Psihološki profil Nikole Tesle, genija
PSIHOLOŠKI PORTRET NIKOLE TESLE,
GENIJA
.........................................
Akademik Prof. dr Vladeta Jeroti
0
Psihološki profil Nikole Tesle, genija
PSIHOLOŠKI PORTRET NIKOLE TESLE, GENIJA
Ako se setimo i ako prihvatimo definiciju genija koja poti e od Ota Vajningera, nesre nog
austrijskog filosofa sa po etka 20.veka, po kome je genijalan ovek „živi mikrokozam, onaj
kome je sopstveno Ja došlo do svesti, koji živi u svesnoj povezanosti sa svemirom“, onda
Nikola Tesla nije daleko od ispunjenja Vajningerovih zahteva da se neki stvaralac nazove
genije. Velika stvarala ka snaga duha, o igledno uro ena, izvanredna darovitost koja je išla
ruku pod ruku sa udesnim pam enjem, kao i brzom sposobnoš u u enja i poimanja novog i
bitnog u idejama i pojavama, nije bila rano otkrivena kod Nikole Tesle, izme u ostalog i zato
što je u njegovoj porodici obdarenost bila obi na pojava. Otac Milutin sveštenik i narodni
prosvetitelj, bio je izvanredan govornik, pesnik, pisac i „istinski životni filozof“. Njegove
vlastite metode bile su neobi ne: tražio je od Nikole da se vežba u poga anju tu ih misli, da
otkriva razne greške kod sebe i kod drugih, jednom re i, da oštro opaža sve što se u prirodi i
me u ljudima dešava. Majku uku, iz ugledne svešteni ke porodice Mandi , Nikola Tesla u
svojoj autobiografiji Moji pronalasci, veoma hvali, kao sposobnu i hrabru ženu, poteklu iz
porodice izumitelja. O ro enom bratu Danetu, koji je u etrnaestoj, ili, po drugoj verziji, u
šesnaestoj godini poginuo od konja (ili zbog posledica pada sa tavanskih stepenica), svi su u
porodici mislili da je bio udesno obdaren de ko, gotovo u svemu sposobniji od Nikole.
Mi se ne emo u ovome lanku baviti biografijom Nikole Tesle, niti istorijom nastanka
njegovih pronalazaka, koji su zna ili epohalan zaokret u 20.veku, jer je sve to ve dobro
poznato, što iz same Tesline autobiografije, što iz brojnih lanaka pisanih o Tesli, od
stru njaka raznih profila (nau nika, filosofa, umetnika, manje psihologa i psihijatara). Naše
istraživanje Teslinog života i njegovih ideja skrenu emo u dva pravca: traži emo u Teslinoj
li nosti i njegovim postupcima mogu e tragove nekih psiholoških i psihopatoloških oznaka,
kao posledice mogu ih traumatskih duševnih zbivanja u Teslinom detinjstvu, a onda e nas,
nezavisno od zaklju ka do koga emo do i u prethodnim istraživanjima, zanimati filosofskoreligiozni pogled na svet Nikole Tesle, ukoliko bude uopšte mogu e da do njega stignemo.
1
Psihološki profil Nikole Tesle, genija
Tesla je za ve inu svojih savremenika, kao i potomaka, važio kao osobenjak, udak,
„genijalna luda“, ak shizofrenik ili bar shizoid. Da li je Tesla svojim ponašanjem pružao
prilike ljudima oko sebe za ovako smele zaklju ke? Izgleda da jeste. Da vidimo, najpre, šta
sam Tesla o sebi piše: „Do osme godine moj je karakter bio slab i kolebljiv. Nisam imao ni
snage ni hrabrosti da nešto vrsto odlu im. Moji su me ose aji zapljuskivali u valovima i
neprestano titrali izme u oseke i plime... Najviše sam voleo knjige. Moj otac je imao veliku
biblioteku i, kad god sam mogao, pokušavao sam zadovoljiti svoju strast za itanjem.“ Osim
poja ane introspekcije, koja je obi no znak neke nesigurnosti deteta, ali i redovan pratilac
introvertovane individue, mi još uvek u Tesli, do po etka njegovog adolescentnog doba, ne
možemo da primetimo ništa upadljivo što bi nagoveštavalo kasniju obdarenost ili neurozu,
odnosno i jedno i drugo.
Ve u ranom mladala kom dobu Nikola Tesla je, uz pomo oca, postavio sebi kao zadatak –
samosavla ivanje, predstavljen gotovo kao životni cilj. Šta je to trebalo tako rano
savla ivati, od ega se Tesla ose ao ugrožen, pa je preduzeo da sebe savla uje strogim
telesnim i psihi kim vežbama, relativno retkim, i onda i danas, me u mladim ljudima u
adolescenciji? Psihoanaliti ki orijentisana psihologija ima samo jedan, odlu an odgovor,
proizašao iz njene teorije i prakse: to su nagoni u mladog oveka, seksualni i agresivni nagon;
nagoni su ti koji zbunjuju, plaše i gone adolescenta da ih živi, ali i savla uje, pokorava,
potiskuje, da ne bi ovladali životom mladog oveka. Bez obzira kojom odbrambenom snagom
raspolaže mlad ovek u oorbi protiv nagona, svako preterano potiskivanje urodi e nekim
simptomima kao nagoveštajima mogu eg razvoja neke psihi ke bolesti. O pojavi ovakvih
psihopatoloških, ili, ako nam se ne dopada ovaj psihijatrijski izraz, možemo re i i samo
udnih, neobi nih, ali uvek remetila kih znakova, Tesla piše: „Kad bih video biser, zamalo
bih dobio napad, ali bi me zato op inio sjaj kristala... Ne bih dotaknuo kosu drugih ljudi ni
za što na svetu, osim možda pod pretnjom revolvera. Spopala bi me groznica samo kad bih
pogledao breskvu, a ako bi se u ku i našao ijedan komadi kamfora, ose ao sam se neopisivo
nelagodno... Brojao sam korake na svojim šetnjama, izra unavao volumni sadržaj tanjira
supe, šoljice kafe i komada hrane – ina e ne bih uživao u jelu. Sve moje ponavljane radnje ili
operacije morale su biti deljive s tri, a ako bih pogrešio, po eo bih od po etka, ak i ako bi
mi za to trebalo nekoliko sati.“
Mogao bi neko da pomisli da malo as pomenuti i još brojni, ovde nespomenuti, simptomi
opsesivne (ili prinudne) neuroze – dijagnoza koja ne bi bila teška da se postavi ni od strane
nekog inteligentnog studenta medicine koji je položio ispit iz psihijatrije – nisu mu ili Nikolu
Teslu pole njegovog izlaska iz adolescentnog doba, ina e bogatog kod ve ine, naro ito
inteligentnih mladih ljudi u gradovima, raznovrsnim bizarnim znacima u ponašanju. Prevario
bi se! Nikola Tesla je celog života nastavio da se u svakodnevnom životu ponaša kao prinudni
neuroti ar. Evo primera! Ve zašao duboko u godine, žive i sam, kao okoreli neženja, u
hotelu, izabrao je sobu 207 (broj je deljiv sa 3), a sobarici poru io da mu svakog dana
ostavlja po 18 peškira. Ve eravao je ta no u osam asova, a na stolu se nalazilo, kao i
obi no, 18 platnenih salveta. Za stolom je pomno brisao ve blistavo srebrno i kristalno
posu e, koriste i uvek drugu salvetu.
U starijim godinama Tesla je razvio nastrano snažnu ljubav prema golubovima. Nikad naro ito
druželjubiv, bez intimnijih prijatelja u toku života, Tesla je hranio veliki broj golubova, da bi
me u njima naro ito zavoleo jednu golubicu o kojoj je pisao: „Voleo sam tu golubicu kao što
muškarac voli ženu. I ona je volela mene. Kada je bila bolesna ose ao sam to; došla bi u
moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovao sam je dok ne ozdravi... Dok sam nju
imao, imao sam i svoj životni cilj. A onda, jedne no i, dok sam u mraku ležao na krevetu, i,
kao i obi no, rešavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i stala na moj sto. Znao
sam da sam joj potreban: htela je da mi saopšti nešto važno, pa sam ustao i otišao do nje.
Gledao sam je i znao sam da želi da mi kaže – da e umreti. I onda, kada sam to shvatio,
2
Psihološki profil Nikole Tesle, genija
video sam svetlo iz njenih o iju – snažan snop svetlosti. Da, bila je to stvarna svetlost,
snažna, bleštava, zaslepljuju a svetlost, snažnija od svetlosti i najja e lampe u mojoj
laboratorij. Kada je taj golub umro, nešto je nestalo iz mog života. Do tada sam bio sasvim
siguran da u završiti sve svoje zamisli, iako sam imao ambiciozan program, ali kada je
golubica nestala, znao sam da je moje životno delo okon ano.“ Kada ne bismo znali da je
ovakva divna i potresna pri a došla od nau nika svetskog glasa, bili bismo uvereni da ona
poti e od nekog umetnika, pesnika ili nesre nog usamljenika koga su ljudi odbacili, a on je
onda svoju ljubav prema njima, u potpunosti, preneo na golubove.
Da bismo se još jednom uverili sa kolikom je snagom nagonske strasti Tesla raspolagao od
rane mladosti do duboke starosti, treba podsetiti da je jedno vreme bio strastan kockar, da
je pohotno pušio i narkomanski uživao kafu, da je sve ove strasti do kraja savladao, a onda se
obra ao drugim ljudima odvra aju i ih od ovih poroka. ovek bi skoro poželeo da se zaustavi
na deskriptivnoj i fenomenološkoj strani Teslinih ispovedanja, kada ga ne bi podbadala
prirodna radoznalost, ne samo psihologa ili psihijatra, ve i svakog drugog dublje
zainteresovanog istraživa a Teslinog života, da u njegovoj ispovesti ne potraži neko mogu e
objašnjenje, ali i razumevanje Teslinog ponašanja. Ubrzo emo se uveriti da mogu a
objašnjenja mogu sti i gotovo isklju ivo od psihoanalize i da nas ona ne e u potpunosti
zadovoljiti.
Kao što je poznato, Tesla nije bio ni u kakvoj psihoterapiji, niti mu je ideja da ode nekom
psihoterapeutu uopšte padala na pamet, iako se ne može re i da nije bio svestan svojih
opsesija i da ga one nisu povremeno žestoko mu ile. Psihoterapeutskim stru njacima je dobro
znano da sva psihoanaliti ka razjašnjenja jakih, višegodišnjih ili i doživotnih simptoma, kao
što su strah, prinude, žalost, gnevljivost, po ivaju na nekoj poznatoj ili samo
pretpostavljenoj traumi, ili na više takvih trauma, iz ranog detinjstva neuroti nog ili
psihoti nog oveka. Ovakvih bližih i sigurnijih podataka iz Teslinog ranog detinjstva mi
nemamo. Da pogledamo, ipak, bar neke mogu e nagoveštaje budu e Tesline neuroze, na
osnovu njegovih iskaza iz detinjstva.
Istraživa ima Tesline autobiografije palo je u o i da on više puta podvla i da je imao
izvanredno nadarenog brata „jednim od retkih fenomena duševne sposobnosti koji ni biološka
istraživanja nisu uspela objasniti“, kao i Teslin komentar: „Se anje na sposobnost mog brata
inilo je svaki moj napor bezna ajnim“. Izgleda da je injenica, koju sam Tesla podvla i,
daje do smrti brata „rastao sam sa malo poverenja u sebe“. Kao što sam ranije rekao,
postoje dve verzije uzroka tragi ne pogibije Teslinog brata. Jedna, ini se verovatnija, govori
o prekrasnom arapskom konju koji je jednom spasao život Teslinom ocu Milutinu, a onda –
kakva kob! – usmrtio njegovog sina Daneta. Po drugoj pri i, Dane je pao sa tavanskih
stepenica sa kojih ga je gurnuo Nikola, koji je zbog toga, naravno, dugo godina nosio
ose anje krivice, ružno sanjao i imao halucinacije, se aju i se bratovljeve smrti. Ose anje
krivice, ako je nje uopšte bilo u Tesle – jer se Nikola mogao samo nalaziti pored brata Daneta
na stepenicama – mogla je prouzrokovati, s jedne strane, snažnu nesvesnu pobudu da upravo
on, Nikola, treba da ostvari Danetovu „izvanrednu nadarenost“ i tako ublaži težak bol koji se
urezao u srce Teslinih roditelja; s druge strane, ovo ose anje krivice moglo je ostaviti Tesli,
opet nesvesno, asketski ideal življenja kao pre utnu kaznu zbog svoje nesmotrenosti u vezi sa
bratovljevom smr u. Kao da se obe moje pretpostavke sjedinjuju u jednu, izraženu najbolje
od Tesle koji je, navodno, pri ao da je u želji da svojim roditeljima nadoknadi gubitak drugog
sina, podvrgao sebe gvozdenoj disciplini. Smatrao je da mora živeti spartanski, da treba da
i više od drugih i da u svakom pogledu bude bolji (ne kaže se u ovoj Teslinoj pri i od koga
bolji).
Bez obzira na hipoteti nost ove teze, treba podsetiti da je zavist i ljubomora izme u dva
brata ili dve sestre, naro ito kada su približno jednako inteligentni, ili još i obdareni, gotovo
3
Psihološki profil Nikole Tesle, genija
redovna pojava u porodicama u kojima se deca bore za ve u ljubav roditelja, i da tek
uklanjanje jednog rivala (njegovom prirodnom ili nasilnom smr u, odlaskom u inostranstvo,
ranom ženidbom ili udajom), podsti e ambicije onog drugog da se po ne ostvarivati, pri tome
retko ili nikad bez ja eg ili slabijeg, obi no nesvesnog ose anja krivice.
Šta bi još trebalo re i o grotesknim simptomima prinude koji su pratili Teslu itav njegov dugi
život? Nema prinudne neuroze bez snažnog potiskivanja nagona, seksualnog i agresivnog,
nekad ja e jednog, nekad drugog nagona. Kod Nikole Tesle nužno je pretpostaviti, na osnovu
brojnih autobiografskih podataka, prisustvo izuzetno snažnih nagona, ili, možda je bolje da se
izrazimo Jungovim jezikom, snažnog libida, dakle, ukupne energetske vitalnosti, obi no
uro ene prirode, kojom raspolaže neki ovek. Zna ajan pojam sublimacije u psihoanalizi, ali
i u drugim oblastima kulturnog života, iako, prema Ani Frojd, mehanizam odbrane, ne spada
u patologiju, a zna i premeštanje energije sa objekata primarnog seksualnog i agresivnog
izbora, na objekte koji imaju samo izvedenu vezu sa nagonima. Sublimisana delatnost, pre
svega zahvaljuju i deseksualizovanim emocijama, prema psihologu Draganu Krsti u, postaje
slobodna od diktata nagonskih težnji.
Za mene nema nikakve sumnje da je Nikola Tesla, sli an u ovome i nekim drugim
genijalnim ljudima koji su vodili asketski život, najve i deo svoje silne uro ene energije,
koja se napaja iz izvora vitalnih nagona (seksualnog i agresivnog), uspešno sublimisao i
preveo u oblast svojih pronalazaka i gotovo neprekidnog bavljenja idejama. Da li treba
podse ati na injenicu da nije poznata nikakva žena koja se na bilo koji na in umešala u
Teslin li ni život, kao i na injenicu da Tesla u svojoj autobiografiji, osim svoje majke, a
onda na najpohvalniji mogu i na in, nikad nije spomenuo niti jednu ženu! Ako je Tesla i
uspeo da najve i deo svoje nagonske energije sublimiše, drugi, manji deo ove energije nije
mogao biti sublimisan, ve je zbog odbrambenog mehanizma potiskivanja deformisan i
pretvoren u simptome prinudne neuroze. „Slom živaca“ u etrdesetim godinama života, o
kome piše Tesla u autobiografiji, slom koji bi dovodio do takve preosetljivosti nervnog i
ulnog sistema da bi mu svaka, i najmanja buka nanosila strahovit bol, nastupao bi ne samo
zbog preteranog danono nog rada na pronalascima, ili samo zbog zloupotrebe duvana i kafe,
ve i zbog, delimi no neuspele, sublimacije nagona. Ne izgleda, ipak, verovatno da su ovi
simptomi „sloma živaca“, ma koliko povremeno bili jaki, bitno ometali stvarala ki rad Teslin;
naprotiv, kao da su ga podsticali, ili su se bili tako zgodno ugnezdili u sporedan kolosek
Teslinog života, da su pre delovali groteskno nego dramati no.
Nema nagoveštaja da se Tesla u toku svoga života odavao bilo kojoj perverznoj ili inverznoj
seksualnoj delatnosti. Spomenimo još jednom strasno kockanje u jednom periodu Teslinog
života – Tesla piše da bi zbog kockanja odustao od svake „rajske radosti“ – sve dok nije ovu
strast „iš upao iz srca, tako da nije ostalo ni tra ka želje“. Psihoanaliti ari pretpostavljaju
da je kocka esta zamena za onaniju ili i normalnu seksualnu aktivnost i navode primere iz
psihoterapeutske prakse udne ravnodušnosti nekih mla ih ili sredove nih kockara prema
seksualnom životu. Kada je savladao kockarsku strast, Tesla je po eo strasno da puši.
Podse amo da je puša ka strast Sigmunda Frojda nastupila naro ito od vremena kada je,
po etkom pete decenije njegovog života, prekinuo polne odnose sa ženom, da bi se posle
šestoro ro ene dece izbegla nova, neželjena trudno a.
I kako, na kraju, objasniti neuobi ajeno jaku Teslinu naklonost prema golubovima i
udnovatu ljubav prema jednoj golubici, pra enu neobi nim svetlosnim doživljajem njenog
umiranja, doživljajem koji ne znamo gde da svrstamo: u istu fantaziju ili halucinaciju, u
parapsihološki doživljaj, ili da ga primimo kao stvarnost. Umesto sopstvenih pretpostavki,
radije bih ovoga puta prepustio re poznatom ameri kom psihoanaliti aru Džulu Ajzenbadu.
Ovaj psihoanaliti ar, koji je sara ivao i u asopisu Ameri kog društva za psihi ka istraživanja,
u Teslinim se anjima otkriva, najpre, karakteristike oveka koji u najranijem detinjstvu,
4
Psihološki profil Nikole Tesle, genija
emotivno i fizi ki, nije imao potrebnu pažnju majke u periodu dojenja (ova pretpostavka nije
isklju ena kada znamo da je u Teslinoj porodici bilo mnogo dece). Tesla je zbog toga, s jedne
strane, idealizovao majku, s druge strane, celog života je „bežao“ od nje (kao i od žena
uopšte), ispunjen tugom zbog neostvarenog o ekivanja. Ova vrsta ambivalencije, esta kod
li nosti koje se klini ki opisuju kao opsesivno neuroti ne, obeležava sve Tesline odnose, kao i
ežnju prema svemu što može biti simbol majke ili zamena za nju. Poznato je da je ptica
stari univerzalni simbol majke i dojenja, kaže Ajzenbad. Ljubav prema golubovima, posebno
prema jednoj golubici koju je Tesla negovao do njene smrti, mora da stoji u nekoj vezi sa
ljubavlju prema majci, iju je smrt Tesla na telepatski na in osetio. Pošto je to ak njegovog
života napravio pun krug, Tesla je u starosti po eo da se hrani samo toplim mlekom. Doga aj
sa belim golubom i zaslepljuju e belim snopom svetlosti, kao da je simbol mlaza mleka iz
maj inih grudi, zaklju uje Ajzenbad. Ovaj oštroumni psihoanaliti ar navodi primer jednog
svog pacijenta, koji je u drugoj nedelji života morao da bude odvojen od dojke, i kasnije kao
odrastao ovek, nije mogao da podnese ni re „okruglo“ i podse a i na Teslin izbor jela.
Kažnjavaju i dojke koje ga nisu hranile, Tesla jede samo meso sa obe strane grudi; na drugoj
strani je njegova snažna potreba da hrani golubove (koji oblikom podse aju na dojke).
Izneli smo jedno mogu e psihoanaliti ko gledanje na neke neobi nosti u životu Nikole Tesle,
bez intimne potrebe da se sa ovom analizom složimo ili je odbacimo. Oglašavanjem Tesle za
prinudnog neuroti ara, kao i pokušajem objašnjenja porekla ove neuroze, ne izri e se
apsolutno nikakav vrednosni sud nad Teslinom li noš u. Moje je mišljenje da Teslina neuroza
nije imala nikakav, ili bar ne bitan uticaj, pozitivan ili negativan, na njegovo genijalno
stvaranje. Li ni život Teslin, me utim, sa svim poznatim neobi nostima, pa i bizarnostima u
njegovom ponašanju, a naro ito njegov asketski na in života u koji žena nikad nije ni
privirila, može da bude u vezi sa njegovom neurozom.
U drugom delu ovoga lanka bavi emo se nezahvalnim pokušajem rekonstrukcije Teslinog
filosofsko-religioznog pogleda na svet, za koji nismo uvek sigurni u kojoj meri je bio pod
uticajem njegovog li nog života i njegove neuroze.
Još u de aštvu, piše Tesla, „patio sam od udne boljke; privi ale su mi se slike, esto
pra ene jakim bleskovima i uticale mi na misli i dela. To su bile slike predmeta i doga aja
koje sam ja zaista bio video, a ne onih koje sam zamišljao. Kad bih uo neku re , pojavila bi
se živa slika predmeta koji je ta re opisivala u mojoj viziji“. Pitamo se nije li ova pojava
kod Tesle karakteristika ejdeti ara, me u kojima ima dosta dece i umetnika. U svakom
slu aju, fenomen svetlosti, kao energetski fenomen, rano je po eo da zanima Nikolu Teslu, i
to preko li nog doživljaja. I u kasnijem životu, kad god je Tesla nešto iole intenzivnije
doživljavao (naro ito u prirodi, ili u samo i svoje sobe, kada je zamišljao svoje budu e
nau ne eksperimente), svetlosne pojave redovno su pratile ovakve doživljaje, pra ene nekad
jakim glavoboljama uz ose anje „da mi mozak gori“.
Vremenom, Tesla je postao svestan da mu je ne samo prijem kosmi ke energije lako
omogu en, ve i da on sam postaje izvor energije. Ovakvo uverenje, osvedo eno iskustvom i,
naravno, nau nim radom na otkrivanju i primeni raznih oblika energije u prirodi, ja ali su u
Tesli ose anje mo i. Ponašaju i se prividno skromno pred ljudima, odri
i se celog života
svakog zadovoljstva osim pronalaza kog, ophode i se iracionalno prema novcu, koji je
nemilice trošio na uvek nove laboratorijske eksperimente, ostaju i tako esto bez dinara,
Nikola Tesla je, u stvari, postajao sve nezavisniji od ljudi, a to je postizao neprekidnom i
uvek budnom kontrolom i nad sobom i nad drugim ljudima. Tesla je, najzad, ubedio sebe da
je život koji se sastoji u beskrajnom uzdržavanju i odricanju, najbolji od svih na ina
življenja, pa ga je ak preporu ivao drugim ljudima, isti
i sebe kao primer. Da je u
ovakvom Teslinom na inu življenja, koji je postao njegov pogled na svet, i pored blistavih
5
Psihološki profil Nikole Tesle, genija
otkri a u nauci koja su mu donela jednoglasna priznanja celog sveta, ipak bilo ne ega
neprirodnog i nasilnog, da ne kažem i shizoidnog, govori Teslina zaokupljenost automatima i
robotima, doživljavaju i i sebe povremeno kao automat ili kao bateriju napunjenu silnom
energijom koja po inje da svetli. „ ovek je samopokretljiv automat pod dejstvom spoljnih
uticaja“, piše Tesla; „Mada naizgled svojevoljne i unapred odlu ene, njegove akcije nisu
upravljene samo iznutra, ve i spolja. On li i na splav koji bacaju vali uzburkanog mora.“
Teslin genije, kao i ve ina drugih genijalnih ljudi, naro ito bolno, i ak tragi no, doživljava
ovekovu nemo pred prirodom i kosmosom. Tesla nikako ne pristaje da ostane splav na
uzburkanom moru, njemu je data energija i sa njome mo da ovlada stihijom, u sebi i u
spoljašnjem životu, pomažu i tako, kao novi Prometej, svim ljudima i celom ove anstvu.
Odakle zapravo pristiže oveku i celoj prirodi ta silna, nepojamna energija? Gordi Prometej,
pali Lucifer u oveku, prisutan je još kako i u Nikoli Tesli. Njemu ne treba intervencija Boga i
bilo kakve duhovne sile koja smislom i Promislom upravlja ovim svetom. Tesla bi da oveka
na ini bogom i tako gospodarem prirode; tek e onda biti iskoriš ene prirodne sile na
dobrobit ljudi, ratovi e prestati i ovek e uživati sve blagodati svoje mukotrpne pobede.
Sli ne utopije slušali smo još od vremena Kampanele i Tomasa Mora, od Dekarta, u
ogoljenijem, materijalisti kom vidu od francuskih enciklopedista i u praksi od opasnih
marksisti kih zanesenjaka. Zar se i Nikola Tesla u XX veku sme ubrojati u pozitivisti ke
nau nike XVIII i XIX veka?
Tesli je blizak Rene Dekart, mnogo više kao nau nik nego kao filosof, jer piše: „Ništa nije
iskusnom istraživa u uverljivije nego mehanisti ka teorija života koju je pre 300 godina
donekle shvatio i izložio Dekart.“ Tesla naziva „pravim otkri em“ knjigu Žaka Leba koja ima
karakteristi an naslov: Prisilna kretanja, knjiga koja u Tesli ja a njegovu nepoverljivost
prema svim unutarnjim, a poverljivost prema svim spoljnim nadražajima. Hteo bih da
napomenem da je do ovakvih zaklju aka o životu Tesla došao, prema sopstvenom priznanju,
u jednom periodu „pritiska bolesti i proživljene patnje“. Ali treba dodati, ni onda kada je bio
potpuno zdrav i kada se i u starosti ose ao kao mladi , predvi aju i da e živeti sto godina,
Tesla nije druga ije mislio o kosmosu osim kao o rezervoaru neiscrpne energije koja samu
sebe uvek obnavlja, a o oveku kao „mašini od mesa“, do koje je definicije Tesla došao još u
mladosti. Nekakve duhovne nevidljive sile, koje bi zapravo predstavljale stvaran izvor
kosmi ke energije, Tesla je smatrao suvišnim. Karakteristi no je za Teslu, prema onome kako
je pisao u autobiografiji, da se ni u najkriti nijim trenucima u svom životu, kada mu je smrt
bila sasvim blizu, nikada nije se ao Boga, niti je od Boga zatražio pomo (dva puta se davio,
jednom je mogao biti živ skuvan, drugi put umalo da izgori, itavu jednu no proveo zatrpan
u nekoj staroj grobnici, od bolesti kolere jedva je ostao živ, a lekari su, prema Teslinom
pri anju, najmanje tri puta dizali od njega ruke).
Šopenhauer je jednom napisao „da je svako dete u izvesnoj meri genije i svaki genije je u
izvesnoj meri dete“. Koliko je ovo ta no potvr uje i Teslin primer. Dete, kao i genije, ne zna
za smrt ili se ponaša tako kao da smrti nema. Nikola Tesla kao da se sam izlagao smrtnim
opasnostima u toku života da bi izazivao smrt i sudbinu, a onda trijumfalno pokazao kako su
ovek i njegova domišljatost ja i od smrti (Tesla se zaista nekoliko puta spasavao od smrti
samo zahvaljuju i prisebnosti i sjajnoj bistrini duha koji mu je otkrivao onaj jedan jedini
mogu i na in kako da se smrti spase).
Nezaboravna je Teslina pri a o njegovom pronalasku „oscilatora veli ine budilnika“, koji je
prika io, u cilju eksperimentisanja, na jedan od stubova neke desetospratnice u kojoj je bio
tek postavljen eli ni skelet. Kada se gra evina posle nekoliko minuta zaljuljala, a radnici
bili u panici i pozvali policiju, Tesla je brzo otka io vibrator, stavio ga u džep i izrubio se.
Kasnije je pri ao, o evidno uživaju i u ose anju mo i, da bi se zgrada posle deset minuta
sigurno srušila, tvrde i dalje, poput megalomana, da njegov oscilator može da prepolovi
6
Psihološki profil Nikole Tesle, genija
Zemlju „kao kada de ak raspoluti jabuku“. Tesla je sve ovo ispri ao ekshibicionisti ki, poput
deteta ili – genija.
Ukoliko smatramo da nacionalno-politi ko ube enje nekog velikog oveka treba uvrstiti u
njegov filosofsko-religiozni pogled na svet, onda nije suvišno ako spomenemo i Teslin pogled
na burne politi ke doga aje njegovog vremena, pogled koji e možda kod nekoga od nas
danas izazvati još jedno
enje i iznena enje, koje je naš zemljak Tesla, u toku svoga
života, prire ivao ljudima. Decembra 1914. godine, kada je Prvi svetski rat ve uveliko
besneo, Tesla kaže: „Dokle bude razli itih nacionalnosti, bi e i patriotizma. Taj ose aj mora
biti iskorenjen iz naših srca, pre nego se uspostavi trajan mir. Njegovo se mesto mora
ispuniti ljubavlju prema prirodi i nau nom idealu. Nauka i otkri e velike su snage koje e
dovesti do njegova okon anja.“ Posle Prvog svetskog rata, na pomolu Drugog, Tesla je svom
ranijem mišljenju imao još samo da doda: „Mir može nastupiti jedino kao prirodna posledica
svestranog prosve ivanja i stapanja rasa, a mi smo još uvek daleko od toga blaženog
ostvarenja.“ Osim što u ovoj izjavi prepoznajemo Teslu kao pacifistu, prosvetiteljskog
racionalistu, nau nika koji veruje u nauku i svakako velikog humanistu, uzdržao bih se od
daljeg tuma enja ovakvih Teslinih re i.
Bili bismo nepravedni prema Tesli kada bismo na osnovu dosadašnjeg prikaza njegovog
pogleda na nauku, energiju i Boga, filosofiju i politiku, zaklju ili kako je na sebi
zadovoljavaju i na in rešio „prokleta pitanja“ transcendencije. Tesla nije bio sre an: svojim
agnosti ko-ateisti ki pogledom na život. Ali on se u starijim godinama više nije dao izmeniti.
Tesla se, doduše, ispovedao kako je pro itao stotine knjiga u nadi da e se pokazati neko
svedo anstvo kako smrt nije kraj ovekov. Uzalud. Nikola tesla je ostao uveren da je
univerzum veli anstven, ali ist mehanizam, ljudsko bi e automat kontrolisan spoljnim
uticajima.
Hriš ani bi, doduše, sigurno pozdravili jedan nešto druga iji blesak Teslinog duha koji svedo i
o složenom, i doživljajem i mišlju bogatom umu Teslinom, kada je ovaj na pitanje našeg
zemljaka Vladislava Savi a, šta je to što ga pokre e na neumoran rad sa toliko oduševljenja,
odgovorio: „Aristotel je u io da u vasioni postoji nepokretna ’entelehija’ koja sve pokre e i
misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam uveren da je ceo kosmos objedinjen, kako u
materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo
svu snagu, sva nadahnu a, ono nas ve no privla i, ja ose am njegovu mo i vrednosti koje
ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali
znam da postoji i kada ho u da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to
svetlost, a kad pokušam da ga shvatim duhovno, onda je to lepota i samilost. Onaj koji nosi
u sebi tu veru ose a se snažan, rad mu ini radost, jer se sam ose a jednim tonom u
sveopštoj harmoniji.“
Ovakva Teslina nadahnuta vizija, pre panteisti ka nego materijalisti ka, poti e iz vremena
posle Prvog svetskog rata, kada je Tesli bilo nešto preko šezdeset godina. U starijim
godinama, me utim – ovo nije iznena enje za pažljivog istraživa a Teslinog života – njegovo
interesovanje okre e se budizmu. Više filosofija nego religija, pesimisti ko agnosti ka u
svojim osnovama, budisti ka predstava sveta negira ovekovo ja i traži njegovo poništenje u
nirvani. Tesla, uglavnom se saglašavaju i sa materijalisti ko-mehani kom koncepcijom
nau nika njegovog vremena o nastanku života, ak i kada je povremeno želeo da se oslobodi
„materijalisti kih okova“, dosledan svome pogledu na svet, zaklju uje: „Velika je ideja
Budina o selfu kao iluziji. Zaista, mi nismo ništa drugo do talasi u prostoru i vremenu koji
kada ispare ne ostaje ništa... Nema individualiteta. Ne možete re i da talas u okeanu ima
individualnosti. Postoji samo sledovanje talasa jedan za drugim. Vi danas niste ista osoba
koja ste bili ju e. Ja sam upravo niz egzistencija koje su približno, ali ne potpuno sli ne.
7
Psihološki profil Nikole Tesle, genija
Ovaj lanac je ono što proizvodi dejstvo trajnosti, sli no pokretljivosti slike. Ono što Tesla
ostavlja potomstvu nije plod Tesle, ve sled egzistencija.“
Ovakvu ubedljivu ta ku na svoj život mogao je da stavi i neki gr ki stoi ki filosof ili, još pre,
neki prosvetljeni budist. Kao što je poznato, rani budizam je u io da duša ne postoji, ali da
ljudsko delanje stvara energetske impulse, silu što pokre e kružni tok ra anja i umiranja, pri
emu ponovno ro enje nije li ni doga aj u kojem se isto „ja“ koje je ranije postojalo, sada
ponovo javlja. Pri ponovnom bivanju, dakle, to nije niti ista, niti druga osoba, ista je samo
ulan anost koja vodi ponavljanju. Može da izgleda iznena uju e, ali mi se ini da je srpski
Li anin Nikola Tesla stigao; kao nijedan Srbin pre ili posle njega, do pred same dveri
budisti ke filosofije. Gordo ose anje mo i koje je Teslu povremeno zapljuskivalo, jer je
uistinu posedovao udesnu energiju koja ga je hranila doživljajem mo i, izgleda da je pred
kraj života iš ezlo; ostalo je samo – ne znam ta no da li – stoi ki spokojan, filosofski
rezigniran ili budisti ki blažen doživljaj poništavanja sebe pred veli anstvenim kosmi kim
Ništa.
Ima dve vrste genija, usu ujem se da spekulišem: umetni ki i nau ni ki. Dok je umetni kom
geniju – jednom Bahu, Geteu, Dostojevskom – prirodna; jer je u prvom redu doživljajna,
predstava živog Boga u ijoj službi i uz iju pomo kao Božiji prijatelj ili saradnik stvara,
Boga koji mu onda garantuje i besmrtnost, dotle genije nau nika, u ne emu bliži kradljivcu
vatre Prometeju i palom Luciferu, donosiocu svetlosti, teško priznaje da njegova genijalnost
nije njegovo sopstveno delo i podvig. U ovom doživljaju mo i i gordosti, koji se pred kraj
života kod nekih nau nika istopi u suznu rosu smernosti, kao da su nau nici sasvim blizu
genijalnom filosofu Gautami Budi, ije priznanje još i danas izaziva u ljudima divljenje i
potajnu jezu: Sam spoznaju dosegoh, na koga da se pozivam! Nimalo slu ajno, nekoliko
današnjih znamenitih fizi ara postali su budisti, ili im je budizam najbliža filosofija ili religija
sveta.
8
Download

Psihološki profil Nikole Tesle, genija.pdf