Î÷èñòèìî Ðåñàâèöó
- ekoloøkà akcijà
(str.4)
Sve~ano obele`en Dan op{tine Despotovac
(str. 2)
Biro za projektovaœe i razvoj
dobio novo (staro) ime
(str.6)
Memorijalni turnir Raka Mileti}
(str. 8)
Predsednik Ñkupøine, a naø
Ìèëîø Âåñèž
(str.12)
Áðî¼ 35, ¼óí 2012.
OP[TINO, SRE]AN TI RO\ENDAN
Op{tina u kojoj posluje jedino Javno preduze}e za podzemnu eksploataciju
ugqa ju`no od Beograda, kao strate{ki najva`niju ta~ku za razvoj i
prosperitet cele Gorwe Resave, isti~e rudarstvo, koje zajedno sa turizmom i
poqoprivredom treba da ~ini okosnicu privrede u op{tini.
U
subotu 16.juna, povodom Dana
op{tine Despotovac,
odr`ana je sve~ana sednica
kojoj je prisustvovao veliki broj
zvanica, me|u kojima dr Zlatko
Dragosavqevi}, dr`avni sekretar
`ivotne sredine, rudarstva i
prostornog planirawa, Goran
Milosavqevi}, na~elnik
Pomoravskog okruga, direktor JP
PEU Goran Boji} i predstavnici
selo Despotovac novom kraqevom
odlukom prerasta u varo{icu.
Predsednik op{tine Despotovac, u
svom pozdravnom govoru,
posve}enom planovima za
budu}nost posebno je istakao zna~aj
rudarstva, poqoprivrede i
turizma, kao tri strate{ke ta~ke
za razvoj Gorwe Resave.
-Op{tina Despotovac se prostire
se oslawaju na rudarstvo, podaci
su koji govore da je rudarstvo i
nakon toliko godina primarna grana
u op{tini.
Zemqoradwa u ravni~arskom
zapadnom delu op{tine i
sto~arstvo u isto~nom brdovitom
planinskom delu bogatom
pa{wacima, delatnosti su koje,
uprkos ga{ewu zemqoradni~kih
zadruga nekada{wih servisera
Sve~ana sednica povodom Dana op{tine
javnog i politi~kog `ivota
susednih op{tina. Predsednik
op{tine Mali{a Alimpijevi},
po`eleo je dobrodo{licu
prisutnim zvanicama, podsetio
prisutne na sam istorijat grada i
osvrnuo se na aktuelni trenutak u
samoj op{tini.
Dan op{ine Despotovac, 16. jun
ustanovqen je u znak se}awa na taj
isti datum daleke 1882.godine,
kada je kraq Srbije Milan I
Obrenovi} doneo odluku da se selo
Vojnik ubudu}e zove Despotovac u
znak se}awa na despota Stefana
Lazarevi}a, koji je tu, u periodu od
1407. do 1418. podigao manastir
Manasiju. Novi srez dobija ime
despotova~ki, umesto podgorski, a
2
na povr{ini od 623 km2 i broji oko
30.000 stanovnika. Ima 33
naseqena mesta, a blizu 7.000 qudi
`ivi i radi u inostranstvu,
prete`no u zemqama zapadne
Evrope. Pored dinami~ne privredne
aktivnosti, posledwih godina,
zavidnih prirodnih potencijala i
z n a ~ a j n o g u l a g a w a u
infrastrukturu, op{tina
Despotovac se danas nalazi u krugu
sredwe razvijenih sredina u
Republici Srbiji. Zna~ajne rezerve
mrkog ugqa u Sewsko-resavskom
ugqenom basenu, tradicija
rudarewa stara vi{e od 150 god.,
sedi{te JP za podzemnu
eksploataciju ugqa u Resavici,
1.200 zaposlenih u ovom sektoru, jo{
nekoliko stotina u sektorima koji
poqoprivredne, odnosno sto~arske
i ratarske proizvodwe, daju i
danas relativno dobre rezultate i
predstavqaju vitalniji deo
privrede ovog kraja Privatna
inicijativa, pomo} lokalne
samouprave, intenzivnije
udru`ivawe poqoprivrednika,
postignuti rezultati i osvojene
nagrade na{ih poqoprivrednika u
proizvodwi kukuruza, vo}arstvu i
proizvodwi rakije i vina, potvr|uju
da poqoprivreda ima {ansu da
ponovo bude na pozicijama koje je
nekad imala.
Bogatstvo {umama, prevashodno
bukovim, karakteristika je Gorwe
Resave i ujedno i velika {ansa u
oblasti drvoprera|iva~ke
industrije.
Virtuelni izled muzeja u Sewskom rudniku
Predsednik op{tine o~ekuje da }e
privatna inicijativa i proaktivna
politika lokalne samouprave
p o k r e n u t i
p r o c e s
r ei nd u str ali zaci je op{ti ne,
naro~ito u ovom sektoru, i dovesti
do toga da iz sirovinske baze
krenemo u vi{i stepen prerade
drveta, odnosno u proizvodwu
finalnih proizvoda, što bi dovelo
do ve}e uposlenosti stanovni{tva
op{tine Despotovac. Privatno
preduze}e Kovilova~a u
Despotovcu, Miplek u Pla`anu,
Ukras u V. Popovi}u, nekoliko
porodi~nih preduze}a u seoskom
turizmu, dobar su primer uspe{nog
rada u novonastalim uslovima
privre|ivawa i put kojim bi
trebalo i}i ka postizawu boqih
privrednih rezultata.
-Turizam je grana privrede na kojoj
najvi{e temeqim li~ni optimizam i
u kojoj se o~ekuje najdinami~niji
razvoj u godinama koje su pred nama.
Dva monumentalna spomenika, jedan
prirode a drugi kulture, Resavska
pe}ina i manastir Manasija, ~ine
ba{tinu op{tine Despotovac.
W i h o v e v r e d n o s t i i
monumentalnost svrstava ih u
evropsku turisti~ku ponudu i
stavqa na listu retkosti pod
za{titom UNESK-a. Wima uz rame,
narednih godina, sta}e i projekat
Sewski rudnik - grad muzej, rekao je
Alimpijevi}.
Nezaga|ena Resava sa najve}im
vodopadom Srbije, Velikim bukom,
tajanstvena Beqanica, obiqe
zdrave hrane, hotel Resava sa
Despotova~kom bawom, ekougostiteqski objekti u Lisinama, a
u godinama koje dolaze i
edukativno-turisti~ki objekat
Kampus u Despotovcu, razlog su
vi{e zbog kojih se Gorwa Resava
Na Me|unarodnom tenderu za
rekonstrukciju muzeja
ugqarstva, kova~nice i
Aleksandrovog potkopa, koji je
raspisala delegacija Evropske
unije u Srbiji, pobedila je gr~ka
firma Diastasi. Pripremni
radovi su u toku, a planirano je
da Sewski rudnik za nekoliko
godina preraste u Regionalni
centar za industrijsko nasle|e i
odr`ivi razvoj i postane centar
ekolo{kog i kulturnog turizma u
op{tini Despotovac,
ekskluzivno za na{ ~asopis
izjavio je direktor JP PEU,
Goran Boji}.
mora videti i do`iveti. Turisti~ka zaslu`uju javno isticawe i op{te
ponuda op{tine Despotovac je iz priznawe, i to ovoga puta: Zlatna
g o d i n e u g o d i n u b o g a t i j a i plaketa op{tine Despotovac
kulturnim sadr`ajem. Kulturna dodeqena je Auto-moto karting xip
manifestacija Dani srpskoga klubu 4h4, Plaketa op{tine
duhovnoga preobra`ewa, koju ove Despotovac uru~ena je Reqi
godine u tradicionalnom terminu Davidovi}u za doprinos u razvoju
od 19. do 28. avgusta organizujemo s e o s k o g t u r i z m a i P e t r u
jubilarni dvadeseti put, okupi}e Miladinovu, za posve}enost
najzna~ajnija imena srpske kulture, r a z v o j u k u l t u r n o - u m e t n i ~ k o g
dok }e se na Trgu despota Stefana stvarala{tva, Diploma op{tine
Lazarevi}a odr`avati koncerti i Despotovac uru~ena je Sofiji
kwi`evne ve~eri, nastupi umetnika M a r i j a n o v i } , s t u d e n t u
razli~itih vokacija. ^vrsto F a r m a c e u t s k o g f a k u l t e t a
verujem u sveop{ti napredak Univerziteta u Beogradu, za
op{tine Despotovac. @elim svima postignute rezultate na master
nama da, li~no bogatiji i sre}niji, studijama. U umetni~kom delu
sa rado{}u ~ekamo nove godi{wice programa nastupao je muzi~ki sastav
i jubileje, a da istovremeno ve}im „,,Glasne `ice,,“ iz Beograda, KUD
radom i znawem, preporodimo ,,„Branislav Nu{i},,“ iz Resavice,
Gorwu Resavu, ~ine}i je zavi~ajem po kao i Milena Stanojevi}, u~enica 7.
meri nas i na{ih potomaka i mestom razreda O[ „,,Despot Stefan
kojem }e se rado vra}ati svi qudi Visoki,,“ koja je na okru`nom
dobre voqe, zavr{io je svoje takmi~ewu u recitovawu osvojila 1.
obra}awe prisutnima predsednik mesto. Nakon sve~ane sednice SO
op{tine, Mali{a Alimpijevi}.
Despotovac usledio je bogat koktel
U nastavku sve~ane sednice, i dru`ewe brojnih gostiju.
uru~ene su diplome i vredne kwige
u~enicima koji su ovogodi{wi
nosioci Vukove diplome, |acima
generacije u svim
o s n o v n i m i Nosioci Vukove diplome iz Resavice
sredwoj {koli u
op{tini, kao i
w i h o v i m
r a z r e d n i m
stare{inama i
direktorima.
Povodom Dana
op{tine zaslu`nim i istaknutim
pojedincima i
pravnim licima
dodeqene u
n a g r a d e
i
priznawa za
aktivnosti koje
O^ISTIMO RESAVICU
Uspe{no ukqu~ivawe `iteqa naseqa u ekolo{ku akciju,
jo{ jednom potvr|uje duh zajedni{tva.
Umiveno i ulep{ano lice Resavice sa ponosom do~ekuje goste
ovodom petog juna, Svetskog
dana za{tite `ivotne
sredine, na teritoriji cele
Srbije po tre}i put se odr`ava
akcija ,,O~istimo Srbiju,, .
U subotu 9. juna, odigrala se
najmasovnija volonterska akcija
~i{}ewa otpada {irom zemqe.
U~estvovalo je 301.345 volontera
na 4.318 lokacija. Velikoj akciji
pridru`ile su se radne
organizacije: Rembas, \ula,
Rembas-trans, Metal pogon, kao i
`iteqi Resavice - u~enici osnovne
{kole i mnogobrojni gra|ani.
Sa sre|ivawem je svaki u~esnik
zapo~eo od svog radnog, stambenog i
`ivotnog prostora, jednom re~ju - od
svog dvor{ta. U~enici O[ ,,Vuk
Karaxi},,“ krenuli su sa ~i{}ewem
zelenih povr{ina u prostoru koji
okru`uje {kolsku zgradu,
sakupqali su gran~ice, papiri}e,
PVC ambala`u, ~upali travu. Deo
u~enika je organizovano u pratwi
nastavnika oti{ao na ~i{}ewe
sportskih terena i parka.
Opremqeni rukavicama i velikim
PVC kesama za odlagawe otpada,
zapo~eli su bitku za ~istiju
`ivotnu sredinu. Svojim
anga`ovawem u ekolo{koj akciji
pokazali su i razumevawe za ono
{to u~e kroz razne predmete. Posle
P
Primer za budu}nost
4
uspe{no zavr{enog sakupqawa
otpada sa zelenih povr{ina i
betonskih staza, krenuli su sa
finalnim ulep{avawem.
Raznobojno i raznovrsno cve}e je
posa|eno du` staza, dok su
postoje}e ru`e okopane i sre|ene.
Nakon svih aktivnosti, {kolsko
dvori{te je zablistalo u punom
sjaju, tako da u~enici, nastavnici i
svi zaposleni u {koli, mogu biti
ponosni na wegov izgled.
Radnici javnih i dru{tvenih
preduze}a svoj anga`man u akciji
zapo~eli su sa ure|ivawem svog
radnog okru`ewa.
Oduvek je Rembas bio taj koji je
predstavqao perjanicu i
lokomotivu koja je vukla napred
celo naseqe. Iznena|uju}a
~iwenica po nekima, a ne i po piscu
ovih redova, je da su se i ostala
preduze}a, poput \ule, Rembas
transa i Metal pogona, rado
odazvala akciji. U woj, osim sa
qudstvom, u~estvovali su i sa
radnom mehanizacijom, kamionima i
utovariva~ima. Obale reke
Resavice oslobo|ene su od drve}a i
{uta. Reka predstavqa ukras
naseqa, i zato je osloba|awe wenih
obala od svega {to joj naru{ava
izgled, jedan od prioriteta.
Sre|eni objekti, poko{ena trava,
ofarbane ograde... Sve ovo odaje
utisak slu~ajnom prolazniku da ovo
naseqe `ivi, i da ga ne bez razloga
zovu ,,Grad sre}nih qudi,,. Jer,
sre}ni su oni qudi koji su puni
qubavi, kako prema bli`wem svom,
tako i prema sredini u kojoj `ive.
Posledwih godina mnogo se uradilo
na ure|ewu objekata od kulturnog,
javnog, dru{tvenog zna~aja. U
narednom periodu zadatak je
wihovo odr`avawe i ulep{avawe.
Ove godine nijedna lokacija za
~i{}ewe u nasequ nije prijavqena
na zvani~nom sajtu ,,O~istimo
Srbiju,, , pitawe je da li je bilo i
registrovanih u~esnika iz mesta.
Mada, ostvarilo se ono {to je
najbitnije i najpotrebnije - `iteqi
Resavice su se u velikom broju
ukqu~ili u ekolo{ku akciju i
omogu}ili da mesto izgleda boqe,
lep{e, zdravije i ure|enije.
nemilice prqaju. Dokazali smo da
smo civilizovani qudi koji `ele
da `ive u civilizovanom dru{tvu.
Dokazali smo da nam je stalo, i da
smo sposobni da se udru`imo oko
stvari koje su va`ne za sve nas.
Dali smo primer mladima kako se
brine o sopstvenoj okolini. Ne}emo
~ekati 5. jun naredne godine da
bismo se ponovo okupili i o~istili
svoje mesto, ve} }emo, koliko sutra,
nastaviti sa ovom akcijom kao
svakodnevnim zadatkom,
imperativom za ~istiju i lep{u
Resavicu.
Neodvojivo je - sre|ivawem
sopstvenog
`ivotnog prostora i
Te{ka mehanizacija na delu
okru`ewa, sre|ujemo i Srbiju.
U~estvuju}i u Velikom spremawu, budu}nost. Dokazali smo da nas je Ulep{ajmo svoje mesto i time
dokazali smo svoju spremnost da se svake godine sve vi{e i da `elimo u~inimo i Srbiju lep{om! To je dobar
izborimo za boqu i zdraviju da nas bude mnogo vi{e od onih koji ose}aj za koji se vredi potruditi.
RUDARI I DAQE U ISTOM STROJU
Liga u kojoj se trenutno takmi~imo je najvi{a od osnivawa, pa sam ostanak u
woj govori da smo i ove godine dobro radili. Tome su mnogo doprineli na{i
verni navija~i, kao i veoma dobra saradwa sa rukovodstvom JP PEU.
R
udari iz Resavice su drugu
godinu takmi~ewa u
Pomoravsko-Timo~koj zoni
zavr{ili na veoma dobrom - sedmom
mestu. Imaju}i u vidu da je od
osnivawa Fudbalskog kluba
,,Rembas,, 1928. godine, pa sve do
danas ovo najvi{i rang takmi~ewa,
za malo rudarsko mesto ovo je
izuzetan uspeh. Iza na{ih
fudbalera ostali su klubovi sa
drugoliga{kom tradicijom, kao {to
su Majdanpek, @upa iz
Aleksandrovca, Borac iz Para}ina,
Timo~anin iz Kwa`evca i drugi. Do
sedmog mesta tokom takmi~ewa
trenerski tandem, Mile
Milutinovi} i Neboj{a
Milenkovi}, zajedno sa igra~ima,
nije do{ao lako, ali je sa dosta
rada i prolivenog znoja izboren
plasman u gorwi deo tabele.
Okosnicu tima u prethodnoj sezoni
~inili su igra~i iz Resavice,
uglavnom radnici JP PEU, ~ime ovaj
uspeh jo{ vi{e dobija na te`ini. S
obzirom na to da su i pioniri
Fudbalskog kluba Rembas,
takmi~e}i se u Pomoravskoj
pionirskoj ligi postigli veliki
uspeh, zauzev{i ubedqivo prvo
mesto, za budu}nost fudbala u
Resavici ne treba brinuti Uprava
kluba, na ~elu sa predsednikom
kluba Tomicom Mitrovi}em i
sekretarom Brankom Kleverni}em,
je uz pomo} predsednika sportskog
dru{tva Feliks Dragana, i
saradwe sa direktorom JP PEU,
Goranom Boji}em i direktorom RMU
Rembas,
Zdravkom Zari}em,
obezbedila sve uslove za normalno
funkcionisawe kluba. Igra~i i
stru~ni {tab se sada nalaze na
zaslu`enom odmoru, a uprava radi
na tome da se ekipa poja~a sa dva do
tri fudbalera, jer }e slede}a
sezona biti jo{ te`a, ako se uzme u
obzir da }e pet do {est ekipa
ispasti iz lige. Do{lo je do smene
na ~elu stru~nog {taba, jer je
dosada{wi prvi trener Mile
Milutinovi} podneo ostavku zbog
poslovnih obaveza, pa je za {efa
stru~nog {taba postavqen Neboj{a
Milenkovi}–- Buli, a u radu }e mu
pomagati Mile Milutinovi} i Rodni
Lipov{ek, sve biv{i dugogodi{wi
Neboj{a Milenkovi}
novi trener FK Rembas
fudbaleri Fudbalskog kluba
Rembas. Na kraju treba napomenuti
da }e pored Fudbalskog kluba
Rembas i Fudbalskog kluba Ozren
iz Sokobawe, ove godine u
Pomoravsko-Timo~koj zoni
takmi~iti i ekipa Radni~kog iz
Lubnice, kao tre}i klub sastavqen
od igra~a iz rudarskih mesta,
uglavnom radnika JP PEU.
5
BIRO ZA PROJEKTOVAWE
I RAZVOJ
DOBIO NOVO (STARO) IME
Na sednici Upravnog odbora JP PEU koja je odr`ana u sedi{tu Biroa za
projektovanje i razvoj u Beogradu, doneto je niz va`nih odluka, kako za JP,
tako i za projektni biro, koji ove godine obele`ava ~etrdeset i prvu godinu
postojawa. Jedna od odluka je i da se birou za projektovawe vrati stari
naziv ,,Ugaqprojekt,, , kao i da projektni biro iza|e na eksterno tr`i{te.
i z r a d u k o m p l e t n e p r o j e k t n e otvorili potencijalne probleme,
dokumentacije vezane za PEU, kao o d n o s n o n e s u g l a s i c e i z m e | u
i z a p o t r e b e d r u g i h g r a n a projektnog biroa i rudnika.
rudarstva. Ugaqprojekt radi O~igledno je da tu postoji veliki
k o m p l e t n u t e h n i ~ k u prostor za obostranu saradwu, a
d o k u m e n t a c i j u – p r o j e k t e samim tim i homogenizaciju unutar
g e o l o { k i h i s t r a ` i v a w a , samog sistema. Ono ~ime nisam
elaborate, studije izvodqivosti, zadovoqan i na ~emu insistiram, i
r u d a r s k e p r o j e k t e , p r o j e k t e insistira}u u narednom periodu,
rekultivacije i druge analize. je da projektni biro napravi
Trenutno radimo samo za rudnike e k s t e r n u s a r a d w u s a
sa podzemnom eksploatacijom p o t e n c i j a l n i m p o s l o v n i m
ugqa, i u narednom periodu partnerima, odnosno da biro po~ne
o~ekujemo izlazak na eksterno d a p r o j e k t u j e z a e k s t e r n a
tr`i{te. Time bi se ostvarili preduze}a, iza|e na tr~i{te i
dodatni prihodi, što bi bilo od osvoji poslove, da s tim svojim
velikog zna~aja za JP.
projektnim anga`ovawem i
S obzirom na tradiciju du`u od projektnim re{ewima opravda
40 godina, vidi se da projektni svoje dugogodi{we postojawe i jo{
biro raspola`e potrebnim vi{e doprinese uspe{nijem
iskustvom, da mo`e da pomogne poslovawu JP-a, rekao je direktor
rudnicima {irom Srbije, odnosno Boji} i uputio ~estitku povodom
p o j e d i n c i m a { i r o m n a { e g velikog jubileja:
preduze}a,
naglasio je direktor
-Nije mali jubilej, 41-godi{widirektor Du{ko \ukanovi}
JP PEU Goran Boji}.
ca postojawa Ugaqprojekta, kao i
-Evidentno je da se saradwa u 20-godi{wica JP-a, a evo ve}
organizacionih promena, imala je i
druge nazive, ali se bavila istom p o s l e d w e d v e g o d i n e m n o g o slede}e godine slavi}emo i 160
popravila. Danas smo na sastanku godina rudnika Rembas.
delatno{}u.
- Iako je dolazilo do izmene sa qudima iz projektnog biroa
imena, nas su prepoznavali pod
prvobitnim nazivom. Nadamo se da
}emo pod ovim nazivom svojim
radom i odnosom prema poslu,
vratiti slavu koju smo nekada
imali, i da }emo uspeti da
obnovimo saradwu i sa drugim
organizacijama po pitawu izrade
projektne dokumentacije, a samim
tim i da nastupimo na eksternom
tr`i{tu, konstatovao je direktor
Ugaqprojekta, dr Du{ko
\ukanovi} i nastavio:
-Ugaqprojekt trenutno ima 22
zaposlena radnika, od toga 10
in`ewera rudarstva, 4 in`ewera
geologije i 2 in`ewera ma{instva,
Predsednica Upravnog odbora i direktor JP PEU
tako je da stru~no osposobqen za
U
gaqprojekt je projektantska
organizacija koja postoji ve}
~etrdeset jednu godinu, i
koja je bila poznata na prostorima
biv{e Jugoslavije. Za vreme svog
dugogodi{weg postojawa, zbog
6
Na inicijativu zaposlenih u
Birou, i s obzirom da se izraz
odoma}io, podr`ao sam predlog
da se promeni ime Biroa za
projektovawe i vrati stari
naziv, Ugaqprojekt. Nadam se
da }e zaposleni ~asno nositi to
ime, i da }e svojim radom
opravdati vlastito
insistirawe na promomeni
naziva, naglasio je direktor JP
PEU Goran Boji}.
Uvek }u se zalagati, kao
predstavnik poslovodstva, da se
svaki jubilej obele`i u skladu sa
na{im mogu}nostima. Zaposlenima
u Ugaqprojektu, kao i u JP-u, jo{
jednom ovom prilikom ~estitam na
velikom jubileju. Mislim da treba
da ba{tinimo i gajimo tradiciju,
jer }emo posle svih obele`avawa
i odr`avawa godi{wica biti
iskusniji i uvek na}i motiv za jo{
ve}e izazove, a da }emo svoje
radne zadatke uspe{nije
re{avati u narednom periodu.
Dr Miodrag Deni}, direktor
Sektora za investicije,
projektovawe i tehnolo{ki
razvoj, rekao je da projektni biro
predstavqa deo JP-a koji je veoma
bitan, jer se sva projektna re{ewa
koja se realizuju u JP PEU, upravo
kreiraju u Ugaqprojektu.
-Ovde imamo in`ewere koji su
dugo godina radili po rudnicima,
tako da imaju bogato operativno
iskustvo, a sada su i jako dobri
projektanti. Oni izra|uju
kompletnu tehni~ku dokumentaciju,
po~ev od glavnih rudarskih
projekata, dopunskih rudarskih
projekata, tehni~kih projekata do
svih ostalih tehni~kih re{ewa
koja su neophodna u odre|enom
trenutku. Da bi se kompletirao
proces projektovawa i realizovala
ideja o osvajawu eksternog
projektantskog tr`i{ta, nedostaju
projektanti odre|enog profila,
kao {to su in`eweri elektronike i
gra|evinski in`eweri.
Ugaqprojekt je veoma bitan za
kompaniju, smatra Deni}, zato {to
su rudnici specifi~ni sa
razli~itim sistemima otvarawa,
otkopavawa i tehnologijama rada.
Za svaki rudnik postoji posebno
lice koje je zadu`eno kao
projektant, i uz svakodnevnu
komunikaciju sa qudima iz
operative rudnika, tra`i
najpovoqnija re{ewa koja }e
zadovoqiti nastalu problematiku,
jer u JP PEU postoje metanski
rudnici, rudnici sa opasnom
ugqenom pra{inom, rudnici sa
velikom koli~inom vode, i sa jako
izra`enim pritiscima, tako da
svaki od wih ima svoje
specifi~nosti koje treba na
razli~ite na~ine i re{avati.
U ciqu implementacije
projektnih re{ewa, `elimo da
Ugaqprojekt traje dugo, ~etrdeset
jednu godinu, i nadam se da }e u
narednim godinama sa podzemnom
eksploatacijom rasti i
projektantski biro. Nekada je
Ugaqprojekat bila velika firma,
poznata u onoj velikoj Jugoslaviji, i
ne samo da se izgubio naziv, ve} se
izgubio i obim poslova koje je
Ugaqprojekat radio. Sada `elimo
da polako taj obim poslova vratimo
na raniji nivo, naravno u skladu sa
Zaposleni u Ugaqprojektu
uvedemo takozvani projektantski
nadzor. @elimo da se ono {to se
projektuje, prakti~no i realizuje u
rudnicima. To istovremeno zna~i da
se projektna re{ewa koja se te{ko
realizuju u uslovima pojedinih
rudnika, moraju modifikovati
prema datim uslovima. Tako|e, kroz
taj projektantski nadzor `elimo da
in`iweri koji rade operativne
poslove, kroz komunikaciju sa
projektantima, jednostavno u
su~eqavawu stru~nih mi{qewa,
do|u do najboqih i najkvalitetnijih re{ewa, ali i da se
podsete na teoriju koju su pro{li
tokom š{kolovawa.
Direktor sektora za investicije,
projektovawe i tehnolo{ki razvoj
uputio je ~estitku povodom velikog
jubileja:
-È^estitam qudima koji rade u
Ugaqprojektu, jer im nije lako
raditi sa rudarima (osmeh) i sa
qudima koji su u operativi.
potrebama rudnika, i da on bude
prepoznatqiv po kvalitetu
projektnih re{ewa. @elim im jo{
puno godina postojawa i da s
ponosom vrate slavu i sjaj
nekada{we projektantske ku}e.
Informator JP PEU ,,RUDAR,,
Direktor: Goran Boji}
Urednik: Sa{a D. Dimitrijevi}
Grafi~ka priprema:
Maja Stevanovi}
Lektor i korektor:
Sne`ana Danilovi}
Saradnici:
Kabinet direktora JP PEU
Adresa:
35237 Resavica,
Petra @alca 2
Telefon: 035/627-524
[tampa: Family Press
34000 Kragujevac,
Romanijska 2/1
7
SINDIKALCI ,,VUKLI” ZA RAKU
Na inicijativu Sindikata JP PEU, a u znak se}awa na velikog qubiteqa
sportske discipline u nadvla~ewu konopca, u Resavici je odr`an prvi
memorijalni turnir ,,Raka Mileti} - 2012’’”
a platou Doma kulture u
Resavici, u petak, 15.06. 2012.
godine, za najja~e ugqare
Srbije odr`an je prvi humanitarni
N
predsednikom Sindikata EPS-a
Milanom \or|evi}em, obi{li su
grob svog velikog prijateqa i
saborca u selu Jezero, izjaviv{i
jo{ jednom sau~e{}e porodici.
Zlatko Dragosavqevi}, direktor
JP PEU Goran Boji}, direktor RMU
Rembas Zdravko Zari}, kao i
mnogobrojni prijateqi i
po{tovaoci dela Rake Mileti}a.
U~esnici prvog memorijalnog turnira u nadvla~ewu konopca
turnir u nadvla~ewu konopca Raka Manifestaciji su prisustvovali, Prvi se takmi~arima i okupqenim
M i l e t i } - 2 0 1 2 . T u r n i r j e p o r e d u ~ e s n i k a i p o r o d i c e , gra|anima, obratio predsednik
organizovan od strane Sindikata dr`avni sekretar za rudarstvo, dr Sindikata PEU, Goran Nikoli}.
PEU u ~ast velikog qubiteqa i
navija~a konopa{a, velikog borca
za radni~ka prava, a pre svega
velikog ~oveka, Rake Mileti}a.
Raka sekretar, kako smo ga iz
milo{te zvali, bio je predsednik
Sindikata Rembasa u jednom
mandatu i predsednik glavnog
odbora Sindikata PEU u dva
mandata. Uvek je branio interese
radnika i isticao te`inu
rudarskog posla. Iako ve} dve
godine nije sa nama, on jo{ uvek `ivi
u na{im srcima, {to potvr|uje
veliko interesovawe takmi~ara i
gra|anstva. Predstavnici svih
ekipa konopa{a kao i predsednici
Sindikata svih devet rudnika na
~elu sa predsednikom Sindikata
PEU Goranom Nikoli}em i
Rakina supruga sa pobednicima ovogodi{weg turnira
8
Emotivnim govorom evocirane su
uspomene sa raznoraznih
sindikalnih aktivnosti na kojima
smo se dru`ili sa Rakom.
^ovek koji je uz wegovu porodicu
i wega provodio posledwe dane,
daju}i mu ogromnu podr{ku u
neravnopravnoj borbi sa opakom
bole{}u, Marko Crnani}, naglasio
je da su na ovim prostorima, jo{ u 19.
veku zapo~eta radni~ka dru`ewa i
sindikalne aktivnosti. One se u
Resavici nastavqaju, a na tome je i
sam Raka insistirao. Pokazali smo
da se zajedno mo`emo predstaviti
svetu kapitala kao dostojan
partner u za{titi interesa
radni~ke klase, da me|u nama ima
jo{ onih koji mogu da okupe qude oko
zajedni~kih pitawa u potrazi za
najboqim re{ewima. Velikom skupu
obratio se i dr`avni sekretar za
rudarstvo, dr Zlatko
Dragosavqevi}, koji je rekao da mu
je velika ~ast {to danas govori i
{to je poznavao Raku. Gledaju}i u
daqinu, kao da u skupu tra`i svog
prijateqa, rekao je za Raku
slede}e:
-On nije predstavqao samo
Sindikat, nego je bio reprezent
cele istorije ugqarstva na ovim
prostorima. Ova manifestacija
danas samo potvr|uje ukupan zna~aj
sindikalnih pokreta koje je
radni{tvo Sewskog rudnika
zapo~elo jo{ daleke 1903. godine.
Zbog toga mi danas i slavimo 6.
avgust, kao se}awe na prvi {trajk u
Srbiji.
Pozdravio je sve u~esnike i
po`eleo im puno uspeha u fer borbi
sa `eqom da ovo postane
tradicionalna manifestacija,
manifestacija koja okupqa qude,
koji danas, kao nikada do sada ~ine
temeq ne samo ugqarstva nego i
elektro-energetskog sektora. Time
je turnir otvoren i takmi~ewe je
moglo da po~ne.
Na turniru u nadvla~ewu
konopca u~estvovale su slede}e
ekipe: sa povr{inskih kopova Kolubara, Kostolac, Kosovo i
Obili}, i iz podzemne
eksploatacije - Rembas, Ibarski
rudnici, Aleksinac, Soko, Rembastrans, Lubnica, Vr{ka ~uka i
Bogovina. Nadvla~ewe konopca je
stara, jednostavna, grupna igra u
kojoj se dve grupe od po osam qudi
takmi~e u fizi~koj snazi. Igra se
sastoji u tome da svaka grupa, sa
~lanovima pore|anim jednim iza
drugog, uhvati jedan kraj konopca i u
datom trenutku po~ne da vu~e ka
sebi.
Pobedni~ka grupa je ona koja
uspe da prevu~e konopac na svoju
stranu. Iako je ovo bio prvi turnir
humanitarnog karaktera,
odlikovao se velikom borbeno{}u
svih ekipa i maksimalnim
zalagawem na samom terenu.
Specijalna obu}a (gumeni opanci),
jedinstveno obla~ewe, prah za
posipawe ruku protiv znojewa, samo
su deo `ara sa kojim su ekipe u{le u
takmi~ewe. Gromade od qudi
blagog i ne`nog pogleda, bili su
pravi reprezenti rudarskog poziva.
Svaka ekipa je dala svoj maksimum,
ali je na kraju ubedqivo pobedila
ekipa iz Kolubare, koja je na kraju
turnira, u egzibicionom
nadvla~ewu konopca sa me{tanima
Resavice, kojih je bilo preko 30,
ipak izgubila. Drugo mesto osvojila
je ekipa Kostolca, dok je tre}e
mesto pripalo ekipi iz Ibarskih
rudnika. Svi u~esnici turnira
sla`u se da je organizacija odli~na
i da je dru`ewe bilo veoma
prijatno, pa se nadaju da }e ova
manifestacija za`iveti i postati
tradicionalna u znak se}awa na
preminulog druga, sudiju i u~esnika
u nadvla~ewu konopca, sindikalca,
Raku Mileti}a.
9
Za{tita `ivotne sredine u rudnicima JP PEU
ZA[TITA VODA
PRI EKSPLOATACIJI UGQA
prof. dr Mirko Ivkovi}, vanredni profesor Univerziteta i pomo}nik
generalnog direktora JP PEU Resavica
U
toku otkopavawa le`i{ta
ugqa podzemnim sistemima,
rudarski radovi uti~u na
re`im voda, dok, s druge strane, i
vode uti~u na odvijawe samih
radova. Ta interakcija zavisi od
hidrogeolo{kih karakteristika
le`i{ta, mada je zna~ajan uticaj i
drugih faktora, posebno
klimatskih, meteorolo{kih i
hidrolo{kih.
Atmosferske i povr{inske
vode (reke, potoci, jezera) su bitan
ekolo{ki faktor u `ivotnoj
sredini. Ukoliko se, u okviru
eksploatacionog podru~ja rudnika,
nai|e na akumulacije i stare
radove, one mogu predstavqati
opasnost od potapawa rudnika.
Vode iz rudnika mogu biti zaga|ene
otpadnim materijama i
supstancama, pa zato mogu ugroziti
re`im podzemnih i povr{inskih
voda i uticati na wihovo
one~i{}avawe. Potapawe jamskih
prostorija vodama ugro`ava
zaposlene i izaziva visoke
tro{kove, jer se rad u tom slu~aju
mora privremeno obustaviti, a
oprema, ure|aji i rudarske
prostorije mogu biti dosta
o{te}eni. Da bi se eliminisale
opasnosti i {tete od prodora voda,
neophodno je preduzimawe niza
mera za{tite, i to od sprovo|ewa
detaqnih istra`ivawa uslova
ovodqenosti le`i{ta, projektovawa adekvatnih tehni~kih mera
za{tite, do preduzimawa aktivnih
postupaka za{tite od pove}anog
doticaja i prodora voda.
Aktivni postupci su zasnovani
na specifi~nim re{ewima za{tite
od povr{inskih i podzemnih voda, i
rudarski propisi su obavezali
rudnike da zavisno od uslova
sprovode projektovana re{ewa.
Rudnici su istovremeno potro{a~i i pitke i industrijske vode.
Voda se u rudnicima koristi za
higijensko-sani-tarne potrebe,
10
suzbijawe pra{ine
(oro{avawem
iskopine, puteva i
sl.), ispirawe
bu{otina, hla|ewe
kompresora, kao i u
postrojewima za
preradu.
Za{tita voda
od zaga|ivawa je u
zakonskoj regulativi u najve}oj meri
ure|ena Zakonom o
vodama i nizom pravilnika donesenim
na osnovu istog.
Zakon reguli{e
za{titu voda od
toksi~nih materija, a wegove
odredbe se primewuju za pod-zemne
i povr{inske vode, ukqu~uju}i i
vodu za pi}e, termalne i mineralne
izvore.
U aktivnim rudnicima JP PEU
vode su redovni pratilac pri
izvo|ewu rudarskih radova, a
wihov na~in pojavqivawa i
koli~ina zavise od le`i{nih
uslova svakog rudnika. U skladu s
tim, sprovode se i odgovaraju}e
mere za{tite bezbednosti i
zdravqa na radu, kao i za{tite
`ivotne sredine.
Voda koja se pojavquje u jamama
se prikupqa
na mestima
pojavqivawa i odvodi do glavnog
jamskog vodosabirnika sa
talo`nikom. Na lokacijama glavnih
vodosabirnika ugra|uju se pumpna
postrojewa, pa se voda pumpama i
cevovodima izbacuje na povr{inu.
Voda koja se izbacuje iz jama mora
predhodno biti pre~i{}ena u
jamskim talo`nicima. Da se vode ne
bi zagadile uqima i mazivima,
kontroli{e se i wihova upotreba.
Propisima je rudnicima nalo`eno
da redovno prate prilive voda u
jamske prostorije, i da vode
evidenciju o radu pumpnih ure|aja.
Praksa je u na{im rudnicima da ove
prof. dr Mirko Ivkovi}
poslove vr{e lica zadu`ena za
za{titu na radu, kao i ma{inske
slu`be.
Kontrola jamske vode koja se
izbacuje na povr{inu vr{i se
kvartalno - uzimawem uzorka vode i
wenom analizom u ovla{}enim
laboratorijama.
Obi~no se pri svakom merewu
uzimaju tri uzorka: uzorak jamske
vode, kao i
dva uzorka u
recepijentu (pre i posle uliva).
Pored navedenog, rudnicima je,
odobrenim studijama uticaja
radova eksploatacije ugqa na
`ivotnu sredinu, data obaveza da
kvartalno vr{e merewa nivoa vode
u bunarima lociranim u blizini
otkopnih poqa, i po obodu
eksploatacionog podru~ja, kako bi
se pratio domet zone uticaja
ulegnu}a na vodonosni horizont.
Monitoring kvaliteta vode za
pi}e i sanitarnih otpadnih voda za
potrebe svakog rudnika vr{e, u
propisanim rokovima, ovla{}ene
institucije, a obaveza lica
zadu`enih za za{titu `ivotne
sredine na rudnicima je da prate
ova merewa, i da, zavisno od
rezultata, nala`u preduzimawe
odgovaraju}ih operativnih mera i
prate wihove efekte.
Pregled proizvodwe, prodaje, u~inaka
i povreda za maj 2012.
Tabela 1: Proizvodwa - Podaja
Jamska proizvodwa
Red.br.
Naziv rudnika
Ostv.
05.11.
Plan
05.12.
Ostv.
05.12.
2
3
4
5
1
Prodaja
%
(5:4)
%
(5:3)
Ostv.
05.12.
%
(8:5)
8
9
6
7
600
580
580
100.00
96.67
521
89.83
13,442
17,000
10,434
61.38
77.62
10,972
105.16
14,042
17,580
11,014
62.65
78.44
11,493
104.35
11,508
13,700
10,641
77.67
92.47
10,383
97.58
94
1,900
1,712
90.11
1,821.28
1,098
64.14
10,282
10,600
10,450
98.58
101.63
8,087
77.39
5,050
5,300
5,580
105.28
110.50
5,652
101.29
7,065
7,000
4,318
61.69
61.12
4,541
105.16
33,999
38,500
32,701
84.94
96.18
29,761
91.01
6,400
6,100
4,350
71.31
67.97
4,382
100.74
3.
Ibarski rudnici
Kameni ugaq
Rembas
Bogovina
Soko
Jasenovac
[tavaq
Mrki ugaq
Lubnica
Lignit
6,400
6,100
4,350
71.31
67.97
4,382
100.74
4.
JP PEU (1+2+3)
54,441
62,180
48,065
77.30
88.29
45,636
94.95
1.1.
Vr{ka ~uka
1.2.
1.
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
2.
3.1.
Tabela 2: U~inci
Red.
br.
Naziv rudnika
1
2
1.1. Vr{ka ~uka
1.2.
1.
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
2.
3.1.
3.
4.
Ibarski rudnici
Kameni ugaq
Rembas
Bogovina
Soko
Jasenovac
[tavaq
Mrki ugaq
Lubnica
Lignit
JP PEU (1+2+3)
Ostv.
05.11.
3
0.520
Jamski u~inak
Plan
Ostv.
%
05.12.
05.12.
(5:4)
4
5
6
0.368
0.478
0.00
2.271
1.985
1.077
0.034
1.657
1.855
1.350
1.233
1.748
1.748
1.421
2.933
2.385
1.156
0.538
1.549
1.502
0.956
1.164
1.519
1.519
1.398
£ÀÌÀ
ÑÏΊÀ
1.742
1.529
1.067
0.608
1.872
1.941
0.814
1.232
1.119
1.119
1.277
%
(5:3)
7
0.00
Ostv.
05.11.
8
0.219
59.39
76.70
64.11
77.02
92.29
99.07
113.00 1,768.93
120.91
113.02
129.20
104.65
85.21
60.35
105.84
99.94
73.66
64.00
73.66
64.00
91.32
89.88
1.583
1.250
0.579
0.020
1.027
1.208
0.926
0.735
1.245
1.245
0.869
Rudni~ki u~inak
Plan
Ostv.
%
05.12.
05.12.
(10:9)
9
10
11
0.000
0.210
0.00
1.960
1.480
0.667
0.334
0.995
1.048
0.704
0.742
1.113
1.113
0.898
1.139 58.13
0.924 62.45
0.574 86.08
0.372 111.26
1.144 114.90
1.273 121.47
0.554 78.72
0.736 99.12
0.803 72.14
0.803 72.14
0.778 86.62
%
(10:8)
12
0.00
71.98
73.93
99.13
1,819.69
111.36
105.35
59.83
100.16
64.46
64.46
89.54
Tabela 3: Povrede
ÐÓÄÍÈÊ
Vr{ka ~uka
ÓÊÓÏÍÎ
ËÀÊÅ ÏÎÂÐÅÄÅ
ÒÅØÊÅ ÏÎÂÐÅÄÅ
£ÀÌÀ
ÑÏΊÀ
ÓÊÓÏÍÎ
£ÀÌÀ
ÑÏΊÀ ÓÊÓÏÍÎ
ÑÌÐÒÍÅ ÏÎÂÐÅÄÅ
£ÀÌÀ
ÑÏΊÀ
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
Ibarski
rudnic i
Rembas
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
12
11
1
8
1
9
3
0
3
0
0
Soko
12
9
3
7
3
10
2
0
2
0
0
Bo govina
2
2
0
2
0
2
0
0
0
0
0
Jasenovac
3
2
1
2
1
3
0
0
0
0
0
Lubnica
2
2
0
2
0
2
0
0
0
0
0
[tavaq
Aleksina~ki
rudnik
ÓÊÓÏÍÎ
4
4
0
4
0
4
0
0
0
0
0
9
9
0
7
0
7
2
0
2
0
0
44
39
5
32
5
37
7
0
7
0
0
11
PREDSEDNIK SKUP[TINE, A NA[
Rudarski tehni~ar iz Resavice po drugi put izabran za predsednika
Skup{tine op{tine Despotovac. Svojoj porodici obe}ao da }e u penziju
oti}i kao rudar, a ne kao politi~ar.
M
ilo{ Vesi}, rudarski
tehni~ar iz Resavice, je
po drugi put polo`io
zakletvu lokalnom
parlamentu, na kome je ve}inom
glasova ponovo izabran za
predesednika Skup{tine op{tine
Despotovac. Verovatno je prvi
rudar u istoriji op{tine
Despotovac koji je postavqen na
[kolovao sam se za rad u
rudarskom oknu, {to je i daqe moja
preokuopacija.
U dosada{wem anga`ovawu zna
samo za uspehe. Po zavr{etku
{kole u Despotovcu, 1988.godine,
odmah je dobio jedan od te`ih I
zahtevnijih poslova u Sewskom
rudniku. Postao je palilac mina i
eksplozivom je,,otkopavao,,“
naslage ugqa na dubinama oko
Porodica Vesi}
12
mesto predsednika Skup{tine.
Iako bi mu politi~ka funkcija
donela ve}u platu i mirniji posao,
on nije napustio svoje mati~no
preduze}e „,,Rembas,, , u kome je
poslovo|a, niti je hteo da ostavi
dugogodi{we prijateqe i
„saborce“ na dubini od 300 metara.
Kada je pre ~etiri godine prvi put
izabran za predsednika
Skup{tine op{tine Despotovac,
mnogi su govorili da }e Milo{
Vesi} rudarski hleb brzo zameniti
funkcionerskim. Prevarili su se.
Mi, koji ga poznajemo, znamo da je to
istina, jer ga svakodnevno vi|amo u
raportnoj kancelariji jame Ravna
Reka, gde daje savete i uputstva
svojim mla|im kolegama.
- Nikada nisam `eleo da politika
bude moje stalno zanimawe.
dvesta metara. U to vreme u smeni
je radilo po sto radnika, a u jednoj
smeni su tro{ili po 100 kilograma
eksploziva. Dve godine kasnije
postao je brigadir u jami gde se
ugaq vadi na takozvanom {irokom
~elu, a onda se ukazala potreba da
zameni dotada{weg nadzornika
provetravawa.
- U rudarskom oknu na dubinama
ve}im od sto metara nema lakog
zadatka. Me|utim, sve jame na{eg
rudnika kategorisane su kao
metanske zbog velike koli~ine
ugqene pra{ine, koja je opasnija od
metana. Zbog toga {to se nalazi u
svim delovima jame, lako je
zapaqiva i, ukoliko se o woj ne
vodi dovoqno ra~una, mo`e da
izazove katastrofalne
posledice.
Radio je potom i kao poslovo|a
vetrewa u jami „,,Pasuqanske
livade,,“, a od 1999. godine nalazi
se na najodgovornijem mestu koje
mo`e da pripadne rudarskom
tehni~aru - postao je glavni
poslovo|a jame. Trenutno je na
privremenom radu u Sindikatu,
kako u {ali voli da ka`e.
Rudarski {lem Vesi} ipak nije
zauvek oka~io o klin, a za to, ka`e,
ima i dobre razloge:
-Rudari su po{teni i vredni
qudi. U jami se poznaju i po{tuju
pravila, i u takvim uslovima mi je
mnogo lak{e da radim, dok u
politici ima svega, ima raznih
podmetawa.
Prvi rudar predsednik
Skup{tine op{tine je otac i
suprug. Wegove }erke, Tamara (19) i
Irena (15), kao i supruga, mati~arka
Zlatka, podr`ale su ga u odluci
da nastavi posao u jami, ali su
ponosne {to je dobio priliku da se
istakne u politici.
„Moja najve}a satisfakcija
bi}e kada moje }erke sednu sa
nekim ko }e znati da je wihov otac
dobar rudar, dobar ~ovek i po{ten
predsednik Skup{tine. Nema ve}eg
bogatstva od dobrog glasa,, , ka`e
Milo{.
Rudari ,,Rembasa,, cene i
po{tuju Vesi}a, jer je, kako ka`u,
dobar poslovo|a i dobar drug.
Jamski kopa~ Dragan Radojkovi}
nagla{ava da se Vesi} nije
promenio otkako je postao
politi~ar, i da je u du{i ostao
r u d a r. J e d a n o d n a j b o q i h
rezultata na proteklim izborima
sigurno je podr{ka od 77 procenta,
koju je upravo Milo{ dobio na svom
bira~kom mestu.
-Zbog velike podr{ke koju sam
dobio na izborima, moj zadatak je,
da gotovo svakodnevno obilazim
ovaj kraj, izlazim qudima u susret,
jer je to osnovni razlog {to se
bavim politikom, ka`e Milo{.
Me|utim, sebi i svojoj porodici
obe}ao je da }e u penziju ipak oti}i
kao rudar, a ne kao politi~ar.
Download

naslovna 35 број-3