Лепота за сва времена
2
Садржај
6 КАЛЕНДАР ЕТНО МРЕЖЕ
7 ЕТНО МРЕЖА У БРОЈКАМА
8 УВОДНА РЕЧ 9 РЕЧ ПРЕДСЕДНИКА 10 САЖЕТАК 15 МИСИЈА, ЦИЉЕВИ И КЉУЧНЕ ОБЛАСТИ ДЕЛОВАЊА 16 О ЕТНО МРЕЖИ 17 ИСТОРИЈАТ ЕТНО МРЕЖЕ 21 КЉУЧНЕ ПРОГРАМСКЕ АКТИВНОСТИ 22 ПРОГРАМСКЕ АКТИВНОСТИ ЕТНО МРЕЖЕ 23 ПРОЈЕКТИ ЕТНО МРЕЖЕ 29 ТРЕНИНЗИ И ОБУКЕ 33 ПРОМОТИВНЕ АКТИВНОСТИ 34 ПРОМОТИВНЕ АКТИВНОСТИ 34 ИЗЛОЖБЕ 38 ПРОМОЦИЈЕ 41 САЈАМСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ 45 МОДНЕ РЕВИЈЕ 48 КОЛАЖ ДОГАЂАЈА НА ЛОКАЛУ 51 МАРКЕТИНГ И ПЛАСМАН
52 МАРКЕТИНШКЕ АКТИВНОСТИ 53 ПЛАСМАН ПРОИЗВОДА 55 ПРОИЗВОДИ ЕТНО МРЕЖЕ 56 ПРЕПОЗНАТЉИВИ ПРОИЗВОДИ ЕТНО МРЕЖЕ 63 ПРИЧЕ О УСПЕХУ 67 ЧЛАНСТВО 68 РАЗВОЈ ЕТНО МРЕЖЕ КАО ЧЛАНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ 70 ЧЛАНСТВО 71 ПОГОДНОСТИ ЗА ЧЛАНОВЕ 72 ПРОЈЕКТНО ЕДУКАТИВНИ ЦЕНТАР 75 ПАРТНЕРИ
77 МЕДИЈИ 79 СТРУКТУРА И КАПАЦИТЕТИ 80 СТРУКТУРА И КАПАЦИТЕТИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ 82 ИЗВОРИ ПРИХОДА 3
Календар Етно мреже
4
Етно мрежа у бројкама
5
Уводна реч
институција Републике Србије, као и локалне самоуправе.
Од свог оснивања, 2005. године, Етно мрежа је своје
активности усмерила у четири основна правца:
очување и популаризација традиционалних
техника израде рукотворина, првенствено међу младима,
организовање произвођача рукотворина и
тржишне производње рукотворина
традиционалним техникама,
едукација произвођача и увођење стандарда
квалитета у производњу рукотворина,
Софија Арсић, стручни координатор Етно мреже
ИЗРАДА РУКОТВОРИНА ТРАДИЦИОНАЛНИМ
ТЕХНИКАМА У СРБИЈИ ЈОШ УВЕК НЕМА СВОЈЕ
МЕСТО КОЈЕ БИ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ
ТРЕБАЛО ДА ИМА, БИЛО ДА ЈЕ РЕЧ О ОЧУВАЊУ
И НЕГОВАЊУ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ, ПРИВРЕДНОЈ
ДЕЛАТНОСТИ ИЛИ ТУРИСТИЧКОЈ ПОНУДИ.
АЛИ ПОСЛЕДЊИХ ГОДИНА СТВАРИ СУ ИПАК
КРЕНУЛЕ НАБОЉЕ.
Незаобилазно место у ревитализовању традиционалне израде рукотворине и покретању организоване
тржишне производње припада Етно мрежи, асоцијацији која окупља више од 20 удружења произвођача
рукотворина из целе Србије, са преко 400 чланица.
Етно мрежа данас има велик број стручних сарадника
разних профила, а њен рад подржавају међународне
невладине организације, више министарстава и
6
економско оснаживање и запошљавање жена из
руралних подручја у производњи рукотворина
Остварени резултати потврдили су исправност
ове оријентације Етно мреже и оправданост њеног
постојања.
Данас велик број жена – чланица Етно мреже, првенствено из руралних подручја, остварује приходе од
продаје рукотворина, а производи са препознатљивим знаком Етно мреже постали су национални бренд.
Начињен је значајан корак. Али да би производња
рукотворина традиционалним техникама прерасла у
јаку привредну грану и саставни део туристичке понуде Србије, потребно је још много рада стручног тима
Етно мреже, подршка партнера и државних институција.
Пред Вама је сажет преглед развоја, рада и остварених резултата Етно мреже у протеклих седам година.
Реч председника
помоћ 2007. створени услови за регистрацију и
грађење Етно мреже као кровне организације за
подршку и организовање група произвођача из свих
крајева Србије.
Виолета Јовановић, Председник УО Етно мреже
ИНИЦИЈАТИВА ИЗ КОЈЕ ЈЕ ИЗРАСЛА ЕТНО
МРЕЖА, РЕЗУЛТАТ ЈЕ НАПОРА ДА СЕ ПРУЖИ
ПОДРШКА НЕЗАПОСЛЕНИМ ЖЕНАМА КОЈЕ
НАСТОЈЕ ДА ВЕШТИНЕ РУЧНОГ РАДА СТАВЕ
У ФУНКЦИЈУ СОПСТВЕНЕ АФИРМАЦИЈЕ
И ИЗВОРА ПРИХОДА ЗА СЕБЕ И СВОЈЕ
ПОРОДИЦЕ.
Све је почело 2004.године када се група жена која
је остала без посла у кикиндској Ливници обратила
USAID-овом програму за подршку у набавци
опреме за производњу и пласману производа.
Осмишљен приступ заснован на пружању стручне
подршке произвођачима и квалитетним програмима
обуке, који су праћени низом промотивних
активности, ставили су рукотворине поново у фокус
пажње институција и медија. Тако су уз донаторску
Етно мрежа се још од 2005. уз много ентузијазма,
доследно и у континуитету ангажује на остварењу постављених циљева и тако превазилази суревњивост
и неповерење које је под притиском свакодневице
претходних година превладало међу произвођачима
и инситуцијама. Охрабрени резултатима, остајемо
посвећени едукацији произвођача, дизајну и маркетингу производа како бисмо створили предуслове не
само за дугорочну одрживост Етно мреже већ и извор
прихода за наше чланице. Кроз активно партнерство
са преко 30 државних институција и донаторских
организација, омогућена је специјализована обука и само/запошљавање произвођача, а 2011. су
додељене прве лиценце за радионице – едукативне
центре са квалитетном туристичком понудом.
У напору да створимо нова радна места и смањимо
миграције из села ка граду чувајући при том традиционалне технике и мотиве, истрајно апелујемо на
институције да обезбеде подстицаје за произвођаче
рукотворина кроз неповратна средства за покретање производње, пореске олакшице, и директну
подршку у промоцији и маркетингу рукотворина као
препознатљивих домаћих брендова.
Ексклузивна етно галерија у Кнез Михаиловој и централним зонама Новог Сада, Крагујевца, Ниша...
као спој урбаног и руралног, традиционалног и модерног, следећи је корак Етно мреже у сарадњи са
институцијама на очувању традиције, едукацији деце
и запошљавању жена и младих кроз промоцију нестајућег наслеђа Србије.
7
Сажетак
Промоција Јавних радова, Београд, јун 2010.
Група жена из Кикинде које су остале без посла у
Ливници одлучила је 2004. године да своје вештине
у производњи рукотворина развије у предузетничку
иницијативу од које ће остваривати приход за себе и
своје породице. Ту њихову иницијативу финансијски
је подржао USAID (Америчка агенција за међународни развој), кроз свој CRDA програм (Ревитализација
заједница демократским деловањем). То је био први
корак ка организованој производњи рукотворина и
економском оснаживању незапослених жена. Идеја
и иницајитива за регионално организовање женапроизвођача рукотворина, унапређивање и стандардизовање производње рукотворина за тржиште,
очувања и ревитализовање старих и заборављених
техника израде рукотворина, потекла је од Виолете
Јовановић и Софије Арсић, које су се у наредним
годинама ангажовале на профилисању једног свеобухватног и дугорочног пројекта везаног за организовану производњу традиционалних рукотворина
у Србији. Њихова концепција наишла је на подршку
USAID-а, тако да је у неколико наредних година формирано и регистровано више удружења и задруга
жена произвођача рукотворина у читавој Србији.
8
ПРОЈЕКТОМ USAID-a ЈЕ У ПОЧЕТКУ
БИЛО ОБУХВАЋЕНО 15 ГРУПА ЖЕНА ИЗ
ВОЈВОДИНЕ И ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ,
А ВЕЋ 2006. ГОДИНЕ ОН ЈЕ ПРОШИРЕН
НА ПОДРУЧЈЕ ЦЕЛЕ СРБИЈЕ.
Захваљујући подршци USAID-а, свим удружењима
и групама је набављена опрема, а све чланице су
прошле специјализоване курсеве и обуку везану за
традиционалну израду рукотворина и за стандарде
које оне треба да испуњавају да би могле да се појаве на тржишту. Истовремено, велики број локалних
самоуправа је подржао ову концепцију, првенствено
кроз обезбеђивање производно-продајног простора
за удружења са своје територије.
Тако је развијена и дефинисана концепција која ће добити назив Етно мрежа.
Етно мрежа ће се убрзо профилисати као национална
асоцијација организованих произвођача рукотворина. На оснивачкој скупштини, одржаној 22. фебруара
2007. године, учествовало је 9 удружења и задруга
из 9 општина. Оне су постале и оснивачи Етно мреже.
Знак Етно мреже је регистрован и заштићен, а производи Етно мреже су постали препознатјива робна
марка.
ТОКОМ ПРВЕ ТРИ ГОДИНЕ (2004 – 2007), USAID
ЈЕ УЛОЖИО ОКО 300.000 ДОЛАРА У ЕТНО
МРЕЖУ КРОЗ ОПРЕМУ ЗА ПРОИЗВОДЊУ
(РАЗБОЈИ, КЕРАМИЧКЕ ПЕЋИ, ШИВАЋЕ
МАШИНЕ, КОМПЈУТЕРСКА ОПРЕМА), ДЕЛОВАЊЕ
УДРУЖЕЊА, ЕДУКАЦИЈУ (СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИ
КУРСЕВИ ИЗ ТРАДИЦИОНАЛНИХ ТЕХНИКА,
УВОЂЕЊЕ СТАНДАРДА КВАЛИТЕТА,
ПРОМОТИВНИ МАТЕРИЈАЛ И ПАКОВАЊЕ)
И ПОДРШКУ У ПРОМОЦИЈИ.
Ради одрживости Етно мреже, свих ових година интензивно се радило и на системској подршци у стварању
предуслова за формирање и оснаживање занатских
радионица и струковних удружења за производњу рукотворина на локалу, како би се створиле основе за
економско оснаживање и самозапошљавање жена у
руралним подручјима Србије. Уз USAID (чији је CRDA
програм завршен 2007. године), развој и промоцију
Етно мреже почеле су да подржавају и друге невладине
организације, министарства Републике Србије, Национална служба за запошљавање, као и локалне самоуправе.
Посебно треба истаћи подршку Делегације ЕУ у Србији
и Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ.
Подршка Делегације ЕУ у Србији је омогућила да током 2011. године Етно мрежа значајно прошири и ојача структуру своје извршне канцеларије. Број запослених у канцеларији је те године увећан сарадницима за
рад на пројектима, као и стручним особљем за послове
Проиѕводи Етно мреже
маркетинга, промоције и пласмана производа.
Треба издвојити и сарадњу са Владом Републике Србије, њеним министарствима и службама, као што је
Национална служба за запошљавање, које су кроз
више пројеката помогле рад Етно мреже.
Овакав концепт Етно мреже у потпуности је потврђен
протеклих година. Данас су активности и пројекти
Етно мреже усмерени ка организованој производњи
рукотворина, остваривању допунског прихода жена
у руралним подручјима, очувању нематеријалне културне баштине, успостављању високих стандарда
квалитета за рукотворине израђене традиционалним
техникама, едукацији како произвођача тако и купаца
и најшире јавности о значају и вредностима рукотворина као дела културног наслеђа и традиције, проширивању тржишта традиционалних рукотворина и обогаћивању туристичке понуде.
9
Сажетак
ЗАХВАЉУЈУЋИ ПРОЈЕКТИМА ЕТНО МРЕЖЕ,
НАЧИЊЕНИ СУ ПРВИ КОРАЦИ КА СМАЊЕНУ
МИГРАЦИЈА ИЗ СЕОСКИХ ПОДРУЧЈА У ГРАДОВЕ.
ДАНАС РУКОТВОРИНЕ СА ЗНАКОМ ЕТНО
МРЕЖЕ ПРОИЗВОДЕ ЖЕНА ИЗ ЦЕЛЕ СРБИЈЕ,
ОРГАНИЗОВАНЕ У УДРУЖЕЊА И ЗАДРУГЕ.
ИЗРАЂЕНЕ ТРАДИЦИОНАЛНИМ ТЕХНИКАМА,
(ТКАЊЕ, ПУСТОВАЊЕ ВУНЕ, ВЕЗ, ЗЛАТОВЕЗ,
ПЛЕТЕЊЕ, НЕЦАЊЕ, ГРНЧАРИЈА).
Од природних материјала, прилагођене савременом
купцу, добијају своје место у модерном друштву, било
као сувенир, пословни поклон, одевни предмет или
део ентеријера.
Асортиман Етно мреже чине уникатни одевни предмети, сувенири, пословни поклони и предмети за опремање ентеријера, урађени традиционалним техникама
од природних материјала, опремљени сертификатима
и декларацијама, у оригиналној амбалажи. Поред традиционалних техника израде и аутентичности мотива,
робну марку Етно мреже одликује поштовање високих
стандарда квалитета, што је резултат вишегодишње
едукације њених чланица и сталне контроле сваког
производа.
Стечени углед, као и престижне награде и признања
најбоља су потврда концепта Етно мреже.
Од свог оснивања, Етно Мрежа је кроз сарадњу са
међународним донаторима и институцијама Владе Републике Србије реализовала више од 30 пројеката у
укупној вредности од преко милион евра и тиме обезбедила средства за опремање радионица и изложбено-продајног простора за организоване групе, обуку
произвођача и промоцију рукотворина.
10
Медаљони као производ курса керамике у Кладову
Подршка донатора још увек је од суштинске важности
за опстанак Етно мреже, јер чланови које претежно
чине жене из руралних подручја нису у могућности да
значајније допринесу финансирању организације (њихово учешће чини мање од 5% укупних годишњих прихода Етно мреже). Донаторска средства чине преко
60% укупног годишњег буџета организације, а она су
намењена за реализацију конкретних пројеката који
доприносе очувању традиције и запошљавању жена и
младих у руралним подручјима. Из донаторских средстава током 2011. Етно Мрежа је омогућила спровођење јавних радова и обуку за преко 200 учесница,
као и лиценцирање првих радионица за обуку у традиционалним техникама израде рукотворина.
Коначно, захваљујући Етно мрежи полако се ствара
квалитетно тржиште традиционалних рукотворина и
стварају услови за њихову продају, која би у будућности требало да чини основ прихода Етно мреже. Реалност оваквих планова потврђује и чињеница да је током 2011. године Етно мрежа забележила раст продаје
од 160 % у односу на претходну, 2010. годину.
У овом тренутку, производи Етно мреже могу да се
купе поруџбином преко њене извршне канцеларије
или путем интернет продаје, а изложбено-продајна
места налазе се на Аеродрому „Никола Тесла“ – где
је етно-галерија отворена у сарадњи са компанијом
Dufry, и у једном објекту „Робних кућа Београд“ (популарна “Београђанка”). Током новембра и децембра
2011. године организована је продајна изложба у
београдском тржном центру “Делта Цитy”, а за крај
првог квартала 2012. године планирано је отварање
Етно центра (изложбено-продајног простора) у Бранковој улици број 10.
Један од највећих резултата Етно мреже свакако је
ангажовање више од 200 назапослених жена из свих
крајева Србије у оквиру пројекта Јавних радова. Оне су
обучене за израду рукотворина и потом запослене на
одређено време у радионицама удружења Етно мреже.
Њихови производи, урађени према стандардима Етно
мреже и са њеним знаком, испоручени су Протоколу
Владе Републике Србије.
ТРЕНУТНО, ЕТНО МРЕЖУ ЧИНЕ 24 ОДАБРАНЕ
ГРУПЕ ПРОИЗВОЂАЧА ИЗ ЦЕЛЕ СРБИЈЕ СА
ПРЕКО 400 ЧЛАНИЦА.
„Правац Београд!“
Тек што је завршила средњу школу у Бору,
некадашњем индустријском центру у коме је
време стало, Дијана Хусеиновски се пријављује
на курс веза и златовеза. Након што се показала
као врло вешта у овом заборављеном занату,
Етно мрежа је упошљава у оквиру Јавних радова.
Добивши свој први посао, дошло је време
да Дијана дође на састанак у Београд, али
Дијана се противи. Након дужег убеђивања,
њене колегинице схватају да Дијана никада није
била у престоници. То је био разлог да њене
колегинице не попусте и инсистирају да баш она
присуствује састанку. Организован је „одбор
за дочек“ на аутобуској станици и Дијана је у
пратњи старије колегиница из Београда стигла
до седишта Етно мреже уз додатне инструкције
њене координаторке која је била у улози
телефонског туристичког водича за девојку, која
није странкиња, али јесте по први пут у Београду
и то захваљујући Етно мрежи.
11
12
Мисија, циљеви
и кључне области
деловања
Петогодишњи извештај
13
О Етно Мрежи
Специфични циљеви деловања Етно мреже обухватају:
 очување културног наслеђа Србије и традиционал
них техника у изради рукотворина едукацијом
произвођача и шире јавности, нарочито младих;
 унапређивање организоване производње
рукотворина традиционалним техникама;
 увођење стандарда квалитета рукотворина
произведених за тржиште;
Изложба минијатура, НБС, јануар 2012.
МИСИЈА И ЦИЉЕВИ
Етно мрежа је национална струковна асоцијација
чија је мисија очување и промовисање нематеријалне културне баштине Србије и оживљавање руралних
подручја Србије запошљавањем жена и младих у организованој тржишној производњи рукотворина традиционалним техникама.
Основни циљ Етно мреже је очување и ревитализација традиционалних техника израде рукотворина
кроз организовану производњу, промоцију и продају
и економско оснаживање жена у руралним подручјима Србије путем традиционалних рукотворина Србије
кроз осмишљену промоцију, едукацију и очување заборављених техника израде уникатних ручно рађених
предмета.
14
 стручно усавршавање, проширивање знања и
способности произвођача рукотворина у циљу
повећања квалитета и продаје традиционалних
рукотворина;
 организација група произвођача у
привредне субјекте;
 обогаћивање туристичке понуде Србије
висококвалитетним рукотворинама
израђеним традиционалним техникама;
 развијање препознатљиве робне марке
рукотворина, њихова промоција и пласман;
 стварање могућности за самозапошљавање
произвођача рукотворина и њихово економско
оснаживање;
 саветодавна и стручна помоћ чланицама и
залагање за пореске подстицаје и субвенције
произвођачима рукотворина.
Историјат Етно мреже
техника израде рукотворина, потекла је од Виолете
Јовановић и Софије Арсић, које су се у наредним годинама ангажовале на профилисању једног свеобухватног и дугорочног пројекта везаног за организовану
производњу традиционалних рукотворина у Србији.
Њихова концепција наишла је на подршку USAID-а,
тако да је у неколико наредних година формирано и
регистровано више удружења и задруга жена произвођача рукотворина у читавој Србији. Пројектом је у
почетку било обухваћено 15 група жена из Војводине
и источне Србије, а већ 2006. године он је проширен
на подручје целе Србије. Захваљујући подршци USAIDа, свим удружењима и групама је набављена опрема,
а све чланице су прошле специјализоване курсеве и
обуку везану за традиционалну израду рукотворина
и за стандарде које оне треба да испуњавају да би
могле да се појаве на тржишту. Истовремено, велики
број локалних самоуправа је подржао ову концепцију,
првенствено кроз обезбеђивање производно-продајног простора за удружења са своје територије.
Промоција изложбе, Београђанка, септембар 2011.
Група жена из Кикинде које су остале без посла у
Ливници одлучила је 2004. године да своје вештине
у производњи рукотворина развије у предузетничку
иницијативу од које ће остваривати приход за себе и
своје породице. Ту њихову иницијативу финансијски
је подржао USAID (Америчка агенција за међународни развој), кроз свој CRDA програм (Ревитализација
заједница демократским деловањем). То је био први
корак ка организованој производњи рукотворина и
економском оснаживању незапослених жена. Идеја
и иницајитива за регионално организовање женапроизвођача рукотворина, унапређивање и стандардизовање производње рукотворина за тржиште,
очувања и ревитализовање старих и заборављених
Тако је развијена и дефинисана концепција која ће добити назив Етно мрежа.
Етно мрежа ће се убрзо профилисати као национална
асоцијација организованих произвођача рукотворина.
НА ОСНИВАЧКОЈ СКУПШТИНИ, ОДРЖАНОЈ 22.
ФЕБРУАРА 2007. ГОДИНЕ, УЧЕСТВОВАЛО ЈЕ 9
УДРУЖЕЊА И ЗАДРУГА ИЗ 9 ОПШТИНА. ОНЕ
СУ ПОСТАЛЕ И ОСНИВАЧИ ЕТНО МРЕЖЕ. ЗНАК
ЕТНО МРЕЖЕ ЈЕ РЕГИСТРОВАН И ЗАШТИЋЕН,
А ПРОИЗВОДИ ЕТНО МРЕЖЕ СУ ПОСТАЛИ
ПРЕПОЗНАТЉИВА РОБНА МАРКА.
15
Историјат Етно мреже
Србији и Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ. Подршка Делегације ЕУ у Србији је омогућила да током 2011. године Етно мрежа значајно прошири и ојача структуру своје извршне канцеларије. Број
запослених у канцеларији је те године увећан сарадницима за рад на пројектима, као и стручним особљем за
послове маркетинга, промоције и пласмана производа.
У оквиру програма који финансира амбасада Немачке
у Србији, Етно мрежа је обезбедила ЦИМ експерта из
иностранства, који је од почетка 2012. стално запослен
у Етно мрежи као стручњак за пословно планирање.
Изложба јавних радова, галерија Прогрес, децембар 2009.
Током прве три године (2004 – 2007), USAID је уложио око 300.000 долара у Етно мрежу кроз опрему за
производњу (разбоји, керамичке пећи, шиваће машине,
компјутерска опрема), деловање удружења, едукацију
(специјализовани курсеви из традиционалних техника,
увођење стандарда квалитета, промотивни материјал и
паковање) и подршку у промоцији.
Ради одрживости Етно мреже, свих ових година интензивно се радило и на системској подршци у стварању
предуслова за формирање и оснаживање занатских радионица и струковних удружења за производњу рукотворина на локалу, како би се створиле основе за економско оснаживање и самозапошљавање жена у руралним
подручјима Србије. Уз USAID (чији је CRDA програм завршен 2007. године), развој и промоцију Етно мреже почеле су да подржавају и друге невладине организације,
министарства Републике Србије, Национална служба за
запошљавање, као и локалне самоуправе.
Посебно треба истаћи подршку Делегације ЕУ у
16
ТРЕБА ИЗДВОЈИТИ И САРАДЊУ СА ВЛАДОМ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, ЊЕНИМ МИНИСТАРСТВИМА
И СЛУЖБАМА, КАО ШТО ЈЕ НАЦИОНАЛНА
СЛУЖБА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ, КОЈЕ СУ КРОЗ
ВИШЕ ПРОЈЕКАТА ПОМОГЛЕ РАД ЕТНО МРЕЖЕ.
Овакав концепт Етно мреже у потпуности је потврђен
протеклих година. Данас су активности и пројекти Етно
мреже усмерени ка организованој производњи рукотворина, остваривању допунског прихода жена у руралним
подручјима, очувању нематеријалне културне баштине,
успостављању високих стандарда квалитета за рукотворине израђене традиционалним техникама, едукацији
како произвођача тако и купаца и најшире јавности о
значају и вредностима рукотворина као дела културног
наслеђа и традиције, проширивању тржишта традиционалних рукотворина и обогаћивању туристичке понуде.
Захваљујући пројектима Етно мреже, начињени су први
кораци ка смањену миграција из сеоских подручја у градове. Данас рукотворине са знаком Етно мреже производе жена из целе Србије, организоване у удружења и
задруге. Израђене традиционалним техникама, (ткање,
пустовање вуне, вез, златовез, плетење, нецање, грнчарија), од природних материјала, прилагођене савре-
меном купцу, добијају своје место у модерном друштву,
било као сувенир, пословни поклон, одевни предмет или
део ентеријера.
Асортиман Етно мреже чине уникатни одевни предмети,
сувенири, пословни поклони и предмети за опремање
ентеријера, урађени традиционалним техникама од
природних материјала, опремљени сертификатима и
декларацијама, у оригиналној амбалажи. Поред традиционалних техника израде и аутентичности мотива,
робну марку Етно мреже одликује поштовање високих
стандарда квалитета, што је резултат вишегодишње
едукације њених чланица и сталне контроле сваког производа. Стечени углед, као и престижне награде и признања најбоља су потврда концепта Етно мреже.
Од свог оснивања, Етно Мрежа је кроз сарадњу са
међународним донаторима и институцијама Владе Републике Србије реализовала више од 30 пројеката у укупној вредности од преко милион евра и тиме обезбедила
средства за опремање радионица и изложбено-продајног простора за организоване групе, обуку произвођача
и промоцију рукотворина. Подршка донатора још увек је
од суштинске важности за опстанак Етно мреже, јер чланови које претежно чине жене из руралних подручја нису
у могућности да значајније допринесу финансирању
организације (њихово учешће чини мање од 5% укупних
годишњих прихода Етно мреже). Донаторска средства
чине преко 60% укупног годишњег буџета организације,
а она су намењена за реализацију конкретних пројеката који доприносе очувању традиције и запошљавању
жена и младих у руралним подручјима. Из донаторских
средстава током 2011. Етно Мрежа је омогућила спровођење јавних радова и обуку за преко 200 учесница,
као и лиценцирање првих радионица за обуку у традиционалним техникама израде рукотворина.
Коначно, захваљујући Етно мрежи полако се ствара
квалитетно тржиште традиционалних рукотворина и
стварају услови за њихову продају, која би у будућности
требало да чини основ прихода Етно мреже. Реалност
оваквих планова потврђује и чињеница да је током
2011. године Етно мрежа забележила раст продаје од
160% у односу на претходну, 2010. годину.
У овом тренутку, производи Етно мреже могу да се купе
поруџбином преко њене извршне канцеларије или путем
интернет продаје, а изложбено-продајна места налазе
се на Аеродрому „Никола Тесла“ – где је етно-галерија
отворена у сарадњи са компанијом Dufry, и у једном
објекту „Робних кућа Београд“ (популарна “Београђанка”). Током новембра и децембра 2011. године организована је продајна изложба у београдском тржном центру “Delta City”, а за крај првог квартала 2012. године
планирано је отварање Етно центра (изложбено-продајног простора) у Бранковој улици број 10.
Један од највећих резултата Етно мреже свакако је
ангажовање више од 200 назапослених жена из свих
крајева Србије у оквиру пројекта Јавних радова. Оне су
обучене за израду рукотворина и потом запослене на
одређено време у радионицама удружења Етно мреже.
Њихови производи, урађени према стандардима Етно
мреже и са њеним знаком, испоручени су Протоколу
Владе Републике Србије.
Излозба рукотворина из јавних радова, 2010. ТОС фебруар 2011.
17
Кључне програмске
активности
Петогодишњи извештај
19
Програмске активности Етно мреже
3. Лиценциране радионице у руралним подручјима
- Успостављање стандарда за рад лиценцираних
радионица
- Формирање и опремање лиценцираних радионица
- Оспособљавање чланица за рад у лиценцираним
радионицама
- Лиценциране радионице у функцији туристичке
понуде.
Семинар грнчарије у Чешљевој бари јул 2011.
Из концепције и наведених циљева проистичу и активности и пројекти Етно мреже.
КЉУЧНЕ АКТИВНОСТИ ЕТНО МРЕЖЕ
1. Обука за самосталног произвођача
рукотворина и едукатора
- Специјализовани курсеви за чланице из традиционалних техника: вез, златовез, ткање, пустовање
вуне, нецање, плетење и грнчарија
- Оспособљавање чланица Етно мреже за едукаторе
- Усавршавање чланица
- Едукција и курсеви за становништво.
2. Јавни радови
- Оспособљавање незапослених жена за професио
налне произвођаче рукотворина
- Промоција и очување културног наслеђа Србије
- Испорука рукотворина као репрезентативних
поклона за потребе Протокола Владе Републике
Србије.
20
4.Жириране изложбе и маркетиншке активности
- Жириране изложбе минијатура у традиционалним
техникама
- Награде за најбоље
- Подстицај женама из руралних средина да наставе са унапређењем стручних знања и способности
- Промотивне изложбе, сајамски наступи, медијска
промоција.
5. Обуке и стручна подршка за нове
чланове и младе
- Свеобухватна обука „Пут до доброг производа“
- Анализа постојећег стања на захтев општине –
преглед капацитета и предуслова за производњу и
пласман на локалу
- Спровођење програма обуке уз квалификоване
едукаторе и менторе
- Континуирани рад са чланицама, стручним консултантима и одабраним дизајнерима
- Семинари и стручна подршка везани за подизање
квалитета рукотворина и опремање производа за
тржиште
- Организовање група у привредне субјекте
- Конкретни савети из маркетинга и пласмана производа.
Пројекти Етно мреже
Етно Мрежа је кроз сарадњу са међународним донаторима и институцијама Владе Републике Србије спровела више од 30 пројеката у вредности од преко милион
евра и тиме обезбедила опрему за организоване групе,
обуку за произвођаче и промоцију рукотворина Србије.
2004–2007. USAID/CRDA ПРОГРАМ
Сама Етно мрежа настала је првенствено захваљујући
подршци од стране Америчке агенције за међународони развој (USAID) и њеног Програма ревитализације
заједнице демократским деловањем (CRDA-Е). Започет
у Војводини и реализован од стране Америчке фондације за развој (America‘s Development Foundation–
ADF), током три године рада са USAID-ом, концепт Етно
мреже се проширио по целој Србији кроз реализацији
мноштва активности као што су:
 мај-октобар 2004.
Унапређење производње рукотворина
у Кикинди“ $8,550
– регистрација задруге, опремање радионице за производњу рукотворина, обука произвођача у традиционалним техникама и пласману рукотворина.
 јул-децембар 2005.
„Унапређење промоције, продаје и стандарда
у области рукотворина у Србији“ $28.400
– свеобухватна анализа тржишта, припрема плана за
маркетинг и пласман рукотворина праћена преношењем концепта Етно мреже на десет општина у Војводини и источној Србији (регистрација група, опремање
радионица, сарадња с локалним самоуправама, обука
произвођача, промоција).
USAID/CRDA партнери у Чикагу, октобар 2006.
 децембар-октобар 2006.
„Ширење производње и промоције рукотворина по
моделу Етно мреже“ $100,000
– рад на дизајну и маркетингу производа, напредни курсеви за произвођаче, промоција у земљи и иностранству под заједничким логотипом Етно мреже, набавка
додатне опреме за радионице и промотивног материјала и осмишљене амбалаже за пласман рукотворина.
 јун-децембар 2006.
„Опремање радионице за производњу рукотворина у
Великом Градишту“ $40,000
– реконструкција простора и опремање радионице у
Великом Градишту уз регистрацију задруге и напредну
обуку произвођача из Градишта, Кучева и Голупца у
традиционалним техникама, односно пласману и маркетингу рукотворина.
21
Пројекти Етно мреже
ције” из Шапца и „Рукотворине“ из Сремске Митровице. CRDA партнери (ADF, IRD, MC, CHF) су припремили
изложбу и модну ревију током конвенције у организацији Конгреса Српског Уједињења у октобру 2006.
“Златне руке”, Вршац, јун 2006.
 октобар-март 2007.
„Увођење стандарда за пласман рукотворина у
сарадњи са дијаспором“ $78,000
– сарадња са групама произвођача из целе Србије
уз набавку опреме, едукацију и заједничке наступе у
земљи и иностранству, повезивање са институционалним партнерима и припрему интернет презентације у
циљу промоције и пласмана производа.
 У наставку иницијативе да се кроз USAID/CRDA
програм обједињено делује у области производње и
промоције рукотворина, подршку групама жена у западној Србији пружила је организација organizacija
organizacija International Relief and Development (IRD).
IRD је пружио подршку кроз тематске обуке на тему
пословног планирања, сајамског наступа и припреме
маркетинг планова за неформалне групе произвођача
из Јабланице, Сирогојна, Златибора, Доњег Дупца, као
и за драгачевску задругу „Рајка Боројевић“ и лозничку „Свилен конац“, односно удружења „Лепота тради-
22
 Произвођачи из расинског округа добили су подршку USAID/CRDA програма кроз организацију Mercy
Corps (MC) која је сарађивала са групама из Крушевца, Трстеника, Ћићевца и Александровца. Након уводне анализе тржишта и производње рукотворина, MC
је за девет група које су окупљале 122 произвођача
обезбедио подршку у организацији група у привредне субјекте, уз специјализовану обуку (традиционалне
технике ткања, веза и златовеза, пословно планирање,
продаја и маркетинг, покретање и вођење посла) и
рад на дизајну производа праћен набавком опреме
и репроматеријала, као и промоцијом у сарадњи с
Етно мрежом. У оквиру пројекта, формирано је локално удружење и опремљен тренинг центар обезбеђен
уз подршку градске управе, као и обртни фонд за набавку репроматеријала. У циљу дугорочне подршке
произвођачима, MC је по завршетку CRDA програма
обезбедио додатна средства од Феникс фондације за
рад на дизајну и пласману производа удружења Етно
расина.
 Community Habitat Finance (CHF International) је као
партнер USAID/CRDA програма у југоисточној Србији
обезбедио подршку за произвођаче рукотворина из
Зајечара, Књажевца, Пирота, Беле Паланке и Ниша
кроз набавку опреме, програме обуке и промоцију у
вредности од преко USD 50.000. Произвођачи из наведених општина су добили прилику за умрежавање на
националном нивоу како би кроз континуирани заједнички рад стекли нова знања о паковању, дистрибуцији, маркетингу и брендирању рукотворина.
Ревија на градском тргу, Крушевац, јун 2006.
Ревија у хотелу Hyatt , Београд, јун 2006.
2007. ГОДИНА
Од регистрације Етно мреже као формалног удружења 2007. године, започиње интензивна сарадња
са Владом Републике Србије, њеним министарствима
и агенцијама. Етно мрежа се такође, користећи своја
искуства у раду са USAID-ом, окреће другим донаторима како би успела да реализује све шири опсег својих
активности и све већи број чланова. Неки од пројеката
који су тако реализовани су:
 новембар 2007.– новембар 2008.
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
пољопривреде, шумарства и водопривреде
- опремање нових радионица у 6 општина: Лозница,
Панчево, Инђија, Пећинци, Суботица, Сента.
 децембар 2007. – јун 2008.
Пројекат реализован у сарадњи са Покрајинским
секретаријатом за привреду и приватизацију
– едукација произвођача и промотивне изложбе рукотворина.
 септембар – децембар 2007.
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
дијаспоре
–учешће Етно мреже на представљању туристичке понуде Србије у Паризу у организацији Министарства
економије и регионалног развоја и агенције СИЕПА.
23
Пројекти Етно мреже
2008. ГОДИНА
 август–октобар
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
омладине и спорта
– „Традиција за будућност“, едукација преко 500 младих из 15 општина у области традиционалних техника
израде рутковорина у функцији развоја омладинског
предузетништва.
 октобар 2008.–фебруар 2009.
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
културе – „Очување културног наслеђа оживљавањем
заборављаних техника у изради рукотворина“
– Пројекат очувања нематеријалне културне баштине кроз напредну обуку за чланице и едукаторе Етно
мреже на тему златовеза, пустоване вуне и мотива на
традиционалном српском пешкиру.
 децембар 2007.–март 2008.
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
дијаспоре
– организација новогодишње изложбене поставке и
модне ревије Етно мреже у Вуковару у сарадњи са Конзулатом Републике Србије.
 август-септембар
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
економије и регионалног развоја и Националном службом за запошљавање
– Јавни радови: на два месеца запослено 40 жена из
8 општина.
24
Додела лиценци, Министарство економије, септембар 2011.
2009. ГОДИНА
 март-децембар
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
културе – „Очување културне баштине албанске, српске и ромске заједнице, социо-економско оснаживање и
интеграцију жена у Медвеђи кроз израду рукотворина“
– обука произвођача и опремање радионице за израду рукотворина.
 јул–новембар
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
економије и регионалног развоја и Националном
службом за запошљавање
– Јавни радови: на пет месеци запослено 40 жена из
8 општина.
2010. ГОДИНА
 мај–јун
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
економије и регионалног развоја и Националном
службом за запошљавање
– Обука 155 жена из 23 општине за самосталног
произвођача рукотворина.
 октобар-април
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
пољопривреде, шумарства и водопривреде
– обука произвођача, набавка репроматеријала и
организација изложбе рукотворина у Београду.
 децембар 2010.–октобар 2011.
Пројекат реализован у сарадњи са Немачком
организацијом за међународну сарадњу GIZ/KWD
– “Лиценцирање стандарда за послове у руралним
подручјима“. Сертификација радионица у области
старих заната: ткања, веза, пустовања, нецања и
грнчарије. Партнери: Велико Градиште, Кладово, Неготин, Бољевац, Сокобања, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство
економије и регионалног развоја и НАЛЕД.
Тканице из Великог Градишта
 јун–новембар
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
економије и регионалног развоја и Националном
службом за запошљавање
– Јавни радови: запослено 100 жена из 23 општине
на шест месеци.
 октобар–новембар
Пројекат реализован у сарадњи са Националном
агенцијом за регионални развој
– Подршка јачању капацитета Етно мреже кроз обуку
запослених, набавку опреме за извршну канцеларију
и организацију жириране изложбе минијатура.
 јануар –мај
Пројекат реализован у сарадњи са Фондом
за отворено друштво
– „Оспособљавање жена и младих за самозапошљавање у области сеоског туризма“. Основни циљ пројекта
је економско оснаживање жена и младих у руралним подручјима кроз обуку за израду квалитетних рукотворина,
традиционалним техникама (ткање, вез, пустовање) и подстицај запошљавању.
„Ново рухо“
Координаторка Етно мреже долази у радну посету
Уметничко занатској задрузи „Јефимија“ у Великом
Градишту, након периода од годину дана. Јако је
задовољна изгледом задруге, осврће се и пита да
ли је просторија реновирана, да ли је промењен
намештај, или опрема. Одговори су негативни, сви
покушавају да реше загонетку и на крају долазе
до закључка да простор далеко лепше изгледа јер
су производи далеко бољи. Након континуираног
рада произвођача рукотворина са дизајнерима Етно
мреже, сваки простор изгледа као нов!
25
Пројекти Етно мреже
2011. ГОДИНА
 фебруар - август
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
пољопривреде, шумарства и водопривреде
– јавни радови за пет произвођача са циљем професионализације производње рукотворина за тржиште. Произведене рукотворине утемељене су на вековној традицији
крајева из којих жене произвођачи долазе, а традиционални производи су осавремењени модерним дизајном и
адекватно упаковани, уз одговарајуће сертификате.
 јун-септембар
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
економије и регионалног развоја и Националном
службом за запошљавање
– Јавни радови: запослено 110 особа у 25 општина на
4 месеца. Производи настали у оквиру овог пројекта користе се као протоколарни поклони Владе Републике Србије.
 септембар - новембар
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
економије и регионалног развоја и Националном
службом за запошљавање
– Јавни радови за особе са инвалидитетом: запослено
49 особа са инвалидитетом у 11 општина у трајању од
три месеца. Дугорочни циљ огледа се у сарадњи лица са
инвалидитетом са партнерима у локалној заједници, укључујући институције, али и приватни сектор.
 октобар - новембар
Пројекат реализован у сарадњи са Министарством
економије и регионалног развоја и Националном
службом за запошљавање
– Обука 60 жена из 4 општине (Пријепоље, Нови Пазар,
Прокупље, Бела Паланка) за самосталног произвођача
26
Ревија “City folk time”, Fashion Week 2011.
рукотворина и технике веза, златовеза и пустовања вуне
са циљем покретања посла и самозапошљавања.
 септембар - децембар
Пројекат реализован у сарадњи са Националном
агенцијом за регионални развој
– Подршка јачању капацитета Етно мреже кроз обуку
запослених, набавку материјала и организацију жириране изложбе минијатура.
 март 2011. - фебруар 2013.
Пројекат реализован у сарадњи са Делегацијом
ЕУ у Републици Србији
– „Запошљавање у руралним подручјима”. Циљ
пројекта је побољшање квалитета у производњи, паковању и маркетингу аутентичних рукотворина. Партнери пројекта су општине Голубац, Кладово, Неготин,
Велико Градиште, Зајечар, Туристичка организација
Београда, Факултет примењених уметности и НАЛЕД.
Тренинзи и обуке
 октобар – децембар 2006.
Курсеви ткања и керамике у Неготину
У организацији Етно мреже, а уз подршку USAID/
CRDA програма, едукатори Етно мреже Душанка Ботуњац и Драгана Кнежевић, одржале су обуку у техникама ткања и керамике за произвођаче рукотворина
у Неготину. Општина као партнер на пројекту се обавезала да подржи групу произвођача организовану
у локалну задругу „Занарт“ у обезбеђивању радног
и продајног простора који је потпуно опремљен захваљујући подршци донатора.
 јануар – јун 2008.
Едукација произвођача рукотворина у
традиционалним техникама
У оквиру пројекта Етно мреже за побољшање квалитета рукотворина у општинама Инђија, Лозница, Суботица, Сента, Панчево и Пећинци, који је подржао
покрајински Секретаријат за привреду и Министарство пољопривреде, организована је едукација произвођача рукотворина у одабраним техникама производње рукотворина. Едукација је била усмерена на
стварање доброг и квалитетног производа, карактеристичног за подручје сваке од наведених општина и
примереног захтевима савременог тржишта, уз ревитализацију традиционалних техника израде рукотворина, као и на самозапошљавање жена и младих,
нарочито у руралним подручјима.
 новембар 2008.
Упознавање младих са традицијом кроз
производњу рукотворина
У оквиру националног пројекта који у сарадњи са Министарством омладине и спорта спровела Етно мрежа, у периоду од 21.10. до 11.11.2008. одржани су
једнодневни семинари за средњошколце у 15 општина широм Србије у циљу упознавања традиционалних
Курс ткања, Неготин, октобар-децембар 2006.
техника израде рукотворина. За заинтересоване
учеснике обуке организоване су и практичне радионице у Зајечару, Великом Градишту и Новом Саду уз
неочекивано интересовање младих за традицију као
начин за коришћење слободног времена и могућност
за предузетничке активности.
27
Тренинзи и обуке
 октобар 2009.
Семинар о српском пешкиру у Етнографском музеју у Београду
На иницијативу Етно мреже, а у циљу образовања
својих чланица и едукатора, у Етнографском музеју
Београда организован је семинар о традиционалном српском пешкиру. Кустос музеја, Ирена Филеки
је уз подршку својих колега из музеја полазницима
семинара представила историју и значење пешкира
и мотива у српској традицији и приказала одабране
примерке старих пешкира из музејске збирке.
Курс нецања у Сенти, јануар-април 2009.
 јануар – април 2009.
Курсеви за чланице Етно мреже: пустовање,
нецање, златовез
У оквиру пројекта под називом “Очување нематеријалних културних вредности” који је спровела Етно
мрежа уз подршку Министарства културе, у јануару
2009. одржан је курс пустовања у Сенти, у сарадњи
са представницама удружења “Розета” које су чланицама Етно мреже пренела основна знања о техници
ваљања/пустовања вуне. У марту је одржан курс нецања у Кикинди, у сарадњи са представницама задруге, док је у априлу одржан једнодневни семинар
о техници и мотивима у златовезу уз посету Музеју
Српске православне цркве. Циљ пројекта је развој
знања и вештина чланица и едукатора у Етно мрежи.
28
 март 2010.
Семинар за едукаторе Етно мреже
Анализирајући потребе за квалитетном едукацијом
и специјализованим курсевима из области традиционалних техника, Етно мрежа је организовала
семинар за своје чланице како би систематизовала
знања и вештине које чине предуслов за стицање
звања демонстратора, едукатора и ментора, односно лиценца за радионице за производњу рукотворина. Дугорочни циљ Етно мреже је успостављање
високих стандарда у едукацији као темеља за очување културног наслеђа и преношење традиционалних знања на младе.
 јун 2010.
Обука за самосталног произвођача рукотворина
за 155 жена у 23 општине
У сарадњи са Националном службом за запошљавање, Етно мрежа је у циљу подизања квалитета и
стандарда у производњи организовала обуку за
155 незапослених жена из 23 општине, које желе да
унапреде постојећа знања из области ткања, веза
и златовеза и кроз производњу рукотворина према захтевима тржишта, створе извор прихода и запослења.
 октобар 2011.
Обука за самосталног произвођача рукотворина
у источној Србији
Крајем октобра одржана је напредна обука жена за
израду рукотворина у техникама пустовања вуне и
веза. Жене из Неготина, Кладова, Зајечара, Голупца
и Великог Градишта похађале су тронедељну обуку,
како би по њеном завршетку могле самостално да
наставе да се баве израдом традиционалних рукотворина које ће испуњавати стандарде квалитета и
бити опремљене према захтевима савременог тржишта.
 новембар 2011.
Обука за самосталног произвођача рукотворина
у 4 општине
Крајем 2011. године, едукатори Етно мреже реализовали су обуку за незапослена лица са евиденције
Националне службе за запошљавање у Пријепољу,
Новом Пазару, Прокупљу и Белој Паланци. По 15
полазница из сваке општине, укупно њих 60, обучено
је за технике веза, златовеза и пустовања вуне, а сви
који су успешно завршили обуку добили су сертификат који ће им помоћи да уз стечена знања и вештине
лакше дођу до посла или покрену сопствени посао.
 јул 2011.
Семинар грнчарије у Чешљевој Бари
Етно мрежа је организовала једнодневни едукативни
семинар грнчарије у Чешљевој бари. Семинару су
присуствовале чланице Етно мреже: уметничко-занатска задруга „Јефимија“ из Великог Градишта, удружење „Мисија Креатива“ из Кладова и задруга „Занарт“ из Неготина, које су укључене у пројекат. Жива
Павловић, грнчар из Чешљеве баре, овај занат је у
изворном облику преузео од свога деде, а учесницама
Курс пустовања у Сенти, јануар 2009.
семинара демонстрирао је начин мешања глине, и
технике израде производа – чаша, тестија, бардака,
сисака, ђувеча, поклопаца, великих ваза.
 октобар 2011.
Обука у традиционалним техникама за произвођаче
рукотворина
Крајем октобра одржана је обука жена за израду рукотворина у техникама пустовања вуне и веза. Жене из
Неготина, Кладова, Зајечара, Голупца и Великог Градишта прошле су обуку која је трајала три недеље, како
би по њеном завршетку могле самостално да наставе
да се баве израдом традиционалних рукотворина које
ће испуњавати стандарде квалитета и бити опремљене
према захтевима савременог тржишта.
29
30
Промотивне
активности
Петогодишњи извештај
31
Промотивне активности
У циљу подизања свести шире јавности и институција
о потреби очувања традиције, Етно мрежа је од 2004.
године осмислила и реализовала бројне промотивне
активности – изложбе, сајамске манифестације, модне
ревије и тематске промоције, односно специјализоване курсеве и програме обуке којима је информисала
и едуковала ширу јавност о значају очувања традиције као извору прихода за жене и младе у руралним
подручјима.
Изложбе
 август 2005.
изложба у земунској „Капетанији“
На изложби у Земуну приказани су префињени ткани
производи Удружења ткаља из Новог Сада. Удружење
негује мотиве ткане руком и на тај начин унапређују
вештину ручног ткања као посебан део српске културе и традиције. Изложба је омогућила представљање
производа потенцијалним купцима и успостављање
контаката са добављачима, уз промоцију ткања као
један од старих заната који још увек није заборављен.
 септембар 2005.
изложба у новосадској галерији „Прометеј“
Изложба је организована са циљем да допринесе
промоцији традиционалних техника израде рукотворина кроз лепоту традиције и мотива заступљеним на
производима из Војводине и источне Србије. Поред
одабраних експоната, изложба је представила и обједињене напоре произвођача рукотворина и USAIDовог CRDA програма да промовишу производњу рукотворина у Србији као перспективну, али недовољно
развијену привредну активност.
Изложба у новосадској галерији „Прометеј“ септембар 2005.
32
 април 2008.
Изложба „Пут до доброг производа“
у Манаковој кући у Београду
У Манаковој кући у Београду, отворена је изложба
рукотворина из свих крајева Србије под називом „Пут
до доброг производа“. Експонати који су том приликом изложени настали су у оквиру пројеката Етно
мреже са циљем да се очувају старе и заборављене
технике израде рукотворина и осавремени производња за тржиште.
 јул 2008.
Изложбе рукотворина у традиционалним техникама
у 5 општина
Промотивне изложбе рукотворина насталих у програму обуке у општинама Инђија, Лозница, Суботица,
Сента, Панчево и Пећинци су организоване у наведеним општинама како би се промовисали резултати
пројекта и едуковала локална заједница о важности
производње и промоције традиционалних рукотворина Србије.
Изложба у Привредној комори Србије, октобар 2006.
 октобар 2006.
Изложба у Привредној комори Србије у Београду
Изложба, коју је отворио председник Привредне
коморе Србије, је организована са циљем представљања женског предузетништва у Србији. Привредна
комора Србије, као партнер Етно мреже у промоцији
женског предузетништва и остваривања прихода за
жене на селу, омогућила је представљање производа
чланица Етно мреже из свих крајева Србије.
 фебруар 2009.
Завршне изложбене поставке у оквиру пројекта
за младе у 15 општина
Пројектом обуке који је реализован уз подршку Министарства омладине и спорта је обухваћено 15
општина и преко 450 директних корисника пројекта
који су учествовали у општим и специјализованим
обукама. У оквиру завршних изложби су приказани
радови ученика који су похађали курсеве и том приликом су им уз присуство медија, школа и представника
локалних самоуправа уручени сертификати о учешћу
у пројекту. Изложбе су одржане у Инђији, Књажевцу,
Кикинди, Панчеву, Новом Саду, Бору, Неготину, Зајечару, Кладову, Белој Паланци, Ћуприји, Пећинцима,
Великом Градишту, Кучеву и Пожаревцу.
33
Изложбе
Изложба у Мадлениануму, Земун, мај 2010.
 децембар 2009.
Изложба у галерији „Прогрес“ у Београду
У галерији “Прогрес”, у Кнез Михаиловој улици у
Београду, одржана је промотивна изложба рукотворина произведених у оквиру јавних радова Етно
мреже 2009. године које су подржали Министарство
економије и регионалног развоја Републике Србије
и Национална служба за запошљавање. Изложбу
су отворили потпредседник Владе и министар у Министарству економије и регионалног развоја, директор Националне службе за запошљавање и вршилац
дужности директора мисије УСАИД-а за Србију и
Црну Гору.
34
 април 2010.
Изложба „Пословном Београду“ у библиотеци Града
Београда
Промотивна изложба рукотворина Етно мреже под
називом: “Пословном Београду - Етно мрежа” одржана је у „Римској дворани” Библиотеке Града Београда.
На изложби су представљени експонати рукотворина
које представљају екслузиван пословни поклон, а производ су незапослених жена са села. Посетиоци су
имали прилику да у несвакидашњем амбијенту Римске
дворане упознају старе технике израде рукотворина
попут пустовања, нецања и златовеза које због непажње институција све више падају у заборав.
 мај 2010.
Продајна поставка у земунском „Мадлениануму”
У оквиру Европских оперских дана, опера и театар
Мадленианум је организовала манифестацију под називом ,,Опера – универзални мост међу културама” у
оквиру које је уприличена изложба старих заната на
којој је своје експонате представио велики број излагача међу којима и Етно мрежа. Изложбена поставка
Етно мреже била је веома запажена од стране јавности и медија.
 октобар 2010.
Жирирана изложба „100 жена – 100 минијатура“ у
Библиотеци Града Београда
У Библиотеци Града Београда организована је прва
жирирана изложба минијатура у традиционалним техникама под називом „100 жена – 100 минијатура“.
Изложба је организована уз подршку Скупштине града Београда, градског секретаријата за привреду и
Националне агенција за регионални развој. Уметнички савет Етно мреже је извршио селекцију експоната,
док је жири састављен од стручњака и партнера на
пројекту доделио награде ауторима најбољих експоната у традиционалним техникама. Специјална награда додељена је младим ауторима, док су одабрани
експонати добили награде жирија медија и дипломата.
 фебруар 2011.
Изложба Јавних радова у галерији ТОС-а у Београду
У Туристичкој организацији Србије у Чика Љубиној
улици, организована је продајна изложба рукотворина произведених у оквиру пројекта Јавних радова
2010. Изложбу су отворили државни секретар у Министарству економије и регионалног развоја, Горан
Петковић и директор Националне службе за запошљавање, Дејан Јовановић. Том приликом је истакнуто да је као директан резултат Јавног рада, основано
Изложба у Римској дворани, Библиотека града, Београд, октобар 2010.
6 нових удружења што је први корак од аматера ка
професионалним произвођачима, док је двадесетак
жена поднело захтев за подстицаје за запошљавање
са жељом покрену посао кроз оснивање самосталних
занатских радњи.
 мај 2011.
Изложба поводом међународне конференције у
хотелу „Извор“ у Аранђеловцу
Уз подршку Немачке организације за међународну
сарадњу (ГИЗ) и Министарства економије и регионалног развоја, 10. и 11. Маја 2011. године, Етно мрежа је имала изложбену поставку у хотелу “Извор” у
Аранђеловцу. Повод за изложбу је била међународна
конференција на тему регионалног развоја, са циљем
представљања лепоте српске традиције домаћим и
иностраним учесницима. Изложба је привукла пажњу
многобројних учесника конференције, који су показали
велико интересовање за традиционалне рукотворине
и аутентичне мотиве из свих крајева Србије.
35
Промоције
 април 2007.
Такмичење за најбољи сувенир источне Србије
За време ускршњих празника Етно мрежа је у сарадњи са задругом „Јефимија” организовала регионално такмичење за најбољи сувенир источне
Србије на којем су учестовале групе из Кладова,
Неготина, Бора, Кучева, Голупца и домаћина из
Великог Градишта. Жири сачињен од етнолога и
уметника из региона, наградио је аутентичне и
осмишљене рукотворине и пружио подстицај удружењима да наставе са унапређењем знања и
вештина својих произвођача.
 мај 2007.
Промоција Етно мреже на отварању „Беомитинга“
Међународна спортска манифестација, „Меморијал Артур Такач“ отворена је свечаним извођењем химне „Боже правде“ у у извођењу оперске певачице Тамаре Никезић која је том приликом
носила модел Етно мреже и елементима префињене
српске традиције допринела јединствености ове манифестације.
 новембар 2009.
Округли сто на тему производње рукотворина у
Медија центру у Београду
Етно мрежа је уз подршку Националне Алијансе за
локални економски развој (НАЛЕД), Министарства
економије и регионалног развоја и Министарства
пољопривреде, шумарства и водопривреде организовала округли сто у Медија центру у Београду са
темом “Производња рукотворина као извор прихода за жене на селу”. Округли сто је окупио представнике институција, регионалне партнере, донаторе, организације произвођача и медије, са циљем
да се промовише производња рукотворина.
36
Промоција традиције и рукотворина Србије, Медиа центар,
Београд, новембар 2009.
 јун 2010.
Потписивање уговора за јавне радове у Хотелу „Ин“
у Београду
Етно мрежа је организовала свечано потписивање и
уручење уговора произвођачима ангажованих у оквиру Јавних радова у 2010. години који су реализовани
у сарадњи са Министарством економије и регионалног развоја и Националном службом за запошљавање. Промоција је одржана у Хотелу Ин на Новом
Београду у присуству државног секретара, Драгијане Радоњић-Петровић, директора НСЗ, Дејана Јовановића, као и представника локалних самоуправа и
произвођача из 23 општине широм Србије. Пројектом је ангажовано 100 жена из 23 општине широм
Србије које су биле запослене на 6 месеци.
 септембар 2010.
Свечана додела сертификата полазницама обуке у НСЗ
у Београду
У сарадњи са Министарством економије и регионалног развоја и Националном службом за запошљавање
организована је додела сертификата за 155 жена, које
су у 23 општине у Србији прошле обуку за самосталног
произвођача рукотворина у техникама веза, златовеза,
ткања, пустовања и керамике/грнчарије. Сертификати
су додељени у сали НСЗ у Београду, а додели су поред
добитница сертификата, присуствовали и министар економије и регионалног развоја и директор Националне
службе за запошљавање.
 новембар 2010.
Додела награда за најбоље минијатуре у Скупштини
Града Београда
У свечаној сали Скупштине града Београда уприличена
је додела награда ауторима минијатура, којој су поред
добитница награда и аутора минијатура из целе Србије
присуствовали високи представници градских власти,
партнери на пројекту и компаније које подржавају рад
Етно мреже, уз велико интересовање медија и јавности
за награђене минијатуре и мотиве.
 септембар 2011.
Промоција продајне поставке у „Београђанки“
У простору Робне куће „Београђанка“ 15. септембра је
одржана промоција изложбе рукотворина чланица Етно
мреже под називом „Традиција надохват руке“ којој је
присуствовала потпредседница Владе Србије, Верица Калановић, Дејан Јовановић, директор Националне
службе за запошљавање и Александар Грунауер, директор ГИЗ/КЊД пројекта. Наши познати глумци Милица
Зарић, Горица Поповић и Светозар Цветковић, заједно
са гостима и говорницима, опробали су се у традиционалним техникама пустовања вуне, ткања, нецања, веза
Промоција продајне поставке у Београђанки, септембар 2011.
и златовеза, а од чланица Етно мреже сазнали су више
о традиционалним мотивима који се користе у изради
рукотворина.
 септембар 2011.
Београдски новинари у посети лиценцираним
радионицама
Новинари београдских медија посетили су 27. септембра уметничко-занатске задруге „Јефимија“ у Великом
Градишту и „Занарт“ у Неготину, у оквиру презентације
пројекта „Лиценцирање стандарда за запошљавање у
руралним подручјима“. Они су се на лицу места уверили у опремљеност радионица и разговарали са женама
које производе рукотворине, па су тако из прве руке могли да сазнају све о техникама израде и о традицији која
се негује у овим градовима источне Србије. Новинаре
националних телевизија, дневних листова, недељника и
магазина, највише је занимао начин израде уникатних
рукотворина и какво интересовање влада за ове
производе, а сазнали су и нешто више о туристичкој
понуди источне Србије.
37
Промоције
 септембар 2011.
Додељене лиценце радионицама за израду
рукотворина
Свечаном доделом лиценци радионицама за израду
рукотворина у Великом Градишту, Кладову, Неготину,
Бољевцу и Соко Бањи, завршен је пројекат „Лиценцирање стандарда за запошљавање у руралним подручјима”, који је реализовала Етно мрежа, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу
(ГИЗ/КЊД пројекта) и Министарства економије и
регионалног развоја. Лиценциране радионице су оспособљене да се укључе и у све популарнији активни
туризам држањем курсева за туристе из разних техника, пригодним јавним часовима и тематским продајним изложбама. У општинама чији већи број становника ради у иностранству, у време распуста и празника
радионице ће обучавати младе из дијаспоре.
 новембар 2011.
Ликовно такмичење основаца на тему домаће
радиности
У основној школи „Исидора Секулић” у Београду 18.
новембра су додељене награде ученицима у оквиру
такмичења у ликовним радовима на тему домаће радиности. Стручни жири који су чинили представници
Етно мреже и Факултета примењених уметности из
Београда и наставник ликовне културе ОШ „Исидора Секулић” су одабрали и наградили најбоље међу
бројним пристиглим радовима. Додели награда присуствовали су и представници Делегације ЕУ у Републици Србији и „Градских пијаца”, који су помогли
реализацију овог конкурса.
Ликовно такмичење основаца на тему домаће радиности у Београду,
новембар 2011.
38
Сајамске манифестације
Штанд на сајму „Бизнис База“ у Београдум, новембар 2005.
 новембар 2005.
Штанд на сајму „Бизнис База“ у Београду
Учешће на Сајму предузетништва је организовано са циљем представљања чланова и производа
Етно мреже институционалним партнерима, пре
свега министарствима, привредним коморама,
развојним агенцијама и другим Владиним телима
која обезбеђују подршку и подстицаје за произвођаче рукотворина (порески подстицаји и подстицаји за извоз).
Учешће на сајму је омогућило чланицама Етно
мреже да успоставе контакте са партнерским организацијама и тако унапреде преговарачку моћ
произвођача на домаћем тржишту.
 мај 2006.
Учешће на 17. Туристичкој берзи бања у
Врњачкој Бањи
Под покровитељством Министарства трговине и туризма Републике Србије, Удружења бања и климатских
лечилишта Србије, а у сарадњи са општинским властима и заједницом пословних људи из Врњачке бање,
организована је 17. Туристичка берза бања и климатских лечилишта, у трајању од 22 до 24. маја 2006.
Етно мрежа је имала запажену поставку у оквиру које
су представљени одабрани производи група из свих
крајева Србије, те је Етно мрежи додељена прва награда за успешну презентацију сувенира која се ослања
на традицију, а служи као употребни предмет и за најбољи изложбени простор на 12. Берзи сувенира.
39
Сајамске манифестације
 јун 2006.
Учешће на манифестацији „Златне руке“ у Вршцу
Уз подршку ЦРДА партнера, Етно мрежа је окупила
групе произвођача из целе Србије и на традиционалној годишњој манифестацији „Златне руке” у Вршцу
представила се јавности кроз поставку производа
који се користе као вински сувенир. Туристичка организација Србије као организатор манифестације
доделила је трећу награду Етно мрежи за најаутентичнији сувенир.
 април 2007.
Штанд на сајму туризма у Београду
Етно мрежа се представила 29. међународном
сајму туризма у Београду кроз поставку традиционалних српских пешкира и рукотворина и за ову
поставку је добила прву награду за еко- и етно-туризам у конкуренцији 750 излагача. У оквиру свечаног отварања, Етно мрежа је организовала модну
ревију уникатних одевних предмета, која је праћена
музиком истакнутих извођача групе Балканика, наишла на одличан оџив гостију и медија. Свечаном
отварању сајма су присуствовали високи званичници УСАИД-а и амбасаде Сједињених Америчких
Држава, односно домаћих институција које пружају
подршку Етно мрежи.
 април 2007.
Штанд на манифестацији „Дани Хомоља“ у Бечу
Чланице Етно мреже из Великог Градишта, Кучева,
Неготина и Голупца су обједињено наступиле на
манифестацији „Дани Хомоља“ где су аутентичним
производима из хомољског краја привукле пажњу
и интересовање наших сународника у Бечу који су
истински заинтересовани за очување и промоцију
традиционалног наслеђа Србије.
 јун 2007.
Учешће на Етно фестивалу у Голупцу
На Етно фестивалу који трећу годину за редом организује Асоцијација за развој, поред локалних произвођача рукотворина, учествовале су и чланице
Етно мреже из Великог Градишта, Кучева, Неготина
и Бора. На фестивалу су поред савремених комада,
биле изложене и старе алатке које су коришћене у
изради предмета за домаћинство традиционалним
техникама.
Међународни дан ткања, Београд, април 2008.
40
 мај 2008.
Поставка на Међународном дану ткања у Београду
У организацији Етнографског музеја, а под покровитељством домаће фирме „Ст. Георге“, на тргу Николе
Пашића у Београду, одржан је први „Међународни
дан ткања“ посвећен промоцији културног наслеђа
Србије. Чланице Етно Мреже из Врбаса, Великог
Градишта, Кладова, Кикинде, Неготина, Новог Сада
и Зајечара приказале су своје умеће у традиционалном техници ткања кроз одабране експонате које су
изложиле том приликом.
 јун 2008.
Штанд на сајму „Србијафест“ у Београду
У оквиру прве сајамске манифестације под покровитељством Министарства пољопривреде, „Србијафест“ своје руралне потенцијале су представиле 64
општине Србије, а чланице Етно мреже из Великог
Поставка на сајму „Зелена недеља“ у Берлину, јануар 2010.
Градишта, Бора, Неготина и Кладова, су искористиле ову прилику да представе одабране производе
својих група посетиоцима сајма.
 фебруар 2009.
Презентација на Сајму туризма у Београду
Презентацијом технике пустовања/ваљања вуне
као најстарије текстилне технике, Етно мрежа се у
оквиру штанда Министарства културе представила
на 31. међународном Сајму туризма у Београду. Поред презентације технике, посетиоци штанда су имали прилику да погледају и поставку пустованих комада насталих вредним рукама жена из Етно мреже.
 јун 2009.
Штанд на „Руралијади“ у Београду
У оквиру манифестације руралних потенцијала Србије у организацији Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде, Етно мрежа се представила кроз експонате чланица из Кучева и Великог Градишта. Циљ манифестације је представљање
традиционалних уметничких и културних вредности
из руралних подручја, уз неизоставну гастрономску
понуду из свих крајева Србије.
 јануар 2010.
Поставка на сајму „Зелена недеља“ у Берлину
У оквиру штанда Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, на сајму хране, пољопривреде и технологије „Зелена недеља“ у Берлину,
своје експонате је излагала Етно мрежа као саставни део презентације руралних крајева, али и богатог наслеђа Србије. Министарство пољопривреде
је том приликом одабране рукотворине Етно мреже
употребило за потребе репрезентације и уникатне
пословне поклоне страним делегацијама на сајму.
41
Сајамске манифестације
 фебруар 2010.
Поставка на Сајму туризма у Београду
На 32. Међународном сајму туризма у Београду,
Етно мрежа је, међу 830 излагача из 38 земаља,
представила своје производе у оквиру штанда Министарства економије и регионалног развоја Републике Србије. На штанду симболичног назива „Место сусрета“ посетиоци Сајма, којих је било више
од 50,000, могли су да осете лепоту традиције кроз
изложене производе чланица Етно мреже из целе
Србије.
 децембар 2010.
Штанд на Божићном базару Међународног
клуба жена у Београду
У организацији Међународног клуба жена, Етно мрежа је учествовала на десетом хуманитарном Божићном базару на Београдском сајму који је представио препознатљиве производе страних земаља које
кроз своје амбасаде и развојне програме делују у
Србији. Део прихода од продаје производа Етно
мреже издвојен је за добротворни фонд Базара из
којег Међународни клуб жена финансира одабране
хуманитарне пројекте.
 децембар 2011.
Штанд на празничном базару у америчкој
амбасади у Београду
У амбасади Сједињених Америчких Држава (САД)
у Београду 1. и 2. децембра одржан је традиционалан празнични базар. На овом својеврсном сајму, уз
излагаче попут козметике Лаш, фонда „Ана и Владе
Дивац“ и последњег београдског бомбонџије, биле
су изложене и рукотворине Етно мреже које су привукле значајну пажњу посетилаца.
Поставка на божићном базару у Београду, децембар 2010.
42
Модне ревије
Модна ревија у Медлениануму, Земун, октобар 2005.
Модна ревија у Извршном већу Војводине, Нови Сад, децембар 2005.
 октобар 2005.
Модна ревија у земунском „Мадлениануму“
Модна ревија под називом „Вече са Етно мрежом“
организована је 26. октобра 2006. у позоришној кући Мадленианум у Земуну. Програм вечери
обухватао је етно музику Србије и модну ревију
одевних предмета у традиционалним техникама.
Еминентне званице су обухватале и званичнике
амбасаде САД и USAID-а, Владе Србије и Црне
Горе, Владе АП Војводине, ЊКВ принца Александра Карађорђевића са супругом, принцезом Катарином, као и друге представнике дипломатског
кора у Србији и Црној Гори.
 децембар 2005.
Модна ревија у Извршном већу Војводине
у Новом Саду
У оквиру CRDA програма, а са циљем промоције
традиционалних рукотворина Србије, организовано је „Вече са Етно мрежом” у сарадњи са
Скупштином и Извршним већем Војводине. Ревију
је свечано отворио председник Скупштине Војводине, Бојан Костреш уз присуство бројних високих
званица и медија. Програм догађаја обухватао је
етно музику Србије и модну ревију Етно мреже у
сарадњи са Удружењем манекена Србије.
43
Модне ревије
 март 2006.
Модна ревија у хотелу „Парк” у Новом Саду
15 група произвођача рукотворина из Војводине и
Источне Србије које раде под окриљем Етно мреже,
подржане одUSAID-а представиле су традиционалне
одевне предмете на такмичењу за мис Новог Сада и
на тај начин окупљеним званицама промовисале спој
традиционалних мотива и модерног дизајна.
 април 2006.
Модна ревија модног дизајнера Јелене Николић и
Етно мреже у „ГЕО Заводу“ у Београду у оквиру
„Fashion Selection“
 април 2006.
Mодна ревија у амбасади Републике Србије
у Будимпешти
CRDA програм подржао је „Вече са Етно мрежом” у
сарадњи са Амбасадом Србије и Црне Горе у Будимпешти и под покровитељством амбасадора Србије и
Црне Горе у Будимпешти, док су ревији присуствовали
Модна ревија у Амбасади Републике Србије у Будимпешти, април 2006.
44
одабрани представници наше дијаспоре и партнерских
организација укључујући и канцеларију USAID-а у Будимпешти. Ревију су пратили и представници медија из
Србије који извештавају о активностима Етно мреже.
 јун 2006.
Mодна ревија у хотелу „Hyatt Regency“ у Београду
Под покровитељством Града Београда, у хотелу „Hyatt”
у Београду, одржано је „Вече са Етно мрежом“ које
је започело етно музиком, у изведби Љубише Стојановића Луиса и Боре Дугића, након чега је уследила
модна ревија и продајна изложба рукотворина. Модну ревију званично су отворили Радмила Хрустановић,
заменица градоначелника Београда и Дони Херингтон,
заменик шефа мисије USAID-а за Србију и Црну Гору.
 јун 2006.
Модна ревија на градском тргу у Крушевцу
Етно мрежа организовала је Сајам рукотворина организованих група произвођача из расинског округа
у пословној зони у Крушевцу, након чега је уследила
модна ревија на отвореном, на главном градском
тргу. Модна ревија је приказала одевне предмете
произвођача рукотворина из Крушевца, Ћићевца, Трстеника, Сјенице и других места.
 септембар 2006.
Модна ревија у хотелу „Вила Брег“ у Вршцу
У оквиру свечаности затварања Четврте европске летње школе клиничке фармакологије, чији је домаћин
био Хемофарм концерн из Вршца, а којој су присуствовали бројни међународни стручњаци на том
пољу, Хемофарм је позвао Етно мрежу да организује
аутентичну модну ревију у хотелу Вила Брег у Вршцу и
на тај начин приредио изванредну презентацију српског културног наслеђа и традиције страним гостима и
предавачима на конференцији.
 октобар 2006.
Модна ревија у Чикагу
Конгрес српског уједињења (СУЦ) као организатор
пословне конвенције био је домаћин дводневне изложбе традиционалних српских рукотворина, представљених уз модну ревију. Етно мрежа је овим путем
позвала представнике пословне српске дијаспоре заинтересоване за ову инцијативу да својим улагањем у
Србију и директном подршком чланицама Етно мреже
повећају пласман аутентичних рукотворина Србије на
локалном и међународном тржишту.
 април 2007.
Модна ревија у возу „Романтика“ на линији
Београд–Вршац
У оквиру јубиларне 10. манифестације Feshion selection, у
возу „Романтика“ одржана је јединствена модна ревија.
Целодневно дешавање је обухватало трочасовно путовање возом од Београда до Вршца током којег су одржане две модне ревије, Афродит Мод Колекшн и Етно
мреже у сарадњи с дизајнером Јеленом Николић. Модна ревија Етно мреже представила је романтичне беле
хаљине, украшене јединственим везом из свих крајева
Србије.
 децембар 2008.
Модна ревија у хотелу „Лав“ у Вуковару
Уз подршку Министарства за дијаспору, а у сарадњи са
Генералним конзулатом Републике Србије у Вуковару и
Српским културним друштвом „Просвјета”, организована је промотивна изложба и модна ревија у Вуковару.
Изложба је приказала уникатне експонате из целе
Србије коју нове генерације готово да немају прилике
да виде изузев у музејима и фолклорним манифестацијама. Међу гостима су поред препознатљивих припадника
српске заједнице у Вуковару били и представници градске управе (градоначелница и жупан) и свештенства.
 октобар 2011.
Модна ревија Етно мреже и Бате Спасојевића
на Fashion week-у
Етно мрежа је на промоцији изложбе „Традиција надохват руке“, најавила сарадњу са нашим познатим
модним креатором Слободаном Батом Спасојевићем који је одређене мотиве искористио за своју
нову колекцију за београдску Недељу моде (Белграде Fashion Week) када је нова колекција представљена у оквиру ревије под називом „City Folk Time”. Етно
мрежа је имала и изложбу у Expo центру, а колекција
је инспирисана народном ношњом и традиционалним мотивима упакованим у савремени дизајн.
Mодна ревија у возу „Романтика“ на линији Београду-Вршац, април 2007.
45
Колаж догађаја на локалу
 август 2006.
Покретање манифестације „Дани банице” у
Белој Паланци
Чланице удружења „Мирис завичаја” из Беле Паланке су осмислиле и уз помоћ општине организовале прву манифестацију етно хране, рукотворина и сувенира под називом „Дани
банице”. Ова манифестација је постала традиционална годишња манифестација која је веома посећена јер окупља
излагаче из целе Србије, туристе и наше људе из дијаспоре.
 април 2007.
Отварање радионице задруге „Земља” у Новом Саду
Чланице новоосноване задруге „Земља” изнајмиле су
простор у центру Новог Сада који је опремљен уз подршку
USAID/CRDA програма и свечано отворен за госте и институционалне партнере који су пружили подршку оснивању и раду
задруге. Простор ће поред продајно-изложбене функције,
служити и као радионица у којој ће се организовати курсеви
ткања и шивења.
 мај 2007.
Отварање продавнице кикиндског „Униката”
Као резултат вишегодишњих напора, чланице кикиндске
задруге „Уникат” опремиле су продајни простор у центру
свог града који је Милош Црњански једном приликом назвао
најлепшим пенџером Европе. Новоотворена продавница
поред квалитетних тканих рукотворина укључује и уникатне
комаде од фине нецане чипке по којој су жене из „Униката”
већ чувене.
 децембар 2007.
Посета председника Србије зајечарским ткаљама
Председник Републике Србије, Борис Тадић је током боравка у Зајечару посетио локално удружење „Сноватица”
и том приликом се упознао са могућностима и изазовима са
којим се најчешће сусрећу жене које производе рукотворине
у Србији.
46
Посета председника Србије зајечарским ткаљама, децембар 2007.
 јун-јул 2008.
Завршне изложбе рукотворина у Сенти, Суботици,
Пећинцима, Инђији, Панчеву и Лозници
У завршници пројекта реализованог у шест општина
уз подршку локалних партнера, а са циљем подизања
квалитета и увођења стандарда у призводњи рукотворина, одржане су запажене и аутентичне изложбе рукотворина насталих у оквиру пројекта.
 август 2008.
Борски „Архаик” на манифестацији дани
„Брестовачке бање”
Локално удружење „Архаик” из Бора имало је запажен
наступ на локалној манифестацији сајамског карактера
у Брестовачкој бањи где су за квалитет и аутентичност
изложених рукотворина добиле прву награду жирија.
 април 2009.
Нграђени производи панчевачких
„Панонки” на Међународној изложби рукотворина
Чланице удружења „Панонке” из Панчева, у изузетно
јакој конкуренцији, освојиле су прве награде за најбоље
производе у техникама ткања и веза на Међународној
изложби рукотворина у Молу. Ова традиционална манифестација одржана је 38. пут и окупља преко 2.000
излагача и више десетина хиљада посетилаца.
 март 2010.
Осмомартовска изложба у Кладову
Пред осмомартовски празник, удружење „Мисија креатива” приредило је у галерији туристичко – информационог центра у кладовској старој чаршији изложбу
радова ткаља које су, преко Етно мреже у 2009. биле
ангажоване у јавним радовима. Покровитељ изложбе
експоната од вуне и керамике које су произвеле чланице удружења „Мисија креатива“, био је председник
општине Кладово Дејан Николић, који институционално
подржава активности и промоцију удружења.
 август 2010.
Смотра рукотворина у Великом Градишту
У Великом Градишту одржана је Смотра рукотворина
на којој је учешће узело пет удружења – чланица Етно
мреже. На смотри су се представиле и полазнице обуке ткања које је спровела Етно мрежа у сарадњи са
Детаљ са смотре рукотворина, Велико Градиште, август 2010.
Националном службом за запошљавање и Министарством економије и регионалног развоја. Смотру је организовала Развојна асоцијација уз помоћ Министарства
пољопривреде, шумарства и водопривреде и Мобе из
Љига, а том приликом су додељене награде за најбољи
етно производ у техникама ткања, веза и грнчарије, као
и за најбоље уређен штанд.
47
Колаж догађаја на локалу
Изложба у Белој Паланци, април 2011.
Отварање радионицеу Оџацима, септембар 2011.
 април 2011.
Изложба рукотворина у Белој Паланци
У простору удружења „Мирис завичаја“ отворена је
изложба на којој је представљено око 50 експоната израђених традиционалним техникама пустовања, веза
и златовеза. Поставку је отворила Душанка Ботуњац,
дизајнер Етно мреже и ментор групе, заједно са председницом удружења Радијаном Живковић, а отварању
су присуствовали бројни локални партнери
РТС-овог кампа за нашу децу из дијаспоре за које је
задруга организовала радионицу керамике како би
стекли основе израде производа од глине.
 јун 2011.
РТС камп за децу из дијаспоре у неготинском
„Занарту”
На Видовдан, 28. јуна, радионицу занатске задруге „Занарт” посетила је група 60 учесника традиционалног
48
 септембар 2011.
Отворена галерија удружења „Ленка“ у Оџацима
Локална самоуправа у сарадњи са Спортско-пословним центром у Оџацима доделила је Удружењу
“Ленка” радни и изложбени простор у центру града
као подстицај чланицама удружења да остварују нове
успехе и обезбеђују приход за себе и своје породице. Изложбени простор је оплемењен рафинираном
поставком производа удружења које доприноси промоцији Оџака и обогаћује туристичку понуду овог
војвођанског места.
Маркетинг
и пласман
Петогодишњи извештај
49
Маркетиншке активности
Посета новинара лиценцираним радионицама септембар 2011.
Етно мрежа пружа подршку својим члановима да традиционалне рукотворине пласирају на локалу уз подршку
локалне самоуправе, односно у Београду уз подршку институција и привреде. У оквиру промотивних активности,
Етно мрежа је нарочито ангажована на популарисању и
пласману аутентичних рукотворина као пословних поклона и велики број жена пласира своје рукотворине фирмама и организацијама и таквом продајом остварују редовне приходе. Капацитети за извоз су и даље ограничени, а
интересовање се углавном повезује са српском дијаспором који траже традиционалне рукотворине или модним
дизајнерима који су заинтересовани за одабране мотиве.
Производи Етно мреже могу се купити поруџбином преко Извршне канцеларије или путем интернет продаје, а
изложбено-продајна места тренутно се налазе на Аеродрому Никола Тесла – етно галерија, у сарадњи са
компанијом Dufry, и у Робној кући Београд (популарна
“Београђанка”). Током новембра и децембра 2011.
50
године трајала је продајна изложба у београдском тржном центру “Delta City”, а за крај првог квартала 2012.
године планирано је отварање Етно центра (изложбенопродајног простора) у Бранковој улици број 10.
Етно мрежа је представила своје рукотворине и на празничном базару у амбасади САД, 1. и 2. децембра 2011,
а кроз сарадњу са нашим познатим модним дизајнером
Слободаном Батом Спасојевићем посетиоци Београдске
недеље моде (Fashion Week) могли су да уживају у креацијама инспирисаним етно мотивима. Сваког месеца
Етно мрежа организује продајне акције којима се један
од најинтересантнијих производа путем званичног веб
сајта нуди по повлашћеној цени. Рукотворине жена чланица Етно мреже препознате су и као елегантан пословни поклон и прилика да се у пригодним тренуцима, попут
ноговодишњих и божићних празника, пријатељима, сарадницима и пословним партнерима поклони део српске
традиције.
Пласман производа
Од јуна 2011. године, производи Етно мреже могу се
купити у оквиру етно-галерије на београдском аеродрому „Никола Тесла“. Етно мрежа такође остварује
сарадњу са реномираним продајним објектима како
би производи њених чланица дошле до што већег
броја купаца. Тако су се производи Етно мреже током
новембра и децембра 2011. године могли купити у
робној кући „Београђанка“, а током децембра 2011.
Етно мрежа је имала празничну продајну поставку у
тржном центру „Делта Цитy“. Такође је битно напоменути да је тренутно у припреми отварање сталног
изложбено-продајног простора у Бранковој 10. у Београду. У дугорочној стратегији Етно мреже је отварање продајне етно-галерије у Кнез Михаиловој улици, уз подршку Града Београда.
ПРОДАЈА ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА
Рукотворине Етно мреже могуће је купити путем интернета, преко специјализованих сајтова за електронску продају (Купиндо). На званичном вебсајту
Етно мреже www.ethnonetwork.com, поред сваког
производа налази се линк према Купинду. Ово је
најбржи и најлакши начин да наши људи који живе
у иностранству, али и сви остали поштоваоци српске традиције широм света, уз само неколико потеза
компјутерским мишем дођу до аутентичних рукотворина које у оквиру Етно мнреже производе жене из
целе Србије.
Интернет продавница је још један добар пример
споја традиционалног и модерног, који се огледа у
рукотворинама израђеним у техникама старих заната, али савременог дизајна и у луксузном паковању.
Оваквим начином продаје Етно мрежа се прилагођава савременим потребама тржишта.
Етно галерија на београдском аеродрому
ЕТНО-ГАЛЕРИЈА НА АЕРОДРОМУ
„НИКОЛА ТЕСЛА“
Прва етно-галерија на аеродрому „Никола Тесла“
у Београду отворена је 18. априла 2011. године.
Овим путем, у сарадњи са фирмом „Дуфрy д.о.о.”,
Етно мрежа домаћим и страним путницима представља традиционалне рукотворине Србије. Етно-галерија је практично почетак продаје производа Етно
мреже у Београду, која би требало да допринесе још
интензивнијем запошљавању жена широм Србије и
унапређењу производње висококвалитетних рукотворина.
51
Пласман производа
52
Промоција у Робној кући Београд, август 2011.
Продајна излозжба у Робној кући Београд, Септембар 2011.
ПРОДАЈНА ИЗЛОЖБА У РОБНОЈ КУЋИ
„БЕОГРАЂАНКА“
РУКОТВОРИНЕ ЗА ПРОТОКОЛ
ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Од 23. августа 2011. године, у једном објекту „Робних
кућа Београда“ (популарна „Београђанка“) постављена
је промотивна продајна изложба рукотворина чланица
Етно мреже. У сарадњи са компанијом „Робне куће Београд“ изложени су одевни предмети, сувенири и предмети за опремање ентеријера – радови жена из свих
крајева Србије.
С обзиром на стални проблем са недостатком изложбеног простора у главном граду, компанија „Робне куће
Београд“ изашла је у сусрет чланицама Етно мреже, јер
је ову промотивну поставку у робној кући „Београђанка“
препознала као манифестацију значајну за промоцију
традиционалних, аутентичних рукотворина.
Рафинирани производи Етно мреже настали у оквиру
пројекта Јавних радова, од 2008. године испоручују се
Протоколу Владе Републике Србије за потребе репрезентације и пословних поклона. Традиционални српски
пешкири, шалови, простирке, подметачи, торбе и друге
уникатне рукотворине са српским мотивима постају аутентичан и репрезентативан поклон представника српске владе страним државницима и високим званичницима. На овај начин наша земља свету представља своју
богату традицију и нематеријалну културну баштину, за
чије се очување залаже Етно мрежа.
Производи
Етно мреже
Петогодишњи извештај
53
Препознатљиви производи Етно мреже
Женски шал и торбица - део тканог програма Етно мреже
Рукотворине Етно мреже су производи жена из целе Србије у којима се огледа традиција српског народа. Асортиман чине одевни предмети, сувенири и предмети за опремање ентеријера, израђени у традиционалним техникама старих заната и украшени аутентичним српским мотивима. Сви производи су руком рађени уникати,
опремљени адекватним паковањем и сертификатом којим се купци информишу о саставу и техници израде, али
и о броју сати уложених у производњу одређене рукотворине. Етно мрежа негује квалитет и инсистира на поштовању високих стандарда, аутентичних мотива и традиционалних техника у изради рукотворина.
54
ТРАДИЦИОНАЛНИ СРПСКИ ПЕШКИР
Пешкир је део српске традиције од најстаријих времена. Помиње се у древним писаним документима. Порекло
пешкира највероватније треба тражити у заједничкој словенској култури и постојбини. О томе сведочи и словенска реч убрус, коришћена и у српском језику, која се јавља и у другим словенским језицима и означава комад
платна четвртастог облика различите величине, који је коришћен првенствено за брисање, убрисање, али је
имао је вишеструку намену и значај.
Као употребни предмет, служио је за брисање тела, затим у кухињи, за прекривање хране и слично. И девојке
су приликом излазака често у руци носиле мали пешкир.
У српској традицији је изузетно значајна симболична вредност пешкира у свадбеним и погребним обичајима,
као и приликом обреда рођења детета и других важних догађаја.
Пешкири су најчешће израђивани од кудељног, ланеног, памучног, понекад и свиленог тканог платна. Најлепши
и најскупоценији пешкири преношени су у наслеђе.
Како су изгледали пешкири или убруси у средњем веку коришћени у Србији сазнајемо једино путем фресака и
икона из српских цркава и манастира. Представе ових предмета се јављају у сценама гозби као дуги пешкири
постављени око столова који су највероватније служили за брисање. Пешкир је обавезан предмет и у сценама
крштења Христа и Богородице, а мањи комади текстила који по форми подсећају на пешкире, приказани су као
део ношње закачени о појас.
55
Препознатљиви производи Етно мреже
ДВОПРЕЂНЕ ЧАРАПЕ
На простору омеђеном Старом и Сврљшиким планинама, у области Тимока, двопређне чарапе су биле део одевних
предмета народне ношње становника. Разноврсне у орнаменталном компоновању и богатог колорита, двопређне
чарапе су изразити представници фолклорне уметности. У књажевачком крају двопређни орнаменти на сељачким
плетеним чарапама достигли су врхунац естетског развоја у XVIII веку.
Двопређне чарапе, женске и мушке, као одевни предмети рађени су претежно у две основне боје - црна и црвена.
Данас у селима има мало сачуваних двопређних чарапа и тек понека жена зна да их плете, а техника плетења је
посебна на пет игала. У Завичајном музеју у Књажевцу издваја се етнографска збирка двопређних вунених чарапа,
јединствена у свету, која је изложена као засебна целина – Музеј чарапа у оквиру сталне поставке. Двопређни елементи на њима чудесних су линија, облика и боја, и управо ти знаци исписали су историју њиховог постанка и развоја.
56
ТКАНИЦА
Тканица је универзални, традиционални српски појас у мушкој и женској народној ношњи и заступљена је у свим
крајевима Србије тако да њена употреба није везана искључиво за одређену територију. Тканица је изузетно
препознатљив и упечатљив елеменат нашег традиционалног начина одевања и по својој универзалности симбол
српске народне ношње и фолклора.
У народном традиционалном веровању Срба, уврежено је мишљење да сваки одевни предмет или шара на
њему има и одређено симболично заштитно значење, тако да је за тканицу уврежено мишљење да својим јарким
бојама и декоративним шарама штити од злих духова, чиме по народном веровању преузима улогу душепазитељице и путеводитељице.
57
Производи Етно мреже
58
59
60
Приче о успеху
Петогодишњи извештај
61
Приче о успеху
за професионалним односом према послу, за постизањем 3К (квалитет, квантитет и континуитет) у организовању производње на локалу, уз подршку у ефикасном
спровођењу пројектних активности на територији целе
Србије, довели су до крупних промена у свести самих
произвођача.
Сада се комуникација између чланица и партнера на
пројектима одвија ефикасно путем мобилних телефона
и интернета, а представнице група из свих крајева Србије долазе у седиште Етно мреже у Београду на састанке и семинаре.
Удружење Дунавска голубица, Голубац, октобар 2011.
Етно мрежа је начинила крупне кораке ка суштинској
еманципацији и економском оснаживању жена.
Ангажовањем у оквиру пројекта Јавних радова, који
Етно мрежа у сарадњи са НСЗ спроводи четири године
за редом, свој први посао добило је 58 жена од којих 21
особа са инвалидитетом. Међу њима има и оних које су
на посао чекале по 17 година, као што је то био случај
са Маријом и Сузаном Марковић из Оџака.
Прве пројекте је било јако тешко спровести због отежане комуникације између партнера, пре свега са произвођачима на терену. Чланице удружења у локалним
срединама нису имале мобилне телефоне, рачунаре и
приступ интернету. Иако изузетно талентоване и вештих
руку, нераскидиво везане за кућу, оптерећене обавезама према породици и домаћинству, нису налазиле простора и времена за креативан рад. Захтеви Етно мреже
62
Дешава се да чланице, како млађе тако и старије, по
први пут посећују престоницу управо на позив Етно
мреже, као што је то био случај са младом везиљом из
Бора, која је тек завршила средњу школу, или са две
искусне везиље из Беле Паланке!
Након превазилажења првобитног негативног става
према одвајању од куће и породице, макар на један
дан, чланице сада већ радо долазе на промотивне манифестације у Београд (изложбе, модне ревије, доделе
признања и сертификата). На тај начин добијају признање институција и јавности да се њихов дугогодишњи
рад истински вреднује, чиме се реафирмишу и у оквиру
својих средина и породица. Често се друже са својим
колегиницама из других општина, посећујући локалне
манифестације по целој Србији ради размене искустава и повећања продаје својих производа.
Успостављањем добре сарадње са локалним самоуправама, већина група је уз помоћ Етно мреже обезбедила продајни и простор за рад, тако да жене редовно
одлазе на посао и имају сталан извор прихода кроз
мања или већа примања у зависности од степена анга-
Изложба 100 жена - 100 минијатура, Градска скупштина, Београд, новембар 2010.
жованости, што им враћа самопоуздање и поверење у
институције друштва.
То је био случај и са удружењем „Мисија креатива“
из Кладова које, захваљујући помоћи Етно мреже,
остварује сарадњу са општином која им откупљује
производе, обезбеђује превоз за састанке и посете
манифестацијама, а 2008. добијају радни, изложбени и продајни простор који се труде да сваке године
додатно оплемене и опреме, док им 2010. Канцеларија за дијаспору поклања шиваћу машину.
У оквиру сарадње са Етно мрежом, произвођачи су
увидели предности рада са дизајнером. У почетку је
било доста неповерења, јер произвођачи природно
очекују да њихов, љубављу урађен производ и поклон
најмилијима, буде вредан и тражен и на тржишту. Дизајнери су имали незахвалну улогу саветовања жена
на терену, мајстора својих заната, како да унапреде
свој производ, на шта оне нису благонаклоно гледале.
Требало је времена да се у пракси покажу ефекти у
продаји, како би се међу женама променио став према дизајнерима. Чланови Етно мреже данас изузетно
цене савет дизајнера који представљају незаобилазни део тима Етно мреже и важну карику у спровођењу
свих активности.
Користећи традиционалне мотиве и стручну подршку
дизајнера Етно мреже, удружење „Мисија креатива“
из Кладова исткала је уникатни ћилим за амбасадора
Аустрије у Србији. У изради овог ћилима димензија
4x1.60м учествовало је пет жена.
„Пета игла“
Плетиља двопређних чарапа са дугогодишњим
искуством узима игле у руке, наставља са
плетењем и види да нешто не иде како треба.
Окретала је чарапу, загледала са свих страна и
после дужег размишљања схватила
да јој недостаје пета игла!
63
64
Чланство
Петогодишњи извештај
65
Развој Етно мреже као чланске организације
Партнери Етно мреже, Аеродром Београд, новембар 2011.
У оквиру USAID-овог CRDA програма жене из преко
40 општина су добиле прилику да унапреде производњу и пласман рукотворина и тако створе извор
прихода и запослења. Кроз подршку USAID-а, овим
групама је пружена едукација, подршка у промоцији и
удруживању као и основна опрема, што је већина група искористила као развојну шансу. Мањи број група
је нажалост због недостатка подршке у континуитету,
одустао пред уобичајеним изазовима – недостатак
простора за рад и продају, неедукован менаџмент за
вођење удружења или задруге, непознавање маркетинга, непостојање бизнис плана и немогућност ношења са неповерењем малих средина према новим
иницијативама.
Како би се осигурала одрживост Етно мреже и на континуиран начин пружила подршка свим заинтересованим групама жена, Етно мрежа 22. фебруара 2007.
одржава Оснивачку скупштину на којој су учествовале
66
жене, представнице најагилнијих удружења и задруга
из 9 општина: Неготин, Нови Бановци, Нови Сад, Бачка Топола, Бор, Кикинда, Вршац, Велико Градиште,
и Голубац. Тако се 2007. године и званично оснива
удружење Етно мрежа.
Следеће године, Етно мрежа, након успешно спроведене едукације, укључује нове чланице из Лознице,
Инђије, Пећинаца и Панчева, а у оквиру Јавних радова запошљава 40 жена из 8 општина (Бор, Кладово,
Неготин, Бела Паланка, Нови Сад, Врбас, Велико
Градиште Зајечар) чиме ствара основ за раст чланске инфраструктуре у оквиру организације.
2009. због доследности у приступу Етно мреже у производњи аутентичних рукотворина традиционалним
техникама, долази до промене структуре чланства,
али број чланица остаје исти. Етно мрежа обучава
младе у традиционалним техникама у 15 општина
Чланице удружења Мисија Креатива, Кладово, јун 2010.
Србије и стиче нове чланове, при чему изграђује свест
купаца и произвођача у локалним срединама.
До 2010. године, издиференцирало се 14 удружења
и задруга које успешно сарађују као тим и спроводе
договорне активности ради постизања заједничких
циљева. Етно мрежа постаје развојни инкубатор идеја
и модерног дизајна рукотворина базираних на традицији. Кроз јавне радове је запослено 100 жена, а
стручњаци Етно мреже раде волонтерски на едукацији
155 жена и организовању производње у 23 општине,
као и на дизајну нових производа. Поред напредних
курсева у традиционалним техникама, Етно мрежа
обучава жене за оснивање удружења и за отварање
самосталне занатске радње.
У 2011. години расте интересовање за учлањење у
Етно мрежу што је резултирало пријемом 10 нових
чланица које вредно раде на неговању традиционал-
них техника израде рукотворина, на запошљавању
жена и покретању предузетничких иницијатива у руралним подручјима. Етно мрежа и НСЗ запошљавају
110 жена из 25 општина, а креативни тим Етно мреже
ствара нове производе у техникама старих заната. По
први пут, 2011. запослено је и 65 особа са инвалидитетом у 13 општина.
Управни одбор Етно мреже је правилником уредио
пријем нових чланова који су у обавези да испуне
захтеване критеријуме како би се квалификовали за
чланство у Етно мрежи. Обједињеним деловањем са
својим чланством, Етно мрежа ствара основу за осмишљену промоцију и пласман рукотворина, али и
подстиче институције да пруже конкретну подршку организованим произвођачима у остваривању прихода
кроз активно чување традиције.
67
Чланство
Етно мрежа представља националну струковну асоцијацију која на чланском принципу окупља организоване
групе произвођача рукотворина из целе Србије. Ова
удружења међусобно сарађују, размењују искуства и
својим радом активно промовишу концепт Етно мреже
који подразумева квалитет, професионализам и доследност у изради аутентичних рукотворина Србије.
Појединачне групе, чланице Етно мреже, у оквиру
својих општина организоване су као задруге домаће
радиности или удружења, у циљу легалног пословања
и грађења локалног производног капацитета и тржишта.
Тренутно, Етно мрежу чине 24 одабране групе произвођача са укупно више од 400 чланова.
Чланице Етно мреже
Задруге:
„Јефимија“, Велико Градиште
„Занарт“, Неготин
„Јефимија“, Кучево
Удружења:
„Уникат“, Кикинда
„Архаик“, Бор
„Мисија Креатива“, Кладово
„Етнос“, Књажевац
„Мирис завичаја“, Бела Паланка
„Ленка“, Оџаци
„Гороцвет“, Инђија
„Сремица“, Пећинци
„Панонке“, Панчево
„Везиље Осечине“, Осечина
„Војвођански мотиви“, Бачки Петровац
„Искон“, Бољевац
„Дунавска голубица“, Голубац
„Сновалица“, Доњи Дубац, Каона
„Актив жена Злакусанке“, Злакуса
„Асоцијација за развој Вељко Влаховић“, Зрењанин
„Етно Расина“, Крушевац
„Актив жена Ниша“, Ниш
„Етно конац“, Ражањ
„Етнос“, Сокобања
68
Погодности за чланове
Прикључивање Етно мрежи доноси појединачним
организацијама на локалу бројне предности,
укључујући:
Коначно, Етно мрежа обезбеђује својим чланицама и
већу видљивост и промоцију:
ЕДУКАЦИЈА
 Заједничке промоције и изложбе,
 Учешће у заједничким пројектима Етно мреже,
 Подршка у припреми и реализацији пројеката,
 Учешће у регионалним такмичењима и
жирираним изложбама,
 Могућност обједињеног заговарања на локалном
и централном нивоу у циљу обезбеђивања
погодности за произвођаче рукотворина и
пореске олакшице.
 Ангажовање локалних едукатора у пројектно-
едукативном центру,
 Учешће у програмима едукације у организацији
Етно мреже,
 Подршка групама кроз консултантске посете
на терену,
 Сарадња и едукација са музејским и културним институцијама,
 Стручне консултације са дизајнерима,
 Директна подршка у процесу организовања
и удруживања (удружења, задруге),
 Упознавање и размена искустава са
произвођачима широм Србије.
ПРОМОЦИЈА
У оквиру производње, Етно мрежа обезбеђује
својим чланицама:
ПОДРШКА У ПРОИЗВОДЊИ
 Заједничку набавку репро-материјала,
 Заједничку набавку амбалаже,
 Увођење стандарда квалитета у производњи,
 Осмишљавање препознатљивих локалних и
регионалних производа,
 Стручну помоћ у пласману производа на
локалном нивоу,
 Сарадњу на асортиману Етно-мреже
(стварање препознатљивог бренда),
 Заједнички пласман производа под знаком Етно-мреже.
69
Пројектно едукативни центар
Пројектно едукативни центар Етно мреже је основан
са циљем подршке активностима удружења на очувању традиције кроз спровођење осмишљених програма обуке и пројеката усмерених на промоцију културног наслеђа Србије.
ЕДУКАТОРИ ЕТНО МРЕЖЕ
Божица Милошевић́
Јованка Шовљански
Душанка Ботуњац
Милица Мишић́
Евица Ђурић́
70
Нела Пејчић́
Ивана Мишић́
Рајка Јовановић́
Софија Арсић
Данијела Арађански
Центар укључује преко 40 квалификованих и лиценцираних едукатора из свих крајева Србије са дугогодишњим искуством у организацији група произвођача
и спровођења специјализованих курсева за израду
рукотворина. Свеобухватна обука Етно мреже поред
практичних курсева подразумева и континуирани рад
са стручним консултантима и одабраним дизајнерима
у циљу подизања квалитета рукотворина и опремања
производа за тржиште, организовање група у привредне субјекте, као и практичне савете из области
маркетинга и пласмана производа.
ЕДУКАТИВНИ ЦЕНТАР ЕТНО МРЕЖЕ РАСПОЛАЖЕ
ПОТПУНО ОПРЕМЉЕНИМ РАДИОНИЦАМА
У ДВАДЕСЕТ ОПШТИНА И ИМА У ПОНУДИ
СТАНДАРДИЗОВАНЕ ОБУКЕ ЗА САВЛАДАВАЊЕ
ТРАДИЦИОНАЛНИХ ТЕХНИКА:







ТКАЊЕ,
КЕРАМИКА И ГРНЧАРИЈА,
ВЕЗ,
ЗЛАТОВЕЗ,
НЕЦАЊЕ,
ПЛЕТЕЊЕ,
ПУСТОВАЊЕ.
Едукативни центар Етно мреже, Бранкова 10, Београд
Специјализовану обуку прати стручни консалтинг
који обухвата:








организовање произвођача,
паковање и сертификати,
промоција и маркетинг,
дизајн и квалитет производа,
сарадња са локалном заједницом,
осмишљавање пласмана,
искоришћеност продајног простора,
наступ на сајамским манифестацијама.
За полазнике који успешно заврше комбиновану обуку
за тржишног произвођача рукотворина, обезбеђени су
сертификати Етно мреже.
Од 2012. Етно Мрежа има посебну понуду тематских
курсева и кратких обука за странце и децу које нуде
могућности за активно провођење слободног времена
кроз упознавање с традицијом, обичајима и мотивима
Србије.
„Плете пројекте као чарапе“
Крупна девојчица, увек озбиљна, путовала је
свакодневно у школу међуградским аутобусом.
Улазила је на предња врата, седала на прво
место иза возача резервисано за њу и вадила
из школске торбе игле и вуну да би квалитетно
испунила време путовања. Нису је ометала ни
задиркивања путника, ни то што је „полетала“
сваки пут кад би возач нагло закочио, увек је
остала прибрана и концентрисана на циљ.
Путници су рекли њеној мајци да такав пример
упорности још нису видели и да ће од ње сигурно
„нешто добро испасти“. Иако има жељу да
савлада старе технике, за сада „плете само
пројекте“ и доследно се залаже за очување
традиције и подршку за произвођаче рукотворина
- оснивач је и председница Етно мреже.
71
72
Партнери
Петогодишњи извештај
73
Партнери
Етно мрежа данас реализује активности на очувању културног наслеђа које у континуитету подржавају ресорна
министарства Републике Србије, државне институције,
одабране локалне самоуправе и страни донатори.
Институције и организације које су пружиле директну
подршку пројекту Етно мреже:
Министарство економије и регионалног развоја
Министарство вера и дијаспоре
Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде
Министарство културе, информисања и
информационог друштва
Министарство омладине и спорта
Национална служба за запошљавање
Национална агенција за регионални развој
Координационо тело за општине Бујановац, Медвеђа и Прешево
Град Београд
Секретаријат за привреду Града Београда
Извршно Веће Војводине, Покрајински
секретаријат за привреду
Агенција за страна улагања и промоцију извоза
Србије (SIEPA)
Туристичка организација Србије
Туристичка организација Београда
Немачка организација за међународну
сарадњу, ГИЗ
Америчка агенција за међународни развој (USAID)
Фонд за отворено друштво
Делегација Европске уније у Републици Србији
Национална алијанса за локални економски
развој (NALED)
Факултет примењених уметности
74
Додела лиценци, септембар 2011.
Друштвено одговорне компаније које пружају подршку
Етно мрежи
Подршку Етно мрежи и женама произвођачима рукотворина из целе Србије пружају и компаније које су препознале значај очувања традиције:
Робне куће Београд
Delta City
Dufry
Hypo Alpe Adria Banka
ЈКП Градске пијаце
Холцим
Комерцијална банка
Actavis
Тигар
Интеза Лизинг
Медији
Током 2011. године активности Етно мреже су вишеструко представљене у локалним и националним медијима,
у штампи, на радију, телевизији и интернет порталима.
Највише медијских објава било је у дневним новинама,
затим у периодичној штампи, магазинима и часописима,
на телевизији, интернет порталима и на радију. Од новинарских форми највише су биле заступљене репортаже
о успешним женама и начину израде традиционалних
рукотворина, а затим и вести-извештаји о изложбама и
пројектима које спроводи Етно мрежа.
Дневник „Вече Етно мрежа у оквиру АДФ/CRDA“
У току 2011. године редизајниран је сајт Етно мреже,
који сада пружа комплетне и ажурне информације о
асоцијацији, чланству, актуелним пројектима, производима и медијском присуству. Ту је и интернет продавница путем које се могу наручити рукотворине и која је
доступна како људима у Србији, тако и бројној српској
дијаспори широм света.
Press „Ручно рађени уникати“
Блиц „Српски ручни радови сачувани од заборава“
75
Медији
76
Новости „Етномода осваја свет“
Илустрована политика „Нови Српски бренд“
Политика „Лап топови у торбама од вуне“
Press „О традицији у Србији“
Лиса „Сигурне у себе и у старе занате“
Блиц „Цвет и камен у етно стилу“
Структура и
капацитети
Петогодишњи извештај
77
Структура и капацитети организације
Додела уговора о јавним радовима, јун 2010.
Етно мрежом управљају Скупштина и Управни одбор,
а Извршна канцеларија спроводи пројекте у складу са
програмским циљевима и приоритетима организације.
СКУПШТИНА ЕТНО МРЕЖЕ
Скупштину Етно мреже чине сви њени чланови.
Скупштина се састаје најмање једном годишње како би
остварила увид и усвојила финансијске и оперативне
извештаје, поставила стратешке правце развоја организације и одредила приоритете за предстојећу годину.
Претходне године, редовна седница скупштине одржана је 15. фебруара у канцеларији Етно мреже којој
је присуствовало 11 од укупно 13 чланова удружења.
Том приликом, чланство се изјаснило о приоритетима
за 2011. који се превасходно односе на маркетиншке
активности у циљу раста пласмана и видљивости организације.
Етно мрежа негује обавезу присуствовања и редовност састанака са својим чланством. Од оснивања је
одржано преко 25 састанака са чланством и преко 30
састанака Управног одбора. Такође су уведени и електронски састанци УО, Едукативног тима и Уметничког
78
савета, ради ефикаснијег функционисања Етно мреже.
На састанцима просечно присуствује око 20 жена, а
често број присутних премашује 40 особа, што доводи
до преиспитивања капацитета просторија Етно мреже. Дешава се да ради уштеде на путним трошковима,
буде одржано и по 2 до 3 састанка у једном дану, када
просторије Етно мреже „опслуже“ и преко 70 особа.
УПРАВНИ ОДБОР
Управни одбор се стара о реализацији циљева Етно
мреже и њеном добром имиџу у јавности.
Управни одбор Етно мреже у складу с одлуком
скупштине из фебруара 2010. чини 5 чланова: Софија
Арсић, Снежана Јовановић, Јованка Шовљански, Душанка Ботуњац и Виолета Јовановић. Управни одбор
је током 2011. године одржао четири седнице, као и
две електронске седнице путем којих су чланови Управног одбора усмеравали рад организације и доносили
стратешке одлуке за даљи раст удружења. Осим тога,
Управни одбор је активно заступао интересе Етно мреже пред релевантним институцијама и страним организацијама које подржавају рад Етно мреже.
ИЗВРШНА КАНЦЕЛАРИЈА
КАПАЦИТЕТИ ЕТНО МРЕЖЕ
Извршна канцеларија обавља све оперативне послове неопходне за функционисање организације, спроводи све пројекте и активности Етно мреже, на дневној бази комуницира са члановима и партнерима,
организује изложбене и продајне поставке, припрема
извештаје и публикације, пројектне апликације и обезбеђује додатна средства од донатора, осмишљава
маркетиншки наступ организације, одржава базе података, организује конференције, стручне семинаре и
тренинге.
Током 2011. године Етно мрежа је значајно проширила и ојачала структуру Извршне канцеларије. Уз
подршку Делегације ЕУ у Републици Србији, број
особља је током године увећан и укључује додатне сараднике за рад на пројектима као и стручно особље
које јача капацитет организације да обавља послове
маркетинга, промоције и даљег рада на пласману као
предуслова за дугорочну одрживост концепта Етно
мреже. Етно мрежа је у оквиру програма који финансира амбасада Немачке у Србији обезбедила ЦИМ
експерта из иностранства који је од почетка 2012.
стално запослен у Етно мрежи – стручњак за пословно планирање (Етно мрежа је у обавези да обезбеди
просечну плату у РС, док се остатак средстава обезбеђује кроз програм амбасаде). Извршну канцеларију тренутно чини 5 стално запослених.
Марко
Ива
Уз сагласност Управног одбора, изнајмљен је канцеларијски простор у Бранковој 16 у Београду и опремљен уз подршку NALED-а и USAID Програма за
економски развој општина (МЕГА) који су поред канцеларијског инвентара донирали и возило (PT Cruiser)
за потребе теренских посета стручних тимова и чланова Извршне канцеларије.
У 2012. Етно мрежа ће настојати да обезбеди квалитетне могућности за стручно усавршавање особља
као вид мотивације и предуслов за даљи професионални раст запослених, уз интензиван ради на дефинисању нових пословних могућности и расту продаје,
при чему је приоритет дугорочна финансијска одрживост организације и квалитет рукотворина са знаком
Етно мреже.
Милан
Снежана
79
Извори прихода
Отварање сајма туризма, април 2007.
Етно мрежа обезбеђује средства за финансирање
активности из следећих извора: чланарине, пројектна
средства, услуге и продаја производа.
ЧЛАНАРИНЕ
Чланарине покривају незнатни део финансијских средстава којима удружење располаже за финансирање
оперативних трошкова и функционисање извршне канцеларије. Чланови Етно мреже су удружења и задруге произвођача рукотворина које плаћају симболичну годишњу
чланарину у висини од 100 еура, а заузврат добијају
право да учествују у свим активностима и пројектима
Етно мреже. Међутим, чланови које по структури претежно чине жене из руралних подручја, нису у могућности
да значајније допринесу финансирању организације, те
чине мање од 5% њених укупних годишњих прихода.
80
ПРОЈЕКТНА СРЕДСТВА
Донаторска средства чине преко 60% укупног годишњег буџета организације, а чине их пројекти страних и домаћих организација који су намењени реализацији конкретних пројеката који доприносе очувању
традиције и запошљавању жена и младих у руралним
подручјима.
Из донаторских средстава током 2011. Етно Мрежа је
омогућила спровођење Јавних радова и обуку за преко
200 учесника, као и лиценцирање првих радионица за
обуку у традиционалним техникама израде рукотворина. Међу донаторима се свакако издвајају USAID захваљујући чијој подршци је омогућено настајање Етно
мреже, затим Делегација ЕУ, Национална служба за
запошљавање и Немачка организација за међународну сарадњу, ГИЗ.
УСЛУГЕ
Етно мрежа кроз пројектно едукативни центар нуди услуге
едукације пре свега локалним самоуправама које желе
да негују своје наслеђе које може бити у функцији развоја
туристичке понуде и за резултат имати оспособљавање
група произвођача за тржишну производњу рукотворина.
Подршка групама на локалу почиње анализом постојећег
стања, капацитета за производњу и предуслова за
пласман на локалу, након чега следи обука (теоријска
и практична) и стручни консалтинг са дизајнерима Етно
мреже у циљу стицања специјализованих и општих знања
и активног наступа на тржишту. У жељи да одговори на
потребе тржишта и диверзификује своје изворе прихода,
Етно Мрежа је своју понуду услуга обогатила курсевима
за странце и децу са циљем промоције и нашег наслеђа и
упознавање с традицијом, обичајима и мотивима Србије.
У понуду етно рукотворина и сувенира уткана је брига о
женама у руралним подручјима, као и потреба да се традиционалне технике старих заната очувају од заборава.
Зато што производи имају овакву додату вредност, Етно
мрежа чини напоре да их представљају и продају управо жене које су те производе и произвеле. Оне знају на
прави начин да пренесу причу о мотивима и техникама
које су користиле. На тај начин Етно мрежа настоји да
традиционалним рукотворинама врати друштвени значај
који им припада.
УЗ ПОДРШКУ ИНСТИТУЦИЈА И ОДГОВОРНИХ
КОМПАНИЈА, ЕТНО МРЕЖА ОЖИВЉАВА
ТРАДИЦИОНАЛНУ ПРОИЗВОДЊУ
РУКОТВОРИНА И ЗАНАТСКУ ДЕЛАТНОСТ У
СЕОСКИМ СРЕДИНАМА КРОЗ АНГАЖОВАЊЕ
НЕЗАПОСЛЕНИХ ЖЕНА И МЛАДИХ У ИЗРАДИ
РУКОТВОРИНА КАО АУТЕНТИЧНИХ ПОСЛОВНИХ
ПОКЛОНА ИЗ СВИХ КРАЈЕВА СРБИЈЕ.
Изложба у Мадлениануму, октобар 2005.
81
ИМПРЕСУМ
ИЗДАВАЧ:
Етно мрежа
ЗА ИЗДАВАЧА:
Виолета Јовановић
ПРИПРЕМА САДРЖАЈА:
Извршна канцеларија Етно мреже
ДИЗАЈН И ПРЕЛОМ:
Grape design studio
ШТАМПА:
Цицеро
ТИРАЖ:
500 ком.
Београд, април 2012.
www.ethnonetwork.com
82
83
Етно мрежа, Бранкова 16, 11000 Београд, T. +381 11 3287963, [email protected]
Download

Лепота за сва времена