Lekcija Pathwork Vodiča br. 83
Izdanje 1996
14. april 1961.
IDEALIZOVANA SLIKA O SEBI
Pozdravljam vas. Neka vas Bog sve blagoslovi, najdraži prijatelji moji. Dobrodošli su svi moji
stari i novi prijatelji koji su se ovde okupili.
Hajde da nastavimo sa serijom lekcija koje mogu da vam pomognu da steknete dalje uvide u
sebe, a samim tim i u život. Dve prethodne lekcije govorile su o velikoj dualnosti, borbi između
života i smrti, i o iluziji da je to pitanje ili/ili. Što smo više uvučeni u dualnost, to više život
posmatramo u ekstremima, sreću nasuprot nesreći, gde sreća predstavlja život, a nesreća smrt.
Dok se još borite sa ovom dualnošću, nemoguće je da prihvatite da život nužno sadrži oboje.
Vi možete intelektualno da prihvatite i verujete u to, ali emocionalno ne. Vi osećate da ako ste sada
nesrećni, da ćete biti nesrećni zauvek. Tada započinje tragična, bespotrebna i destruktivna borba
protiv smrti ili nesreće.
Rođenje je bolno iskustvo za novorođenče. Uslediće i druga bolna iskustva, iako se takođe
događaju i prijatna. Ali pošto je znanje o neprijatnim iskustvima, ili njihovoj mogućnosti, uvek
prisutno, strah od njih stvara osnovni problem.
Najznačajnija protivmera kojoj ljudi pribegavaju lažno verujući da će tako zaobići nesreću,
neprijatnost, i smrt, je stvaranje idealizovane slike o sebi kao univerzalne pseudo-zaštite. Oni nikada
ne shvate da baš ova protivmera ne samo da ne izbegava, već radije donosi baš tu stvar od koje oni
najviše strepe i protiv koje se bore. Ipak, ako vašu borbu sa dualnosti, o kojoj sam govorio u
prethodne dve lekcije, ne razumete u potpunosti, ne možete u potpunosti da razumete ni stvaranje i
funkciju idealizovane slike o sebi.
U prošlosti sam povremeno upotrebljavao izraz maska. Maska i idealizovana slika o sebi su
zapravo jedno isto. Idealizovano ja maskira pravo ja.
Ono [idealizovano ja] se pretvara da je nešto što vi niste. Idealizovana slika o sebi treba
navodno da bude sredstvo izbegavanja nesreće. Pošto nesreća automatski detetu krade sigurnost,
njegovo samopouzdanje je uništeno u razmeri njegove nesreće, iako ta nesreća ne može objektivno
da se izmeri. Ono sa čim jedan tip ličnosti može da se nosi prilično dobro i što ne iskusi kao
drastičnu nesreću, drugi temperatment i karakter oseća kao strašan jad.
U svakom slučaju, nesreća i nedostatak vere u sebe su međusobno povezani. Stvaranje
idealizovane slike o sebi služi da obezbedi samopouzdanje koje nedostaje i da se na taj način
zadobije vrhunsko zadovoljstvo. Ovo je barem proces nesvesnog razmišljanja, i u celosti se ne
razlikuje od istine.
by Eva Broch Pierrakos
 1996 The Pathwork Foundation (1996 Edition)
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 83 (Izdanje 1996)
Strana 2 od 10
U istini i stvarnosti, zdravo i izvorno samopouzdanje je mir uma. To je sigurnost i zdrava
nezavisnost i dozvoljava vam da postignete maksimum sreće kroz razvijanje svojih unutrašnjih
talenata, vođenje konstruktivnog života, i stupanje u plodne ljudske odnose sa zdravom
međuzavisnošću. Ali pošto je samopouzdanje uspostavljeno kroz idealizovano ja veštačko, rezultat
nikako ne može da bude onaj koji očekujete. Zapravo, posledica je prilično suprotna i frustrirajuća
jer vam uzrok i posledica nisu očigledni. Može biti potrebno vrlo mnogo životnog iskustva i
unutrašnje volje da se pronađe istina. Onda, i samo onda, ćete polako otkriti veze između svog
osećanja nesreće i svoje idealizovane slike o sebi.
Vi treba da pojmite značaj, posledice, štete koje pate nastanak idealizovane slike o sebi i da u
potpunosti prepoznate njeno postojanje, i način na koji se ona manifestuje u vašem individualnom
slučaju. Ovo zahteva mnogo rada za koji je sav prethodni rad bio nužan. Rastapanje idealizovanog ja
je jedini mogući način da pronađete vaše istinsko ja, da pronađete spokojstvo i samopoštovanje, i da
potpuno živite svoj život.
Mnogo toga ima da se kaže o ovoj temi, ali sada ću razmatrati samo najosnovnije stvari. Kako
vreme bude prolazilo, biću određeniji i detaljniji, ali rezultati i ono što pronađete u ličnom radu su
važniji.
Kao dete, bez obzira kakve su bile vaše okolnosti, prekorima ste indoktrinirani koliko je važno
da budete dobri, sveti, savršeni. A kada to niste bili, često su vas kažnjavali na razne načine.
Verovatno je najgora kazna bila kada bi vam roditelji uskratili ljubav, bili su ljuti, a vi ste imali utisak
da vas više ne vole. Nije ni čudo da se "biti loš" asocira sa kažnjavanjem i nesrećom, a "dobrota" sa
nagradom i srećom. Tako je biti "dobar" i "savršen" postala apsolutna nužda, za vas je to postalo
pitanje života i smrti. Ipak ste savršeno dobro znali da niste ni dobri ni savršeni koliko vam se činilo
da svet to od vas očekuje. Ova istina morala je da se sakrije, ona je postala tajna krivica, i vi ste počeli
da gradite lažno ja. Ovo je, mislili ste, bila vaša zaštita i sredstvo dostizanja onoga što ste očajnički
želeli – život, sreću, sigurnost, samopouzdanje. Svest o ovoj lažnoj fasadi počela je da nestaje, ali vi
ste bili, i još uvek ste, trajno prožeti krivicom pretvaranja da ste nešto što niste. Napinjete se još jače
i jače da postanete ovo lažno ja, ovo idealizovano ja. Bili ste, i nesvesno ste i dalje ubeđeni da ćete,
ako se dovoljno napregnete, jednog dana postati to ja. Ali ovaj veštački proces stiskanja-u-nešto-štoniste nikada ne može da dostigne izvorno usavršavanje sebe, samopročišćenje i rast, jer ste započeli
izgradnju nerealnog ja na lažnim temeljima i izbacili svoje pravo ja. Zapravo, vi ga očajnički
sakrivate.
Ta idealizovana slika o sebi može da ima puno obličja. Ona ne diktira uvek standarde priznate
savršenosti. Da, ogroman deo idealizovane slike o sebi diktira visoko moralne standarde, što još više
otežava propitivanje ispravnosti te slike. "Ali zar nije ispravno želeti da uvek budeš pošten, da voliš,
da razumeš, da se nikada ne ljutiš, i da nemaš mana, već da pokušavaš da dostigneš savršenstvo? Zar
to nije ono što treba da radimo?" Ovakva razmatranja će vam otežati da otkrijete kompulzivni stav
koji poriče nesavršenost u ovom trenutku, ponos i nedostatak poniznosti koji vas sprečavaju da
prihvatite sebe onakvim kakvi ste sada, a iznad svega, pretvornost iz koje proizilaze stid, strah od
otkrivanja, tajnovitost, napetost, naprezanje, krivica, anksioznost. Biće potrebno da malo napredujete
u ovom radu pre nego što počnete da doživljavate razliku u osećanjima između izvorne želje da
postepeno radite ka sopstvenom rastu, i veštačke pretvornosti koju su vam nametnuli diktati vašeg
idealizovanog ja. Otkrićete duboko skriveni strah koji kaže da će se vaš svet srušiti ako ne živite po
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 83 (Izdanje 1996)
Strana 3 od 10
njegovim standardima. Osetićete i poznavaćete mnoge druge aspekte i razlike između izvornog i
veštačkog ja. A takođe ćete otkriti i šta vaše lično idealizovano ja zahteva.
Takođe, u zavisnosti od ličnosti, životnih uslova i uticaja u ranom životu, postoje lica
idealizovanog ja koja nisu i ne mogu da se smatraju dobrim, etičnim ili moralnim. Veličaju se ili
idealizuju agresivne, neprijateljske, ponosne, preterano ambiciozne sklonosti. Istina je da ove
negativne sklonosti postoje u pozadini svih idealizovanih slika o sebi. Ali one su skrivene, i pošto
krajnje protivreče moralno visokim standradima određenog idealizovanog ja, one uzrokuju dodatnu
anksioznost da će idealizovano ja biti razotkriveno kao prevara, što i jeste. Osoba koja veliča takve
negativne sklonosti, verujući da njima dokazuje snagu i nezavisnost, superiornost i ravnodušnost,
biće duboko postiđena zbog "dobrote" na kojoj insistira idealizovano ja neke druge osobe i to će
smatrati kao slabost, ranjivost i nezdravu zavisnost. Takva osoba u potpunosti previđa činjenicu da
ništa ne čini osobu ranjivijom od ponosa, i da ništa ne uzrokuje toliko mnogo straha.
U većini slučajeva su ove dve tendencije kombinovane: prekomerno insistiranje na moralnim
standardima po kojima je nemoguće živeti i ponos zbog neranjivosti, ravnodušnosti i superiornosti.
Istovremeno postojanje ovih uzajamno isključivih načina predstavlja naročitu nevolju za psihu.
Nepotrebno je reći da svest o ovoj protivrečnosti nedostaje sve dok ovaj naročiti rad ne
uznapreduje.
Postoji mnogo više obličja, mogućnosti, individualnih pseudo-rešenja koja kombinuju sve
vrste uzajamno isključivih tokova. Sve ovo svako treba da pronađe kod sebe.
Hajde da sada razmotrimo neke opšte posledice i neke implikacije postojanja idealizovanog ja.
Pošto je nemoguće ostvariti standarde i diktate idealizovanog ja, a vi ipak nikada ne odustajete od
pokušaja da ih zadržite, vi u sebi negujete najgoru unutrašnju tiraniju. Vi ne uviđate nemogućnost da
budete onoliko savršeni koliko to vaše idealizovano ja zahteva, i nikada ne odustajete od toga da
mučite i kažnjavate sebe, i osećate se kao potpuni promašaj kada god se pokaže da ne možete da
živite po njegovim zahtevima. Prekrije vas, i proguta u jadu, osećaj opake bezvrednosti kad god
podbacite u ovim fantastičnim zahtevima. Ovaj jad može ponekad da bude svestan, ali većinom nije.
Čak iako jeste, vi ne uviđate potpuni značaj toga, tu nemogućnost vaših očekivanja od sebe. Kada
pokušate da sakrijete svoje reakcije na sopstveni "neuspeh", koristite posebna sredstva kako bi
izbegli da to vidite. Jedno od najčešćih je da krivicu za "neuspeh" projektujete na spoljašnji svet, na
druge, na život.
Što više pokušavate da se identifikujete sa idealizovan slikom o sebi, teže je otrežnjenje kada
vas život dovede u položaj u kojem ova maskarada više ne može da se održi. Mnoge lične krize
zasnivaju se na ovoj dilemi, pre nego na spoljašnjim teškoćama. Ove teškoće onda postanu
pridružena napast izvan njihove objektivne nevolje. Postojanje tih teškoća je dokaz da vi niste vaše
idealizovano ja, i ovo vam oduzima lažno samopouzdanje koje ste pogrešno pokušavali da
ustpostavite stvaranjem idealizovanog ja. Postoje drugi tipovi ličnosti koji savršeno dobro znaju da
ne mogu da se identifikuju sa svojim idealizovanim ja. Ali oni ovo ne znaju na zdrav način. Oni su
očajni. Oni veruju da treba da budu sposobni da žive po tome. Čitav njihov život je prožet
osećanjem neuspeha, dok prethodni tip to doživljava samo na svesnijim nivoima kada spoljašnje i
unutrašnje okolnosti kulminiraju u pokazivanju fantoma idealizovanog ja onakvim kakav zaista jeste
– iluzija, pretvaranje, neiskrenost. On narasta do toga da kaže: "Znam da sam nesavršen, ali verovaću
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 83 (Izdanje 1996)
Strana 4 od 10
da nisam." Prilično je lako da se ova neiskrenost ne prepozna kada se racionalizuje savesnošću,
časnim standardima i ciljevima, i željom da se bude dobar.
Izvorna želja da poboljšate sebe vas vodi ka tome da prihvatite ličnost onakvom kakva je sada.
Ako je ova osnovna premisa glavna vodeća sila vaše motivacije za savršenstvom, bilo kakvo otkriće
mesta u kojem ne zadovoljavate vaše ideale vas neće baciti u depresiju, anksioznost i krivicu, već će
vas radije ojačati. Neć biti potrebno da preuveličavate "loše stanje" neke osobine, niti ćete se braniti
od toga izgovorom da je to greška drugih, života ili sudbine. Na ovaj način ćete zadobiti objektivni
pogled na sebe, i taj pogled će vas osloboditi. U potpunosti ćete prihvatiti odgovornost za taj
pogrešni stav, spremni da snosite posledice. Kada delujete iz idealizovanog ja, od toga najviše
strahujete, jer je preuzimanje odgovornosti za svoje mane isto što i reći "Ja nisam svoje idealizovano
ja."
Osećaj neuspeha, frustracije i kompulzije, kao i krivice i stida, su najupečatljiviji pokazatelji
delovanja vašeg idealizovanog ja. Ovo su one emocije koje se, od svih koje leže skrivene ispod,
svesno osećaju.
Idealizovano ja je nastalo kako bi se osvojilo samopouzdanje i time, konačno, sreća, vrhunsko
zadovoljstvo. Što je jače njegovo prisustvo, to izvorno samopouzdanje više bledi. Pošto ne možete
da živite po njegovim standardima, o sebi mislite i niže nego što ste mislili na početku. Stoga je
očigledno da izvorno samopouzdanje može da se uspostvi samo kada uklonite tu nad-strukturu koju
predstavlja taj nemilosrdni tiranin, vaše idealizovano ja.
Da, mogli ste da imate samopouzdanje da je idealizovano ja bilo vaše pravo ja, i da ste mogli
da živite prema tim standardima. Pošto je ovo nemoguće, i pošto, duboko u sebi, savršeno dobro
znate da niste ni nalik onome što mislite da treba da budete, ovim "nad ja" gradite dodatnu
nesigurnost, i pojavljuju se zlokobni krugovi. Izvorna nesigurnost koja je navodno zbrisana
uspostavljanjem idealizovanog ja, polako raste. Ona buja, i postaje sve gore. Što se nesigurnije
osećate, što su oštriji zahtevi te nad-strukture ili idealizovanog ja, manje možete da živite po njima, i
osećate se nesigurnije. Veoma je važno da vidite kako deluje ovaj zlokobni krug. Ali ovo ne može da
se uradi sve dok u potpunosti ne postanete svesni vijugavih, suptilnih, nesvesnih načina na koje ova
idealizovana slika o sebi postoji u vašem naročitom slučaju. Zapitajte se u kojim posebnim
područjima se ona ispoljava. Koji uzroci i posledice su povezani sa njom?
Naredni i drastičan rezultat ovog problema je stalno povećanje otuđivanja od pravog ja.
Idealizovano ja je lažnost. To je kruta, veštački konstruisana imitacija živog ljudskog bića. Možete u
nju uložiti puno aspekata vašeg pravog bića, ipak, ono ostaje veštačka konstrukcija. Što više energije,
vaše ličnosti, vaših misaonih procesa, koncepata, ideja i ideala ulažete u nju, to više snage uzimate iz
centra vašeg bića, koje je jedino sposobno za rast. Taj centar vašeg bića je jedini deo vas, vaše pravo
ja, koje može da živi, da raste i da bude. To je jedini deo koji na ispravan način može da vas vodi.
On sam funkcioniše svim vašim kapacitetima. On je fleksibilan i intuitivan. Sama njegova osećanja
su istinska i ispravna čak i ako, za sada, nisu još u potpunosti u istini i stvarnosti, u savršenstvu i
čistoti. Ali osećanja pravog ja već funkcionišu savršeno u skladu sa onim što ste vi sada, kada ne
možete da budete više, u bilo kojoj situaciji vašeg života. Što više oduzimate od tog životnog centra
kako biste uložili u robota kojeg ste stvorili, postajete otuđeniji od pravog ja i više ga oslabljujete i
osiromašujete.
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 83 (Izdanje 1996)
Strana 5 od 10
Tokom ovog rada, nekada naiđete na zbunjujuće i često zastrašujuće pitanje: "Ko sam ja
stvarno?" Ovo je rezultat nesklada i borbe između pravog i lažnog ja. Samo nakon rešavanja ovog
najvitalnijeg i najtemeljnijeg pitanja će vaš životni centar da se odazove i funkcioniše u punom
kapacitetu, vaša intuicija će početi da funkcioniše u svom punom kapacitetu, postaćete spontani,
oslobođeni svih kompulzija, i verovaćete svojim osećanjima jer će ona imati priliku da sazrevaju i
rastu. Vaša osećanja će u svakom svom deliću postati pouzdana kao vaša moć rasuđivanja i intelekt.
Sve ovo je konačno pronalaženje sebe. Pre nego što se ovo uradi, mora da se prevaziđe puno
velikih prepreka. Čini vam se da je ovo borba na život i smrt. Vi još verujete da vam idealizovano ja
treba da biste živeli i bili srećni. Kada jednom shvatite da to nije tako, moći ćete da odbacite tu
pseudo-odbranu koja čini da održavanje i negovanje idealizovanog ja izgleda nužno. Kada jednom
shvatite da je idealizovano ja trebalo da reši određene probleme u vašem životu izvan vaše potrebe
za srećom, zadovoljstvom i sigurnošću, uvidećete pogrešan zaključak ove teorije. Kada jednom
odete korak dalje i prepoznate štetu koju je vaše idealizovano ja unelo u vaš život, vi ćete ga odbaciti
kao teret, što ono i jeste. Nijedno ubeđenje, teorija, ili reči koje čujete neće učiniti da ga odbacite, već
će tek prepoznavanje šta je to što je ono specifično trebalo da reši i koju štetu je nanelo i nastavlja da
nanosi, omogućiti rastapanje ove slike nad slikama.
Nepotrebno je reći da takođe treba da prepoznate potanko i najdetaljnije koji su vaši specifični
zahtevi i standardi i, dalje, treba da uvidite njihovu neopravdanost, njihovu nemogućnost. Kada
osećate akutnu anksioznost i depresiju, razmotrite činjenicu da vaše idealizovano ja može da se oseća
dovedenim u pitanje i zastrašenim, ili vašim sopstvenim ograničenjima, ili drugima, ili životom.
Prepoznajte samo-prezir koji leži ispod anksioznosti ili depresije. Kada ste kompulzivno ljuti na
druge, razmotrite mogućnost da ovo nije ništa drugo do ospoljavanje vašeg besa prema sebi zbog
toga što ne živite prema standardima vašeg lažnog ja. Ne dopustite mu da se izvuče i da pomoću
izgovora u vidu spoljašnjih problema opravda akutnu depresiju ili strah. Osmotrite pitanje iz ovog
novog ugla. Vaš privatni i lični rad će vam pomoći u ovom pravcu, ali je gotovo nemoguće da to
uradite sami. Tek nakon što napravite suštinski napredak, prepoznaćete da je puno ovih spoljašnjih
problema direktno ili indirektno rezultat nesklada između vaših kapaciteta i standarda vašeg
idealizovanog ja i načina na koji se nosite sa ovim konfliktom.
Tako ćete, ako nastavite sa ovom posebnom fazom rada, shvatiti pravu prirodu vašeg
idealizovanog ja: njegove zahteve, njegove uslove koje postavlja pred vas i druge kako bi održalo tu
iluziju. Kada jednom potpuno uvidite da je ono što ste smatrali uzornim zapravo ponos i
pretvaranje, zadobili ste najbitniji uvid koji vam omogućava da oslabite uticaj idealizovanog ja. Onda,
i samo onda, ćete uvideti silno samokažnjavanje koje ste sebi nametali. Jer kada god podbacite, kao
što ste i primorani, osećate se tako nestrpljivo, tako razdraženo, da vaša osećanja mogu da nabujaju
do srdžbe i gneva prema sebi. Ovi srdžba i gnev se obično projektuju na druge jer je suviše
nepodnošljivo biti svestan mržnje prema sebi, osim ako se neko ne poduhvati čitavog procesa i u
potpunosti ga vidi, na svetlu. Ipak, čak iako je ova mržnja istovarena na druge, njen učinak na "ja" je
i dalje prisutan i može da uzrokuje bolest, nezgodu, gubitak i spoljašnje neuspehe na razne načine.
Kada načinite prve korake ka odbacivanju idealizovanog ja, osetićete oslobođenje kao nikada
pre. Onda ćete zaista biti ponovo rođeni, pojaviće se vaše pravo ja. Onda ćete se umiriti u vašem
pravom ja, vašem unutrašnjem centru. Onda ćete zaista rasti, ne samo na spoljašnjim granicama koje
su možda već oslobođene diktature idealizovanog ja, već potpuno i u celosti svakim delom vašeg
bića. Ovo će promeniti puno stvari. Prvo će nastupiti promene u vašim reakcijama prema životu,
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 83 (Izdanje 1996)
Strana 6 od 10
događajima, sebi i drugima. Ova promenjena reakcija biće prilično zapanjujuća, ali malo po malo,
spoljašnje stvari će se takođe menjati. Vaš drugačiji stav će imati nove posledice. Prevazilaženje vašeg
idealizovanog ja znači prevazilaženje važnog aspekta dualnosti između života i smrti.
Sada čak niste ni svesni pritiska vašeg idealizovanog ja, stida, poniženja, izloženosti koje se
plašite i ponekad osećate, napetosti, naprezanja i kompulzije. Ako imate povremeni nagoveštaj
takvih emocija, vi ih još uvek ne povezujete sa fantastičnim zahtevima vašeg idealizovanog ja. Tek
nakon potpunog uviđanja ovih fantastičnih očekivanja i njihovih često protivrečnih imperativa ćete
ih se odreći. Početna unutrašnja sloboda zadobijena na ovaj način će vam dopustiti da se nosite sa
životom i da istrajete u životu. Više nećete morati mahnito da se držite idealizovanog ja. Već sama
unutrašnja aktivnost tako mahnitog nepuštanja rađa sveopštu klimu nepuštanja generalno. Ovo se
nekada proživljava kroz spoljašnje stavove, ali je to najčešće unutrašnji kvalitet ili stav. Kako idete
dalje kroz ovu novu fazu vašeg rada, osetićete ovu unutrašnju stegnutost i postepeno ćete prepoznati
osnovnu štetu koju ono uzrokuje. Ono čini nemogućim napuštanje mnogih stavova. Ono čini
neopravdano teškim prolazak kroz bilo koju promenu koja bi životu dozvolila da unese radost i duh
energičnosti. Vi sebe obuzdavate i time idete protiv života u jednom od njegovih
najfundamentalnijih aspekata.
Reči su nedovoljne, pre morate da osetite šta pod ovim mislim. Tačno ćete znati kada ste
oslabili vaše idealizovano ja putem punog razumevanja njegove funkcije, uzroka i posledica. Onda
ćete zadobiti veliku slobodu predavanja sebe životu jer više nećete morati da krijete nešto od sebe i
drugih. Moći ćete sebe da rasipate u životu, ne na nezdrav i nerazuman način, već zdravo kao što
priroda sebe rasipa. Onda, i samo onda ćete poznavati lepotu življenja.
Ne možete ovom najvažnijem delu vašeg unutrašnjeg rada da pristupite putem opšteg
koncepta. Kao i obično, vaše najbeznačajnije svakodnevne reakcije, razmatrane iz ovog ugla, daće
nužne rezultate. Pa nastavite istraživanje sebe putem ovih novih razmatranja i ne budite nestrpljivi
ako za to treba vremena i opuštenog napora.
Još jedna stvar: razlika između pravog i idealizovanog ja često nije pitanje kvantiteta, već pre
kvaliteta. To jest, kod ovo dvoje se razlikuje izvorna motivacija. Ovo nije lako uvideti, ali kada
prepoznate zahteve, protivrečnosti, poredak uzroka i posledice, razlike u motivaciji će vam
postepeno bivati jasne. Drugo važno razmatranje je element vremena. Idealizovano ja želi da bude
savršeno, prema svojim specifičnim zahtevima, ovog trena. Pravo ja zna da ovo ne može da bude
tako, ono zna da je nesavršeno i ne pati zbog ove činjenice.
Pravo ja je kompleks svega onoga što vi jeste u ovom trenutku. Naravno da imate svoju
bazičnu egocentričnost, ali ako je otvoreno priznate, možete se nositi sa njom. Možete da naučite da
je razumete i stoga je uklonite sa svakim novim uvidom. Onda ćete istinski doživeti istinu da što ste
više egocentrični, manje ćete samopouzdanja imati. Idealizovano ja veruje upravo suprotno. Njegovi
zahtevi za savršenošću su motivisani čisto egocentričnim razlozima, i ova naročita egocentričnost
onemogućava samopouzdanje.
Velika sloboda povratka kući, prijatelji moji, je pronalaženje puta ka pravom ja. Izraz
"povratak kući" često se koristi u duhovnoj literaturi i učenjima, ali je pogrešno shvaćen. Često se
tumači da označava povratak u duhovni svet nakon fizičke smrti. Povratak kući znači mnogo više.
Možete puno puta umreti, jedan za drugim zemaljski život, ali ako niste pronašli svoje pravo ja, ne
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 83 (Izdanje 1996)
Strana 7 od 10
možete doći kući. Možete da budete i da ostanete izgubljeni sve dok ne pronađete put do centra
svog bića. Sa druge strane, možete da pronađete svoj put do kuće ovde i baš sada dok ste još u telu.
Kada skupite hrabrosti da postanete svoje pravo ja, čak iako će se ono činiti mnogo manjim od
idealizovanog ja, otkrićete da je ono mnogo više. Tada ćete imati mir bivanja kod kuće u sebi. Tada
ćete pronaći sigurnost. Tada ćete funkcionisati kao celovito ljudsko biće. Tada ćete slomiti gvozdeni
bič tlačitelja kojem je nemoguće pokoriti se. Tada ćete znati šta zaista mir i sigurnost znače. Jednom i
za svagda ćete prestati da ih tražite lažnim sredstvima.
Ima li pitanja?
PITANJE: Dakle pravo ja nema dve duše, nema dualnost?
ODGOVOR: Naravno da ne. Dualnost prestaje da postoji jednom kada sebe prihvatite kao
delom dobre i loše, sastavljene delom od višeg i delom od nižeg ja. Ove dve strane biće integrisane i
živeće u međusobnom miru kada prihvatite da u sebi imate oboje. I samo tada niža strana može
postepeno da se razvije i izraste iz svog slepila. Ali sve dok ne pomirite u sebi da ste i dobri i loši, i
sve dok se borite protiv ovog "lošeg" i verujete da ne možete da ga tolerišete, postoji dualnost.
Prihvatanjem vašeg nižeg ja možete postepeno da ga prevaziđete, kao i dualnost između višeg i nižeg
ja. Neprihvatanjem vi povećavate dualnost. Ovo je takođe slučaj i sa životom i smrti. Prihvatanjem
smrti, dualnost između života i smrti se postepeno smanjuje sve dok u celosti ne nestane. Dok se
borite protiv smrti, kako se borite protiv nižeg ja, dualnost se povećava.
PITANJE: Možete li nam reći šta je Gete mislio kada je rekao "Dve duše meni raspinju
grudi"?
ODGOVOR: Može se tumačiti da znači više i niže ja. A takođe može da se tumači da znači
dualnosti između idealizovanog i pravog ja. Nedostatak mira između višeg i nižeg ja dovodi do
postojanja idealizovanog ja. Ove dve dualnosti su uzajamno zavisne. Vidite, što se više idealizovano
ja postavlja između pravog ja i života, život manje može da raste, više se povlači i sprečen je u
funkcionisanju.
PITANJE: Često čujemo u modernoj psihologiji reč šizofrenija koja se primenjuje na
psihotične ljude. Prema vašem govoru, večeras i prethodnim, svi smo fragmentisani i podeljeni. Da li
je ova dualnost samo pitanje stepena?
ODGOVOR: Da, jeste pitanje stepena, intenziteta, i koliko područja ličnosti uključuje. Za
kliničkog psihotika, područja u kojima ja nije prihvaćeno su preplavljujuća. Za normalniju osobu
koja može da funkcioniše u životu, idealizovano ja može da prožima čitavu ličnost, ali da još uvek
postoji određeni osećaj stvarnosti.
PITANJE: U prethodnoj lekciji smo učili da je za nas važno da se suočimo sa smrću kako
bismo u potpunosti živeli. Danas se veliki publicitet pridaje suđenju Adolfu Ajhmanu. Moja pitanja
su, prvo, možemo li, i treba li, da pokušamo da se suočimo sa smrću miliona nesrećnika kako bismo
za sebe individualno nešto naučili? Drugo, da li je zdravo oživljavati eru smrti i destrukcije? Treće,
može li čovečanstvo da nauči neku pozitivnu lekciju kroz ovo oživljavanje?
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 83 (Izdanje 1996)
Strana 8 od 10
ODGOVOR: Odgovor na prvo pitanje: može li bilo koja lekcija o životu i smrti, ili bilo kojoj
drugoj temi, da se nauči, što se toga tiče? To u potpunosti zavisi od vas, pojedinca, da li možete ili
želite da naučite lekciju. Ali što se lekcije o smrti tiče, usuđujem se da kažem da svaki pojedinac mora
lično da prođe kroz to, bilo da je to fizička smrt, ili mnogo malih svakodnevnih umiranja o kojima
sam nedavno govorio.
Mislim da bi bilo veoma opasno pretpostaviti da neka osoba može da uči iz tragedije druge u
ovom naročitom smislu. To bi bilo opasno jer bi doprinelo nezainteresovanosti pojedinca, koja bi
mogla da podstakne pasivnu, pa na kraju čak i aktivnu, okrutnost. Takva osooba može da se iskupi
za okrutnost na podmukao i suptilan način. Određene stvari možete da naučite samo ako ih sami
proživite. Postoje i drugi načini na koji možete, bar teoretski, da učite iz iskustava drugih ljudi, ako
ste otvoreni. Ipak, iskustvo pokazuje da većina osoba mora da nauči sopstvene lekcije kroz
sopstvene greške, a ne putem grešaka koje prave drugi, i ne putem tuđih iskustava. Ako se ovo
dešava u izolovanim slučajevima, bolje. Ali ne postoji opšti zakon koji proglašava jedan određeni
događaj kao onaj koji više doprinosi učenju od nekog drugog. Teoretski, možete učiti iz bilo koje
životne prilike. Većinom je lakše naučiti lekciju iz sopstvenih majušnih beznačajnih razočaranja nego
iz tragedije druge osobe.
Što se drugog pitanja tiče, dragi moji prijatelji, ne mogu na njega da odgovorim sa da ili ne. To
je opet individualno. Pojedinci, kao i čovečanstvo uopšte, mogu da nauče pozitivnu lekciju, ako se
prisete ove ere destrukcije i okrutnosti. A kroz to može da se nauči i negativna lekcija. U prilog
tome, pozitivna, kao i negativna lekcija može da se nauči i bez tog oživljavanja. Ne postoji da ili ne.
Ne postoji gotov odgovor na bilo koju od ove dve alternative.
Sve dok su ljudi dominantno vođeni osvetoljubivošću, mržnjom, osvetom, i dok ove emocije
preovlađuju, neće biti nikakve lekcije. Ako su, sa druge strane, glavne motivacije istinski i izvorno
konstruktivnije nego destruktivne – ne samo na rečima, već se istinski tako oseća – lekcija će biti
pozitivna. Sa druge strane, neoživljavanje takođe može da dođe iz negativnih motiva, poput
kukavičluka, straha, ravnodušnosti, oportunizma, nezainteresovanosti. Ovo bi onda bila negativna
lekcija. Ne oživeti je takođe može da dođe iz istinske mudrosti koja zna da se zakoni božanskog
sveta brinu za sve. Ali ovo sigurno ne znači da zločinci ne treba da trpe posledice. Pristup
preuzimanja na sebe da se drugo ljudsko biće kazni veoma se razlikuje od pristupa da se onemogući
dalja okrutnost, a da se zločinci iscele od bolesti – ako su uopšte i spremni da prihvate neophodnu
pomoć.
PITANJE: U kojim granicama bi ljudi trebalo da preuzmu na sebe kažnjavanje zločinca?
ODGOVOR: Nije na ljudima da kažnjavaju. Vaš pravac delovanja treba da bude, i biće jednog
dana, da takođe preuzmete odgovornost da bilo koji zločin može da se desi kroz pogrešne vrednosti,
pogrešne sisteme, pogrešno obrazovanje, pogrešne stavove. Kada to prepoznate, težina će se sa
kazne pomeriti na isceljenje. Ali mogućnost činjenja daljih zločina od strane tih ljudi treba strogo da
se izbegne ograničavanjem njihove spoljašnje slobode, pritom im pomažući da zadobiju unutrašnju
slobodu kroz tretman. Ovo bi u svakom slučaju bilo poput kazne za zločinca, jer narušavanje lične
slobode, kao i bolni proces isceljivanja duše, mogu da budu onoliko teški koliko i smrt ili život u
zatvoru, samo što bi bili mnogo konstruktivniji. Sve ovo će doći jednog dana.
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 83 (Izdanje 1996)
Strana 9 od 10
Neka svi pronađete istinu i pomoć i dalje prosvetljenje kroz reči koje sam vam večeras
podario. Ipak, treba da shvatite i da očekujete da vam teoretsko razumevanje, naročito sada, neće
ništa koristiti. Sve dok ove reči ostaju teorija, neće vam pomoći. Kada započnete ili nastavite da
radite u ovom pravcu i dopustite sebi da osećate i posmatrate svoje emocionalne reakcije povezane
sa vašim idealizovanim ja, onda ćete načiniti suštinski naprdak u sopstvenom oslobođenju i
pronalaženju sebe u najistinskijem smislu te reči.
Sada moji dragi, svako od vas, primite našu ljubav, našu snagu, i naše blagoslove. Budite u
miru, budite u Bogu!
Uredili Džudit i Džon Seli
Predavanje Pathwork Vodiča Br. 83 (Izdanje 1996)
Strana 10 od 10
Za informacije i učešće u aktivnostima Pathwork-a širom sveta, molimo pišite:
The Pathwork® Foundation
PO Box 6010
Charlottesville, VA 22906-6010, USA
Tel: 1-800-PATHWORK, ili
Posetite: www.pathwork.org
Sledeće napomene predstavljaju uputstvo za upotrebu imena Pathwork® i materijala ovih predavanja.
Zaštićeno ime/Oznaka usluge
Pathwork® je registrovana oznaka usluge čiji je vlasnik Pathwork Fondacija i njena upotreba nije dozvoljena bez
prethodno izražene saglasnosti Fondacije u pisanoj formi. Fondacija ima isključivu diskreciju da drugim osobama ili
organizacijama, kao što su filijale ili ogranci, odobri pravo upotrebe Pathwork® znaka.
Autorska prava
Autorsko pravo nad materijalom Pathwork Predavanja Vodiča je isključivo vlasništvo Pathwork Fondacije. Ova
predavanja se mogu kopirati uz pridržavanje pravila Zaštićenog imena Fondacije, Zaštićene oznake usluge i Autorskih
prava, međutim tekst se ne može menjati ni skraćivati na bilo koji način, niti je dozvoljeno uklanjanje napomena o
zaštićenom imenu, zaštićenoj oznaki usluge ili autorskog prava. Od korisnika reprodukovanog materijala se mogu
naplatiti isključivo troškovi reprodukcije i distribucije.
Smatra se da je bilo koja osoba ili organizacija koja koristi zaštićeni znak usluge ili materijal koji podleže autorskom pravu
Pathwork Fondacije, pristala da se pridržava pravila Zaštićenog imena Fondacije, Zaštićene oznake Usluge i Autorskih
prava. Za dobijanje informacija ili kopije ovih pravila, molimo kontaktirajte Fondaciju
Download

Lekcija Pathwork Vodiča br. 83 Izdanje 1996 14. april 1961