ПУБЛИКАЦИЈА О ЗДРАВСТВЕНОМ СТАЊУ СТАНОВНИШТВА ЗА 2008. ГОДИНУ Институт за заштиту здравља Републике Српске Здравствено стање становништва Републике Српске у 2008.години Главни и одговорни уредник : Др Слободан Станић, директор Уредници: Доц. др Јања Бојанић, специјалиста епидемиологије Мр сци. др Љубица Јандрић, специјалиста епидемиологије Мр сци. др Драгана Стојисављевић, специјалиста хигијене и здравствене екологије Мр сци. др Душанка Данојевић, специјалиста хигијене и здравствене екологије Проф. др Живана Гаврић, специјалиста социјалне медицине Мр сци. др Марин Кватерник, специјалиста епидемиологије Мр сци. др Слађана Шиљак, специјалиста социјалне медицине Др Сенка Димитријевић, специјалиста социјалне медицине Др Слађана Арсеновић, специјалиста микробиолигије и паразитологије Др Милена Тодоровић, специјалиста хигијене и здравствене екологије Обрада података,табеле и графикони : Др Драгана Грујић Вујмиловић Др Данијела Радојковић Средић Мирјана Милаковић, виши здравствени техничар Биљана Мијић‐Дмитрашиновић, виши здравствени техничар Даријана Антонић, виши здравствени техничар Бојан Милиновић, дипл. инж. електротехнике Саша Марић, дипл. инж. електротехнике За издавача: Институт за заштиту здравља Републике Српске Штампа: _____________________ Тираж: 200 САДРЖАЈ: САДРЖАЈ: ................................................................................................................................................. 3 1. СТАНОВНИШТВО И ВИТАЛНА СТАТИСТИКА .................................................................................. 11 1.1 СТАНОВНИШТВО, РОЂЕЊА И УМИРАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, 2004‐2008. .......................................................... 12 1.2 УЗРОЦИ СМРТИ ПРЕМА ГРУПАМА ДИЈАГНОЗА И ПОЛУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, 2008. ............................................ 14 1.3 ДЕСЕТ НАЈЧЕШЋИХ УЗРОКА СМРТИ ПРЕМА, ГРУПАМА БОЛЕСТИ, ПОЛУ И ДОБНИМ СКУПИНАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, 2008. ..................................................................................................................................................................... 15 1.4 УЗРОЦИ СМРТИ ОДОЈЧАДИ ПО ГРУПАМА ДИЈАГНОЗА, ПОЛУ И СТАРОСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, 2007‐2008. ..... 18 2. ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ И КАДРОВИ ........................................................................................... 19 2.1 ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ ПО РЕГИОНИМА И ОПШТИНАМА ....................................................................................... 21 2.2 КАДРОВИ У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА ПРЕМА РЕГИОНИМА ............................................................................. 23 2.3 ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИСОКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ОПШТИНАМА ............................................. 24 2.4 ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИСОКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ТИПУ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ .................. 26 2.5 ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИШОМ, СРЕДЊОМ И НИЖОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ОПШТИНАМА ............ 28 2.6 ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИШОМ, СРЕДЊОМ И НИЖОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ТИПУ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ ............................................................................................................................................................................ 30 2.7 ЗДРАВСТВЕНИ САРАДНИЦИ И АДМИНИСТРАТИВНО‐ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ ПРЕМА ОПШТИНАМА, 2008. .................. 32 2.8 ЗДРАВСТВЕНИ САРАДНИЦИ И АДМИНИСТРАТИВНО‐ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ ПРЕМА ТИПУ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ .. 34 2.9 ДОКТОРИ МЕДИЦИНЕ ПРЕМА СПЕЦИЈАЛНОСТИ ........................................................................................................ 36 2.10 ДОКТОРИ СТОМАТОЛОГИЈЕ ПРЕМА СПЕЦИЈАЛНОСТИ .......................................................................................... 40 2.11 ФАРМАЦЕУТИ ПРЕМА СПЕЦИЈАЛНОСТИ ................................................................................................................ 41 2.12 ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИШОМ, СРЕДЊОМ И НИЖОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ПРОФИЛУ ............. 42 3. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА НА ПРИМАРНОМ НИВОУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, 2008. .................... 44 3.1 Служба опште медицине ‐ породичне медицине ..................................................................................................... 46 3.1.1 Здравствени радници у служби опште ‐ породичне медицине по регионима ...................................................... 46 3.1.2 Број посјета у служби опште ‐ породичне медицине по регионима ....................................................................... 47 3.1.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска ..................................................................... 48 3.1.3.1 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука ........................................................... 49 3.1.3.2 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина ............................................................. 50 3.1.3.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој ................................................................... 51 3.1.3.4 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево ................................................ 52 3.1.3.5 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Фоча ..................................................................... 53 3.1.3.6 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње .............................................................. 54 3.1.3.7 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник ............................................................... 55 3.2 Здравствена заштита предшколске и школске дјеце ................................................................................................ 56 3 3.2.1 Здравствени радници у специјалистичко‐консултативним службама (амбулантама за здравствену заштиту предшколске и школске дјеце) по регионима ......................................................................................................................... 56 3.2.2 Број посјета у области здравствене заштите предшколске дјеце по регионима ................................................... 57 3.2.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце ............................................................ 58 3.2.3.1 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Република Српска ................... 58 3.2.3.2 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Бања Лука ................... 59 3.2.3.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Бијељина .................... 60 3.2.3.4 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Добој ........................... 61 3.2.3.5 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Источно Сарајево ....... 62 3.2.3.6 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Фоча ............................ 63 3.2.3.7 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Требиње ..................... 64 3.2.3.8 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Зворник...................... 65 3.2.4 Број посјета у области здравствене заштите школске дјеце по регионима ........................................................... 66 3.2.5 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама .................................................................... 67 3.2.5.1 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Република Српска ........................... 67 3.2.5.2 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Бања Лука ........................... 68 3.2.5.3 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Бијељина ............................ 69 3.2.5.4 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Добој ................................... 70 3.2.5.5 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Источно Сарајево ............... 71 3.2.5.6 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Фоча .................................... 72 3.2.5.7 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Требиње .............................. 73 3.2.5.8 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Зворник ............................... 74 3.3 Специјалистичко консултативна служба‐амбуланта за здравствену заштиту жена ................................................. 75 3.3.1 Здравствени радници у амбулантама за здравствену заштиту жена по регионима ............................................. 75 3.3.2 Број посјета у амбулантама за здравствену заштиту жена по регионима .............................................................. 76 3.3.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама .................................................................................................... 77 3.3.3.1 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска ........................................................... 77 3.3.3.2 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука ........................................................... 78 3.3.3.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина ............................................................. 79 3.3.3.4 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој ................................................................... 80 3.3.3.5 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево ................................................ 81 3.3.3.6 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Ргион Фоча ....................................................................... 82 3.3.3.7 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње .............................................................. 83 3.3.3.8 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник ............................................................... 84 3.4 Специјалистичке консултативне службе‐амбуланта медицине рада ....................................................................... 85 3.4.1 Здравствени радници у амбуланти медицине рада по регионима ......................................................................... 85 3.4.2 Посјете у амбуланти медицине рада по регионима ................................................................................................. 86 3.4.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама .................................................................................................... 87 3.4.3.1 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска ........................................................... 87 3.4.3.2 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука ........................................................... 88 3.4.3.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина ............................................................. 89 3.4.3.4 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој ................................................................... 90 3.4.3.5 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево ................................................ 91 3.4.3.6 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Фоча ..................................................................... 92 3.4.3.7 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње .............................................................. 93 3.4.3.8 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник ............................................................... 94 3.5 Стоматолошка служба ................................................................................................................................................ 95 3.5.1 Здравствени радници у стоматолошкој служби по регионима ............................................................................... 95 3.5.2 Посјете у стоматолошкој служби по регионима ........................................................................................................ 96 3.5.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама .................................................................................................... 97 3.5.3.1 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска ........................................................... 97 3.5.3.2 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука ........................................................... 97 3.5.3.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина ............................................................. 98 3.5.3.4 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој ................................................................... 98 3.5.3.5 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево ................................................ 98 3.5.3.6 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Фоча ..................................................................... 99 3.5.3.7 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње .............................................................. 99 3.5.3.8 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник ............................................................... 99 4 3.6 Ванболнички морбидитет по регионима ................................................................................................................. 100 3.6.1 Утврђена обољења, стања и повреде по групама у Републици Српској ............................................................... 100 3.6.1.1 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Бања Лука ........................................................ 101 3.6.1.2 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Бијељина ......................................................... 102 3.6.1.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Добој ................................................................ 103 3.6.1.4 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Источно Сарајево ............................................ 104 3.6.1.5 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Фоча ................................................................. 105 3.6.1.6 Утврђена обољења, стања и повреде по групама РегионаТребиње ........................................................... 106 3.6.1.7 Утврђена обољења, стања и повреде по групама РегионаЗворник ............................................................ 107 3.7 Специјалистичке службe .......................................................................................................................................... 108 3.7.1 Здравствени радници у специјалистичким службама по регионима ................................................................... 108 3.7.2 Посјете у специјалистичким службама по регионима ............................................................................................ 109 3.8 Центри за ментално здравље ................................................................................................................................... 110 3.8.1 Здравствени радници у центрима за ментално здравље по регионима .............................................................. 110 3.8.2 Посјете у центрима за ментално здравље по регионима ...................................................................................... 111 3.9 Центри базичне рехабилитације .............................................................................................................................. 112 3.9.1 Здравствени радници у центрима базичне рехабилитације по регионима ......................................................... 112 3.9.2 Посјете у центрима базичне рехабилитације по регионима ................................................................................. 113 3.10 Стоматолошка служба ‐ здравствене установе, приватни сектор ....................................................................... 114 3.10.1 Здравствени радници у стоматолошким установама по регионима ................................................................ 114 3.10.2 Посјете у стоматолошким установама по регионима ........................................................................................ 115 3.11 Специјалистичке службе‐ здравствене установе, приватни сектор .................................................................... 116 3.11.1 Здравствени радници у специјалистичким установама по регионима ............................................................ 116 3.11.2 Посјете у специјалистичким установама по регионима .................................................................................... 117 3.12 Апотеке и веледрогерије‐ приватни сектор ......................................................................................................... 118 3.12.1 Здравствени радници у апотекама и веледрогеријама ..................................................................................... 118 3.13 Специјалистичке службе‐ Интернационални дијализни центри‐приватни сектор ............................................. 119 3.13.1 Здравствени радници у дијализним центрима по регионима .......................................................................... 119 4. СТАЦИОНАРНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШИТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ...............................................120 4.1 Здравствени радници, постеље, исписани болесници, болеснички дани .............................................................. 122 4.1.1 Збирна табела према типу установе Република Српска ......................................................................................... 122 4.1.2 Домови здравља по одјељењима ............................................................................................................................ 123 4.1.3 Опште болнице по одјељењима Регион Бања Лука ............................................................................................... 124 4.1.3.1 Опште болнице по одјељењима Општа болница Градишка ........................................................................ 125 4.1.3.2 Опште болнице по одјељењима Општа болница Приједор ......................................................................... 126 4.1.4 Опште болнице по одјељењима Регион Бијељина ................................................................................................. 127 4.1.4.1 Опште болнице по одјељењима Општа болница Бијељина......................................................................... 127 4.1.5 Опште болнице по одјељењима Регион Добој ....................................................................................................... 128 4.1.5.1 Опште болнице по одјељењима Општа болница Добој ............................................................................... 128 4.1.6 Опште болнице по одјељењима регион Требиње .................................................................................................. 129 4.1.6.1 Опште болнице по одјељењима Општа болница Требиње .......................................................................... 130 4.1.6.2 Опште болнице по одјељењима Општа болница Невесиње ........................................................................ 131 4.1.7 Опште болнице по одјељењима Регион Зворник ................................................................................................... 132 4.1.7.1 Опште болнице по одјељењима Општа болница Зворник ........................................................................... 132 4.1.8 Специјалне болнице .................................................................................................................................................. 133 4.1.8.1 Заводи за физикалну медицину и рехабилитацију ....................................................................................... 133 4.1.9 Институт за рехабилитацију ...................................................................................................................................... 133 4.1.10 Клинички центар по клиникама ........................................................................................................................... 134 4.1.11 Клиничко ‐ болничке службе ................................................................................................................................ 136 4.1.12 Клинички центар, клиничко ‐ болничке службе и опште болнице ................................................................... 138 4.2 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу .......................................................................... 139 5 4.2.1 4.2.2 4.2.3 4.2.4 4.2.5 4.2.6 4.2.7 4.2.8 4.2.9 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Република Српска ......................................... 139 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Регион Бања Лука ......................................... 140 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Клинички центар Бања Лука ........................ 141 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Општа болница Градишка ............................ 142 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Општа болница Приједор ............................. 143 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Завод за рехабилитацију Зотовић ............... 144 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Завод за рехабилитацију Зотовић ‐ Слатина145 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Институт Мљечаница .................................... 146 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Мркоњић Град .............................................. 147 4.3 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Бијељина ............................................. 148 4.4 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Добој ................................................... 149 4.5 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Источно Сарајево ................................ 150 4.6 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Фоча .................................................... 151 4.7 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Требиње .............................................. 152 4.7.1 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Требиње ......................................................... 153 4.7.2 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Општа болница Невесиње ........................... 154 4.8 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Зворник ............................................... 155 4.9 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу .......................................................................... 156 4.10 5. Број лијечених у стационарима према групама обољења, 2004‐2008 ............................................................... 157 ПОРОЂАЈИ И ПРЕКИДИ ТРУДНОЋЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, 2008. .............................................158 5.1 Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене у Републици Српској ............................................................................................................................................................................... 160 5.1.1 Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Бања Лука ..................................................................................................................................................................................... 161 5.1.2 Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Бијељина ................................................................................................................................................................................... 161 5.1.3 Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Добој . ..................................................................................................................................................................................... 161 5.1.4 Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођенe Региона Источно Сарајево ...................................................................................................................................................................... 162 5.1.5 Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Фоча .. ..................................................................................................................................................................................... 162 5.1.6 Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Требиње .................................................................................................................................................................................... 162 5.1.7 Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Зворник ..................................................................................................................................................................................... 163 5.2 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено у Републици Српској ........................................... 163 5.2.1 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Бања Лука .......................................... 163 5.2.2 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Бијељина ........................................... 164 5.2.3 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Добој .................................................. 164 5.2.4 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Источно Сарајево .............................. 164 5.2.5 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Фоча ................................................... 164 5.2.6 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Требиње ............................................ 165 5.2.7 5.3 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Зворник ........................................ 165 5.3 Број новорођених у односу на број новорођенчади у Републици Српској ............................................................. 165 5.3.1 Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Бања Лука ............................................................. 165 5.3.2 Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Бијељина .............................................................. 166 5.3.3 Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Добој ..................................................................... 166 5.3.4 Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Источно Сарајево ................................................. 166 6 5.3.5 5.3.6 5.3.7 5.3.8 Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Фоча ...................................................................... 166 Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Требиње ................................................................ 167 Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Зворник ................................................................. 167 Број порода према старости породиље и времену порода у Републици Српској ............................................... 167 5.4 Број порода према старости породиље и времену порода Региона Бања Лука..................................................... 168 5.4.1 Број порода према старости породиље и времену порода Региона Бијељина ................................................... 168 5.4.2 Број порода према старости породиље и времену порода Региона Добој .......................................................... 168 5.4.3 Број порода према старости породиље и времену порода Региона Источно Сарајево ...................................... 169 5.4.4 Број порода према старости породиље и времену порода Региона Фоча ........................................................... 169 5.4.5 Број порода према старости породиље и времену порода Региона Требиње .................................................... 169 5.4.6 Број порода према старости породиље и времену порода Региона Зворник ...................................................... 170 5.4.7 Број новорођених према полу у Републици Српској, 2008 .................................................................................... 170 5.5 Број новорођених према полу Региона Бања Лука ................................................................................................. 170 5.5.1 Број новорођених према полу Региона Бијељина .................................................................................................. 171 5.5.2 Број новорођених према полу Региона Добој ......................................................................................................... 171 5.5.3 Број новорођених према полу Региона Источно Сарајево ..................................................................................... 171 5.5.4 Број новорођених према полу Региона Фоча .......................................................................................................... 171 5.5.5 Број новорођених према полу Региона Требиње ................................................................................................... 172 5.5.6 Број новорођених према полу Региона Зворник ..................................................................................................... 172 5.6 Број порођаја у односу на број прекида трудноће у Републици Српској, 2008. ..................................................... 172 5.6.1 Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Бања Лука ................................................................ 173 5.6.2 Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Бијељина ................................................................. 173 5.6.3 Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Добој ........................................................................ 174 5.6.4 Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Источно Сарајево .................................................... 174 5.6.5 Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Фоча ......................................................................... 175 5.6.6 Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Требиње .................................................................. 175 5.6.7 Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Зворник .................................................................... 176 5.7 Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице у Републици Српској .............................................. 176 5.7.1 Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бања Лука ............................................. 177 5.7.2 Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бијељина ............................................... 177 5.7.3 Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Добој ..................................................... 177 5.7.4 Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Источно Сарајево ................................. 178 5.7.5 Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Фоча ...................................................... 178 5.7.6 Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Требиње ................................................ 178 5.7.7 Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Зворник ................................................. 179 5.8 Број прекида трудноће у односу на старост труднице у Републици Српској .......................................................... 179 5.8.1 Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бања Лука .......................................................... 179 5.8.2 Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бијељина ........................................................... 180 5.8.3 Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Добој .................................................................. 180 5.8.4 Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Источно Сарајево .............................................. 181 5.8.5 Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Фоча ................................................................... 181 5.8.6 Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Требиње ............................................................ 181 5.8.7 Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Зворник .............................................................. 182 5.9 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање у Републици Српској ............................. 182 5.9.1 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Бања Лука ........................... 183 5.9.2 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Бијељина ............................. 183 5.9.3 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Добој ................................... 184 5.9.4 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Источно Сарајево ............... 184 5.9.5 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Фоча .................................... 185 5.9.6 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Требиње .............................. 185 5.9.7 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Зворник ............................... 185 5.10 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице у Републици Српској ...... 186 5.10.1 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бања Лука ... 187 5.10.2 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бијељина ..... 188 5.10.3 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Добој ........... 188 7 5.10.4 Сарајево 5.10.5 5.10.6 5.10.7 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Источно ................................................................................................................................................................................ 189 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Фоча............. 190 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Требиње ...... 190 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Зворник ....... 191 5.11 Број порода у Републици Српској, здравствене установе у приватном сектору ................................................. 191 5.11.1 Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене, ............... 191 5.11.2 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено ...................................................................... 192 5.11.3 Број новорођених у односу на број новорођенчади ......................................................................................... 192 5.11.4 Број порода према старости породиље и времену порода .............................................................................. 192 5.11.5 Број новорођених према полу у Републици Српској.......................................................................................... 192 5.11.6 Број порођаја у односу на број прекида трудноће у Републици Српској, 2008. .............................................. 193 5.12 Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице ............................................................................ 193 5.12.1 Број прекида трудноће у односу на старост труднице ...................................................................................... 193 5.12.2 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање ........................................................ 194 5.12.3 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице ..................................... 194 6. НЕЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ ....................................................................................................................195 6.1 Малигне болести ...................................................................................................................................................... 196 6.2 Број новообољелих особа од рака према водећим локализацијама и регионима, мушкарци, Република Српска, 2008 .................................................................................................................................................................................. 197 6.3 Број новообољелих особа од рака према водећим локализацијама и регионима, жене, Република Српска, 2008 .. .................................................................................................................................................................................. 198 6.4 Стандардизована стопа инциденце од рака на 100.000 становника према водећим локализацијама и полу, Република Српска, 2008. .................................................................................................................................................... 200 6.5 Број умрлих случајева од рака према примарној локализацији и регионима, мушкарци, Република Српска, 2008 . .................................................................................................................................................................................. 201 6.6 Број умрлих случајева од рака према примарној локализацији и регионима, жене, Република Српска, 2008 .... 202 6.7 Стандардизована стопа морталитета од рака на 100.000 становника према водећим локализацијама и полу, Република Српска, 2008. .................................................................................................................................................... 204 6.8 Инциденца од рака на 100.000 становника према добним скупинама, мушкарци, Република Српска, 2008. ...... 205 6.9 Инциденца од рака на 100.000 становника према добним скупинама, жене, Република Српска, 2008. ............... 209 6.10 Укупан број новообољелих, број и проценат регистрованих случајева рака на основу потврда о смрти према примарној локализацији и полу, Република Српска, 2008 ............................................................................................... 213 6.11 Укупан број новообољелих, број и проценат цитолошки/хистолошки верификованих случајева рака према примарној локализацији и полу, Република Српска, 2008 ............................................................................................... 216 7. ЗАРАЗНЕ И ПАРАЗИТАРНЕ БОЛЕСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ У 2008. ГОДИНИ ..........................219 7.1 Увод .......................................................................................................................................................................... 219 7.2 Морбидитет .............................................................................................................................................................. 221 7.3 Водеће заразне болести ........................................................................................................................................... 225 7.4 Вакцинабилне болести ............................................................................................................................................. 226 8 7.5 Учешће појединих група заразних болести у укупном оболијевању од заразних болести .................................... 228 7.6 Респираторне заразне болести ................................................................................................................................. 230 7.7 ЦРИЈЕВНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ ................................................................................................................................... 243 7.8 Остале заразне болести ............................................................................................................................................ 250 7.9 Антропозоонозе ........................................................................................................................................................ 257 7.10 ПАРАЗИТАРНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ ........................................................................................................................ 264 7.11 ТРАНСМИСИВНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ..................................................................................................................... 265 7.12 КОЖНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ ................................................................................................................................... 266 7.13 ПОЛНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ .................................................................................................................................... 267 7.14 Епидемије заразних болести ............................................................................................................................... 272 7.15 Болничке инфекције и епидемије болничких инфекција у републици српској ................................................. 276 7.16 Закључак .............................................................................................................................................................. 277 8. ЖИВОТНА СРЕДИНА И ЗДРАВЉЕ .................................................................................................278 8.1 Здравствена исправност воде за пиће у републици српској .................................................................................... 278 8.2 Здравстена исправност воде за пиће у Републици Српској, 2008 ............................................................................ 280 8.2.1 Централни водоводни системи по здравственим регионима у Републици Српској, 2008 ................................. 280 8.2.2 Централни водоводни системи у Републици Српској, 2008 ................................................................................... 282 8.2.3 Број и проценат испитиваних узорака воде за пиће на физичко‐хемијску исправност по регионима/општинама у Републици Српској, 2008 ....................................................................................................................................................... 283 8.2.4 Број и проценат испитиваних узорака воде за пиће на микробиолоску исправност по регионима/ општинама у Републици Српској, 2008 ......................................................................................................................................................... 285 8.2.5 Локални водоводни системи по здравственим регионима у Републици Српској, 2008 ..................................... 288 8.3 ЗДРАВСТВЕНА ИСПРАВНОСТ НАМИРНИЦА И ПРЕДМЕТА ОПШТЕ УПОТРЕБЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ..................... 296 8.4 Здравствена исправност намирница и предмета опште употребе у Републици Српској, 2008 .............................. 301 8.4.1 Физичко‐хемијска исправност намирница из увоза, промета и производње у Републици Српској, 2008 ........ 301 8.4.2 Микробиолошка исправност намирница из увоза, промета и производње у Републици Српској, 2008 .......... 306 8.4.3 Заштита од јонизујућих и нејонизујућих зрачења у Републици Српској ............................................................... 309 8.5 Јонизујуће зрачење .................................................................................................................................................. 309 8.5.1 Дозиметријска контрола дијагностичких рендген апарата .................................................................................... 309 8.5.2 Дозиметријска контрола рендген апарата за контролу пртљага ........................................................................... 315 8.5.3 Дозиметријска контрола радиоактивних громобрана ........................................................................................... 315 Здравствени регион Бања Лука ..................................................................................................................................... 316 Здравствени регион Добој ............................................................................................................................................. 316 Здравствени регион Зворник ......................................................................................................................................... 316 Здравствени регион И. Сарајево .................................................................................................................................... 316 Здравствени регион Фоча .............................................................................................................................................. 317 Здравствени регион Требиње ........................................................................................................................................ 317 Дистрикт Брчко................................................................................................................................................................ 317 Закључак .......................................................................................................................................................................... 317 8.5.4 Дозиметријска контрола затворених радиоактивних извора (РАИ) ...................................................................... 317 8.5.5 Дозиметријска контрола отворених радиоактивних извора ................................................................................. 318 8.5.6 Контрола садржаја радионуклида у води, земљи и намирницама ...................................................................... 318 8.5.7 Методе мјерења ........................................................................................................................................................ 318 8.5.8 Број анализираних узорака и резултати мониторинга животне околине ............................................................. 319 9 8.5.8.1 Анализа узорака намирница намјењених извозу/увозу ............................................................................... 319 8.5.9 Узорци из животне средине ...................................................................................................................................... 320 8.5.10 Закључак ................................................................................................................................................................ 321 8.6 Систем за рану најаву ванредног догађаја .............................................................................................................. 322 8.7 Мјерење амбијенталног зрачења ............................................................................................................................ 324 8.8 Нејонизујуће зрачење .............................................................................................................................................. 325 8.8.1 Мјерење нивоа РФ електричних и магнетних поља ............................................................................................... 325 8.9 Сарадња са међународном агенцијом за атомску енергију ................................................................................... 325 10 1. СТАНОВНИШТВО И ВИТАЛНА СТАТИСТИКА 11 1.1
Добој Бијељина Бања Лука Укупно Регион Процјењен број становника 1 437 477 1 439 673 1 443 709 1 446 417 1 449 897 655 783 656 413 658 032 659 253 660 688 140 010 139 849 140 354 140 669 141 092 263 839 264 975 265 882 266 391 267 092 Година 2008 2007 2006 2005 2004 2008 2007 2006 2005 2004 2008 2007 2006 2005 2004 2008 2007 2006 2005 2004 1 972 1 812 1 881 1 600 1 137 1 483 1 110 1 200 1 176 4 909 1 146 4 981 4 867 4 841 10 628 5 025 10 322 10 524 10 110 10 198 12 13 7 11 2 10 1 1 5 18 2 20 13 17 35 17 40 27 39 34 Живорођени Мртворођени
2 419 2 513 2 390 2 507 1 490 2 466 1 533 1 515 1 618 6 059 1 500 6 416 6 088 6 460 13 082 6 266 13 802 13 232 14 146 13 501 Умрли ‐447 ‐701 ‐509 ‐907 ‐353 ‐983 ‐423 ‐315 ‐442 12 ‐1 150 ‐354 ‐1 435 ‐1 221 ‐1 619 ‐2 454 ‐1 241 ‐3 480 ‐2 708 ‐4 036 ‐3 303 Природни прираштај 18 10 21 10 2 9 1 1 1 39 2 23 27 21 61 24 37 50 38 40 Умрла одојчад 7.4 6.8 7.1 6.0 8.1 5.6 7.9 8.5 8.4 7.4 8.2 7.6 7.4 7.4 7.3 7.7 7.1 7.3 7.0 7.1 Живорођени на 1 000 становника СТАНОВНИШТВО, РОЂЕЊА И УМИРАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, 2004‐2008. 9.1 9.4 9.0 9.5 10.6 9.3 10.9 10.8 11.6 9.2 10.7 9.7 9.3 9.8 9.0 9.6 9.5 9.2 9.8 9.4 Умрли на 1 000 становника ‐1.7 ‐2.6 ‐1.9 ‐3.4 ‐2.5 ‐3.7 ‐3.0 ‐2.2 ‐3.2 ‐1.7 ‐2.5 ‐2.2 ‐1.9 ‐2.5 ‐1.7 ‐1.9 ‐2.4 ‐1.9 ‐2.8 ‐2.3 9.1 5.5 11.2 6.3 1.8 6.1 0.9 0.8 0.9 7.9 1.7 4.6 5.5 4.3 5.7 4.8 3.6 4.8 3.8 3.9 6.1 7.2 3.7 6.9 1.8 6.7 0.9 0.8 4.3 3.7 1.7 4.0 2.7 3.5 3.3 3.4 3.9 2.6 3.9 3.3 81.5 72.1 78.7 63.8 76.3 60.1 72.4 79.2 72.7 81.0 76.4 77.6 79.9 74.9 81.2 80.2 74.8 79.5 71.5 75.5 Витални Природни Умрла одојчад Мртворођени индекс прираштај на 1 000 на 1 000 (живорођени на 1 000 живорођених живорођених на 100 становника умрлих) Процјењен број становника 93 364 93 268 93 585 93 847 94 173 65 382 65 693 66 011 66 293 66 583 79 230 79 267 79 529 79 673 79 809 139 869 140 208 140 316 140 291 140 460 Година 2008 2007 2006 2005 2004 2008 2007 2006 2005 2004 2008 2007 2006 2005 2004 2008 2007 2006 2005 2004 924 834 1 022 996 691 993 649 633 582 368 640 307 287 294 627 267 629 634 621 644 1 1 1 4 1 3 5 3 0 0 1 0 1 2 1 1 0 1 0 0 Живорођени Мртворођени
ИЗВОР: Републички завод за статистику Републике Српске
Зворник Требиње Фоча Источно Сарајево Регион Наставак 983 1 003 997 1 104 734 1 017 785 777 844 522 736 597 569 612 875 585 955 896 938 931 Умрли ‐59 ‐169 25 ‐108 ‐43 ‐24 ‐136 ‐144 ‐262 ‐154 ‐96 ‐290 ‐282 ‐318 ‐248 ‐318 ‐326 ‐262 ‐317 ‐287 13 Природни прираштај 0 0 0 1 0 1 0 0 3 2 2 2 1 1 0 1 1 0 1 1 Умрла одојчад 6.6 5.9 7.3 7.1 8.7 7.1 8.1 8.0 7.3 5.5 8.1 4.6 4.3 4.5 6.7 4.1 6.7 6.8 6.7 6.9 Живорођени на 1000 становника 7.0 7.1 7.1 7.9 9.2 7.3 9.9 9.8 10.6 7.8 9.3 9.0 8.6 9.3 9.3 8.9 10.2 9.6 10.1 10.0 Умрли ‐0.4 ‐1.2 0.2 ‐0.8 ‐0.5 ‐0.2 ‐1.7 ‐1.8 ‐3.3 ‐2.3 ‐1.2 ‐4.4 ‐4.3 ‐4.8 ‐2.6 ‐4.9 ‐3.5 ‐2.8 ‐3.4 ‐3.1 Природни прираштај на 1000 становника 0.0 0.0 0.0 1.0 0.0 1.0 0.0 0.0 5.2 5.4 3.1 6.5 3.5 3.4 0.0 3.7 1.6 0.0 1.6 1.6 1.1 1.2 1.0 4.0 1.4 3.0 7.7 4.7 0.0 0.0 1.6 0.0 3.5 6.8 1.6 3.7 0.0 1.6 0.0 0.0 94.0 83.2 102.5 90.2 94.1 97.6 82.7 81.5 69.0 70.5 87.0 51.4 50.4 48.0 71.7 45.6 65.9 70.8 66.2 69.2 Витални Умрла одојчад Мртворођени индекс на 1000 на 1000 (живорођени живорођених живорођених на 100 умрлих) 1.2
УЗРОЦИ СМРТИ ПРЕМА ГРУПАМА ДИЈАГНОЗА И ПОЛУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, 2008. Укупно Мушки Женски Број групе Узрок смрти MKB 10 Број % Стопа на 100.000 становника
Број % Стопа на 100.000 становника Број % Стопа на 100.000 становника
Укупно 13 501 100.00 939.22 7 058 100.00 1008.74 6443 100.00 873.28 Заразне и паразитарне болести 118 0.87 8.21 72 1.02 10.29 46 0.71 6.23 I II Тумори 2733 20.24 190.12 1658 23.49 236.96 1075 16.68 145.71 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаја имунитета 8 0.06 0.56 3 0.04 0.43 5 0.08 0.68 764 5.66 53.15 310 4.39 44.31 454 7.05 61.53 101 0.75 7.03 82 1.16 11.72 19 0.29 2.58 IV V Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, б
Душевни поремећаји и поремећаји понашања VI Болести нервног система 145 1.07 10.09 91 1.29 1301 54 0.84 7.32 VII Болести ока и припојака ока 0 0.0 0.0 0 0.0 0.0 0 0.0 0.0 VIII Болести уха и болести мастоидног наставка 0 0.0 0.0 0 0.0 0.0 0 0.0 0.0 IX Болести система крвотока 6 965 51.59 484.53 3 209 45.47 458.63 3 756 58.30 509.09 X Болести система за дисање 449 3.33 31.24 276 3.91 39.45 173 2.69 23.45 XI Болести система за варење 366 2.71 25.46 235 3.33 33.59 131 2.03 17.76 XII Болести коже и поткожног ткива 2 0.01 0.14 0 0.0 0.0 2 0.03 0.27 XIII Болести мишићно‐коштаног система и везивног ткива 17 0.13 1.18 3 0.04 0.43 14 0.22 1.90 XIV Болести мокраћно‐полног система 268 1.99 18.64 155 2.20 22.15 113 1.75 15.32 XV Трудноћа, рађање и бабиње 1 0.01 0.07 0 0.0 0.0 1 0.02 0.14 XVI Стања у порођајном периоду 20 0.15 1.39 12 0.17 1.72 8 0.12 1.08 XVII Урођене наказности, деформације и хромозонске ненормалности 15 0.11 1.04 5 0.07 0.71 10 0.16 1.36 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази 945 7.00 65.74 496 7.03 70.89 449 6.97 60.86 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора 584 4.33 40.63 451 6.39 64.46 133 2.06 18.03 ИЗВОР: Републички завод за статистику Републике Српске 14 Болести жлијезда са унутр. луч, исхране и метабол. E00‐E90 Симптоми, знаци и патолошки клинички и лаб. налази R00‐R99 Тумори C00‐D48 Болести система крвотока I00‐I99 Укупно 0.30 20 20 2 100 7 058 6 443 6 965 % Мушко Женско 1 1 0 0.00 0 0 5 0.53 2 3 0 0.00 0 0 3 209 3 756 2 733 20.24 1 658 1 075 945 7.00 496 449 764 5.66 310 454 Женско % Мушко Женско % Мушко Женско % Мушко Женско Укупно Укупно Укупно 0.03 51.52 % Мушко Укупно 40 13501 Укупно <1 Укупно Пол 0 0 0.00 1 0 0 0.11 0 1 0 0.00 0 0 0 0.00 1 0 4 0.04 5 1‐4 0 0 0.00 0 0 0 0.00 1 0 3 0.15 0 4 0 0.00 1 0 6 0.04 6 5‐9 0 0 0.00 2 0 3 0.53 1 5 1 0.07 0 2 3 0.04 5 3 16 0.16 21 10‐14 0 0 0.00 2 0 0 0.21 1 2 2 0.11 0 3 0 0.00 8 0 34 0.31 42 15‐19 0 0 0.00 1 0 3 0.42 1 4 3 0.15 1 4 8 0.13 10 9 45 0.41 55 20‐24 1 0 0.13 1 1 8 0.95 4 9 4 0.09 6 8 7 0.19 17 13 51 0.50 68 25‐29 15 0 0 0.00 3 0 8 1.16 2 11 10 0.44 6 12 8 0.20 13 14 56 0.51 69 30‐34 1 4 0.65 3 5 5 0.85 10 8 9 0.70 6 19 13 0.27 27 19 60 0.64 87 35‐39 1 1 0.26 3 2 13 1.69 16 16 21 1.35 8 37 28 0.52 38 36 116 1.14 154 40‐44 2 8 1.31 3 10 24 2.86 53 27 57 4.02 20 110 70 1.29 96 90 230 2.41 326 45‐49 Добна скупина 5 12 2.23 13 17 37 5.29 55 50 138 7.06 43 193 131 2.50 148 174 400 4.06 548 50‐54 14 30 5.76 16 44 62 8.25 111 78 160 9.92 90 271 182 3.91 261 272 529 5.85 790 55‐59 22 31 6.94 24 53 51 7.94 104 75 165 9.84 117 268 219 4.82 305 336 571 6.49 876 60‐64 2529 70‐74 2799 75‐79 2232 80‐84 1372 85+ 1461 1615 1338 907 1037 465 646 578 616 907 464 708 225 130 353 189 158 275 114 159 133 9.04 928 247 503 47 109 38 3.11 688 85 349 59 198 71 92 180 66 95 121 64 57 45 123 75 118 62 83 38 13.35 25.92 23.56 15.84 44 102 54 27 4 4.06 84 31 25 10.37 13.76 16.72 16.83 11.53 141 98 286 1346 1431 886 18.12 23.19 20.55 14.89 1195 1262 1334 15.62 21.15 16.98 289 427 363 9.36 584 652 898 10.18 18.73 20.73 16.53 10.16 1482 65‐69 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 Непо‐
знато ДЕСЕТ НАЈЧЕШЋИХ УЗРОКА СМРТИ ПРЕМА, ГРУПАМА БОЛЕСТИ, ПОЛУ И ДОБНИМ СКУПИНАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, 2008. Узроци смрти (MKB 10) 1.3
Пол Болести нервног система G00‐G99 Болести мокраћно‐полног система N00‐N99 Болести система за варење K00‐K92 Болести система за дисање J00‐J99 1 0 1 173 366 Женско 1 0 0 0.00 0 0 0 235 131 268 1.99 155 113 145 Мушко Женско % Мушко Женско 0 0 91 54 Мушко Женско 0.00 1.07 % Укупно Укупно 0.27 2.71 % Укупно 0.22 0 1 133 449 276 0 451 3.33 0.00 4.33 Мушко 0 <1 584 Укупно % Укупно Укупно Повреде, тровања и % посљeдице дјеловања Мушко спољних фактора S00‐T98 Женско Узроци смрти (MKB 10) Наставак 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 3 0.51 3 1‐4 0 2 1.38 0 2 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 5‐9 0 3 2.07 0 3 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 0 0.00 1 0 5 1.03 6 10‐14 0 2 1.38 0 2 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 1 0.22 5 1 29 5.82 34 15‐19 0 1 0.69 0 1 1 0.37 0 1 0 0.00 1 0 0 0.22 4 1 28 5.48 32 20‐24 0 0 0.00 0 0 1 0.37 0 1 0 0.00 0 0 2 0.45 4 2 27 5.31 31 25‐29 16 0 1 0.69 0 1 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 0 0.00 1 0 27 4.79 28 30‐34 2 0 1.38 1 2 0 0.37 0 1 6 1.64 0 6 0 0.00 3 0 19 3.77 22 35‐39 1 3 2.76 0 4 1 0.37 0 1 6 1.64 3 6 1 0.89 5 4 33 6.51 38 40‐44 3 4 4.83 1 7 0 0.37 2 1 10 3.28 0 12 5 1.11 8 5 37 7.71 45 45‐49 Добна скупина 5 1 4.14 6 6 7 4.85 2 13 18 5.46 4 20 2 1.34 12 6 29 7.02 41 50‐54 2 6 5.52 4 8 8 4.48 5 12 22 7.38 4 27 8 2.67 11 12 31 7.19 42 55‐59 5 4 6.21 8 9 11 7.09 5 19 29 9.29 3 34 17 4.45 13 20 37 8.56 50 60‐64 36 82 63 22.05 19 99 46 11.13 65 70‐74 2 10 8.28 9 12 13 8.21 15 22 37 9 18 18.62 27 27 29 20.90 38 56 44 14.21 22.40 10 52 33 9.58 9 43 36 7.71 45 65‐69 15 19 23.45 32 34 45 28.73 30 77 33 17.21 40 63 72 24.94 18 112 38 9.59 56 75‐79 7 16 15.86 18 23 30 17.91 24 48 20 12.02 45 44 49 20.94 16 94 23 6.68 39 80‐84 3 1 2.76 7 4 9 5.97 10 16 9 5.19 27 19 22 10.91 4 49 3 1.20 7 85+ 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 Непо‐
знато 0 1 30 18.29 15 15 72 46 164 1.21 105 59 % Мушко Женско % Мушко Женско Укупно 1 0.85 118 0.87 Укупно <1 Укупно Пол 0 1 0.61 0 1 0 0.00 0 1‐4 ИЗВОР: Републички завод за статистику Републике Српске Остале групе Заразне и паразитарне болести A00‐B99 Узроци смрти (MKB 10) Наставак 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 5‐9 0 1 0.61 1 1 0 0.85 1 10‐14 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 15‐19 2 1 1.83 0 3 0 0.00 0 20‐24 1 2 1.83 0 3 0 0.00 0 25‐29 17 1 2 1.83 0 3 0 0.00 0 30‐34 0 3 1.83 1 3 1 1.69 2 35‐39 1 7 4.88 0 8 2 1.69 2 40‐44 3 9 7.32 1 12 6 5.93 7 45‐49 Добна скупина 2 16 10.98 1 18 9 8.47 10 50‐54 4 16 12.20 0 20 4 3.39 4 55‐59 1 3 2.44 3 4 4 5.93 7 60‐64 18 70‐74 23 75‐79 6 7 7.93 2 13 14 5 9 8.54 8 14 10 7 10 10.37 13 17 10 13.56 15.25 19.49.
16 65‐69 8 1 5.49 8 9 9 14.41 17 80‐84 3 2 3.05 7 5 3 8.47 10 85+ 0 0 0.00 0 0 0 0.00 0 Непо‐
знато Заразне и паразитарне болести Болести нервног система Болести система крвотока Болести система за дисање Болести система за варење Стање у порођајном периоду Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора I VI IX X XI XVI XVII XVIII XIX ИЗВОР: Републички завод за статистику Републике Српске Укупно Узроци смрти (MKB 10) 12 8 3 7 2 3 0 0 15 12 2 3 1 2 0 1 Мушко Мушко Женско Мушко Женско Мушко Женско 0 0 Женско Женско 1 0 0 0 Женско Мушко 1 0 1 0 Мушко 1 0 Мушко 0 1 Женско 0 0 Мушко 1 Женско 0 1 20 20 Женско 0 20 18 Мушко Женско 40 38 Укупно Мушко 2008 Укупно 2007 0 0 0 0 0 0 4 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4 4 8 18 2007 0 0 0 0 0 1 1 3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 4 5 2008 0‐24 часа 0 0 1 0 0 0 5 9 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 6 9 15 2007 0 0 0 0 3 1 6 8 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 9 9 18 2008 1‐6 дана 0 0 0 0 1 0 3 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4 1 5 2007 0 0 0 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 1 3 4 2008 7‐29 дана 0 0 1 1 0 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2 3 5 2007 0 0 3 1 2 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 0 0 6 2 8 2008 1‐3 мјесеца 1 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2 1 3 2007 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 1 0 2 2 4 2008 4‐7 мјесеци УЗРОЦИ СМРТИ ОДОЈЧАДИ ПО ГРУПАМА ДИЈАГНОЗА, ПОЛУ И СТАРОСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, 2007‐2008. Број групе 1.4
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 2 0 2 2007 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 2008 8‐11 мјесеци 2. ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ И КАДРОВИ 19 У Републици Српској здравствена заштита се остварује у сљедећим здравственим установама: Здравствене установе и запослени у Републици Српској, 2008. Здравствена установа Дом здравља
Апотека Општа болница
1 Специјална болница 2 Број установа Број запослених 53 5241 24 277 9 3550 1 153 686 Завод
3 Институт 1 78 Клинички центар 1 174 Институт/Завод за заштиту здравља 6 2204 Медицинска електроника 1 40 Од укупног броја запослених у здравственим установама Републике Српске:  доктора медицине је 2035 (16.41%),  доктора стоматологије 198 (1.60%),  дипломираних фармацеута 77 (0.62%),  осталих здравствених радника 6166 (49.71%),  здравствених сарадника 171 (1, 38%) и  административно техничког особља 3756 (30.28%). Кадар је приказан према врсти здравствених установа и према стручној спреми и профилу запослених у здравственом сектору. 1)
Клиничко болничке службе Фоча и Клиничко болничке службе Касиндо су у саставу Клиничког центра Источно Сарајево, обављају послове опште болнице према припадајућим регионима те су посебно обрађене (табела 2.1; табела 2.4; табела 2.6; табела 2.8); Специјализовану здравствену дјелатност обавља Завод за лијечење, рехабилитацију и социјалну заштиту хроничних душевних болесника „Јакеш“ с обзиром на врсту дјелатности коју обавља сврстава се у специјалне болнице (табела 2.1; 2.4; 2.6; табела 2.8); 3)
Кадру домова здравља у Региону Источно Сарајево додат кадар Амбуланте Источни Стари Град (табела 2.4; табела 2.5; табела 2.6; табела 2.8) 2)
20 2.1
ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ ПО РЕГИОНИМА И ОПШТИНАМА Институт Клинички центар Завод/ Институт за заштиту здравља Медицинска електроника 3 1 1 6 1 2 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 Костајница 1 Регион и општина Дом здравља Укупно Апотека Општа болница Специјална болница Завод 53 24 9 1 Регион Бања Лука 19 4 2 Бања Лука 1 Градишка 1 1 Источни Дрвар 1 Кнежево 1 Козарска Дубица Котор Варош 1 Крупа на Уни 1 Лакташи 1 Мркоњић Град 1 Нови Град 1 1 Оштра Лука 1 Петровац/Дринић 1 Приједор 1 1 1 Прњавор 1 1 Рибник Србац 1 Челинац 1 Шипово 1 Регион Бијељина 3 2 1 Бијељина 1 1 1 Лопаре 1 1 Угљевик 1 Регион Добој 7 4 1 1 1 Добој 1 1 1 1 Босански Брод 1 Дервента 1 2
1 1 1 Петрово
1 Теслић 1 1 Шамац 1 1 6 4 1 1 1 1 1 Модрича Регион Источно Сарајево Источна Илиџа
1 Источни Стари Град 21 Наставак Институт Клинички центар Завод/ Институт за заштиту здравља Медицинска електроника 1 1 1 1 1 Регион Фоча 6 3 1 1 Вишеград 1 1 Калиновик 1 Ново Горажде 1 Рудо 1 1 Регион и општина Дом здравља Источно Ново Сарајево Апотека Општа болница Специјална болница Завод 1 1 Пале 1 1 Рогатица 1 Соколац 1 Трново 1 Хан Пијесак 1 1 1 1 Чајниче 1 Регион Требиње 6 2 2 1 Берковићи 1 Билећа 1 1 Гацко 1 Фоча
Љубиње 1 Невесиње 1 1 Требиње 1 1 1 1 Регион Зворник 6 5 1 1 Братунац 1 1 Власеница 1 1 Зворник 1 1 1 1 Милићи 1 1 Сребреница 1 1 Шековићи 1 22 2.2
8476 4228 681 1259 707 459 564 578 12403 6234 930 1880 1051 670 794 844 Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Укупно Укупно запослених Регион 113 126 109 159 271 175 1082 2035 Доктори медицине 15 19 13 16 33 20 82 198 Доктори стоматологије 23 8 9 9 7 12 11 21 77 Фармацеути Здравствени радници КАДРОВИ У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА ПРЕМА РЕГИОНИМА 40 47 32 38 74 32 540 803 Виша стручна спрема 402 363 296 486 860 443 2501 5351 Средња стручна спрема 0 0 0 1 9 0 2 12 Нижа стручна спрема 13 6 4 30 27 6 85 171 Здравствени сарадници 253 224 207 314 594 243 1921 3756 Административно‐
техничко особље Остали 2.3
ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИСОКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ОПШТИНАМА Висока стручна спрема Љекари Регион и општина Укупно Укупно Општа медицина на специјали‐ зацији Специјалисти Стоматолози Фармацеути Укупно 2310 2035 309 349 1377 198 77 Регион Бања Лука 1185 1082 128 187 767 82 21 Бања Лука 689 651 24 116 511 35 3 Босанска Костајница 7 6 4 0 2 1 0 Градишка 108 96 10 15 71 6 6 Источни Дрвар 2 1 0 0 1 1 0 Кнежево 12 11 6 3 2 1 0 Козарска Дубица 32 29 4 6 19 1 2 Котор Варош 13 11 3 3 5 2 0 Крупа на Уни 1 1 1 0 0 0 0 Лакташи 29 26 11 4 11 3 0 Мркоњић Град 22 18 8 0 10 4 0 Нови Град 23 18 3 1 14 4 1 Оштра Лука 6 5 5 0 0 1 0 Петровац 2 2 1 0 1 0 0 Приједор 159 139 27 28 84 11 9 Прњавор 22 20 8 0 12 2 0 Рибник 8 7 1 3 3 1 0 Србац 24 20 6 4 10 4 0 Челинац 16 14 5 3 6 2 0 Шипово 10 7 1 1 5 3 0 Регион Бијељина 206 175 27 32 116 20 11 Бијељина 178 153 23 28 102 15 10 Лопаре 11 8 2 1 5 2 1 Угљевик 17 14 2 3 9 3 0 Регион Добој 316 271 55 48 168 33 12 Босански Брод 11 9 6 0 3 2 0 Дервента 24 18 4 4 10 6 0 Добој 200 178 30 37 111 15 7 Модрича 31 27 4 6 17 2 2 Петрово 6 5 1 0 4 1 0 Теслић 29 22 7 1 14 5 2 Шамац 15 12 3 0 9 2 1 24 Наставак Висока стручна спрема Љекари Регион и општина Укупно Укупно Општа медицина На специјали‐ зацији Специјалисти Стоматолози Фармацеути 182 159 28 25 106 16 7 82 79 6 15 58 2 1 Источни Стари Град 2 1 1 0 0 1 0 Источно Ново Сарајево 27 20 6 3 11 5 2 Пале 23 19 2 3 14 2 2 Рогатица 13 10 8 0 2 3 0 Соколац 29 26 2 4 20 2 1 Трново 1 1 1 0 0 0 0 Хан Пијесак 5 3 2 0 1 1 1 Регион Фоча 131 109 21 20 68 13 9 Вишеград 14 10 2 2 6 1 3 Калиновик 1 1 1 0 0 0 0 Ново Горажде 4 3 3 0 0 1 0 Рудо 7 5 2 0 3 2 0 101 87 13 17 57 8 6 Чајниче 4 3 0 1 2 1 0 Регион Требиње 154 126 23 21 82 19 9 Берковићи 3 2 1 0 1 1 0 Билећа 16 9 0 0 9 5 2 Гацко 15 11 3 2 6 4 0 Љубиње 4 3 0 0 3 1 0 Невесиње 27 23 6 5 12 3 1 Требиње 89 78 13 14 51 5 6 Регион Зворник 136 113 27 16 70 15 8 Братунац 13 10 3 1 6 2 1 Власеница 11 8 4 1 3 2 1 Зворник 89 78 14 12 52 7 4 Милићи 9 6 1 1 4 2 1 Сребреница 9 7 2 0 5 1 1 Шековићи 5 4 3 1 0 1 0 Регион Источно Сарајево Источна Илиџа
Фоча
25 2.4
ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИСОКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ТИПУ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ Висока стручна спрема Љекари Регион и тип здравствене установе Укупно Укупно Општа медицина На специјали‐ зацији Специјалисти Стоматолози Фармацеути Укупно 2310 2035 309 349 1377 198 77 Дом здравља 1146 950 273 122 555 192 4 Апотека 60 0 0 0 0 0 60 Општа болница 596 583 29 120 434 2 11 Специјална болница 11 11 0 2 9 0 0 Завод 67 67 6 16 45 0 0 Институт 9 9 1 4 4 0 0 Институт /Завод за заштиту здравља 29 29 0 9 20 0 0 Клинички центар 379 377 0 76 301 0 2 Медицинска електроника 13 9 0 0 9 4 0 Регион Бања Лука 1185 1082 128 187 767 82 21 Дом здравља 563 483 115 67 301 78 2 Апотека 16 0 0 0 0 0 16 Општа болница 128 127 6 24 97 0 1 Завод 61 61 6 13 42 0 0 Институт 9 9 1 4 4 0 0 Институт за заштиту здравља 16 16 0 3 13 0 0 Клинички центар 379 377 0 76 301 0 2 Медицинска електроника 13 9 0 0 9 4 0 Регион Бијељина 206 175 27 32 116 20 11 Дом здравља 105 85 26 12 47 20 0 Апотека 9 0 0 0 0 0 9 Општа болница 92 90 1 20 69 0 2 Регион Добој 316 271 55 48 168 33 12 Дом здравља 184 150 46 18 86 33 1 Апотека 10 0 0 0 0 0 10 Општа болница 112 111 9 26 76 0 1 Завод
6 6 0 3 3 0 0 Завод за заштиту здравља 4 4 0 1 3 0 0 Регион Источно Сарајево 182 159 28 25 106 16 7 81 67 22 8 37 14 0 6 0 0 0 0 6 2 Дом здравља
Апотека 3 26 Наставак Висока стручна спрема Љекари Регион и тип здравствене установе Укупно Укупно Општа медицина на специјали‐ зацији Специјалисти Стоматолози Фармацеути 82 79 6 15 58 2 1 Специјална болница 11 11 0 2 9 0 0 Завод за заштиту здравља 2 2 0 0 2 0 0 Регион Фоча 131 109 21 20 68 13 9 Дом здравља 52 39 16 5 18 13 0 7 0 0 0 0 0 7 71 69 5 15 49 0 2 Завод за заштиту здравља 1 1 0 0 1 0 0 Регион Требиње 154 126 23 21 82 19 9 Дом здравља 81 61 22 6 33 19 1 Апотека 5 0 0 0 0 0 5 Општа болница 63 60 1 11 48 0 3 Завод за заштиту здравља 5 5 0 4 1 0 0 Регион Зворник 136 113 27 16 70 15 8 Дом здравља 80 65 26 6 33 15 0 Апотека 7 0 0 0 0 0 7 Општа болница 48 47 1 9 37 0 1 Завод за заштиту здравља 1 1 0 1 0 0 0 Општа болница
1 Апотека Општа болница
1 27 2.5
ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИШОМ, СРЕДЊОМ И НИЖОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ОПШТИНАМА Виша стручна спрема Средња стручна спрема од тога од тога Укупно Медицинска сестра ‐ техничар Медицинска сестра ‐ акушерка Остали Нижа стручна спрема 401 5351 3687 417 1257 12 293 247 2501 1733 192 576 2 327 182 145 1421 1036 92 293 1 Босанска Костајница 4 3 1 14 10 0 4 0 Градишка 45 24 21 234 149 33 52 1 Источни Дрвар 1 1 0 2 2 0 0 0 Кнежево 3 2 1 22 14 2 6 0 Козарска Дубица 21 5 16 67 34 5 28 0 Котор Варош 6 2 4 32 21 4 7 0 Крупа на Уни 0 0 0 6 6 0 0 0 Лакташи 7 2 5 46 32 4 10 0 Мркоњић Град 7 4 3 48 31 6 11 0 Нови Град 9 6 3 57 31 5 21 0 Оштра Лука 2 1 1 12 8 0 4 0 Петровац 0 0 0 3 3 0 0 0 Приједор 83 52 31 355 240 23 92 0 Прњавор 7 2 5 66 46 9 11 0 Рибник 2 2 0 20 12 1 7 0 Србац 10 3 7 34 23 4 7 0 Челинац 1 0 1 35 23 1 11 0 Шипово 5 2 3 27 12 3 12 0 Регион Бијељина 32 17 15 443 269 45 129 0 Бијељина 25 14 11 380 235 42 103 0 Лопаре 3 2 2 27 14 2 11 0 Угљевик 4 1 2 36 20 1 15 0 Регион и општина Укупно Медицинска сестра ‐ техничар Остали Укупно 803 402 Регион Бања Лука 540 Бања Лука Регион Добој 74 34 40 860 643 57 160 9 Босански Брод 2 0 2 24 20 0 4 0 Дервента 9 5 4 65 47 5 13 0 Добој 42 22 20 509 388 32 89 0 Модрича 7 4 3 127 103 4 20 9 Петрово 0 0 0 28 17 6 5 0 Теслић 5 1 4 72 49 7 16 0 Шамац 9 2 7 35 19 3 13 0 28 Наставак Виша стручна спрема Средња стручна спрема од тога од тога Укупно Медицинска сестра ‐ техничар Медицинска сестра ‐ акушерка Остали Нижа стручна спрема 15 486 276 47 163 1 13 3 212 132 16 64 0 0 0 0 2 1 0 1 0 Источно Ново Сарајево 3 1 2 61 30 1 30 0 Пале 3 3 0 52 18 12 22 0 Рогатица 4 0 4 25 17 3 5 0 Соколац 10 4 6 116 69 12 35 1 Трново 0 0 0 6 4 1 1 0 Хан Пијесак 2 2 0 12 5 2 5 0 Регион Фоча 32 10 22 296 243 14 39 0 Вишеград 5 2 3 28 15 1 12 0 Калиновик 1 1 0 9 9 0 0 0 Ново Горажде 0 0 0 7 6 0 1 0 Рудо 2 1 1 18 13 0 5 0 24 6 18 222 188 13 21 0 Чајниче 0 0 0 12 12 0 0 0 Регион Требиње 47 10 37 363 275 21 67 0 Берковићи 0 0 0 10 8 0 2 0 Билећа 3 1 2 32 21 2 9 0 Гацко 5 1 4 29 18 2 9 0 Љубиње 0 0 0 11 8 1 2 0 Невесиње 5 3 2 54 35 7 12 0 Требиње 34 5 29 227 185 9 33 0 Регион Зворник 40 15 25 402 248 31 123 0 Братунац 2 0 2 36 19 3 14 0 Власеница 4 0 4 44 17 7 20 0 Зворник 29 12 17 259 178 18 63 0 Милићи 3 1 2 27 11 1 15 0 Сребреница 2 2 0 24 16 1 7 0 Шековићи 0 0 0 12 7 1 4 0 Регион и општина Укупно Медицинска сестра ‐ техничар Остали 38 23 16 Источни Стари Град Регион Источно Сарајево Источна Илиџа
Фоча
29 2.6
ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИШОМ, СРЕДЊОМ И НИЖОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ТИПУ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ Виша стручна спрема Средња стручна спрема од тога од тога Остали Нижа стручна спрема 407 1257 12 1509 177 641 1 120 0 0 120 0 88 1625 1226 146 253 0 4 2 66 42 7 17 1 98 20 78 228 164 1 63 10 Институт 14 2 12 16 8 1 7 0 Институт /Завод за заштиту здравља 22 8 14 52 12 0 40 0 Клинички центар 168 121 47 902 720 74 108 0 Медицинска електроника 4 1 3 15 6 1 8 0 Регион Бања Лука 540 293 247 2501 1733 192 576 2 Дом здравља 183 106 77 988 630 78 280 1 Апотека 0 0 0 48 0 0 48 0 Општа болница 64 39 25 341 258 38 45 0 Завод 95 18 77 169 109 0 60 1 Институт 14 2 12 16 8 1 7 0 Институт за заштиту здравља 12 6 6 22 2 0 20 0 Клинички центар 168 121 47 902 720 74 108 0 Медицинска електроника 4 1 3 15 6 1 8 0 Регион Бијељина 32 17 15 443 269 45 129 0 Дом здравља 17 8 9 209 134 12 63 0 Апотека 0 0 0 13 0 0 13 0 Општа болница 15 9 6 221 135 33 53 0 Регион Добој 74 34 40 860 643 57 160 9 Дом здравља 41 14 27 433 304 34 95 0 Апотека 0 0 0 20 0 0 20 0 Завод
3 2 1 59 55 1 3 9 Завод за заштиту здравља 3 1 2 9 0 0 9 0 Општа болница 27 17 10 339 284 22 33 0 Регион Источно Сарајево 38 23 15 486 276 47 163 1 15 5 10 190 98 24 68 0 0 0 0 13 0 0 13 0 Регион и тип здравствене установе Укупно Медицинска сестра ‐ техничар Остали Укупно 803 402 401 5351 3687 Дом здравља 308 151 157 2327 Апотека 0 0 0 Општа болница 183 95 Специјална болница 6 Завод 2 Дом здравља
Апотека 3 30 Укупно Медицинска Медицинска сестра ‐ сестра ‐ техничар акушерка Наставак Виша стручна спрема Средња стручна спрема од тога од тога Остали Нижа стручна спрема 16 64 0 42 7 17 1 5 4 0 1 0 22 296 243 14 39 0 5 4 112 89 3 20 0 0 0 0 12 0 0 12 0 21 5 16 167 149 11 7 0 Завод за заштиту здравља 2 0 2 5 5 0 0 0 Регион Требиње 47 10 37 363 275 21 67 0 Дом здравља 20 6 14 162 119 8 35 0 Апотека 0 0 0 6 0 0 6 0 Општа болница 24 4 20 189 155 13 21 0 Завод за заштиту здравља 3 0 3 6 1 0 5 0 Регион Зворник 40 15 25 402 248 31 123 0 Дом здравља 23 7 16 233 135 18 80 0 Апотека 0 0 0 8 0 0 8 0 Општа болница 16 8 8 156 113 13 30 0 Завод за заштиту здравља 1 0 1 5 0 0 5 0 Регион и тип здравствене установе Укупно Медицинска сестра ‐ техничар Остали 16 13 3 212 132 Специјална болница 6 4 2 66 Завод за заштиту здравља 1 1 0 Регион Фоча 32 10 Дом здравља 9 Апотека Општа болница
Општа болница
1 1 31 Укупно Медицинска Медицинска сестра ‐ сестра‐ техничар акушерка 2.7
ЗДРАВСТВЕНИ САРАДНИЦИ И АДМИНИСТРАТИВНО‐ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ ПРЕМА ОПШТИНАМА, 2008. Здравствени сарадници Административно‐техничко особље од тога Регион и општина Укупно од тога Висока Остали Укупно Висока Виша Средња Нижа Укупно 171 127 44 3756 194 219 1719 1624 Регион Бања Лука 85 67 18 1921 86 155 836 844 Бања Лука 62 47 15 1141 50 119 422 550 Босанска Костајница 0 0 0 8 1 0 4 3 Градишка 6 5 1 177 7 10 73 87 Источни Дрвар 0 0 0 2 0 0 2 0 Кнежево 0 0 0 18 0 4 11 3 Козарска Дубица 3 3 0 63 3 5 37 18 Котор Варош 0 0 0 19 1 0 15 3 Крупа на Уни 0 0 0 7 0 1 4 2 Лакташи 0 0 0 23 2 0 12 9 Мркоњић Град 0 0 0 28 3 0 15 10 Нови Град 0 0 0 41 1 1 12 27 Оштра Лука 0 0 0 14 2 0 10 2 Петровац 0 0 0 5 0 1 3 1 Приједор 9 7 2 266 10 7 152 97 Прњавор 2 2 0 35 2 2 21 10 Рибник 0 0 0 18 2 1 9 6 Србац 3 3 0 21 1 0 11 9 Челинац 0 0 0 20 1 3 12 4 Шипово 0 0 0 15 0 1 11 3 Регион Бијељина 6 6 0 243 16 7 93 127 Бијељина 6 6 0 206 14 6 74 112 Лопаре 0 0 0 21 0 1 11 9 Угљевик 0 0 0 16 2 0 8 6 Регион Добој 27 24 3 594 31 16 288 259 Босански Брод 0 0 0 28 1 2 13 12 Дервента 2 2 0 43 2 3 25 13 Добој 12 11 1 335 19 4 174 138 Модрича 9 8 1 96 4 2 39 51 Петрово 0 0 0 21 1 0 11 9 Теслић 2 2 0 47 3 3 16 25 Шамац 2 1 1 24 1 2 10 11 32 Наставак Здравствени сарадници Административно‐техничко особље од тога Регион и општина Укупно од тога Висока Остали 30 14 16 9 2 Источни Стари Град 0 Источно Ново Сарајево Укупно Висока Виша Средња Нижа 314 22 11 141 140 7 143 6 3 77 57 0 0 1 0 0 0 1 7 2 5 31 3 2 15 11 Пале 2 2 0 21 3 0 9 9 Рогатица 0 0 0 17 3 0 10 4 Соколац 11 7 4 85 7 4 21 53 Трново 1 1 0 6 0 0 4 2 Хан Пијесак 0 0 0 10 0 2 5 3 Регион Фоча 4 3 1 207 8 4 128 67 Вишеград 0 0 0 23 2 1 14 6 Калиновик 0 0 0 9 0 0 3 6 Ново Горажде 0 0 0 8 0 1 6 1 Рудо 0 0 0 12 0 0 9 3 4 3 1 151 6 2 93 50 Чајниче 0 0 0 4 0 0 3 1 Регион Требиње 6 5 1 224 17 9 103 95 Берковићи 0 0 0 4 1 0 2 1 Билећа 0 0 0 21 2 1 14 4 Гацко 0 0 0 23 1 3 5 14 Љубиње 0 0 0 4 0 0 2 2 Невесиње 1 1 0 29 5 1 14 9 Требиње 5 4 1 143 8 4 66 65 Регион Зворник 13 8 5 253 14 17 130 92 Братунац 0 0 0 14 1 2 6 5 Власеница 1 1 0 26 2 0 15 9 Зворник 11 6 5 178 10 10 92 66 Милићи 1 1 0 12 1 1 3 7 Сребреница 0 0 0 13 0 3 7 3 Шековићи 0 0 0 10 0 1 7 2 Регион Источно Сарајево Источна Илиџа
Фоча
33 2.8
ЗДРАВСТВЕНИ САРАДНИЦИ И АДМИНИСТРАТИВНО‐ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ ПРЕМА ТИПУ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ Здравствени сарадници Административно‐техничко особље од тога Регион и тип здравствене установе Укупно од тога Висока Остали Укупно Висока Виша Средња Нижа Укупно 171 127 44 3756 194 219 1719 1624 Дом здравља 51 46 5 1408 82 66 705 555 Апотека 2 2 0 95 6 9 56 24 Општа болница 33 21 12 1113 52 26 557 478 Специјална болница 9 5 4 60 5 3 10 42 Завод 27 18 9 256 13 15 100 128 Институт 2 2 0 37 3 2 23 9 Институт /Завод за заштиту здравља 23 14 9 48 7 4 18 19 Клинички центар 21 18 3 734 24 93 249 368 Медицинска електроника 3 1 2 5 2 1 1 1 Регион Бања Лука 85 67 18 1921 86 155 836 844 Дом здравља 22 19 3 618 34 28 331 225 Апотека 1 1 0 47 1 6 31 9 Општа болница 6 5 1 262 9 7 116 130 Завод 21 12 9 195 9 15 80 91 Институт 2 2 0 37 3 2 23 9 Институт за заштиту здравља 9 9 0 23 4 3 5 11 Клинички центар 21 18 3 734 24 93 249 368 Медицинска електроника 3 1 2 5 2 1 1 1 Регион Бијељина 6 6 0 243 16 7 93 127 Дом здравља 2 2 0 102 6 3 38 55 Апотека 0 0 0 9 1 1 4 3 Општа болница 4 4 0 132 9 3 51 69 Регион Добој 27 24 3 594 31 16 288 259 Дом здравља 15 13 2 287 15 11 128 133 Апотека 0 0 0 14 1 1 9 3 Завод
6 6 0 61 4 0 20 37 Завод за заштиту здравља 1 1 0 6 1 0 3 2 Општа болница 5 4 1 226 10 4 128 84 Регион Источно Сарајево 30 14 16 314 22 11 141 140 5 5 0 96 8 3 50 35 1 1 0 7 3 1 0 3 2 Дом здравља
Апотека 3 34 Наставак Здравствени сарадници Административно‐техничко особље од тога Регион и тип здравствене установе Укупно од тога Висока Остали 9 2 7 Специјална болница 9 5 Завод за заштиту здравља 6 Регион Фоча Укупно Висока Виша Средња Нижа 143 6 3 77 57 4 60 5 3 10 42 1 5 8 0 1 4 3 4 3 1 207 8 4 128 67 Дом здравља 0 0 0 67 3 2 38 24 Апотека 0 0 0 8 0 0 5 3 Општа болница 3 2 1 130 5 2 84 39 Завод за заштиту здравља 1 1 0 2 0 0 1 1 Регион Требиње 6 5 1 224 17 9 103 95 Дом здравља 2 2 0 98 9 7 48 34 Апотека 0 0 0 6 0 0 4 2 Општа болница 3 2 1 116 7 2 49 58 Завод за заштиту здравља 1 1 0 4 1 0 2 1 Регион Зворник 13 8 5 253 14 17 130 92 Дом здравља 5 5 0 140 7 12 72 49 Апотека 0 0 0 4 0 0 3 1 Општа болница 4 2 2 104 6 5 52 41 Завод за заштиту здравља 4 1 3 5 1 0 3 1 Општа болница
1 1
35 2.9
ДОКТОРИ МЕДИЦИНЕ ПРЕМА СПЕЦИЈАЛНОСТИ Специјалност Укупно Љекари без специјализације Опште медицине На специјализацији Специјалисти Анестезиологија са реаниматологијoм Васкуларна хирургија Дерматовенерологија Дјечија хирургија Епидемилогија Физикална медицина са рехабилитацијом Гинекологија са акушерством Пол Укупно Бања Лука Бијељина
Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Регион Укупно 2035 1082 175 271 159 109 126 113 Мушки 770 399 65 112 57 45 55 37 Женски 1265 683 110 159 102 64 71 76 Укупно 658 315 59 103 53 41 44 43 Мушки 202 92 21 32 18 17 13 9 Женски 456 223 38 71 35 24 31 34 Укупно 309 128 27 55 28 21 23 27 Мушки 102 39 7 25 10 9 8 4 Женски 207 89 20 30 18 12 15 23 Укупно 349 187 32 48 25 20 21 16 Мушки 100 53 14 7 8 8 5 5 Женски 249 134 18 41 17 12 16 11 Укупно 1377 767 116 168 106 68 82 70 Мушки 568 307 44 80 39 28 42 28 Женски 809 460 72 88 67 40 40 42 Укупно 45 22 5 4 5 3 4 2 Мушки 24 13 1 2 2 2 3 1 Женски 21 9 4 2 3 1 1 1 Укупно 5 5 0 0 0 0 0 0 Мушки 5 5 0 0 0 0 0 0 Женски 0 0 0 0 0 0 0 0 Укупно 33 17 4 3 2 2 3 2 Мушки 7 4 0 0 0 1 2 0 Женски 26 13 4 3 2 1 1 2 Укупно 8 7 1 0 0 0 0 0 Мушки 8 7 1 0 0 0 0 0 Женски 0 0 0 0 0 0 0 0 Укупно 22 14 1 4 1 1 0 1 Мушки 9 5 1 2 1 0 0 0 Женски 13 9 0 2 0 1 0 1 Укупно 39 17 2 7 5 1 4 3 Мушки 15 8 1 2 1 0 2 1 Женски 24 9 1 5 4 1 2 2 Укупно 124 55 15 17 10 5 12 10 Мушки 63 28 7 10 4 2 7 5 Женски 61 27 8 7 6 3 5 5 36 Наставак Специјалност Грудна хирургија Хигијена Инфектологија Интерна медицина Максилофацијална хирургија Медицина рада Медицина спорта Медицинска биохемија Медицинска микробиологија са паразитологијом Неурохирургија Неурологија Неуропсихијатрија Пол Укупно Бања Лука Бијељина
Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Укупно 5 5 0 0 0 0 0 0 Мушки 5 5 0 0 0 0 0 0 Женски 0 0 0 0 0 0 0 0 Регион Укупно 7 5 0 1 1 0 0 0 Мушки 1 1 0 0 0 0 0 0 Женски 6 4 0 1 1 0 0 0 Укупно 17 10 1 2 1 1 1 1 Мушки 2 1 0 0 0 0 0 1 Женски 15 9 1 2 1 1 1 0 Укупно 145 73 13 16 13 9 12 9 Мушки 73 43 5 10 2 4 6 3 Женски 72 30 8 6 11 5 6 6 Укупно 6 4 1 1 0 0 0 0 Мушки 6 4 1 1 0 0 0 0 Женски 0 0 0 0 0 0 0 0 Укупно 44 13 5 6 6 3 7 4 Мушки 15 5 2 1 2 1 3 1 Женски 29 8 3 5 4 2 4 3 Укупно 6 4 0 2 0 0 0 0 Мушки 5 3 0 2 0 0 0 0 Женски 1 1 0 0 0 0 0 0 Укупно 10 2 2 1 1 2 2 0 Мушки 0 0 0 0 0 0 0 0 Женски 10 2 2 1 1 2 2 0 Укупно 21 11 1 2 2 3 1 1 Мушки 1 0 0 1 0 0 0 0 Женски 20 11 1 1 2 3 1 1 Укупно 5 4 0 0 0 1 0 0 Мушки 4 3 0 0 0 1 0 0 Женски 1 1 0 0 0 0 0 0 Укупно 25 21 2 1 0 0 1 0 Мушки 14 11 1 1 0 0 1 0 Женски 11 10 1 0 0 0 0 0 Укупно 34 6 1 11 10 2 1 3 Мушки 14 2 0 6 3 1 0 2 Женски 20 4 1 5 7 1 1 1 37 Наставак Специјалност Нуклеарна медицина Офтамолоагија Општа хирургија Општа медицина Ортопедија са трауматологијом Оториноларингологија Патолошка анатомија Педијатрија Пластична и реконструктивна хирургија Пнеумофтизиологија Породична медицина Психијатрија Пол Укупно Бања Лука Бијељина
Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Укупно 6 6 0 0 0 0 0 0 Мушки 1 1 0 0 0 0 0 0 Женски 5 5 0 0 0 0 0 0 Регион Укупно 41 23 4 7 3 2 1 1 Мушки 12 6 2 4 0 0 0 0 Женски 29 17 2 3 3 2 1 1 Укупно 55 25 6 7 4 3 4 6 Мушки 53 23 6 7 4 3 4 6 Женски 2 2 0 0 0 0 0 0 Укупно 67 36 13 8 3 0 4 3 Мушки 23 14 4 2 2 0 1 0 Женски 44 22 9 6 1 0 3 3 Укупно 30 18 3 5 1 1 1 1 Мушки 28 17 3 4 1 1 1 1 Женски 2 1 0 1 0 0 0 0 Укупно 36 20 3 3 3 2 2 3 Мушки 24 12 2 2 2 2 1 3 Женски 12 8 1 1 1 0 1 0 Укупно 17 10 1 1 2 2 1 0 Мушки 7 4 1 1 1 0 0 0 Женски 10 6 0 0 1 2 1 0 Укупно 117 60 14 13 5 10 7 8 Мушки 23 13 0 2 2 1 4 1 Женски 94 47 14 11 3 9 3 7 Укупно 7 5 0 2 0 0 0 0 Мушки 4 3 0 1 0 0 0 0 Женски 3 2 0 1 0 0 0 0 Укупно 59 23 5 11 6 5 6 3 Мушки 27 14 0 5 3 3 2 0 Женски 32 9 5 6 3 2 4 3 Укупно 160 128 5 20 6 0 0 1 Мушки 22 12 2 7 1 0 0 0 Женски 138 116 3 13 5 0 0 1 Укупно 35 26 1 3 2 1 1 1 Мушки 8 6 0 0 1 1 0 0 Женски 27 20 1 3 1 0 1 1 38 Наставак Специјалност Радиологија Социјална медицина Судска медицина Трансфузија Ургентна медицина Урологија Школска медицина Пол Укупно Бања Лука Бијељина
Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Укупно 72 53 1 2 5 5 4 2 Мушки 27 16 1 2 2 3 2 1 Женски 45 37 0 0 3 2 2 1 Регион Укупно 3 2 0 0 1 0 0 0 Мушки 0 0 0 0 0 0 0 0 Женски 3 2 0 0 1 0 0 0 Укупно 2 0 0 0 1 0 1 0 Мушки 2 0 0 0 1 0 1 0 Женски 0 0 0 0 0 0 0 0 Укупно 14 7 2 2 0 1 1 1 Мушки 3 0 1 0 0 0 1 1 Женски 11 7 1 2 0 1 0 0 Укупно 26 19 0 3 1 2 0 1 Мушки 12 9 0 2 0 1 0 0 Женски 14 10 0 1 1 1 0 1 Укупно 22 11 2 3 3 1 1 1 Мушки 20 9 2 3 3 1 1 1 Женски 2 2 0 0 0 0 0 0 Укупно 7 0 2 0 3 0 0 2 Мушки 1 0 0 0 1 0 0 0 Женски 6 0 2 0 2 0 0 2 39 2.10 ДОКТОРИ СТОМАТОЛОГИЈЕ ПРЕМА СПЕЦИЈАЛНОСТИ Специјалност Укупно Стоматолози без специјализације Доктори стоматологије На специјализацији Специјалисти Болести зуба Болести уста Болести уста и зуба Орална хирургија Ортодонција Ортопедија вилице са протетиком Пол Укупно Бања Лука Бијељина
Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Укупно 198 82 20 33 16 13 19 15 Мушки 58 19 7 10 5 5 10 2 Женски 140 63 13 23 11 8 9 13 Укупно 122 65 16 29 12 0 0 0 Регион Мушки 32 16 5 9 2 0 0 0 Женски 90 49 11 20 10 0 0 0 Укупно 141 61 13 22 12 8 12 13 Мушки 42 16 5 7 2 5 5 2 Женски 99 45 8 15 10 3 7 11 Укупно 15 4 3 7 0 0 0 1 Мушки 2 0 0 2 0 0 0 0 Женски 13 4 3 5 0 0 0 1 Укупно 42 17 4 4 4 5 7 1 Мушки 14 3 2 1 3 0 5 0 Женски 28 14 2 3 1 5 2 1 Укупно 1 0 0 0 0 1 0 0 Мушки 0 0 0 0 0 0 0 0 Женски 1 0 0 0 0 1 0 0 Укупно 1 0 0 0 0 1 0 0 Мушки 0 0 0 0 0 0 0 0 Женски 1 0 0 0 0 1 0 0 Укупно 3 3 0 0 0 0 0 0 Мушки 0 0 0 0 0 0 0 0 Женски 3 3 0 0 0 0 0 0 Укупно 5 2 2 0 0 0 1 0 Мушки 5 2 2 0 0 0 1 0 Женски 0 0 0 0 0 0 0 0 Укупно 10 5 1 1 2 0 1 0 Мушки 4 1 0 0 2 0 1 0 Женски 6 4 1 1 0 0 0 0 Укупно 3 0 1 1 0 0 0 1 Мушки 0 0 0 0 0 0 0 0 Женски 3 0 1 1 0 0 0 1 Укупно 12 5 0 1 2 1 3 0 Превентивна дјечија стоматологија Мушки 3 0 0 0 1 0 2 0 9 5 0 1 1 1 1 0 Женски Укупно Стоматолошка протетика Мушки 7 2 2 0 0 0 1 1 0 0 2 0 2 1 0 0 Женски 5 2 0 0 0 2 1 0 40 2.11 ФАРМАЦЕУТИ ПРЕМА СПЕЦИЈАЛНОСТИ Специјалност Укупно Фармацеути без специјализације Дипломирани фармацеути На специјализацији Специјалисти Медицинска биохемија Фармацеутска информатика Фармацеутска технологија Пол Укупно Бања Лука Бијељина
Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Регион Укупно 77 21 11 12 7 9 9 8 Мушки 5 3 1 0 1 0 0 0 Женски 72 18 10 12 6 9 9 8 Укупно 68 18 10 12 7 8 7 6 Мушки 3 1 1 0 1 0 0 0 Женски 65 17 9 12 6 8 7 6 Укупно 66 18 10 11 7 7 7 6 Мушки 3 1 1 0 1 0 0 0 Женски 63 17 9 11 6 7 7 6 Укупно 2 0 0 1 0 1 0 0 Мушки 0 0 0 0 0 0 0 0 Женски 2 0 0 1 0 1 0 0 Укупно 9 3 1 0 0 1 2 2 Мушки 2 2 0 0 0 0 0 0 Женски 7 1 1 0 0 1 2 2 Укупно 6 2 1 0 0 0 2 1 Мушки 1 1 0 0 0 0 0 0 Женски 5 1 1 0 0 0 2 1 Укупно 2 1 0 0 0 0 0 1 Мушки 1 1 0 0 0 0 0 0 Женски 1 0 0 0 0 0 0 1 Укупно 1 0 0 0 0 1 0 0 Мушки 0 0 0 0 0 0 0 0 Женски 1 0 0 0 0 1 0 0 41 0 0 3 407 средња 66 30 50 4 7 средња 102 1 27 виша средња 0 92 средња Рендген техничар 0 1 виша 404 3687
средња виша 75 427 26 12 71 15 95 402 средња виша средња виша 2 3 2 643 12 160 806 5351
803 6166
нижа виша Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Регион Фоча Требиње Зворник 540 293 205 46 41 0 2 20 36 3 26 92 1 407 3 17 55 7 27 14 0 192 0 3283 1733 376 352 59 80 0 9 4708 2501 643 5360 3043 8 38 4 1 0 0 0 0 165 17 47 10 8 0 1 303 109 413 9 17 3 26 14 0 192 0 1568 276 158 36 33 0 1 2198 431 2630 3 8 0 0 21 0 45 0 269 17 50 1 10 0 0 443 32 475 1 2 0 0 0 0 0 0 17 2 5 0 0 0 0 29 4 33 2 6 0 0 21 0 45 0 252 15 45 1 10 0 0 414 28 442 14 13 0 0 1 0 57 2 643 34 61 5 12 0 9 860 74 943 42 10 11 0 0 0 0 0 0 104 2 10 0 3 0 1 141 16 158 4 2 0 0 1 0 57 2 539 32 51 5 9 0 8 719 58 785 3 3 0 0 39 0 47 0 276 23 32 4 11 1 1 486 38 525 2 1 0 0 0 0 0 0 30 0 3 0 3 1 1 49 4 54 1 2 0 0 39 0 47 0 246 23 29 4 8 0 0 437 34 471 0 10 0 0 1 0 14 0 243 10 9 3 3 0 0 296 32 328 0 9 0 0 0 0 0 0 30 1 2 1 0 0 0 32 15 47 0 1 0 0 1 0 14 0 213 9 7 2 3 0 0 264 17 281 6 6 0 0 5 0 21 1 275 10 20 8 2 0 0 363 47 410 4 1 0 0 0 0 0 0 27 2 0 1 0 0 0 33 4 37 2 5 0 0 5 0 21 1 248 8 20 7 2 0 0 330 43 373 7 7 0 0 11 1 31 0 248 15 50 4 16 1 0 402 40 442 5 4 0 0 0 0 0 0 31 2 8 0 1 1 0 56 8 64 2 3 0 0 11 1 31 0 217 13 42 4 15 0 0 346 32 378 Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски средња виша Стручна спрема виша Раднотерапеут‐
ски техничар Медицинска сестра‐ техничар Медицинска сестра – акушерка Медицинска сестра за здравствену заштиту дјеце Лабораторијски техничар Зубни техничар Укупно према профилу Укупно Профил Укупно 2.12 ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИШОМ, СРЕДЊОМ И НИЖОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ПРОФИЛУ Фармацеутски техничар 0 1 0 120 средња 41 виша 13 44 126 виша Остали 11 3 18 12 1 8 нижа 47 140 средња 39 143 15 182 0 0 виша средња Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Регион Фоча Требиње Зворник 9 7 7 93 104 167 0 119 0 85 31 2 14 3 91 97 75 0 56 0 56 19 1 11 1 30 34 9 0 1 0 20 8 1 3 2 61 63 66 0 55 0 36 11 0 0 1 8 1 16 0 11 0 10 4 0 0 0 2 0 0 0 0 0 4 0 0 0 1 6 1 16 0 11 0 6 4 9 1 2 13 12 26 0 19 0 13 6 43 1 0 0 7 1 1 0 0 0 6 2 8 1 2 6 11 25 0 19 0 7 4 1 0 0 19 3 24 0 12 0 23 4 1 0 0 6 0 1 0 0 0 4 2 0 0 0 13 3 23 0 12 0 19 2 0 2 1 1 7 16 0 4 0 3 1 0 0 0 0 3 0 0 0 0 0 1 0 2 1 1 4 16 0 4 0 3 0 0 1 1 3 17 12 0 8 0 10 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2 0 0 1 1 3 17 12 0 8 0 8 4 0 0 0 5 6 13 0 10 0 11 6 0 0 0 2 1 4 0 0 0 5 0 0 0 0 3 5 9 0 10 0 6 6 Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Укупно средња Стручна спрема Физиотерапут‐ски виша техничар средња виша Стоматолошка сестра Санитарни техничар Профил Наставак 3. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА НА ПРИМАРНОМ НИВОУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, 2008. 44 ПРИМАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ обезбјеђују 53 дома здравља у Републици Српској као и једна засебна амбуланта породичне медицине. Поред домова здравља услуге здравствене заштите на примарном нивоу обезбјеђује и спроводи и Завод за медицину рада и спорта и амбуланте за заштиту радника жељезница РС. У примарној здравственој заштити у Републици Српској према извјештајима о организационој структури и кадровима у јавном сектору запослено је 5045 радника од тога 950 доктора медицине (273 доктора опште медицине, 555 специјалиста и 122 на специјализацији), 192 доктора стоматологије и 4 фармацеута, те 2636 осталих здравствених радника са вишом, средњом и нижом стручном спремом. Однос доктора медицине и осталих здравствених радника је 1:3, 6. У здравственим установама које пружају примарну здравствену заштиту има укупно 1408 административно техничког особља те 51 здравствени сарадник. Однос здравствених радника и административно техничког особља запосленог у здравству је 2.6:1. Морбидитет у примарној здравственој заштити је приказан према Регионалним заводима за заштиту здравља којима своје извјештаје достављају гравитирајући домови здравља, према организационим јединицама тј. према службама опште‐ породичне медицине, специјалистичко консултативним службама за 45 област здравствене заштите предшколске и школске дјеце, (у којој се садржи и дио морбидитета предшколске‐породичне и школске породичне медицине), здравствене заштите жена, медицине рада, те службама за заштиту здравља уста и зуба. Поред морбидитета у овом поглављу је приказана организациона структура и посјете у домовима здравља према организационим јединицама. Најчешће групе болести због којих је тражена медицинска помоћ у примарној здравственој заштити су: ‐Болести система варење 19.73% ‐Болести система за дисање 17. 74% ‐Болести ситема крвотока 10. 98% ‐Болести мокраћно полног система 7. 77% ‐Болести мишићно‐коштаног система 6. 12% 3.1
Служба опште медицине ‐ породичне медицине 3.1.1
Здравствени радници у служби опште ‐ породичне медицине по регионима Здравствени радници љекари Регион укупно опште на специја‐
медицине лизацији са вишом спремом са средњом спремом специја листи укупно од тога мед. сестре укупно од тога мед.сестре
Република Српска 583 222 61 300 98 90 1036 930 Бања Лука 312 90 35 187 71 67 489 438 Бијељина 51 18 6 27 4 3 95 84 Добој 88 42 5 41 9 7 198 187 Источно Сарајево 41 19 5 17 4 4 81 66 Фоча 26 15 2 9 4 4 42 37 Требиње 26 14 3 9 3 2 54 51 Зворник 39 24 5 10 3 3 77 67 46 3.1.2
Број посјета у служби опште ‐ породичне медицине по регионима Посјете у ординацији Регион код љекара свега од тога прве Кућне посјете осталих здравствених љекара
радника осталих здравствених радника систематски прегледи контролни прегледи Република 3226006 Српска 825147 1965314 24896 81545 19727 8309 Бања Лука 1722051 455325 878100 4824 25840 550 7522 Бијељина 276957 59257 98328 1599 4394 0 0 Добој 501778 126518 433126 2421 13490 19016 0 Источно Сарајево 207486 53586 135220 3125 10362 59 768 Фоча 123158 29386 66101 8766 10287 0 0 Требиње 191914 41880 82885 3290 12138 102 19 Зворник 202662 59195 271554 871 5034 0 0 47 3.1.3
Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска Укупно Индекс структуре 848663 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 12093 1.42 II Тумори C00‐D48 14461 1.70 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 12707 1.50 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 39603 4.67 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 28327 3.34 VI Болести нервног система G00‐G99 15868 1.87 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 30957 3.65 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 17203 2.03 IX Болести система крвотока I00‐I99 160967 18.97 X Болести система за дисање J00‐J99 124466 14.67 XI Болести система за варење K00‐K93 46755 5.51 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 25065 2.95 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 80922 9.53 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 65941 7.77 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 7051 0.83 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 153 0.02 Q00‐Q96 747 0.09 R00‐R99 37316 4.39 S00‐T98 37155 4.38 Z00‐Z99 90906 10.71 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Република Српска XVII Урођене наказности, хромосомске ненормалности деформације и XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Од укупно 848 663 дијагностицираних обољења, стања и повреда у служби опште‐породичне медицине, највећи број (18.97%) заузимају болести система крвотока, болести система за дисање (14.67%) и болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива (9.53%). 48 3.1.3.1 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука Укупно Индекс структуре 452481 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 6509 1.44 II Тумори C00‐D48 9109 2.01 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 7033 1.55 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 21135 4.67 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 12462 2.75 VI Болести нервног система G00‐G99 7688 1.70 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 16846 3.72 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 10134 2.24 IX Болести система крвотока I00‐I99 80868 17.87 X Болести система за дисање J00‐J99 58141 12.85 XI Болести система за варење K00‐K93 22828 5.05 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 13864 3.06 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 47478 10.49 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 38848 8.60 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 4906 1.08 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 85 0.02 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 451 0.10 R00‐R99 22151 4.90 S00‐T98 19281 4.26 Z00‐Z99 52664 11.64 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Бања Лука XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 49 3.1.3.2 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина Укупно Индекс структуре 60964 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 564 0.93 II Тумори C00‐D48 275 0.45 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 1102 1.81 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 1332 2.18 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 3892 6.38 VI Болести нервног система G00‐G99 2277 3.73 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 1092 1.79 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 463 0.76 IX Болести система крвотока I00‐I99 9118 14.96 X Болести система за дисање J00‐J99 13923 22.84 XI Болести система за варење K00‐K93 4934 8.09 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 834 1.37 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 5605 9.19 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 3837 6.29 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 41 0.07 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 1 0.01 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 5 0.01 R00‐R99 1387 2.27 S00‐T98 670 1.10 Z00‐Z99 9612 15.77 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Бијељина XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 50 3.1.3.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој Укупно Индекс структуре 143213 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 2298 1.60 II Тумори C00‐D48 2476 1.73 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 1761 1.23 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 8642 6.03 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 5746 4.01 VI Болести нервног система G00‐G99 2547 1.79 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 5242 3.66 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 2726 1.90 IX Болести система крвотока I00‐I99 29993 20.94 X Болести система за дисање J00‐J99 19816 13.84 XI Болести система за варење K00‐K93 8719 6.09 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 4091 2.86 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 14460 10.10 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 9772 6.82 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 990 0.69 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 61 0.04 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 118 0.08 R00‐R99 5234 3.65 S00‐T98 8313 5.81 Z00‐Z99 10208 7.13 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Добој XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 51 3.1.3.4 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево Укупно Индекс структуре 61397 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 1142 1.86 II Тумори III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма C00‐D48 761 1.24 D50‐D89 776 1.26 E00‐E90 2287 3.72 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 1574 2.56 VI Болести нервног система G00‐G99 939 1.53 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 1368 2.23 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 816 1.33 IX Болести система крвотока I00‐I99 14235 23.19 X Болести система за дисање J00‐J99 12642 20.59 XI Болести система за варење K00‐K93 3032 4.94 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 1844 3.01 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 4010 6.53 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 4140 6.74 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 418 0.68 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 6 0.01 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 21 0.03 R00‐R99 3185 5.19 S00‐T98 3148 5.13 Z00‐Z99 5053 8.23 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Источно Сарајево XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 52 3.1.3.5 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Фоча Укупно Индекс структуре 29386 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 299 1.02 II Тумори C00‐D48 354 1.20 D50‐D89 372 1.26 E00‐E90 1419 4.83 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 805 2.74 VI Болести нервног система G00‐G99 405 1.38 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 1374 4.68 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 568 1.93 IX Болести система крвотока I00‐I99 8601 29.27 X Болести система за дисање J00‐J99 3930 13.37 XI Болести система за варење K00‐K93 1670 5.68 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 978 3.33 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 1645 5.60 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 1921 6.54 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 290 0.99 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 6 0.02 R00‐R99 1093 3.72 S00‐T98 1290 4.39 Z00‐Z99 2366 8.05 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Фоча III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 53 3.1.3.6 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње Укупно Индекс структуре 41880 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 267 0.64 II Тумори C00‐D48 627 1.50 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 785 1.87 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 2160 5.16 V Душевни понашања F00‐F99 1520 3.63 VI Болести нервног система G00‐G99 825 1.97 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 2870 6.85 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 924 2.21 IX Болести система крвотока I00‐I99 7613 18.18 X Болести система за дисање J00‐J99 7522 17.96 XI Болести система за варење K00‐K93 2547 6.08 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 1678 4.01 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 2614 6.24 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 2897 6.92 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 166 0.39 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 39 0.09 R00‐R99 2014 4.81 S00‐T98 1299 3.10 Z00‐Z99 3513 8.39 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Региона Требиње поремећаји и поремећаји XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 54 3.1.3.7 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник Укупно Индекс структуре 59342 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 1014 1.71 II Тумори C00‐D48 859 1.45 D50‐D89 878 1.48 E00‐E90 2628 4.43 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 2328 3.92 VI Болести нервног система G00‐G99 1187 2.00 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 2165 3.65 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 1572 2.65 IX Болести система крвотока I00‐I99 10539 17.76 X Болести система за дисање J00‐J99 8492 14.31 XI Болести система за варење K00‐K93 3025 5.10 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 1776 2.99 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 5110 8.61 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 4526 7.63 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 240 0.40 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 107 0.18 R00‐R99 2252 3.79 S00‐T98 3154 5.32 Z00‐Z99 7490 12.62 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Зворник III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 55 3.2
Здравствена заштита предшколске и школске дјеце 3.2.1
Здравствени радници у специјалистичко‐консултативним службама (амбулантама за здравствену заштиту предшколске и школске дјеце) по регионима Здравствени радници љекари Регион на опште укупно специјал‐
медицине изацији специја листи са вишом спремом са средњом спремом од тога укупно медицинске сестре од тога укупно медицинске сестре Република Српска 69 8 7 54 10 9 123 106 Бања Лука 29 3 1 25 5 4 45 44 Бијељина 7 0 1 6 2 2 17 15 Добој 11 2 2 7 0 0 18 17 Источно Сарајево 2 0 0 2 0 0 9 3 Фоча 4 0 1 3 0 0 9 6 Требиње 7 2 1 4 2 2 8 8 Зворник 9 1 1 7 1 1 17 13 56 3.2.2
Број посјета у области здравствене заштите предшколске дјеце по регионима посјете у ординацији Региони Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник кућне посјете свега од тога прве осталих здравстве
них радника 341412 164835 229742 715 8025 51677 9203 172413 87241 127382 497 3219 27384 7566 30193 10652 11436 18 58 3946 27 52021 23888 51779 0 0 5294 0 16976 7194 2371 29 9 4370 562 12532 4951 1893 0 0 1288 281 24702 15448 13060 171 4739 3493 6 32575 15461 21821 0 0 5902 761 код љекара осталих здравстве
љекара
них радника систематски прегледи контролни прегледи Посјете у области здравствене заштите предшколске дјеце се региструју у службама породичне медицине и специјалистичко консултативним службама домова здравља, путем вођења евиденције о посјетама и обољењима у овој популационој групи. 57 3.2.3
Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце 3.2.3.1 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Република Српска Укупно Индекс структуре 172811 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 7964 4.61 II Тумори C00‐D48 78 0.05 D50‐D89 4296 2.49 E00‐E90 266 0.15 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 135 0.08 VI Болести нервног система G00‐G99 367 0.21 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 3855 2.23 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 6981 4.04 IX Болести система крвотока I00‐I99 130 0.07 X Болести система за дисање J00‐J99 77359 44.77 XI Болести система за варење K00‐K93 4580 2.65 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 7944 4.59 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 560 0.32 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 6271 3.63 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 5 0.01 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 1232 0.71 Q00‐Q96 1273 0.74 R00‐R99 9083 5.26 S00‐T98 3375 1.95 Z00‐Z99 37057 21.44 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Република Српска III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVII Урођене наказности, хромосомске ненормалности деформације и XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази
XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Од укупно 172.811 регистрованих обољења и стања у области здравствене заштите предшколске дјеце, водећа су обољења система за дисање (44, 77 %), симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази (5.26%) и заразне и паразитарне болести (4.61%). Значајан разлог посјета у области здравствене заштите предшколске дјеце заузимају превентивне услуге (систематски прегледи, имунизација и др.) који учествују са 21, 44% у укупно регистрованом морбидитету предшколске дјеце. 58 3.2.3.2 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Бања Лука Укупно Индекс структуре 89679 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 4172 4.65 II Тумори C00‐D48 30 0.03 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 2359 2.63 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 159 0.18 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 65 0.07 VI Болести нервног система G00‐G99 168 0.19 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 2146 2.39 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 4176 4.66 IX Болести система крвотока I00‐I99 73 0.08 X Болести система за дисање J00‐J99 38208 42.61 XI Болести система за варење K00‐K93 2676 2.98 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 4289 4.78 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 442 0.49 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 3936 4.40 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 379 0.42 Q00‐Q96 516 0.58 R00‐R99 5792 6.46 S00‐T98 1976 2.20 Z00‐Z99 18117 20.20 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Бања Лука XVII Урођене наказности, хромосомске ненормалности деформације и XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 59 3.2.3.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Бијељина Укупно Индекс структуре 10563 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 295 2.79 II Тумори C00‐D48 1 0.01 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 336 3.18 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 9 0.09 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 2 0.02 VI Болести нервног система G00‐G99 8 0.08 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 77 0.73 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 411 3.89 IX Болести система крвотока I00‐I99 3 0.03 X Болести система за дисање J00‐J99 5404 51.16 XI Болести система за варење K00‐K93 154 1.46 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 186 1.76 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 14 0.13 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 201 1.90 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 33 0.31 R00‐R99 125 1.18 S00‐T98 92 0.87 Z00‐Z99 3212 30.41 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Бијељина XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 60 3.2.3.4 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Добој Укупно Индекс структуре 24589 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 1406 5.72 II Тумори C00‐D48 8 0.03 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 773 3.14 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 50 0.20 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 31 0.13 VI Болести нервног система G00‐G99 74 0.30 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 664 2.70 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 737 3.00 IX Болести система крвотока I00‐I99 14 0.06 X Болести система за дисање J00‐J99 10573 43.00 XI Болести система за варење K00‐K93 782 3.18 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 1466 5.96 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 35 0.14 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 896 3.64 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 793 3.23 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 329 1.34 R00‐R99 1537 6.25 S00‐T98 501 2.04 Z00‐Z99 3920 15.94 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Добој XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 61 3.2.3.5 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Источно Сарајево Укупно Индекс структуре 10742 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 615 5.72 II Тумори C00‐D48 7 0.06 D50‐D89 183 1.70 E00‐E90 11 0.10 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 3 0.03 VI Болести нервног система G00‐G99 20 0.19 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 152 1.41 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 205 1.91 IX Болести система крвотока I00‐I99 1 0.01 X Болести система за дисање J00‐J99 4750 44.22 XI Болести система за варење K00‐K93 190 1.77 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 278 2.59 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 20 0.19 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 260 2.42 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 3 0.03 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 44 0.41 R00‐R99 315 2.93 S00‐T98 191 1.78 Z00‐Z99 3494 32.53 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Источно Сарајево III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 62 3.2.3.6 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Фоча Укупно Индекс структуре 5506 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 296 5.38 II Тумори C00‐D48 7 0.13 D50‐D89 133 2.42 E00‐E90 5 0.09 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 11 0.20 VI Болести нервног система G00‐G99 16 0.29 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 122 2.22 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 216 3.92 IX Болести система крвотока I00‐I99 0 0 X Болести система за дисање J00‐J99 2619 47.57 XI Болести система за варење K00‐K93 169 3.07 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 300 5.45 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 6 0.11 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 139 2.52 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 6 0.11 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 44 0.79 R00‐R99 75 1.36 S00‐T98 141 2.56 Z00‐Z99 1201 21.81 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Фоча III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 63 3.2.3.7 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Требиње Укупно Индекс структуре 16168 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 222 1.37 II Тумори C00‐D48 2 0.01 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 196 1.21 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 15 0.10 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 10 0.06 VI Болести нервног система G00‐G99 41 0.25 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 248 1.54 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 492 3.04 IX Болести система крвотока I00‐I99 35 0.22 X Болести система за дисање J00‐J99 8015 49.57 XI Болести система за варење K00‐K93 318 1.97 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 565 3.49 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 12 0.07 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 366 2.26 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 5 0.03 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 51 0.33 Q00‐Q96 125 0.77 R00‐R99 118 0.73 S00‐T98 136 0.84 Z00‐Z99 5196 32.14 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Региона Требиње XVII Урођене наказности, хромосомске ненормалности деформације и XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 64 3.2.3.8 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Зворник Регион Укупно Индекс структуре 15564 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 958 6.16 II Тумори C00‐D48 23 0.15 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 316 2.03 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 17 0.11 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 13 0.08 VI Болести нервног система G00‐G99 40 0.26 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 446 2.87 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 744 4.78 IX Болести система крвотока I00‐I99 4 0.02 X Болести система за дисање J00‐J99 7790 50.05 XI Болести система за варење K00‐K93 291 1.87 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 860 5.52 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 31 0.20 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 473 3.04 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 Q00‐Q96 182 1.17 R00‐R99 1121 7.20 S00‐T98 338 2.17 Z00‐Z99 1917 12.32 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Региона Зворник XVII Урођене наказности, хромосомске ненормалности деформације и XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 65 Број посјета у области здравствене заштите школске дјеце по регионима школским кухиwама логопеда од тога прве школама свега Остале посјете психолога код љекара Кућне посјете осталих здравствених радника Регион код осталих здравствених радника Посјете у ординацији љекара 3.2.4
Република 259180 138205 187144 917 9992 4208 924 686 1834 Српска Бања Лука 159512 83590 145400 325 2448 4067 924 686 1834 Бијељина 15513 6938 6198 13 27 0 0 0 0 Добој 18831 11702 8415 0 0 0 0 0 0 Источно 17502 9087 1396 25 615 0 0 0 0 Сарајево Фоча 12554 5622 2068 0 0 0 0 0 0 Требиње 8384 6323 4215 554 6902 0 0 0 0 Зворник 26884 14943 19452 0 0 141 0 0 0 Посјете у области здравствене заштите школске дјеце се региструју у службама породичне медицине и специјалистичко консултативним службама домова здравља, путем вођења евиденције о посјетама и обољењима у овој популационој групи. 66 3.2.5
Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама 3.2.5.1 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Република Српска Укупно Индекс структуре 141311 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 5995 4.24 II Тумори C00‐D48 304 0.22 D50‐D89 2540 1.80 E00‐E90 720 0.51 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 673 0.48 VI Болести нервног система G00‐G99 1334 0.94 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 4514 3.19 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 5482 3.88 IX Болести система крвотока I00‐I99 506 0.36 X Болести система за дисање J00‐J99 61388 43.44 XI Болести система за варење K00‐K93 5162 3.65 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 7743 5.48 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 3297 2.33 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 6334 4.48 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 42 0.03 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 5 0.01 Q00‐Q96 1003 0.71 R00‐R99 8696 6.15 S00‐T98 7653 5.42 Z00‐Z99 17920 12.68 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Република Српска III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVII Урођене наказности, хромосомске ненормалности деформације и XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Од укупно 141 311 дијагностикованих обољења, стања и повреда у области здравствене заштите школске дјеце, највећи број (43.44%) су болести система за дисање, симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази (6, 15%) и болести коже и поткожног ткива (5.48%).Значајан удио у укупно регистрованим разлозима посјете службама за здравствену заштиту школске дјеце су превентивне услуге (12, 68%). 67 3.2.5.2 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Бања Лука Укупно Индекс структуре 80620 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 3463 4.29 II Тумори C00‐D48 214 0.26 D50‐D89 1627 2.02 E00‐E90 451 0.56 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 403 0.50 VI Болести нервног система G00‐G99 770 0.96 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 2631 3.26 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 3550 4.40 IX Болести система крвотока I00‐I99 392 0.49 X Болести система за дисање J00‐J99 33295 41.30 XI Болести система за варење K00‐K93 3674 4.56 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 5095 6.32 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 2294 2.84 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 4217 5.23 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 39 0.05 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 5 0.01 Q00‐Q96 647 0.80 R00‐R99 5790 7.18 S00‐T98 4471 5.55 Z00‐Z99 7592 9.42 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Регион Бања Лука III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVII Урођене наказности, хромосомске ненормалности деформације и XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 68 3.2.5.3 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Бијељина Укупно Индекс структуре 6877 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 141 2.05 II Тумори C00‐D48 1 0.01 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 114 1.66 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 6 0.09 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 34 0.49 VI Болести нервног система G00‐G99 50 0.73 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 59 0.86 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 93 1.35 IX Болести система крвотока I00‐I99 9 0.13 X Болести система за дисање J00‐J99 3632 52.81 XI Болести система за варење K00‐K93 88 1.28 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 111 1.61 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 94 1.37 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 163 2.37 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 Q00‐Q96 6 0.09 R00‐R99 99 1.44 S00‐T98 106 1.54 Z00‐Z99 2071 30.12 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Регион Бијељина XVII Урођене наказности, хромосомске ненормалности деформације и XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 69 3.2.5.4 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Добој Укупно Индекс структуре 13992 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 519 3.71 II Тумори C00‐D48 42 0.30 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 373 2.67 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 121 0.86 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 139 0.99 VI Болести нервног система G00‐G99 157 1.12 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 490 3.50 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 505 3.61 IX Болести система крвотока I00‐I99 28 0.20 X Болести система за дисање J00‐J99 5532 39.54 XI Болести система за варење K00‐K93 441 3.15 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 594 4.25 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 260 1.86 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 565 4.04 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 2 0.01 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 171 1.22 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 724 5.17 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐T98 1375 9.83 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 1954 13.97 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Добој 70 3.2.5.5 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Источно Сарајево Укупно Индекс структуре 13412 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 768 5.73 II Тумори C00‐D48 7 0.05 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 184 1.37 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 62 0.46 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 8 0.06 VI Болести нервног система G00‐G99 65 0.48 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 197 1.47 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 414 3.09 IX Болести система крвотока I00‐I99 5 0.04 X Болести система за дисање J00‐J99 6082 45.35 XI Болести система за варење K00‐K93 344 2.57 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 480 3.58 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 101 0.75 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 419 3.12 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 Q00‐Q96 15 0.11 R00‐R99 731 5.45 S00‐T98 470 3.50 Z00‐Z99 3060 22.82 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Регион Источно Сарајево XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 71 3.2.5.6 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Фоча Укупно Индекс структуре 5010 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 270 5.39 II Тумори C00‐D48 7 0.14 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 108 2.15 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 5 0.10 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 30 0.60 VI Болести нервног система G00‐G99 31 0.62 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 147 2.93 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 170 3.39 IX Болести система крвотока I00‐I99 16 0.32 X Болести система за дисање J00‐J99 2787 55.63 XI Болести система за варење K00‐K93 166 3.31 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 352 7.03 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 96 1.92 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 246 4.91 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 1 0.02 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 Q00‐Q96 14 0.28 R00‐R99 0 0 S00‐T98 56 1.12 Z00‐Z99 508 10.14 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Фоча XVII Урођене наказности, хромосомске ненормалности деформације и XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 72 3.2.5.7 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Требиње Укупно Индекс структуре 6323 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 276 4.37 II Тумори C00‐D48 3 0.05 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 38 0.60 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 38 0.60 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 11 0.17 VI Болести нервног система G00‐G99 62 0.98 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 109 1.72 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 171 2.70 IX Болести система крвотока I00‐I99 6 0.09 X Болести система за дисање J00‐J99 3491 55.21 XI Болести система за варење K00‐K93 154 2.44 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 230 3.64 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 95 1.50 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 166 2.63 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 Q00‐Q96 25 0.40 R00‐R99 43 0.68 S00‐T98 225 3.56 Z00‐Z99 1180 18.66 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Требиње XVII Урођене наказности, хромосомске ненормалности деформације и XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 73 3.2.5.8 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Зворник Укупно Индекс структуре 15077 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 558 3.70 II Тумори C00‐D48 30 0.20 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 96 0.64 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 37 0.25 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 48 0.32 VI Болести нервног система G00‐G99 199 1.32 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 881 5.84 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 579 3.84 IX Болести система крвотока I00‐I99 50 0.33 X Болести система за дисање J00‐J99 6569 43.57 XI Болести система за варење K00‐K93 295 1.96 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 881 5.84 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 357 2.37 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 558 3.70 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 125 0.83 R00‐R99 1309 8.68 S00‐T98 950 6.30 Z00‐Z99 1555 10.31 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Зворник XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 74 3.3
Специјалистичко консултативна служба‐амбуланта за здравствену заштиту жена 3.3.1
Здравствени радници у амбулантама за здравствену заштиту жена по регионима Здравствени радници љекари Регион Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник са вишом спремом са средњом спремом од тога укупно медицинске сестре од тога укупно медицинске сестре укупно опште медицине на специја‐
лизацији специја
‐листи 53 0 7 46 3 3 97 41 20 0 5 15 1 1 39 12 8 0 1 7 1 1 10 8 9 0 1 8 1 1 19 17 4 0 0 4 0 0 10 0 2 0 0 2 0 0 2 1 6 0 0 6 0 0 9 2 4 0 0 4 0 0 8 1 75 3.3.2
Број посјета у амбулантама за здравствену заштиту жена по регионима Посјете у ординацији Региони Кућне посјете систематски осталих осталих прегледи здравствених љекара здравствених радника радника од тога прве код љекара свега Република Српска 143636 55392 220200 19 11427 9291 Бања Лука 57084 21721 95117 0 141 360 Бијељина 18449 7072 31814 0 0 0 Добој 33020 12732 76734 0 0 7223 Источно Сарајево 10467 3252 11014 0 0 1168 Фоча 3658 1930 896 0 0 482 Требиње 7727 4040 1897 19 11286 58 Зворник 13231 4645 2728 0 0 0 76 3.3.3
Утврђена обољења, стања и повреде по групама 3.3.3.1 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска Укупно Индекс структуре 70262 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 1525 2.17 II Тумори C00‐D48 2352 3.35 D50‐D89 606 0.86 E00‐E90 305 0.43 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 50 0.07 VI Болести нервног система G00‐G99 0 0 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 248 0.35 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 0 0 IX Болести система крвотока I00‐I99 187 0.27 X Болести система за дисање J00‐J99 115 0.16 XI Болести система за варење K00‐K93 132 0.19 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 59 0.08 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 83 0.12 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 36989 52.65 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 3397 4.84 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 5 0.01 Q00‐Q96 8 0.01 R00‐R99 152 0.21 S00‐T98 5 0.01 Z00‐Z99 24044 34.22 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Република Српска III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVII Урођене наказности, хромосомске ненормалности деформације и XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 77 3.3.3.2 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука Укупно Индекс структуре 28813 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 697 2.42 II Тумори C00‐D48 1066 3.70 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 185 0.64 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 70 0.24 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 43 0.15 VI Болести нервног система G00‐G99 0 0 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 0 0 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 0 0 IX Болести система крвотока I00‐I99 119 0.42 X Болести система за дисање J00‐J99 101 0.35 XI Болести система за варење K00‐K93 12 0.04 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 3 0.01 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 31 0.10 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 16329 56.67 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 1232 4.28 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 0 0 R00‐R99 80 0.28 S00‐T98 0 0 Z00‐Z99 8845 30.70 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Бања Лука XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 78 3.3.3.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина Укупно Индекс структуре 9068 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 392 4.32 II Тумори C00‐D48 143 1.58 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 138 1.52 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 170 1.87 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 0 0 VI Болести нервног система G00‐G99 0 0 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 248 2.74 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 0 0 IX Болести система крвотока I00‐I99 0 0 X Болести система за дисање J00‐J99 0 0 XI Болести система за варење K00‐K93 0 0 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 0 0 0 0 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Бијељина XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 4044 44.60 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 51 0.56 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 0 0 R00‐R99 0 0 S00‐T98 0 0 Z00‐Z99 3882 42.81 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 79 3.3.3.4 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој Укупно Индекс структуре 15648 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 362 2.31 II Тумори C00‐D48 766 4.90 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 180 1.15 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 28 0.18 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 2 0.01 VI Болести нервног система G00‐G99 0 0 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 0 0 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 0 0 IX Болести система крвотока I00‐I99 66 0.43 X Болести система за дисање J00‐J99 14 0.09 XI Болести система за варење K00‐K93 16 0.10 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 19 0.12 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 16 0.10 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 7898 50.47 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 1241 7.93 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 8 0.05 R00‐R99 23 0.15 S00‐T98 3 0.02 Z00‐Z99 5006 31.99 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Добој XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 80 3.3.3.5 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево Укупно Индекс структуре 3849 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 63 1.64 II Тумори C00‐D48 92 2.39 D50‐D89 96 2.50 E00‐E90 0 0 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 0 0 VI Болести нервног система G00‐G99 0 0 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 0 0 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 0 0 IX Болести система крвотока I00‐I99 0 0 X Болести система за дисање J00‐J99 0 0 XI Болести система за варење K00‐K93 99 2.57 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 34 0.88 33 0.86 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Источно Сарајево III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 2048 53.20 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 255 6.63 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 0 0 R00‐R99 10 0.26 S00‐T98 0 0 Z00‐Z99 1119 29.07 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 81 3.3.3.6 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Ргион Фоча Укупно Индекс структуре 2163 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 0 0 II Тумори C00‐D48 32 1.47 D50‐D89 2 0.09 E00‐E90 12 0.56 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 0 0 VI Болести нервног система G00‐G99 0 0 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 0 0 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 0 0 IX Болести система крвотока I00‐I99 0 0 X Болести система за дисање J00‐J99 0 0 XI Болести система за варење K00‐K93 0 0 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 1 0.04 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 0 0 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 1281 59.23 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 19 0.88 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 0 0 R00‐R99 0 0 S00‐T98 0 0 Z00‐Z99 816 37.73 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Фоча III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 82 3.3.3.7 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње Укупно Индекс структуре 4662 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 0 0 II Тумори C00‐D48 50 1.07 D50‐D89 0 0 E00‐E90 0 0 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 0 0 VI Болести нервног система G00‐G99 0 0 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 0 0 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 0 0 IX Болести система крвотока I00‐I99 0 0 X Болести система за дисање J00‐J99 0 0 XI Болести система за варење K00‐K93 0 0 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 0 0 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 0 0 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 1858 39.86 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 265 5.68 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 0 0 R00‐R99 0 0 S00‐T98 0 0 Z00‐Z99 2489 53.39 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Требиње III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 83 3.3.3.8 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник Укупно Индекс структуре 6059 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 11 0.18 II Тумори C00‐D48 203 3.36 D50‐D89 5 0.08 E00‐E90 25 0.42 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 5 0.08 VI Болести нервног система G00‐G99 0 0 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 0 0 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 0 0 IX Болести система крвотока I00‐I99 2 0.03 X Болести система за дисање J00‐J99 0 0 XI Болести система за варење K00‐K93 5 0.08 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 2 0.03 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 3 0.05 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 3531 58.28 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 334 5.51 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 5 0.08 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 0 0 R00‐R99 39 0.65 S00‐T98 2 0.03 Z00‐Z99 1887 31.14 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Зворник III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 84 3.4
Специјалистичке консултативне службе‐амбуланта медицине рада 3.4.1
Здравствени радници у амбуланти медицине рада по регионима Здравствени радници љекари Регион опште укупно медицине Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник са вишом спремом на специја‐
лизацији специја‐
листи са средњом спремом укупно од тога медицинске сестре укупно од тога медицинске сестре 33 5 0 28 6 6 58 53 10 1 0 9 2 2 14 14 2 1 0 1 1 1 4 4 5 0 0 5 2 2 10 8 5 1 0 4 0 0 6 5 1 0 0 1 0 0 1 1 5 1 0 4 1 1 8 8 5 1 0 4 0 0 15 13 85 3.4.2
Посјете у амбуланти медицине рада по регионима Посјете у ординацији свега од тога прве осталих медицинских радника 223770 61713 179648 177 698 69739 17675 103720 116 600 17877 5163 3594 31 51 13128 3687 4364 0 0 37675 11208 5471 28 45 2620 931 816 0 0 23575 9677 33876 2 2 59156 13372 27807 0 0 Региони Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Кућне посјете код љекара 86 љекара осталих медицинских радника 3.4.3
Утврђена обољења, стања и повреде по групама 3.4.3.1 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска Укупно Индекс структуре 56286 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 924 1.64 II Тумори III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма C00‐D48 708 1.26 D50‐D89 873 1.55 E00‐E90 2073 3.68 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 1922 3.41 VI Болести нервног система G00‐G99 1149 2.04 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 1653 2.94 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 1097 1.95 IX Болести система крвотока I00‐I99 6287 11.17 X Болести система за дисање J00‐J99 8291 14.73 XI Болести система за варење K00‐K93 3607 6.41 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 1571 2.79 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 8824 15.68 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 3446 6.12 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 569 1.01 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 1 0.01 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 25 0.04 R00‐R99 1774 3.15 S00‐T98 3043 5.41 Z00‐Z99 8449 15.01 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Република Српска XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 87 3.4.3.2 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука Укупно Индекс структуре 13194 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 153 1.16 II Тумори C00‐D48 109 0.82 D50‐D89 223 1.69 E00‐E90 787 5.96 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 448 3.40 VI Болести нервног система G00‐G99 178 1.35 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 554 4.20 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 126 0.95 IX Болести система крвотока I00‐I99 1373 10.40 X Болести система за дисање J00‐J99 1155 8.75 XI Болести система за варење K00‐K93 1226 9.30 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 255 1.93 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 4704 35.65 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 724 5.49 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 125 0.95 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 0 0 R00‐R99 254 1.93 S00‐T98 455 3.45 Z00‐Z99 345 2.62 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Бања Лука III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 88 3.4.3.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина Укупно Индекс структуре 5402 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 67 1.24 II Тумори C00‐D48 28 0.52 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 171 3.17 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 103 1.91 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 47 0.87 VI Болести нервног система G00‐G99 133 2.46 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 53 0.98 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 95 1.76 IX Болести система крвотока I00‐I99 1005 18.60 X Болести система за дисање J00‐J99 941 17.42 XI Болести система за варење K00‐K93 295 5.46 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 68 1.26 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 351 6.50 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 460 8.51 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 3 0.06 R00‐R99 218 4.03 S00‐T98 143 2.65 Z00‐Z99 1221 22.60 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Бијељина XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 89 3.4.3.4 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој Укупно Индекс структуре 4586 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 130 2.83 II Тумори C00‐D48 97 2.16 D50‐D89 27 0.59 E00‐E90 155 3.38 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 235 5.12 VI Болести нервног система G00‐G99 69 1.50 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 212 4.62 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 91 1.98 IX Болести система крвотока I00‐I99 647 14.10 X Болести система за дисање J00‐J99 664 14.47 XI Болести система за варење K00‐K93 184 4.01 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 114 2.48 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 524 11.42 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 236 5.15 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 25 0.55 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 7 0.15 R00‐R99 181 3.95 S00‐T98 539 11.75 Z00‐Z99 449 9.79 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Добој III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 90 3.4.3.5 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево Укупно Индекс структуре 10327 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 242 2.34 II Тумори C00‐D48 159 1.54 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 149 1.44 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 368 3.56 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 389 3.76 VI Болести нервног система G00‐G99 228 2.21 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 391 3.79 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 310 3.00 IX Болести система крвотока I00‐I99 1107 10.72 X Болести система за дисање J00‐J99 1756 17.00 XI Болести система за варење K00‐K93 730 7.07 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 391 3.79 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 869 8.42 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 720 6.97 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 97 0.94 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 1 0.01 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 4 0.04 R00‐R99 381 3.69 S00‐T98 541 5.24 Z00‐Z99 1494 14.47 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Источно Сарајево XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 91 3.4.3.6 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Фоча Укупно Индекс структуре 931 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 3 0.32 II Тумори C00‐D48 0 0 D50‐D89 3 0.32 E00‐E90 1 0.10 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 4 0.43 VI Болести нервног система G00‐G99 5 0.54 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 17 1.83 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 3 0.32 IX Болести система крвотока I00‐I99 9 0.97 X Болести система за дисање J00‐J99 49 5.26 XI Болести система за варење K00‐K93 8 0.86 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 12 1.29 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 6 0.64 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 13 1.40 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 0 0 R00‐R99 11 1.18 S00‐T98 4 0.43 Z00‐Z99 783 84.10 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Фоча III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 92 3.4.3.7 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње Укупно Индекс структуре 8433 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 94 1.11 II Тумори C00‐D48 169 2.00 D50‐D89 136 1.61 E00‐E90 435 5.16 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 404 4.79 VI Болести нервног система G00‐G99 273 3.24 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 151 1.79 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 170 2.02 IX Болести система крвотока I00‐I99 1016 12.05 X Болести система за дисање J00‐J99 1470 17.43 XI Болести система за варење K00‐K93 579 6.87 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 279 3.31 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 848 10.06 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 573 6.79 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 112 1.33 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 0 0 R00‐R99 381 4.52 S00‐T98 476 5.64 Z00‐Z99 867 10.28 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Требиње III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 93 3.4.3.8 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник Укупно Индекс структуре 13413 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 235 1.75 II Тумори C00‐D48 146 1.09 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 164 1.22 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 224 1.67 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 395 2.94 VI Болести нервног система G00‐G99 263 1.96 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 275 2.05 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 302 2.25 IX Болести система крвотока I00‐I99 1130 8.43 X Болести система за дисање J00‐J99 2256 16.82 XI Болести система за варење K00‐K93 585 4.36 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 452 3.37 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 1522 11.35 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 720 5.37 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 210 1.57 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 11 0.08 R00‐R99 348 2.59 S00‐T98 885 6.60 Z00‐Z99 3290 24.53 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Зворник XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 94 3.5
Стоматолошка служба 3.5.1
Здравствени радници у стоматолошкој служби по регионима Здравствени радници укупно доктори стоматолог
ије доктори стоматологије на специјализацији
доктори стоматологије специјалисти Зубни техничари Зубни асистенти Република Српска 197 141 15 41 92 156 Бања Лука 82 61 4 17 42 66 Бијељина 20 13 3 4 10 16 Добој 34 23 7 4 13 26 Источно Сарајево 14 11 0 3 9 11 Фоча 13 8 0 5 3 11 Требиње 19 12 0 7 2 16 Зворник 15 13 1 1 13 10 Регион 95 26274 22222 38265 55969 Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник 91708 Добој 30580 20352 7766 11030 42823 22244 10000 2801 6353 4659 4956 11185 48611 Бијељина 8885 8535 6815 6560 17283 10738 56519 146887 260658 Бања Лука 98153 115335 186841 3323 4107 1704 2124 5702 7262 22224 46446 са лијечењем пломбирани зуби Република 543707 232948 Српска серијски прегледи без лијечења свега посјете Посјете у стоматолошкој служби по регионима од тога прве Региони 3.5.2
96 10733 9575 5237 9131 21506 13274 53193 122649 извађени зуби 14066 8958 2964 13506 90612 90028 319477 539611 остале интервенције хируршке интервенције 217 6 75 327 778 1082 3683 6168 покретне протезе 67 6 3 0 0 164 440 680 фиксне протезе протетски радови извршени радови 2960 2183 0 1365 8545 5566 32579 53198 1979 253 843 740 948 0 7962 12725 лијечење ортодонција меких ткива 3.5.3
Утврђена обољења, стања и повреде по групама 3.5.3.1 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска Укупно Индекс структуре 242028 100.00 K00‐K93 241901 99.95 K02 86960 0 181 Друге болести зуба и потпорних структура K00‐K01 K03‐K08 137349 0 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда K09‐K14 17592 0 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 127 0.05 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Република Српска XI Болести система за варење 180 Кариес дентиум 3.5.3.2 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука Укупно Индекс структуре 98798 100.00 K00‐K93 98671 99.87 K02 35795 0 181 Друге болести зуба и потпорних структура K00‐K01 K03‐K08 52691 0 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда K09‐K14 10185 0 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 127 0.13 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Бања Лука XI Болести система за варење 180 Кариес дентиум 97 3.5.3.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина Укупно Индекс структуре 19191 K00‐K93 19191 100.00 K02 3994 20.81 181 Друге болести зуба и потпорних структура K00‐K01 K03‐K08 11066 57.66 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда K09‐K14 4131 21.53 XXИ Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 0 0 Укупно Индекс структуре 51520 K00‐K93 51520 100.00 K02 16377 31.79 K00‐K01 K03‐K08 33977 65.95 K09‐K14 1166 2.26 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Бијељина XI Болести система за варење 180 Кариес дентиум 3.5.3.4 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Добој XI Болести система за варење 180 Кариес дентиум 181 Друге болести зуба и потпорних структура 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда 3.5.3.5 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Источно Сарајево XI Болести система за варење 180 Кариес дентиум 181 Друге болести зуба и потпорних структура 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда 98 Индекс структуре Укупно K00‐K93 13639 100.00 K02 6015 44.10 K00‐K01 K03‐K08 6974 51.13 K09‐K14 650 4.77 3.5.3.6 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Фоча Укупно Индекс структуре K00‐K93 7766 100.00 K02 4094 52.72 181 Друге болести зуба и потпорних структура K00‐K01 K03‐K08 3148 40.53 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда K09‐K14 524 6.75 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Фоча XI Болести система за варење 180 Кариес дентиум 3.5.3.7 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Требиње XI Болести система за варење Индекс структуре Укупно K00‐K93 20349 100.00 K02 10584 52.01 181 Друге болести зуба и потпорних структура K00‐K01 K03‐K08 9573 47.04 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда K09‐K14 192 0.94 180 Кариес дентиум 3.5.3.8 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Зворник 30765 XI Болести система за варење К00‐К93 30765 100.00 180 Кариес дентиум К02 10101 32.83 181 Друге болести зуба и потпорних структура К00‐К01 К03‐К08 19920 64.75 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда К09‐К14 744 2.42 99 3.6
Ванболнички морбидитет по регионима 3.6.1
Утврђена обољења, стања и повреде по групама у Републици Српској Укупно Индекс структуре 1531361 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 28501 1.86 II Тумори C00‐D48 17903 1.17 D50‐D89 21022 1.37 E00‐E90 42967 2.81 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 31107 2.03 VI Болести нервног система G00‐G99 18718 1.22 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 41227 2.69 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 30763 2.01 IX Болести система крвотока I00‐I99 168077 10.98 X Болести система за дисање J00‐J99 271619 17.74 XI Болести система за варење K00‐K93 302137 19.73 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 42382 2.77 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 93686 6.12 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 118981 7.77 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 11064 0.72 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 1396 0.09 Q00‐Q96 3056 0.20 R00‐R99 57021 3.72 S00‐T98 51231 3.34 Z00‐Z99 178503 11.66 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Република Српска III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVII Урођене наказности, хромосомске ненормалности деформације и XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази
XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 100 3.6.1.1 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Бања Лука Укупно Индекс структуре 763585 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 14994 1.96 II Тумори C00‐D48 10528 1.38 D50‐D89 11427 1.50 E00‐E90 22602 2.96 F00‐F99 13421 1.76 VI Болести нервног система G00‐G99 8804 1.15 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 22177 2.90 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 17986 2.35 IX Болести система крвотока I00‐I99 82825 10.85 X Болести система за дисање J00‐J99 130900 17.14 XI Болести система за варење K00‐K93 129087 16.91 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 23506 3.08 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 54949 7.20 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 64054 8.40 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 6302 0.82 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 469 0.06 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 1614 0.21 R00‐R99 34067 4.46 S00‐T98 26183 3.43 Z00‐Z99 87690 11.48 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Бања Лука III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма V Душевни понашања поремећаји и поремећаји XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 101 3.6.1.2 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Бијељина Укупно Индекс структуре 112065 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 1459 1.30 II Тумори C00‐D48 448 0.40 D50‐D89 1861 1.66 E00‐E90 1620 1.45 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 3975 3.55 VI Болести нервног система G00‐G99 2468 2.20 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 1529 1.36 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 1062 0.95 IX Болести система крвотока I00‐I99 10135 9.04 X Болести система за дисање J00‐J99 23900 21.33 XI Болести система за варење K00‐K93 24662 22.01 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 1199 1.07 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 6064 5.41 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 8705 7.77 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 92 0.08 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 1 0.01 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 47 0.04 R00‐R99 1829 1.63 S00‐T98 1011 0.90 Z00‐Z99 19998 17.84 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Бијељина III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 102 3.6.1.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Добој Укупно Индекс структуре 253548 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 4715 1.86 II Тумори C00‐D48 3389 1.34 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 3114 1.23 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 8996 3.55 V Душевни понашања F00‐F99 6153 2.43 VI Болести нервног система G00‐G99 2847 1.12 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 6608 2.61 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 4059 1.60 IX Болести система крвотока I00‐I99 30748 12.12 X Болести система за дисање J00‐J99 36599 14.43 XI Болести система за варење K00‐K93 61662 24.32 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 6284 2.48 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 15295 6.03 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 19367 7.64 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 2258 0.89 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 854 0.34 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 633 0.25 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 7699 3.04 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐T98 10731 4.23 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 21537 8.49 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Добој поремећаји и поремећаји 103 3.6.1.4 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Источно Сарајево Укупно Индекс структуре 113366 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 2830 2.50 II Тумори C00‐D48 1026 0.90 D50‐D89 1388 1.22 E00‐E90 2728 2.41 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 1974 1.74 VI Болести нервног система G00‐G99 1252 1.10 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 2108 1.86 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 1745 1.54 IX Болести система крвотока I00‐I99 15348 13.54 X Болести система за дисање J00‐J99 25230 22.26 XI Болести система за варење K00‐K93 18034 15.91 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 3027 2.67 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 5033 4.44 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 7587 6.69 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 770 0.68 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 10 0.01 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 84 0.07 R00‐R99 4622 4.08 S00‐T98 4350 3.84 Z00‐Z99 14220 12.54 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Источно Сарајево III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 104 3.6.1.5 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Фоча Укупно Индекс структуре 50762 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 868 1.71 II Тумори C00‐D48 400 0.79 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 618 1.22 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 1442 2.84 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 850 1.67 VI Болести нервног система G00‐G99 457 0.90 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 1660 3.27 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 957 1.89 IX Болести система крвотока I00‐I99 8626 16.99 X Болести система за дисање J00‐J99 9385 18.49 XI Болести система за варење K00‐K93 9779 19.26 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 1643 3.24 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива M00‐M99 1753 3.45 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 3600 7.09 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 310 0.61 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 6 0.01 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 64 0.13 R00‐R99 1179 2.32 S00‐T98 1491 2.94 Z00‐Z99 5674 11.18 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Фоча XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 105 3.6.1.6 Утврђена обољења, стања и повреде по групама РегионаТребиње Укупно Индекс структуре 97815 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 859 0.88 II Тумори C00‐D48 851 0.87 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 1155 1.18 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00‐E90 2648 2.71 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 1945 1.99 VI Болести нервног система G00‐G99 1201 1.23 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 3378 3.45 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 1757 1.80 IX Болести система крвотока I00‐I99 8670 8.86 X Болести система за дисање J00‐J99 20498 20.97 XI Болести система за варење K00‐K93 23947 24.48 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 2752 2.81 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 3569 3.65 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 5860 5.99 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 548 0.56 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 51 0.05 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 189 0.19 R00‐R99 2556 2.61 S00‐T98 2136 2.18 Z00‐Z99 13245 13.54 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Требиње XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 106 3.6.1.7 Утврђена обољења, стања и повреде по групама РегионаЗворник Укупно Индекс структуре 140220 100.00 I Заразне и паразитарне болести A00‐B99 2776 1.98 II Тумори C00‐D48 1261 0.90 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 1459 1.04 E00‐E90 2931 2.09 F00‐F99 2789 1.99 VI Болести нервног система G00‐G99 1689 1.20 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 3767 2.69 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 3197 2.28 IX Болести система крвотока I00‐I99 11725 8.36 X Болести система за дисање J00‐J99 25107 17.90 XI Болести система за варење K00‐K93 34966 24.94 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 3971 2.83 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и M00‐M99 везивног ткива 7023 5.01 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 9808 6.99 XV Трудноћа, рађање и бабиње O00‐O99 784 0.56 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 5 0.01 XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q96 425 0.30 R00‐R99 5069 3.62 S00‐T98 5329 3.80 Z00‐Z99 16139 11.51 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Зворник IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма V Душевни поремећаји и поремећаји понашања XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом 107 3.7
Специјалистичке службe 3.7.1
Здравствени радници у специјалистичким службама по регионима Здравствени радници љекари Регион са вишом спремом на специја
специја‐
‐листи лизацији са средњом спремом укупно од тога медицинске сестре укупно од тога медицинске сестре укупно опште медицине Република Српска 28 1 6 21 15 13 41 26 Бања Лука 17 1 3 13 15 13 32 18 Бијељина 0 0 0 0 0 0 0 0 Добој 9 0 3 6 0 0 8 7 Источно Сарајево 1 0 0 1 0 0 0 0 Фоча 0 0 0 0 0 0 0 0 Требиње 1 0 0 1 0 0 1 1 Зворник 0 0 0 0 0 0 0 0 108 3.7.2
Посјете у специјалистичким службама по регионима Посјете у ординацији Региони код љекара Кућне посјете свега од тога прве осталих здравствених радника Република Српска 79161 36416 44016 0 0 Бања Лука 31739 10412 13934 0 0 Бијељина 0 0 0 0 0 Добој 29134 16272 19066 0 0 Источно Сарајево 12975 9732 9777 0 0 Фоча 0 0 0 0 0 Требиње 0 0 0 0 0 Зворник 5313 0 1239 0 0 109 љекара осталих здравствених радника 3.8
3.8.1
Центри за ментално здравље Здравствени радници у центрима за ментално здравље по регионима Здравствени радници Љекари Региони са вишом спремом укупно опште медицине на специја‐
лизацији Република Српска 22 0 9 13 Бања Лука 11 0 5 Бијељина 0 0 Добој 6 Источно Сарајево са средњом спремом од тога медицинске сестре укупно од тога медицинске сестре 16 15 38 33 6 12 11 7 7 0 0 0 0 0 0 0 2 4 1 1 19 19 2 0 1 1 0 0 2 2 Фоча 0 0 0 0 0 0 0 0 Требиње 1 0 1 0 1 1 3 3 Зворник 2 0 0 2 2 2 7 2 специја укупно
листи 110 3.8.2
Посјете у центрима за ментално здравље по регионима Посјете у ординацији Кућне посјете свега од тога прве осталих здравстених радника Република Српска 53819 13372 161770 0 851 Бања Лука 16336 8407 97615 0 100 Бијељина 0 0 0 0 0 Добој 17952 3232 55571 0 0 Источно Сарајево 6318 1072 2980 0 0 0 0 0 0 0 Требиње 2781 661 556 0 345 Зворник 10432 0 5048 0 406 Регион Фоча код љекара 111 љекара осталих здравстених радника 3.9
Центри базичне рехабилитације 3.9.1
Здравствени радници у центрима базичне рехабилитације по регионима Здравствени радници љекари Регион са вишом спремом са средњом спремом укупно опште медицине на специја‐
лизацији специја‐
листи Република Српска 26 0 5 21 46 2 65 24 Бања Лука 11 0 2 9 22 1 23 8 Бијељина 1 0 0 1 1 1 6 6 Добој 5 0 1 4 8 0 12 3 Источно Сарајево 3 0 0 3 3 0 11 1 Фоча 1 0 1 0 1 0 2 2 Требиње 3 0 1 2 6 0 2 1 Зворник 2 0 0 2 5 0 9 3 112 од тога укупно медицинске укупно сестре од тога медицинске сестре 3.9.2
Посјете у центрима базичне рехабилитације по регионима Посјете у ординацији Регион код љекара Кућне посјете љекара осталих здравстених радника 757798 28 249 15967 390544 0 0 2355 1010 31195 0 0 Добој 10841 5239 111984 0 0 Источно Сарајево 7647 3195 89269 0 0 Фоча 569 466 11915 0 0 Требиње 2984 1691 62259 16 240 Зворник 5334 0 60632 12 9 свега од тога прве Република Српска 63122 27568 Бања Лука 33392 Бијељина осталих здравстених радника 113 3.10 Стоматолошка служба ‐ здравствене установе, приватни сектор 3.10.1 Здравствени радници у стоматолошким установама по регионима Здравствени радници Регион укупно доктори доктори доктори стоматологије стоматологије на специјализацији доктори стоматологије специјалисти Зубни техничари Зубни асистенти Република Српска 194 140 7 47 40 141 Бања Лука 117 87 4 26 18 88 Бијељина 19 11 0 8 2 17 Добој 18 13 2 3 9 15 Источно Сарајево 19 13 1 5 3 7 Фоча 1 1 0 0 0 1 Требиње 6 6 0 0 2 5 Зворник 14 9 0 5 6 8 114 100258 26114 17976 10661 7108 2722 29399 Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник 194238 свега 12246 1769 2850 5168 9927 16818 59005 107783 од тога прве Посјете Република Српска Регион 4178 0 4257 0 80 6462 28714 43691 серијски прегледи 7053 1592 3487 6237 8218 10886 47633 85106 без лијечења
2352 385 229 1133 3555 4199 20702 32555 са лијечењем пломбирани зуби 3.10.2 Посјете у стоматолошким установама по регионима 115 3896 445 1635 2335 4257 6047 16788 35403 извађени зуби 1529 109 124 336 13111 4689 9638 29536 остале интервенције хируршке интервенције 555 46 105 27 671 1007 1480 3891 покретне протезе 1015 17 80 63 1072 3401 5256 10904 фиксне протезе протетски радови извршени радови 16 0 0 180 0 319 73 588 ортодонција 253 0 212 419 84 1879 5332 8179 лијечење меких ткива 3.11 Специјалистичке службе‐ здравствене установе, приватни сектор 3.11.1 Здравствени радници у специјалистичким установама по регионима Здравствени радници љекари Регион укупно са вишом спремом на опште специјал
медицине изацији специја‐
листи са средњом спремом од тога укупно медицинске укупно сестре од тога медицинске сестре Република Српска 147 9 5 134 13 4 166 118 Бања Лука 87 8 4 75 8 2 98 75 Бијељина 23 0 1 22 0 0 26 15 Добој 17 1 0 16 1 0 20 13 Источно Сарајево 12 0 0 13 4 2 14 7 Фоча 1 0 0 1 0 0 1 1 Требиње 1 0 0 1 0 0 1 1 Зворник 6 0 0 6 0 0 6 6 116 3.11.2 Посјете у специјалистичким установама по регионима Посјете у ординацији Кућне посјете свега од тога прве
осталих здравстених радника Република Српска 153173 94601 49003 581 550 Бања Лука 92288 51874 23239 520 525 Бијељина 19910 13739 11776 48 25 *Добој 19760 15822 3972 13 0 Источно Сарајево 8656 5179 10016 0 0 Фоча 1460 844 0 0 0 Требиње 4213 4213 0 0 0 Зворник 6886 2930 0 0 0 Региони код љекара *Микробиолошки лабораториј 3670 117 осталих љекара здравстених радника 3.12 Апотеке и веледрогерије‐ приватни сектор 3.12.1 Здравствени радници у апотекама и веледрогеријама Здравствени радници фармацеути Регион укупно фармацеути са средњом спремом на специјализацији специја листи укупно од тога фармацеутски техничари Република Српска 229 222 4 3 349 346 Бања Лука 128 124 2 2 151 150 Бијељина 43 41 2 0 117 117 Добој 19 18 0 1 24 24 Источно Сарајево 24 24 0 0 40 38 Фоча 0 0 0 0 0 0 Требиње 1 1 0 0 1 1 Зворник 14 14 0 0 16 16 118 3.13 Специјалистичке службе‐ Интернационални дијализни центри‐приватни сектор 3.13.1 Здравствени радници у дијализним центрима по регионима Здравствени радници љекари Регион са вишом спремом са средњом спремом укупно опште медицине на специјали
зацији специја‐
листи укупно
од тога медицинске сестре укупно од тога медицинске сестре Република Српска 16 2 2 12 6 6 79 78 Бања Лука 6 0 1 5 3 3 21 21 Бијељина 6 2 1 3 1 1 33 33 Добој 3 0 0 3 2 2 13 13 Источно Сарајево 1 0 0 1 0 0 12 11 Фоча 0 0 0 0 0 0 0 0 Требиње 0 0 0 0 0 0 0 0 Зворник 0 0 0 0 0 0 0 0 119 4. Стационарна здравствена зашита у Републици Српској 120 СЕКУНДАРНА И ТЕРЦИЈАРНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА се остварује у здравственим установама: Клиничком центру Бања Лука, 9 општих болница од којих су Клиничко – болничке службе Фоча и Клиничко ‐ болничке службе Касиндол у саставу Клиничког центра Источно Сарајево. Стационарна здравствена заштита обавља се у домовима здравља: Мркоњић Град, Нови Град, Прњавор и Дервента. Специјализована здравствена дјелатност се обавља: у двије психијатријске болнице (Завод за лијечење, рехабилитацију и социјалну заштиту хроничних душевних болесника Модрича и Психијатријска болница Соколац), и у двије специјализоване здравствене установе за рехабилитацију (Институт за физикалну медицину, рехабилитацију и балнео‐климатологију „Мљечаница“ Козарска Дубица, Завод за физикалну медицину и рехабилитацију „Др М. Зотовић“ Бања Лука). Јавно здравствену дјелатност обавља Институт за заштиту здравља Републике Српске са 5 регионалних завода за заштиту здравља. У болничким здравственим установама у Републици Српској ради укупно 4343 здравствених радника, 1038 љекара (од тога 785 специјалиста) и 3305 осталих здравствених радника са вишом, средњом и нижом стручном спремом. Однос доктора медицине и осталих здравствених радника 1:3.У оквиру приказа рада и кориштења здравствене заштите у болничко стационарној дјелатности садржани су подаци који се 121 односе на лијечење у дневним болницама одјела општих болница, клиника и клиничких центара у Републици Српској. Постељни фонд у болничко‐
стационарним установама у Републици Српској у 2008. години износи 4429 постеља, односно 3.08 постеља на 1000 становника. У болничким здравственим установама у Републици Српској у 2008.години број исписаних болесника износио је 150859, и осварено је 1276370 болесничких дана.Просјечна дужина лежања износила је 8.46 дана, а просјечна заузетост постеља је 78.95%.У стационарним здравственим установама лијечено је 133192 особа, 65000 мушкараца (48.8%) и 68192 жена (51.2%).Најчешће групе болести као узрок хоспитализације пацијента у Републици Српској су : ‐Тумори 18.1% ‐Болести система крвотока 13.1% ‐Болести ситема за варење 9.4% ‐Болести мишићно‐коштаног система и везивног ткива 7.0% ‐Болести ситема за дисање 6.7% ‐Болести мокраћно полног система 6.6% ‐Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора 6.6% ‐Душевни поремећаји и поремећаји понашања 5.1% ‐Заразне и паразитарне болести 3.7% ‐Трудноће, рађање и бабиње 3.2% ‐Остале болести 20.5 % 1038 0 52 9 377 148 435 17 Укупно Дом здравља Завод Институт Клинички центар Клиничко болничке службе Општа болница Специјална болница Укупно 12 327 107 301 4 34 0 785 специјалисти Љекари 9 146 37 168 14 92 0 466 Виша 125 1246 379 902 16 160 0 2828 Средња 10 0 0 0 0 1 0 11 Нижа Остали здравствени радници Збирна табела према типу установе Република Српска 122 474 1590 432 1220 144 501 62 4429 Постеље 2489 60710 16829 55076 2484 7373 1020 150859 Исписани болесници Здравствени радници, постеље, исписани болесници, болеснички дани Тип установе 4.1.1
4.1
176449 405831 119128 377139 33916 150204 5142 1276370 Болеснички дани 13 2480 555 1511 2 57 31 4649 Умрли 70.89 6.68 7.08 6.43 13.65 20.37 5.04 8.46 101.99 69.93 75.55 86.19 64.53 82.14 22.72 78.95 Просјечна Просјечна дужина заузетост лежања постеља 4.1.2
Домови здравља по одјељењима Постеље специја‐
листи виша школа средња школа Болеснички дани Умрли укупно Исписани болесници Остали здравствени радници 0 0 0 0 62 1020 5142 31 0 0 0 0 40 822 4795 31 Интерно 0 0 0 0 15 434 3502 31 Гинекологија и акушерство 0 0 0 0 25 388 1293 0 Регион Добој 0 0 0 0 22 198 347 0 Гинекологија и акушерство 0 0 0 0 22 198 347 0 Љекари Одјељења Укупно Република Српска гинекологија ‐
интерно Регион Бања Лука 123 4.1.3
Опште болнице по одјељењима Регион Бања Лука Остали здравствени радници Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Љекари Опште болнице Региона Бања Лука 127 97 64 341 497 20296 134444 756 ХИРУРГИЈА 33 27 15 99 137 6202 35152 94 Хирургија Ортопедија трауматологијом 27 24 10 64 98 4002 24071 80 0 0 0 0 10 564 4273 7 Пластична хирургија 0 0 0 0 6 373 2613 2 Урологија 0 0 0 0 8 386 2328 3 Дјечија хирургија 0 0 0 0 3 159 424 0 Торакална хирургија 0 0 0 0 2 49 347 0 Васкуларана хирургија 0 0 0 0 2 19 132 0 Анестезија и реанимација 5 2 4 27 8 650 964 2 1 1 1 8 0 0 0 0 5 3 1 14 6 162 1696 44 ИНТЕРНО 24 17 6 63 130 4839 34758 308 Интерно 21 14 6 61 89 2947 22954 213 Онкологија 0 0 0 0 17 1249 6804 52 Дерматологија 3 3 0 2 2 97 795 0 Коронарна јединица 0 0 0 0 10 339 2546 26 Пнеумофтиѕиологија 0 0 0 0 12 207 1659 17 ПЕДИЈАТРИЈА 11 9 2 19 45 2612 11778 0 НЕУРО ПСИХИЈАТРИЈА 5 4 3 13 29 567 7454 113 ПСИХИЈАТРИЈА 5 3 2 13 43 808 12824 10 НЕУРОЛОГИЈА 5 5 1 12 17 603 5518 144 ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА 3 2 1 7 20 482 7542 39 ОФТАЛМОЛОГИЈА 4 3 1 5 10 483 3014 0 ОРЛ 3 2 1 7 6 274 1388 3 ГИНЕКОЛОГИЈА 11 9 5 44 54 3264 13320 1 Гинекологија и акушерство 4 3 1 13 22 1730 5778 0 Гинекологија 7 6 4 31 16 728 3738 1 Акушерство 0 0 0 0 16 806 3804 0 ОСТАЛО 18 13 26 45 0 0 0 0 Одјељења укупно са Физикална медицина и рехабилитација АНЕСТЕЗИЈА И РЕАНИМАЦИЈА специјал
исти виша школа средња школа 124 4.1.3.1 Опште болнице по одјељењима Општа болница Градишка укупно специјал
исти виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болесничк дани Умрли Остали здравствени радници Регион Бања Лука Општа болница Градишка 54 39 27 127 177 6715 45066 335 ХИРУРГИЈА 13 11 5 33 47 2047 11805 42 АНЕСТЕЗИЈА СА РЕАНИМАЦИЈОМ 5 3 1 14 6 162 1696 44 ИНТЕРНО 8 5 1 20 35 1106 7057 97 ПЕДИЈАТРИЈА 5 3 1 9 18 621 3734 0 5 4 3 13 29 567 7454 113 3 2 1 7 20 482 7542 39 ГИНЕКОЛОГИЈА 4 3 1 13 22 1730 5778 0 Гинекологија и акушерство 4 3 1 13 22 1730 5778 0 ОСТАЛО 11 8 14 18 0 0 0 0 Љекари Одјељења НЕУРО ПСИХИЈАТРИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА 125 специјал
исти Виша школа средња школа Умрли укупно Исписани болесници Одјељења Постеље Остали здравствени радници Љекари Болеснички дани 4.1.3.2 Опште болнице по одјељењима Општа болница Приједор Регион Бања Лука Општа болница Приједор 73 58 37 214 320 13581 89378 421 ХИРУРГИЈА 20 16 10 66 90 4155 23347 52 Хирургија 14 13 5 31 51 1955 12266 38 Ортопедија са трауматологијом 0 0 0 0 10 564 4273 7 Пластична хирургија 0 0 0 0 6 373 2613 2 Урологија 0 0 0 0 8 386 2328 3 Дј.хирургија 0 0 0 0 3 159 424 0 Торакална хирургија 0 0 0 0 2 49 347 0 Васкуларана хирургија 0 0 0 0 2 19 132 0 5 2 4 27 8 650 964 2 1 1 1 8 0 0 0 0 ИНТЕРНО 16 12 5 43 95 3733 27701 211 Интерно 13 9 5 41 54 1841 15897 116 Онкологија 0 0 0 0 17 1249 6804 52 Дерматологија 3 3 0 2 2 97 795 0 Коронарна јединица 0 0 0 0 10 339 2546 26 Пнеумофтизиологија 0 0 0 0 12 207 1659 17 ПЕДИЈАТРИЈА 6 6 1 10 27 1991 8044 0 ПСИХИЈАТРИЈА 5 3 2 13 43 808 12824 10 НЕУРОЛОГИЈА 5 5 1 12 17 603 5518 144 ОФТАЛМОЛОГИЈА 4 3 1 5 10 483 3014 0 ОРЛ 3 2 1 7 6 274 1388 3 ГИНЕКОЛОГИЈА 7 6 4 31 32 1534 7542 1 Гинекологија 7 6 4 31 16 728 3738 1 Акушерство 0 0 0 0 16 806 3804 0 ОСТАЛО 7 5 12 27 0 0 0 0 Анестезија са реанимацијом Физикална медицина и рехабилитација 126 4.1.4
Опште болнице по одјељењима Регион Бијељина укупно специјал
исти виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли 4.1.4.1 Опште болнице по одјељењима Општа болница Бијељина Регион Бијељина Општа болница Бијељина 90 69 15 221 281 10982 64036 457 ХИРУРГИЈА 21 18 1 56 77 2532 19351 110 Хирургија 15 13 1 41 77 2532 19351 110 Анестезија са реанимацијом 6 5 0 15 0 0 0 0 ИНТЕРНО 19 16 2 38 79 3035 16805 196 ПЕДИЈАТРИЈА 8 8 2 23 27 1285 5678 1 НЕУРОЛОГИЈА 10 3 2 11 12 754 4000 116 ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА 3 3 1 7 24 449 4717 33 ОРЛ И МФХ 6 4 0 9 6 286 1549 1 ОФТАЛМОЛОГИЈА 4 4 1 6 6 350 1401 0 ГИНЕКОЛОГИЈА 9 8 0 19 50 2291 10535 0 Гинекологија 9 8 0 19 25 1147 4831 0 Акушерство 0 0 0 0 25 1144 5704 0 ОСТАЛО 10 5 6 52 0 0 0 0 Остали здравствени радници Љекари Одјељења 127 4.1.5
Опште болнице по одјељењима Регион Добој укупно специјал
исти Виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли 4.1.5.1 Опште болнице по одјељењима Општа болница Добој Регион Добој Општа болница Добој 111 76 27 339 404 16087 117826 790 ХИРУРГИЈА 16 9 1 89 83 3520 24175 116 ОРТОПЕДИЈА 4 4 1 16 22 886 7728 11 УРОЛОГИЈА 5 3 0 10 18 697 3440 5 АНЕСТЕЗИЈА СА РЕАНИМАЦИЈОМ 8 4 1 19 0 0 0 0 ИНТЕРНО 16 9 3 50 70 2551 21272 151 ПЕДИЈАТРИЈА 4 3 1 11 16 765 3703 2 ДЕРМАТОЛОГИЈА 3 3 1 6 7 150 1681 0 10 8 1 38 70 2596 29937 426 3 3 3 5 0 0 0 0 5 5 3 10 28 847 8731 61 ОФТАЛМОЛОГИЈА 5 5 1 6 10 274 1789 0 ОРЛ 4 3 0 8 16 607 3097 12 ИНФЕКТИВНО 4 2 1 6 14 384 2692 4 ГИНЕКОЛОГИЈА 9 8 2 22 33 2810 9581 2 Гинекологија 9 8 2 22 16 970 2607 2 Акушерство 0 0 0 0 17 1840 6974 0 ОСТАЛО 15 7 8 43 0 0 0 0 ХЕМОДИЈАЛИЗА 0 0 0 0 17 0 0 0 Остали здравствени радници Љекари Одјељења НЕУРО ПСИХИЈАТРИЈА ФИЗИКАЛНА МЕДИЦИНА И РЕХАБИЛИТАЦИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА 128 укупно специјал
исти виша школа средња школа Исписани болесници Болеснички дани Умрли Опште болнице по одјељењима регион Требиње Постеље 4.1.6
Опште болнице Региона Требиње 60 48 24 189 198 7000 49241 192 ХИРУРГИЈА 16 13 12 65 46 1437 10602 49 Општа хирургија Општа хирургија са ортопедијом и ОРЛ Анестезија са реанимацијом Пријем и отпуст болесника Физикална медицина и рехабилитација УРОЛОГИЈА ИНТЕРНО Интерно Дерматологија ПЕДИЈАТРИЈА НЕУРОЛОГИЈА ПСИХИЈАТРИЈА ПНЕУМО‐ ФТИЗИОЛОГИЈА И ДЕРМАТОЛОГИЈА ОФТАЛМОЛОГИЈА ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија Акушерство ОСТАЛО 2 1 0 10 9 159 1264 9 7 6 0 26 30 1078 8103 15 5 4 2 15 7 200 1235 25 0 0 0 13 0 0 0 0 2 2 10 1 0 0 0 0 1 1 0 6 9 211 1282 2 12 2 27 48 2165 15656 75 10 2 26 48 2165 15656 75 2 3 2 1 0 1 0 0 1 17 10 10 0 18 8 24 0 490 412 606 0 2136 3093 7185 0 0 39 13 2 2 0 6 16 391 3608 14 2 1 0 8 8 274 1726 0 6 6 0 11 6 6 0 7 1 1 0 8 13 13 0 27 21 10 11 0 1014 376 638 0 3953 1419 2534 0 0 0 0 0 Остали здравствени радници Љекари Одјељења 13 11 2 3 4 2 129 средња школа Болеснички дани Умрли виша школа Исписани болесници укупно специјалист
и Постеље 4.1.6.1 Опште болнице по одјељењима Општа болница Требиње 48 41 20 158 168 5828 41047 144 12 11 10 55 37 1278 9338 40 7 6 0 26 30 1078 8103 15 3 3 0 15 7 200 1235 25 0 0 0 13 0 0 0 0 2 2 10 1 0 0 0 0 1 1 0 6 9 211 1282 2 11 9 2 2 3 2 11 9 2 2 1 1 1 1 0 1 0 0 22 21 1 13 10 10 37 37 0 14 7 24 1506 1506 0 385 348 606 10256 10256 0 1622 2681 7185 42 42 0 0 33 13 2 2 0 6 16 391 3608 14 2 5 5 0 8 1 5 5 0 6 0 0 0 0 8 8 8 8 0 20 8 16 8 8 0 274 829 332 497 0 1726 3349 1244 2105 0 0 0 0 0 0 Остали здравствени радници Љекари Одјељења Регион Требиње Општа болница Требиње ХИРУРГИЈА Општа хирургија са ортопедијом и Орл Анестезија са реанимацијом Пријем и отпуст болесника Физикална медицина и рехабилитација УРОЛОГИЈА ИНТЕРНО Интерно Дерматологија ПЕДИЈАТРИЈА НЕУРОЛОГИЈА ПСИХИЈАТРИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА ОФТАЛМОЛОГИЈА ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија Акушерство ОСТАЛО 130 4.1.6.2 Опште болнице по одјељењима Општа болница Невесиње укупно специјал
исти Виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Остали здравствени радници Регион Требиње Општа болница Невесиње 12 7 4 31 30 1172 8194 48 ХИРУРГИЈА 4 2 2 10 9 159 1264 9 Општа хирургија 2 1 0 10 9 159 1264 9 Анестезија са реанимацијом 2 1 2 0 0 0 0 0 ИНТЕРНО 2 1 1 5 11 659 5400 33 ПЕДИЈАТРИЈА 1 1 0 4 4 105 514 0 НЕУРОЛОГИЈА 1 1 0 0 1 64 412 6 ГИНЕКОЛОГИЈА 1 1 1 5 5 185 604 0 Гинекологија 1 1 1 5 2 44 175 0 Акушерство 0 0 0 0 3 141 429 0 ОСТАЛО 3 1 0 7 0 0 0 0 Љекари Одјељења 131 4.1.7
Опште болнице по одјељењима Регион Зворник укупно специјал
исти Виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли 4.1.7.1 Опште болнице по одјељењима Општа болница Зворник 47 37 16 156 210 6345 40284 285 11 9 10 8 5 4 50 33 43 43 1550 1232 12894 9462 43 36 2 2 1 17 0 0 0 0 0 0 0 14 9 3 0 2 4 3 0 0 0 11 8 2 0 1 3 1 0 0 0 3 2 1 0 0 1 0 0 0 0 41 38 1 0 2 11 5 0 0 0 53 53 0 0 0 40 5 156 98 64 2217 1887 286 44 0 854 242 1695 721 1016 13796 12484 1072 240 0 5457 1308 4 1 2 242 178 62 2 0 0 0 3 3 1 2 4 153 472 0 6 6 0 6 6 6 0 3 1 1 0 5 12 12 0 35 65 45 20 0 1329 363 966 0 6357 2081 4276 0 0 0 0 0 Остали здравствени радници Љекари Одјељења Регион Зворник Општа болница Зворник ХИРУРГИЈА Хирургија Анестезија са реанимацијом Ортопедија Урологија Васкуларна хирургија ИНТЕРНО Интерно Неурологија Инфектологија Дерматовенерологија ПЕДИЈАТРИЈА ОФТАМОЛОГИЈА ОРЛ са МХФ ХИРУРГИЈОМ ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија Акушерство ОСТАЛО 132 укупно специјалисти Укупно Завод за лијечење, рехабилитацију и социјалну заштиту хроничних душевних болесника Модрича Психијатријска болница Соколац Виша школа средња школа Република Умрли Одјељења Остали здравствени радници нижа Српска Исписани болесници Љекари Болеснички дани Специјалне болнице Постеље 4.1.8
17 12 9 125 10 474 2489 176449 13 6 3 3 59 9 274 283 96389 5 11 9 6 66 1 200 2206 80060 8 Болеснички дани Умрли Завод за физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" Бања.Лука 501 7373 150204 57 Остали здравствени радници Одјељења Исписани болесници Љекари Постеље 4.1.8.1 Заводи за физикалну медицину и рехабилитацију укупно специјалисти 52 34 виша школа средња школа Република 92 нижа Српска 160 1 Институт за рехабилитацију укупно специјалисти виша школа средња школа Исписани болесници Болеснички дани Умрли Остали здравствени радници Постеље 4.1.9
Република Српска Институт за физикалну медицину, рехабилитацију и балнеоклиматологију "Мљечаница" Козарска Дубица 9 4 14 16 144 2484 33916 2 Љекари Одјељења 133 специјал
исти Виша школа средња школа Исписани болесници Болеснички дани Умрли укупно Постеље 4.1.10 Клинички центар по клиникама 377 301 168 902 1226 59954 385700 1511 15 11 2 32 68 3230 18515 74 16 10 5 44 58 1710 15865 28 16 13 8 38 60 3027 21971 204 9 8 3 20 39 1780 13363 19 6 6 3 27 27 1240 5098 0 28 16 4 32 10 1221 3111 214 5 4 2 11 24 971 6844 16 5 4 1 16 26 994 7688 36 6 5 1 13 20 823 5766 5 7 4 1 8 15 1327 4069 3 22 16 8 50 94 6911 42913 183 11 7 5 14 30 1341 9742 32 12 10 4 21 41 8171 21660 139 24 20 9 60 80 5200 28787 25 9 9 1 15 15 499 2749 0 19 21 14 18 9 5 51 61 75 123 2450 1833 31506 38659 357 8 11 10 10 23 70 2632 24323 98 Остали здравствени радници Љекари Клинике, Заводи и службе Регион Бања Лука Клинички центар Бања Лука КЛИНИКА ЗА ОПШТУ И АБДОМИНАЛНУ ХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА ОРТ.СА ТРАУМАТОЛОГИЈОМ КЛИНИКА ЗА КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ КЛИНИКА ЗА УРОЛОГИЈУ КЛИНИКА ЗА ДЈЕЧИЈУ ХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА АНЕСТЕЗИЈУ И РЕАНИМАЦИЈУ КЛИНИКА ЗА ТОРАКАЛНУ ХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА НЕУРОХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА ВАСКУЛАРНУ ХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА ПЛАСТИЧНУ И РЕКОНСТРУКТИВНУ ХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА УНУТРАШЊЕ БОЛЕСТИ КЛИНИКА ЗА ЕНДОКРИНОЛОГИЈУ КЛИНИКА ЗА ОНКОЛОГИЈУ КЛИНИКА ЗА ДЈЕЧИЈЕ БОЛЕСТИ КЛИНИКА ЗА КОЖНЕ И ПОЛНЕ БОЛЕСТИ КЛИНИКА ЗА НЕУРОЛОГИЈУ КЛИНИКА ЗА ПСИХИЈАТРИЈУ КЛИНИКА ЗА ПЛУЋНЕ БОЛЕСТИ 134 специјал
исти Виша школа средња школа Исписани болесници Болеснички дани Умрли укупно Постеље Наставак 16 4 17 13 4 15 5 1 6 32 12 24 42 15 40 2236 718 1943 5587 3552 7958 0 0 0 11 10 9 31 76 2897 25317 66 33 31 13 94 176 6712 40403 4 33 0 1 8 45 31 0 1 6 36 13 0 3 8 42 94 0 53 11 109 114 62 0 2 0 3522 3190 0 88 0 18212 22191 0 254 0 Остали здравствени радници Љекари Клинике, Заводи и службе КЛИНИКА ЗА ОРЛ КЛИНИКА ЗА МХФ ХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА ОЧНЕ БОЛЕСТИ КЛИНИКА ЗА ИНФЕКТИВНЕ БОЛЕСТИ КЛИНИКА ЗА ГИНЕКОЛОГИЈУ И АКУШЕРСТВО гинекологија акушерство СЛ.ОПЕРАЦИОНЕ САЛЕ ЗАВОД ЗА МЕДИЦИНУ ОСТАЛО НУКЛЕАРНУ 135 4 0 0 0 0 укупно специјал
исти виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли 4.1.11 Клиничко ‐ болничке службе Регион Источно Сарајево Клиничко ‐ болничке службе Касиндол 79 58 16 212 230 8661 65239 329 ХИРУРГИЈА 21 13 1 67 51 2639 16525 142 Општа хирургија 13 8 1 23 43 2017 14357 77 Анестезија са реанимацијом 7 5 0 13 8 622 2168 65 Операциони блок 0 0 0 14 0 0 0 0 Интензивна њега 0 0 0 10 0 0 0 0 Пријемно 1 0 0 7 0 0 0 0 ИНТЕРНО 12 10 2 40 78 2708 24791 97 Интерно 12 10 1 27 54 1591 18067 78 Онкологија 0 0 1 8 15 867 4024 11 Нефрологија 0 0 0 5 9 250 2700 8 ПЕДИЈАТРИЈА 4 4 1 7 8 505 2674 1 ДЕРМАТОЛОГИЈА 1 1 0 3 4 69 602 0 НЕУРОЛОГИЈА 4 2 0 10 9 459 2778 58 2 2 0 4 4 23 251 0 4 2 1 11 30 391 7505 28 Пулмологија 4 2 1 11 10 251 3177 16 Фтизиологија 0 0 0 0 20 140 4328 12 ОФТАЛМОЛОГИЈА 4 3 1 9 8 270 1861 1 ОРЛ 4 3 3 9 11 493 3388 1 ИНФЕКТИВНО 1 1 0 2 6 113 1003 1 ГИНЕКОЛОГИЈА 6 6 1 12 21 991 3861 0 Гинекологија 6 6 1 12 14 456 1961 0 Акушерство 0 0 0 0 7 535 1900 0 ОСТАЛО 16 11 6 38 0 0 0 0 Остали здравствени радници Љекари Одјељења ФИЗ.МЕДИЦИНА И РЕХАБИЛИТАЦИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА 136 виша школа средња школа Умрли 69 49 21 167 202 8168 53889 226 21 10 4 53 50 2048 15061 62 11 6 2 28 43 1977 13006 43 4 3 0 15 7 71 2055 19 Рехабилитација 1 1 1 1 0 0 0 0 Пријемно‐ургентни блок 5 0 1 9 0 0 0 0 ИНТЕРНО 10 8 0 29 34 1938 10170 73 Интерно 10 8 0 29 28 1338 8510 59 Онкологија 0 0 0 0 6 600 1660 14 ПЕДИЈАТРИЈА 7 6 1 9 22 1216 5586 1 Педијатрија 7 6 1 9 19 1176 5124 0 Педијатрија интензивна 0 0 0 0 3 40 462 1 ДЕРМАТОЛОГИЈА 3 2 0 7 6 186 1905 0 4 3 1 11 16 625 4832 70 3 2 0 10 24 415 6593 12 ОФТАЛМОЛОГИЈА 2 2 0 5 9 367 2246 0 ОРЛ са МХФ ХИРУРГИЈОМ 3 2 0 7 9 353 1996 0 ИНФЕКТИВНО 1 1 0 6 12 200 1621 3 ГИНЕКОЛОГИЈА 3 3 1 12 20 820 3879 5 Гинекологија 3 3 1 12 15 486 2617 5 Акушерство 0 0 0 0 5 334 1262 0 ОСТАЛО 12 10 14 18 0 0 0 0 Одјељења Регион Фоча Клиничко ‐ болничке службе Фоча ХИРУРГИЈА Општа хирургија Анестезија са реанимацијом НЕУРО ПСИХИЈАТРИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА 137 Исписани болесници специјал
исти Остали здравствени радници Љекари Постеље укупно Болеснички дани Наставак 4.1.12 Клинички центар, клиничко ‐ болничке службе и опште болнице укупно специјал
исти виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Република Српска 960 735 351 2527 3248 137493 910659 4546 ХИРУРГИЈА 219 161 61 735 813 33797 223418 815 АНЕСТЕЗИЈА 41 23 6 65 16 1383 4807 258 ИНТЕРНО 157 119 39 390 676 30732 211874 1561 ОНКОЛОГИЈА 12 10 4 21 41 8171 21660 139 ПЕДИЈАТРИЈА 65 56 18 157 256 12927 65799 30 ДЕРМАТОВЕ НЕРОЛОГИЈА 16 15 2 31 32 904 6937 0 НЕУРОЛОГИЈА 42 26 12 94 121 4678 46895 714 ПСИХИЈАТРИЈА 28 22 7 84 190 3247 58668 31 НЕУРО ПСИХИЈАТРИЈА 19 15 5 62 115 3788 42223 609 ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА 31 26 16 74 212 5607 63019 285 ОРЛ и МФХ 43 34 11 86 109 5120 21029 17 ОЧНО 41 34 10 68 96 4203 21303 1 ИНФЕКТИВНО 17 14 10 45 108 3594 30633 74 ГИНЕКОЛОГИЈА 83 77 24 228 440 19231 91889 12 ФИЗИКАЛНА МЕДИЦИНА И РЕХАБИЛИТАЦИЈА 5 5 3 9 4 23 251 0 НУКЛЕАРНА МЕДИЦИНА 8 6 8 11 2 88 254 0 133 92 115 367 17 0 0 0 Остали здравствени радници Љекари Клинике, Заводи и службе ОСТАЛО 138 4.2
4.2.1
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Република Српска Лијечени Индекс структуре МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) укупно мушко женско мушко женско Република Српска 133192 65000 68192 48.80 51.20 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 4926 2888 2038 2.17 1.53 II Тумори C00‐D48 24130 11903 12227 8.94 9.18 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 2155 897 1258 0.67 0.94 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 4072 1804 2268 1.35 1.70 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 6754 4409 2345 3.31 1.76 VI Болести нервног система G00‐G99 4099 2091 2008 1.57 1.50 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 3876 1831 2045 1.37 1.54 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 723 370 353 0.28 0.27 IX Болести система крвотока I00‐I99 17531 9467 8064 7.11 6.05 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 8889 5117 3772 3.84 2.83 XI Болести система за варење К00‐К93 12580 7078 5502 5.31 4.13 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 1914 1004 910 0.75 0.68 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива М00‐М99 9321 3330 5991 2.50 4.50 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 8720 3345 5375 2.51 4.04 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 4310 0 4310 0 3.24 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 1165 637 528 0.48 0.40 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 719 481 238 0.36 0.18 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 4311 2154 2157 1.62 1.62 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 8743 5577 3166 4.19 2.38 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 4254 617 3637 0.47 2.73 139 4.2.2
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Регион Бања Лука МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско 80420 38590 41830 47.99 52.01 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 3208 1894 1314 2.35 1.63 II Тумори C00‐D48 16104 8082 8022 10.05 9.97 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 1440 595 845 0.73 1.06 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 2439 1092 1347 1.36 1.67 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 3053 2023 1030 2.51 1.28 VI Болести нервног система G00‐G99 3059 1566 1493 1.95 1.86 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 2229 1059 1170 1.32 1.45 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 405 199 206 0.25 0.26 IX Болести система крвотока I00‐I99 8843 4940 3903 6.14 4.85 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 4911 2797 2114 3.48 2.63 XI Болести система за варење К00‐К93 6745 3787 2958 4.71 3.68 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 1104 556 548 0.70 0.68 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива М00‐М99 8495 2974 5521 3.70 6.87 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 4980 1890 3090 2.35 3.84 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 2855 0 2855 0 3.55 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 602 336 266 0.42 0.33 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 459 290 169 0.36 0.21 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 1822 898 924 1.12 1.15 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 5061 3274 1787 4.07 2.22 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 2606 338 2268 0.42 2.82 Регион Бања Лука 140 4.2.3
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Клинички центар Бања Лука Лијечени Индекс структуре МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) укупно мушко женско мушко женско Клинички центар Бања Лука 51551 25807 25744 50.06 49.94 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 2681 1589 1092 3.08 2.12 II Тумори C00‐D48 13203 6906 6297 13.40 12.21 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 1206 500 706 0.97 1.37 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 1688 694 994 1.35 1.93 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 1980 1356 624 2.63 1.21 VI Болести нервног система G00‐G99 1246 606 640 1.18 1.24 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 1769 866 903 1.68 1.75 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 385 190 195 0.37 0.38 IX Болести система крвотока I00‐I99 5427 3275 2152 6.35 4.17 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 3244 1829 1415 3.55 2.74 XI Болести система за варење К00‐К93 4026 2363 1663 4.58 3.23 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 841 420 421 0.81 0.82 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног М00‐М99 ткива 1888 729 1159 1.41 2.25 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 3557 1354 2203 2.63 4.27 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 1890 0 1890 0 3.66 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 563 318 245 0.62 0.48 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 354 233 121 0.45 0.24 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 934 462 472 0.90 0.92 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 2879 1936 943 3.75 1.83 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 1790 181 1609 0.35 3.12 141 4.2.4
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Општа болница Градишка Лијечени Индекс структуре МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) укупно мушко женско мушко женско Општа болница Градишка 5938 2536 3402 42.71 57.29 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 167 111 56 1.87 0.94 II Тумори C00‐D48 679 277 402 4.67 6.77 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 148 71 77 1.20 1.30 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 135 83 52 1.40 0.88 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 200 115 85 1.94 1.43 VI Болести нервног система G00‐G99 57 25 32 0.42 0.54 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 1 0 1 0 0.02 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 5 1 4 0.02 0.07 IX Болести система крвотока I00‐I99 892 438 454 7.38 7.65 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 627 366 261 6.16 4.39 XI Болести система за варење К00‐К93 1003 562 441 9.46 7.43 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 62 30 32 0.51 0.54 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног М00‐М99 ткива 45 18 27 0.30 0.45 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 451 88 363 1.48 6.11 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 483 0 483 0 8.13 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 19 8 11 0.13 0.18 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 22 12 10 0.20 0.17 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 273 129 144 2.17 2.42 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 309 194 115 3.27 1.94 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 360 8 352 0.13 5.93 142 4.2.5
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Општа болница Приједор МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Општа болница Приједор 12010 5739 6271 47.79 52.21 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 356 190 166 1.58 1.38 II Тумори C00‐D48 2148 855 1293 7.12 10.77 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 78 22 56 0.18 0.47 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 263 117 146 0.97 1.22 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 842 532 310 4.43 2.58 VI Болести нервног система G00‐G99 130 66 64 0.55 0.53 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 458 192 266 1.60 2.21 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 15 8 7 0.07 0.06 IX Болести система крвотока I00‐I99 1953 951 1002 7.92 8.34 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 1007 578 429 4.81 3.57 XI Болести система за варење К00‐К93 1689 852 837 7.09 6.97 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 195 104 91 0.87 0.76 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива М00‐М99 106 35 71 0.29 0.59 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 929 431 498 3.59 4.15 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 482 0 482 0 4.01 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 6 2 4 0.02 0.03 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 17 13 4 0.11 0.03 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 449 221 228 1.84 1.90 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 875 564 311 4.70 2.59 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 12 6 6 0.05 0.05 143 4.2.6
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Завод за рехабилитацију Зотовић Лијечени Индекс структуре МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) укупно мушко женско мушко женско Завод за рехабилитацију Зотовић 3199 1574 1625 49.20 50.80 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 0 0 0 0 0 II Тумори C00‐D48 13 6 7 0.19 0.22 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 2 2 0 0.06 0 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 255 157 98 4.91 3.06 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 10 7 3 0.22 0.09 VI Болести нервног система G00‐G99 1209 655 554 20.48 17.32 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 0 0 0 0 0 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 0 0 0 0 0 IX Болести система крвотока I00‐I99 183 89 94 2.78 2.94 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 0 0 0 0 0 XI Болести система за варење К00‐К93 0 0 0 0 0 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 6 2 4 0.06 0.13 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива М00‐М99 848 313 535 9.78 16.72 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 1 1 0 0.03 0 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 0 0 0 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 14 8 6 0.25 0.19 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 61 29 32 0.91 1.00 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 152 81 71 2.53 2.22 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 338 191 147 5.97 4.60 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 107 33 74 1.03 2.31 144 4.2.7
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Завод за рехабилитацију Зотовић ‐ Слатина Лијечени Индекс структуре МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) укупно мушко женско мушко женско Завод за рехабилитацију Зотовић‐ Слатина 4762 1751 3011 36.77 63.23 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 0 0 0 0 0 II Тумори C00‐D48 3 1 2 0.02 0.04 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 0 0 0 0 0 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 4 3 1 0.06 0.02 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 1 0 1 0 0.02 VI Болести нервног система G00‐G99 215 108 107 2.27 2.25 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 0 0 0 0 0 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 0 0 0 0 0 IX Болести система крвотока I00‐I99 10 8 2 0.17 0.04 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 0 0 0 0 0 XI Болести система за варење К00‐К93 0 0 0 0 0 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 0 0 0 0 0 3849 1309 2540 27.49 53.34 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног М00‐М99 ткива XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 1 0 1 0 0.02 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 0 0 0 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 0 0 0 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 2 0 2 0 0.04 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 0 0 0 0 0 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 340 212 128 4.45 2.69 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 337 110 227 2.31 4.77 145 4.2.8
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Институт Мљечаница МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Институт Мљечаница 2527 993 1534 39.30 60.70 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 1 1 0 0.04 0 II Тумори C00‐D48 7 4 3 0.16 0.11 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 0 0 0 0 0 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 26 15 11 0.59 0.43 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 0 0 0 0 0 VI Болести нервног система G00‐G99 200 105 95 4.15 3.76 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 1 1 0 0.04 0 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 0 0 0 0 0 IX Болести система крвотока I00‐I99 209 116 93 4.60 3.68 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 1 1 0 0.04 0 XI Болести система за варење К00‐К93 0 0 0 0 0 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 0 0 0 0 0 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива М00‐М99 1740 566 1174 22.40 46.46 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 10 2 8 0.08 0.32 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 0 0 0 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 0 0 0 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 3 3 0 0.12 0 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 12 4 8 0.16 0.32 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 317 175 142 6.92 5.62 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 0 0 0 0 0 146 4.2.9
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Мркоњић Град Лијечени Индекс структуре МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) укупно мушко женско мушко женско Мркоњић Град 433 190 243 43.88 56.12 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 3 3 0 0.70 0 II Тумори C00‐D48 51 33 18 7.62 4.16 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 6 0 6 0 1.38 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 68 23 45 5.31 10.39 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 20 13 7 3.00 1.62 VI Болести нервног система G00‐G99 2 1 1 0.23 0.23 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 0 0 0 0 0 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 0 0 0 0 0 IX Болести система крвотока I00‐I99 169 63 106 14.55 24.48 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 32 23 9 5.31 2.08 XI Болести система за варење К00‐К93 27 10 17 2.31 3.93 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 0 0 0 0 0 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног М00‐М99 ткива 19 4 15 0.93 3.46 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 31 14 17 3.23 3.93 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 0 0 0 0 0 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 0 0 0 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 0 0 0 0 0 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 2 1 1 0.23 0.23 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 3 2 1 0.46 0.23 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 0 0 0 0 0 147 4.3
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Бијељина МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Општа болница Бијељина 10037 4640 5397 46.23 53.77 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 455 280 175 2.79 1.74 II Тумори C00‐D48 2097 885 1212 8.82 12.08 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 300 161 139 1.60 1.38 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 235 94 141 0.94 1.40 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 48 26 22 0.26 0.22 VI Болести нервног система G00‐G99 269 126 143 1.26 1.42 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 351 148 203 1.47 2.02 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 47 23 24 0.23 0.24 IX Болести система крвотока I00‐I99 1314 698 616 6.95 6.14 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 840 485 355 4.83 3.54 XI Болести система за варење К00‐К93 1047 606 441 6.04 4.40 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 91 53 38 0.53 0.38 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива М00‐М99 148 41 107 0.41 1.07 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 822 232 590 2.31 5.88 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 175 0 175 0 1.74 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 80 25 55 0.25 0.55 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 37 29 8 0.29 0.08 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 548 289 259 2.88 2.58 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 533 312 221 3.11 2.20 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 600 127 473 1.26 4.71 148 4.4
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Добој Лијечени Индекс структуре МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) укупно мушко женско мушко женско Општа болница Добој 14379 7257 7122 50.47 49.53 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 411 242 169 1.68 1.18 II Тумори C00‐D48 1649 851 798 5.92 5.55 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 145 50 95 0.35 0.66 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 296 124 172 0.86 1.20 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 1178 759 419 5.28 2.91 VI Болести нервног система G00‐G99 242 138 104 0.96 0.72 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 246 98 148 0.68 1.03 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 32 20 12 0.14 0.08 IX Болести система крвотока I00‐I99 2559 1281 1278 8.91 8.89 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 951 515 436 3.58 3.03 XI Болести система за варење К00‐К93 2028 1090 938 7.58 6.52 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 269 156 113 1.10 0.79 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива М00‐М99 233 118 115 0.82 0.80 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 1098 410 688 2.85 4.78 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 560 0 560 0 3.89 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 215 119 96 0.83 0.67 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 42 22 20 0.15 0.14 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 833 431 402 2.99 2.80 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 1252 795 457 5.53 3.18 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 140 38 102 0.26 0.71 149 4.5
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Источно Сарајево Лијечени Индекс структуре МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) укупно мушко женско мушко женско Клинчко ‐ болничке службе Касиндо 7694 3716 3978 48.30 51.70 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 298 161 137 2.09 1.78 II Тумори C00‐D48 1755 865 890 11.24 11.57 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 57 21 36 0.27 0.47 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 336 130 206 1.69 2.68 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 17 10 7 0.13 0.09 VI Болести нервног система G00‐G99 113 54 59 0.70 0.77 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 260 122 138 1.60 1.79 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 57 34 23 0.44 0.30 IX Болести система крвотока I00‐I99 1253 655 598 8.51 7.77 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 540 329 211 4.28 2.74 XI Болести система за варење К00‐К93 790 453 337 5.90 4.38 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 107 46 61 0.60 0.80 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива М00‐М99 146 48 98 0.62 1.27 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 644 315 329 4.09 4.28 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 165 0 165 0 2.14 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 46 25 21 0.32 0.27 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 20 18 2 0.23 0.03 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 346 159 187 2.07 2.43 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 470 265 205 3.44 2.66 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 274 6 268 0.08 3.48 150 4.6
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Фоча МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Клиничке и болничке службе Фоча 7465 3555 3910 47.62 52.38 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 258 147 111 1.97 1.49 II Тумори C00‐D48 1043 483 560 6.47 7.50 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 68 21 47 0.28 0.63 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 299 126 173 1.69 2.32 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 198 120 78 1.61 1.04 VI Болести нервног система G00‐G99 196 87 109 1.16 1.46 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 330 143 187 1.92 2.50 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 70 37 33 0.50 0.44 IX Болести система крвотока I00‐I99 1226 656 570 8.79 7.64 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 559 346 213 4.63 2.85 XI Болести система за варење К00‐К93 636 345 291 4.62 3.90 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 188 93 95 1.24 1.27 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива М00‐М99 154 85 69 1.14 0.92 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 518 210 308 2.81 4.13 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 223 0 223 0 2.99 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 44 30 14 0.40 0.19 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 44 24 20 0.32 0.27 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 225 102 123 1.37 1.65 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 631 418 213 5.60 2.85 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 555 82 473 1.10 6.34 151 4.7
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Требиње Лијечени Индекс структуре МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) укупно мушко женско мушко женско 6327 3581 2746 56.60 43.40 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 93 59 34 0.93 0.54 II Тумори C00‐D48 952 540 412 8.53 6.52 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 66 24 42 0.38 0.66 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 211 107 104 1.69 1.64 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 656 454 202 7.18 3.19 VI Болести нервног система G00‐G99 132 67 65 1.06 1.03 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 243 148 95 2.34 1.50 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 30 16 14 0.25 0.22 IX Болести система крвотока I00‐I99 1240 689 551 10.90 8.71 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 590 358 232 5.66 3.67 XI Болести система за варење К00‐К93 566 352 214 5.56 3.38 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 85 57 28 0.90 0.44 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива М00‐М99 101 39 62 0.62 0.98 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 354 147 207 2.32 3.27 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 151 0 151 0 2.39 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 72 40 32 0.63 0.51 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 61 51 10 0.81 0.16 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 267 153 114 2.42 1.80 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 437 278 159 4.39 2.51 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 20 2 18 0.03 0.28 Болнице Региона Требиње 152 4.7.1
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Требиње МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Општа болница Требиње 5301 2994 2307 56.48 43.52 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 81 52 29 0.98 0.55 II Тумори C00‐D48 878 496 382 9.36 7.21 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 62 22 40 0.42 0.75 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 165 87 78 1.64 1.47 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 641 442 199 8.34 3.75 VI Болести нервног система G00‐G99 111 56 55 1.06 1.04 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 242 147 95 2.77 1.79 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 29 15 14 0.28 0.26 IX Болести система крвотока I00‐I99 813 437 376 8.24 7.10 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 437 264 173 4.98 3.26 XI Болести система за варење К00‐К93 459 293 166 5.53 3.13 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 66 44 22 0.83 0.41 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног М00‐М99 ткива 83 32 51 0.60 0.96 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 305 127 178 2.40 3.36 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 134 0 134 0 2.53 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 72 40 32 0.75 0.60 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 61 51 10 0.96 0.19 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 239 134 105 2.53 1.98 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 405 254 151 4.79 2.86 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 18 1 17 0.02 0.32 153 4.7.2
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Општа болница Невесиње Лијечени Индекс структуре МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) укупно мушко женско мушко женско Општа болница Невесиње 1026 587 439 57.21 42.79 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 12 7 5 0.68 0.49 II Тумори C00‐D48 74 44 30 4.29 2.92 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 4 2 2 0.19 0.19 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 46 20 26 1.95 2.53 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 15 12 3 1.17 0.29 VI Болести нервног система G00‐G99 21 11 10 1.07 0.97 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 1 1 0 0.10 0 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 1 1 0 0.10 0 IX Болести система крвотока I00‐I99 427 252 175 24.56 17.06 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 153 94 59 9.16 5.75 XI Болести система за варење К00‐К93 107 59 48 5.75 4.69 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 19 13 6 1.27 0.58 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног М00‐М99 ткива 18 7 11 0.68 1.07 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 49 20 29 1.95 2.83 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 17 0 17 0 1.66 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 0 0 0 0 0 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 0 0 0 0 0 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 28 19 9 1.85 0.88 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 32 24 8 2.34 0.78 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 2 1 1 0.10 0.10 154 4.8
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Зворник Лијечени Индекс структуре МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) укупно мушко женско мушко женско Општа болница Зворник 5306 2670 2636 50.32 49.68 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 203 105 98 1.98 1.85 II Тумори C00‐D48 530 197 333 3.71 6.27 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 79 25 54 0.47 1.02 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 256 131 125 2.47 2.35 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 52 35 17 0.66 0.32 VI Болести нервног система G00‐G99 77 45 32 0.85 0.60 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 217 113 104 2.13 1.96 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60‐H95 82 41 41 0.77 0.77 IX Болести система крвотока I00‐I99 1096 548 548 10.33 10.33 XБолести система за дисање Ј00‐Ј99 498 287 211 5.41 3.98 XI Болести система за варење К00‐К93 768 445 323 8.39 6.09 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 70 43 27 0.81 0.51 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива М00‐М99 44 25 19 0.47 0.36 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 304 141 163 2.66 3.07 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 181 0 181 0 3.41 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 106 62 44 1.17 0.83 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 56 47 9 0.89 0.17 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 270 122 148 2.29 2.79 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 359 235 124 4.43 2.34 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 58 23 35 0.43 0.66 155 4.9
Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Лијечени МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Психијатријска болница "Јакеш" Модрича 283 150 133 53.00 47.00 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 281 149 132 52.65 46.65 VI Болести нервног система G00‐G99 2 1 1 0.35 0.35 МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно М Ж М Ж Психијатриска болница Соколац 1281 841 440 65.65 34.35 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00‐F99 1271 833 438 65.03 34.19 VI Болести нервног система G00‐G99 9 7 2 0.54 0.16 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00‐Z99 1 1 0 0.08 0 156 4.10 Број лијечених у стационарима према групама обољења, 2004‐2008 Групе болести (10МКБ) 2004 2005 2006 2007 2008 I Заразне и паразитне болести А00‐B99 2357 2174 3317 4207 4926 II Тумори C00‐D48 11983 12641 17777 21324 24130 1227 1248 1483 1872 2155 2701 2766 3449 3659 4072 4591 4872 6313 7035 6754 2278 2341 3088 3659 4099 VII Болести ока и припојака ока H00‐H59 2662 2438 2771 3534 3876 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка
H60‐H95 451 449 752 688 723 IX Болести система крвотока I00‐I99 12088 12401 15191 17411 17531 X Болести система за дисање Ј00‐Ј99 6069 6454 7807 8583 8889 XI Болести система за варење К00‐К93 9957 8848 11101 12347 12580 XII Болести коже и поткожног ткива L00‐L99 874 986 1347 1630 1914 XIII Болести мишићно ‐ коштаног система и везивног ткива М00‐М99 3054 3239 4883 7627 9321 XIV Болести мокраћно ‐ полног система N00‐N99 5873 5808 7225 8387 8720 XV Трудноћа, рађање, бабиње О00‐О99 2834 2743 3409 4188 4310 XVI Стања у порођајном периоду P00‐P96 779 806 972 1218 1165 XVII Урођене наказности , деформације и хромосомске ненормалности Q00‐Q99 475 463 541 609 719 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00‐R99 2354 2368 3379 4128 4311 XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00‐Т98 6320 5803 7514 8018 8743 XXI Фактори који утичу на здравствено стање и
контакт са здравственом службом Z00‐Z99 1731 1736 2912 3482 4254 III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50‐D89 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00‐Е90 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања
F00‐F99 VI Болести нервног система G00‐G99 157 5. Порођаји и прекиди трудноће у Републици Српској, 2008. 158 Током 2008. године пријављено је 2573 прекида трудноће. У структури су најзаступљенији медицински индуковани прекиди трудноће којих је било 1026, односно 39.9%. Регистровано је и 546 спонтаних прекида трудноће (21.2%). Код око 91% прекида трудноће регистрована је старост плода од 10 недјеља и мање. Од свих жена које су имале прекид трудноће највише је оних у доби 29‐38 година. Број жена млађих од 20 година које су имале прекид трудноће чини 1.8% од укупног броја прекида. У приватним здравственим установама је обављено 176 порода са 177 рођене дјеце. У приватним здравственим установама су обављена 3 прекида трудноће. *Подаци о порођајима и прекидима трудноће приказани су за болничке установе у јавном сектору од табела 5.1 до 5.11, а подаци за болничке установе у приватном сектору приказани су у табелама 5.12 и 5.13. У 2008. години у Републици Српској је на основу пријава рођења регистровано 10083 порођаја, у здравственим установама у државном власништву, са укупно 10207 рођене дјеце, од којих је 48 мртрворођено. Према старости мајке, највећи број порођаја је у добној групи 19‐29 година, слиједе порођаји у добној групи 30‐34 године, а затим у добној групи са и преко 35 година. Највише је регистровано првих порођаја (50.8%), других по реду (35.6%), трећих по реду (10.4%), а вишег реда рођења 3.2%. Од укупног броја прекида трудноће око 83% породиља није имало ранијих прекида трудноће, а 12.5% су имале један прекид трудноће, а 4.2% породиља је имало више прекида трудноће. Удио живорођене дјеце тежине веће од 2500 грама је у 2008. години износио 96.3%. Највише дјеце је рођено са порођајном тежином 2500‐3999 грама, односно 81.6%. Дјеце која су имала ниску порођајну тежину (испод 2500 грама) је у 2008. години било 3.9%.
159 Број порода у Републици Српској, по регионима Укупан број порода Индекс структуре Република Српска 10083 100 Бања Лука 5016 49.75 Бијељина 1116 11.07 Добој 1730 17.16 Зворник 852 8.45 Фоча 334 3.31 Источно Сарајево 408 4.05 Требиње 627 6.21 Региони 5.1
Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене у Републици Српској Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно 10159 48 10207 < 800 1 6 7 800‐1000 5 1 6 1001‐2499 365 26 391 2500‐3999 8312 14 8326 ≥ 4000 1476 1 1477 Република Српска 160 5.1.1
Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Бања Лука Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно 5056 19 5075 < 800 1 0 1 800‐1000 2 1 3 1001‐2499 181 12 193 2500‐3999 4052 6 4058 ≥ 4000 820 0 820 Регион Бања Лука 5.1.2
Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Бијељина Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Регион Бијељина 1126 2 1128 < 800 0 0 0 800‐1000 0 0 0 1001‐2499 52 2 54 2500‐3999 936 0 936 ≥ 4000 138 0 138 5.1.3
Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Добој Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Регион Добој 1729 15 1744 < 800 0 4 4 800‐1000 0 0 0 1001‐2499 52 7 59 2500‐3999 1505 3 1508 ≥ 4000 172 1 173 161 5.1.4
Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођенe Региона Источно Сарајево Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Регион Источно Сарајево 415 1 416 < 800 0 0 0 800‐1000 0 0 0 1001‐2499 20 0 20 2500‐3999 331 1 332 ≥ 4000 64 0 64 5.1.5
Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Фоча Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Регион Фоча 337 2 339 < 800 0 2 2 800‐1000 2 0 2 1001‐2499 11 0 11 2500‐3999 294 0 294 ≥ 4000 30 0 30 5.1.6
Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Требиње Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Регион Требиње 638 1 639 < 800 0 0 0 800‐1000 1 0 1 1001‐2499 19 0 19 2500‐3999 485 1 486 ≥ 4000 133 0 133 162 5.1.7
Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Зворник Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Регион Зворник 858 8 866 < 800 0 0 0 800‐1000 0 0 0 1001‐2499 30 5 35 2500‐3999 709 3 712 ≥ 4000 119 0 119 5.2
Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено у Републици Српској Број новорођенчади Живорођени Мртворођени Укупно Република Српска 10159 48 10207 једно 9919 42 9961 двоје 234 6 240 троје 6 0 6 5.2.1
Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Бања Лука Број новорођенчади
Живорођени Мртворођени Укупно Регион Бања Лука 5056 19 5075 једно 4940 18 4958 двоје 113 1 114 троје 3 0 3 163 5.2.2
Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Бијељина Број новорођенчади
Живорођени Мртворођени Укупно Регион Бијељина 1126 2 1128 једно 1102 2 1104 двоје 24 0 24 5.2.3
Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Добој Број новорођенчади
Живорођени Мртворођени Укупно Регион Добој 1729 15 1744 једно 1703 13 1716 двоје 26 2 28 5.2.4
Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Источно Сарајево Број новорођенчади
Живорођени Мртворођени Укупно Регион Источно Сарајево 415 1 416 Једно 399 1 400 двоје 16 0 16 5.2.5
Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Фоча Број новорођенчади
Живорођени Мртворођени Укупно Регион Фоча 337 2 339 једно 328 1 329 двоје 9 1 10 164 5.2.6
Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Требиње Број новорођенчади
Живорођени Мртворођени Укупно Регион Требиње 638 1 639 једно 615 1 616 двоје 20 0 20 троје 3 0 3 5.2.7
5.3 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Зворник Број новорођенчади
Живорођени Мртворођени Укупно Регион Зворник 858 8 866 једно 832 6 838 двоје 26 2 28 5.3
Број новорођених у односу на број новорођенчади у Републици Српској Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Република Српска 10207 100.00 једно 9961 97.59 двоје 240 2.35 троје 6 0.06 Индех структуре 5.3.1
Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Бања Лука Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Регион Бања Лука 5075 100.00 једно 4958 97.69 двоје 114 2.25 троје 3 0.06 165 Индех структуре 5.3.2
Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Бијељина Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Регион Бијељина 1128 100.00 једно 1104 97.90 двоје 24 2.10 Индех структуре 5.3.3
Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Добој Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Индех структуре Регион Добој 1744 100.00 једно 1716 98.40 двоје 28 1.60 5.3.4
Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Источно Сарајево Број новорођенчади Регион Источно Сарајево Свеукупно (мушко, женско) Индех структуре 416 100.00 једно 400 96.15 двоје 16 3.85 5.3.5
Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Фоча Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Регион Фоча 339 100.00 једно 329 97.10 двоје 10 2.90 166 Индех структуре 5.3.6
Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Требиње Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Регион Требиње 639 100.00 једно 616 96.40 двоје 20 3.13 троје 3 0.47 Индех структуре 5.3.7
Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Зворник Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Регион Зворник 866 100.00 једно 838 96.77 двоје 28 3.23 Индех структуре 5.3.8
Број порода према старости породиље и времену порода у Републици Српској Старост породиље Вријеме порода Укупно Пријевремени На вријеме Пролонгиран Република Српска 409 9633 41 10083 ≤ 18 11 184 2 197 19‐29 238 6207 25 6470 30‐34 98 2289 11 2398 ≥35 62 953 3 1018 167 5.4
Број порода према старости породиље и времену порода Региона Бања Лука Старост породиље Вријеме порода Укупно Пријевремени На вријеме Пролонгиран Регион Бања Лука 188 4817 11 5016 ≤ 18 4 67 0 71 19‐29 105 3031 9 3145 30‐34 49 1224 1 1274 ≥35 30 495 1 526 5.4.1
Број порода према старости породиље и времену порода Региона Бијељина Старост породиље Вријеме порода Укупно Пријевремени На вријеме Пролонгиран Регион Бијељина 34 1081 1 1116 ≤ 18 3 23 0 26 19‐29 19 726 0 745 30‐34 9 243 1 253 ≥35 3 89 0 92 5.4.2
Број порода према старости породиље и времену порода Региона Добој Вријеме порода Старост породиље Пријевремени На вријеме Пролонгиран Регион Добој 66 1660 4 1730 ≤ 18 1 59 0 60 19‐29 43 1106 3 1152 30‐34 13 370 1 384 ≥35 9 125 0 134 168 Укупно 5.4.3
Број порода према старости породиље и времену порода Региона Источно Сарајево Старост породиље Вријеме порода Укупно Пријевремени На вријеме Пролонгиран Регион Источно Сарајево 25 373 10 408 ≤ 18 0 5 0 5 19‐29 15 239 6 260 30‐34 5 89 3 97 ≥35 5 40 1 46 5.4.4
Број порода према старости породиље и времену порода Региона Фоча Вријеме порода Старост породиље Пријевремени На вријеме Пролонгиран Регион Фоча 12 322 0 334 ≤ 18 0 8 0 8 19‐29 7 201 0 208 30‐34 3 72 0 75 ≥35 2 41 0 43 Укупно 5.4.5
Број порода према старости породиље и времену порода Региона Требиње Старост породиље Вријеме порода Укупно Пријевремени На вријеме Пролонгиран Регион Требиње 32 595 0 627 ≤ 18 0 6 0 6 19‐29 14 351 0 365 30‐34 10 147 0 157 ≥35 8 91 0 99 169 5.4.6
Број порода према старости породиље и времену порода Региона Зворник Вријеме порода Старост породиље Пријевремени На вријеме Пролонгиран Регион Зворник 52 785 15 852 ≤ 18 3 16 2 21 19‐29 35 553 7 595 30‐34 9 144 5 158 ≥35 5 72 1 78 5.4.7
Број новорођених према полу у Републици Српској, 2008 Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Република Српска 10207 100.00 мушко 5286 51.79 женско 4921 48.21 5.5
Број новорођених према полу Региона Бања Лука Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Бања Лука 5075 100.00 мушко 2635 51.92 женско 2440 48.08 170 Укупно 5.5.1
Број новорођених према полу Региона Бијељина Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Бијељина 1128 100.00 мушко 586 52.00 женско 542 48.00 5.5.2
Број новорођених према полу Региона Добој Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Добој 1744 100.00 мушко 893 51.23 женско 851 48.77 5.5.3
Број новорођених према полу Региона Источно Сарајево Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Источно Сарајево 416 100.00 мушко 220 52.89 женско 196 47.11 5.5.4
Број новорођених према полу Региона Фоча Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Фоча 339 100.00 мушко 159 46.90 женско 180 53.10 171 5.5.5
Број новорођених према полу Региона Требиње Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Требиње 639 100.00 мушко 351 54.90 женско 288 45.10 5.5.6
Број новорођених према полу Региона Зворник Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Зворник 866 100.00 мушко 442 51.00 женско 424 49.00 5.6
Број порођаја у односу на број прекида трудноће у Републици Српској, 2008. Број ранијих 0 1 порођаја Република 8390 1264
Српска 0 4733 329 Број прекида трудноће 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Број порођаја
326 80 15 8 0 0 0 0 0 10083 49 9 1 1 0 0 0 0 0 5122 1 2805 615 137 21 5 3 0 0 0 0 0 3586 2 681 242 92 28 5 1 0 0 0 0 0 1049 3 123 51 36 14 2 2 0 0 0 0 0 228 4 27 19 8 6 2 0 0 0 0 0 0 62 5 11 6 1 1 0 1 0 0 0 0 0 20 6 5 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 6 7 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 3 8 2 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 3 9 1 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 2 10 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 11 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 172 5.6.1
Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Бања Лука 0 1 2 3 4 5 6 Број порођаја 4091 700 181 42 2 0 0 5016 0 2221 208 28 3 0 0 0 2460 1 1449 337 80 15 1 0 0 1882 2 343 122 51 17 0 0 0 533 3 60 21 18 5 1 0 0 105 4 9 9 3 2 0 0 0 23 5 6 3 0 0 0 0 0 9 6 1 0 0 0 0 0 0 1 7 0 0 1 0 0 0 0 1 8 1 0 0 0 0 0 0 1 9 0 0 0 0 0 0 0 0 10 1 0 0 0 0 0 0 1 Број ранијих порођаја Регион Бања Лука Број прекида трудноће 5.6.2
Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Бијељина Број ранијих порођаја Регион Бијељина
0 Број прекида трудноће 0 1 2 3 4 5 Број порођаја 915 150 39 10 1 1 1116 486 31 7 3 0 0 527 1 354 71 16 0 0 0 441 2 56 31 10 3 1 0 101 3 14 9 4 3 0 1 31 4 3 5 2 1 0 0 11 5 1 3 0 0 0 0 4 6 1 0 0 0 0 0 1 173 5.6.3
Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Добој Број Број прекида трудноће ранијих 1 2 3 4 порођаја 0 Регион 1357 281 67 13 7 Добој
0 709 63 8 2 1 5 Број порођаја 5 1730 1 784 1 478 140 25 2 2 1 648 2 131 58 20 4 2 1 216 3 25 14 8 3 1 1 52 4 10 4 3 1 1 0 19 5 2 0 1 1 0 1 5 6 1 1 0 0 0 0 2 7 0 1 0 0 0 0 1 9 1 0 1 0 0 0 2 11 0 0 1 0 0 0 1 5.6.4
Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Источно Сарајево Број ранијих порођаја Број прекида трудноће 0 1 2 3 Број порођаја Регион Источно Сарајево 369 32 6 1 408 0 198 14 3 1 216 1 133 12 3 0 148 2 33 5 0 0 38 3 4 1 0 0 5 6 1 0 0 0 1 174 5.6.5
Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Фоча Број ранијих порођаја 0 Регион 287 Фоча
0 137 Број прекида трудноће 1 2 3 4 5 Број порођаја 32 9 3 2 1 334 7 2 0 0 0 146 1 109 14 2 1 0 1 127 2 33 8 3 0 2 0 46 3 7 3 2 0 0 0 12 4 1 0 0 2 0 0 3 5.6.6
Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Требиње Број Број прекида трудноће ранијих 1 2 3 4 порођаја 0 Регион 558 47 16 5 1 Требиње 0 549 0 0 0 0 Број порођаја 627 549 1 8 32 7 2 1 50 2 1 13 6 1 0 21 3 0 1 3 2 0 6 4 0 1 0 0 0 1 175 5.6.7
Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Зворник Број ранијих порођаја
Регион Зворник
0 Број прекида трудноће 0 1 2 3 4 5 Број порођаја 813 22 8 6 2 1 852 433 6 1 0 0 0 440 1 274 9 4 1 1 1 290 2 84 5 2 3 0 0 94 3 13 2 1 1 0 0 17 4 4 0 0 0 1 0 5 5 2 0 0 0 0 0 2 6 1 0 0 0 0 0 1 7 1 0 0 0 0 0 1 8 1 0 0 1 0 0 2 5.7
Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице у Републици Српској Старост Укупан број прекида Индех структуре Република Српска 2573 100.00 ≤18 година 47 1.83 19‐28 година 838 32.57 29‐38 година 1289 50.10 ≥39 година 399 15.50 176 5.7.1
Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бања Лука Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Бања Лука 1518 100.00 ≤ 18 година 29 1.91 19‐28 година 539 35.50 29‐38 година 738 48.62 ≥39 година 212 13.97 5.7.2
Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бијељина Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Бијељина 184 100.00 ≤18 година 3 1.63 19‐28 година 51 27.72 29‐38 година 93 50.54 ≥39 година 37 20.11 5.7.3
Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Добој Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Добој 638 100.00 ≤ 18 година 14 2.20 19‐28 година 180 28.21 29‐38 година 337 52.82 ≥39 година 107 16.77 177 5.7.4
Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Источно Сарајево Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Источно Сарајево 31 100.00 ≤18 година 0 0.00 19‐28 година 7 22.58 29‐38 година 18 58.07 ≥39 година 6 19.35 5.7.5
Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Фоча Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Фоча 24 100.00 ≤ 18 година 0 0 19‐28 година 10 41.67 29‐38 година 10 41.67 ≥39 година 4 16.66 5.7.6
Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Требиње Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Требиње 109 100.00 ≤18 година 1 0.92 19‐28 година 33 30.28 29‐38 година 53 48.62 ≥39 година 22 20.18 178 5.7.7
Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Зворник Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Зворник 69 100.00 ≤18 година 0 0.00 19‐28 година 18 26.09 29‐38 година 40 57.97 ≥39 година 11 15.94 5.8
Број прекида трудноће у односу на старост труднице у Републици Српској Број прекида трудноће Старост Република Српска ≤ 18 година 19‐28 година 29‐38 година ≥39 година 0 1 1268 686 укупно 2 3 4 5 6 7 8 9 10 369 136 59 27 15 4 4 4 1 2573 45 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 47 580 191 49 11 5 2 0 0 0 0 0 838 542 383 222 79 31 12 11 3 4 1 1 1289 101 110 98 46 23 13 4 1 0 3 0 399 5.8.1
Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бања Лука Старост Број прекида трудноће Укупно 0 1 2 3 4 5 6 7 Регион Бања Лука 822 417 179 62 20 10 6 2 1518 ≤ 18 година 28 1 0 0 0 0 0 0 29 19‐28 година 395 119 19 4 2 0 0 0 539 29‐38 година 343 229 113 35 9 3 4 2 738 ≥39 година 56 68 47 23 9 7 2 0 212 179 5.8.2
Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бијељина Старост Број прекида трудноће укупно 0 1 2 3 4 5 6 8 9 10 Регион Бијељина 61 48 34 20 9 6 3 1 1 1 184 ≤ 18 година 3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 33 12 5 0 0 1 0 0 0 0 51 20 31 19 13 3 2 2 1 1 1 93 5 5 10 7 6 3 1 0 0 0 37 19‐28 година 29‐38 година ≥39 година 5.8.3
Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Добој Број прекида трудноће Старост укупно 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Регион Добој 241 168 134 45 28 10 5 2 2 3 638 ≤ 18 година 13 1 0 0 0 0 0 0 0 0 14 101 49 21 5 3 1 0 0 0 0 180 109 90 80 25 18 7 5 1 2 0 337 18 28 33 15 7 2 0 1 0 3 107 19‐28 година 29‐38 година ≥39 година 180 5.8.4
Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Источно Сарајево Број прекида трудноће Старост укупно 0 1 2 3 Регион Источно Сарајево 20 8 2 1 31 ≤ 18 година 0 0 0 0 0 19‐28 година 5 0 2 0 7 29‐38 година 12 5 0 1 18 ≥39 година 3 3 0 0 6 5.8.5
Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Фоча Старост Број прекида трудноће укупно 0 1 2 Регион Фоча 15 7 2 24 ≤18 година 19‐28 година 0 7 0 2 0 1 0 10 29‐38 година 7 3 0 10 ≥39 година 1 2 1 4 5.8.6
Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Требиње Старост Број прекида трудноће укупно 0 1 2 3 Регион Требиње 84 18 5 2 109 ≤ 18 година 1 0 0 0 1 19‐28 година 31 2 0 0 33 29‐38 година 35 15 1 2 53 ≥39 година 17 1 4 0 22 181 5.8.7
Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Зворник Број прекида трудноће Број порођаја Регион Зворник ≤ 18 година 19‐28 година 29‐38 година ≥39 година укупно 0 1 2 3 4 5 6 8 25 20 13 6 2 1 1 1 69 0 0 0 0 0 0 0 0 0 8 7 1 2 0 0 0 0 18 16 10 9 3 1 0 0 1 40 1 3 3 1 1 1 1 0 11 5.9
Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање у Републици Српској Категорија прекида трудноће Старост жене и брачно стање 16‐18 да не 19‐28 да не Република Српска 22 25 703 135 1234 О02 2 0 48 4 О03 9 1 216 О04 5 14 О05 1 О06 29‐38 да не укупно ≥ 39 да не да не 55 384 15 2343 230 39 0 16 0 105 4 17 236 7 58 2 519 27 222 55 516 30 176 8 919 107 0 27 3 42 1 8 0 78 4 5 10 185 55 394 17 126 5 710 87 О07 0 0 3 0 7 0 0 0 10 0 О08 0 0 2 1 0 0 0 0 2 1 182 5.9.1
Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Бања Лука Категорија прекида трудноће Регион Бања Лука 16‐18 да не Старост жене и брачно стање 19‐28 29‐38 да не да не укупно ≥ 39 да не да не 16 13 460 79 715 23 204 8 1395 123 О02 1 0 30 3 29 0 9 0 69 3 О03 9 1 197 16 208 5 48 2 462 24 О04 1 2 30 3 65 1 19 1 115 7 О05 0 0 14 1 12 0 3 0 29 1 О06 5 10 185 55 394 17 125 5 709 87 О07 0 0 3 0 7 0 0 0 10 0 О08 0 0 1 1 0 0 0 0 1 1 5.9.2
Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Бијељина Категорија прекида трудноће Старост жене и брачно стање укупно 16‐18 да не 19‐28 да не 29‐38 да не да не да не Регион Бијељина 1 2 40 11 89 4 37 0 167 17 О04 1 2 40 11 89 4 37 0 167 17 183 ≥ 39 5.9.3
Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Добој Категорија прекида трудноће Старост жене и брачно стање укупно 16‐18 да не 19‐28 да не 29‐38 да не да не да не Регион Добој 4 10 140 40 316 21 102 5 562 76 О03 0 0 5 0 5 0 2 0 12 0 О04 3 10 122 38 284 20 96 5 505 73 О05 1 0 13 2 27 1 4 0 45 3 ≥ 39 5.9.4
Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Источно Сарајево Категорија прекида трудноће Старост жене и брачно стање укупно 16‐18 да не 19‐28 да не 29‐38 да не да не да не Регион Источно Сарајево 0 0 6 1 17 1 6 0 29 2 O02 0 0 2 0 0 0 0 0 2 0 О03 0 0 3 1 11 1 3 0 17 2 О04 0 0 1 0 3 0 1 0 5 0 O05 0 0 0 0 3 0 1 0 4 0 O06 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 184 ≥ 39 5.9.5
Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Фоча Категорија прекида трудноће Старост жене и брачно стање укупно 16‐18 да не 19‐28 да не 29‐38 да не да не да не Регион Фоча 0 0 10 0 10 0 4 0 24 0 О03 0 0 10 0 10 0 4 0 24 0 ≥ 39 5.9.6
Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Требиње Категорија прекида трудноће Старост жене и брачно стање укупно 16‐18 да не 19‐28 да не 29‐38 да не да не да не Регион Требиње 1 0 30 3 47 6 20 2 98 11 О02 1 0 16 1 10 0 7 0 34 1 О03 0 0 1 0 2 1 1 0 4 1 О04 0 0 12 2 35 5 12 2 59 9 O08 0 0 1 0 0 0 0 0 1 0 ≥ 39 5.9.7
Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Зворник Категорија прекида трудноће Старост жене и брачно стање укупно 16‐18 да не 19‐28 да не 29‐38 да не да не да не Регион Зворник 0 0 17 1 40 0 11 0 68 1 О04 0 0 17 1 40 0 11 0 68 1 185 ≥ 39 5.10 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице у Републици Српској Старост Седмице Република Српска 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 ≤18 19‐28 29‐38 ≥39 Укупно 47 838 1289 399 2573 0 1 2 4 14 17 7 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 2 15 45 79 186 284 65 62 6 46 6 4 1 10 2 2 1 11 0 2 0 6 1 2 0 0 2 13 87 133 364 467 76 51 8 46 4 3 0 11 2 1 2 9 4 0 0 0 3 0 1 2 1 9 34 40 110 137 26 16 4 10 1 3 1 2 2 0 0 1 0 0 0 2 0 0 0 0 5 38 168 256 674 905 174 129 18 103 11 10 2 23 6 3 3 22 4 2 0 8 4 2 1 2 186 5.10.1 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бања Лука Старост Седмице Регион Бања Лука 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 24 25 26 27 28 ≤18 19‐28 29‐38 ≥39 Укупно 29 539 738 212 1518 0 0 0 0 9 13 5 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 12 134 210 47 48 3 43 4 3 0 10 1 1 0 11 0 1 6 1 2 0 0 1 0 1 21 230 322 51 33 3 44 2 2 0 11 1 0 1 8 3 0 0 1 0 1 2 0 0 2 9 62 92 17 12 0 8 1 2 1 2 1 0 0 1 0 0 2 0 0 0 0 1 1 4 42 435 637 120 93 6 96 7 7 1 23 3 1 1 21 3 1 8 2 2 1 2 187 5.10.2 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бијељина Старост Седмице Регион Бијељина 4 5 6 7 8 9 10 ≤18 19‐28 29‐38 ≥39 Укупно 3 51 93 37 184 0 2 1 0 0 0 0 0 30 13 2 6 0 0 0 53 22 3 13 1 1 1 23 5 2 6 0 0 1 108 41 7 25 1 1 5.10.3 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Добој Старост Седмице Регион Добој 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ≤18 19‐28 29‐38 ≥39 Укупно 14 1 0 3 5 3 2 0 0 0 180 14 14 43 34 49 14 9 3 0 337 12 30 76 86 96 17 15 4 1 107 8 8 19 32 26 7 2 4 1 638 35 52 141 157 174 40 26 11 2 188 5.10.4 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Источно Сарајево Старост Седмице Регион Источно Сарајево 6 7 8 9 10 11 12 13 14 17 18 19 21 22 25 ≤18 19‐28 29‐38 ≥39 Укупно 0 7 18 6 31 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 2 0 0 2 0 1 0 0 0 1 0 0 4 3 1 0 1 1 2 1 1 1 1 1 0 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 1 5 5 2 3 1 1 4 1 3 1 1 1 1 1 189 5.10.5 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Фоча Старост Седмице ≤18 19‐28 29‐38 ≥39 Укупно Регион Фоча 0 10 10 4 24 3 4 7 8 9 10 12 14 15 18 19 20 25 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2 0 0 1 0 1 2 1 1 1 1 0 0 1 1 0 2 3 1 0 0 0 0 0 1 1 1 0 1 0 0 1 0 1 0 0 0 0 0 4 1 1 3 3 3 2 2 1 1 1 1 1 5.10.6 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Требиње Старост Седмице Регион Требиње 5 6 7 8 9 10 12 ≤18 19‐28 29‐38 ≥39 Укупно 1 33 53 22 109 0 0 0 1 0 0 0 0 1 10 15 4 2 1 2 5 22 20 3 1 0 1 3 6 10 1 0 1 3 9 38 46 8 3 2 190 5.10.7 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Зворник Старост Седмице Регион Зворник 5 6 7 8 ≤18 19‐28 29‐38 ≥39 Укупно 0 18 40 11 69 0 0 0 0 0 10 6 2 1 9 19 11 0 3 6 2 1 22 31 15 5.11 Број порода у Републици Српској, здравствене установе у приватном сектору Региони Укупан број порода Индех структуре Република Српска 176 100.00 Источно Сарајево 176 100.00 5.11.1 Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене, Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Република Српска 177 0 177 < 800 0 0 0 800‐1000 0 0 0 1001‐2499 3 0 3 2500‐3999 141 0 141 ≥ 4000 33 0 33 191 5.11.2 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Број новорођенчади Живорођени Мртворођени Укупно Република Српска 177 0 177 једно 175 0 175 двоје 2 0 2 троје 0 0 0 5.11.3 Број новорођених у односу на број новорођенчади Број новорођенчади Свеукупно (М+Ж) Индех структуре Република Српска 177 100.00 једно 175 98.87 двоје 2 1.13 троје 0 0 5.11.4 Број порода према старости породиље и времену порода Старост породиље Вријеме порода Укупно Пријевремени На вријеме Пролонгиран Република Српска 4 171 1 176 ≤ 18 0 2 0 2 19‐29 1 110 0 111 30‐34 2 44 1 47 ≥35 1 15 0 16 5.11.5 Број новорођених према полу у Републици Српској Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Република Српска 177 100.00 мушко 91 51.41 женско 86 48.59 192 5.11.6 Број порођаја у односу на број прекида трудноће у Републици Српској, 2008. Број ранијих порођаја Број прекида трудноће 0 Република 145 Српска 0 89 Број порођаја
1 2 27 4 176 9 0 98 1 46 12 1 59 2 10 5 3 18 3 0 1 0 1 5.12 Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Старост Укупан број прекида Индех структуре Република Српска 3 100.00 ≤18 година 0 0 19‐28 година 2 66.67 29‐38 година 1 33.33 ≥39 година 0 0 5.12.1 Број прекида трудноће у односу на старост труднице Старост Број прекида трудноће укупн
о 0 1 2 3 Република Српска 3 0 0 0 3 ≤ 18 година 0 0 0 0 0 2 0 0 0 2 1 0 0 0 1 0 0 0 0 0 19‐28 година 29‐38 година ≥39 година 193 5.12.2 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Категорија прекида трудноће Старост жене и брачно стање укупно 16‐18 да не 19‐28 да не 29‐38 да не да не да не Република Српска 0 0 2 0 1 0 0 0 3 0 О03 0 0 1 0 1 0 0 0 2 0 О04 0 0 1 0 0 0 0 0 1 0 ≥ 39 5.12.3 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Старост Седмице Република Српска 12 16 20 ≤18 19‐28 29‐38 ≥39 Укупно 0 2 1 0 3 0 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 0 1 1 1 194 6. Незаразне болести 195 6.1
Малигне болести Новооткривени случајеви малигних болести се прате путем Регистра малигних болести који је успостављен 2001. године. Број новооткривених случајева малигних болести у 2008. години је износио 4720 (2553 мушкараца и 2167 жена). Стопа инциденце износила је за мушкарце 193.2 на 100.000, а за жене 155.1 на 100.000. У Републици Српској у 2008. години од малигних болести је умрло 2710 особа, 1656 мушкараца и 1054 жена. Стопа морталитета је износила за мушкарце 122 на 100.000, а за жене 64.2 на 100.000 становника. Пет најчешћих локализација чине укупно 55.8% новооткривених случајева малигних тумора код мушкараца у 2008. години: душник, бронх и плућа (23.1%), колон и ректум (12.7%), простата (7.5%), мокраћна бешика (5.9%), и желудац (5.6%). Остале локализације (ларинкс, јетра, панкреас, бубрег, усна шупљина и фарингс, мозак и нервни систем и једњак) обухватају 19%, док друге локализације чине 26.2%. Пет најчешћих локализација чине укупно 49.7% новооткривених случајева малигних тумора код жена у 2008. години: дојка (19.7%), колон и ректум (10.1%), грлић материце (9.0%), душник, бронх и плућа (5.7%), материца (5.2%). Остале локализације (јајник, желудац, јетра, панкреас, мокраћна бешика, бубрег, меланом коже) обухватају 17.6%, док друге локализације чине 32.7%. Пет најчешћих локализација рака од којих су умирали мушкарци у 2008. години чини укупно 62.5%: душник, бронх и плућа (32.5%), колон и ректум (11.4%), желудац (6.6%), простата (7.3%) и јетра (4.7%). Остале локализације (мокраћна бешика, панкреас, мозак и нервни систем, ларинкс, једњак, усна шупљина и фаринкс, бубрег) обухватају 21.4%, док друге локализације чине 16.1%. Пет најчешћих локализација рака од којих су умрле жене у 2008. години чини укупно 49.0%: дојка (16.0%), колон и ректум (12.7%), душник, бронх и плућа (10.0%), јајник (5.2%) и желудац (5.1%). Остале локализације (грлић материце, панкреас, јајник, материца, мозак и нервни систем, жучна кеса и жучни путеви и леукемија) обухватају 26.5%, док друге локализације чине 24.5%. 196 6.2
Број новообољелих особа од рака према водећим локализацијама и регионима, мушкарци, Република Српска, 2008 Локализација Регион Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник 590 307 45 96 47 9 56 30 325 170 29 53 29 9 11 24 192 109 19 27 11 3 16 7 151 71 9 31 14 3 16 7 142 65 14 36 7 0 9 11 96 47 6 16 6 3 12 6 82 47 7 11 4 2 3 8 76 44 13 6 2 3 4 4 72 35 8 7 5 2 5 10 Бубрег C64 72 43 4 11 6 2 3 3 Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС‐а C70‐C72 46 24 2 12 2 2 3 1 Леукемије C91‐C95 41 16 6 5 6 0 4 4 668 392 62 77 34 22 26 55 2553 1370 224 388 173 60 168 170 Све локализације без коже (C44) 2249 1182 193 359 158 53 163 141 Душник, бронх и плућа C33‐C34 Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18‐C20 Простата C61 Мокраћна бешика C67 Желудац C16 Гркљан C32 Усне, уста и усно‐ждријелни дио уста C00‐C10 Јетра C22 Гуштерача C25 Друге локализације Све локализације C00‐C97 197 6.3
Број новообољелих особа од рака према водећим локализацијама и регионима, жене, Република Српска, 2008 Локализација Регион Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник 426 252 27 57 38 18 13 21 218 125 19 34 13 8 9 10 195 133 17 15 11 6 7 6 123 62 11 22 9 2 14 3 113 55 8 15 9 6 10 10 89 52 11 11 1 4 5 5 68 33 3 14 5 3 3 7 53 29 8 7 4 0 2 3 52 25 5 11 1 3 6 1 42 30 3 5 1 1 1 1 Мокраћна бешика C67 41 24 2 8 4 0 3 0 Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС‐а C70‐C72 39 21 3 6 2 0 5 2 Друге локализације 708 384 79 96 47 29 18 55 2167 1225 196 301 145 80 96 124 Све локализације без коже (C44) 1858 1047 154 262 134 73 93 95 Дојка C50 Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18‐C20 Грлић материце C53 Душник, бронх и плућа C33‐C34 Тијело јматерице C54 Јајник C56 Желудац C16 Јетра C22 Гуштерача C25 Бубрег C64 Све локализације C00‐C97 198 Графикон 6.1. Процентуални приказ новообољелих особа од рака према водећим локализација и полу, Република Српска, 2008. Мушки Леу кемије(C91-C95);
1,6%
М озак., нервни систем
(C70-C72);
1,8%
Др уге локализације;
26,2%
Ду шник, бронх и
плу ћа (C33-C34);
23,1%
Бу бр ег (C64);
2,8%
Панкреас (C25);
2,8%
Колон и р ектум
(C18-C20);
12,7%
Јетра (C22);
3%
Усна шупљина и
фар инкс (C00-C10);
3,2%
Ларинкс (C32);
3,8%
Желу дац (C16);
5,6%
М окраћна бешика
(C67); 5,9%
Простата (C61);
7,5%
Женски М озак., нервни систем
(C70-C72)
1,8%
Друге локализације;
32,7%
М окраћна бешика
(C67)
1,9%
Дојка (C50)
19,7%
Бубрег (C64)
1,9%
Панкреас (C25);
2,4%
Колон и ректум
(C18-C20)
10,1%
Јетра (C22)
2,4%
Желудац (C16)
3,1%
Јајник (C56)
4,1%
Душник, бронх и
плућа
М атерица (C54)
(C33-C34);
5,2%
5,7%
199 Грлић материце (C53)
9%
6.4
Стандардизована стопа инциденце од рака на 100.000 становника према водећим локализацијама и полу, Република Српска, 2008. Примарна локализација (МКБ‐10) Мушки Примарна локализација (МКБ‐10) Женски Душник, бронх и плућа C33‐C34 44.5 Дојка C50 33.4 Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18‐C20 23.7 Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18‐C20 13.3 11.8 Грлић материце C53 20.2 11.1 Душник, бронх и плућа C33‐C34 8.1 10.8 Тијело материце C54 8.2 7.9 Јајник C56 6.6 6.3 Желудац C16 4.1 5.5 Јетра C22 3.1 5.7 Панкреас C25 3.2 Бубрег C64 5.8 Бубрег C64 2.9 Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС‐а C70‐C72 4.7 Мокраћна бешика C67 2.6 Леукемије C91‐C95 3.3 Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС‐а C70‐C72 3.0 52.2 Друге локализације 46.4 193.2 Све локализације C00‐C97 155.1 171.2 Све локализације без коже (C44) 136.0 Простата C61 Мокраћна бешика C67 Желудац C16 Гркљан C32 Усне, уста и усно‐ждријелни дио уста C00‐C10 Јетра C22 Гуштерача C25 Друге локализације Све локализације C00‐C97 Све локализације без коже (C44) 200 6.5
Број умрлих случајева од рака према примарној локализацији и регионима, мушкарци, Република Српска, 2008 Локализација Регион Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник 538 280 40 99 40 11 28 40 189 83 23 25 21 7 20 10 121 54 13 23 7 6 6 12 110 57 9 29 5 1 5 4 78 48 13 5 2 4 5 1 69 35 4 11 7 1 2 9 68 34 8 5 6 3 8 4 Гркљан C32 51 28 3 10 3 2 3 2 Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС‐а C70‐C72 47 26 2 10 2 2 2 3 Бубрег C64 44 25 2 4 3 5 3 2 40 26 2 6 2 1 1 2 35 15 5 6 2 0 2 5 266 146 24 35 12 16 19 14 1656 857 148 268 112 59 104 108 Све локализације без коже (C44) 1644 852 145 266 111 58 104 108 Душник, бронх и плућа C33‐C34 Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18‐C20 Простата C61 Желудац C16 Јетра C22 Мокраћна бешика C67 Гуштерача C25 Усне, уста и усно‐ждријелни дио уста C00‐C10 Леукемије C91‐C95 Друге локализације Све локализације C00‐C97 201 6.6
Број умрлих случајева од рака према примарној локализацији и регионима, жене, Република Српска, 2008 Локализација Регион Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник 168 97 17 20 12 8 6 8 134 65 20 19 11 5 7 7 105 49 10 25 6 2 9 4 55 36 3 7 2 3 2 2 54 26 2 10 5 5 3 3 52 26 8 6 5 0 3 4 48 22 5 10 0 3 6 2 45 25 0 8 5 1 4 2 Тијело материце C54 43 20 4 8 2 4 3 2 Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС‐а C70‐C72 35 19 3 7 1 0 4 1 Жучна кеса и други дијелови жучних канала C23‐C24 32 20 2 5 1 2 0 2 25 8 5 6 1 2 1 2 258 139 20 47 19 8 9 16 1054 552 99 178 70 43 57 55 Све локализације без коже (C44) 1043 551 97 173 70 42 57 53 Дојка C50 Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18‐C20 Душник, бронх и плућа C33‐C34 Јајник C56 Желудац C16 Јетра C22 Гуштерача C25 Грлић материце C53 Леукемије C91‐C95 Друге локализације Све локализације C00‐C97 202 Графикон 6.2. Процентуални приказ броја умрлих особа од рака према примарној локализацији и полу, Република Српска, 2008. Мушки Леу кемије(C91-C95)
2,1%
Друге локализације;
16,1%
Усна шу пљина и
фаринкс (C00-C10)
2,4%
Душник, бронх и плућа
(C33-C34)
32,5%
Бубрег (C64);
2,7%
М озак., нер вни систем
(C70-C72)
2,8%
Ларинкс (C32)
3,1%
Панкреас (C25)
4,1%
Колон и ректум
(C18-C20)
11,4%
М окраћна бешика (C67)
4,2%
Желу дац (C16)
6,6%
Јетр а (C22)
4,7%
Пр остата (C61)
7,3%
Женски Дојка (C50)
16%
Друге локализације;
24,5%
Колон и ректум
(C18-C20)
12,7%
Леукемије (C91-C95)
2,4%
Жучна кеса и жучни
путеви (C23-C24)
3%
Душник, бронх и плућа
(C33-C34)
10%
М озак., нервни систем
(C70-C72);
3,3%
М атерица (C54)
4%
Грлић материце (С53)
4,3%
Панкреас (C25)
4,6%
Јетра(C22)
4,9%
203 Желудац (C16)
5,1%
Јајник (C56)
5,2%
6.7
Стандардизована стопа морталитета од рака на 100.000 становника према водећим локализацијама и полу, Република Српска, 2008. Примарна локализација (МКБ‐10) Мушки Душник, бронх и плућа C33‐C34 40.2 Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18‐C20 13.1 Простата C61 6.9 Желудац C16 8.6 Јетра C22 5.4 Мокраћна бешика C67 4.3 Гуштерача C25 5.3 Гркљан C32 4.0 Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС‐а C70‐C72 4.9 Бубрег C64 3.5 Усне, уста и усно‐ждријелни дио уста C00‐C10 3.2 Леукемије C91‐C95 2.7 Друге локализације 19.9 Све локализације C00‐C97 122.0 Све локализације без коже (C44) 121.4 204 Примарна локализација (МКБ‐10) Женски Дојка C50 11.5 Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18‐C20 7.5 Душник, бронх и плућа C33‐C34 6.8 Јајник C56 3.3 Желудац C16 3.0 Јетра C22 3.0 Панкреас C25 2.7 Грлић материце C53 3.4 Тијело материце C54 2.6 Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС‐а C70‐C72 2.7 Жучна кеса и други дијелови жучних канала C23‐C24 2.0 Леукемије C91‐C95 1.3 Друге локализације 14.6 Све локализације C00‐C97 64.2 Све локализације без коже (C44) 63.7 23 2 Коријен језика и други дијелови језика Десни, под уста, непце и других дијелова уста Доушна пљувачна жлијезда и друге велике пљувачне жлијезде Крајник Усни дио ждријела Носни дио ждријела Крушколика јамица и доњи дио ждријела Други дијелови ждријела Једњак Желуца Танко цријево Дебело цријево Ректосигмоидни спој и ректум C01‐C02 C03‐C06 C07‐C08 C09 C10 C11 C12‐C13 C14 C15 C16 C17 C18 C19‐C20 154 171 7 142 40 4 17 6 9 7 15 26 Усна C00 Укупно Примарна локализација ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0‐4 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 5‐9 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 10‐14 15‐19
‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.1 205 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 4.0 ‐ 2.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.0 2.0 ‐ 2.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 7.9 5.9 ‐ 3.9 2.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.0 ‐ ‐ 10.8 9.0 1.8 16.2 1.8 1.8 ‐ 1.8 ‐ ‐ ‐ 7.2 ‐ ‐ 12.4 19.5 ‐ 19.5 7.1 1.8 10.6 3.5 7.1 ‐ ‐ 5.3 1.8 3.5 48.4 18.6 1.9 22.3 16.7 3.7 5.6 3.7 ‐ 3.7 ‐ 7.4 13.0 9.3 53.6 30.6 5.1 46.0 7.7 ‐ 2.6 ‐ 2.6 5.1 ‐ 10.2 ‐ ‐ 73.6 102.4 ‐ 80.0 22.4 ‐ 12.8 3.2 6.4 3.2 ‐ 9.6 16.0 16.0 71.8 126.4 ‐ 89.0 11.5 ‐ 5.7 ‐ 2.9 ‐ 2.9 8.6 2.9 8.6 20‐24 25‐29 30‐34 35‐39 40‐44 45‐49 50‐54 55‐59 60‐64 65‐69 70‐74 Добна скупина 90.8 115.8 6.8 72.7 25.0 ‐ 2.3 ‐ 2.3 4.5 2.3 2.3 2.3 25.0 75+ Инциденца од рака на 100.000 становника према добним скупинама, мушкарци, Република Српска, 2008. МКБ 10 6.8
22.0 24.4 1.0 20.3 5.7 0.6 2.4 0.9 1.3 1.0 0.3 3.3 2.1 3.7 11.6 12.1 0.5 10.8 3.0 0.3 1.4 0.5 0.8 0.5 0.1 2.0 1.2 1.7 Сирова Стандар.
инц. инц. CR ASR 590 5 0 10 Јетра Жучна кеса и други дијелови жучних канала Гуштерача Носна шупљина, средње ухо и носни синуси Ларинкс Душник, бронх и плућа Грудна жлијезда, срце, средогруђе и поплућница Кости и зглобне хрскавице Меланом Кожа Мезотелиом Капосијев сарком Периферни живци, аутономног нервног система, везивног и меког ткива Дојка C22 C23‐C24 C25 C30‐C31 C32 C33‐C34 C37‐C38 C40‐C41 C43 C44 C45 C46 C47, C49 C50 8 0 304 27 11 96 4 72 22 76 3 Чмар и чмарни канал C21 Укупно Примарна локализација МКБ 10 Наставак ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0‐4 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 5‐9 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 4.8 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 10‐14 15‐19
‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.1 206 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.0 ‐ ‐ 2.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 6.1 2.0 ‐ ‐ 2.0 2.0 ‐ 2.0 ‐ ‐ ‐ 2.0 2.0 ‐ ‐ 3.9 3.9 ‐ ‐ 15.7 ‐ ‐ 2.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 14.4 3.6 ‐ 1.8 43.1 7.2 ‐ 7.2 3.6 5.4 ‐ 3.5 1.8 ‐ ‐ 28.3 3.5 1.8 ‐ 93.7 23.0 1.8 14.1 3.5 12.4 1.8 ‐ 3.7 ‐ ‐ 61.4 9.3 1.9 1.9 150.7 31.6 1.9 22.3 ‐ 7.4 ‐ 2.6 2.6 ‐ ‐ 104.7 7.7 10.2 ‐ 206.8 43.4 ‐ 23.0 2.6 25.5 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 163.1 ‐ ‐ 3.2 303.9 60.8 3.2 41.6 3.2 38.4 3.2 2.9 2.9 ‐ ‐ 166.6 8.6 2.9 2.9 336.0 46.0 2.9 40.2 25.8 51.7 2.9 20‐24 25‐29 30‐34 35‐39 40‐44 45‐49 50‐54 55‐59 60‐64 65‐69 70‐74 Добна скупина 6.8 9.1 ‐ ‐ 204.3 18.2 2.3 2.3 290.6 20.4 ‐ 22.7 15.9 50.0 ‐ 75+ 1.1 1.4 0.0 0.0 43.4 3.9 1.6 0.7 84.2 13.7 0.6 10.3 3.1 10.8 0.4 0.6 0.7 0.0 0.0 22.1 2.1 1.3 0.4 44.5 7.9 0.3 5.7 1.4 5.4 0.2 Сирова Стандар.
инц. инц. CR ASR 0 46 Простата Тестис Мушки полни органи, неозначено Бубрег Карлица бубрега Мокраћни канал Мокраћна бешика Органи за мокрење, неозначено Око и припојци ока Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови CNS‐a Штитна жлијезда Надбубрежна жлијезда Друге ендокрине жлијезде Hodgkin‐лимфом C61 C62 C63 C64 C65 C66 C67 C68 C69 C70‐C72 C73 C74 C75 C81 11 0 3 4 0 151 5 1 72 0 31 192 3 Пенис C60 Укупно Примарна локализација МКБ 10 Наставак ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0‐4 ‐ ‐ ‐ ‐ 5.6 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 5‐9 ‐ ‐ ‐ ‐ 2.4 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 5.4 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 5.4 ‐ ‐ 10‐14 15‐19
‐ ‐ 6.2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 12.5 207 6.7 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.2 ‐ ‐ ‐ ‐ 4.5 ‐ ‐ 2.0 ‐ ‐ 2.0 2.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 16.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.0 ‐ ‐ 2.0 ‐ ‐ 2.0 ‐ 6.1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 5.9 ‐ ‐ 2.0 ‐ ‐ 5.9 ‐ 5.9 ‐ ‐ 1.8 ‐ ‐ ‐ 7.2 ‐ ‐ 3.6 ‐ ‐ 10.8 ‐ ‐ ‐ 1.8 3.5 ‐ ‐ 1.8 10.6 ‐ ‐ 17.7 ‐ ‐ 12.4 ‐ 1.8 5.3 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 13.0 ‐ ‐ 29.8 ‐ ‐ 24.2 ‐ 1.9 16.7 ‐ ‐ ‐ ‐ 5.1 10.2 ‐ ‐ 48.5 5.1 ‐ 12.8 ‐ 2.6 25.5 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 16.0 ‐ ‐ 89.6 ‐ ‐ 44.8 ‐ ‐ 92.8 3.2 ‐ ‐ ‐8.6 ‐ 8.6 ‐ ‐ 91.9 2.9 2.9 37.3 ‐ 2.9 146.5 ‐ 20‐24 25‐29 30‐34 35‐39 40‐44 45‐49 50‐54 55‐59 60‐64 65‐69 70‐74 Добна скупина 2.3 ‐ ‐ ‐ 15.9 ‐ ‐ 93.1 4.5 ‐ 22.7 ‐ 6.8 204.3 2.3 75+ 1.6 0.0 0.4 0.6 6.6 0.0 0.0 21.5 0.7 0.1 10.3 0.0 4.4 27.4 0.4 1.5 0.0 0.2 0.4 4.7 0.0 0.0 11.0 0.4 0.1 5.8 0.0 4.0 11.8 0.2 Сирова Стандар.
инц. инц. CR ASR Леукемија, неозначена C95 14 6 2249 Мијелоидна, моноцитна и друге леукемије C92‐C94 21 Све локализације, без коже (C44) Лимфоидна леукемија C91 14 2553 Мултипли мијелом C90 1 Све локализације (C00‐C97) Имунопролиферативана болест C88 37 90 Non‐Hodgkin лимфом C82‐C85, C96 Укупно Остало, неозначено Примарна локализација МКБ 10 Наставак ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0‐4 6.0 6.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 5‐9 7.0 7.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 11.0 11.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 10‐14 15‐19
208 20.0 20.0 ‐ ‐ 2.2 2.2 ‐ ‐ ‐ 23.0 25.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.1 36.0 36.0 2.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.0 28.0 35.0 2.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 73.0 77.0 ‐ ‐ ‐ 2.0 ‐ ‐ 3.9 3.5 5.3 1.8 5.3 5.3 ‐ 3.5 22.3 3.7 3.7 1.9 1.9 ‐ 1.9 158.0 331.0 506.0 173.0 359.0 567.0 7.2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 3.6 51.2 3.2 3.2 16.0 9.6 3.2 16.0 46.0 5.7 2.9 11.5 2.9 ‐ 40.2 65.8 11.4 ‐ 6.8 6.8 ‐ 11.4 75+ 649. 1151.0 1267.0 1244.0
753.0 1315.0 1433.0 1449.0
23.0 2.6 ‐ 7.7 7.7 ‐ 10.2 20‐24 25‐29 30‐34 35‐39 40‐44 45‐49 50‐54 55‐59 60‐64 65‐69 70‐74 Добна скупина 320.8 364.1 12.8 2.0 0.9 3.0 2.0 0.1 5.3 170.8 193.0 6.4 1.0 0.6 1.8 1.1 0.1 2.9 Сирова Стандар.и
инц. нц. CR ASR 4 4 Коријен језика и други дијелови језика Десни, под уста, непце и других дијелова уста Доушна пљувачна жлијезда и друге велике пљувачне жлијезде Крајник Усни дио ждријела Носни дио ждријела Крушколика јамица и доњи дио ждријела Други дијелови ждријела Једњак Желуца Танко цријево Дебело цријево Ректосигмоидни спој и ректум Чмар и чмарни канал C01‐C02 C03‐C06 C07‐C08 C09 C10 C11 C12‐C13 C14 C15 C16 C17 C18 C19‐C20 C21 1 101 117 9 68 10 0 4 2 0 3 5 6 Усна C00 Укупно Примарна локализација ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0‐4 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 5‐9 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 10‐14 15‐19
209 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.1 2.1 2.1 2.1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 6.5 ‐ 2.2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.2 ‐ ‐ 2.1 4.1 4.1 6.2 ‐ ‐ 2.1 ‐ ‐ ‐ 2.1 ‐ ‐ ‐ ‐ 20.2 3.7 ‐ 5.5 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1.8 ‐ ‐ ‐ 12.2 12.2 ‐ 10.5 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1.7 ‐ ‐ 1.7 ‐ ‐ 18.1 18.1 3.6 7.3 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.3 9.1 15.9 2.3 9.1 6.8 ‐ ‐ 2.3 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 52.4 41.9 5.2 13.1 10.5 ‐ ‐ ‐ ‐ 2.6 ‐ 2.6 2.6 2.6 ‐ 51.9 51.9 ‐ 47.4 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 4.5 2.3 2.3 9.0 20‐24 25‐29 30‐34 35‐39 40‐44 45‐49 50‐54 55‐59 60‐64 65‐69 70‐74 Добна скупина Инциденца од рака на 100.000 становника према добним скупинама, жене, Република Српска, 2008. МКБ 10 6.9
‐ 38.0 72.9 1.6 31.7 4.8 ‐ 4.8 1.6 ‐ 1.6 1.6 1.6 1.6 1.6 75+ 0.1 13.7 15.8 1.2 9.2 1.4 0.0 0.5 0.3 0.0 0.4 0.5 0.5 0.7 0.8 0.1 6.5 6.7 0.8 4.1 0.7 0.0 0.2 0.1 0.0 0.2 0.2 0.3 0.4 0.3 Сирова Стандар.
инц. инц. CR ASR 123 3 0 9 Жучна кеса и други дијелови жучних канала Гуштерача Носна шупљина, средње ухо и носни синуси Ларинкс Душник, бронх и плућа Грудна жлијезда, срце, средогруђе и поплућница Кости и зглобне хрскавице Меланом Кожа Мезотелиом Капосијев сарком Периферни живци, аутономног нервног система, везивног и меког ткива Дојка C23‐C24 C25 C30‐C31 C32 C33‐C34 C37‐C38 C40‐C41 C43 C44 C45 C46 C47, C49 C50 426 3 309 35 10 4 4 52 31 53 Јетра C22 Укупно Примарна локализација МКБ 10 Наставак ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0‐4 ‐ 2.8 ‐ ‐ ‐ ‐ 2.8 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 5‐9 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.6 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 10‐14 15‐19
‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.0 ‐ ‐ ‐ 2.0 2.0 210 4.2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.1 12.4 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.1 ‐ 2.1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 17.3 ‐ ‐ ‐ ‐ 6.5 ‐ ‐ 6.5 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 57.4 ‐ ‐ ‐ 16.4 4.1 ‐ ‐ 4.1 2.1 ‐ ‐ ‐ ‐ 90.1 1.8 ‐ ‐ 12.9 3.7 ‐ ‐ 5.5 ‐ ‐ 5.5 ‐ ‐ 115.1 3.5 ‐ ‐ 29.6 10.5 ‐ ‐ 15.7 ‐ ‐ 3.5 1.7 7.0 90.7 ‐ ‐ 1.8 56.2 3.6 1.8 1.8 25.4 ‐ ‐ 12.7 3.6 7.3 118.3 ‐ ‐ ‐ 91.0 4.5 ‐ ‐ 34.1 ‐ 2.3 11.4 15.9 15.9 123.2 ‐ ‐ ‐ 128.4 7.9 2.6 2.6 60.3 2.6 2.6 23.6 13.1 18.3 112.8 9.0 ‐ 2.3 124.1 13.5 11.3 ‐ 49.7 2.3 ‐ 24.8 13.5 29.3 20‐24 25‐29 30‐34 35‐39 40‐44 45‐49 50‐54 55‐59 60‐64 65‐69 70‐74 Добна скупина 106.2 1.6 ‐ 1.6 156.9 12.7 1.6 1.6 49.1 1.6 3.2 23.8 15.8 26.9 75+ 57.6 1.2 0.0 0.4 41.8 4.7 1.4 0.4 16.6 0.5 0.5 7.0 4.2 7.2 33.3 0.8 0.0 0.1 19.1 2.6 0.8 0.2 8.0 0.3 0.2 3.1 1.9 3.1 Сирова Стандар.
инц. инц. CR ASR 1 39 Усмине Грлић материце Тијело материце Материца, неозначена Јајник Женски полни органи, неозначено Постељица материце Бубрег Карлица бубрега Мокраћни канал Мокраћна бешика Органи за мокрење, неозначено Око и припојци ока Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови CNS‐a C52 C53 C54 C55 C56 C57 C58 C64 C65 C66 C67 C68 C69 C70‐C72 1 41 6 6 42 0 3 89 1 113 195 8 11 Стидница C51 Укупно Примарна локализација МКБ 10 Наставак 0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0‐4 2.8 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 5‐9 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 10‐14 15‐19
‐ ‐ 2.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.0 ‐ ‐ 28.5 211 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 4.2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.1 ‐ ‐ 2.1 ‐ ‐ 6.2 ‐ 2.1 41.2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.2 ‐ ‐ 2.2 ‐ ‐ 2.2 ‐ 2.2 43.3 ‐ ‐ 2.1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.1 ‐ ‐ 12.3 ‐ 6.2 59.5 ‐ ‐ 7.4 ‐ ‐ 5.5 ‐ ‐ 1.8 ‐ ‐ 9.2 ‐ 14.7 51.5 ‐ ‐ 3.5 ‐ ‐ 5.2 ‐ 1.7 12.2 ‐ ‐ 20.9 ‐ 19.2 36.6 1.7 ‐ ‐ ‐ ‐ 7.3 ‐ 1.8 9.1 ‐ ‐ 16.3 ‐ 43.5 27.2 3.6 1.8 20.5 ‐ ‐ 4.5 ‐ ‐ 9.1 ‐ 2.3 22.7 ‐ 31.8 27.3 ‐ 2.3 21.0 2.6 ‐ 18.3 2.6 ‐ 15.7 ‐ ‐ 26.2 2.6 47.2 31.5 5.2 2.6 4.5 ‐ ‐ 15.8 4.5 2.3 18.1 ‐ ‐ 45.1 ‐ 45.1 31.6 2.3 4.5 20‐24 25‐29 30‐34 35‐39 40‐44 45‐49 50‐54 55‐59 60‐64 65‐69 70‐74 Добна скупина 15..8 ‐ 1.6 20.6 4.8 3.2 12.7 ‐ 3.2 19.0 ‐ 20.6 11.1 3.2 9.5 75+ 5..3 0.1 0.1 5.5 0.8 0.8 5.7 ‐ 0.4 12.0 0.1 15.3 26.4 1.1 1.5 3.1 0.1 0.0 2.6 0.3 0.4 2.9 ‐ 0.2 6.6 0.1 8.2 20.3 0.5 0.5 Сирова Стандар.
инц. инц. CR ASR Имунопролиферативана болест Мултипли мијелом Лимфоидна леукемија Мијелоидна, моноцитна и друге леукемије Леукемија, неозначена C88 C90 C91 C92‐C94 C95 8 5 17 13 1 34 1858 Non‐Hodgkin лимфом C82‐C85, C96 11 Све локализације, без коже (C44) Hodgkin‐лимфом C81 1 2167 Друге ендокрине жлијезде C75 4 Све локализације (C00‐C97) Надбубрежна жлијезда C74 30 91 Штитна жлијезда C73 Укупно Остало, неозначено Примарна локализација МКБ 10 Наставак ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0‐4 11.0 11.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.8 ‐ ‐ ‐ ‐ 5‐9 2.0 2.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.4 ‐ ‐ ‐ ‐ 5.0 8.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 5.2 ‐ ‐ ‐ 10‐14 15‐19
212 13.0 13.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 47.0 49.0 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 6.1 ‐ ‐ 4.1 91.0 91.0 2.1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.1 2.1 2.1 ‐ 4.1 99.0 99.0 2.2 ‐ 2.2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.2 180.0 197.0 2.1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.1 ‐ ‐ 2.1 4.1 356.0 8.7 ‐ 5.2 ‐ ‐ 1.7 ‐ 1.7 ‐ 3.5 8.7 243.0 326.0 256.0 7.4 ‐ 1.8 ‐ ‐ ‐ ‐ 1.8 ‐ ‐ 3.7 339.0 395.0 9.1 ‐ ‐ 3.6 3.6 ‐ 3.6 1.8 ‐ ‐ 10.9 416.0 507.0 15.9 2.3 ‐ 2.3 2.3 ‐ 15.9 2.3 ‐ ‐ 4.5 642.0 771.0 41.9 ‐ ‐ 7.9 10.5 ‐ 7.9 2.6 ‐ 2.6 2.6 700.0 824.0 40.6 4.5 ‐ 11.3 6.8 ‐ 13.5 ‐ ‐ ‐ 11.3 20‐24 25‐29 30‐34 35‐39 40‐44 45‐49 50‐54 55‐59 60‐64 65‐69 70‐74 Добна скупина 631.0 788.0 52.3 7.9 ‐ 9.5 4.8 ‐ 19.0 ‐ ‐ ‐ 3.2 75+ 251.3 293.1 12.3 1.1 0.7 2.3 1.8 0.1 4.6 1.5 0.1 0.5 4.1 135.9 155.0 5.4 0.3 0.5 0.9 0.8 0.1 2.4 1.5 0.1 0.4 2.6 Сирова Стандар.
инци инц. CR ASR 6.10 Укупан број новообољелих, број и проценат регистрованих случајева рака на основу потврда о смрти према примарној локализацији и полу, Република Српска, 2008 MKB 10 Примарна локализација C00 Усна C01‐C02 Коријен језика и други дијелови језика C03‐C06 Десни, под уста, непце и других дијелова уста C07‐C08 Доушна пљувачна жлијезда и друге велике пљувачне жлијезде C09 Крајник C10 Усни дио ждријела C11 Носни дио ждријела C12‐C13 Крушколика јамица и доњи дио ждријела C14 Други дијелови ждријела C15 Једњак C16 Желуца C17 Танко цријево C18 Дебело цријево C19‐C20 Ректосигмоидни спој и ректум C21 Чмар и чмарни канал C22 Јетра C23‐C24 Жучна кеса и други дијелови жучних канала C25 Гуштерача C30‐C31 Носна шупљина, средње ухо и носни синуси C32 Ларинкс C33‐C34 Душник, бронх и плућа C37‐C38 Грудна жлијезда, срце, средогруђе и поплућница C40‐C41 Кости и зглобне хрскавице C43 Меланом Пол Укупно Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки 26 6 15 5 23 4 2 4 7 3 9 0 6 2 17 4 4 0 40 10 142 68 7 9 171 117 154 101 3 1 76 53 22 31 72 52 4 4 96 4 590 123 5 3 11 10 27 35 Женски Мушки Женски Мушки Женски Потврде о смрти Укупно % 1 1 2 2 1 0 0 0 1 0 1 0 3 2 1 1 2 0 9 6 45 24 1 2 48 28 22 19 1 0 56 35 8 10 39 30 1 3 13 0 267 59 4 1 3 6 3 6 3.9 16.7 13.3 40.0 4.4 0.0 0.0 0.0 14.3 0.0 11.1 0.0 50.0 100.0 5.90 25.0 50.0 0.0 22.5 60.0 31.7 35.3 14.3 22.2 28.1 23.9 14.3 18.8 33.3 0.0 73.7 66.0 36.4 32.3 54.2 57.7 25.0 75.0 13.5 0.0 45.3 48.0 80.0 33.3 27.3 60.0 11.1 17.14 213
Наставак MKB 10 Примарна локализација C44 Кожа C45 Мезотелиом C46 C47, C49 Капосијев сарком Периферни живци, аутономног нервног система, везивног и меког ткива Пол Укупно Потврде о смрти Укупно % Мушки 304 2 0.7 Женски 309 10 3.2 Мушки 0 0 0.0 Женски 3 0 0.0 Мушки 0 0 0.0 Женски 0 0 0.0 Мушки 10 1 10.0 Женски 9 0 0.0 Мушки 8 3 37.5 C50 Дојка Женски 426 52 12.2 C51 Стидница Женски 11 2 18.2 C52 Усмине Женски 8 1 12.5 C53 Грлић материце Женски 195 9 4.6 C54 Тијело материце Женски 113 20 17.7 C55 Материца, неозначена Женски 1 0 0.0 C56 Јајник Женски 89 20 22.5 C57 Женски полни органи, неозначено Женски 3 1 33.3 C58 Постељица материце Женски 0 0 0.0 C60 Пенис Мушки 3 2 66.7 C61 Простата Мушки 192 54 28.1 C62 Тестис Мушки 31 5 16.1 C63 Мушки полни органи, неозначено Мушки+ 0 0 0.0 C64 Бубрег C65 C66 C67 C68 C69 C70‐C72 Карлица бубрега Мокраћни канал Мокраћна бешика Органи за мокрење, неозначено Око и припојци ока Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови CNS‐a Мушки 72 17 23.6 Женски 42 11 26.2 Мушки 1 0 0.0 Женски 6 0 0.0 Мушки 5 1 20.0 Женски 6 0 0.0 Мушки 151 28 18.5 Женски 41 4 9.8 Мушки 0 0 Женски 1 0 0.0 0.0 Мушки 0 0 0.0 Женски 1 0 0.0 Мушки 46 39 84.8 Женски 39 28 71.8 214
Наставак MKB 10 Примарна локализација Потврде о смрти Пол Укупно Укупно % Мушки Женски 4 30 1 9 25.0 30.0 C73 Штитна жлијезда C74 Надбубрежна жлијезда Мушки Женски 3 4 1 0 33.3 0.0 C75 Друге ендокрине жлијезде Мушки Женски 0 1 0 0 0.0 0.0 C81 Hodgkin‐лимфом Мушки Женски 11 11 1 0 9.1 0.0 C82‐C85, C96 Non‐Hodgkin лимфом Мушки Женски 37 34 13 6 35.1 17.7 C88 Имунопролиферативана болест Мушки Женски 1 1 0 0 0.0 0.0 C90 Мултипли мијелом Мушки Женски 14 13 9 5 64.3 38.5 C91 Лимфоидна леукемија Мушки Женски 21 17 8 11 38.1 64.7 C92‐C94 Мијелоидна, моноцитна и друге леукемије Мушки Женски 6 5 4 2 66.7 40.0 C95 Леукемија, неозначена Мушки Женски 14 8 12 8 85.7 100.0 Мушки Женски 90 91 60 59 66.7 64.8 Мушки 2553 2167 793 493 31.1 22.8 Остало, неозначено Све локализације (C00‐C96) Женски 215
6.11 Укупан број новообољелих, број и проценат цитолошки/хистолошки верификованих случајева рака према примарној локализацији и полу, Република Српска, 2008 MKB 10 Примарна локализација Пол Укупно C00 Усна Мушки Женски C01‐C02 Коријен језика и други дијелови језика C03‐C06 Цитолошки/Хистолошки Укупно % 26 6 24 4 92.3 66.7 Мушки Женски 15 5 13 2 86.7 40.0 Десни, под уста, непце и других дијелова уста Мушки Женски 23 4 20 4 87.0 100.0 C07‐C08 Доушна пљувачна жлијезда и друге велике пљувачне жлијезде Мушки Женски 2 4 2 4 100.0 100.0 C09 Крајник Мушки Женски 7 3 4 1 57.1 33.3 C10 Усни дио ждријела Мушки Женски 9 0 8 0 88.9 0.0 C11 Носни дио ждријела Мушки Женски 6 2 2 0 33.3 0.0 C12‐C13 Крушколика јамица и доњи дио ждријела Мушки Женски 17 4 14 3 82.4 75.0 C14 Други дијелови ждријела Мушки Женски 4 0 2 0 50.0 0.0 C15 Једњак Мушки Женски 40 10 24 2 60.0 20.0 C16 Желуца Мушки Женски 142 68 80 39 56.3 57.4 C17 Танко цријево Мушки Женски 7 9 4 7 57.1 77.8 C18 Дебело цријево Мушки Женски 171 117 106 77 62.0 65.8 C19‐C20 Ректосигмоидни спој и ректум Мушки Женски 154 101 109 69 70.8 68.3 C21 Чмар и чмарни канал Мушки Женски 3 1 2 1 66.7 100.0 C22 Јетра Мушки Женски 76 53 11 12 14.4 22.6 C23‐C24 Жучна кеса и други дијелови жучних канала Мушки Женски 22 31 11 17 50.0 54.8 C25 Гуштерача Мушки Женски 72 52 16 13 22.2 25.0 C30‐C31 Носна шупљина, средње ухо и носни синуси Мушки Женски 4 4 3 0 75.0 0.0 C32 Ларинкс Мушки Женски 96 4 79 4 82.3 100.0 C33‐C34 Душник, бронх и плућа Мушки Женски 590 123 260 51 44.1 41.5 C37‐C38 Грудна жлијезда, срце, средогруђе и поплућница Мушки 5 3 1 1 20.0 33.3 Женски 216
Наставак MKB 10 Примарна локализација Цитолошки/Хистолошки Пол Укупно Укупно % Мушки 11 10 5 4 45.5 40.0 Женски 27 35 24 29 88.9 82.9 Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски 304 309 0 3 0 0 10 9 8 426 293 295 0 3 0 0 9 6 5 291 96.4 95.5 0.0 100.0 0.0 0.0 90.0 66.7 62.5 68.3 C40‐C41 Кости и зглобне хрскавице C43 Меланом C44 Кожа C45 Мезотелиом C46 Капосијев сарком C47, C49 Периферни живци, аутономног нервног система, везивног и меког ткива C50 Дојка C51 Стидница Женски 11 7 63.6 C52 Усмине Женски 8 5 62.5 C53 Грлић материце Женски 195 178 91.3 C54 Тијело материце Женски 113 88 77.9 C55 Материца, неозначена Женски 1 1 100.0 C56 Јајник Женски 89 66 74.2 C57 Женски полни органи, неозначено Женски 3 1 33.3 C58 Постељица материце Женски 0 0 0.0 C60 Пенис Мушки 3 1 33.3 C61 Простата Мушки 192 130 67.7 C62 Тестис Мушки 31 24 77.4 C63 Мушки полни органи, неозначено Мушки+ 0 0 0.0 C64 Бубрег C65 Карлица бубрега C66 Мокраћни канал C67 Мокраћна бешика C68 Органи за мокрење, неозначено C69 Око и припојци ока Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки 72 42 1 6 5 6 151 41 0 1 0 1 51 29 1 6 4 4 113 34 0 0 0 1 70.8 69.1 100.0 100.0 80.0 66.7 74.8 82.9 0.0 0.0 0.0 100.0 C70‐C72 Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови CNS‐a 46 39 2 6 4.4 15.4 Женски Мушки Женски Мушки Женски 217
Наставак MKB 10 Примарна локализација Цитолошки/Хистолошки Пол Укупно Укупно % Мушки Женски 4 30 3 20 75.0 66.7 C73 Штитна жлијезда C74 Надбубрежна жлијезда Мушки Женски 3 4 0 3 0.0 75.0 C75 Друге ендокрине жлијезде Мушки Женски 0 1 0 1 0.0 100.0 C81 Hodgkin‐лимфом Мушки Женски 11 11 10 11 90.9 100.0 C82‐C85, C96 Non‐Hodgkin лимфом Мушки Женски 37 34 24 28 64.9 82.4 C88 Имунопролиферативана болест Мушки Женски 1 1 1 1 100.0 100.0 C90 Мултипли мијелом Мушки Женски 14 13 5 8 34.7 61.5 C91 Лимфоидна леукемија Мушки Женски 21 17 13 6 61.9 35.3 C92‐C94 Мијелоидна, моноцитна и друге леукемије Мушки Женски 6 5 2 3 33.3 60.0 C95 Леукемија, неозначена Мушки Женски 14 8 2 0 14.3 0.0 Мушки Женски 90 91 24 10 26.7 11.0 Мушки 2553 2167 1541 1456 60.4 61.2 Остало, неозначено Све локализације (C00‐C96) Женски 218
7. ЗАРАЗНЕ И ПАРАЗИТАРНЕ БОЛЕСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ У 2008. ГОДИНИ 7.1
Увод Заразне болести у свијету још увијек представљају велики здравствени, економски и друштвени проблем, нарочито у неразвијеним земљама . Чак и у високо развијеним земљама, гдје је елиминисано више заразних болести, настају нове након инвазивних дијагностичких техника, имуносупресивне терапије, промјеном понашња и стварањем средина високог ризика као што су јединице за интензивну његу и дневни болнички центри. Многа заразна обољења која су била проблем у свијету прије сто година остала су то у извјесном смислу и данас као што су туберкулоза, колера, инфлуенца итд. Проблем заразних обољења није статичан, односно микроорганизми су стално у стању прилагођавања у односу на људску врсту‐недавна појава тешког акутног респираторног синдрома (SARS) и птичjeг грипа нас управо подсјећају на то. Неке заразне болести су ерадициране, друге су елиминисане односно сведене на минимум, а за многа друга заразна обољења су редуциране стопе морбидитета и морталитета, а ли су се појавиле и неке нове заразне болести у посљедњим деценијама, што се може очекивати и у будућности. Једно од значајних питања јесте и то да ли ће пораст становништва у свијету бити праћен одговарајућим порастом извора хране. То би могло довести до тешких проблема сиромаштва, малнутриције и заразних болести, разумије се уколико се не предузму одговарајуће мјере у погледу повећања производње хране. Прије 70‐их година прошлог вијека напори СЗО су били углавном усредсређени на заразне болести тако да су доводили до значајних успјеха у борби против заразних болести, као што је нпр. онај о ерадикацији вариоле у свијету 1977. године. Послије тога интерес за заразне болести слаби једним дијелом због промјена приоритета у домену борбе за здравље, смањења извора финансирања и неопходности да се персонал и расположива финансијска средства посвете борби против епидемије AIDS‐a. Та ерозија инфраструктуре за борбу против заразних болести директно је погодила свјетске могућности да се сузбијају нове заразне болести које су се појавиле. С друге стране неодговарајући капацитет лабораторија је исто тако праћен падом могућности да се препознају старе и нове болести, смањењем активног надзора над заразним болестима и инсуфицијентним дјеловањем у случају појаве епидемија. Осим тога епидемиолози који су се образовали и усавршавали прије 70‐их и који су у пензији или јој се приближавају нису често били замијењени другим, а њихова мјеста су често трансформисана у корист других специјалних програма у многим земљама. Код нас у Републици Српској ове болести представљају много већу здравствену и општедруштвену проблематику него што се то обично мисли. Стим у вези и ми у Републици Српској и Б и Х смо морали и морамо поново да успостављамо основе за борбу против заразних болести да би могли дати одговор, као дио глобалног одговора, новим изазовима које представљају, прије свега, нове заразне болести које се појављују и да рјешавамо нове проблеме настале у вези са резистенцијом узрочника и вектора већ познатих заразних болести. 219
Многобројни су разлози за појаву нових заразних болести и појаву заразних болести које су некада сматране потиснутим. Ти разлози су: велике социјалне трансформације, стрес, општи пад животног стандарда, неадекватна исхрана, индустријски начин производње намирница, неодговарајуће снабдијевање водом за пиће, незадовољавајући стамбени услови, нове методе дијагностике и лијечења, измјене у понашању људи, повећане могућности коришћења биолошких агенаса у терористичке сврхе (биотероризам), неадекватно збрињавање отпадних материја, деструкција природе, а нарочито шума чиме настаје ближи контакт фауне и људи, повећање међународних путовања итд. Међу важнијим новим заразним болестима и заразним болестима за које се некад сматрало да су потиснуте су: СИДА, САРС, авијарна инфлуенца, вирусни хепатитис Ц, туберкулоза, обољења изазвана инвазивном групом А бета хемолитичког стрептокока, обољења изазвана резистентним узрочницима заразних болести, обољења повезана са интернационалним путовањима итд. Успјеси постигнути у борби пртив неких заразних болести, а прије свега елиминација дифтерије, ерадикација ендемског сифилиса, пјегавца, трахома и маларије, велико смањење разболијевања и умирања од тетануса, антаркса, полиомијелитиса, трбушног тифуса и паратифуса, пертусиса и још неких болести, а што је кулкминирало ерадикацијом вариоле, имали су између осталог за посљедицу изградњу једног друштвеног става подржаваног и у неким стручним круговима о томе да заразне болести више не представљају озбиљну пријетњу здрављу. Мало су имала утицаја указивања најкомпетентнијих да, изузимајући само земље Америке сјеверно од Мексика, већину земаља и региона у Европи, Аустралију, Јапан и Нови Зеланд, заразне болести у огромном броју неразвијених земаља, које чине гро човјечанства, и данас су прворазредни проблем. Сличан утицај имала су и упозорења да и у високо развијеним земљама настају нове заразне болести изазване дијагностичком техником, имуносупресивном терапијом, промјеном понашања и стварањем средина високог ризика (јединице за интензивну његу, дневни болнички центри, домови за старе особе итд.). Појавом тзв. нових заразних болести свјетског значаја као што су Ебола, Ласа, као и читав низ других, укључујући ту и појаву AIDS‐a и откриће приона, створен је другачији однос према заразним болестима. То је кулминирало доношењем Резолуције Свјетске Здравствене Скупштине 1995. године која је изразила забринутост с циљем да се ангажују земље чланице у покушају да се појача контрола заразних болести, да би се без одлагања могле открити болести које су у поновној експанзији и идентификовале нове, али и отпочело са њиховим спречавањем и сузбијањем. 220
7.2
Морбидитет Ст. инциденције./100.000
Током 2008. године у Републици Српској укупно су евидентирана 15.674 лица обољела од заразних и паразитарних болести које према нашим важећим законским прописима подлијежу обавезном пријављивању. Регистрована стопа инциденце за 2008. годину је износила 1119, 6/100.000 становника. Од посљедица заразних болести у току посматране године је умрло 12 обољелих са стопом морталитета од 0, 86/100.000 становника. Од сепсе су умрла 4 болесника, 3 болесника од бактеријског менингитиса, и по 1 болесник је умро од плућне туберкулозе, акутног вирусног хепатитиса Б, акутног вирусног хепатитиса Ц, вирусног енцефалитиса и салмонелоза. У 2008. години је пријављено 6.712 особа под дијагнозом грипа са стопом инциденце од 479, 4/100.000 становника. Свих осталих заразних болести које се пријављују осим грипе је регистровано 8.962 са стопом инциднеце од 640, 2/ 100.000становника. Кретање броја обољелих и стопе инциденце заразних и паразитарних болести у петогодишњем периоду од 2004. до 2008. године приказано је на табели 1. и графикону 1, 2 и 3. Табела 1. Број обољелих од заразних болести и стопа инциденције у периоду 2004. – 2008. године Без грипе Само грип Укупно Број Година Број Број Стопа Стопа инц. обољели Стопа инц. обољелих обољелих инц. х 2004. 9447 674, 8 2488
177, 7
11935 852, 5 2005. 8757 625, 5 10690
763, 6
19447 1389, 1 2006. 9144 653, 1 1093 78, 1 10237 731, 2 2007. 9576 684, 0 8800 628, 6 18376 1312, 6 2008. 8962 640, 2 6712 479, 4 15674 1119, 6 Графикон 1. Стопа инциденце заразних болести у периоду 2004. – 2008. године 1600
1400
1200
1000
800
600
400
200
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
221
Графикон 2. Стопа инциденце заразних болести (без грипе) у периоду 2004. – 2008. године Ст. инциденције/100 000
700
684
680
660
674,8
653,1
640
620
640,2
625,5
600
580
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Графикон 3. Стопа инциденце заразних болести (само грип) у периоду 2004. – 2008. године Ст. инциденције/100 000
1000
800
763,6
628,6
600
479,4
400
200
177,7
78,1
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Анализом кретања стопе инциденце заразних болести у петогодишњем периоду од 2004. до 2008. године (табела 1. и графикон 1.) запажамо осцилаторно кретање са највишом стопопм у 2005. години. У сљедећој 2006. години долази до осјетног пада инциденце када је забиљежена најнижа вриједност од 731, 2/100.000, да би у 2007. години опет дошло до значајног повећања и на крају посматраног периода у 2008. години се региструје стопа инциденце од 1119, 6 што представља извјестан пад у односу на претходну 2007. годину. На графикону 2. приказујемо кретање стопе инциденце у посматраном петогодишњем периоду не рачунајући грипу. У првој посматараној години је забиљежена вриједност од 674, 8/100000. Најнижа стопа евидентирана је у 2005. години и износи 625, 5/100000, у 2006. и 2007. години постепено расте и у задњој години посматрања се незнатно снижава у односу на претходне двије године и биљежи вриједност од 640, 2/100.000. Кретање стопе инциденце грипе у периоду 2004. до 208. године приказано је на графикону 3. Врхови кривуље одговарају епидемијским годинама односно годинама кад се болест јављала у епидемијском облику, па јенајвиша стопа регистрована у 2005 години 222
(763, 6). У интерепидемијским годинама се региструју ниске стопе, па је тако у 2006. години забиљежена најнижа вриједност од 78, 1/100.000 становника. На табели 2. и графикону 4. приказујемо дистрибуцију (раширеност) заразних болести и стопу инциденције по регијама у Републици Српској у 2008. години. Табела 2. Учесталост заразних болести по регијама у 2008. години Регија Број обољелих Стопа инциденције Бања Лука Бијељина Добој Зворник Источно Сарајево Фоча Требиње 7460 1492 1790 927 1545 999 1461 1106, 8
1036, 1
655, 7 648, 3 1609, 4 1469, 1 1803, 7 Графикон 4. Стопа инциденце заразних болести по регијама у 2008. години 1803,7
Требиње
1469,1
Фича
И. Сарајево
1609,4
Зворник
648,3
Добој
655,7
Бијељина
1036,1
Бања Лука
1106,8
0
1000
500
Ст. инциденције /100 000
1500
2000
Током 2008. године највише обољелих од заразних и паразитарних болести је пријављено на подручју регије Бања Лука (7.460), а најмање на подручју регије Зворник (927) што се види из табеле 2. Међутим, највиша стопа инциденце је забиљежена на регији Требиње – 1803, 7⁰/₀₀₀₀, а најнижа на регији Зворник – 648, 3⁰/₀₀₀₀. Број обољелих и стопу инциденце заразних болести по мјесецима приказујемо на табели 3. и стопу инциденце графички на графикону 5. Највећи број обољелих пријављен је у јануару и фебруару и то због највећег броја обољелих и пријављених од првенствено инфлуенце, затим варичеле у тим мјесецима. У сљедећим мјесецима број обољелих је постепено опадао све до јула мјесеца када је забиљежена најмања фреквенција обољелих. У тим љетним мјесецима јулу, јуну и августу као што се види на графикону 5. кривуља показује пад броја обољелих, што је и очекивано, због великог смањења броја обољелих од респираторних заразних болести, у првом реду инфлуенце, варичеле и стрептококне упале 223
ждријела и крајника. Од септембра мјесеца до краја године број обољелих по мјесецима има тренд повећања, што је и уобичајено, иако је у октобру био регистрован већи број обољелих негу у новембру и децембру мјесецу. Тренд повећања броја обољелих од септембра до карја децембра тумачимо постепеним повећањем учешћа респираторних заразних болести у јесењско‐зимском периоду у односу на љетни период, а већи број обољелих у октобру мјесецу у односу на новембар и децембар појавом епидемија интестиналних инфекција у неким школским колективима. Табела 3. Учесталост заразних болести по мјесецима у 2008. години Мјесец Број обољелих Стопа инциденције Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јули Август Септембар Октобар Новембар Децембар 4.023 3.460 1.683 850 755 632 568 633 686 869 703 812 287, 4 247, 1 120, 2 60, 7 53, 9 45, 1 40, 6 45, 2 49, 0 62, 1 50, 2 58, 0 Графикон 5. Стопа инциденце заразних болести по мјесецима у 2008. години 350
200
150
120,2
53,9 45,1 40,6 45,2
49
62,1
50,2
Novem
bar
60,7
50
Oktobar
100
58
0
Decem
bar
Septem
bar
Avgust
Jul i
Juni
Maj
Apri l
Mart
247,1
Februar
287,4
250
Januar
Ст. Инциденције /100 000
300
224
7.3
Водеће заразне болести Рангиране водеће заразне болести у Републици Српској у 2008. и 2007. години приказујемо табеларно на табели 4. и стопу инциденце водећих заразних болести приказујемо графички на графикону 6. Табела 4. Водеће заразне болести у 2007. и 2008. години 2007. Заразна болест Influenza Varicella Infectiones intestinales Pharyngitis et ton. strept. Tuberculosis Scarlatina Scabies Mononucleosis infectiva Salmonelloses aliae Kont. i izloženost bjesnilu Intoxicatio alimentaris Brucellosis 2008.
Ранг Бр. об. Ст. инц. Ранг Бр.об. Ст.ин. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XXI 8.800 4.179 2.000 1.215 462 352
199
191
164
140 138 24 628, 6 298, 5 142, 9 86, 8 33, 0 25, 1
14, 2
13, 6
11, 7
10, 0 9, 9 1, 7 I II III IV V VIII
VII
IX
XII
XI X VI 6.712 3.302 2.498 952 479 158 188 158 108 151 152 216 479, 4 235, 9 178, 4 68, 0 34, 2 11, 3
13, 4
11, 3
7, 7 10, 8 10, 9 15, 4 Графикон 6. Стопа инциденце водећих заразних болести у 2008. години X
Intoxicatio alim.
10,9
IX
Mononucleosis
11,3
Scarlatina
11,3
Scabies
13,4
Brucellosis
Tuberculosis
15,4
.
Phar. et tons.strept
Infec.intestinalis
68
VIII
VII
VI
V
IV
III
II
Varicella
I
Influenza
0
34,2
178,4
235,9
479,1
100
200
300
400
500
600
Ст. инциденције/100 000
225
У 2008. години на првом мјесту међу водећим заразним болестима се налази инфлуенца, на другом варичела, на трећем интестиналне инфекције, четврту позицију заузима стрептококна упала ждријела и крајника, на петом мјесту већ дуго година се налази туберкулоза, али се чак на шестом мјесту налази бруцелоза што јевелико изненађење не само у Републици Српској и Б и Х, него и на просторима бивше Југославије. На седмом мјесту је скабијес, што је уобичајена појава, на осмом односно деветом шарлах и мононуклеоза, на десетом алиментарне интоксикације, једанаестом контакт и изложеност бјеснилу, дванаестом салмонелозе итд. 7.4
Вакцинабилне болести У Републици Српској у 2008. години је регистровано 557 лица обољелих од заразних болести против којих се врши обавезна имунизација и забиљежена је стопа морбидитета од 39, 8⁰/₀₀₀₀ (табела 5. и графикон 7. и 8.). Инциденца вакцинама превентабилних болести је ипак нешто смањена у односу на претходну 2007. годину и у односу на посматрани петогодишњи период од 2004. до 2008. године и то због смањеног учешћа обољелих од епидемијског паротитиса и пертусиса. Број обољелих од морбила је остао исти у 2008. као и у 2007. години. У 2008. у односу на претходну годину је порастао број обољелих од туберкулозе и акутног вирусног хепатитиса Б. Ове године није регистрован ни један случај тетануса нити АФП. Већ више година немамо регистрован ни један случај дифтерије нити полиомијелитиса. На графикону 7. приказујемо стопу инциденце вакцинабилних болести у петогодишњем периоду од 2004. до 2008. године, гдје се види да је у 2004. години забиљежена највиша стопа (58, 1), која у 2005. и 2006. години пада, да би се тренд пада стопе инциденце наставио у 2007. и у 2008. години када је забиљежена и најнижа горе поменута вриједност од 39, 8⁰/₀₀₀₀. Стопу инциденце појединих вакцинабилних заразних болести у 2008. години приказујемо на графикону 8. 226
Табела 5. Учесталост вакцинабилних болести у периоду 2004. ‐ 2008. године Вакцинабилне болести Tuberculosis Hepatitis vir.ac. B Parotitis epidemica Morbilli Rubeola Pertusis Tetanus Diphteria Poliomyelitis Бр. об. Ст. инц. Бр. об. Ст. инц. Бр. об. Ст. инц. Бр. об. Ст. инц. Бр. об. Ст. инц. Бр. об. Ст. инц. Бр. об. Ст.инц. Бр. об. Ст. инц. Бр. об. Ст. инц. 2004 2005. 2006. 2007. 2008. 713 50, 9 36
2, 6 30
2, 1 4
0, 3 24
1, 7 6 0, 4 0
0
0
0 0
0
547 39, 1 21
1, 5 22
1, 6 8
0, 6 15
1, 1 3 0, 2 1
0, 1
0
0 0
0
524 37, 4 35
2, 5 24
1, 7 9
0, 6 7
0, 5 4 0, 3 1
0, 1
0
0 0
0
462 33, 0 50 3, 6 31 2, 2 10 0, 7 3 0, 2 5 0, 4 0 0 0 0 0 0 479 34, 2 54
3, 9 17
1, 2 3
0, 2 3
0, 2 1 0, 1 0
0
0
0 0
0
Графикон 7. Стопа инциденце вакцинабилних болести у периоду 2004. – 2008. Године Ст. инциденције /100 000
60
50
40
30
20
10
0
2004
2006
2005
2007
2008
Година
TBC
Rubeola
HVB
Pertusis
Parotitis ep.
Tetanus
Morbilli
227
Графикон 8. Стопа инциденце вакцинабилних болести у 2008. години Polio
0
Diphteria
0
Tetanu s
0
Pertusis
Rubeola
0,1
0,2
Morbilli
0,2
Parotitis ep.
1,2
HVB
3,9
TBC
0
34,2
5
10
15
20
25
30
35
40
Ст. инциденције/100 000
7.5
Учешће појединих група заразних болести у укупном оболијевању од заразних болести Највећи проценат у укупном учешћу међу заразним болестима као што је и уобичајено заузима група респираторних заразних болести са 75, 71% учешћа, на другом мјесту су цријевне заразне болести са 18, 06% учешћа и на трећем мјесту је група такозваних осталих заразних болести са 2, 39% учешћа. На четвртој позицији су антропозоонозе које партиципирају у укупном оболијевању са 1, 75%, на петом мјесту су паразитарне болести – 1, 20% учешћа, затим слиједе трансмисивне болести – 0, 47%, кожне – 0, 31% и на крају на осмом мјесту су сексуално трансмисивне болести са 0, 11% учешћа у укупном оболијевању од заразних болести у 2008. години. Број обољелих и процентуално учешће појединих група заразних болести у укупном оболијевању од заразних болести у петогодишњем периоду од 2004. до 2008. године приказани су на табели 6. Учешће појединих група заразних болести у укупном оболијевању од заразних болести у 2008. години и стопа инциденце појединих група заразних болести приказани су на графикону 9. и 10. 228
Табела 6. Учесталост појединих група зарaзних болести у периоду 2004. – 2008. Године ГРУПЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ Бр. об. Респираторне % учешћа Бр. об. Цријевне % учешћа Остале заразне Бр. об. % учешћа болести Бр. об. Антропозоонозе % учешћа Бр.об. Паразитарне % учешћа Бр.об. Трансмисивне % учешћа Бр.об. Кожне % учешћа Бр.об. Полно преносиве болести % учешћа 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 8465
70, 93 1672
14, 01 302
2, 53 322
2, 7 513
4, 3 31
0, 26 458
3, 84 172 1, 44 15557
80, 00 1762
9, 06 256
1, 32 101
0, 52 863
4, 44 25
0, 13 645
3, 32 236 1, 21 7381
72, 1 2139
20, 89 274
2, 68 77
0, 75 279
2, 73 19
0, 19 35
0, 34 31 0, 3 15336 83, 46 2363 12, 86 332 1, 80 64 0, 35 201 1, 09 23 0, 13 42 0, 23 15 0, 08 11866
75, 71 2831
18, 06 375
2, 39 274
1, 75 188
1, 20 74
0, 47 48
0, 31 18 0, 11 Графикон 9. Учешће појединих група заразних болести у 2008. години 1, 2 18, 6 2, 39 1, 75
0, 31 0, 11
0, 47
75, 71
Респираторне
Антропозоонозе Цријевне
Паразитарне
Остале зар.бол.
Кожне
Полно прен.
Трансмисивне 229
Графикон 10. Стопа инциденце појединих група заразних болести у 2008. години Трансмисивне
5,28
Полно преносиве
1,28
Кожне
3,43
Антропозоонозе
19,57
Остале зар. болести
26,78
Паразитарне
13,42
Цријевне
202,2
847,58
Респираторне
0
200
400
600
800
1000
Ст. инциденције/100 000
7.6
Респираторне заразне болести У групи капљичних заразних болести у 2008. години укупно је пријављено 11.866 лица са стопом морбидитета од 847, 6 ⁰/₀₀₀₀, тако да се респираторне заразне болести као што је напријед наведено налазе на првом јесту по проценту учешћа у укупном оболијевању од заразних болести са 75, 71% учешћа (табела 6.) Број обољелих, стопа инциденце и учешће појединих респираторних заразних болести у укупном морбидитету од респираторних заразних болести у 2008. години приказни су на табели 7. и графикону 11. и 12. Посматрајући процентуално учешће појединих респираторних заразних болести у укупном оболијевању од капљичних заразних болести у 2008. години, запажамо да се на првом мјесту налази грипа сда 56, 56% учешћа, на другом варичела са 27, 83%, трећем стрептококна упала ждријела и крајника са 8, 02%, туберкулоза је на четвртом мјесту са 4, 03% учешћа, на петом односно шестом мјесту су шарлах и инфективна мононуклеоза, на седмом мјесту је бактеријска пнеумонија са 0, 39 % учешћа, затим слиједе бактеријски менингитис – 0, 23%, епидемијски паротитис 0, 14%, менингококни менингитис – 0, 07%, морбили и рубеола са по 0, 03% и на крају пертусис са 0, 01% учешћа (табела 7 и графикон 11.). 230
Табела 7. Учесталост респираторних заразних болести у 2008. Години Врста болести Број обољелих Стопа нциденце % учешћа Influenza Varicella Pharyngitis et ton . strteptococcica TBC Scarlatina Mononucleosis infectiva Pneumonia bacterialis Meningitis bacterialis Parotitis epidemica Infectio meningococcica Morbilli Rubeolla Pertusis 6.712
3.302
952
479 158 158 46 27 17 8 3 3 1 479, 4
235, 9
68, 0
34, 2 11, 3 11, 3 3, 3 1, 9 1, 2 0, 6 0, 2 0, 2 0, 1 56, 56 27, 83 8, 02 4, 03 1, 33 1, 33 0, 39 0, 23 0, 14 0, 07 0, 03 0, 03 0, 01 УКУПНО 11.866 847, 6 100, 00 Графикон 11. Учешће појединих респираторних заразних болести у укупном оболијевању од респираторних заразних болести у 2008. години Pertusis
0,01
Inf. meningoccoc.
0,07
Rubeolla
Morbilli
0,03
0,03
Meningitia bact.
0,23
Parotitis epidemica
0,14
eumonia bacter.
Pn
0,39
Mononucleosis inf.
1,33
Scarlatina
1,33
4,03
Tuberculosis
8,02
Pharing.et tons.strept.
56,56
Influenza
27,83
Varicella
0
10
20
30
%
40
50
60
231
Графикон 12. Стопа инциденце респираторних заразних болести у 2008. години 0,1
Pertusis
Inf. meningoccoc.
Rubeolla
Morbilli
Meningitia bact.
Parotitis epidemica
Pneumonia bacter.
Mononucleosis inf.
0,6
0,2
0,2
1,9
1,2
3,3
11,3
Scarlatina
11,3
Tuberculosis
Pharing .et tons.strept.
Influenza
Varicella
34,2
68
479,4
235,9
0
100
200
300
%
400
500
600
Грипа (Influenza) – Кретање стопе инциденције грипе у петогодишњем периоду од 2004. до 2008. године приказано је награфикону 13. гдје се јасно види да је највећи морбидитет регистрован 2005. године (763, 6⁰/₀₀₀₀), а најнижа стопа је забиљежена у сљедећој 2006. години (78, 1), да би у 2007. годни дошло до епидемијског јављања ове болести када је стопа значајно порасла на 628, 6⁰/₀₀₀₀ и на крају посматраног периода у 2008. години долази до извјесног смањења стопе инциденце која се зауставила на вриејдности од 479, 4⁰/₀₀₀₀. Током 2008. године је укупно регистровано 6.712 случајева грипа и ова болест партиципира са 56, 56% у укупном оболијевању од респираторних заразних болести.До епидемијске појаве инфлуенце је дошло на подручју регије Требиње и на подручју општина Приједор, Мркоњић Град и Костајница. Епидемија је почела почетком јануара мјесеца и трајала до краја марта, а највише обољелих је евиедентирано у јануару. Епидемијом су биле захваћене све узрасне групе, а највише радно активно становништво и школска дјеца. Код обољелих је углавном преовладавала средње тешка форма обољења са изузетком ријетких тежих облика са комликацијама евидентираних код старијих особа и код особа са хроничним болестима. Најчешће комликације су биле упала синуса, бронха и средњег уха. Посљедњих неколико година се пооштрио надзор на појавом сезонске или обичне грипе због опасности од могуће појаве птичје или пандемијске грипе. Република Српска и Б и Х су извршиле неопходне припреме за правовремено и ефикасно реаговање кад су у питању приоритетне активности у провођењу фармацеутских и нефарамцеутских мјера, мјера лабораторијске дијагностике и јавноздравствених мјера. Израдили смо План приправности и контроле пандемијске инфлуенце. У Републици Српској су именована 2 интервентна тима за прихватање и збрињавање евентуалних првих случајева сумњивих на авијарну инфлуенцу. Овим Планом су одређене 2 клинике за прихватање и збрињавање 232
првих случајева авијарне инфлуенце. Особљу на клиникама је подијељена заштитна опрема и извјесна количина антивиротика – Tamiphlu. У организацији UNICEF‐a проводи се едукација намијењена дјеци и школској омладини са израдом постера, летака, ДВД презентација и брошура за професионалце. Дистрибуција тог пропагандног материјала је извршена и то регионалним заводима, хигијенско‐епидемиолошким службама, локалним заједницама и школама. Ст. инциденције/100.000
Графикон 13. Стопа инциденце инфлуенце у периоду 2004. ‐ 2008. године 1000
800
763,6
628,6
600
479,4
400
200
177,7
78,1
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Овчије богиње (Varicella) – Током 2008. године у Републици Српској су регистрована 3.302 случаја варичеле са стопом инциденце од 235, 9⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 27, 83% у укупном оболијевању од респираторних заразних болести. На линијском дијаграму – графикон 14 приказано је кретање стопе инциденце ове болести у периоду од 2004. до 2008. године. На графикону запажамо пад морбидитета у 2005. години у односу на прву посматрану годину и у 2005. години се региструје најнижа стопа од 220⁰/₀₀₀₀. У сљедећој 2006. години долази до пораста инциденце и те године се биљежи највиша стопа од 301, 6 ⁰/₀₀₀₀, у 2007. години је дошло до незнатног снижења стопе, да би се на крају посматраног периода у 2008. години инциденца ипак осјетно снизила и зауставила на напријед наведеној вриједности од 235, 9⁰/₀₀₀₀. Већ одавно је познато да се на појаву, ток и ширење варичеле не може значајније утицати, јер не постоје ефикасне мјере специфичне заштите против ове болести. Болест се јављала током цијеле године, највише обољелих је регистровано у јануару и фебруару када је пријављено више епидемија варичеле, а најмање у августу и септембру. Код већине обољелих се радило о лакшим облицима болести без комликација, а највише су оболијевала, разумије се, дјеца школског и предшколског узраста. 233
Ст. инциденције./100. 000
Графикон 14. Стопа инциденце варичеле у периоду до 2004. – 2008. године 350
300
250
200
150
100
50
0
298,5
301,6
291,8
220
2004
2005
235,9
2006
2007
2008
Година
Стрептококна упала ждријела и крајника (Pharyngitis et tonsillitis streptococcica) – У 2008. години су евидентирана 952 случаја стртептококне упале ждријела и крајника и забиљежена је стопа инциденце од 68⁰/₀₀₀₀ и процентуално учешће међу респираторним заразним болестима од 8, 02%. На графикону 15. на којем је приказано кретање морбидитета ове болести у посматраном петогодишњем периоду запажамо да је стопа инциденце прогресивно расла од 2004. године када је забиљежена најмања вриједност од 49, 3 ⁰/₀₀₀₀ до 2007. године када се региструје највиша вриједност од 86, 8 на 100. 000 становника. У 2008. години стопа инциденце у односу на 2007. годину осјетно пада на вриједност од 68, 0⁰/₀₀₀₀, али ипак задржава већу вриједност у односу на претходне 3 године. Иако се стрептококна упала ждријела и крајника по учесталости јављања међу водећим заразним болестима налази на четвртом, а међу респираторним на трећем мјесту, ипак сматрамо да се ова болест јавља још чешће, али је недостатно пријављивање од стране појединих љекара, а приватна медицинска пракса предњачи у мањкавом и неажурном пријављивању. Ст. инциденције/100 .000
Графикон 15. Стопа инциденце стрептококне упале грла у периоду 2004.‐ 2008. године 100
86,8
80
60
68
49,3
54,5
40
61,7
20
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
234
Туберкулоза (Tuberkulosis) – Ова болест се по учесталости јављања у 2008. години налази као што је и уобичајено претходних година на петом мјесту. Укупно је током године регистровано 479 случајева и забиљежена стопа инциденце од 34, 2⁰/₀₀₀₀ са процентуалним учешћем од 4, 03% у укупном оболијевању од респираторних заразних болести. На графикону 16. на којем је приказано кретање стопе инциденце туберкулозе у посматраном петогодишњем периоду запажамо да је највиша стопа евиднтирана у 2004. години када је забиљежена вриједност од 50, 9⁰/₀₀₀₀. У сљедеће 3 посматране године морбидитет постепено али стално опада и у 2007. години је евидентирана најнижа вриједност од 33⁰/₀₀₀₀, да би у 2008. години била регистрована вриједност од 34, 2⁰/₀₀₀₀ што представља мало повећање инциденце у односу на 2007. годину. Током 2008. године 1 болесник је умро од посљедица и комликација туберкулозе, али није пријављен ни један случај туберкулозног менингитиса нити туберкулозе код дјеце. Већ више година понављамо да и поред евидентног смањења стопе инциденце туберкулозе испод 40⁰/₀₀₀₀, сматармо да ова болест представља и да ће и даље представљати значајан здравствени и социјални проблем, а посебно случајеви мултирезистентне туберкулозе. Главни разлози за овакво стање и овакву прогнозу су стално присуство фактора који погодују одржавању и ширењу туберкулозе. Међ главне фаворизујуће факторе спадају: општи пад животног стандарда јер је већ дуги низ година знатно смањен такозвани средњи друштвени слој који је прије рата чинио већину и имао сасвим солидан стандард, тешко социјално – економско стање, висока стопа незапослености, стрес, неадекватна исхрана, незадовољавајуће стамбене прилике, тежак физички рад, алкохолизам, велике миграције, могућа инфекција вирусом хумане имунодефицијенције и други неповољни фактори. Држава и здравствена служба ће морати да уложе велике напоре у циљу даљњег смањења облијевања од туберкулозе, а тај циљ како смо и раније истицали можемо постићи постепеним побољшањем економских услова живота становништва и досљедном примјеном програма за контролу туберкулозе DOTS – систем краткотрајне директно опсервиране терапије) на цијелој територији Републике Српске. Ст. инциденце/100. 000
Графикон 16. Стопа инциденце туберкулозе у периоду 2004. – 2008. године 60
50
50,9
37,4
39,1
40
34,2
30
33
20
10
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
235
Шарлах (Scarlatina) ‐ Током 2008. године евидентирано је 158 лица са дијагнозом шарлаха и забиљежена је стопа инциденце од 11, 3⁰/₀₀₀₀ са процентуалним учешћем од 1, 33% у укупном оболијевању од респираторних заразних болести. Као и претходне 2 године шарлах је у 2008. години заузео 6 мјесто међу водећим заразним болестима. Болест се јављала током цијеле године, али је највећи број регистрован у јануару, мају, фебруару и марту, а најмањи број у августу, јулу и септембру. Обзиром да је шарлах углавном дјечија осипна грозница највећи број обољелих је евидентиран код дјеце предшколског и школског узраста. Код највећег броја обољелих болест се манифестовала лакшим клиничким знацима и симптомима и нису регистровани најтежи облици шарлаха као шпто су фулминантни, септички и малигни шарлах. Посматрањем кретања морбидитета шарлаха у периоду од 2004. до 2008. године на графикону 17. видимо да је у односу на 2004. годину као почетну годину посматрања морбидитет у 2005. години смањен, послије чега у 2006. години долази до наглог скока када је забиљежена и највиша вриједност од 27, 7⁰/₀₀₀₀, да би у 2007. години дошло до извјесног смањења на вриједност од 25, 1⁰/₀₀₀₀ и на крају у 2008. години инциденца пада на најмању вриједност од 11, 3⁰/₀₀₀₀ у овом посматраном периоду. И поред чињенице што је заразност лијеченог болесника од шарлаха краткотрајна, шарлах се јавља током цијеле године, јер клицоноше служе као дуготрајан и значајан извор инфекције зато што нису дијагностиковане па према томе ни лијечене и у ствари долазе у додир са великим бројем лица. Одавно је познато да је антитоксични имунитет код шарлаха солидан, па је због тога пацијент послије прележаног шарлха имун на еритрогени токсин, али није имун на еритригени стрептокок. Због те чињенице особа која је прележала шарлах може боловати од ангине или неке друге инфекције изазване разним еритрогеним сттрептококима, али се неће јавити знаци еритрогеног токсина односно оспа, јер ће он бити неутралисан већ на почетку обољења. Графикон 17. Стопа инциденце шарлаха у периоду 2004. – 2008. године Ст. инциденце /100 .000
30
27,7
25
20
15
25,1
14,4
13,3
10
11,3
5
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Инфективна мононуклеоза (Mononuleosis infectiva) – У 2008. години је регистровано 158 случајева овог вирусног бенигног генерализованог обољења са типичном односно карактеристичном крвном сликом, па је забиљежена стопа инциденце од 11, 3⁰/₀₀₀₀ и 236
процентуално учешће од 1, 33% у укупном оболијевању од респираторних заразних болести. Болест се као и ранијих година јављала готово равномјерно са мањим осцилацијама током цијеле године и познато је да код ове болести није нарочито изражен сезонски карактер за разлику од других капљичних заразних болести. Код знатне већине обољелих су диајгностоковани лакши жљездани облици болести без компликација иако због пантропизма вируса клиничка слика може бити веома разнолика.Највећи број обољелих као што је и уобичајено је у добној склупини од 14 до 24 године, а обољење се јављало у спорадичном облику. На графикону 18. уочавамо да је најнижа стопа регистрована 2005. године – 10, 4⁰/₀₀₀₀, а највиша 2007. године када је забиљежена вриједност од 13, 6⁰/₀₀₀₀, да би се у 2008. години смањила на вриједност од 11, 3⁰/₀₀₀₀. У периоду од 2004. до 2008. године као и читавом послијератном периоду се региструју прилично високе стопе морбидитета ове заразне болести па се у 2008. години инфективна мононуклеоза налази заједно са шарлахом на осмом односно деветом мјесту међу водећим заразним болестима. Највјероватније је да атипични и благи облици мононуклеозе служе као извор заразе и епидемиолошка веза између спорадичних односно дијагностикованих случајева обољења. Ст. инциденције/100. 000
Графикон 18. Стопа инциденце инфективне мононуклеозе у периоду 2004. – 2008. године 15
13,6
12,4
10
11,3
12,2
10,4
5
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Бактеријска упала плућа (Pneumonia bacterialis) – Током 2008. године укупно је пријављено 46 случајева под дијагнозом бктеријске пнеумоније са стопом морбидитета од 3, 3⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 0, 39% у укупном оболијевању од капљичних заразних болести. Посматрајући кретање морбидитета бактеријске пнеумоније у овом петогодишњем периоду запажамо параболично кретање кривуље морбидитета са најнижом стопом од 0, 6⁰/₀₀₀₀ у 2004. години, а највишом од 3, 4⁰/₀₀₀₀ у 2007. години, након тога у 2008. години стопа се незнатно смањује у односу на претходну годину и биљежи вриједност од 3, 3⁰/₀₀₀₀. Напомена: У бактеријске пнеумоније у ужем смислу те ријечи се убрајају оне пнеумоније узроковане Грам позитивним и Грам негативним микроорганизмима као што су пнеумоније изазване: стафилококама, стрептококама групе Б, другим стрептококама, псеудомонасом, клебсијелом, ешерихијом коли, серацијом марцесценс, микоплазмом 237
пнеумоније и другим бактеријама, а заједничка шифра је Ј15. Међутим у ширем смислу у бактеријске пнеумоније спадају и оне које се воде под шифром Ј14 ‐ изазаване хемофилусом инфлуенце, као и оне пнеумоније изазване стептококусом пнеумоније које се воде под шифром Ј13. У 2008. години нама су као и претходне 2 године пријављене само оне бактеријске пнеумоније које се воде под шифром Ј15 и то спорадични случајеви. Графикон 19. Стопа инциденце бактеријске пнеумоније у периоду 2004. ‐ 2008. године Ст. инциденције./100 .000
4
3,4
3
3,3
3,2
2,3
2
1
0,6
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Бактеријска упала можданих опни (Meningitis bacterialis) – У 2008. години је евидентирано 27 случајева бактеријског менингитиса са стопом инциденце од 1, 9⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 0, 23% у укупном оболијевању од респираторних заразних боелсти. Од посљедица бактеријског менингитиса 3 особе су умрле у 2008. години. Током петогодишњег периода од 2004. до 2008. године највиша вриједност морбидитета је регистрована 2004. године – 2, 6⁰/₀₀₀₀, а најнижа вриједност сњедеће 2005. године – 1, 6⁰/₀₀₀₀. У сљедеће двије посматране године морбидитет је постепено растао, да би се у 2008. години нешто смањио у односу на претходну 2007. годину и задржао на вриједности од 1, 9⁰/₀₀₀₀ (графикон 20.) Напомена: Под бактеријским менингитисом подразумијева се менингитис узрокован сљедећим узрочницима: хемофилусом инфлуенце Б, инвазивним менингококом, стафилококом, стрептококом, ешерихијом коли, клебсијелом и Фриедландер – бацилом (Friedlander bacil). 238
Ст. инциденције/100 .000
Графикон 20. Стопа инциденце бактеријског менингитиса у периоду 2004. – 2008. године 3
2,5
2,6
2,2
2
1,5
1
1,9
1,7
1,6
0,5
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Заушњаци (Parotitis epidemica) – Током 2008. године регистровано је 17 случајева мумпса и забиљежене је стопа инциденце од 1, 2 на 100.000 становника. Међу заразним болестима које се шире респираторним путем заушњаци имају 014% учешћа. Код свих обољелих се радило о спорадичним случајевима болести и није пријављена ни једна епидемија. На линијском дијаграму (графикон 21.) видимо да се морбидитет у односу на почетну годину посматрања, у 2005. години смањује, да би се у сљедеће двије године постепено повећавао када је у 2007. години досегао највишу вриједност од 2, 2⁰/₀₀₀₀ и на крају у 2008. години се значајно снижава и биљежи најнижу вриједност од 1, 2⁰/₀₀₀₀ Епидемијски паротитис спада у обољења са добром прогнозом, па чак и у оним случајевима кад дође до комликација, али је познато да код адолесцената и младих мушкараца ова болест може негативно да утиче на сперматогенезу. За одржавање сталног ланца инфекције код паротитиса су значајне инапарентне инфекције, а сматра се да заушњаци чак у једној трећини случајева пролазе без клиничких знакова и симптома болести. WHO инсистира да се епидемијски паротитис у свијету до 2010 године програмом вакцинације сведе на инциденцу мању од 0, 1 на 100.000 дјеце. 239
Ст. инциденције/100.000
Графикон 21. Стопа инциденце епидемијског паротитиса у периоду 2004. – 2008. године 2,5
2,2
2,1
2
1,6
1,7
1,5
1,2
1
0,5
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Менингококна инфекција (Infectio meningococcica) – У 2008. години је пријављено 8 случајева менингококног менингитиса са стопом инциденце од 0, 6⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 0, 07% у укупном оболијевању од капљичних заразних болести. Сви евидентирани случајеви су спорадични и сви су пријављени у хладнијим мјесецима године. Ова болест не ријетко може да има врло тешку клиничку слику, али у 2008. години на срећу није било смртних случајева од менингококног менингитиса. На графикону 22. на којем је приказано кретање морбидитета менингококног менингитиса у посматраном петогодишњем периоду запажамо осцилаторно кретање кривуље морбидитета са најмањом стопом од 0, 2⁰/₀₀₀₀ 2004. године, а највишом од 0, 7⁰/₀₀₀₀ 2007. године. Ст. инциденције/100.000
Графикон 22. Стопа инциденце менингококног менингитиса у периоду 2004. – 2008. године 0,8
0,7
0,6
0,6
0,6
0,4
0,2
0,4
0,2
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
240
Мале богиње (Morbilli) ‐ Током 2008. године укупно су регистрована 3 случаја морбила, стопа инциденце износи 0, 2⁰/₀₀₀₀, а проценат учешћа ове болести међу болестима које се шире капљичним путем износи 0, 03%. Овдје се радило о спорадичним случајевима и није регистрована ни једна епидемија морбила. Посматрајући кретање морбидитета морбила у периоду од 2004. до 2008. године запажамо двоструки пораст стопе у 2005. у односу на претходну годину, затим се стопа у 2006. години незнатно повећава у односу на претходну годину, та иста вриједност стопе се задржава и у 2007.години и на крају посматраног периода у 2008. години морбидитет се спушта на најнижу напријед поменуту вриједност до 0, 2⁰/₀₀₀₀ о у овом посматраном периоду. У Европском региону СЗО је увела Програм елиминациje морбила до 2010. године у чему је узела активно учешће и Република Српска. Институт за заштиту здравља је између осатлог увео активни надзор над овом болешћу и свака сумња на морбиле се обавезно бесплатно тестира. Ст. инциденције /100.000
Графикон 23. Стопа инциденце морбила у периоду 2004. – 2008. године 0,8
0,7
0,6
0,7
0,6
0,4
0,3
0,2
0,2
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Црвенка (Rubeolla) – У 2008. години евидентирана су 3 случаја рубеоле са стопом морбидитета од 0, 2⁰/₀₀₀₀ и процентом партиципације од 0, 03% у укупном оболијевању од респираторних заразних болести. Од та три случаја није био ни један случај конгениталне рубеоле На графикону 24. уочавамо да је највиша стопа инциденце забиљежена 2004. године – 1, 7⁰/₀₀₀₀, а након тога у сљедеће 3 године стопа постепено опада, да би се у 2008. години задржала на истој напријед поменутој вриједности од 0.2⁰/₀₀₀₀ као и у претходној 2007. години. Институт за заштиту здравља је поред других мјера увео и активни надзор над рубеолом. У циљу елиминације конгениталне рубеоле неопходно је било између осталог увести обавезну контролу трудница. Стратегија СЗО када је у питању конгенитална рубеола је да се елиминише конгенитални рубеола синдром до 2010. године, односно да се смањи на мање од 0, 01 на 1000 живорођене дјеце. 241
Ст. инциденције./100 000
Графикон 24. Стопа инциденце рубеоле у периоду 2004. – 2008. године 2
1,7
1,5
1,1
1
0,5
0,5
0,2
0,2
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Велики кашаљ (Pertusis) – Током 2008. године пријављен је 1 случај пертусиса и забиљежена стопа морбидитета од 0, 1⁰/₀₀₀₀ и процентуално учешће од 0, 01% у укупном оболијевању од капљичних заразних болести. У петогодишњем периоду од 2004. до 2008. године се сваке године региструје тек по неколико случајева ове болести. Као што видимо на графикону 25. у односу на почетну годину посматрања, стопа инциденце у сљедећој 2005. години се двоструко смањила, у 2006. је дошло до малог пораста, да би у 2007. години опет достигла исту вриједност од 0, 4⁰/₀₀₀₀ као у почетној 2004. години. На крају посматраног периода у 2008. години инциденца се спушта на најмању горе поменуту вриједност од 0, 1⁰/₀₀₀₀. Графикон 25. Стопа инциденце пертусиса у периоду 2004. – 2008. године Ст. инциденције/100.000
0,5
0,4
0,4
0,4
0,3
0,3
0,2
0,2
0,1
0,1
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
242
7.7
ЦРИЈЕВНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Као и претходних година цријевне заразне болести се налазе на другом мјесту у укупном оболијевању од заразних болести у 2008. години. Током 2008. године укупно је евидентирано 2831 лице обољело од цријевних заразних болести са стопом морбидитета од 202, 2⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 18, 06% укупном оболијевању од заразних болести, што се види на табели 8. У периоду од 2004. до 2008. године стопа инциденце цријевних зараза се кретала у диjaпазону од 119, 4⁰/₀₀₀₀ у 2004. години до 202, 2⁰/₀₀₀₀ у 2008. години. На табели 8. и графикону 26. на којима је приказана инциденца појединих цријевних заразних болести се види да далеко највећу инциденцу имају ентероколитиси, негдје на средини се налази вирусни менингитис, а најмању има ботулизам. Процентуално учешће појединих цријевних заразних болести у укупном морбидитету од цријевних заразних болести у 2008. години је приказано на графикону 27. И поред извјесних помака, код нас у Републици Српској постоји још увијек много неријешених првенствено социјално – економских и санитарно ‐ хигијенских проблема, који значајно утичу на појаву, ток, одржавање и ширење цријевних заразних болести. Са друге стране на морбидитет цријевних заразних болести, за разлику од нпр. већине капљичних инфекција, се може значајно утицати добро осмишљеним мјерама здравствене службе као и разумије се друштвене заједнице у цјелини. Управо из тих разлога координисаним и синхронизованим дјеловањем свих релевантних партнера требамо усмјерити мјере и акције у циљу смањења морбидитета цријевних заразних болести. Напомена: У овој групи зарaзних болести приоритизацијом су вирусне цријевне инфекциje ‐ Ifectiones intestinales virales, које се воде под шифром А08 као посебан ентитет практично инволвиране у заједнички ентитет који се води као ентероколитиси – цријевн инфекције (Infectiones intestinales). На сличан начин смо шифру А09 интегрисали у ентероколитисе. Табела 8. Учесталост цријевних заразних болести у 2008. години Врста болести Infectiones intestinales Intoxicatio alimentaris Salmonellosis Meningitis viralis Hepatitis virosa acuta A Schigellosis Botulismus УКУПНО 2.498 152 108 39 24 9 1 Стопа
инциденције 178, 4 10, 9 7, 7 2, 8 1, 7 0, 6 0, 1 88, 24 5, 37 3, 81 1, 37 0, 85 0, 32 0, 04 2.831 202, 2 100, 00 Број обољелих % учешћа 243
Графикон 26. Стопа инциденце цријевних заразних болести у 2008. години Botulismus
3,3
Schigellosis
11,3
Hepatitis virosa acuta A
11,3
34,2
Meningitis viralis
68
Salmonellosis
Intoxicatio alim.
479,4
235,9
Infection. Intestinalis
200
100
300
Ст. инциденције./100 000
0
400
500
600
Графикон 27. Учешће појединих цријевних заразних болести у укупном оболијевању од цријевних заразних болести у 2008. години Botulismus
0,04
Schigellosis
0,32
Hepatitis virosa acuta A
0,85
Meningitis viralis
1,37
Salmonellosis
3,81
Intoxicatio alim.
5,37
Infection. Intestinalis
88,24
0
20
40
60
80
100
%
244
Цријевне инфекције, Ентероколитиси (Infectiones intestinales) – У 2008. години је регистровано 2.498 лица са овом дијагнозом која обухвата обољеле и пријављене под дијагнозом односно шифром А04, А08 и А09, тако да се ентероколитиси међу водећим заразним болестима налазе на трећем мјесту, одмах иза инфлуенце и варичеле. Стопа инциденце ентероколитиса заразног поријекла према томе износи 178, 4%000, а проценат учешћа 88, 24% у укупном оболијевању од цријевних заразних болести. На графикону 28. видимо да је стопа инциденце у посматарном петогодишњем периоду једино у 2005 пала испод 90⁰/₀₀₀₀ односно забиљежена је вриједност од 89, 9⁰/₀₀₀₀. У сљедеће 3 године стопа је сваке године расла и у 2008. години је досегла вриједност од 178, 4⁰/₀₀₀₀. Као што смо раније истакли када је уопштено било говора о цријевним заразним болестима, на појаву ентероколитиса заразног поријекла увелико утичу неријешени социјално – економски проблеми и неријешени односно неадекватно ријешени санитарно – хигијенски проблеми, због чега се повремено јављају и епидемије ове болести. Графикон 28. Стопа инциденце ентероколитиса у периоду 2004. – 2008. године Ст. инциденције/100.000
200
178,4
150
100
142,9
128,1
91,4
89,9
50
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Тровање храном (Intoxicatio alimentaris) – Током 2008. године пријављена су 152 случаја са овом дијагнозом, тако да морбидитет износи 10, 9⁰/₀₀₀₀, а проценат партиципације међу цријевним заразама 5, 37%. По учесталости јављања алиментарне интоксикације у ужем смислу те ријечи се налазе на десетом мјесту међу водећим заразним болестима. На линијском дијаграму кретања морбидитета ове болести ‐ графикон 29. уочавамо да је у посматраном периоду највиши морбидитет забиљежен 2005. године (13, 9⁰/₀₀₀₀), послије чега је у наредне двије године дошло до опадања стопе, када је у 2007. години регистрована најнижа вриједност од 9, 9⁰/₀₀₀₀ и на крају у 2008. години инциденца нешто расте у односу на претходну годину и биљежи напријед наведену вриједност од 10, 9⁰/₀₀₀₀. Тровања храном се не ријетко јављају и у епидемијском облику и та појава у суштини указује на пропусте у производњи, промету и дистрибуцији животних намирница и хране као и на пропусте у вршењу надзора над животним намирницама и храном. Због свега тога 245
треба систематски, континуирано и упорно радити на откривању и отклањању евентуалних пропуста, односно у спречавању ових тровања проводити мјере које ће онемогућити загађење и мјере којима ће мо сумњиве или загађене намирнице учинити нешкодљивим. Ст. инциденције./100 000
Графикон 29. Стопа инциденце алиментарних интоксикација у периоду 2004. – 2008. године 15
10
13,9
12,3
12,2
10,9
9,9
5
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Салмонелозно тровање храном (Salmonellosis) – У 2008. години је пријављено 108 случајева под дијагнозом салмонелозе, тако да је забиљежена стопа инциденце од 7, 7⁰/₀₀₀₀, а проценат учешћа међу цријевним заразним болестима износи 3, 81%. Иако је у 2008. години забиљежена најмања стопа инциденце у посматраном петогодишњем периоду ипак се салмонелозе и у овој години по учесталости јављања налазе одамх иза десет водећих заразних болести односно на 12 мјесту. У неким пријављеним случајевима узрочник није изолован када се радило о вјероватним случајевима, а у оним приликама када је узрочник изолован најчешће се радило о Salmonelli enteritidis која се у посљедњих неколико година најчешће изолује. Као и претходних година највећи број обољелих је регистрован у домаћинствима, а салмонелозе код нас рјеђе настају у ресторанима , , отвореног типа, , и посластичарницама, јер се ови објекти налазе под надзором санитарне инспекције и хигијенско‐епидемиолошких служби. Анализа оболијевања према врсти конзумиране хране је показала да је највећи број обољења узркован колачима, на другом мјесту је као вехикл мајонеза и на трећем мјесту месо и месне прерађевине. Посматрајући кривуљу кретања стопе инциденце салмонелоза у периоду од 2004. до 2008. године на графикону 30. запажамо да је највиша инциденца регистрована 2004. године – 11, 8⁰/₀₀₀₀, у сљедећој 2005. години инциденца пада на вриједност 7, 9⁰/₀₀₀₀, након тога у сљедеће двије године постепено расте и у 2008. години пада на вриједност од 7, 7⁰/₀₀₀₀ што представља најнижу вриједност у посматраном петогодишњем периоду. Због актуелности салмонелоза истичемо неке основне карактеристике ове болести. Познато је да су главни резервоари салмонелоза перната живина, свиње, глодари, птице, преживари и месождери. У ширењу салмонелозне инфекције између домаћих животиња најважнију улогу имају протеински концентрати који се користе за обогаћивање сточне хране. Ти концентрати се састоје од рибљег, месног и коштаног брашна који понекад могу бити контаминисани салмонелама. Када се тим путем једном инфекција унесе на фарму, она се онда лако шири и добија размјере епизоотије. Осим тога, може доћи до масовног загађивања пашњака преко домаћих животиња, а тиме до ширења инфекције и на друге 246
животињске врсте. До инфекција људи салмонелама долази у првом реду преко намирница и хране. У том погледу међу најчешћим намирницама и храном на првом мјесту су јаја, производи од јаја, месо и месне прерађевине, млијеко и млијечни производи. Тако нпр. месо може бити загађено у току живота животиња или након клања, а ово друго је много чешће. До загађења хране свим врстама салмонела може доћи најчешће од клицоноша и рјеђе од типичних и атипичних болесника и животиња преко њихових екскрета. До загађења долази загађеним рукама, због санитарних грешака у припреми, чувању и дистрибуцији животних намирница и хране (нпр. исти пањ или даска за сирово и печено месо), итд. Ст. инциденције/100.000
Графикон 30. Стопа инциденце салмонелоза у периоду 2004. ‐ 2008. године 14
12
10
8
6
4
2
0
11,7
11,8
7,7
9,6
7,9
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Вирусне упале можданих опни (Meningitis viralis) – Током 2008. године пријављено је 39 случајева серозног менингитиса са стопом инциденце од 2, 8⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 1, 37% у укупном оболијевању од цвријевних заразних болести. Сви регистровани случајеви обољења су пријављени у другој половини године, али је највише обољелих регистровано у новембру (17) и децембру мјесецу (7) и то углавном на подручју општине Б. Луке, гдје је у у новембру и децембру 2008. године евидентиран повећан број обољелих односно пријављен је 21 случај обољења. Највише обољелих је било међу школском дјецом, а неколико случајева болести је било и код предшколске дјеце и то на различитим локацијама урбаног и руралног дијела Б. Луке. Вјероватно је био у питању контактни пут ширења инфекције чему је доприносило релативно топло вријеме за то доба године, што је погодовало појави и одржавању ентеровируса (ECHO, Coxacki) као највјероватнијег етиолошког агенса клиничког синдрома серозног менингитиса. У циљу предупређења настанка нових случајева серозног менингитиса, неопходно је било да се пооштре мјере личне и колективне хигијене у школским и предшколским установама као и у домаћинствима. Овдје се првенствено мисли на досљедно одржавање личне хигијене нарочито редовно прање руку, провођење мјера опште хигијене (редовно провјетравање, чишћење и дезинфекција просторија), на хигијену предмета опште употребе, обезбјеђење хигијенски исправне хране и воде. Водни објекти и кухиње у школским и предшколским установама су стављени под стални санитарни надзор. Школска дјеца, њихови родитељи као и наставно особље здравственим васпитањем су информисани о природи болести, путевима ширења као и мјерама заштите. 247
Посматрањем кетања морбидитета серозног мениннгитиса у периоду од 2004. до 2008. године на графикону 31. запажамо нагли скок стопе инциденце у 2005. години због епидемијског јављања болести када је забиљежена највиша вриједност од 9, 4⁰/₀₀₀₀. У 2006. години кривуља показује нагли пад када стопа инциденце биљежи вриједност од 1, 9⁰/₀₀₀₀, након чега у 2007. години опет долази до извјесног пада, а послије тога у 2008. години долази до осјетног пораста морбидитета који биљежи напријед наведену вриједност од 2, 8⁰/₀₀₀₀. Графикон 31. Стопа инциденце серозног менингитиса у периоду 2004. – 2008. године Ст. инциденције /100.000
10
9,4
8
6
4
0
2,8
1,9
2
0,9
2004
1,2
2005
2006
2007
2008
Година
Заразна жутица (Hepatitis virosa acuta A) – У 2008. години регистрована су 24 случаја заразне жутице са стопом морбидитета од 1, 7/100.000 становника и процентом учешћа од 0, 85% у укупном оболијевању од цријевних заразних болести. У току 2008. године су пријављене 3 епидемије ове болести. На графикону 32 јасно видимо осцилаторно кретање кривуље стопе инциденце заразне жутице са наизмјеничним повећањима и смањењима, стим да је најнижа вриједност забиљежена 2006. године ‐ 0, 7⁰/₀₀₀₀, а највиша 2007. године – 2, 6⁰/₀₀₀₀, послије чега је у 2008. години дошло до извјесног смањења када је регистрована вриједност од 1, 7⁰/₀₀₀₀. Заразна жутица типа А је прије рата била заступљенија у укупном морбидитету заразних болести, али ипак собзиром на околности могуће је да опет дође до повећања учесталости јављања ове болести. 248
Графикон 32. Стопа инциденце вирусног хепатитиса А у периоду 2004. – 2008. годин Ст. инциденце/100.000
3
2,6
2,5
2
2
1,5
1
0,5
1,7
0,9
0,7
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Бациларна дизентерија (Schigellosis) – Током 2008. године укупно је евидентирано 9 случајева шигелозе, тако да је забиљежена инциденца од 0, 6⁰/₀₀₀₀, а проценат учешћа у укупном оболијевању од цријевних заразних болести износи 0, 32%. Стопа инциденце у посматраном петогодишњем периоду се кртетала у малом распону од 0, 2⁰/₀₀₀₀ у 2006. години када је забиљежена најмања вриједност па до 0, 6⁰/₀₀₀₀ у 2008. када је евидентирана највиша вриједност. Као што видимо, дизентерија се сасвим ријетко региструје у овом петогодишњем периоду, па сматрамо да је овако низак регистровани морбидитет дизентерије између осталог резултат неадекватног пријављивања ове болести. Ст. инциденције/100.000
Графикон 33. Стопа инциденце бациларне дизентерије у периоду 2004. – 2008. године 0,7
0,6
0,5
0,4
0,3
0,2
0,1
0
0,6
0,4
0,3
0,3
0,2
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Ботулизам (Botulismus) – У 2008. години код нас је пријављен 1 случај ове тешке заразне болести са стопом инциденце од 0, 1⁰/₀₀₀₀ и процентом учешћа од 0, 04% у укупном оболијевању од цријевних заразних болести. На графикону 34. на коме је приказано кретање морбидитета ботулизма у периоду од 2004. до 2008. године констатујемо да су у овом посматраном петогодишњем периоду у 2005. години регистрована 2 случаја, у 2007. 4 случаја и најзад у 2008. години 1 случај. У 2004. и 2006. години није регистрован ни један случај ове болести. 249
Ст. инциденције /100 000
Графикон 34. Стопа инциденце ботулизма у периоду 2004. – 2008. године 0,35
0,3
0,25
0,2
0,15
0,1
0,05
0
0,3
0,1
0,1
0
2004
0
2005
2006
2007
2008
Година
7.8
Остале заразне болести Током 2008. године из ове групе такозваних осталих заразних болести пријављено је 375 особа обољелих од ових заразних болести са стопом инциденце од 26, 8⁰/₀₀₀₀. По процентуалном учешћу у укупном оболијевању од заразних болести ова група се налази на трећем мјесту са 2, 39 % учешћа. У овој групи заразних болести и стања евидентиране су сљедеће: контакт и изложеност бјеснилу, акутни вирусни хепатитис Ц, акутни вирусни хепатитис Б, носилаштво ХБсАг, септикемија, вирусни неспецифични хепатитис, вирусни енцефалитис и носилаштво ХЦВ антитијела, што је приказано на табели 9. Табела 9. Учесталост осталих заразних болести у 2008. години Врсте болести Број обољелих Стопа инциденце % учешћа Изложеност и контакт са бјеснилом 151 10, 8 40, 27 Hepatitis virosa C 67 4, 8 17, 87 Hepatitis virosa B 54 3, 9 14, 40 HBsAg 46 3, 3 12, 26 Septicaemia Hepatitis virosa non specificata 42 7
3, 0 0, 5
11, 20 1, 87
Encephalitis viralis 6 0, 4 1, 60 Носилаштво HCV антитијела 2 0, 1 0, 53 УКУПНО 375 26, 8 100, 00 250
Стопа инциденце и учешће појединих осталих заразних болести у укупном оболијевању од осталих заразних боелсти у 2008. години приказани су на графикону 35. и 36. Графикон 35. Стопа инциденце осталих заразних болести у 2008. години Nosilaštvo HCV antitjela
0,1
Encephalitits viralis
0,4
0,5
Hepatitis virosa non specifi.
Septicaemia
3
HBsAg
3,3
Hepatitis virosa B
3,9
4,8
Hepatitis virosa C
10,8
Kontakt i izloženost bjesnilu
0
2
4
8
6
Ст. инциденције./100 000
10
12
Графикон 36. Учешће појединих осталих заразних болести у укупном оболијеавњу од осталих заразних болести у 2008. години. 0,53
Nosilaštvo HCV antitjela
Encephalitis viralis
Hepatitis virosa non specif.
1,6
1,87
Sepricaemia
11,2
HBsAg
12,26
Hepatitis virosa B
14,40
Hepatitis virosa C
17,87
Kontakt i izloženost bjesnilu
40,27
0
10
30
20
40
50
%
Контакт и изложеност бјеснилу (Lyssa контакт) – У 2008. години је евидентирана и пријављена 151 особа која је била изложена контакту са бијесном односно на бјеснило сумњивом животињом, те је регистрована стопа инциденце од 10, 8⁰/₀₀₀₀ и проценат учешћа 40, 27% у укупном оболијевању од ове групе заразних болести. У 2008. години контакт и изложеност бјеснилу по учесталости јављања се налази одмах иза десет водећих заразних болести односно на 11 мјесту. 251
Посматрајући кривуљу кретања стопе инциденце Lyssa контакта у времену од 2004. до 2008. године на графикону 37. видимо да је у 2005. години забиљежен извјестан пад стопе у односу на почетну годину посматрања, а у 2006. години је измјерена вриједност од 10⁰/₀₀₀₀ што представља мали пад у односу на 2005. годину. У сљедећој односно у 2007. години је задржана та иста вриједност и на крају у 2008. години инциденца се опет повећава и биљежи исту високу вриједност од 10, 8⁰/₀₀₀₀ као у почетној години посматрања. Особама које су биле у контакту са животињама сумњивим на бјеснило треба у погледу здравствене заштите пружити посебну пажњу, нарочито обзиром на чињеницу да је бјеснило најтеже инфективно обољење. Таквим особама треба пружити правовремену и адекватну преекспозициону и постекспозициону заштиту против бјеснила. Антирабичном вакцинацијом особа одређених професија обавља се превентивна односно преекспозициона здравствена заштита. Међутим постекспозициона заштита обухвата више радњи, а не само примјену вакцине и то: локално испирање ране, примјену вакцине и серума односно хуманог антирабичног имуноглобулина и антитетаничну заштиту. Вакцина, серум и хумани антирабични имуноглобулин, разумије се, дају се према упутству произвођача. Када је у питању одређивање индикација за антирабични третман, онда треба узети у обзир 3 основна мјерила и то: здравствено стање животиње, услови под којима је та озљеда настала (да ли је животиња дражена, кажњавана или на неки другу начин провоцирана) и актуелна епидемиолошка и епизоотолошка ситуација на тој територији. У борби против бјеснила од изузетне важности је стална професионалана сарадња са ветеринарском службом и инспекцијским службама, а посебно је значајно правовремено пријављивање и обавјештавање. Графикон 37. Стопа инциденце контакта и изложености бјеснилу у периоду 2004. – 2008. године Ст. инциденције/100 000
14
12
10
8
6
4
2
0
10,8
2004
10,1
2005
10
2006
Година
10
2007
10,8
2008
Акутни вирусни хепатитис Ц (Hepatitis virosa acuta C) – Током 2008. године је пријављено 67 случајева акутног вирусног хепатитиса Ц са стопом инциденце од 4, 8⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 17, 87% у укупном оболијевању од ове групе заразних болести. Један болесник је умро од посљедица ове болести у 2008. години. Посматрањем кривуље инциденце ове болести у петогодишњем периоду на линијском дијаграму 38. запажамо да је стопа инциденце прогресивно расла из године у годину тако да је од 1, 2⁰/₀₀₀₀ у 2004. години досегла вриједност од 4, 8⁰/₀₀₀₀ у 2008. години. 252
Због све веће актуелности ове инфекције рећи ће мо нешто више о акутном вирусном хепатитису Ц. Акутни вирусни хепатитис Ц нема симптома или су они неспецифични те инфекција остаје неоткривена, односно ако се симптоми и појаве они су врло благи као што су мучнина, бол у мишићима и умор, тако да се код већине болесника болест открива случајно, при рутинским лабораторијским прегледима крви. Код око четвртине инфицираних се појављују благи симптоми нпр. жутица, који указују на акутни хепатитис. Код 15 – 30 % обољелих вирус се спонтано одстрани из тијела, пацијент се спонтано опорави, али је могућа и поновна инфекција. Код 70 ‐ 80% заражених вирус остаје у тијелу и болест прелази у хронични хепатитис Ц. Код 20 – 30% обољелих хронични хепатитис Ц узрокује цирозу јетре, хепатоцелуларни карцином те коначно смрт. Хронични хепатитис Ц је удружен са низом комликација изван јетре, као што су оштећење бубрега, упалне реакције на крвним судовима, аутоимуна болест штитњаче итд. Највећи ризик заразе постоји код особа које су примале трансфузију крви, особа на дијализи, особа које су узимале опојне дроге или узимају опојне дроге путем инјекције, особа које су се тетовирале или имале piercing и код здравствених радника. Могући, али рјеђи начин заразе се дешава код незаштићеног полног односа са зараженом особом, затим са инфициране мајке на новорођенче и међу члановима породице, ако се користи заједнички хигијенски прибор. Нажалост, нису познати сви начини преноса ХЦВ. Епидемиолошки је врло значајно да се учесталост болести може знатно смањити теститањем крви давалаца на анти HCV, што се код нас обавезно и ради. Ст.инциденције/100.000
Графикон 38. Стопа инциденце акутног вирусног хепатитиса Ц у периоду 2004. – 2008. године 6
5
4,8
4
3
2
1
0
2,3
3,1
1,7
1,2
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Акутни вирусни хепатитис Б (Hepatitis virosa acuta B) – У 2008. години су регистроване 54 особе под овом дијагнозом и забиљежена је стопа инциденце од 3, 9⁰/₀₀₀₀ са 14, 40% учешћа у укупном оболијевању од ове групе заразних болести. Једна особа је умрла од посљедица ове болести у 2008. години. Посматрајући кретање стопе инциденце ове болести на графикону 39. видимо да је у овом петогодишњем периоду једино у 2005. години забиљежен пад инциденце у односу на претходну годину што представља и најнижу вриједност у овом периоду, а у свим другим посматарним годинама инциденца прогресивно расте да би у 2008. години била забиљежена највиша вриједност од 3, 9⁰/₀₀₀₀. 253
Акутни вирусни хепатитис Б се манифестује анорексијом, понекад повраћањем, губитком апетита, боловима у зглобовима, понекад и повишеном температуроим, малаксалошћу и појавом жутице коже и слузница. Постоје и аниктерични облици болести, али биохемијске претраге указују на оштећење јетре (повишене трансаминазе и сл.). Клинички инфекција може проћи инапарентно, нарочито код дјеце, али може бити повезана са хроничним оштећењем јетре. Код неких болесника од хепатитиса Б у току болести се може развити и фатална фулминантна некроза јетре (чешће у старијој доби). Понекад, након инфекције, може остати дуготрајно вирусоноштво. То вирусоноштво је чешће ако је до инфекције дошло у раној младости односно интраутерино од мајке вирусоноше. Управо такве инфекције протичу асимптомно и често су повезане са хроничним оштећењем јетре, што може завршити цирозом или примарним јетреним карциномом. Извор заразе су секрети и екскрети инфицираног човјека у којима се налази ХБсАг, али доказано довољну концентрацију вируса 10 на осму до 10 на девету вириона по милилитру која обезбјеђује пренос инфекције имају само крв и деривати крви, затим сперма, вагинални секрет и салива. Путеви преношења вируса су перкутана инокулација и преношење преко слузница. Могућа је и акцидентална инокулација малих количина крви преко коже и слузнице у вријеме различитих терапијских и дијагностичких медицинских интервенција као што су: хируршки захвати, пресађивање органа и ткива, стоматолошке интервенције, масовне вакцинације, акупунктура, енодскопски прегледи; затим убризгавање дрога; циркумцизија; тетовирање; употреба заједничких предмета копнтаминисаних инфицираном крвљу (четкице за зубе, бријачи и др.). Инфекција односно обољење може настати ако ХБсАг позитивна крв дође у контакт са микролезијама на кожи и слузницама. Значајан пут преношења ХБВ је и вертикална трансмисија са инфициране мајке на дијете, у току трудноће, преко плаценте. Поред парентералног најзначајнији пут преношења ХБВ је сексуални. Према наведеним путевима преношења најугроженији су здравствени радници који професионално често долазе у контакт са крвљу или ткивним течностима болесника и то нарочито на одјељењима са највећом концентрацијом носилаца ХБВ као што су (одјељења за хемодијализу, хирургија, онкологија, хематолошке лабораторије и сл.), затим болесници који често примају крв или крвне деривате, чланови породица вирусоноша, дјеца мајки вирусоноша, проститутке, хомосексуалци, промискуитетне особе, интравенски наркомани, те особље и штићеници установа за ментално здравље. Правилником о имунизацуији и хемиопрофилакси против заразних болести (Сл. гл. Бр: 4/ 08), у Члану 32. је речено да обавезној имунизацији против хепатита Б, осим дјеце у првој години живота, подлијежу и : здравствени радници у здравственим установама; остало особље у здравственим установама које долази у контакт са крвљу, секретима и екскретима болесника; болесници на хемодијализи; хемофиличари; интавенски наркомани; штићеници завода за ментално ретардирана лица; полно партнери ХбсАг позитивних лица; лица запослена на одржавању чистоће у јавним комуналним предузећима; лица која врше тетоважу, пирсинг и друге радње које нарушавају интегритет коже; ученици медицинских школа и студенти медицине и стоматологије који у току практичне наставе долазе у контакт са крвљу, секретима и екскретима. Вакцианција лица из члана 32. врши се након претходног тестирања на маркере хепатитса Б. Вакцинацији против хепатитиса Б не подлијежу лица код који се утврди присуство ХБсАг, анти ХБц и анти ХБе маркера. 254
Ст. инциденције /100.000
Графикон 39. Стопа инциденце акутног вирусног хепатитиса Б у периоду 2004. – 2008. године 5
4
3,6
3
2,6
3,9
2,5
2
1,5
1
0
2004
2006
2005
2007
2008
Година
Носилаштво антигена HBs (HBsAg) – У 2008. години је регистровано 46 особа са носилаштвом HBsAg са стопом инциденце од 3, 3⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 12, 26⁰/₀₀₀₀ у укупном оболијевању од ове групе заразаних болести и стања. На графикону 40. приказана је инциденција хроничне антигенемије HBsAg у периоду од 2004. до 2008. године. На овом линијском дијаграму видимо да је у прве двије посматране године евидентирана иста вриједност инциденце, у 2006. години долази до извјесног пада, након тога у 2007. се евидентира пораст, да би у 2008. години била забиљежена највиша вриједност у овом петогодишњем периоду од 3, 3⁰/₀₀₀₀. Познато је да је да је особа заражена вирусом хепатитса Б инфективна за околину и више седмица прије појаве првих симптома болести. HBsAg се обично јавља у инкубационом периоду болести, а при крају инкубације његов титар достиже максимум. Антиген перзистира током акутне фазе болести, али при крају те фазе нестаје из циркулације. Уколико HBsAg перзистира дуже од три и по мјесеца, поготово послије шест мјесеци, то указује на хроничну антигенемију. Хроничне форме хепатитиса Б се откривају серолошким доказивањем присуства површинског , , s, , антигена вируса (HBsAg) у крви болесника. Оне подржавају трансмисијски ланац хепатитиса Б. Код нас се носиоци HBsAg дијагностикују у сљедећим установама: службама за трансфузију, Инфективним клиникама однсоно Инфективним одјељењима и Институту за заштиту здравља Републике Српске. 255
Ст. инциденције /100.000
Графикон 40. Стопа инциденце HBsAg носилаштва у периоду 2004. – 2008. године 3,5
3
2,5
3
3,3
3
2,8
2,2
2
1,5
1
0,5
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Сепса (Septicaemia) – Током 2008. године су евидентирана 42 случаја сепсе са стопом инциденце од 3, 0⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 11, 20% у укупном оболијевању од ове групе заразних болести. Од посљедица сепсе су умрле 4 особе у 2008. години. У регистрованим случајевима сепсе у 2008. години више је заступљена егзогена од ендогене сепсе, а изазиавчи су код већине обољелих из групе Грам позитивних микроорганизама. Кривуља кретања стопе инциденце сепсе у посматраном петогодишњем периоду (графикон 41.) показује да је највиша вриједност забиљежена 2004. године, послије тога пада и у 2005. години се региструје најнижа вриједност у овом периоду, а након тога стопа постепено расте у 2006. и 2007. години и на крају у 2008. години се констатује мали пад у односу на претходну годину и инциденца се задржава на напријед поменутој вриједности од 3, 0 на 100.000 становника. Анализом кретања стопе инциденце сепсе у периоду од 2004. до 2008. године и уопште у читавом послијератном приоду констатујемо да се и даље уз мање или веће осцилације наставља присутност овог проблема. Нозокомијалне инфекције се некад завршавају и смртним исходом и због свега тога требамо посветити много већу пажњу превенцији настанка сепсе. Ст. инциденције/100.000
Графикон 41. Стопа инциденце сепсе у периоду 2004. – 2008. године 3,5
3
2,5
2
1,5
1
0,5
0
3
3,3
3,1
2,1
1,7
2004
2005
2006
2007
2008
Година
256
Вирусни неспецифични хепатитис (Hepatitis virosa non specificata) – У 2008. години је пријављено 7 случајева вирусног неспецифичног хепатитиса, па је регситрована стопа инциденце од 0, 5⁰/₀₀₀₀, а процентуално учешће 1, 87% у укупном оболијевању од ове групе заразних болести. У овом петогодишњем периоду од 2004. до 2008. године стопа инциденце се кретала у распону од 0, 1⁰/₀₀₀₀ у 2005. години до 0, 9⁰/₀₀₀₀ у 2007. години. Напомена: Под дијагнозом вирусног неспецифичног хепатитиса који је према 10 МКБ шифрован са Б19 подразумијева се неозначено обољење јетре са комом узроковано вирусима и запаљење јетре без коме узроковано вирусима, неозначено. Вирусна упала мозга (Encephalitis viralis) – Током 2008. године је евидентирано 6 случајева вирусног енцефалитиса са стопом инциденције од 0, 4⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешећм од 1, 60% у укупном оболијевању од ове групе заразних болести. У 2008. години један болесник је умро од вирусног енцефалитиса. У времену од 2004. до 2008. године стопа инциденце вирусног енцефалитиса се кретала у распону од 0, 1⁰/₀₀₀₀ у 2004. години до 0, 4⁰/₀₀₀₀ у 2008. години. Напомена: Вирусна запаљења мозга су запаљења мозга која су узрокована вирусима које преносе крпељи и друга запаљења мозга узрокована вирусима. Носилаштво HCV антитијела (anti HCV) – Током 2008. године регистрована су 2 носилаштва HCV антитијела, те је забиљежена стопа инциденце од 0, 1⁰/₀₀₀₀ и процентуално учешће од 0, 53% у овој групи заразних обољења и стања. У петогодишњем периоду од 2004. до 2008. године, осим поменута 2 случаја у 2008. години, у другим посматраним годинама није евидентиран ни један случај носилаштва HCV антитијела. 7.9
Антропозоонозе У 2006. години су укупно пријављена 274 случаја антропозооноза са стопом инциденце од 19, 5⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 1, 75% у укупном оболијевању од заразних болести у 2008. години, тако да се антропозоонозе налазе на четвртом мјесту по учесталости јављања. По учесталости јављања међу евидентираним антропозоонозама у 2008. години на првом мјесту се налази убједљиво бруцелоза са 216 обољелих, затим слиједе лептоспироза са 16 обољелих, трихинелоза – 15 обољелих, Q грозницаса –11, HGSBS – 10 и ехинококза са 6 обољелих. На табели 10. приказујемо број обољелих, стопу инциденце и процентуално учешће појединих антропозооноза у 2008. години. На графикону 42. је приказана стопа инциденције антропозооноза у 2008. години, а на графикону 43. штапићастим дијаграмом приказујемо учешће појединих антропозооноза у укупном оболијевању од антропопзооноза у 2008. години. 257
Табела 10. Учесталост антропозооноза у 2008. години Врста болести Број обољелих Стопа инциденце % учешћа Brucellosis Leptospirosis Trichinellosis Q febris HGSBS Echinococcosis Tetanus 216 16 15 11 10 6 0 15, 4 1, 1 1, 1 0, 8 0, 7 0, 4 0 78, 83 5, 84 5, 47 4, 02 3, 65 2, 19 0 УКУПНО 274 19, 5 100, 00 Графикон 42. Стопа инциденце антропозооноза у 2008. години 0
Tetanus
0,4
Echinococcosis
HGSBS
0,7
Q febris
0,8
Trichinellosis
1,1
Leptospirosis
1,1
15,4
Brucellosis
0
10
5
Ст. инциденције/100 000
20
15
Графикон 43.Учешће појединих антропозооноза у укупном оболијевању од антропозооноза у 2008. години Tetanus
0
2,19
Echinococcosis
HGSBS
3,65
Q febris
4,02
Trichinellosis
5,47
Leptospirosis
5,84
78,83
Brucellosis
0
20
40
60
80
100
%
258
Бруцелоза (Brucellosis) – Током 2008. године укупно је пријављено чак 216 случајева бруцелозе, регистрована је стопа инциденце од 15, 4⁰/₀₀₀₀ и остварен проценат учешћа од 78, 83% у укупном оболијевању од антропозооноза. Болест је пријављена у свим регијама Републике Српске осим регије Фоча. Број пријављених по регијама је сљедећи: регија Зворник ‐ 40 обољелих, Б. Лука ‐ 79, Бијељина – 65, Добој – 25, Источно Сарајево – 6 и регија Требиње – 1. Дакле од укупно 216 пријављених највише обољелих је регистровано у 3 жаришта епидемије и то на подручју сљедећих општина: Сребреница – 35, Бања Лука – 53 и Бијељина – 57. На графикону 44. на којем је приказано кретање морбидитета ове болести у посматраном периоду од 2004. до 2008. године видимо да у прве двије посматране године није регистрован ни један случај бруцелозе, у 2006. години су регистрована 4 случаја са стопом инциденце од 0, 3⁰/₀₀₀₀, а након тога број обољелих нагло расте да би у 2007. години била евидентирана 24 случаја са стопом од 1, 7⁰/₀₀₀₀ и на крају у 2008. години прогресивно расте број обољелих када је евидентирано као што је напријед наведено 216 обољелих са стопом инциденце од 15, 4⁰/₀₀₀₀. Напомена: Бруцелоза је озбиљна бактеријска заразна болест. Њен ток може бити акутни, субакутни и хронични. За спречавање појаве бруцелозе код људи основно је проводити одговарајуће ветеринарске мјере ради елиминисања обољења код домаћих животиња. Сузбијање ове болести захтијева ангажовање цјелокупног друштва, а од посебне важности је добра сарадња ветеринарске и здравствене службе као и свих релевантних партнера. Предузимање брзих , , херојских , , мјера у циљу постизања спектакуларних резултата, без плански вођене дуготрајне акције не доводи до стишавања епизоотије и епидемије. Због тога све акције које се проводе у ерадикацији бруцелозе требају бити строго планиране и синхронизоване временски и просторно у свим етапама рада. Радна група за израду Стратегије сузбијања бруцелозе у Републици Српској, 27. новембра 2008. године је израдила и усвојила коначан текст документа под називом ‐ Бруцелоза у Републици Српској – контрола и ерадикација. Тај документ представља основу за борбу против бруцелозе у Републици Српској. Ст. инциденције /100.000
Графикон 44. Стопа инциденце бруцелозе у периоду 2004. – 2008. године 20
15,4
15
10
5
0
0
2004
0
2005
0,3
2006
1,7
2007
2008
Godine
259
Лептоспироза (Leptospirosis) – У 2008. години је регистровано 16 случајева лептоспирозе са стопом инциденце од 1, 1⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 5, 84 % у укупном оболијевању од антропозооноза. Од овог генрализованог обољења са полиморфном клиничком сликом већина обољелих је евиднетирана у љетним мјесецима због сезонског карактера обољења. На линијском дијаграму (графикон 45.) видимо да је у 2005. години констатован четвороструки пораст стопе инциденце у односу на претходну 2004. годину, након тога у 2006. и 2007. години морбидитет постепено опада да би се у 2008. години констатовао извјестан пораст када се инциденца зауставила на вриједности од 1, 1⁰/₀₀₀₀. Ст. инциденције /100.000
Графикон 45. Стопа инциденце лептоспирозе у периоду 2004. – 2008. године 2
1,6
1,5
1,2
1
1,1
0,9
0,5
0,4
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Трихинелоза (Trichinellosis) ‐ Током 2008. године у Републици Српској је укупно евидентирано 15 случајева трихинелозе те је забиљежена стопа инциденце од 1, 1⁰/₀₀₀₀ и процентуално учешће од 5, 47% у укупном оболијевању од антропозооноза. Анализом кретања инциденце трихинелозе у периоду од 2004. до 2008. године (графикон 46.) констатујемо да су највише вриједности стопе инциденце од 2, 4⁰/₀₀₀₀ регистроване у 2004. и 2005. години, у 2006. се биљежи пад у односу на претходне двије године, да би се у 2007. години евидентирао извјестан пад у односу на претходну годину и на крају у 2008. години инциденца се задржава на истој вриједности од 1, 1⁰/₀₀₀₀ као у 2007. години. У превенцији ообољења насигурнија мјера индивидуалне заштите је термичка обрада меса, кувањем или печењем, при чему је важно да се у свим дијеловима меса постигне температура од најмање 60º Ц током пола сата. Ларве трихинеле спиралис могу се уништити и смрзавањем меса на ‐ 15º Ц током 20 дана или наглим смрзавањем на ‐ 40º Ц. Класична метода колективне заштите је трихиноскопски преглед узорака меса. У сузбијању трихинелозе људи од великог значаја је спречавање заражавања домаћих свиња (дератизација товилишта, клаоница и др.), уклањање лешева животиња ван домашаја свиња, пацова и сл. Здравствено васпитање становништва нарочито сточара и ловаца, у погледу употребе меса домаћих и дивљих свиња, као и других животиња, умногоме доприноси сузбијању ове болести. 260
Графикон 46. Стопа инциденце трихинелозе у периоду 2004. – 2008. године Ст. инциденције/100.000
3
2,5
2,4
2,4
2
1,3
1,5
1
1,1
1,1
0,5
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Кју грозница (Q febris) – У 2008. години је регистровано 11 случајева Q грознице, тако да је стопа инциденце износила 0, 8⁰/₀₀₀₀, а проценат партиципације у овој групи заразних болести 4, 02%. Посматрањем кретања инциденце ове болести на графикону 47. видимо да је далеко највиша стопа инциденце регистрована 2004. године – 19, 5⁰/₀₀₀₀, након тога у 2005. години долази до наглог пада на вриједност од 2, 1⁰/₀₀₀₀, у 2006. години се констатује незнатан пад у односу на претходну годину. У 2007. години инциденца пада на најнижу вриједност од 0, 5⁰/₀₀₀₀ и на крају посматарног периода у 2008. години се констатује извјестан пораст у односу на претходну годину. Дакле, врх криве на дијаграму одговара епидемијској појави Q грознице у 2004. години, а епидемија је настала као посљедица мањкавог провођења мјера за превенцију ове болести. Графикон 47. Стопа инциденце Q грознице у периоду 2004. – 2008. године Ст. инциденцје /100.000
25
20
19,5
15
10
5
2,1
1,9
0
2004
2005
2006
0,5
2007
0,8
2008
Година
261
Хеморагична грозница са бубрежним сидромом (HGSBS) – Током 2008.године пријављено је 10 случајева ове тешке заразне болести са стопом инциденце од 0, 7⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 3, 65% у укупном морбидитету ове групе заразних болести. У петогодишњем периоду од 2004. до 2008. године HGSBS се није јављала у епидемијском облику, него су регистровани само спорадични случајеви обољења. На графикону 48. се види да је у 2005. години морбидитет удвостручен у односу на 2004. годину, у 2006. години стопа инциденце пада на вриједност 0, 2⁰/₀₀₀₀, та иста најмања вриједност у овом петогодишњем периоду се задржава и у 2007. години, а након тога у 2008. години инциденца расте и досеже највишу вриједност у овом периоду од 0, 7⁰/₀₀₀₀. У циљу спречавања односно ефикасног надзора и контроле над овом тешком заразном болешћу неопходно је обезбиједити континуирану и систематску дератизацију како би се ниво мишоликих глодара као резервоара ове болести свео на биолошки толерантан минимум који није опасан за здравље људи и не наноси велике економске штете. Осим ове мјере неопходно је избјегавати боравак на територијама и у објектима гдје има мишева и других мишоликих глодара у повећаном броју, спријечити директни и индиректни контакт са глодарима, редовно проводити мјере личне и опште хигијене и спријечити загађивање намирница, хране и воде за пиће излучевинама глодара. Графикон 48. Стопа инциденце хеморагичне грознице са бубрежним синдромом у периоду 2004. – 2008. године Ст. инциденције/100.000
0,8
0,7
0,6
0,6
0,4
0,2
0,2
0,3
0,2
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Ехинококоза (Echinococcosis) – У 2008. години је регистровано 6 случајева ехинококозе, па је стопа инциденце износила 0, 4⁰/₀₀₀₀, а проценат учешћа у оболијевању од ове групе заразних болести је 2, 19%. Код нас се ријетко региструје ова паразитоза, тако да се годишње пријави свега по неколико случајева ехинококозе. Посматрајући кретање ехинококозе у периоду 2004. до 2008. године запажамо ниске стопе инциденце у 2004. и 2005. години (по 0, 2⁰/₀₀₀₀), у 2006 години стопа се утростручила у односу на претходне двије године, затим у 2007. години опет пада на вриједност од 0, 2⁰/₀₀₀₀, да би се на крају посматраног периода у 2008. години удвостручила у односу на претходну годину односно попела на вриједност од 0, 4⁰/₀₀₀₀. 262
Ст. инциденције /100.000
Графикон 49. Стопа инциденце ехинококозе у периоду 2004. – 2008. године 0,7
0,6
0,5
0,4
0,3
0,2
0,1
0
0,6
0,4
0,2
0,2
0,2
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Тетанус (Tetanus) – Током 2008. године није пријављен ни један случај тетануса одраслих, нити неонаталног тетануса. У периоду од 2004. до 2008. године по 1 случај тетануса је регистрован у 2005. и 2006. години са стопом инциденце од по 0, 1⁰/₀₀₀₀. У 2004., 2007. и 2008. години није пријављен ни један случај тетануса одраслих. У овом петогодишњем периоду није забиљежен ни један случај неонаталног тетануса. Ст. инциденције /100.000
Графикон 50. Стопа инциденце тетануса у периоду 2004.‐ 2008. године 0,12
0,1
0,1
0,1
0,08
0,06
0,04
0,02
0
0
2004
2005
2006
0
0
2007
2008
Година
263
7.10 ПАРАЗИТАРНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Ова група заразних болести се налази на петом мјесту по учесталости јављања међу заразним болестима са 188 регистрованих случајева и 1, 20% учешћа у морбидитету свих приоритетних заразних болести. Неке мање важне паразитарне болести за које се сматрало да нису приоритетне у задње 3 године нису анализиране, па је због тога стопа инциденце ове групе заразних болести знатно мања него претходних година и у 2008. години износи 13, 4⁰/₀₀₀₀. У ствари у 2006. години је регистровано 188 лица код којих је дијагностикован скабијес. Није пријављен ни један случај лајшманијазе нити маларије. Свраб (Scabies) – Скабијес се међу водећим заразним болестима као и претходних година у 2008. години налази на седмом мјесту са 188 дијагностикованих случајева. Као што је напријед наведено регистрована стопа износи 13, 4⁰/₀₀₀₀. На графикону 51 на коме је приказано кретање морбидитета скабијеса у периоду од 2004. до 2008. године уочавамо прилично високе стопе морбидитета ове болести у прве 3 посматране године. Највећа стопа инциденце је регистрована 2005. године, а послије тога морбидитет у 2006. години постепено опада и најзад у двије посљедње посматране године осјетно пада, да би се у 2008. години зауставио на горе поменутој вриједности од 13, 4⁰/₀₀₀₀. Иако је морбидитет скабијеса код нас значајно опао у односу на претходни петогодишњи и десетогодишњи период, стално присуство ове паразитозе у нашим крајевима сматрамо посљедицом тешког социјално – економског стања, те посљедицом пропуста у провођењу мјера личне и колективне хигијене, којима треба посвећивати много већу пажњу. Графикон 51. Стопа инциденце скабијеса у периоду 2004. – 2008. године Ст. инциденције /100.000
25
20
20,4
21,8
19,9
15
14,2
10
13,4
5
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
264
Лајшманијаза (Leschmaniasis) – Током 2008. године није пријављен ни један случај ове болести, која се у нашем поднебљу изузетно ријетко јавља . У петогодишњем периоду од 2004. до 2008. године регистрован је по 1 случај ове болести у 2005. и у 2007. години са регистрованим стопама морбидитета од по 0, 1⁰/₀₀₀₀. У 2004., 2006. и како је напријед наведено у 2008. години није било регистрованих случајева лајшманијазе. Маларија (Malaria) ‐ У 2008. години није евидентиран ни један случај маларије и код нас се иначе изузетно ријетко дешавају случајеви маларије и то разумије се импортоване маларије. У периоду од 2004. до 2008. године регистрован је само 1 случај у 2007. години са стопом инциденце од 0, 1⁰/₀₀₀₀. У другим посматраним годинама овог петогодишњег периода није пријављен ни jeдан случај ове болести. 7.11 ТРАНСМИСИВНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Транмисивне заразне болести се налазе на шестом мјесту по проценту учешћа међу заразним боелстима са 74 евидентирана случаја и 0, 47% учешћа. Током 2008. године су регистрована 72 случаја M. Lyme, а под овом шифром А69.2 је укључен и мигрирајући еритем обзиром да је то најчешће почетни стадијум Lyme борелиозе. Осим тога пријављена су и 2 импортована случаја febris dengue. Lyme борелиоза (Morbus Lyme) – Као што је напријед наведено у 2008. години су пријављена 72 случаја ове болести са стопом инциденце од 5, 1⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 97, 30% у укупном оболијевању од трансмисивних заразних болести. Анализирајући кретање Lyme борелиозе у периоду од 2004. до 2008. године (графикон 52.) видимо да је најмања стопа од 0, 6⁰/₀₀₀₀ регистрована 2004. године, након тога у 2005. години инциденца се више него утростучила, а у 2006. години долази до извјесног смањења, у 2007. се региструје одређно повећање и најзад у 2008. години долази до наглог скока кад је и забиљежена највиша напријед поменута вриједност од 5, 1⁰/₀₀₀₀. Превенција ове болести се састоји у провођењу мјера личне заштите приликом боравка у природи. У случају убода крпеља јавити се што прије у здравствену установу ради правилног уклањања крпеља и провођења мјера здавственог надзора. 265
Графикон 52. Стопа инциденце M. Lyme у периоду 2004. – 2008. године Ст. инциденције /100.000
6
5,1
5
4
3
1,9
2
1,6
1
1,4
0,6
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
Денга (Febris dengue) – У 2008. години су пријављена и 2 случаја денге. Ту се радило о момку и дјевојци који су путовали код родбине у Шри Ланку гдје су се инфицирали, а лијечени су на Инфективној Клиници КБЦ у Б. Луци. У петогодишњем периоду од 2004. до 2008. године, осим ова 2 случаја у 2008. години у другим посматраним годинама није забиљежен ни један случај ове болести. 7.12 КОЖНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Ова група заразних болести се налази на седмом мјесту по учесталости јављања међу заразним болестима са 48 пријављених случајева еризипела, стопом инциденце од 3, 4⁰/₀₀₀₀ и процентом учешћа од 0, 31% у укупном оболијевању од заразних болести. Еризипел (Erysipelas) – Током 2008. године као што је горе наведено је пријављено 48 случајева еризипела и забиљежена је стопа инциденце од 3, 4 на 100.000 становника. На графикону 53. видимо да је најмањи морбидитет регитрован 2005. године – 2, 2⁰/₀₀₀₀ када је дошло до извјесног пада у односу на 2004. годину, а послије тога у 2006., 2007. и 2008. години морбидитет постепено и стално расте, да би у 2008. години била регистрована највиша горе наведена стопа од 3, 4⁰/₀₀₀₀. Како видимо еризипел је стално присутан и одржава се захваљујући убиквитарности бета хемолитичког стрептокока из групе А. Овај узрочник се може наћи и на слузокожи и на кожи здравог човјека и зато ове бактерије могу лако да продру кроз мокроповреде и да изазову еризипел. Изазивач еризипела односно бета хемолитички стрептококк из групе А, с друге стране може да изазове и друге упалне процесе (панарицијуме, ангине, фурункуле флегмоне) и ова обољења могу да послуже као извор еризипелне инфекције. 266
Ст. инциденције /100.000
Графикон 53. Стопа инциденце еризипела у периоду 2004. – 2008. године 4
3,4
3
2,6
2
2,5
2,2
3
1
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
7.13 ПОЛНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Из ове групе заразних болести ревизијом листе заразних болести која је извршена у 2006. години је искључена трихомонијаза, па је због тога учешће полних заразних болести у укупном оболијевању од заразних болести мање него претходних година . У 2008. години укупно је евидентирано 18 случајева полних заразних болести са стопом морбидитета од 1, 29⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 0, 11% у укупном оболијевању од заразних болести, тако да се полне заразне болести налазе на задњем осмом мјесту по заступљености међу заразним болестима. Мишљења смо да је стварни број обољелих од полних заразних болести већи, али се сви случајеви не пријављују због стигме, непостојања оптималне мреже лабораторијских установа за дијагностику ових болести, те дијагностиковања и лијечења у приватној медицинској пракси и установама изван Републике Српске, затим инсуфицијентног пријављивања и неких других разлога. Број обољелих, стопа инциденце и проценат учешћа полних заразних болести у 2008. години приказани су на табели 11. и графикону 54. и 55. Табела 11. Учесталост полних заразних болести у 2008. Години 10 Стопа нциденце 0, 7 55, 56 4 0, 3 22, 22 4 0 0 0, 3
0
0
22, 22 0
0
18 1, 3 100, 00 Врста болести Број обољелих Chlamidiasis Infectio gonococcica Syphilis HIV + AIDS УКУПНО % учешћа 267
Графикон 54. Стопа инциденце полних заразних болести у 2008. години AIDS
0,7
0,8
HIV+
Syphilis
1,1
Infectio
gonococcica
1,1
15,4
Chlamidiasis
0
10
5
Ст. инциденције/100.000
20
15
Графикон 55. Учешће појединих полних заразних болести у укупном оболијевању од полних заразних болести у 2008. години AIDS
0
HIV+
0
22,22
Syphilis
Infectio gonococcica
22,22
Chlamidiasis
55,56
0
10
20
30
40
50
60
%
Хламидијаза (Chlamidiasis) – У 2008. години је пријављено 10 случајева гениталне хламидијазе са стопом морбидитета од 0, 7⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 55, 56% у укупном оболијевању од полних заразних болести. На линијском дијаграму кретања морбидитета гениталне хламидијазе у периоду од 2004. до 2008. године (графикон 56.) видимо да врх кривуље одговара највишем регистрованом морбидитету од 8, 4⁰/₀₀₀₀ у 2004. години. Након тога у 2005. години се констатује извјесно смањење броја обољелих, у 2006. години морбидитет се нагло смањује, 268
одређено смањење је забиљежено и у 2007. години када је регистрована најнижа стопа од 0, 65⁰/₀₀₀₀ и у посљедњој посматараној години долази до малог повећања у односу на претходну годину када је забиљежена напријед поменута вриједност од 0, 7 на 100.000 становника. Графикон 56. Стопа инциденце хламидијазе у периоду 2004. – 2008. године Ст. инциденције /100 000
10
8,4
8
5,9
6
4
2
0,9
0,6
0
2004
2005
2006
2007
0,7
2008
Година
Гонореја/ Трипер (Infectio gonococcica) – Током 2008. године регистрована су само 4 случаја гонореје са стопом инциденце од 0, 3⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 22, 22% у укупном оболијевању од полних заразних болести. На графикону 57. запажамо да стопа инциденце има осцилаторно кретање и да се кретала у малом распону од 0, 2⁰/₀₀₀₀ у 2005. и 2007. години до 0, 9⁰/₀₀₀₀ у 2004. години. Сматрамо да овако низак морбидитет гонореје није реалан приказ појаве и кретања ове болести, него је вјероватно посљедица напријед наведених фактора. Ст. инциденције /100.000
Графикон 57. Стопа инциденце гонореје у периоду 2004. – 2008. године 1
0,9
0,8
0,8
0,6
0,4
0,3
0,2
0,2
0,2
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
269
Сифилис (Syphilis) – У 2008. години су евидентирана 4 случаја луеса, тако да стопа инциденце износи 0, 3⁰/₀₀₀₀, а процентуално учешће 22, 22% у укупном оболијевању од сексуално трансмисивних заразних болести. На линијском дијаграму кретања морбидитета сифилиса (графикон 58.) запажамо да се стопа инциденце такође кретала у малом распону од 0, 1⁰/₀₀₀₀ у 2006. до 0, 9⁰/₀₀₀₀ у 2004. години, односно сваке године се региструје свега по неколико случајева, са изузетком 2004. године када је регистрован нешто већи број обољелих односно 13 случајева. Ст. инциденције/100.000
Графикон 58. Стопа инциденце сифилиса у периоду 2004. – 208. године 1
0,9
0,8
0,6
0,6
0,4
0,3
0,2
0,1
0,2
0
2004
2005
2006
2007
2008
Година
HIV позитивност – Током 2008. године није пријављен ни један случај HIV позитивитета, тако да ми и даље из више напријед наведених разлога немамо прави увид у стање заражености HIV‐ ом. На графикону 59. уочавамо да је у 2004. години пријављен 1 случај носилаштва HIV‐а, у 2005. није било регистрованих, у 2006. су пријављена 4 случаја и у 2007. и 2008. години није евидентиран ни један случај HIV позитивитета. Дакле, на основу ових података, можемо рећи да немамо објективни увид у величину овог проблема због оних разлога који су горе наведени у уводу о полним болестима. Ст. инциденције /100.000
Графикон 59. Стопа инциденце HIV позитивних у периоду 2004. – 2008. године 0,35
0,3
0,25
0,2
0,15
0,1
0,05
0
0,3
0,1
0
2004
2005
0
2006
2007
0
2008
Година
270
СИДА (AIDS) – У 2008. години није приjaвљен ни један случај AIDS‐а, што вјероватно не одговара реалном стању. У петогодишњем периоду од 2004. до 2008. године, једино је у 2007. години пријављен 1 случај и у 2006. години један обољели из претходних година је умро до посљедица ове болести. У другим посматраним годинама овог петогодишњег периода није пријављен ни један случај ове болести. И овдје наглашавамо оно што смо истакли код HIV позитивитета, да немамао објективни увид у стање AIDS‐a, а разлози су они исти које смо горе навели. Ст. инциденције/100 000
Графикон 60. Стоап инциденце AIDS‐a у периоду 2004. – 2008. године 0,12
0,1
0,1
0,08
0,06
0,04
0,02
0
0
0
2004
2005
0
2006
0
2007
2008
Година
271
7.14 Епидемије заразних болести У 2008. години у Републици Српској су регистроване 43 епидемије заразних и паразитарних болести. У тим епидемијама је укупно регистровано 3.647 обољелих од заразних и паразитарних болести. Основне карактеристике регистрованих епидемија у 2008. години приказујемо на табели 12. Табела 12. Регистроване епидемије у 2008. години Ред. Епидемија/ број шифра 1. 2. 3. Мјесто/ Популација Број
Трајање
обољелих епидемије Trichinellosis B75 Х. Пијесак и 9 с. Пјеновац 14.12.2007.‐
15.1..2008. Varicella B01 Influenza J1O‐J11 ИНС‐Илиџа 160 ОШ‐С. Сава оп.Приједор
676 веузр.групе оп. Требиње 540 26.12.2007.‐
5.2.2008. 25.12.2007. 29.2.2008. 4.1.2008. – 22.2.2008. 4. Influenza 5. Brucellosis A23 више села о. 35 Сребреница 6. Brucellosis више села о. 53 Б. Луке 7. Brucellosis више села о. 57 Бијељина Hepatitis v. ac. A – B15 Influenza J10 – J11 Influenza J10‐J11 Varicella BO1 Varicella BO1 Varicella BO1 Varicella BO1 Gastroent.ac. AO9 н. Јардан бб, Зворник ст.општине Костајница оп.Мркоњић Град оп. Нови Град оп. Гацко, пр. и шк. дј. оп.Бијељина
прет. узраст оп.Фоча, пр. и шк. дј. Пријаковци, пор., Б. Лука 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 4 54 729 361 46 55 318 5 Узрочник Trichinella spiralis Пут Умрли преноса суво месо ‐ и коб. дом.св. Varicella‐
аерогени zoster vir. Virus inf‐
аерогени luenze Virus inf‐
аерогени luenze угл. 1.1.2008. ‐ Brucella контакт са 31.12.2008. melitensis з.стоком уг.контакт, 12.1.2008. ‐ Brucella али и ал.и 31.12.2008. melitensis а. уг.контакт, 16.2.2008. ‐ Br. mel. i али и ал.и 31.12.2008. ab. Bang а. 28.11.2007. Virus контактни ‐28.2.2008. hepatita A 29.1.2007. ‐ Virus inf‐ аерoгени 14.3.2008. luenze 7.1.2008.‐ Virus inf‐
аерогени 21.4..2008. luenze 20.9.2007. ‐ Varicella‐ аерогени 19.2.2008. zoster vir. 12.2.2008. ‐ Varicella‐
аерогени 17.3.2008. zoster vir. 28.1.2008.‐ Varicella‐
аерогени 15.5.2008. zoster vir. 6.11.2007.‐ Varicella‐
аерогени 27.2.2008. zoster vir. 9.2.2008.‐ Није вода 21.2.2008. доказан ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 272
16. 17. 18. 19. 20. 21 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. оп. Модрича 3 21.2.2008.‐ 8.4.2008. Trichinella spiralis Град Б. Лука ул.Ј.Бог. 94. 4 15.3.2008.‐ 19.3.2008. Није доказан храна – сир ‐ и млијеко Град Б. Лука ул.Крфска44 3 10.3.2008.‐ 17.3.2008. Није доказан храна риба Б.Л., пор.ep. К.Јарића 41 3 1.4.2008.‐ 4.4.2008. Није доказан храна ‐ јаја ‐ 18.4.2008. – Није 24.4.2008. доказан храна‐
бечке шн. ‐ колач 2 1.4.2008.‐ 292.4.2008. Није доказан највјерова‐
‐ тније храна 40 3.5.2008. –
30.5.2008. Varicella‐
zoster vir. аерогени 5 16.4.2008. – Није 28.4.2008. доказан 2 9.5.2008. –
15.5..2008. 5 22.6.2007. – Није 2.7.2008. доказан Trichinellosis Enteritis ac. А04 22 Није доказан Није доказан Б.Лука, пор. ул.I Кр. бр.1 Б. Лука, пор. еп., ул.Шар. In. alimentaris AO5 In. alimentaris AO5 In.alimentaris AO5 3 6 Радници Sec. 10 Sequrity с. Бабићи, Gastroent. ac. оп. A09 Приједор.п.е Varicella оп.Приједор, BO1 пр; шк. дјеца дио осбља Gastroent. ac. хо A09 т.Приједор Enteritis ac. Б. Л.пор. еп. A04 Д.Јокића 8. с.Криваја, In. п.е alimenatris оп. Приједор AO5 Varicella M.Град, пр. и BO1 шк. дјеца Varicella о. Приједор, BO1 пред. дјеца In.alimentaris Пријечани, AO5 п.е. Б. Лука In. alimentaris AO5 In. alimentaris A05 ‐ 31.1.2008.‐ 8.2.2008. 17.2.2008.‐
1.3.2008. Gastroent.ac. AO9 Enteritis ac. feb.‐ A04 122 73 4 Церска, оп. Власеница 13 н. Дракулић оп. Б. Лука 4 1.1.2008. –
19.6.2008. 2.5.2008. – 30.6.2008. Није доказан вода Контакт ‐ храна – месо дом. ‐ свиње ‐ ‐ ‐ храна – мајонеза, ‐ сос храна ‐
‐ сладолед храна‐печ. јагњетина Varicella –
аерогени zoster vir. Varicella‐
аерогени zoster храна‐
9.7.2008. – Није сладо ‐лед 9.7.2008. доказан корнет храна ‐
21.7.2008. – Није јагњеће 21.7.2008. доказан печ. храна‐сува 7.8.2008. – Није с.кољениц
13.8.2008. доказан а ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 273
33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43 Gastroent. ac. Б.Л. пор.еп. AO5 С. Миљуша Б.Л.пор.еп., Gastroent. ac. Д. Комљеновић Hepatitis v.a.A Гацко, пор. B15 епидемија Приједор(г.
Hepatitis v.a.A п, B15 Хамбарине) Gastroent.a.fe Приједор.п.
b. е AO9 Г.Ламовита Gastroent.ac ОШ Зворник AO9 и Дрињача Рафин. Inoxicatio Брод alim. радници AO5 Gastroenterc.a
Б.Л.пор.еп.
c М.Миљ.4Ц AO9 Gastroent. ac. Б.Л.пор.еп. AO9 Ј.Хашека17 Лакташи, Varicella уч. осн. школа Приједор, Varicella дј. пред.и школ. 7 20.9.2008.‐ 28.9.2008. Salmonella enteritidis храна‐
торта ‐ 7 31.10.2008.‐
3.11.2008. Није доказан храна‐ пилетина ‐ 4 4.9.2008. ‐ 19.11.2008. Virus hep. A контактни ‐ 4 5.10.‐24.11. 2008. Virus hep. A контактни ‐ 4 5.10.‐15.10. 2008. Није доказан непознат ‐ 65 30.7.2008.‐ 30.10.2008. Непознат 32 13.10.2008. 15.10.2008. Непознат 3 17.11.2008.‐
21.11.2008. Није доказан храна ‐ 3 21.11.2008.‐
30.11.2008. Није доказан храна (хреновке) ‐ 57 9.11. 2008.‐ Varicella‐ 31.12.2008. zoster‐vir. аерогени ‐ 57 24.11.2008.‐
31.12.2008. аерогени ‐ Varicella‐ zoster‐vir. вјероватно ‐ контакт храна (сенд‐вич‐ ‐ салама) Према путевима трансмисије најчешће су епидемије које се шире алиментарним путем и њих је регистровано 24, затим епидемије које се шире ваздушно‐ капљичним путем којих је евиднетирано 14, контактни пут ширења је евидентиран код 7 епидемија, а пријављене су још 2 хидричн епидемије и 1 епидемија код које није откривен пут ширења. Дакле, када је у питању пут преноса код регистрованих епидемија у 2008. години, алиментарне епидемије учествују са 44, 19%, аерогене са 32, 56, контактне са 16, 28%, хидричне са 4, 65% и епидемије код којих није утврђен пут преноса са 2, 32%. Број епидемија и њихово учешће према путевима преноса у 2008. години и упоредно у 2007. години су приказани на табели 13. и табели 14. 274
Табела 13. Број епидемија према путу преноса у 2007. и 2008. години Пут преноса 2007. 2008. Алиментарни Аерогени Контактни Хидрични Непознат УКУПНО 15 24 2 0 0 41 19 14 7 2 1
43 Табела 14. Учешће (%) епидемија према путу преноса у 2007. и 2008. години Пут преноса 2007. 2008. Алиментарни Аерогени Контактни Хидрични Непознат 36, 58 58, 54 4, 88 0 0 44, 19 32, 56 16, 28 4, 65 2, 32 УКУПНО 100, 00 100, 00 На првом мјесту по учесталости јављања у 2008. години се налазе епидемије које су настале алиментарним путем, иако је број обољелих разумије се већи у епидемијама које су настале аерогеним путем. У 2008. години највећи број алиментарних епидемија је настао као посљедица лоших санитарно‐хигијенских услова и пропуста у провођењу надзора у производњи, промету и дистрибуцији животних намирница и хране. Узрочник је доказан само код неких од ових епидемија, а код већине узрочник није доказан због недоставаљања узорака односно због спорог и неблаговременог достављања узорака за бактериолошку анализу. На другом мјесту по броју епидемија у 2008. години се налазе епидемије које су настале ваздушно‐капљичним путем, а као што смо напријед напоменули на првом мјесту по броју обољелих. Као и претходних година Институт за заштиту здравља Републике Српске је на вријеме извршио заштиту најугроженијих категорија становништва одговарајућом вакцином против грипа. Познато је да за варичелу не постоје мјере специфичене заштите, па се она јавља у епидемијском облику сваке године међу осјетљивом популацијом, која је била изложена изворима заразе односно углавном код дјеце предшколског и школског узраста. Током 2008. године евидентирано је и 7 контактних епидемија и то: 3 епидемије бруцелозе које су регистроване у 3 епидемиујска жаришта ове болести, затим 3 епидемије акутног вирусног хепатитиса А и 1 епидемија акутног гастроентеритиса. У епидемијама бруцелозе и акутног гастроентеритиса доминантан пут пренос је контакт, па су те епидемије због тога и класификоване у ову групу. Иако су званично пријављене 3 епидемије бруцелозе, ова болест се раширила у све регије Републике Српске осим регије Фоча. Понављамо да ће искорјењивање ове болести бити тежак, скуп и дуготрајан посао и да је Радна група за сузбијање бруцелозе у Републици Српској, дана 27.11.2008. године израдила 275
Стратегију борбе против ове болести и тај документ представља основу борбе против бруцелозе. На основу проведеног епидемиолошког испитивања утврђено је да су епидемије акутног вирусног хепатитиса А и епидемија акутног гастроентеритиса, настале као посљедица погоршања основних санитарно‐хигијенских услова односно запостављања мјера личне и колективне хигијене на тим локацијама. У 2008. години су евиднетиране и 2 мање породичне хидричне епидемије акутног гастроентеритиса са укупно 8 обољелих. Дакле, пут преноса је вода локалних водних објеката тих домаћинстава. Током 2008. године је регистрована и 1 породична епидемија акутног фебрилног гастроентеритиса са укупно 4 обољела, гдје је пут преноса остао непознат. 7.15 Болничке инфекције и епидемије болничких инфекција у републици српској Учесталост болничких инфекција у Републици Српској није добро позната, а томе доприноси и непријављивање болничких инфекција од стране запосленог особља болница. У болничким установама Републике Српске и даље недостају континуирани епидемиолошки надзор и Програми за спречавање и сузбијање болничких инфекција, који у суштини представљају организоване облике рада на превенцији ових инфекција. У Републици Српској не постоје подаци на основу којих би се са сигурношћу могло рећи колико је заправо овај проблем присутан у нашим болничким установама. Институт за заштиту здравља располаже извјештајима у којима се наводе подаци о епидемијским облицима јављања интрахоспиталних инфекција у нашим болничким установама, али ту нема података о стопама јављања болничких инфекција. Такви повремени извјештаји о епидемијама нису довољни за процјену учесталости ни епидемијског јављања болничких инфекција, а камо ли стопа инциденце и преваленце болничких инфекција. У 2008. години није пријављена ни једна интрахоспитална епидемија. У периоду од 2004. до 2008. године је пријављена само једна интрахоспитална епидемија (табела 15.). Табела 15. Приказ епидемија болничких инфекција по мјесту јављања, времену трајања, броју обољелих и врсти узрочника Број обољелих ‐ ‐
Узрочник Година Здравствена установа Вријеме Дијагноза 2004 2005 ‐ ‐ ‐ ‐
22.11.2006. 22.12.2006. Enterocolitis acuta 6 Није доказан ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2000 2007 2008 ‐ ‐ Трауматолошко одјељење ЗЗМР „Др М.З, , Б. Лука ‐ ‐ ‐ ‐ 276
Епидемиолошким испитивањем је утврђено да је интрахоспитална епидемија акутног ентероколитиса на трауматолошком одјељењу Завода за медициснку рехабилитацију била посљедица погоршања основних санитарно‐хигијенских услова односно запостављања мјера личне и колективне хигијене на том пункту, што је резултирало контактном епидемијом. Закључили смо да без обзира на важеће законске прописе у Републици Српској, у већини болница не постоје комисије за спречавање интрахоспиталних инфекција или ако постоје односно ако су формиране, њихова улога и рад нису јасно дефинисани. Међутим, искуства других земаља из ове области указују да организација спречавања и сузбијања интрахоспиталних инфекција заснована на увођењу Програма за спречавање и сузбијање интрахоспиталних инфекција и провођењу континуираног и досљедног епидемиолошког надзора, знатно смањује трошкове лијечења, односно остварује значајне уштеде у здравственим установама. 7.16 Закључак Анализом података о заразним болестима за период 2004. до 2008. године са посебним освртом на 2008. годину, који се прикупљају континуирано, током цијеле године из здравствених установа на територији Републике Српске, закључујемо да је епидемиолошка ситуација у 2008. години била уобичајена, осим када је у питању бруцелоза која се појавила у епидемијском облику са великим бројем обољелих. Ова болест ће још дуго представљати здравствени, ветеринарски, економски и друштвени проблем, те ће борба против бруцелозе бити скупа, дуготрајна и тешка уз ангажовање цјелокупног друштва. Нису регистроване неке нове заразне болести као што је нпр. птичја грипа, нити хидричне епидемије са масовним оболијевањем, није било кризних ситуација нити елементарних непогода које не ријетко имају за посљедицу и неповољне епидемиолошке ситуације и сл. Систем надзора и контроле заразних болести у Републици Српској се може и треба унаприједити. То се може остварити увођењем информационог система који би пружао ажурне и комплетне податке и који би подразумијевао обавезу надзора на свим нивоима здравствене заштите као и приватног здравственог сектора, затим јачање дијагностике заразних обољења и ажурирање законске легислативе у области надзора над заразним болестима. Све би то увелико допринијело реалнијој процјени епидемиолошке ситуације и провођењу неопходних превентивних и противепидемијских мјера. 277
8. Животна средина и здравље 8.1
Здравствена исправност воде за пиће у републици српској У 2008. години на територији Републике Српске контролисано је 58 централних водоводних система и приказано је по здравственим регионима у табели бр.8.1.1. и 8.1.2. Физичко‐хемијска исправност је испитана на 7.378 узорака воде за пиће, од којих је било 413 или 5.0% неисправних (табела бр. 8.1.3 и Графикон 8.1.). Резултати испитивања показују да је физичко‐хемијска неисправност у више од 20 % испитаних узорака у 2008. години евидентирана у 14 (24.0 %) контролисаних централних водоводних система. Најчешћи параметри физичко‐хемијске неисправности су повећана мутноћа и боја, повишене концентрације гвожђа, мангана, нитрита, као и повећан утрошак калијум‐
перманганата. На микробиолошку исправност је испитано 8.825 узорака воде, од којих је 1.239 или 14.0 % било неисправно (табела бр.8.1.4 и Графикон 8.1.). Grafikon 8.1. Distribucija uzoraka voda za piće centralnih
vodovoda ispitivanih na fiz-hemijsku i mikrobiološku
ispravnost, 2008
10000
broj
8000
8825
7378
6000
4000
2000
1239
413
0
Ispitivanje fizhemijske
ispravnosti voda za
piće
Fizičko-hem.
neispravnost
Ispitivanje
mikrobiološke
ispravnosti voda za
piće
Mikrobiološka
neispravnost
У 2008. години у Републици Српској је 44 (75.0 %) водовода имало микробиолошку неисправност у више од 5 % испитиваних узорака воде за пиће из водовода. Најчешћи узрочници микробиолошке неисправности били су повећан број аеробних мезофилних и укупних колиформних бактерија, присуство колиформних бактерија, Е.цоли и стрептокока фекалног поријекла. 278
Од укупног броја контролисаних водовода у Републици Српској у 2008. години 20 или 34.0 % водовода имало је истовремено и физичко‐хемијску и микробиолошку неисправност, док је 18 или 31.0 % водовода исправно, односно имају мање од 5 % микробиолошки и 19 (32.0 %) мање од 20 % физичко‐хемијски неисправних узорака воде на годишњем нивоу (табела бр. 8.1.2 и Графикон 8.3.). У 2008. години на територији Републике Српске контролисано је 278 локалних водоводних система и што је приказано по здравственим регионима у табели бр.8.1.5. и Графикон 8.2. Хигијенска исправност је испитана на 1.153 узорака воде за пиће, од којих је физичко‐
хемијска неисправност у 2008. години евидентирана у 41 (3.5 %) контролисаних узорака. Најчешћи параметри физичко‐хемијске неисправности били су повећана мутноћа и боја, повећан утрошак калијум‐перманганата, као и повишене концентрације нитрита и нитрата. Grafikon 8.2. Distribucija ispitivanih uzoraka voda za piće iz
lokalnih vodovoda, 2008
335
Ocjena higijenske ispravnosti
voda za piće
41
Fizičko-hem. neispravnost
1153
Mikrobiološka neispravnost
На микробиолошку исправност је у Републици Српској испитано 8.825 узорака воде, од којих је 335 или 29.0 % било неисправно. Најчешћи узрочници микробиолошке неисправности били су повећан број укупних колиформних бактерија, присуство колиформних бактерија, Е.цоли и стрептокока фекалног поријекла. Од укупног броја контролисаних узорака воде за пиће из локалних водовода у Републици Српској у 2008. години 34 или 2.9 % водовода имало је истовремено и физичко‐
хемијску и микробиолошку неисправност, док је 743 или 64.4 % узорака било хигијенски исправних на годишњем нивоу. У 2008. години у Републици Српској су регистроване 2 хидричне епидемије и овај пут преноса учествују са 4.65%. 279
8.2
Здравстена исправност воде за пиће у Републици Српској, 2008 8.2.1
Централни водоводни системи по здравственим регионима у Републици Српској, 2008 Регион/Општина РЕГИОН БАЊАЛУКА Број исправних узорака из централних водоводних система Број узорака из централних водоводних система са физ.‐хем. неисправношћу Број узорака из централних водоводних система са микробиол. неисправношћу Број узорака из централних водоводних система са физ.‐
хем. и микробиол. неисправношћу Општина Бањалука 1705 1692 0 13 0 Општина Приједор 636 607 11 18 0 Општина Прњавор 372 357 13 0 2 Општина Шипово 36 36 0 0 0 171 163 5 3 0 Општина Мркоњић град Општина Лакташи 245 227 0 18 0 Општина Новиград 122 106 1 15 0 Општина Дубица 152 137 0 15 0 Општина Челинац 72 70 0 2 0 23 22 0 1 0 5 4 1 0 0 Општина Котор Варош Општина Градишка Општина Србац 164 160 0 4 0 Општина Костајница 15 15 0 0 0 Општина Кнежево 18 3 2 10 3 3 3 0 0 0 3739 3602 33 99 5 РЕГИОН ДОБОЈ Општина Добој 291 283
2
6
0 Општина Дервента 227 202
11
11
3 Општина Брод 245 175
58
11
1 Општина Модрича 246 234
0
12
0 Општина Шамац 75 73
0
2
0 Општина Теслић 185 94 1363 164
91
1222
10
1
82
11
3
57
0 0 4 Општина Рибник УКУПНО Општина Бијељина УКУПНО Број контролисани
х узорака из централних водоводних система 280
РЕГИОН ЗВОРНИК Општина Власеница Општина Шековићи 68 31 69 40 264 235 1 30 1 22 13 49 8 168 211 0 8 1 5 1 0 1 0 0 0 0 0 УКУПНО 740 480 7 Општина Милићи Општина Братунац Општина Сребреница Општина Зворник Општина Бијељина Општина Угљевик Општина Лопаре РЕГИОН ИСТОЧНО САРАЈЕВО Општина Трново Општина И.Ново Сарајево и Илиџа‐ Тилава Општина Пале – Јахоринска врела Општина Пале – врело Миљацке Општина Пале – вод. систем Мокро Општина Пале – вод. Подграб Општина Соколац – вод. Систем Биштица Општина Соколац – вод. Систем Геруша Општина Соколац – вод. систем Кржуљ Општина Хан Пијесак – вод. систем Краљева гора Општина Хан Пијесак – вод. систем Љесковац Општина Рогатица – вод. систем Сељани Општина Хан Пијесак – вод. систем Штекавац Општина Рогатица – вод. систем Зиличине Општина Кијево – вод. систем Кијево УКУПНО 18
0
10
15
48
12
0
0
0
103
23 17 10 16 48 12 1 22 0 148 48 47
0
1
0 253 215
3
19
16 143 142
0
1
0 96 92
1
2
1 73 68
2
3
0 72 71
0
1
0 68 62
3
3
0 24 24
0
0
0 27 23
0
4
0 12 8
0
4
0 10 4
0
6
0 24 24
0
0
0 27 17
0
10
0 24 24
0
0
0 46 44
0
2
0 947 865
9
56
17 281
РЕГИОН ТРЕБИЊЕ Општина Требиње 290 222
10
52
6 Општина Невесиње 4 0
2
0
2 Општина Гацко 33 30
1
0
2 Општина Билећа 55 28
4
23
0 Општина Љубиње 9 7
2
0
0 20 13
1
6
0 411 300
20
81
10 Општина Берковићи УКУПНО РЕГИОН ФОЧА Општина Фоча 51 41
0
9
1 Општина Калиновик 6 5
0
1
0 Општина Ново Горажде Општина Вишеград 1 1
0
0
0 18 16
0
0
2 1 1
0
0
0 23 15
0
8
0 100 7.300 79
0
18
6.548
151
414
3 187 Општина Рудо Општина Чајниче УКУПНО УКУПНО 8.2.2
Централни водоводни системи у Републици Српској, 2008 Испитивани централни водоводни системи бр Централни водоводни системи са физ.‐хем. неисправносцу бр (%) Централни водоводни системи са микроб. неисправносцу бр (%) Централни водоводни системи са физ.‐
хем. и микроб. неисправносцу бр (%) БАЊА ЛУКА 15 6 (40.0 %) 10 (66.0 %) 2 (0.13 %) ДОБОЈ 7 6 (71.0 %) 7 (100.0 %) 2 (28.0 %) ИСТОЧНО САРАЈЕВО 15 4 (26.0 %) 12 (80.0%) 2 (13.0 %) ЗВОРНИК 9 3 (33.0 %) 5 (55.0 %) 8 (88.0 %) ТРЕБИЊЕ 6 6 (100.0 %) 3 (50.0 %) 3 (50.0 %) ФОЧА 6 0 (0.0 %) 3 (50.0 %) 2 (33.0 %) УКУПНО 58 25 (43.0 %) 40 (68.0 %) 19 (32.0 %) Регион/општина 282
Grafikon 8.3. Mikrobiološka i fizičko-hemijska neispravnost centralnih
vodovoda u RS, 2008
80
68
70
60
%
50
43
40
32
30
20
10
0
Centralni vodovodni sistem i sa fiz.hem . neispravnoscu
Centralni vodovodni sistem i sa
m ikrob. neispravnoscu
Centralni vodovodni sistem i sa fiz.hem . i m ikrob. neispravnoscu
8.2.3
Број и проценат испитиваних узорака воде за пиће на физичко‐хемијску исправност по регионима/општинама у Републици Српској, 2008 Регион / Општина Број испитиваних узорака воде за пиће Број узорака који не одговарају Правилнику Проценат узорака који не одговарају Правилнику РЕГИОН БАЊАЛУКА Општина Бањалука 1705 0 0.00 % Општина Приједор 636 11 1.72 % Општина Прњавор 372 36 171 245 13 0 5 0 3.49 % 0.00 % Општина Новиград 122 1 Општина Дубица 152 72 23 5 0 0 0 1 0 0 3 2 36 Општина Шипово Општина Мркоњић град Општина Лакташи Општина Челинац Општина Котор Варош Општина Градишка Општина Србац Општина Костајница Општина Кнежево Рибник УКУПНО 164 15 18 3 3739 2.92 % 0.00 % 0.81% 0.00 % 0.00 % 0.00 % 20.00 % 0.00 % 0.00 % 16.66 % 66.66 % 0.96 % 283
РЕГИОН ДОБОЈ Општина Добој 355 280 249 268 82 218 14 5 18 4 1493 247 247 2 2 3 1745 Општина Дервента Општина Брод Општина Модрича Општина Шамац Општина Теслић Општина Петрово Општина Вукосавље Општина Доњи Жабари Општина Пелагићево УКУПНО ОПШТИНА БИЈЕЉИНА УКУПНО Општина Прњавор УКУПНО Остало*ФБиХ УКУПНО РЕГИОН ИСТОЧНО САРАЈЕВО Општина Трново Општина Кијево Општина И.Ново Сарајево и Илиџа Општина Пале Општина Соколац Општина Хан Пијесак Општина Рогатица Општина Источни Стари град Општина Фоча УКУПНО РЕГИОН ТРЕБИЊЕ Општина Требиње Општина Невесиње Општина Гацко Општина Билећа Општина Љубиње Општина Берковићи УКУПНО РЕГИОН ФОЧА Општина Фоча Општина Чајниче Општина Вишеград Општина Рудо Општина Калиновик Општина Ново Горажде УКУПНО 36 33 65 15 5 24 3 2 13 1 197 57 57 0 0 0 254 10.14 % 11.78 % 26.10 % 5.90 % 6.09 % 11.00 % 21.40 % 40.00 % 72.20 % 25.00 % 13.19 % 23.07 % 23.07 % 0.00 % 0.00 % 0.00 % 14.55 49 46 0 0 0.00 % 0.00 % 298 22 7.40 % 396 124 50 49 1 1 1014 374 13 35 67 9 24 522 63 26 32 1 6 1 129 2 3 0 0 0 0 27 14 2 2 4 2 11 35 1 0 2 0 0 0 3 1.80 % 2.40 % 0.00 % 0.00 % 0.00 % 0.00 % 2.66 % 3.70 % 15.40 % 5.70 % 5.90 % 22.20 % 4.20 % 6.70 % 1.60 % 0.00 % 6.30 % 0.00 % 0.00 % 0.00 % 3.10 % 284
РЕГИОН ЗВОРНИК 29 4 6 12 99 55 5 17 0 2 229 7.378 Општина Власеница Општина Милићи Општина Братунац Општина Сребреница Општина Зворник Општина Бијељина Општина Угљевик Општина Лопаре Општина Шековићи Општина Осмаци УКУПНО УКУПНО 5 1 0 6 23 14 2 7 0 0 58 413 17.24 % 25.00 % 0.00 % 50.00 % 23.23 % 25.45 % 40.00 % 41.17 % 0.00 % 0.00 % 25.35 % 5.00 % 8.2.4
Број и проценат испитиваних узорака воде за пиће на микробиолоску исправност по регионима/ општинама у Републици Српској, 2008 Број испитиваних узорака воде за пиће Број узорака који не одговарају Правилнику
Проценат узорака који не одговарају Правилнику РЕГИОН БАЊАЛУКА Општина Бањалука 1705 13 0.76 % Општина Приједор 636 18 2.83 % Општина Прњавор 372 36 171 245 122 152 72 23 5 0 0.00 % 0 3 18 15 15 2 1 0 4 0 10 0 99 0.00 % 1.75 % 7.34 % 12.29 % 9.86 % 2.77 % 4.34 % 0.00 % 2.43 % 0.00 % 55.55 % 0.00 % 2.64 % Регион / Општина Општина Шипово Општина Мркоњић град Општина Лакташи Општина Новиград Општина Дубица Општина Челинац Општина Котор Варош Општина Градишка Општина Србац Општина Костајница Општина Кнежево Општина Рибник УКУПНО 164 15 18 3 3739 285
РЕГИОН ДОБОЈ Општина Добој Општина Дервента Општина Брод Општина Модрича Општина Шамац Општина Теслић Општина Петрово Општина Вукосавље Општина Доњи Жабари Општина Пелагићево УКУПНО РЕГИОН БИЈЕЉИНА УКУПНО Општина Прњавор 392 273 256 301 101 221 20 6 5 5 1580 83 45 12 56 11 41 12 4 2 1 267 368 82 4 3 Остало* 11 9 УКУПНО 1963 361 60 30 54 72 63 406 304 28 69 5 3 19 0 0 1083 49 46 27 22 45 143 65 11 31 4 РЕГИОН ЗВОРНИК Општина Власеница Општина Милићи Општина Братунац Општина Сребреница Општина Зворник Општина Бијељина Општина Угљевик Општина Лопаре Општина Шековићи Општина Прибој Општина Осмаци Општина Приједор Општина Соколац УКУПНО РЕГИОН ИСТОЧНО САРАЈЕВО Општина Трново Општина Кијево Општина И.Ново Сарајево и Илиџа Општина Пале Општина Соколац Општина Хан Пијесак Општина Рогатица Општина Источни Стари град Општина Милићи Општина Фоча Општина Власеница УКУПНО 21.17 % 16.48 % 4.69 % 18.60 % 10.89 % 18.55 % 60.00 % 66.67 % 40.00 % 20.00 % 16.90 % 22.28 % 75.00 % 90.00 % 18.39 % 50.00 % 16 0 0 397 2 2 50.00 % 30.56 % 71.43 % 35.22 % 21.38 % 39.29 % 44.93 % 80.00 % 100.0 % 84.21 % 0.00 % 0.00 % 36.66 % 4.10 % 4.30 % 333 42 12.60 % 409 124 54 55 3 15 1 3 1092 20 7 31 6 2 1 1 3 117 4.90 % 5.60 % 38.90 % 10.90 % 66.60 % 6.70 % 100.0 % 100.0 % 10.71 % 3 286
РЕГИОН ТРЕБИЊЕ Општина Требиње Општина Невесиње Општина Гацко Општина Билећа Општина Љубиње Општина Берковићи УКУПНО РЕГИОН ФОЧА Општина Фоча Општина Чајниче Општина Вишеград Општина Рудо Општина Калиновик Општиина Ново Горажде УКУПНО УКУПНО 374 13 35 67 9 24 522 148 53 163 21 16 25 426 8.825 82 6 1 31 0 9 129 50 26 34 6 6 14 136 1.239
21.90 % 46.10 % 2.90 % 46.30 % 0.00 % 42.80 % 24.70 % 33.80 % 49.10 % 20.90 % 285.60 % 37.50 % 56.00 % 31.92 % 14.00 % 287
8.2.5
Локални водоводни системи по здравственим регионима у Републици Српској, 2008 Регион / Локални водовод Број контролисаних узорака из локалних водоводних сисстема Број исправних узорака из локалних водоводних система Број узорака локалних водоводних система са физ.‐
хем. неисправношћу Број узорака локалних водоводних система са мик. неисправношћу Број узорака локалних водоводних система са физ.‐
хем. и мик. неисправношћу “ Кола ” Конатари 11 11 0 0 0 “ Кола ” Рекавице 10 10 0 0 0 “ Антиће врело ” 5 3 0 2 0 РЕГИОН БАЊАЛУКА “ Змајевац ” 12 9 0 2 1 “ Мишин Хан ” Волари 12 11 0 1 0 12 11 1 0 0 12 11 1 0 0 “ Бистрица ”Доња 14 13 0 1 0 “Бистрица ” Горња 14 12 1 1 0 “ Бронзани Мајдан ” 13 11 1 1 0 “ Стратињска ” 12 11 0 1 0 “ Пискавица ” Доња 20 15 0 5 0 “ Мишин Хан ” Трча “ Мишин Хан Фратровац ” “ Пискавица ” Горња 13 11 1 1 0 “ Борковићи ” “ Борковићи ” Ђукића врело 18 17 0 1 0 12 11 0 1 0 “ Верићи ” 12 9 1 2 0 “ Крмине ” 12 12 0 0 0 “ Крупа на Врбасу ” 15 15 0 0 0 “ Крупа на Уни ” 41 13 2 15 1 “ Љубачево ” 11 11 0 0 0 “ Поткозарје ” 12 12 0 0 0 “ Карановац ” 12 12 0 0 0 “ Мотике ” 15 15 0 0 0 “ Чокори ”Јовићи 7 6 0 1 0 “ Голеши ” 11 10 1 0 0 “ Дамјановићи ” Грмуше 9 9 0 0 0 “ Стричићи ” 9 8 0 1 0 6 6 0 0 0 27 25 1 1 0 “ Вриоска ”Козарац 52 24 8 19 1 “ Стројице ” 2 1 0 1 0 “ Свињар ”Прњавор 1 0 0 1 0 “ Сводна ” Н.Град 4 0 0 4 0 “ Сражац ”Подгарадац 2 0 1 1 0 “ Кадињани ” 1 0 0 1 0 “ Камичани ”Приједор 2 0 0 2 0 “ Мелина ” “ Митал ”Омарска рудници 288
“Кришковци ” 2 0 0 2 0 “Кремна ”Прњавор 1 0 0 0 1 “ Вијачани Г.”Прњавор 2 1 0 0 1 “Поточани ”Прњавор 4 1 0 3 0 “ Орашје ”Прњавор 2 1 0 1 0 “ Млинци ”Прњавор 2 0 0 0 2 “ ТЦ ”Балкана 1 0 0 1 0 “ Бакинци ” Лакташи “ Блатина ” Котор Варош “ Бјелајац ”Мркоњић Град 2 1 0 1 0 2 1 0 1 0 1 0 0 1 0 “ Бараћи ”Мркоњић Град 3 3 0 0 0 “ Бошковићи ”Лакташи 4 0 0 4 0 “ Дринић ” Дринић 10 4 0 6 0 “ Добрња ” 2 1 0 1 0 “ Дједовац ” 1 0 0 1 0 “ Друговићи ” Лакташи 6 6 0 0 0 “ Дервента ”Дервента “ Доњи Дубовик ”Нови Град “ Грасбеж ”Мркоњић Град “ Герзово ”Мркоњић Град “ Гусак ” Поточани Прњавор “Гашића врело ” Мемићи 1 0 0 1 0 1 0 0 1 0 1 0 0 1 0 2 2 0 0 0 1 1 0 0 0 1 1 0 0 0 “ Гаковица ” “ Потшиљак ”Мркоњић Град “ Подоругла ”Мркоњић Град „ Подрашњица ”Мркоњић Град “ Оштра лука ”Сански Мост 3 0 0 3 0 1 1 0 0 0 2 0 0 2 0 1 0 0 1 0 3 0 0 3 0 “ ОРП ”Козара Бањалука 1 1 0 0 0 “ Ћукали ” Србац 3 2 1 0 0 “ Ћетојевићи ”Лакташи 4 0 0 4 0 “ Растока ”Рибник 1 1 0 0 0 “ Рабић ”Дервента 1 1 0 0 0 “ Јакуповци ” Лакташи 3 2 0 1 0 “ Југовићи ” 1 0 0 1 0 “ Јабучица ” 1 0 0 1 0 “ Бабићи ” Шипово 1 1 0 0 0 “ Шарића врело ” “ Хајдућка вода Шешковци Лакташи 1 0 0 1 0 1 0 0 1 0 11 3 4 3 5 2 1 0 1 0 5 3 0 2 0 23 21 0 2 0 1 1 0 0 0 ” “ Љубија ” Приједор “ Александровац ” Лакташи “ Млинска ријека ” Челинац “ Копљевић”Мркоњић град “ Оћуне ”Мркоњић град 289
“ Ораховљани ”Мркоњић град 1 1 0 0 0 “ Граци ”Мркоњић град 2 1 0 1 0 “ Кулаши ”Прњавор 2 0 0 2 0 “ Илова ”Прњавор 5 4 0 1 0 “ Шибовска ”Прњавор “ Горњи Смртићи”Прњавор “ Чађавица ” Мркоњић град 2 1 0 0 1 3 1 0 1 1 2 1 0 1 0 Лок. вод Котор Варош “ Радарски – Козара” Бањалука “ Доња Драготиња ” Приједор 1 0 0 1 0 1 0 0 0 1 1 0 0 1 0 “ Хрваћани ”Прњавор “ Маћино брдо ”Прњавор 1 0 0 1 0 1 0 0 1 0 “ Штрбе ” Челинац 1 0 0 1 0 “ Брезичани ” Челинац 1 0 0 1 0 “ Бранешци ” Челинац 1 0 0 1 0 “ Укрина ” Челинац “ Плејд ”Шњеготина средња Челинац 2 0 0 2 0 1 0 0 1 0 “ Мањача ” Бањалука 1 0 0 1 0 “ Црквена ” Прњавор “ Голубача ” Шешковци Лакташи “ Засеок ријека ”Шешковци Лакташи “ Доњи Смртићи”Прњавор “ Глоговац ‐ Чуклићи”Шипово “ Точак”Јаружани Лакташи 1 0 0 1 0 1 0 0 1 0 1 0 0 1 0 1 0 0 1 0 2 1 0 1 0 3 0 0 3 0 “ Лисина” Мркоњић град 2 0 0 2 0 “ Ломовита”Приједор 1 0 0 1 0 “ Лишња”Прњавор 2 0 0 1 1 “ Дрвар”Дрвар 1 0 0 0 1 “ Слатина ” Лакташи 2 0 0 2 0 “ Станића врело” “ Мљечаница”Козарска Дубица “ Млијеко продукт ”Козарска Дубица “ Мехмедагићи ”Козарац Приједор 1 0 0 1 0 7 5 0 2 0 6 6 0 0 0 1 0 0 1 0 “ Кмећани ” Бањалука “ Куз, мановића поток ” Челинац 1 1 0 0 0 28 22 0 6 0 “ Обровац ” Бањалука 1 1 0 0 0 “ Мелина ” Бањалука 1 0 0 1 0 “ Бочац ” 28 26 0 2 0 “ Агино село ” 12 12 0 0 0 УКУПНО 115 74 0 38 3 РЕГИОН ДОБОЈ 290
“ Липац ” 3 1 0 2 0 “ Осјечани ” 4 3 1 0 0 “Витковци” 11 9 5 2 2 "Подновље" 1 1 0 1 0 " Текућица" ОПШТИНА ДОБОЈ 1 1 0 0 0 20 15 1 2 2 Карановац 10 9 0 1 0 ОПШТИНА ПЕТРОВО 10 9 0 1 0 " Укриница" 7 1 0 6 0 " Прибинић" 6 2 0 4 0 " Булетић" 3 2 0 1 0 ОПШТИНА ТЕСЛИЋ 16 5 0 11 0 " Гнионица" 1 0 0 1 0 ОПШТИНА ВУКОСАВЉЕ 1 0 0 1 0 "Календеровци" 3 2 1 0 0 "Осиња" 1 0 1 0 0 "Костреш" 1 0 1 0 0 ОПШТИНА ДЕРВЕНТА 5 2 3 2 2 "Доња Врела" 1 1 0 0 0 "Колибе" 2 2 0 0 0 ОПШТИНА БРОД 3 3 0 0 0 "Трамошница" 1 1 0 0 0 ОПШТИНА ПЕЛАГИЋЕВО 1 1 0 0 0 "Ботајица" 1 0 0 1 0 ОПШТИНА МОДРИЧА УКУПНО ТОТАЛ РЕГИОН БИЈЕЉИНА 1 0 0 1 0 57 35 4 16 2 ОПШТИНА БИЈЕЉИНА ЛВ " Бијељина " 6 1 0 5 0 “Драгаљевац" 4 2 0 2 0 "Чађавица" 4 1 0 3 0 ‘’ Брђани ‘’ 6 1 2 3 0 ‘’ Бањица ‘’ 1 1 0 0 0 УКУПНО 21 6 2 13 0 ОСТАЛО* УКУПНО ТОТАЛ 1 1 0 0 0 79 42 6 29 2 РЕГИОН ЗВОРНИК ОПШТИНА ВЛАСЕНИЦА “ Симићи ” 1 1 0 0 0 “ Пискавица ” 1 1 0 0 0 “ Мишари ” 1 1 0 0 0 “ Вуковићи ” 1 1 0 0 0 “ Тишча ” 2 2 0 0 0 “ Церска ” 1 0 1 1 “ Цикоте ” 1 1 0 0 0 “Табана” 1 0 1 1 “Љесковик” 1 1 0 0 0 291
ОПШТИНА МИЛИЋИ “ Рашево ” 7 5 0 2 2 “ Дервента ” 1 0 0 1 1 “Скуглићи” 3 0 0 3 3 “Жутица” 1 1 0 “Сућеска” 1 0 0 1 1 “Метаљка” 1 1 0 0 0 “Подравање” 2 2 0 0 0 “Бресатик” 1 1 0 0 0 “ Копривно ” 4 3 0 1 1 “ Мишићи ” 1 1 0 0 0 ОПШТИНА БРАТУНАЦ “ Факовићи ” 0 0 0 0 0 “ Бјеловац ” 0 0 0 0 0 “ Осамско ” 2 1 0 1 1 “ Полом ” 0 0 0 0 0 “ Глогова ” 0 0 0 0 0 “Побуђе” 1 0 1 0 1 “ Кравица ” 0 0 0 0 0 “Коњевић поље” 0 0 0 0 0 ОПШТИНА СРЕБРЕНИЦА “ Сућеска ” 3 0 1 “ Жутица ” 1 0 0 1 1 “ Поточари ” 1 0 0 1 1 “ Лијесковик ” 1 0 0 1 1 “ Осат ” 3 0 1 2 3 “ Скелани” 4 1 0 3 3 “Осмаче” 1 0 0 1 1 “Пале” 3 0 1 2 3 “Побуђе” 1 0 0 1 1 “ Црвица ” 5 3 0 2 2 “ Сасе ” 9 2 3 15 6 1 8 ОПШТИНА ЛОПАРЕ “Мртвица ” 3 1 0 2 2 “Косаница ” 1 0 0 1 1 “ Вукосавци ” 3 1 0 2 2 “ Јабланица” 2 0 0 2 2 “ Брусница ” 4 3 0 1 1 “ Бобетино Брдо ” 3 0 0 3 3 “ Мачковац” 1 1 0 0 0 “ Корај ” 5 2 1 2 3 “ Пушковац ” 1 0 0 1 1 “ Прибој ” 1 1 0 0 0 “ Пиперин ” 1 0 0 1 1 “Липовице” 2 0 0 2 2 “Подгора” 1 0 0 1 1 292
ОПШТИНА ШЕКОВИЋИ “Тишча” 1 0 0 1 1 “Папраћа” 1 0 0 1 1 ОПШТИНА УГЉЕВИК “ Обријеж ” 6 3 0 3 3 “ Забрђе ” 4 4 0 0 0 “ Пељаве ” 7 5 0 2 2 “ Мезгај ” 1 0 0 1 1 “ Стари Угљевик ” 0 0 0 0 0 “ Угљевик село ” 0 0 0 0 0 “ Доња Трнова ” 1 1 0 0 0 “ Тутњевац ” 3 2 0 1 1 “ Горња Трнова ” 1 0 0 1 1 “ Гај ” 1 0 0 1 1 “ Доња Забрђе ” 1 1 0 0 0 “ Атмачић ” 1 0 0 1 1 ОПШТИНА БЈЕЉИНА “ Међаши ” 3 2 0 1 1 “Јања” 1 1 0 0 0 “Дворови” 3 3 0 0 0 “Патковача” 1 0 0 1 0 “Амајлије” 1 1 0 0 0 “ Пиперци ” 3 0 1 2 3 “ Модран” 3 2 0 1 1 “Суво Поље” 1 1 0 0 0 “ Загони ” 3 1 0 2 2 “ Љељенча ” 2 1 0 1 1 “ Бродац” 3 1 1 1 2 “ Вршани ” 5 4 1 0 1 ‘’ Буковица’’ 6 1 1 4 5 ‘’ Велико село ‘’ 2 2 0 0 0 ‘’ Амајлије ‘’ 1 1 0 0 0 ‘’ Главичице ‘’ 4 1 0 3 3 Чађавица 7 4 0 3 3 ‘’ Драгаљевац ‘’ 11 5 0 6 6 ‘’Ченгић ‘’ 2 0 0 2 2 ‘’ Магнојевић ‘’ 4 2 0 2 2 ‘’ Црњелово ‘’ 1 0 0 1 1 ‘’ Балатун ‘’ 3 1 0 2 2 ОПШТИНА ЗВОРНИК ‘’ Пилица ‘’ 3 0 0 3 0 ‘’ Зелиње ‘’ 2 1 0 1 0 ‘’ Ново Село‘’ 1 0 0 1 0 ‘’ Липље ‘’ 2 0 0 2 0 ‘’ Ораовац ‘’ 4 2 0 2 0 ‘’ Козлук ‘’ 37 33 0 4 0 ‘’ Скочић ‘’ 4 1 0 3 0 ‘’ Роћевић ‘’ 9 7 0 2 0 ‘’ Баре ‘’ 5 2 0 3 0 293
‘’ Њиверице ‘’ 2 0 0 2 0 ‘’ Кисељак ‘’ 4 0 0 4 0 ‘’ Челопек ‘’ 2 2 0 0 0 ‘’ Малешић ‘’ 3 0 0 3 0 ‘’ Петковци ‘’ 3 0 0 3 0 ‘’ Каменица ‘’ 2 0 0 2 0 ‘’ Крижевићи 5 1 0 4 0 ‘’ Лијешањ ‘’ 3 1 0 2 0 ‘’ Јардан ‘’ 2 0 0 2 0 ‘’ Снагово ‘’ 3 2 0 1 0 “Глумине” 1 0 0 1 0 “Цер” 2 1 0 1 0 “Брањево” 3 2 0 1 0 “Локањ” 1 0 0 1 0 ‘’ Тршић ‘’ 2 0 10 1 0 “Дрињача” 2 1 10 0 ‘’Сјенокос” 1 0 0 1 0 “Глоди” 1 0 10 0 0 ОПШТИНА ОСМАЦИ “Цапарде” 2 1 0 1 0 “Осмаци” 13 2 0 11 0 “Сајтовићи” 1 0 0 1 0 “Кула” 16 15 0 1 0 УКУПНО 163 89 3 71 0 Лок.вод. “ Богутовићи ” 1 0 0 1 0 Лок.вод. “ Миљевићи ” Лок. вод. болнице Касин до 5 4 0 1 0 12 5 3 4 0 Лок. водовод Касин до 1 1 0 0 0 Лок. водовод Студенац 2 0 0 2 0 ОПШТИНА ХАН ПИЈЕСАК Лок. вод. “ Шести лагер ” 1 0 0 0 0 ОПШТИНА ПАЛЕ Лок.вод. “Сињева” 3 0 0 1 2 ОПШТИНА СОКОЛАЦ “ Кетуновић ” 5 5 0 0 0 ОПШТИНА САРАЈЕВО ИСТОЧНО ОПШТИНА ТРНОВО Лок.вод. “Богатићи” 1 0 0 1 0 УКУПНО 31 15 3 11 2 РЕГИОН ТРЕБИЊЕ Лок.вод. Требиње 84 39 4 30 11 Лок. вод. Билећа 12 0 0 8 4 Лок. вод. Гацко 2 0 1 1 0 Лок.вод. Берковићи 4 1 0 3 0 Лок.вод. Невесиње 9 0 0 6 3 111 40 5 48 18 УКУПНО 294
РЕГИОН ФОЧА Лок вод. “ Фоча ” 24 21 0 3 0 “ Рудо ” 0 0 0 0 0 “Калиновик” 2 1 0 1 0 “Вишеград” 21 15 0 6 0 “Чајниче” 15 11 0 4 0 УКУПНО 62 48 0 14 0 УКУПНО *Федерација БиХ 1.153 743 41 335 34 295
8.3
ЗДРАВСТВЕНА ИСПРАВНОСТ НАМИРНИЦА И ПРЕДМЕТА ОПШТЕ УПОТРЕБЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Подаци о здравственој исправности намирница и предмета опште употребе показују да је у 2008. години у Републици Српској испитивано 3.655 узорака намирница и 428 узорака предмета опште употребе у циљу контроле хемијске исправности и 12.378 узорака намирница и 124 узорака предмета опште употребе у циљу контроле микробиолошке исправности (Табела бр.8.2.1. и Графикон 8.4.). Grafikon 8.4. Distribucija ispitivanih uzoraka namirnica i POU u
odnosu na vrstu analize, 2008
14000
12378
12000
broj
10000
8000
6000
4000
3655
428
2000
124
0
Ispitivanje fizhemijske
ispravnosti
namirnica
Ispitivanje
hemijske
ispravnosti POU
Ispitivanje
mikrobiološke
ispravnosti
namirnica
Ispitivanje
mikrobiološke
ispravnosti POU
Од укупног броја узорака намирница код којих је вршено испитивање физичко‐хемијске исправности, 1.231 (33.6%) узорака било је из увоза, 448 (12.2%) из промета и 1.906 (52.1%) из производње (Графикон 8.5.). 296
Grafikon 8.5. Distribucija uzoraka namirnica
dostavljenih na fizičko-hemijsku analizu prema
porijeklu,2008
34%
Uvoz
Promet
54%
Proizvodnja
12%
Од укупног броја микробиолошки узорака намирница код којих је вршено испитивање, 1.229 (9.9%) узорака потиче из увоза, 4.160 (33.6%) из промета и 6.989 (56.4%) из производње (Табела бр.8.2.2. и Графикон 8.6.). Grafikon 8.6. Distribucija uzoraka namirnica
dostavljenih na mikrobiološku analizu, 2008
10%
Uvoz
Promet
56%
34%
Proizvodnja
Од укупног броја узорака предмета опште употребе код којих је вршено испитивање физичко‐хемијске исправности предмета опште употребе, 288 (67.2%) узорака је било из увоза, 89 (20.7%) из промета и 51 (11.9%) из производње (Графикон 8.7.). 297
Grafikon 8.7. Distribucija uzoraka POU dostavljenih
na fizičko-hemijsku analizu,2008
12%
21%
Uvoz
Promet
Proizvodnja
67%
Од укупног броја узорака предмета опште употребе код којих је вршено испитивање микробиолошке исправности предмета опште употребе, 62 (46.7%) узорака потиче из увоза, из промета 5 (4.03%) и из производње 57 (45.9%) (Табела бр.8.2.2. и Графикон 8.8.). Grafikon 8.8. Distribucija uzoraka POU dostavljenih
na mikrobiološku analizu,2008
48%
48%
Uvoz
Promet
Proizvodnja
4%
Резултати лабораторијске контроле намирница показују да је од укупног броја физичко‐
хемијски контролисаних узорака, 147 (4.0%) узорака било неисправно. Највећи проценат неисправних узорака забиљежен је код узорака из увоза 23.5% (36 узорака), а неисправност узорака из домаће производње је износила 22.4% (33 узорка) и из промета 23 (15.6%) (Графикон 8.9.). 298
Grafikon 8.9. Distribucija fizičko-hemijski
neispravnih uzoraka namirnica u odnosu na
porijeklo, 2008
36%
39%
Uvoz
Promet
Proizvodnja
25%
Резултати лабораторијске контроле намирница показују да је од укупног броја микробиолошки контролисаних узорака, 689 (5.5%) узорака било неисправно. Највећи проценат неисправних узорака забиљежен је код узорака из промета 345 (8.2%). Неисправност узорака из домаће производње износила је 4.7 % (329), а из увоза 1.2% (15 узорака) (Графикон 8.10.). Резултати лабораторијске контроле предмета опште употребе показују да је од укупног броја узорака контролисаних на физичко‐хемијску исправност, неисправност забиљежена код 18 или 4.2% узорака. Највећи проценат неисправности је био код узорака из увоза (10 или 3.47% узорака), из промета 7 или 7.89% и из домаће производње само 1 или 1.96% предмета опште употребе (Графикон 8.10.). Grafikon 8.10. Distribucija mikrobiološki neispravnih
uzoraka namirnica u odnosu na porijeklo, 2008
9%
33%
Uvoz
Promet
Proizvodnja
58%
299
Резултати лабораторијске контроле предмета опште употребе показују да је од укупног броја узорака контролисаних на микробиолошку исправност, 2 (1.61%) узорака било неисправно. Неисправност није забиљежена код узорака из домаће производње и промета, а испитивањем је утврђена код 2 (1.6%) узорка из увоза (Графикон 8.11.). Grafikon 8.11. Distribucija fizičko-hemijski
neispravnih uzoraka POU u odnosu na porijeklo,
2008
15%
26%
Uvoz
Promet
Proizvodnja
59%
У 2008. години у Републици Српској је било регистровано УКУПНО 19 епидемија тровања храном. УКУПНО је пријављено 152 особа са дијагнозом тровања храном и забиљежена стопа инциденце од 10, 9%ооо, а проценат учешћа у обољевању од цријевних заразних болести износи 18.06%. Алиментарне интоксикације у ужем смислу ријечи, по фрекванцији јављања се налазе одмах иза десет водећих заразних болести односно на X мјесту. 300
Производи од меса Месо 3 Производи од млијека 2 4 Млијеко 1 УКУПНО Не одговара 6 280 0
Не одговара
Свега 5 1 Не одговара Свега 88 0 Не одговара Свега 38 147 Свега Не одговара 1
3
Из промета 1 44 0
0 1 59 0 12 5 50 0
0 0 5 0 3 1231 44
8 31 23 2
УКУПНО 3655 Из увоза Свега Врста намирница Из производње 0 186 0
5 0 24 0 23 33 1906 4
Пестициди 0 0 0
0 0 0 0 16 0 0 0 0 0 16 0 0
0 0 143 6 58 5
Антибиотици 0 0 0 0 0 0 0 0 0 8 7 Хормони 0 0 0
0 0 0 0 0
0 0 8
Микотоксини 0 0 0
0 0 0 0 0
0 8 9
Кадмијум 0 48 0
1 0 52 0 0
5 0 28 0
1 0 25 0 5 0 1236 633 11
0 0 0
0 0 20 0 5 6 189 12
Жива Метали и неметали 10
Олово Резултати прегледа узорака на поједине показатеље 0 15 0
1 0 25 0 5 0 454 13
Арсен Број прегледаних узорака Адитиви Физичко‐хемијска исправност намирница из увоза, промета и производње у Републици Српској, 2008 4 85 0
1 1 56 0 9 50 1723
14
Састав 8.4.1
Здравствена исправност намирница и предмета опште употребе у Републици Српској, 2008 0 91 0
1 0 58 0 19 22 2001 15
Органолептичка својства 8.4
301
2 32 0
0 1 8 0 19 59 654 16 Остало Рибе, шкољке и ракови Производи од рибе Јаја и производи од јаја Житарице, легум. и брашно Хлеб, тјестенина и кекс Колачи 5 6 7 8 9 10 1 6 0
Свега
7 124 1 Не одговара
Свега
Не одговара
166 13
466 Не одговара
Свега Свега
Не одговара
14 Свега
Не одговара
1
1 14 0 114 0
92 4 0
1 13 0 0
2
УКУПНО 11 0
Свега
Из увоза Не одговара
Врста намирница Из промета 0 7 0 11 1
10 1 0
0 1 8 0
3
Из производње 0 103 7 41 12
364 1 0
0 0 3 0
4
Пестициди 0 0 0 2 0
0 0 0
0 0 0 0
5
Адитиви 0 0 0 0 0
0 0 0
0 0 0 0
6
Антибиотици 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 7 Хормони 0 0 0 0 0
0 0 0
0 0 0 0
8
0 0 0 0 0
0 0 0
0 0 0 0
9
Микотоксини Олово 0 0 0 60 0
73 1 0
0 6 2 0
10
Кадмијум 0 0 0 26 0
10 1 0
0 2 2 0
11
Жива 0 0 0 5 0
5 1 0
0 1 1 0
12
0 0 0 18 0
8 1 0
0 1 1 0
13
Арсен Метали и неметали Резултати прегледа узорака на поједине показатеље 0 100 2 54 4
287 2 0
0 4 4 0
14
Састав Број прегледаних узорака 0 0
0 7 0 0
0 8 1 79 2
324 1
5 Органолептичка својства Наставак 302
1 13 4 24 7
91 2 0
1 2 4 0
16
Остало Шећер, бомбоне, чоколада и мед Дјечија храна и дијетет. намирнице Воће и производи од воћа Поврће и производи од поврћа Масти и уља Адитиви и зачини 11 12 13 14 15 16 6 Не одговара
Свега Не одговара
292 12
138 Свега
2 12 Свега
Не одговара
121 171 Не одговара
Свега
32 0
Свега
Не одговара
3 0 84 1 73 3
78 5 75 29 0
1 180 1
267 2
УКУПНО Не одговара
Из увоза Свега
Врста намирница Из промета 0 2 1 34 5
8 5 15 3 0
0 13 3
Из производње 6 35 0 185 4
52 2 81 0 0
2 74 4
Пестициди 0 0 0 37 0
0 0 19 0 0
0 0 5
Адитиви 0 0 0 35 0
0 3 31 0 0
0 0 6
Антибиотици 0 0 0 8 0 0 0 0 0 0 0 0 7 Хормони 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0
0 0 8
0 0 0 8 0
0 0 0 0 0
0 0 9
Микотоксини Олово 0 73 0 174 0
80 0 82 26 0
0 123 10
Кадмијум 0 26 0 125 0
43 0 47 3 0
0 15 11
Жива 0 19 0 72 6
16 0 12 0 0
0 5 12
0 25 0 85 0
28 0 18 3 0
0 23 13
Арсен Метали и неметали Резултати прегледа узорака на поједине показатеље 3 84 0 104 0
88 2 102 28 0
3 161 14
Састав Број прегледаних узорака 2 98 0 150 2
102 4 112 24 0
0 173 1
5 Органолептичка својства Наставак 303
1 62 2 60 4
49 6 46 3 0
1 72 16
Остало Кафа, какао и чајеви Алкохолна пића Безалкохолна пића Сладолед Готова јела Остало 17 18 19 20 21 22 272 28 431 42 7 0
316 0
356 6 Свега
Не одговара
Свега
Не одговара
Свега
Не одговара
Свега Свега
Не одговара
Не одговара
7 2 204 2 0
0 0
9 98 3 132 3 24 1
55 2
УКУПНО Не одговара
Из увоза Свега
Врста намирница Из промета 0 69 2 0
0 0
6 201 0 4 0 1 3
Из производње 4 83 3 0
316 0
27 132 25 136 4 30 4
Пестициди 0 0 0 0
0 0
0 0 0 0 0 0 5
Адитиви 0 0 0 0 0 0 13 47 0 15 0 0 6 Антибиотици 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 7 Хормони 0 0 0 0
0 0
0 0 0 0 0 0 8
0 0 0 0
0 0
0 0 0 0 0 0 9
Микотоксини Олово 0 90 2 0
0 0
0 209 0 101 0 28 10
Кадмијум 0 79 1 0
0 0
0 164 0 27 0 3 11
Жива 0 21 0 0
0 0
0 0 0 6 0 0 12
0 46 0 0
0 0
0 120 0 18 0 13 13
Арсен Метали и неметали Резултати прегледа узорака на поједине показатеље 2 131 3 0
0 0
11 237 13 140 5 35 14
Састав Број прегледаних узорака 2 113 4 0
316 0
4 100 3 100 2 30 1
5 Органолептичка својства Наставак 304
2 41 0 0
0 0
15 72 12 42 0 12 16
Остало 30 29 27 26 25 24 23 УКУПНО (23 до 30) Остало Дјечије играчке Дуван и дуванске прерађевине и прибор за пушење Посуђе, прибор за јело, постројења и уређаји Амбалажа за намирнице Средства за одржавање чистоће у домаћинству Средства за одржавање личне хигијене, козметичка и др. средства за личну хигијену, његу лица и тијела и амбалажа за та средства Врста намирница Свега 0 428 18 Не одговара 17 10 0 13 137 0 130 Не одговара Свега Свега Не одговара Свега Не одговара
Свега
Не одговара Свега
1 37 Свега Не одговара 37 0 4 60 10 0 288 8 8 0 7 82 0 85 0 14 32 0 3 58 2
УКУПНО Не одговара Свега Не одговара Из увоза 1
Из промета 7 0 89 4 1 0 6 54 0 11 0 13 5 0 1 1 3
Из производње 1 0 51 5 1 0 0 1 0 33 1 10 0 0 0 1 4
Пестициди 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 5
Адитиви 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 7
Антибиотици 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 6 Хормони 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 8
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 9
Микотоксини Олово 0 0 355 49 8 0 0 84 0 108 0 9 37 0 0 60 10
Кадмијум 0 0 153 38 0 0 0 50 0 38 0 10 2 0 0 15 11
Жива 0 0 27 0 0 0 0 10 0 11 0 2 2 0 0 2 12
0 0 31
1 0 0 0 12 0 10 0 2 1 0 0 5 13
Арсен Метали и неметали Резултати прегледа узорака на поједине показатеље 2 0 131 2 8 0 1 3 0 88 0 24 2 0 1 3 14
Састав Број прегледаних узорака 0 10 0 132 50 0 0 6 53 0 0 1 1 0 0 3 25 16 305
0 227 4 8 0 0 25 0 110 0 4 36 0 0 40 1
5 Органолептичка својства Наставак Остало Производи од меса Рибе, шкољке и
ракови Производи од рибе 3 4 5 6 11 Колачи Шећер, бомбоне, чоколада и мед 10 9 8 Месо 2 7 Производи од
млијека Јаја и производи од
јаја Житарице, легуминозе, и брашно Хљеб, тјестенина и кекс Млијеко 1 Врста узорка 185 14 111 87 4 28 56 0 0 64 0 0 2 0 0 0 0 0 0 1 1 2 УКУПНО 11 не одговара 1 Стафилокок 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 Есцхерицхиа Цоли 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 4 Кваснице и плијесни 0 0 2 0 0 0 0 0 0 0 0 5 Укупан број 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 6 Остало 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 7 УКУПНО 160 91 393 15 33 31 25 572 1091 304 31 8 не одговара 2 3 15 1 0 0 0 67 136 26 2 9 Стафилокок 0 0 1 0 0 0 0 40 56 3 1 10 Есцхерицхиа Цоли 0 1 0 0 0 0 0 12 82 24 0 11 Кваснице и плијесни 0 0 11 1 0 0 0 3 0 0 0 12 0 2 13 0 0 0 0 41 29 0 2 13 Укупан број Неисправни узорци због налаза 2 0 0 0 0 0 0 12 49 4 0 14 Остало Број прегледаних узорака Број прегледаних узорака 194 387 1128 33 51 8 17 439 342 281 82 15 УКУПНО Неисправни узорци због налаза 1 8 28 2 0 0 0 16 27 59 40 16 Неисправни узорци због налаза 0 6 2 1 0 0 0 11 7 11 24 17 Стафилокок Број прегледаних узорака не одговара Домаћа производња 0 1 2 0 0 0 0 12 20 43 23 18 Есцхерицхиа Цоли Промет 1 1 20 2 0 0 0 0 0 0 0 19 Кваснице и плијесни Увоз Микробиолошка исправност намирница из увоза, промета и производње у Републици Српској, 2008 306
0 4 1 0 0 0 0 0 4 0 7 20 Укупан број 8.4.2
1 0 3 0 0 0 0 0 7 17 25 21 Остало Сладолед Готова јела Остало УКУПНО ( 1 до 22) 19 20 21 22 Алкохолна пића Безалкохолна пића 18 Адитиви и зачини Кафа, какао и чајеви 17 Дјечија храна и дијетет. намирнице Воће и производи од воћа Поврће и производи од поврћа Масти и уља 16 15 14 13 12 Врста узорка 0 4 1 0 0 1 18 123 88 4 17 82 15 2 80 1229 0 1 2 76 62 70 0 2 УКУПНО 49 не одговара 1 Стафилокок 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 3 Есцхерицхиа Цоли 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4 Кваснице и плијесни 3 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 5 Укупан број 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 6 Остало 9 1 0 0 1 4 0 0 0 1 2 0 7 УКУПНО 332 416
0 624 167 122 33 11 9 36 23 19 38 8 не одговара 345 13 53 15 5 0 0 0 3 1 3 0 9 Стафилокок 134 10 17 6 0 0 0 0 0 0 0 0 10 Есцхерицхиа Цоли 140 3 13 4 0 0 0 0 0 0 1 0 11 Кваснице и плијесни 24 4 35 1 4 0 0 0 0 1 2 0 12 89 0 2 3 0 0 0 0 0 0 1 0 13 Укупан број Неисправни узорци због налаза 114 4 35 1 4 0 0 0 3 0 0 0 14 Остало Број прегледан
их узорака Број прегледан
их узорака 6989 176 2916 84 270 91 48 24 46 282 84 6 15 УКУПНО Неисправни узорци због налаза 329 8 80 1 28 0 6 2 2 13 8 0 16 не одговара Број прегледаних узорака 88 1 24 0 0 0 0 0 0 0 1 0 17 Стафилокок Неисправни узорци због налаза Домаћа производња 146 5 33 0 2 0 0 0 0 0 5 0 18 Есцхерицхиа Цоли Промет 57 0 1 0 24 0 6 0 0 0 2 0 19 Кваснице и плијесни Увоз 307
32 0 12 0 3 0 0 1 0 0 0 0 20 Укупан број Наставак 82 4 8 1 0 0 0 1 13 2 0 0 21 Остало 2
9 2
8 2
7 2
6 2
3 2
4 2
5 53 Средства за одржавање личне хигијене, козметичка и др. средства за личну хигијену, његу лица и тијела и амбалажа Дјечије играчке
1 1 62 Не одговара 0 0 4 0 0 1 0 0 УКУПНО ( 23 до 29 ) Свега Остало Дуван и дуванске прерађевине и прибор за пушење 0 Средства за одржавање чистоће у домаћинству 3 2 Амбалажа за намирнице 1 0 2 УКУПНО 0 не одговара Посуђе, прибор за јело, постројења и уређаји Врста узорка Стафилокок 0 0 0 0 0 0 0 0 3 Есцхерицхиа Цоли 0 0 0 0 0 0 0 0 4 Кваснице и плијесни 0 0 0 0 0 0 0 0 5 Укупан број 0 0 0 0 0 0 0 0 6 1 Остало 1 1 0 0 0 0 0 0 7 УКУПНО 5 0 0 0 5 0 0 0 8 не одговара 0 0 0 0 0 0 0 0 9 Стафилокок 0 0 0 0 0 0 0 0 10 Есцхерицхиа Цоли 0 0 0 0 0 0 0 0 11 Кваснице и плијесни 0 0 0 0 0 0 0 0 12 0 0 0 0 0 0 0 0 13 Укупан број Неисправни узорци због налаза 0 0 0 0 0 0 0 0 14 Остало Број прегледани
х узорака Број прегледаних
узорака 57 0 0 0 57 0 0 0 15 УКУПНО Неисправни узорци због налаза 0 0 0 0 0 0 0 0 16 не одговара Број прегледаних узорака 0 0 0 0 0 0 0 0 17 Стафилокок 0 0 0 0 0 0 0 0 18 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 20 308
19 0 0 0 0 0 0 0 0 21 Неисправни узорци због налаза Домаћа производња Есцхерицхиа Цоли Промет Кваснице и плијесни Увоз Укупан број Наставак Остало 8.4.3
Заштита од јонизујућих и нејонизујућих зрачења у Републици Српској Активности Одсјека за заштиту од зрачења односе се на стручне послове заштите од јонизујућих и нејонизујућих зрачења. Одсјек активно учествује у имплементацији пројеката техничке кооперације Међународне агенције за атомску енергију и ИПА пројекта Европске Уније. Поред наведених послова Одсјек учествује и у стручним комисијама и радним групама именованим од стране Министарства здравља и социјале заштите РС. 8.5
8.5.1
Јонизујуће зрачење Дозиметријска контрола дијагностичких рендген апарата Према законској регулативи којом се уређује ова област, дозиметријска контрола дијагностичких рендген апарата се врши периодично, једанпут годишње (Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о радиајационој сигурности, Сл.гласник РС 52/01, 63/02, Правилник о условима за промет и коришћење извора јонизујућих зрачења, Сл.гласник РС 37/04). Дозиметријска контрола дијагностичког рендген апарата подразумјева тест контроле квалитета (QЦ тест) самог рендген уређаја, мониторинг радних мјеста професионално изложених лица, провјеру стања заштите и примјене средстава које обезбјеђују потребну заштиту професионално изложеним лицима и пацијенатима. У 2008. Години УКУПНО је прегледано 202 дијагностичких рендген уређаја, у Клиничким центрима, Општим болницама, Домовима здравља и приватним ординацијама. Разлика између броја рендген уређаја и броја рендген цијеви је зато што неки уређаји имају двије рендген цијеви, једну за снимање и другу за просвјетљавање пацијената. У табели 1. и Графикон 8.11. су приказани рендген уређаји разврстани по намјени рендген апарата и по здравственим регионима које покривају регионални заводи за заштиту здравља Републике Српске. Табела 8.3.1. Приказ укупног броја рендген уређаја разврстаних према намјени у здравственим регионима Републике Српске и Дистрикта Брчко Намјена БЛ ДО ЗВ ИС ФЧ ТР БЧ УКУПНО СН+ПР 17 9 9 2 3 4 0 44 Не користи Није прегледа
се н
1 1 СН 23 7 8 3 2 1 3 47 4 1 ПР 13 3 3 1 2 2 2 25 3 1 СНЗИ 42 6 11 7 5 5 1 77 4 3 СНЗП 6 2 3 0 2 2 2 17 3 0 ММ 8 2 4 2 1 2 1 20 2 0 ПК 9 1 0 0 0 0 0 10 1 1 ЦТ 6 3 2 1 1 1 2 16 0 2 УКУПНО 123 33 40 16 16 17 11 256 18 9 309
Скраћенице кориштене у предходној табели су: СН+ПР ‐ рендген уређај са двије цијеви, за снимање и просвјетљавање пацијената СН ‐ рендген уређај за снимање пацијената ПР ‐ рендген уређај за просвјетљавање пацијената СНЗИ ‐ рендген уређај за интраорално снимање зуба СНЗП ‐ рендген уређај за панорамско снимање зуба ММ – мамографски рендген апарат ПК – покретни рендген апарат ЦТ – рендген апарат за компјутеризовану томографију. Grafikon 8.11. Distribucija kontrolisanih rendgen uređaja u RS
razvrstanih prema namjeni, 2008
20
10
16
SN+PR
44
SN
PR
17
SNZI
47
77
25
SNZP
MM
PK
CT
Поред територије Републике Српске Одсјек за заштиту од зрачење врши дозиметријску контролу дијагностичких рендген апарата и у Болници Дистрикта Брчко, а у Дому здравља Дистрикта Брчко дозиметријску контролу врши Центар за заштиту од зрачења ФБиХ. У последњој и предпоследњој колони су наведени апарати који се не користе или нису исправни и апарати који нису прегледани у 2008. години. Разлози због којих се ових 33 апарата не користи су углавном не постојање кадра у појединим установама или постојање новог савременијег апарата, такође је присутан већи број старих апарата за снимање зуба произвођача ЕИ Ниш који рендген техничари не желе да користе због великог зрачења. Постоји више разлога због којих 28 апарата није прегледано, код 4 апарата је у питању дислокација апарата у друге просторије, након чега ће бити извршена контрола, у 4 случаја власник апарата није дозволио контролу истих, а 21 апарат није прегледано због неплаћања услуге контроле из ранијег периода од стране корисника. Контрола поменутих апарата ће бити извршена у току 2009. године. У првом реду су приказани рендген апарати са двије рендгенске цијеви, једна рендген цијев се користи за снимање, а друга за просвјетљавање пацијената. Од укупног 44 рендген апарата овакве врсте у Републици Српској код 21 апарата се не користи апарат за просвјетљавање пацијената, или је у квару. Разлог не коришћења ових апарата иако су исправни је углавном не постојање радиолога у домовима здравља. Постоје случајеви гдје апарат за просвјетљавање није никад ни укључен, тако да је апарат практично не употребљен годинама. Већина апарата за просвјетљавање који су у квару се односи на уређаје за просвјетљавање произвођача Тосхиба, набављених 1999. године, који су радили јако мало и може се раћи да су нови, али због недостатка средстава у домовима здравља до данас нису поправљени. У следећим табелама је приказан преглед рандген апарата по општинама које припадају одређеном здравственом региону. 310
Табела 8.3.2. Приказ укупног броја рендген уређаја здравственог региона Бања Лука Регион Бања Лука Општина СН+ПР Бања Лука 5 Челинац 1 Градишка 1 Коз.Дубица 1 Кнежево 1 Костајница 1 Котор Варош 1 Лакташи ‐ Мркоњић Град 1 Нови Град 1 Приједор ‐ Прњавор 2 Рибник ‐ Србац 1 Шипово 1 УКУПНО 17 СН 13 ‐ 2 2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 4 ‐ 1 1 ‐ 23 ПР 7 ‐ ‐ 1 ‐ ‐ ‐ 1 ‐ ‐ 3 ‐ ‐ ‐ ‐ 12 СНЗИ 19 2 3 2 1 ‐ ‐ 2 2 1 3 4 ‐ 2 1 42 СНЗП 4 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2 ‐ ‐ ‐ ‐ 6 ММ 6 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1 ‐ ‐ 1 ‐ ‐ ‐ ‐ 8 ПК 8 ‐ 1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 9 ЦТ 4 ‐ 1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1 ‐ ‐ ‐ ‐ 6 УКУПНО 66 3 8 6 2 1 1 4 3 2 14 7 1 4 2 123 Из приказа у табели 8.3.2. и Графикону 8.12. видимо да је укупан број рендген апарата у овом здравственом региону 123, што је скоро половина укупног броја апарата у Републици Српској. Највећи број (42) се односи на рендген апарате за снимање зуба и великог броја приватних стоматолошких ординација. Уоачава се неравномјерна заступљеност апарата за панорамско снимање вилице и мамографских апарата за снимање дојке, чему би се у наредном периоду требала посветити значајнија пажња. 8
6
2
1
1
3
4
2
14
7
1
4
2
iG
ra
Pr d
ije
d
Pr or
nj
av
or
Ri
bn
ik
Sr
ba
Ši c
po
v
Uk o
up
no
3
No
v
ja
Ba
n
123
66
G
ra
Ko diš
ka
z.
D
ub
i
Kn c a
e
Ko žev
o
st
Ko ajn
t o ic a
rV
ar
o
La š
kt
aš
i
140
120
100
80
60
40
20
0
Lu
ka
broj
Grafikon 8.12. Distribucija kontrolisanih rendgen aparata u
opštinama zdravstvenog regiona Banjaluka, 2008
opština
Табела 8.3.3. Приказ укупног броја рендген уређаја здравственог региона Добој Регион Добој Општина СН+ПР Дервента 2 Добој 2 Модрича 1 Петрово ‐ Шамац 1 Брод 1 Теслић 2 УКУПНО 9 СН ‐ 4 ‐ 1 ‐ 2‐ ‐ 7 ПР ‐ 3 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 3 СНЗИ 1 4 1 ‐ ‐ ‐ ‐ 6 СНЗП ‐ 2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2 ММ ‐ 2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2 ПК ‐ 1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1 ЦТ ‐ 3 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 3 УКУПНО 3 21 2 1 1 1 2 33 311
Из приказане табеле видимо да је укупан број рендген апарата у здравственом региону Добој 33. Детаљнијом анализом видимо да се само у Добоју налазе апарати за панорамско снимање зуба и мамографију дојке, док у Дервенти и Модричи постоје и апарати за снимање зуба. Grafikon 8.13. Distribucija kontrolisanih rendgen aparata u
opštinama zdravstvenog regiona Doboj, 2008
35
33
30
broj
25
21
20
15
10
5
2
3
0
Derventa
Doboj
Modriča
1
1
Petrovo
1
Šamac
2
Brod
Teslić
Ukupno
opština
Табела 8.3.4. Приказ укупног броја рендген уређаја здравственог региона Зворник Регион Зворник Општина СН+ПР Бијељина 3 Братунац 1 Лопаре 1 Милићи 1 Шековићи 1 Скелани ‐ Сребреница 1 Угљевик 1 Власеница ‐ Зворник 1 УКУПНО 9 СН 3 ‐ 1 ‐ ‐ 1 ‐ 1 2 8 ПР 1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2 3 СНЗИ 3 1 2 ‐ 1 ‐ 1 ‐ 1 2 10 СНЗП 2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1 3 ММ 2 ‐ ‐ 1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1 4 ПК ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0 ЦТ 2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2 УКУПНО 16 2 3 2 2 0 3 1 1 9 38 На подручју здравственог региона Зворник се налазе 40 рендген апарата. Као и у осталим регионима карактеристичан је недовољан број мамографа и апарата за панорамско снимање зуба. 40
35
30
25
20
15
10
5
0
38
16
9
Vl
as
en
ica
1
Uk
up
no
1
Zv
or
ni
k
3
je
vik
0
Ug
l
2
ni
Sr
eb
re
ni
ca
2
Sk
el
a
je
l
Bi
3
Lo
pa
re
a
Br
at
un
ac
2
jin
broj
Grafikon 8.14. Distribucija kontrolisanih rendgen aparata u
opštinama zdravstvenog regiona Zvornik, 2008
opština
312
Табела 8.3.5. Приказ укупног броја рендген уређаја здравственог региона И.Сарајево Регион И. Сарајево Општина СН+ПР Хан Пијесак 1 И.Сарајево ‐ Пале 1 Рогатица Соколац ‐ Трново ‐ УКУПНО 2 СН ‐ 1 ‐ 1 1 ‐ 3 ПР ‐ 1 ‐ ‐ ‐ ‐ 1 СНЗИ 1 2 1 2 1 ‐ 7 СНЗП ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0 ММ ‐ 1 1 ‐ ‐ ‐ 2 ПК ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0 ЦТ ‐ 1 ‐ ‐ ‐ ‐ 1 УКУПНО 2 6 3 3 2 0 16 На подручју здравственог региона Источно Сарајево се налази 16 рендген апарата. У читавом региону не постоји апарат за панорамско снимање зуба. broj
Grafikon 8.14. Distribucija kontrolisanih rendgen aparata u
opštinama zdravstvenog regiona I.Sarajevo, 2008
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
16
6
3
2
Han
Pijesak
I.Sarajevo
3
Pale
Rogatica
2
Sokolac
0
Trnovo
Ukupno
opština
Табела 8.3.6. Приказ укупног броја рендген уређаја здравственог региона Фоча Регион Фоча Општина Чајниче Фоча Калиновник Рудо Вишеград УКУПНО СН+ПР ‐ 1 ‐ 1 1 3 СН 1 1 ‐ ‐ ‐ 2 ПР ‐ 2 ‐ ‐ ‐ 2 СНЗИ 1 2 ‐ 1 1 5 СНЗП ‐ 2 ‐ ‐ ‐ 2 ММ ‐ 1 ‐ ‐ ‐ 1 ПК ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0 ЦТ ‐ 1 ‐ ‐ ‐ 1 УКУПНО 2 10 0 2 2 16 У здравственом региону Фоча се налази 16 рендген апарата. Највећи проблем је Дом здравља у Калиновнику у којем постоје три рендген апарата која су демонтирана због недостатка кадра, а пацијенти се шаљу у Фочу. 313
broj
Grafikon 8.15. Distribucija kontrolisanih rendgen aparata u
opštinama zdravstvenog regiona Foča, 2008
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
16
10
2
2
2
0
Čajniče
Foča
Kalinovnik
Rudo
Višegrad
Ukupno
opština
Табела 8.3.7. Приказ укупног броја рендген уређаја здравственог региона Требиње Регион Требиње Општина СН+ПР Берковићи ‐ Билећа 1 Гацко 1 Љубиње 1 Невесиње 1 Требиње ‐ УКУПНО 4 СН ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1 1 ПР ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2 2 СНЗИ ‐ ‐ 1 ‐ 1 3 5 СНЗП ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2 2 ММ ‐ 1 ‐ ‐ ‐ 1 2 ПК ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0 0 ЦТ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 1 1 УКУПНО 0 2 2 1 2 10 17 У здравственом региону Требиње постоји 17 рендген апарата у употреби, а Берковићима је инсталиран стари рендген апарат из Требињске болнице који збод недостатка кадра није у употреби. broj
Grafikon 8.16. Distribucija kontrolisanih rendgen aparata u
opštinama zdravstvenog regiona Trebinje, 2008
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
17
10
0
Berkovići
2
2
Bileća
Gacko
1
Ljubinje
2
Nevesinje
Trebinje
Ukupno
opština
314
Поредећи са предходним годинама може се закључити да је број дијагностичких рендген уређаја у Републици Српској у односу на 2007. годину у порасту. У протеклој години је утврђено да већина апарата донираних Домовима здравља Јапанског произвођача Тосхиба намијењени за просвјетљавање нису у функцији због квара на појачивачу слике. Највећи проблем у заштити од зрачења тренутно представља постојање великог броја старих уређаја за снимање зуба произвођача ЕИ Ниш, а још их се 22 користи. Њихова старост се креће од 20‐35 година, а улазна доза на површини коже пацијена се креће изнад 7 мГy. Међународне препоруке за ову врсту снимања забрањују апарате који дају дозу већу од 7 мГy. Такође су већа одступања параметара напона и времена експозиције ( > од 10%.) код ових апарата, те се корисницима препоручила набавка нових апарата. Поред тога, велики проблем се јавља због недостатка стручног кадра (РТГ‐техничара и радиолога) у домовима здравља због чега се не користе многи апарати који су исправни. Први систематки QЦ тест у Републици Српској смо урадили 2001. године. Можемо да кажемо да је у међувремену учињен велики напредак. Ријешени су проблеми са пасивном заштитом у већини рендген кабинета и повећана је примјена заштитних средстава. Набављено је доста нових дијагностичких рендген уређаја. 8.5.2
Дозиметријска контрола рендген апарата за контролу пртљага У 2008. години је извршена дозиметријска контрола једног рендген апарата за контолу пртљага у Народној Скупштини Републике Српске и при томе је констатовано да апарат испуњава све прописане мјере заштите. Поред овог апарата за контролу за контролу пртљага постоје апарати и у следећим објектима:  Влада Републике Српске (нова зграда 4 апарата)  Аеродром Маховљани (2 апарата).  Дозиметријска контрола апарат аније извршена у објектима:  Влада Републике Српске (стара зграда 1 апарат)  Народна Скупштина Републике Српске (1 апарат)  МУП Републике Српске (1 апарат)  Бански Двор (1 апарат) Контрола апарата обавезна законом није извршена у наведеним објектима током 2008. јер су изостали захтјеви корисника. 8.5.3
Дозиметријска контрола радиоактивних громобрана Одсјек за заштиту од зрачења је извршио дозиметријску контролу свих радиоактивних громобрана на територији Републке Српске у 2006. години, а у 2008. години дозиметријска контрола је рађена само на захтјев корисника. Анализом прикупљених података, као и провјером на терену, гдје су вршена и детаљна мјерења установили смо да је на територији РС било инсталирано 260 радиоактивних громобрана, данас у употреби имамо још 156 а остатак је у међувремену демонтиран, ускладиштен или изгубљен. Листа громобрана са назначеним статусом је приказана у табели бр.8. Табела 8. Приказ укупног броја РАГ‐а у Републици Српској са назначеним статусом Бања Лука Добој Зворник И.Сарајево Фоча Требиње у употреби ускладиштен демонтиран изгубљен остало УКУПНО 37 48 2 4 1 92 24 8 0 1 0 33 41 9 0 2 3 55 21 1 0 1 1 24 16 2 0 0 1 19 15 1 4 0 0 20 Брчко Дист. 9 3 1 2 2 17 УКУПНО 156 79 7 9 9 260 315
Дакле, поред 156 РАГ‐а која су још увијек у „употреби“, имамо 79 ускладиштених (42 у ИНН Винча и 37 у Р. Чајевцу). Седам РАГ‐а је демонтирано самоинцијативно и неадекватно ускладиштено, али на познатим локацијама. Девет РАГ‐а је изгубљено, налазили су се углавном на зградама које су срушене или девастиране у рату, дозиметријском контролом нису откривени у непосредној близини објеката и предпостављамо да су покупљени са остатком шута и да се налазе на некој од депонија. Такође су проблематични објекти које је у предходном периоду користио СФОР и немогуће је доћи до података о РАГ‐а. Остатак од 9 РАГ‐а смо означили као непознато. У овим случајевима постоје подаци о инсталирању, али нема података о демонтажи ових громобрана, а на објекту се не налазе. Тренутно је на тим објектима инсталирана класична гормобранска инсталација, па предпостављамо да су громобрани демонтирани прије рата, али не постоји евиденција о томе. У сарадњи са ИНН Винча гдје су до 1995. године складиштени сви громобрани, покушаћемо доћи до податке о 9 спорних РАГ‐а, како би имали 100% прецизне податке за територију Републике Српске. У следећој табели је приказан статус РАГ‐а по регионалним заводима Института за заштиту здравља Републике Српске, односно здравственим регионима, такође је назначен статус за све РАГ‐
е. Приказ укупног броја прегледаних радиоактивних громобрана у 2008. години по здравственим регионима је приказан у следећој табели. Табела 9. Приказ укупног броја РАГ‐а у Републици Српској прегледаних у 2008. години Задовољава Незадовољава УКУПНО БЛ 8
0
8
ДО 2 0 2 ЗВ
21
0
21
ИС
1
0
1
ФЧ
0
0
0
ТР
0
0
0
БЧ 0
0
0
УКУПНО 32 0 32 Здравствени регион Бања Лука На подручју здравственог региона Бања Лука, у употреби се налази још 37 громобра, а 48 громобрана је демонтирано и прописно ускладиштено. 2 РАГ‐а су демонтирана и један се налази у складишту Типо‐Ремонт Котроградња у Приједору, а други је затрпан земљом у кругу ГП Градип у Прњавору. Изгубљена су 4 громобрана и то: СДК‐ Министарство финансија у Бања Луци, Дијеталка у Кнежеву, Ударник у Мркоњић Граду и Хотел Сокочница у Шипову. За један од четири громобрана у Целпаку Приједор нисмо успјели наћи податке. Здравствени регион Добој На подручју здравственог региона Добој, у употреби се налази још 24 громобра, а 8 громобрана је демонтирано и прописно ускладиштено. За громобран који се налазио на Металомонтажи Добој нисмо успјели наћи податке, на згради се сада налази класична громобранска инсталација. Здравствени регион Зворник На подручју регионалног завода за заштиту здравља Зворник, у употреби се налази још 41 громобра, а 9 громобрана је демонтирано и прописно ускладиштено. 2 громобрана су изгубљена и то један у Бијељини ГП Рад, а други у Сребреници фирма Грађење. За 3 громобрана нисмо успјели наћи податке, ТП Побједа Бијељина, Житопромет Бијељина и ПЗ Дојчин Лукић у Лопарама. Здравствени регион И. Сарајево На подручју регионалног завода за заштиту здравља Источно Сарајево, у употреби се налази још 21 громобра, а 1 громобран је демонтиран и прописно ускладиштен. За РАГ који је био инсталиран у ПД Борике у Рогатици немамо података, а РАГ на Хотелу Трескавица‐Рајски до је изгубљен, односно хотел је девастиран, а у дозиметријском контролом нисмо успјели утврдити присуство РАГ‐а у непосредној околини. 316
Здравствени регион Фоча На подручју регионалног завода за заштиту здравља Фоча, у употреби се налази још 15 громобра, а 1 громобран је демонтиран и прописно ускладиштен. 3 громобрана из Маглић Холдинг АД из Фоче су демонтирана и смјештена у складишту Института за испитивање материјала у И. Сарајеву. Један громобран је срушен и стоји на крову хотела Зеленгора у Фочи и хитно је потребно његово пребацивање у централно складиште у Руди Чајавец у Бања Луци. Здравствени регион Требиње На подручју регионалног завода за заштиту здравља Требиње, у употреби се налази још 16 громобра, а 2 громобрана су демонтирана и прописно ускладиштена. За громобран у Монтажном насељу Хидроградња Гацко немамо података, а на баракама које су припале овом предузећу и које су кориштене у вријеме изградње термоелектране се налази класична громобранска инсталација. Дистрикт Брчко Поред територије Републике Српске дозиметријску контролу смо извршили и у Дистрикту Брчко. На територији Брчког употреби се налази још 9 громобра, а 3 громобрана су демонтирана и прописно ускладиштена. Један РАГ се налази у складишту ДД Тесла топионица олова, за два РАГ на Бимексу немамо података. РАГ‐и у Медицинском центру Брчко и Интерплету Брчко су изгубљени. Закључак Од укупног броја инсталираних громобрана у Републици Српској до сада је демонтирано и ускладиштено 79. Седам громобрана је демонтирано и чува се на неадекватан начин у приручним складиштима и потребно је што прије извршити њихово пребацивање у Руди Чајавец. 156 громобрана су још увијек „у употреби“ и у наредном периоду их је потребно демонтирати и ускладиштити, а затим објекте заштити са неким од алтернативних рјешења, да ли електронским брзоокидајућим или класичном гомобранском инсталацијом, јер је вријеме употребе ових громобрана давно истекао и они не обављају функцију због које су инсталирани. 8.5.4
Дозиметријска контрола затворених радиоактивних извора (РАИ) У Републици Српској постоји велики број затворених радиоактивних извора. Ови извори су нашли своју примјену у индустрији, као што је радиографско снимање са Ир‐192, разни мјерачи нивоа, протока, густине са изотопима Цо‐60, Ср‐90 или Цс‐137 или извори који се користе у калибрационе сврхе. У току 2008. године прегледано је 18 извора који служе као мјерачи, два дефектоскопа за индустријску радиографију са Ир‐192 и два интерна складишта са 28 извора, што је приказано у следећој табели. Табела 10. Преглед РАИ контролисаних у 2008. години Установа Бирач, Глиница Бирач, Глиница, складиште Фабрика дувана Јелшинград Целеx Рудник и термоелектрана УКУПНО Град Зворник Нуклид
Цс‐137
Задовољава
10
Не задовољава 0
УКУПНО
10 Зворник 28
0
28 Бања Лука Бања Лука Бања Лука Гацко Цс‐137, Цо‐
60 Ср‐90
Ир‐192
Кр‐85
Цс‐137
4
1
1
2
0
0
0
0
4 1 1 2 46
0
46 317
Укупан број извора у Републици Српској износи 138, ту још можемо додати 394 извора из калибрационе лабораторије у фабрици Руди Чајавец у Бања Луци. Разлог зашто је прегледано само 46 извора у протеклој години је што је јако мали број ових извора у употреби, неке фабрике су већ годинама затворене, лабораторија у Рудом Чајевцу се не користи за калибрацију већ као привремено складиште а и контрола се вршила по захтјеву. У Републици Српској поред централног складишта радиоактивних извора у Руди Чајевцу нпостоје и два складишта јонизујућих детектора дима у установама које се баве монтажом и демонтажом истих. У току 2008. године контрола наведених складишта се није вршила јер нису достављени захтјеви корисника да се иста изврши. 8.5.5
Дозиметријска контрола отворених радиоактивних извора Једини корисник отворених радиоактивних извора у Републици Српској је Завод за нукларну медицину и болести штитне жлијезде у Клиничкоом центру у Бања Луци. Дозиметријска мјерења као и мјерење контаминације површина у Заводу су извршена у току 2008. године и током прегледа није утврђена повећана контаминација површина, а измјерене брзине доза су се налазиле у прописаним границама. 8.5.6
Контрола садржаја радионуклида у води, земљи и намирницама На основу члана 42. став 1. тачка 1 “Закона о заштити од јонизујућег зрачења и радијационој сигурности” (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 52/01 и 63/02) “Правилника о условима, начину, мјестима и роковима систематских испитивања садржаја радионуклида у животној средини” (Службени гласник Републике Српске”, бр. 77/06) Институт за заштиту здравља Републике Српске, одсјек за заштиту зрачења је у 2007 години спровео дио мониторинга радиоактивности у животној средини. Програм мониторинга се заснива на мјерењу садржаја радионуклида у тлу и води за пиће. Поред тога постоји урађене су и анализе узорака хране намијењених увозу/извозу који се анализирају на радиолошку исправност на основу специфичне активности 137 / 134 Cs према регулативи Европске комисије 737/90 о условима увоза пољопривредних производа након акцидента у Чернобилу, при чему се анализе врше према захтјеву корисника. Програм мониторинга околине је реализован у складу са расположивом лабораторијском опремом лабораторија Института за заштиту здравља Републике Српске. Необрадива земља је узете са локација 6 општина: Бања Лука, Угљевик, Пале, Источно Сарајево, Хан Пијесак, Гацко у редовном мониторингу, као и земља са локације општине Рудо на захтјев корисника Комунално предузеће “Рудо” због сумње у могућу контаминацију. Узоркује се земља са три дубине: 0‐5 цм, 5‐10 цм, 10‐15 цм. Мјери се специфична активност гама емитера. Вода за пиће је узета са три локације: Бања Лука, Пале, Источно Сарајево. Контрола радиолошке исправности хране за потребе увоза‐извоза врши се мјерењем специфичне активности 137 / 134 Cs а према регулацијам Европске комисије бр. 737/90. 8.5.7
Методе мјерења Изотопска анализа гама емитера вршена је гамаспектрометријским мјерењем. Специфична активност гама емитера вршена је гама спектрометром високе резолуције, произвођача ЦАНБЕРРА, са ХПГе детектором, релативне ефикасности 20%. За калибрацију ефикасности детектора користимо калибрациони стандард МБСС2 произвођача ЕУРОСТАНДАРД ЦЗ. За евалуацију и анализу спектра кориштен је софтвер ГЕНИЕ 2000. Напомена: Концентрација 238 U је одређена из нискоенергијских линија 234 Th : Ова метода даје најпоузданији резултат са обзиром да је 234 Th непосредни потомак 238 U . Мјерење самог интензитета слабих нискоенергијских  линија није једоставно. У заштитним коморама од олова, X зрачење овог елемента може да „прекрије“ линију од 63.3 кеВ, а ефикасност детектора испод 100 318
кеВ брзо опада. Имајући у виду потенцијалне изворе грешака код ове методе не смије нас изненадити чињеница да и код пажљиво изведених мјерења често добијају резултати о концентрацији 238 U у природним узорцима са несигурношћу реда величине 10%. Исто тако, методом  спектрометрије резултати се добијају без икаквог хемијског третмана узорка, можемо закључити да је по поузданости ова метода компетитивна са алтернативним техникама одређивања уранијума. 8.5.8
Број анализираних узорака и резултати мониторинга животне околине 8.5.8.1 Анализа узорака намирница намјењених извозу/увозу Табела 11. Приказ контроле радилошке исправности људске хране и узорака из животне средине Врста и опис мјерења Врста прегледаних узорака Учесталост Број прегледаних мјерења узорака Млијечни производи 22 Гама емитери у 43 људској храни, гама Поврће спектрометрија Риба 4 високе резолуције. Вода за пиће и 2 сокови Земља Гама емитери у Грађевински узорцима из животне материјал средине Вода за пиће из водоводних мрежа 19 2 3 Укупни број Укупан број анализираних анлизираних узорака узорака Према захтјеву 71 корисника 103 Редовни мониторинг 1 годишње, према 32 захтјеву корисника 319
8.5.9
Узорци из животне средине Табела 12. Анализа узорака земље на садржај радионуклида узоркованих у 8 и 9 мјесецу. НЕОБРАДИВО ТЛО: Мјесто узорковања Гацко Бања Лука Пале Источно Сарајево Хан Пијесак Угљевик Рудо ВОДА ЗА ПИЋЕ: Дубина узорковања [цм] 0‐5 5‐10 10‐15 0‐5 5‐10 10‐15 0‐5 5‐10 10‐15 0‐5 5‐10 10‐15 0‐5 5‐10 10‐15 0‐5 5‐10 10‐15 0‐5 Мјесто узорковања Бања Лука, водовод Пале, водовод Источно Сарајево, водовод Специфична активност [Бq/кг] U  238
Ra  226
Cs  137
Th  232 K  40
61.711.1 43.310.0 52.011.0 53.26.1 48.64.5 59.27.8 44.55.5 41.79.6 55.410.2 37.88.3 44.28.8 27.56.6 54.412.3 58.210.8 59.79.3 49.15.5 54.15.4 54.06.1 ‐ 36.94.9 42.85.4 43.55.4 31.24.3 28.13.3 51.76.3 28.42.9 32.34.4 30.74.0 36.44.8 37.34.3 36.84.3 27.93.8 26.13.6 32.143.1 34.94.7 29.82.7 34.03.2 ‐ 56.54.9 26.53.2 26.33.2 38.73.7 35.43.2 30.92.8 63.15.5 67.87.8 56.05.8 91.39.3 66.06.6 33.93.7 78.88.0 63.36.7 31.32.9 8.80.9 8.30.8 8.20.9 4.70.5 46.66.9 48.07.0 52.97.6 60.325.6 58.04.7 61.35.9 34.93.6 38.45.6 38.75.7 44.16.4 39.75.5 42.25.8 47.16.7 44.46.5 47.44.7 39.94.0 40.23.8 36.53.7 ‐ 269.334.8 259.233.8 287.536.9 678.881.5 745.285.6 720.573.2 467.142.1 471.153.1 491.354.0 284.135.7 312.135.9 340.839.0 431.850.7 416.449.4 456.141.0 512.620.9 464, 440.1 490.344.0 104.07 K  40
Специфична активност [Бq/м3] U  238
Ra  226
Cs  137
Th  232 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ <0.5Бq/л <0.5Бq/л <0.5Бq/л ‐ ‐ ‐ 63.787.2 33.84.0 49.84.7 320
8.5.10 Закључак Реализацијом дијела програма мониторинга у Републици Српској, а према Правилника о условима, начину, мјестима и роковима систематских испитивања садржаја радионуклида у животној средини” (Службени гласник Републике Српске”, бр. 77/06) Лабораторија за гама спектрометрију Института за заштиту здравља је почела са мониторингом околине у Републици Српској на садржај радионуклида. Анализирано је 102 узорка људске хране од чега 16 узорака млијечних производа, два узорка рибе, 1 узорак сока, 1 узорак воде за пиће на радиолошку исправност мјерењем специфичне активности радионуклида Cs  137 , анализирано је 19 узорака необрађеног земљишта са 7 локација у Републици Српској, и три узорка воде из водоводне мреже Пале, Бања Лука, И. Сарајево, на садржај сљедећих радионуклида U  238 , Ra  226 , Cs  137 , Th  232 , K  40 . Анализом садржаја радионуклида у земљишту дошло се до резултата који су у границама нормалних вриједности за природне радионуклиде K  40 , Th  232 , Ra  226 , U  238 . Поредјењем са резултатима мјерења у сусједним земљама може дасе закључи да је садржа вјештачког радионуклида Cs  137 у Републици Српској има очекиване вриједности које су у сагласности са ранијим мјерењима у БиХ, као и резултатима објављеним у земљама окружења. Према регулативама Европске комисије 737/90 ан основу анализираних узорака може се дати оцјена да је храна намјењена људској употреби у Републици Српској радиолошки исправна. Анализирањем узорака из три водоводне мреже у Републици Српској: Бања Лука, И. Сарајево, Пале може се закључити да су нивои специфичне активности радионуклида у узоркованој пијаћој води далеко испод максимално дозвољених вриједности. На основу урађених анализа и обрађених резултата мјерења, може се са тврдити да је стање животне средине у Републици Српској са становишта радиолошке исправности задовољавајуће. Генерално константовано веома повољно стање треба схватити као потвду оправданости реализације програма овог типа и обавезу даљег праћења садржаја радионуклида у животној средини Републике Српске. Приједлог мјера Имајући у виду проблематику која се разматра потребно је у сљедећем периоду обратити пажњу на сљедеће сегменте у раду лабораторије за гама спектрометрију: 1. Проблем радиоактивне контаминације животне средине као посљедице рада термо електрана на територији Републике Српске. 2. Потребно је проширити мониторинг на садржај радионуклида и у узорцима груге врсте, нарочито на грађевински материјал за којег нема никаве радиолошке контроле на подручју Републике Српске, а у складу са постојећом регулативом. 3. И даље је присутан сувише мали број узорака хране и прехрамбених производа анализираних на садржај радионуклида у однос на стварни увоз хране у Републику Српску. При томе треба Републички инспекторат активиније да се укључи у контролу намирница, нарочито хране намјењене дјечијој исхрани. 4. Потребно је проширити асортиман услуга лабораторије и омогућити мјерење алфа и бета емитера и њихове укупне активности. 5. Направити план за мониторинг радиоактоивног гаса радона у затвореним просторијама и радним мјестима. При томе одмах приступити изради плана за пасивно мјерење радона због великих промјена у његовој концентрацији током времена и немогућности процјене средње концентрације радона у затвореним просторима у Републици Српској а складу са тим и доношење одређених мјера за заштиту од овог јако опасног радиоактивнод гаса. При томе треба приступити мапирању концентрације радона и изради радонског Атласа Републике Српске. 6. Побољшати услове у лабораторији ради бољег рада а то подразумјева: Централна лабораторија мора бити урађена према стандардима за нормалне аналитичке лабораторије са неким одређемим изузецима као што је специјална вентилација, специјално дизајнирана соба за пријем узорака, специјално дизајнирана соба за одлагање узорака и бројачка соба. 321
8.6
Систем за рану најаву ванредног догађаја Систем за рану најаву ванредног догађаја је аутоматски мјерни систем, намјењен континуалном мјерењу амбијенталног гама зрачења. Систем омогућује детекцију повећања зрачења у оклолини у случају нуклеарне или радијационе несреће која би се десила у нашем окружењу и чије би се посљедице осјетиле у нашој непосредној близини. Произвођач система је фирма АМЕС д.о.о. из Љубљане. Систем се састоји из центалне јединице (сервера) која је за Републику Српску смјештена у Одсјеку за заштиту од зрачења у Институту за заштиту здравља Републике Српске у Бања Луци и 10 гама станица (мултифункционалних гама монитора ‐ МФМ 203) смјештених у Хидрометеоролошким заводима. 5 гама станица се налази на територији Републике Српске (Нови Град, Бања Лука, Бијељина, Вишеград и Гацко), а 5 на територији Федерације БиХ (Бихаћ, Тузла, Ливно, Сарајево и Мостар), слика 1. У Центру за заштиту од зрачења, Завода за јавно здравство ФБиХ у Сарајеву је смјештена друга централна јединица која такође комуницира са свих 10 гама станица. Сваки мултифункционални гама монитор се састоји из процесорске јединице и двије Гајгер‐
Милерове цјеви које покривају различите опсеге брзине доза. У нормалним условима мјерење брзине доза се врши на сваких пола сата, а подаци се преносе у централну јединицу два пута дневно (у 05х и 17х). Брзина дозе се приказује у јединицама нСв/х и у нормалним условима представља вриједност природног фона на посматраној локацији. Слика 1. Локације гама станица
У табели 13. су приказане вриједности амбијенталног гама зрачења за 2008. годину. Вриједности су приказане за 10 локација у БиХ и за сваки мјесец појединачно. У последње двије колоне су приказане просјечне вриједности интегралне дозе и брзине дозе за читаву годину. Видимо да се просјечна брзина дозе креће у границама од 96нСв/х у Вишеграду до 123нСв/х у Бијељини. Ова разлика је посљедица различитог састава земљишта, односно садржаја радионуклида у земљишту на ове двије локације. Поредећи посматране вриједности из 2008. године са вриједностима из предходних година видимо да нема значајнијих одступања, односно да су вриједности скоро идентичне. 322
Табела 13. Мониторинг амбијенталног гама зрачења новембар октобар септембар август јули јуни мај април март јануар фебруар МФМ станица децембар мјесец Нови Град 126 123 124 124 127 126 126 126 124 125 124 124 Бијељина 126 126 127 122 128 132 132 127 125 124 129 127 Бања Лука 101 107 103 104 100 101 101 103 104 105 102 103 Вишеград 106 * 101 100 103 101 101 102 102 101 103 99 Гацко 107 106 105 106 106 106 106 107 108 107 106 101 Сарајево * * * * 124 124 123 124 123 123 124 124 Бихаћ 100 104 105 103 108 107 107 108 107 107 108 104 Ливно 111 109 111 102 112 111 111 113 112 112 112 112 Мостар 091 090 091 093 092 091 091 092 085 095 091 091 Тузла 118 118 120 119 123 118 119 119 119 121 117 115 Празна поља у табели значе да вриједност зрачења није измјерена за посматрани мјесец, а узроци су углавном проблеми са електричним напајањем и проблеми у телекомуникационим везама. Поред приказивања тренутне вриједности брзине дозе, односно дневне или мјесечне интегралне вриједности дозе, софтвер који подржава рад система нам омогућује и разне графичке приказе како за неку појединачну локацију, тако и могућност поређења вриједности дозе на више локација истовремено. Такође се може успоставити и онлине комуникација (комуникација у реалном времену) сервера са гама станицама, чиме би се искоришћеност система знатно повећала, што може бити веома значајно, посебно у случају нежељених радијационих и нуклеарних догађаја. 323
8.7
Мјерење амбијенталног зрачења Дозиметријска мјерења амбијенталног зрачења на територији Републике Српске су вршена на захтјев корисника и приказано је у Табели 14. Табела 14. Преглед локација Град Наручилац Објекат Задовоља
ва Не задовољава Напомена Пале Милкус Отпад жељеза ‐ 1 Прњавор ДД Комерц Отпад жељеза 1 ‐ Бањалука Р.Чајавец Депонија смећа 1 Бањалука Инцел Депонија смећа 1 ‐ Бањалука Врбас Депонија смећа 1 ‐ Добој Далековод Цинчаоница ‐ 1 Гама спец Бањалука Јелшинград Ливница 1 ‐ Бањалука Министарство просвјете и културе Космос 1 ‐ УКУПНО 6 2 Од контролисаних 8 локација, на 6 локација није утврђено повећање амбијенталног зрачења, док је на двије утврђено повећање и предузету су мјере заштите у сарадњи са надзорним инспекторатом РС. 324
8.8
8.8.1
Нејонизујуће зрачење Мјерење нивоа РФ електричних и магнетних поља Од широког спектра нејонизујућих зрачења Одсјек за заштиту од зрачења посједује лиценцу Министарства здравља и социјале заштите РС за стручне послове заштите од електромагнетних поља високофреквентног опсега. Најважнији послови у овој области се односе на мјерење РФ електричних и магнетних поља код базних станица мобилне телефоније. У складу са Законом о заштити од нејонизујућих зрачења (Сл. гласник РС бр 2/05), Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса и Правилника о заштити од електромагнетних поља до 300 ГХз (Сл. гласник РС бр 1122/05), Одсјек за заштиту од зрачења је у 2008. години извршио мјерење нивоа РФ електричних и магнетних поља извора нејонизујућих зрачења за 23 РБС‐у БХ телекома и М:тел‐а на територији Републике Српске. Измјерене вриједности РБС_а су у оквирима дозвољених према важећој регулативи. На захтјев Министарства просвјете и културе вршено је интегрално мјерење свих РБС у кругу Космоса у Бањалуци и те вриједности не прелазе границу дозвољеног. Такође, је извршено мјрење РТВ предајника ЈП РТВ РС и ометача мобилне телефоније КПЗ Туњице и утврђено је да измјерене вриједности поменутих извора задовољавају важећу регулативу. Наш циљ у 2009. години је извршити мјерење РФ електричних и магнетних поља за све базне станице у Републици Српској. Правилник о заштити од електромагнетних поља до 300 ГХз (Сл.гласник РС 112/05) који између осталог дефинише и услове које морају испуњавати правна или физичка лица за постављање и употребу извора електромагнетских поља, у члану 17. обавезује власнике извора зрачења да изврше прва мјерења у року двије године од објављивања правилника. Поред базних станица мобилне телефоније од интереса за мјерење РФ електричних и магнетних поља су и репетитори радио и ТВ станица, који такође подлијежу периодичном мјерењу на три године. У сарадњи са Републичким инспекторатом у наредном периоду ћемо и ове изворе електромагнетних зрачења ставити под контролу. 8.9
Сарадња са међународном агенцијом за атомску енергију Одсјек за заштиту од зрачења је учесник програма техничке кооперације са Међународном агенцијом за атомску енергију (ИАЕА). Програм техничке кооперације се проводи кроз националне и регионалне пројекте. У ИАЕА циклусу техничке кооперације 2007‐08. Институт за заштиту здравља је учесник у два национална пројекта, и то: ‐ БОХ 6009 Јачање капацитета медицинске физике у дијагностичкој радиологији (Стренгтхенинг Медицал Пхyсицс Цапацитy ин Диагностиц Радиологy). ‐ БОХ 7002 Унутрашњи и спољашњи мониторинг на радиоактивност природног порјекла (Индоор анд Оутдоор Мониторинг оф Натураллy Оццурринг Радиоацтиве Материал) У склопу пројекта БОХ 6009 извршена је едукација Бошњак Јовице у Словенији у трајању два мјесеца, а у склопу пројекта БОХ 7002 је извршена едукација Штрбац Бојана у Енглеској у трајању један мјесец и односила се на мониторинг радона. Такође, кроз ова два пројекта Институт ће добити савремену опрему која ће повећати техничку оспособљеност за рад у будућности. 325
Download

Публикација о здравственом стању становништва у 2008. години