yAflnytc
ilEBnJsA
,MIITIZOIIA
AATOilOEfrAFIJA
O
lnfranlfilA
I - Il
DogodovStine- piie u Daidevnjakovoj knjizi EDegaL
Da bi "ja" lalcie
pre\lo u nepostojanje.
(Miodrag StanisavljeviC)
gg..-j*fi svojudvotomnuautobiografiju,Borislav
Mihajlovii pi5e:
Svakopokolenje,svakiljudskipis, sklonje da
veruJeu rzuzetnost
svojeistorijske
sudbine.
Moa,naZalost,
imazato i suviSe
dokaza.
i a generacij
!.[e znam u celoi noviioi istoriii Evrope.sem
Satobrij anovihvr5niaki, hiieanridrusu'seneraciju po kojoj je poiitiek istorijaudiraja tako
mnogepedatesvojihburnihzaokretai svoiim
sudbinupo lioZi
!"lkjp rukopisomispisivalajoj
I CIUSI.
(Autobiografij
a o drugimal, 007)
Istina, nije ni5ta neobidno da praktidno svaka
generacijavidi sebe u svetlu izuzetnosti.Satobriian
je, pi5uii o sebi i svojoj generaciji,rekao: "Nous avons
le malheur d'ptren6 au moment dlunede cesgrandes
r6volutions."' Ali, za razliku od Satobrijanal t<oiiie
imao veoma jaku svesto svojoj lidnosti, ilAinii vei dA
podetkasvojih memoarapolaziviSeod poima generacije nego od sebe kao pbjedinca. Mu&nidki s-tatus
s,voje.gereracije
Mihiz odr-edujeu odnosuna pojam
istorije kao vrhovnog apsoluta.Istorija je ta lioji je
po Mihizovoj generaciji"udaralaped-atdsvoiihbuinih zaokreta"sve dok ie niie nadiirilanainarirudenijom 1Llolgvekovnoj eviopskoj, a samim tim i srpskoj
lstor{I. NJegovagenerac{a 1e do Le mere u namu_
denostibez premca da se,veruie Mihiz. moZeporediti samosaFrancuzimakoii supresli luk od peiioda
francuskemonarhije i revoiucije(1768-1300)do perio.darestauracijei revolucije(iSi4-1S4t), rdzao6tje
koje _obuhvataSatobrijan u svojim memoarima. Tiko Mihizova autobiogiafija, bdduii svedodanstvoo
nalnamudenijima(ditaj izabranima),ne moZebititek
jedna u nizu slidnihkniiea.Tek Stoie svoiememoare
podeo,Mihiz upozoraii da ce niegovoitivo. u skladu
sa velidinom generacijekoju opizuie,biti neka vrsta
izabraneknJige.Otuda, na kra-juuvoda u svoiulato.biografiju o drugtma, Mihiz istided a glavna,'li?nost"
n;egovrhmemoara nije niko drugi do "na5azamr5ena
MilanKa5anin.
U drugu,opVqryfil".Na3lasijeqd,
SteZiteljsku:
MarkoRistii,OskarDavido,
Dilis, Db-
brica Cosii, B. M. Mihiz. Samotnicimaje uslov opstanka i stvaranjanezavisnost.Bez samoie i izdvoibnosti,.onine bi mogli ne samo da stvarajuvei ni ha
pos-t9je.Op5teZitelji, pak, svu hranu i sav podsticaj
za Livot i eventualno stvaranje nalaze u slivanju, ri
dru5tvenosti, u dru5tvenom i politidkom aktiviimu,
ma kakav bio njegovpredznak.Dokje o samotnicima
lloguie govoriti kao o izdvojenim i samosvojnim
lidnostima, dotle je svaki govoi o opSteZiteljuzipravogovor o mno5tvu.Tako, govoriti o Dilasu znadi na
neki nadin govoriti o Mihizu, govoriti o Mihizu znadi
qedno govoriti o Cosiiu, i tako u krug, u nedogled.
Otuda naslov Mihizovih memoara Aitobiogrffia o
drugima nije sludajan,jer je u op5teZiteljstvupi1-eAinac neodvojiv od mno5tva. Kao Sto iemo vidleti, fenomen op5teliteljstva ispostaviie se kao kljudni za
razumevanjeMihizove lidnosti i njegovog dela.
Kako saznajemoizAutobiografije o drugima I,
prvu ozbiljniju Sansu da se suodi sa Zivotoh i sa
samim sobom,junak memoara, B. M. Mihiz, dobija
za vreme rata. Praktidno ceo rat Mihiz provodi na
srpskim sala5ima,daleko od ratnih dogadaja i kako
sam kaie "u ututkanoj zabiti zakasnelogfeudalizma".
Boravak na sala5ima,iako udoban i bezbedan u poredenju sa ratnim popri5tima, bio je za Mihizazapravo preloman ikrajnje traumatidan.Upravo tada, u
prvim iskusMma svoje samoie, Mihiz je podeo da
sluti da je za njega najveie moguie prokldtstvo biti
sam, odstranjen iz cirkusa istorije. Mihiz piSe:
Grizla me je svestda ne udestvujemu epohi koj a
se tamo negde daleko odluduje i lomi, a nisam
ni oseiao Zelju ni sagledavao moguinost da
nestoudinim
(Autobiografija
1,107)
8
I
i svakojakaEpoha". Sasvimu duhu marksizma,autor
memoara_veruje
da prida o sudbini pojedincamoZe
rmatrvrednostsamo ako je ujedno prida o mno5tvu,
o veiini.
je
_ Poznato d_qu svakgj kulturi, i dru5tvu uopSte,
sreiemo dva tipa lidnosti: izdvojenike i dru5tvenjake,
-je
samotnike i op5teZitelje.U prvu grupu, kad
u
prtanJusrpskakultura, spadalibi, na primer, Slobolgn to.yaqgvii, Milo5 Crnjanski, Raitko petrovii,
I
/
F
E
6
,
brcj t5,
novembar1ggs.
'966f requrenou.g3
lolq
.
?
3
U
3l€ro{ qruunzEJ r{r?epels
9_*9* "u f 0,,'El$sueperro?
Joloruord
lJoloru olsa? ns oEou ,ry1qoruzP)leurlBrur
>1_errn
nlerour eu e[o4 .e[rdo1nqpriiir'op rgop e9 orrls
-u?co^oc,, :eh[A€tZI_nnlarelurruoupaf n z.rqlw
o{€I
ftqspntl s,,eftdo1-nppe-fod'eriep ediiripei et
t,I."lt
e9
ep epeu raq {aan nrualu n ,nfidoln nuo rlr nlo opl
,tielrTerpdopoE
-o{plDl 'ezlqlr{
lndod
o>1iioy
'eJplsas_eitrtrnl
rualuesrdeAEqos
rcsrdep efnraa zqgAl'bpbp ,rigeril 1pn[l,rs
l?
"q"rt
ns.ep
IIIpr^l rlsllper-cosns {oC .ozorqurs rlsra [o1au
n ',,nllqnJp ruoupel,, n elq ,nzrqr141
od ,efrcererioE
.U
q1nsIpnll nraorpp .erurper utEnrq
4zrn:1)
,(.n
;,?-!!yp oup3{ gtq otsl ns 1u9 "'p1,leriqditU''pl"oi
:rpnf1grlurorep
I YI-.[!U
l"t.rouerc ?B^o)'lu'tHed
oulamzr
elrceJeue;e?epelspo{ r esoplouod seupo4
olsop asolgoug,, :efngerurrd
zqg41eruoqn entullui
do^o P>laptsel I lplteu?rls rqesoe4 rpr,rephfl e,ri
T
'?4rllru
.llelqaudo
'rpn[ q€nrp elurlep
"r
eq
lndod
ss
,eurlacerel e{eu
olseJsrptlrIoAn ole^peloasr uo o>1e1
noopls n rptlr{ean tjalqalpdo lo^k lonsr o1poey
('n 'N 'pod'tSZ,,pfuearzeln
r efue,uze;;,,)
'auuoltdotlutuatods
o fuotttsoo opztluoto7 azota
,a4sas
as ou4[a1
o
a&fiq
atp
afutui
aap e^p ol ns ^ruolIJd ',,ecp^ourrurs,,
"a,Frrf
qru?E^I qqlle^
po boupet - p?l^o{ppal^l eqefeq eftatefird Sour
y?*rlS EbrlDI oe:l^.Jruerdo[o1srn ,eruecrro4
trtrt$ n r p?E^Epz Eolsr pol elpefod (ot{orl
-olqotnv) euo es o1quelnpur oulezrar es y
ef
efgerEorqolne eforrs
.edgrelq zr e[uequln -"*"iT]
auo{ n (06qli nSne vz enhralur Eo,rozqr;41
_1lyUI
'1orlqloEefu
o1?eleqooufer1'o[ols otseu
1l-I ?s IpF
?eA'rlsopultu sluoJne r soug_z,ouzelord olleu {el
eyg eliu eutEnrp^es 1soua1e1d-erd
erro-zrqr61
riq
.e[Eo1oq1s.d
qpqs[qrel
qrfor,sr-e4st1a1r7
_
-e1qdo
Eoas
nu'oEeir
cid
o^Bjdn
riocior rab8Jtu r1q
'rlelr? ns oruo{
o-uetueJAolsr
n nruelsrsEruardrcuelsrp
toqenDlelelut so4;dn ,ns ep rgnfej:rln au icelupii
hoz.rqJtrAl
ns rle^K,ouporrrd qliir iz'roueluods runs
-ps 'nJolsoJ(l r,uo^)l?l '(aruo4uaso als
Buz nrudlu
n
n es rel) uerelrlplol ,(on9 pls^qnqo ref) uu1e161
I
:o!IFJB?
rolsord elsel.alsndord eu olpau Up niernT
-ap oll?a^ t,rseruo{ n ,errlsrnTepEollperr
rolsord lej
ouqosnperu r oue^rDl^lo,oulef eas o[ euo>1
_orl?^lls
n
JolsoJd
rulp^qnqoe
s uepel n Erurlo^q rupoqlfu
'nppalEo
es 11Jdo1s
-uo{nJlso^p uo{eu n <ie4';",
o1o1orrrfldrdo,o1oE':nEopn 1ar,sntiqop
3? ?1"_{p1"A.
s
eluedplzroaoqrlu u,zr.veutzetn.ep ruo ns qelg
.l-1?
'elezlclrJls
.elel elorc nVelzrelaz
po n{rJzeJEz ,oTUES
-llorJls
o{E{
qsrur
o{suo
oloas
r
elolt7
afoasqeEelzr
,qrlu ue,rzropAlqz
ns rrsluFJA
es
o1-seEou<i
l^ozlqg
tr
bruallqoJezI1J?oA
eu olsau ep nftco
",,...ouqsndord
.na'srniSp
r{luaro^lo ele1so rgtiu
-errdlJpod es epE
[1a1ufiidrroaqg4ly6
l"I eu gB{" , ?Fodo4 e,cg41
l19n
- ,,e?olo{pls esotusqefelse$"
lou[urs o el oesrd
-pod
,,orqerq,,o{el aj ljort juO 'qrEnrp qrl rue?elotuo
-r1sope1
5llgpl nsox?eulp.olode[o,rs efuulr,reqo,erurEnrp
es efue?rrrp_
et' brq
ru ea
"^._1!_11I"F'ururpnl1
-o4rlIl4l
.ef1e1r7o1qdo
le?pps
rurpe[
e,rogrirpirnbEetu
etupo4? ES uete^olsr o1q e[
[ofo1 n rreru"fouo'n
elllle? uorolsord
Bs
uo^rls
et
orq
(eur1u1
prq
oporu
alqdonnruafun ef o4e) lo,uTriruiriu'riro'deflri':e'Eetu
eu
eu pelEod
rullnueriruo>1iii's
n z.rq[tr
:llY_"_?
'eqos
et oeIIIrI lJllryp
alo^s eleJ^ puaro^lo
{e^n zoJ){
(9p1'1 o!{otSotqotny)
j."nd,u":n"t';X[
nrun'euepnryr1"rnr,,''3fl
?[0":,1
:o4tuaaug Eotegrs
-oJ
n
vurrq(rard
4qga1 rlo>1e1e1rcBigapeii nlouso
'IIIHnjp
elurlo^rz ss oelsers olq to^l?
Yl_.l ?l IP"F
^o4qll
e[o1 oq .eueuerr\ eEouoecul'ent>tet
tre[ oJ^eur
-elur qp{sper8oeqqrppFuo1;rlefelses
oleuzodilelsod
'V6
ruruiepnls
louFulsn erulcluzptord
r
? :1?Il1orrurlo^s
BSlpo^ordz1qg41
p "
ouepelsluopnls
:;1t9ln
'FnJp rlelur?odns
ep8€ uo oelelserdef epE'ereqezer
up rle,redsnagagnfugqeu ep rpn[1o{ll6t'es qselderd
,leanez oer
lo^r? roASeg epb ppJ8oag n IrcIpo zrqr141
-rurneJlsr
es
e[o4
po
r
uerl
eu
orsrulsiiisopirru n o[ nl
-o1 'olrcuelspEoe>lprulorues
of6rrsf o n4sajq n
:5iI,f
r"nq-"j!r,
;H$,l"ffltil#|
:f
",a
"u"'on'
el eto{ Bd.oln
qJu:\E!'po
nupelru erErpoep oeEourrq
.iir17ri4
?,l,rotl
T_T!.I! jypoEetuqp zeqoaerdrl
-BJJ€JII41'?rs1etq o4leA .p1sfuoroquezlelg,crso3
:rtsou?rle1s[r1red
e1nu1e1sr
rlrq ,etvuad cil
:"ltqgq
e^sEdrlsope1ueuEJpo .rclepoldodiiroA'atuiirs
nsrjf
po .u^E
Ep eufto,ropgllq- eip'o>1e>1e,rd
Ii"^p"9] ul{l^euu
u1o51.1ffi
oloeprfo,roqr
fu'r euircorpe{o
d
l-:_oulo,qpo
olltE llsopElruauBrpo garre[ ep
:y:1o_1_touloqpo
Ipeqn
sBu
ep
elepnlod
zqrw ,eunsl.nfic>1e'nuper
eu
Eolou rluperEzin orih-rlud ,'orperr
\?ezr-lpo'e4pnrp
'4q]ry
es
eurlo4
ruo
ol ns ilg :ilibqod dler
I o[?
do{sle s bodnJqruloln ,,r!tsu,,
ol ns rfo} rlrlenqs,erB
-orueruqpozlqg4le4o1Eaflep
zr,gat a.ciep1r3
(rf 'ru'pod,2g1,1o$o&olqotny)
,apaqodryou
. ?A!Vas op ortouodaupodop od
op,'tut Ifrajz as ep oE o? ourrelsoupai,uioftc
-Edn{o pod rpnty6nrp qr1o1r oe1 ,ruis'ep
egiil
:rfu4sndn EoupaTryq oB{ rln? pqarl
,
equlesrlDlsdrs
es lsezrodsr
nno^zyMNoFZ.r^q o^lgrp
ol
n eqocter nrz ue[94 n E^lFrp tyelpurB
lolo{
^B]lel-^B
e)l epnq uo r ep el19q'qlEnrp po efer,po
eu Bpe{ru eFI^ as zp eqerlod elrtjopoad ulrref as
p9rt.'n?otuesEu otrpnsoI qFnip po eliinoiozr
:ZII.TI
Ed ns eto{-'Er.ueurpo8
rurulpJn orrerdn .EtunerlEu
olelsgI oJrqeEelueze[afo>1ruo_Alsn{sr
ll-9-ilry?_?1_19"
ruDl?rulotuus
lurlJd nuptzen n[€re1e1n epedzrqr;41
ellop.(nlo^q
uou^oqnp
r
uouousrru
onuai4o,eiiild
Euoelo{ Bueluer,r
nftrqor rgoures
rjnfntlelqezonerdn
'o{eu
.,,[urlu
..s
Bsuo r o{E{our oels1ozlr7
T1yqT"ry_"d_l?lpa.r.rodau,ezorqruF;l_:"r$?
]q
{op
I
ef
er,olq lo^l? ^o?FIII I 'npDI n'evtzrlearcos nldecer
ep,,ureluegeso
sFIZ4IIIN .rq,relsripo
u8btpo ied'frtrz
'oullolorqop
,1onq
ocr
,apeu
lurasps
-eoo
rlrusey
loas
_ol?Jdn
ejl$
ep
rpreqnlod
ep oeEorunielis eu it
t ed 'lsopepu nfons ef oeaord ,nuzp5i-56s odrriurs
elo{ pbrtuloleruouoelnd
od rpirelipor;
4elasap
da ie se pojaviti nove melemne utopije, vei Mihiz
kroz sliku spoienih kapilara tumadi i-postoieie druStvenesistemd.On predvida:"Ubedeirsutti du ie se
stvar tako zavr5iti: sbcijalizamje socijalizovao kapitalizam, a demo\atski-kapitat2am i6 demokatizovati socijalizam."r Ali, akb ie se socijalizam u buduinosti nuZno demokratizovati. i to spolia. zahvaljujuii kapitalizmu - demu onda Mihiiov dru5tveni
aktivizam, demu kritika sistema kome ie ionako sudeno da postanerajskopoljandedemokiatije?Odito,
kao Stoveruje u postoianiekniisa-sestara.tako Mihiz veruje i upostojanji:siltemilbratudadi. SveStoje
u.kosmosuodvojeno i pojedinadnovidi on kao jed-inicu roda, plemena,familije. Da se, kojim sludajem,
bavio astronomiiom,Mihiz bi dak i salaksiievideo
kao dlanove kolhozne zadruge"Kosnios".
Ceo Mihizov Zivot, kako vidimo iz njegovih memoara, bio je bekstvo'od pojedinadnogMihiza. U
bekstvu od samog sebe,Mihiz jebe?,ao u javni Zivot,
u svakojaka dogadanja i de5avanja.I uspeo je da
pobegne.Zato njegovaautobiografija i ne moZea da
nebudeAutobiogrffia o drugima, jer bez tih mnogobrojnih drugih ne bi bilo ne samojavnog Mihiza, vei
ni Mihiza uop5te. Jedno od najvaZnijih poznanstavasimbiozakoje je Mihiz ikada sklopio Silo je ono sa
Dobricom Cosiiem, op5tefiteljemkoji je, ba5 kao i
Mihiz, uvek bio spreman da svoj lidni Zivot poloZi na
oltar Istoriie. U poelavliu pod naslovom"Kupio me
iz prve"(l); Mihiz p-iSeo svom susretusa iosiiem u
okviru rada literarne sekcijeomladinskogkulturnoumetnidkog dru5tva Ivo Lola Ribar. Vei pri tom
prvom susretu, Mihiz je shvatio da se pred njim
nalazi "dovek sa najveiom komunikacionom moij
p-ridobijanjaljudi od svih koje ie u Zivotu sresti".o
Citalac neie imati pote5koia da shvati Stase zapravo
krilo iza ove ljubavi na prvi pogled.
Isprva, Mihiz ce kritikovati Cosiievu pripovetku "Canina prva ljubav" zbog soc-realistidkihtendencija.Medutim, dim "o5trokritidarskopero"budeprocdnilo da od eosiia moZe imati koristi. neie oitati
ni5ta od kritidarske smelosti. Ne samo da ie Mihiz
podeti da menja svoj sud o iosiievoj prozi ve(,6e,
vremenom,Cosiia proglasitiza jednog od na5ihnajveiih prozaista. Razlog za oyv drastidnupromenu
vrednosnogsuda o Cosiievoj prozijejasan, ako ne i
banalan.Mihizje procenioda njegovokoketiranjesa
ulogom disidenta,u periodu kada se forsiraosoc-reahzam,neie moii tek tako da prode.Trebaloje imati
nekoga iz partijske vrhu5ke ko ie priskoditi u pomoi
kad zagusti. I ne samo to, Mihizu nije bilo tesko da
procenida je upravo Cosii onaj politidki moinikkoji
ie mu pomoii da nade prvo uhleblje u Zivotu.Svoju
radunicuimao je i Dobrica Cosii, jer je od podetka
svoje knjiZevne karijere uspeo da, svojim idrugarstvom", potkupi jednog od malobrojnih knjiZevnih
kritidara svoje generacije i da ga time onemoguii u
izricanju negativnih sudova o njegovom delu.
Da op5teZiteljska prijateljstva, sklopljena po
pravilu iz lnteresa,-znajri C'apoiraju dugo, dvedod'ii
ne tako davni intervju za Nin (3. jul 1992)u kojem
50
!fihL, odgovarajuii na provokativno pitanje o iosiievoj Lelji za vla5iu, kaZe:
Dobrici je Broz nudio mnogo znadajnije kombinacije, a on ih je izbegao. Ako je dovek od 40
godina,kojije veCokusio vlast - a vlast je vrlo
zarazna- imao snageda sa nie side. apsolutno
je negroguie dau7i. godini ioZeli da'postane
vlast.'
Avaj, ono Sto je po Mihizu "apsolutnonemoguie", ispostavilose ne samo kao moguie, vei kao
otrcani kliSeZivota. Po Mihizu, dovek moZe biti Zeljan vlasti samo u mladem dobu, a kako stari tako je
se we vi5e kloni. Ali, kada bi zaistabilo tako, onda bi
na delu mnogh drZavgbili pubertetlije a ne didusije.
BaS kao i kod Cosiia, kod Mihiza ne fascinira
toliko njegovopolitidko opredeljenjekoliko dinjenica da on nikadanije bio slobodanda Zivibezpolitike,
da ie svoiim opstAziteliskimnasonom bio 'iotouno
predodre-denia nju. Najpre a[cija5 i brig'adii, pa
potom novinar po redakcijama,strudnjaki nestrudnjak u najrazliditijimtelima,komisijama,Zirijima,pa
savetnik(najpre filmski, potom pozori5ni,a od nedavno i krunski), potpisnik ovihl onih peticija, govornik na ovim i onim skupovima - Mihiz je opSteZitelikoii ie proZiveo Zivot no5en iracionalnim
strahorirda nestone propustii isto tako iracionalnom
Zeljom da u svemuudestvuie.Mihizov put od titovskdg brigadira do krunskogsavetnikai'jeste taj dosledni put opSteZitelja,.put
u kome nema kontradikcijejer je taj put uvekbio utapanje,osmoza,vraianje
u uterus, u toplo krzno mno5tva u kome nema samoie i izdvojenosti.Politidki predznaktog utapanja i
niie nikadabio uzrok op5teZitelistva.
vei ie nalon za
oisteZitelistvom bio uz'rok dru5tvenog aictiviima sa
ovim ili onim predznakom. Nemajuii snageda bude
ni pesnik, ni pobunjenik, ni mistik, ni mislilac, ni
mizantrop,ni ludak,jer za sve to je potrebno umeti
bil.i sam,Mihiz je bio i ostaou onom proseku naSih
visprenihljudi na koje je CVijii mislio kada je rekao
da u Srbiji "tupavihgotovoda nema".I potom dodao,
ali ni izuzetno darovitih.
I kao Stoje Mihizov Zivot bio tek razlomak koji
je pripadaonekom kolektivnomzbiru, tako i teme o
kojima je Mihiz pisao nikada nisu bile njegove, vei
su uvek na neki nadin bile narudene. bilo bukvalno
narudene,bilo izazvanespolja5njimokohostima. Da
Mihiz ne pi5e na teme koje njega mude,vei na teme
o kojima publika Leli da slu5a, vidi se najbolje iz
njegove knjige Kazivanja i ukazivanja. Ako se oko
nedijegimena,dela,ili dogadaja,vei nije koncentrisala paZnja javnosti - Mihiz o tome neie pisati.
Uzmimo jedan primer. Da Andrii kojim sludajem
nije dobio Nobelovu nagradu,male su Sanseda bi
Mihiz imao Stada kaZeo njemu. A da se, u jednom
trenutku, nije razvila polemika o Andriievoj nacionalnoj pripadnosti,Mihiz severovatnone bi ni setio
da o toj temi razmi5lja.Promocije, nagrade,sahrane,
proslave, godiSnjice,skandali i festivali... inspiriSu
Mihiza da ne5tonapi5e,nikada njegov istinski interes
za jednu temu ili kulturnu pojavu. Dajte mu publiku
/
/
R
E
6l
broj t5,novembar1ggs
'€IueulpoE luDI
elqerEorqolneeloEefp rlslerd eu EtuI eulJlslq enrl€l
rlsou?nEou o llseas e {e{ru Blueu
o11rldo>1aualqdon
o,rirdn'daqUt po)'
-erupood urrrrepqrdsorydn'etuueoluetu
tr
'efuefnop
-tupo4qll
I erunzeJ IuouIJ]sIq
r afuerteprrrz olqel "'b,Us^e4n1
lrpnu-peu
n ep nctuefutplllusefqo eQeulo{B)'epnll'tlrurs
'e,cnuErlsodou
e[ue>1 bod,,- gitqlL et tiesrd - ,,el seu i,o>1'
ep be,uiqn{oii zItIIN i[ oie:[ bleuo olst
-lpnDlelelur
e4q14 pol
el
ualllelspard
oe1
-olsard [eqn>1od
'efqeslzp€ul I Blue?€rl
FIIIU€JuI eu o{€ Bzlqll[ po{ e?uq
-ueru EolsurfeJ' B{IIpo ef 1fo>1
"'elelllel
el El! ref 'sruldnrp o PoIJG
efue?trd o>1suoJelue{eP
lsouzevird 'pulzuaf€ol'ereaerd'e4s,ra1n1'eluelllop qnq'9{P{
oili*-udr otsordrju
;il:#;'Jr.+
eluentrpnrupuu r orrinrirpuu epal eEo4 a[ o4 nruel Eu r,ezoJdeus
e15so1qoiiel rlsouzelojdeuarusdos
'efqerEotqolne
E^ozIqrW
efruepTorurolnelrresIu- -orirerqs,,eEI[q a[ ot
fuqqod etifueltd n 'uelserrs
'€J3orueru
aer.oaetutnifueur{ri1ufue,urpirurpeq
le;n>loduepet
qpozlqlry zl pepp e?oru es afloqteu ls{e1 ruesrd
lul^ozlqI I n Ilolsocl'O",rnu.Irr"rr|
qol erurruorueru
e?olu 01 o{IIo{ pqqo4 ep olflol-a?olu eu Pp?{lu
BpV'ellls e{?Iuoil n nlu€^eluprNseJlco
efrlerEo1o;
riiirrrd od 4rz!t ai irrp urornierciq uz eTasod (atq
:braorol) e ftibsruo:llorues-eluroJeuefuptqon olseun
'Dtuoslu-oryouos
uo oll euol n 1a[ uelqold lozq541
I etiiuoa horie,ltsdos'e tue,r4d'dld lqnlod n fuelrd
'e1sq-eer-cos
po{ otuueleu
EcesJCl
n e[ ezqyrl po:1
ntoil e{s^rup 5>1is(e4strdoln) euuqdalnolsatun
'owErup o ah.to8otqonY
nruot uroEnrp n olI?oJEu nfilqo4 n oEI€1I?q gea
efuesqe/tqoues Eo>lsueuopSeru Eorrlerro aJaIuIJd
'qerE
"ra,reib eiruurnleu i,roq1[u oI$I eqrs q tq eu
-e7 n epetd ep elnqra ou?ll PZoIDI ^€lsorT4.sr Bo
'eftqrs uctuurEuel t rure8oq elqJP Ilsoupllueb eloz
'ure>1od
-iq11,rU
p" b'ount ouiig poEol; { et1'eroe45r
'4qII nru
n olerq
efuerEt zned n
I Iq eu lutlrog
I
'uszqelel
eiropubl n {E? e?elop gDled-^€lslrog
olq
-e1qdoelrusdsr qno8efu po
4qll I surl
I[o{
$
eEblq o8!u'snieti rrstrieprsrpeu errerdeqn oEouur
'aftrre1s
nfeui'eurnzur Sorrerpzbiuqueu urirs od
-<i8nf
eTaqeuelruecep Pp-I?npnq
anegr,relolll
?e^
4
,rtox^u6nibebetr*fiI
buiois'ou'dperefloqil'EoEnrp
'tlsouproqc
e,ro8e[u
lsefo1
ribrue.iep irscjudiisbdsbu
:itiu e,roarilw ei ecrpelsodeltceu6eu4o^lsnspooI
'n4quepisifl iroiogifun e,qriltodsafor aftceufutut
rurlols>lruaru
oirrsnsp6astnoEoutu9ol'etutJeouteru
orues
-oar trqu+tsp auErfodrqesep ef1a7-erroEalu
eftu orrtffponoEeuequrE4IIIIN_po{el-otrlouo
'e
eu ernllAeu
[e1o;alsroDloJlpe^ouelorrsEunrtcBdel
asEperntueuprEoeunzlq5 I'N'g lueplslpIAeJoel
eno'p'nie,r rudluparsn ru o1q a[1uglqe{ €IuIJoAlEz
od ruepnrut ruaqdeqqlq uueplqp
uir4iue,rillsoEnf
'nP€Suo^oN n e{sdrsecllEt{
ru7e1ns
4op I
lo1{?!!
EIIIN 'I^ou?[qoP?lnulu leo po
o'ro8
a[ue-[1;nu
eu'gdgiao>1e
rnadariruriadu^ntriui
epnqBp :oll?oJ€u
quls
qsdrs t,oarrfuu'ednlseu
nlroi n'r'EoifstuoroqT Breuorclrini€oiro1tl'ztnrp -efu n[n? ep nrnui tcstd
-luepl$p
qvrotafu po Ilqrp (€urlll€lol o{€I) ?{Fnqr^
e8om pol Izvlpo uo-'oEsodl{lnueJl luou
Eo1s1o>1q
'ii>1e; ier&uzei
lrirepra5u op e,reqtle,rnerd
-pefn rprqnEzl'uluopl4l*Esplue?nJpboAsboqzUPA nrEilicil 'ed
{iiojd"u
-ituzexepzer'af t[o>1
.cZtetuelrd n liroi'cip au eptru uo ecstd t
nluepl$puo{?Illlod oe>IIqaso
eipn11e1a1uroe>1lepeuz[ol5'epraue8 'eleu,, e{eu I
eqid^zrqr4'I iwEup o t[{otSogonf n'oIeI
s luouleluotull
>1eiorqeurpeuef znlt;41'nluesIIEArloIuE
'trrose16ltuouu^olltrI - eu4lerEo42t1sunuto1
ruol
'Iqas
-ues
o n{[s nueqdeln nuPal euleluEu Ep IIe?
-ueprsrpn
rurlrleuzodleuus afueTnrpEuBlueueruoclsn
ueqelrvel
'nuroi ruoEnrpuouelu n uo
rolne roSelu ap8 eurtlsaurruluo 3u oABJdn
n 'irirdiar'iftuzcerd
'Knlsoo uI?Eu
-pueq
oal?rPzteuelelsod 1s4el^o4qll [
afols
rpel,rodefiuri'auintg eloEe[u e'a ltlurEorqolne
lel eu euofu es?p IIe?o{ euouo Pu?npelelso au ep
iiurol uronrdn te^ DIIISBpzlqll I al oa?odBluaplslp -e>Iru
pJnlsrelll'1117'tuoal-sp
aJsoEI luo JnlEJelII I?nls
'n,ustuapisrp
uio,roBaiuo nptrd n-elnr
'afiie.6orq euei$sdos
lerlrod tong
[epn4 es 4qll trlerrjo<i'lb,rs I?nf.DIllS
-enba
rqrkj>ieioulll efue,urpnrupeu
ofrqer1
ep
afuaperrolelo e[ aluestd'nlslJ?olueu EzII{l nVrru,
2q5,1 et
-od erslf riurircoruiru'ul[o,ri'n'oeznpard
n
[uuo51
rlo>1
elueirrpriurpeuteqruliidt fiuzotctqure
euel sroqzr npepod
-o{Iqo EouefunpelEod n I o1e1
'es"Fl I eaoJleA'oupefez
-e,rereaeuzt
npo^-Iqnpz€A]e[s
olsap'ecsrd
n,jriprr etueirxelqiluozrbq
euporrrdI {B? IJpnupeuep ntuelsn el Epelnrc:lol
1u?llt rlctuleun'tult1
eroEafu Eorrdrdpo4'rlo1 elerrst€fI^I?op
psou111
oiq eieuzzr efiqopzrqgal''(edr<i16f
-1e[qnsepalsl as€p eu E 'ce1e1tq
Illo^opez esep oqPrl
tuour?rle^Esnppplsn - ou?nu8331uqoI Ilo)U
ryolo?
'nrua1
nlepez Eu eluESIdollq oESIoEu
-rue16i,u7erdhuerpel eu i1a1Eoupatal o1e1a-tgerE -od z oplseu
'PurIAoruE?tulu
-orqolnenurol ruo8nrpn tgnlnsdoV "'gJlaleJIJdeu EpE{I uo e[ o1qe,rsa[ o1F-o1ez^2el
rutuplsepln o€peFo oullo-^opellu esoll^olEz
eureJelll -le7r.[url
'e*isrd
r dtfeletrrd'eupotueu
'egn8oru eu.don e[ o4e
I elT-utolu'alueuodo
turup€Jeu auef1'relsod eu
'a[ ou.i'orifirqzo !1ezn
i ei'cririoa'tcsfoirn r eruefl'c)ie
aqq41 'o1qa1 enqgAl 'e9ura[troE1gell]-\IPcsldI ErBuIAou
ileitl liroseyoidr ailetr?nirfnrupuu
ep e,redsn
SotoulJetottoEeuollq ettu EpoesldeuIu Iq eu eJeotu
-eru eibis ep aleunid'o*t&-p o-afi{otSolqotny' el9rc
nEopu odr npr8 n',,eq
npor[i n 4q1ry''ruo>1pzl3Julls
-o.6 euerlsauo s,,tlestdeJBoIueIuelols'Euetuqol€S
lndod'ns rlo4 elsrreorueu q6nrp po ru1lzetez
'elsrrr qrgnEou qps EIUIAo{IJII BIuEIeApod,'slullenp
3p oedsnZIqII I
ululeqJa^ esI?eznls 'qle^ IJp_nrupEu
a[e[o4 qruo lorq e[ep qeuzrd esErolu'e$poq
'e?B{ Ep Pll
Elueu nq5 I eluerreftlrrTardt eluurnrpnrupsu eueJls
'oa,u7ardtq up
suo s njoirT'6"e8oj pii eqr,r'e1fiur1e
ol?nls Jolne uafu as etulfo4 e^o{IJl Juluelul uEp-IIos
rue[uer'
r niipnupuu eTour-1pnfi
"i?;ub'eutqpns'erues
-rrpnrupeir'is
r'pnuhcoelrp eto4 e8rful et
ep ntrz'n11
;ftt#??"j
T,?H:To"L?t
ertudr";:
ero^sexeuastdez
'riruetninEori'poEnib>1
eu roiroEtupoErrdq€ZryoI
nurqlrl6u nedodsegiei epuo t'e;n1seEep rIeTe[o>1
,;;
e
Sta znadi udtiva neudtivost,i zaito bi ona nuZno
bilavizantijska, pa samim timjoS i prekorna, tovaljda
samo Mihil zna,llije u jednom trenutku znao'.Cak
i tn togo sreinije kombiiracije pridevskih.od.rednica
viSebiprilidile nekom podetniku negoli vei iskusnom
piscu.
'
Navodimo, naravno, samo neke od mnogobrojnih orimera iezidkih rogobatnosti i to iz prvog toma
e"tiUiogrfili o drugima. Drugi deo Milriz.ovihmemouiu pitu"ni", naZaiost,jo5 nernarnije'U jeziku.i.stilu
Mih-izove autobiografije ima nedeg nounarsKl- poud"og, Sto je moida zirak da ovaj pisac poslednjih
viSeEita Stampunegobeletristiku'.
sodin-a
lzvei redenogda se naslutiti da knltga I(oJaJe
sva u funkciii velidanjanjenog autora do razmera
tutta, uz to jdSpisanailjka:vim jiziko-m i novinarskim
stilom, za pisca ovog osvrta ne moze bltl llterarno
Lswarlnj" oa znataia. Istovremeno, istini za volju,
valia reii i to da prvo poglavlje ove knjige pod naslovoii ;Zavtaj" (koje'niZalost obuhvata tek jednu
eeivrtinu prvbg ioma) sadrZiliterarne kvalitete koje
svakakoviedi Pomenuti'
pride koje Mihiz
U oitaniri
^seiajuiisu veoma kratke
se dana kada joS nije bjo M.ihiz vei
ispisuje
J58u( ttzunin' ovaj deo memoara predstavlja-neku
nJu t"tinil"utkog Amarkorda na iri5ke teme, zbirku
p;;;6
"6uiettitt""ljudi u maniru neorealizma' U
anonimusa,junaka provincije, ljudi koji
ioiii"ti.u
irisu u5li u istoriju, Mihiz dostiZevrhunac svoje autoSta ie ovai rthniizraz"vakantno" odmah posle
t-io*uftt" proie.'lne samo to, iri3ki portreti mogli
valjda da ga jo5 vi5euprazni?
-'"upraZnjeno",
ii-{u iari" poredenje sa boljim stranicama naSe
u iogtuirlju pod nailouom "Maika", ditamo:
oiot" f.olu ie ivoiewemeno nazvana"stvarnosnom"'
a"t" Mihizove knjige nema nideg narTeSime okolnost da sam,kockajuii se mnogo u
i"aino
"iorn
Zivotu, bio uglavnom gubitnik, luzer..'
tutttohvalospevnogi neprimerenog' Slika1,06I)
(Autobiog.
"itoiAno*.
iuci oottibt" iri5kih arionimusa,Mihiz ne zapada u
"oate^titui sentimentalnost 5to mu se inade veoma
Za5to nekome niie dovolino da bude gubitnik
je
Eetto O"Suuuu nastavku svojih memoara, a narodito
nego-prekotoga hoie joS da bude i luzer te5ko
kada dajeportrete poznatihlidnostii svojesusretesa
obiasniti.
'
niima.
-----RoguU pridi pod naslovom "Olga plemenita
iu" ono Sto u Mihizovoj autobiografiji dolazi
"u
poro-junakinja
Zivi
glavna
da
iazna'iemo
liieva".
posle
I,
iri5kih portreta nije diugo do odricanje od
pijacr''
didnoi-iednokatnici na iri5koj
lAuyobng
u'ime jedne siike o sebi, u ime identiteta
["iD""t"tti
041)."Ako neko Zeli da saznaStaie jednokatntcau
bio' bt,rda uAutobiogrffii.o drugima
kojoj
on
tutun
logici.po
.i
po
istoj onojjezidkoj
i.iei;. ond"i" to
6iva
"vaima najvi5eliterature u on_omn-j9+gm.delyu.IoJqP
m6sto u sombi,ru poiekad
i,t3G"i":ttl"
nema sroznidavepotrebeda seZivi i odredi u tstortlt'
kantno".
i.o-mfimoznom aisolutu od kojeg Mili', ba5 kao ni
Pi5uii o svome ocu Gojku Mihajloviiu, Mihiz
rns$tantan
I
kova,
pit"i to"-t"utisti, nijednog trenutka nije uspeo da se
starinskog
amater
kaZe:"Etimolog
jedan
73'(to.bi
bslobodi.
lao suati amatEr.'."(Autobiog.I,046)
amater bio insistantin, a ne irporan' te5ko je redi; a
roJl" t"Z" obiasnitiza5tose re8 amater ponavlja.dva
puth u redenicikoja zvudi kao da ju je zaistapsao
7 Cit. tz P. E. Charvet,-4LiteraryHistory of France VoI' M'
amater.
London,1967,s.62.
Mihizovo Stivo vri od sintagmi potpuno.besmi2 Autobiografiiao drugimal,s.15l
sfe*fr, u-toje bi, po pi5devomvdrovlnju, trebalo da
: sorishiMii ailovilMihiz, Kazivaniai ukazivania,Beograd'
budu dak duboke:
BIGZ,L994,s.28L.
4 Kazivaniai ukazivania,s.276-n7.
viprekornom
Svetozar, vei dobro iznerviran
5 Kazivanjai ukazivania,s.276.
udtivom neudtivoSiu,prkosno isturi
tu"ii:.to6 Autobiografijao drugimaI, s. 153.
bradu"'
(Autobiog'
1,303) 7 Kaivania i ukazivania,s'354.
sopstvenosnestanka,to jest kraja. Koliko god Mihiz
*u6dodio i-o onima koji su sada vei pokojru, nema
t<odnjeg. nigde ijedn6 ozbiljnije misli o.smrti' JoS
iedan"piimer-da s-eo smrti n'e riroZemisliti iz tudihsamo iz sopstvenog. IJmesto tragike
iiiia'vee
Mihiz se zadovoljava ciikuskim trikom, umesto oseprolurnostiZivota - on nudi infantilnu grimasu
*ii
kdi;i k;ii l" ostao Ziv jer ono Sto su mu drugovi
klovnovi <idJetli i nije bila njegova glava nego samo
---''
Kapa.
Nu kraiu, nekoliko redi i o jeziku Mihizovih
memo ara. iliJalac Aut o biografij e o drugim a ima(n, ne
i"ifo, prititcuda se iznena-diklda-otkrije da je Mihizov ieitk, uprkos pi5devomnepreklclnom zlv{enJu u
Beogradu,brilidnb osiroma5ioi postao neprlmeren
tonu"njegovogkazivanja. Mihiz, koji je.nekada ptsao
uiitloil"i ""D
iasiom redenicom,kao da je u poznijimsodinama obor avio" srpski. Pojedini delovi Aut o
\iagrofije o drugima.klo da su pisani nekom vrstom
esperanta.I za naJoDrcnijusrp3kured koristi lvlihiz
tudicu. Kao i KrleZi, i njemu su omllene recl s.nemadkim ili madarskim korenom, mada,naravno' lma
u-izobiliu pozaimlienicai sa drugih meridijana' Pon"t"a. i,iti" tcabO"ane znaznaEenjepojedine srpske
redi pa ie propraia stranom kovanicom:
Al' tata bacio oko na uprainjeno, vakantno mesto somborskog Protojereja.
1,297)
(A'utobiog.
R
E
6
,
bro.i l5'
novembar19gs
t
Download

Mihizova Autobiografija o drugima I-II