E D G A R
R I C E
B U R R O U G H S
Tarzan među majmunima
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 3
H O G A R T
4/20/10 1:09:28 AM
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 4
4/20/10 1:03:40 AM
M O R I S
H O R N
Čarolija Berna Hogarta
O
va nova slikovna verzija „Tarzana medju majmunima“, bazirana na
slavnom romanu Edgara Rajsa Berouza, s jednakim pravom može
da nosi naslov „Povratak Berna Hogarta“.
Pre ove knjige, prošlo je više od dvadeset godina od kada je Bern
Hogart nacrtao svoju poslednju stranicu „Tarzana“, u avgustu 1950, ali slike
koje je stvorio nastavile su da žive. Kada se Hogart udaljio od stripa, smatrao
je da tim činom zatvara knjigu o svojoj prošlosti. Međutim, kao umetnik stripa
ostvario je trajan uticaj: niko nikada više nije svojim odlaskom ostavio takvu
prazninu. Neprekidno su ga zvali da se vrati „Tarzanu“. Neprekidno je to odbi­
jao – dok na kraju nije popustio pred ljubaznim molbama svojih obožavatelja
i pristao da ilustruje ovu verziju „Tarzana medju majmunima“.
Ovim uvodom pokušaću da osvetlim – što Hogartovim rečima, što citirajući
zapise drugih autora – jedinstvenu snagu i umeće čoveka koji je podario
Tarzanu takvu harizmu i vizuelni sjaj.
Kada sam pisao uvod za knjigu „Tarzan, gospodar džungle“ („Tarzan, Seiģneur
de la Junģle“, Azur, Pariz, 1967), ovo je, u sažetom obliku, šta sam imao da
kažem o Hogartu i njegovom delu:
Tokom izvanredne karijere, koja se protegla na više od četrdeset godina, Bern
Hogart je pokrio čitav spektar umetničkih područja; bio je ilustrator, crtač,
graver, učitelj, osnivač škole, teoretičar umetnosti, slikar i pisac. U svakoj od
tih disciplina ostavio je traga, u svakoj je bio uspešan, a povremeno je čak i
pomerao granice. Ako je i menjao stil izražaja, neprekidno stremeći nečem
novom, neprekidno eksperimentišući, njegova karijera ne pamti obeshrabrenja
ili promašaje, samo želju da se napravi još koji korak dalje: „stalno ići napred“,
držeći se preporuke Andrea Žida. Da bi se razumeo Hogartov rad i njegov
domet, potrebno je njegov razvoj pratiti korak po korak.
Bern Hogart rođen je na Božić, 1911, u Čikagu. Umetničke je sklonosti pokazao
već kao dete, a i kasnije, kad je studirao istoriju umetnosti i antropologiju u
Koledžu Krejn i Univerzitetu Nortvestern, pa zatim i Univerzitetu Kolumbija
u Njujorku. Ipak, naučio je da crta na Umetničkom institutu Čikaga, rasadni­
ku brojnih američkih umetnika.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 5
H O G A R T
|
|5
4/20/10 1:03:41 AM
S
petnaest godina postao je pomoćni crtač u udruženju izdavača „Asošiejted edi­
tors sindikejt“ (Associated Editors Syndicate), istovremeno pohađajući studije.
Nije ušao ni u 16. godinu kad mu je povereno da radi sopstveni serijal „Slavne
crkve sveta“ (Famous Churches of the World) i da ilustruje dva sportska serijala. Već
kao osamnaestogodišnjak 1929. kreira za kompaniju „Benet–Braun“ svoj prvi strip
„Ajvi Hemanho“ (Ivy Hemmanhaw), koji nije postigao zapaženiji uspeh. Promenivši
izdavača i žanr, iduće godine crta naslovnu stranu za izdanje „Neobična zanimanja i
čudnovati događaji“ (Odd occupations and Strange Accidents) za „Lids fičers“ (Leeds
Features).
Nedugo potom, 1933, predaje istoriju umetnosti u sklopu programa Uprave za
unapređenje poslovanja – UUP (Work Progress Administration – WPA), zapravo
jednoj od kancelarija koju je ustanovio predsednik Ruzvelt kako bi ublažio sve oz­
biljnije uticaje depresije koja je SAD pogodila 1929. godine. Bez obzira na to što mu
je predavanje predstavljalo veliko zadovoljstvo, Hogart je samo o crtanju sanjao, pa
je 1934. odlučio da oproba sreću u Njujorku, jedinom mestu gde je crtač mogao da
iskaže svoj talenat. Nakon što je nekoliko meseci bio asistent na studijama udruženja
izdavača „King fičers sindikejt“ (King Features Syndicate), Hogartu se ukazala prilika
u udruženju „Meknot sindikejt“ (McNaught Syndicate).
Godine 1935. preuzima „Španske zlatnike“ (Pieces of Eight), priču o piratima koju je
osmislio Čarls Driskol. Iako je Hogartov stil još delovao nezgrapno, prvi obrisi njego­
vog specifičnog sveta već su se uočavali u oštrim, mahovinom prekrivenim granama
i u razrovanim pejzažima pretećih oblika.
Tek je 1936. bila godina u kojoj je Hogart uspeo da iskaže sve svoje mogućnosti. Na­
kon što je Hal Foster najavio da napušta „Tarzana“, kojeg je za udruženje izdavača
„Junajted fičers sindikejt“ (United Features Syndicate) crtao još od 1929, među mnogim
prijavljenim za upražnjeno mesto našao se i Hogart. Odmah su ga zaposlili, a više
nego dovoljnim pokazali su se uzorci crteža koje je priložio.
Kad se Hogart upustio u crtanje „Tarzana“, gospodar džungle egzistirao je već dvadeset
i dve godine u romanima Edgara Rajsa Berouza; kao filmski junak pojavljivao se već 18
godina; u stripu osam. Ako su teme „Tarzana“ pratile predodređenu tradiciju – Afrika
iz snova, mitska džungla, ratoborna plemena, izgubljeni gradovi, egzotika – dok je
Hogart na prvi pogled ostao veran tim temama, dao im je autentični kvalitet neobičnosti
– kvalitet koji je odražavao neobičnost Hogartove sopstvene vizije i stila.
Ovaj čuveni stil – tako prepoznatljiv među svim ostalim – bio je u početku samo
Fosterova razrada, ali nije mu dugo trebalo da počne da ga menja. U „Tarzana“ Hogart
je uneo svu svoju umetničku kulturu: svoje oduševljenje Mikelanđelom i velikim
baroknim umetnicima, svoju sklonost nemačkom ekspresionizmu, svoje poznavanje
istočnjačke umetnosti.
Od tog trena Tarzanov svet je postao svet pretećih, oštrih oblika koji okružuju sve:
tornjevi od lave koji izbijaju iz vulkana, nazubljeni planinski vrhovi na horizontu,
kandže i kljunovi grabljivih ptica, dugi šiljati listovi, deformisani i preterano produženi
rogovi i kljove. Ovi fundamentalni motivi oblina i špica uočljivi su svugde. Radnja
donosi poseban kvalitet tragike, koja se posebno odražava na licima, gonjenih strašću
ili mržnjom. U „Tarzanu“ su sve Hogartove estetske ideje poprimile svoj vizuelni
oblik.
U želji da još i bliže spoji formu sa sadržajem, Hogart je razvio umetnost slaganja
kadrova, doveo je do gotovo preteranog stepena preciznosti, ne radi virtuoznosti
koja bi bila sama sebi svrha, već kao odgovor na zahteve teme i toka radnje. Svaka
od njegovih stranica može stajati samostalno, ali tek njihovo nadovezivanje ukazuje,
korak po korak, na svet pretećih gustiša i vijugavog korenja, kojima hoda Tarzan
kao bojnim poljem.
Rad jedinstvenog genija, Hogartov „Tarzan“ označava jedan od najsvetlijih trenu­
taka stripa. S namerom da čitaocima ovog izdanja pružimo makar neku predstavu
o veličini Hogartovog rada, evo kratke hronologije Tarzanovih avantura, onih koje
je osmislio Hogart.
Navedeni datumi su datumi izdavanja u Sjedinjenim Američkim Državama.
6|
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 6
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:43 AM
Tarzan in the City of Gold
1937.
(Tarzan u Zlatnom gradu)
epizoda koju je Hogart preuzeo negde na polovini
9. maj 1937. – 3. oktobar 1937.
Tarzan and the Boers
(Tarzan i Buri)
10. oktobar 1937. – 29. maj 1938.
1938.
Tarzan and the Chinese
(Tarzan i Kinezi)
5. jun – 20. novembar 1938.
Tarzan and the Pygmies
(Tarzan i Pigmeji)
27. novembar 1938. – 14. maj 1939.
1939.
Tarzan and the Amazons
(Tarzan i Amazonke)
21. maj – 23. jul 1939.
Tarzan and the Boers
1940.
1941.
(Tarzan i Buri, 2 epizoda)
30. jul 1939. – 28. april 1940.
Tarzan and the People of
the Sea and the Fire
(Tarzan među ljudima mora i vatre)
5. maj 1940. – 27. april 1941.
Tarzan against Dagga Ramba
(Tarzan protiv Daga Ramba)
27. april 1941. – 26. april 1942.
1942.
Tarzan and the Fatal Fountain
(Tarzan i sudbonosna fontana)
1. maj – 2. avgust 1942.
Tarzan and the Barbarians
1943.
(Tarzan među varvarima)
9. avgust 1942. – 24. oktobar 1943.
Tarzan against Kandullah and the Nazis
(Tarzan protiv Kandulaha i nacista)
31. oktobar 1943. – 12. mart 1944.
1944.
Tarzan against Don Macabre
(Tarzan protiv Don Makabrea)
19. mart – 30. jul 1944.
Tarzan against the Nazis
(Tarzan protiv nacista)
6. avgust 1944. – 11. mart 1945.
Tarzan against the Goru-Bongara Monster
1945.
(Tarzan protiv čudovišta Goru-Bongara)
18. mart – 8. jul 1945.
Tarzan against Orizu Khan
(Tarzan protiv Orizu-kana)
Hogart potpisuje epizodu od 15. jula do 25. novembra 1945,
kada privremeno napušta „Tarzana“ da bi pokrenuo „Dragoa“
Tarzan on the Island of Ka-Gor
1947.
(Tarzan na ostrvu Ka-Gor)
Hogart preuzima ovu epizodu od 10.
avgusta do 7. decembra 1947.
Tarzan and N’Ani
1948.
(Tarzan i N’Ani)
14. decembar 1947. – 9. maj 1948.
Tarzan on the Island of Mua-Ao
(Tarzan na ostrvu Mua-Ao)
16. maj 1948. – 1. maj 1949.
1949.
Tarzan and the Ononoes
(Tarzan i Ononi)
8. maj – 23. oktobar 1949.
Tarzan and the Adventurers
(Tarzan i avanturisti)
30. oktobar 1949. – 16. jul 1950.
1950.
Tarzan and the Wild Game Hunter
(Tarzan i lovac na krupnu divljač)
započeo 23. jula 1950, a napušta 20. avgusta 1950.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 7
H O G A R T
|
|7
4/20/10 1:03:45 AM
SLABA NADA
NAŽALOST, KRALJICA NAREĎUJE TARZANOVO HVATANJE, NIJE ZNALA DRUGI NAýIN DA OBUZDA NJEGOV
RATNIýKI DUH.
ýOVEK–MAJMUN SE NAMRŠTIO. „MAýEM SMO
SVRGNULI TIRANINA. SAD BI GA PUSTILA DA SE VRATI BEZ BORBE.”
„KAKVA
KORIST OD
MAýEVA”, UZDAHNU NAKONIJA, „PROTIV
BUýNIH PTICA
SMRTI?”
„TARZAN ûE IH
UNIŠTITI”, PONOVI
ON; TO KRALJICU
ZADOVOLJI. „MOŽEŠ DA POKUŠAŠ”, KLIMNU.
NAPOKON OSLOBOĎEN,
MAŠTOVITI ýOVEK-MAJMUN
PRIONUO JE NA ýITAV NIZ
ZAGONETNIH AKTIVNOSTI.
„TARZAN ûE IH UNIŠTITI”, UZVRATI ON. „TARZAN JE MOûAN”,
OSMEHNU MU SE; „ALI NI ON NE MOŽE DA DOSEGNE NEBO.”
SVI TI MATERIJALI SAKUPLJANI SU VAN ZIDINA,
GDE SU SE PRIKUPLJALI I BROJNI RADNICI
RAZNIH ZANATA.
OD TKAýA I
UŽARA SAKUPIO
JE NJIHOVU NAJBOLJU ROBU.
U ŠUMU JE POSLAO VELIKU
GRUPU DA PRIKUPI SMOLU ODREĎENOG DRVETA.
OD GRUPE DO GRUPE JURIO JE
TARZAN, DAJUûI BRZA, ALI ZBOG
ŽURBE NIŠTA MANJE PRECIZNA
UPUTSTVA.
RADNICI SU VEROVALI DA
JE ON POLUDEO. KAKO ûE
SVE OVO POMOûI U HVATANJU ZLIH PTICA?
SAM TARZAN SE PITAO MOŽE LI NJEGOV ýUDNOVATI
NAUM IMATI USPEHA PROTIV FLINTOVE VAZDUŠNE FLOTE.
SLEDEûE NEDELJE: MREŽA SMRTI
Prvi objavljeni crteži Tarzana koje potpisuje Bern Hogart, 9. maj 1937.
8|
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 8
|
B E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:46 AM
N
ezadovoljan uslovima koje mu je nametnuo „Junajted fičers sindikejt“ (United
Features Syndicate), Hogart 1945. godine nudi „Robert Hol sindikejtu“ (Robert
Hall Syndicate) originalni lik „Drago“, koji se prvi put pojavljuje u novembru
iste godine. Radnja „Dragoa“ odvija se u Argentini, ali vrlo brzo se vraćamo okruženju
tako dragom autoru: razorenim pejzažima, zloslutnim senkama, impozantnim siluetama.
Barokna mašta potpuno se razuzdala kičastim kostimima žena i fantazmagoričnom
atmosferom, negde na prelazu između cirkusa i pozorišta, koja potpuno obuzima strip.
Glavni junak, Drago, mlađahniji od Tarzana, i njegov pratilac Tabasko, našli su se na
zlokobnom putu baronu Zodijaku, nacisti koji samo o osveti sanja. Dogodovštine su
relativno konvencionalne, ali stil više nego nadoknađuje banalnost scenarija. Nikad
više neće Hogartov talenat dosegnuti takvu ekspresionističku snagu kao s „Dragom“.
Nažalost, ovaj strip će opstati vrlo kratko. Nestao je negde krajem 1946, ostavljajući
za sobom frustracije i žal za onim u šta se strip mogao pretvoriti.
Godinu posle toga, popuštajući pred molbama „Junajted fičers sindikejta“ – UFS
(United Features Syndicate – UFS), Hogart se ponovo prihvata „Tarzana“, ali ne pre
nego što se izborio za neke značajne ustupke u ugovoru, uključujući i pravo samo­
stalnog kreiranja scenarija. Upravo u tom periodu „Tarzanov“ stil dostiže vrhunac
perfekcije, a sam junak biva najintimnije vezan uz autorovu viziju. Hogart je izjavio
u jednom intervjuu: „Težio sam da ’Tarzanu’ pridodam osećaj odgovornosti prema
svetu… Umesto Tarzana primitivca… istaći ljudsku dimenziju junaka, umesto njego­
vog urođenog stanja potencirati njegovu inteligenciju.“ Istovremeno s preuzimanjem
„Tarzana“ Hogart kreira, isto za UFS, njegov jedini humoristični strip „Mirikl Džouns“
(Miracle Jones) u kojem malodušan lik sanja o drugačijem životu, nešto poput Voltera
Mitija. Taj rad, koji obeležava odstupanje od Hogartovog stila i koji nije lišen drugih
vrlina, prošao je gotovo nezapaženo i Hogart ga, uz žaljenje, napušta 1947.
Nov konflikt uskoro će izbiti između autora „Tarzana“ i UFS-a, koji se ovog puta
odnosio na prava za „Tarzana“ na inostranom tržištu. Kad mu je ugovor istekao 1950,
Hogart je odbio da ga obnovi.
Definitivno napušta „Tarzana“, baš kao i strip uopšte, da bi vreme posvetio Školi
vizuelne umetnosti (School of Visual Arts), nastaloj iz jezgra ljudi koji su navraćali
kod njega po profesionalne savete i uputstva. I danas je jedan od najvažnijih i naj­
sveobuhvatnijih centara za proučavanje umetnosti u Sjedinjenim Državama. Njen
program se ne bazira samo na crtanju i ostalim umetničkim disciplinama već obuh­
vata i fotografiju, animirani i igrani film. Čitava nova generacija crtača stasala je u
Školi vizuelne umetnosti: Volas Vud, Al Vilijamson, Dik Hodžins, Gil Kejn itd. Bern
Hogart preuzeo je ulogu direktora nastavnog programa, dok je istovremeno predavao
crtanje, anatomiju i istoriju umetnosti (Hogart se povukao iz Škole vizuelne umetnosti
1970. kako bi se u potpunosti posvetio slikanju, crtanju i pisanju).
Otkad je Hogart napustio „Tarzana“ – odluka koja je, kako ističe, „donesena bez
žaljenja onda, a koja ni kako se kasnije prisecao, ne izaziva žaljenje“ – sav svoj trud
je uložio u izradu grafika i prvenstveno u slikanje. Sve njegove kreacije obeležene su
vrlo ličnim stilom. Autor je takođe i dveju knjiga – „Dinamične anatomije“ (Dynamic
Anatomy) i „Crtajući ljudsku glavu“ (Drawing Human Head). Za Hogarta nema te
lekcije koja bi bila uzaludna: predavanja koja je držao o klasičnim majstorima po­
mogla su mu da savlada trnovite metodološke probleme u stripu; zauzvrat narativne
metode stripa našle su svoj put, pojednostavljene i ogoljene na ono najbitnije – do
njegovih grafika i platna.
Bez obzira na uspeh stripa „Tarzan“, do priznanja Hogartovog rada trebalo je da
prođe mnogo vremena. Umetnički kritičari su ga ignorisali. Čak su ga i istoričari
stripa jedva pominjali, sve donedavno. Tek će naporima Udruženja za proučavanje
i istraživanje slikovne literature (Society of Study and Research of Pictorial Litera­
tures) biti predstavljeno njegovo ime široj javnosti. Izložba njegovih radova iz 1966,
koju je postavio „Soserlid“, civilno društvo za studije i istraživanje grafičkih romana
(Socerlid, Société Civile d’Etudes et de Recherches des Littératures Dessinées) u galerijama
Francuskog udruženja za fotografiju (French Society for Photography), ostvarila je trajan
uticaj na obe strane Atlantika. „Socerlid“ su osnovali u novembru 1964. u kafeu „Left benk“
u Parizu Pjer Kuperje, Proto Destefanis, Eduard Frankoa, Klod Moliterni i Moris Horn.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 9
H O G A R T
|
|9
4/20/10 1:03:46 AM
NADA KOJA SE GUBI
PREKO GLAVA OKUPLJENOG SVETA BACIO SE
GOSPODAR DŽUNGLE U VODE STRAŠNE LAGUNE.
„OH, ZAŠTO NE BEŽIŠ?”, VIKNU DEVOJKA.
„SAD SMO OBOJE OSUĎENI
NA PROPAST!”
VEû SE JEDNA OD
ýUDOVIŠNIH SABLJARKI
PRIBLIŽAVALA
PRINCEZI
LICIJI.
TARZAN NIJE UZVRATIO. SVU SVOJU ENERGIJU USMERIO JE NA OýAJNIýKI POKUŠAJ SPASAVANJA DEVOJKE.
ONDA,
JOŠ UVEK
ýVRSTO
SE DRŽEûI
NJENE SABLJE,
IZVUKAO
JE NOŽ
I UBIO
ýUDOVIŠTE.
UVIDEO JE KAKO JE PREKASNO DA JE
SKLONI S PUTANJE BRZOG MONSTRUMA.
MOLOKARU JE TO BIO
SIGNAL ZA UZBUNU. NE SME DA
DOPUSTI TARZANU
DA USPE U ONOME
U ýEMU NIKO PRE
NJEGA NIJE...
ALI RUKA MU JE
POLETELA, ZAHVATILA SMRTONOSNI ŠILJAK I SKRENULA GA
OD NJEGOVE LJUDSKE METE.
ŠAPNUO JE
NEŠTO NEKOM
OD NIŽIH SVEŠTENIKA, KOJI
JE POJURIO
PREMA HRAMU
DA OBAVI TAJNI ZADATAK.
...DA POBEGNE
RIBI-DEMONU.
DELOVALO JE
TO KAO UZALUDNI POKUŠAJ JER
KAKO JE MOGAO
DA SE DOýEPA
TRGA KOJI JE BIO
TOLIKO IZNAD
LAGUNE.
TARZAN JE POVUKAO DEVOJKU,
UJEDNO POKUŠAVAJUûI DA POBEGNE
MORSKIM DEMONIMA.
A ýUDOVIŠTA SU SE BRZO
PRIMICALA, NJIHOVE SABLJE OPASNO SU SVETLUCALE.
SLEDEûA NEDELJA: U DUBINU
„Tarzan“, 7. jul 1940.
10 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 10
|
B E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:47 AM
U zvanju u kojem se većina umetnika trudi da dostavi adekvatan (ponekad tek iole
adekvatan) proizvod, Bern Hogart se ističe, ako ne kao jedini, onda u malobrojnom
društvu sebi jednakih. Tvrdoglavo uporan u odluci da se drži načela svog umetničkog
poziva, da se izdigne iznad čistog zanatstva svesnim stremljenjem ka nečem višem.
Želeo je da nadvlada postojeća ograničenja strip medija, kakva je zatekao 1937, preuzevši
„Tarzana“, da ih postavi na sasvim nov nivo. Oklevajući u početku, upustio se u odvažan
eksperiment sve dok nije usavršio svoj crtački i narativni stil.
Ni u kom slučaju to nije bilo obično tehničko dostignuće. U 10. poglavlju „Istorije
stripa“ (History of Comic Strip), koju potpisuju Pjer Kuperje, Moris Horn i drugi,
Klod Moliterni upušta se u deskriptivnu analizu Hogartove metode, baziranu na
jednoj stranici nedeljnog izdanja Tarzana:
Jedan od najupečatljivijih primera ubrzane narativne tehnike može se naći na
nedeljnoj stranici „Tarzana“ Berna Hogarta. Ona iskazuje autorovu preokupaciju
i dovodi do sklopa koji zaplet podređuje estetici. Posmatrajmo konkretan slučaj.
Prva scena: panoramski pogled na Tarzana u profilu, dok trči.
Druga scena: ista ravan, smanjena pozadina, ukazuju se likovi u pozadini.
Čvrste linije… pojačavaju se, osećamo porast unutrašnje napetosti.
Treća scena: bliži opšti pogled, dramatični sadržaj koji ukazuje na neodlučnost
okruženog Tarzana koji traži izlaz.
Četvrta scena: vertikalni pogled, u kojem se okruženi Tarzan sprema na krajnji
napor.
U jednom crtežu Hogart je mogao… da sažme celu scenu dužim tekstom, ali
rastavljajući akciju i uvodeći nas panoramskim pogledom (prva scena), on kreira
napetost i omogućuje čitaocu da razume vezu među protivnicima (scene 2 i 3)…
Iznenadna pojava u prvom planu crnaca koji opkoljavaju Tarzana metoda je
šoka koja postiže snažnu dramsku i kinetičku tenziju.
Ako posmatramo opšti raspored slika, Hogart do 1945. koristi sistem sa četiri
kaiša koji je postavio Foster. Ta godina obeležila je i rođenje Hogartove sop­
stvene, srcu prirasle, kreacije „Dragoa“. Taj strip, s likovima više nalik silue­
tama na beloj pozadini, uklanjanje ili razbijanje okvira, siluete koje stoje van
krugova, ponekad ukrašene i u japanskom stilu, različiti tipovi okvira, sve je
to bio neuspeo pokušaj da se učini odstupanje od „Tarzanovih“ tradicionalnih
okvira. Vrativši se na „Tarzana“ 1947, Hogart upotrebljava nov princip koji
više odgovara dinamici njegovog stila: tri horizontalna i tri vertikalna kaiša.
Preko te rešetke sačinjene od devet jednakih kvadrata, s lakoćom se pomerao,
kombinujući ih u parovima ili trojkama ili u blokovima od po četiri kvadrata.
Tako je postigao fleksibilan i umirujući raspored koji je isticao njegov divlji
energični stil… U poslednjih 46 strana „Tarzana“ Hogart ponovno modifi­
kuje raspored ograničavajući se na tri vertikalna kaiša iznad dva horizontalna.
Tada je njegova crtačka virtuoznost postigla maksimalnu ekspresivnost čestim
korišćenjem panoramskog pogleda i izuzetno dramatičnih scena.
Hogartu glavna preokupacija nije bila da usavrši stil usklađen sa sopstvenim talen­
tom i ukusom, nego da razreši umetničke probleme stripa. Ta neprekidna potraga
za novim vidicima deli Hogarta čak i od tako talentovanih kolega kao što su Aleks
Rejmond i Hal Foster. Fosteru i Rejmondu, nakon što su ovladali svojim stilovima,
zadovoljavajuće beše da ih primenjuju na rešavanje postojećih problema. Opet, Hogart
je neprekidno uvodio nove probleme, na koje bi usredsredio svu svoju veštinu.
Čitalac, dovoljno srećan da poseduje ili ima pristup celoj kolekciji Hogartovog „Tar­
zana“, primećuje kako, razvijajući se lagano, tok njegovih strana ne prati geometrij­
sku progresiju, već se upijaju jedna u drugu. Ukupan rezultat je taj koji određuje
neophodan tok delova. Ako Hogart i ne sledi priču doslovno, to je zato što je više
okupiran njenim duhom. Teži vizuelnom tretmanu koji bi imao mitsku veličinu (a
činjenica da je „Tarzan“ poprimio razmere mita ne može biti zanemarena). On odba­
cuje anegdotu u prilog teme, doslovnost zamenjuje simbolikom.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 11
H O G A R T
|
| 11
4/20/10 1:03:47 AM
„PROPADOSMO”, ZAREŽA SOROS. „VIDEO SAM
PRUGASTU SMRT DA ULAZI U ARENU GDE JU JE
ýEKALO DESETAK LJUDI... I SVE IH JE POBILA!”
VELIKA ZVER
SE NESIGURNO
OSVRTALA - PRVO
GORE, PREMA
PREGLASNOJ PUBLICI, A ZATIM I
OKO ARENE.
IMPULSIVNO, LURUL SE PRIDIŽE, IZVUýE
NOŽ IZ KORICA ZA POJASOM I
BACI GA PREMA TARZANU.
KAKO JE ORUŽJE PALO PRED NJEGOVE NOGE, TARZAN
JE LETIMIýNO POGLEDAO PREMA LOŽAMA, A ZATIM
GA POKUPIO.
KAD JE
TIGAR
PRIMETIO
ýOVEKA,
SILNI KRIK
SE RAZLIO
IZ NJEGOVIH
GRUDI.
DAJUûI ZNAK PRATIOCIMA IZA NJEGA, TARZAN SE POLAKO UPUTIO PREMA PRUGASTOJ SMRTI. KAD JE VELIKA ZVER NASRNULA,
BORBENI KRIK MUŽJAKA MAJMUNA POMEŠAO SE S DIVLJIM REŽANJEM TIGRA.
„Tarzan“, 10. oktobar 1948.
12 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 12
|
B E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:48 AM
Komentari Pola Spensera o razvoju Hogartovog stila u članku „Hogartov gospodin
Tarzan (Hogarth’s Monsieur Tarzan), „Evergrin“ (Evergreen), Kolorado, ERBDom, br.
28, novembar 1969:
Slike su ono bitno, ionako – a kakve su to samo slike... Reprodukovane (u
„Tarzan, gospodar džungle“) s daleko lepšim bojama nego što se mogu videti u
novinama, dolaze uz fascinantan dramski učinak. Štaviše, čini se kako je Hoga­
rtovo delo dobilo na snazi tokom vremena. Primetan je napredak od „Bura“ do
„N’Anni“ i preko drugih sekvenci do krešenda u „Tarzanu i avanturistima“, u
kojima je banalnost teksta više nego kompenzovana silovitom dramatičnošću
slika…
On (Hogart) takođe zna kako centralna figura njegovih crteža ne može da egzistira u
vakuumu. Svi elementi u prednjem delu, kao i u poslednjim delovima svakog kadra
čine jedinstvenu, ekspresivnu celinu. U kombinaciji s opsesivno-preciznom veštinom,
to donosi kadar za kadrom, koje bi mogli okačiti na zid, ako ne kao umetnička dela
a ono makar kao dosledne, rečite čak i dopadljive uzorke izuzetno vešto načinjenih
grafika.
Puno nam toga otkriva i pretraživanje velikog broja kritičkih tekstova posvećenih
Hogartovom radu jer te kritike otkrivaju kako se nivo po nivo značenja može iščitati
iz Hogartovog ouvrea (rada). Da se nešto tako kompleksno može pronaći u običnom
„crtaču“ jasno svedoči o stripu kao umetnosti, ali i o Hogarthovoj umetničkoj veštini.
Francuski autor i novinar Fransis Lakasin u svom eseju „Hogart između divljenja i
ludila“, Pariz, „Gif-Vif“ (Giff-Wiff), br. 13, 1. kvartal 1965, napisao je:
Hogartov svet neprekidno drmaju zastrašujuće oluje, koje lome uglove i
deformišu perspektivu onog trena čim se pojavi brutalni, hladni vetar. Pod
udarom nepogode živa bića su van sebe, vegetacija se savija, drveće povija svoje
grane u nadi da će pobeći besu oluje, u čijem samom srcu je Tarzanovo telo. To
je telo koje umetnik nastoji prikazati u svim pozama, mogućim i nemogućim,
napuštajući ustaljeni realizam…
Samo film, koji se i sam bazira na pokretu, može da oživi predstave prostora
i dubine… Tako će Hogart obilno koristiti njegovu tehniku i izraz… slagati
kadrove po zakonitostima filmske tehnike… svoje vizuelno polje i orijentaciju
prilagođavati krupnom planu, paralelnoj montaži, donjem rakursu, gornjem
rakursu, pomeranju okna i rasporedu određenih likova i objekata, kreirajući
tako različitu dubinu svoje perspektive.
Nasuprot sveobuhvatnoj Fosterovoj viziji, kome je osnovno izražajno sredstvo
bila scena u svom njenom totalu, nalik kadru-sekvenci, Hogart uvodi svoju,
daleko analitičniju viziju, koja ne prikazuje niz tabli u redu, nego istu scenu
posmatranu iz različitih uglova… ovaj način isticanja pojedinih delova zahteva
modifikovanje narativne strukture…
Zapleti u radnji koriste se kako bi odgovorili zadatom cilju: dinamičnom
prikazu Tarzanove anatomije. Nasrću na njega protivnici – ljudi ili zveri –
dovoljno vešti da izazovu oslobađanje njegove kinetičke energije. Jasno je da
Hogart ne teži previše da razvije narativni deo koliko da istakne unutrašnju
dramu akcije: telesna snaga često je samo odraz teskobe u duši. Radije nego
da priču prepričava reč po reč njegov izbor je bio da istakne neke od njenih
najznačajnijih elemenata. Gotovo uvek oni odgovaraju fazama akutne dramske
tenzije…
Kao posledica toga, atmosfera raste do granica ludila, koje obuzima živa
bića. Priroda kao da je zapala u grozničavi trans: trava i drveće povijaju se
pod pretnjom večno prisutne oluje, dok vatra proždire samu utrobu zemlje i
apokaliptičnim eksplozijama obasjava vulkanske vrhove. Mirne vode pokušavaju
da sakriju živi pesak. Potočići koji se gube u zapenjenim jezerima sanjaju neka­
kav zastrašujući plimski talas… Visokom zidu suđeno je da pokrene sve juna­
kove mišiće dok se ovaj vere preko njega; grana se nadvila da bi se poput maj­
muna privio uz nju i zaskočio svoje protivnike; četvrtasta stena uz koju Tarzan
može da se priljubi i neometan da posmatra horizont.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 13
H O G A R T
|
| 13
4/20/10 1:03:48 AM
ONE STENE NA IVICI IZBOýINE”,
PROMRMLJA TARZAN, „NJIH JE LJUDSKA
RUKA TAMO POSTAVILA!”
„TRAGOVI
KRVI - I SLOMLJENO KOPLJE! RANSOMOVA PRIýA MORA BITI ISTINITA. PITAM SE ŠTA
LI SE DESILO S TELIMA NOSAýA?”, PROZBORI ON.
IZNENADNA BUKA NAVELA GA
JE DA BRZO POGLEDA UVIS
– DA BI USTANOVIO KAKO
MU PROPAST
PRETI.
PUTUJUûI BRZO,
TARZAN JE KONAýNO
PRISTIGAO U PODNOŽJE MASIVA ASHANGOLA
I ONOGA ZA ŠTA JE
MISLIO DA JE PROLAZ
KOJI JE OPISAO FILIP
RANSOM.
BRZINOM
I VEŠTINOM
MAJMUNýIûA
MANUA ODSKOýIO JE, RUýNIM I
NOŽNIM PRSTIMA
PRIANJAJUûI I
ZA NAJMANJA
ISPUPýENJA NA
GOTOVO
VERTIKALNOJ STENI.
SA SVOG NESIGURNOG POLOŽAJA
TARZAN JE POSMATRAO DRUGU
STRANU USKOG PREVOJA.
NEKOLIKO VELIKIH, TAMNIH
OBJEKATA, GOTOVO
VAN VIDOKRUGA,
KOTRLJALO SE
VISOKOM IZBOýINOM.
„Tarzan“, 22. maj 1949.
14 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 14
|
B E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:49 AM
Fosterov kist podario je Tarzanu jednostavan smisao. Hogartova nevidljiva
kamera pretvorila ga je u glumca čije je ponašanje oblikovano zahtevima scene.
Zahtevi pozorišnih zakonitosti nadmašuju jednostavnost realizma. Sporedni
likovi u samrtnim grčevima, monarsi koji učvršćuju svoju tiraniju i Tarzan sa
svojim najpoznatijim gestovima teatralne su poze, istaknute i ubrzane umetni­
kovom opsednutošću dinamikom akcije. Poznata poza lika s rukama prislo­
njenim na grudi kod Fostera je predstavljala netaknutu snagu. Ista ta poza kod
Ho­gar­ta odiše prkosom. Poza ruke s uzdignutim prstom označava istovremeno
i gest mudraca i cara. Pomalo staromodna uzvišenost u kojoj, ponekad, Fos­
ter zaustavi njegovu (Tarzanovu) siluetu, nadmašena je Hogartovom živom
grčevitošću, znakovima nestrpljivosti, iznenađenjima, naglo zaustavljenim
pokretima lika.
Junak je izmenio svoje ponašanje baš kao i svoje društvo. Tarzan više nije
junak zore što rudi, junak koji, kliznuvši niz lijanu, napušta svoju, od prirode
stvorenu, palatu kako bi, u svetu ljudi, susreo dobroćudne vladare na ugroženim
prestolima, nežne princeze, lakoumne istraživače, farmere koji se diče nego­
vanim bradama i hrabre, preduzimljive žene. Evoluirao je u nepopustljivog
borca za pravdu čije gipko telo ignoriše i odmor i, još i više, vertikalne pozicije.
Štiteći slabe i bespomoćne, džunglom juri nizom skokova, pozicije koje variraju
od horizontalnih do dijagonalnih. Kada se vine s vrha drveta, to je neumoljiv
vrtoglav pad… Pravo na lude naučnike, bogate trgovce, zveri, robove, vrhovne
sveštenike nakićene slonovom kosti ili pohotne i nadmene kraljice. Minulo je
vreme kad je Tarzan uživao okupan suncem, čavrljao sa svojim majmunima
ili bezbrižno osedlavao konja. Ako i zastane za trenutak, samo je čučnuo tela
kao u čvor vezanog, spreman na skok. Kad sebi i dopusti mrvicu odmora, to je
nalik sportistima koji između dve runde ne opuštaju svoje mišiće, već ih pripre­
maju za napore koji će tek uslediti. A kad, ponekad, umetnik, obuzda junakove
porive zaustavljajući ga u uzvišenoj pozi, ne može a da se ne oseti, baš kao pod
mramornim okvirom Mojsija Mikelanđelovog, dašak loše prikrivenog žara, s
tračkom nestrpljivosti.
Godinama potom, u svetlu novih spoznaja, Lakasin iznova vrednuje vrstu i značaj
Hogartovog dela u poglavlju 11 njegove tada objavljene knjige „Tarzan ili moćni vitez“
(Tarzan or The Intense Knight), Pariz, Union Générale d’Editions, 1971:
Kad se 1937. našao u prilici da Tarzanu podari trajne kvalitete – koji se
samo potvrđuju i nakon dvadeset godina – njegovo (Hogartovo) poznavanje
Berouzovih romana proizilazilo je iz adolescentskog čitanja istih. Međutim,
to se znanje nije protezalo na više od sedam naslova. Pominjao je posebno
sledeće: „Tarzan medju majmunima“ (Tarzan of the Apes), „Tarzan i ljudi mravi“
(Tarzan and the Ant-Men), „Tarzan u središtu Zemlje“ (Tarzan at the Earth’s
Core), „Tarzan neukrotivi“ (Tarzan the Untamed), „Tarzan strašni“ (Tarzan
the Terrible). Ipak, Berouzov svet tek je jednim delom Hogartov, i to tek onaj
koji se nadmeće s ostalim područjem Hogartovog interesa. Hogart je fasciniran
istočnjačkom umetnošću, silovitošću Gojinih dela, patnjom koja proističe
iz Grunevaldovih radova, vitalnošću Rubensovih dela, filmskom narativnom
tehnikom, klasicizmom grčkih skulptura, idejama nemačkog impresionizma.
Hogart se zanima i za arhitekturu a poseduje široko znanje o antropologiji…
…Uz Miltona Kanifa, Aleksa Rejmonda, Hala Fostera i Čestera Gulda, Hogart je
jedan od majstora modernog stripa. I ostao je majstor, mada se povukao pede­
setih godina dvadesetog veka. Među pomenutima, jedino je njegov uticaj ostao
trajan, i to u čitavom nizu različitih zemalja. Mnogi crtači avanturističkog
stripa, posebno oni koji su crtali Tarzana, nose Hogartova obeležja.
…Hogart zadivljuje jer je jedan od retkih strip umetnika koji se bavio
promišljanjima o stripu, njegovoj tehnici, umetnosti, njegovom zadatku, sudbini.
Pjer Kuperje zaključio je duži članak na temu američkog stripa naslovljen „Američki
stripovi“ (Les Bandes Dessinées américaines), u „Zemlja slika“ (Terre d’Images), Pariz,
11. mart 1966:
Knjige Berna Hogarta – njegov traktat o dinamičnoj anatomiji posebno – nje­
gove grafike i slike… sve svedoči o tome kako strip ne mora nužno da bude
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 15
H O G A R T
|
| 15
4/20/10 1:03:49 AM
NAKON BITKE S FANATIýNIM DAGOMBAMA TARZAN JE UMAKAO
SKOýIVŠI U JEZERO. ALI ýAKA, KOJI JE ZAOSTAO IZA, UGLEDAO
JE TARZANA KAKO IZLAZI IZ VODE.
LOV JE ISTOG TRENA NASTAVLJEN. ISPUŠTAJUûI DIVLJE KRIKE, DAGOMBE SU SE
RAZMILILE PLAŽOM. SMRKNUT, TARZAN SE BRZO SPUŠTAO NIZ IZBOýINU.
KREûUûI SE PREMA PLAŽI, VIDEO JE KAKO ýAKA I NJEGOVI
RATNICI ŽELE DA MU PRESEKU PUT.
UZ TRIJUMFALNE POVIKE DAGOMBE SU
SE PRIMICALE IZ DVA PRAVCA. ON, KOJI JE
PREKRŠIO NAJSTROŽI TABU ZMIJSKOG
BOGA, NAŠAO SE U ZAMCI.
TARZAN JE ZAOKRENUO KAKO BI
IZBEGAO ZAMKU. ALI ONDA SE SA
SUPROTNE STRANE PRIMAKLA
JOŠ JEDNA GRUPA.
„Tarzan“, 9. april 1950.
16 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 16
|
B E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:49 AM
utočište neukih, a vrednih štrebera. Može biti umetnost, koju je autor temeljno
osmislio. Upravo ta činjenica iritira tradicionalne neprijatelje stripa, ali i neke
koji žive od njega a nisu u stanju sami da dosegnu takvu visinu.
Ako se Hogartova pozicija na polju stripa čini neprikosnovenom, šta je s njegovim
mestom u rafiniranijoj atmosferi onoga što uobičajeno pokrivamo terminom „lepa
umetnost“? I ponovo su se evropski kritičari pokazali otvorenijim od svojih američkih
kolega. Evropljani su naslutili sve znake originalnog umetnika u Hogartu, bez obzira
na to što su poznavali tek mali deo Hogartovog obimnog ouvrea. Kada su Hogartova
dela bila izlagana u Evropi, kritike su mu gotovo jednoglasno bile naklonjene.
Evo tek nekih od prikaza. Za početak citirao bih pasus Pjera Mazarsa u „Le Figaru
literer“ (Le Figaro Littéraire), Pariz, 10. mart 1966. Mazars beleži:
Čudan i fascinantan fenomen odvija se u galeriji Francuskog udruženja za foto­
grafiju, ulica Montalember: izlažu se stripovi. Te stripove napravio je majstor
ove umetnosti… Bern Hogart. Ima pedeset i pet godina, jedan je od utemeljivača
Škole za vizuelnu umetnost u Njujorku – škole koja podučava stotine studenata
– autor je i dva traktata o anatomiji i njenoj primeni u slikarstvu.
Hogartov rad obeležen je njegovim obrazovanjem: talasi su mu nalik onima
orijentalnih umetnika; njegovi likovi odaju divljenje Mikelanđelu; raspored
njegovih scena odgovara rasporedu klasičnih dela poput „Scipionove
umerenosti“. Zaista se lako da primetiti korišćenje zlatne sredine u njegovim
crtežima. Uz Hogarta stripovi su postali poslednje utočište klasicizma, na žalost
svim ljubi­teljima pop-arta koji toliko vole stripove.
Erik Legeb piše u „Le Parisjen libere“ (Le Parisien Libéré), Pariz, 22. februara, 1966:
Hogart je najpoznatiji, i to s punim pravom, kao crtač Tarzanovih pustolovina.
Od 1937. do 1950. potpisao je nekih 606 stranica s tom temom, od kojih je samo
350 objavljeno u Francuskoj. Najzanimljiviji aspekat ove impresivne izložbe
koju mu je posvetio „Soserlid“, uz podršku Američkog kulturnog centra u
Parizu, jeste otkrivanje nekih nepoznatih aspekata Tarzanovog mita pod Hogar­
tovim perom.
Studija Tarzanovog karaktera i njegov razvoj olakšana je činjenicom da su neke
slike uvećane, a brojni su i paneli na kojima su izložene različite verzije nekih
crteža. Dokumentacija, koja prati izložbu, objašnjava uticaj Mikelanđela, Bres­
dina i japanskih litografija na Hogartov stil crtanja. Te uticaje je i sam Hogart
priznao.
Hogart ipak nije samo kreativna snaga iza Tarzana nego i suosnivač Škole vizu­
elnih umetnosti u Njujorku i autor dva traktata o ljudskoj anatomiji. Neki od
originalnih crteža za ove traktate upravo su izloženi u Galeriji Montalember.
Ova izložba je temeljna i obimna, te uključuje čak i neka Hogartova platna. Ta
platna ga razotkrivaju kao slikara fantastičnih motiva, i to u svetu istovremeno
i klasičnom i maštovitom.
Mark Albert-Levin u „Les letr Fransez“ „Les Lettres Françaises“, Pariz, 24. februara
1966, pominje izložbu u galerijama Francuskog udruženja za fotografiju, održanu u
saradnji s Američkim kulturnim centrom:
Hogart unosi u „Tarzana“ čitav svoj umetnički pogled na svet: njegovo često is­
ticano oduševljenje Mikelanđelom i velikim baroknim slikarima, sklonost prema
nemačkom ekspresionizmu, strast prema orijentalnoj umetnosti… Njegovi
fotografski uvećani (na izložbi) crteži, kadriranje koje mnogo duguje fotografiji,
odaju nedostižno akademsko umeće i atmosferu koja na trenutke asocira na
Gistava Moroa ili na radove nadrealista. Izložba baca svetlo na zakonitosti
medija (strip), koje utiču na čudesnu snagu istih i njihov trajan odraz na dečje
uspomene. Neuporedivo su superiorniji onomatopejskim natpisima na delima
Amerikanca Lihtenštajna, koji, čudnim hirom sudbine, u istom neutralnom i
hladnom stilu trenutno reprodukuje… apstraktne forme.
Vredi zabeležiti da Bern Hogart, koji je suosnivač Škole vizuelnih umetnosti u
Njujorku, predaje crtanje i anatomiju po programu koji sadrži i film, fotografiju
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 17
H O G A R T
|
| 17
4/20/10 1:03:49 AM
i strip umetnost. Pop art smatra „sumnjivim poslom“, dok obazrivo prati razvoj
OP arta (optičke umetnosti).
Žak Mišel piše u „Le mondeu“ (Le Monde), Pariz, 11. mart 1966:
Kola su upregnuta: strip umetnost plovi u brazdi narativnog realizma, koji je
modni hit u svetu umetnosti danas. Od kako su „pop artovci“ počeli da reprodu­
kuju sadržaj stripova kao delić onoga što se popularno realnošću naziva, zašto
bi pravi stripovi ostali nedostojni osvrta? Bern Hogart, u čiju čast je ova izložba
organizovana, započeo je kao strip umetnik; kolekcionari danas kupuju njegova
dela. Čini se kako je trenutna realnost proistekla iz dojučerašnjeg akademizma.
Ali Hogart kao crtač zaslužuje daleko više, a njegovo delo odaje brojne estetske
uzore.
Film je uticao i na tehniku kojom stavlja slike u kadar i redosled kojim ilus­
truje pripovest. Ipak, u samom srcu Hogartovog stila nalazi se kombinacija
tekst–slika… Tarzan, centralni lik Berna Hogarta, smešten je unutar sveta koji
se neprekidno menja. Imamo donji i gornji rakurs, krupni plan, panoramski
snimak. Slika je modifikovana kako bi poduprla priču, ali njen ritam sve više
dobija na dinamici. Da se nađe lišen tog nabijenog i ekspresivnog „pokreta“,
čitav strip bi se raspao. To je područje u kome boravi Hogartova umetnost.
Pokreti Tarzanovog atletskog tela, prikazanog u anatomski definisanim panelima,
otkrivaju pokret svakog mišića. Pokreti lika preuzeti su od Mikelanđela i Leo­
narda da Vinčija. I zaista, u delima ovih velikih stvaralaca kao i u onima Rem­
branta, Goje, Brojgela… Hogart pronalazi modele, a ne u stvarnom životu. Ipak,
celokupno izvođenje jasno ukazuje i na druge uticaje – ekspresionizam, barok,
dinamizam i nadrealizam.
Celokupna akcija – šuma, objekti, životinje, muskulatura – nacrtana je čvrstom
linijom da bi se dobilo na snazi sveukupnog emocionalnog učinka stripa. Tarzan
je mešavina večne trilogije američkog filma: uzbuđenja, seksa i krvi.
Žerald Gasiot-Talabot u „Analima“ (Les Annales), Pariz, april, 1966, beleži:
Detaljna studija vrlo veštih rasporeda i maštovite slobode koje ukrašavaju
Hogartov rad, jasno ukazuje da njegove stranice stripa, koje ne skrivaju uticaj
baroknih slikara, imaju koncept neverovatne snage. U nebrojenim situacijama
u kojima postavlja svog junaka, Hogart nikad ne pribegava ponavljanju. Avan­
ture čoveka-majmuna ispunjavaju osećanjem divljenja, što je još i izraženije na
fotografski uvećanim slikama (s ove izložbe).
Originalna
naslovna strana
iz 1946. kako je
Hogart se danas nalazi na čelu vrlo značajne umetničke škole iz Njujorka, a
specijalizovao se za područja anatomije. Ova ljubav se može razumeti kada
se posmatraju anatomske forme njegovog junaka koji se nalazi u samom cen­
tru autorovog trodimenzionalnog rasporeda. Potreba je naterala umetnika na
vrlo klasičnu koncepciju, koju od čistog akademizma spasava dinamička snaga
pokreta, neka snaga koja se provlači kroz akciju. Hogart se prepušta vizuelnom
delirijumu dok oslikava rečne dubine prepune divljih zveri ili grandiozne obrise
nepostojećeg grada. Uz brzinu, koja nužno pritiska njegov rad, on nema vreme­
na da se prepustiti samozadovoljstvu koje prati akademsku umetnost.
reprintovana u
„Dragou“ (Pariz,
Edition Serg,
1971)
Iako je tekst sam po sebi podložan određenim standardima i konvencijama strip
forme, crtež dopušta neslućenu slobodu, što Hogartov živi um ne okleva da isko­
risti do krajnjih granica.
Ovi, ali i drugi tekstovi, objavljeni u Evropi i Latinskoj Americi, uzdigli su Berna
Hogarta na pijedestal cenjenog umetnika u inostranstvu. Američki umetnički krugovi
su sporije prihvatali strip kao umetnost, a posebno Hogartovu umetnost. Pa ipak,
neki kritičari i akademici postali su svesni novih trendova: Hogart je bio jedan od
umetnika predstavljenih na izložbi stripa Univerziteta u Merilendu 1971: u katalogu
s te izložbe Hogartov rad predstavljen je ovako:
Hogart napušta strip 1950. da bi osnovao Školu vizuelne umetnosti u Njujorku.
Uticaj njegovog rada na realističan strip, koji je usledio potom, bio je značajan,
ali domet avantura koje je kreirao, baš kao i tehničko savršenstvo kojim ih je
18 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 18
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:50 AM
dočarao ostali su nenadmašeni; njegovi sledbenici nikad i nisu u potpunosti
ovla­dali dramskim uzbuđenjem koje izvire iz njegovog „Tarzana“.
U izdanju „Nacija“ (The Nation), 30. avgusta 1971, niko drugi do umetnički kritičar
Lorens Alovej iznosi:
Individualizacija strip umetnika mora da sadrži i referencu na Berna Hogarta,
koji je, kad je preuzeo strip o Tarzanu, uneo u njega i sofisticirani manirizam
(Tarzan kao postmikelanđelovski muškarac), ali i dašak japanske umetnosti
dvodimenzionalnim prikazom flore u džungli.
Na kraju, izložba „75 godina stripa“ postavljena u njujorškom centru za kulturu odala
je puno priznanje Hogartu, baš kao što je i zaslužio, mada je suviše dugo morao da
čeka na to.
Danas se nadaleko poštuje Bern Hogart kao najveći živi umetnik stripa. To je vrlo
lako uočiti, kroz poplavu kritičkih osvrta i reportaža koje se javljaju nakon svake
izložbe u kojoj je on uzeo učešće, a njegova pojavljivanja su bila redovna na brojnim
skupovima strip umetnika i kritičara širom sveta. Hogartova slava buknula je naglo,
kako su amateri i profesionalci počeli da otkrivaju široki dijapazon njegovih radova.
Ipak, njegov urođeni smisao za humor i njegova skromnost sprečili su ga da na sebe
preuzme ulogu zvezde. Zvezda je ipak postao, i kao takav uvek je dobar materijal za
članak ili intervju. Dalje, bilo kakva rasprava o stripovima bez značajnog pominjanja
Hogartovog dela ne može biti potpuna.
U Sjedinjenim Američkim Državama, gde stripovi nisu smatrani ozbiljnom umetničkom
formom duži period, obožavanje s kojim se doživljava Hogart ponekad zaprepašćuje.
Kao što je bilo očekivano, Hogartovo umeće najpre je i prepoznato u Francuskoj,
gde je i najglasnije isticano. Ipak, oduševljenje Francuza Hogartom s ne manjim en­
tuzijazmom (i naučnim pristupom) dele i Latinoamerikanci. Recimo, kao ilustraciju
navedenog, evo šta je u argentinskom nedeljniku „Primera plana“ napisano o Hogartu
u podužem članku datiranom 15. oktobara 1968:
Samo Sjedinjene Američke Države mogu sebi da dopuste luksuz stvarajući takvu
vrstu plejboja umetnosti, poštovanu mešavinu Volta Diznija i oksfordskog gos­
podina, uz primesu sportske nonšalantnosti velikog Džoa Dimađija… Hogart je
antropocentrični humanista kome je čovek merilo svega. I on je svestan toga
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 19
H O G A R T
|
| 19
4/20/10 1:03:51 AM
20 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 20
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:53 AM
budući da govori o renesansi sa slabo prikrivenom nostalgijom: „U toj epohi
umetnik je bio fontana svega ostalog. Nasuprot tome, danas su nas naučnici, bez
ikakve sumnje, uništili.“
Još jedan prosvećeni argentinski nedeljnik „Hente“, u članku Viktora Sueiroa, opre­
delio se za prikaz Hogartove višeslojne originalnosti, iz ponešto drugačije vizure. U
članku naslovljenom „Tarzanov tata“, Buenos Ajres, „Hente“ (Gente), 16. oktobra
1968, Sueiro piše:
Crtač „Tarzana“, čovek koji je svojom olovkom slikao mišićavu figuru atlete iz
džungle, nalazi se u Buenos Ajresu na Bijenalu stripa koje se održava u Insti­
tutu Torkvata di Telja.
Malo je punačak, pedeset i šest godina star, priča gotovo bez prekida, odaziva se
na ime Bern Hogart i ne puši, navika koju je pokupio od junaka kojeg je crtao
trinaest godina (1937. -1950.)…
(sueiro) Šta ste čitali kao dete?
(hogart) Čitao sam puno knjiga Džeka Londona, Fenimora Kupera, Roberta
Luisa Stivensona, Čarlsa Dikensa… u to doba uopšte nisam čitao
stripove. Koju godinu kasnije pojavile su se priče i novele ukrašene
viktorijanskim crtežima. To me je oduševilo. Zapamtio sam dobro i
„Alisu u Zemlji čuda“. Nju je ilustrovao Teniel.
(sueiro)
Šta je s prvim stripom koji ste pročitali u životu?
(hogart) Prvi je bio „Vilenjaci“ (The Brownies) …priča je obilovala akcijom,
a uključivala je dobre i loše gnome, začarane dvorce. Kasnije je taj
strip inspirisao „Malce“ (The Teenie Weenies)… Zapravo, teško mi
je reći da li je dobro ili loše prisećati se toga. Javlja mi se osećaj
oduševljenja, ali u isto vreme osetim se pomalo starim.
(sueiro)
Ali ne toliko kao kad se prisetite kako ste započeli rad na Tarzanu?
(hogart) …Ne bih znao to da vam kažem. Vratimo se ipak „Tarzanu“… Govo­
rio sam vam da uspeh „Tarzana“ neizmerno duguje periodu kad je
prvi put nacrtan. To je bilo nedugo nakon početka velike ekonomske
krize: velike korporacije su propadale i to svugde. Ne zaboravite da
je Tarzan čovek čije je prvobitno okruženje džungla: što i nije sa­
svim različito od okruženja u kojem su se našli ljudi koji su živeli u
Americi 1934. godine. Tarzan se našao – i opet baš kao i Amerikanci
– bez oružja da odagna opasnosti. Imao je samo mali nož… Na taj
način je, bez oružja, go, izgubljen usred džungle s čežnjom da sop­
stvenom veštinom postigne uspeh, bio nalik običnom čoveku s ulice.
Ljudi su se mogli poistovetiti s njim, u najvećem broju slučajeva i ne
bivajući svesni šta on simbolizuje. Tarzan je postigao ogroman uspeh.
(sueiro)
Da li su svi stripovi odraz stvarnog stanja svog doba?
(hogart) Ne uvek, ali to je bio slučaj s „Tarzanom“ i „Supermenom“. „Super­
men“ je drugi dobar primer. Strip „Supermen“ startovao je 1939.
godine, u vremenu koje je svedočilo uspehu Hitlerovih ideja u
Nemačkoj. Hitler se stilski postavljao upravo kao „supermen“… Vero­
vatno je na strip uticao i Niče sa svojim, bitno drugačijim, koncep­
tom natčoveka.
(sueiro)
Studija
višestrukog
pokreta iz
Dynamic Figure
Drawing (WatsonGuptill Publica­
tions, 1970)
Znači li to da čitalac u strip junacima vidi svoje, najčešće podsvesne, želje?
(hogart) Upravo tako. To objašnjava i uspeh filmova o Džejms Bondu. Bond
je čovek koji ima sve ono što najšire mase čeznu da poseduju: žene,
uzbudljiv život, novac, moćne automobile, putovanja, dobro zdravlje,
inteligenciju… i, kao da to nije dovoljno, dozvolu da likvidira koga
poželi…
(sueiro)
Ne mislite li da je mnogo onih koje bi bilo sramota da priznaju kako čitaju
stripove?
(hogart) Pretpostavljam da dâ. I to najčešće moju generaciju. Mlađe ljude
nije sramota da priznaju kako uživaju u stripovima i strip albumima.
Jedan moj drag prijatelj od dvadeset i sedam godina stripove prati od
detinjstva. Postali smo prijatelji jer je poželeo da upozna čoveka koji
crta njegovog omiljenog junaka, pa mi je jednog dana došao u posetu.
Ipak, on je danas profesor opšte filozofije i grčkog na bostonskom
fakultetu. Mnogo je ljudi sličnih njemu.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 21
H O G A R T
|
| 21
4/20/10 1:03:53 AM
Moja generacija je na stripove gledala s prezirom jer su u velikom delu reflektovali
socijalne uslove njihovog vremena. To je posebno smetalo srednjem sloju. Autkolt je,
na primer, nacrtao strip s radnjom smeštenom u sirotinjsku četvrt. Za srednju klasu
to je bilo apsolutno bezvredno… „Crne bobice“ (Black Berries) nikada nije prihvaćen
jer se bavio pričama o crncima… „Mut i Džef“ (Mutt and Jeff) je bio oštro kritikovan
jer se tvrdilo kako uzdiže na pijedestal neodgovorni život kladioničarskih propalica.
To jasno prikazuje zašto bi ljude koji su voleli stripove oblilo crvenilo ako bi bili
uhvaćeni u čitanju istih… Za sofisticirane ljude tog vremena to je automatski bila
putna karta za nižu klasu…
U članku naslovljenom „Tišina: Hogart govori“ iz brazilskog dnevnika „O estado do
Sao Paulo“ (O Estado de São Paulo) od 25. novembra 1970, Hose Moneres govori o
predavanju koje je održao Bern Hogart:
Auditorijum Muzeja umetnosti zanemeo je u trenutku kada je Enrike Lipsik
upitao želi li neko da postavi bilo kakvo pitanje Hogartu u vezi s predava­njem.
Hogart se nasmešio i ustao iza govornice. A tada je odjeknuo gromoglasan
aplauz.
Publika je pokazala da ceni vrhunsko predavanje koje im je otkrilo i jednog
drugog Hogarta. Tvorac verovatno najboljih strana „Tarzana“ pokazao je da je
daleko više od izuzetnog crtača.
Minotaur, 1968,
24x18¾, crni tuš
Danas je Hogart čovek našeg vremena, duboko svestan svih implikacija
odabranog medija… Hogart stripove definiše kao… „kompleksno sredstvo
za transformaciju ideja u umetnost…“. Ide i dalje, upoređujući stripove s
filmom, tvrdeći da je „umetničko delo… više od pukog prikaza stvarnosti;
ono sadrži dodatno simboličko značenje…“ „Oni (stripovi) simbolički prika­
zuju stanje svesti… napetost, pritisak, apatiju, iskrenost… Lako se čitaju, bez
muke, baš kao što nije potreban neki napor da bi se zapazila i najmanja
promena u izrazima likova.“
na belom papiru
Puno je još članaka, napisanih u istom tonu s neskrivenim
obožavanjem, koji su osvanuli u Španiji, Holandiji, pa i u
Nemačkoj i Engleskoj, u dve u to vreme, možda i najnazadnije zem­
lje kad je reč o stripu.
Hogartova slava u inostranstvu ne traži dalja pojašnjenja, ali šta je sa Sjedinjenim
Državama? Tek se na stranicama malih magazina koje izdaju amateri, „fanzinima“
ih zovu, počelo polako isticati Hogartovo umeće u ovoj zemlji. Evo vrednovanja
Hogarta kao umetnika, koje potpisuje Hari E. Hablic, jedan od onih fanova
u „Hirouz ilustrejted“ (Heroes Illustrated), br. 2, iz proleća 1961:
Ipak, nema te kritike koja može da negira Hogartovo više nego
očigledno umeće na polju strip umetnosti. Čitaocima nedeljnih
stranica pružio je snažnog, mračnog, neumoljivog poluboga,
supermena iz džungle, odlično osmišljenog
da izazove šok i zarobi pažnju
čitaoca već otupelog na
mnoštvo štampanih
slika.
22 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 22
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:54 AM
Možda je značajno napomenuti da je Hogartov Tarzan vrhunac doživeo u
četrdesetim godinama prošlog veka, periodu u kome je Amerika bila uključena
u sumornu, ubi ili budi ubijen, bitku za opstanak. Naivnost dvadesetih, koje su
prihvatile Tarzana Reksa Meksona i beda tridesetih u kojima je vladao Fosterov
Tarzan ustupile su mesto ratu koji je, čini se, zahtevao spartanskog, ozbiljnog
borca za pravdu. Nedeljna stranica bila je sedmični stimulans, simbol opi­
pljivih opasnosti u životu, ali i optimistična potvrda da mogu biti nadvladane
hrabrošću i suprotstavljanjem. Hogartov Tarzan bio je neposredan i izazovan
baš kao udarni naslov u novinama – možete da ga ne odobravate, ali pokušajte
da ga ignorišete… nemoguće.
Vredi zapaziti da nijedan naredni crtač Tarzana, osim Džesija Marša (koji je
očigledni sledbenik stila Miltona Kanifa), nije uspeo da se odupre vizuelnom uti­
caju Hogartovog stila. Džon Selardo Rubimor i Bob Labers, koji su u određenim
fazama preuzimali rad na njemu, bili su zaista opterećeni Hogartovim uticajem
i nisu uspeli da iskažu lične koncepte. Čak se i danas tragovi Hogarta naziru u
konceptu Rasa Meninga. Što neizostavno znači da, dok je stripova o Tarzanu,
uvek će se nailaziti i na trag besmrtnog Hogarta na slici.
Hablic i još poneki predstavljali su tek glasove vapaja u pustinji. U svetu priznat
kao majstor, Bern Hogart je u to doba bio tek nepriznati umetnik u rođenoj ze­mlji.
Distancirajući se od različitih klika, preferirajući čestitost nad cenkanjem, koje
nije bilo strano mnogim njegovim kolegama, odbijajući da se pokori komercijal­
nim interesima, Hogart nikad nije bio popularan u crtačkim krugovima. Takvim
udruženjima, obuzetim prodajom proizvoda pod obmanjujućim sloganima – čovek
kao Hogart – sa svojim insistiranjem da se stripovi procenjuju prema umetničkim
standardima, a crtači prema dostignućima – bio je trn u oku. Trudili su se da ga
ućutkaju ili isključe. Čak su mu i neki bivši njegovi studenti, kasniji crtači, zavideli
na njegovim dostignućima. Najviše im je smetalo što su se našli lišeni i pomisli
da bi kad-tad mogli da dostignu svog učitelja. Stoga i ne čudi da se u knjizi poput
„Strip umetnost u Americi“ (Comic Art in Amerika) Stivena Bejkera (u izdanju Veća
za novinski strip) jedva može pronaći neka referenca o Hogartu, bolje je istaknuti
vrline netalentovanih, ali pouzdanih nadničara u struci.
Kad je kulturni talas iz Evrope i Latinske Amerike zapljusnuo naše obale, Hogart je
ponovo počeo da se otkriva. Kao što je ranije navedeno, njujorški Centar za kulturu
izdvojio ga je – uz Vinsora Mekeja i Džordža Harimana – „zbog njegovog izvrsnog
koncepta i izvođenja“. Istakao sam da je Hogartov rad bio bitan deo izložbe stripa
na Univerzitetu u Merilendu 1972. godine. Ilustracije iz ove knjige, same po sebi,
svedoče o Hogartovoj nezamenljivosti i, još i više, neuporedivosti.
Hogart nikad ranije nije oslikavao neki od originalnih romana Edgara Rajsa Berouza,
osim nekoliko meseci 1947, kada je u olovci radio na dnevnom „Tarzan“ stripu, adap­
taciji „Tarzana u središtu Zemlje“. Budući da je ova knjiga obrada prvog i naj­poznatijeg
Berouzovog romana o Tarzanu, zanimljivo je zapitati se kako je Hogart osmislio Tar­
zana i kako se njegova karakterizacija nosi s onom Berouza, ali i onom prvog čoveka
koji je radio Tarzana u stripu, Harolda Fostera. Frensis Lakasin pokušava da pronađe
odgovor u „Hogart između divljenja i ludila“, „Giff-Wiff“, br. 13, prvi kvartal 1965:
Na različite načine dva najslavnija ilustratora Tarzana uspela su da uokvire svog
junaka unutar duge tradicije čudesnog na koju nailazimo još od Biblije i Homera
do Fantomasa i prvih manifestacija nadrealizma. Foster je prvi utemeljio svoje
područje. Delovao je unutar okvira dnevne realnosti uspešno je prekrivši
čudesno lakim bojama. Foster je doneo lik koji je bio inspirisan epskim idea­
lima viteštva, ratnicima-trubadurima, skrivenim ljubavima među plemstvom,
predodredivši mu romantičnu sudbinu. Smestivši Tarzana u samo srce takve
stvarnosti, zatvorio ga je unutar okvira sopstvene legende.
Nasuprot tome, sama srž Hogartovog ouvrea jeste fascinacija koja proizlazi
iz živog tela, u ovom slučaju Tarzanovog. Baš zato što je Hogart želeo da vidi
Tarzana kako se kreće i živi na način izvan onoga što realnost dopušta, bio je
prisiljen da kreira imaginarni svet oko njega koji vremenom postaje s namerom
fantastičan. Ta fantastična crta, međutim, ne duguje gotovo ništa natprirodnom,
već proizlazi iz transformacije realnosti, ali i iz snažnog oslikavanja osećaja i
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 23
H O G A R T
|
| 23
4/20/10 1:03:55 AM
stavova. U tom svetu, kojim dominira jasna nadrealnost, Tarzan postaje tipično
realan junak, pognut pod teretom sopstvenom, ljudske, prirode.
Hari Hablic još je i odlučniji u svojoj oceni Tarzana kao mitske figure:
…Bern Hogart, crtač i nekadašnji autor nedeljnih stranica stripa o Tarzanu,
bio je priznati majstor žanra. Stvorio je najsnažniju figuru koja se borila od
stranice do stranice stripa.
Počeo je kao naslednik Hala Fostera. Ali nije ga zadovoljavalo da samo imitira
dekana svih strip crtača. Njegove slike i crteži spajaju se u stilizovani strip, koji
je bio, ali i ostao jedinstven. Hogart je bio svestan kako pustolovni strip mora
da istakne akciju i dramatiku iznad sveg ostalog. Nije mu, međutim, promaklo
ni da se strip strane brzo čitaju i još brže zaboravljaju. Sama priroda stripa
ne dopušta temeljno praćenje suptilnih detalja. Hogartov Tarzan rezultat je
mirenja s činjenicom da je crtež u prvom redu upravo to što jeste, a ne tek
slika. Obilje preciznih, realističnih detalja samo bi omelo direktnu komunikaciju
s čitaocem. Znao je da je Tarzan junak iz snova; ne običan čovek smešten u
romantičnu prošlost poput Vala iz Tule. Nacrtati Tarzana kao običnog čoveka
nije dolazilo u obzir; oblikovati ga kao poluboga, mračnog, izuzetnog Herkula
koji odlučno korača kroz uvrežene predstave o mitskoj afričkoj džungli – to
je tkanje od kojih su sačinjene legende što ih je Hogart promućurno uvideo, a
imao je dovolj­no veštine i hrabrosti da otelotvori svoja uverenja.
…Da ne ostane samo na tome, Hogart je svoj jedinstveni talenat rasprostro i
na područje crtanja ljudske anatomije do crtanja životinja. Umanjuje važnost,
ponekad i potpuno odbacuje, njihovog gustog krzna kako bi jače istakao mišićnu
strukturu i pokret. Time životinje prestaju da budu bića instinkta i postaju
goto­vo ljudska bića u svojoj prostoj čežnji za ubijanjem. Ako na Tarzana gleda­
mo kao na otelotvorenje čovekovog sna o visini i neodoljivoj lepoti nekog grčkog
boga, uz snagu Herkulovu, onda se životinjsko carstvo pretvara u njegovu zlu
inkarnaciju.
Više od bilo kog drugog umetnika – više čak i od mnogih filmaša – Hogart je postavio
svog Tarzana kao vizuelno otelotvorenje Gospodara džungle. Nema sumnje kako su
mnogi ljudi iskreno uvereni da je Hogart ujedno i tvorac slavnog junaka. U Evropi i
Južnoj Americi nadaleko su ga slavili kao „Tarzanovog oca“. U stvari, to se dešavalo
toliko često da je pariski nedeljnik „Le nuvo kandid“ („Le Nouveau Candide“) od 26.
decembra 1967. smatrao kako je potrebno da objavi ispravku:
Međutim, Amerikanac Bern Hogart, koji je svojevremeno proveo nekoliko dana
u Parizu, nije, kako ga, pomalo neodgovorno, tituliraju „Tarzanov“ tvorac. Pravi
„izumitelj“ atlete iz džungle i nadalje je pisac Edgar Rajs Berouz, koji ga je 1914.
načinio junakom jedne od svojih knjiga…
Hogartova tajna leži u činjenici da je njegov Tarzan više zajednička kreacija nego
interpretacija. U ovom svetlu se Bern Hogart izdiže iznad Harolda Fostera, čoveka s
kojim ga njegovi osporavatelji nikad ne prestaju upoređivati.
Hogart je uložio puno truda kako bi objasnio sopstvenu koncepciju lika i značaj tog
junaka za njega lično u „Kako sam zamislio Tarzana“, odeljku iz „Tarzan, gospodar
džungle“, „Azur“, Pariz, 1967:
Za početak, dopustite mi da utvrdim kako osoba koju nazivamo Tarzan uopšte
i nije osoba. U pravom smislu on je antiteza svih likova u književnosti i
romantičnoj prozi koje su nazivali „individualcima“… on nije čovek, on je
pojam čoveka.
Kao središnja figura stripa koji je slavan u celom svetu, Tarzan je, naravno,
junak. Sad, pojam „junak“ u opšteprihvaćenom idiomatskom smislu može jedno­
stavnim pridruživanjem biti pridodan brojnim strip likovima od Popaja do
Duška Dugouška, Malog Abnera…
Ovi, kao i mnogi drugi likovi, slobodno se svode pod naziv „junaci“; ali, kako
koristimo taj naziv poprilično proizvoljno dodeljujući ga raznim bednicima,
nesposobnjakovićima, klovnovima, koji su nespretnjakovići i šeprtlje – znači
24 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 24
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:55 AM
likovi saučešća i prezira vredni – malo se dotičemo apsurda. Uzdižemo
izopštenike i bitange i izjednačavamo ih s herojem… ovim inverznim procesom
slučajno smo stvorili antijunaka…
Tarzan, da to bude sasvim jasno, mora posebno biti lišen svih takvih dvosmi­
slenih definicija. Tarzan je neosporno autentični junak. On je epski čovek.
…On je moderni prototip one vrste više nego običnih, svima poznatih bića, koja
svoj čaroban život vode u sanjarenjima; on je idealan junak, uzvišeni vitez,
emancipovana druga strana nas samih, oslobođena okrutne tamnice rutine naših
života. On je ono nostalgično u nama, ono što smo sami, na našu sliku i priliku,
stvorili, nepobediv, besmrtan… on je izraz naše tajne želje da budemo lišeni
svakog oblika beznačajnosti, frustracije, degradacije. On je naš sopstveni ego,
naše oslobođeno drugo ja u koje se sabila sva snaga, sva veličina, sva lepota.
Meni Tarzan predstavlja sve ono najbolje od čoveka. Njegove težnje su one
najviše, jer je lišen svih prizemnih motiva. U njegovom svetu nema boljih i
lošijih ljudi, važnijih i manje važnih naroda. Njemu su svi ljudi jednaki. Ne da
on samo veruje u jednakost svih; on veruje u dela koja su čestita i humana…
U drugom smislu, Tarzan je simbol jednakosti jer odbacuje ulogu žrtve i opire
se statusu ugnjetavanog. U njegovom opasnom okruženju on može da upre svoje
Konji, 1967,
11x8½, plava
hemijska olovka
na belom papiru
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 25
H O G A R T
|
| 25
4/20/10 1:03:56 AM
velike fizičke i mentalne sposobnosti protiv slepe brutalnosti prirodnih zakona,
baš kao i protiv bestijalne prirode čoveka, i uz krajnji napor, bez obzira na nes­
razmernost snaga, trijumfovati.
Starčeva glava,
Baš kao što se ne želi spustiti na ulogu žrtve, sluge ili roba, tako ne želi biti ni
gospodar. Iako je „Gospodar džungle“, on nije gospodar… ako je Tarzan pripad­
nik elitnog sloja ljudi, moramo razumeti kako njegova superiornost ne proističe
iz njegovog položaja ili bogatstva, nego iz njegove slobode… Njegova etika
bazira se na činjenici da je biti slobodan prirodno stanje za sve ljude. On ne
želi ni vlast ni kontrolu nad potčinjenima. Čezne za autonomijom radije nego za
prisilom, za samokontrolom nasuprot nametnutoj disciplini. Njegovo „kraljev­
stvo“ stoga to i nije.
papiru
1969, 14x8½,
plava hemijska
olovka na belom
Uvek je na strani pravde, nepristrasni delilac mudrosti, pristrasni čuvar ferpleja. On je antiteza taštine i samoljublja… Nepretenciozno velikodušan… koji
dobija i samim deljenjem čak i kad nema šta da dobije…
Nešto u Tarzanu je arhaično, ali i časno. Sposoban je da ulije neverovatan osećaj
poštovanja i da izazove ogromnu auru uzvišenosti. Ima harizmatičnu ličnost
koja se obično vezuje uz državnike s vizijom, proroke, mesije. Njegova sama
prisutnost trenutno izaziva uljudno držanje i odiše autoritativnošću… Može
da se čini uzvišenim i odsutnim, ali nikada nije nadmen i nepristupačan. Dok
može da bude čvrst i nepopustljiv kad je reč o principu, topao je i saosećajan u
neposrednim potrebama.
Opet, bez obzira na sve ove uzvišene osobine, Tarzan nije ništa manje čovek
zbog njih. Zadovoljstva mu nisu strana, i te kako zna za bol, a sasvim sigurno
nije lišen ni krivih procena i grešaka. Nije neranjiv; i te kako zna da pati; tuga
i bol znaju da ga savladaju. On nije Supermen. Ne može da vitla munjama, da
začara, gađa supersoničnim projektilima. Jedino njegovo praktično oružje za
odbranu jeste prastara, primitivna naprava, dug zub, nož iz praskozorja ljud­
skog postanka u osvitu novog doba. Njegovo napadačko oružje je ono jedino
kao i kod drugih ljudi: sopstveni intelekt; opstaje u brutalnom svetu razvijajući
Bik, 1968,
14x16¾, smeđa i
crna Conté olovka
na belom papiru
26 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 26
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:57 AM
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 27
H O G A R T
|
| 27
4/20/10 1:03:57 AM
varke metodom pokušaja i promašaja. Zato njegova strast nikad ne biva upućena
uludo, a svu svoju energiju uvek usmerava tačno ka određenom cilju; ako je i
sposoban da pati, bol kod njega ima svrhu, nikad nije sama sebi cilj. Upravo iz
tog razloga njegove borbe lišene su fanatizma, a on sam nikad se nije zadojio
idejama o mučeništvu. U svojim pustolovinama nikada nije nagao ili ekstrava­
gantan… Izrastao je iz opasnosti i izazova, ali svuda gde je došao, sa sobom je
donosio sigurnost i mir. On je simbol neodvojiv od izvora života, zemlje, seme­
na, kiše, žetve, dostignuća, nadvladavanja opasnosti i smrti.
On je biće pristiglo iz nekog ranijeg doba, brzinom komete prolazi kroz naše
živote, prema nekom novom svetu, ostavljajući štogod nezavršeno, neizrečeno,
uznemireno. Izbija iz tkanja od kojeg se predu mitovi naših mladalačkih čežnji i
formira se centralni lik fantazije da bi odleteo ostavivši samo svoj odraz zauvek
uhvaćen u našim sećanjima, sjajni delić u kojem se mešaju mit i snovi.
Te su reči zapisane 1967, ali gotovo da nema sjajnijeg uvodnika ovoj knjizi. Bern
Hogart možda i jeste ostario od onog trena 1937. godine kada je prvi put zamislio
Tarzana, ali u njegovoj umetnosti, baš kao i u mitološkoj figuri Gospodara džungle,
uvek ćemo pronaći sjajno ispoljavanje večne mladosti.
28 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 28
| B
E R N
H O G A R T
4/20/10 1:03:57 AM
Tarzan među majmunima
K N J I G A
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 29
1
4/20/10 1:11:13 AM
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 30
4/16/10 1:32:11 PM
OVA PRIýA POTEKLA JE OD ýOVEKA KOJI NIJE BIO DUŽAN DA JE ISPRIýA NITI
MENI NITI BILO KOM DRUGOM. MOŽDA SE SAM NJEN POýETAK MOŽE PRIPISATI
BLAGOTVORNOM UTICAJU OPOJNOG STAROG VINA NA PRIPOVEDAýA, ALI ZA NASTAVAK OVE ýUDESNE PRIPOVESTI JEDNAKO JE TAKO ZASLUŽAN MOJ SOPSTVENI
SKEPTICIZAM.
KAD JE MOJ GOSTOLJUBIVI DOMAûIN UOýIO MOJU SKLONOST SUMNJIýAVOSTI, IZVUKAO JE NA SVETLOST DANA NEKAKAV PLESNIVI RUKOPIS I SUVOPARNE
SLUŽBENE SPISE BRITANSKE KOLONIJALNE KANCELARIJE KAKO BI PODUPRLI NJEGOVU NEVEROVATNU PRIPOVEST.
NE TVRDIM DA JE PRIýA ISTINITA, JER NISAM PRISUSTVOVAO DOGAĎAJIMA O KOJIMA GOVORI, ALI SAMA ýINJENICA KAKO VAM JE PRENOSIM S IZMENJENIM IMENIMA GLAVNIH PROTAGONISTA SVEDOýI O ýVRSTINI MOJIH UVERENJA DA ONA TO
MOŽDA JESTE.
SPISI KOLONIJALNE KANCELARIJE, BAŠ KAO I DNEVNIK PREMINULOG ýOVEKA
ODAJU KAKO JE IZVESNOM MLADOM ENGLESKOM PLEMIûU, KOG ûEMO ZVATI
DŽON KLEJTON, LORD OD GREJSTOKA, BIO POVEREN DELIKATNI ZADATAK ISPITIVANJA OKOLNOSTI POD KOJIM JE JEDNA DRUGA EVROPSKA SILA REGRUTOVALA
VOJNIKE ZA SVOJU DOMORODAýKU VOJSKU IZ REDOVA PRIPROSTIH UROĎENIKA
BRITANSKE KOLONIJE NA ZAPADNOJ OBALI AFRIKE.
KLEJTON JE BIO POPUT ONIH ENGLEZA KOJI SE ýESTO POVEZUJU S NAJPLEMENITIJIM DELIMA OD ISTORIJSKE VAŽNOSTI, POBEĎUJUûI NA HILJADAMA BOJIŠTA
- SNAŽAN, ýVRST, MENTALNO, MORALNO I TELESNO.
KAD JE PRIMIO IMENOVANJE, U ISTI GA JE MAH ZAPLJUSNULO ODUŠEVLJENJE I
ZAPANJENOST. NEPUNA TRI MESECA SU PROŠLA OTKAKO JE ZA SUPRUGU UZEO PLEMENITU ALIS RADERFORD, A PLAŠILA GA JE SAMA POMISAO KAKO BI TU LEPU MLADU
DEVOJKU IZLOŽIO OSAMI I OPASNOSTIMA TROPSKE AFRIKE.
BIO BI ON I ODBIO IMENOVANJE ZARAD NJE, ALI ONA ZA TO NIJE HTELA NI DA
ýUJE. ŠTAVIŠE, URGIRALA JE DA PRIHVATI I DA ONA S NJIM POĎE.
I TAKO, JEDNOG VEDROG JUTRA 1888. GODINE, DŽON, LORD GREJSTOK I LEDI
ALIS OTISNUŠE SE IZ DOVERA PUT AFRIKE.
MESEC DANA KASNIJE OSVANUŠE U FRITAUNU, GDE SU UNAJMILI OMANJI JEDRENJAK „FUVALDU”, KOJI JE TREBALO DA IH ODVEDE DO NJIHOVOG KRAJNJEG ODREDIŠTA.
OD TADA VIĎENI VIŠE NISU BILI, NITI SE ŠTOGOD O NJIMA ýULO.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 31
H O G A R T
|
| 31
4/16/10 1:32:12 PM
„FUVALDA”,
BARKETA OD NEKIH
STOTINAK TONA, BILA JE
TIP BRODA KOJI SE ýESTO KORISTIO
U OBALNOJ TRGOVINI NA KRAJNJEM JUGU
ATLANTIKA, S POSADOM SASTAVLJENOM OD
MORNARSKOG OLOŠA - NEOBEŠENIH UBICA I
KOLJAýA SVIH BOJA I FELA. NI „FUVALDA” NIJE BILA
IZUZETAK. OFICIRI SU JOJ BILI NASILNICI KOJI SU
MRZELI POTýINJENU IM POSADU, A OVA SE NIJE
LIBILA DA UZVRATI JEDNAKOM MEROM.
...I REVOLVER. IONAKO NIJE
BILO VEROVATNO DA BI
SE ONO ŠAROLIKO
DRUŠTVO I POKORILO
NEýEMU DRUGOM.
I SAM SE KAPETAN
OKRUTNO PREMA
LJUDIMA OPHODIO,
PRIZNAJUûI SVEGA DVE
METODE U ODNOSU PREMA
NJIMA - KLIN ZA NAMOTAVANJE UŽETA...
32 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 32
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:13 PM
TAKO SU, VEû DRUGO JUTRO PO NAPUŠTANJU FRITAUNA, DŽON KLEJTON I MLADA MU SUPRUGA PRISUSTVOVALI SCENAMA
NA PALUBI „FUVALDE” ZA KOJE MIŠLJAHU DA SU STVARNE SAMO UNUTAR KORICA KAKVE KNJIGE PRIPOVEDAKA O MORU.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 33
H O G A R T
|
| 33
4/16/10 1:32:15 PM
NESTADE RUMENILA NA OFICIROVOM LICU I ONO
ODJEDNOM POBLEDI. DOGODILA SE POBUNA, NEŠTO S ýIM SE VEû SUSRETAO
TOKOM SVOJE, NASILNIŠTVOM OBELEŽENE KARIJERE, NAUýIVŠI PRI TOM DOBRO KAKO
DA JE SLOMI. NE GUBIVŠI VREME DA SE PRIDIGNE, MAŠI SE REVOLVERA, ISPALIVŠI IZ NEPOSREDNE BLIZINE HITAC
U GOLEMU LJUDESKARU KOJA SE NAD NJIM NADVILA. IPAK, KOLIKO GOD SE BRZIM POKAZAO, DŽON KLEJTON NIJE BIO
NI TRUNKE SPORIJI, PA JE, UMESTO MORNAREVA SRCA, METAK PRONAŠAO PUT K NJEGOVOJ NOZI, BUDUûI DA JE,
ýIM JE ORUŽJE NA SUNCU ZABLISTALO, LORD GREJSTOK OBORIO KAPETANOVU RUKU.
34 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 34
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:16 PM
REýI POTEKOŠE IZMEĎU KLEJTONA I KAPETANA, PRI ýEMU OVAJ PRVI NIJE
KRIO GAĎENJE PREMA NAýINU OPHOĎENJA S POSADOM. KAPETAN JE VEû
BIO SPREMAN DA IZUSTI LJUTIT ODGOVOR, ALI, BOLJE
PROMISLIVŠI JOŠ JEDNOM, OKRENUO SE NA PETI,
TE SE, ONAKO MRAýAN I NAMRGOĎEN,
UPUTI PREMA KRMI.
CRNI MAJKL SE OKRENUO PREMA
KLEJTONU IZRAZIVŠI MU GRUBE
REýI ZAHVALNOSTI. INCIDENT
SE TIME ZAVRŠIO...
...NO NJIME JE SKOVANA PRVA KARIKA U LANCU DOGAĎAJA
KOJI ûE UTICATI NA SUDBINU JEDNE JOŠ NEROĎENE OSOBE,
SUDBINU KOJOJ U ISTORIJI LJUDSKOG RODA NEMA RAVNE.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 35
H O G A R T
|
| 35
4/16/10 1:32:18 PM
JEDNOG POSLEPODNEVA STARI MORNAR,
KOJEG JE KAPETAN
BIO OBORIO,
PRISTUPI
KLEJTONU.
U DANIMA
ŠTO SU
USLEDILI
KLEJTONOVI
SU SE NAŠLI
UGLAVNOM
PREPUŠTENI SAMI SEBI.
TO IH JE DISTANCIRALO
OD DNEVNIH BRODSKIH
ZBIVANJA, KOJA
ûE SE USKORO
IZRODITI
U KRVAVU
TRAGEDIJU.
„POBUNA!”, IZUSTI,
„POSADA SE SPREMA NA POBUNU I UBISTVO. PAZITE
ŠTA VAM GOVORIM, GOSPODINE, VISI TO U VAZDUHU.”
„JASNA MI JE TVOJA DUŽNOST, DŽONE. NE UPOZORIŠ LI KAPETANA, SAUýESNIK SI KAO DA SI JE SVOJOM GLAVOM OSMISLIO ILI
SOPSTVENIM RUKAMA SPROVEO.”
„ýISTA LAŽ! UPLETETE LI SE
PONOVO U PITANJA DISCIPLINE NA
OVOM BRODU ILI U BILO ŠTA ŠTO VAS SE NE TIýE,
SNOSIûETE POSLEDICE, ĎAVO DA VAS NOSI.”
36 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 36
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:19 PM
„PA, ALIS”, OBRATI JOJ SE KLEJTON PRIDRUŽIVŠI JOJ SE,
„MOGAO SAM KOMOTNO SEBI DA PRIŠTEDIM DAH. NIJE ME BRIGA
AKO I ON I NJEGOVA OLUPINA ODU BESTRAGA; ALI DOK SMO
JOŠ NA NJOJ, BRINUûU SAMO O NAŠOJ SIGURNOSTI.”
„SAMO REVOLVERI NEDOSTAJU, A TO ŠTO ZA NJIMA ŽUDE,
ZLOSLUTNIJA JE ýINJENICA OD SVEGA ŠTO SE DOGODILO
TOKOM NAŠEG BORAVKA NA OVOJ BEDNOJ OLUPINI.”
VRATIVŠI SE U SVOJE PROSTORIJE, KLEJTONOVI SU
ZATEKLI KABINU U NEREDU. KUTIJE I VREûE LEŽALE SU
RAZBACANE UNAOKOLO, A LEŽAJEVI BEHU RAZVALJENI.
DOK SU BILI ZAUZETI DOVOĎENJEM
KABINE U RED, PRIMETIŠE LIST PAPIRA
PROGURAN ISPOD NJIHOVIH VRATA.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 37
H O G A R T
|
| 37
4/16/10 1:32:20 PM
OKRETNO I TIHO, KLEJTON PRIĎE VRATIMA, ALI SAMO
ŠTO SE ZA KVAKU MAŠIO, KAKO BI IH ŠIROM OTVORIO,
OSETI ŽENINU RUKU NA SVOM ZGLOBU.
„JEDNOSTAVNO JE, NAŠA NAJVEûA ŠANSA DA SE
SPASEMO JE DA OSTANEMO NEUTRALNI.”
KLEJTON PRISLONI
„NE, DŽONE”, PROŠAPUTALA JE. „ONI NE ŽELE
RUKU UZ TELO.
DA BUDU VIĎENI, I MI IH NE SMEMO VIDETI.”
KRATKO SU POSMATRALI KOMADIû BELOG PAPIRA,
DOK SE NAJZAD NIJE ZAUSTAVIO NA PODU TIK DO VRATA.
TADA SE KLEJTON SAGNUO I POKUPIO GA.
I
N
E
M
E
O
T
K
I
E
N ZUCN EP
–
A
I
K
ý
E
R OGOD ME,
LI ŠT ANU O OVO VAS!
T IûEMO
UB
38 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 38
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:20 PM
VEû IDUûEG JUTRA PRIZOR KOJI GA JE DOýEKAO
POTVRDIO JE KLEJTONOVE NAJGORE MORE. NASUPROT
ŠAýICI OFICIRA NAŠLA SE CELOKUPNA POSADA „FUVALDE”,
PREDVOĎENA CRNIM MAJKLOM. NA PRVI PLOTUN OFICIRA...
...LJUDI POHITAŠE U ZAKLON, DA BI IZA JARBOLA, KORMILARNICE I KABINA UZVRATILI PALJBOM NA PETORICU
LJUDI, PREDSTAVNIKE OMRAŽENE BRODSKE VLASTI.
IPAK, DOVOLJAN BEŠE
ZAPOVEDNI POKLIý CRNOG MAJKLA,
PA DA OVI KRVOŽEDNI LUPEŽI, VEûINA NJIH
NAORUŽANA KUKAMA, SEKIRAMA I ŠIPKAMA, NASRNU NA OFICIRE.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 39
H O G A R T
|
| 39
4/16/10 1:32:21 PM
U SNAŽNOM NALETU KAPETAN BI SASEýEN, SVEGA KOJI TRENUTAK POTOM I OSTALI SU SE NAŠLI OBORENI, MRTVI ILI IZRANJAVANI
BROJNIM UDARCIMA ILI MECIMA. KRATKOTRAJNO, ALI GNUSNO BILO JE DEJSTVOVANJE BUNTOVNIKA.
SVE VREME KLEJTONOVI
SU SE DRŽALI PO STRANI.
TADA IH SPAZI ýLAN POSADE.
„EVO JOŠ DVOJE ZRELIH DA
PRAVE DRUŠTVO RIBAMA”,
ZAURLA I NASRNU NA
NJIH UZDIGNUTOM
SEKIROM.
BEZ IMALO SAOSEûANJA, I PREMINULI I
RANJENI BAýENI SU PREKO PALUBE BRODA.
40 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 40
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:22 PM
CRNI MAJKL BIO JE DALEKO BRŽI.
MOMAK JE JEDVA NAPRAVIO PET-ŠEST KORAKA KAD SE NAŠAO OBOREN METKOM U LEĎA.
OKRENUVŠI SE, CRNI MAJKL ZAGRME
PREMA OSTALIMA. „OVO SU MOJI PRIJATELJI.
DA IH NIKO NIJE TAKNUO. JA SAM SAD KAPETAN
OVOG BRODA I MOJA JE OVDE ZADNJA!”
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 41
H O G A R T
|
| 41
4/16/10 1:32:33 PM
PET DANA NAKON UBISTVA OFICIRA UKAZALO SE KOPNO.
TU BI, U SLUýAJU DA JE MESTO MOGUûE ZA ŽIVOT,
LORD I LEDI GREJSTOK BILI ISKRCANI.
PRE PRVOG MRAKA BARKETA JE LEŽALA MIRNO USIDRENA, NA POVRŠINI TIHOJ I GLATKOJ POPUT OGLEDALA.
OKOLNE OBALE ODAVAHU ýUDNOVATU ATMOSFERU, ONAKO PREKRIVENE SUPTROPSKIM ZELENILOM, DOK SE OD
OKEANSKE OBALE KOPNO UZDIZALO U BRDA I VISORAVNI GOTOVO JEDNOLIýNO PREKRIVENIH PRAŠUMOM.
42 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 42
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:33 PM
I KAD JE TAMA SVE PREKRILA,
KLEJTON I LEDI ALIS JOŠ
SU STAJALI PRISLONJENI
O BRODSKU OGRADU,
U TIŠINI PREBIRAJUûI
MISLI O SVOM BUDUûEM MESTU
STANOVANJA.
IZ MRAýNIH SENKI
GOLEME ŠUME DOPIRALI SU
KRICI DIVLJIH ŽIVOTINJA - DUBOKA
RIKA LAVLJA, POVREMENI OŠTRI
KRICI PANTERA.
KASNIJE TE
VEýERI PRIDRUŽIO
IM SE I CRNI MAJKL,
UPUTIVŠI IH DA UJUTRU
BUDU SPREMNI ZA ISKRCAVANJE.
POKUŠALI SU DA GA NAGOVORE DA IH PREVEZE DO IOLE PRIJATNIJEG DELA OBALE, BLIŽE CIVILIZACIJI, KAKO BI OSTALO MESTA
NADI DA ûE DOPASTI U PRIJATELJSKE RUKE. MEĎUTIM, NI ZA
MOLBE, NI ZA OBEûANJA, A ZA
PRETNJE JOŠ I MANJE NIJE
ON IMAO SLUHA.
„JEDINI SAM ýOVEK
NA OVOM BRODU KOJI VAS NE BI RADIJE MRTVE VIDEO,
ALI CRNI MAJKL NIJE ýOVEK KOJI ûE OLAKO PREûI PREKO
UýINJENE USLUGE. JEDNOM STE MI SPASLI ŽIVOT, A ZAUZVRAT JA
ûU POŠTEDETI VAŠE, SVE VIŠE OD TOGA IZVAN JE MOJE MOûI.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 43
H O G A R T
|
| 43
4/16/10 1:32:34 PM
NAREDNOG JUTRA NJIHOVE BROJNE ŠKRINJE
I KUTIJE SPUŠTENE SU U MALE ýAMCE KAKO BI BILE
PREBAýENE NA OBALU. U ýAMCE SU UTOVARILI HRANU,
ALAT, POTREPŠTINE, ŠIBICE, ýAK I PUŠKE I MUNICIJU.
CRNI MAJKL IH JE
OTPRATIO NA KOPNO I KAO
POSLEDNJI IH JE NAPUSTIO, KAD SU SE ýAMCI,
NOSEûI BAýVE S PITKOM VODOM, OTISNULI PREMA „FUVALDI”.
44 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 44
| B
E R N
DOK SU KLEJTON I NJEGOVA ŽENA NEMO
PRATILI NJIHOV ODLAZAK, OBUZIMAO IH JE SVE
JAýI OSEûAJ POTPUNE BESPOMOûNOSTI.
H O G A R T
4/16/10 1:32:35 PM
PRATEûI POGLEDOM „FUVALDU” KAKO
NAPUŠTA ZALIV I POSTEPENO NESTAJE IZ
VIDOKRUGA, LEDI ALIS NE USPE DA SE OBUZDA, TE IZ NJE PROVALIŠE NEKONTROLISANI
JECAJI. HRABRO SE DRŽALA TOKOM POBUNE. NA KRAJU SU JOJ ŽIVCI IPAK
POPUSTILI, OVO JE BILA
REAKCIJA.
„STOTINAMA HILJADA GODINA RANIJE I NAŠI PRECI, IZ MAGLOVITE I DALEKE PROŠLOSTI, NAŠLI SU SE SUOýENI S ISTIM
TEŠKOûAMA KOJE SU SAD POSTAVLJENE PRED NAS, VRLO
LAKO MOGUûE,
BAŠ U OVIM
ISTIM PRAŠUMAMA.”
„TO ŠTO SMO MI
„SAMO JEDNO NAM JE PREOSTALO. PRONAûI SPAS
U RADU.” „ALI, DŽONE, DA SMO SAMO U PITANJU TI I JA”,
ZAJECALA JE, „ZNAM DA BISMO SVE TO IZDRŽALI, ALI...”
DANAS OVDE, SVEDOýANSTVO JE NJIHOVE POBEDE. A TO ŠTO SU ONI POSTIGLI, ALIS, SAMO ORUĎEM I ORUŽJEM OD KAMENJA I KOSTIJU,
SIGURNO DA I MI MOŽEMO DA POSTIGNEMO.”
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 45
H O G A R T
|
| 45
4/16/10 1:32:35 PM
PRVA KLEJTONOVA POMISAO
BEŠE DA NAPRAVI SKLONIŠTE ZA
NOûENJE, NEŠTO ŠTO BI IH
ZAŠTITILO OD LUTAJUûIH
GRABEŽLJIVACA.
ýITAVOG DANA ŠUMA
OKO NJIH BILA JE ISPUNJENA
UZBUĎENIM KRICIMA PTICA
SJAJNOG PERJA I RAZIGRANIH
BRBLJIVIH MAJMUNA, KOJI SU
S NAJVEûIM ZANIMANJEM I DIVLJENJEM PRATILI PRIDOŠLICE
I SVIJANJE NJIHOVOG
GNEZDA.
PRIMAKLO SE I KASNO POSLEPODNE,
TE JE OSTATAK DNEVNIH ýASOVA
UTROŠEN NA SKLAPANJE GRUBIH MERDEVINA, UZ ýIJU BI SE POMOû LEDI
ALIS POPELA U SVOJ NOVI DOM.
46 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 46
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:40 PM
A IZA SVIH NJIH, UZ SAMU IVICU MALOG GREBENA,
POSMATRALE SU JOŠ NEýIJE OýI - SKUPLJENE, ZLE,
UŽARENE, SMEŠTENE ISPOD ýUPAVIH OBRVA.
IZNENADA, ALIS DOHVATI SUPRUGA ZA RUKU,
POKUŠAVAJUûI POGLEDOM DA PRONIKNE KROZ SENKE ŠTO
U MRAK TONU. „DŽONE”, PROŠAPUTA. KLEJTON SE OKRENUO.
„POGLEDAJ! ŠTA LI JE ONO, ýOVEK?”
U SENCI SU SE SLABAŠNO NAZIRALI OBRISI USPRAVNE, VELIKE SILUETE.
ýINILO SE KAO DA JE NA TREN ZASTALA OSLUŠKUJUûI, DA BI SE POTOM STOPILA SA SENKAMA DŽUNGLE.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 47
H O G A R T
|
| 47
4/16/10 1:32:41 PM
ISCRPLJENI, POLEGALI SU U
SVOJE MAJUŠNO GNEZDO, POKUŠAVAJUûI KROZ SAN, MAKAR NAKRATKO,
DA PRONAĎU UTEHU U ZABORAVU. KLEJTON
JE LEŽAO LICEM OKRENUT NAPRED, S PUŠKOM
I REVOLVERIMA NADOHVAT RUKE.
JEDVA DA SU I OýI SKLOPILI KAD ZAGRME
ZASTRAŠUJUûI KRIK PANTERA. JASNO SU
ýULI ŽIVOTINJU KAKO NJUŠKA I GREBE DRVEûE ISPOD PLATFORME.
NAJZAD SE UDALJILA, VELIKA
PREKRASNA ZVER, NAJVEûA
KOJU JE KLEJTON
IKADA VIDEO.
U DUGIM SATIMA TAME NOûNI
ZVUCI DŽUNGLE DOVELI
SU NJIHOVE PRENAPETE NERVE DO SAME IVICE, NEMIRNI
KOMADIûI SNA KOJI SE PREPLIûU S PRODORNIM KRICIMA I ŠUNJANJEM BROJNIH
FIGURA ISPOD NJIH.
48 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 48
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:42 PM
JUTRO IH JE ZATEKLO JEDVA OSVEŽENE, ALI POGLED NA ZORU KOJA RUDI PREDSTAVLJAO JE IPAK ZNATNO OLAKŠANJE.
ODMAH NAKON OSKUDNOG DORUýKA, SAýINJENOG OD USOLJENE SVINJETINE, KAFE I DVOPEKA, KLEJTON PRIONU NA
GRADNJU NJIHOVE KUûE. BEŠE TO NAPORAN ZADATAK, KOJI JE IZISKIVAO VEûI DEO MESECA, DA BI U NJEMU NIKLA
TEK OMANJA SOBICA. SVOJU KOLIBU JE SAGRADIO OD MANJIH GREDA, ISPUNJAVAJUûI PUKOTINE ILOVAýOM.
U JEDNOM DELU SAGRADIO JE KAMIN OD SITNIJEG KAMENJA S PLAŽE.
U PROZORSKI OTVOR POSTAVIO JE GRANE TAKO ISPREPLETANE
DA SU ýINILE REŠETKU KOJA BI ODOLELA I SNAZI NEKE MOûNE
ZVERI. VRATA JE NAPRAVIO OD DELOVA KUTIJA U KOJIMA
SU DOPREMLJENE NJIHOVE STVARI, PRIBIJAJUûI JEDAN
DEO O DRUGI SVE DOK NISU POSTALA IZUZETNO
ýVRSTA, OKAýENA O DVE OGROMNE ŠARKE
OD TVRDOG DRVETA. PRAVLJENJE LEŽAJA,
STOLICA, STOLA I POLICA IŠLO JE SRAZMERNO LAKŠE, PA SU SE DO KRAJA IDUûEG
MESECA DOBRO SMESTILI I, AKO IZUZMEMO
KONSTANTAN STRAH PRED NASRTAJEM DIVLJIH
ZVERI ILI SVE IZRAŽENIJU USAMLJENOST, NIJE IM BILO
NEUDOBNO, NITI SU SE OSEûALI NESREûNO.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 49
H O G A R T
|
| 49
4/16/10 1:32:43 PM
NOûU BI VELIKE ŽIVOTINJE REŽALE
OKO NJIHOVE SIûUŠNE KOLIBE, ALI VIŠE SE
GOTOVO I NISU OSVRTALI NA TO, VEû
SU SPAVALI ýVRSTO CELE NOûI.
MEĎUTIM, JEDNOG
POSLEPODNEVA, DOK JE KLEJTON
DOGRAĎIVAO NJIHOVU KOLIBU,
GRUPICA PREPLAŠENIH MAJMUNA
POJAVILA SE IZ PRAVCA GREBENA,
VRIŠTEûI U KROŠNJAMA, KAO
DA MU SKREûU PAŽNJU
NA NAILAZEûU
PRETNJU.
POVREMENO BI, SAMO
NA TRENUTAK, UGLEDALI OBRISE
VELIKIH ýOVEKOLIKIH FIGURA, ALI
NIKADA DOVOLJNO BLIZU KAKO BI RAZAZNALI RADI LI SE O LJUDIMA ILI BEŠTIJAMA.
50 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 50
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:32:43 PM
NA KRAJU JE
I UGLEDAO ONO ŠTO JE
UPLAŠILO MAJMUNE - ýOVEKOLIKU BEŠTIJU
KOJU BI KLEJTONOVI POVREMENO TEK LETIMIýNO
ZAPAZILI. PRIMICALA SE IZ DŽUNGLE - OGROMAN ANTROPOID
ýIJI JE SVAKI KORAK BIO PROPRAûEN DUBOKIM, GRLATIM
REŽANJEM, ŠTO SE MEŠALO S NEKAKVIM TIHIM ZVUKOM, NALIK LAVEŽU.
KLEJTON SE ZATEKAO
PODALJE OD KOLIBE,
NAORUŽAN SAMO
SEKIROM.
OGROMNI MAJMUN USTREMIO SE PRAVO NA NJEGA - I TO IZ PRAVCA
KOJIM MU JE PRAKTIýNO PRESEKAO ODSTUPNICU. NJEGOVE ŠANSE U POREĎENJU S OVIM ýUDOVIŠTEM BEHU GOTOVO NIKAKVE.
ALIS, ŠTA LI ûE BITI S NJOM? IPAK, POSTOJALA JE JOŠ
UVEK SLABAŠNA NADA DA ûE USPETI DA SE DOMOGNE KOLIBE.
OKRENU SE I UDARI U TRK, UPOZORAVAJUûI VIKOM ŽENU.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 51
H O G A R T
|
| 51
4/16/10 1:32:44 PM
ýUVŠI POVIK, LEDI GREJSTOK PODIGNU GLAVU I
OPAZI MAJMUNA KAKO SKAýE NEVEROVATNOM
BRZINOM. UZ PRIGUŠEN KRIK, BACILA SE PREMA
KOLIBI, SRCA ISPUNJENOG STRAHOM, JER BEŠTIJA
JE PRESEKLA PUT NJENOM MUŽU. STAO JE KAO UKOPAN, STEŽUûI SEKIRU, SPREMAN DA ZAMAHNE NJOME
ODVAŽI LI SE RAZBESNELA ZVER NA ZAVRŠNI NASRTAJ.
„ZATVORI I ZABRAVI VRATA, ALIS”, POVIKAO JE. „ZA
OVO ýELJADE DOVOLJNA ûE BITI I MOJA SEKIRA.”
ZNAO JE, MEĎUTIM,
BAŠ KAO I ONA, DA
JE SUOýEN S JEZIVOM
SMRûU. MAJMUN,
OGROMAN MUŽJAK,
OGOLEO JE OýNJAKE UŽASNO REŽEûI,
OýIJU PREPLAVLJENIH MRŽNJOM, DOK
JE NA TREN ZASTAO
PRED PLENOM. PREKO
RAMENA BEŠTIJINOG
KLEJTON SPAZI SVOJU ŽENU KAKO IZLAZI
OBUZEŠE GA STRAVA I UŽAS. ONA SE UVEK BOJALA VATRE-
IZ KOLIBE NAORU-
NOG ORUŽJA, ALI ETO JE SAD KAKO JURI PREMA MAJMUNU,
ŽANA PUŠKOM.
52 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 52
NEUSTRAŠIVO, POPUT LAVICE KOJA ŠTITI SVOJE MLADUNýE.
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:33:15 PM
ISTOG TRENUTKA
MAJMUN JE NASRNUO,
A ýOVEK IZ SVE SNAGE
ZAMAHNUO SEKIROM.
MOûNA BEŠTIJA
ISTRGLA MU JE
IZ RUKE.
„ALIS”, POVIKA KLEJTON.
„ZA BOGA MILOGA, VRATI SE!”
UZ OGAVNO
REŽANJE, NADVILA SE NAD
SVOJOM BESPOMOûNOM ŽRTVOM.
ALI, PRE NEGO ŠTO SU OýNJACI DOSEGNULI VRAT ZA KOJIM SU ŽUDELI...
...ZAýU SE OŠTAR PRASAK I METAK
POGODI MAJMUNA U LEĎA,
MEĎU LOPATICE.
OBORIVŠI KLEJTONA NA TLO, ZVER SE USMERI
NA NOVOG PROTIVNIKA. PRE NEGO ŠTO JE USPELA JOŠ JEDNOM DA OPALI, BEŠTIJA JE NAPALA.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 53
H O G A R T
|
| 53
4/16/10 1:33:16 PM
GOTOVO TRENUTNO,
LORD GREJSTOK SE PODIŽE
NA NOGE I JURNU NAPRED KAKO BI
ODVUKAO MAJMUNA S OBORENE ŽENE.
NA NJEGOVO IZNENAĎENJE,
METAK JE OBAVIO SVOJE.
OGROMNO NEPOKRETNO
MAJMUN JE BIO MRTAV.
TELO PREVRNULO SE
NA TRAVU.
LETIMIýAN PREGLED SUPRUGE NIJE OTKRIO
NIKAKVE OŽILJKE NA NJOJ, TE JE GREJSTOK
ZAKLJUýIO DA JE BEŠTIJA UGINULA U TRENUTKU KADA
VEû SU NJENE PRVE REýI ZABRINULE DŽONA. „OH, DŽONE,
STRAŠAN SAN SAM SANJALA. KAO DA SE NE NALAZIMO U
LONDONU, VEû NA NEKOM UŽASNOM MESTU, IZLOŽENI
DIVLJIM ZVERIMA.” „HAJDE, ALIS”, REýE.
SE NA NJU BACILA.
„PROBAJ PONOVO DA ZASPIŠ.
ZANEMARI RUŽAN SAN.”
NEŽNO JE PRIDIGAO
ONESVEŠûENU ŽENU I PRENEO JE DO KOLIBE. PROTEKLA
SU DVA SATA PRE NEGO ŠTO JE DOŠLA K SVESTI.
54 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 54
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:33:17 PM
ISTE NOûI MALENI SINýIû ROĎEN JE U SKUýENOJ KOLIBICI PORED PRAŠUME, UZ LEOPARDA
KOJI PRED VRATIMA PRETI I DUBOK ODJEK LAVLJE RIKE KOJI JE DOPIRAO S ONE STRANE GREBENA.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 55
H O G A R T
|
| 55
4/16/10 1:33:18 PM
LEDI GREJSTOK SE NIKADA VIŠE NIJE OPORAVILA
OD ŠOKA PRETRPLJENOG PRILIKOM NAPADA VELIKOG MAJMUNA. NAKON ROĎENJA BEBE
KOLIBU VIŠE NIJE NAPUŠTALA, BAŠ KAO ŠTO VIŠE NIJE NI UVIĎALA KAKO SE NE NALAZI U ENGLESKOJ.
U SVAKOM DRUGOM POGLEDU BILA JE SAVRŠENO RAZUMNA,
A ZADOVOLJSTVO KOJE JE NALAZILA U SVOM SINU, KAO I
PAŽNJA KOJOM JU JE OBASIPAO NJEN MUŽ UýINILI SU TU
GODINU NAJSREûNIJOM U NJENOM MLADOM ŽIVOTU.
KLEJTON JE ODAVNO DIGAO RUKE OD NADE ZA SPAS, PA IAKO JE
STRAŠNO PATIO GLEDAJUûI SUPRUGU U TAKVOM STANJU, NA NEKI
NAýIN GOTOVO JE BIO I SREûAN ZBOG NJENE
NEMOûI DA SPOZNA STVARNOST.
S NEPOPUSTLJIVIM ŽAROM PRIONUO JE
NA ULEPŠAVANJE I OJAýAVANJE KOLIBE.
56 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 56
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:33:19 PM
U GODINI KOJA JE
USLEDILA KLEJTONA SU
NEKOLIKO PUTA NAPALI VELIKI
MAJMUNI, KOJI SU, ýINILO SE,
TRAJNO NASELILI PODRUýJE
OKO KOLIBE; ALI KAKO SE VIŠE
NIJE UDALJAVAO BEZ PUŠKE I
REVOLVERA, VIŠE NIJE STRAHOVAO
OD TIH OGROMNIH ŽIVOTINJA.
U NEKIM TRENUCIMA KLEJTON
JE PISAO DNEVNIK, I TO NA
FRANCUSKOM, KAKO JE
OBIýNO RADIO...
U DOKOLICI BI SE KLEJTON MAŠIO ZA NEKU KNJIGU IZ ZALIHE
KOJU JE PONEO, PA BI ýITAO ŽENI NAGLAS. IMAO JE ýAK I SLIKOVNICE, BUKVARE I ýITANKE ZA DECU BUDUûI DA SU OýEKIVALI
DA ûE NJIHOVO DETE POSTATI DOVOLJNO VELIKO ZA NJIH MNOGO PRE NEGO ŠTO SE MOGU NADATI POVRATKU U ENGLESKU.
...BELEŽEûI ZBIVANJA O ýUDNOM ŽIVOTU KOJI VODE. TU KNJIGU JE DRŽAO POD KLJUýEM U MALOM METALNOM KOVýEŽIûU.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 57
H O G A R T
|
| 57
4/16/10 1:33:20 PM
GODINU DANA NAKON ŠTO JE MALIŠAN DOŠAO NA SVET,
PREMINULA JE LEDI ALIS, TIHO, TOKOM NOûI. NJEN ODLAZAK BEŠE TAKO
MIRAN DA JE TEK SATIMA KASNIJE KLEJTON SHVATIO DA MU JE SUPRUGA UMRLA.
SVA DUBINA UŽASA POSTEPENO SE
OTVORILA PRED NJIM, MADA POSTOJI
SUMNJA DA JE IKADA POTPUNO SPOZNAO
SVU JAýINU TUGE ŠTO GA JE OBUZELA
I STRAŠAN TERET KOJI MU JE DOPAO,
U VIDU BRIGE O MAJUŠNOM BIûU,
SOPSTVENOM SINU, TEK ODOJýETU.
58 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 58
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:33:49 PM
POSLEDNJU BELEŠKU U DNEVNIK ZAPISAO JE U JUTRO NAKON NJENE SMRTI,
NABRAJAJUûI TUŽNE DETALJE GOTOVO PA MEHANIýKI, ŠTO CELOM SPISU DODAJE JOŠ GORýINE;
OTKRIVA SE APATIJA ýOVEKA, UMORNOG OD NAPAûENOSTI I BEZNAĎA, KOME ýAK NI OVAJ OKRUTNI UDARAC NIJE PRODUBIO
TUGU: „MOJ SINýIû VAPI ZA PODOJEM - O, ALIS, ALIS, ŠTA DA RADIM?” TEK KAKO JE DŽON KLEJTON ZAPISAO TE POSLEDNJE REýI,
SPUSTIO JE GLAVU NA RUKE KOJIMA JE PRIGRLIO STO, NAMENJENE ONOJ KOJA JE, HLADNA I MIRNA, LEŽALA NA KREVETU PORED NJEGA.
DUGO VREMENA
NIŠTA NIJE PROBILO
MRTVAýKU TIŠINU
PODNEVA U DŽUNGLI
OSIM ŽALOSNOG CVILENJA
SIûUŠNOG DETETA ýOVEKOVOG.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 59
H O G A R T
|
| 59
4/16/10 1:33:50 PM
KERýAK BEŠE OGROMAN KRALJ MAJMUNA, TEŽAK NEKIH 160 KILOGRAMA, ýELA IZRAZITO NISKOG I ZABAýENOG, KRVAVIH,
MALENIH OýIJU, POSTAVLJENIH BLIZU NJEGOVOG GRUBOG PLJOSNATOG NOSA; UŠI MU BEHU VELIKE I TANKE, ALI IPAK MANJE
NEGO KOD OSTALIH NJEGOVIH ROĎAKA. NJEGOVA GADNA NARAV I OGROMNA SNAGA DOVELI SU GA NA ýELO PLEMENA,
U KOJEM JE ROĎEN NEKIH DVADESETAK GODINA RANIJE.
SADA, U NAPONU
OD SVIH DIVLJIH ŽIVOTINJA
SNAGE, KRAJEM
JEDINO GA SE STARI SLON
KOJIM JE ON
TANTOR NIJE PLAŠIO,
LUTAO, NIJE
BAŠ KAO ŠTO JE
BILO MAJMUNA
JEDINO ON I UTE-
KOJI BI SE
RIVAO STRAH U
USUDIO DA MU
U KERýAKOVE
OSPORI VLAST.
KOSTI.
PLEME ANTROPOIDA KOJIMA JE KERýAK VLADAO ýVRSTOM RUKOM I OŠTRIM OýNJACIMA BROJALO JE OD ŠEST DO OSAM
PORODICA, KOJE SU ýINILI ODRASLI MUŽJAK, NJEGOVE ŽENKE I MLADUNýAD, SVE U SVEMU, OKO ŠEZDESETAK ILI SEDAMDESETAK
MAJMUNA.
KALA BEŠE NAJMLAĎA ŽENKA MUŽJAKA PO IMENU TUBLAT, ŠTO ZNAýI „SLOMLJENI NOS”, A NJENO MLADUNýE BILO JOJ JE
PRVOROĎENO, JER JE IMALA TEK DEVET ILI DESET GODINA.
BEZ OBZIRA NA NJENU MLADOST, BILA JE KRUPNA I SNAŽNA, DIVNA ŽIVOTINJA PRAVILNIH UDOVA, S OKRUGLIM VISOKIM ýELOM
KOJE JE ODAVALO VIŠE INTELIGENCIJE NEGO KOJOM SU BILI OBDARENI OSTALI NJENI ROĎACI. SAMIM TIM DUBLJE JE OSEûALA
MAJýINSKU LJUBAV, ALI I MAJýINSKU BOL .
60 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 60
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:33:51 PM
NA ŠUMOVITOJ VISORAVNI SMEŠTENOJ OKO KILOMETAR
I PO OD OBALE OKEANA, KERýAK STADE DIVLJE DA PUSTOŠI
MEĎU RODOM SVOJIM. MLAĎI I LAKŠI PRIPADNICI PLEMENA
PELI SU NA NAJVIŠE GRANE DA UMAKNU NJEGOVOM BESU.
IZLOŽITI ŽIVOT OPASNOSTI, NA GRANAMA KOJE JEDVA PODNOSE
NJIHOVU TEŽINU ýINILO SE BOLJIM IZBOROM NEGO SUOýAVANJE
SA STARIM KERýAKOM U JEDNOJ OD NJEGOVIH NEKONTROLISANIH
PROVALA GNEVA. OSTALI MUŽJACI
SU SE RAZBEŽALI...
...ALI NE PRE NEGO
ŠTO JE RAZBESNELA
BEŠTIJA OSETILA KAKO
SE LOME PRŠLJENI
JEDNOGA OD NJIH U
NJEGOVOJ MOûNOJ
ýELJUSTI, KOJA SE
ZAPENILA.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 61
H O G A R T
|
| 61
4/16/10 1:34:05 PM
TADA JE PRIMETIO KALU, KOJA, VRATIVŠI SE IZ POTRAGE
ZA HRANOM SA SVOJIM MALENIM POTOMKOM, NIJE
ZNALA NIŠTA O KERýAKOVOM TRENUTNOM
RASPOLOŽENJU, SVE DOK JE IZNENADNI OŠTRI UZVICI NISU NATERALI DA SE OýAJ-
MEĎUTIM, KERýAK SE VEû
NAŠAO NADOMAK NJE I
GOTOVO BI JE UHVATIO
ZA GLEŽANJ DA SE ONA
NIJE MAHNITO VINULA
DALEKO U PROSTOR,
NIýKI VINE
UVIS, TRAŽEûI UTO-
PREMA DRUGOM
DRVETU.
ýIŠTE.
USPELA JE DA DOSKOýI, ALI SAMO ŠTO SE UHVATILA
ZA GRANU OVOG STABLA, IZNENADNI TRZAJ JE OSLABIO STISAK MLADUNýETA, KOJE JOJ SE GRýEVITO
PRILJUBILO UZ VRAT, TE JE UGLEDALA MAJUŠNO BIûE
KAKO PONIRE PREMA TLU, OKREûUûI I SAVIJAJUûI SE,
DESETAK METARA U DUBINU.
62 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 62
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:34:05 PM
PRIGUŠENIM KRIKOM PREPUNIM OýAJA,
KALA SE OBRUŠILA PREMA NJEMU, POTPUNO ZANEMARUJUûI
OPASNOST KOJU JE KERýAK PREDSTAVLJAO. KAD JE PODIGLA SIûUŠNO,
OSAKAûENO TELO I PRINELA GA GRUDIMA, ŽIVOT JE IZ NJEGA VEû ISTEKAO.
TIHO STENJUûI, SELA JE I PRIVILA NJEGOVO TELO UZ SVOJE. KERýAKU NIJE NI NA PAMET PALO DA JE UZNEMIRAVA.
KAO DA JE SMRT MLADUNýETA SMIRILA NJEGOV DEMONSKI GNEV, GOTOVO JEDNAKO IZNENADA KAO ŠTO JE BIO I ZAýET.
KAD JE PLEME PRIMETILO DA SE KERýAK PRIMIRIO,
POLAKO SU IZMILELI IZ SVOJIH ŠUMSKIH SKROVIŠTA I
NASTAVILI DA SE BAVE RAZLIýITIM AKTIVNOSTIMA, ONIM
ISTIM KOJE SU ZBOG NJEGA I OBUSTAVILI. PROTEKAO JE
I KOJI SAT TAKO PRE NEGO ŠTO IH JE KERýAK OKUPIO I
NAREDIO IM DA GA SLEDE, ZAPUTIVŠI SE PREMA MORU.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 63
H O G A R T
|
| 63
4/16/10 1:34:07 PM
CELIM PUTEM KALA JE DRŽALA SVOJE MRTVO MLADUNýE PRISLONJENO UZ GRUDI. NEŠTO NAKON
PODNEVA STIGLI SU DO PLAŽE GDE SE NALAZILA KOLIBICA, KOJA JE I BILA GLAVNI KERýAKOV CILJ.
KERýAK JE ODLUýIO DA ISTRAŽI UNUTRAŠNJOST TE ZAGONETNE JAZBINE, ALI GA JE JOŠ VIŠE ZANIMAO
ONAJ TANKI CRNI ŠTAP KOJI JE STVARAO BUKU, ALI I SMRT DONOSIO IZ RUKU ONOG ýUDNOG BELOG MAJMUNA.
DANAS ýOVEKA NISU VIDELI NAOKOLO.
POLAKO, OPREZNO, ŠUNJALI SU SE PREMA
OMANJOJ KOLIBI. VRATA BEHU
OTVORENA.
64 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 64
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:34:38 PM
PRIŠLI SU: KERýAK, ZA NJIM DVA MUŽJAKA,
PA KALA, NEPREKIDNO PRITISKAJUûI BEŽIVOTNO
TELAŠCE O GRUDI.
KERýAK SE PRIŠUNJAO
DO SAMIH VRATA I POSMATRAO UNUTRAŠNJOST.
PRIZOR KOJI
SE UKAZAO PRED
KLEJTONOM
SLEDIO GA JE
OD UŽASA.
A USRED JAZBINE VIDELI SU ýUDNOVATOG
BELOG MAJMUNA KAKO LEŽI NAGNUT PREKO
STOLA, S GLAVOM POLOŽENOM NA RUKE;
NA KREVETU SE NALAZILO TELO PREKRIVENO
PLATNOM ZA JEDRA, DOK JE IZ MALENE GRUBO ISTESANE KOLEVKE DOPIRAO TUŽNI PLAý
DETETA. GOTOVO BEŠUMNO SU UŠLI.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 65
H O G A R T
|
| 65
4/16/10 1:34:39 PM
KERýAK JE NAPAO, A KAD JE ODBACIO
BEŽIVOTNO TELO LORDA GREJSTOKA,
PAŽNJU MU PRIVUýE KOLEVKA.
IPAK, TU GA JE KALA PREDUHITRILA. PRE NEGO ŠTO JE USPEO
DA SE DOMOGNE DETETA, ONA JE OTELA ŽIVU BEBU LEDI ALIS,
SPUSTILA SVOJE MRTVO MLADUNýE U KOLEVKU
I ŠMUGNULA KROZ VRATA.
VISOKO U KROŠNJAMA PRIVILA JE RASPLAKANO
DOJENýE O SVOJE GRUDI I USKORO JE NAGON KOJI
JE OVLADAO OVOM DIVLJOM ŽENKOM DELOVAO I NA
SIûUŠNO LJUDSKO DETENCE, PA SE ONO UMIRILO. GLAD
JE PREMOSTILA JAZ IZMEĎU NJIH I POTOMAK ENGLESKOG
PLEMSTVA SISAO JE IZ GRUDI VELIKE MAJMUNICE KALE.
66 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 66
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:34:40 PM
ZADOVOLJAN ŠTO SU
KLEJTONOVI
MRTVI, KERýAK
JE ZASTAO PRED
GROMOGLASNIM
ŠTAPOM, SEJAýEM
SMRTI, NA ZIDU.
PAŽLJIVO GA JE
POSMATRAO.
USKORO JE BIO U
NJEGOVIM RUKAMA. OPIPAVAO
GA JE S KRAJA NA KRAJ, RAZGLEDAO SREDIŠNJI
DEO, OPIPAVAO LEŽIŠTE, NAJZAD I OKIDAý.
I KERýAK JE SKOýIO
PREMA VRATIMA, ýVRSTO DRŽEûI PUŠKU.
DOK JE JURIO
NAPOLJE, PREDNJI
NIŠAN PUŠKE ZAKAýIO SE ZA VRATA I,
POVUKAVŠI IH, ýVRSTO IH ZATVORIO,
USLEDIO JE ZAGLUŠUJUûI PRASAK, A MAJMUNI POPADAŠE
OBORIVŠI REZU.
JEDAN PREKO DRUGOG U DIVLJOJ ŽELJI ZA BEGOM.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 67
H O G A R T
|
| 67
4/16/10 1:34:41 PM
PROŠAO JE ýITAV SAT PRE
NEGO ŠTO SU SE MAJMUNI
USUDILI DA SE PONOVO
PRIMAKNU KOLIBI, A KAD SU TO
NAJZAD I UýINILI, NAIŠLI SU NA VRATA
TAKO ýVRSTO ZATVORENA DA NI ONI
NISU BILI U STANJU DA IH PROVALE. LUKAVO
KONSTRUISANA REZA, KOJU JE OSMISLIO
KLEJTON, SPUSTILA SE NAKON ŠTO JE KERýAKOV
IZAŠAO IZ KOLIBE; NI PREKO ýVRSTO PREGRAĎENIH
PROZORA MAJMUNI NISU USPELI DA UPADNU UNUTRA.
NAKON ŠTO SU JOŠ NEKO VREME PROVELI TUMARAJUûI OKOLINOM,
POýELI SU DA SE VRAûAJU U GUŠûU ŠUMU I VIŠE PREDELE, IZ KOJIH SU I PRISTIGLI.
68 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 68
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:34:42 PM
KALA SE DOTAD NIJE SPUŠTALA NA TLO SA
SVOJIM USVOJENIM DETENCETOM, ALI SAD JU JE
KERýAK POZVAO DA SIĎE, A KAKO U NJEGOVOM
TONU NIJE OSETILA PRIZVUK LJUTNJE, PRIDRUŽILA
SE OSTALIMA U MARŠU KA KUûI.
PUTEM JE ýVRSTO DRŽALA NOVONAĎENO DETE.
JEDNO DETE JE VIDELA KAKO PADA U STRAŠNU SMRT, PA S OVIM NIJE ŽELELA NIŠTA DA RIZIKUJE. MAJMUNI KOJI SU POKUŠALI DA PREGLEDAJU
KALINO ýUDNO DETENCE BEHU PROTERANI NJENIM OGOLJENIM OýNJACIMA I TIHIM REŽANJEM, KOJE SU PRATILA OŠTRA UPOZORENJA.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 69
H O G A R T
|
| 69
4/16/10 1:34:43 PM
NEŽNO JE KALA DOJILA SVOJE MALO SIROýE
PITAJUûI SE KAKO NE DOBIJA SNAGU I OKRETNOST KAO MAJMUNýIûI DRUGIH MAJKI. GOTOVO JE I GODINA PROŠLA OD TRENUTKA KAD
JE TO KRHKO STVORENJCE POSTALO NJENO DA
DA SU SAMO ZNALI DA JE DETE
BI MAKAR PROHODALO, A ŠTO SE PENJANJA TIýE,
VEû IMALO TRINAEST MESECI
KAKO LI JE SAMO GLUPAVO BILO.
KAD JE PRIPALO KALI, NJEGOV
RASPRAVLJALA JE ONA I S DRUGIM MAJKAMA
BI SLUýAJ ZAKLJUýILI KAO
O SVOM MLADUNýETU, PUNA NADE, ALI NIJEDNA
APSOLUTNO BEZNADEŽAN, JER
NIJE RAZUMELA ZAŠTO JE DETE TAKO SPORO I
SU MAJMUNýIûI IZ NJIHO-
ZAOSTALO U SAVLADAVANJU LEKCIJA O OPSTAN-
VOG PLEMENA BILI JEDNAKO
KU. ETO, ýAK NI HRANU ZA SEBE NIJE U STANJU
UZNAPREDOVALI S DVA ILI TRI
DA PRONAĎE, A IMA VIŠE OD DVANAEST MESECI
MESECA KAO I OVAJ MALI
KAKO GA JE KALA NAŠLA.
STRANAC S DVADESET I PET.
TUBLATA, KALINOG SUPRUGA, TO JE GADNO MUýILO, I DA ŽENKA NIJE TAKO BUDNO PAZILA, VEû BI ON REŠIO PROBLEM S DETETOM. „NIKAD OD NJEGA PRAVI MAJMUN”, BUNIO SE. „UVEK ûEŠ GA NOSITI I ýUVATI. KAKVA JE KORIST OD
NJEGA PLEMENU? NIKAKVA; SAMO TERET. OSTAVIMO GA U VISOKOJ TRAVI NEKA MIRNO SPAVA DA BI TI MOGLA RODITI
VEûE I SNAŽNIJE MAJMUNE KOJI ûE NAS ŠTITITI KAD ZAĎEMO U GODINE.” „NIKAD, SLOMLJENI NOSU”, UZVRATILA BI KALA.
„AKO I VEýNO BUDEM MORALA DA GA NOSIM, NEKA TAKO BUDE.”
TADA SE TUBLAT OBRATIO KERýAKU DA SVOJIM AUTORITETOM PRISILI KALU DA NAPUSTI TARZANA, KOJE JE BILO IME
KOJIM SU NAZVALI MALOG LORDA GREJSTOKA, A ZNAýILO JE „BELOPUTI”. ALI, KAD JOJ SE KERýAK OBRATIO, KALA JE
ZAPRETILA NAPUŠTANJEM PLEMENA NE OSTAVE LI NA MIRU NJENO DETE I NJU.
70 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 70
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:35:14 PM
KAKO JE RASTAO, TARZAN JE SVE BRŽE
NAPREDOVAO, PA SE S DESET GODINA
RAZVIO U IZVRSNOG PENJAýA, A UMEO
JE DA NAPRAVI ýITAV NIZ ýUDESNIH
STVARI KOJE SU BILE IZVAN MOûI
NJEGOVIH BRAûE I SESTARA.
NA MNOGO NAýINA SE
RAZLIKOVAO OD NJIH,
ýESTO IH ZADIVLJUJUûI
NADMOûNOM LUKAVOŠûU, ALI SNAGA I VELIýINA
BEHU MU MANE; U DOBU
OD DESET GODINA
VELIKI ANTROPOIDI
DOSEGNU SVOJU PUNU
VELIýINU, NEKI OD
NJIH VISOKI SU ýAK
I PREKO METAR I
OSAMDESET, DOK JE
TARZAN JOŠ UVEK
BIO TEK POLUODRASTAO DEýAK.
I TO KAKAV DEýAK!
OD NAJRANIJEG DETINJSTVA
KORISTIO SE RUKAMA, PREBACUJUûI
SE S GRANE NA GRANU NA NAýIN KAKO
JE TO ýINILA NJEGOVA VELIKA MAJKA,
A KAKO JE RASTAO, SATE JE PROVODIO
JURCAJUûI PO VRHOVIMA DRVEûA.
SKAKAO JE ŠEST METARA UDALJ PRI
VRTOGLAVIM VISINAMA I HVATAO SE
NEPOGREŠIVOM PRECIZNOŠûU ZA
GRANU KOJA SE DIVLJE SAVIJA PRED
NAILAZEûIM TORNADOM.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 71
H O G A R T
|
| 71
4/16/10 1:35:14 PM
BACAO BI SE
PO ŠEST METARA
OD GRANE DO
GRANE PRI BRZOM SILASKU
NA ZEMLJU...
...ILI BI DOHVATAO
NAJVIŠI VRH NEKOG
TROPSKOG DIVA LAKOûOM I BRZINOM VEVERICE. IAKO JE BROJAO
TEK DESETU GODINU,
POSEDOVAO JE SNAGU
TRIDESETOGODIŠNJAKA,
A OKRETNIJI JE BIO OD
NAJUVEŽBANIJEG ATLETE.
SNAGA MU JE IZ DANA
U DAN RASLA. NJEGOV
ŽIVOT MEĎU DIVLJIM
MAJMUNIMA MOGAO
SE NAZVATI SREûNIM,
JER DRUGIH SEûANJA
NIJE IMAO...
...NITI JE SLUTIO DA NA SVETU POSTOJI IŠTA
DRUGO DO ŠUMARKA U KOJEM ŽIVI I DIVLJIH
ŽIVOTINJA KOJE JE SUSRETAO.
72 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 72
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:35:15 PM
POKUŠAO JE TOME DA DOSKOýI PREKRIVAJUûI
BILO MU JE SKORO DESET GODINA KAD JE POSTAO SVESTAN
SE OD GLAVE DO PETE BLATOM, ALI ONO BI SE
POSTOJANJA OGROMNE RAZLIKE IZMEĎU NJEGA I NJEGOVIH
SASUŠILO I OTPALO. POVRH SVEGA BILO JE TAKO
SAPLEMENIKA. NJEGOVO MALENO TELO, SUNCEM OPALJENO,
NELAGODNO DA JE BRZO ZAKLJUýIO KAKO
POýELO JE DA U NJEMU IZAZIVA JAK OSEûAJ STIDA.
MU JE STID IPAK PODNOŠLJIVIJI.
U BRDOVITOM KRAJU,
KOJE JE NJEGOVO PLEME OBILAZILO, SMESTILO
SE JEZERCE I UPRAVO JE U NJEMU, U BISTROJ I MIRNOJ
JEZERSKOJ VODI, TARZAN PRVI PUT UGLEDAO SVOJ ODRAZ.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 73
H O G A R T
|
| 73
4/16/10 1:35:16 PM
BEŠE TO SPARAN DAN U SRCU SUŠNE SEZONE, KADA SE S JEDNIM OD SVOJIH ROĎAKA ZAPUTIO DO OBALE DA UTOLI ŽEĎ VODOM.
SAMO ŠTO SU SE NAD NJOM NAGNULI, UKAZAŠE SE OBA LICA NA MIRNOJ POVRŠINI JEZERA: DIVLJE, ZASTRAŠUJUûE CRTE
MAJMUNOVE, PORED ONIH ARISTOKRATSKOG POTOMKA STARE ENGLESKE KUûE. TARZAN JE OSTAO ZAPREPAŠûEN. KAO DA NIJE
DOVOLJNO LOŠE KRZNA BITI LIŠEN, ALI JOŠ I TAKAV IZGLED! ýUDIO SE ŠTO GA OSTALI MAJMUNI UOPŠTE POGLEDA UDOSTOJE.
A TEK ONAJ MALI PROREZ OD USTA KOJI KRIJE SLABAŠNE BELE ZUBE! NASUPROT ýVRSTIM USNAMA I OŠTRIM OýNJACIMA
NJEGOVE DALEKO SREûNIJE BRAûE.
CRVENILO MU JE OBLILO OBRAZE PRI POREĎENJU SVOG ŠPICASTOG NOSA S PRELEPIM, ŠIROKIM NOZDRVAMA NJEGOVOG
PRATIOCA. TO JE PRAVI NOS. RAŠIRIO SE PREKO POLA LICA. MORA DA JE SJAJAN OSEûAJ BITI TOLIKO ZGODAN, PADE NA PAMET
SIROTOM MALOM TARZANU. ALI, KAD JE OPAZIO SVOJE OýI, TO JE BIO ZAVRŠNI UDARAC - SMEĎA MRLJA U SIVOME KRUGU,
OKRUŽENA ýISTOM BELINOM! STRAŠNO! ýAK NI ZMIJE NEMAJU TAKO OGAVNE OýI KAKVE SU NJEGOVE.
74 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 74
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:35:16 PM
TOLIKO SE ZADUBIO
U PROUýAVANJE SVOJE
FIZIONOMIJE DA NIJE ýUO
KAKO SE IZA NJEGA RAZDVAJAJU
VLATI VISOKE TRAVE, DOK SE KRUPNA
PRILIKA KRIŠOM PRIBLIŽAVALA IZ DŽUNGLE.
NI NJEGOV DRUG, MAJMUN, NIJE ýUO NIŠTA,
PRIGUŠIVŠI TIHO PRILAŽENJE ULJEZA ZVUCIMA
UVLAýENJA VODE I ZADOVOLJNOG GRGUTANJA.
NA NEKIH DEVET METARA IZA OVE DVOJICE ýUýALA JE ONA - LAVICA
SABOR, VITLAJUûI REPOM. OPREZNO JE IZBACILA VELIKU JASTUýASTU
ŠAPU NAPRED, BEŠUMNO JE SPUŠTAJUûI PRE NEGO ŠTO ûE POKRENUTI
DRUGU. TAKO SE PRIBLIŽAVALA, STOMAKOM GOTOVO DOTIýUûI TLO,
VELIKA MAýKA, SPREMNA DA SE BACI NA SVOJ PLEN.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 75
H O G A R T
|
| 75
4/16/10 1:35:17 PM
NAŠLA SE NA NEKOLIKO METARA
OD DVOJICE ZAIGRANIH MALIŠANA
NESVESNIH PRETNJE, OPREZNO
PODVUKAVŠI ZADNJE NOGE
POD TELO, DOK SU SE
MOûNI MIŠIûI ZATEZALI
ISPOD NJENE LEPE
KOŽE.
TAKO SE NISKO
SPUSTILA DA BI SE
ýINILO KAO DA SE
POTPUNO ISPRUŽILA PO ZEMLJI DA SE
NA NJENIM LEĎIMA
NIJE FORMIRAO LUK
DOK SE SPREMALA
DA SKOýI.
REP JOJ SE NIJE VIŠE
POMERAO - MIRNO I RAVNO
LEŽAO JE IZA NJE. ZA TREN JE
ZASTALA, NEPOKRETNA
POPUT STENE...
...DA BI, UZ ZASTRAŠUJUûI
KRIK, SKOýILA.
76 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 76
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:35:19 PM
NJEN KRIK NIJE SLUŽIO KAO UPOZORENJE.
IZAZVAO JE PARALIZU OD STRAHA U MLADOM
MAJMUNU, KOJI SE ŠûUûURIO I ZASTAO - ŠTO JE UZROK
NJEGOVE PROPASTI BILO. MEĎUTIM, REAKCIJA ýOVEKOVOG
DETETA, TARZANA, BEŠE DRUGAýIJA. IZLOŽENOST OPASNOSTIMA
DŽUNGLE NAUýILA GA JE DA SA SAMOPOUZDANJEM REAGUJE NA IZNENADNE OPASNOSTI, A NJEGOV SUPERIORNIJI INTELEKT PODARIO MU JE BRZINU
REAKCIJE DALEKO IZNAD MENTALNIH SPOSOBNOSTI MAJMUNA. SABORIN KRIK
IZAZVAO JE U NJEMU TRENUTNU REAKCIJU. URONIO JE U DUBOKE VODE JEZERSKE...
...ŠTO JEDVA DA BEŠE IOLE BOLJI
IZBOR OD OýNJAKA SABORINIH - JER NIJE ZNAO DA PLIVA. BRZIM POKRETIMA JE NASUMICE MLATARAO RUKAMA I NOGAMA.
SASVIM IH JE SLUýAJNO KOORDINIRAO NA NAýIN KOJIM PSI PLIVAJU. KOJI TRENUTAK POTOM NOS MU JE PROVIRIO IZ VODE.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 77
H O G A R T
|
| 77
4/16/10 1:35:48 PM
LAVICA POGLED NIJE SKIDALA S TARZANA, SVE IŠýEKUJUûI
NJEGOV POVRATAK NA OBALU, ŠTO MU NIJE BILO NI NA
KRAJ PAMETI. UMESTO TOGA ISPUSTIO JE POZIV ZA
OPASNOST, KOJI JE NJEGOVO PLEME KORISTILO.
GOTOVO ISTOG TRENUTKA NEKIH ýETRDESETAK VELIKIH MAJMUNA UPUTILO SE PREMA MESTU ZBIVANJA.
DUGO VREMENA
TREBALO JE KALI DA
SE PRIVIKNE NA TO;
JER IAKO SU PRIPADNICI NJENOG PLEMENA
ZNALI DA ZAPLIVAJU
KAD JE TO BILO
UZ REŽANJE ISPUNJENO
NEOPHODNO, NISU
MRŽNJOM, LAVICA SE
IZGUBILA. TADA JE TARZAN
ZAPLIVAO PREMA OBALI, USHIûEN MINULIM
ISKUSTVOM, ALI NIŠTA MANJE I NOVOSTEýENOM VEŠTINOM.
VOLELI DA ULAZE U
VODU, POGOTOVO
NE SVOJEVOLJNO.
KAD GOD SE PRILIKA UKAZALA, NIKADA NE BI PROPUSTIO MAKAR JEDNOM DA SE BACI U JEZERO, NEKI POTOK ILI U OKEAN.
78 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 78
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:35:48 PM
PUSTOLOVINA S LAVICOM ISPUNJAVALA JE TARZANA MNOGIM PRIJATNIM MISLIMA, JER TAKVI DOGAĎAJI PREKIDALI SU MONOTONIJU SVAKODNEVICE - KOJA SE SVODILA NA TUPO TRAGANJE ZA HRANOM, JELO I SPAVANJE. PLEME KOJEM JE PRIPADAO
BORAVILO JE NA PODRUýJU OD NEKIH ýETRDESETAK KILOMETARA DUŽ OBALE I OSAMDESETAK KILOMETARA U UNUTRAŠNJOSTI.
REDOVNO SU KRSTARILI TIM KRAJEM, ZADRŽAVAJUûI SE PONEKAD I MESECIMA NA NEKOJ OD LOKACIJA. KAKO SU SE BRZO
KRETALI DRVEûEM, ZNALI BI U NEKOLIKO DANA DA PREĎU ýITAVO PODRUýJE.
MNOGO TOGA ZAVISILO JE OD DOSTUPNOSTI HRANE, KLIMATSKIH USLOVA, PRISUTNOSTI OPASNIJIH ŽIVOTINJSKIH VRSTA;
NERETKO BI IH I KERýAK VODIO NA DUGE MARŠEVE SAMO ZATO ŠTO SE ZASITIO BORAVKA NA NEKOM MESTU.
NOûU BI SPAVALI TAMO GDE BI IH TAMA SUSTIGLA, JEDNOSTAVNO POLEGAVŠI NA TLO, PONEKAD
PREKRIVŠI GLAVE, REĎE I ýITAVA TELA, VELIKIM LISTOVIMA SLONOVOG UVA. PO DVOJE ILI TROJE BI SE,
U HLADNIM NOûIMA, STISNULO ZAJEDNO, DA IM BUDE TOPLIJE, DOK JE TARZAN SVE OVE GODINE TAKO
SPAVAO U KALINOM NARUýJU.
NESUMNJIVO JE DA JE VELIKA, DIVLJA BEŠTIJA VOLELA OVO DETE DRUGE VRSTE, A I ON SAM JE GLOMAZNOJ DLAKAVOJ ZVERI POKLONIO SVU ONU LJUBAV KOJA BI PRIPALA NJEGOVOJ LEPOJ MLADOJ
MAJCI, DA JE POŽIVELA. KAD JE BIO NEPOSLUŠAN, NARAVNO DA BI GA UDARILA, ALI PREMA NJEMU NIKADA
NIJE BILA OKRUTNA, ýEŠûE GA JE MAZILA NEGO ŠTO GA JE KAŽNJAVALA.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 79
H O G A R T
|
| 79
4/16/10 1:35:49 PM
TARZAN, OPET, NIKADA NIJE PROPUŠTAO
PRILIKU DA ISKAŽE KAKO U POTPUNOSTI
DELI OýUHOVA OSEûANJA I, KAD GOD
JE BIO U SITUACIJI DA GA PROVOCIRA
SA BEZBEDNE UDALJENOSTI ILI DA
GA OBASPE UVREDAMA,
ýINIO JE TO.
NJEN MUŽ, TUBLAT, MRZEO JE TARZANA OD
PRVOG DANA I U NIZU PRILIKA GOTOVO DA JE
OKONýAO NJEGOV MLADI ŽIVOT.
NJEGOVA NADMOûNA
INTELIGENCIJA I LUKAVOST
OMOGUûILI SU MU DA
SMIŠLJA NA HILJADE ĎAVOLSKIH
TRIKOVA, KOJIMA JE SAMO
POVEûAVAO PATNJU
TUBLATOVOG ŽIVOTA.
JOŠ KAO DEýAK NAUýIO
JE DA PLETE KONOPAC,
SAVIJAJUûI I POVEZUJUûI ZAJEDNO
DUGE VLATI TRAVE,
KOJI JE NEPRESTANO
PODMETAO TUBLATU
POD NOGE ILI JE NAMERAVAO DA GA OBESI
O NEKU GRANU.
80 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 80
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:35:50 PM
UPORNIM VEŽBANJEM IZVEŠTIO SE
TO JE BILA TEK
U BACANJU KONOPCA.
KLICA IDEJE ýIJA
ûE VELIýANSTVENA
PRIMENA USLEDITI
NEŠTO KASNIJE.
ZABAVLJAJUûI SE TAKO JEDNOG DANA, OMýA JE POLETELA RAVNO OKO VRATA JEDNOG OD NJEGOVIH RAZIGRANIH
PRATILACA, NEOýEKIVANO I IZNENADNO ZAUSTAVLJAJUûI GA.
„AH, ETO NOVE ZANIMLJIVE IGRE”, POMISLI TARZAN. AKO MOŽE
DA UHVATI SVOJE PRIJATELJE MAJMUNE OVOM DUGOM, OD TRAVE
ISPLETENOM RUKOM, ZAŠTO NE BI ISTO UýINIO I S LAVICOM SABOR?
MEĎUTIM, TUBLATOV ŽIVOT SE OD TADA PRETVORIO U PRAVI KOŠMAR. BILO NOûU,
BILO DANJU, NIJE ZNAO KAD ûE TA NEýUJNA OMýA KLIZNUTI OKO NJEGOVOG
VRATA, PRETEûI DA GA UGUŠI. TUBLAT JE PRETIO GADNOM OSVETOM, KALA GA JE
KAŽNJAVALA, ALI NA SVE JE TARZAN SAMO SMEHOM ODGOVARAO.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 81
H O G A R T
|
| 81
4/16/10 1:36:08 PM
LUTANJA PLEMENA ýESTO SU GA DOVODILA DO ZATVORENE I TIHE KOLIBE.
ZA TARZANA ONA JE PREDSTAVLJALA NEPRESUŠAN IZVOR ZAGONETKI, ALI I ZADOVOLJSTVA.
NAJýEŠûE JU JE OBILAZIO SAM, JER MAJMUNIMA NIJE BILO DRAGO OVO PUSTO KONAýIŠTE. VIRIO BI KROZ PROZOR
ILI BI SE POPEO NA KROV DA PROVIRI KROZ DIMNJAK. NIJE, MEĎUTIM, USPEO DA SMISLI NAýIN KAKO DA UPADNE UNUTRA.
82 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 82
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:36:09 PM
NIKADA MU NIJE BILO REýENO KAKVA JE
NJEGOVA VEZA S TOM KOLIBOM. OSKUDNI
VOKABULAR MAJMUNA IONAKO JE OPISIVAO
SVEGA NEKOLIKO STVARI KOJE SU ZATEKLI
UNUTRA. KALA JE TEK NEŠTO NEJASNO I NEODREĎENO PRIPOVEDALA KAKO JE NJEGOV
OTAC BIO NEOBIýNI BELI MAJMUN, ALI NIJE
ZNAO DA MU KALA NIJE MAJKA.
JEDNOGA DANA TARZAN
JE UOýIO DA VRATA
PREDSTAVLJAJU ZASEBAN
DEO, UMETNUT U ZID,
TOG DANA SE ZAPUTIO PRAVO PREMA
VRATIMA I SATIMA IH PROUýAVAO,
PETLJAJUûI SA ŠARKAMA, KVAKOM
I REZOM. NA KRAJU JE POGODIO PRAVU KOMBINACIJU I
I PRVI JE PUT NASLUTIO
VRATA SU SE UZ ŠKRIPU
DA BI TU MOGAO BITI
OTVORILA PRED NJE-
ULAZ, KOJI MU JE
GOVIM ZAPREPA-
TOLIKO DUGO
ŠûENIM OýIMA.
IZMICAO.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 83
H O G A R T
|
| 83
4/16/10 1:36:38 PM
NA PODU SE NALAZIO KOSTUR, NA KREVETU JOŠ JEDAN, A TREûI, NAJSIûUŠNIJI,
U KOLEVCI. NIJE OBRAûAO PAŽNJU NA ýINJENICU DA SU TO BILI DOKAZI
DAVNAŠNJE TRAGEDIJE, BAŠ KAO ŠTO NI SLUTIO NIJE DA SU TO
OSTACI NJEGOVIH RODITELJA.
DRUGI SADRŽAJI SOBE OBUZELI SU MU PAŽNJU ALATKE, ORUŽJE, KNJIGE, ODEûA. OTVORIO JE SANDUKE I ORMANE.
PRONAŠAO JE OŠTAR
LOVAýKI NOŽ, PLATIVŠI
CENU POSEýENIM
PRSTOM...
...ŠTO GA NI NAJMANJE
ZAPLAŠILO NIJE. ZABAVLJAO SE NOVOM IGRAýKOM CEPKAJUûI KOMADE DRVETA SA STOLA
I STOLICA.
84 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 84
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:36:38 PM
U ORMANU ISPUNJENOM KNJIGAMA
NAIŠAO JE NA JEDNU ISPUNJENU ŽIVO
OBOJENIM SLIKAMA - ILUSTROVANI
BUKVAR ZA DECU - L JE ZA
LOVCE, LJ ZA LJUDE..
SLIKE SU GA IZUZETNO ZANIMALE. BILA JE PUNA „MAJMUNA” NJEMU NALIK, A DALJE
U KNJIZI POD „M” PRONAŠAO JE I MAJMUNýIûE KAKVE JE SVAKODNEVNO VIĎAO
U KROŠNJAMA DRVEûA GDE JE NJEGOVO PLEME BORAVILO.
U ýITAVOJ KNJIZI NIJE PRONAŠAO NIŠTA ŠTO BI BILO NALIK KERýAKU, TUBLATU ILI KALI.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 85
H O G A R T
|
| 85
4/16/10 1:36:39 PM
NA POýETKU JE PRSTOM POKUŠAVAO DA POKUPI ýUDNOVATE OBLIKE KOJI SU SE NALAZILI NA STRANICAMA, ALI JE BRZO
ZAKLJUýIO KAKO NISU STVARNI, IAKO I DALJE NIJE ZNAO ŠTA ONI PREDSTAVLJAJU, NITI JE POZNAVAO REý KOJOM BI IH OPISAO.
BRODOVI, VOZOVI, KRAVE, KONJI, SVE SU MU TO BILE NEPOZNANICE, ALI GA NI UPOLA NISU TAKO ZBUNJIVALE KAO OBLICI KOJI
SU SE POJAVLJIVALI ISPOD OBOJENIH SLIKA I MEĎU NJIMA - DELOVALI SU MU POPUT ýUDNE VRSTE INSEKATA JER SU MNOGE
IMALE NOGE IAKO NI NA JEDNOM NIJE VIDEO OýI ILI USTA.
BIO JE TO NJEGOV PRVI SUSRET
SA SLOVIMA ABECEDE, MADA JE
VEû IMAO PREKO DESET GODINA.
NARAVNO, NIKAD RANIJE NIJE BIO
U MOGUûNOSTI DA VIDI NEŠTO
ŠTAMPANO, NIJE PROGOVORIO NI
SA KIM KO BI IMAO MAKAR MAGLOVITU PREDSTAVU DA POSTOJI NEŠTO
KAO PISANI JEZIK, NITI JE IKADA
VIDEO NEKOGA DA ýITA. STOGA SE
I NE TREBA ýUDITI ŠTO DEýAK NIJE
MOGAO DA SHVATI ZNAýENJE OVIH
ýUDNOVATIH OBLIKA. NEGDE
PRI SREDINI KNJIGE NAIŠAO JE NA
SVOJU STARU NEPRIJATELJICU,
LAVICU SABOR, A NEŠTO DALJE
SKLUPýALA SE ZMIJA HISTA.
OH, KAKO JE TO BILO
UZBUDLJIVO. NIKADA
RANIJE, U SVIH SVOJIH
DESET GODINA, NIJE
TOLIKO U NEýEMU UŽIVAO. TOLIKO SE UDUBIO
DA JE POSTAO SVESTAN
KAKO SE SMRKAVA TEK
KADA SU OBLICI
POTPUNO NESTALI
U TAMI.
VRATIO JE KNJIGU U ORMAN I ZATVORIO VRATA, NE ŽELEûI DA IKO DRUGI PRONAĎE I UNIŠTI NJEGOVO
BLAGO, A KAD SE OTISNUO U SVEOBUHVATNU TAMU, ZATVORIO JE I VRATA KOLIBE ZA SOBOM, OSTAVIVŠI IH
U IDENTIýNOM POLOŽAJU U KOJEM SU BILA PRE NEGO ŠTO JE ODGONETNUO TAJNU REZE. U ODLASKU
PRIMETIO JE LOVAýKI NOŽ KAKO LEŽI NA PODU I POKUPIO GA DA BI GA SVOJOJ DRUŽINI POKAZAO.
86 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 86
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:36:40 PM
JEDVA DA JE NAPRAVIO NEKOLI-
BIO JE TAKO BLIZU DA O BEGU NIJE MOGLO BITI NI GOVO-
KO KORAKA U PRAVCU DŽUNGLE KADA SE IZ SENKE NISKOG
RA, TE JE MALOM TARZANU BILO JASNO KAKO MU PREDSTOJI
GRMA PRED NJIM UKAZALA NEKA OGROMNA PRILIKA. NAýAS JE
BORBA NA ŽIVOT I SMRT, JER SU OVE VELIKE ZVERI BILE SMRTNI
POMISLIO KAKO JE TO NEKO IZ NJEGOVOG PLEMENA, ALI JE
NEPRIJATELJI NJEGOVOG PLEMENA I NIKADA NI S JEDNE STRANE
ODMAH PRIMETIO DA JE TO OGROMNI GORILA BOLGANI.
NIJE BILO TRAŽENJA MILOSTI, NITI BI ISTA BILA I UDELJENA.
BEZ OBZIRA NA TO ŠTO JE BIO DEýAK, GORILU JE DOýEKAO BEZ STRAHA I PANIKE. NA JURIŠ ZVERI UZVRATIO JE UDARCIMA PESNICA. SAMO, U JEDNOJ JE DRŽAO I NOŽ. KAKO JE BEŠTIJA NASRNULA, NOŽ JE SLUýAJNO DUBOKO URONIO U NJENA KOSMATA PRSA.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 87
H O G A R T
|
| 87
4/16/10 1:36:40 PM
TAJ KRATAK TREN
DOVOLJAN BEŠE
DEýAKU DA SPOZNA
NAMENU SVOJE SJAJNE, OŠTRE IGRAýKE, PA JE, DOK GA
JE ZVER, UDARAJUûI
GA I ZARIVAJUûI
MU KANDŽE U LEĎA,
POVLAýILA NA TLO,
NEPRESTANO ZABADAO OŠTRICU DO
DRŠKE U NJENA
PRSA.
BOREûI SE U SKLADU S NAýINOM SVOJE VRSTE, GORILA JE SLOBODNOM RUKOM DELIO
SILOVITE UDARCE I KIDAO KOMADE MESA S DEýAKOVOG VRATA I GRUDI MOûNIM OýNJACIMA.
TRENUTAK SU SE VALJALI PO ZEMLJI U MAHNITOM LUDILU BORBE. SVE SLABIJE I SLABIJE
RAZDERANA I OKRVAVLJENA RUKA GURALA JE DUGU OŠTRICU, A ONDA SE MALO TELO ZGRýILO I TARZAN,
MLADI LORD GREJSTOK, PREVRNUO SE NA TRULO I MRTVO RASTINJE KOJE JE PREKRIVALO NJEGOV DOM U DŽUNGLI.
88 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 88
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:36:41 PM
DUBOKO U ŠUMI PLEME JE ýULO DIVLJI GORILIN KRIK. A KALA, VIDEVŠI
DA NEMA TARZANA, GOTOVO JE LETELA KROŠNJAMA DRVEûA. TAMA
JE PREKRILA SVE I TEK JE RANI MESEC SIPAO SVOJE SLABAŠNO SVETLO,
STVARAJUûI ýUDNE, GROTESKNE SENKE MEĎU GUSTIM LIŠûEM ŠUME.
NALIK OGROMNOJ SABLASTI,
KALA JE BEŠUMNO JURILA OD STABLA
DO STABLA, ýAS SPRETNO TRýEûI PO GRANI,
ýAS LETEûI PRAZNIM PROSTOROM PREMA DRUGOM STABLU. ZNALA JE KAKO SU MALE ŠANSE DA
NJEN MALI TARZAN NADVLADA OGROMNOG MUŽJAKA
GORILU, PA KAD SE PRIBLIŽILA MESTU OTKUD SU DOPIRALI
ZVUCI BORBE, POýELA JE DA SE KREûE IZUZETNO OPREZNO
PO NAJNIŽIM GRANAMA, POKUŠAVAJUûI, KROZ MESECOM
OKUPANU TAMU, DA UOýI UýESNIKE BORBE.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 89
H O G A R T
|
| 89
4/16/10 1:37:09 PM
S PRIGUŠENIM KRIKOM,
KALA POJURI PREMA TARZANU,
TRAGAJUûI ZA ZNAKOVIMA
ŽIVOTA. JEDVA DA SE I ýULO
SLABAŠNO UDARANJE SRCA.
NEŽNO GA JE PONELA
U MRAýNU DŽUNGLU,
GDE SU SE NALAZILI PRIPADNICI
NJIHOVOG
PLEMENA...
ODMAH IH JE NAŠLA KAKO LEŽE UNUTAR MALE
ýISTINE POD SJAJNOM MESEýINOM - RAZDERANO
I KRVLJU OBLIVENO TELO MALOG TARZANA, PORED
NJEGA MRTVAýKI UKOýEN VELIKI MUŽJAK GORILA.
...DA BI MNOGO DANA I NOûI PROVELA BDEûI
NAD NJIM, NOSEûI MU HRANU I VODU, TERAJUûI MUVE
I DRUGE INSEKTE S NJEGOVIH TEŠKIH RANA.
90 |
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 90
| B
E R N
H O G A R T
4/16/10 1:37:09 PM
O MEDICINI SIROTICA
POJMA NIJE IMALA. MOGLA JE
SAMO DA LIŽE RANE I NA TAJ NAýIN
IH ODRŽAVA ýISTIM, PREPUSTIVŠI
PRIRODI ZALEýENJE. U POýETKU
TARZAN JE ODBIJAO HRANU, BACAKAJUûI SE I PREVRûUûI U DIVLJEM DELIRIJUMU GROZNICE. SVE ZA ýIM JE ýEZNUO
BEŠE VODA, KOJU MU JE ONA DONOSILA NA
JEDINI NAýIN KOJI JE MOGLA, U USTIMA. NIJEDNA MAJKA NE BI POKAZALA VEûU, NESEBIýNU, POŽRTVOVANU
ODANOST OD ONE KOJU JE POKAZALA OVA SIROTA, DIVLJA BEŠTIJA PREMA
MALOM SIROýETU, KOJEG JOJ JE SUDBINA POVERILA NA ýUVANJE.
NAJZAD SE I GROZNICA POVUKLA, A DEýAK JE POýEO DA POKAZUJE
ZNAKE OPORAVKA. NJEGOVE STISNUTE USNE NIKADA NISU ISKAZALE JAýINU
BOLA, MADA JE BIO RAZORAN. ýVRSTINOM BEŠTIJA UZ KOJE JE RASTAO,
U TIŠINI JE TRPEO BOL, RADIJE SE POVLAýEûI U SAMOûU KRAJ NEKOG
BUSENA VISOKE TRAVE, NEGO DA MANIFESTUJE SVOJU NESREûU PRED
NJIMA. KALA JE BILA JEDINA KOJU JE ŽELEO KRAJ SEBE, ALI KAKO JE POýEO
DA SE OPORAVLJA, OSTAVLJALA GA JE SAMOG U SVE DUŽIM INTERVALIMA,
TRAGAJUûI ZA HRANOM; ODANA ŽIVOTINJA JEDVA JE DOVOLJNO UZIMALA
HRANE ZA SEBE TOKOM TARZANOVOG NAJKRITIýNIJEG PERIODA DA JE OD
NJE OSTALA SAMO SENKA NEKADAŠNJE MAJMUNICE.
NAKON ŠTO JE PROTEKLA ýITAVA VEýNOST, KAKO SE MALOM
PAûENIKU ýINILO, DOK NIJE STAO NA NOGE, DALJI OPORAVAK
IŠAO JE IZUZETNO BRZO, PA JE VEû NAREDNI MESEC BIO
SNAŽAN I AKTIVAN KAO I PRE. TOKOM OPORAVKA
STALNO JE PREVRTAO PO MISLIMA BORBU S GORILOM I PRVA MU JE ŽELJA BILA DA POVRATI ONO
SJAJNO MALO ORUŽJE, KOJE GA JE OD BEZNADEŽNOG SLABIûA UýINILO BORCEM NADMOûNIJIM OD UŽASA IZ DŽUNGLE.
TAKO SE ZAVRŠAVA PRVO, ýUDNO POGLAVLJE NJEGOVOG MLADOG ŽIVOTA.
JOŠ ýUDNIJE, TEK ûE USLEDITI.
B E R N
Tarzan_Knjiga_1_KB.indd 91
H O G A R T
|
| 91
4/16/10 1:37:10 PM
Download

Tarzan među majmunima