Драган Ж. Дивјак
КРИВО (ПЛЕТЕНО) КОЛО
КРИВО (ПЛЕТЕНО) КОЛO
Aутор, приређивач и уредник:
Драган Ж. Дивјак
Издавач:
СРБИ СЛАВОНИЈЕ СИДНЕЈ
Суиздавач:
ИП СИГНАТУРЕ
Штампа:
PUBLISH, Београд
Тираж:
300
ISBN 978-86-83745-83-8
Драган Ж. Дивјак
КРИВО (ПЛЕТЕНО) КОЛО
Сиднеј - Београд, 2007.
ПРЕД­ГО­ВОР
Књи­жи­ца “Кри­во ко­ло”, скром­ног оби­ма, а бо­га­тог са­др­жа­ја, ре­зул­тат
је пост­ва­ре­ња же­ље да се од за­не­ма­ре­ња и вјеч­ног за­бо­ра­ва са­чу­ва срб­ско
кул­тур­но и ду­хов­но бла­го. Ову књи­жи­цу и ви­део за­пис ко­ји је сли­је­ди и до­пу­
њу­је из рав­ни сно­ва и же­ља у сви­јет ствар­но­сти пре­ни­је­ше сво­јом по­жр­твов­
ном мар­љи­во­шћу и љу­ба­вљу Ср­би из за­пад­ног ди­је­ла Сла­во­ни­је. Ни­је на­од­
мет на­по­ме­ну­ти да се да­на­шња Сла­во­ни­ја не­гда зва­ла До­њом Сла­во­ни­јом,
по­ред Гор­ње Сла­во­ни­је ко­ја до­се­за­ше про­сто­ре да­на­шње Аустри­је.
Као што ре­ко­смо ово за­би­ље­жи­ше и од за­бо­ра­ва оте­ше Ср­би Сла­во­
ни­је, али не у сво­јој род­ној Сла­во­ни­ји, већ на дру­гом кра­ју сви­је­та, у Сид­не­ју
– Аустра­ли­ји. Здрав ра­зум би од­мах ре­а­го­вао на ова­кву чи­ње­ни­цу. От­куд да
то ра­де Ср­би у Сид­не­ју, а не у Сла­во­ни­ји? У нор­мал­ном сви­је­ту и та­кво пи­
та­ње би­ло би нор­мал­но, али бу­ду­ћи да се све ово де­ша­ва у сви­је­ту у ко­јем
се мно­ге ства­ри не од­ви­ја­ју по при­род­ним и Бож­јим за­ко­ни­ма, не у скла­ду
с пра­вом и прав­дом, чој­ством и ју­на­штвом, не у скла­ду с ду­хов­ним људ­ским
по­тре­ба­ма већ по дик­та­ту и ин­те­ре­су де­мон­ских си­ла ко­је из сво­јих ја­зби­на,
а пре­ко ра­зно­ра­зних скутоноша и новокомпонованих јањичара пре­кра­ја­ју
сви­јет по мје­ри сво­јих не­за­си­тих по­тре­ба и же­ља. При та­квом ста­њу ства­ри
Ср­би се, са сво­јом кул­ту­ром, тра­ди­ци­јом, ду­хов­но­шћу и вје­ром, на­ђо­ше као
не­по­же­љан чи­ни­лац на про­со­тор­но ин­те­ре­сант­ном мје­сту. И то нас по­ред,
вје­ро­јат­но, још по­не­ких раз­ло­га опре­дје­ли да по­ста­не­мо ди­вљач за од­стри­
јел, ре­ме­ти­лач­ки чи­ни­лац ко­јег тре­ба из­бри­са­ти с ли­ца Зе­мље. И ево од­го­во­
ра на пи­та­ње ка­ко и за­што у Сид­не­ју а не у род­ној срб­ској Сла­во­ни­ји. Срб­ски
жи­ваљ је пре­ва­ром и си­лом исе­љен из срб­ске Сла­во­ни­је и ра­се­љен по вас­
цје­лом ша­ру зе­маљ­ском. Зна­тан број их се об­рео у Аустра­ли­ји, по чи­та­вом
кон­ти­нен­ту, а ме­ђу њи­ма до­ста их се на­се­ли­ло у Сид­не­ју.
Шок пре­тр­пљен због пре­се­ље­ња “на дру­ги крај сви­је­та” ис­по­ља­вао
се на раз­ли­чи­те на­чи­не, а ве­ћи­ни је нај­те­же па­да­ла чи­ње­ни­ца, по скром­ној
про­цје­ни пи­сца ових ре­до­ва, што су жи­вот мо­ра­ли на­ста­ви­ти у јед­ном пот­
пу­но но­вом и до крај­но­сти ма­те­ри­ја­ли­стич­ки од­ре­ђе­ном дру­штву, ко­је не­ки
на­зи­ва­ју и кван­ти­та­тив­ним ви­дом дру­штва. Жал и љу­бав за из­гу­бље­ним за­ви­
ча­јем као и за жи­вот­ном сре­ди­ном у ко­јој је чо­вјек био знан и по­што­ван од
дру­гих са­пле­ме­ни­ка и гдје се ни­је са­мо без­гла­во ју­ри­ло за нов­цем и ма­те­ри­
јал­ним до­бри­ма већ се на­ла­зи­ло вре­ме­на и за за­до­во­ља­ва­ње ду­хов­них по­
тре­ба опре­ди­је­ли­ли су мно­ге сла­вон­ске Ср­бе ши­ром Аустра­ли­је да се поч­ну
оку­пља­ти и у но­вим сре­ди­на­ма и на­ста­ве с дру­же­њи­ма из отаџ­би­не. Свр­ха
ових дру­же­ња је­сте одр­жа­ва­ње на­род­них оби­ча­ја из род­ног кра­ја, а исто та­
ко и мо­рал­на и ма­те­ри­јал­на по­моћ са­пле­ме­ни­ци­ма у не­во­љи.
Ср­би су ско­ро са­свим по­чи­шће­ни из Сла­во­ни­је, а и Ба­ни­је као и чи­
та­ве срб­ске Кра­ји­не. Остао је, или се по­сли­је по­гро­ма и про­го­на, на­зад вра­
тио углав­ном ста­ри­ји на­род та­ко да се, ба­рем ка­ко да­нас ства­ри сто­је, мо­же
оче­ки­ва­ти да мно­ги оби­ча­ји Ср­ба у Сла­во­ни­ји и чи­та­вој Кра­ји­ни пот­пу­но и
за­у­ви­јек иш­че­зну. Да Ср­би ода­тле ни­су план­ски исе­ље­ни и да је та­мо оста­ла
срп­ска мла­дост оста­ли би и оби­ча­ји ко­је би мла­ди на­ра­шта­ји пре­у­зи­ма­ли од
ста­ри­јих. Ме­ђу­тим срб­ска мла­дост Сла­во­ни­је и Кра­ји­не ра­су­та је по цје­лом
сви­је­ту и из­ло­же­на за­пад­њач­ким ме­то­да­ма под­кул­тур­не кре­те­ни­за­ци­је. Ка­ко
он­да са­чу­ва­ти кул­тур­но и ду­хов­но бла­го од за­бо­ра­ва? Ри­је­ше­ње се мо­же и мо­
ра тра­жи­ти у но­вим тех­нич­ким до­стиг­ну­ћи­ма тог истог за­пад­њач­ког дру­штва
ко­је и уни­шта­ва то што се од уни­ште­ња са­чу­ва­ти же­ли. Мо­жда ће се при­ли­ке
у сви­је­ту ми­је­ња­ти па ће мла­ђи тре­ба­ти сво­јер­всни под­сјет­ник ко­ји ће им
по­мо­ћи да се об­но­ве ста­ри оби­ча­ји или ће, мо­жда, на­кон ду­жег вре­ме­на то
би­ти основ­но или јед­но од основ­них по­ма­га­ла за об­но­ву “из пе­пе­ла”. Мла­ђим
на­ра­шта­ји­ма је по­треб­но да са­чу­ва­ју кул­тур­ну и оби­чај­ну тра­ди­ци­ју сво­јих
пре­да­ка јер ће им то по­мо­ћи да се од­бра­не од на­ср­тљи­вог “но­вог по­рет­ка” тј.
ста­рог вје­ков­ног не­при­ја­тељ­ства, ко­је је у ста­њу са­мо да про­мје­ни ма­ску и/
или одо­ру, али ни­ка­ко и од­нос пре­ма на­ма. Због то­га на­ро­чи­то мла­ди­ма на­гла­
ша­ва­мо да се не од­ри­чу сво­је тра­ди­ци­је ра­ди усва­ја­ња ту­ђих без­ври­јед­них и
пре­че­сто по­губ­них ни­шта­ви­ла. Са­мо са­мо­сви­је­сни мо­гу би­ти и сло­бод­ни.
За­то се на­да­мо да ће овај рад, укљу­чу­ју­ћи и збир­ку пје­са­ма за кри­во
ко­ло, по­мо­ћи у по­бу­ђи­ва­њу жеље мла­ђег на­ра­шта­ја, као и оних бу­ду­ћих, да
на­у­че пје­сме за кри­во ко­ло те да их и пје­ва­ју у ко­лу те та­ко са­чу­ва­ју ли­је­пе оби­
ча­је сво­јих пре­да­ка и да им и на та­кав на­чин ода­ју дуж­ну по­шту и за­хвал­ност
за ово бла­го ко­је нам оста­ви­ше у на­сли­је­ђе. Ово из­но­си­мо због чи­ње­ни­це да
је срб­ски на­род ве­о­ма ци­је­нио и во­лио игра­ње овог ко­ла, на про­сто­ри­ма на
ко­ји­ма је оно игра­но. Оно је на не­ки на­чин би­ло огле­да­ло мен­та­ли­те­та Ср­ба
кра­ји­шни­ка, кад сви за­јед­но, ис­пле­те­ни у ко­лу, за­пје­ва­ју еп­ску пје­сму о ју­на­ци­
ма, а бог­ме и лир­ску о жен­ској ље­по­ти и љу­ба­ви. Осим то­га и ни­је баш би­ло
мно­го при­ли­ка у го­ди­ни да се оку­пи на­род у ве­ћем број и да ко­ло за­и­гра.
За­то је то пред­ста­вља­ло и од­ре­ђе­ну ри­јет­кост, а че­га не­ма у из­о­би­љу то­ме је
и ври­јед­ност ве­ћа. У при­лог то­ме го­во­ри сје­та и осје­ћај­ност при из­раж­а­ва­њу
код ста­ри­јег сви­је­та ка­да збо­ре о кри­вом ко­лу. Не ра­ди се ту са­мо о жалу за
мла­до­сти већ и искре­ној при­врж­е­но­сти на­ве­де­ном ко­лу.
Ве­о­ма зна­чај­на ка­рак­те­ри­сти­ка срб­ских оку­пља­ња и ве­се­ља у Сла­во­
ни­ји и на Ба­ни­ји је­сте и игра­ње кри­вог или пле­те­ног или ше­та­ног ко­ла. Да би
се ово ко­ло за­би­ље­жи­ло тек­сту­ал­но, нот­но и сли­ко­ви­то гру­па сид­неј­ских Ср­
ба из за­пад­них кра­ји­на Сла­во­ни­је уз по­моћ не­ко­ли­ко Ср­ба из дру­гих срб­ских
зе­ма­ља yло­жи­ла је до­ста сво­га вре­ме­на и тру­да. Ре­зул­тат је са­да ви­дљив, и
опи­пљив, а мо­же се, бо­га­ми, и чу­ти. Књи­жи­ца да­је основ­не по­дат­ке о кри­вом
ко­лу, са­др­жи кра­ћи опис ко­ла, збир­ку пје­са­ма и нот­ни за­пис тем­па ко­јим се
пје­сме у ко­лу пје­ва­ју. Филм­ски за­пис до­ча­ра­ва ље­по­ту и драж “пле­те­ња” и
игра­ња кри­вог ко­ла, као и са­мо пје­ва­ње у ко­лу.
Чи­тав рад је ре­зул­тат ис­кљу­чи­во до­бро­на­мјер­ног ама­те­ри­зма и свје­
сни смо свих по­гре­ша­ка и про­пу­ста ко­је су ре­зул­тат од­го­ва­ра­ју­ћих усло­ва
под ко­ји­ма се мо­ра­ло де­ла­ти. За­то се и на­да­мо да кри­ти­ке не­ће би­ти су­ви­ше
стро­ге и не­по­вољ­не.
На кра­ју, при­ре­ђи­ва­чи овог дје­ла за­др­жа­ва­ју пра­во да се од­рек­ну би­
ло ка­квих аутор­ских пра­ва. То, дру­гим ри­је­чи­ма, зна­чи да је не са­мо до­пу­ште­
но већ, на­про­тив, и по­жељ­но сва­ко дје­ло­мич­но или цје­ло­куп­но ко­пи­ра­ње,
умно­жа­ва­ње, ши­ре­ње и ко­ри­шће­ње овог дје­ла, а све на пол­зу срб­ску.
Дра­ган Ж. Ди­вјак
ВРЕ­МЕН­СКО И ПРО­СТОР­НО ОД­РЕ­ЂЕ­ЊЕ
Кри­во ко­ло је вје­ро­ват­но нај­че­шћи на­зив за ко­ло ко­је је пред­мет на­
шег ин­те­ре­со­ва­ња и рас­пра­ве. По­ред овог име­на по­сто­је и мно­га дру­га. Ми ће­
мо ов­дје на­ве­сти се­а­мо не­ко­ли­ко из тог мно­штва на­зи­ва пре­вас­ход­но због то­га
што овај рад ни­је ре­зул­тат јед­ног струч­ног и те­ме­љи­тог ис­тра­жи­вач­ког на­по­ра
из­ве­де­ног ме­ђу срб­ским ста­нов­ни­штвом на ње­го­вом аутох­то­ном про­сто­ру.
На­про­тив ра­ди се о јед­ном по­све ама­тер­ском ра­ду, ура­ђе­ном на дру­гом кра­ју
сви­је­та с по­да­ци­ма са­ку­пља­ним, у пра­вом сми­слу ри­је­чи, по чи­та­вом сви­је­ту.
Све мањ­ка­во­сти и не­до­ре­че­но­сти мо­гу се са­гле­да­ти у сви­је­тлу ових чи­ње­ни­ца.
Да­кле, по­ред име­на кри­во ко­ло срб­ски на­род за исто ко­ри­сти још и на­зи­ве:
пле­те­но ко­ло, ко­ло око­ло, ој­кан, ој дје­вој­ко ко­ло, ше­та­но ко­ло...
Чи­ње­ни­ца је да је на­род у раз­ли­чи­тим кра­је­ви­ма па чак и у раз­ли­
чи­тим се­ли­ма истог кра­ја за исте пред­ме­те или по­ја­ве ко­ри­стио раз­ли­чи­те
на­зи­ве. Та­ко је и с име­ном овог ко­ла и не са­мо с име­ном већ, нај­вје­ро­ват­ни­је,
и с на­чи­ном игра­ња, а на­ро­ти­то пје­ва­ња. Бо­гат­ство раз­ли­чи­то­сти у на­зи­ву и
из­во­ђе­њу ко­ла ре­зул­тат је спле­та ра­зних чи­ни­ла­ца. Не би се мо­гла у пот­пу­
но­сти од­ба­ци­ти прет­по­став­ка да су на то ути­ца­ле и ва­ри­ја­ци­је у пси­хич­ком
ти­пу, а сва­ка­ко су ути­ца­ја има­ле пје­вач­ке спо­соб­но­сти, мен­тал­не, ка­рак­тер­не
и пси­хо­ло­шке осо­би­не по­је­ди­на­ца или гру­па. У крај­њој ли­ни­ји ра­зно­ли­кост
не мо­ра уви­јек зна­чи­ти и не­до­ста­так. У овом слу­ча­ју, баш на­про­тив, зна­чи
бо­гат­ство. Про­блем је са­мо у то­ме ка­ко то бла­го са­ку­пи­ти и трај­но са­чу­ва­ти.
По­зна­то је да усло­ви од­ре­ђу­ју ис­хо­де.
Кри­во ко­ло се не игра уз му­зич­ку прат­њу већ са­мо уз пје­сму са­мих
игра­ча у ко­лу. У ко­лу се пје­ва­ју еп­ске или лир­ске на­род­не пје­сме, у осмер­цу
или де­се­тер­цу. При том, по ми­шље­њу пи­сца ових ре­до­ва, за спо­ри­је пје­ва­ње
по­год­ни­ји је де­се­те­рац, а за пје­ва­ње бр­жим тем­пом при­клад­ни­ји је осме­рац.
Го­ре на­ве­де­не чи­ње­ни­це упу­ћу­ју на вје­ро­јат­но ве­ли­ку ста­рост овог ко­
ла, ко­ја мо­жда се­же и до ан­тич­ких вре­ме­на, ако не и ду­бље у про­шлост. Чо­вјек,
као дру­штве­но би­ће, има по­тре­бу за дру­же­њем те пје­ва­њем и игром као по­себ­
ним ви­до­ви­ма тог дру­же­ња. Због по­тре­бе за рит­мом као нај­ра­ни­јим му­зич­ки
ин­стру­мен­ти мо­гле су би­ти ко­ри­шће­не раз­ли­чи­те уда­раљ­ке те гла­со­ви и зву­ци
из људ­ског гр­ла од­но­сно уста. То нам да­је осно­ву за прет­по­став­ку о ве­ли­кој
ста­ро­сти од­но­сно ве­о­ма ду­гој тра­ди­ци­ји овог ко­ла јер се умје­сто зву­ка про­из­
ве­де­ног му­зич­ким ин­стру­мен­том ко­ри­сти људ­ски глас, од­но­сно пје­сма.
С дру­ге стра­не на­род­на по­е­зи­ја та­ко­ђе до­се­же не­ја­сне и нео­д­ре­ди­ве
хо­ри­зон­те про­шло­сти. О то­ме нам свје­до­че вед­ска тра­ди­ци­ја, Или­ја­да, по­е­зи­
ја не­зна­них на­род­них пје­сни­ка про­шлих вре­ме­на као и још уви­јек пре­жи­вје­
ла се­о­ска тра­ди­ци­ја опје­ва­ва­ња, а по­не­кад и уз гу­сле от­пје­ва­ва­ња са­вре­ме­
11
них до­га­ђа­ја и по­ја­ва. Сви ови на­ве­де­ни при­мје­ри пред­ста­вља­ју про­из­вод
истог мен­тал­ног и ду­хов­ног скло­па.
Ако су на­ве­де­не прет­по­став­ке тач­не то зна­чи да је кри­во ко­ло, или
ка­ко се ба­рем да­нас, чи­ни нам се, нај­че­шће на­зи­ва, пре­жи­вје­ло мно­ге вје­ко­
ве и на­род­не успо­не и па­до­ве. Но да­нас се ово ко­ло као на­род­ни оби­чај, као
и мно­ге биљ­не и жи­во­тињ­ске вр­сте, на­шло на ру­бу из­у­ми­ра­ња. А све за­рад
та­ко­зва­ног на­прет­ка. И да ли је то он­да ства­ран на­пре­дак ако до­но­си уни­ште­
ње? Овај пре­скром­ни рад и има за циљ да по­ку­ша да за­шти­ти ово ду­хов­но и
кул­тур­но бла­го од “на­пред­ног” уни­ште­ња.
Кри­во ко­ло се углав­ном игра­ло по срб­ским се­ли­ма, а по­не­кад и по ва­
ро­ши­ца­ма у ко­ји­ма је би­ло до­ста ста­нов­ни­штва ко­је се у не та­ко дав­на вре­ме­
на пре­се­ли­ло из се­ла у ва­ро­ши. По­не­кад се се­о­ско ста­нов­ни­штво оку­пља­ло у
ва­ро­ши­ма од­ре­ђе­ним по­во­дом. Нај­че­шће је то би­ло о вјер­ским пра­зни­ци­ма,
о Бо­жи­ћу, од­но­сно на ју­тре­њу или о да­ну по­све­ће­ном не­ком пра­во­слав­ном
све­ти­те­љу ко­ји је сма­тран за­штит­ни­ком од­ре­ђе­не ва­ро­ши. Та­да се на­род из
окол­них се­ла сја­ти у сво­ју ва­рош и то је он­да зго­да да се за­и­гра ко­ло. Ко­ли­ко
нам је по­зна­то кри­во ко­ло се игра­ло или се још уви­јек игра по Сла­во­ни­ји, а
на­ро­чи­то у за­пад­ним кра­ји­на­ма да­на­шње Сла­во­ни­је, око Псу­ња и Па­пу­ка, а
и по се­ли­ма на њи­хо­вим об­рон­ци­ма. По­ред Сла­во­ни­је Ср­би су га игра­ли и
по Ба­ни­ји и сје­ве­ро­за­пад­ном ди­је­лу Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Мо­жда се игра­ло
још по­не­гдје, а то нам у овом мо­мен­ту ни­је по­зна­то. Мо­жда се већ не­ко ба­вио
ис­тра­жи­ва­њем овог ко­ла и то не­гдје за­би­ље­жио или ће то тек ура­ди­ти па ће
би­ти у мо­гућ­но­сти бо­ље од­ре­ди­ти про­стор на ко­ме је ово ко­ло би­ло тра­ди­ци­
ја или је то још уви­јек.
12
ОПИС КО­ЛА
Кри­во или пле­те­но, од­но­сно ше­та­но ко­ло игра­но је нај­ви­ше по срб­
ским се­ли­ма.
Ра­ни­је је срб­ски на­род жи­вјео нај­ве­ћим ди­је­лом у се­ли­ма, а са­мо ма­
њи дио у ва­ро­ши­ца­ма и гра­до­ви­ма. Жи­вје­ло се у ве­ли­ким по­ро­дич­ним за­дру­
га­ма, у ко­ји­ма је зна­ло би­ти и не­ко­ли­ко де­се­ти­на ду­ша. Ни­је би­ло са­вре­ме­них
сред­ста­ва за за­ба­ву (и за­глу­пљи­ва­ње). На­род је имао по­тре­бу за ра­зо­но­дом,
а у то­ме је, на­ро­чи­то, пред­ња­чи­ла омла­ди­на.
По­ред оних уоби­ча­је­них и стал­них по­во­да за оку­пља­ње би­ло је по­
треб­но на­ћи по­во­да и за она ван­ред­на, од­но­сно че­шћа оку­пља­ња и дру­же­ња.
За то су до­бро по­слу­жи­ла пре­ла, чи­ја­ла или пе­ру­ша­ла. Та­кве мо­бе су обич­но
ор­га­ни­зо­ва­ле цу­ре спрем­не за уда­ју, а пре­вас­ход­на свр­ха ових мо­ба ни­је би­ла
да се ве­зе, пре­де, чи­ја пер­је или пе­ру­ша­ју ку­ку­ру­зи већ да се оку­пе дје­вој­ке и
да за­пје­ва­ју и за­и­гра­ју, што ће, на­рав­но, при­ву­ћи и мом­ке да им се при­дру­же.
До­ду­ше, оно је би­ва­ло да се не­што од тог по­сла и ура­ди, али то је ипак би­ло тек
та­ко уз­гред­но. Обич­но се оку­пи не­ко­ли­ко дје­во­ја­ка и за­пје­ва­ју да­ју­ћи до зна­ња
да је то ве­че у њи­хо­вој ку­ћи пре­ло, чи­ја­ло... Та­да би за­пје­ва­ле:
До­ђи мо­је и ве­че­рас ја­ње,
до­ђи ја­ње би­ће пе­ру­ша­ње [ (или) и чи­ја­ње]!
или
Ве­че­рас је у мом се­лу пре­ло,
до­ђи дра­ги ма­кар не ве­чер’о!
До­ђи дра­ги ка­ко дош‘о не би,
да сам бе­ћар ја би до­шла те­би!
Глас о ово­ме се бр­зо про­не­се кроз се­ло, а не­кад је то би­ло већ до­го­
во­ре­но на прет­ход­ном ску­пу, од при­је не­ко­ли­ко да­на, та­ко да за то зна­ду и
мом­ци су­сјед­них се­ла. Ако је ко­ји за­ин­те­ре­со­ван он ће и до­ћи.
Као што већ ре­ко­смо, не­ка­да су по­ро­дич­не за­дру­ге би­ле број­не та­ко
да ако би се са­ку­пи­ла мла­деж из не­ко­ли­ко ком­шиј­ских ку­ћа то би већ би­ло
до­вољ­но за до­бру за­ба­ву и игран­ку. Кад још до­ђу мом­ци с дру­гог кра­ја се­ла
или из дру­гих се­ла уго­ђај је пот­пун.
Цу­ре обич­но ра­де и пје­ва­ју док мом­ци сје­де или сто­је око­ло и ша­ле се
с њи­ма, по­зи­ва­ју­ћи их да поч­ну с игром или јед­но­став­но че­ка­ју на­по­љу да цу­ре
иза­ђу и за­и­гра­ју ко­ло. Да би ра­ни­је иза­шле ван, не­ка од њих је зна­ла за­пје­ва­ти:
Пе­ру­ша­чи пе­ру­шај­те бр­зо,
мој се дра­ги под про­зо­ром смрз’о!
13
Ова­кво ко­ло уви­јек за­поч­ну цу­ре не­ком од пје­са­ма за жен­ско ко­ло, а
он­да се у ко­ло хва­та­ју и мом­ци.
Већ је на­пред по­мен­туо да су по­ред ова­квих оку­пља­ња по­сто­ја­ла и
она уоби­ча­је­на, од­но­сно ре­дов­на оку­пља­ња на­ро­да. То је обич­но би­ва­ло су­
бо­том на­ве­че и не­дје­љом, а и не­ком цр­кве­ним благ­да­ном или “све’цом”, ка­ко
је то на­род обич­но ка­зи­вао.
По­сто­ја­ли су у го­ди­ни да­на на­ро­чи­ти го­до­ви или пра­во­слав­ни хри­
шћан­ски пра­зни­ци ка­да се на­род оку­пљао у ве­ћем бро­ју, обич­но и из окол­
них су­сјед­них се­ла.
Та­кав је­дан пра­зник је и Ђур­ђе­ва­дан. За ње­га је зна­чај­но да су не­ка­
да дје­вој­ке ко­је су спрем­не за уда­ју и же­ле то об­зна­ни­ти упра­во на овај дан
ула­зи­ле пр­ви пут у ко­ло. По­ред фи­зич­ке и пси­хич­ке зре­ло­сти и спре­мље­не
опре­ме и ми­ра­за пред­у­слов за овај пр­ви ула­зак у ко­ло био је, обич­но, и да се
ста­ри­ја се­стра већ уда­ла те је са­да ред на ону мла­ђу до ње.
По­сли­је Ђур­ђе­ва­да­на, то­ком ље­та, има до­ста вјер­ских благ­да­на и
при­ли­ка да се иде на збо­ро­ве те да се мом­ци и дје­вој­ке за­гле­да­ју. Због то­га су
је­се­ни оби­ло­ва­ле сва­тов­ским ве­се­љи­ма.
По­ред Ђур­ђе­ва­да­на ту су, као што већ ре­ко­смо, и се­о­ски кра­мо­ви
или збо­ро­ви, од­но­сно цр­кве­ни пра­зни­ци ко­је сла­ви чи­та­во се­ло, а у го­сте до­
ла­зе ста­нов­ни­ци окол­них се­ла.
Ко­нач­но, не­за­о­би­ла­зна при­ли­ка за на­род­не ску­по­ве, ве­се­ље, пје­сму
и игра­ње ко­ла би­ли су бо­жић­ни благ­да­ни.
Зна­ло се у сва­ком се­лу мје­сто и ври­је­ме оку­пља­ња. Оку­пља­ло се у цин­то­
ру, од­но­сно цр­кве­ном дво­ри­шту или код кр­ста, ако се­ло ни­је има­ло цр­кву већ са­
мо по­са­ђен крст на на­ком по­год­ном мје­сту. На­да­ље, за ова­ква оку­пља­ња мо­гла је
по­слу­жи­ти не­ка­ква рас­кри­сни­ца пу­те­ва или обич­на тра­ти­на, не­гдје усред се­ла.
Ври­је­ме оку­пља­ња је та­ко­ђе би­ло оби­ча­јем од­ре­ђе­но. При­мје­ри­це, на
ју­тре­ње се ишло ве­о­ма ра­но ују­тро. Нај­при­је се оба­вља­ла слу­жба у цр­кви, а по­
сли­је слу­жбе се пред цр­квом игра­ло и пје­ва­ло. Пу­ца­ло се из му­жа­ра и дру­гог
ва­тре­ног оруж­ја. Бу­ду­ћи да о Бо­жи­ћу ка­сно сва­њи­ва ко­ло се од­и­гра­ло још по
мра­ку. У но­ви­је ври­је­ме би­ло је елек­трич­не ра­свје­те ис­пред цр­ка­ва, али при­је
не­го је уве­де­на елек­трич­на ра­свје­та и на мје­сти­ма оку­пља­ња на ко­ји­ма је ни­је
би­ло ко­ло се на ју­тре­њу игра­ло по мра­ку или уз свје­тлост фе­ње­ра ко­је су обич­
но са со­бом до­но­си­ле же­не иду­ћи, а че­сто и пра­те­ћи сво­је кће­ри, у ко­ло.
Док се на­род оку­пља ме­ђу­соб­но се по­здра­вља, при­ча се и ша­ли. На­
ђе се ту и по­не­ка усна ха­ро­мо­ни­ка или та­мо­бу­ри­ца са­ми­ца, а по­не­кад двој­ни­
це или фру­ла те се и пје­сма за­дје­не. Ако не­ма ни­ка­квог му­зич­ког ин­стру­мен­та
пје­ва се и без ика­кве му­зич­ке прат­ње. Кад се оку­пи до­вољ­но на­ро­да да се
мо­же фор­ми­ра­ти до­бро ко­ло, а и нео­п­ход­ни пје­ва­чи ко­ји ће пје­ва­ти пр­ви и
они ко­ји ће по­на­вља­ти пје­сму за њи­ма су сти­гли ко­ло мо­же по­че­ти.
14
На јед­ној стра­ни у ко­ло се ухва­те, је­дан до дру­гог, пје­ва­чи ко­ји пр­ви
пје­ва­ју, а на­су­прот њих гру­па пје­ва­ча ко­ја по­на­ва­ља от­пје­ва­не сти­хо­ве пје­са­ма.
Из­ме­ђу њих се у ко­ло хва­та­ју игра­чи ко­ји ће са­мо игра­ти ко­ло, а не­ки од њих
ће и пје­ва­ти с јед­ном од гру­па пје­ва­ча. Сва­ка гру­па пје­ва­ча има во­де­ћи глас и
пра­те­ће гла­со­ве или по­ла­га­че. У Сла­во­ни­ји обич­но во­де­ћа гру­па пје­ва­ча от­пје­
ва је­дан­пут стих, а пра­те­ћа гру­па га је­дан­пут по­но­ви. Ре­френ се у том слу­ча­ју
пје­ва са­мо из­ме­ђу по­је­ди­них пје­са­ма, као што је то при­ка­за­но у “Пје­сма­ри­ци”,
при кра­ју овог огле­да. Че­сто се де­ша­ва да во­де­ћа гру­па стих от­пје­ва два пу­та па
га и пра­те­ћа гру­па два пу­та по­но­ви. Ри­је­ђе се пак де­ша­ва да се по­сли­је сва­ког
сти­ха, у во­де­ћој и у пра­те­ћој гру­пи, пје­ва ре­френ као при­мје­ри­це “Ој дје­вој­ко
ду­шо мо­ја” или “Ој ја­во­ре зе­лен’ бо­ре”. Ова­кав на­чин пје­ва­ња је ви­ше ка­рак­те­
ри­сти­чан за под­руч­је Ба­ни­је. Та­мо се, на­и­ме, у пра­ви­лу, иза сва­ког от­пје­ва­ног
сти­ха пје­ва ре­френ и то у обје гру­пе пје­ва­ча. Ова­квих ре­фре­на има ви­ше, а ми
ће­мо их на­ве­сти са­мо не­ко­ли­ко: “О дје­вој­ко ду­шо мо­ја”, “О дје­вој­ко, о дје­вој­ко”
те “Ој Ма­ри­це, Ма­ро мој’”. Ко­ло уви­јек по­чи­ње ве­о­ма ла­га­ним тем­пом. Иде се
је­дан ко­рак на­пред за­тим ко­рак на­зад или се игра ла­га­но с но­ге на но­гу иду­ћи
са­мо на­пред. У овој фа­зи ко­ло се тек об­ли­ку­је, на­род при­ла­зи и хва­та се у ко­ло.
За спо­ри­ји тем­по, или ка­ко се ка­зи­ва­ло за ла­га­ни ко­рак, у ко­лу се пје­ва­ју пје­сме
у де­се­тер­цу, а за бр­жи и нај­бр­жи тем­по, или бр­зи ко­рак, мо­гу се та­ко­ђе пје­ва­ти
пје­сме у де­се­тер­цу, али се нај­че­шће пје­ва­ју оне у осмер­цу.
При­лог бр. 1: Ко­ло тек по­чи­ње, пје­ва­чи су с обје стра­не и на­род,
ко­ји сто­ји око­ло, по­ла­ко при­ла­зи и хва­та се у ко­ло.
15
Ко­ло је већ об­ли­ко­ва­но, они ко­ји су же­ље­ли игра­ти већ су у ко­лу и
пје­вач ко­ји пје­ва пр­ви глас у пр­вој гру­пи убр­за­ва пје­сму или се и да­ље пје­ва
истим тем­пом. Раз­ли­ка у тем­пу из­ме­ђу ове дви­је фа­зе ни­је та­ко ве­ли­ка и по­не­
кад ни не­ма раз­ли­ке.
При­мјер сти­ха от­пје­ва­ног ла­га­ним тем­пом
Ко­ло се раз­два­ја на од­ре­ђе­ном мје­сту и умје­сто кру­жног об­ли­ка по­
при­ма зми­јо­ли­ки об­лик. Пр­вог у ко­лу зо­ву ко­ло­во­ђа, а зад­њег “пу­ђа” или “кур­
та­ло”. Овај по­сљед­њи мо­ра би­ти ве­о­ма вјешт кад се ко­ло раз­и­гра нај­ве­ћом
бр­зи­ном јер ако не па­зи ве­о­ма ла­ко и че­сто се де­ша­ва да из­ле­ти из ко­ла као
из ка­та­пул­та из­ба­чен. Он, да­кле, не сми­је игра­ти по­рав­нат с ко­лом већ мо­ра
би­ти по­крај крај­њег ди­је­ла ко­ла, од­но­сно играчâ до ње­га, та­ко да крај ко­ла
има об­лик уди­це или сло­ва “Ј”. Игра­чи се у ко­лу др­же та­ко да ра­ши­ре ру­ке и
ухва­те се за ру­ке не оних пр­вих игра­ча до њих већ оних дру­гих иза њих. Ру­ке
су ис­пле­те­не ис­пред игра­ча при че­му је ли­је­ва ру­ка ис­под де­сне. Због ова­ко
ис­пле­те­них ру­ку ово ко­ло зо­ву још и пле­те­но ко­ло. Из­у­зе­так овом пра­ви­лу
16
је са­мо дру­ги играч у ко­лу ко­ји сво­ју ли­је­ву ру­ку ста­ви на ра­ме ко­ло­во­ђи. Он
да­кле не др­жи ко­ло­во­ђу за ње­го­ву ли­је­ву ру­ку ко­ја је сло­бод­на и ко­јом он
ма­ше или је др­жи о по­ја­су. С об­зи­ром да се ко­ло у ра­зним кра­је­ви­ма и се­ли­ма
игра­ло до­не­кле раз­ли­чи­то де­ша­ва­ло се да се и дру­ги играч у ко­лу др­жи за
ру­ку ко­ло­во­ђе.
При­лог бр. 2: Ко­ло је отво­ре­но и игра се “под ко­рак”
Ко­ло је отво­ре­но и оно пре­ла­зи “под ко­рак”. Игра­чи се ма­ло за­кре­ћу
ули­је­во, от­при­ли­ке за 45˚, јер ко­ло уви­јек иде с де­сна ули­је­во, као ка­заљ­ке ча­
сов­ни­ка, и кре­ће се де­сном но­гом. Као и у сва­ком дру­гом ко­лу та­ко и у овом
по­кре­ти но­гу игра­ча мо­ра­ју би­ти ускла­ђе­ни. По­себ­ност ове фа­зе ко­ла је­сте у
то­ме што ко­ра­ци не са­мо да тре­ба­ју би­ти ускла­ђе­ни већ то по­ма­ло и ли­чи на
стро­је­во вој­нич­ко сту­па­ње. Ко­ло­во­ђа во­ди ко­ло пре­ма уну­тра­шњо­сти ко­ла,
ко­ло ви­ју­га по­пут зми­је од­но­сно ко­ло се око­ло пле­те и то је још је­дан раз­лог
за­што га зо­ву пле­те­но ко­ло. Ко­ло се пле­те пре­ма уну­тра, а не пре­ма ван та­ко
да игра­чи не окре­ћу јед­ни дру­ги­ма ле­ђа, а то је на­ро­чи­то ва­жно за пје­ва­че
та­ко да они мо­гу чу­ти јед­ни дру­ге док пје­ва­ју.
17
При­лог бр. 3: Ко­ло је убр­за­ло, али је још уви­јек отво­ре­но.
Ви­ју­га­ју­ћи ко­ло још ви­ше убр­за­ва, игра се та­ко не­ко ври­је­ме, а по­том
пре­ла­зи у нај­бр­жи тем­по ко­јим се игра до кра­ја.
При­мјер сти­ха от­пје­ва­ног сред­ње бр­зим тем­пом
18
При­мјер сти­ха от­пје­ва­ног бр­зим тем­пом
При том се по­ска­ку­је, ла­га­но за­ли­је­ће пре­ма сре­ди­ни ко­ла и под­ври­
ску­је. Ду­жи­на тра­ја­ња ко­ла нај­че­шће ови­си о во­љи са­мих игра­ча. Пје­ва­чи ко­
ји во­де ко­ло обич­но зна­ду до­ста пје­са­ма та­ко да ко­ло вре­мен­ски мо­же до­ста
ду­го тра­ја­ти, а, уоста­лом, мо­гу се пје­сме и по­на­вља­ти ако за тим по­сто­ји по­
тре­ба. Ко­ло обич­но пре­ста­је кад се пје­ва­чи и/или игра­чи умо­ре од игра­ња
или јед­но­став­но ми­сле да га је за ту при­ли­ку би­ло до­ста. Ко­ло ре­до­ви­то за­вр­
ша­ва сти­хо­ви­ма:
Ој дје­вој­ко сад је до­ста,
још нам јед­на пје­сма оста.
И ту [њу] ће­мо ис­пје­ва­ти [от­пје­ва­ти],
кад по­ђе­мо кућ’ спа­ва­ти.
[па ћ’мо по­ћи кућ’ спа­ва­ти.]
[па ће­мо се ра­ста­ја­ти.]
По­сли­је ово­га ко­ло се рас­пу­шта. По­не­кад се де­ша­ва да пје­вач ко­ји
во­ди пје­сму у ко­лу сма­тра да је би­ло до­ста игра­ња и пје­ва­ња или јед­но­став­но
же­ли пре­да­ти не­ко­ме дру­гом во­ђе­ње пје­сме у ко­лу и та­да он от­пје­ва:
Ој дје­вој­ко сад је до­ста,
на што му не­ко дру­ги из ко­ла ко­ји сма­тра да још ни­је ври­је­ме да се за­вр­ши с
ко­лом или же­ли пре­у­зе­ти во­ђе­ње пје­сме от­пје­ва:
Ој дје­вој­ко ни­је до­ста,
и на­ста­вља во­ди­ти пје­ва­ње у ко­лу.
19
При­лог бр. 4: Ко­ло је по­но­во за­тво­ре­но и игра се нај­бр­жим тем­пом - “бр­зим
ко­ра­ком”.
По­не­кад се зна де­си­ти да во­де­ћи пје­вач у дру­гој гру­пи, гру­пи ко­ја
по­на­вља пје­сму, не ра­зу­ми­је или не чу­је што је во­де­ћа гру­па от­пје­ва­ла. У том
слу­чај, да се ко­ло не би пре­ки­да­ло од­но­сно за­у­ста­вља­ло он зна от­пје­ва­ти:
Ој дје­вој­ко ни­сам чуо!,
на што му во­де­ћа гру­па од­го­ва­ра та­ко што ће от­пје­ва­ти стих ко­ји овај ни­је чуо
или ра­зу­мио.
За ко­ло су по­треб­на нај­ма­ње по три пје­ва­ча на сва­кој стра­ни. Што је
ве­ћи број игра­ча и ко­ло ве­ће, ве­ћа је и чар игра­ња у ко­лу. Ко­ло се игра ла­га­
но, без ци­ма­ња и гу­ра­ња та­ко да у ко­лу мо­гу без ика­квог про­бле­ма игра­ти и
фи­зич­ки не­ја­че осо­бе као и дје­ца, ко­ја се че­сто ухва­те у ко­ло до од­ра­слих.
По­ред му­шког или од­ра­слог ко­ла у ко­јем игра­ју и пје­ва­ју углав­ном од­ра­сли
му­шкар­ци или му­шкар­ци и од­ра­сла жен­ска че­љад игра се кат­кад и чи­сто жен­
ско ко­ло у ко­јем игра­ју цу­ре и сна­ше (мла­ђе уда­те же­не) као и ста­ри­је же­не.
По­не­кад, кад се оку­пи до­ста дје­це, за­и­гра и дјеч­је или, ка­ко га још зо­ву, ма­ло
ко­ло. У ње­му исто по­сто­је дви­је гру­пе пје­ва­ча и пје­ва се и игра као и ве­ли­ко
ко­ло од­но­сно ко­ло од­ра­слог на­ро­да.
По­сли­је од­и­гра­ног ко­ла на­род се још ма­ло за­др­жи уз пје­сму, при­че и
ша­ле, а по­том се ра­зи­ла­зе ку­ћа­ма за­до­вољ­ни и ве­се­ли пре­при­ча­ва­ју­ћи до­го­
дов­шти­не са збо­ра и из са­мо­га ко­ла или пак пје­ва­ју­ћи јер се, уоста­лом, че­сто
20
и у ко­ло до­ла­зи с пје­смом. О то­ме се при­ча до но­вог су­сре­та на ко­ме ће се
по­но­ви­ти слич­на рад­ња.
По­се­бан об­лик игра­ња овог ко­ла је љу­би-ко­ло, ка­ко га срб­ски на­род
зо­ве у Сла­во­ни­ји или би­рач­ко ко­ло, ка­ко га Ср­би зо­ву на Ба­ни­ји као и дру­гим
срб­ским кра­је­ви­ма.
У по­сљед­ње ври­је­ме љу­би-ко­ло у Сла­во­ни­ји се игра­ло углав­ном три
да­на о Бо­жи­ћу, ма­да се не­кад ра­ни­је вје­ро­ват­но игра­ло и че­шће, а тај се оби­чај
че­шћег игра­ња на Ба­ни­ји за­др­жао и не­што ду­же. О бо­жић­ним свет­ко­ви­на­ма
на­род је пра­знич­ки рас­по­ло­жен, ве­дрог ду­ха, опу­штен и раз­дра­ган. То је ври­је­
ме че­сти­та­ња Бад­ње ве­че­ри, Бо­жи­ћа и Сте­ван-да­на, и раз­мје­на до­брих же­ља, а
све уз љу­бље­ње. Због то­га је то би­ло згод­но ври­је­ме и за за­и­гра­ти ово ко­ло.
Оно се игра­ло као и сва­ко дру­го ше­та­но или ко­ло око­ло. На јед­ној
стра­ни је пр­ва гру­па пје­ва­ча ко­ја за­по­чи­ње пје­сму и ко­ја за­пје­ва пје­сму пр­вој
осо­би из ко­ла или гле­да­ла­ца по­ред ко­ла. Че­сто је то не­ко из њи­хо­ве гру­пе
или при­ја­тељ(ица), ро­ђак(а) или не­ко из ком­ши­лу­ка пр­ва­ка, од­но­сно во­де­ћег
гла­са из пр­ве пје­вач­ке гру­пе. Пје­сма се за­пје­ва, и по­све­ти, ре­ци­мо јед­ном
мом­ку, чи­је име се обич­но по­ми­ње у пје­сми. Он се та­да ис­пу­шта из ко­ла, ако
је већ у ко­лу, или до­ла­зи из гру­пе гле­да­ла­ца, ако ни­је у ко­лу и ста­је у сре­ди­
шњи про­стор ко­ла, та­ко да ко­ло игра око ње­га и пје­ва му пје­сму. Кад је пје­сма
от­пје­ва­на он та­да би­ра жен­ску осо­бу ко­ју ће по­љу­би­ти. При том он обич­но
би­ра дје­вој­ку ко­ја му се сви­ђа или у ко­ју је већ за­љу­бљен те јој сво­је сим­па­
ти­је, осје­ћа­је, а и на­мје­ре на тај на­чин да­је до зна­ња. Кад по­љу­би дје­вој­ку он
се хва­та у ко­ло или, по­не­кад, из­ла­зи ван из ко­ла и од­ла­зи у гру­пу гле­да­ла­ца.
По­љу­бље­на дје­вој­ка та­да до­ла­зи на ње­го­во мје­сто, а ко­ло пје­ва њој исту или
слич­ну при­год­ну пје­сму у ко­јој се она по­зи­ва да по­љу­би сво­ју сим­па­ти­ју. Ако
јој се мо­мак ко­ји ју је иза­брао и по­љу­био сви­ђа она ће, да би то да­ла до зна­ња,
по­љу­би­ти не­ког мно­го ста­ри­јег или до­ста мла­ђег му­шкар­ца или че­сто не­ког
од бли­жег ро­да. Ако, пак, мо­мак ко­ји ју је по­љу­био ни­је по ње­ној во­љи она ће
та­да по­тра­жи­ти и по­љу­би­ти сво­ју сим­па­ти­ју.
Ово ко­ло су на­вји­ше игра­ли мом­ци вољ­ни за же­нид­бу као и цу­ре
спрем­не за уда­ју, што је под­ра­зу­ми­је­ва­ло фи­зич­ку и пси­хич­ку зре­лост, а бог­ме
и при­пре­мље­но дје­во­јач­ко ру­хо и ми­раз. Ста­ри­ји и оже­ње­ни му­шкар­ци као и
уда­те же­не су­дје­ло­ва­ли су у овој игри са­мо из ра­до­зна­ло­сти, да ви­де ко се ко­ме
до­па­да, а и да по­мог­ну мла­ди­ћи­ма и дје­вој­ка­ма да за­гле­да­ју јед­но дру­го.
Не­ри­јет­ко су се ова­ко, у ко­лу, ис­ка­за­не сим­па­ти­је по­твр­ђи­ва­ле сва­
то­ви­ма у ко­ји­ма су се ви­ја­ла но­ва ко­ла и ра­ђа­ла но­ва по­знан­ства и но­ве при­
та­је­не љу­ба­ви ко­је је тре­ба­ло на од­го­ва­ра­ју­ћи на­чин на­го­вје­сти­ти, мо­жда у
сли­је­де­ћем би­рач­ком ко­лу.
Пје­сме за љу­би-ко­ло или би­рач­ко ко­ло на­ве­де­не су у по­себ­ном ди­је­
лу пје­сма­ри­це под на­зи­вом љу­би-ко­ло.
21
ПЈЕ­СМА­РИ­ЦА
Ка­ко би­смо што је мо­гу­ће цје­ло­ви­ти­је пред­ста­ви­ли кри­во или пле­те­но
ко­ло би­ло је по­треб­но овом ра­ду до­да­ти и пје­сма­ри­цу. Пје­сма­ри­цом на­зва­смо
пје­сме ко­је се пје­ва­ју у кри­вом ко­лу, а ко­је смо би­ли у мо­гућ­но­сти при­ку­пи­ти и
при­би­ље­ж­и­ти. Са­ку­пља­ње пје­са­ма ни­је баш би­ло јед­но­став­но јер су Ср­би ко­ји
су их пје­ва­ли по Сла­во­ни­ји и по Ба­ни­ји ра­се­ље­ни по чи­та­вом сви­је­ту. Због то­га
је би­ло ве­о­ма те­шко, а у не­ким слу­ча­је­ви­ма и не­мо­гу­ће сту­пи­ти у ве­зу с не­ким
осо­ба­ма за ко­је се зна­ло или прет­по­ста­вља­ло да зна­ду не­ке од пје­са­ма. Осим то­
га од­ре­ђе­ни раз­ло­зи су нас при­мо­ра­ва­ли да тај дио по­сла убр­за­мо та­ко да смо
по­ред не­да­ћа ве­за­них за про­стор има­ли и оне ве­за­не за не­до­ста­так до­вољ­ног
вре­ме­на. То је раз­лог због ко­јег има­мо осје­ћај да овај по­сао ни­је упот­пу­њен,
од­но­сно да ни­смо успје­ли за­би­ље­ж­и­ти све пје­сме, а на­ро­чи­то ра­зно­ли­кост пје­
ва­ња по­је­ди­них пје­са­ма из кри­вог ко­ла. То ће, на­да­мо се, уско­ро за­би­ље­жи­ти
не­ко дру­ги и та­ко на­до­пу­ни­ти ово на­ше на­сто­ја­ње.
При­ку­пље­не пје­сме је би­ло по­треб­но и од­го­ва­ра­ју­ће об­ра­ди­ти и
при­би­ље­жи­ти. За ово смо као по­ла­зну осно­ву узе­ли збир­ку на­род­них по­је­
са­ма ко­је је “ску­пио и на сви­јет из­дао Вук Стеф. Ка­ра­џић”, у из­да­њу Про­све­те,
Бе­о­град 1964. Основ­ни раз­лог за ово је­сте чи­ње­ни­ца да су те пје­сме оп­ште
по­зна­те и при­хва­ће­не. За оцје­ну ква­ли­те­та њи­хо­ве об­ра­де не по­сје­ду­је­мо од­
го­ва­ра­ју­ће зна­ње па се не би­смо упу­шта­ли у ана­ли­зе та­кве вр­сте. При то­ме
се, на­рав­но, ни­смо сли­је­по држ­а­ли на­ве­де­ног узо­ра већ смо га у од­ре­ђе­ној
мје­ри при­ла­го­ди­ли на­шим по­тре­ба­ма и схва­та­њи­ма.
Пје­сма­ри­ца је по­ди­је­ље­на у два ди­је­ла: пје­сме за ла­га­ни ко­рак и пје­
сме за бр­зи ко­рак, с одо­дат­ком пје­са­ма за љу­би-ко­ло. Пје­сме за ла­га­ни ко­рак
су пје­сме у де­се­тер­цу, а пје­сме за бр­зи ко­рак у осмер­цу. Ово би зна­чи­ло да се
пје­сме у де­се­тер­цу пје­ва­ју у по­чет­ном ди­је­лу раз­во­ја ко­ла, ка­да се оно игра
ла­га­ни­јим тем­пом. Кад ко­ло убр­за обич­но се пје­ва­ју пје­сме у осмер­цу. Ме­ђу­
тим, ова по­дје­ла је ипак са­мо услов­на јер, ка­ко смо већ ра­ни­је на­по­ме­ну­ли,
и пје­сме у де­се­тер­цу се мо­гу пје­ва­ти уз бржи ко­рак од­но­сно тем­по. Због по­
тре­бе за од­ре­ђе­ним раз­вр­ста­ва­њем и сла­га­њем пје­са­ма од­лу­чи­ли смо се за
ова­кав на­чин и због то­га што их на­род, јед­но­став­но, та­ко раз­ли­ку­је и ди­је­ли.
Сли­је­ди­ћи за­да­так ко­ји се на­мет­нуо био је при­ка­зи­ва­ње ра­зно­ли­ко­
сти пје­са­ма. Пре­ла­зе­ћи од пје­ва­ча до пје­ва­ча пје­сме че­сто би­ва­ју ма­ње или
ви­ше из­мје­ни­те. Све те из­ме­је­не из­раж­а­ва­ју бо­гат­ство на­род­ног ду­ха те као
та­кве за­слу­ж­у­ју да бу­ду и за­би­ље­же­не. Ако се не­ке пје­сме раз­ли­ку­ју са­мо у
ма­њој мје­ри те раз­ли­ке смо на­сто­ја­ли при­ка­за­ти у јед­ној пје­сми. Ако од­ре­ђе­
не сти­хо­ве (или стих) јед­ни пје­ва­ју, а дру­ги не, а мо­гу се до­да­ти пје­сми оних
ко­ји их не пје­ва­ју, а да се ти­ме ни­ма­ло не ре­ме­ти пје­сма, та­кве сти­хо­ве смо
ста­вља­ли у окру­глу за­гра­ду. Да­кле, ка­да у не­кој од пје­са­ма ви­ди­те стих или
23
сти­хо­ве у окру­глој за­гра­ди то зна­чи да их јед­ни пје­ва­чи из­о­ста­вља­ју или то
мо­жда зна­чи да су их дру­ги до­да­ли тој основ­ној пје­сми.
Дру­ги слу­чај је­сте ка­да се од­ре­ђе­ни дио тек­ста пје­сме раз­ли­ку­је, од­
но­сно о ис­тој ства­ри или до­га­ђа­ју се пје­ва на раз­ли­чи­те на­чи­не. У том слу­ча­ју
је­дан од на­чи­на смо под­ву­кли, а дру­ги или дру­ге ста­ви­ли у угла­ту за­гра­ду.
Ка­да чи­та­ју­ћи пје­сме на­и­ђе­те на ова­кав слу­чај то зна­чи да чи­та­те оно што је
под­ву­че­но или, пак, то из­о­ста­вља­те, а чи­та­те оно из за­гра­де, ко­је може има­ти
ви­ше од јед­ног об­ли­ка. Ако у за­гра­ди по­сто­ји ви­ше од јед­ног об­ли­ка зна­чи
да се то може чи­та­ти на то­ли­ко на­чи­на, од­но­сно, дру­гим ри­је­чи­ма, да по­сто­ји
то­ли­ко на­чи­на пје­ва­ња о ис­тој те­ми.
Не­ке се, пак, пје­сме то­ли­ко раз­ли­ку­ју у на­чи­ну пје­ва­ња или те­ми та­ко
да су ис­пи­са­не као за­себ­не пје­сме, уз на­по­ме­ну из­над по­но­вље­не пје­сме да
се ра­ди о по­на­вља­њу оне прет­ход­не.
Сва­ка пје­сма има и свој на­слов. На­сло­ве је до­дао са­ста­вљач овог тек­
ста. При то­ме смо се во­ди­ли основ­ном те­мом пје­сме или, по­не­кад, кад је то
би­ло теже по­чет­ни стих нам је по­служ­ио за од­ре­ђи­ва­ње на­сло­ва. Те пје­сме у на­
род­ном пре­да­њу, у пра­ви­лу, ни­су има­ле на­сло­ве осим не­ких из­у­зе­та­ка као што
је пје­сма “Ву­ко­са­ва”. Ка­да би се спо­ми­ња­ла не­ка пје­сма, да би се од­ре­ди­ло о ко­
јој се пје­сми ра­ди, обич­но би се ко­ри­стио њен по­чет­ни стих. На­зи­ви пје­са­ма су
до­да­ни из са­свим прак­тич­них раз­ло­га - да би се олак­ша­ло од­ре­ђи­ва­ње пје­сме
као што нам име­на слу­же да би­смо лак­ше од­ре­ди­ли не­ку осо­бу или осо­бе.
По­ред то­га пје­сме су озна­че­не и бро­је­ви­ма што је од по­себ­не по­мо­
ћи у ди­је­лу ко­ји сли­је­ди иза пје­сма­ри­це, а у ко­ме су об­ја­шње­ња по­је­ди­них
дје­ло­ва не­ких пје­са­ма.
На кра­ју би био ред за­хва­ли­ти се сви­ма они­ма ко­ји су по­мо­гли на­стан­
ку овог скром­ног огле­да сво­јом мо­рал­ном по­др­шком и ка­зи­ва­њем пје­са­ма
ко­је се пје­ва­ју у ко­лу, а ко­је су оста­ле са­чу­ва­не у ду­бљим сло­је­ви­ма њи­хо­вог
пам­ће­ња јер го­ди­на­ма при­је то­га ни­су има­ли при­ли­ке да за­и­гра­ју у свом ко­
лу. По­себ­ну за­хвал­ност ду­гу­јем сво­јој ма­те­ри Дра­ги­ци Ди­вјак, за сав свој труд
и нео­п­ход­не по­дат­ке о срб­ским сла­вон­ским оби­ча­ји­ма ко­ји су би­ли ви­ше не­
го дра­го­цје­ни за пи­са­ње од­вог дје­ла.
Да­ље сли­је­де име­на оих ко­ји су ка­за­ли пје­сме као и ред­ни бро­је­ви
пје­са­ма та­ко да се зна ко је ка­зао ко­ју пје­сму. Ов­дје би би­ло нео­п­ход­но до­да­ти
на­по­ме­ну да смо као ка­зи­ва­ча не­ке пје­сме ста­вља­ли ону осо­бу ко­ја је пр­ва
ка­за­ла не­ку пје­сму јер се де­ша­ва­ло да је исту пје­сму ка­за­ло по не­ко­ли­ко осо­
ба. Не­ко­ли­ко пје­са­ма је за­би­ље­же­но с ви­део сни­ма­ка на ко­ји­ма је игра­но ово
ко­ло и оне ни­су по­себ­но оби­ље­же­не као та­кве.
Дра­ги­ца Ди­вјак, рођ. Шар­че­вић, Гор­њи Ча­глић - Ку­ку­ње­вац, Сла­во­ни­
ја ка­за­ла је пје­сме бр.: 17, 19, 23, 31, 32, 34, 35, 37, 41, 47, 49, 52, 53, 73, 75, 80,
81, 86, 102, 103 и 107.
24
Иво Бра­не­жац, До­ња Шу­ме­тли­ца, Сла­во­ни­ја, ка­зао пје­сме бр.: 8, 10,
12, 20, 21, 27, 29, 50, 61 и 100.
Ан­ка Бран­ко­вић рођ. Глу­мац, До­њи Ра­јић, Сла­во­ни­ја, за­би­ље­жи­ла пје­
сме бр.: 58, 68, 71 и 79.
Љу­би­ца Ер­ва­ћа­нин, Су­боц­ка, Сла­во­ни­ја, ка­за­ла пје­сме бр.: 4, 6, 16, 24,
30, 36, 39, 43, 44, 48, 51, 88, 89, 90, 91, 93, 94, 95 и 96.
Дра­ги­ца Ер­цег рођ. Же­стић, До­ња Шу­ме­тли­ца - Дра­го­вић, Сла­во­ни­ја,
за­пи­са­ла пје­сме бр.: 72, 77 и 87.
Бо­шко Ми­ло­са­вље­вић, Бен­ко­вац, Сла­во­ни­ја, ка­зао пје­сме бр.: 18 и 101.
Сте­во Мр­ђе­но­вић, Вр­бо­вља­ни, Сла­во­ни­ја, ка­зао пје­сме бр.: 40 и 42.
Па­ва Плав­шић, рођ. Па­вић, До­њи Гра­хо­вља­ни, Сла­во­ни­ја ка­за­ла пје­
сме бр.: 38, 63 и 104.
Чла­но­ви срб­ског кул­тур­но-умјет­нич­ког дру­штва “Про­свје­та” Оку­ча­
ни, под вођ­ством Ни­ко­ле Лон­ча­ре­ви­ћа, Сла­во­ни­ја, за­пи­са­ли пје­сме бр.: 45,
54 и 98.
Сте­во Ра­ђе­но­вић, Ра­ђе­нов­ци, Сла­во­ни­ја, ка­зао пје­сму бр. 15.
Бо­сиљ­ка Ср­бља­нин, Гор­ња Шу­ме­тли­ца, Сла­во­ни­ја, ка­за­ла пје­сме бр.:
2, 7 и 28.
Вла­ди­мир Су­дар, Кра­гуј, Сла­во­ни­ја, ка­зао пје­сме бр.: 1, 3, 5, 9, 11, 13,
14, 55, 60, 64, 65, 67, 69, 70 и 76.
Љу­бан То­до­ро­вић, Цр­кве­ни Бок, Ба­ни­ја, ка­зао и от­пје­вао пје­сме бр.:
46, 59, 84, 85, 92, 97 и 106.
Дра­ги­ца Утје­ши­но­вић, рођ. Бо­де­гра­јац, Лов­ска - Но­ви Гра­бо­вац, Сла­
во­ни­ја, ка­за­ла пје­сме бр.: 62 и 99.
Ми­ли­ца Утје­ши­но­вић, рођ. Па­пић, Су­боц­ка, Сла­во­ни­ја, ка­за­ла пје­сме
бр.: 22, 25, 26, 74, 82 и 83.
Рад­ми­ла Џе­лај­ли­ја, рођ. Па­вић, До­њи Гра­хо­вља­ни - Кип, Сла­во­ни­ја,
ка­за­ла пје­сму бр. 33.
25
ПЈЕ­СМЕ ЗА ЛА­ГА­НИ КО­РАК
Ој дје­вој­ко дра­га ду­шо мо­ја.
1
ЛУ­КА И АН­КА
По­ле­тје­ло ја­то го­лу­бо­ва
из По­же­ге из­ме­ђу гра­до­ва.
Са­ле­тје­ше Лу­ки на пен­џе­ре
да им Лу­ка за­ре­зу­је пер­је.
Ре­жућ’ пер­је по­ре­за се Лу­ка,
по­ре­за се по де­сни­ци ру­ци.
Пи­та ње­га остар­је­ла мај­ка:
“Си­не Лу­ка бо­ли ли те ру­ка?”
“Ми­ла мај­ко не бо­ли ме ја­ко,
већ ме бо­ли ср­це за дје­вој­ком.”
“Си­не Лу­ка за ко­јом дје­вој­ком?”
“Баш за Ан­ком за на­шом се­љан­ком.”
Од­го­ва­ра остар­је­ла мај­ка:
“Да Бог да­де и уто­пи­ла се.”
“Ми­ла мај­ко у мо­ме ла­во­ру.”
Опет ку­не остар­је­ла мај­ка:
“Си­не Лу­ка обје­си­ла ти се.”
“Ми­ла мај­ко о мо­је­му вра­ту.”
2
ЈОШ ЈЕД­НОМ
ЛУ­КА И АН­КА
По­ле­тје­ло ја­то го­лу­бо­ва,
Ва­ра­жди­ну из­ме­ђу гра­до­ва.
До­ле­тје­ло Лу­ки на пен­џе­ре
26
да им Лу­ка са­ре­зу­је пер­је.
Ре­жућ пер­је по­рез’о[а] се Лу­ка
По­рез’о[а] се по де­сни­ци ру­ци.
Пи­та­ла га остар­је­ла мај­ка:
“Си­не Лу­ка бо­ли ли те ру­ка?”
“Ми­ла мај­ко не бо­ли ме ја­ко,
већ ме бо­ли ср­це за дје­вој­ком,[.]
за де­вој­ком за по­по­вом Ан­ком.”
[“Си­не Лу­ка за ко­јом бе­шти­јом?”
“Ми­ла мај­ко за на­шом сеqан­ком!”]
“Си­не Лу­ка во­да је од­ње­ла!”
“Ми­ла мај­ко за ме за­ни­је­ла!” [ме­ни је до­ње­ла!”]
“Си­не Лу­ка зми­ја је ује­ла!”
“Ми­ла мај­ко мо­ји бје­ли зу­би!”
“Си­не Лу­ка гро­зни­ца је тре­сла!”
“Ми­ла мај­ко са мном под по­ња­вом!
Ми­ла мај­ко не ку­ни је ја­ко!”
Ој дје­вој­ко ду­шо мо­ја.
и/или
Са­мо ти’о Ср­ба­ди­јо,
са­мо ре­жи не би­ље­жи!
[са­мо Ано по­ла­га­но!]
или
Ој дје­вој­ко не­ка, не­ка
за­што бе­гаш од чо­вје­ка?
Ни­смо ни ми ди­вљи љу­ди,
зна­мо и ми как’ се љу­би!
или
Ој дје­вој­ко ду­шо, се­ко
ја на тво­је ску­те клек’о.
Ја на тво­је ти на мо­је,
јед­на­ки смо оба­дво­је.
27
или
Ој дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
’оће­мо ли у шу­ми­цу,
у шу­ми­цу под бу­кви­цу
да бе­ре­мо љу­би­чи­цу?
или
Ој дје­вој­ко дра­га ду­шо,
ми­ла мо­ја на­ми­гу­шо!
3
СВЕ­ТИ ПАН­ТЕ­ЛИ­ЈА
“Ој дје­вој­ко што т’ у ко­ло не­ма,
ил’ ти не­ћеш ил’ ти не да мај­ка?”
“Не­ћу са­ма не бра­ни ми мај­ка.
[“Да ја ’оћу не бра­ни ми мај­ка.]
Ја сам по­шла и до дво­ра до­шла,
ми­мо дво­ра ја не сми­јем про­ћи.
Јер у дво­ру не­што по­ци­ку­је,
ил’ је ви­ла ил’ је љу­та зми­ја,
ил’ је со­ко иза ја­та ост’о?
Да је ви­ла у го­ри би би­ла,
да је зми­ја у тра­ви би би­ла,
да је со­ко за ја­том би о’ш’о.
[Ни­је ви­ла нит’ је љу­та зми­ја,
нит’ је со­ко иза ја­та ост’о.]
Већ је оно че­до пре­не­ја­ко,
пре­не­ја­ко од го­ди­ну да­на,
не­кр­ште­но, не­и­ме­но­ва­но. [не­зна­ме­но]
Кр­сти­те га мо­ја бра­ћо дра­га,
кр­сти­те га и име­нуј­те [зна­ме­нуј­те] га,
лје­по ње­му име на­дје­ни­те,
лје­по име све­ти Пан­те­ли­ја.
Пан­те­ли­ја мај­ку не пам­тио
већ пам­тио сво­ју кр­сну сла­ву,
28
кр­сну сла­ву све­ти­те­ља Са­ву,
[већ пам­тио сво­ју го­до­ви­ну,
го­до­ви­ну, све­то­га Или­ју]
и ико­ну све­то­га Ни­ко­лу.”
4
ЈОШ ЈЕД­НОМ
СВЕ­ТИ ПАН­ТЕ­ЛИ­ЈА
“Ој дје­вој­ко што у ко­ло не­ћеш,
ил’ ти не­ћеш ил’ ти не да мај­ка?”
“Да ја ’оћу не бра­ни ми мај­ка,
ал’ не сми­јем ми­мо дво­ре про­ћи,
ми­мо дво­ре ђу­ве­ги­је Јо­ве.
Јер у дво­ру не­што љу­то цви­ли,
ил’ је ви­ла ил’ је љу­та зми­ја?
Да је ви­ла у го­ри би би­ла,
да је зми­ја у во­ди би би­ла.
Већ је оно че­до не­кр­ште­но,
не­кр­ште­но, не­и­ме­но­ва­но.
Кр­сти­те га мо­ја бра­ћо дра­га
кр­сти­те га и име­нуј­те га.
Лје­по ње­му име на­дје­ни­те,
лје­по име, све­ти Пан­те­ли­ја.
Пан­те­ли­ја не пам­тио мај­ке
већ пам­тио сво­ју кр­сну сла­ву,
кр­сну сла­ву све­ти­те­ља Са­ву.”
Са­мо ти’о Ср­ба­ди­јо,
са­мо ре­жи не би­ље­жи!
и/или
Ој дје­вој­ко ду­шо мо­ја.
29
5
ПЕ­РО ПА­У­НО­ВО
Ви­ја­ло се пе­ро па­у­но­во
ис­под оног бр­да дре­но­во­га.
Из­ла­зи­ле дре­нов­ке дје­вој­ке,
из­ла­зи­ле па су го­во­ри­ле:
“От­куд оно пе­ро па­у­но­во?”
Ал’ го­во­ри пе­ро па­у­но­во:
“Ја сам пе­ро ис­под Ко­стај­ни­це
ђе про­ла­зе ла­ђе жи­та­ри­це,
у ла­ђа­ма шкли­бан пе­ро пи­ше.
Шкли­ба­на је сје­то­ва­ла мај­ка:
“Ој шкли­ба­не мој је­ди­ни си­не,
пра­во ре­дај ре­гру­те на вој­ску.
Ђе је је­дан не рас­цвје­ли мај­ку,
ђе с’ дво­ји­ца не ра­ста­вљај бра­ћу,
ђе с’ тро­ји­ца узми по јед­но­га,
ђе с’ че­ти­ри узми по дво­ји­цу.”
Шкли­бан пе­ро не слу­шао мај­ку,
ђе је је­дан он рас­цвје­ли мај­ку,
ђе с’ дво­ји­ца он ра­ста­ви бра­ћу
ђе с’ тро­ји­ца узе све­тро­ји­цу,
ђе с’ че­ти­ри узе све­че­ти­ри.
6
ЈОШ ЈЕД­НОМ
ПЕ­РО ПА­У­НО­ВО
30
Ви­ја­ло се пе­ро па­у­но­во
по оно­ме по­љу дре­но­во­ме.
Пи­та­ле га дре­нов­ке дје­вој­ке:
“От­куд ово пе­ро па­у­но­во?”
“Ја сам пе­ро из Па­кра­ца гра­да.
Слу­жио сам до­бра го­спо­да­ра,
го­спо­да­ра, де­спо­то­ва ца­ра.
У ње­га су до три ће­ри мла­де.
Јед­на жу­те но­ге до ко­ље­на,
дру­га ве­зе кри­ла до ра­ме­на,
тре­ћа ви­је ви­јој­лу на гла­ви.
Ши­ри ми се мо­је ко­ло ма­ло
не­би л’ ми се ма­ло по­ве­ћа­ло.
Ја кроз се­ло, ди­ка ис­под се­ла.
Са­ста­ла се два го­лу­ба бје­ла.”
7
И ЈОШ ЈЕД­НОМ
ПЕ­РО ПА­У­НО­ВО
Ви­ја­ло се пе­ро па­у­но­во
на ’но ли­је­по ко­ло дје­во­јач­ко.
Из­ла­зи­ле ли­је­пе дје­вој­ке,
из­ла­зи­ле па су го­во­ри­ле:
[по оно­ме по­љу дре­но­во­ме.
Про­ла­зи­ле дре­нов­ке дје­вој­ке,
про­ла­зи­ле па су го­во­ри­ле:]
“От­куд је­си пе­ро па­у­но­во?”
(“От­куд је­си, из ко­јег си гра­да?”)
“Ја сам пе­ро из Ин­ђи­је гра­да.
Слу­жио сам до­бра го­спо­да­ра,
го­спо­да­ра, пре­сви­је­тло­га [че­сти­то­га] ца­ра.
(и ца­ри­цу, ца­ри­цу Ми­ли­цу.)
Ве­лик је­сам зу­лум учи­нио,
кроз пен­џе­ре дје­вој­ку љу­био.
За­пе мо­ја коп­ча од ру­ка­ва
за ње­зи­не три стру­ке ђер­да­на.
Си­тан био сав се са­ру­нио,
а ја сио па га по­ку­пио.
Ку­пио га три би­је­ла да­на,
и три но­ћи. Кад ћеш дра­га до­ћи?”
31
8
ИГРА КО­ЛО
Игра ко­ло у три-че­три стру­ке
ко се во­ли др­жи се за ру­ке.
Игра ко­ло у три-че­три ре­да
јед­на ма­ла баш у ме­не гле­да.
За­пе мо­ја коп­ча од ру­ка­ва
за ње­зи­не три стру­ке ђер­да­на.
Си­тан био сав се са­ло­мио,
а ја сио па га по­ку­пио.
Ку­пио га три би­је­ла да­на,
и три но­ћи па ћу дра­гој до­ћи.
9
32
СЕ­ЈА И БРА­ЦО
Се­ја бра­ца на ве­че­ру зва­ла:
“Ај­де бра­цо са мном ве­че­ра­ти!”
Нуј­но бра­цо се­ји од­го­ва­ра:
“Не мо­гу ти ја ве­че­рат’ се­јо.
Си­ноћ је­сам у ме­ха­ни био,
ве­ли­ки сам зи­јан учи­нио,
убио сам ца­ре­ва ве­зи­ра.
Да­јем ца­ру и сре­бра и зла­та,
а цар не­ће ни сре­бра ни зла­та
већ он тра­жи гла­ву баш за гла­ву,
ја ли мо­ју ја ли ко­га мо­га.
А ја не­мам ни­ђе ни­ког сво­га,
са­мо те­бе је­ди­ни­цу се­ју,
а ти имаш три си­на ро­ђе­на,
јед­но­га ћеш пре­гор­је­ти за ме.”
Кад у ју­тро бје­ли дан осва­ну,
бу­ди мај­ка нај­ста­ри­јег си­на:
“Ајд’ уста­ни си­не Ра­до­ва­не,
те­бе ујо у сва­то­ве зо­ве,
уј­на ће ти ко­шу­љу на­ве­сти,
ви­ше зла­та нег’ би­је­ла плат­на.”
Нуј­но си­нак мај­ци од­го­ва­ра:
“Не мо­гу ти ја уста­ти мај­ко,
љу­то ме је за­бо­ље­ла гла­ва,
и умри­је­ћу пре­бо­ље­ти не­ћу.”
Та­да мај­ка бу­ди сред­њег си­на:
“Ајд’ уста­ни си­не Ми­лу­ти­не,
те­бе ујо у сва­то­ве зо­ве,
уј­на ће ти ко­шу­љу на­ве­сти,
ви­ше зла­та нег’ би­је­ла плат­на.”
Нуј­но си­нак мај­ци од­го­ва­ра:
“Не мо­гу ти ја уста­ти мај­ко,
љу­то ме је зу­бак за­бо­лио,
и умри­је­ћу пре­бо­ље­ти не­ћу.”
Бу­ди мај­ка нај­мла­ђе­га си­на:
“Ајд’ уста­ни си­не Дра­го­ми­ре,
те­бе ујо у сва­то­ве зо­ве,
уј­на ће ти ко­шу­љу на­ве­сти,
ви­ше зла­та нег’ би­је­ла плат­на.”
Ско­чи си­нак на но­ге ла­га­не,
ко­ња зо­би, коњ му зо­би не­ће,
ко­ња се­дла, коњ се ра­се­дла­ва,
ко­ња по­ји, коњ му во­де не­ће.
“Ми­ла мај­ко до­бро би­ти не­ће!”
Оде си­нак пре­ко по­ља рав­на.
Кад је дош’о на авлиј­ска вра­та,
на вра­ти­ма три Тур­чи­на сто­је.
Пр­ви ре­че до­бра ли ју­на­ка,
дру­ги ре­че жа­ло­сна му мај­ка,
тре­ћи ћу­ти ни­шта не го­во­ри.
Са­бљом ма­ну од­сје­че му гла­ву,
па­де гла­ва у зе­ле­ну тра­ву.
Мр­тва гла­ва је­зик про­го­ва­ра:
“Бог убио сва­ку ону мај­ку
ко­ја ви­ше во­ли бра­та од дје­те­та.”
33
10
ВОЈ­НИК МАЈ­КУ ПРО­КЛИ­ЊЕ
На сје­ве­ру ле­де­но је мо­ре,
на мо­ру се цр­ни бар­јак ви­је.
Под бар­ја­ком вој­ник су­зе ли­је,
су­зе ли­је и мај­ку про­кли­ње:
“Мај­ко ми­ла што се ме ро­ди­ла,
на вој­нич­ке но­ге по­ста­ви­ла,
кад ја мо­рам мла­ђан ра­то­ва­ти,
сво­ју крв­цу мла­ду про­ље­ва­ти.”
34
11
ОЈ БО­ЈА­НО ЗЕ­ЛЕ­НА ЛИ­ВА­ДО
“Ој Бо­ја­но зе­ле­на ли­ва­до,
штос’ Бо­ја­но [што си та­ко] зе­ле­на по­ле­гла?”
“Ка­кој не би зе­ле­на по­ле­гла,
си­ноћ су ме три љи­ља­на [је­ле­на] пре­шла,
ју­трос ра­но де­вет дје­во­ја­ка,
сва­ка но­си по срп на ра­ме­ну,
нај­ста­ри­ја, име јој Ма­ри­ја,
она но­си ко­су о по­ја­су.
Оне ко­се [жа­њу] тра­ву сва­ко­ја­ку,
по­нај­ви­ше сит­ну дје­те­ли­ну
па је но­се пред бра­то­ве ко­ње.”
“Гриз’те, јед’те ко­њи бра­ца мо­га, [бра­то­ви ко­њи­ћи]
да­лек ће­те пу­так пу­то­ва­ти.
Пре­ко го­ре, го­ра је ви­со­ка,
пре­ко во­де, во­да је ду­бо­ка.”
[су­тра ће­мо пу­так пу­то­ва­ти,
на­да­ле­ко про­си­ти дје­вој­ку.
Ја ли ме­ни ја ли бра­ту мо­ме.
При­је ме­ни не­го бра­ту мо­ме.”]
12
ЈОШ ЈЕД­НОМ
ОЈ БО­ЈА­НО ЗЕ­ЛЕ­НА ЛИ­ВА­ДО
“Ој Бо­ја­но зе­ле­на ли­ва­до,
штос’ Бо­ја­но зе­ле­на по­ле­гла?”
“Ка­ко не би зе­ле­на по­ле­гла,
кад ме га­зе ко­њи и во­ло­ви.
Да­њу ко­њи, а но­ћу во­ло­ви,
а у зо­ру ки­ће­ни сва­то­ви.”
13
ЈО­ВО И РУ­ЖА
Јо­во сви­ра а Ру­жи­ца ве­зе,
Јо­во Ру­жу у сви­ра­ле зо­ве:
“Ај­де Ру­жо да чу­ва­мо ов­це,
ја ћу ов­це ти ћеш ду­шо јањ­це.”
“Не см’јем Јо­во ка­рат ће ме мај­ка.”
“Ак’ те ка­ра ис­ту­ћи те не­ће,
ак’ ис­ту­че бје­жи к ме­ни лу­че,
мо­ја су ти вра­та отво­ре­на,
у по’ но­ћи као у по’ да­на.
Мо­ја ће те до­че­ка­ти на­на,
на ја­сту­ке и на би­је­ле ру­ке,
и на оне си­ћа­не [сви­ле­не] бон­бо­не.”
14
У ЛОВ ПО­ЂОХ МО­ЈА СТА­РА МАЈ­КО
У лов по­ђох мо­ја ста­ра мај­ко,
у лов по­ђох, а ни­шта не на­ђох.
Ја под го­ру, а сун­це за го­ру,
ја под је­лу, а сун­це за је­лу.
35
Ја под је­лом чуд­но чу­до на­ђо’
ђе под је­лом за­спа­ла дје­вој­ка,
под гла­вом јој сно­пак дје­те­ли­не,
у ње­дри­ма два би­је­ла го­лу­ба.
Све­зах ко­ња за је­лу де­бе­лу,
а со­ко­ла за је­ло­ву гра­ну
па ја ле­гох са­нак бо­ра­ви­ти.
Ма­ло тре­ну’ ал’ се бр­зо пре­ну’,
не­ма мо­је на кри­лу дје­вој­ке,
не­ма мо­га ко­ња ни со­ко­ла.
Те­рам тра­га до Но­вог Па­за­ра,
на­ђох дра­гу у Но­вом Па­за­ру
ђе про­да­је ко­ња и со­ко­ла.
Ко­ња да­је за до­бра ју­на­ка,
а со­ко­ла за очи ју­нач­ке.
15
ЛУГ ЗЕ­ЛЕ­НИ ЖИРОМ УРО­ДИО
16
ЈОШ ЈЕД­НОМ
ЛУГ ЗЕ­ЛЕ­НИ ЖИРОМ УРО­ДИО
Луг зе­ле­ни жи­ром уро­дио,
по њем’ Иво сви­ње жи­ро­вио.
36
Луг зе­ле­ни жи­ром уро­дио,
ђе је Иво сви­ње жи­ро­вио.
Ма­ри­ца му ру­чак до­но­си­ла,
оста­вља­ла крај во­де бу­на­ра,
из ке­це­ље ви­но за­ље­ва­ла.
Ста­де Иво ру­чак руч­ко­ва­ти,
а Ма­ри­ца ли­це уми­ва­ти.
Си­ну ли­це к’о ја­ра­но сун­це,
а обр­ве као мје­се­чи­на.
За њим Ма­ра руз[ж]ма­ри­не бра­ла,
сво­ја бје­ла ње­дра по­пу­ња­ла
да не мо­же про­ћи ни ја­бу­ка,
ни ја­бу­ка ни дра­го­га ру­ка.
17
ТЕ­КЛА ДРА­ВА ИС­ПОД [ПРЕ­КО] ВУ­КО­ВА­РА
Те­кла Дра­ва ис­под [пре­ко] Ву­ко­ва­ра,
на њој Ма­ра бје­ле но­ге пра­ла,
но­ге пе­ре, но­ге јој се бје­ле.
Гле­да­ли је [То гле­да­ли] ђа­ци Ву­ко­вар­ци,
гле­да­ли је [то гле­да­ли] па су го­во­ри­ли:
“Ми­ли Бо­же ли­је­пе дје­вој­ке.
Да нам ’оће да на ко­нак до­ђе
да­ли би јој по­ла Ву­ко­ва­ра
и нај­љеп­шег ву­ко­вар­ског ђа­ка. [|ђа­ка Ву­ко­вар­ца.]”
18
ЖАЛ ЗА БУЧ­ЈЕМ
Аој Буч­је ср­це Сла­во­ни­је
још те ср­це пре­жа­ли­ло ни­је,
ни­ти те­бе ни­ти тво­ји’ се­ла,
ни­ти во­де са Па­пу­ка го­ре,
ни­ти жбу­ња са пла­ни­не Псу­ња.
Ми­ли Бо­же ко пре­бо­љет’ мо­же
буч­ки’ се­ла и буч­ки­је пре­ла,
ђе је мо­ја го­лу­би­ца бје­ла,
ђе сам не­кад зо­ре до­че­кив’о,
ви­но пио, дје­вој­ке љу­био.
Кад се сје­тим ка­ко ј’ не­кад би­ло
са­ме м’ су­зе па­да­ју на кри­ло.
Ми­ли Бо­же ко пре­бо­љет’ мо­же,
а ја зна­дем мо­је ср­це не­ће
и умри­је­ћу пре­жа­ли­ти не­ћу.
37
19
СА­ДИ ИВО БО­РА ЗЕ­ЛЕ­НО­ГА
Са­ди Иво бо­ра зе­ле­но­га
по­крај сво­га дво­ра би­је­ло­га.
Бор са­дио, бо­ру го­во­рио:
“Раст’ ми бо­ље мој зе­ле­ни бо­ре.
Не ра­сти ми не­бу у ви­си­ну
већ ми ра­сти зе­мљи у ши­ри­ну,
ђе ће мо­ји сва­ти ла­до­ва­ти,
ла­до­ва­ти руј­но ви­но пи­ти.
Не пи­је се ви­но без пје­са­ма,
не љу­би се дра­га не­вјен­ча­на.”
20
МАЈ­КА И ДВА СИ­НА
‘Ра­ни мај­ка два си­на не­ја­ка,
два не­ја­ка, оба­два јед­на­ка.
‘Ра­ни­ла их и од’ра­ни­ла их
на пре­сљи­ци и ру­ци де­сни­ци.
Кад су они за же­нид­бу би­ли
же­ни мај­ка Иву ста­ри­је­га,
про­си­ла му дје­вој­ку Ка­ти­цу.
Па­ли Ка­та та­на­ни иве­рак,
па­де искра све­кр­ви на кри­ло.
То је њој­зи ја­ко жао би­ло.
21
38
МЛАД СЕ ЈО­ВО НА ВОЈ­НИ­ЦУ СПРЕ­МА
Млад се Јо­во на вој­ни­цу спре­ма,
а код ку­ће ни­ђе ни­ког не­ма,
са­мо сво­ју остар­је­лу мај­ку.
Лје­по га је сје­то­ва­ла мај­ка:
“Ти ћеш су­тра на вој­ни­цу по­ћи,
а Бог зна­де ’оћеш ку­ћи до­ћи.
Ка­да до­ђеш бли­зу Ву­ко­ва­ра
пу­сти ка­јас ко­њу до ре­ба­ра,
а узди­це до цр­не зе­мљи­це,
нек’ те гле­де ву­ко­вар­ске се­ке.
Нек’ те гле­де па не­ка го­во­ре:
“Ми­ли бо­же лје­по­га ко­њи­ћа,
а још љеп­шег на ко­њу ју­на­ка.
Да ми ’оће на ко­на­ке до­ћи
ме­ке би’ му кре­ве­те сте­ра­ла,
ја­стук го­ре, сви­лен јор­ган до­ље,
а под гла­ву бо­сиљ­ко­ву гра­ну.
Нек ми­ри­ше бо­сиљ­ко­ву гра­ну,
нек ми­ри­ше, нек се че­шће бу­ди
и нек мо­је бје­ло ли­це љу­би.”
То из­у­сти, ла­ку ду­шу пу­сти.
22
ЦА­РИ­ГРАД­СКА СИ­РО­ТА ДЈЕ­ВОЈ­КА
Ца­ри­гра­де да­ле­ко те хва­ле
да с’ на те­би де­ве­то­ра вра­та
и де­се­та од су­во­га зла­та.
На њим’ сје­ди си­ро­та дје­вој­ка.
Цар је ’оће за сво­је­га си­на,
цар је о’ће, а ца­ри­ца не­ће:
“Што ће на­ма си­ро­та дје­вој­ка,
не­ма да­ра ни за го­ве­да­ра,
а ка­мо ли за ца­ре­ва си­на.”
Про­го­ва­ра си­ро­та дје­вој­ка:
“Ја има­дем сто­ти­ну да­ро­ва,
сва­ком сва­ту по ко­шу­љу тан­ку,
ђу­ве­ги­ји од би­је­ле сви­ле,
ај све­кр­ви од ша­ре­не зми­је.”
39
23
ЈО­ВО И ЊЕ­ГО­ВА ДРА­ГА
“Што но бру­ји низ то по­ље звон­це,
низ то по­ље звон­це?”
“Мој кум Јо­ва иде из до­ло­ва,
иде из до­ло­ва,
и он но­си стру­чак бо­си­ља­ка,
стру­чак бо­си­ља­ка,
да на­ки­ти сво­јој дра­гој вра­та,
сво­јој дра­гој вра­та.”
“Дра­га мо­ја је­си ли за­спа­ла,
је­си ли за­спа­ла?
Је­си л’ ме­ни мје­сто ода­бра­ла,
мје­сто ода­бра­ла?”
Дра­га спа­ва и о Јо­ви са­ња
и о Јо­ви са­ња.
24
’АЈ­ДЕ ДРА­ГА ДА АШИ­КУ­ЈЕ­МО
“’Ај­де дра­га да аши­ку­је­мо!”
“Ка­ко ће­мо кад не уми­је­мо?”
“Сјед’ пре­да­ме мо­ја ми­ла дра­га,
сјед’ пре­да­ме па на­миг­ни на ме’,
а ја ћу се на­сми­ја­ти на те’.
Ви­диш дра­га да ми уми­је­мо,
уми­је­мо да аши­ку­је­мо.”
25
ЗА­ТЕ­КЛА ИХ ДЈЕ­ВО­ЈАЧ­КА МА­ТИ
Све ја ље­то са дје­вој­ком шет’о.
Ни­ђе ме­не зо­ра не у’ва­ти
већ на вра­ти’ дје­во­јач­ка ма­ти.
40
Ни туј ме­не не би за­тје­ца­ла
да ме ни­је дра­га ми­ло­ва­ла.
26
ДЈЕ­ВО­ЈАЧ­КИ ПРО­СИ­О­ЦИ И КУ­ДИ­О­ЦИ
Ма­ри­ца се крај не­ве­на ше­та,
не­вен јој се бје­ли’ ску­та ’ва­та.
“Мој не­ве­не не ’ва­тај се ме­не,
ни мо­ји­је ску­та би­је­ли­је.
Ни­је ме­ни до че­га је те­би
већ је ме­ни до уда­је мо­је.
У дво­ру ми тро­ји про­си­о­ци,
а пред дво­ром тро­ји ку­ди­о­ци.
Пр­ви ку­ди да сам лу­да ви­ла,
дру­ги ку­ди да сам шар­ка зми­ја,
тре­ћи ку­ди да сам по­спа­вљи­ва.
Ко­ји ку­ди да сам лу­да ви­ла,
лу­до му се у ро­ду ро­ди­ло!
Ко­ји ку­ди да сам шар­ка зми­ја,
шар­ка му се око ср­ца ви­ла!
Ко­ји ку­ди да сам по­спа­вљи­ва,
спа­ва­ло му ср­це у ње­дри­ма!”
27
МАР­КО­ВА СЕ ЉУ­БА РАЗ­БО­ЉЕ­ЛА
Мар­ко­ва се љу­ба раз­бо­ље­ла
па не мо­же ме­да ни ше­ће­ра
већ да јој је гро­жђа би­је­ло­га
из Мар­ко­ва са­да - ви­но­гра­да,
што је Мар­ко мла­ђан за­са­дио
и сре­бре­ном прит­ком при­ко­лио
и зла­ћа­ном жи­цом по­ве­зао.
41
28
СУ­ЖАЊ У ТАМ­НИ­ЦИ
Игра­ли­ште по­пла­ви­ла во­да
ђе је би­ло за­и­гра­ти зго­да.
Сву је ноћ­цу сја­ла мје­се­чи­на,
сву ноћ сја­ла там­ни­ци на бр­је­гу.
Из там­ни­це су­жањ про­го­ва­ра:
“Ој мје­се­че мој ста­ри вој­ни­че,
до­бро ли смо вој­ску во­је­ва­ли.
Ти си сјао ја сам ко­ње крао.
Сву ноћ крао, ни­шта не украо,
до пред зо­ру вран­ца и зе­лен­ка.
На вран­цу ћу вој­ску во­је­ва­ти
на зе­лен­ку до­ве­шћу дје­вој­ку.”
29
ДЈЕ­ВОЈ­КА РА­СА­ПИ­ЊЕ КО­ЊА
Се­длам ко­ња крај зе­ле­на лу­га,
крај зе­ле­ног лу­га, али лу­га.
Ал’ до­ла­зи из лу­га дје­вој­ка,
по­че мо­га ко­ња рас­пи­ња­ти.
Три­пут мо­га ко­ња ра­са­пе­ла
и че­твр­ту спо­ну од­ни­је­ла.
Да је спо­на та­ко ло­ша би­ла
не б’ ја мла­ђан спо­не ни спо­мен’о.
Већ је спо­на од су­во­га зла­та,
мо­јој дра­гој ђер­дан око вра­та.
30
ДЈЕ­ВО­ЈАЧ­КО ЛИ­ЦЕ
Дје­вој­ка је крај го­ре ста­ја­ла,
сва је го­ра као сун­це сја­ла
42
од ње­зи­на ли­ца и очи­ца.
Дје­вој­ка је ли­цу го­во­ри­ла:
“Да ја зна­дем мо­је ли­це бје­ло
да ће те­бе не­ми­ло љу­би­ти
сав би пе­лин по ба­шчи по­бра­ла
па би пе­лин на во­ди ку­ва­ла,
с њим би сво­је ли­це уми­ва­ла.
Да ја зна­дем мо­је ли­це бје­ло
да ће те­бе ми­ло по­љу­би­ти
све би цвје­ће на ме­ду ку­ва­ла,
с њим би сво­је ли­це уми­ва­ла.”
31
’АЈ­ДЕ ЖЕ­НО ДА СЕ ПО­ДЈЕ­ЛИ­МО
’Ај­де же­но да се по­дје­ли­мо,
он­да ће­мо бо­ље да жи­ви­мо.
Ме­ни ку­ћа, а те­би дје­чи­ца,
те­би њи­ва, а ме­ни пше­ни­ца.
Ме­ни ку­ћа, а те­би авли­ја,
те­би кот’о, а ме­ни ра­ки­ја.
Те­би квоч­ка, а ме­ни пи­ли­ћи,
мен’ ра­ки­ја, а те­би бу­ри­ћи.
32
ДРА­ГА ЗБО­ГОМ
Кол’ко има одав­де до мо­ра,
се­дам­де­сет и се­дам гра­до­ва,
у сва­ком сам им’о по дје­вој­ку.
Ни за јед­ном ни­сам ту­го­вао,
дра­га збо­гом не­ћу ни за то­бом.
43
33
ДРА­ГА ОДЕ ЗА ДРУ­ГО­ГА
Ој ја­бу­ко зе­ле­ни­ко мо­ја
све ље­то те у ње­дри­ма но­сим.
Кад у је­сен зла ми ви­јест до­ђе оде дра­га за дру­го­га вра­га,
да за ко­га, за пај­да­ша мо­га.
Ме­не пај­даш ку­мо­ва­ти зо­ве.
Не мо­гу ти ићи ку­мо­ва­ти
већ ти мо­гу руч­ни дје­вер би­ти,
дје­вер би­ти сна­ји на­здра­ви­ти:
“Жи­ва сна­јо до је­се­ни би­ла,
од је­се­ни удо­ви­ца би­ла,
а до дру­ге мо­ја љу­ба би­ла.”
34
44
ДРА­ГА ОДЕ ЗА КОМ­ШИ­ЈУ
Љу­био сам у се­лу дје­вој­ку,
љу­био је де­вет го­дин’ да­на
и де­се­ту че­ти­ри мје­се­ца.
Кад у је­сен зао спо­мен до­ђе,
оде мо­ја дра­га за дру­го­га.
Дај за ко­га не би ни жа­лио
већ у се­ло за ком­ши­ју мо­га.
Ком­ши­ја ме у сва­то­ве зо­ве
у сва­то­ве, баш за дје­ве­ро­ве.
Ја не мо­гу дра­гој дје­вер би­ти
већ јој мо­гу кум вјен­ча­ни би­ти.
С ку­ми­цом се мо­гу на­ша­ли­ти,
а са сна­јом гре’ота би би­ло.
Ре­кли б’ љу­ди дје­вер сна­ју љу­би,
а бе­ћа­ри дје­вер сна­ју ква­ри.
35
УДА­ЛА СЕ ДРА­ГА ЗА НЕ­МИ­ЛА
Пи­ше пи­смо из вој­ни­це дра­ги:
“Ми­ла дра­га је­сил’ се уда­ла?”
“Је­сам дра­ги, са­мо за не­ми­ла.
Са не­ми­лим и че­до ро­ди­ла
и тво­је му име на­дје­ну­ла.
Са не­ми­лим не мо­гу да жи­вим
и умри­је­ћу пре­жа­ли­ти не­ћу.”
36
ХВА­ЛИ­ЛА СЕ ЛЈЕ­ПЕ МА­РЕ МАЈ­КА
Хва­ли­ла се лје­пе Ма­ре мај­ка
да јој Ма­ра зо­ру не од­спа­ва
већ до зо­ре си­тан ве­зак ве­зе,
ви­ше зла­та нег’ би­је­ла плат­на.
То слу­ша­ла зе­ле­на ли­ва­да:
“Не хва­ли се лје­пе Ма­ре мај­ко,
тво­ја Ма­ра на ли­ва­ди спа­ва,
ве­зак јој се по ли­ва­ди ва­ља,
ви­ше бла­та не­го су­ва зла­та.
37
ДЈЕ­ВОЈ­КА И ДЕ­ВЕ­ТО­РИ­ЦА БРА­ЋЕ
“Ој дје­вој­ко што с’ то­ли­ка ра­сла?
Ил’ си ра­сла бо­ра гле­да­ју­ћи
ил’ бо­дљи­ке зе­ле­не је­ли­ке
ил’ ја­бла­на ви­со­ки­је гра­на?”
“Ни­сам ра­сла бо­ра гле­да­ју­ћи,
нит’ бо­дљи­ке зе­ле­не је­ли­ке,
нит’ ја­бла­на ви­со­ки­је гра­на.
Већ сам ра­сла је­ди­на у мај­ке,
45
ја је­ди­на ме­ђу де­вет бра­ће,
де­вет бра­ће, де­вет ка­пе­та­на.
Бра­ћа су ме у мо­ре ба­ца­ли,
Тур­ци су ме у мре­же ’ва­та­ли,
ца­ру су ме за ја­бу­ку да­ли.
Цар ме ’оће за сво­је­га си­на,
цар ме ’оће, а ца­ри­ца не­ће.”
38
СНА­ЈА И ДЈЕ­ВЕ­РО­ВИ
Мо­ја ди­ка до­ста бра­ће има.
Да сам ’ти­ца и да имам кри­ла
још се не би сви­ма удво­ри­ла.
Мај­ка ка­же: “ Кће­ри мо­ја ми­ла
бу­ди срет­на ме­ђу дје­ве­ри­ма.
Дје­ве­ри су по­нос, а и ди­ка,
те­бе шти­те од по­сла ве­ли­ка.
Они ко­се у ли­ва­ди тра­ву,
до­зи­ва­ју сво­ју снај­ку мла­ду:
“До­ђи снај­ко, до­не­си нам во­де,
бо­цу ви­на, с та­ва­на ку­ли­на
да ра­ди­мо све до но­ћи ка­сно
нек’ се зна­де да ра­ди­мо стра­сно.”
39
46
БО­ЛО­ВА­ЛО МОМ­ЧЕ НЕЖ­Е­ЊЕ­НО
Бо­ло­ва­ло мом­че не­же­ње­но,
бол бо­лу­је, ни­ком не ка­зу­је.
Ни­ко не зна да мом­че бо­лу­је
са­мо јед­на ли­је­па дје­вој­ка.
Но­си­ла му ну­де и по­ну­де,
жу­те ду­ње на ме­ду ку­ва­не,
шан­те­ли­је са ро­се тр­га­не.
Не мож’ мом­че ни диг­ну­ти гла­ве,
а ка­мо ли да је­де по­ну­де.
40
ЈОШ ЈЕД­НОМ
БО­ЛО­ВА­ЛО МОМ­ЧЕ НЕ­ЖЕ­ЊЕ­НО
Бо­ло­ва­ло мом­че не­же­ње­но,
Ој дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
Бо­ло­ва­ло де­вет го­дин’ да­на
Ој дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
Кад на­ста­ла го­ди­на де­се­та
Ој дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
ле­жи мом­че као цје­па­ни­ца
Ој дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
а дје­вој­ка жи­ва же­ра­ви­ца.
Ој дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
41
ЛЈЕ­ПО ПЈЕ­ВА ЗА ГО­РОМ ДЈЕ­ВОЈ­КА
Лје­по пје­ва за го­ром дје­вој­ка,
лје­по пје­ва да­ле­ко се чу­је,
она ми­сли да ни­ко не чу­је.
То слу­ша­ла два бра­та ро­ђе­на,
по име­ну Пе­тар и Ни­ко­ла.
Пе­тар ве­ли: “Мо­ја је дје­вој­ка.”,
а Ни­ко­ла: “Ни­је не­го мо­ја.”.
То слу­ша­ла га­ра­ва дје­вој­ка,
то слу­ша­ла па је го­во­ри­ла:
“Не­мој­те се бра­ћо за­ва­ђа­ти.
Иди Пе­тре у дну ви­но­гра­да,
а Ни­ко­ла у вр’ ви­но­гра­да.
Ја ћу мла­да у сред ви­но­гра­да,
ја ћу сје­сти ма­ра­ми­цу ве­сти.
[ја ћ’ мо­ва­ти сви­ле­ну ма­ра­му.]
[ја ћу ма’нут сви­ле­ном ма­ра­мом.]
Ко­ји при­је до ма­ра­ме до­ђе
оно­га је Ма­ра и ма­ра­ма.”
47
Оде Пе­тар у дну ви­но­гра­да,
а Ни­ко­ла у вр’ ви­но­гра­да.
Док је Пе­тар до ма­ра­ме дош‘о
Ни­ко­ла је љу­био и ош‘о.
(Ни­ко­ли­на ма­ра­ма и дра­га,
а ти Пе­тре од­ла­зи до вра­га!)
42
ЈОШ ЈЕД­НОМ
ЛЈЕ­ПО ПЈЕ­ВА ЗА ГО­РОМ ДЈЕ­ВОЈ­КА
Лје­по пје­ва за го­ром дје­вој­ка,
лје­по пје­ва да­ле­ко се чу­је.
То слу­ша­ла два бра­та ро­ђе­на,
по име­ну Пе­тар и Ни­ко­ла.
То слу­ша­ла па се за­ва­ђа­ла,
за­ва­ђа­ла чи­ја је дје­вој­ка.
Про­го­ва­ра за го­ром [ли­је­па] дје­вој­ка,
про­го­ва­ра, бра­ћи од­го­ва­ра:
“Не­мој­те се бра­ћо за­ва­ђа­ти,
ја ћу ва­ма пра­во учи­ни­ти.
Оста­ви­ћу усред ви­но­гра­да
оста­ви­ћу ја ма­ра­му сво­ју.
Ко­ји пр­ви до ма­ра­ме до­ђе
оно­га ћу ја би­ти дје­вој­ка.”
Док је Пе­тар до ма­ра­ме дош‘о
Ни­ко­ла је љу­био и ош‘о.
43
И ЈОШ ЈЕД­НОМ
48
ЛЈЕ­ПО ПЈЕ­ВА ЗА ГО­РОМ ДЈЕ­ВОЈ­КА
Лје­по пје­ва за го­ром дје­вој­ка,
лје­по пје­ва да­ле­ко се чу­је,
она ми­сли да ни­ко не чу­је.
То слу­шао Пе­тар и Ни­ко­ла.
Пе­тар ре­че: “Пје­ва мо­ја дра­га.”
А Ни­ко­ла: “Ни­је не­го мо­ја.”
“Не­мој­те се бра­ћо за­ва­ђа­ти,
ја ни­јед­ном љу­ба не­ћу би­ти,
љу­ба би­ти ни­ти га љу­би­ти!”
44
ОЈ ДЈЕ­ВОЈ­КО ДА­ЛЕ­КО УДА­НА
“Ој дје­вој­ко да­ле­ко уда­на
је­си л’ чу­ла бо­лу­је ти ма­ма?”
“Чу­ла је­сам, жи­ва не оста­ла
што је ме­не да­ле­ко уда­ла.
Ниј’ ме да­ла у се­ло за цвје­ће
већ у тре­ће за ког’ ни­ко не­ће.”
45
ЈОШ ЈЕД­НОМ
ОЈ ДЈЕ­ВОЈ­КО ДА­ЛЕ­КО УДА­НА
“Ој дје­вој­ко да­ле­ко уда­на
је­си л’ чу­ла да т’ бо­лу­је на­на?”
Нек бо­лу­је, бо­лу­јем и са­ма,
за­што ј’ ме­не за не­ми­ла да­ла.
За не­ми­ла и у ло­ше дво­ре:
све­кар ду­жан, ђу­ве­ги­ја ру­жан.
Све­кар ће се из­о­ди­ти ду­га,
а ја мла­да га­да за ни­ка­да.”
49
46
’АЈ­ДЕ ДРА­ГИ У КО­ЛО ИГРА­ТИ
Ај­де дра­ги, ај­де дра­ги у ко­ло игра­ти,
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко дра­га ду­шо мо­ја,
до­ди­ја ми, до­ди­ја ми на стра­ну гле­да­ти.
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко дра­га ду­шо мо­ја,
Не­мој­те ми, не­мој­те ми ко­ла уви­ја­ти,
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко дра­га ду­шо мо­ја,
не мо­гу се, не мо­гу се дра­гог на­гле­да­ти.
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко дра­га ду­шо мо­ја,
Сви­рај Ра­де, сви­рај Ра­де у те ма­ле гај­де,
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко дра­га ду­шо мо­ја,
нек игра­ју, нек игра­ју и ста­ре и мла­де.
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко дра­га ду­шо мо­ја,
...
47
ДЈЕ­ВОЈ­КЕ НЕ­ДЈЕ­ЉОМ ЖИ­ТО ВЕ­ЖУ
50
По­ра­ни­ле две дје­вој­ке мла­де
у не­дје­љу да жи­то до­ра­де.
Отац ко­си, а дје­вој­ке ве­жу,
над њи­ма се сви обла­ци сте­жу.
Отац ве­ли: “Сјед’те дје­цо ми­ла
док не про­ђе та бо­жи­ја си­ла.”
Сје­ла дје­ца у зе­ле­ну тра­ву,
на­ба­ци­ле ма­ра­му на гла­ву.
Му­ња сјев­ну из­ме­ђу обла­ка,
а гром пу­че из­међ’ дје­во­ја­ка.
Мил­че уби, а Је­ли­цу ра­ни.
Је­ли­ца је до­зи­ва­ла стри­ца:
“Оди стри­че ви­ди сво­је мил­че!
Мил­че ти се опро­сти­ло гри­је­ха,
ја ра­ње­на оста­ла до ви­је­ка.”
48
ПО­ГИ­БИ­ЈА БУ­ДИМ­СКОГ ЧО­БА­НИ­НА
Под Бу­ди­мом ов­це план­до­ва­ле,
план­ду­ју­ћи Бу­дим пот­ко­па­ле.
Од­ва­ли се стје­на од Бу­ди­ма
и уда­ви мла­дог чо­ба­ни­на.
Љу­то ку­не чо­ба­но­ва мај­ка,
љу­то ку­не стје­ну од Бу­ди­ма:
“Што уда­ви мог’ је­ди­ног си­на?”
49
СМРТ ЂА­ЧЕ­ТА
Ми­ли Бо­же чу­да ве­ли­ко­га
у пе­так се раз­бо­ље­ло ђа­че,
у су­бо­ту бо­ле бо­ло­ва­ло,
у не­дје­љу Бо­гу ду­шу да­ло.
Лје­по га је са­хра­ни­ла мај­ка.
Ви­ше гла­ве цр­кву са­гра­ди­ла,
ни­же но­гу бу­нар ис­ко­па­ла,
с лје­ве стра­не клу­пу по­ста­ви­ла,
с де­сне стра­не цвје­ће по­са­ди­ла.
Ко ј’ за цр­кву нек’ иде у цр­кву,
ко је жедан не­ка во­де пи­је,
ко ј’ умо­ран нек’ на клу­пу сјед­не,
ко је мла­ђан не­ка ру­жу бе­ре.
50
СМРТ ПРО­ШЕ­НЕ ДЈЕ­ВОЈ­КЕ
Го­ром је­зде ки­ће­ни сва­то­ви.
“Куд је­зди­те ки­ће­ни сва­то­ви,
куд’ је­зди­те, куд’ ко­ње мо­ри­те?”
“Умр­ла је про­ше­на дје­вој­ка.
51
На умо­ру мај­ци го­во­ри­ла:
“Лје­по мај­ко сва­те до­че­кај­те,
а још љеп­ше да­ро­ве по­дај­те,
ђу­ве­ги­ји нај­мла­ђу се­стри­цу,
нек он се­би има вје­ре­ни­цу.”
51
ДА­МЈА­НО­ВА ПО­ГИ­БИ­ЈА У КО­ЛУ
Игра ко­ло у два­де­сет и два,
у том ко­лу љу­ба Да­мај­но­ва.
Све је ко­ло гла­вом над­ви­си­ла,
а ље­по­том ко­ло за­чи­ни­ла.
Ал’ го­во­ри из ко­ла Ни­ко­ла:
“По­криј ли­це љу­бо Да­мја­но­ва,
да­нас ће ти Да­мјан из­ги­ну­ти
све због тво­га ли­ца ли­је­по­га.”
Истом они у ри­је­чи би­ли,
пу­че шар­ка са ку­ле чар­да­ка
и по­го­ди у ко­лу Да­мја­на.
Да­мјан па­де, љу­ба му до­па­де:
“Ој Да­мја­не, мо­је сун­це жар­ко,
тек што си ме ма­ло огри­ја­ло,
та­ко ра­но за го­ри­цу за­ђе!”
52
52
МЛА­ДА РА­ДА НА УМО­РУ
Мај­ка Ра­ду обе­ћа­ла мла­ду,
ал’ се мла­да раз­бо­ље­ла Ра­да
па до­зи­ва сво­ју ми­лу мај­ку:
“Ми­ла мај­ко умр­је­ти ћу мла­да,
на са­хра­ну по­зов’те ми Ра­да.
Кад ме мла­ду на гро­бље по­не­су
не­ка Ра­де ста­не с лје­ве стра­не,
нек са­хра­на ли­чи на вјен­ча­ње.”
53
ДРА­ГА НА ГРО­БУ ДРА­ГО­ГА
По­крај пу­та ли­па про­цвје­та­на,
под њом сје­ди дра­га рас­пла­ка­на.
Сје­ди она по­крај јед­ног гро­ба
и до­зи­ва ми­лог дра­гог сво­га:
“’Ајд уста­ни мо­је лу­че бје­ло,
ево сам ти до­ње­ла од­је­ло!”
“Шта ће ме­ни кан­гар­но од­је­ло
кад је мо­је по­ве­ну­ло тје­ло.”
“’Ајд уста­ни мо­ја лут­ко бје­ла
ево сам ти ја­сту­че до­ње­ла!”
“Шта ће ме­ни ја­сту­че под гла­ву,
дру­го­ви су на­мје­сти­ли тра­ву.”
“Цр­на зе­мља, тра­ва дје­те­ли­на,
то је мо­ме дра­гом по­сте­љи­на.”
54
БРА­ТОВ И СЕ­ЈИН ГРИ­ЈЕХ
“Сјај жа­ра­но ђе си за­ста­ја­ло?”
“За­ста­ја­ло чу­до гле­да­ју­ћи
гдје брат се­ју је­ди­ни­цу љу­би.
Не љу­би је кошт’ се се­ја љу­би
већ је љу­би кошт’ се љу­ба љу­би.
Љу­био је де­вет го­дин’ да­на.
Кад на­ста­ла го­ди­на де­се­та
се­ја бра­ту ти­хо го­во­ри­ла:
“Ај­мо бра­те бје­жа­ти од мај­ке,
зла­тан ми је по­јас отје­шњао,
под по­ја­сом че­до ожи­вје­ло.”
Бје­жа­ли су пре­ко го­ре рав­не,
за њи­ма се го­ра осу­ши­ла.
Бје­жа­ли су пре­ко во­де ’лад­не,
за њи­ма је во­да уса’ну­ла.
Бје­жа­ли су пре­ко по­ља рав­на.
53
54
Кад су до­шли на­сред то­га по­ља
ста­де се­ја на сред по­ља рав­на.
Ка­ко ста­де, че­до про­го­ва­ра:
Бог убио оче и уја­че
ти си сво­ју ду­шу огр­је­шио,
а се­ји­ну сре­ћу уки­нуо.”
ПЈЕ­СМЕ ЗА БР­ЗИ КО­РАК
55
СКО­ЧИ КО­ЛО ДА СКО­ЧИ­МО
[Ој дје­вој­ко ђек­ни, ђек­ни
’оће­мо ли ђе смо ре­кли?
У шу­ми­цу под бу­кви­цу,
ту­ћи жи­цу ба­кре­ни­цу.
Дај ви­ди­мо кој ли мо­ре,
кој ли мо­ре кој не мо­ре.
Фа­ла бо­гу ја још мо­гу,
а ја зна­дем кој не мо­ре,
ко се ско­ро оже­нио, ...]
Ско­чи ко­ло да ско­чи­мо
да ви­ди­мо ко(ј) ли мо­ре,
ко(ј) ли мо­ре ко(ј) не мо­ре.
А ја зна­дем ко(ј) не мо­ре,
ко(ј) се ско­ро оже­нио,
(кре­вет му се са­ло­мио,)
сва­ке сре­ће по­же­лио,
сва­ке сре­ће по­нај­ве­ће,
по­нај­ви­ше дје­во­ја­ка.
Дје­во­јач­ко ли­це ве­не,
не­ће мом­ци да се же­не.
Ми­ни­стру се мол­ба ша­ље
не мо­же се ’ва­ко [та­ко] да­ље.
Ми­ни­стар се с мол­бом му­чи
сва­ком ја­ду да до­ско­чи,
ме­ће по­рез на бе­ћа­ре
да им цу­ре не оста­ре.
Ал’ [Сви] бе­ћа­ри за­ко­це­ни,
[Све бе­ћа­ре за­ко­це­не,]
сва­ки узе по две же­не,
му­дре, мла­де и по­ште­не.
Др­же мла­де за па­ра­де,
а ма­те­ре да им ра­де.
55
56
ЈОШ ЈЕД­НОМ
СКО­ЧИ КО­ЛО ДА СКО­ЧИ­МО
Ско­чи ко­ло да ско­чи­мо
да ви­ди­мо ко ли мо­ре,
ко ли мо­ре ко не мо­ре.
А ја зна­дем ко не мо­ре,
ко се ско­ро оже­нио,
сва­ке сре­ће по­же­лио,
сва­ке сре­ће по­нај­ве­ће,
по­нај­ви­ше дје­во­ја­ка,
дје­во­јач­ка ље­па ’ода,
ље­па ’ода и по­кре­та.
Ље­по ’одиш дра­га мо­ја,
ље­по ’одиш, ље­по с’ но­сиш.
Од ме­не се ми­ла дра­га,
од ме­не се не по­но­сиш.
57
И ЈОШ ЈЕД­НОМ
СКО­ЧИ КО­ЛО ДА СКО­ЧИ­МО
Ско­чи ко­ло да ско­чи­мо
да ви­ди­мо кој ли мо­ре,
кој ли мо­ре кој не мо­ре.
А ја зна­дем кој не мо­ре,
кој се ско­ро оже­нио,
кре­вет му се са­ло­мио,
ча­бар ма­сти по­тро­шио,
ча­бар ма­сти, ча­бар ло­ја
да му љу­бав бу­де бо­ља.
56
58
ПА ЈОШ ЈЕД­НОМ
СКО­ЧИ КО­ЛО ДА СКО­ЧИ­МО
Ско­чи ко­ло да ско­чи­мо
да ви­ди­мо ко ли мо­ре,
ко ли мо­ре ко не мо­ре.
А ја зна­дем ко не мо­ре,
ко се ско­ро оже­нио,
сва­ке сре­ће по­же­лио,
сва­ке сре­ће по­нај­ве­ће,
по­нај­ви­ше дје­во­ја­ка,
дје­во­јач­ка бје­ла ли­ца
лје­па мо­ја го­лу­би­ца.
“Дођ’ до ме­не ком­ши­ни­це
да ти љу­бим бје­ло ли­це.
Да ја ви­дим је ли бје­ло
је ли бје­ло, је л’ ру­ме­но,
је ли ско­ро об­љу­бље­но.”
“Јест’ ми бје­ло, јест’ ру­ме­но
ни­је ско­ро об­љу­бље­но.”
“Ла­жеш Ма­ро, ла­жеш ду­шо,
ла­жеш мо­ја бе­ћа­ру­шо.
И ја сам те по­љу­био!”
Ла­жеш Сте­во, Бог т’ убио!”
“Зна­деш Ма­ро, зна­деш ду­шо
кад смо ишли на збо­ро­ве
ку­по­ва­ти ли­му­но­ве,
ли­му­но­ве у џе­по­ве.
Ли­му­но­ви ни­су зре­ли,
нит’ су зре­ли нит зе­ле­ни
већ нај­бо­љи за тр­га­ње,
а ти ду­шо за љу­бље­ње.”
57
59
ОЈ ДЈЕ­ВОЈ­КО ЂЕК­НИ, ЂЕК­НИ
Ој дје­вој­ко ђек­ни, ђек­ни
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
’оће­мо ли ђе смо ре­кли?
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
У шу­ми­цу под бу­кви­цу,
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
ту­ћи жи­цу ба­кре­ни­цу.
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
О дје­вој­ко пре­ма­ле­на,
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
сје­ди чи­чи на ко­ље­на,
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
да те чи­ча ка­ла­и­ше
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
од ко­ље­на па на ви­ше.
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
О дје­вој­ко сад је до­ста,
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
још нам јед­на љеп­ша оста
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
од ко­ма­ра и од бу­ве.
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
Ко­мар ве­ли же­ни’ ћу се,
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
бу­ва ве­ли уда’ ћу се
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
60
58
СА­БЉА И МА­РА­МА
“Ој ма­ле­на ма­ла мо­ја,
ђе ја си­ноћ с то­бом ста­ја,
нонд’ [ту] [туј] оста­ла са­бља мо­ја,
са­бља мо­ја и ма­ра­ма.
У ма­ра­ми не­што ма­ло,
не­што ма­ло за­ве­зат[н]о.
За­ве­зат[н]о су­во зла­то,
ру­ме­ни­ло и бје­ли­ло.
’Ај­де ду­шо да тра­жи­мо,
ако бог­да да на­ђе­мо
пра­во ће­мо ди­је­ли­ти.
Мен’ ће мо­ја са­бља би­ти,
ме­ни са­бља и ма­ра­ма,
те­би ду­шо ми­ри­са­ло,
ми­ри­са­ло, огле­да­ло.
Огле­дај се до је­се­ни
од је­се­ни ’ај­де (к) ме­ни.(,)
(оће ба­бо да ме же­ни.)*
А ти ду­шо ни­си хтје­ла,
ни­си хтје­ла ни мар­је­ла,
у дру­гог се за­гле­да­ла.”**(,)
(а сад ја­ду­ју, а сад ту­гуј.”
“Ту­го­ва­ћу, а да шта ћу,
ста­ру мај­ку про­кли­ња­ћу
што ме да­је за не­ми­ла,
за не­ми­ла, за не­дра­га,
за оно­га ста­рог вра­га
ко­ји не зна шта је дра­га.
Ту­ђу љу­би, ту­ђој ку­пи,
сво­јој рек­не, ша­ком дек­не.
Ја крај ње­га као ру­жа
же­лим сте­ћи бо­љег му­жа,
ја ли сте­ћи ја л’ уте­ћи.”)
61
ЈОШ ЈЕД­НОМ
СА­БЉА И МА­РА­МА
“Ој дје­вој­ко ма­ла мо­ја
и ру­ме­на ру­жо мо­ја,
ђе ја си­ноћ с то­бом ста­ја,
59
ту оста­ла са­бља мо­ја,
са­бља мо­ја и ма­ра­ма.
У ма­ра­ми не­што ма­ло,
не­што ма­ло за­ве­за­но,
ру­ме­ни­ло и бје­ли­ло.”
Дра­ги дра­гој го­во­рио:
“’Ај­де ду­шо да тра­жи­мо,
ако бог­да да на­ђе­мо
пра­во [стра­ву] ће­мо ди­је­ли­ти.
Мен’ ће мо­ја са­бља би­ти,
ме­ни са­бља и ма­ра­ма,
те­би ду­шо [ми­ло] ру­ме­ни­ло,
ру­ме­ни­ло и бје­ли­ло.
Ру­ме­ни­лом на­ма­жи се,
а бје­ли­лом на­бје­ли се
нек си бје­ла и ру­ме­на [де­бе­ла]
ме­ни мла­дом оми­ље­на.”
62
60
ЛА­ЗА­РО­ВА ЛИ­ВА­ДА
Ој Ла­за­ру ли­ва­да­ру
Спа­вај, спа­вај зла­то мо­је,
што ће те­би та ли­ва­да?
Спа­вај, спа­вај зла­то мо­је,
Нит’ је ко­сиш, нит’ је па­сеш,
Спа­вај, спа­вај зла­то мо­је,
нит’ је сво­јој мар­ви да­јеш.
Спа­вај, спа­вај зла­то мо­је,
Дје­вој­ке га са­би­ра­ше,
Спа­вај, спа­вај зла­то мо­је,
и у гру­де са­ви­ја­ше.
Спа­вај, спа­вај зла­то мо­је,
Сва­ка се­би и дра­го­ме,
Спа­вај, спа­вај зла­то мо­је,
а ја јад­на не­мам ко­ме.
Спа­вај, спа­вај зла­то мо­је,
Мој је дра­ги у вој­ни­ци,
Спа­вај, спа­вај зла­то мо­је,
слу­жи ца­ра без крај­ца­ра,
Спа­вај, спа­вај зла­то мо­је,
а ца­ри­цу за пе­ти­цу.
Спа­вај, спа­вај зла­то мо­је,
63
ДЈЕ­ВОЈ­ЧИ­ЦА ЧУ­ВА СТА­ДО
“Ој ли­ва­до ро­сна тра­во
кој по те­би чу­ва ста­до?”
“Чу­ва­ла га дје­вој­чи­ца
од се­дамн’ест го­ди­ни­ца.”
“Чу­вај ма­ла ста­до сво­је
да не га­зи жи­то мо­је.
Ак’ по­га­зи жи­то мо­је
об­љу­би­ћу ли­це тво­је.
64
СВИ РЕ­КО­ШЕ ДА СИ МО­ЈА
Ој дје­вој­ко ду­шо мо­ја
сви ре­ко­ше да си мо­ја,
а ја ју­нак не вје­ро­ва,
док не ро­ди но­во жи­то [ви­но],
но­во жи­то [ви­но] и ра­ки­ја,
ра­на шљи­ва бр­да­кли­ја.
Док се ба­бе по­на­пи­ју
и ђе­до­ви раз­и­гра­ју
све ће ће­ри по­у­да­ти
и ме­ни ће јед­ну да­ти.
Ме­ни јед­ну те­би дви­је,
ме­ни пра­во те­би ни­је.
61
65
КАД СЕ ПРИ­ЧЕ [ПО­ЂО’] ЈА ЖЕ­НИ­ТИ
Кад се при­че [по­ђо’] ја же­ни­ти,
ја оби­ђо’ Гра­хо­вља­не,
[о­биш’о сам Гра­хо­вља­не,]
До­ње Бор­ке и Па­кра­не.
Он­да про­ђо’ Бу­ков­ча­не,
Гор­њи Ча­глић и Ље­шта­не.
И кад би­јах до­бре во­ље
[Кад сам био до­бре во­ље]
ја се спу­сти’ у Ро­го­ље,
из Ро­го­ља у Бо­ба­ре.
Ту ја на­ђо’ дви­је ба­бе [ста­ре],
дви­је ба­бе [ста­ре] бун­гур ва­ре.
Не даш’е [да­ју] ми со­бом је­сти
већ ми даш’е [да­ју] ло­нац греп­сти.
А ја ло­нац на ко­ље­на,
а ко­ље­на про­го­ре­ла.
А ја ло­нац за ква­ко­ве
па га ба­ци’ за [шик­нем о] пло­то­ве.
66
ЈОШ ЈЕД­НОМ
КАД СЕ ПО­ЂО’ ЈА ЖЕ­НИ­ТИ
Кад се по­ђо’ ја же­ни­ти
об­иш’ сам мно­га се­ла.
Ишао сам у Па­кра­не,
До­ње Бор­ке и Гра’вља­не.
Кад сам дош’о на сред се­ла
дви­је ста­ре бун­гур ва­ре.
Не даш’е ми со­бом је­сти
већ ми даш’е ло­нац греп­сти.
А ја ло­нац за ква­ко­ве
па га лу­пи’ о пло­то­ве.
62
Пу­че ло­нац ј... т’ [г’] отац,
пу­че раљ­ка ј... ’ла т’ [ј’] мај­ка.
И оти­ђо’ на вр’ се­ла,
ту се пе­ре цу­ра Је­ла
па ми ве­ли: “Куд си пош’о?”,
а ја сам се же­нит’ пош’о.
Ја с’ оже­ни са вр’ се­ла.
До­те­ра ми мо­ја же­на
јед­ног јар­ца и ма­гар­ца.
То је ме­ни ми­раз био,
за­то сам се оже­нио!
67
ОЈ ПРО­КЛЕ­ТА ИТА­ЛИ­ЈО
Ој про­кле­та Ита­ли­јо,
у те­би сам до­ста био.
Ни­сам ште­те на­чи­нио,
сам’ дје­вој­ку об­љу­био.
Дје­вој­ци је Ана име,
за њом мо­је ср­це ги­не.
(ср­це ги­не и уз­ди­ше.
Ср­це ги­не, тје­ло ве­не
ка­да ни­си по­ред ме­не.)
И у да­ну и у но­ћи
и у сва­ко до­бро до­ба.
До­бро до­ба о по­но­ћи,
рек'о ми је дра­ги до­ћи.
Рек’о до­ћи па сла­гао.
Рек’о ми је ду­њу да­ти
па до­нио ди­вја­ки­њу.
По­ди­вљао мај­ци сво­јој
као она ди­вја­ки­ња.
63
68
ЈОШ ЈЕД­НОМ
ОЈ ПРО­КЛЕ­ТА ИТА­ЛИ­ЈО
Ој про­кле­та Ита­ли­јо,
у те­би сам до­ста био.
Ни­сам ква­ра по­чи­нио,
сам’ дје­вој­ку по­љу­био.
Дје­вој­ци је Ана име,
за њом мо­је ср­це ги­не.
И у да­ну и у но­ћи
и у сва­ко до­бро до­ба.
До­бро до­ба о по­но­ћи,
ре­кла ми је да ће до­ћи.
Ил’ ће до­ћи ил’ не до­ћи,
че­ка­ћу је до по­но­ћи.
До по­но­ћи пје­ва­ју­ћи,
од по­но­ћи пла­ка­ју­ћи.
64
69
НА­ПОЈ ДЕ’ МИ ВРА­НА КО­ЊА
“Ој ма­ле­на ма­ла мо­ја
на­пој де’ ми вра­на ко­ња,
вра­на ко­ња и со­ко­ла.”
“Ђе би’ ти га на­по­ји­ла
кад га ни­сам ни ви­ди­ла.
Са­мо сам му је­ку чу­ла
ђе кроз го­ру про­је­ке­та,
про­је­ке­та, про­зве­ке­та.
Се­длом би­је о ја­во­ре,
злат­ном уздом о мра­мор­је.
Дај не би­ло злат­не узде
на мо­ре би на­ле­тио,
све би шај­ке по­то­пио.
Са­мо јед­на за­о­ста­ла
и то би­ла Ори­јој­ла.
Вјер­на љу­ба Сто­ја­но­ва
по­ру­чу­је го­спо­ди­ну:
“Ој Сто­ја­не го­спо­ди­не,
ку­пуј сук­њу, зи­ма ми је,
и ци­пе­ле по­шкри­пје­ле
и мин­ђу­ше на­ми­гу­ше
и ђер­да­не по­ци­ка­не.
Кад ја по­ђем у род мај­ци
нек се шо­ја за мном ву­че,
нек ци­пе­ле по­шкри­пу­ју
и мин­ђу­ше на­ми­гу­ју,
а ђер­да­ни по­ци­ку­ју.”
[Ој Сто­ја­не го­спо­ди­не,
ку­пуј чо­ју зи­ма ми је.
И ци­пе­ле по­шкри­пје­ле.
Тре­ба ста­ти, на­ма­за­ти
па ће бо­ље шкри­пу­ца­ти.]
70
ОЈ ПО­ЖЕ­ГО ЖЕ­ЉО МО­ЈА
Ој По­же­го же­љо мо­ја
же­љан је­сам у те до­ћи,
ал’ не мо­гу Са­ву про­ћи
јер је Са­ва во­да пла­ва,
во­да пла­ва за­но­си­та.
Си­ноћ Мар­ка за­ни­је­ла,
ју­трос ра­но из­ни­је­ла,
из­ни­је­ла на бр­је­го­ве,
на бр­је­го­ве Де­ја­но­ве.
Да ј’ у Мар­ка пра­ва мај­ка
за дан би му кла­се бра­ла,
а за два их ра­за­бра­ла,
а за тре­ћи к Мар­ку до­шла.
Ал’ у Мар­ка ту­ђа мај­ка,
за го­ди­ну кла­се бра­ла,
а за дви­је ра­за­бра­ла,
65
а за тре­ћу к Мар­ку до­шла.
Ал’ из Мар­ка ни­кла трав­ка,
из је­зи­ка че­ме­ри­ка,
а из че­ла ви­та Је­ла.
По врх је­ле пче­ле зве­че,
под дну је­ле Ду­нав те­че,
крај Ду­на­ва ро­сна тра­ва,
ро­сна тра­ва дје­те­ли­на.
По њој па­су три па­у­на,
и три пти­це па­у­ни­це.
Чу­ва­ло их ре­дом се­ло,
ре­дом се­ло, брат и се­ја.
71
ЈОШ ЈЕД­НОМ
ОЈ ПО­ЖЕ­ГО ЖЕ­ЉО МО­ЈА
Ој По­же­го же­љо мо­ја
же­љан је­сам у те до­ћи,
ал’ не мо­гу Са­ву про­ћи
јер је Са­ва во­да плав­на,
во­да плав­на за­но­си­та.
за­но­си­та, за­пла­ви­та.
Си­ноћ Мар­ка за­ни­је­ла,
ју­трос ра­но из­ни­је­ла,
са­мој се­би на бр­је­го­ве,
на бр­је­го­ве Де­ја­но­ве.
Са­ма ј’ се­би го­во­ри­ла:
“Да ј’ у Мар­ка сво­ја мај­ка
за дан би му гла­се бра­ла,
а за дру­ги ра­за­бра­ла,
а за тре­ћи к Мар­ку до­шла.”
Ал’ у Мар­ка ту­ђа мај­ка,
за го­ди­ну гла­се бра­ла,
а за дру­гу ра­за­бра­ла,
а за тре­ћу к Мар­ку до­шла.
Ал’ из Мар­ка тра­ва ни­кла,
66
сит­на тра­ва дје­те­ли­на.
По њој па­се па­у­ни­ца
са че­тво­ро па­ун­ча­ди,
чу­ва­ла их дје­вој­чи­ца.
На дје­вој­ци ко­шу­љи­ца,
нит’ је тка­на нит’ пре­де­на
већ од зла­та са­ли­ве­на.
72
ПРИ­ЈА ПРИ­ЈИ У РОД ПО­ШЛА
Ој на на­шем игра­ли­шту
ни­кла ти­ква на бу­њи­шту.
Ни­кла ти­ква бје­ла цвје­та
ми­ли Бо­же чуд­на свје­та.
Чим дје­вој­ка с мом­ком сто­ји
од­ма’ ве­ле да су сво­ји.
При­ја при­ји у род по­шла.
“Дај ми при­јо јед­ну ти­кву.”
“Не дам при­јо баш ни јед­ну.”
“Да­ла сам ти ћер­ку сво­ју.”
“Да­ла си ми сво­га вра­га
ко­ји [ко­ја] не зна жен­ска [жен­ског] ра­да.”
Кад угле­да [Кад је вид’ла] плуг на њи­ви
она ста­ла па се чу­ди:
“Ка­кви су то ко­зји ро­зи [вра­зи],
на њи­ма се све­кар [чи­ча] во­зи?”
Кад угле­да [Кад је вид’ла] жен­ски чу­нак
она ста­ла па се чу­ди:
“Ка­кво ј’ ово про­ме­та­ло?”
Кад је по­шла ко­зу му­сти
она сје­де по­ред јар­ца.
Опет ста­ла па се чу­ди:
“Ка­ква је то жи­во­ти­ња,
мје­сто си­са ви­се јај­ца?”
(Кад је по­шла кра­ву му­сти
она сје­де по­ред [и­спод] би­ка.
Ка­ква је то жи­во­ти­ња
ко­ја ’оп­ште не­ма мли­ка?)
67
73
ЈОШ ЈЕД­НОМ
ПРИ­ЈА ПРИ­ЈИ У РОД ПО­ШЛА
Ој на на­шем игра­ли­шту
ра­сла ти­ква на бу­њи­шту.
Ра­сла ти­ква жу­тог цвје­та
ми­ли Бо­же лу­дог свје­та.
Чим дје­вој­ка с мом­ком ста­не
од­ма’ ве­ле: “Ње­го­ва је!” При­ја при­ји у род по­шла.
“Дај ми при­јо јед­ну ти­кву.”
“Не дам при­јо баш ни јед­ну.”
“Да­ла сам ти ћер­ку сво­ју.”
“Да­ла си ми вра­га сво­га
вра­га сво­га па и мо­га!
Кад је на­ма у род до­шла
сви­ма нам је ма­ну на­шла.
“Ста­ри све­кар као ве­пар,
све­кр­ва­ча к’о кр­ма­ча.”
[Ста­ром све­кру: “ста­рац-ја­рац”,
а све­кр­ви: “ко­зу­ри­на.”]
74
БА­БА У КО­ЛУ
Ој на на­шем игра­ли­шту
сје­ди ба­ба на ог­њи­шту.
Угље­ном се на­ма­за­ла,
[Бла­том ко­се на­ма­за­ла,]
иве­ром се по­че­шља­ла.
Опа цу­па па у ко­ло,
па се ’ва­та до мо­ма­ка,
до мо­ма­ка, дје­во­ја­ка.
68
75
ВУ­КО­СА­ВА
“Ој де­је­вој­ко Ву­ко­са­ва
што се ни­си по­че­шља­ла?
Ја л’ си че­шаљ из­гу­би­ла
ја л’ га ни­си ни има­ла?”
“Је­сам че­шаљ ја има­ла,
али сам га из­гу­би­ла.”
[“Ка­ко би се по­че­шља­ла
кад сам че­шаљ из­гу­би­ла.”]
“А ђе си га из­гу­би­ла?
“Пра­тећ Иву бра­та мо­га.”
“До­кле си га до­пра­ти­ла?”
“До ја­во­ра ви­со­ко­га
ај до бо­ра зе­ле­но­га.
Пра­тећ’ сам га сје­то­ва­ла,
сје­то­ва­ла и учи­ла:
О мој Иво бра­те мио,
ти про­ла­зиш кроз го­ри­цу
у го­ри су бје­ли дво­ри,
у дво­ри­ма бје­ле ви­ле.
ви­ле ће те за­зи­ва­ти:
“’ај­де Иво ве­че­ра­ти”.
Му­дро им се из­го­ва­рај:
“Фа­ла ва­ма бје­ле ви­ле,
фа­ла ва­ма на ве­че­ри.
Код мај­ке сам руч­ко­вао
а код се­је ужи­нао,
идем дра­гој на ве­че­ру”.
С ве­че­ра је ро­са па­ла,
дје­вој­ка је цвје­ће бра­ла,
цвје­ће бра­ла па за­спа­ла.
Цвје­ће ју је про­бу­ди­ло:
“Ајд’ уста­ни дје­вој­чи­це
ево бје­ли дан осва­ну
и жа­ра­но сун­це гра­ну!”
69
76
ЈОШ ЈЕД­НОМ ТО ИСТО АЛИ МА­ЛО ДРУ­ГА­ЧИ­ЈЕ
ИВО И СЕ­ЈА
70
“Ро­сна мо­ја ко­шу­љи­це,
ђе си ми се уро­си­ла?“
“Та­мо до­ље у ли­ва­ди.”
“ Што с’ тра­жи­ла у ли­ва­ди?”
“Пра­ти­ла сам бра­ца Ива.”
“До­кле си га до­пра­ти­ла?”
“До ја­во­ра ви­со­ко­га
и до бо­ра зе­ле­но­га.
Нон­де [Пра­тећ’] сам га сје­то­ва­ла,
сје­то­ва­ла и учи­ла.
О мој Иво бра­те мио,
ка­да до­ђеш усред го­ре
ту ћеш на­ћи бје­ле дво­ре,
у дво­ри­ма бје­ле ви­ле.
Бје­ле ви­ле ве­че­ра­ју
и те­бе ће за­зи­ва­ти:
“ ‘ај­де Иво ве­че­ра­ти”.
Му­дро им се из­го­ва­рај:
“Фа­ла ва­ма бје­ле ви­ле,
фа­ла ва­ма на ве­че­ри.
Код мај­ке сам руч­ко­вао
а код се­је ужи­нао,
идем дра­гој на ве­че­ру”.
С ве­че­ра је ро­са па­ла,
дје­вој­ка је цвје­ће бра­ла,
цвје­ће бра­ла па за­спа­ла.
Кад се мла­да про­бу­ди­ла
опа­зи­ла огле­да­ло.
Са­ма се­би го­во­ри­ла:
“От­куд ово огле­да­ло?”
Да би’ ре­кла да ј’ од ро­да,
не­мам ро­да ро­ђе­но­га.
Да би’ ре­кла да ј’ од Иве,
Иво ми је на вој­ни­ци,
на вој­ни­ци го­ди­ни­ци.
Ско­чи Иво иза је­ле,
ра­ши­рио ру­ке бје­ле.
“Ево дра­га ево ме­не,
ево ме­не по­крај те­бе.
А ти сје­диш у со­би­ци,
у со­би­ци на сто­ли­ци.
[А ти сје­диш на стол­чи­ћу,
на ме­ка­ном ја­сту­чи­ћу.]
Сво­је ру­се ко­се гла­диш,
а из ме­не ср­це ва­диш.
Мо­је ср­це из­ва­ђе­но,
из­ва­ди­ле дру­ге љу­бе,
дру­ге љу­бе тво­је дру­ге.”
77
ЛЈЕ­ПА МА­РА
Из­вор во­да[о] из­ви­ра­ла,
(ој ја­во­ре зе­лен’ бо­ре,
ис­под пра­га цр­кве­но­га,
из ка­ме­на сту­де­но­га,)
сва­ко тру­ње из­ме­та­ла,
[сва­ког тру­ња из­ба­ца­ла,
сва­ког тру­ња и ар­му­ља]
по­нај­по­сли­је ша­рен сан­дук.
[по­нај­ви­ше шај­ку ла­ђу
и у ла­ђи ша­рен сан­дук.]
У сан­ду­ку лје­па Ма­ра,
лје­па Ма­ра про­го­ва­ра:
(“Бо­же ми­ли и не­дје­љо,)
“Ко би ме­не отво­рио
ја б’ ње­го­ва љу­бав би­ла,
ја ли љу­ба ја ли слу­га.
При­је љу­ба не­го слу­га!”
[љу­бав би­ла док сам жи­ва!]
Отуд иду три Шок­чи­ћа,
но­се кљу­че пре­ко ру­ке
71
72
да отво­ре лје­пу Ма­ру.
Лје­пу Ма­ру отва­ра­ше,
отва­ра­ше, не мо­га­ше,
уз­дах­ну­ше пај одо­ше.
Лје­па Ма­ра про­го­ва­ра:
(“Бо­же ми­ли и не­дје­љо,)
“Ко би ме­не отво­рио
ја б’ ње­го­ва љу­бав би­ла,
ја ли љу­ба ја ли слу­га.
При­је љу­ба не­го слу­га!”
Отуд иду три Срб­чи­ћа [Ср­би­на]
но­се кљу­че пре­ко ру­ке
да отво­ре лје­пу Ма­ру.
Лје­пу Ма­ру отва­ра­ше,
отва­ра­ше, не мо­га­ше,
уз­дах­ну­ше пај одо­ше.
Опет Ма­ра про­го­ва­ра:
(“Бо­же ми­ли и не­дје­љо,)
“Ко би ме­не отво­рио
ја б’ ње­го­ва љу­бав би­ла,
ја ли љу­ба ја ли слу­га.
При­је љу­ба не­го слу­га!”
Отуд иду три Ци­га­на,
но­се кљу­че пре­ко ру­ке,
но­се ква­ке сва­ко­ја­ке
да отво­ре лје­пу Ма­ру.
Отво­ри­ше лје­пу Ма­ру,
лје­пу Ма­ру од­ве­до­ше.
Лје­па Ма­ра ци­чи, пла­че:
“Ја­ој мо­је би­је­ле ру­ке,
ко­га ће­те за­гр­ли­ти,
ил’ Шок­чи­ћа ил’ Срб­чи­ћа?
Ни Шок­чи­ћа, ни Срб­чи­ћа,
а већ цр­на Ци­ган­чи­ћа!”
Ли­је­па Ма­ра ци­чи, пла­че:
“Ја­ој мо­ја мед­на уста,
ко­га ће­те об­љу­би­ти,
ил’ Шок­чи­ћа ил’ Срб­чи­ћа?
Ни Шок­чи­ћа, ни Срб­чи­ћа,
а већ цр­на Ци­ган­чи­ћа!”
78
ЈОШ ЈЕД­НОМ
ЛЈЕ­ПА МА­РА
Из­вор во­до из­ви­ра­ла,
сва­ко тру­ње из­ме­та­ла,
по­нај­ви­ше ша­рен сан­дук.
У сан­ду­ку лје­па Ма­ра,
лје­па Ма­ра про­го­ва­ра:
“Ко би ме­не отво­рио
ја б’ ње­го­ва љу­бав би­ла,
љу­бав би­ла, њег’ љу­би­ла.”
Отуд иду три Ци­га­на,
но­се ква­ке сва­ко­ја­ке.
Лје­пу Ма­ру отва­ра­ше,
отва­ра­ше, не мо­га­ше,
узда’ну­ше и одо­ше,
ље­пу Ма­ру оста­ви­ше.
Отуд иду три Шок­чи­ћа,
но­се кљу­че пре­кор­чу­ке. [пре­ко ру­ке]
Лје­пу Ма­ру отва­ра­ше,
отва­ра­ше, не мо­га­ше,
узда’ну­ше и одо­ше,
ље­пу Ма­ру оста­ви­ше.
Отуд иду три Ср­би­на
но­се кљу­че пре­кор­чу­ке. [пре­ко ру­ке]
Лје­пу Ма­ру отва­ра­ше,
отва­ра­ше, отво­ри­ше,
лје­пу Ма­ру од­ве­до­ше.
79
ГРАД ГРА­ДИО МЛАД ЈО­ВИ­ЦА
Град гра­дио млад Јо­ви­ца.
Што је гра­да са­гра­дио
за ноћ ви­ле обо­ри­ле.
73
Ту­жио се млад Јо­ви­ца,
ту­жио се мај­ци сво­јој:
“Мај­ко ми­ла, мај­ко ста­ра
што сам гра­да са­гра­дио
за ноћ ви­ле обо­ри­ле.”
“О не лу­дуј млад Јо­ви­ца.
Ме­ћи стра­же на све стра­не:
мр­ке ву­ке на со­ка­ке,
со­ко­ло­ве на ћо­шко­ве,
а ју­на­ке на чар­да­ке.”
Што ре­ко­ше, учи­ни­ше.
Кад је би­ло по­ла но­ћи
мр­ки ву­ци за­ур­ла­ше,
со­ко­ло­ви за­клик­та­ше,
а ју­на­ци за­пје­ва­ше,
бје­лу ви­лу у’ва­ти­ше.
Мо­ли му се бје­ла ви­ла:
“Пу­сти ме­не млад Јо­ви­ца,
ка­зат’ ћу ти тво­је би­ље
тво­је би­ље и ман­ђи­је.
Пр­во би­ље, млад Јо­ви­ца,
би­ћеш сре­тан и па­ме­тан.
Дру­го би­ље, млад Јо­ви­ца,
би­ћеш мио дје­вој­ка­ма.
Тре­ће би­ље, млад Јо­ви­ца,
но­сит ће ти ви­хор ко­ња.”
“Не пу­штам те бје­ла ви­ло.
Док је ме­ни ста­ре мај­ке
би­ћу сре­тан и па­ме­тан.
Док је ме­ни бје­ла ли­ца
би­ћу мио дје­вој­ка­ма.
Док је ме­ни сит­не зо­би
но­сит ће ми ви­хор ко­ња.”
74
80
ША­РАЦ МАР­КА КРА­ЉЕ­ВИ­ЋА
Нит’ у ца­ра нит’ у ба­на [кра­ља]
што ј’ у Мар­ка Кра­ље­ви­ћа,
Ша­рац ко­њић за ја­сла­ма.
Не­ће зо­би ни си­је­на,
ни пи­рин­ча кад га не­ма
већ он ко­па де­сном но­гом.
“Ко­ли­ко је ис­ко­пао?”
“Ју­на­ка би за­ко­пао!”
81
ЈОШ ЈЕД­НОМ
ША­РАЦ МАР­КА КРА­ЉЕ­ВИ­ЋА
Ни у ца­ра ни кра­ља
што у Мар­ка Кра­ље­ви­ћа,
ша­рен ко­њић на ја­сла­ма,
злат­но се­дло са узда­ма.
Ко­њић му се бр­је­гом ве­ре,
ко­пи­та­ма ка­мен де­ре.
Из ко­пи­та ва­тра сје­ва,
на ко­њи­ћу ју­нак пје­ва:
“Го­ро, го­ро ви­со­ка си,
дра­га мо­ја да­ле­ко си.
Да­ле­ко си међ’ го­ра­ма,
ве­не љу­бав ме­ђу на­ма.”
82
БРА­ЋА ЈУ­ГО­ВИ­ЋИ ИДУ У ЦА­РЕ­ВУ ВОЈ­СКУ
Цар на вој­ску за­по­вје­да,
а у ме­не де­вет бра­ће,
75
де­вет бра­ће Ју­го­ви­ћа.
Нај­ста­ри­јем Мар­ко име,
а нај­мла­ђем Ра­до­ји­ца.
Ра­до­ји­ца ми­ље мо­је,
чу­вај ле­ђа бра­ће сво­је.
83
МО­МАК ОД­ЛА­ЗИ У ВОЈ­СКУ
Ли­стај го­ро, те­ци во­до,
Гле­дај ма­ла куд ја одо’.
Ја зе­ле­но по­ље га­зим
и у вој­ску ја од­ла­зим.
Кад се вра­тим из вој­ни­це
по­љу­би­ћу тво­је ли­це,
би­ло бје­ло ил’ ру­ме­но
сам’ да ни­је об­љу­бље­но!
84
76
ШЕ­ТО С’ МАР­КО КРА­ЉЕ­ВИЋ
Ше­то с’ Мар­ко Кра­ље­ви­ћу
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
низ Ле­вач­ко рав­но по­ље.
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
Ни­шта Мар­ку од одје­ће,
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
вел­сем ка­па од два ува,
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
ој ко­шу­ља од па­му­ка.
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
По њој Мар­ко при­па­сао
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
брит­ку са­бљу де­мер­ски­њу.
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
Мар­ко ј’ са­бљи го­во­рио:
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
“Са­бљо мо­ја, ћор­до мо­ја
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
от­кад сам те са­ко­вао
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
још те ни­сам опро­бао.
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
Су­тра ћу те опро­ба­ти
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
Је л’ од ку­ма, је л’ од дру­га,
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
је л’ од бра­та ро­ђе­но­га,
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
је л’ од љу­та ду­шма­ни­на.
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
Нит’ од ку­ма, нит’ од дру­га,
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
нит’ од бра­та ро­ђе­но­га,
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
нит’ од љу­та ду­шма­ни­на.
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
Ја ћу те­бе при­па­са­ти,
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
Шар­ца ко­ња уз­ја­ха­ти,
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја
у сва­то­ве Ми­ла­но­ве,
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
по дје­вој­ку та­да по­ћи.”
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
“Је л’ да­ле­ко та дје­вој­ка?”
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
“До­бром ко­њу за дан ‘ода,
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
ој ју­на­ку за два да­на,
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
ој дје­вој­ци за три да­на,
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
ста­рој ба­би за го­ди­ну.”
О дје­вој­ко, о дје­вој­ко
77
85
ТИ­ТРА­ЛА СЕ ЛЈЕ­ПА МА­РА
Ти­тра­ла се лје­па Ма­ра
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.
две­ма-три­ма ја­бу­ка­ма,
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.
че­ти­ри­ма на­ран­ча­ма.
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.
Кад се Ма­ра на­ти­тра­ла [у­мо­ри­ла]
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.
Ма­ра ј’ ле­гал па ј’ за­спа­ла.
[ђе ти­тра­ла ту за­спа­ла.]
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.
Кад се Ма­ра про­бу­ди­ла
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.
под гла­вом јој огле­да­ло.
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.
Ма­ра ј’ се­би го­во­ри­ла:
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.
“Ми­ли Бо­же, ој ве­зи­љо
[Бо­же ми­јо и Ма­ри­јо]
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
78
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.
о’клен ме­ни огле­да­ло?
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.
Ја би ре­кла да ј’ од дра­гог.
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.
Дра­ги ми је не­да­ле­ко
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.
за­ви­ри­ва иза је­ле.”
О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.
86
ЖЕ­НА ПА­СЈА ВЈЕ­РА
Је­чам бр­до бе­ге­ни­ше,
а пше­ни­ца рав­но по­ље.
Не дај бра­те же­ни во­ље
јер је же­на па­сја вје­ра.
У пе­так је ме­со је­ла,
у су­бо­ту ни­је хтје­ла
јер га ни­је ни има­ла..
87
ИВО И КА­ТИ­ЦА
Сми­љем го­ра огра­ђе­на,
ма­ла вра­та оста­вље­на
куд Ка­ти­ца во­ду но­си,
79
во­ду но­си и про­но­си.
За њом Иво ’одом ’оди,
’одом ’оди и го­во­ри:
“Стан’ Ка­ти­це, дај во­ди­це!”
“Нит’ ћу ста­ти нит’ че­ка­ти
нит’ ћу те­би во­де да­ти.
Ти се фа­лиш пред мом­ци­ма
да си ме­не об­љу­био.
Ла­жеш мом­че Бог т’ убио!
Ка­ко би ме об­љу­био
кад ме ни­си ни ви­дио.”
88
САН УСНИ­ЛА ЛЈЕ­ПА СМИ­ЉА
Сан усни­ла лје­па Сми­ља
да је во­да по­то­пи­ла
све сла­вон­ско рав­но по­ље
куд мој дра­ги плу­гом оре.
Нит’ он оре нит’ он плу­жи
већ се сво­јој дра­гој ту­жи:
“Аој мо­ја ми­ла дра­га
да с’ у мо­ме дво­ру са­да
знао би’ те ја љу­би­ти
као па­ун па­у­ни­цу,
као го­луб го­лу­би­цу,
а ја те­бе дје­вој­чи­цу.”
89
80
ЛЈЕ­ПА МА­РА У КО­ЛУ
Кру­шка др­во ал’ ма­ле­но,
под њом ко­ло из­ве­зе­но
и у ко­лу лје­па Ма­ра.
На њој сви­ла ду­пло­ва­на
и ма­ра­ма са гра­на­ма
и ци­пе­ле по­шкри­пу­ше
и мин­ђу­ше на­ми­гу­ше
ко­је зна­ју на­миг­ну­ти
пре­ко ко­ла на дра­го­га.
“Јер мој дра­ги дру­гу во­ли,
ме­не јад­ну ср­це бо­ли.
Сад мој дра­ги дру­гу љу­би,
а ме­ни се па­мет гу­би.”
90
ДЈЕ­ВОЈ­КА УЗ­ВИ­ЈОЈ­ЛА
Ој дје­вој­ко уз­ви­јој­ла
не уз­ви­јај с обр­ва­ма
ни с очи­ма ку­ки­на­ма [кут­ки­ња­ма].
Не за­да­ји ср­цу ја­да
јер од ја­да го­ра ве­не
и у го­ри гор­ско цвје­ће,
гор­ско цвје­ће тран­до­фио.
Тран­до­фио го­во­рио:
“Се­длај ко­ња мој ба­вај­ко
да иде­мо ра­то­ва­ти
и кра­ји­не раз­ме­та­ти,
Ко­стај­ни­цу и Ду­би­цу,
Ја­се­но­вац и Ушти­цу.
Ја­се­но­вац, ма­ли ва­рош
ви­дим цу­ро да ме ва­раш.
Чим се ме­ни с ока смет­неш
од­ма’ с дру­гим ашик мет­неш.
91
ДЈЕ­ВО­ЈАЧ­КА ЊЕ­ДРА МИ­РИ­ШЕ
“Ој дје­вој­ко ду­шо мо­ја
чим ми­ри­ше ње­дра тво­ја?
Ил’ су ду­ње ил’ на­ран­џе
81
ил’ ја­бу­ке пе­тро­ва­че?”
“Нит су ду­ње нит’ на­ран­џе,
ни ја­бу­ке пе­тро­ва­че,
то ми­ри­ши ду­ша мо­ја.
Чим ми­ри­ше да ми­ри­ше
не ве­ле ти ми­ри­са­ти
нит’ уза њи’ уз­ди­са­ти!”
92
КА­РА­ВИ­ЉЕ ЦВЈЕ­ЋЕ МО­ЈЕ
Ка­ра­ви­ље цвје­ће мо­је
Ој Ма­ри­це, Ма­ро мој’
да је ме­ни сје­ме тво­је
Ој Ма­ри­це, Ма­ро мој’
ја би’ зна­ла ђе б’ си­ја­ла.
Ој Ма­ри­це, Ма­ро мој’
Мом’ дра­го­ме под про­зо­ре [пен­џе­ре]
Ој Ма­ри­це, Ма­ро мој’
кад мој дра­ги лег­не спа’ти
Ој Ма­ри­це, Ма­ро мој’
ка­ра­виљ ће ми­ри­са­ти.
Ој Ма­ри­це, Ма­ро мој’
Мој ће дра­ги уз­ди­са­ти,
Ој Ма­ри­це, Ма­ро мој’
ме­не мла­ду спо­ми­ња­ти.
Ој Ма­ри­це, Ма­ро мој’
93
АЈ’ ПО­СКО­ЧИ КО­ЛО МА­ЛО
“Ај’ по­ско­чи ко­ло ма­ло,
ма­ло бо­ље, ма­ло бр­же.
За­спа­ше ми цр­не очи
го­ри, до­ли гле­да­ју­ћи
од куд’ ће ми дра­ги до­ћи.
82
Ал’ мој дра­ги бр­је­гом иде,
у ру­ци му там­бу­ри­ца
и двој­ни­ца сви­ра­ли­ца.
У сви­ра­ле по­сви­ру­је,
там­бу­ри­ца по­ци­ку­је,
ме­не мла­ду за­зи­вљу­је:
“Че­кај ме­не ми­ла дра­га,
че­кај ме­не до је­се­ни,
од је­се­ни ‘ај­де к ме­ни.”
94
ОЈ ЛИ­ВА­ДО РО­СНА ТРА­ВО
“Ој ли­ва­до ро­сна тра­во,
кој по те­би чу­ва ста­до?’
“Чу­ва­ла га дје­вој­чи­ца
од се­дамн’ест го­ди­ни­ца.
На дје­вој­ци ко­шу­љи­ца,
нит’ је тка­на, нит’ пре­де­на
већ од зла­та са­ли­ве­на.
Ста­до чу­ва пје­сму пје­ва:
“Мој дра­га­не што те не­ма?
Што те не­ма ових да­на,
кад ја чу­вам ста­до са­ма?”
“Три сам да­на ви­но пио
па ти ни­сам до­ла­зио.
Три сам да­на бо­лан био
па ти ни­сам до­ла­зио.
А од са­да не­ћу пи­ти
па ћу те­би до­ла­зи­ти.”
95
’ОЋЕ МО­ЈИ ДА МЕ ЖЕ­НЕ
Не­вен ве­не да уве­не,
’оће мо­ји да ме же­не,
83
да ми про­се ста­ру ба­бу,
а ја не­ћу ста­ру ба­бу.
Не­вен ве­не да уве­не,
’оће мо­ји да ме же­не,
да ми про­се удо­ви­цу,
а ја не­ћу удо­ви­цу.
Не­вен ве­не да уве­не,
’оће мо­ји да ме же­не,
да ми про­се дје­вој­чи­цу,
а ја ’оћу дје­вој­чи­цу.
96
КА­МЕ­НИ МОСТ
“Ка­мен мо­сте не љу­љај се,
не љу­љај се, не ги­бај се,
да ја пре­ђем пре­ко те­бе,
да за­гра­бим во­де с те­бе,
да на­по­јим жед­не гер­зе,
жед­не гер­зе и умор­не,
ко­ји су се умо­ри­ли
идућ’ мом­ку по дје­вој­ку.”
“Је ли че­му та дје­вој­ка?”
“Јест’ ли­је­па као ви­ла,
а ви­со­ка као је­ла.
У ко­су је мје­сец спле­ла,
с’ја јој звје­зда на сред че­ла.”
97
84
НА ИЛО­ВОЈ ТИ­ЈОЈ ВО­ДИ
На Ило­вој ти­јој во­ди
Чуј Ма­ри­це, Ма­ро мо­ја
ра­сло др­во то­по­ло­во,
Чуј Ма­ри­це, Ма­ро мо­ја
на њем гње­здо со­ко­ло­во
Чуј Ма­ри­це, Ма­ро мо­ја
За то гње­здо ни­ко не зна,
Чуј Ма­ри­це, Ма­ро мо­ја
са­мо јед­на дје­вој­чи­ца,
Чуј Ма­ри­це, Ма­ро мо­ја
дје­вој­чи­ца чо­ба­ни­ца.
Чуј Ма­ри­це, Ма­ро мо­ја
98
ВИ­ЈА­ЛА СЕ ВР­БИ­ЧИ­ЦА
Ви­ја­ла се је вр­би­ца,
на њој сје­ди дје­вој­чи­ца,
на дје­вој­ци ко­шу­љи­ца.
Нит’ је тка­на, нит’ ве­же­на
већ је зла­том из­ве­же­на.
Њој се мла­до мом­че ве­ре.
“Не ве­ри се мла­до мом­че,
не ве­ри се, не де­ри се.
Ако ћеш се и до­вр­је­ти
ме­не не­ћеш по­љу­би­ти.”
99
ЈОШ ЈЕД­НОМ
ВИ­ЈА­ЛА СЕ ВР­БИ­ЧИ­ЦА
Ви­ја­ла се вр­би­чи­ца,
Ој дје­вој­ко ду­шо мој’,
на њој сје­ди дје­вој­чи­ца.
Ој дје­вој­ко ду­шо мој’,
Крај ње па­ла ста­за ма­ла.
Ој дје­вој­ко ду­шо мој’,
Њој до­ла­зи [Ста­зом иде] мла­до мом­че
Ој дје­вој­ко ду­шо мој’,
пај го­во­ри дје­вој­чи­ци:
85
Ој дје­вој­ко ду­шо мој’,
“С’лаз’ ота­ле дје­вој­чи­це!
Ој дје­вој­ко ду­шо мој’,
Вр­ба ће се са­ло­ми­ти,
Ој дје­вој­ко ду­шо мој’,
Ти ’ш дје­вој­ко врат сло­ми­ти.”
Ој дје­вој­ко ду­шо мој’,
100
И ЈОШ ЈЕД­НОМ
ВИ­ЈА­ЛА СЕ ВР­БИ­ЧИ­ЦА
Ви­ја­ла се вр­би­чи­ца,
на њој сје­ди дје­вој­чи­ца.
Крај ње тан­ка ста­за па­ла.
Ста­зом иш’о лје­пи Иво
па дје­вој­ци го­во­рио:
“С’лаз’ ота­ле дје­вој­чи­це!
Вр­би­ца је кр­то др­во
са­ви’ће се, сло­ми’ће се.
Ти ’ш дје­вој­ко врат сло­ми­ти
па ћеш мла­да бо­ло­ва­ти,
бо­ло­ва­ти, ја­до­ва­ти
и ме­не ћеш по­ми­ња­ти.”
“Бјеж’ ота­ле мла­до мом­че,
нит је тво­ја вр­би­чи­ца,
нит је тво­ја дје­вој­чи­ца.
Се­ло вр­бу за­са­ди­ло,
мај­ка ћер­ку от­хра­ни­ла.”
101
86
ДЈЕ­ТЕ­ЛИ­НА У ГРА’У
Ја по­си­ја гра’ по до­ли.
Кад ја по­ђо’ гра’ оби­ћи,
а у гра’у дје­те­ли­на.
Окре­нем је, пре­вр­нем је,
но­гом дек­нем пај утек­нем.
102
ЈО­ВО И ЈЕЛ­КА
Зо­ра зо­ри, ро­са ро­си,
мај­чин Јо­во Јел­ку про­си.
Мај­ка Јел­ку Јо­ви не да:
“Во­лим Јел­ку зе­мљи да­ти
не­го Јо­ву зе­том зва­ти!”
Зво­но зво­ни глас се чу­је
мај­ка Јел­ку са’ра­њу­је.
На бре­ж­уљ­ку Јо­во сје­ди
и у Јел­кин спро­вод гле­ди:
“Ој Је­ли­це ра­дост мо­ја
ђе по­чи­ва мла­дост тво­ја?”
103
СМРТ ВО­ЉЕ­НЕ ДРА­ГЕ
Ја по­ла­зим у вој­ни­цу,
мо­ја дра­га у бол­ни­цу.
Кад се вра­ћам из вој­ни­це
идем дра­гој до бол­ни­це.
Ја упи­та’: “Ча­сна се­ко
јел’ ту мо­је зла­то лје­по?”
“Ов­де тво­га зла­та не­ма,
по­кри­ла је цр­на зе­мља.
Умр­ла је од љу­ба­ви,
те­бе мла­дог за­бо­ра­ви.
Умр­ла је од жа­ло­сти,
у нај­љеп­ши цвјет мла­до­сти.”
87
Ој дје­вој­ко сад је до­ста,
још нам јед­на пје­сма оста.
И ту [њу] ће­мо ис­пје­ва­ти,
кад по­ђе­мо кућ’ спа­ва­ти.
88
ЉУ­БИ-КО­ЛО
104
КО Ј’ У КО­ЛУ КО­ЛО­ВО­ЂА?
“Ко ј’ у ко­лу ко­ло­во­ђа?”
“Пе­ро* нам је ко­ло­во­ђа!
Љу­би Пе­ро ко­га ’оћеш,
ко­га тво­је ср­це ’оће,
са­мо љу­би, не дан­гу­би.
Ци­пе­ле ћеш по­де­ре­а­ти,
не­ћеш дра­гу иза­бра­ти.
Са­мо љу­би, не дан­гу­би,
доћ’е вр­је­ме па ће дру­ги.”
105
КО­ЛО У ДВА­ДЕ­СЕТ И ДВА
“Ко­ло игра, ко­ло игра
у два­де­сет и два.
У том ко­лу, у том ко­лу
ље­пи Јо­во* игра.
Ал’ тај Јо­во, ал’ тај Јо­во
мед­на уста има.
Да ме ’оће, да ме о’ће
по­љу­би­ти њи­ма,
во­ље­ла би, во­ље­ла би
нег’ ца­ре­во бла­го.
Љу­би Јо­во, љу­би Јо­во
ко­га ти је дра­го.
Ако ’оћеш и ме­не
ил’ мог дру­га до ме­не.
Ако не­ћеш ни­ко­га,
а ти сје­вај из ко­ла!”
89
106
90
ОЈ КО НАМ ЈЕ У КО­ЛУ?
“Ој ко нам је у ко­лу, у ко­лу?”
“Дил­бер нам је у ко­лу, у ко­лу!
На дил­бе­ру ко­шу­ља, ко­шу­ља,
бје­лом сви­лом ши­ве­на, ши­ве­на,
ој цр­ље­ном ве­же­на, ве­же­на.
Љуб’ дил­бе­ру ко­га ћеш, ко­га ћеш!
Ако о’ш ме­не и ме­не, и ме­не
ил’ мој’ дру­гу до ме­не, до ме­не.
Ако не­ћеш ни­ко­га, ни­ко­га,
а ти сје­вај из ко­ла, из ко­ла!”
ОБ­ЈА­ШЊЕ­ЊА УЗ ПЈЕ­СМЕ
На кра­ју би­смо, на­кон пје­сма­ри­це, же­ље­ли, као и у Ву­ко­вим збир­
ка­ма на­род­них пје­са­ма, да­ти од­ре­ђе­на об­ја­шње­ња по­је­ди­них пје­са­ма. По­је­
ди­ни ин­те­ре­сант­ни, стра­ни, рје­ђе ко­ри­шће­ни или ста­ри­ји из­ра­зи оста­ли су
нео­бја­шње­ни из про­стог раз­ло­га што у рас­по­лож­и­вом књиж­ном фон­ду и дру­
гим до­ступ­ним из­во­ри­ма ни­смо мо­гли про­на­ћи зна­че­ња тих из­ра­за. Не­ка то,
сто­га, оста­не зна­тижељ­ни­ма и сна­лаж­љи­ви­ма да са­ми про­на­ђу об­ја­шње­ња
нео­бја­шње­них пој­мо­ва или пак не­ком струч­ни­јем и са­вје­сном ис­тра­жи­ва­чу
ко­ји ће би­ти у ста­њу ис­пра­ви­ти овај не­до­ста­так.
1
“Са­ле­тје­ше Лу­ки на пен­џе­ре,” - Са­ле­тје­ше Лу­ки на про­зо­ре,
Пен­џер - про­зор (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник, Про­све­та, Бе­о­град,
1969., сту­пац бр. 549, та­ко­ђе Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме I, Про­
све­та, Бе­о­град, 1964. стр., 766.)
Пен­џер је тур­ски из­раз.
2
“До­ле­тје­ло Лу­ки на пен­џе­ре,” - До­ле­тје­ло Лу­ки на про­зо­ре,
Ви­ди об­ја­шње­ње за пје­сму бр. 1.
3
Ова је пје­сма у де­се­тер­цу, што зна­чи да се обич­но пје­ва ла­га­ним тем­
пом, а мо­же се пје­ва­ти и бр­же. У том слу­ча­ју не­ки то пје­ва­ју та­ко да пр­ва че­
ти­ри сло­га сва­ког сти­ха пје­ва­ју по два­пут, а он­да от­пје­ва­ју пре­о­ста­ле сло­го­ве
сти­ха:
“Ој дје­вој­ко, ој дје­вој­ко што т’ у ко­ло не­ма,
ил’ ти не­ћеш, ил’ ти не­ћеш ил’ ти не да мај­ка?”
...
Пр­ва гру­па то от­пје­ва два­пут или је­дан­пут, а дру­га гру­па то исто та­ко по­но­ви.
“го­до­ви­ну, све­то­га Или­ју” - Илин­дан
Го­до­ви­на или Год - ве­ли­ки пра­зник (у Ср­би­ји) (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­
ник, Про­све­та, Бе­о­град, 1969., сту­пац бр. 100).
Под пој­мом го­до­ви­на у пје­сми се ми­сли на Илин­дан од­но­сно ве­ли­ки пра­во­
слав­ни пра­зник по­све­ћен све­том Или­ји.
91
4
“ал’ не сми­јем ми­мо дво­ре про­ћи,” - ал’ не сми­јем ми­мо дво­ра или по­
ред дво­ра про­ћи,
5
шкли­бан - ру­ко­во­де­ће или ко­манд­но зва­ње или функ­ци­ја на ла­ђи
На ова­кав за­кљу­чак нас упу­ћу­је сми­сао зна­че­ња на­ве­де­не ри­је­чи из окол­ног
тек­ста као и сли­је­де­ћи на­вод: “Брод је за­пло­вио по Сре­до­зе­мљу под на­из­ме­
нич­ном ко­ман­дом дво­ји­це бра­ће - док је је­дан на ње­му био за­по­вед­ник, дру­
ги је вр­шио функ­ци­ју шкри­ва­на, а сва­ке дру­ге го­ди­не уло­ге су се ме­ња­ле32 -“
(Ма­вро Ор­бин, Кра­љев­ство Сло­ве­на, SE­ZAM BO­OK, Бе­о­град, 2006., стр. XX)
Ова пје­сма је до­не­кле слич­на пје­сми бр. 729 из књи­ге Срп­ске на­род­
не пје­сме I Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­ра­џи­ћа.
7
“Ве­лик је­сам зу­лум учи­нио,” - Ве­ли­ко сам на­си­ље или не­прав­ду учи­
нио, (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме I, Про­све­та, Бе­о­град, 1964.,
стр. 759)
Из­раз зу­лум је тур­ског по­ри­је­кла.
“кроз пен­џе­ре дје­вој­ку љу­био.” - кроз про­зо­ре дје­вој­ку љу­био.
Ви­ди об­ја­шње­ње за пје­сму бр. 2.
“за ње­зи­не три стру­ке ђер­да­на.” - за ње­зи­на три ни­за ђер­да­на
“а ја сио па га по­ку­пио.” - а ја сјео па га по­ку­пио.
9
“Си­ноћ је­сам у ме­ха­ни био,” - Си­ноћ је­сам у ка­фа­ни био
Ме­ха­на - крч­ма, пив­ни­ца, го­сти­о­ни­ца (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­
сме II, Про­све­та, Бе­о­град, 1958., стр. 814)
“ве­ли­ки сам зи­јан учи­нио,” - ве­ли­ко сам зло учи­нио,
Зи­јан је ри­јеч тур­ског по­ри­је­кла.
“убио сам ца­ре­ва ве­зи­ра.”
Ве­зир - ви­со­ки др­жав­ни слу­жбе­ник у Тур­ској; управ­ник јед­не обла­сти; ми­ни­
стар (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме II, Про­све­та, Бе­о­град, 1958.,
стр. 805)
“А ја не­мам ни­ђе ни­ког сво­га,” - А ја не­мам ни­гдје ни­ког сво­га,
“те­бе ујо у сва­то­ве зо­ве,” - те­бе ујак у сва­то­ве зо­ве,
92
“Нуј­но си­нак мај­ци од­го­ва­ра:” - Ту­жно син мај­ци од­го­ва­ра:
“љу­то ме је зу­бак за­бо­лио,” - ја­ко ме је зуб за­бо­лио,”
“Кад је дош’о на авлиј­ска вра­та,” - Кад је дош’о до вра­та дво­ри­шта,
(Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме I, Про­све­та, Бе­о­град, 1964. стр.,
751)
“Мр­тва гла­ва је­зик про­го­ва­ра:” - Мр­тва гла­ва је­зи­ком про­го­ва­ра:
У овом слу­ча­ју је из­о­ста­вљен је­дан слог (-ом) да бе се до­био стих од де­сет
сло­го­ва.
“ко­ја ви­ше во­ли бра­та од дје­те­та.”
Овај стих има два­на­ест сло­го­ва у де­се­те­рач­кој пје­сми вје­ро­ват­но због то­га
што пје­сник ни­је умио то из­ра­зи­ти сти­хом од де­сет сло­го­ва.
11
Ова пје­сма има дје­ло­мич­не слич­но­сти с пје­сма­ма бр. 14 и 794 из збир­ке
Срп­ске на­род­не пје­сме I ко­је је при­ку­пио и об­ја­вио Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић.
13
“Јо­во Ру­жу у сви­ра­ле зо­ве:” - Јо­во Ру­жу сви­ра­лом до­зи­ва:
14
“па ја ле­гох са­нак бо­ра­ви­ти.” - па ја ле­гох да од­спа­вам
Ова је пје­сма слич­на пје­сми бр. 432 из Ву­ко­ве збир­ке пје­са­ма Срп­ске
на­род­не пје­сме I.
15
луг - ни­зин­ска хра­сто­ва шу­ма
17
“Да нам ’оће да на ко­нак до­ђе” - Да нам хо­ће на пре­но­ћи­ште до­ћи
Ко­нак, т.: при­мио нас на ко­нак; оти­шао да го­то­ви ко­нак; у вла­ди­чи­ну ко­на­ку
(Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник, Про­све­та, Бе­о­град, 1969., сту­пац бр. 325)
93
18
Буч­је је срб­ско се­ло у оп­шти­ни Па­крац, на пу­ту Па­крац - Сла­вон­ска
По­же­га, у ра­сје­ли­ни из­ме­ђу пла­ни­на Па­пу­ка и Псу­ња. Пред­ста­вља­ло је сре­ди­
шње се­ло “буч­ког кра­ја”, од­но­сно срб­ских се­ла Псу­ња и Па­пу­ка на оп­шти­ни
Па­крац, да­нас (у ври­је­ме пи­са­ња овог ра­да) кра­ја из ко­га су Ср­би у пот­пу­но­
сти исе­ље­ни по на­ло­гу го­спо­да­ра тзв. Но­вог свјет­ског по­рет­ка.
Пје­сма је на­ста­ла и пје­ва­на на том про­сто­ру док је срб­ски на­род та­мо
још бо­ра­вио, а као про­ро­чан­ство зла ко­је ће га за­де­си­ти. Њу је вје­ро­ват­но
спје­вао не­ко ко је из еко­ном­ских раз­ло­га од­се­лио из тог кра­ја, а вра­ћао му се
по­вре­ме­но, обич­но о не­ким го­до­ви­ма, од­но­сно сла­ва­ма.
20
“на пре­сљи­ци и ру­ци де­сни­ци.” - на пре­сли­ци и ру­ци де­сни­ци
21
у рат
“Млад се Јо­во на вој­ни­цу спре­ма,” - Млад се Јо­во спре­ма у вој­ску или
“Лје­по га је сје­то­ва­ла мај­ка:” - Лје­по га је са­вје­то­ва­ла мај­ка
“нек’ те гле­де ву­ко­вар­ске се­ке.’ - не­ка те гле­да­ју ву­ко­вар­ске се­ке
“ме­ке би’ му кре­ве­те сте­ра­ла,” - ме­ке бих му кре­ве­те рас­про­сти­ра­ла
22
“ђу­ве­ги­ји од би­је­ле сви­ле,” - мла­до­же­њи од би­је­ле сви­ле
ђу­ве­ги­ја - мла­до­же­ња (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме I, Про­све­та,
Бе­о­град, 1964., стр. 758)
24
“’Ај­де дра­га да аши­ку­је­мо!”
ашик - за­љу­бљен: на Ра­ма се ашик учи­ни­ла (за­љу­би­ла се у Ра­ма); дра­ган: На
по­клон им, не­но, сви аши­ци мо­ји (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме
I, Про­све­та, Бе­о­град, 1964., стр. 752)
Та­ко­ђе:
ашик - љу­бав­ник, мо­мак ко­ји аши­ку­је, за­љу­бљен
аши­ко­ва­ње - во­ди­ти љу­бав­ни раз­го­вор, удва­ра­ње (Пе­тар Ко­чић, Са­бра­на дје­
ла, књи­га III, Бе­сје­да - Ба­ња­лу­ка и Ars Li­bri - Бе­о­град, 2002., стр. 303)
94
Ашик је тур­ска ри­јеч.
“Сјед’ пре­да­ме мо­ја ми­ла дра­га,” - сјед­ни ис­пред ме­не мо­ја ми­ла дра­га
25
“већ на вра­ти’ дје­во­јач­ка ма­ти.” - већ на вра­ти­ма дје­во­јач­ка ма­ти.
“Ни туј ме­не не би за­тје­ца­ла” - Ни ту ме­не не би за­те­кла
26
“не­вен јој се бје­ли’ ску­та ’ва­та.” - не­вен јој се хва­та (за­пи­ње) за бје­ле
ску­то­ве
скут - пред­њи ни­жи део огр­та­ча (ха­љи­не), ко­ји се из по­ни­зно­сти љу­био (Вук
Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме II, Про­све­та, Бе­о­град, 1958., стр. 822,
као и Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник, Про­све­та, Бе­о­град, 1969., сту­пац бр.
770)
27
љу­ба - же­на, су­пру­га (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме I,
Про­све­та, Бе­о­град, 1964., стр. 813)
29
луг - као у об­ја­шње­ну за пје­сму бр. 15.
“по­че мо­га ко­ња рас­пи­ња­ти.” - по­че мо­га ко­ња ра­се­дла­ва­ти
30
“од ње­зи­на ли­ца и очи­ца.” - од ње­зи­на ли­ца и очи­ју
31
“Ме­ни ку­ћа, а те­би авли­ја,” - Ме­ни ку­ћа, а те­би дво­ри­ште
авли­ја - дво­ри­ште, ули­ца (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме I, Про­све­
та, Бе­о­град, 1964., стр. 751, као и Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник, Про­све­
та, Бе­о­град, 1969., сту­пац бр. 2)
95
33
У овој пје­сми сва­ки стих се пје­ва два­пут. Во­де­ћа гру­па га от­пје­ва и
по­но­ви, а по­том га пра­те­ћа гру­па та­ко­ђе пје­ва два­пут.
“да за ко­га, за пај­да­ша мо­га” - да за ко­га за дру­га­ра мо­га
“већ ти мо­гу руч­ни дје­вер би­ти,”
руч­ни дје­вер - један од двојице дјеверова за којег би се могло рећи да је
главнији
“а до дру­ге мо­ја љу­ба би­ла.”
љу­ба - ви­ди об­ја­шње­ње за пје­сму бр. 27.
34
“у сва­то­ве, баш за дје­ве­ро­ве.” - у сва­то­ве, баш за дје­ве­ра.
Ов­дје се ка­же “за дје­ве­ро­ве”, а не “за дје­ве­ра” што би, уства­ри, од­го­ва­ра­ло зна­
чењ­ском сми­слу, из про­стог раз­ло­га да би се сти­хо­ви ри­мо­ва­ли.
35
“Пи­ше пи­смо из вој­ни­це дра­ги:” - Пи­ше пи­смо из вој­ске дра­ги:
38
“Мо­ја ди­ка до­ста бра­ће има.” - Мој ди­ка до­ста бра­ће има.
“шан­те­ли­је са ро­се тр­га­не.” - бре­скве за ро­се бра­не
39
41
“ја ћ’ мо­ва­ти сви­ле­ну ма­ра­му.” - ја ћу ве­сти сви­ле­ну ма­ра­му
44
“Све­кар ће се из­о­ди­ти ду­га,” - Све­кар ће се ри­је­ши­ти ду­га,
96
46
Ова пје­сма је пје­ва­на на Ба­ни­ји и у Сла­во­ни­ји. На Ба­ни­ји се пје­ва­ла уз
по­на­вља­ње ре­фре­на “О дје­вој­ко, о дје­вој­ко дра­га ду­шо мо­ја,” по­сли­је сва­ког
от­пје­ва­ног сти­ха док се у Сла­во­ни­ји тај ре­френ ни­је пје­вао. У Сла­во­ни­ји су
дје­вој­ке зна­ле по­че­ти ко­ло и сти­хо­ви­ма:
“Ај­те цу­ре ко­ло да игра­мо,
да се мла­де ко­ла на­и­гра­мо!”
Ова пје­сма је за­ни­мљи­ва по то­ме што је обич­но та­ко по­чи­ња­ла, од­ре­ђе­ним
по­зна­тим сти­хо­ви­ма, а ка­сни­је се им­про­ви­зи­ра­ло у ко­лу. То зна­чи да су пје­
ва­ни сти­хо­ви сми­шље­ни ра­ни­је или су се сти­хо­ви сми­шља­ли у са­мом ко­лу.
Пје­ва­ло се о не­ком не­дав­ном до­га­ђа­ју или не­кој за­ни­мљи­во­сти, а по­че­сто је
то био раз­го­вор или над­му­дри­ва­ње из­ме­ђу дво­је игра­ча, обич­но му­шкар­ца
и же­не. Јед­но про­зо­ве оно дру­го на ша­љив или по­дру­гљив на­чин, на­што сли­
је­ди сли­чан од­го­вор.
47
мил­че - ме­зи­ми­ца
97
50
куд’ је­зди­те, куд’ ко­ње мо­ри­те?” - куд’ ју­ри­те, куд’ ко­ње ума­ра­те
“Го­ром је­зди Кра­ље­ви­ћу Мар­ко -“ (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник, Про­све­
та, Бе­о­град, 1969., сту­пац бр. 283 )
ђу­ве­ги­ја - мла­до­же­ња (Ви­ди об­ја­шње­ње за пје­сму бр. 22)
51
љу­ба - ви­ди об­ја­шње­ње за пје­сму бр. 27.
“Игра ко­ло у два­де­сет и два,”
Ово у два­де­сет и два је ов­дје је­ди­но због ри­мо­ва­ња и не би­смо то тре­ба­ли
схва­ти­ти дру­га­чи­је не­го као обич­ну из­ре­ку, као кад се ка­же да је не­што “све
у ше­сна­ест”.
“Истом они у ри­је­чи би­ли,” - та­ман они то ре­ко­ше,
“пу­че шар­ка са ку­ле чар­да­ка” - пу­че пуш­шка са ку­ле од ку­ће
чар­дак - гор­њи спрат згра­де; згра­да са че­ти­ри сту­ба; ку­ћа уоп­ште (Вук Стеф. Ка­
ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме I, Про­све­та, Бе­о­град, 1964., стр. 774, та­ко­ђе: Вук
Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник, Про­све­та, Бе­о­град, 1969., сту­пац бр. 894 и 895).
52
Ово је жа­ло­би­та пје­сма ко­ју су обич­но пје­ва­ле дје­вој­ке и же­не у жен­
ском ко­лу.
53
Ово је исто жа­ло­би­та пје­сма из жен­ског ко­ла.
кан­гар­но од­је­ло - оди­је­ло са­ши­ве­но од кан­га­ра, од­но­сно вр­сте ква­
ли­тет­ног ма­те­ри­ја­ла за оди­је­ла
54
љу­ба - ви­ди об­ја­шње­ње за пје­сму бр. 27.
55
“ту­ћи жи­цу ба­кре­ни­цу.” - уда­ра­ти од­но­сно сви­ра­ти у ба­кре­ну жи­цу.
Не­ки пје­ва­ју мо­ре: “Дај ви­ди­мо кој ли мо­ре,” док дру­ги пје­ва­ју мо­же:
“Дај ви­ди­мо кој ли мо­же,”
98
“Све бе­ћа­ре за­ко­це­не,” - Све бе­ћа­ре пре­стра­ши
Бе­ћар зна­чи ло­ла, бе­кри­ја, а за­ко­це­ну­ти би зна­чи­ло пре­стра­ши­ти.
Ова је пје­сма слич­на пје­сми бр. 260 из збир­ке пје­са­ма Срп­ске на­род­
не пје­сме I, Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­ра­џи­ћа.
57
ча­бар - др­ве­ни суд, ма­ња др­ве­на ка­ца
Ча­бар, бра, т. - У на­ше­га ча­бра гво­зде­не уши (ре­ку же­не, кад ко при­по­ви­је­да у
ку­ћи за ка­ко­ву бо­лест, или за дру­гу ка­кву не­сре­ћу, ко­ја се ђе до­го­ди­ла). (Вук
Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник, Про­све­та, Бе­о­град, 1969., сту­пац бр. 892)
59
Ова пје­сма је с Ба­ни­је, пје­ва­ју је му­шкар­ци у му­шком или мје­ша­ном
ко­лу и ша­љи­вог је ка­рак­те­ра.
Ре­френ “О дје­вој­ко ду­шо мо­ја” пје­ва се по­сли­је сва­ког сти­ха, а сти­хо­ве
и ре­френ иза њих пје­ва пр­ва гру­па пје­ва­ча, а то исто по­на­ва­ља дру­га гру­па.
“ту­ћи жи­цу ба­кре­ни­цу.” - Ви­ди об­ја­шње­ње за пје­сму бр. 55.
“од ко­ма­ра и од бу­ве.” - “од ко­мар­ца и од бу­хе”
60
* Не­ко ову пје­сму ов­дје за­вр­ша­ва, а не­ко на мје­сту озна­че­ном с **. Тре­ћи је
пак пје­ва­ју до кра­ја, од­но­сно и дио ис­пи­сан у окру­глим за­гра­да­ма.
99
62
“нит’ је сво­јој мар­ви да­јеш.” - ни­ти је сво­јој сто­ци да­јеш.
(Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник, Про­све­та, Бе­о­град, 1969., сту­пац бр. 386)
“Мој је дра­ги у вој­ни­ци,” - мој је дра­ги у вој­сци
“слу­жи ца­ра без крај­ца­ра,” - слу­жи ца­ра без пла­те,
крај­ца­ра - нов­чић, па­ра (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме I, Про­све­
та, Бе­о­град, 1964., стр. 762)
“а ца­ри­цу за пе­ти­цу.”
Под пе­ти­цом се ов­дје под­ра­зу­мје­ва нов­ча­ни апо­ен. (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­
ски рјеч­ник, Про­све­та, Бе­о­град, 1969., сту­пац бр. 551)
63
Пр­ва че­ти­ри сти­ха, или по­ло­ви­на, ове пје­сме су пре­у­зе­ти из по­зна­те
на­род­не пје­сме ко­ја се пје­ва­ла уз по­на­вља­ње ре­фре­на - “Ја­во­ре, ја­во­ре” и
“Зла­то мо­је”, на­из­мје­ни­це - сва­ки дру­ги стих. Дру­ги дио пје­сме је до­дан та­ко
да чи­ни јед­ну су­ви­слу цје­ли­ну.
Ово са­мо по­твр­ђу­је на­род­ну до­ми­шља­тост у пје­ва­њу пје­са­ма игра­ју­ћи
ко­ло-око­ло као и мо­гућ­ност пје­ва­ња ра­зно­ра­зних пје­са­ма у на­ве­де­ном ко­лу.
64
“ра­на шљи­ва бр­да­кли­ја.” - на­зив за сор­ту ра­не шљи­ве на про­сто­ру
за­пад­ног ди­је­ла Сла­во­ни­је
65
У пје­сми се на­бра­ја­ју се­ла с под­руч­ја оп­шти­на Да­ру­вар, Па­крац и Оку­
ча­ни, од­но­сно Но­ва Гра­ди­шка из вре­ме­на по­сто­ја­ња СФРЈ, а пје­ва­на је углав­
ном у па­крач­ким се­ли­ма.
бун­гур - круп­но мље­ве­но ку­ку­ру­зно бра­шно, а по­не­кад и пше­нич­но
(Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник, Про­све­та, Бе­о­град, 1969., сту­пац бр. 55)
66
Пје­сма је пје­ва­на у руб­ном под­руч­ју оп­шти­на Па­крац и Да­ру­вар и
у њој се спо­ми­њу срб­ска се­ла Па­кра­ни и До­њи Бор­ци (оп­шти­на Да­ру­вар) и
Грав’ља­ни (оп­шти­на Па­крац), при че­му се ми­сли на се­ла До­њи, Сред­њи и Гор­
њи Гра­хо­вља­ни.
100
бун­гур - ви­ди об­ја­шње­ње за пје­сму бр. 65.
“пу­че раљ­ка ј...’ла т’ [ј’] мај­ка.” - пу­че шер­па ј...’ла т’ [ј’] мај­ка.”
Раљ­ка је скра­ће­ни об­лик из­ра­за ра­тљи­ка, а то је, у ства­ри, ста­ри­ји из­раз ко­
јим се у Сла­во­ни­ји на­зи­ва шер­па.
67
ди­вја­ки­ња - ди­вља од­но­сно не­ка­ле­мље­на воћ­ка, у овој пје­сми ди­вља ду­ња
69
“све би шај­ке по­то­пио.” - све би ла­ђе по­то­пио. (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­
ске на­род­не пје­сме I, Про­све­та, Бе­о­град, 1964., стр. 776)
“нек се шо­ја за мном ву­че,” - нек се ха­љи­на за мном ву­че
Шо­ја је, из­гле­да, би­ла вр­ста жен­ског одјев­ног пред­ме­та, вје­ро­ват­но ха­љи­на,
или се, мо­жда ра­ди о чо­ји, вр­сти плат­на за одје­ћу.
Ова пје­сма има дје­ли­мич­не слич­но­сти с пје­смом бр. 374 из Ву­ко­ве
збир­ке пје­са­ма Срп­ске на­род­не пје­сме I.
70
“за дан би му кла­се [гла­се] бра­ла,”
Ова пје­сма је до­ста слич­на пје­сми број 598 (Ту­ђа мај­ка) из књи­ге Срп­ске на­
род­не пје­сме I, ко­је је “ску­пио и на сви­јет из­дао” Вук Стеф. Ка­ра­џић. Од­го­ва­ра­
ју­ћи стих из на­ве­де­не пје­сме гла­си: “за дан би му гла­се чу­ла”. Овај стих ви­ше
од­го­ва­ра ло­ги­ци ства­ри и са­др­жа­ју пје­сме и пр­во по­ме­ну­ти стих из пје­сме Ој
По­же­го же­љо мо­ја вје­ро­јат­но пред­ста­вља из­мје­ње­ни и, ре­кли би­смо, ис­ква­ре­
ни об­лик сти­ха из пје­сме Ту­ђа мај­ка.
Иста је ствар и са сти­хом: “за го­ди­ну кла­се [гла­се] бра­ла,” од­но­сно од­
го­ва­ра­ју­ћим сти­хом из пје­сме Ту­ђа мај­ка: “за го­ди­ну гла­се чу­ла,”
72
бу­њи­ште - дио се­о­ског дво­ри­шта на ко­јем се ба­ца пе­пео с кућ­ног ог­
њи­шта и сме­ће по­сли­је чи­шће­ња ку­ће (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник,
Про­све­та, Бе­о­град, 1969., сту­пац бр. 55)
чу­нак - на раз­бо­ју за тка­ње спра­ва у об­ли­ку ма­ло­га чу­на (Вук Стеф.
Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме I, Про­све­та, Бе­о­град, 1964., стр. 774)
“ко­ја ’оп­ште не­ма мли­ка?” - ко­ја уоп­ште не­ма мли­је­ка?
Ов­дје се у пје­сми ко­ри­сти из­раз мли­ко, а не мли­је­ко ка­ко се у Сла­во­ни­ји, ода­кле
ова пје­сма по­ти­че, го­во­ри, са­мо због то­га да би се ри­мо­ва­ла с ри­је­чи “би­ка”.
Ова је пје­сма слич­на пје­сми бр. 701 из Ву­ко­ве збир­ке Срп­ске на­род­не
пје­сме I.
101
75
“Пра­тећ’ сам га сје­то­ва­ла,” - Пра­те­ћи сам га са­вје­то­ва­ла,
“Фа­ла ва­ма бје­ле ви­ле,” - Хва­ла ва­ма бје­ле ви­ле,
Не­ки го­во­ре “фа­ла”, а не­ки “хва­ла”.
“Код мај­ке сам руч­ко­вао” - Код мај­ке сам ру­чао
“а код се­је ужи­нао,” - а код се­је об­је­до­вао,
Ужи­на је из­раз за об­јед из­ме­ђу глав­них обро­ка (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски
рјеч­ник, Про­све­та, Бе­о­град, 1969., сту­пац бр. 853)
76
“Иво ми је на вој­ни­ци,” - Иво ми је у вој­сци,
“на вој­ни­ци го­ди­ни­ци.” - на го­ди­шњем од­слу­же­њу вој­ног ро­ка
Оста­ле при­мјед­бе као у пје­сми бр. 75.
77
“по­нај­ви­ше шај­ку ла­ђу” - Ви­ди о зна­че­њу из­ра­за “шај­ка” у об­ја­шње­њу
за пје­сму бр. 69.
На Ба­ни­ји се по­сли­је сва­ког от­пје­ва­ног сти­ха пје­ва још и ре­френ:
“Ја­во­ре, ој ја­во­ре зе­лен бо­ре, зла­то мој’”
102
79
чар­дак - ви­ди об­ја­шње­ње пје­сме бр. 51.
82
“Цар на вој­ску за­по­вје­да,” - Цар по­зи­ва у вој­ску (у рат),
84
Ову пје­сму је пје­вао срб­ски на­род Ба­ни­је. За њу је ка­рак­те­ри­стич­но
да се по­сли­је от­пје­ва­ног сва­ког сти­ха пје­сме пје­ва­ју ре­фре­ни “О дје­вој­ко ду­шо
мо­ја” и “О дје­вој­ко, о дје­вој­ко”. Сти­хо­ви ко­ји се пје­ва­ју ис­пред пр­вог ре­фре­на,
као и он сам пје­ва­ју се спо­ри­је, а дру­ги ре­френ и ње­му прет­хо­де­ћи сти­хо­ви
се пје­ва­ју не­што бр­жим тем­пом та­ко да се то­ком пје­ва­ња не­ко­ли­ко пу­та мје­
ња бр­зи­на ко­јом се пје­сма пје­ва. Пр­ва гру­па пје­ва­ча пје­ва стих и ре­френ, а
дру­га гру­па то по­на­вља за њи­ма.
“брит­ку са­бљу де­мер­ски­њу” - “брит­ку са­бљу да­ма­ски­њу”
“Де­мер­ски­ња” је ис­ква­ре­но од да­ма­ски­ња од­но­сно са­бља из­ра­ђе­на
у Да­ма­ску, у да­на­шњој Си­ри­ји, не­ка­да са­став­ном ди­је­лу Ото­ман­ског цар­ства.
Срб­ски на­род је на раз­не на­чи­не ис­кри­вљи­вао овај на­зив, као при­мје­ри­це
де­ми­шћи­ја (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме III, Про­све­та, Бе­о­град,
1958., стр. 727) или де­ми­шки­ња (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме IV,
Про­све­та, Бе­о­град, 1958., стр. 641).
“Са­бљо мо­ја, ћор­до мо­ја”
ћор­да - са­бља (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме II, Про­све­та, Бе­о­
град, 1958., стр. 824)
“от­кад сам те са­ко­вао” - на­род то пје­ва и “од кад сам те са­ко­вао”
103
85
Ово је пје­сма из жен­ског ко­ла с Ба­ни­је и Сла­во­ни­је. Жен­ско ко­ло зна­
чи да су га игра­ле и у ко­лу пје­ва­ле цу­ре и же­не, али су се зна­ли у ова­кво ко­ло
хва­та­ти и му­шкар­ци.
Ре­френ ко­ји се на Ба­ни­ји по­на­вља иза сва­ког сти­ха у овој пје­сми гла­си:
“О дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мо­ја,
о дје­вој­ко ду­шо мој’.”.
Пр­ва гру­па пје­ва­ча пје­ва сти­хо­ве и ре­френ, а дру­га гру­па то по­на­вља
за њи­ма.
У Сла­во­ни­ји се ова пје­сма пје­ва без по­на­вља­ња на­ве­де­ног ре­фре­на.
104
86
“Је­чам бр­до бе­ге­ни­ше,” - Је­чам бр­до из­а­би­ре, (јеч­му се бр­до до­па­да,)
- бе­ге­ни­са­ти - иза­бра­ти, за­во­ле­ти (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме
III, Про­све­та, Бе­о­град, 1958., стр. 725)
- Бе­ге­ни­са­ти, ни­шем, н. п. ђе­вој­ку, је­ло ка­кво, чоу (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски
рјеч­ник, Про­све­та, Бе­о­град, 1969., сту­пац бр. 24)
- бе­ге­ни­са­ти, бе­ге­ни­шем сврш. и не­сврш. (исп. тур. běgеnmek) при­ми­ти, при­
хва­ти­ти; што им Стам­бол, ка­ко за­чу, / са фер­ма­ном все­мо­гу­ћим / бе­ге­ни­са и
по­твр­ди (Св. IV 48-50). (Реч­ник уз це­ло­куп­на де­ла Пе­тра II Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша,
Обод - Це­ти­ње, Про­све­та - Бе­о­град, 1975., стр. 10)
- бе­ге­ни­са­ти - до­па­сти се, сви­дје­ти се, за­па­зи­ти (Пе­тар Ко­чић, Са­бра­на дје­ла,
књи­га III, Бе­сје­да - Ба­ња­лу­ка и Ars Li­bri - Бе­о­град, 2002., стр. 304)
Бе­ге­ни­са­ти је ри­јеч тур­ског по­ри­је­кла.
105
90
дје­вој­ка уз­ви­јој­ла - дје­вој­ка ко­ја зна­де очи­ју­ка­ти, ко­ке­ти­ра­ти, а мо­же
зна­чи­ти и љу­би­чи­ца (Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме I, Про­све­та,
Бе­о­град, 1964., стр. 754)
“од­ма’ с дру­гим ашик мет­неш.” - од­мах се у дру­гог за­љу­биш.
ашик - ви­ди об­ја­шње­ње пје­сме бр. 24.
91
“не ве­ле ти ми­ри­са­ти” - не ври­је­ди ти да их ми­ри­шеш
92
Ово је пје­сма из жен­ског ко­ла с Ба­ни­је.
Ре­френ “Ој Ма­ри­це, Ма­ро мој’” се по­на­вља по­сли­је сва­ког сти­ха. Пр­
ва гру­па пје­ва сти­хо­ве пје­сме и ре­фре­на, а дру­га гру­па то по­на­вља.
“Ка­ра­ви­ље цвје­ће мо­је” - Ка­ран­фи­лу цвје­ће мо­је
Ка­ра­ви­ље је ис­кри­вље­ни на­зив за цви­јет ка­ран­фил.
пен­џер - про­зор
Ви­ди об­ја­шње­ње за пје­сму бр. 1.
94
Ова пје­сма, у не­што дру­га­чи­јем об­ли­ку се пје­ва и као груп­на пје­сма а
мо­гу је пје­ва­ти и по­је­дин­ци, a тo je уства­ри ва­ри­јан­та пје­сме бр. 63.
Она се се та­ко­ђе и пје­ва игра­ју­ћи ко­ло око­ло, што са­мо по­твр­ђу­је већ
ра­ни­је ре­че­но да се у овом ко­лу мо­гу пје­ва­ти ра­зно­ра­зне на­род­не пје­сме.
96
“да на­по­јим жед­не гер­зе,
жед­не гер­зе и умор­не,”
герз, ћерз - мо­мак, мла­дић (Пе­тар Ко­чић, Са­бра­на дје­ла, књи­га III, Бе­сје­да - Ба­
ња­лу­ка и Ars Li­bri - Бе­о­град, 2002., стр. 307)
106
97
“На Ило­вој ти­јој во­ди” - На Ило­вој ти­хој во­ди
Ово зна­чи уз оба­лу мир­не ри­је­чи­це Ило­ве ко­ја пред­ста­вља гра­ни­цу из­ме­ђу
Сла­во­ни­је и Мо­сла­ви­не.
Ова пје­сма је пје­ва­на у Сла­во­ни­ји, без по­на­вља­ња ре­фре­на, а и у Ба­
ни­ји иако се ри­је­ка Ило­ва на­ла­зи с дру­ге стра­не ри­је­ке Са­ве, на сла­вон­ској
стра­ни. На ба­ниј­ској стра­ни је пје­ван ре­френ “Чуј Ма­ри­це, Ма­ро мо­ја” иза сва­
ког сти­ха, што је ка­рак­те­ри­сти­ка пје­ва­ња у ко­лу на Ба­ни­ји. Оба­дви­је гру­пе
пје­ва­ју и сти­хо­ве и ре­френ иза њих.
98
“Нит’ је тка­на, нит’ ве­же­на” - ни­ти је тка­на ни­ти ве­зе­на (из­ве­зе­на)
У сли­је­де­ћем сти­ху опет се ја­вља из­раз “из­ве­же­на” - из­ве­зе­на.
99
Ова пје­сма је пје­ва­на у Сла­во­ни­ји. Ре­френ “Ој дје­вој­ко ду­шо мој’” пје­
ва се по­сли­је сва­ког сти­ха у овој пје­сми. Обич­но при­ли­ком пје­ва­ња се не из­го­
ва­ра зад­њи слог од­но­сно глас “а”, већ се из­го­ва­ра “мој’” умје­сто “мо­ја”. Сти­хо­ве
и ре­френ пје­ва­ју и пр­ва и дру­га гру­па пје­ва­ча.
“С’лаз’ ота­ле дје­вој­чи­це!” - Си­ла­зи ода­тле дје­вој­чи­це!
“Ти ’ш дје­вој­ко врат сло­ми­ти.” - Ти ћеш дје­вој­ко врат сло­ми­ти.
107
100
Ова пје­сма је та­ко­ђе пје­ва­на у Сла­во­ни­ји, (са или) без по­на­вља­ња ре­
фре­на. Не­ко је по­на­вљао ре­френ док дру­ги ни­су, што и је­сте ка­рак­те­ри­сти­ка
овог ко­ла.
“вр­би­ца је кр­то др­во” - вр­би­ца (вр­ба) је крх­ко (ло­мљи­во) др­во
“С’лаз’ ота­ле дје­вој­чи­це!” - исто као код пје­сме бр. 99.
101
“Ја по­си­ја’ гра’ по до­ли.” - Ја по­си­јах грах (па­суљ) по до­ли­ни.
103
Ово је жа­ло­би­та пје­сма ко­ја је обич­но пје­ва­на у жен­ском ко­лу.
“Ја по­ла­зим у вој­ни­цу,” - Ја по­ла­зим у вој­ску,
“у нај­љеп­ши цвјет мла­до­сти.” - у нај­љеп­шем цвје­ту мла­до­сти
104
* - Ов­дје је слу­чај­но ста­вље­но име Пе­ро, а умје­сто ње­га мо­же ста­ја­ти
би­ло ко­је му­шко или жен­ско име јер се ова пје­сма мо­же пје­ва­ти би­ло ко­ме
му­шкар­цу или же­ни од­но­сно, нај­че­шће, мом­ку или дје­вој­ци.
Ова пје­сма се пје­ва спо­ри­јим тем­пом.
105
* - При­мјед­ба је иста као за пје­сму бр. 104, с том раз­ли­ком што је у
овој пје­сми тек та­ко ста­вље­но име Јо­во.
Ова пје­сма је у осно­ви де­се­те­рац, с том раз­ли­ком што се пр­ва че­ти­ри
сло­га сва­ког сти­ха од­мах по­на­ва­ља­ју па тек он­да сли­је­ди пре­о­ста­лих шест
сло­го­ва. Ово пра­ви­ло ва­жи за пр­вих шест сти­хо­ва, од­но­сно до сти­ха:
“Љу­би Јо­во, љу­би Јо­во
ко­га ти је дра­го.”
Због то­га се овај дио пје­сме пје­ва спо­ри­јим тем­пом.
Оста­так пје­сме чи­не сти­хо­ви од се­дам сло­го­ва, од­но­сно сед­ме­рац и
овај дио по­је­сме се пје­ва бр­жим тем­пом.
“Ко­ло игра, ко­ло игра
у два­де­сет и два.”
108
Ви­ди при­мјед­бу за пје­сму бр. 51.
“а ти сје­вај из ко­ла!” - а ти из­ла­зи из ко­ла
106
Ова пје­сма је пје­ва­на на Ба­ни­ји.
“ој цр­ље­ном ве­же­на, ве­же­на.” - ој цр­ве­ном ве­же­на, ве­же­на.
“ил’ мој’ дру­гу до ме­не, до ме­не.” - или мо­ју дру­га­ри­цу до ме­не, до ме­не
109
СПИ­САК КО­РИ­ШЋЕ­НИХ КЊИ­ГА
Ма­вро Ор­бин, Кра­љев­ство сло­ве­на, SE­ZAM BO­OK д.о.о. Зре­ња­нин, 2006.
Пе­тар Ко­чић, Са­бра­на дје­ла, књи­га III, Бе­сје­да - Ба­ња­лу­ка и Ars Li­bri - Бе­о­
град, 2002.
Реч­ник уз це­ло­куп­на де­ла Пе­тра II Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша, Обод - Це­ти­ње,
Про­све­та - Бе­о­град, 1975
Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме I, Про­све­та, Бе­о­град, 1964.
Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме II, Про­све­та, Бе­о­град, 1958.
Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме III, Про­све­та, Бе­о­град, 1958.
Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ске на­род­не пје­сме IV, Про­све­та, Бе­о­град, 1958.
Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник, Про­све­та, Бе­о­град, 1969.
111
СА­ДР­ЖАЈ
Стра­на
ПРЕД­ГО­ВОР...................................................................................................................................... 7
ВРЕ­МЕН­СКО И ПРО­СТОР­НО ОД­РЕ­ЂЕ­ЊЕ...........................................................................11
ОПИС КО­ЛА...................................................................................................................................13
ПЈЕ­СМА­РИ­ЦА................................................................................................................................23
ПЈЕ­СМЕ ЗА ЛА­ГА­НИ КО­РАК
1. Лу­ка и Ан­ка..................................................................................................................26
2. Лу­ка и Ан­ка (још јед­ном)........................................................................................26
3. Све­ти Пан­те­ли­ја.........................................................................................................28
4. Све­ти Пан­те­ли­ја (још јед­ном)..............................................................................29
5. Пе­ро па­у­но­во..............................................................................................................30
6. Пе­ро па­у­но­во (још јед­ном)...................................................................................30
7. Пе­ро па­у­но­во (и још јед­ном)...............................................................................31
8. Игра ко­ло......................................................................................................................32
9. Се­ја и бра­цо.................................................................................................................32
10. Вој­ник мај­ку про­кли­ње..........................................................................................34
11. Ој Бо­ја­но зе­ле­на ли­ва­до........................................................................................34
12. Ој Бо­ја­но зе­ле­на ли­ва­до (још јед­ном).............................................................35
13. Јо­во и Ру­жа..................................................................................................................35
14. У лов по­ђох мо­ја ста­ра мај­ко...............................................................................35
15. Луг зе­ле­ни жи­ром уро­дио....................................................................................36
16. Луг зе­ле­ни жи­ром уро­дио (још јед­ном)..........................................................36
17. Те­кла Дра­ва ис­под [пре­ко] Ву­ко­ва­ра...............................................................37
18. Жал за Буч­јем..............................................................................................................37
19. Са­ди Иво бо­ра зе­ле­но­га........................................................................................38
20. Мај­ка и два си­на........................................................................................................38
21. Млад се Јо­во на вој­ни­цу спре­ма........................................................................38
22. Ца­ри­град­ска си­ро­та дје­вој­ка..............................................................................39
23. Јо­во и ње­го­ва дра­га.................................................................................................40
24. ’Ај­де дра­га да аши­ку­је­мо.......................................................................................40
25. За­те­кла их дје­во­јач­ка ма­ти...................................................................................40
26. Дје­во­јач­ки про­си­о­ци и ку­ди­о­ци........................................................................41
27. Мар­ко­ва се љу­ба раз­бо­ље­ла...............................................................................41
28. Су­жањ у там­ни­ци......................................................................................................42
29. Дје­вој­ка ра­са­пи­ње ко­ња.......................................................................................42
30. Дје­во­јач­ко ли­це.........................................................................................................42
31. ’Ај­де же­но да се по­дје­ли­мо..................................................................................43
113
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
Дра­га збо­гом...............................................................................................................43
Дра­га оде за дру­го­га................................................................................................44
Дра­га оде за ком­ши­ју..............................................................................................44
Уда­ла се дра­га за не­ми­ла.......................................................................................45
Хва­ли­ла се ље­пе Ма­ре мај­ка...............................................................................45
Дје­вој­ка и де­ве­то­ри­ца бра­ће..............................................................................45
Сна­ја и дје­ве­ро­ви......................................................................................................46
Бо­ло­ва­ло мом­че не­же­ње­но.................................................................................46
Бо­ло­ва­ло мом­че не­же­ње­но (још јед­ном)......................................................47
Ље­по пје­ва за го­ром дје­вој­ка..............................................................................47
Ље­по пје­ва за го­ром дје­вој­ка (још јед­ном)...................................................48
Ље­по пје­ва за го­ром дје­вој­ка (и још јед­ном)...............................................48
Ој дје­вој­ко да­ле­ко уда­на.......................................................................................49
Ој дје­вој­ко да­ле­ко уда­на (још јед­ном).............................................................49
’Ај­де дра­ги у ко­ло игра­ти......................................................................................50
Дје­вој­ке не­дје­љом жи­то ве­жу.............................................................................50
По­ги­би­ја бу­дим­ског чо­ба­ни­на............................................................................51
Смрт ђа­че­та.................................................................................................................51
Смрт про­ше­не дје­вој­ке..........................................................................................51
Да­мја­но­ва по­ги­би­ја у ко­лу....................................................................................52
Мла­да Ра­да на умо­ру...............................................................................................52
Дра­га на гро­бу дра­го­га...........................................................................................53
Бра­тов и се­јин гри­јех...............................................................................................53
ПЈЕ­СМЕ ЗА БР­ЗИ КО­РАК
55. Ско­чи ко­ло да ско­чи­мо..........................................................................................55
56. Ско­чи ко­ло да ско­чи­мо (још јед­ном)................................................................56
57. Ско­чи ко­ло да ско­чи­мо (и још јед­ном)............................................................56
58. Ско­чи ко­ло да ско­чи­мо (па још јед­ном)..........................................................57
59. Ој дје­вој­ко ђек­ни, ђек­ни........................................................................................58
60. Са­бља и ма­ра­ма.........................................................................................................58
61. Са­бља и ма­ра­ма (још јед­ном)..............................................................................59
62. Ла­за­ро­ва ли­ва­да........................................................................................................60
63. Дје­вој­чи­ца чу­ва ста­до.............................................................................................61
64. Сви ре­ко­ше да си мо­ја............................................................................................61
65. Кад се при­че [по­ђо’] ја же­ни­ти............................................................................62
66. Кад се по­ђо’ ја же­ни­ти (још јед­ном).................................................................62
67. Ој про­кле­та Ита­ли­јо.................................................................................................63
68. Ој про­кле­та Ита­ли­јо (још јед­ном)......................................................................64
69. На­пој де’ ми вра­на ко­ња........................................................................................64
70. Ој По­же­го же­љо мо­ја...............................................................................................64
114
71. Ој По­же­го же­љо мо­ја (још јед­ном)....................................................................66
72. При­ја при­ји у род по­шла.......................................................................................67
73. При­ја при­ји у род по­шла (још јед­ном).............................................................68
74. Ба­ба у ко­лу...................................................................................................................68
75. Ву­ко­са­ва........................................................................................................................69
76. Иво и се­ја......................................................................................................................70
77. Ље­па Ма­ра...................................................................................................................71
78. Ље­па Ма­ра (још јед­ном)........................................................................................73
79. Град гра­дио млад Јо­ви­ца.......................................................................................73
80. Ша­рац Мар­ка Кра­ље­ви­ћа.....................................................................................75
81. Ша­рац Мар­ка Кра­ље­ви­ћа (још јед­ном)..........................................................75
82. Бра­ћа Ју­го­ви­ћи иду у ца­ре­ву вој­ску.................................................................75
83. Мо­мак од­ла­зи у вој­ску............................................................................................76
84. Ше­то с’ Мар­ко Кра­ље­вић.......................................................................................76
85. Ти­тра­ла се ље­па Ма­ра............................................................................................78
86. Же­на па­сја вје­ра........................................................................................................79
87. Иво и Ка­ти­ца................................................................................................................79
88. Сан усни­ла ље­па Сми­ља........................................................................................80
89. Ље­па Ма­ра у ко­лу.....................................................................................................80
90. Дје­вој­ка уз­ви­јој­ла.....................................................................................................81
91. Дје­во­јач­ка ње­дра ми­ри­ше....................................................................................81
92. Ка­ра­ви­ље цвје­ће мо­је.............................................................................................82
93. Ај’ по­ско­чи ко­ло ма­ло.............................................................................................82
94. Ој ли­ва­до ро­сна тра­во............................................................................................83
95. ’Оће мо­ји да ме же­не...............................................................................................83
96. Ка­ме­ни мост................................................................................................................84
97. На Ило­вој ти­јој во­ди................................................................................................84
98. Ви­ја­ла се вр­би­чи­ца..................................................................................................85
99. Ви­ја­ла се вр­би­чи­ца (још јед­ном)........................................................................85
100. Ви­ја­ла се вр­би­чи­ца (и још јед­ном)...................................................................86
101. Дје­те­ли­на у гра’у......................................................................................................86
102. Јо­во и Јел­ка................................................................................................................87
103. Смрт во­ље­не дра­ге.................................................................................................87
ЉУ­БИ-КО­ЛО
104. Ко ј’ у ко­лу ко­ло­во­ђа?.............................................................................................89
105. Ко­ло у два­де­сет и два.............................................................................................89
106. Ој ко нам је у ко­лу?..................................................................................................90
ОБЈАШЊЕЊА УЗ ПЈЕСМЕ........................................................................................................91
СПИСАК КОРИШЋЕНИХ КЊИГА......................................................................................... 111
115
Download

читај књигу