SMOGANIN PORAZ
Tekst: Biljana Gačanović
Uloge: Smogana, Đubrić, Srebrna princeza, Nikola, Miloš, Maja i Deda Mraz
Na sceni Smogana ispred karte sveta okačena na vrata prema hodniku s učionicama. Iza karte je Sneško
Belić koji se vidi tek pošto se karta skloni. Smogana po karti sveta stavlja sive zastavice na špenadlama.
Ulazi Đubrić sa kesama punim smeća. Prvo miriše smeće, a zatim ga izbacuje na jednu, pa na drugu stranu.
Đubrić (u zanosu): Smogana!...Voli me, ne voli me, voli me, ne voli me, voli me... (primeti
Smoganu, postidi se i pokuša da sakrije smeće koje je bacao usput) Vreme teče, huji, juri! Smogana,
požuri! Moramo naterati Deda Mraza da skerene sa svojih staza.
Smogana: Ovaj put starkelja neće ni krenuti na put.
Đubrić: Zašto neće? On s početkom zime uvek kreće?
Smogana: Zato što deca više ne znaju da Novu godinu treba da čekaju.
Đubrić: Kako ne znaju? Uveliko se pripremaju!
Smogana: Po čemu da znaju da zima traje, kad svaka zimska vremenska prilika nedostaje?!
Temperature nisu niske, ulice nisu skliske, severac ne duva, sneg žito ne čuva...
Đubrić: Ne znam kako, ali je tako.
Smogana: Zimu sam ja sama pobedila! Temperaturu na planeti povisila!
Đubrić: To nisi sama uradila! I ja sam vredan bio i prirodu zagadio.
Smogana: Pravih zima neće biti više. Biće samo ponekad kiše. Deca ni ne znaju da treba da
se za doček pripremaju.
Đubrić: Znaju, Smogana, znaju! Već se uveliko pripremaju!
Smogana: Lažeš Đubriću, proveriću.
Đubrić: Ne lažem, Smogana, videh ih pre dva dana.
Smogana: Gde si ih video ti, da kažeš dok izbrojim do tri!
Đubrić: Sećaš li se da si mi naredila da čim počne zima...
Smogana: ...kante s đubretom prevrćeš i da se kući do mraka ne dovučeš. I šta si uradio?
Jesi li kako valja posao obavio?
Đubrić: Čim sam u prvom vrtiću kantu preturio, deca su počela na mene da viču. Kako sam
uspeo da pobegnem, nije za priču.
Smogana: Ti Đubriću lažeš sve što kažeš!
Đubrić: Pođi i uveri se sama. Nemoj samo da čekaš da padne tama.
Smogana: (Skida kartu s zida) Odmah sa mnom kreći i više ne blebeći!
Pošto Smogana i Đubrić odu kroz hodnik na drugom spratu na scenu izlaze Srebrna princeza, Nikola, Miloš i
Maja. Srebrna princeza ulazi prva, posipa decu konfetama-pahuljicama i peva, a ostali joj se pridružuju na
refrenu. Čarobni zvuk ih najavljuje.
Srebrna priceza: Pahuljice, padajte meke i guste
na široke ceste i stazice puste,
jer već se bliži onaj čas
ref. x 2
kad k nama doće Deda Mraz.
Još ga nema. To se nikada nije desilo da Deda Mraz kasni. Šta sada da radim? Obećao je da
će doći na vreme. Čak se ni praporci ne čuju. (pogeda direktnije decu u publici, obrati im se) Deco,
jel' i vi čekate Deda Mraza? Ja sam Srebrna princeza, a ovo su moji drugari Nikola, Miloš i
Maja.
Nikola: I mene, princezo, čudi da ga nema. (osluškuje; ubaciti efekat buke ili je napraviti uživo)
Umesto zvona praporaca sve je bliža neka grozna buka.
Na scenu izlaze Smogana, jašući na starom auspuhu kojim udara i pravi buku, i Đubrić, koji nosi i vuče
nekoliko crnih kesa punih otpadaka. Pojavljuju se sa suprotne strane (stepenište koje vodi od zbornice)
Srebrna princeza (uplašeno): Ko si ti?
Smogana: Ne znaš ko sam ja?! Ja sam Smogana, kraljica Smogerike! Dolećem na svom
konjiću auspuhiću i zasipam smogom puteve i prirodu.
Srebrna princeza: Šta ćeš ti ovde?
Smogana: Poslao me Deda Mraz da vam javim da ove godine ne dolazi!
Nikola (tužno i ljuto u isto vreme): To nije istina! Deda Mraz svake godine dođe da nagradi
dobru decu. Kako ti ono beše ime?
Smogana: Zapamtićeš ti dobro moje ime. Još kako ćeš ga zapamtiti. Smogana mi je ime.
S M O G A N A!!! (ovo kaže unoseći im se u lice)
Princeza i deca pevaju (uz jednostavnu koreografiju):
Kad čujem za vešticu,
odmah mi se plače, odmah mi se plače.
Kad čujem za vešticu,
tresu mi se gaće, tresu mi se gaće, tresu mi se gaćeee...
Đubrić: Ove godine mi poklone delimo i decu veselimo!
Srebrna princeza: Vi da delite poklone?!?
Nikola: Kakve to poklone vi možete deliti?
Smogana: Divne poklone. Ha, ha, hi, hi hi...Crni sneg, gusti dim, prljavu vodu i puno, puno
đubreta. Ha, ha, ha, hi, hi hi. Sve sama plastika i aluminijum. I po koje staklo polomljeno!
Pokaži Đubriću.
Đubrić istresa iz crne kese papire, prazne boce, konzerve i sl.
Miloš: Kakve su ovo spodobe?
Đubrić: Spodobe?! Mi spodobe? A došli smo da vam poklone delimo... (tiše) i kraljevstvo
Smoganino širimo.
Nikola: Nama ne trebaju vaši pokloni.
Smogana: Trebaju, trebaju. Svi znaju da deca poklone obožavaju i najviše vole vreme kad se
pokloni dele.
Srebrna princeza: Ovde tvoji pokloni nisu nikome potrebni.
Miloš: Ovde nema šanse da tvoje poklone neko hoće. Jesam li u pravu, drugari?
Smogana: Na posao Đubriću. Glava me zabole od ove čistoće, a mi doneli pepela koliko ti
duša hoće!
Đubrić posipa sneška pepelom i razbacuje otpatke iz crnih kesa po sceni.
Deca se okupila oko Severne princeze, prate šta se događa i došaptavaju se.
Smogana (nadgleda Đubrića i uživa dok on prlja): Takvog te volim Đubriću. Sad je već mnogo
bolje. (igra oko sneška indijanski ples jašući na auspuhu i peva)
Mrzim Sneška Belića,
volim Sneška Crnića,
prljaj, prljaj Đubriću,
zadovoljna biću.
Sve zagadiću, zagadiću, zagadiću...
Smogana (Pošto je završila indijanski ples, a Đubić istresao deo đubreta, Smogana razgleda efekat rada):
Tako mi dima iz hiljadu auspuha. Ovo mesto sada lepše izgleda.
Đubrić nastavlja da izbacuje ćubre iz drugih kesa
Smogana: Tako, tako Đubriću. Staklo će se slomiti, zlo veliko praviti. Opušci će hartiju
zapaliti, dim će se veliki viti i sve zagaditi.
Srebrna princeza: Ovo je strašno! Pogledaj na šta nam liči dvorište!
Nikola: Gde li se toliko zadržao Deda Mraz? Što već ne stigne da nam pomogne da oteramo
ove nakaze.
Smogana: Neće taj ni stići. Njegove sanke su izgubljene u gustom dimu kraljevstva moga,
smoga.
Srebrna princeza (deci iz publike): Drugari, hoćete li da mi pomognete da skupimo ovo smeće
i očistimo Deda Mrazu put?
(Izvodi nekoliko dece na scenu. Zajedno sa Srebrnom princezom deca sakupljaju i u kutije razvrstavaju
otpatke koje je razbacao Đubrić. Brišu Sneška posutog pepelom. Svi pevaju, a na refrenu plešu, jer su
završili čišćenje)
Zamoli Đorđa, obari Pantu, da đubre baci pravo u kantu,
sa malo volje i malo sreće, đubre će naći kantu za smeće.
To li te uče još dok si mlad, čista ti kuća, prljav ti grad
pomisli zašto odlaze laste, što im kraj gnezda đubre raste.
I zato grad kad miriše kao cveće, c c c c veće ref x 2
doći će, doći laste inače n n n neće.
Smogana (deci): Šta ste to uradili? Odmah da ste to smeće izvadili!
Maja: Sklonili smo ono što ste vi zaprljali.
Smogana: Hajde da se dogovorimo da prirodu zajedno...(pauza zbog efekta iznenađenja)
zagadimo. Za to, ma koliko da vas ima, praćke daću svima.
Miloš: Nama praćke ne trebaju.
Smogana: Ne trebaju?! Kako ne trebaju?! Čime onda gađate ptice i male zvrečice?
Nikola: Mi ne gađamo ni ptice ni zverčice.
Maja: Mi zimi hranimo ptice.
Smogana: Vi lažete, sve što kažete. Sva deca vole da gađaju ptice i male zverčice. Jel' tako
deco?
Nikola: Nije tačno. Ptice su naši prijatelji.
Srebrna princeza: Svake jeseni kad lišće počne da opada s grana mi za ptice postavljamo
kućice i hranilice.
Smogana: Ja s opalim lišćem u jesen nemam problema, jer drveća u mom kraljevstvu nema.
Srebrna princeza: Pa što se u to tvoje kraljevstvo ne vratiš?
Smogana: Zato što čistoće ovde više neće biti! Smogerika će se i ovde proširiti!
Nikola: Ovde nećeš uspeti. Mi ćemo te oterati i prirodu sačuvati.
Smogana: Malo je vas za spas! Mnogo je više onih koji pare toliko vole, da ne mogu da im
odole! (peva) Pare, pare, pare, pare...
Đubrić: Za čist vazduh ili vodu ne može ništa da se kupi, a za novac može sve, ako se
dovoljno skupi. (peva i igra zajedno sa Smoganom)
Pare, pare, pare, pare...
(vrte se ukrug, držeći se ispod ruke)
Pare, pare okreću svet, da, okreću svet, da, okreću svet!
Pare, pare okreću svet, da, pare vrte svet!
Nikola: Ne može! Zdravlje se ne može kupiti za novac.
Maja: Naši roditelji to znaju. Zato su i sprečili podizanje fabrike, koju su neki tvoji podanici
hteli da izgrade. I mi smo im pomogli.
Smogana: Vi? Rekoh vam da je malo vas za spas. Ima toliko divne dece koja znaju da prljaju.
Srebrna princeza: Ovde ih nećeš naći.
Maja: Vidiš kako smo za čas zajedno sve počistili.
Nikola: Ako treba i roditelje ćemo naterati da nam pomognu.
Maja: I babe i dede.
Čuje se zvuk praporaca
Nikola: Princezo, čuju se praporci!
Smogana: To nije moguće. Sve je crno od smoga na putu bilo juče.
Đubrić: Možda mu je Vetar pomogao.
Smogana: Koliko puta sam ti rekla da ne pominješ to ime tokom zime.
Đubrić: Samo je Ve...
Smogana: Ne prizivaj ga Đubriću, od plate ti odbiću…
Praporci se čuju sve bliže i bliže
Smogana: Uspeo je da nađe put jer si ti Đubriću glup.
Đubrić: Sigurno mu je Vetar pomogao.
Smogana: Rekoh li ti da ga ne prizivaš, a ti prokletinju glasno dozivaš.
Maja: Drugari, hajde da mi dozovemo Deda Mraza. Vičite sa nama! Deda Mrazeee! Deda
Mrazeee! (osluškuju, ali nište se ne dešava) Još ga nema!? Hajde da pokušamo pesmom da ga
dozovemo! (svi pevaju i igraju)
Preko brda preko brega...
Kad se završi pesma dolazi Deda Mraz (sa glavnog stepeništa). Provlači se kroz publiku i
pozdravlja sa decom.
Deda Mraz: Dobar dan, deco. Jeste li me dugo čekali?
Srebrna princeza: Deda Mraze, Deda Mraze pomozi nam da oteramo vešticu Smoganu i
Njenog Đubrića. To će nam najlepši poklon biti.
Deda Mraz: Naravno da ću pomoći. Znate li, deco, šta Smogana pored čistog vazduha i
vode, drveća, cveća i ptica najviše mrzi?
Nikola: Znamo. Najviše mrzi vetar.
Deda Mraz: Tačno. (Vadi vetar iz torbe. Čuje se zvuk jakog vetra) Evo ova košava je smrt za
Smoganu! Ona mi je pomogla da rasteram sav smog koji je ostavila za sobom.
Smogana i Đubrić se uplašeno osvrću i posrću.
Nikola: Odlazi već jednom veštice!
Smogana: E, baš neću da idem! Ostaću. Baš ću ostati i sve zagaditi, zagaditi, zagaditi... (dok
to govori vetar je potiskuje)
Deca duvaju u pravcu Smogane i pozivaju gledaoce da im se pridruže
Nikola (publici): Šta čekate, pomozite! Duvajte da je oteramo.
Deda Mraz: Ne brinite, deco. Vetar će je oduvati.
Smogana: Bežimo, Đubrićuuuu… (odlaze)
Deda Mraz: A sad hajde da podelimo poklone…
Dok se dele pokloni, svira prikladna muzika (uživo ili sa razglasa)
Download

Текст