Uvod
Godine 1986. postalo mi je jasno da veliki broj ljudi donosi niz loših
odluka. Gubili smo svoje mesto u trgovinama, živeli smo u sve lošijoj
sredini, doživljavali smo porast kriminala i sve veću upotrebu droga, bilo je
sve više razvoda i sve više beskućnika. Bez obzira da li smo to želeli da
vidimo ili ne, u takav položaj smo, najverovatnije, dospeli, u velikoj meri,
zbog kolektivnog odlučivanja.
Pitao sam se čemu smo svi grešili i šta možemo u vezi s tim da učinimo.
Da li bismo mogli da naučimo da donosimo bolje odluke i da ostvarujemo
bolje rezultate na poslu i u privatnom životu? Kada bi dovoljan broj nas u
svom životu donosio bolje odluke, da li bismo mogli svi zajedno da
stvorimo bolji biznis, bolje zajednice, i bolje porodice?
Kada većina nas razmisli o svojim životima, uočava greške koje pravimo.
Pošto znam da niko ne želi da donosi loše odluke, počeo sam da
proučavam način na koji donosimo odluke i otkrio nešto što je postalo
očigledno: naše loše odluke počivale su na iluzijama u koje smo tada
verovali, a naše dobre odluke na stvarnosti koju smo na vreme prepoznali.
Posle nekoliko godina proučavanja, otkrio sam ovo što će te, kako
verujem, i vi otkriti čitajući moju priču: pouzdan sistem da znate kako da
kažete “da” na ono što je efikasno za sve nas i “ne” kada nešto nije dobro.
Ukoliko otkrijete da vam je ovaj sistem koristan, nadam se da će te pomoći
i drugima da i oni otkriju kako mogu da ga koriste.
Spenser Džonson
"Iskoristite" ovu knjigu do maksimuma,
Vaš nepoznat prijatelj, sa sajta Internet zarada.
PUTOVANJE: PRONAĐI
SVOJ PUT
Od konfuzije do jasnoće
Petak ujutro
Živeo jednom jedan pametni mladi čovek koji je želeo da pronađe
način na koji bi mogao da donosi dobre odluke, pa da u životu postiže više
uspeha uz manje stresa.
Iako do tada nije doneo mnogo loših odluka, one su mu, kad god bi ih
doneo, stvarale mnogobrojne probleme na poslu, a ponekad dovodile i do
preokreta u privatnom životu.
Uvideo je da ga loše odluke mnogo koštaju i osećao je da mora da
postoji neki bolji način za donošenje odluka.
Tako je jednoga jutra još u praskozorje krenuo u obližnje planine da bi
se pridružio ostalim biznismenima u pešačenju, poznatoj vikend turi pod
pokroviteljstvom "vodiča", izuzetnog biznismena i planinara koji vodi ljude i
kroz planine i kroz njihove odluke.
Mladić je čuo da su ti ljudi pronašli pouzdan sistem za donošenje odluka
i da se sa tih izleta vraćaju osposobljeni za donošenje boljih odluka.
Kako za tako kratko vreme mogu da nauče da ga tako dobro koriste?
Kasnije, dok je hodao stazom u podnožju planine, skinuo je jaknu i
vezao je oko struka. Znojio se, i to ne od jutarnjeg sunca, već zato što je
osetio uznemirenost. Znao je da je zaostao za grupom i izgubio se.
Neposredno pošto je krenuo nazad, shvatio je daje zaboravio kojim
putem treba da ide da bi stigao do logora. Pitao se da li je suviše kasno
da ih stigne, zato što je gubio vreme. Posle izvesnog vremena nastavio je
istim pravcem, ali mnogo bržim korakom.
Mladić se tešio da nije jedina osoba kojoj je potrebno da donosi bolje
odluke. Bio je deo jedne od nekoliko grupa biznismena čije su odluke, u
najboljem slučaju, bile osrednje.
Posledice slabih odluka bile su evidentne na svim poljima: u korporacijama, maloj privredi, školama, vladinim agencijama čak i veoma često,
u ličnim životima.
Izgleda da ljudi ne uviđaju vezu između sopstvenih odluka i posledica
koje one izazivaju.
Mladić se čudio zašto toliko mnogo pametnih ljudi toliko često donosi
glupe odluke.
Počeo je sebe da kritikuje. Nije uvek znao kako da postupa kao odlučan
član firme ili tima. Znao je da je ponekad neodlučan. On samo jednostavno
nije želeo da pravi greške. Tada je shvatio da ni njega, kao ni većinu ljudi,
niko nije naučio kako se odlučuje.
U tom trenutku stao je na suvu grančicu i prodoran zvuk vratio ga je u
realnost. Zastao je i pogledao unaokolo.
Tada je ugledao nekog čoveka.
Za momenat su jedan drugoga pažljivo promatrali, a onda je mladić
primetio da sa pocrnlog lica starijeg čoveka izbija predusretljivost. Upitao
se da li bi taj visoki sedi zgodni čovek mogao da bude vodič. Iz sasvim
neobjašnjivog razloga, mladić se u prisustvu tog nepoznatog čoveka
osećao bezbednije. Progovorio je: "Tražim planinare."
Tada mu je stariji gospodin uzvratio: "Ja sam vaš vodič. Krenuli ste u
pogrešnom pravcu."
Zatim je krenuo u sasvim drugom pravcu i mladić je pošao za njim.
Vodič se osvrnuo unazad i preko ramena mu dobacio: "Možda bi bilo
dobro da razmislite zbog čega ste danas zakasnili."
Uznemiren mladić je ćutao. Počeo je da pretresa svoje odluke.
Nešto kasnije, vodič ga je upitao zašto je krenuo na ovo planinarenje.
Mladić je odgovorio: "Želim da naučim kako da donosim najbolje
odluke."
Dok je izgovarao te reči, mogao je da oseli poznali pritisak koji mu je
stvarala potreba da opiše ono što je najbolje. Znao je da je neodlučan
onda kad ne zna šta je dovoljno dobro.
Hodajući, vodič je prokomentarisao: "Možda i ne morate uvek da
donosite najbolje odluke. Da bi se stvari popravile, potrebno je samo da
donosimo bolje odluke. Možda ćete uvideti, kao i mi ostali, da ćete se, ako
samo donosite bolje odluke, eventualno i bolje osećati."
Mladić je osetio izvesno olakšanje i zamolio vodiča da mu objasni šta
podrazumeva pod "boljom" odlukom.
"Bolja odluka je odluka koja nam omogućuje da se bolje osećamo, i to
zbog načina na koji je donosimo i zbog toga što ona dovodi do boljih
rezultata."
"Pod boljom odlukom podrazumevam odluku koju bismo doneli tek
pošto sebi postavimo odredeni broj dragocenih pitanja.
Možda i vi, kao i drugi ljudi, ponekad osećate da ste neodlučni ili da
donosite polovične odluke, odnosno odluke koje možda ne smatrate
dovoljno dobrim".
"Mnogi od nas koje ćete sresti na ovom izletu prevazišli su takav osećaj
koristeći jedan pouzdan sistem koji se sastoji od dve stvari - korišćenja
glave i osluškivanja srca - pa ćete i vi uskoro biti u stanju da dođete do
bolje odluke. Deo tog sistema je i postavljanje dvaju korisnih pitanja na
koja odgovaramo sa "da" ili "ne"'".
Mladić je odmah želeo da sazna koja su ta dva pitan ja.
"Pre nego što stignemo do tih pitanja, moramo da krenemo od samog
početka", rekao je vodič.
Pošto se mladić s tim složio, vodič ga je upitao: "Kada želite da donesete
bolju odluku, da li znate šta prvo treba da uradite?"
"Nisam baš siguran" - promrmljao je mladić.
"Ako ne znate šta treba da uradite, da li znate šta ne treba da radite?" insistirao je vodič.
Mladić je obično bio jako zaposlen da od svih obaveza nije stizao da
razmišljao o tome šta ne treba da radi.
Vodič je iznenada zastao.
I mladić se zaustavio pored njega.
Vodič mu sc obratio: "Jednostavno morale da prestanete da radite ono
što radile."
Zatim je iz novčanika izvadio list papira i pokazao mu deo onoga što na
njemu piše.
Mladić je neko vreme razmišljao o tome što je pročitao. Zatim je iz
zadnjeg džepa izvadio crveni blokčić i na njemu sebi pribeležio sledeće:
Da bi doneo bolju odluku,
prvo prestajem
da postupan po lošoj odluci.
Vodič je rekao: "Ako prestanete sa lošim odlukama i stvorite prazan
prostor, moći ćete da ga popunite nečim boljim."
"Ali, bojim se da, ako odustanem od onoga što imam, možda neću naći
ništa bolje."
"Svi se toga plašimo. Potrebna je hrabrost da napustimo ono što nam
je poznato i na šta smo se navikli. Međutim, u pitanju je sigurniji i
pouzdaniji način da ostvarimo bolje rezultate."
"Kada odustanete od onoga što za vas nije dobro, dobijate slobodu da
pronađete nešto bolje. I obično se tako i dogodi, čak prilično brzo.
Stari Kinezi imali su za takvu priliku mudru izreku: "Ako želiš šolju
toplog čaja, najpre moraš da isprazniš svoju punu šolju. Ako se vruć čaj
sipa u šolju punu hladnog čaja, topao čaj ne može da stane u šolju, već
se presipa u tanjirić."
"Shvatam", lagano je rekao momak. "To me podseća na jednog mog
prijatelja. On nije raskinuo ugovor sa neodgovornim dobavljačem koji nije
ispunjavao uslove pogodbe ni posle nekoliko opomena. Moj prijatelj nije
poznavao nikog ko bi mogao bolje da obavlja taj posao, pa je, umesto da
prestane sa onim što ne funkcioniše, nastavio da koristi istog dobavljača."
"I šta se onda dogodilo?" - vodič je želeo da sazna.
Mladić je odgovorio: "Dobavljač je nastavio da čini greške i to je
kompaniju mog prijatelja koštalo i vremena i novca. Na kraju je, nažalost,
otkaz dobio moj prijatelj zato što nije dobro obavijao svoj posao."
Mladić se na trenutak zamislio i onda upitao: "Zašto uporno radimo
nešto što očigledno ne funkcioniše?"
"Zato što, i pored toga što je to često opasno, osećamo veću sigurnost
kad ne menjamo ono što nam je dobro poznato. Na kraju nam postaje
prihvatljiv poznati način čak i kada je on neefikasan. To možete da vidite
u mnogim preduzećima."
"Možete li mi dati neki primer?"
"Kako da ne. Pre mnogo godina, Američka armija je želela da ubrza
topovsku paljbu i zato je angažovala konsultanta da razmotri problem. On
je otišao na teren i uočio da se vojnici udaljavaju od topa i čekaju tri
sekunde svaki put pre nego što počne paljba.
Na pitanje zašto to rade, odgovorili su mu da slede uputstva iz
priručnika koji im je armija dostavila. Konsultant je iščitao sva uputstva
vraćajući se do njihovog originala iz Građanskog rata kada je vojnicima
savetovano da se povuku od oružja pre ispaljivanja da bi mogli da umire
konje koji vuku topove. Kada to ne bi radili, konji bi mogli da se otrgnu i
da pomere top tako da se promaši cilj."
Mladić se nasmejao pri pomisli na ljude koji se povlače da bi držali uzde
konja kojih tamo više nema.
Vodič je poveo mladića preko potočića. Gledao je na kompas.
Zatim je nastavio: "Kada su vojnici to shvatili, napravili su neophodnu
promenu. Ali, koliko li se nas drži nečeg sličnog, a da toga nismo ni
svesni?"
"Mogu li da vam kažem nešto o stvarima o kojima treba da odlučim i na
poslu i kod kuće?", upitao je mladić.
"Ne. Ne želim da budem grub, ali vaše odluke su vaše, nisu moje.
Možete da se usredsredite na poslovnu ili ličnu odluku koju treba da
donesete i da ovo što ćete ovog vikenda naučiti primenite na nju, pa ćete
videti koliko je to za vas dobro.
Ako tako postupite, možda ćete uvideti da uskoro možete da donesete i
još bolju odluku."
Zatim je vodič upitao: "Ako želite da vozite na zapad i odjednom
shvatite da idete na istok, šta ćete uraditi?"
"Pa, čim vidim da idem pogrešnim putem, okrenuću se i promeniti
pravac."
Vodič se složio: "Svakako. Donošenje boljih odluka podrazumeva da se i
krećemo u boljem pravcu. Prema tome, ako želite da iznađete pravce, da
li ćete se osloniti na druge ili ćete sa sobom poneti dobru mapu na koju
možete da se oslonite?"
"Više bih voleo da imam svoju dobru mapu. Sećam se da sam negde
pročitao izjavu Vinstona Čerčila da je on lično uvek više bio spreman sam
da uči nego da ga neko podučava."
Na to se vodič nasmešio i rekao: "I sa mnom je isti slučaj. Svi mi
osećamo neki izazov da sami pronađemo bolji put i svako od nas to može
pomoću sistema "da" ili "ne"."
"Kako znate da će to biti dobro i za mene?", upita mladić.
"Zašto ne primenite taj sistem i sami vidite da li je za vas dobar?"
"Porazgovarajte i sa ostalima na izletu. Premda su iz različitih zemalja,
svi oni imaju nešto zajedničko - uspešno koriste taj sistem."
"U međuvremenu možete da počnete sa ovim spiskom."
Stariji čovek dodao je koverat i rekao mu da ubrza korak. "Kasnimo.
Imamo samo jedan vikend, pa zato moramo da idemo brzo" - dobacio je
preko ramena očekujući da ga momak prali.
Nešto kasnije seli su da se odmore i mladić je pročitao i primenio ono
što mu je vodič dao.
Donošenje bolje odluke
Petominutni pregled
Poslovna ili lična odluka:
Šta je to što mi predstavlja problem - neka situacija na poslu ili u privatnom životu koju želim da rešim?
Moja početna odluka je da: (Zapisujem svoju sadašnju odluku)
Šta nameravam da učinim u vezi s njom?
- Za sada ne nameravam ništa da činim.
- Uradiću nešto, ali ne znam tačno šta i kada.
- Možda ću uraditi sledeće:
Moja bolja odluka je da: (To upisujem na kraju izleta)
Pouzdan sistem
Petak u podne
Kada su vodič i mladić stigli do logora, priključili su se ostalim
planinarima, rukovali se sa petoro ljudi i dvema ženama iz Australije,
Brazila, Nemačke, Japana i Sjedinjenih Američkih
Jedan od planinara napravio je i podelio kapice na kojima je pisalo "Da"
ili "Ne" i sitnijim slovima "odluke... odluke... odluke." Mladić je osećao da
će mu biti zabavno.
Pošto su za ručak pojeli sendviče i jabuke i napili se sveže vode sa
obližnjeg izvora, grupa je nastavila da razgovara o svom planinarenju.
"Pa, da li ćemo ići severnom stranom planine?"
"Ako računamo da na severnoj padini ima leda, koji pravac možemo da
koristimo?"
Tada je neko upitao: "Da li želimo izazovno pentranje ili nam je
potrebno osmišljeno planinarenje?"
Ubrzo je odlučeno da se to popodne penju blagom istočnom padinom,
da se u predvečeije odmore, pa da nastave da se penju po mraku i tu noć
provedu u šatorima na pola puta do vrha planine.
U subotu, čitav dan penjaće se po najtežoj deonici, uveče će uživati u
logorskoj vatri, a u nedelju, posle ranog jutarnjeg skupa na vrhu planine,
spustiće se nazad.
Mladić je primetio: "Za jednu lako odlučnu grupu, oni izgleda
postavljaju suviše pitanja", i zatim je upitao: "Zašto su to radili?"
"Koristili su prvu polovinu sistema 'da' ili 'ne' ", otkrio mu je vodič.
"Molim vas, recite mi nešto više o tome."
"Sistem 'da' ili 'ne' je putovanje iz dva dela kojim se stiže do bolje odluke
Da bi se došlo do nje, razmatramo obe strane svake odluke tako što sebi
postavljamo dva pitanja - jedno praktično i jedno privatno - a onda, ubrzo
zatim, i donesemo odluku."
Vodič je nastavio: "Pitanja koja ste malopre čuli varijacije su praktičnog
pitanja."
"Kako taj sistem funkcioniše?" - upitao je mladić.
"Donesemo početnu odluku na uobičajeni način. Onda sebi postavljamo
jedno pitanje 'za glavu' i jedno pitanje 'za srce', saslušamo sebe i druge,
donesemo bolju odluku i radimo na njoj."
"I to zaista funkcioniše?" - upitao jc mladić.
"Funkcioniše. To mi je pre mnogo godina pokazao moj prvi šef."
"Bilo mu je potrebno da svi mi donosimo bolje odluke, a da njega oko
toga svaki put ne gnjavimo. Kada je razgovarao s nama, otkrio je da
većina nas pri odlučivanju koristi ili glavu ili srce, a da mali broj ljudi koristi
i jedno i drugo. Zato nam je pokazao sistem 'Da' ili 'Ne' kako bismo mogli
da donosimo bolje odluke, i to u što kraćem roku. Koristili smo ga i bilo je
efikasno."
"I šta se onda dogodilo?" - interesovao se mladić.
"Mnogi su donosili bolje odluke i kompanija je postala rentabilnija.
Dobijali smo unapređenja i bonuse. Ali, što je još važnije, bar za mene,
naučio sam da radim nešto što mi je pomoglo da postanem srećniji i
uspešniji u životu."
Mladić je želeo da sazna šta je to vodič naučio.
"Evo ovo"- rekao je vodič i pokazao mu još jedan pasus onog istog
savijenog lista papira iz njegovog novčanika. Glasio je:
Izbegavam neodlučnost i polovične odluke
zasnovane na poluistinama.
Redovno koristim oba dela pouzdanog sistema
za donošenje boljih odluka:
hladnu glavu i toplo srce.
KORISTIM GLAVU
tako što sebi postavim jedno praktično pitanje
i
KONSULTUJEM SRCE
tako što sebi postavim jedno lično pitanje.
Pošto saslušam sebe i druge,
donosim bolju odluku po kojoj i postupam.
"Suština je u korišćenju jednog pouzdanog sistema" - naglasio je
vodič, "zato što taj sistem neprekidno daje bolje rezultate, čak iako se
ponakad i napravi neka greška. Greška nikada nije mana određene
osobe, već defekt u sistemu razmišljanja koji ta osoba koristi."
To je mladić prokomentarisao: "To me podseća na ono što je rekao
V. E. Deming, čovek koji je po nekima zaslužan za ekonomski
prosperitet Japana: 'Osamdeset pet procenata svih propusta leži u
sistemu razmišljanja'."
"Sasvim se slažem s njim." - izjavio je vodič i lice i ruke namazao
losionom za sunčanje koji je ponudio i mladiću. Zatim su, u hladovini
jednog velikog bora, nastavili razgovor.
"Sistem 'da' ili 'ne' pomaže ljudima da razmotre situacije u kojima
kažu 'da' kao i one u kojima kažu 'ne'."
"Najzad počinjem da shvatam" - reče mladić - "da moje mesto u
životu jeste rezultat svih izbora koje sam napravio."
Zatim se nasmešio i nastavio: "Mislim da bih mogao da koristim
neki bolji sistem."
"Svi bi mogli da koriste neki bolji sistem", zaključi vodič. "U
današnjem svetu, koji se neprekidno menja, svi treba da donosimo
bolje i brže odluke da bismo mogli da preživimo, a da i ne govorimo o
nekom uspehu.
Što je sistem bolji, lakše se izbegavaju greške i stalno se postižu
bolji rezultati.
To vam je otprilike kao uspešan lanac restorana čiji sistem brze
hrane omogućuje zapošljavanje najraznovrsnijih radnika koji svi
zajedno stalno ostvaruju dobre rezultate manifestovane kroz ukus te
hrane, koji potrošači vole i kome se raduju.
Slično tome, naši službenici koji su koristili sistem 'da' ili 'ne' pravili
su manje grešaka i postizali bolje rezultate. Bitno je samo primeniti
ga."
"A, kako ja da ga koristim?" - upitao je mladić.
"Možete ga primenjivati na razne načine. Pošto donesete početnu
odluku, možete je učiniti još boljom ako koristite glavu i konsultujete
srce. Sasvim je svejedno kojim ćete redosledom primeniti to dvoje.
Pitanja i za glavu i za srce uključuju po tri ideje. Možda ćete otkriti da
bi vam najbolje odgovarala jedna ili dve ideje. Tada biste dobili
nekoliko oblasti o kojima smatrate da bi trebalo da razmislite u
odredenoj situaciji, ili nekoj fazi vašeg života.
Kada jednom naučiite taj sistem, on se pretvara u mentalni ciklus u
koji možete da uđete u bilo kom momentu. Bitno je da počnete sa
postavijanjem pitanja, bilo kojim redosledom, ali da postavljate obe
vrste pitanja sve dok ne dodete do bolje odluke."
"Koliko to obično traje?" - želeo je da sazna mladić.
"Zavisi od toga koliko vam je ta odluka važna i koliko vam je
situacija u vezi s njom jasna. Možete da se usredsredite na deo
pitanja koji će vam eventualno pomoći da donesete bolju odluku za
samo nekoliko minuta. Ili možete da utrošite više vremena, da
postavite ova pitanja i da tada dođete do još bolje odluke."
"Bojim se da nisam uvek spreman da odvojim mnogo vremena" priznao je mladić.
"Ljudi su uglavnom takvi" - složio se vodič."
Međutim, što češće postavljate pitanje srca i pitanje glave, taj
proces se sve brže i lakše odvija. Kada vam prede u naviku, kao što
će i preći, odvija se prilično brzo."
"Koja su to pitanja?"
"Zamolite ostale planinare da vam ispričaju svoje lično iskustvo u
vezi sa njima.
Onda uzmite neku odluku koju treba da donesete i sebi zaista
postavite ta dva pitanja.
Posle toga verovatno ćete zaključiti da ste doneli jednu od svojih
najboljih odluka."
Vodič ga je, međutim, upozorio: "Na početku morate da budete
strpljivi. Može vam se dogoditi da zaključite da vam je polovina tog
sistema ili previše poznata ili, eventualno, nebitna.
Međutim, dok prelazite preko "mosta" između tih pitanja, tamo i
ovamo, upoznaćete i doživećete obe polovine sopstvene ličnosti i
saznaćete šta tražite. Bićete u stanju da donosile bolje odluke, bez
obzira da li se radi o odlukama koje se tiču samo vas iii neke grupe
kojoj pripadate - bilo na poslu ili kod kuće."
Vodič je nastavio: "Ali zapamtite da morate da koristite oba dela
sistema. Jedan bez drugog neće funkcionisati."
Nešto kasnije dok su se penjali uz blagu padinu, mladić je uočio da
vodič proučava papir koji je izvadio iz novčanika i koji je sada
potpuno raširen.
"Smem li da vas upitam šta to proučavate?"
"Svakako. To je moja mapa 'da' ili 'ne'. Mnogi od nas sastavili su
rezime onoga što su saznali i zabeležili pitanja u sistemu 'daj ili 'ne', i
to čini mapu. Ja je detaljno pregledam kada želim da donesem neku
bolju odluku. Mapa je dobra zato što me podseća kako da pronađem
sopstveni put."
Mladić je zamolio da je pogleda.
"Za vas bi verovatno bilo bolje" - predložio je vodič - "da, dok ste
na ovom izletu, sami naučite da pravite svoju mapu. Tada bi vam ona
više koristila."
Sasvim iznenada, obojica su čula da nešto šušti u žbunju. Vodič jc
skočio u stranu i rekao: "Zaobiđite zmiju. U pitanju je otrovnica."
Mladić je bio zapanjen daje vodič lako brzo uočio zmiju. Odlučio je
da pažljivo gleda kuda gazi ovoga vikenda.
Time je vodič podstakao mladića da se priključi ostalim
planinarima, a sam se odvojio da bi mogao da razmišlja.
KORIŠĆENJE
GLAVE
Stvarna potreba
Petak, rano poslepodne
Kada su planinari počeli da se penju uz planinu, mladić se našao
pokraj Frenklina Nila, živahnog sredovečnog čoveka iz Čikaga.
Nil je bio predsednik jedne velike korporacije i uticajan član
upravnog odbora u nekoliko drugih korporacija. On je o mapi naučio
još pre jedanaest godina i od tada je uspešno primenjuje.
Pružio mu je svoju sigurnu ruku i spontano rekao: "Zovite im:
Frenk " Gledao je pravo uz putanju.
Mladić je osećao da taj čovek ne pruža mnogima priliku da zovu po
imenu.
Nil ga je upitao: "Da li će naš razgovor o odlukama bili čist gubitak
vremena za obojicu, ili nameravate da primenite ono što naučite?"
Mladić je odgovorio da će sve ono što nauči koristiti za jednu dobru
odluku koju upravo treba da donese.
"Vodič mi je objasnio da treba da postavim dva pitanja da bi došao
od do suštine i d aće mi to pomoći da donesem bolju odluku. Koja su
ta dva pitanja?"
Frenkov odgovor je glasio: "Možete koristiti glavu poslavljajući prvo
pitanje:
Da li zadovoljavam istinsku potrebu, da li sagledavam sve opcije
koje imam i da li o tome detaljno razmišljam?"
Frenk je insistirao da momak sebi odmah postavi to pitanje. Kada
ga je upitao da li je to uradio, mladić mu je stidljivo rekao : "Jesam,
na neki način."
Frenk je zagrmeo: "Mladiću, zar vam ne bi bilo lakše da odgovarate
sa 'da' ili 'ne'?"
Momak se trgao. Zatim se nasmešio, okrenuo svoju novu kapu i
rekao: "Možda."
Frenk se grohotom nasmejao i tako je probijen led. Znao je da je
momak nesiguran i pomalo defanzivan, ali mu se dopao njegov
smisao za humor.
"Reč 'možda' pokazuje veliku neodlučnost."
"Razmotrite detaljnije tri ideje koje se nalaze u tom prvom pitanju:
zadovoljavanje stvarne potrebe, sagledavanje mogućnosti i
razmišljanje o tome. Krenite od prvog: Da li zadovoljavate stvarnu
potrebu?"
Mladić se opustio. Možda će mu to pomoći da jasnije razmisli pa da
odgovori ili sa 'da' ako zna stvarnu potrebu za svoju odluku ili sa 'ne',
ako je ne zna.
Samo trenutak kasnije, pošteno je rekao: "Ne!"
"Dobro. Kada na neko pitanje date negativan odgovor, onda
možete da obratite veću pažnju. I tada možete da dodete do bolje
odluke."
"Na šta treba da obratim veću pažnju?" - upitao je mladić.
"Ako vaš odgovor na prvo pitanje glasi 'ne', onda je potrebno da
obratite pažnju na ono što hoćete da ostvarite.
Većina nas pokušava da dobije ono što želi. To se obično dešava
zato što ne znamo šta nam je potrebno. Tako krećemo u pogrešnom
pravcu."
Momak se trgao setivši se kako se toga jutra izgubio na pogrešnoj
slazi, pa je upitao: "Kako da znam šta je stvarna potreba?"
"Možete početi s postavljanjem pitanja: ' Da li je to nešto što ja
samo želim ili što mi je zaista potrebno? ' "
"U čemu je tu razlika?" - upitao je mladić.
"Ako kažete želim, u pitanju je želja.
Ako kažete trebam, u pitanju je neophodnost.
Želja je samo jedna privlačna zabava na kojoj insistiramo da bismo
kasnije otkrili daje neostvarljiva. Čak i kada konačno dobijemo ono
što smo želeli, često u nama i dalje ostaje želja. Potreba je, međutim,
suštinska i zadovoljiva. Potreba je nešto što određena situacija
zahteva.
Na primer, želimo pekmez, ali nam je potreban hleb. Pekmez ima
dobar ukus ali nas ne hrani."
Momak je uskliknuo: "Pa to je sasvim prosto razmišljanje. Kladim
se da je to zaista korisno za početnike." '
Frenk se na to brecnuo: "Pa zar vam ličim na početnika? Problem je
u tome što većina ljudi zaboravlja da koristi osnovne principe koji su
efikasni."
Posle kraće pauze nastavio je: "Stvarno uspešni ljudi insistiraju
prvo na onome što im je potrebno.
U životu, na primer, možemo želeli kuću iz bajke, ali u stvari nam
treba dom pun ljubavi. Kada insistiramo da dobijemo ono što želimo,
često ne dobijemo ono što nam stvarno treba. Ja to dobro znam.
Ako želite da budete efikasni, najpre uradite ono što prvo i treba da
se radi. Najpre insistirajte na 'domu', a tek zatim na 'kući'.
Tek kada obavite sve što je potrebno, možete da radite ono što
želite - i to tek onda."
Mladić je razmišljao o razlikama između svojih poslovnih i ličnih
potreba i želja, i pitao se koliko će uspeti nešto da uradi u budućnosti.
Setio se razmišljanja nekih Amerikanaca osamdesetih godina kada
su Japanci preuzeli dobar deo američkih kompanija i nepokretnosti.
Amerikanci su dobili ono što su želeli: veliki i brz profit.
Ali japanski biznismeni dobili su ono što im treba: dugoročne investicije i sredstva.
Momak je razmišljao da li on pokušava da dobije ono što želi ili ono
što mu treba.
Frenk mu je pomogao time što je kazao: "Ključ je u
usredsređivanju na stvarnu potrebu. Usredsredili se znači imati samo
viziju rezultata onoga što vam zaista treba i skoncentrisati se na te
rezultate toliko jasno i detaljno da već možete da ih vidite kao
ostvarene."
Momak je pogledao u plavo nebo, ugledao bledi trag meseca i
rekao: "Sećam se da sam gledao jedan film iz početka šezdesetih
godina kada je američki predsednik rekao: 'Naš čovek će se do kraja
ove decenije spustili na Mesec i sa njega bezbedno vratiti.' "
"Zbog čega ste se toga setili" - upitao je Frenk.
"Mislim da je to dobar primer usredsredivanja na stvarnu potrebu,
zato što je predsednik unapred video ono što je potrebno, uključujući
i bezbednost."
Frenk je klimnuo glavom u znak odobravanja i dodao: "Možda je
predsednik želeo da se čovek spusti na Mcscc i ranije. Međutim
njegova stvarna potreba je bila da se čovek spusti na Mesec i sa
njega bezbedno vrati."
"Svakako. U suprotnom moglo je da se dogodi da se uništi čitav
svemirski program. Međutim, i činjenica da je on rekao da će se to
izvesti do kraja te decenije pokazala je da se radi o nečem hitnom."
Frenk je upitao: "Da li znate šta se dogodilo?"
"Da. Amerika je uspela da se njeni ljudi spuste na mesec 1969.
godine, upravo na kraju te decenije, i da se sa njega bezbedno vrate.
Sećam se filmova o kapsuli "Apolo" koja se bezbedno spušta u
okean."
"Pošto se sećate tih scena, šta ste naučili o usredsredivanju na
stvarnu potrebu?" - pitao je Frenk.
Mladić je odgovorio: "Počeo sam da uviđam da kada se
usredsredite na stvarnu potrebu, rekavši 'ne' svemu ostalom, dobijate
bolje rezultate."
"Dobro je!" - kazao je Frenk. "Da li mislite da bi za usredsređivanje
moglo da vam pomogne ako napišete, i to detaljno, koje rezultate
želite da postignete i da vam to bude uvek pri ruci?"
"Da"- glasio je mladićev odgovor i odmah je zastao da bi zapisao
rezultate koji su mu potrebni.
Zatim je razmišljao o svojoj odluci i rekao: "Znači, usredsređivanje
je tako jasno sagledavanje potrebnih rezultata da ne dozvoljavam da
me bilo šta drugo odvuče od njih."
Frenk se složio s tim zaključkom: " Usredsređujete se govoreći 'ne'
na sve ono što vam ne pomaže da ostvarite stvarnu potrebu i
govoreći 'da' samo na ono što vam u tom smislu koristi."
"Kako mogu da postignem da budem tako odlučan?"
"Odlučni ljudi sasvim jasno znaju šla je stvarna potreba, tako da
mogu brzo da procene da li određena odluka može da pomogne ili da
oteža ono što njima treba."
"U vezi s vašim primerom iz svemirskog programa, zamislite da
neki inženjer ode kod svog direktora i predloži mu način za čovekovo
spuštanje na Mesec koje bi se ostvarilo za petnaest godina. Šta bi, po
vašem mišljenju, jedan odlučni direktor, koji zna šta mu je potrebno,
rekao na takvu ideju? Da li bi rekao 'da' ili 'ne'?"
Mladić je odmah znao odgovor: "Ako je vaša stvarna potreba da se,
do kraja decenije, čovek spusti na Mcscc i sa njega vrati bezbedno,
sve što bi trajalo duže od deset godina bilo bi predugo. Prema lome,
direktor koji se usredsreduje samo na stvarnu potrebu, mogao bi lako
da kaže 'ne'. Moglo bi da se radi o izvanrednoj ideji, ali 'ne', on je
neće primeniti."
"Tačno" - rekao je Frcnk. "Da li sada vidite koliko je lakše biti
odlučan kada se usredsredite samo na aktuelnu potrebu?"
"Čini mi se da mi je sada jasnije."
"Evo još jednog primera.
Šta ako neki inženjer ode kod svog direktora sa nekom idejom da
se čovek spusti na Mesec u roku od tri godine, ali uz veliki rizik po
astronauta?"
"Taj direktor jasno će reći 'ne' zbog rizika."
"Da li sada vidite da vaša odlučnost zavisi od toga koliko jasno
vidite stvarnu aktuelnu potrebu?"
"To mnogo pomaže" - zaključio je mladić.
"Ljudi koji su tada radili na svemirskom programu dobro su to
znali" nastavio je Frenk. "Niko nikada nije bio u svemiru, tako da je
bilo važno da se sakupe sve informacije do kojih se može doći i da se
koristi mašta za usredsređivanje na ono što je potrebno da se obavi.
To onda postaje fokusirana vizija i na njoj se insistira."
Mladić je dodao: "Gledao sam animirane filmove u kojima je prikazano kako bi trebalo da izgledaju astronauti, sa kapsulama koje se
obrću i tako dalje, pre nego što se sve to i ostvarilo."
"Svakako. I što jasnije vidite konačne potrebne rezultate, to vam je
lakše da se izborite sa bilo čime što vani se pojavi na putu njihovog
ostvarenja."
U tom momentu obojica su zastali da bi popili vodu iz svojih
termosa. Mladić je izvadio blokčić i pribeležio:
Kada insistiram
samo na stvarnoj potrebi,
odlučniji sam
i donosim bolju odluku
za znatno kraće vreme.
"Želimo mnogo" - nastavio je Frenk - "a potrebno nam je malo.
Kada svedemo našu odluku samo na ono što nam je potrebno,
odnosno na ono što nam stvara osećaj istinske uspešnosti. mnogo
nam je lakše da se odlučimo.
Pretpostavimo da sam udovac i da sam odlazim u kupovinu. Da bi
primer bio jednostavniji, uzmimo da sam posle svog prvog izleta
proverio šta sam naučio tako što sam, dok sam pazario u bakalnici,
sebi brzo postavljao sledećc pitanje i na njega odgovarao: 'Da li ovo
samo želim ili mi zaista treba?'
Video sam da je to efikasno.
Vratio sam se kući sa zdravijom i ukusnijom hranom u kojoj sam
uživao. Sada mi je postala navika da jedem bolje i zbog toga sam
zadovoljniji."
Mladić je upitao kako može da vidi razliku između onoga što želi i
onoga što mu treba.
Frenk mu je objasnio da za to postoji jedan praktičan način.
"Da biste videli šta samo želite, upitajte sebe: ' Da mogu, šta bih
želeo ja uradim?'
Da biste videli šta vam je zaista potrebno, upitajte sebe: 'Kada se
na to osvrnem, šta bih želeo da sam uradio?'
Na primer, u samoposluzi sam se upitao: 'Šta bih, eventualno,
kasnije želeo da sam pojeo?' "
"To je korisno" - složi se mladić - "Ja obično otkrijem razliku između
onoga što želim i onoga što mi treba tek kada konačno dobijem ono
što želim, pa vidim da to ne funkcioniše onako dobro kako sam se ja
nadao."
"Previše ljudi u biznisu se ponaša na takav način. Rade ono što
žele, a ne ono što je potrebno i tako nanose štetu i preduzeću i sebi."
"Što više ljudi u mojoj firmi insistiraju na realizaciji potreba, to svi u
firmi postižemo veći uspeh."
"Bez obzira da li su u pitanju pojedinci u firmi ili pojedinci koji brinu
o sopstvenom životu, svi možemo da imamo koristi ako sebi
postavljamo pitanje 'Da li ja zadovoljavam stvarnu potrebu?'."
Mladić je rekao da tek sada uvida koliko je to važno.
Zatim je ispričao priču o svom poznaniku koji je doživeo neuspeh
kao urednik u jednoj izdavačkoj kući. On je sklopio ugovor sa
univerzitetskim profesorima da napišu knjige za koje je zainteresovan
samo uzak krug ljudi, što je dovelo i do slabe prodaje.
Doživeo je neuspeh zato što je insistirao na onome što je želeo a to
je prestiž - po cenu onoga što mu je takode bilo potrebno a to je
profit.
Frenk je izazivao: " Možete li da zamislile koliko je odluka vaš
prijatelj morao da donese dok je odlučivao o tome koju knjigu treba
da piše svaki profesor? Da li su mu sve te odluke bile zaista i
potrebne?"
Mladić je shvatio da nisu, zato što nisu bile zasnovane na stvarnoj
potrebi, a to je da se posao održi i da se plate svi troškovi, uključujući
i platu urednika i izdavanje i prestižnih i rentabilnih knjiga.
Tada je mladić uvideo da su mnoge od njegovih odluka na poslu
verovatno bile nepotrebne. Odlučio je da se usredsredi na stvarne
potrebe svoje firme. Mogao bi da pomogne svojoj kompaniji, pa i
samome sebi, ne rasipajući trud uzaludno. Radeći efikasnije, mogao
bi i ranije da izlazi iz kancelarije.
Mladić je već eliminisao neke od svojih odluka zato što one nisu
bile stvarno potrebne. Sada je, kada su u pitanju važne odluke,
mogao da se skoncentriše na stvarnu potrebu.
Razmišljao je o odlukama koje treba da donese.
Tada jc Frenk rekao: "Nemojte dozvoliti da vas poremeti nešto što
vam se nađe na putu. Možda će se raditi baš o nečemu što ćete
poželeti da uradite. Gledajte ono što je potrebno i sledite stvarnu
potrebu sve dok je ne ostvarite."
"Kada na samom početku pratile stvarnu potrebu, na kraju stižete
na neko bolje mesto."
Tada se momak setio šta su planinari pitali na početku izleta. Dok
su ručali, postavili su pitanje: "Želimo li izazovno pentranje ili nam je
potrebno promišljeno planinarenje?"
Primetio je da su odabrali osmišljeno planinarenje tako što su
odlučili da se penju na planinu preko blagog istočnog uspona zato što
su znali šta im je potrebno, odnosno da je taj vikend pružao sasvim
dovoljno vremena za razmišljanje o njihovim odlukama.
Frenk je dodao da će mladić uskoro donositi bolje odluke ako sebe
bude pitao 'Da li ja zadovoljavam stvarnu potrebu?'
Tada su dva planinara zaćutala i svaki se uneo u svoje misli.
Razgovor s mladićem o prvom delu praktičnog pitanja naveo je
Frenka da i sam o tome malo više razmisli. Pogled mu je odlutao u
daljinu preko planina dok je razmišljao o tome šta on stvarno treba
da uradi.
Muškarci su se složili da svako ćuteći nastavi put sam za sebe.
Mladić je razmišljao o tome kako bi mogao da primeni ono što je
naučio.
Koja stvarna potreba zahteva njegovu odluku? Ako bi samo jednu
stvar mogao dobro da uradi, koja mu potreba nalaže?
Razmišljao je o odluci koju je trebalo da donese i ponovo je sebi
postavio praktično pitanje: "Da li zadovoljavam stvarnu potrebu, da li
sagledavam sve opcije koje imam i da li to razmatram detaljno?"
Znao je da postoje još dva dela uz prvo pitanje i zanimalo ga je
čega se tiču.
Takođe je znao da se i ostali planinari to isto pitaju.
Tada su se njih dvojica zaustavili da bi se odmorili pod jednim
drvetom i mladić je odlučio da izvadi svoj blokčić da bi ukratko
zabeležio ono što je želeo da upamti - i da koristi:
Zadovoljavanje osnovne potrebe: Rezime
Praćenje samo stvarne potrebe na početku donosi mi bolje
rezultate na kraju.
To podrazumeva da imam viziju o potrebnim rezultatima sa
tako realnim detaljima da i sam mogu da osetim kao da su oni
već postignuti i da tada radim samo ono što zadovoljava stvarnu
potrebu.
Želje su težnje. Potrebe su neophodnost. Potrebe su bitne za
uspeh i ispunjenje.
Da bih video šta samo želim, pitam se : "Sta želim sada da
uradim?"
Da bih video šta je stvarno potrebno, pitam se : "Šta bih želeo
da sam uradio?"
Šta mi je stvarno potrebno iz ove odluke? Da se ja i ostali
osećamo uspešnim i ispunjenim? Da li je moja vizija jasno
usredsređena na potrebne rezultate? Da lij a kažem "da" samo
za ono što zadovoljava moju stvarnu potrebu, a "ne"za sve
ostalo?
Koristim glavu da bih sebi postavio jedno praktično pitanje:
Da li ja zadovoljavam stvarnu potrebu, da li sagledavam
mogućnosti koje imam i da li o njima detaljno razmišljam?
Da ili Ne
Opcije
Petak. kasno popodne
Nešto kasnije tog popodneva, Frenk je mladića upoznao sa
planinarom Hirom Tanakom, jednim od najsnažnijih u toj grupi. Taj
uspešni biznismen posedovao je prilično veliku proizvodnu kompaniju
u Tokiju.
Dok su njih trojica zajedno prolazili kroz goli i kameniti predeo,
Frenk je rekao Hiri da ga je momak pitao o prvom delu praktičnog
pitanja.
"Ako sebi moram da postavljam pitanja za svaki deo i prvog i
drugog pitanja, zar to neće potrajati duže nego donošenje odluke?" upitao je mladić.
Frenk se nasmejao i mahnuo Hiri i mladiću jer je želeo da dalje
nastavi sam.
Hiro, obučen u uštirkani haki, govorio je tiho i određeno: "Tačno je
to što ste rekli. Ali kao što mi to na japanskom kažemo: 'Što sporije
idem, brže stižem' "
Tada se Hiro nasmejao i dodao: "Savremeni prevod bi glasio:
'Potrebno je manje vremena za donošenje bolje odluke nego za
ispravljanje loše odluke.' "
Mladić se osmehnuo jer se setio da njegovo jutrošnje iskustvo
pokazuje da je to tačno.
Počeo je da shvata da mu je vreme potrebno prvenstveno za
donošenje bolje odluke.
Hiro je upitao: "Da li ste spremni da razmotrite sledeći deo
praktičnog pitanja 'Da li zadovoljavam stvarnu potrebu, da li
sagledavam sve opcije koje imam i da li o tome detaljno razmišljam?'"
Mladić se zamislio i zabrinuo: " Pa, kakve su moje opcije?". Na to
se Hiro slatko nasmejao.
"Jedna od opcija koje imate jeste da shvatite da obično zaista
imate mogućnost izbora. Često postoji nekoiko opcija, ali vi ne
morate da ih budete svesni. Kada čujete sebe da kažete 'Nemam
drugog izbora', samo se nasmešite i budite sigurni da vi samo ne
umete da sagledate opcije koje imate.
Našim umom zavlada strah pa ponekad mislimo da nemamo
drugog izbora. To se veoma retko dešava, ako se ikada i desi. Samo
se radi o nečemu što ukazuje da smo paralisani od straha."
Mladić se usprotivio: "Ali, ako ne znate svoje opcije, sa vašeg
stanovišta one i ne postoje."
"Kada vam se čini da je tako, " - rekao je Hiro - "morate da
postanete svesni da opcije ipak postoje." .
"Kako da postanem svestan?" - pitao je momak.
"Možete početi postavljanjem pitanja i prikupljanjem potrebnih
informacija. 'Potrebna' informacija je ono što vam je zaista
neophodno da biste mogli da donesete bolju odluku. Sve ostalo su
sporedne informacije. Kada sakupljate informacije, nemojte
pokušavati da izbegnete ono što ne želite da čujete jer inače nećete
postati svesni svih opcija koje stvarno imate. I dalje ćete biti u iluziji."
"Kako to da izbegnem?"
"Dobar način da se prikupe sve neophodne informacije jeste da
budete realni prilikom razmatranja opservacije.
Recimo da ste dobili zadatak da pronađete teren za neki rasadnik.
Na kraju pronalazite teren koji bi mogao da odgovara samo da nije
previše vetrovit. Pitate agenta za savet, a on vas uverava da je ta
lokacija u zavetrini. Kako biste najbrže vi sami mogli to da utvrdite?"
Mladić nije znao, ili je bar mislio da ne zna.
Hiro gaje zato upitao: "Šta biste mogli da uradite ako na tom
terenu vidite drveće?"
Tek tada, mladić je shvatio i odgovorio: "Mogao bih da pregledam
drveće i vidim da li je neko stablo savijeno zbog vetrova."
"Tačno. Šta je tu važnije - nečije reči ili ono što sami vidite svojim
očima?"
Mladić se setio vremena kada su njegova zapažanja radila za njega.
On je svoja prva kola odabrao tako što je posmatrao sva kola na putu
da bi video koje mogućnosti izbora postoje.
Njegov odgovor bio je jasan: "Za mene bi bilo mudrije da se
oslonim na sopstveno zapažanje."
"U pravu ste. Ako želite više da saznate, morate i više da
uočavate." - zaključio je Hiro.
Mladić je na to uzvratio: "Da li bih počeo bolje da uočavam kada
bih razgovarao s ljudima koji dobro uočavaju i kada bi ih pažljivo
saslušao?"
"Svakako da. Pitajte najiskusnije ljude koje poznajete, one koji su
već dugo na tom putu, i zatražite od njih da vam prenesu model
zapažanja i podatke na koje možete da se oslonite."
"Kao što sam sa svima vama razgovarao o mapi?" - zainteresovao
se mladić.
"Da, tako. Razgovarajte s ljudima za koje smatrale da mogu da vas
upute. Slušajte ono što vam govore, i to veoma pažljivo."
"Nemojte prihvatati ničije mišljenje u vezi sa realnošću" - upozorio
je Hiro."Sami morate da ocenite validnost dobijene informacije."
Mladić je na to rekao da mu je tek sada jasno šta znači 'sagledati
sve opcije'.
Hiro mu je predložio da uvek proveri informaciju koju dobije od
drugih, posebno ako je ona važna za njegovu odluku.
Mladić je razmislio o tome, kao i o putovanju na kome je. Primetio
je da su iskusniji planinari, kao što je Hiro, nezavisni. Oni su dobro
znali put. Međutim, kada bi i on bio pažljiviji, mogao bi, na kraju
krajeva, i sam da nađe svoj put.
Hiro je rekao: "Teško ćete moći da saznate svoje opcije ako samo
sedite i čekate da vam se pojave."
"Ponekad baš to radim" - uzvratio je mladić. "Pitam se zašto?"
"Možda vas koči podsvesni strah. Strah nam zamagljuje viziju.
Najgori slučaj za koji sam čuo jeste veoma tužan komentar jednog
oca posle samoubistva njegove dvadesetogodišnje ćerke. On je
rekao: 'Pomislite samo na sve mogućnosti koje je ona imala a nije
umela da ih vidi.'
Hiro je za momenat zaćutao jer je osetio tugu koju mora da je
doživeo taj otac. "Najtužnije od svega jeste što ono što nas plaši i
parališe obično nije realno."
"Međutim, kada otkrijete šta je stvarno kroz prikupljanje
informacija iz realnog sveta, postajete svesniji mogućnosti koje su
sve vreme i bile tu na dohvat vaše ruke.
Zadovoljniji ste kada imale pravu informaciju, koja vam obično
donosi još više podataka. Kada prikupite informacije postajete manje
naivni, a bolje obavešteni. Dobijate realniju predstavu."
Zatim je Hiro upitao: "Kada, po vašem mišljenju, možete lakše da
se obeshrabrite, da li kada osećate da imate izbora ili kada osećate
da ga nemate?"
Odgovor je glasio: "Sasvim je prirodno da se osećam
obeshrabrenim kada ne vidim da imam ikakve opcije. Upravo se sada
na poslu nalazim u takvoj situaciji."
"Kada ste, po vašem mišljenju, spremniji da vidite svoje opcije:
kada se izolujete i budete sami sa svojim mislima ili kada prikupite
podatke iz sveta realnosti?"
Mladić je odgovorio: "Uviđam da je potrebno da se okrenem ka
drugima i da sebe obavestim o opcijama tako da realnije sagledam
šta se dešava."
"Tako je. Ipak, možda biste želeli da zapamtile da je informacija
nešto mnogo više od pukog prikupljanja činjenica. Ona nam pokazuje
i kakva osećanja pobuđuje kod ljudi."
Mladić je ćutao. Shvatio je da treba da nauči više o ljudskim
osećanjima, kao i o činjenicama. Nameravao je da radi na tome.
Onda je upitao: "Kada prikupim informacije, odnosno razmotrim
činjenice i osećanja, kako mogu da znam da sam prikupio dovoljno za
odlučivanje?"
"Postoje dve vrste informacija, informacija koju je dobro imati i
informacija koju je potrebno imati.
"Možete da smatrate da nikada nemate sve informacije koje želite.
Zato se upitajte: 'Da li imam informaciju koja mi je potrebna?'
Zapamtite da je neophodna informacija samo ona bez koje ne možete
da donesete neku bolju odluku."
"Na primer, kada večeras postavljamo šatore biće potrebno da istražimo teren i proverimo da li se u njegovoj blizini nalazi pitka voda
koja nam je neophodna. Bez toga bi naša odluka bila neosnovana i
mogla bi skupo da nas košta."
Mladić je zastao i sebi pribeležio:
Kada prikupim više informacija,
postajem svesniji opcija koje imam.
"Jasno mi je da nisam koristio glavu i da nisam dovoljno proučio
opcije koje imam." - priznao je mladić svom sagovorniku.
"Počeli ste s postavljanjem pitanja: 'Da li zadovoljavam stvarnu
potrebu, da li sagledavam sve opcije i da li o tome detaljno
razmišljam?'"
Mladić je želeo o tome nešto više da sazna, pa je upitao: "Kako da
otkrijem koja je opcija za mene najbolja?"
"Kako vi mislite da biste mogli to da utvrdite?" - pitao je Hiro.
"Pa, mislim da bih mogao sebe da upitam : 'Da li bi mi ta opcija
najviše pomogla da zadovoljim stvarnu potrebu?' "
"Izvanredno. Sve ste povezali. Sada da vidimo da li se sećate šta
prvo treba da uradite da biste stigli do neke bolje odluke?"
"Da, da... da stanem. Kada ne znam kako da kažem 'da' za neku
bolju odluku, mogu prvo da kažem 'ne' za neku lošu odluku i da
prestanem da činim ono što nije efikasno. Čak i kada ne znam neki
bolji način, najverovatnije ću prazan prostor popuniti nečim boljim."
"Tačno tako" - rekao je Hiro. "Kada ste na početku odlučili da prestanete da radite ono što za vas nije efikasno i da nam se priključite
na ovom izletu, vi ste krenuli u iznalaženje boljeg načina. Čim ste
isključili za vas lošu opciju da nastavite da donosite odluke u svom
starom stilu, povećali ste verovatnoću za pronalazak boljeg načina.
Na primer, prošle godine jedan od američkih planinara rekao mi je
da se njegov razvod užasno odrazio i na njegov posao. Mislio je da
još uvek voli svoju bivšu ženu, ali ona za njega više nije bila
zainteresovana. Nije znao šta da radi. Nije mogao ni da jede ni da
spava."
"Da li je bio zaljubljen u nju?"
"Ne znam. Ali iz onoga što je on pričao o svom odnosu prema njoj,
ne bi se baš moglo reći da je bio zaljubljen. Pored svega toga,
verovao je da bi ponovo mogao da bude srećan i produktivan jedino
kad bi se ponovo s njom venčao. Pošto to nije bilo moguće, zapao je
u depresiju. I onda se dogodilo nešto interesantno. Postao je svestan
da ima i druge opcije."
"Kako se to desilo?" - mladić jc bio radoznao da čuje.
"Rekao je da mu je jedan njegov bliski prijatelj postavio pitanja
koja su mu pomogla da svoje predstave oboji realnim opcijama."
"Između ostalog, pitao ga je da li su on i njegova žena bili srećni u
braku; da li misli da su se on i njegova žena toliko izmenili da bi im
sada bilo drugačije. Na ova pitanja odgovor je bio negativan. Zatim
ga je pitao šta ga navodi da veruje da bi zaista bio srećan s njom
kada bi ponovo bili zajedno, a onda, zar mu ne bi bilo bolje da se
okani svoje ideje i sretne ženu koja bi mu više odgovarala."
"Taj prijatelj predložio mu je da zamisli da je mnogo naučio iz
prethodnih grešaka i da je korigovao pogrešne stavove. Zatim, da je
otišao na godišnji odmor na jedrenje gde je sreo božanstvenu ženu
kojoj se dopao. Ili, eventualno da zamisli da je na nekom poslovnom
ručku sreo ženu koja ima baš ono što on traži i da joj je zakazao
sastanak, na kojem su se predivno proveli.
Ili možda da zamisli da se upisao u biciklistički klub u kojem je
jednog vikenda zapazio jednu interesantnu ženu koju je kasnije
ponovo sreo na partiji bridža i uspeo da s njom izgradi zdrav odnos
prepun zadovoljstva.
Ili eventualno da zamisli. . ." .
Nasmejavši se, mladić je rekao: "Mogu da se opkladim da mu je
ubrzo već bilo mnogo bolje."
"Svakako da mu je bilo bolje zato što je postao realniji. Kada je
prestao sebe da sažaljeva i uvideo da stvarno postoje i druge
mogućnosti, shvatio je da bi mogao da razvije raznovrsne opcije. Sve
je zavisilo od njega. Istina je da su sve te mogućnosti uvek postojale.
On ih samo nije bio svestan."
Mladić je razmišljao o odluci koju je trebalo da donese. Zaključio je:
"Znači problem nije u tome da mi nemamo izbora, već da mi nismo
svesni opcija koje imamo. Mi ih samo još uvek ne vidimo."
"Kako je moglo da se dogodi da taj raspuštenko ranije ne uvidi
opcije koje ima?" - želeo je da zna.
Hiro mu je objasnio: "Kako mislite da je mogao da postane svestan
opcija koje ima?"
"Pa, ja mogu da postanem svestan opcija koje imam ako prikupim
neophodne informacije, pa smatram da je i on mogao to isto da uradi
- da prikupi više informacija."
Razmišljanje
Petak veče
Te večeri posle odmora i uživanja u posmatranju zalaska sunca,
grupa je nastavila polako da se penje uz planinu. Vodič je išao ispred
njih i podsticao ih da pronađu svoj put u mraku.
"Na taj način često donosimo odluke, odnosno često ih donosimo u
mraku. Mogli bismo da osvetlimo put tako što sebi postavimo
nekoliko pitanja. Međutim, ako se toga ne setimo i dalje ostajemo u
mraku."
Posle jednog sata laganog hoda, razumni planinari vratili su se na
mesto na livadi kraj potoka i tu podigli šatore.
Mladić je drhtao u tankoj jakni dok je pomagao oko loženja vatre.
Bilo mu je krivo što nije predvideo da je na planini hladno. Trebalo je
to da zna. Nije uopšte unapred razmišljao. Trljao je ruke da bi se
zagrejao.
Primetivši da mu je hladno, Ingrid Bauer, briljantna žena koja se
nalazila na čelu jedne međunarodne konsultantske firme, ponudila
mu je da obuče njen rezervni džemper. Smejala se dok mu je
govorila: "Dobro je što volim da nosim velike džempere." Njenu
ponudu prihvatio je sa zahvalnošću.
"Čula sam od Frenka da biste voleli da imate mentora, neku stariju
osobu na poslu koja bi vam davala uputstva."
"To je tačno. Da ne znate možda nekoga ko bi mogao da preuzme
tu funkciju?"
Nasmcjala se i rekla: "Ne, ne znam. Ali mogu sasvim da razumom
zašto biste to želeli. Mi u Nemačkoj imamo sistem esnafa u kome
mladi ljudi rade pod kontrolom vrhunskog stručnjaka dugo godina pre
nego što se kvalifikuju za određeni položaj. Obuka je odlična. Znam
da ovde ne postoje esnafi tako da ljudi moraju da imaju sopstveni
sistem obuke.
Možda bi bilo korisno " - dodala je Ingrid - " da shvatite da vi već
imate višeg mentora. To ste vi!
Vi " - naglasila je Ingrid "vi ste svoj stariji mentor. Kao stariji, i
nadam se, mudriji, on vam pomaže da preispitate vaše odluke kao i
vaše rezultate iz prošlosti. Iz pažljivog razmatranja svojih ranijih
odluka naučićete više nego što možete da naučite od bilo koga
drugog.
Iz vaših slabih rezultata možete da naučite šta ne treba, a iz dobrih
rezultata šta treba da radite."
Mladić se setio posledice nekih svojih loših odluka i to se očitovalo
na njegovom licu.
Ingrid je ugasila plamen na fenjeru koji je bio pored nje i rekla:
"Upalite ga. Nemojte sebe toliko mučiti."
Mladić se nasmejao.
"Samo pogledajte svoje prošle rezultate i pustite ih da vas
prosvete. Vaši rezultati su vam najbolji učitelj."
"Gde se sada nalazite na mapi?"
"Do sada sam sebi postavio dva prva dela praktičnog pitanja 'Da li
zadovoljavam stvarnu potrebu, da li sagledavam opcije koje imam i
da li o tome detaljno razmišljam?' "
Ingrid je upitala: "Da li biste se zadržali na trećem delu 'Da li o
tome detaljno razmišljam?' "
Mladić je razmišljao o svojoj odluci uviđajući da je mogao i bolje da
je razmotri. Ćutao je.
Ingrid mu je postavila sledeće pitanje: "Da li se sećate da ste nam
na ručku pričali kako je vodič odskočio sa opasnog puta da bi izbegao
zmiju otrovnicu na stazi?"
"Da, sećam se, i to u sekundi. Kako je to izveo?"
"Vodič jc o tome razmišljao. Pre nego što smo krenuli, sebe je
upitao: 'Ako se pojavi zmija iz žbunja, ili ako se skotrlja kamen ili ako
se zemljište odronjava, šta će se desiti? Šta treba uraditi u takvom
slučaju?' "
"Vodič je predvideo takvu situaciju. I mi možemo da naučimo to da
radimo. Možemo da budemo spremni ako dobro razmislimo."
"Na primer, dobar šahista unapred razmišlja o nekoliko narednih
poteza da bi mogao da pobedi."
"Kako možemo da naučimo to da radimo?"
"Možemo da zamislimo bilo koju situacij u kojoj bi eventualno mogli
da se nađemo i da se samo upitamo 'Šta bi se tada eventualno
dogodilo? Šta onda uraditi? A šta posle toga? ' sve dok dobro ne
razmislimo o toj situaciji."
Ingrid je nastavila: "Pošto mi 'planinarimo' kroz posao i život,
potrebno je da imamo u vidu sve opasnosti i da na njih budemo
spremni."
Mladić je shvatio : "Znači tamo će biti kamenja i zmija, ali ako to
predvidimo i o tome razmislimo, snaći ćemo se."
"Da"- rekla je Ingrid. "Nalazim da mi postavljanje pitanja 'Šta
onda?' 'A šta posle toga?' zaista pomažu da razmislim o stvarima i da
ostvarim rezultate koji su mi potrebni."
"Prema tome, pre nego što donesem neku odluku, koristilo bi mi da
uzmem jednu po jednu opciju koju imam i da se upitam: 'Šta bi se
tada dogodilo? A šta bi zatim bilo? ' "
"Tako je. Zamislite detaljno šta bi se eventualno desilo kada biste
se ponašali u skladu sa vašom sadašnjom odlukom."
Sedeli su ćutke sve dok se mladić nije upitao: " Ako nastavim s
početnom odlukom, šta bi sve moglo da se desi? A šta posle toga?"
Uskoro je shvatio da ne bi postigao potrebne rezultate.
Znao je da treba da donese bolju odluku.
Mladić je onda razmislio o drugoj mogućnosti, i izgledalo mu je da
postoji veća verovatnoća da bi mu ona donela bolje rezultate.
Ingrid je prokomentarisala: "Videla sam mnogo klijenata koji su
doživeli katastrofu u poslu samo zato što nisu razmišljali o svojim
odlukama."
"Da li biste mi dali neki primer, molim vas?"
"Zašlo da ne. Da li biste voleli primer neke korporacije ili iz ličnog
iskustva?"
"I jedan i drugi ako vam to nije teško."
"Američka automobilska industrija doživela je stagnaciju kada je
porasla cena nafte i kada su ljudi počeli da vode više računa o
očuvanju okoline. Većina direktora nisu razmišljali o svojim odlukama.
Njihov cilj bio je zarada i zato su se uglavnom usmerili na velike
automobile. Zato su, kada je došlo do veće potražnje malih
automobila, počeli da prave mala kola lošeg kvaliteta pretpostavljajući
da će se nezadovoljni kupci vratiti svojim starim navikama i ponovo
kupovati veća kola.
Međutim, jednu stvar nisu predvideli.
Direktori se nisu pitali: Ako ne obezbedimo ono što tržište zahteva,
šta bi, eventualno moglo da se dogodi? Šta posle toga? A šta onda?'
Pošto o tome nisu razmišljali, omogućili su ostalim proizvođačima
da započnu proizvodnju malih kola niskog kvaliteta. Na tržište su ušli
strani proizvođači automobila.
Kada su videli koji proizvođači zadovoljavaju njihove potrebe,
mnogi kupci promenili su svoje navike i više se nikada nisu vratili na
američka kola.
Vremenom su drugi proizvođači razvili prodajnu mrežu i imidž, pa
su čak osnovali i svoje fabrike u toj zemlji. Sa takvom velikom
infrastrukturom, postali su moćna industrijska sila.
Američke kompanije su propale na tržištu i zbog toga su mnogi
radnici dobili otkaz.
Da su njihovi direktori razmišljali, nikada ne bi bili suočeni sa sve
većom potrebom za kvalitetnim malim kolima i mogli bi da udovolje
tim zahtevima.
Danas mudriji me]u njima dobro razmišljaju, ali moraju mnogo
toga da nadoknađuju."
Na to je mladić izjavio: "Taj dobar primer takode pokazuje da je
potrebno manje vremena da zastanete i sebi postavite pitanja koja
vam olakšavaju donošenje bolje odluke, nego da se kasnije
ispravljaju loše odluke."
"Tako je. I zbog toga je važno da imate dovoljno ljudi u jednoj firmi
koji sebi postavljaju takva pitanja pre nego što donesu odluke koje
mogu da utiču na čitavu firmu."
Mladić je u sebi pomislio da će, ukoliko taj sistem zaista funkcioniše
toliko dobro kako Ingrid kaže, možda da ga uvede u svoju kompaniju.
"Evo i jednog primera iz ličnog iskustva" – nastavila je Ingrid.
"Jednom nam je bilo potrebno da zaposlimo novog čoveka koji će
voditi našu kancelariju u Parizu. Kada sam se vratila sa svog prvog
planinarenja pre tri godine, moj stariji partner imao je svoju
kandidatkinju za to mesto. Izveli smo tu devojku na ručak, ali kada
sam s njom razgovarala, zapitala sam se da li je ona prava osoba za
taj posao.
Kasnije, dok sam o tome pričala sa svojim partnerima i podsticala
ih da sebi postave dva pitanja koja sam naučila na izletu, uvideli su
da bi, zamalo, napravili grešku koja bi ih skupo koštala.
Shvatili su da, u stvari, nisu dobro razmislili o svojoj odluci. Naime,
bili su rezervisani prema toj kandidatkinji, ali nisu želeli to da
priznaju, čak ni samima sebi. Sami su sebe obmanjivali.
Jednostavno želeli su da što pre postave nekog na to mesto.
Međutim kada su se upitali 'Šta će se onda, eventualno dogoditi? Šta
posle toga?', videli su da bi najverovatnije posle šest mescci morali da
joj traže zamenu.
Zato smo se usredsredili na stvarnu potrebu jedne opcije koje
imamo razmatrajući ostale kandidate, pa čak i mogućnost
angažovanja neke izvanredne osobe koja kod nas već radi.
Osoba koja se nalazi na čelu naše kancelarije u Parizu doprinela je
našem spektakularnom razvoju. Naježimo se kad samo pomislimo šta
smo zamalo uradili.
Od tada stalno jedno drugo podstičemo da svako razmisli dobro o
našim odlukama i to nam se pokazalo kao veoma dobro.
U stvari, sve naše filijale sada koriste sistem 'da' ili 'ne" za
donošenje boljih odluka kao osnovu našeg poslovanja."
Mladić je u svoj blokčić zapisao:
Da bih doneo bolju odluku
Postavljam pitanje: "Sta će se tada
eventualno dogoditi?
Šta zatim. .. ? A šta posle toga. .. ?
Sve dok nisam ubeđen da će moja
odluka doneti bolji rezultat.
Mladić je shvatio da ta jednostavna ideja o postavljanju pitanja :
"Šta će se onda dogodili?" može da mu bude od neprocenjive
vrednosti.
Skrenuo je pogled sa logorske vatre i zapazio olujne oblake.
Primetio je da ostali sakupljaju drva za kuvanje sutrašnjeg doručka i
pokrivaju suva drva šatorskim platnom da bi ih zaštitili od eventualne
kiše u toku noći. Znao je da misle unapred i predviđaju šta bi
eventualno moglo da se dogodi.
Blagovremeno pripremanje drva bila je sitnica, ali shvatio je da bi
bilo sasvim drugačije za sve njih kada ne bi mogli da spreme doručak
sledećeg jutra. Upitao se: "O čemu sada mogu da razmislim da bi mi
bilo lakše da ostvarim bolje rezultate kasnije?"
Ingrid je rekla: "Zapamtite, ono što Hiro ima običaj da kaže: 'Bolji
rezultati su kao leptir. Ako jurite za njima, možete se iscrpeti i
rezultati mogu da vam pobegnu.' "
Mladić je upitao: "Ali kako onda dobijate bolje rezultate ako im ne
težite?"
"Usredsredite se na stvarnu potrebu, i razmotrite sve opcije koje
imate i razmislite o svakoj od njih. Tako će bolji rezultati lakše doći do
vas."
Mladić je ponovo pomislio na svoju odluku. Počeo je da veruje da
bi mogao da postigne bolje rezultate kada bi koristio taj sistem.
"Ko odlučuje o tome koji su 'bolji rezultati'?"- upitao je Ingrid.
"Vi sami. Na početku odlučujete koja je vaša stvarna potreba.
Zatim merite dobijene rezultate prema tome koliko oni zadovoljavaju
vašu potrebu.
Zbog toga je toliko važno da već na samom početku imate jasnu
predstavu o stvarnoj potrebi, da razvijale opcije koje imate i da o
njima dobro razmislile."
Mladić je pomislio da sada mnogo više koristi glavu za donošenje
sopstvenih odluka.
Zatim ga je Ingrid upitala: "Da li vam je ikada neka od vaših boljih
odluka donela razočaranje?"
"Ne, ni jedna od mojih boljih odluka."- rekao je mladić.
"Razmislite o tome" - predložila je - "da li ste ikada zažalili zbog
nečega u vezi sa vašim boljim odlukama?"
"Jedino što sam zažalio jeste što sam ih retko donosio."
"Tačno! A zašto ih niste češće donosili?"
"Mislim da je to zbog toga što o tome nisam ni razmišljao."
"A zašto o tome niste razmišljali?"
"Mislim da nisam dovoljno o tome razmišljao u pravo vreme" priznao je mladić.
Ingrid je ćutala.
Mladić je razmišljao. Tada je shvatio: "Eto zašto vredi odvojiti
vreme da se sebi postave pitanja od neprocenjive vrednosti! Pitanja
me stimulišu da bolje razmislim o svojoj odluci i onda da češće
donosim bolje odluke!"
Mladić je bio zabrinut što je izgubio vreme postavljajući sebi pitanja
da bi pronašao svoj odgovor na njih. Međutim, sada je razumeo ono
što je Hiro rekao o investiranju vremena. To će mu pomoći da češće
dolazi do bolje odluke. To će mu uštedeti vreme!
Upitao je Ingrid: "Zašto ne odvojimo vreme da bismo detaljno
razmislili o stvarima?"
"Možda ne razmišljamo detaljno o svojim odlukama zato što pretpostavljamo da se radi samo o kratkoročnoj odluci, ali često to
nije tako.
Naši životi oblikuju se pomoću odluka koje, u tom trenutku, ne
smatramo kao posebno važne. Međutim, naše odluke funkcionišu kao
domine.
Rezultati jedne odluke mogu da utiču na sledeću odluku, i
to mnogo jače nego što možemo da pretpostavimo. To uvek moramo
da imamo na umu.
Pošto dobro razmislite o svojoj odluci i upitate se: 'Da li sam zaista
o tome dobro razmislio?' možete da je ostavite za sutra. Možda
poželite da je ponovo razmotrite sutradan ujutro.
Mladić je odlučio da ostatak večeri provede sam. Zahvalio je Ingrid
na društvu i krenuo na spavanje.
Pošto je ispred šatora popio šolju tople čokolade, zapisao je svoja
zapažanja. Planirao je da te beleške pregleda sutra ujutro.
Međutim, samo što je zaspao, probudila ga je jaka kiša koja je
dobovala po šatoru. Dok je ležao u toploj vreći za spavanje, pretresao
je odluku koju je donosio. Zatim je upalio fenjer i pročitao ono što je
zabeležio:
Detaljno razmišljanje: Rezime
Najbolji mentor su mi moje dosadašnje odluke. Više mogu da
naučim iz njihovog realnog sagledavanja, nego od bilo kog
drugog, tako da ne živim u iluziji i da vidim realnost.
Kada razmatram rezultate koje sam ostvario, nisam previše
strog prema sebi. Prosvećujem se. Radio sam kako sam
najbolje umeo.
Sada postižem bolje rezultate zato što se usredsredujem na
zadovoljavanje stvarne potrebe, na sagledavanje opcija koje
imam i na detaljno razmatranje stvari.
Da bih mogao da vidim koliko su moji rezultati dobri,
utvrđujem koliko oni zadovoljavaju moju stvarnu potrebu.
Da li bi ono što rezultira zadovoljilo realnu potrebu? Ako
postupim po svojoj odluci, šta bi se eventualno moglo desiti? A
šta zatim. . . pa zatim? Koji bi najgori rezultat mogao da
očekujem? Šta bi bio najbolji rezultat? Šta bih mogao da uradim
u najgorem/najboljem slučaju? Koliko jasno unapred vidim
najverovatnije rezultate? Kako će oni uticati na mene? Kako na
druge? Da li sam o tome detaljno razmislio?
Koristim glavu i sebi postavljam jedno praktično pitanje:
Da li zadovoljavam stvarnu potrebu, da li sagledavam sve
opcije koje imam i da li sam detaljno o svemu razmislio?
Da ili Ne
PRELAZAK
MOSTA
Druga polovina
Subota u vreme doručka
U subotu, ujutru u praskozorje, mladić je na doručku prišao vodiču.
Oluja je protutnjala u toku noći, ali je zemlja još uvek bila vlažna pa
su obojica stajali pored vatre.
Vodič je popio toplu kafu i gledao u ovsene pahuljice koje su se
kuvale na vatri. Upitao je momka da li mu je prva polovina sistema
'da' ili 'ne' pomogla da već dođe do bolje odluke.
Od kad su krenuli na izlet, mladić je sebi stalno postavljao pitanje:
"Da li zadovoljavam osnovnu potrebu, da li sagledavam opcije koje
imam i da li o tome detaljno razmišljam?"
Lagano je odgovorio: "To što koristim glavu postavljajući sebi prvo
od dva pitanja, već mi je pomoglo da donesem bolju odluku.
Zašto mi je, onda, potrebno da znam i sledeću polovinu sistema?"
Vodič je odgovorio: "Da biste doneli daleko bolju odluku. U većini
slučajeva, ljudi prilikom donošenja neke odluke rade samo jednu od
dve važne stvari: ili koriste glavu ili slušaju srce.
Retko radimo i jedno i drugo. Zato često donosimo polovične
odluke zasnovane na poluistinama.
Vidite da smo stigli tek do polovine planine. Druga polovina planine
i druga polovina sistema mogu da budu teži, ali i vredniji."
"Želeo bih više da znam o tome, ali ima nešto što bih prvo želeo da
saznam.
Pre nego što pređemo na drugu polovinu, želeo bih da saznam na
čemu se zasniva čitav taj sistem. Zašto mi je postavljanje pitanja
samome sebi toliko pomoglo?"
"Zato što nas pitanja teraju da pronađemo odgovore. Često
donosimo loše odluke zato što sebi prethodno ne postavimo nekoliko
prostih pitanja."
Mladića je zaintrigirala reč "prosto". Mlad, kao što je bio, već je
postao skeptičan prema uprošćenim odgovorima. Ranije je s njima
pokušao i utvrdio da nisu bili efikasni.
Vodič, kao da mu je pročitao misli, upozorio ga je na sledeće:
"Kada počnete da otkrivate izuzetnu moć jednostavnog, čuvajte se
uprošćavanja."
"Nisam siguran da znam razliku između jednostavnog i
uprošćenog" - priznao je mladić.
"Pojednostavljeno je više od onoga što je potrebno. Uprošćen
odgovor je iluzija.
Ali, jednostavno je sve što je potrebno i ništa preko loga.
Zbog toga su najbolji odgovori oni koji najlakše daju najbolje rezultate, svi odreda jednostavni. Ponekad se baš ti odgovori najteže
pronalaze.
Međutim, kada pronađete jednostavan odgovor, on postaje
očigledan. Donošenje bolje odluke često zavisi od toga da li, u tom
trenutku, vidite ono što vam kasnije postaje očigledno."
Mladić je upitao: "Da li biste mogli da mi date neki primer?"
"Kako da ne. Jedan od primera je loša investicija. Ljudi koji su
izgubili novac zbog neke investicije često se osvrnu i kažu: 'Da sam
samo odvojio malo više vremena i sebi postavio više pitanja.'
Šta mislite zašto mi sebi češće ne postavljamo pitanja?"- upitao je
vodič.
"Mislim da je to zbog toga što ne znamo uvek šta da pitamo" počeo je mladić, a zatim se prisetio još nečega: "ili, zapravo ne
znamo šta da pitamo. Želimo da dobijemo odgovore, a da ne
odvojimo vreme za postavljanje pitanja."
Mladić je razmišljao o Sokratu, velikom starogrčkom učitelju, koji je
pomagao studentima da pronađu odgovore postavljanjem pitanja.
Setio se da se ta metoda koristi već vekovima.
"Pitanja su kao budilnici"- primerio je vodič. "Pitanja nas
razbuđuju."
"Za šta nas razbuđuju?"-upitao je mladić.
"Za realnost, za ono što se stvarno dešava oko nas i u nama.
Svaka efikasna odluka koju smo ikada doneli zasnivala se na
realnosti. Nažalost, svi donosimo obe vrste odluka, odnosno i efikasne
i neefikasne odluke."
"U čemu se ogleda suštinska razlika između efikasnih i neefikasnih
odluka?" - upitao je mladić.
Vodič mu je odgovorio: "Naše neefikasne odluke zasnivaju se na
iluzijama koje u to vreme imamo. Naše efikasne odluke grade se na
realnoj osnovi koju prihvatamo. Zato je korisno da sebi postavljamo
pitanja kojima istražujemo situaciju, tako da možemo da razdvojimo
iluziju od realnosti.
Pitanja osvetljavaju iluziju."
"Šta podrazumevate pod iluzijom?"
"Iluzija je fikcija u koju verujemo zato što tako želimo, čak i kada
se pokaže daje lažna.
Doneti odluku na osnovu fikcije isto je što i graditi prelepu kuću na
temelju od rastresitog peska. Pitanje je samo vremena kada će se
takva kuća srušiti. U međuvremenu, ta osoba oseća uznemirenost,
čak i kada se zavuče u najmračniji ugao svoga uma.
Živeti u iluziji znači živeti sa konstantnim i jakim bolom. Znamo da
nešto nije u redu, ali ne želimo da saznamo šta je u pitanju. Ne
priznajemo ga i nadamo se da će prestati, ali ne prestaje.
To vam je kao hronična glavobolja za koju znamo koliko je bolna,
ali smo je na kraju prihvatili i navikli se na nju. Prihvatamo jak bol i
on postaje podnošljiv. Međutim iluzija nas, kao i bol, iscrpljuje, bez
obzira da li smo je svesni ili ne."
Mladić je shvatio da se on upravo tako osećao u poslednje vreme.
Zato je upitao: "Pa, šta onda nedostaje?"
"Nedostaju vaša osećanja. Verovatno biste voleli da vidite drugi
deo puta."
Hodao je pored mladića oko pola milje. Prešli su preko škripavog,
nestabilnog drvenog mostića koji je bio napravljen preko useka
između mesta na kojem je bio kamp i dela planine na koji danas
treba da se popnu.
Hodali su još dve stotine stopa iza mosta do obale plitkog jezera.
Tu je vodič rekao: "Pogledajte u jezero i recite mi šta vidite."
Mladić se nagnuo nad vodu i gledao u mirno jezero osvetljeno
slabom jutarnjom svetlošću.
"Vidim kamenje na dnu."
"Promenite žižu posmatranja. Šta sada vidite?"
"Vidim sebe, ili barem svoj odraz."
Vodič mu je tada napomenuo: "Sada možete da vidite važan deo
koji nedostaje u vašoj odluci, a to ste vi. Vi nedostajete u sopstvenim
odlukama.”
"Kao i ostali ljudi, i vi donosite odluke na osnovu vaše ličnosti
onoga što nosite u duši, bez obzira da li ste toga svesni. Potrebno je
da se vratite i pređete most između sopstvenih polovina - polovine
koja razmišlja, u vašoj glavi i polovine koja oseća u vašoj duši ukoliko želite da stalno donosite bolje odluke.
Most je upravo vaša svesnost da treba da povežete te dve polovine
vas samih.
A to brzo možete da naučite. Samo treba sebi da postavljate lično
pitanje koje ćete naučiti. Tada, pošto ste pažljivo videli šta se krije u
vašoj duši, ponovo sebi postavite praktično pitanje. Kada to radite,
postoji veća verovatnoća da ćete stići do daleko bolje odluke."
Vodič je malo zastao, a zatim nastavio: "Češće nego što to znamo,
način da se brže stigne do boljih rezultata jeste da se zaobiđe
prepreka koja nam se nalazi na putu. A ta prepreka obično je naše
opstruktivno ja."
"Pa kako da zaobiđemo sebe?" - želeo je da sazna mladić.
"Svojim karakterom" - glasio je odgovor.
"Šta podrazumevate pod 'svojim karakterom'?"- upitao je.
"Naš karakter je skup ličnih ubeđenja i našeg ponašanja.
Način donošenja odluka uglavnom zavisi od onoga u šta verujemo.
Ubeđenja su često izbori koje smo još davno načinili i na to zaboravili.
Ali, preko podsvesti ona još uvek imaju uticaja na naše odluke."
Primetivši da mladić gleda u zemlju, vodič je znao da mu je neprijatno."Ubeđenja su lična stvar, pa zato verovalno ne želite o njima sa
svakim da pričate! Ali možda imate potrebu da ih sami za sebe
detaljnije ispitate."
"Kakvu vezu mogu da imaju moja lična ubedenja sa praktičnim
odlukama koje donosim?"
"Koristiće te samo one delove vašeg karaktera za koje verujete da
imaju pravu vrednost za vas. A to u mnogome može da utiče na vašu
odluku.
Praktične odluke koje donosite jesu ogledalo .aših misli, osećanja i
ubedenja koje svako može da vidi. One jasno oslikavaju način na koji
vi gledale i svet i sebe.
Možete da spoznate uverenja neke osobe ako razmotrile njene
odluke. Isto tako, svaka svesna osoba može da vidi vaša ubeđenja
razmatrajući obrazac vaših dosadašnjih odluka.!
Mladiću se nije svidela ideja da njegova ubedenja drugi mogu tako
lako da prozru, ali je oselio da je to tačno.
Sebi je zapisao:
Moje odluke pokazuju moja ubeđenja.
Vodič ga je podselio: "Da li se sećate da smo razgovarali da postoje
dva pitanja.
Sebi ste postavljali praktično 'pitanje za glavu' o vašoj situaciji.
Možda biste sada želeli da sebi postavite privatno drugo pitanje,
'pitanje za srce' o vama - donosiocu odluke."
"Pitanje o meni?" - začudio se mladić.
"Da. Privatno pitanje tiče se vaših ličnih ubeđenja u vezi sa
sledećim: 1) vašim integritetom, 2) vašom intuicijom i 3) vašim
sagledavanjem sopstvene vrednosti."
"Šta ćemo da razmatramo kod mene?" - upitao je momak pomalo
defanzivno.
"Nećemo mi da vas proučavamo. Vi ćete.
Detaljno razmatranje naših sopstvenih karaktera mnogima od nas
nije prijatan posao. Ali, ne brinite, videćete da će vam jako koristiti."
"Zašto?"
"Zato što što ste svesniji svog karaktera, donosite bolje odluke."
Mladić je o tome razmislio i shvatio: "Znači, kao što me praktično
pitanje podstiče da bolje uvidim svoju situaciju, tako me privatno
pitanje pobuđuje da bolje sagledam svoj karakter."
"Nadajmo se. Kada svesno primenite svoj karakter na postojeću
situaciju, donosite bolju odluku."
Tada je vodič predložio da razgovor nastave posle doručka.
Vratili su se kod vatre da bi toplom kašom i tostom ublažili ranojutarnju svežinu.
Ostali planinari želeli su da se uključe u razgovor između momka i
vodiča. Kada su ga upitali kako je, mladić je odgovorio da upravo
počinje da razmišlja o tome koliko je za njega važno da razmotri
svoja ubedenja.
Hiro je dodao: "Dok smo sinoć hodali po mraku, palo mi je na
pamet da kao što palimo svetiljku da bi smo osvetlili put, na sličan
način naša ubedenja osvetljavaju put koji nas vodi do odluka koje
donosimo. Problem je jedino u tome što mi nismo svesni svojih
ubeđenja."
Mladić će na to: "Ponekad mi se čini da većinu svojih odluka
donosim u mraku."
Svi su se smejali. Vodič je primetio: "Uočio sam da možete da se
smejete svojim glupostima. To je dobro. Što više svetla unesemo u
naše ispitivanje odluka, to brže stižemo do bolje odluke. Ne znam čija
je izreka ' Onaj ko putuje pod najvećim svetlom. najbrže stiže.' "
Mladić je rekao da je to najverovatnije drevna istočna mudrost, na
šta se Hiro nasrmejao.
Ingrid je smejući se rekla: "Bez svake sumnje. Većina mudrosti
koje mi otkrivamo, u stvari, nisu ništa novo. Drugi su to otkrili
stotinama godina ranije. Čak ni nama to nije nepoznato. Mi samo
zaboravljamo da koristimo ono što znamo da je efikasno. Pa,
pogledajte. Ponovo smo na ovom izletu samo da bismo se podsetili."
Frenk je upitao mladića: "Da li još uvek mislite da je ovo za
početnike? Mladiću, rekli ste mi ranije da želite jednoga dana da
budete predsednik neke kompanije, možda čak i one u kojoj sada
radite.
Ukoliko ste ostali pri svojoj želji, zapamtite da CEO kada je želeo da
postavi predsednika nije rekao: 'Želim vrednu osobu koja ima zdrav
razum i koja poznaje proizvod.' On je tražio osnovne vrednosti u
čoveku."
Mladić je upitao: "Šta on traži?"
"Pametan CEO pita: 'Da li ta osoba ima takvu vrstu karaktera da
može da organizuje obavljanje posla? ' "
"Zašto tražite karakter?"- mladić je želeo da zna.
Frenk, koji i sam radi za CEO, objasnio je: "Zato što će osoba sa
karakterom češće donositi bolje odluke, posebno ako se radi o osobi
koja imaj svoj integritet, intuiciju i gledište."
"Zašto te tri osobine?"
Frenk je na to odgovorio: "Integritet zato što ljudi koji imaju svoj
integritet neće sebe lagati u vezi sa situacijom. Oni će preseći glupost
i odmah preći na samu suštinu.
Intuicija zato što ljudi koji su naučili da veruju svojoj intuiciji neće
brinuti o drugima prilikom donošenja čvrstih odluka. Oni mogu da se
oslone na sebe, a CEO, opet, može da se osloni na njih.
Gledište zato što će moja kompanija, ukoliko ljudi nisu svesni da
mogu sasvim, bez ikakve zle namere, da sabotiraju sopstvene
rezultate, na kraju platiti odredenu cenu za to.
Kada nađete vrhunske ljude sa takvim karakteristikama, angažujete
ih i dobro ih plaćate, zato što će oni sebe bezbroj puta isplatiti."
Mladić se nasmejao i rekao: "Mislim da želim da počnem sa ličnim
pitanjem o karakteru."
To je izazvalo smeh u grupi. Frenk je odmah prešao na stvar:
"Privatno pitanje koje možete sebi da postavite glasi: 'Da li moja
odluka pokazuje da sam pošten prema sebi, da verujem svojoj
intuiciji i da zaslužujem bolje?"
Mladić se iznenadio. Razmišljao je o onome što je čuo i shvatio da
će morati još mnogo da uči.
Tada se vodič nasmešio i rekao: "Imajući sve to u glavi, hajde da
sklopimo šatore i krenemo ka vrhu."
KONSULTOVANJE
SRCA
Integritet
Subota ujutro
Nešlo kasnije tog jutra, mladić je upoznao Anhelu Kuvero, privlačnu
tinejdžerku iz Brazila, koja se odmarala pored potoka.
Bila je sa ocem Santom Kuverom, istaknutim industrijalcem.
Pozdravio ih je i obratio se Anheli: "Anhela, primetio sam da ti je
nekoliko ljudi postavljalo pitanja u toku ovog planinarenja. Smem li
upitati zašto?"
Smejala se."Zato što sam prošle godine bila na prvom izletu i imala
sam problema. Želeli su da znaju da li sam koristila mapu da bih ove
godine došla do boljih rezultata i da li je to bilo efikasno."
"I. .. ?" - raspitivao se mladić.
"Jesam. Bilo je efikasno. Mnogo sam koristila mapu i zaista mi je
pomogla."
"Kakvih si teškoća imala?"
"Imala sam nekih problema, ali nema potrebe da ti pričam o njima"
- ona više nije želela da njeni problemi budu predmet pažnje. Sada je
bila više zainteresovana da pronađe odgovore.
"Znam šta misliš o problemima. Nikome nisam pričao, ali ja imam
problema i na poslu i kod kuće. Izgleda da tu ne mogu mnogo da
učinim."
"Koga ti misliš da zadirkuješ?"- trgla se devojka.
Zbunio se. Nije znao šta da kaže.
Ona se zatim nasmešila: "Postoji nešto što već godinu dana želim
nekome da kažem. To je upravo ono što mi je rečeno prošle godine."
On se branio: " Ne pokušavam nikoga da zadirkujem."
Devojka je ponovo pitala: "Zar ne? Zar ne pokušavaš da zadirkuješ
nekoga?"
Mladić je znao da je Anhela mislila da on sebe zadirkuje, ali mu se
ta ideja nije dopala. Upitao je: "Kako bi to mogla da znaš?"
"Već imam iskustva. Naučila sam da većina nas ima problema zato
što jami sebe lažemo,"
"Šta se to dogodilo prošle godine?"- pitao je mladić.
"Pričali su mi o 'istini', 'realnosti', 'integritetu' i 'poštenju'. Međutim,
ja sam se jednostavno zbunila. Na kraju su mi pomogli da to
shvatim."
"Ja ne bih imao ništa protiv da mi se praktično objasne sve te
stvari" - otvoreno joj je priznao.
"Pa" - rekla je Anhela - "način na koji ja koristim ono što sam
naučila jednostavan je i za mene efikasan u svakodnevnom životu.
'Realnost' je sve ono što je stvarno. 'Istina' je opis realnosti - moje ili
nečije.
'Integritet' je reći istinu sebi, a 'poštenje' je reći istinu drugima.
Sada sve to povezujem dok razmatram ono što istinski mislim i
radim. I onda gledam šta mi se stvarno dešava. Razmatram svoje
odluke i stvarne posledice. To mi pomaže ne obmanjujem sebe i ne
lažem druge.
A od nedavno mi se sve popravilo."
Anhela se smejala: "Iznenađenje! Iznenađenje! Prosto je
neverovatno koliko mi je sve postalo lakše, i to odjedanput. Mora biti
da se radi o nekoj koincidenciji."
"Kako si prošle godine naučila da sebi stvarno govoriš istinu?"
"Ostali su mi govorili da sebi stalno postavljam pitanje sa mape 'Da
li moja odluka pokazuje da sam poštena prema sebi, da verujem
svojoj intuiciji i da zaslužujem bolje?'
Posebno su me podsticali da se koncentrišcm na prvi deo pitanja:
'Da li sam poštena prema sebi?'
Iako nisam verovala da to funkcioniše, oni su me nagovarali da
neprestano ponavljam isto pitanje. Radilo se o čistom ponavljanju.
"Mladić je razmišljao o tome što je devojka ispričala, a ona je
nastavila: "Da bi mi pomogli da shvatim koliko često ljudi izbegavaju
da priznaju sebi istinu, nekoliko iskusnih ljudi reklo mi je da su oni
skoro previše kasno saznali da sebe često obmanjuju."
"Da li te je to iznenadilo?"
"Prilično. Kad god sam imala neki problem, odrasli su mi uvek
govorili da prestanem da zadirkujem sebe. Zato sam mislila da oni
sebi obično govore istinu."
"Možda su želeli da ti učiš na njihovim greškama."
"I ja tako mislim. Izgleda da se mnogi ljudi boje istine. Verujemo
da smo bezbedniji, ili da nam je bar ugodnije ako se sakrijemo od
istine."
"Ali ne osećamo se sigurnije, zar ne?"
Devojka se složila: "Ne, ne osećamo se. Kada moramo da se
skrivamo od istine, još smo zaplašeniji.
Iz nekog čudnog razloga" - rekla je gledajući mladića pravo u oči "ti se izgleda bojiš istine."
"Kako bi ti to mogla da znaš?" - uzvratio je.
Anhela se nasmejala: "Kao što sam ti već rekla, ja sam bila tu gde
si ti sada. Ljutila sam se kada bi neko pokušao da mi kaže istinu i
nisam želela daje čujem, posebno, kada bi mi to kazivali moji roditelji.
Oscćala sam se ugroženom i ljutila sam se na njih. Sada sam
naučila da je gnev bio samo odraz straha.
Nisam znala da su integritet i saopštavanje istine nešto što je za
mene korisno. Mislila sam da se radi samo o nečemu što se od mene
očekuje."
Mladić je konstatovao: "A mi ne želimo da radimo ono što se od
nas očekuje, zar ne? Radimo ono što želimo."
"To je tačno. Tada sam počela da razmišljam šta bih potajno tajno
želela da uradim i upitala sam se 'Da li bih volela da moji prijatelji i
porodica o tome čitaju u novinama?"
Vodič i ostali planinari zamolili su ih da se i oni uključe u taj
razgovor. Anhela i mladić nisu imali ništa protiv.
Mladić je priznao: "Mislim da nisam uvek toliko pošten sa ljudima
sa kojima radim koliko bih voleo. Pa, čak ni sa članovima svoje
porodice."
Ingrid je kazala: "Naučila sam da sam poštena i prema drugima
kad sebi kažem istinu."
"Kako otkrivate šta je istina?" - upitao ju je mladić.
"Videla sam da najbrže pronalazim istinu kada potražim fikciju u
koju verujem - neistinu za koju želim da verujem da je istina - zato
što mi je zgodnije i prijatnije da u nju verujem.
Fikcija je ponekada upadljivija i zato nju vidim lakše nego istinu.
Kada otkrijem fikciju, tražim suprotno i dolazim do istine." «
Anhela je potvrdila: "I ja to radim. To je kao televizijska reklama za
motorno ulje. U jednoj garaži, sa konzervom ulja u ruci, mehaničar
kaže: 'Sada mi možete malo platiti.' Zatim se u reklami vidi mehaničar
koji vadi motor iz kola i kaže: ' ili možete kasnije mnogo da mi
platite.' "
Mladić je prokomenlarisao: "U vašem primeru, fikcija je da možete
da izbegnete da potrošite vreme i novac na sipanje ulja u kola, a da
sve i dalje bude kako treba. Međutim, realnost je da vaš motor može
na kraju da zariba.
Znači istina je suprotnost od fikcije. Ako želim da mi motor dobro
radi, moram u njega da dosipam ulje, bez obzira da li mi se to sviđa
ili ne sviđa."
Frenk je dobacio: "Pa da. I nije uopšte važno da li vi verujete da je
potrebno da se dosipa ulje. Realnost ostaje realnost, bez obzira na
iluziju koju imate."
Hiro je dopunio: "To vam je kao sa ljudima koji su pre mnogo
vremena verovali da je Zemlja ravna. Zemlja je bila okrugla, bez
obzira na to šta su ljudi verovali. Verovanje da je ravna, nije je učinila
ravnom."
Mladić je zaključio: " Znači, naše verovanje u iluziju ne može da
dovede do toga da iluzija postane stvarnost. A verovanje u sopstvene
iluzije može samo da pogorša stvari.
Zato je za sve moje bolje odluke najznačajnije je da sagledam
istinu i da budem pošten prema sebi. "
Svi su se smejali, a neki su počeli da aplaudiraju. Anhela se kikotala
od smeha.
Mladić je bio potresen, ali je i on uspeo da se nasmeje i nastavio
je: "Vodič mi je rekao da se loše odluke zasnivaju na našim iluzijama.
Moram da priznam da sada kada se osvrnem na neke svoje loše
odluke mogu da vidim gde sam sebe zavaravao.
Ali kako mogu u trenucima odlučivanja da prepoznam iluziju?"
Odgovorila mu je Ingrid: "Ako zamolite ljude kojima je stalo do vas,
možda bi oni mogli da vide vašu iluziju?"
"Drugi obično vide naše greške mnogo lakše nego mi sami. "zaključio je mladić.
"Pa da, a vi često možete da vidite njihove. Prema tome, ako ste
slepi za svoju iluziju, ko može da vam pomogne da je vidite?"
"Ljudi kojima je slalo do mene?"
"Svakako" - rekla je Anhela, očito raspoložena. "Prošle godine kad
sam se vratila sa izleta pitala sam prijatelje šta vide" -nastavila je
kroz smch."O, bože, šta su mi rekli! Svi su mi, na različite načine,
rekli iste stvari. Kada sam uvidela ono što oni vide, napravila sam
određene promene."
Mladić je želeo da sazna šta su to oni videli, ali je Frenk počeo da
ga ispituje: "Koji se deo vaše ličnosti drži iluzije u koju verujete?"
"Moj ego?"- predpostavljam.
Svi su zaćulali.
I mladić je počeo da se smeje. Uvideo je njihov stil. Kada se umire i
zaćute. daju mu priliku da razmišlja o sebi.
Onda je zaključio:"Moj ego drži se mojih iluzija."
"Dobro"- kazao je Frenk. "Pošto znate da je u pitanju ego koji se
drži vaših iluzija, kako biste mogli da uradite nešto bolje, odnosno da
donosite realnije odluke?"
"Mogao bih za trenutak da se odvojim, od svoga ega, i da upitam
druge šta vide.."
"A kako znate da drugi vide istinu umesto vas?"
Mladić je odgovorio: "Najpre bi ih pažljivo saslušao. Zatim bih
razmotrio da li ono što su rekli odgovara onome što ja znam. Kasnije
bih video koliko mi njihova gledišta pomažu da vidim istinu o sebi."
"Biće dobro ako tako budete radili" - zaključio je Frenk.
"Da li mi možete dati neki primer kako se to primenjuje u biznisu?"
- zamolio je mladić.
"Želite li neki primer iz američkog ili evropskog biznisa?" - upitala je
Ingrid.
"Neki američki primer, molim vas."
"Godinama su pionirske kompanije mislile da zbog toga što su
jednom napravile najbolje fotokopir-mašine, još uvek prednjače.
Međutim, sve više su gubile svoju ulogu na tržištu.
Kada je rukovodstvo kompanije CEO dalo u zadatak svojim inženjerima da istraže kvalitet svih kopir-aparata na tržištu 'otkrili' su da
konkurencija ima kvalitetnije i jeftinije kopir-aparate."
"Šta je tada uradila američka kompanija?" - interesovao se mladić.
"Čim su uvideli istinu, bacili su se na usavršavanje svojih mašina da
bi kupcima obezbedili najviši mogući kvalitet."
"Sada sam se setio," - rekao je mladić - "Ljudi iz te kompanije
dobili su Beldridžovu nagradu za kvalitet."
"Jesu, dobili su" - potvrdila je Ingrid. "I što je još važnije, povećali
su prodaju i učvrstili svoj položaj na tržištu. Kompanija je finansijski
ojačala i zaposleni su bili sigurniji da neće ostati bez posla."
"I mi, kao i oni, moramo da otkrijemo istinu. Kada uvidimo istinu,
jasnija nam je odluka. Postaje takoreći očigledna."
"Što bolje sagledamo realnost" - rekao je Frenk - "to smo spremniji
da donosimo bolje odluke."
"Možete li mi dati neki primer koji nije vezan za posao?" - zamolio
je mladić.
Obratio mu se Santo Kuvero, Anhelin otac: "Možda vam, kao
Amerikancu, ovaj primer neće prijati kao što nije prijalo ni onim
ljudima koji su u to vreme više voleli da veruju u iluziju.
Osamdesetih, mnogi Amerikanci bili su optimisti u vezi sa njihovom
zemljom, sobom i privredom, u vreme kada su sve više ulazili u
dugove i rasprodavali dragocena sredstva da bi stvorili osećaj
blagostanja. Bilo je otprilike kao kada biste zapalili kuću da bi vam
bilo toplo.
Pre nego što su Amerikanci shvatili značaj toga, veliki deo njihovih
dobara prodat je ljudima iz drugih zemalja. Na kraju su sve više gubili
kontrolu nad onim što je nekada bilo njihovo."
Mladić je upitao: "Kako ljudi istovremeno mogu da se osećaju zadovoljno radeći nešto loše?"
"Posle recesije rukovodioci su pomogli ljudima da se osećaju zadovoljnim. Proturili su ideju o nacionalnom prosperitetu i ljudi su želeli
da veruju u tu iluziju. Zato su i verovali.
Međutim, realnost bila je takva da je Amerika od najvećeg kreditora
spala na to da bude najveći dužnik. Zapanjujuće je da se sve to
odigralo za manje od deset godina.
Do toga nije došlo samo u Americi. I ljudi u drugim zemljama
upadali su u slične zamke.
Rukovodioci u Sovjetskom Savezu smatrali su da mogu sebi da
dopuste da investiraju ogromne svote novca u sofisticiranu
tehnologiju, umesto da obezbede hranu za svoje ljude. Sada se
pokazalo da su njihova privreda, zapravo i čitav društveni sistem,
propali pod težinom te skupe iluzije.
Bez obzira da li to vidimo ili ne, posledice verovanja u iluziju samo
mogu da otežaju situaciju. Američki i sovjetski narod mogu da se
oporave, baš kao što vi ili ja možemo da se oporavimo i da nam bude
bolje nego u periodima kada smo lično živeli u iluziji. Ali će zato
njihova privreda platiti visoku cenu."
Mladić je ispričao o problemima koji su krajem osamdesetih i počet-
kom devedesetih godina postojali u američkim finansijskim institucijama: "Čitao sam da je, iako su osnovni problemi rešavani čim su
uočeni, visoka cena za njihovo ispravljanje plaćana je tek mnogo
godina kasnije. Koliko sam razumeo, čekanje čitavih deset godina da
bi se suočili sa istinom, koštalo je poreske obveznike deset puta više.
Zašto su oni deset godina odlagali svoje odluke?"- upitao je.
Jedan od američkih planinara rekao je: "Oni? Mi možda ne želimo
to da vidimo, ali mi smo javnost. Mi biramo iluziju, mi pravimo veliki
posao nad mravinjakom punim termita. Naši zvanični predstavnici
samo odražavaju naša očekivanja.
Mi smo narod i mi biramo svoje predstavnike. Svako od nas treba
da nauči da donosi bolje odluke, i to ubrzo, jer ćemo inače svi
zajedno platiti visoku cenu. Ne možemo čekati na naše 'vođe'."
"I vreme je bitno" - rekao je Frcnk.
"Kada donosimo svoiu odluku jednako je važno kao i šta
odlučujemo da uradimo. U današnje vreme, svi treba da donosimo
bolje odluke, i to u svakoj prilici."
Hiro se s tim složio rekavši: "Kada planinarimo sa vodičem, i npr.,
popnemo se na zaleđeni most, on nam objasni da ako čekamo, sunce
može da zagreje led, oslabi most i učini naš prelazak preko njega
opasnim. Moramo odmah da reagujemo, a ne da čekamo da se
situacija pogorša.
Istina je da će sunce istopiti led, bez obzira da li mi vidimo ili ne
vidimo tu istinu. Naša percepcija ne utiče na realnost.
Potrebno je da vidimo šta je u našoj odluci "led koji se topi" i da
odmah radimo na tome."
Neko se nasmejao: "Kada živimo u iluziji, drugim ljudima izgledamo
kao noj koji zabada glavu u pesak. Mislimo da ako poklopimo oči i ne
vidimo istinu, ona i ne postoji.
Dokle god ignorišemo sunce koje je nad nama, nekada čvrst ledeni
most topi se ispod nas."
Anhela Kuvero dodala je : "Na prošlogodišnjem izletu, jedna osoba
pokazala mi je nešto što mi je pomoglo da to zauvek shvatim.
To sam zapisala da bih mogla da se podsećam."
Anhela je iz notesa izvadila list papira i pružila ga mladiću. Na
njemu je pisalo:
Što pre vidim istinu,
tim pre donosim bolje odluke.
Mladić je vratio papir Anheli i nešto pribeležio u svoj blokčić. Sada
je shvatio da odgovarajući sa "da" ili "ne" na postavljena pitanja lakše
otkriva istinu.
Jedan od planinara rekao mu je: "Moramo sebe da pitamo 'da li
hoćemo da nađemo istinu ili da pobegnemo od nje?"
Frenk je rekao: "Pogledajmo to direktno. Bez obzira da li nam
odgovara, da li se s tim slažemo, u osnovi svih naših boljih odluka
nalazi se akcija koju preduzimamo na račun istine. Ako tako ne
radimo, onda nam se sve ostalo, pre ili kasnije, sruči na glavu."
Mladić je na to izjavio: "Sećam se jedne važne misli iz knjige Bakminstera Fulera. On je rekao: "Suština svega uspešnog jeste
integritet'."
Kad je to rekao, mladić je shvatio da treba da primenjuje ono što je
pročitao. On je trebalo da traži istinu i oslanja se na nju mnogo češće
nego što je to do sada radio.
Kada se razgovor završio, mladić je razmišljao o mnogim pitanjima
koja bi sebi mogao da postavlja da bi lakše sagledao istinu.
Ostatak tog subotnjeg jutra prošao mu je u planinarenju, uživao je
u planinskom pejzažu i razmišljajući o onome što treba da zapamti.
Kasnije je preispitao ono što je naučio o sopstvenom integritetu, i
to je ukratko zapisao u svom blokčiću:
Moj integritet: rezime
Moje loše odluke bile su zasnovane na iluzijama u koje sam u
to vreme verovao. Moje dobre odluke zasnivaju se na realnosti
koju sagledavam na vreme.
Ukoliko ranije vidim istinu, utoliko brže donosim bolju odluku.
Da bih pronašao istinu, tražim je. Dobra odluka zasniva se na
jednostavnom odgovoru, pošto to na kraju postaje očigledan
odgovor.
Da bih otkrio istinu, tražim fikciju u koju želim da verujem, ali
na koju ne mogu da se oslonim. Mnogo lakše vidimo tuđe
greške, zato često ostavljam po strani svoj ego i pitam druge šta
oni vide, pa onda pokušavam da otkrijem šta je
najbliže istini.
Da li sam dovoljno detaljno proučio svoje ranije odluke da bih
iz njih mogao nešto da naučim? Da li sam proverio realnost
posmatrajući šta se stvarno dešava oko mene i u meni? Da li
sam uočio ono što je očigledno? Da li vidim istinu? Da li sebi
govorim istinu?
Konsultujem svoje srce postavljajući sebi lično pitanje:
Da li moja odluka pokazuje da sam pošten prema sebi, da
verujem svojoj intuiciji i da zaslužujem bolje?
Da ili Ne
Intuicija
Subota, posle podne
Mladić je na ručku potražio Petra Goldena, mladog genijalnog
direktora za reklamu čija je smirenost ukazivala da on zna nešto
poprilično važno. Tog žilavog i zgodnog čoveka našao je kako sedi na
kamenu gledajući preko klanca.
Petar se okrenuo i pozvao ga: "Znači, došli ste do razmatranja
svojih odluka. Da li ste počeli da koristite mapu?"
"Jesam. Koristim je za odluku koju treba da donesem. Do sada sam
sebi postavio praktično pitanja i prvi deo intimnog pitanja."
Kada su završili ručak, Petar je upitao: "Da li bi moglo da mi koristi
da sebi postavim pitanje 'Da li da verujem svojoj intuiciji?'"
Mladić je preispitivao svoja osećanja u vezi sa odlukom.
Petar mu je tada rekao da bi mu, možda, bilo lakše kada bi sebe
upitao: "Kako se osećam zbog načina na koji donosim ovu odluku?"
Mladić je toliko razmišljao o osećanjima vezanim za način
donošenja odluke koliko o tome kakva osećanja pobuđuje u njemu
sama odluka do koje je došao.
"Šta podrazumevate pod tim kako se osećam u vezi sa načinom na
koji donosim odluku? O čemu se radi?"
Petar mu je predložio da sebe upita da li je smiren ili nervozan, da
li je paralisan ili siguran u sebe, da li je iscrpljen ili pun energije.
"Ako smatrate da vam način na koji donosite odluku ne odgovara
najverovatnije treba svoju odluku da zamenite nekom boljom."
"Kada nešto odlučujete," nastavio je "upitajte se da li se oslanjate
na tuđe mišljenje ili na sopstvena osećanja - vašu intuiciju, ili, još
bolje na vašu bolju intuiciju?"
"Nisam bas sasvim siguran šta podrazumevate pod intuicijom, a još
manje pod boljom intuicijom" ubacio je mladić.
Petar je rekao: "Najpre moramo da vidimo šta je intuicija, pa tek
onda šta je bolja intuicija."
"Vaša intuicija je vaše nesvesno znanje zasnovano na vašem ličnom
iskustvu. To je ono što na neki način osećate da je pravo za vas."
"Šta mislite kad kažete 'ono što ja smatram' da je pravo?"
"Kada donosite određenu odluku, kao ta koju sada donosite, šta
osećate? Da li osećate smirenost ili uznemirenost? Da li osećate napor
ili lakoću. Da li ste zaplašeni ili radosni?"
"Ukratko rečeno, kako se osećate dok donosite tu odluku? Po
vašem osećanju, kakvi će biti rezultati."
Mladić je primetio: "Bojim se da moja intuicija ili sposobnost da
predvidim rezultat nije moja jača strana."
"Dobro je što ste svesni. Onda vam je jasno da morate da razvijate
svoju intuiciju" - rekao je Petar. "Možda će vam zato trebati malo više
vremena, ali ne sme da vas omete ni na poslu ni u privatnom životu."
"Kako mogu da razvijeni svoju intuiciju?" - želeo je da sazna
mladić.
"Možete početi" - predložio je Petar - "da se osvrćete unazad da
biste videli kako ste donosili prethodne odluke. Setite se šta ste
osećali u vreme kada ste donosili odredenu odluku. Onda razmotrite
posledice.
Možete povezati ono što ste tada osećali sa rezultatima koje ste
kasnije ostvarili da biste videli koliko se uklapaju. Iz ličnog zapažanja
možete da naučite kako vaša osećanja u to vreme mogu da
predskažu rezultate.
Kada ste loše raspoloženi dok donosite neku odluku, " - rekao je
Petar – "na primer, ako je donosite u nervozi, kakvi su vam obično
bili rezultati?"
"Obično slabi" - setio se mladić.
"I ja sam imao isto iskustvo. Kada sam loše razpoložen zbog odluke
i rezultati su obično loši."
"Da biste koristili intuiciju, važno je da registrujete kako se osećate
kada donosite odluku.
Ako je donosite uz mnogo napora, najverovatnije pokušavate našto
da isforsirale. Ako je tako, to će verovatno ispasti loše po vas.
Ako sebi, međutim, postavljale test-pitanja i stvarno osećate
smirenost, moći ćete da donesete odluku zasnovanu na istini do koje
ste došli i zato će vaši rezultati biti znatno bolji."
Kada je mladić razmotrio svoj život i ranije odluke, video je jasno
da to važi i za njega. Upitao je: "Kako mogu da naučim da donosim
odluke sa manje napora i nervoze?"
Petar mu je odgovorio: "I ja sam bio nervozna olupina, kao što je
većina ljudi iz mog biznisa, sve dok nisam naučio da razvijam svoju
intuiciju i da joj verujem."
"Pa kako to radite?"
"To radim tako što sam uvideo da su moia stvarna osećanja 'lični
vodič', neka vrsta unutrašnjeg mentora koji boravi u meni da bi mi
ukazao na sopstvenu mudrost. Ja odlučim da slušam svoju vodiljuincuiciju i da joj verujem.
Na to je mladić rekao: "Sećam se da je Albert Anštajn rekao da je
intuicija stvarno važna stvar."
"I bio je u pravu." - nastavio je Petar - "Zapamtite da intuicija ne
uključuje samo ono što osećate u vezi sa odlukom koju donosite, već
i ono što osećate u vezi sa načinom na koji stižete do nje."
Mladić je rekao: "U poslednje vreme osećam uznemirenost zato što
je odluka koju treba da donesem komplikovana."
"Ili vi verujete da je komplikovana " - nabacio je Petar. "Možda
suviše mnogo koristite svoj ego. Jak ego jača vaše samopouzdanje,
osim ako se ne pretvorite u egoistu tako što se u centru svake vaše
odluke nalazite isključivo vi. Čak se i naša galaksija ne vrti oko
Zemlje. I u centru vaše odluke ne možete skoro uvek da budete samo
vi.
Kada u nekoj situaciji preovladava vaš egoizam, samo je
iskomplikujete. Situacija može da bude teška ali je vi samo još više
komplikujete." "U čemu je razlika?"
"Kompleksan znači da se problem sastoji iz mnogo delova" - rekao
je Pelar." Komplikovan znači da ne možete da razlikujete delove i da
ili jedan od drugog razdvojite.
Ako vidite da je neka situacija komplikovana, čini će vam se da ste
izgubljeni. Ako vidite da je kompleksna i analizirale mnogobrojne
delove doći ćete do nekoliko jednostavnih, očiglednih odgovora.
Sastavite ih i dobićete rešenje.
Osećanje straha izgleda komplikovano sve dok ga ne rastavile na
delove. Na primer, navedite nešto čega se plašite."
Mladić reče da se plaši leta avionom.
"Rastavite to. Da li se bojite letenja ili avionske nesreće?"
Mladić se nasmešio: "Bojim se avionske nesreće"
"Normalno. Sav strah potiče od nečeg budućeg.
Ne bojimo se da budemo na uskoj litici, već da u bliskoj budućnosti
ne padnemo sa uske litice." Obojica su se nasmejali.
"Kada kada smo u stanju da sagledamo čega se plašimo i da se
tome nasmejemo, već smo napravili izvestan pomak" - reče Petar, pa
nastavi:
"Pogledajte odluke koje ste bojažljivo doneli. Razmotrite odluke
koie ste doneli u strahu - zbog nesigurnosti, uznemirenosti, gneva,
razočaranja i brige. Sve te emocije različite su maske za strah."
Dok je Petar razgledao predeo, mladić je razmišljao o svom životu i
svim odlukama koje je doneo u strahu.
Petar ga je upitao kakvi su bili rezultati njegovih bojažljivo donetih
odluka. Mladić je zatresao glavom pokazujući da nisu ispale kako
treba
"Niste jedini" - rekao je Petar. "Da li znate nekog saradnika na
poslu ko je postao partner u biznisu ili u privatnom životu, koji se
bojao da nešto neće biti kako valja i da danas ne žali zbog toga?"
"Ne, ne znam. Sećam se venčanja mog najboljeg prijatelja. Nije bio
siguran da li voli svoju devojku, ali se s njom oženio jer se plašio da
će je izgubiti ako se njome ne oženi i da nikada više neće naći tako
dobru devojku."
"Da li je taj brak uspeo?"
"Razveli su se."
"Žao mi je što to čujem" - rekao je Petar. "Nažalost, to je potpuno
predvidljiv rezultat odluka koje donosimo iz straha. Svi se mi, s
vremena na vreme bojimo nečeg. Tajna jeste u tome da ništa ne
preduzimamo iz straha.
Dobra stvar je što možemo da izbegnemo greške ako odvojimo
dovoljno vremena da sebe upitamo šta bismo uradili da se ne
plašimo. I tek tada da uradimo ono što mislimo da treba.
Na primer, šta mislite da bi se dogodilo da vaš prjjatelj nije tako
postupio iz straha da nikada neće naći drugu ženu koja je toliko
dobra da bi s njom mogao da se oženi?"
Mladićev odgovor glasio je: "Mogao je da raskine s njom i da nađe
nekoga za koga smatra da mu više odgovara."
"Imajući u vidu kako se taj brak završio, siguran sam da bi doneo
bolju odluku da je mogao da se oslobodi straha. Ali, on najverovatnije
nije odvojio vreme da se upita šta bi učinio kad ne bi osećao strah."
Tada se mladić ponovo koncentrisao na odluku koju je trebalo da
donese i razmišljao je šta bi učinio da se ne boji.
Bio je to početak donošenja još bolje odluke.
Petar mu je predložio: "Sada se setite neke od boljih odluka koju
ste ranije doneli."
Mladiću je kroz glavu proleteo čitav njegov život i nasmešio se
setivši se jedne od svojih boljih odluka.
"Da li ste tada bili uplašeni?"- pitao gaje Petar.
"Ne, nisam."
"Da li sada možete da uvidite koliko su vaša tadašnja osećanja
uticala na rezultate koje ste kasnije postigli?"
"Kako da ne" - reče mladić i zaćuta da bi u svoj blokčić zabeležio
sledeće:
Posledice često zavise od mog raspoloženja.
4
"Da li biste bili dobri da mi nešto više kažete o intuiciji?"
Petar je objasnio: "Intuicija znači biti u stadijumu podučavanja
'tuition'. Tuition potiče od latinskog glagola tueri, koji znači
'nadgledati'. U srednjem veku, tuiction je značilo 'štititi'. Danas znači
podučavali."
Mladić je odmah shvatio: "Znači intuicija me štiti podučavajući me,
na osnovu onoga što je za mene uradila u prošlosti i onoga što će za
mene verovatno učiniti sada. Shvatam smisao toga.
Pa, šta je onda moja bolja intuicija?" «
Petar je ustao i bacio kamenčić daleko preko klanca. "Da li odluke
obično donosite rukovođeni svojim egom ili imate neku višu
vodilju?"
Mladić se smešio dok je govorio: "Čik pogodite!"
Obojica su prasnula u smeh.
Zatim je Petar objasnio: "Postoji jedan bolji način od oslanjanja na
ego. Kada koristim taj bolji način, ne plašim se ni sveta ni sebe. Miran
sam i donosim bolje odluke.
Koncepcija 'bolje intuicije' je moja sopstvena adaptacija mape.
Čuvam svoju bolju intuiciju za najvažnije odluke koje donosim.
Pod 'boljom intuicijom' podrazumevam onu vrstu intuicije, koja mi
donosi bolje rezultate. To je ono što ja osećam daje 'pravo' za mene
pošto konsultujem nešto što se zove 'bolji vodič'. 'Bolji vodič' je izvor
iz koga crpem veću mudrost nego iz sopstvenog iskustva."
Mladić je upitao: "Kako neko može da pronađe taj bolji vodič."
"Reći ću vam kako ja pronalazim svoj, ali vi morate da razmotrile
da li je to dobro za vas. To morate sami da odlučite.
Ako 'tuition' znači pođučavanje intuicija je ono što učimo u sebi.
Onda je bolja intuicija ono što prevazilazi nas same.
Da bih to izveo, zatražim bolju vodilju i onda se umirim i
osluškujem ono što dolazi."
Mladić je shvatio da mnogi ljudi to isto rade već godinama u
molitvama ili meditaciji. Neki to rade komunicirajući sa prirodom.ili
jednostavno šetaju sami...
"Način na koji odlučujete " - rekao jc Petar - ''svakako utiče na
odluku."....
"Ja sebi postavim pitanje da li donosim odluku sa strahom ili
entuzijazmom. Pri tom se setim da reč entuzijazam potiče od grčke
reči entheos, koja znači 'Bog u nama'."
Mladić je klimnuo glavom u znak odobravanja: "To me podseća na
nešto što sam jednom negde pročitao o strahu: 'Svaki strah je samo
osećanje odvojenosti od Boga. ' "
"Načitani ste " - primetio je Petar."I ja sam uvideo da je to tačno.
Neki ljudi čude se kako mogu da ostanem toliko miran, a bavim se
tako mahnitim poslom. To je zbog toga što sam naučio da koristim
svoju intuiciju za svakodnevne odluke i bolju intuiciju za važne
odluke, posebno one lične prirode.
Pa, šta ćete vi onda da radite. Da li ćete koristiti intuiciju i
eventualno bolju intuiciju?
Nemojte mi odgovarati na ovo pitanje. To zavisi samo od vas."
Zatim je nastavio: "Da li ste čuli za telesni binarni kod i kako on
pomaže da se postigne jasnoća?"
"Nisam čuo. Kako on funkeioniše?"
Petar je objasnio: "Razmišljamo umom, a osećamo telom. Um
može da postane konfuzan, ali telo nam jednostavnim binarnim
kodom kaže ili "da”, to za tebe odgovara, ili 'ne', to ne odgovara. Ako
ste već koristili glavu da biste sebi postavili direktno pitanje, a
odgovor je još uvek 'možda', tada je trenutak da osećate, a ne samo
da razmišljate."
Petar ništa više nije rekao. Mladić je razmišljao o tome da li je on
stvarno zadovoljan načinom na koji donosi odluku.
Zahvalio se Petru i krenuo u šetnju po klancu da bi mogao da bude
sam sa svojim mislima. Posmatrao je ogromne stene na drugoj strani
i zapazio velika prekrasna stabla po obodu visoke, daleke litice.
Posle ručka mladić i Petar nastavili su planinarenje. Išli su ćutke i
osećalo se da među njima vlada uzajamno poštovanje. Došli su na
planine da uživaju u prirodi i prepustili su se tom doživljaju. Tek
kasno popodne mladić je progovorio da bi se još jednom zahvalio
Petru. Zatim su se razdvojili.
Petar mu je mahao i doviknuo: "Želim ti sve najbolje!"
Nešto kasnije mladić je zapisao:
Intuicija : Rezime
Sto više koristim intuiciju da bih uvideo kako se osećam u vezi
sa načinom na koji donosim odluku, sebe više štitim od
mogućnosti da napravim greške koje me mogu skupo stajali.
Rezultati često zavise od mog raspoloženja prilikom donošenja
odluke. Neću doneti odluku iz straha, pošto strah nikada ne
može da mi donese dobre rezultate.
Mogu da donesem mnogo bolju odluku kada se ne rukovodim
svojim egom već svojim "boljim vodičem ".
Da li sam pod stresom ili miran? Da li sam jasan ili konfuzan?
Da li sam iscrpljen ili pun energije? Da li sam u strahu ili pun
entuzijazma? Da li sam egoističan? Šta bih odlučio kad se ne bih
plašio?
Da li mislim da je ta odluka zaista prava za mene? Da li se
osećam isto tako lepo kao kad vidim omiljenu boju. sretnem
dragog prijatelja ili smireno šetam?
Ako mi se čini da odluka nije dobra, ona to verovatno i nije, i
potrebno je da je promenim. Da li verujem svojoj intuiciji?
Konsultujem srce postavljajući sebi jedno intimno pitanje:
Da li moja odluka pokazuje da sam pošten prema sebi. da
verujem svojoj intuiciji i da zaslužujem bolje?
Da ili Ne
Sagledavanje
Izlazak sunca u nedelju
Bila je nedelja ujutro, poslednji dan izleta. Momak je čekao da ugleda
kako se sunce pojavljuje na vrhu planine, da bi ponovo razgovarao sa
osobom kojoj se, na tom izletu, najviše divio.
Najdžel Meklaud - Vings bio je visok, zgodan crvenokosi Australijanac,
osnivač i predsednik velike avio-kompanije. Kao veoma neposredno biće,
još uvek su ga svi oslovljavali nadimkom iz mladih dana - Vings. Iz nekog
posebnog razloga svi iz grupe voleli su njegovo društvo. Mladić takode.
Osećao je da taj čovek zna nešto što zna samo mali broj ljudi, pa je zato
želeo da od njega nauči sve što može. Kada je Vings pristao da popričaju,
mladić mu je poverio ono što ga muči čitavog vikenda.
"Ponekad mogu da osetim da donosim lošu odluku, ali kao da me za to
nije briga. Guram dalje i nastavljam po starom.
Izgleda da o tome niko ne voli da razgovara. Da li sam ja jedina osoba
koja se tako ponaša?"
Vings se nasmejao i zaključio: "Znači, vi želite da vam kažem nešto o
čemu toliko malo ljudi želi da razgovara, zar ne?"
Mladić je bio zbunjen, sve dok Vings nije rekao: "Bez brige. Biće mi
drago da vam pomognem da otkrijete zašto donosite loše odluke premda,
u tom trenutku, znate i za bolje. Međutim, morate naučiti da vladale
svojim srcem da biste mogli da stignete do sopstvenog otkrića."
Mladić je na to uzvratio: "Spreman sam to da radim. Pitao sam sebe 'Da
li moja odluka pokazuje da sam pošten prema sebi, da li verujem svojoj
intuiciji i da li zaslužujem bolje?' To što treba da radim ima neke veze sa
poslednjim delom pitanja, zar ne?"
"Sve je to povezano.
Rekli ste mi da ponekad radite nešto na sopstvenu štetu. To pokazuje
da vi, kao i većina drugih ljudi, morate da zaboravite na ubeđenje da ne
zaslužujete ništa bolje. To ubeđenje ni sami ne možete da uvidite jer je
skriveno duboko u vama."
"Ali,..." prekinuo ga je mladić.
Vings se nasmejao: "Znam. Želite da me prekinete da biste mi rekli da
vi mislite da zaslužujete bolje. Međutim, ja ne govorim o onome šta vi
mislite. Ja govorim o onome što vi osećate, odnosno o onome u šta vi u
stvari verujete.
Ako želite da otkrijete ono u što verujete, razmotrite ono što ste odlučili
da uradite, posebno ono što često radite.
Taj deo o našem 'zasluživanju boljeg' naš um najteže prima, ali kad
nam srce oseti istinitost toga, ovo saznanje pomaže nam da ubrzo donesemo bolje odluke. Potrebno je samo da pazimo šta radimo."
Momak nije očekivao tako nešto. Zato je zamolio Vingsa da mu da neki
praktični primer.
"Pogledajte " - rekao je Vings - "koliko često donosite loše odluke zato
što niste izdvojili dovoljno vremena da prikupite informacije koje su vam
potrebne?"
Mladić se prisetio da je baš nedavno to uradio. Nasmešio se i odgovorio: "Nikada. Ne, ja to ne radim!"
Vings se smejao. Bilo je lepo videti da mladić može da uvidi svoje
greške i da se smeje na svoj račun.
Vings je rekao: "Prema tome, vi, kao jedan pametan momak koji u duši
zna da bi bilo mudro da dobije potrebne informacije, odlučujete da ih ne
prikupite. Da li je to dobro?"
"Pa, ne bih baš rekao da sam izabrao da ne sakupljani informacije. Ja
samo to nisam radio."
Vings gaje onda upitao: "Zašto onda i kada svesno radite nešto što
znate da nije u vašem najboljem interesu?"
Mladić nije umeo da odgovori.
"Da biste pronašli sopstveni odgovor" - nastavio je Vings - "pogledajte
svoj privatni život. Da li ograničavate svoje akcije da ne biste imali više
uspeha nego što nesvesno verujete da zaslužujete i sa kojim ste zado73
voljni?
Na primer da li se zaustavljate-na određenom nivou uspeha ili sreće i
dalje ne idete?
Da li imate regulator u svom srcu koji kao kočnica na automobilu,
sprečava vozača da vozi brže od maksimalno dozvoljene brzine? Bez obzira
koliko pritiskate, bilo pedalu ili sebe, da li je brzina vašeg kretanja
ograničena nečim na putu?
Koja su to ubedenja kojih niste svesni, a stoje vam na putu i sprečavaju
vas da preduzimate akcije?
Da li biste želeli da neprestano donosite bolje odluke, jednu za drugom?
Ili smatrate da bi vas, možda, niz boljih odluka odveo predaleko u uspehu
ili sreći?
Čak iako možda smatrate da je pitanje nelogično, da nije možda
problem u tome što vi verujete da ne zaslužujete ništa bolje. Zar vaše
odluke ne bi mogle da budu odraz vašeg destruktivnog ubedenja, iako ga
vi niste ni svesni?"
Vings mu je zatim predložio da sebi postavi pitanje "Da li mi moja
odluka pokazuje da ja stvarao verujem da zaslužujem bolje?"
To je za mladića bio pretežak zadatak, pa je pokušao o njemu da ne
razmišlja.
Sedeli su i ćutali.
Posle izvesnog vremena, mladić je upitao Vingsa: "Šta podrazumevate
pod 'verujem da zaslužujem'?"
"Naš prijatelj Petar Goiden kaže da reč zaslužiti (engl, deserve) dolazi od
latinske reči deservire koja znači 'poslužiti se revnosno'
Ali, koliko se ljudi posluži revnosno onim što je u našem najboljem
interesu? Šta vi, u stvari, radite?
Možda mislite da zaslužujete bolje, ali ne verujete u to ili se ne ponašate
u skladu sa tim. Možda se opirete toj istini kao veliki austalijski crni mrlini
koji se bore uhvaćeni u ribarsku mrežu. Većina ljudi bori se jer neće da
prihvati tu istinu da mi ne verujemo da zaslužujemo bolje.
Međutim, da bi se shvatilo koliko je to česta pojava, potrebno je da
razmotrimo neke od naših odluka, kao, na primer, odluku da ne prikupljate
informacije za koje znate da su vam neophodne."
Na kraju je Vings otkrio tajnu: "Ključ za stalno donošenje boljih odluka
jeste istinsko ubeđenje da zaslužujemo bolje i da se ponašamo u skladu s
tim verovanjem."
Tada je Vings ustao i zaključio: "Možda biste želeli o tome više da
razmislite, ili, bolje rečeno, da to i osetite." Zatim je otišao u šetnju.
Mladić je razmišljao o onome što je upravo čuo.
Prijalo mu je da bude sam sa svojim mislima zato što je znao da se radi
o najintimnijem pitanju.
Šetao je okolo i mislio o tome šta on stvarno veruje da zaslužuje. Bio je
nestrpljiv da vidi istinu, posebno zato što to nikako nije voleo. Nastavio je
da razmatra problem. Pitao se koliko je svojom nelogičnošću, ali
nesvesno, ograničavao i sebe i svoje rezultate.
Posle izvesnog vremena, odlučno je izvadio svoj blokčić i napravio
važnu belešku koju će kasnije razmotriti:
Često dobijemo rezultate
za koje nesvesno verujemo da zaslužujemo.
Vings se kasnije vratio i upitao mladića: " Da li ste razmotrili svoje
ranije odluke - i ube]enja?"
Mladić je potvrdno odgovorio i rekao da je tek sada počeo da ceni
pitanja 'srca' koja mu je Vings postavio.
Vings se nasmejao i upitao: ”Kada pogledate obrazac vaših ranijih
odlka, šta primećujete u vezi sa onim što mislite stvarno da zaslužujete?”
“Skoro svi svesno zaslužuju bolje. Ali, u šta, u stvari, oni veruju?”
“Da li vaša dela pokazuju da verujete da zaslućujete bolje u svakoj
oblasti života, kako u poslu tako i privatno? Ako ne pokazuju, zašto ne
75
pokazuju?”
Da nije možda zato što odrastamo u svetu koji nas podstiče da odbijamo
da nam bude bolje? Ljudi mogu da se pitaju: “Bolje od čega?” 'Bolje nego
drugima?' Neka brižna osoba mogla bi da se pita: Da li bi trebalo da
zaslužim više nego što drugi zaslužuju?”
“Time se ne pogađa suština” - rekao je Vings. - “Ne radi se o tome da
se bude bolji nego drugi. Radi se o taome da sebi činite bolje nego do
sada. To svako zaslužuje.”
Tada je zaćutao. Mladić se na trenutak zamislio i rekao da mora da
prizna da se ponekad ponaša kao da stvarno ne veruje da zaslužuje nešto
bolje.
Vings ga je utešio: “Nema razloga da budete neraspoloženi. I ja sam
tako postupao kada sam bio mlađi. Da li ste, kao dečkić, već čuli 'Ali ko...?'
ko misliš da treba da...”
“Ti?” - dovršio je mladić.
Obojica su se smejali. “Vidim da ste i vi to slušali.”
Veliki Australijanac upitao je: “Kada ste b ili sasvim mali kako ste se
osećali zbog toga?”
“Kao mali” - rekao je mladić sa osmehom na usnama.
“I ja takođe. Možemo tome da se nasmejemo, ali to osećanje svakako
dugo nosimo u sebi. Možda baš zbog toga mnogi ostaju pri tom ubeđenju,
tako da ne priznaju, čak ni samima sebi, da oni ponekada stvarno
zaslužuju nešto bolje. Pa, ko onda, po njihovom mišljenju, zaslužuje
bolje?”
Ljudi to doživljavaju na različite načine. Neki se dobro ponašaju na
poslu, ali ne i kod kuće, ili obrnuto. Kao da bi im uspeh na oba ta polja bio
previše. Neki, opet, nose takvo skriveno ubedenje samo ponekad u životu,
a drugi večito, zato što ga nikada ne otkriju."
"Zašto to radimo?"- upitao je mladić.
"Stvarno ne znam" - smejao se Vings - "samo znam da se više držim
pravog puta kada odlučim nešto da uradim, tek pošto sebe upitam: 'Da li
moja odluka pokazuje da sam pošten prema sebi, da verujem svojoj
intuiciji, i da zaslužujem bolje?'
Ako na to odgovorim negativno, ubrzo menjam svoju odluku, a zatim i
svoje ponašanje.
Razvio sam uspešnu avio-kompaniju uz pomoć drugih, tako što sam sve
ljude u kompaniji podsticao da se ponašaju u skladu sa ubeđenjem da
svako od nas zaslužuje bolje."
Mladić je shvatio da se Vings usredsredio ne samo na menjanje onoga
u šta veruje, već i onoga u šta ne veruje. A pomogao je i ostalima da to
isto učine.
Zatim je sebe intimno upitao u šta on veruje i šta radi.
Nastavio je sebi da postavlja pitanja: "Pre nego što donesem neku
odluku, da li sebi uvek postavljam korisna pitanja? Dali se usredsredujem
na stvarnu potrebu umesto na ono što želim? Da li imam potrebne
informacije i da li sagledavam opcije koje imam? Da li dobro razmislim o
svojoj odluci da bi ona imala bolje rezultate?
Da, možda, ne verujem da zaslužujem bolje i zato samoga sebe
sabotiram tako što sebi ne govorim istinu? Ili, eventualno, tako što ne
verujem sopstvenoj intuiciji? Ili, možda, zato što ne verujem da sam
sposoban da radim bolje, ili da sam dovoljno obrazovan ili drušveno
priznat?”
Vings je prišao mladiću koji je bio zanet u razmišljanju i tiho mu rekao:
“Nikada sebi ne dozvoljavamo da imamo više nego što istinski verujemo
da zaslužujemo.”
Na Viongsovo pitanje da li vozi sa pritisnutim kočnicama, momak ga je
začuđeno pogledao i upitao:
“Šta ste htali da kažeta?”
“Mislio sam da li kočite sebe verujući da zaslužujute samo da
preživljavate, a ne i da napredujete?
Nemojte mi odgovarati. Odgovorite sebi."
Mladićev um ponovo je želeo da izbegne razgovor, da se ne bi videlo da
mu je neprijatno.
77
Tada je počeo da se pita u šta on stvarno veruje.
Pošto je neko vreme razmišljao o tome, rekao je:
"Molim vas, objasnite mi nešto."
"Zašto se sada zaustavljate?" - smejao se Australijanac.
I mladić je morao da se nasmeje. Zatim je upitao:"Šta mogu da uradim
ako shvatim da istinski ne verujem da zaslužujem bolje?"
"To je značajno pitanje.
Upitajte sebe: Ako verujem da zaslužujem bolje rezultate, šta ću da
uradim?'
Nije potrebno da čekate da u to srcem stvarno poverujete. Treba samo
sada da radite ono što biste radili da verujete da zaslužujete bolje.
Kada su vaše akcije bolje, i stvari postaju bolje.
Zapamtite, odluke su efikasne samo onda kada radite u skladu s njima,
kao i kada ih sledite na vreme.
Na primer, mogli biste sebe da upitate 'Da li u svoju odluku dovoljno
verujem da bih mogao u skladu s njom da se ponašam, i to odmah?' "
Tek tada su se i ostali planinari uključili u razgovor. Svi zajedno su oko
čitav sat sedeli na vrhu planine i pričali, uživali u pejzažu, razmišljali i
radovali se što su zajedno. Svi su se lepo provodili na tom izletu.
U jednom trenutku, momak je zahvalio Vingsu i tiho se povukao da bi
napravio važne zabeleške.
Pre nego što je počeo da traži vodiča sa kojim je želeo da popriča
spuštajući se niz planinu, zapisao je nešto u svoj blokčić. Želeo je da
zapamti ono što je uvideo o svojim ubedenjima o ličnoj vrednosti i kako su
ona nesvesno uticala na njegove odluke.
Uvid: rezime
Na moju odluku utiču moja ubeđenja, posebno ona koja se
odnose na ono što ja stvarno verujem da zaslužujem.
Da bih otkrio šta istinski verujem, pogledam detaljno šta često
radim.
Mogu da mislim da zaslužujem bolje, ali moje ponašanje pokazuje
mi da ponekad istinski ne verujem u ono što radim.
Ključ za stalno donošenje boljih odluka jeste da verujem da
zaslužujem bolje i onda da se ponašam u skladu sa tim ubedenjem.
Da li sam dovoljno detaljno razmotrio svoje ranije odluke i akcije
da bih otkrio šta ja stvarno verujem da zaslužujem? Da li mi je jasno
koliko moje odluke otkrivaju moja ubedenja? Da li dovoljno verujem
u svoje odluke da se odmah ponašam u skladu sa njima. Sta ću sada
odlučiti da radim ako zaista verujem da zaslužujem bolje?
Konsultujem svoje srce postavljajući sebi jedno lično pitanje:
Da li moje odluke pokazuju da sam pošten prema sebi, da verujem
svojoj intuiciji i da zaslužujem bolje?
Da ili Ne
79
DOLAZAK DO BOLJE
ODLUKE
Kratak pregled
Spuštanje u nedeljno jutro
Dok su se planinari spuštali sa planine, mladić je išao sa vodičem.
Rezimirali su ono što su naučili proteklih dana.
Vodič je upitao: "Kada se osvrnete na početak ovog izleta, šta možete
da zaključite?" Mladić je odgovorio: "Vidim da put kojim sam u petak
došao na izlet nije isti kao put donošenja mnogih od mojih odluka. Nisam
shvatao da sam bio usmeren u pogrešnom pravcu. Nisam imao potrebne
informacije, odnosno pravce koji bi mi pokazali kako do tamo da stignem.
Nisam sebe obaveštavao o opcijama koje imam. Kada sam odlučio da
odem od kuće bilo kuda, nisam dobro razmislio o svojoj odluci.
Samo sam sebe zavaravao. Osetio sam da treba da se vratim i preispitam svoj put, ali zapostavljao sam svoja osećanja, odnosno svoju intuiciju.
Možda, u izvesnoj meri, nisam osećao da zaslužujem da ostvarim bolje
rezultate, zato što sam i ranije pravio istu vrstu grešaka, ali nisam iz njih
učio."
Vodič ga je upitao: "Kako se sada osećate?"
"Trezvenije" - smejao se mladić.
"Napravio sam sopstvenu verziju mape sa zaključcima i pitanjima. Sada
je držim u novčaniku."
Vodič se na to nasmešio i rekao: " Ne zaboravite da je važnije da više
radite nego da sa sobom nosite, mapu. Moraćete često da je vadite i
koristite."
"Ako tako budete radili, donosićete bolje odluke."
"To mi se upravo i dogodilo ovog vikenda"- rekao je mladić.
"Šta se to dogodilo?" - upitao je vodič.
"Pa. radio sam ono što ste mi predložili. Najpre sam pretresao sebe i
zapisao svoju početnu odluku. Zatim sam sebi postavio dva pitanja.
Prvo: Da li zadovoljavam stvarnu potrebu, da li sagledavam sve opcije
koje imam i da li detaljno o tome razmišljam? U početku sam brzo
odgovorio pozitivno na to pitanje, zato što sam mislio da je to moj iskreni
odgovor.
Zatim sam upitao: Da li moja odluka pokazuje da sam pošten prema
sebi, da verujem svojoj intuiciji i da zaslužujem bolje? I otkrio sam da sam
samo sebe zavaravao.
Drago mi je što ste me podsticali da budem strpljiv jer sam video da
sam doneo daleko bolju odluku tek pošto sam postavio lično pitanje i
vratio se još jednom na praktično pitanje.
Video sam stvari u drugačijem svetlu, odnosno mnogo jasnije."
"Sta ste videli?" - pitao je vodič.
"Prvo, video sam da insistiram na onome što želim, a ne na onome što
mi je stvarno potrebno. Drugo, stvarno nisam prikupio potrebne informacije. Treće, stvarno nisam detaljno razmotrio svoju odluku sve do njenih
rezultata koji su mi bili potrebni.
Kao što sam rekao, pošto sam sebi postavio lično pitanje, odnosno
'pitanje za srce', bilo mi je lakše da se vratim i pošteno koristim i glavu i
srce da bih doneo daleko bolju odluku.
Pre nekoliko minuta zapisao sam svoju bolju odluku i uporedio je sa
svojom početnom odlukom, koju bih verovatno doneo pre dolaska na ovaj
izlet. Ova je bolja!
Definitivno sam doneo mnogo bolju odluku.
Nameravam da ponovo sebi postavim ta dva pitanja i da vidim da li bih,
kroz nekoliko dana, mogao da donesem još bolju odluku.
Iako bi, kao što ste rekli, možda bilo sasvim dovoljno samo doneti neku
bolju odluku."
Vodič se nasmejao: "Mnogo ste razmišljali. Trebalo bi da budete
zadovoljni sobom."
"I jesam. Drago mi je i što ste me hrabrili da govorim sa ostalim
planinarima i da čuiem i njih i sebe. I kao što sam napisao na mojoj mapi,
to mi je pomoglo da otkrijem ono što nisam znao ."
Vodič je upitao: "Kada budete sami radili, da li ćete se setiti da sebi
postavljate pitanja, koristeći i glavu i srce prilikom donošenja odluka?"
"Nadam se da ću se setiti da sebi postavljam pitanja onoliko često koliko
je to potrebno."
Zatim se od srca zahvalio vodiču i krenuo ka ostalima da bi se i njima
zahvalio. Morao je, međutim, da sačeka pošto je video da su oni zaneti u
svoje misli. Shvatio je da i oni rezimiraju svoje odluke.
Kada su svi planinari stigli na niži deo staze, grupa je stala da se
oproste. Zahvalio je svakome od njih posebno. Sa nekima se rukovao, a sa
nekima zagrlio. Svi su oscćali da ih vezuje međusobno prijateljstvo.
"Kako mogu svima vama da se zahvalim?"
Ingrid je rekla: "To bar nije teško. Koristite ovo što ste naučili i pomozite
i drugima da to koriste." Mladić je obećao da hoće.
Prijatelji su se zatim rastali.
Dok je sam hodao stazom u podnožju planine idući ka svojim kolima,
mladić je razmišljao o onome što je naučio i kako će to svaki dan
primenjivati.
Pre nego što donese neku bitnu odluku, odvojiće vreme da sebi postavi
dva pitanja.
Kad se vratio u kancelariju, uprostio je svoju rukom pisanu mapu,
otkucao je, i zatim smanjio na veličinu kreditne kartice da bi mogao da je
nosi u novčaniku i redovno koristi.
Mapa - do bolje odluke
Da ili Ne
Mapa do bolje odluke
Izbegavam neodlučnost i
polovične odluke zasnovane na
poluistinama
Koristim obe polovine
pouzdanog sistema za stalno
donošenje boljih odluka: hladnu
glavu i toplo srce
KORISTIM GLAVU
tako što sebi postavljam
jedno praktično pitanje
I
KONSULTUJEM SRCE
tako što sebi postavljam
jedno lično pitanje.
Pošto saslušam i sebe i druge,
donosim bolju odluku i radim u
skladu sa njom.
Da li koristim glavu, postavljam
praktično pitanje
DA LI ZADOVOLJAVAM
STVARNU POTREBU TEKO ŠTO
SEBE OBAVEŠTAVAM O
OPCIJAMA I O SVEMU DOBRO
RAZMISLIM
Da ili Ne
Da li se radi samo o želji ili
stvarnoj potrebi? Koje informacije
su mi potrebne? Da li sam stvorio
opcije? Ako sam stvorio opciju "x",
šta će se dogoditi? A šta zatim?
Da bih konsultovao svoje srce,
postavljam lično pitanje:
DA LI MOJA ODLUKA
POKAZUJE DA SAM POŠTEN
PREMA SEBI, DA VERUJEM
SVOJOJ INTUICIJI I DA
ZASLUŽUJEM BOLJE?
Da ili Ne
Da li sebi govorim istinu? Da li mi
to izgleda dobro? Šta bih odlučio da
nisam bio uplašen? Šta bih uradio
da zaslužujem bolje?
Ako je odgovor Da,
NASTAVLJAM. Ako je odgovor Ne,
PONOVO RAZMATRAM.
KOJA JE ODLUKA BOLJA?
U SKLADU SA
ODLUKOM
U praksi
Četiri meseca kasnije
Posle nekoliko meseci, mladić je znao da više nije tako mlad, već da je
zreo čovek. Dok je sedeo u svojoj kancelariji, shvatio je da je preuzeo
odgovornost donošenja daleko boljih odluka na poslu i u privatnom životu.
Stalno je nosio mapu u novčaniku i koristio je kad god je trebalo da
donese neku bolju odluku.
Ubrzo su ljudi počeli da primećuju promene. Bio je pouzdaniji i odlučniji.
Staloženo je postavljao pitanja i više slušao.
Nekoliko ljudi pitalo ga je šta se to s njim dogodilo. Kada su čuli za
jednostavan sistem "da" ili "ne" koji on koristi, želeli su da saznaju nešto
više o njemu.
Pokazao je svoje beleške sa izleta onima koji su istinski bili zainteresovani i hrabrio ih da naprave sopstvene mape. Oni su počeli da koriste
sistem i pokazali ga drugima.
Sedeo je u kancelariji i čekao svoje saradnike. Kada je sastanak počeo,
upitao je: "Da li mislite da bi bilo korisno za sve nas da se jednom nedeljno
sastajemo na jedan sat, da bismo, kao tim, videli kako možemo da
donosimo bolje odluke? To bi bilo na dobrovoljnoj bazi.
Svako od nas mogao bi u toku radne nedelje da koristi dva najvažnija
pitanja za donošenje odluka. Onda, kao grupa, možemo da pregledamo
odluke naših odeljaka, svakog četvrtka u deset ujutro. Mogli bismo da
otkrijemo gde možemo svi zajedno da donesemo još bolje odluke.
Da li mislile da bi to bilo dobro?"
Jedna njegova koleginica uskliknula je: "Kako da ne bi!"
Smešeći se, dodala je: "Ja sam za to zato što zaboravljam da koristim
pitanja, čak iako znam da su ona veoma efikasna." Ostali su se takode
složili.
"Ali ako znam da ćemo imati sastanak, biću motivirana da sebi postavljam
pitanja i mislim da bih donosila bolje odluke."
Svi su se saglasili s tim i održali su svoj prvi nedeljni sastanak u vezi sa
odlukama. Taj sastanak je, kao i svi ostali, počinjao tako što su se svi pitali:
"Da li mi zadovoljavamo stvarnu potrebu, da li sagledavamo sve opcije i da li
o tome detaljno razmišljamo?"
Posle nekoliko sastanaka svako je stizao bolje pripremljen, jer je znao da
će diskutovati o onome što su naumili da urade i kako su postupili pošto su
utvrdili stvarnu potrebu.
Tražili su jedan od drugoga da opiše rezultate svoje odluke tako jasno da
su svi oni mogli da sagledaju te rezultate kao da su oni već ostvareni.
Jedan drugome objašnjavali su šta je dobro a šta loše bar u tri opcije i
zašto odabiraju određenu mogućnost kao najpogodniju za zadovoljenje
stvarne potrebe.
Pitali su se: "Šta će se onda desiti?" Ukratko su iznosili šta očekuju da se
dogodi, korak po korak, sve dok ne stignu do potrebnih rezultata. Uz to,
uvek su poštovali vreme određeno za svaku fazu.
Nekima od njih u početku je bilo teško da glasno postavljaju lično pitanje.
Zato su ga postavljali u sebi.
Konačno su skoro svi dolazili laka srca, smejali se i pitali: "Aha, da li mi
sebi kažemo istinu?" Ili eventualno: "Ali, da li i naše srce smatra da je to u
redu?" Ili "Ali, šta bismo odlučili da stvarno verujemo da zaslužujemo bolje?"
Uživali su da se zajedno smeju i kako je svako lično preispitivao svoje
misli i osećanja, grupne odluke postajale su sve bolje. Kada su radili
zajedno, donosili su bolje odluke nego što bi to činio svako pojedinačno.
Izbegli su loše kompromise, koji se lako često javljaju u grupama, zato što
su svi bili otvoreni i na saradnju spremni.
Uskoro su shvatili da grupa zajednički donosi odluke, a da ih jedan čovek
samo vodi.
Pošto se vest o nedeljnim "da" ili "ne" sastancima proširi. ¡, ljudi su
primelili da osobe koje im prisustvuju imaju veću slobodu u odlučivanju.
Ostvarivali su bolje rezultate i mogli su da budu unapređeni. Ubrzo su neki
skeptici, koji nisu želeli da prisustvuju sastancima, zamolili da im se
pridruže.
Uskoro je nekoliko odeljenja imalo sopstvene "da" ili "ne" sastanke svake
nedelje.
Ljudi su često želeli da sastanak traje duže, ali su ubrzo shvatili da moraju
da dođu sa dobro pripremljenim odgovorima zato što, zbog efikasnosti,
sastanci nikada nisu trajali duže od sata.
Pošto su znali da će razgovarati o svojim odlukama i načinu na koji ih
donose to je teralo mnoge ljude da redovno sami sebi postavljaju ta dva
pitanja u toku nedelje.
Ta firma i ljudi u njoj iz godine u godinu sve više su napredovali. Čovek je
shvatio da su njegove ekipe sada sastavljene od odlučnijih ljudi. A setio se
kako je to sve nastalo.
Lični vodič
Dve godine kasnije
Dok je sedeo u svojoj novoj kancelariji, dve godine kasnije, čovek je
shvatio koliko je daleko stigao. Bio je manje naivan, a svesniji onoga što se
dešava oko njega i u njemu.
Vodič i drugi planinari rekli su: "U svakome od nas boravi 'vodič' koji nam
je unutrašnji mentor i koji svakome od nas ukazuje na sopstvenu mudrost.
Naš vodič smo mi sami."
Čovek se smejao. Video je da je izazov bio da se kaže "da" za stvarnost i
"ne" za iluzije,
Nastaviće da koristi glavu da postavlja test-pitanja i srce da pronađe bolje
odgovore.
I dalje će biti usredsreden na stvarnu potrebu, lično će sakupljati i
proveravati potrebne informacije i postaće svesniji svojih opcija. On će
razmisliti o svakoj opciji koju ima i dobiće bolje rezultate.
Shvatio je da može lakše da pravi razliku između realnosti i iluzija kada
sebi govori istinu, kada veruje u svoju bolju intuiciju i kada se ponaša u
skladu sa verovanjem da zaslužuje bolje. Stvari su i dalje bile komplikovane,
sada je bilo jasno da kada koristi bolji sistem, donosi i bolje odluke. Bio je
zadovoljan što nije naučio samo da postavlja pitanja već i da ih redovno
koristi.
Sada se osećao kao nov i uživao je u prosperitetu i sigurnosti za koje
prethodnih godina nije ni znao da postoje.
Čovek je ustao i počeo da hoda po kancelariji. Radovao se specijalnom
sastanku sa vodičem koga nije video još od izleta.
To je bilo predivno putovanje, posebno zato što je na njemu upoznao i
bolji deo sebe.
Nikada se nije bolje osećao pri pomisli na budućnost. Pošto je uveo sistem
"da" ili "ne", video je da su se u kompaniji povećali i moral i profit.
A i sam je napredovao.
Čim je ušao u njegovu kancelariju, vodič je rekao: "Čuo sam neverovatne
stvari o vama i vašoj kompaniji."
Čovek se nasmešio i rekao: "Hvala vam. Sećate li se šta ste mi rekli?
'Sistem najbolje funkcioniše kada ga koristite.' Mi ga zaista koristimo."
Zatim je nastavio: "Ljudi koji su stekli naviku da koriste glavu i srce da bi
otkrili bolje odgovore zaista imaju i bolje rezultate. Što više koriste sistem,
bolje rade, pa onda i naša kompanija bolje radi. To je kraj mog govora."
"Šta mislite o tome da vi i ja to podelimo sa drugim kompanijama?"upitao je vodič.
"Voleo bih da mogu da pomognem."
Zatim su se dogovorili da zajedno rade na razvoju boljih načina za
primenu tog sistema i da o njemu informišu više ljudi. Razgovarali su o
nekoliko ideja uključujući i propagandu sistema "da" ili "ne"svojim kupcima,
kao i potencijalnim kupcima, kako bi i oni mogli lakše da donose bolje
odluke, verovatno u korist te kompanije.
Pošto su isplanirali da se opet nađu, pozdravili su se i vodič je otišao.
Čovek je ostao sam sa svojim mislima.
Žalio je što nije naučio da donosi bolje odluke, jer bi onda sasvim
drugačije živeo. Bilo mu je drago što je počeo da radi sa drugima i da
prenosi te informacije mlađima u školi iz susedstva, tako da će oni moći
blagovremeno da je koriste u svom životu. Pomislio je: "Što ranije naučimo
da donosimo bolie odluke, ranije počnemo i da ostvarujemo bolje rezultate."
Ako svi donosimo bolje odluke na poslu i kod kuće, to bi bilo korisno i za
sve članove naše porodice, naše kompanije i naše zajednice.
Onda je shvatio da je, bez obzira koliko je bio koristan svojoj kompaniji i
zajednici, bio još srećniji zbog onoga što se desilo kod kuće.
On i članovi njegove porodice naučili su da sebi postavljaju praktično
pitanje 'za glavu' i lično pitanje 'za srce', kao i da slušaju bolji deo sebe pre
nego što donesu neku svoju odluku.
I svi su sada bili mnogo srećniji.
Što je više o tome razmišljao, sve je više uviđao koliko je za ljude vredno
da donose bolje odluke u životu i da pomognu onima do kojih im je stalo da
uvide da i oni to isto mogu.
Čovek je gledao u specijalni karton na njegovom stolu na kome su se
videla dva pitanja koja ga podsećaju da prilikom donošenja odluka koristi
hladnu glavu i toplo srce .
Setio se i d a j e vodič rekao: "Sistem najbolje funkcioniše kada ga
koristite."
Primetio je da zato što koristi pouzdan sistem, može brže i lakše da kaže
"da" za ono što je dobro i "ne" za ono što nije efikasno. Znao je i da je zbog
stalnog donošenja boljih odluka dobio i bolji život. Nasmešio se.
Svi mi svoji smo sopstveni vodiči
do boljih odluka.
A možemo da pomognemo drugima
da i oni to otkriju. !
Download

Da ili Ne - Internet zarada