: "Vi se samo setite Boga i ja
cu se potruditi za vas. Predstavite u svome umu Njegovo milosrdje i ja cu se sa
uzdisajima zaloziti za vas. Samo neznatno uzdahnite, gresnici, sa skrusenoscu, i ja cu vas
uciniti slugama Bozijim. I prorok Isaija je rekao: Kada se vratis i uzdahnes, spasces se
(Is.30,15). Eto, privodim ti i svedocanstvo: samo se pokaj". I ako onaj ko je sagresio
uzdahne, sa njega ce, sa uzdahom, spasti breme greha kojim ga je obremenila zmija.
Tada ce se i sa uma skinuti magla neznanja, dusevno oko ce postati bistro i pokajanje ce
poceti da dusu rukovodi ka spasenju.
38. Kada ugleda blagost Boziju, gresnik koji se kaje ne samo da uzdise, nego i sa
velikom tugom proliva suze. Kada, posle dugog rastanka sa Bogom, najzad uspe da ga
prepozna kao Oca, dusa pocinje da proliva suze. Ona proliva suze zbog toga sto je
napokon ugledala svoga Stvoritelja. Ljubeci Ocevu blagonaklonost ona priklanja Boga
sebi i time se cisti od svega do cega je dovela zmija. Ili, zar nisi cuo sta je rekao David:
Svaku noc kvasim odar svoj (Ps.6,7). On je najpre uzdisao, pa tek onda plakao. I u
prirodi je tako: najpre vetar, a zatim kisa; najpre grmi grom, a zatim se iz oblaka
obrazuju kapi kise.
39. David je uzdisuci kvasio odar svoj zbog toga stoje bio oskrnavljen preljubom.
On je suzama umivao postelju koju je oskrnavio bezakonom vezom. On je govorio:
Iznemogoh od uzdisanja (Ps.6,7). Napor, pak, uzdisanja jeste plod srdacnog bola koji
radja mnostvo suza. Tako se suze umnozavaju od uzdisanja.
40. Savest po prirodi stremi ka Bogu (stoji za Boga i sve Bozije), i odbacuje prelest
koja se prikrada. Cesto puta greh bestidno navaljuje, ali savest nadvladjuje, koristeci se
vremenskim okolnostima. Onoga ko se uplasi, nalazeci se u tami, ona izoblicava za greh.
Jer, Pismo kaze: Bezi necastivac iako ga niko ne goni (Pric.28,1). I onome ko se na brodu
smete zbog burnog talasanja mora, savest napominje njegovu necastivost. I pri
zemljotresu ona na secanje privodi bezakonja. I onome ko je na putu ona obnavlja
secanja na strasna dela. Najzad, i gresnika koji se ne obrati ona izoblicava kada padne u
nemoc i telesnu bolest. I on zbog ljubavi prema zivotu daje zavet Bogu da ce unistiti greh
u sebi. Bojeci se da umre, i da se lisi blaga vecnog zivota, on, mucen savescu, pribegava
pokajanju, tj. posredniku izmedju Boga i ljudi.
41. Uzevsi od oca nasledstvo, mladic (koji se spominje u Jevandjelju) otide u
daleku zemlju i rasu ga sa bludnicama. Usled toga on je u svemu poceo da trpi mucnu
oskudicu. Kada je poceo da malaksava usled tezine lisavanja, pokajanje mu je, izoblicivsi
ga zbog gubitka ranijeg mirnog zivota u ocevom [domu], porodilo zelju da se vrati i nadu
da ce umilostiviti oca. I on je uzviknuo: Ustavsi otici cu ocu svome, pa cu mu reci: Oce,
sagresih nebu i tebi (Lk.15,18). Kada je na mladica, koji se podao iskusenju, nasrnuo
neprijatelj i od njega ucinio sta je hteo, pokajanje je cutalo, davsi znak i savesti da cuti i
da se neko vreme ne javlja na delu. A kada je za njega nastalo tesko vreme, ono je kao
majka rasirilo svoje narucje i zagrlilo ga, istrgnuvsi ga iz ruku macehe slastoljublja, i
vrativsi ga majci - blagocastivosti.
42. Mladic je zavapio: Oce, sagresih nebu i tebi. Sin koji je sagresio je poznao oca,
zaleci sto ga je obmanuo ocuh i zlotvor. On je uvideo lukavost, uvideo obmanu i pribegao
pokajanju kao majci. Dugo vremena se hranio roscicima i trpeo glad. Medjutim, kao
154
zalostivna majka primivsi ovog mladica, pokajanje ga ponovo hrani mlekom, dajuci mu
svoje grudi. Ono ga hrani mlekom stoga sto je greh rastocio njegove sile kroz sraman
zivot. Bez tog mleka on ne bi mogao da se isceli. Onoga koji nije mogao da ustane,
podiglo je pokajanje, nahranivsi ga mlekom. Ono je izlecilo potpuno nemocnog i predalo
ga u ruke ocu.
43. Vidis li kako se pokajanje gresnicima najpre pokazuje kao snishodljivo i lako, a
ne surovo! Ono nije predlozilo post, nije zahtevalo uzdrzanje, ni bdenje, vec je prizvalo
da se pocne sa ispovedagvem: Sagresih. Ono zapocinje od najlaksega, znajuci da ce
ostalo dovrsiti savest. Savest je pomocnica pokajanja: preuzima brigu o dusi i zuri da je
ocisti. Njoj je poznata pokornost duse i ona je usmerava kao jahac. Ona nastoji da
pokajanje bude prihvaceno, da se utvrdi u gresnicima, te da kao sunce prodre u um i
obasja ga. Ona ih lako privodi Bogu i za kratko vreme cini nasledjem Bozijim.
44. Ne treba, bratijo, da ocajavamo za svoje spasenje, imajuci takvu majku, tj.
pokajanje. Ne treba da gubimo nadu u spasenje kada nas tesi takva majka. One koji su
bili ulovljeni od strane svirepog neprijatelja ono je uvodilo u raj Bogu. Zar ce se od nas
odvratiti? Kad je pomilovalo njih koji su van Crkve, zar se nece smilovati na nas? Niko
nece dozvoliti drugome da slobodno rasturi ono sto je sam sakupio sa trudom. Pa, kako
ce Bog Otac da dopusti da neprijatelj ovlada onima koje je stekao krvlju Sina svoga? Mi
smo stado Njegovo, i On je nas Pastir. On nam je dao pokajanje kao vodu koja ociscuje
kako bismo imali cime da se umijemo kad pogresimo. Mi nemamo samo banju
preporoda, nego i obnovljenja. Ako u necemu sagresimo, mi se umivamo pokajanjem i
postajemo cisti.
45. Pokajanje je zrtvenik Boziji, buduci da oni koji su sagresili njegovim
posredovanjem umilostivljavaju Boga. Oni koji su sagresili pod zakonom behu duzni da
prinesu vestastvenu zrtvu. Radi toga je trebalo da idu u Jerusalim. Medjutim, neki to nisu
ispunjavali bilo zbog tvrdicluka, bilo zbog bede, bilo zbog lenjosti. U novoj blagodati sve
ovo izvrsava pokajanje, prinoseci zrtvu u savesti. Njoj nije potrebna koza, nego ispovest.
Ti nemas grlicu, gresnice? Uzdahni, i Bog ce ti uzdah uracunati vise od grlice. Ti nemas
goluba? Kazi grehe svoje Bogu, i imaces svepaljenicu. Nemas ni druge ptice? Placi, i
primice ti se kao zrtva. Ako se pomolis, Bog ce tvoju molitvu primiti umesto teleta. Ako
mu pripadnes sa iskrenim srcem, tvoje usrdje bice stavljeno iznad vola prinesenog na
zrtvu. I zasto da pripremas tamjan? Pokajanje ce te ocistiti i bez dima.
46. Pokajanje je Bozija trpeza, buduci da On preko njega okusa ljudsko spasenje. I
Spasitelj govori: Jelo je moje da vrsim volju Oca moga koji je na nebesima (Jn.4,34).
Prema tome, pokajanje je divan hleb Boziji. Bog u njemu okusa ispovedanje savesti, pije
suze umilenja, nasladjuje se ugodnim mirisom iskrenih uzdaha, koji su za Njega
blagouhano kandilo. Evo razlicitih jela Bozijih: uzdrzanje, post, bdenje, priljezna molitva,
poslusnost sa smirenjem. Jer, to je Bogu prijatnije od mnogih zrtava.
47. Pokajanje je praznik za Boga. Jer, Jevandjelje govori da se Bog vise raduje
zbog jednog gresnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika (Lk.15,7).
Cineci praznik za Boga, pokajanje priziva i nebo na gozbu. Andjeli se raduju kada ih
pokajanje poziva na veceru. Svi nebeski cinovi se vesele, pobudjeni pokajanjem na
radost.
48. Pokajanje prinosi na zrtvu one koji su sagresili, ali ih isto tako i ozivljava. Ono
umrtvljuje, ali i vaskrsava iz mrtvih. Kako to? Cuj: ono uzima gresnike i cini ih
pravednim. Juce su bili mrtvi, a danas su za Boga zivi pokajanjem; juce su bili tudji, a
danas su Boziji; juce su bili bezakonici, a danas su sveti. Pokajanje je velika topionica
koja u sebe prima bakar, i pretvara ga u zlato. Ona uzima olovo i vraca srebro. Ako si
video kako staklo prima boju zumbula, ili smaragda, ili sapfira, neces posumnjati u
preobrazavajuce sile pokajanja. Po blagovoljenju Bozijem, pokajanje pokajnika sjedinjuje
sa blagodacu Duha Svetoga, i coveka u potpunosti cini sinom Bozijim.
49. Zakon je zapovedao da se sve svestene stvari izradjuju od zlata. Zakonodavac
nije dozvolio nistavnost u tim stvarima da bismo znali da sveti Boziji u sebi imaju
potpunu svetost! Cuj, pokajnice! Pristupi Bogu iz sveg srca i On ce ti uzvratiti potpunim
pretapanjem onoga sto je u tebi. Trazio si da budes pretopljen u ognju pokajanja: pazi da
nista ne ostane nepretopljeno. Evo, sta ja mislim. Pretpostavimo da prinosis pokajanje za
155
blud. Pazi da odbacis sve vidove bluda, buduci da se od njih radja svaki razvrat. I ne
samo to, nego odbaci i sve sto vodi ka oskrnavljenju bludom: smeh, sale, skverne reci,
stomakougadjanje. To su, naime, putevi koji vode u blud.
50. Potpuno odlozi sve grehovno. Kada je narod sagresio, prorok Mojsije je naredio
da se razapne zmija, tj. da se istrebe gresi. On je nacinio zmiju i to ne obicnu, nego
livenu i celovitu. Zbog cega? On time pokazuje da u potpunosti treba da se odvracas od
svakog lukavstva. On je celu zmiju nacinio iz bakra stoga sto je koren sveg zla
srebroljublje. On je zmiju izlivenu izvadio iz pecnice da bi i ti u sebi zaustavio
raspaljenost koja preti da ti razvrati um. Zmiju je, pak, obesio na drvo kako bi ti, kajuci
se, u sebi raspeo tri poroka preko kojih dolazi do dusevne smrti.
51. Tebi je upucena rec moja, pokajnice. Nemoj imati u sebi prazno mesto. Budi
cvrsto resen da se boris protiv greha i da prebivas u dobru kao kamen. Utvrdi srce
[moje], kaze prorok, da se ne pokolebam (Ps.111,5; 8). Ti si duzan da prineses cvrsto
pokajanje kao Petar, buduci da si mnogo gresio. Bog ne prima pokajanje koje ne
ispoljava cvrstu resenost. Mnogi svojim hodom oponasaju careve, iako ih zbog toga ne
smatraju carevima. Tako ce oni koji se kaju imati samo izgled pokajnika, ali ne i silu koju
daje pokajanje ukoliko ga se ne late sa odlucnoscu. Oni koji prinose pokajanje samo za
oci ne cine jedan nego mnoge grehe, buduci da i druge pobudjuju da prinose samo
spoljasnje pokajanje. Njima ne samo da se nece otpustiti gresi, vec ce se dodati novi.
52. Prinesi odlucno pokajanje, gresnice, kako bi dobio oprostaj. Sveti Pavle je rekao
da onaj ko na temelju zida drva, seno i slamu nece dobiti nagradu. I on to nije rekao
samo o ucenju, nego i o pokajanju. Onaj ko ne prinosi odlucno pokajanje predstavlja
trsku i drvo koje pliva na vodi. Drvo je onaj ko pokajanju ne pristupi odlucno. On ne
samo da ce biti odbacen, nego i sazezen ognjem, kao sto je receno. A zasto? Stoga sto je
mislio da se podsmehne Bogu.
53. Prinesimo pokajanje kao Ninevljani kako bismo i mi dobili spasenje. Oni su se
istinski pokajali, te su istinski i spaseni. Kako su sagresili, tako su se i pokajali - i bili
primljeni. Oni se nisu samo polovicno obratili, buduci da su podjednako plakali i carevi i
prosti ljudi. I nije se samo jedan deo njih popravio, buduci da su zajedno ridali i
gospodari i robovi. I opet, nisu se samo kratko vreme kajali, buduci da cela tri dana
muzevi i zene, stari i mladi nisu prestajali da prinose ispovedanje. Oni su poverovali
osudi, i vec su, kao pripremajuci se za smrt, gorko tugovali jedan za drugim. Pod
Ninevijom ja podrazumevam coveka, a pod mnostvom njenih zitelja - delove duse i
pokrete uma. Kao sto su oni svi zajedno pristupili pokajanju, tako i mi svim silama
celokupnog naseg sastava treba da prinesemo pokajanje.
54. U Zakonu je Bog zapovedio ne samo da se istrebe idoli, zrtvenici i kumiri, nego
i da se pepeo od sazezenog kamenja i drva izbaci napolje kao necist. I ti pokajnice drzi u
umu da si obavezan iz sebe da istrebis svaki trag greha. Ako u tebi ostane grehovni
pepeo, bice privucene neciste zivotinje i gmizavci. A ako ga izbacis iz sebe, vise te nece
uznemiravati cak ni grehovne vaske, ni komarci. Ocisti u potpunosti svoj um od
grehovnih mrtvaca, i njihov smrad ce isceznuti iz tebe. Grehovni mrtvaci su strasna
prisecanja. Ako ostanu u tebi, ona ce pomraciti tvoju misao. Ona ce i pomisli tvoje
prisiljavati da lutaju, te ce, kao gusta magla, naleci na tvoje duhovne oci.
55. Iscedimo sebe pokajanjem kako ne bismo izgubili blagodat oprostaja kao svoju
pravu boju. Cedjenje jeste revnosno odlaganje onoga sto je suprotno. Na taj nacin "boja"
(oprostaja), koja je nanesena na nas i koja se ucvrstila u nasim dusama, vec nece moci
da se izbrise. Revnosno umi sebe suzama, kao sto bojadzije peru vunu. Predaj se
smirenju i stegni sebe u svemu. Ocistivsi sebe na taj nacin, ti ces pristupiti Bogu sa
spremnoscu da primis blagodat.
56. Neki od pokajnika se ponovo vracaju grehu stoga sto nisu upoznali zmiju koja
se u njima skriva. Ukoliko su e, pak, poznali, onda je nisu u potpunosti izbacili iz sebe,
nego su dozvolili da u njihovoj unutrasnjosti ostanu tragovi njenog lika. Ona se, pak, brzo
zacinje u utrobi i ponovo uspostavlja puni lik svoje zlobe. Ako vidis pokajnika koji ponovo
gresi, znaj da se nije izmenio u svome umu: on je u sebi ostavio sve grehovne prizive.
Obelezje, pak, onoga ko je odlucno prineo pokajanje jeste sabran i surov nacin zivota,
156
odlaganje nadmenosti, uobrazenosti, a takodje i - oci i um uvek ustremljeni ka zeljenom
Isusu Hristu sa ceznjom da se, blagodacu Hristovom, postane novi covek.
57. Cuvaj se od onoga sto je suprotno vrlini. Jer, ako postis ali se i bezumno
smejes, bice lako da se sapletes. Ako na molitvi places, a u drustvu se ponasas svetovno,
brzo ce te uloviti u mreze. Ako si pri celomudrenom ponasanju nemaran, neces zakasniti
da padnes. Pokajanje treba prinositi od sveg srca. Onaj ko se kaje treba postojano da
bude isti, tj. ono sto je poceo da bude. Onaj kod koga se primecuje nedostatak svedoci
nepotpuno obracenje. Onaj ko se menja pokazuje da u njegovom srcu nije postavljen
cvrst temelj zivota po Bogu. Takav covek prinosi pokajanje kao dete koje se poucava. On
place zbog nuzde, kao onaj koga biju, a ne po [svom] proizvoljenju. Svetovni zakoni
strahom ispravljaju ponasanje, premda ne menjaju raspolozenje srca. Tako, moze biti,
poneki prinose pokajanje sa tajnom, podsvesnom mislju da ponekad popuste grehu.
58. Neko od proroka e rekao: U saboru Gospodnjem ne klevecite suzama
(Mih.2,5.6). Time prorok ne odbacuje pokajanje, niti ispovedanje smirenog srca pred
Gospodom naziva klevetom, vec govori o laznom pokajanju u kome se suze pritvorno
prolivaju sa zlom namerom. I on jos kaze: Pocepajte srca vasa, a ne haljine vase (Joilj
2,13). Jer, on nece da se mi nadimamo pokajanjem, nego da se zaista kajemo. I David
kaze: Suzama svojim natapam postelju svoju (Ps.6,7). Necu u Crkvi prolivati suze,
pokazujuci pred ljudima samo spoljasnjost i uporno trazeci slavu pravednosti, nego cu na
krevetu svome suzama umivati postelju svoju kako bih bio jednodusan sa Hristom, koji
kaze: Zatvorivsi klijet tvoju pomoli se. Tada ce ti Otac, radi koga to cinis u tajnosti,
uzvratiti i smilovati se nad tobom javno (Mt.6,6).
59. Mnogi trguju ispovescu, predstavljajuci sebe naizgled boljim nego sto zaista
jesu. Tako se oni prikrivaju. Drugi pokazuju pokajanje, kupujuci sebi slavu. Neki obracaju
pokajanje u povod za gordost, i umesto oprostaja pisu sebi nove duznicke obveznice. Jos
se nisi oslobodio od ranijeg duga, a vec ulazis u novi? Dosao si da isplatis dug, a vezes se
novom obavezom? Staras se da se oslobodis od duga, i pripremas sebi novo ropstvo? Eto
sta znaci receno: Molitva njegova neka bude greh (Ps.108,7). I kako da se on ne vrati
grehu? Kako da se opet ne preda strastima? Zar ce ga zmija ostaviti na miru? Da li ce
prestati da ga uznemiravaju gmizavci? Avaj! Na njemu ce se ispuniti Hristova rec, tj. u
njega ce se nastaniti sedam drugih gorih duhova(Lk.11,26).
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JEFREM SIRIN
PODVIZNICKE POUKE
III
OPSTI NACRT ZIVOTA ONIH KOJI SU SE POSVETILI
UGADjANjU GOSPODU I IZGRADjIVANjU SVOG SPASENjA
1. Svima, koji su sebe posvetili Bogu i koji se uvek staraju da predaju tela svoja u
zrtvu zivu, svetu, ugodnu Bogu (Rim.12,1), predstoji da, saglasno sa svetim zavetima
Jevandjelja i ostalih Svetih Pisama, veruju da ce, predavsi se na svako dobro delo i svako
upraznjavanje u vrlini, blagodacu Hristovom i silom Bozijom, dobiti savrseno izbavljenje i
ociscenje od sramotnih strasti, koje se podizu u dusi i telu. Ono sto je nemoguce za nas,
moguce je za Boga koji je obecao. Osim toga, grehovne strasti su kasnije usle u dusu i
telo usled prestupa prvosazdanog coveka.
157
2. Mi verujuci smo kroz sveto krstenje primili zalog blagodati kao talanat radi
mnogostrukog umnozavanja i dobijanja obecanog nasledstva. Bozanstveni Duh Utesitelj,
koji je dat apostolima i, preko njih, jedinoj istinitoj Crkvi Bozijoj, od casa krstenja prebiva
u svakome koji je pristupio sa cistom verom. I svako dobija kesu srebra radi
umnozavanja, obradjivanja i dobitka, kao sto je receno u Jevandjelju.
3. Kao sto dete, koje je rodjeno u ovome veku, ne ostaje zauvek u decijem
uzrastu, nego svakodnevno raste, po prirodnom zakonu, dok ne izraste u odraslog
coveka, tako i rodjeni odozgo vodom i Duhom ne treba da ostaje u duhovnom decastvu,
vec da, postojano prebivajuci u podvigu, trudu i mnogom trpljenju, kroz borbu sa
duhovnim neprijateljem napreduje i uzrasta sve dok ne dostigne punotu duhovnog
uzrasta, tj. dok ne postane savrsen covek, koji ima meru rasta punote Hristove, kako uci
apostol (Ef.4,13).
4. Dete koje se rodilo telesnim rodjenjem dostize zreo uzrast po neophodnom
zakonu prirode. Boziji promisao je, naime, odredio da savrsenstvo telesnog uzrasta
nastupa nezavisno od nase volje, tj. po zakonu prirode. U duhovnom rodjenju odozgo
Bog je, naprotiv, ustanovio drugi poredak. On je u delu duhovnog uzrastanja covekovom
slobodnom proizvoljenju prepustio trud, podvig i naporno koracanje (prema cilju) sa
cvrstim trpljenjem. Borite se, govori Gospod, da udjete na uska vrata (Lk.13,24); i jos:
naprezite se zbog toga sto podviznici zadobijaju Carstvo nebesko (Mt.11,12); i jos:
Trpljenjem svojim spasavajte duse svoje (Lk.21,19). Blagodat Bozija je uredila da svako,
po sopstvenom raspolozenju i sopstvenoj volji, [sopstvenim] trudom i podvigom duhovno
uzrasta.
5. [Covek] stice pricesce Svetoga Duha za duhovno uzrastanje u obnovljenju uma
srazmerno sa telesnim i dusevnim podvigom [koji preduzima], i saglasno sa
nasladjivanjem dobrim delima. On po blagodati i zabadava dobija (silu za) spasenje, a po
veri, ljubavi i podvigu slobodnog proizvoljenja ushodi i napreduje. Tako on i po blagodati i
po pravdi postaje naslednik vecnog zivota. Covek ne uzrasta u napredovanju samo
Bozijom silom i blagodacu, vec i sopstvenim dejstvom i staranjem. I obratno, on u
savrsenu volju Boziju i u meru cistote ne moze doci samo sopstvenom silom i snagom,
bez sadejstva i pomoci Duha. Jer, ako Gospod ne sazida dom, uzalud se muce koji ga
grade; ako Gospod ne sacuva grad, uzalud ne spava strazar (Ps.126,1).
6. Sta je savrsena volja Bozija koju, po savetu i ubedjenju apostola, svako treba da
postigne (Rim.12,2)? Ociscenje i osvecenje srca pricescem Duhom Bozijim koje se bez
sumnje vrsi u dusi, koja se sa verom i ljubavlju u potpunosti predaje Bogu. Gospod je
rekao: Blazeni cisti srcem, jer ce Boga videti (Mt.5,8). Od onih koji zele da postignu
takvo blazenstvo On zahteva savrseno ociscenje od greha, tj. odlucno oslobodjenje od
strasti bescasca i savrseno sticanje najvise vrline. Na to ukazuje i prorok koji u molitvi
govori: Srce mi cisto sazdaj Boze, i duh prav obnovi u meni (Ps.50,12). I opet, na
pitanje: Ko ce izaci na goru Gospodnju, ili ko ce stati na Svetom mestu Njegovom, on
odgovara: Cije su ruke nevine i ko je cist srcem (Ps.23,3.4). Time je Duh pokazao da
smo duzni da svojom sopstvenom delatnoscu savrseno odsecemo od sebe greh koji se
cini delom, recju i pomislju, te da stremimo savrsenoj cistoti duha sa nadom da cemo je,
blagodacu Svetoga Duha, i dostici. Navodeci kakve treba da budu duse koje se udaljavaju
od telesnog braka i svetovnih veza i koje zele da prebivaju u devstvenosti, apostol
govori: Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako ce ugoditi Gospodu, da bude sveta
ne samo telom, nego i duhom (1.Kor.7,34). On time savetuje da dusa. tj. nevesta
Hristova, koja zeli da se sjedini sa cistim nebeskim Carem, treba da postane slobodna od
greha na delu i u misli. tj. kako od ociglednih grehova, tako i od tajnih strasti, kao sto je
receno kod Jovana Bogoslova: I svaki koji ovu nadu ima u Njega, ociscava sebe, kao On
sto je cist (1.Jn.Z,3).
7. Dusa koja se udaljila od svetovnih veza i koja je zazelela da prebiva u savezu i
opstenju sa netruleznim Zenikom, treba da bude cista ne samo od ociglednih grehova, tj.
bluda, kradje, stomakougadjanja, klevete, praznoslovlja, vike, smeha, gramzljivosti,
nego jos vise - od najsilnijih dusevnih strasti i tajnih grehova, tj. od pohote, tastine,
covekougadjanja, licemerja, vlastoljublja, lazi, rdjave naravi, mrznje, neverja, zavisti,
prevaznosenja, ljubomore, samougadjanja, samoljublja, oholosti i njima slicnih nevidljivih
158
sramnih strasti (Rim.1,26). Pismo i sakrivene dusevne grehove smatra ravnim gresima
koji su projavljeni na delu, buduci da se radi o izdancima jednog istog korena. Prorok
izoblicava: U srcu cinite bezakonja (Ps.57,3), dok se za sebe moli: Od tajnih mojih ocisti
me (Ps.118,13). I koliko treba da se staramo da od ociglednih grehova sacuvamo
spoljasnjeg coveka, tj. telo, kao hram Boziji, toliko treba da se pobrinemo i podvizavamo
radi ocuvanja unutrasnjeg coveka, tj. duse od svake lukave pomisli, kao sto je receno:
Svrh svega sto se cuva cuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi zivot (Pric.4,23).
8. Mi cemo napredovati u cuvanju srca ukoliko se uvek suprotstavljamo lukavim
pomislima tastine, mrznje, oholosti, lazi, pohote, nadmetanja, vlastoljublja i ostalih, te
ukoliko sa svom strogoscu ispitujemo sami sebe, cuvajuci svoj um od saveza i saglasnosti
sa tajnim dusevnim strastima. Osim toga, neophodno je da se sa naporom predajemo
svakom dobrom poduhvatu, trudu i podvigu kako bismo postavili prepreku svome
neprijatelju. Ako budemo tako cinili, Gospod ce, videci nas dusevni podvig, po svome
covekoljublju u nama silom Duha neprekidno vrsiti veliko isceljenje od tajnih strasti,
sveteci se nasim mislenim neprijateljima.
9. Duhovnu meru kojoj treba da stremimo navodi nam sveti Pavle. On kaze da sva
nasa briga treba da bude usmerena na to da svakog coveka pokazemo savrsenog u Isusu
Hristu (Kol.1,28). U cemu se, pak, sastoji to savrsenstvo on pokazuje u svojim
molitvenim zeljama Efescima, govoreci: Neka vam Bog da silu da ojacate Duhom
Njegovim u unutrasnjem coveku, da se Hristos verom useli u srca vasa, da biste,
ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi, mogli... [poznati ljubav Hristovu] (Ef.3,16-18). Venac
svega je ljubav. To je on jos snaznije predstavio u drugoj poslanici gde je naveo da razni
Boziji darovi i covekova samopozrtvovanja nisu savrseni bez ljubavi. Osim toga, on ljubav
predstavlja kao unistiteljku i istrebiteljku svih strasti (1.Kor.13,1-8). To je granica
savrsenstva. Iz toga sledi da se oni koji su se udostojili duhovnih darova, koje je sveti
Pavle nabrojao, nalaze u opasnosti, borbi i strahu ukoliko jos nisu primili izbavljenje (od
strasti) dejstvom najsavrsenije i prave duhovne ljubavi.
10. To je apostol otkrio radi onih koji zele da se tacno uzdizu ka hriscanskom
savrsenstvu, zapravo, da neko od onih koji su se udostojili nekih darova ne bi pomislio da
je i pri nepotpunom dejstvu blagodati vec postigao savrsenstvo i da, uobrazivsi kao da
vec ni u cemu nema nuzde i zadovoljivsi se nizim darovima, ne bi ostao medju onima koji
nisu postigli potreban vrhunac savrsenstva. Ukazivanjem na cilj savrsenstva apostol uci
da svako treba da se neprestano i istrajno podvizava dobrim podvigom, smatrajuci se
siromasnim pred takvim bogatstvom ljubavi, te da prohodi duhovno trkaliste dok ne
postigne cilj, kao sto je receno: Tako trcite, da... dobijete (1.Kor.9,24).
11. Rasudjivanje o cilju podviznistva sam rasirio sa ciljem da u onima koji zele da
ga prihvate ucvrstim tacnu misao o nasem nadanju, i o vrsti trke koja nam predstoji, da
bi svako (i svaka) od onih koji se posvecuju Bogu stalno imao u vidu gde smo prizvani i
kakvu meru smo obavezni da postignemo, te da bismo svim silama i sa svom revnoscu
same sebe i sve sto imamo u ovome veku, uvek usrdno posvecivali na dobro, ne
dopustajuci da nas sujeta ubedi da smo mi nesto, nego smatrajuci da zaista nismo nista
u poredjenju sa prevashodstvom savrsene mere nasega zvanja i neispitivim bogatstvom
ljubavi Hristove. Sa strpljenjem hitajmo u podvig koji nam predstoji, gledajuci na Isusa,
Nacelnika i Savrsitelja vere (Jev.12,1). Sto je za mnom zaboravljam, a stremim za onim
sto je preda mnom (Fil.3,13).
12. Kako bratija treba da zivi i da se ophodi medju sobom? Kakvim trudovima,
naporima i delatnostima ljubitelji istine mogu da postignu cilj koji je naveden?
Onaj ko stremi ka ovom cilju neka svoju dusu preda bratstvu, udaljivsi se od sveta
i svetskih zadovoljstava. Tako je zapovedio Spasitelj kada je, nabrojavsi sta je duzan da
ostavi onaj koji zeli da ga sledi, dodao: Pa i dusu svoju (Lk.14,26). Jer, sta znaci ostaviti
svoju dusu ili odreci se nje? To znaci bezuslovno i potpuno se predati bratstvu, niposto ne
ispunjavati svoju volju, i odlucno nista nemati u svojoj vlasti, osim odece koja se nosi.
Time se [bratu] omogucuje da, buduci slobodan od briga, uvek sa radoscu ispunjava
samo ono sto mu je zapovedjeno. Onaj ko se odrekao svoje duse neka svu bratiju, a
narocito nastojatelja, postuje kao gospodare i vladare. Neka im on dragovoljno sluzi, ne
radeci samo prividno kao da ugadja ljudima, nego kao sluga Hristov (Ef.6,6). Predavsi
159
sebe Gospodu, neka on ide uskim i tesnim putem (poslusanja), i neka se rado stavi pod
blagi jaram Hristov, cvrsto verujuci da mu se priprema veliko spasenje.
13. Bratija je duzna da medju sobom zivi u prostoti, cistoti, jednodusnosti, miru i
srdacnoj iskrenosti. Niko ne treba da se prevaznosi nad drugim, niti da se smatra boljim,
ili vecim od drugoga. Naprotiv, kao ucenik Hristov neka se svako smatra najbednijim od
svih ljudi kako bi se ljubavlju, prostotom, odsustvom suparnistva i oholosti, pri
uzajamnom potcinjavanju jednih drugima, u strahu Bozijem, u bratstvu mogao sacuvati
savez mira, i kako bi ono bilo jedno telo i jedan duh u Hristu Isusu.
14. Nameravajuci da se drzi ovih pravila, neka se svako najpre na svaki nacin
postara da u srcu svome ima svetu ljubav i strah Boziji. Neka ih on neprestano izmoljava
od Boga, i neka cestim, ili bolje reci, neprestanim secanjem na Gospoda i nebesku ljubav
na svaki nacin revnuje da ih, uz pomoc blagodati, u sebi svakodnevno uvecava.
15. A u ljubavi prema bliznjemu cemo (posle toga) vec lako napredovati. Postavivsi
prvo na prvom mestu, drugo ce se vec, sledeci za prvim, po redu izvrsiti. Onaj, pak, ko
bude lenj prema prvoj velikoj zapovesti, tj. ljubavi prema Bogu (koja se uz Bozije dejstvo
obrazuje u nama iz unutrasnjeg raspolozenja, dobre savesti, i ispravnih misli o Bogu), a
namerava da se pobrine o drugoj, slicnoj prvoj, ostvarice samo spoljasnje sluzenje bratiji
koje nikada nece biti cisto i zdravo, buduci da ce zlobne spletke, nalazeci njegov um
dalekim od secanja na Boga i od ljubavi i stremljenja k Njemu, ili u dusi proizvoditi
roptanje i zalbe na sluzenje bratiji, predstavljajuci ga teskim i nepodnosljivim, ili ce
poceti da ga nadimaju i nagone da masta o sebi kao o velikom i dostojnom postovanja,
obmanjujuci ga mislju o njegovom mnogom delanju na korist svih. Nalazeci se daleko od
secanja na Boga i od straha Bozijeg, covek po neophodnosti trazi slavu i pohvale od onih
kojima sluzi. Ukoliko su, pak, um i dusevno raspolozenje uvek zauzeti mislima o Bogu i
stremljenjem ka Njemu, covek ce, saobrazno ljubavi Bozijoj, sve ciniti u slavu Boziju,
bogateci se cistim i bogougodnim delima ljubavi prema bratiji i zadobijajuci savrsen
uspeh u svome trudu koji ga uvencava vecnom nagradom od Boga.
16. Svako upraznjavanje u vrlinama koje preduzimamo treba da cinimo u slavu
Boziju, a ne radi nase sopstvene slave. Hodjenje po zapovestima biva sveto i cisto samo
ako ga prati secanje na Boga, strah Boziji i ljubav prema Bogu. Takvim raspolozenjem se
od nas daleko odgoni neprijatelj koji uvek pokusava da oskrnavi ispunjavanje zapovesti,
te sve sto nam je zapovedjeno u zapovestima nama izgleda radosno i lako ispunjivo. Jer,
ljubav Bozija cini da su nam zapovesti lagane, udaljujuci svaku teskocu pri njihovom
ispunjavanju. Neprijatelj se na sve nacine trudi da razlicitim zemaljskim mamcima nas
um odvuce od secanja na Boga, od straha i ljubavi prema Gospodu, da bi, zatim, nekim
prividnim dobrom i nase srce privukao prema laznim dobrima i udaljio ga od istinskog
dobra, tj. od ljubavi prema Bogu. I sve sto covek cini dobro lukavi nastoji da pokvari i
oskrnavi, mesajuci sa ispunjavanjem zapovesti svoja semena tastine, ili sumnje, ili
roptanja, i neceg slicnog kako dobro koje se cini ne bi bilo istinski dobro. Jer, dobro je
istinsko samo onda kada se smirenoumno i usrdno izvrsava radi Boga. Eto zbog cega je
svakome potrebno mnogo znanja i rasudjivanja kako bi um mogao da raspozna spletke i
zamke neprijatelja i da od svojih dela odbaci sve sto je gresno. Jer, i dobro delo se moze
uraditi lenjo i nebrizljivo, ili sa necistom namerom, usled cega postaje neblagougodno
Bogu, kao sto se moze uciniti i po volji Bozijoj, usrdno, bodro, Boga radi, zbog cega ce se
pokazati kao blagougodno pred Njim.
17. Oni koji su se u potpunosti predali Bogu treba da ispunjavaju sve zapovesti u
skladu sa svojim silama, buduci da je ocigledno da je pred sve postavljen jedan cilj
poboznosti, tj. da se po veri i revnosti za sve vrline udostojimo da se ispunimo Duhom
Svetim, te da steknemo savrseno oslobodjenje od strasti, tj. ociscenje srca, koje u
dusama vernih i poboznih ostvaruje Duh koji osvecuje. Stoga neka se svako posveti
dobru saobrazno sa merom njegove dusevne ljubavi prema Bogu. I napokon, onaj ko zeli
da se neprestano moli neka postojano prebiva u molitvi. (Misli se na zatvornike).
18. Prema tome, brata koji zeli da stupi na molitveni podvig iz ljubavi prema
nebesnim dobrima ne treba ometati. I on je veoma dostojan pohvala pred ljudima i pred
Bogom. Jednodusna bratija sa radoscu neka dozvole takvome da prebiva u molitvi kako
bi i sami dobili nagradu od Boga za saglasnost i za dobru podrsku koju su dali bratu.
160
Jedino neka onaj ko se odlucuje da nezadrzivo zedjuje za Gospodom i prebiva jedino sa
Njim i na samom delu prebiva u podvigu neprekidnog stremljenja ka Gospodu, protiveci
se svim nepotrebnim pomislima, kako bi njegovi plodovi, na opste izgradjivanje svih,
postali svakodnevno ocigledni. Onome ko ima ljubav prema Bogu, cak ukoliko jos i nije
dostigao do ranjenosti i ushicenja Bozanstvenom ljubavlju u vreme molitve, premda se i
prisiljava, podvizava i prinudjava svoju volju, bezuslovno se predajuci nebeskoj ljubavi i
starajuci se da stekne istinsku duhovnu molitvu, ostala bratija neka sa radoscu dozvoli da
prebiva u molitvi. Bolje reci, neka mu oni potpomazu kao pomocnici, smatrajuci svojim
sopstvenim dobitkom bratovljev napredak u savrsenstvu. Neka ga oni ne sprecavaju
usled suparnistva i zavisti, neka ne ometaju pocetak prekrasnog revnosnog podviga, i
neka ne prekidaju dobro stremljenje prema Bogu. Videci vatrenost uzajamne ljubavi, Bog
ce ispuniti iskanja svih, dajuci svakome utehu zbog pravilnog i dobrog medjusobnog
odnosa.
19. Onaj ko je stupio u cin molitvenika treba da prihvati najveci podvig, buduci da
je na sebe uzeo najvece delo. Jer, mnoge prepreke stoje pred neprestanim prebivanjem u
molitvi: san, uninije, otezalost tela, lutanje pomisli, netrpeljivost, raslabljenost. Osim
toga, tu su napadi lukavih duhova koji vode borbu sa dusom koja na delu neprestano iste
Boga. Oni se bore protiv nje i na sve nacine je sprecavaju da se priblizi Bogu. Stoga on
treba da postojano prebiva u trezvoumnoj paznji prema svemu onome sto se dogadja u
[njegovoj] unutrasnjosti, u borbi, trpljenju i placu, pojacano se starajuci da ne dopusti
nista sto bi zasmetalo molitvi.
20. Ako nasu molitvu ne budu ukrasavali smirenoumlje, ljubav, prostota i dobrota,
mi necemo imati nimalo koristi, buduci da ce se raditi samo o licini molitve. To, uostalom,
treba reci ne samo o molitvi, nego i o svakom podvigu uopste - o devstvenosti, o postu,
o bdenju, o pevanju Psalama, o sluzenju i o svakom drugom trudu koji se cini radi vrlina.
Svi takvi trudovi i podvizi su uzaludni ukoliko u sebi ne nalazimo plodove ljubavi, mira,
radosti, krotosti, smirenja, prostote, iskrenosti, trpljenja, odsustva zavisti i slicnog. Jer,
oni se i preduzimaju radi takvih plodova. Bez tih plodova sva nasa dela i svi nasi podvizi
su besplodni. Oni koji nemaju te plodove na Dan suda ce se naci u istom redu sa ludim
devojkama.
21. Vi koji ste jos nesposobni da se savrseno posvetite delu molitve, sa verom i
strahom Bozijim se pripremite za sluzenje bratiji, ili za prohodjenje poslusanja. I
zapocevsi trud, istrajte kao oni koji ispunjavaju zapovest Gospodnju i koji vrse duhovno
delo. Budite pazljivi prema njemu kao prema delu Bozijem, i sluzite sa radoscu kao sluge
Gospodnje, niposto ne dopustajuci da ga neprijateljska zloba oskrnavi bilo
covekougadjanjem, bilo roptanjem, bilo nadutoscu, bilo lenjoscu, bilo nemarnoscu.
Naprotiv, starajte se na sve nacine da svoje prekrasno poslusanje osvetite poboznoscu i
ljubavlju prema Bogu, kako bi mu bilo blagoprijatno.
22. Prema tome, posto svoj bratiji koja zive istim nacinom zivota predstoji jedan,
ranije navedeni cilj, neka se svako podvizava u skladu sa svojim silama i neka veruje
Bogu da ce, uz dobru revnost i upraznjavanje u vrlinama, postici savrsenu meru
hriscanskog usinovljenja. Prostota, iskrenost, uzajamna ljubav, radost i smirenoumlje u
svemu neka u bratstvu uvek budu nepokolebivi kao temelj. U protivnom cemo,
prevaznoseci se, nadimajuci se jedan na drugog, ili predajuci se roptanju, svoj trud
uciniti uzaludnim. Onaj ko neprestano prebiva u molitvama neka se ne prevaznosi nad
onima koji jos nisu sposobni za postojanu molitvu kako bi njegovo delo moglo
napredovati pred Bogom i ljudima. I onaj ko se posvetio sluzenju, ili prohodjenju nekog
drugog poslusanja, neka ne ropce po nagovoru zloga, i neka ne klevece onoga ko prebiva
u molitvama i postovima, kako bi stekao blagodat kod Boga, i kako bi njegovo delo
postalo blagoprijatno Bogu.
Buduci da smo udovi jedan drugoga, duzni smo da jedan drugoga uspokojavamo.
Rukovodjeni dusom, telesni udovi bez zavisti sluze jedan drugome. Tako smo i mi, buduci
udovi jedni drugih, rukovodjeni jednim Duhom i hranjeni jednom zivom recju istine, duzni
da, uz uzajamno uspokojavanje jedan drugoga, dovodimo sebe u opstu saglasnost
ljubavlju i prostotom, dobrotom i radoscu. Kada bude sacuvano takvo uzajamno
raspolozenje prostote jednih prema drugima, suvisak onih koji upraznjavaju molitve ce
161
dopuniti nedostatak molitvenosti kod onih koji nose poslusanja, i obratno, suvisak
trudova onih koji nose poslusanja ce dopuniti nedostatak delatnosti onih koji prebivaju u
molitvama kako bi, po reci apostola, postojala jednakost (2.Kor.8,14). Samo neka medju
bratijom bude utvrdjena prostota, ljubav, smirenoumlje i odsustvo zavisti. Tada ce se
svako srazmerno svojoj veri, ljubavi i trudu, svakodnevno napredujuci, udostojiti Carstva
nebeskog. Eto pravog andjeoskog zivota! To upravo znaci: Da bude volja tvoja i na zemlji
kao na nebu. Tada se mi jedan sa drugim sjedinjujemo u odsustvu zavisti, u prostoti,
ljubavi, miru i radosti; tada napredak bliznjega smatramo svojim sopstvenim dobitkom;
tada nemoci, ili nedostatke i nevolje drugih priznajemo za sopstveni gubitak, kao sto je
receno: Ne starajte se svako za svoje, nego svako i za ono sto je drugih (Fil.2,4). Na taj
nacin cemo, stradajuci jedan zbog drugog, i narocito snazni zbog slabih, i krepki zbog
nemocnih, biti u stanju da ispunimo zakon Hristov, kao sto je objasnio sveti Pavle
(Gal.6,2).
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JEFREM SIRIN
PODVIZNICKE POUKE
IV
O VRLINAMA I STRASTIMA
1. Treba znati da covek poseduje dvojaka cula zato sto je dvostruk, tj. sto se
sastoji iz duse i tela. Postoji pet dusevnih i pet telesnih cula. Dusevna se kod mudraca
nazivaju dusevnim silama: um, razum (razbor), mnjenje (smislenost), uobrazilja i
osecanje. Telesna cula su: vid, miris, sluh, ukus i dodir. Otuda proizilaze dvojake vrline i
dvojaki poroci. Svaki covek treba da jasno zna koje su dusevne, a koje telesne vrline i,
takodje, koje su dusevne, a koje telesne strasti.
DUSEVNE VRLINE
2. Dusevne vrline uglavnom cine cetiri opste vrline: hrabrost, mudrost,
celomudrenost i pravednost. Od njih se radjaju ostale dusevne vrline: vera, nada, ljubav,
molitva,
smirenje,
krotost,
velikodusnost,
trpljenje,
dobrota,
negnevljivost,
bogopoznanje,
nerazdrazljivost,
prostota,
neuznemirenost,
nelicemernost,
pravdoljubivost, sloboda, odvracanje od osudjivanja, od sujete, od nadimanja, od
gordosti, od zavisti, od lukavosti i od srebroljublja, sastradalnost, milosrdje, stedrost,
postovanje [drugih], poboznost, zelja za buducim besmrtnim dobrima, ceznja za
Carstvom Bozijim, za usinovljenjem.
TELESNE VRLINE
3. Telesne vrline se, tacnije receno, poznanjem po Bogu obracaju u orudje vrlina.
Ukoliko su tudje svakom licemerju i covekougadjanju, ove coveka vode ka napretku u
smirenju i bestrascu. U njih spadaju: uzdrzanje, post, glad, zedj, bdenje, svenocno
stajanje, metanije, nekupanje, zadovoljenje jednim ogrtacem, suvojedenje, uzimanje
hrane kasno i u maloj kolicini, zadovoljavanje zedji samo vodom, lezanje na zemlji,
siromastvo, nesticanje, izmozdenost, odsustvo brige za odecu, odsustvo samoljublja,
usamljenost, bezmolvije, bezizlazno prebivanje u keliji, oskudica, zadovoljstvo malim,
cutljivost, upraznjavanje u rukodelju, svako zlopacenje i svaki telesni podvig. Sve je ovo
veoma nuzno i korisno kada je telo zdravo i muce ga plotske strasti. Ako je, pak,
nemocno, i ako je, uz Boziju pomoc, savladalo strasti, sve to nije toliko neophodno.
Naime, sve to zamenjuje sveto smirenje i blagodarnost.
162
DUSEVNE STRASTI
4. Dusevne strasti su: zaboravnost, lenjost i neznanje. Pomraceno ovim trima
strastima, dusevno oko, tj. um, potpada pod vlast ostalih strasti, u koje se ubrajaju:
bezboznost, nepravilna vera, tj. svaka jeres, hula, razdrazljivost, gnev, srdzba,
plahovitost, mrznja prema ljudima, zlopamcenje, kleveta, osudjivanje, nerazumna tuga,
strah, bojazan, razdor, ljubomora, zavist, sujeta, gordost, licemerje, laz, neverje,
neblagorazumnost, nerazboritost, kratkovidnost, nenasitost, gramzljivost, lenjost,
uobrazenost, pristrasnost, privezanost prema zemaljskom, uninije, malodusnost,
neblagodarnost, roptanje, naduvenost, samomnjenje, naglost, visokoumlje, vlastoljublje,
covekougadjanje,
lukavost,
bestidnost,
bezosecajnost,
laskanje,
tajnovitost,
podrugljivost, dvojedusnost, pristajanje na greh iz strasti, neprestana misao o grehu,
rasejanost pomisli, samoljublje - majka svega rdjavoga, srebroljublje - koren svih poroka
i strasti, zla narav i lukavstvo.
TELESNE STRASTI
5. Telesne strasti su: stomakougadjanje, prozdrljivost, raskos, pijanstvo, potajno
uzimanje hrane, razne vrste slastoljublja, blud, preljuba, razvrat, necistota,
rodoskrnavljenje, oskvrnjenje dece, skotolostvo, zle zelje i svake protivprirodne i
sramotne strasti, kradja, kradja svetinje, razbojnistvo, ubistvo iz zavisti ili zbog
nerazumne razdrazljivosti, svaki telesni pokoj, zadovoljenje telesnih zelja, narocito kada
je telo zdravo, caranje, vracanje, madjijanje, gatanje, predskazivanje, gizdanje,
lakomislenost, nega, strast prema ukrasavanju, mazanja lica, razvrat dostojan prekora,
kockanje, pristrasna predanost svetskim zadovoljstvima, plotski zivot koji odebljava um,
cineci ga ozemljenim i zverolikim, i koji nikako ne dopusta da uzdignemo pogled prema
Bogu i k vrlinskim delima. Koren, pak, svih zala i, kako bi neki rekli, prvi njihov uzrok
jesu slastoljublje, slavoljublje i srebroljublje, od kojih se radja sve rdjavo.
6. Medjutim, covek nece sagresiti ni jednim grehom ukoliko ga najpre, kako govori
mudri podviznik Marko, ne savladaju i ne obuzmu tri silna diva, tj. zaboravnost, lenjost i
neznanje. Njih, pak, radja slastoljubiv i spokojan zivot i privezanost za ljudsku slavu i
razonodu. Prvobitni, opet, uzrok i najpokvarenija majka svega toga jeste samoljublje, tj.
nerazumna privezanost i strasna privrzenost prema telu, lutanje i rasejanost uma,
zajedno sa bestidnom i svakom preteranom slobodom u recima i smehu, koji dovode do
mnogo cega rdjavog i do mnogih padova.
7. Osim toga, treba znati da je slavoljublje, koje se obratilo u strast, veoma
raznoliko i da ima mnogo oblika. Postoje mnoga zadovoljstva koja zavode dusu koja nije
trezvoumna pred Bogom, koja se ne opasuje strahom Bozijim i ljubavlju Hristovom i koja
nije zauzeta cinjenjem vrlina. Jer, odsvuda se ukazuju hiljadu zadovoljstava koja k sebi
privlace dusevne oci: i telesna lepota, i novac, i raskos, i slava, i lenjost, i gnev, i
posedovanje, i vlastoljublje, i gramzljivost. Oni nam, na nasu prevaru, dostavljaju
zadovoljstva. Oni imaju svetao i prijatan izgled, dovoljan da sebi privuce one koji su
opcinjeni slicnim, i koji u sebi nemaju veliku ljubav prema vrlinama, vec je dozivljavaju
kao teret. Svaka zemaljska veza, svako pristrasce prema vestastvenom, ma kako bilo
beznacajno, u onome koji je savladan pristrascem stvara zadovoljstvo i prijatno osecanje,
premda nerazumno, koje kasnije postaje stetno. Ono zelateljnu silu duse porobljava do te
mere da onaj ko se pokorio strasti zbog lisavanja zeljenoga pada u razdrazljivost, u tugu,
u gnev i u zlopamcenje. A ako, osim pristrasca, covekom ovlada makar mala navika tada, jao! Ona cini da se onaj ko je zarobljen pristrascem do kraja preda zeljenom, zbog
sakrivenog zadovoljstva.
8. Zadovoljstvo pohote je, kao sto je napred receno, raznovrsno. Ono svoje
zadovoljenje ne nalazi samo u bludu i drugim telesnim nasladama, nego i u ostalim
strastima. I celomudrenost se ne sastoji samo u tome da se uzdrzavamo od bluda i od
plotskih zadovoljstava, nego da smo slobodni i od ostalih strasti. Stoga onaj ko je
koristoljubiv, srebroljubiv, gramzljiv - nije celomudren. Jedan biva porobljen telesnom
lepotom, a drugi novcem. I drugi je u jos manjoj meri celomudren, buduci da nema
pobudu koja bi ga pritiskala iz same prirode, kao sto je slucaj kod prvog. Jer, neiskusnim
jahacem se ne naziva onaj koji ne moze da obuzda upornog i neukrocenog konja, nego
onaj koji ne ume da izadje na kraj sa mirnim i poslusnim konjem. Iz toga se vidi da je
163
strast prema novcu gora od ostalih i da nije prirodna. Pobude ka njoj se ne nalaze u
nasoj prirodi, nego u iskvarenom proizvoljenju. Stoga i gresi neoprostivo onaj koji je
njome savladan. Treba da jasno razumemo da se slastoljublje ne ogranicava samo na
blud i telesne naslade. Ono je prisutno u svemu onome sto volimo iz dusevnog
proizvoljenja i pristrasnosti.
9. Da bismo jasnije poznali strasti, smatramo vaznim da dodamo jos i sledece.
Postoje tri dusevne sile: slovesna, razdrazajna i zelateljna.
Gresi slovesne sile su sledeci: neverje, jeres, neblagorazumnost, hula,
nerazboritost, neblagodarnost, saglasnost na greh, koja proizilazi od strasne sile u dusi.
Za lecenje i isceljivanje od ovih grehova sluze - nesumnjiva vera u Boga, istiniti i
nepogresivi dogmati, postojano izucavanje reci Duha, cista molitva i neprestana
blagodarnost Bogu.
Gresi razdrazajne sile su sledeci: nemilosrdnost, mrznja, nesastradalnost,
zlopamcenje, zavist, ubistvo i postojano razmisljanje o slicnom. Za lecenje i iseceljenje
grehova sluze - covekoljublje, ljubav, krotost, bratoljublje, saosecajnost, trpeljivost i
dobrota.
Gresi zelateljne sile su sledeci: stomakougadjanje, prozdrljivost, pijanstvo, blud,
preljuba, necistota, razvrat, koristoljublje, zelja puste slave, zlata, bogatstva i telesnih
zadovoljstava. Za njihovo lecenje i isceljivanje sluze - post, uzdrzanje, zlopacenje,
negramzljivost, razdavanje novca nistima, stremljenje buducim dobrima, zelja Carstva
Bozijeg, zelja za usinovljenjem.
10. Reci cu sada nesto i o strasnim pomislima, pomocu kojih se izvrsuje svaki greh.
Porocnih pomisli ima osam: stomakougadjanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga,
uninije, tastina i gordost. Da li ce nas sve ove pomisli uznemiravati ili ne - nije u nasoj
volji. Medjutim, da li ce one u nama prebivati ili ne, i da li ce pobudjivati strasti ili ne - u
nasoj je volji.
I jedno je - prilog [pristupanje], drugo - spajanje, drugo - strast, drugo - borba,
drugo - slaganje, koje preti da predje u delo i koje mu je slicno, a drugo, opet postupanje po strasti, i drugo - porobljenje.
Prilog jeste prosta pomisao koju podmece neprijatelj, naprimer: "Ucini to i to", kao
sto je neprijatelj rekao Hristu Bogu nasemu: Reci, da kamenje ovo postanu hlebovi
(Mt.4,3). I to, kao sto je receno, nije u nasoj volji.
Spajanje je primanje pomisli koju nam podmece neprijatelj, bavljenje sa njom i
razgovor sjedinjen sa zadovoljstvom. Ono zavisi od naseg proizvoljenja.
Strast je navika na pomisao koju nam podmece neprijatelj, nastala kao posledica
spajanja. Ona je postojano razmisljanje i mastanje o njoj.
Borba je medjusobno protivljenje pomisli i uma, koja vodi ili istrebljenju strasti (tj.
pomisli), ili slaganju na strasnu pomisao, kao sto govori apostol: Telo zeli protiv Duha, a
Duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome (Gal.5,17).
Porobljenje je prinudno, nevoljno zanimanje (sa pomisli) srca koje je savladano
predubedjenjem i dugovremenom navikom.
Slaganje je izjavljivanje u pomisli saglasnosti na strast, a postupanje po strasti je
samo dejstvo po slaganju sa strasnom pomisli.
11. Onaj ko svojim protivrecenjem i cvrstinom u samom pocetku odbija od sebe
prvo, tj. prilog, odjedanput preseca i sve ostalo.
Stomakougadjanje se istrebljuje uzdrzanjem, blud Bozanstvenom ljubavlju i
teznjom ka buducem, srebroljublje - saosecanjem prema nistima, gnev - blagoscu i
ljubavlju prema svima, tuga ovoga sveta - duhovnom radoscu, uninije - trpljenjem,
cvrstinom i blagodarnoscu pred Bogom, tastina - tajnim cinjenjem vrlina i postojanom
molitvom sa srdacnom skrusenoscu, gordost - izbegavanjem osudjivanja i farisejskog
ponizavanja i smatranjem sebe poslednjim od svih.
Oslobodivsi se od svih nabrojanih strasti i uzdigavsi se k Bogu, um jos ovde pocinje
da zivi blazenim zivotom, primivsi zalog Svetoga Duha. Po odlasku odavde, sa
164
bestrascem i istinskim znanjem, on se nastanjuje u svetlosti Svete i Bozanstvene Trojice,
zajedno sa Bozanstvenim andjelima sijajuci u vekove vekova.
12. Dusa je, kao sto je napred bilo receno, trodelna: u njoj se nalaze tri sile:
pomisao [slovesnost], razdrazajnost i zelja. Ukoliko je u razdrazajnoj [sili] ljubav i
covekoljublje, a u zelateljnoj cistota i celomudrenost, onda je pomisao svetla. A, ako je u
razdrazajnoj [sili] mrznja prema ljudima, i u zelateljnoj razvrat, onda je pomisao tamna.
Kada su mu strasti potcinjene, razum je zdrav, celomudren i svetao, te duhovno
sagledava medjusoban odnos Bozijih tvari, i uzdize se ka Svetoj i Blazenoj Trojici.
Razdrazajnost se, takodje, krece na prirodan nacin kada ljubi sve ljude, kada se ne
zali ni na koga i kada ne pamti zlo.
I zelja odgovara prirodi kada uzdrzanjem, smirenoumljem i negramzljivoscu umrtvi
strasti, tj. telesno zadovoljstvo, teznju ka koristoljublju i prolaznoj slavi. Jer, zelja ima
trojako stremljenje: ili prema plotskim zadovoljstvima, ili prema praznoj slavi, ili prema
obmani bogatstva. Usled tog stremljenja koje je protivno razumu, ona ne brine o Bogu i
Bozijim zapovestima, zaboravlja svoje sopstveno blagorodstvo, postaje surova prema
bliznjima, pomracuje pomisao i ne dozvoljava joj da se uzdigne ka istini.
Onaj, pak, ko je stekao visi obraz misljenja, jos ovde, kao sto je receno,
predokusava Carstvo nebesko, pocinje da zivi blazenim zivotom, ocekujuci blazenstvo
koje je pripremljeno onima koji ljube Boga. Neka bismo ga se udostojili i mi nedostojni,
po blagodati Hristovoj.
13. Treba znati da meru savrsenstva u bilo kojoj vrlini ne moze da postigne onaj ko
joj u toku celog zivota, sa neumornim trudoljubljem, ne bude stremio koristeci delatno
racenije [ljubav]. To treba reci o milostinji, molitvi, ljubavi, ili o ma kojoj od opstih vrlina
- hrabrosti, mudrosti, celomudrenosti i pravednosti. Uz neprekidnost truda u ispunjavanju
vrlina mi treba da se cuvamo da ne umanjimo ili sasvim ne ponistimo njihovu vrednost i
znacaj prihvatanjem rdjavih ciljeva, naprimer - covekougadjanja, puste slave i slicno.
Osim toga, u vrlinama uvek treba da se upraznjavamo sa rasudjivanjem, koje je iznad
svega - kao neka carica, vrlina nad vrlinama.
14. Svi oni koji zele da napreduju u vrlini i koji se staraju da se uklone od greha,
neophodno treba da znaju da su dusevne vrline duse (narocito one kojima se podrazava
Bog i kojima se imenuje Bog) vise od telesnih vrlina, buduci da je dusa nesravnjeno
vrednija od tela. Isto tako su poroci duse tezi i pogubniji od telesnih, kako po svojim
dejstvima, tako i po kaznama koje im slede. I ne znam zasto to izmice shvatanju mnogih.
Mnogi se cuvaju, boje i udaljavaju od pijanstva, bluda, kradje i slicnih poroka, buduci da
ih se mnogi gnusaju, dok ravnodusno gledaju na poroke koji su, kao dusevni, mnogo
vazniji - zavist, zlopamcenje, visokoumlje, lukavstvo, i koren svih zala - srebroljublje, te
na slicne njima poroke.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JEFREM SIRIN
PODVIZNICKE POUKE
V
O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI, UOPSTENO
1. Znaj da postoji osam pomisli od kojih nastaje sve ono stoje rdjavo:
stomakougadjanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije, tastina i gordost. One vode
borbu sa svakim covekom.
165
2. Ti, pak, ako hoces da pobedis stomakougadjanje, zavoli uzdrzanje i stekni
strah Boziji. Tako ces pobediti.
3. Ako hoces da pobedis blud, zavoli bdenje i zedj, uvek misli na smrt i nikada ne
razgovaraj sa zenama. Tako ces pobediti.
4. Ako hoces da pobedis srebroljublje, zavoli negramzljivost i nerasipnost.
5. Ako hoces da pobedis gnev, stekni krotost i velikodusnost. Opominji se koliko su
zla Jevreji cinili Gospodu nasemu Isusu Hristu. Pa ipak, On se, kao covekoljubivi Bog, nije
gnevio na njih, vec se, naprotiv, molio za njih, govoreci: Oce, oprosti im, greh ovaj, jer
ne znaju sta cine (Lk.23,34).
6. Ako hoces da savladas neblagovremenu tugu, nikada se ne zalosti zbog neceg
prolaznog. Ako te rane recju, ili te uznemiravaju, ili sramote, nemoj se zalostiti, nego se,
naprotiv, raduj. Zalosti se samo onda kada sagresis. Pa ipak, i u tom slucaju drzi meru da
ne bi pao u ocajanje, i da ne bi poginuo.
7. Ako hoces da pobedis uninije, bavi se, premda na kratko, nekim rukodeljem, ili
citaj, ili se cesto moli.
8. Ako hoces da pobedis tastinu, nemoj voleti pohvale, ni pocasti, ni lepe odece, ni
prva mesta, ni prvenstva. Naprotiv, voli da te ukorevaju i sramote, da te lazno okrivljuju.
I ukorevaj sam sebe kao gresnijeg od svih.
9. Ako hoces da pobedis gordost, nemoj govoriti da ono sto cinis, cinis svojim
sopstvenim trudovima, ili svojim sopstvenim silama. Bilo da postis, bilo da provodis
vreme u bdenju, bilo da spavas na goloj zemlji, bilo da pevas Psalme, ili cinis mnogo
poklona govori da sve biva uz Boziju pomoc i uz Bozije pokroviteljstvo, a ne tvojom silom
i tvojim staranjem.
a) O BORBI SA STOMAKOUGADjANjEM
10. Nemoj, monase, zeleti meso i ne opijaj se vinom. U suprotnom, tvoj um ce
ogrubeti i zitejskim brigama nece biti kraja.
11. Znaci dobrog zivota mladog monaha su - smirenoumno uzdrzanje od pijenja
vina i mnogogovorljivosti. Ko ih, pak, voli nece dobro zavrsiti zivot.
12. Nemoj prinudjavati svoga brata da pije vino do pijanosti, cak i ako ga on
odavno upotrebljava. Jer, brod se gradi dugo vremena, a unistava se trenutno, od jednog
udarca.
13. Ko zeli telesno spokojstvo sebi priprema mnoga iskusenja, a dugotrpeljivi se
spasava.
14. Bolje je jesti u Gospodu i blagodariti Gospodu, negoli ne jesti [tj. postiti na
vodi] i osudjivati one koji jedu i blagodare Gospodu.
15. Seo si za trpezu? Jedi hleb i ne osudjuj bliznjega da se kroz osudjivanje ne bi
desilo da prozdires brata svoga.
16. Budi zdrav u veri i jedi u Gospodu sve sto je izneseno pred tebe. Ako ti je
ponudjeno neko jelo koje ne zelis da jedes nemoj ga odgurivati sa trpeze ukoliko drugi
zele da jedu i blagodare Gospodu.
17. Seo si da jedes? Jedi kao covek i ne osvrci se oko sebe kao neznaven.
18. Jedan brat je rekao: "Ne odbijam da jedem meso zbog neke odvratnosti,
buduci da je svako stvorenje Bozije dobro i nista nije za odbacivanje (1.Tim.4,4), nego
stoga sto je napisano: Bezumnom ne koristi sladost (Pric.19,10). Za monaha je
nerazborito da jede meso zivotinja".
19. Nemoj se gnusati ni ostataka ukoliko su ti ponudjeni. Jer, Gospod je zapovedio
svojim ucenicima da sakupe preostale komade, da nista ne propadne (Jn.6,12).
20. Sramota je za coveka da se opija vinom. Videvsi mnoge, nisam pronasao
nikoga ko bi bio slican onome ko se opija.
21. Uzdrzanje iznuruje telo, a prejedanje um cini grubim.
166
22. Cuti inoce, i potcinjavaj telo svoje da ne bi bio odbacen.
23. Radi sa telom svojim i doneces plod Bogu.
24. Zelis li, inoce, da postignes pokoj u bratskoj zajednici? Budi zadovoljan opstom
bratskom trpezom. I bice isceljeno telo tvoje, i izlecene kosti tvoje (Pric.33,8) i dusa
tvoja nece pretrpeti stetu. Ako se na casi i staklencu zadrzavaju oci tvoje svakako ces
oboleti i bice ti kao da te zmija ujela (Pric.23,31).
25. Jureci za plenom da bi nasitio stomak, lav biva uhvacen: i stomakougodnik biva
ponizen zbog zadovoljstva stomaka.
26. Od mnostva hrane um postaje grub, a dobro uzdrzanje ga ociscuje.
27. Covek koji se opija i razdrazuje smucuje dusu bratije, i njegova sramota je
stalno uz njega.
28. Covek koji se uvece opija, cini i govori sto ne treba, i ujutru se kaje. Ali, ako
opet pije vino, postupa na isti nacin.
29. Ne pij vina do opijenosti, makar te i molili prijatelji koji se nalaze sa tobom. Jer,
ako te vino savlada, tobom ce se sablazniti najpre oni koji su te molili.
30. Onaj ko ugadja stomaku se trudi i pasti oko toga kako da napuni svoj stomak
jelima, a kada pojede - muci se da ih svari. Uzdrzanje, pak, prati zdravlje i bodrost.
31. Monah koji ugadja stomaku brine se o mnogome, a onaj koji se uzdrzava slican
je srni u polju.
32. Inoce, ne brini se o stomaku, i bices spokojan.
33. Sva drva u sumi nisu dovoljna da se nasiti oganj. Tako je nenasita i plot, ma
koliko joj ugadjao.
34. Pijani pastir ne cuva poverene mu ovce, a sanjivi i sam postaje plen zveri. Jer,
trnje ce nici u ruci pijanice delima (Pric.26,9), a dusa onoga ko se uzdrzava pripada
Bogu.
35. Uzdrzanje je osobina trpljenja.
36. Ne opijaj se vinom radi ugadjanja ljudima. Jer, obuzece te veliki stid kada te
nadju pijanog.
37. Jeo si hleba i nasitio se! Podaj slavu Bogu koji te je nahranio. A ako hoces da
tvoje telo bude zadovoljno malim, podaj slavu Bogu koji te ukrepljuje i ne govori pred
svima: "Nisam pojeo ni takav komad hleba". Jer, sta bi time sebi dodao? Ne osudjujes li
time samo one koji jedu i blagodare?
38. Monah koji ugadja stomaku post naziva vremenom zalosti, a onaj ko se
uzdrzava ni u vreme posta ne izgleda tuzno.
39. Cini mi se da prekomerno uzdrzanje nije pohvalno. Isto tako, ni
prenebregavanje duznog uzdrzanja nije korisno. Kao sto dugotrajno udaljavanje od
ustanovljenih jela dovodi do raslabljenosti i nedostatka snage za sluzenje, tako i
presicavanje hranom podvrgava osudi. Receno je: Tesko vama koji ste siti sada, jer cete
ogladneti (Lk.6,25). Povrh toga, neuzdrzljivac od neumerenosti upada u plotske strasti.
Zbog toga treba pobozno i na pravilan nacin upravljati telom.
40. Ustavsi po primanju utehe (za trpezom) nemoj ici po kelijama, vec bezmolstvuj
u svojoj keliji, buduci da je djavo mnoge prevario vinom. Zbog toga, biti u tudjoj keliji
nakon primanja utehe sluzi kao znak besramnosti i raspustenosti. Na slicnim skupovima
dogadjaju se dusevni padovi, narocito kada zezal nastojatelja nije delatan. Jer, onaj ko
svoj um nece da obuzdava strahom Bozijim ima potrebu za strahom od ljudi kako bi se
uzdrzavao od onoga sto nije korisno, kao sto je sluga celomudren zahvaljujuci strogosti
gospodara.
41. Upotrebljavaj prostu i neophodnu hranu da ti um ne bi ogrubeo prejedanjem,
pijanstvom i brigama ovoga zivota (Lk.21,34). Jer, pobedjeni slicnom strascu ni blud ne
smatraju bludom, ni preljubu preljubom, niti se odricu svega onoga sto cine neznabosci.
Naprotiv oni sve to cine bez straha, nicim se ne razlikujuci od svinja u blatu. Oni ne misle
na Zakon, ni na proroke, ni na samog Gospoda koji se ocovecio da bi unistio bezakoni
greh. Ne budi pristrasan prema mesu i vinu da ti um ne bi postao nesposoban za
primanje duhovnih darova.
167
42. Ne nasladjuj se banjama, picem i mnostvom mesa da ne bi pao u nesavladive
opasnosti, greseci u necemu vaznom.
43. Ne slusaj savete ljudi koji sebi ugadjaju, koji su sebe ucinili robovima stomaka i
telesnih strasti.
44. Prejedanje i mnogo pijenje pruza prijatnost samo u tekucem danu, dok
sledeceg dana u pomisli ostavljaju neprijatnost i raslabljenost.
45. Monah koji najpre ne zavoli cutanje i uzdrzanje nece ostati dugo na jednom
mestu, niti ce naci pokoj. Jer, cutanje uci bezmolviju i postojanoj molitvi, a uzdrzanje
pomisli cini nerasejanim. Onoga ko je to stekao ocekuje mirno ustrojstvo srca.
46. Ne obmanjuj se nasicivanjem stomaka i ne opijaj se vinom, jer je u njemu blud
(Ef.5,18). Ti ni u cemu neces naci koristi, osim u ispunjavanju volje Bozije.
47. Znaj da srazmerno sa negom tela (na vlastitu propast) dusa u sebi umnozava
strasti tako da, obremenjena zlom navikom tela, najzad postaje besplodna. Zbog toga
Spasitelj kaze: Pazite na sebe da srca vasa ne otezaju prejedanjem i pijanstvom i
brigama ovoga zivota (Lk.21,34). Stoga i apostol kaze: Iznuravam telo svoje i
savladjujem ga, da propovedajuci drugima, sam ne budem odbacen (1.Kor.9,27). Telo
onoga ko se prinudjava na delo Gospodnje postaje silno, a dusa mu se prosvecuje. Borac
uporno provodi vreme u telesnim vezbama kako bi svoje telo osposobio za vestinu borbe.
I podviznik poboznosti je duzan da se vezba u svakom dobrom delu, kao sto govori
apostol: Vezbaj se u poboznosti (1.Tim.4,7),
b) O BORBI SA BLUDNOM STRASCU
48. Slastoljubivi pri susretu sa zenama postaje veseo i biva privucen njihovom
lepotom. Njega telesna lepota dovodi do ludila, lep izgled lica ga ushicuje, vitkost stasa
ga opcinjava. On se u razgovoru sa zenama topi od zadovoljstva. Pri secanju na ono sta
je video on pohotljivo masta, zivo predstavljajuci u umu zenska lica, njihove strasne
izraze, opcinjavajuce osmehe, pokrete ociju, lepotu odece, laskave reci, stisnuste usne.
Sa muskarcima njemu je dosadno, a ako vidi zenu postaje radostan i trci napred-nazad
kako bi se nasao na usluzi. Tada se kod njega odnekle javlja i glas za pevanje, i
umesnost da kaze ostroumnu rec, i da se smeje, i da se pokaze kao zanimljiv i prijatan.
49. Ne dozvoljavaj svojim ocima da gledaju tamo-amo, i ne zagledaj se u tudju
lepotu da te pomocu ociju ne bi oborio tvoj neprijatelj.
50. Oko koje luta je prekor za monaha. Oko koje bludi pricinjava mnoge zalosti
onome ko mu sledi. Ako se ne uzdrzis od skitanja ocima, neces prokrciti pravu stazu
celomudrenosti.
51. Ako zavolis uzdrzanje, obuzdaces demona bluda.
52. Ko nasicuje plot svoga tela hrani zle pohote, i sramne pomisli nece ponestati
kod njega.
53. Ko obuzdava svoje oci, postaje lagan, a onaj ciji pogled bludi sabira breme. Jer,
receno je: Podizanje pohote menja nezlobiv um (Prem.4,12).
54. Ako se prevaris i ocima das na volju da gledaju na sujetu, potrudi se da ih sto
brze zaustavis, da ne bi pao u sramotu ugadjanja telu.
55. Pri raspaljivanju ploti ne dotici telo da ne bi proizveo jos silnije raspaljivanje.
56. Budi pazljiv prema sebi, inoce. Budi pazljiv susrecuci se sa zenama.
57. Ti bezis od zmije koja ujeda telo. Medjutim, jos vise bezi od zene koja ujeda
dusu.
58. Onaj ko se zanima zenskom lepotom, u svojoj dusi zasadjuje zelju za njom, a
onaj ko se zadrzava na vratima njenog doma postaje slican onome koji hoda po ledu s
obzirom da od njega nije daleko pokliznuce.
59. Monah u drustvu sa zenom predstavlja sliku dva borca. Medjutim, trezveni ce
izvuci korist, a sam nece biti pokraden.
168
60. Ne okreci sluh svoj ka sramnim recima da se ne bi oskrnavio um tvoj. Jer, kao
sto dim [skodi] ocima (Pric.25,20) tako i sramna rec skodi dusi.
61. Ako te uznemirava duh bluda, zapreti mu govoreci: "Gospod neka te unisti,
besu necistote koji si ispunjen smrada". Jer, znamo onoga koji je rekao: Jer je telesno
mudrovanje neprijateljstvo Bogu (Rim.8,7).
62. Svako ko voli cistotu i celomudrenost postaje hram Boziji.
63. Ko razara hram Boziji, razorice njega Bog (1.Kor.Z,17), govori Bozanstveno
Pismo. Demonu bluda se protivi uporno kao psu. Nikako se ne saglasavaj na povodjenje
za takvom pomislju stoga sto od iskre nastaje mnogo zara i sto se od rdjave misli
umnozavaju rdjave zelje. Vise se staraj da istrebis secanje na njih nego na prljavi smrad.
64. Kao sto lep miris veseli culo mirisa, tako se i Duh Sveti raduje cistoti i obitava u
coveku.
65. Kao sto je svinji ugodno da se valja u blatu, tako i djavoli nalaze prijatnost u
bludu i necistoti.
66. U cistoti obitava velika svetlost, i radost, i mir, i trpljenje, a u bludu obitavaju
tuga, uninije, nenasiti san i gusta tama.
67. Zavoli monase, cistotu ljubavi Hristove. Ona prilici tvom zivotu, kao sto
drvodelji prilici dleto.
68. Pateci od bluda jedan monah je zapretio besu, govoreci: "Idi u tamu, satano!
Zar ne znas da nosim udove Hristove, premda i jesam nedostojan?" I istog trenutka se
iznenada presecala raspaljenost (kao kad neko dunuvsi ugasi svetiljku). On sam se divio
zbog toga i proslavljao Gospoda.
69. Zbog cega sa takvom nebojazljivoscu volis da se ukrasavas? Cuj sta kaze
apostol: Bezi od mladalackih zelja (2.Tim.2,22). Zar ne znas sa kakvim se neprijateljem
boris? Zar ne znas kako je opasno biti zamka za drugu dusu? Zar ne razmisljas kakvu
trulez i kakvu raspadljivost nasledjuju oni koji cine slicna dela? Zelja mi je da shvatis da
je staniste duse oskrnavljeno, premda je spoljasnji covek lepo obucen. I njegova lepota
ce se ubrzo narusiti. A ukoliko steknes dusevnu lepotu, nesto od njene svetlosti ce se
izliti i na spoljasnjeg coveka. I takva lepota je postojana.
70. Ko ukrasava svoje odece i prejeda se, pretrpece mnoge borbe, a trezveni je
strasan protivnicima.
71. Ako te za vreme posla uznemirava duh bluda, nemoj se olenjiti da svoje ruke
podignes na molitvu. I molitva vere ce se boriti za tebe.
72. Savladjuj pohotu u sebi, da ona ne bi savladala tebe. Jer, one koje pokori, ona
sunovracuje na dno pakla.
73. Voli mir i svetost (cistotu) da bi se udostojio da ugledas lice Gospoda Boga.
74. Uzdrzavaj se, brate, od sala da ne bi postao bestidan. Jer, bestidnost je majka
razvrata.
75. Ne idi u keliju onih koji se opijaju da iznenada ne bi izgubio bogatstvo
celomudrenosti.
76. Pri rasplamsavanju pohote u telu privedi sebi misao o vecnom ognju i crvu koji
ne spava, i odmah ce se ugasiti raspaljenost udova. Inace ces, raslabivsi se, biti pobedjen
i poceces da se kajes, te ce te obuzeti oganj pokajnicke zalosti. I ti ces se naviknuti da
gresis, premda ces i da se kajes. Postaraj se da u pocetku budes strog prema svakom
pokretu te zelje da ne budes savladan njom, i da se ne naviknes da joj prepustas pobedu
nad sobom. Jer, navika je druga priroda. Navika popustanja nikada ti nece dati da
steknes strogost. Ona uvek zida i razara, gresi i raskajava se. Ako se naviknes na
raslabljenost kada napadaju na tebe, natpis tvoje obaveznice u vekove vekova ce biti:
raskajavanje. Onoga ko se navikne da zelji prepusta pobedu nad sobom uvek izoblicava
njegova savest. On je u svako vreme zalostan. I premda pred drugima pokazuje veselo
lice, njega mori unutrasnja tuga buduci da ga izoblicava savest. Jer, uobicajeno nasledje
pohote je saopstavanje mucne zalosti onima koji je ispunjavaju. Zbog toga pazi svom
dusom svojom i svagda imaj u sebi Boga.
169
77. Pazi na samoga sebe i staraj se da se do smrti sacuvas cist kako bi sa smeloscu
i radoscu susreo besmrtnog Zenika. Veoma postuj devstvenost: ona ce te uvesti u
nebeski dvorac. Zbog toga je apostol i rekao: Jer vas obrucih muzu jedinome, da devojku
cistu privedem Hristu (2.Kor. 11,2).
78. Cuvaj telo od greha da ne bi slagao pred Sazdateljem. Jer, mi smo sebe prineli
na dar Gospodu, i vec nemamo vlasti nad svojim telom. Mi taj dar ne mozemo uzeti
nazad po svojoj sopstvenoj volji. Kada neko da zavet Bogu i prinese dar Gospodu, jerej
ga stavlja u hram. I tada vec onaj koji je prineo dar Gospodu vise ne moze da se
predomisli, buduci da nema vlasti da ga uzme nazad. Ukoliko se, pak, odluci da ga
ukrade tajno nece biti slobodan od krivice, buduci da nije uzeo svoje: on ce biti kaznjen
kao kradljivac svetinje. Slicno tome i oni koji su svoje duse posvetili Bogu vec nemaju
vlast nad svojim sopstvenim telom.
79. Cuvaj se rdjavih saveta. Jer, desava se da se oni koji su otpali od vrline trude
da spotaknu i druge kako ne bi sami prebivali u razvratnom zivotu. Oni govore sa
ljubaznoscu da bi one koji ih slusaju odvukli od celomudrenosti i pogruzili u grehe.
Podvrgavsi se padu, oni ne samo da ne zele da ustanu, nego i drugima namerno bivaju
na sablazan, navodeci ih na pad i razvrat. I djavo se njima koristi kao mamcem na udici.
Njihovo je grlo grob otvoren. Oni su predani u sramne strasti (Rim.3,13; 1,26). Cuvaj ih
se, da te ne bi spalili svojim umiljatim recima.
80. Blazeni su oni koji u smirenoumlju cuvaju svetost (cistotu)! Ali, neka se niko ne
nada da ce postici pokoj (u ovom delu) ukoliko se predaje na poslusnost nagovorima
neprijatelja. Jer, tada ce ih ovaj mucitelj drzati u ropstvu preko pomisli i nasladjivanja
zeljama, iako bez sramnih dela. Posto nisu poznali zenu, neprijatelj im ubacuje misao da
sebi pripisuju devstvenost, premda je svo njihovo telo ispunjeno prljavstinom pohote.
Tako neprijatelj cini da se oni hvale kao da su slobodni od greha, dok ih on hrani,
grozdom zuci, i grozdom gorcine (Pon.Zak.32,32).
81. O tome da se ne treba opijati vinom i da ne treba provoditi vreme sa zenama
izlisno je i govoriti. Jer, svako jasno i sam vidi koliko je to tudje vrlini. I nije neophodno
da se samo u tome cuvamo od neprijateljskih napada, vec ni sa muskarcima ne treba da
vodimo raznezavajuce razgovore, koji mogu probuditi pohotnu slast i dusu povuci u
propast. Mi se od susreta sa zenama ne odricemo zbog toga sto smatramo da su
prepredene, vec stoga sto nas kroz susrete i besedu sa zenama neprijatelj lako moze
oboriti i dovesti do prestupanja Bozijih zapovesti. Mi treba da se sa svih strana cuvamo
od napada lukavih duhova, polazuci nadu na sveoruzje i silu Svetoga Duha. Onaj ko
neprijatelju zatvori jedna vrata, a otvori dvoja, i misli da nije u opasnosti, nalazi se u
obmani. Ne, neophodno je zastiti se sa svih strana, i ne davati povoda onome koji trazi
povod.
82. Nemoj biti lenj u odnosu na vrlinu celomudrenosti, vec se svim silama staraj da
u sebi imas svetost (cistotu). Jer, radi toga si i napustio svet. Stekni devstvenost da bi se
u tebe uselio Duh Sveti. Nemoj obracati paznju na sramne zelje i sujetna laskanja. Cuvaj
svoju cistotu. Ako u tebi pocne da se razgoreva grehovni plamen, lati se suza i molitve
Gospodu, koji ljubi one koji traze svetost i koji mu sluze u svetosti. Devstvenost u
pravom smislu je najdragocenija svojina. Ako je zavolis, Gospod ce te proslaviti, i u
svemu ces napredovati.
83. Nemoj se bojati piti padaj duhom ako se u tebi podigne telesna borba. Jer, time
ces osmeliti neprijatelja protiv sebe, i on ce poceti da u tebi seje sablaznjive misli,
govoreci: "Nije moguce da se u tebi prekrati plamen, ukoliko ne zadovoljis svoju pohotu".
Medjutim, trpeci cekaj Gospoda, i sa placem izlivaj molitvu svoju pred Njegovom
blagoscu. On ce te uslisiti, podici iz jame strasti, tj. necistih pomisli, i iz blata, tj. sramnih
mastanja, i postaviti noge tvoje na kamen svetosti (tj. cistote) (Ps.39,1-3). I ti ces osetiti
pomoc koja ti dolazi od Njega. Samo trpi, ne raslabljuj se pomislima i nemoj da
iznemognes izbacujuci vodu iz camca: pristaniste zivota je blizu. I jos dok govoris On ce
reci: Eto dodjoh (Is.58,9). On samo ocekuje da vidi tvoj podvig, tj. da li si do smrti
spreman da se suprotstavis grehu. Prema tome, ne budi malodusan. Bog te nece ostaviti.
On posmatra tvoj podvig. Posmatraju ga i cinovi svetih andjela, kao i mnostvo besova.
170
Andjeli su spremni da daju venac pobedniku, a besovi da stidom pokriju pobedjenog.
Budi pazljiv. Nemoj ozalostiti svoje (andjele), i obradovati tudje (besove).
84. Nema mesta koje bi bilo skriveno od ociju Bozijih. Neka te ne zavede protivnik,
govoreci: Nece videti. Ti stojis blizu nogu Bozijih. Nemoj to da prenebregnes. Jer,
napisano je: Nebo mi je presto, zemlja podnozje nogama mojim (Dap.7,49).
85. Nije nevolja u tome sto se strasti bore sa nama (i mi smo duzni da se borimo
sa njima), nego u tome sto popustamo sebi i padamo pred protivnicima. Suprotstavljaj
se pohoti koja se raspaljuje u tebi da bi izbegao oganj koji se nikad ne gasi. Ako te
jednom pobedi, strast vise nece odstupati, nego ce jos jace napadati na tebe. Budi,
medjutim, pazljiv prema sebi da se ne bi lisio slave Lica Bozijeg.
86. Bezimo od opijanja. Bezimo, kolikoje moguce, od susreta sa zenama. Jer, rec
zene je kao zamka u srcu (Pric.7,21). Ona one koji je slusaju vuce u skvernu vezu.
87. Gledaj da ne budes ulovljen kratkotrajnom slascu kako se ne bi lisio vecnog
zivota. Pozvan si da budes trgovac: budi potpuno trezvouman da ne bi izgubio biser, da
neprijatelj ne bi pokrao tvoju riznicu, i da ne bi potopio tvoj brod sa tovarom ostavljajuci
te da se vratis kuci bez icega. Znajuci kakvu slavu kod Boga stice onaj ko se cuva od
telesne necistote, neprijatelj coveka silno napada pomislima zeleci da ga zaplete, te da,
zanevsi se njima, ne zadobije buducu slavu. Dusu koja odbacuje nepotrebne pomisli on,
pak, ne napada cesto, premda je i ne ostavlja sasvim. On radije ide tamo gde mu
otvaraju cim zakuca, te najnecistijim zeljama prlja telo i dusu onog koji mu se ne
suprotstavlja. Napokon, kao navodno dobar savetodavac, on mu savetuje ovakvu
pomisao: "Bolje ti je da ides u svet, i da se ozenis, nego da na taj nacin izmozdavas
svoje telo". Nista slicno se ne priblizava onome ko je trezvouman. Pazi na sebe da te ne
bi postiglo nesto slicno.
88. Pamti sta si obecao Bogu i cuvaj svetost (cistotu) kako bi obreo blagodat pred
Gospodom. Poslusaj onoga koji je rekao: Bezite od bluda (1.Kor.6,18). Zelis li da saznas
koliko je tezak greh bluda? Evo pogledaj: one koje nisu mogle da usmrte zmije u pustinji,
oborio je blud u Madijamskoj zemlji. Ako si pao u greh, nemoj se zadrzavati u padu, niti
budi nemaran prema Bozijem dugotrpljenju i Bozijoj postedi. Secaj se da smrt nece
zakasniti (Sir.14,12). Secaj se da ne mozes da pobegnes iz ruku Bozijih. Prema tome,
nemoj biti nemaran, nego se kaj, placi i uzdisi zbog toga sto si bio zaveden. Ako mi i
predamo pad zaboravu, Bog koji nas je stvorio zna dela svakog [od nas].
89. Nemoj biti nemaran, nego se hrabro suprotstavi neprijatelju, i zagradi kanal
kojim neprijatelj obicno ulazi u tebe i pustosi te. I on ce, ne nasavsi pogodno mesto da
udje, otici prazan. Zagraditi kanal znaci obezbediti osecanja kojima u dusu ulazi i dobro i
zlo, tj. vid, sluh, miris, dodir i ukus, te pomislima ne dozvoliti da lutaju tamo gde ne
treba. Imaj na umu divove koji su oskvrnjivali zemlju svojom vladavinom, i to kako ih je
Gospod potopom istrebio sa lica zemlje u jednom trenu. Njihova sila im nije bila ni od
kakve koristi. Rasudi o Sodomskoj i Gomorskoj zemlji i o njenom unistenju zbog grehova
njenih zitelja. I raskos i gordost im nisu doneli nikakve koristi. Pobrinimo se o svom
spasenju da i nas ne bi postigla iznenadna smrt, i da ne podjemo odavde sa velikom
osudom.
90. Onome ko ti ubacuje skverne i neciste zelje reci: "O, neprijatelju istine! Zar da
se ja stidim sebe zbog toga da bi ti ispunio svoju zelju? Idi ka onima koji su nepristojni
kao i ti. Izmolio si sebi stado svinja! S njima se i udavi. A ja vise necu da budem poslusni
sluga svojih pohota. Dovoljno im je predjasnje vreme. Od sada cu se pobrinuti o istini, i
umoljavati Boga moga da me savrseno izbavi od tvojih dela. On mi je dao Svetoga Duha,
a ja sam ga gnevio. On mi je dao cistu dusu i telo, a ja sam ih oskrnavio". Tako govori,
voljeni, onome ko ti nasaptava slicne strasti.
91. Neko od svetih je rekao: "Blud je slican psu: ako ga budes mazio, nece otici od
tebe, a ako ga poteras, pobeci ce". Pazi na sebe i ne prenebregavaj svoj zivot. Pazi da
zbog malog zadovoljstva ne unistis plodove svojih trudova, da zbog necistote ne predas
nagradu za svoje delanje, da radi necistote ne unistis nagradu za bezmolvije, nagradu za
bdenje, uzdrzanje i za druge vrline. Nemoj biti slican coveku koji platu koju je dobio
stavlja u suplji novcanik. Ogradi se strahom Gospodnjim.
171
92. Ukoliko razgovaras sa lepom osobom cuvaj oko da ne bi pohotom pomutila um
tvoj. Inace ces poceti da produzavas razgovor pun strasnih pokreta. I pokazace se da
samo jezikom govoris o celomudrenosti, dok se dusom predajes pohoti i svecelo si njome
zauzet. Kada ti se desi takav susret najbolje je da se, sto pre prekinuvsi [raz]govor, drzis
cutanja. Jer, Pismo kaze: Prevari ga mnogim recima (Pric.7,21). Cesti razgovori takve
vrste pricinjavaju dusi znacajnu stetu.
93. Bludnik ne moze da voli onoga ko oseca odvratnost prema njegovoj strasti:
Covek se prilepljuje uz one koji su mu slicni.
94. Ispituj cime ces savladati svoje sladostrasce: to je prepusteno tvom trudu.
95. Kao pribeziste od sladostrasca sluzi, najpre, cesta i trezvoumna molitva, a
zatim - prepustanje vladalastva umu i cistim mislima, te - izbegavanje razvratnih reci
(nesaglasnih sa poboznim nastrojenjem duha) usled ubedjenosti da je Gospod
nepogresivi Sudija. Pazljivost uma i ocekivanje Suda unistavaju unutrasnje golicanje i
isusuju rastucu pohotu. U takvoj dusi nastaje tisina (utisavaju se pohotljivi pokreti).
96. Ukoliko si celomudren, nemoj se prevaznositi svojim uzdrzanjem, vec sa
smirenoumljem moli Gospoda da do kraja zivota bude tvoj Cuvar. Jer, cesto je, usled
nemara strazara, iznenadan upad cetveronozaca u vinograd odjednom unistavao plod.
97. Kada lezes da spavas nemoj ispod sebe prostirati vise nego sto je potrebno. Jer,
nega prirodno moze da raspali tvoje telo i da silno razgori ugalj sladostrasca.
98. Blazen je onaj ko drzi svoje telo u svetosti radi Spasitelja, i ko nije postideo
svoju dusu rdjavima delima, nego je ostao blagougodan Gospodu. Blazen je onaj ko je
omrzao gnusna i sramna dela, i prineo samoga sebe na zivu i blagougodnu zrtvu
Gospodu.
99. Blazen je onaj ko je na delu izoblicio mucitelja (djavola - tiranina duse), i nije
se uplasio plamena sladostrasca. Zbog toga ce njegova dusa biti orosena rosom Svetoga
Duha.
100. Ako se hrabro podvizavas protiv onih koji pokusavaju da pokradu trudove
tvoga delanja (sujetne pomisli), pazi da neko ne uspe da se prokrade odozdo i ne rani te
(bludna pomisao). Dovodi u red svoje pomisli (budi pazljiv) kako ne bi propustio povoljan
vetar, te drzi opremu u pripravnosti kako bi spasao brod, uvodeci ga u pristaniste zivota.
101. Zar ce onaj ko posadi smokvino drvo zaboraviti da nadgleda njegov plod?
Utoliko vise treba paziti na cistotu i celomudrenost. Ili, zar se nece pribojavati da se
priblizi zmijskoj rupi onaj koga je ujela otrovnica? I ukoliko on i posle ugriza stavi ruku u
njenu rupu, i drugi put ga ugrize, ko ce biti kriv za njegovu smrt - otrovna zivotinja, - ili
on koji ne pazi na sebe? A ti razumi receno.
102. Za monaha je stetno da se druzi sa zenom. Ka devstvenici se, pak, uopste i ne
priblizavaj ukoliko u tebi jos postoji misao o plotskom. Monah koji zajedno sa zenama
provodi vreme uz vino lici na onoga koji hrli u oganj. Bezi od susreta sa njima kao sto
srna bezi od zamke.
103. Cuvaj neporocnost svoga tela. Ako je sacuvas iz ljubavi prema Hristu moci ces
lako da napredujes u svakoj vrlini. Duh Sveti (koji obitava u tebi) ce se radovati sto svoj
hram Boziji ispunjavas mirisom cistote i ispravnih zelja, te ce te ucvrstiti u svakom
dobrom delu. Postoje tri pomocna sredstva za napredovanje u vrlini i Bozanstvenoj
cistoti: uzdrzanje stomaka i jezika i obuzdavanje ociju. Treba se drzati sva tri [sredstva].
Ako sacuvas, pretpostavimo, prva dva, a ne uzdrzis oci od lutanja, neces steci trajnu
cistotu. Kao sto polomljeni vodovod ne moze vodu da sacuva u sebi, tako rasejano oko
ne moze da sacuva celomudrenost uma. Ne pogledaj na tudju lepotu (Sir.9,8), i neka tvoj
um bude prikovan za strah Boziji (Ps.118,120).
104. Monah ne treba da sa osobitom paznjom pere telo i noge. Slastoljupci u lepoti
tela i odece traze zadovoljstvo. Podviznik blagocasca, pak, suprotnim sredstvima treba da
se naoruza na protivnike.
105. Nije mala borba izmedju svetosti (cistote) i necistote. Oni koji nas podsticu da
se oskrnavimo nasaptavaju nam ovakvu misao: "Niko te nece videti. Cega se bojis". A oni
koji nam pomazu u svetosti im protivrece: "Bog vidi, i andjeli Njegovi. Kako kazes ko ce
videti". Kusac nastavlja: "Gde su oni? Ovde nikoga ne vidim". Tu ga prekidaju oni koji
172
nam pomazu u svetosti: "Ne vidis?! Istinu si rekao, buduci da je napisano: Oslepi ih
zloba (Prem.2,21). Zar nece videti Onaj koji je stvorio oko (Ps.93,9)? Gde ces se sakriti
od Boga (Ps.138,1-12)". Eto sta treba da polozis u pomisao i greh vise nece gospodariti
nad tobom. Grehovna zalost te nece postici i radost i mir u Duhu Svetom ce ti prici.
106. Cuvaj cistotu svoga tela u Gospodu kao dragoceni biser. Nemoj se diciti sa
odecom, te pogled obracaj dole, a dusu gore. Sa mladicem nemoj zavoditi slobodne
razgovore. I prica sa zenom je sasvim nepotrebno delo. Sa decakom nemoj produzavati
razgovor, i ne druzi se sa onima koji se opijaju i sale, nego svecelo prebivaj u strahu
Bozijem, secajuci se zapovesti apostola: Ne opijajte se vinom, u cemu je razvrat
(Ef.5,18).
107. Dogadja se da lukavi savetuju ovakvu sablaznjivu misao: "Nepekidno te muci
bludna pomisao. Koliko ces dugo jos nositi to bespokojstvo i trpeti? Udovolji telu da bi
prekinuo borbu, pa ces se posle pokajati. To delo nije vazno". Ti mu, pak odgovori sa
budnoscu: "Ko mi, pak, kaze da cu naci vremena za pokajanje ako obescastim telo svoje
i da necu biti bacen zajedno sa onima koji cine bezakonje? Jer, nas zivot na zemlji je
senka (Jov.8,9). Sagresiti na taj nacin isto je sto i uzeti mac i ubiti samoga sebe? I kako
ti kazes da to delo nije vazno? Jer, ja vidim da se veoma postuju oni koji nisu popustili
tom iskusenju i da su doziveli veliko bescasce oni koji su mu se predali. Josif se
pohvaljuje iz pokoljenja u pokoljenje i na nebu i na zemlji, a Egipcanki se podsmevaju;
celomudrena Suzana se proslavlja, a pohotljivi starci su u svim narastajima ostavili rdjav
glas o sebi. Kako ti govoris: "3adovolji se jednom i umirices se". Zar ne znas, djavole, da
zver koja se navikne na meso stremi da cesto zadovoljava novu strast? A ti hoces da me
uveris da me pohota vise nece uznemiravati ukoliko je jednom zadovoljim. Gospod neka
ti zapreti, lukavi zlobnice, koji, slicno lavu, istes, da prozderes moju dusu. Tvoja slast je
gorka, savet tvoj - dubina zlobe, a obecanja tvoja puna smrti i pogubnosti. Ti mi
predlazes greh koji ce me lisiti blagodati Gospodnje i ozalostiti Duha Svetoga kojim sam
zapecacen za dan izbavljenja (Ef.4,30), a govoris da se radi o nevaznom delu. Ti me
nagovaras da udove Hristove nacinim udovima bludnice (1.Kor.6,15), da u jednom trenu
upropastim besmrtno bogatstvo i izgubim osvecenje (tj. cistotu) bez koje niko nece videti
Gospoda. I to, po tvome, ne znaci nista? Ti me nagovaras da prognevim Gospoda, da u
onaj Strasni dan, pred strasnim sudijskim prestolom, od Njega, pravednog Sudije, cujem:
"3li slugo, vise slastoljubivi, nego bogoljubivi, oskrnavio si zemlju svojim necistotama i
svojim gresima". Zar to nije vazno? Zar ti sam nisi iskusio strogost i neizmenjivost
strasnog suda pravednoga Boga koji tebe i andjele koji sagresise ne postede, nego vas
baci u okove mraka paklenoga, i predade da se cuvate za sud? I jos kazes: "Nije vazna
stvar". Ti si laz, obmana i pogibao. Lazju i obmanom ti oslepljujes oci uma i dovijas se da
namamis druge, te da malu nasladu pretpostave vecnom zivotu. Medjutim, predavsi se
Gospodu, mi se tebe ne bojimo. Gospod je nasa krepost, Gospod je nase utociste,
Gospod je nas pomocnik i zastitnik".
108. Dejstvo demona bluda se onemogucava ne samo uzdrzavanjem od hrane,
nego i uzdrzavanjem ociju koje ne treba da vide sujetu (Ps.118,37). U oku, koje rasejano
luta, vec prebiva demon bluda o kome svedoci Gospod: Svaki koji pogleda na zenu sa
zeljom za njom, vec je ucinio preljubu sa njom u srcu svome (Mt.5,28). Takvu preljubu iz
sebe iskorenjuje onaj ko oci obraca dole, a dusu gore - ka Gospodu. Koje zagospodario
nad stomakom zagospodario je i nad pogledom. Rasejano oko je strasan izdajnik.
109. Borba koja je probudjena rasejanoscu ociju, i u prisustvu i u odsustvu
predmeta, dusu raspaljuje pohotom. Predmet se predstavlja srcu cak i u snu. Demoni
zivopisu sablaznjivu stvar u misli i okupiraju um, obnavljajuci lik predmeta koji je covek
ranije video ocima. Stoga se prorok moli: Odvrati oci moje da ne vide sujetu.
110. Kada bes pocne u tebi da slika sablaznjivi predmet i kad u tvome umu naslika
lepotu zene koju si nekada video, u svojoj unutrasnjosti probudi strah Boziji i seti se onih
koji spavaju u gresima, pomisli na dan svoga izlaska kada ce se tvoja dusa razluciti od
tela i predstavi onaj strasni glas koji ce nas baciti u strah, koji ce cuti oni koji se nisu
brinuli o pravdi, i koji nisu drzali zapovesti Hristove: Idite od mene, prokleti, u oganj
vecni koji je pripremljen djavolu i andjelima njegovim (Mt.25,41), predstavi [sebi] i
neuspavljivog crva i beskonacnu muku. O tome misli i toga se secaj, pa ce iz misli tvojih
173
nestati zelja za nasladjivanjem, kao sto se topi vosak pred ognjem. Jer, besi ni trenutak
ne mogu da se odrze pred strahom Bozi-jim.
111. Ko se ne protivi pohoti, vec svojim ocima dozvoljava da slobodno lutaju umom
se vec priklonio strastima, i kad ne bi postojao stid od ljudi on bi i telesno vec mnogo
puta pao. Zbog toga, ako ne bude bio bodar i ako strah Boziji ne bude postojano imao
pred svojim ocima, on nece zakasniti da padne telesno. Jer, za demonom koji oci uci
rasejanosti sledi demon koji [uci] da se greh telom ucini na delu. Ako vidi da je prvi
uspeo da zavede dusu i da je ucini rasejanom, drugi odmah pocinje da joj savetuje da
izvrsi i telesni greh. Onome ko je pobedjen ocima on pocinje da savetuje: "Eto, u nameri
si vec sagresio i ucinio preljubu u srcu. Zapovest si vec narusio i greh prestupanja
zapovesti ti je vec uracunat. Stoga sada zadovolji i pohotu. Jer, pozeleti i uciniti je jedno
isto. Nasladi se najzad i svojom pohotom". Medjutim, ti ne veruj njegovim pomislima, po
reci apostola: Jer nam njegove namere nisu nepoznate (2.Kor.2,11). On time hoce da
ulovi tvoju dusu. Demonu koji ti savetuje da izvrsis bezakoni greh treba da kazes: "Ja
sam i pao okom, i ucinio preljubu srcem. Medjutim, svoje preljubnicko srce ja skrusavam
uzdasima pokajanja, i oko koje je palo umivam suzama. Jer, srce skruseno i smireno Bog
nece poniziti (Ps-50,19)".
112. Ako se javi potreba da odes u naselje, nemoj da se zanosis razgovorom sa
zenama. U protivnom ce tvoja zavedena dusa biti slicna progutano udu. Tada u vecoj
meri budi bodar, buduci da pad nije daleko od tebe. Ukoliko budes pazio na sebe, bices
kao u pristanistu. S poboznoscu i strahom Bozijim se bori sa iskusenjem. Bestidnost je
majka bluda. Ako vide da se prema njima ophodis slobodno, i da govoris prazne stvari,
zene ce te pokrenuti na jos gore stvari i dovesti do pada. Medjutim, pazi se i od drugih
koje pod vidom skrusenosti i poboznosti hoce da raslabe tvoj um. Neko od svetih je
rekao: "One produzuju razgovor pokusavajuci da te sklone na strast".
113. Ako primetis da te neka pomisao podstice na susret sa decakom ili lepom
zenom znaj da se priblizavas neprijateljskim mrezama. Ako i posle urazumljivanja (da to
ne cinis) ne ostavis svoju nameru znaj da si vec uhvacen u mrezu i da neces lako
savladati slastoljublje. Mozda ces reci: "Ja od toga necu pretrpeti stetu". Ali, da li je
moguce hoditi po uzarenom ugljevlju i ne opeci noge.
114. Ako hoces da budes celomudren cuvaj uzdrzanje i prekini sa stetnim
susretima. Srazmerno sa priblizavanjem onome sto proizvodi sablazan covekovo srce
postaje izlozenije smucivanju od strane pomisli i raspaljivanju od lukavih zelja. Jer,
vidjeno lice i [raz]govor njega pobudjuju na strast. Sundjer koji se prinese necem
vlaznom u sebe upija vlagu. Tako i covek koji u mislima nije postojan u sebe upija stetu
ukoliko se priblizava i dugo razgovara sa onima koji telesno rasudjuju. Napivsi se time,
on i bez vina postaje pijan. I ispunivsi se stetnim, on vise ne prima duhovnu rec.
115. Onaj ko zeli da se ispravi i utvrdi u cistoti treba da se cvrsto veze za pomisao
celomudrenosti. On treba telo da iznurava dobrim podvizima, te da neprestanim
secanjem na Boga ocisti misao od svega rdjavoga i sramotnoga. Time se nas um
ispunjava blagodacu. Obitavajuci u umu i vladajuci njime blagodat Bozija ne dozvoljava
zlobnima da mu pridju.
116. Videvsi blagorazumnu zenu koja blista lepotom, koja ima svetao pogled, kojoj
obrazi sijaju i cije lice ima prijatan izraz, i koja raspaljuje tvoju pomisao i pojacava u tebi
zelju, pomisli da je ono sto te zadivljuje - zemlja, i ono sto te raspaljuje - pepeo, te ce
tvoja dusa prestati da mahnita. Pomislju prodji iza koze njenog lica pa ces videti rugobu
onog sto [spolja] izgleda lepo. Jer, tamo neces naci nista osim kostiju, zila i smrada.
Zamisli takodje da ona stari, menja se, umire i da je cvet mladosti otpao. Rasudi cemu se
divis i zastidi se, te prinesi pokajanje.
117. Blazen je covek koji se brine da ugodi Bogu i svoje telo cuva cistim kako bi
postalo sveti hram Hrista Cara. Covece, ti si po svojoj dobroj volji vec postao hram. Budi
pazljiv prema sebi dan i noc da ne bi upropastio svoj hram. Ukoliko ga sacuvas cistim i
pogodnim svom Vladici, u tebi ce obitavati Duh Boziji i sve vise te osvecivati.
118. Opasi se verom, nadom i ljubavlju, i cvrsto stani na strazu, cuvajuci hram
Boziji od svih necistih pomisli. Sav postani oko i neprestano promatraj i ispituj lukave
grabljivce. Jer, ovi grabljivci cim primete da je neko raslabljen i rasejan, upotrebljavaju
174
svu silu da upropaste telesni hram jadnika, kako vec ne bi bio pogodan za Vladiku. Ti,
medjutim, pazi na sebe da se ne bi pokazalo da sam primas te lukave grabljivce, tj.
neciste pomisli skverne zelje.
119. Koren pohote je bestidan. Premda ga seces svakoga dana, on raste svakoga
casa. Sasvim iscupaj koren pohote iz svoga srca kako ne bi nicala i rasla svakoga trena.
Ako je i hiljadu puta poseces, ona ce dvostruko veci broj puta iznova da pusta izdanke
sve dok potpuno ne iscupas njen koren.
120. Pazi na sebe da umesto Svetog i Precistog Vladike u hram ne bi uveo skvernog
neprijatelja i da tvoj hram ne bi bio upropascen bestidnoscu tog neprijatelja i mrzitelja
dobra. On Je bestidan i uporan u svojoj nameri: ti ga mnogo puta sa prekorom izgonis
napolje, ali se on bestidno trudi da udje. Ako ga uvedes u svoj hram, Bog ce te ostaviti. I
tvoj hram ce se ispuniti svakom necistotom, smradom i tamom.
v) O BORBI SA SREBROLjUBLjEM
121. Ne pruzaj se ka dobitku u kome se nalazi steta za dusu. Jer, sta je vrednije od
duse?
122. Siromasan monah, koji bezmolstvuje u smirenoumlju, vredi vise nego bogati
monah koji je ispunjen gordoscu i nadmenoscu.
123. Ko voli zlato nece biti opravdan, a ko voli Gospoda bice blagosloven. Ko je
polozio nadu na zlato pasce, a ko je polozio nadu na Gospoda - spasce se.
124. Ako zavolis srebroljublje, odavde ces otici prazan, a ako zavolis
negramzljivost, neces se lisiti nebeskog bogatstva.
125. Ako zavolis siromastvo, nateraces u bekstvo demona bluda.
126. Onaj ko u svojoj keliji skriva zlato ujedno u sebi gomila strast visokoumlja i
nepokornosti. Onaj, pak, ko u svoju riznicu sabira molitve i milostinje postaje bogat kod
Boga. Neka drugi gomilaju sebi novac, a ti, monase, skupljaj molitve i milostinje.
127. Istimo samo ono sto zadovoljava potrebe. Jer, ono sto je suvisno samo
rasejava, ne donoseci nikakvu korist.
128. Monah koji trazi nasledstvo od roditelja po telu upada u iskusenja, a onaj koji
trazi Gospoda bice spasen.
129. Nemoj govoriti; "Cime cu se hraniti kad ostarim". Jer, nama nije dozvoljeno da
se brinemo ni o sutrasnjem danu, a ti se brines cak o starosti. Istimo najpre Carstvo
Bozije i pravdu Njegovu i ovo ce nam se sve dodati (Mt.6,33). Ukoliko ga ne budemo
iskali pre svega bice jasno da se i ne brinemo o njemu. Prema tome, polozi na Gospoda
tugu svoju i Gospod ce te prehraniti (Ps.54,23).
130. Lakomi monah je besplodna palma. Negramzljivi, pak, monah lici na
potkresanu palmu koja raste u visinu.
131. Monah koji je privezan za vestastveno je slican jastrebu koji leti sa zavezanim
nogama; gde god da sleti odmah se sapletne. A onaj koji nije privezan za vestastveno je
slican putniku koji je uvek spreman za put.
132. Zlato ne podstice trpljenje, a vera postavlja na cvrst temelj onoga ko ju je
stekao.
133. Zasto ne odbacimo od sebe svaku beskorisnu brigu, i ne olaksamo se od
bremena zemaljskih stvari? Zar ne znate da su vrata uska i tesna i da gramzljivac ne
moze uci na njih? Bog ljubi one koji su negramzljivi, koji su Hrista radi sebe dobrovoljno
podvrgli lisavanjima i teskobama u podvigu, bdenju i u mnogom zlopacenju.
134. Neka tvoja ruka ne bude ispruzena radi uzimanja, vec neka radije bude
ispruzena radi davanja (Sir.4,35).
135. Strast srebroljublja je najteza buduci da je koren svih zala (1.Tim.6,10). Cime
se, pak, ona iskorenjuje? Nadom na Boga iz sveg srca i duse.
136. Ponekome bratu lukavi daje usrdnost prema rukodelju preko mere. Odatle se
radja strast srebroljublja. Ranivsi se srebroljubljem, korenom svih zala, dusa pobudjuje
175
monaha da ujutro seda za rukodelje ranije nego obicno, i da ga uvece prekida kasnije
nego sto prilici. Zauzet jedino poslom i zbog srebroljublja on vec zanemaruje molitvu i
sluzbu Boziju. Kada zvone na sluzbu on dolazi posle svih, i trazi razlog da je napusti pre
svih. Znajuci to, cuvaj se da ne izgubis svoj poredak ukoliko skrenes u nedozvoljeno
preko mere. Jer, neprijatelj se ne zaustavlja na tome. Nasavsi pristup, on uspeva da
ponekog skrene sa puta, savetujuci mu: "Ti se [eto], trudis, trudis, a gotovo nista
nemas. Idi i nauci neko unosnije rukodelje". I ne shvativsi o cemu se radi, on zbog toga
ide u svet. A desi se da tamo i sasvim ostane. Cuvaj se.
137. Celomudrenost se ne sastoji samo u uzdrzavanju od bluda i plotskih
zadovoljstava, nego i u slobodi i od ostalih strasti. Koristoljubac, srebroljubac i
gramzljivac nisu celomudreni. Poneke pleni telesna lepota, a njih - novac. I drugi su u
vecoj meri necelomudreni buduci da za svoju [strast] nemaju istu pobudu kao prvi, koju
podstice potreba same prirode. Strast prema novcu nije prirodna i pobude prema njemu
se ne nalaze u nasoj prirodi, vec u prevrtljivom proizvoljenju. Stoga onaj koga ona
savladjuje po njegovoj sopstvenoj volji gresi neoprostivo.
g) O BORBI SA GNEVOM
138. Onaj ko od sebe progoni duh gnevljivosti i razdrazljivosti nalazi se daleko od
borbe i meteza, uvek je spokojan duhom, veseo licem, zdrav umom i predstavlja staniste
Svetoga Duha.
139. Krotki se raduje ako ga uvrede, a ako ga ozaloste - blagodari. On gnevljive
ukrocuje ljubavlju. Primajuci udarce on se ne smucuje, a kada se prepiru sa njim ostaje
spokojan. Kada ga prisiljavaju na pokornost on se veseli, tudja gordost ga ne ranjava,
radostan je u ponizenjima, ne nadima se zaslugama, sa svima je u miru, vlasti je
pokoran, pripravan je za svako delo, tudj je lukavstvu, ne zna za zavist.
140. Onaj koji ne zavidi ne stremi ka casti. On se raduje sa radosnima, pomaze
onima koji napreduju, za zadovoljstvom gleda na one koji idu dobrim putem, hvali one
koji zive kako treba. Uopste, onaj ko ne zavidi u sebi nema neprijateljstva prema uspehu
[bliznjega] i raduje se svakom plemenitom delu drugoga.
141. Jadan je onaj ko se ranjava zaviscu i suparnistvom buduci da je saucesnik
djavolov, cijom zaviscu u svet udje smrt (Prem.2,24). Njegovo srce svagda iznemogava
od tuge, telo izjeda bledilo i snaga mu kopni. Zavist i suparnistvo su strasan otrov: od
njih se radja kleveta, mrznja i ubistvo.
142. Onaj ko svoj jezik nije ranio ogovaranjem uspeo je da svoje srce i svoju
savest sacuva neoskvrnjenima. Ko nije ulovljen duhom ogovaranja istinski je poznao da
je covek od zemlje. On se sacuvao od zlopamcenja. Onaj ko nije u drustvu sa
klevetnicima prebiva zajedno sa andjelima. Onaj ko nije otrovao usi i jezik ogovaranjem
ispunjen je lekom ljubavi. Usta onoga ko se nije oskrnavio ogovaranjem mirisu plodovima
Svetoga Duha.
143. Ko drugoga ogovara, sam sebe osudjuje. U onome ko ogovara prebiva
kleveta, i mrznja, i spletkarenje. On se pravedno smatra bratoubicom.
144. Mrznja ili zavist pod vidom blagocasca jesu gorka voda u zlatnim posudama.
Stavi u nju drvo zivota i ona ce postati slatka. Krstom naseg Spasitelja unistena su sva
opadanja lukavog neprijatelja.
145. Ljubav prosvecuje mislene oci. Ko, pak, voli neprijateljstvo i svadju lica na
coveka koji svoju ruku cesto stavlja u zmijsko leglo.
146. Ukoliko u svom srcu budes skrivao strast zlopamcenja, postaces staniste
jarosti i neznanja, a ujedno i zalosti, te ce se i izgled tvog lica izmeniti. Jer, receno je:
Putevi zlopamtljivih [vode] u smrt (Pric.12,28).
147. Onaj ko u svome srcu skriva zlopamcenje lici na onoga ko hrani zmiju u
grudima svojim.
148. Zestok covek smucuje duse bratije, a dugotrpeljivi u ljubavi se boji Boga.
176
149. Severni vetar uzburkava more, a plahovitost uzburkava covekove misli.
Velikodusnost, medjutim, daleko progoni razdrazljivost. Gde, pak, nema razdrazljivosti,
nema ni gneva.
150. Neobuzdani konj svog jahaca predaje u ruke zlikovaca, i gnevljiv covek upada
u nevolju.
151. Nemoj, monase, slusati zavist, nemoj smisljati spletke bratu svome, i nemoj
mu pridavati pogrdno ime. Zeleci da ga sa stidom isteras iz njegovog mesta, pazi da se
sam ne podvrgnes onome sto njemu smisljas. Ko bliznjemu jamu kopa, sam u nju upada
(Prop.10,8). Slusaj sta je napisano: Gresnici ce upasti u mreze svoje (Ps.140,10).
152. Nemoj misliti: "Ovaj brat cini stetu zajednici". Ti sam nemoj ciniti zla
drugome, niti se druziti sa onima koji cine zlo. Jer, Bog ispituje srca i utrobe (Ps.7,10).
153. Ko je pronasao put dugotrpljenja i nezlobivosti, pronasao je put zivota.
154. Onaj ko zavidi uspesima svoga brata odlucuje sebe od vecnoga zivota, a ko
pomaze bratu postaje njegov sazitelj i u zivotu vecnom. Po sudu se kaznjavaju i oni koji
cine zlo i oni koji im pomazu. Nece li tim pre Gospod nagraditi onoga ko potpomaze
ispuljavanje volje Njegove?
155. Bolje je osmehom prekinuti razdrazljivost, negoli biti neukrotivo surov.
156. Dim odgoni pcele daleko, a zlopamcenje iz srca izgoni znanje.
157. Moli Gospoda, i prolivaj suze pred blagoscu Njegovom. Tada se zlopamcenje
nece useliti u tvoju dusu, i tvoja molitva ce biti kao kad pred Njim (Ps.140,2).
158. Onaj ko hoce da mirno zivi na svakom mestu neka ne trazi svoje sopstveno
spokojstvo, nego spokojstvo drugih u Gospodu. Tako ce naci sopstveno spokojstvo. A
onaj ko je svadljiv i zle naravi nikada nece biti spokojan.
159. Onaj medju bratijom koji se, posle svadje, prvi pokaje zadobija venac pobede.
Medjutim, uvencace se i drugi ukoliko ne odbaci pokajanje, vec sa gotovoscu ucini ono
sto je potrebno radi mira.
160. Za coveka razdrazljivost predstavlja rov. Onaj, pak, ko je u sebi savladao
razdrazljivost, uspeo je da ga preskoci.
161. Sa jednomislenom bratijom prebiva Gospod, dok njihovo neprijateljstvo veseli
lukavoga.
162. Ko cuti kada ga izoblicavaju zbog poroka, u svome srcu skriva zlopamcenje, a
ko se mirno i sa krotoscu brani (ili priznaje) nije zlopamtljiv.
163. Covek koji je razdrazljiv i bucan izobiluje kletvama, a onaj ko bezmolstvuje
poseduje razum.
164. Sta je razdrazljivost? Razdrazljivost je preka i bestidna strast, za kojom sledi i
raskajavanje. I zalost izjeda srce coveka koji je upao u nju.
165. Onoga ko voli nemir iznenada ce postici pogibao, podeljenost i nepopraviva
propast. Jer, on se raduje svemu sto je mrsko Gospodu. Mir ce, pak, naslediti onaj ko ga
voli. Krotost u coveku predupredjuje razdrazljivost.
166. Razdrazljivost i zlopamcenje su isto sto i zmijski otrov. Jer, oni i lice menjaju, i
misao smucuju, i udove raslabljuju, i onemogucavaju da covek zavrsi delo. Krotost i
ljubav, pak, sve to udaljuju.
167. Cime se istrebljuje zlopamcenje? Drzanjem u dusi straha Bozijeg i secanja na
dan smrti. Secaj se svoje koncine i prestani sa neprijateljstvom (Sir.28,6). Secaj se smrti
i ne uznosi se. Jer, jos malo, pa ces biti smesten u grob. Kakvu ce ti korist tada doneti zla
dela?
168. Budi mirotvorac da bi se udostojio da se nazoves sinom Bozijim.
169. Hrana za oganj su drva, a hrana za razdrazljivost je visokoumlje.
170. Hoces li da ukrotis razdrazljivost? Prihvati se smirenoumlja i idi putem krotkih
i smirenih.
171. Blazen je mirotvorac koji [umiruje] bratiju koja je u silnom ogorcenju. Onaj,
pak, ko ih podstrekava na svadju nece ostati bez kazne.
177
172. U krotkom i smirenom coveku ce pocinuti duh premudrosti. One, pak, koji
hode u premudrosti ljubi Gospod.
173. Zivot vecni ce naslediti krotak i bezmolvan monah.
174. Krotki monah je strazar koji prati strasti.
175. Oprosti bratu koji je sagresio prema tebi i Gospod ce tebi oprostiti sagresenja
tvoja.
176. Pohitaj da odes kod brata koji te je ozalostio i da se pokajes pred njim od
cistog srca po reci Onoga koji nam je zapovedio da oprastamo bratu grehove ne samo do
sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam (Mt.18,22).
177. Primaj, brate, pokajanje od brata kao od onoga koga je Bog poslao, da ne bi
uvredio Onoga koji ga je poslao i da ga ne bi pokrenuo na gnev protiv sebe.
178. Ne napadaj na brata svoga u dan njegove tuge i njegovoj dusevnoj tuzi nemoj
dometati novu tugu.
179. Nemoj se opominjati zla brata svoga, jer je napisano: Putevi zlopamtljivih
vode u smrt (Pric.12,28).
180. Ako ne mozes da podnosis ozaloscenje cuti, i uspokojices se.
181. Pazi na sebe da se ne bi podao plahovitosti, razdrazljivosti i zlopamcenju. U
suprotnom ces voditi nemiran i neuredan zivot. Naprotiv, stekni velikodusnost, krotost,
nezlobivost i sve sto prilici Hriscanima kako bi vodio miran i bezmetezan zivot.
182. Nemoj nikoga mrzeti u srcu svome, i ne uzvracaj zlom za zlo. Naprotiv, stekni
ljubav koju je Bozanstveno Pismo postavilo iznad svake vrline. Jer, nju je uporedilo sa
Onim koji je sve stvorio, rekavsi: Bog je ljubav(1.Jn. 4,8).
183. Onoga ko je pao, ali koji u sebi ne neguje mrznju i zavist, Gospod nece
ostaviti u padu, vec ce mu pruziti ruku pomoci kako bi ustao, buduci da nije odbacio
ljubav. Nasuprot tome, onaj ko, naizgled, cvrsto stoji, ali se nadima gordoscu i u sebi
neguje mrznju, nije bez opasnosti stoga sto je tama mrznje osdepila njegove oci i ne vidi
kuda ide.
184. Podvizavaj se da se ne gnevis kako se ne bi opijao i bez vina, opterecujuci
sebe strascu gneva.
185. Radovati se i veseliti se zbog napretka bliznjega jeste osobina savrsenstva, a
tugovati i biti nezadovoljan kada drugoga hvale jeste priznak rdjave naravi i lukavog
raspolozenja.
186. Nije moguce da vrlina postane cvrsta ukoliko se ne rastvori sa ljubavlju
(1.Kor.13,2). Bez ljubavi mi cemo stojati daleko od pravog puta koji vodi prema vratima
neba. Placimo da bismo se oslobodili od okova mrznje, zavisti, gordosti i svake djavolske
necistote. Zalostiti se zbog uspeha onih koji napreduju jeste djavolsko delo. U demone se
uselila mrznja: oni vise od svega zele da svi savrseno propadnu. Sveti, pak,
podrazavajuci Vladiku, zele da se svi ljudi spasu i da dodju u poznanje istine (1.Tim.2,4).
Jer, ispunivsi se ljubavi, oni su bliznjega zavoleli kao same sebe.
187. Budi dugotrpeljiv da bi postao cvrsci u razboritosti. Dugotrpljenje je prekrasan
dar. Ono izgoni razdrazljivost, gnev i prezir, a u dusu useljava mirno raspolozenje.
188. Nemoj da se raspaljujes gnevom kada te budu ogovarali, nego istog trenutka,
pokazavsi osmeh na licu, sa skromnoscu razdrazljivost promeni u mir. Ipak, imaj na umu
da osmeh pri razdrazljivosti u drugome razgoreva veliki gnev. Stoga najpre umiri srce, a
zatim govori sa osmehom. Oganj se ne gasi ognjem. Ti, pak, ljubavlju i dobrom
blagodusnoscu ugasi gnev razdrazenog. Ukoliko se brat ne urazumi, postarajmo se, na
sve nacine, da upotrebimo druge mere kako bismo ga izlecili od razdrazenja, inace ce sve
nase zrtve Bogu biti neblagoprijatne (Mt.5,23-24). Upodobljavajmo se Gospodu
Spasitelju nasem koji ne uzvracase uvredom kada ga vredjahu, (1.Pt.2,23), i Davidu koji
je na klevete Semejeve, rekao: Ostavite ga neka psuje jer mu je Gospod rekao da psuje
Davcda... da bi kako Gospod pogledao na smirenje moje (2.Car.16,10-12).
189. Sunce neka ne zadje u gnevu nasem, nego sve oprastajmo [svojim]
duznicima i ucvrstimo ljubav, buduci da pokriva mnostvo grehova. Onaj ko ima mrznju
prema bratu svome i misli da nesto prinese Bogu, bice prihvacen isto kao i onaj koji na
178
zrtvu prinosi psa, ili platu bludnice. Onaj ko mrzi brata svog i misli da voli Hrista jeste
lazov i vara samog sebe.
190. Ako imas nesto na brata, ili brat na tebe, potrudi se da se pomiris. Ukoliko to
ne ucinis, sve sto prinosis Bogu bice nekorisno (Mk.11,25; Mt.5,23-24). A ako ispunis tu
zapovest Vladike, moli mu se sa smeloscu, govoreci: "Ostavi mi, Vladiko, sagresenja
moja, kao sto i ja ostavljam bratu mome, ispunjavajuci zapovest tvoju". I Covekoljubac
ce ti odgovoriti: "Ako si otpustio, otpustam i ja. Ako si oprostio, i ja oprastam tebi
sagresenja tvoja".
d) O BORBI SA TUGOM
191. Onaj ko trpeljivo podnosi kada ga ogovaraju ili vredjaju lici na onoga ko je
zakljucao lava u kavez, a ko odgovara ogovaranjem i uvredom lici na coveka koji sam
sebe udara (oruzjem).
192. Nemojmo biti malodusni, buduci da necemo vecno ziveti na ovoj zemlji.
193. Nemoj dopustati da ti srce bude zalosno. Jer, zalost ovoga sveta donosi smrt,
a zalost koja je po Bogu donosi zivot vecni (2.Kor.7,10).
194. Monah koji je spreman da hrabro pretrpi sve sto se desi samo ce delimicno
imati zalosti.
195. Nemoj davati svome srcu da bude zalosno, nego se tesi u Gospodu.
196. Ako budes podvrgnut kleveti pa se kasnije otkrije cistota tvoje savesti, nemoj
misliti visoko [o sebi], nego sa smirenjem sluzi Gospodu koji te je izbavio od klevete
ljudske, kako ne bi pao velikim padom.
197. Lukava dusa se prevaznosi kada joj laskaju, a pobesni kada je zaloste. Dobra
dusa se, pak, ne raduje pohvali, niti negoduje kada je vredjaju.
198. Trpljenju nema mere, narocito ako je rastvoreno ljubavlju.
199. Sacekaj Gospoda u dan zalosti, da bi te pokrio u dan gneva.
200. Nemoj se smejati ogorcenome, niti se raduj kad vidis onoga ko se predao
razvratu, da se na tebe ne bi prognevio Gospod i ti ostao bez zastite u dan zalosti.
201. Nemoj misliti da trpis nevolje vise od svih [drugih]. Onaj ko zivi na zemlji ne
moze da izbegne vazduh. Tako i covek koji zivi u ovome svetu ne moze da izbegne
iskusenje nevolja i stradanja. Obuzeti zemaljskim od zemaljskog dozivljavaju zalosti, a
oni koji streme duhovnom, zbog duhovnog i stradaju. Medjutim, poslednji ce biti blazeniji
buduci da je njihov rod [iz]obilan u Gospodu.
202. Ako smo suznji Boga Spasitelja nemojmo se stideti da na sebi nosimo okove
nevolja, nego ih sa radoscu trpimo ocekujuci Njegov dolazak sa nebesa, kada ce i nas
pribrojati liku svetih. Jer, oni koji su postali zajednicari Njegovih stradanja postace i
zajednicari utehe (2.Kor.1,7).
203. Postoje dve vrste zalosti kojima je okruzen svaki covek pod suncem: zalost po
Bogu i zalost ovoga sveta. I nije moguce proziveti ovaj zivot bez jedne od njih - ili bez
zalosti po Bogu, ili bez zalosti ovoga sveta. Zalost ovoga sveta je teska, i ne obecava
nagradu, a zalost po Bogu donosi utehu i jos vise uveseljava obecanjem vecnog zivota.
Ako si podvrgnut prvoj pozuri da je pretvoris u drugu. Tako ces oterati mucnu zalost iz
srca.
204. Sa poboznoscu i smirenoumljem vrseci delo Bozije, nemoj se plasiti niti skreci
sa pravoga puta kada neprijatelj, sa namerom da te omete u ispravnom zivotu,
podstakne nemarne ljude protiv tebe. Sacekaj Gospoda (Ps.26,14), izabranice Boziji,
kako bi se oni koji te ozaloscuju zadivili tvom slavnom spasenju, kao sto je napisano:
Ako ga i smrt zadesi, pravednik ce u pokoj uci (Prem.Sol.4,7).
205. Kao sto oganj u topionici ispituje zlato i srebro, tako se u napastima
isprobavaju duse smrtnih, imajuci Gospoda za pomocnika.
206. Nemojmo se bojati iskusenja, vec se smelo pruzimo ka pocasti visnjega
zvanja u Hristu. Jer, Gospod uvencava sve koji ga ljube.
179
207. Onaj ko hoce da postane monah, a ne moze da podnosi ozaloscenja,
ponizenja i gubitak, ne treba da se monasi.
208. Velikodusno podnosi ozaloscenja od ogovaranja, te naziv zlog primaj kao naziv
dobrog, i imenovanje nepotrebnog kao imenovanje blagougodnog. I svako treba da se
seca da sluga Gospodnji ne treba da se svadja, nego da bude tih prema svima
(2.Tim.2,24).
209. Ako ti se desi da se razbolis nemoj pribegavati mrtvoj pomoci i ljudskoj zastiti.
Bolje je da potrpis ocekujuci milost Boziju i Njegovo staranje o svemu. Jer, postoje
trenuci u kojima i telo ima potrebu za urazumljivanjem. Ugadjajmo, pak, Gospodu u
svemu, jer se On stara o nama (1.Pt.5,7). Dusa coveka koji je bolestan iznad svega
pocinje da iste Gospoda. Stoga je urazumljenje dobro samo ukoliko onaj ko trpi
urazumljivanje blagodari. Takav ce govoriti: Dobro smo primali od Gospoda, a zar zlo
necemo? Neka je blagosloveno ime Gospodnje u vekove (Jov 2,10; 1,21).
210. Nemoj biti malodusan za vreme iskusenja, vec budi bodar u molitvama i
dobrim delima. Podrazavaj one koji plove po moru: kada se podigne bura oni pazljivo
motre na sve, bdiju i prizivaju Boga u pomoc. Gospod ne odbacuje one koji ga prizivaju u
istini. Stoga i mi, kada nas postigne zalost, pribegnimo ka Gospodu, slicno onome koji je
rekao: Gospode, u nevolji te se setismo (Is.26,16). More nije uvek mirno. I sadasnji zivot
se ne moze preplivati bez iskusenja. Medjutim, ako se budemo drzali za veru u Gospoda,
kao za kormilo, dospecemo u pristaniste zivota. Svukavsi sa sebe napore, tada cemo se
obuci u zivot i netruleznost.
211. Kad nas postigne zalost ocekujmo i priblizavanje radosti. Uzmimo kao primer
one koji plove po moru. Kada se podigne vetar i silna bura oni se bore sa talasima,
ocekujuci tiho vreme, a kada nastane tisina, ocekuju buru. Oni su uvek budni kako ih
iznenadni nalet vetra ne bi zatekao nespremne i prevrnuo u more. Tako i mi treba da
cinimo. Dozivevsi zalost i teskobu, ocekujmo olaksanje i pomoc Boziju kako nas, zbog
dugotrajne zalosti, ne bi umrtvila misao da vec nemamo nade na spasenje. Na slican
nacin, ocekujmo zalost kada je u nama prisutna radost kako od obilja radosti ne bismo
zaboravili na suze.
212. Budi cvrst u iskusenjima i nevoljama i suprotstavljaj se sladostrascu koje te
raspaljuje kako i tebe, kao neispecenu opeku, ne bi razmeksale kapi kise, i kako se ne bi
pokazao kao onaj koji nema cvrstinu koju misli da ima.
213. Odlucivsi se da ugadjas Bogu budi dugotrpeljiv. Pogledaj na drevne narastaje i
videces da su svi sveti dobili obecano postojanim i dugim trpljenjem. Stoga se svaki dan
pobudjujmo da sa njima nasledimo Carstvo nebesko. Trpljenje se udaljuje od nas zbog
naseg neverja. Uvecaj revnost u Gospodu i hrabri se kao veran kako od velike zalosti ne
bi oslabio dusevne sile. Predstavi sebi one koji behu podvrgnuti mucenjima u izgnanstvu,
u rudnicima i gorkom ropstvu, i pokori se u Gospodu nevoljama koje te susrecu.
214. Moze se desiti da te obuzme ogorcenje. I to jos nije najvece zlo. Tesko je i
opasno ostati u ogorcenju. Ako te neko ogovara u tvome odsustvu i neko drugi ti,
dosavsi, saopsti da te je brat ogovarao, kao mudar shvati ko je izazvao neprijatnost i ne
ljuti se na brata svoga. Onome, pak, ko te je obavestio reci: "Premda me je uvredio, ipak
mi je brat. Sa druge strane, ja sam zasluzio zalost. Uostalom, on me nije ozalostio
svojom voljom, nego ga je nagovorio djavo, zeleci da poseje neprijateljstvo medju nama.
Neka bi Gospod rasturio zamisli lukavog, brata pomilovao, i uz nas ostao". Ukoliko te
opet u lice uvrede, nemoj se razdrazivati i neka ti se um ne pomera. A kada pretrpis
zalost zbog rdjavog dela nemoj biti okorelog srca, vec bolje ispravi svoju gresku.
215. Ako je onaj ko utesava ozaloscenog duhovan covek, donece mu korist, a ne
stetu. A onaj ko ima telesni nacin misljenja [ozaloscenome] nece doneti ni malo koristi,
nego ce mu, umesto da ga utesi, jos vise rastrojiti.
216. Cuo si neprijatnu rec i zalostis se. Medjutim, ako si po pravdi povredjen raduj
se jer si ranjen radi urazumljenja i postaraj se da se ispravis u svome padu. Ukoliko su
te, pak, nepravedno uvredili imaces vecu nagradu ako dobrodusno podneses. I apostoli
su bili bijeni posred grada kao neki zlocinci. Oni se, medjutim, nisu gnevili, niti su
negodovali, nego su se radovali, buduci da su se udostojili da podnesu sramotu za ime
Njegovo (Dap.5,41). Raduj se i ti sto si se udostojio da primis bescasce za ime Njegovo.
180
217. Neko od nemarnih ce mozda reci: "Tesko mi je sto mi se to desilo posle tolikih
trudova". To ti je tesko, slugo Gospodnji? Nije li bolje da iz toga shvatis da su posle tako
dugotrajnog truda sve tvoje strasti ostale nesavladane, te da, poznavsi to, pocnes od
sada da ih pobedjujes? Jer ako ko misli da je nesto, a nije nista, vara samoga sebe
(Gal.6,3). Vestina kormilara se projavljuje za vreme bure. Onaj ko se hvali: "Toliko sam
godina u monaskom cinu", a ne pokazuje dela svog cina jednostavno uz sebe nosi orudja
vestine kojoj se jos nije naucio. Dogodila ti se mala zalost i ti si odmah istupio iz cina
monaskog zivota i kao da si ga se odrekao. Ne, brate, ne okreci ledja svojim
neprijateljima, nego stoj cvrsto, protivi se, i oni ce pobeci od tebe. Obuci se u oklop vere,
stavi na sebe kacigu spasenja, uzmi mac Duha Svetoga, koji je Rec Bozija (Ef.6,17), te se
bori da bi se tvojoj hrabrosti zaradovao Duh Sveti koji zivi u tebi.
218. Ako ne podneses malo iskusenje, kako ces podneti veliko? Ako ne savladas
dete, kako ces pobediti odraslog coveka? Ako ne podneses rec, kako ces pretrpeti
udarac? Ako ne podnosis samar i udarac, kako ces poneti krst? Ako ne poneses krst,
kako ces naslediti nebesku slavu zajedno sa onima koji govore: Radi tebe umiremo po
ceo dan, smatraju nas ovcama za klanje (Ps.43,23)? Zar smo ja i ti, brate, zaboravili sta
je pretrpeo za nas nas Vladika? On je bio ismejan i ponizen. Govorili su da je djavo u
njemu i On se nije gnevio. Njega su nazivali varalicom, bili ga po obrazima, tukli,
prikovali na krst. On je okusio ocat pomesan sa zuci i bio proboden kopljem u rebra. On
je sve to pretrpeo radi naseg spasenja. A mi! Tesko nama bednima! Mi nikakvu zalost,
cak ni rec ne zelimo da podnesemo radi Njega koji je toliko pretrpeo radi nas.
219. Onaj ko zeli da ugodi Gospodu, da postane naslednik Boziji po veri i da se
nazove sin Boziji koji je rodjen od Duha Svetoga, pre svega treba da, obukavsi se u
blagodusnost i trpljenje, hrabro podnosi skorbi bede i nevolje koje mu se dogadjaju, bilo
telesne bolesti i stradanja, bilo grdnje i uvrede od ljudi, ili razlicite nevidljive zalosti koje
na dusu navode lukavi duhovi sa namerom da je dovedu do raslabljenosti, nemara i
netrpeljivosti, te ometu da udje u zivot. I sve se to dogadja po Bozijem promislu. On
popusta da svaka dusa bude iskusana razlicitim zalostima kako bi se pokazali oni koji
ljube Boga iz sve duse, koji sve hrabro podnose bez gubljenja nade na Njega i koji sa
verom, trpljenjem i blagodacu Bozijom svakodnevno ocekuju izbavljenje. Izdrzavsi, na taj
nacin, svako iskusenje oni postaju dostojni Carstva nebeskog.
220. Dusa koja nije hrabra i koja odlucno ne podnosi svako iskusenje i svaku
zalost, vec pada u ogorcenje i uninije, te negoduje, uznemiruje se, zanemaruje podvig ili
cak ocajava, konacno postaje nedostojna zivota buduci da nema nade na izbavljenje i da
u sebi nije sacuvala nadu koja sa nesumnjivom verom ocekuje milost Boziju. Ona, naime,
nije sledovala svima svetima i nije isla stopama Gospodnjim. Pogledaj i primeti kako su u
davnini oci, patrijarsi, proroci, apostoli i mucenici prosli ovaj put iskusenja i zalosti, kako
su ugodili Bogu i udostojili se velikih nagrada.
221. Bog ne dopusta da dusa koja je trpeljiva i koja se nada na Njega bude
iskusana u toj meri da dodje do ocajanja, tj. da padne u iskusenja i zalosti koje ne moze
da podnese (1.Kor.10,13). Lukavi ne iskusava i pritiskuje dusu zalostima onoliko koliko bi
zeleo, nego srazmerno sa Bozijim dopustenjem. Samo neka dusa sve hrabro podnosi,
drzeci se nade koja proizlazi iz vere, i ocekujuci od Boga pomoc i nadu. Takvu dusu Bog
nece ostaviti. Naprotiv, sto se vise dusa podvizava, pribegavajuci Bogu sa verom i
nadom, i nesumnjivo ocekujuci od Njega pomoc i izbavljenje, tim je brze Gospod izbavlja
od svake zalosti koja je okruzuje. Jer, On zna koliko dusa treba da se podvrgne
ispitivanju i iskusenju. Upravo toliko On i dopusta. Sudovi koje napravi loncar nece biti
prikladni za upotrebu ukoliko se ne poloze u pec da pecenjem ocvrsnu. (Stavljajuci ih u
pec) on zna koliko vremena treba da se drze na vatri da bi postali upotrebljivi. On ih ne
ostavlja u peci duze nego sto je potrebno da ne bi pregoreli i popucali, i opet ih ne vadi
pre vremena da ne bi ostali nedopeceni i nekorisni za upotrebu. Kad ljudi pri rasudjivanju
o truleznom pokazuju toliko razboritosti i znanja, nece li Bog utoliko vise znati koliko je
potrebno ispitati i iskusati duse koje zele da mu ugode i da zadobiju vecni zivot.
222. Iz kudelje se ne izvlace lako tanke niti ukoliko se ne istrli mnogo puta. I sto se
vise istrli, ona postaje cistija i prikladnija za predivo. Isto tako i bogoljubiva dusa,
podvrgavajuci se mnogim iskusenjima i ispitivanjima i hrabro trpeci zalosti, postaje cisca
181
i sposobnija za duhovno delanje, i na kraju se udostojava Carstva nebeskog. Zalosti i
iskusenja dusu cine iskusnom i cvrstom ukoliko hrabro, rado i sa nadom na Boga podnosi
sve sto joj se desi, te sa nesumnjivom verom ocekuje izbavljenje od Gospoda i Njegovu
milost.
223. Ukoliko duse koje su podvrgnute nevoljama radi ispitivanja i koje na razlicite
nacine muce lukavi duhovi (bilo tajno - unutrasnjim teretom nevolja i lukavim pomislima,
bilo javno - telesnim stradanjima) budu hrabro trpele, cuvale nadu i cekale nagradu od
Gospoda udostojice se venaca pravde i u Dan suda ce pred Bogom steci smelost koja je
ravna smelosti svetih mucenika. Jer, mucenje u nevoljama je podjednako: jedni su ga
pretrpeli na krstu, a drugi od lukavih duhova.
224. Na coveka koga ne moze da privoli na zlo i obori mislima, neprijatelj navodi
nevolje kako bi pomracio njegov razum, a zatim vec u ljega posejao sto mu je ugodno.
Ukoliko ni time ne moze da ga navede na zlo on mu pruza sve zivotne udobnosti, uznosi
ga i uvodi u veliku obmanu, koja je opasnija i rdjavija od svih strasti. Ona coveka cini
gordim, uvlaci u pucinu slastoljublja i izgoni secanje na Boga, na sopstvenu nemoc i
smrtni cas. On ispituje prema cemu su naklonjena covekova raspolozenja, pa se protiv
toga i naoruzava kako bi mu se suprotstavio svim nepravdama.
225. Sve je od Boga: i dobro i priskorbno. Jedno je, medjutim, po blagovoljenju,
drugo po promislu, a trece po popustenju. Po Njegovom blagovoljenju je da zivimo
vrlinski. Bogu je ugodno da se oni koji zive vrlinski ukrasavaju vencima trpljenja. Po
promislu se desava da se urazumljujemo kada padamo u sagresenja. Po popustenju se,
pak, desava da se ne obracamo iako nas [nevolje] urazumljuju. Opet, Bog nas po
promislu kaznjava kada gresimo da ne bismo bili osudjeni sa svetom, kao sto kaze
apostol: A kad nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osudjeni sa svetom
(1.Kor.11,32). U tom smislu je receno: Nema zla u gradu koje Gospod ne ucini
(Amos.3,6). Takva zla su: glad, rane, bolesti, porazi, borbe. Jer, sve to sluzi na ociscenje
od grehova. Bog napusta i potpuno ostavlja one koji ili ne zele da zive bez greha, ili se ne
obracaju iako se opominju [nevoljama]. Njih predade... Bog u pokvaren um, tj. dopusti
njihovoj slobodi da cini sto je neprilicno (Rim.1,28).
dj) O BORBI SA UNINIJEM
226. Onaj koji ropce nije valjan ni za kakvo delo, niti ima raspolozenje za njega. On
je lenjiv i uvek ima pripremljen izgovor za izbegavanje delanja. On i druge razvraca,
govoreci: "Sta ce to, i zbog cega ovo? I eto, od toga nema nikakve koristi".
227. Kada ga zovu na psalmopojanje, lenjivac se razdrazuje, a kada ga bude na
bdenje izgovara se da ga boli stomak i glava. Ako ga savetuju, on govori: "Uci sebe ", a
ako ga necemu uce, vice: "Znam i sam".
228. Nije dobro da covek koji je sposoban da radi jede tudji hleb u lenjosti, jer
apostol kaze: U svemu cuvah sebe i cuvacu da ne budem vama na teretu (2.Kor.11,9).
229. Monah koji ropce trpi veliku stetu, a ko sve hrabro podnosi nasledjuje radost.
230. Ako na tebe naidje duh uninija nemoj ostavljati svoj dom, vec mu se sa
trpljenjem suprotstavi. Nemoj dozvoliti da te misao ubedi da predjes sa mesta na mesto.
Jer, ukoliko pristanes na tu pomisao, nikada se kod tebe nece naci trpljenje.
231. Monase, nemoj govoriti: "Ovde je borba i teskoba, a tamo (na tom i tom
mestu) je spokojan i bezbrizan zivot (nameravajuci da predjes na drugo mesto)". Zar ne
znas ko sa nama vodi borbu? Zar ne - nas neprijatelj, djavo? A on prohodi svo
podnebesje (Jov 2,2). Prema tome, ma kuda posao ostaces u podnebesju. Zbog toga je
bolje da se, ostajuci na mestu, suprotstavis djavolu, i pobeci ce od tebe, te da se priblizis
Bogu, da bi se i On priblizio tebi (Jak.4,7-8).
232. Lenjiv monah razmislja i govori: "Danas cu ziveti ovde, a sutra cu poci na
drugo mesto. Zbog cega onda da se trudim".
233. Mnostvo izgovora sabira lenjivi monah, a spavljiv upada u nevolje.
182
234. Onaj ko stalno prelazi iz jedne kelije u drugu stice sujetne pomisli, a ko
prebiva na jednom mestu - dobro bezmolstvuje.
235. Monah koji luta nije neranjiv ukoliko nije trezven, a onaj ko prebiva na mestu
na koje je prizvan brzo nalazi pokoj.
236. Tebi je prijatna lenjost, ali joj je gorak kraj. Iznemogavas radeci, ali ces se
zaradovati kasnije.
237. Lenjiv i samoljubiv monah se skriva cim vidi posao, a za trpezom je medju
prvima.
238. Secanje na smrt i sud jeste mac protiv demona uninija.
239. Uninije je jedno od najtezih tereta, narocito ukoliko ga prati neverje. Jer,
njegovi plodovi su puni smrtonosnog otrova.
240. Monase, ostavio si keliju, i lutas po svetu: zar se ne bojis bezakonja i svadje u
gradu (Ps.54,10)?
241. Ko je lenjiviji od zednoga koji sedi blizu izvora i nece da ispruzi ruke da uzme
vodu i utoli zedj? I ko je nemarniji od coveka koji ima knjigu, a ne brine o citanju.
242. Potrudi se sa onim ko zeli da se opismeni da bi, citajuci o cudesnim delima
Bozijim, blagosiljao divno Ime, pa ce te Bog nagraditi.
243. Na unilog monaha napada lenjost, a kada poseduje trpljenje - napada ga
visokoumlje. Ko, pak, zaista ljubi Gospoda - otklanja i jedno i drugo.
244. Lenjivi monah ce u mnogome pretrpeti stetu, a trezveni ne prenebregava ni
jedan cas.
245. Nemoj voleti da prelazis sa mesta na mesto, vec bolje trpljenjem izvlaci korist
iz nezgoda koje te susrecu na mestu u kome zivis. Reci mi, zar nas ipak ne ocekuje kelija
nakon sto obidjemo ceo svet, ukoliko zelimo da se spasemo? Ako nemamo trpljenja da
ostanemo u opstezicu, i ako u usamljenosti ne nalazimo bezmolvije, gde cemo naci
utociste? To je isto kao da kazemo: "Ne mogu da podnesem suncevu toplotu, a i
hladovina mi je nepodnosljiva". Bojim se da nas najzad ne pojede ona pec.
246. Budimo postojani u srcu, buduci da je slabost srca protivna vrlini. Nemojmo
biti malodusni ako nam se desi neveliko uninije, vec sami sebe prisiljavajmo, slicno
dobrom putniku. Kada se desi da oslabi na putu, putnik ne odustaje od putovanja, vec se
tesi recima: "Jos malo, i doci ces do prenocista, pa ces odahnuti". Videci kako se
prinudjavamo, Gospod ce nam dati silu i olaksati nam teskoce.
247. Radimo da bismo se, u nadi na Boga, ishranili. Ne zalosti se zbog truda. Mnogi
su se, nista ne radeci, opterecivali samom bezbriznoscu. Uci se da radis da se ne bi ucio
da prosis milostinju. Ne budi nemaran prema poslu. Gospod je blizu (Fil.4,5).
248. Nemojmo padati u uninije dok sedimo u keliji, secajuci se da su sveti mucenici
posle mnogih mucenja bili stavljani u zelezne okove. Zbog toga nemojmo bezati od
neudobnosti kelije. Neka nam ne bude tesko da radimo, secajuci se da su mnogi od
svetih Gospoda radi bili slati u rudnike. Da li bismo, da smo ziveli u ta vremena, izmenili
svoj zivot zbog mucenja? Da li bismo se zbog najsurovijih okolnosti odrekli svoje vere?
249. Drzi se mesta na kome zivis, suprotstavljajuci se lenjosti. Jer, strasti neces
ukrotiti promenom mesta, nego pazljivoscu uma. Nama je potrebno trpljenje, da bismo,
posto izvrsimo volju Boziju, primili ono sto je obecano (Jev.10,36). Onaj ko se predaje
uniniju daleko je od trpljenja, kao sto je bolesnik [daleko] od zdravlja. Vrlina se poznaje
u trpljenju, a ne u uniniju. Trpljenje se, pak, obnavlja i ucvrscuje kada je um zauzet
sagledavanjem i Bozanstvenim poucavanjem. Um koji se time hrani zadobija snagu, kao i
telo koje koristi zdravu hranu. Ako odstupi od ove blagodati i od ovoga dostojanstva, um
zaista postaje bedan i nemocan. Stoga, zbacivsi sa sebe pristrasce prema vestastvenom,
upraznjavaj svoj um u tom Bozanstvenom delanju. I tada neces imati potrebe da prelazis
sa mesta na mesto, i da iznuravas svoje telo stranstvovanjima bez opravdanih razloga.
Jer, Carstvo Bozije unutra je u vama (Lk.17,21).
250. Kada primetis da ti je dosadno citanje Bozanstvenih Pisma i da nerado slusas
duhovne pouke, znaj da ti je dusa upala u tesku bolest. Jer, je to pocetak zloumlja kojim
se zanje plod smrti.
183
251. Blazen je onaj ko svakodnevno u sebi obdelava prelepe i dobre misli, i ko je
nadom pobedio lukavu strast uninija, sa kojom se bore podviznici Gospodnji.
252. Blazen je onaj ko je u delu Gospodnjem postao slican hrabrom vojniku i koji
podstice lenjive i obodrava malodusne na putu Gospodnjem.
253. Blazen je onaj koga, kao plasljivog, nije oborila strast uninija i koji se prihvatio
savrsenog trpljenja, zbog koga su svi sveti zadobili vence.
254. Kada te uznemirava duh uninija, nemoj se zanositi njegovim pomislima, vec
prebivaj na mestu na koje te je postavio Bog. Priseti se kakvu si ljubav imao prema Bogu
kada si u pocetku dosao pred manastirska vrata. Tu ljubav sacuvajmo do kraja cekajuci
Gospoda, slicno borcu koji trpljenjem pobedjuje onoga koji mu zadaje udarce. Jer, ko
pretrpi do kraja, taj ce se spasti (Mt.10,22).
255. Jednom bratu je pred bdenje pomisao predlagala: "Danas daj sebi predaha i
ne ustaj na bdenje". No, on je odgovorio pomisli: "Ko zna? Sutra, moze biti, i neces
ustati. Stoga treba danas ustati". Pomisao mu je i za poslom nasaptavala: "Danas
odmori, a sutra radi". A on bi joj opet odgovarao: "Ne, danas cu raditi, a o sutrasnjem
danu ce se postarati Gospod".
256. Ako te bude uznemiravalo uninije, nemoj padati duhom, vec se pomoli
Gospodu da ti da trpljenje. Posle molitve sedi i, sabravsi svoje pomisli, Psalmima tesi
svoju dusu: Sto si zalosna duso moja? I zbog cega me smucujes? Uzdaj se u Boga, jer cu
ga jos slaviti. Spasitelja moga i Boga moga (Ps.41,6). Takodje reci: "Zasto si se raslabila,
duso moja? Ta, necemo vecno ziveti u ovome svetu? Poslusaj sta govori Psalmopojac: Jer
sam gost u tebe i dosljak kao i svi stari moji (Ps.38,13). Preselicemo se i mi kada Bogu
bude bilo ugodno". Zivot pravednih pocinje posle njihove koncine. Stoga i prorok,
zazelevsi buduci zivot, kaze: Kao sto jelen trazi potoke, tako dusa moja trazi tebe,
Boze!... Kada cu doci i pokazati se licu Bozijem (Ps.41,2.3)? Sveti su sadasnji zivot
smatrali tamnicom. Stoga je jedan od njih sa radoscu klicao: Sad otpustas... slugu
svoga, Vladiko (Lk.2,29), dok je drugi rekao da ima zelju umreti i sa Hristom biti
(Fil.1,23).
257. Kada nastane jutro, brat ustaje, i izvrsivsi molitvu, prihvata rukodelje. Tada
mrzitelj dobra, demon, u njega polaze pomisao uninija.
258. Brat koji pri uniniju, koje je naislo na njega, produzava da radi i da se trudi,
uz pomoc blagodati od sebe tera [iskusenje]. Onaj, pak, ko ga trpljenjem ne odbija od
sebe, biva pobedjen i postaje njegov plen. Popustivsi pomisli, on pocinje da govori
samome sebi: "Danas se osecam kao da sam rastrojen i nemocan. Sada cu se odmoriti, a
sutra cu uraditi za dva dana". Tako brat tog prvog dana nista ne radi, mastajuci da ce
sutra nadoknaditi propusteno. Sutra, medjutim, neprijatelj dobra, demon, na njega
navodi jos silnije uninije nego juce. Savladan pomislima, brat ustaje i napusta rukodelje.
On se ili uopste njime ne zanima, ili se zanima tek tako, tj. ne kao poslom, ili ga
neprijatelj izvodi iz kelije i cini lutalicom.
259. Ako nesto radis i neprijatelj na tebe navodi uninije, ucini [napor da mu se]
suprotstavis, ukazujuci na neko slicno zanimanje (i dodajuci: "Vidis, kako se [drugi] trude
radi prolaznog? Zbog cega ti neces da se trudis radi vecnog"). Ma sta da radis neka ti
savest svedoci da je tvoj posao ugodan Bogu, pa ces se spasti (od uninija).
e) O BORBI SA TASTINOM
260. Razumi, monase, sta govorim: neka u meni i tebi ne bude poboznost samo
kada smo napolju, a kada smo u keliji - bezbrizna raspustenost, da ne bismo bili kao
okreceni grobovi (Mt.23,27). Jer, na svakom mestu je jedan i isti Bog, kome neka je
slava u vekove vekova! Amin.
261. Monah koji se hvali svojom cvrstinom nije razborit. Za monaha je stid i prekor
da se hvali svojom sopstvenom silom: Ko se hvali neka se Gospodom hvali (1.Kor.1,31).
262. Hoces li da steknes dobro ime? Vrsi dela svoja sa krotoscu (Sir.3,17).
184
263. Biti osramocen i ne uznemiravati se zbog toga jos nije vrlina. Vrlina je osecati to i podnositi radi blagocasca. Jer, receno je: Lenjivac se ne stidi kada ga sramote
(Pric.20, 4).
264. Slavoljublje je dusevna bolest, lukava strast.
265. Napisano je: Neka te hvali bliznji, a ne usta tvoja; tudjin, a ne usne tvoje
(Pric.27,2). I jos: Srebro i zlato se ispituju u topionici, a covek ustima onih koji ga hvale
(Pric.27,21).
266. Svima ukazuj cast Gospoda radi, ne trazeci je za sebe i naci ces blagodat kod
Gospoda.
267. Neka te nikada ne zadivi covekougodnik, koji se stara da mnogima ugodi,
premda ne Gospoda radi.
268. Ljubljeni, ispunjavaj zapovesti Gospodnje u tajnosti i Gospod ce ti uzvratiti
javno.
269. Nemoj se diviti kad vidis da je covek dostigao veliku slavu na zemlji, nego se
divi onome ko je omrzao zemaljsku slavu.
270. Pazi da, zeleci nepotrebnu slavu, ne navuces na sebe bescasce. Prava
covekova slava je da sve cini po Bogu. Veliko, pak, bescasce je da prestupa zapovesti.
271. Nemoj se truditi da se pokazes vest u svakom delu da ne bi upao u tastinu
koja dovodi do slavoljublja, gneva i zalosti. Najvise se brini da postanes prost i jednak sa
drugima.
272. Ne hvali se, velicajuci se krasnorecivoscu, vec bolje objavljuj opitno ucenje
prostih i neknjizevnih ljudi kako bi postao ucenik Hristovih apostola. Jer, zabranjeno je
hvaliti se spoljasnjom mudroscu, i to narocito Hriscanima. Ko se hvali Gospodom neka se
hvali (2.Kor.10,17).
273. Oni koji zbog covekougadjanja upraznjavaju vrlinu temelj spasenja postavljaju
na pesku, a ne na kamenu. Zbog toga njih obaraju pomisli cim padne kisa, poteku reke i
zaduvaju vetrovi (iskusenja). Ukoliko, pak, ne padnu, nego zive kako treba, oni se
nadimaju velikom gordoscu. A ako padnu, oni se predaju beskorisnom ocajanju.
274. Jer nije valjan onaj koji se sam hvali (2.Kor.10,18). Ti najpre ispitaj svoja
dela, tj. da li si zaista provodio zivot kako treba i kako hvalis samoga sebe, da li si
pobedio zelje, zavoleo siromastvo, omrzao ogovaranje, odlozio ljubav prema tastini,
omrzao pohotu, stekao odvratnost prema slastoljublju, da li zaista nikome nisi ucinio zlo,
da li si savladao strasti, da li se zaista nisi gnevio na one koji su te ozalostili, da li se nisi
prevaznosio slusajuci pohvale, da li si zavoleo Gospoda svom snagom i bliznjega kao
samoga sebe. Ukoliko nismo sacuvali sve ovo, zbog cega se velicamo? Mi treba da
placemo pred blagoscu Gospoda kako bi nas iscelio od okamenjenosti srca, i kako bi nas
osnazio da zivimo kako prilici.
275. Nista ne treba ciniti sa namerom da nas ljudi vide, nego u svemu treba
postupati sa cistim srcem. Jer, Bog zna ono sto je sakriveno i tajno. Od Njega jedinog
ocekujmo nagradu.
276. [Desava se] da sujetan covek, uz to i oskudan imanjem, uzmasta da je car. To
jos nece znaciti da je on zaista car. Isto tako ni monah koji potajno jede, a za bratskom
trpezom se licemerno predstavlja kao isposnik i uzdrzljivac, nije samim tim i podviznik.
On sebi priprema tkaninu od paucine, i ne ide putem svetih, nego putem
covekougodnika.
z) O BORBI SA GORDOSCU
277. Gordi ne trpi prevlast nad sobom. Susrecuci je, on ili zavidi ili se protivi.
Protivljenje i zavist podupiru jedno drugo. U kome se nalazi jedna od ovih strasti, naci ce
se i druga.
278. Coveka u kome one postoje svakako ce muciti uspeh drugih. Onaj, pak, ko ih
nema, bice slobodan od te zalosti. On se ne smucuje kada je drugome ukazana cast i ne
185
uznemirava se kada se drugi proslavlja, buduci da svima daje prvenstvo i sve
pretpostavlja sebi.
279. Bez smirenoumlja je uzaludan svaki podvig, svako uzdrzanje, svako
poslusanje, svaka negramzljivost i svaka ucenost.
280. Necisti duh visokoumlja je prevrtljiv i mnogoobrazan. On upotrebljava sav
napor kako bi zavladao nad svima: mudrog lovi mudroscu, snaznog snagom, bogatog
bogatstvom, lepog lepotom, vestog vestinom.
281. On ne propusta da na slican nacin iskusava i one koji vode duhovni zivot. On
onome koji se odrekao od sveta priprema zamku u odricanju, onome ko se uzdrzava - u
uzdrzanju, bezmolvniku - u bezmolviju, negramzljivom - u negramzljivosti, molitveniku u molitvi. On se stara da kod svih poseje svoju plevu.
282. Radi lecenja od gordosti pocesce citaj mesta iz Svetog Pisma koja su
usmerena protiv nje: Kada izvrsite sve sto vam je zapovedjeno, govorite: Mi smo
nepotrebne sluge (Lk.17,10). Ako ko misli da je nesto, a nije nista, vara samoga sebe
(Gal.6,3). Sto je kod ljudi visoko, gadost je pred Gospodom (Lk.16,15). Naucite se od
mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i naci cete pokoj dusama svojim, kaze Gospod
(Mt.11,29). U smirenju nasem seti nas se Gospode, i izbavi nas od neprijatelja nasih
(Ps.135,23). Smirih se i spase me (Ps.114,5). Necist je pred Gospodom svaki gord
[covek] (Pric.16,15).
283. Nemoj se prevaznositi ako si zdrav telom, vec se boj.
284. Ko sam sebe uzvisuje sebi priprema sramotu, a ko sluzi bliznjemu sa
smirenoumljem - bice proslavljen.
285. Smiri pomisao gordosti pre nego sto gordost smiri tebe. Obori pomisao
visokoumlja pre nego sto ona obori tebe. Savladaj pohotu pre nego Sto ona savlada tebe.
286. Nemoj osudjivati brata zbog nepostojanosti da i sam ne bi upao u istu nemoc.
287. Pocetnik koji nema smirenja nema uz sebe oruzje protiv neprijatelja. On ce
pretrpeti velike poraze.
288. Neka monah sebe smatra poslednjim medju poslednjima, pa steci ce nadu.
Jer, koji sebe ponizuje uzvisice se, a koji sebe uzvisuje ponizice se (Lk.18,14).
289. Rdjav prekor za monaha su gordost, drskost, bezosecajnost, bestidnost,
nerazboritost, plahovitost i bezumlje.
290. Ako zavolis gordost bices udeo demona, a ako zavolis smirenoumlje bices
udeo Vladike Hrista.
291. Nadmeni covek ce pretrpeti mnoge zalosti, a smirenoumni ce se uvek veseliti
u Gospodu.
292. Visokoumlje u svako vreme iste pocasti, a smirenoumlje se ni u slavi ne
prevaznosi. niti se u bescascu uznemirava: ono od Gospoda ocekuje nagradu.
293. Prevaznosenje oslepljuje umne oci, a smirenje ih prosvecuje ljubavlju. Jer,
Gospod uciti krotke putevima svojim (Ps.24,9).
294. Opasno je da se covek uzda u samoga sebe. Spasce se, medjutim, onaj ko se
nada na Gospoda.
295. Ko ukrasava svoju odecu pasce u gordost, a gordi monah je - orao bez perja.
296. Smirenoumni monah je laki trkac i dobar strelac.
297. Kao sto zelezo sve istanjuje i savladjuje, tako i smirenje po Bogu razrusuje
spletke neprijatelja.
298. Sto je koplje za lovca, i oruzje za vojnika, to je smirenje za monaha.
299. Gordost je za coveka opasna u svakom obliku. Nemoj voleti gordost zato sto
od nje nema koristi. Svaka nemoc se staranjem isceljuje. Medjutim, bolest gordosti je zlo
koje se tesko leci. Ona, naime, odbacuje celebni lek i sebi izmislja smrtonosni otrov. Neka
je ne bude u slugama Hristovim.
300. Hoces li da budes veliki? Budi manji od svih (Mk.9,35).
301. Nemoj se prevaznositi u mislima nad bratom koji izadje iz manastira i neka u
tvojim ocima ne bude bescastan, jer ne znas sta ce doneti sutrasnji dan (Pric.3,28).
186
302. Slusaj onoga koji govori: Koji misli da stoji neka pazi da ne padne
(1.Kor.10,12), i jos: Jer nije valjan onaj koji se sam hvali, nego koga Gospod hvali
(2.Kor.10,18). Jer, mnogi su mislili da su dostigli vrh i da rukovode, premda su postali
zadnji od najzadnjijih, dok su ocajni ljudi primali blagodat, buduci da se Bog protivi
gordima, a smirenima daje blagodat (Jak.4,6).
303. Ako vidis neposlusnog i gordog coveka, koji je sam sebi mudar, [znaj] da mu
je koren vec polumrtav, buduci da u sebi nema humusa koji nam se saopstava strahom
Bozijim. A ako vidis cutljivog i smirenog coveka, znaj da mu je cvrst koren, buduci da se
hrani humusom straha Bozijeg.
304. Velik je uspeh i velika slava smirenoumlja: u njemu nema padanja. Priznak
smirenoumlja je kad se obema rukama zadovoljavaju potrebe brata, tako kao da i sam
primas pomoc.
305. Gord i neposlusan covek ce ugledati gorke dane, a smirenouman i trpeljiv ce
se uvek radovati u Gospodu.
306. Velika je stvar naci smirenoumnog i trpeljivog coveka. Njegovoj dobroti nema
mere!
307. Nad onim ko se prevaznosi nad svojim bratom izrugavaju se djavoli.
308. Kise razmnozavaju korov, a razgovor sa svetovnim ljudima izaziva strast
visokoumlja. Medjutim, onaj koji se boji Gospoda izbegava prevaznosenje.
309. Nemoj misliti visoko o sebi ukoliko si se udostojio darova, buduci da nemas ni
jedno savrsenstvo koje nisi primio od Boga (1.Kor.4,7). I ako ne budes hodio po
Njegovim zapovestima i volji, On ce od tebe oduzeti svoje vlasnistvo: tada ces liciti na
coveka od koga oduzimaju pero koje tek sto je zamoceno u mastilo.
310. Ma koliko da se prevaznosi u gordosti svoga srca, covek ipak gazi po zemlji iz
koje je uzet i u koju ce se vratiti, dok Gospod uzvisuje smirene.
311. Visokoumlje obara, a smirenoumlje donosi pobednicki venac.
312. Smatraj sebe nepotrebnim sasudom cak i ako se pred svojom bratijom
pokazes cist kao zlato, pa ces izbeci gordost koja je mrska i Bogu i ljudima.
313. Ako vidis da brat gresi, i ujutro se sretnes sa njim, nemoj ga prezreti,
smatrajuci ga gresnikom u svojim mislima, buduci da ne znas da li je, mozda, po tvom
udaljenju od njega, i posle svog pada, ucinio nesto dobro i uzdasima i gorkim suzama
umilostivio Gospoda.
314. Treba da se uzdrzavamo od osudjivanja [drugih]. Svako od nas treba da se
smirava, govoreci za sebe recima Psalma: Bezakonja moja prevazidjose glavu toju i kao
tezak teret otezase mi (Ps.37,5).
315. Nemoj mi dati, opsti Vladiko svih, srce koje mrzi poslusnost i otacke pouke.
Udalji od mene gorde pomisli, buduci da si zapretio gordima (Ps.118,21).
316. Neka tvoj pogled bude usmeren nanize i neka se srce tvoje ne prevaznosi nad
drugima.
317. Ko je od dva pocetnika koji zive sa starcem veci pred Gospodom? Onaj ko je u
strahu Bozijem smirio sebe pred svojim bratom. Jer, ne laze Onaj koji je rekao: A koji
sebe ponizuje uzvisice se (Lk.18,14).
318. Ko hoce da pomeri kamen, polugu postavlja odozdo, a ne odozgo: tada ce
lako pomeriti kamen. To je obrazac za smirenoumlje.
319. I Bogu i ljudima je mrska gordost, a Gospod uzvisuje one koji vole smirenje.
320. U Carstvo nebesko nas ne uvode ni dostojanstvo, ni pocast, ni velicina, nego
smirenje, poslusnost, ljubav, trpljenje i blagodusnost. Eto sta spasava coveka. Zar niste
culi da je djavo zbog gordosti pao sa neba? Zar niste culi kakve je velike slave bio lisen
zbog protivljenja Bogu.
321. Smireni nije tast i ne gordi se, vec sluzi Gospodu sa strahom. Smireni nije
uporan u svojoj volji, protivrececi istini, vec se pokorava istini. Smireni ne zavidi uspehu
bliznjega, i ne raduje se njegovom neuspehu (padu), vec se raduje sa radosnima i place
sa zalosnima. Smireni lisavanja i nesrece ne smatra ponizenjem, niti je nadmen u
blagostanju i slavi, vec postojano prebiva u vrlini. Smireni ne postuje samo vise, nego i
187
nize od sebe. Smireni ne pada u razdrazljivost, nikoga ne ozaloscuje, niti se sa kime
svadja. Smireni nije samovoljan i ne lenji se cak ako ga i u pola noci pozovu na posao,
buduci da se predao u poslusnost zapovestima Gospodnjim. Smireni ne zna za gnev, niti
za lukavost, vec u prostoti sluzi Gospodu, ziveci u miru sa svima. Ako cuje prekor,
smireni ne ropce, i ako ga udare, ne napusta trpljenje, buduci da je ucenik Onoga koji je
za nas pretrpeo krst. Smireni mrzi samoljublje i ne trazi prvenstvo, vec zivi u ovome
svetu kao privremeni putnik na brodu.
322. Pazi da te pomisao, nasuprot Pismu, ne nadima ukoliko izucis celo
Bozanstveno Pismo. Jer, celo Bozanstveno Pismo nas uci smirenju. Onaj ko misli i radi
protivno onome cemu se ucio, pokazuje da je prestupnik.
323. [Budi oprezan] kada te uznemirava duh gordosti, ili vlastoljublja, ili bogatstva
i ne zanosi se njime. Naprotiv, stani hrabro naspram napada lukavog i lazljivog duha.
Predstavi sebi u mislima stare gradjevine, zastarele slike, oronule rdjave stubove i
razmisli gde su njihovi vlasnici i graditelji, te se postaraj da ugodis Gospodu kako bi se
udostojio Carstva nebeskoga: Jer je svako telo kao trava, i svaka slava covecija kao cvet
travni (1.Pt.1,24). Sta je vise i slavnije od carskog dostojanstva i slave? Pa ipak, i carevi
prolaze i slava njihova. A oni koji su se udostojili Carstva nebeskog ne trpe nista slicno,
vec u miru i radosti prebivaju na nebu zajedno sa andjelima, bez bolesti, tuge i
uzdisanja, u radosti i veselju, hvaleci, proslavljajuci i velicajuci Nebeskoga Cara i Gospoda
sve zemlje.
324. Nemoj da te nadima pomisao ukoliko pre svih dodjes na sluzbu Boziju i
odstojis do kraja. Jer, visokoumlje je slicno rupi u kojoj se gnezdi zmija i umrtvljuje
onoga ko joj pridje.
325. Nemojmo se prevaznositi, vec bolje postanimo smireni. A i kakva je to sila u
nama kojom bismo se prevaznosili, kada nas i male poteskoce obaraju na zemlju? Stoga
zavolimo smirenje, da se Gospod ne bi udaljio od nas.
326. Neka smirenoumlje bude sa tobom na svakom mestu i u svakom delu. Jer, kao
sto telo ima potrebu za odecom (bilo da je toplo ili hladno u kuci), tako i dusa ima
svagdasnju potrebu za odecom smirenoumlja. Smatraj da je bolje da hodis go i bos, nego
da si obnazen od smirenoumlja. Jer, sam Gospod odeva one koji vole smirenoumlje.
327. Imaj smireni nacin misljenja da se, uzdigavsi se na visinu, ne bi razbio u
strasnom padu.
328. Pocetak smirenoumlja je potcinjavanje. Neka ti smirenoumlje bude i temelj i
odeca odgovora. Rec neka ti bude prosta i srdacna u ljubavi Bozijoj. Visokoumlje se, pak,
ne potcinjava, nema poslusnosti, nema pokornosti i rukovodi se sopstvenim pomislima.
Smirenoumlje je, naprotiv, poslusno, pokorno, skromno i odaje cast i malim i velikim.
329. Izabravsi pobozan zivot budi bodar kako ti lukavi pod vidom poboznosti ne bi
podmetnuo tudju pomisao, tj. [pomisao] sujete i gordosti, zbog koje ces izbegavati da se
trudis zajedno sa bratijom. Radi, kao i druga bratija, i cuvaj svoju poboznost.
330. Ako te bude uznemiravala pomisao samomnjenja, onome koji se bori protiv
tebe reci: "Idi dalje od mene, lukava pomisli. Sta sam ja to ucinio ili u kojoj vrlini sam
napredovao, te mi ubacujes slicne misli? Sveti su bili kamenjem pobijeni, prestrugani,
izmuceni. [a mnogi i] od maca pomrese (Jev.11,37). Sam Vladika svih je radi nas
pretrpeo krst, ne mareci za sramotu (Jev.12,2). A kakav cu odgovor ja dati u Dan suda,
provodeci svo vreme zivota u gresima". Time ces visokoumlje oterati od sebe.
331. Jedan brat je rekao: "Molio sam se da mi Gospod da pomisao smirenoumlja
kako bih, kada mi brat nalozi da nesto ucinim, mogao svojoj pomisli da kazem: "Ovo je
tvoj gospodar, [po]slusaj ga", i kako bih, kada mi zapovedi drugi brat, opet govorio: "Ovo
je brat tvoga gospodara", te kako bih, kada mi zapovedi dete, najzad govorio: "Slusaj
sina svoga gospodara"". Na taj nacin je on, protiveci se tudjim pomislima i uz pomoc
blagodati Bozije, bezmetezno radio svoj posao.
332. Neustrasivost radja gordost, a gordost je majka nepotcinjavanja.
Smirenoumlje i krotost one koji ih poseduju ucvrscuju u strahu Bozijem, te lice na
utvrdjen stub u hramu Bozijem.
188
333. Cuvaj se od demona visokoumlja da ne bi pao u gordost i nepokornost i
povredio samoga sebe. Ne treba da se stidis da prebivas u poslusnosti u Gospodu i da
svojim rukama cinis dobro. Ta mala pec i zalost koju pretrpis radi Gospoda donece ti
vecni zivot. Zamisli da neko mnogo hiljada talanata zlata razmenjuje za jednu drahmu.
Isto znacenje ima i svaka zalost monaskog zivota u poredjenju sa buducom zaloscu koja
ce zadesiti one koji cine zlo. Ti ustupas nistavno, a daje ti se nesto veliko. Stoga se odreci
visokoumlja i tvoj udeo ce biti Gospod.
334. Osobene crte i odlike coveka koji ima istinsko smirenje su sledece: on sebe
smatra gresnijim od svih gresnika; smatra da nije ucinio nista dobro pred Bogom;
ukoreva sebe u svako vreme, na svakom mestu i u svakom delu; nikoga ne grdi i ne
nalazi na zemlji coveka koji bi bio gresniji i nemarniji od njega; uvek sve hvali i
proslavlja; nikoga nikada ne osudjuje, ne ponizava, i ne klevece: uvek cuti i bez naredbe
ili krajnje nuzde nista ne govori; kada ga pitaju i odluci da govori ili kada ga prisiljava
krajnja nuzda govori tiho, mirno, polako, sa stidom i kao da je prisiljen; ni u cemu ne
istice sebe za meru; ni sa kim ne spori ni o veri, niti o cemu drugom; ako neko govori
dobro, reci ce mu: "Da", a ako govori rdjavo, odgovorice: "Ti znas"; poslusan je i mrzi
svoju volju kao nesto stetno; pogled mu je uvek oboren ka zemlji; pred ocima ima svoju
smrt; nikada ne praznoslovi; ne vodi prazne razgovore; ne laze; ne protivreci
pretpostavljenima; sa radoscu podnosi uvrede, ponizenja i gubitak; mrzi pokoj i voli trud;
nikoga ne ogorcava i ne ranjava niciju savest. Takvi su znaci istinskog smirenja. Blazen je
onaj ko ih ima, buduci da jos ovde postaje dom i hram Boziji. Bog se raduje zbog njega i
on postaje naslednik Carstva.
335. Smirenoumlje se ne sastoji u tome da gresnik sebe smatra gresnikom. Ono se
sastoji u tome da onaj ko je svestan da poseduje mnoge i velike [vrline] ne uobrazava da
je nesto veliko. Smirenouman je onaj ko je slican Pavlu i koji o sebi govori: Ne osecam
nista na svojoj savesti (1.Kor.4,4), ili: Isus Hristos dodje u svet da spase gresnike od
kojih sam prvi ja (1.Tim.1,15). Prema tome, smirenoumlje znaci biti veliki po delima i
ponizavati se u umu!
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JEFREM SIRIN
PODVIZNICKE POUKE
VI
OPSTE POUKE O PODVIZNICKOM ZIVOTU
1. Uzdrzanje jezika je - ne govoriti mnogo, i prazno; ne ogovarati; ne vredjati
recju; ne zaklinjati se; ne praznosloviti; ne klevetati druge; ne osudjivati; ne otkrivati
tajne i ne zanimati se onim sto nije nase.
2. Uzdrzanje sluha je - vladati sluhom i ne biti pobedjivan pustim metezom.
3. Uzdrzanje ociju je - vladati pogledom i ne ustremljivati pogled na ono sto je
gresno-prijatno i sto nije prilicno.
4. Uzdrzanje od razdrazljivosti je - vladati gnevom i ne raspaljivati se odjedanput.
5. Uzdrzanje od pocasti je - ne zeleti i ne traziti proslavljanja i casti; ne
prevaznositi se; ne nadimati se i ne mastati visoko o sebi.
6. Uzdrzanje od pomisli znaci - obarati ih strahom Bozijim; ne pristajati uz
obmanjivu i raspaljivu pomisao i ne nasladjivati se njome.
189
7. Uzdrzanje u hrani je - ne zeleti i ne traziti mnoga, slatka i skupocena jela; jesti u
odredjeni cas; ne predavati se duhu stomakougadjanja; ne podsticati se na halapljivost
prijatnoscu hrane i ne zeleti cas jedno, cas drugo jelo.
8. Uzdrzanje u picu je - umereno upotrebljavati ne samo vino, nego i vodu; ne juriti
za zadovoljstvom da se piju vesto pripremljeni napici; ne traziti razne napitke; ne piti
vina bez potrebe i ne ici na gozbe.
9. Uzdrzanje od porocnog slastoljublja je - ne povladjivati pokretima pohote koji se
slucajno podizu; ne pristajati na sramne pomisli; ne ispunjavati volju tela i obuzdavati
strasti strahom Bozijim.
10. Sveti oci su nam ostavili prekrasno pravilo za pokajnicke podvige i trudove,
govoreci: "Nemoj samo danas da postis, a sutra da pripremas mnoga jela; nemoj samo
danas da pijes vodu, a sutra da nabavljas vino; nemoj samo danas nositi vlasenicu, a
sutra skupocenu haljinu; nemoj samo danas da budes smiren i krotak, a sutra
visokouman i gord; nemoj samo danas da budes tih i poslusan, a sutra nepristojan i
tvrdoglav; nemoj se samo danas predavati placu i ridanju, a sutra smehu i
ravnodusnosti; nemoj samo danas spavati na goloj zemlji, a sutra na mekoj postelji.
Naprotiv, sacuvaj jedno pravilo, ljubljeni, po kome bi mogao da ugodis Bogu i da doneses
korist sebi i bliznjemu".
11. Po cetrdeset ili po pedeset godina sveti oci nisu menjali svoje pravilo, tj.
prelepo i besprekorno uzdrzanje u odnosu na hranu, govor, spavanje na goloj zemlji,
smirenoumlje, krotost, veru i ljubav, negramzljivost, neprekidnu molitvu sa placem i
skrusenoscu. Na taj nacin su se oni ocistili. Stoga se Bog i uselio u njih i proslavio ih.
12. Bog se nece useliti u onoga ko sebe ne ocisti od svakog lukavog dela, od
necistih pomisli, od porocnih zelja, od gneva, razdrazljivosti, zavisti, gordosti, tastine,
mrznje, prepiranja, osudjivanja, praznoslovlja, jednom recju - od svega sto mu je mrsko.
I po otreznjenju, on mora da se od svega toga drzi daleko. Stoga, ljubljeni, ocistimo sebe
da bi se Bog uselio u nas i da bismo se udostojili Njegovih obecanja.
13. Ako hoces da znas sta se nalazi u tvome srcu, posmatraj: zelja da nas hvale
sluzi kao znak da smo tasti; zelja za prijatnom hranom znaci da smo stomakougodnici;
nemar otkriva da smo lenji; gramzljivost pokazuje da ne volimo Hrista; zavist objavljuje
da u nama nema ljubavi; zadovoljstvo sa kojim osudjujemo druge obznanjuje da smo
puni mrznje. Tako nevidljiva dusa preko telesnih dela postaje vidljiva, tj. pokazuje da li je
dobra ili zla.
14. Najnezadrziviji propovednik onoga sta voli i cemu se privija srce jeste jezik.
Ustima se otkrivaju tajne nasega srca. Kada su usta otvorena i kraj njih nema straze,
nasa rec izlazi bez rasudjivanja i izbacuje napolje sve sto je u srcu. Zbog toga, ako hoces
da saznas pomisli srca pazi na usta. Od njih ces saznati o cemu se brine i stara srce: o
zemaljskom ili nebeskom, o duhovnom ili telesnom, o zadovoljstvu ili uzdrzanju, o
mnogom sticanju ili negramzljivosti, o smirenju ili visokoumlju, o ljubavi ili mrznji. Iz
skrivnice srca usta nude jela onima koji dolaze. Ono cime je zauzet jezik pokazuje sta
srce voli - Hrista, ili nesto od ovdasnjeg.
15. Nasa dusa je po prirodi dobra. Ona se preobraca u zlu po slobodnom
proizvoljenju. Strasti nisu prirodne. One se privijaju i razvijaju zlim proizvoljenjem. I
navika ih cini mocnim kao sto je mocna priroda. Priroda je ropstvo, a navika proizvoljenje. Buduci slobodno, proizvoljenje je kao neki zemljodelac koji u nasu prirodu
usadjuje i zle i dobre navike, kako mu je ugodno. Priroda je zemlja koju obradjujemo,
proizvoljenje je zemljodelac, a Bozanstvena Pisma - savetnici i ucitelji koji naseg
zemljoradnika uce koje zle navike treba da iskoreni, i koje vrline da zasadi.
16. Ma koliko bio bodar i revnostan, bez ucenja Bozanstvenih Pisama nas
zemljoradnik nece biti sposoban ni iskusan. Zakon Bozanstvenih Pisma mu daje
razumevanje i silu, a istovremeno od svojih grana - i korisne vrline koje treba da
nakalemi na drvo prirode: veru, nadu, ljubav, znanje, revnost i slicno. Ukoliko, pak, usled
svoga visokoumlja, resi da ostavi svoga ucitelja i savetnika, tj. Bozanstvena Pisma, nas
zemljoradnik ce poceti da gresi i da prirodi kalemi ono sto joj nije svojstveno: neverje,
neznanje, mrznju, zavist, gordost, tastinu, slavoljublje, stomakougadjanje, svadju,
protivljenje i slicno. Jer, ostavljajuci Zakonodavca, on i sam biva ostavljen. Medjutim, ako
190
se pokaje, osudi samoga sebe i pripadne Zakonodavcu, govoreci: "Sagresio sam sto sam
te ostavio", Zakonodavac ce ga, po covekoljublju koje mu je svojstveno, brzo primiti, dati
mu razumevanje i potrebnu snagu da opet obradjuje njivu svoje prirode, da iskorenjuje
rdjave navike i da umesto njih zasadjuje dobre vrline. Osim toga, On ce mu jos dati
vence i obasuti ga pohvalama.
17. Zbog cega si se odrekao sveta, ako jos uvek trazis svetska uzivanja, umesto
golotinje istuci odecu, i umesto zedji - vino? Pozvan si da se boris, a ti hoces bez oruzja
da izadjes u borbu sa neprijateljem: umesto da bdis ti se pogruzavas u san, umesto da
places i tugujes ti se predajes smehu i umesto da volis ti se hranis mrznjom prema bratu.
Ti si pozvan da se potcinjavas, a ne da se protivis. Pozvan si da nasledis Carstvo
nebesko, a ti mislis o zemaljskom, umesto smirenoumlja i krotosti ispoljavajuci
nadmenost i gordost.
18. Mi smo duhovni trgovci, bratijo, i licimo na svetske trgovce. Trgovac svaki dan
broji dobitak i gubitak. I ako je pretrpeo gubitak on ulaze trud kako bi nadoknadio stetu.
Tako i ti, voljeni, svaki dan i ujutro i uvece marljivo ispitaj kako stoji sa tvojom
trgovinom. Usavsi uvece u hram svoga srca, ti napravi obracun i pitaj samog sebe:
"Nisam li necim prognevio Boga? Nisam li rekao praznu rec? Nisam li bio nemaran? Nisam
li ozalostio brata svoga? Nisam li koga osudio? Nije li za vreme pevanja Psalama moj um
mastao o necem svetskom? Nisu li se u meni radjale plotske zelje, i nisam li se sa
zadovoljstvom bavio njima? Nisam li dozvolio da me savladaju zemaljske brige". I ukoliko
si u bilo cemu od navedenog pretrpeo stetu, postaraj se da nadoknadis izgubljeno. Zatim
uzdisi i placi kako ne bi ponovo pao u isto. Ujutru se, pak, opet pozabavi samim sobom i
pitaj se: "Kako je prosla noc? Da li sam ove noci stekao kakav dobitak od svoje trgovine?
Da li je moj um bdio zajedno sa telom? Da li su tekle suze iz mojih ociju? Nisam li bio
savladan snom za vreme pravljenja metanija? Nisu li mi na um dolazile lukave pomisli i
nisam li se sa zadovoljstvom zanimao njima". I ako si bio pobedjen bilo cime od
navedenoga pobrini se da se iscelis, te postavi strazu kod srca svoga kako opet ne bi
pretrpeo isto. Ako budes marljiv na taj nacin u potpunosti ces sacuvati svoju trgovinu.
Osim toga, postaces ugodan svome Gospodu i sebi ces doneti korist.
19. Pazi na sebe i ne prepustaj se lenjosti. Jer, predavanje lenjosti jeste pocetak
pogibli. Ugledaj se na pcelu i udji u njenu divnu tajnu kojom ona sa cvetova koji su
rasejani po zemlji sakuplja svoj plod. Pronikni svojom mislju u tu neznatnu tvar. Cak i
kad bi se sabrali svi zemaljski mudraci i svi svetski filosofi njena mudrost bi ostala
neodgonetnuta. Videci njene trudove i svaki razuman covek proslavlja Boga Tvorca sto iz
tako malog stvorenja proizlazi toliko [mnogo] mudrosti. Slicno tome i ti, voljeni moj, budi
kao pcela, te iz Bozanstvenih Pisama sakupi bogatu i neukradivu riznicu i posalji je na
nebo [ispred sebe].
20. Monah je slican vojniku koji ide u borbu. On sa svih strana punim naoruzanjem
ogradjuje svoje telo i ostaje bodar do same pobede. On je uznemiren zbog mogucnosti
iznenadnog napada, te pazi da mu se ne desi da zbog neopreznosti dopadne u
zarobljenistvo. I monah koji dospe do raslabljenosti i lenjosti postaje lak plen
neprijatelja. Jer, neprijatelj mu ubacuje neciste pomisli koje on sa radoscu prima: pomisli
visokoumlja i tastine, zavisti i osudjivanja, stomakougadjanja i mnogog spavanja, i iznad
svega - ocajanja. Medjutim, ako je uvek bodar, monah ce na sebe privuci pomoc
blagodati Bozije. Njega Bog poucava kako da mu ugadja. On postaje vredan pohvale od
Boga i slavitelj Boga. Onaj ko sebe posmatra u ogledalu istovremeno je i posmatrac i
posmatrani. Isto je i sa blagodacu: ako sebi nadje uspokojenje u coveku i useli se u
njega, ona ga proslavlja i sama se njime proslavlja.
21. Bez blagodatne pomoci srce ne moze da pronadje dovoljno snage da se ispuni
umilenjem kako bi se na dolican nacin ispovedilo Vladici. Naprotiv, bez te pomoci covek je
bedan i oskudan u savrsenstvima, kao sova medju rusevinama (Ps.101,7), i u njemu se
nastanjuju neciste i mrske pomisli. Zbog toga je covek obavezan da privuce blagodat
kako bi ga prosvetila. Covekova je obaveza da ocisti sebe i da uporno trazi da se blagodat
nastani u njemu i da mu pomaze. Uz pomoc blagodati on ce uspeti u svakoj vrlini.
Prosvecen njome, on ce biti u stanju da shvati raznolikost i lepotu blaga buducega veka.
191
Blagodat za njega postaje stena i utvrdjenje, cuvajuci ga od ovoga veka za zivot veka
koji dolazi.
22. Postaraj se da steknes savrsenu vrlinu, ukrasenu svim onim sto Bog voli (tj.
ljubav). Ona se imenuje jedinstvenom vrlinom i u sebi smesta svu lepotu i svu
raznovrsnost [ostalih] vrlina. Carska kruna ne moze biti nacinjena bez dragocenog
kamenja i odabranih bisera. Tako ni ona ne moze postojati bez lepote raznih vrlina. Ona
je u potpunosti slicna carskoj kruni. Ako joj nedostaje jedan kamen ili biser, carska kruna
ne moze sijati na carskoj glavi. Tako se ni ova jedinstvena vrlina ne moze nazvati
savrsenom ukoliko joj nedostaje neka lepota drugih vrlina.
23. Ona je jos slicna prijatnim jelima koja se pripremaju sa svim odabranim
zacinima, ali i sa solju. Skupocena jela nisu prikladna za upotrebu i nisu ukusna ako u
njima nema soli. Tako i ova vrlina nije nimalo privlacna (cak i ako je ukrasena lepotom
razlicitih vrlina) ukoliko joj nedostaje ljubav prema Hristu i bliznjemu.
24. Ona je jos slicna savrsenom i prelepom azbucnom redu u kome su slova
razdvojena i ukrasena. Medjutim, on postaje u potpunosti neupotrebljiv ukoliko mu
oduzmemo makar jedno slovo. Tako je i sa ovom vrlinom: ako bude lisena makar jedne
od ostalih vrlina, ona u potpunosti postaje beskorisna.
25. Ona je jos slicna velikom orlu koji visoko leti. Videvsi hranu u zamci, on sa
svom silinom nalece na nju. I zeleci da uhvati plen, on se sam zaplice krajevima noktiju.
I zbog te sitnice sva njegova snaga postaje svezana. Celo njegovo telo se nalazi slobodno
izvan zamke, pa ipak je sva njegova sila okovana zamkom. Na slican nacin i ova vrlina
umire, malaksava i gine ukoliko je svezana bilo cim zemaljskim. Ona vec nije u stanju da
uzleti na visinu, buduci da je prikovana za zemlju.
26. Ima ljudi koji se pogruzavaju u dubinu kako bi pronasli dragocen i odlican biser.
Nasavsi ga, oni isplivavaju na povrsinu i nagi se ustremljuju na obalu sa velikim
bogatstvom. Tako se i ti obnazi od svih zitejskih necistota i obuci u ovu vrlinu. Ukrasivsi
se njome, budi bodar dan i noc kako je ne bi svukli sa tebe. Dusu koja je poseduje ne
moze pokolebati nikakva nevolja, ni glad, ni nagota, ni uninije, ni bolest, ni siromastvo,
ni gonjenje, niti kakvo drugo djavolsko iskusenje. Ukoliko je bodra, ona ce jos vise
uzrasti i uvencati se, neprestano napredujuci po Bogu i prosvecujuci se. Ni sama smrt joj
ne moze uciniti zlo. Naprotiv, po izlasku iz tela andjeli je sa likovanjem primaju na nebo i
privode Ocu svetlosti.
27. Zbog nje se raduje Otac i Sin sa Duhom Svetim. Otac se raduje zbog toga sto
ga je zavolela i sto nije volela nikoga osim Njega. Jedinorodni Sin Njegov se raduje stoga
zato sto je zudila za Njim i nije stekla nikoga osim Njega. Duh Sveti se raduje stoga sto
je postala Njegov sveti Hram, i sto se uselio u nju. Zbog nje se raduju nebesa i sile
nebeske, i jednodusno se klanjaju i proslavljaju Oca i Sina i Svetoga Duha. Oni vide da je
ona ukrasena andjeoskom vrlinom u svoj lepoti pravednosti. Raduje se zbog nje i raj
zbog toga sto ga je nasledila. Slava i cast jedinome blagome i covekoljubivome Bogu koji
nam, po blagosti svojoj, daruje Carstvo svoje.
28. Budimo bodri i potrudimo se za ovo kratko vreme. Vece je blizu. Nagradodavac
ide sa velikom slavom da svakome da po delima njegovim. Budite pazljivi kako neko od
vas posle uspeha ne bi postao nemaran i izgubio neizmernu Spasiteljevu nagradu. Monah
je slican zasejanoj njivi koja, primivsi obilje vlage od plodonosnih kisa i rosa, donosi plod
veselja. I kada dodje vreme sazrevanja ploda ona zemljoradnika dovodi u veliku brigu
zbog opasnosti da je grad i divlje zveri ne opustose. A kada dobije nagradu u zetvi i
sabere poznjevene plodove u zitnicu, zemljoradnik se raduje i veseli, blagodareci Boga.
Slicno tome je i monah duzan da, dok je jos u ovome telu, brine o vecnom zivotu, trudeci
se u podvigu do poslednjeg dana kako zbog nerada ceo svoj podvig ne bi ucinio
beskorisnim. Zavrsivsi, pak, podvig i, slicno zemljoradniku, prenevsi na nebo plodove
svojih trudova, on postaje radost i veselje za andjele.
29. Zamisli da neko stoji pred carem i razgovara sa njim. Na poziv, pak, sluge, on
ostavlja divan i slavan razgovor sa carem i pocinje da prica sa robom. Njemu je slican i
onaj ko razgovara za vreme pevanja Psalama. Shvatimo, voljeni, pred kim stojimo. Kao
sto andjeli, stojeci sa velikom strahom, slavoslove Tvorca, tako smo i mi duzni da sa
192
strahom stojimo za vreme pevanja Psalama. Neka se ne desi da su samo nasa tela
prisutna, a da se um predaje mastanju.
30. Tri vrste dela umnozavaju zlo, i cetvrta se ne pribra-ja broju dobrih: ako mladi
ne slusaju; ako starci zavide uspesi-ma mladjih; ako pobozni pristaju na nepristojna dela,
i ako na-stojatelj, zbog svog deznanja, pritesnjava i opterecuje bratiju.
31. Tri vrste dela umnozavaju dobro, i cetvrta je ugodna pred Gospodom i ljudima:
ako je bratija jednodusna u krotosti i u pravdi; ako brat brata poucava strahu
Gospodnjem; ako su mladji potcinjeni starijima kao svojim gospodarima, i ako nastojatelj
ljubi svoju bratiju kao sebe samoga, istinski se brinuci o spasenju njihovih dusa.
32. Ako vidis onoga koji necim trguje, reci u sebi: "Ze-leci prolazno i sabirajuci
trulezno bogatstvo ovaj covek toliko trpi. Zbog cega si onda, duso moja, nemarna za ono
sto je neprolazno". Ako vidis one koji se medjusobno optuzuju reci u sebi: "Ovi ljudi
ulazu toliko truda i spore se medju sobom zbog onoga sto ni malo nije korisno. Zar ti,
duso moja, buduci duzna mnostvo talanata, neces utoliko pre pripasti Bogu, istuci da ti
se oprosti tvoj dug". Ako vidis one koji od gline grade kucu, reci u sebi: "Ovi ljudi,
gradeci kucu od gline, upotrebljavaju sav svoj trud da zavrse delo. Zar ces ti, duso, biti
nemarna za vecne obitelji". Medjutim, da ne bih, govoreci zasebno o mnogom, produzio
rec, reci cu: "Sve sto vidimo u zivotu, tj. svetovne misli i svetovna rasudjivanja,
zamenimo sa duhovnim, te cemo, uz pomoc blagodati, neminovno steci korist".
33. Sta je monah? Monah je slican coveku, koji je, padajuci sa visine, naisao na
konopac koji visi nad zemljom i uhvatio se za njega, te visi i neprestano vapije Gospodu
za pomoc, znajuci da ce, ako oslabi i ispusti uze iz ruku, pasti i umreti.
34. Zbog toga sto, Gospoda radi, necemo da pretrpimo male nevolje, mi nevoljno
upadamo u mnoge i teske skorbi. Zbog toga sto, Gospoda radi, ne zelimo da ostavimo
svoju sopstvenu volju, mi sami sebi pripremamo dusevnu stetu. Zbog toga sto, Gospoda
radi, ne podnosimo da smo u potcinjenosti i ponizenju, mi sami sebe lisavamo utehe
pravednih. Zbog toga sto ne slusamo pouke, koje nam daju Gospoda radi, mi postajemo
podsmeh demonima. Zbog toga sto ne primamo kazne koje nam salje promisao Boziji,
nas ocekuje kotao u kome nece biti utehe.
35. Lukavi neprijatelj je na razne nacine u svakoga od nas naliva svoje otrove i
svojim spletkama saplice svakoga. Jedan je odrzao post, ali se predaje nadmetanju i
zavisti. Drugi se uzdrzava od sramnih zelja, ali je svezan tastinom. Jedan je napredovao
u bdenju, ali se zapleo u mreze osudjivanja. Drugi se cuva od osudjivanja, ali je pun
neposlusnosti i protivljenja. Jedan se uzdrzava od hrane, ali tone u gordost i nadmenost.
Drugi je neumoran u molitvi, ali ga savladjuju gnev i razdrazljivost. [I opet], neko je
uspeo u necemu malom i prevaznosi se nad onima koji su nemarniji od njega. Svakoga je
greh svezao na jedan ili na drugi nacin i nema razumnoga.
36. Mi ne vodimo borbu sa vidljivim ljudima. Od njih bismo mogli da se sakrijemo.
Oni koji ratuju sa nama su nevidljivi. Stoga su nemarni u velikoj opasnosti, dok pobednici
dobijaju veliku nagradu. Nemojmo nevesto stupiti sa njima u borbu, pa cemo ih pobediti.
Navescu primer: ako nas neprijatelj pobudjuje na stomakougadjanje, napadnimo ga
postom; ako u nama razdrazuje pohotu prema zenama, drzeci se trpljenja savladajmo
osecanje i on ce odmah pobeci od nas; ako nas pobudjuje na gnev, naoruzajmo se
mirom; ako nas dovodi do razdrazljivosti, uhvatimo se za krotost; ako u nama
rasplamsava mrznju, prilepimo se za ljubav; ako nas podstrekava da trazimo pocasti,
potrazimo ponizenje; ako nas podstrekava na trazenje slave, uhvatimo se za svoju
nistavnost; ako nas u masti podize na visinu, naslikajmo pred sobom Gospodnje
smirenje. Neprijatelj nece izdrzati ukoliko mu se na taj nacin budemo protivili. On ce
pobeci, a nama ce se vratiti blagodat.
37. Pazi na sebe, ti koji si zavoleo podviznistvo, kako tvoji dani ne bi prosli u
rasejanosti. Ne pustaj u sebe lukave pomisli kako tvoja snaga ne bi iznemogla u borbi sa
neprijateljem. Svagda u umu drzi svog najsladjeg Vladiku kako bi tvoj podviznicki zivot
bio uvencan. Ukrepi svoj podvig, buduci da ce ubrzo nastupiti dan u koji ce se oni koji se
trude uvencati, a nemarni - raskajati. Stici vrlinu dok jos imas vremena: stici poboznost
oku svome, istinu sluhu svome, reci zivota jeziku svome, posecivanje nemocnih nogama
svojim, lik Gospoda tvoga u srcu svome; napredak u celomudrenosti udovima svojim.
193
Tako ces se udostojiti velike casti pred andjelima i ljudima. Bezdusno drvo se postuje ako
na sebi ima izobrazen lik smrtnoga cara. Utoliko ce vise i u sadasnjem i u buducem veku
biti cenjena dusa koja u sebi ima Boga.
38. Dodjite, prijatelji moji, pripadnimo Gospodu i istimo da nam daruje prosvecenje
duse kako bismo razumeli spletke neprijatelja, protivnika naseg, kome je mrsko sve sto
je dobro. Jer, on ce nam na put postaviti spoticanja, sablazni, stetu, rasejanost ovoga
veka, telesno zadovoljstvo, nadu na dugotrajnost sadasnjeg zivota, strah za vreme
podviga, lenjost u molitvi, san i telesni pokoj za vreme pevanja Psalama. I koliko je on
revnostan, toliko smo mi bezbrizni. I sto se on vise dovija lukavstvom, tim vise smo mi
nemarni, premda znamo da su nasi dani skraceni i da dolazi Gospod slave.
39. Mi smo dali zavet da cemo prinositi plod zivota. Medjutim, nasem plodu
nedostaju suze, koje bi ga dovodile do zrelosti. Mi nemamo skrusenost i suznih uzdisaja
kojim on cveta. Mi nemamo smirenja koje bi ga zasenilo od velike vrucine. Nama
nedostaje negramzljivost koja bi ga razresavala od obremenjenosti onim sto mu je
protivno. Mi nemamo ljubavi Bozije, tj. cvrstog korena koji podupire plod. Mi nemamo
bezbriznost prema zemaljskom, nemamo bdenje, nemamo bodar um, nemamo
trezvoumlje u molitvi. Umesto tih prelepih i dobrih vrlina u nama postoji sve sto im je
protivno: postoji jarosni gnev i razdrazljivost zbog kojih obilni plod postaje neupotrebljiv;
postoji gramzljivost koja ga pritiskuje dole; postoji veliko uninije. Da li ce sve te rdjave
sklonosti dopustiti da on sazre kao sto treba i da postane upotrebljiv za Vladiku?
40. Da bismo videli nacin zivota [podviznika] i da bismo se ugledali na njega i na
njihovu revnost da hitaju ka nagradi nebeskog prizvanja (Fil.3,14), mi treba tacno da
uvidimo savrsenu i tacnu veru kod jednoga, nadu na Boga kod drugoga, ljubav prema
Bogu i bliznjemu kod treceg, te strah Boziji sa kojim cetvrti stoji na svojoj strazi, cuva
sebe od svakoga lukavog dela, te vodi neporocan i besprekoran zivot, koji svi hvale zbog
cistote i neporocnosti.
41. Osim toga, primeti kako drugi [podviznik], koga neprijatelj napada preko
razlicitih strasti, u molitvi pribegava Bogu, kako se sa skrusenoscu i ljubavlju prilepljuje
uz Njega, dobija blagodatnu pomoc i izbavlja od necistih i nepotrebnih pomisli, kako se
sa velikim placem, suzama i uzdasima kaje zbog svojih dela, sa tugom oplakujuci svoje
grehe, ispovedajuci se Bogu u molitvama i bdenjima, zlopateci se u postu, uzdrzanju i
nevoljama, i starajuci se da se njihovom pomocu spase. Tako se i staraj da se boris do
smrti, kao istinski vojnik, drzeci u misli da je podviznistvo ozbiljno delo, i da se spasenje
postize jedino velikom revnoscu.
42. Ugledaj se na one koji projavljuju savrseno odricanje od sveta, pa ces se lako
popeti na visinu vrline. Potrudi se da se revnosno ugledas na onoga ko se drzi savrsene
negramzljivosti, ko sve ostavlja i trudi se da svoj um oslobodi od svake zemaljske brige
kako bi bez rasejanosti vrsio molitve i kako nikakva pomisao i nikakva briga ne bi
prekidala njegovu molitvu. Onaj ko se sa cistim srcem, ljubavlju i suzama moli Bogu u
svome umu, kao u ogledalu odrazava samoga Boga. To neprocenjivo blago se stice
siromastvom, bedom i teskobnim zivotom. Jer su uska vrata i tesan put sto vode u zivot
(Mt.7,14).
43. Nacinom svoga zivota podrazavaj svete: nekog u poboznosti i strahu Bozijem,
nekog u smirenoumlju, nekog u samoponizavanju i samoosudjivanju, nekog u
bezmolviju, nekog u krotosti, nekog u blagodusnom trpljenju, nekog u popustljivosti i
miroljublju, nekog u druzeljublju i jednomislenosti, nekog u trezvoumlju i rasudjivanju,
nekog u prijatnom ophodjenju, ljubaznosti i snishodljivosti, nekog u oprastanju uvreda,
hrabrosti i velikodusnosti, nekog u podvizima i poslusanju, nekog u rukodelju i sluzenju
bratiji, nekog u revnosti i plamenosti duha, nekog u savrsenom odricanju od sveta i u
svakodnevnom samoraspinjucem umiranju, nekog u postojanosti duha i istinoljublju,
nekog u celomudrenosti i devstvenosti. Osim toga, kod nekog se ugledaj na milostivost i
gotovost da pomogne, kod nekog na tihu narav i dobrotu, kod nekog na saosecanje i
milosrdje, kod nekog na bespristrasnost i pravosudje, kod nekog na izbegavanje
samoisticanja i skromnost, kod nekog na zadovoljstvo malim i umerenost; kod nekog na
prostotu i iskrenost, kod nekog na neprestanu molitvu, na pevanje Psalama i potoke
suza. Kratko receno, kod svih uoci crte bogougodnog zivota i podrazavaj im.
194
44. Pobrinemo se da gledamo na ono sto je gore, da mislimo na ono sto je gore, da
se uvek secamo onoga sto je gore, da se svecelo priljubimo uz gornje i da budemo sa
njim u neprestanom opstenju. I nikako ne skrecimo svoj pogled na ono sto je dole gde su
zadovoljstva, gde su pohote ovog lukavog i mrtvog veka. Prekrasno je uvek ocima srca
gledati na ono sto je gore. Na sve nacine treba da pazimo da u zenicu oka ne upadne
lukava pomisao ili nesto sto nije Bogu ugodno kako se ne bi pomracio um.
45. Mi treba da se neprestano molimo da nas Gospod izbavi od neprijateljskih
zamki. Jer, pomisli nas napadaju ne samo kada usamljeno sedimo u keliji, nego i kada se
sastajemo u domu Gospodnjem. One cine da i na muska tela gledamo necisto. Putem
mastalackih pomisli ta zmija nas dovodi do najsramnijeg dela. Ona seje neku zbrku
pomisli kako bismo pali u rasejanost i kako ne bismo mogli cistim umom paziti na
preciste Tajne Spasitelja nasega - Boga. Uostalom, onaj ko se uzdrzava cuvanjem ociju i
umnom paznjom najzad pobedjuje uz sadejstvo blagodati Bozije. Stoga treba sa svom
budnoscu da cuvamo svoje srce i svoja osecanja. Mi u ovome zivotu, naime, vodimo
veliku borbu, a nas neprijatelj je besan.
46. Ne treba izbegavati borbu. Kako ce se, medjutim, boriti onaj ko je u miru sa
strastima, ko se vec prodao u ropstvo grehovnim slastima i sa radoscu placa danak
mucitelju? Jer, gde je neprijateljstvo, tamo je i sukobljavanje. Gde je sukobljavanje, tamo
je i borba. Gde je borba, tamo su i venci. Onaj ko hoce da se oslobodi od gorkog ropstva
neka stupi u rat sa djavolom. Postavsi pobednici u toj borbi, sveti su se udostojili
nebeskih blaga.
47. Ko hoce da se oslobodi od neprijateljske poruge i da se izbavi od gorkog
robovanja treba da se suprotstavi volji tog tiranina i da vodi sa njim rat iz ljubavi prema
Spasitelju. Jer, opit hrabre borbe ce se pokazati kada mu sa raspolozenjem srca, a ne
samo ustima, kazu: "Necemo poslusati tvoj glas, djavole, i vise necemo da sluzimo
tvojim pohotama". Medjutim, za vreme borbe treba uznositi molitveni glas ka Bogu da
posrami one koji zele zlo slugama Njegovim. Neka tada najsvirepiji mucitelj
sedmorostruko razgori pec pohote. Onaj ko se nada na Gospoda brzo ce ugledati kako se
ta pec pretvara u rosu, a mucitelj koji je ranije zadavao strah pocece sam da trepti pred
njim.
48. Neko od svetih je rekao: "Misli o dobru da ne bi mislio o zlu, buduci da um ne
moze biti prazan". Stoga posvetimo svoj um poucavanju u recima Bozijim, molitvama i
dobrim delima. Jer, zanimanje sujetnim delima radja rdjava dela, a zanimanje dobrim
delima radja dobri plod.
49. Ako nemas vidljivih suza stekni makar skrusenost u srcu. Jer, i medju suzama
postoji razlika. Medjutim, blazen je onaj ko u svojoj dusi, kao u ogledalu, sagledava
Gospoda i ko, zajedno sa suzama, izliva slavoslovlje pred Njegovom blagoscu. Jer,
njegova molitva ce biti uslisena.
50. Ako hoces da postanes izabrani sasud napreduj u poslusnosti svome nastavniku
u Gospodu i u smirenoumlju. Zivot svetih je postao svetao buduci uzvelican poslusanjem.
Isus Navin se zbog savrsene poslusnosti Mojsiju udostojio dara da bude njegov
prejemnik. Nalazeci se u poslusnosti kod svestenika Ilije, Samuilo se udostojio da cuje
glas Boziji. Jelisej je zbog poslusnosti zadobio dvostruku blagodat svoga ucitelja. Sam
Bog Slovo je, postavsi covek, provodio zivot u smirenju i poslusnosti, kao sto govori
jevandjelist: I bese im poslusan (Lk.2,51). A apostol je jos rekao: Unizio je sebe i bio
poslusan do smrti, i to do smrti na krstu (Fil.2,8). Poceo si sa dobrom zeljom: stoj cvrsto
kako bi te Gospod uzvisio sa krotkima i smirenima u Carstvu nebeskom.
51. Prebivajuci u poslusanju duhovnim ocima, jedan brat je dosao drugom i rekao:
"Hocu da odem od duhovnih otaca i da bezmolstvujem samostalno". Drugi mu je kao
odgovor izlozio pricu. Jedan covek je imao sina i dao ga u ruke jednom zanatliji da bi ga
naucio svom zanatu. Decak je bio nepazljiv prema poslu. I kroz nekoliko dana on ode ocu
svome i rece: "Oce, uzmi me od ucitelja. Samostalno cu se mnogo bolje nauciti tom
zanatu". Medjutim, otac mu je rekao: "Ako se, uceci se kod drugih, nicemu nisi naucio uz
njihovo rukovodstvo, kako ces sam moci u necemu da uspes? Vidim da si se lose ucio
svome zanatu, i bojim se da sam se uzaludno trudio oko tebe. Stoga se prihvati svoga
posla kako treba. Navikni se na njega pod rukovodstvom zanatlije da bi, postavsi
195
iskusan, mogao da zivis". Tako i mi, brate, nemojmo da se trudimo da sa sebe zbacimo
jaram poslusanja u Gospodu kako ne bismo ostali neiskusni u delu ugadjanja Bogu i kako
ne bismo bili bespomocni kada padnemo u iskusenje.
52. Kada pobedimo strasti i iz sebe iskorenimo svako pristrasce prema ovome
svetu, blagodat Svetoga Duha ce, nasavsi pokoj u nama, prosvetiti nasa srca kao
pripremljenu svetiljku koja obiluje uljem i koja je snabdevena fitiljem. Medjutim, ako smo
mi jos [uvek] zarobljeni strastima i pogruzeni u njima, bicemo slicni svetiljci bez ulja i
fitilja, i sedecemo u tami. Pobrinimo se da se pripremimo za primanje umne svetlosti.
Istimo duhovni zivot kako bi nam se prosvetio i um (stavsi pod vlast Duha Svetoga) i telo
(postavsi pricesnik Duha).
53. Prica. Dva coveka su posla u grad koji se nalazio na udaljenosti od trideset
stadija. Prosavsi dva-tri poprista, oni su na putu sreli senovit sumarak kojim je tekao
potok i u kome je bilo mnogo prijatnih mesta. Putnici su dosli na to mesto i jedan je,
zeleci da sto pre vidi grad, brzo prosao, a drugi se zaustavio da pogleda i ostao.
Pogledavsi ga, i on je hteo da podje u grad, ali se uplasio zege i zadrzao u senci drveta.
Medjutim, dok se on nasladjivao prijatnoscu mesta, izadje zver iz luga, uhvati ga i odvuce
u svoju jazbinu. Drugi [covek], koga nije prevarila lepota mesta, pak, sretno stize u grad.
Evo sta znaci ova prica: dva coveka su oni koji stupaju na put blagocasca i koji su
poceli da se podvizavaju. Privlacno mesto na putu je svet sa svojim obmanama. Onaj koji
je prosao pored oznacava one koji ni na cemu ne zaustavljaju svoju paznju, vec zure
prema cilju radi nagrade nebeskog prizvanja Bozijeg u Hristu Isusu (Fil.3,14). Onaj, pak,
ko je bio zanesen mestom oznacava one koji su, zaboravivsi svoj cilj, svoj um od onoga
sto se ne vidi okrenuli ka vidljivom. Zega je trud oko vrline. Covek koji se zadrzao na
mestu i postao plen zveri oznacava one koje pomisli zaustavljaju ia zemaljskim zeljama.
Iz njih nastaje greh koji, slicno divljoj zveri, izjeda coveka, kao sto je napisano: Zelja
zatrudnevsi radja greh, a greh ucinjen radja smrt (Jk.1,15). Stoga bezimo od svetovnih
pohota da ne bismo ponovo postali robovi greha.
54. Izbegavaj beskorisne razgovore da ne bi pao u sramne pomisli. Dobra rec je
korisna za dusu, a zla je razvraca, kao sto je apostol rekao: Zli razgovori kvare dobre
obicaje (1.Kor.15,33).
55. Kada vidis nemarne ljude koji su ostareli u monastvu treba da si oprezan i da
pazis da ne podjes istim putem. Isto tako, i kad steknes uzdrzanje [treba da pazis] da se
ne prevaznosis nad njima. Inace ces visokoumlju prepustiti pobedu nad sobom. Poslusaj
onoga koji kaze: Pazi na sebe, i revnosno cuvaj svoju dusu.
56. Nemoj svakom coveku otkrivati svoje pomisli, nego samo onima za koje si
saznao da su duhovni. Jer, mnogo je djavolskih mreza. Nista ne skrivaj od duhovnih ljudi
da se neprijatelj ne bi ugnezdio u tebi, nasavsi sebi pogodan kutak. Medjutim, sa
telesnim ljudima se nemoj savetovati.
57. Treba izbegavati beskorisne razgovore i ne druziti sa onima koji ne brinu o
strahu Bozijem. Oni, naime, ne govore nista korisno, niti ista rade za Gospoda, niti
govore o vrlini, niti o poboznosti, niti o cistoti. Njihove reci su smrtna mreza, njihovi
saveti - bezdan ada, a njihovo drustvo - dusevna steta.
58. Pazi da ne izgubis smelost pred Gospodom zbog ljudske slave ili casti, ili zbog
hrane. ili pica ili odece. Jer, sve to podleze trulezi. Svacija se, pak, dela zapisuju, bilo
dobra, bilo zla. Mislite o onome sto je gore, a ne sto je na zemlji (Kol.3,2) da biste dobili
obecanje Oca nebeskoga.
59. Vojnici zemaljskoga cara prolivaju krv da bi ugodili svome caru. Ti, medjutim,
nemas potrebe da prolivas krv, nego samo nemoj dozvoliti da te savlada greh kako ne bi
donosio plod smrti (Rim.7,5). Budi bodar, brate, budi bodar i prebivaj u trudu. Bog nije
nepravedan i nece zaboraviti tvoj trud. Zbog teskobe koju trpis, sedeci u keliji, tebi ce
zasijati svetlost istine. Bori se dobrim podvigom vere (1.Tim.6,12) kako bi mogao da se,
odrzavsi pobedu nad neprijateljem, bez stida poklonis Caru Slave. Jer, Gospod ne
vencava samo one koji su umrli od maca, i koji su postradali od mucitelja, nego i one koji
su se pokazali iskusni u podvigu i u ljubavi. Kao sto su prvi trpeli porugu Gospoda radi,
tako su i poslednji Gospoda radi trpeli tegoban zivot i podviznistvo.
196
60. Pazi na sebe i neka se ne nadje lukava rec u srcu tvome. Nemoj pristajati na
lukavu pomisao. Od toga je postradao neko od drevnih sakrivsi u svoj sator nesto od
onoga sto je bilo prokleto (Is.Nav.7,1-26). Slicno je postradao i Gijezije, ucenik proroka
Jeliseja. Oni ne samo da se nisu sakrili od Boga, vec ni od ljudi. Oni su izvrsili prestup u
tajnosti, ali su bili kaznjeni javno. Jednoga je sav narod zatrpao kamenjem, a drugi je
nasledio gubu (4.Car.5,27). Jer, ne laze onaj koje rekao: Bog se ne da obmanjivati. Jer
sto covek poseje ono ce i poznjeti (Gal.6,7).
61. Zbog cega nas neprijatelj savladjuje? Zbog cega se u nama umnozavaju
strasti? Zar ne zbog nase nepokornosti? Kada nas uce mi smo nepazljivi; kada nas
izobicavaju radi ispravljanja pogresaka mi se protivimo. Od ljudi se skrivamo, a o Bogu
ne brinemo. Strasna zmija stavlja u nas mudrost kako bismo recima pobedili one koji
hoce da nas isprave. Zbog toga se greh, nemajuci protivnika, u nama umnozava.
62. Pocetak duhovnog razvrata u monahu su smeh i slobodno ponasanje. Ukoliko to
ugledas u sebi, monase, znaj da si pao u dubinu zla. Nemoj prestajati da molis Boga da
te izbavi od te smrti. Smeh i slobodno ponasanje bacaju u sramne strasti ne samo mlade
monahe, nego i starce. O slobodnom ponasanju neko od svetih je rekao: "Sloboda u
ponasanju je slicna vrucem vetru. Ona unistava sav plod monaha". Cuj nesto i o smehu:
smeh lisava coveka blazenstva koje je obecano onima koji placu (Mt.5,4), razara dobro
unutrasnje ustrojstvo, ozaloscuje Duha Svetoga, ranjava dusu, upropascuje telo. Smeh
izgoni vrline. U njemu nema secanja na smrt, niti pomisli o mukama.
63. Pocetak placa je samopoznanje. Neka u nama prebiva plac koji nije po coveku,
nego po Bogu koji zna ono sta je sakriveno u srcu, kako bismo ga umilostivili. Stoga
budimo svetli licem, radujuci se darovima Gospodnjim, u Duhu Svetome, a placimo i
budimo zalosni misleno, umoljavajuci Boga da nam oprosti nase grehe i da nas od njih
sacuva do kraja nasega zivota. Plac izgradjuje i cuva. Plac umiva dusu suzama, i cini je
cistom. Plac radja celomudrenost, odseca pohotu, ucvrscuje vrline. Plac umilostivljuje
Boga i prima utehu od andjela.
64. Zanimaj se onim sto je duhovno da bi se u tebi sacuvalo secanje na Boga i
gnusaj se beskorisnih reci. Jer, nije moguce da smrad i miris prebivaju zajedno.
65. Pustinozitelj je izbavljen od tri borbe: od gledanja, slusanja i govora. I pazljivi
monah koji zivi u opstezicu je, takodje, izbavljen od tri borbe: od kupovine, prodaje i
napada razbojnika. Medjutim, svagde je potrebno paziti na sebe i svoju savest cuvati
cistom.
66. Nemoj govoriti: "Ja sam stupio u manastir i nosim na sebi andjeoski obraz". Ni
Bogu, ni ljudima nije ugodan samo spoljasnji obraz, vec se prvenstveno zahtevaju
plodovi dobrih dela. Prema tome, stoj kao rascvetalo drvo, cuvajuci plodove svojih vrlina
kako se ne bi potkrao crv gordosti i kako u tebi ne bi nagrizao plod smirenoumlja, kako
tastina ne bi pomracila tvoju poboznost, kako gnev ne bi oteo tvoju krotost, kako
razdrazljivost ne bi iscrpla tvoju blagodusnost, kako ljutnja ne bi narusila tvoj mir, kako
svadja ne bi posluzila kao prepreka prijateljstvu, kako zlopamcenje ne bi preseklo
uzajamnu ljubav, kako uvreda ne bi prekinula saglasnost, kako stomakougadjanje ne
bi ometalo post, kako halapljivost ne bi unistila uzdrzanje, kako bezbriznost ne bi
spotakla revnost, kako san ne bi zamenio bdenje, kako uninije ne bi otezalo usrdje,
kako lenjost ne bi pomutila sluzenje, kako roptanje ne bi umanjilo potcinjavanje, kako
nepokornost ne bi zagradila vrata poslusnosti, kako praznoslovlje ne bi prevladalo nad
pevanjem Psalama, kako neozbiljnost ne bi prevagnula nad slavoslovljem, kako smeh ne
bi savladao plac. kako blud ne bi upropastio celomudrenost, kako srebroljublje ne bi bilo
pretpostavljeno negramzljivosti. Pazi da ne zavolis roditelje vise od Hrista, i da se ne
nasladjujes svetom vise nego Carstvom, da strast osudjivanja ne podstice tvoj jezik, da
te ne muci zavist prema bilo kome, da obmana ne potamni cistotu tvoga srca, da te
licemerje ne lisi sladosti istinskih dobara, da te otimanje ne odluci od Carstva, da ti
nepravda ne zagradi raj, da covekougadjanje ne unisti tvoju smelost, da ljubav prema
zadovoljstvima ne pokrade tvoju ljubav prema Bogu i da pohota u tebi ne ugasi srdacnu
skrusenost.
197
67. Covek napreduje po meri odsecanja i smiravanja svoje volje. Covek sebi
samom nanosi stetu ukoliko se uporno drzi svoje volje. Stoga nemoj zeleti da robujes
svojoj volji, vec bolje budi poslusan volji Bozijoj.
68. Izlazeci iz kelije na sluzbu, ili zbog razgovora sa nekim ogradi oko, a srce
podstici blagocastivim pomislom, govoreci: "Ti nisi slikar i nisi izasao da se ucis kako da
slikas ljudske likove". Pazi na sebe. Ukoliko je tvoja paznja zauzeta culnim neces moci da
cistim umom, kao u ogledalu, sagledavas nebesko, niti da se nasladjujes i radujes
secanjem na Boga.
69. Prestani da se zanimas za tudje grehove, da se prirodno ne bi pokvarila tvoja
blagocastiva misao.
70. Drzi se cutanja. Ono ce te izbaviti od mnogih necistota. Neprestano se secaj
teskobe gresnika, bojeci se da i ti uskoro ne budes njima pribrojan.
71. Nemojmo biti samoljubivi, buduci da se od samoljublja, kao od nekog korena,
radjaju sve strasti. Samoljublje se, pak, istrebljuje ljubavlju koja sve privlaci
jednomislenosti i vezuje u jedno. Ljubav je velika i dragocena tekovina. Stoga se staraj
da ne otpadnes od ljubavi.
72. Brinuci se o svom spasenju budimo bliznjima obrazac vrline u veri, u ljubavi, u
trpljenju, u cistoti, u poslusnosti, u smirenoumlju, u strahu Bozijem. Nemojmo se zanositi
rdjavim zeljama, vec se podvizavajmo u duhovnim trudovima.
73. Radi primanja zapovesti Bozijih drzi se bezazlenosti (goluba), a radi odbijanja
spletki protivnika - lukavosti (zmije).
74. Umom se odvajaj od stetnih susreta, da bi tvoj unutrasnji covek prebivao u
miru.
75. Nemoj provoditi vreme sa licemerima da se tvoje misli ne bi oskrnavile. Jer,
njihove reci su veoma stetne. Oni starce nagone da postupaju kao mladici, a mladice
uvlace u bezakona dela.
76. Onaj ko place nikako nece sagresiti. I niko ko je skrusen srcem ne smislja zlo.
Kod coveka koji je skrusen srcem javljaju se suze, a za suzama umanjenje zla zbog
uzdrzavanja od rdjavih dela.
77. Ako si mlad, uci se cutanju i trudu. Trud ce te uciniti lakim, a cutanje ce tvoju
svetlost duse sacuvati neugasivom, ne dopustajuci joj da se zatamni bilo kakvom strascu.
78. Svetovnog coveka ne cine kosa i odeca, nego rdjava narav i naklonost prema
svetskim i necistim zeljama, od kojih dusa postaje mrska.
79. Monaha ne cine postrig i odeca, nego zelja za nebeskim i Bozanstveni zivot,
kojima se ispoljava savrsenstvo zivota.
80. Ne uznosi se pre iskusenja. Jer, iskusenje cesto postidjuje one koji prividno
stoje cvrsto. Zbog toga treba biti bodar i time um obezbediti od pada.
81. Misli i sve cini kako da bi ugodio Bogu. Jer, ako u tebi nema te misli svako tvoje
delo gubi vrednost.
82. Bilo da prebivas u opstezicu, ili da bezmolstvujes daleko od svih nemoj biti
nemaran prema onome sto se od tebe zahteva, tj. prema cistoti srca i skrusenosti duha.
Bog nece postideti onog ko ih stekne. Onaj, pak, ko ih zanemaruje nalazi se u velikoj
opasnosti.
83. Orosavaj dusu Bozanstvenim vodama (Recju Bozijom i Tajnama) kako bi
procvetala i donela plod u pravdi. Mi treba da stremimo ka onome sta je dusekorisno kao
sto zivotinje hitaju na zelene pasnjake.
84. Kada je dusa zdrava, i telo ima snage za dobre trudove, a ako se dusa izgubila
u skvernim pomislima, i telo ce se, po neophodnosti, oskrnaviti grehom.
85. Lukavi svakodnevno nasoj dusi postavlja sakrivene zamke da bi je, sablaznivsi
je, podvrgao vecnom mucenju. Ove zamke su ispunjene sladoscu kako bi prevarile i
privukle nepazljive duse. Nemoj se, brate, nasladjivati tom smrtonosnom sladoscu,
zanoseci se obmanjivim pomislima. Ukoliko nadje pristup u dusu, pomisao-obmanjivac je
nasladjuje grehovnim mislima kako bi je umrtvila grehom. I ona postaje zamka za dusu.
Medjutim, osvesti se i pozuri da razoris tu zamku, izagnavsi pomisao iz duse molitvom,
198
suzama, uzdrzanjem i bdenjem. I ubuduce budi budan i ni jednog trenutka se ne
zaustavljaj na obmanjivoj pomisli. Uvek pribegavaj Bogu sa molitvom, sa postom i
suzama kako bi se oslobodio od svih zamki, sablazni i strasti.
86. Budimo bodri vojnici i svakodnevno savladjujmo lukavog u borbi. Izucimo
pravila te borbe. Onaje nevidljiva i njeno [osnovno] pravilo je: osloboditi se od svega
zemaljskog. Mi necemo gresiti ukoliko ocekujemo smrt, svakodnevno je imajuci pred
ocima. Ako ispraznis sebe od svega zemaljskog neces biti oboren u borbi. Jer, ono sto je
zemaljsko vuce prema dole. Strasti pomracuju oci srca i lukavi nas pobedjuje.
87. Nemoj, monase, pogresno rasudjivati, govoreci: "Veliki su trudovi podviznistva.
Ja sam, pak, slab i nemocan i nisam u stanju da se podvizavam". Onaj ko resi da ode u
neku daleku i stranu zemlju ne moze za jedan trenutak preci ceo put. Naprotiv, on svaki
dan od prenocista do prenocista prelazi deo puta i, nakon odredjenog vremena, stize u
zeljenu zemlju. Isto se moze reci i o Carstvu nebeskom i o raju sladosti. U njih se dolazi
uz pomoc trudova celog zivota, tj. posta, uzdrzanja i bdenja. Uzdrzanje, suze, molitva,
bdenje i ljubav su prenocista koja vode na nebo. Prohodi ih strpljivo i sa radoscu. Posle
svakog prenocista ce se ucvrscivati stope tvoje duse i neces naci teskocu na putu koji
vodi nebu.
88. Neprijatelj se zuri da u coveka, koji je bez dubljeg razmisljanja stupio u
monastvo, usadi preteranu slobodu u ponasanju. Onoga, pak, ko je iz poboznosti stupio u
monastvo on nagovara na podvige iznad njegovih sila. Onoga, medjutim, ko se istinski
boji Boga on ne moze uloviti ni jednom ni drugom pomislju. Strah Boziji prosvecuje
njegovo srce kako bi isao pravim putem.
89. Brat se, posle primanja monaskog obraza, borio sa mislju da izadje iz
opstezica. I pomisli su mu predstavljale sledeci primer: "Pogledaj na povrce u basti.
Biljke nece poceti da rastu ukoliko ih onaj ko brine o lejama ne iscupa i ne presadi na
drugo mesto". Brat je, pak, odgovorio pomislima: "Zar ce bastovan iscupati sve sto je
posejano u lejama? Zar on nece u lejama ostaviti onoliko koliko one mogu da ishrane.
Osim toga, ni ono sto je iscupano nece biti onakvo kakvo ce biti ono sto je ostalo na
mestu. Stoga i ti budi u broju onih koji nisu iscupani". I on je, uz pomoc blagodati Bozije,
savladao pomisao.
90. Monah treba da je blagorazuman kako bi prepoznao protivnikove zamisli protiv
njega. Nesto od toga on treba da propusta sa podsmehom, nesto sa smirenjem, a nesto
da obara dobro pripremljenom recju.
91. Sve dok dusa masta o zemnom, razlicite zelje ovoga sveta i sujetna
zadovoljstva, koje joj predstavljaju pomisli, raslabljuju njene sile. Zbog toga onaj koji
sedi u keliji postaje nemaran. Nemar, medjutim, nece imati vlasti nad onim ko se
savrseno odvojio od sveta, ko je omrzeo svet i njegove prelesti, i ko se od sveg srca i od
sve duse predao na sluzenje Gospodu. On ce slobodno vrsiti svoj posao. Njemu ce samo
predstojati borba sa pomislju tastine. Medjutim, sluga Gospodnji tera od sebe i tu
pomisao, drzeci na umu svoju sopstvenu nemoc i secajuci se cije darove poseduje,
saglasno onome koji je rekao: Sta li imas sto nisi primio (1.Kor.4,7). Kod njega je,
takodje, prisutna i borba sa nemoci tela. Ipak, sluga Gospodnji zbog toga ne pada u
strah, niti ce se odvojiti od ljubavi Bozije, po reci onoga ko je kazao: Ko ce nas rastaviti
od ljubavi... Bozije (Rim.8,35-39). Posle svih strasti sledi duh bluda. Medjutim, bezi od
sramnih reci i izbeci ces neciste pomisli.
92. Mudri starci su za bratiju ulje koje pomazuje i ukrepljuje dusu.
93. Ako si se odrekao sveta pobrini se o svome delu kako bi dobio trazeni biser. Jer,
neki su, odrekavsi se sveta i udaljivsi se od svetskog zivota, ostavili vojnu sluzbu ili
razdali bogatstvo, da bi ipak, na kraju, pali. Oni su se, naime, rukovodili svojom voljom.
Nesto najbednije je rukovoditi se svojom voljom, a ne ziveti po volji Bozijoj. Oni su se na
glavna vrata prividno udaljili od svega zitejskog, da bi mu se opet vratili na tajna vrata.
94. Covek ima blagouhano znanje ako u svakom slucaju osudjuje samog sebe i
ako, osudjujuci sebe, ne osudjuje drugog koji je pao u greh.
199
95. Onaj cije je srce pomraceno burom pomisli i onaj ko je pobedjen strastima niti
se coveka stidi, niti se Boga boji. Ako je gospodar on ce bez straha ciniti zlo. A ako je
nemocan i bedan, on ce, predavsi se grubosti svoje naravi, takodje ciniti zlo bez srama.
96. Vojnici imaju kratkotrajnu borbu. Kod revnitelja za spasenje ona se, pak,
produzava do njihovog odlaska ka Gospodu. Zbog toga delu treba pristupati sa svom
revnoscu, bodroscu i trpljenjem. Ako nameravas da ubijes lava, lati se posla sa svom
odlucnoscu kako ne bi slomio tvoje kosti kao zemljani sasud. Ako budes bacen u more,
nemoj gubiti bodrost sve dok ne izadjes na stenu kako ne bi kao kamen potonuo u
dubinu. Ako stupis u borbu budi bodar kako se protivnik, pobedivsi te, ne bi zaradovao, i
kako umesto venca ne bi dobio ono sto mu je suprotno.
97. Onaj ko hoce da bude monah treba da je spreman za junacko trpljenje kako,
po stupanju u monastvo, ne bi rekao: "Nisam znao da ce to biti sa mnom". Medjutim, to
treba da ti je poznato. Dovedi u red svoje pomisli, i naoruzaj se trpljenjem kako se ne bi
desilo da pri postrigu kazes: "Sve cu trpeti", a sutradan postanes narusitelj svoga zaveta
i recju i delom. Andjeli Boziji stoje i slusaju sve sto izlazi iz tvojih usta. Pazi da ne slazes,
buduci da ce Gospod pogubiti sve koji govore laz (Ps.5,7).
98. Onoga koji pristupa da sluzi Gospodu okruzuju mnoga iskusenja. Ali, u svim
iskusenjima pobedjuje onaj ko sebe svim srcem poverava rukovodstvu Bozijem, i prebiva
u volji Bozijoj. Bog od nas zahteva samo odlucnost, dok sam daje snagu i pobedu: On je
zastitnik svima koji se u Njega uzdaju (Ps.17,31).
99. Nemoj gledati na lenjive, vec pazi na sebe, imajuci Boga pred svojim ocima, po
uzoru na onoga koji je napisao: Svagda vidim pred sobom Gospoda. On mi je sa desne
strane da ne posrnem (Ps.15,8).
100. Nemojmo nikoga osudjivati. Jer, mi ne znamo kako se covek vlada u svojoj
keliji ili kako se trudi pred Bogom. Nemojmo osudjivati nikoga, cak i ako vidimo da se
neko smeje ili razgovara, buduci da ne znamo kakvo je njegovo raspolozenje u keliji.
Svako od nas treba da pazi na sebe buduci da ce svako od nas za sebe dati odgovor
Bogu.
101. Hoces li da te ne savlada iskusenje? Odseci svoju volju. Ako tvoj nastojatelj u
Gospodu neko delo ne smatra dobrim pokori mu se u Gospodu, cak i ako tebi izgleda
dobro. Ulaziti u spor i ici za svojom sopstvenom namerom vec je priznak skretanja sa
pravog puta. Neka svako cuje sta se govori u Psalmu: Sluzite Gospodu sa strahom i
radujte mu se sa trepetom. Primite pouku da se jednom Gospod ne razgnevi i ne
propadnete van puta pravde (Ps.2.11-12).
102. Nemojmo da nase vladanje bude promenjivo, tj. da danas imamo uzdrzanje i
krotost, a ujutro neuzdrzanje i gordost; danas bezmolvije, bdenje i smirenje, a ujutro
rasejanost, nenasiti san, nepotcinjavanje i slicno; danas odricanje od sveta, odricanje od
svega zemaljskog, odricanje od otadzbine, prijatelja, roditelja (zbog nade na Gospoda), a
ujutro zelju da vidimo rodni kraj, rodbinu i nasledstvo koje pogruzava u mnostvo zala.
Opominjimo se da je zena Lotova, obazrevsi se natrag, postala stub od soli. I Gospod uci:
Nijedan ko je metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo
Bozije (Lk.9,62).
103. Uvek imaj na umu dan u koji si, svukavsi sve, ostavio svet radi Gospoda, u
koji si bio raspaljen strahom Bozijim i u koji si goreo duhom ka Gospodu. Drzi se toga
raspolozenja do kraja. Jer, ko pretrpi do kraja, taj ce se spasti (Mt.10,22).
104. Neka te ne raslabljuju pomisli koje nailaze. Jer, to je tek pocetak borbe. Pouci
se od cisterni ispunjenih kisnicom. Posle kise, nakon blagoslova koji se sakupi u cisternu,
voda je mutna. Medjutim, sto vise prolazi vreme, ona je sve cistija. Potrpi i stisace se i
tvoje pomisli, i dace ti pokoj.
105. Pocuj pricu o skvernim pomislima. Posto se vinogradski plodovi saberu sa
loze, stave u tocilo i iscede, dobija se vino koje se naliva u posude. Tada ono najpre vri
kao da je zagrejano najsnaznijom vatrom, pri cemu i posebni sudovi, ne podnoseci
njegovu silovitost, ponekad pucaju od naprezanja. Tako biva i sa covekovim pomislima,
tj. kada od ovog sujetnog veka i briga prelazi k nebeskom. Ne trpeci covekovu revnost,
demoni na razne nacine smucuju njegov um sa namerom da mu dodaju mutni napitak
200
(Av.2,15). I ako nadju sud koji nije bez nedostatka, tj. dusu koja je neverna i koja
sumnja, oni ga razaraju. Oni kao grabljivi vukovi idu po kelijama monaha trazeci
otvorena vrata. I prodrevsi unutra, oni upropascuju dusu koja im je pokorna. A ukoliko
naidju na zatvorena vrata, tj. na dusu koja je utvrdjena u veri, oni se povlace nazad sa
dole oborenim licem.
106. U svim svojim delima drzi se smirenoumlja koje je majka poslusnosti. Zbaci sa
sebe dvojedusnost i u svemu se zaodeni verom da bi te Gospod, videci revnost tvoje
duse, ucvrstio u podvigu. Pothranjuj u sebi silnu mrznju prema lenjosti, prema
nadmetanju, prema svakoj zloj naravi i zavisti, buduci da si Hrista radi sve ostavio. Znaj
da ces pretrpeti mnogo truda i stete ukoliko te na pocetku raslabe takve pomisli.
107. Ako ne dozvoljavas da se u dvoristu nagomilava djubre, onda nemoj
dozvoljavati ni da se u tvojoj unutrasnjosti krepe plotske zelje.
108. Na sirokom putu se nalazi sledece: zloumlje, rasejanost, stomakougadjanje,
pijanstvo, rasipnistvo, razvrat, razdor, razdrazljivost, nadmenost, nepostojanost i slicno.
Za njima, pak, sledi: neverje, neposlusnost, nepokornost i, poslednje od svih zala ocajanje. A na tesnom i uskom putu se nalazi: bezmolvije, uzdrzanje, celomudrenost,
ljubav, trpljenje, radost, mir, smirenoumlje i slicno. Za njima sledi besmrtni zivot.
109. Osobito se cuvaj od smelosti u ponasanju da ne bi postao rob praznoslovlja i
bestidnosti, da ne bi postao radost demonima, i da se na kraju ne bi odvojio od bratstva.
[Cak] ni divlji magarci ne pustose psenicu onoliko koliko drskost razara trudove monaha.
110. Zamislimo one koji stoje pred zemaljskim carem i sluze truleznom prestolu.
Sa kakvom paznjom i strahom oni stoje pred svojim carem? Nismo li tim vise mi verni
duzni da pred Nebeskim Carem stojimo sa strahom i trepetom i sa svakom poboznoscu?
Stoga ne smatram dobrim da se bestidnim okom gleda na prisutne Tajne Tela i Krvi
Gospoda i Spasitelja nasega Isusa Hrista. Neka nas u to ubedi i Bozanstveno Pismo koje
kaze: A Mojsije se uplasi i ne smejase da pogleda (na kupinu) (Dap.7,32).
111. Po mome rasudjivanju, postoje tri vrste dremljivosti koje nocu smucuju
coveka. Prvu brat dozivljava usled dejstva lukavoga kada pocne da peva Psalme.
Medjutim, ako u njemu nema lenjosti, ona nema nikakvu snagu. Ona silnije uznemirava
ako je bratovljev stomak opterecen jelima i picem. Druga nailazi na brata za vreme
sluzbe Bozije zbog njegove sopstvene nemarnosti, tj. kada ne zeli da se potrudi da
odstoji do kraja pravila, vec usred sluzbe ostavlja one koji pevaju Psalme i odlazi da
spava. Trecu osecamo po zahtevu prirode posle zavrsetka pravila obicne sluzbe. Nemoj
biti nemaran. Zar nisi cuo kako se prorok Samuilo, koji je vise puta bio pozivan, ni
jednom nije olenjio da ustane, premda je jos bio dete? Kada stojis na sluzbi Bozijoj,
medju bratijom ili u usamljenosti, radi slavljenja Spasitelja nasega Isusa Hrista i uznemiri
te prva vrsta dremljivosti potrudi se da joj se usprotivis kako se zbog svoje lenjosti ne bi
lisio plodova sluzenja Bogu. Sa cvrstinom potrpi, ma koliko puta dremanje sklapalo tvoje
oci. Ne odlazi sa svoga mesta i steci ces veliku korist. Pristrasce prema nenasitom snu je
slicno strasti stomakougadjanja. I priroda trazi mnogo kod onih koji su navikli da mnogo
jedu, a kod onih koji su navikli na uzdrzanje ne zahteva mnogo hrane. Primeni na sebe
ono sto cine ribari: oni po svu noc provode u bdenju, ne napustajuci svoj posao. Ako se
onaj koga savlada sai, preda neradu i zaspe, kada ustane videce da nista nije uhvatio.
Tada ce poceti da se ukoreva zbog nerada. Isto ce se desiti i sa tobom ako se predas
dremanju i snu, kao sto i prorok kaze: Zaspase snom svojim i nista ne stekose{Ps.75,6).
112. Ma koliko da je velik, brod na kome se napravi mala rupa biva potopljen
valovima ukoliko se ubrzo ne preduzmu mere. Isto se dogadja i sa dusom koja je
dopustila da joj se priblize neprijateljski prilozi, ukoliko ne pripadne Onome kojiju je
sazdao. Stoga je meni i tebi, brate, potrebna bodrost i veliko smirenoumlje. Srdacno
obracenje Bogu cini nemocnim svako lukavstvo [neprijatelja].
113. Dogadja se da neko uzme sud da bi zahvatio vode, ali ga ispusta i razbija pre
nego sto ga napuni vodom. Njemu je slican i onaj ko stupi u manastir radi postizanja
hriscanskog savrsenstva, pa odbaci blagodat Boziju i ponovo se vrati svetovnom zivotu.
114. Vera je majka svakog dobra. Njome covek postize obecanja Vladike i
Spasitelja nasega Isusa Hrista, prema onome sto je napisano: Bez vere nije moguce
ugoditi Bogu (Jev.11,6). Veoma plodna, pak, tekovina za djavola jeste neverje, koje je
201
majka svakog lukavog dela. Od njega se radja dvojedusnost koje je nered. Dvojedusan
covek, receno je, nepostojan je u svim putevima svojim (Jak.1,8).
115. Hoces li da izbegnes sablazni i osudjivanje? Postavi vrata na usta svoja u
Gospodu i odvrati oci svoje da ne vide sujetu (Ps.118,37). Tako ces cutanjem izbeci
ogovaranja, a cuvanjem ociju - sablazni. Ukoliko to u sebi ne savladamo, ma kuda da
podjemo u samima sebi cemo nositi svoje neprijatelje. Pobedi ih i imaces mir, ma gde
ziveo.
116. Molitva i post su prekrasni. Njih ukrepljuje milostinja, buduci da je receno:
Milosti hocu, a ne zrtve (Os.6,6). I Spasitelj ublazava milostive: Blazeni milostivi, jer ce
biti pomilovani. I andjeo je rekao Korniliju: Molitve tvoje i milostinje tvoje uzidjose na
spomen pred Bogom (Dap.10,4): ne samo molitve, nego i milostinje.
117. Ne izbegavaj crkvenu sluzbu pod izgovorom nekog posla. Kao sto kisa pomaze
da seme raste, tako i crkvena sluzba utvrdjuje dusu u vrlini.
118. Nemoj biti [prevrtljiv], tj. nemoj sebi dozvoliti da jednog dana prebivas u
bezmolviju i paznji prema delu Bozijem, a drugog da ides od kelije do kelije, ili, sto je jos
rdjavije, iz naselja u naselje. Naprotiv, postojano bezmolstvuj, secajuci se da se po meri
bezmolstvovanja ciste pomisli. Kod onog, pak, ko se udaljava od bezmolvija um postaje
sve grublji.
119. Strah Boziji je cvrsti stub pred licem neprijatelja. Ne unistavaj taj stub i neces
pasti u ropstvo. Priljubi se uz Covekoljupca, vapijuci Njegovoj blagosti zajedno sa
prorokom: U tebe se, Gospode, uzdam da se ne postidim doveka. Po pravdi svojoj izbavi
me i skloni me (Ps.30,1-6). Tada ce i Gospod tebi reci: Ja cu biti sa tobom i necu te
ostaviti, niti prevideti. Krepi se i budi hrabar (Is.Nav. 1,5-6).
120. Budimo velikodusni i ponesimo teret jedni drugih, trudeci se da podignemo
one koji su pali i upali u ropstvo neprijatelja. Koji vojnik nece stupiti u borbu sa
neprijateljima, videvsi da su njegovog prijatelja odveli u ropstvo? On ce se sukobiti sa
njima da bi svoga prijatelja izbavio iz njihovih ruku. Ukoliko, pak, nije u mogucnosti da
ga izbavi, on place i zalosti se, secajuci se prijatelja. Nismo li mi utoliko pre duzni da
polazemo svoje duse jedan za drugog? Jer, Gospod i Spasitelj nas Isus Hristos je rekao:
Od ove ljubavi niko nema vece, da ko zivot svoj polozi za prijatelje svoje (Jn.15,13).
121. Covek koji provodi svoj zivot u lenjosti samoga sebe obmanjuje. On uopste ne
pomislja na blaga koja je Gospod pripremio pravednim, i o kazni koja je pripremljena
gresnicima, predajuci se utehama bez ikakvog straha. U takvom [coveku] lukavi
pobudjuje telesne pohote svake vrste. On, pak, nije u stanju da to primeti, kao sto ni
vrata ne primecuju one koji na njih ulaze i izlaze. Jer, pohota je, nastanivsi se u
njegovom umu, pomracila njegove oci.
122. Bezi od preterane slobode u ponasanju i smeha. Stomakougadjanje obuzdavaj
uzdrzanjem,
srebroljublje
negramzljivoscu,
mnogogovorljivost
cutanjem,
nesposobnost prebivanja na jednom mestu - prebivanjem u keliji, lenjost - secanjem na
buduca dobra, nepokornost - smirenoumljem. Vise od svega bezi od preterane slobode
koja je, po mome rasudjivanju, pocetak svih zala. Ako je ne obuzdas, ona ce te uciniti
bestidnim. A obuzdavsi je, pak, bices blazen, buduci da je receno: Blago coveku koji se
boji svih radi poboznosti (Pric.28,14).
123. Pazi na sebe kako ne bi izgubio svoje vreme u nemaru i rasejanosti. Ako si
posadio vinograd, ogradi ga ogradom. Ako si stekao vrt, cuvaj njegove plodove da bi se
zaradovao na kraju. Nemoj pustati svoje svinje na plodove trudova tvojih da ih ne bi
opustosile. Kakva je korist ako jedan dan gradim, a dva dana rusim? Kako ce se posao
privesti kraju ako se radi na taj nacin?
124. Svakovrsni grehovni mamci su rasejani po svom ljudskom rodu kako bi covek
neprestano vodio umnu borbu. Medjutim, neko se bori, a neko se prepusta izazovu i
pada. I jedan pada u jedno, a drugi u drugo, u zavisnosti od predraspolozenja svakoga.
To se ne desava bez ucesca neprijatelja, premda se i on saobrazava nasim sklonostima. I
kada nekoga zeli da sveze svojim grehovnim zeljama, on ga vezuje bas onim kojim se on
nasladjuje stoga da uopste ne bi ni pozeleo da se ikada oslobodi. Onaj koji nas veze je
lukav i dobro zna koga cime da veze. On zna da [coveka] ne treba da sveze nevoljnim
202
okovima, buduci da ce njegov um odmah raskinuti okove i pobeci. Zbog toga on svakoga
veze onim cime se nasladjuje i u cemu uziva. Buduci svezani, dakle, mi se ne zalostimo,
vec se radujemo. I buduci ulovljeni, mi se nadimamo. Nadimamo se stoga sto smo, na
primer, vezani zaviscu, a ne strascu preljube. I samo zbog toga sto nismo vezani strascu
preljube, mi smatramo da smo slobodni od svega. Isto tako onaj ko je svezan sujetom
smatra da je slobodan od svih okova samo stoga sto nije svezan javnim nepravdama. I
niko od onih koji su svezani ne zna za svoje okove i ne prepoznaje mreze koje su prostrte
oko njega. Svi oni pate od neznanja pijanice. Svezani, slicno pijanome, ne zna da je
vezan. Od vina oni zaboravljaju na okove, i zbog pijanosti ne vide mreze oko sebe.
125. Imaj na umu da se primesom grehovne strasti upropascuje i unistava svako
dobro: unistava se pravda kada joj se prisajedini lukavost; povredjuje se neporocnost
ako je se kosne pohotljivost; unistava se vera ako bude slusala proricanja [sudbine];
pomracuje se dobrocinstvo ukoliko sadrzi nesto gordosti; posramljuje se post ako se da
mesta osudjivanju. Pazi na sebe i nemoj da dopustis takve stetne primese.
126. Ti si duzan da svaki ud na odgovarajuci nacin sacuvas od onoga sto je stetno.
Ako ti je telo cisto od bluda, cuvaj i svoja usta od osudjivanja drugih. Usta ne mogu da
cine preljubu, ali mogu da lazu i klevecu. Ako jedan tvoj ud nije kriv, a drugi jeste, osuda
jednog uda ce preci na tebe celog. Nemoj smatrati da je osudjivanje nesto beznacajno. Iz
primera onih koji postaju hrana lovcima nauci se da ne zanemarujes ni najmanje sitnice.
Desava se da ptica biva zadrzana u zamci samo malim noktom: vrh bezvrednog nokta
nadmasuje i savladjuje snagu krila. Ptica je [telom] u potpunosti van zamke, ali je ipak
[zbog nokta] citava zarobljena.
127. Bezimo od rdjavih pomisli. Jer, za pomisli ce nam se suditi podjednako kao i
za dela. Pristupimo dobrim pomislima koje od Onoga koji ispituje srdacne namere
dobijaju nagradu zajedno sa delima. Namera je vec delo, buduci je u njoj, kao u
[sredistu] iz koga se sve radja, postavljena osnova nase slobode.
128. Milostivi Gospod nas je snabdeo orudjima protiv svih neprijateljskih napada.
Samo nemoj biti lenj da se njima sluzis, i neces pretrpeti stetu. Ako neprijatelj na nas
pusti svoje raspaljene strele i mi uz sebe imamo neoborivi stit, tj. molitvu. Ako namerava
da nas porobi nepravdom, pribegnimo pravdi i spascemo se. Ako namerava da te rani
mrznjom prema ljudima, susretni ga obiljem covekoljublja. Ako te napada gordoscu,
usprotivi mu se smirenoumljem. Ako u tebi pobudjuje telesnu pohotu, brzo se obuci u
oklop celomudrenosti. Ako nas napadne nenasitoscu, nacinimo sebi krila od posta. Prema
tome, nasi neprijatelji imaju strele, ali i nasa nemoc poseduje strele. Poraz u borbi se,
dakle, ne dogadja zbog nedostatka oruzja, nego zbog nepaznje i odsustva zelje da ga
upotrebimo.
129. Kakva je korist ako neko ima sve, ali nema ljubavi koja spasava?
[Pretpostavimo] da neko nacini veliki obed kako bi pozvao cara i knezeve, te sve bogato
pripremi kako ni u cemu ne bi bilo nedostatka. Medjutim, jedino se desi nema soli. Da li
ce takav obed moci da se jede? Bez sumnje, ne. Isti slucaj je i ovde. Ako onaj ko je
stekao devstvenost, ko je postio, ko je vrsio bdenja, ko se molio, ko je davao utociste
bednima, ko je prinosio dar, ili prvine, ili plodove, ko je izgradio crkvu, nema ljubavi, sav
[njegov trud] pred Bogom nema nikakve vrednosti (1.Kor.13,1-4).
130. Pobrinimo se o sticanju vecnih dobara koja su nam obecana. Postarajmo se o
tome dok se nije smrklo i dok se nije zavrsila trgovina. Nacinimo sebi za tamosnji zivot
prijatelje od bednih i nemocnih. Kupimo sebi ulja od njih i posaljimo ga tamo ispred sebe.
Jer, ovde za tamosnje svetiljke ulje prodaju udovice, siromasi, nemocni, sakati, hromi,
slepi i svi nisti koji sede kod crkvenih vrata.
131. Kada stanes pred Boga na molitvu, pazi da prekrasne organe pomocu kojih
pevas Boga, tj. pomisli, ne pokradu tvoji neprijatelji. Kako ces ili cime ces sluziti Bogu
ako ti oduzmu organ, tj. zaplene pomisli? Sluzenje Bogu zahteva da pomisli, sva krepost i
sila duse i sav um budu nerasejano usmereni Bogu. Svome zlatu nemoj dodavati bakar ili
olovo, tj. svojoj dusi - mnoge i neciste pomisli. Devica koju prevare [pokvareni ljudi]
postaje mrska u ocima obrucnika. I dusa koju zavedu neciste pomisli i koja se saglasava
sa njima postaje mrska svom nebeskom Zeniku, Hristu. Ona treba da na sve moguce
nacine izbegava vezu sa tim pomislima i da se ne nasladjuje saglasnoscu sa njima kako
203
bi Gospod, uvidevsi njenu ljubav prema Njemu, bio blagonaklon prema njoj i unistio
neprijatelje koji pokusavaju da odvrate njene misli od Njega. Jer, cim uvidi da se dusa
napregnuto stara da bude sabrana u sebi, neprestano ga istuci, ocekujuci ga nocu, i
vapijuci ka Njemu danju, Gospod ce pozuriti da je osveti i ocisti od poroka koji se jos u
njoj nalaze, te da je postavi pred sebe kao cistu nevestu.
132. Otvori svoje srce i odluci da zelis Boga u sve dane svoga zivota. Zeleti Boga je
svagdasnje nasladjivanje, prosvecivanje i svakodnevna radost. Ako ga uvek budes zeleo,
On ce uvek obitavati u tebi. On prebiva u dusi koja ga se boji, i ispunjava volju onih koji
ga ljube.
133. Hoces li da budes svet i neporocan hram Boziji? Imaj uvek u srcu svome obraz
Boziji. Pod obrazom Bozijim ne podrazumevam izobrazenje bojama, nego lik koji se u
dusi zivopise dobrim delima, postovima, bdenjima, napredovanjem u dobru, uzdrzanjem i
molitvama. Boje za ovaj nebeski Vladicin obraz su ciste pomisli, odlaganje svega
zemaljskog i uvek cisti zivot.
134. Ni u svetu ni u podviznickom zivotu niko ne biva uvencan bez borbe. Bez
borbe, dakle, niko ne moze da dobije neuvenljivi venac i vecni zivot. Jer, sadasnji zivot je
uvek slican borilistu. Hoces li da se pokazes savrsen u borbi? Uvek budi obucen u vrline
kao u orudja borbe. I ako si se obukao u vrline neprestano upotrebljavaj napor da ne
ostanes bez njih.
135. Postaraj se da postanes podrazavatelj zivota i vrlina prepodobnih otaca. Idi
putem njihovog zivota i podvizavaj se kao i oni: podvizavaj se umom, podvizavaj se
duhom, podvizavaj se telom. Budi podviznik i u odeci, budi podviznik i u hrani, budi
podviznik i u reci, budi podviznik i u pogledu, budi podviznik i u pomisli kako bi se u
svemu pokazao savrsen.
136. Pazi na sebe kako ti se ne bi desilo da u vreme molitve budes rasejan. Kada
stanes na molitvu pred Boga, stoj sa strahom i trepetom. Iz svoga srca izbaci sve pomisli
i brige o zemaljskom. U vreme molitve budi potpuno kao nebeski andjeo. Postaraj se da
tvoja molitva bude sveta, cista i neskverna kako bi se, pri uzdizanju na gore, nebeska
vrata odmah otvorila pred njom i kako bi je andjeli i arhandjeli sa radoscu susreli i prineli
ka svetom i uzvisenom prestolu precistog Vladike. U vreme molitve svagda pripadaj Bogu
kao heruvim ili serafim.
137. Tvoja borba nije neka obicna borba. Naprotiv, svi andjeli i Vladika posmatraju
borbu koju vodis sa neprijateljem. Prema tome, Bog i andjeli ce te pohvaliti ukoliko
pobedis neprijatelja. Andjeli ce, radujuci se, proslaviti Boga koji ti je dao silu da pobedis
lukavoga. I tvoja borba se sve vise i vise pojacava kako bi ti postao iskusniji, kako bi se
Bog proslavio i ljudi poceli da se ugledaju na tebe.
138. Nemoj da padas u nerad zbog iznemoglosti, vec uvek imaj u vidu nadu. Jer,
gde su podvizi, tamo je i nagrada; gde su borbe, tamo su i pocasti; gde je bitka, tamo su
i venci. Gledajuci na to, pomazuj sebe poukama trpljenja. Zajedno sa svetima neprestano
uzvikuj: Hrabri se, neka se krepi srce tpvoje i sacekaj Gospoda (Ps.26,14).
139. Pripremaj dela svoja za ishod. Dovedi u red sve na polju svome. Polje je, pak,
ovaj zivot: uzmi dobar asov - Novi Zavet i ogradi svoj posed trnjem (napravi ogradu od
bodljikavog rastinja), tj. posta, molitve i ucenja. Ukoliko budes imao takvu ogradu zver,
tj. djavo nece uci [u tvoje polje]. Obradjuj svoju dusu kao prelepi vinograd. Vinogradari
koji cuvaju vinograd udaraju dlanom o dlan i gromko vicu da bi zaustavili one koji
nameravaju da provale u njega. Tako i ti podigni glas i zapevaj Psalme, pa ces proterati
lukavu lisicu, tj. djavola. Neprekidno pazi na neprijatelja ukoliko tvoje zelje bude
usmeravao na nepristojna dela. Ako tvoju dusu pocne da, kao iz pracke, gadja necistim
pomislima podigni stit vere i stavi na sebe kacigu nade. Izvuci mac duhovni koji je Rec
Bozija (Ef.6,17). I naoruzavsi se tako protiv neprijatelja trpi, i nemoj biti nemaran u
borbi. Naprotiv, budi bodar u svemu, govoreci: "Znamo mi njegove zamisli".
140. Kada u tebe udje lukava pomisao izvuci svoj mac, tj. probudi u srcu strah
Boziji, pa ces poseci svu neprijateljsku silu. Umesto bojne trube upotrebljavaj Rec Boziju.
Kao sto truba svojim zvukom sakuplja vojnike, tako i Rec Bozija, prizivajuci nas, sabira
blage pomisli i dovodi ih u poredak strahom Bozijim, sastavljajuci puk koji se
suprotstavlja neprijatelju. Jer, nase pomisli se, slicno vojnicima, sukobljavaju sa
204
neprijateljima cara. I jos, kao sto truba svojim zvukom u vreme borbe i u mladim
vojnicima budi gotovost da idu na neprijatelje, tako i Bozansko Pismo budi tvoju revnost
prema dobru i ucvrscuje te u borbi sa strastima.
141. Po meri svojih sila prinudjavaj sebe da sto cesce citas Pismo kako bi sabrao
svoje pomisli koje neprijatelj rasejava svojom prepredenoscu. On u tebe polaze lukave
pomisli, nanoseci ti ili ceste zalosti, ili mnogo uspeha i zivotnih prijatnosti. On to cini po
svojoj pakosti, sa namerom da coveka udalji od Boga.
142. Budi trezven i staraj se da se uvek usrdno zanimas citanjem kako bi se naucio
da izbegavas neprijateljske mreze i da dostignes vecni zivot.
143. Citanje Bozanstvenih Pisama sabira rasejani um, i daruje [po]znanje Boga.
Jer, napisano je: Pocinite i razumite da sam ja Bog (Ps.45,11). Pocuj da [po]znanje Boga
stice onaj ko se cistim srcem upraznjava u citanju Bozanstvenih Pisama. Stoga nemoj biti
nemaran, nego se upraznjavaj u citanju i u molitvi, kako bi se prosvetio tvoj um i kako bi
postao savrsen i potpun, bez ikakvog nedostatka (Jak.1,4).
144. Neki se hvale sto razgovaraju sa velmozama, knezovima i carevima, a ti se
hvali sto, prilikom citanja Svetog Pisma, besedis sa Svetim Duhom. Jer, kroz Pismo govori
Duh Sveti.
145. Staraj se da citas Bozanstvena Pisma i da postojano prebivas u molitvama.
Jer, svaki put kada razgovaras sa Bogom njihovim posredstvom, osvecuje se tvoje telo i
dusa. Znajuci to, staraj se da se cesce upraznjavas u njima.
146. Ako ne umes da citas nemoj odlaziti odande gde mozes da slusas i da dobijes
korist. Jer, napisano je: Ukoliko vidis razumnog coveka, porani da ga obidjes i neka tvoja
noga pohaba pragove njegovih vrata (Sir.6,36). To je korisno ne samo za one koji ne
umeju da citaju, nego i za one koji umeju, buduci da mnogi citaju premda ne znaju sta
citaju.
147. Kada resis da citas budi oprezan da te neprijatelj ne bi prekinuo, navodeci
uninije ili rasejanost, ili govoreci: "Najpre ucini to i to delo, buduci da je neznatno, a
zatim ces sa spokojnim duhom da citas". Nasaptavajuci ti to, on u tebi budi osobito
usrdje prema rukodelju kako bi te sto pre odvukao od citanja. On to cini kada vidi da se
brat usrdno bavi citanjem i stice korist od njega. Tada se on stara da ga odvuce od tog
bavljenja i da mu se suprotstavi pomocu tih i drugih predloga. Nemoj mu verovati, vec
budi kao zedni jelen koji zeli da dodje do izvora vode, tj, Bozanstvenih Pisama, kako bi iz
njih pio i ugasio zec koju pale strasti.
148. Pobrini se da rec iz Pisma koju ti Gospod da da procitas i saznas ne ostane
prazna. U njoj se poucavaj umom svojim, napisi je u srcu svome, i neizbrisivo je cuvaj u
secanju svome. Jer, napisano je: Poucavam se u zakonu tvome (Ps.118,16), i jos: U srcu
svome zatvorih reci tvoje (Ps.118,11).
149. Kada citas, citaj marljivo i sa usrdjem. Sa velikom paznjom zaustavljaj se na
svakoj reci. Nemoj se starati da samo iscitavas strane, vec, ako je potrebno, nemoj biti
lenj da i dva, i tri i vise puta procitas stih kako bi razumeo njegovo znacenje.
150. Sedajuci da citas ili slusas onoga ko cita najpre se pomoli Bogu, govoreci:
"Gospode Isuse Hriste! Otvori usi i oci srca moga da cujem reci tvoje i ispunim volju
tvoju. Otvori oci moje da bih razumeo cudesa zakona tvoga (Ps.118,18). U tebe se
uzdam, Boze moj. Ti prosveti srce moje". Uvek se moli Bogu da prosveti tvoj um i da ti
otkrije znacenje svojih reci. Mnogi su, pouzdavsi se u svoj razum, pali u zabludu.
Govoreci da su mudri, oni poludese (Rim.1,22).
151. Stekni bezmolvije kao cvrstu stenu i ono ce te izdignuti iznad strasti. Ti ces
voditi borbu odozgo, a one odozdo. Stekni, pak, bezmolvije u strahu Bozijem, i nijedna
neprijateljska strela te nece povrediti. Spojeno sa strahom Bozijim, bezmolvije je
ognjena kolesnica koja one koji su je stekli uznosi na nebo.
152. Bezmolvije je majka skrusenosti, ogledalo grehova, izvor nezadrzivih suza,
uciliste strazenja nad pomislima i rasudjivanja, utvrdjenje posta, pregrada
stomakougadjanju, popriste upraznjavanja u molitvi i citanju, umirenje pomisli,
neoborivo utociste od briga, blagi i laki jaram koji uspokojava i nosi one koji ga nose,
205
roditeljka poboznosti, tamnica za strasti, uzda za oci, jezik i sluh, uzrok negramzljivosti,
plodonosna Hristova njiva koja daje dobre plodove.
153. Stekni dobri deo, koji je izabrala Marija. Ona je, naime, sevsi kraj nogu
Gospoda i prilepivsi se jedino uz Njega, postala obrazac bezmolvija. Stoga ju je Gospod i
pohvalio, rekavsi: Ali je Marija dobri deo izabrala koji joj se nece oduzeti (Lk.10,42). Vidis
li kakvo je bezmolvije! Sam Gospod pohvaljuje one sto su ga stekli. Stekni bezmolvije i
nasladices se Gospodom (Ps.36,4). Sedni kraj nogu Njegovih i priljubi se jedino uz Njega
tako da sa smeloscu mozes reci: Dusa se moja prilepila za tebe i desnica tvoja me
prihvati (Ps.62,9).
154. Bolesti ne postaju odjednom neizlecive: dobivsi rdjav pocetak od nerada, one
prelaze u veliku povredu. I strasti u dusi nicu iz malih uzroka. Ukoliko se, pak, ne
istrebljuju, proizvode veliko rastrojstvo u dusi. Vidis li kako zelena ivica na bakru postaje
sve dublja i dublja? Iz toga razumi sta strasti proizvode u dusi usled nerada. Ako ne
ocistis rdju, neces ukloniti mrlju; ako ne iznuris prirodu tela, neces uspeti da od sebe
oteras strast. Rdja se tesno sjedinjuje sa bakrom: i strast se ukorenjuje u prirodi. Ko
ocisti bakar pre nego sto zardja, bice bezbrizan: ko obuce dusu u vrline, nece biti u
opasnosti, niti ce pretrpeti potajni udar zla. Ocisceni bakar prima svetlost kao odecu. Ako
je ocisceni bakar nedirnut rdjom, bice upotrebljiv na dugo vreme. U suprotnom je
svetlost varljiva. Taj sasud je slab i ubrzo propada, buduci da je izradjen od ostecenog
bakra. Ako ostecena pristupa vrlini, dusa pada u kolebanje, a od kolebivosti dolazi
raspustenost.
155. Kao sto dusa, usled sjedinjenja sa vlaznim telom, postaje telesna, tako i telo,
uz netruleznost duse i jedinstvo sa semenom Bozijim, postaje duhovno. I sveti Pavle
razlikuje telesne od duhovnih ljudi. On je znao da i telesni ljudi imaju dusu, i duhovni
telo. Medjutim, on celom coveku daje ime po onome sto preovladava u njemu. Ako telo
preovladava nad dusom covek je telesan, a ako prevladava dusa, covek duhovan. I na
drugom mestu on govori: Jer telo zeli protiv Duha, a Duh protiv tela; a ovo se protivi
jedno drugome, da cinite ono sto ne biste hteli (Gal.5,17). U Jevandjelju se kaze da
Carstvo nebesko pripada podviznicima (Mt.11,12). Duh se trudi da uzdigne prirodu k
Bozanstvenom stoga sto se priroda telom prelescuje zemnim. Taj napor duha nad
prirodom jeste borba koja se projavljuje na dva nacina: kod pocetnika sa ciljem da se ne
potcine telu, a kod savrsenih - da i samo telo ucine duhovnim.
156. Ako je besmrtna dusa ono glavno u coveku, onda nije nepravedno sto je Bog
coveka usmerio ka netruleznosti. On ne cini nasilje nad slozenom covekovom prirodom,
nego samo podstice silu duha da samovoljno privlaci telo ka netruleznosti, kao sluskinju
upropascenu grehom. Kao sto u uzarenoj peci i bakar prima izgled ognja, tako i telo
postaje duhovno ukoliko srasta sa netruleznoscu. Bakar koji je zakopan u zemlju izjeda
rdja i pretvara u prah. Isto se desava i telu koje je pogruzeno u strasti.
157. Kako se sveti odnose prema telu? Priroda tela zahteva odmor, a oni se vise
staraju da je skruse i pritesne. Nasa (povredjena telesna) priroda se nasladjuje slavom, a
oni se raduju ruzenjima, i sakrivaju svoja dela. Priroda tela zahteva hranu, a oni je
iznuravaju postovima i iscrpljuju podvizima. Priroda ima sklonost prema bracnom zivotu,
a oni je obuzdavaju uzdrzanjem i odsecaju sve uzroke koji pobudjuju pohotu. Priroda tezi
za prijatnostima zivota, a oni trpe kada im cine nepravdu i velikodusno podnose kada ih
potkradaju. Uopste, oni se u potpunosti odricu telesnog zivota, po reci Gospoda: Uzmite
krst svoj i za mnom idite (Mt.16,24). Isto to uci i apostol, govoreci: Umrtvite udove svoje
koji su na zemlji (Kol.3,5). Apostol ne osudjuje Bozija stvorenje na zaklanje, nego zeli da
ozivi telo, umrtvivsi naporom duha ono sto je u njemu neprirodno. On nije rekao:
"Umrtvite vase telesne udove", nego: Udove koji su na zemlji. Koji su to [udovi]? Blud,
necistota, zla pohota, lakomstvo, i sve tome slicno. Svim slicnim nasladjuje se telesni
covek, koji je ponizen i upropascen grehom. Greh cini nasilje nad prirodom. Tada se
priroda umesto umerenosti predaje nenasitosti, umesto utoljavanju zedji - pijanstvu,
umesto braku - bludu, umesto pravdi - nepravdi, umesto ljubavi - zlobi. Apostol [nas] uci
da prinudjujemo povredjenu prirodu i da umrtvljujemo sve ono sto se spolja uvuklo u
nju. Na taj nacin ona ne bi izlazila iz svojih granica, nalazeci se pod rukovodstvom duha.
206
Govoreci da je podvizniku bolje da hrom ili kljast udje Carstvo (Mt.18,8), Spasitelj nije
zapovedio da odsecamo udove, koje je stvorio, nego da ih ne cinimo orudjima greha.
158. Onaj ko zeli da se podvizava Hrista radi treba da stekne oruzje kojim ce biti u
stanju da se suprotstavi djavolu i da ugodi Spasitelju nasem.
159. Umesto borbe prihvati veru u jednosusnu i nerazdeljivu Trojicu, slicnu
gorusicnom zrnu. Gorusicno zrno je savrseno okruglo i kao - samopokretno. Tako
samopokretna treba da je i tvoja vera. Pokreti vere su vrline. Neki imaju veru, ali nemaju
dela. To nije vera, buduci da je mrtva, kao sto je receno: Jer, vera bez dela je mrtva
(Jak.2,20). Veru ima onaj ko tvori dela vere. I ona lici na samopokretno gorusicno zrno.
Stekni je i budi zdrav i nepovrediv u njoj, goreci raspolozenjem za zapovesti nasega
Spasitelja kako bi i ti cuo od Njega: Dobro, slugo dobri i verni... udji u radost gospodara
svoga (Mt.25,23). Dobrim ga je Gospod nazvao zbog dela, a vernim zbog vere.
160. Umesto kacige prihvati nadu na buduca dobra koja oko ne vide, i uho ne cu, i
u srce coveku ne dodjose, i u koja andjeli zele zaviriti (1.Kor.2,9; 1.Pt.1,12). Ova nada ti
daje jaku utehu u zlopacenjima i zalostima, i secanje na nju te raduje. Nju su imali u vidu
blazeni Hristovi mucenici. Posred ostrica, posred strasnih i raznovrsnih mucenja, posred
vrelog ognja oni su ovu zeljenu nadu imali pred svojim ocima. Oni su radosno i sa
blagodarnoscu sve trpeli samo da dobiju ono cemu su se nadali. Tu nadu uvek i
neprestano imaj pred svojim ocima kako ti zelja za onim cemu se nadas ne bi dozvolila
da pomisljas o necemu prolaznom, i kako bi u tebi budila spremnost za svako dobro delo.
161. Umesto pojasom, opasi se savrsenom ljubavlju prema Bogu i bliznjemu. Ona
ce uciniti da potrcis bez prepreka. Onaj ko je opasan sve prolazi lako i bez prepreka.
Utoliko pre onaj ko je opasan ljubavlju lako prelazi svuda. Jer, ljubav, kao sto je receno,
sve snosi... sve trpi (1.Kor.13,7). Njome ispunjen, sveti Pavle je govorio: Ko oslabi a da i
ja ne oslabim? Ko se sablaznjava, a ja da ne gorim (2.Kor.11,29). Eto sastradalnosti i sile
ljubavi!
162. Umesto obuce primi smirenoumlje. Kao sto noge gaze obucu tako i onaj ko je
stekao smirenje prima kao nesto normalno kada ga svi gaze. I ti, brate, stekni smirenje.
To nije telesna, nego duhovna obuca: ona ce te zastititi da ne spotaknes o kamen nogu
svoju (Ps.90,12). Stekavsi smirenje, blazeni David je rekao: Ja sam crv, a ne covek
(Ps.21,7). Shvati koliko Bog voli smirenje, koliko se priblizava onome koji ga je stekao i
kako uvek gleda na njega. Jer, napisano je: Koji na visinama zivi i na smirene gleda
(Ps.112,5.6), i jos: Oci Njegove gledaju na ubogoga (Ps.9,29). Slusajuci o ubogom,
shvati da se ne govori o onome koji nema imanje (jer su i mnogi carevi ugodili Bogu, kao
sto su i mnogi siromasni propali), vec o siromasnima duhom, kao sto je receno: Blazeni
siromasni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3).
163. Umesto stita ogradi sebe casnim krstom i zapecati njime svoje udove i srce. I
nemoj samo rukom stavljati na sebe krsno znamenje, vec i misleno zapecacuj njime
svaki svoj posao, svoj ulazak i izlazak, sedanje i ustajanje, i odar svoj. Ma koji posao da
radis, pre svega, radi blagoslova, oseni sebe znamenjem krsta u ime Oca i Sina i Svetoga
Duha. To je veoma mocno oruzje. Niko ti nikada nece moci naneti stetu ukoliko si
ogradjen tim oruzjem. Onome ko nosi pecat zemaljskoga cara niko ne sme da ucini zlo.
Utoliko pre niko nece biti u stanju da se nadmece sa nama koji na sebi nosimo pecat
velikog nebeskog Cara. Brate, cesce od svega deluj ovim orudjem koje se silno
suprotstavlja strelama neprijatelja. Nikada ne zaboravljaj da se osenis krsnim znakom.
Njime ces raskinuti mreze koje ti postavlja djavo, buduci da je napisano: Na putu kojim
hodim sakrise mi zamku (Ps.141,4). Uvek zapecacuj sebe krstom i zlo se nece dotaci
tvoga duha.
164. Umesto luka rasiri svoje ruke na molitvu, kao sto je napisano: Misice moje
cini da su luk od bakra (Ps.17,35). Jer, zaista su za neprijatelja ruke koje su ispruzene na
molitvu (koja se prinosi za znanjem) bakarni luk. Ona je strela koja je tacno pustena iz
nategnutog luka. Ako dozvolis pomisli da luta bices slican coveku koji u rukama drzi luk,
ali ne ume da uputi strelu ka neprijatelju, vec je pusta nasumice. Da li ce tvog
neprijatelja uplasiti napad ako primeti da drzis u rukama luk i strelu pustas nasumice?
Nimalo. Tek kad se covek moli sa znanjem, ne dozvoljavajuci pomislima da lutaju, i kad
razume ko je on, pred kim stoji i sa kim razgovara, [njegova] molitva se priblizava k
207
Bogu, i neprijatelj silno strada kao da je pogodjen strelom u srce. Tada dusa, po
blagodati Bozijoj, sve vise i vise napreduje, a neprijatelj bezi, kao prah pred vetrom,
gonjen andjelom Bozijim. Eto zbog cega muci neprijatelja onaj ko se moli sa znanjem, i
ko se hrabro podvizava, drzeci svoju misao na uzdi.
165. Moli se sa znanjem (sa svescu kome i zbog cega se molis). I ako nesto u
vreme molitve ili posredstvom ociju, ili zbog nekog drugog razloga, raseje tvoj um, znaj
da se radi o dejstvu neprijatelja. Stoga ne zuri da zavrsis molitvu, vec, osudivsi samoga
sebe, ponovo saberi svoj um i moli sa znanjem, buduci svestan onoga sto istes od Boga, i
zbog cega ga molis Bogu kako ne bi govorio nepotrebno i kako ne bi praznoslovio. Delo
satane je i da ustremljuje pomisao kao strelu pustenu nasumice, i da ne da coveku da se
zadrzi na onom cime se zanima. Jer, on zna, da ce coveka, ukoliko oduzi svoju molitvu,
uslisiti Tvorac, cak i ako je veoma gresan. Neprijatelj ga stoga odvodi ka mnogim mislima
kako bi mu pomisao letela kao strela koja je nasumice pustena. I dogadja se da su
njegove ruke ispruzene na molitvu, pri cemu jezik govori jedno, a um misli i zamislja
drugo - na smeh neprijatelju. Zbog toga, brate moj, uvek moli Boga za ono sto ti je
narocito potrebno i u cemu postoji narocita nuzda, te po osecanju te potrebe. Pogledaj na
dva jerihonska slepca. Oni su vikali ka Gospodu: Pomiluj nas, Gospode, sine Davidov. I
kada ih je Gospod pitao: Sta hocete da vam ucinim, oni su sa skrusenoscu i uzdisanjem
svoga srca molili: Da se otvore oci nase (Mt.20,30). Oni nisu rekli: "Daj nam to i to". I
zar je kod njih bilo malo potreba? Ne, oni su molili samo za ono u cemu su imali krajnju
nuzdu. Pogledaj na Hananejku. Zbog cega ona vice iduci za Gospodom? Pomiluj me,
Gospode, sine Davidov, kcer moju mnogo muci djavo (Mt.15,22). Ona nije navela nista
drugo osim bola svoga srca. Zar nisu, slicno tome, i svi drugi, koji su dolazili i prilazili
Gospodu, iznosili patnje svoga srca? Bolesnik koji dolazi lekaru pokazuje ono sto ga boli.
I ti, brate moj, iznesi pred Gospoda patnje svoje duse. Gledaj na Njega mislenim ocima,
uz pomoc vere, kako bi, po napisanom, video Onoga koji sedi na visokom i uzdignutom
prestolu (Is.6,1) i vojske andjela i arhandjela koje stoje pred Njim. I baci se pred blagost
Njegovu i izli pred Njim molbu svoju. Najpre ispovedi svoje grehe, a zatim pred Njega
iznesi svoje reci, ili zalost kako bi se umilostivio po blagosti svojoj i izlio na tebe milost
svoju. O duso! Velika je vera tvoja. Neka ti bude kako hoces (Mt.15,28).
166. Oni kod kojih su prosvecene i uvek otvorene umne oci tacno znaju da se od
sablazni lukavoga ne izbavljaju svojom sopstvenom silom, nego nepobedivom silom
Bozijom. Sloboda, koja je coveku dostupna sastoji se jedino u odlucnosti ili neodlucnosti
da se suprotstavi djavolu. Medjutim, i pored mogucnosti da se usprotivi [djavolu], on
nema potpunu vlast nad strastima. Kada bi ljudska priroda mogla da se suprotstavi
spletkama djavola i bez sveoruzja Svetoga Duha, Gospod ne bi zapovedio da u molitvi
govorimo: I ne uvedi nasu iskusenje, no izbavi nas od zloga. Prema tome, ko hoce da se
izbavi od raspaljenih strela lukavoga, da se udostoji bestrasca i da postane pricesnik
Bozanstvene slave neka uvek sa nenasitim raspolozenjem i svim srcem i svom silom iste
pomoc odozgo kako bi pobedjivao strasti i kroz neoslabnu pobedu stigao u oblast cistote,
bez koje niko nece videti Gospoda.
167. Postaraj se da budes besprekorno cedo Bozije i da udjes u pokoj gde kao
preteca za nas udje Isus (Jev.6,20). Pobrini se da budes zapisan u nebeskoj Crkvi
zajedno sa prvorodjenima. Postaraj se da udjes u gornji Jerusalim, gde je i raj sladosti.
Medjutim, znaj da se neces udostojiti ovih divnih dostojanstava ukoliko dan i noc ne
budes prolivao suze kao potoke, slicno svetome koji kaze: Svaku noc kvasim odar svoj,
suzama svojim natapam postelju svoju (Ps.6,7). Zar ne znas da ce oni koji su sejali sa
suzama, poznjeti sa radoscu (Ps.125,5)? Stoga i prorok kaze: Nemoj prevideti moje suze
(Ps.38,13), i: Postavio si suze moje pred sobom, kao i u obecanju tvom (Pe.55,9); i:
Suze su mi hleb dan i noc (Ps.41,4), i; Pice moje rastvaram suzama (Ps.101,10). Suze
koje se prolivaju sa znanjem, sa velikom tugom, pri cistoj toploti u unutrasnjosti srca
predstavljaju dusevnu hranu, nebeski hleb koji hrani dusu za zivot vecni.
168. Kao sto postoji ovo vidljivo nebo, koje se naziva svodom, tako iznad njega
postoji drugo, telesnim ocima nevidljivo, blistavo nebo gde su vojske andjela. Tamo je
nerukotvorena skinija u kojoj sveti andjeli vrse svoju sluzbu. Sve to je Bozanstveno,
neizrecivo, svetlonosno, i pripada drugome svetu, a ne ovome veku. Tamo nema ni noci,
208
ni lukavih duhova, ni borbe. Medjutim, ne dozvoljava se svakome da unutrasnjim okom
vidi nebesko. Zbog toga je postavljen nebeski svod, slicno nekoj zavesi. Tako ni oni koji
su tamo ne mogu da sagledavaju sve, nego samo one koji su cisti srcem i osveceni
umom, tj. svoje sugracane i satajnike. A kada zavesa bude uklonjena, pravednicima ce
biti otkriveno ono sto ocekuje pravednike.
169. Molitva koja se vrsi polako, sa dusom skrusenom i sa napregnutim umom
uzlazi na nebo. Dok tece ravnicom i dok se koristi velikim prostorom, voda se ne propinje
u visinu. Kada joj, pak, ruke vodovodzija pregrade tok odozdo i stesne je, ona se, brze od
svake strele, ustremljuje navise. Tako se i ljudski um razliva i rasejava dok se koristi
velikom slobodom. Kada ga, pak, skrusenost i tuga u srcu pritisnu, on uzlece navise i
uznosi Bogu ciste i napregnute molitve. Molitve koje se uznose sa tugom bivaju narocito
uslisene. O tome svedoci prorok, govoreci: Gospodu zavikah u nevolji svojoj i uslisi me
(Ps.119,1). Prema tome, uzburkajmo savest i pobudimo u dusi tugu secanjem na
grehove kako bismo je ucinili dostojnom da bude uslisena. Ucinimo je trezvoumnom,
budnom, sposobnom da svojim vapajima dosegne nebesa. Nista tako od nas ne odgoni
lenjost i nemar kao skrusenost i tuga. Oni sabiraju um i vracaju ga samome sebi. Onaj ko
se tako zalosti i moli, bice u stanju da, posle molitve, u svoju dusu useli veliku utehu.
Nagomilavanje oblaka cini da vazduh postane mracan. Kada se, pak, iz njih izlije kisa, i
kada jedan za drugim izgube paru koja se skupila u njima, vazduh ponovo postaje cist i
jasan. Tako i dusevna zalost pomracava nase pomisli sve dok je zakljucana unutra. Kad
se, pak, iscrpi u suznim recima molitve i izadje napolje, u dusi nastaje velika jasnoca,
nizvodeci u um onoga ko se moli, slicno nekom zraku, misao o Bozijoj pomoci.
170. Hoces li da se nerasejano molis? Ucini da tvoja molitva izlazi iz dubine duse.
Drva koja su pustila koren u dubinu ne lome i ne mogu biti iscupana cak i ako podnesu i
hiljade naleta vetrova. Jer, njihov koren je duboko ucvrscen u dubini zemlje. I molitve
koje se uznose iz same dubine duse, kao pravilno ukorenjene, idu u visinu i nikakav nalet
pomisli ne moze da ih raseje. Primer nam daje prorok koji o sebi kaze: Iz dubine vicem k
tebi, Gospode (Ps.129,1).
171. Posmatrao sam naoruzanje pobednika i nastojao da shvatim koje oruzje
donosi odlucnu pobedu. Mnoga oruzja su se ukazala mome pogledu. Svakim od njih
moguce je odrzati blistavu pobedu. Najpre sam video cisti post, tj. mac koji nikada ne
otupljuje. Zatim sam video devstvenost, cistotu i svetost, tj. luk cije ostre strele prodiru u
srce lukavoga. Video sam i siromastvo koje sa prezirom odbacuje srebro i svako imanje,
tj. oklop koji ne dopusta da do srca dodju izostrene strele djavola. Primetio sam tamo i
ljubav, tj. stit, i mir, tj. tvrdo koplje od koga satana drhti i bezi. Video sam bdenje, tj.
pancir, molitvu, tj. grudnjak, i pravednost, tj. laku vojnicku kociju. Medjutim,
razmatrajuci sva ta oruzja i razmisljajuci o tome koje je od svih njih najpouzdanije,
ugledao sam bedem smirenja. Tada sam shvatio da nista nije pouzdanije od njega. Njega
nikakvo neprijateljsko oruzje ne moze da probije i lukavi nema moci da ga zauzme na
juris. Stoga, ako zelis da odrzis pobedu u borbi koju vodis, trazi sebi pribeziste iza
bedema smirenja. Tamo se sakri i ne napustaj tu zastitu, te grabljivac nece uspeti da te
zarobi. Na druga svoja oruzja nemoj u potpunosti da se oslanjas kako te lukavi ne bi
porazio.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JEFREM SIRIN
PODVIZNICKE POUKE
VII
209
SAVETI PODVIZNICIMA
1. Pocetak monaskog odricanja jeste - bojati se Boga. Monah koji se ne boji Boga
bice izvan vrata Carstva Bozijeg. Pocetak dobrog zivota monaha jeste poznanje Boga, a
neznanje Boga pomracava monahovu dusu.
2. Dobra bastina monaha je celomudrenost i svetost. Onaj monah koji ih nema lisava se nasledstva otaca.
3. Monaski podvig predstavlja - izucavanje Pisma i ispunjavanje zapovesti Bozijih.
Monah koji se time ne zanima, nije podviznik.
4. Monahova hrana je da tvori volju Boziju, a culna hrana ga nece postaviti pred
Hrista. Jer, sto ulazi na usta ide u trbuh, i izbacuje se napolje (Mt.15,17).
5. Stopalo monaha, krecuci se pristojno, neka haba Crkvene stepenice, i neka ne
prelazi iz kuce u kucu, vladajuci se nepristojno.
6. Neka monah prima savet od razumnih, a savet nerazumnoga neka se ne useli u
srce njegovo.
7. Monah koji bdije u Psalmima i slavoslovljima i duhovnim pesmama od sebe tera
nocna mastanja, a monah koji spava, nadimajuci se svojim dobrim delima, plete paukovu
mrezu.
8. Hrabri monah krstom Hristovim izbegava djavolske mreze.
9. Monah koji se vezao za zemaljsko i k zemaljskom priklonio u svemu postupa po
satanski (protivljenjem zapovestima, lukavstvom i samougadjanjem).
10. Neka monahova misao uvek bude zauzeta dobrim delima. Delanje monaha su
pristojne pomisli. Bdenje monaha ukrocuje neciste pomisli.
11. Polje koje monah treba da obradjuje jeste dobra dusa koja donosi jevandjelski
plod. Monah koji je obradjuje prvi jede od njenih plodova.
12. Besmrtna sila za monaha jeste negramzljivost koja nosi krst. Srebroljublje je,
pak, stetno za njega, jer zagradjuje [ulaz] u Carstvo nebesko.
13. Dobar dar za monaha jeste devstvenost koje ga, zajedno sa Ilijom na kolesnici,
uznosi na nebo. Sila devstva je uzdrzanje u hrani, a monah koji se opija oskrnavljuje
svoje telo.
14. Suze koje se liju iz ociju jesu drvo zivota koje izrasta u visinu smirenoumlja.
Monah koji ga je stekao sabira dobre plodove.
15. Monah koji svima razglasuje o svome daru izaziva omrazu i cuce od Gospoda:
Ti si vec primio platu svoju (Mt.6,2). Ko se, pak, stidi da prica dobija nagradu od
Gospoda koji zna [ono sto je ucinjeno] u tajnosti.
16. Monase, ne uznosi se dajuci Bogu Bozije. Naprotiv, moleci se Gospodu, govori:
Tvoje od tvojih prinosim ti, Vladiko i samo od tebe istem izbavljenje duse.
17. Monaha koji sa cistim srcem vrsi nocne molitve cuje Gospod. Danju ga On cini
svetlim kao dan i svakodnevno ga sve vise i vise pokazuje svetlim.
18. U gordosti monaha ne pociva Gospod, a u smirenoumlju njegovom pociva Duh
Sveti.
19. Neka hiton monaha (ne tkani, nego duhovni) u svako vreme bude cist. Takav
monah ce u ponoc sa Zenikom uci u dvorac.
20. Monase, pripremi ulje radi izlaska u sretanje Zeniku. Jer, ako tada nista ne
budes imao da nalijes u svetiljku, da bi jasno gorela, ostaces van dvorca zajedno sa
ludim devojkama.
21. Neka monaski zivot, koji je podrazavanje andjeoskog zivota, bude unistitelj
greha. On treba da bude neprestano donosenje plodova pokajnika.
22. Neka monaski zivot stavlja pecat umrtvljavanja pohote na sve udove: obrazac
za to jeste zivot svetog Jovana Pretece.
23 Neka besovska bura bezi od monaha i neka u njima likuje andjeoska tisina.
Kada nailazi besovska bura cuvaj se, monase, svoje razdrazljivosti. Jer, zivot monaha
treba da uvek nosi odecu krotosti i trpljenja.
210
24. Monah koji gori duhom (revnosti po Bogu) progoni besove, a monah koji se radi
(gordog) suparnistva nadmece sa svojim bratom - privlaci demone.
25. Neka sunce ne zadje u gnevu tvome, i ruzna rec, koja izlazi iz razdrazenog grla,
neka ne smucuje bratiju.
26. Nemoj izbegavati da slusas pevanje, koje zapravo predstavlja andjeosko
slavoslovlje. Od suma, pak, satanskih prizora bezi, zato sto se radi o djavolskoj prelesti.
27. Neka na tvom celu uvek bude krst Hristov, a u srcu strah Boziji.
28. Bezmolvije sa cistim srcem pomazuje monaha uljem Duha Svetoga.
29. Dobra narav radja bratoljublje i daleko progoni svadju.
30. Ko se sjedinio sa Gospodom ne predaje se djavolu da ne bi bio postidjen u
bracnom dvorcu.
31. Neoborivi stit za monaha jeste andjeosko pevanje u njegovim ustima. San,
pak, koji mu je prijatniji od pevanja, za njega predstavlja smrt.
32. Dobrovoljno siromastvo je riznica monaha i bozanstven je monah koji je
obucen u njega. Na nebu sabiraj svoju riznicu, buduci da su vekovi sladosti beskonacni.
33. Neka tvoj um uvek bude zauzet Bozanstvenim Pismima. Neka tvoja vrata ne
budu zakljucana metalnim bravama, nego neka budu pregradjena krajeugaonim
kamenom (trezvoumnim prizivanjem imena Gospoda Isusa).
34. Lice monaha u molitvi postaje cudesno, i tragovi njegovog duhovnog veselja
prenose radost na sve mnostvo monaha.
35. Monah koji se ne brine o stomaku i koji ne voli da pije vino postaje slican
andjelima.
36. Neopisiva lepota monaha jeste devstvenost koja blista u dusi. Najodvratniji,
pak, izgled monaha predstavlja - oskrnavljena devstvenost.
37. Za monaha je najgore od svega - pasti u greh. On u njemu unistava sve dobro,
kao oganj slamu.
38. Monah, koji je zgazio svet postaje sabesednik Hristov, a onaj ko je sputan
delima ovoga sveta nije ugodan Vojvodi Hristu.
39. Nesrebroljubiv monah je najverniji propovednik Carstva nebeskog. Ko, pak,
boluje od srebroljublja jeste covek koji nesrecno gine.
40. Mladom monahu je ukras celomudrenost koja vlada nepomracenom
devstvenoscu.
41. Za monaha je poslusnost [velika] dragocenost: ko je stekne bice uslisen od
Gospoda.
42. Neka monah izgovara dobru rec i neka svojim ustima izgovara reci Visnjega.
43. Neka monah primi na sebe dobrovoljno gladovanje da bi smirio svoje telo, i
uzvisio stanovnicu neba - dusu.
44. Monah neka blagovesti reci istine i laz neka bude izgnana iz njegovih usta.
45. Cuvsi grubu rec nemoj upasti u srdzbu, nego se smiri. Postavsi posrednik mira,
naime, primices vernu nagradu za mir i nazvaces se sinom Visnjega.
46. Lav je strasan divljim magarcima. Neka takav bude i monah za pohotne
pomisli.
47. Monah koji pre vremena razresava post lici na onoga koji potkopava temelj
stuba (na kome zivi).
48. Gordeljivi monah koji pobudjuje strasne pokrete u manastiru isto je sto i vetar
koji podize prasinu u ravnici.
49. Dobri monah je andjeo na zemlji koji nije ranjen strelama slastoljublja.
50. Ne prepustaj se gordosti da ne bi pao strasnim padom. Ugledaj se na
smirenoumlje Pavla da bi postao njegov sanaslednik.
51. Kao uzor sebi izaberi Mojsijevu krotost da bi Bog tvoje kameno srce pretvorio u
vodeno jezero i da bi ti, osetivsi blagotvornost, mogao zahvalno da klices: Na tihoj vodi
vaspita me Gospod (Ps.22,2).
211
52. Spoznaj kako je prekrasno smirenoumlje i izaberi ga za sebe, buduci da uznosi
na nebo. Predstavljena ti je dobra nagrada za smirenoumlje - Carstvo nebesko. Nemoj
biti nemaran za njega.
53. Neka se mladi monah, preziruci sujetu, utvrdjuje u celomudrenosti. Monah koji
je ispunjen celomudrenoscu predstavlja mladicu osvecenu Bogom.
54. Post je uzda za monaha. Ko sa sebe zbaci ovu uzdu postaje slican raspaljenom
konju (Jer.5,8). Mladi monah koji ne obuzdava stomak nece moci da se uzdrzi od
telesnog greha.
55. Bodri monah danonocno marljivo prebiva u molitvama. Udarajuci se u srce, on
prolivasuze i na sebe sa neba nizvodi ulje.
56. Monah koji nije predan strastima jeste drvo zivota na zemlji. On je primio
andjeoski zivot.
57. Psalam u ustima monaha jeste najostriji mac protiv djavola.
58. Suvo drvo Jelisejevo je iz dubine izvuklo zeljezo, a telo, koje je monah ucinio
suvim, izvlaci dusu iz dubine (strasti). Post monaha isusuje tokove strasti. Monahu je
granica posta - smrt i pre koncine neka ga ne napusta.
59. Bodrost monaha u molitvi jeste mac protiv strasti. Monahu nije naznacena
granica molitve. Stoga neka on u svako vreme blagosilja Gospoda.
60. Monahu koji ne zadrzava svoj jezik u dan gneva nije lako da savlada ni strasti.
Monah koji se gnevi ubija svoju dusu i ostrim strelama ranjava svoga blizega.
61. Naoruzaj se pre iskusenja. To ce ti pomoci da se u vreme iskusenja pokazes
iskusan.
62. Ne stici bogatstvo i ne goji telo: tesan i uzak put zahteva da se odlozi na stranu
sve sto nije korisno. Podrazavaj Pavla i smatraj sve za trice, da bi Hrista dobio (Fil.3,8).
Bogatstvo i gojenje tela nece proci kroz nebeska vrata. Zavoli negramzljivost i uzdrzanje i
neces ostati izvan tih vrata.
63. Oganj koji pali monaha jeste slastoljublje koje se zapaljuje pijenjem vina.
Hristos je izvor koji uvek tece. Zahvatajuci iz njega ugasi smradni oganj.
64. Nemoj da izgovaras rdjavu rec inace ces postati vinograd u kome raste trnje. U
razgovoru sa bliznjim upotrebljavaj najprijatnije reci, ugledajuci se na pcelu koja uvek
donosi med koji nema gorcine.
65. Lakomislenog monaha uznemirava bura pomisli, a ko vlada sobom ucvrscuje se
recima Jevandjelja. Nemarnog, pak, monaha dave pomisli kao trnje psenicu.
66. Nemoj u svome srcu cuvati zlu rec na brata svoga da bi u molitvi mogao da
govoris: I ostavi nam... kao sto i mi ostavljamo (Mt.6,12).
67. Venac pohvale za monaha jeste mir i svetinja. Ko ih je stekao videce Gospoda
(Jev.12D4).
68. Mudrost monaha nije u znanju trudova koje treba poneti, nego u njihovom
razumnom nosenju. Ko je takav - ne uci recju, nego urazumljuje delom.
69. Ratujuci sa pukovima besova, mudri monah ne biva ranjen njihovim strelama.
Krepeci se krstom Hristovim, on unistava glavu zmije.
70. Dragoceno nasledje monaha je devstvenost koju ozaruje svetlost milostinje.
Onaj koji ga je stekao i sacuvao nesumnjivo ce uci u bracni dvorac.
71. Sacuvaj zapovesti Visnjega i cuvaj pravila otaca, te ces postati naslednik
Carstva nebeskog.
72. Samovoljan i drzak monah pada u iskusenje i u mrezu djavolsku, a krotkog ce
susresti mir i venac svetinje.
73. Monah koji se obilno hrani pada u iskusenje i nocna mastanja, a isposnikova
postelja je cista i san bezmetezan.
74. Monah koji se boji Boga nece pretrpeti nikakvu stetu. Njega cuva Gospod i u
dan smrti on ce imati zrtvu izmirenja.
75. Poslusnost monaha se ne poznaje u velikim podvizima, nego - u iskusenjima.
Monahu trpljenje u zalostima, koje se verno cuva, donosi nepostidnu nadu. Neka ga on
212
cuva do poslednjeg daha, jer - ko pretrpi do kraja taj ce se spasti (Mt.10,22). Trpi,
monase, jer je vreme trpljenja kratko, a vekovi sladosti - beskonacni,
76. Neka pesmopoj monaha bude neprekidan, buduci da se i slavoslovlje serafima
nikada ne prekida. Monase, neka u tvojim ustima bude duhovna pesma, koja ce
olaksavati tezinu iskusenja koja te susrecu,
77. Poslusni monah ce sa dobrom smeloscu stajati pored krsta. Jer, na krstu je
Gospod koji je bio poslusan do smrti, i to do krsne smrti.
78. Neka se glas monaha u molitvenoj krotosti iskreno uznosi Bogu iz nepokretnih
usta.
79. Istinska svetlost na zemlji jeste monah koji se ne spotice svojim jezikom. Ko je
takav i ko svoje telo ne oskrnavljuje gresima - prijatelj je Hristov.
80. Monah koga okruzi strah Boziji jeste kao stub koji se ne moze oboriti. Monah,
pak, koji nije stekao strah Boziji bice lak plen protivnicima.
81. Monah koji nista nema jeste cista svetlost na zemlji. Jer, kao koren svih zala,
srebroljublje (1.Tim.6,10) ne donosi dobre plodove.
82. Bolje je da monah jede meso i da pije vino, nego da osudjivanjem jede tela
svoje bratije.
83. Zlato se ispituje u ognjenoj peci, a pravi monah se poznaje u mnostvu monaha.
84. Neka ruke monaha budu prepodobno ispruzene Bogu na poraz neprijatelja,
podrazavajuci Mojsija koji je, rukama izobrazivsi krst, savladao Amalika.
85. Na monahu koji je raspet i umire svakodnevno pociva obilna blagodat. Njemu
se raduju andjeli, primajuci ga u Carstvo nebesko.
86. Uzda za strasti je post, a umrtvljenje strasti je molitva sa milostinjom.
87. Monah koji je iznad telesnih strasti jeste cistiji od snega. Zazelevsi jedino
Hrista, on ce ugledati kako ga Hristos uvencava u dan blagosti.
88. Monah-klevetnik razgoni mnostvo monaha i unistava prijateljstvo. Zmija je uz
pomoc klevete Evu izgnala iz raja. I monah koji kleveta joj je slican, buduci da pogubljuje
dusu bliznjega i svoju ne spasava,
89. Bog ce uslisiti onoga ko razumno peva u svome srcu. Neka dusa monaha
nerasejanim okom gleda prema Bogu. Jer, odrekavsi se sveta i sjedinivsi se sa Hristom,
ona treba da prenebregava sve zemaljsko.
90. Dusa monaha koja duhovno mirise, sveto zagradjuje culo mirisa od zmije da ne
bi omirisala skvernu pohote. Osim toga, onaj ko u srcu ima strah Boziji nece dotaci
skvernu sladostrasca.
91. Staraj se da uvek budes prostosrdacan i iskren. Nemoj jedno drzati u srcu, a
drugo na jeziku. Jer, to je lukavstvo.
92. Budi pravdoljubiv i ne lazi, buduci da je laz od djavola.
93. Ne uzvracaj zlom na zlo. Naprotiv, oprosti onome ko ti ucini zlo, da bi Gospod i
tebi oprostio.
94. Ako te napada zlopamcenje, iz sve duse se pomoli za doticnoga brata - i
zlopamcenje ce odstupiti od tebe.
95. Pazi da u sebi ne dopustis strast zavisti da te djavo ne bi zivog progutao, vec se
sto pre ispovedi i moli Boga da te izbavi od takve opasnosti.
96. Ako vidis nekoga da gresi, ne razglasuj njegov greh, ne osudjuj ga i nemoj ga
mrzeti da ne bi pao u isti greh, vec bolje reci: "Ja sam gori od njega. Danas je on
sagresio, a sutra cu ja".
97. Znaj da se demoni boje cutanja, posta, bdenja, uzdrzanja, smirenja, molitava,
suza i ostalih podviznickih vrlina.
98. Neprestano se secaj smrti i svoga groba ukoliko hoces da ti Bog daruje suze,
skrusenost i bestrasce.
99. Ako te djavo obmane, te padnes u mali ili veliki greh, nemoj ocajavati niti sebe
osudjivati na pogibao, vec pribegni ispovesti i pokajanju. I - Bog se nece odvratiti od
tebe.
213
100. Nemoj voleti da ides u grad. Jer, ti ces ostati cist ako ne budes video ono sto
je grehovno.
101. Ne opijaj se vinom. Inace ces uciniti da se srce tvoje sa pomamom ustremi na
zadovoljstva.
102. Nemoj jesti dva puta na dan da ne bi ogrubelo tvoje telo, a sa njim i strasti
ojacale.
103. Nemoj mnogo da spavas, vec neprekidno isti pomoc Boziju da bi kao ptica
izbegao mrezu (Pric.6,5).
104. Nemoj govoriti mnogo da ne bi upao u laz.
105. Nemoj sticati nista sto je preko tvojih potreba, i zivi sa umerenim prohtevima.
106. Bezmolstvuj, i radi svoje delo.
107. Svom silom cuvaj jezik i stomak.
108. Drzi se smirenoumlja i budi kao neznalica i onaj ko ne razume.
109. Budi krotak prema svim ljudima.
110. Mnogo je stete od govorljivosti i smeha, a blagorazuman covek cuva
bezmolvije.
111. Svagda pred svojim ocima imaj smrt i iskusenja te nikada nece dovesti do
pada.
112. Ujutro i uvece ispituj sam sebe, tj. kako si proveo vreme. To nije moguce
uciniti bez napora (tj. bez postojane paznje prema sebi i strazenja nad srcem).
113. Boj se Boga kao onaj ko je obavezan da mu da odgovor za sva svoja dela.
114. Svakodnevno se pitaj koju si strast pobedio.
115. Ko veruje da ce biti Sud nece osudjivati ni jednog coveka, vec ce se vise paziti
i cuvati cak i od malog i nevaznog zla.
116. Ko veruje da ce njegovo telo vaskrsnuti brine se o tome da ga ocisti od
oskvrnjenja.
117. Utvrdjujuci se u strahu Bozijem, cuvaj i ispunjavaj sve sto si duzan da cinis i
ne postavljaj spoticanja svojoj savesti. Budi pazljiv prema njoj da bi i ona bila tvoja
cuvarka i odmah ti pokazivala u sta padas, ne ostavljajuci te i ne dopustajuci da padnes u
ruke svojih neprijatelja.
118. Znaj da monaha napada uninije kada njegov um pocne da izbegava samovolju
i da pribegava Bogu. Za istrebljenje uninija sluzi molitva i neprestano razmisljanje o
Bogu. To razmisljanje se, pak, podrzava uzdrzanjem, a uzdrzanje se cuva telesnim
trudom. Takav je tesni put koji vodi u zivot (Mt.7,14).
119. Ako si istinski zavoleo Gospoda, ako se staras da zadobijes Carstvo i ako si
dao zavet da ces se truditi zbog svojih grehova, secaj se Suda i vecnih muka, sa strahom
ocekujuci svoj odlazak iz ovoga sveta.
120. Nemoj imati pristrasnost ni prema parama, ni prema imanju, ni prema
roditeljima, ni prema svetskoj slavi, ni prema prijateljima, ni prema srodnicima, ni prema
bratiji, i uopste - ni prema cemu zemaljskom. Nemoj se brinuti niti starati o tome.
Raskinuvsi svaku vezu, odlozivsi brigu, omrznuvsi [sve] i obnazivsi cak svoje telo od
svega bezbrizno i bez lenjosti idi za Hristom uvek gledajuci na nebo i otuda ocekujuci
pomoc. Jer. smrt dolazi iznenada i sud je blizu. I tesko onome ko nije spreman!
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN LESTVICNIK
214
Kratko saopstenje o njemu
Roditelji svetog Jovana, kao i mesto rodjenja i njegov zivot pre stupanja u Sinajsku
obitelj - nisu poznati. Iz njegovih dela se vidi da je stekao dobro obrazovanje. Medjutim.
zelja za blizinom Bozijom ga je podstakla da napusti svet i njegovu slavu, i da se usami u
Sinajskoj obitelji, koja se tada slavila mudrim ocima. On je u nju stupio sa 16 godina i
prepustio se rukovodstvu i poukama starca Martirija. koji ga je posle 4 godine, tj. u
njegovoj 20. godini, postrigao u monaski obraz. Njegovo poslusanje starcu je bilo toliko
veliko da je izgledalo da uopste nema svoje volje. Prema bratiji je bio prostosrdacan i
smiren, ni pred kim ne isticuci svoje prvenstvo.
Prozivevsi sa svojim starcem 19 godina, sveti Jovan je najzad ostao bez njega. Po
njegovoj smrti on je za sebe izabrao pusto mesto, zvano Tola, koje se nalazilo na 5
stadija od obitelji. Tu je on proveo 40 godina. Njegov zivot u usamljenosti je tekao mirno,
u strogom podviznistvu, koje je on, uostalom, umeo da sakrije, ne isticuci se nicim
narocitim. Svaku subotu i nedelju on dolazase u obitelj na bogosluzenje, pricescujuci se
Svetim Hristovim Tajnama. Zatim bi pogovorio sa svetim ocima, proveravajuci njihovim
ukazanjima svoje stanje. Pri takvim razgovorima, na sabranjima je cesto govorio i sveti
Jovan? Prirodno, njegova rec se svojim preimucstvima isticala pred drugima. Smirene je
to radovalo, a neiskusni su mudrog besednika poceli da okrivljuju za tastinu. Tada je sveti
Jovan, da ne bi sablaznio nemocne, na sebe nalozio savrseno cutanje, koga se strogo
drzao cele godine. I sa cutanjem je prekinuo tek kad su ga usrdno molili oni isti koji su
ga prinudili da se osudi na takav podvig.
Posle 40 godina zivota u bezmolviju, sveti Jovan je, na opstu zelju sve bratije, bio
izabran za igumana Sinajske obitelji. Upravljajuci duhovnom pastvom 4 godine, on se
opet vratio u svoju usamljenost, na kratko pre svoje smrti, koja ga je zadesila u 80.
godini starosti, 563. godine.
Na molbu Raitskog igumana. svoga imenjaka, sveti Jovan je napisao duhovnu
Lestvicu u kojoj je u 30 slova izobrazio stupnjeve duhovnog ushodjenja ka savrsenstvu.
Napisao je i Slovo pastiru, u kome izlaze obaveze duhovnog pastira.
Iz 30 slova Lestvice pravimo izbor podeljen na sledeca poglavlja:
1.
2.
3.
4.
5.
Opsta nacela podviznistva.
O pokajanju.
O vrlinama i strastima i o borbi sa strastima uopsteno.
O borbi sa osam glavnih strasti.
O bestrascu.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN LESTVICNIK
I
OPSTA NACELA PODVIZNISTVA
1. Bog je zivot i spas svih koji su obdareni slobodom.
2. Monah pripada andjeoskom cinu i [vodi] andjeoski zivot, koji se ostvaruje u
vestastvenom i prljavom telu. Monah je covek koji se drzi samo Bozijih zapovesti i reci, u
svako vreme, na svakom mestu, u svakom poslu. Biti monah znaci neprestano
primoravati prirodu i neumorno bdeti nad svojim culima. Monah ima posveceno telo,
215
ociscena usta i prosvecen um. Monah je prebolna dusa, stalno obuzeta secanjem na
smrt, bilo da bdi ili da spava. Odvajanje od sveta jeste hotimicna mrznja na ono sto ljudi
u svetu hvale, i poricanje prirode radi postignuca onog sto je natprirodno.
3. Svi oni koji su spremno odbacili ono sto pripada ovom zivotu, svakako behu
podstaknuti [zeljom] za buducim Carstvom, ili obiljem grehova, ili, pak, ljubavlju prema
Bogu. Ako se ni jednim od spomenutih ciljeva nisu rukovodili, njihovo je napustanje sveta
besmisleno. Samo, i u tom slucaju, dobri nas Sudija ocekuje da vidi kakav ce biti kraj
njihovog zivotnog puta.
4. Svima nama sto hocemo da izadjemo iz Egipta i pobegnemo od faraona,
bezuslovno je potreban neki Mojsije, posrednik po Bogu izmedju nas i Boga, koji bi,
revnostan u delanju i sagledavanju, za nas pruzao ruke k Bogu, kako bismo pod
njegovim vodjstvom presli more grehova i Amalika strasti naterali u bekstvo.
5. Ljudima koji su se poduhvatili da se sa telom popnu na nebo, potreban je zaista
krajnji napor, pracen bezgranicnom patnjom (narocito u pocetku ljihovog odricanja), dok
se slastoljubiva nasa narav i neosetljivo srce pomocu pravoga placa ne pretvore u
bogoljublje i cistotu. Jer, kajanje, duboko kajanje, i velika, nevidljiva gorcina su neizbezni
u ovom poduhvatu, a najvise onima koji zive povrsno, sve dok nas um, to besno i
halapljivo pseto, kroz prostotu, duboku krotost i marljivi trud ne postane budan strazar
cistote. No, budimo hrabri, svi strasni i nemocni, i nepokolebivom verom, kao desnicom,
prinesimo i priznajmo Hristu nemoc i slabost svoje duse. On ce nam neizostavno pomoci
cak i vise nego sto zasluzujemo, samo ako se neprestano drzimo dubokog smirenoumlja.
6. Oni koji zapocinju ovaj podvig, da bi postavili siguran temelj, treba svega da se
odreknu, treba sve da prezru, sve da ismeju, sve da odbace. Cvrst, trostruki i trostubni
temelj cine: bezazlenost, post i celomudrenost.
7. Odlucan pocetak bice nam od koristi i kad potom nastupi malaksalost: hrabru
dusu, sustalu u podvigu, podstice secanje na prvobitnu revnost kao bodilo. Neki su se,
zahvaljujuci tome, cesto podizali.
8. Kada dusa, izdajuci samu sebe, izgubi blazenu i milu toplinu, neka brizljivo ispita
iz kakvog uzroka se je lisila, pa neka svom snagom i revnoscu nastoji da ga otkloni. Tu
toplinu je nemoguce vratiti kroz druga vrata osim kroz ona na koja je i izasla.
9. U samim pocecima podviga odricanja od sveta, vrline se, svakako, sticu trudom i
mukom. Napredujuci dalje, postajemo neosetljivi za teskoce, ili ih osecamo jos samo
malo. A kada revnost potpuno obuzme i osvoji nasu telesnu prirodu, vrline vec sticemo
potpuno prozeti radoscu, ceznjom i Bozanskim plamenom.
10. Neki od onih sto vode povrsan zivot u svetu, postavili su mi sledece pitanje:
"Kako se mozemo pribliziti monaskom zivotu i pored svojih zena i poslovnih briga".
Odgovorio sam im: "Svako dobro delo koje mozete uciniti, ucinite. Nikoga nemojte ruziti.
Nikoga ne pljackajte. Nikoga nemojte lagati. Ne pravite se vazni ni pred kim. Nikoga
nemojte mrzeti. Cesto posecujte crkvu. Budite milosrdni prema sirotinji. Nikoga ne
sablaznjavajte. Tudje se zene ne doticite: neka vam bude dovoljna vasa. Ako tako budete
postupali, necete biti daleko od Carstva nebeskog".
11. Krenimo sa radoscu i strahom Bozijim na ovaj divni podvig, ne plaseci se nasih
neprijatelja. Jer, oni, mada nevidljivi, pazljivo posmatraju lice nase duse. Kad vide da se
promenilo od straha, oni se jos zesce okomljuju na nas, jer opazaju, lukavi, da smo se
prepali. Spremimo se hrabro za borbu sa njima: niko ne sme da se suprotstavi onome
koji se svojski bori.
12. Oni koji su resili da ozbiljno sluze Hristu, pre svega treba da se postaraju kako
bi uz pomoc duhovnih otaca i na osnovu svog sopstvenog saznanja izabrali sebi
odgovarajuce mesto, nacin podviga i zanimanje. Nije za svakog opstezice, narocito ne za
one koji su skloni slastoljublju, niti je za svakog isposnica, jer isposnicki usamljenicki
zivot sadrzi mnogo povoda za gnev. Svaki treba da razmisli koji mu nacin zivota najbolje
odgovara.
13. Na tri najglavnije vrste podviga svodi se citav monaski zivot: na podviznicko
napustanje sveta i samocu, na podvig bezmolvija sa jednim ili najvise sa dvojicom, i
najzad, na trpeljivo zivljenje u opstezicu.
216
14. Covek koji odista voli Gospoda i stvarno iste buduce Carstvo, covek koji zaista
pati zbog svojih grehova i koga su stvarno ispunile misli o muci i Sudu vecnom, covek
koji ozbiljno strahuje pri pomisli na svoju smrt - vise nije u stanju da vodi racuna o
imovini, novcu i slavi ovoga sveta, o roditeljima, prijateljima, braci, niti o bilo cemu
zemaljskom. Prestavsi sasvim da se brine o tome, omrznuvsi svaku pomisao na to, pa
cak i svoje sopstveno telo, slobodan od svega, bezbrizan, on odvazno ide za Hristom i
stalno gleda u nebo, od njega ocekujuci pomoc, po recima svetoga: Pripila se dusa moja
uz tebe (Ps.62,9), i kao sto rece i drugi nezaboravni: A ja se neumorih prateci te, i ne
zazeleh dana niti odmora ljudskog, Gospode (Jer.17,16).
15. Za nas je najveca sramota da mislimo na nesto sto nam u casu nevolje, tj.
smrti, ne moze dobra doneti, kada smo vec sve pomenuto ostavili na poziv kojim nas je
Gospod a ne covek pozvao. To je bas ono sto rece Gospod: osvrtati se za sobom, i ne biti
dostojnim Carstva nebeskog.
16. Da cujemo sta je Gospod rekao mladicu koji je skoro sve zapovesti izvrsio: Jos
ti jedno nedostaje - da prodas sve i razdas siromasima (Lk.18,22; Mt.19,21), te da sam
postanes siromah koji prima milostinju.
17. Pripazimo, da se ne nadjemo u zabludi govoreci kako idemo uzanim i tesnim
putem, dok, u stvari, hodimo po sirokom i prostranom putu. Uzani put se prepoznaje po
morenju stomaka, svenocnom stajanju, ogranicenom uzimanju vode, oskudevanju u
hlebu, ociscavajucem picu sramote, podsmeha, poruge i grdnje, odsecanju svojih
prohteva, trpljenju uvreda, podnosenju prezira bez roptanja; prepoznaje se po tome ako se ne srdis kada te klevetaju, ako se ne ljutis kada te ponizavaju, ako si smiren kada
te osudjuju. Blago onima sto idu putem koji je ovde pokazan, jer je njihovo Carstvo
nebesko!
18. Ko je omrznuo svet, umakao je od tuge. A ko je ostao privrzen bilo cemu
vidljivom, jos se od tuge nije izbavio.
19. U luci se moze naci spasenje, ali i propast. To dobro znaju oni koji plove po
duhovnom moru. Zalostan je to prizor, kada u samoj luci pretrpi brodolom onaj koji se sa
pucine vec bio spasao.
20. Kad si se odvojio od sveta, ne dotici ga se vise, jer se strasti lako vracaju.
21. Bezi od prilike za greh kao od bica: plod koji se ne vidi - toliko se i ne zeli.
22. Potrudimo se da budemo kao Lot, a ne kao zena njegova (up. Post.9,26). Jer,
dusa koja se vrati tamo odakle je izasla, postace kao so koja je izgubila svoj ukus
(Mt.5,13), i ostace i dalje nesposobna da napreduje. Bezi iz Egipta glavom bez obzira!
Srca koja su se tamo vratila, ne ugledase Jerusalim, zemlju bestrasca.
23. Neka ti otac bude covek koji moze i hoce da se pomuci sa tobom, kako bi se
rasteretio bremena svojih grehova. A mati neka ti bude - umilenje, koje te moze oprati
od necistote. Brat neka ti je satrudnik i sarevnitelj na stazi koja se penje gore, ka onome
sto je na nebu. Za nerazdvojnu drugaricu uzmi secanje na smrt. A deca tvoja mila neka ti
budu uzdisaji srca. Rob neka ti bude tvoje telo, a prijatelji - svete nebeske sile, koje ti,
ako ti postanu bliski, mogu koristiti u casu ishoda duse. Takav je rod onih koji traze
Gospoda (Ps.23,6).
24. Udaljavajuci se od sveta, treba da izaberemo najskromnije mesto, u kome
nema nicega sto bi nas tesilo ili navodilo na gordost. Inace, mi nosimo sa sobom i svoje
strasti.
25. Kao sto je nemoguce gledati jednim okom na nebo a drugim na zemlju, tako ni
onaj koji se dusom i telom nije potpuno odvojio od svih srodnika i nesrodnika ne moze a
da dusu svoju ne izlozi velikoj opasnosti.
26. S velikim trudom i podvigom stice se postena i sredjena narav. Ono, pak, sto je
sa velikom mukom steceno moze se izgubiti u jednom magnovenju. Jer, zli razgovori
kvare dobre obicaje (1.Kor.15,33).
217
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN LESTVICNIK
II
O POKAJANjU
1. Pokajanje je obnova krstenja. Pokajanje je zavet sa Bogom da ce se voditi jedan
novi zivot. Pokajanje je izvor smirenosti. Pokajanje je neopozivo odricanje od svake zelje
za telesnim dobrima. Pokajanje je samosudna misao i briga o sebi bez brige o spoljnim
stvarima. Pokajanje je kcer nade, i poricanje beznadeznosti.
2. Kada padnemo u jamu bezakonja, mi se ne mozemo izvuci na drugi nacin do da
se spustimo u dubinu pokajnicke smirenosti.
3. Jedna je stvar setno smirenje pokajnika; drugo je griza savesti onih koji jos
grese; a drugo je, opet, blazena i bogata smirenost koja po dejstvu Bozijem ulazi u
savrsene. Mi necemo ni pokusavati da recima objasnimo u cemu je sustina ove trece
vrste smirenja, jer bismo se samo uzalud trudili. Znak druge vrste smirenja jeste svecelo
trpljenje sramote. Navika cesto tiranski muci i one koji placu zbog svojih grehova. Nije ni
cudo: nauka o Sudu i padu je veoma tajanstvena. Nijedna dusa nije u stanju da shvati
kakvi se gresi dogadjaju sa nama zbog naseg nehata, kakvi po promisliteljskom
Bozanskom napustanju, a kakvi zbog toga sto se Bog od nas odvraca. Uostalom, neko mi
je i to pricao: kada nam se to desi po promislu Bozijem, brzo se spasavamo od nevolje.
Onaj, naime, koji je dopustio da padnemo, ne dozvoljava da dugo budemo obuzeti time.
4. Dok je jos sveza i zapaljenja, rana se lako leci; no zastarele, nelecene i
zapustene rane se tesko lece: da bi se iscelile, potrebno je vec mnogo rada i svestranog
zauzimanja lekara. Mnoge rane sa vremenom postaju i neizlecive. Ali, Bogu je sve
moguce (up. Mt.19,26).
5. Pre nego sto padnemo u greh, demoni nam govore da je Bog covekoljubiv.
6. Ne veruj onome koji ti po padu tvome govori o tvome grehu kao o maloj
pogreski: "Samo to i to nemoj ti da ucinis, a ovo - pa to nije nista". Cesto su, naime, i
mali pokloni veliki gnev sudije stisavali.
7. Covek koji istinski polaze racuna svojoj savesti, smatra izgubljemim svaki onaj
dan u koji nije plakao, makar ucinio tog dana ne znam kakva dobra dela.
8. Neka niko od onih sto placu ne ocekuje da ce u casu svoje smrti dobiti potvrdu o
tome da mu je oprosteno: ono sto nije jasno, nije ni sigurno. Oslobodi me straha
dokazom da mi je oprosteno, da se odmorim pre no sto odem odavde bez potvrde da mi
je oprosteno (Ps.38,14). Gde je Duh Gospodnji, tamo se raskidaju okovi. Gde je
najdublja smirenost - i tamo se okovi raskidaju. A onaj koji je i bez jednog i bez drugog,
neka se ne vara: okovan je!
9. Oni koji zive u svetu, ne dobijaju takve potvrde. Narocito ne onu prvu.
Uostalom, oni koji cine milostinju ce u casu svog odlaska iz ovog sveta saznati kolika im
je korist od nje.
10. Onaj koji place nad sobom, ne vidi plac, i pad, i grizu savesti kod drugog. Pas
koga ujede zver, jos vise se na nju razjari i od bola sto ga oseca u rani laje bez
prestanka.
11. Pazimo da savest nasa nije prestala da nas grize usled toga sto se, na izvestan
nacin, umorila, a ne usled cistote nase. Znak razresenja od greha je u tome sto covek
uvek smatra sebe duznikom.
12. Svi, a narocito pali u greh, treba da pazimo da nam se u srce ne uvuce bolest
bezboznog Origena. Njegovo pogano ucenje o Bozijem covekoljublju veoma je
prihvatljivo za ljude koji vole uzivanja.
13. Pre svega, ispovedimo se nasem dobrom sudiji, ne samo nasamo nego i pred
svima, ako zapovedi. Rane koje se otkrivaju, ne samo sto se ne pogorsavaju nego se
lakse i lece.
218
14. Na ispovesti budi i po spoljasnjem izgledu i u dubini duse kao osudjenik: nikom
ponikni i ako je moguce orosi suzama noge sudije i lekara kao da su Hristove.
15. Demoni cesto imaju obicaj da nam savetuju ili da se uopste ne ispovedamo, ili
da se ispovedamo u trecem licu, ili da krivicu za svoj sopstveni greh prebacujemo na
druge.
16. Neka te ne prelesti duh gordosti: nemoj kazivati svoje grehove ucitelju kao u
trecem licu. Jer, bez sramote se od srama ne moze osloboditi. Pokazi slobodno svoju
ozledu lekaru. Ne stidi se, reci: "Moja je to rana, oce. Moj je to oziljak. Nije ga niko drugi
napravio nego moja sopstvena lakoumnost. Niko drugi nije kriv - ni covek, ni duh, ni telo,
niti sta drugo - vec jedino moj nemar".
17. Jovan Preteca je od onih sto su mu dolazili trazio da se pre krstenja ispovede
(up. Mt.3,6; Mk.1,5) ne stoga sto je njihova ispovest njemu samome bila potrebna, vec
zato sto mu je stalo do njihovog spasenja.
18. Nista toliko nije nedolicno onima koji se kaju, kao uzbudjenje gneva. Jer,
obracanje [Bogu sa pokajanjem] zahteva veliko smirenje, a srditost je znak velike
gordosti.
19. Kao sto zrak sunca, koji kroz prozor udje u kucu, sve osvetljava, tako da se
moze videti i najsitniji trun prasine sto lebdi u vazduhu, tako i strah Gospodnji koji udje u
srce, pokazuje sve njegove grehe.
20. Kao sto voda moze izbrisati slova, tako i suze mogu izbrisati grehe.
21. Kao sto slova, u nedostatku vode, brisemo i drugim sredstvima, tako i duse
koje nemaju suza izgladjuju i odstranjuju svoje grehe tugovanjem, uzdasima i dubokom
setom.
22. Kao god sto se sveza rana lako da izleciti, tako i zapustene rane u dusi tesko
zaceljuju, premda se i mogu izleciti.
23. Kao sto bi bilo necasno da neko ko je sahranio svog oca odmah po povratku sa
pogreba ode na svadbu, tako ni onima koji placu zbog svojih grehova ne odgovara da
traze od ljudi bilo kakvu cast, ili spokojstvo, ili slavu u sadasnjem zivotu.
24. Kao sto se stanovi gradjana razlikuju od obitalista osudjenika, tako i zivot
pokajnika treba da bude razlicit od zivota nevinih.
25. Osecanje duse je njeno prirodno svojstvo, a greh je njegovo mrcvarenje. To
osecanje dovodi ili do prestanka ili do smanjivanja zla. A saosecanje je plod savesti.
Savest, pak, jeste glas i prekor naseg andjela cuvara, koji nam je jos prilikom krstenja
dodeljen. Zbog toga se nekrsteni i ne muce toliko u svojoj dusi zbog svojih zlih dela, vec
samo nekako slabo.
26. Ko napusti svet da bi sa sebe zbacio breme grehova, neka se ugleda na one sto
sede na groblju van grada, i neka ne zaustavlja vrele i gorke svoje suze, ni necujni lelek
srca, dok i sam ne ugleda Isusa gde dolazi da odvali stenu okorelosti sa srca i oslobodi
um od veza grehova - kao sto je Lazara oslobodio (up. Jn.11,44) - zapovedajuci svojim
poslusnim andjelima: "Razdresite ga od strasti, i pustite da ide k blazenom bestrascu".
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN LESTVICNIK
III
O VRLINAMA I STRASTIMA I O BORBI SA STRASTIMA UOPSTENO
1. Rasudjivanje je tacno shvatanje Bozanske volje u svakom trenutku, mestu i
stvari, shvatanje koje se nalazi samo u ljudima cista srca.
2. Ko je pobozno svrgnuo prve tri strasti [sujetu, srebroljublje i
stomakougadjanje], svrgnuo je ujedno i ostalih pet [blud, gnev, tugu, uninije i gordost],
a ko i ne haje za njih, nijednu drugu strast nece pobediti.
219
3. Sve demonske borbe u nama nastaju na osnovu tri glavna uzroka: bilo iz naseg
nehata, ili iz nase gordosti, ili iz zavisti demona.
4. U svim slucajevima treba da se rukovodimo svojom savescu po Bogu, da bismo,
doznavsi odakle vetar duva, na odgovarajuci nacin i jedra razvili.
5. U svim nasim podvizima po Bogu, demoni nam kopaju tri jame: prvo, bore se da
sprece izvrsenje naseg dobrog dela; drugo, kad pri prvom pokusaju pretrpe poraz,
staraju se da bar ono sto se cini ne bude ucinjsno po Bogu; pa kada, lopovi, i tu
promase, tiho nam se prikradu i hvale nas u dusi nasoj kao ljude koji u svemu zive po
Bozijoj volji. Prvome je neprijatelj briga i razmisljanje o smrti; drugome - poslusnost i
samonipodastavanje; trecem - neprestano prekorevanje samoga sebe. To je trud pred
nama, dok ne udje u svetiliste nase (Ps.72,15-16) oganj Boziji: tada vec nece biti u
nama nasilja ukorenjenih navika. Jer Bog nas jeoganj koji spaljuje (PonZak.4,24;
Jev.12,29) svaku raspaljenost i pohotu, svaku losu naviku i okorelost, bez obzira da li se
radi o necem unutrasnjem ili spoljasnjem, vidljivom ili nevidljivom.
6. Kad oni pobede dusu, i svetlost uma pomrace, u nama, jadnima, nema vise ni
trezvoumlja, ni rasudjivanja, ni saznanja, ni obzira, vec samo ostaje tupost, neosetljivost,
nerasudljivost, zaslepljenost.
7. Kradja je neosetno zarobljavanje duse. Ubistvo duse jeste usmrcenje slovesnog
uma palog u nepristojna dela. Pogubljenje duse jeste ocajanje posle izvrsenog bezakonja.
8. Neka se ohrabre strasnici koji su stekli smirenje. Jer, ako su i u svaku klopku
upali i u sve mreze se zaplitali, i svaku bolest odbolovali, po svome ozdravljenju su za sve
ljude postali zvezde, lekari, svetila, krmanosi, uceci ih svojstvima i izgledu svake bolesti, i
spasavajuci svojim iskustvom one koji se nalaze pred padom.
9. Najbolja azbuka za sve je sledeca: poslusnost, post, kostret, pepeo, suze,
ispovedanje, cutanje, smirenje, bdenje, hrabrost, mraz, rad, muka, ponizenja,
skrusenost, nepamcenje zla, bratoljublje, blagost, prosta i neljubopitljiva vera,
nemarenje za svet, nemrzeca mrznja prema roditeljima, bespristrasce, prostodusnost sa
bezazlenoscu, dobrovoljna skromnost.
10. Domet i plod naprednih je: odsustvo tastine, bezgnevlje, nada, bezmolvije,
rasudjivanje, trajno secanje na Boziji Sud, milosrdje, gostoljublje, umereno poucavanje,
bestrasna molitva, nesrebroljublje.
11. Krajnja granica, pravilo i zakon za duhove i tela, koji jos u ploti dostizu
savrsenstvo jeste: nezarobljeno srce, savrsena ljubav, izvor smirenoumlja, ushicenje
uma, useljenje Hrista, neukradljivost svetlosti i molitve, izobilje ozarenja Bozijeg, ceznja
za smrcu, mrznja prema zivotu, bezanje od tela, zastupnik sveta, prinuditelj Boga,
sasluzitelj andjela, bezdan znanja, dom tajni, cuvar neizrecivih otkrivenja, spasilac ljudi,
bog demona, gospodar strasti, vladar tela, upravitelj prirode, tudjin grehu, dom
bestrasca, podrazavalac Gospoda uz pomoc samog Gospoda.
12. Sav duhovan po svojoj sustini, um poseduje i osobito duhovno culo. Takva
priroda ljudskog uma svakog coveka nagoni da traga za tim culom u sebi, bez obzira da li
ga vec ima ili ne. Jer, kada se to duhovno culo pokaze u nama, prestaje uobicajeno
dejstvo telesnih cula. I to je upravo ono sto jedan mudrac, poznavajuci stvar, rece: "I
naci ces Bozansko culo".
13. U pogledu delatnosti i reci, misli i dozivljaja duse, monaski zivot treba da tece u
osecanju srca. Inace, on nije monaski, da i ne govorim - andjeoski!
14. Izvesni ljudi su, ne znam zbog cega (jer nisam naucio da radoznalo istrazujem
svojom glavom ono sto je Boziji dar), tako reci po prirodi skloni uzdrzanju, ili bezmolviju,
ili cistoti, ili skromnosti, ili krotosti ili umilenju. A kod drugih ljudi se skoro sama priroda
protivi ovim vrlinama, te silom primoravaju sebe da ih cine. Iako sa vremena na vreme
dozive poraz, ja ih, kao ljude koji svoju sopstvenu prirodu prisiljavaju na dobro, ipak vise
pohvaljujem nego prve.
15. Monasima su svetlost andjeli, a svetlost svima ljudima - monaski zivot. Zbog
toga, neka se monasi podvizavaju da u svemu pruzaju dobar primer, ne dajuci ni
najmanje povoda za sablazan (up. 2.Kor.6,3), kako u onome sto rade, tako i u onome sto
govore.
220
16. Uz pomoc Svete Trojice, naoruzajmo se za borbu protiv tri strasti - trima
vrlinama. Inace cemo navuci na sebe velike muke.
17. Ako Bog vaskrsne u nama kroz dela nasa, isceznuce neprijatelji Njegovi. Ako
se, pak, kroz sagledavanje priblizimo Njemu, pobeci ce oni koji ga mrze, od lica Njegova
(Ps.67,2) i od nas.
18. Postarajmo se da ucinimo Bozanske stvari vise svojim sopstvenim znojem,
nego golim recima. U casu smrti duzni smo pokazati dela, a ne reci.
19. Cuvsi da na nekom mestu postoji zakopano blago, ljudi [se trude] da ga nadju.
Ono sto u tome trazenju nadju oni sa mukom cuvaju. Oni, pak, koji su se bez muke
obogatili, lako rasipaju svoje bogatstvo.
20. Neki su mi postavili tesko pitanje, koje prevazilazi umne sposobnosti svih ljudi
sa razumom poput moga, i koje ne nadjoh ni u jednoj knjizi koja je dosla do mene: "Koje
je, upravo, potomstvo osam strasti?", ili: "Koja od tri glavne strasti radja koju od ostalih
pet". A ja priznadoh svoje neznanje u vezi sa tim izvanrednim pitanjem, te od
sveprepodobnih otaca dobih ovakav odgovor: "Majka bluda je stomakougadjanje, uninija
- slavoljublje, a tuga, kao i gnev, jeste porod sve tri strasti. Majka gordosti je
slavoljublje". Posto mi ti cuveni oci pruzise objasnjenje, ja ih stadoh moliti da me nauce
koji gresi proizlaze od osam glavnih strasti, i koji je greh plod koje strasti. Na to bestrasni
oci odgovorise ljubazno da medju strastima nema ni reda ni smisla - sve je tu nered i
zbrka.
21. Na primer: neumesni smeh radja se ponekad od demona bluda, ponekad od
demona tastine - kad covek samoga sebe u sebi necasno hvali, a ponekad i od uzivanja u
jelu.
22. Dugo spavanje proizlazi ponekad od presicenosti, ponekad od posta - kada se
posnici ponose svojim postom, a ponekad od uninija, ili cak i od prirode.
23. Mnogogovorljivost proizlazi ponekad od ugadjanja stomaku, a ponekad od
tastine.
24. Hula je upravo plod gordosti, a cesto dolazi i kao posledica toga sto smo
bliznjega osudjivali za isti greh, ili usled preterane zavisti demona.
25. Okorelost srca dolazi od sitosti, od neosetljivosti, od pristrasca. To pristrasce
dolazi, opet, ili od bluda, ili od srebroljublja, od ugadjanja stomaku ili od tastine, ili od
mnogih drugih strasti.
26. Zloba proistice iz uobrazenosti i gneva.
27. Licemerstvo - od samozadovoljstva i svojeglavosti.
28. Prirodno, vrline koje su suprotne ovim strastima radjaju se od suprotnih
roditelja. I da ne bih mnogo govorio (jer mi ne bi ostalo dosta vremena kada bih hteo
podrobno ispitati svaku pojedinacno), reci cu samo da sve gore spomenute strasti uklanja
smirenoumlje. Oni koji su tu vrlinu stekli, pobedili su sve strasti.
29. Strah od vlasti i od zverinja neka nam posluzi kao primer straha Gospodnjeg. I
neka ti telesna ljubav bude slika zudnje za Bogom. Nista ne smeta da izvesne osobine
vrlina uporedimo sa onim sto je njima suprotno.
30. Bog se ne pokazuje u podvizima, vec u prostodusnosti i smirenju. Pa iako se
sila Gospodnja u nemoci pokazuje (up. 2.Kor.12,9), ipak Gospod nece stati na put
smirenoumnome podvizniku.
31. Ima bolesti koje se dobijaju radi ociscenja od grehova, a ima i takvih koje treba
da slomiju nas ponos.
32. Kad vidi da je neko veoma lenj prema podvigu, nas dobri, svedobri Vladika i
Gospod njegovo telo smiruje bolescu kao najpogodnijim podvigom, a ponekad i dusu
ociscuje od rdjavih pomisli i strasti.
33. Svako vidljivo ili nevidljivo zlo koje nam se dogodi, moze se primiti ili onako
kako treba, tj. mirno, ili sa uzbudjenjem, ili pomalo ovako i pomalo onako. Video sam, na
primer, tri kaznjena monaha: jedan je negodovao, drugi je ostao miran, a treci je primio
kaznu sa velikom radoscu.
221
34. Gledao sam kako zemljoradnici bacaju isto seme, ali svaki sa svojim posebnim
ciljem: jedan, da otplati svoj dug, a drugi, da napuni svoju kesu; jedan, da poklonima
ukaze pocast gospodaru, a drugi, da za svoj dobar rad dobije pohvalu od onih sto prolaze
putem zivota; jedan, da napakosti neprijatelju koji mu zavidi, a drugi, da ga ljudi ne bi
kudili kao lenjog. A evo i naziva semena: post, bdenje, milostinja, obavljanje duznosti i
slicno. Neka monasi brizljivo ispitaju sta upravo hoce da postignu svojim podvigom.
35. Ljudi koji dodju na izvor po vodu paze da sa vodom ne zahvate i po koju zabu.
Jer, i onda kada dobra dela cinimo, mi cesto vrsimo i ono zlo sto se tajno sa njima splelo,
a da toga nismo ni svesni. Na primer: sa gostoljubljem se preplice stomakougadjanje, sa
ljubavlju blud, sa rasudjivanjem podmuklost, sa mudroscu prepredenost, sa krotoscu
podmuklost, mlitavost, lenjost, ogovaranje, svojeglavost, gluhoca za osnovani prekor,
kao sto se i sa cutanjem preplice uobrazena poza uciteljstva, sa radoscu ponos, sa
nadom nemar, sa ljubavlju (sem bluda) osudjivanje, sa bezmolvijem uninije i lenjost, sa
cistotom ogorcenje, sa smirenoumljem drskost. A uza sve to, kao neka lepljiva kolomast,
bolje reci - otrov, lepi se tastina.
36. Ne budimo tuzni ako nase molitve Gospodu za izvesno vreme ne budu uslisene.
Gospod hoce da svi ljudi u jednom trenutku postanu bestrasni.
37. Oni koji nesto mole od Boga i ne dobijaju, svakako ne bivaju usliseni iz jednog
od ovih razloga: ili zbog toga sto pre vremena traze, ili zbog toga sto traze nedostojno i
iz sujete, ili zbog toga sto bi se pogordili i olenjili ukoliko dobiju trazeno.
38. Strasti napustaju ne samo vernike, vec i neke nevernike, te odlaze sve - osim
jedne, koju ostavljaju samu, kao neko vrhovno zlo koje sobom zamenjuje sve ostale. Jer,
ona je tako stetna, da je u stanju zbaciti i sa neba.
39. Gorivo strasti trosi se, sagorevano Bozanskim ognjem, koji je iskorenjuje iz
duse.
40. Demoni se planski povlace, da bi nas nacinili neobazrivima, te da bi iznenada
ugrabili bednu dusu.
41. Znam i za jedno drugo povlacenje zveri: do njega dolazi kada se dusa konacno
navikne na greh. To je nesto slicno kao kada deca, naviknuta da se doje i odbijena od
sise, sisaju svoje prste.
42. Znam jos i za peto bestrasce u dusi, koje nastaje usled velike prostodusnosti i
pohvalne nevinosti. Takvima pravedno salje svoju pomoc Bog koji spasava prave srcem
(Ps.7,11), i neosetno ih izbavlja od strasti, kao sto i mala deca nisu ni svesna svoje
nagote kada ih svuku.
43. U coveku nema zla ili strasti po prirodi. Bog nije tvorac strasti. Nasuprot tome,
Bog je nasoj prirodi darovao mnoge vrline, od kojih su narocito jasne: milosrdje - jer i
pagani imaju samilosti; ljubav - jer i zivotinje cesto zasuze kada ih razdvajaju; vera - jer
nju sami od sebe radjamo; nada - zato sto i mi uzajmljujemo, i trgujemo, i sejemo nadajuci se da cemo se obogatiti. Ako je ljubav, kao sto smo pokazali, vrlina koju
mozemo imati po samoj prirodi - a ona je sveza i punota zakona (Kol.3,14; Rim.13,10) znaci da vrline uopste nisu daleko od nase prirode. Neka se, stoga, zastide oni koji se
pozivaju na svoju navodnu nesposobnost da cine dobro.
44. Ima i natprirodnih vrlina: cistota, bezgnevlje, smirenoumlje, molitva, bdenje,
post, neprestano umilenje. Nekima od njih naucili su nas ljudi, drugima - andjeli, a
nekima je, opet, sam Bog Slovo Ucitelj i Darodavac.
45. Kad biramo izmedju dva zla, treba da izaberemo manje. Na primer, cesto nas
bratija posete bas onda kada se molimo. Ili - ili: ili prekinuti molitvu, ili uvrediti brata,
pustivsi ga da ode a da mu nismo rekli ni reci. Ljubav je veca od molitve: molitva je
delimicna vrlina, a ljubav je sveobuhvatna vrlina.
46. Bog po svome promislu cesto u duhovnim ljudima ostavlja neke veoma lake
strasti. Zbog tih svojih u stvari lakih i bezgresnih strasti oni su veoma nezadovoljni sa
sobom, cime sticu nepropadljivo blago smirenoumlja.
47. Pocetnik ne moze postici smirenje ako ne zivi u poslusnosti. Svaki samouk
covek, naime, koji je bez icije pomoci savladao kakvu vestinu, sebe smatra izuzetnim.
222
48. Oci sa pravom tvrde da se delatni [zivota monaha] sastoji iz dve glavne vrline:
iz posta i poslusnosti. Post istrebljuje telesne pozude, a poslusnost, razvijajuci
smirenoumlje, utvrdjuje uspeh postignut pomocu prve vrline. Stoga i plac ima dvostruko
dejstvo: kao istrebitelj grehova i tvorac smirenoumlja.
49. Poboznim ljudima je svojstveno da daju svakome koji trazi; poboznijim, da daju
i onome koji ne trazi; ne traziti, pak, nazad nista od onih koji su uzeli, ni onda kada su u
mogucnosti da nam vrate pozajmljeno, svojstveno je iskljucivo bestrasnicima.
50. Nikada ne treba da prestanemo da ispitujemo gde se nalazimo u odnosu na sve
strasti i vrline: u pocetku, u sredini ili na kraju.
51. Do svih napada demonskih na nas dolazi na osnovu jednog od tri razloga: zbog
slastoljublja, zbog gordosti ili zbog zavisti demonske.
52. Jedna je stvar, moliti se protiv pomisli; drugo je, opet, protivreciti im; sasvim
nesto trece je nipodastavati ih i prezirati. Srednji se cesto sluzi prvim nacinom, zbog
svoje nespremnosti; prvi jos nije u stanju da odbija neprijatelja drugim nacinom; a treci
pljuje na demone.
53. Kao sto oni koji imaju zdravo culo mirisa mogu da osete i sasvim pritajen miris,
tako i cista dusa u drugima prepoznaje kako miomir sto ga i sama od Boga dobi, tako i
smrad od koga se sama savrseno oslobodila, premda drugi to i ne osecaju.
54. Ne mogu svi postati bestrasni. Ali nije nemoguce da se svi spasu i pomire sa
Bogom.
55. Neka ne ovladaju tobom oni tudjinci, demoni, koji hoce da se upustis u
ispitivanje neshvatljivih tajni Bozijeg promisla ili Njegovih javljanja ljudima, i koji ti
potajno nasaptavaju da Bog ipak gleda ko je ko. Te pomisli su, ocigledno, porod gordosti.
56. Neki rekose da demoni rade protiv demona. Tek, ja vidim da svi oni slozno
misle o nasoj propasti.
57. Svakome duhovnom podvigu, vidljivom ili mislenom, prethodi posebna namera
i plemenita teznja, uz Bozije sadejstvo. Ako nema prvoga, ni drugo ne sledi.
58. Sve pod nebom ima svoje vreme, kako veli Eklisiast (Ekl.3,1 i d.). Ne trazimo,
dakle, pre vremena ono sto ce doci u svoje vreme, prevareni svojom gordeljivom
revnoscu. Ne trazimo leta u zimu, ni zetve u doba setve, jer postoji vreme za setvu truda
i vreme za zetvu neizrecivih darova blagodati. Ako o tome ne povedemo racuna, necemo
posle ni u odgovarajuce vreme dobiti ono sto tom vremenu pripada.
59. Po neshvatljivom promislu Bozijem, izvesni ljudi su dobili od Boga sveto uzdarje
pre no sto su se i potrudili; drugi, u toku samog truda; neki, po zavrsenom trudu; a neki,
najzad, u casu smrti. Treba ispitati, ko je medju njima smireniji od ostalih.
60. Postoji jedna vrsta ocajanja koja proizlazi od mnogobrojnosti grehova, od
opterecenja savesti i nesnosne tuge. A postoji i jedna druga vrsta ocajanja koja nas
obuzima od gordosti i visokog misljenja o sebi, u kome oni koji su pali misle da nisu
zasluzili takvo ponizenje. Prvu vrstu ocajanja obicno lece uzdrzanje i nada, a drugu vrstu
smirenje, i jos - nikoga ne osudjivati.
61. Neka ti u svim pothvatima i podvizima (bez obzira da li na osnovu poslusanja ili
ne, da li u vidljivim ili mislenim) bude obrazac i pravilo [da ispitas] da li ih zaista
preduzimas po Bogu. Kod nas, tako nezrelih, sigurna potvrda da je ono sto cinimo u
skladu sa voljom Gospodnjom jeste bas ta smirenost; kod srednjih vec mozda i
obustavljanje unutrasnje borbe; a kod savrsenih - povecanje i obilje Bozanske svetlosti.
62. Kada se vazduh ocisti od oblaka, sunce zablista u punom sjaju. I dusa koja se
udostojila oprostaja grehova, nesumnjivo vidi Bozansku svetlost.
63. Neki iznad svega cene cudotvorstvo i one duhovne darove koji se vide, ne
znajuci da ima i mnogo uzvisenijih darova koji su skriveni, no bas zato i slobodni od
pada.
64. Ko se savrseno ocistio, vidi cak i dusu bliznjega (premda ne dusu kao takvu),
upravo stanje u kome se dusa bliznjega nalazi. Onaj, pak, koji je tek na putu ociscenja, o
stanju duse svog bliznjeg zakljucuje samo na osnovu spoljnih dejstava.
223
65. Dusevno nemocni ljudi u telesnim tegobama, opasnostima i spoljnim
iskusenjima treba da vide brigu koju Gospod vodi o njima; savrseni ce to videti u dolasku
Duha i umnozavanju blagodatnih darova.
66. Postoji jedan duh, zvani "preteca", koji nas prima odmah po budjenju, i prlja
nase prve misli. Posveti prvine dana svoga Gospodu: dan ce pripasti onome koji ga prvi
dobije. Jedan odlican podviznik saopstio mi je misao koja zasluzuje da se spomene: "Po
ranome jutru ja vec unapred znam kako ce mi citav dan proteci".
67. Kada se nadjemo u iskusenju, demoni se bore da kazemo ili ucinimo nesto
bezumno. Ako, pak, ne mogu da nas savladaju, prikradaju se tiho i neprimetno nam u
dusu ubacuju farisejsku zahvalnost Bogu.
68. Ljudi koji misle na ono sto je gore, na nebu, gore i odlaze svojom dusom po
smrti svojoj. A oni koji misle samo na ono sto je dole, dole i odlaze. Za duse koje se
razdvajaju od tela, ne postoji neko trece, srednje mesto.
69. Kao sto zedan jelen zudi za izvorima sumskim (Ps.41,2), tako i monasi zude za
razumevanjem svete volje Bozije. Osim toga, oni zele da znaju i kada se sa tom voljom
mesa nasa sopstvena volja, a kada, pak, dejstvuje volja protivna volji Bozijoj. Pred nama
je zadatak da pisemo opsirno o mnogobrojnim pitanjima koja nije lako resiti: koje smo
podvige duzni izvrsiti bez ikakvog oklevanja i opomene, a koje, opet, treba da obavljamo
s obzirom na okolnosti i uz svestrano razmatranje.
70. Svi koji hoce da upoznaju volju Gospodnju, treba da najpre umru u samima
sebi. Zatim treba da se pomole Bogu sa velikom i iskrenom prostodusnoscu, da sa
smirenim i nedvoumnim srcem upitaju oce ili bratiju, i da njihove savete prime kao da
dolaze iz usta Bozijih, cak i ako je ono sto oni kazu suprotno njihovom rasudjivanju, pa
cak i ako upitani nisu toliko duhovni. Bog nije nepravedan pa da dopusti da se prevare.
71. Neki, dakle, od njih, koji su ispitivali volju Boziju, odvracahu svoju misao od
svake pristrasnosti prema ovom ili onom savetu duse (hocu da kazem: i prema onome
koji pobudjuje na odredjeno delo i prema onome koji se protivi), te svoj um, obnazen od
sopstvene volje, predstavljahu Gospodu u vatrenoj molitvi tokom nekoliko odredjenih
dana. I uspevali su da saznaju volju Njegovu ili tako sto je sam umni Um sa njihovim
umom umno razgovarao, ili tako sto je iz duse savrseno iscezavala pomisao na jednu od
onih mogucnosti opredeljenja.
72. Drugi su zakljucili da je delo koje cine Bozije po mukama i teskocama na koje
bi naisli posto bi ga se prihvatili, saglasno recima apostola: Htedosmo doci k vama - bar
ja Pavle nekoliko puta - i spreci nas satana (1.Sol.2,18). Neki, su naprotiv, po
neocekivanoj pomoci Bozijoj u izvrsenju [odredjenog] dela osecali njegovu
bogougodnost, secajuci se reci: Bog pomaze svakome koji resi da cini dobro (up.
Rim.8,28).
73. Ko je prosvecenjem u sebi stekao Boga, dolazi do poznanja volje Bozije na
drugi nacin (tj. molitvom), kako u onim slucajevima kada se radi o hitnim stvarima, tako
i kad stvar nije hitna, i to bez zakasnjenja.
74. Nije Bog nepravedan, pa da zakljuca dveri milosrdja pred onima koji sa
smirenjem kucaju na njih.
75. U svim nasim delima, kako hitnim tako i onim koje treba odlagati, Gospod
ispituje nasu nameru. Sve sto je cisto od pristrasca i svake prljavstine, i cini se iskljucivo
radi Gospoda, a ne radi bilo cega drugoga - uracunace nam se u dobro, makar i ne bilo
sasvim dobro.
76. Ima junackih dusa koje se prihvataju podviga sto prevazilaze njihovu moc,
pokrenute ljubavlju i smirenoscu srca. A ima i gordih srca, koja cine isto. Cesto bas nasi
neprijatelji hoce da preduzimamo ono sto je iznad nasih moci, kako bismo, ne
postignuvsi nikakvog uspeha, ostavili cak i ona dela koja odgovaraju nasim
sposobnostima, i tako se nacinili predmetom njihovog izrugivanja.
77. Video sam i ljude, nemocne dusom i telom, koji se zbog mnostva grehova
poduhvatahu podviga koji su prevazilazili njihove snage, i koji ne izdrzavahu. Ja im rekoh
da Bog procenjuje pokajanje po meri smirenja, a ne po meri truda.
224
78. Ponekad je uzrok krajnjeg zla vaspitanje; ponekad - druzenje sa rdjavim
ljudima. No, cesto je za propast duse dovoljna njena sopstvena posunovracenost. Ko zivi
u pustinji, ko se odvojio od sveta, izbavio se od prva dva, a mozda i od treceg zla. Ko je
podlozan trecem zlu, rdjav je na svakom mestu, buduci da nema sigurnijeg mesta od
neba.
79. Ima necistih duhova koji su gori od drugih. Oni se ne zadovoljavaju time da
samo na nas navedu na greh, vec nam savetuju da i druge uvucemo u zlo, kako bi nam i
kazna bila teza. Znao sam jednog coveka koji je svoju rdjavu naviku preneo na drugoga.
Potom je dosao k sebi, poceo se kajati i odvikao se od zla. No, kako je njegov djak u zlu
nastavljao da gresi, pokajanje njegovo ostade bez ikakve vrednosti.
80. Slusanje o vrlinama duhovnih otaca podstice um i dusu na revnost. A slusanje
njihovih pouka jeste svetiljka u tami, povratak zabludelih, progledanje slepih.
81. Ko zeli da Gospodu predstavi cisto telo i cisto srce, treba da se drzi bezgnevlja i
uzdrzanja. Bez ove dve vrline, sav nas trud je uzaludan.
82. Postoje vrline, a postoje i majke vrlina. Razborit covek se najvise trudi da
stekne vrline koje su majka ostalih. Sam Bog, sopstvenim dejstvom, uci takvim vrlinama,
dok su ucitelji onih vrlina koje se od njih radjaju mnogobrojni.
83. Treba da pazimo da post ne potremo dugim spavanjem. To mogu da ucine
samo bezumni, kao i u suprotnom slucaju.
84. Postoje izvesni necisti demoni, koji nam, dok smo jos pocetnici, tumace Sveto
Pismo. To najvise vole da cine slavoljubivim srcima, a pogotovu ljudima koji su ucili
svetske nauke, da bi ih, varajuci ih malo po malo, vrgnuli ujeres i bogohulstvo. Tu
teologiju (bogoslovlje), bolje reci teomahiju (bogoborstvo) demona, prepoznacemo po
uznemirenju i nekoj zbrkanoj i necistoj radosti koja se u tim trenucima javlja.
85. Jasno je da ljubav nema granica i da mi nikada necemo prestati da rastemo u
njoj, i u sadasnjem i u buducem zivotu, primajuci u svetlosti Bozijoj svetlost
bogopoznanja. To sto kazemo mnogim ljudima moze izgledati cudno. Medjutim, to ipak
logicki proizlazi iz svega sto smo do sada, blazeni oce, govorili. Ne bih se usudio tvrditi da
duhovna bica ne dozivljavaju nikakav napredak; naprotiv, tvrdim da ona svagda rastu iz
slave u slavu, iz znanja u znanje.
86. Nemoj biti odvise strog sudija ljudima koji na recima propovedaju velike stvari,
dok su na delu lenji. Korist koju donose njihove reci cesto nadoknadjuje nedostatak dela.
Nemamo svi sve u sasvim istoj meri: neki su bolji na recima nego na delu, a drugi, opet,
bolji na delu nego na recima.
87. Bog nije stvorio, ni sazdao zlo. Stoga su u zabludi izvesni ljudi koji tvrde da su
neke strasti u ljudskoj dusi prirodne. Oni ne znaju da smo mi prirodna svojstva duse
pretvorili u strasti. Na primer, mi po prirodi imamo seme za radjanje dece, ali smo ga
iskoristili za blud. Po prirodi je u nama i gnev - ali protiv zmije, a mi smo ga upotrebili
protiv bliznjega. U nama je revnost - da revnujemo za vrline, a mi na zlo revnujemo.
88. Odvazna dusa izaziva demone: vise borbe - vise nebeske slave! Onaj ratnik koji
u borbi ne bude ranjen, svakako ni vencem slave nece biti uvencan; a onoga koji ne
klone zbog grehova u koje pada, andjeli pohvaljuju kao pravog ratnika.
89. Neprestano ispituj i obelezja strasti, pa ces shvatiti da si ih pun. Nalazeci se u
bolesti, mi ih ne mozemo raspoznati, bilo zbog nemoci nase, bilo zbog toga sto se gresna
navika u nama duboko ukorenila.
90. Demoni nas cesto sprecavaju da cinimo ono sto je lakse i sto je za nas najbolje,
a podsticu nas da preduzimamo ono sto je teze.
91. Vunovlacara je [slika] opstezica po Gospodu, koje skida sa duse svaku
prljavstinu, neravninu i nakaznost. Otselnistvo je, pak, neka vrsta bojadzinice za one koji
su se ocistili od pohote, zlopamcenja i gneva, pa onda presli u bezmolvije.
92. Zli dusi bluda, gneva, prozdrljivosti, uninija i spavanja nemaju osobinu da
podizu nos naseg uma, a zli dusi srebroljublja, vlastoljublja i mnogogovorljivosti, kao i
mnogi drugi, imaju obicaj da jednome zlu dodaju i drugo, tj. gordost. Demon osudjivanja
je slican poslednjim dusima.
225
93. Ko ode u posetu svetovnjacima, ili ih prima kod sebe, pa sat ili dan posle
rastanka sa njima bude pogodjen strelom zalosti (umesto da se raduje sto se izvukao iz
klopke), doziveo je da bude ismejan ili od strane tastine ili od bluda.
94. Potrebno nam je veliko rasudjivanje [da bismo znali] kada, u kojim slucajevima
i dokle smo duzni da odolevamo i da se borimo sa onim sto sacinjava strasti. Moze se
ponekad, zbog svoje slabosti, pretpostaviti i bekstvo, da ne bi doslo do konacne pogibije.
95. Kada je tiho vreme, vetrovi pokrecu samo povrsinu mora, a drugi put - i samu
dubinu morsku. Tako je i sa vetrovima strasti. Jer, kod strasnih ljudi oni talasaju i
najdublje osecanje srca, a kod onih sto su vec napredovali - samo povrsinu uma. Ovi
drugi odmah i osete uobicajenu tisinu svoju, buduci da je unutrasnjost njihova ostala
netaknuta.
96. Uzdrzanje je majka zdravlja. Majka uzdrzanja je pomisao na smrt i trajna
uspomena na zuc i ocat Gospoda i Boga.
97. Pomocnik i uzrok celomudrenosti je bezmolvije, a post gasi oganj telesne
pozude. Protivnik rdjavih i sramnih pomisli jeste skrusenost srca.
98. Kao sto zmija ne moze da svuce sa sebe staru kosuljicu ako se ne provuce kroz
tesnu rupu, tako ni mi ne mozemo odbaciti stare navike, staru kosuljicu duse i plast
starog coveka, ukoliko ne prodjemo tesnim i uzanim putem posta i ponizenja.
99. Kao sto jaja, zagrevana pod krilima ptice, ozivljuju, tako i neispovedjene
pomisli prelaze u delo.
100. Kao sto se konji utrkuju da prestignu jedan drugoga, tako i u dobrom bratstvu
monasi podsticu jedan drugoga na usavrsavanje.
101. Kao sto oblaci sakrivaju sunce, tako rdjave misli pomracuju i pogubljuju um.
102. Kao sto siromasi koji vide carske riznice jos vise osecaju svoje siromastvo,
tako i dusa koja cita o velikim vrlinama otaca svakako postaje smirenija u svojim
mislima.
103. Kao sto se covek koji nosi aromate i nehotice otkriva mirisom, tako se i onaj
koji Duha Gospodnjeg ima u sebi prepoznaje po recima i po smirenosti svojoj.
104. Kao sto se lopovi ne usudjuju lako da dodju na mesto gde vide da lezi carsko
oruzje, tako ni misleni razbojnici ne mogu tako lako da pokradu onoga koji je uz srce,
kao strazu, postavio molitvu.
105. Kao sto brod koji ima dobrog krmanosa, uz Boziju pomoc, bezbedno stize u
luku, tako i dusa koja ima dobrog pastira lako uzlazi na nebo, makar i mnoga zla ranije
pocinila.
106. Kao sto covek koji nema vodica lako zaluta, ma koliko bio pametan, tako i
onaj koji potpuno sam ide monaskim putem lako propada, makar posedovao i svu
mudrost sveta.
107. Ko ima slabo telo, a iza sebe ima teske grehe, neka ide putem smirenja i
onoga sto mu je svojstveno. Za njega ne postoji drugi put k spasenju.
108. Umanjenje zla ima za posledicu uzdrzavanje od zla. Uzdrzavanje od zla je
pocetak pokajanja. Pocetak pokajanja, pak, jeste pocetak spasenja. A pocetak spasenja
je dobra volja. Dobra volja radja trud. A pocetak truda su vrline. Pocetak vrlina je cvat, a
cvat vrline - delanje. Porod vrline je navika. Plod i porod uporne brige o svojoj dusi je
obicaj. Od njega se radja cinjenje dobra. A cinjenje dobra je majka straha Bozijeg. Strah
Boziji radja drzanje zapovesti, kako nebeskih tako i zemaljskih. Drzanje zapovesti je znak
ljubavi. A pocetak ljubavi je ogromna smirenost. Ogromna smirenost je kcer bestrasca. A
sticanje bestrasca je punoca ljubavi, ili konacno useljenje Boga u one koji su kroz
bestrasce postali cisti srcem. Jer, oni ce Boga videti (Mt.5,8).
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN LESTVICNIK
IV
226
O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI
a) BORBA SA STOMAKOUGADjANjEM
1. Cudilo bi me kada bi se neko oslobodio od ove strasti pre nego sto legne u grob.
2. Ugadjanje stomaku je licemerstvo trbuha: iako sit, on vice da mu je malo, i
mada pun i pretovaren, zapomaze da je gladan. Ugadjanje stomaku je obmana ociju: ono
nas podstrekava da odjednom progutamo sve ono sto bi trebalo jesti u odmerenim
zalogajima.
3. Onaj koji mazi lava, cesto uspeva i da ga pripitomi. A ko ugadja telu, cini samo
da ono jos vise podivlja.
4. Sluga trbuha racuna sa kakvim ce jelima docekati praznik, a sluga Boziji kakvim ce se blagodatnim darovima obogatiti.
5. Kad naidje gost, slugu stomaka stomakougadjanje sveg pokrece na ljubav. On
misli da gostoprimstvo, koje treba da ukaze bratu, razresuje i njega samog. Dolazak
izvesnih ljudi on smatra za priliku koja i njemu dopusta da pije vino. I misleci da skriva
vrlinu, on postaje rob strasti.
6. Slavoljublje se cesto odnosi neprijateljski prema stomakougadjanju. Ove dve
strasti se bore oko nesrecnog monaha kao oko nekog skupog roba. Stomakougadjanje
navodi na razresenje od posta, a slavoljublje nagovara da se pokaze sopstvena vrlina.
Mudar monah uspeva da izbegne i jednu i drugu opasnost, odbijajuci jednu drugom u
odgovarajuce vreme.
7. Kada se telo uspali, u svako vreme i na svakom mestu treba da ga mucimo. A
kada se ono umiri (sto, uostalom, ne ocekujem pre smrti), vec mozemo skrivati svoju
vrlinu pred drugima.
8. Znao sam stare svestenike koji su demonima postali predmet ismevanja usled
toga sto su mladim monasima, koji se ne nalazahu pod njihovim rukovodstvom, sa
blagoslovom odobravali na gozbama da piju vino i sve ostalo. Ako imaju dobro
svedocanstvo u Gospodu, onda to u izvesnoj meri i mozemo sebi dopustiti; no, ako se
radi o nebrizi, ne treba uopste da obracamo paznju na njihov blagoslov, narocito kada se
nalazimo u borbi sa vatrom telesne pozude.
9. Prekinimo, pre svega, sa hranom koja goji, onda sa hranom koja raspaljuje telo,
i najzad sa slatkisima. Ako je moguce, daj stomaku svome zasitljive i lako svarljive
hrane, da bismo sitoscu od sebe odvratili njegovu nenasitu zelju, a brzim varenjem se
izbavili od razbuktavanja pozude kao od bica.
10. Jedna vrsta uzdrzanja odgovara onima koji su samostalni, a druga onima koji
se nalaze pod necijim rukovodstvom. Prvima pohotni osecaji sluze kao znak, a drugi
ostaju sa njima sve do smrti, do kraja zivota svog, bez utehe i odmora. Prvi hoce da
stalno odrzavaju ravnotezu duha, a drugi umilostivljavaju Boga time sto dusevno tuguju i
venu.
11. Ukrotimo stomak predstavom vecnog ognja. Neki su ljudi, pokoravajuci se
stomaku, na kraju odrezali svoj polni ud, i umrli dvostrukom smrcu. Ispitajmo, i svakako
cemo naci da je ugadjanje stomaku jedini uzrok svih nasih brodoloma.
12. Um isposnika moli se bodro, a um neuzdrzljivca prepun je necistih sanjarija.
Sitost stomaka znaci presusivanje izvora naseg placa. A kada se stomak osusi, citavi
potoci suza liju iz nas.
13. Ko sluzi sopstvenom stomaku a hoce da pobedi duha bluda, lici na coveka koji
uljem hoce da ugasi pozar.
14. Kada stomak gladuje, srce postaje smireno. A kada se stomaku ugadja, misao
postaje ohola.
15. Stesnjavaj stomak, pa ces i usta zatvoriti, jer jezik dobija slobodu od velike
kolicine hrane.
227
16. Onaj koji opterecuje svoj stomak, siri creva, a ko se bori protiv stomaka,
suzava i creva. A kada se ona suze, nece vise primati mnogo hrane.
17. Znaj da demon cesto sedi uz zeludac i ne da coveku da oseti sitost, makar i
citav Misir pojeo i reku Nil popio.
18. Ako si obecao Hristu da ces ici uzanim i tesnim putem, suzavaj stomak. Jer, ako
ga hranis i siris, neces moci da ispunis obecanje. Obrati paznju, i cuces reci: Siroka su
vrata i sirok put stomaka, sto vodi u propast bluda, i mnogo ih ima koji njime idu. Uska
su, medjutim, vrata i tesan put posta, sto vodi u zivot cistote, i malo ih je koji ga nalaze
(up. Mt.7,13-14)!
19. Sedajuci za sto na kome je iznet rucak, duhovno stavi na sredinu secanje na
smrt i na Sud. Pa i tako ces jedva malo ukrotiti ovu strast. Kad pijes pice, nemoj
prestajati da mislis na ocat i zuc Gospoda tvog, i ti ces se svakako uzdrzati, ili ces
uzdahnuti, ili ces misao naciniti smirenijom.
20. Ugadjanje stomaku je u manastirima uzrok svakog pada i gazenja monaskih
zaveta. Ako ovu gospodaricu savladas, svako ce ti mesto biti pogodno da postignes
bestrasce. A kada ona vlada, na svakom mestu, osim u grobu, bices izlozen svakovrsnim
opasnostima.
21. Delatno secanje na smrt preseca neuzdrzanje u hrani. Ukoliko je ono presecno
sa smirenjem, zajedno sa njim se odsecaju i druge strasti.
22. Jednom prilikom, dok sam jos bio mlad, dodjoh u neki grad, i tamo me, dok
sam sedeo za trpezom, u istom trenutku spopadose dve pomisli: pomisao
stomakougadjanja i pomisao slavoljublja. Bojeci se posledica popustanja besnilu
stomaka, dozvolio sam pre da me pobedi slavoljublje. Znao sam, naime, da kod mladih
demon slavoljublja cesto pobedjuje demona stomakougadjanja. I pravo je. Kod svetskih
ljudi, koren svih zala jeste srebroljublje (1.Tim. 6,10), a kod monaha - ugadjanje
stomaku.
23. Vidjao sam odvazne podviznike koji su po nekoj nuzdi morali malo popustiti
stomaku, ali su zato odmah svenocnim stajanjem mucili svoje bedno telo. Na taj nacin su
ga naucili da se sa radoscu kloni zderanja.
24. Kao sto sam na drugom mestu vec rekao, nemoguce je da se u samom pocetku
podviga odjedanput ocistimo od stomakougadjanja i slavoljublja. Ali, ne treba se protiv
slavoljublja boriti - prozdrljivoscu.
25. Kao sto osudjeni na smrt koga vode na izvrsenje kazne ne govori o pozoristu,
tako ni onaj koji iskreno place nikada nece ugadjati stomaku.
26. Kao sto mnogo djubreta proizvodi mnogo crva, tako i velika kolicina hrane
izaziva mnoge grehe, rdjave misli i snove.
27. Ako je krajnja granica stomakougadjanja u tome da se silom jede i onda kada
se ne zeli jesti, onda je, svakako, krajnja granica uzdrzanja u tome da se neposlusna
priroda nasa uzdrzava i onda kada gladuje.
28. Kao sto odvec debele ptice ne mogu leteti visoko, tako se ni covek koji mazi
telo ne moze popeti na nebo.
29. Isuseno blato vise ne godi svinjama. Ni uvenulo telo vise ne privlaci demone.
30. [Ispovest stomakougadjanja]: I kako mozete pokusavati da se razdvojite od
mene? Ja sam prirodom vezan sa vama. Moja vrata je priroda same hrane. Uzrok moje
nenasitosti jeste navika. A osnova moje strasti jeste dugotrajna navika, bezosecajnost
duse, i zaboravljanje smrti. Prvenac sin mi je duh bluda. Drugi za njim je - okamenjenost
srca. Treci je - san, ta pucina necistih pomisli, sa svojim prljavim valovima. Dubina
neznanih i neiskazanih necistota iz mene proizlazi. Moje su kceri: lenjost,
mnogogovorljivost, drskost, smehotvorstvo, saljivost, raspravljanje, tvrdoglavost,
neposlusnost, neosetljivost, ropstvo duha, hvalisanje, bezobraznost, naklonost prema
gizdanju, na koju se nadovezuje necista molitva i tumaranje misli, a cesto i dogadjaji
nenadani i neocekivani, za kojima ide ocajanje, opasnije od svega. Protiv mene vojuje, ali
me ne pobedjuje, secanje na vlastite grehe. Dosledni mi je neprijatelj pomisao na smrt.
Ali, u coveku nema nicega sto bi me moglo potpuno unistiti. Ko je primio Utesitelja, moli
228
mu se protiv mene, i On, umoljen, ne dozvoljava da dejstvujem strasno. Oni koji nisu
Njega okusili, traze svakako da uzivaju u mojim slastima.
b) BORBA SA BLUDOM
1. Prejedanje je majka bluda, a morenje trbuha - vinovnik cistote.
2. Posto smo se najeli, taj necisti duh odlazi i salje nam duha bluda, izvestavajuci
ga o tome sta se sa nama zbilo: "Hajde,- kaze,- uznemiri ga! Posto mu je stomak
prepun, savladaces ga lako". A ovaj dolazi, smesi se, i svezavsi nam pomocu sna ruke i
noge, cini sa nama sto mu je volja, prljajuci dusu necistim sanjarijama i telo istecenjem.
3. Niko od onih koji su se naucili cistoti, neka uspeh ne smatra svojom zaslugom,
buduci da nasa priroda nije sposobna da pobedi samu sebe. Gde priroda pretrpi poraz,
prepoznaje se dolazak Onoga koji je iznad prirode. Van svakog spora, manje odstupa
pred vecim.
4. Pocetak je cistote u neslaganju sa necistom pomisli, i u istecenjima koja se sa
vremena na vreme dogode bez ikakvih necistih slika. Sredina je cistote, kada od obilne
hrane imamo prirodne polne prohteve, ali smo bez prljavih mastarija i bez istecenja. A
kraj je umrtvljenje tela, koje ide za umrtvljenjem pomisli.
5. Onaj koji psa sladostrasca molitvom tera od sebe, lici na coveka koji se bori sa
lavom; onaj koji ga protivrazlozima pobija, lici na coveka koji je svog neprijatelja vec
naterao u bekstvo; a covek koji je vec potpuno prezreo napade toga psa, ustao je iz
groba iako se jos nalazi u ovom zivotu.
6. Ako je dokaz istinske cistote da se bude bez pohotljivih osecaja pri necistim
snovima, onda je svakako krajnji stupanj bluda - imati istecenje u budnom stanju od
samih pomisli.
7. Ko telesnim radom i znojem vodi borbu sa ovim protivnikom, lici na coveka koji
je neprijatelja svog vezao slabom vrpcom; onaj ko se sa njim bori uzdrzanjem i bdenjem
- na onoga koji neprijatelja stavlja u gvozdene okove; a onaj ko se sa tim protivnikom
bori smirenoumljem, bezgnevljem i zedju - na coveka koji je svog neprijatelja ubio i
sakrio u pesak.
8. Jedan savladjuje ovog mucitelja podvizima, drugi smirenjem, a treci - Bozanskim
otkrivenjem. Prvi je kao zvezda Danica, drugi kao pun mesec, a treci - kao svetlo sunce.
No, svima je zajedno zivljenje na nebesima.
9. Lisica se pretvara da spava, a demon glumi celomudrenost. Samo, lisica to cini
da prevari pticu, a demon - da nam upropasti dusu. Citavog svog zivota ne veruj ovome
blatu, i ne oslanjaj se na njega dok se ne susretnes sa Hristom.
10. Pocetnici padaju u blud obicno zbog hrane. Srednji. osim iz istog uzroka, jos i
zbog gordosti. A oni koji se priblizavaju savrsenstvu, padaju iskljucivo zbog osudjivanja
bliznjeg i ni od cega drugog.
11. Neki uskopljenike smatraju po prirodi srecnima, kao ljude koji su se izbavili od
tiranije tela. A ja smatram da su blazeni oni duhovni evnusi koji svakoga dana sami sebe
skope cistim mislima kao nozem.
12. Nemoj ni pomisliti da razlozima i protivrazlozima potuces demona bluda, jer on
uvek moze dokazivati da je u pravu, posto se po prirodi bori sa nama.
13. Ko hoce da se bori sa svojim telom ili da ga pobedi svojim sopstvenim
snagama, uzalud se muci. Jer, ako Gospod ne razori dom tela i ne sagradi dom duse,
uzalud bdi i posti onaj koji bi hteo da telo svoje umrtvi.
14. Priznaj pred Gospodom nemoc svoje prirode, potpuno svestan svoje
nesposobnosti, pa ces neosetno dobiti dar celomudrenosti.
15. Oni koji su se okliznuli u spomenutu jamu, nalaze se daleko od onih koji se
penju i silaze po lestvici. Za takav uspon potrebno je da u najstrozem postu proliju
mnogo znoja.
229
16. Mislim da ovi najnesreciji krvnici upropascuju nas, jadne, protivprirodnim
gresima iz dva razloga: prvo, zbog toga sto mi u samima sebi svuda nosimo mogucnost
takvog pada, i drugo, sto takvi gresi navlace na nas vecu kaznu. Postoji u nama neka
smrt i opasnost pada, koju mi uvek sa sobom i u sebi nosimo, narocito u mladosti. Nisam
se ni usudio da o tome nesto vise stavim na hartiju, jer mi je ruku zaustavio onaj koji je
rekao: Jer je sramotno i govoriti o onome sto neki tajno cine (Ef.5,12).
17. Nas necovecni neprijatelj i zastupnik bluda govori da je Bog covekoljubiv i da
ovoj strasti, kao prirodnoj, vrlo lako oprasta. No, ako ispitamo mamac demona, videcemo
da posle ucinjenog greha oni Boga nazivaju pravednim i neumoljivim sudijom. Ono prvo
nam govore, da nas navuku u greh; a ovo drugo, da nas bace u ocajanje.
18. Kada se tuga i ocajanje uvuku u nas, mi vise nismo ni spremni da se opet
podamo istom grehu. A kada se ocajanje ugasi, ponovo nam tiranin nas govori o
covekoljublju Bozijem.
19. Kao precist i bestelesan, Gospod se veseli netaknutosti i cistoti naseg tela.
Demoni se, kako neki vele, nicemu drugom ne raduju toliko kao smradu bluda, niti se
nekoj drugoj strasti toliko vesele kao prljanju tela.
20. Majka prirodnih krasota jeste zemlja, natopljena rosom, a majka cistote bezmolvije sa poslusnoscu. Bestrasce tela steceno podvigom bezmolvija, zbog cestog
odlazenja u svet ne ostaje nepokolebivo. Bestrasce, pak, koje dolazi od poslusnosti,
svuda je pouzdano i nepokolebivo.
21. Ko pokusava da ovu borbu stisa uzdrzanjem, i nicim drugim osim uzdrzanjem,
lici na coveka koji misli da se sa otvorene pucine spase plivajuci samo jednom rukom.
Spoji sa uzdrzanjem smirenje, jer prvo bez drugoga ne donosi nikakve koristi.
22. Ko primeti da ga neka strast sve vise osvaja, treba da se pre svega na nju, i
samo na nju obori, narocito ako je u pitanju urodjeni neprijatelj. Jer, ako se ta strast ne
savlada, nista nam nece koristiti pobeda nad ostalim. A ako ovog Misirca lupimo po glavi
(up. Izl.2,11), svakako cemo i mi u dubini smirenosti videti Boga.
23. Prilikom jednog iskusenja, osetio sam da ovaj vuk hoce da me prevari,
izazivajuci u mojoj dusi bezraloznu radost, i suze, i utehu. U svom neiskustvu, misljah da
se radi o plodu, a ne gubitku.
24. Ne zaboravljaj se, mladicu! Znao sam neke mlade ljude koji su se od sveg srca
molili za one sto su im dragi, pokrenuti na to bludom, misleci da oduzuju dug uspomene i
zakona ljubavi.
25. Kad legnemo u postelju, pazimo: tada se sam um, bez tela, sukobljava sa
demonima. I ako je slastoljubiv, on rado postaje nas izdajnik.
26. Neka secanje na smrt uvek spava i ustaje sa tobom, kao i neprekidna umna
Isusova molitva, jer ti u snu nista drugo ne moze pomoci kao to.
27. Istecenja u snu mogu nastati usled uzimanja velikih kolicina hrane i usled
preteranog odmaranja; mogu nastati i usled gordosti, kada se uobrazimo zbog toga sto
izvesno vreme nismo imali istecenja; najzad, ona mogu biti posledica osudjivanja
bliznjih. Iz ova dva poslednja razloga istecenja mogu imati i bolesni, a pretpostavljam - i
iz sva tri razloga. A ko dodje do zakljucka da kod njega nije posredi ni jedan od
spomenutih uzroka - blazen je, trudbenik bestrasca, jer on samo zbog pakosti demona
trpi tako nesto, sa vremena na vremena, kad Bog popusti, kako bi pomocu jedne
bezgresne nezgode stekao najvecu smirenost.
28. Niko ne bi trebalo da u toku dana masta o onome sto je sanjao. I to je plan
demona - da nas onim sto smo sanjali prljaju u budnom stanju.
29. U vreme [iskusenja] nam mogu dobro posluziti: kostret, pepeo, svenocno
stajanje, glad i zedj koja pali jezik, gasena samo po nekom kapi vode, posecivanje
grobova, a pre svega smirenje srca, i - ako je mogucno - otac ili dobar i razborit brat,
koji bi bili u stanju da nam pomognu. Smatrao bih za cudo da neko potpuno sam spase
svoj brod na toj burnoj pucini.
30. Jedan covek ugleda neku veoma lepu zenu i od sve duse proslavi Tvorca zbog
nje. Bio je dovoljan jedan pogled na nju, da taj covek, obuzet ljubavlju Bozijom, prolije
bujicu suza. I bilo je cudno videti, kako tom coveku donosi venac nebeske slave upravo
230
ono sto bi drugoga survalo u propast! Ako takav covek dozivljava isto osecanje i isto se
tako ponasa u svim takvim slucajevima, onda je vaskrsnuo iz mrtvih kao neraspadljiv jos
pre sveopsteg vaskrsenja.
31. Istoga merila treba da se pridrzavamo i u pogledu muzike i pevanja. Bez obzira
da li slusaju svetske ili duhovne pesme, bogoljubivi ljudi se ispunjavaju vedrinom i
ljubavlju, i guse u suzama. Kod slastoljubivih je obratno..
32. Neki kazu da je nemoguce nazvati se cistim posto se vec jednom okusi telesni
greh. A ja, pobijajuci to misljenje, rekoh da je onome koji samo hoce moguce i zgodno
od jedne divlje masline naciniti pitomu. I da su nesto kljucevi Carstva nebeskog povereni
devstveniku po telu, mozda bi ono misljenje i bilo ispravno. Ali, neka njegove pobornike
posrami onaj koji je imao tastu a postao cist i poneo kljuceve Carstva.
33. Zmija sladostrasca se javlja u mnogo vidova: neiskusne nagovara da samo
jedanput probaju, pa da prekinu; a one koji su to vec iskusili, taj bednik navodi da se
secaju svog greha, kako bi kroz uspomenu ponovo pali u greh. Mnogi medju prvima
ostaju mirni zahvaljujuci svom neznanju. Medju drugima mnogi trpe uznemirenje i borbu,
zbog toga sto su okusili od ove gadosti. Uostalom, desava se i suprotno.
34. Ukoliko se probudimo cisti i mirni, znajmo da se radi o tajnome dejstvu svetih
andjela, narocito ako smo zaspali sa velikom molitvom i trezvoumljem. A ponekad
ustajemo nemirni, posle necistih snova.
35. Nije cudno ako se bestelesni bori sa bestelesnim. Cudo je, medjutim, pravo
cudo, sto jedno telesno bice, u borbi sa telom kao sa svojim podmuklim neprijateljem,
pobedjuje u stvari bestelesne neprijatelje.
36. Prema objasnjenju mudrih otaca, treba razlikovati: pristupanje [tj. prilog],
spajanje, pristanak [tj. slaganje], porobljenje, borbu i tzv. strast u dusi. Blazeni oci
odredjuju pristupanje kao prostu rec, ili sliku bilo cega, koja se ponovo pojavljuje i unosi
u srce. Spajanje znaci razgovaranje sa onim sto se pojavilo, bez obzira da li sa strascu ili
bestrasno. Pristanak je saglasnost duse sa onim sto se javilo, sjedinjena sa uzivanjem.
Porobljenje je nasilno i nevoljno zavodjenje srca ili trajno opstenje sa predmetom, koje
razara nase dobro dusevno zdravlje. Borbu oni odredjuju kao ravnotezu snaga izmedju
onoga koji napada i onog koji se brani, gde poslednji pobedjuje, ili biva pobedjen
iskljucivo po svojoj volji. Strascu nazivaju porok koji se tokom duzeg vremena strasno
ugnezdio u dusi, i koji je kroz naviku postao kao njeno prirodno svojstvo, tako da dusa
vec sama, hotimicno, hrli k njemu. Od svega toga, prvo je bezgresno. Drugo - ne sasvim.
Trece - vec prema stanju u kome se podviznik nalazi. Borba je uzrok pobednickih venaca
ili osude, a porobljenje se drukcije ceni ako je za vreme molitve, a drukcije u neko drugo
vreme, drukcije prema beznacajnim stvarima, a drukcije u odnosu na rdjave misli. Strast
podleze kod svih ljudi ili buducem pokajanju ili buducoj muci. Prema tome, ko se prema
pristupanju odnosi bez strasti, jednim udarcem odseca i sve potonje.
37. Najostroumniji uceni oci primetili su jos jednu misao, tananiju od ovih o kojima
smo sada govorili. Neki je nazivaju prepadom uma, posto bez trajanja i bez reci i slike,
trenutno izaziva strast u podvizniku. Medju duhovima koji kusaju telo, nema nijednog
tako brzog, tako hitrog i podmuklog kao sto je on. Naime, on se u jednoj sitnoj predstavi,
bez zadrzavanja, bez trajanja i bez reci, a kod nekih i mimo njihove svesti, pojavljuje u
dusi. Ko je, dakle, uspeo da placem postigne takvu istancanost razuma, moze da nas
nauci, kako to dusa strasno bludnici samo okom, i prostim pogledom, i dodirom ruke, i
slusanjem melodije, bez ikakve misli i pomisli.
38. Neke strasti iz duse prelaze u telo, a druge idu obratnim putem. Drugo se
desava sa ljudima koji zive u svetu, a prvo se zbiva sa onima koji se nalaze u monastvu,
posto nemaju prilike za drugo.
39. Posle duge borbe najzad isteran iz naseg srca, pretucen kamenjem posta i
macem smirenja, bedni demon, drug nasega glinenog tela, poput nekog crva koji se
uvukao u njega, nastoji da cas isprlja, drazeci nas izvesnim neocekivanim i nezgodnim
kretnjama.
231
40. Ovaj demon, mnogo vise od drugih, pazi na trenutke u kojima nismo u stanju
pokrenuti svoje telo da se moli protiv njega. Tada taj zlikovac najvise i pokusava da nam
nametne borbu.
41. Onima koji jos nisu stekli pravu molitvu srca, odgovara podvig telesne molitve,
tj. sirenje ruku, udaranje u prsa, upucivanje umilnih pogleda ka nebu, duboko uzdisanje,
cesto padanje na kolena. Sve to, medjutim, oni cesto ne mogu ciniti u prisustvu drugih
ljudi. Stoga demoni pokusavaju da ih napadnu upravo tada. A oni, buduci nesposobni da
im se suprotstave snagom uma i nevidljivom silom molitve, podlezu, mozda i protiv svoje
volje, svojim napadacima. U tim slucajevima, ako mozes, smesta se udalji na neko
skrovito mesto i, ako ti je moguce, pogledaj gore dusevnim okom. Ako ne, onda pogledaj
prema nebu makar i telesnim okom, drzeci nepomicno ruke u vidu krsta, kako bi i tim
znakom posramio i pobedio Amalika (up. Izl.17,11). Zavapi ka Silnome da te spase, i to
ne odabranim recima, vec smirenim saputanjem, pocinjuci najpre sa: Pomiluj me,
nemocan sam (Ps.6,3)! Tada ces na sopstvenom iskustvu osetiti silu Visnjega, i svojim
vapajem ka Nevidljivome na nevidljiv nacin oterati nevidljive neprijatelje. Covek koji je
navikao da se tako bori, brzo ce poceti i samom mislju da od sebe goni svoje neprijatelje.
Jer, ovim drugim darom Bog nagradjuje podviznike za njihov prvi podvig.
42. Zudno ispijaj podsmeh kao vodu zivota, od svakog coveka koji hoce da te
napoji njime. Jer, on je lek koji cisti od bluda. Tada ce se u tvojoj dusi roditi sunce duboke
cistote, i svetlost Bozija nece napustati tvoje srce.
43. Nemoj prestati da zamisljas i da istrazujes bezdan tamnoga ognja, i nezalostive
sluge, neosetljivog i neumoljivog Sudiju, beskrajni haos podzemne vatre, i strasno mesto
pod zemljom, i silazak u tesne ponore, i uopste sve tome slicno, da bi pohotljivost koja se
u nasoj dusi nalazi bila potisnuta velikim strahom, i da bi se dusa sjedinila sa
neprolaznom cistotom i primila u sebe sjaj nevestastvene svetlosti koja blista jace od bilo
kakvog plamena.
44. Postoji demon koji nam prilazi cim legnemo u postelju, i koji nas obasipa zlim i
necistim mislima, kako bismo, onako tromi, ne naoruzavsi se protiv njih molitvom,
zaspali sa prljavim mislima, te sanjali prljave snove.
45. Kao sto covek na osnovu samog slusanja bas mnogo ne zeli da proba ono sto
nije i svojim ocima video, tako i ljudi cistoga tela imaju u svojoj neiskusnosti veliko
olaksanje.
46. Kao sto covek koji se bori sa lavom gine onog casa kad od njega odvoji pogled,
tako i onaj koji se bori sa sopstvenim telom strada cim mu da odmora.
47. Onima koji se bore sa blatom [tj. telom], u svoje vreme odgovara podvig
bezmolvija, ukoliko samo budu imali dobrog duhovnog vodju.
48. Doznao sam da demon uninija prethodi demonu bluda i priprema mu put, da bi
mu, jako izmozdivsi telo i bacivsi ga u san, pruzio mogucnost da bezmolvnika dovede do
oskvrnjenja.
49. Zemaljskom caru je mrzak onaj koji stoji pred njim i od njega okrece glavu,
razgovarajuci sa neprijateljima gospodarevim. Tako je i Gospodu mrzak onaj covek koji
stoji na molitvi, a prima neciste pomisli.
50. Tog psa koji ti prilazi oteraj oruzjem molitve. Ma koliko bio drzak, ne uzmici
pred njim.
51. [Ispovest bludne strasti]: [Dusa pita]: Reci mi, reci mi, o, moja suprugo,
prirodo moja! Nikoga drugog necu da pitam o onome sto je u vezi sa tobom. Kako da
ostanem nepovredjen od tebe? Kako da izbegnem prirodnu opasnost, kada sam obecao
Hristu da cu voditi rat sa tobom? Kako da pobedim tvoju tiraniju, kada sam dobrovoljno
resio da te silom savladam? [A telo odgovara]: Necu ti reci nista sto i ti sama ne znas,
vec samo ono sto znamo oboje. Moj dragi otac jeste samoljublje. Uzrok spoljasnjeg
raspaljivanja lezi u negovanju tela, i uopste u odmaranju, a uzrok unutrasnjih strasnih
osecaja nalazi se u prethodnom odmaranju i uspomeni na pocinjena sladostrasna dela.
Zaceta, radjam grehove. Rodjeni, oni sa svoje strane radjaju smrt kroz ocajanje. Ako
upoznas moju i tvoju ocevidnu i duboku nemoc, ti si mi vezao ruke. Ako grlo svoje mucis
232
postom, vezao si mi i noge, da ne mogu koracati. Ako svemu tome dodas i poslusnost,
oslobodio si se od mene. Ako steknes smirenje, odsekao si mi glavu.
v) BORBA SA SREBROLjUBLjEM
1. Srebroljublje je obozavanje idola, kcer neverja, izvinjenje slabosti, vesnik
starosti, predskazivac gladi, prorok suse.
2. Srebroljubac ismeva Jevandjelje. On je svesni prestupnik. Ko je stekao ljubav,
rasipa novac. A ko kaze da ima i jedno i drugo, obmanjuje sebe.
3. Ko sebe oplakuje, odrice se i tela svog, te u slucaju potrebe ne stedi ni njega.
4. Nemoj reci da skupljas blago radi siromaha. Carstvo se nebesko moglo kupiti i za
samo dve lepte.
5. Jednoga dana, sretose se gostoljubiv i srebroljubiv covek. I drugi nazva prvog
nerazboritim.
6. Ko je pobedio ovu strast, oslobodio se od briga. A ko je njom sputan, nikada se
nece moliti cisto.
7. Srebroljublje pocinje pod izgovorom milostinje, a zavrsava se kao mrznja prema
siromasima. Dok ne zgomila novac, srebroljubac je milosrdan; cim do novca dodje, on
stisne ruke.
8. Vidjao sam ljude, siromasne novcem, kako u drustvu sa siromasnima duhom
obogatise svoj duh i zaboravise na svoju predjasnju bedu.
9. Nesticanje [tj. dobrovoljno sirotovanje] jeste odbacivanje zemaljskih briga,
bezbrizan zivot, neometano putovanje, vera u zapovesti Bozije, odstranjenje tuge. Monah
koji dobrovoljno sirotuje jeste gospodar sveta, koji je poverio Bogu svu brigu o sebi, i
pomocu vere sve nacinio svojim slugama. On nikome nece govoriti o svojim potrebama,
a ono sto mu dolazi, prima kao iz ruke Gospodnje.
10. Podviznik koji dobrovoljno sirotuje jeste sin bespristrasca, koji sve sto ima
smatra kao da nema. Napustajuci svet, on sve drzi za djubre. Ako mu je, pak, necega jos
zao, nije jos ni postao siromastvoljubac.
11. Covek koji dobrovoljno sirotuje ima cistu molitvu, a lakom covek se moli misleci
na zemaljske stvari.
12. Onima koji zive u poslusnosti, tudje je srebroljublje. Jer, kada su i telo svoje
predali, sta jos da smatraju svojim?
13. Ko je okusio nebesko, lako prezire zemaljsko. A ko nije okusio nebesko, raduje
se sticanju zemaljskih stvari.
14. O, monasi, ne budimo u veri slabiji od ptica: one ne brinu ni za sta i ne
sabiraju u zitnice (Mt.6,26).
15. Veliki je onaj covek koji se pobozno odrice svoje imovine, a svet je onaj covek
koji se odrice sopstvene volje. Prvi ce stostruko primiti, bilo u imanju, bilo u blagodatnim
darovima, a drugi ce naslediti zivot vecni.
16. Kao sto na moru uvek ima valova, tako i srebroljupca ne napustaju gnev i tuga.
17. Nepokolebiva vera cini kraj brigama, a secanje na smrt dovodi do toga da se i
tela svoga odreknemo.
18. U Jovu ne bese ni traga od srebroljublja: zbog toga on ostade spokojan i kada
se svega lisio (up. Jov 1,22).
19. Srebroljublje se naziva, i jeste, koren svih zala (up. 1.Tim.6,10). Ono dovodi do
mrznje, do kradje i zavisti, do razdvajanja i neprijateljstva, do sukoba i zlopamcenja, do
okrutnosti i ubistva.
20. Vera i tudjinovanje su smrt srebroljublja. Samilost i ljubav predaje za bliznjeg i
samo telo.
21. Kao sto covek kome su noge okovane ne moze lako da hoda, tako se ni oni koji
gomilaju pare ne mogu popeti na nebo.
233
22. Ako je granica srebroljublja, nikada ne prestajati sa gomilanjem para i nikada
se ne zasititi, onda je vrhunac nesticanja - ne stedeti ni svoje sopstveno telo.
23. Ne bavimo se vise nicim zemaljskim, bratijo! Mi smo se upisali u ljude koji se ni
o cemu zemaljskom ne brinu. Nema greha, nema vremena, nema bremena kojim bismo
se mogli izgovoriti. Onima koji primise Gospoda krstenjem ponovnog rodjenja, Bog dade
vlast da budu ceda Bozija (Jn.1,12), rekavsi: Pocinite [od zemaljskih briga] i poznajte da
sam ja Bog (Ps.45,11).
24. Za nas je najveca sramota da mislimo na nesto sto nam u casu nevolje, tj.
smrti, ne moze dobra doneti, kada smo vec sve pomenuto ostavili na poziv kojim nas je
Gospod a ne covek pozvao. To je bas ono sto rece Gospod: osvrtati se za sobom, i ne biti
dostojnim Carstva nebeskog.
25. Demon srebroljublja se zestoko bori sa onima koji su se dobrovoljno odrekli
imanja. Ne uspevsi da ih savlada, on im ukazuje na tuzan zivot sirotinje, kako bi ih naveo
da od ravnodusnih za tvarna dobra ponovo postanu vestastvoljubivi.
26. Veliki gubitak trpe oni koji menjaju zlato za blato: isto se desava i onima koji
ispoljavaju i izvode duhovne podvige radi tvarnih dobitaka.
g) BORBA SA GNEVOM
1. Gnev je izraz potajne mrznje, tj. zlopamcenja. Gnev je zelja da se dogodi zlo
onome koji nas je rasrdio. Plahovitost je zapaljivanje srca u nevreme. Ogorcenje je
neprijatno osecanje, koje se gnezdi u dusi. Gnev je promenjivo stanje naravi i rugoba
duse.
2. Ima ljudi sklonih gnevu, koji se ne brinu o lecenju i iskorenjivanju ove strasti.
Oni, jadnici, ne misle na ono sto je receno: Tezina ga srdzbe njegove obara (Sir.1,22).
3. Brzo kretanje jednoga vodenicnog kamena moze u jednom magnovenju da satre
i unisti zito duse i plod dotadasnjeg podviga u vecoj meri nego sporo kretanje drugoga za
citav dan. Stoga i treba dobro da pazimo. Ponekad plamen, odjednom raspaljen jakim
vetrom, spaljuje i upropascuje njivu srca vise no vatra koja dugo gori.
4. Bezgnevlje je ceznja za ponizavanjem, isto onako nenasita kao sto je kod
sujetnih ljudi nenasita teznja ka pohvalama. Bezgnevlje je poraz prirode, koji se ispoljava
u neosetljivosti za uvredu, neosetljivosti koja proizlazi iz velikih podviga i obilnog znoja.
5. Krotost je nepokretno stanje duse, koja se ne menja bilo da trpi raznovrsna
ponizenja ili da slusa pohvale.
6. Pocetak bezgnevlja je cutanje usta kada je srce uzbudjeno. Sredina je cutanje
misli pri tananom uznemirenju duse. A vrhunac, nepokolebivi mir i pored toga sto duvaju
necisti vetrovi.
7. Kao sto voda, kada se malo po malo sipa na vatru, potpuno ugasi plamen, tako i
suza istinskog placa gasi svaki plamen gneva i plahovitosti.
8. Kao sto tama nestaje kada zasija svetlost, tako i miris smirenja potiskuje svaku
gorcinu i jarost.
9. Nista toliko nije nedolicno onima koji se kaju, kao uzbudjenje gneva. Jer,
obracanje [Bogu sa pokajanjem] zahteva veliko smirenje, a srditost je znak velike
gordosti.
10. Ako je znak najdublje krotosti u tome, da i u prisustvu onoga koji nas izaziva
sacuvamo spokojstvo u srcu i ljubav prema njemu, onda je svakako znak krajnje
gnevljivosti ako se sami sa sobom, recima i pokretima, svadjamo i besnimo na onoga koji
nas je uvredio.
11. Ako se Duh Sveti naziva, i jeste, mir duse, a gnev jeste i naziva se uznemirenje
srca, onda nista toliko ne ometa dolazak Duha Svetoga u nas, kao srditost.
12. Vidjao sam, opet, i takve ljude koji su prividno trpeli, ali su nerazumno, pod
plastom cutanja, skrivali u sebi zlopamcenje. I dosao sam do zakljucka da su takvi ljudi
bedniji od ludaka, jer su belinu goluba kao nekom crninom prekrivali. Treba veliku paznju
234
da obratimo na ovu zmiju, zato sto i njoj, kao i zmiji telesnih prohteva, pomaze sama
prproda. Vidjao sam ljude koji bi se rasrdili i u svom ogorcenju odbijali da jedu, te su
takvim besmislenim uzdrzanjem samo dodavali otrov na otrov. A vidjao sam i druge
ljude, koji su svoju srdzbu koristili kao zgodan povod da se predaju zderanju, pa su tako
iz jame upadali u ponor.
13. Kada je umereno, pojanje ponekad odlicno umiruje srdzbu. A ponekad, kada je
neumereno i nepravovremeno, pogoduje slastoljublju. Ovo ce nam sredstvo koristiti samo
ako vodimo racuna o trenutku.
14. Nalazeci se nekim poslom blizu kelije ljudi koji su se posvetili bezmolviju, cuh
kako se od ogorcenja i besa sami u svojoj keliji svadjaju kao jarebice u kavezu, i kako se
na uvreditelje svoje obrecuju kao da su prisutni. Ja sam im blago savetovao da ne zive
usamljeno, kako se od ljudi ne bi nacinili demonima. Vidjao sam, opet, ljude sladostrasna
i prozdrljiva srca, koji su, medjutim, bili krotki i ljubazni, bratoljubivi i ljubitelji lepote.
Njih sam nagovarao da se odadu bezmolvnom zivotu, kao leku protiv sladostrasca i
prozdrljivosti, da ne bi od slovesnih bica na najzalosniji nacin postali beslovesne zivotinje.
A posto mi neki tuzno govorahu da su veoma podlozni i jednom i drugom, ja sam im
potpuno zabranio da zive po svojoj volji, a duhovnicima njihovim prijateljski sam
savetovao da im sa vremena na vreme dozvole da vode taj ili onaj nacin zivota,
pokoravajuci se ipak glavnome nastojatelju u svemu.
15. Opasno je uznemiravati oko nasega srca jaroscu, kao sto je receno: Uznemiri
se od gneva oko moje (Ps.6,8). Jos je teze izrazavati recima uzrujanost duse. A ako se
ona izrazava i rukama, onda se vec cini nesto sto je sasvim suprotno i tudje monaskom,
tj. andjeoskom i bozanskom zivotu.
16. Obratimo paznju, pa cemo videti da se mnogi gnevljivi ljudi rado vezbaju u
bdenju, postu i bezmolviju. Demonu je cilj da im pod vidom placa i pokajanja podmece
stvari koje pothranjuju njihovu strast.
17. Prvi stupanj blazene trpeljivosti jeste u tome sto se ponizenje podnosi, makar i
sa gorcinom i bolom u dusi. Sredina je, biti u takvim okolnostima bez tuge. A kraj (ako
samo kraja ima), smatrati uvredu za pohvalu.
18. Jedna je stvar, bezgnevlje kod pocetnika koje proistice iz placa, a drugo je
potpuno spokojstvo kod savrsenih. Kod prvih je gnev vezan suzama kao nekakvom
uzdom; kod drugih, on je umrtvljen bestrascem kao zmija macem.
19. Video sam trojicu monaha koji su u isto vreme pretrpeli uvredu iste vrste. Prvi
se uvredio, ali je ocutao. Drugi se obradovao sebe radi, a ozalostio zbog onoga koji mu je
naneo uvredu. A treci, zamislivsi stetu koju je tako bliznji samome sebi naneo, zaplaka
vrelim suzama. Tako su se zajedno mogli videti podviznik straha, nagrade i ljubavi.
20. Zlopamcenje je posledica gneva. Ono je cuvar grehova, mrznja na pravednost,
propast vrlina, otrov za dusu, crv uma, posramljenje molitve, presecenje moljenja,
otudjenje ljubavi, trn zaboden u dusu, neprijatno osecanje u kome se sa gorkom
nasladom uziva, greh koji ne prestaje, vecito budan prestup zakona Bozijeg, trajna zloba.
21. Onaj koji je savladao gnev, unistio je i zlopamcenje: dokle god je ziv otac, dotle
se i deca radjaju.
22. Onome koji je stekao ljubav postalo je tudje da se gnevi, a onaj koji u sebi gaji
neprijateljska osecanja sam sebi zadaje nepotrebne muke.
23. Ako vec hoces da budes zlopamtljiv, budi zlopamtljiv prema demonima. I ako
hoces da budes nekome neprijatelj, budi neprijatelj telu, i to u svakom pogledu. Telo je
nezahvalan i neiskren prijatelj: sto mu se vise ugadja, vise nam zla nanosi.
24. Zlopamcenje se predstavlja kao ucitelj Svetog Pisma: reci Svetoga Duha tumaci
na svoj nacin. Neka ga posrami molitva Isusova, koju ne mozemo izgovarati ako smo
zlopamtljivi.
25. Kada ni posle velikih podviga nisi u stanju da do kraja iscupas iz srca svoga
ovaj kolac, izvini se neprijatelju, makar samo na recima, da bi, zastidevsi se svog
dugotrajnog licemerstva pred njim i mucen savescu kao ognjem, mogao savrseno da ga
zavolis.
235
26. Doznaces da si se potpuno izbavio od ove trulezi ne kada se pomolis za onoga
koji te je uvredio, ni kada mu za zlo uzvratis dobrim ili ga pozoves k sebi na trpezu, vec
kad se, na vest da je pretrpeo neku dusevnu ili telesnu nezgodu, rastuzis i zaplaces zbog
njega kao zbog sebe samog.
27. Uspomena na Isusova stradanja leci zlopamcenje, koje se izlaze silnoj sramoti
pred Njegovom trpeljivoscu.
28. Da bi zasluzili oprostaj grehova, neki su se posvetili napornim podvizima. Ali,
covek koji ne pamti zla stize pre njih na cilj: Oprastajte ono malo sto su vam ljudi duzni, i
oprostice vam se ogroman dug vas pred Bogom (Lk.6,37).
29. Nepamcenje zla jeste znak pravog pokajanja. A ko je u srcu svom zlopamtljiv, i
misli da se kaje, lici na coveka kome se u snu pricinjava da trci.
30. Vidjao sam zlopamtila koji su savetovali drugima da ne pamte zlo, i koji su se,
zastidevsi se svojih sopstvenih reci, oslobodili i svoje strasti.
31. Ogovaranje je porod mrznje. To je tanana a krupna bolest, skrivena i podmukla
pijavica, koja sise i slabi krv ljubavi.
32. Delatelji ovoga zla su u svoju odbranu navodili da tako cine iz ljubavi i brige za
onoga koji je bio predmet ogovaranja. A ja njima rekoh: Onoga koji tajno okleveta
bliznjega svoga, toga oterah (Ps.100,5). Ako zaista volis bliznjega kako kazes, pomoli se
tajno, a ne da ismevas coveka. To je nacin koji je ugodan Gospodu.
33. Ko hoce da pobedi duha ogovaranja, neka krivicu ne pripisuje onome koji je
pao, vec demonu koji ga je oborio. Jer, niko bas narocito ne zeli da gresi protiv Boga,
mada niko od nas ne gresi prinudno.
34. Jedan od najkracih puteva da se dobije oprostaj grehova jeste: ne osudjivati.
Ne sudite, i nece vam se suditi (Lk.6,37).
35. Kao sto se vatra protivi vodi, tako je i osudjivanje strano onome koji hoce da se
pokaje. Nemoj osudjivati cak ni kada bi video nekoga da gresi i na samoj samrti: Sud
Boziji ljudima nije poznat. Neki su javno cinili velike grehove, ali su jos i vece vrline cinili
tajno. I oni koji su im se tako rado rugali, prevarise se, jer od dima nisu videli sunce.
36. Cujte me, cujte, svi vi koji strogo sudite tudjim delima: ako je tacno (a tacno
je) da ce nam se suditi sudom kakvim sudimo (up. Mt.7,2), onda cemo svakako pasti
upravo u one telesne ili dusevne grehe za koje okrivljavamo bliznjega.
37. Stroge i brizljive sudije grehova svog bliznjeg boluju od navedene strasti zato
sto nemaju savrsenoga i trajnog secanja i brige o svojim sopstvenim gresima. Jer, onaj
koji tacno, bez plasta samoljublja, vidi svoja zla dela, ni o cemu se drugom od
ovozemaljskih stvari vise ne brine, misleci na to da ni za sopstveni plac nece imati
dovoljno vremena, makar i sto godina ziveo; i makar video kako iz ociju njegovih istice i
citava reka suza, velika kao Jordan.
38. Demoni nas nagovaraju ili da gresimo, ili, ako ne gresimo, da osudjujemo one
koji grese, kako bi, ubice, pomocu drugog isprljali prvo.
39. Znaj da se zlopamtljivi i zlobni ljudi prepoznaju i po tome sto, obuzeti duhom
mrznje, lako i sa uzivanjem umanjuju vrednost ucenja, delatnosti i vrline svog bliznjeg.
40. Znao sam neke ljude koji su tajno i skriveno od sveta cinili najteze grehe.
Medjutim, smatrajuci se cistim, oni su tesko napadali one koji javno padaju u lake grehe.
41. Suditi, znaci bestidno svojatati Bozije pravo, a osudjivati, znaci upropascivati
svoju dusu.
42. Kao sto nadmenost moze i bez druge strasti upropastiti coveka, tako nas i
sudjenje samo po sebi moze savrseno pogubiti. Onaj farisej je bio osudjen upravo zbog
toga (up. Lk.18,10 id.).
43. Jednom se sretose gnevljivac i pretvorica: u razgovoru njihovu ne bese moguce
naci ni jedne jedine prave reci. Otvoris li srce prvome, naci ces besnilo; ispitas li dusu
drugoga, ugledaces zlocu.
44. Kao sto vetrovi ustalasaju okean, tako i gnev, vise od svih ostalih strasti,
uzburka razum.
236
45. [Ispovest strasti gneva]: "Reci nam, luda i necasna strasti, ime onoga koji te je
nacinio, i ime one koja te rodila, a takodje i imena tvojih poganih sinova i kceri. Ne samo
to, nego nam naznaci i one koji se bore protiv tebe i koji te ubijaju". "Imam mnogo
majki, i otac moj nije jedan. Majke su mi: tastina, srebroljublje, stomakougadjanje, a
ponekad i blud. Otac mi se zove: ponos. A moje kceri: zlopamcenje, mrznja,
neprijateljstvo, samoopravdavanje. Moji protivnici, koji me sada drze okovana, jesu vrline
suprotne ovim strastima: bezgnevlje i krotost. Moj potajni neprijatelj zove se:
smirenoumlje".
d) BORBA SA TUGOM
1. Ko je omrznuo svet, umakao je od tuge. A ko je ostao privrzen bilo cemu
vidljivom, jos se od tuge nije izbavio. Kako i da se ne rastuzi - kada se lisio onoga sto mu
je toliko priraslo za srce! U svemu treba da se drzimo trezvoumlja. Ipak, u odnosu na to
mi treba narocito da budemo razboriti.
2. Kada smo podvrgnuti dragocenom ponizavanju, zlostavljanju i kaznama,
zamislimo strasnu presudu vecnog Sudije, pa cemo zacelo, krotoscu i trpljenjem, kao
macem sa dve ostrice, odseci besmislenu tugu i gorcinu, koji su posejani u nas.
3. Ako smo pali u greh, onda pre svega treba da se borimo protiv demona tuge.
Jer, dolazeci pred nas za vreme molitve nase i podsecajuci nas na raniju slobodu pred
Bogom, on hoce da nas odvrati od moljenja.
4. Lek od gneva je ljubav prema ponizenju. A pojanje, sastradalnost i dobrovoljno
sirotovanje su zadavljenje tuge.
5. Kao sto prevelika kolicina cepanica cesto zagusi i ugasi plamen, proizvodeci
mnogo dima, tako i prekomerna tuga cesto dusu cini zadimljenom i mracnom, i presusuje
izvore suza.
6. Uzani put se prepoznaje po morenju stomaka, svenocnom stajanju, ogranicenom
uzimanju vode, oskudevanju u hlebu, ociscavajucem picu sramote, podsmeha, poruge i
grdnje, odsecanju svojih prohteva, trpljenju uvreda, podnosenju prezira bez roptanja;
prepoznaje se po tome - ako se ne srdis kada te klevetaju, ako se ne ljutis kada te
ponizavaju, ako si smiren kada te osudjuju. Blago onima sto idu putem koji je ovde
pokazan, jer je njihovo Carstvo nebesko!
7. Pokajanje je dobrovoljno trpljenje svih muka.
8. Znak priljeznog pokajanja je u tome sto covek smatra da zasluzuje svaku
vidljivu i nevidljivu nevolju koja mu se dogodi, pa cak i nesto teze.
9. Kao sto se pritesnjena voda penje u vis, tako cesto i dusa, pritisnuta nesrecom,
kroz pokajanje uzlazi k Bogu i spasava se.
10. Avakira su najvise, primetio sam, skoro svi zlostavljali: trapezari su ga gotovo
svaki dan isteravali iz trapezarije, buduci da po prirodi bese na jeziku malo neuzdrzljiv. I
rekoh mu: "Brate Avakire, zasto vidim da te svakog dana izbacuju iz trapezarije, pa cesto
i na spavanje odes bez vecere". A on mi odgovori: "Veruj mi, oce, kusaju me oci, da vide
jesam li pravi monah. Oni to ne cine odistinski. Te tako i ja podnosim sve lako, posto mi
je poznat cilj velikoga oca i svih ostalih". On je pre nego sto je ispustio dusu [rekao]:
"Hvala, hvala Gospodu i vama! Zato sto ste me, radi moga spasenja, kusali vi, evo vec
sedamnaest godina kako me ne kusa demon".
11. [Arhidjakon je dobio poslusanje da ode u grad radi nekog posla i da se vrati pre
praznika]. Posto je stigao dan kasnije, zabrani mu pastir da sluzi i odredi mu mesto
medju poslednjim pocetnicima. Dobri je djakon trpljenja i arhidjakon postojanosti primio
zapovest ocevu, i to tako mirno kao da je kaznjen neko drugi, a ne on. Posto je u takvom
polozaju proveo cetrdeset dana, mudri pastir ga vrati u predjasnji njegov cin. No, tek sto
je prosao jedan dan, arhidjakon ga stane ponizno moliti da ostane pod epitimijom i
prvobitnom kaznom gubitka casti, govoreci mu da je "u gradu pocinio jedan neoprostiv
greh". A meni, bednome, ovaj veliki Makedonije poveri razlog, zbog cega se dobrovoljno
237
vratio na poslednje mesto: "Nikada nisam u sebi osetio takvo olaksanje od svake borbe i
takvu sladost Bozanstvene svetlosti, kao sad".
12. Podsticani grizom savesti, dodjimo k sebi, dok Gospod, videvsi koliko se
naprezemo i otimamo k Njemu, ne izbrise grehove nase i bol koji nam razdire srce ne
pretvori u radost. Jer, po mnostvu bolova mojih u srcu mome, utehe tvoje razveselise
dusu moju (Ps.93,19).
13. Blago onome koji radi Boga svaki dan trpi grdnju i ponizenje, i uspe da se
savlada! Taj ce likovati sa mucenicima i slobodno ce razgovarati sa andjelima. Ko od sebe
odbacuje pravedan ili nepravedan ukor, odbija svoje spasenje; a onaj koji ga prima, sa
bolom ili bez bola, brzo ce primiti oprostaj svojih grehova.
14. Ako se od samog pocetka svom dusom predas svakovrsnim ponizenjima, neces
se, sine, dugo vremena truditi da u sebi osetis blazeni mir.
15. Mala vatra smeksa veliku kolicinu voska. Tako i mala uvreda koja nam se cesto
nanosi, svu surovost, bezosecajnost i okorelost srca odjedanput omeksa, zasladi i sasvim
iskoreni.
16. Uvrede, potcenjivanja i slicne stvari u dusi podviznika mogu da se uporede sa
gorcinom pelena. Pohvale, pocasti i razne druge ljubaznosti, poput meda, kod
sladostrasnih radjaju svaku slast. Razmotrimo, stoga, prirodu i jednog i drugog: pelen
cisti u nama svaku necistotu, a med obicno izaziva poremecaj zuci.
dj) BORBA SA DUHOM UNINIJA
1. Uninije je raslabljenje duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga, mrznja na
monaski zavet, hvalitelj svetovnjaka, klevetnik Boga - kao da je nemilostiv i
necovekoljubiv. Ono je klonulost u bogosluzenju, nemoc u molitvi, ono je u sluzbi
gvozdeno, u telesnom radu vredno, u poslusnosti neiskusno.
2. Poslusan covek ne zna za uninije, vrseci kroz vidljivi rad svoj osnovni, duhovni
zadatak.
3. Opstezice je protivnik uninija. Coveku, pak, bezmolvniku, ono je vecni pratilac:
do same smrti se ne povlaci i sve do skoncanja njegova ne prestaje da se bori protiv
njega. Videvsi keliju otselnika, ono se osmehuje, i priblizivsi mu se, nastanjuje se kraj
njega.
4. Lekar bolesnika posecuje izjutra, a uninije podviznike usred dana.
5. Gostoprimstvo je podloga uninija, i podstice na to da se radom sopstvenih ruku
cini milostilja. Usrdno pobudjuje na posecivanje bolesnika, podsecajuci na onoga koji
kaze: Bolestan bejah, i posetiste me (Mt.25,36). Savetuje da se odlazi k ozaloscenim i
klonulim ljudima i, samo buduci malodusno - predlaze da tesimo malodusne.
6. One koji su stali na molitvu, ovaj bezumni duh podseca na nuzne poslove, i
upotrebljava svako sredstvo kako bi nas pod nekim zgodnim izgovorom otrgnuo od
moljenja.
7. Svaku ostalu strast potiskuje po jedna suprotna vrlina. No, uninije je za monaha
sveobuhvatna smrt. Ovaj duh je jedan od osam prednjaka zla, i to najgori od svih.
8. Kada nema bogosluzenja, nema ni uninija, i cim se kanon zavrsi - oci se
otvaraju.
9. Pravi podviznici se poznaju za vreme uninija. Monahu nista toliko ne donosi
venac kao borba sa uninijem.
10. Onaj koji place nad sobom, ne zna za uninije.
11. Monahu koji voli novac, tudje je uninije. On se svaki cas seca apostolovih reci:
Neradnik neka i ne jede (2.Sol.Z,10), i: Potrebama mojim i onih koji su sa mnom bili
posluzise ove ruke moje (Dap.20,34).
12. Uninije proizlazi ponekad od presitosti, a ponekad od nedostatka straha
Bozijeg.
13. Usrdna molitva je propast za uninije. Secanje na Sud Boziji radja revnost.
238
14. Monah koji je ispunjen nadom kao nozem kolje uninije.
15. [Ispovest strasti uninija]: "Reci, dakle, ti, raspusteni i odreseni, ko je taj koji te
je tako nakazno rodio? Koji su ti potomci? Koji su to koji vojuju sa tobom? Ko je tvoj
ubica". A on, tiranin, odgovara: "Roditeljke moje su mnogobrojne: ponekad neosetljivost
duse, ponekad zaborav onoga sto je gore na nebu, a moze da bude i prekomeran rad.
Moji su potomci: meni urodjena manija seljakanja sa jednog mesta na drugo,
neposlusnost prema duhovnom ocu, zaborav Strasnog suda, a ponekad i napustanje
zaveta. Moji protivnici (koji me sada drze vezana) jesu: bogosluzenje sa telesnim radom.
Moj neprijatelj, pomisao na smrt. A ono sto me ubija, jeste molitva sa cvrstom nadom da
ce se dobiti blazenstva".
e) BORBA SA TASTINOM
1. Tastina je rasturac truda, unistitelj znoja, kradljivac riznice, izrod neverstva,
preteca gordosti, brodolom u luci, mrav na gumnu (koji, iako majusan, raznosi sav trud i
plod).
2. Svima bez razlike sija sunce, i svim dobrim delima veseli se tastina. Na primer,
sujetan sam kad postim; kada razresavam sebi post, da ljudi ne saznaju za moje
uzdrzanje, opet sam sujetan - jer smatram sebe mudrim. Sujeta me pobedjuje kada se
obucem u sjajnu odecu; ali i kad se odenem u dronje - i tada sam sujetan. Porazen sam
kad progovorim, a zacutim li - opet me ona pobedjuje. Kako god bacis na zemlju ovaj
tribolum [trorozac], jedan vrh ostaje uperen gore.
3. Sujetan covek je Hriscanin koji obozava idole. On misli da obozava Boga, a u
stvari hoce da ugodi ljudima a ne Bogu.
4. Sujetan je svaki covek koji voli da se hvalise. Post sujetnog coveka ostaje bez
nagrade i njegova molitva bez ploda, jer i jedno i drugo cini radi pohvale ljudske.
5. Slavoljubivi podviznik sebi nanosi dvostruku stetu: prvo, sto iznurava telo, a
drugo, sto ne prima nagradu.
6. Gospod od ociju nasih cesto skriva i one vrline koje smo stekli. A covek koji nas
hvali (bolje reci - kvari), svojom pohvalom otvara nase oci. No, cim se oci otvore iscezava iz nas bogatstvo nase.
7. Laskavac je sluzitelj demona, vodic gordosti, istrebljivac umilenja, rusilac vrlina,
zavodnik. Oni koji vas hvale, obmanjuju vas, veli prorok (Is.3,12).
8. Vidjao sam kako su ljudi koji imadjahu plac, padali u jarost kad su ih hvalili, i
tako kao na vasaru trampili jednu strast za drugu.
9. Kad cujes da je bliznji tvoj ili prijatelj rekao o tebi nesto lose u tvome odsustvu,
pokazi koliko ga volis - i pohvali ga!
10. Velika je stvar stresti sa sebe pohvalu ljudsku. Jos veca je stvar, otresti se
pohvale demonske.
11. Smirenoumlje ne pokazuje onaj koji sam o sebi govori rdjavo (ko ne bi bio u
stanju da podnese samoga sebe?), vec onaj koji od drugoga coveka podnosi uvredu tako
da ne umanji svoju ljubav prema njemu.
12. Kad vidi izvesne ljude da su dosli do nekog malog spokojstva, demon tastine ih
smesta navodi da predju iz pustinje u svet, govoreci: "Idi da spases ljude koji
propadaju".
13. Sujeta pobudjuje lakomislene monahe da ocekuju posetu svetskih ljudi, te da
izadju u susret onima koji dolaze; uci ih da padaju nicice pred njihove noge, i da se,
prepuni gordosti, odevaju u smirenost; podesava drzanje i glas.
14. Tastina cenjene monahe cini gordima, a ponizavane zlopamtljivima.
15. Ona vrlo lako ide sa prirodnim darovima, i njima cesto obara svoje okajane
sluge.
239
16. Videh jednog demona kako vredja i proganja svog brata. Kada se, tako,
jednom prilikom brat naljutio, naidjose neki svetski ljudi. I bednik taj od gneva predje na
slavoljublje, jer ne mogase robovati u isto vreme i jednoj i drugoj strasti.
17. Monah koji je postao rob sujete, vodi dvostruki zivot: spolja - monaski, a u dusi
i mislima - svetski.
18. Ako se usrdno trudimo da ugodimo Bogu, svakako cemo i od nebeske slave
okusiti. A onaj koji oseti tu slavu, prezirace svaku zemaljsku slavu. Cudio bih se, naime,
kada bi neko prezreo drugu pre nego sto okusi prvu.
19. Vicao sam ljude koji su iz tastine pocinjali duhovni podvig. I premda im je
pocetak bio porocan, kraj ispade pohvalan, zbog toga sto se duh u njima izmenio.
20. Ko se hvali prirodnim darovima (npr. ostroumljem, bistrinom, [naklonoscu za]
citanje, recitoscu, i svim slicnim sto dobismo bez truda), nikada nece dobiti natprirodna
dobra. Jer, ko je u malome neveran, i u mnogome je neveran i tast (up. Lk.16,10).
21. Ko trazi darove za svoj trud, polaze opasan temelj, a ko sebe smatra duznikom,
primice neocekivano i nenadano bogatstvo.
22. Nemoj slusati ovog vejaca, koji ti savetuje da objavis svoje vrline radi koristi
slusalaca. Kakva je korist coveku ako sav svet zadobije a dusi svojoj naudi (Mt.16,26)?
Nista tako nije u stanju da pouci one koji gledaju, kao smireno i iskreno ponasanje i rec.
Jer, to ce i drugima posluziti kao primer kako se nicim ne treba ponositi. A sta moze biti
korisnije od toga?
23. Pohvale uznose i nadimaju dusu. A kada se dusa ponese, tada je obuzima
gordost, koja uznosi do neba i nizvodi do ada.
24. Ta prljava tastina uci nas da glumimo vrlinu koju nemamo, navodeci nam reci:
Tako da se svetli svetlost vasa pred ljudima, da vide vasa dobra dela (Mt.5,16).
25. Ne skrivaj svoju bruku, pod izgovorom da ne izazivas sablazan. (Uostalom,
mozda ovaj lek treba upotrebljavati prema tome o kakvoj se sramoti radi).
26. Kada hvalitelji (bolje reci kvaritelji) pocnu da nas hvale, odmah treba da se
setimo mnostva svojih bezakonja, pa cemo videti da smo nedostojni onoga sto se govori
o nama ili cini za nas.
27. Prostodusniji ljudi obicno nisu mnogo podlozni dejstvu ovog otrova. Jer, sujeta
iskljucuje prostodusnost i pretpostavlja licemeran zivot.
28. Cesto se desava da crv, dostignuvsi odredjeni uzrast, dobija krila i uzlece u
visinu. Tako i tastina, kada se potpuno razvije, radja gordost, taj pocetak i kraj svih zala.
29. Pocetak neslavoljublja je cutanje i rado primanje uvreda; sredina odstranjivanje svih misli koje su prozete slavoljubljem; a kraj (ako taj okean uopste ima
kraja) - trud da pred ljudima cinis bez ustrucavanja ono sto nam nanosi stetu, a da te pri
tome nije ni najmanje stid.
30. Ne govori o svome plemstvu, ako si bio plemic, i ne hvali se svojim ugledom,
da ne bio jedan na recima a drugi na delu.
31. Video sam neiskusnog ucenika kako se pred nekim ljudima hvali vrlinama
svoga ucitelja. Misleci da tudjom slavom postane i sam slavan, izlozio se sramoti kada
mu svi rekose: "Pa, kako da jedno tako plodno drvo ima na sebi jednu tako jalovu
granu".
32. Mnogogovorljivost je presto tastine, na kome se ona rado pojavljuje u svom
blesku svome.
33. Posle duge borbe najzad isteran iz naseg srca, pretucen kamenjem posta i
macem smirenja, bedni demon, drug nasega glinenog tela, poput nekog crva koji se
uvukao u njega, nastoji da nas isprlja, drazeci nas izvesnim neocekivanim i nezgodnim
kretnjama. Tome su najvise podlozni ljudi koji se pokoravaju demonu slavoljublja. Jer, oni
se ispunjavaju tastinom cim primete da u njihovom srcu vise nema bludnih misli. A da to
sto kazemo nije neistina, oni se mogu i sami uveriti ako pazljivo ispitaju sebe, posto vec
dostignu izvestan stupanj bezmolvija. Neizostavno ce pronaci u dubini svog srca jednu
pomisao, koja se u njemu krije kao zmija u djubretu, a koja im nasaptava da cistotu
240
srca, postignutu u izvesnoj meri, pripisu svome trudu i revnosti, i da i ne pomisle, jadnici,
na one reci: Sta li imas ljudi i njihove molitve.
34. Cutanje i bezmolvije su neprijatelji tastine: no, ako zivis u zajednici, koristi
ponizenje.
35. Ako je vrhunac tastine, da se covek ponasa sujetno i onda kada nema nikoga
ko bi ga pohvalio, onda je bez sumnje znak savrsenog neslavoljublja kada se i prilikom
posete stranih ljudi nikad ne potkrade ni najmanja sujetna pomisao.
z) BORBA SA GORDOSCU
1. Gordost je odricanje Boga, pronalazak demona, nipodastavanje ljudi, majka
osudjivanja, potomak pohvala, znak duhovne jalovosti, proterivanje pomoci Bozije,
preteca ludila, vinovnik padova, podloga epilepsije, izvor gneva, vrata licemerstva,
podupirac demona, cuvar grehova, uzrocnik nemilosrdja, neznanje za samilost, surovi
islednik, necovecni sudija, protivnik Boga, koren hule.
2. Pocetak gordosti je tamo gde se zavrsava tastina; sredinu predstavlja
nipodastavanje bliznjeg, bestidno razglasavanje vlastitih podviga, hvalisavost u srcu,
mrznja prema prekoru; a kraj je odbacivanje Bozije pomoci, uzdanje u svoje vlastite
snage, demonska narav.
3. Video sam ljude koji su na recima zahvaljivali Bogu, a u mislima velicali sami
sebe. To jasno svedoci onaj farisej, rekavsi: Boze, hvala ti (Lk.18,11)!
4. Gde se dogodio pad, tamo se prethodno nastanila gordost: drugo objavljuje
dolazak prvoga.
5. Gordouman monah osorno odgovara. A smirenouman ne odgovara ni na koji
nacin.
6. Kiparis se ne savija i ne vuce po zemlji. Tako ni monah ohola srca ne moze steci
poslusnost.
7. Gospod se protivi gordima (Jak.4,6). Ko ih, onda, moze pomilovati? Necist je
pred Gospodom svaki covek ohola srca (Pric.16,5). Ko, onda, takvoga moze da ocisti?
8. Ko ne trpi prekore, ispoljava strast, a ko ih prima - oslobadja se od lanaca
kojima je bio okovan.
9. Jedan starac, veoma posvecen u tajne duhovnog zivota, savetovase oholog
brata. A ovaj, zaslepljen, rece: "Oprosti, oce: ja nisam gord". A svemudri starac ce na to
reci: "Kakav bi mi jasniji dokaz mogao pruziti o svojoj gordosti, dete moje, ako ne time
sto kazes: "Ja nisam gord"".
10. Takvima veoma odgovara potcinjavanje, sto suroviji i neugledniji nacin zivota i
citanje o natprirodnim podvizima svetih otaca.
11. Sramota je kititi se tudjim ukrasom, a krajnje je bezumlje ponositi se Bozijim
darovima. Ponosi se iskljucivo onim vrlinama koje bi izvrsio pre svog rodjenja: one vrline,
naprotiv, koje si stekao posle svog rodjenja, darovao ti je Bog, kao sto ti je darovao i
samo rodjenje. Tvoje vrline bi mogle biti jedino one koje bi izvrsio pre no sto si dosao do
svesti: Bog ti je, medjutim, i sam um darovao. Svome sopstvenom trudu mogao bi
pripisati samo one pobede koje bi postigao bez svog tela: telo, pak, nije tvoja vec Bozija
tvorevina.
12. Nemoj se osecati sigurnim dokle god ne primis presudu, imajuci na umu onoga
kome su vezali ruke i noge, i koga su bacili u tamu najkrajnju, iako je vec sedeo za
svadbenom trpezom.
13. Nikada nemojmo prestati da ispitujemo i uporedjujemo sebe sa ocima i
svetilnicima koji su ziveli pre nas. Tako cemo naci da jos nismo ni krocili na put pravog
podviznistva, da nismo ispunili svoj zavet onako kako treba, te da jos zivimo svetski.
14. Monah je okean smirenja, u koji je survao i utopio svakoga zlog duha.
15. Nadmenost dovodi do zaboravljanja grehova, a secanje na grehe je posrednik
smirenoumlja.
241
16. Gordost je krajnja beda duse koja u svome pomracenju misli da je bogata.
17. Gordost je nar, unutra gnjio, a spolja gladak i lep.
18. Gordome monahu demon nije potreban: on je samome sebi postao demon i
neprijatelj.
19. U gordim srcima radjaju se bogohulne reci, a u smirenim dusama - nebeska
vidjenja.
20. Vecina gordih ljudi (kako, ne znam) zavarava se sve do smrti uverenjem da su
bestrasni. Tek tada oni uvide kolika je njihova beda.
21. Coveku koga je ulovila gordost, samo Gospod moze pomoci. Svako ljudsko
sredstvo za spasavanje bilo bi mu nekorisno.
22. Culi smo da od zlog korena i zle majke proizlazi jos gori plod: od pogane
gordosti radja se neopisiva hula. Mi nismo u stanju da pomisli hule bez teskoca kazemo
svome duhovnom lekaru, da ih ispovedimo i zigosemo. Stoga su mnogi cesto padali u
ocajanje i gubili nadu. Taj opaki greh im je, naime, kao crv u drvetu, upropastio svu
nadu.
23. Nijedna druga pomisao ne ispoveda se tako tesko kao ova. Stoga ona cesto sa
mnogima doceka i starost. A demonima i hulnim pomislima nista tako ne daje snage u
napadima na nas, kao to sto ih neispovedjene gajimo i skrivamo u srcu.
24. Niko ne treba sebe da smatra vinovnikom hulnih pomisli. Gospod je srceznalac.
On razume da takve reci nisu nase, vec neprijatelja nasih.
25. Stoga, preziruci ga i ne pridajuci nikakav znacaj pomislima koje on ubacuje u
nas, recimo: "Idi od mene, satano! Gospodu Bogu svom cu se klanjati i Njemu jedinome
sluziti (Mt.4,10). A muka tvoja i rec tvoja vratice se na glavu tvoju, i na teme tvoje pasce
hula tvoja u sadasljem i u buducem veku (up. Ps.7,17)".
26. Ko prezre ovog demona, oslobadja se i od strasti, a ko misli da vodi borbu sa
njim na neki drugi nacin, podleci ce mu konacno. Jer, ko hoce recima da savlada duhove,
lici na coveka koji hoce da zakljuca vetrove.
27. Kada, dakle, u nama pocne sazrevati grozd prepodobne smirenosti, odmah
cemo (mada sa mukom) omrznuti svaku ljudsku slavu i dobar glas, izgnavsi iz sebe gnev
i ljutinu. A kada smirenost, ta carica vrlina, pocne da napreduje u dusi duhovnim
uzrastom, sva svoja dobra dela necemo smatrati ni u sta. Stavise, drzacemo ih za
gadost, buduci da cemo misliti na to da svaki dan, mada nismo ni svesni, samo
uvecavamo svoje breme.
28. Izmedju pokajanja (dakako stvarnog pokajanja), placa (ociscenog od svake
necistote) i sveprepodobnog smirenja pocetnika, postoji razlika i deoba slicna razlici
izmedju kvasca, brasna i hleba.
29. Prvo i iskljucivo svojstvo ove divne i cudesne trijade [tj. trojice], jeste potpuno
radosno podnosenje ponizavanja. Naime, dusa ga prima rasirenih ruku i grli kao lek koji
leci i spaljuje njene bolesti i velike grehe. Drugo iza njega svojstvo jeste unistenje svake
ljutine, a sa tim - umerenost. A treci, i najlepsi stepen, jeste iskreno pepoverenje u
sopstvena dobra dela, i zudnja za neprestanim ucenjem.
30. Kraj, pak, necistih strasti je tastina i gordost, kod svakoga koji ne pazi na sebe.
Njihov istrebitelj je misleni jelen [tj. smirenoumlje], koji svoju kosutu cuva od dejstva
svakog smrtonosnog otrova.
31. Smirenoumni monah nije previse radoznao kada se radi o neshvatljivim
stvarima, a uobrazeni hoce da ispituje i tajne Suda Bozijeg.
32. Jednome vrlo mudrom bratu javise se demoni vidljivo, i pocese da ga hvale.
No, svemudri podviznik im rece: "Kada biste prestali da me u dusi mojoj hvalite i kada
biste otisli, ja bih zakljucio da sam veliki covek. Medjutim, ako ne prestanete da me
hvalite, ja cu iz same pohvale poznati koliko sam necist. Jer, necist je pred Gospodom
svaki gord covek (Pric.16,5). Prema tome, ili odlazite - da bih bio nesto veliko, ili me
hvalite - da pomocu vas dodjem do smirenosti". Zbunjeni ovom doskocicom, demoni
odmah isceznuse.
242
33. Jedna je stvar - uznositi se, a druga - ne uznositi se; nesto trece je - smiravati
se. Prvi sudi po ceo dan; drugi ne sudi, ali ni sebe ne osudjuje; a treci, mada nevin, uvek
osudjuje samoga sebe.
34. Konju koji je upregnut sam, cesto se cini da trci dovoljno brzo. No, kada je
upregnut sa drugim konjem, po njemu upoznaje svoju sporost.
35. Jednome podvizniku, koji se narocito trudio da stekne tu blazenu vrlinu, zli dusi
tajno posejase u srce pohvalu. Medjutim, on je, po Bozanskom nadahnucu, umeo da
pobedi nevaljalstvo zlih duhova blagocastivim lukavstvom: on ustade i na zidu svoje
kelije napisa nazive najuzvisenijih vrlina - savrsene ljubavi, andjeoskog smirenoumlja,
ciste molitve, netljene [tj. neuprljane] cistote i slicno. I kad su ga pomisli zapocele hvaliti,
on rece: "Hajd'mo na sud". Dosavsi pred zid, citao bi nazive, pa bi viknuo na samoga
sebe: "Kad budes i sve ove vrline stekao, znaj da si jos daleko od Boga".
36. Ti ces znati (i neces se prevariti) da je ova prepodobna vrlina u tebi po tome
sto ces sav biti ispunjen neopisivom svetloscu i neizmernom ljubavlju prema molitvi.
Tome prethodi srce koje ne grdi tudje grehe. Preteca ove vrline je mrznja prema svim
oblicima slavoljublja.
37. Ne treba da prestanemo ispitivati sebe, ako hocemo da postignemo vrlinu
smirenoumlja. Pa ako u dubini duse budemo mislili da je svaki nas bliznji bolji od nas,
znaci da je milost Bozija blizu.
38. Mnogi od nas nazivaju sebe gresnima, a mozda se odista i smatraju takvima.
No, tek trpljenje uvreda pokazuje kakvo je srce.
39. Ko tvrdi da je ispunjen mirisom ovog mira, a oseti makar i najmanje
zadovoljstvo u srcu kad ga hvale ili pridaje veliki znacaj recima pohvale, neka se ne vara:
u zabludi je!
40. Ne nama Gospode, ne nama - cuo sam nekoga gde kaze u dubini svoje duse vgc samo imenu tvome daj slavu (Ps.113,9). Covek koji je to rekao dobro je poznavao
prirodu ljudsku. On je znao da pohvala ne moze da joj ne naskodi. Od tebe je pohvala
moja u crkvi velikoj (Ps.21,26), tj. u buducem veku. A pre toga, ja nisam u stanju da bez
opasnosti primam pohvalu.
41. Prirodno svojstvo limunovog drveta jeste, da mu se grane pruzaju u vis kada je
bez ploda. Kada se, pak, savijaju, znaci da ce uskoro biti i ploda. Ko je razborit, razume
sta hocu da kazem.
42. Ako je gordost neke andjele pretvorila u demone, bez sumnje i smirenost moze
od demona naciniti andjele. Stoga, neka se ohrabre pali!
43. Nista tako nije u stanju da smiri dusu, kao sirotovanje i ishrana samo onim sto
se isprosi.
44. Ko u razgovoru sa drugim ljudima uporno nastoji da nametne svoje misljenje,
makar bilo i tacno, treba da shvati da boluje od bolesti djavola. Ako to cini u razgovoru sa
sebi ravnima, mozda ga jos moze izleciti kazna starijih; medjutim, njegovu bolest ljudi
nece moci izleciti ukoliko se na isti nacin ponasa i pred starijim i pametnijim od sebe.
45. Zatrazih jednom od jednoga od najiskusnijih podviznika da mi objasni na koji
se nacin u poslusnosti stice smirenost. A on rece: "Cak kada bi i mrtve vaskrsavao, i dar
suza stekao, i oslobodjenje od duhovne borbe dostigao, razborit poslusnik sve pripisuje
ucinku molitve duhovnog oca, te mu je sujetna uobrazenost tudja i daleka. Kako bi se i
mogao uobraziti zbog onoga sto je, kako i sam misli, ucinio uz pomoc drugoga a ne
svojim sopstvenim snagama?
46. Pazi na sebe kada se nalazis sa bratijom, i nikako nemoj nastojati da bilo po
cemu izgledas pravedniji od njih. Inace ces napraviti dva zla: njih ces ozlediti svojom
izvestacenom i laznom revnoscu, a samome sebi ces na svaki nacin pruziti povod za
gordost.
47. Imaj revnost u dusi svojoj, nikako je ne ispoljavajuci telom, niti izgledom, niti
recju, niti kakvim zagonetnim ponasanjem. Pa i to cini tek posto si prestao da
potcenjujes bliznjega. Ako si, pak, u tom pogledu neuzdrzljiv, budi u svemu slican bratiji
svojoj, i ne izdvajaj se ni u cemu svojom uobrazenoscu.
48. Plod laznog umilenja je uobrazenost, a plod pravoga - uteha.
243
49. Ko se u dusi ponosi svojim suzama i u sebi osudjuje ljude koji ne placu, lici na
coveka koji od cara izmoli oruzje za borbu protiv neprijatelja svog, a upotrebi ga protiv
samoga sebe.
50. Ako neko oseti da ga ponos i plahovitost, zloba i licemerstvo lako pobedjuju, pa
resi da na njih izvuce mac krotosti i strpljenja, neka stupi u jedan opsteziteljni manastir,
kao u radionicu spasenja. Ako uopste hoce da se potpuno izbavi od ovih strasti, neka
tamo, podvrgnut zlostavljanju, ponizavanju i dosadjivanju od strane bratije, te duhovno,
a ponekad i telesno, tucen i ugnjetavan, gazen i mucen, ocisti haljinu duse svoje od
prljavstine.
51. Videh kako gordost moze da bude uzrocnik smirenoumlja, i setih se onoga koji
govori: Ko poznade um Gospodnji (Rim.11,34)! Jama i plod nadmenosti jeste pad. A pad
cesto postaje povod smirenoumlja u onima koji su smirenoumlju skloni.
52. Ohola dusa je rob strasljivosti, jer se uzda u samu sebe: ona se plasi od svakog
suma, od svake senke.
53. Bludnike mogu izleciti ljudi, pokvarene - andjeli, a gorde - samo Bog.
54. Vidljivu gordost lece zalosne okolnosti, a nevidljivu Onaj koji je odveka
nevidljiv.
55. Ne skidaj dusevnog oka sa gordosti: medju svim lopovima duhovnim nema
opasnijeg od ove strasti.
56. Ako je znak propasti (tj. gordosti), uznositi se i beznacajnim delima, onda je
spasonosna oznaka smirenja, misliti smireno o sebi i pored velikih podviga i uspeha.
57. Jednom prilikom sam uhvatio ovu bezglavu varalicu, koja se uvukla u moje srce
na ramenima svoje matere. Svezavsi i jednu i drugu uzetom poslusnosti i izudaravsi ih
bicem skromnosti, pritisnuh ih da mi kazu kako su usle u mene. Najzad, pod udarcima,
progovorise: "Mi nemamo ni pocetka, ni rodjenja, jer smo same i pocetak i roditelj svih
strasti. Skrusenost srca koja se radja u potcinjavanju - ne malo ratuje sa nama. Mi ne
trpimo da bilo ko nad nama vlada. Sa neba smo otpale upravo stoga sto smo i tamo htele
da vladamo. Ukratko receno, mi smo roditelj svega onoga sto se protivi smirenoumlju;
sve sto smirenoumlju pomaze - nama je suprotno. Uostalom, i na nebu se bejasmo
osilile: gde, onda, da pobegnes od nas? Mi cesto idemo iza trpljenja uvrede, iza
poslusnosti i bezgnevlja, iza nepamcenja zla i predanog sluzenja. Nase potomstvo cine:
padovi duhovnih ljudi, gnev, ogovaranje, samovolja, nepokornost. Postoji samo jedna
jedina stvar na koju nismo u stanju da nasrnemo. Reci cemo ti sta je to, jer nas tvoji
udarci strasno bole: ako pred Gospodom iskreno okrivis sebe, smatraces nas za paucinu".
Kao sto vidis, konj na kome jasi gordost jeste tastina. Prepodobno smirenje i
samoosudjivanje, medjutim, nasmejace (972) se konju i jahacu njegovu, pevajuci sa
odusevljenjem pobednicku pesmu: Zapevajmo Gospodu, jer se slavno proslavi: konja i
jahaca bacio je u more (Izl.15,1), i u bezdan smirenja.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI JOVAN LESTVICNIK
V
O BESTRASCU
1. Zvezde su lepota nebeskog svoda, a ukras bestrasca - vrline.
2. Bestrasnim se, dakle, u pravom smislu reci naziva, i jeste, covek koji je telo
nacinio nepropadljivim, koji je um uzdigao iznad svega stvorenog, koji je sva cula pokorio
umu a dusu svoju predstavio Gospodu, pruzajuci se vecito k Njemu, i preko svojih moci.
244
3. Neki, opet, odredjuju bestrasce kao vaskrsenje duse pre vaskrsenja tela, a
drugi, kao savrseno bogopoznanje, koje po svojoj vrednosti zaostaje samo za
bogopoznanjem koje imaju andjeli.
4. To savrseno savrsenstvo savrsenih, cijem usavrsavanju nema kraja (kako mi
rece jedan covek koji ga je doziveo), tako osvecuje um i otrze ga iz vestastvenog sveta,
da ga cesto, razume se - posle stizanja u ovo nebesko pristaniste - odvaja od zivota u
telu i podize na nebeske visine, do sagledavanja.
5. Ima bestrasnih ljudi, no ima i od bestrasnih bestrasnijih. Na primer, jedan covek
silno mrzi zlo; drugi se, medjutim, nezasitno bogati u dobru.
6. I cistota se naziva bestrascem, i to sa pravom: ona je pocetak sveopsteg
vaskrsenja i obesmrcenja smrtnih.
7. I ako je obelezje svecelog ostrascenja, da se covek hitro pokorava skoro svemu
sto demoni tajno poseju u njegovu dusu, smatram da je obelezje svetog bestrasca kad
covek moze iskreno reci sa Davidom: Onoga lukavoga koji se sklonio od mene, ne
poznah (Ps.100,4) tj. ni kako, ni radi cega dodje, ni kako ode. Naprotiv, potpuno sam
ravnodusan prema svemu tome, posto jesam, i bicu sav sjedinjen sa Bogom.
8. Ko se udostojio takvog duhovnog stanja, ima u sebi nastanjena, jos za zivota u
telu, samoga Boga koji ga uvek vodi u svim recima, i delima, i mislima. Stoga takav
covek kroz unutrasnje ozarenje cuje u sebi kao neki glas koji mu otkriva volju
Gospodnju, i postaje uzviseniji u odnosu na svako ljudsko ucenje. Kad cu doci i pokazati
se licu Bozijem (Ps.41,3)? Ne podnosim vise plamen ove ceznje, vec istem besmrtnu
lepotu, koju mi ti, Gospode, dade pre no sto sam pao u ovo blato!
9. No, zasto mnogo govoriti? Bestrasnik vise ne zivi sam, vec u njemu zivi Hristos,
kao sto veli onaj koji je srecno ratovao rat, zavrsio trku i odrzao veru [pravoslavnu] (up.
Gal.2,20; 2.Tim.4,7).
10. Carska kruna nije sastavljena samo iz jednog dragulja. Tako ni savrsenog
bestrasca nema ako smo makar i jednu jedinu vrlinu (bez obzira kako beznacajna
izgledala) propustili da izvrsimo.
11. Od poslusnosti - smirenje, od smirenja - bestrasce. Ako nas se bas u smirenju
nasem opomenuo Gospod i izbavio nas od neprijatelja nasih (Ps.135,23-24), nista nas ne
sprecava da kazemo da se kroz poslusnost dolazi do bestrasca, u kome smirenje postize
svoju svrhu. Jer, sa smirenjem pocinje bestrasce, kao god sto sa Mojsijem pocinje Zakon.
I kcer usavrsava majku kao Marija sinagogu.
12. Da bi postigli krajnje bestrasce i bogatstvo darova, silu cudotvorstva i moc
predvidjanja, neki ljudi uzalud iznuravaju svoje telo. Jadnici! Oni ne znaju da majka tih
dobara nije trud, vec vise od svega - smirenje.
13. Ko je sa smirenoscu sklopio brak, postao je blag, prijatan, nezan, saosetljiv, a
iznad svega tih, vedar, spreman da poslusa, netuzan, budan, vredan i (zar je potrebno
mnogo govoriti?) bestrasan. Jer, u smirenju nasem seti nas se Gospod, i izbavi nas od
neprijatelja. od strasti i od prljavstina nasih (Ps.135,23-24).
14. Mnogi su odmah primili oprostaj grehova. Ali, bestrasce niko nije stekao
odmah. Za njega je neophodno i mnogo vremena, i mnogo truda, i milost Bozija.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI OCI VARSANUFIJE I JOVAN
Kratko saopstenje o njima
245
Sveti Varsanufije se rodio u Egiptu. Od mladih godina je zeleo da vodi podviznicki
zivot. Prolazeci jedanput pored konjskog trkalista, i videci kako se tu jedan stara da
preduhitri i zaobidje drugoga, on je u sebi pomislio: "Vidis li kako se usrdno podvizavaju
oni koji traze trulezne vence? Zar nismo utoliko vise duzni da se podvizavamo mi naslednici Carstva nebeskog". On je od tog prizora otisao jos vise goreci duhom za
podvig.
Nije poznato da li je bio u kakvoj egipatskoj obitelji. Povest ukazuje na njega kao
na monaha u Palestini. Dosavsi u Jerusalim na poklonjenje svetim mestima. on je resio
da u njemu i ostane. U pocetku je ziveo pod rukovodstvom starca Markela, a zatim je
otisao u obitelj ave Serida, blizu Gaze. Stremeci, pak visem podviznistvu on je sagradio
malu keliju izvan obitelji. Zatvorivsi se u njoj, on se nasladjivao najsladjim medom
bezmolvija.
Na pocetku njegovog bezmolvija iz manastira su mu donosili samo tri hleba
nedeljno. On se predavao placu i iz suza je crpao sladost. Zbog osecanja te neizrecive
sladosti on je cesto bio zadovoljan sa jednim hlepcicom, a cesto je zaboravljao i njega da
se dotakne. Tako je on hranu uzimao ponekad dva puta nedeljno a ponekad jedanput. On
je cesto bio uzvodjen ka duhovnoj hrani i zbog njene sladosti zaboravljase na culnu.
Omivajuci se svagdasnjim suzama, vremenom je blazeni ocistio svoje srce od
telesnih i dusevnih strasti i postao nedostupan neprijateljskim strelama. On je stekao mir
pomisli, koji postaje smestiste za darove Duha Svetog. Postigao je i to da u njemu
utihne, ili bolje reci, umre svaki strasni pokret i mudrovanje zbog cega je svoj zatvor i
nazvao grobnicom.
Od kako je svoje srce ocistio od strasti i udostojio se da postane hram i obitaliste
Duha Svetog, on se obogatio uzvisenim, istinskim i savrsenim smirenjem. On je sebe
smatrao zemljom i pepelom, i to na delu, a ne samo na recima. On je uvek sebi govorio:
"Ko sam ja? Ko mene smatra za nesto".
Kroz takvo smirenje on se udostojio najvece medju vrlinama - rasudjivanja, koje
Bog monahu daje kao upravitelja.
Veliki Varsanufije se putem rasudjivanja udostojio da stekne prozrenje, kojim se,
po objasnjenju prepodobnog Petra Damaskina shvataju mislene i skrivene sustine culne i
mislene tvorevine.
On se udostojio da prozrenjem stekne dar prozorljivosti i prorostva kojim je video
ono sto se desava u daljini kao da je blizu, i buduce kao da je sadasnjost. Po blagodati,
on je takodje znao i srdacna raspolozenja ljudi.
Stoga je onima koji su ga pitali odgovarao saobrazno sa nastrojenoscu njihovog
uma i misli a ne saglasno sa njihovim recima.
Blazeni Varsanufije je, po recima bozanstvenog Davida, u srce svoje primao
ushodjenja, smirenju dodajuci smirenje, bezmolviju bezmolvije, ljubavi ljubav, da bi se
na kraju udostojio i najviseg dara - ushicenja u Bogu i vaznosenja do sedmog neba, i to
ne na mislenim krilima maste, nego u neizrecivoj sili Duha. Tamo je on primio blagoslov i
video neizreciva blaga Carstva Bozijeg, ne znajuci da li je bio u telu ili izvan tela, slicno
velikom Pavlu (2.Kor.12,3).
Zbog toga je njemu data obilna blagodat cudotvorstva, te je imenom Vladike Isusa
Hrista mogao da vaskrsava mrtve, da izgoni demone, da isceljuje neizlecive bolesti, da
cini i druga znamenja i cudesa i, slicno Iliji, da zakljuca i otvori nebo.
Takvih darova se udostojio i u takvo savrsenstvo vrlina je dostigao veliki medju
ocima, Varsanufije. Medjutim, tako veliki darovi dosli su posle iskusenja koje mnogi ne
samo da ne mogu na delu pretrpeti, nego ih ni njihov sluh ne moze podneti. Isto tako se
preblazeni podvrgavao i velikim bolestima, ali ih je podnosio sa takvom velikodusnoscu
da ne samo da nikada nije legao ka odar radi odmora, nego ni rukodelje svoje nije
ostavljao.
Ovaj svetitelj je ziveo u 6. veku, u vreme cara Justinijana. Vise od 50 punih godina
njega nije video niko od ljudi. Samo jednom se on pokazao nekolicini bratije i umio im
noge kako bi razvejao sumnje o svom postojanju. Pred kraj zivota on se jos jednom
246
odvojio od svog dragog bezmolvija i to radi dobra Crkve. Tada je Justinijan poceo da
pritesnjuje one koji nisu primali ucenje aftartodoketa, koje je sam podrzavao.
Jerusalimski patrijarh je u toj nevolji nagovorio velikog avu da se uputi imperatoru sa
porukom da svoj gnev promeni u milost. Poslanstvo je imalo uspeha. Ubedjen silom reci
ave, imperator je prekinuo zamisljeno proganjanje nepokornih. On je Jerusalimskoj Crkvi
vratio svoju naklonost, poslavsi joj darove sa Varsanufijem.
Veliki ava se upokojio 563. godine. Neki, pak, ne navodeci godinu, jednostavno
kazu: "Pre 600. godine".
Drugi starac prepodobni Jovan, provodio je bezmolvni zivot kao i Varsanufije i
udostojio se istih darova Duha. Narocito je stekao darove prozorljivosti i prorostva, zbog
cega je i nazvan Prorok.
Odakle je bio rodom i otkuda je dosao u obitelj prepodobni Jovan nije poznato.
Ziveo je u prvobitnoj keliji Varsanufija Velikog posto je veliki starac izvai Gaske obitelji
sazidao drugu keliju. U njoj je bezmolstvovao 18 godina, do svoje koncine. Niko ga nije
video da se ikada nasmejao ili bio smucen, ili da se bez suza pricescivao Bozanstvenim
Tajnama, kao sto o tome svedoci iguman tog manastira.
Prepodobni Jovan je mnogo toga predvideo i predskazao, sto se na delu i ostvarilo.
Prelodobni Jovan je unapred znao o svojoj smrti, rekavsi: "U sedmi dan po avi Seridu i ja
cu se upokojiti. Da je avi Seridu bio produzio zivot, i ja bih proziveo jos pet godina.
Medjutim, posto je Bog to sakrio od mene i uzeo ga, ni ja necu duze ziveti".
Ava Elijan, koji je postrizen i postavljen za igumana obitelji, jos bese mlad po
godinama, bez poznavanja manastirskog pravila i nacina uprave nad bratijom. Stoga je
on molio bozanstvenog Jovana: "Pokloni mi barem dve nedelje, kako bih mogao da te
pitam o manastiru i upravljanju njime". Starac je sazalivsi se nad njim i buduci pokrenut
Duhom Svetim koji je obitavao u njemu, odgovorio: "Dobro, ostacu sa tobom jos dve
nedelje".Tako ga je ava Elijan ispitivao o svemu sto se tice upravljanja opstezicem. Posle
dve nedelje prepodobni je pozvao svu manastirsku bratiju i, oprostivsi se sa svima, sve
otpustio u njihove kelije. Zatim je u miru predao duh svoj u ruke Bozije.
Po koncini prepodobnog Jovana i sveti Varsanufije je savrseno zacutao i vise nikako
nije davao odgovore, kako predaje ava Dorotej u zaglavlju svog 2. slova. A kada je
zacutao Varsanufije, i sam ava Dorotej je napustio obitelj utemeljivsi svoje odvojeno
opstezice.
Ovi blazeni oci su svom dusom zavoleli bliznje, i pomagali im i koristili im ne samo
za svog zivota, nego i po smrti, buduci da su ostavili dusespasonosnu knjigu svojih
bogomudrih odgovora, kao otacko nasledje duhovnoj deci. Priljezno je citajuci, oni iz nje
mogu izvuci veliku korist za dusu.
Ta knjiga sadrzi 850 odgovora pruzenih na razlicita pitanja raznovrsnih lica:
arhijereja, jereja, monaha, svetovnjaka. staraca, mladica, nemocnih i zdravih. Neke od
njih je napisao takozvani "drugi starac", Jovan, a druge, i to vecinu, dao je sam veliki
starac Varsanufije. Pri tome, on ih nije pisao sam, nego preko ave Serida.
Kada je Varsanufije Veliki poceo da daje odgovore igumanu manastira,
prepodobnom Seridu, desila se jedna okolnost dostojna divljenja. (Naime), pozvavsi svog
pisca Serida, sveti Varsanufije mu je nalozio da napise odgovor prepodobnom Jovanu,
inoku obitelji svetog Save. Ne mogavsi da zadrzi u umu svome sve reci koje muje rekao
sveti, Serid se zamislio i bio u nedoumici kako ce da zapise toliko mnostvo reci. On je
ocekivao da ce mu starac narediti da donese mastilo i hartiju da bi, slusajuci, zapisivao
rec po rec. Po blagodati prozrenja danoj mu od Svetog Duha, sveti Varsanufije je poznao
tajnu misao Serida. Lice mu je iznenada zasijalo kao oganj i on je rekao. "Podji, napisi i
ne boj se. Ako ti kazem i bezbrojno mnostvo reci sa namerom da ih zabelezis, znaj da
Sveti Duh nece dopustiti da napises ni jednu rec vise ili manje od onoga sto ti je receno,
cak i kad bi zeleo, vec ce tvoju ruku voditi sa ciljem da zapises sve po redu kojim ti je
govoreno".
Takva je ova knjiga! Izobilujuci divnim rasudjivanjem, ona razresava i
najzamrsenija pitanja. Ona je uciteljica trpljenja, iskorenjivac roptanja, mac koji odseca
samovolju, sekira koja sece licemerstvo, rukovodilac ka istinskom i savrsenom smirenju
247
koje nas poucava da sebe smatramo nistavnim, propovednica pokajanja, roditeljka placa
i zastupnica spasenja dusa i savrsenstvo u Hristu Gospodu.
DOBROTOLjUBLjE
PREPODOBNI OCI VARSANUFIJE I JOVAN
PODVIZNICKE POUKE
Ucinjen je izbor onoga sto se odnosi na podvige i borbu sa strastima.
1. Pripremi se da blagodaris za sve, slusajuci rec svetog apostola: Na svemu
zahvaljujte (1.Sol.5,18). Makar bio u nevolji ili u tegobi, u teskobi ili bolesti, u telesnom
trudu, za sve sto ti se desava - zahvaljuj Bogu. Nadam se da ces i ti doci u Njegov
pocinak (Jev.4,3), jer nam kroz mnoge nevolje valja doci u Carstvo Bozije (Dap.14,22). I
tako, ne sumnjaj u dusi svojoj i neka ne slabi ni zbog cega srce tvoje, nego se secaj
apostolske reci: Ako se nas spoljasnji covek i raspada, ipak se unutrasnji obnavlja iz
dana u dan (2.Kor.4,16). Ako ne pretrpis stradanje, ne mozes uzici na krst.
2. Dok je na moru, brod je izlozen opasnostima od vetrova. a kad dostigne tiho i
mirno pristaniste, vise se ne boji od opasnosti, niti nevolja i jakih vetrova, nego ostaje
neuznemiravan. Tako je i sa ljubavlju tvojom: dok prebivas sa ljudima, ocekuj skorbi,
opasnosti i bure mislenih vetrova. A kad budes dostigao pripremljeno (pristaniste
bezmolvija), neces vise imati straha.
3. Ne padaj duhom u nevoljama i trudovima telesnim koje nosis, naprezuci se za
nas i nase opstezice, jer to i znaci: Polagati zivot za bracu (1.Jn.Z,16). Nadam se da ce
biti velika nagrada za trud tvoj. Kao sto je Gospod postavio Josifa u Egipat da prehrani
bracu svoju u vreme gladi (Ps.32,19), tako je i tebe postavio da posluzis ovom opstezicu,
zajedno sa sinom nasim Seridom. Ja ti ponavljam rec apostola, izrecenu Timoteju: Ti,
dakle, cedo moje, jacaj u blagodati (2.Tim.2,1).
4. Jedan trudovima po Bogu dolazi do pokoja u Njemu (Jev.4,3), a drugi tamo
dostize smirenjem. A za tebe se nadam da ces ga dostici i jednim i drugim kada u tebi
umre gnev kao posledica ukrocene razdrazljivosti u srcu tvome. Tada ce se na tebi
ispuniti rec Pisma: Pogledaj smirenje moje i trud moj i ostavi sve grehe moje
(Ps.24,18)... Gospod neka sacuva tvoju dusu i telo, i duh tvoj od svakog zla, od svake
neprijatnosti koju navodi djavo, i od svakog mastanja koje izaziva smetenost misli.
5. Pre svega se cuvaj duha uninija, [tj. lenjosti], iz koga se radja svako zlo i
razlicita iskusenja... Zasto tvoje srce slabi i iznemogava (zbog skorbi koje ti nanose) ovce
Hristove?... Pocuj sa paznjom sta cu ti reci: Dugotrpeljivost je majka svih dobara.
Pogledaj na Mojsija koji je pre izabrao za sebe da strada sa narodom Bozijim nego da
ima privremenu nasladu greha (Jev.11,25).
6. Cuvaj se da te ne pokradu lukave zmije i da te ne otruju svojim otrovom: on je
smrtonosan. Niko nikada nece izvrsiti dobro delo posredstvom zla, zato sto je sam
pobedjen zlom. Naprotiv, dobrim se ispravlja zlo (up. Rim.12,21). Ti stojis na pozornici: i
zbog toga si i duzan da se boris sa zverovima, slicno apostolu (1.Kor.15,32) koji se,
pobedivsi zveri, hvalio. Ti si bacen u morsku buru. Zbog toga si i duzan da, slicno nama,
pretrpis mnoge opasnosti i da se podvizavas protiv visokih talasa. Pobedivsi, uz Boziju
pomoc, ti ces sa nama doci do tihog pristanista u Hristu Isusu, Gospodu nasem. Njemu
slava u vekove. Amin.
7. Tebe uznemiravaju pomisli, pobudjujuci te da druge smucujes i da se sam
smucujes preko drugih... Znaj, brate moj, da ako neko zalosti drugog ili delom ili recju,
kasnije sam biva ozaloscen stostruko vise... Budi dugotrpeljiv u svemu i cuvaj se da u
bilo sta uplices svoju volju... Postaraj se da (pre toga) pazljivo ispitas svoje pomisli kako
one ne bi zarazile tvoje srce smrtonosnim otrovom i kako te ne bi prevarile da komarca
248
smatras kamilom a kamencic kamenom, inace ces liciti na coveka koji, imajuci [u svom
oku] brvno, gleda na tudji trun.
8. Ti sebe nazivas gresnim, a na delu pokazujes da ne poznajes samog sebe. Ko
sebe smatra gresnikom i vinovnikom mnogih zala, nikome ne protivreci, ni sa kim se ne
svadja, ni na koga se ne gnevi, nego sve smatra boljim i razboritijim od sebe... Ako si
gresan, zasto onda ukorevas bliznjeg i okrivljujes ga kao da preko njega dolazi zalost na
tebe?... Ispitaj sebe i naci ces da u stvari ne smatras sebe takvim... Pogledaj brate, kako
se nama rugaju: govorimo samo ustima, a dela pokazuju drugo. Zbog cega mi, kada
protivrecimo pomislima, nemamo snage da ih odbijamo? Zbog toga sto se pre toga
odajemo osudjivanju bliznjeg, sto slabi nasu duhovnu silu. Mi okrivljujemo svog brata, a
sami smo krivci... Polozi na Boga svaku pomisao, govoreci: "Bog zna sta je korisno", i
umirices se, te ces postepeno steci silu da trpis.
9. Ti znas, brate, da covek nece videti slavu ukoliko ne trpi uvrede i da nece osetiti
sladost ako se ne ocisti od zuci. Ti si stupio medju bratiju i razlicite okolnosti da bi na
vatri bio ispitan, jer zlato se ne ispituje drugacije osim ognjem. Zbog toga nista sebi ne
nalazi[1], buduci da bi se na taj nacin podvrgao borbi i brizi, nego sa strahom Bozijim
ispituj sta odgovara vremenu i nista ne cini kroz svadljivost... Koliko je moguce udaljavaj
se od gneva... Ne sudi i ne osudjuj nikog... a osobito ljubi one koji te kusaju... Ukoliko
shvatimo, videcemo da nas upravo oni pomazu u napretku.
10. Budi dugotrpeljiv u zalostima, kao onaj ko je dostigao zavestanje Vladike koje
porucuje: U svetu cete imati zalost, ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn.16,33).
Dostigni nepobedivu ljubav koja njene posednike uvodi u carske dvore i cini ih Hristovom
bracom.
11. Razbijaj mleko, i izaci ce maslo, a ako rukom stisnes dojku izaci ce krv
(Pric.30,33)... Ako neko hoce da savije drvo ili vinovu lozu u oblik obruca, on to cini
postepeno da se oni ne slome, a ako savije iznenada i snazno, oni se odmah lome (Ovde
on govori o strogim merama staresina i o preteranim podvizima monaha).
12. Zasto iznemogavas u nevoljama kao telesni covek? Zar nisi cuo da ti predstoje
nevolje?... Zar ne znas da pravednici [trpe] mnoge nevolje (Ps.33,20), kojima se kusaju,
kao zlato u ognju? Zbog toga, ako smo pravedni, bicemo ispitani nevoljama, a ako smo,
naprotiv, gresni, onda ih pretrpimo kao dostojni, jer trpljenje gradi iskustvo (up.
Rim.5,4). Setimo se svih svetih od pocetka (sveta) i opomenimo se kako su oni trpeli,
cineci dobro, govoreci dobro i prebivajuci nepokolebivo u istini. Njih su ljudi mrzeli i
skorbili sve do same koncine njihove a oni se, po reci Spasitelja (Mt.5,44), moljahu za
neprijatelje i one koji ih iskusavahu. Zar si ti bio prodan kao celomudreni Josif?... Jesi li
slicno Mojsiju trpeo uvrede od detinjstva (Izl.2,3) pa do starosti (Broj.31,14-16)? Sta si ti
pretrpeo, lenjivce? Jesi li bio gonjen kao David, koji je trpeo gonjenje od Saula
(1.Car.18,27) i od sopstvenog sina (2.Car.15,17)? Jesi li i ti plakao zbog njih po njihovoj
smrti (2.Car.1,11-27; 18,33)? I da li si kao Jona bio bacen u more (Jon.1,15)? Ti si
zaboravan, ljubljeni moj! Zasto slabi tvoja pomisao? Ne strasi se i ne boj se kao onaj ko
je tudj hrabrosti, da se ne bi lisio obecanja Bozijih. Ne uzasavaj se kao neverujuci, nego
obodri svoje maloverne pomisli. Zavoli nevolju u svemu kako bi bio iskusan sin svetih.
13. Brate, onaj ko hoce da dodje do grada, ne lezi, i ko hoce da zavrsi (delo), ne
lenji se kad vidi (da je izaslo) sunce, i ko hoce da obradi svoju njivu, nije nemaran.
(Naprotiv), onaj ko hoce da dostigne grad zuri pre nego sto se smrkne i, videci da je
sunce izaslo, sa bodroscu zuri na trud bojeci se da necim ne bude zadrzan. Ko zeli da
obradi svoje polje, stara se (da to ucini) pre nego sto ga zahvati korov. Ko ima usi da
cuje, neka cuje (Mt.13,9).
14. Da li zelis da se izbavis od nevolja i da se ne opterecujes njima? Ocekuj i vece,
pa ces se uspokojiti. Secaj se Jova i ostalih svetih i muka koje su pretrpeli. Stekni njihovo
trpljenje i utesice se duh tvoj. Hrabri se, krepi se i moli se.
15. Placi, ridaj, ne trazi da te drugi smatraju necim, ni u cemu se ne uporedjuj sa
drugima. Ostavi najzad svet, uzidji na krst, zbaci sa sebe [sve] zemaljsko, otresi prah sa
nogu svojih, ne mari za sramotu (up. Jev.12,2), ne raspaljuj sa Haldejcima pec da ne bi
zajedno sa njima bio sazezen gnevom Bozijim. Svakog coveka smatraj boljim od sebe i
249
placi zbog svog mrtvaca. Izvadi brvno svoje (Mt.7,5). Podigni razruseni dom svoj.
Uzvikuj: Pomiluj me... Sine Davidov... da progledam (Lk.18,38; 41).
16. Brate, dok je jos vreme, pazimo na sebe i ucimo se cutanju, buduci da je sve
obuzeo metez. A ako hoces da budes spokojan u svemu, budi mrtav za svakog coveka i
umirices se. Shvati da to govorim u odnosu na pomisli, sva dela i obracanja sa ljudima
kao i u vezi sa brigama.
17. Ti si mi u pismu napisao: "Pomoli se za moje grehe". I ja cu reci isto: "Pomoli
se za moje grehe", jer je napisano: Kako hocete da vama cine ljudi, cinite tako i vi njima
(Lk.6,31). Premda sam ja i okajan, [tj. jadan], i manji od svih ljudi, ipak sve do sada to
cinim po sili mojoj, radi Onoga koji je rekao: Molite se... jedni za druge, da ozdravite
(Jak.5,16).
18. Onaj ko je tvrd u veri makar razgovarao i nosio se sa jereticima i nevernima,
nikada se nece smutiti zbog toga sto unutar sebe nosi Isusa, Nacelnika mira i tisine.
Takav, posle mirnog suprotstavljanja, sa ljubavlju moze mnoge jeretike i neverujuce da
privuce u poznanje Spasitelja naseg Isusa Hrista. Posto, brate, takvo rasudjivanje o tim
predmetima prevazilazi tvoju meru, ti se drzi carskog puta, naime, vere tri stotine
osamnaest svetih otaca u kojoj si se krstio: za one koji shvataju savrseno ona u sebi sve
potanko sadrzi. Bezmolstvuj pazljivo, razmisljajuci o gresima svojim i o tome kako ces
sresti Boga.
19. Brate, na meni se preko tebe ispunila rec Pisma: Ljudi moji, koji vas hvale, lazu
vas (Is.3,12), i ostalo. Takva pohvala ne dozvoljava da vidimo gnusnost dela nasih. Ona,
kako mi se cini, steti i onima koji su dostigli meru (duhovnog napretka) i odvaja od vere
u Boga koji govori: Kako vi mozete verovati u mene kada primate slavu jedan od
drugoga (Jn.5,44)? Onaj ko shvata smirenje apostola pre ce izabrati ludost, da bi potom
bio mudar (1.Kor.Z,18). Jer, ja bih se cudio ukoliko bi onaj ko sebe prikazuje razumnim, a
ne pre duhovnim, izbegao osudu naznacenu za nadmenost.
20. (Na pitanje i nocnom strahu). Gradjani se sve dotle boje nailaska neprijatelja
dok ne dodje pomoc od cara. A kada dobiju vest da je u njihov grad dosao vojvoda ili
vojskovodja, vise se ne uznemiravaju, znajuci da se staresine brinu o njima. Ukoliko i
cuju da se neprijatelj priblizava, imajuci zastitnika, oni se vise ne boje. Tako se ni mi ne
bojmo demona ukoliko verujemo u Boga, buduci da nam Bog salje svoju pomoc.
21. Casovi i pesme su crkvena predanja i dobro su ustanovljeni radi [molitvenog]
usaglasavanja svih ljudi, a tako je i u opstezicima radi saglasnosti mnogih. Skicani, [tj.
kelioti, ili usamljenici] ne citaju ni casove niti pesme [tj. kanone], nego se u usamljenosti
upraznjavaju u rukodelju, citanju i razmisljanju, da bi, posle izvesnog vremena, zapoceli
molitvu. Kad stojis na molitvi duzan si da se molis za oslobodjenje od starog coveka ili da
proiznosis Oce nas, ili i jedno i drugo zajedno, a zatim da sednes za rukodelje. A o tome
da li da produzavas molitvu kada prebivas u njoj (reci cu): Ako se neprestano molis, po
reci apostola (1.Sol.5,16), onda nije neophodna duzina.
22. [Pravilo u vezi sa nocnim snom]. Moli se uvece dva sata, racunajuci ih od
zalaska sunca i, zavrsivsi slavoslovlje, spavaj sest casova. Zatim ustani na bdenje i bdi
ostala cetiri sata. U letnje vreme radi isto, ali smanji slavoslovlje i (citaj) manje Psalama
zbog kratkoce noci.
23. Gospod nas je naucio kako da steknemo savrseno smirenoumlje, govoreci:
Naucite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem, i naci cete pokoj dusama svojim
(Mt.11,29). Ako i ti hoces da steknes savrseno spokojstvo, razumi sta je Gospod
pretrpeo, pa i ti pretrpi i odbaci svoju volju u svemu. Sam Spasitelj je rekao: Sisao sam
sa neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca koji me posla (Jn.6,38). Savrseno, pak,
smirenoumlje sastoji se u tome da se podnose uvrede i sramote i ostalo sto je pretrpeo
Ucitelj nas Isus... Znak za to da se (covek) kosnuo savrsene molitve jeste odsustvo
smucenja, makar ga i sav svet vredjao.
24. Savrsena, pak, molitva sastoji se u tome da se razgovara sa Bogom bez
mislene rasejanosti, pri cemu su sve pomisli i osecanja sabrani. Covek dospeva u takvo
(stanje) kad umre svim ljudima, celom svetu i svemu sto se u njemu nalazi... Savrseno
se moli onaj ko se umrtvio za svet i njegov pokoj. Onaj ko Boga radi priljezno ispunjava
svoje delo nije rasejan, nego marljivo ugadja Bogu.
250
25. Oci govore da se mera uzdrzanja u jelu i picu ostvari upotrebom manje kolicine
od onoga sto nam je neophodno, tj. da se zeludac ne napuni do kraja. I svako mora sam
sebi da odredi (meru): kako u kuvanoj hrani, tako i u vinu. Tokom zime niko ne pije
mnogo, ali je i tada neophodno piti nesto manje od potrebnoga, a isto tako postupiti i sa
hranom. Uostalom, mera uzdrzanja se ne odnosi samo na hranu i pice, nego i na
razgovore, i san, i odecu i sva cula. U svemu tome treba da postoji mera uzdrzanja.
26. Sta znaci upotrebljavati nesto manje od neophodnog u vezi sa hranom, picem
ili povrcem? Od sve kolicine hrane, tj. hleba i drugog jela i povrca, treba odbiti skoro
jednu uncu, a sto se tice vina i vode - treba oduzeti pola case. Ukoliko pazis na sebe i
nije ti tesko, bilo bi dobro da pijes samo jedanput, a ako ne mozes, onda pij dva puta, no
svaki put nesto manje od potrebnoga. U vreme uznemirenja i mislene borbe, obicnu
kolicinu (hrane i pica) treba jos vise smanjiti, tj. hranu za jednu uncu, a svo pice za pola
case, tako da se uopste kolicina hrane svede na dve unce, a pica na celu casu.
27. Kako se moze saznati koliko je potrebno da se jede i pije? Pazeci na sebe
tokom nekoliko dana, a sa obzirom na svu hranu, tj. hleb, druga jela i povrce, covek
moze iz iskustva da sazna koliko je hrane i pica potrebno njegovom telu. Na primer: ako
neko (stalno) pije po tri case na dan i jede po jednu litru[2] hleba, pa uvidi da njegovom
telu treba vise od tri case ne stoga sto se vise trudio ili sto je jeo slano, nego tek tako,
bez osobitog razloga, onda se radi o borbi. A kad ne oseca napad, onda, ako moze,
(treba) od te tri case da odbije polovinu jedne, a u hrani takodje, umesto cele litre, da
upotrebi litru bez jedne unce.
28. Kako da ispravno shvatimo rec: "Po sili svojoj". Ciniti "po sili svojoj" znaci
upotrebljavati nesto manje hrane, pica i sna nego sto nam je potrebno... Ako neko,
ustajuci svaki dan u pola noci, odmori i sat vise zbog truda, onda je on ucinio po sili
svojoj stoga sto je umor znak (potrebe) da se [covek] unekoliko odmori, kao sto je bilo
receno, da bi posle opet bdio po obicaju... Pitas: "Kakva mera vazi za san". Oci naznacuju
polovinu noci. U hrani se uzdrzavaj onda kada zelis da pojedes jos malo, i na takav nacin
je uvek upotrebljavaj umereno.
29. Sta znaci primati hranu zbog prohteva, a sta zbog prirodne potrebe? Zbog
prohteva primati hranu znaci da se ona zeli uzeti bez telesne potrebe, samo radi
ugadjanja stomaku. Treba, medjutim, od toga razlikovati prirodnu naklonost za nekom
drugom vrstom povrca osim sociva, zbog lakoce same hrane.To nije prohtev. Jedni po
svojoj prirodi traze slatku hranu, drugi slanu, drugi opet kiselu, i to nije strast, ni prohtev,
niti stomakougadjanje. Medjutim, voleti neku (narocitu) hranu i pomamno je zeleti, vec
predstavlja prohtev koji je sluga stomakougadjanja. Znaj da si obuzet strascu
stomakougadjanja ako nesto ovlada tvojim pomislima. Ako se tome protivis i pristojno
primas hranu iz telesne potrebe, onda izostaje stomakougadjanje...
Drugi nagovestaj stomakougadjanja sastoji se u zelji za prevremenim uzimanjem
jela. To, medjutim, ne treba ciniti bez nekog vaznog razloga.
30. Sta ako strast ne obuzima coveka pre jela, nego se javlja za vreme samog
obeda? Da li da se ostavi jelo ili ne? Ne ostavi istog casa, nego se protivi pomisli,
privodeci sebi na secanje smrad u koji se hrana preobraca. I ako strast odstupi, uzmi
hranu osudjujuci se, a ako ne odstupi, prizovi ime Bozije u pomoc i uspokojices se. Kako
drugi, koji sede sa tobom, ne bi nista primetili, uzimaj po malo [jela]. U slucaju gladi,
jedi hleb ili neku drugu hranu prema kojoj ne osecas borbu.
31. Da li je potrebno pitati starce o svim pomislima koje se radjaju u srcu?... Ne
treba o svim pomislima pitati (starce), buduci da su poneke usputne, vec samo o onima
koje dugo ostaju u coveku i napadaju ga. To delo je slicno prenebregavanju neprijatnosti
koje [coveku] mnogi nanose, pri cemu se on na njih ne osvrce. Ali, kada neko, (makar to
bio i samo jedan [covek]), ustane na njega i napadne ga, on [neprijatnost] saopstava
upravitelju.
32. Treba li protivreciti neprijatelju koji nas napada?... Neprijateljima ne protivreci
zato sto oni to zele, (i videci protivrecenje) ne prestaju da napadaju: naprotiv, pomoli se
za njih Gospodu, isticuci pred Njim svoju nemoc, jer On moze ne samo da ih odagna,
nego da ih i sasvim istrebi.
251
33. Mastanja koja se desavaju coveku nocu bivaju ili od nadmenosti po djavolskom
iskusenju, ili od slastoljublja zbog stomakougadjanja... Djavo moze na nama proizvesti
iskusenje i iz zavisti. Medjutim, kada mu sa nase strane ne sadejstvuje nadmenost ili
slastoljublje, iskusenje ne moze cesto da se ponavlja. Onaj ko zida dom se uzalud trudi
ako ne nadje potrebnu gradju. Isto je i sa djavolom.
34. Zbog cega ne mogu da obuzdam svoj stomak smanjujuci kolicinu hrane, iako
imam zelju [za ispravljanjem]? Jer, ako je i smanjim, onda se ponovo, posle nekog
vremena, vracam vecoj meri. Tako je i sa picem. Niko se od toga ne moze osloboditi ako
ne dodje do mere onoga koji je rekao: Zaboravih jesti hleb svoj od glasa uzdisaja mojih.
Zalepi se kost moja za telo moje (Ps.101,5; 6).Takav ce brzo doci do smanjenja hrane i
pica, jer mu suze sluze kao hleb. On najzad dolazi dotle da se hrani Svetim Duhom. Veruj
mi, brate, da ja znam coveka, (kojeg Gospod poznaje), koji je (dospeo) do takve mere:
tokom nedelje on se jedanput, dvaput i cesce uznosi do duhovne hrane i od sladosti
njene zaboravlja culnu hranu. Kada dodje da okusi (od hleba), on je vec sit i, gadeci se
odbija da jede. Jeduci, pak, on osudjuje sebe, govoreci: "Zasto ja nisam svagda u
takvom stanju", i zeli da napreduje jos vise.
35. Kako se dostize to stanje?... Kada sve pomisli coveka sacinjavaju jednu celinu u
Bogu. Tada ovo telo sledi pomisli po Bogu i javlja se radost Duha u srcu, hraneci dusu,
ispunjavajuci telo i krepeci ih oboje. (Takav covek) vec ne slabi i ne (pada) u uninije, jer
od tada Isus postaje njegov zastupnik, i postavlja ga pred dveri [koje vode] tamo odakle
pobeze svaka bolest, tuga i uzdah (Is.51,11). Na njemu se ispunjava rec Pisma: Gde je
blago vase, onde ce biti i srce vase (Mt.6,21). Coveka takvoj meri privodi savrseno
smirenje.
36. Kako se moze dostici uzdrzanje i kako razlikovati prirodnu nemoc od one koju
izazivaju demoni, te koliko treba uzimati hrane?... Telo koje svakodnevno prima hranu,
pa ipak oseca raslabljenost, trpi od demona. U suprotnom slucaju rec je o prirodnoj
nemoci. Uzdrzavati se znaci ustajati (sa trpeze) pomalo gladan, kao sto su starci odredili
pocetnicima. Kad covek uzraste do te mere, od njega se ne moze sakriti koliko treba da
jede, buduci da je vec izvezban navikom.
37. Pomoli se za mene, jer sam mnogo zalostan... Oni koji u potpunosti umiru
svetu uz trpljenje i mnoge nevolje, mogu dospeti do [zrelosti]. O ljubljeni brate, Gospod
je pretrpeo krst, a ti da se ne radujes nevoljama. Ko ih trpi, ulazi u Carstvo nebesko.
Dobar je znak tvoja zalost. Zar ti ne znas da se na onome ko od otaca iste da se pomole
za njega ili, pak, koji moli Boga da mu da pomoc, umnozavaju nevolje i iskusenja radi
njegovog ispitivanja? Ne trazi telesni pokoj ako ti ga Gospod ne salje, jer je mrzak pred
Gospodom pokoj telesni. Gospod je rekao: U svetu cete imati zalost (Jn.16,33).
38. Kakva treba da je svakodnevna hrana?... Ako sebi odredis svakodnevnu hranu
u keliji onako kako o tome pitas, imaces brige i borbu. Naprotiv, budi zadovoljan onim sto
Bog posalje. Ko ide u prostoti, ide nadajuci se (Pric.10,9).
39. Da li je potrebno da posle svakog procitanog Psalma govorim Oce nas?... Bice
dovoljno procitati jedanput "Oce nas" i ostale molitve.
40. Idite po putu kojim smo isli i mi, trpeci teskobu i nevolju. Bratijo, ne secam se
da smo se mi (ikada) koristili savrsenim pokojem, premda smo i imali prilike za njega,
nego smo se na svaki nacin starali da odasvud pomalo pridodamo teskobu i patnju,
bojeci se Onoga koji je rekao: Ti si primio dobra svoja u zivotu svome (Lk.16,25), i: Kroz
mnoge nam nevolje valja uci u Carstvo Bozije (Dap. 14,22). Tako smo postupali i onda
kada je mnogi imetak dolazio u ruke nase. Bog, medjutim, zna u kakvom siromastvu
zivesmo radi Onoga koji osiromasi nas radi. Nije dobro u svemu sebi udovoljavati. Onaj
ko to trazi, zivi za sebe, a ne za Boga. Jer, takav (covek) ne moze da odsece svoju volju.
41. Gospod hoce da mi svakog coveka smatramo boljim od sebe. Stoga, pokazuj
poslusanje svome starcu u svemu i ispunjavaj sve sto ti govori, bilo da se radi o hrani,
picu ili nekoj drugoj stvari, i u svemu mu se povinuj... Ako te i okleveta, ti se raduj, jer
ces imati veliku korist. Ako te ozalosti, pretrpi: Koji pretrpi do kraja, taj ce se spasti
(Mt.10,22). Za sve blagodari Bogu, zato sto zahvalnost pred Bogom zastupa (ljudsku)
nemoc. Za sve uvek osudjuj sebe kao onog koji gresi i vara se i Bog te nece osuditi. Smiri
se u svemu i steci ces blagodat od Boga.
252
42. U svakom slucaju pribegavajmo smirenju, jer smireni lezi na zemlji, a onaj ko
lezi na zemlji ne moze da padne. Ocigledno je da onaj ko se nalazi na visini moze lako da
padne. Nase obracenje i ispravljenje nije od nas, nego je dar Boziji, buduci da Gospod,
(upucuje Pismo), podize pale i umudruje slepe (Ps.145,8).
43. Bolest je urazumljivanje Bozije, i (posluzice) nam za napredak, ukoliko budemo
blagodarili Bogu. Zar Jov nije bio verni prijatelz Boziji? I sta sve on nije pretrpeo
blagodareci i blagosiljajuci Boga? I trpljenje ga je najzad privelo besprimernoj slavi. I ti
pretrpi malo i videces slavu Boziju (Jn.11,40). Zbog posta se ne zalosti, kao sto sam ti
ranije rekao: Bog ni od koga ne trazi (napor) koji premasuje njegove sile. I sta je post,
ako ne mucenje tela kako bi se zdravo telo smirilo i postalo nesposobno za povladjivanje
strastima, po recima apostola: Kada sam slab, onda sam silan (2.Kor.12,10). Bolest je
veca od ovog mucenja i uracunava se u post (ili cak i vise od njega) onome ko je podnosi
sa trpljenjem blagodareci Bogu. Jer, trpljenjem on stice plod svoga spasenja. Umesto da
telo oslabljuje postom, on ima bolest. Blagodari (Bogu) sto si se oslobodio od posnog
truda. Cak ako bi i deset puta na dan jeo, ne zalosti se, jer neces biti osudjen, buduci da
ne postupas tako po nagovoru demona i radi raslabljenosti pomisli.
44. Demoni nas iz zavisti navode na neverje. Ako ga prihvatimo, mi postajemo
njihove sluge i saucesnici.
45. Ti treba unekoliko da se upraznjavas u psalmopojanju, unekoliko da se glasno
molis, a potrebno je [posvetiti] vreme i ispitivanju i cuvanju svojih pomisli... U vezi sa
psalmopojanjem i glasnom molitvom [reci cu]: Ne vezuj se [pravilom], nego se njima
bavi onoliko koliko te Gospod ukrepi, ne ostavljajuci takodje ni citanje, niti unutarnju
molitvu. Malo jednog, malo drugog i provesces dan ugadjajuci Bogu. Nasi savrseni oci
nisu imali odredjeno pravilo, nego su tokom celog dana ispunjavali svoje pravilo: malo su
se upraznjavali u psalmopojanju, malo su izgovarali molitve naglas, malo su ispitivali
pomisli, a pomalo su brinuli o hrani, sve delajuci sa strahom Bozijim. Jer, receno je: Sve
na slavu Boziju cinite (1.Kor. 10,31).
46. Neka te djavo ne smucuje nepotrebnim [stvarima]. Sta misli ljubav tvoja: da li
se iskusenje ili skorb desavaju sa nekim bez Bozijeg popustenja? Ne. Bog to popusta radi
nase duhovne koristi. Videci to, djavo i sada kao i nekada, drugacije prikazuje stvari sve
dok nas ne izgna iz svetog mira, kao iz raja... Medjutim, mi ne pronicemo u to.
Zaboravljajuci da Bog zeli da nas ocisti od svake skverne misli, mi se smucujemo i
padamo u uninije... Ako hoces da se spases i poveris dusu svoju Bogu i nama, ne treba
da verujes svojoj pomisli, jer demoni seju u tebe zlo seme i predstavljaju ti jedno umesto
drugog... Vise nikoga i ni zbog cega ne okrivljuj, nego se staraj da u svemu ugodis
bliznjem. Ni o kome ne misli zlo, jer ces inace i sam postajes zao, buduci da zli pomislja
zlo, a dobri - dobro. Pomisljati o drugima: "Oni o meni govore", jeste borba svojstvena
pocetnicima... Nemoj imati takva podozrenja... Radujte se i veselite se, jer je velika
nagrada za trpljenje... Ne veruj demonima ni u cemu sto se tice tvog brata, buduci da
ono sto ti oni pokazuju ne postoji u stvarnosti. Oni jedino hoce da te smute.
47. Cudim se tvojoj prostoti, brate. Zar ti mislis da ce djavo prestati bilo koga da
iskusava? Zar mi mozemo da okrivljujemo djavoimane koji padaju na zemlju i pustaju
penu? Isto tako ne mozemo okrivljavati ni one koje djavo podvrgava protivrecenju i
neosecajiosti, nego smo duzni da krivimo strast. Pronikni bolje u ono sto ti govorim
buduci da i tebe smucuje djavo, te ne gledas na svoje grehe, nego pristalo pratis grehe
bliznjeg. Ti istices propuste brata, a o svojim nista ne govoris... Najzad, ko si ti da bi
gledao na tudje strasti?... Seti se Lazara i toga koliko je vremena on trpeo blagodareci
Bogu.
48. "Ja sam se prepustio mastanjima". Bog pusta da padnemo u mastanja i u
druge strasti da bismo spoznali svoju nemoc... i da bismo nase uzdanje i nasu nadu
polagali na Njega, a ne na sebe. Medjutim, cuvaj se da ne pomislis da mi po volji Bozijoj
padamo u mastanja i druge strasti. (Za to ne postoji volja Bozija). Naprotiv, Bog to
popusta zbog naseg nerada. Po svom covekoljublju On nas od (nasih) zlih (dela) privodi
ka smirenju, radi naseg spasenja... Shvati ko si i... smiri se, zaista, ne samo pred
Bogom, nego i pred ljudima. Polozi sve brige na Onoga koji moze da ucini neuporedivo
vise od onoga sto mi trazimo ili pomisljamo.
253
49. "Malaksavam od iskusenja". Nemoj da malaksavas, brate. Bog te nije ostavio i
nece te ostaviti. Medjutim, znaj da je nepromenjiva presuda koju je Vladika izrekao
nasem zajednickom ocu: U znoju lica svoga ces jesti hleb svoj (Post.3,19)... Zlato koje se
usija u peci drze kljestima, udarajuci ga cekicem, te ono postaje cisto i podesno za carski
venac. Tako i covek, podrzavan mocnom i delotvornom molitvom svetih, biva opaljivan
nevoljom, primajuci udarce iskusenja. Ukoliko sve trpi sa blagodarnoscu, postace sin
Carstva. Dakle, ma sta da se desi sa tobom - sve sluzi na tvoju korist, kako bi i ti stekao
smelost pred Bogom
50. Celivajmo stradanja naseg Spasitelja, koji je postao covek i zajedno sa Njim
trpimo uvrede, rane, ponizenja, pogrde putem samaranja, ruganje purpurnog ogrtaca,
sramotu trnovog venca, sirce sa zuci, bol od nabijanja klinova, probadanje kopljem,
prolivanje vode i krvi. Pozajmimo odatle utehu za svoje muke. Gospod nece tvoj trud
ostaviti uzaludnim. On je dopustio da pretrpis malu nevolju radi toga da ne bi ostao tudj
svetima kada ih u onaj cas budes ugledao kako proslavljeni nose plodove trpljenja
nevolja, te da bi i ti bio njihov sudeonik kao, uostalom, i Isusov, imajuci sa svetima
smelost pred Njim. Ne zalosti se, jer te Bog nije zaboravio, nego se stara o tebi i to ne
kao o kopiletu, nego kao o svom rodjenom sinu.
51. Neka vam svima ukaze pomoc Onaj veliki Brat nas - mislim na (Gospoda
naseg), Isusa. On je blagoizvoleo da nas ucini svojom bracom (Jev.2,11). Mi smo to vec
postali, te nas an-djeli blaze. O, koga mi imamo za Brata! Silnog - da nas ukrepi,
Krepkog - da nam podeli plen, Vojvodu - da u vreme bitke pobedi neprijatelje nase,
Lekara - da zajedno isceli naseg unutarnjeg i spoljasnjeg coveka, kad mu se pokore,
Hranitelja - da nas hrani duhovnom hranom, Zivoga - da bi nas oziveo, Milostivog - da bi
nas pomilovao, Stedrog - da bi nam se smilovao, Cara - da bi i nas ucinio carevima, Boga
- da bi i nas ucinio bogovima. Znajuci da se sve sadrzi u Njemu, Njemu se i moli. On i pre
tvoje prozbe zna sta ti je potrebno i dace ti po iskanju srca tvoga, samo ukoliko mu ne
zasmetas.
52. Neka ti Isus ispuni sve molbe, buduci da je rekao: Istite i dobicete (Jn.16,24).
Jedino pripremi svoj dom i marljivo ga ocisti, kako bi primio darove. Oni se cuvaju
(jedino) u cistom domu, a svoj miris toce gde nema necistote. Ko okusa od njih postaje
tudj starom coveku, razapinje se za svet kao i svet za njega, i zivi svagda u Gospodu. Ma
koliko da udaraju neprijateljski talasi, njegov brod ostaje citav. On postaje strasan za
protivnike, buduci da oni na njemu vide sveti pecat. I koliko postaje njihov neprijatelj,
toliko postaje i iskreni i ljubljeni prijatelj Velikog Cara.
53. Nemoj da te raslabi nespokojstvo koje nanose djavolske strasti i mastanja.
Veruj da (demoni), premda nas i uznemiravaju i iskusavaju, ipak nece nista uspeti. Oni
samo jos uvelicavaju vrlinu nasu, ukoliko oprezno pazimo na sebe, trpeci uz meru. O
pravedniku koji se spasava verom Gospod govori: Jer, ako posumnja, dusa moja nece
blagovoleti [da bude] u njemu (Av.2,4). Ne popustajmo u naporu da ne bismo izgubili
obecanja koja nam je dao covekoljubivi i milostivi Bog. Njegovo je da daruje, a nase da
sacuvamo. I ne cudi se sto i posle svetih obecanja i darova za koje se Bog ne raskajava
(Rim.11,29), demoni ponovo podizu na tebe svoje sramne strasti, nadajuci se da otmu
bezmerno bogatstvo. Naprotiv, secaj se da su oni ostali bestidni i posle svedocanstva
samog Vladike, Boga naseg, o svetom i slavnom Jovu i da su podigli iskusenja i zamke da
bi srusili takav stub (trpljenja). Ipak oni ga nisu savladali i nisu mogli da otmu riznicu
njegove svetle vere i blagodarnosti. Zlato je postalo jos cisce prolazeci kroz oganj, isto
kao i pravednik kroz mnostvo iskusenja. Bog je dozvolio i dopustio da i posle osobitog
svedocenja Njegovog o pravedniku, Njegov sluga bude iskusan radi vece casti i slave
Vladike, te ucutkivanja neprijatelja. Ne padaj duhom: pecati obecanja su celi, ali pocekaj,
[tj. potrpi] Gospoda (Ps.26,14). Ko pretrpi do kraja, taj ce se spasti (Mt.24,13) u Hristu
Isusu, Gospodu nasem.
54. Takva smucenja ti se desavaju stoga sto nemas postojano srce... Vino ne treba
u potpunosti da ostavis, nego mozes uzimati po malo. Spavanje u sedecem polozaju
privodi smirenju. Uopste, predaj celog sebe Bogu u strahu Njegovom.
55. Primeti brate da oni hoce da ti podmetnu ono sto je malo korisno (tj. spavati
sedeci ili ne koristiti uzglavlje, sto je isto sto i metvica i kopar i kim), i da te navedu da
254
ostavis ono sto je preteznije u zakonu (Mt.23,23), (tj. da ne ugasis gnev, da ne isusis
razdrazljivost i da se ne povinujes u svemu). Oni to polazu u tebe da bi izmozdio svoje
telo i pao u bolest, te da ti bude neophodna meka postelja i raznovrsna hrana. Bolje budi
zadovoljan malim uzglavljem i odmaraj se na njemu sa strahom Bozijim... Polozi u lonac
zacin mislenih trava kao sto su: smirenje, poslusanje, vera; nada i ljubav. Jer, ko njih
ima, priprema gozbu nebeskom Caru Hristu.
56. "Poveo sam se za hulnom pomisli". Ima vec dosta vremena kako se ustremio
na tebe demon hule koji pogubljuje duse koje ga primaju. Ispitaj i uverices se da te je on
ulovio za grivnu bez ikakvog razloga dostojnog paznje, hoteci da te umrtvi. Neka mu moj
Bog ne da mesta da na tebi ispuni volju svoju (2.Tim.2,26). Ako ne ocajavamo, svagda
ce nam predstojati Bog koji prima pokajanje... Probudi se iz prelesti zarobljenistva, a
osecanja, ulovljena neprijateljem, procisti ucenjem Hristovim koje sam ti predao. Jer, On,
pre svega, naredjuje da se ugasi gnev i razdrazljivost, znajuci da coveka privode u
pogibao bogohuljenja. Ti, pak, stekni smirenje koje opaljuje demone, poslusanje koje
Sinu Bozijem otvara ulaz u coveka, veru koja spasava coveka, nadu nepostidnu, ljubav
koja ne dopusta da covek otpadne od Boga. Medjutim, ti se nisi mnogo postarao o tim
(vrlinama), nego si za sebe izabrao suprotno: gnev, razdrazljivost i savrsenu pogibao gore slomenutu hulu... Ipak, gledajuci na blagost Boziju, da bi shvatio koliko je dobar,
potrudi se da se popravis... Zbog onog jucerasnjeg u toku 40 dana prinosi pokajanje
Bogu cineci svakodnevno po tri poklona, govoreci: "Oprosti meni koji sam pohulio na
tebe, Boga mog", i ispovedaj ga ustima koja su ga hulila tri puta na dan, govoreci: "Slava
tebi, Boze moj, koji si blagosloven u vekove. Amin". Nemoj u to da se vise zaglibljujes da
ti se ne bi desilo nesto gore. Zbog neosetljivosti srca upao si u gnev, a od gneva si dosao
do toga da ostavis Svetu Pricest, pavsi u rov hule i buduci savrseno ulovljen. I da se nije
podigla ruka covekoljubivog Boga, te [pokrenule] molitve svetih, tvoja bi dusa upala u
pogibao ocajanja. Najzad, preko mene najmanjeg Bog ti govori: Ako si sagresio, ne gresi
vise. Moli se i za predjasnje grehe. Bog je milostiv i oprasta nam grehe, samo ako imamo
zelju.
57. "Zalostan sam zato sto ava ukazuje vece postovanje nekoj bratiji nego meni".
Brate, ti iskusavas samog sebe. Zar ne znas da svakoga iskusava sopstvena zelja koja ga
mami i vara (Jak.1,14)... Brate, nemoj gledati ni na koga drugog osim na samog sebe i
ne budi znatizeljan. To za tebe nije korisno ni u kom slucaju. Zar nije satana smutio tvoje
srce preko tako beznacajne stvari?... Ustani ponovo, podrzavan rukom Bozijom i ne veruj
svojim pomislima, buduci da ti demoni prikazuju stvari kako hoce.
58. (Kada nam ukazuju cast). Cuvaj se da se ne radujes kada te smatraju za nesto
i pokazi poslusanje koje odgoni [svako] prepiranje, koje nije po volji Bogu i onima koji ga
ljube. Drzi se poslusanja koje uzvodi na nebo i koje svoje posednike cini slicnim Sinu
Bozijem.
59. (Kako zapoceti sa pokajanjem). Prema tome, ako hoces da polozis pocetak
pokajanja, pogledaj sta je ucinila bludnica: ona je svojim suzama umila noge Vladike
(Lk.7,38). Plac omiva svaki greh. Medjutim, covek dostize plac trudom, posredstvom
napornog izucavanja Pisma, zatim - trpljenjem, razmisljanjem o strasnom Sudu i vecnom
stidu, kao i kroz samoodricanje, sledeci Gospoda koji je rekao: Ako hoce ko za mnom ici,
neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide (Mt.16,24). Odreci se sebe i uzeti
krst svoj znaci: odsecati svoju volju u svemu i smatrati sebe nistavnim.
60. (Zbog nemoci ne mogu da se podvizavam kao oci). Posto si rekao da si
nemocan telom i da ne mozes nista da radis, barem cini koliko mozes jeduci hleb i pice
unekoliko manje od potrebnog, buduci da je Bog primio dve lepte udovicine i obradovao
se zbog njih vise nego li zbog sveg drugog. Nauci se da se drugima ne obracas slobodno i
spasces se.
61. "Pomisli koje u meni nicu govore: "Idi u stranu zemlju i tamo ces se spasti"". To
je od djavola. On ti podmece pomisli pod prividom pravde da bi ti se izrugao i ucinio te
predmetom sablazni za mnoge, sta vise, da bi ti natovario osudu i za njih. Uostalom, to
je cena tvog nerada i tastine... Uz nemar i tastinu dodaju svoje zamke i demoni kako bi
pogubili tvoju dusu... Marljivo pazi na sebe. Podvizavaj se protiv pomisli kako ne bi upao
u nemar i tastinu, kako ne bi cinio nista svojevoljno i kako ne bi, uz samoopravdanje,
255
primao misli koje nicu u tebi. U suprotnom slucaju ces grubo pasti... Stekni cvrstinu i ona
ce od tebe da udalji slobodu u pristupanju bliznjima, taj uzrok svih zala u coveku. Ostavi
sve (spoljnje) brige pa ces slobodno sluziti Bogu. Umri za sve ljude: u tome se sastoji
stranstvovanje. Ne smatraj sebe necim posebnim, i tvoja misao se nece smucivati. Ne
misli da si ucinio bilo sta dobro i tvoja nagrada ce se sacuvati u celini. Iznad svega se
secaj da neces dugo ostati u telu. Staraj se da uzmognes da sa smeloscu u onaj cas
kazes: Pripremih se i ne smutih se (Ps.118,60). Brate, nije moguce ziveti bez truda i niko
se ne vencava bez podviga. Prisiljavaj se da se podvizavas za svoje spasenje i pomoci ce
ti Bog koji hoce da se svi ljudi spasu i dodju u poznanje istine (1.Tim.2,4).
62. Nisu svi koji su u manastiru samim tim i monasi, nego samo oni koji
ispunjavaju monasko delo. Gospod je rekao: Nece svako koji mi govori: Gospode,
Gospode, uci u Carstvo nebesko, no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima
(Mt.7,21).
Brate, zasto ti, buduci u nevolji, dozvoljavas neprijatelju da ti se ruga? Ti pitas, ali
se ne staras da ispunis ono sto ti je receno. Zatim, opet pitas i receno sujetno prenosis
drugima iz covekougadjanja, sam sebe ometajuci u brzem napredovanju...
Vreme nam je dato radi toga da bismo ispitivali svoje strasti, plakali i ridali.
Ako se, prebivajuci u keliji, rasejavas pomislima, prekori sebe i polozi svoju nemoc
pred Boga.
63. Onaj ko hoce da bude inok, vise ni u cemu ne treba da ispoljava svoju volju.
Uceci nas tome, Hristos je rekao: Jer sam sisao sa neba ne da tvorim volju svoju
(Jn.6,38), i ostalo. Ko hoce jedno da ispuni, a drugo da odbije pokazuje ili da je pametniji
od onoga ko mu naredjuje ili da mu se demoni rugaju. I tako, duzan si u svemu da
slusas, makar ti se i cinilo da stvar nece biti bez greske. Ava koji ti naznacuje ponece i
tvoj greh, buduci da ce se od njega traziti odgovor za tebe. Ako ti naznaceno delo izgleda
tesko, pitaj avu i ostavi da on rasudi.
64. "Kada stupim u razgovor sa nekim, ja se veoma zanesem i potpuno
zaboravljam na sebe. Kada se priberem, stidim se da se udaljim od onih sa kojima
razgovaram". Da ne bi upao u takvo slavoljublje, nemocni treba na svaki nacin da
izbegava duge razgovore, prekidajuci pricu. On treba da pozuri izvinjavajuci se navodnim
poslom koji mu je naredio ava... Kada razgovor donosi korist i ne sluzi kao prepreka za
potrebnije delo, mozes pratiti tok razgovora. Ukoliko razgovor nije koristan, kazi:
"Oprosti, meni nije dobro".
65. "Sta naredjujes da cinim ako ne zelim da pitam, ali se desi da se susretnem sa
nekim od njih ili da me neko sam pita o necemu". Pri susretu sa nekim zadovolji se
pozdravom, a zatim kazi: "Pomoli se za mene, a ja idem zbog posla". A kada te upitaju
nesto sto znas, odgovori, pa prodji dalje. Ukoliko ne znas, reci: "Ne znam", i podji dalje.
66. "Hocu da odsecem susrete. Da li da to ucinim odjednom ili malo po malo". Ako
odseces razgovore jednim potezom, bices spokojan. Inace, daces povod (za nove
razgovore i razlicite pomisli).
67. (Bolnicar pita da li da cita lekarske knjige). Citajuci lekarske knjige ili
raspitujuci se o njima kod bilo koga, ne zaboravljaj da bez Boga niko ne dobija isceljenje.
Ko se posvecuje lekarskoj vestini treba da se predaje imenu Bozijem, i Bog ce mu dati
svoju pomoc. Lekarsko iskustvo ne smeta coveku da bude blagocastiv, [tj. pobozan].
Ipak, ti se njime zanimaj kao rukodeljem, (na korist) bratiji. Sta cinis, cini sa strahom
Bozijim i sacuvaces se molitvama svetih.
68. "Ceo dan se nalazim u poslu i on mi ne dozvoljava da se setim Boga". Cesto [se
desava da] mnogi slusaju o nekom gradu i najzad udju u njega, uopste ne znajuci da se
radi bas o tom gradu. Tako i ti brate, ceo dan provodis u secanju na Boga, a ni sam ne
znas. Imati zapovest i truditi se da se ona ispuni jeste povinjavanje i secanje na Boga.
69. Ti znas da je nama svakog dana potrebna hrana. Ipak, mi ne treba da jedemo
sa nasladom. Kada je primamo blagodareci Bogu darodavcu i osudjujuci sebe kao
nedostojne, On daje da nam posluzi na osvecenje i blagoslov.
Isto tako, ako ti je potrebna neka stvar i ti je dobijes, blagodari Bogu koji ti pomaze
i osudjuj sebe kao nedostojnog, pa ce Bog od tebe udaljiti pristrasce.
256
70. Svako po svojoj meri voli svog bliznjeg. Savrsena mera sastoji se u tome da
covek iz ljubavi koju ima prema Bogu voli i bliznjeg svog kao samog sebe... Mladi se
podvrgavaju padu zbog nerazumne ljubavi jednih prema drugima i zbog toga sto se
sastaju radi zasebnih razgovora. Mera njihove uzajamne ljubavi treba da bude: ne
klevetati jedan drugog, ne mrzeti, ne vredjati, ne traziti samo svoje, ne voleti drugog
zbog telesne lepote ili iz bilo kakvog telesnog povoda, ne sedeti sa drugima bez krajnje
potrebe da ne bi upali u drskost koja pogubljuje sve plodove monaha i cini ga slicnim
suvom drvetu.
71. "Zelim da se spasem, ali ne znam put spasenja". Brate, Bog nam je preko
Bozanstvenog Pisma i otaca ukazao na put spasenja, rekavsi: Pitaj oca svoga i on ce ti
saopstiti, starce svoje i reci ce ti (Pon.Zak.32,7). Prema tome, ako hoces da se ne
prevaris pod izgovorom smirenja, pristajuci na pomisli da se udaljis iz mesta gde stices
korist, ne cini nista bez saveta duhovnih otaca. Tako neces zalutati, blagodacu Boga koji
hoce da se svi spasu i dodju u poznanje istine (1.Tim.2,4).
72. "Pomisao mi govori da cu, ukoliko se nekuda zaputim kako bih bezmolstvovao,
najzad dostici savrseno bezmolvije". Vladika, Isus Hristos je i pre krsta pretrpeo mnoge
uvrede i ruganja. I tek onda se popeo i na krst. Na slican nacin niko ne moze da dostigne
savrseno i plodno bezmolvije i sveto i potpuno uspokojenje, ako se ranije nije postarao
da postrada sa Hristom, kao i da pretrpi sva Njegova stradanja, secajuci se reci apostola:
Ako sa Njim postradamo, sa Njim cemo se i proslaviti (up. Rim.8,17). Ne varaj se, nema
drugog puta spasenja.
73. (Bolesnom). Ova bolest te je snasla da Bogu ne bi otisao besplodan. I tako, ako
pretrpis i budes blagodario Bogu, ona ce ti se uracunati umesto podviga, buduci da nisi
dugo proveo u monaskom liku.
74. Bez naredbe nikuda ne treba ici. Ono sto cinimo po svojim pomislima lako moze
da nam izgleda dobro, premda i nije ugodno Bogu. Upravo se u ispunjavanju naredbi
tvog ave, koji te je i uposlio, sastoji molitva i ugadjanje Bogu, koji je rekao: Ja sam sisao
sa neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me je poslao(Jn.6.38).
75. "Zamaram se na poslusanju. Da li da uzmem pomocnika". Brate, ako neko zeli
da pridje Isusu i hodi putem spasenja, svakako treba da ocekuje iskusenja i nevolje,
buduci da (Pismo) govori: Cedo, ako pristupis da sluzis Gospodu, pripremi dusu svoju za
iskusenje (Sir.2,1). I Gospod je rekao: Ko hoce za mnom ici, neka se odrekne sebe i
uzme krst svoj svaki dan, i za mnom ide (Mt.16,24). I tako, ko zeli da bude Njegov
ucenik, treba do same smrti da ispunjava poslusanje. Za tebe je korisnije da budes sam i
unekoliko se pomucis, negoli da pozoves drugog. U slucaju potrebe uvek ti drugi moze
pomoci. Smelost u obracanju se manje povecava kada ti (brat) samo povremeno
pomaze, negoli u slucaju kada se on stalno nalazi sa tobom.
76. (Koga pitati o pomislima i da li treba i drugoga pitati o istim pomislima). Treba
da pitas onoga prema kome gajis poverenje, znajuci da on moze poneti pomisli i da mu
verujes kao Bogu. Pitati, pak, drugog o istoj pomisli jeste delo neverja i ljubopitljivosti.
Ako verujes da je Bog govorio preko svog svetog, cemu onda ispitivanje i otkud potreba
za kusanjem Boga preko ispitivanja drugih u vezi sa istom [stvari].
77. "Koliko puta je potrebno da se pomolim da bi se moja pomisao utvrdila". Kada
ne mozes da pitas onog starca, potrebno je da se tri puta pomolis za svako delo. Posle
toga pogledaj kuda tezi tvoje srce, makar se radilo i o najmanjem pokretu. Zatim tako i
postupi, jer osvedocenje biva primetno i shvatljivo za srce.
78. "Kako se treba moliti ta tri puta - u razlicito vreme ili odjednom? Jer, desava se
da nije moguce odloziti delo". Ako imas slobodnog vremena, pomoli se tri puta u toku tri
dana. A ako se desi preka potreba, te biva tesko, kao u vreme izdaje Gospoda, uzmi za
uzor ono sto je On tri puta odlazio radi molitve i, moleci se, tri puta ponavljao jedne iste
reci (Mt.26, 44).
79. (O rukovodjenju). Mudroscu datom od Boga krmanos spasava brod kada se
nadje obuzet valovima i oni koji plove u njemu raduju se videci njegovo izbavljenje. Na
isti nacin bolesnika znatno veseli pominjanje lekara, a jos vise - njegovog umeca. I
putnika koji se nalazi u opasnosti od razbojnika obodrava glas straze, a jos vise njeno
prisustvo. Ako je to stvarno tako, zar nije utoliko vise odgovor oca duzan da donese
257
veselje onome koji slusa, osobito ako je obuzet priljeznom molitvom Bogu koji kaze:
Molite se... jedni za druge, da ozdravite (Jak.5,16).
80. Ko otkriva svoja sagresenja, opravdava se, po reci Pisma: Reci ti najpre
bezakonja svoja, da se opravdas (Is.43,26), i jos: Rekoh, ispovedicu bezakonje moje
Gospodu i ti si otklonio necastivost srca mog (Ps.35,5). Brate, cuvaj se ubuduce, a proslo
nam je Bog oprostio.
81. Mi znamo da post biva mrzak Bogu, ako se vrsi po svojoj volji, ili ako (se posti)
da radi ljudske slave... Tako je i ovde. Delo koje se ne vrsi jedino iz ljubavi prema Bogu,
nego mu se pridodaje i [nesto] od svoje volje - necisto je i neprijatno Bogu. To se moze
shvatiti i iz Bozanstvenog zakona. On govori: Manje seme nemoj sejati u njivi svojoj
(Pon.Zak.22,9-11; Lev.19,19).
82. Uci Psalme sa smirenjem, koliko ti Bog pomaze. Lako ucenje Reci Bozije nije od
djavola, nego je seme Bozije. Medjutim, neprijatelj seje svoju plevu kod onog ko nije
pazljiv prema Bogu. Zeleci da smiris svoju pomisao, navedi joj primer: cemu ce biti
podvrgnut onaj ko od gospodara svog dobije srebro, slicno onim jevandjelskim slugama, i
ne stekne [nista] i ne umnozi ga. I pomisao ce ti odgovoriti da ce biti podvrgnut onome
cemu i sluga koji je sakrio srebro svog gospodara (Mt.25,18). A ti joj kazi: "Prema tome,
ne prevaznosi se, puneci vazduh besplodnim recima, buduci da ti one sluze jedino na
osudu".
83. Kojim ustima da zahvalimo Onome koji nas je najpre stvorio, a zatim nam
darovao i pomoc protiv protivnika, razum srca, telesno zdravlje, svetlost ociju, dah zivota
i, sto je od svega vaznije, mogucnost pokajanja, Telo i Krv svoju radi ostavljenja grehova
i utvrdjenja srca... Znaj da mi nikada necemo uspeti da mu dostojno zablagodarimo.
Ipak, prinosimo mu blagodarnost ustima i srcem shodno svojim silama i On ce [nase
usrdje], po svom covekoljublju, uporediti sa one dve lepte (jevandjelske udovice).
84. Neki put ti se cini da ce neka stvar biti po Bogu, ali joj se pomisao protivi. Iz
[te] same [cinjenice] poznaj da je ona zaista po Bogu. Ako se u vreme molitve nase srce
utvrdjuje u dobru, i ono uzrasta a ne umanjuje se, poznacemo da je stvar po Bogu, bez
obzira da li ostaje suprotna pomisao koja nas zalosti. Jer, dobru se obavezno protivi
zalost izazvana djavolskom zaviscu. Pa ipak, dobro se umnozava molitvom. Ako, pak,
djavo podstakne navodno dobro, a pri tome izazove i protivljenje, navodno dobro ce se
umanjivati, a ujedno i navodno protivljenje. Jer, neprijatelj se [samo] pretvara da se
protivi pomisli koju sam podmece, kako bi nas na taj nacin prevario da (tu pomisao)
primimo za Dobro.
85. Kada te pomisao hvali i ne mozes da izbegnes stetu, postaraj se da prizoves
ime Bozije i kazi svojoj pomisli: "Pismo govori: Ljudi moji, oni koji vas hvale, varaju vas i
puteve nogu vasih smucuju (Is.3,12)"... O tome da onaj ko prima hvalu od ljudi ne stice
korist, govori sam Vladika: Kako vi mozete verovati kada primate slavu jedan od drugoga
(Jn.5,44). Ukoliko nesto i biva po Bogu, mi smo duzni da se secamo reci: A ko se hvali,
Gospodom neka se hvali (2.Kor.10,17). Jer, ni apostol se nije hvalio, iako je postigao
veliku meru, nego je uzviknuo, govoreci: No blagodacu Bozijom jesam sto jesam
(1.Kor.15,10).
86. Cak i kada uvidis da njegova, [tj. neprijateljeva], smicalica ometa
psalmopojanje, molitvu ili citanje, ne stupaj sa njim u prepirku, buduci da to nije u tvojoj
moci, vec se postaraj da prizoves ime Bozije. I Bog ce ti pomoci da razoris neprijateljsko
lukavstvo.
87. "Kako steci umilenje u molitvi, citanju i psalmopojanju". Umilenje, [tj. skruseno
suzno raspolozenje], dolazi od svagdasnjeg secanja. Naime, onaj ko se moli treba da u
secanje prizove svoja dela, sudjenje onima koji cine [bezakonje], te onaj strasni glas:
Idite od mene, prokleti, u oganj vecni (Mt.25,41)... Prilikom citanja i psalmopojanja
(umilenje dolazi) ukoliko covek svoj um podstakne na paznju prema recima koje izgovara
i kada u svoju dusu prima silu koja se krije u njima.... Pri razmisljanju o ovome ne
popustaj ukoliko u tebi jos bude trajala neosetljivost, buduci da je milostiv i stedar i
dugotrpeljiv Bog koji prima nasu revnost. Uvek se secaj Psalmopojca koji govori:
Pocekavsi, sacekah Gospoda, i uslisi me (Ps.39,1). Poucavajuci se u ovome, nadaj se da
ce te ubrzo posetiti milost Bozija.
258
88. Ako se desi da za vreme psalmopojanja ili u drustvu ljudi prizoves Boga, nemoj
misliti da ga ne prizivas s obzirom da ne koristis naglas, vec se seti da je On srceznalac i
da gleda na srce. Stoga ga i prizivaj u srcu. To je zabelezeno i u Pismu: Zatvorivsi vrata
svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti (Mt.6,6)... A ako i ne prizoves u srcu ime
Bozije, vec se samo setis Boga, jos brze ces pronaci dostatnu pomoc.
89. Istinski plac, sjedinjen sa umilenjem, jeste sluga coveciji koji mu je uvek
potcinjen. Neprijateljstvo ne savladjuje onog koji ima taj plac. On pokriva ranija
sagresenja i cisti prljavstinu, imenom Bozijim uporno cuva coveka koji ga je stekao,
izgoni smeh i rasejanost i podstice neprestano tugovanje, buduci da predstavlja slem o
koji se gase ognjene strele necastivog (Ef.6,16). U borbi uopste ne biva ranjen onaj ko ga
poseduje, makar se nalazio i medju ljudima, pa cak i medju bludnicama.
90. Nesavrseni plac cas odlazi od tebe, cas ponovo dolazi, zato sto se tvoja
pomisao naizmenicno cas raslabljuje, cas razgoreva. Kada toplota postane stalna, dolazi
do velikog i postojanog umilenja, a za njim sledi istinski plac, o kome ti treba da se
pobrines, prinudjavajuci se da ga steknes.
91. Smirenje se sastoji u tome da se u svemu odseca svoja volja i da se ni o cemu
ne brine. Odseci koren svih strasti, kao sto si rekao, znaci odseci svoju volju, ogorcavati
sebe, koliko je moguce, i prinudjavati ograne cula da sacuvaju svoj poredak, i izbegnu
zloupotrebu. Tako se preseca koren ne samo tih, nego i ostalih (strasti).
92. U broj razlicitih iskusenja spadaju i ona zbog kojih je covek duzan da se raduje.
Ako je, pak, nemocan i ne moze da pretrpi i da se raduje se zbog gubitka stvari,
ostavljajuci sve volji Bozijoj, on je duzan da vodi borbu, i to najpre protiv smucenja,
govoreci sebi samom: "Pazi da se ne smutis. Ako bude volja Bozija da se stvar sacuva,
sacuvace se". Ma sta da se tada sa (stvari) desi, covek ce biti u stanju da blagodarno
primi [dogadjaj]. Jer, nista se ne desava iskljucivo nasim trudom, nego [zapravo] silom i
voljom Bozijom. Ipak, i od nas Bog ocekuje staranje saobrazno sa Njegovom voljom, a ne
(zasnovano) na nekakvom lukavstvu i lazi koji proizlaze od lukavog.
93. Cutanje je bolje i divnije od svih (povesti). Njega su postovali i voleli oci nasi i
njime su se proslavili... Medjutim, posto smo mi nemocni i posto nismo dostigli put
savrsenih, (u krajnjoj meri) barem govorimo o onome sto nazidjuje, kao i otacke reci. U
objasnjavanje, pak, Pisma se ne treba upustati, buduci da donosi znatnu opasnost
neznalicama. Pismo je izreceno na duhovni [nacin], a telesni covek ne moze da rasudi
duhovno... Bolje u razgovoru pribegavajmo recima otaca i naci cemo korist koja se u
njima krije. Medjutim, i njima se koristimo umereno, secajuci se onoga koji je rekao: Kod
pricljivosti se nece izbeci greh (Pric.10D9). Cak i ako pomisao kaze: "Ove reci ili povesti
su dobre", setimo se da ne ispunjavamo ono sto govorimo. Mi smatramo da nazidjujemo
druge, iako pre na sebe navlacimo osudu, buduci da ne odelotvorujemo ono sto
govorimo.
94. Cutanje se smatra korisnijim od dobrih razgovora. Ono ce utoliko pre biti
korisnije od srednjih. Ali, kada ne mozemo da precutimo, nego nas privuce razgovor o
slicnim predmetima (o gradovima, selima, trgovini, miru, ratu i slicnom), u krajnjoj meri
ne odugovlacimo pricu da zbog mnogogovorljivosti ne bismo upali u vraziju zamku.
95. Ako se budes nalazio u drustvu sa ljudima koji govore o svetskom ili duhovnom
predmetu, dozvoli sebi da i sam sa rasudjivanjem kazes nesto sto nije stetno za dusu,
samo da bi izbegao pohvalu od sabesednika i da te ne bi smatrali cutljivim, usled cega bi
mogao da se opteretis. Ali, i kada tako postupas, (tj. pogovoris malo), cuvaj se da ih ne
osudis kao mnogogovorljive, buduci da ne znas da li tebe jedna rec koju izgovoris vise
opteretiti, negoli njih mnoge.
96. Ako vidis smucenost u pomisli (koja se zadrzava makar i za dlaku) kada
namislis da nesto uradis, cak i posle prizivanja imena Bozijeg, znaj da ti je (delo)
(nasaptao) lukavi i ne cini ga. Ako te i posle razmisljanja (o tome da nesto ucinis) napada
smucenje i savladava pomisao, nemoj ciniti ono sto si namislio, jer nista od onog sto se
cini sa smucenjem nije ugodno Bogu. (U slucaju da) protivljenja smucenju, samo delo ne
treba smatrati stetnim, nego ga treba razmotriti: i ako se nadje da nije dobro, treba ga
ostaviti, a ako je dobro, treba ga izvrsiti, previdjajuci smucenje uz pomoc Boziju.
259
97. Ako je ocigledno da pomisao (koju hoces da iskazes) u sebi sadrzi greh,
postaraj se da je odseces, cak i da nema smucenja koje za njom sleduje. Izbegni je tako
sto ce izgledati kao da si zaboravio ono sto si hteo reci, ili prenevsi misao na drugi
razgovor, kako ne bi potpao pod osudu koja iz toga proistice.
98. "Sta je samoopravdavanje". Samoopravdanje je prisutno tamo gde covek ne
priznaje pocinjeni greh (iako se [mozda] i ne hvali njime), kao sto je slucaj kod Adama,
Eve, Kaina i slicnih. Oni su, sagresivsi i zeleci da se opravdaju, odricali sagresenje.
99. Vec sam ti rekao da je potrebno razmotriti svaku pomisao i svako delo, tj.
utvrditi da li je dobro ili ne. To nam daje mogucnost da zanemarimo ono sto si pomenuo.
Ako (delo) bude dobro, ucini ga, a ako ne, ne cini ga. Ipak, da dobro ne bi bilo povezano
sa smucenjem, potrebno je razmatrati glavnu pomisao, tj. sa kojim ciljem ona bilo sta
preduzima. I kada se uveris da je ona saglasna sa strahom Bozijim, Bog nece dopustiti
da padnes u zabludu... I tako, u svakom (slucaju), prizivaj ime Bozije.
100. (Bratu koga je udario sabrat i koji je hteo da se odvoji od njega). Ne smucuj
se kako ne bi ucinio nesto brzopleto, osobito prema coveku koji je smucen pomislima i
djavolskom zavisti, kao sto si i ti jednom bio iskusan i odredjeno vreme podlegao
pomislima... Mnogi bolesnici, imajuci pomraceni mozak (sto proizilazi od silne groznice)
govore ono sto im prvo padne na pamet i dosadjuju zdravima koji im sluze. Oni sami
toga nisu svesni, buduci da bolest u potpunosti njima ovladava... Tako i onaj koji
iskusava pogubljuje svoju dusu, iako ni sam nije svestan. Cak i kada bi svete, koji
sastradavaju sa njegovom dusom, vredjao i ponizavao, on ne bi znao (sta cini), buduci
opijen strasnom bolesti po dejstvu protivnika, koji uvek sve obrce pred njim dok ga ne
dovede do toga da se odrekne i samoga Boga. Tako je i u navedenom slucaju. Znajuci za
[tu slabost] i da Bog po promislu popusta iskusenja kako bismo se prekalili opitom pred
Njim, snishodimo bliznjem u vreme njegove culne i mislene borbe, jer je receno: Nosite
bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov (Gal.6,2)... Ne pokusavaj da
napustis svoje mesto i da se odvojis od brata. Jer, taj postupak nece biti po Bogu, vec ce
predstavljati ispunjenje djavolje volje. Ako se resis na to, neprijatelj se nece smiriti, nego
ce pokusati jos i nesto gore... Pomoli se iz sve duse za svoga brata i zavoli ga u Hristu
Isusu, Gospodu nasem.
101. (Bratu koji se uznemirio strahom). Brate, ti si duzan da proslavis Boga zbog
toga sto na tebi pokazuje istinu Pisma, koje govori: Veran je Bog koji vas nece pustiti da
se iskusate vecma nego sto mozete (1.Kor.10,13). Po snazi tvojoj On popusta da se
obucis duhovnoj borbi. Velike (ljude) po njihovoj snazi ispituje u velikim iskusenjima i oni
se raduju tome. Jer, iskusenje privodi coveka napretku. Gde predstoji dobro, tamo i
borba postoji. Prema tome, ne boj se iskusenja, nego se raduj (u njima), buduci da te
dovode do napretka. Prezri iskusenje. Bog ce ti pomoci i pokriti te.
102. Postaraj se da, po svojoj sili, steknes smirenje i pokornost. Ne budi uporan u
svojoj volji, buduci da se od toga radja gnev. Ne sudi i ne ponizavaj nikoga, zato sto od
toga slabi srce i oslepljuje um, a proizilazi i nemar i radja se neosetljivost srca.
Neprestano budi bodar, poucavajuci se u zakonu Bozijem, buduci da se srce time zagreva
nebeskim ognjem, kao sto je receno: U poucavanju mome razgore se oganj (Ps. 38,4)...
Cuvaj svoja usta od izlisne reci i praznoslovlja i neka se tvoje srce ne navikava na zle
reci. Zajedno sa molitvama svetih polozi pred Boga svoju silu, govoreci: Milostiv budi
meni gresnome (Lk.18,13). I On ce te pomilovati, sacuvati i pokriti od svakog zla kako bi
ti iz tame presao u istinsku svetlost, od obmane istini, od smrti u zivot u Hristu Isusu,
Gospodu nasem.
103. Pruzaj telu onoliko koliko mu je potrebno i neces pretrpeti stetu, pa makar i tri
puta dnevno jeo. Jer, kakva je korist od toga ako covek jednom dnevno jede, ali
nerazumno?... Posle prejedanja sledi duh bluda, jer (neprijatelj) opterecuje telo snom
radi toga da bi ga oskrnavio.
104. Nemoj se cuditi sto pri rukodelju osecaj slabost. Ponekad se covek oseca tako,
a ponekad drugacije, slicno putniku koji, iduci glatkim putem, susrece strmine i gore, a
posle njih ponovo izlazi na ravan put.
105. (Bratu koji je prinudjen da prima hranu i van opredeljenog vremena). Bog ne
osudjuje onog ko jede zbog telesne nemoci, a ne da bi se nasladio. Jela nam se
260
zabranjuju zbog toga da bismo se (sacuvali) od prejedanja i telesne raslabljenosti. Gde
je, pak, nemoc, iscezava njihovo dejstvo. Jer, gde je nemoc, tamo je prizivanje Boga.
106. (Bratu koji je trazio molitve u iznemoglosti). Malodusni i ropotljivi brate, zasto
tugujes? Zasto tragas nadaleko kad imas Isu