Naslov originala:
Luigi Pirandello, Uno, nessuno e centomila
LUI\I PIRANDELO
Ova knjiga je objavljena uz pomoć
Ministarstva inostranih poslova Republike Italije
Questo libro è stato pubblicato grazie al contributo del
Ministero degli Affari Esteri della Repubblica d’Italia
JEDAN, NIJEDAN
I STO HILJADA
Preveli sa italijanskog
Aleksandar Levi i Mirela Radosavljevi}
Izdava~
PAIDEIA, Beograd
Generalni direktor
PETAR @IVADINOVI]
Glavni i odgovorni urednik
VESNA JANJI]
© 2007. PAIDEIA, za ovo izdanje
2
PAIDEIA
BEOGRAD, 2007.
3
PRVI DEO
I MOJA @ENA I MOJ NOS
– [ta to radi{? – upitala me je moja `ena kada je videla da se zadr`avam pred ogledalom du`e nego obi~no.
– Ni{ta – odvratio sam – gledam ne{to ovde, u nosu, u ovoj nozdrvi.
Kad pritisnem, tu me malo bolucka.
Moja `ena se nasme{ila i kazala je:
– Mislila sam da gleda{ na koju stranu ti se krivi.
Okrenuo sam se naglo, kao pas kad mu neko stane na rep:
– Krivi se? [ta? Moj nos?
A moja `ena je pomirljivo odgovorila:
– Pa da, dragi. Dobro ga pogledaj. Malo ti se krivi udesno.
Bilo mi je dvadeset i osam godina i sve do tada sam `iveo u ube|enju da mi je nos, ako ne ba{ lep, a ono barem sasvim pristojnog izgleda,
kao, uostalom, i svi drugi delovi moga lika. Stoga sam laka srca mogao
da priznajem i tvrdim ono {to ina~e priznaju i tvrde svi koji nisu tako zle
sre}e da im zapadne izobli~eno telo, to jest tvrdio sam da se samo glupaci uzohole zbog svog izgleda. Zato me je iznenadno i neo~ekivano otkri}e tog nedostatka ra`estilo kao da me je stigla neka nezaslu`ena kazna.
Mo`da je moja `ena mnogo bolje prozrela tu moju srd`bu, jer je br`ebolje dodala, da se grdno varam ako `ivim u ube|enju da sve ostalo na
meni izgleda besprekorno, jer kao {to mi se nos krivi udesno, tako...
– [ta jo{?
Ihaj, ima jo{ toliko toga! Obrve mi li~e na dva izvijena akcenta, ^ ^,
u{i mi ne prianjaju uz glavu kako treba, jedno uho mi je klempavije nego
drugo, a imam i drugih mana...
4
5
– Jo{ ih ima?
Kako da ne: tvoje {ake, pa mali prst, zatim noge (ne, nisu krive, to nikako!) desna je samo mrvicu lu~no povijenija, kod kolena, samo mal~ice.
Posle pa`ljivog zagledanja morao sam da priznam da sve te mane
postoje. I tek tada, po{to je ~u|enje koje me je obuzelo odmah posle srd`be pogre{no protuma~ila kao poti{tenost i patnju, moja `ena je stala da me
te{i govore}i da to ne uzimam previ{e k srcu, jer sam i pored tih nedostataka, sve u svemu, ipak lep ~ovek.
Ko se ne bi ra`estio kad mu se tako velikodu{no priznaje pravo na
ne{to {to mu je prethodno oduzeto. Jetko sam prosiktao „hvala“, ube|en
da nemam razloga ni da o~ajavam ni da patim, nimalo me nisu zabrinuli
ti sitni nedostatci, ali me je i te kako `acnula ~injenica da sam pro`iveo
tolike godine, a da mi se nos nikada nije menjao, uvek s tim istim nosom
na licu, s istim obrvama i u{ima, s istim {akama i nogama, a da je trebalo
da se o`enim pa da tek onda shvatim da nisu savr{eni.
– Ih, ~udna mi ~uda! Kao da ne znamo kakve su `ene? Kao stvorene
da mu`evima pronalaze mane!
Pa jeste, ne pori~em – `ene su takve. Ali, ako dozvolite, u to doba bio
sam kao stvoren da zbog svake re~i koju bi mi neko uputio, ili zbog svake
muve koju bih video da leti, utonem u takve bezdane umovanja i razmatranja koja su mi nagrizala i potkopavala duh uzdu` i popreko dube}i u
njemu {upljine poput krti~inih tunela, a da se spolja ni{ta nije prime}ivalo.
– Vidi se – kaza}ete vi – da niste imali pametnijeg posla.
Ne, ne mislim na to, ve} na moje tada{nje stanje duha. Uostalom,
jeste, i zbog dokolice, ne pori~em. Bio sam bogat, dvojica odanih prijatelja, Sebastjano Kvantorco i Stefano Firbo, vodili su moje poslove posle
o~eve smrti. Siroti moj otac, ma koliko se upinjao, i lepim i ru`nim, nikako mu nije po{lo za rukom da napravi od mene bilo {ta, sem da me o`eni,
to jeste, i to u ranoj mladosti. Mo`da se nadao da }u ubrzo dobiti sina koji
uop{te ne bi li~io na mene, ali eto, jadni~ak, ni to nije dobio od mene.
Da se razumemo, ne zato {to sam se ja protivio da krenem stazom
koju je otac odabrao za mene. Kretao sam svakom takvom stazom. Ali
nikako nisam napredovao. Zastajkivao sam na svakom koraku, najpre
izdaleka, a potom i izbliza, nastojao sam da zaobi|em svaki kami~ak na
koji bih nai{ao i silno sam se ~udio {to me drugi preti~u i hrle napred, a
ne haju za onaj kami~ak koji je za mene u me|uvremenu izrastao u nesa-
6
vladivu planinu, ili {tavi{e u ~itav jedan svet u kojem bih komotno mogao
da se nastanim.
Tako bih zastao ~im bih kro~io na mnoge staze, a duh mi je vrveo od
sijaset svetova, ili kami~aka, svejedno. Ali uop{te mi nije izgledalo da oni
koji su me pretekli i prevalili celu stazu u su{tini znaju o tom putu vi{e od
mene. Pretekli su me, nema sumnje, i to vredno kaskaju}i kao poslu{ni
konji}i, ali na kraju tog puta ~ekala su ih zapre`na kola, njihova kola,
bri`ljivo su ih upregli i sada ih oni vuku. Mene nisu upregli ni u kakva
kola, nisam imao ni uzde, ni nao~njake, svakako sam video bolje od njih,
ali nisam imao pojma kuda da se zaputim.
A sada, da se vratimo na otkri}e onih sitnih nedostataka, smesta sam
se sav udubio u razmi{ljanje o tome kako ja – da li je mogu}no? – ne
poznajem dobro ni vlastito telo, ni svoje najli~nije stvari: nos, u{i, {ake,
noge. I stalno sam ih iznova zagledao.
Tako se za~ela moja bolest. Ona bolest koja me je ubrzo dovela u tako
bedno duhovno i telesno stanje da bih jama~no umro ili poludeo da u
samoj bolesti (kao {to }u ispri~ati) nisam prona{ao i lek koji }e me isceliti.
7
II A VA[ NOS?
Odmah sam pomislio da svi, kao {to je opazila moja `ena, sigurno
prime}uju te moje telesne mane i na meni ni{ta drugo i ne vide sem njih.
– Gleda{ mi nos? – iznebuha sam tog istog dana upitao prijatelja koji
mi je pri{ao da mi pri~a o nekakvom poslu koji mu je mo`da bio veoma
va`an.
– Ne, za{to? – odvratio je on.
A ja }u na to, nervozno se sme{e}i:
– Krivi se udesno, zar ne vidi{?
I naterao sam ga da mi pa`ljivo prou~i lice, kao da je moj krivi nos
neotklonjiv kvar koji je zadesio ustrojstvo vasione.
Prijatelj me je isprva zapanjeno pogledao, a potom mu se o~ito javila sumnja da sam tako iznenada i bez ikakvog razloga potegao taj razgovor o svom nosu, jer uop{te ne hajem za posao o kojem mi je govorio, niti
mi pada na pamet da mu dam neki odgovor, stoga je slegnuo ramenima i
okrenuo se da po|e. [~epao sam ga za mi{icu i:
– Ne, zna{ – rekao sam mu – ho}u ja da razgovaram s tobom o tom
poslu. Ali ne u ovom ~asu, molim te da me razume{.
– Razmi{lja{ o svom nosu?
– Uop{te nisam primetio da mi se krivi udesno. Moja `ena mi je
danas skrenula pa`nju na to.
– Stvarno? – zapitao me je tada prijatelj, a iz o~iju su mu zra~ili neverica i podsmeh.
Zagledao sam se u njega, kao i u svoju `enu toga jutra, s me{avinom
poti{tenosti, srd`be i ~u|enja. Zna~i i on je to odavno primetio? I ko zna
koliko jo{ ljudi osim njega! A ja nisam znao, i po{to nisam znao, mislio
sam da sam ja za sve njih Moskarda s pravim nosom, a u stvari sam bio
Moskarda s krivim nosom, i ko zna koliko sam puta, ni{ta ne slute}i,
pri~ao o nepravilnom nosu ovog ili onog ~oveka i koliko sam puta zbog
toga ispadao sme{an, te bi moji sagovonici pomislili:
„Vidi samo ovog nesre}nika, on je na{ao da pri~a o ne~ijem krivom
nosu!“
8
Istini za volju, mogao sam da se ute{im mi{lju, da je, na kraju krajeva, moj slu~aj sasvim obi~an i jasan i samo iznova dokazuje op{tepoznatu ~injenicu, tj. da lak{e opa`amo tu|e nedostatke, a svoje ne prime}ujemo. Ali prva klica bolesti ve} je po~ela da se ukorenjuje u mom duhu i
nisam mogao da se ute{im tom mi{lju.
Naprotiv, bio sam opsednut pomi{lju da ja za druge nisam ono {to
sam sve do tada, duboko u sebi, zami{ljao da jesam.
U tom trenutku sam mislio samo na telo, a kako je onaj prijatelj i
dalje stajao preda mnom i posmatrao me s podsme{ljivom nevericom, da
bih mu se osvetio zapitao sam ga da li je on svestan da i sam na bradi ima
jamicu koja je preseca na dva ne ba{ sasvim jednaka dela, jedan malo istureniji, a drugi otromboljen.
– Ja? Ma kakvi! – uzviknuo je prijatelj. – Jeste, imam jamicu, znam,
ali ne takvu kao {to ti ka`e{.
– Hajde da u|emo u onu berbernicu, pa }e{ i sam videti! – br`e-bolje
sam mu predlo`io.
Kada je prijatelj u{ao u berbernicu, za~udio se jer je opazio svoju
manu i priznao je da je to ta~no, nije hteo da poka`e srd`bu, rekao je da
je to, na kraju krajeva, obi~na sitnica.
Jeste, jeste zacelo obi~na sitnica, ali prate}i ga poizdalje, video sam
kako se prvi put zaustavio pred izlogom neke prodavnice, pa posle jo{ jednom, pa kad je malo odmakao, zastao je i po tre}i put, pred nekim zastakljenim vratima, kako bi pogledao svoju bradu. A siguran sam da je, ~im
je kro~io u ku}u, otr~ao do ormara da tamo u ogledalu natenane spozna
samog sebe u svetlu te nove mane. I uop{te ne sumnjam da je, u nameri
da se sada i on iskali na nekom, ili da nastavi {alu, jer mu se u~inilo da ona
zaslu`uje da se {iroko primeni po celoj varo{i, po{to je zapitao (kao {to
sam ja zapitao njega) nekog svog prijatelja da li je ikada zapazio taj nedostatak na njegovoj bradi, i sam otkrio neku manu na prijateljevom ~elu, ili
ustima, a taj je, opet... – tako je! tako je! Zakleo bih se da sam opazio brojne sugra|ane u di~nom gradu Rikjeriju kako nekoliko dana zaredom idu
od izloga do izloga, pred svakim zastajkuju da bi zagledali svoje lice, neko
jagodice, neko svoj o~ni kapak, neko u{nu {koljku, a neko, opet, nozdrvu.
A nedelju dana kasnije, neki poznanik mi je pri{ao i zbunjeno me zapitao
da li je ta~no da, ~im progovori, nehotice trepne levim okom.
– Da, dragi moj – odvratio sam kao iz topa. – A ja, vidi{ li? Nos mi
se krivi udesno, ali ja to i sam znam, ne mora{ ti da mi ka`e{. A obrve?
9
Kao dva izvijena akcenta! A u{i, evo, vidi, ovo je malo klempavije; a
{ake: pljosnate, zar ne? A zglob na ovom malom prstu {to {tr~i, a noge?
Evo, zar ti izgledaju jednake? Ne, je l’ tako? Ali znam i sam, ne mora{ ti
da mi ka`e{. Pozdravljam te.
I ostavio sam ga tako i krenuo svojim putem. Na~inio sam svega
nekoliko koraka, kad sam ~uo da me doziva:
– Hej!
Sasvim spokojno poznanik me je prstom pozivao da se vratim k
njemu kako bi me upitao:
– Izvini, posle tebe tvoja majka nije rodila jo{ neko dete?
– Nije, ni pre ni posle – odgovorio sam. – Jedinac sam. Za{to?
– Zato {to – kazao je on – da je tvoja majka rodila jo{ jedno dete,
sigurno bi bio jo{ jedan sin.
– Stvarno? Kako zna{?
– Eto, u narodu se ka`e da kad novoro|en~etu kosa na potiljku raste
u {pic, kad ima repuljak, kao ovaj tvoj, slede}e dete }e biti mu{ko.
Prineo sam ruku potiljku, ledeno se iscerio i upitao:
– Aha, zna~i imam, kako re~e da se zove?
A on }e:
– Repuljak, dragi moj, tako se zove u Rikjeriju.
– Ih, pa to nije ni{ta! – uzviknuo sam. – Mogu da ga pod{i{am.
Najpre je odre~no mahnuo ka`iprstom, a onda je rekao:
– Ali uvek }e ti ostati trag, dragi moj, ~ak i ako ga obrije{.
Sad je on mene ostavio i oti{ao.
III I TO MI JE NEKO SAMOVANJE!
Od toga dana `arko sam `eleo da budem sam, barem sat vremena. Ali
nije to bila samo `elja, ve} istinska potreba: preka, neodlo`na, pomamna
potreba koja je zbog prisustva ili blizine moje `ene prerastala u pravu
srd`bu.
– Jesi li ~uo, \en|e*, {ta je Mikelina ju~e rekla? Kvantorco ho}e
hitno da razgovara s tobom.
– Pogledaj, \en|e, kad mi haljina ovako stoji, da li mi se vide noge?
– \en|e, klatno na ~asovniku se zaustavilo.
– \en|e, zar ne}e{ da izvede{ kujicu u {etnju? Posle, kad ti uprlja
tepih, ti vi~e{ na nju. A {ta drugo da radi, jadna `ivotinjka... mislim... ne
o~ekuje{ valjda da... Nije bila napolju od sino}.
– \en|e, zar se ne pribojava{ da je Ana Roza mo`da bolesna? Ne
vi|am je ve} tri dana, a poslednji put kad sam je videla, bolelo ju je grlo.
– Dolazio je gospodin Firbo, \en|e. Rekao je da }e navratiti kasnije.
Zar ne bi mogao da se vidi{ s njim negde van ku}e. Mislim, dosadan je
kao stenica!
Ili bih je slu{ao kako pevu{i:
A ako mi ka`e{ ne,
milo zlato moje, sutra nema mene;
sutra nema mene...
sutra nema mene...
Ali za{to se nisam zatvorio u sobu i stavio ~epi}e u u{i?
Gospodo draga, to zna~i da ne razumete kako sam ja `eleo da samujem.
Mogao sam da se zatvorim jedino u svoju radnu sobu, a i tu nisam
smeo da stavim rezu, da moju `enu ne bi obuzele zle sumnje, ne ka`em
* Na`alost, zovem se Vitan|elo, a moja `ena mi je nadenula ovo ime od milja i uvek me
je tako zvala, i to ne bez razloga, kao {to }emo videti (prim. aut.)
10
11
da je ona zla, ali je i te kako sumnji~ava. A {ta ako bi ona iznenada otvorila vrata i zatekla me?
Ne. Osim toga, ne bi imalo svrhe. U mojoj radnoj sobi nije bilo ogledala. A meni je bilo potrebno ogledalo. Osim toga, sama pomisao da je
moja `ena kod ku}e, bila je dovoljna da ostanem priseban, svestan samog
sebe, a upravo to nisam `eleo.
[ta za vas zna~i samovanje?
Kad ostanete u dru{tvu sa samim sobom, a nikog drugog nema pored
vas.
Nije nego, uveravam vas da to nije nikakvo samovanje. U va{em
se}anju otvori se neki dragi prozor, a na njemu, izme|u saksije s karanfilima i saksije s jasminima, promalja se nasmejano lice mile Titi, koja
heklicom plete crvenu vunenu traku, o Bo`e, ba{ takvu traku nosi oko
vrata onaj odvratni matori gospodin \akomino, koji vam je dobar prijatelj, a vi mu jo{ niste napisali preporuku za predsednika Dobrotvornog
dru{tva, ali je i on pravi dave`, naro~ito kad po~ne da raspreda o nepodop{tinama svog li~nog sekretara, koji je ba{ ju~e... ne, kad ono be{e, prekju~e kad je padala ki{a, a trg je bio poput jezera, dok su kapljice veselo
svetlucale obasjane iznenadnim bleskom sunca, pa onda ste potr~ali kao
bez glave, bo`e, kakva zbrka, pored onog ribnjaka, pa one novinarnice,
dok je tramvaj na skretnici besomu~no {kripao, pa pored psa u trku, naposletku ste uleteli u neku salu za bilijar, kad tamo pred vama stoji li~no on,
sekretar predsednika Dobrotvornog dru{tva, i kako se samo podrugljivo
smejuljio ispod onih svojih br~ina zbog malera koji vas je poterao kad ste
onomad igrali partiju s prijateljem Karlinom zvanim Petnaestica. Pa
onda? [ta se onda dogodilo, kad ste iza{li iz sale za bilijar? Pod {kiljavom
svetiljkom, u mokroj, pustoj ulici, neki ubogi pijanac poku{avao je da
peva jednu staru napolitansku pesmu koju ste slu{ali gotovo svake ve~eri
pod kestenovima, u onom planinskom seocetu u koje ste oti{li na letovanje da biste bili blizu one drage Mimi {to se posle udala za uva`enog
starog gospodina Dela Veneru, a posle godinu dana i umrla. Oh, draga
Mimi! I eto, u va{em se}anju otvara se novi prozor...
Da, da, dragi moji, i to mi je neko samovanje!
12
IV KAKO SAM JA @ELEO DA SAMUJEM
Ja sam `eleo da budem sam na potpuno nov, neobi~an na~in. Sasvim
suprotno od onoga {to vi mislite: to jest bez sebe, ali u prisustvu nekog
drugog.
Da li vam to ve} li~i na prvi znak ludila?
Mo`da zato {to ne razmi{ljate kako treba.
Ludilo je mo`da ve} bilo u meni, ne pori~em, ali molim vas, verujte
mi da je jedini na~in da ~ovek bude sam ovaj koji vam ja opisujem.
Samo}a nikada nije s vama, uvek je bez vas, mogu}a je samo u prisustvu nekog i ne~eg nepoznatog, bilo da je to neko mesto ili neka osoba
koji uop{te ne znaju za vas, niti vi znate za njih, tako da se va{a volja i
va{e ose}anje potiskuju i gube u bolnoj neizvesnosti, i po{to vi ostajete
bez ikakve potvrde, gubi se i sama prisnost va{e svesti. Prava samo}a je
na onom mestu koje `ivi za sebe, gde od vas nema ni traga ni glasa, te ste
zapravo vi tu|inac.
Tako sam ja `eleo da budem sam. Bez sebe. Ho}u da ka`em bez sebe,
onakvog kakvog ve} poznajem, ili mislim da poznajem. Da budem sam s
izvesnim tu|incem, a ve} sam potmulo ose}ao da ne}u mo}i da ga se otresem i da sam ja sâm taj tu|inac koji je neodvojiv od mene.
Tada sam jo{ mislio da je to samo jedan tu|inac! Ali nije mi davao
mira ni samo taj jedan, odnosno potreba koju sam ose}ao da ostanem
nasamo s njim, da stane pred mene kako bih ga dobro upoznao, da malo
porazgovaram s njim. Obuzimao me je neki ose}aj groze i zaprepa{}enja
u isti mah.
Ako ja za druge nisam onaj koji sam do tada mislio da jesam, ko sam
onda ja?
@iveo sam, a da nikada nisam razmi{ljao o obliku svog nosa, o njegovoj veli~ini, da li je premali ili preveliki, ili o boji svojih o~iju; o tome da
li mi je ~elo usko ili {iroko i tako dalje. To je bio moj nos, to su bile moje
o~i, a to moje ~elo: stvari neodvojive od mene, o kojima, zadubljen u
svoje poslove, obuzet svojim zamislima, prepu{ten svojim ose}anjima,
nisam mogao da razmi{ljam.
Ali sada sam mislio:
13
„A drugi? Drugi ni u kom slu~aju nisu u meni. Za druge, koji me
gledaju spolja, moje zamisli i moja ose}anja imaju odre|eni nos. Moj nos.
A imaju i dva oka, to su moje o~i, koje ja ne vidim, a oni vide. Kakva veza
postoji izme|u mojih zamisli i mog nosa? Prema mom mi{ljenju, nikakva.
Ja ne mislim nosom, niti obra}am pa`nju na nos dok razmi{ljam. Ali
drugi? Drugi koji ne mogu da vide moje zamisli iznutra, ali vide moj nos
spolja? Za druge su moje zamisli i moj nos i te kako povezani, jer da su
zamisli po ~emu krajnje ozbiljne, a nos, opet, sme{nog oblika, prasnuli bi
u smeh.“
I nastavio sam s tim razmi{ljanjem, te sam zapao u novi o~aj: po{to
`ivim, nisam kadar da sagledam samog sebe kako obavljam svakodnevne
radnje, da vidim sebe onako kako me vide drugi, da predo~im svoje telo
i da ga vidim kako `ivi kao ne~ije tu|e telo. ^im bih stao pred ogledalo,
ne{to u meni bi se zaustavilo; nestajala je neposrednost, svaki moj pokret
mi je izgledao nestvarno ili izve{ta~eno.
Nisam bio kadar da vidim sebe kako `ivim.
Dokaz za to pru`io mi je utisak koji me je, da tako ka`em ophrvao,
kada sam, nekoliko dana posle toga, dok sam {etao i razgovarao sa svojim prijateljem Stefanom Firbom, iznenada ugledao svoj odraz u nekom
ogledalu usput, koje ranije nisam primetio. Taj utisak je potrajao samo
jedan ~asak, a odmah potom sam se uko~io, neposrednost se izgubila, a
pojavila se izve{ta~enost. Isprva nisam prepoznao samog sebe. Imao sam
utisak da je to neki tu|inac u prolazu, koji s nekim razgovara. Zaustavio
sam se. Jama~no sam prebledeo. Firbo me je upitao:
– [ta ti je?
– Ni{ta – odvratio sam. A u sebi sam mislio, obuzet ~udnim zaprepa{}enjem i grozom u isti mah:
„Zar je to ba{ moj odraz koji sam video na tren? Jesam li ja stvarno
takav, spolja, kada `ivim a ne razmi{ljam o sebi? Dakle, za druge sam ja
taj tu|inac koga sam iznenada spazio u ogledalu: taj i takav, a ne ja
ovakav kakav sam znan samom sebi, taj neko koga ni ja sam isprva, kad
sam ga spazio, nisam prepoznao. Ja sam taj tu|inac koga mogu da vidim
kako `ivi jedino tako, nehotice, na tren. Tu|inac koga mogu da vide i
upoznaju samo drugi, a ja ne.“
I otada sam uvrteo u glavu taj o~ajni~ki naum: da pratim tog tu|inca
koji je u meni i izmi~e mi, a ne mogu da zadr`im njegov lik u ogledalu,
jer istog trena postane ja, ovakav kakvog poznajem; da pratim tog nekog
14
koji `ivi u o~ima drugih, koga drugi gledaju kako `ivi, a ja ne. Hteo sam
i ja da ga vidim i upoznam, onako kako ga drugi vide i poznaju.
Ponavljam, jo{ uvek sam mislio da je to samo jedan tu|inac: da je on
jedan te isti u o~ima svih ljudi, kao {to sam mislio i da sam ja jedan te isti
u vlastitim o~ima. Ali ubrzo je moja jeziva drama postala jo{ zamr{enija:
kada sam otkrio onih sto hiljada Moskardi koji su bili ja ne samo za druge,
ve} i za mene, a svi su imali to isto ime, Moskarda, gotovo svirepo ru`no,
svi su oni bili u ovom mom jadnom telu, a i ono je bilo samo jedno, jedno
i nijedno, avaj, kad bih ga postavio pred ogledalo i zagledao mu se netremice u o~i, potiskuju}i u njemu bilo kakav ose}aj i bilo kakvu volju.
Kada se moja drama tako zamrsila, po~ele su i moje neverovatne
ludosti.
15
V POTERA ZA TU\INCEM
Za sada }u ispri~ati o onim sitnim ludorijama koje sam, u ~ilom
ranom razdoblju svog ludila, po~eo da izvodim u vidu pantomime, pred
svakim ogledalom u ku}i, ogledaju}i se spreda i otpozadi, paze}i da me
ne spazi moja `ena, `udno i{~ekuju}i da ona iza|e iz ku}e radi neke posete ili kupovine pa da najzad malo du`e ostanem sam.
Nije mi bila namera, da poput kakvog lakrdija{a, prou~avam svoje
pokrete, pravim grimase na licu kao da izra`avam razli~ita ose}anja i
raspolo`enja, naprotiv: hteo sam da zateknem sebe kako pravim prirodne
pokrete, kada nehoti~no promenim izraz lica, ili zapadnem u bilo koje
raspolo`enje, recimo, kad me obuzme nenadano ~u|enje, ili kad se iznenadim, (pa bih zbog neke sitnice podizao ve|e navrh ~ela, kola~io o~i i
razjapio usta, izdu`uju}i lice, kao da ga povla~i neki nevidljivi unutra{nji
konac), ili kad me obuzme neka duboka `alost (i mr{tio sam se zami{ljaju}i da mi je `ena umrla i tu`no sam sklapao o~i, gotovo kao da ho}u da
sa~uvam tu tugu); ili kad me obuzme neobuzdana srd`ba (i {krgutao sam
zubima, zami{ljaju}i da me je neko i{amarao, i nabirao sam nos, trljao
bradu i streljao pogledom).
Ali, kao prvo, bili su to la`no ~u|enje, la`na tuga i la`na srd`ba, te ta
ose}anja nisu nikako mogla da budu istinska, jer da su bila istinska, ne bih
uspeo da ih vidim, jer odmah bi nestala samo zbog toga {to ih ja gledam.
A kao drugo, mene je moglo da obuzme sijaset razli~itih ~u|enja, a i izrazi lica su nepredvidivi, beskona~no promenljivi, zavisno od trenutka i
stanja mog duha. To va`i i za sve mogu}e `alosti i srd`be. I naposletku,
~ak i ako pretpostavimo da sam ja samo zbog nekog odre|enog ~u|enja,
neke odre|ene `alosti i neke odre|ene srd`be odista poprimio one izraze
lica, oni su bili onakvi kakvima ih ja vidim, a ne kako bi ih drugi videli.
Izraz te moje srd`be, recimo, ne bi bio isti za nekog ko od nje strepi, za
nekog drugog ko je voljan da je opravda, ili za nekog tre}eg kome je
sme{na i tako dalje.
Ah! Jo{ uvek sam imao dovoljno razuma da sve to shvatim, a nije
mogao da mi pomogne da do|em do prirodnog zaklju~ka da je taj moj
16
mahniti naum neostvariv i da treba da se manem tog o~ajni~kog poduhvata, te da se zadovoljim time da `ivim za sebe, da sebe ne vidim i da ne
razbijam glavu o drugima.
Zamisao da drugi u meni vide nekoga ko nisam ja onakav kakav se
poznajem, nekoga koga samo oni mogu da upoznaju gledaju}i me spolja,
svojim, a ne mojim o~ima i da mi pridaju izgled koji }e zauvek ostati
izvan mene, iako je u meni, iako je to za njih moj izgled (dakle, „moj“, ali
ne i za mene!); `ivot, koji za njih jeste moj, ali ja nisam kadar da proniknem u njega, ta zamisao vi{e mi nikako nije davala mira.
Kako da podnesem tog tu|inca u sebi? Tog tu|inca koji sam bio
samom sebi? Kako da ga ne vidim? Kako da ga ne upoznam? Kako da
budem osu|en da ga zauvek nosim sa sobom, u sebi; nao~igled svih
drugih, osim sebe?
17
VI NAJZAD!
VII DA[AK ^ISTOG VAZDUHA
– Zna{ {ta, \en|e? Pro{lo je jo{ ~etiri dana. Vi{e nema sumnje: Ana
Roza je sigurno bolesna. Oti}i }u da je obi|em.
– Dido, draga, {ta to radi{? [ta ti pada na pamet! Po ovakvom vremenu? Po{alji
Dijega, po{alji Ninu da se raspita. Ho}e{ i ti da se razboli{? Ne
dozvoljavam, ni u kom slu~aju!
Kad vi ne{to ne dozvoljavate ni u kom slu~aju, {ta }e u~initi va{a
`ena?
Dida, moja `ena, stavila je {e{iri} na glavu. Potom mi je pru`ila
krzneni kaput da ga pridr`im dok ga obla~i.
Sav sam se ozario. Ali Dida je spazila moj osmeh u ogledalu.
– Smeje{ se, je li?
– Draga, vidim kako me slepo slu{a{...
Onda sam je zamolio da se barem ne zadr`ava predugo kod te svoje
prijateljice, ako je doista boli grlo:
– Petnaestak minuta, nemoj du`e, preklinjem te.
Tako sam bio siguran da se ne}e vratiti ku}i dok ne padne ve~e.
^im je iza{la, od radosti sam se zavrteo na peti, trljaju}i ruke.
„Najzad!“
Najpre sam hteo da se priberem, da sa~ekam da mi se sa lica izbri{e
svaki trag zebnje i radosti i da u meni utihnu sva ose}anja i sve misli, da
bih mogao da postavim pred ogledalo svoje telo kao ne~ije tu|e i da se s
njim kao takvim suo~im.
– Hajde – rekao sam – kre}emo!
Krenuo sam sklopljenih o~iju, ispru`enih ruku, pipaju}i ispred sebe.
Kad sam dotakao povr{inu ogledala na vratima ormara, zastao sam, o~i su
mi i dalje bile sklopljene, u o~ekivanju da me preplavi savr{en unutarnji
mir, savr{ena ravnodu{nost.
Ali neki prokleti unutra{nji glas mi je govorio da je i on, tu|inac, tu
preda mnom, u ogledalu. I ~eka, sklopljenih o~iju, kao i ja.
Tu je, a ja ga ne vidim.
Ne vidi ni on mene, jer su mu, kao i meni, o~i sklopljene. Ali {ta on
onda ~eka? Da me vidi? Ne. On mo`e da se vidi spolja, a ne da vidi mene.
On je za mene onaj koji sam ja za druge, kakvog me drugi vide, a ja sebe
ne vidim. Ali kada budem otvorio o~i, da li }u ga videti kao da gledam
nekog drugog?
U tome je stvar.
Toliko puta mi se desilo da u ogledalu uhvatim ne~iji pogled dok me
posmatra u tom istom ogledalu. Ja nisam video sebe u ogledalu, ve} me
je posmatrao neko drugi, a i taj isto tako nije video sebe, ve} moje lice
kako ga posmatra. Da sam se udubio da i ja vidim sebe u ogledalu, taj
drugi bi mo`da mogao i dalje da me posmatra, ali ja ne bih mogao da ga
vidim. Ne mo`ete istovremeno i da se ogledate i da vidite kako vas neko
drugi posmatra u tom istom ogledalu.
Udubljen u te misli, i dalje sklopljenih o~iju, zapitao sam se:
„Da li sam ja sada u druga~ijem polo`aju, ili je to isto? Dok su mi o~i
sklopljene, ima nas dvojica: ja koji ovde stojim i onaj u ogledalu. Moram
da spre~im da, kada otvorim o~i, on postane ja a ja on. Ja treba da vidim
njega, a ne da budem vi|en. Da li je to mogu}no? ^im ga budem ugledao,
ugleda}e i on mene i prepozna}emo se. Ne, ne, hvala lepo! Ja ne}u da se
18
19
prepoznam, ho}u da upoznam njega izvan sebe. Da li je to mogu}no? Sav
svoj napor treba da ulo`im u ovo: da se ne vidim u sebi, ve} da sebe vidim
spolja, svojim vlastitim o~ima, ali kao da sam neko drugi, onaj drugi koga
svi vide, samo ja ne. Deder onda, samo mirno, zaustavi dah i pa`nja!“
Otvorio sam o~i. [ta sam ugledao?
Ni{ta. Ugledao sam sebe. Bio sam to ja, nabranih ve|a, ophrvan
vlastitom mi{lju, s izrazom gnu{anja na licu.
Obuzeo me je tako silan bes da sam pao u isku{enje da pljunem u svoj
lik. Uzdr`ao sam se. Prestao sam da se mr{tim, poku{ao sam da ubla`im
o{trinu pogleda i kako sam je malo-pomalo ubla`avao, tako je moj odraz
bledeo i gotovo se udaljavao od mene, ali prebledeo sam i ja s ove strane
i samo {to nisam pao, osetio sam da }u zaspati ako ovako nastavim. Sav
sam se usredsredio na o~i. Poku{ao sam da se oduprem ose}anju da su i
mene zarobile te o~i preda mnom, to jest da su one u{le u moje o~i. To mi
nije po{lo za rukom. Ja sam ose}ao te o~i. Gledao sam ih pred sobom, ali
sam ih i ose}ao s ove strane, u sebi, ose}ao sam da su moje, da ne pilje u
mene, ve} u same sebe. A kad bih na tren uspeo da ih ne osetim, nisam ih
vi{e video. Avaj, bilo je upravo tako: mogao sam da ih vidim kao svoje, a
ne da ih jednostavno vidim.
I evo, kao da sam spoznao tu istinu koja moj eksperiment svodi na
igrariju, odjednom se na mom liku u ogledalu pomolio neki turoban
sme{ak.
– Uozbilji se, budalo! – viknuo sam tada na njega. – Ni{ta nije
sme{no!
Izraz lica na mom odrazu tako se naglo promenio, zbog iznenadne
srd`be, a potom je tu promenu smenila prenera`ena poti{tenost tako
munjevito da sam uspeo da tu, pred sobom, u ogledalu, ugledam svoje
telo odvojeno od svog duha koji ina~e njime vlada.
Oh, najzad! Evo ga, tu je!
Ko je to?
Ni{ta. Niko. Jadno, poni`eno telo, u i{~ekivanju da ga neko opet
prisvoji.
– Moskarda... – promrmljao sam, posle du`eg }utanja.
Nije se pomerio; i dalje me je prenera`eno posmatrao.
Mogao je da ima i neko drugo ime.
Stajao je tu, kao napu{teni pas, bez gospodara i bez imena, neko je
mogao da ga nazove Flik, a neko Flok, kako se kome svidi. Nije znao
20
ni{ta, nije poznavao ~ak ni samog sebe, `iveo je tek tako i nije ni znao da
`ivi, srce mu je kucalo, a da to nije znao, disao je, a da to nije znao, treptao je, a da to nije prime}ivao.
Posmatrao sam njegovu ri}kastu kosu; nepomi~no, strogo, bledo
~elo; te obrve poput dva izvijena akcenta, zelenkaste o~i, sa ro`nja~ama
ovde-onde pro{aranim `u}kastim mrljama, prenera`ene, praznog pogleda;
taj nos {to se krivi udesno, ali lepo izvajan, orlovski; ri}kaste brkove koji
skrivaju usta; ~vrstu, pomalo isturenu bradu.
Eto, to je on, takvog su ga stvorili, od takvog je soja. Ne zavisi od
njega da bude druga~iji, da ima drugi stas. Jeste da mo`e donekle da izmeni svoj izgled, da obrije te brkove, na primer, ali sada je ovakav, s vremenom }e osedeti ili o}elaviti, izbora}e se i sparu{iti, osta}e bez zuba, neka
nesre}a bi mogla i da ga unakazi, pa da ima stakleno oko ili {tulu, ali sada
je ovakav.
Ko je to bio? Da li sam to bio ja? Ali mogao je to da bude i neko
drugi! Taj tamo je mogao da bude bilo ko. Mogao je da ima tu ri}kastu
kosu, te obrve kao dva izvijena akcenta i taj nos {to se krivi udesno, ne
samo za mene, ve} i za nekog drugog, koji nisam ja. Pa za{to sam onda to
morao da budem ba{ ja?
@ive}i nisam imao nikakvu predstavu o samom sebi. Za{to bih onda
morao da se prepoznam u tom telu, kao da je to neminovno moj lik?
Stajao je preda mnom, gotovo da nije postojao, taj lik, kao utvara iz
sna. A ja sam mirne du{e mogao i da se ne prepoznam kao takav. Recimo,
da se nikad nisam video u ogledalu? Zar se u toj tamo nepoznatoj glavi i
dalje ne bi rojile moje vlastite misli? Kako da ne bi, a i mnoge druge.
Kakve veze imaju moje misli s tom ri}kastom kosom, koje bi moglo i da
ne bude vi{e, ili bi mogla da bude seda, ili crna, ili plava; i sa tim zelenkastim o~ima koje bi mogle da budu i crne, ili plave, i s tim nosom, koji
bi mogao da bude i prav, ili zatupast? Mirne du{e bih mogao i da ose}am
duboku odbojnost prema tom telu. I ose}ao sam je.
Pa ipak, ja sam, sve u svemu, za sve druge, upravo ta ri}kasta kosa,
te zelenkaste o~i i taj nos, celo to telo, koje za mene nije ni{ta. Eto ga tu:
ni{ta! Bilo ko mo`e da uzme to telo i da napravi Moskardu po svom naho|enju, danas ovakvog, sutra onakvog, kako god mu se prohte i prema
trenutnom raspolo`enju. A i ja...Pa jeste! Da ga ja mo`da ne poznajem?
[ta ja mogu da saznam o njemu? Samo taj trenutak dok sam ga netremice posmatrao i ni{ta vi{e. Ako ne}u da budem takav ili se ne ose}am tako,
21
taj je i za mene tu|inac, koji ima te crte lica, ali bi mogao da ima i neke
druge. ^im je pro{ao trenutak u kojem sam ga posmatrao, on je ve} postao
neko drugi. ^injenica je da vi{e nije onakav kakav je bio kao de~ak, a jo{
nije onakav kakav }e biti kao starac, a ja danas poku{avam da ga prepoznam u onom ju~era{njem i tako dalje. A u tu nepomi~nu i tvrdu glavu
mogu da utuvim misli kakve god ho}u, da razbuktam najrazli~itija privi|enja: evo, na primer, spokojne i tajnovite {ume {to se crni obasjana
zvezdama; ili usamljene uvale, obavijene sipljivom maglom iz koje u zoru
polako isplovljava sablasna la|a; ili gradsku ulicu u kojoj sve vrvi od
`ivota, dok se nad nju nadnosi oblak plamte}i od sunca {to boji lica prolaznika grimiznim odsjajem i raznobojnim svetlima o`ivljava prozorska
okna, ogledala, izloge prodavnica. Odjednom sam ugasio to privi|enje, a
ta glava i dalje stoji tu, opet je nepomi~na i tvrda, u svojoj poti{tenoj
prenera`enosti.
Ko je on? Niko. Jadno telo, bez imena, u i{~ekivanju da ga neko
prisvoji.
Ali, dok sam tako razmi{ljao, iznenada se dogodilo ne{to {to me je
vi{e upla{ilo nego za~udilo.
Pred sobom sam nehotice video kako se poti{teno, prenera`eno lice
na tom jadnom, izmu~enom telu `alosno krivi, nabira nos, koluta o~ima,
stiska usne i poku{ava da se namr{ti, kao da }e da zapla~e, na trenutak je
ostalo tako, a onda su ga spopala dva nagla trzaja, zbog kijanja.
To jadno izmu~eno telo pogodio je da{ak promaje, koji je do{ao ko
zna odakle i ono se zatreslo samo od sebe, a da mi ni{ta nije reklo i nezavisno od moje volje.
– Na zdravlje! – rekao sam mu.
I ugledao sam u ogledalu svoj prvi luda~ki smeh.
22
VIII PA [TA ONDA?
Pa ni{ta, samo to. Zar mislite da je to malo? Evo po~etnog spiska
pogubnih razmi{ljanja i jezivih zaklju~aka proisteklih iz naivnog, trenutnog zadovoljstva koje je moja `ena Dida na{la za shodno da sebi priu{ti.
Odnosno da mi skrene pa`nju da mi se nos krivi udesno.
RAZMI[LJANJA
1. da ja za druge nisam ono {to sam do sada mislio da jesam za sebe;
2. da ne mogu da vidim sebe kako `ivim;
3. da sam, po{to ne mogu da vidim sebe kako `ivim, i dalje samom
sebi tu|inac, to jest neko koga drugi mogu da vide i upoznaju, a ja ne;
4. da ne mogu da postavim tog tu|inca pred sebe kako bih ga video i
upoznao; ja mogu da vidim sebe, a ne njega;
5. da je moje telo, ako ga posmatram spolja, za mene kao utvara iz
sna, ne{to {to i ne zna da je `ivo, stoji tako, u i{~ekivanju da ga neko
prisvoji;
6. da, kao {to ja prisvajam to svoje telo, da katkad bude ono {to ja
ho}u i kako se ose}am, tako mo`e da ga uzme i bilo ko drugi da bi mu
pru`io neku stvarnost po svom naho|enju;
7. naposletku, da je to telo u tolikoj meri ni{ta i niko da da{ak promaje mo`e danas da ga o`ivi, a sutra da ga odnese.
23
ZAKLJU^CI
Za sada, samo ova dva:
1. da sam najzad po~eo da shvatam za{to me moja `ena Dida zove
\en|e;
2. da sam re{io da otkrijem ko sam ja, barem u o~ima svojih najbli`ih, takozvanih prijatelja, i da se zabavim tako {to }u za inat razoriti ba{
to {to sam ja za njih.
24
Download

Odlomak iz knjige