INFOTEH-JAHORINA Vol. 11, March 2012.
Internet, socijalne mreže i ljudska prava
Varvara Maletić, Jelena Dakić
Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu
Novi Sad, Republika Srbija
[email protected]
[email protected]
Sadržaj - Internet se smatra za slobodan medij, te ga zbog toga
teoretičari nazivaju i „demokratskim medijem“, jer u pristupu
nema vremenskog, geografskog, rasnog, polnog, političkog ili
drugog ograničavanja. U većini država još uvek ne postoji
zakonska regulativa koja ograničava delovanje putem ovog
medija, te se on slobodno koristi u najrazličitije svrhe. U ovom
radu daje se pregled dela i događaja koji ovu široku oblast –
delovanja putem Interneta, koriste za promociju vrednosti
evropske i opšte ljudske kulture i oblasti ljudskih prava.
Ključne reči: Internet, društvene mreže, Facebook, Twitter,
blog, Evropska unija, ACTA, ljudska prava
I.
UVOD
Internet kao najčešće slobodan i svima pristupačan medij,
pogodan je ne samo informisanje, komunikaciju, pregled,
preuzimanje raznih sadržaja, već i za, kao i svaki drugi medij
komunikacije, širenje ideja, misli i stavova, te time i uticaj na
formiranje javnog mnenja. O ovom opštem i obimnom
fenomenu postoje razne studije i analize, ali će ovaj rad
ponuditi prikaz primera kako se ideje o slobodnom mišljenju i
izražavanju i načelima građanskih i političkih prava prezentuju
putem Interneta.
Promovisanje ideja i vrednosti, koje sobom nose ljudska
prava, jedna je od osnovnih potreba kako bi se opšta populacija
upoznala sa njima, shvatila njihovu neminovnost i naučila
poštovanju tih normi u svakodnevnom životu. Tek sa
usvojenim ovim normama, njihovom primenom i borbom za
ljudska prava – vrednosti evropske i opšte ljudske kulture će
biti sačuvane, a Internet kao novo i sve moćnije sredstvo
komunikacije i propagande, svakako je medij pogodan za
promovisanje ovih vrednosti.
II.
KONCEPT I PRAVO NA SLOBODNO IZRAŽAVANJE I
MIŠLJENJE
Ideja o slobodi mišljenja i izražavanja provlači se kroz
istoriju novije civilizacije. Od stare grčke, rimskog carstva,
srednjeg veka i renesanse, pa do savremenih Ustava velikih
država i Deklaracija.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1946. godine
donela je Rezoluciju, koja svojim prvim stavom kaže da je
sloboda informisanja osnovno ljudsko pravo i „probni kamen“
svih ostalih sloboda.
„Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima“ doneta je
1948. godine i ona svojim članom 19. po prvi put definiše
slobodu mišljenja i izražavanja i svrstava ih u osnovna ljudska
prava. Tako sloboda da pojedinac ne bude uznemiravan zbog
sopstvenog mišljenja, sloboda u traženju i prijemu informacija
i ideja, kao i njihovom širenju, a kasnije i pravo na izbor
sredstva kojim će se ovo pravo ostvariti, postaje zvanična u
svim državama sveta.
Kasnije usvojeni akti, Konvencije i Zakoni potvrđuju ovu
ideju i detaljnije je definišu.
Razvojem tehnologije i nastankom štampanih, pa kasnije i
elektronskih medija ideja o slobodi izražavanja mišljenja samo
dobija nove oblike. Kodeksi struke i zakoni svake države
ponaosob regulišu ovu oblast.
Razvojem elektronskih medija, nastankom i širenjem
delovanja Interneta, kao sve prisutnijeg medija, u našem
svakodnevnom životu, prvi put je čovečanstvo pred medijem
koji se razvija većom brzinom nego što administracija (pravo)
može da je definiše.
Trenutno, većina evropskih zemalja nema zakon koji
definiše samo ovu oblast. Opšta pravna akta i delovanje
pojedinaca podleže odgovornosti, ali zakon o Internetu ili sl.
još uvek nije na snazi.
III.
LJUDSKA PRAVA I INTERNET
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima
definiše sedam prava svakog pojedinca:
1.
2.
pravo na život
zabranu torture i drugog svirepog, nečovečnog ili
ponižavajućeg ponašanja ili kažnjavanja
3. zabranu ropstva ili kmetstva
4. zabrana dužničkog ropstva
5. načelo zakonitosti
6. pravo na pravnu ličnost
7. pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti.
Internet kao sve prisutniji medij, sa velikim brojem
korisnika i velikim izborom mogućnosti pogodan je za
propagiranje i ovakvih ideja.
Internet putem socijalnih medija, aplikacija, može da daje
glas raznim ljudima širom sveta. Internet postaje sredstvo
promovisanja demokratskih promena, podizanja svesti o
osnovnim ljudskim pitanjima i tako omogućava ljudima da
pristupe ostvarivanju svojih osnovnih sloboda.
- 771 -
IV.
PREMISA U VIRTUALNOM SVETU JE SLOBODA
Otvoren i pristupačan Internet može omogućiti slobodno
izražavanje i širok spektar drugih ljudskih prava - ali, se
istovremeno, neki drugi ljudi suočavaju sa velikim problemima
iz ove oblasti i šalju svoj glas u virtualni svet tvrdeći da ne
postoji poštovanje ovih prava, i svedoče o primerima
represivnih vlada. I jedni i drugi koriste iste tehnologije, isti
medij, Internet, i za suzbijanje i podrivanje i za širenje i
promovisanje istih ideja.
Kancelarija UN za ljudska prava pokrenula je globalnu
društvenu medijsku kampanju koja će podstaći ljude da se
angažuju na preduzimanju mera za promene, čime će oni
postati branitelji ljudskih prava.
Internet mora biti slobodan, ali treba pažljivo rukovati
ovom slobodom izražavanja, jer veliki broj mogućnosti koje se
nude na Internetu nosi sa sobom dodatne obaveze koje moraju
biti prihvaćene od svih - vlada, pojedinaca i kompanija koje
pružaju socijalne medijske platforme.
V.
Slika 1.
POJEDINAC – VLADA - INTERNET
Znak kojim je 2011. obeležen Dan ljudskih prava
Veliki broj država poštuje ovo pravo na slobodu, ali neke
posebno prednjače u promovisanju ovih vrednosti, naročito
putem elektronskih medija. Švedska, Holandije, Sjedinjene
Američke Države posebno ističu ljudska prava i slobodu
izražavanja kao svoje vrednosti i norme. Neke od Vlada
promovišu ljudske slobode i u sajber prostoru.
Naki političari čak ističu i sledeće: „Ne postoji ekonomski
Internet i društveni Internet i politički Internet. Samo je tu
Internet. ". Dodajmo i sledeće, Internet kao jedan, na koga svi
imamo isto pravo.
Cilj države je da prepozna pristup Internetu kao ljudsko
pravo - ne sa ciljem da se proširi broj prava, već kao pravo
pojedinca da traži, prima i širi informacije i da ostvari svoje
pravo na slobodu izražavanja.
Veliki broj Vlada želi da isključi ovo pravo, pozivajući se
na kulturne razlike, političke imperative određene države, iz
razloga zabrinutosti za opštu, državnu i pojedinačnu
bezbednost. Primer ovih mera su pojedine afričke države i
naravno Kina. Kina je uložila ogromne sume novca u izgradnju
„Velikog Firewall-a“ kojim kontroliše protok informacija i
filtrira sadržaje koji se Vladi ne dopadaju.
Međutim rešenje uvek postoji. Pojedinac može preuzeti
rizik da pređe ove barijere, ali u koliko ovaj pokušaj bude
prepoznat, može snositi katastrofalne posledice.
Blogeri i drugi Internet aktivisti su tada kriminalizovani i
njihov rad definisan je kao kažnjiv i veoma rizičan.
Primećen je trend da provajderi sarađuju sa vladom, da
omogućavaju nadzor, te tako pomažu vladama obračun sa
disidentima i onemogućavaju fundamentalne slobode.
VI.
DAN DRUŠTVENIH MEDIJA I LJUDSKIH PRAVA - 10.
DECEMBAR
Međunarodni dan ljudskih prava, decembra 2011. godine,
obeležen je promovisanjem rada branilaca ljudskih prava i
fokusiranjem na njihove napore da podstaknu promene putem
društvenih medija.
Slika 2.
Skup pod nazivom "Glas slobode: Internet i ljudskih prava", Savet
UN, decembar 2011.
Osnovna ljudska prava promovisana su nizom Internet
događaja, putem socijalnih mreža i aplikacija, čime je dat glas
ljudima širom sveta, da mogu pomoći promovisanje
demokratskih promena, podizanje svesti o pitanjima ljudskih
prava. Ovaj dan, obeležen je i 9. decembra 2011. godine u
Ženevi i Njujorku, tako što je prezentovan rad branilaca
ljudskih prava i analizirana uloga socijalnih medija kao
ključnog elementa u savremenim političkim i društvenim
promenama.
Međunarodni dan ljudskih prava obeležen je od strane
Ujedinjenih nacija 10. decembra 2011. godine, tako što su UN
na svojoj Facebook strani, na kojoj prezentuju vrednosti
ljudskih prava, analizirali uticaj društvenih medija, putem
političkih, kulturnih i društvenih događaja, u pojedinačnim
zajednicama, ali i na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Jedan u nizu tih događaja bio je i skup pod nazivom "Glas
slobode: Internet i ljudskih prava" koji se održao u junu 2011.
godine u Savetu UN za ljudska prava.
Tada su sedam aktivista, Internet blogera, administratora
stranica na društvenim mrežama i visoko cenjeni stručnjaci iz
oblasti društvenih medija, razgovarali o njihovom radu u
oblasti zaštite ljudskih prava putem socijalnih mreža i o
značaju slobodnog Interneta u promociji ljudskih prava i
sloboda izražavanja.
- 772 -
Oni su iskoristili svoje blogove, Twitter i Facebook naloge
da informišu i osnaže ljude u teškim situacijama i okruženjima.
svrha HarrassMap je promeniti stavove uznemiravanja u
Egiptu.
Postoje velike pretnje takvom aktivizmu, kao i opasnosti da
se osigura Internet, kao medij otvoren za sve i da nove
tehnologije ne podrivaju prava pojedinaca. Problem delovanja
Internet aktivista koji postaju i organizatori društvenih protesta
na neke od tema poštovanja osnovnih ljudskih prava, često
imaju i podršku i pomoć različitih tehnoloških kompanija koje
svojim proizvodima pomažu da se ovaj glas čuje.
VII. NOVE TEHNOLOGIJA I LJUDSKA PRAVA
Univerzitet u Eseksu organizovao je Institut za demokratiju
i rešavanje sukoba u Londonu. Ovaj Institut obavlja
istraživanja iz oblasti borbe protiv kršenja ljudskih prava.
Glavna tema projekata Instituta za demokratiju i rešavanje
sukoba u Londonu u poslednje vreme je korišćenje novih
tehnologija i edukacija iz ove oblasti.
Slika 4.
Slika 5.
Slika 3.
Naslovna starnica sajta „FrontlineSMS“
Pristup Internetu i samo društveno delovanje putem ovog
medija često može biti sankcionisano, da li iz tehničkih ili
drugih razloga, bio je povod za nastajanje novih aplikacija koje
pomažu rešavanje ovog problema.
Nedostatak Internet signala, može biti
problema za temu promovisanja ljudskih
medija. Naravno, ideje i nove moderne
nadomestiti i ovaj problem. Primer za
Frontline SMS.
jedan od osnovnih
prava putem ovog
tehnologije mogu
to je i aplikacija
Ken Banke je osnivač je FrontlineSMS aplikacije, odnosno
alatke koja omogućava ljudima da koristeći mobilni telefon za
SMS poruke i brzo komuniciraju sa mnogim ljudima, čak i
putem drugih signala. Putem ovog servisa na mobilnom
telefonu, povezivanjem sa lap-topom imate sigurnu konekciju
na Internet. Ovaj servis zahteva mobilni telefon i laptop, što je
osnovno za pokretanje, a geografski položaj pojedinca tada
postaje nevažan. Slogan na sajtu FrontlineSMS je "korišćenjem
mobilne telefonije promovišemo pozitivne društvene
promene".
Sajt „HarassMap“ koristi pomoć FrontlineSMS-a. Ovaj sajt
ima za cilj da nadgleda i mapira maltretiranje u Egiptu.
HarassMap je osnovao Rebeka Chiao koji je živeo u Egiptu i 7
godina radi u oblasti rodne diskriminacije. Za Rebecca glavna
Fotografija sa sajta „HarassMap“
Tabela odnosa uticaja određenih socijalnih mreža i aplikacija
Ideja je da pojedinac nikada neće učestvovati u protestu,
ako smatra da mu je lični rizik veći od kolektivne koristi tog
protesta, odnosno demokratije.
Društveni mediji su odigrali ključnu ulogu u podsticanju
velikog broja ljudi da izađu na ulice. Slike su prepoznate kao
motivatori koji definišu mišljenje pojedinaca da je negde
sigurno otići i učestvovati, recimo na skup gde je zabeleženo
prisustvo hiljade ljudi, tada će drugi ljudi smatrati da je
relativno bezbedno da se pridruže protestima.
Dr Anita Breur analizirala je i objasnila kako odnos
sopstvenog otkrivanja u medijskom bogatstvu određuje kada će
se određena radnja preduzeti. Tačnije, koja mreža, aplikacija ili
sl. uliva veće ili manje poverenje kod pojedinaca. Ista
informacija na različitim mrežama ima različitu vrednost
percipiranja i kasnijeg poverenja kod građana.
Tabela prikazuje odnos između visokog i niskog poverenja,
odnosno kako pojedinac reaguje na informaciju primljenu
putem Facebook-a, Twitter-a, nekog od blogova ili recimo sajta
Nawaat (nezavisni otvoreni blog tunižana, koji se bavi
građanskim aktivizmom).
Zaključak koji se može dati je da su kolektivni blogovi
generalno malo rizični.
Facebook je ne samo rizičan, već se razmatra i niži kvalitet
sadržaja, u smislu medijskog bogatstva, te većom mogućnošću
- 773 -
da se manipuliše. Ima previše nekvalifikovanih ljudi koji daju
svoje mišljenje na Facebook-u, i verifikacija činjenica je
nemoguća s vremena na vreme.
temeljnim pravima i slobodama Evropske unije, kao što su
sloboda izražavanja, informisanja i zaštite podataka”.
Twitter je relativno bezbedan za upotrebu (naročito ako ste
podesili webmail adresu isključivo za vaše društvene medijske
aktivnosti).
Prvi preduslov delovanja ovih medija u prostoru gde je to
najpotrebnije je problem nepismenosti. Mnogi od
najugroženijih ljudi jednostavno nisu u mogućnosti da
učestvuju u društvenim medijima u ovom trenutku.
Slika 7. Fotografija sa demonstracija protiv ACTA sporazuma u Berlinu:
ilustracija borbe za slobodu govora i izražavanja, ko jednog od osnovnih
ljudskih prava
Slika 6.
Naslovna starnica sajta „Facebook“ i „Twitter“
Možda je ovo bio jedan od uslova za nastanak Google
aplikacije pomoću koje glasom šaljete poruku na Twitt-er.
Sada svako može „cvrkutati“ tako što jednostavno ostavlja
glasovnu poštu na jednom od međunarodnih telefonskih
brojeva i usluga će odmah Tweetovati poruku. U ovom slučaju
Internet konekcija nije potrebna. Ljudi mogu da slušaju poruke
biranjem istih telefonskih brojeva ili će za to posetiti određenu
Internet stranicu.
Za svaku poruku preko društvenih medija postoji osoba,
primalac, recipijent. Najveći izazov nije toliko u podsticanju
korišćenja društvenih medija, već u razumevanju kako da
poruka stigne pravom primaocu, u moru buke i šumova i
velikog broja informacija.
VIII. ACTA
Jedna od pretnji prava na privatnost i slobodan pristup
informacijama, u opšte, a pogotovo na Internetu, je ACTA Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja (Sporazum o zaštiti
autorskih prava na Internetu). Zvanični cilj ovog sporazuma je
pooštravanje borbe za poštovanje intelektualne svojine, kao i
suzbijanje Internet piraterije i falsifikata bilo koje vrste.
Sporazum je potpisan 01.10.2011. između SAD, Japana,
Kanade, Maroka, Novog Zelanda, Singapura i Južne Koreje a
početkom 2012. godine pridružile su mu se i 22 države članice
EU. Sporazum je trebao biti razmatran u junu od strane
Evropskog parlamenta a potom i ratifikovan u nacionalnim
parlamentima zemalja potpisnica. Međutim, stupanje na snagu
i ratifikacija sporazuma ne ide glatko. Poslednja vest je da je
Evropska unija blokirala ratifikaciju Međunarodog sporazuma
o sprečavanju falsifikovanja (ACTA) i dokument predala
Evropskom sudu pravde sa ciljem utvrđivanja mogućih kršenja
građanskih prava. Evropska komisija je odlučila da zatraži
mišljenje najvišeg evropskog suda “kako bi se utvrdilo da li je
sporazum ACTA ili njegova implementacija u skladu sa
Nakon potpisivanja sporazuma, nekoliko lidera EU je
uputilo izvinjenje građanima zbog toga što nisu pažljivije
proučili sporazum pre njegovog potpisivanja. Poljska,
Bugarska i Slovenija, su povukle podršku kontroverznom
sporazumu. Nemačka, Holandija, Češka, Slovačka i Slovenija
su, za sada odustale od pristupanja ACTA, pre svega zbog
masovnih protesta ali i kao posledica mišljenja eksperata za
pravo intelektualne svojine o odredbama ACTA koje su u
suprotnosti sa pravom EU i evropskim standardima uživanja i
zaštite ljudskih prava.
Kao i svi ostali međunarodni sporazumi, ACTA se mora
tumačiti u skladu sa Bečkom konvencijom iz 1969. godine.
Član 32. Bečke konvencije kaže, da se sporazum, ako je bilo
koji njegov deo dvoznačan, mora tumačiti u skladu sa
dokumentacijom koja je korišćena prilikom njegovog
sastavljanja. Međutim, dokumentacija koja je korištenja
prilikom sastavljanja ACTA-e je tajna i nikad nije bila
dostupna javnosti. Upućeni tvrde da ni jedan moderan
sporazum nikad nije bio obavijen takvim velom tajnosti.
Ljudska prava koja se u ACTA najviše ugrožavaju jesu:
pravo na privatnost, sloboda izražavanja, pravo na lečenje
(pristup medikamentima) i pravo na pravično odlučivanje
(suđenje).
IX.
VIRTUALNA I REALNA BORBA OKO ACTA SPORAZUMA
Građani u preko 200 evropskih gradova su 11. februara
učestvovali u sinhronizovanom protestu tvrdeći da ACTA krši
njihova građanska prava.
U Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije nije stigao poziv
da naša zemlja učestvuje u pregovorima oko ACTA
sporazuma, jer nismo članovi Svetske trgovinske organizacije
čije članice su upravo i prihvatile kontroverzni sporazum.
Srbija će to morati da uradi do kraja ove godine ukoliko dobije
članstvo u ovoj organizaciji. Takođe, tu je Sporazum o
stabilizaciji i pridruživanju, koji nas obavezuje da uskladimo
- 774 -
svoje zakonodavstvo sa propisima EU. Sve ovo bi bilo u
suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije koji, u članu 41.,
garantuje tajnost pisama i drugih sredstava opštenja: „Tajnost
pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva“.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, čiji je osnovni
zadatak da primenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim
pravima, utvrdio je da operater neke društvene mreže ne sme
biti primoran na uvođenje opšteg sistema filtriranja sadržaja za
sve korisnike kako bi sprečio nelegalnu razmenu muzičkog i
audiovizuelnog materijala. Sud je time potvrdio svoju
prethodnu odluku iz novembra 2011. godine, kada je ocenio da
je postavljanje filtera i blokada na Internetu u cilju zaštite
intelektualne svojine u suprotnosti sa evropskim pravom. Nova
odluka tog suda predstavlja žestok udarac pristalicama
uvođenja opšteg filtriranja sadržaja na Internetu. Sud je ocenio
da se filtriranjem sadržaja krše osnovna prava evropskih
građana.
sadržaja i praćenje aktivnosti svih korisnika, što je u
suprotnosti sa trgovinskim direktivama EU.
Evropski sud je naveo da bi praćenjem svih elektronskih
komunikacija svih korisnika društvene mreže Netlog bila
narušena njihova prava, ali i prava EU. Osim toga, mera bi
takođe “mogla da ograniči slobodu slanja i primanja
informacija, pošto sistem ne može adekvatno da razlikuje
nezakonit i zakonit sadržaj, što bi moglo da dovede do blokade
zakonitih komunikacija”, kaže se u presudi Evropskog suda
pravde.
Slika 9.
Naslovna starnica sajta „Netlog“
Sud je pozvao na uspostavljanje "pravednog balansa" između
prava na intelektualnu svojinu, s jedne strane, i prava na
zaštitu podataka ličnog karaktera i slobodu razmene
informacija, s druge strane.
Ova presuda bi mogla da utiče i na druge slične slučajeve
širom EU.
X.
Slika 8. Fotografija sa demonstracija protiv ACTA sporazuma u Berlinu:
ilustracija borbe za slobodu govora i izražavanja, ko jednog od osnovnih
ljudskih prava i slobodu Interneta kao medija ovih prava
Majkl Gardener, stručnjak za pitanja intelektualne svojine
kaže da Evropski sud u svojoj presudi jeste odbacio ideju da
operateri sajtova za društveno povezivanje i provajderi mogu
biti naterani da o svom trošku uvedu potpuni monitoring i
filtriranje sa ciljem zaustavljanja piraterije ali da presuda ne
sprečava vlasnike autorskih prava da traže ograničene zabrane
protiv sajtova za društveno povezivanje ili provajdera, ali u
proporcijonalnom obliku i efektu.
Poznat je i slučaj sa Belgijskom kompanijom koja zastupa
interese kompozitora i vlasnika autorskih prava, Sabam, koja je
utvrdila 2004. godine da korisnici društvene mreže Netlog bez
dozvole i plaćanja autorskih prava preuzimaju sadržaj.
Društvena mreža Netlog, u vlasništvu belgijske kompanije
Massive Media iz Genka, ima preko 95 miliona korisnika širom
Evrope.
Na zahtev Sabama, belgijski sud je naložio toj društvenoj
mreži da onemogući preuzimanje sadržaja zaštićenih autorskim
pravima. Ta kuća je takođe zatražila od belgijskog suda da
Netlog plati 1.000 evra kazne za svaki dan neispunjavanja
sudske presude.
Međutim Netlog je uložio žalbu, a Apelacioni sud u Briselu
se onda obratio Evropskom sudu pravde u Luksemburgu.
Netlog kaže da Sabam zapravo zahteva filtriranje njihovog
ZAKLJUČAK
Internet kao savremeni i sve više zastupljen medij
komunikacije pogodan je i za promovisanje ideja, stavova, te i
za formiranje javnog mnenja. Veliki broj ljudi različitih po
svojoj geografskoj, političkoj, verskoj ili dr. pripadnosti
korisnici su ovog medija. Oni između ostalog postaju primaoci
poruka koje dobijaju putem različitih socijalnih medija
(Facebook, Twitter, blog, i dr. socijalne aplikacije). Širenjem
ovih mreža, povećava se uticaj i ideja o poštovanju ljudskih
prava koje autori i administratori ovih stranica promovišu.
Svakako da autorska i intelektualna prava treba zaštititi, ali
ne degradiranjem ili potpunim zanemarivanjem osnovnih
ljudskih prava. Stoga, svaka država treba da se uzdrži od
svakog zadiranja u privatni život građana i da vodi računa o
zajemčenim ljudskim pravima.
LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
- 775 -
Opšta deklaracija ujedinjenih nacija o pravima čoveka
Ustav Republike Srbije, II ljudska i manjinska prava i slobode
ACTA declaration
Stojković Branimir, Idetitet i komunikacija, Čigoja štampa,
Beograd, 2002.
Radojković Miroljub, Mirko Miletić, Komunikacija, mediji i
društvo, Stylos, Novi Sad, 2005.
Tomić Zorica, Komunikologija, Čigoja štampa, Beograd, 2003.
Iris Antoan, Informacione magistrale, CLIO, Beograd, 1999
Herman Edvard S., Mekčesni Robert V., Globalni mediji, CLIO,
Beograd. 2004.
Negropont Nikolas, Biti digitalan, CLIO, Beograd, 1998.
Korni Danijel, Etika informisanja, CLIO, Beograd, 1999.
[11] Lorimer Rolend, Masovne komunikacije, CLIO, Beograd, 1998.
[12] http://www.ohchr.org/EN/NewsEvents/Pages/InternetFreedom.a
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
spx
http://www.Facebook.com/media/set/?set=a.284345468277930.
65294.117939301585215&type=3
http://www.ihrb.org/commentary/staff/social_media_and_huma
n_rightskeeping_the_virtual_world_one_step_ahead_of_the_real_world.
html
http://blogs.fco.gov.uk/ameliabate/2011/12/09/social-mediaand-human-rights-%E2%80%93-a-complex-relationship/
http://www.ohchr.org/en/NewsEvents/Day2011/Pages/EventsNe
wYorkandGeneva.aspx
http://www.ohchr.org/EN/NewsEvents/Pages/InternetMustBeFr
ee.aspx
[18] http://www.webologist.co.uk/blog/new-technology-social-
media-and-human-rights
ABSTRACT
Content: The Internet is considered to be a free medium,
and it therefore theorists called "democratic media" because the
approach does not have the time, geographic, racial, sexual,
political or other restrictions. In most countries there is still no
legislation that limits the activity through the media, and he
freely used in different purposes. This paper provides an
overview of the events that this broad area - acting through the
Internet, used to promote European values and universal
human culture and human rights.
- 776 -
INTERNET, SOCIAL MEDIA AND HUMAN RIGHTS
Varvara Maletić
Jelena Dakić
Download

Internet, socijalne mreže i ljudska prava