2015
БРОЈ
522-523 |
НОВЕМБАР-ДЕЦЕМБАР 2014.
|
ГОДИНА LIV
|
ПРВИ БРОЈ ЛИСТА ЈЕ ИЗАШАО 1960. ГОДИНЕ
|
ISSN 1452 - 0753
ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ „ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА БЕОГРАД“ Д.О.О. БЕОГРАД
Срећна Нова година
и Божић
03 | УВОДНИК
Реализација пословања у
оквиру планова
06-07 | ТЕМА МЕСЕЦА
ГУБИЦИ СВЕДЕНИ ИСПОД ПЛАНОМ
ПРОЈЕКТОВАНИХ
снивач Привредног друштва
О
ЈП Електропривреда Србије
Директор:
Александар Обрадовић
САДРЖАЈ
Издавач:
Привредно друштво
за дистрибуцију
електричне енергије
„Електродистрибуција - Београд” д.о.о. Београд
03
уводник
Реализација пословања у оквиру планова
04
ИЗ ЕПС-а
Проф. др Бранко Ковачевић изабран за председника НО ЈП ЕПС
Са новим Надзорним одбором до брже реформе ЕПС-а
05
актуелно
Главна тема – побољшање наплате
06-07
ТЕМА МЕСЕЦА
Губици сведени испод планом пројектованих
08-09
НА ЛИЦУ МЕСТА
Појачане акције искључења
10 -11
Директор Друштва:
Зоран Рајовић
ПР и шеф Службе за односе са јавношћу:
Сандра Алагић
ДЕШАВАЊА
Заједно у борби против ледених окова
Солидарност на делу
12-13
у фокусу
Будућност у коју смо већ закорачили
Новинар:
Тања Зорановић
14-15
ДЕШАВАЊА
Диспечерски „мали рај“ у земунској бази
Уређивачки одбор:
Миланка Стојанић, Тања Зорановић,
Невенка Бошковић, Татјана Пантић,
Иван Илић, Дарко Недовић и Богољуб Радуловић
16-17
АКТУЕЛНО
У сусрет отварању тржишта / Одржан MedPower у Атини
Инспекција рада појачала контролу
Главни и одговорни уредник:
Миланка Стојанић
Адреса редакције:
11000 Београд, ул. Масарикова 1-3
Телефони:
011 340 50 12
011 340 52 30
Централа: 011 361 67 06
Локали: 1612, 1630
e-mail: [email protected]
www.edb.rs
Графичка припрема:
Владимир Н. Крајновић
Штампа:
„Calibris” д.о.о. Београд
18
ЈУБИЛЕЈИ
Обележили пола века постојања и рада
19
акције
Показали и доказали хуманост
20
јубилеји
Без његових проналазака свет не би изгледао као данас
21
дешавања
Заједно смо најјачи!
Пехар за треће место
22
из историје едб-а - Наша школа
ПЕНЗИОНЕРИ - Наш Мића прославио 99. рођендан
Тираж:
2000
Електронско издање листа „ЕДБ”
налази се на адреси: www.edb.rs
као и на „ЕДБ” интранет порталу,
на страници „Обавештења”
23
CIP - каталогизација у публикацији
Народна Библиотека Србије,
Београд 658 (497.11)
Месечно:
ISSN 1452 - 0753 = Eлектродистрибуција
(лист) COBISS.SR-ID 18118658
2
БЕОГРАДСКЕ ЗВЕЗДИЦЕ
Споменик цару Николају у Девојачком парку
уводник
Свим запосленима,
као и члановима њихових породица
желим Срећну Нову годину и Божић.
Сложно, озбиљним приступом,
солидарно, уз стручност коју
поседујете, превазићи ћемо све
тешкоће.
Сви ћемо морати да дамо свој допринос
да остваримо планирано и у Нову
2015. годину уђемо без страха за
егзистенцију и будућност.
Нека нас на том путу, све заједно, у
наступајућој години прати мудрост и
обиље здравља.
Реализација пословања у оквиру
планова
ако се ближи крај пословне године, тако
се све чешће и свеобухватније оцењују
резултати пословања. Тачно је, много новина
и бреме проблема сручило се на нас у
последње време, почев од економске кризе, отварања
тржишта, преко мајских поплава, клизишта... Стоји да су
сви свесни потешкоћа, али када дође крај године, ипак се
подвуче црта и своде рачуни. Најпозванији да у „првом
пролазу“ оцени овогодишње пословање, мада година још
траје, јесте челни човек нашег Друштва, директор Зоран
Рајовић.
- Инвестициона улагања током протеклих једанаест
месеци реализована су са преко 90 одсто од планираних
за текућу годину и износе две милијарде и двадесет један
милион динара, што је све заједно утицало на изузетну
погонску спремност ЕДБ-а и низак ниво непланираних
прекида у напајању потрошача електричном енергијом.
Улагања на одржавању електроенергетских објеката у
истом периоду износе две милијарде и седамдесет осам
милиона динара, уз веће учешће ремоната и превентивног
одржавања у односу на интервентно одржавање. У
укупним трошковима одржавања, трошкови отклањања
последица елементарних непогода учествују са 15 одсто,
што је омогућило брз опоравак електроенергетског
система на подручју Обреновца пострадалог у мајским
поплавама.
Осврћући се на ниво остварених губитака у првих
К
БРОЈ 522-523 | новЕМБАР-децембар 2014.
десет месеци пословне године, Рајовић је истакао да су
они на нивоу планираних и додао:
- Планирани губици су 14,35 одсто, остварени су
14,97 одсто, што значи да су остварени већи за 0,62 одсто.
Али, ако узмемо у обзир и неовлашћену потрошњу,
као резултат повећане ангажованости запослених на
лоцирању нерегистрованих и нелегалних потрошача,
губици су мањи од планираних 0,8 одсто.
Када је реч о ликвидности, Рајовић оцењује да ПД
ЕДБ у 2014. години послује у условима отежане текуће
ликвидности. Упркос томе, каже, измирење обавеза
врши се у складу са законским прописима а проблеми
у измирењу текућих обавеза присутни су искључиво
у трансакцијама са повезаним лицима из групације
Електропривреде Србије.
Наравно, како увек може боље, Рајовић истиче
да је потребно и даље предузимати активности
за побољшање резултата пословања на пољу
продуктивности, ефикасности, побољшању наплате
старих и репрограмираних потраживања, откривања
неовлашћене потрошње електричне енергије, свођење
губитака на ниво испод планираних. Такође, мора се
водити рачуна о штедњи и оптимизацији трошкова у
свим сегментима пословања, а нарочито се максимално
ослањати на сопствене ресурсе, или што би се рекло, што
мање ангажовати трећа лица.
М. Стојанић
3
из еПС-а
ВЛАДА СРБИЈЕ ИМЕНОВАЛА НОВИ НАДЗОРНИ ОДБОР ЈП ЕПС
Проф. др Бранко Ковачевић
изабран за председника
Надзорног одбора ЈП ЕПС
Бранко Ковачевић
а седници Владе Србије, одржаној 20.
новембра, именован је нови Надзорни одбор
Јавног предузећа „Електропривреда Србије“
и за председника је изабран проф. др Бранко
Ковачевић, декан Електротехничког факултета Универзитета
у Београду.
Н
За чланове НО ЈП ЕПС изабрани су Александар Трифуновић, машински инжењер, који је био члан НО и у
претходном периоду, Дејан Поповић, инжењер рударства,
проф. др Александар Гајић, редовни професор Машинског
факултета у Београду и Бранислав Марковић, представник
запослених ЈП ЕПС.
М. Стојанић
ОДРЖАНА ПРВА СЕДНИЦА НОВОГ НО ЈП ЕПС
Са новим Надзорним одбором до
брже реформе ЕПС-а
адзорни
одбор
Јавног
предузећа
„Електропривреда Србије“, одржао је прву
седницу четири дана после именовања.
Седници су присуствовали Александар Антић,
министар рударства и енергетике, Мирјана Филиповић,
државни секретар у Министарству енергетике, Александар
Обрадовић, директор „Електропривреде Србије“, као
и представници Министарства финансија и чланови
пословодства ЕПС.
- ЕПС је прво јавно предузеће које је добило директора
изабраног на јавном конкурсу и модерно конципиран
Надзорни одбор у којем струка има главну реч. То су
предуслови да ЕПС крене у процес реорганизације - рекао је
министар Антић. - Министарство енергетике је упутило Влади
Србије предлог програма реорганизације ЕПС-а, по којем
ће у дефинисаном редоследу корака ЕПС постати модерно
организована профитабилна компанија. У тој финалној слици
ЕПС ће бити светски организована компанија и групација
у којој су јасно дефинисане делатности производње,
снабдевања и дистрибуције. Реформе у ЕПС створиће услове
да од септембра 2016. године јавно предузеће постане
акционарско друштво у већинском власништву државе.
Нови председник НО ЈП ЕПС проф. др Бранко Ковачевић
је истакао да је „Електропривреда Србије“ најзначајнији
Н
4
привредни систем у Србији, који треба да „повуче” остатак
привреде.
- ЕПС мора да буде конкурентан и мора да изађе на
тржиште, а како је највреднији у Србији мора да буде и
највреднији у региону и респектабилна компанија у Европи
- рекао је Ковачевић.
Директор ЈП „Електропривреда Србије“, Александар
Обрадовић, је нагласио да ЕПС чека велика реорганизација
и реформа којој крајњи резултат мора да буде стабилна и
профитабилна компанија.
- Данас је велики дан за ЕПС, јер почиње да ради
Надзорни одбор у новом саставу и ЕПС је сада на сигурном
путу корпоративизације – рекао је Обрадовић. - ЕПС мора
бити ефикасан систем са мањим бројем директора, а
због неефикасне организације не смемо више да губимо
100.000 евра дневно. Када Влада Србије усвоји програм
реорганизације ЕПС-а, тај програм ћемо спровести и
испунити у задатим роковима.
Надзорни одбор данас је донео одлуку о расподели
добити за 2013. годину и ЈП ЕПС је тиме испоштовао закључак
Владе Србије од 2. октобра да се у буџет Републике Србије
уплати 70 одсто добити, док се 30 одсто добити распоређује
за покриће губитака из претходних година.
е-инфо
САСТАНАК ПРЕДСТАВНИКА ПД „ЕПС Снабдевање“ И ДИРЕКЦИЈА ЗА ТРГОВИНУ ПД ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ
АКТУЕЛНО
Главна тема - побољшање
наплате
изврше обуставу јер ће се купци тако пре дисциплиновати
еализација наплате и предузимање активности
у измиривању својих заосталих обавеза.
за њено даље побољшање биле су ударне
Када је реч о поступцима принудне наплате, односно
теме на састанку који су у Електродистрибуцији
утужењима, речено је да свим купцима који су изгубили
Београд, 26. новембра, одржали Жељко
право на јавно снабдевање, а имају дуг већи од 4.000
Марковић, директор ПД „ЕПС Снабдевање“ и његови
динара треба упутити опомене пред утужење. Такође,
најближи сарадници, са челним људима дирекција за
свим купцима из категорије „домаћинства“ и „вирмани“
трговину дистрибутивних привредних друштава.
који имају дуг закључно са рачуном за јануар треба
Након опсежне анализе обрачуна за октобар закључено је
послати опомене пред утужење за дуг са априлском
да је обрачун урађен квалитетно, без грешака и рекламација.
фактуром, при чему се опомене шаљу за неутужени дуг. ПД
Указано је, међутим, да приликом наредних очитавања
„ЕПС Снабдевање“ је, у циљу
потрошње треба повести рачуна како
уједначавања тока и начина
би се број неочитаних мерних места
поступања свих пет ПД за
свео на што нижи проценат.
дистрибуцију, презентовао из – Проценат наплате укупног
глед обрасца опомене пред
потраживања на јавном, комерутужење и дијаграм са приказом
цијалном и резервном снабдевању
редоследа процедура.
до 24. новембра, износио је 91
Жељко Марковић, в.д. директора
Учесници састанка су,
посто, и нешто је испод планираног.
ПД „ЕПС Снабдевање“, апеловао је на
такође, добили упутства по
Притом је наплата најбоља на
којима ће спровести одлуку
јавном, а најлошија на резервном
сва дистрибутивна привредна друштва
Надзорног одбора о отпису
снабдевању - истакао је Радован
да је потребно да појачају обуставе
рачуна за мајску потрошњу
Станић, директор Дирекције за јавно
испоруке електричне енергије највећим
за око 26.000 купаца који су
снабдевање који је извршио анализу
дужницима. Препоручио је, такође,
претрпели штету у поплавама.
наплате електричне енергије у
да се редовно врше контроле, на
Реч је о износу од око
претходном периоду остварену у
свака два - три дана, купцима којима је
50.000.000 динара који ће
свим привредним друштвима.
бити евидентиран у оквиру
Према подацима од 24. новембра
обустављена испорука, како се не би
новембарског обрачуна за
кумулативна наплата укупног посамовласно прикључили.
утрошену електричну енергију.
траживања је реализована са 88,19
Иначе, према подацима од 24.
У наставку састанка
процената, док је наплата доспелог
новембра дистрибутивна привредна
Жељко Марковић је известио
потраживања остварена са 94,06
друштва су издала укупно 29.512 налога
присутне о току припрема за
процента. Када је реч о наплати на
за обуставу испоруке електричне
отварање тржишта на ниском
јавном снабдевању спроведеној до
енергије за дуговање у укупном износу
напону. Он је подсетио да је
24. новембра, она је реализована
ЕПС снабдевање у октобру
са укупно 91,48 посто. Притом,
од 1.398.653.658 динара.
представило јавности комернајбоље остварење бележи ПД
цијални пакет за домаћинства
„Електровојводина“ са 94,18 посто,
и широку потрошњу, намењен купцима са месечном
одмах за њом је ПД „Електродистрибуција Београд“ са 91,65
потрошњом већом од 2.000 kWh. Према подацима
посто, ПД „Југоисток“ са 90,18 одсто је на трећем месту, затим
добијеним од ПД за дистрибуцију у Србији има око 3.000
следе ПД „Електросрбија“ са 89,86 процената и ПД „Центар“
таквих потрошача и за њих ће, уколико буду заинтересовни,
са 88,24 посто.
ускоро бити припремљени уговори.
Речено је, такође, да је несавесним купцима који не
измирују своја дуговања послато у октобру 354.566 упозорења
Т. Зорановић
пред обуставу испоруке електричне енергије за укупно
дуговање од 6.540.352.824 динара. А за оне
који ни после упозорења нису измирили
своје обавезе издато је до сада 29.512 налога
о обустави испоруке електричне енергије, за
дуговање у укупном износу од 1.398.653.658
динара.
Да би се одржао континуитет у
побољшању остварења наплате закључено
је да у новембру, пре мразева и јачих
минуса, треба даље интензивирати акције
искључења дужника, и то нарочито оних са
највећим дуговањима. Препоручено је да се
прекине са досадашњом праксом, односно
да монтери када већ изађу на терен не
треба прво да упозоравају купце да ће бити
искључени, пружајући им тако „последњу“
могућност да уплате дуговање, већ треба да
Р
Појачати акције
искључења
БРОЈ 522-523 | новЕМБАР-децембар 2014.
5
тема месеца
ЦЕНТАР ЗА СМАЊЕЊЕ ГУБИТАКА
Губици сведени испод планом
пројектованих
Управа ЕДБ-а је прва у ЕПС-у осмислила нови начин рада и основала Центар за смањење
губитака електричне енергије. Центар плански и координирано, води широк фронт добро
осмишљених активности у које су укључене све дирекције, и тако постиже запажене
резултате.
Б
орба за смањење губитака на самом
је врху листе пословних приоритета
Електродистрибуције Београд. У оквиру
до сада најодлучније стратешке акције за
сузбијање губитака управа ЕДБ-а је донела оперативни
план и формирала Центар за смањење губитака електричне
енергије. За протеклих пола године, од како је основан,
Центар је успео да у сарадњи са надлежним погонима
оствари запажене резултате што је био повод за разговор
са електроинжењером Дарком Недовићем, који њим
руководи.
- Податак да су губици сведени не само у оквире
планираних вредности, већ да су нижи од планом
предвиђених најбоља је потврда резултата које смо
остварили у релативно кратком периоду – наводи Недовић,
објашњавајући да Центар за смањење губитака сагледава
начине и даје предлоге надлежним погонима и службама
за предузимање конкретних активности. Уз јаку подршку
Управе, координирано воде широку акцију у коју су
укључене све дирекције, јер је смањење губитака, како
истиче, од општег интереса за наше привредно друштво.
- Управа привредног друштва, на челу са директором
Зораном Рајовићем и помоћником за техничка питања,
Браниславом Вујанцем, припремила је оперативни
план који је нама у Центру био квалитетна полазна база
захваљујући чему су веома брзо постигнути одлични
резултати. Центар је и формацијски смештен уз Управу
ЕДБ-а, што такође говори у прилог важности функције
коју обављамо. Наши послови су организовани у оквиру
Службе за анализу и праћење губитака, Одељења контроле
и Одељења за привремену евиденцију – објашњава наш
саговорник. Према његовим речима Служба за анализу
и праћење губитака је пружила огроман допринос
систематично и савесно обављајући стручне анализе и
вешто координирајући рад свих надлежних дирекција на
спровођењу активности из оперативног плана.
Ипак, највећи терет су, истиче Недовић, изнели
запослени у Одељењу контроле. Колеге контролори
месечно обаве и више од 1.000 провера на терену, било
да је реч о контролама по налозима добијеним на основу
анализа или о проверама које врше на основу великог
сопственог искуства. А да би одговорили све бројнијим
захтевима које пред њих постављамо, уз подршку
Управе, њихове редове смо појачали младим монтерима,
брижљиво одабраним, при чему је главни критеријум био
успех остварен у службама у којим су претходно радили. И
заиста, убрзо се потврдило да су искуство старијих колега
и елан младих - добитна комбинација која доноси најбоље
резултате. У оквиру Одељења контроле смо, такође,
формирали и специјализоване екипе које системски и
континуирано проверавају исправност полуиндиректних и
индиректних мерних група.
6
Дарко Недовић
Сарадњом до успеха
- На плану смањења губитака одлично сарађујемо са
свим дирекцијама, међутим, обзиром да највећи проценат
неовлашћене потрошње потиче од мерних уређаја, чије
је одржавање у надлежности Дирекције за снабдевање
Одељење контроле
електричном енергијом, на остварењу нашег заједничког
циља највише смо упућени управо на ту дирекцију –
каже Дарко Недовић, руководилац Центра. – Желим да
истакнем да је њихово залагање огромно, и то првенствено
из разлога што на сваки наш позив увек реагују изузетно
ефикасно. Излазе на терен у најкраћем могућем року,
врше контроле и искључења, а уколико сигнализирамо
да сумњамо у исправност бројила односе их на проверу
у сервис. Остварили смо, тако, изузетно добру сарадњу
и са лабораторијом, односно Службом за серивисирање
уређаја. Штавише, њихово ангажовање се удвостручило.
Наиме, док су лани извршили 5.000 провера исправности
мерних уређаја - дефектажа, до краја ове године обавиће
их око 10.000!
На основу извештаја које сервисери напишу након
провере исправности мерног уређаја у лабораторији,
урађен је велики број корекција рачуна и записника о
неовлашћеној потрошњи. У питању су милионски износи! –
истиче Дарко Недовић. Притом је од великог значаја што су
ти записници необориви на суду, јер сервисери у извештају
тачно наводе какво је оштећење мерног уређаја, односно на
који начин је електрична енергија неовлашћено коришћена.
- Посебну пажњу смо посветили провери великих
потрошача и појачали контроле исправности мерења
потрошње на индиректним и полуиндиректним мерним
групама. На овој врсти мерних уређаја наше колеге из
лабораторије су откриле велики број преправки којим
прибегавају несавесни потрошачи да би умањили
регистровање утрошене електричне енергије. Тако смо
открили милионске крађе!
У борби против крадљиваца струје ЕДБ је закључно са
новембром, поднела 3.500 кривичних пријава и урађено је
укупно 3.765 записника о неовлашћеној потрошњи.
Судећи по оствареним добрим резултатима јасно је
да је Управа ЕДБ-а учинила добар пословни потез када
је оформила Центар за смањење губитака, који на том
пољу, плански и координирано, води широк фронт добро
осмишљених активности. ЕДБ је прва у ЕПС-у осмислила
овакав принцип рада, а интересовање наших колега из
осталих дистрибутивних привредних друштава расте јер
нам се обраћају све чешће за савет и консултације – поручује
Дарко Недовић.
Т. Зорановић
Стали на крај и хакерским
махинацијама
Цвјетин Ковачевић, пословођа Одељења за
сервисирање мерних група и електронских бројила у
којем су недавно открили и неке најновије, софтверске
начине „утицања“ на бројило, наводи да је до сада
откривено више од две стотине начина на које се краде
струја.
- Људи су се толико извештили да их ми буквално
разоткривамо само захваљујући знању које смо стекли
кроз вишегодишњу праксу. Што је криза већа и они
су досетљивији. Исеку, на пример, напонске и струјне
излазе на бројилу и тако смање себи рачун и за 66 одсто,
или ставе отпорнике веће снаге чиме преполове рачун.
На индукционим бројилима крађа је видљивија, а на
електронским је већ теже уочљива. Несавесни потрошачи
скидају ЕДБ пломбу и онда импровизују. То ураде тако
вешто да се тек под лупом могу видети трагови њихових
махинација. Најчешће исеку једну или две фазе на
напонским излазима, а у последње време чак мењају
и отпорнике, односно компоненте унутар електронског
бројила. За тако нешто је неопходно изузетно добро
познавање мерног уређаја.
Међутим, и наше искуство је велико тако да нема
бројила које је ушло у сервис а да му нисмо поставили
дијагнозу. Тако смо недавно открили и најновији начин
крађе који представља прави хакерски подвиг. Реч је
о махинацијама на вишефункционалним дигиталним
бројилима, технолошки најсавременијим мерним
групама, која имају комуникацију споља са оптичком
главом, за које софтвер има само произвођач. Нашао
се међутим експерт који се толико увештио да је преко
рачунара „скинуо“ тај софтвер, и подесио параметре по
својој жељи. То је већ, признаћете, хакерска вештина –
указује Цвјетин Ковачевић.
Елем, пошто су наше колеге разоткриле и ову
махинацију, с правом можемо рећи да су њихови искуство
и знање надмоћнији и од највештијих крадљиваца струје.
Т. З.
БРОЈ 522-523 | новЕМБАР-децембар 2014.
7
ЕДБ ПРОТИВ НЕЛЕГАЛНОГ КОРИШЋЕЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
на лицу места
Појачане акције искључења
Т
рагом вести да је од осумњичених за крађу
струје на конзуму Електродистрибуције
Београд само у овој години држава оштећена
за око седам милиона евра, а у настојању да се
губици електричне енергије смање са садашњих преко десет
одсто, на европски просек који износи од пет до десет одсто,
упутили смо се у Погон Баново брдо, код управника Драгана
Јекнића, који нам је организовао да са нашом монтерском
екипом кренемо на терен.
У плану смо имали контролу два потрошача, и то прво
контролу мерног места великог дужника, а затим искључење
једног од најпроблематичнијих потрошача на општини
Чукарица, али и у Београду.
Дакле, са нашом монтерском екипом и ТВ екипом Студија
Б, кренули смо пут Лабудовог брда, у близину окретнице
двадесет тројке, у улицу Патријарха Јоаникија, у контролу
дугогодишњег проблематичног потрошача, иначе власника
кафића „Виолета”. Овај потрошач, како нас је известио
Младен Марјановић, ВКВ електромонтер Одељења прегледа
и спојева у Погону Баново брдо, у моменту када смо
позвонили на врата његовог пословног објекта, имао је дуг
од девет милиона и шесто хиљада динара.
- По нашој евиденцији власник кафића „Виолета” не
плаћа још од 1997. године, то јест од оснивања. Не ради
се о томе да га ЕДБ није раније лоцирала и „обележила“
као проблематичног потрошача, већ напротив, постао је
предмет интересовања исте године када је и основан. Дакле,
пре седамнаест година, само шест месеци од почетка рада,
овом потрошачу је издат и први налог за искључење. Како
је потрошач агресивним и дрским понашањем сваки пут
спречавао екипе у обављању редовних задатака, а годинама
уназад је изостајала подршка државе и асистенција полиције,
бројило је први пут скинуто са мреже тек 2003. године – каже
Марјановић, напомињући да од тада датирају стварни и
готово нерешиви проблеми са власником кафића. Наиме,
после сваке интервенције монтерских екипа ЕДБ-а потрошач
се самовласно прикључивао на мрежу и колико год су се
наше колеге трудиле да га осујете у нелегалном коришћењу
електричне енергије, он је увек налазио начина да изврда
закон. Против њега је покренут и судски спор, али дуг за
утрошену електричну енергију ни тада није плаћен.
На контролисаном мерном месту утврђено
недозвољено коришћење мерене струје.
8
је
Младен Марјановић
Специфично за овог купца је то што се бројило налази у
суседном локалу, који са овим има заједнички зид. Наиме,
ради се о типским локалима, какви су често грађени крајем
осамдесетих и у којима је једно мерно место рађено за два
локала који су ослоњени „леђима“, то јест имају заједнички
зид. Код таквих локала ормар се налази у једном од њих,
а у овом случају у објекту ветеринарске амбуланте, чији
власник редовно измирује обавезе. Али, овај савесни и
уредни платиша има обавезу да обавести другог потрошача
о свакој интервенцији наших екипа. Онда спорни потрошач,
власник кафића, пошто је на време и уредно обавештен да
ће наше екипе доћи у контролу, као по правилу, истрчи из
стана на спрату, заузме „одбрамбени став“ испред улаза
у кафић и нашим екипама на све начине отежава рад.
Једноставно, не дозвољава приступ мерном месту. Једино
дозвољава очитавање бројила, али тада обавезно стоји са
стране, држећи наше читаче на оку, како не би покушали да
скину бројило са мреже. Практично, не дозвољава им ни да
подигну руке према бројилу.
Приликом контроле мерног места којој смо и
сами присуствовали спорни потрошач је био значајно
кооперативнији, а наши момци кажу да је то највероватније
због тога што је са нама била ТВ екипа, па се бојао да ће
камере забележити уколико постане превише агресиван.
Мада, нашем оку није промакло нервозно подрхтавање ноге
и неприродно црвенило његовог лица.
На самом мерном месту монтерска екипа је констатовала
да је и власник суседног локала, који редовно измирује
обавезе, нажалост начинио прекршај јер је спорном
неплатиши дозволио прикључење на своје бројило и
коришћење мерене струје, што је кривично дело незаконите
препродаје електричне енергије. Дакле, својом ароганцијом
и бахатошћу и овог одговорног грађанина навео је да
прекрши закон, јер очигледно овај поштени човек није знао
како да га одбије, а можда није ни смео.
На терену „решења“ да те мозак заболи...
Зоран Јеремић и сам је био затечен бахатим начином „крађе“
струје који је лако могао да доведе и до катастрофалних
последица.
Нелегални корисници
на удару
Екипа ЕДБ-а се затим упутила у Остружницу, у Улицу
Карађорђева број 2, да би искључила самовласно
прикљученог потрошача са мреже, коме је иначе бројило
скинуто пре осам година и од тада траје борба са њим.
- Овај потрошач који има пекару, печањару и друге
пословне објекте, дугује више од петнаест милиона динара,
а последњи пут је платио рачун пре десет година – каже
Зоран Јеремић, КВ електромонтер у Одељењу бројила
Погона Баново брдо, напомињући да се ради о потрошачу са
великом потрошњом у својим локалима који никоме ништа
не плаћа, али и да је сигуран да ће се он по одласку наших
екипа најкасније до сутра опет самовласно прикључити на
мрежу.
- Ово је један од најпроблематичнијих дужника у
општини Чукарица, али и у Београду, а пре ове интервенције,
по ко зна који пут, искључен је са мреже пре два месеца,
и то уз асистенцију полиције – истиче Јеремић. – На њега
ни то није утицало, а ми смо били сведоци недостатка било
какве бриге и одговорности овог потрошача, јер је екипа на
лицу места затекла подземни прикључак у трави, у близини
стуба, веома опасан за децу која се ту играју или људе који
овуда пролазе. Овакву бахатост и самовољу чак ни наше
колеге монтери, који на терену свашта могу да виде, до сада
нису забележили.
Државни врх најављује да ће се озбиљно бавити
незаконитим радњама нарочито оних који су годинама
били „неухватљиви“, а управник Погона Драган Јекнић,
који улаже велике напоре да се на конзуму Погона Баново
брдо реше дугогодишњи проблеми са дужницима и
крадљивцима струје, поред ових активности очекује и да се
нашим монтерима додели статус службеног лица како би се
и вечитим дужницима једном стало на пут.
М. Стојанић
У борби за смањење губитака у ЕДБ-у
је формирана посебна организациона
целина, Центар за губитке, који се бави
само крађама и губицима струје. Поред
3.500 корисника које већ кривично гоне,
службеници тог Центра регистровали су још
петсто нових осумњичених, који ће убрзо
бити процесуирани. Крадљивцима струје које
наше екипе открију следи кривична пријава и
казна за неовлашћену потрошњу. Ове године
наплаћено је нешто мање од триста милиона
динара, што је још увек мала сума у односу
на близу седам милиона евра за колико су
неовлашћени корисници оштетили државу.
Недавно су у ЕДБ-у, откривши и неке
угледне привреднике у противзаконитом
коришћењу електричне енергије, одлучили
да у јавност изађу са списковима корисника
које на суду сумњиче да су неовлашћени
корисници струје, уз напомену да је одзвонило
ургенцијама и повлашћеним потрошачима.
М. С.
БРОЈ 522-523 | новЕМБАР-децембар 2014.
По ко зна који пут - искључење на стубу!
9
ДЕШАВАЊА
ПОМОЋ ЕДБ-а У ОТКЛАЊАЊУ КВАРОВА
Заједно у борби
против ледених окова
К
ако би што пре отклонили кварове, оспособили
мрежу и свим купцима у ледом окованим
селима и градовима источне Србије у најкраћем
року омогућили да добију електричну енергију,
монтерима нишког „Југоистока“ на терену даноноћно, у
изузетно тешким условима, по јакој суснежици и леду,
помажу и екипе из других делова „Електропривреде Србије“.
Наиме, веома лоши временски услови који су направили
незапамћене проблеме на електродистрибутивној мрежи
у овом делу Србије, покренули су лавину колегијалности у
нашој компанији, па су по налогу ЕПС-а, у залеђену источну
Србију упућене монтерске екипе из свих дистрибутивних
привредних друштава, а у помоћ је притекла и Војска Србије. У
помоћ „залеђеним“ колегама упућене су екипе из краљевачке
„Електросрбије“, а за њима и екипе „Електродистрибуције
Београд“, „Електровојводине“ и крагујевачког „Центра“.
Док пишемо ове редове прве екипе „Електродистрибуције
Београд“, које су у општину Књажевац, у Зајечарском округу,
тачније у село Мучибабе, кренуле 6. децембра, још увек су
на терену, па ћемо више информација имати по њиховом
повратку са лица места. Ипак, прве вести о боравку наших монтера у источној Србији преноси нам руководилац Погона II
- Југ, Раковица, Иван Илић, једног од ЕДБ погона који је упутио
петочлану монтерску екипу на пострадало подручје, а који је
са њима свакодневно „на линији“.
- Ради се о временској неприлици каква се у овим крајевима,
како су наши монтери чули и од мештана на терену, никада
пре није догодила или је не памте ни најстарији житељи овог
краја. У селима су тешке ледене капи оковале свако дрво,
објекат и стуб електромреже, а због непроходних путева
отежано је и само допремање материјала и опреме на терен,
како би се отклониле последице невремена. Под теретом
леда дрвеће се савијало до земље и ломило, а због ужасног
невремена падали су и стубови дистрибутивне мреже - каже
Илић. - Из нашег Привредног друштва у књажевачку општину
упућене су четири петочлане екипе и то по једна из погона
Лед је толике дебљине да се насеља и предели уопште
не могу препознати.
10
Наше колеге на делу
Раковица, Земун и Нишки пут, при Градској дирекцији ...., као
и једна, такође петочлана екипа, из Дирекције приградска.
Што се тиче механизације, како нисмо знали на којим ћемо
пословима тачно радити, упутили смо механизацију за коју
смо били сигурни да ће бити од користи и то теренска возила
дустер и ладе ниве, као и две корпе, мерцедес, које имају 4 x 4
вучу.
- Нашим екипама додељен је посао на скидању
комплетне нисконапонске мреже која је састављена
од „голих“ проводника – наводи Илић и додаје да село
Мучибабе, са око четрдесетак кућа, има три нисконапонска
вода која је неопходно демонтирати. – Површина на којој
се простире мрежа је велика јер је село разуђено, а и сама
мрежа је неприступачна јер се не простире дуж пута, већ
пролази преко ливада и њива којима је сада због снежних
наноса и леда готово немогуће прићи. Зато су колеге из
нишког „Југоистока“, уз помоћ специјалне механизације,
прво морале да рашчишћавају путеве како бисмо уопште
могли да приђемо ради интервенције.
Илић каже да су колеге из нишке дистрибуције планирале
да по демонтажи и скидању нисконапонске мреже „голих“
проводника, за шта су ангажовани монтери из нашег
Привредног друштва, оспособе стубна места и онда извуку
нову мрежу изолованих, самоносећих кабловских снопова
(СКС), а док не оспособе 10 и 35 kV водове, биће постављени
агрегати.
Пут књажевачких залеђених села у суботу 13. децембра
крећу монтерске екипе „Електродистрибуције Београд“, као
замена колегама који су се претходних седам дана борили
са љутом леденом стихијом. Планирано је да их на терену
сачекају монтери из прве смене, како би им пренели своја
искуства и указали на могуће проблеме и тиме олакшали
отклањање кварова изазваних леденом кишом и великом
хладноћом и помогли у бржем отклањању невоља
становништва овог дела Србије.
М. Стојанић
Електродистрибуција Београд допринела санирању последица поплаве у општини Кладово
Солидарност на делу
оплаве које су ове јесени погодиле општину
Кладово потврдиле су да наше колеге,
али и грађани у најтежим ситуацијама
са сигурношћу могу да се ослоне на
„Електродистрибуцију Београд”. Наиме, ЕДБ је изашла
у сусрет колегама из „Хидроелектране Ђердап“ дајући
им на испомоћ специјалну мобилну трафостаницу која је
обезбедила струју за рад моћних, црпних пумпи великог
капацитета, захваљујући чему је испумпавање воде из
поплављених насеља значајно убрзано.
- Обзиром да смо и сами недавно улагали огромне
напоре да обновимо електроенергетски систем на
подручју поплављеног обреновачког погона, било нам је
задовољство да помогнемо и допринесемо да се што пре
нормализује живот у општини Кладово. Kатастрофалне
поплаве које су ове године захватиле Србију причиниле
су нам велику материјалну штету али су истовремено
показале да за нас у „Електропривреди Србије“ нема
нерешивих ситуација јер су наши људи стручни и одговорни
и, што је најважније, солидарни и хумани – истакао је
Зоран Рајовић, директор Електродистрибуције Београд.
Иначе, вода је у потопљеним
кладовачким насељима у котлини поред Дунава понегде
била дубока чак четири метра!
Осим домаћинстава под водом
су биле и бројне црпне станице
које су зидане у време градње
ђердапске
хидроцентрале
да
би регулисале ниво подземних
вода. Између осталих, вода је
заробила и онеспособила велику
црпну станицу у селу Грабовица,
па су тако ван режима рада остале
четири моћне пумпе и трафостаница
која
покреће
њихове
моторе. Да би исцрпили огромну
количину воде колеге из „ХЕ
Ђердап“
су
прибавиле
јаке
П
електричне пумпе, међутим било
је неопходно обезбедити струјни
извор који ће их покренути. Ту је
у помоћ притекао Зоран Рајовић,
први човек „Електродистрибуције
Београд“ уступивши им на
коришћење специјалну мобилну
нисконапонску трафостаницу снаге 630 kVA, која иначе струјом
може снабдети око 5.000 купаца.
ЕДБ једина у систему ЕПС-а
располaже мобилном трафостаницом овог типа. Њена је
предност у могућности лаког
транспорта и брзе монтаже на
различитим локацијама што је
у овом случају било од непроцењивог значаја, јер је једино
таква трафостаница могла да се допреми и монтира на
потпуно неприступачном терену, опкољеном водом у
селу Грабовица. Захваљујући одличној сарадњи колега
из „ХЕ Ђердап“, ЕДБ-а и Електрокосмета, трафостаница
је монтирана упркос немогућим условима, под јаким
налетима кише, уз светло аутомобилских фарова.
- Стављањем у погон мобилне трафостанице ЕДБ-а
вода је испумпавана неупоредиво бржим темпом. Тако
је већ после неколико дана оспособљена за рад и црпна
станица великог капацитета у Грабовици па су и њена
четири мотора била прикључена на ову ТС, истакао је
Слободан Стаменов, директор Сектора за производњу у
„ХЕ Ђердап“ захваљујући директору Рајовићу и колегама
из ЕДБ-а на великој људској солидарности.
Т. Зорановић
БРОЈ 522-523 | новЕМБАР-децембар 2014.
11
у фокусу
ПРИМЕНА ГЕОГРАФСКОГ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА У ЕДБ
12
Будућност у коју смо већ
закорачили
еографски информациони систем (ГИС), као
један од најсавременијих информатичких
пројеката, део је техничко - пословног
система ЕДБ-а. Од периода увођења ГИС се
непрестано развија и све су бројније области у којима се
он примењује.
- У ЕДБ-у се сада ГИС примењује на свим напонским
нивоима од 110 до 1 kV а „сигурним кораком“, после
завршеног снимања 35 и 10 kV мреже, напредује и
огромни посао снимања нисконапонске мреже, са
акцентом на његовој употреби за смањење губитака –
каже председник пројектног тима, Владимир Стојичић,
самостални информатичар у Дирекцији за информатику
и телекомуникације.
– Снимање GPS уређајима представља најефикаснији
начин за прикупљање података о елементима мреже
на терену јер се на тај начин једним изласком на терен
прикупљају адресни, технички и графички подаци
и уједно се врши ревизија, каже Стојичић додајући
да је тако могуће вршити и евиденцију кварова,
навигацију екипа, упаривање података о прикључцима и
електордистрибутивним бројевима.
- Међу приоритетним пословним задацима ЕДБ-а
је борба за смањење губитака, па су тако и наше
активности од ове године појачано усмерене у том
правцу. Повезивањем ГИС-а и информационог система
за обрачун и наплату утрошене електричне енергије (Billing) врши се упоредна анализа података. Са једне стране
имамо збир утрошене електричне енергије која се очита
на одређеном подручју, а са друге, ГИС показује који су све
потрошачи прикључени у датом подручју. Тако се врши
прва селекција, а онда се извештаји прослеђују Центру
за смањење губитака који предузима даље активности.
Да бисмо омогућили ову методологију неопходно је да
имамо прецизно мапирану мрежу и тачна мерења у
трафореонима. Наиме, мерни уређаји у трафостаницама
показују колико је електричне енергије ушло у сваки
трафореон, а бројила у домаћинствима и привредним
објектима, колико је електричне енергије потрошено.
Међутим, ако немамо тачне податке о томе из које се
трафостанице напајају потрошачи добићемо погрешне
податке. Стога је неопходно извршити прецизно снимање,
од ТС, преко кућног прикључка до потрошача, укључујући
и снимање мерног места.
Ово прецизно снимање је неопходно јер су подаци
којима располажемо непотпуни и немогуће је извршити
дигитализацију са „папира“. Истовремено креирамо
мапе сваког трафореона што ће нам омогућити и
неопходне прорачуне техничких губитака. Наиме, овако
се пописују сви параметри мреже и добијају тачне дужине
деоница. Све прикупљене податке креирамо у ГИС-у. За
почетно стање узимамо податке од Сектора оперативне
енергетике, погона и Службе техничке документације.
Затим, договарамо са Сектором ОЕ отварање објеката и
попис извода, онда снимамо GPS урећајима прикључне
кутије, надземна прикључна места и мрежне елементе.
Г
Притом, носимо и спискове купаца из Billinga и
пописујемо све потрошаче који се напајају са одређеног
кућног прикључка. Значи, снимањем мапирамо мрежу,
добијамо прецизне карте трафореона, и за сваки тај реон
идентификујемо напајање сваког потрошача. - Код GPS масовног снимања и пописа више трафореона, пренос података у ГИС базу се врши по самостално
креираној методологији и софтверу, наглашава Стојичић,
објашњавајући да се из унетих података у GPS аутоматски
креира мрежа без накнадног цртања. После тога остаје
само да се у канцеларији верификује, односно провери
тачност уноса.
- Податке дајемо даље на обраду Дирекцији
за информатику и Центру за смањење губитака –
објашњава наш саговорник, истичући да на терену често
има потешкоћа са неприступачним мерним местима,
неразумевањем купаца за потребу приступа мерном
месту, неажурним адресама, све до тога да се негде
не може прићи ни због паса... Међутим и то бележе у
извештај како би Центар за смањење губитака послао
контролу и реаговао на прави начин.
У циљу што редовнијег ажурирања података о
мрежи Владимир Стојичић је са својим тимом креирао
модул у склопу ГИС-а, за достављање информација о
реализованим променама на мрежи. Пројектни тим ће
захваљујући томе са свих локација путем мејла добијати
податке о променама са цртежом, и на основу тога упутити
екипе на терен да сниме промене. Тако ће ГИС база бити
уредно ажурирана.
„Омладинци“ су електротехничке струке а прошли су
квалитетну додатну обуку, тако да вешто рукују GPS
уређајима и ласерским даљиномерима. На терену одлично
препознају елементе дистрибутивне мреже. Они, такође, по
повратку са терена уносе и податке у ГИС софтвер.
саветовањима, где чујемо искуства из савремених
европских дистрибутивних компанија. Наиме, ГИС у тим
компанијама углавном функционише као независна
целина, у којој се прикупљају сви подаци о променама
на терену, захваљујући чему се ГИС база непрестано
ажурира. Међутим, упркос процедуралним и организационим потешкоћама и недостатку ингеренција
у суштини, ми у ЕДБ-у ипак постижемо доста добре
резултате, чак и најбоље у региону – оцењује инжењер
Стојичић.
У прилог све већој вредности ГИС-а говори и
чињеница да у пословно-техничком систему ЕДБ-а он
налази све ширу примену, од коришћења за планирање
и одржавање мреже, преко прорачуна комерцијалних
и техничких губитака, до поједностављене процедуре
за увођење у евиденцију (књижење) података о
електроенергетским објектима. ГИС је, такође и
квалитетна основа за даљу реализацију увођења
паметних мрежа у ЕДБ-у што је свакако будућност у коју
смо већ закорачили.
Владимир Стојичић са екипом снима трафореон у
Падинској Скели
Да би прецизно мапирали податке о дистрибутивној
мрежи пројектни тим свакодневно контактира многе
службе унутар ЕДБ-а, а успешно сарађује и са надлежним
градским предузећима и републичким установама. Тако
су након поплаве у Обреновцу контактирали Републички
геодетски завод који им је изашао у сусрет па сада,
захваљујући подацима РГЗ-а, у ГИС подлози имају адресни
регистар и катастарске парцеле, што ће ускоро наћи ширу
примену у ЕДБ-у. А обзиром да су за мапирање мреже
неопходни и подаци о мрежи јавног осветљења и њиховој
потрошњи, успоставили су одличну сарадњу и са колегама
из ЈКП „Јавно осветљење“.
Организовање посла
План снимања Владимир Стојичић прави на основу
договора са надлежним погонима четири дирекције,
и то Градске, Приградске, Управљања и Снабдевања
електричном енергијом. Потребно је дакле координирати
рад са великим бројем служби. Само снимање и унос
података о нисконапонској мрежи ЕДБ-а, која између
осталог обухвата око 6.400 ТС 10/0,4 kV (о огромном броју
стубова, прикључака и бројила да и не говоримо) инжењер
Стојичић обавља са 22 извршиоца, који су ангажовани
преко омладинских задруга. Ови „омладинци“ су електротехничке струке а прошли су квалитетну додатну
обуку, тако да вешто рукују GPS уређајима и ласерским
даљиномерима, на терену одлично препознају елементе
дистрибутивне мреже. Они, такође, по повратку са терена
уносе и податке у ГИС софтвер. Међу њима су и читачи
који током првих пет дана у месецу читају струју а тек
после тога снимају мрежу. Екипе су распоређене тако да
им је централа у Управној згради, у Масариковој, а од
почетка ове године под ингеренцијом пројектног тима је и
пар екипа у неколико приградских погона, што омогућава
брже реаговање и смањује трошкове рада на терену.
- Посао би напредовао знатно брже када би ГИС из
пројекта прерастао у организациону целину, службу
или сектор. Показало се то и на бројним међународним
БРОЈ 522-523 | новЕМБАР-децембар 2014.
Тања Зорановић
Учешће на међународној
конференцији „ESRI“
Председник пројектног тима, Владимир
Стојичић, представио је ове јесени свој рад
„Интеграција ГИС и GPS технологије у ЕДБ“
на највећем међународном стручном скупу
за ГИС технологије. Реч је о конференцији
„ЕSRI“, одржаној у Сплиту уз учешће бројних
представника из 550 компанија са свих
меридијана света. Нашу земљу су представила два рада. Покрајински секретаријат за
пољопривреду је презентовао интересантан
рад о примени GPS-а у реализацији кредита.
Представљајући ЕДБ, инжењер Стојичић
је у раду приказао примену GPS-а у
прикупљању података о мрежи, мапирању
мреже ЕДБ-а у ГИС бази, као и анализу тих
података ради смањења губитака у мрежи.
Тема је праћена са великим интересовањем
јер је изнета дугогодишња пракса рада на
овом пољу, укључујући проблеме са којима
се екипе сусрећу приликом снимања на
терену, али и код уноса података у базу, као
и организационих проблема и недостатку
ингеренција. Управо због те животности
отворена су многа питања и то понајвише од
стране колега дистрибутера из региона који
имају сличне проблеме у раду.
13
дешавања
изграђен нови објекат у новоградској
14
Диспечерски „мали рај“
у земунској бази
Ј
ош давне 1988. године констатовано је да
се због сталног повећања обима посла за
диспечерске екипе на земунском подручју
мора обезбедити прикладан радни простор.
Како то у стварности обично и бива, све локације које су
се тада на конзуму овог погона могле пронаћи, а биле су
слободне, биле су неусловне, па је убрзо донета одлука
да се на плацу ТС „Земун 2“ изгради привремени објекат.
Избор је пао на ову локацију јер је плац на којој се налази
трафостаница био довољно велики да новоизграђени
објекат не омета технологију рада.
- Иако изграђен као објекат привременог карактера
земунске диспечерске екипе су до сада боравиле у
њему – објашњава Радиша Шапић, пословођа у Служби
диспечерских екипа у ТС 110/10 kV „Славија“. – Док се
чекало на градњу новог објекта, све време се трагало
за новим решењем, односно смештајем на другим
локацијама, а за то време је овај привремени, монтажни,
убрзано пропадао. Како нови објекат није грађен, а ни у
једном постојећем није било довољно места за смештај
диспечерских екипа, пре четрнаест година одлучено је
да се уради нешто обимнија реконструкција, сређивање
инсталација, септичке јаме и кречење. Али, проблем је
тиме само одложен, не и решен. Убрзо је објекат почео да
тоне, посебно у делу купатила, а из дана у дан су били све
видљивији и неподношљивији и други проблеми. Уз све
то, сазнавало се и о штетном утицају азбеста на здравље
људи, а овај објекат је грађен од тог, у то време веома
популарног материјала.
Тада урађена делимична реконструкција није трајно
решила проблеме, а како се конзум који су покривале
ове екипе, од Земун поља, Бољевца, Сурчина, Новог
Београда, Ледина до Алтине, непрекидно ширио,
повећавао се и број диспечерских екипа, па је стари
објекат од сто тридесет квадратних метара, постао мали.
- Од четрдесет троје запослених у смени ради око
дванаест људи, а када је примопредаја смене истовремено борави око двадесет пет колега. Јасно је да
Осим што је нормално да се улаже у унапређење
радне средине, вредност ове реконструкције показаће
се ускоро, истичу овде, јер ће после изградње моста
Земун – Борча, запослени из ове базе бити ближи
Крњачи него Погон I – Север и имаће знатно више посла
него до сада.
Комплетно опремљен простор
Крајем новембра у новоизграђени објекат за
диспечерске екипе у земунској Новоградској улици
број 63 стигао је и намештај. Метални и канцеларијски
ормари, затим столови и столице, као и лежајеви и
кухињски елементи, употпунили су слику савременог
радног простора.
Не скривајући задовољство што ће диспечерске
екипе убудуће боравити у савременом, уређеном и
функционалном простору, пословођа Шапић је подсетио
да је заменик Кошутић у потпуности испунио обећање
које је дао током прошлогодишње посете бази.
- Изненађен лошим стањем старог објекта, господин
Кошутић је тада обећао да ће у наредну посету земунској
диспечерској бази доћи у пристојан и реконструисан
објекат, или уопште неће долазити – подсетио је Шапић,
наглашавајући да су и други пре њега обећавали да ће
реконструисати објекат, али он је дао све од себе да
подржи иницијативу запослених да раде и бораве у
простору који је достојан века у коме живимо.
М. Стојанић
Крајем фебруара објекат је овако изгледао
стари објекат, површине око сто тридесет квадрата,
нема довољно простора за толики број извршилаца.
Новоизграђени има сто осамдесет пет квадрата,
функционалан је и по свему одговара обављању овог
специфичног и захтевног посла – каже пословођа Шапић.
Запослени истичу да је решавање проблема почело
после прошлогодишње посете диспечерској бази
Миомира Кошутића, заменика директора. Наиме,
диспечери су му том приликом указали на бројне
проблеме, а он је, сагледавши их, подржао иницијативу
да се на месту старог објекта изгради нови, у коме ће
на повећаном простору земунски диспечери имати
знатно боље услове за рад. Поред Кошутића, идеју да
се диспечерска база на овој локацији реконструише
подржао је велики број колега али истакли су овде, у
томе су им нарочито помогли Александар Милојковић,
директор Дирекције управљања, Небојша Радовановић,
директор Дирекције планирања и инвестиција и други
представници Управе и синдикалних организација.
- Нови објекат има собу за пресвлачење, као и за одмор,
затим канцеларију, посебан простор за спремачицу, две
туш кабине и тоалете – истиче Александар Милојковић,
директор Диреције управљања. – За возила, углавном
теренска, изграђена је гаража, а чесма која је раније
била у дворишту, на отвореном, сада се налази у гаражи.
Објекат је прикључен на канализациону мрежу, решено
је питање грејања, а уместо ламината, који је због мокре
обуће трајао најдуже шест месеци, подови су прекривени
керамичким плочицама.
БРОЈ 522-523 | новЕМБАР-децембар 2014.
Савремено и блиставо
15
Стручни тим за одређивање профила потрошње
АКТУЕЛНО
У сусрет отварању тржишта
лектродистрибуција Београд је крајем
новембра била домаћин Стручном тиму
за одређивање профила потрошње, чији
је актуелни задатак одређивање профила
потрошње купаца прикључених на нисконапонску мрежу,
тј. домаћинстава и мале привреде. У раду састанка су
учествовали мр Аца Вучковић и Милица Бркић из Агенције
за енергетику Републике Србије, др Бојан Ивановић,
саветник за техничка питања у Дирекцији за дистрибуцију
електричне енергије ЕПС-а, представници ПД ЕПС
снабдевања и пет дистрибутивних привредних друштава.
Чланови стручног тима из ЕДБ-а су Бранка Тодоровић,
руководилац Сектора оперативне енергетике и мр Душан
Вукотић, шеф Службе за планирање и анализу рада ДЕЕС.
- У оквиру припрема за трећу фазу либерализације
тржишта електричне енергије, најављеном за први јануар
2015. године, Стручни тим последњих месеци интензивно
ради на дефинисању профила потрошње за купце на
ниском напону. Ово је потребно да бисмо припремили
елементе неопходне за склапање уговора о испоруци
електричне енергије између снабдевача и купаца из
категорије „широка потрошња”, односно домаћинстава и
мале привреде – каже др Бојан Ивановић, који је на челу
Стручног тима.
Иначе, тим је формиран са задатком да дефинише
изглед профила потрошње, односно дневних дијаграма
оптерећења, купаца прикључених на електродистрибутивни
систем. Профили потрошње се исказују у процентима као
релативно сатно оптерећење у односу на дневну енергију
и користе се за она мерна места где мерни уређаји не
Е
региструју податке о петнаестоминутним оптерећењима.
Стручни тим је већ дефинисао профиле потрошње
за купце, односно привреду, који су прикључени на
средњенапонску дистрибутивну мрежу и јавно осветљење.
Ти профили су одобрени од стране Агенције за енергетику
Републике Србије и објављени као допуна Правила о раду
дистрибутивног система у Службеном гласнику крајем
2013. године, што је била припрема за отварање тржишта
на средњем напонском нивоу.
- Сада је у току посао одређивања профила потрошње
купаца прикључених на нисконапонску мрежу, тј.
домаћинстава и мале привреде и очекује се да овај
посао буде завршен средином децембра – најављује др
Ивановић.
Т. Зорановић
Одржан MedPower у Атини
Атини је почетком новембра ове године
За афирмацију наше земље и стручњака, од значаја је и
одржана Девета медитеранска конференција
чињеница да је кандидатура Београда и Електротехничког
о производњи, преносу, дистрибуцији и
факултета Универзитета у Београду за организацију
конверзији електричне енергије, MedPower
наредне, јубиларне, Десете конференције из овог циклуса,
2014, уз учешће око сто педесет стручњака са светских
MedPower 2016, прихваћена од стране Извршног одбора
универзитета и из електропривредних предузећа. Аутори
ове Конференције. Ова одлука је званично саопштена на
сто двадесет три рада, чије су презентације биле увршћене
церемонији затварања 9. Конференције у Атини.
у програм конференције, а који је разврстан у седамнаест
Иначе, осим кандидатуре Београда, Извршни
тематских сесија и један специјални панел, дошли су
одбор је разматрао и званичну понуду из Словеније са
из двадесет земаља. Из Србије, у раду конференције је
кандидатуром Љубљане, а постојала је и незванична
учествовао и инжењер Владимир Шиљкут, донедавно
понуда из Црне Горе, са кандидатуром Будве. Чланови
члан нашег колектива, презентујући свој рад из области
Извршног одбора су се, ипак, определили за Србију и
управљања оптерећењем.
Београд.
Из Србије су, поред колеге Шиљкута,
С обзиром да на оваквим стручним
који нам је одмах по повратку и доставио
скуповима
земља
домаћин
увек
вест о учешћу у раду ове Конференције,
предњачи по броју радова, ово је уједно
своје радове из области релејне
и позив колегиницама и колегама
заштите и интеграције обновљивих
различитих струка и области рада да у што
извора, укључујући и различите соларне
већем броју узму активно учешће у раду
технологије презентовали су Јелисавета
наредне конференције, кроз припрему и
Крстивојевић (ЕТФ Београд), као и Горан
пријављивање радова за њу. Како MedВукојевић и Томо Мартиновић (Parsons
Power конференција има међународни
Brinckerhoff Srbija).
карактер, званични језик је енглески, па
У пленарној сесији проф. др Младен
се на њему пишу радови и одвијају све
Кезуновић, са Тексас A&M Универзитета
сесије.
из САД, одржао је предавање на тему тзв.
„великих“ података у електроенергетици,
М. Стојанић
њиховог одабира, сврхе, времена и
Младен Кезуновић и Владимир Шиљкут
начина коришћења.
У
16
ПРОВЕРА МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
Инспекција рада појачала
контролу
Електропривреда Србије је једно од првих, од седам стотина јавних предузећа, у којима ће
инспектори рада до краја ове године појачано контролисати примену мера безбедности и
здравља на раду.
ровером нормативних аката који регулишу
област безбедности и здравља на раду Гордана
Петровић, инспекторка рада, започела је
крајем октобра надзор у Електродистрибуцији
П
Београд.
- Непосредан повод за појачану контролу инспекције
рада је изгубљен живот радника електродистрибуције у
Параћину, а циљ наших надзора је да помогнемо, односно
да укажемо на неке неправилности и начине за њихово
отклањање - рекла је Гордана Петровић. Тим поводом она
је у управној згради ЕДБ-а извршила увид у општа акта и
установила да је овде правилно имплементиран Закон о
безбедности и здрављу на раду. Прегледала је пре свега Акт
о процени ризика јер је он, како је рекла, полазна основа,
регулатива у којој се утврђују и препознају опасности и
прописују мере за њихово отклањање.
Велики проблем у привреди Србије представља и
рад на „црно“ – наводи наша саговорница, додајући да
процене указују да у Србији има чак 330.000 непријављених
радника. Пошто се радници не пријављују за њих не постоји
одговарајућа заштитна опрема па је то и узрок због којег
се често дешавају повреде на раду. Инспекторка је, стога,
прегледала податке о броју запослених у ЕДБ-у, њихове
уговоре о раду, пријаве о осигурању. А за раднике који раде
на местима са повећаним ризиком проверавала је и доказе
о извршеним лекарским прегледима. – Посао се заправо
отвара провером стања на терену, где ћемо контролисати
да ли се прописи примењују у пракси. Електродистрибуција
Београд је сложен систем са педесетак пословно-погонских
објеката, тако да имамо у плану да до краја године обавимо
велики број циљаних акција на терену, од радионица и
магацина до пословница и електроенергетских објекатанајавила је Гордана Петровић.
Контрола на терену
Већ наредног дана инспекторка је извршила надзор над
извођењем ремонтних радова у ТС 110/35 kV „Београд 9“ у
Земун пољу. Како је реч о високонапонском објекту надзорна
посета је, у складу са прописима, била најављена па су
инспекторку на терену дочекали Александар Милојковић,
директор Дирекције управљања, као руководилац радова
и Добривоје Станојевић, шеф Службе за безбедност и
здравље на раду. Поштујући предвиђену процедуру, они су
инспекторку пре уласка у Трафостаницу упознали са врстом
радова који су се тог дана обављали. Пошто су ову акцију на
терену пратиле екипе ТВ и новинара писаних медија, сви
смо добили заштитну опрему – шлемове и упозорени смо
да се у кругу трафостанице нико не сме кретати без пратње
одговорних лица. Речено је да треба пажљиво руковати
опремом, посебно сталцима камера. Наиме, уколико би
нешто од тога несмотрено померили или нагло удаљили од
себе могли би изазвати прескок напона.
На новинарско питање која од процедура је
најважнија, Гордана Петровић је одговорила - Све је
битно! На високоризичним пословима процедура је
најбитнија, јер управо поштовање научених поступака
чува животе. Чињеница је да свако и најмање одступање
или изостављање неког дела процедуре доводи некога у
опасност. Инспекцијску проверу смо започели на објекту
високог ризика како се немили догађаји повређивања,
или чак смрти на радном месту, не би поновили. Овде
контролишемо личну заштитну опрему, обученост људи
за рад и њихово познавање ризика. Сви запослени
који овде обављају радове, истакла је, морају бити
оспособљени за безбедан рад. Иначе, инспекторка је
овом приликом изузетно позитивно оценила чињеницу
да ЕДБ има сопствени Образовни центар и да у њему врло
професионално организује разне видове и нивое стручне
обуке, од најједноставнијих до високо специјалистичких.
Након обиласка инспектори су утврдили да није
било неправилности у раду на Трафостаници „Београд
9“ у Земун пољу. Верујемо да су наше колеге монтери и
диспечери добро едуковани и обазриви у раду и да ће,
према томе, и предстојеће контроле бити добро оцењене
од стране инспекције рада. Иначе, у оквиру појачаних
контрола на терену предвиђено је да електродистрибуције
осим инспектора за рад, посете надлежни из одељења
противпожарне полиције, као и електроенергетска
инспекција која проверава опрему на трафостаницама.
Т. Зорановић
Инспекција рада проверавала је обављање ремонтних радова које
је екипа Погона Високи напон изводила у ТС 110/10 kV „Београд 9“ у
Земун пољу. Електродистрибуција је овај енергетски објекат преузела
од Електромреже Србије прошле године.
БРОЈ 522-523 | новЕМБАР-децембар 2014.
17
јубилеји
СЛУЖБА МЕРНИХ ГРУПА
18
Обележили пола века
постојања и рада
У
пословно-погонском објекту ЕДБ-а, у трафостаници 35/10 kV „Зелени венац“, Служба
мерних група је у недељу, 16. новембра,
обележила редак јубилеј, педесет година
постојања и рада и празник преноса моштију светог
Георгија, у народу познат као Ђурђиц.
Организацију прославе су помогле две синдикалне
организације, „Слога ЕДБ“ и „Сред Београда“, чији су
председници, Драган Вуловић и Драган Теофиловић, као
и бројни чланови, присуствовали слављу.
Домаћин славе, Драгољуб Марјановић, електромонтер
у Служби мерних група, за богатом славском трпезом
окупио је и угостио и пензионере који су били везани за рад
Службе, Наду Андрић, Звонка Ледића, Јована Раковића,
Светозара Јоксимовића, Славка и Мирка Клепеца,
Милана Томића и друге. Наравно, прославу су својим
присуством увеличали и представници пословодства,
Богољуб Радуловић, директор Дирекције за снабдевање
електричном енергијом, Александар Милојковић,
директор Дирекције управљања, затим Сандра Алагић,
ПР и шеф Службе за односе с јавношћу, као и мр Дејан
Богдановић, главни инжењер у Служби за техничку
анализу и регулативу ДЕЕС-а, при Дирекцији планирања
и инвестиција, који је у овој Служби провео двадесет
пет година, од којих је чак двадесет њоме руководио.
Замолили смо колегу Богдановића да нам каже неколико
речи о раду Службе у протеклом периоду, јер после
толико година на њеном челу не знамо погоднију особу за
разговор на ту тему.
- Те 1964. године је неколико колега, на челу са првим
шефом тадашњег Одсека мерних група, Драгославом
Драшкићем, смештено привремено, како ми то у шали
понављамо, на овај објекат, у ТС 35/10 kV „Зелени венац“.
У међувремену, Одсек је нарастао до Службе од преко
двадесет запослених, колико је имао и 1987. године, када
сам ја дошао у Одсек – присећа се Богдановић и додаје
да и сада, иако две године није у Служби, свакоднево
комуницира са запосленима у њој. Као преломни тренутак у раду Службе Богдановић
наводи долазак Милета Обрадовића за шефа 1988.
године. Он је, како каже, унео препознатљив радни елан,
који су запослени настојали да одрже и после његовог
одласка.
- Осетљив посао који Служба ради захтева добар избор
и сталну едукацију кадрова – наводи наш саговорник, уз
констатацију да је Служба током постојања увек имала
могућност селекције кадрова.
- Моје обавезе у Служби наследили су најпре Лазар
Крстић, а потом Ивана Настески Демоња, које сам дочекао
као младе инжењере. И, као што у шали волим да кажем,
професор постиже свој пуни учинак тек када га ученици
надмаше, а то овде догодило – каже Богдановић.
Наш саговорник осврнуо се и на неодговарајући,
адаптиран простор у коме је Служба „привремено“
смештена већ равно пола века. Иако је било неколико
мањих реновирања и домаћински се пословало, све је то
било недовољно, јер као што народ каже, „не може од
бабе девојка“.
Запослени у Служби истичу да је ведар дух допринео
здравим односима у колективу, а Богдановић о томе каже:
- Смисао за шалу никада није угрозио озбиљан и
савестан однос према раду међу овим људима. Ово
је теренска служба. Слати човека под стресом сваког
дана у саобраћај и на рад под напоном може да буде
контрапродуктивно. Искуство је показало да примерена
шала често има позитивнији ефекат него било каква
грдња.
Ову констатацију Богдановић је илустровао анегдотом
из рада Службе, када је, једног обичног радног дана,
док су све екипе већ биле на терену, затварајући колску
капију на службеном паркингу приметио аутомобил
новосадске регистрације. То је било неуобичајено, а сем
тога, и недозвољено. У канцеларији је поред њега остао
само Славко Клепец, сада пензионер, кога је Дејан у шали
именовао референтом за хумор. После кратког времена у
канцеларији се појавио и возач паркираног аутомобила, да
пита како да отвори капију и изађе са паркинга. Таман када
се Богдановић припремио да га прекори због бахатости,
Славко је рекао: - Тај паркинг користе наши диспечери. Они
долазе на посао сутра у седам ујутро! Човек је пребледео,
а ја сам одмах пожурио да му отворим капију јер мислим
да му није требала већа опомена од Славкове шале која га
је натерала на размишљање.
На крају разговора, и даље у шаљивом тону,
Богдановић је констатовао да после четврт века може да
каже да је демантовао сопствену флоскулу, коју колеге
радо цитирају: - Све што је лепо, кратко траје!
М. Стојанић
ДОБРОВОЉНО ДАВАЊЕ КРВИ
Показали и доказали хуманост
Рајко Пауновић и Душан Јовановић
Ведре као и увек, Тијана Ђорђевић, Јасминка Јаца
Шољанин и Мирјана Митровић
БРОЈ 522-523 | новЕМБАР-децембар 2014.
АКЦИЈЕ
У
редовној
јесењој акцији добровољног
давања крви, одржаној крајем новембра,
коју су организовали активисти добровољних
давалаца крви Електродистрибуције Београд
и здравствени радници Института за трансфузиологију
Војномедицинске академије (ВМА), крв је понудило сто
шездесет давалаца, од којих су, због премора, четири
одбијена.
Јасминка Јаца Шољанин, активисткиња ЕДБ удружења,
иначе жена са невероватном енергијом, поред задовољства
што се акцији одазвао велики број хуманитараца, истакла
је да је десет нових давалаца узело учешћа у акцији.
- Највећи број давалаца, чак двадесет шест, одазвало
се из Погона I - Нишки пут, затим двадесет три даваоца из
Масарикове, један мање, односно двадесет два учесника
из Проте Матеје, на Славији, где је акција и одржана, па
из Господар Јевремове, са Калемегдана, двадесет, Земуна
деветнаест, Младеновца десет и по неколико давалаца из
Сопота, Обилића, Службе мерних група и Вождовца – каже
Јасминка, додајући да су изостали добровољци из Гроцке,
Обреновца и Крњаче.
Даме су и у овој акцији биле бројне и двадесет једна
активисткиња је дала крв. Међу њима, са највећим бројем
давања, издвајају се две колегинице из Масарикове.
Миомир Кошутић са колегама учествује у акцији
Јасмина Петровић, са тридесет давања и Зорица Лазин,
која је двадесет седам пута даривала драгоцену течност.
Управу су у овој акцији заступали Миомир Кошутић,
заменик директора који је крв дао двадесет пута, али у
ЕДБ-у први пут, као и Радета Марић, директор Дирекције
приградске, иначе редовни давалац, који је крв даровао
тридесет пет пута.
Иначе, мушкарци су и овог пута били бројнији а
највећи број давања, сто три, на свом „конту“ забележио
је пензионер Митар Лончина. Следе Предраг Крстић,
са осамдесет осам давања, Мирослав Миловановић,
са осамдесет пет и Александар Жикић, са седамдесет
давања. Велики број хуманитараца дао је крв преко
четрдесет пута, а неки од њих, које заиста краси истинска
хуманост и несебично жртвовање, као инжењера Душана
Јовановића, заслужују да буду поменути. Наиме, број од
30 давања не показује стварну величину овог хуманисте,
већ је условљљен његовим годинама. Јер Душан је један
од колега који је редован учесник свих хумантарних
акција, а не само добровољног давања крви.
Поклоне за даваоце, мајице, капе и оловке,
обезбедили су Синдикат ЕДБ, блокове ВМА, а оброк за
даваоце финансирали су две синдикалне организације,
Синдикат ЕДБ и Независни синдикат.
М. Стојанић
Наташа Говоруша и Милица Таушановић стрпљиво чекају
19
јубилеји
160 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИХАЈЛА ПУПИНА
Приредила: Т. Зорановић
Без његових проналазака
свет не би изгледао као данас
јер је нова технолохија први пут била
ентралном прославом у
коришћена.
Ректорату
Београдског
Светску славу и иметак Пупин
универзитета ове јесени
је стекао 1896. године проналаском
је обележено 160 година
индуктивних
калемова
који
су
од рођења Михајла Идворског Пупина,
омогућили пренос телефонских сиггенија на чијим се открићима темељи
нала на велике даљине, што је до
данашњи информатички свет. У тој
тада било неизводљиво. У његову част
истој сали почетком прошлог века
ови индуктивни калемови названи су
говорили су Михајло Пупин и Никола
Пупинови калемови. Велике светске
Тесла, људи који су покренули светску
телефонске компаније, као што су
технолошку револуцију. Захваљујући
Сименс, Бел и Халске, купиле су право
њима Србија као мало која земља на
коришћења Пупинових калемова.
свету може да буде поносна на своје
Пупин је патентирао и електрични
научнике који су храбро остварили
пренос помоћу резонантних струјних
визије због којих је цивилизацијски
кола, производњу асиметричних струја
напредак увећан до неслућених
помоћу симетричног електромоторног
висина.
процеса, бежично преношење елек Годишњица Пупиновог рођења
Михајло Пупин - Идворски
тричних сигнала, вишеструку антену за
је прилика да се присетимо његовог
преношење електричних таласа, радиодела. Увек је са поносом истицао своје
српско порекло и поред свог научног рада значајно је пријемни систем високе селективности, радиофонски
радио на ширењу угледа Србије у свету. Он је из Америке пријемник...
Њему у част установљена је Медаља Михајло Пупин,
финансирао многе значајне фондове у Србији, између осталих и Фонд за школовање омладине, а био је почасни коју додељује Алумни удружење техничких наука
доктор чак 18 универзитета широм света и председник Универзитета Колумбија.
Светски славном научнику Универзитет у Београду
Њујоршке академије наука.
За аутобиографско дело „Од имигранта до проналазача“ доделио је титулу почасног доктора наука 1929. Ипак
које је код нас преведено под насловом „Од пашњака до и поред свега у нашој земљи до данас није довољно
научењака“ објављено 1923. Пупин је добио Пулицерову вреднована његова непроцењива помоћ Србији током
награду. Ова књига је увршћена у обавезну школску лектиру Првог светског рата. Наиме, о Пупину су са највећим
ђака и војника у Сједињеним Државама. То је невероватна поштовањем увек говорили и писали научници и
животна прича дечака рођеног као девето дете у српској стручњаци за природне науке, док је он остао ускраћен за
граничарској породици 1854. у Идвору, коју је написао пажњу од стране историчара. Занемаривање Пупина неки
су тумачили чињеницом да је био исувише Србин за обе
када је био један од 400 најутицајнијих људи у САД.
За себе је говорио да је Србин по рођењу и Американац Југославије.
по образовању. Његова америчка пословност, тачност
и инсистирање на испуњењу преузетих обавеза
збуњивали су многе. Србима, махом неуким и
неписменим, лежерним и спорим био је недокучив,
често далек, а опет близак јер је говорио њиховим
језиком, спомињао јунаке из српске прошлости или
указивао на сјајну будућност. Од других досељеника га је
издвајала безрезервна оданост српском идентитету и духу
тадашње америчке демократије, „земље могућности“ у
којој је свако радом могао да се вине са дна до врха.
Ц
Мост који спаја Банат и Срем
носи Пупиново име
Проналасцима до славе
Пупин је патентирао 24 проналаска, углавном из
телефоније, телеграфије и радио-технике. Први патент је
добио 1894. а последњи 1923. године. После Рендгеновог
открића X-зрака Пупин је међу првима у Америци
конструисао Рендгенов апарат и направио изванредне
снимке у јануару 1896. када му је пријатељ, њујоршки
хирург, послао пацијента чија је рука била погођена
сачмом. Да би направио што бољи снимак Пупин је поред
фотографске плоче користио и флуоресцентну фолију, коју
је био добио од Едисона. Веома јасна слика сачме у руци
добијена је за десет пута краће време, од дотадашњих.
Флуоресецентна фолија је деловала као појачивач сигнала.
Био је то зачетак медицинске дијагностике коришћењем
Рендгенских зрака, што је Пупину донело значајан углед,
20
Градска скупштина прихватила је предлог
да мост који спаја Борчу и Земун носи име
Михајла Пупина. Тако је желела већина
Београђана који су се јавили на позив Града
да дају име новом мосту. Наиме, више од
половине потенцијалних „кумова“ моста
је предложило Пупиново име, пре свега,
због његових великих научних достигнућа,
добротворног рада и препознатљивости у
свету, али и чињенице да је родом из Баната
на којем је једна страна моста.
ПИСМО ЗАХВАЛНОСТИ НАШЕГ ПЕНЗИОНЕРА ИЗ ОБРЕНОВЦА
племените колеге су одмах после тога продужиле на посао
да припремају дистрибутивну мрежу за стављање под
напон. Много им ХВАЛА на тој великој људској помоћи.
са правом вас називам херојима јер сте доказали да ви
Уследили су и телефонски позиви Весне Продановић,
то јесте. Због пажње и несебичне помоћи коју сте нам
главног економисте Дирекције приградске, и Драгана
свима у Обреновцу пружили за време и после мајских
Јаковљевића, контролора у Служби техничке контроле,
катастрофалних поплава, сада са правом сматрам да
сада пензионера. Уз речи подршке понудили су ми смештај
сам најсрећнији човек на свету. Заиста, ја то и јесам, јер
за мене и моју породицу. Иако су моји укућани већ били на
искрени пријатељи као што сте ви - не могу се купити, а
сигурном - ХВАЛА вам Весна и Драгане.
искрено пријатељство је највеће богатство које човек може
Према оној народној – „конац дело краси”, завршне
да има.
Поносан сам што сам радио са вама, што сам био
редове посвећујем изванредном утиску који су на мене
члан Синдиката ЕПС-ЕДБ и што сам
оставили Небојша Јовановић, председник
и у најтежим тренуцима имао од
и чланови Синдиката ЕПС-ЕДБ. Неизмерно
вас безусловну подршку у сваком
сам се обрадовао када сам у свом дворишту
смислу. Трагедија која је овог пролећа
угледао колеге Небојшу Јовановића и Петра
задесила нашу земљу не може се
Вранешевића. Након првог изненађења
речима описати. Људи су у тренутку
некако сам се снашао и позвао их у моју
остајали без својих кућа и имовине коју
кућу без прозора, намештаја и подова,
су стицали целог живота. Нажалост,
нудећи их пићем и кафом. Захвалили су
највећа и ненадокнадива последица
се рекавши да журе пошто треба да обиђу
природне катастрофе су бројни,
и остале пензионере у Обреновцу чије су
трагично изгубљени људски животи.
куће поплављене. Председник Синдиката
Све је почело 16. маја, а после
ме, уз речи охрабрења, обавестио да ћемо
48 часова непрекидних силовитих
добити финансијску помоћ. Опет сам остао
пљускова водена бујица је почела да
без речи. Али, ни то није било све. Био сам
надире, и то буквално у потоцима, у
усхићен када су ми рекли да се велики број
Драгољуб Маркулић
моју кућу. Евакуисао сам породицу
запослених одазвао акцији Синдиката ЕДБ
и након што сам их збринуо вратио
и да прикупљају новац за санирање штете у
сам се већ 19. маја да покушам да спасим бар нешто из
домаћинствима својих обреновачких колега.
домаћинства које сам тешком муком, годинама стварао.
Након свега, желим да се захвалим лично, и у име моје
Борио сам се у нади да ћу некако ипак успети сопственом
породице, целом колективу и Синдикату ЕПС-ЕДБ. Ваш гест
снагом да га доведем у ред. Али, била је то узалудна борба.
ћу памтити до краја живота. Хвала вам што сте ми на лице
Убрзо сам увидео да сам ја само човек који не може сам
поново вратили осмех, који је у тим тешким тренуцима био
против природе.
нестао.
Међутим, баш када сам почео да клонем духом, спас
ЕДБ је колектив који треба да служи за пример свима у
је почео да се указује. Кренули су позиви мојих колега из
целој Србији. Нека такво јединство вечно траје и никада не
Погона Обреновац. Иако су и сами већином имали исте
заборавите - заједно сте најјачи!
проблеме нудили су ми да организовано дођу да помогну.
Како на речи тако и на делу - убрзо су прискочили и
Драгољуб Маркулић,
помогли ми да избацим поплављени намештај и остало
пензионер из ЕДБ Погона Обреновац
уништено покућство. Радећи без предаха, моје вредне и
Драге колегинице и колеге из ЕДБ-а и Синдиката ЕПС-ЕДБ,
дешавања
Заједно смо најјачи!
ШАХОВСКИ КЛУБ ЕДБ
Пехар за треће место
Т ринаест реномираних шаховских клубова одмерило
је снаге на маратонском такмичењу у Квалитетној лиги
Београда које је ове јесени трајало пуних месец дана.
Турнир се играо у хотелу Славија под будним оком ФИДЕ
судија по систему гост – домаћин, а завршне мечеве је
пратила и бројна публика. Играло се по Бергеровом
принципу, свако са сваким, на осам табли, два сата
по играчу за 40 потеза, са по пола сата у наставцима.
Овако дугачак и напоран турнир захтевао је од играча
максималну издржљивост и велико знање, што су наши
играчи у највећој мери и показали за шта су на крају и
награђени.
БРОЈ 522-523 | новЕМБАР-децембар 2014.
Екипу ЕДБ-а је сјајно предводио интермајстор
Владимир Класан, који је са освојених десет партија уједно
био и најбољи од 120 учесника! Шаховски клуб ЕДБ-а је
заузео треће место, са освојених 17 бодова и 53,5 поена,
док је прво место изборио шаховски клуб Миријево, а
друго клуб Богослов. Треба напоменути да су велики труд
током такмичења уложили П. Јуришевић, А. Ратковић и
Р. Војновић, иначе челни људи ЕДБ клуба. Такмичење је
завршено пригодном свечаношћу на којој су победницима
уручени пехари, у присуству функционера Шаховског
Савеза Београда, што се може погледати на Интернет сајту
– beochess.
П. Јуришевић
21
ИЗ ИСТОРИЈЕ ЕДБ - а
Наша школа
Н
аше предузеће је уочило проблем квалификоване радне снаге, те је и отворило
припремну школу.
У почетку, рад школе гледан је са извесном
резервом. Један број полазника је одустао из разних
разлога. То је уосталом редовна појава у школама ове
врсте. Ми ћемо се тим искуством служити у следећој
школској години.
У Припремној школи има редовних полазника 44, и то
20 ученика висококвалификованих и 24 квалификованих.
Настава се одвија сваког дана, тако што једног дана полазе
квалификовани а другог дана висококвалификовани
радници.
Због ове ситуације, тј. недостатка просторија ометен је
редован рад наставе, велико раздобље између часова и
предавања неповољно утиче на савлађивање градива и
успех ученика.
Наставу одржавају већином наши стручњаци а и са
стране као инжењери, професори, педагози, искусни
техничари и мајстори који су се раније бавили питањем
школовања радника у привреди. Са ове стране успех је
загарантован.
Школско градиво прелази се по наставном програму
који је усклађен прописима о полагању испита за
квалификоване и висококвалификоване раднике.
Интересовање за школовање код радника је велико.
Оно се огледа у редовном долажењу и захтеву да се настава
одвија сваког дана. Жеља за учењем код неких полазника
је јасно изражена као у случају што неки ученици станују
ван Београда 40 километара а редовно долазе на наставу
и сваког дана путују назад.
Посматрајући успех ученика у прошлом периоду
видимо да је он задовољавајући, општи просек оцене код
квалификованих је добар (3), а код висококвалификованих
просек оцене је добар (3,4). Очекујемо да се успех поправи
обзиром на залагање и труд ученика.
Закашњења су појединачна, скоро их нема. Пракса је да
се час не омета ако је почео. Али оправданих изостанака
због посла је више и за неке ученике представља тешкоћу
и проблем за успешно савлађивање градива.
У интересу редовног похађања школе потребно је,
уколико је то могуће, изаћи у сусрет полазницима школе
и ослободити их прековременог рада и других обавеза.
Нека предузећа која имају сличне школе као наша,
пуштају своје раднике који похађају школу и 30 минута
раније са посла, или подешавају радне смене као градско
саобраћајно предузеће.
Наша припремна школа има услова за још успешнији
рад. На нама је да школу одржимо и дамо јој пун живот.
Милан Кршљански
(Текст објављен у листу „Електродистрибуција“,
година I, број 6, од 1. јуна 1960. године )
ПЕНЗИОНЕРИ
Наш Мића прославио 99. рођендан
М
илан Мића Кршљански, пензионер ЕДБ-а,
потписник горњег текста Наша школа,
почетком новембра прославио је деведесет
девети рођендан у Дому војске. Окружен
члановима породице, бившим колегама и члановима
Клуба пензионера ЕДБ-а, чији је Мића један од оснивача,
а од 2009. године и доживотни почасни председник УО
Клуба, био је видно узбуђен због прославе коју су у његову
Слављеник окружен дугогодишњим пријатељима
22
част уприличили чланови Клуба. Честитајући му рођендан,
Гордана Благојевић, председница Клуба, рекла је:
- Срећни смо што га имамо и желимо му да нам још дуго
редовно долази у Клуб, и да нас, као и до сада, „подиже“
својом позитивном енергијом. А, како га ја подсећам на
сестру, он је мој брат и желим му срећно корачање ка
стотој години, са надом да ће увек моћи да нам каже: Добро сам, корачам, не боли!
Златана Лапчевић, почасна доживотна
председница Клуба, која је са нашим предобрим
Мићом радила деценијама, истакла је да је Мића
у раду био правичан, мудар и способан да решава
све проблеме и то лепим речима и договором.
- Редовно је долазио у Клуб, без обзира на
временске прилике, а до 2009. године ишао је
на све излете широм Србије са својом супругом –
присетила се Златана.
Честиткама за рођендан придружује се и
редакција Листа „ЕДБ“, чије је срце овај чаробни
човек заувек освојио. Заједно ћемо чекати и ту
„стотку“, па да у здрављу, полако наставимо да
бројимо године у другом веку.
М. Стојанић
Београдске
ЗВЕЗДИЦЕ
Споменик
цару Николају
у Девојачком
парку
Споменик цару Николају Романову,
донација Руске Федерације граду Београду,
владару који је задужио Србију јер је спасао
српску војску током Првог светског рата,
после преласка Албаније, подигнут је у оквиру
обележавања стоте годишњице Првог
светског рата. Наиме, пошто су савезници
оклевали да пошаљу бродове по Србе, Николај
Романов је запретио да ће, уколико се то
настави, Русија иступити из рата.
Споменик је постављен у Девојачком
парку, у самом центру града, у Улици краља
Милана, на простору који спаја некадашњу
републичку скупштину и Руски дом.
Иницијатива да се овом владару подигне
споменик у Београду настала је одмах после
рата, али се на њену реализацију чекало
готово пуних сто година.
БРОЈ 522-523 | новЕМБАР-децембар 2014.
Интересантно је да је све до четрдесетих
година 19. века простор на којем је започета
изградња дворског комплекса био пусто
и мочварно земљиште. Читав простор
Девојачког парка, између улица краља
Милана и краљице Наталије, купио је крајем
тридесетих година 19. века Стојан Симић,
један од најутицајнијих људи Кнежевине
Србије. Симић је исушио мочваре, насуо
и изравнао терен и на непарној страни
данашње Улице краља Милана подигао кућу
1842. године. Након кратког становања у
конаку, Стојан Симић га је исте године
продао држави, заједно са баштом.
М. Стојанић
23
Download

ПДФ - ЕДБ д.о.о.