i
k
s
r
a
n
i
m
e
.s
.s
w
w
ww
w
w
SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI
m
o
c
ad.
SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT
PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
r
ina
m
e
s
w.
.s
w
ww
ww
m
o
c
ad.
m
o
c
.
d
a
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
r
i
k
s
r
a
n
i
m
WWW.SEMINARSKI-RAD.COM
e
s
.
.s
w
w
ww
ww
AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ,
MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE
NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI
MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE
TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ
PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI
RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOŽETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC
NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI,
DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE
NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI
MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA
NAŠEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I
POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA
KONTAKT FORMI.
m
o
c
ad.
r
i
rsk
m
o
c
ad.
a
n
i
em
.s
w
w
w
m
o
c
.
m
o
c
.
.s
w
ww
i
k
s
r
a
n
i
m
e
.s
.s
w
w
w
w
Sadržaj
w
w
m
m
Uvod.................................................................................................3
o
o
c
c
.
d
ad. Paleoantropologija...........................................................................3
a
r
Pre reda Homo.................................................................................6
i
k
s
r
Red Homo........................................................................................6
a
n
i
Homo habilis....................................................................................7
m
e
Homo erectus...................................................................................8
s
s
.
.
w
w
Homo ergaster..................................................................................8
w
w
w
w
Homo heidelbergensis......................................................................9
Homo sapiens idaltu.........................................................................9
Homo sapiens florensiensis..............................................................9
Homo neanderthalensis..................................................................10
Homo sapiens.................................................................................10
Zaključak i napomene....................................................................11
Literatura........................................................................................14
m
o
c
ad.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
r
a
min
e
s
.
ww
.s
w
w
w
m
o
c
ad.
w
r
i
rsk
m
o
c
ad.
a
n
i
em
.s
w
w
.s
w
ww
w
m
o
c
.
m
o
c
.
2
i
k
s
r
a
n
i
m
e
.s
.s
w
w
ww
w
w
Uvod...
m
m
o
o
c
c
čoveka je multidisciplinarno polje naučnog
istraživanja
.
d
ad. Evolucija
a
koje nastoji da shvati i opiše poreklo ii-r
razvoj ljudskog roda.
k
Evolucija čoveka obuhvata i drugerznačajne
naučne discipline kao
s
a
što su antropologija i genetika
nčoveka. Termin čovek, u kontekstu
i
m
evolucije čoveka, sodnosi
se na rod Homo, ali proučavanje
e
.
.s
evolucije čoveka
obično obuhvata i čovekove pretke hominide
w
w
w
w
(što jew
izraz za biološku familiju Hominidae), kao na primer w
australopitekusa (rod Australopithecus).
m
o
c
ad. Paleoantropologija
m
o
c
ad.
r
i
k
s
r
a
min
e
s
.
ww
Kaže se da moderna paleoantropologija počinje od otkrića
neandertalca i dokaza o postojanju drugih "pećinskih ljudi" tokom
19. veka. Ideja da su ljudi slični nekim velikim majmunima bila je
već neko vreme u opticaju, ali ideja o biološkoj evoluciji vrsta nije
bila zvanično razmatrana sve dok Čarls Darvin nije objavio
Poreklo vrsta 1859. godine. S obzirom na to, da u svojoj prvoj
knjizi o evoluciji nije doticao pitanje evolucije čoveka ("poreklo
čoveka i njegov razvoj će biti naknadno objašnjeni" bilo je sve što
je Darvin napisao o tome), njegovim savremenicima je bilo jasno o
čemu se radi. Tomas Haksli i Ričard Oven su raspravljali o
evoluciji čoveka, a Darvin je uskoro objavio knjigu o tom pitanju
naslovljenu kao Nastanak čoveka, koja uskoro postaje dobro
poznat, ali i prilično kontroverzan prikaz njegove teorije. Čak su i
mnoge prvobitne Darvinove pristalice (kao npr. Alfred Rasel Volas
w
m
o
c
ad.
r
i
rsk
w
m
o
c
ad.
a
n
i
em
.s
w
w
w
m
o
c
.
.s
w
w
m
o
c
.
3
.s
w
ww
i
k
s
r
a
n
i
m
e
.s
.s
w
w
wodbacile ideju o tome da bi ljudska bića mogla razvitiww
i Čarls w
Lajel)
skoro neograničene mentalne sposobnosti i moralni kodeks samo
putem prirodne selekcije.
Još od vremena Linea smatralo se, na osnovu morfološke sličnosti,
m
m
o
o
da su veliki majmuni čoveku najsrodnije životinje.cU
19. veku
c
. roñaci te se,
d
se da su gorile i šimpanze naši najbliži
živi
ad. smatralo
a
r
i
na osnovu činjenica da su živeli u Africi,
pretpostavljalo
da će se i
k
s
r
fosili čovekovog pretka sigurno
apronaći u Africi i da i afrički
n
i
majmun i čovek imaju zajedničkog
pretka.
m
e
s
s
.
.
w
w
Meñutim, do
dvadesetih godina 20. veka nisu, osim neandertalca, w
w
w
pronañeni nikakvi drugi fosili čoveka. Godine 1925. Rejmond Dart w
opisuje "afričkog australopiteka" (Australopithecus africans). Bio
je to primerak vrste znan kao dete iz Tonga, dete australopiteka
pronañeno u Tongu, Južna Afrika. Radilo se o vrlo dobro
očuvanim ostacima lobanje i moždane ovojnice. Iako je mozak bio
malen (410 kubnih cm), bio je, za razliku od mozga gorila i
šimpanzi, okrugao poput mozga današnjeg čoveka. Takoñe, na
fosilu su pronañeni kratki očnjaci, dok je položaj foramen
magnuma (otvora na bazi lobanje) bio dokaz bipedalizma (kretanja
na dve noge). Svi ovi dokazi su naveli Darta na zaključak da je
"dete iz Tonga" dvonožni čovekov predak, odnosno, prelazni oblik
od "majmuna" ka čoveku. Trebalo je da protekne dvadesetak
godina da bi se Dartove tvrdnje počele uzimati ozbiljno u naučnim
krugovima, a uskoro su usledila otkrića mnogih sličnih fosila. U to
vreme preovlañivalo je mišljenje da se veliki mozak razvio pre
sposobnosti kretanja na dve noge (bipedalizma). Smatralo se,
analogno današnjem čoveku, da je inteligencija preduslov za
bipedalizam.
m
o
c
ad.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
r
a
min
e
s
.
ww
w
m
o
c
ad.
r
i
rsk
w
m
o
c
ad.
a
n
i
em
Danas se smatra da je australopitek direktni predak roda Homo,
kome pripada čovek. I australopitek i "homo" pripadaju porodici
hominida, meñutim, noviji podaci dovode u sumnju mišljenje da je
A. africanus direktan predak današnjeg čoveka. Za australipiteke se
.s
w
w
w
m
o
c
.
.s
w
w
m
o
c
.
4
.s
w
ww
Download

8659-Biologija-Poreklo-i-evolucija-coveka