НАУЧНОМ ВЕЋУ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
Научно веће Медицинског факултета у Београду на седници одржаној _14.04.2014. године
одредило је Комисију за утврђивање испуњености услова за избор у научно звање, у следећем
саставу:
1. Доц. др Нађа Марић Бојовић, Медицински факултет Универзитета у Београду, Клиника за
психијатрију Клиничког центра Србије, председник комисије
2. Проф. др Наташа Петронијевић, Медицински факултет Универзитета у Београду, Институт
3.
за медицинску и клиничку биохемију
4. Н. сар. др Мирослав Аџић, Институт за нуклеарне науке Винча, Универзитет у Београду
Комисија је разматрала пријаву кандидата Милицу Јовичић за избор у звање истраживач
сарадник за област неуронауке и подноси следећи
ИЗВЕШТАЈ
БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ
Јовичић (Јасна) Милица, рођена 4. августа 1985. у Београду, дипломирала је на
Медицинском факултету Универзитета у Београду 8. марта 2011. Године (просек 8,73). На
Медицинском факултету у Београду запослена је од 01. јуна 2012. године, као истраживач
приправник на пројекту Министарста просвете, науке и технолошког развоја под називом:
Дефинисање кластера молекулских биомаркера за побољшану дијагностику и терапију
поремећаја расположења, број пројекта III41029 (руководилац пројекта др Мирослав Аџић,
Институт за нуклеарне науке Винча).
Докторске студије на Медицинском факултету Универзитета у Београду из области
неуронаука уписала је октобра 2011. године. Актуелно је студент треће године докторских студија
на овом програмском смеру, и положила је све испите предвиђене планом и програмом наведених
студија. У току je израда докторске тезе под менторством доц. Др Нађе Марић Бојовић.
У звању истраживач приправник налази се од 01. јуна 2012.
БИБЛИОГРАФИЈА
Радови објављени у часопицима међународног значаја (М20)
Истакнути међународни часопис (М22):
1. Radovanović S, Jovičić M, Marić NP, Kostić V. Gait characteristics in patients with major
depression performing cognitive and motor tasks while walking. Psychiatry Res. Forthcoming
2014. doi: 10.1016/j.psychres.2014.02.001
Mеђународни часопис (М23):
2. Jovičić M, Radovanović S, Marić NP, Kostić V. Repetitivna transkranijalna magnetna
stimulacija kao adjuvantni metod u terapiji depresije – početna iskustva. Srp Arh Celok Lek – у
штампи
3. Pejovic-Milovancevic M, Popovic-Deusic S, Perunicic I, Radosavljev-Kircanski J, LecicTosevski D, Draganic-Gajic S, Jovicic M, Mitkovic M. Depressive Symptoms, Exposure to
Aggression and Delinquency Proneness in Adolescence: Impact of Two Decades of War and
Violence on Adolescent Mental Health. Arch Biol Sci. 2013;65:47-55.
Саопштења са међународног скупа штампана у изводу (М34)
4. Marić NP, Pavlović Z, Pejović Nikolić S, Јоvicic M, Andric S, Mihaljević M, Lalovic N.
Attenuated psychosis syndrome – great challenge for psychiatry today. Congress proceedings: 3rd
International congress of medical assessors; Maribor, Slovenia 2013.
5. Marić N, Britvić D, Pavlović Z, Pejović Nikolić S, Mihaljević M, Andrić S, Jovičić M.
Attenuated psychosis syndrome in DSM V. Psychiatr Danub 2012; 24(Suppl. 2):235.
6. Jovičić M, Pejović Milovančević M, Jevtić D, Merdović B, Tomić S, Redžić D, Aleksić D, Đokić
D. Simptomi depresije i anksioznosti roditelja dece sa razvojnim poremećajima i roditelja dece
obolele od malignih bolesti. Psihijat dan 2012; 44(Suppl.): 220.
7. Jovicic M, Jovanovic S, Teovanovic P. Attention-defficit/hyperactivity disorder – Prevalence of
symptoms in lower elementary school children in Serbia. Eur Med J Res 2010;15(Suppl 2):135.
8. Jovicic M, Jovanovic S. Analysis of clinical, laboratory, radiological, pathohistological and
cytogenetical characteristics of high risk neuroblastoma and response to therapy. Eur Med J Res
2009; 14(Suppl 2):161.
Научни радови у часопису националног значаја (М52):
9. Jovičić M, Pejović Milovančević M, Jovanović S, Teovanović P. Hiperkinetski poremećaj sa
poremećajem pažnje (ADHD) – učestalost simptoma kod učenika nižih razreda osnovnih škola u
Srbiji. Psihijat dan 2010; 42:137-45.
Научни радови у научном часопису (М53):
10. Pejovic Milovancevic M, Jovicic M. The role of mental health professionals contributes to
mental health promotion and prevention: innovative programmes in Serbia. Emotional and
Behavioral Difficulties. 2013;18:261-9.
11. Jovanović S, Jovičić M. Neuroblastom visokog rizika – analiza kliničkih, laboratorijskih,
radioloških, patohisoloških i citogenetskih karakteristika i odgovora na terapiju. Medicinski
podmladak. 2010; 61:87-9.
Саопштења са скупа националног значаја штампана у изводу (М64)
12. Marić Bojović N, Pavlović Z, Pejović S, Mihaljević M, Andrić S, Jovičić M. Koliko smo
psihotični zbog gena, a koliko zbog okruženja? Zbornik radova: 41. simpozijum Klinike za
psihijatriju – Jubilej 90 godina; Beograd, Srbija 2013.
13. Adžić M, Lukić I, Mitić M, Djordjević J, Mihaljević M, Jovičić M, Andrić S, Pavlović Z,
Soldatović I, Savić D, Marić N, Krstić-Demonacos M, Radojčić M. Exploring the clinical
potential of phoshorylated glucocorticoid receptor as biomarker of depression. Book of abstracts:
6th Serbian Neuroscience Society Congress; Belgrade, Serbia 2013.
14. Lukić I, Božović N, Jovičić M, Mitić M, Soldatović I, Marić N, Adžić M. Alterations in
lymphocite glucocorticoid receptor phosphorylation during follow-up of depressed patients
treated with repetitive transcranial magnetic stimulation (a pilot study). Book of abstracts: 6th
Serbian Neuroscience Society Congress; Belgrade, Serbia 2013.
15. Mladenović A, Jovičić M, Milošaković A. Faktori rizika za razvoj problema ponašanja kod
adolescenata. Zbornik radova: 53. Kongres studenata biomedicinskih nauka sa internacionalnim
učešćem; Kopaonik, Srbija 2012.
16. Jovanović S, Jovičić M. Neuroblastom visokog rizika – analiza kliničkih, laboratorijskih,
radioloških, patohistoloških i citogenetskih karakteristika i odgovora na terapiju. Zbornik radova:
51. Kongres studenata biomedicinskih nauka Srbije sa internacionalnim učešćem; Ohridsko
jezero, Makedonija 2010.
17. Jovičić M, Jovanović S, Teovanović P. Hiperkinetski poremećaj sa poremećajem pažnje –
učestalost kod učenika nižih razreda osnovnih škola u Srbiji. Zbornik radova: 51. Kongres
studenata biomedicinskih nauka Srbije sa internacionalnim učešćem; Ohridsko jezero,
Makedonija 2010.
18. Jovičić M. RFC 80 polimorfizam – uticaj na efikasnost i toksičnost metotreksata kod obolelih od
reumatoidnog artritisa. Zbornik radova: 49. Kongres studenata biomedicinskih nauka sa
internacionalnim učešćem; Lepenski Vir, Srbija 2008.
АНАЛИЗА РАДОВА
Кандидат Милица Јовичић је приложила списак од 18 радова, од чега је 6 штампано у целини (3 у
међународним часописима, 1 у часопису националног значаја и два у научном часопису).
Научно-истраживачка делатност Милице Јовичић у претходном периоду се одвијала
највише се у области афективних поремећаја, односно депресије, док је своје истраживачке
почетке кандитаткиња имала у области дечје и адолесценте психијатрије и педијатрије.
У раду под редним бројем 1 из категорије М22, испитиван је утицај симултаног извођења
моторних и когнитивних задатака на ход пацијената са депресијом, у односу на здраве контроле.
Како је ход није искључиво моторна активност, већ захтева укључивање егзекутвних функција,
извођење задатака који захтевају когнитивно ангажовање у току хода могу утицати на стабилност
и квалитет хода. Постојање дефицита когнитивних функција (показаних и код особа са
депресијом) могу додатно компромитовати ход у сложенијим „мулти-таскинг“ ситуацијама. Ова
хипотеза је тестирана у горе наведеном раду, а резултати указију да и код пацијената и контрола
извођење додатног задатка током хода нарушава брзину хода и стабилност, али се образац
промена хода разликује између ове две групе. Наиме, код код пацијената са усложњаванјем
задатка расте компромитваност хода, али до одеђене границе, након које даље усложњавање
задатка није праћено поремећајем хода. Код здравих испитаника поремећај хода је најизраженији
код најсложенијег задатка (симултано извођење моторног и менталног задатка током хода). Једно
од објашњена за описани феномен јесте да пацијенти занемарију когнитивни задатак (не
обраћајући пажњу да ли су одговори на питања тачни) како би се фокусирали да одрже постуралну
стабилност и избегну евентуалне падове.
У раду под редним бројем 2 из категорије М23, представљена су искуства адјуватног
третмана транскранијалном магнетном стимулацијом (rTMS) код пацијента са депресивним
поремећајем. Пацијенти су третирани вискоко-фрекветном rTMS по протоколу описаном у
претходним студијама, а процена интензитета симптома депресије поновљена је у 3, 6, 12. и 18.
недељи од почетка стимулације. Иако је узорак био недовољан да би се изнели закључци о
ефикасности адјувантне rTMS, обсервирано је да је rTMS по спровененом протоколу била добро
толерисана, без значајних нежељених ефеката, уз закључак да би одређене карактеристике
пацијената (старост, дужина депресиве епизоде, трајање болести, присуство одговора на терапију
антидепресивима) могле имати утицај на ефикасност rTMS.
У раду под редним бројем 3 испитивана је повезаност депресивних симптома са
изложеношћу насиљу и слоности ка деликвенцији на општој популацији адолесцената у Србији. У
студији која је обухватила 899 ученика, покзано је да су симптоми депресије били значајно
повезани са деликвентним понашањем и изложеношћу насиљу. Депресију код ове групе
адолесцената најјаче су предвиђали фактори као што су дружење са деликватним вршњацима,
виктимизација од стране вршњака, као и виктимизација у заједници. С обзиром на значајну
повезаност депресије и насилног понашања, превенција једног од два ентитета би могла значајно
утицати на смањење учесталости обе појаве.
Рад под бројем 9 такође има тему из области дечје психијатрије, и за циљ је имао
одређивање преваленције симптома хиперкинетског поремећаја са поремећајем пажње (енг.
Attention-Deficit/ Hyperactivity Disorder – ADHD) на узрорку школске деце у Србији. Рад је први
показао учесталост симтома овог поремећаја у нашој земљи, која је у складу са учесталошћу у
другим деловима света (8,51% деце имало је блаже симптоме, а 3,72% озбиљније симптоме
поремећаја). Такође, показано је и да нису постојале значајне разлике у учесталости симптома
ADHD-а код деце у руралној у односу на урбану средину.
Рад под редним бројем 10 је прегледни чланак који се бави улогом стручњака из области
менталног здравља у превенцији и промоцији менталног здравља деце и адолесцената у Србији.
Посебан фокус је стављен на сарадњу стручњака из области менталног здраља са институцијама
основног и средњег образовања, и дат је преглед едукативних и превентивних програма из ове
области који су до сада спроведени (или се и даље спроводе) у Србији.
Рад под редним бројем 11 је из области педијатријске онкологије, и за циљ је имао да
представи искуства једног центра у лечењу неуробластома високог ризика по посебном протоколу.
У раду су детаљно приказане клиничке карактеристике пацијената лечених у периоду 2003-2009.
на Универзитетској дечјој клиници у Београду. Резултати истраживања указују да иако је исход
лечења испитиваних пацијената у складу са осталим иституцијама које користе исти терапијски
протокол, морталитет је и даље на виском новоу, те је неопходно развијати и примењивати нове
терапијске методе за лечење неуробластома високог ризика.
ЦИТИРАНОСТ
Подаци за цитираност првог рада још увек нису достпуни преко WOS/ SCOPUS сервиса. Други
рад још увек није публикован, док је број цитата трећег објављеног рада без аутоцитата 0.
ТАБЕЛА СА РЕЗУЛТАТИМА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА
Ознака групе резултата
М20
М30
М50
М60
Укупно
Врсте резултата
Број резултата
Вредност резултата
М22 (5)
1
5
М23 (3)
2
6
М34 (0,5)
5
2,5
М52 (1,5)
1
1,5
М53 (1)
2
2
М64 (0,2)
7
1,4
18
18,4
ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ
На основу прегледа објављених резултата научног рада може се закључити да кандидаткиња у
потпуности задовољава услове за избор у звање Истраживач сарадник. Истраживачка делатност
кандидаткиње указује да је она способна да самостално и критички приступи истраживању и
решавању научних проблема, као и да у потпуности влада методологијом истраживања и
савременим истраживачким техникама. У свом досадашњем раду кандидаткиња је показала
велико интересовање и способност за бављење научноистраживачким радом из области
Неуронаука.
На основу анализе поднетог материјала и увида у приложену документацију кандидаткиње
Милице Јовичић, доктора медицине, Комисија је закључила да кандидаткиња испуњава услове за
стицање звања Истраживач сарадник прописане законом и предлаже Научном већу
Медицинског факултета Универзитета у Београду да кандидаткињу изабере у звање Истраживач
сарадник за област Неуронауке.
У Београду, 05. 05.2014.
Чланови комисије:
_________________________
Доц. др Нађа Марић Бојовић, председник комисије
Медицински Факултет Универзитета у Београду
_________________________
Проф. др Наташа Петронијевић,
Медицински Факултет Универзитета у Београду
_________________________
Н. сар. др Мирослав Аџић,
Институт за нуклеарне науке Винча, Универзитет у Београду
Download

научном већу медицинског факултета универзитета у београду