O OSNOVAMA RADIESTEZIJE
Djendji Samardžija, radiestezista
Planeta Zemlja je izložena različitim uticajima Univerzuma. Kao posledica toga između kosmosa
i Zemlje oformljeno je manje-više ujednačeno prostorno-mrežno energetsko polje koje je u
interakciji sa ostalim planetama. Iz te interakcije planeta Zemlja stvara razne uticaje koji se
negde pojavljulju kao blagotvorni, međutim ima i onih koji štetno deluju na život i zdravlje
bioloških sistema. Tokom svoje evolucije čovek je izložen i pozitivnim i patogenim uticajima
Zemlje i kosmotelurskim uticajima, tako da se mnogima od njih prilagodio.
Tehnološko-tehnički napredak otuđuje čoveka od blagotvornih uticaja prirodnog okruženja.
Savremenim načinom življenja on stvara obilje novih štetnih uticaja koji povećavaju patogenost
već postojećih štetnih, a umanjuju blagotvorno dejstvo pozitivnih uticaja. Time se njihova
prvobitna ravnoteža u prirodi opasno narušava.
Vrtoglavi rast patogenosti i neravnoteže čovek svojom evolucijom ne može da sledi i to
ugrožava njegovu biološku egzistenciju.
Od harmonične i pravilne cirkulacije oscilirajućeg polja zavisi zdravlje i vitalnost kako
određenog prostora tako i bioloških sistema. Energija koja cirkuliše neometano, donosi zdravlje i
vitalnost. Dok je razmena energije - informacije između okruženja i organizma neometana,
biopolje funkcioniše ispravno i harmonično. Tada se energetska cirkulacija i unutar organizma
odvija skladno, od jednod do drugog sistema, od organa do organa i zato je on vitalan i zdrav.
U trenutku kada iz bilo kog razloga dođe do poremećaja cirkulacije, harmonija energetskog polja
se narušava i dolazi do blokade energije. Ona se na nekim mestima kumulira, dok su druga u
deficitu. Ovo se odnosi kako na biološke sisteme, tako i na energetske sisteme prostora.
Posledice toga su energetski deformisani prostori u kojima dolazi do narušavanja zdravlja i
vitalnosti ne samo ljudi, već svih bioloških sistema. Na takvim mestima se biljke suše ili slabo
rađaju, životinje su uznemirene, bolešljive, neplodne ili nerado borave na tim mestima.
Kao što je planeta Zemlja zaštićena od spoljnih uticaja svojim omotačem -atmosferom, tako su i
svi biološki sistemi na njoj zaštićeni od spoljnih elekričnih, magnetnih, ili mikrotalasnih uticaja
svojim energetskim omotačem - aurom. Svako telo ima oko sebe jedno strujno polje i celi
organizam se ponaša kao generator, koji stvara to polje.
Osnovni kontakt čoveka sa okruženjem predstavlja odnos njegovog biopolja sa prisutnim
poljima u prostoru, kao i interakcija sa drugim biološkim sistemima. To podrazumeva postojanje
uzajamnog odnosa između faza dva ili više talasa (talasnih paketa), tako da se među njima
ostvaruje međusobni uticaj – interakcija.
Registrovanje – osvešćivanje tog odnosa je radiestezija.
1
Radiestezija
Radiesteziju možemo razumeti ako materiju ne tumačimo na osnovu klasične fizike, da je masa
nekog objekta ''tvar'', neuništiva supstanca od koje su sačinjene sve stvari, već da predstavlja
oblik energije. Energija je dinamična veličina, obrazac i ona je vezana za aktivnost, ili za proces.
Ono što radiestezista izučava i teži da ''vančulno''detektuje je upravo ta dinamika, promena
vibratornog nivoa određenog energetskog polja. Odstupanja od normalnog biološkog delovanja
polja (u određenom prostoru), koja su posledice međudejstva različitih oblika zračenja
(emitovanja energije, vibracija ili uticaja iz izvornog centra.)
U nekom slobodnom tumačenju radiestezija znači osetljivost (estezija) na zračenja (radijaciju).
To je sposobnost registrovanja vanredno finih impulsa, frekvencija i umeće njihovog tumačenja
određenom metodologijom.
Kako radiestezista beleži ''zračenja''?
To je subjektivna reakcija organizma na promenu vibratornog nivoa polja (pravca, frekvencije,
amplitude...), sa kojima smo u interakciji. Interakcija sa različitim poljima dovodi do promene u
biopolju čoveka, jer u odnosu na druga polja,on poseduje sposobnost adaptabilnosti.
Radiestezista ''oseća'' da njegov organizam reaguje, ''vančulno'' registruje upravo taj dinamički
obrazac. Organizam u trenutku reaguje, beleži celokupno vibratorno stanje polja u prostoru,
stvara sintetičku viziju stvarnosti i shodno pristigloj informaciji reaguje. Reakcija organizma je
u stvari promena u njegovom biopolju, jer on poseduje sposobnost adaptabilnosti. To dovodi do
trenutne reakcije - promene na fizičkom nivou. ''Beleška'' organizma radiesteziste se često
očitava i na fiziološkim koleratima promene pulsa, pritiska, električnog otpora kože itd. Kao
posledica te „beleške“ mozak kroz nervna vlakna šalje mišićima električne impulse koji su ne,
ili jedva primetni. (ovo se koristi u poligrafu - detektoru laži) . To su nesvesni mikro treptaji,
drhtaji koji dovode do pokretanja radiestezijskog instrumenta. Viljem Karpenter (William
Carpenter) je još 1882. godine objasnio te pokrete kojima se pomeraju rašlje. Karpenter ih je
nazvao ideomotorna akcija i ustanovio je da ovi pokreti mogu da se čine bez uticaja svesti i
emocija, ali da su uglavnom inicirani sopstvenim zapažanjima (u ovom slučaju reakcijom
organizma na promenu polja,) ali i sugestijama od strane drugih osoba (što je osnova za mnoge
greške u radiestezijskim istraživanjima). Inače, ovaj efekat je 1930. klinički dokazan.
Ustanovljeno je da radiestezijski kontakt ne može da se uspostavi u vakuumu. Znači da je
prenosilac informacija – talasa vazduh i jonizacija. Kako taj osnovni kontakt uvek imamo,
sledeći je sam čovek kao prijemnik. Radiestezijski senzibilitet nije ni spretnost, inteligencija,
niti nekakav dar, već neka vrsta preosetljivosti na talase, zračenja i promenu polja. Ispitivanjem
je ustanovljeno da su prijemnici zračenja zona pleksusa solarisa sa nadbubrežnom žljezdom i
hipofiza. Osobe koje imaju oštećenje jedno od tih zona nisu u stanju da registruju zračenja.
Reakcije nisu kod svih ljudi istog intenziteta i bez obzira da li je čovek svestan interakcije i
reakcije ili ne, ona postoji.
2
Radiestezista na osnovu reakcije svog organizma dobija informaciju, a tumači ih na osnovu
načina kretanja radiestezijskog instrumenta. Očitavajući pokrete svog instrumenta (rašlje, Lantene, visak...), subjektivno, ali veoma precizno procenjuje energetske karakteristike prostora i
polja sa kojima je u interakciji.
Teoretski - iskusni radiestezista može da registruje, detektuje, bilo koji energetski - dinamički
obrazac, vibraciju tj. informaciju. Praktično - rezultati zavise od nebrojenih faktora, od
osetljivosti, iskustva, koncentracije, drugih energetskih uticaja od vremenskih uslova (fen, oluja,)
preko medikamenata, alkohola, duševna stanja i raspoloženja, itd.
I ako se mnoga od tih polja danas mogu detektovati objektivnim, naučnim metodama i
instrumentima, osetljivost radiesteziste na ova polja je veća od osetljivosti bilo kog instrumenta.
U njemu se krije moć rezonancije sa veoma širokim spektrom talasa. Njegov mikrokosmos
rezonantan je sa promenama u makrokosmosu. Na podražaje iz svoje okoline odgovara
vibracijama koje su izazvane sličnostima u ''kvalitetu'' i u ''odnosu''.
Oblasti primene radiestezije
Promena polja se može registrovati u prostoru, oko živih organizama, bilo koje materije ili
oblika. Zato, oblasti u kojima radiestezija može da ima primenu su neograničene.
Najčešće se primenjuje u građevinarstvu, radi određivanja povoljnih lokacija za izgradnju
objekata u odnosu na njihovu namenu. U medicini radi bržeg i lakšeg postavljanja dijagnoze,
izbora vrste terapije, određivanju dijetetskih režima ishrane itd. U rudarstvu i hidrologiji, radi
grubog određivanja lokacije i količine nalazišta. U geologiji i arheologiji za detekciju podzemnih
nalazišta i procenu starosti i autentičnosti materijala. U poljoprivredi radi procene kvaliteta tla
za određenu kulturu, kao i u ''lečenju'' tla. U voćarstvu, stočarstvu, pčelarstvu... Kao pomoćno
sredstvo pri traganju za nestalim osobama, predmetima, određivanju afiniteta, karakternih i
mentalnih osobina i sposobnosti ličnosti, u ocenjivanju kvaliteta namirnica, proizvoda,itd.)
• Radiestezijski uticaji
Planeta Zemlja poput velikog kristala sabira i emituje zračenja i uticaje svega postojećeg na i
oko nje, kosmosa i nebeskih tela. Između kosmosa i Zemlje se prostire energetsko polje,
uglavnom kao ujednačena simetrična prostorna mreža. Ovo energetsko polje, prostirući se od
dubokih slojeva Zemlje do kosmičkih daljina, formira skup uticaja. Formirano energetsko polje
se ponaša slično svetlosti koja prolazi kroz prizmu, te se razlaže na činioce koji dalje nose sebi
svojstvene karakteriske. Tako nastaju različiti tipovi »zračenja« - uticaja.
Dati geološki uslovi ( tokovi podzemnih voda, rasedi...) imaju funkciju » prizme«, te prelamaju,
preusmeravaju, menjaju energetska polja.
Polja uticaja su prirodnog porekla i većinom se mogu i vektorski okarakterisati jer imaju
određen pravac, ali i dinamiku, promene u prostoru i vremenu koje direktno uslovljavaju
životne funkcije bioloških sistema. Na različitim mestima i pravcima ona poprimaju različite
karakteristike, od čega zavisi i njihov uticaj na zdravlje i vitalnost bioloških sistema
3
Već smo ranije istakli da patogeni uticaji štetno deluju na život i zdravlje bioloških sistema, jer
se dolaskom u rezonancu sa njima, biopolje deformiše. Te deformacije se specifičnom geninformatikom prenose dalje na ceo živi organizam, što se na kraju ispoljava kao bolesno stanje
organizma.
Iste vrste zračenja različito deluju na različite ljude, jer nismo svi podjednako osetljivi na te
uticaje. Ipak, statistikom je utvrđeno, da se prve smetnje u većini slučajeva javljaju kao
razdražljivost, nesanica, dekoncetrisanost i smanjena sposobnost pamćenja.
• Radiestezijski utcaji, polja i zračenja
U idealnom prirodnom prostoru nisu poremećeni pravci delovanja geomagnetskog polja.
Biološki sistemi su svojom evolucijom predisponirani za takvo, prirodno geomagnetno polje i
njegove silnice smera sever – jug. Čovek ih je utkao u svoje postojanje i ona mu usmeravaju
elektricitet u organizmu.
Međutim, usled delovanja prirodnih sila mogu nastati različiti poremećaji geomagnetskog polja.
To su najčešće tektonski poremećaji, tokovi voda, šupljine, erozije, sedimenti, naplavine i razni
drugi efekti, koji dovode do stvaranja gušćih polja, vodljivih tela što dovodi do poremećaja
prirodnih elektromanetnih, električnih i elektrostatičkih polja.
• Vrste uticaja prema njihovom dejstvu
Po svojoj prirodi uticaji koji okružuju čoveka (zračenja) se globalno mogu podeliti u dve vrste:
na blagotvorne i štetne.
Blagotvorni uticaji obnavljaju životni potencijal bioloških sistema tako što svojim vibratornim
nivoom podržavaju vibratorni nivo žive ćelije, njegov životni impuls.
Štetni, ili patogeni uticaji štetno deluju na život i zdravlje bioloških sistema. Dolaskom u
rezonancu sa njima, biopolje se deformiše. Te deformacije se specifičnom gen-informatikom
prenose dalje na ceo živi organizam, što se na kraju ispoljava kao bolesno stanje organizma.
• Vrste uticaja (zračenja) prema nastanku se mogu
klasifikovati na:
-
prirodna polja i zračenja i na
veštačka polja i zračenja koja nastaju kao posledica ljudske delatnosti.
I jedni i drugi po dejstvu na biološke sisteme mogu da budu štetni, ili patogeni i blagotvorni
uticaji
4
Štetna ili patogena polja i zračenja
ŠTETNA ILI
PATOGENA POLJA
I ZRAČENJA
PRIRODNA POLJA I
ZRAČENJA
VEŠTAČKA POLJA I
ZRAČENJA
VEŠTAČKA POLJA I ZRAČENJA
GEOPATOGENA
KOSMIČKA
GEOPATOGENA
Podzemne vode
Hartmanova
mreža
Arheološki ostaci
Minerali, rude
Cury-jeva
mreža
Geološke raseline,
šupljine
Šnajderova
mreža
Raspad organske
materije
OstalI mrežni
sistemi
Negativna ljudska
energija
TEHNIČKA
NEIONIZIRAJUĆA
Tuneli, prokopi
ELEKTRIČNA
Jame, bunari
ELEKTRONSKA
Groblja
IONIZIRAJUĆA
Kanalizacije,vodovi
MEHANIČKA VIBRACIONA
Štetni ili patogeni prirodni uticaji
U prirodna patogena polja i uticaje spadaju geopatogena i kosmotelurska polja i zračenja.
Geopatogena polja i zračenja
Izvor takvih utcaja se nalazi ispod površine zemlje a nastaju od protoka podzemnih voda, slojeva
minerala, ruda, geoloških raselina, šupljina itd. Iz izvora se mogu širiti vertikalno, (glavni tok
podzemne vode, šupljine...), ili pod određenim uglom (bočni signali podzemne vode).
5
Zračenja od protoka podzemne vode
Svaki podzemni vodeni tok oko sebe širi sedam ''lažnih'' signala, tj. bočnih zračenja sa leve i isto
toliko sa desne strane, tako da sa glavnim, vertikalnim zrakom, širi oko sebe 15 štetnih zračenja.
Ona nisu sva istog intenziteta i podjednake štetnosti.
Glavni tok podzemne vode je vertikalno, stabilno zračenje i do njegovog pomeranja dolazi samo
usled pomeranja tla.
Bočna zračenja se prostiru pod raznim uglovima od 15-48%, manje su stabilnog karaktera, pa ih
može deformisati, pomerati neko drugo zračenje.
Intenzitet zračenja zavisi pre svega od čistoće vode, od dubine i brzine protoka, od količine i
debljine vodenog sloja, sastava tla kroz koji protiče i kroz koji talasno zračenje prodire do
površine tla. Intenzitet zračenja dubinskih voda je veći nego od površinskih protoka, a jači je
iznad težinske zone, tj. samog toka, nego iznad bočnih signala. Podzemne vode su malo
patogene ako nisu zagađene nitritima, uranom, raspadom materije itd. Naravno, intenzitet
štetnosti se povećava ako dolazi do preklapanja sa nekim drugim uticajima.
Zračenja od toka podzemne vode može da ima elektri
čni naboj pozitivan (+) tj. desno zakretajući, što znači da zračenje ima zakretni momenat u
desno (u smjeru kazaljke nasatu) i negativan (-)zakretni moment je u levo, ili neutralan (±) koji
je i najštetniji, jer se u njemu vrši pražnjenje "+" i "-" toka i u njemu verovatno dolazi do brzih
izmena"+" i "-" zračenja.
Glavno zračenje je najintenzivnije i najštetnije upravo zbog toga jer je neutralan te indad njega
dolazi do brzih i nepravilnih izmena polariteta zračenja. Četvrti bočni signal koji izlazi pod
uglom od 48% ima iste karakteristike kao i težišna zona zračenja, ali je slabijeg intenziteta.
Ostala bočna zračenja su stabilnijeg polariteta. Jedan bočni zrak je pozitivnog, a sledeći je
negativnog polariteta.
Da li se radi o težišnoj zoni ili o bočnom signalu znaćemo ako instrumentom pregledamo
kritično mesto od tla do maksimalno moguće visine. Ako se na tom putu instrument neprestano
okreće, reč je o vertikalnom zračenju. Ako se na nekoj visini instrument prestane okretati, znači
da je van dometa zračenja, tj. da smo nad bočnim signalom. Polaritet i stepen štetnosti saznajemo
iz načina okretanja instrumenta ili uz pomoć dijagrama.
Za mernu skalu štetnosti najbolji je dijagram od 0-100. Intenzitet do 40-tog podeoka skale nema
negativni utcaj na biološke sisteme. Intenzitet zračenja od 40-60 može da ima negativni uticaj u
zavisnosti od osetljivosti organizma, a preko 60, štetnost je velika.
Drugi dijagram je fon Polova skala, po kojoj je 16 jedinica maksismalni intenzitet zračenja. Od
0-6 se može tolerisati, od 6-8 se proverava osetljtljivost izložene osobe i njegovo zdravstveno
stanje, a iznad 8 se obavezno premešta na zdravije mesto ili se postavlja zaštita.
Štetnost određenog mesta se uvek meri u odnosu na određenu osobu, jer nismo svi podjednako
osetljivi na te uticaje.
6
Česta je zabluda da bočna zračenja koja su npr. pozitivnog polariteta mogu više da naškode
ženskim osobama, jer su one u većini slučajeva negativno polarizovane, i obrnuto. Ni jedno ni
drugo nije zakon! Polaritet osobe treba proveriti. Još u srednjem veku je primećena razlika u
polaritetu leve i desne strane kod ljudi i obratnog polariteta kod muškaraca i žena.Pri određivanju
ukupnog polariteta kod ljudi, treba obratiti pažnju na to, da li pojedinac emituje više plus ili
minus iona. Smatra se da ječovek levo polariziran ako visak izvodi krugove na levo. Misli se da
je muškarac obično desno polarizovan.
Osim toga utvrđeno je da, bočna zračenja koja su uglavnom pozitivnog polariteta stvaraju
prenabijenost i bujanje ćelija (znači kod žena koje su (uglavnom) – polariteta na tim mestima
ređe dolazi do bujanja ćelija), dok oni negativnog polariteta (na koje su žene osetljivije)
izazivaju upale i crpe energiju iz organizma.
Zračenja od minerala, ruda, geoloških raselina...
Slična su i ostala zračenja koja do nas dopiru iz tla. Samo što zračenja od nekog minerala, ili ona
koja do nas dopiru kroz sloj minerala, rude ili neku šupljinu, drugačije deluje. Panj, trulež pod
zemljom, ili raselina se možda prelama pod drugim uglom, u šupljinama dolazi do jače
jonozacije što je izvor zračenja, ali i dobar provodnik za ostale vrste zračenja. Iznad ruda,
velikih podzemnih stena (naročito granita) može doći do raspada radijuma, ili povećane
koncentrcije radona. Iznad raselina gravitaciono polje može da bude poremećeno, naročito ako
se proteže pravcem istok-zapad, jer onda ima efekat baterije. Što je uži rased u tlu, to je intenzitet
štetnosti veća. Uzak zrak znači skoncentrisanu energiju, a štetnost je još veća ako je rased
kombinovan sa rudom, ili podzemnim vodom. Ova zračenja se kroz različite sloje uglavnom
prelamaju kao kroz prizmu i iz izvora se mogu širiti vertikalno, ali i pod najrazličitim uglovima i
njihovo dejstvo na biološke sisteme je manje-više patogeno.
Crne linije (Black lines) su prirodna zračenja nepoznatog porekla. Najverovatnije su to ista
zračenja koja feng šui naziva Sha (Sar) qi, tj. »smrtonosna energija«. Pojavljulju se i na većim
visinama, imaju različite oblike prostiranja. Jedna vrsta izaziva depresiju i negativne emocije, a
druga je energetski oštra i agresivna.
Zemljine prirodne radioaktivnosti su uglavnom koncentrisana duž geoloških raseda, mineralnih
tokova i vodonosnih pukotina. Radioaktivni plin radon se diže na površinu i emituje štetna alfa
zračenja, koja u slabo prozračenim mestima kao što su zgrade mogu dostići opasnu
koncentraciju. Akumulacija plina Radon je izražena gde su neadekvatne ventilacije, gde su
cevovodi ispod poda, podno centralno grejanje, podrumi bez ventilacije, vodootporna izolacija,
dvostruke glazure kamena...
Kosmotelurske mreže
Planeta Zemlja ima određenu polimorfnu strukturu i unutrašnji poredak koji je nastao
interakcijom određenih kosmičkih sila i zemljinog gravitacionog magnetnog polja. Atmosfera
7
nas uglavnom štiti od štetnih zračenja Sunca i drugih nebeskih tela. Prolaskom kroz slojeve
atmosfere zračenja iz kosmosa se formiraju u uzane zrake koji prodiru u dubinu Zemlje, te ih mi
nazivamo kosmotelurskim zračenjima.
Za formiranje kosmotelurskih mreža najveći značaj imaju magnetski omotač, Van Alenovi
prstenovi i ozonski sloj, koji mi svojim aktivnostima nemilosrdno uništavamo. Zbog toga,
zračenja iz kosmosa nam pričinjavaju sve više problema. Njihov direktan uticaj na biološke
sisteme raste iz dana u dan. S druge strane, zagadili smo svoju okolinu tehničkim zračenjima,
iako znamo da električna struja menja i električnu provodljivost tla i prirodu kosmičkih zračenja.
Prema prof. Schweiceru ove mreže nisu kosmičkog porekla, već su nastale kao posledica
anomalija prirodnog polja i zračenja kod raseda.
Kosmotelurska zračenja imaju određeni dnevni ritam. Najintenzivnija i najštetnija su noću
između 2 i 4 h, a u podne opada njihov intenzitet. Na intenzitet i patogenost zračenja utiču i
klimatske promene, pun mesec, altivnosti sunca, itd.
To su Hartmanova, Kirijeva, Peryjeva, Schnajderova... mreža
Hartmann-ova mreža
Otkriće jedne od kosmotelurskih mreža se vezuje za ime profesora doktora Ernsta Hartmanna,
koji je i osnivač nove discipline - geobiologije. Linije ove kosmo-telurske mreže prate
uporednike i meridijane. Mogu da se osete kao fluidne, nevidljive pregrade koje se formiraju
negde u atmosferi i prodiru duboko
u središte zemlje. Linije koje se
prostiru pravcem sever-jug udaljene
su jedna od druge 2,5 metara (u
smeru istok zapad), a one koje se
prostiru
pravcem
istok-zapad
udaljene su jedna od druge 2 metra
(u smeru sever-jug). To znači da
međusobno obrazuju nevidljive
pravougaonike. Širina jednog zraka
je 21 cm. Linije se seku međusobno
pod pravim uglom, a tačke preseka
su
geopatogeni
čvorovi
Hartmannove mreže. Same linije su
do pola pozitivno, a od pola
negativno polarizovane. Liniji koja
se proteže pravcem sever-jug je
desna strana jang (pozitivnog), a
leva jin (negativnog) karaktera, ako
je posmatramo iz pravca severa.
Kada se radi o linijama pravca istokzapad, njihova severna polovina je
jang, a južna jin. To znači da svaki
H. čvor sadrži u sebi jedan izraziti
jang i jedan izraziti jin kvadrat. Po
8
nekim istraživanjima svaki peti meridijan i svaka četvrta paralela su duplirani, znači široki 42
cm.
Same linije nisu patogene, ali na njima postoji mogućnost prenošenja snopa štetnog zračenja
nekog drugog porekla.
Inače mreža vrlo preciznih dimenzija, pod raznim uticajima može znatno da se deformiše. Na
njenu deformaciju mogu da utiču tokovi podzemnih voda većih dimenzija i intenziteta,
dalekovodi, kao i budući zemljotresi. Na osnovu deformacije H. mreže može da se odredi
pravac i intenzitet zemljotresa. Dvanaest sati pre potresa levo i desno od glavne linije se
pojavljulje po jedna slabija linija (to je trenutak kad i životinje reaguju uznemirano najavljujući
potres). One jačaju postupno, dok ne budu iste kao središnji zrak.. Tokom potresa Hartmannova
mreža postaje isprepletanai deformisana, ali se simetrija uspostavlja u roku od pola sata.)
Kirijeva, Curry-jeva mreža
Drugi za nas značajan mrežni sistem je Dijagonalna mreža, čije otkriće vezujemo za ima dr.
med. Manfreda Curry-ja. Linije ovog mrežnog sistema se prostiru pravcem severoistokjugozapad, i severozapad-jugoistok. Rastojanje između linija je najčešće 3,5 metra. To znači da
ova mreža obrazuje kvadrate. Širina jednog zraka je 0.5m, a najpatogenija mesta su i ovde tačke
presecanja, tj. Curry-jev čvor. Jedno ukrštanje ima pozitivan polaritet i ima nabijajući karakter, a
drugo je negativnog polariteta i iscrpljuje, skraćuje auru i isisava elektrone . Čvorište koje
obrazuje jedan pozitivan i jedan negativan zrak je neutralno, tj. nema izražen polaritet. )
Ispitivanja Dr. Currya su dokazala da pozitivno polarisana čvorišta C mreže izazivaju karcinom
kod određenog tipa ljudi (K-tip), kod kojih se već u roku od 2 min. pokazuje neobično
»punjenje«. Na čvorištima dolazi do izražene tendencije bujanja tkiva u fizikalno hemijskim
reakcijama krvi. Prve tegobe nastaju otpr. posle šest godina izloženosti. Negativno nabijeno
ukrštanje, koje energetski iscrpljulje je po iskustvima dr. Currya odlična zaštita od kancera, i
dobro utiču na tok bolseti, dok suprotan tip ljudi reaguju upalnim procesima, na njih. Ostaje
pitanje da li to znači da bi kancer mogao da se leči samo izlaganjem negativnim čvorištima?
9
Ove mreže imaju jedan dnevni ritam. Najintenzivnija su noću između 2 i 4 sata, a u podne opada
njihov intenzitet. Uticaj na intenzitet zračenja mreža imaju i klimatske promene, pun mesec,
erupcije na suncu itd.
Samo po sebi se razume da su najpatogenija mesta na kojima se čvaorišta dveju mreža
poklapaju, ili se ukrštaju sa nekim drugim uticajima.
Zrak Hartmannove mreže su zelene (radiestezijske) boje, tj. frekvencije, a Curryjeve crvene
(radiestezijske) boje. Zamislimo na istom mestu Hartmannov čvor zelene boje (frekvencije) i
Curryjev crvene!. Boje zračenja mreže se može promeniti stavljanjem metala na samo čvorište ili
zrak. Boja je zavisna od boje metala.
Teoretski, gledano po vertikali S-J svaki treći čvor, a po uporednicima svaki drugi H čvor bi
mogao biti ujedno i secište Curryjevog čvora. No, u praksi se to ređe pojavljulje zato što linije C
mreže ne moraju da se pojave na svaka 3.5m. Često se pojavljulju tek na 12, ili 16 metara. S
obzirom na patogeno dejstvo oba čvora, dobijamo pojačanu patogenost u celim poljima oko tih
čvorova.
Šnajderova mreža
Po dr.Hartmannu, dosada je pronađeno oko 25 mreža i sve one imaju svoja secišta u
Hartmannovoj mreži. Zbog toga se u praksi detekcijom Hartmannove i Curryjeve mreže
otklanja opasnost i od ostalih mreža. To su Šnajderova i Perijeva mreža, Benkerov kubični
sistem, Vitmanova magnetska polja itd.
10
Interesantnu mrežu je opisao Schneider 1980. To je mreža pozitivnog dejstva, orijentiranu 45o
istočno od severa s linijama širine l7cm. , a interval ponavljanja je 294m. Njegova predpostavka
je da linije ovog mrežnog sistema pozitivno utiču na mentalni kapacitet, moć izražavanja govorljivost. Mnoge propovedaonice su nađene na ovakvim ukrštanjima .
Schneck je opisao mrežni sistem koji je kao odraz u u ogledalu u odnosu na predhodni negativna slika, verzija ove mreže: 45o orijentisan zapadno od severa i sa suprotnim tokovima
energije kao i psihičkim efektima.
Druga Šnajderova (Schneider) mreža
Schneider je opisano još jednu pozitivnu mrežu, orijentisanu 28o istočno od severa s linijama širine
21cm. i ritmom ponavljanja od 267m.
Ona je povezana s fizičkom snagom i ozdravljenjem (beli glog često raste na njemu) i često se poklapaju
sa linijama starih rimskih puteva. Na njegovim ukrštanjima se često nalaze sveti izvori i bunari, kapele,
mesta hodočašća, dvorci, rimska utvrđenja...
Schneck je pronašao da i ova mreža ima svoju negativnu sliku i u pravcu, ali u energiji koja je karakteriše.
Pronalazio ju je u starim zatvorima, mestima pogubljenja, linijama „crnih potoka ", rak tačkama...
Samo po sebi se razume da su najpatogenija mesta ona na kojima se čvorišta mreža preklapaju, ili se
ukrštaju sa nekim drugim uticajima.
Patogena veštačka polja i zračenja
Veštačka patogena polja i zračenja nastaju kao posledice ljudske delatnosti.
Jedna vrsta patogenih uticaja nastaje kao posledica ljudske delatnosti, kao što su arheološki
ostatci, tuneli, septičke jame, bunari itd., koji deluju na organizam uglavnom na isti način kao
prirodne šupljine i raslojeno zemljište.
Drugu vrstu čine uticaji od različitih građevinskih i drugih materijala, (blokovi sa svojim
šupljinama, staklena vuna smanjuje prodor pozitivnih uticaja iz kosmosa, granit, itd.) Mravi,
pomoću kojih se ispituju mesta štetnog zračenja, beže iz Faradejevog kaveza. Ako se zabodu 4
kolčića iznad nekog mravinjaka da oblikuju piramidu i na njih se stavi metalna rešetka koja je
spojena sa zemljom, mravi će trenutno pobeći iz te "zone smrti". A savremeni čovek se ponosi i
živi u građevinama od betona i čelika - sterilnom i antibiološkom
Faradejevom kavezu.
Ne mali uticaj u građevinarstvu imaju i električne i vodovodne instalacije, primenjeni oblici i
boje, proporcije, itd. Njihov uticaj nije smrtonosan, ali je konstantan i remeti energetsku
ravnotežu prostora.
Svojim tehničko-tehnološkim napredkom, savremenim načinom življenja u uslovima
industrijskog, postindustrijskog i informatičkog društva, čovek je stvorio neverovatan broj sebi
stranih, patogenih uticaja koje nikada do sada nisu postojale na Zemlji.
11
Tehnička zračenja i uticaji
Procenjuje se da je danas elektromagnetno zračenje 100 do 200 miliona puta jače nego što je bilo
pre sto godina. U samo dve decenije bežična tehnologija se eksplozivno proširila tako da u SADu (2006.god.) ima preko 236 miliona mobilnih telefona, 20 miliona u Kanadi i 19 miliona u
Australiji. Pored toga, pojavili su se milioni odašiljača za mobilne mreže. WiFi-wireless fidelity
Vajfaj - WiFi-wireless fidelity - aktivnih tačaka sa 12.400 lokacija u SAD i Kanadi krajem 2007.
narastao je na 78.000 u 2008. godini.
U samo 25 godina, većina bioloških sistema su postala izložena ogromnim količinama
elektromagnetnog zračenja.
Najčešći izvori štetnih zračenja danas su elektromagnetne prirode. To je sve što stvara elektromagnetsko polje, počev od ''otvorenih'' utičnica ili zamrzivača, do dalekovoda. Radio i TV
odašiljači, relejne linije, radarski uređaji, aparati sa elektronskim kolima. Bežična tehnologija
kao što su mobilni telefoni, blutut, lični digitalni pomoćnici (PDA), bežični internet, Vajfaj
(WiFi-wireless fidelity i moćni odašiljači mikrotalasnog zračenja koji su potrebni za prenos.
Bežična tehnologija emituje poseban spektar elektromagnetnog zračenja koji ima svoje
sopstvene štetne efekte na žive sisteme. Sve veći broj naučnih istraživanja dokazuje da najveću
pretnju zdravlju i dobrobiti svih bioloških sistema predstavlja sveprisutni i nevidljivi oblik
zagađenja -„elektrosmog”. Osim toga sve je češća situacija da pozadinsko zračenje iz mnogih
električnih uređaja, bežičnih aktivnih mesta je jednako gustini talasa za prenos informacija koje
emituje blisko polje. To znači da opasnost sada više ne preti samo u blizini antene bežičnog
telefona (npr.), nego i u čitavoj životnoj sredini kojoj smo svakodnevno izloženi.
Bilo koji uređaj priključen na električnu utičnicu, čak i ako uređaj nije u pogonu, stvoriće
električno polje koje je najjače u neposrednoj blizini uređaja a umanjuje se dejstvo s udaljenošću.
Najčešći i obični materijali, kao što su drvo, pluta , asura, pesak, kreč mogu nas zaštiti od njih.
Kad je uređaj uključen i u pogonu, imaće pridruženo i magnetsko polje koje je isto
najintenzivnije do uređaja i umanjuje se dejstvo sa udaljenošću. Za razliku od električnih, ova
zračenja lako prolaze kroz većinu materijala.
Elertro-magnetska polja koja isijavaju iz svojih izvora, različito se prostiru. Geološki sastav tla,
podzemne vode, ukrštanje kosmotelurskih zračenja utiču na mnogo šire prostiranje i jači
iztenzitet tih zračenja. Na to može da utiče i mesto nekog tehničkog uređaja u odnosu na smer
prostiranja zemljinog magnetizma. Domet zračenja iz nekog aparata je mnogo veći u pravcu ka
jugu nego obrnuto. Odabiranjem mesta za svaki uređaj, ili pravilnim uključivanjem istog
(pravilnim okretanjem pola utikača), često možemo da izbegnemo ili smanjimo njihovo štetno
dejstvo.
Arheološki ostatci
Jedna vrsta veštačkih patogenih uticaja su arheološki ostatci, tuneli, septičke jame, bunari itd.,
koji deluju na organizam uglavnom na isti način kao prirodne šupljine i raslojeno zemljište.
12
Stvar se komplikuje ako su to mesta patnje, zločina, žrtvenici...
Drugu vrstu patogenosti čine uticaji od različitih građevinskih i drugih materijala, (blokovi sa
svojim šupljinama, staklena vuna smanjuje prodor pozitivnih uticaja iz kosmosa, granit često
nosi povećan nivo radona), itd. od električnih i vodovodnih instalacija, primenjenih oblika i
boja, proporcija, itd.
Njihov uticaj nije smrtonosan, ali je konstantan i remeti energetsku ravnotežu prostora.
Radiestezijski refleks
To su povratni snopovi nekog primarnog zračenja, koji kao na prepreku, nailaze na fino polirane,
refleksne površine. Oni reflektuju zračenja pod raznim uglovima, umnožavaju ih i rasipaju u
prostor. Štetnost povratnih snopova mogu da budu iztenzivniji nego sam izvor zračenja.
Slično dejstvo se može detektovati i u poljima koji se stvaraju između predmeta, objekata, koji
su u simetričnom odnosu, naročito ako pri tom imaju ostre uglove, refleksne površine, ili šiljke.
Sekundarna zračenja
Sekundarna zračenja nastaju kada neko primarno zračenje naiđe na prepreku, pa i sama ta
prepreka postaje izvor zračenja. Takvim uticajima je čovek današnjice sve više izložen zbog
načina gradnje, tehničkih aparata kojima je okružen itd. Svaki tehnički uređaj koji je izložen
primarnom zračenju, postaje izvor sekundarnog zračenja.
Ovakvi uticaji su često mnogo patogeniji od samog primarnog izvora.
Zračenje oblika
Često je dovoljno i samo prosto prisustvo nekog predmeta određenog, najčešće geometrijskog
oblika, koji zahvata energiju zemljinog magnetizma. Pod uticajem energije samog oblika ta
energija se transformiše i ponovo emituje na nov, sebi svojstven način. To je zračenje oblika.
Ukupan spektar zračenja oblika podeljen je analogno bojama sunčevog spektra (koje nemaju
ničeg zajedničkog sa bojama u hromatskom smislu.). Svakoj boji iz spektra zračenja oblika
odgovara određen opseg vibracija kao nosioca informacija.
Zračenje oblika se odlikuje fazom, magnetnom ili električnom, polarnošću, bojom i intenzitetom
zračenja.
13
Zračenja magnetne faze deluju povoljno na biološke sisteme, a električne nepovoljno i spadaju u
grupu patogenih uticaja. Stvar se komplikuje ako se takav predmet namerno ''puni'' (negativnim)
nabojem.
Ley linije
Ley linije su priznate kao ljudska tvorevina, jer se pojavljuju na "svetim“ mestima.
Konstatovano je da su to linije koju tvore kamenje koji su nekako bili postavljeni u ravne linije.
Linije se pojavljuju "prirodno" i spontano ako se barem 5 takvih kamenih gromada smjeste u
određenom skladu unutar udaljenosti od 25 milja. Kamenje može biti veliko ili malo, „punjeno“,
ili u njih utisnuta informacija. Ona sama po sebi nisu štetna, ali često su putevi raznih, pa i
negativnih energija.
Patogeni uticaji od ljudskih energija.
Do debalansa energetskog omotača dovode kako spoljni, tako i unutrašnji patogeni uticaji. Ovi
poslednji se rađaju u nama kao negativne misli i emocije, iz kojih se rađaju negativna dela.
Pojavom u nama one se šire u našu auru, a odatle dalje u prostor. Takva, materijalizovana
negativna energija će, zakonom rezonance, pobuditi sva ostala slična polja u našoj okolini.
Ovakvi engrami imaju produženo dejstvo i snažno utiču na deformaciju mentalnog i
emocionalnog polja ljudi koji borave u tom prostoru. Na taj način kumuliramo patogene uticaje
oko nas. Vibracija koju sami stvaramo ostaje u prostoru, na predmetima sa kojima smo u
kontaktu i ponovo prenosi svoj negativni uticaj na nas. Tako je krug zatvoren. Širimo takve
energije i ideje iz i oko sebe, stvaramo neharmonične i deformisane odnose, oblike, zvuke i ideje,
kojima još više destabilizujemo već i ovako narušenu harmoniju prostora.
Negativni engrami se uglavnom detektuju na mestima patnji, straha, intenzivnih negativnih misli
i emocija, okultnih radnji itd.
Blagotvorni uticaji
Radiestezisti čine veliku grešku kada prećutkuju postojanje pozitivnih izvora zračenja i uticaja.
Bavljenjem i isticanjem samo negativnih uticaja i sami sejemo negativne sugestije, strah i
neznanje.
Radiesteziju moramo da postavimo na zdrave, pozitivne osnove. Moramo da koristimo svaki
trenutak da pričamo o izvorima, broju i značaju blagotvornih dejstava. O načinima na koji se
stvaraju novi, umnožavaju, intenziviraju postojeći, ili uravnoteže i harmonizuje njihov uticaj u
prostoru.
14
Prema nastanku Blagotvorni uticaji se mogu podeliti na prirodne blagotvorne uticaje i na one
koje stvara čovek.
BLAGOTVORNI
UTICAJI
PRIRODNI BLAGOTVORNI
UTICAJI
BLAGOTVORNI UTICAJI KOJE
STVARA ČOVEK
ZEMALJSKE ČAKRE
SAKRALNA ARHITEKTURA
MESTA SPONTANIH
ISCELJENJA
KRISTALI
BOJA, ZVUK
BIOLOŠKA LEKOVITA POLJA
SCHUMANNOVI TALASI
LEKOVITI IZVORI – VODE
GEOMETRIJSKI OBLICI
ENERGETSKE FRAKTALNE SLIKE,
MANDALE
ENERGIJA POZITIVNIH MISLI I
MOLITVE
SUVE BANJE, SOLANE,
PEĆINE
Prirodni blagotvorni uticaji
Nastaju interakcijom Zemlje i energija iz kosmosa. Zemlja kao veliki kristal na pojedinim
mestima energije iz kosmosa sabira u jednu tačku. Pod raznim uticajima koji su prisutni u
Zemljinoj kori im možda menja karakter, ili ih intenzivira i one postaju pozitivni energetski
centri – ''zemaljske čakre''. Preko njih planeta održava kontakt sa univerzumom, napaja
energijom Univerzalnog polja, ''hrani se'', obnavlja energiju održanja života i ''diše''. Sakupljena
energija se, isto kao kod čoveka, prenosi posebnim energetskim tokovima, (vatrenim - jang i
vodenim - jin linijama), od jedne do druge čakre, a još manjim tokovima do akupunkturnih
tačaka, koje su razasute po planeti.
Naučnici su ustanovili da su najmoćnije elekrtomagneteno zračenje na Zemlji na 30 stepeni
severno i južno od ekvadora. Na te uporednike su stari Egipćani postavili piramide i svoja
svetišta jer se preko tih polja snažnije širi po zemlji. Takozvane Zmajeve linije su različitih širina
i intenziteta na kojima se intenziviraju svi blagotvorni uticaji – prirodni i oni koje je stvorio
čovek.
Osim tih velikih energetskih centara, skoro svaki prostor ima svoje mesto snage, tj. blagotvorne
energije. To su ''akupunkturne'' tačke koje su dvojake prirode. Jedne izlaze iz dubine zemlje, a
15
druge dopiru do nas iz kosmosa. One su isprepletane i ako su neporemećene u svojoj ravnoteži,
veoma su blagotvorne.
Stari narodi su vladali energijama Zemlje, ali i energijama iz kosmosa. Na mestima »moći«
(Zemljskim čakrama ili akupunkturnim tačkama) postavljali su veliko kamenje, kamene
skulpture... koje su pojačavale prirodno blagotvorno dejstvo samog mesta.
Čovek se od pamtiveka koncentrisao oko zemaljskih čakri, gradio na njima svoja svetilišta i
hramove, omogućavajući tako sebi napajanje blagotvornom energijom. To su postala mesta
hodočašća, čiji je smisao napajanje sebe blagotvornom energijom, obnavljanje životnog
potencijala i stvaranje stanja dubokog duhovnog mira. Onog trenutka kada je čovek izgubio svest
o tome, počeo je da ugrožava svoj opstanak.
Schumannovi talasi
Schumannovi talasi su prirodni blagotvorni elektromagnetski talasi, koji osciliraju između
Zemlje i određenih slojeva atmosfere. Profesor Schumann je pronašao da su ti talasi slični
frekvenciji moždanih talasa i da slede sličan dnevni ritam. On predpostavlja da pomažu
regulaciju internog sata tela, čime utiče na ritmove spavanja, menstrualnog ciklusa kod žena i
tako dalje. Moderne zgrade sa armirano betonskim i metalnim krovovima mogu izolovati
stanare od ovih blagotvornih talasa. Američka svemirska agencija NASA su postali
zainteresovani za ovaj fenomen kada su se astronauti žalili na emocionalne poremecaje. NASA
je naknadno instalirala opremu za generisanje Schumannovih talasa u svoje svemirske brodove.
Blagotvorni uticaji koje stvara čovek
Čovek je i sam sposoban da napravi izvore pozitivne energije. Ranije, dok je bio u harmoniji sa
prirodom i sa sobom, više je koristio ta svoja znanja. Bio je u stanju da oseti, odabere i koristi
pozitivne vibracije Zemlje i kosmosa, da harmonizuje Sebe sa tim frekvencijama. Da širi to oko
sebe kao ,,sopstvenu ,, vibraciju, ili da je pretoči u svoje delo, ili ideju. Takva ,,znanja,, su
koristili da načine mesto pozitivne nergije, pre svega načinom gradnje i arhitekturom. U
izgradnji verskih hramova primenjivala su se sakralna geometrija, zlatni presek, zračenje
oblika,kristala i dragog kamenja, srebra, zlata, propozicija brojeva itd.
Gradili su se oblici
koji su zračili
pozitivnom
energijom,
sažimajući i
pojačavajući
energije iz
okolnog prostora,
čak iz
Univerzuma.
16
Hramovi su vekovima bili izvori energije, kulture, viših senzibiliteta, isceljenja i duhovnosti
upravo zbog toga, što energija u takvim prostorima ''živi'' - cirkuliše u skladu sa ciklusom opšteg
kruženja energije oko nas.
Zdravom gradnjom i zdravim oblicima možemo da podstaknemo energetsku cirkulaciju ne samo
unutar nekog prostora, nego i u njegovoj okolini.
Slična blagotvorna dejstva možemo da postignemo i u okviru naših domova, ako shvatimo da
prostor mora da postane ono što jeste – živi organizam.
Sve stare kulture su se bavile stvaranjem predmeta koji su bili izvori blagotvorne energije i
koristili meterijale koji blagotvorno deluju na biološke sisteme. (kristali, boje, zvuk... ). Još su
tada shvatili da vibracija stvara organske oblike, odaje ritam života, pretvara haos u red. (Češki
fizičar Ernst Hladni među prvima je pretvorio vibracije u okom vidljive oblike. Na čelične
diskove sipao je sloj peska i svirajući jedan ton na violini posmatrao je oblike koje je stvarao
pesak. Oblici su se menjali u zavisnosti od tona koji se svira na violini, a svaki ton lestvice je
proizvodio drugi oblik. Oblici koji su se stvarali rezultat su činjenice da samo neki delovi diska
vibriraju, pa se pesak pomera na one delove koji ne vibriraju. Zapaženo je da kružna ploča bolje
posreduje u stvaranju harmoničnih obrazaca nego drugi oblici i da mnogi oblici dobijeni
vibracijama podsećaju na one iz prirode: godove drveta, kornjačin oklop, šestougaono pčelinje
saće, tj. geometrijske i vrtložne oblike.)
Za te oblike, stari narodi su verovali da pokazuju fizički red stvari i da odražavaju ljudsku svest
u višim sferama. (kao npr.mandale, koje su budistički sveštenici stvarali.)
Eksperiment Hladgog može da nam posluži kao ilustracija, putokaz na koji način možemo da
razmišljamo o vibracijama u prostoru. (Sagledajte svoj prostor kao svoje telo i videćete gde je šta
ugnječeno, zapostavljeno, bez cirkulacije. Šta smeta, bode, odumire spolja i iznutra. Ako ste vi
simbiotska zajednica sa vašim prostorom da li iz tog odnosa dobijate zdravlje i mir? Vaš prostor
je uzorak, zarobljeni deo prirode. Da li je bolestan ili zdrav?)
Stvaranje biogenog prostora
Danas se biogeni prostori stvaraju korišćenjem biološki prihvatljivih materijala i oblika. Pre
svega zahtevaju kompletnu svetlost sunčevog spektra (koristiti kvarcna stakla), visoku
jonizaciju vazduha (postiže se plamenom i jonizatorom), povećanu vlažnost i kiselost vazduha.
Oblik prostorije veoma utiče na stvaranje jonizacije i povećanje enrgetskog potencijala prostora (
piramida, oblik trapeza). Sitni detalji, oblici, energetske fraktalne slike, materijali ili zelenilo
mogu harmonizovati prostor i potisnuti dominantni uticaj nekih negativnosti.
Vrsta i broj sredstava koja mogu pozitivno da deluju u prostoru je praktično beskonačan, kao što
je beskonačan i broj sredstava koja mogu destruktivno da deluju. Za harmonizaciju prostora
najčešće su primenjivani kristali, plemeniti metali, boje (vitraži na hramovima) itd. - praktično
talasi, vibracije koje nas okružuju i prolazeći kroz naša tela, utiču na nas.
Kristali
Kamen, tj, mineral, kao najstariji element nastao na Zemlji, vršio je svoj uticaj na formiranje svih
bioloških sistema, pa i čoveka. Potpuno balansiran sa energijama prirode, on je agregat
blagotvorne energije.
17
Minerali imaju pravilan raspored atoma i jasnu geometrijsku formu pa se i sistematizuju po osi,
ravni i centru simetrije. Za potrebe ''lečenja'' se koriste heksagonalni kristali, najbolje neobrađeni,
prirodnog oblika, čak ne polirani, jer poliran kamen već nosi uticaj onog ko ga je obrađivao.
Kristal je svest koji nema volju! To je ono što ga razlikuje od običnog kamena, ono sa čim
komuniciramo, iz čega čitamo informacije, šta programiramo. Iz kristalne strukture - duše
kristala - proizilazi nekoliko osobina, od kojih je osnovna da primaju i emituju svetlost,
vibraciju, tj energiju. Zato, da bi odstranili nagativne vibracije kojima su izloženi kristali se
redovno moraju čistiti, ( u tekućoj ili slanoj vodi). Punjenje kristala se najjednostavnije i naj
neutralnije vrši izlaganjem suncu (to ne podnosi opal, biseri i mesečev kamen). Kristal se može
puniti, programirati i mentalno, uz punu svest o tome da energija misli kojom punimo kristal,
nosi i energiju emocije, želje, volje i namere. Programiranjem mi ustvari učimo kristal pameti,
namećemo našu volju, koju kristal samo pojačava. Primljena vibracija koju kristal oslobađa
može se stimulisati mehanički, toplotno, električki, svetlošću, bojom i energijom misli i
osećanja. Za ''život'' kristala je najvažnije da mu ne oduzmete svetlost (držeći ga po tašnama), jer
tada umire i postaje običan kamen.
Proučavajući kristale, fizičar Glazecki je utvrdio, da uglovi kristala i proporcije njegove površine
mogu da se povežu sa muzičkim relacijama, i da se principi muzičke harmonije nalaze u osnovi
kristala (ili obrnuto). Određeni kristali odgovaraju, u sazvučju su sa pojedinim tonalitetima (
kristalne rezonantne viljuške). Utvrđeno je da biljke koje sadrže određene kristale slede iste
harmonije kao i ti kristali i da svaki čovek ima svoje zvučno (frekventno) polje, korespondira sa
određenim kristalom. Kristali, biljke i ljudska bića mogu da se posmatraju kao vibracija, kao
muzika koja je skladna ili ne, koja je u sazvučju sa svojim prostorom , ili nije.
Harmonije i vibracije - odnosi oblika i kvaliteta čine osnovu ''lečenja'' prostora. Harmonija
proporcija i odnosa posreduje između haosa i reda. Povezuje nas - mikrokosmos, sa
makrokosmosom. Boje
Svetlost se reflektuje od neke materije, ili stupa u međudelovanje sa njom. Refleksijom
svetlosnih zraka, jedan deo spektra Sunca, elektromagnetni spektar zračenja čovek oseća,
registruje pre svega preko čula vida, ostalih čula, pa i preko kože.
Geo Timbel u Higija studiju u Engleskoj istražuje ''dublje dimenzije'' boje, oblika i zvuka. Boje i
tonovi, tj. talasi koji nose određenu informaciju i energiju, utiču na čoveka. Svaka boja ima svoju
efektivnu, magijsku moć, koja od predmeta prelazi na posmatrača. Izaziva njegov senzibilitet,
pokreće njegov emotivni aparat izazivajući širok krug asocijacija i doživljaja.
Boje pobuđuju određena emocionalna stanja, pa su aktivni regulatori našeg raspoloženja. Plave
boje utiču na razum i umiruju, žuta kao ekstrovertna, pokreće na razgovorljivost, crvena utiče na
čula i kao izraz života i snage dobra je podloga za agresivnost, dok ružičasta smanjuje
agresivnost, jer u trenutku prazni energiju iz mišića. Fiziološki efekat delovanja boja na
čovekovo telo se može izmeriti. Crvena boja uvećava puls, podiže krvni pritisak i intenzivira
disanje. Jedan ton plave, sve to umanjuje. Visoke koncentracije jednog tona žute ublažuje napad
astme i migrene, a zelena smiruje žrtve šoka itd. Izmereno je da je frekvencija koju emituje
kombinacija crne i žute boje identična frekvenciji koju emituju ćelije raka. To praktično znači
18
da sve dok smo izloženi uticaju kombinacije tih boja, naš organizam prima informaciju kao da je
pod uticajem ćelija raka, i naravno, shodno tome reaguje.
Zato pri primeni boja mora da se vodi računa o nameni prostora, kao i o fizičkim, emocionalnim
i mentalnim potrebama korisnika.
Zračenje geometrijskih oblika
O zračenju oblika vidi na strani 16.
Biljke
Biljke kao svi drugi biološki sistemi imaju vibraciju koju šire oko sebe i utiču na svoju okolinu.
Kod nas je jedno vreme je bila hajka na biljke koje negativno utiču na čoveka. Kontejneri su bili
puni divno odnegovanih sanseverija (da, ima oštru energiju koju sjajno iskorirstim kao generator
energije u mrtvim uglovima!), difenbahija (da, ima otrovni sok, ali nemojte da ga pijete!) koje
su lakoverne domaćice posle niza godina ulaganja u njih na prvu klevetu pobacale. Biljka je živo
biće. Ako je počela da vam smeta (jer ste pročitali da je ona loša), sklonite je u hodnik,
stepenište, svetlarnik gde nikom neće smetati, ali je negujte i dalje. Postoje biljke koje ne treba
da su u blizini čoveka (na metar, metar i po), jer imaju oštu energiju, ali ne znači da ih treba
ubiti. Mislite na svoju karmu!
Radiestezijska detekcija prostora
Iskusni radiestezista očitavajući pokrete radiestezijskog instrumenta subjektivno, ali veoma
precizno procenjuje energetske karakteristike prostora i polja sa kojima je u interakciji. Na
osnovu reakcije njegovog organizma, kao i broja, intenziteta, ili načina kretanja instrumenta, on
vrši procenu kvaliteta, tj. štetnost prostora u odnosu na biološke sisteme.
Globalna štetnost prostora se procenjuje na osnovu vrste, intenziteta i broja štetnih uticaja (od
podzemne vode, tehnička zagađenja, arheoloških ostataka...) kao i njihovih međusobnih dejstava.
Ovaj nivo procene prostora uključuje i ekološke karakteristike prostora i njegovog okruženja u
smislu gustine i homogenosti tla, aerozagađenja, postojanje zelenih površina, mogućnost
samoregeneracije prostora itd. Skala štetnosti se izražava od 0-100. Ova skala je najšire
prihvaćena među radiestezistima.
Na sledećem crtežu je prikazan nacrt globalne štetnosti jednog prostora u Šapcu.
Žute linije su Hartmanova mreža, zelene Curryjeva, plavo je podzemni protok vode. Ostalih
negativnih uticaja nema u stanu, čak ni tehničkih uticaja iznad dozvoljenog nivoa. Ovo je na
žalost živi primer radiestezijski ne planiranog prostora. Ukrštanje vode pada u dečiju sobu, a
ukrštanje protoka vode i Curryjevog čvorišta u spavaću sobu. Ostale površine su izuzetno čiste.
19
Da je detekcija izvršena pre gradnje (privatna kuća je u pitanju), moglo je da se napravi mnogo
povoljniji raspored prostorija.
Ja u praksi koristim još dve skale za procenu kvaliteta prostora.
20
Preko trideset godina se bavim radiestezijom. Isto toliko obilazim stanove u Beogradu i okolini i
posmatram uzajamno dejstvo čovaka na prostor i obrnuto. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva u
ispitivanju i praćenju rezultata subjektivnih merenja, kao i dejstva određenih prostora na njene
korisnike, osmislila sam i druge, finije nivoe procene mogućnosti interakcije čoveka i prostora.
Ja, koja procenjujem prostor, spadam u medicinski prosečno zdrave osobe, prosečnog sam
psihofizičkog senzibiliteta za registrovanje promena u poljima, a znanje i iskustvo iz oblasti
radiestezije i njoj sličnih grana mi omogućuju da definišem uzajamno dejstvo tj. da procenim
kvalitet interakcije čoveka i prostora..)
Kroz njih procenjujem »boju« prostora i mogućnost kao i kvalitet interakcije korisnika sa datim
prostorom. Važna je harmonija i mogućnost prilagođavanja čoveka prostoru i prostora čoveku,
uzimajući u obzir specifičnu namenu prostora.
Procena kvaliteta interakcije čoveka i prostora
Osnovno što prostor mora da pruža čoveku je zaštita i podrška životnog potencijala iz čega
proizilaze sve ostale čovekove potrebe u prostoru. Normalno je da čovek poseduje sposobnost
adaptabilnosti na prostor i da postoji određen proces prilagođavanja prostoru (bez obzira na
njegov kvalitet). Sa druge strane, čovek ima osnovnu, životnu potrebu održanja status quo-a
životnog potencijala. Ta dva osnovna životna procesa,proces prilagođavanja prostoru i proces
održanja status quo-a životnog potencijala, se istovremeno odvijaju u svakom odnosu, u svakom
prostoru. Predstavljaju deo jedne celine. Narušena ravnoteža među njima znači i početak
patogenih procesa u biološkim sistemima.
Procena interakcije čoveka i prostora se odnosi na procenu narušene ravnoteže procesa
nastajanja, održavanja i razvitka života, dakle stvaralačkog energetskog procesa. - Ako postoji
mogućnost kvalitetne interakcije - prostor pruža kvalitetnu podlogu za održanje maksimuma
životnog potencijala korisnika - prostor je pozitivan.
Ako prostor narušava životni potencijal korisnika, ili makar ne postoji harmonija među njima,
prostor je negativan u odnosu na biološke sisteme.
Iz ovoga proizilazi potreba za uspostavljanjem ravnoteže u odnosu prilagođavanja čoveka
prostoru i prostora čoveku. Zato sam definisala još dva uslovno nazvana ''finija nivoa'' procene
energetskih kvaliteta prostora, na osnovu kojih određujem nivo interakcije čoveka i prostora, a
time i obim i pravac intervencije u određenom prostoru, ili predlog namene datog prostora.
Znači prostor detektujem na tri nivoa, ili procenjujem na tri načina:
Prvi nivo je globalna štetnost, procena energetskih karakteristika izraženih u procentima, u
odnosu na štetnost prostora na biološke sisiteme. Štetnost se procenjuje na osnovu vrsta i broja
postojećih štetnih uticaja ( podzemne vode, tehnička zagađenja, arheološki ostatci...) i njihovih
međusobnih dejstava. Ovaj nivo procene uključuje i ekološke karakteristike prostora u smislu
21
pogodnosti mikroklime, gustine i homogenosti tla, aerozagađenja, zelene površine, mogućnost
samoregeneracije prostora itd. Skala štetnosti se izražava u procentima od 0-100.
Drugi nivo je skala kojom procenjujem energetsku ''mikroklimu'' određenog prostora, ili
uslovno, ali po meni preciznije - ''Boju'' prostora
Drugi, finiji nivo je procena energetskog kvaliteta, mikrovibracije, odnosno ''boje'' prostora.
Evolucija čoveka se oformila pod uticajem boje i zvuka tj. frekvencija koje su oblikovali našu
svest, estetička osećanja i senzibilitet. Frekvencija direktno utiče na mikrovibraciju živog
organizma. To se najjasnije ogleda kroz uticaj boje na čoveka. Boja je fluidna snaga koja nas
magijski privlači. Na određenu boju, tj. frekvenciju većina ljudi reaguje slično, jer boja ne
izražava samo način na koji mislimo, već vrši snažan uticaj na nas iz sredine u kojoj se nalazimo.
Uslovno nazvano, ''boju'' prostora daje skup činilaca, kao što su vrsta i količina materijala koji su
zastupljeni u gradnji kao i u opremanju prostora, geometrijski oblici, boje koje dominiraju,
prisutnost blagotvornih i štetnih uticaja, osvetljenost i osunčanost, broj, vrsta i poreklo predmeta
u prostoru, psihofizičko zdravlje korisnika prostora, itd.
Treći nivo čini zbir i rezultat predhodne dve kategorije i to se izražava skalom interakcije
čoveka i prostora i procenjuje se mogućnost i kvalitet interakcije
Procena interakcije čoveka i prostora se odnosi na procenu narušene ravnoteže procesa
nastajanja, održavanja i razvitka života, dakle stvaralačkog energetskog procesa. - Ako postoji
mogućnost kvalitetne interakcije - prostor pruža kvalitetnu podlogu za održanje maksimuma
životnog potencijala korisnika - prostor je pozitivan.
Ako prostor narušava životni potencijal korisnika, ili makar ne postoji harmonija među njima,
prostor je negativan u odnosu na biološke sisteme.
Iz ovoga proizilazi potreba za uspostavljanjem ravnoteže u odnosu prilagođavanja čoveka
prostoru i prostora čoveku. Zato sam definisala još dva uslovno nazvana ''finija nivoa'' procene
energetskih kvaliteta prostora, na osnovu kojih određujem nivo interakcije čoveka i prostora.
Skala interakcije čoveka i prostora:
Ovom skalom određujemo nivo interakcije čoveka i prostora u konkretnom slučaju, a time i
obim i pravac intervencije u određenom prostoru, ili predlog namene datog prostora. Čovek se
prilagođava prostoru, ali istovremeno teži da održi nepromenjeno stanje, maksimum svog
životnog potencijala. Narušena ravnoteža između njih je početak patogenog procesa. Procenu
mogućnosti interakcije ili narušene ravnoteže izražava skala od deset nivoa.
Skala ima 10 nivoa interakcije, na osnovu nje se procenjuje materijalno, talasno i vibratorno
delovanje. s time da prvi i deseti nivo predstavljalju ekstreme i izuzetke, a središnji deo skale je
ono što uglavnom srećemo po beogradskim stanovima i u svakodnevnom životu.
22
Važno je istaći da svaki prostor ima delove koji su različitog kvaliteta i nivoa interakcije i da
samim tim pruža različite mogućnosti korisniku.Zbog toga je važno detekciju izvršiti pre izrade
konačnog arhitektonskog projekta, čak pre izrade DUP-a.
Prvi nivo interakcije čoveka i prostora
Prostor apsolutnog mira. Ovo su isceliteljska mesta koja se prepoznaju po tome što na njima
dolazi do pojave stanja najdubljeg duhovnog mira, stapanja sa prostorom i pojave stanja
povišene svesti. Na tim mestima su ljudi od davnina gradili svoja svetilišta i hramove, na njima
su samorealizovane osobe najčešće boravile. Ovakva mesta na Zemlji su veoma retka.
Drugi nivo interakcije čoveka i prostora
Prostor odmora i relaksacije. Na ovim mestima se javlja osećaj intenzivnog psihofizičkog
opuštanja. Na njemu čovek mnogo brže obnavlja svoje potencijale i uspostavlja u sebi mira i
ispunjenosti, sreće i zadovoljstva. Na ovakvim mestima je čovek uglavnom pasivan i miran i
relaksiran, dozvoljavajući sebi potpuno energetsko obnavljanje.
Treći nivo interakcije čovaka i prostora
Prostor kreativne inspiracije. Na ovim mestima s oseća impuls kreativne aktivnosti, stvaralačke
tenzije, potreba za fizičkom aktivnošću uravnotežena stvaralačkim zadovoljstvom. Ovaj nivo
predstavlja idealni radni i stvaralački odnos čoveka i prostora. Čovek jet u stanju da ispolji
maksimum svoje kreativnosti a da se pri tome u najmanjoj meri smanjuje njegov životni
potencijal.
Četvrti nivo interakcije čoveka i prostora
Prostor ispoljavanja radnog potencijala. Na ovakvim mestime se postiže veliki radni učinak, ali
je obnavljanje energije životnog potencijala smanjena. Zato je obavljanje radnih aktivnosti u
početku uspešno, ali kako vreme prolazi, tako elan opada. Na kraju radnog dana, sa ovakvog
mesta čovek odlazi umoran, ali zadovoljan. Ipak, na mestima na kojima preovladava červti nivo
nije poželjno projektovati ambijente za odmor i rekreaciju, jer na njima nema intenzivnijih
štetnih uticaja, ali zato nema ni blagotvornih. Vibratorni nivo interakcije čoveka i prostora je
takav, da izaziva kod čoveka potrebu za stalnom aktivnošću.
Peti nivo interakcije čoveka i prostora
Prostor bržeg zamora. Na ovim mestima se relativno lako obavljalju aktivnosti, kako fizičke,
tako mentalne, ali su kreativni potencijali nešto smanjeni. Karakteristično jet za peti nivo, da se
aktivnosti obavljaju normalno prva dva-tri sata. Posle toga se oseća zamor, pad koncentracije i
javlja se potreba za promenom (mesta). Ova potreba se najčešće ispoljava u vidu potrebe za
kretanjam, svežim vazduhom, jelom, kafom...Uzrok ovome je nagli pad energije i potreba da se
ona nadoknadi. Posle toga čovek ponovo ima osećaj da se ponovo dobro oseća. Međutim, na
kraju radnog dana ipak oseća umor i iscrpljenost.
23
Šesti nivo interakcije čoveka i prostora
Prostor napetosti. Iz odnosa sa ovakvim prostorima se pojavljuje oslabljena pažnja, rastrasenost,
jako otežan kreativni rad. Ipak, oni pružaju solidne uslove za fizičke aktivnosti, a nešto teže za
delatnosti gde je potrebna velika mentalna angažovanost. Na ovim prostorina ne postoji
mogućnost prirodnog obnavljanja životnog potencijala koje obezbeđuje sam prostor i zato je
potrebno nadoknađivati ga na druge načine. Osnovni osećaji koji se javljaju u prostoru šestog
nivoa su borba, savladavanje nečeg, napetost koji se oseća u prostoru.
Sedmi nivo interakcije čoveka i prostora
Prostor umora i svađa. Prostori sedmog nivoa interakcije sami po sebi donose intenzivan osećaj
napetosti, stlane iritacije, smetnji. Nemoguće jet održati stalnu pažnju, koncentraciju i
kontinuirani rad. Na ovim prostorima naročito jet otežan zdrav san. Javljaju se ekstremni
slučajevi stalne pospanosti - energetska iscrpljenost, ili nemogućnost da se spava u kontinuitetu
duže od dva -tri sata. Rezultati toga su stalni umor, mrzovolja, ili svađe i razdraženost. Sve to
dovodi do ozbiljnog slabljenja imunološkog sistema, što dalje dovodi do češćih pojava raznih
bolesti, naročito infektivnih.
Osmi nivo interakcije čoveka i prostora
Prostor stresa. Prostor koji čoveku donosi stalni stres, osećaj uznemirenosti i osećaj da je od
nekog ili nečeg stlano ugrožen, napadan. Uznemirenost celog bića je tako intenzivan, da izaziva
mišićne spazme, naizmenične protoke toplih i hladnih struja, glavobolje. Nema zdravog sna,
čovek jet uvek ''tup'', umoran i depresivan, ili izrazito agresivan. Na ovakvim mestima je česta
pojava alkoholizma ili bežanja u druge ovisnosti. To su mesta tuča, svađa, potrebe za osvetom,
jer čovek oseća intenzivnu životnu ugroženost, a ne zna uzrok tome. Sve ovo često prati
intenzivan osećaj bespomoćnosti. Na ovakvim mestima se može naći i najveći broj hroničnih
oboljenja, tumora, preranog starenja organizma i bolesti kojima ne može da se postavi dijagnoza.
Deveti nivo interakcije čoveka i prostora
Prostor bolesti. Ovi prostori donose stalnu ugroženost životnog potencijala. To se manifestuje u
vidu strahova, fobija, iscrpljenosti do nemogućnosti obavljanja bilo kakvih, čak osnovnih radnji,
ni u vrlo kratkim vremenskim periodima. Fizičko i psihičko iscrpljivanje je takvog intenziteta, da
u roku od dve do tri godine dovodi do ozbiljnih psihofizičkih oboljenja. Pošto je imuno sistem
skoro potpuno razoren, čovek može da se brani na dva načina: ili je agresivan prema sebi, beži u
narkotike, vrlo je česta pojava kanceroznih oboljenja, čak i samoubistava, ili je agresivan
prema drugima, jer u njima vidi uzroke svojih nevolja.To su prostori ponovljenih zločina.
Deseti nivo interakcije čoveka i prostora
Prostor razaranja bioloških sistema. Krajnje je nepovoljan za opstanak živih bića. Duži boravak
na njemu, u roku od jedne do dve godine, dovodi do patogenih odoljenja koja se najčešće
završavaju smrću, uzrokuje degeneraciju žive ćelije, DNK. Ovakva mesta se u prirodi retko
24
javljaju, međutim, savremene civilizacijske tekovine su doprinele znatnom povećanju broja
prostora desetog nivoa.
Ponovo želim da istaknem da su retka mesta gde celokupni prostor ima karakteristike jednog
nivoa. Prostori koji nas okružuju poseduju različite kvalitete, koje detekcijom treba utvrditi, i
odrediti im odgovarajuću namenu. Npr. u okviru jednog stambenog prostora, čak i prostor
desetog nivoa može da se koristi kao ostava, hodnik, garaža, kotlarnica itd.
Unapred detektovan i na osnovu nalaza projektovano arhitektonsko rešenje može štetne zone
smestiti u delove objekta u kojima se manje zadržava i da se samim tim eliminišu uticaji štetnih
zona, a mesta dužeg boravka da se planiraju na pozitivnim zonama. Na taj način bez velikih
izdataka možemo da izvučemo iz prostora njegov maksimum.
Obrada i zaštita prostora
Cilj registrovanja i najsuptilnijih uticaja je uspostavljanje procesa bioenergetske reekvilibracije
prostora, odnosno beleženje i kontinuirano uravnoteženje i harmonizacija svih energetskih
uticaja u njemu. Na osnovu gore navedenih bioradiestezijskih analiza, predlaže se plan zaštite i
bioenergetske reekvilibracije prostora, u zavisnosti od njegove namene.
To se postiže eliminacijom ekstremno štetnih, destruktivnih uticaja, transformacijom manje
štetnih, i optimalizacijom, intenziviranjem ili stvaranjem novih, blagotvornih uticaja, odnosno
kontinuiranog uravnoteženja i harmonizacije svih uticaja u prostoru.
Metodologija obrade prostora
Za ovako obrađen prostor, koji nije samo zaštićen od štetnih uticaja, već rekla bih da je u
potpunosti ekološki obrađen, metodologija rada mora da se odvija kroz nekoliko faza.
U prvoj fazi se vrši detekcija okolnog prostora. To obuhvata detekciju prirodnih karakteristika
okruženja, međutim i onih stvorenih ljudskom delatnošću.
Od prirodnih karakteristika vrši se detekcija okruženja počev od energetskih karakteristika tla,
preko uticaja bliskog okruženja, reljefa, osunčanosti, zelenila...
Od stvorenih uticaja se ispituju postojeća urbana i arhitektonska rešenja i njihov uticaj na
energetsko stanje i karakteristike okolnog prostora, arheološki ostatci, lagumi, bunari....prisustvo
eventualnih zagađivača, od visokogradnje koja oblikom ugrožava okolinu, do pravca
prostiranja saobraćajnica, železničkih ili drugih pruga, od tehničkih zagađivača, do zračenja
oblika ili uticaja matrijala, boja iz okruženja.
25
U drugoj fazi se vrši ekološka obrada već postojećeg objekta i obuhvata bioekološku analizu
eksterijera, (fasade i njene elemente kao što su oblik prozora, balkona, ukrasnih elemenata ili
oblici koji mogu da narušavaju harmoniju ili mogu da budu u funkciji zaštite od nekih štetnih
uticaja. Analiza enterijera sa primenjenim materijalom (vrsta stakla, boje, geometrijski oblici u
njemu, položaj i prostiranje instalacija, postojanje šupljina, oblik, tj.'' izlomljenost'' prostora,
energetske uticaje predmeta u njemu itd. )
U trećoj fazi se vrši bioradiestezijska detekcija prostora. To su subjektivna merenja kojim se na
sva tri gore navedena načina detektuje postojanje štetnih uticaja od podzemnih voda, minerala,
kosmotelurskih mreža, zračenja oblika i blagotvornih uticaja prirodnog ili veštačkog porekla.
U četvrtoj fazi se na osnovu svega toga vrši procena kvaliteta prostora, kao i procena posebno
izdvojenih zona i patogenih mesta u njemu,uzimajući pri tom u obzir specifičnu namenu objekta.
Na osnovu toga sledi izrada plana ekološke obrade prostora.
1. Izrada globalnog plana zaštite, u kome se postupci i načini zaštite prostora od štetnih
uticaja vrši u dogovoru sa korisnicima prostora.
3. izrada detaljnog plana sa predlozima za transformaciju i eliminisanje manje štetnih
uticaja i za harmonizaciju prostora.
4.
Predlog za stvaranje harmoničnih i blagotvornih uticaja za koriske prostora u zavisnosti
od namene prostora, njihovih potreba i mogućnosti.
»Lečenje« prostora
Narušena harmonia prostora može da se ''leči'' ako se u prostoru sagledaju elementi koji ga
narušavaju. To su obično sitnice, kao što su trenje, dodirivanje materijala različitih naboja što
stvara statički elekrtricitet, nedovoljna osvetljenost – osunčanost prostora, šiljci, odbojnic, koji
oštro usmeravaju energije...
Ako već postoji izvor pozitivnog zračenja u stanu, dovoljno ga je umnožiti, razvesti ili ga
usmeriti da dominira u prostoru.
Ako je energetski poremećaj u prostoru manji, možemo ga harmonizovati samo određenim
bojama (u zavisnosti od namene prostora), oblikom, energetskom fraktalnom slikom,
osvetljenjem, jonizacijom prostora, ili (pažljivo odabranim) zenelilom. Možemo da pronađemo
prostoru potreban element ili oblik koji raspoređujemo tako, da svojim uticajem štiti, potisne,
preusmeri, ili reflektuje negativni uticaj. Za to mogu da posluže kristalne figurice, ogledala,
svetla, male piramide, srebrni ukrasi. ili kamenje koje smo sakupili na plaži. Negativne uticaje
ponekad možemo i da (pažljivo) preusmerimo, ili ''odvedemo'' iz prostora.
Osnovno što prostor mora da pruža čoveku je zaštita i podrška životnog potencijala iz čega
proizilaze sve ostale čovekove potrebe u prostoru. Normalno je da čovek poseduje sposobnost
adaptabilnosti na prostor i da postoji određen proces prilagođavanja prostoru (bez obzira na
njegov kvalitet). Sa druge strane, čovek ima osnovnu, životnu potrebu održanja status quo-a
26
životnog potencijala. Ta dva osnovna životna procesa,proces prilagođavanja prostoru i proces
održanja status quo-a životnog potencijala, se istovremeno odvijaju u svakom odnosu, u svakom
prostoru. Predstavljaju deo jedne celine. Narušena ravnoteža među njima znači i početak
patogenih procesa u biološkim sistemima.
Načini zaštite od štetnih uticaja
Već su drevni Kinezi tražili i pronalazili lekove i zaštitu od geopatogenog stresa. Izgradili su
prefinjen osećaj koji su pretočili u komplikovanu teoriju koja im je omogučavala prenošenje
znanja o harmonizaciji prostora u odnosu na korisnika i namenu prostora. Jednostavnim
sredstvima (izgradnjom Zmajevog zida, akupunkturom tla, spoljnim i unutrašnjim
proporcijama... ) su postizali ono što savremeni zapadni radiestezista tek naslućuje, istražuje, a
savremena nauka ismeva.
U cilju zaštite stambenog i radnog prostora mogu se primeniti različita sredstva koja patogenu
vibraciju transformišu u prihvatljivu i uspostavljaju energetski balans u prostoru.
Da bi sredstvo moglo da se prihvati kao zaštita od patogenih uticaja, mora da zadovolji osnovne
kriterijume zaštite, da patogenost nejonizirajućih - geopatogenih, kosmotelurskih, kao i većinu
veštačkih štetnih uticaja mora da svede na prihvatljiv nivo. Ne da ih potpuno eliminiše, jer ne
smemo od svog prostora da napravimo sterilno stakleno zvono, samo da harmonizuje energije i
da ekstremno štetne pikove svede na neškodljivo za biološke sisteme.
Proizvodi koji energizuju prostor i/ili biološke sisteme mora da su izvor pozitivne energije u
prostoru, da su u stanju da odbrane imuno sistem korisnika, da revitalizuju njegov organizam, da
energizuju vodu, da prijaju biljkama i životinjama.
Bez obzira koju vrstu zaštite koristimo, moramo da vodimo računa da ne potisnemo i
blagotvorne uticaje koje dopiru iz kosmosa i našeg okruženja.
Zaštitna sredstva
Postoje razni tipovi zaštitnika ili zaštitnih sredstava koja se u suštini svode na transformatore,
apsorbere i eliminatore koji su najčešće odbojnici štetnih uticaja.
Transformacija štetnih uticaja je moguća menjanjem njihovog pravca, frekvencije ili amplitude.
Deluju tako što snop štetnog zračenja prolaskom kroz određeni materijal menja frekvenciju i
više nije (toliko) štetan. Ujedno je to (po mom mišljenju) i najkvalitetnija zaštita prostora, jer je
moguće obaviti i van samog prostora, od štetnog uticaja se menja samo jedan element koji
smanjuje patološko dejstvo, a prostorne karakteristike i postojeći blagotvorni uticaji su sačuvani
u celini. Postoje i mnoga prirodna, ali i priručna sredstva koja su sposobna da menjaju
frekvenciju zračenja koja prolaze kroz njih. Izrada priručnih sredstava zaštite od prirodnih
materijala transformaciju mogu da izvrše na zadovoljavajući način, jeftina su i zato ih najčešće
preporučujem. Transformatori mogu da budu prirodna sredstva kao što su viskozne materije
27
(ulje, vosak, ), rude, minerali, (kvarcni pesak, kreč, barit,), razni materijali (vuna, krzno,
slama,...), boje i oblici...
Postoje i tehnička sredstva različitih proizvođača, koje ja ovde ne bih reklamirala, niti
preporučila.) Bez obzira koje se sredstvo upotrebljava mora se voditi računa o veku trajanja
određenog sredstva!)
Apsorberi su dosta nesigurna sredstva jer im vek trajanja može da bude veoma ograničen i kada
se »napune« štetnim zračenjima, njihova vrednost je ravna nuli, čak mogu i sami da postanu
izvorom štetnih uticaja, a mnogi od njih mogu da se prazne samo par puta, posle čega gube
apsorciona svojstva. Najbolji apsorberi su tehnička sredstva, jer imaju mogućnost uzemljenja,
tj. odvođenja sakupljenih štetnih zračenja.
Potiskivanje štetnih uticaja je moguća stvaranjem neutralnog ili pozitivnog polja koje je po
svom intenzitetu ili drugim karakteristikama u stanju da potisne patogeno polje. Odbojnici
štetnih uticaja su razne ploče koje svojim oblikom i materijalom odbijaju zračenja, ili ih zračenja
obilaze kao plamen oko lonca. Sve reflektujuće površine, spadaju u ova sredstva. (ogledalo je
čarobno, ali potencijalno opasno sredstvo zaštite, ali i umnožavanja svega što odražavaju! Treba
da računamo sa zakonom odbijanja svetlosti: upadni ugao jednak je odbojnom uglu, upadni zrak,
normala i odbojni zrak leže u istoj ravni. Ako znamo normalu na površinu od koje se odbija
svetlost, onda znamo i kuda će se odbiti upadni zrak.)
Ovaj način zaštite nije najsigurniji, jer na ivicama potisnutog polja se stvaraju haotična, zgusnuta
patogena polja i deformisane kosmotelurske mreže. To znači, da su patogena polja iz npr.
spavaće sobe, potisnuta i zgusnuta u dečiju sobu. Ili se u stanovima ispod, u prostorijama
pored, ili na ivicama istih stvara haos od koncentrovanih zračenja i što često odbijaju i
blagotvorne uticaje koje dopiru u naš prostor!
Treba voditi računa o tome da sredstvo zaštite ne ulazi u
rezonantno polje štetnih uticaja, da ih ne apsorbuje i ne
akumulira, ili ako se to dešava da se zaštitno sredstvo
redovno prazni, čisti od istih, te da se tačno odredi efekat
njihovog dejstva i eventualno vremensko ograničenje
njihovog dejstva tj. upotrebe.
- Spirala preusmerivač štetnih uticaja
Ako zaštitno sredstvo potiskuje ili
preusmerava štetne uticaje, mora se
tačno odrediti intenzitet i smer
Zakon odbijanja
preusmerenog uticaja (da ih ne
ogledalo
usmerimo u susednu sobu ili
komšiji!), koje je u tom slučaju po
pravilu intenzivnije nego u
pojavnom obliku.
svetlosti o
Naravno postoje sredstva koja su kombinacija svega toga, što ne znači da su i najefikasnija.
28
Priroda se pobrinula za sredstva kojima se živa bića mogu zaštiti od patogenih uticaja. Čovek ih
je nekada dobro poznavao i koristio. Svi stari narodi su imali metode ispitivanja zdravlja lokacije
na kojima se gradilo. A gradilo se od drveta, zemlje, kamena, kreča, peska.... od materijala koji
su izvrsni zaštitnici. U takvim ekološki građenim kućama se spavalo na drvenoj podlozi, slami,
asuri, perju, koži... transformatorima negativne energije.
Danas postoji bezbroj zaštitnih sredstava i aparata koji se reklamiraju, samo je problem snaći se
u „šumi“ proizvoda. Naravno, svi su najbolji, štite 100% od štetnih zračenja svih vrsta, (i ako bi
to, da je istina, bilo ubitačno!), transformišu, energizuju, peru veš i peglaju. Kome verovati?
Ja na žalost deklaracije koje prate zaštitnike više i ne čitam, jer do sada ni jedan zaštitnik nije
delovao tako kao što je pisalo na deklaraciji!
Velik je problem ispitivanje zaštitnih sredstva. Tvrditi da štiti toliko %, od toga i toga je uvek
pod znakom pitanja. Moguće da je to tačno na jednom mestu - u sklopu uticaja u kojima su bili
ispitivani, a da u sklopu drugih, zaštitnik nema svojstva koja su deklaracijom istaknuta! Skoro
je nemoguće dokazati efikasnost nekog zaštitnog sredstva. Inenzitet patogenog snopa može da
bude smanjen na prihvatljivu meru, a da na žive sisteme ipak deluje patogeno, i obrnuto. Možda
je efikasnost najsigurnije dokazivati kroz eksperiment. Parametre biološkog sistema za koga
znamo da je bio izložen patogenom uticaju, uporediti sa parametrima koja će da mu se uzmu
posle 3 meseca boravka pod zaštitnikom. Ako su parametri poboljšani to može biti osnov za
neku pozitivnu potvrdu. Ne smemo da izgubimo iz vida ni činjenicu da zaštitno sredstvo ne
deluje isto na svakoga, bez obzira što isto deluje na sam patogeni izvor! Uvek se mora proveriti
da li zaštitnik odgovara određenoj osobi.
Ja lično, kao osnov svakog metodološkog postupka pri ekološkoj obradi prostora najradije
upotrebljavam elemente prirode (ako zadovoljavaju potrebe). U okviru toga vodim računa ne
samo o tome da se očuva prirodna specifičnost prostora, već da se on unapredi i harmonizuje. Za
to su najpogodnija prirodna sredsva zaštite jer uglavnom utiču samo na jednu komponentu
zračanja i ne remete ostale. Ne deformišu ostala polja i zračenja, ne smanjuju ili deformišu
pozitivne uticaje i retko dolazi do interferencije sa drugim uticajima.
Jedan od najsigurnijih načina da izbegnemo štetne uticaje je izmeštanje, izbegavanje boravka na
štetnim zonama. Sa malo volje i mašte u svakom, ma kako skučenom prostoru može da se nađa
rešenje da se premesti ležaj, radni sto, fotelja za odmaranje u zonu bez negativnog uticaja.
Provera stanja mora da se obavi barem svakih 10 godina, ili ako se u okolini desila neka veća
promena (izgradnja metroa, ili visoke zgrade npr.), zemljotres...
Danas se sve češće sreću visokom tehnologijom obrađeni prirodni materijali kao npr. kristalna i
grafitna vlakna, presovane trave...koji mogu da budu efikasni zaštitnici. Magnetni zaštitnici
(podmetači ) se na duge staze nisu pokazale najboljim rešenjem. Magnetno polje ne dozvoljava
prodor ni jednog, pa ni pozitivnog zračenja. A cilj obrade prostora nije samo zaštita od štetnih
uticaja već reekvilibracija i stvaranje prirodnog biogenog prostora koji će organizam da
prepozna i da uspostavi harmoniju sa njim. Čovek i prostor su neodvojiva celina.
Opisala bih nekoliko intersantnih i jednostavnih načina za eliminaciju štetnih uticaja.
•
Krzno životinje je izvanredan zaštitnik. Najkvalitetnij zaštitnik je krzno tigra (no, ne
kažem da ga treba zbog toga ubiti), ali i obična ovca može da posluži.
29
•
•
•
•
•
Sprecifične šare pirotskog ćilima (boja, geometrijski oblici i vuna) su odlična zaštita
od štetnih uticaja, sem višestrukog ukrštanja zračenja.
Snežni pokrivač eleminiše sva zračenja koja prolaze kroz njega. Kristalni oblici
pahuljica čine čarobno sredstvo koje eliminiše sve štetne uticaje!
Obična kofa vode u vašoj blizini koja je sa pozitivnog ili neutralnog mesta doneta
(voda pamti sve informacije) može da vas štiti dva do tri dana od svih negativnih
uticaja.
Pod od poprečno sečenih oblica nekog tvrđeg drveta (gustina godova je zaštita)
zaliven u smolu je odlično i trajno sredstvo zaštite.
Spatifilum (Spathyphyllum wallisii), poznatija kao mirni ljiljan, difenbahija,
filadendron i peperomijum imaju sposobnost apsorpcije elektrostatičkog naboja
koju emituju tehnički uređaji i pretvaraju je u hemijsku energiju koju koriste za
vlastite metaboličke procese i rast. Pored ekrana će bujati ne samo listovi nego i
cvetovi, a Vas će zaštiti od štetnog uticaja ekrana.
Spatifilum
peperomija
•
•
•
•
„čupavi “ kaktusi raspršuju i na taj način slabe štetni uticaj koji dopire do nas od
zračenja ekrana.
Aloja upija štetna zračenja, ali tada nije za ljudsku upotrebu.
Nekada je dovoljno obično sito postaviti na mesto izbijanja štetnog zraka. Ako
pogodite tačno izvor i „raster“ sita, ono će eliminisati njegovu štetnost.
razmestite malo kamfora u sva četiri ugla sobe, a ponekad upalite malo kanfora u
kući. To je odlično sredstvo za energetsko čišćenja prostora.
30
•
•
•
Za podizanje pozitivne energije u prostoru , dobro je poprskati čistom izvorskom
vodom u koju treba dodati par kapi ulja od lavande.
Pranje podova posoljenom vodom povećava nivo energije u kući, a neutrališe i
negativnog dejstva ljudskih energija. Slanom vodom obrišite i vrata, a možete i
nameštaj, zidove, kupatilo.
Ako ste negde na putu i ne znate na kakvom vam je mestu ležaj, stavite ispod kreveta
nekoliko plodova divljeg kestena. On ima sposobnost da neutrališe loš uticaj
geopatogenih zona.
Koliko je važna zaštita, isto toliko je važno intenziviranje i maksimalno korišćenje postojećih
blagotvornih uticaja, kao i stvaranje rezonance sa njima. Postojeći pozitivni izvori se
umnožavaju ogledalcima, kristalima, oblikom, materijalom... Ako pozitivni izvori ne postoje,
treba ih stvoriti. Najefikasniji izvor blagotvornih uticaja su energetske fraktalne slike koje se
specijalno izrađuju za potrebe određenog prostora, osobe, porodice... a za indukciju pozitivnih
izvora se najefikasnije koriste kristali, plemeniti metali, ogledala...
Energetska fraktalna slika u spavaćoj sobi, Energetska zaštita - fraktalna slika
u dnevnom boravku
Često je dovoljno samo pokrenuti stagnantnu energiju nekog dela prostora kristalom, svetlošću,
biljkom, ili nekim feng šui alatom.
Dupla spirala za pokretanje stagnantne energije,
ali ona ne pojačava, samo pokreće postojeću
energiju. Zato je treba koristit sa nekim
izvorom pozitivne energije, kao što je
manja fraktalna slika, kristal...
Kako patogeni uticaji deluju na zdravlje bioloških sistema?
Naučni krugovi uglavnom negiraju patogeno dejstvo radiestezijski utvrđenih štetnih uticaja, pa
čak i elektromagnetnih zračenja. Međutim, zdravstveni radnici su registrovali veliki broj žalbi
pacijenata čiji uzrok su našli u poremećenom elektromagnetnom polju. Naravno poremecaj se
zove ELECTROMAGNETIC SENSITIVITY ili EMF. Simptomi su različiti, od bolova u glavi,
31
sinusima, nesanice, povraćanja, depresije, do pojave većeg broja mladeža, sunčevih pega, i ako
osoba nije bila na suncu, nego pred kompjuterom.
Biopolje ima svoju frekvenciju na kojoj normalno vrši svoju funkciju, komunikaciju između
mikro i makrokosmosa. Dolaskom u rezonancu sa poljima drugih frekvencija biopolje se
deformiše, jer setimo se, ono ima moć adaptabilnosti.
I mozak ima određene električne aktivnosti koje određuju normalnu aktivnost, a čija je
učestanost između 9 i 13 Hz (ciklusa u sekundi). Kada dominiraju Beta talasi (14 i 30 Hz) znači
da je osoba u budnom stanju i da je fizički ili mentalno aktivna. Teta talasi (od 4 do 7 Hz)
karakteristični su za fazu REM sna, ali i kad osoba uči ili kad je duboko koncentrisana. Delta
talasi, (od 1 do 3 Hz,) dominiraju u stanju dubokog sna. Ako ste cele noći izloženi frekvenciji od
50Hz, jer spavate pored nekog električnog uređaja, ili ko zna kojoj, jer spavate sa mobilnim
pored glave, Vaš organizam se cele noći bori da frekventni nivo ćelija održi u normali. Vi se
budite isrpljeni, umorni, kao da ste radili cele noći.
Čovek deluje kao kvadripolaran magnet. Između lobanje "+" i sedalnog dela"-" postoji razlika
napona i strujanja. Gornja i donja polovina tela su različito polarizovane. Gornji deo tela "+",
senzitivni ljudi vide u crvenkasto žutoj boji, dok donji deo, „-“ vide u plavkastoj boji.
Leva i desna srana tela su različitog polariteta pa su i svi dvojni organi (ruke, noge, oči, uši,
bubrezi itd.) različito su polarizovani. Kod muškaraca desna strana tela je „plus“, a kod žena
leva. (Postoje i tvrdnje da se muškarac i žena u polarizaciji razlikuju samo u području polnih
organa.) Muškarci su generalno "+", a žene "—". Prema osovini, sredini tela jačina magnetne
polarizacije slabi.
Bolest nije ništa drugo nego promena prirodnog polariteta.
Svi organi ljudskog tela, uključujući i najsitnije ćelije imaju svoj polaritet i svoju frekvenciju.
Osim toga svaka ćelija ima svoj ritam rada, vreme odmora i aktivnosti koju ne bi smeli veštački
remetiti. Izlaganje štetnim uticajima, tj. drugačijim frekvencijama remeti ritam rada ćelija, njenu
polarizaciju, menja se struktura ćelijskog omotača i dolazi do poremećaja rada ćelije.
100 biliona ćelija ljudskog organizma međusobno komunicira putem finih, niskofrekventnih
elektromagnetnih signala i kroz biohemijske reakcije. Ti signalni putevi prenose informacije koje
se prevode u sve biohemijske i fiziološke procese. Neprekidno izlaganje elektromagnetnom
zračenju može drastično da iskrivi i da naruši te ćelijske komunikacione puteve, što rezultira
poremećajem ćelijskog metabolizma i na kraju, bolešću. Biološki stres izazvan
elektrozagađenjem duboko ugrožava normalnu fiziologiju i međućelijsku komunikaciju.
U ćeliji koja je izložena vibracijama visokih frekvencija dolazi do raspada aminokiselina i
eliminacija masti zbog intermolekularnog trenja. Pošto su masti najviše sadržani u nervnim
ćelijama, prvo se iz njih oslobađaju vezane masne kiseline koje putem limfe putuju prema koži.
Zato ljudi izloženi visokim frekvencijama imaju masnu kožu i kosu, seboreju, a kao posledica
propadanja nervnih ćelija se vrlo brzo javlja razdražljivost, nesanica, nesposobnost pamćenja,
depresija, psihički poremećaji i multiple skleroza. Refleksne epilepsije mogu biti posledica
izlaganju visokom naponu, spavanja ispod table sa osiguračima..., ali i na podzemnim vodama.
Karakteriše ih to što se napadi dobijaju u trenutku ulaska ili izlaska iz sna, tj. ulaskom u drugu
frekvenciju.
Zvučnici, tj. magneti, elektromotori izazivaju glavobolje i razdražljivost, TV izaziva depresiju i
hronične bolesti.
32
Na mestima gde je tlo presečeno probušeno ili raslojeno se bitno menja gravitaciono polje
zemlje, stvara se statički elektricitet, te slabi magnetno polje, a čovek se kao oscilator električki
prazni. Na ovakvim mestima, naročito ako je izložena zona pleksus solarisa, što znači filteri –
bubrezi i jetra, organizam gubi minerale. Magnezijum, kalcijum i gvožđe nestaju iz organizma,
pa nastaju česti grčevi, drhtanje mišiće, alergije. Pošto dolazi do dekalcifikacije, prvo oboli
koštani sistem. Cink i selen su u manjku, a organizam ima viška bakra, osoba gubi glikogen iz
mišića, tj. troši energiju i takve osobe su često depresivne, plačne.
Gojazne osobe izložene takvim uticajima reaguju još većom gojaznošću, jer na taj način ''štite''
sebe od patogenih uticaja. Često oboljevaju od visokog krvnog pritiska, kamena u žući...
Mršave osobe na takvim mestima oboljevaju od tumora bubrega, multiple skleroze, tumora,
bolesti žuči.
Izloženost visokofrekventnim zračenjima (tehnička i kosmička), prouzrokuje propadanje nervnih
ćelija, razdražljivost, nesanicu, refleksne epilepsije i doprinose da oboljenja postanu hronična.
Ljudi pod stresom umiru pored telefona, kompjutera, električne opreme, na Hartmannovom ili
Curryjevom čvorištu, dakle na visokim frekvencijama.
EMZ izazivaju značajno povećanje nivoa estrogena, što je poznat rizični faktor kod raka
dojke,a kod muškaraca smanjuje nivo testosterona, što je povezano sa stvaranjem raka testisa i
prostate. Povećava nivo adrenalina, hormona borbe ili bekstva koji reguliše metabolizam
glukoze, ali i kortizola koji utiče na energiju i memoriju. Oba hormona se luče iz nadbubrežne
žlezde i utiču na regulaciju krvnog pritiska, oslobađanje insulina, upalne reakcije, ravnotežu
hormona, na polodnost i slabljenje imunološkog sistema.
Epifiza, endokrina žlezda osetljiva na svetlost je glavni izvor hormona melatonina koji reguliše
ključne funkcije rasta, uništava slobodne radikale, inhibira oslobađanje estrogena, pojačava
antitumorna svojstva vitamina D za 20 do 100 puta, pa suzbija razvoj raka, naročito dojke.
Melatonin se stvara otprilike 90 minuta nakon što zaspimo. Budući da epifiza reaguje na signale
koje prenose očni nervi, izlaganje očiju svetlu može dovesti do poremećaja lučenja melatonina
(dakle spavajte u mraku!). 2001. god, dr. Masami Išido na Japanskom nacionalnom institutu za
studije o životnoj sredini je dokazao da je epifiza još osetljivija na tehnička, tj. visokofrekventna
zračenja i da izlaganje njima dovodi do ozbiljnog poremećaja u stvaranju melatonina.
Dr. med., Džordž Karlo, autor knjige Cell Phones: Invisible Hazards in the Wireless Age, glavni
naučni istraživač u petogodišnjem programu Udruženjea proizvođača mobilnih telekomunikacija
(CTIA), je došao do zaključka da:„ radiotalasi, nosioci informacija uzrokuju reakcije na nivou
ćelijske membrane, dovodi do smetnji u međućelijskoj komunikaciji i nakupljanja slobodnih
radikala unutar ćelije.
Problem kod mobilnih telefona ne potiče od zračenja energije - toplotnog efekta (koju većina
kompanija ispituje i na osnovu toga tvrde da ne predstavlja opasnost za zdravlje), već od
informacija koje prenose takozvani „talasi nosioci” koje emituje i prima antena telefona. To se
zove „radiotalas nosilac informacija” (ICRW). To je frekvencija koja nikada ranije nije postojala
u prirodi. Ćelijske membrane imaju specijalne receptore - „mikrotubule”, koji reaguju na
frekvencije i ICRW interpretiraju kao nepoznatu, preteću energiju. Ćelijske membrane istog
trenutka prelaze u zaštitni, „zaključani” sistem rada i tog trenutka je izgubljena vitalna
međućelijska komunikacija. Prestaje razmena energije i materije kroz ćelijsku menbranu.
Hranjive materije i energija ne mogu da prodru, a toksini i otpadni produkti ne mogu da se
eliminišu. Ako je to stanje učestalo, nastaju fiziološke promene i bolesti. To je elektomagnetni
poremećaja žive ćelije. Ćelija je u električnom smislu dipol. Kada je izložena ovakvim uticajima,
dolazi do njene depolarizacije. Ona normalno funkcioniše kada je izložena frekvenciji do 20 Hz.,
33
a svi aparati koji nas okružuju funkcionišu na 50Hz, što je daleko od rezonantne frekvencije žive
ćelije. Funkcija složene mreže nervnih vlakana je povezana sa malom jačinom napona od 1
mikrovolta koji se u telu stvara kao posledica elektrohemijskih procesa. Remećenje tih prirodnih
procesa ima veliki uticaj na psihofizičko zdravlje čoveka. Dr. A.X. Frej je dokazao, da čovekov
nervni sistem reaguje na mikrotalasno zračenje koje je 300 puta slabije od onoga koje je
službeno propisano kao neškodljivo.
Međutim nismo svi podjednako osetljivi na patogene uticaje, pa iste vrste zračenja različito
deluju na ljude. Bez obzira da li je čovek svestan interakcije i svoje reakcije ili ne, ona postoji.
Statistikom je utvrđeno, da se prve smetnje u većini slučajeva javljaju kao razdražljivost,
nesanica, dekoncetrisanost i smanjena sposobnost pamćenja.
Na žalost, ni radiestezisti nisu svega toga pošteđeni. Da bi radiestezista izvršio detekciju
prostora mora potpuno i svesno da se otvori svim uticajima. Ako to radi često i ako ne ume posle
toga da se očisti i revitalizuje svoju energiju, neminovno dolazi do ozbiljnih poremećaja i bolesti.
Radiestezisti često oboljevaju, naročito na srednjoj liniji tela koja je nebranjena (nema polaritet).
To je neretko kancer na laringu, plućima, debelom crevu, bešici, testisima ili materici. Zbog toga
je veoma važno ne igrati se radiestezijom, već pristupiti ovoj oblasti kroz znanje i odgovorno,
kako prema sebi, tako i prema drugima.
Rezultati radiestezijskih istraživanja pojedinih kvartova Beograda
Obavljena istraživanja pojedinih kvartova i ulica u Beogradu, (a i u drugim gradovima) su dala
takve rezultate koji jasno opominju da postoji velika potreba za bioradiestezijskom podlogom u
urbanističkom planiranju.
Samo primera radi, ekipa od šest radiestezista ispitivala je širu zonu Ruzveltove ulice. Njihova
globalna procena kvaliteta tog prostora je sledeća: skoro je 70% ispitivanog prostora izložena
štetnim uticajima, čiji intenzitet u proseku iznosi 55%, što spada u visoku kategoriju štetnosti.
34
35
Energetska ''mikroklima'' pruža pogodnu (energetsku) podlogu depresiji sa jedne i agresiji sa
druge strane, kao i osetljivosti i disfunkciji disajnih organa. Na pojedinim mestima postoje
ekstremno štetni, destruktivni energetski uticaji, koji nisu pogodni ni za stambene, ni za poslovne
prostore kancelarijskog tipa. Samo je 30% ispitivane površine pogodno za duži boravak i život
ljudi. Međutim, detektovan je i prostor blagotvornog uticaja u tom regionu, čije se blagotvorno
dejstvo, na žalost, zbog neadekvatne namene skoro potpuno poništava.
Gore spomenuti prostor se može ''lečiti'', međutim, pravi doprinos unapređenju kulturi ekološkog
življenja bi bilo uvođenje radiestezije u urbano planiranje i projektovanje. Detekcija i analiza još
neizgrađenog prostora dozvoljava urbanistima da na najpovoljnijim lokacijama planiraju
stambenu izgradnju, vrtiće i bolnice, a na manje pogodnim tržne centre, radionice, garaže,
parking prostore itd. Učešće radiestezije u ovoj fazi planiranja se može obaviti za relativno
kratko vreme i uz relativno skromna sredstva ( u odnosu na ukupnu cenu plana). Bioekpertiza i
procena kvaliteta, kao i energetsko-ekološka obrada prostora bi doprinela ne samo kreiranju
zdrave životne sredine i zdravstvenoj prevenciji, već bi stvorila uslove za ispoljavanje
maksimuma radne i stavaralačke sposobnosti, kao i za povećanje kreativnosti korisnika.
Sve dok se ovi rezultati zanemaruju, ne može se govoriti o pravoj brizi za zdravlje i blagostanje
stanovništva.
Ne može se govoriti o poštovanju ljudskog prava na adekvatnu životnu sredinu!
36
Download

O OSNOVAMA RADIESTEZIJE