Praćenje sprovođenja romskih politika
na nacionalnom i lokalnom nivou
u Republici Srbiji
uz finansijsku podršku Delegacije Evropske Unije, u okviru EIDHR programa
Fondacije za otvoreno društvo iz Beograda
Sekretarijata Dekade Inkluzije Roma iz Budimpešte
Centar za prava manjina
YUROM Centar
Romski ženski centar “Bibija”
Decembar, 2013.
Ova publikacija je napravljena uz pomoć Evropske Unije. Stavovi izneti u ovoj publikaciji
su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Evropske Unije.
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
SADRŽAJ
I UVOD
5
1.1. O projektu
7
1.2. O nosiocima projekta
10
1.3. Spisak skraćenica
14
II IZVEŠTAJI O MONITORINGU SPROVOĐENJA STRATEGIJE ZA UNAPREĐIVANJE
POLOŽAJA ROMA U REPUBLICI SRBIJI
2.1. Obrazovanje
17
2.2. Zapošljavanje
24
2.3. Stanovanje
36
2.4. Zdravstvena i socijalna zaštita
45
2.5. Položaj žena
57
2.6. Raseljena lica
73
2.7. Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
83
2.8. Kultura
92
2.9. Mediji i informisanje
97
2.10. Diskriminacija
103
2.11. Lična dokumenta
112
2.12. Politička participacija
116
III PRILOZI
IV SPISAK LITERATURE
2
17
123
1. Obrazovanje
123
2. Zapošljavanje
140
3. Stanovanje
142
4. Zdravstvena i socijalna zaštita
146
5. Položaj žena
155
6. Interno raseljena lica
163
7. Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
166
171
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Izveštaji o monitoringu
I UVOD
3
Izveštaji o monitoringu
4
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Uvod
I UVOD
Dekada Roma u Srbiji 2005-2013
Dekada Roma, međunarodni projekat koji ima za cilj poboljšanje položaja romske populacije u
čitavoj Evropi, u Srbiji je na kraju devete godine realizacije.
Republika Srbija je tokom ovog perioda promenjeno nekoliko vlada. Romi su svesni šanse koju im
pružaju projekti u okviru Dekade, ali su svesni i društvenog konteksta u kome se ona odvija. Glavna karateristika života u Srbiji danas je - siromaštvo za najveći broj građana, izazvano surovom
pljačkaškom privatizacijom. Srbija je ostala bez posla. Delovanje ekstremističkih i neofašističkih
grupa nije onemogućeno. Istovremeno, Dekada Roma, iako sve uspešnija, biva sve više osporavana i ignorisana.
Put ka inkluziji Roma u Srbiji u sopstveno društvo i sopstvenu državu čini se sve težim, iako Romi
ovde žive više od hiljadu godina. Došlo je i do porasta antiromskog raspoloženja. Izgleda da je
„nađen krivac“ za nevolje koje muče ovo društvo. Evropske institucije zahtevaju i ukazuju na na
stvarnu i ozbiljnu situaciju u kojoj se našla romska populacija u nekim državama.
Nacionalna strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji ne može biti uspešna bez
odlučne i nedvosmislene akcije u borbi protiv latentnog rasizma i diskriminacije, jer je to uzrok
njene neefikasnosti. Ova nacionalna strategija, kao, uostalom i ostali strateški dokument, podrazumeva uspostavljanje društvenog konsenzusa o značaju osnovnih pitanja koja se strategijom
stavljaju na dnevni red.
Republika Srbija mora vrlo jasno da podigne svoj glas protiv antiromskog raspoloženja i da
pokrene svaki mehanizam zaštite svih svojih građana protiv diskriminacije u svim oblastima života, onako kako je zapisano u njenim zakonima. Međunarodne institucije moraju, takođe, da osiguraju potpunu praktičnu primenu zakona i odgovarajućih sankcija protiv rasno motivisanih zločina.
Danas, kada se Srbija nalazi pred otvaranjem pregovora o ulasku u Evropsku uniju, planovi
Dekade Roma nemaju svoj sadržaj i podršku u državnom budžetu za 2014. godinu. To je nešto što
se u našoj domaćoj romskoj i međunarodnoj javnosti shvata kao “postojanje političke spremnosti
nove srbijanske političke elite, da se nastavi sa novom i efikasnijom praktičnom politikom prema
Romima u Srbiji”.
U ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, u delu koji se odnosi na manjine,
zahteva se efikasnija i multisektorska saradnja više ministarstava u Vladi Republike Srbije. Sasvim
5
Uvod
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
je izvesno da nema implementacije Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma. Zastalo se sa primenom ovih usvojenih dokumenata i stiče se utisak da Vlada
Republike Srbije ne posvećuje dovoljno pažnje ovim poslovima. U ministarstvima iz oblasti obrazovanja, stanovanja, zdravstva i ekonomije nema timova koji bi se na ozbiljan način bavili problemima Roma i apsorbcijom raspoloživih sredstava iz fondova EU. Proteklih godina se pokazalo
da ulaganja u romske projekte nisu bila trošak, već korist i finansijska ušteda koju ima Srbija od
primene i uspešne realizacije projekata koji su se najvećim delom finansirali sredstvima EU.
Vlada Republike Srbije ćuti o sistemskoj diskriminaciji i kršenju Ustava pri zapošljavanja Roma i
Romkinja u javnom sektoru. Evropska unija se uveliko priprema za realizaciju strateških planova
Evropa 2020. Sasvim prirodno, i sa punim pravom, romska zajednica u Srbiji očekuje mnogo pragmatičniju primenu Ustava, zakona i nacionalne strategije za Rome, jer je proteklih devet godina
dalo nadu romskoj zajednici u Srbiji da je moguće poboljšati sopstveni socijalni položaj u društvu.
Sa nadom i očekivanjima da će nova Vlada u Srbiji dati nužan respekt romskim problemima,
pažnju i mesto u političkim prioritetima svog mandata, Liga Roma u Srbiji preporučuje Vladi Republike Srbije sledeće hitne mere:
•
•
•
•
Formiranje efisanog sistema za praćenje, merenje i izveštavanje o progresu nacionalne
Strategije za Rome u Srbiji u svim društvenim oblastima.
Angažovanje visokoobrazovanih Roma i Romkinja u javnom sektoru u resorima socijalne
politike, obrazovanja, stanovanja, zdravstva, bezbednosti i sudstva.
Uspostavljanje finansijskih mehanizama za kontrolu trošenja sredstava u svim resornim
ministarstvima i uspostavljlanje instrumenata za alociranje sredstava iz državnog budžeta.
Organizovanje i održavanje rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije o stanju romske
zajednice u Srbiji i rezultatima sprovođenja Strategije za unapređivanje položaja Roma,
koja je usvojena 2009. godine.
Liga Roma
Predsednik predsedništva
Osman Balić
6
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
1.1.
O projektu
O projektu
Uvodne rečenice o projektu
Stalna Konferencija Romskih Udruženja Građana (SKRUG) – Liga Roma i Centar za prava
manjina (CPM) iz Beograda realizuju projekat ,,Praćenje implementacije romske politike na
nacionalnom i lokalnom nivou u Srbiji’’. Projekat je podržan od strane Delegacije Evropske
unije u Republici Srbiji, u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava,
potom od strane Fondacije Otvoreno društvo iz Beograda i Sekretarijata Dekade za inkluziju Roma
iz Budimpešte, a realizuje se u partnerstvu sa Romskim ženskim centrom ,,Bibija’’ iz Beograda i
Yurom Centrom iz Niša. Projektne aktivnosti su trajale 18 meseci. Opšti cilj projekta je postizanje delotvornog sprovođenja romskih politika kako na nacionalnom,
tako i na lokalnom nivou u Srbiji. Romske politike se zasnivaju na nekoliko nacionalnih i međunarodnih dokumenata. Ključni nacionalni dokument je Strategija za unapređivanje položaja Roma
u Republici Srbiji (Romska strategija; Strategija) koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2009. godine i Akcioni plan za sprovođenja ove Srategije (AP). Međutim, i druge strategije takođe imaju uticaj na romske politike – Strategija smanjenja siromaštva, Nacionalna strategija zapošljavanja 2011
– 2020, Strategija javnog zdravlja, Strategija za poboljšanje položaja žena i uanpređivanje rodne
ravnopravnosti. Najrelevantniji međunarodni dokumenti za razvoj romske politike su: Deklaracija
Dekade inkluzije Roma 2005 – 2015 i Okvir EU za nacionalne strategije integracije Roma do 2020.
Ovaj projekat je pre svega usmerena na domaću Romsku strategiju i AP.
Strategija i AP uključuju 13 tematskih oblasti koje se odnose na inkluziju Roma – obrazovanje,
stanovanje, zapošljavanje, zdravstvena zaštita, socijalna zaštita, interno raseljena lica, readmisija,
lična dokumentra, položaj romskih žena, kultura, mediji, političko učešće i borba protiv diskriminacije
Romske politike na lokalnom nivou su raznovrsne i često ih je teško pratiti. Opšta karakterisitka
je nepostojanje jedinstvenog pristupa koji lokalne samouprave koriste u rešavanju pitanja uključivanja Roma u društvene tokove. Ovaj pristup se kreće od usvajaja posebnih dokumenta o
merama za uanpređivanje položaja romske populacije do uključivanja pitanja Roma u različite
politike kao obavezne ili manje obavezne prožimajuće teme. Najčešće se u lokalnim planovima
razvoja, lokalnim akcionim planovima za decu, pootm u lokalnim planovima za unapređivanje
obrazovanja, položaja izbeglice i IRL, pominju Romi kao posebno osetljiva kategorija. Međutim,
nedostaju nam mnoge informacije, na primer nije poznato koliko opština i gradova je donelo lokalne romske politike, koliko njih je budžetirano, a posebno su nedostajuće informacije o postignutim rezultatima.
Ključno načelo procesa inkluzije Roma jeste učešće Roma u svim fazama - kreiranje politike, sprovođenje i praćenje sprovođenja. Romske organizacije civilnog društva su učestvovale u izradi
Strategije i APa 2009-11, kao i u revidiranju APs za period 2012-2014. Romi su donekle uključeni
i u fazu sprovođenja politike.
7
O projektu
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Ciljevi ovog projekta su jačanje uloge romskih organizacija civilnog društva u:
(a) aktivnostima monitoringa, i (b) aktivnostima zalaganja za delotvornije sprovođenje romskih
politika.
Ovaj projekat neće zameniti monitoring i evaluaciju koje vrše državne institucije, pre svega
Kancelariju za ljudska prava i manjinska prava. Monitoring koji obavljaju organizacije civilnog
društva služi kao mehanizam nezavisne ,,kontrole“ za procenu rada Vlade Republike Srbije. On
nudi uvid u one politike i rezultate koji su značajni za korisnike ovih aktivnosti ili za one koji rade
u romskim zajednicama.
Primarna ciljna grupa su romske organizacije civilnog društva (OCD), posebno one koje su okupljene oko dve najistaknutije koalicije – Liga za Dekadu Roma (Liga Roma) i Romska ženska
mreža.
Liga za Dekadu Roma (Liga Roma) je neformalna koalicija organizacija civilnog društva koja je uspostavljena 2005. godine sa misijom da prati realizaciju akcionih planova Dekade Roma. Od 2013.
godine Liga Roma radi zvanično kao formalna mreža pod nazivom Stalna Konferencija Romskih
Udruženja Građana. Glavni članovi i članice Lige su 11 romskih i romski-orijentisanih OCD, ali
koalicija okuplja više 60 OCD i aktivista iz cele zemlje kroz odbore za obrazovanje, zapošljavanje,
zdravstvenu zaštitu i stanovanje. Romska ženska mreža je koalicija romskih ženskih organizacija
civilnog društva i inicijativa, koje su posvećene promociji ljudskih, manjnskih, a pre svega prava
Romkinja.
Centar za prava manjina, koji realizuje projekat, je jedan od osnivača Lige, dok YUROM centar
koordiniše rad koalicije. Romski ženski centar „BIBIJA“ je inicijatorka Romske ženske mreže.
Iako resorna ministrstva u poslednje vreme prate neke rezultate mera postavljenih Akcionim planom za sprovođenje Romske strategije, do sada nije urađena generalna procena vladinih mera u
svih 13 oblasti. Dok su ranije analize bile usmerene na procenu inputa, ovaj projekat je usmeren
na procenu uticaja Vladinih mera.
Projektne aktivnosti imaju za cilj da unaprede postojeća iskustva u praćenju implementacije
romskih politika i povećaju prethodno uložene napore da procene uspeh inkluzije Roma. I to:
a) uključivanjem većeg broja Roma i Romkinja u izradu izveštaja o praćenju;
b) participatorni pristup – organizovanje fokus grupa sa pripadnicima romske zajednice/
predstavnicima romskih organizacija civilnog društva;
c) proširenje monitoringa na 13 različitih oblasti Romske strategije i
d) analiza uticaja umesto analize inputa.
Ciljne grupe projekta su romske organizacije civilnog društva, članovi/ce Lige Roma i Romske
ženske mreže, državne institucije - resorna ministarstva nadležna za implementaciju Strategije za unapređivanje položaja Roma, Kancelarija za ljudska i manjinska prava; 35 jedinica lokalne samoupre odabrane na osnovu broja romske populacije i usvojenih lokalnih akcionih planova
za Rome i Romkinje.
Aktivnosti projekta su:
1. Praćenje sprovođenja nacionalne Strategije za unapređivanje položaja Roma;
2. Praćenje implementacije lokalnih akcionih planova za Rome i Romkinja u 35 opština u Srbiji;
8
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
O projektu
3. Objavljivanje izveštaja o implementaciji romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou;
4. Zagovaranje;
Izvještaj o sprovođenju nacionalne Strategije i lokalnih akcionih planova za unapređivanje
položaja Roma i Romkinja obuhvata period od usvajanja Strategije 2009. godine do danas, sa
pregledom ključnih dostignuća iz perioda 2005-2009. godina kada su implementirana prva četiri
akciona plana za prioritetne oblasti. Izveštaj analizira vladine mere i aktivnosti sprovedene u svih
13 oblasti Strategije: obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvena zaštita, stanovanje, IRL, readmisija,
lična dokumenta, socijalna politika, položaj žena, kultura i informisanje, politička participacija,
diskriminacija, kao i njihov uticaj i budžetski rashod za implementaciju Romske strategije, ali
izveštaj se bavi i zadovoljstvom krajnjih korisnika.
Izveštaj ujedno daje i pregled najboljih iskustava iz prakse, kao i preporuke za definisanje i ključnih
aktera. Izveštaj o monitoringu služiće kao sredstvo za zagovaranje za delotvorno sprovođenje
romskih politika kroz različite javne rasprave – kroz nacionalnu konferenciju, diskusiju, okrugle
stolove u opštinama i gradovima.
Tokom oktobra i novembra meseca 2013. godine održano je pet okruglih stolova u lokalnim
samoupravama: Somboru, Smederevu, Vranju, Prokuplju i Novom Sadu. Učešće u ovim događajima
uzele su i ostale jedinice lokalne samuprave u tom regionu (od 35 lokalnih samouprava koje su bile
uključene u istraživanje), na osnovu definisanog upitnika za istražiavnje. Na okruglim stolovima je
učestvovalo u proseku oko 40-50 predstavnika gradskih institucija, lokalnih samouprava, romskog
civilnog drruštva i državnog sektora.
Sadržaj okruglog stola je bila prezentacija kratke analize izveštaja kroz upitnike o poboljšanju i
unapređivanju položaja Roma i Romkinja; Prezentovanje nacrta izveštaja o sprovođenju nacionalne
Strategije i lokalnih akcionih planova za unapređivanje položaja Roma; Jačanje uloge romskog
civilnog društva u praćenju implementacije romske politike na nacionalnom i lokalnom nivou.
Najvažniji rezultati
Kroz istraživački rad na prikupljanju podataka za ovu analizu došlo je do zaključka da opštine sa
kojimaje bila saradnja (oko 35 opština) nemaju precizne podatke i informacije o projektima i sredstvima koja su usmeravana na unapređenje položaja Roma na lokalnom niovu, niti u jednoj od 13
analiziranih oblasti.
U skladu sa činjenicom da je Strategija za unapređenje položaja Roma u fazi realizacije, evidentno
je da je jako mali broj mera realizovan i da je najveći pomak ipak napravljen u oblasti obrazovanja
Roma. Urađeni su novi Akcioni planovi na nacionalnom niovu.
Na lokalnom nivou je došlo takođe do važnih informacija o tome da ne postoje akcioni planovi za
unapređenje položaja Roma u većini opština. Kroz DILS program rađeni su lokalni akcioni planovi
za obrazovanje, ali je njihova ključna slabost što nemaju opredeljena budžetska sredstva za njihovu implementaciju. Takođe, jako mali broj opština je prepoznao potrebu da kreira i usvoji lokalne
akcione planove iz drugih oblasti.
Zaključke koje su autori dali mogu se posmatrati kao osnova za neka buduća planiranja i kao dobre pokazatelje u kojim oblastima i na kojim merama i aktivnostima treba raditi. Na nacionalnom
nivou učinjen je veliki pomak u oblastima koji su značajne za Rome, kako u smislu zakonske regulative tako i u smislu konkretno preduzetih mera iz nacionalnih akcionih planova. Izazov na svim
nivoima je i dalje međusektorska saradnja, kao i primena usvojenih zakonskih propisa i drugih
dokumenata.
9
O nosiocima projekta
1.2.
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
O nosiocima projekta
Centar za prava manjina
Centar za prava manjina (CPM) www.mrc.org.rs iz Beograda je neprofitna, nevladina organizacija čije je delovanje usmereno na opšte poboljšanje položaja Roma u Srbiji. Osnovan je 2001. godine od strane grupe romskih aktivista različitih opredeljenja, uzrasta i profesija, ali odlučnih da
daju svoj doprinos unapređivanju položaja Roma u Srbiji. Od svog osnivanja CPM je angažovan
na polju javnog zastupanja zaštite prava Roma, kao i u oblasti kreiranja nacionalni i lokalnih
strateških dokumenata za unapređivanje položaja Roma. U osnovne aktivnosti CPM-a ubrajamo: sistemsko praćenje poštovanja prava romske nacionalne manjine, pružanje pravne pomoći
žrtvama diskriminacije romskog porekla i rasno motivisanog nasilja, zatim predlaganje mera za
unapređivanje prava manjina, publikovanje izveštaja o nalazima rada CPM-a, edukаcijа grаđаnа
i drugih udruženjа i orgаnizаcijа o ljudskim i mаnjinskim prаvimа, suzbijаnje diskriminаcije i rаzvijаnje tolerаntnog društvа.
U cilju jačanja saradnje civilnog društva sa državnim organima, Centar za prava manjina je 2004.
godine osnovao odbore za obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvenu zaštitu i stanovanje. Ovi odbori
okupljaju iskaknute predstavnike organizacija civilnog drštva koje se bave pitanjima Roma sa ciljem razmene ideja i organizovanjem zajedničkih inicijativa. Ubrzo nakon formiranja ovih odbora,
inicirano je formiranje Lige za Dekadu, koalicije organizacija civilnog društva koja okuplja pripadnike romske zajednice i one koje se bave pitanjima Roma i zalažu se za smanjivanje jaza između
romskog i većinskog stanovništva u Srbiji i eliminaciju svih oblika diskriminacije, složile su se da
ustanove mehanizam za monitoring i zalaganje za ostvarivanje ciljeva Dekade Roma. Od nastanka
Lige za Dekadu, odbori su postali njen sastavni deo.
Osnovni ciljevi Centra za prava manjina su:
• unаpređivаnje ostvаrivаnjа ljudskih i mаnjinskih prаvа;
• stručno istrаživаnje kršenjа ljudskih prаvа;
• pružаnje besplatne prаvne pomoći žrtvаmа kršenjа ljudskih prаvа;
• edukаcijа grаđаnа i drugih udruženjа i orgаnizаcijа o ljudskim i mаnjinskim prаvimа i
• suzbijаnje diskriminаcije i rаzvijаnje tolerаntnog društvа;
Značajne aktivnosti Centra za prava manjina su:
Učešće u izradi i vođenju Akcionih planova Vlade Republike Srbije za Dekadu inkluzije Roma (2005 – 2015), kao i u reviziji ovih planova i kreiranju Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji, 2009. godine.
Praćenje sprovođenja usvojenih nacionalnih politika za unapređivanje položaja
Roma.
Pružanje besplatne pravne pomoći i zastupanje pred sudovima lica romske nacionalnosti koje su žrtve rasno motivisanog nasilja i/ili diskriminacije.
Osnivač Lige za dekadu Roma, na inicijativu Fondacijeotvoreno društvo, zajedno sa
organizacijama civilnog društva: Dečji romski centar, Građanske inicijative, Jugoslovenska asocijacija za kuluturu i edukaciju Roma, Yurom Centar i Nacionalni savet
romske nacionalne manjine, u cilju efektivnog sprovođenja akcionih planova Vlade
Republike Srbije za Dekadu inkluzije Roma.
Istraživanje i dokumentovanje slučajeva protivpravnog postupanja policije, slučajeva nasilja od strane ekstremističkih, neonacističkih grupa i drugih privatnih lica, kao i
diskriminacije u oblasti obrazovanja, zdravlja, zapošljavanja i stanovanja.
Preporuka mera za unapređivanje položaja Roma na osnovu analize prikupljenih
podataka, analize nacionalnog zakonodavstva i međunarodnih standarda u oblasti
ljudskih i manjinskih prava.
10
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
O nosiocima projekta
Objavljivanje publikacija u štampanoj i elektronskoj formi iorganizovanje okruglih
stolova i konferencija u cilju podizanja svesti o potrebi rada na unapređivanju položaju Roma u Srbiji.
Značajni rezultati i postignuća
Centar za prava manjina je jedna od prvih organizacija u Srbiji koja je istakla problem pravno nevidljivih lica u svom izveštaju „Romi i pravo na pravni subjektivitet“, aprila 2006. godine.
Centar za prava manjina je i članica Radne grupe za sprovođenje Strategije za unapređivanje
položaja Roma u delu koji se odnosi na lična dokumenta pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.
• Predstavljanje žrtava diskriminacije pred sudovima u više od 100 slučajeva i objavljivanje nekoliko izveštaja o nepoštovanju prava Roma. Ove aktivnosti su podržale usvajanje
Zakona o zabrani diskriminacije. Uspešno testiranje diskriminacije na javnim mestima
u nekoliko pravnih slučajeva dovelo je do toga da sudovi imaju drugačiji pristup problemu diskriminacije manjina u Srbiji.
• Izrađen i sproveden program desegregacije romske dece iz odvojenih škola u Srbiji.
Rezultat programa desegregacije je integracija romske dece u 6 škola u Srbiji (2008).
• Uspešno organizovane Obuke za republičke i lokalne prosvetne inspektore i podeljen
akreditovan Priručnik o zabrani diskriminacije u obrazovanju. Ovaj priručnik je doveo
do izrade novog Pravilnika o zabrani diskriminacije u obrazovanju (2008)
• Istraživanje CPM-a i izveštaj „Romi i pravo na pravni subjektivitet u Srbiji“ iz 2007 podigao je svest o problemu Roma bez ličnih dokumenata. To je dovelo do uključivanja
mnogih NVO u zalaganju za rešavanje problema pravno nevidljivih Roma. 2011. godine
izmenjen je Zakon o prebivalištu i boravištu građana Republike Srbije kako bi se omogućilo Romima bez ličnih dokumenata da dobiju ličnu kartu.
• Objavljivanje izveštaja „Romi i pravo na zdravstvenu zaštitu u Srbiji“ (2005) i organizovanje mreže NVO koje se zalažu za poboljšanje pristupa Roma bez ličnih dokumenata
sistemu zdravstvene zaštite dovelo je do promene zakonodavstva koje su omogućile
Romima bez prijavljenog mesta prebivališta pristup sistemu zdravstvene zaštite.
• Učešće u Inicijativi Dekade Roma (2005-2015) dovelo je do usvajanja romske nacionalne strategije i akcionih planova. Centar za prava manjina je zvanično prepoznat kao organizacija koja je odgovorna za monitoring sprovođenja romske nacionalne strategije.
Centar za prava manjina sarađuje sa brojnim nevladinim i međunarodnim organizacijama angažovanim na poboljšanju položaja romske zajednice, i ljudskih prava uopšte. Pored toga, Centar
za prava manjina je jedan od osnivača koalicije nevladinih organizacija Liga za Dekadu Roma koja
zajedno sa Vladom Republike Srbije radi na implementaciji ciljeva Dekade inkluzije Roma (20052015) i Strategije za unapređivanje položaja Roma, kao i Akcionog plana za njeno sprovođenje
(2012-2014).
YUROM Centar
YUROM Centar je nevladina neprofitna organizacija konstituisana u julu 1998. godine, na inicijativu romskih lokalnih i republičkih organizacija iz bivše Jugoslavije. Ciljevi “YUROM Centra” su
sledeći:
11
O nosiocima projekta
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
• Javna rasprava u svetlu problema Roma (diskriminacija, zapošljavanje, stanovanje, poboljšanje obrazovanja i zdravlja Roma).
• Promocija uspešnih integracionih modela u lokalnim zajednicama.
• INDOK aktivnosti (prikupljanje, obrada i selektivno širenje naučno-istraživačkih i statističkih podataka koji se odnose na Rome)- “ROMINFO” - baza podataka.
• Smanjenje siromaštva kroz nove modele samozapošljavanja i obrazovanja za zapošljavanje (porodični biznis), lokalni ekonomski razvoj na nivou romskih naselja.
• Monitoring politika u oblasti stanovanja, obrazovanja, zapošljavanja, očuvanja i unapređivanja zdravstvene zaštite Roma.
• Pokretanje romske političke pismenosti i aktivizma.
YUROM Centar je pokrenuo i učestvovao u preko 70 projekata od značaja za emancipaciju Roma
u Evropi, ex - Jugoslaviji i Srbiji.
BIBIJA - Romski ženski centar, Beograd
BIBIJA - Romski ženski centar osnovan je 1998. godine u Beogradu. Namera osnivačica je da učini
vidljivijim ženska prava Romkinja u društvu, kao i predrasude i diskriminaciju koja vlada prema
Romkinjama, da učini vidljivim nasilje nad njima, da pruži podršku Romkinjama i da ih povezuje sa
zvaničnim institucijama i drugim grupama. Za petnaest godina aktivnog rada RŽC BIBIJA je realizovala više od 70 projekta, radila je u 60 romskih naselja u Beogradu i okolini. Kroz programe prošlo
je preko 6000 Romkinja. Aktivnosti našeg Centra podeljene su u 7 grupa. Prvu čine psiho-socijalne
radionice na terenu sa romskim ženama. Teme ovih programa rukovode se promocijom ženskih
ljudskih prava, posebnu pažnju obraćamo na žensko ljudsko pravo na obrazovanje, zdravstvenu
zaštitu, zapošljavanje, zatim pravo na život bez nasilja, kao i pravo na slobodan izbor partnera.
Drugu grupu aktivnosti čini Pravno savetovalište koje besplatno pruža pravne savete i pomoć
Romkinjama. Treću grupu aktivnosti čini angažovanje na pitanju ekonomskog osnaživanja. Ove
aktivnosti obuhvataju organizovanje kurseva za zainteresovane žene, kao i pomoć u pronalaženju
posla. Četvrta grupa aktivnosti podrazumeva organizaovanje seminara i instruktaža čije su teme
ženska ljudska prava, manjinska prava, politička participacija Romkinja u našem društvu, pitanja
organizacione strukture ženske NVO. Peta grupa aktivnosti odnosi se na informativne akcije čiji
je cilj informisanje o važnim pitanjima za Romkinju i njenu porodicu. Ove akcije bile su česte i
razne: deljenje pamfleta na romskom i srpskom o važnosti ženskog zdravlja, pamfleti o najčešćim
bolestima kod žena, pamfleti o bolesti dojke, informativni materijal o statusu nacionalne manjine,
materijal o Okvirnoj konvenciji za zaštitu nacionalnih manjina, CEDAW konvencija, potom letke sa
sadržinom Povelje o pravima pacijenata, priprema i štampanje dvojezičnog mesečnog časopisa
za žene RROMNJAKI ZOR –SNAGA ŽENE. Sav pisani materijal bio je štampan dvojezično: romsko/
srpska verzija. Šesta grupa aktivnosti pokriva oblast pomoći u formiranju i osnaživanju mladih
ženskih OCD na području Srbije i Vojvodine, kao i iniciranje i učešće u radu Romske ženske mreže.
Sedma grupa aktivnosti sastoji se od lobiranja i zastupanja na nacionalnom i međunarodnom
nivou u cilju unapređivanja društvenog položaja Romkinja u Srbiji. Ta aktivnost podrazumeva pisanje alternativnih izveštaja na do sada ratifikovane međunarodne konvencije. “BIBIJA” je podnela
2003. i 2008. godine izveštaj iz senke o implementacije Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih
manjina u Srbiji, a u partnerstvu sa Evropskim centrom za prava Roma iz Budimpešte, Ženskim
prostorom iz Niša 2007. godine podnele smo i alternativni izveštaj na UN CEDAW za položaj Romkinja. Jula 2013. godine u ime Romske ženske mreže podnele smo drugi alternativni izveštaj UN
CEDAW Komitetu za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena. Učesnice smo kreiranja niza strateških dokumenata na nacionalnom i lokalnom nivou, a aktivno zagovaramo prava Romkinja i
ostalih žena na evropskom niovu. Deo smo Romske ženske mreže i Lige Roma.
12
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
O nosiocima projekta
Zahvalnica
Koordinatorka projekta Sandra Abramović i urednici publikacije Petar Antić, Osman Balić i Ivana
Koprivica se zahvaljuju učesnicima i učesnicama koji su realizovali projektne aktivnosti:
istraživačima i istraživačicama, kroz prikupljanje podataka u jedinicama lokalnih samouprava:
Zoran Kalanjoš
Zorica Stanojević
Miodrag Gubijan
Dragana Rajić
Ivana Stošić
Đulijeta Sulić
Ljiljana Josić
autorima i autorkama, koji su obradili podatke i pripremili preporuke:
Milena Mihajlović
Slavica Vasić
Osman Balić
Rozalija Ilić
Branislava Žarković
Marina Mijatović
Tatjana Lazor Obradović
Đurđica Ergić
Leposava Mitrović
Petar Antić
13
Skraćenice
1.3.
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Skraćenice
AP: Autonomna pokrajina/Akcioni plan
CIP: Centar za interaktivnu pedagogiju
COP: Centar za obrazovne politike
CPM: Centar za prava manjina
FODS: Fondacija za otvoreno druptvo, Srbija
Helsinški odbor: Helsinški odbor za ljudska prava
IOM: Internacionalna organizacija za migracije
IOP: Individualni obrazovni plan
IRK: Interresorna komisija
EU: Evropska unija
EURODAK: Dokumentacioni sistem Evropske unije
ZOSOV: Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
JLS: Jedinica lokalne samouprave
LAP: Lokalni akcioni plan
MLJMPDULS: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu
MICS: Multiple Indicator Cluster Survey
MERR: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
MKR: Matična knjiga rođenih
MPNTR: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
MRZSP: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike
MZ: Ministarstvo zdravlja
NAP: Nacionalni akcioni plan
NSZ: Nacionalna služba za zapošljavanje
NSRNM: Nacionalni savet romske nacionalne manjine
OEBS: Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
RNVO: Romska nevladina organizacija
PPP: Predškolski pripremni program
PU: Predškolska ustanova
RS: Republika Srbija
SDC: Swiss Agency for Development and Cooperation
SFRJ: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
SURS: Savez učitelja Republike Srbije
UNDP: Razvojni program Ujedinjenih nacija
UNICEF: Program da decu Ujedinjenih nacija
UNHCR: Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice
OŠ: Osnovna škola
ŠU: Školske uprave
ZOSOV: Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
14
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Izveštaji o monitoringu
II I ZVEŠTAJI O MONITORINGU SPROVOĐENJA
STRATEGIJE ZA UNAPREĐIVANJE POLOŽAJA ROMA
U REPUBLICI SRBIJI
15
Izveštaji o monitoringu
16
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Obrazovanje
II I ZVEŠTAJI O MONITORINGU SPROVOĐENJA
STRATEGIJE ZA UNAPREĐIVANJE POLOŽAJA ROMA
U REPUBLICI SRBIJI
2.1.OBRAZOVANJE
Autorke: Milena Mihajlović i Slavica Vasić (deo Izveštaja sa aspekta Lige za Dekadu)
2.1.1. PRAVNI OKVIR
2.1.1.1. Međunarodni pravni okvir
Dokumenta Ujedinjenih nacija i Evropske unije koja regulišu ljudska prava, prava deteta i zaštitu
od diskriminacije i nasilja, ratifikovana su1 i značajno su uticala na razvijanje nacionalne regulative
u ovim oblastima. Najznačajnija strateška dokumenta koja pominju pravo na jednako dostupno i
kvalitetno obrazovanje za sve, bez diskriminacije, prikazana su u Prilogu 1.
2.1.1.2. Nacionalni pravni okvir
Opšta nacionalna regulativa
Strategije i zakoni kojima se uređuju prava građana i građanki, zaštita od diskriminacije, rodna
ravnopravnost, položaj mladih, položaj dece, i daju smernice za smanjivanje siromaštva i razvoj
zemlje, uređuju i pravo na obrazovanje, svaki iz ugla teme kojom se bavi su sledeće: „Ustav Republike Srbije“, „Zakon o zabrani diskriminacije“, „Zakon o zaštiti podataka o ličnosti“, „Strategija za
smanjenje siromaštva“, „Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji“, „Nacionalna
strategija održivog razvoja“, „Nacionalna strategija za mlade“, „Nacionalna strategija održivog razvoja“, „Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja“, „Nacionalni plan akcije za decu“, „Opšti protokol o
zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja“, „Posebni protokol za zaštitu dece i učenika od nasilja,
zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama“.
Da bi se obezbedilo sprovođenje zakona uvedeni su nezavisni državni organi: Zaštitnik građana;
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
1
Od strane SFRJ, SRJ, SCG i Republike Srbije.
17
Obrazovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.1.1.3 Nacionalna regulativa kojom se uređuje obrazovni sistem
Zakonska regulativa je uglavnom uspostavljena, ali postojeće zakone i podzakonske akte treba
poboljšati, jer nisu međusobno usaglašeni i postoje nejasnoće u primeni njihovih odredbi. Takođe,
neophodno je nastaviti dalje usklađivanje zakonske regulative sa evropskim standardima. Selektivnost i nedoslednost primene zakonskih odredbi i nedostatak sankcija za one koji ih ne poštuju,
predstavlja i dalje veliki problem.
„Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV)“ , kao krovni zakon douniverzitetskog obrazovanja, a kojim je uređena inkluzivnost obrazovnog sistema, delimično je izmenjen 2013.
godine. . Doneti su i “Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju” i Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju” čime je regulativa ova dva nivoa obrazovanja usklađena sa ZOSOV (posle četiri
godine). Drugi značajni zakoni i pravilnici kojima se uređuje obrazovni sistem su: „Strategija razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020“; „Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici
Srbiji“ i Akcioni plan za za period 2009-2015.; „Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici
Srbiji“ i Akcioni plan za period 2009-2010; „Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja“; „Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju“; „Zakon o visokom obrazovanju“; „Zakon o
udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima“; „Zakon o učeničkom i studentskom standardu“;
„Pravilnik o programu obuke za pedagoškog asistenta“; „Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku“; „Pravilnik o bližim uslovima za utvrđivanje prava na
individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje“; „Pravilnik o ocenjivanju učenika u
osnovnom obrazovanju i vaspitanju“.
Nacionalna regulativa kojom se uređuje obrazovanje nacionalnih manjina: „Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina“ utvrđuje pravo na predškolsko, osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje i vaspitanje na maternjem jeziku i školovanje odgovarajućeg nastavnog
kadra. „Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina“ utvrđuje prava saveta kao predstavnika nacionalne manjine u odnosu na različite oblasti, među kojima je i obrazovanje. „Strategiju za
unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji“ usvojila je Vlada Republike Srbije 2009. godine, a
Akcioni plan za obrazovanje opisuje mere koje treba sprovesti kako bi se ostvarila četiri postavljena cilja:
1. uključivanje Roma u obrazovni sistem i obezbeđivanje kontinuiteta u obrazovanju;
2. obezbeđivanje kvaliteta obrazovanja;
3. uvažavanje različitosti i razvijanje multikulturalnih vrednosti;
4. negovanje kulturnog identiteta.
Akcioni plan je revidiran za period 2011-2012. godina, i 2012-2014 godina.
2.1.2.PRAKSA 2.1.2.1. Nacionalni nivo
Započete su promene sistema obrazovanja, ali i dalje je prisutan niz problema kao što su: praksa
ne prati regulativu, sredstva nisu planirana, međuresorna saradnja je nedovoljna, proces planiranja i realizacije mera nije javan, a procena efekata nije dostupna, brojni su slučajevi raznih oblika
diskriminacije, saradnja sa romskim porodicama je nedovoljna i neodgovarajuća, mere podrške i
afirmativne akcije se ne sprovode na planski način, baze podataka o deci su i dalje nepotpune, još
uvek sva deca nisu uključena u obrazovni sistem, kada pohađaju ustanove ne dobijaju odgovarajuću podršku i jednaki kvalitet obrazovanja kao druga deca, napuštanje škole je i dalje prisutno,
školski uspeh dece je slab a nivo stečenih znanja nizak, nastavni kadar nije dovoljno senzibilisan ni
obučen, sistem monitoringa i evaluacije nije uspostavljen, a podrška razvoju dece ranog uzrasta i
njihovim porodicama nije obezbeđena.
18
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Obrazovanje
Zalaganjem organizacija civilnog društva, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
(MPNTR), obrazovnih ustanova i međunarodnih organizacija i donatora, postignuti su rezultati na
nivou uspostavljanja inkluzivnog sistema obrazovanja i na nivou obrazovne prakse.
Najznačajniji rezultati ostvareni u okviru svakog od četiri cilja AP2 su sledeći:
Cilj 1) Uključivanje Roma u obrazovni sistem i obezbeđivanje kontinuiteta u obrazovanju
Donošenjem ZOSOV stvoreni su uslovi za inkluzivno obrazovanje3; formirana je Radna grupa za
koordinaciju sprovođenja AP; imenovan je prosvetni savetnik u svakoj školskoj upravi (ŠU) za
unapređivanje obrazovanja Roma i razvijani su kapaciteti ŠU; kreirani su LAP-ovi u većem broju
sredina (videti Prilog 1 ovog Izveštaja) a ŠU su uključene u njihovu realizaciju.
Povećano je učešće romske dece u PPP sa 62% upisane dece u 2005. godini na 78% u 2010. Upis
u osnovno obrazovanje povećan je sa 66% u 2005. godini na 91% u 2010. Povećanje broja mladih
u srednjim školama je malo, sa 14% u 2005. godine na 19% u 20104. Primenom mera afirmativne
akcije od 2010-2011. do 2012-2013. školske godine upisano je oko hiljadu romskih učenika u SŠ
i oko 360 na fakultete5. Romska deca koja su upisana u specijalne škole bez odluke Interesorne
komisije uključena su u redovnu nastavu OŠ.
Studentske i učeničke stipendije i krediti iz budžeta: 2007-2008: 136 studenta (stipendije), 138
učenika SŠ; 2008-2009:182 studenta, 117 učenika SŠ; 2009-2010: 187 studenata, 343 učenika SŠ;
2010-2011: 185 studenata i 6 kredita, 444 učenika SŠ; 2011-2012: 240 studenata i 2 kredita, 590
učenika SŠ; 2012-2013; 472 studenta i 621 kredit i 472 učenika SŠ6.
Realizovane su kampanje: „Svi u školu, budućnost za sve“ - u 100 gradova7 i Kampanja za upis dece
u pripremni predškolski program8.
Clj 2) Obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja
Najmanje aktivnosti sprovedeno i najmanje rezultata ostvareno na poboljšanju kvaliteta obrazovanja za svu decu i za romsku decu. Sistemske mere koje se mogu istaći u vezi su sa razvijanjem
sistema podrške deci kojoj je potrebna dodatna pomoć u učenju i školovanju, odnosno za ujednačavanje uslova za decu, ali ne i za poboljšanje kvaliteta samog obrazovnog procesa.
ZOSOV je uveo ulogu pedagoškog asistenta (PA) u obrazovne ustanove, bez mogućnosti za stalno zaposlenje. Usvojen je „Pravilnik o programu obuke za pedagoškog asistenta“ koji posredno
uređuje rad PA. Akreditovan je modularni sistem obuke u okviru Centra za doživotno učenje Univerziteta u Kragujevcu9. Ukupno je 175 PA prošlo uvodnu obuku i četiri obavezna modula, ali je
njih oko 120 radilo dve godine nakon samo uvodne obuke. Od 2012. godine PA primaju platu iz
prilogu 1 dat je pregled realizovanih aktivnosti do aprila 2013. godine. U prilogu 4 dat je pregled najznačajnijih inicijativa, programa i
U
projekata.
3
Produženo je trajanje PPP; olakšan je upis dece iz osetljivih grupa i omogućen „uslovni“ upis bez potpune dokumentacije; predviđeni su
mehanizmi podrške za decu i nastavno osoblje. MPNTR je upućivalo dopise ustanovama i ŠU u vezi upisa romske dece i pružanja podrške deci;
usvojen je „Pravilnik o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u PU koji pri upisu daje prednost deci iz marginalizovanih grupa“;
obezbeđeni su besplatni udžbenici za decu u prva četiri razreda OŠ.
4
Podaci dobijeni od Angeline Skarep, prosvetne savetnice MPNTR.
5
Podaci dobijeni od Angeline Skarep, prosvetne savetnice MPNTR.
6
Podaci dobijeni od Angeline Skarep, prosvetne savetnice MPNTR.
7
FODS, CIP Centar, SURS, COP i MPNTR/DILS.
8
UNICEF i RNVO.
9
Obuke realizuju Pedagoški fakultet iz Jagodine, CIP Centar i Obrazovni forum.
2
19
Obrazovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
republičkog budžeta. Najmanje 600 nastavnika, direktora i stručnih saradnika u ustanovama koje
su angažovale PA i oko 120 prosvetnih savetnika prošli su obuke u okviru EFA10 projekta.
„Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku“ uređuje
uslove za procenu potreba za pružanjem dodatne podrške detetu i sastav i način rada međuresorne komisije11 (IRK)12 koja procenjuje potrebe i predlaže individualni plan podrške detetu. IRK
se u većini mesta bave pitanjima samo dece sa teškoćama, ali ne i problemima siromašne dece,
najčešće se ne bave decom ranog uzrasta, suočavaju se sa mnogo problema u radu, a sredstva za
podršku koju predlože nisu obezbeđena.
Obrazovne ustanove su formirale (mada ne sve) stručni tim za inkluzivno obrazovanje koji je
prošao obuke i koji treba da se bavi razvijanjem inkluzivne prakse na nivou PU, OŠ i SŠ.
Cilj 3) Uvažavanje različitosti i razvijanje interkulturalnih vrednosti
Realizovane su obuke za razvijanje multi/interkulturalnog pristupa u kurikulumima i radu ustanova za savetnike, prosvetne inspektore i nastavnike (u pet ŠU, CPM). MNTR je naložilo školama da u
oblasti etosa u okviru razvojnog plana, u školski program i godišnji plan rada uvedu sadržaje interkulturalnosti i rade na otklanjanju predrasuda. Opšti protokol za zaštitu dece i učenika od nasilja,
zlostavljanja i zanemarivanja i Posebni protokol za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja
i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama primenjuju se u većoj ili manjoj meri, zavisno od sredine. U okviru projekta „Škola bez nasilja“, radi se na stvaranju sigurnog i podsticajnog
okruženja za decu u školama.
Pitanjima diskriminacije bavili su se najviše CPM, Yucom i Helsinški odbor u saradnji sa MPNTR.
Neke od aktivnosti bile su izrada indikatora oblika diskriminacije u obrazovnim institucijama i
treninzi za direktore i stručne službe škola, i radionice za romske roditelje. Rešavani su pojedinačni
slučajevi segregacije.
Kreirani su priručnici:
• „Vodič za roditelje - pružanje podrške razvoju antidiskriminativne kulture u obrazovanju i
rešavanje slučajeva diskriminacije“, CPM i REF.
• „Vodič za unapređivanje interkulturalnog obrazovanja“, Grupa Most; FODS.
• „Priručnik za pružanje podrške razvoju antidiskriminativne kulture u obrazovno-vaspitnim
ustanovama“, CPM i REF.
• „Etno vodič“, koji opisuje običaje, verovanja, tradiciju i praznike različitih nacionalnih manjina, MPNTR, OEBS, Institut „Georg Ekert“.
Cilj 4) Negovanje kulturnog identiteta
Katedra za romološke studije nije osnovana, a na dva fakulteta se nude kursevi Romologije kao
izbornog predmeta. Romska književna literatura zastupljena je u školskoj lektiri u mlađim razredima OŠ.
Od aktivnosti koje su specifične za AP Vojvodinu, navodimo: Izborni predmet „Romski jezik sa
elementima nacionalne kulture“, koji se realizuje za 723 učenika u 27 osnovnih škola u 14 lokalnih samouprava u AP Vojvodini. U školskoj 2007-2008. godini u APV vaspitno-obrazovni rad u
predškolskim ustanovama sa decom predškolskog uzrasta realizovan je na romskom jeziku za
1.002 dece, a u školskoj 2008-2009. godini za 960 dece. Obezbeđena je finansijska i mentorska
Education for All, IPA projekat.
S talni članovi IRK su lekar, školski psiholog i socijalni radnik. Formirano je zajedničko telo koje čine predstavnici tri resorna ministarstva koji
treba da koordiniraju rad IRK na nacionalnom nivou.
12
Time su ukinute komisije za razvrstavanje.
10
11
20
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Obrazovanje
podrška za oko 860 učenika/ca romske nacionalnosti, koji se školuju u redovnim srednjim školama
na teritoriji APV u periodu 2007- 2013.
2.1.2.2. Lokalni nivo
Iz ankete sprovedene tokom realizacije ovog projekta, mogu se izvući određeni zaključci o implementaciji Akcionog plana u oblasti obrazovanja. Mesta13 iz kojih su predstavnici lokalnih
samouprava popunili upitnik14: Žitorađa; Bujanovac; Preševo; Smederevo; Pirot; Kruševac; Barajevo; Aleksinac; Leskovac; Prokuplje; Bela Palanka; Lajkovac; Subotica; Beočin; Odžaci; Sombor;
Vranje, Kuršumlija, Merošina, Lebane, Valjevo, Surdulica, Apatin, Bojnik, Kula, Bač, Zrenjanin. Grad
Beograd: Gradska opština Zvezdara; Gradska opština Lazarevac; Gradska opština Čukarica; Gradska opština Rakovica; Gradska opština Barajevo.
Petnaest mesta u uzorku ima usvojen lokalni akcioni plan (LAP) unapređivanja položaja Roma
koji se odnosi i na obrazovanje, u jednom mestu je urađen, ali ne i usvojen. U osam mesta u procesu je izrada LAPa, a 7 mesta nema LAP. Od petnaest usvojenih LAP, realizuje se njih 9.
Petnaest lokalnih samouprava navelo je da je podržalo aktivnosti romskih udruženja u oblasti obrazovanja koje su realizovane u saradnja sa lokalnim ustanovama za decu i mlade. Jedan
od primera koji pokazuje promenu odnosa lokalne uprave prema sardnji sa civilnim sektorom je
primer Gradske opštine Zvezdara, koja je u 2013. godini prvi put raspisala konkurs za projekte organizacija civilnog društva, i time promenila dotadašnju praksu podržavanja projekata na osnovu
zahteva udruženja.
U 24 mesta iz uzorka pedagoški asistenti (69) rade u obrazovnim ustanovama, i to 34 pedagoških asistenata i 35 pedagoških asistentkinja. Asistenti su angažovani od strane Ministarstva
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, opština i Grada Beograda. Pedagoški asistenti nisu angažovani u obrazovnim ustanovama u sledećim mestima: Žitorađa; Smederevo, Lazarevac, Zrenjanin,
Merošina, Kuršumlija i Kula. Dvadeset lokalnih samouprava procenjuje da je u njihovoj sredini
potrebno angažovati još jednog ili više pedagoških asistenata, ukupno procenjuju da je potrebno
53 dodatno angažovanih asistenata.
Nastava iz predmeta „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“ sprovodi se samo u tri
mesta iz uzorka, i to u po jednoj školi u Beočinu, Odžacima i Selenči. U Bujanovcu je, prema podacima iz ankete, dobijena saglasnost roditelja za uvođenje ovog predmeta, ali se nastava ne sprovodi.
2.1.3. PREPORUKE
U ovom delu dajemo preporuke kako poboljšati način delovanja uopšte, a ne sadržaj i aktivnosti pojedinačnih mera, jer verujemo da su problemi u sprovođenju Akcionog plana za obrazovanje političke, vrednosne i proceduralne prirode.
Prioriteti delovanja u narednom periodu:
• Poštovanje prava deteta, ljudskih i manjinskih prava mora biti osnov na kome se zasniva
rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama, pa time i mera koje se tiču unapređivanja obrazovanja Roma. Pravo na jednako kvalitetno obrazovanje dostupno svakom detetu i svakom
odraslom u državnim ustanovama mora da se poštuje. Dobijanje podrške za ostvarivanje
prava na obrazovanje je takođe pravo pojedinca, a obaveza državnih ustanova je da tu
Dvadeset opština i gradova je uključeno u uzorak u okviru Monitoringa sprovođenja Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici
Srbiji.
14
Upitnik koji je konstruisan za potrebe ovog monitoringa ima set pitanja u vezi sa obrazovanjem.
13
21
Obrazovanje
•
•
•
•
•
•
•
•
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
podršku pruže. S obzirom da svako dete i svaka odrasla osoba ima jednaka zakonska prava
potrebno je pri planiranju i sprovođenju mera posvetiti jednaku pažnju svim uzrastima i
svim aspektima obrazovanja. Svaka ustanova treba da postavi prioritete u svom domenu
delovanja.
Razvijati integrisane sisteme podrške deci ranog uzrasta i porodici u lokalnoj zajednici.
Zaštita od zanemarivanja, nasilja, zlostavljana i diskriminacije (i segregacije) mora biti obezbeđena za svako dete i odraslu osobu. Odgovornost zaposlenih u obrazovnom sistemu i
drugih koji rade sa decom i mladima, mora biti tretirana u skladu sa zakonom što podrazumeva i posledice za svako kršenje prava.
Mere unapređivanja obrazovanja Roma i Romkinja treba planirati u okviru redovnog
funkcionisanja obrazovnog sistema, a mere podrške u okviru obrazovanja, socijalne zaštite i drugih sistema. Sredstva se moraju planirati u republičkom, gradskom i opštinskom
budžetu, bez obzira na izvor koji može biti i donacija. Mora se prestati sa praksom da se
mere projektno planiraju, budžetiraju i sprovode.
Razvijati inkluzivnu praksu u obrazovnim ustanovama koja odgovara na potrebe svakog
deteta, pa time i potrebe deteta iz romske zajednice. Praksa da se inkluzija dece iz romske
zajednice vidi kao nešto posebno je pogrešna - planiranje i pružanje dodatne podrške
svakom detetu mora biti deo redovnog funkcionisanja ustanove. Potrebno je uspostaviti
princip „spremno dete“ i „spremne škole“ i zameniti dosadašnji pristup pripreme deteta za
školu.
Veća transparentnost planiranja, sprovođenja, praćenja i vrednovanja mera je neophodna
kako bi se javnost na pravi način informisala i podržala proces obrazovne inkluzije, a time i
društvenog uključivanja Roma.
Interresorna saradnja se mora uspostaviti kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou,
posebno između sistema obrazovanja, socijalne zaštite i zdravstvene zaštite, ali i resora
kulture, mladih i drugih oblasti. Intersektorska saradnja između državnih, privatnih i organizacija civilnog društva se takođe mora negovati i unaprediti, jer je pitanje uključenosti,
pitanje celog društva.
Obezbediti sistematski kontinuirani monitoring i evaluaciju sa ciljem unapređivanja efikasnosti i kvaliteta obrazovnog sistema.
Suzbijanje i srepčavanje odustajanje romske dece, posebno devojčica (drop-out) od obrazovanja.
OBLAST OBRAZOVANJA IZ UGLA LIGE ZA DEKADU ROMA
Iz ugla Lige za Dekadu Roma, u oblasti obrazovanja, su postignute sledeće promene: unapređen je
strateški i zakonodavni okvir, uvedene su mere za povećanje upisa u predškolsko i osnovno obrazovanje, postoje mere za sprečavanje napuštanja škole i afirmativne akcije za upis romskih učenika i učenica u srednje škole i na fakultete, realizuje se projekat “ Druga šansa” koji podrazumeva
unapređivanje sistema obrazovanja odraslih. Lokalne strategije za unapređivanje obrazovanja
Roma i lokalni akcioni planovi (LAP ) u oblasti obrazovanja su dizajnirani i integrisani u opštinski
sistem planiranja i budžetiranja. Programi aktivnosti Ministarstva prosvete su vezani sa onima u
lokalnoj samoupravi posredstvom lokalnih romskih zastupnika i kao deo DILS programa.
Predstavljanje ciljeva Dekade Roma, odnosno mera za uključivanje romskih učenika i učenica u
sistem obrazovanja, deluje potpuno neorganizovano od strane resornih institucija, što u velikom
broju slučajeva ima posledicu povećanja animoziteta prema Romima, čime se diskriminacija prema ovom narodu samo povećala. Stoga je moguće zaključiti da je promocija Dekade Roma u
javnosti sve ovo vreme rađena po principu ‘’više štete nego koristi’’.
Činjenicu da učenici romskog porekla imaju lošija postignuća od ostale dece članice Lige za Dekadu objašnjavaju, između ostalog, i u nižem kvalitetu obrazovanja za romsku decu u osnovnim
školama. Niži kvalitet obrazovanja se ogleda u drugačijim stavovima nastavnika prema romskim
u odnosu na neromske učenike, na primer tako što se snižavaju očekivanja od romskih učenika
22
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Obrazovanje
i učenica. To takođe znači i da romska deca ne dobijaju dovoljno podsticaja i podrške od strane
svojih nastavnika, a verovatno se od romskih učenika i učenica očekuje da pokažu manje znanja
da bi dobili istu ocenu.
Kvalitetna međuresorna saradnja je od ključnog značaja za dobro funkcionisanje i razvoj sistema obrazovanja. Postojeća saradnja je nesistematska, nije uspostavljena kao redovna, sasvim je
sporadična i ad hok. Najbolji primer za ovu ocenu jeste primena afirmativnih mera prilikom upisa
učenika i učenica romskog porekla u srednje škole, visoke škole i fakultete. Prema rečima Milice
Simić, predsednice Odbora za obrazovanje Lige za Dekadu Roma, diskriminacija u obrazovanju
se može sigurno podvesti pod neuspeh sistema da romsku decu uključi u obrazovni sistem, jer se
više bavio prepoznavanjem diskriminacije nego razbijanjem stereotipa u vezi sa đacima iz romske
zajednice. Svakako da je neophodno raditi na prepoznavanju diskriminacije, ali je isto tako važno
u isto vreme raditi i na uklanjanju stereotipa.
Tokom 2009. godine Ministarstvo prosvete je usvojilo Zakon o osnovnom obrazovanju koji otvara
mogućnost za primenu inkluzivnog obrazovanja kroz angažovanje pedagoških asistenata i eliminiše kategorizaciju dece, čime je napravljen veliki pomak u oblasti zakonodavstva i postignuto
da se problem uključivanja romske dece u obrazovne institucije svede na minimum. Međutim,
sada se javlja problem zadržavanja romske dece u sistemu obrazovanja, što vrlo jasno pokazuju
brojevi upisane romske dece u srednje škole i na fakultete, a što je je opet u direktnoj vezi sa
obezbeđivanjem kvalitetnog obrazovanja za sve. Da bi se romska dece uključila u obrazovanje
i da bi opstala u obrazovnom sistemu potrebno je prepoznati i zadovoljiti specifičnosti njihovih
obrazovnih potreba. Da bi se što uspešnije pristupilo inkluziji romske dece, vrlo je značajno raditi
na jačanju profesionalnih uloga nastavnika kao partnera u pedagoškoj komunikaciji, afektivnoj interakciji, regulisanju socijalnih odnosa u odeljenju, kao i kompetenciji za razvoj tolerancije i uvažavanje različitosti.
23
Zapošljavanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.2. ZAPOŠLJAVANJE:
Autori: Osman Balić i Rozalija Ilić (deo Izveštaja sa aspekta Lige za Dekadu)
2.2.1. PRAVNI OKVIR
2.2.1.1. Međunarodni pravni okvir
U praćenju primene Strategije za unapređivanja položaja Roma u oblasti zapošljavanja dajemo
osvrt na rad Vlade Republike Srbije, koja se osim nacionalnih normativnih okvira pridržava
i međunarodnog okvira korz primenu dokumenta međunarodnih institucija i tela, kao što
su: Savet Evrope u okviru Preporuka o unapređivanju ekonomskog položaja i zapošljavanja
Roma i lica bez stalnog boravka u Evropi; Savet Evropske unije i Direktiva za primenu načela
ravnopravnog tretmana lica bez obzira na rasno i etničko poreklo, Položaj Roma u zemljama
kandidatima, Rukovodeća načela za poboljšanje položaja Roma; dokumenti Ujedinjenih nacija:
Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, koji sadrži preporuke u vezi
sa davanjem novih ekonomskih ovlašćenja; dokumenti Evropske unije koja je utvrdila Evropsku
strategiju zapošljavanja, a prateći dokumenti su: Integrisane smernice o reformama tržišta rada
u zemljama članicama, Bukureštanska deklaracija, Preporuke Evropskog saveta i Međunarodne
organizacije rada koja se svake godine konkretizuje smernicama Evropskog saveta za razvoj
politike zapošljavanja.
2.2.1.2. Nacionalni pravni okvir
Zapošljavanje Roma u periodu 2009-2011. godine postavljen kao prioritet ekonomske politike..
Ovu oblast regulišu sledeća normativna akta: Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005–
2010. godine; Strategija za smanjenje siromaštva u Republici Srbiji (2003); Strategija razvoja malih
i srednjih preduzeća i preduzetništva 2008 – 2012; Strategija privrednog razvoja Republike Srbije
za period 2006 – 2012; Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007 2012;
Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji; Strategija razvoja obrazovanja odraslih
u Republici Srbiji; Strategiju zapošljavanja za period 2005 – 2010; Evropske strategije zapošljavanja
2020; Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za period 2006 – 2008; Strategija za unapređivanje
položaja Roma u Republici Srbiji (2009). Prethodni Akcioni plan za sprovođenje ove Strategije
usvojen je u julu 2009. godine za period 2009-2011.
Predmet našeg interesovanja je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u oblasti delovanja
koje se odnosi na zapošljavanja romske populacije. Zakonska regulativa u 2009. godini je
promenjena u okviru sistemskog i normativnog regulisanja i doneta su dva nova zakona iz oblasti
zapošljavanja. U maju 2009. godine usvojeni su Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj
nezaposlenosti i Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom
(Službeni glasnik RS, broj 36/09). Novi Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti
usaglašen je sa načelima i standardima politike zapošljavanja Evropske unije i konvencijama
Međunarodne organizacije rada i njime je obezbeđen sadržajan i fleksibilan zakonski okvir za
planiranje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja. Obezbeđeni su i podsticajni mehanizmi
za aktivnije uključivanje pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave u sprovođenje
aktivne politike zapošljavanja što omogućava regionalni pristup i decentralizaciju. Zakonom
o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom omogućena je socijalna
inkluzija i uključivanje osoba sa invaliditetom u svet rada. Ovim zakonom obezbeđeno je potpuno
redefinisanje odnosa između osoba sa invaliditetom kao potencijalnih zaposlenih i radnog
okruženja, odnosno poslodavaca. Omogućeno je i utvrđivanje statusa osobama sa invaliditetom
koje tu mogućnost do sada nisu imale i sagledavanje radnih sposobnosti i mogućnosti zaposlenja
24
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zapošljavanje
svake osobe sa invaliditetom pojedinačno. Obaveza poslodavaca za zapošljavanje osoba sa
invaliditetom počinje da se primenjuje od maja 2010. godine. U cilju bližeg definisanja postupaka,
standarda i kriterijuma za primenu konkretnih rešenja predviđenih navedenim zakonima, u 2009.
godini usvojena su sledeća podzakonska akta:
• Pravilnik o bližim uslovima, kriterijumima i standardima za sprovođenje mera i aktivnosti
profesionalne rehabilitacije (Službeni glasnik RS, broj 112/09), koji je stupio na snagu
07.01.2010. godine;
• Pravilnik o načinu izdavanja, sadržini i izgledu legitimacije inspektora za vršenje nadzora nad
sprovođenjem Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom
(Službeni glasnik RS, broj 97/09), koji je na snazi od 03. 12. 2009. godine;
• Pravilnik o prostornim i tehničkim uslovima za rad agencije za zapošljavanje, uslovima
stručne osposobljenosti zaposlenih, programu, sadržini i načinu polaganja ispita za rad u
zapošljavanju (Službeni glasnik RS, broj 98/09), koji je na snazi od 08. 12. 2009. godine;
• Uredba o visini naknade za izdavanje dozvole za rad agenciji za zapošljavanje (Službeni
glasnik RS broj 104/09), koja je na snazi od 24. 12. 2009. godine;
• Uputstvo o uslovima za uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja
(Službeni glasnik RS, broj 97/09), koje je na snazi od 05.12.2009. godine.
U okviru navedenih regulativa nije posebno naglašeno da se odnose na Rome, ali se oni svakako
nalaze u njima. Ovi pravilnici su jako bitni a sama romska populacija sa njima nije uopšte upoznata
i nije u mogućnosti niti ume da ih u datom momentu primeni u praksi. Instutucije kojima je ova
oblast u nadležnosti, nemaju običaj da građane, a time i Rome i Romkinje informišu o pravima i
novinama koje donose ova dokumenata.
Akcionim planom zapošljavanja Roma u okviru Dekade Roma dati su sledeći prioriteti:
- povećanje broja Roma i Romkinja zaposlenih u lokalnoj i državnoj upravi;
- integracija i reintegracija u tržište rada;
- zapošljavanje Roma i Romkinja i uspostavljanje održivog i stabilnog trenda rasta zaposlenosti
romske populacije;
- podrška poslodavcima koji zapošljavaju Rome i programi razvoja preduzeća i zadruga za Rome;
-obuka, prekvalifikacija, dokvalifikacija i funkcionalno obrazovanje nezaposlenih Roma i Romkinja.
2.2.2. PRAKSA
2.2.2.1. Nacionalni nivo
Uvidom u rezultate istraživanja zapošljavanja Roma i izvora prihoda romskih porodica, YUROM
Centra iz 2005. godine, slika posečne porodice, ali i cele etničke grupe mogla bi da se okarateriše
kao borba za preživljavanje. Svega 18.6 % Roma je bilo stalno zaposleno. Na drugoj strani broj nezaposlenih Roma je bio 68,4 % . Povremeno ih je radilo, kao sezonski radnici, 8.3 %. Penzionera je
bilo 2.6 %. Tada se taj broj nezaposlenih, 68,4%, ocenjivao “dramatičnim”. Zbirna stopa povremeno
zaposlenih, na plaćenom odsustvu i nezaposlenih je bio 78,3 %. U zavodima za tržište rada nije se
znalo koliko je Roma stalno prijavljeno u evidenciji nezaposlenih NSZ. Isto tako nismo znali kakva
je kvalifikaciona struktura Roma. U posebno teškoj situaciji su bili Romi raseljeni sa Kosova. Za njih
se može reći da su bili žrtve diskriminacije u zapošljavanju15. Ispitivani Romi zapošljavanje osećaju
15 Romi su, kao što pokazuje sledeći slučaj, diskriminisani ne samo u zapošljavanju nego i u načinima gubljenja stalnog zaposlenja.
Karakterističan je primer jednog broja Roma sa Kosova koji su bili stalno zaposleni “na železnici”. Izbegli su u centralnu Srbiju, na primer u Kraljevo,
zajedno sa Srbima takođe zaposlenim “na železnici”. I dok Srbi nisu izgubili status stalno zaposlenih, Romi su taj status izgubili. Srbi, zaposleni u
pravosudnim organima, prosveti i zdravstvenim institucijama dobijaju redovno izvesne mesečne nadoknade, dok su Romi dobili rešenja o otkazu.
Objašnjenje da se u Kraljevu nisu prijavili na posao i da su zato dobili otkaze, zamenjeno je naknadnim, da je reč uglavnom o nekvalifikovanim
radnicima «za kojima ne postoji potreba».
25
Zapošljavanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
kao ključni problem za život porodice. Dosledno se izjašnjavaju i u prvi plan ističu zapošljavanje u
51,6% slučajeva i naglašavaju da bi bilo šta radili u 38,3 % slučajeva. Stalno zaposlenje nekog od
članova porodice se vidi kao ključni problem romskih porodica u skoro 90 % slučajeva.
Stalno zaposlenje se, dakle, percipiralo i kao želja romske porodice da popravi svoj status i stavljalo se na prvo mesto. O bavljenju švercom izbegavali su da se izjašnjavaju (11%), a ponekad su
umanjivali značaj humanitarne pomoći (1,7 %). Većina ispitivanih romskih porodica kao prvi uslov
integracije videla je zaposlenje. Suočene sa izazovima svakodnevnog života i u svakodnevnoj borbi za preživljavanje, romske porodice u prvi plan, dakle, ističu problem zapošljavanja, za razliku od
«eksperata» i predstavnika državnih organa koji u prvi plan ističu – obrazovanje dece. Očigledno je
tada, a i sada, daleko lakše upisati romsko dete u školu, nego odraslom građaninu iz romske zajednice naći pristojno stalno radno mesto. Stope zaposlenosti većinskog stanovništva 2005. godine
su drastično različite u odnosu na romske porodice; 41,1 % ih je zaposleno u državnim firmama,
čemu treba pridodati 13,4 % zaposlenih u privatnim firmama, što ukupno iznosi 54,5 %, u odnosu
na romsku stopu zaposlenosti od 18,6 %. Stopa nezaposlenosti većinskog stanovištva iznosti 15,7
%, a kod Roma je to 68,4 % . Penzionera je u porodicama suseda ne-Roma 19,4 %, prema 2,6 %
Roma.
Ma koliko to na prvi pogled izgledalo neobično, izvori prihoda ispitivanih romskih porodica su raznovrsni i odgovori se kreću od izjava da je osnovni prihod porodice plata nekog od članova koji je
stalno zaposlen do karakterističnog, ali paradoksalno preciznog odgovora u svojoj neodređenosti
– «ni sami ne znamo». Način sticanja prihoda odnosi se na članove porodice koji mogu privređivati, a ne samo na domaćina/cu, pa se pojavljuju razlike u odnosu na podatke o zaposlenosti. U
50% nisu davali podatke o drugom zanimanju. Skoro deset posto romskih porodica se bavilo
sakupljanjem sekundarnih sirovina, odnosno otpadaka. To je nesumnjivo za Rome bila značajna
mogućnost zapošljavanja i samozapošljavanja, ali je postojala bojazan da se «sakupljanje sekundarnih sirovina» ne pretvori u «biznis rezervisan za Rome», jer bi na taj način bio potvrđen princip
segregacije romskog stanovništva u Srbiji. Nažalost vremenom se to i obistinilo.
Karakteristika romske zajednice u Srbiji u to vreme, 2005. godine, bio nizak stepen aktivnosti i
visoka nezaposlenost. Samo 27,2 % je ekonomski aktivno u celoj populaciji Roma, a stopa nezaposlenosti je 4 puta veća nego kod neromskog stanovnistva. Obrazovna struktura je izrazito
nepovoljna, 62 % je bez završene osnovne škole, a 29% samo sa osnovnom školom. Mere koje su
bile predviđene Strategijom bile su: veće uključivanje u proces obrazovanja i stručnog osposobljavanja, samozapošljavanje lica, uključivanje u različite oblike obuka, prekvalifikacija, aktivnog
traženja posla, psihološka pomoć pri profesionalnoj orijentaciji, promovisanje fleksibilnih oblika
zapošljavanja.
Dekadu Roma u oblasti zapošljavanja započeli smo prvo izradom Nacionalne strategije zapošljavanja i Akcionog plana Dekade Roma – dela koji se odnosio na zapošljavanje 2005-2010. Karakteristika tog perioda bila je:
1. kritičan za transformaciju preduzeća i uopšte oblast rada i zapošljavanja;
2. na početku ovog perioda zaposlenost je najveća u državnom i društvenom sektoru i javnom
sektoru, a na kraju se očekivalo da će biti najveća u privatnom sektoru;
3. očekuje se da će mnogi proći kroz iskustvo nezaposlenosti, mnogi će promeniti posao ili status
na tržištu rada;
4. sve će se odvijati u dinamičnom privrednom okruženju i
5. neophodno je spremno i odgovorno odgovoriti na sve promene;
Nosioci Strategije i najodgovorniji za njeno sprovođenje su bili: Prva grupa (ministarstva, agencije
i druge Vladine institucije), Druga grupa (NSZ, agencije za zapošljavanje, centri za socijalni rad,
obrazovne institucije), i Treća grupa (šira mreža socijalnih partnera, romskih OCD).
26
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zapošljavanje
Šta smo tražili u okviru Dekade Roma?
Početak ozbiljnog procesa realizacije akcionog plana zapošljavanja Roma u okviru prihvaćenih
mera Dekade Roma koga će voditi nadležno ministarstvo Republike Srbije kao način rešavanja
problema nezapošljenosti Roma u Srbiji, definisali smo 2006. godine sledećim zaključcima:
1. Pitanje zapošljavanja Roma potrebno je prvo rešavati na lokalnom nivou, a potom ga dovesti
na nivo Republike. Lokalne vlasti su uvođenjem institucija ppštinskih saveta za zapošljavanje u
prilici da mogu preduzeti konkretne mere oko zapošljavanja Roma. Preporuka: Razviti strategije
za zapošljavanje Roma na lokalnom i republičkom nivou, uključujući OCD kako bi se razvio širi
pristup.
2. Ministarstvo prosvete i sporta i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja treba da
sačine program dodatnog obrazovanja i obuke za zapošljavanje (kratki kursevi sa značajnim
učešćem edukacije u praktičnom radu, obrazovanje odraslih prilagođeno uzrastu odraslih). Preporuka: Razviti specificne treninge za stručno osposobljavanje Roma i Romkinja kako bi stekli
kvalifikacije koje tržište rada zahteva. Uvesti program stipendija za studente Rome i Romkinje koji
bi posle završetka studija imali obavezu da rade u javnoj administraciji/preduzećima u državnom
vlasništvu.
3. Romske OCD i Liga za Dekadu su izrazili želju prema konkretnim partnerskom odnosu sa vlastima. Preporuka: vlasti treba ds sarađuju sa romskimOCD na principu participacije (partnerstvo-ravnopravan nivo). Međunarodne organizacije treba da radite na razvoju kapaciteta romskih OCD-a
organizujući specijalne treninge na temu zapošljavanja.
4.U cilju izbegavanja zloupotrebe afirmativne akcije/pozitivne diskriminacije, treba uvesti kvotni sistem za zapošljavanje nacionalnih manjina u javnoj administraciji shodno proporcionalnom
učešću u stanovništvu. Za slučajeve nepostovanja sistema kvota od strane poslodavaca u zapošljavanju nacionalnih manjina treba propisati sankcije.
5. Vlada treba ustanoviti mehanizme za sprovođenje Člana 8 (zabrana diskriminacije u zaposljavanju) i Člana 21 (nadknada štete zbog diskriminacije u zapošljavanju) Zakona o zapošljavanju i
osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Institucije koje se bave ovim problemom, sankcije i mehanizmi zaštite treba da budu ustanovljeni i jasno propisani legislativom.
6. Malo i srednje preduzetništvo treba biti podržano: razmotriti osnivanje specijalnog fonda i sistema poreskih olakšica za nacionalne manjine. Pomoći otvaranje privatnih agencija za razvoj malih i
srednjih preduzeća i organizovati trening za Rome i Romkinje o samozapošljavanju.
7. Preporuka: sakupljanje etnički senzitivnih podataka, u cilju potpunijeg sagledavanja širine i
značaja određenih problema.
8. Zabrinutost povodom veoma teške situacije raseljenih Roma. Preporuka: potrebno je pokrenuti
konkretne programe pripreme IRL romske nacionalnostisa Kosova i povratnika iz zemalja zapadne
Evrope za samozapošljavanje kroz pokretanje porodičnog biznisa, kao i kroz mikrokredite ili mini
grantove.
9. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike treba propisati posebne iznose subvencija
za samozapošljavanje kategorije lica “pripadnika etničkih manjina kod kojih je izraženija stopa
nezaposlenosti”.
10.Sve mere koje se tiču Roma treba da budu propisane legislativom. Akcioni planovi nisu dovoljni
ukoliko nisu donete sistemske promene.
11. Od romskih OCD-a tražili smo da rade na formiranju privatnih agencija za zapošljavanje.
12. Romi ne treba da se vraćaju tradicionalnim zanimanjima koja su nestala, nego treba da se pripreme za zahteve tržišta. Stara romska zanimanja koja su preživela promene i zahteve tržišta treba
revitalizovati i pripremiti ih za tranzicione u zahteve tržišta u post tranzicionom periodu.
13. Romske OCD-e treba da vode ovaj proces i fokusiraju se na mogućnosti zapošljavanja, prekvalifikacije, dokvalifikacije, stručno osposobljavanje, prikupljanje podatakao zaposlenosti Roma.
14. Romski radnici, preduzetnici i romske OCd treba da ustanove različite oblike udruživanja. Romi
mogu zaštititi svoje radničke i profesionalne interese ustanovljavanjem zadruga i sindikata (ne
zasnovanih na etničkoj pripadnosti, nego na tipu zanimanja: Romi-radnici nasuprot Romi-etno
klasa) kako bi se izborili za cenu svog rada, proizvoda i usluga, te standarde.
27
Zapošljavanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
15. Romi treba da rade na postizanju boljih profesionalnih kvalifikacija (uključiti se u redovan školski sistem).
16. Monitoring anti-diskriminacionog pravnog okvira treba biti u kompentenciji (romskih) OCD.
17. Prilikom popisa stanovništva i registracije za zvaničnu upotrebu, preporučljivo je da se Romi
izjasne kao Romi, kako bi imali pouzdane podatke o značaju pojedinih problema Roma, kao što
je nezaposlenost.
18. Nacionalni savet romske nacionalne manjine, romske OCD i Kancelarija za ljudska i manjinska
prava treba da rade na kreiranju pozitivne atmosfere među većinskim stanovništvom prema prihvatanju sistema kvota u zapošljavanju nacionalnih manjina u javnom sektoru.
19. Od privatnih poslodavaca i naročito od međunarodnih organizacija koje rade u Srbiji, tražili
smo da na osnovu korporativne odgovornosti svojim primerom ohrabre napore Vlade Republike
Srbije i OCD i zaposle Rome sa višom i visokom školskom spremom.
Akcioni plan za zapošljavanje Roma donet u okviru Dekade Roma (usvojen 2009. godine, a
nekoliko puta revidiran i datiran do 01. januara 2015. godine), Vlada Republike Srbije je usvojila
kao pokušaj da se Romi aktiviraju i ekonomski osnaže, smanji nezaposlenost i uključe u rad javnih
institucija na državnom i lokalnom nivou, unaprede i urede evidencije o romskoj populaciji i kroz
posebne fondove pojača razvoj preduzetnštva kod Roma.
Nacionalna služba za zapošljavanje i pored svojih aktivnosti nailazi na probleme u zapošljavanju
Roma, a ključni su nizak nivo obrazovanja i stručne obuke, diskriminacija od strane potencijalnih
poslodavaca, diskriminacija u porodici. Kada sagledamo ove konstatacije i nije čudno što Romi
priželjkuju migracije u zemlje Evropske unije.
Mere aktivne politike zapošljavanja usmerene su na porast održive zaposlenosti i podizanje
kvaliteta ponude radne snage kroz: podršku zapošljavanju teže zapošljivih kategorija nezaposlenih
lica, korisnika novčane naknade, žena, osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglih i raseljenih lica, lica
starijih od 50 godina, mladih i viškova zaposlenih. U proteklom periodu su uvedeni podsticaji
za zapošljavanje mladih, Roma, osoba sa invaliditetom i starijih radnika. Organizovani su i javni
radovi.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja obezbedilo je sredstva za mere zapošljavanja Roma
u okviru ukupno planiranih sredstava koja se za aktivne mere zapošljavanja prenose Nacionalnoj
službi za zapošljavanje. Realizacija Programa aktivne politike zapošljavanja Roma podrazumeva
realizaciju programa dodatnog obrazovanja i obuke (pripravnici, volonteri, prekvalifikacija i dr.),
što je u sklopu Programa za sticanje prve kvalifikacije za lica bez osnovnog obrazovanja i stručnih
kvalifikacija i Programa prekvalifikacije i dokvalifikacije. Subvencije za samozapošljavanje obuhvataju dodelu subvencija nezaposlenim licima za samozapošljavanje i otpočinjanje sopstvenog
biznisa. Subvencije za otvaranje i opremanje novih radnih mesta ostvaruju se dodelom jednokratnih subvencija poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta i podsticanje zapošljavanja rizičnih
grupa. Javni radovi podrazumevaju angažovanje nezaposlenih lica na određeno vreme u javnim
radovima. Nacionalna služba zapošljavanja sprovodi i program informatičke obuke i obuke za
strane jezike evidentiranih nezaposlenih Roma, a za poznatog poslodavca.
Ciljevi i zadaci u zapošljavanju, kao prioriteti aktivne politike Vlade Rrepublike Srbije, pokrenuti
u 2009. godini ostvarivani su realizacijom pojedinačnih ciljeva i utvrđenih zadataka za dostizanje
konkretnog cilja, po izveštajima resornog ministarstva i to kroz:
28
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zapošljavanje
1. Prevenciju nezaposlenosti i podsticanje zapošljavanja
1.a. Rešavanje radno pravnog statusa viška zaposlenih.
1.b. Pružanje pomoći nezaposlenim licima u aktivnom traženju posla.
1.c. Uključivanje nezaposlenih lica u programe dodatnog obrazovanja i obuke.
1.d. Unapređenje i standardizacija programa obuka.
1.e. Usklađivanje neformalnog obrazovanja sa potrebama tržišta rada.
1.f. Promocija otvaranja novih radnih mesta i podsticanje preduzetništva i samozapošljavanja.
1.g. Promocija i organizovanje javnih radova.
2. Stvaranje uslova za zapošljavanje mladih
2.a. Izrada i usvajanje Akcionog plana za zapošljavanje mladih.
2.b. Sprovođenje aktivnosti predviđenih nacionalnom Startegijom za mlade i Akcionim planom za
sprovođenje nacionalne Strategije za mlade za period 2009-2014. godine.
2.c. Realizacija zajedničkog programa „Podrška promociji zapošljavanja mladih i upravljanju migracijama”.
3. Podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih nezaposlenih lica
3.a. Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
3.b Podsticanje zapošljavanja Roma
3.c. Podsticanje zapošljavanja izbeglih i raseljenih lica
3.d. Podsticanje zapošljavanja povratnika po sporazumu o readmisiji
3.e. Podsticanje zapošljavanja žena
4. Jačanje uloge socijalnih partnera i smanjivanje regionalnih razlika
4.a. Jačanje socijalnog dijaloga i uspostavljanje socijalnog partnerstva u rešavanju problema
nezaposlenosti na svim nivoima.
4.b. Sprovođenje strategije regionalnog razvoja.
5. Smanjivanje neformalnog rada (siva ekonomija)
5.a. Promovisanje pristojnog rada i podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad.
6. Modernizaciju i decentralizaciju Nacionalne službe za zapošljavanje
6.a. Unapređivanje funkcije i aktivnosti posredovanja na tržištu rada.
6.b. Razvoj baza podataka i informacionog sistema.
6.c. Uspostavljanje i razvoj sistema prognoza kretanja na tržištu rada.
6.d. Efikasna organizacija rada Nacionalne službe za zapošljavanje u službi klijenata.
6.e. Unapređivanje metodologije statistike i analitike tržišta rada.
29
Zapošljavanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
7. Sistemsko i normativno regulisanje oblasti zapošljavanja
7.a. Unapređivanje zakonskog okvira u oblasti zapošljavanja
7.b. Izrada Nacionalnog sistema klasifikacija zanimanja, harmonizovanog sa Međunarodnom
standardnom klasifikacijom – ISCO-08.
7.c. Jačanje nadzorne i kontrolne funkcije institucija tržišta rada.
7.d. Jačanje institucionalnih kapaciteta zaposlenih u ministarstvu nadležnom za poslove
zapošljavanja – Sektoru za zapošljavanje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Kada pogledamo šta je Vlada Republike Srbije zacrtala da ostvari vidimo dve stvari – jednu da
je pokrenula mehanizam i proces kroz institucije i praksu na terenu, drugi da se u praksi, vezano
konkretno za podršku romskoj zajednici, teško dolazi do vidljivih rezultata.
Ono što možemo da ustanovimo da je činjenica da je kroz javne radove uključen najveći broj
Roma, a da se kroz ostale mere dolazi do jako malih pomaka.
Posebno treba pozdraviti ondašnji potez Vlade da se Ministarstvo za ljudska i manjinska prava
zaduži za realizaciju pojedinih mera Akcionog plana u saradnji sa nadležnim ministarstvima, ali i
za koordinaciju i praćenje sprovođenja cele Romske strategije. Pored navedenog, ovo ministarstvo pružalo je i stručnu i administrativnu potporu u radu Saveta Vlade Republike Srbije za unapređivanje položaja Roma i sprovođenje Dekade inkluzije Roma 2005-2015. godine, a trebalo je da
pruži efikasno izveštavanje, sa ciljem lakše razmene informacija između ministarstva i razvija nove
baze podataka uz redovno izveštavanje.
Promenom sastava Vlade Republike Srbije u 2012. godini, sektor zapošljavanje prelazi u Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike. Takođe, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava
više ne postoji, već deluje kao Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.
Vlada mora svoje aktivnosti usmeriti na otvaranje radnih mesta, definisanjem novih programa,
mera i aktivnosti. Romi su slabo zastupljeni u ekonomskoj oblasti, razlozi za to se moraju tražiti
u ekonomskoj slabosti, kulturi, ali i barijeri pri zapošljavanju. Romi su najviše zastupljeni u sivoj
ekonomiji, a najčešće su angažovani kao sakupljači sekundarnih sirovina. Ova delatnost je dugo
prisutna i prepoznatljiva kod Roma, pa Vlada Republike Srbije mora svojim merama da uključi
Rome u legalne ekonomske tokove a stručnim osnaživanjem, podrškom i samozapošljavanjem
napravi novi tok za romsku populaciju. Sezonski radovi u poljoprivredi i građevinarstvu, rad na
tezgama, donacije i socijalna pomoć od države su izvori za život većine romskih porodica. Romi su
snalažljivi i sposobni, ali potrebno im je uvođenje u nove tokove i to je ono na čemu Vlada mora
kroz zapošljavanje i osnaživanje da radi u naredom periodu.
U okviru projekata koji su sprovedeni/se sprovode u Republici Srbiji obezbeđena su dodatna
sredstva za mere aktivne politike zapošljavanja, kao i za jačanje institucionalnih kapaciteta zaposlenih u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja – Sektoru za zapošljavanje i u Nacionalnoj
službi za zapošljavanje.
Institut za otvoreno društvo je realizovao program monitoringa procesa primene Akcionog plana
zapošljavanja Roma u okviru Dekade Roma. Program je obuhvatao donacije za pružanje stručne
obuke, podršku za projekte zanatstva i obučavanje Roma da gaje stoku i primenjuju efikasnije
načine prikupljanja sekundarnih sirovina. Svetska banka i Evropska agencija za rekonstrukciju finansirale su projekte za dohodovne aktivnosti.
30
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zapošljavanje
Tabela 1: Pregled projekata u oblasti zapošljavanja
Projekat
Sredstva
1.
Projekat UNDP: „Otpremninom do posla”, (2007-2009.
godine)
2.000.000,00 Eur
2.
Twinning: „Podrška razvoju nacionalne politike
zapošljavanja”, (2007-2009)
1.500.000,00 Eur
3.
Projekat EAR: „Podrška nezaposlenima i razvoj ljudskih
resursa – Radimo zajedno do posla”, (2007-2009)
2.500.000,00 Eur
4.
Projekat ILO: „Promocija zapošljavanja mladih u Srbiji”,
(2007-2009)
1.200.000,00 USD
5.
Projekat UNDP, UNICEF, ILO: „Jačanje kapaciteta radi
inkluzivnog lokalnog razvoja u Južnoj Srbiji”, (20092011)
8.831.537,68 USD
6.
Projekat UNDP, UNICEF, ILO, IOM: „Podrška nacionalnim
naporima za promovisanje zapošljavanja mladih i
upravljanje migracijama”, (2009-2012)
6.143.138,00 USD
Ukupan iznos od 3.500.000.000,00 dinara prebačen je Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a realno
je utrošeno 3.275.450.215,38 dinara, dok je ostatak sredstava u iznosu od 224.549.784,62 dinara
ostavljen za realizaciju preuzetih obaveza iz 2009. godine. Izveštaj o licima obuhvaćenim merama
aktivne politike zapošljavanja koji je dobijen od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja na
osnovu traženja informacija od javnog značaja dajemo u nastavku čitaocima na ocenu, a u njemu
se navodi: “U mere aktivnog traženja posla bilo je uključeno 93 377 lica i to: u obuku za aktivno
traženje posla 35 911 lica (od toga 22 107 žena), u klub za traženje posla 3 190 lica (od toga 2 324
žene), u trening samoefikasnosti 1 975 lica (od toga 1 506 žena), a na 90 sajmova zapošljavanja
prisustvovalo je 52 301 nezaposleno lice (od toga 29 306 žena). Najveći deo sredstava je opredeljen za dodatno obrazovanje i obuke i to za program pripravnika. Ovaj program, koji se odnosi na
stručno osposobljavanje i zapošljavanje nezaposlenih lica bez radnog iskustva, izazvao je veliko
interesovanje i poslodavaca i nezaposlenih lica. Programom je obuhvaćeno ukupno 17 150 lica
od toga 9 518 žena). Po konkursu „Prva šansa”, koji je finansiran iz budžeta Republike Srbije obuhvaćeno je 9 577 lica, od ukupnog broja angažovanih pripravnika 75% su lica sa srednjom i višom
stručnom spremom, a 25% sa visokom. U obuke, organizovane za potrebe poslodavca ili tržišta
rada uključeno je 3 365 lica (od toga 2 154 žene). Sredstva za samozapošljavanje, iz budžeta RS, u
vidu subvencija odobrena su za 2 307 lica (od toga 934 žene), a iz budžeta AP Vojvodine za 2 996
lica (od toga 1 244 žena), što ukupno čini 5 303 lica (od toga 2 178 žena) zaposlena uz podršku za
samozapošljavanje. Dodeljivane su i subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta i
time je finansijski podržano zapošljavanje 6 429 lica, od toga 3 311 lica (1 628 žena) sredstvima
iz budžeta RS i 3 118 lica (1 410 žena) sredstvima iz budžeta AP Vojvodine. Javnim radovima se
podsticalo zapošljavanje nezaposlenih lica korisnika novčane naknade, dugoročno nezaposlenih
lica, lica starijih od 50 godina, žena, osoba sa invaliditetom, nezaposlenih lica u stanju socijalne
potrebe, Roma, izbeglih i raseljenih lica. Javni radovi su organizovani u oblasti socijalnih, human-
31
Zapošljavanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
itarnih i kulturnih delatnosti, kao i održavanja i obnavljanja javne infrastrukture, održavanja i zaštite životne sredine i prirode. Odlukom o organizovanju i sprovođenju javnih radova od interesa
za Republiku Srbiju u 2009. godini odobreno je finansiranje 396 projekata javnih radova. Međutim, tokom godine započeta su 392 javna rada na kojima je angažovano 8 250 lica, od čega 2 783
čine žene (od 4 javna rada se odustalo ili su raskinuti ugovori, izvor Izveštaji NSZ, sajt NSZ). Od
strane AP Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova
odobreno je izvođenje 209 javnih radova, a realizovano je 208 na kojima se zaposlilo 1 910 lica
(od toga 870 žena). Zahvaljujući modernizovanom informacionom sistemu i unapređenoj bazi
podataka u NSZ koja je omogućila prepoznavanje teže zapošljivih lica na evidenciji nezaposlenih, učinjen je značajan napredak u podsticanju zapošljavanja viškova zaposlenih, žena, mladih,
Roma i osoba sa invaliditetom. Sredstvima iz budžeta Republike Srbije rešen je radnopravni status
11 276 viškova zaposlenih u privrednim društvima, javnim preduzećima i ustanovama. Merama
rane intervencije koje su primenjivale filijale NSZ obuhvaćeno je 519 poslodavaca i sačuvano je
834 radnih mesta. Podsticanje zapošljavanja žena dalo je pozitivne rezultate. Povećano je učešće
žena gotovo u svim merama aktivne politike zapošljavanja (sajmovi, obuke za aktivno traženje
posla, klubovi za traženje posla, program pripravnika i obuke) što pored aktivacije nezaposlenih
žena za traženje posla, utiče i na povećanje zaposlenosti žena na tržištu rada kroz sticanje radnog
iskustva, dodatnih znanja, veština i kompetencija. Međutim, još uvek nije izjednačeno učešće žena
i muškaraca u subvencionisanom zapošljavanju a manji je i broj žena koji se zapošljava uz pomoć
subvencija, mada su pozitivni pomaci vidljivi ako uporedimo podatke iz 2008. i 2009. godine jer je
povećan obuhvat žena koje su dobile subvenciju za samozapošljavanje tj. od ukupnog broja lica
kojima je odobrena subvencija za samozapošljavanje iz budžeta RS u 2008. godini bilo je 36,1%
žena, dok je u 2009. godini bilo 40,48% žena”.
Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine, usvojena je maja 2011. godine a
kao jedan od strateških ciljeva politike zapošljavanja Republike Srbije među ciljnim grupama su
naravno i Romi. Nacionalni akcioni planovi zapošljavanja su instrumenti za sprovođenje programa
i mera i predstavljaju operacionalizaciju aktivne politike zapošljavanja. Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (Službeni glasnik RS, br. 36/09 i 88/10) izrađuju se na
godišnjem nivou i to u tekućoj za narednu godinu. U nacionalnim akcionim planovima zapošljavanja planiraju se posebni programi i mere namenjeni unapređivanju zapošljivosti i podsticanju
zapošljavanja Roma i Romkinja. Takođe se od 2009. godine lica romske nacionalnosti svrstavaju
u kategoriju teže zapošljivih lica koja imaju prioritet prilikom uključivanja u mere aktivne politike
zapošljavanja.
Nacionalnim akcionim planovima zapošljavanja za 2011. i 2012. godinu, u cilju podsticanja zapošljavanja Roma kao teže zapošljivih lica i njihovog većeg socijalnog uključivanja, planirano je:
• promovisanje značaja zapošljavanja Roma i Romkinja;
• motivisanje nezaposlenih Roma i Romkinja da se uključe u aktivno traženje posla kao i u
programe dodatnog obrazovanja i obuka;
• podsticanje preduzetništva;
• podsticanje poslodavaca da zapošljavaju Rome i Romkinje dodelom subvencija za otvaranje novih radnih mesta, kao i
• kreiranje i implementacija posebnih mera namenjenih Romkinjama i
• pružanje pomoći romskim udruženjima i podnosiocima predloga projekata javnih radova
koji i angažuju pretežno Rome u izradi predloga.
Nekoliko godina za redom Nacionalna služba za zapošljavanje pored raspisivanja redovnih javnih
poziva raspisuje i posebne javne pozive namenjene licima romske nacionalnosti za dodelu subvencija za samozapošljavanje i poslodavcima za zapošljavanje Roma i Romkinja. Promocija zapošl-
32
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zapošljavanje
javanja Roma i kampanje za podizanje svesti o značaju i prednosti zapošljavanja i rada nad primanjem socijalne pomoći, koje sprovode nadležno ministarstvo i Nacionalna služba za zapošljavanje, počele su da daju pozitivne rezultate, što se ogleda i u povećanju broja Roma prijavljenih
na evidenciji nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje.
Rezultati primene mera aktivne politike zapošljavanja u 2011. i 2012. godini
Tabela 2: Kretanje broja nezaposlenih lica romske nacionalnosti prijavljen na evidenciji NSZ
2010
Stanje 31. 12.
2011
Stanje 31.12.
2012
Stanje 31.12.
15.867 lica (7.637 žena)
19.398 lica (9.180 žena)
20.342 lica (9.513 žena)
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje
Primećuje se porast interesovanja nezaposlenih lica romske nacionalnosti za uključivanje u programe i mere aktivne politike zapošljavanja, a kod realizacije većine programa i mera uočava se
veće uključivanje Roma. Tako je u 2012. godini merama aktivne politike zapošljavanja obuhvaćeno
15.447 lica romske nacionalnosti (od kojih su 6.880 žene), ali je obrazovna struktura obuhvaćenih
lica izrazito loša, jer 13.219 lica (od kojih 6.164 žene) imaju samo osnovnu školu, ili nepotpunu
osnovnu školu. Sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje u 2011. godini zaposlilo se 1.935
lica romske nacionalnosti, od kojih je 715 žena, a u 2012. godini 1.382 lica romske nacionalnosti
od kojih je 446 žena.
Tabela 3: Realizacija programa i mera namenjenih Romima koji su predviđeni Nacionalnim akcionim planovima zapošljavanja za 2011. i 2012. godinu
Naziv mere
Ukupan
broj/žene 2011.
Ukupan
broj/žene 2012.
Procena zapošljivosti i individualni plan zapošljavanja
14.722 / 6.486
14.851 / 6.651
Obuka za aktivno traženje posla i klub za traženje posla
340 / 183
417 / 206
Sajmovi zapošljavanja
716 / 231
400 / 134
441 / 244
400 / 190
247 / 78
207 / 59
Uključivanje u dodatno obrazovanje i obuke
Funkcionalno osnovno obrazovanje
Informisanje i savetovanje za razvoj preduzetništva
Obuka za preduzetništvo
Subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta
7/3
i zapošljavanje Roma
12 / 6
Subvencije za samozapošljavanje
40 / 14
25 / 11
Javni radovi
287 / 63
168 / 42
Izvor: Izveštaj NSZ o realizaciji NAPZ 2011. i 2012. godinu
33
Zapošljavanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Šta nije urađeno a planirano je: • U cilju izbegavanja zloupotrebe afirmativne akcije/pozitivne diskriminacije, treba uvesti kvotni sistem za zapošljavanje nacionalnih manjina u javnoj administraciji shodno proporcionalnom učešću u stanovništvu. Za slučajeve nepoštovanja sistema kvota od strane
poslodavaca u zapošljavanju nacionalnih manjina treba propisati sankcije.
• Razmotriti uspostavljanje specijalnog fonda i sistema poreskih olakšica za nacionalne
manjine.
• Pomoći otvaranju privatnih agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća.
• Uvesti program stipendija za studente Rome i Romkinje koji bi posle završetka studija imali
obavezu da rade u javnoj administraciji/preduzećima u državnom vlasništvu.
2.2.3. PREPORUKE
Preporuke za dalji rad Vlade Republike Srbije u oblasti zapošljavanja Roma i Romkinja
U resornom ministarstvu dati podršku smanjenju siromaštva kroz mere zapošljavanja i aktivnosti
usklađene sa Strategijom za smanjenje siromaštva u RS. Ostvarivanja postići kroz aktivnosti:
• Obuka Roma i Romkinja za razvijanje svesti o preduzetništvu (pospešiti osnivanje
preduzetničkih radnji od strane Roma i Romkinja, a kad su u pitanju oblik organizovanja
društva bez obzira na pravnu formu da osnivači budu Romi i Romkinje sa ciljem pojačanja
zaposlenosti po ugledu na primere dobre prakse).
• Obezbediti sredstva iz budžeta za male grantove za podršku porodičnom biznisu.
• Uvođenje u legalne tokove delatnost uličnih prodavaca i prodavaca na tezgama i vašarima,
obezbeđenje sredstava za kupovinu potrebne opreme i registraciju preduzetničke
delatnosti.
• Da se za osnivanje sopstvene delatnosti osnivanjem preduzetničke radnje ili privrednog
društva odvoji deo sredstava u budžetu za mentorstvo u biznisu po kome bi se novi
privrednici osnažili i dobijali podršku u radu, pomoć u vođenju biznisa i upoznavanje sa
propisima. Uvesti novi metod mentorstva u biznisu u cilju uvođenja u legalne tokove svih
sakupljača sekundarnih sirovina i Roma koji rade na šarenim pijacama i vašarima.
• Nastaviti započete aktivnosti za registrovanje delatnosti sakupljanje sekundarnih sirovina,
reciklaža i upravljanje otpadom kako individualno tako i na nivou udruženja preduzetnika
u okviru te grane.
• Treba nastaviti sa sprovođenjem programa javnih radova.
• Potrebno je da se za romsku populaciju obezbedi poseban program i namenska sredstva u
budžetu, i da se posebno transparetno iskažu, a tek potom transferišu NSZ. U tom slučaju bi
se vrlo jasno moglo sagledati kako su sredstva u budžetu za programe Roma i realizovana.
• Da se primeni Član 79. Zakona o budžetskom sistemu u celini.
• Uključivanje romske populacije i organizacija civilnog društva u rad institucija na
republičkom, a pre svega na lokalnom nivou, kao i u planiranje mera i monitoring budžeta.
• Definisanje jasnog statusa i ingerencija Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i
osnaživanje njegove uloge kao i civilnog sektora koji se bavi Romima.
• Definisanje konkretnih mera podrške romskoj zajednici, lako prepoznatljivih u budžetu i
učešće javnosti u planiranju i odlučivanju kroz dostavljanje predloga, podnošenje pritužbi
i primedbi preko Romskog nacionalnog saveta i ostalih institucija kao obaveza svakog
budžetskog korisnika.
34
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zapošljavanje
Preporuke za dalji rad NSZ
• Određene mere aktivne politike zapošljavanja NSZ prvenstveno usmerava na Rome i
Romkinje. Imajući u vidu Dekadu Roma, usvojenu Strategiju za unapređivanje položaja
Roma u Republici Srbiji i prateći Akcioni plan za sprovođenje ove Strategije, podsticanje
zapošljavanja Roma i Romkinja treba da se realizuje kroz posebne programe i mere aktivne
politike zapošljavanja. U narednom periodu planirano je da programi obuka, a pre svega
funkcionalno obrazovanje odraslih i druge obuke prema zahtevima tržišta rada, kao mera
koja daje dobre rezultate i relevantna je za zapošljavanje dobrog dela nezaposlenih Roma,
budu zastupljeni u daleko većem obimu. Poboljšanje položaja Roma i Romkinja na tržištu
rada očekuje se posle reformi koje se sprovode u sistemu obrazovanja, posebno posle stvaranja sistema sertifikacije znanja stečenih neformalnim učenjem i sistema akreditacije
obrazovnih programa i institucija.
• Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2013. godinu, koji je usvojen u decembru 2012.
godine utvrđuje Rome kao kategoriju teže zapošljivih lica. Romi će imati proritet prilikom
uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja. Programi i mere predviđene ovim akcionim planom predstavljaju nastavak aktivnosti u smislu radno-socijalne aktivacije Roma
i Romkinja i podsticanja njihovog zapošljavanja.
• Potrebno je maksimalno obratiti pažnju i doneti hitnu političku odluku u vezi sa zapošljavanjem visoko obrazovanih Roma i Romkinja. Procenat Roma i Romkinja zaposlenih u
javnom sektoru je 0,001% i predstavlja kršenje i Ustava i Zakona o državnim službenicima.
Romske organizacija već godinama apeluju na državne organe i nosioce vlasti da reše ovaj
problem, ali za tako nešto nema političke spremnosti.
• Potrebno je što hitnije završiti procedure usvajanja Zakona o socijalnim zadrugama- socijalnim preduzećima kako bi i lokalne samouprave preuzele svoj deo odgovornosti za zapošljavanje, lokalni ekonomski razvoj i ostvarivanje prava Roma kao manjinske zajednice.
• Takođe, potrebno je pokrenuti nove poslove u oblasti revitalizacije romskih naselja, reciklaže i poljoprivrede koji bi mogli da otvore nova radna mesta i mnogo efikasnije operacionalizuju aktivne mere zapošljavanja namenjene Romima i Romkinjama.
• I na kraju, ali i najznačajnije: potrebno je ustanoviti poseban Fond za zapošljavanje tj.
Fond za socijalnu inkluziju iz koga bi se sa mnogo većom efikasnošću moglo realizovati
sve ono što je zacrtano strateškim dokumentima, a inkluzija Roma bila bi mnogo brža i
ekonomičnija.
35
Stanovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.3. STANOVANJE:
Autorke: Branislava Žarković i Marina Mijatović (deo Izveštaja sa aspekta Lige za Dekadu)
2.3.1.UVOD
Oblast stanovanja Roma i dalje ostaje jedna od najzapostavljenijih oblasti Dekade Roma. Stanovanje je u Srbiji i inače zanemarena oblast – raspoloživi podaci o pokazateljima socijalne isključenosti na polju stanovanja pokazuju da su uslovi i kvalitet stanovanja socijalno ugroženih i osetljivih grupa neadekvatni. Takvo stanje posledica je kako ekonomske krize iz poslednjih decenija,
tako i nepostojanja nacionalne politike već gotovo dve decenije.16 Posle masovne privatizacije
stambenog fonda izvršene 90tih godina prošlog veka, kojom je urušen do tada postojeći sistem
socijalnog stanovanja, oblast stanovanja, uključujući i stanovanje najugroženijih, bila je prepuštena tržištu, što je imalo brojne negativne posledice, pogotovo na uslove stanovanja Roma.
Postoji značajna razlika u uslovima stanovanja između Roma i opšte populacije u Srbiji, što ukazuje na stepen isključenosti romske zajednice i diskriminaciju u stanovanju koja postoji i godinama
se toleriše. Prema istraživanju iz 2002. godine 17, koje je ujedno i jedino istraživanje te vrste i obima
sprovedeno do danas, u Srbiji je bilo 593 romska naselja sa više od 15 kuća, od čega 285 gradskih,
dok su ostala bila prigradska i ruralna.
Najviše naselja bilo je u Beogradu (137), zatim u Vojvodini i u pojedinim oblastima u južnoj Srbiji.
Oko 70% naselja nije imalo regulisan imovinski i pravni status, a oko 44% je imalo odlike nehigijenskih naselja i slamova. Infrastruktura naselja je neadekvatna (oko 30% naselja nema vodovodnu mrežu, više od 60% nema kanalizaciju, a struju 35%), kao i dostupnost institucijama (za skoro
50% naselja škola je udaljena više od 1 km, zdravstvena ustanova za oko 60%, a prodavnica za
skoro 80% naselja). Situacija se od 2002. godine do danas nije bitno promenila.
Tokom poslednje decenije u Srbiji su nikla mnogobrojna nehigijenska naselja, neka od njih i u centralnim gradskim zonama velikih gradova, koja su potom bila predmet masivnih nasilnih raseljavanja (npr. naselja Belvill i Gazela u Beogradu). Romi predstavljaju grupu izloženu posebnom riziku
u procesu povratka po osnovu Sporazuma o readmisiji i veliki broj se po dolasku u Srbiju naseljava
u romskim naseljima, od kojih su većina neformalna18, kao i Romi interno raseljena lica koji nisu
smešteni u kolektivnim centrima i ne primaju nikakvu pomoć od države.
Prema izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope iz 2011. godine,
dve trećine Roma u Srbiji živelo je u neformalnim, podstandardnim i prenaseljenim naseljima,
gde su uslovi stanovanja i infrastrukture predstavljali pretnju zdravlju njihovih stanovnika. U istom
izveštaju Komisija primećuje da je rešavenje tih problema često praćeno nasilnim izbacivanjima
i raseljavanjima bez poštovanja osnovnih procedura – za vreme grejne sezine, bez konsultacija i
često bez pružanja odgovarajućeg alternativnog smeštaja. U nekoliko slučajeva porodicama je bio
ponuđen smeštaj u objektima za socijalno stanovanje, dok je u drugim slučajevima bio ponuđen
smeštaj u metalnim kontejnerima, koji nisu održivo i trajno rešenje.19
1. Nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji, 5.7.24, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje
siromaštva, Beograd, mart 2011.
17
Jakšić, B., Bašić G., Umetnost preživljavanja: Gde i kako žive Romi u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2005.
18
Grupa 484, Izazovi prisilnih migracija u Srbiji, str. 50, Beograd, juli 2012.
19
http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/country-by-country/serbia/SRB-CbC-IV-2011-021-ENG.pdf
16
36
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Stanovanje
2.3.2. PRAVNI OKVIR
2.3.2.1. Međunarodni pravni okvir
Republika Srbija je potpisnica mnogobrojnih međunarodnih dokumenata koji je bavezuju da svojim građanima obezbedi pravo na adekvatan stan i uslove života:
Univerzalna deklaracija o pravima čoveka, u Članu 25, utvrđuje da ”svako ima pravo na standard života koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, uključujući hranu,
odeću, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne službe…”.
Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, potvrđen Zakonom o ratifikciji, obavezuje države potpisnice da preduzmu korake u ostvarivanju prava na stanovanje iz
Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. U Članu 11, stav 1, obavezuju se potpisnice sporazuma – države članice da priznaju pravo svakom licu na životni standard dovoljan za njega i njegovu
porodicu, ubrajajući tu, između ostalog, i smeštaj, kao i stalno poboljšanje uslova života.
Izmenjena evropska socijalna povelja je konkretizovala pravo na primereno stanovanje. Razrađujući načelo da “svako ima pravo na smeštaj” u Članu 16 precizirano je kao pravo porodice na
socijalnu, pravnu i ekonomsku zaštitu. Članom 31 su se strane potpisnice obavezale da, u cilju
delotvornog uživanja prava na stan, preduzimaju mere koje imaju za cilj:
- unapređivaenje pristupa stambenom smeštaju odgovarajućeg standarda;
- sprečavanje ili umanjivanje pojave beskućnika i
- da učine dostupnim cene stambenog smeštaja onima koji nemaju dovljno sredstava.
2.3.2.2. Nacionalni pravni okvir
Pravna regulativa koja se odnosi na pravo na stanovanje rasuta je u nekoliko zakona, kao i u nacionalnoj Strategiji za unapređivanje položaja Roma i pratećem Akcionom planu za njeno sprovođenje. Ovakvo pravno rešenje dovelo je do neujednačene prakse prilikom zaštite ovog prava,
kao i različitog tumačenja pravnih praznina od strane sudova i drugih nadležnih organa (najviše
organa uprave).
Ustav Republike Srbije
Ustav Republike Srbije20 ne navodi eksplicitno pravo na adekvatno stanovanje, ali je Srbija kroz
ratifikaciju drugih međunarodnih akata prihvatila osnovne principe ovog prava.
Zakonska regulativa
Dva najbitnija zakona koja regulišu materiju stanovanja su Zakon o stanovanju21 i Zakon o socijalnom stanovanju22. Zakon o stanovanju je regulisao opšte obaveze države u pogledu obezbeđivanja uslova za rešavanje stambenih pitanja socijalno ugroženih osoba. Ovim zakonom se
reguliše zakup stana, forma ugovora koji se zaključuje između zakupodavca i zakupca, prava i
obaveze koje ugovor mora da sadrži kao i uslovi za davanje otkaza. Najbitnije je istaći da se u Članu
10 izričito propisuje da se otkaz ne može dati u periodu od decembra do februara, odnosno da
ukoliko otkazni rok pada u navedenom periodu, on se pomera za 30 dana. Kroz ovako definisanu
odredbu mogu se zaštiti i druga prava kao što su zdravlje i dostojanstvo. Drugi zakon, Zakon o
socijalnom stanovanju koji je usvojen 2009. godine, detaljnije uređuje razvoj socijalnog stanovanja, daje definiciju socijalnog stanovanja i generalne uslove za ostvarivanje prava iz ovog zakona (Član 10 – Osnovna merila za utvrđivanje reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba). Ta(Službeni glasnik RS, br. 83/2006)
(Službeni glasnik RS, br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001,
101/2005 - dr. zakon i 99/2011)
22
(Službeni glasnik RS, br. 72/2009).
20
21
37
Stanovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
kođe, u Članu 10, pored drugih ranjivih grupa (deca bez roditeljskog staranja, samohrani roditelji,
porodice sa više dece, samačka domaćinstva, lica preko 65 godina starosti, osobe sa invaliditetom,
lični vojni invalidi, porodični vojni invalidi, civilni invalidi rata, izbeglice i interno raseljena lica) koje
mogu ostvariti prava iz ovog zakona, navedena je i romska populacija.
Takođe, prema ovom zakonu pravo na rešavanje stambenih potreba je dato licima koja su bez
stana, odnosno bez stana odgovarajućeg standarda i koja iz prihoda koje ostvaruju ne mogu da
obezbede stan po tržišnim uslovima. Njegovo usvajanje predstavlja veliki iskorak, jer se postavlja
osnov za dalji razvoj sistema i uvodi obaveza države da se aktivno uključi u rešavanje problema
stanovanja njenih građana. Činjenica da Zakon jasno prepoznaje Rome kao ciljnu grupu kojoj je
potrebna pomoć u rešavanju stambenih problema predstavlja značajan pomak. Takođe, usvajanjem ovog Zakona Srbija se obavezala da obezbeđuje finansijska sredstva namenjena socijalnom
stanovanju, i to sredstva iz budžeta, donacija, kredita, sredstava otplate kredita i drugih izvora.
Zakon naglašava važnost usmeravanja programa socijalnog stanovanja ka najugroženijim građanima i definiše da će u određivanju reda prvenstva po osnovnim merilima „prednost imati lica
koja pripadaju ranjivim društvenim grupama“, među njima i Romi i pripadnici drugih socijalno
ranjivih grupa. Iako prepoznati u ovom zakonu, Romi su kao ranjiva grupa spomenuti tek na kraju
nabrajanja ugroženih grupa, uprkos tome što je njihov broj veliki, kao što je velik i stepen njihove
isključenosti iz adekvatnog stanovanja. Ova činjenica govori sama za sebe i njeni razlozi bi mogli
biti tema posebnog razmatranja.
Strategije i akcioni planovi
Četiri godine po pristupanju Dekadi inklizije Roma, Vlada Republike Srbije je u aprilu 2009. godine
usvojila nacionalnu Strategiju za unapređivanje položaja Roma 23, zajedno sa Nacionalnim akcionim planom za njeno sprovođenje za period 2009-2011. Strategija se bazira na konceptu mera
afirmativne akcije u četiri oblasti definisane kao prioritetne, kako bi se premostio jaz između Roma
i ostale populacije.24 U oblasti stanovanja akcenat je bio stavljen na unapređivaenje i legalizaciju romskih naselja, uključujući i izradu planske dokumentacije za romska naselja, obezbeđivanje
građevinskog materijala kroz donacije i kredite i jeftinije modele stambenih objekata za porodice
koje žele da same izvedu građevinske radove na unapređivanju svojih stamenih objekata, raseljavanja neformalnih naselja koja ne mogu biti legalizovana uz poštovanje međunarodnih standarda. Strategija poziva na uvođenje romskih koordinatora, koji bi bili spona između institucija i
lokalne romske zajednice, kao i na alociranje posebnih fondova za unapređivaenje položaja Roma
i Romkinja.
Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji i Akcioni plan za njeno sprovođenje pored stanovanja obuhvataju još 12 oblasti čime je u Srbiji započela realizacija Dekade
Roma 2005–2015.
Prema Zakonu o socijalnom stanovanju trebalo je doneti Strategiju i Akcioni plan za teritoriju Republike Srbije kojim se određuju dugoročni i srednjoročni ciljevi razvoja socijalnog stanovanja
(Član 5). Međutim, Vlada Republike Srbije je prekršila odredbu iz Člana 5 prema kojem je morala da
usvoji Strategiju najkasnije šest meseci od stupanja zakona na snagu. Tek u febrauru 2012. godine
Vlada donosi samo Strategiju, ali ne i Akcioni plan. Strategija socijalnog stanovanja u Srbiji
25
je važan podzakonski akt koji će omogućiti implementaciju Zakona o socijalnom stanovanju.
Strategija prepoznaje romsku populaciju kao izraženo ugroženu grupu i posebno se osvrće na
unapređivanje stanovanja Roma u podstandardnim naseljima. Jedan od posebnih ciljeva Strategije Cilj 7 – Unapređeni uslovi stanovanja stanovnika podstandardnih naselja; Mera 7.1 - Plansko
regulisanje podstandardnih naselja; 7.2. Unapređivaenje infrastrukture podstandardnih naselja;
23
24
25
http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/03/Strategija-SR-web-FINAL.pdf
Policy Study: Affirmative Action for Roma in Field of Education, Open Society Institute, Belgrade, 2010. page 13.
http://www.slglasnik.info/sr/13-24.02.2012/Sl.-Glasnik/13/2012/
38
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Stanovanje
7.3.– Unapređivanje uslova stanovanja u podstandardnim naseljima), specifično targetira ovaj
problem.
Nacionalna strategija socijalnog stanovanja je jedan od prvih dokumenata Vlade Republike Srbije koji jasno prepoznaje beskućništvo kao ekstremni vid stambenog siromaštva i isključenosti i posvećuje nekoliko poglavlja upravo borbi protiv beskućništva. Prema tipologiji ETHOS, koju
Strategija preporučuje da se usvoji, veliki broj beskućnika u Srbiji su Romi, oni Romi koji stanuju u
neformalnim i nehigijenskim naseljima, bespravno na tuđem zemljištu i u neadekvatnim objektima bez osnovne infrastrukture. U tom smislu, Strategija je dokument koji predstavlja novu platformu za razvoj socijalnog stanovanja u Srbiji, koja će deliti evropske vrednosti, imati veći obuhvat i
racionalniji pristup.
Novembra 2011. godine Radna grupa pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava izradila je predlog ažuriranja Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma
za period 2012–2015. godine i njegovo usklađivanje sa ciljevima dokumenta Evropa 2020 i preporukama Evopske komisije date evropskim parlamentu 2011. Peporuke EK bile su da se premosti
jaz između Roma i ostalog stanovništva u pristupu stanovanju i komunalnim uslugama i da se
promoviše nediskriminativni pristup stanovanju, uključujući i socijalno stanovanje. Druga akta
Oktobra 2010. godine Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike
Srbije je, u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji, izdalo Vodič kroz legalizaciju neformalnih romskih
naselja, koji je namenjen lokalnim zajednicama i udruženjima, posebno romskim udruženjima
kojima bi pomogao da se aktivnije i kompetentnije angažuju na polju legalizacije.
Nekoliko organizacija civilnog društva, koje se bave ljudskim pravima, udružilo se i 2012. godine
formiralo Platformu za pravo na adekvatno stanovanje 26 kao reakciju na serije nasilnih iseljavanja Roma iz neregularnih naselja koje su uzele maha poslednje dve godine u Beogradu. Cilj
Platforme je da se formulišu preporuke za procedure nasilnih iseljavanja koje bi bile u skladu sa
međunarodnim standardima i odgovornostima Srbije u pogledu međunarodnih ugovora koje je
potpisala.
2.3.3.PRAKSA
2.3.3.1.Nacionalni nivo
Posle potpisivanja Dekade Roma Srbija je započela stvaranje pravnog i strateškog okvira usvajanjem četiri akciona plana sa merama za unapređivaenje položaja Roma u četiri prioritetne oblasti
Dekade (stanovanje, zapošljavanje, obrazovanje zdravlje), ali je ubrzo posle toga zastala u posmatranju položaja Roma kao prioriteta. Ekspertski izveštaj iz 2007. godine27 konstatuje da “Srbija
i Crna Gora nastavljaju da zaostaju”. Ipak, 2008. godine, Vlada Republike Srbije je osnovala Savet
za unapređivanje položaja Roma koji je bio koordiniran od strane zamenika predsednika Vlade
Republike Srbije, i tema se vratila na vrh političke agende. Ekspertski izveštaj iz 2009. godine pokazao je drugačiju sliku: analiza uticaja vladinih programa u četiri oblasti Dekade pokazala je da je
Srbija dobila najbolje ocene za napredak u oblasti zapošljavanja, a potom i obrazovanja. Međutim,
kao i druge zemlje, ni Srbija nije bila uspešna u svim oblastima Dekade. Stanovanje je jedna od
tih oblasti.
Nacionalnim akcionim planom za unapređivanje stanovanja Roma definisan je niz ciljeva i mera
koje su trebale da doprinesu podizanju uslova stanovanja romske populacije. Realizacija akcionog
plana na nacionalnom nivou uspešna je jedino u cilju 2.1 koji se odnosi na izmene zakonskog
26
27
http://www.crnps.org.rs/wp-content/uploads/Platforma-za-ostvarivanje-prava-na-adekvatno-stanovanje.pdf
Ocena napretka Dekade inkluzije Roma od strane romskih aktivista (Progress Report on Roma Decade – by Roma experts), 2005-2006, Decade
Watch, 2007
39
Stanovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
okvira – stambenih i srodnih zakona i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa Paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Srbija je donela niz novih zakona iz oblasti stanovanja i
stanovanja Roma.
Ciljevi 2.2-2.6 Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unepređivaenje položaja Roma u Republici Srbiji su na nacionalnom nivou imali vrlo slabu relizaciju. Ministarstvo za prostorno planiranje je u skladu sa svojom nadležnošću obezbedilo iz budžeta Republike sredstva za izradu
urbanističkih planova za romska naselja i pozvalo lokalne samouprave da uzmu učešće. Samo
12 jedinica lokalnih samouprava (JLS) se odazvalo pozivu, a svega 8 je ispunilo uslove poziva i
potpisalo ugovore sa ministarstvom. Deo finansijskih sredstava za izradu 10 urbanističkih planova im je prenet. Zbog nenamenskog trošenja sredstava, nedostatka dokumentacije i nedovoljnih
kapaciteta JLS, izrada planova je kasnila, te su do 2013. godine samo tri opštine izradile plansku
dokumentaciju. Ipak, resorno ministarstvo planira da nastavi sa ovom aktivnošću, i identifikovalo
je još 9 opština koje su zainteresovane za izradu planske doumetacije.
Što se tiče mera za infrastrukturna unapređivanja u naseljima koje su planirane akcionim planom,
jako malo je učinjeno na nacionalnom nivou, sa redovnim objašnjenjem da se radi o nedostatku
finansijskih sredstava. U isto vreme programi socijalnog stanovanja, koji se inače u Srbiji razvijaju
veoma sporo, imaju jako male kapacitete, posebno za najugroženiju populaciju.
Tačan broj romskih naselja nije definisan. Različita istraživanja pokazuju da se taj broj kreće između
590-600 naselja na teritoriji cele Srbije, od tog broja samo se u Beogradu nalazi preko 100. Ovde
je značajno istaći da se u praksi romska naselja dele na: legalna, delimično legalna, nelegalna i
nehigijenska (slamovi). Najveći problem romskih naselja je što je većina nelegalna, te u njima nisu
zadovoljeni ni minimalni uslovi za život. Najteži uslovi za život su u slamovima, jer u njima ne postoje voda, struja ni kanalizacija.
Rad Zaštitnika građana i izveštaji o prinudnom iseljavanju, kao i o uslovima stanovanja u pojedinim romskim naseljima u Srbiji je veoma značajan. U romskom nehigijenskom naselju „Blaževo“
kod Novog Pazara28 živi oko 190 stanovnika bez vode i struje. Ovakvi uslovi značajno su uticali
na pogoršanje zdravlja Roma i Romkinja, a posebno dece. Prema izveštaju Zaštitnika u romskom
naselju „Stari rit“29 kod Novog Sada živi oko 3.000 Roma. Voda i struja u naselju su zbog neplaćenih
računa isključeni, što je uslovilo pojavu zaraznih bolesti (zaposleno je samo 2% stanovništva).
Zaštitnik građana je posetio nekoliko romskih naselja na teritoriji opštine Bor - „Sever“, „Brezonik“
i „Stari centar“. Najveći problemi u sva tri naselja su nezaposlenost, dokumentacija i higijena. Ipak,
ističe se u izveštaju da stanovnici „Starog centra“ imaju bolje uslove za život.30
U periodu od 2009. do 2012. godine u Beogradu je raseljen veliki broj romskih naselja i pojedinaca:
• Gazela je raseljena 2009. U ovom naselju je živelo više od 170 porodica koje su se doselile
u Beograd posle rata na Kosovu. Romi koji nisu imali prijavljeno prebivalište na teritoriji
Beograda raseljeni su u Bojnik, Leskovac i Vranje koji se nalaze u južnom delu Srbije. Ostali
Romi (114 porodica), koji su imali prebivalište na teritoriji Beograda smešteni su u nekoliko
beogradskih opština gde im je obezbeđen kontejnerski smeštaj (Barajevo, Mladenovac,
Lazarevac, Obrenovac, Zvezdara, Surčin, Čukarica). Porodicama koje su imale do pet članova obezbeđen je kontejner od 14m2, dok su porodice sa šest i više članova dobile kontejnere veličine 29 m2. Međutim, stambeni uslovi u kontejnerima ne zadovoljavaju standarde
koji podrazumevaju adekvatno stanovanje, jer ni jedan kontejner nema izolaciju niti kupatilo. Porodice su tokom leta imale velike probleme sa ventilacijom, a u kišnom periodu sa
vlagom.
• Vojvođanska - raseljavanje Roma je iz objekata u ovoj uluci na Novom Beogradu sprovođeno dva puta u periodu od 2009 do 2010. godine. Tokom iseljenja 2010. godine kada
http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/izvestaji/posebnii-izvestaji/1329-2011-04-05-07-48-55
http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/izvestaji/posebnii-izvestaji/1454--q-q30
http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/izvestaji/posebnii-izvestaji/1448-2011-08-02-13-19-46
28
29
40
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
•
•
•
•
Stanovanje
je iseljeno 36 pojedinaca nije bilo konsultacija niti je Romima objašnjen postupak iseljenja.
Nakon intervencije nevladinih organizacija, Romima je obezbeđen smeštaj u kontejnerskom naselju u Makišu.
Pančevački most – 12 romskih porodica koje su živele ispod Pančevačkog mosta raseljene
su 2011. godine. Ove porodice nisu obaveštene o planiranom iseljavanju, već su morale da
se u roku od dva sata isele. Svih 12 porodica su dobile kontejnere u okolini Obrenovca, ali
ni jedan kontejner nije imao ni struju ni vodu, te im nisu obezbeđeni minimalni standardi
adekvatnog stanovanja.
radničke barake „Ratko Mitrović“ na Novom Beogradu su iseljavane više puta. Prema izveštaju nevladine organizacije Praxis prilikom pokušaja iseljavanja u januaru 2012. godine
gradske vlaste nisu uzele u obzir loše vremenske uslove kada je temperatura bila -11 stepeni Celzijusa. Takođe, u oktobru 2011. godine kada je iseljavana jedna porodica došlo je do
uništenja velikog broja pokretnih stvari31.
preduzeće „Borac“ - iseljavanje je sprovedeno u septembru 2012. godine. Pre konačnog
raseljavanja bilo je nekoliko pokušaja od strane gradskih vlasti. Ipak, bitno je napomenuti da prilikom prethodnih pokušaja ni jednom nisu uzete u obzir loše vremenske prilike,
odnosno veoma niske temperature kao razlog za odlaganje iseljenja.
Belvil - raseljavanje ovog naselja je sprovedeno u aprilu 2012. godine kada je raseljeno 257
porodica. Preko 130 porodica vraćeno je u Vranje, Niš, Leskovac, Novi Sad, Prokuplje, Lebane
i Bojnik, dok su ostale raseljene u naselja u Beogradu Makiš, Kijevo, Resnik, Dren i Jabučki
rit. Pre početka raseljavanja u ovom naselju nisu održani konsultativni sastanci, već samo
informativni sastanci na kojima su Romima pružene informacija o postupku raseljavanja,
bez mogućnosti da i oni daju predloge i sugestije32. Raseljavanjem velikom broju Roma
nisu obezbeđeni minimalni uslovi za adekvatno stanovanje, što se i navodi u izveštaju ERRC
gde se posebno ističe problem u Jabučkom ritu, jer su Romi dobili šporete na kojima nije
bilo moguće pripremiti hranu. Ni u jednom naselju nisu obezbeđeni frižideri, a sanitarni
kontejneri nisu prilagođeni osobama u invalidskim kolicima33. U Nišu Romi su smešteni
u objekat koji je pripadao firmi koja je otišla u stečaj. Uslovi u prostorijama ni najmanje
ne zadovoljavaju standarde adekvatnog stanovanja, jer u celom objektu nema ni vode ni
struje. Zaštitnik građana je u Izveštaju sa preporukama o raseljavanju neformalnog romskog
naselje pored „Belvila“ detaljno opisao stanje u kojem se nalazi objekat prilikom useljavanja
porodica: „Električna instalacija u objektu postoji, ali zbog lošeg napona nije priključena.
Planirano je da se to uradi narednog dana pomoću agregata. Vodovodne instalacije u
objektu nema. Predviđeno je da gradska uprava cisternom obezbedi vodosnabdevanje. U
dvorištu se nalazi jedan sanitarni čvor u kom postoji voda, ali je higijenski u prilično lošem
stanju. Nekoliko otvorenih šahti u dvorištu su poklopljene drvenim daskama od starog
neupotrebljivog nameštaja”34.
Pravna zaštita – Pravo na adekvatno stanovanje, iseljavanje romskih porodica, njihovo raseljavanje, kao i dodeljivanje socijalnih stanova pratila su obimna zakonska i podzakonska akta. Međutim,
analiza njihove primene je pokazala da u praksi postoji značajan procenat diskriminacije, povrede ljudskih prava, nedostatak pravne zaštite i nepostojanje volje državnih i lokalnih organa da
pruže pomoć Romima. Najupečatljiviji primer diskriminacije i nepoštovanja ličnosti i dostojanstva
je zabrana primanja gostiju u kontejnerskim naseljima koju je donela Gradska uprava grada Beograda 2012. godine35.
http://www.praxis.org.rs/index.php/sr/reports-documents/praxis-reports/item/571-analysis-of-the-main-obstacles-and-problems-in-access-ofroma-to-the-right-to-adequate-housing
32
Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma pravu na adekvatno stanovanje, Praxis, 2013. Beograd
33
http://www.errc.org/article/serbia-country-profile-2011-2012/4166
34
http://www.ombudsman.rs/attachments/BELVIL.pdf
35
Izvor informacija: iz prakse organizacije Pravni skener
31
41
Stanovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Pravna nesigurnost, ali ujedno i kršenje prava zajemčenih Ustavom Republike Srbije (pravo na
pravično suđenje, uskraćivanje delotvornog pravnog leka) postoji u samoj Odluci o uslovima i
načinu raspolaganja stanovima izgrađenim prema projektu izgradnje 1.100 stanova u Beogradu36
u kojoj je u Članu 28 navedeno da se „Protiv odluke iz stava 2. ovog Člana ne može se ostvarivati
pravna zaštita“. Prema ovom Članu dve ugovorne strane, grad Beograd i zakupac, su stavljeni u
potpuno neravnopravan pravni položaj. Na ovaj način zakupcu socijalnog stana nije omogućeno
da o njegovom pravu odlučuje nezavisni organ, već konačnu odluku donosi organ grada
Beograda sa kojim je ugovor i zaključen, odnosno druga ugovorna strana. Ipak, Član 28 ne sme se
tumačiti usko, već se mora uzeti u obzir kompletna pravna zaštita koja je predviđena Ustavom i
drugim zakonima i pravnu zaštitu dobiti pokretanjem parničnih postupaka pred sudovima opšte
nadležnosti.
2.3.3.2. Pokrajinski nivo
Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine je 2005. godine osnovala Kancelariju za inkluziju Roma Vojvodine, sa ciljem da institucionalno učvrsti rešenost da se unapredi položaj Roma. Budući da je finansirana iz pokrajinskog budžeta, Kancelarija je svojim fondovima omogućila da se neki od ciljeva
nacionalne Strategije za unapređivanje položaja Roma i pratećeg Akcionog plana realizuju. Prema
informacijama dobijenim u Kancelariji, u oblasti stanovanja Kancelarija se fokusirala na konkretne
ciljeve definisane akcionim planom (cilj 2.2 Sveobuhvatna i održiva obnova i unapređivanje uslova
življenja u romskim naseljima, mera 2.2.2 Izgrađena infrastrukturna mreža u romskim naseljima) finansirajući iz sopstvenog budžeta radove na infrastruktrunim unapređenjima u nekoliko lokalnih
zajednica i to: izgradnja puta u opštinama Ruma (naselje Klenak), Kovin (naselje Bavanište), Odžaci
(naselje Deronje) i Žitište (naselje Itebej). U opštini Žitište je razrešeno i vodosnabdevanje naselja
Itebej bušenjem bunara. U svim ovim aktivnostima Kancelarija je učestvovala u partnerstvu sa
opštinama koje su kofinansirale projekte. Iako se mogu smatrati uspehom, ovi rezultati daleko
odstupaju od rezultata planiranih akcionim planom – planirano je infrastrukturno opremanje 120
naselja u Srbiji, a izvršeno je samo 5 u Vojvodini.
Kancelarija za inkluziju Roma je kao institucionalni partner podržala Ekumensku humanitarnu organizaciju EHO u obnovi kuća u naselju Bangladeš u Novom Sadu i opštinama, Žabalj, Plandište i
Odžaci. Oko 200 stambenih objekata u romskim naseljima je opremljeno vodovodnom mrežom,
septičkim jamama i kupatilima a stambeni objekti su unapređeni. Kancelarija je prepoznala
važnost partnerstava sa organizacijama civilnog društva i ne ustručava se da u njih ulazi. Kancelarija podržava rad romskih organizacija civilnog društva i ima njihov registar, sa podelom prema delatnostima i prati njihov rad. Na teritoriji Vojvodine postoje 153 romske NVO od kojih su 3 aktivne
na polju stanovanja i koje su realizovale 13 projekata finansiranih od strane lokalnih samouprava
od 2003. godine do danas.
Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine nalaze se 93 romska naselja u kojima živi oko 40.000
Roma. Prema izveštaju Pokrajinskog Ombudsmana37 ova naselja se nalaze na teritorijama 28 lokalnih samouprava. Više od 40% ovih naselja su slamovi koji se nalaze na veoma rizičnim područjima. Pored navedenih podataka veliki broj lokalnih samouprava (40%) nije u svoje budžetske planove uveo liniju za unapređivanje stanovanja Roma u ovim naseljima. Takođe, preko 85% lokalnih
samouprava nije donelo akte kojima bi se legalizovala romska naselja.
http://www.ulus-art.org/index.php?option=com_content&view=article&id=507:projektu-izgradnje-1100-stanova-ubeogradu&catid=57:obavestenja-za-clanone-&Itemid=42
37
http://www.ombudsmanapv.org/ombjo/attachments/article/633/Izvestaj_PO_2011_Final_001.pdf
36
42
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Stanovanje
2.3.3.3. Lokalni nivo
Lokalne samouprave su se samo sporadično pridružile inicijativi Dekade Roma i vrlo malo su uzele
aktivnog učešća u njenoj realizaciji. Istraživanje koje je rađeno za potrebe ovog projekta i koje je
obuhvatilo 35 opština, pokazuje da su se opštine u Srbiji vrlo malo odazivale na pozive za dodelu
sredstava iz državnog budžeta za izradu planske dokumentacije za neregularna naselja – samo
je opština Prokuplje, kao jedina od 35 anketiranih opština tražila i dobila sredstva od nadležnog
Ministarstva!! I tu plansku dokumentaciju od 2008. godine do danas nije izradila.
Anketiranih 35 opština imaju ukupno 124 romska naselja, od kojih je 59 (48%) legalno, 46 (37%)
nelegalno u kojima je legalizacija moguća a 10 (8%) su nehigijenska naselja u kojima legalizacija
nije moguća. Sredstvima iz svog budžeta opštine su preduzimale male intervencije u naseljima
– put je urađen u 10 naselja od kojih je 6 u beogradskoj opštini Barajevo, struja u 3, vodovod u 3
naselja, ukupno 16 infrastrukturnih unapređivanja. Od toga su 3 urađena za potrebe opremanja
novoizgrađenog obejkta za izbeglice koji se nalazi u romskom naselju a koji je finansiran sredstvima EU, za koji je opština ugovorom preuzela obavezu infrastrukturnog opremanja.
Po rezultatima ankete može se zaključiti da opštine nisu dovoljno pripremljene za učestvovanje u
programima unapređivanja uslova stanovanja u romskim naseljma, da nisu motivisane i da nemaju svest o važnosti unapređivanja.
Kapaciteti socijalnog stanovanja su jako mali danas u Srbiji i čine manje od 2% stambenog fonda. Pojedine opštine uopšte ni ne raspolažu stanovima za socijalno stanovanje. U opštinama koje
imaju ove kapacitete vrlo često oni nisu pristupačni Romima. U tom smislu treba pomenuti dobar
primer Grada Beograda, koji prednjači u izgradnji objekata za socijalno stanovanje u Srbiji, koji je
skoro trećinu svojih novoizgrađenih kapaciteta ustupio Romima raseljenim iz neformalnih naselja
Belvila i Gazele. Posle brojnih negativnih iskustava iz Beograda koja su bila povezana sa nasilnim
raseljavanjima romskih naselja, ovo je nagoveštaj nove klime u odnosu prema stanovanju Roma
u Beogradu.
Tokom 2011. i 2012. godine u dva regiona u Srbiji, Kolubarski i Mačvanski, posećeno je osam
romskih naselja i jedno kontejnersko naselje na Zvezdari (Orlovsko naselje), a u Bujanovcu naselje
„Salvatore“.
Kolubarski okrug – U ovom okrugu posećena su romska naselja u tri opštine (Lajkovac, Mionica
i Ub) i gradu Valjevu. Uslovi stanovanja u svim romskim naseljima u opštinama su veoma loši.
Naselja su udaljena od centara opština, a često bez vode i struje. Najalarmantnija situacija je u
romskom naselju kod Mionice, jer opština nije obezbedila sanaciju objekata nakon zemljotresa
1998. godine. Nekoliko porodica živi u kontejnerima kojima se urušio krov, bez vode i struje. U
gradu Valjevu, u gradskim naseljima „V puk“ i „Milorada Pavlovića“ u dve stambene zgrade, bez
vode i struje, smešteno je oko deset romskih porodica. Obe ove zgrade nemaju ni prozore, zidovi
su veoma vlažni što dodatno pogoršava uslove za život.
Mačvanski okrug – Romska naselja su posećena u tri opštine (Koceljeva, Vladimirci i Bogatić) i
gradu Šapcu. U ovom okrugu uslovi u kojima žive Romi su delimično bolji, jer većina naselja ima
vodu i struju. Međutim, ni ovde se ne može reći da su stambeni uslovu u skladu sa minimalnim
standardima što se najviše odražava na zdravlje Roma.
Zvezdara, Beograd (Orlovsko naselje) – je kontejnersko naselje koje je, posle iseljenja Roma koji su
živeli kod Gazele, trebalo da bude samo privremen smeštaj. U skladu sa svojom prvom namenom
ovi kontejneri ne ispunjavaju ni minimum uslova za adekvatno stanovanje. U kontejnerima nema
ventilacije ni izolacije, a najveći problem je što u okviru njih ne postoje kupatila. Stanovnici ovog
43
Stanovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
naselja su istakli da je veliki problem zimi za održavanje lične higijene, a posebno kada su deca u
pitanju, jer nakon kupanja moraju da izađu van objekta kako bi došli do svojih kontejnera. Zbog
toga su deca često bolesna.
Bujanovac „Salvatore“ - U ovom naselju žive Romi koji su raseljeni sa Kosova (Gnjilane, Vitina,
Kosovska Kamenica i Uroševac). Uslovi stanovanja su veoma loši i zabrinjavajući. Objekti su pravljeni od različitih materijala: kartona, lima, drveta, a krovovi su uglavnom prekriveni najlonom. U
objektima nema vode ni struje. U naselju postoji jedna česma sa pijaćom vodom koja se koristi i
za održavanje higijene.
2.3.4. Preporuke
• Unapređen zakonski okvir u Srbiji u oblasti stanovanja, koji je prepoznao odgovornost
države za uslove stanovanja ugroženih građana i Roma, širom otvara vrata za dalje konkretne aktivnosti na polju stanovanja. Iako novousvojeni zakoni obavezuju državu na finansiranje konkretnih aktivnosti iz budžetskih sredstava, malo je verovatno da će se ona u
ovom trenutku u to upustiti. Međutim, najavljena finansiranja od strane EU (fondovi IPA
2012 i IPA 2013), u čijoj pripremi i programiranju je učestvovala Srbija, dolaze na pripremljen teren, i ovaj trenutak ne bi trebalo propustiti. Potrebno je mnogo raditi kako bi ta jedinstvena prilika bila pravilno upotrebljena za dobrobit onih kojima je namenjena.
• Potrebno je podizati svest na svim nivoima društva, posebno u lokalnim zajednicama, kako
bi one postale svesne važnosti unapređenja uslova stanovanja Roma i svoje odgovornosti
u tom procesu. Takođe, potrebno je podizati kapacitete romskih organizacija koje treba da
budu inicijatori i akteri promena - zakonski okvir u oblasti socijalnog stanovanja i drugih
srodnih oblasti više nego naklonjen ideji da ugroženi građani, uključujući i Rome, aktivno,
kreativno i efikasno, u okviru svojih mogućnosti i uz aktiviranje svih svojih potencijala, doprinesu unapređivanju stambenih objekata i naselja u kojima žive. Time se istovremeno
ostvaruje više ciljeva: troškovi unapređivanja objekata i naselja se znatno smanjuju; stvara
se psihološko „vlasništvo” korisnika nad novo-uspostavljenim unapređenim stanjem objekata, što je prva karika za dugoročnu održivost unapređenja; ojačavaju se kapaciteti lokalnih aktera za jačanje samopouzdanja i time izlazak iz „matrice niskih očekivanja”, koju
im nameće zajednica, ali i oni sami sebi; postavljaju se temelji za dalji razvoj socijalnog
kapitala i solidarnosti unutar zajednice i osnaživanje uloge susedstva u romskim naseljima
i izvan njih.
• Paralelno sa tim, potrebno je dalje raditi da se premosti jaz između Roma i ostalog stanovništva u pristupu stanovanju i komunalnim uslugama i promovisati nediskriminativni
pristup stanovanju, uključujući i socijalno stanovanje.
• Kapacitete socijalnog stanovanja treba više razvijati i činiti ih dostupnijim Romima i Romkinjama.
• Takođe, potrebno je uspostaviti sistem stambenog dodatka za ugrožene porodice kako bi
mogle pokriti troškove stanovanja u takvim objektima.
• Potrebno je dalje jačati institucije sistema – slediti primer Kancelarije za inkluziju Roma
Vojvodine i uspostaviti ga i na republičkom nivou.
• Poboljšati pravnu zaštitu tokom postupaka pred državnim organima i sudovima.
• Obezbediti dodatnu edukaciju za ova tela u pogledu prava na adekvatno stanovanje; anti-diskriminacije; domaćih propisa i međunarodnih akata koje je Srbija ratifikovala i značaj
Dekade Roma.
44
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zdravstvena i socijalna zaštita
2.4. ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA
Autorke: Tatjana Lazor Obradović i Đurđica Ergić (deo Izveštaja sa aspekta Lige za Dekadu)
2.4.1. Uvod
Usvajanjem Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji 2009. godine izdvojene
su i oblasti zdravstvena zaštita (kao jedna od prioritetnih oblasti u okviru Dekade inkluzije Roma
2005-2015) i socijalno osiguranje i socijalna zaštita.
Ovaj izveštaj predstavlja kratak pregled implementacije nacionalnih akcionih planova u oblasti
zdravstvene i socijalne zaštite i socijalnog osiguranja Roma i na osnovu toga, predlaže preporuke
za unapređivanje ovih oblasti. Kao osnova za izradu izveštaja poslužio je znatan broj studija, analiza i istraživanja koja su uz međunarodnu i nacionalnu regulativu proučeni kroz desk analizu, kao i
upitnici popunjeni od strane lokalnih samouprava.
Osnovni zaključak koji se može izvesti iz ove analize jeste da je u oblasti zdravstvene zaštite učinjen značajan napor da se romskoj populaciji u Republici Srbiji omogući ostvarivanje prava na
zdravstvenu zaštitu (poseban napredak načinjen je u oblasti primarne zdravstvene zaštite38) a
da je velik broj prepreka i dalje prisutan i to na svim nivoima, posebno u segmentu pitanja lične
dokumentacije kao osnove za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu. U oblasti socijalne zaštite
i socijalnog osiguranja napravljen manji pomak, a efekti novog Zakona o socijalnoj zaštiti i njegov
doprinos ublažavanju problema siromaštva kod Roma, tek treba da budu istraženi.
2.4.1. Pravni okvir
2.4.1.1. Međunarodni pravni okvir
Osnovno polazište kada su u pitanju ljudska prava, pa tako i prava u oblasti socijalne sigurnosti,
predstavlja Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koja ističe ravnopravnost svih ljudi39, kao i
Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije40 i Konvencija o pravima
deteta41. Od regionalnih instrumenata zaštite ljudskih prava najvažniji su Međunarodni pakt o
ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koji Srbija još uvek nije ratifikovala.42 i Evropska
socijalna povelja (revidirana) Saveta Evrope koju je Republika Srbija ratifikovala 2. juna 2009.
godine. Važno je istaći ono što se i u drugim analizama i prikazima međunarodnog pravnog okvira navodi, a to je nedvosmislen stav svih dokumenata o prioritetima koji država treba da ima.
Neophodno je ovde pomenuti Savet Evrope kao institut od izuzetnog značaja, jer tretira zdravlje
i socijalnu zaštitu sa aspekta ljudskih prava, tako što unapređuje ljudska prava kroz dokumente i
konkretne projekte koje implementira u državama članicama: u oblasti javnog zdravlja, inkluzije
Roma, suzbijanja nasilja nad ženama i decom, trgovine ljudima itd.
Prema izveštaju Zaštitnika građana iz 2012. godine, najpristupačnija zdravstvena zaštita Romima je u domu zdravlja. Skoro 80% ispitanika se
leči u domu zdravlja. Znatno manje ih je koristilo bolničko lečenje 38,9%, a usluge tercijarne dravstvene zaštite – banjsko lečenje ili korišćenje
zdravstvenih pomagala dostupno je za svega 6,7% ispitanika.
39
Član 25. “1. Svako ima pravo na standard života koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, uključujući hranu, odeću,
stan i lekarsku negu i potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja, udovištva, starosti
ili drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje. 2. Majke i deca imaju pravo na naročito
staranje i pomoć. Sva deca, rođena u braku ili van njega, uživaju jednaku socijalnu zaštitu”.
40
Član 2, stav 2: “Države članice će preduzeti, ako okolnosti to zahtevaju, u socijalnoj, ekonomskoj, kulturnoj i ostalim oblastima, posebne
i konkretne mere za odgovarajuće obezbeđivanje razvoja ili zaštite izvesnih rasnih grupa i pojedinaca koji pripadaju ovim grupama radi
garantovanja, pod uslovima jednakosti, punog ostvarenja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ove mere ne mogu ni u kom slučaju imati za
rezultat održanje nejednakih ili različitih prava za razne rasne grupe, kad se postignu ciljevi zbog kojih su ove mere bile preduzete”.
38
iše članova ove Konvencije je direktno primenjivo kada su u pitanju oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, i u svakom slučaju, pozivaju države
V
na odgovornost.
42
Član 11. “Države članice ovog pakta priznaju pravo svakom licu na životni standard dovoljan za njega samog i njegovu porodicu, ubrajajući
tu i dovoljnu hranu, odeću i smeštaj, kao i stalno poboljšanje njegovih uslova života. Države članice će preduzeti odgovarajuće mere radi
obezbeđenja ostvarenja ovog prava i u tom cilju one priznaju bitni značaj slobodno izabrane međunarodne saradnje”. Obaveza države prema
Članu 2. stavu 1. Pakta odnosi se na preuzimanje koraka do maksimuma svojih raspoloživih sredstava (...) u cilju postepenog obezbeđenja
punog ostvarivanja prava priznatih u Paktu.
41
45
Zdravstvena i socijalna zaštita
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Drugi dokumenti koji se konkretno odnose na zdravstvenu i socijalnu zaštitu a koji su ugrađeni u
zakonski i strateški okvir su „Zdravlje za sve u 21. veku - okvir za Evropski region“ (1999), Evropska
strategija SZO “Regionalno zdravlje - 21 cilj za 21. vek” (1999), Milenijumska deklaracija sa milenijumskim ciljevima razvoja UN (2000)43, Preporuka Svetskog samita UN o prevazilaženju socijalnih
razlika. Socijalna politika u Evropskoj uniji, karakteristična po tome da je zasnovana na konceptu
države blagostanja i socijalne države, gradi tzv. “evropski socijalni model”44, koncept Otvorenog
metoda koordinacije, kako bi se socijalne politike evropskih država približile i u osnovnim elementima i principima i koordinirale.
Najznačajnija savremena inicijativa i okvir za delovanje u oblasti inkluzije romske zajednice je
svakako Dekada uključivanja Roma 2005-2015. Inicirana45 je 2003. godine od strane grupe država
među kojima je i Srbija, sa ciljem smanjivanja neprihvatljivih razlika u položaju Roma u odnosu na
ostatak društva i rada na ukidanju diskriminacije razvijanjem i sprovođenjem nacionalnih akcionih
planova u oblastima obrazovanja, stanovanja, zdravstvene zaštite i zapošljavanja.
2.4.1.2. Nacionalni pravni okvir
Time dolazimo i do obaveza koje je Republika Srbija preuzela ratifikacijom međunarodnih dokumenata i pristupanjem Dekadi inkluzije Roma. Republika Srbija je u periodu od 2002. godine do
danas preduzela niz koraka u izmenama zakonskog i razvijanju strateškog okvira za smanjenje
siromaštva građana, pritom stavljajući u fokus najugroženije, među njima i Rome. U tom procesu
jedan deo populacije je i do danas ostao nevidljiv ili nije adekvatno obuhvaćen.
Temelje reformama sistema zdravstvene i socijalne zaštite Srbija je postavila početkom dvehiljaditih; dokumentima “Zdravstvena politika Srbije” (2002) i “Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu” (2003), kao i Strategijom za smanjenje siromaštva (2003) u kojoj su Romi prepoznati kao prioritetna ciljna grupa za čiju implementaciju je uspostavljen poseban mehanizam Vlade RS - Tim za
smanjenje siromaštva, kasnije preimenovan u Tim za socijalnu uključenost i smanjenje siromaštva.
Drugi relevantni nacionalni zakoni i strateški dokumenti koji su usvojeni i/ili izmenjeni: Strategija
javnog zdravlja u RS (2005), Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata (2005), Strategija razvoja sistema socijalne zaštite (2005), Strategija razvoja
zdravlja mladih Republike Srbije, Program unapređivanja zdravstvenog položaja posebnih grupa stanovništva Ministarstva zdravlja 2006 (Plan za zdravstvenu zaštitu Roma), Zakon o zdravstvenoj zaštiti (2005), Zakon o zdravstvenom osiguranju (2005), Zakon o socijalnoj zaštiti (2011),
Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom (2002). Nacionalni akcioni plan za sprovođenje
Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji za 13 oblasti pripremljeni su 2004.
godine uz podršku OSCE Misije u Srbiji, a 2005. godine su usvojeni akcioni planovi za 4 prioritetne
oblasti Dekade inkluzije Roma: obrazovanje, stanovanje, zdravstvenu zaštitu i zapošljavanje. Lokalne samouprave su stimulisane da otpočnu postupak pripreme lokalnih akcionih planova u ove 4
prioritetne oblasti. Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji usvojena je 2009.
godine (Službeni glasnik RS br. 55/05, 71/05, 101/07 i 65/08) a usvajanjem Strategije Republika
Srbija je donela i prateći Nacionalni akcioni plan koji obuhvata svih 13 oblasti, među kojima su i
zdravstvena i socijalna zaštita
Od ukupno osam Milenijumskih ciljeva razvoja, 3 se konkretno odnose na zdravlje: smanjivanje smrtnosti dece predškolskog uzrasta,
smanjivanje maternalne smrtnosti i sprečavanje širenja HIV-a/AIDS-a i drugih bolesti).
44
Drenka Vuković “Socijalna sigurnost”, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2009 (str 37)
45
Ovu inicijativa podržana je od strane Svetske banke i Instituta za otvoreno društvo a inicirale su je zemlje Jugoistočne Evrope, među njima i
Srbija.
43
46
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zdravstvena i socijalna zaštita
2.4.2. Praksa 2.4.2.1. Nacionalni nivo
Relevantna ministarstva koja su uključena u implementaciju Dekade inkluzije Roma u oblasti
zdravstvene i socijalne zaštite su Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne
politike. Resor za ljudska i manjinska prava (a sa njim i različiti organizacioni oblici sektora koji se
bavio pitanjima Roma) menjao je svoj organizacioni oblik u zavisnosti od aktuelnih političkih trenutaka, pa je tako bio podignut i na nivo ministarstva, da bi danas to bila Kancelarija za ljudska i
manjinska prava. U okviru Kancelarije postoji Grupa za unapređivanje položaja Roma i pružanje
pomoći migrantima, što je, od početka priključivanja Dekadi, moglo bi se reći, najniži organizacioni
oblik ciljanog institucionalnog delovanja u oblasti rada na romskim politikama46. Osim toga, tu su i
Republički zavod za zdravstveno osiguranje, instituti i zavodi za javno zdravlje.
Može se reći da je u oblasti socijalne politike generalno, najveći i najvidljiviji program/projekat DILS
odnosno “Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou” a koji se finansira iz kredita Svetske
banke i u okviru kojeg se radi i na ispunjavanju ciljeva nacionalne strategije u oblasti zdravstvene
i socijalne zaštite.
Ministarstvo zdravlja od 2006. godine, u okviru Programa unapređenja zdravlja posebnih grupacija stanovništva, radi na implementaciji Plana o zdravstvenoj zaštiti Roma, za koji se obezbeđuju posebna sredstva i koji je usklađen sa usvojenim Akcionim planom za unapređivanje zdravlja
Roma u okviru Dekade Roma.47 Takođe, ovo je jedino ministarstvo koje je, počev od 2006. godine, uvelo program finansiranja projekata koji imaju za ciljnu grupu romsku populaciju, i od tada
kontinuirano objavljuje konkurse namenjene organizacijama civilnog društva i domovima zdravlja48. Veoma važan iskorak jeste i Čl. 22. st. 11. Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji izdvaja lica
romske nacionalnosti, koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici, i omogućava im obavezno zdravstveno osiguranje, ukoliko ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika po drugim osnovama. Ova odrednica, iako od izuzetnog
značaja, ni danas nije u potpunosti realizovana upravo zbog neusaglašenosti podzakonskih akata
i danas je prisutan niz teškoća na terenu upravo u oblasti realizacije dokumenata koji su potrebni za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu49. Ovog problema se dotiče i ekspertska grupa
“Dvosmislenost postoji u vezi linija delegiranih odgovornosti naniže i odgovornosti naviše – Ministarstva zdravlja, opština i Fonda zdravstvenog osiguranja za različite funkcije koje vode konfuziji
i nesigurnosti i nekom načelnom nedostatku kontrole. Kapacitet lokalnih vlasti nije dovoljan da
budu neki odgovarajući akter u decentralizovanom okruženju i da isporuče podršku i aktivnost u
razvoju i reformi zdravstvene zaštite”50.
Izmenama u zdravstvenom zakonodavstvu51 Romima je povećana dostupnost prvenstveno primarne zdravstvene zaštite čemu je najviše doprineo i projekat zdravstvenih medijatorki koji implementira Ministarstvo zdravlja. Ovim izmenama omogućeno je da Romi dobiju status osiguranika, iako problem nije rešen do kraja odnosno ostao je problem “pravno nevidljivih” lica”. U oblasti
socijalne zaštite reformom sistema i novim zakonom predviđen je povećan obim materijalnih davanja za korisnike novčane socijalne pomoći a uloga centara za socijalni rad ostaje centralna na
lokalnom nivou kad je u pitanju podrška marginalizovanim grupama stanovništva. Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i populacionim merama (roditeljski dodatak) povećan je
obuhvat porodica koje imaju potrebu za finansijskom pomoći, 2010.godine dece korisnika dečjeg
O ovome govori i Zaštitnik građana u svom izveštaju “Rezultati istraživanja Zaštitnika građana o primeni Strategije za unapređivanje položaja
Roma”, 2012, draft, str 11
47
Nacionalna strategija za unapređivanje položaja Roma, 2009
48
Detaljni podaci u Prilogu br 1.
49
O ovim problemima se detaljno može pročitati u Izveštajima Praxisa i Centra za prava manjina.
50
“ Procena međunarodne pomoći u srpskom zdravstvenom sektoru”, međunarodna ekspertska grupa, ECORYS Research and Consulting, 2010
51
Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Član 22.
46
47
Zdravstvena i socijalna zaštita
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
dodatka je bilo 394.000 a 2011. godine 402.000, što je uvećanje za 2%. Povećan je i broj korisnika
jednokratne materijalne pomoći koja se finansira iz budžeta lokalnih samouprava. Prema procenama, blizu 30.000 Roma je bez dokumenata52. Prema većini istraživanja, uključujući i MICS 4, iako
je došlo do napretka u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu i poboljšanja zdravstvenog stanja
Roma u Srbiji, zdravstveni status Roma i Romkinja je i dalje značajno lošiji nego kod opšte populacije. Romi su loše informisani o svojim pravima u oblasti zdravstvene zaštite i uopšte procedurama vezanim za korišćenje zdravstvenih usluga, Romi žive u značajno lošijim higijensko sanitarnim
uslovima u odnosu na opštu populaciju.
U oblasti socijalne zaštite, osnovan je Fond za socijalne inovacije preko kojeg je Ministarstvo rada,
zapošljavanja i socijalne politike pružalo podršku lokalnom nivou, kao i Republički i Pokrajinski
zavod za socijalnu zaštitu čiji je zadatak da pruže podršku pružaocima usluga i drugim akterima iz
socijalne zaštite, ali i dodirujućih sektora.
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u sklopu implementacije Strategije razvoja socijalne zaštite sprovodi snažnu podršku razvoju lokalnih usluga, kako kroz delovanje Fonda za
socijalne inovacije tako i direktnim budžetskim finansiranjem projekata uspostavljanja i razvijanja
lokalnih usluga socijalne zaštite, čija mreža treba da podrži deinstitucionalizaciju i zadržavanje
korisnika u “prirodnom” okruženju odnosno u svojoj lokalnoj zajednici. Osim toga, pokrenut je
i projekat kojim je razvijana usluga hraniteljstva, koji posebno prepoznaje decu iz ranjivih grupa-romsku i decu sa smetnjama u razvoju/sa hroničnim oboljenjima. Zasad nema konkretnih podataka o broju Roma korisnika ovih usluga. Od 2011. godine je uvedena u centrima za socijalni rad
evidencija korisnika prema nacionalnoj pripadnosti, ali s obzirom da se podaci koji se mogu pročitati iz analize godišnjih izveštaja centara za socijalni rad53 odnose samo na one korisnike koji su
dobrovoljno dali podatak o nacionalnoj pripadnosti, ovi podaci nisu potpuno relevantni ondosno
ne odražavaju pravu sliku. Prema ovom izveštaju, u 2011. godini je bilo ukupno 54.277 korisnika
romske nacionalnosti, što je 9,28% u odnosu na ukupan broj korisnika (584.828). Inače, u periodu
2006-2011. godina beležen je konstantan rast ukupnog broja korisnika centara za socijalni rad, da
bi u 2011. opao u odnosu na 2009 za 2% i to zato što je broj korisnika u centrima u AP Vojvodini
umanjen za čitavih 9,8%54. S obzirom da je CSR uputni organ za usluge socijalne zaštite, broj korisnika Roma moći će se, uslovno rečeno, pratiti i kroz druge usluge.
Od velikog značaja jeste i istraživačka i analitička aktivnost koja se razvija, kako od strane civilnih
organizacija tako i od strane države, posebno SIPRU tima. Usklađivanjem metodologije istraživanja u oblasti praćenja socijalne isključenosti biće moguće izvršiti poređenje prema indikatorima
socijalne isključenosti sa zemljama EU čime će se položaj Roma u Srbiji moći uporediti i sagledati
i iz šireg konteksta, a Srbiji omogućiti približavanje Otvorenom metodu koordinacije. Prema poslednjem SIPRU izveštaju unapređeno je upravo izveštavanje u oblasti zdravlja. Sa druge strane,
sistem prikupljanja podataka o socijalnoj zaštiti na administrativnom nivou u Srbiji nije još uvek
usaglašen sa standardima EU, ali je tokom 2012. godine u okviru projekta RZS-a, pilotirano prikupljanje i obrada podaka o socijalnoj zaštiti u skladu sa ESSPROS metodologijom55. Na nacionalnom nivou se i Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti bave problemima Roma i
UN Annual Report for 2011 for the Republic of Serbia
Izveštaj o radu centara za socijalni rad u Srbiji u 2011. godini, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Beograd, 2012.
54
Niti u izveštaju o radu centara za socijalni rad u Srbiji za 2011. godinu Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, niti u analizi izveštaja centara
za socijalni rad u AP Vojvodini Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu nije dato objašnjenje ovog opadanja broja korisnika. S obzirom na
činjenicu da u formatu za izveštavanje centara nema prostora za ovakva objašnjenja, bila bi potrebna dodatna analiza da bi se došlo do razloga
ove pojave. Kroz neformalne kontakte sa centrima za socijalni rad navodi se da je razlog odbijanje korisnika da tuže srodnike koji su u obavezi
da ih izdržavaju, što je novim Zakonom o socijalnoj zaštiti postalo uslov za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć. No, to ne objašnjava
ovako veliku razliku između Vojvodine i centralne Srbije.
55
“Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji -pregled i trenutno stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacionalnih
pokazatelja2006–2012.” Drugo dopunjeno izdanje, Vlada RS, Tim za socijalnu uključenost i smanjenje siromaštva i Republički zavod za statistiku,
Beograd, 2013 (str 11). Više o prilagođavanju indikatora u oblasti zdravlja može se pročitati na str 40 istog izveštaja.
52
53
48
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zdravstvena i socijalna zaštita
Romkinja, čime se doprinosti održavanju ove teme na političkoj agendi. Zaštitnik građana je 2012.
godine objavio i sopstveni izveštaj o praćenju implementacije Strategije za unapređivanje položaja Roma.
Međutim, da bi se govorilo o sveobuhvatnom sistemu, neophodno je uzeti u obzir da neusaglašenost
zakonskih rešenja u različitim sektorima (zdravstvo-socijalna zaštita i osiguranje-obrazovanje-stanovanje) dovodi do toga da čitava grupa ljudi, ali ne samo “pravno nevidljivih” nego i drugih Roma
koji žive u ekstremnom siromaštvu zbog krajnje komplikovanih ili nedorečenih procedura ostaje
bez ličnih dokumenata zbog čega ne mogu da ostvare osnovna prava u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite. Među njima su praktično najbrojniji oni koji žive u neformalnim naseljima: “Romi iz
neformalnih naselja, koji žive u najvećem siromaštvu i najlošijim uslovima i koji su najviše marginalizovani, skoro po pravilu nisu među korisnicima socijalne pomoći”56. Među pripadnicima romske
nacionalnosti korisnici pojedinih vidova socijalne pomoći mahom su Romi koji ne žive u romskim
naseljima nego su „pomešani” sa većinskim stanovništvom, koji imaju rešeno stambeno pitanje ili
bar mogućnosti da plaćaju zakup stana. Kao razlozi za neostvarivanje prava Roma u neformalnim
naseljima na socijalnu pomoć uglavnom se pominju neposedovanje dokumenata, nemogućnost
prijave prebivališta ili boravišta na adresama neformalnih naselja ili neinformisanost Roma koji se
obraćaju centrima za socijalni rad u pogledu osnovnih prava koja imaju pred ovim organima”57.
U kasnijim analizama koja su sprovele međunarodne organizacije i domaće civilne organizacije,
potvrđeni su, kao i identifikovani novi problemi u primeni mera i rešenja koje su dosad usvojene;
na primer prijava prebivališta na adresi centara za socijalni rad, direktna i indirektna diskriminacija
od strane predstavnika sistema u zdravstvenim ustanovama i centrima za socijalni rad itd.
Na kraju, još jedna inicijativa koja nije imala velikog odjeka u Republici Srbiji, program ROMED
“European Training Program for Roma Mediators” Saveta Evrope i Evropske komisije, obuhvatila je
oko 30 zdravstvenih medijatorki obukom o medijaciji zasnovanoj na ljudskim pravima, čime bi trebalo da se obogati praksa zdravstvene i uopšte medijacije u zemljama članicama Saveta Evrope.
Ovaj program je još uvek u toku i očekuju se konkretniji podaci o njegovim rezultatima u Srbiji tek
u narednom periodu.
2.4.2.2. Pokrajinski nivo
U Autonomnoj pokrajini Vojvodini glavnu nadležnost u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite ima
Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju. Ove dve oblasti su se u pokrajinskoj Vladi u prethodnih 10 godina, od mandata do mandata spajale i razdvajale, ali, uopšteno
rečeno, zdravstvena zaštita i socijalna politika su bile bliske. U oblasti socijalne politike pokrajinska
Vlada je bila manje aktivna. Osim godišnjih (manje-više netransparentnih i nefokusiranih) konkursa za finansiranje projekata javnih ustanova socijalne zaštite i i projekata nevladinih organizacija,
Sekretarijat je uglavnom relizovao redovne delatnosti koje su mu u mandatu, bez većih iskoraka u
pogledu kreiranja politika i strategija za teritoriju APV. Pored ovog Sekretarijata, u oblasti inkluzije
Roma aktivan je i Sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Na nivou pokrajine ne postoji strategija ili akcioni plan za inkluziju Roma. Sa druge strane, preduzete su značajne konkretne mere: Odlukom Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine 24.
maja 2006. godine je osnovana Kancelarija za inkluziju Roma sa ciljem da doprinese boljem položaju Roma u oblasti obrazovanja, stanovanja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite i ljudskih prava. Od
osnivanja do danas, Kancelarija je bila najaktivnija u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i stanovanja, a najmanje u oblasti zdravstvene zaštite, a blisko sarađuje sa Pokrajinskim sekretarijatom za
privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Ovaj Sekretarijat je tokom 2006. godine pokrenuo
“ Analiza glavnih prepreka u pristupu Roma pravima na socijalnu zaštitu”, Praxis, Beograd 2011, “Izveštaj o položaju pravno nevidljivih lica u
Republici Srbiji”, Zaštitnik građana, Beograd 2012., “Pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti za ugrožene grupe na jugu Srbije”,Praxis 2013
57
“Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma pravima na socijalnu zaštitu”, Praxis, Beograd 2011,
56
49
Zdravstvena i socijalna zaštita
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
i izradu Strategije za suzbijanje nasilja nad ženama i svih oblika rodno zasnovanog nasilja. U ovoj
Strategiji su Romkinje prepoznate kao višestruko marginalizovana grupa i bilo je previđeno da
im se posveti posebna pažnja. Po nalazima eksterne evaluacije projekta kojim je implementirana
strategija, njene mere nisu doprle u dovoljnoj meri da marginalizovanih grupa žena58, pa tako ni
do Romkinja te je Sekretarijat u narednom ciklusu planiranja predvideo da se ovoj oblasti Strategije posveti posebna pažnja.
Tokom 2012. godine Kancelarija za inkluziju Roma i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i
demografiju izradili su Informaciju o položaju pripadnika romske nacionalne zajednice u AP Vojvodini u kojem se kao poseban problem ističe nedostatak ličnih dokumenata. Pored Kancelarije
za inkluziju Roma, u Vojvodini je osnovan 2006. godine i Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.
Osim bliske saradnje sa Kancelarijom za inkluziju, Zavod do sada nije imao konkretnih aktivnosti u
oblasti inkluzije Roma ili socijalne zaštite Roma. Sa druge strane, pružanjem stručne podrške centrima za socijalni rad Zavod ima uvid u rad ovog organa a time se očekuje i uticaj na rad centara za
socijalni rad. Pokrajinski Ombudsman je još jedna institucija koja je vrlo aktivna na pokrajinskom
nivou, a od oblasti koje su poslednjih godina u fokusu i koje su relevantne za ovaj izveštaj su borba protiv porodičnog nasilja, praćenje rada centara za socijalni rad i zdravstvenih ustanova.
2.4.2.3. Lokalni nivo
Za sve oblasti obuhvaćene nacionalnom Strategijom za unapređivanje položaja Roma, različitom
dinamikom i kroz različite programe i projekte inicirani su i lokalni akcioni planovi u opštinama u
Srbiji. Iniciranje lokalnih akcionih planova teklo je paralelno sa osmišljavanjem i realizacijom programa angažovanja koordinatora za romska pitanja u opštinama. I pored znatnih promena u zakonskoj regulativi na nacionalnom nivou, izrade relevantnih strateških dokumenata, može se reći
da do danas čak ni za 4 prioritetne oblasti (najmanje za zdravlje, zanemarljivo za oblast socijalne
zaštite) nisu sve opštine usvojile lokalne akcione planove niti su izdvojena budžetska sredstva za
podršku romskoj nacionalnoj zajednici kao posebno ranjivoj grupi stanovništva. U okviru ovog
projekta sprovedeno je i istraživanje među lokalnim samoupravama. Na upitnike je odgovorila
ukupno 31 opština, od čega 8 iz AP Vojvodine i 23 iz centralne Srbije. Detaljan prikaz podataka
onako kako su dati od strane predstavnika lokalnih samouprava dat je u Prilogu br 4.1. ovog izveštaja. Odgovori predstavnika opština su prilično uopšteni, i iz svega nekoliko upitnika se uočava da je preduzet određen napor da se daju kompletniji odgovori i konkretniji podaci. U svakom
slučaju, od 31 opštine, njih 10 ima akcione planove koji sadrže i oblast zdravstvene zaštite Roma,
u 3 opštine akcioni planovi obuhvataju i oblast zdravstvene i oblast socijalne zaštite, a u 3 opštine
su u izradi LAP-ovi za zdravstvenu zaštitu. U 13 opština nema ovakvih akcionih planova, a 2 su bez
odgovora. Mali broj opština koji obuhvataju oblast socijalne zaštite može biti rezultat činjenice da
preko 120 opština u Srbiji ima usvojene strateške dokumente u oblasti socijalne zaštite, i u većini
njih su Romi prepoznati kao prioritetna ciljna grupa. Sa druge strane, velika većina tih dokumenata je već istekla, a broj opština koje su u odnosu na ove strateške dokumente definisale i godišnje
akcione planove je zanemarljiv.
Kada su u pitanju lokalni projekti u oblasti unapređivanja zdravstvene i socijalne zaštite Roma,
samo 11 opština navodi neke od projekata koji su realizovani ili su u toku59 i zapravo svi projekti
su iz oblasti zdravstvene zaštite. Pretpostavka je da je to zahvaljujući ciljanim konkursima Ministarstva zdravlja, dok u oblasti socijalne zaštite nije bilo poziva za projekte koji bi ciljali isključivo ili
uglavnom romsku populaciju.
Kao primer pak dobre prakse može se navesti da je u okviru uspostavljanja jedinstvenog vojvođanskog SOS telefona za žene žrtve nasilja,
uključena organizacija koja pruža uslugu na romskom jeziku.
59
Detaljan pregled u Prilogu br 2.1.
58
50
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zdravstvena i socijalna zaštita
Uz podršku OSCE-a od 2006. godine pokrenut je u opštinama Srbije projekat postavljanja lokalnih koordinatora za romska pitanja. Njihova uloga je trebala biti posrednička, odnosno da kao
angažovani od strane lokalne samouprave olakšaju pristup Roma uslugama u zajednici, i komunikaciju sa institucijama sistema. U narednom periodu, uz podršku i drugih međunarodnih organizacija (ECMI; UNDP), do danas, angažovano je 55 koordinatora za romska pitanja. Iako se u jednom
od poslednjih publikacija SIPRU tima60 navodi da su opštine preuzele finansiranje ovih pozicija,
to je samo delimično tačno, i do danas ostaje nerešen znatan broj pitanja vezan za njihov status i
ulogu61, ali i iz drugih razloga (videti preporuke). Ovaj, inače odlično osmišljen projekat, ima svoj
epilog u upitnoj održivosti efekata rada romskih koordinatora, ali i njihovih sopstvenih pozicija, s
obzirom da su angažovani/zaposleni u opštinama po različitim osnovama (njih 20 je na sistematizovanim radnim mestima, dok su ostalih 35 angažovani na osnovu ugovora o delu, pa čak neki od
njih i “volontiraju”)62.
U domovima zdravlja angažovano je 75 zdravstvenih medijatorki iz romske zajednice sa ciljem da
se unapredi zdravlje Roma, naročito žena i dece, da se poboljša dostupnost zdravstvene zaštite,
nivo informisanosti o zdravlju i smanji nejednakost. Ministarstvo zdravlja najavljuje sistematizaciju
radnih mesta zdravstvenih medijatorki u 2013. godini, čime bi se konačno postigla održivost ovog
programa. Prema istraživanju o stanju zdravlja u romskim zajednicama63 iz marta 2010. godine
većina Roma smatra svoje zdravstveno stanje lošim, a više od 70% muškaraca i žena nisu bili obavešteni o zdravstvenim medijatorkama. Zaštitnik građana ukazuje na značaj regulisanja statusa
romskih medijatorki, ali i na unapređenje njihovog rada (značajan procenat Roma nije informisan
o njihovom postojanju, neke od medijatorki nisu dovoljno ili su vrlo malo prisutne u romskim
naseljima itd), na osnovu istraživanja koje je sproveo na terenu u direktnom kontaktu kako sa
medijatorkama tako i sa pripadnicima romske populacije.
2.4.3. PREPORUKE
• Obezbediti jasan i sistematski monitoring implementacije nacionalnih akcionih planova, sa
jasnim obavezama svih uključenih u implementaciju da izveštavaju u odnosu na mere predviđene planovima.
• Poboljšati koordinaciju na nacionalnom nivou; između ključnih ministarstava i Kancelarije za
ljudska i manjinska prava, u pogledu izrade/izmene i implementacije zakonskog i strateškog
okvira. Takođe, potrebno je unaprediti i vertikalnu koordinaciju, između nacionalnog i lokalnog nivoa i to treba da bude sadržaj nacionalnih akcionih planova i eventualne nove ili revidirane Strategije.
• Obezbediti veću transparentnost podataka iz implementacije mera predviđenih nacionalnim
akcionim planovima, posebno u oblasti zdravlja, pritom poštujući Zakon o zaštiti podataka
o ličnosti. Posebno bi bilo korisno omogućiti veću transparentnost na lokalnom nivou, na pr.
obezbediti javnost godišnjih izveštaja o radu domova zdravlja i centara za socijalni rad, osim
zbirnih analiza koje se izrađuju.
• Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike potrebno je da se intenzivnije uključi u
Dekadu Roma i definiše programe koji bi specifičnije targetirali romsku populaciju.
• Pokrenuti/unaprediti koordinaciju na lokalnom nivou, kako između zdravstvenih medijatorki
i koordinatora za romska pitanja, tako i između njih i svih relevantnih lokalnih institucija i meProcena efikasnosti lokalnih mehanizama socijalnog uključivanja Romkinja i Roma, Tim za socijalnu uključenost i smanjenje siromaštva,
Beograd, 2013
61
Dokumentacija projekta UNDP i Ministarstva za ljudska i manjinska prava RS “Smanjenje ugroženosti Roma u Srbiji”
62
Podaci o broju i statusu romskih koordinatora su preuzeti iz dokumentacije projekta UNDP i Ministarstva za ljudska i manjinska prava RS
“Smanjenje ugroženosti Roma u Srbiji”, uz dozvolu Bogdanke Tasev Perinović
63
Istraživanje o stanju zdravlja u romskim zajednicama, mart 2010, Populacioni fond Ujedinjenih nacija Srbija (UNFPA)
60
51
Zdravstvena i socijalna zaštita
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
hanizama.
Regulisati status romskih koordinatora i koordinatorki i obezbediti održivost njihovih pozicija.
Uvesti poziciju romskog koordinatora/ke u svim opštinama u Srbiji u kojima živi romska populacija.
Osnažiti koordinatore za romska pitanja za ulogu medijatora u zajednici, obezbediti kontinuirano praćenje/nadzor/superviziju njihovog rada, međusobno povezivanje, ujednačavanje opisa
poslova, formata za planiranje rada (godišnje, mesečno) i izveštavanje, i obezbediti merenje i
periodično (godišnje) analiziranje rezultata i efekata njihovog rada. Obezbediti im kontinuiranu edukaciju i promovisati njihovu ulogu u zajednici.
Povećati broj zdravstvenih medijatorki i unaprediti kvalitet njihovog rada.
Ujednačiti i pojednostaviti procedure u postupanjima filijala RFZO i centara za socijalni rad
(kao i koordinaciju među njima) u vezi sa obezbeđivanjem ličnih dokumenata.
Intenzivirati programe senzibilizacije zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i centrima za socijalni rad, i obezbediti nove edukacije za rad sa posebno osetljivim grupama stanovništva.
Unaprediti i promovisati ulogu organizacija civilnog društva na lokalnom nivou, i njihovu povezanost sa institucijama, zdravstvenim medijatorkama i korodinatorima za romska pitanja.
Intenzivirati programe podrške Romima koji žive u neformalnim naseljima, kako kroz politike
tako i kroz intenziviranje rada zdravstvenih medijatorki i romskih koordinatora i drugih lokalnih mehanizama.
Iznaći efektne načine za intenzivnije uključivanje (prvenstveno ali ne isključivo) romske dece u
lokalne usluge socijalne zaštite, unapređivanje programa podrške majkama.
Jačati savetodavnu ulogu centara za socijalni rad u radu sa romskim porodicama i uopšte korisnicima romske nacionalnosti.
2.4.4. LIGA ZA DEKADU ROMA I ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA
2.4.4.1. Odbor za zdravlje
Dekada inkluzije Roma definisala je četiri prioritetne oblasti koje zemlje članice treba da unaprede
sa ciljem dostizanja potpune uključenosti romske nacionalne manjine u društveni, ekonomski,
kulturni i politički život. Obaveza država članica sastoji se, pre svega, od kreiranja strateških dokumenata u oblastima zapošljavanja, zdravstvene zaštite, stanovanja i obrazovanja. Pristupajući
Dekadi Roma, Vlada Republike Srbije je krajem januara 2005. godine usvojila četiri akciona plana
iz prioritetnih oblasti.
S obzirom da mehanizam monitoringa i evaluacije Dekade nije uspostavljen, organizacije civilnog
društva koje se bave pitanjima romske zajednice i zagovaraju ravnopravan pristup svim ljudskim,
manjinskim i ženskim pravima okupljaju se oko neformalne mreže - Liga za Dekadu Roma 2005.
godine.
Liga postavlja sebi cilj da prati aktivnosti koje pokreće država, ali i da procenjuje rezultate i prikuplja dobre prakse u rešavanju problema Roma i Romkinja. Radom Lige koordinira telo sastavljeno
od 9 organizacija koje čine: Fondacija Otvoreno društvo, Yurom centar, Centar za prava manjina,
Dečji romski centar, Jugoslovenska asocijacija za kulturu i edukaciju Roma, Unija romskih studenata, Društvo za unapređivanje romskih naselja i Građanske inicijative. Savet romske nacionalne
manjine ima takođe svog predstavnika u Koordinacionom telu.
Ligu za Dekadu Roma čini 60 organizacija: to su romske organizacije i ne-romske koje se bave
52
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zdravstvena i socijalna zaštita
pitanjima Roma i posebno aktivnostima u vezi sa sprovođenjem Dekade i/ili monitoringom sprovođenja Strategije za unapređivanje položaja Roma i pratećeg Nacionalnog akcionog plana za
sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma 2009-11, kao i revidiranog Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma 2012-14.
Liga za Dekadu Roma funkcioniše kroz odbore za četiri prioritetne oblasti Dekade Roma: obrazovanje, zdravlje, zapošljavanje i stanovanje. Ovi odbori čine stručnu podršku aktivnostima Lige
u procesu zastupanja za realizovanje obaveza koje je Vlada Republike Srbije preuzela potpisivanjem međunarodne Deklaracije o prisupanju Dekadi uključivanja Roma i usvajanjem strateških
dokumenata u ovoj oblasti.
Odbor za zdravlje čine predstavnici/ce sledećih institucija i organizacija: JAKER – Leskovac, Edukativni romski centar, Beograd, Dečiji romski centar, Beograd, Yu Rom centar, Niš, Romski ženski
centar “Bibija”, Beograd, Udruženje romskih studenata, Novi Sad, Udruženje za medicinsko pravo,
Fondacija Otvoreno društvo, Beograd, Udruženje Romkinja “Osvit”, Niš, DAE, Beograd, Mali princ,
Beograd, Društvo Roma Novi Bečej, UNICEF – kao konsultantsko telo.
Oblasti rada Odbora za zdravlje su strateški okvir, inicijative Ministarstva zdravlja, inicijative ostalih ministarstava i vladinih kancelarija, delovanje organizacija civilnog društva, delovanje na regionalnom i evropskom nivou, razmatranja nezavisnih i alternativnih izveštaja. Odbor je tokom
godina rada pratio donošenje niza zakona i podzakonskih akata iz svih oblasti koje se na bilo koji
način dotiču položaja romske nacionalne manjine. Rad Odbora za zdravlje se ogledao u: učešću u
radnim grupama za izradu pojedinih zakona i podzakonskih akata; analizi nacrta zakona i podzakonskih akata, izrada i dostavljanje komentara; analizi usvojenih zakona i pripremi i podnošenju
predloga za izmene i dopune zakona i podzakonskih akata.
Odbor za zdravlje se priključio Platformi za uspostavljanje efikasnog i održivog mehanizma zaštite
prava pacijenata koju vodi OCD „Pravni skener“, takođe članica Odbora za zdravlje.
Odbor je dosad učestvovao u izradi sledećih zakona: Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o
državnim službenicima, Zakon o zabrani diskriminacije 2008, 2009, Zakon o socijalnoj zaštiti 2011.
godine, Zakon o pravima pacijenata 2012, 2013 – učešće predstavnika/ica Odbora za zdravlje u
javnim raspravama o nacrtu ovog Zakona i priprema komentara na tekst Zakona; kao i podzakonskih akata:
• Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja – bliže definiše
na koji način Romi mogu da dobiju zdravstvenu knjižicu. Pored lične izjave da je lice romske
nacionalnosti, potreban je bilo kakav sertifikat MUP-a (prijava boravka, dokaz o stanovanju) na osnovu kojeg bi Romi kod matične filijale-ispostave, prema mestu privremenog boravka, podnošenjem prijave na osiguranje, stekli status osiguranika i dobili zdravstvenu
knjižicu, overenu na propisani rok.
• Inicijativa Praxis-a Ustavnom sudu Srbije za ocenu zakonitosti tačke 8, odeljka 2.1 koji je
sastavni deo Uredbe o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na
obavezno socijalno osiguranje koja propisuje da su lica romske nacionalnosti, pored izjave o nacionalnosti, dužni da prilože i prijavu boravka. Spomenuta tačka je u suprotnosti
sa tačkom 11. Člana 22 Zakona o socijalnom osiguranju na osnovu kojeg su lica romske
nacionalnosti sticala svojstvo osiguranika.
Članice i članovi odbora učestvovali su u radnim grupama za izradu sledećih strategija i pratećih
akcionih planova:
• Strategija za unapređivanje položaja Roma – od 2005. godine do usvajanja 2009.
• Nacionalni akcioni plan za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma sa 13
oblasti i to tokom 2004. i 2005. godine – usvajanje prva četiri NAPa, potom rad na ostalim
53
Zdravstvena i socijalna zaštita
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
oblastima koje obuhvata Strategija za unapređivanje položaja Roma tokom 2007. i 2008.
godine do usvajanja NAPa za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma
2009-11, kao i u reviziji ovog dokumenta – krajem 2011. godine i početkom 2013. godine,
do usvajanja Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma
2012-14.
• Strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti i prateći
Nacionalni akcioni plan za njeno sprovođenje 2009-15. Članice Odbora koje se bave pitanjima žena i rodne ravnopravnosti aktivno su učestvovale u pripremi ovog dokumenta
tokom 2005. godine, kao i tokom 2008. i 2009. godine kada je dokument i usvojen. NAP za
sprovođenje ove Strategije usaglašen je sa AP za sprovođenje Romske strategije. Odobr za
zdravlje Lige je redovno obaveštavan o aktivnostima koje su realizovane u cilju promovisanja manjinske rodne dimenzije.
• Strategija javnog zdravlja i prateći Akcioni plan 2009-13.
• Startegija za borbu protiv diskriminacije – Članovi/ice Lige su aktivno učestvovali u pripremi ove strategije unoseći manjinsku perspektivu u oblast diskriminacije kroz radnu grupu koju je vodila Kancelarija za ljudska i manjinska prava. Odbor je redovno obaveštavan
o ovim aktivnostima.
Odbor prati rad Ministarstva zdravlja i predlaže unapređivanje rada ove institucije. Prva inicijativa
ovog ministarstva bila je realizacija projekta: Podrška projektima za unapređenje zdravlja i uslova
života u romskim naseljima, koji su realizovani kroz partnerstvo zdravstvenih ustanova (domova
zdravlja ili instituta/zavoda za javno zdravlje) i romskih nevladinih organizacija. Odbor je pratio
ovu inicijativu iz više uglova:
• teme koje su projekti pokrivali: preovladavaju teme reproduktivnog zdravlja žena, prevencije i rano otkrivanje karcinoma, smanjivanje srčanih oboljenja, vakcinacija dece;
• lokacijska rasprostranjenost projekta – decentralizovano i
• ciljne grupe unutar romske populacije koje su obuhvaćene projektima - najviše su zastupljene žene, potom deca, a najmanje stare osobe.
U okviru projekata za unapređivanje zdravlja romske populacije kojima je rukovodilo Ministarstvo zdravlja do 2011. godine uključeno je preko 60 opština, a broj korisnika i korisnica je
procenjen na oko 17.000. Usluge koje su ovi korisnici/ce dobijale su sledeće: imunizacija, pregledi
opšte prakse, saveti, labaratorijske analize i merenja, unapređivanje informisanja građana i građanki romske nacionalnosti, procena higijensko-epidemioloških rizika u naseljima i predlaganje mera
za njihovo otklanjanje, podela zdravstveno-edukativnih materijala i higijenskih paketa.
Članovi i članice Odbora su učestvovale u kreiranju opisa radnog zadatka za romske zdravstvene
medijatorke, u raspisivanju konkursa za radno mesto i učestvavale su u izboru medijatorki na nekoliko konkursa koje je raspisalo Ministarstvo zdravlja. Odbor prati rad i potrebe romskih zdravstvenih medijatorki i predlaže unapređivanje njihovog rada. Članovi i članice Odbora su učestvavale
u edukaciji medijatorki o temama: nasilje nad ženama i trgovina ljudima.
Za projekat Ministarstva zdravlja Postani građanin, 2008. godine Ministarstvo zdravlja je izdvojilo
3 miliona dinara za njegovu realizaciju. Ovo je projekat Nacionalnog Saveta i odnosi se, pre svega,
na dobijanje ličnih dokumenata i zdravstvenih legitimacija. Ministarstvo zdravlja je mesečno pratilo koliko je Roma dobilo osnovnu dokumentaciju. Ovom projektu Republički fond za zdravstveno
osiguranje, takođe je dao podršku. Sredstva su odvojena za plaćanje romskih administratora koji
istražuju, kao i za dokumenta.
54
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zdravstvena i socijalna zaštita
Treća stavka sredstava iz budžeta Ministarstva zdravlja su projekti iz mreže zdravstvenim ustanovama sa zadatim temama za komponentu A i B. Tu je izvršena vakcinacija dece u opštinama gde je
vakcinacija niža od proseka a takođe je u planu objavljivanje konkursa za vakcinaciju.
Preporuke članova/ica Odbora u cilju efikasnije alokacije sredstava Ministarstva zdravlja:
• na osnovu evaluacije prošlogodišnjih projekata odrediti prioritetne oblasti, probleme
za koje treba nameniti sredstva za tekuću godinu;
• organizovati obuku za pisanje predloga projekata (2006. godine veliki broj projekata je
bio odbijen zbog neadekvatne aplikacije);
• odbor treba da se informiše o kadrovskim promenama u Ministarstvu zdravlja i
• odbor bi trebalo da pripremi predloge kako bi se najracionalnije iskoristila sredstva.
Odbor za zdravlje je pratio rad ostalih ministarstava i vladinih kancelarija čije se aktivnosti ukrštaju
sa temom zdravlja.
Tu je, pre svega, Ministarstvo/Kancelarija za ljudska i manjinska prava – Kancelarija za sprovođenje
Strategije za unapređivanje položaja Roma, potom Tim za smanjenje siromaštva, od 2010. godine
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Aktivnosti su se ogledale u učešću u radnim
sastancima i radnim grupama za implementaciju NAP-a za sprovođenje Startegije za unapređivanje položaja Roma 2009-11. Ministarstvo zdravlja rukovodi Radnom grupom za oblast zdravstvene
zaštite, a predstavnici Lige su jedna od članica ove RG.
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom je važan partner u zagovaračkim aktivnostima Odbora za zdravlje Lige. Članice/ovi Odbora učestvuju u aktivnostima koje realizuje ova Kancelarija:
- Program „Evropa za građane i građanke“, Palata „Srbija“ - prisustvovalo je oko 200 predstavnika organizacija civilnog društva i lokalne samouprave, 2013.
- Konferencijia „Uvod u proces pregovora o pristupanju Evropskoj uniji – pregovaračka poglavlja 23, 24“, održanoj u hotelu Metropol 5. jula 2013. godine, učestvovalo je više od 170
predstavnika organizacija civilnog društva sa teritorije Republike Srbije.
Odbor za zdravlje je na radnim sastancima razmatrao projekte koje pokreću članice ovog i drugih
odbora Lige za Dekadu i projekte koje realizuju druge OCD. OCD su prenosile dobre prakse iz svog
delovanja i razmenjivali iskustva.
Jedna od glavnih tema koju pokreću OCD je ostvarivanje zdravstvene zaštite lica bez ličnih dokumenata. Odbor je jednoglasno odlučio da prioritetni zadatak organizacija civilnog društva bude
informisanje Roma/kinja o Pravilniku o načinu i postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja. Lica koja nisu evidentirana potrebno je da se prijave ispostavama filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Predstavnici Lige za Dekadu su redovni učesnici/ce međunarodnih upravnih odbora Dekade koji
se održavaju u zemljama koje predsedavaju Dekadom. Članovi i članice odbora Lige za Dekadu
Roma učestvuju redovno na radnim sastancima Upravnog odbora Dekade uključivanja Roma.
Ove sastanke na visokom državnom niovu organizuju zemlje članice Dekade koje predsedavaju
Dekadom. Do sada je održano 24 upravna odbora.
Odbor za zdravlje razmatra izveštaje nezavisnih tela, kao i alternativne i izveštaje iz senke po
određenim međunarodnim konvencijama koje se bave unapređivanjem zdravlja građana i
građanki. Odbor je razmatrao prvi alternativni izveštaj za CEDAW konvenciju o stanju prava Romkinja u Srbiji, koju su pripremile dve organizacije, članice Odobra za zdravlje – BIBIJA i Ženski pros-
55
Zdravstvena i socijalna zaštita
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
tor. Drugi izveštaj za CEDAW Komitet, predstavljen u Ženevi jula 2013. godine, Odbor planira da
razmatra tokom 2013. godine.
PREPORUKE u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite sa aspekta Lige za Dekadu
• rad na unapređivanju kapaciteta članova i članica Odbora za zdravlje za monitoring aktivnosti iz oblasti zdravlja Roma i Romkinja;
• aktivno učešće u kreiranju javnih politika i zagovaranje manjinskog i rodnog manjinskog
glasa;
• podizanje vidljivosti rada Lige Roma;
• uspostavaljanje aktivnije saradnje sa resornim institucijama i planiranje zajedničkih aktivnosti;
• uspostavljanje saradnje sa lokalnim institucijama i planiranje zajedničkih aktivnosti i
• formiranje regionalnih i opštinskih odbora za zdravlje Lige Roma sa ciljem operacionalizacije nacionalnih mera.
56
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj žena
2.5. POLOŽAJ ŽENA
Autorka: Đurđica Ergić
2.5.1.UVOD
Preduslov za napredno i demokratski uređeno društvo je rodna ravnopravnost. Preduslov za uspostavljanje rodne ravnopravnosti u društvu predstavlja uspostavljanje ravnopravnosti u političkom, ekonomskom i svakom drugom obliku odlučivanja. Princip iskorenjivanja kako direktne,
tako i indirektne neravnopravnosti uz izgradnju pozitivne političke društvene atmosfere i antidiskriminativnog zakonodavstva mora da bude integrisan u kreiranje svih politika vlade na nacionalnom i lokalnom niovu. Istorijsko iskustvo nas uči da bez aktivnog učešća žena u procesu
izgradnje društva nema moderne demokratije, ravnopravnosti i napretka društva. Naglašavajući
hroničnu nedoslednost između de jure i de fakto priznavanja i praktikovanja rodne ravnopravnosti, jednako važnu ulogu u postizanju uspešne, održive i svakodnevne primene ovih prava ima
nacionalni nivo i lokalne samouprave. 2.5.2. MEĐUNARODNI PRAVNI OKVIR
Među najvažnijim dokumentima iz oblasti ravnopravnosti polova i rodne ravnopravnosti nalaze se
Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Međunarodni pakt o građanskim i
političkim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Konvencija
o suzbijanju trgovine ženama i decom, UN Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena CEDAW(1979), Deklaracija UN o sprečavanju nasilja nad ženama (1993), Pekinška deklaracija i platforma za aktivnosti UN (1995), Peking+5 (2000), Povelja osnovnih prava Evropske unije, Preporuka Saveta Evrope o ravnopravnom učešću žena i muškaraca u upravi (1996) i Svetska deklaracija
međunarodne unije lokalnih vlasti o ženama u lokalnim vladama (1998), Milenijumski ciljevi razvoja (2000), Evropska povelju o jednakosti muškaraca i žena u lokalnom životu (2006), Putokazi za
ravnopravnost između žena i muškaraca 2006 – 2010, Evropski pakt za ravnopravnost polova, Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (2011).
I pored značajno dugačkog spiska dokumenata koji obavezuju na ravnopravno učešće žena i muškaraca u svih sferama društvenog života, primetna je velika razlika između deklarativno garantovanih prava i njihovog praktikovanja u stvarnom životu. Rezultat je konstantna marginalizacija
ženskog pitanja i slabog učešća žena u svim sferama društvenog života.
Zanimljivo je istaći da se ovi i mnogi drugi strateški dokumenti, retko obraćaju ženama iz manjinskih i marginalizovanih grupa, ženama sa invaliditetom, ženama iz nacionalnih i etničkih zajednica, a još manje osobama drugačije seksualne orijentacije. Opštost preporuka i zahteva koji se
postavljaju pred zemlje potpisnice, često dovode do izostajanja konkretnih i adekvatnih akcija za
određene, najčešće najranjivije, društvene grupe.
Evropska unija i rodna ravnopravnost
Jedna od pet vrednosti na kojima se zasniva Evropska unija je ravnopravnost. Od 1975.
godine i slučaja belgijske stujardese Gabrijele Defren koja se izborila za jednaku platu sa svojim
kolegama, EU donosi niz direktiva koje se bave ravnopravnošću polova. Jedna od njih je i
Povelja o osnovnim pravima (2007) koja propisuje ravnopravnost muškaraca i žena i zabranjuje
diskriminaciju na osnovu pola. Nešto kasnije, Evropska komisija je usvojila Žensku povelju (2010)
u kojoj je potvrdila svoje opredeljenje prema ravnopravnosti polova i jačanju rodne perspektive
u svim svojim politikama. Jedan od najvažnijih dokumenata EU je Strategije za ravnopravnost
između muškaraca i žena Evropske komisije 2005 - 2010. godine, koja dolazi kao nadogradnja
57
Položaj žena
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Putokazima ka ravnopravnosti žena i muškaraca 2006 - 2010, kao i nadogradnja Evropskom paktu
za ravnopravnost polova (2006). Strategija EK utvrđuje aktivnosti u odnosu na pet prioritetnih
oblasti definisanih u Ženskoj povelji.
Svi ovi dokumenti vrlo jasno govore da zemlje koje su u statusu kandidata moraju u potpunosti
prihvatiti osnovno načelo ravnopravnosti između muškaraca i žena i da praćenje usvajanja i
primene zakonodavstva EU u ovoj oblasti ostaje jedan od prioriteta u procesu proširenja.
Dekada uključivanja Roma i žensko pitanje
Uočavajući veličinu nagomilanih i nerešenih problema romske zajednice međunarodna
zajednica pokreće inicijativu pod nazivom „Dekada uključivanja Roma (2005-15)“ koja u početku
okuplja osam zemalja iz regiona a danas 12, a dve zemlje su u statusu posmatračice. Potpisujući
Deklaraciju o pristupanju Dekadi inkluzije Roma 2005 – 2015, vlade ovih zemalja obavezale su se na
unapređivanje položaja Roma, kao i na smanjivanje neprihvatljivih razlika između Roma i ostalog
stanovništva. Usledile su aktivnosti na međunarodnom i nacionalnom nivou koje karakteriše, pre
svega, skretanje pažnje javnosti na probleme u romskoj zajednici i njihovo strateško uobličavanje.
Evropska unija je svoju pažnju prema pitanju Roma i Romkinja usmerila 2011. godine donoseći
strategiju koja predlaže obavezujući minimum standarda na nivou Evropske unije sa ciljem poboljšanja pristupa zapošljavanju, obrazovanju, stanovanju i zdravstvenoj zaštiti za romsku zajednicu sa ciljem postizanja većeg stepen integracije romske populacije. Iako se pitanje žena samo
sporadično provlači, najviše u oblasti zapošljavanja, ovaj dokument predstavlja dobru osnovu za
otvaranje dijaloga.
2.5.3. DOMAĆI ZAKONSKI OKVIR
Republika Srbija se tek u skorije vreme okrenula rešavanju pitanja rodne ravnopravnosti i pored
dugogodišnjeg socijalističkog perioda koji je nametao „princip jednakosti“ i „radničke solidarnosti“. Međutim, tek poslednji Ustav Republike Srbije (2006) donosi neutralno rodnu retoriku i, makar
deklarativno, garantuje ravnopravnost. No, bez obzira na nekoliko članova Ustava koji govore o
rodnoj ravnopravnosti i manjinskim pravima, teško je zaključiti da je učinjen stvarni napredak u
postizanju ravnopravnosti i principa jednakih mogućnosti za sve. Godinu pre, usvojen je Porodični
zakon (2005) koji progovara o nasilju nad ženama i decom i garantuje ženi da slobodno odlučuje
o rađanju. Međutim, do Zakona o zabrani diskriminacije (2009) i Zakona o ravnopravnosti polova
(2009) trebalo je još nekoliko godina. Poslednja dva zakona donose značajnije pomake u promovisanju rodne ravnopravnosti i zabrani diskriminacije po nizu osnova: rasi, boji kože, precima,
državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji i dr. Dijalog koji je otvoren usvajanjem antidiskriminativnog zakonodavstva nastavljen je kreiranjem i usvajanjem niza strategija koje su
definisale specifične oblasti. Srbija se strateški okreće promociji i postizanju rodne ravnopravnosti kroz izradu Strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti koja
je usvojena 2010. godine uz Akcioni plan za njeno sprovođenje. Ova opšta nacionlana strategija donosi 6 oblasti: učešće žena u odlučivanju, poboljšanje ekonomskog položaja žena, jednako
učešće žena u obrazovanju, poboljšanje zdravlja žena, borba protiv sekusualnog i rodno zasnovanog nasilja i predstavljanje žena u medijima.
U Republici Srbiji uspostavljeni su sledeći institucionalni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti:
• Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike
Srbiji;
• Savet za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije;
• Uprava za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike;
58
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj žena
• Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova;
• Savet za ravnopravnost polova i Odbor za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine;
• Pokrajinski ombudsman – zamenica za ravnopravnost polova;
• Pokrajinski Zavod za ravnopravnost polova;
• Savet za rodnu ravnopravnost Zaštitnika građana Republike Srbije;
• Lokalni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti;
Tema nasilja nad ženama sve češće je otvarani problem u Srbiji. Nasilje nad ženama je globalni fenomen. Između 15% i 75% žena ga iskusi u nekom trenutku u životu. Unapređivanje prava
žena u oblasti obrazovanja, reproduktivnog zdravlja, potom ekonomsko osnaživanje i podrška
za učešće u javnom i političkom životu treba da dovede do razvoja društvene svesti i zaustavljanja nasilja nad ženama. Strateški dokument koji uređuje ovu oblast usvojen je na pokrajinskom
i nacionalnom niovu: Strategija za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog
nasilja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 2008-2012. godine i Nacionalna Strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima (2011).
Romsko žensko pitanje u strateškim dokumentima
Republika Srbija danas ima preko 100 nacionalnih strategija koje prate akcioni planovi. Najveća
pretnja realizaciji ovih strateških dokumenata je vrlo ograničen, najčešće gotovo nikakav budžet,
kao i nepostojanje jedinstvenog mehanizma monitoringa i evaluacije postignutih rezultata. Ono
što dodatno otežava potpunu i uspešnu realizaciju ovih strateških ciljeva su rodno neosetljive,
a najčešće rodno neutralne mere, što uz odsustvo principa rodnog budžetiranja rezultira produbljivanjem jaza između žena i muškaraca. Pitanje uspešnosti realizacije umnogome zavisi od
adekvatnosti predviđenih mera. Dobro poznavanje pravog stanja na terenu i iskustvo sprovođenja zacrtanih aktivnosti, ali i praćenja efekata svakako je dobar put prema postizanju adekvatnosti
onoga što se preduzima tokom implementacije.
Uključivanje stručnjaka i stručnjakinja, a naročito onih koji su svoju stručnost stekli na samom
terenu radeći direktno sa onima kojima su aktivnosti i namenjene deo je dobre strategije. Od
demokratskih promena 2000. godine, organizacije civilnog društva dobijaju određeni prostor u
kreiranju državnih politika. Manjinske i marginalizovane društvene grupe takođe dobijaju deo
prostora da zastupaju interese svoje zajednice. Ipak, stiče se utisak da je uključivanje organizacija
civilnog društva, posebno romskih, organizacija osoba sa invaliditetom, ženskih i naročito romskih
ženskih organizacija samo deklarativno i nedovoljno, da se od učesnika i učesnica očekuju autentični podaci sa terena, najčešće samo slaganje sa prethodno pripremljenim merama i aktivnostima i podrška u javnim raspravama. Iskustvo organizacija civilnog društva svodi se na činjenicu
da njihovi predlozi mera i aktivnosti bivaju uklonjeni iz teksta pred usvajanje istog, najčešće bez
njihovog znanja i saglasnosti. Tako se zapravo stiče utisak da nacionalne institucije postižu široki
konsenzus kojim se zadovoljavaju demokratski i evropski principi, a istovremeno dobijamo opšte
strateške dokumente nedovoljno osetljive na pojedina pitanja, kao što su potrebe mladih Romkinja koje su se udale nezavršivši školu ili žena sa invaliditetom.
Učešće organizacija civilnog društva u kreiranju Strategije za unapređivanje položaja Roma i
pratećeg NAPa 2009-11, kao i učešće u reviziji ovog dokumenta i pripremi Akcionog plana za implementaciju Strategije za unapređivanje položaja Roma 2012-14. godine zadovoljilo je deklara-
59
Položaj žena
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
tivno zalaganje države za demokratski i ravnopravnim pristupom institucijama. Poštujući princip
„Romi rade za Rome“, nacionalne institucije se mogu pohvaliti da su u kreiranje „romskih politika“
uključili zavidan broj romskih udruženja, od kojih je najmanje 40% bilo ženskih organizacija ili
aktivistkinja romskih organizacija.
Realizacija Strategije za unapređivanje položaja Roma, kao i niz ostalih strateških dokumenata
nailazi na dosta problema prilikom uspostavljanja koordinacije između nadležnih ministarstava i
drugih aktera. Poseban problem predstavlja odsustvo mehanizama monitoringa, kao i slabo, gotovo nikakvo izveštavanje o postignutim rezultatima. Većina nacionalnih strategija nije usklađena
sa lokalnim dokumentima koji treba da unaprede razvoj opština i gradova. Lokalne samouprave
u procesima kreiranja svojih strateških dokumenata najčešće ne konsultuju romsku populaciju,
naročito ne Romkinje o njihovim problemima, potrebama i načinima na koje ove potrebe mogu
biti zadovoljene. Učešće Romkinja u kreiranju lokalnih politika od velike je važnosti za postizanje
uspešnih rezultata i održivih i dugoročnih rešenja.
Novouspostavljeni nacionalni mehanizmi imaju određeni uticaj na državne politike. Međutim, manjinski glas u ovim mehanizmima je vrlo slab, gotovo da ga i nema. Učešće Roma, a
pre svega, Romkinja, koji bi zastupali interese svoje zajednice je slabo i nedovoljno. Iako u nekoliko
savetodavnih vladinih tela nailazimo na Romkinje, predstavnice romskih ženskih organizacija koje
zastupaju interese ove društvene grupe, njihov uticaj je i dalje nedovoljan.
Romsko žensko pitanje u strateškim dokumentima začeto je sa prvim pripremama za Dekadu
Roma 2003. godine na konferenciji u Budimpešti, ’’Romi u proširenoj Evropi – izazovi za budućnost’’,
kada su romske aktivistkinje iz Srbije zagovarale žensko pitanje kao jednu od prioritetnih oblasti.
Rodna ravnopravnost nije ušla u četiri prioritetne oblasti Dekade, ali jeste usvojen predlog da ovaj
princip, uz smanjenje siromaštva i antidiskriminaciju, bude obavezna prožimajuća (cross cating)
tema. Pokušavajući da integrišu ove principe, radne grupe koje su do početka 2005. godine pripremale Strategiju za unapređivanje položaja Roma u RS i prateća četiri akciona plana za prioritetne
oblasti: obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvena zaštita i stanovanje, uključivale su interese Romkinja sa više ili manje uspeha. Prva četiri operativna dokumenta, usvojena pred samo pristupanje
Dekadi inkluzije Roma, 05. februara 2005. godine u Sofiji, nisu donosila značajnije mere posebno
usmerene na unapređivanje položaja Romkinja. Prateći strateško opredeljenje „politike jednakih
mogućnosti“ uz naglašavanje o neophodnosti mera pozitivne akcije prema dvostruko i višestuko
diskriminisanim grupama, proklamovano Ustavom, Vlada RS kroz resorno Ministarstvo za ljudska
i manjinska prava dovršava izradu Strategije za unapređivanje položaja Roma u RS (2009) i prateći
Nacionalni akcioni plan za njenu implementaciju (2009) donoseći ukupno 13 oblasti, među kojima je i položaj žena. Srbija je jedina zemlja članica Dekade Roma koja u svojim strateškim dokumentima ima mere i aktivnosti koje se specifično odnose samo na Romkinje. Najveća slabost
svih strateških dokumenata, nedostatak budžetskih sredstava, nije zaobišla ni ovaj dokument. Ni
jedno resorno ministarstvo nije opredelilo sredstva za oblast koja definiše potrebe Romkinja u
Romskom NAP-u 2009-11. godine. Gotovo istu sudbinu “bez budžeta” čeka i oblast Položaj žena u
revidiranom Akcionom planu za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma 2012-14.
Ovaj deo akcionog plana budžetiran je saoko 10 000 Eura na godišnjem nivou. Čini se, unapređen
tekst sa novim merama, usklađenim sa ostalim strategijama i akcionim planovima, ipak će ostati
na organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama.
Romkinje se u Srbiji suočavaju sa ozbiljnim problemima u pokušajima ostvarivanja osnovnih ljudskih prava. Diskriminacija, koja dobija oblike dvostruke i višestruke diskriminacije prisutna je u
svakoj društvenoj oblasti od obrazovanja, zdravstvene zaštite, preko zapošljavanja do nasilja u
porodici i u široj okolini.
60
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj žena
Kršenja ljudskih prava Romkinja su pogoršana nizom faktora kao što su izolacija, siromaštvo, nepismenost, nedostatak vlasništva nad imovinom, neposedovanje ličnih dokumenata i državljanstva. Posebno osetljiva grupa unutar romske ženske populacije su Romkinje interno raseljena lica
(IRL) sa Kosova ili koje su nedavno vraćene u Srbiju iz zapadno-evropskih zemalja po sporazumu
o readmisiji. Deo ovih problema našao se u nacionalnim strateškim dokumentima, a manji broj
jedinica lokalne samouprave je prepoznao važnost opredeljivanja budžetskih sredstava za potrebe Romkinja. Nedovoljna svest institucija o neophodnosti rodnog budžetiranja dovodi do nevidljivosti sredstava koja treba da unaprede život žena, pa i Romkinja, u lokalnim sredinama. Ovo
opet vodi nemogućnosti praćenja realizacije i efekata realizovanih mera, pa najčešće nemamo
relevantne podatke o uspešnim i manje uspešnim merama.
Nedostaci strateških politika u Srbiji svode se na loše definisane indikatore i nepostajanje mehanizama praćenja sprovođenja aktivnosti i procene uspešnosti, kao i njihovih efekata na život ljudi. Upravo su ovo bile neke od prioritetnih tema kojima se bavilo srpsko predsedavanje
Dekadom Roma od juna 2008. do juna 2009. godine. Međutim, osim jednog radnog sastanka sa
predstavnicima radnih grupa za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma na kome
su dogovorene smernice za praćenje i izveštavanje prema NAPu 2009-11. godine, nije bilo drugih
aktivnosti. Od 2005. godine, od usvajanja akcionih planova za četiri prioritne oblasti, resorna ministarstva izveštavaju, uglavnom na godišenjem nivou, o preduzetim aktivnostima i realizovanim
merama prema oblastima iz NAPa za sprovođenje Romske strategije za koju su zaduženi. Najviše
realizovanih mera ima oblast obrazovanja, potom zdravlja, a najmanje uspeha bilo je u oblasti stanovanja. Primentno je oslanjanje na strane donatore i međunarodne organizacije koje su gotovo
redovni koautori, koizvođači i kofinansijeri većine aktivnosti. Izveštavanje o sprovođenju Strategije za unapređivanje položaja Roma u RS do 2012. godine bilo je potpuno rodno neosetljivo. Ni
jedno od ministarstva u svojim izveštajima nije posebno izdvajalo mere koje su bile usmerene na
unapređivanje položaja devojčica i žena, niti su podaci koji su prezentovani bili rodno osetljivi.
Jedinice lokalne smouprave su takođe podnosile radne izveštaje o realizaciji Strategije za unapređivanje položaja Roma na lokalnom nivou. Zaslužni za ove izveštaje, pre svega su međunarodne organizacije, poput OSCE Misije u Srbiji i UNDP, koje su pokrenule uvođenje romskih koordinatora i koordinatorki u jedinice lokalne samouprave. Tokom poslednjih godina neke od lokalnih samouprava su sistematizovale ovo radno mesto pod različitim nazivima, sa opisom posla
koji za ciljnu grupu ima romsku populaciju, ali često i ostale nacionalne manjine. Nažalost, praksa
izveštavanja po opštinama nije zaživela. Izveštaji koje su romski koordinatori i koordinatorke podneli za 2005. i 2006. godinu o sprovođenju Strategije za unapređivanje položaja Roma na lokalnom
nivou ne sadrže rodno osetljive podatke niti detalje o ciljnim grpama koje su korisnici projekata
sprovođenih na lokalu. Najviše realizovanih aktivnosti nosi oblast obrazovanja, a najmanje je unapređeno stanovanje. Grad Vranje jedan od je retkih koji u LAPu za unapređivanje obrazovanje
Roma 2006-2010. godine uključuje meru „podrška devojčicama u školovanju - informativne radionice o većoj prihvaćenosti i manjem otporu prema obrazovanju“. Grad Kragujevac u svom izveštavanju pominje da su “romske žene posebno ugoržene zbog neinformisanosti, patrijarhalnog
sistema vrednosti i ekonomskih problema”, međutim ne pominju se mere koje će popraviti ovo
stanje. Takođe, Romkinje kao društvenu grupu sa povećanim rizikom od nasilja pominje i Novi Sad
koji pitanje dostupnosti sigurnih kuća za Romkinje, ali i prevenciju nasilja u socijalnoj zajednici,
naglašava kao prioritet. Od 33 jednice lokalne samouprave u kojima je realizovano istraživanje za
potrebe ovog izveštaja, 8 nema lokalnog koordinatora, u 17 JLS je muškarac a u 8 angažovana je
žena. Od muškaraca, 9 ih je na ugovoru a 8 je stalno zaposleno, dok je kod žena 6 stalno zaposelno,
a 2 su na ugovoru.
Problem odustajanja od obrazovanja romskih učenika i učenica prepoznat je u Nacionalnom
akcionom planu za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma 2009-11, kao i doku-
61
Položaj žena
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
mentu koji je prethodio ovom, u Jedinstvenom akcionom planu za unapređivanje obrazovanja
Roma u Srbiji. Odustajanje (drop-out) romske dece iz obrazovnog sistema decenijski je problem.
Istraživanje MICS 4 (UNICEF 2010) ukazuju da je obuhvat romske dece programima ranog razvoja
i obrazovanja još uvek jako nizak samo (8%). Obuhvat pripremnim predškolskim programom
kod većinske dece iznosi 88,6%, a kod romske dece 56,9%. Osnovnu školu završava 95%
većinske dece, a prema procenama samo 21 do 37% Roma. Obuhvat srednjom školom na
uzrastu 15 do 18 godina iznosi 76,42% kod većinske dece, a kod romske dece manje od 8%. Prema
„Istraživanju o položaju Roma, IRL i izbeglica“ koje je realizovao UNDP (2005) trećina romske
populacije nema nikakvo obrazovanje ili ima samo nekoliko razreda osnovne škole, tek nešto
više od petine ima završenu osnovnu školu, oko 11% Roma ima završenu srednju školu, a
svega 1% ima više ili visoko obrazovanje. Uzroci ove pojave su razni: siromaštvo, loši uslovi stanovanja, neposedovanje potrebne dokumentacije, posredna ili neposredna diskriminacija dece u
školi, nedovoljno poznavanje jezika na kome se odvija nastava, nedovoljna svest roditelja o važnosti školovanja, nevrednovanje formalnog obrazovanja u zajednici.
Iako je drop-out romskih devojčica iz obrazovnog sistema izražen problem, retka su istraživanja
koja ovom problemu posvećuju posebnu pažnju. Uzroci odustajanja devojčica od obrazovanja
dodatno su opterećeni tradicionalnim položajem žena u patrijarhalnim porodicama. Najčešći stav
porodice je da ženskom detetu nije potrebna škola, jer će se udati, rađati decu i voditi domaćinstvo. Devojčica se od najranijeg detinjstva uvodi u kućne poslove, pomaže majci, čuva mlađu braću
i sestre i starije i nemoćne članove domaćinstva. Ovo joj po pravilu oduzima dosta vremena, pa se
školske obaveze zapostavljaju.
Uočljivo je neadekvatno reagovanje države na ovu pojavu. Iako u strateškim dokumentima i zakonskom okviru postoje sankcije za ovaj prekršaj, u praksi se stanje ne menja, uz tendenciju rasta
problema. Kaznene sankcije za roditelje čija deca ne idu redovno u školu pokazala se kao neefikasna i kontraproduktivna. Nadležne institucije nemaju realne podatke o veličini ovog problema, ne
sprovode redovna ciljana istraživanja o odustajanju romskih devojčica od školovanja, institucije
nemaju adekvatnu strategiju za saniranje ovog problema. Strategija kojom bi se ukinula praksa izostajanja romskih devojčica iz škola mora biti izraz zajedničkih nastojanja romske porodice
i društva. Aktivno učešće romske porodice u školovanju ženske dece treba da bude jedan od osnovnih rezultata. Ono što je još važnije, svaku strategiju, meru i aktivnost moraju pratiti adekvatna
sredstva koja se kontinuirano izdvajaju.
Uvodeći program romskih pedagoških asistenata, Ministarstvo prosvete, koje ovim programom
koordinira od 2009. godine, uvodi novine kojima su postignuta bolja školska postignuća učenika i učenica romske nacionalnosti, a osipanje dece je smanjeno. Iako danas ne postoji sistemska
tendencija ka segregisanom obrazovanju, beleže se određene osnovne škole (uglavnom one bliže
romskim naseljima) koje imaju sve veći procenat romskih đaka. Upravo u ovim školama, sa većim
procentom romskih učenika, rano napuštanje škole od strane romskih devojčica je izraženije i
teže ga je sprečiti. Posledično, tendencije ka segregisanom obrazovanju bi trebalo pažljivo pratiti
i razviti strategiju za prevenciju segregacije, obzirom da taj problem može postati izraženiji zbog
(potencijalno) većeg upisa romske dece u istu školu. Iskustvo pedagoških asistenata i asistentkinja
dragoceno je za unapređivanje obrazovanja romskih devojčica i mladih žena. Činjenica da samo 7
opština, od 33 u kojima smo realizovali ovo istraživanje, nema angažovanog asistenta/kinju jasno
govori o potrebi postojanja ovog mehanizma. Od 69 angažovanih u ovim opštinama, njh 35 su
žene. Ovo svakako doprinosi većem zapošljavanju Romkinja.
Poslednje UNICEF-ovo istraživanje višestrukih pokazatelja, MICS4 2010, donosi alarmante podatke da je korišćenje računara među mladim ženama starosti 15–24 godina 91,4 % u većinskoj populaciji, a u romskoj u istom uzorku 39,1%. Romkinje starosti 15–24 godina imaju pristup internetu
62
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj žena
u25,2 %, dok su Romi iste starosne grupe u prilici da u 52,4 % koriste internet. Prema MICS 4, pohađanje osnovne škole donekle je ujednačeno između dečaka i devojčica, dok se pravo osipanje
događa po završetku osnovnog obrazovanja i upisa u srednje škole, kada su devojčice u znatno
lošijem položaju od svojih vršnjaka.
Ključni problemi:
• Nepostojanje redovnih ciljanih istraživanja o uzroku i frekventnosti drop-outa
romskih devojčica iz obrazovnog sistema.
• Pokretanje neadekvatnih mera, nedovoljno senzibilisanih za potrebe ženske romske
dece.
• Nekontinuiranost u sprovođenju mera i nedovoljna sredstva.
Obrazovanje odraslih: maloletne/mlade majke (15-19 godina)
Direktna posledica drop-outa romskih devojčica iz redovnog obrazovnog sistema je nepovoljna obrazovna slika romske populacije, posebno njenog ženskog dela, potom nekvalifikovanost i
nekonkurentnost na tržištu rada, velika stopa nezaposlenosti romskih žena što za sobom povlači
ekonomsku zavisnost žene, povećani rizik za nasilje u porodici, neadekvatan pristup zdravstvenoj
i socijanoj zaštiti.
Obrazovni sistem u Srbiji omogućava obrazovanje odraslih starijih od 15 godina. Međutim, ovaj
vid obrazovanja je teško dostupan za Romkinje. Jedan od razloga napuštanja obrazovanja za
Romkinju je udaja, a potom i trudnoća. S obzirom da su romska naselja neretko vrlo daleko od
grada, od škola za obrazovanje odraslih, mlade majke nemaju mogućnost da nastave školovanje.
Ove škole nemaju prilagođen program rada koji bi bio adekvatan za mlade i/ili maloletne majke,
Romkinje. Međutim, lokalni strateški dokumenti ne bave se ovim problemom.
Posledica: regresija u obrazovnom profilu populacije. Prema zakonskoj regulativi, osnovno
obrazovanje je u Srbiji obavezno za svu decu. Međutim, ako poredimo vreme pre 90-tih godina
prošlog veka, dakle pre tranzicijskih promena, uviđamo sledeći obrazac: ista zakonska regulativa
o obaveznom osnovnom obrazovanju je daleko više poštovana od strane romske populacije nego
u periodu od 90-tih godina. Ovaj problem ima tendenciju porasta. Posledica neškolovanja ženske
dece poslednjih dve decenije je stanje regresije u obrazovnom profilu populacije. RŽC BIBIJA je
zabeležila niz primera iz terenske prakse da majke imaju završenu najmanje osnovnu školu, a
njihove kćerke su polupismene ili nepismene. Romkinje koje su školu završavale 70-tih i 80-tih godina 20. veka nisu uočile problem ranog napuštanja obrazovanja svojih sunarodnica i vršnjakinja.
Iako problem drop-outa nije nova pojava, pre 90-tih ona je bila znatno manje izražena. Nadležne
institucije na lokalnom nivou i pored dobre zakonske regulative i strateških dokumenata ne utiču
na smanjene drou-out-a romskih devojčica iz obrazovnog sistema.
Ministarstvo omladine i sporta je tokom 2007, 2008 i 2009. godine realizovalo ukupno 28 projekata sa temama: podizanje kapaciteta mladih Roma, aktivizam, veće učešće u sferama društvenog
života i procesima odlučivanja, razvoj i šira primena neformalnog obrazovanja, podsticanje mladih Roma i Romkinja za školovanje, obučavanje za rad na računaru i uspostavljanje savremene komunikacije, zapošljavanje, samozapošljavanje i preduzetništvo, rad na televiziji (poslovi novinara,
montažera, kamermana i prezentatora), produkcija i TV emisije o pitanjima značajnim za mlade
kao socijlanu grupu, ljudska prava. Ciljne grupe: mladi, romska populacija, albanska, mađarska,
većinska. U ovom periodu samo je 7 romskih organizacija civilnog društva imalo priliku da realizu-
63
Položaj žena
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
je projekte, od kojih ni jedna nije ženska. Problematičan je i zbor projektnih tema u kojima diskriminacija nije zastupljena niti je rodna komponenta naglašena kao obavezan prožimajući princip.
Nastavak obrazovanja za mlade majke nije u fokusu ni jedne od osnovnih škola iako se ovaj
problem konstantno javlja. Značajan broj Romkinja prekida školovanje u 7. ili 8. razredu osnovne
škole, često zbog udaje ili trudnoće. Međutim, ni u jednoj lokalnoj samoupravi nisu preduzete
odgovarajuće mere kako bi se ponudili programi koji bi omogućili nastavak obrazovanja mladih
Romkinja. Dostupni programi za obrazovanje odraslih nisu usklađeni sa potrebama mladih majki
iz romske populacije. Ovaj problem nije našao svoje mesto ni u jednom od lokalnih planova akcije
za obrazovanje dece, koji su najbrojniji među lokalnim strateškim dokumentima. Ovo govori da jedinice lokalne samouprave uviđaju važnost obrazovanja za razvoj društva, ali jasno govori i da im
rodna dimenzija nije bliska. Izostajanje rodne dimenzije u rešavanju problema je opšta karakteristika kako nacionalnog tako i lokalnog nivoa i nije vezana samo za romskom pitanje. Obrazovanje
odraslih je manje zanimljiva tema za lokalne institucije. U retke aktivnosti koje su pokretnute poslednjih godina, a direktno ciljaju problem obrazovanja odraslih ubajamo i projekat “Funkcionalno
obrazovanje odraslih Roma”, u okviru kojeg su se odrasli opismenjavali, sticali zanimanje i osnove
preduzetništva. Projekat je nastavljen u okviru IPA projekta “Druga šansa” koji obuhvata završetak
osmogodišnjeg školovanja, ali i obuku nastavnika za rad sa odraslima.
Zdravstvena zaštita
Jedno od najčešće kršenih ljudskih prava Romkinja je pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu.
Reproduktivna prava Romkinjama najčešće su kršena u domu zdravlja, ali i u njenoj primarnoj
porodici. Rana udaja kao jedan od najozbiljnijih vidova kršenja reproduktivnih prava dovela je
do toga da je najmanje jedna trećina Romkinja starosti od 15 do19 godina već imala porođaj,
40% Romkinja je u drugom stanju u ovom životnom dobu, a 4% njih je rodilo živorođeno dete
pre svoje 15. godine. Sva istraživanja potvrđuju vezu između rane udaje, rađanja i obrazovanja.
Što je obrazovanje veće, to je i rana udaja ređa. Kad je reč o planiranju porodice Romkinja nema
gotovo nikakvog udela, dakle u 95% slučajeva muž je taj koji odlučuje. Planiranje porodice i korišćenje kontracepcije teme su za koje se Romkinja bori u svojoj porodici. Tradicionalne kontraceptivne metode preovlađuju u romskim naseljima i njih primenjuje polovina Romkinja. Savremene
metode primenjuje samo 6% žena u romskim naseljima, dok je taj procenat nešto veći kod Romkinja koje imaju srednjoškolsko obrazovanje (oko 11%). Primena kontraceptivnih metoda je nešto
veća u gradskim naseljima nego u ostalim. Adolescentkinje iz romskih naselja ređe koriste kontraceptivna sredstva nego žene starijeg uzrasta. Svaku neželjenu trudnoću romske žene rešavaju
nasilnim prekidom trudnoće. Broj ovakvih intervencija je vrlo visok, kreće se oko 8-14 kiretaža po
ženi. Razlog ovome je nedovoljan broj informacija koje stižu do Romkinje, ali u većini slučajeva
i diskriminacija od strane lekarskog osoblja u ustanovi, zatim nedostatak novčanih sredstava ili
jednostavno nepristanak muža na korišćenje kontraceptivnih sredstava.
Životni vek Romkinja u proseku je 48 godina, što je bar 20-30 godina manje od ostalih. Fenomen
«bolesnog zdravlja« žena čest je kod Romkinja. Razlozi su mnogobrojni: nedostatak vremena,
novca, tradicionalan stav da žena mora da je uvek na nogama, da je sramota ići kod lekara. Naravno, da su nedostatak potrebne dokumentacije i diskriminatorni stav zdravstvenih radnika, prva
i glavna prepreka. Nažalost, sve pomenute činjenice često se »čitaju« kao nebriga za sopstveno
zdravlje, niska svest o važnosti zdravlja i sl. Sve što naizgled liči na nebrigu i nedostatak svesti, ustvari je naučena uloga žene koja se žrtvuje za porodicu, koja je stub i oslonac svima, jedan model
ponašanja izrastao na osnovama patrijarhalnog društva, a koji nije nepoznat na ovim prostorima.
U čemu se ogleda bolesno zdravlje Romkinja: u svakodnevnim rečima »nije mi ništa«, »samo mala
prehlada«, »proći će«, »lekari ionako ništa ne znaju«, »biće mi bolje«. Rezultat ovoga su hronične
upale pluća koje su nastale iz nepreležanih prehlada, hronične upale jajnika, pojačane migrene – i
sve to ove žene leče na nogama.
64
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj žena
2.5.2. PRAKSA
2.5.2.1. Nacionalni nivo
Romske zdravstvene medijatorke
Dekada inkluzije Roma je najviše postigla u oblasti zdravstvene zaštite. Model romskih zdravstvenih medijatorki je zasigurno najbolji primer dobre prakse, ne samo u okviru zemalja članica
Dekade Roma, već i šire. Ovaj model rešava nekoliko prepreka u adekvatnom pristupu zdravstvenoj zaštiti za romsku populaciju: povećanje broja zdravstveno osiguranih lica, redovni sistematski pregledi, vakcinisanje dece, preventivna savetovališta, kontrola zdravlja, planiranje porodice, prava iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite. Do 2013. godine angažovano je 75 medijatorki
u 59 gradova64. Ovaj program je delimično pokriven iz budžeta RS a jednim delom iz donatorskih sredstava. Posebna važnost medijatorki ogleda se u njihovom radu u oblasti reproduktivnog
zdravlja. To što su sve angažovane žene, takođe ima značaja za unapređivanje položaja žena u
romskoj zajednici. Ovo je ujedno jedna od retkih mera iz NAPa za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma, oblast zdravstvena zaštita, koji je budžetiran (delom iz budžeta RS a
delom iz donatorskih sredstava). Takođe, ovo je mera koja je direktno realizovana na lokalnom
nivou, sa lokalnim domovima zdravlja. Neki od rezultata izraženi u brojkama izgledaju ovako65:
297 trudnica je dobilo stalnu negu tokom trudnoće i kontrolu zdravlja, 4 924 žene su prošle kroz
sistematski ginekološki pregled, a kroz mamografski pregled 693, od 14.924 Roma koji su izabrali
lekara, 5.387 žena je izabralo ginekologa/škinju.
Međutim, broj medijatorki je nedovoljan. Postoji opravdana potreba za većim brojem. Nisu sve
opštine u kojima ima romske populacije obuhvaćene ovim programom. Od 33 opština u kojima
je realizovano ovo istraživanje, 4 opštine nemaju romsku medijatorku, a imaju potrebe za tim,
dok ostale opštine izražavaju jasnu potrebu za većim brojem medijatorki. Njihova važnost za unapređivanje zdravstvenog stanja žena u romskoj populaciji je velika. Međutim, i pored odličnih rezultata, njihov status je nedefinisan, njihovo zapošljavanje je neizvesno, sve zavisi od donatorskih
sredstava. Medijatorke trenutno nisu stalno zaposlene.
Pored ovoga, uočena je potreba dodatnog obrazovanja medijatorki. Dodatno formalno obrazovanje je potrebno u cilju sistematizovanja radnog mesta i njihovog zapošljavanja. Takođe, potrebno je sticanje znanja, informacija i veština iz specifičnih oblasti kao što su prepoznavanje i suzbijanje nasilja nad ženama, prepoznavanje i reagovanje na trgovinu ženama. Planiranje porodice
i kontracepcija jedna je od posebno važnih tema kojoj treba dati više prostora. U većini jedinica
lokalne samouprave u kojima se sprovedeno istraživanje na ovom projektu realizuju se razne aktivnosti od kojih je najmanje polovina okrenuta ka poboljšanju zdravlja dece, redovnoj vakcinaciji
dece, potom stomatološkim potrebama uglavnom dece i pripremama za predškolsko odnosno
školsko obrazovanje. Od aktivnosti koje su usmerene na reproduktivno zdravlje ističu se teme:
trudnoća, nega deteta, rano otkrivanje malignih bolesti. Ove aktivnost zajedno realizuju romske
zdravstvene medijatorke i lokalni domovi zdravlja. Rezultati ovog istraživanja jasno govore o potrebi uvođenja nekih tema kao što su prepoznavanje i suzbijanje nasilja nad ženama, prepoznavanje trgovine ženama, planiranje porodice u rad medijatorki. Uočena je i potreba davanja većih
ovlašćenja medijatorkama, pogotovo u domovima zdravlja. S obzirom da nisu stalno zaposlene,
medijatorke nemaju precizan opis posla, njihov status i obim posla je različit i zavisi od lokalnog
doma zdravlja. Radi ujednačavanja prakse i povećanja efikasnosti rada, treba izraditi jednoobrazan
i precizan opis posla romske zdravstvene medijatroke za sve jedinice lokalne samouprave.
64
65
http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=73
http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2011/Februar/Februar2011RomskiMedijatoriRezultatiRada.ppt
65
Položaj žena
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Rodno zasnovano nasilje
Problem nasilja u porodici treba posmatrati i u svetlu činjenice da je naše društvo izloženo snažnoj
militarizaciji kao posledici ratova na tlu bivše Jugoslavije. Položaj žena dodatno je pogoršan tranzicionim procesima koje kontrolišu i vode muškarci. Muškarci su pruzeli uloge boraca, zaštitnika
i vođa sa potpunom moći i kontrolom u javnom i političkom životu. Nasuprot tome, položaj žene
je vraćen u okvire reproduktivnog zdravlja, kuće, domaćinstva i porodice. Izvan romske zajednice, nasilje obično uzima oblik neonacističkih napada. Izvršioci takvih napada veoma retko bivaju
kažnjeni, a romske žrtve retko dobijaju adekvatnu nadoknadu. U okviru romske zajednice, nasilje
nad ženama često ima oblik nasilja u porodici. Iako malobrojna istraživanja nasilja nad ženama u
Srbiji, još su ređa ona koja se odnose samo na Romkinje. Sveobuhvatnog istraživanja rasprostranjenosti nasilja nad Romkinjama koje bi jasno definisalo ovaj problem, za sada nema. Grube brojke
kažu da 75% Romkinja izjavljuju da su bile žrtve nasilja u porodici u nekom periodu svog života.
Najčešće pominjani oblici nasilja u porodici su fizička i verbalna maltretiranja od strane članova
porodice. Romkinje žrtve nasilja u porodici retko kada traže medicinsku pomoć za povrede, jer se
stide i ne žele da zdravstvenim radnicima otkriju da je nanosilac povreda član porodice. Sve ovo su
prepoznatljive karakteristike nasilja nad bilo kojom ženom u bilo kom društvu.
Odgovor države na nasilje prema ženama u porodici i partnerskim odnosima uglavnom je deklarativnog karaktera. Nasilje prema ženama po prvi put sankcioniše Krivični zakonik 2003. godine,
potom se definiše i u ostalim dokumentima kao što su Porodični zakon (2005), Zakon o zabrani diskriminacije (2009), Zakon o ravnopravnosti polova (2009). Nekoliko strateših dokumenata
donosi mere i aktivnosti za eliminaciju nasilja prema ženama. Osnovni dokument unapređivanja prava žena je Strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti,
započeta još 2006. godine kao akcioni plan, a u ovom obliku završena 2009. godine, kada je usvojen i akcioni plan za njeno sprovođenje do 2014. godine. Jedna od 6 oblasti je nasilje prema ženama. Kao nastavak operacionalizacije ove Strategije nastaje Nacionalna Strategija za sprečavanje
i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima (2011) koju prati i za sada još
nacrt akcionog plana za njenu implementaciju. Svi ovi dokumenti prepoznaju probleme i potrebe
Romkinja i odvajaju određene mere koje se odnose samo na poboljšanje položaja romskih žena
u svim oblastima. Jedini akcioni plan koji se među članicama Dekade Roma bavi specifičnim
položajem Romkinja, usvojen je od strane Vlade RS tokom srpskog predsedavanja Dekadom 2009.
godine. Jedna od oblasti kojom se bavi ovaj deo Romskog NAPa (2009-11) jeste suzbijanje nasilja
prema ženama. I AP za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma za period 201214. godine zadržava oblast borbe protiv nasilja nad ženama kao jedna od važnih tema. Nažalost,
Vlada RS nije do danas izdvojila ništa iz budžeta kojima bi se realizovale makar neke od ovih mera.
Jedan od razloga nevidljivosti nasilja nad Romkinjama je neprijavljivanje nadležnima, a direktna
je posledica nedostatka poverenja između Romkinja i policije, ali i slabe informisanosti Romkinja o
mogućnosti smeštaja u sigurnim kućama, o mogućoj pomoći grada ili opštine u vidu materijalnih
davanja ili zaposlenja. Nažalost, česti su slučajevi Romkinja koje prijave slučajeve nasilja, a suoče
se sa daljim maltretiranjima od strane policije i/ili nasilnika. Retke su lokalne samouprave koje
su se pozabavile suzbijanjem i sprečavanjem nasilja nad ženama. Mobilni timovi koji okupljaju
nadležne lokalne institucije retko uključuju ženske romske organizacije civilnog društva. Resorno
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike učestvavalo je u mnogim projektima kojima se
podižu kapaciteti lokalnih institucija kao što su centri za socijalni rad, domovi zdravlja i policijske
uprave. Rad sa ranjivim društvenim grupama, kakva je romska, često je sastavna tema raznih edukacija. Nažalost, retke su romske organizacije i romski aktivisti i aktivistkinje koji učestvuju u ovim
projektima. Od 33 jedinice lokalne samouprave koje su učestvovale u istraživanju, samo dve
jasno određuju mere i aktivnosti kojima se bori protiv nasilja nad Romkinjama.
66
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj žena
Zapošljavanje
Položaj romske zajednice na tržištu rada karakteriše visoka stopa nezaposlenosti i niska stopa
učešća u zaposlenosti. Nacionalna služba za zapošljavanje od 2011. godine vodi evidenciju prema
nacionalnoj pripadnosti, pa su podaci pre ovog perioda nejasni za praćenje. Međutim, resorno
ministarstvo je aktivno uzelo učešće u realizaciji Dekade Roma od samog početka, zadužujući se
za sprovođenje jednog od prva četiri akciona plana za jednu od prioritenih oblasti, za zapošljavanje. Od 2005. godine kroz projekte “Javni radovi” Nacionalne službe za zapošljavanje i 2006. godine
nije bilo uključenih Roma, u 2007. godini – 223 lica, u 2008. – 396 lica romske nacionalnosti, dok je
u 2009. godini bilo 498 korisnika romske nacionalnosti. Prednost prilikom odobravanja projekata
javnih radova davana je onima koji su u većem broju uključivali Rome, ali i onim projektima koje
su podnosila romska udruženja. Od 352 projekta u okviru javnih radova, 21 se odnosi na romsku
populaciju. U 2008. godini u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje održavani su jednodnevni seminari namenjeni informisanju i motivisanju Roma za uključivanje u aktivne mere zapošljavanja, a obuhvaćeno je preko 200 lica romske nacionalnosti.
Deo Nacionalnog akcionog plana za sprovođenje Startegije za unapređivanje položaja Roma koji
donosi mere i aktivnosti u oblasti zapošljavanja uzete su u obzir prilikom izrade Nacionalnog akcionog plana za zapošljavanje za 2009, 2010. i 2011. godinu. Nacionalna služba za zapošljavanje
učestvavala je u realizaciji Programa funkcionalnog obrazovanja Roma uključivši 2006. godine 59
lica romske nacionalnosti, u 2007. godini zaposleno je 140 Roma a u 2008. godini još 101 lice
romske nacionalnosti. Nažalost, podaci o broju Romkinja uključenih u javne radove nisu dostupni.
Tabela 4: Evidencija o nezaposlenim Romima i Romkinjama.
2010.
2011.
2012.
2013.
(prva polovina)
Ukupno
15.867
19.398
20.342
22.098
Žene
7.637
9.180
9.513
10.152
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje
U cilju podsticanja zapošljavanja Roma i Romkinja u 2010. godini NZS je raspisala posebne javne
pozive za dodelu subvencija za samozapošljavanje i podsticaj poslodavcima za zapošljavanje lica
romske nacionalnosti. Do kraja oktobra 2010. godine subvenciju za samozapošljavanje dobilo je
117 osoba romske nacionalnosti, od kojih su 38 žene. Subvencijama namenjenim poslodavcima
zaposelno je 66 pripradnika romske zajednice od toga 30 je žena. Tokom 2012. godine 22.160 lica
romske nacionalnosti je korisitlo neke od mera aktivne politike zapošljavanje. Iste godine Nacionalna služba za zapošljavanje beleži oko 2.000 pripadnika romske zajednice koji su našli zaposlenje. U 2012. godini merama aktivne politike zapošljavanja obuhvaćeno je 18.320 lica romske
nacionalnosti, od kojih su 8.202 žene.
Romi i Romkinje su uključeni u sve mere aktivne politike zapošljavanja, iako ne ravnomerno. Najveći broj bio je uključen u program „Druga šansa – funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih“.
Od ukupno uključenih 2.721 lica u 2012. godini, 930 je bilo romske nacionalnosti. Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje i lokalnih filijala često su nepotpuni. Razlozi ovog problema su broji:
neposedovanje ličnih dokumenata, česta selidba u druga mesta radi sezonskih poslova, nepoverenje u institucije, prostorna udaljenost romskog naselja od zavoda za tržište rada. Tek jedna
opština u ovom istraživanju, od 33 ima podatak o stopi nezaposlenosti romske zajednice. Oblast
zapošljavanja je jedna od četiri prioritene oblasti Dekade Roma, pa tako zauzima i visoko mesto
67
Položaj žena
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
u opredeljenju jedinica lokalne samouprave za pokretanje aktivnosti i mera koje treba da poboljšaju status romske zajednice. Gotovo 98% jedinica lokalne samuprave koje su učestvale u ovom
istraživanju imaju strateški dokument koji se na određeni način dotiče unapređivanja zapošljivosti
romske zajednice. Opštost, koju uglavnom nose ovakvi dokumenti, mala sredstava koja se izdvajaju i smanjivanje otvaranja novih radnih mesta preti da se pitanje zapošljavanja žena izgubi kao
prioritet ili makar kao jedno od važnih pitanja.
Porast sive ekonomije pojačava eksploataciju i diskriminaciju žena. I dok stopa zaposlenosti žena
sve više opada, Romkinje imaju sve manje šanse da zasnuju prvi radni odnos. Žena u romskoj porodici tradicionalno preuzima ulogu majke i domaćice. Rano odustajanje od obrazovanja dovodi
je u poziciju da je nekonkurentna na tržištu rada, a porodica je najčešće sprečava da svoje obrazovanje nastavi ili upotpuni novim veštinama koje su neophodne i za najslabije plaćene poslove.
Mogućnosti koje se njoj nude su vrlo ograničene i sve ih je manje. Među nezaposlenima i onima
koji na posao čekaju duže od dve godine, najmanje 65% čine žene. Od toga, preko 70% su Romkinje, potom interno-raseljena lica i izbeglice iz bivše Jugoslavije, kao i povratnici po sporazumu
o readmisiji.
Krug koji za Romkinju počinje odustajanjem od obrazovanja, nastavlja se nemogućnošću zapošljavanja, očekivanjem da se rano uda i postane majka, a sve to vodi ekonomskoj zavisnosti od muža
i drugih članova porodice. Ovim žene iz višestruko marginalizovanih grupa postaju ekonomski najslabiji i društveno najnemoćniji sloj. Direktna i indirektna diskriminacija na koju nailaze Romkinje
prilikom pokušaja zapošljavanja dokumentovana je u izveštajima Zaštitnika građana Republike
Srbije i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. I pored činjenice da se Romkinje najređe javljaju
ovim institucijama, povrede prava iz oblasti zapošljavanja su najčešće, gotovo 90% Romkinja koje
su se odvažile da podnesu prijavu, žale na loš i nejednak tretman prilikom traženja posla.
Tabela 5: Zaposlene Romkinje sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.
2011.
2012.
2013.
(januar-april)
Ukupno
1.935
1.474
338
Žene
715
481
103
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje
Feminizacija siromaštva
Porast žena među siromašnima, fenomen je koji nije zaobišao ni romsku zajednicu. Udeo Romkinja u kategoriji siromašnih Roma je preko 80%. Ovaj fenomen je podstaknut i činjenicom da se
manje od 0,2% ukupne imovine koju poseduje porodica vodi na njeno ime. Poslovi koje žena, pa i
Romkinja, obavlja su sa jedne strane najslabije plaćeni, jer svojim obrazovanjem nije konkurentna
na tržištu rada, a sa druge strane ona obavlja gotovo sve poslove u kući koji čine grupu neplaćenih
poslova. Razloge za sve izraženijom feminizacijom siromaštva nalazimo na raznim stranama: u sve
jačoj svetskoj ekonomskoj krizi, u neposedovanju stručnosti i rada u modernim tehnologijama, što
je sve češći uslov za sva radna mesta.
Da je i pri izboru zanimanja rodna podela rada još uvek vrlo uočljiva, govori nam pregled zanimanja lica romske nacionalnosti na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Tako na primer
među bravarima nema ni jedne žene, kao ni među metalostrugarima i autolimarima. Sa druge
strane, od prijavljenih frizera, čak 90% čine žene, oko 50% Romkinja su prodavci i kuvarice, ali je
68
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj žena
među pekarima samo 18% žena, dok je među vozačima drumskog vozila tek 10% Romkinja. Po
pravilu u onim zanimanjima u kojima žene, u ovom slučaju Romkinje čine većinu, slabije su plaćena a manje tražena.
Mere afirmativne akcije u zapošljavanju: efekti na Romkinje
U programima zapošljavanja i samozapošljavanja koje je realizovalo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) u prethodnom sazivu Vlade, a u trenutnom oblast zapošljavanja je u
nadležnosti Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Romi se navode kao jedna od kategorija koja ima prioritet prilikom odobravanja subvencija u okviru programa samozapošljavanja
(subvencija za samozapošljavanje u jednokratnom iznosu od 130.000 ili 160.000 dinara za opremanje radnog mesta i stvaranja uslova za rad, ukoliko ispunjava uslove propisane opštim aktom
Nacionalne službe za zapošljavanje). Međutim, i ovaj program automatski isključuje najugroženije
kategorije Roma i Romkinja, tj. one koji žive u neformalnim naseljima, nemaju neophodne dokumente i kao takvi se ne mogu prijaviti NSZ, pa stoga nemaju ni pristup programima zapošljavanja.
Posebno su ovim pogođene Romkinje, koje, gotovo po pravilu, neispunjavnaju uslove ovih programa. Uz nekoliko pravila konkursa kao što su učešće u obuci za samozapošljavanje, potrebno
je priložiti i stručno izrađen biznis plan, izjavu o pripadnosti romskoj nacionalnosti i izjavu da lice
nije primilo pomoć po istom osnovu. Kad ovu prepreku pređu, Romkinje koje su uključene u ovaj
program, treba da već imaju registrovanu firmu i prilože potrebna dokumenta kao što su upis u
registar, rešenje o PIBu, prijavu na obavezno socijalno osiguranje, tekući račun, sredstva obezbeđenja ugovornih obaveza, ali i da obezbedi žiranta. U nizu koraka do pokretanja spostvenog
biznisa, najteži je svakako rizik od neuspeha, koji pada iskuljučivo na podnosioca/teljku zahteva za
subvencijom, jer se u slučaju da posao ne zaživi, iznos subvencije mora vratiti. Generalno gledano,
žene se slabo javljaju na ove pozive, a Romkinje još manje.
Programi u okviru „Javnih radova“ koje raspisuje resorno ministarstvo imaju više odjeka među
muškarcima, to su uglavnom građevinski i fizički poslovi. Od javnih radova ženama su dostupni
poslovi geronto-domaćice, što čini oko 15% u ponudi javnih radova. Čini se da je Romkinje ova
i druge afirmativne mere zatekla zatekla nespremne. Bez prethodnih znanja i veština za vođenje sopstvenog posla, bez odgovarajuće stručne spreme, ali i u nemogućnosti da ispuni neke od
zahteva banaka, kao što su, u nekim slučajevima, vlasništvo nad imovinom kao zalogom, gotovo
da nema Romkinje koja korisiti ova sredstva iz republičkih i pokrajinskih budžeta.
Romkinje u javnoj upravi – učešće u odlučivanju
Zapošljavanje pripadnika i pripadnica romske populacije u državnoj i javnoj upravi je, pre svega, deo niza projekata međunarodnih organizacija. Ovi projekti su započeti od početka 2000te, a
većina ih je sad pri kraju. Uslov koji su međunarodne organizacije postavile institucijama bio je da
zaposle angažovane za stalno.
Na lokalnom nivou po projektima bilo je angažovano 57 lokalnih koordinatora u opštinama, od
toga 17 žena. Po završetku projekta zaposleno je njih 55%. Od 17 žena zaposleno je 5. Tokom
2010-11. godine MLJMPDULS (sada Kancelarije za ljudska i manjinska prava) je u okviru SIDA programa angažovalo 3 savetnika: 2 muškarca i 1 ženu.
Svi dosadašnji napori za uključivanje pripadnika/ica romske populacije u procese odlučivanja na
nacionalnom ili lokalnom nivou bili su, pre svega, od strane međunarodnih organizacija. Većina
ovih napora prestaje po prestanku projekata, u trenutku kada država treba na sebe da preuzme
postojeće programe. Poslove facilitiranja procesom izrade Romske strategije i pratećeg akcionog
plana kao i deo njegove realizacije obavlja Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Sektor za nacionalne manjine, Grupa za unapređenje položaja Roma i pružanje pomoći migrantima. Ovde je
69
Položaj žena
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
zaposleno 3 ljudi, dve žene i muškarac, šef. U Ministarstvu nauke i prosvete od 2001. godine stalno je zaposlena savetnica koja se bavi unapređivanjem položaja romskih đaka. Na pokrajinskom
nivou dve žene su zaposlene u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, upravu i nacionalne
zajednice.
Institucije lokalne samouprave, poput saveta za međuetničke odnose i lokalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost otvaraju mogućnost za participativnu demokratiju na lokalnom nivou. Međutim, od 33 opštine u kojima je sprovedeno ovo istraživanje, 16 opština je izjavilo da ima lokalni
mehanizam za postizanje rodne ravnopravnosti, ali u samo 4 opštine u rad su uključene Romkinje.
Malo bolja situacija je sa savetima za međuetničke odnose, od ispitane 33 opštine, njih 18 ima
formirane ove savete, a njih 12 u svojim redovima ima predstavnike romske nacionalne manjine.
Međutim, slika zastupljenosti Roma i Romkinja u lokalnim skupštinama je poražavajuća: u 33 jedinice lokalne samouprave u gradskim većima zabeležili smo dva Roma i jednu Romkinju, a među
odbornicima 8 Roma i dve Romkinje.
Druga vrsta zapošljavanja usko je povezana sa pripadnošću političkim strankama. U prethodnoj
Vladi mesto državne sekretarke Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu obavljala je Romkinja kao predstavnica Demokratske stranke. Međutim, sa promenom Vlade, ljudi koji obavljaju ove funkcije se menjaju. Trenutno, u Narodnoj skupštini Srbije kao
poslanik sedi jedan Rom, potom funkciju zamenika direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska
prava obavlja Rom. Među onima koji u ovoj Vladi obaljaju neku funkciju, za sada nema Romkinja.
Politička participacija Romkinja
Odsustvo institucionalnog političkog okvira u kojem bi se romska nacionalna zajednica definisala
i realizovala svoje političke interese kao „realno rešenje“ proizvodi prihvatanje situacionih rešenja,
bilo da se radi o zakonskim rešenjima ili strategijama i politikama državnih organa prema romskoj
zajednici. Posledica je nekoliko: najpre slab, gotovo nikakav uticaj političkih predstavnika Roma,
opšta nezainteresovanost populacije za učešće u političkim procesima i gotovo potpuno isključivanje žena sa političke scene.
Politička scena Srbije ne ohrabruje žene da uzmu aktivnije učešće u javnom životu, a u posebno
teškom položaju su Romkinje koje pokušavaju da opstanu u politici. Jedina i/ili najčešća mogućost
za Romkinju da dođe do pozicije odlučivanja je priključivanje političkoj stranci na vlasti (napr. DS:
bivša državna sekretarka MLJMPDULS je Romkinja koja je članica DS). Učešće u političkom i javnom životu zatvara krug koji počinje obrazovanjem: aktivno učešće u javnom i političkom životu
zahteva obrazovanost. Stanje u kome se nalazi romska ženska populacija sa sve većom tendencijom nezavršavanja osnovnog obrazovanja jasno onemogućava učešće u javnom i političkom životu.
Nacionalni savet romske nacionalne manjine je predstavničko telo romske zajednice izabrano na
neposrednim izborima 2010. godine, sa još 16 nacionalnih saveta. Ovo su bili prvi izbori na kojima
je poštovan princip 30% manje zastupljenog pola na izbornim listama. Rezultat je 11 žena od 35
članova Romskog nacionalnog saveta i potpredsednica.
Pristup ličnim dokumentima
Prva mera koju je trebalo realizovati, prema prva četiri NAPa – obrazovanje, zapošljavnaje, zdravlje
i stanovanje, nalagala je stvaranje mogućnosti za nesmetan pristup ličnim dokumentima.
Neposedovanje ličnih isprava i prijave boravka je problem kojem je dat pioritet od samog početka Dekade u Srbiji. Naročito je neposedovanje ličnih dokumenata često među Romima inter-
70
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj žena
no-raseljinim licima sa Kosova i povratnicima po readmisiji, kao i Romima koji žive u neformalnim
romskim naseljima. Romska zajednica je jedna od grupa koje su najviše pogođene problemom
nemanja prijave boravka. Stvarni obim ovog problema nikada nije do kraja sagledan, a procene
organizacija civilnog društva su da je između 2005. i 2011. godine bilo najmanje 30-40% romske
populacije bez ličnih dokumenata. Više od 60% od ovog broja čine žene, interno-raseljena lica i
povratnici po readmisiji. Zbog toga mnoge Romkinje ne mogu da ostvare pristup osnovnim ljudskim pravima, kao što su obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvena zaštita i stanovanje.Visok nivo
rasizma i diskriminacije Roma u Srbiji utiče na način na koji državne institucije i državni službenici
na svim nivoima rešavaju romska pitanja u svojim oblastima. To posledično utiče na mogućnost
da Romkinje na jednakoj osnovi ostvaruju svoja osnovna ljudska prava. Sa donošenjem Zakon o
dopunama Zakona o vanparničnom postupku (2012) , kojim se omogućava jednostavniji i jeftiniji
sudski postupak u kojem se utvrđuje činjenica rođenja za sve koji u redovnom postupku nisu
uspeli da se upišu u matičnu knjigu rođenih, tek treba da donese značajnije rezultate. Izradom
podzakonskih akata za Zakon o socijalnom osiguranju situacija se donekle menja, otvaraju se
mogućnosti efikasnijeg rešavanja problema prijave prebivališta. Naime, prema novom Pravilniku
o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad (2012) centri mogu, ako se
iscrpe sve druge mogućnosti, da na svoju adresu prijave lice, koje tako dobija prijavu prebivališta
i mogućnost ostvarivanja svih pripadajućih prava. Ova mera nije nepoznata u radu centara za socijalni rad, ali je retko korištena za rešavanje pitanja prijave prebivališta romske zajednice.
Planiranje sredstava za realizaciju AP za sprovođenje Startegije za unapređivanje položaja
Roma
Sredstva planirana za unapređivanje položaja Roma planirana su u okviru ukupnih sredstava koja
se odnose na pojedine namene, ili programe ili projekte tako da su u budžetu prikazana u okviru
funkcije i ekonomske klasifikacije koja obuhvata i sredstva u okviru iste klasifikacije i deo su ukupnih sredstava za te namene. Sredstva za sprovođenje Romskog NAPa, u oblasti: Specifičan položaj
žena za 2010. godinu obezbeđena su u okviru sredstava iz nadležnosti Ministarstva rada i socijalne
politike, u nadležnosti Uprave za rodnu ravnopravnost, sa linije 481, ukupno 400 000,00 dinara za
projekte OCDa.
71
Položaj žena
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.5.3.PREPORUKE
• Unaprediti mehanizame za sprovođenje i koordinaciju nacionalnih strategija i pratećih operativnih dokumenata u vezi sa pravima Romkinja, kako bi osigurala odgovornost države
za sprovođenje mera koje su definisane kao odgovor na inter-resorne teme obuhvaćene
ovim strategijama.
• Uspostaviti jasnu i delotvornu saradnju civilnog sektora i institucija na nacionalnom i lokalnom nivou i međunarodnih organizacija.
• Uspostaviti mehanizme za monitoring i evaluaciju strateških dokumenata, kroz korišćenje
dobro razvijenih i rodno osetljivih indikatora za merenje napretka u sprovođenju, kao i za
analiziranje budžetskih troškova.
• Uvesti rodno budžetiranje na nacionalnom i lokalnom niovu koje ima jasne mere usmerene
na poboljšanje položaja Romkinja.
• Uključivanje Romkinja u rad lokalnih mehanizama za postizanje rodne ravnopravnosti.
• Stvoriti uslove i mogućnosti za unapređivanje zapošljivosti Romkinja kroz dodatno obrazovanje i celoživotu edukaciju.
72
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Raseljena lica
2.6. RASELJENA LICA
Autorka: Đurđica Ergić
2.6.1. UVOD
Kao jedan od najvažnijih zadataka u procesu pridruživanja EU, Srbija je definisala povećanje socijalne uključenosti svih društvenih grupa. Ovaj zadatak zahteva razvoj i unapređivanje javnih politika, institucionalnog okvira i metodologije za praćenje socijalne uključenosti. Zemlje članice
EU definišu socijalnu isključenost kao proces u kome su određeni pojedinci ili grupe gurnuti na
margine društva i sprečeni da svojim punim kapacitetima učestvuju u ekonomskim, društvenim i
kulturnim tokovima. Situaciju u kojoj se nalaze interno-raseljena lica sa Kosova i Metohije romske
nacionalnosti upravo karakterišu ovi fakotri čija posledica je siromaštvo, nedostatak osnovnih
znanja i mogućnosti za doživotno učenje, ali i visok stepen izloženosti diskriminaciji. Dugoročne
posledice ovakve situacije su udaljavanje od mogućnosti obrazovanja i zapošljavanja, gubljenje
socijalnih mreža i odustajanje od učešća u aktivnostima u zajednici.
Položaj interno-raseljenih lica66 sa Kosova i Metohije razlikuje se od situacije izbeglica i drugih
ugroženih grupa društva. Srbija na prostoru Kosova ima ograničeno pravno ovlašćenje i uticaj.
Srbija ima obavezu, Ustavnu i moralnu, da reši problem svih svojih građana u stanju potrebe.
Ratni sukobi u nekadašnjoj Jugoslaviji u periodu od 1991. do 2001. godine prouzrokovali su i dolazak više stotina hiljada izbeglica i raseljenih u Srbiju. Najveći „talasi“ usledili su s početkom ratova
u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, zatim 1995. godine i posle operacije „Oluja“ u Hrvatskoj i 1999.
godine, sa ulaskom NATO snaga na Kosovo i Metohiju. U pogledu broja izbeglih i raseljenih, njihove nacionalne strukture i osnovnih karakteristika životnih okolnosti u kojima su se našli, postoji
nesaglasnost različitih izvora. Tako je jedna od najvećih tragedija u Evropi posle Drugog svetskog
rata postala i predmet političke trgovine različitih aktera. Prema popisima izbeglica i raseljenih u
Srbiji je 1996. godine bilo zvanično registrovano 537.937 izbeglica i 79.791 ratom ugroženo lice;
popis iz 2000/2001. godine beleži 377.731 izbeglicu, 74.249 ratom ugroženih lica i 187.129 interno
raseljenih sa Kosova i Metohije. Prema popisu iz 2005. godine status izbeglice u Srbiji zvanično ima 106.931 osoba, dok je kao interno-raseljeno registrovano 208.391 lice. Broj izbeglica se
tokom godina smanjivao, kako prihvatanjem državljanstva Srbije, tako i povratkom u zemlje porekla – Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, a manjim delom odlaskom u treće zemlje. Sa druge strane,
ugrožena lična bezbednost manjina na Kosovu, naročito posle talasa nasilja protiv nealbanskog
stanovništva u martu 2004. godine uzrokovala je porast broja raseljenih lica u Srbiji.
U 2011. godini u Republici Srbiji živi 209.833 osoba raseljenih iz Autonomne pokrajine Kosovo i
Metohije. U izveštaju UNHCRa “Globalni trendovi za 2010. godinu67” naša zemlja nalazi se na 12.
mestu u svetu, a na prvom u Evropi po broju interno-raseljenih lica. Prema nacionalnoj pripadnosti, ovu izuzetno osetljivu društvenu grupu, čine Srbi, potom Romi i Crnogorci. Najveći broj
interno-raseljinih ljudi živi u Srbiji, 138.153, što čini 65.8% raseljeničke populacije. U Beogradu je
smešteno 59.445 ljudi, dakle 28,3%. U Vojvodini je utočište našlo oko 5,8% ove populacije.
Interno raseljene osobe su one koje su bile prisiljene da napuste svoje domove, ali su ostale u granicama svoje države. Razlozi zbog kojih su bili
prisiljeni da napuste svoje domove mugi biti različiti: rat, nasilje, ugrožavanje ljudskih prava, politički progon ili prirodne katastrofe. Zato što
se nalaze u granicama svoje zemlje, mogućnosti njihove međunarodne zaštite su ograničene. Iako ih, za razliku od izbeglica, ne štiti Specijalna
konvencija UN, i dalje ih štite nacionalni zakoni, međunarodno humanitarno pravo i međunarodni akti u oblasti ljudskih prava (http:www.
articleword.org/indeh.php/Displaced person).
67
http://www.unhcr.hr/priopenja-za-medije/242-izvjetaj-unhcr-a-80-izbjeglica-u-zemljama-u-razvoju
66
73
Raseljena lica
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.6.2. PRAVNI OKVIR
2.6.2.1. Međunarodni pravni okvir
Princip Ujedinjenih nacija o povraćaju stanova i imovine za izbeglice i raseljena lica - Pineiro princip68 - detaljno objašnjava ovaj postupak. Većina međunarodnih konvencija iz kojih proističu Pineiro principi su direktno povezani sa imovinskim problemima interno-raseljenih lica sa Kosova i
Metohije. Pravo svakog pojedinca da mirno uživa u svojoj imovini je sadržano u mnogim međunarodnim ugovorima u kojima je Kosovo i Metohija ugovorna strana, bilo po zakonu ili po statusu
protektorata pod administracijom UN. Pineiro principi jasni su i kažu: “Sve izbeglice i raseljena lica
imaju pravo na povraćaj svih prava vezanih za stanove, zemlju i/ili imovinu od koje su proizvoljno
i nezakonito lišeni…”69.
Ova prava su naglašena u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (1945). I drugi relevantni međunarodni instrumenti definišu pravo na imovinu, kao što su Međunarodni sporazum o
građanskim i političkim pravima (1966) i Međunarodni sporazum o ekonomskim, društvenim i
kulturnim pravima (1966).
Pravo na povraćaj imovine postoji kao jasno pravo i ono nije prejudicirano ni stvarnim vraćanjem
ni nevraćanjem izbeglica i raseljnih lica koja imaju pravo na povraćaj stanova, zemlje i imovine.
Značaj prava na povraćaj imovine u kontekstu Kosova i Metohije se ne može dovoljno naglasiti, jer
ono rešava ne samo pravo na povraćaj imovine, već i pravo na život.
2.6.2.2. Nacionalni pravni okvir
Strateški okvir
Interno-raseljena lica, koja su državljani Republike Srbije, uživaju sva prava zagarantovana Ustavom i zakonima Republike Srbije. Vlada Republike Srbije usvojila je 2002. godine Nacionalnu strategiju za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica, a potom i revidiranu Nacionalnu strategiju za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica za period 2011-1470, koja predviđa delovanje kako na povratku tako i na integraciji. Sprovođenje ove strategije u mnogim segmentima
usporeno je usled nedostatka finansijskih sredstava. Strategija za smanjenje siromaštva (2003-10)
komplementarna je sa prethodnom, a naglašava afirmaciju ljudskih prava, obezbeđenje smeštaja,
jačanje ljudskog kapitala i usmeravanje socijalnih davanja najugroženijim grupama. Ova strategija
definiše siromaštvo posebno ugroženih i ekonomski i socijalno nedovoljno uključenih grupa, od
kojih su najugroženiji romska popualcija i interno-raseljena lica sa Kosova. Procene su da je procenat nezaposlenosti izbeglica, interno-raseljnih lica i Roma dvostruko veći u odnosu na ostalo
stanovništvo.
U okviru Dekade uključivanja Roma Srbija je 2009. godine usvojila Strategiju za unapređivanje položaja Roma 2005 – 2015. Ciljevi i prioriteti koji su utvrđeni ovom Strategijom i pratećim Nacionalnim akcionim planom 2009-1171, kao i revidiranim Akcionim planom za sprovođenje ove Strategije
2011-201472. godine odnose se na smeštaj u kolektivne centre, obezbeđivanje besplatne pravne
pomoći, izdavanje legitimacije interno-raseljenog lica, upis u evidenciju o ličnom status, rešavanje
stambenih pitanja raseljenih romskih porodica. Jedna od 13 oblasti ovog strateškog dokumenta
odnosi se na interno-raseljena lica sa Kosova i Metohije.
Pineiro navodi da se termin “povraćaj imovine odnosi na pravedan lek (ili na oblik restorativne pravde) kojim se pojedinci ili grupe lica koji
trpe gubitak ili povredu vraćaju u meri u kojoj je to moguće u svoj prvobitni položaj pre gubitka ili pre povrede”, UN Principles on Housing and
Property Restitution for Refugees and Displaced Persons – The Pinheiro Principles, http://2001-2009.state.gov/documents/organization/99774.pdf
69
Principi Ujedinjenih nacija o povraćaju stanova i imovine za izbegla i raseljena lica, Poglavlja 2.1. i 2.2., UN Principles on Housing and Property
Restitution for Refugees and Displaced Persons – The Pinheiro Principles, http://2001-2009.state.gov/documents/organization/99774.pdf
70
http://www.kirs.gov.rs/docs/nacionalna_strategija_izb_i_irl.pdf
71
http://www.kirs.gov.rs/docs/strategija_za_unapredjenje_polozaja_roma.pdf
72
http://www.ljudskaprava.gov.rs/index.php/yu/dokumenta-l
68
74
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Raseljena lica
Strategija održivog opstanka i povratka na Kosovo i Metohiju 2010-15. godine73 kao trajno rešenje za interno-raseljena lica sa Kosova i Metohije navodi isključivo povratak, premda je to u sadašnjim okolnostima veoma komplikovano i zbog bezbedonosnih razloga često nemoguće. Razlog
za to je činjenica da je integracija ovih ljudi u Srbiji osetljivo političko pitanje, a u vezi sa pitanjem
konačnog statusa Kosova. Nezavisno od toga, međutim, vreme koje oni provode u raseljeništvu
donosi probleme veoma slične onima koje i izbeglice imaju u procesu integracije – potreba da se
ima krov nad glavom, stekne prihod i bude prihvaćen od lokalnog stanovništva.
2.6.3. PRAKSA 2.6.3.1. Nacionalni nivo
U pogledu broja izbeglih i raseljenih, njihove nacionalne strukture i osnovnih karakteristika životnih okolnosti u kojima su se našli, postoji nesaglasnost između različitih zvaničnih izvora (Komesarijat za izbeglice i migracije, UNHCR, izbeglička udruženja, nevladine organizacije, regionalni i
međunarodni akteri). U martu 2000. godine izvršen je i popis stanovništva raseljenog sa teritorije
Kosova i Metohije. Registrovano je 187.129 interno-raseljenih lica (prema podacima Komesarijata
za izbeglice i migracije Republike Srbije i UNHCR-a). Stvarni broj interno-raseljenih je veći, s obzirom na to da se izvestan broj raseljenih Roma nije registrovao zbog nedostatka ličnih dokumenata. Međutim, iseljavanje sa Kosova i Metohije se nastavilo i tokom narednih pet godina, tako da se
2005. godine broj interno-raseljenih lica u Srbiji uvećao za 20.000. Prema podacima Komesarijata
on danas iznosi 208.391. Većina – 94% - je smeštena u centralnim delovima Srbije i Beogradu, a
6% u Vojvodini. Roma sa statusom interno-raseljnih lica registrovano je 22.806. Pored ovog broja,
procenjuje se da je još oko 20.000 lica interno-raseljno unutar Kosova i Metohije. Veliki broj interno-raseljnih Roma i Romkinja nije evidentiran, jer nema lična dokumenta.
Po internom popisu, koji je na Kosovu i Metohiji realizovan 1997. godine, živelo je oko 98.000
pripadnika i pripadnica romskog stanovništva. Procenjuje se da je sa Kosova raseljeno najmanje
70 do 80% romske populacije, a prema podacima sadašnje kosovske administracije danas na Kosovu živi oko 18.000 Roma. Domaće i međunarodne organizacije beleže između 40.000 do 50.000
Roma koji su izbegli u druge delove Republike Srbije, a ostatak u Zapadnu Evropu.
Aprila 2001. godine sproveden je drugi popis izbeglih, prognanih i ratom ugroženih osoba od
strane KIRS i UNHCR-a. Pet godina nakon prvog popisa registrovano je 377.731 izbeglica / prognanika i 74.249 ratom ugroženih lica. Većina registrovanih izbeglica poreklom je iz Hrvatske (63%).
Po mestu boravka većina izbeglica (49%) smeštena je u Vojvodini, 30% na teritoriji Grada Beograda i ostalih 21% na području centralne Srbije. Tokom trećeg i najnovijeg popisa koji su KIRS i UNHCR sproveli od novembra 2004. do januara 2005. godine prijavilo se 141.680 lica. Sprovedena je
revizija izbegličkog statusa, pa su izbeglice koje su imale ili u međuvremenu stekle državljanstvo
Srbije i podigle ličnu ispravu u SUP-u, ili koje su se prijavile za povratak u Hrvatsku, izgubile status
izbeglice. Status su takođe izgubili oni koji se nisu odazvali na popis iz 2001. godine. Nakon revizije
i završenog žalbenog postupka, status izbeglice priznat je za ukupno 106.931 osobu.
73
http://www.infocentar.libergraf.rs/documents/Strategija%20odrzivog%20opstanka%20i%20povratka%20na%20KIM.pdf
75
Raseljena lica
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Tabela 6: Pregled zvaničnih podataka o broju izbeglica i interno-raseljenih lica u Srbiji
Registrovane izbeglice i
IRL
Popis 1996.
Izbeglice i prognanici
537.937
377.731
106.931
Druga ratom ugrožena lica
79.791
74.249
0
Interno-raseljena lica sa
KiM
UKUPNO
0
617.728
Popis 2000. i 2001.
Popis 2005.
2012-13
2013 - 57.247
0
187.129
208.391
2012 - 210.148
639.109
315.322
267.395
Izvor: KIRS, www.kirs.gov.rs
Ne postoje precizni podaci o stopi siromaštva među izbeglicama i raseljenim, ali postojeći podaci
ukazuju, očekivano, na veću stopu siromaštva u ovoj populaciji u odnosu na opštu populaciju u
Srbiji. Prema Studiji o siromaštvu WFP/CES MECON74 iz 2001. godine 25% izbeglica i raseljenih je
živelo na ili ispod nivoa egzistencije, dok je u isto vreme nivo siromaštva opšte populacije procenjen na 12%. To znači da je proporcija siromašnih među izbeglim i interno-raseljenim licima
bila dvostruko veća nego u ukupnoj populaciji. Siromaštvo i nedostatak prihoda identifikovano
je kao glavni problem izbeglih i raseljenih u nekoliko studija. Prema proceni ugroženosti interno
raseljenih lica koju je 2004. godine sprovela Međunarodna federacija crvenog krsta i crvenog polumeseca (IFRCRC) 88,6% interno-raseljenih lica živi ispod linije siromaštva, od kojih 8,6% ispod
minimalnog nivoa socijalne sigurnosti (minimalni iznos novca za puko preživljavanje).
Problemi Roma i Romkinja interno-raseljnih sa Kosova i Metohije
Iako je najveći broj izbeglica i interno-raseljnih lica ‘nestao’ iz evidencije tako što su postali građani
Srbije ili povratnici po readmisiji, njihovi psiho-socijalni, ekonomski i drugi problemi ostali su nepromenjeni. Nema preciznih podataka o siromaštvu među izbeglicama i raseljenim, ali postojeći
podaci ukazuju na veću stopu siromaštva u ovoj populaciji u odnosu na opštu populaciju u Srbiji.
Romi i ostali interno-raseljeni sa Kosova biraju različite regione Srbije za naseljavanje. Od ukupnog
broja raseljenih Roma, u Vojvodinu odlazi 45,3%, dok je njihov broj u regionu Šumadije i zapadne
Srbije svega 7,1%. Ovde je zapravo reč o sredinama koje pružaju veće mogućnosti za tradiocinalne
delatnosti Roma, kao što je trgovina. U Novom Sadu se naselilo 27,4% Roma, u Beograd 28,7%, a
u Zrenjaninu 9%75. Prosečno romska interno-raseljena porodica broji 5 – 6 članova i karakteriše je
izrazita stopa nezaposlenosti, najmanje 39%, i dugoročno nerešeno stambeno pitanje.
Lična dokumenta. Problem pristupa ličnim dokumentima za romsku populaciju jedan je osnovnih problema oko koga je nastalo nekoliko strateških dokumenata. Posebno ugroženu grupu
unutar romske, predstavljaju raseljeni Romi i Romkinje, koji nemaju potrebnu ličnu dokumentaciju za ostvarivanje pripadajućih prava. Nedostatak ličnih dokumenata lica poreklom sa Kosova dodatno se komplikuje zbog otežanog, često i nemogućeg pribavljanja dokumentacije sa Kosova,
ali iz opština u koje su izmeštene matične knjige sa Kosova i Metohije. Najmanje 8% raseljeničkih
domaćinstava ne poseduje neki od osnovnih dokumenata (lična karta i izvod iz matične knjige
rođenih). Među Romima je ovaj procenat znatno veći i ide do 17,6% u odnosu na ostale. Sa problemima u svakodnevnom životu zbog nedostatka dokumenata se susreće 12,2%. Neposedovanje
ličnih dokumenata uzrokuje probleme sa ostvarivanjem zdravstvenih i usluga socijalne zaštite,
74
75
WFP/CES MECON. Siromaštvo u Srbiji, jun 2001; WFP/UNHCR. Zajednička misija za procenu potreba za hranom, 2001.
Migracioni profil Republike Srbije za 2010. godinu, Beograd 2011. file:///C:/Documents%20and%20Settings/Korisnik/Desktop/CPM+EIDHR%20
2012-13/IZVESTAJI%202013/Migracioni_profil_Republike_Srbije_za_2010[1].pdf
76
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Raseljena lica
potom onemogućava zapošljavanje, a nepremostiv je i za ostavarivanje penzija i povratak imovine.
Socijalna zaštita. Procenat interno-raseljnih porodica koja su ostvarila pravo na pomoć iznosi
39,1%, od čega romske interno-raseljne porodice čine 64,2%. Najčešće se ostvaruje pravo na dečji
dodatak i dodatak za materijalno obezbeđenje porodice (MOP). Podaci pokazuju da se 38% raseljenih lica suočava sa teškoćama u podnošenju zahteva za pomoć. Naročito je Romima potrebna
pomoć za podnošenje dokumenata, a otežavajuća je okolnost neposedovanje lične dokumentacije.
Obrazovanje. U Republici Srbiji je osnovno obrazovanje obavezno, a osnovne škole su u obavezi da upiše svako dete dospelo za školu, bez obzira na posedovanje lične dokumentacije. U
praksi, međutim, to nije uvek tako. Neupisivanje u školu ili njeno rano napuštanje delimično su
prouzrokovani i neposedovanjem potrebnih dokumenata. Procenat romske dece iz raseljničkih
porodica koja ne pohađaju osnovnu školu (27,9 % ) je značajno viši od ostatka raseljenih lica (7%)76.
Problem predstavlja i značajan procenat onih koji ne nastavljaju školovanje nakon osnovne škole,
s obzirom da tek svaki šesti mladi Rom pohađa srednju školu (16,8%) u odnosu na 64,3% ne-Roma.
Kao najčešći razlog za prekid školovanja, Romi navode nedostatak finansijskih sredstava (46,1%),
a zatim nedostatak interesa (21,5%). Kod nezaposlenih Roma je obrazovanje značajno lošije, jer
skoro 61% ima nezavršenu osnovnu ili je bez škole, a kod 31,9% se beleži završena osnovna škola.
Zdravlje. Neposedovanje lične karte za posledicu ima i neposedovanje zdravstvene legitimacije.
Procenjuje se da najmanje 24,1%77 raseljenih lica pati od nekog hroničnog oboljenja. Prema težini
poteškoća, 8,5% raseljenih lica bi moglo da se svrsta u kategoriju osoba sa invaliditetom od čega
je 69% starije od 50 godina.
Stambeni problem. Naročito izražen problem interno-raseljenih romskih porodica. Sama činjenica da ih je u kolektivnim centrima posle 1999. godine bilo tek oko 15% od ukupnih korisnika centara, govori o nepristupačnosti i zatvorenosti izbegličkih kolektivnih centara za Rome. Ovi ljudi su
uglavnom smeštaj nalazili kao podstanari, često se odlučujući na migracije u Zapadno-evropske
zemlje, a značajan broj se smestio kod rođaka i prijatelja u romskim naseljima. Čak 73,1% Roma
interno-raseljenih ima manje od 10 kvadrata po članu, naspram 26,3% ne-Roma78. Uz to, ove porodice žive u najčešće neuslovnim objektima koji nisu namenjeni stanovanju. Svaki element infrastrukture kod Roma je manje zastupljen nego kod ostalih raseljenih lica. Skoro 54% Roma ne
poseduje kanalizaciju u svojim kućama, a isto toliko nema ni kupatilo, odnosno nešto manje toalet
(49%).
Zapošljavanje. Zbog svih pobrojanih problema za očekivati je da se položaj interno-raseljenih
lica romskog porekla svrstava u kategoriju teže zapošljivih grupa, kao što su i korisnici socijalne
pomoći, osobe sa invaliditetom. Usled krize i smanjene ponude poslova u neformalnoj ekonomiji,
gubitka zaposlenja u formalnom sektoru, ali i smanjenih zarada u privredi položaj ovih društvenih
grupa je sve teži. Analizirajući da li se relativan položaj ranjivih grupa na tržištu rada promenio
pod uticajem krize, istraživanje FREN-a utvrdilo je da se u okviru “demografskih grupa” značajno
pogoršao jedino položaj mladih i stanovništva iz jugoistočne Srbije. Ostale grupe zabeležile su
neznatno poboljšanje (žene) ili neznatno pogoršanje (starije osobe, osobe sa nižim obrazovanjem,
ruralno stanovništvo), dok za kategoriju posebno ranjivih grupa nema čvrstih pokazatelja, ali se
za Rome iz indirektnih izvora sugeriše da je najverovatnije došlo do značajnog pogoršanja. Romi
su ugroženiji od ostatka raseljenih, jer je procenat aktivnosti iznosio 14,6% kod Roma, naspram
Multiple indicator cluster survey, Monitoring the situation od children and women 2005 - MICS 3, Beograd, 2007. file:///C:/Documents%20
and%20Settings/Korisnik/Local%20Settings/Temporary%20Internet%20Files/Content.IE5/NPRW3FO4/Serbia_MICS_2005[2].pdf
77
Migracioni profil Republike Srbije za 2010. godinu, Beograd 2011. file:///C:/Documents%20and%20Settings/Korisnik/Desktop/CPM+EIDHR%20
2012- 13/IZVESTAJI%202013/Migracioni_profil_Republike_Srbije_za_2010[1].pdf
78
Srpski savet za izbeglice, “Integracija kao dugoročno rešenje za izbeglice i raseljena lica u Srbiji”, Novi Sad, 2006
76
77
Raseljena lica
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
22,9% neromske populacije. Kod njih je izražen i mali obim zvanične zaposlenosti (9,8%) u odnosu na ne-Rome (27,1%), odnosno veći procenat formalne nezaposlenosti (32,3% vs. 20,6%). Romi
češće obavljaju poslove na ulici, pijaci (60,8%), dok ostalo raseljeničko stanovištvo nalazi posao
u preduzeću ili ustanovi (58,7%). Čak 70% interno-raseljenih Roma radi povremeno, a svega 10%
je zaposleno na neodređeno vreme. Kreatori politike zapošljavanja ove rezultate moraju uzeti u
obzir sa posebnom pažnjom, jer su nezaposlenost i neaktivnost osnovni uzroci siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji. Mali udeo interno-raseljnih lica, naročito žena iz ove društvene grupe,
u javnim radovima, doprinosi teškoj situaciji. Činjenica da Beograd nudi najviše mogućnosti, jer je
broj zaposlenih na ugovor u ovom regionu 74,8% ako se uzmu u obzir i neodređeno i određeno
vreme. Povremeni poslovi su najzastupljeniji u Vojvodini (41,6%). Bez ikakvog ugovora radi 29,5%
svih IRL, od čega čak 79,3%79 Roma. Generalno gledano, i na ovaj način se potvrđuje visoka stopa
neformalne zaposlenosti, s obzirom da 42,7% IRL radi bez formalnog ugovora sa poslodavcem,
odnosno na crno.
Pokušaji rešavanja problema
Mnoge od ovih problema nastojali su i dalje nastoje da reše ili olakšaju različiti programi podrške
izbeglima i raseljenima pokretani ili od strane države ili od strane donatorske zajednice. Imajući u
vidu sveobuhvatnost problema, aktivnosti i programi usmereni na podršku integraciji treba da se
razvijaju u više pravaca, te da podstiču sinergiju između različitih kapaciteta društvene zajednice
i mogućnosti kojima raspolažu izbegli i raseljeni. To podrazumeva mnogostran društveni proces
u zajednici koja nastoji da razvije demokratske oblike funkcionisanja: u tom kontekstu, važno je
aktivirati stvaralačke potencijale kako lokalne zajednice tako i onih koji se u njih integrišu.
Prvi projekti poboljšanja uslova života interno-raseljih lica počeli su sa prilivom donatorskih sredstava. Donatorska sredstva i dalje ostaju dominantan način za rešavanje ovog problema.
Povratak
Samo 8.8% interno-raseljenih80 lica Roma je spremno na povratak na Kosovo i Metohiju. Nespremnost romskog stanovništva na povratak je verovatno posledica značajnog stepena diskriminacije
koju su trpeli na Kosovu, a koji je po svim pokazateljima, nešto veći nego što je to u sredinama
koje su Romi naselili nakon raseljenja, u raznim delovima Srbije. Ovakav odnos se odražava i na
regionalnu distribuciju, pa je tako najveća spremnost za povratak zabeležena u regionima gde je
zastupljenost Roma manja, tj. u Šumadiji i zapadnoj Srbiji (24,7%) i južnoj i istočnoj Srbiji (31,3%)81.
Komesarijat za izbeglice i migracije na vrh svoje agende stavio je poboljšanje životnih uslova i
unapređivanje socio-ekonomskog statusa romskih porodica interno-raseljnih sa Kosova i Metohije. Romska nacionalna manjina prepoznata je kao vrlo ugrožena kategorija u okviru interno-raseljenih lica. S obzirom da je kod stambenog zbrinjavanja kriterijum za izbor korisnika stepen ugroženosti, romske porodice sa Kosova se češće uklapaju u ove kriterijume. U ukupnoj IRL populaciji,
Romi čine oko 10%, dok su u programima zbrinjavanja Komesarijata zastupljeni u procentu od
oko 20%. Komesarijat za izbeglice i migracije zbrinjava u kolektivne centre izbeglice i raseljena
lica. Iako se ne vodi posebna evidencija o nacionalnoj pripadnosti ovih osoba, procenjuje se da
20% lica, oko 950, koja su smeštena u kolektivne centre čine pripadnici romske nacionalnosti za
čiji smeštaj i ishranu je za 2010. godinu planirano 130.000.000 dinara. Ova sredstva su planirana,
osim za smeštaj i ishranu, i za jednokratne novčane pomoći, pomoći u hrani i higijeni, energenPoložaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije, FREN, 2010. file:///C:/Documents%20and%20Settings/Korisnik/Desktop/CPM+EIDHR%202012-13/
IZVESTAJI%202013/Polozaj-ranjivih-grupa-na-trzistu-rada-FREN%202010.pdf
80
Položaj interno raseljenih lica na tržištu rada u Srbiji, Grupa 484, Beograd, 2011. http://www.grupa484.org.rs/sites/default/files/
Polo%C5%BEaj%20interno%20raseljenih%20lica%20na%20tr%C5%BEi%C5%A1tu%20rada%20u%20Srbiji.pdf
81
Migracioni profil Republike Srbije za 2010. godinu, Beograd 2011. file:///C:/Documents%20and%20Settings/Korisnik/Desktop/CPM+EIDHR%20
2012- 13/IZVESTAJI%202013/Migracioni_profil_Republike_Srbije_za_2010[1].pdf
79
78
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Raseljena lica
tima za grejanje kolektivnih centara i urgentne popravke u samim centrima. Od grejne sezone
2003/2004. godine, kada su donatori prestali da isporučuju humanitarnu pomoć kolektivnim centrima, određena sredstva iz budžeta se izdvajaju za nabavku energenata za grejanje.
Tabela 7: Sredstva za interno-raseljena lica od 2008.
Interno-raseljena lica
(2008-2012)
Vrsta pomoći
Stambene jedinice
330
Građevinski materijal
1361
Otkup seoskih domaćinstava
256
Montažne kuće
174
Dohodovne aktivnosti
2425
Izvor: KIRS, www.kirs.gov.rs
Budžetska sredstva Komesarijata za izbeglice za 2010.
Tabela 8: Razdeo 49. Komesarijat za izbeglice
Opis
RSD
70
Socijalna pomoć ugroženom stanovništvu neklasifikovana
na drugom mestu
472
Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta
130.000.000
Izvor: KIRS, www.kirs.gov.rs
Budžetska sredstva Komesarijata za izbeglice za 2011-2012. godinu
Tabela 9: Programi pomoći IRL sa procenom sredstava za IRL romske nacionalnosti.
Godina
Vrsta pomoći
Ukupna sredstva za IRL (RSD)
Romi IRL (RSD)
2011
Građevinski materijal
130.675.000
26.135.000
2012
Građevinski materijal
235.950.000
47.190.000
2011
Dohodovne aktivnosti
26.420.000
5.284.000
2012
Dohodovne aktivnosti
58.877.500
11.775.500
Izvor: KIRS, www.kirs.gov.rs
Ministarstvo/Kancelarija za Kosovo i Metohiju uspostavljeno je 2007. godine, a nastavilo je rad kao
Kancelarija za Kosovo i Metohiju 2012. godine. Stav Kancelarije za Kosovo i Metohiju je da romska
populacija pod jednakim uslovima učestvuje u svim programima Kancelarije.
79
Raseljena lica
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.6.3.2. Lokalni nivo
Izbegličko pitanje i pitanje interno-raseljenih lica usko su povezane što pokazuju lokalni strateški
dokumenti koji su iz lokalnih akcionih planova za rešavanje pitanja izbeglica, nastajali 90tih godina XX veka, prerasli u lokalne akcione planove za unapređivanje položaja izbeglih i interno-raseljenih lica, najčešće na period do 2013. ili 2014. godine. U 115 gradova i opština usvojeni su
ovakvi dokumenti. Da su izbegličko i pitanje raseljenih, kao i problem povratnika po readmisiji za
lokalnu samoupravu jedna celina, govori i činjenica da su poverenici za izbeglice, osobe koje su na
lokalnom nivou bile 90ti zadužene za pitanje izbeglica, nastavile svoj rad sa proširenim mandatima na pitanjima interno-raseljenih i povratnika po readmisiji. Lokalni akcioni planovi iz ove oblasti
po pravilu su inicirani od strane Komesarijata za izbeglice i migracije, a veći deo njihovog finansiranja potiče od Komesarijata, a u manjem delu učestvuje budžet jedinica lokalne samouprave. Svi
LAPovi iz ove oblasti donose određene mere koje se odnose na romsku populaciju.
Primeri dobre prakse Komesarijata za izbeglice i migracije
Požarevac: U okviru ovog projekta rešen je stambeni problem interno-raseljenih romskih porodica iz nehigijenskog naselja “Rasadnik – Sever” sa 22 montažne jedinice. Ukupno je zbrinuta 21
porodica sa 108 članova. Donator je Evropska unija sa projektom vrednosti 200.000 Eura.
Kraljevo: Obezbeđena su sredstva iz budžeta RS u vrednosti 240.000 Eura za zatvaranje kolektivnog centra „Stari Aerodrom“, montažne kuće za 20 romskih interno-raseljenih porodica.
Novi Pazar: Opredeljeno je oko 300.000 Eura za stambeno zbrinjavanje romskih interno-raseljenih porodica iz nehigijenskog naselja Blaževo. U ovom naselju živi oko 40 romskih porodica.
Bujanovac: Obezbeđena su sredstava za zatvaranje kolektivnog centra “Salvatore” i stambeno
rešenje za 20 porodica, od kojih su 10 romske, raseljene sa Kosova, a 5 je lokalnih romskih porodica. Podržano je 30 porodica koje su se odlučile za otkup seoskih domaćinstava, jedna broj u Bujanovcu, a najveći broj u Vojvodini: Bečej, Bačko Petrovo selo, Nova Crnja, Sečanj i Kovin. Utrošeno
je oko 210.000 Eura.
Naredni period – realizacija Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređivanje
položaja Roma 2012-14, oblast: Položaj interno-raseljnih lica
Komesarijat za izbeglice i migracije je obezbedio sredstava u visini od 300.000 Eura za smeštaj
interno-raseljenih lica Roma u kolektivnim centrima do trajnog rešenja. Komesarijat je obezbedio
putem IPA fondova i međunarodnih donatora 900.000,00 Eura za potrebe rešavanja problema
interno-raseljenih romskih porodica.
Povratnici po sporazumu o readmisiji poreklom sa Kosova i Metohije
Posebno osetljiva društvena grupa su povratnici po sporazumu o readmisiji koji su poreklom sa
Kosova i Metohije. Ove osobe, po isteku privremene zaštite u nekoj od zapadno-evropskih zemalja, bivaju vraćeni ili na Kosovo ili, na svoj zahtev u Srbiju. Oni koji budu deportovani na Kosovo, a
nemaju uslove da ostanu ili zbog bezbednosnih raazloga ne žele da ostanu, dolaze u Srbiju.
Poziciju Roma koji su poreklom sa Kosova u velikoj meri određuje Strategija održivog opstanka
i povratka na Kosovo i Metohiju (2010). Ova Strategija predstavlja okvir čiji je cilj omogućavanje
održivog opstanka i povratka na Kosovo, kako pripadnika/ica srpske nacionalnosti, tako i ostalih
nacionalnih manjina, ali i interno raseljenih lica. Dakle, ne predviđa se integracija ovih lica, već
80
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Raseljena lica
njihov povratak na Kosovo. U tom smislu se tretiraju i povratnici po sporazumu o readmisiji, koji su
poreklom sa Kosova, njihova integracija nije cilj. U praksi proces readmisije lica koja su poreklom
sa Kosova uglavnom ide po sledećem scenarijumu: uglavnom iz zemalja Zapadne Evrope bivaju
vaćeni na Kosovo, potom vrlo brzo prelaze administrativnu granicu, dolaze u Srbiju i započinju
proces traženja dokumenata. Prema Sporazmu o readmisiji, licima koja uđu u proces povratka
otvara se mogućnost da budu vraćeni u mesto za koje sami izjave da im je prioritet ili bivaju vraćeni u mesto iz koga su krenuli u zemlje EU, ili u mesto koji im je poslednje prebivalište. Međutim, u
Kancelariji za ljudska i manjinska prava tvrde da je uobičajena procedura za lica koja imaju zabeleženo prebivalište na Kosovu, a romske su nacionalnosti, da bivaju vraćena na Kosovo, najčešće
bez pitanja i njihove saglasnosti. Ova praksa je na terenu zabeležena samo kod povratka Roma.
Kod ostalih je praksa da iako jesu sa Kosova, a početna stanica za Evropu im je bila Srbija, bivaju
vraćeni u Srbiju.
Sledeći problem sa kojim se susreću lica koja su evidentirana kao interno-raseljena lica u Srbiji
jeste njihov status ukoliko pređu državnu granicu. Prema Zakonu o izbeglicama (1992) ova lica
se, u slučaju da izađu iz Srbije, gube iz evidencije interno raseljenih lica, a sa ovim i ona prava koja
im evidencijom IRL pripadaju. Međutim, predstavnici resornih državnih organa kao što su Kancelarija za ljudska i manjinska prava i Komesarijat za izbeglice i migracije tvrde da ova lica, koja su
neko vreme uživala privremenu zaštitu neke evropske zemlje, pa su po sporazumu o readmisiji
vraćena u Srbiju, ne gube prava iz evidencije IRL. Ipak, na terenu je zabeležen niz slučajeva kada
su porodice sa Kosova, koje su neko vreme su uživale privremenu zaštitu neke evropske zemlje,
po povratku u Srbiju izgubile pravo na evidentiranje kao interno-raseljena lica i prava koja iz ovog
sleduju. Posebno je teško povratnicima romske nacionalnosti poreklom sa Kosova da dođu do
ličnih dokumenata, teže nego romskom stanovništvo čije prebivalište je pre odlaska u zemlje Zapadne Evrope bilo sa teritorije Srbije. Usko povezan problem neposedovanja dokumenata je onemogućen pristup ostalim pravima iz socijalne i zdravstvne zaštite i prava na zaposlenje. U praksi je
primećeno da deca iz ovih porodica slabije idu u školu, u odnosu na decu iz romskih porodica koje
imaju prebivalište na teritoriji Srbije, bez Kosova.
81
Raseljena lica
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.6.4. PREPORUKE
• senzibilizacija i stručno usavršavanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave o modelima pružanja adekvatnih vrsta pomoći interno-raseljenim osobama;
• aktivno i konstantno informisanje interno-raseljene romske populacije o regulisanju problema sa kojima se susreću;
• uključivanje predstavnika interno-raseljenih romskih porodica u sve procese rešavanja;
• pružanje pravne pomoći i logističke podrške neophodne za ostvarivanje prava;
• aktivniji rad na socijalnom uključivanju i smanjivanju siromaštva među romskom interno-raseljeničkom populacijom;
• podrška reašvanju pitanja romske populacije koja se nalazi u procesu readmisije a poreklom je sa Kosova i Metohije i
• obezbeđivanje donatorskih sredstava i uključivanje rešavanje pitanja romskih interno-raseljenih lica u IPA programiranje.
82
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
2.7. POLOŽAJ POVRATNIKA PO SPORAZUMU O READMISIJI
Autorka: Đurđica Ergić
2.7.1. PRAVNI OKVIR
2.7.1.1. Međunarodni pravni okvir
Pojam migraciona politika obuhvata niz politika koje realizuje pojedinačna država u cilju regulisanja migracionih kretanja u svim mogućim socijalnim aspektima. Začetak migracione politike
nalazimo u Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. godine (Ženevska konvencija) koja je ratifikovana od strane 141 države, potom dolazi Protokol o statusu izbeglica iz 1967. godine (New York
Protokol), ratifikovan od strane 139 zemalja. Konvencija je ustanovila jasnu definiciju izbegličkog
statusa i pravnu zaštitu izbeglicama. Prema ovoj Konvenciji svaka osoba koja se našla izvan teritorije svoje zemlje, ili teritorije zemlje u kojoj ima stalno mesto boravka, zbog opravdanog straha da
će biti progonjena zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti nekoj socijalnoj grupi ili zbog
svog političkog mišljenja ima pravo da traži azil u trećoj zemlji.
Zemlje Zapadne Evrope su do 1990. godine smatrale da osoba sa statusom izbeglice može neograničeno da ostane u njihovoj zemlji. Rat na tlu bivše Jugoslavije naterao je više od milion ljudi
da potraži utočište u ovim zemljama. Situacija u kojoj su se našle zemlje Zapadne Evrope sa masovnim prilivom izbeglica na čije potrebe nisu mogli da odgovore uobičajenim ispitivanjem individualnih zahteva za azil, dovela je do pokretanja procesa potpisivanja readmisionih sporazuma sa
zemljama centralne i istočne Evrope. Prvi u nizu readmisionih sporazuma potpisan je 1991. godine
između Poljske i zemalja članica šengenskog sporazuma, a odnosio se ne samo na građane zemalja potpisnica nego i na građane trećih zemalja zaustavljenih na graničnim prelazima neke od
potpisnica. U praksi je ovo značilo da će građanin neke treće zemlje koji je u Nemačku ušao preko
poljske granice biti vraćen u Poljsku da mu tamo bude razmotren zahtev za azil. Ovaj sporazum
je poslužio kao model za sve buduće sporazume o readmisiji potpisane između zemalja članica
EU i zemalja centralne i istočne Evrope. Evropska unija posmatra sporazume o readmisiji kao strateški odgovor na ilegalne migracije i njihovo potpisivanje i sprovođenje je jedan od preduslova
za dalje evropske integracije. Srbija je do sada zaključila 16 sporazuma o readmisiji82 sa 18 zemalja
uglavnom Evropske unije i okruženja (jedan sporazum o readmisiji potpisan je sa Kanadom). Sa
zemljama Evropske unije je Srbija potpisala i Jedinstveni sporazum o readmisiji lica koja nezakonito borave na njenoj teritoriji, septembra 2007. godine, koji je stupio na snagu 01. januara 200883.
2.7.1.2. Domaći pravni okvir
Polaznu osnovu za rešavanje problema povratnika po sporazumu o readmisiji definiše niz dokumenata i mehanizama:
Bilateralni sporazumi o readmisiji;
Jedinstveni sporazum o readmisiji sa zemljama EU (2008);
Strategija za reintegraciju povratnika po osnovnu sporazuma o readmisiji (2008) i prateći
Akcioni plan za sprovođenje Strategije;
Strategija za upravljanje granicama (2008);
82
83
http://www.kirs.gov.rs/articles/readsporazumi.php?type1=44&lang=SER&date=0
http://www.kirs.gov.rs/docs/read/Read_Sporazum_EU.pdf
83
Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Strategija održivog opstanka i povratka na Kosovo i Metohiju;
Strategija za unapređivanje položaja Roma u RS i prateći Akcioni plan za njeno sprovođenje (2012-14) koji u jednoj od 13 oblasti donosi mere za održivu integraciju povratnika po
sporazumu o readmisiji romske nacionalnosti;
Direktiva EU o povratku (2008);
Kancelarija za readmisiju na aerodromu „Nikola Tesla“, Beograd (2006);
Vlada Republike Srbije - Savet za integraciju povratnika po sporazumu o readmisiji (2008);
Koordinaciono telo Vlade RS za praćenje i upravljanje migracijama (2009) i
Komisija za praćenje bezviznog režima.
Usvajanje i sprovođenje ovih strateških dokumenata predstavlja jednu od obaveza Republike Srbije u procesu stabilizacije i pridruživanja EU. Kancelarija za readmisiju na aerodromu „Nikola
Tesla“, Beograd od 2006. godine prikuplja podatke o povratnicima koji se vraćaju preko ovog graničnog prelaza. Od 2009. godine nadležni su Komesarijat za izbeglice i migracije i Kancelarija za
ljudska i manjinska prava. Komesarijat, kojem je oblast readmisije u nadležnosti od 2008. godine,
vodi bazu podataka o licima vraćenim po sporazumu o readmisiji, a beleže se i podaci o mogućim
kršenjima njihovih prava u procesu readmisije.
2.7.2. PRAKSA
2.7.2.1. Nacionalni nivo
Zemlje Evropske unije, ali i ostale zemlje pooštravaju migracionu politiku i to očekuju i od naše
zemlje. Evropska unija je 2008. godine donela Direktivu o povratku koja se sada aktivno koristi.
Ovaj dokument reguliše postupanje sa višestrukim povratnicima u zemlje EU i uz korišćenje EURODAKa sprečava sekundarnu migraciju. Direktiva (EU) podrazumeva da se svima, kojima se odbije zahtev za azil u Švedskoj posle 1. maja 2012. godine, izriče zabrana ulaska u zemlje šengenskog
područja od jedne do pet godina. Ona se odnosi i na tražioce azila koji trenutno imaju podnet
zahtev za boravišnu dozvolu. Odbijena lica u roku od dve nedelje će morati da napuste Šengen
zonu, a ona koja dobiju nalog o izbacivanju, u roku od četiri nedelje, od datuma stupanja odluke
na snagu. Belgija je skratila trajanje procedure odlučivanja o zahtevu za azil na 10-15 dana, a Švajcarska odluku o azilu donosi u roku od 48 sati. Od 2010. godine većina podnosilaca zahteva za azil
biva odbijeno i vraćeno u Srbiju. Mera skraćivanja procedure i odbijanje azila su jedina mere koje
preduzimaju Zapadno-evropske zemlje. Sve ovo ima za posledicu da se broj tražioca azila iz Srbije,
iako i dalje visok, smanjio, za nekih 20%. Nažalost, ovo su jedine mere koje je Srbija preduzela, i
pored više upozorenja predstavnika EU da je potrebno uložiti više u integraciju siromašnih porodica uz podizanje nivoa poštovanja ljudskih prava.
Uvođenje bezviznog režima za Srbiju, krajem 2009. godine, otvorilo je put odlasku u većinu zemalja Evropske unije bez viza. Jedna od posledica ovog stanja bilo je i veliki broj zahteva za azil
koji su državljani Republike Srbije uložili u državama članicama EU, što je dovelo do toga da se
Srbija nađe u samom vrhu po broju zahteva za azil. Prema podacima Eurostata, 2010. godine Srbija
je bila na trećem mestu u EU po broju uloženih zahteva (17.715). U 2011. godini broj zahteva je
iznosio 13.900, čime je Srbija dospela na peto mesto, posle Avganistana, Rusije, Pakistana i Iraka.
Zemlje u kojima su državljani Srbije najviše tražili azil su Nemačka (6.990 zahteva), Švedska (2.654
84
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
zahteva) i Luksemburg (950 zahteva). Lica koja traže azil dolaze iz najsiromašnijih slojeva društva,
a procena je da većina pripada romskoj zajednci.
Iako se Srbija, potpisujući bilateralne i jedinstveni sporazum o readmisiji, obavezala na “dugoročnu i održivu integraciju” ovih lica, zapravo je na njihovoj integraciji urađeno vrlo malo. Kako
bi sprečila povećanje broja tražioca azila i rizik da se ugrozi beli šengen, Vlada Republike Srbije
je u februaru 2011. godine osnovala Komisiju za praćenje bezviznog režima sa EU. Članovi Komisije su predstavnici kabineta podpredsednice Vlade za evropske integracije, potom Minstarstva
unutrašnjih poslova, Komesarijata za izbeglice, Ministarstva pravde i državne uprave, Ministarstva
spoljnih poslova, Kancelarije za evropske integracije, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne
politike, Kancelarije za ljudska i manjinska prava i Ministarstva finansija i privrede. I pored, velikog broja svakako važnih institucija, ova Komisija ne uključuje, naprimer Nacionalni savet romske
nacionalne manjine ili neke od romskih organizacija civilnog društva ili predstavnika/icu romske
populacije.
Godišnje se obavi oko hiljadu prisilnih deportacija, preko aerodroma „Nikola Tesla”, a procenjuje se
da je broj mandatornih povrataka trostruko veći. Povratnici se vraćaju redovnim, komercijalnim letovima, ako je reč o pojedincima ili jednoj do dve porodice, a čarter-letovima se vraća od 50 do 60
osoba. Ukoliko se povratnici vraćaju mandatorno, što znači da često pod pritiskom vlasti zemlje u
kojoj su potražili privremenu zaštitu pristaju da odu, tada je povratak moguć autobusom ili autom
i preko ostalih graničnih prelaza.
Tačan broj povratnika po readmisiji nije utvrđen, ali se pretpostavlja, da ih se do 2008. godine
vratilo oko 48 000. Na osnovu informacija Saveta Evrope, naših državljana je tokom devedesetih i
početkom dvehiljaditih bilo izmedu 100.000 i 150.000. Ovaj uznemirujuće velik broj ipak se odnosi
na one građane koji su u to vreme imali SFRJ pasoš, a njih je bilo iz svih republika bivše Jugoslavije.
Tabela 10: Podaci Kancelarije za readmisiju na aerodromu “Nikola Tesla” o broju povratnika
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
1109
721
568
814
1164
1606
2107
Broj tražilaca azila je nastavio rast tokom 2011. godine, a Evropska komisija je u junu iste godine
predložila Savetu Evropske unije da se u postojeću uredbu koja reguliše viznu politiku prema
trećim državama, pored posebnog mehanizma nadzora vizne liberalizacije za Zapadni Balkan,
usvoji i zaštitna odredba za vanredne prilike koja otvara mogućnost da se privremeno ili na više
meseci ukine režim za neku zemlju u slučaju da poraste broj građana koji traže azil. Odgovor Vlade
RS bila je Uredba o ovlašćenjima granične policije (2011), po kojoj pripadnici Uprave granične policije na graničnim prelazima od putnika mogu da traže dokaze o posedovanju određenih novčanih sredstava, pozive ili potvrde o svrsi putovanja. Ova mera donekle je zaustavila nagli rast broja
ljudi koji pokušava da ode u zemlje Zapadne Evrope.
Od januara do aprila 2013. godine Komesarijat za izbeglice i migracije registrovao je 992 povratnika, od kojih 765 romske nacionalnosti. Uočava se međutim ponovo trend porasta broja povratnika.
85
Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Tabela 11: Baza podataka Komesarijata za izbeglice i migracije
Prvi kvartal 2011
546
Prvi kvartal 2012
729
Prvi kvartal 2013
992
Prema podacima Kancelarije za readmisiju na aerodromu „Nikola Tesla“, Beograd, najviše povratnika za sada se vraća iz Nemačke 78.50%. Sledeće zemlje po broju povratnika su Švajcarska 8.35%,
Danska 4.79% i Holandija 2.79%. U Vojvodinu se vratilo oko 36.79% povratnika, 59.29% u Centralnu Srbiju, dok se na Kosovo i Metohiju vratilo svega 3.95%. Najviše je muškaraca 71%, dok je
29% žena. Od onih koji su se izjasnili, većina je romske nacionalnosti, 76.84%, a njih slede Bošnjaci,
potom Srbi i Aškalije. Uglavnom su u pitanju radno sposobni muškarci i žene, u proseku od 30
do 55 godina starosti. Oni su, u najvećem broju slučajeva, nekvalifikovani radnici, imaju osnovno
obrazovanje, a veoma mali broj njih završenu srednju školu. Jedan broj naših državljana koji se
vraćaju u Srbiju slabo poznaje jezik, a već su se navikli na kulturu ponašanja koja vlada u zemljama
iz kojih dolaze, pa im povratak pada još teže. Još je komplikovanije ako su otišli kao deca, a vraćaju se kao odrasli ljudi. Neuspešna integracija, tačnije reintegracija, povratnika u lokalnu sredinu,
najznačajniji je razlog zbog koga dolazi do tzv. sekundarne migracije, pa jedna trećina povratnika
na sve načine pokušava da se vrati u zemlje iz kojih je došla. Ukoliko neko uspe da se vrati u zemlju
u kojoj mu je istekla privremena zaštita i ponovo bude uhvaćen, snosi posledice u zemlji u koju se
vratio.
Važno je naglasiti da readmisija nije “romsko pitanje” kako se često predstavlja u medijima.
U povratničku populaciju ubrajamo i značajan broj izbeglica iz Hrvatske, nešto manje iz Bosne i
Hercegovine, koji su devedesetih godina prošlog veka, tokom rata odlazili u zemlje Zapadne Evrope. Potom, jedan broj povratnika koji su sredinom dvehiljaditih vraćeni u Republiku Srbiju poreklom je iz Crne Gore, koja u do 2006. godine bila u zajednici sa Srbijom, dakle, imali smo isti pasoš.
Po sporazumima o readmisiji iz raznih evropskih zemalja vraćen je i jedan broj naših državljana,
koji su rođeni u ovim zemljama a čiji su roditelji državljani, nekad SFRJ, a sada Republike Srbije.
Ovo su osobe koje nisu, iz nekog razloga, uspele da regulišu, svoj boravak u ovim zemljama, iako
su u njima rođeni. Najčešće su u pitanju osobe koje su imale određeni sukob sa policijom ili se terete za lakša krivična dela. Mora se naglasiti da Roma među ovom populacijom nema. Još je jedna
grupa naših građana deo sporazuma o readmisiji, a to su izdržavaoci zatvorskih kazni, uglavnom
za lakša krivična dela, koji se deportuju u Srbiju da odsluže kaznu do kraja ili se upućuju na uslovnu
slobodu. U ovoj grupi povratnika nema puno Roma. U ukupnoj povratničkoj populaciji, romske
porodice čini oko 65-70%, što svakako jeste značajan broj.
Nekoliko zajedničkih karakteristika readmisanata su neposedovanje ličnih dokumenata ili posedovanje dokumenata kojima je istekao rok važenja, problemi sa prijavom prebivališta u Srbiji,
problemi u nastavku obrazovanja dece i problem pristupa zdravstvenim službama. Najosetljivija
grupa unutar povratničke grupe, u procesu readmisije su deca, maloletnici i žene. Iako je zabeleženo tek nekoliko slučajeva kada su se u procesu povratka našla maloletna lica bez pratnje, pokazalo se da nijedna služba nije sasvim spremna da pravovremeno i adekvatno reaguje i zadovolji
potrebe ovih lica. Istovremeno se otvara pitanje moguće zloupotrebe ovih lica u trgovini ljudima.
Specifični problemi romskih porodica u procesu readmisije su siromaštvo porodice, stambeni
problem, pristup socijalnim pravima, diskriminacija od strane institucija. Siromaštvo kao jedan od
ključnih problema koji porodica želi da reši odlaskom u zapadno-evropske zemlje, ostaje domi-
86
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
nantna karakteristika povratničkih porodica. Usko povezan je i problem stanovanja, s obzirom da
odlaskom porodica ili prodaje sve što ima ili se u njihovu kuću u romskom naselju, koje je redovno
neformalno, useljava neko drugi. Povratnici po readmisiji su svesni da je njihov odlazak u drugu
zemlju na ivici zakona. Sa druge strane, lokalne socijalne službe imaju vrlo restriktivnu politiku
prema povratnicima, često odbijajući da im pruže socijalne usluge, navodeći da je odlazak izvan
zemlje na “neko vreme” osnov za odbijanje materijalnog obezbeđenja porodice i dečjeg dodatka.
U osnovanom strahu od mogućih sankcija, povratnici po readmisiji se retko javljaju odmah po
povratku centrima za socijalni rad, a još ređe navode da su bili u nekoj od zapadno-evropskih
zemalja. Ovo je ujedno i jedan od glavnih razloga zbog kojih nemamo pravu brojku povratnika,
pa samim tim ni jasnu sliku o veličini ovog problema koji je započeo 2000tih da bi 2007. i 2008.
godine dobio zabrinjavajuće razmere. Neadekvatno reagovanje nacionalnih, a pre svega lokalnih
institucija u cilju održive i uspešne integracije povratnika po readmisiji, ovaj problem od 2010.
godine dobija nove razmere u vidu sekundarne migracije, talasa ponovnog odlaska velikog broja
ljudi u zemlje Zapadne Evrope.
Većina povratnika ima problem sa pribavljanjem ličnih dokumenata, počevši od izvoda iz matične
knjige rođenih do prijave prebivališta koja se naročito teško dobija, jer je deo povratnika rasprodao svoju imovinu i nema gde da se prijavi. Uprkos predviđenim hitnim procedurama i olakšicama
na osnovu nedavnih izmena i dopuna Zakona o ličnoj karti (2011)84 i Zakona o prebivalištu i boravištu (2011)85, potrebno je više meseci da bi se pribavila lična dokumenta i na taj način, makar
i formalno, ušlo u proces reintegracije. Često zbog nedostatka u propisima, zbog komplikovanih
procedura i postupaka koji nisu jasni ni upravnim ni sudskim organima, povratnicima se ne priznaje status i ne izdaju im se lična dokumenta. Sa ovim se problemom suočava većina pripadnika i
pripadnica romske populacije koja se vraća u Srbiju. Rešavanje ovog pitanja ujedno je i prva mera
nacionalnog akcionog plana za sprovođenje Romske strategije, ali i većine lokalnih akcionih planova, koji temu readmisije dodaju uz mere za rešavanje problema izbeglih i interno-raseljenih lica.
Zakon o dopunama Zakona o vanparničnom postupku (2012)86, kojim se omogućava jednostavniji i jeftiniji sudski postupak u kojem se utvrđuje činjenica rođenja za sve koji u redovnom postupku
nisu uspeli da se upišu u matičnu knjigu rođenih, tek treba da donese značajnije rezultate.
Posebno je značajno integrisati decu u obrazovni sistem. Ova se deca najčešće se susreću sa problemom nepostojanja dokumenata o završenoj školi, nepostojanja ličnih dokumenata (kao što su
izvod iz matične knjige rođenih) i nedovoljnog poznavanja jezika na kome se odvija nastava. Integracija u obrazovni sistem je jedna od najvažnijih karika koja pomaže integraciji porodice i sprečava sekundarnu migraciju. U onim školama koje su posebnu pažnju posvetile đacima iz povratničkih porodica, smanjeno je osipanje dece i ispisivanje iz škole zbog odlaska u inostranstvo. Tokom
2007. i 2008. godine kroz UNDP projekat 15 osnovnih škola u Srbiji je realizovalo niz aktivnosti sa
ciljem održive integracije dece iz povratničkih porodica: dodatni časovi za učenje srpskog jezika,
pomoć u pribavljanju dokumenata za upis u školu, pomoć u školskom materijalu, uključivanje u
vannastavne aktivnosti i podrška u nastavku učenja stranog jezika koji su deca govorila tokom
boravka u inostranstvu.
Ova vrsta aktivnosti, uz edukaciju i senzibilizovanje nastavnika doprinela je smanjivanju sekundarne migracije i integrisanju porodica. Važno je naglasiti da su obuhvaćene opštine i gradovi u
kojima ima veći procenat povratničkih porodica, kao i to da su romska deca u ovom projektu, kao
korisnici, činili oko 65%. Postupak pribavljanja potrebne dokumentacije i nostrifikacija diploma je
besplatan ukoliko se Ministarstvu prosvete, koje vodi ovaj postupak, podnese dokaz o korišćenju
socijalne pomoći. Međutim, prevod dokumenata, diploma i overa kod ovlašćenog sudskog tumača, iziskuje značajna sredstava koja povratnička porodica ne može da obezbedi. Nekoliko prohttp://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/doneti-zakoni.1033.html
http://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/doneti-zakoni.1033.html
86
http://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/doneti-zakoni.1033.html
84
85
87
Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
jekata međunarodnih i domaćih organizacija civilnog društva je u periodu 2008 – 2010. godina
podržavalo prevod i nostrifikaciju diploma iz inostranstva i pribavljanje dokumenata potrebnih za
upis u osnovne škole. Nažalost, ovih programa je bilo vrlo malo.
Značajno je napomenuti da se povratnici pri dolasku u Srbiju nalaze u specifičnoj situaciji: bez
svoje volje napuštaju sredinu u kojoj su godinama boravili, dolaze bez jasne slike o situaciji u kojoj
se nalaze i bez jasnih očekivanja i planova. Najčešće nemaju rešen ekonomski i materijalni status,
niti razvijenu socijalnu mrežu koja bi im bila od pomoći. Ova veoma stresna situacija, naročito u
kombinaciji sa nekim prethodnim traumatskim iskustvima (neizvesnost oko deportacije, boravak
u emigracionom zatvoru, razdvajanje porodice i sl.) kod većeg broja lica izaziva akutne i hronične psihičke poremećaje, kao što su akutni stresni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj
i drugo, a česte su i telesne tegobe (visok krvni pritisak, dijabetes, srčane smetnje i sl.). Potrebno
je prepoznati da su povratnici u specifičnom stanju potrebe zbog svog psihološkog stanja – da
su konfuzni, ljuti (jer okrivljuju matičnu državu za svoj povratak), uplašeni, te da im je potrebna
pomoć u snalaženju tokom procesa integracije. Ministarstvo zdavlja je 2007. godine izdalo instrukciju o priznavanju putnog lista kao važeće isprave za ostvarivanje hitne medicinske pomoći
bez novčane nadoknade. Iako ovo nije trajno i održivo rešenje, ipak je doprinelo lakšem pristupu
zdravstvenoj zaštiti, posebno za decu i trudnice.
Projekti koji su realizovani tokom poslednjih godina jasno govore da je održiva integracija povratničkih porodica moguća jedino ako se u ovaj posao aktivno uključe svi akteri, naročito na lokalnom nivou. Najvažnija institucija na lokalnom nivu svakako je centar za socijalni rad. Povratnici
po readmisiji su do 2010. godine bili jedna od ugroženih grupa stanovništva kojoj je potrebno
olakšati integraciju. Tako su povratnici na osnovu putnog lista mogli dobiti jednokratnu novčanu
pomoć u centru za socijalni rad čiji iznos zavisi od snage lokalne samouprave iz čijeg se budžeta finansira. Pomoć može biti u iznosu od tri do 20.000 dinara za celu porodicu. Ona jeste neznatna, ali
kako povratnici uglavnom dolaze bez novčanih sredstava, ona koliko-toliko koristi. Na beogradskom aerodromu mogu dobiti i besplatnu kartu u jednom pravcu, kako bi došli do mesta boravka,
a po novoj strategiji i akcionom planu mogu dobiti i smeštaj u prihvatnim centrima u trajanju
do četrnaest dana. Naročito su važni romski koordinatori i poverenici za izbegla i raseljena lica i
povratnike. Oni najčešće imaju kontakte sa ovim licima. Nedovoljna informisanost ovih lica, koji
na lokalnom nivou najviše mogu da urade na integraciji povratnika, pojavljuje se kao veliki problem. Naglašavajući značaj lokalnog delovanja, a kao iskorak u rešenosti lokalnih samouprava da
se iznađe održivo rešenje pitanja povratnika ističe se uspostavljanje lokalnih saveta za migracije i
povratak. Ova lokalna institucija je u začetku i za sada nema značajnijih aktivnosti.
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) jedna je od retkih koja je realizovala program podrške povratnicima iz Nemačke u vidu jednokratne novčane pomoći koju obezbeđuje nemačka
Vlada. Posredstvom programa koji je započet 2000. godine i trajao do kraja 2006. godine, oko
15.000 osoba primilo je ovu vrstu pomoći, a veliki broj korisnika je, po IOM-ovim podacima, bio u
situaciji socijalne ugroženosti.
Prava održiva i dugoročna integracija povratnika po readmisiji biće ostvarena zapošljavanjem
ove ranjive društvene grupe. Međutim, veliki broj povratnika po sporazumu o readmisiji suočava
se sa problemima u nalaženju posla. Samo 2,9% ukupno evidentiranih povratnika u Kancelariji za
readmisiju su zaposleni, dok je 53,2% dugoročno nezaposleno. Ostalih 43,9% su deca, učenici,
studenti. Problem je svakako i obrazovna struktura povratnika, gde nalazimo tek 1,8% osoba sa
završenim višim i visokim obrazovanjem, dok su 52,4% povratnika bez završene škole ili sa osnovnom školom.
88
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-202087. godine identifikuje osnovne izazove sa
kojima se Srbija suočava, ali postavlja i kao jedan od prioriteta podsticanje zapošljavanja u manje
razvijenim regionima, kao i podsticanje zapošljavanja ranjivih grupa. Dok je prethodna Strategija
zapošljavanja za period 2005. – 2010. godine, uključivala Rome, izbeglice i interno-raseljena lica,
nova Strategija do 2020. godine kao deo ranjivih grupa pominje i žrtve trgovine ljudima i povratnike po sporazumu o readmisiji. Iako Nacionalna služba za zapošljavanje ima bazu podataka
romske populacije koja je i rodno senzitivna, baza ne prepoznaje pojedine ranjive grupe unutar
romske popualcije, kao što su povratnici po readmisiji, pa nema podataka da li i koliko je ovih ljudi
zaposleno.
Kršenja prava povratnika su brojna, i od strane zemalja u kojima su uživali privremenu zaštitu,
ali i od naše države koja vrši prihvat. Na primeru vraćanja maloletnih lica bez pratnje, vrlo je jasno
da zemlja koja pokreće readmisiju ne poštuje međunarodne konvencije o ljudskim pravima. Sa
druge strane, Srbija ne čini gotovo ništa da ovi problemi postanu vidljivi, a potom i da se izbrišu iz
prakse.
Jedna od 13 oblasti Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji i pratećeg Akcionog plana za njeno sprovođenje do 2015. godine su povratnici po sporazumu o readmisiji.
Komesarijat za izbeglice i migracije realizuje neke od aktivnosti navedene u Akcionom planu, kao
što su informisanje povratnika, jedinica lokalne samouprave i medijska kampanja (projekat SDC,
163.000 Eur), smeštaj povratnika u prihvatne centre (10.800.000 din), nastavak projekta “Podrška u
sprovođenju strategija za interno-raseljena lica, izbeglice i povratnike po readmisiji” finansiranog
iz IPA sredstava, podrška LAPovima (1.7 miliona EUR)
2.7.2.2. Lokalni nivo
Jedinstveni sporazum o readmisiji sa zemljama EU (2008) je osnovni dokument za sprovođenje
politike prema povratnicima po readmisiji. Ratifikujući ga, Srbija se obavezala na “održiv povratak
kroz programe readmisije”88. I pored toga što su se na nacionalnom nivou zadovoljile forme strateških dokumenata, do aktivnog sprovođenja na lokalnom nivou, zapravo nikad nije ni došlo.
Tokom 2007. i 2008. godine Služba za ljudska i manjinska prava je započela uključivanje jedinica
lokalne samouprave u rešavanje problema povratnika nizom edukacija za predstavnike lokalnih
institucija, kao i izradom priručnika za postupanje institucija na nacionalnom i lokalnom nivou i informatora za readmisante na više jezika, između ostalih tu je i romski jezik. Istaknuto je da određenih pomaka ima u odnosu na nivo informisanosti lokalnih institucija o potrebama lica vraćenih po
readmisiji, kao i pomaka u strateškom planiranju jedinica lokalne samouprave.
Činjenica je da se ovom problematikom na lokalnom nivou najčešće bave poverenici za izbeglice
kojima je ova oblast pridodata uz osnovnu koju inače obavljaju, dok je u nekolicini opština formiran Savet za migracije, što govori da lokalna samouprava prepoznaje problem, ali uglavnom nema
dovoljno mogućnosti da podrška povratničkim porodicama bude intenzivnija. Aktivnije učešće
lokalnog nivoa uključuje Komesarijat za izbeglice koji je od 2008. godine uvrstio readmisiju u svoju nadležnost. Prenamenom delova kolektivnih centara i njihovom adaptacijom stvoreno je ukupno četiri centra za interventni prihvat povratnika i to u Obrenovac, Zaječaru, Beloj Palanci i Šapcu.
Ovi centri obezbeđuju smeštaj i hranu, kao i informacije o pravima, obavezama, ali i pomoć u
pribavljanju ličnih dokumenata i pristup ostalim pravima. Međutim, strateški dokumenti na lokalnom nivou nisu zaživeli. Do 2013. godine 115 opština i gradova je izradilo lokalne akcione planove
za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica, od toga je 13 jedinica lokalne samouprave u
ovim LAP-ovima dodalo i mere koje se odnose na rešavanje problema povratnika po readmisiji89.
Službeni glasnik RS, br. 37/11
http://www.kirs.gov.rs/docs/read/Read_Sporazum_EU.pdf
89
Prema rečima Komesara, taj broj opština aktuelno je veći, čak oko 50 opština je uradilo ili će uraditi dopunu lokalnih akcionih planova, ali u
dostupnim materijalima KIRS, na veb sajtu, taj se podatak ne može naći
87
88
89
Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Usvojile su ga uglavnom opštine u kojima je ovaj problem naročito izražen, u Vojvodini, u centralnoj Srbiji i jedinicama lokalne samouprave na jugu Srbije. Donošenjem ovih dopunjenih lokalnih
planova akcije, jedinicama lokalne samouprave omogućeno je da konkurišu za sredstva koja bi
bila namenjena unapređivanju položaja povratnika.
Iako ovaj problem ne jenjava, nijedna opština, pa ni one u kojima je realizovano istraživanje u okviru ovog projekta, nije donela strateški dokument koji posebno targetira ovu ciljnu grupu. Lokalne
samouprave su se u rešavanju problema Roma i Romkinja uglavnom koncentrisale oko 4 prioritetne oblasti, dok su povratnici po readmisiji tek jedna od mogućih osetljivih grupa unutar romske
zajednice. Komesarijat za izbeglice koji je nadležan za ovu oblast u okviru svog budžeta ne izdvaja
posebna sredstava za realizaciju mera za reintegraciju romske populacije koja se našla u procesu
readmisije. Ova sredstva su planirana i prikazana u ukupnom godišnjem budžetu. Osim nekoliko
projekata koje su vodile međunarodne organizacije UNDP i OEBS Misija u Srbiji, još se samo IOM
ozbiljnije pozabavio ovim problemom. Ovi programi bili su usmereni na podizanje kapaciteta institucija, a manje usmereni na same povratnike. Donatori su se slabo okretali readmisiji kao temi za
koju su dodeljivane donacije. Jedinice lokalne samouprave još su se manje bavile pronalaženjem
donatora za rešavanje pitanja povratnika po readmisiji. Komesarijat za izbeglice je tokom 2012.
i 2013. godine raspisao 14 javnih poziva za jedinice lokalne samouprave i ni jedan se nije ticao
readmisije, dok je od 7 javnih poziva za organizacije civilnog društva, 3 namenjeno problemima
povratnika. Švajcarska Vlada je tokom 2005, 2006 i 2007. godine, kao i Vlada Luxemburga, pokretala nekoliko projekata koji su targetirali one regione u Srbiji iz kojih je u ove zemlje dolazilo najviše
ljudi. To je uglavnom bio jug Srbije, Novi Pazar, Tutin, Sjenica.
2.7.3.PREPORUKE
Integracija povratnika nije samo uslov za dalje pridruživanje EU. Ovaj proces ima i druge dalekosežne posledice: smanjuje se broj lica koja žive ispod linije siromaštva u Srbiji i time se smanjuje
opterećenje na sistem socijalne zaštite, ali i na domicilno stanovništvo, pošto se povratnici u velikom broju slučajeva vraćaju kod rodbine i prijatelja, koji su često, takođe socijalno i materijalno
ugroženi; sprečava se stvaranje začaranog kruga siromaštva, bede, nezaposlenosti, neobrazovanosti i bolesti koji posebno pogađa osetljive kategorije stanovništva kao što su deca, samohrane
majke i stara lica; sprečava se sekundarna migracija – ponovni odlazak u inostranstvo lica koja se
nisu integrisala u društvo, što opterećuje sistem kontrole migracija i stvara nove talase migranata;
sprečava zloupotrebu žena i dece – postoji opravdana bojazan od trgovine ljudima u okviru procesa readmisije.
Reintegracija povratnika zahteva koordinisan napor institucija na lokalnom niovu kako bi se omogućilo njihovo uključivanje u zajednicu i ekonomsko osnaživanje sa ciljem sprečavanja sekundarne migracije. Međutim, bez aktivnijeg učešća lokalnih samouprava to neće biti moguće. Lokalni
saveti za migracije imaju ključnu ulogu u reintegraciji povratnika i zato je vrlo važno definisanje
njihove uloge, ali i budžetske linije koja bi pokrivala mere i aktivnosti. Programi moraju biti sveoubuhvatni od obezbeđivanja ličnih dokumenata, zapošljavanja, uključivanja u obrazovni sistem do
socijalne zaštite i rešavanja stambenog pitanja. Nedostatak evidencija o povratnicima po readmisiji treba prevazići uvođenjem afirmativnih mera za ovu ranjivu grupu. Ovo svakako utiče na nemogućnost planiranja sredstava i mera za rešavanje ovog problema. Problem rešavanja potreba
povratnika ne može se posmatrati izvan ukupne socio-ekonomske situacije u Srbiji, ali i u Evropi.
Potreba za stimulativnim socio-ekonomskim okruženjem na lokalnom nivou pokazala se kao ključni činilac održive integracije.
90
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
Zato je nephodno:
• Jedinice lokalne samouprave treba da donesu operativne planove za integraciju lica vraćenih po readmisiji uz adekvatno budžetiranje.
• Potrebno je efikasno umrežiti sve aktere, naročito na lokalnom nivou i stvoriti mrežu podrške za povratnike po readmisiji.
• Kontinuirano prikupljanje sredstava za lokalne samouprave za strukturne projekte kojima
se dugoročno rešavaju problemi povratnika.
• Stvaranje jedinstvene baze podataka o licima vraćenim po readmisiji.
• Pored poverenika za izbeglice, u rad na pitanjima readmisije treba uključivati lokalne
romske organizacije.
• Pružanje podrške lokalnim savetima za migracije i uključivati pripadnike i pripadnice lokalne romske zajednice u njihov rad.
• Kontinuirano raditi na ekonomskom osnaživanju romske populacije.
91
Kultura
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.8.KULTURA
Autorka: Leposava Mitrović
2.8.1. Međunarodni pravni okvir
Međunarodni pravni okvir čine Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina ( 2002) i Evropska
povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima (2006).
2.8.2. Nacionalni pravni okvir
Republika Srbija je 2009.godine usvojila Strategiju za unapređivanje položaja Roma i Akcioni plan
za njeno sprovođenje uz projekciju budžetskih sredstava za realizaciju planiranih mera i aktivnosti
za period 2009-2011. godina. Akcioni plan za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja
Roma obuhata 13 oblasti, a između ostalih oblast medija, kulture i informisanja na maternjem
jeziku. Ministarstvo kulture je za realizaciju aktivnosti i mera iz Akcionog plana izdvojilo 2009.
godine 12.155.913,00 dinara, a 2010. godine bilo je izdvojieno 13.155.012,00 dinara.
Pravo na informisanje na maternjem jeziku garantovano je Ustavom Republike Srbije kao jedno
od osnovnih prava pripadnika nacionalnih zajednica. U Srbiji se javno informisanje ostvaruje,
pored srpskog jezika, i na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, romskom, hrvatskom,
bosanskom, ukrajinskom, češkom, nemačkom, makedonskom, bugarskom, albanskom i vlaškom
jeziku, kao i na bunjevačkom govoru.
Pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji, a među njima i romska nacionalna manjina imaju
neotuđivo pravo na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje, prenošenje i javno ispoljavanje
kulturne i jezičke posebnosti. U cilju očuvanja i razvijanja nacionalne posebnosti pripadnici romske
nacionalne manjine imaju pravo da osnivaju posebne kulturne, umetničke i naučne ustanove,
društva i udruženje u svim oblastima kulturno umetničkog života.90
Od toga kako su manjinska prava, pa time i prava na informisanje i negovanje kulture na jezicima
manjina uređena, kao i na koji način se normativni okvir ostvaruje u praksi, umnogome
zavisi kvalitet međuetničkih odnosa, stepen integrisanosti manjina u društvo, odnosno stepen
građanske kohezije društva i ljudska bezbednost.91
Položaj pripadnika i pripadnica nacionalnih manjina u Srbiji uređen je Ustavom Srbije i Zakonom
o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina (2002), kao i drugim zakonima i propisima. Republika
Srbija je svojim Ustavom i nizom zakona uredila način ostvarivanja ustavno garantovanih prava i
sloboda pripadnika nacionalnih manjina.
Njima se, pored prava koja su Ustavom zajemčena svim građanima, garantuju i dodatna,
individualna ili kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju se pojedinačno, a kolektivna u
zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorima.
Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi
jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete. Nacionalni
savet romske nacionalne manjine formiran je 2003. godine na osnovu Zakonom o zaštiti prava i
90
91
Zakon o zastiti prava i sloboda nacionalnih manjina, cl.12
Informisanje na jezicima manjina, Fond za otvoreno drustvo, Beograd, 2007.
92
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Kultura
sloboda nacionalnih manjina a i Male povelje o ljudskim pravima. Zakon o nacionalnim savetima
nacionalnih manjina (2009) u članovima 16-18, uređuje nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih
manjina u oblasti kulture. Nacionalni saveti osnivaju ustanove kulture radi očuvanja kulturne
osobenosti i nacionalnog identiteta nacionalne manjine i vrše prava i obaveze osnivača. Republika,
autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu, u celini ili delimično, preneti osnivačka
prava na nacionalni savet. Nacionalni saveti utvrđuju strategiju razvoja kulture nacionalne manjine,
utvrđuju koje su ustanove i manifestacije u oblasti kulture od posebnog značaja za očuvanje,
unapređivanje i razvoj posebnosti i nacionalnog identiteta određene nacionalne manjine. Takođe,
nacionalni saveti nacionalnih manjina su aktivni učesnici u donošenju konačnog predloga odluke
o sufinansiranju u svakoj konkursnoj proceduri. Zakonom o kulturi (2009) koji se primenjuje
od 2010. godine, data je mogućnost nacionalnim savetima nacionalnih manjina da se staraju o
sprovođenju kulturne politike nacionalne manjine i, u skladu sa zakonom, učestvuju u procesu
odlučivanja ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, osnivaju ustanove
kulture i druga pravna lica u kulturi (Član 5).
2.8.3.PRAKSA
2.8.3.1. Nacionalni nivo
Ministarstvo kulture, u okvirima svojih nadležnosti, preduzima određene aktivnosti kojima nastoji
da omogući različite vidove izražavanja na manjinskim jezicima. Imajući u vidu činjenicu da su
manjinski jezici integralni deo kulturnog identiteta i osnova za očuvanje, kreiranje i prezentovanje
kulturnih vrednosti, Ministarstvo kulture podržava projekte koji se odnose na ovu oblast.
U periodu 2007-2011. godine Ministarstvo kulture je finansijski podržalo projekte koji doprinose
razvoju i prezentaciji umetnosti i kulture romske nacionalne manjine92
2007. godina
1.530.000,00 dinara
2008. godina
1.885.000,00 dinara
2009. godina
700.000,00 dinara
2010. godina
1.010.000,00 dinara
2011. godina
850.000,00 dinara
Na konkursima za sufinansiranje projekata i programa koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i
prezentaciji umetnosti i kulture romske nacionalne manjina Ministarstvo kulture je u periodu od
2007-2011. godine podržalo Romski festival podunavskih zemalja, Dane poezije Trifuna Dimića,
Književni festival romskog stvaralašta, Festival amaterskih pozorišta mladih Roma Srbije. Savez
društava Roma Pčinjsko-jablaničkog okruga dobilo je od Ministarstvo za ljudska i manjinska 2009.
godine 50.000,00 dinara za organizaciju Osme smotre kulturnog dostignuća Roma.
Za negovanje jezika i kulture uopšte, veoma je važno postojanje biblioteka sa knjižnim fondom na
manjinskim jezicima dostupnim pripadnicima nacionalnih manjina. U Republici Srbiji uglavnom
deluju javne biblioteke. Za potrebe Prvog periodičnog izveštaja o primeni Povelje anketirane su
biblioteke o broju knjiga na manjinskim jezicima. Na nivou Republike Srbije samo tri biblioteke
(od ukupnog broja anektiranih) Gradska biblioteka Novi Sad, Narodna biblioteka u Beloj Crkvi i
Biblioteka Stevan Sremac u Nišu u svom fondu imaju ukupno 567 knjiga na romskom jeziku.
Uz podršku Ministarstva kulture u periodu od 2007-2009. godine Etnografski muzej je realizovao
92
Okvirna konvencija za zastitu nacionalnih manjina, Treci periodicni izvestaj, Vlada RS, Beograd, 2012.godina, str.77
93
Kultura
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
program pod nazivom “Đelem, đelem” koji promoviše kulturu Roma u Srbiji.
U periodu od 2010-2011. godine, Ministarstvo kulture je sufinansiralo tri projekta iz oblasti
kulturnog nasleđa Roma u ukupnom iznosu od 2.000.000,00 dinara.93
2.8.3.2. Pokrajinski nivo
Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine, pored subvencionisanja institucija kulture
čiji je osnivač Autonomna Pokrajina Vojvodina, putem konkursa sufinansira i programe kojima
se ostavaruju potrebe i interes u oblasti kulture nacionalnih manjina i manjinskih jezika koji ih
prezentuju.
U periodu od 2007-2011. godine Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine, obezbedio je
sledeća sredstava za kulturu i umetničko stvaralaštvo romske nacionalne manjina koja živi na
teritoriji AP Vojvodine:94
2007. godina
1.404.000,00 dinara
2008. godina
3.139.000,00 dinara
2009. godina
2.478.000,00 dinara
2010. godina
4.141.700,00 dinara
2011. godina
2.485.000,00 dinara
Romski teatar Suno e Rromengo u Novim Karlovcima, osnovan 2007. godine kao profesionalno
pozorište, izvodi predstave na romskom jeziku. Pored gostovanja u mestima Vojvodine i Srbije,
predstave izvodi u susednim i drugim evropskim zemljama. Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP
Vojvodine subvencionisao je rad pozorišta Suno e Rromengo u periodu od 2007-2010. na osnovu
zaključenih protokola ili u okviru finansijskog plana Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. U 2007.
godini ta subvencija je iznosila 800.000,00 dinara, u 2008. godini 2.450.000,00 dinara i u 2009.
godini 1.200.000,00 dinara. Profesionalizaciju rada i obuku glumaca tog pozorišta, Pokrajinski
sekretarijat za kulturu AP Vojvodine je finansirao 2008. godine sa 625.000,000,00 dinara. Konkurs
za sufinansiranje podsticanja pozorišne produkcije nacionalnih manjina u AP Vojvodini prvi put je
raspisan 2011. godine, kada je rad romskog pozorista Suno e Romengo podržan sa 1.200.000,00
dinara. Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine odobrio je 60.000,00 dinara Udruženju
Roma „Beočin“ iz Beočina za izvođenje pozorišne predstava „Zvono“ na romskom jeziku.
NIU „Them“ iz Novog Sada, koji izdaje 5-6 knjiga godišnje, dobija subvencije za izdavačku delatnost
na romskom jeziku od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu AP Vojvodine. Za te namene u 2007.
godini obezbeđeno je 200.000,00 dinara, u 2008. godini 228.000,00 dinara i u 2009. godini
228.000,00 dinara.95
Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine podržao je organizovanje kulturnih manifestacija
romske nacionalne manjine96
2007. godina
560.000,00 dinara
2008. godina
680.000,00 dinara
2009. godina
641.000,00dinara
Okvirna konvencija za zastitu nacionalnih manjina, Treci periodicni izvestaj, Vlada RS, Beograd, 2012.godina, str.86
Okvirna konvencija za zastitu nacionalnih manjina, Treci periodicni izvestaj, Vlada RS, Beograd, 2012.godina, str.87
95
Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima, Drugi periodični izvestaj, Vlada RS, Beograd, 2010. godine, str.183 i 184
96
Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina, Treći periodični izveštaj, Vlada RS, Beograd, 2012. godina, str.93
93
94
94
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Kultura
2010. godina
1.930.000,00 dinara
2011. godina
490.000,00 dinara
2.8.3.3. Lokalni nivo
Opštine, kao osnovne teritorijalne jedinice u kojima se ostvaruje lokalna samouprava, organizuju
poslove u vezi sa zaštitom kulturnih dobara od značaja za opštinu, podstiču razvoj kulturnog i
umetničkog stvaralaštva, obezbeđuju sredstva za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata
u oblasti kulture od značaja za opštinu i stvaraju uslove za rad ustanova kulture čiji su osnivači.
Centar za kulturu i afimaciju Roma postoji od 2008. godine sa ciljem da afirmiše kulturu Roma. Ovo
udruženje realizovalo je nekoliko projekata iz oblasti kulture i medija. Između ostalog finansira se
iz budžeta Opštine Čukarica koja izdvaja 200.000,00 dinara godišnje.
U oblasti pozorišne umetnosti, produkciji i organizovanju izložbi Romski kulturni centar realizovao
je nekoliko projekta od kojih su neki bili finansirani iz budžeta Opštine Čukarica.
Opština Lazarevac je 2011. godine usvojila Lokalni akcioni plan za unapređivanje položaja
nacionalnih manjina. Osnovni cilj ovog strateškog dokumenta je unapređivanje obrazovanja,
zdravstvene zaštite, stanovanja, zapošljavanja, kuture i informisanja Roma, i unapređivanje
položaja Romkinja. U opštini Lazarevac tradicionalno se svake godine obeležava “Svetski dan
Roma”, u periodu od 1- 8. aprila, u okviru koga se organizuju sportske i kulturne manifestacije, u
organizaciji „RHU Rom Lazarevac“.
U Beogradu od 2009. godine postoji Muzej kulture Roma koji je finansijski podržan od Skupštine
grada Beograda.97
Opština Apatin je 2010. godine usvojila Lokalni akcioni plan za poboljšanje položaja Roma za
period 2010-2015. godina za oblast obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravlja, socijalne
zaštite i kulture Roma. U posebnom odeljku za kulturu i informisanje naglašeno je da Romi
apatinske opštine žive na tom prostoru više stotina godina i imaju svoju kulturu, tradiciju, običaje,
igre i pesme koje zaslužuju veću medijsku pažnju i širi informatički prostor. Romi u Apatinu su
uključeni u tri Kulturno umetnička udruženja koja uz pomoć lokalne zajednice prikazuju kulturne
običaje i navike romske populacije. Ove aktivnosti su podržane od strane budžeta Oopštine.98
Grad Valjevo je 2011.godine podržalo udruženje Romski centar za demokratiju Valjevo sa 95.000,00
dinara za promociju romske kulture povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma. Ovo
udruženje podržano je i 2012. godine sa 250.000,00 dinara za ciklus emisija o obrazovanju Roma.
Društvo Rom Valjevo je 2012. godine od Grada dobilo 80.000,00 dinara za promociju Romskosrpskog rečnika i Knjige prijateljstva.
97
98
Sajt Muzeja romske kulture, http://www.romamuseum.rs/onama.html
Sajt Skupstine opstine Apatin, http://www.soapatin.org/
95
Kultura
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.8.4.PREPORUKE
• Podsticanje osnivanja zavoda, raznih udruženja, ustanova i institucija kulture kroz koje ce
se razvijati i jasno izražavati kultura Roma. Takođe, na teritoriji AP Vojvodine jedino u okviru
Zavoda za kulturu Vojvodine postoji Koordinacioni odbor društava za jezike i kulturu koji
organizuje aktivnosti na srpskom, a između ostalih manjinskih jezika i na romskom.
• Očuvanje materijalne i nematerijalne kulture Roma, jer kulturno nasleđe čini vazan deo
savremenog identiteta jedne manjinske zajednice. Dosadašnje mere i aktivnosti nisu
dovoljne, jer je u periodu od 2009-2013. godine osnovan jedino Muzej kulture Roma uz
pokriviteljstvo Skupštine Grada Beograda.
• Podsticanje osnivanja pozorišta, kontinuiranog pozorišnog stvaralaštva i izvođenje
predstava na romskom jeziku. Pozorišne predstave na romskom jeziku na teritoriji AP
Vojvodina izvodi jedno profesionalno i tri amaterska pozorišta, što je izuzetno mali broj u
poređenju na primer sa rusinskom nacionalnom manjinom gde predstave na maternjem
jeziku izvodi jedno profesionalno i 15 amaterskih pozorišta.
• Podsticanje izdavačke delatnosti na romskom jeziku i prevođenje romske literature na
srpski jezik i obrnuto. Veoma je mali broj literature na romskom jeziku kao i broj autora/
pisaca koji svoje stvaralaštvo objavljuju/prevode na romski jezik.
• Veća uključenost RNSM i predstavnika romske zajednice u kreiranje programa i predloga
za brzi i integrativni kulturni razvoj.
• Definisanje jasnih kriterijuma za način raspodele budžetskih sredstava, kontrola trošenja,
donošenje podzakonskih akata i propisa kao i usklađenost strateških dokumenata, zakona
i operativnih planova.
• Budžetima Republike Srbije za 2010. i 2011. godinu planirana su sredstva za budžetski fond
nacionalnih manjina koja nisu utrošena zbog ne donošenja podzakonskog akta koji bi bliže
regulisao ovo pitanje99.
99
Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina, Treći periodični izveštaj, Vlada RS, Beograd, 2012. godina, str.100
96
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Informisanje i mediji
2.9. INFORMISANJE I MEDIJI
Autorka: Leposava Mitrović
2.9.1. PRAVNI OKVIR
2.9.1.1. Međunarodni pravni okvir
Međunarodni pravni okvir čine Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina, Evropska
povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda.
2.9.1.2. Nacionalni pravni okvir
Zakon o javnom informisanju (2003) i Zakon o radiodifuziji (2002) uređuju i transformišu sistem
javnog informisanja. Na osnovu njih realizovana je privatizacija štampanih medija čiji su osnivači
jedinice lokalne samouprave i transformacija državne televizije u javni servis, koja je završena
2006. godine. Zakon o radiodifuziji definiše Republičku radiodifuznu agenciju kao samostalnu,
odnosno nezavisnu organizaciju koja vrši javna ovlašćenja, a radi obezbeđivanja uslova za efikasno
sprovođenje i unapređivanje utvrđene radiodifuzne politike u Republici Srbiji na način primeren
demokratskom društvu.
Republička radiodifuzna agencija nije jedini organ nadležan za sprovođenje Zakona o radiodifuziji.
Ulogu u ovom procesu imaju i Ministarstvo kulture, Narodna skupština Republike Srbije, Vlada
Republike Srbije, Agencija za telekomunikacije.100
Novina u oblasti javnog informisanje je Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici
Srbiji do 2016. godine101, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2011. godine, kojom se utvrđuju
smernice razvoja sistema javnog informisanja sa osnovnnim ciljem daljeg jačanja uspostavljanja
demokratskih odnosa u toj oblasti. Osnovno opredeljenje sadržano u Strategiji jeste da država ne
bude vlasnik javnih glasila, ni neposredno ni posredno. Ona može biti samo osnivač nacionalnih,
pokrajinskihi regionalnih javnih radio-televizijskih servisa kako bi se osigurao javni interes na
području javnog informisanja. Nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu biti osnivači javnih
glasila na jeziku nacionalne manjine za koju su osnovani. Međutim, javna glasila kojima su
osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina ne mogu da učestvuju na konkursima za projektno
finansiranje na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou.
Za ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina na informisanje u AP Vojvodini, od važnosti
su odredbe Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine (2009) i propisi
koje su donele pokrajinske vlasti.
2.9.2. PRAKSA
2.9.2.1. Nacionalni nivo
Ustavom Republike Srbije garantuje se ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina na
informisanje na svom jeziku, radi očuvanja nacionalnog, kulturnog i jezičkog identiteta i pune
ravnopravnosti nacionalnih manjina. U jednom društvu odnosno državi pravo na informisanje
na maternjem jeziku ne ostvaruje se samo onda kada je ono garantovano kao osnovno pravo
pripadnicima manjina, nego i kada postoje mediji ili medijski proizvodi na manjinskim jezicima;
kada su ti mediji autonomni u odnosu na političke (organi vlasti, političke stranke i sl.) i ekonomske
100
101
Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji, Vlada RS, Beograd, 2009
Na osnovu Čl.45. stav 1 Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11)
97
Informisanje i mediji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
centre moći, bilo da su nosioci te moći pripadnici manjine ili većine; kada obavljaju svoju delatnost
saglasno profesionalnim i etičkim pravilima medijskih struka; i konačno, kada vode informativnu
uređivačku politiku nezavisno od poslovnih i drugih interesa svojih vlasnika. 102
Da bi se obezbedilo ostvarivanje garantovanog prava na informisanje na jezicima manjina, da bi
se očuvao ili unapredio njegov kvalitet i osigurala održivost manjinskih medija, potrebno je da
postoje: pravni okvir koji se celovito primenjuje, funkcionalni institucionalni aranžmani i efikasan
nadzor nad ostvarivanjem važećih pravnih normi i funkcionisanjem institucija.
Država, u ovom slučaju Srbija, je dužna da obezbedi pravni okvir, uslove za njegovo ostvarivanje
i da uspostavi efikasan nadzor nad sprovođenjem zakona i utvrđenih politika. Međutim,
odgovornost za razvoj i kvalitet informisanja na jezicima manjina u Srbiji leži ne samo na državi
već i na samim manjinama, odnosno nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji su organi
manjinske samouprave.
U 2008. godini su se, zbog finansijskih problema, Ministarstvu kulture obratila tri elektronska medija
koja emituju program na romskom jeziku RTV Nišava (Niš), Radio Rom,(Obrenovac) i Radio Ema (
Bujanovac). Njima je dodeljeno ukupno blizu 300.000,00 dinara za izradu tehničke dokumentacije
potrebne za dobijanje licence od RATEL-a, što je uslov za dalje emitovanje programa.
Iste godine Ministarstvo kulture je sa 960.000,00 dinara pomoglo romskom listu „Romano Nevipe“
da unapredi i proširi svoju dopisničku mrežu, angažujući mlade i obrazovane Rome, zainteresovane
za novinarski poziv. Procenjujući izuzetno težak materijalni položaj, kao i nemogućnosti da
sopsvenim naporima reši nagomilane tehničke probleme (zastarela oprema), Nezavisnoj televiziji
iz Niša, koja redovno emituje informativne emisije na bugarskom i povremeno na romskom jeziku,
Ministarstvo kulture je u 2009. godini dodelilo 2.100.000,00 dinara za unapređenje tehničkih
kapaciteta.103
Ministarstvo kulture je, 2009. godine u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i
Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine, počelo sa realizacijom projekta angažovanja
romskih zastupnika za medije. Projektom je bilo obuhvaćeno 18 polaznika obuke za romskog
zastupnika za medije. Po završenoj edukaciji, koja je imala dve faze, romski zastupnici za medije
bili su angažovani u lokalnim sredinama na uređivanju emisija i priloga i plasiranju informacija
od značaja za romsku zajednicu preko lokalnih medija. Ministarstvo kulture je za ovu namenu
izdvojilo nešto preko 1.000.000,00 dinara.
U okviru javnog radiodifuznog servisa RTS, na Prvom programu Radio Beograda svakodnevno
se emituje informativna emisija Romano Them, na romskom i srpskom jeziku, u trajanju od 30
minuta. U 2010. godini emitovano je ukupno 10.259 minuta tog programa. U okviru televizijskog
programa RTS, od 2009. godine proizvodi se i jednom nedeljno (subotom) emituje informativna
emisija Građanin, u trajanju od 25 minuta koja je namenjena svim nacionalnim manjinama u
Republici Srbiji. Na RTS 2 emituju se jednom sedmično sledeće emisije na romskom jeziku: zabavno
muzička emisija Romane Ođile, emisija o kulturi i tradiciji Roma, Kulturako Aresipe i informativna
emisija Amen Ađes.
Na osnovu podataka dobijenih od nacionalnih saveta nacionalnih manjina, koje je Uprava za
ljudska i manjinska prava prikupila tokom septembra i oktobra 2011. godine, sačinjen je pregled
dostupnosti sredstava javnog informisanja pripadnika nacionalnih manjina, a među njima i romske
nacionalne manjine. Informisanje na maternjem jeziku pripadnici romske nacionalne manjine
ostvaruju putem:
102
103
Informisanje na jezicima manjina, Fond za otvoreno drustvo, Beograd, 2007.
Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima, Drugi periodicni izvestaj, Vlada RS, Beograd, str.odeljak 284, str.131 i 132
98
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Informisanje i mediji
- 2 štampana glasila, mesečnika – Nevipe e terne, Trstenik; časopisa iz oblasti kulture – Romologija,
Deronje; dvojezičnog mesečnika – Romano nevipe, Beograd;
- programa na 19 radio-stanica, dva javna radiodifuzna servisa (republički i pokrajinski), – Radio
Beograd (0,5 sati dnevno) i Radio Novi Sad (1 sat dnevno); 8 radio stanica lokalnih zajednica – Radio
Bela Crkva (1 sat nedeljno), Radio Kikinda (4 sata nedeljno), Radio Novi Bečej (1 sat nedeljno), Radio
Odžaci (2 sata nedeljno), Radio Trstenik (0,5 sati nedeljno), Radio Zrenjanin (16 sati mesečno), Radio
Kruševac (16 sati mesečno) i Radio Požarevac (8 sati mesečno); 9 radio stanica ostalih vrsta emitera
– Radio Nišava, Niš (24 sata dnevno), Radio Ema, Bujanovac (16 sati mesečno), Radio Bus, Kovin (1
sat mesečno), Radio Rom, Obrenovac (24 sata dnevno) Radio Blue, Odžaci (0,5 sati nedeljno), Radio
Sombor (1,5 sati dnevno), Radio Srbobran (1 sat nedeljno), Radio Točak, Valjevo (16 sati mesečno)
i Radio Puls, Despotovac (2 sata nedeljno);
- programa na 10 TV stanica, pokrajinskom javnom radiodifuznom servisu – Televizija Vojvodine
(58 sati mesečno); 7 TV stanica lokalnih zajednica – TV Bujanovac (1 sat nedeljno), TV Valjevo (1 sat
dnevno), TV Kruševac (1 sat nedeljno), TV Trstenik (2 sata mesečno), TV Pančevo (0,5 sati nedeljno),
TV Alt,Aleksinac (0,5 sati nedeljno) i TV Raška (3 sata mesečno); dve TV stanice ostalih vrsta emitera
– TV Nišava, Niš (24 sata dnevno) i TV Klisura, Grdelica (1 sat nedeljno).104
U periodu od 2008 do 2011. godine za finansiranje dvojezičnog glasila na romskom i srpskom
jeziku „Romano Nevipe“ Ministarstvo kulture izdvojilo je 21.546.957,00 dinara.
2.9.2.2. Pokrajinski nivo
Javni radiodifuzni servis Radio-televizija Vojvodine ima posebnu odgovornost da emituje programe
na manjinskim jezicima pošto značajan procenat stanovništva AP Vojvodine predstavljaju
nacionalne manjine. Radio Novi Sad emituje program na 9 jezika nacionalnih manjina. Od 2011.
godine počeo je sa emitovanjem radio programa namenjenog aškalijskoj nacionalnoj manjini,
jednom nedeljno, u trajanju od pola sata.105 Televizija Vojvodine od 2010. godine emituje jednom
sedmično program na romskom jeziku.106
Iz budžeta AP Vojvodine za finansijsku podršku javnim glasilima i ostalim medijskim proizvodima
na romskom jeziku u periodu od 2007-2011. godine izdvojeno je:
-za novine kojima je osnivač Nacionalni savet romske nacionalne manjine 30.894.000,00 dinara (
dvonedeljni list Them i list za decu Chvorrengo Them), 2009. godine nisu isplaćena sredstva zbog
uočenih nepravilnosti u radu Novinsko izdavačke ustanove „Them“ iz Novog Sada.
- za radio program na romskom jeziku dodeljeno je ukupno 19.032.607,00 dinara
- za televizijski program na romskom jeziku ( RTV Pančevo) isplaćeno je 3.541.600,00 dinara
- za internet sajt na romskom jeziku isplaćeno je ukupno 450.000,00 dinara pojedinačnim
projektima Udruženje Roma, Novi Bečej, Udruženje romskih studenata, Novi Sad, Edukativni
centar Roma, Subotica, RROTA EDU-INF.
Takođe za sufinansiranje časopisa koji je od posebnog značaja za razvoj kulture u AP Vojvodini
Pokrajinski sekretarijat za kulturu – časopis Romologija, u izdanju Asocijacije romskih nastavnika
Vojvodine, Deronje izdovojene 105.000,00 dinara u periodu od 2009-2011. godine
Okvirna konvencija za zastitu nacionalnih manjina, Treci periodicni izvestaj, Vlada RS, Beograd, 2012, str.162
Okvirna konvencija za zastitu nacionalnih manjina, Treci periodicni izvestaj, Vlada RS, Beograd, 2012, str.158
106
Okvirna konvencija za zastitu nacionalnih manjina, Treci periodicni izvestaj, Vlada RS, Beograd, 2012, str.158
104
105
99
Informisanje i mediji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.9.2.3. Lokalni nivo
Grad Valjevo je 2012. godine podržao projekat Javno informisanje udruzenja Romski centar za
demokratiju Valjevo sa iznosom od 200.000 dinara.
Opstina Lazarevac je 2011. godine usvojili Lokalni akcioni plan za unapređivanje položaja
nacionalnih manjina. Osnovni cilj ovog strateškog dokumenta je unapređivanje obrazovanja,
zdravstvene zaštite, stanovanja, zapošljavanja, kuture i informisanja Roma, i unapređivanje
položaja Romkinja.
Po dosadašnjim istraživanjima i sprovedenim kulturnim i informativnim emisijama na Radio
Lazarevcu, TVGem-u, Radio Tunji , Radio Ešingeru i RTV Kolubari, gde su postojale i postoje emisije
o Romima u trajanju od jednog časa, identifikovana je potreba za takvim emisijama sa elementima
kulture Roma kao i uvođenje časopisa za Rome.
2.9.3.PREPORUKE
I pored svih navedenih mera i inicijativa od strane državnih i pokrajinskih institucija, romska
nacionalna manjina ne može biti u potpunosti zadovoljna postignućima u oblasti javnog
informisanja, unapređenja programa i informisanja javnosti na romskom jeziku. Zato je u cilju
ostvarivanje prava pripadnika romske nacionalne manjine na informisanje na svom jeziku, radi
očuvanja nacionalnog, kulturnog i jezičkog identiteta potrebno je preduzeti sledeće korake:
• Usaglasiti zakone koji se odnose na zaštitu prava i sloboda manjina i zakone kojima se
uređuje javno informisanje, privatizacija i radiodifuzija.
Strategiju razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine, Vlada je usvojila
2011. godine. Osnovno opredeljenje sadržano u Strategiji jeste da država ne bude vlasnik javnih
glasila ni neposredno ni posredno. Ona može biti samo osnivač nacionalnih, pokrajinskih i
regionalnih javnih radio-televizijskih servisa kako bi se osigurao javni interes na području javnog
informisanja. Nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu biti osnivači javnih glasila na jeziku
nacionalne manjine za koju su osnovani. Međutim, javna glasila kojima su osnivači nacionalni
saveti nacionalnih manjina ne mogu da učestvuju na konkursima za projektno finansiranje na
republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou.
Zaštitnik građana je u preporuci Ministarstvu informisanja od 18.06.2012. godine utvrdio da
je primena Strategije razvoja sistema javnog informisanja u radu Ministarstva, u delu kojim se
zabranjuje učešće na javnom konkursu novinama (ali i drugim javnim glasilima) čiji su osnivači
nacionalni saveti nacionalnih manjina, a da prethodno nije obezbeđeno njihovo sufinansiranje
budžetskim sredstvima po drugom osnovu, nezakonita, jer ih stavlja u neravnopravan položaj sa
drugim javnim glasilima po osnovu osnivačkih prava.
Potpunim obustavljanjem sufinansiranja očuvanja makar jednih novina na albanskom, bosanskom,
bugarskom i romskom jeziku u 2012. godini (i to zbog primene Strategije razvoja sistema javnog
informisanja) narušeno je ustavno i zakonom utvrđeno načelo koje garantuje jednak položaj i
pravnu zaštitu pripadnicima ovih nacionalnih manjina, a koju ostvaruju pripadnici nacionalnih
manjina u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.
• Otkloniti manjkavosti u konkursnim procedurama koje su često netransparnetne i ad hoc
formulisane.
100
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Informisanje i mediji
Osnovni izvor finansiranja medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina ili lokalne
samouprave su budžeti Republike, Pokrajine i opštine, u zavisnosti od osnivača i prostora na kome
obavljaju svoju delatnost. Deo novca za medijske proizvode na manjinskim jezicima obezbeđuje
se i putem javnih konkursa koje raspisuje Ministarstvo za kulturu, Pokrajinski Sekretarijat za
informisanje AP Vojvodine, i pojedine lokalne samouprave. Zaštitnik građana je takođe u već
gore pomenutoj preporuci od 2012. godine utvrdio da Ministarstvo informisanje nije obezbedilo
pravnu sigurnost u primeni Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima i primeni mera
zaštite i ostvarivanja prava na informisanje pripadnika albanske, bošnjačke, bugarske i romske
nacionalne manjine, jer je u periodu od 2009. do 2011. godine, svake godine menjalo način
sufinansiranja očuvanja novina na jezicima ovih nacionalnih manjina.
Ministarstvo nije u skladu sa načelima dobre uprave, pre donošenja odluke kojom se potpuno
menja višegodišnji način rada i sufinansiranje novina na jezicima nacionalnih manjina sredstvima
državnog budžeta, konsultovalo i obavestilo nacionalne savete nacionalnih manjina i nadležno
ministarstvo za poslove ljudskih i manjinskih prava, da u 2012. godini potpuno prestaje sa
sufinansiranjem novina na jezicima nacionalnih manjina.
Preporuke Zaštitnika građana u vezi sa ovim propustom bile su:
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva će bez odlaganja, u skladu sa svojim
nadležnostima:
1. Doneti akt ili njegovo donošenje predložiti Vladi RS kojim će pravno urediti dalje sufinansiranje
očuvanja makar jednih novina na albanskom, bosanskom, bugarskom i romskom jeziku, u skladu
sa obavezama predviđenim Evropskom poveljom o regionalnim ili manjinskim jezicima i s ciljem
ravnopravne zaštite i ostvarivanja prava svih nacionalnih manjina u Republici Srbiji, pomenutim
aktom urediće i stvaranje i očuvanje makar jednih novina i na jezicima ostalih nacionalnih manjina,
a koje to pravo ne ostvaruju u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.
2. Potrebno je da Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva predloži Vladi RS
izmene i dopune Strategije razvoja sistema javnog informisanja, tako da se predvidi, da na javnom
konkursu u oblasti informisanja ne mogu da učestvuju javna glasila čiji su osnivači nacionalni saveti
nacionalnih manjina, samo ukoliko se u značajnom ili pretežnom delu sufinansiraju budžetskim
sredstvima po drugom osnovu.
3. U postupku izrade i donošenja takvog akta, Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog
društva će kao nadležan državni organ imati u vidu postojeća rešenja u Autonomnoj Pokrajini
Vojvodini i obavezno će obezbediti učešće nacionalnih saveta nacionalnih manjina (čije je sedište
u centralnoj Srbiji), shodno Članu 10. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a
potrebna sredstva za dalje sufinansiranje očuvanja i redovnog izlaženja novina na albanskom,
bosanskom, bugarskom i romskom jeziku, planiraće prvim rebalansom državnog budžeta.107
Nadležno Ministarstvo je u odgovoru Zaštitniku građana navelo da Zakon ne daje mogućnosti
donošenja podzakonskog akta, ali da su doneti interni akti o načinu i uslovima učešća i praćenju
realizacije konkursa.108
• Obezbediti dovoljna sredstva za sprovođenje utvrđenih politika i odnosno ostvarivanja
prava na maternjem jeziku za pripadnike romske nacionane manjine.
Država je dužna da u javnom interesu subvencionira informisanje na jezicima manjina, a posebno
romske nacioanalne manjine koja je lišena jednog od vida dolaženja do sredstava -donacije
matične države medijima «svojih manjina». Potrebno je da republika, pokrajina i jedinice lokalne
samouprave precizno definišu procenat sredstava koji će se izdvajati za finansiranje manjinskih
Preporuke Ministarstu kulture, informisanja i informacionog drustva u vezi sa ocuvanjem etno-kulturnog identiteta nacionalnih manjina,
Zastitnik gradjana
108
http://www.ombudsman.rs/attachments/2370_odgovor%20mk%2034.pdf
107
101
Informisanje i mediji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
medija, a između ostalog i medija romske nacionalne manjine.
• Javne radio-difuzne ustanove Srbije i Vojvodine treba da razviju kratkoročne i srednjoročne
planove unapređivanja programa na jeziku romske nacionalne manjine. Ti programi treba
da budu razvijeni kroz saradnju i u konsultacijama sa RNSM.
• Udruženja medija, strukovna udruženja novinara i profesionalne organizacije treba da
iskažu veću osetljivost i otvorenost u izvestavanju o romskoj nacionalnoj manjina.
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) je u okviru projekta Kako do drugačije slike o
Romima u medijima tokom analize medijskih objava (objavljenih u periodu od 2003-2012) došao
do nalaza da u svojim vestima, reportažama ili kolumnama sami mediji diskriminišu pripadnike
romske nacionalne manjine. Kada je reč o novinskim formama, mediji su najčešće diskriminisali
Rome u komentarima i posebno u reportažama, koje su pisane tako da povećavaju etničku
distancu i stvaraju negativnu sliku o Romima.
• Doneti izmene i dopune zakona o radiodifuziji u delu kojim se predviđa privatizacija
medija kako bi se stvorio novi okvir za privatizaciju medija na manjinskim jezicima, koji će
obezbediti njihovu održivost.
Na više konsultativnih sastanaka posvećenih donošenju novih medijskih zakona učesnici skupova
su se složili da je potrebno da se manjinski mediji izuzmu iz procesa privatizacije, jer ona ne
garantuje nezavisnost i objektivnost medija.
102
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Diskriminacija
2.10.DISKRIMINACIJA
Autor: Petar Antić
2.10.1. PRAVNI OKVIR
2.10.1.1. Međunarodni pravni okvir
Republika Srbija je u trenutku pristupanja inicijativi Dekada inkluzije Roma bila potpisnica brojnih
međunarodnih dokumenata koji sadrže odredbe o zabrani diskriminacije: Evropska konvencija
o ljudskim pravima, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Međunarodni pakt o
ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Međunarodni pakt o eliminaciji svih oblika rasne
diskriminacije, Konvencija MOR broj 11 o zapošljavanju i izboru karijere, Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju (UNESCO) i Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena CEDAW.
U periodu od 2005. do 2013. godine, Republika Srbija je pristupila Konvenciji o pravima osoba sa
invaliditetom, ratifikovala Revidiranu evropsku socijalnu povelju kao i Dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu, koji se odnosi na kriminalizaciju rasističkih i ksenofobičnih dela izvršenih putem kompjuterskih sistema.
Građani Srbije imaju pravo da podnesu invidualne žalbe svim UN komitetima nadležnim za monitoring implementacije konvencija o ljudskim pravima, kao i razmatranja takvih predstavki osim
UN Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava, zato što Srbija još nije ratifikovala Opcioni
protokol na Međunardni Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima kojim se prihvata
njegova nadležnost. Srbija takođe nije prihvatila pravo podnošenja kolektivnih žalbi Evropskom
Komitetu za socijalna prava koji prizilazi iz revidirane Evropske socijalne povolje. Sa druge strane,
građani Srbije imaju pravo da podnesu tužbe Evropskom sudu za ljudska prava. Prema broju
pritužbi Evropskom sudu za ljudska prva, Srbija je treća zemlja u Evropi a najveći broj pritužbi se
odnosi na diskriminaciju.
Iako Srbija nije članica EU, imajući u vidu da u 2014. godini započinje pregovore o pristupanju,
u obzir se moraju uzeti pravne tekovine EU bez obzira na to što formalno nisu obavezujuće. Najvažnije direktive koje se bave zabranom diskriminacije su: Direktiva br. 2000/43/EC od 29. juna
2000. godine, o sprovođenju principa jednakog postupanja bez obzira na rasno ili etničko poreklo,
Direktiva br. 2000/78/EC od 27. novembra 2000. godine, o opštem okviru za jednako postupanje
sa građanima prilikom zapošljavanja i na radu, i Direktiva 2006/54/EC o implementaciji načela
jednakih mogućnosti i jednakog tretmana muškaraca i žena u vezi sa pitanjima zapošljavanja i
obavljanja zanimanja.
2.10.1.2. Domaći pravni okvir
Ustav Srbije zabranjuje svaku neposrednu ili posrednu diskriminaciju, po bilo kom osnovu109 omogućavajući zabranu diskriminacije i po osnovima koji nisu izričito navedeni. Takođe se Ustavom,
daje mogućnost afirmativne akcije u cilju postizanja jednakosti grupa koje su dugo diskriminasane. Krivični zakonik RS (čl. 128, 317 i 387) predviđa diskriminaciju kao krivično delo. Brojni drugi
zakoni takođe sadrže antidskriminatorne odredbe - Zakon o radu (čl. 18–23), Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (Čl. 5), Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Ćl. 44), Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Čl. 26), Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih
manjnina, Statut AP Vojvodine (Čl. 20).
109
Ustav Srbije, Čl. 21.
103
Diskriminacija
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
U 2009. godini, usvojen je Zakon o zabrani diskriminacije koji predstavlja krovni zakon koji omogućava posebno uređenje pojedinih oblasti gde se disrkriminacija najčešće pojavljuje.
2.10.2. ZAŠTITA PRAVA ROMA PRED NEZAVISNIM TELIMA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti
Zakon o zabrani diskriminacije kojim je ustanovljena institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti stupio je na snagu 7. aprila 2009. godine, a prva poverenica za zaštitu ravnopravnosti izabrana
je maja 2010. godine. U preporukama za dalju akciju u Strategiji za unapređivanje položaja Roma
se navode akcije i kampanje koje nisu direktno poverene Povereniku za zaštitu ravnopravnosti
u nadležnost, ali se podudaraju sa nadležnostima Poverenika, u skladu sa odredbama Zakona
o zabrani diskriminacije (sprečavanje segregacije, sprovođenje mera protiv diskriminacije, sprovođenje kampanja protiv diskriminacije, organizovanje specijalnih obuka zaposlenih u državnim
organima o pojmu diskriminacije i mehanizmima zaštite i dr.)
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nema ovlašćenje da izriče novčane kazne ili bilo koju drugu
vrstu kazne. Sa druge strane, Poverenik ima pravo da: podnosi tužbe i prekršajne prijave zbog
povrede prava iz zakona o zabrani diskriminacije; upozorava javnost na najčešće, tipične i teške
slučajeve diskriminacije; prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu
propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama
nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije; uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere
za ostvarivanje ravnopravnosti.
U periodu od 2010. do 2012. godine, podneto je ukupno 159 pritužbi na osnovu nacionalne pripadnosti/ethničkog porekla od čega 19 pritužbe u 2010. godini, 72 pritužbe u 2011. godini i 68
pritužbe u 2012. godini. Prema evidenciji Poverenika, Romi su podneli 23 pritužbe u 2011. i 31
pritužbu u 2012. godini. Pritužbe su se odnosile na segregaciju i diskriminaciju romske dece u
obrazovnim institucijama, diskriminaciju Roma u sredstvima javnog informisanja, diskriminaciju
Roma u oblasti stanovanja i na diskriminatorne izjave gradonačelnika Beograda. Za 2010. godinu
nema podataka o broju pritužbi koja se odnose na Rome, jer se nije tada vodila evidenija o nacionalnoj pripadnosti podnosioca pritužbi. Diskriminacija Roma je utvrđena u 4 slučaja u 2011.
godini i 2 slučaja u 2012. godini.
Poverenica je u većini slučajeva reagovala preporukama. Broj pritužbi koje su rezultirale odlukom
Poverenice za zaštitu ravnopravnosti bilo je 13 u 2011. godini i 4 u 2012. godini. U 2012 godini,
Poverenica je podnela dve tužbe i tri prekršajna postupaka koji se tiču diskriminacije, dok je 2013.
godini pokrenuta jedna tužba protiv diskriminacije.
Zaštitnik građana
U pravni poredak Republike Srbije institucija Zaštitnika građana (Ombudsmana) uvedena je 2005.
godine kada je i donet Zakon o Zaštitniku građana. Ovim zakonom je utvrđeno da Zaštitnik građana kontroliše, proveravajući navode pritužbe ili postupajući po sopstvenoj inicijativi, da li organi
državne uprave, republički javni pravobranilac, organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja
prema građanima postupaju u skladu sa zakonima i drugim propisima Republike Srbije ili načelima rada dobre uprave. Zaštitnik može da javno preporuči razrešenje funkcionera odgovornog za
povredu prava građana/ki. Protiv zaposlenog u organu uprave koji je neposredno odgovoran za
povredu prava građana/ki Zaštitnik građana može da traži pokretanje disciplinskog postupka. Ako
nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, Zaštitnik građana je ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno
prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka.
104
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Diskriminacija
U 2012. godini broj pritužbi građana u vezi sa ostvarivanjem prava nacionalnih manjina uvećan je
za 65%. Primljeno je 347 pritužbi, a još 17 postupaka pokrenuto je po inicijativi Zaštitnika građana.
Nema objavljenih podataka o broju Roma koji su podneli pritužbe. Prema istraživanjima Zaštitnika
građana u 47 romskih naselja u kojima je ostvario 703 kontakata sa građanima koji su podneli 49
pritužbi.
Na inicijativu Zaštitnika građana je zbog problema Roma sa priznavanjem identiteta, odnosno
upisa u matične knjige rođenih, izmenjen Zakon o vanparničnom postupku , članovi Zakona o
prebivalištu i boravištu građana i Zakon o ličnoj karti.
Povodom problema raseljavanja neformalnih naslelja, Zaštitnik građana je uputio preporuke organima državne uprave da urede postupanje organa javne u takvim slučajevima i obezbede zaštitu
ljudskih prava građana koji se raseljavaju. Međutim ove preporuke nisu sprovedene.
Zaštitnik građana je u decembru 2012. godine utvrdio da je Gradska uprava grada Novog Pazara
načinila propust, jer ni trineast godina nakon dolaska interno raseljenih Roma sa Kosova i Metohije
na teritoriju grada u naselje „Blaževo“ nije preduzela mere kako bi obezbedila uslove za njihovu
društvenu integraciju. Zaštitnik građana je dalje utvrdio da je Gradska uprava grada Novog Pazara,
propuštajući da pravovremeno i efikasno postupi i obezbedi parcelu sa pratećom infrastrukturom,
ugrozila proces ukupne integracije ovih porodica i time je onemogućila druge nadležne organe
da pristupe izgradnji naselja. Na osnovu utvrđenih nedostataka u radu, preporućeno je usvajanje
Akcionog plaan za rešavanje statusa interno raseljenih Roma iz neuslovnog naselja „Blaževo“ u
Novom Pazaru kojim će predvideti i stambeno zbrinjavanje i omogućiti socijalno-ekonomsku integraciju stanovnika ovog naselja.
Zaštitnik građana je u cilju uspostavljanja sistemskih rešenja u primeni mera inkluzije Roma na
lokalnom nivou 2013. godine, pokrenuo projekat praćenja sprovođenja svojih preporuka koje je
uputio državnim organima u oblasti prava romske populacije u Srbiji. U okviru projekta koji je
podržan od strane ambasade Velike Britanije u Beogradu, biće sačinjeni poseban izveštaj praćen
preporukama za unapređivanje sprovođenja afirmativnih mera u oblasti obrazovanja i zapošljavanja, kao i sprečavanje diskriminacije nad Romima u tim oblastima. Takođe, Zaštitnik građana će
nadležnim organima uputiti preporuke za otklanjanje prepreka u sprovođenju inkluzije identifikovanih u procesu istraživanja. Projekat nastoji i da promoviše dobre prakse u sprovođenju inkluzije
na lokalnom nivou pa će biti objavljena i brošura sa primerima dobre prakse u postupanju lokalnih
samouprava.
Diskriminacija u pristupu obrazovanju
Zakonom o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja zabranjeno je diskriminatorno ponašanje
po osnovu, rasne, nacionalne, jezičke ili polne pripadnosti, fizičke ili psihičke konstitucije, uzrasta,
socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja, ko i podsticanje takvih aktivnosti. Zakono o zabrani diskrimiancije propisuje pravo svakom na na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u
skladu sa zakonom. Ovim Zakonom je takođe zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog
ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih
ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno
obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način
neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.
Nakon usvajana Jedinstvenog akcionog plana za unapređivanje obrazovanja Roma u Srbiji (2005),
Ministarstvo prosvete je u saradnji sa nevladinim organizacijama sprovelo više projekata usmerenih protiv diskriminacije u obrazovanju. U periodu od 2006. do 2009. godine, Ministarstvo
prosvete je u saradnji sa nevaldinom organizacijom „Centar za prava manjina“ realizovalo pro-
105
Diskriminacija
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
jekat kojim je organizovana edukacija lokalne i republičke prosvetne inspekcije postupku rešavanja problema diskriminacije Roma u obrazovanju i odjavljen je akreditovan „Priručnik za podršku
razvoju antidiskriminativne kulture u vaspitno-obrazovnim ustanovama namenjen prosvetnim
inspektorima i prosvetnim savetnicima“. Ovim projektom Centra za prava manjina je u saradnji sa
Ministarstvom prosvete sprovodio istraživanja problema diskriminacije u obrazovanju i rešavao
uočene slučajeve u saradnji sa prosvetnom inspekcijom. Na ovaj način rešavanje ovog problema
segregacije u 5 osnovnih škola u Vojvodini među kojima i u osnovnoj školi “Đuro Salaj” u Senti u
kojoj su 26 godina organizovana posebna romska odeljenja. Yucom je u 2012 godini, takođe objavio Priručnik za prosvetne inspektore i prosvetne savetnika u cilju borbe protiv diskriminacije i
organizovao treninge za prosvetnu inspekciju i prosvetne savetnike.
Međutim i pored realizovanih aktivnosti Ministarstva prosvete i nevladinih organizacija, problem
segregacije i dalje postoji u pojedinim školama u Srbiji. U osnovnoj školi u Blaževu „Aleksandar
Stojanović Leso“ postoji praksa izdvajanja dece romske nacionalnosti, naročito romske dece raseljenih sa Kosova u posebna segregiranja odeljenja. Poverenica za ravnopravnost građana je 20.
januara 2012. godine na pritužbu Društva za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub ocenila da je ОŠ
А. S. L. D., sеlо Vožegrnci - Blaževo kod Novog Pazara, fоrmirаnjеm sеgrеgisаnih оdеlјеnjа u kојimа
su isklјučivо dеcа rоmskе nаciоnаlnоsti i tо iz rаsеlјеnih rоmskih pоrоdicа, izvršilа diskriminаciјu
dеcе iz rаsеlјеnih rоmskih pоrоdicа nа оsnоvu nаciоnаlnе pripаdnоsti. Međutim, nakon ocene
Poverenice za ravnopravnost građana nastavljeno je sa praksom izdvajanja jednog broja romske
dece u posebna odeljenja. Predstavnici škole opravdavaju izdvajanje romske dece njihovom nehigijenom pošto žive u nehigijenskom naselju. Zaštitnik građana je takođe reagovao povodom
problema Roma u Blaževu i ocenio da je Gradska uprava Novog Pazara načinila propust ne preduzmanjem mera koje bi obezbedile uslove za njihovu društvenu integraciju i preproučio usvojanaje Akcionog plana za rešavanje interno raseljenih Roma iz neuslovnog naselja „Blaževo“ koji
će predvideti stambeno zbrinjavanje i socijalno-ekonomsku integraciju stanovnika ovog naselja.
Sprovođenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji i povećanje broja romske dece u školama posebno
opreterećuje segregacija koja nastaje zbog izbora roditelja neromske dece da upišu decu gde ima
manje romske dece, koristeći Zakonom utvruđeno pravo da dete upišu željenu školu. Zbog ovoga
se stvaraju škole u kojoj većinu ćine romska deca.
Predstavnici gradske uprave Grada Niša saopštili su da Osnovnu školu „Vuk Karadžić“ u Nišu pohađa 100% učenika romske nacionalnosti. Sličan problem je uočen i u Osnovnoj školi „Petar Tasić“
u Leskovcu gde roditelji neromske nacionalnosti ispisuju svoju decu i upisuju ih u druge škole.
Posledica toga su etnički čista romska odeljenja. Ovakav vid segregacije naslućuje se u velikom
broju škola u Srbiji.
Pored problema segregacije romske dece u posebna odeljenja ili stvaranja škola koju većinski
pohađaju romska deca i dalje postoji problem upisa romske dece u specijalne škole. Usvajanjem
Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine uvedeno je inkluzivno obrazovanje za svu decu i za razliku od prethodnog Zakona ne pominje se mogućnost osnivanja specijalnih odeljenja u redovnim školama. Prema novom obrazovanom sistemu, sa učenicima kojima
je potrebna dodatna podrška radi se individualno ili grupno. Podrška deci tokom školovanja se
obezbeđuje u redovnim školama u skladu sa potrebama i procenom interresorne komisije i inkluzivnog tima škole. Prema podacima Ministarstva prosvete i nauke objavljenim na njihovoj internet
strani na teritoriji Republike Srbije, postoji 48 „specijalnih škola“ od kojih su 19 osnovne škole, 28
su škole za osnovno i srednje obrazovanje, a jedna je specijalna srednja škola. Nema podataka o
broju specijalnih odeljenja u redovnim školama.
106
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Diskriminacija
Novim Zakonom „specijalne škole“ nastavljaju sa radom sa promenjenom ulogom namenjenoj
obrazovanju dece sa težom i višestrukom ometenošću, za koju interresorna komisija svojom
stručnom procenom ustanovi da ne mogu da se školuju u redovnoj školi, i uz obaveznu saglasnost roditelja. Prema istraživanjima Zaštitnika građana, a na osnovu razgovora sa roditeljima
romske nacionalnosti utvrđeno je da je, uprkos tome što opada broj dece u specijalnim školama,
njihov broj još uvek veliki, kao i broj romske dece koja se prebacuju iz redovnih u specijalne škole.
Roditelji romske dece često sami uspisuju decu u specijalne škole, jer su najčešće izuzetno siromašni, a u specijalnim školama deca dobijaju besplatnu odeću, obuću, kao i udžbenike.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je 2009. godine iniciralo usvajanje Pravilnika o bližim
kriterijumima za prepoznavanje diskrminacije u obrazovanju i formirana je radna grupa za njegovu izradu, međutim nastavak rada na ovoj inicijativi se stalno odlaže.
Diskriminacija u pristupu službama zdravstvene i socijalne zaštite
Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Članom 20 zabranjuje diskriminaciju prilikom pružanja zdravstvene
zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti,
političkog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta. Slično, Zakonom o socijalnoj zaštiti, Članom 25, zabranjena je diskriminacija korisnika socijalne
zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredeljenja, imovnog stanja, kulture,
jezika, invaliditeta, prirode socijalne isključenosti ili drugog ličnog svojstva.
U ostvаrivаnju prаvа nа zdrаvstvenu i socijalnu zаštitu Romi se mogu sresti sа direktnom i indirektnom diskriminаcijom. Direktnа diskriminаcijа se obično ispoljаvа u situаcijаmа kаdа se direktno
odbijа pružanje pomoć licu romske nacionalnosti. Ovde ulаzi i verbаlno nаsilje i degrаdirаjući tretmаn. Indirektnа diskriminаcijа se ispoljаvа nаjčešće posredstvom tzv. “neutrаlnog” zаkonodаvstvа, druge regulаtive, politike i prаkse. Indirektnа diskriminаcijа Romа se ogledа u zаkonskim preprekаam zbog kojih jedаn deo socijаlno nаjugroženijih Romа u Srbiji nemа pristup zdrаvstvenoj
zаštiti, zbog nedostаkа ličnih dokumenаtа zbog nedostatka prijave prebivališta, upisa u matične
knjige rođenih i matične knjige državljana.110
Ministarstvo zdravlja je u 2011. i 2012. godini podržalo edukaciju zdravsvenih radnika radi upoznavanja specifičnih potreba romske populacije u cilju smanjenja diskriminacije. Centar za prava
manina je u 2013. godini, uz podršku Fonda za otvoreno društvo organizovao kontinuranu edukaciju zdravstvenih radnika, civilnog društva i predstavnika lokalnih samouprava sa ciljem poboljšanja politika za unapređivanje zdravlja Roma, kao i definisanju indikatora kojima će se takva
politika pratiti. Na ovim kursevima koje je pohađalo više od 200 zdravstvenih radnika iz Beograda,
Novog Sada i Niša, učesnici su imali priliku da predlože mere za unapređivanje zdravstvene zaštite Roma, kao i indikatore za njihovo praćenje.
Diskriminacija u pristupu zapošljavanju
Zakon o radu kao i Zakon o zabrani diskriminacije sadrži odredbe koji zabranjuju diskriminaciju
pri radu i zapošljavanju. Na osnovu Člana 18 Zakona o radu zabranjena je neposredna i posredna
diskriminacija lica koja traže zaposlenje i zaposlenih s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju
kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo
lično svojstvo. Zakonom o zabrani diskriminacije, Članom 16, Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod
jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku
110
Vise o ovom problem u odeljku licna dokumenta
107
Diskriminacija
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.
Romima je pristup zapošljavanju otežan kao socijalno ranjivoj grupi i nacionalnoj manjini
obeleženoj predrasudama, negativnim stereotipima i različitim oblicima diskriminacije. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje iz 2009. godine e stopa nezaposlenosti Roma doseže
čak 40,7%, a u ukupnom stanovništvu 16,4%. Većina romskih domaćinstava zavisi od prihoda
stečenih sezonskim radom, kao što je građevinarstvo, skupljanje metalnog otpada za reciklažu i
poljoprivreda. Broj Roma koji su zaposleni u preduzećima u javnoj administraciji je zanemarljiv
i iznosi manje od 0,001%. Takođe, broj Roma u preduzećima u javnom i državnom vlasništvu je
izezetno mali, što ukazuje na diskriminaciju. Strategija za unapređivanje položaja Roma koja je
usvojena u 2009. godine, među svojim prioritetima je utvrdila povećanje broja Roma zaposlenih u
lokalnoj i državnoj upravi i integraciju i reintegraciju Roma u tržište rada .
Poverenik za zaštitu ravnopravosti građana je više puta reagovao u slučajevima diskriminacije
Roma prilikom zuapošljavanja. Prema istraživanju javnog mnenja „Odnos građana prema diskrminaciji u Srbiji“ koje je organizovao Poverenik za zaštitu ravnopravnost građana a sproveo Centar
za slobodne izbor i demokratiju, kao najugroženija grupa, na prvom mestu ubedljivo se nalaze
Romi, koje je spontano navelo 38% ispitanih a čak 37% građana je navelo da je diskriminacija
najveća u zapošljavanju.
Postupanje policije prema Romima
Strategija za unapređivanje položaja Roma posebno posvećuje pažnju problemu protivpravnom
postupanju policije prema Romima i ukazuje na izveštaje međunarodnih organizacija i udruženja
građana prema koija su Romi žrtve fizičkog i verbalnog zlostavljanja od strane pojednih pripadnika snaga bezbednosti.
Akcionim planom za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma (2012 2014). predviđene su afirmativne mere za obrazovanje, obuku i zapošljavanje Roma u policiji. Međutim, osim
javnih poziva od strane predstavnika Vlade Republike Srbije upućenih Romima da se prijave na
konkurs nije bilo organizovanih afirmativnih mera koji bi pomogli njihovo zapošljavanje. Akcioni
plan ne predviđa posebne aktivnosti usmerene na uspostavajanja dijaloga policije sa romskim
civilnim društvom i kampanje stvaranja većeg poverenja kod romskog stanovništva. Takođe Akcioni plan ne sadrži posebne mere usmerene na jačanju nadzora i kontrole MUPa. Zakonitost rada
policije kontroliše Sektor unutrašnje kontrole policije, naročito u pogledu poštovanja i zaštite ljudskih prava pri izvršavanju policijskih zadataka i primeni policijskih ovlašćenja. Uspostavljen je novi
sistem gde je član javnosti uključen u raspravu o pritužbama protiv policije. Međutim, ne postoji
telo nezavisno od policije i organa tužilaštva koje je ovlašćeno da sasluša pritužbe protiv policije.
Policija dobija kontinuiranu obuku iz oblasti ljudskih prava, koja je posebno usmerena na prava
manjina. Pored ove obuke, svake godine se organizuju okrugli stolovi sa pripadnicima manjinskih
grupa. Ministarstvo unutrašnjih poslova je uz pomoć OEBSa i predsatavnika Policijskog koledža
u Kentu u Engleskoj, organizovalo profesionalnu obuku za policajce iz svih područnih policijskih
uprava o unapređenju komunikacije i saradnje policije, između ostalog, sa pripadnicima manjinskih grupa.
Nasilje nad Romima od strane privatnih lica
Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u decembru 2012. godine uveden je motiv mržnje kao
posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje.111 Takođe Krivičnim
zakonikom se kažnjava: izazivanje nacionalne, etničke ili verske mržnje i netrpeljivosti (Član 317),
rasna i druga diskriminacija (Član 387), kao i povreda ugleda nacije, nacionalne ili etničke grupe
(Član 174).
111
Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, (“Sl. glasnik RS” br. 121/12 od 24.12.2012.)
108
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Diskriminacija
Izveštaji međunarodnih organizacija, stranih vlada i udruženja građana za ljudska prava ukazuju
da su Romi često žrtve nasilja na nacionalnoj osnovi. U izveštaju Stejt department za 2012. godinu,
o stanju ljudskih prava u Srbiji navodi da se među najozbiljnijim problemima nalaze diskriminacija
i društveno nasilje nad manjinama, naročito Romima. Najviše slučajeva nasilja predstavljaju napadi od strane grupe mladića (skinhedsi, navijači itd.), upadi u romska naselja i uništavanje imovine.
Policija često ne reaguje efikasno i često se dešava da se Romi ne tretiraju kao žrtve, već kao
počinioci. U periodu od oktobra 2012. godine do februara 2013. godine, Evropski centar za prava
Roma zabeležio je više slučaja nasilja nad Romima od kojih je jedan rezultirao smrću sedamnaestogodišnjeg Roma u Bečeju112:
• Dana 17. marta 2013. godine telo 17-ogodišnjeg Ervina Bilickog je pronađeno ispred lokalne pekare u Bečeju. Preliminarni podaci su ukazali da policija sumnja da je dečak ubijen,
pošto je imao vidljive povrede glave, najverovatnije tupim predmetom. Mediji su izvestili
javnost da Ervin je pretučen od strane grupe ljudi. Međutim, prema dostupnim informacijama policija je uhapsila samo jedan osumnjičenog, 14-godišnjeg PP iz Bečeja. Iako
je rasni motiv prvobitno odbačen, Ervin otac izjavio je ERRC da veruje da je njegov sin ubijen zbog svoje romske nacionalnosti i da je PP lider lokalne omladinske grupe skinhedsa.
Novinar “Blica” je izjavio istraživaču Centra za prava manjina da je uhapšeni počinilac imao
Facebook nalog na kojem je objavljivao tekstove i fotografije kojima je veličao nacistitički
pokret. Predmet je trenutno u postupku pred Višim sudom u Novom Sadu. ERRC obezbeđuje pravno zastupanje porodice Ervina.
• Grupa skinhedsa je 6. januara 2013. godine oko 18:00 časova, pretukla 18-godišnjeg Roma
AM u centru Niša. Dečaka su sa leđa napala tri mladića koji su nosili crne čizme i crne
jakne. Policija je obavestila da je AM zadobila lakše povrede a počinioci nepoznati. Niko
nije uhapšen.
• Grupa mladića je 3. maja 2013. godine oko 20:00 sati, napala grupu romske omladine u
Dolovokomšiluku, kod Pančeva. Osumnjičeni Ivan Zurban (27) pretukao je Roma Banjas
Petar (20) sa drvenim štapom nekoliko puta u glavu nanevši mu teške povrede glave i
gubitak svesti. Petar Banjas je odmah odveden u hitnu bolnicu gde lekari borili za njegov
život. Policija je otvorila potragu za osumnjičenim.
• U martu 2013. godine spomenik poznatog romskom umetniku Šabanu Bajramoviću u
njegovom rodnom gradu Nišu je ponovo oskrnavljen. Spomenik je preliven roze bojom
i nacrtana je svastika. Spomenik je demoliran najmanje pet puta od kada je postavljen u
avgustu 2010. godine sa grafitima krstova i nacističkih sloganom “Stop ciganskom teroru”.
112
Written comments by the European Roma Rights Center concerning Serbia, Regarding EU Accession Progress for Consideration by the
European Commission during its 2013 Review, dostupno na: (http://www.errc.org/cms/upload/file/ec-progress-report-serbia-2013.pdf )
109
Diskriminacija
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Mediji i informisanje
Ustav Republike Srbije, Članom 46 jemči slobodu mišljenja i izražavanja, s tim što se sloboda
izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Ustavom je zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge
neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti (Član 49).
Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja u
cilju sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje (Član 50). Zakon o radiotifuziji proposuje da Republička radiodifuzna agencija može emiteru izreći opomenu i upozorenje, a može mu, u skladu sa odredbama ovog zakona, privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa. Načelo zabrane
diskriminacije je definisano i u članu 7. Zakona o oglašavanju: Oglašavanje ne može, neposredno
ili posredno, da podstiče na diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, boje
kože, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Zakon
o javnom informisanju, Članom 38 Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima
se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili
nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Zakon o javnom informisanju
omogućava licu koje je pripadnik grupe na koju se informaciju odnosi ili nevladinoj organizaciji
koja štiti interese ove grupe da podnese tužbe zbog povrede govora mržnje (Član 39) i da zahteva
zabranu njenog ponovnog objavljivanja i objavljivanja presude na trošak tuženih. Krivični zakonik
ne sadrži posebno krivično delo govor mržnje međutim sadrži krivična dela koji zabranjuju: Povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti (član 174), Izazivanje nacionalne,
rasne i verske mržnje i netrpeljivosti (član 317), Organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida
i ratnih zločina (član 375) i Rasna i druga diskriminacija (član 387).
Srbija je Zakonom potvrdila Dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu koji
se odnosi na inkriminaciju dela rasističke i ksenofobične prirode izvršenih preko računarskih sistema, („Službeni glasnik“ RS br. 19/09). Članom 3. Dodatnog protokola predviđeno je da svaka Strana ugovornica treba da usvoji zakonodavne i druge mere, neophodne da bi se kao krivično delo u
domaćem pravu propisalo, kada je učinjeno sa namerom i protivpravno: širenje ili na drugi način
činjenje dostupnim javnosti, preko računarskog sistema, rasističkog i ksenofobičnog materijala.
Međutim i pored preuzimanja ove obaveze, Srbija prilikom usvajanja Zakona o izmena i dopunama Krivičnog Zakonika aprilu 2013. godine, nije posebno inkriminisala govor mržnje putem računarskih sistema.
Govor mržnje prema Romima u medijima je često prisutan u različitim oblicima. Nedostatak
jasne definicije govora mržnje otežava njegovo identifikovanje. Osnovni elementi govora mržnje kao termina jeste javno etiketiranje, diskvalifikacija i satanizacija određene društvene grupe,
svaka negativna karakterizacija, odnosno širenje stereotipa posredstvom medija usmerenih ka
određenoj grupi. Etiketiranje i diskvalifikacija Roma koja se odomaćila u srpkom jeziku kao na
primer reči „cigančenje“ ili „svađaš se kao ciganin“ se redovno pojavljuju i u medijima. Kada su
Romi počinioci krivičnih dela u mngoim slučajevima se u naslovima u novinskim člancima posebno ističe njihova nacionalnost što posebeno može takođe utiče na raspirivanje mržnje.
Korišćenje interneta u Srbiji je u stalnom porastu i postaje najznačajnije sredstvo komunikacije.
Upotreba 2.0 tehnologije omogućava korisnicima lako prenošenje poruka, učestovanje na forumima i razmenu i objavljivanje audio i video materijala. U takvim uslovima moguće je lako distribuirati rasističke i ksenofobične poruke. Postoji opasnost kreiranja posebnih veb stranica namenjenih
110
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Diskriminacija
razvoju grupa koje mogu izazivati nacionalnu, rasnu i versku mržnju. Na više internet porta u Srbiji
a osebno na forumima i komentarima čitalaca na objavljenu vest ćesto se mogu videti tekstovi
kojima se širi mržnja prema Romima. Državne instituticije se nisu značajnije bavile ovim problemom.
2.10.3.PREPORUKE
• Potrebna je obuka prаvosuđа o pitаnjimа rаsizmа i rаsne diskriminаcije bude pojаčаnа
kаko bi se, između ostаlog, obezbedilа boljа prаksа izricаnjа kаzni zbog rаsističkih krivičnih
delа.
• Neophodno je obezbediti sistemаtsku i rаsprostrаnjenu početnu i kontinuirаnu obuku
o Zаkonu o zаbrаni diskriminаcije zа sudije i tužioce. Potrebno je preduzeti mere kаko bi
ovаj zаkon bio poznаt jаvnosti, а posebno mаnjinskim grupаmа.
• Potrebno je ojаčаti instituciju Poverenikа zа zаštitu rаvnoprаvnosti i Zаštitnikа grаđаnа
tаko što će se obezbediti dа ove institucije imаju ljudske i finаnsijske resurse zа efikаsno
funkcionisаnje.
• Potrebno je rešаvаti pitаnje strukturne diskriminаcije u zаpošljаvаnju i rаzviju politiku pružаnjа jednаkih mogućnosti, i, аko je potrebno, pozitivne mere kаko bi se isprаvilа
nerаvnotežа u nezаposlenosti između rаzličitih grupа.
• Trebа uspostаviti institucionlni mehаnizаm prаćenjа prijаvljivаnjа osobа romske nаcionаlnosti zа rаdnа mestа u držаvnim instutucijаmа u cilju sprečаvаnjа diskriminаcije.
• Potrebno je usvojiti pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje diskriminacije u
obrazovanju i orgаnizovаti obuke nаstаvnikа o problemimа rаsizmа i rаsne diskriminаcije.
• Treba preduzeti mere zа borbu protiv segregаcije sа kojom se suočаvаju romskа decа u
školаmа tаko što će osigurаti dа ne budu smeštenа u posebnа odeljenjа.
• Potrebno je organizovati obuke u prаvosuđu o pitаnjimа rаsizmа i rаsne diskriminаcije
kako bi se obezbedilа boljа prаksа izricаnjа kаzni zbog rаsističkih krivičnih delа.
• Treba preduzeti hitne mere kаko bi obezbedile dа svi pojedinci budu jednаko zаštićeni od
strаne policije protiv nаpаdа.
• Neophodno je preduzeti mere u cilju borbe protiv rаsističkog nаsiljа, uključujući i to dа se
postаrаju dа oni koji se upuštаju u tаkvo nаsilje budu kаžnjeni.
• Potrebno je preduzeti efikаsnije mere dа uhаpse one koji vrše rаsističkа krivičnа delа i dа
podstаknu žrtve i svedoke tаkvih delа dа ih prijаvljuju.
• Trebа orgаnizovаti specijаlizovаnu obuku zа pripаdnike policije, prаvosuđа i jedinicа
lokаlne sаmouprаve o međunаrodnim stаndаrdimа i unutrаšnjim propisimа koji se odnose
nа zаštitu mаnjinа i zаbrаnu diskriminаcije.
• Trebа sprovoditi mere аfirmаtivne аkcije u zаpošljаvаnju Romа u policiji, prаvosuđu, jedinicаmа lokаlne sаmouprаve.
• Trebа formirаti kаncelаrije ombudsmаnа nа lokаlnom nivou, u jedinicаmа lokаlne
sаmouprаve u kojimа nisu formirаne.
• Trebа podržаvаti orgаnizаcije koje pružаju prаvnu pomoć u slučаjevimа diskriminаcije i
koje se bаve njenom prevencijom.
• Potrebno je usklаditi Krivični zаkonik sа Članom 3. Dodatnog protokola kojim je predviđeno je svaka država ugovornica treba da usvoji krivično-pravne i druge mere kojima se
kažnjava svako, ko preko računarskog sistema namerno i protivpravno širi ili na drugi način
čini dostupnim javnosti materijal koji u sebi sadrži rasistički i ksenofobični sadržaj.
• U svim preporučenim merаmа posebnu pаžnju trebа posvetiti situаciji romskih ženа i
devojčicа, koje su često predmet dvostruke i višestruke diskriminаcije.
111
Lična dokumenta
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.11.LIČNA DOKUMENTA
Autor: Petar Antić
2.11.1. PRAVNI OKVIR
2.11.1.1. Međunarodni pravni okvir
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima,113 Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima,114 Međunarodna konvencija o pravima osoba sa invaliditetom115 kao i drugi brojni međunaordni pravni standardi ističu da svako ima pravo da se svuda pred zakonom prizna kao osoba.
Nekoliko međunarodnih pravnih instrumenata isključivo se bave problemom apatridije, odnosno zaštitom lica bez državljanstva. Konvencija o statusu lica bez državljanstva predviđa, između
ostalog obavezu država potpisnice da olakšaju naturalizaciju lica bez državljanstva i da smanje,
u granicama mogućnosti, takse i troškove tog postupka 116 Konvencija o smanjenju broja lica bez
državljanstva, u članu 8. ističe da “država ugovornica neće lišiti neko lice svoga državljanstva ako
je lišenje bi time ostao bez državljanstva”, a Članom 9 zabranjuje lišavanja prava na državljanstvo
bilo koju osobu ili grupu lica zbog rasnih, etničkih, verskih ili političkih razloga.117
Evropska konvencija o državljanstvu u Članu 3. priznaje da svaka država ima pravo da odredi kriterijume za državljanstvo pod svojim zakonima, ali istovremeno propisuje da domaći zakoni država
članica treba da budu skladu sa sledećim principima nabrojanih u Konvenciji: svako ima pravo na
državljanstvo: apatridija treba da se izbegava; niko ne sme biti samovoljno lišen svog državljanstva; ni brak ni razvod braka između državljanina države ugovornice i stranca, niti promena državljanstva jednog od supružnika tokom braka ne mogu automatski uticati na državljanstvo drugog
supružnika. Takođe, Evropska konvencija o državaljnstvu članom 5. zabranjuje diskriminaciju po
osnovu pola, vere, rase, boje kože ili nacionalnog ili etničkog porekla. Svaka država ugovornica
treba da se rukovodi principom nediskriminacije medju njenim državljanima, bez obzira da li su
oni državljani od rođenja ili su njeno državljanstvo stekli kasnije. Pored toga, Evropska konvencija
o državljanstvu izričito zahteva od država članica da preduzmu mere za sprečavanje apatridije u
posebnim okolnostima državne sukcesije.
Rezolucijom koja je usvojena 3. aprila 2012. godine od strane UN Saveta za ljudska prava o pravo
na registraciju rođenja i pravo svakoga da bude prepoznat kao osoba pred zakonom118 podsećajući na Međunarodnu konvenciju o pravima deteta i druge međunarodne pravne standarde koje
obavezuju države da registruju svu decu nakon njihovog rođenja, pozivaju se države da identifikuje i uklanjanje administrativne i svaki drugi barijere koje ometaju upis u matične knjige rođenih,
posvećujući posebnu pažnju barijerama koji se odnose na siromaštvo, invaliditet, multikulturalnim kontekstima i licima koji se nalaze u situaciji ugroženosti.
Rezolucijom UN Saveta za ljudska prva 16/12 od 24. marta 2011. godine, ističe se važnost upiUN Generalna skupština, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, 10 December 1948, 217 A (III), član 6. dostupna na: http://www.refworld.
org/docid/3ae6b3712c.html [pristupljeno 27 avgusta 2013].
114
UN Generalna skuština, Međunardoni pakt o građanskim i političkim pravima, 16 Decembar 1966, Ujedinjene nacije, Treaty Series, vol. 999, p.
171, clan 16, dostupno na: http://www.refworld.org/docid/3ae6b3aa0.html [pristupljeno 27 avgusta 2013]
115
UN Generalna skuština, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom: usvojena na generalnoj skuštii 24 januara 2007, A/RES/61/106, dostupna na
at: http://www.refworld.org/docid/45f973632.html [pristupljeno 27 avgusta 2013]
116
UN Generalna skuštinva, Konvencija o status lica bez državljanstva, 28 septembar 1954, , , vol. 360, p. 117, clan 32, dostupno na: http://www.
refworld.org/docid/3ae6b3840.html [pristupljeno 27 avgusta 2013]
117
UN Generalna skuština, Konvencija o smanjenju broja lica bez državljanstva, 30 avgust 1961, vol. 989, p. 175, dostupno na : http://www.
refworld.org/docid/3ae6b39620.html [prstupljeno 27 avgusta 2013]
118
UN Savet za ljudska prava, Rezolucija 19/9 “Birth registration and the right of everyone to recognition everywhere as a person before the law”,
dostuno na http://www.refworld.org/pdfid/503cdba52.pdf (pristupljeno 27 avgusta 2013)
113
112
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Lična dokumenta
sa u matične knjige rođenih, uključujući kasno rođenih, kao sredstvo za obezbeđivanje službene
evidencije o postojanju osobe i priznavanje tog pojedinca kao ličnosti pred zakonom i izražava
zabrinutost da neregistrovani pojedinci imaju ograničen ili nikakav pristup uslugama i uživanje
svih prava na koje imaju pravo. Rezolucijom 65/197 od 21. decembra 2010. godina, usvojene od
strane Generalne skupštine i ljudska prava UN pozvane su sve države da obezbedi registrovanje
sve dece odmah po rođenju.
2.11.1.2. Domaći pravni okvir i prepreke u rešavanju problema Roma sa nedostatkom ličnih dokumentima
Oko 30.000 ljudi u Srbiji, uglavnom Roma, nema lična dokumenta, a oko 6.500 njih nije upisano ni
u matičnu knjigu rođenih i matičnu knjigu državljana, što ih čini pravno nevidljivima i uskraćenim
za prava obezbeđena samo za građane Srbije.119 Propisi koji su definisali postupak upis u matičnu
knjigu rođenih, matične knjige državaljana i prijavu prebivališta nisu predviđale rešenja za probleme sa kojima se jedan broj Roma susreće.
Problem nedostaka ličnih dokumenata je prepoznat od samog pristupanja Srbije Dekadi inkluzije
Roma zbog čega su sva četiri akciona plana za unapređivanje položaja Roma u oblastima zdravlja, obrazovanja, stanovanja i zapošljavanja , predviđale mere za rešavanja ovog problema promenom propisa i ukidanjem postojećih administrativnih prepreka. Međutim, predviđene mere iz
akcionog plana se nisu implementirale zbog nedostatka političke volje. Ovaj problem je ponovo
istaknut u Strategiji za unapređivanje položaja Roma i pratećem Akcionom planom koji je usvojen
2009 godine.
U odeljku 6 Strategije za unapređivanje položaja Roma istaknuto je da 39,5 % Roma nema ispravne
lične karte i 56 % Roma raseljenih sa Kosova nema raseljeničke legitimacije iz sledećih razloga:
1) Složene i komplikovаne procedure zа izdаvаnje ličnih dokumenаtа;
2) Neujednаčenа prаksа orgаnа uprаve u sprovođenju postupkа nаknаdnog upisа u mаtičnu
knjigu rođenih, kаo i sudovа u postupku utvrđivаnjа činjenice rođenjа;
3) Nedostаtаk svesti kod romske populаcije o potrebi upisа u mаtične knjige rođenih i nedostаtаk informаcijа o postupku upisа;
4) Odsustvo poverenjа u orgаne vlаsti, а posebno strаh dа se obrаte policijskoj stаnici zа
izdаvаnje lične kаrte;
5) Nemogućnost prijаve borаvištа i prebivаlištа zа licа kojа žive u neformаlnim nаseljimа;
6) Nedovoljnа osetljivost zаposlenih u nаdležnim orgаnimа kаdа se rаdi o potrebаmа romske
populаcije;
7) Nepostojаnje dobre volje kod orgаnа vlаsti dа se nа efikаsаn i fleksibilаn nаčin prаvno
reguliše pitаnje priznаvаnjа prаvnog su bjektivitetа odnosno nаknаdnog upisа u mаtične
knjige rođenih.
Akcioni plan za implementaciju Strategije određuje sledeća tri cilja za rešavanje problema Roma u
pristupu ličnim dokumentima:
1) Obezbeđivаnje uslovа zа prijаvu prebivаlištа i borаvištа zа licа bez legаlnog osnovа zа
stаnovаnje (nosioci merа su Republički geodetski zаvod i jedinice lokаlne sаmouprаve u
sаrаdnji sа Ministаrstvom zа ljudskа i mаnjinskа prаvа i udruženjimа grаđаnа).
2) Nаknаdni upis činjenice rođenjа u mаtičnu knjigu rođenih i evidentirаnje činjenice držаvljаnstvа (nosioci merа su Ministаrtstvo zа ljudskа i mаnjinskа prаvа, Ministаrtsvo zа držаvnu
uprаvu i lokаlnu sаmouprаvu, Ministаrstvo prаvde u sаrаdnji sа Nаcionаlnim sаvetom
romske nаcionаlne mаnjine).
119
United Nations 2011 Annual Report for The Republic of Serbia,
113
Lična dokumenta
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
3) Informisаnje Romа o postupku izdаvаnjа ličnih dokumenаtа (nosioci merа su Ministаrstvo
unutrаšnjih poslovа, Ministаrstvo zа ljudskа i mаnjinskа prаvа u sаrаdnji sа Ministаrstvom
rаdа i socijаlne politike, Ministаrstvom zа držаvnu uprаvu i lokаlnu sаmouprаvu i udruženjimа grаđаnа).
U slučajevima kada lice nema nijedan od potrebnih dokaza za nakadni upis u matične njige
odnosno ako roditelji nemaju lična dokumneta nije bilo jasnog propisanog postupka za rešavanje
njihovog statusa. Zakon o matičnim knjigama, Zakon o opštem upravnom postupku i Uputstvo
o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga ne sadrže odredbe kojom se utvrđuje
postupak rešavanja ovakvim slučajeva. U najvećem broju slučajeva, takva lica su se upućivala na
parnični postupak u kojem su morala da dokažu činjenicu rođenja tužbom za uvrđivanje materinstva i očinstva. Pojedini sudovi su se oglašavali nenadleženim u ovakvim postupcima.
Nakon identifikovanja ovog problema u EU progress monitoring izveštaju i snažnom reagovanju
međunarodnih organizacija, 2012. godine usvojen Zakon o dopunama zakona o vanparničnom
postupku kojim se olakašva upis u matične njige rođenih. Lice koje nije upisano u matičnu knjigu
rođenih sada se može upisati u postupku koji se pokreće po službenoj dužnosti. Izmenama je
omogućeno sastavljanje isprave o činjenici rođenja na osnovu iskaza dva punoletna svedoka čiji
se identitet utvrđuje javnim ispravama. Podnosioci zahteva su oslobođeni plaćanja taksa i troškova veštačenja. Međutim istovremeno izmenama Zakona o vanparničnom postupku unet i Član
71k, stav 3 koji koji propisuje da organ nadležan da sprovede postupak za sticanje državljanstva Republike Srbije „nije vezan pravnosnažnim rešenjem o vremenu i mestu rođenja“ (to rešenje
donosi sud u vanparničnom postupku). Zbog ovog problema Zaštitnik građana je primio pritužbe
građana koji su odlukom suda upisani u matične knjige rođenih, ali ne mogu da se upišu u knjige državljana jer Ministarstvo unutrašnjih poslova, oslanjajući se na sporni član Zakona, u nekim
slučajevima ne priznaje pravosnažno rešenje suda.
Pored problema u upisa u matične knjige, Romi koji žive u neformalnim nelegalnim naseljima ili
su beskućnici susreću se i sa nemogućnošću da prijave prebivališta ili boravište koji predstavlja
uslov za pristup mnogim pravima. Nakon dugogodišnje kampanje Lige za Dekadu Roma i drugih nevladinih organizacija u aprilu 2011. godine unete su odredbe u Zakonu o ličnoj karti koja
je trebala da reši ovaj problem. Ovim izmenama propisano je da: „Državljaninu koji ima pravo na
ličnu kartu, a nema prijavljeno prebivalište odnosno boravište, izdaće se lična karta na osnovu utvrđenog boravišta sa rokom važenja dve godine“. Međutim ova izmena nije rešila problem pošto
zakon nije utvrdio postupak za utvrđivanje boravišta. U cilju rešavanja ovog problema unete
su i izmene u Zakon o prebivalištu i boravištu koji čl. 11. stav 4. Predviđa se mogućnost prijave
prebivališta u ustanovama u kojoj je lice trajno smešteno ili centru za socijalni rad na čijem području se nalazi, uz prijavu građanina toj ustanovi, odnosno centru da će njegova adresa biti na
adresi ustanove odnosno centra. Međutim, iako je rok za početak primene pomeute odredba bio
šest meseci od usvajanja zakona, do praktične primena nije došlo zbog toga što se kasnilo sa utvrđivanjem njegovog postupka. Pravilnik o obrascu prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad usvojen je tek decembru 2012. godine. U praksi i dalje postoji problem zato što pojedini
Centri za socijalni rad zahtevaju dokaz od podnosioca zahteva da nije prijavljeno ni na jednoj
adresi a koji bi trebalo da pribave u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
114
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Lična dokumenta
2.11.2 PREPORUKE
• Neophodno je jačati saradnju i koordinaciju rada lokalne samouprave i svih relevantnih
ministarstva u cilju sistemskog rešavanja problema pravno nevidljivih lica;
• Na lokalnom niovu potrebno je formirati mobilne timove sastaveljnih od službenika lokalne samouprave, MUPa i drugih institucija angažovanih na unapređivanju položaja Roma
koje bi uz odgovarajući terenski rad obezbedile kvalitetenije prikupljane podataka i bolju
razmenu informacija u cilju rešavanja problema ličnih dokumenata;
• Potrebno je obezbediti praktičnu primenu propisa kojima se olakšava prijava prebivališta
u centrima za socijalni rad.
• Građani koji su odlukom suda upisani u matične knjige rođenih treba omogućiti upis u
matične knjige državljana.
• Treba organizovati kampanju informisanja pripadnika romske zajednice o pravima koja
imaju i o načinu njihovog ostavarivanja
• Potrebna je podizanje kapaciteta službenika nadležnih organa i javnih službi u cilju rešavanja problema ličnih dokumunata, primene novih zakonskih odredbi kao i njihove senzibilizacije u radu sa Romima .
115
Politička participacija
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.12. POLITIČKA PARTICIPACIJA
Autor: Petar Antić
2.12.1. PRAVNI OKVIR
2.12.1.1. Međunarodni pravni okvir
Pravo svakoga da učestvuje u upravljanju javnim poslovima, bilo neposredno ili preko slobodno
izabranih predstavnika, kao i da bira i da bude biran na povremenim izborima je propisano u Članu 25 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (PGP). Opšti komentar br. 23. Člana
27 PGP koji garantuje manjinama pravo na svoj sopstveni kulturni život, ispoljavanje svoje veroispovesti i upotrebu jezika, dodatno ističe da su države u obavezi da preduzmu pozitivnu akciju da
se obezbedi delotvorno učešće pripadnika manjinskih zajednica u donošenju odluka koje utiču
na njihov status.120 Ovo tumačenje je podržano i Deklaracijom o pravima pripadnika nacionalnih ili
etničkih, verskih ili jezičkih manjina koji Članom 2 stav 3 garantuje pravo manjina da delotvorno
učestvuju u donošenju odluka na nacionalnom, i kada je to podesno, regionalnom nivou. Ovo se
naročito tiče manjina kojima pripadaju ili oblasti u kojima žive, na način koji nije u suprotnosti sa
nacionalnim zakonodavstvom.121
Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina u Članu 15 propisuje obavezu država ugovornica da stvori neophodne uslove za efikasno učešće pripadnika nacionalnih manjina u kulturnom,
socijalnom i ekonomskom životu i javnim poslovima, naročito onih koji se njih tiču.
Politička participacija Roma je posebno istaknuto u Preporuci 1557 (2002)122 Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope pozivanjem država da podstaku Rome i Romkinje da osnuju svoje organizacije
i učestvuju u političkom sistemu kao glasači, kandidati ili članovi u nacionalnim parlamentima.
Osim toga, preporučuje se uvođenje podsticaja za političke partije da uključe Rome i Romkinje
na svojim izbornim listama na izbornim pozicijama. Države se pozivaju da sprovode politike koje
imaju za cilj puno učešće Roma i Romkinja u javnom životu, na svim nivoima uprave, i da podrži
osnaživanje romskih birača.
Parlamentarna skupština Savet Evrope u u Rezoluciji 1740 (2010) o položaju Roma u Evropi je izražavajući zabrinutost zbog nedovoljne zastupljeni Roma, pozvala države da preduzmu mere za
osnaživanje političkog učešća i zastupljenosti Roma na nacionalnom i lokalnom nivou, između ostalog, rešavanjem problema Roma sa ličnim dokumentima, uklanjanjem institucionalne diskriminacije i pravnih prepreka i/ili dodelom rezervisanih mesta za romske predstavnika u parlamentu,
kao i u lokalnim i regionalnim izabranim organima.123
2.12.1.2. Nacionalni pravni okvir
Ustav Srbije, Članom 75 garantuje pripadnicima nacionalnih manjina dodatna individualna ili
kolektivna prava. Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko
svojih predstavnika, učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za
svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma. Istim članom predviđeno je i pravo nacionalnih manjina da u cilju upravljanja kulturnom autonomijom mogu izabrati svoje nacionalne savete kao oblik manjinske samouprave.
UN Human Rights Committee (HRC), CCPR General Comment No. 23: Article 27 (Rights of Minorities), 8 April 1994, CCPR/C/21/Rev.1/Add.5,
available at: http://www.unhcr.org/refworld/docid/453883fc0.html,(accessed 13 October2012).
121
U
N General Assembly, Declaration on the Rights of Persons Belonging to National or Ethnic, Religious and Linguistic Minorities, 18 December
1992, A/RES/47/135, available at: http://www.unhcr.org/refworld/docid/3ae6b38d0.html (accessed 13 October 2012)
122
Recommendation 1557, n. 21, at p. 10. 41 Council of Europe, Parliamentary Assembly
123
Resolution 1740 (2010) The situation of Roma in Europe and relevant activities of the Council of Europe, 22 June 2010, available at: <http://
assembly.coe.int/ASP/Doc/XrefViewHTML.asp?FileId=17875&Language=EN> (accessed 14.09.2012).
120
116
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Politička participacija
Ustav Srbije garantuje pravo predstavnika nacionalnih manjina na zastupljenost u Narodnoj skuštini124 i predstavničkim telima u pokrajini i opštinama125. U Srbiji je u primeni proporcionalni izborni sistem sa jednom celovitom izbornom jedinicom. Zаkonа o izboru nаrodnih poslаnikа, predviđa raspodelu mandata sa utvrđenim pragom od 5% primenom D “hondt“ sistema raspodele
poslaničkih mesta. Kаo mogućnost i podsticаj mаnjinskim strаnkаmа dа učestvuju nа pаrlаmentаrnim izborimа, njima je omogućeno da učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali, ali su prošle prirodni prag126 čija visina
zavisi od ukupnog broja izašlih grđana na izborima na teritoriji cele Srbije, s obzirom da postoji
samo jedna izborna jedinica.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, Političke stranke nacionalnih manjina su sve one
stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih manjina, u skladu s međunarodnopravnim standardima.
Zakon ne propisuje obavezu da stranke nacionalnih manjina imaju u svom članstvu pripadnika
nacionalnih manjina već je dovoljno samo da se samo statutom deklarativno zalaže za interese
nacionalne manjine bez predstavnika te iste manjine.
Politička participacija nacionalnih manjina na lokalnom nivou se garantuje Zakonom o lokalnim
izborima, u Članu 9: “U jedinicama lokalne samouprave u kojima živi stanovništvo mešovitog
nacionalnog sastava, omogućuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupštinama
jedinica lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i ovim zakonom”.
Zаkon o lokalnoj samoupravi omogućava formiranja saveta za međunacionalne odnose u lokalnim
samoupravama u kojimа pripаdnici jedne nаcionаlne mаnjine čine više od 5% od ukupnog brojа
stаnovnikа ili pripаdnici svih nаcionаlnih mаnjinа čine više od 10% od ukupnog brojа stаnovnikа
premа poslednjem popisu stаnovništvа u Republici Srbiji. Savet je nadležan da razmatra pitanja
ostvarivanja, zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti.
Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina omogućio je ostvarivanje kulturne autonomije formiranjem nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Nacionalni saveti nacionalnih manjina
(NSNM) se definišu kao tela samouprave uspostavljenih da predstavljaju nacionalne manjine u
oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina uređuju se nadležnosti nacionalnih saveta kao i postupak
njihovog izbora koji može biti direktan na neposredan način ili putem elektorskih skupština.
2.12.2. PRAKSA
Iako Romi u Srbiji čine prema zvaničnom popisu iz 2011. godine drugu po brojnosti nacionalnu manjinu u Srbiji sa brojem od 147.604, dok ih nezvanično ima i preko 300,000 u Narodnoj
Skupštini nema ni nijedog predstavnika izabranog putem romske izborna liste. Jedini narodni
poslanik romske nacionalnosti (Srđan Šajn) izabran je preko izborne liste nemanjinske stranke. U
Vladi Republike Srbije i Pokrajinskoj Vladi nema ni jednog Roma koji se nalazi na poziciji ministra
ili državnog sekretara.
Izborni sistem i afirmitivne mere ustanovljene za obezbeđivanje političke participacije manjina
ne odgovaraju potrebama geografski razuđene i siromašne Romske nacionalne manjine koja za
razliku od drugih, ne uživa pomoć iz država u kojima čini dominatnu nacionalnu zajednicu.
Afirmativna mera koja predviđa prirodni prag za izbor narodnih poslanka iz manjinskih partija na
poslednjim izborima održanih u 2012. godini nije pomogla ni jednoj romskoj političkoj partiji.
124
125
126
Ustav Republike Srbije, Član 100.
Ustav Republike Srbije, Član 182.
Prirodni census: Kada se ukupni broj ukupnih glasova izašlih birača na izbore podeli sa brojem mesta u parlamentu (250) dobija se koliko
glasova nosi jedno poslaničko mesto. U odnosu na taj broj, partije manjina osvajaju onoliko mandata, koliko se dobije kada se broj glasova
koje osvoje podeli sa tim brojem glasova koliko nosi jedan mandat.
117
Politička participacija
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Imajući u vidu da je postojala samo jedna izborna jedinica izborni prag od 0, 4% (16.000 glasova)
za jedan mandat je bio viosok za romske liste na poslednjim izborima. Međutim, afirmativna mera
u vidu pihvatanja “prirodnog praga” za manjinske izborne liste koja je Zakonom o izboru narodnih
poslanika omogućena i strankama koje samo deklarativno svojim statutima zastupaju interese
nacionalne manjine bez predstavnika te manjine, izabran je jedan poslanik takve izborne liste pod
nazivom “bez i jednog ponuđenog odgovora” koja samo svojim Statutom zastupa interese Vlaha.
Slična zlouptreba se dogodila i u Skupštini grada Novog Sada u kojoj Romska demokratska stranka
ima 6 odbornika od kojih nijedan nije Rom. Objašnjavajući razloge zbog kojih nema Roma u svom
članstvu, predstavnik Romske demokratske stranke, izjavio je da ne postoji dovoljno obrazovanih
Roma.127 Pored ove zloupotrebe, Romska demokratska stranka u Skupštini grada Novog Sada čini
deo vladajuće koalicije zajedno sa Srpskom naprednom strankom.
Zakon o izboru narodnih poslanika koji Članom 43 obavezuje partije da prilože listu od 10.000
potpisa dodatno je otežao ambicije Roma da formiraju izborne liste kojima je zbog geografske
razuđenosti bilo teže da prikupe potpise podrške.
Na osnovu Zakona o nacionanim savetima, na neposrednim izborima u junu 2009. godine izabran
je Nacionalni savet romske nacionalne manjine koji ima 35 članova. Izborima je prethodio upis u
birački spisak od kojeg je zavisio način organizovanja izbora koji je može biti neposredan ili putem
elektorske skupštine. One nacionalne manjine koje su do dana raspisivanja izbora na poseban
birački spisak nacionalne manjine, uspele da se upišu više od 50% od ukupnog broja pripadnika
nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva, umanjenog za 20% mogle su da izaberu svoje savete na neposrednim izborima. Zahvaljujući snažnoj kampanji Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Romi su uspeli da postignu uslov za neposredne izbore. Međutim, izbori su
bili opterećini snažnim uticajem neromskih političkih partija koje su želele da uticajem na sastav
nacionalnog saveta kasnije utiču na romsko biračko telo u Srbiji.
Vlada Republike Srbije osnovala je 2008. godine Savet za unapređivanje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma, sastavljen od predstavnika resornih ministartva, Nacionalnog
saveta romske nacionalne manjine i romskog civilnog društva. U periodu od 2008 – 2012. godine
ovim telom je predsedavao potpredsednik Vlade za EU integracije Božidar Đelić koji je istovremeno bio i Nacionalni koordinator Dekade uljučivanja Roma. Nakon formiranja nove Vlade Republike
Srbije, izmenjen je sastav ovog tela i na mestu predsedavajućeg postavjen je narodni poslanik Srđan Šajn. Liga Roma je ove izmene ocenila negativno smatrajući da je većina predstavnika nevladinih organizacija u Savetu postavljena na političkoj osnovi sa predsednikom koji nema
adekvatan uticaj na rad resornih ministarstva, jer dolazi iz zakonodavanog organa.
Zbog navedenih problema, uticaj Roma u donošenju odluka uglavnom se svodi na zastupanje
romskih nevladinih organizacija i podrške međunarodnih organizacija.
Akcionim plаnom zа sprovođenje Strаtegije zа unаpređivаnje položаjа Romа (2009-11) definisana su tri cilja: Ostvаrivаnje prаvа nа glаs pripаdnikа pripаdnikа romske nаcionаlne mаnjine; Doprinos rаvnomernoj zаstupljenosti Romа i Romkinjа u jаvnim službаmа; Podrškа rаzvoju lokаlnih
politikа zа unаpređivаnje položаjа Romа
Za prvi cilj, “ostvarivanje prava na glas pripadnika romske nacionalne manjine” predviđena je mera
podrške informisanju lokalnih romskih zajednia o izbornom postupku i pravima birača i utvrđena je nadležnost Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Međutim, nadležno Ministarstvo nije
preduzela aktivnosti informisanja Roma o izbornom postpku za predstavničke organe. Jedino je
organizovana kampanja o izbornom postupku za Romski nacionalni savet koja je pozitivno uticala
za upis Roma u birački spisak.
127
Izborne manipulacije: Vlaška stranka bez Vlaha, romska bez Roma, Blic, available at: http://www.blic.rs/Vesti/Tema- Dana/322971/Velikeprevare-glasaca-Romska-stranka-bez-Roma-vlaska-lista-bez-Vlaha,(accessed 14.09.2012).
118
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Politička participacija
Durgi cilj “Doprinos rаvnomernoj zаstupljenosti Romа i Romkinjа u jаvnim službаmа” je planiran
da se ostvari merama „Zаpošljаvаnje Romа i Romkinjа u držаvnim institucijаmа i organima jedinica lokalne samouprave kao i unаpređivаnjem progrаmа stаžirаnjа“. U tom cilju, Kancelarija
za ljudska i manjinska prava u saradnji sa OEBSom, sprovodi program stažiranja za mlade Rome
i Romkinje koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Međutim, u
praksi i dalje ima veoma malo Roma zaposlenih u državnoj upravi. Istraživanje koje je sproveo
Centar za prava manjina 2010. godine, ukazuje da je od 16.675 državnih službenika zaposlenosamo 8 Roma, odnosno 0,04 %.
Za treći cilj “Podrškа rаzvoju lokаlnih politikа zа unаpređivаnje položаjа Romа” predviđeno je
jаčаnje kаpаcitetа lokalnih samouprava zа rаzvoj lokаlnih strаteških dokumenаtа zа unаpređivаnje položаjа Romа i pružаnje podrške sprovođenju lokаlnih plаnovа. Za implementaciju ove mere
takođe je utvrđena nadležnost Ministartstva za ljudska i manjinska prava odnosno Kancelarija za
ljudska i manjinska prava iako je nadležnost za kapacitete lokalnih sampurava zapravo nadležno Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samoupave. Do septembra 2013. godine, prema
podacima CPM, 72 lokalne samouprave su usvojile lokalne akcione planove koje sadrže mere za
unapređivanje položaja Roma.
2.12.3. PREPORUKE ZA DALJU AKCIJU
Strategija za unapređivanje položaja Roma usvojena 2009. godine sadrži preporuke koje se do
sada nisu u dovoljnoj meri sprovodile zbog čega ih ovom prilikom, ovaj izveštaj pored drugih
preporuka ponovo ističe.
• Trebа obučаvаti kаdrove romskih političkih pаrtijа, а obukа trebа dа obuhvаti znаnjа o
definisаnju političkih idejа, jаsnih političkih ciljevа, plаtformi, progrаmа, o izrаdi plаnovа
vođenjа kаmpаnjа, o političkom menаdžmentu.
• Trebа uspostаviti komunikаciju između romskih političkih pаrtijа.
• Romskа udruženjа grаđаnа trebа dа preuzmu ulogu edukаtorа romske zаjednice o vаžnosti izborа kаko bi se podstаklo аktivno, slobodno i obаvešteno učešće Romа nа izborimа.
• Trebа podržаti progrаme аktivnosti zа romske zаjednice kаko bi im se omogućilo dа dobiju
dovoljno informаcijа o izbornom postupku i o svojim prаvimа kаo birаčа.
• Trebа omogućiti upis svih romskih grаđаnа sа prаvom glаsа u birаčki spisаk.
• Trebа preduzeti mere kojimа će se obezbediti rаvnoprаvnа glаsаčkа prаvа ženа, uključujući i zаbrаnu tаkozvаnog „porodičnog glаsаnjа“.
• Romskа udruženjа grаđаnа trebа dа podstiču svoje аktiviste dа učestvuju u posmаtrаnju
izborа i u rаdu izborne аdministrаcije.
• Trebа podržаti zаstupljenost Romа nа izbornim i imenovаnim funkcijаmа nа svim nivoimа
vlаsti.
• Trebа promovisаti učešće romskih ženа u jаvnom i političkom životu; romske žene morаju
imаti mogućnost dа rаvnoprаvno sа muškаrcimа učestvuju u konsultаtivnim i drugim mehаnizmimа uspostаvljenim rаdi boljeg pristupа svim oblаstimа jаvnog i političkog životа.
• Predstаvnici romske zаjednice trebа dа budu uključeni u sve inicijаtive koje se odnose nа
njih od sаmog početkа, preko sprovođenjа do ocenjivаnjа.
• Sve nаdležne institucije trebа dа definišu strukture koje će se bаviti pitаnjimа Romа i implementаcijom аkcionih plаnovа koji proističu iz ove strаtegije. U ovim strukturаmа trebа
dа rаde i kvаlifikovаni Romi i Romkinje. Pored togа, trebа uspostаviti mehаnizme redovnih
rаdnih konsultаcijа sа predstаvnicimа Romа.
• Trebа podsticаti uključivаnje Romа i Romkinjа u jаvne službe, pа i uvođenjem posebnih
merа, аko je to potrebno. Vlаdа Republike Srbije, Izvršno veće AP Vojvodine, Skupštinа Republike Srbije, kаo i Skupštinа AP Vojvodine trebа dа izrаde interne strаtegije i dа odrede
jаsne pokаzаtelje i rokove zа povećаnje brojа zаposlenih Romа i Romkinjа i zа unаpređivаnje progrаmа stаžirаnjа zа Rome.
• Treba promeniti odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika koji omogućava zloupotrebu.
119
Politička participacija
120
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Izveštaji o monitoringu
III PRILOZI
121
Izveštaji o monitoringu
122
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Obrazovanje
III PRILOZI
Prilog 1. OBRAZOVANJE
1.1. Zakonska regulativa
Međunarodni pravni okvir
Dokumenta Ujedinjenih nacija i Evropske unije koja regulišu ljudska, manjinska, ženska prava,
prava deteta i zaštitu od diskriminacije i nasilja, ratifikovana su128 i značajno su uticala na razvijanje
nacionalne regulative u ovim oblastima. Navodimo najnačajnija strateška dokumenta koja
pominju pravo na jednako dostupno i kvalitetno obrazovanje a sve, bez diskriminacije:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
„Univerzalna deklaracija UN o ljudskim pravima (1948)129;
„Konvencija UN o pravima deteta (1989), ratifikovana 1990130;
„Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, (1950) ratifikovana 2003131;
„UN Konvencija o statusu izbeglica (1951), ratifikovana 1960132;
„UN Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (1979), ratifikovana 1981133;
„UN Konvencija o borbi protiv diskriminacije u oblasti prosvete (1960) ratifikovana 1964134;
„UN konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965), ratifikovana 1967135;
„Svetska deklaracija o obrazovanju za sve, Džomtijen (1990)136;
„Svetska deklaracija o obrazovanju za sve i Okvir za delovanje, Dakar (2000);
Program „Obrazovanje za sve“;
„Deklaracija o Dekadi inkluzije Roma137, 2005.
Od strane SFRJ, SRJ, SCG i Republike Srbije.
http://www.sostelefon.org.rs/zakoni/12.%20Univerzalna%20deklaracija%20o%20ljudskim%20pravima.pdf
130
Z
akon o ratifikaciji Konvencija UN o pravima deteta http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ratifikaciji_konvencije_ujedinjenih_nacija_o_
pravima_deteta.html
131
Ukaz o proglašenju zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda http://www.coe.org.rs/
REPOSITORY/163_ekljp_-_tekst_konvencije.pdf
132
Uredba o ratifikaciji Konvencije o statusu izbeglica sa završnim aktom konferencije opunomoćenika ujedinjenih nacija o statusu izbeglica
http://azil.rs/doc/Konvencija_o_statusu_izbeglica.pdf
133
Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ratifikaciji_konvencije_o_
eliminisanju_svih_oblika_diskriminacije_zena.html
134
Uredba o ratifikaciji Konvencije o borbi protiv diskriminacije u oblasti prosvete http://www.google.
rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&ved=0CCsQFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.
mrc.org.rs%2Fstarisajt%2Fligazadekadu%2Ffajlovi%2Fobrazovanje_propisi%2FUNICEF%2520
Konvencija%2520o%2520borbi%2520protiv%2520diskriminacije%2520u%2520oblasti%2520prosvete.doc&ei=
N5mPUeObLMTeOvWjgNAP&usg=AFQjCNGScahJTsVtQXxaR5nsog7LHZiDmg&sig2=PFxhcxTGN8e43ZKbBLwCYw&bvm=bv.46340616,d.ZWU
135
Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ratifikaciji_
medjunarodne_konvencije_o_ukidanju_svih_oblika_rasne_diskriminacije.html
136
http://www.unesco.org/education/wef/en-conf/jomtien%20declaration%20eng.shtm
137
http://www.romadecade.org/decade_declaration
128
129
123
Obrazovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Nacionalni pravni okvir
Opšta nacionalna regulativa
Strategije i zakoni kojima se uređuju prava građana i građanki, zaštita od diskriminacije, rodna
ravnopravnost, položaj mladih, položaj dece, i daju smernice za smanjivanje siromaštva i razvoj
zemlje, uređuju i pravo na obrazovanje, svaki iz ugla teme kojom se bavi.
„Strategija za smanjenje siromaštva“138 (2003) s obzirom na direktnu vezu siromaštva sa obrazovanjem, među prioritetnim oblastima delovanja navodi unapređenje obrazovanja Roma kao
jedne od socijalno najugroženijih grupa.
„Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti“139
(2008), pored ostalih pitanja uređuje i pitanje rodne ravnopravnosri u obrazovanju.
„Nacionalna strategija za mlade“140 (2007) kao jedan od opštih strateških ciljeva navodi obezbeđivanje ostvarivanja prava na jednakost šansi svih mladih u društvu, a posebno mladih koji žive
u teškim uslovima.
„Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji“ (2010)141 naglašava značaj razvoja
znanja i veština povezanih sa pojmom Informacione i komunikacione tehnologije (IKT) i jačanje
uloge IKT u sistemu obrazovanja.
„Nacionalna strategija održivog razvoja“ (2007)142, pod pojmom obrazovanje za održivi razvoj podrazumeva ne samo primenu sadržaja o održivom razvoju u sistemu obrazovanja, već i sistem
obrazovanja koji podržava ekonomiju zasnovanu na znanju i predstavlja neophodnu pretpostavku
održivog razvoja privrede i društva u celini.
„Ustav Republike Srbije“143 (2006), garantuje pravo na obrazovanje, proklamuje načelo jednakosti
i izričito zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu.
„Zakon o zabrani diskriminacije“144 (2009), zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu u svim
oblastima života i svim društvenim sistemima, uključujući i obrazovni.
„Zakon o zaštiti podataka o ličnosti“145 (2009) je značajan sa aspekta prikupljanja, čuvanja i dostupnosti podataka o deci u obrazovno-vaspitnim ustanovama.
„Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“146 (2004)
„Nacionalni plan akcije za decu“ (NPA)147 (2004) definiše opštu politiku države prema deci do 2015.
godine, baziranu na ratifikovanim UN dokumentima, kao što su „Konvencija UN o pravima deteta“,
„Milenijumski ciljevi razvoja“ i „Svet po meri deteta“. U skladu sa NPA donet je „Opšti protokol o
zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja“ (2005)148. „Posebni protokol za zaštitu dece i učenika
od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama“ (2007) koji uređuje
http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2009/10/1.-Strategija-za-smanjenje-siromastva-u-Srbiji-Rezime-i-matrice.pdf
http://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=2178
140
http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/03/nacionalna-strategija-za-mlade.pdf
141
http://www.paragraf.rs/propisi/strategija_razvoja_informacionog_drustva_u_republici_srbiji.html
142
http://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=2178
143
http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav.php
144
http://www.parlament.gov.rs
145
http://www.poverenik.rs/
146
http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_slobodnom_pristupu_informacijama_od_javnog_znacaja.html
147
http://www.cipcentar.org/i_roditelji_se_pitaju/PDF/strategija/Nacionalni%20plan%20za%20decu.pdf
148
http://www.minrzs.gov.rs/doc/porodica/zlostavljanje/Opsti%20protokol%20zlostavljanje%20i%20zanemarivanje%20deca.pdf
138
139
124
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Obrazovanje
preventivne aktivnosti i procedure u zaštiti dece od nasilja (interni postupak u situacijama sumnje
ili dešavanja nasilja, kao i uloge onih koji su u obavezi da ih sprovode) u okviru obrazovnog sistema149.
Nacionalni milenijumski cilj razvoja 2150: „Da do 2015. godine svi dečaci i devojčice završe osnovno
obrazovanje”, definiše sledeće zadatke: Povećanje obuhvata dece osnovnim obrazovanjem; sticanje zanimanja, promovisanje koncepta doživotnog učenja i dostupnost visokog obrazovanja;
poboljšanje kvaliteta obrazovanja; uspostavljanje dodatnih baza podataka za praćenje i evaluaciju ostvarivanja nacionalnog cilja i zadataka.
Nacionalna regulativa koja uređuje obrazovni sistem
Strategije
„Strategija rada MPS za period 2005 - 2010. godina“.
„Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020“151 (2012) utvrđuje da je „misija sistema obrazovanja u Srbiji u 21. veku da osigura osnovni temelj života i razvoja svakog pojedinca, društva i
države zasnovanog na znanju“. Kao osnovno strateško opredeljenje u obrazovanju osoba iz defavorizovanih sredina i socijalnih grupa navodi se inkluzivni pristup koji obezbeđuje njihova prava i
omogućava socijalnu inkluziju.
„Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji“152 i „Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji, za period 2009-2015. godina“153.
„Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji“154 (2005) i „Akcioni plan za sprovođenje
Strategije razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji, za period 2009-2010“155, uređuju obrazovnu politiku osnovnog i stručnog obrazovanja odraslih nepismenih osoba, osoba s nezavršenom osnovnom školom, nezaposlenih lica, tehnoloških viškova, ugroženih etničkih grupa, i drugih odraslih koji nisu završili osnovno obrazovanje.
Zakoni
Usvajanjem „Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja“156 (ZOSOV), (2009, 2011, 2013),
kao krovnog zakona u douniverzitetskom obrazovanju, i podzakonskim aktima koji uređuju njegovu implementaciju, postavljeni su po prvi put jasni osnovi za inkluzivno obrazovanje. Zakon jasno precizira da su svi građani jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje; definiše
zabranu diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja deteta, i kaznene mere za povredu
prava deteta; obezbeđuje preduslove za nesegregisano uključivanje dece u obrazovanje i kontinuirano školovanje: produžava obavezni i besplatni pripremni predškolski program na devet
meseci; olakšava upis dece iz socijalno osetljivih grupa; reguliše inkluzivni pristup i predviđa mehanizme podrške za decu i nastavno osoblje; uvodi opšte i posebne ishode i standarde obrazovanja; podržava participaciju dece i roditelja.
http://www.unicef.org/serbia/Posebni_protokol_-_obrazovanje%281%29.pdf
Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji http://www.prsp.gov.rs/download/MDG%20Serbia%2006%20SRPSKI%5B1%5D.pdf
151
http://www.mpn.gov.rs/
152
http://www.vetserbia.edu.rs/Strateski%20dokumenti/Usvojene%20strategije%20razvoja/Strategija%20razvoja%20strucnog%20
obrazovanja%20u%20Republici%20Srbiji.pdf
153
http://www.vetserbia.edu.rs/Strateski%20dokumenti/Akcioni%20planovi/AP%20STRUCNO%20.pdf
154
http://www.vetserbia.edu.rs/Strateski%20dokumenti/Usvojene%20strategije%20razvoja/STRATEGIJA%20RAZVOJA%20OBRAZOVANJA%20
ODRASLIH%20U%20REPUBLICI%20SRBIJI.pdf
155
http://www.vetserbia.edu.rs/Strateski%20dokumenti/Akcioni%20planovi/AP%20ODRASLI.pdf
156
ZOSOV je donet 2009, delimično je izmenjen 2011, a u 2013 je u procesu izmena. http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/zakoni/
obrazovanje-i-vaspitanje
149
150
125
Obrazovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
„Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju“157 (2010) omogućava deci iz osetljivih grupa
prioritet pri upisu u predškolske ustanove, omogućava realizaciju posebnih i specijalizovanih programa što je od posebnog značaja za decu iz romske zajednice koja nisu uključena u celodnevne
programe.
„Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju“158 (2013), i „Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju“159 (2013).
„Zakon o visokom obrazovanju“160 (2012)
„Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima“161 (2013) daje standarde kvaliteta udžbenika, u pogledu sadržaja zabranjuje svaki vid diskriminacije i utvrđuje kako se udžbenici mogu
štampati na jezicima nacionalnih manjina.
„Zakon o učeničkom i studentskom standardu“162 (2013) utvrđuje prava u ovoj oblasti i načine
ostvarivanja. Među mogućim korisnicima navedeni su i učenici i studenti iz romske nacionalne
manjine.
Pravilnici
„Pravilnik o programu obuke za pedagoškog asistenta“163 (nema pravilnika kojim se uređuje rad
pedagoških asistenata).
„Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku“164 uređuje
sastav i način rada interresorne komisije koja procenjuje potrebe deteta i predlaže Individualni
plan podrške.
„Pravilnik o bližim uslovima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu
i vrednovanje“165 propisuje su bliža uputstva za utvrđivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje.
„Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju“166 uređuje da se učenici
kojima se pruža dodatna podrška u obrazovanju ocenjuju na osnovu ostvarenosti ciljeva i standarda postignuća u toku savladavanja individualnog obrazovnog plana.
Nacionalna regulativa koja uređuje obrazovanje nacionalnih manjina
Specifična pitanja obrazovanja nacionalnih manjina uređuje Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina“167 utvrđuje pravo na predškolsko, osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje
i vaspitanje na maternjem jeziku i školovanje odgovarajućeg nastavnog kadra.
http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/zakoni/obrazovanje-i-vaspitanje
http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/zakoni/obrazovanje-i-vaspitanje
159
http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/zakoni/obrazovanje-i-vaspitanje
160
http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/zakoni/obrazovanje-i-vaspitanje
161
http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/zakoni/obrazovanje-i-vaspitanje
162
http://www.mpn.gov.rs/propisi/zakoni/obrazovanje-i-vaspitanje/509-zakon-o-ucenickom-i-studenstkom-standardu
163
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&ved=0CC4QFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.
zuov.gov.rs%2Fnovisajt2012%2Fdokumenta%2Fpropis-217-Pravilnik_o_programu_obuke_za_pedagoskog_asistenta.
doc&ei=SJSPUZTABsi8PYyJgfgI&usg=AFQjCNFnAuDuuoF_R3SuIcr-DvwCqs3tDQ&sig2=H5rF8Dd3QTplgP9MV1GvBg&bvm=bv.46340616,d.
ZWU
164
http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/Zakoni/Pravilnici/PravilnikODodatnojObrazovnojZdravstvenojISocijalnojPodrsciDetetuIUceniku.pdf
165
http://www.dils.gov.rs/documents/filesEducation/jun2011/PRAVILNIK%20IOP.pdf
166
http://jelenakalderon.files.wordpress.com/2011/10/pravilnikoocenjivanju.pdf
167
http://www.ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/propisi/download/zakon_o_zastiti_sloboda_i_prava_nacionalnih_manjina.pdf
157
158
126
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Obrazovanje
Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina“168 utvrđuje prava saveta kao predstavnika
nacionalne manjine u odnosu na različite oblasti, među kojima je i obrazovanje. Strategiju za unapređivanje položaja Roma169 u Republici Srbiji“ usvojila je Vlada Republike Srbije 2009. Akcioni
plan za obrazovanje170 opisuje mere koje treba sprovesti kako bi se ostvarila četiri postavljena cilja:
1. Uključivanje Roma u obrazovni sistem i obezbeđivanje kontinuiteta u obrazovanju; 2. Obezbeđivanje kvaliteta obrazovanja; 3. Uvažavanja različitosti i razvijanje multikulturalnih vrednosti;
4. Negovanje kulturnog identiteta.
Nezavisni državni organi koji su uvedeni kako bi obezbedili sprovođenje zakona: Zaštitnik građana171; Poverenica za zaštitu ravnopravnosti172 i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu
podataka o ličnosti173.
1.2. Najznačajnije inicijative, programi i projekti
Realizovan je veći broj programa i projekata u saradnji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja, obrazovnih ustanova, lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, međunarodnih
organizacija i donatora.
Predškolski uzrast
• „Proširenje pristupa predškolskom obrazovanju romskoj deci“ realizovano je u 30 opština,
u saradnji NSRNM, MPNTR, RNVO i REF. Projektom je bilo obuhvaćeno oko 2.200 dece.
• „Vrtići bez granica – proširene mogućnosti za učenje i razvoj dece iz osetljivih grupa“, realizuje u saradnji CIP Centar, UNICEF, MPNTR, 10 JLU i PU i IMPRES projektom, sa ciljem povećanja obuhvata dece iz osetljivih grupa predškolskim kratkim programima i osnaživanja
PU za planiranje i sprovođenje diversifikovanih programa za predškolsku decu koja su van
sistema obrazovanja. Oko 1500 dece obuhvaćeno u 10 mesta.
• IPA projekat „Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji“ (IMPRES projekat), MPNTR i 15 LSU i PU. Cilj je unapređivanje uslova za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece, posebno iz osetljivih grupa, putem unapređivanja kvaliteta ponude predškolskih programa i proširenja prostornih kapaciteta predškolskih ustanova.
• „Razvojno obrazovni centri“ (sada Obrazovni centri“) realizuje se od 2002 u saradnji DURN
(sada na projektu radi Otvoreni klub), UNICEF i MPNTR.
• Program za majke, REF i tri RNVO. Cilj je unapređivanje kapaciteta RNVO za programe podrške majkama, podrška majkama i deci osnovnoškolskog uzrasta za obrazovanje.
• „Snažni od početka - Dajmo im krila: Romska deca, porodice i zajednica - Unapređivanje
kućnog okruženja za učenje, roditeljskih veština i znanja“, CIP Centar, OSF i RNVO u četiri grada. Aktivnosti: Razvijanje programa za decu i roditelje; Osnaživanje romskih NVO i
stručnjaka; jačanje kapaciteta obrazovnih i ustanova socijalne i zdravstvene zaštite za rad
sa porodicom.,
168
169
170
171
172
173
http://www.zenta-senta.co.rs/doc/zonsnm_sr.pdf
Strategija za integraciju i davanje većih ovlašćenja Romima kreirana je 2002, ali nije zvanično usvojena, kao ni Strategija unapređivanja
obrazovanja Roma u Srbiji, koja je kreirana 2003, ali takođe nije zvanično usvojena. U okviru priprema za Dekadu inkluzije Roma sačinjen je
Jedinstveni akcioni plan za unapređivanje obrazovanja Roma u R. Srbiji – JAP koji je Vlada usvojila 2004. Strategija za integraciju i davanje
većih ovlašćenja Romima dopunjena je i usvojena 2009. godine, pod nazivom Nacionalna strategija za unapređenje položaja Roma. Akcioni
plan za obrazovanje je jedan od trinaest planova za implementaciju ove strategije, a nastao je dopunama JAP.
Akcioni plan je dorađivan za period 2011 - 2012. godina, i 2012-2014. godina.
http://www.ombudsman.rs/
http://www.ravnopravnost.gov.rs/
Na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije (2009) http://www.parlament.gov.rs http://www.ravnopravnost.gov.rs/
http://www.poverenik.rs/ Na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (2004), http://paragraf.rs/propisi/
zakon_o_slobodnom_pristupu_informacijama_od_javnog_znacaja.html i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (2009) http://www.propisi.com/
zakon-o-zastiti-podataka-o-licnosti.html
127
Obrazovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Osnovnoškolsko obrazovanje
• DILS projekat, Komponenta: Inkluzija Roma: aktivnosti u 56 mesta u saradnji sa JLS i
obrazovnim sutanovama uključuju: baze podataka o deci, podršku pri upisu, radionice za
roditelje, opremanje školskim udžbenicima i priborom, vannastavne aktivnosti, podršku u
učenju i obuke nastavnika. Oko 16000 dece i oko 4000 je uključeno u aktivnosti.
• „Podrška civilnom društvu“- uključivanje Roma u savet roditelja osnovnih škola u Valjevu,
Delegacija EU, GOPA Consultants.
Srednjoškolsko obrazovanje
• „Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju školu“ se sprovodi u 112 OŠ (planira se još
110) u 11 gradova u Srbiji, GIZ, organizacija Vlade Republike Nemačke.
• „Jednake šanse u srednjoškolskom obrazovanju“, devetogodišnji projekat, CIP Centar,
FODS i PCF u saradnji sa RNVO i SŠ i šest mesta. Aktivnosti: Razvijanje modela Jednakih
šansi i osnaživanje škola za primenu; Kreiranje resursa; Javni forumi i Podrška radu lokalnih
timova.
• Projekti reforme stručnog obrazovanja: 1) CARDS, u saradnji sa Evropskom Agencijom za
Rekonstrukciju; VET projekat, u saradnji sa GTZ; ECO-NET, u saradnji sa Kultur Kontaktom.
Obrazovanje odraslih: IPA projekat „Druga šansa - Razvoj sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji“: razvijanje sistema obrazovanja odraslih. Urađen je predlog Zakona o
obrazovanju odraslih. Razvijeni kurikulumi nastave i programi obuka. Nastava za obrazovanje
odraslih se održavala u 37 OŠ, od školske 2012-2013. godine u još 43 škole. Stručne kvalifikacije se
stiču za jedno od 50 ponuđenih zanimanja u 75 srednjih stručnih škola koje će sprovesti stručne
obuke. Angažovano je 70 andragoških asistenata, od koji su oko 10% Romi. Planira se obrazovanje
oko 4000 osoba starijih od 15 godina. MPNTR, GOPA Consultants, dvv-international i European
Association for the Education of Adults (EAEA).
Više nivoa obrazovanja
• „Uvođenja asistenta za podršku obrazovanju romske dece i dece iz drugih marginalizovanih
grupa u predškolskim ustanovama i osnovnim školama u Republici Srbiji“ (IPA Education for
all).
• „Quality Education in Romani for Europe“174, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu, u okviru koga se razvijaju obuke i kurikulumi u skladu sa „Zajedničkim
evropskim referentnim okvirom za jezike“ i „Kurikularnim okvirom za učenje i nastavu romskog
jezika“ Saveta Evrope. Akreditovana je obuka i edukovani nastavnici za predmet „Romski jezik
sa elementima nacionalne kulture“.
• „Joint Programmes for Roma and Marginalized Groups Inclusion through Education“, SDC,
Crveni krst i Pomoć deci. Uključivanje dece iz marginalizovanih grupa u predškolsko i osnovno obrazovanje.
• „Podrška mladim Romima na putu od obrazovanja ka osamostaljivanju i zapošljavanju“.
Izgradnja kapaciteta mladih za kritičko sagledavanje pojava i problema sa kojima se suočavaju, za sprovođenje participativno-akcionog istraživanja i sprovođenje akcija, FXB Univerzitet
Harvard, FODS, CIP Centar, SCI.
• Istraživanje „Romska deca u specijalnom obrazovanju - prezastupljenost, niska postignuća i
uticaj na život, CIP Centar i OSF.
• Istraživanje „Afirmativne akcije za Rome u oblasti obrazovanja“, Centar za primenjene evropske
studije.
• Istraživanje „Nediskriminativne upisne politike“, FODS i DRC.
174
http://www.helsinki.fi/eci/Research/Qualirom.html
128
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Obrazovanje
1.3. Procena stručnjaka o realizaciji Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici
Srbiji
Za potrebe ovog Izveštaja, kreiran je upitnik kojim je anketirano 13 osoba, stručnjaka i stručnjakinja iz oblasti obrazovanja, kako iz javnog tako i iz civilnog sektora.
Upitnik su popunili:
1. Angelina Skarep, samostalna savetnica, koordinatorka sprovođenja Akcionog plana za obrazovanje, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
2. Zdenka Milivojević, koordinator grantova za obrazovnu inkluziju Roma, Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja - DILS tim, REF projekat
3. Tanja Ranković, rukovoditeljka programa obrazovanja i Anne-Maria Ćuković, saradnica na programu obrazovanja, UNICEF
4. Mirjana Maksimović, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kabinet potpredsednice Vlade za evropske integracije, zamenica menadžera Tima, koordinatorka za socijalno
uključivanje Roma i Jelena Marković, koordinatorka za obrazovanje i razvoj ljudskog kapitala
5. Ana Božinović, prosvetna savetnica, Školska uprava Zrenjanin
6. Miodrag Kostić, prosvetni savetnik, Školska uprava Kraljevo
7. Mila Todorović, prosvetna savetnica, Školska uprava Kragujevac
8. Jadranka Stojanović, koordinatorka programa, Fondacija za otvoreno društvo, Srbija
9. Rozalija Ilić, direktorka, Romski informativni centar
10.Tamara Simonović, menadžerka programa, Društvo za razvoj dece i mladih - Otvoreni klub
11.Slavica Rakić, zastupnica, programska koordinatorka, Romani cikna, Kruševac
12.Gordana Petrović, koordinatorka programskih aktivnosti, Udruženje Srpsko-romskog prijateljstva Stablo, Kragujevac
13.Radojka Pavlović, koordinatorka romskog programa, Građanske inicijative.
U tekstu koji sledi prikazani su odgovori na pitanja iz upitnika. Odgovori su zbirno obrađeni i predstavljeni, na nivou celog uzorka ispitanika ili po kategorijama odgovora.
Prema mišljenju ispitanika i ispitanica, najveća dostignuća/rezultati implementacije Strategije su
sledeći:
• pozicija pedagoškog asistenta/kinje je institucionalizovana i obezbeđeno je finansiranje iz
republičkog budžeta175;
• stvoreni su sistemski uslovi za uključivanje Roma u obrazovni sistem176;
• primenjuju se mere afirmativne akcije za upis u škole177;
• broj Roma uključenih u obrazovni sistem se povećavao i obezbeđen je kontinuitet njihovog školovanja kroz sve nivoe obrazovnog sistema178;
• lokalni akcioni planovi za obrazovanje Roma su usvojeni u većem broju opština/gradova179.
175
176
177
178
179
Uspostavljanje mehanizama podrške za uključivanje dece i sprečavanje osipanja; Unapređena dostupnost podataka o deci kroz evidencije
pedagoških asistenata (PA). Angažovanjem PA i primenom afirmativnih mera povećana je uključenost u obrazovni sistem (posebno u
predškolskom pripremnom programu - PPP i osnovne škole).
Usvojeni su zakoni i pravilnici koji uređuju oblast pravednosti, inkluzije. Promenjena je upisna politika. Uvedene mere obaveznog pohađanja
PPP. Izrađeni standardi za funkcionalno osnovno obrazovanja odraslih.
Afirmativne mere za upis u srednje škole (ima problema, jer mera nije regulisana i implementirana do kraja); Dodela budžetskih stipendija i
kredita za romske učenike i studente.
Veći broj romske dece upisuje PPP, osnovnu i srednju školu. Povećan je obuhvat mladih (starijih od 15 godina) obrazovanjem odraslih, i
značajno je uvođenje andragoških asistenata.
Uspostavljena je međusektorska saradnja, saradnja sa NVO sektorom, sa lokalnim institucijama; Stvaraju se lokalne mreže podrške: lokalni
romski koordinator, lokalna samouprava, obrazovne ustanove, romska udruženja, Školska uprava. Problem je što lokalne samouprave nemaju
sredstava da implementiraju planove.
129
Obrazovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Kada su u pitanju uzrast dece, nivoi i aspekti obrazovanja koji su najviše pokriveni sprovedenim
merama Strategije, stručnjaci navode da su to mere usmerene na predškolski pripremni program
(PPP), što je dovelo do povećanja upisa dece. Takođe, procenjuju da je najviše pažnje posvećeno
ranom osnovnoškolskom uzrastu (prva četiri razreda)180, kao i da su mere Strategije bile značajno
usmerene na srednjoškolsko obrazovanje. U školskoj 2012/2013. godini, primenom mera afirmativne akcije u srednje škole upisano je 367 učenika i učenica, dok je 2004/2005. godine primenom
ove mere upisano 70 učenika i učenica. Primenom ovih mera ukupno je od 2003/ 2004. godine
upisano 1948 srednjoškolaca.
Najmanje pokriveni, u smislu nivoa obrazovanja i uzrasta dece su: rani razvoj dece uzrasta do
tri godine, srednje obrazovanje i predmetna nastava - od petog do osmog razreda. U smislu aspekata obrazovanja i onoga čemu nije posvećena dovoljna pažnja, navedeno je sledeće: osipanja
dece iz PPP i škole, posebno petog razreda, nije zaustavljeno, kulturni identitet se ne neguje u
obrazovnim ustanovama osim u APV (jednaki) kvalitet obrazovanja romskoj deci nije obezbeđen,
deci se ne pruža potrebna pomoć u učenju, mere afirmativne akcije nisu uređene, jer nije donet
pravilnik, podrška deci i mladima koji se upišu putem afirmativnih mera nije obezbeđena, saradnja obrazovnih ustanova sa roditeljima nije dovoljna, participacija roditelja je mala, mehanizmi
efektivne zaštite dece od diskriminacije nisu izgrađeni, na problemu segregacije dece se ne radi
planski, već sporadično i reaguje posledično.
Najveći problemi u sprovođenju Strategije181 prema ispitanim stručnjacima/kinjama su
sledeći:
• Primena u praksi ne prati regulativu: Zakonska regulativa na nacionalnom i lokalnom
nivou je doneta, ali se ne primenjuje. Većina mera Strategije je sprovedena angažovanjem
organizacija civilnog sektora, u okviru projekata i finansiranja spolja, van redovnog budžeta. Školske uprave su nedovoljno uključene u rešavanje prolema. Koordinacija unutar obrazovnog sistema i obrazovnog sistema sa drugim sistemima i lokalnom upravom je slaba.
Veliki broj mera se sprovodi u sredinama u kojima postoje aktivne i osnažene romske organizacije.
• Sredstva za sprovođenje mera Strategije nisu obezbeđena ili se neadekvatno usmeravaju
i troše, čak i u okviru sredstava IPA fondova i kredita Svetske banke. Lokalne samouprave
nemaju ili ne opredeljuju sredstva za sprovođenje lokalnih strategija akcionih planova.
• Interresorna saradnja je slaba, kako na nacionalnom, tako i na nivou jedinica lokalne
samouprave, a neophodna je kako bi se obezbedila adekvatna podrška romskoj deci koja
dolaze iz vrlo siromašnih porodica sa niskim obrazovnim statusom. Propušta se mogućnost
racionalnog korišćenja postojećih resursa kada u jednoj lokalnoj samoupravi ne postoji
usaglašenost delovanja koordinatora za romska pitanja u lokalnoj samoupravi, zdravstvene medijatorke i pedagoškog asistenta.
• Komunikacija sa javnošću o merama koje se preduzimaju u skladu sa Strategijom nije
vođena na pravi način iako je bilo planirano da se tome pristupi na strateški način kako
mere ne bi izazivale otpor kod drugih građana koji su takođe siromašni.
• Diskriminacija u obrazovanju postoji na svim nivoima. „Pravilnik o bližim kriterijumima za
prepoznavanje oblika diskriminacije“ nije usvojen. Povećani obuhvat romske dece dovodi
u nekim školama do segregacije i drugih oblika diskriminacije te dece. Nije dovoljno učin180
181
Rađeno je na stvaranju uslova za nediskriminativni upis u školu i ispitivanje deteta pri upisu. Obezbeđena je podrška za redovnost pohađanja i
upis u srednju školu.
Ispitanike smo pitali da navedu tri najveća problema i opišu da li su i kako ti problemi prevaziđeni.
130
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Obrazovanje
jeno na razvijanju obrazovnog okruženja zasnovanog na interkulturalnosti, uvažavanju različitosti, promovisanju ravnopravnosti i prava dece.
• Uloga pedagoških asistenata/kinja u sistemu obrazovanja: Organizacioni problemi su postojali do donošenja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009), ali i dalje
traju. Asistenti i asistentkinje rade sa velikim brojem dece, ne samo sa romskom decom,
već i sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i sa decom iz opšte populacije. Saradnja obrazovnih ustanova sa romskim porodicama nije uspostavljena. Ustanove
prepuštaju saradnju pedagoškom asistentu.
• Romski jezik nije uveden u sistem obrazovanja, jer nema sistemskog pristupa ovom pitanju. Obuka nastavnog kadra za predmet „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“ i
udžbenici za ovaj predmet nisu standardizovani.
• Mere afirmativne akcije: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je obrazovnim
ustanovama dostavilo preporuke o upisu romske dece/učenika u PPP, osnovne i srednje
škole primenom afirmativnih mera, ali koncept mera afirmativne akcije za upis učenika u
srednje škole i na fakultete nije dovoljno preciziran i nije promovisan u javnosti. Primena
ovih mera više zavisi od volje pojedinaca, nego od jasnih i transparentnih kriterijuma, što
kod romskih đaka izaziva nesigurnost, a kod većinske populacije sumnju i otpor. Obrazovne ustanove nisu pripremljene za upis dece primenom afirmativnih mera, deci i mladima ne pruža se podrška za školovanje. Praćenje i procena efekata ovih mera se ne sprovodi
na sistematičan način.
• Podaci o romskoj deci u obrazovnom sistemu i o broju dece koja treba da se u njega uključe su neprecizni, što otežava procenu potreba, planiranje aktivnosti i praćenje efekata.
U toku je izrada JISP182, koji će omogućiti efikasno upravljanje resursima u obrazovanju i
praćenje funkcionisanja obrazovno-vaspitnog sistema.
• Obuhvat romske dece obaveznim obrazovanjem se povećao, ali i dalje nisu sva deca uključena u obrazovni sistem. Veliki broj dece napušta PPP i školu, jer ne postoje funkcionalni
mehanizmi koji bi to sprečili.
• Kvalitet obrazovanja i praćenje postignuća romske dece: Kvalitet obrazovnog procesa je
u padu u odnosu na sve učenike, a postignućima đaka se ne posvećuje dovoljno pažnje.
Sistem praćenja procesa postignuća nije uspostavljen. Predškolske i školske ustanove nisu
pripremljene za praćenje postignuća romske dece, „Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju“183 se ne primenjuje.
• Nastavni kadar nije dovoljno senzibilisan za usvajanje nove paradigme dostupnosti, pravednosti i kvalitetnog obrazovanja za sve. Obrazovne ustanove i prosvetni kadar nemaju
kapacitete za efektivno sprovođenje mera Strategije. Mali je broj zaposlenih nastavnika
romske nacionalnosti. Prosvetni kadar nije dovoljno motivisan za rad sa romskom decom.
Mogućnost školovanja po individualnom obrazovnom planu se zloupotrebljava, radi se za
decu kojoj nije potreban ili više romske dece u jednoj školi radi po istom planu.
• Nema razvijenog sistema monitoringa i evaluacije, neujednačena je efikasnost u pripremi
romske dece za uključivanje u školu i u pripremi obrazovnih institucija za prijem romske
dece, podrška razvoju dece ranog uzrasta iz osetljivih društvenih grupa je nedovoljna, siromaštvo dece je i dalje veliko, nije dovoljno učinjeno da se smanji.
182
183
Računski centar Elektrotehničkog fakulteta je izradio idejni projekat jedinstvenog informacionog sistema u prosveti Republike Srbije (JISP), za
podršku celokupnom sistemu organizovanja, razvoja, praćenja i finansiranja predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
http://rc.etf.rs/projekti/idejni_jisp?lang=sr
Ovaj pravilnik utvrđuje način i postupak ocenjivanja učenika, odnosno okvir za procenu rezultata učenja i ocenjivanje vladanja.
131
Obrazovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Prioriteti delovanja u narednom periodu, kao zaključak izveden iz ankete
Stručnjaci koji se bave unapređivanjem obrazovanja Roma navode veliki broj prioriteta za delovanje u naredom periodu, a njihove odgovore smo grupisali u nekoliko širih kategorija: podrška
razvoju dece ranog uzrasta; obezbeđivanje punog obuhvata romske dece obrazovanjem; obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za svu decu a jednakog kvaliteta za romsku decu; povećanje
obima i poboljšanje kvaliteteta podrške deci; promovisanje primera uspešnog obrazovanja Roma;
budžetiranje lokalnih akcionih planova i njihovo usvajanje za trogodišnji period.
• Podrška razvoju dece ranog uzrasta (povećati upis dece u celodnevne i druge predškolske
programe, obezbediti podršku porodici, unaprediti interresornu saradnju, bolje koristiti resurse i kapacitete. PU treba da razvijaju diversifikovane programe u skladu sa zakonom);
• Obezbeđivanje punog obuhvata romske dece obrazovanjem (Uspostaviti baze podataka u okviru JISP na osnovu koje bi bilo moguće pratiti obrazovanje romskih učenika, od
upisa do završetka školovanja, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Definisati
način evidentiranja i praćenja dece. Nediskriminativi upis dece i mladih u redovno obrazovanje. Sprečavanje neosnovanog upisa u „specijalne“ škole: Kontrola upisa romske dece
u specijalne škole i reagovanje na povredu prava deteta pri neosnovanom upisu ili prebacivanju iz redovne škole. Unaprediti i bolje promovisati koncept mera afirmativne akcije
za upis romskih učenika u srednje škole i na fakultete. Dodatno podsticati romsku decu
stariju od 15 godina za nastavak obrazovanja. Uključiti što veći broja odraslih u Program
funkcionalnog obrazovanja odraslih);
• Obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za svu decu, a jednakog kvaliteta za romsku decu (Razvijati standardizovani sistem profesionalne kontrole kvaliteta obrazovanja
romskih učenika. Raditi na povećanju kompetencija vaspitača, nastavnika i pedagoških
asistenata. Podržavati implementaciju inkluzivne obrazovne politike. Uspostaviti odgovornost svih ključnih aktera, prosvetnih radnika, direktora škola i nenastavnog kadra. Pratiti sistematski postignuća romske dece (školska uprava, inspekcija, Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja). Uključivati romske roditelje u rad škola i predškolskih ustanova. Uvesti rodne politike u sistem obrazovanja i vaspitanja. Sprečiti diskriminaciju romske
dece i porodice u obrazovnim ustanovama. Usvajanje i primena „Pravilnika o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika i trećeg lica
u ustanovama obrazovanja“. Izrada i primena mera desegregacije. Preventivno delovanje,
praćenje i sankcionisanje svih oblika diskriminacije);
• Povećanje obima i poboljšanje kvaliteteta podrške deci (Pružiti deci podršku na planu
ličnog, socijalnog i profesionalnog razvoja, uvođenjem mera dodatne podrške u učenju,
angažovanjem većeg broja pedagoških asistenata i asistentkinja, uvođenjem mentorskog
rada. Obezbediti materijalnu podrška Romima uključenim u obrazovanje. Jačati interresornu saradnje posebno na lokalnom nivou, radi pružanja intenzivnije i sveobuhvatnije
socijalne, obrazovne i zdravstvene podrške romskoj deci);
• Promovisanje primera uspešnog obrazovanja Roma i Romkinja: Kampanje sa primerima uspešnih romskih pojedinaca kao model za razbijanje predrasuda o Romima; Širenje
primera dobre prakse na osnovu rezultata projekata i programa, naročito u srednjoškolskom obrazovanju);
• Budžetiranje lokalnih akcionih planova i njihovo usvajanje za trogodišnji period;
• Podrška obrazovanju Roma od strane lokalne samouprave.
132
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Obrazovanje
1.4. Podrška obrazovanju Roma i Romkinja od strane lokalne samouprave
Mesta iz kojih su predstavnici lokalnih samouprava popunili upitnik184: Žitorađa; Bujanovac; Preševo; Smederevo; Pirot; Kruševac; Barajevo; Aleksinac; Leskovac; Prokuplje; Bela Palanka; Lajkovac;
Subotica; Beočin; Odžaci; Sombor; Vranje, Kuršumlija, Merošina, Lebane, Valjevo, Surdulica, Apatin, Bojnik, Kula, Bač, Zrenjanin. Grad Beograd: Gradska opština Zvezdara; Gradska opština Lazarevac; Gradska opština Čukarica; Gradska opština Rakovica; Gradska opština Barajevo.
Lokalni akcioni plan unapređivanje obrazovanja Roma i Romkinja
Petnaest mesta u uzorku ima usvojen lokalni akcioni plan (LAP) unapređivanja položaja Roma koji
se odnosi i na obrazovanje, u jednom mestu je izrađen, ali ne i usvojen. U osammesta JLS u procesu je izrada LAP, a 7 mesta nema LAP. Od 15 usvojenih LAPova, realizuje se njih 9.
Podrška projektima romskih organizacija civilnog društva od strane lokalne samouprave
Petnaest lokalnih samouprava navelo je da je podržalo aktivnosti romskih udruženja u oblasti
obrazovanja koje su realizovane u saradnja sa lokalnim ustanovama za decu i mlade.
Jedan od primera koji pokazuje promenu odnosa lokalne uprave prema saradnji sa civilnim sektororm je primer Beograd - Gradska opština Zvezdara, koja je u 2013. prvi put raspisala konkurs za
projekte organizacija civilnog društva, i time promenila dotadašnju praksu podržavanja projekata
na osnovu zahteva udruženja.
Tabela 1: Pregled projekata koje su podržale lokalne samouprave
Naziv i cilj projekta
Ukupan budžet
projekta
Mesto
Naziv organizacije
Žitorađa
Centar za razvoj romskih re- Cilj: Inkluzija romske dece u obrazosursa
vanje
33.000 evra
Bujanovac
Omladinski forum za edukaciCilj: Povećanje nivoa obrazovanja
ju Roma
35.000 evra
Preševo
M.K.C. Narajan
Projekat „Zajednički uspeh za sve“
Cilj: Unapređivanje i uključivanje
romske dece u vaspitno-obrazovni
proces
Pirot
KIC Pralipe
Projekat: „Razvojno obrazovni centar“ realizuje se od 2003. god.
Cilj: Obrazovanje dece
Aleksinac
Udruženja Romkinja Nada
Projekat: „Obrazovna inkluzija
Roma“
Cilj: Obrazovanje romske dece
32.000 evra
Leskovac
Romska obnova, saradnja i alCilj: Obrazovanje romske dece
ternativa –ROSA
600.000 RSD
184
32.964 evra
500.000 RSD godišnje od opštine
Upitnik koji je konstruisan za potrebe ovog monitoringa ima set pitanja u vezi sa obrazovanjem.
133
Obrazovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Društvo Roma Prokuplje
Projekat: „Razvojno obrazovni centar“ 2001-2012
Cilj: Razvoj modela saradnje škole
i lokalne zajednice za uključivanje
romske dece u obrazovni sistem
6.500.000 RSD
Društvo Roma „Prokuplje“
Projekat:
„Proširenje
pristupa
predškolskom obrazovanju romskoj
deci u Opštini Prokuplje” 2007-2011,
REF
Učešće opštine
500.000 RSD
Prokuplje
Subotica
Edukativni centar Roma
359.000 RSD
Kulturni centar Roma
750.000 RSD
Gradska
Projekat: „Bez škole sam niko i ništa“
NVO „Centar za afirmaciju i
opština
Cilj: podrška obrazovanju učenika
kulturu Roma“
Čukarica
starijih razreda osnovne škole
120.000 RSD
Sombor
Udruženje Roma Beaša „Ru- Cilj: Identifikovanje diskriminacije
munka“
prema Romima na polju obrazovanja i zapošljavanja
35.000 evra, IPA
500.000 RSD,
Opština
Lebane
Avutnipe / Budućnost
Partneri na projektu DILS
Romski kulturni centar
Projekat: „Hoću u školu to je moja
šansa“,
Cilj: Pružanje unapređenih usluga
na lokalnom nivou u oblasti obrazovanja, DILS
6.127.900,00
RNVO „Romani asvi“
Unaprediti život Roma, povratnika
sa Gazele
1.500.000,00 RSD
Društvo Rom Valjevo
Promocija romsko-srspkog rečnika i
Knjiga prijateljstva, 2012.
80.000,00 RSD
Romski centar za demokratiju
Obeležavanje 8. aprila, Međunarodnog dana Roma, 2011
95.000,00 RSD
Romski centar za demokratuju
Ciklus emisija o obrazovanju Roma,
2012
250.000,00 RSD
Vranje
Valjevo
Romski centar za demokratuju Javno informisanje, 2012
Zrenjanin
Surdulica
134
34.000 evra
200.000,00 RSD
NVO Vanessa
Kultura
120.000 RSD
NVO Zvezda vodilja
Kultura, mediji
266.000 RSD
Društvo za edukaciju Roma
Pružanje podrške vaspitno-obrazovnim ustanovama
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Obrazovanje
Pedagoški asistenti/kinje (romski asistenti)
U 24 mesta iz uzorka u obrazovnim ustanovama rade 34 pedagoških asistenata i 35 pedagoških
asistentkinja. Asistenti/kinje su angažovani od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja, opština i Grada Beograda.
Pedagoški asistenti/kinje nisu angažovani u obrazovnim ustanovama u 7 mesta: Žitorađa,
Smederevo, Lazarevac, Zrenjanin, Merošina, Kuršumlija i Kula.
U 20 JLS procenjuje se da je u njihovoj sredini potrebno angažovati još jednog ili više pedagoških
asistenata, ukupno procenjuju da je potrebno 53 dodatno angažovanih asistenata (dva mesta ne
navode broj, ali kažu da je potrebno dodatno angažovanje).
Nastava iz predmeta „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“
Nastava iz predmeta „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“ sprovodi se samo u tri mesta iz uzorka, i to u po jednoj školi u Beočinu, Selenči i Odžacima.
U Bujanovcu je na osnovu ankete dobijena saglasnost roditelja za uvođenje ovog predmeta, ali se
nastava ne sprovodi.
135
Obrazovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Tabela 2: Posebni programi namenjeni unapređivanju obrazovanja Roma i Romkinja
Ukupno 13 opština/gradova navelo je programe koji su namenjeni unapređivanju obrazovanja Roma
koje se u njihovim sredinama sprovode.
JLS*
Bujanovac
Naziv programa
136
Aktivnosti
Realizator
Povećan nivo
obrazovanja
romske dece kroz
smanjenje uticaja
siromaštva
Pomoć romskoj deci u
osnovnim i srednjim
školama, kao i stipendiranje studenata
- NVO „ofer“
- Pomoć deci
Održavanje kontinuiteta u obrazovanju učenika
romske nacionalnosti
- Organizovanje pripremne nastave
- Profesionalna orijentacija, praćenje završnog
ispita, praćenje upisa u
srednje škole – afirmativne mere
- Informisanje, motivisanje i uključivanje
odraslih u proces obrazovanja
- GOZvezdara
- ŠOOO Braća Stamenković
- 13 OŠ na teritoriji
opštine
„Druga šansa“
Osnovno obrazovanje odraslih
- Predstavljanje romske
kulture, treninzi za nastavnike i roditelje, promocija i zaštita prava
dece.
- GOZvezdara
- ŠOOO Braća
Stamenković
Pomoć u obezbeđivanju knjiga i
školskog materijala
Obezbeđivanje
pribora za rad i
redovnosti pohađanja nastave
Targetiranje dece kojoj
je neophodna pomoć,
kontaktiranje sa izdavačima, raspodela.
- GO Zvezdara
- izdavači školskih
knjiga
„Svet je sazdan
od različitosti“,
2007/2009
Obezbeđivanje
boljih postignuća
učenika, uvođenje pedagoških
asistenata, saradnja sa roditeljima, smanjenje
diskriminacije
- Unapređenje procesa
individualizacije nastave
- Predstavljanje romske
kulture
- Aktivnosti sa decom
- Trening za nastavnike i
uprave škola o ljudskim
i manjinskim pravima
- NVO Mali princ
- OŠ Despot Stefan
Lazarević
- Oxfam,
- Građanske inicijative
Uvođenje pedagoškog asistenta u
redovnu nastavu
drugog i trećeg
razreda od 2008 do
2010.
Unapređenje indivualizacije nastave Poboljšanje
uspeha i srpskog
jezika i matematike
Podizanje samopoštovanja i samopouzdanja
- Uvođenje obučenih
studenata završne godine
Fakultet za specijalnu edukaciju i
rehabilitaciju, OŠ
Despot Stefan
Lazarević, Zavod
za unapređivanje obrazovanja i
vaspitanja
„Znanjem i
veštinom protiv
siromaštva“
Pripremna nastava
za polaganje završnog ispita (od
2009)
Gradska
opština
Zvezdara
Ciljevi
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Obrazovanje
Sprečavanje
osipanja romske
dece iz obrazovnog sistema,
posebno devojčica
22 pozorišne radionice
korišćenjem tehnike
Forum teatar
GO Zvezdara, OŠ
Despot Stefan Lazarević
Inkluzivno obrazovanje Roma
Unapređivanje
kapaciteta institucija, udruženja za uspešno
uključivanje i
kvalitetno obrazovanje dece
romske nacionalnosti
- Angažovanje mentora
za osnovno obrazovanje
- Izrada LAP za obrazovanje
- Opremanje škola didaktikom
- Materijalne podrška
deci (školski pribor,
udžbenici, užina, ekskurzije)
- Kreativne i sportske
radionice ,, Leto u školi“
i ,,Zima u školi“
- Obuke nastavnika o
inkluzivnom obrazovanju
- Uključivanje roditelja
romske nacionalnosti u
Savete roditelja
- Ulične aktivnosti u okviru dečije nedelje
- Priredba ,,Muzikom
protiv nasilja“
- Okrugli sto o radu i
značaju Interesorne
komisije
NVO ,,Smederevski
forum“
- Grad Smederevo
Tim za inluzivno
obrazovanje Roma
grada Smedereva
- Gradska uprava
Smederevo
Gradska
opština Rakovica
„Druga šansa“
Obrazovanje
Roma koji nemaju osnovno obrazovanje
Pirot
Obrazovanje
romske dece
Veći obuhvat
dece
Aktivnosti sa decom
od 3,5-5,5 godina, osnovnoškolsog i srednjoškolskog uzrasta
KIC „Pralipe“
Afirmativne akcije
Povećanje obuhvata romske dece
u obrazovnom
sistemu
- Upis romske dece u
srednje škole
- Upis romske dece na
fakultete
Ministarstvo za
ljudska i manjinska
prava i Nacionalni
savet romske nacionalne manjine
Vareso aver - Nešto
drugačije“
Smederevo
Kruševac
137
Obrazovanje
Aleksinac
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
„Druga šansa“
Prokuplje
Društveni centar
Prokuplje -2013
Subotica
-Jednake šanse u
srednjoskolkom
obrazovanju
-Rano obrazovanje
Obrazovanje
odraslih Roma
nastava
OŠ Vuk Karadzic u
Žitkovcu
OŠ Jovan Jovanovic
Zmaj
Uključivanje
dece i mladih
romske i većinske populacije u
život zajednice, a
naročito u obrazovni sistem, uz
podršku roditelja
i institucija lokalne zajednice
- Vršnjačka edukacija na
radionicama
- Jačanje kapaciteta
društvenog centra za
podršku romskoj deci
u obrazovanju i rad sa
porodicom
- Informisanja o stanju i potrebama dece i
mladih u romskoj populaciji
- Obezbeđivanja literature za školsku
biblioteku o kulturi i
tradiciji Roma
Društvo Roma
Prokuplje
Edukativni centar
Roma
Subotica
Beočin
Lokalni akcioni
plan za unapređenje obrazovnog statusa Roma opštine
Beočin
Uključivanje
Roma u obrazovni sistem i
obezbeđivanje
kontinuiteta i
kvaliteta u obrazovanju
Gradska
opština Čukarica
Projekat „Druga
šansa“
Obrazovati što
veći broj Roma
Zrenjanin
Pomoć romskoj
deci povratnicima
po read misiji i
raseljenima sa KiM
Pomoć deci u
obrazovanju, jeziku i kulturi
138
- Povećati obuhvat
romske dece obrazovanjem na uzrastu 4-5,5
godina u celodnevnom
boravku
Komisija za real- Obezbeđivanje udžbeizaciju LAP
nika i školskog pribora
za učenike
- Pokrivanje putnih
troškova za učenike koji
putuju do škole
Škola za obrazovanje odraslih
„Đuro Salaj“
Rad sa romskom decom
na časovima: Srpskog
jezika, Matematike, Svet
oko nas ...
Škola i Romski nastavnici po projektu
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Obrazovanje
Podrška obaveznim predškolcima 2009-2013
Podržati uključivanje romske
dece u obrazovanje
- obezbeđenje besplatnog prevoza i užine za
predškolce
PU „Milica Nožica“ i
Grad Valjevo
Program stipendiranja romskih
učenika i studenata, 2012-2013.
Promovisati
romske učenike
i omladinu koja
postiže dobre
obrazovne rezultate
- konkurs i dodela stipendija,
- priprema mentorstva
za stipendiste
Grad Valjevo i
Društvo Rom
Program podrške
učenicima osnovnih škola, 20112013
Popraviti kvalitet
obrazovanja i
obuhvat romske
dece u osnovnim
školama
- nabavka udžbenika i
pribora za najugroženiju decu
- organizovanje produženog boravka i
dopunske nastave
Grad Valjevo, PU
„Milica Nožica“, OŠ:
Andra Savčić, Nada
Purić, Sestre Ilić,
Sveti Sava, Prota
Mateja
Program tolerancije
Omogućiti neformalno druženje
romske i srpske
dece i nastavnika
- posete muzeju i biblioteci (2009-2011)
- besplatne ekskurzije
(2010-2012)
- izlet u Valjevske
planine (2011)
Grad Valjevo, Valjevski muzej i biblioteka, Beozoovrt,
Prirodnjački muzej
Valjevo
139
Zapošljavanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Prilog 2. ZAPOŠLJAVANJE
2.1.
Preporuke i zaključci Radne grupe Lige za Dekadu o zapošljavanju u kontekstu Izveštaja
o napretku u vezi sa Dekadom Roma i Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma za period do 01.01.2015. godine
1. Potrebno je reafirmisati i ponovo uspostaviti Radnu grupu u okviru Ministarstva za rad,
zapošljavanje i socijalnu politiku koja se bavi politikama zapošljavanja Roma. U Radnoj
grupi su učešće imali i predstavnici organizacija civilnog društva.
2. Kao jedan od prioriteta u Akcionom planu za sprovođenje Strategije za unapređivanje
položaja Roma za period do 01.01.2015. godine izdvojen je cilj Uspostavljanje partnerstva
u sprovođenju politika zapošljavanja Roma (3.8. u delu o zapošljavanju Akcionog plana)
i preporučeno je unapređivanje kapaciteta Nacionalnog ekonomskog romskog komiteta
koji je uspostavljen 2012. godini i gde postoji učešće i državnih institucija i civilnog društva.
3. Budući da su Romi/kinje slabije informisani i treba im više podsticaja za prijavljivanje na
različite aktivne mere zapošljavanja događa se i da se sredstva za određene mere već potroše kada se Romi/kinje prijave. Zbog toga je potrebno, već za sledeću godinu, opredeliti
posebna sredstva za mere koje se tiču zapošljavanja samo Roma/kinja. Ovo bi između ostalog omogućilo lakše praćenje utrošenih sredstava za zapošljavanje romske popualcije,
bolju procenu efekata i bolji osnov za dalje planiranje sredstava. Sredstva bi trebalo planirati u skladu sa principima rodno senzitivnog budžetiranja.
4. Predlaže se angažovanje savetnika u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje (po uzoru na uspešan model zdravstvenih medijatorki) koji bi približili romsku zajednicu NSZ i programe NSZ promovisali u romskoj zajednici. Ove savetnike bi kroz pilot projekat mogli da
se uvedu u određenom broju opština/filijala gde postoji potreba odnosno interes za tim
modelom.
5. Za programe samozapošljavanja Roma/kinja potrebno je kreirati i dodatne programe podrške da bi se podržali Romi/kinje za izradu biznis planova, za eventualne dodatne obuke,
ali i kasnije u toku rada sa podrškom kroz recimo plaćene usluge knjigovodstvene agencije.
6. Trebalo bi ponoviti široko sinhronizovanu kampanju informisanja Roma/kinja koju je 2010.
godine realizovala Nacionalna služba za zapošljavanje u saradnji sa organizacijama civilnog društva i drugim ministarstvima i lokalnim institucijama i samoupravama. Te godine
kada je kampanja realizovana zabeležen je najveći porast broja upisanih Roma/kinja u evidenciju NSZ.
U toku diskusije pomenuta su i sledeća pitanja koja nisu formulisana u vidu konkretnih preporuka:
1. Konstatovano je da je povećan broj Roma/kinja na evidenciji NSZ (od 7.500 Roma/kinja
u 2008. godini do 22.098 Roma/kinja, od čega 10.000 Romkinja u aprilu 2013. godine).
Ipak i dalje je jedan broj Roma/kinja izvan evidencije NSZ a deo Roma/kinja koji se
nalaze na evidenciji NSZ se nije izjasnio kao pripadnik romske nacionalnosti.
2. Postoje posebni pozivi za novo zapošljavanje (uz subvenciju poslodavcima za opreman-
140
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zapošljavanje
je radnog mesta) i samozapošljavanje Roma/kinja. Evidentiran je manji broj pokušaja
zloupotreba (u smislu da se neromsko stanovništvo prijavljuje na te pozive izjavom da
su Romi) koji nije alarmantan, ali otvara pitanje da li je potrebno uvoditi još neki mehanizam zaštite od zloupotrebe (recimo obezbeđivanjem potvrde o upisu u Poseban
birački spisak ili potvrdom od Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine).
3. Subvencija poslodavcu za opremanje radnog mesta u okviru programa novog zapošljavanja zavisi od stepena razvijenosti opštine, pa tako recimo u Pirotu će iznositi samo
100.000 dinara po radnom mestu dok će u susednoj Beloj Palanci ta subvencija iznositi
400.000 dinara.
4. Za samozapošljavanje, započinjanje sopstvenog posla NSZ dodeljuje 160.000 dinara
što je konstatovano da je više podsticaj i podrška nego što je dovoljno za započinjanje
sopstvenog posla u mnogim delatnostima. Zbog toga su dobri primeri i dobra praksa
projekti/programi koji se naslanjaju na ovaj program NSZ i dopunjuju u sredstvima ili
na drugi način početak poslovanja.
5. Neinformisanost je i dalje najveća prepreka za povećanje broja Roma/kinja u evidenciji NSZ a obrazovni nivo najveća prepreka za veće učešće Roma/kinja u programima i
merama NSZ.
6. Takođe je konstatovano da je prepreka za veće učešće Roma/kinja u programe obuka
(prekvalifikacija i dokvalifikacija) koje su intenzivne i traju duži vremenski period to što
Romi/kinje neformalno rade ili se staraju o porodici (deci i starijim osobama). Da bi
se ovo prevazišlo potrebno je obezbediti novčanu kompenzaciju koja bi omogućavala
Romima/kinjama da posvete vremena ovim vidovima obuka.
7. Pitanje radnog angažovanja treba da se rešava u bliskoj vezi sa pitanjima iz sektora
socijalne zaštite kako bi se Romi/kinje korisnici socijalne pomoći i dečjeg dodatka motivisali na rad i kako bi se u praksi regulisalo bolje pitanje primanja iz oblasti socijalne
zaštite i radnog angažovanja.
141
Stanovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Prilog 3. STANOVANJE
3.1. PREGLED REALIZACIJE NAP U OBLASTI STANOVANJA
CILJ:
2.1 - Uvođe­
nje principa
afirmativne
akcije u
stambeno i
strodno zakondavstvo
i strateška
dokumenta
142
MERE I AKTIVNOSTI
REA­
LIZACIJA
(DA, NE,
DELIMIČNO)
2.1.1.Izmene i dopune
stambenih i srodnih
zakona i strateških dokumenata u skladu sa
međunarodnim pravnim
aktima koji uređuju
pitanja prava na stanovanje
Da
2.1.1.Uskladjivanje
domaćeg zakonodavstva sa Paktom o ekonomskim, socijalnim i
kulturnim pravima
Da
INDIKATOR
SREDSTVA
KOMENTAR
POKAZATELJ
IZVORI
VERIFIKACIJE DOKAZI
NAPOMENA
1. http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_socijalnom_
stanovanju.html
2. http://www.
slglasnik.info/sr/1324.02.2012/Sl.-Glasnik/13/2012/ 3.
Izmene i dopune
stambenih zakona
i strateških dokumenata koje su
izvršene u skladu
sa međunarodnim
pravnim aktima još
uvek nisu dovele
do konkretnih
poboljšanja uslova
života Roma u Srbiji. Na izmene se
dugo čekalo, ali je
još uvek neizvesno
kada će one biti i
primenjene te kada
će romska populacija od njih imati
vidljivih rezulata i
koristi.
1. Usvojena
Strategija za
unapređivanje
položaja Roma
u R Srbiji (2009),
2. Usvojen Zakon
o socijalnom stanovanju (2009),
3. Izrađen Vodič za
legalizaciju romskih
naselja (2010)
4. Usvojena Strategija socijalnog stanovanja Republike
Srbije (2012)
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.2.1.Sprovedeno istraživanje i anketa o
stambenim potrebama
Roma
2.2 Sveobuhvatna i održiva obnova
i unapredjenje uslova
življenje u
romskim
naseljima
Istrazivanja nisu
sprovedena niti
je izrađena baza
podataka o stambenim potrebama
Roma.
Delimično
1. Izgrađen put u
opštinama Ruma
(Klenak), Kovin
(Bavanište), Odžaci
(Deronje i Žitište
(Itebej), Leskovac.
2. Vodosnabdevanje u naselju Itebej.
1. Popunjeni upitnici u okvoru
EIDHR projekta.
2. Kancelarija za
inkluziju Roma Vojvodine.
Samo mali broj
opština je izradio
infrastrukturnu
mrežu i to svojim
sredstvima ili zajedno sa Kancelarijom za inkluziju
Roma Vojvodine.
Uglavnom u Vojvodini.
Ne
ne postoje
Institucionalni
kapaciteti stambenih agencija su
još uvek jako nerazvijeni. Pokušaj
njihovog jačanja
kroz realizaciju CEB
kredita je jako spor
i neefikasan - prva
tranša kredita još
nije povučena i
realizacija projekta
kasni više od dve
godine. Opštinske
agencije su još
uvek u fazi formiranja, republička
agencija nema potrebne kapacitete.
Izveštaj o radu
Ministarstva
Planirana je izrada
planova za 240
naselja, finansirana
od strane Ministarstva izrada 8
planova, izrađeno
svega 3 (do početka 2013). Razlozi
nejasni.
Zakon o legalizaciji
objekata izrađen,
ali jos nije pravosnažan, nacrt Zakona o upisu prava
svojine izrađen i
u proceduri je za
usvajanje - javna
rasprava tokom
leta 2013.
Ne
ne postoje
2.2.2 Izradjena infrastrukturna mreža u romskim
naseljima
2.2.3 Uključivnje romskih
naselja u gradsku/opštnsku mrežu socijalnih i
društvenih servisa
2.2.4 Jačanje institucionalnih kapaciteta u
stambenim agencijama i
dr organizacijama koje se
bave pitanjima stanovanja a lokalnom i nacionalnom nivou
2.2.5 Izradjena odgovarajuća planska (urbanistička) dokumentacija:
a) za sva romska naselja
koja već imaju regulisan
imovinsko-pravni status,
b) za romska naselja za
koja tek treba regulisati
imovinsko-pravni status
2.2.6 Regulisanje imovinsko-pravnog statusa
stambenih objekata: a) u
romskim naseljima koja
se nalaze na zemljištu
čiji je vlasnik neka od
državnih institucija, b) u
romskim naseljima koja
se nalaze na zemljištu
koje je privatno vlasništvo
Stanovanje
Delimično
Delimično
Ne
143
Stanovanje
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.3.1 Raseljavanje naselja
(slamova) u kojima su
uslovi izuzetno loši, i koji
ne mogu biti obuhvaćeni
procesom unapredjenja i
obnove
2.3 Saniranje
urgentnnih
situacija u
slamovima i
raseljavanja
slamova
2.3.2 Izgradnja novih stanova na odgovarajućim
lokacijama
Ne
2.3.3 Rešavanje stambenih potreba Roma
naseljavanjem napuštenih sela u Srbiji
Ne
Još uvek nije primenjeno.
Delimično
Romski Resursni
Centar Ekumenske
humanitarne organizacije- obnova
kuća u naseljima
Bangladeš, Žabalj,
Plandište i Odžaci
http://romacenter.
ehons.org/en/projects/
Obnova i unapređivanje romskih
naselja u Vojvodini.
www.kirs.gov.rs
Projekte sprovodi
Komesarijat za
izbeglice. Kao i za
ne-Rome, povratak
na Kosovo jos
uvek nije održivo i
poželjno rešenje za
Rome IRL.
www.kirs.gov.rs
Samo sporadične
i izolovane akcije,
finansirane uglavnom od strane EU
i to kroz projekte
namenjene za rešavanje položaja IRL
smeštenih u kolektivnim centrima
(IPA 2007-2012).
2.4.2 Mere akcije u ciju
održivog povratka Roma
na KIM
2.4.3 Mere i akcije u cilju
trajne integracije
144
Po izvršenom
masivnom raseljavanju stanovnici
neformalnih
naselja su preseljeni u mobilne
kontejnerske jedinice postavljene
po obodu grada.
Izgradnja stanova
će tek uslediti tokom 2014. godine
i biće finansirana
sredstvima EU, u
saradnji sa Gradom
Beogradom.
2.4.1 Obezbedjivanje
tehničkih rešenja za poboljšanje uslova života
i sanitarno-higijenskih
uslova
2.4 Rešavanje stambenih
potreba
Roma IRL
Ne
Tokom 2011 i 2012.
godine izvršeno
je nekoliko su masivnih raseljavanja
neformalnih naselja u Gradu Beogradu, bez stvarne
namere saniranja
urgentnih situacija
u slamovima.
Ne
Ne
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2.5 Akciono
osposobljavanje
stanovnika
romskih
naselja za
uključivanje
u rad lokalnih organa
odličivanja
i formiranje organa
mesne
samouprave
na teritorijama gde
su romska
naselja od
1.000 do
5.000 gradjana romske
nacionalnosti
2.6 Integracija stanovnnika naselja u
okruženje
Stanovanje
2.5.1 Obuka i animiranje
pojedinaca iz mahala
Ne
2.5.2 Formiranje Saveta
žitelja romskog naselja
sa više od 200 do 1.000
stanovnika
Ne
2.5.3 Obuka i formiranje
mesnih kancelarija u
homogenim celinama
- naseljima sa 1.000 do
5.000 stanovnika
Ne
Pojedinačni, mali,
izolovani projekti
izvedeni uglavnom
od strane NVO sektora kao sredstvo i
način za rešavanje
konflikata na
etničkoj osnovi primer izgradnja
puta u MZ Peščara
kod Subotice, izveo
NVO Edukativni
centar Roma
2.6.1 Akcije romskog i
neromskog stanovništva
Delimično
145
Zdravstvena i socijalna zaštita
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Prilog 4. ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA
4.1. Tabele praćenja akcionih planova
PREGLED REALIZACIJE NAP U OBLASTI ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
CILJ:
MERE I AKTIVNOSTI1
REALIZACIJA
(DA, NE,
DELIMIČNO)
8.1.1.Definisanje seta
indikatora za praćenje
zdravstvenog stanja
romske populacije.
Delimično
8.1.2.Analiza rezultata
projekata za unapređenje
zdravlja Roma.
Delimično
INDIKATOR/
POKAZATELJ
SREDSTVA/
IZVORI
VERIFIKACIJE DOKAZI
Popis stanovništva
i relevantne baze
podataka RZS
OBLAST:
8.2.Poboljšanje
ostvarivanja
prava Roma na
zdravstvenu
zaštitu kroz
praćenje
primene Zakona
o zdravstvenoj
zaštiti
8.1.3.Periodično
sprovođenje ciljanih
istraživanja o zdravstvenom
stanju Roma.
Da
8.2.1.Registracija
romskog stanovništva
radi ostvarivanja prava
na zdravstvenu zaštitu po
Zakonu.
Delimično
8.2.2.Organizovanje
edukacije Roma o pravima
na zdravstvenu zaštitu.
8.2.3.Organizovanje
seminara i radionica za
zdravstvene radnike radi
upoznavanja sa specifičnim
potrebama romske
populacije, uspostavljanja
bolje komunikacije i
razumevanja.
8.2.4.Evidencija partnera
realizatora edukacija u ovoj
oblasti.
146
Delimično
Najmanje 4 sprovedena
ciljana istraživanja o
zdravstvenom stanju
Roma sa publikovanim
i predstavljenim
rezultatima
8.2.1. Broj Roma koji
ostvaruju zdravstvenu
zaštitu.
Broj edukovanih Roma
u oblasti prava na
zdravstvenu zaštitu.
Broj održanih seminara
i radionica
Da
Broj zdravstvenih
radnika i radnica
učesnika na
seminarima i
radionicama.
Broj partnera
realizatora edukacija.
U Izveštaju Zaštitnika građana RS [3], na osnovu
dopisa koji je ZG primio od MZ, kaže se da je
ustanovljena inicijalna baza indikatora - zdravlje
dece, žena, hronične nezarazne bolesti i stanje
zdravlja usta i zuba.
Ministarstvo zdravlja je pokrenulo inicijativu
kreiranja jedinstvene baze podataka i utvrđivanja
indikatora kojima će se pratiti zdravstveni položaj
Roma, ali ovi indikatori još nisu do kraja definisani.
Ako ovaj indikator podrazumeva i projekte
finansirane od strane MZ, onda podaci nedostaju.
Sa druge strane, realizovan je niz istraživanja koja su
posredno dala odgovore. Iako nisu sva istraživanja
bila ekskluzivno usmerena na mere zdravstvene
politike, obuhvatile su ovu oblast te ih smatramo
relevantnim:
1.
Analiza uticaja mera zdravstvene
politike na dostupnost zdravstvene
zaštite romskoj populaciji u SrbijiSIPRU i MZ, 2009
2.
Rezultati istraživanja Zaštitnika
građana o primeni Strategije za
unapređivanje položaja Roma,
Beograd, 2012.
3.
Pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti
za ugrožene grupe na jugu Srbije,
Praxis, 2013.
4.
Procena efikasnosti lokalnih
mehanizama uključivanja Roma i
Romkinja, SIPRU, 2013.
5.
Istraživanje stanja zdravlja u romskim
zajednicama , Pristup Roma uslugama
zdravstvene zaštite (Populacioni fond
Ujedinjenih nacija Srbija UNFPA i
Healthy Future Consulting, Beograd,
2010. godine)
6.
Unapređenje zdravlja Roma u Valjevu
7.
Multiple Indicator Cluster Survey,
MICS 4, UNICEF, 2010.
8.
Izveštaj „Mnenje opšte populacije i
medicinskih radnika o zdravstvenom
sistemu u Srbiji za Ministarstvo
zdravlja, projekat - Pružanje
unapređenih usluga na lokalnom
nivou (DILS)”, Ipsos Strategic
Marketing 2011.
Definisan set indikatora
o zdravstvenom stanju
romske populacije koji
se redovno prate.
8.1.Utvrđivanje
zdravstvenog
stanja romske
populacije
KOMENTAR/
NAPOMENA
Evidencija RZZO
MZ
Kroz program zdravstvenih medijatorki
sproveden je zdravstveno vaspitni rad sa 21529 Roma: predavanja za 4.057, radionica za 17.304,
postera za 168 Roma.
U okviru projekta zdravstvenih medijatorki u 13
opština na jugu Srbije, evidentirano je 1845 Roma i
Romkinja, i sproveden zdravstveno vaspitni rad kroz
radionice za 1.111 Roma/kinja
U okviru projekta zdravstvenih medijatorki u 13
opština na jugu Srbije pominje se edukacija 885
zdravstvenih radnika.
Ostali podaci nisu dostupni.
Ovaj indikator je neprecizan i teško merljiv. U
različitim dokumentima pominju se organiizacije
civilnog društva, a ako se pod partnerima
podrazumevaju i one koje su dobijale sredstva za
realiazaciju projekata od strane MZ, njihov broj je
znatan.
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
8.3.Poboljšanje
dostupnosti
zdravstvene
zaštite
za romsku
populaciju
8.3.1.Sprovođenje
projekata za unapređenje
zdravlja Roma (prioriteti:
obuhvat obaveznom
imunizacijom, poboljšanje
reproduktivnog zdravlja,
prevencija hroničnih
nezaraznih oboljenja,
specifična zdravstvena
zaštita Roma koji se bave
sakupljanjem sekundarnih
sirovina i dr).
Delimično
8.3.2.Angažovanje romskih
zdravstvenih medijatorki
Da
8.3.3.Podrška projektu
„Poboljšanje nutritivnog
statusa odojčadi i male
dece u romskim naseljima“,
kroz saradnju sa SZO i
UNICEF-om.
Da
Iz Izveštaja o napretku u implementaciji Dekade
Roma2:
Uz podršku „Global fonda“ Ministarstvo zdravlja
sprovodi projekat „Kontrola TBC“ kojim su
obuhvaćena 122 romska naselja u 14 gradova u
kojima je anketirano 14.815 Roma, zdravstveno
prosvećeno je njih 14.941, otkriveno je osam novih
slučajeva tuberkoloze. Savetovanje i testiranje na
HIV obavilo je 20.564 mladih Roma.
Broj Roma
obuhvaćenih
projektima za
unapređenje zdravlja.
U domovima zdravlja u 59 opština angažovano je
75 zdravstvenih medijatorki iz romske zajednice
s ciljem da se unapredi zdravlje Roma, naročito
žena i dece, da se poboljša dostupnost zdravstvene
zaštite, nivo informisanosti o zdravljuu i smanji
nejednakost. U elektronskoj bazi podataka MZ
evidentirano je 129.367 Roma: žena 40.607,
muškaraca 37.502 i dece 51.258. Od početka
uvodjenja mreže zdravstvenih medijatorki 2008.
godine, realizovano 36.600 prvih poseta romskim
porodicama, obezbedjena lična dokumenta i
zdravstvene legitimacije za 9.086 Roma i Romkinja
i vakcinisano 8.238 dece. Urađeno je oko 5.000
sistematskih pregleda žena, od čega 2.300 trudnica
porodilja. Ministarstvo zdravlja najavljuje da će
da tokom 2013. godine sistematizovati poziciju
zdravstvenih medijatorki kako bi postale deo
redovnog zdravstvenog osoblja.
Broj Roma
obuhvaćenih radom
zdravstvenog
medijatora
Broj odobrenih i
realizovanih projekata
po prioritetima.
Ocena zadovoljstva
korisnika projekata.
Broj angažovanih
romskih zdravstvenih
medijatorki po JLS.
Baza podataka
MZ o realizovanim
projektima
Izveštaji romskih
zdravstvenih
medijatorki
Broj obuhvaćene
dece u romskim
naseljima projektom
„Poboljšanje
nutritivnog statusa
odojčadi i male
dece u romskim
naseljima“.
8.3.4.Rad patronažnih
sestara u romskim
naseljima.
Zdravstvena i socijalna zaštita
Izveštaj o radu
polivalentne
patronažne službe
MZ je od 2006. do 2010. godine iz budžetskih
sredstava odobrilo 180 projekata u oblasti
unapređenja zdravlja Roma, preko kojih je
obuhvaćeno 41.908 Roma, a izdvojeno 98.500.000
dinara.
Konkretnih podataka o oceni zadovoljstva korisnika
projekata nema, pretpostavka je da su u okviru
svakog pojedinačnog projekta podržanog od strane
Ministarstva i korisnici uključeni u ocenu uspešnosti
projekta, ali ovi podaci nisu dostupni. Posredno, i u
Izveštaju o istraživanju Zaštitnika građana utvrđeno
je da 62,7 ispitanih Roma pozitivno ocenjuje rad
zdravstvenih medijatorki. Takođe, u izveštaju Centra
za prava manjina3 navodi se da su Romi zadovoljni
radom DZ.
Iz istraživanja Ženskog prostora, koje je obuhvatilo
projekte koji se odnose na zaštitu reproduktivnog
zdravlja žena, prevenciju od karcinoma materice i
dojki, kao i stomatološku zaštitu, ocena zadovoljstva
korisnica projektima odnosno njihova procena
kvaliteta usluga nije precizno kvantitativno
definisano, samo je navedeno da varira. Navodi se
da postoji nedostatak poverenja korisnica/ka prema
zdravstvenim radnicima/cama, najčešće izazvan
iskustvom diskriminacije.
Nepoznato
Broj romskih
porodica
obuhvaćenih
posetama
patronažnih sestara.
U izveštajima MZ se pominje projekat „Poboljšanje
nutritivnog statusa odojčadi i male dece u romskim
naseljima“, kao i u akcionom planu za 2013-14, ali
broj obuhvaćene dece ne.
Prema MICS4 (2010):
Skoro 7% dece mlađe od pet godina u romskim
naseljima umereno su pothranjena, dok se jedan
procenat klasifikuje kao veoma pothranjen
Svako četvrto dete umereno zaostaje u rastu, tj.
prenisko je za svoj uzrast, dok 10 % dece veoma
zaostaju u rastu. 5% dece umereno zaostaju u
razvoju ili su premršava za svoju visinu. Veoma
uznemiravajući rezultat je to što jedno od petoro
dece iz romskih naselja uzrasta od 1 do 2 godine
veoma zaostaju
u rastu. Oko 13% dece iz romskih naselja imaju
prekomernu težinu. Visoka stopa gojaznosti je
prisutna kod dece iz romskih naselja starosne grupe
od 0 do 5 meseci (18 procenata) i dostiže svoj
maksimum do druge godine života (20 procenata).
Sveukupno gledano, skoro sva deca (99,6 procenata
živorođene dece) u Republici Srbiji izmerena su
po rođenju i procenjeno je da oko pet procenata
odojčadi imaju manju telesnu težinu od 2500 grama
po rođenju (tabela NU.9).
U romskim naseljima procenjeno je da oko 10%
odojčadi imaju
manju telesnu težinu od 2500 grama po rođenju.
147
Zdravstvena i socijalna zaštita
8.4.1.Analiza higijensko
epidemioloških uslova u
romskim naseljima
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Da
Procenat domaćinstava
sa potrebnim
sanitarnim uslovima.
8.4.2.Predlozi mera
zavoda za javno zdravlje
za poboljšanje uslova
stanovanja u smislu
snabdevanja zdravstveno
ispravnom vodom za piće,
pravilnog odlaganja tečnog
i čvrstog otpada
Delimično
Broj predloga mera za
unapređenje higijensko
epidemiološke situacije
i životnog okruženja
upućen nadležnim
organima jedinica
lokalne samouprave.
Baza podataka
Ministarstva zdravlja
o realizovanim
projektima
Izveštaji zavoda za
javno zdravlje
8.4.Unapređenje
životnog
okruženja
u romskoj
zajednici
148
8.4.3.Preduzimanje
aktivnosti od strane
jedinica lokalne
samouprave po datim
preporukama zavoda za
javno zdravlje
Delimično
8.4.4.Predlozi za
neophodna raseljavanja
naselja, u kojima su uslovi
izuzetno loši i koji ne mogu
biti obuhvaćeni procesom
unapređenja, posle
evaluacije zavoda
Delimično
Broj
JLS koje su preduzele
aktivnosti po
preporukama zavoda.
Izveštaji
odgovarajućih službi
jedinica lokalne
samouprave
Ocena zadovoljstva
korisnika.
Ministarstvo zdravlja finansira i projekte koje
sprovode instituti i zavodi za javno zdravlje
u saradnji sa romskim udruženjima u cilju
unapređenja životnog okruženja u romskoj
zajednici.
Higijensko-epidemiološka procena je uređena
za 228 naselja pri čemu je obuhvaćeno 3.297
domaćinstava. Urađeno je 472 analize vode,
kojom je utvrđeno da je 19,74% domaćinstava
sa ispravnom vodom za piće, 15,22% sa rešenim
odvođenjem otpadnih voda, 20,07% domaćinstava
sa rešenim uklanjanjem čvrstog otpada, 5,6%
domaćinstava sa vodom iz bunara, 13% sa vodom
iz lokalnog vodovoda, 81,4% sa vodom sa lokalnih
česmi. O predlozima za neophodna raseljavanja
naselja u kojima su uslovi izuzetno loši Ministarstvo
zdravlja nema podatke”4
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zdravstvena i socijalna zaštita
PREGLED REALIZACIJE NAP U OBLASTI SOCIJALNOG OSIGURANJA I SOCIJALNE ZAŠTITE
CILJ:
MERE I AKTIVNOSTI
REALIZACIJA
(DA, NE,
DELIMIČNO)
INDIKATOR/
POKAZATELJ
SREDSTVA/
IZVORI
VERIFIKACIJE DOKAZI
OBLAST:
Identifikovane
specifične potrebe
romske populacije.
7.1.Poboljšanje
dostupnosti
prava iz oblasti
socijalne zaštite
Roma (oblika,
mera i usluga)
7.1.1.Nastavak
angažovanja
koordinatora za
romsku populaciju
u JLS koje imaju
značajan broj romskog
stanovništva:
-sistematizacija radnih
mesta koordinatora
za romska pitanja u
jedinicama lokalne
samouprave
-edukacija
koordinatora za
romska pitanja i
predstavnika jedinica
lokalne samouprave
7.1.2.Uključivanje
predstavnika romske
populacije u rad
UO CSR
7.1.3.Formiranje
međuopštinskog CSR
za Orahovac i Veliku
Hoču.
7.2.Bolja
informisanost
Roma o pravima
iz oblasti socijalne
zaštite
7.2.1.Izrada
i distribucija
informativnog
materijala na srpskom
i romskom jeziku
(brošure i pamfleti)
o pravima iz oblasti
socijalne zaštite i
načinima njihovog
ostvarivanja.
Aktuelno je u RS angažovano 55 romskih koordinatora.
Prema izveštaju „Procena efikasnosti lokalnih mehanizama
uključivanja Roma u Romkinja“, SIPRU 2013, upravo je
u oblasti identifikovanja specifičnih potreba romske
populacije izostala odgovarajuća aktivnost koordinatora
za romska pitanja, ali i centara za socijalni rad.
Veći obuhvat romskih
porodica koje su
ostvarile prava iz
oblasti socijalne
zaštite.
Delimično
Ne
Ne
Uspešnija saradnja na
relaciji CSR – romska
naselja (podaci iz
ciljanih empirijskih
istraživanja).
Bolja komunikacija
između državnih
institucija i romske
zajednice (podaci iz
ciljanih empirijskih
istraživanja).
Osnaživanje romske
populacije u cilju
napredovanja u
društvenoj hijerahiji
kroz pozitivan primer
svog predstavnika
unutar centara za
socijalni rad (podaci
iz ciljanih empirijskih
istraživanja).
KOMENTAR/
NAPOMENA
Odluke o
sistematizaciji
JLS
Redovan godišnji
izveštaj centara
za socijalni rad
sa analizom
o podnetim i
realizovanim
zahtevima
koji se odnose
na romsku
populaciju
Od 2011. godine centri za socijalni rad vode evidenciju
i prema nacionalnoj pripadnosti, tako da će se tek
sa izveštajem o radu centara za socijalni rad u 2012.
godini moći dati precizni i empirijski zasnovani podaci o
obuhvatu romskih porodica tj da li je došlo do povećanja
ili smanjenja. U onim kategorijama podrške gde se smatra
da je najveći broj Roma obuhvaćen (novčana socijalna
davanja), došlo je do porasta broja korisnika u periodu
2008-2011.
U istom izveštaju daju se i preporuke u vezi sa
poboljšanjem komunikacije između romske zajednice
i institucija, a nema podataka da su u CSR-ima prisutni
predstavnici Roma na bilo koji način. Prema izveštaju
Zaštitnika građana RS1, Romi su u niskom procentu
uopšte i informisani o postojanju relevantnih strateških
dokumenata i veoma mali procenat (26,6% njih) ima
osećanje da su ravnopravno uključeni u društveni život
zemlje
Nema podataka da je u bilo kom centru za socijalni rad u
upravni odbor uključen predstavnik romske populacije.
Stav Roma o stepenu
uključivanja Roma
u glavne tokove
reforme (podaci iz
ciljanih empirijskih
istraživanja).
Nije formiran međuopštinski CSR za Orahovac i Veliku
Hoču.
Prema izveštajima centara za socijalni rad, prisutan je
trend povećanja broja korisnika, kao i korisnika novčanih
socijalnih davanja (osim blagog pada u 2011 u odnosu na
2010), ali nisu izdvojeni Romi kao posebna grupa.
Prema podacima CLDS iz januara 2012., u Srbiji dečji
dodatak prima 380.000 dece, dok je greška isključenosti
veoma visoka, odnosno troje od petoro dece koja
imaju pravo na dečji dodatak, ne ostvaruju ga. Prema
Statističkom godišnjaku Srbije 2012, 402.000 deceu 2011.
godini je primalo dečji dodatak.
Delimično
Veći broj ostvarenih
prava iz oblasti
socijalne zaštite
(podaci iz ciljanih
empirijskih
istraživanja).
Izveštaj o
distribuciji
štampanog
materijala
Zaseban izveštaj o distribuciji štampanog materijala na
romskom jeziku ne postoji. Pretraživanjem Interneta
može se uočiti da su određeni materijali poput brošura
Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i
ravnopravnost polova o zaštiti od nasilja nad ženama
štampani na romskom jeziku u okviru projekta
relizovanog 2010-2013.
Postoje pojedinačne inicijative romskih OCD koje su
štampale materijale o realizovanim projektima i u okviru
toga su bili prisutni i materijali i o pravima u oblasti
socijalne zaštite. Kancelarija za inkluziju Roma APV u
svakom broju svog časopisa ima najmanje 1 članak koji
obrađuje oblast socijalne zaštite. Postoje i drugi časopisi
na romskom jeziku, što pripada sferi medija i bila bi
potrebna ozbiljna i ciljana analiza njihovog sadržaja da bi
se ovaj indikator obradio.
149
Zdravstvena i socijalna zaštita
7.3.1.Sprovođenje
programa za podizanje
nivoa roditeljske
kompetencije.
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Ne
Broj realizovanih
programa.
7.3.
Zaštita prava dece
7.3.2.Podrška razvoju
hraniteljstva kao
najadekvatnijeg oblika
zbrinjavanja dece bez
roditeljskog staranja.
7.3.3.Organizovanje
programa reintegracije
za „decu ulice“.
7.4.1.Razvijanje
posebnih preventivnih
programa podrške
romskim porodicama
pre svega ženama i
deci (psihosocijalna
pomoć u integraciji,
promocija porodičnog
smeštaja).
7.4.Održiva
integracija
romske
populacije u
lokalnoj zajednici
150
7.4.2.Razvijanje
programa protiv
predrasuda i edukacija
kadrova u ustanovama
socijalne zaštite.
Broj uključenih
polaznika.
Ne
Broj dece zbrinute u
okviru hraniteljskih
porodica.
Strategija razvoja
socijalne zaštite
SSS
Konvencija UN o
pravima deteta
Izveštaji o radu
centara za
socijalni rad u
Srbiji i APV
Katalog
akreditovanih
programa
obuka u sistemu
socijalne zaštite
Delimično
Dokumenti navedeni kao sredstvo verifikacije nisu
adekvatan izvor informacija za proveru definisanih
indikatora.
Sa druge strane, u katalogu akreditovanih obuka koji
je objavio Republički zavd za socijalnu zaštitu 2012.
godine postoji određen broj obuka koje su namenjene
prvenstveno profesionalcima u socijalnoj zaštiti, a
pripadaju grupi obuka za rad sa porodicom. Takvih obuka
je najmanje 5.
U okviru centara za socijalni rad korisnicima se pružaju i
savetodavno-terapijske usluge. U analizi izveštaja o radu
centara za socijalni rad ove usluge nisu izdvojene na taj
način, niti je još usvojen podzakonski akt koji reguliše ovu
grupu usluga.
U toku 2008. godine osnovan je Centar za hraniteljstvo
koji je kroz nekoliko projekata Vlada Republike Srbije
razvijala i time uspostavljala uslugu hraniteljstva. Ne
postoje podaci o tačnom broju dece romske nacionalnosti
u hraniteljskim porodicama, iako se kroz neformalne
kontakte sa centrima za socijalni rad dolazi do saznanja da
je njihov broj znatan.
U 2013. godini stupio je na snagu Pravilnik o bližim
uslovima standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.
On definiše i standarde za uslugu prihvatilišta koji za
ciljnu grupu ima i “decu ulice”. U Beogradu i Novom Sadu
postoje svratišta za decu za koja nisu još uvek obezbeđeni
stabilni izvori finansiranja. Pri CSR Novi Sad postoji
sigurna dečja kuća koja se finansira sredstvima lokalne
samouprave. U Beogradu funkcioniše prihvatilište sa
prihvatnom stanicom.
Ne postoje podaci koji govore u prilog tome da su
razvijani sistematski i sveobuhvatni programi podrške
za žene i decu organizovani od strane države. Postoje
projekti ženskih OCD.
Nema podataka o “operativnim radnim grupama”. Ovaj
indikator je potrebno konkretizovati.
Ne
Ukupan broj primalaca socijalne pomoći u februaru 2013.
godine bio je 253.047, a u poređenju sa junom 2012.
godine, ovaj broj je porastao za 27.325 osoba. Kada budu
dostupni podaci iz analize rada centara za socijalni rad u
2012. godini, biće moguće prvo poređenje.
Smanjen broj korisnika
usluga socijalne zaštite
i njihove zavisnosti od
socijalnih davanja.
Delimično
7.4.3.Umrežavanje
svih institucija u
lokalnoj sredini koje
su od vitalnog značaja
za osnaživanje romske
populacije.
Delimično
7.4.4.Osnaživanje
romskih UG za
uključivanje u pružanje
socijalnih usluga na
nivou profesionalnih
standarda.
Ne
Broj operativnih radnih
grupa na nivou JLS.
Romska UG, osnažena
i osposobljena za
partnersku ulogu
ustanovama socijalne
zaštite.
Izveštaj o
realizaciji
programa
Izveštaji o radu
radnih grupa LD
Prema izveštaju “Procena efikasnosti lokalnih mehanizama
za socijalno uključivanje Roma i Romkinja”, SIPRU,
2013, 44% ispitanih profesionalaca u CSR obuhvaćenim
istraživanjem, pohađalo je obuku u vezi sa radom sa
romskom populacijom ili nekom drugom osetljivom
grupom.
Prema više istraživanja i analiza, umrežavanje na lokalnom
nivou nije realizovano u zadovoljavajućoj meri2. U
svakom od prikazanih izveštaja, među preporukama
za unapređivanje se nalaze i preporuke vezane za
međusektorsku saradnju.
Nema podataka da su sprovedeni sistematski programi
osnaživanja romskih OCD da preuzmu partnersku ulogu
sa institucijama socijalne zaštite u pružanju usluga.
Postoje sporadični primeri dobre prakse.
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Zdravstvena i socijalna zaštita
4.2. Pregled realizovanog na lokalnom nivou u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite-analiza
upitnika
Na upitnike koji su pripremljeni u okviru istraživanja za potrebe ovog projekta je odgovorilo
ukupno 31 opština od obuhvaćenih 70, od čega 8 opština iz AP Vojvodine i 23 iz centralne Srbije.
Sledi prikaz podataka onako kako su dati od strane predstavnika lokalnih samouprava.
OPŠTINA
LAP koji obuhvata
oblast zdravstvene
i socijalne zaštite
Roma
Romski
koordinator/ka
Broj angažovanih
zdravstvenih
medijatorki
1
1
Aleksinac
Ne
Ne
i navode potrebu
za još jednom
Lokalni projekti u oblasti zdravstvene
ili socijalne zaštite finansirani iz
budžeta LSU ili sredstvima donatora
Besplatne medicinske usluge za
socijalno ugrožene Rome (Zdravstveni
Centar)
Opisan je program “Povećanje
dostupnosti zdravstvene zaštite Romima
u Apatinu”.
Ciljevi: Uključivanje Roma u preventivnu
zdravstvenu zaštitu, smanjenje
učestalosti faktora rizika i rano otkrivanje
bolesti, obezbeđenje svakodnevne
dostupnosti Romima,usluge zdravstvene
zaštite u romskom naselju.
Aktivnosti:
2
Apatin
Da,
u radnom odnosu
LAP obuhvata oblast
zdravstvene zaštite
Roma
1
i navode potrebu
za još jednom
Preventivni pregledi romske dece do 18
godina starosti.
Kućne posete patronažne službe (rad sa
porodiljama i trudnicama; individualni
i grupni rad sa adolescentima na temu
pušenja i narkomanije.
Akcija ,,Otvorena vrata,, periodično
na svaka tri meseca; preventivni
pregledi Roma preko 18 godina
starosti,otkrivanje potencijalnih
dijabetičara, kontrola pritiska.
Održavanja tribina ,,Borba protiv
pušenja,,.
Nosilac: Dom zdravlja i KCR “Beli Golub
3
4
5
6
Bač
Barajevo
Bela Palanka
Beočin
Nema trenutno, bio
je angažovan
/
/
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
Da, u radnom
odnosu
LAP obuhvata
obuhvata oblast i
zdravstvene i socijalne
zaštite
1
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
Da, nije definisan
oblik angažmana
LAP obuhvata oblast
zdravstvene zaštite
Roma
1
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
Da, u radnom
odnosu
/
Tražili su od MZ,
ali nije dosad
angažovana nijedna
osoba na ovom
poslu.
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
Da, u radnom
odnosu
LAP obuhvata oblast
zdravstvene zaštite
Roma
1,
7
Bojnik
a zbog velikog broja
romskih naselja
navode potrebu za
još jednom.
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
151
Zdravstvena i socijalna zaštita
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
2,
8
Bujanovac
Da, u radnom
odnosu
LAP za zdravlje koji je
istekao
i navode potrebu
za još jednom s
obzirom na velik
broj Roma u opštini
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
Iz sredstava opštinskog budžeta:
9
Čukarica
Da,
u radnom odnosu
U izradi je LAP koji
obuhvata i oblast
zdravstvene zaštite
Roma
2,
i navode potrebu za
još jednom
U periodu 2006-2009
Aktivne terenske posete (pedijatrija,
opšta praksa, stomatologija,
ginekologija, patronaža), kampanjska
vakcinacija dece i odraslih, pregledi,
edukacija, radionice. Nosilac: Dom
zdravlja
U 2012. godini finansirani su iz
opštinskog budžeta sledeći projekti:
1.
10
11
Kruševac
Kula
U periodu 20052008 je bio
angažovan romski
koordinator na
osnovu ugovora
o delu, finansiran
iz donatorskih
sredstava. Opština
nije nadalje preuzela
finansiranje.
Da,
u radnom odnosu
LAP obuhvata oblast
zdravstvene zaštite
Roma, realizuje se za
period 2009-2014.
1,
2.
i navode potrebu za
još jednom
3.
Ne
Ne
“Prevencija malignih bolesti
dojke kod romskih žena”,
Organizacija “Romano alav”
375.440,00 dinara
“Prevencija kardiovaskulrnih
bolesti u romskoj populaciji”,
Udruženje “Romski centar”
383.280,00 dinara
“Sistematski pregledi
usmereni ka očuvanju
zdravlja Roma na području
grada Kruševca”, nosilac
Zdravstveni centar Kruševac
u saradnji sa romskim NVO
441.016,00 dinara
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
Iz sredstava opštinskog budžeta:
12
Kuršumlija
Da,
ugovor o delu
U izradi je LAP koji
obuhvata i oblast
zdravstvene zaštite
Roma
1
Projekat stomatološke zdravstvene
zaštite, 2009-2012.
Nosilac Dom zdravlja
13
14
15
Lajkovac
Da,
volonterski odnos
Lazarevac
Lebane
LAP u izradi, nije
definisano koje oblasti
obuhvata
Ne
LAP usvojen, obuhvata
i oblast zdravstvene
zaštite Roma
Da,
Nema
u radnom odnosu
1,
i navode potrebu za
još jednom
1,
i navode potrebu za
još jednom
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
1
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
Izdvojena samo sredstva za obrazovanje
u 2012.
3
Iako se navodi da se projekti u oblasti
zdravstvene zaštite realizuju, nije opisan
nijedan projekat
Da,
16
17
152
Leskovac
Merošina
Ne
Ne
LAP obuhvata
obuhvata i oblast
zdravstvene i socijalne
zaštite
Da,
LAP obuhvata i oblast
zdravstvene zaštite
Roma
1,
navode da im je
potrebno 5
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
18
19
20
Odžaci
Da,
u radnom odnosu
Pirot
Preševo
U periodu 20062010 bio je
angažovan romski
koordinator, po
ugovoru o delu
Da,
LAP obuhvata i oblast
zdravstvene zaštite
Roma
Da,
LAP obuhvata i oblast
zdravstvene zaštite
Roma
Zdravstvena i socijalna zaštita
Iz sredstava opštinskog budžeta:
1,
i navode potrebu za
većim brojem
1,
i navode potrebu za
većim brojem
Zaštita zdravlja Roma – sakupljača
sekundarnih sirovina, organizacija “Mladi
Romi-Bogojevo”-200.000,00 dinara
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
Ne,
Ne
Ne
i navode potrebu
za angažovanjem
medijatorke
Ne
2
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
Da,
21
Prokuplje
ugovor o delu
(navedena su 4
imena, nije jasno da
li su to sve osobe
koje su dosad radile
ili svi četvoro rade
aktuelno
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
Iz sredstava opštinskog budžeta:
22
23
24
25
26
Rakovica
Smederevo
1,
Ne
Da,
radni odnos
Sombor
Da,
radni odnos
Subotica
Surdulica
Ne
Da,
LAP obuhvata i oblast
zdravstvene zaštite
Roma
i navode potrebu za
većim brojem
1,
i navode potrebu
za još 1
“ Zdravo telo, zdravi zubi”- Svebuhvatna
popravka zuba kod zena romske
nacionalnosti. Nosilac: DZ Rakovica
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
1,
Ne
i navode potrebu
za još najmanje 2
medijatorke
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
1,
Ne
Da,
ugovor o delu
Ne
i navode potrebu
za još najmanje 1
medijatorkom
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
Da,
LAP obuhvata i oblast
zdravstvene zaštite
Roma
1
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
153
Zdravstvena i socijalna zaštita
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Iz sredstava opštinskog budžeta:
Skrining program: rano otkrivanje
bolesti i preventiva (za opštu populaciju,
uključuju se i Romkinje).
mamografija, skrining grlića materica i
debelog creva 2013. Nosilac: Zavod za
javno zdravlje
Primarna zdravstvena zaštita 2009-2013:
uključivanje Roma u zdravstvenu zaštitu.
izbor izabranog lekara, vakcinisanje
dece, zdravstvene vaspitni rad o zdravim
stilovima života. Nosilac: Dom zdravlja,
zdravstena medijatorka.
Da,
27
Valjevo
Ne
LAP obuhvata
obuhvata i oblast
zdravstvene i socijalne
zaštite
1
U susret deci sa smetnjama u razvoju
2011/2012: uključivanje dece sa
smetnjama u razvoju u zdravstveni
sistem i dobijanje slike o njihovom
zdravstenom stanju (uključena i romska
deca)
evidentiranje dece, pedijatrijski i
stomatološki pregledi, uzorkovanje krvi
i drugi laboratorijski nalazi, edukacija,
dodatni pregledi. Nosilac: Dom zdravlja,
stomatološka služba, OŠ „Nada Purić“,
Udruženje „Naši snovi“.
Stomatološka nedelja, 2011: promocija
zdravlja opšte populacije (uključena
deca i roditelje iz romskog naselja
Balačka), edukacija dece i roditelja,
podela pasti i četkica, zakazivanje
pregleda. Nosilac: Dom zdravlja
28
29
30
31
154
Vranje
Ne,
bio je ranije
angažovan
Žitorađa
Da,
ugovor o delu
Zrenjanin
Da,
ugovor o delu
Zvezdara
Da,
sredstvima donatora
U izradi je LAP koji
će obuhvatiti i oblast
zdravstvene zaštite
Ne
2,
i navode potrebu
za još najmanje 2
medijatorke
1
1,
Ne
Ne
i navode potrebu za
još 2 medijatorke
1
Ne navode se opisi projekata, nego
samo nosioci koje je podržala opština
iz budžeta: Dom zdravlja, NVO „Romski
kulturni centar“, Zavod za javno zdravlje
Vranje, NVO “Generator”, NVO “Nexus”.
Nije opisan nijedan projekat koji se tiče
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.
Navodi se da je u 2008. godini podržana
NVO “Romani jag” za projekat u oblasti
zdravlja žena.
Program prevencije raka dojke.
Nosilac: Dom zdravlja Zvezdara
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj žena
Prilog 5: POLOŽAJ ŽENA
U periodu 2009-11. nije izdvojen budžet za realizaciju ovog AP. U 2009. i 2010. godini sa linije 481
Uprava za rodnu ravnopravnost je podržala dva projekta romskih ženskih NVO, svaki sa oko 300
000,00. Sve ostalo realizovano je kao deo projektnih aktivnosti, bilo međunarodnih donatora
kroz institucije ili projektnih aktivnosti OCD. Neke od tih aktivnosti su pratile ovaj AP, a neke ne.
Nekoliko mera iz oblasti obrazovanja i zdravlja u ovom AP je realizovano.
PREGLED REALIZACIJE NAP U OBLASTI POLOŽAJ ŽENA
CILJ:
9.1.Unapređivanje
politike jednakih
mogućnosti i prava
Romkinja kroz rad
romskih UG
MERE I AKTIVNOSTI
9.1.1.Ojačati romsku
žensku mrežu
ne
SREDSTVA/
IZVORI
VERIFIKACIJE DOKAZI
INDIKATOR/
POKAZATELJ
Učešće romskih aktivistkinja
u kreiranju politika
jednakih mogućnosti na
nacionalnom i lokalnom
nivou.
Izveštaji OCSE
SIDA
KOMENTAR/
NAPOMENA
Kroz projekte SIDA
OSCE – MLJMP/KLJMP:
tokom 2010, 2011 i
2012 – podržana je RŽM
– izrađen je strateški
plan ojačana je struktura
RŽM, relizovano nekoliko
zajendičkih kampanja i
akcija (uz podršku NDI
i ICS).
Članice RŽM su
učestvavale u reviziji AP
za Romsku strategiju –
2011. i 2013. godine.
9.1.2. Izrada
informatora o
pravima Romkinja
i mogućnostima
ostvarenja, sa
preporukama CEDAW
Komiteta
OBLAST:
REALIZACIJA
(DA, NE,
DELIMIČNO)
Ne
Broj distribuiranih
informatora
/
NE
Ne
Broj Romkinja unutar
romskih političkih partija i
tela koje ih reprezentuju
Broj polaznica edukacije
o ljudskim pravima i
uključenja u javni i politički
život.
9.2.Aktivnija uloga
Romkinja u procesu
demokratizacije
9.2.1.Učešće Romkinja
u javnom i političkom
životu
Projekti NDI i drugih
donatora,
NSRNM – 30% žena
(rezultat Zakona o izboru
nacionalnih saveta, ali
i projekata uglavnom
međunarodnih
organizacija koje
se bave političkim
predstavljanjem – OSCE
i NDI
Broj projekata ženskih
romskih organizacija
finansiranih od strane
države za uključenje
Romkinja u javni i politički
život.
Delimićno
155
Položaj žena
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
a)aktivnosti usmerene
na poštovanje kvota
sistema unutar
romskih političkih
partija i tela koja
ih reprezentuju
uključujući NSRNM,
radne grupe i sl.
Ne
Ovo je rezultat zakona
i monitoringa OCSE
na izborima (i za
nacionalne savete i
ostalim izborima) - sve
liste imaju 30% manje
zastupljenog pola – sve
aktivnosti koje su išle
u ovom smeru (najviše
u Vojvodini) bile su
projektnog karaktera.
b)obezbeđivanje
mera afirmativne
akcije za povećanje
ušeća Romkinja u
predstavničkim telima
za 30% od dobijenog
broja mandata
za predstavnike
nacionalnih manjina
Ne
-
U periodu 2010-12 –
korz projektne rezultate
imali smo:
-1
Romkinju u
nacionalnom Savetu za
rodnu ravnopravnost
- više Romkinja u
lokalnim telima za rodnu
ravnopravnost
v)obezbeđivanje
kvote za predstavnice
nacionalnih manjina
u radnim telima i
organima čiji je osnivač
Republika Srbija
Ne
- više Romkinja u
lokalnim međuetničkim
savetima
Nije stvoreno održivo
rešenje kroz pravilnike
koji bi garatnovali
učešće manjinskog
glasa.
Sa druge strane,
muškaraca Roma
ima više nego u
prethodom sazivu
Vlade i na lokalnom i na
nacionalnom nivou.
g) edukacija Romkinja
o ljudskim pravima,
posebno ženskim
ljudskim pravima,
EU i međunarodnim
standardima u
ovoj oblasti, kao i
mogućnostima
građanskog
angažovanja i
aktivizma
156
Ne
Projektne aktivnosti –
dosta projekata bilo je
posvećeno ovoj temi.
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
d)kontinuirana
pomoć države
romskim ženskim
organizacijama na
svim nivoima
9.3.Povećanje
učešća Romkinja
u vlasništvu nad
nekretninama i
znanja o svojinskim
pravima
9.3.1.Podizanje svesti
Romkinja o svojinskim
pravima kroz edukaciju
Položaj žena
iz donatorskih sredstava
UNIFEM – URR je
podržala 2 romska SOS
telefona – Niš i Novi
Bečej
ne
Čak ni projektno nije
pokrivena ova tema, iako
je bilo pokušaja.
Broj sprovedenih edukacija
o imovinskim pravima.
Ne
Broj Romkinja vlasnica
nekretnina
Nemamo podatke o
broju Romkinja koje su
vlasnice nekeretnina.
9.4.1.Uvođenje
afirmativnih mera
pri zapošljavanju od
strane NSZ
a)podrška
zapošljavanju
Romkinja u
privatnom sektoru
kroz subvencije
poslodavcima b)
uvođenje kontinuirane
obuke, programa
preškolovavanja i
sticanja novih znanja i
veština kroz kurseve i
skraćene programe v)
edukacija Romkinja o
radnom pravu
Broj zaposlenih Romkinja
u državnim organima i
nosiocima javne vlasti.
Delimično
Broj zaposlenih Romkinja u
privatnom sektoru.
Dekada Roma
- Izveštaj o
napretku za 2012
Broj polaznica edukacije o
radnom pravu.
9.4. Brzo i
efikasno stručno
osposobljavanje
Romkinja
Broj Romkinja obučenih za
pokretanje biznisa.
Iako postoji afirmativna
mera – Romkinje
retko koriste ovu
mogućnost – NSZ nije
sprovodila istraživanje
zašto se Romkinje ne
javljaju (i žene inače
retko krisite ove mere),
neinformisanost je
najčešći razlog, a
neprilagođenost mera
specifičnim potrebama
Romkinja stvarni razlog
nekorišćenja mera, uz
to Romkinje (a i ostale
žene) nemaju imovinu
na svoje ime da bi dobile
kredite i zajmove.
Broj samozaposlenih
Romkinja.
NSZ tek nedavno –
na ogroman pritisak
NVOa – počinje da
razmišlja da Romkinje (i
žene uopšte) – nemaju
ravnopravan pristup
merama –uglavnom se
sve prebacuje na lokalni
nivo.
9.4.2. Stvaranje
mogućnosti za
samozapošljavanje
Romkinja
a)obuka Romkinja
za pokretanje
sopostvenog biznisa,
izradu poslovnog
plana i konkurisanje
kod banaka za kredite
i zajmove
b)podrška države
kroz zajmove i
bespovratne pomoći,
obezbeđivanjem
srestava za rad i
pružanje obuke za
određena zanimanja,
kao i za osnivanje
zadruga
Ne
157
Položaj žena
9.5.Obelodanivanje
(otvaranje) problema
maloletnih i
ugovorenih brakova
u zajednici
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
9.5.1.Formiranje
savetovališta za
mlade pri relevantnim
institucijama
i nevladinim
organizacijama
9.5.2.Edukacija
romske populacije
o odrednicama
običajnog prava i
poštovanju zakona
9.6.1.Redovno
prikupljanje
informacija u vezi
sa žrtvama trgovine
ženama
9.6.2.Obuka i
senzibilizacija službi
i relevantnih UG o
specifičnosti Romkinja
žrtava trafikinga
9.6.Uspostavljenje
mehanizama
(zakonskih i
funkcionalnih)
za zaštitu žena i
dece od trgovine
ljudskim bićima i
eksploatacije
9.6.3. Sprovođenje
zakonskih mera za
efikasnije delovanje
institucija
Ne
Broj korisnica i korisnika
savetovališta.
Ne
Broj prijavljenih slučajeva.
Broj procesuiranih slučajeva
pred sudom.
delimično
Baza podataka o trgovini
ženama.
OCD koje se bave
trafikingom (ASTRA,
ATINA) imaju u
svom radu dovoljno
osetljivosti, znanja,
veština za rad sa
romskom zajednicom,
uz to uvek rade i sa
romskim NVOima.
Broj obučenih i
senzibilisanih službi.
kampanje su i na
romskom jeziku
Broj edukacija i javnih
kampanja.
nerealno je očekivati
smanjivanje broja
trafikovanih žena
delimično
Delimično
tek po neka presuda za
trgovinu ljudima
9.6.4.Medijatorski rad
u savetovalištima sa
Romkinjama žrtavama
9.6.5.
Sistemski pristup
problemu “deca ulice”
a) formiranje sigurnih
kuća, kuća na pola
puta, otvorenog i
zatvorenog tipa
158
nema prijavljenih
sučajeva, pa ni
procesuiranih iako je
Zakon o suzbijanju
trgovine ljudima
maloletničke ugovorene
brakove svrstao u formu
trafikinga da bi postojala
osnova za sankcionisanje
– međutim niko ne
primenjuje ove odredbe.
Nacionalno
koordinaciono telo za
borbu protiv trgovine
ljudima, u kojem su i
OCD, ima bazu podataka
u kojoj se beleži i
nacionalnost.
Smanjenje broja trafikovinih
žena.
9.7.Zaštita žena od
diskriminacije
Ni projektna inicijativa –
ovo je verovatno jedina
tema kojom se niko
ne bavi – verovatno iz
straha od negativne
reakcije – nema dobre
prakse u pokretanju i
rešavanju ovog pitanja
ni u jednoj zemlji.
9.7.1.Romkinje u
porodici i društvu i
menjanje stereotipne
slike o ulozi Romkinje
u porodici i društvu
Ne
Broj dece uključene
u kulturno-razvojne
programe.
Smanjenje broja “dece
ulice“.
Praćenje sprovođenja
zakona i analiza prakse.
Ne
Promena društvene svesti
kroz ispitivanja javnog
mnjenja.
Deca-ulice – projektno
rešvanje problema
– Grad Beograd je
podržavao neko vreme
sklonište za decu
ulice. U Novom Sadu
postoji svratište za
decu koja žive i rade
na ulici. U Kragujevcu
je oformljeno
međusektorsko telo
i napravljen akcioni
plan kojim se radilo na
rešavanju ovog pitanjaradi se sa decom i sa
njihovim porodicama.
Kontinuiran rad na ovom
pitanju ne postoji –
samo projekti pokreću
ovaj problem i donose
delimična i vremenski
ograničena rešenja.
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj žena
implementacija zakona
je najslabija karika
srpskog društva –
posebno se ne realizuju
zakoni koje JLS smatra
„manje važnim“ – to su
zakon o ravnopravnosti
polova, zakon o izborima
za nacionalni savet – za
JLS samo je Zakon o
lokalnoj samoupravi
„pravi“ zakon
a)analiza postojećeg
zakonskog sistema i
praćenje sprovođenja
zakona o nacionalnim
manjinama i rodnoj
ravnopravnosti i
donošenje novih
podzakonskih akata po
potrebi
ustav
zakon o radiodifuziji
b)usvojeno
zakonodavstvo
protiv jezika mržnje
u medijima i
institucijama
zakon o oglašavanju
Da
zakon o javnom
informisanju
ne sprovode se
v)uvođenje posebnih
edukativnih programa
u svim oblastima
društvenog života, sa
akcentom na ljudska,
manjinska i prava žena
i načinima njihovog
funkcionisanja i zaštite
9.8. Usvajanje
politike za zaštitu od
nasilja nad ženama
9.8.1.Efikasna primena
zakona i mera zaštite u
romskim naseljima
Ne
Projektno se NVO bave
ovim problemom ljudska prava su
delimično uključena u
građansko vaspitanje
u OŠ, ali se manjinska
i prava žena retko
izdvajaju – zavisi od
predavača/ice, škole ...
Delimično
Projekti međunarodnih
organizacija koje
realizuju institucije u začetku su – kad
projekat stane staju i
aktivnosti - uključuje se
ograničen broj lokalnih
samouprava.
Broj obučenih timova za rad
sa Romkinjama koje trpe
nasilje.
projektno kroz institucije
ženska ljudska prava
su sastavni deo
svih projekata NVO
poslednjih 15 godine
– tu ima određenog
pomaka.
Broj edukovanih Romkinja o
ženskim ljudskim pravima.
9.8.2.Povećana
dostupnost usluga
službi zaštite od nasilja
Romkinjama (mreža
zaštite Vlade i UG)
Delimično
http://www.
ljudskaprava.gov.
rs/index.php/yu/
projekti-l/konkursi
a) edukacija
međusektorskih
timova za zaštitu
žrtava nasilja za
primenu specifičnih
metoda i osetljivost
po pitanju zaštite
Romkinja od nasilja
a)edukacija Romkinja
o ženskim ljudskim
pravima
Smanjenje broja žena koje
trpe nasilje.
MLJMP/KLJMP raspisuje
konkurse „Kalendar
ljudskih prava“ na primer
kojim se obeležavaju
važni datumi – tu je 16
dana aktivizma, Uprava
za RR isto.
indikator o smanjenju
broja... – ne realan –
povećanje broja žena u
statisitci nasilja ne znači
i više žena koje trpe
nasilje, već povećane
svesti i hrabrosti da se
prijavi nasilje, podrška
da se prijavi i sl.
projektno – edukacija je
uvek zastupljena.
159
Položaj žena
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
afirmtivna mera za upis
u SŠ i fakultete – nije
definisan minimalan
broj devojaka – praksa
pokazuje da ih je uvek
više - ali to ne treba
prepuštati slučaju
9.9.1.Uvođenje
afirmativnih mera
za permanentno
obrazovanje Romkinja
Da
9.9.
Podržavati
obrazovne programe
i opismenjavanje
Romkinja
a)obezbeđivnje
mehanizama za
praćenje stope
redovnosti pohađanja
nastave i osipanja
devojčica u toku
školovanja
NIKO ne prati ovu meru
iako se ona realizuje od
2006
b)uvođenje afirmativnih
mera obezbeđivanjem
kvota za devojčice,
Romkinje u SS i VŠ
Ministarstvo prosvete
- ima odsek za
demokratizaciju u
okviru koga Romkinja –
savetnica - prati školstvo
– OŠ.
Broj devojaka koje su prošle
kroz program praćenja i
podrške u školama
v)obezbeđivanje
stipendija i kredita za
Romkinje
http://www.mpn.
gov.rs/prosveta/
obrazovanjeodraslih/143projekti/611osnovneinformacije-oprojektu-drugasansa
.
Broj devojčica sa posebnim
potrebama koji se uključi u
programe podrške.
„Druga šansa“ –
pozitivan primer iako
ima je negativnih
konotacija – napr. žene
koje neće/ne mogu
iz nekog razloga da
učestvuju u ovom
programu ne mogu
da se prijave na tržište
rada – postoji određeno
uputstvo (nezvanično)
koje se i na edukacijama
i usmenim putem
prenosi školama da tako
postupaju
mentorstvo nije zaživelo
– osim kao projekat
– vojvodina ima primer
dobre prakse koji treba
da preuzme nacionalni
nivo
u izradi je pravilnik o
afirmativnoj meri koji
treba da definiše ovu
oblast – potrebno je
zagovarati da bude
rodno osetljiv.
Indikator broj mladih ..povezan je sa drop-out
devojčica – sporadično
praćenje – nema
sistemskog rešenja.
projektno – retki su
projekti usmereni na ovu
temu, a još ređi oni koji
imaju rodnu dimenziju
kriterijum za stipendije
nije rodno osetljiv
Broj mladih majki i žena
koje nastavljaju i završavaju
obrazovanje
g)promovisanje
pozitivnih modela
Romkinja u široj
zajednici, kroz medije,
izdavaštvo i nastavne
programe
Ne ili vrlo retko
– uglavnom
za 08. april – i
to ponekad i
ponegde
nastavni program –
rodno diskriminatoran, a
još više diskriminatoran
prema romskoj zajednici
kroz vrlo malo tekstova
o Romima, uglavnom
sa nazivom „Ciganin“,
podstiču stereotipe
mediji – prepuni
predrasuda i stereotipa
– slike prošnje, blata,
siromaštva...
160
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
9.9.2.Ukidanje rodnih
i etničkih stereotipa iz
nastavnog programa i
udžbenika
Položaj žena
http://www.
ravnopravnost.
gov.rs/sr/
preporuke-meraorganima-javnevlasti/preporukaministarstvuprosvete-i-naukerepublike-srbijeskup%C5%A1tininacionalnomprosvetnom-
ne
u nekoliko navrata
su analizirani sadržaji
udžbenika (2010 od
strane Poverenice) sa
preporukama – slaba
primena preporuka.
Povećan broj pismenih
Romkinja za 50%, sa većim
procentom u mlađoj
populaciji.
9.9.3. Smanjenje
broja nepismenih
žena Romkinja za
50% uvođenjem
afirmativnih
mera i pozitivne
diskriminacije radi
sticanja osnovnog
obrazovanja
Povećan procenat romskih
devojčica u redovnom
obrazovanju.
delimično
Uspostavljeni održivi
mehanizmi za
obezbeđivanje ravnopravne
zastupljenosti devojčica u
obrazovnom sistemu.
Broj sprovedenih akcija
opismenjavanja.
http://www.mpn.
gov.rs/prosveta/
obrazovanjeodraslih/143projekti/611osnovneinformacije-oprojektu-drugasansa
Druga šansa – ima neke
pozitivne pomake u
brojkama
Povećan broj devojčica
– sigurno - ali niko ne
prati
Broj isturenih odeljenja
škola za obrazovanje
odraslih pri romskim
naseljima.
http://www.mpn.
gov.rs/prosveta/
obrazovanjeodraslih/143projekti/611osnovneinformacije-oprojektu-drugasansa
a)formiranje baze
podataka o pismenosti
Romkinja
ne
druga šansa – verovatno
postoji statistika –nema
zvaničnih podataka
b)kampanja za
obrazovanje u romskoj
i široj zajednici
ne
projektno
v)edukacija roditelja
o neophodnosti
obrazovanja ženske
dece
ne
projektno – uglavnom
generalno obrazovanje
dece – retko samo
ženska deca
g)uspostavljanje
mehanizama nadzora
za obezbeđivanje
ravnopravne
zastupljenosti
ženske dece u PŠ
i OŠ programima i
sprovođenja zakonskih
mera za obavezno
školovanje, kao
i organizovanje i
praćenje dopunske i
dodatne nastave
ne
projektno pokretani
saveti za obrazovanje na
lokalu – pa kad u njima
ima romskih ženskih
NVO pokreću se i ta
pitanja
d)akcije
opismenjavanja
odraslih u cilju
sticanja funkcionalne
pismenosti, sticanje
formalnog obrazovanja
da
„druga šansa“
161
Položaj žena
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
e)formiranje isturenih
odeljenja škola za
obrazovanje odraslih
pri romskim naseljima
9.10. Edukacija o
zdravstvenoj zaštiti
9.10.1. Povećanje
dostupnosti
zdravstvenih službi
http://www.mpn.
gov.rs/prosveta/
obrazovanjeodraslih/143projekti/611osnovneinformacije-oprojektu-drugasansa
delimično
medijatorke u
ministarstvu zdravlja
Definisan set indikatora
za praćenje zdravstvenog
stanja.
da
Broj zaposlenih romskih
zdravstvenih medijatorki.
http://www.
zdravlje.gov.
rs/showpage.
php?id=73
Broj posećenih romskih
naselja od strane
zdravstvenih službi.
75 medijatorki – na
ugovoru
MZ – ima bazu
podataka,
MZ realizuje razne
projekte – – Bibija radila
na nasilju sa medijatorka
i trafikingu
a)sprovođenje
projekata za
unapređenje zdravlja
Romkinja
MZ radi na senzibilizaciji
u domovima zdravlja..
b)zapošljavanje
romskih zdravstvenih
medijatorki
ne
nisu još – priča se o
tome od strane mz u
poslednje vreme
v)stalne posete
romskim naseljima od
strane zdravstvenih
službi
da
medijatorke, pre svega,
ostale službe sve
više to prebacuju na
medijatorke
9.10.2. Obezbeđeni
podaci o
zdravstvenom stanju
Romkinja a)evaluacija
zdravstvenog stanja
ženske romske
populacije u okviru
ciljanih istraživanja o
zdravstvenom statusu
romske populacije, po
AP za zdravlje Roma
9.10.3. Unapređenje
i zaštita opšteg i
reproduktivnog
zdravlja Romkinja
a)organizovanje
informativnih javnih
predavanja za
Romkinje iz oblasti
zdravstvene zaštite
b) upoznavanje
zdravstvenih radnika
sa specifičnim
potrebama i kulturom
Romkinja
162
„druga šansa“ je imala
ovakve aktivnosti
da
Baza podataka MZ –
medijatorke su prikupile
podatke za oko 120 000
osoba u 59 opština
sve analize potiču iz ovih
podataka,
delimično
Broj javnih predavanja,
štampanog materijala i
informisanih Romkinja.
da
http://www.
zdravlje.gov.
rs/showpage.
php?id=73
MZ vodi ove aktivnosti
uglavnom u okviru
projekata međunarodnih
organizacija– to rade
medijatorke
ženski prostor ima
analizu
Smanjenje smrtnosti
novorođenčadi.
Broj edukovanih i
senzibilisanih zdravstenih
radnika.
Broj podnetih žalbi na
nepoštovanje procedura
zdravstvenih radnika i
zdravstvenih saradnika.
http://www.
zenskiprostor.org/
images/vesti2012/
Unapredjenje%20
zdravlja%20
Romkinja.pdf
MZ radi senzibilizaciju
lekara.
nema podataka o
Romima koji se žale – to
rešavaju medijatorke u
hodu.
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Raseljena lica
Prilog 6: RASELJENA LICA
PREGLED REALIZACIJE NAP U OBLASTI RASELJENA LICA
OBLAST: RASELJENA LICA
CILJ:
MERE I AKTIVNOSTI
REALIZACIJA (DA, NE,
DELIMIČNO)
4.1.1.Donošenje odluke o
minimumu
neophodnih
dokumenata
kojom će
se olakšati
izdavanje legitimacije IRL.
INDIKATOR/
POKAZATELJ
SREDSTVA/
Broj raseljenih
Roma sa Kosova i Metohije
kojima je izdata
raseljenička
legitimacija.
Delimično
Ažurirana baza.
NAPOMENA
Indikator je broj ljudi, a ne usvojena i implementirana
Odluka – u svakom slučaju takvog dokumenta nema, a
praksa izdavanja IRL legitimacije je različita i uglavnom zavisi od toga da li se IRL sam prijavljuje ili umesto njega to
radi neka NVO, zavisi i koja NVO – da li ima dobru saradnju sa JLS. Najveći problem u praksi je nedostatak osnovnih
dokumentata – i to ne samo kod Roma već i kod ostalih.
Mnogi Romi nisu ni pokušali da se prijave u KIRS, a razlozi
su: ili nemaju info gde, ili nemaju nikakva dokument pa
pretpostavljaju da im niko neće verovati.
Broj Roma IRL:
Nema podataka.
Komesar Dabetić (do 2008) je kategorički odbijao da
baza podataka bude i po nacionalnoj pripadnosti – često
je bio u sukobu sa NVO i ostalima oko toga. On je odbijao
i prigovore da Rome ne primaju u kolektivne centre. Ovaj
NAP (sa svih 13 oblasti) je usvojen sredinim 2009. (tek
je u 2010toj mogao biti budžetiran). Sada je komesar V.
Cucić koji je imao manje diskriminatorne stavove. Međutim, i dalje se broj romske populacije samo procenjuje – a
na osnovu broja se određuje i budžet – Romi u IRL nalaze
sa 10% a u KIRSprojektima zastupljeni sa 20%.
4.1.Izdavanje
legitimacije
interno raseljenog lica
raseljenim
Romima
kojima nije
izdata
4.1.2.Evidentiranje i
ažuriranje baze
podataka.
KOMENTAR/
IZVORI VERIFIKACIJE – DOKAZI
http://www.kirs.
gov.rs/docs/statistika/Statistika%20
-%20IZB%20i%20
IRL%20u%20
odnosu%20na%20
domicilno%20stanovnistvo%20u%20
Srbiji.pdf - Uporedni pregled na dan 1.
novembra 2010.
KIRS je 4 puta vršio popis izbeglih i raseljenih lica – u
ovim podaci se ne vidi broj Roma, ne vodi se evidnecija
po nacionalnosti
Broj romske popualcije određuje se procenom.
http://www.kirs.
gov.rs/docs/statistika/izbirl2013.pdf
-2013
163
Raseljena lica
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
KIRS ne vodi podatke po nacionalnosti pa ima ukupne – i
oni priznaju da nemaju obuhvat svih izbeglih i IRL. KIRS
nema polazne podatke od 1999. koliko je bilo IRL, pogotovo nema Rome; njihova baza je uglavnom od onih koji
su u kolektivnim centrima, a tu opet Roma ima malo,
4.2.1.Stručno
usavršavanje
zaposlenih
u jedinicama lokalne
samouprave,
edukacija i
usmeravanje
kroz organizovanje seminara
instruktaža,
treninga radi
pružanja adekvatnih usluga
za interno
raseljena lica.
Nema indikatora za broj stručnih usavršavanja Nema
zvaničnih podataka o stručnom usavršavanju - sasvim
sigurno da je bilo – iz IPA 2007 – sigurno, zatim za primenu novog zakona o soc zaštiti.
- Sigurno nije bilo posebnih seminara samo za IRL – od
2009 – kad je V. Cucić postao komesar- KIRS se aktivnije
bavi i izbeglicama i IRL i povratnicima po readmisiji –
obično ove tri ciljne grupe idu zajedno – KIRS je u realiazciji projekta LAPova koji objedinjuje ove tri kategorije
i urađeno je najmanje 20tak sastanaka/seminara kako se
rade LAPovi – pretpostavljam da je bilo učesnika/ca i iz
CSR – KIRS ce dati grantorve za 50 JLS koji urade LAP za
ove tri oblasti
Broj IRL koja su
ostvarila svoja
prava.
http:// www.kirs.
gov.rs / articles /
press.php? type1=
27&lang= SER&date =0
4.2.Upis u
evidencije o
ličnom statusu građana
Roma IRL
koji do sada
nisu upisani
4.2.2.Informativna kampanja.
Delimično
http:// www.
pravnapomoc.org /
web / index.php/sr/
projektni-info- materijal.html
Nije bilo posebnih kampanja za romsku popualciju.
Kampanje su na srpskom (TV i radio) a štampani materijal na ćirilici (ima i na engleskom). Jedan broj Roma
i Romkinja slabije se služi srpskim jezikom, a ćirilicom
gotovo nikako (kao i ostali sa KiM).
projekat sa KiM - “Podrška sprovođenju strategija za interno raseljena lica, izbeglice i povratnike – pravna pomoć” finansira Evropska unija - Informacije su dostupne
samo na web adresi – u 5 gradova uključujući i KiM (što
je dobra praksa) – većina romskog stanovništva nema
kompjuter, pa ni pristup ovim informacijama
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći nije usvojen – neke
JLS imaju ovu uslugu, ali opšteg karaktera, u veći JLS je
ovo bila projektna akvitnost koja je prestala.
http://www.kim.
gov.rs/download/
informator-2013.
pdf
4.2.3.Pružanje
pravne pomoći
i logističke
podrške neophodne za
ostvarivanje
navedenih
prava.
Poverenici za izbeglice pri JLS su u mandat dobili i rad sa
IRL i (ne uvek) rad sa readmisantima – to je više logistička
podrška i upućivanje na relevantne institucije
Kancelarija za KiM (u prethodnom sazivu Ministarstvo za
KiM), prema Informatoru o radu, pruža i pravnu pomoć
– pismenim i telefonskim putem, nema izveštaja o radu,
nema posebno izdvojen rad sa Romima, nema podataka
koliko su ovih usluga pružili
Delimično –
ne postoje
podaci o
romskom
stanovništvu koje je
koristilo
ovu meru
Iskustva izbeglica i
IRL (lično iskustvo)
http://www.
pravnapomoc.org/
web/index.php/
sr/uspesi-projekta.
html
KIRS pruža pravnu pomoć u svojim kancelarijama
“Podrška sprovođenju strategija za interno raseljena lica,
izbeglice i povratnike – pravna pomoć” finansira Evropska
unija – projekat sa KiM – nije posebno izdvojena romska
populacija -
4.3.Obezbeđenje
zdravstvene
zaštite raseljenim Romima bez legalnog osnova
stanovanja
164
4.3.1.Donošenje upustava za
sprovođenje
odredbi Zakona o zdravstvenoj zaštiti
koji se tiču
lečenja posebnih kategorija
stanovništva.
Da
Veći broj Roma
raseljenih sa
KiM koji ostvaruju pravo na
zdravstvenu i
socijalnu zaštitu
Reguliše Pravilnik - ali ne posebno za IRL
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
4.4.1.Prijavljivanje Roma
IRL bez legalnog osnova
stanovanja u
filijale NSZ
4.4.Obezbeđenje
pristupa
pravu na
zapošljavanje raseljenim
Romima sa
Kosova i
Metohije
Romi IRL koji imaju legitimacije IRL, mogu se prijaviti, oni
koji nemaju ni jedan dokument – ne mogu.
delimično
Poverenici za izbeglice pri JLS su u mandat dobili i rad sa
IRL – pružaju određenu podršku.
4.4.2.Asistencija
pri registraciji
u NSZ.
4.4.3.Uključivanje u
opšte mere za
zapošljavanje
Roma.
4.5.Integracija u obrazovni
sistem
4.5.1. Uključivanje u
opšte mere za
unapređivanje
obrazovanja
Roma.
4.6.Rešavanje stambenih
problema
raseljenih
Roma sa
Kosova i
Metohije
4.6.1.Omogućavanje alternativnog rešenja
stanovanja
licima u neformalnim naseljima kojima preti
evikcija.
4.7.
Obezbeđivanje
finansijskih
sredstava od
međunarodnih donatora i IPA
fondova za
pronalaženje
adekvatnih
rešenja za
Rome IRL sa
posebnim
akcentom na
Rome
Raseljena lica
4.7.1.Apliciranje za IPA
fondove
4.7.2. Priprema
i realizacija
projekata za
inkluziju Roma
CSR imaju mogućnost prijave lica na svoju adresu (i pre
ovog pravilnika) – nema preciznih podataka koliko je
ljudi prijavljeno.. Posle stupanja na snagu novog zakona
o soc zaštiti – počinje masovnije primena ove mere – ali
je pravilnik povučen pa se dorađuje – MRZSP kaže da su
centri do sada (jun 2013) dali adresu za oko 200 lica od
kojih su većina Romi – ali se ne vodi po nacionalnosti.
delimično
Broj prijavljenih
Roma IRL u NSZ
i filijalama NSZ
Deklarativno, Romi, pa posebno Romkinje, imaju mogućnost pri samozapošljavanju da dobiju više poena
(afirmativna mera) – vrlo je mali broj Roma koji ovo koristi
– a Romkinja još manje
Delimično
NSZ jeste u teško zapošljive kategorije navela i IRL i Rome,
žene.
Delimično
http://www.kirs.
gov.rs/articles/centri.php?lang=SER
KIRS realizuje projekte stambenog zbrinjavanja – uglavnom su ciljene grupe sva IRL i izbeglice, nekoliko
projekata targetira samo romske IRL, raseljeno je nekoliko nehigijenskih romskih naselja u kojima ima i IRL i
domicilnih Roma,
Nešto manje je otkupa seoskih domaćinstava
Nema IPA samo za romsku populaciju,
da
KIRS vodi ove projekte uz neko resorno ministarstvo
(Ministarstvo za KiM, MLJMP – u prethodnoj Vladi)
KIRS vodi ove projekte
da
Nema posebne kampanje usmerene samo na romsku
populaciju – IRL u celini
Nema kampanje na romskom, štampani materijal nije na
romskom
4.8.Informisanje Roma
IRL o pravu
na povratak
4.8.1.Info
kampanje o
mogućnostima
i uslovima
povratka
Nema kampanje od „vrata do vrata“
delimično
Projekat EU -“Podrška sprovođenju strategija za interno
raseljena lica, izbeglice i povratnike – pravna pomoć” Kancelarija za KiM
165
Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Prilog 7: POLOŽAJ POVRATNIKA PO SPORAZUMU O READMISIJI
PREGLED REALIZACIJE NAP U OBLASTI READMISIJA
CILJ:
OBLAST:
5.1.Uspostavljanje
jedinstvene
baze podataka o
povratnicima
MERE I AKTIVNOSTI
5.1.1.Objedinjavanje
i ažuriranje baze
podataka o
povratnicima.
5.2.1.Oslobađanje
od plaćanja
troškova
prevođenja
dokumenata
5.2.Rešavanje
problema ličnih
isprava i drugih
dokumenata
5.3.Integracija u
obrazovni sistem
166
POKAZATELJ
Ažurnost podataka
o povratnicima.
delimično
Adekvatan pristup
bazi podataka
delimično
5.2.2.Donošenje
uputstva centrima za
socijalni rad u vezi sa
rešavanjem problema
povratnika.
da
5.3.1.Primena
uputstva za škole za
obavezan upis dece
povratnika.
delimično
5.3.2.Nostrifikacija
školskih dokumenata.
delimično
5.3.3.Edukacija
i senzibilizacija
nastavnog osoblja.
delimično
SREDSTVA/
NAPOMENA
http:// www.kirs.gov.rs
/ articles / readizvestaji.
php?type 1=47 &lang=
SER&date =0
kancelarija za readmisiju na
aerodromu - prvo pod MLJMPM, pa
pod Savetom za readmisiju i KIRS
(KLJMP ima nadležnost izaposlenog
Roma); svi imaju bazu podataka
raznog formata
http:// www.
ljudskaprava.gov.
rs / index.php/ yu/
nacionalne -manjine
-l/grupa -za-unapred
-enje-polozaja -roma
-i- pruzanje -pomoci
-migrantima
KIRS –beleži ove podatke posle
2008. – kad mu je u mandat
stavljena readmisija
KLJMP– baza od 2005- ne javna i
nedostupna, ali sa dosta podataka –
mala socijalna karta
zavisi od JLS – neke škole pošalju po
službenoj dužnosti na prevod, pa
ide bez plaćanja taksi, nekad opština
hoće da pomogne oko tksi,
Broj povratnika
kojima je pružena
pomoć.
Doneto uputstvo.
KOMENTAR/
IZVORI VERIFIKACIJE DOKAZI
http://www.kirs.gov.rs /
articles/ readprirucnici.
php ?type1=46
&lang=SER &date=0
2 puta izrađen priručnik za
postupanje po readmisji
2007. MLJMP
2009. KIRS
U istom priručniku su sve oblasti –
uputstva za rad lokalnih institucija Doneto uputstvo,
uspešna primena
uputstva.
projektno – sprovode MLJMP i KIRS
od 2006-sada
5.3.4.Pomoć u
pribavljanju školskih
dokumenata
iz inostranstva
u najkraćem
vremenskom roku.
5.3.5.Programi za
učenje jezika nastave.
5.4.Informisanje
povratnika o
njihovim pravima
INDIKATOR/
REALIZACIJA
(DA, NE,
DELIMIČNO)
bilo je nekoliko projekata NVO –
Centar za prava manjina, Grupa 484..
Projekat MLJMP 2007-08 – 15
opština i OŠ
delimično
5.3.6.Programi za
očuvanje jezika
sredine iz koje se
vraćaju.
delimično
5.3.7. Programi
stručnog
usavršavanja.
ne
Broj
nostrifikovanih
dokumentata
Projekat MLJMP 2007-08 – 15
opština i OŠ – prestao projekat –
prestale aktivnosti
Broj dece kojima je
pružena pomoć.
-
Broj info kampanja
i obaveštenih
povratnika
5.4.1.Konstantne
i periodične
info- kampanje
o organizovanoj
pomoći za
povratnike.
delimično
5.4.2.Izrada Vodiča za
povratnike.
da
.
Broj podeljenih
vodiča
http://www.kirs.
gov.rs / articles/
readinformatori.php?
type1= 45&lang=
SER&date=0
projekti uglavnom NVO – 484, Bibija,
pokrivaju manji broj opština.
na aerodromu (2006, 07 bilo je i na
graničnim prelazima i u DKP u više
zemalja) su informatori na više jezika
(i romskom)
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
Isti priručnik za sve oblasti
5.5.Rešavanje
pitanja stanovanja
i smeštaj
povratnika
5.6.Obezbeđenje
zdravstvene
zaštite
povratnicima
5.4.3.Izrada Vodiča za
predstavnike JLS.
Broj informisanih
predstavnika JLS
5.5.1.Uspostavljanje
prihvatnih centara
kao interventnih
i vremenski
ograničenih vidova
privremenog
kolektivnog smeštaja.
Broj povratnika
kojima je pružena
pomoć.
5.5.2.Organizovanje
smeštaja za
povratnike
beskućnike.
da
5.5.3.Uključivanje
povratnika
u programe
stambenog
zbrinjavanja,
socijalnog
stanovanja,
alternativne
oblike stambenog
zbrinjavanja.
da
5.6.1.Donošenje
Odluke o
zdravstvenoj zaštiti
kategorija lica u
specifičnim uslovima.
5.6.2.Donošenje
upustva za
sprovođenje
odredbi zakona o
zdravstvenoj zaštiti
koji se tiču lečenja
posebnih kategorija
stanovništva
5.7.Izrada
uputstva za
sprovođenje SoR
za poštovanje
ljudskih
prava
5.7.1.Formiranje tima
za izradu uputstva
(Republika Srbija i
zemlje potpisnice).
5.8.Obezbeđenje
pristupa pravu
na zapošljavanje
povratnicima
5.8.1.Pristup merama
AP za zapošljavanje
uz poseban osvrt
na kratkoročna
prelazna rešenja za
pivremenu podršku
povratnicima i
stvaranje finansijski
održivih modela
privređivanja u
prvoj fazi procesa
prilagođavanja
novim uslovima
života.
5.8.2.Ustanovljavanje
foruma za razmenu
najboljih iskustava
iz prakse gradova i
opština koje su već
obezbedile neke
uslove i kapacitete
za radnu integraciju
povratnika.
5.9. Monitoring
kršenja ljudskih
manjinskih,
prava žena i
deceu procesu
readmisije
delimično
5.9.1.Registrovanje
slučajeva
diskrimincije.
http://www.kirs.gov.rs /
articles/ readprirucnici.
php ?type1= 46&lang
=SER& date=0
MLJMP 2007, 08 i 09 – treninzi za JLS
KIRS nastavio rad sa JLS kroz LAPove
za IRL i izbeglice, pa njima dodaje i
readmisiju
kad KIRS preuzima readmisiju –
stvari se menjaju malo na bolje – 3
kolektivna centra se dopunjavaju i
readmisantima
Procenat
smeštenih
povratnika.
http://www.kirs.gov.
rs/articles/centri.
php?lang=SER
3 kolektivna centra imaju i
readmisante na duže
na kratko – CSR – ne svi ali za 3-15
dana ima primera
readmisanti su jedna od ciljnih
grupa, pored izbeglih i IRL – KIRS u
poslednje vreme od 2010. izdvaja
Rome u svojim evidencijama.
Usvojena odluka
Usvojeno uputstvo
http://www.kirs.gov.rs /
articles/ readprirucnici.
php ?type1=46 &lang=
SER&date=0
U Priručniku su sve oblasti
Pravilnik o načinu i postupku
ostvarivanja prava iz zdravstvenog
osiguranja – sporan, menjan nailazi na teškoće u primeni
delimično
Funkcionalna
primena uputstva
ne
Broj povratničkih
porodica koje su
ostavrile prava
Broj zaposlenih
povratnika
Aktivnosti foruma.
Uspešnost
razmene iskustava.
Primenjene dobre
prakse.
Isti Priručnik definiše postupanje u
svim oblastima
NSZ je u osetljive kategorije
svrstala i readmisante – iako nema
nekih iskustava da su se javljali
– uglavnom ne žele da se izjasne
kao povratnici, jer im CSR preti
oduzimanjem beneficija - nekada je
strah neosnovan ali ga ima.
Vojvodina ima primera da su
ljudi koji su se vratili iz zapadnoevropskih zemalja dobili podsticaj
i otvorili neke firme (ima i žena –
rasadnik/cvećaru otvorila)
projektne aktivnosti Grupa 484,
Beogradski centar za ljudska pava,
Beogradski centar za bezbednosnu
politiku
ne
delimično
-nije zaživelo
Procesuirani
slučajevi na
domaćim i
međunarodnim
sudovima.
2006 – 2009 MLJMP beleži kršenja
prava, ništa nije procesuirano,
projekti Grupa 484, Bibija –
parcijalno pokrivanje terena
167
Položaj povratnika po sporazumu o readmisiji
168
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Izveštaji o monitoringu
IV SPISAK LITERATURE
169
Izveštaji o monitoringu
170
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
Spisak literature
IV SPISAK LITERATURE
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
“Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma pravima na socijalnu zaštitu”, Praxis, Beograd 2011.
“Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma pravu na adekvatno stanovanje”, Praxis, Beograd 2013.
“Analiza izveštaja o radu centara za socijalni rad u AP Vojvodini u 2011. godini”, Pokrajinski zavod za socijalnu
zaštitu, Novi Sad, 2012.
“Informacija o položaju pripadnika romske nacionalne zajednice u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini”, Pokrajinski
sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku i Kancelarija za inkluziju Roma APV, 2010.
“Ima li sredstava za Rome?”, Rozalija Ilić, Emilija Ilić, Ivanka Rakonjac, Slavoljub Djordjević, 2010, Kragujevac
“Informisanje na jezicima manjina”, Fond za otvoreno društvo, Beograd, 2007.
“Istraživanje o stanju zdravlja u romskim zajednicama”, Populacioni fond Ujedinjenih nacija Srbija (UNFPA),
2010.
“Izveštaj Zaštitnika građana o implementaciji Strategije za unapređivanje položaja Roma”, Beograd 2012.
“Izveštaj o položaju pravno nevidljivih lica u Republici Srbiji”, Zaštitnik građana, Beograd 2012.
Izveštaj „Mnenje opšte populacije i medicinskih radnika o zdravstvenom sistemu u Srbiji za Ministarstvo zdravlja,
projekat - Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou (DILS)”, Ipsos Strategic Marketing 2011.
Izveštaj NSZ o realizaciji NAPZ za 2011. i 2012. godinu
“Izazovi prisilnih migracija u Srbiji”, Grupa 484, Beograd, juli 2012.
“Izveštaj o radu centara za socijalni rad u Srbiji u 2011. godini”, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Beograd,
2012.
“Multiple Indicator Cluster Survey-Serbia 4”, UNICEF, 2010.
Ocena napretka Dekade inkluzije Roma od strane romskih aktivista (Progress Report on Roma Decade – by Roma
experts), 2005-2006, Decade Watch, 2007.
“Policy Study: Affirmative Action for Roma in Field of Education”, Open Society Institute, Belgrade, 2010.
“Program dečjih dodataka u Srbiji”, Gordana Matković, Boško Mijatović, Centar za liberalno demokratske
studije, 2012.
“Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji -pregled i trenutno stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu
praćenja evropskih i nacionalnih pokazatelja 2006–2012.” Drugo dopunjeno izdanje, Vlada RS, Tim za socijalnu
uključenost i smanjenje siromaštva i Republički zavod za statistiku, Beograd, 2013 (str 11).
“Ostvarivanje i praćenje standarda kvaliteta zdravstvene zaštite Roma u Srbiji” Analiza i preporuke, grupa autora,
Centar za prava manjina, Beograd, 2013.
“Pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti za ugrožene grupe na jugu Srbije”, Praxis 2013.
Preporuke Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva u vezi sa očuvanjem etno-kulturnog
identiteta nacionalnih manjina, Zastitnik građana, 2012.
Prvi Nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji, 5.7.24, Tim za
socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Beograd, mart 2011.
“Procena efikasnosti lokalnih mehanizama socijalnog uključivanja Romkinja i Roma”, Tim za socijalnu uključenost
i smanjenje siromaštva, Beograd, 2013.
“Rezultati istraživanja Zaštitnika građana o primeni Strategije za unapređivnje položaja Roma”, 2012.
“Procena međunarodne pomoći u srpskom zdravstvenom sektoru”, međunarodna ekspertska grupa, ECORYS
Research and Consulting, 2010.
Službeni glasnik RS, br. 37/11
“Sprovođenje mera za unapređenje zdravlja i zdravstvene zaštite Romkinja po konkursima Ministarstva zdravlja u
okviru Dekade inkluzije Roma – iskustva”, Ženski prostor, Niš, 2012
“Socijalna sigurnost”, Drenka Vuković, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2009.
STAT.GOD. RS 2012
“Umetnost preživljavanja: Gde i kako žive Romi u Srbiji”, Jakšic, B., Bašić G., Institut za filozofiju i društvenu
teoriju, Beograd, 2005
UN Annual Report for 2011 for the Republic of Serbia
171
Spisak literature
•
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
“Vladine politike prema Romima”, Rozalija Ilić, Emilija Ilić, Ivanka Rakonjac, Slavoljub Djordjević, 2009.
Kragujevac
Međunarodni i nacionalni dokumenti
• Ustav Republike Srbije, član 100, 182.
• Evropska socijalna povelja (revidirana)
• Evropska strategija SZO “Regionalno zdravlje - 21 cilj za 21. vek”
• Konvencija o pravima deteta
• Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije
• Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima
• Milenijumska deklaracija sa milenijumskim ciljevima razvoja UN
• Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji
• Program unapređenja zdravstvenog položaja posebnih grupa stanovništva Ministarstva zdravlja (Plan za
zdravstvenu zaštitu Roma)
• Preporuka Svetskog samita UN o prevazilaženju socijalnih razlika
• Akcioni plan sa sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji
• “Zdravstvena politika Srbije”
• “Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu”
• Strategija za smanjenje siromaštva
• Strategija javnog zdravlja u RS
• Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata
• Strategija razvoja sistema socijalne zaštite
• Strategija razvoja zdravlja mladih Republike Srbije
• Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti
• Zakon o zdravstvenom osiguranju
• Zakon o socijalnoj zaštiti
• Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom
• Zdravlje za sve u 21. veku - okvir za Evropski region
• Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine
• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 88/10)
• Nacionalni akcioni planovi zapošljavanja za 2011. i 2012. godinu
• Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2013. Godinu
• Nacrt Strategije za integraciju Roma Republike Srbije iz 2003. godine.
• Akcioni planovi za zapošljavanje Roma iz 2009, 2010, 2011, 2012. godine
• Okvirna konvencija za zastitu nacionalnih manjina, Treći periodični izveštaj, Vlada RS, Beograd, 2012,
• Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima, Drugi periodični izveštaj, Vlada RS, Beograd, odeljak
284, str.131 i 132
• Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, (“Sl. glasnik RS” br. 121/12 od 24.12.2012.)
• Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina
Web izvori:
• http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/country-by-country/serbia/SRB-CbC-IV-2011-021-ENG.pdf
• http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/03/Strategija-SR-web-FINAL.pdf
• http://www.slglasnik.info/sr/13-24.02.2012/Sl.-Glasnik/13/2012/
• http://www.crnps.org.rs/wp-content/uploads/Platforma-za-ostvarivanje-prava-na-adekvatno-stanovanje.
pdf
• http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/izvestaji/posebnii-izvestaji/1329-2011-04-05-07-48-55
• http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/izvestaji/posebnii-izvestaji/1454--q-q• http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/izvestaji/posebnii-izvestaji/1448-2011-08-02-13-19-46
172
Praćenje sprovođenja romskih politika na nacionalnom i lokalnom nivou u Republici Srbiji
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Spisak literature
http://www.praxis.org.rs/index.php/sr/reports-documents/praxis-reports/item/571-analysis-of-the-mainobstacles-and-problems-in-access-of-roma-to-the-right-to-adequate-housing
http://www.errc.org/article/serbia-country-profile-2011-2012/4166
http://www.ombudsman.rs/attachments/BELVIL.pdf
http://www.ulus-art.org/index.php?option=com_content&view=article&id=507:projektu-izgradnje-1100stanova-u-beogradu&catid=57:obavestenja-za-clanone-&Itemid=42
http://www.ombudsmanapv.org/ombjo/attachments/article/633/Izvestaj_PO_2011_Final_001.pdf
http://www.kirs.gov.rs/articles/readsporazumi.php?type1=44&lang=SER&date=0
http://www.kirs.gov.rs/docs/read/Read_Sporazum_EU.pdf
http://www.kirs.gov.rs/docs/read/Read_Sporazum_EU.pdf
Izborne manipulacije: Vlaška stranka bez Vlaha, romska bez Roma, Blic, available at: http://www.blic.rs/Vesti/
Tema- Dana/322971/Velike-prevare-glasaca-Romska-stranka-bez-Roma-vlaska-lista-bez-Vlaha ,(pristupljeno
14.09.2012).
UN Generalna skupština, Univerzalna dekleracija o ljudskim pravima, 10 December 1948, 217 A (III), član 6.
dostupna na: http://www.refworld.org/docid/3ae6b3712c.html [pristupljeno 27 avgusta 2013].
UN Generalna skuština, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, 16. Decembar 1966, Ujedinjene
nacije, Treaty Series, vol. 999, p. 171, clan 16, dostupno na: http://www.refworld.org/docid/3ae6b3aa0.
html [pristupljeno 27 avgusta 2013]
UN Generalna skuština, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom: usvojena na generalnoj skuštini 24
januara 2007, A/RES/61/106, dostupna na: http://www.refworld.org/docid/45f973632.html [pristupljeno 27
avgusta 2013]
UN Generalna skuština, Konvencija o statusu lica bez državljanstva, 28 septembar 1954, , , vol. 360, p. 117,
clan 32, dostupno na: http://www.refworld.org/docid/3ae6b3840.html [pristupljeno 27. avgusta 2013]
UN Generalna skuština, Konvencija o smanjenju broja lica bez državljanstva, 30 avgust 1961, vol. 989, p.
175, dostupno na : http://www.refworld.org/docid/3ae6b39620.html [prstupljeno 27. avgusta 2013]
Veb sajt Muzeja romske kulture, http://www.romamuseum.rs/onama.html
Veb sajt Skupstine opstine Apatin, http://www.soapatin.org/
Veb sajt Zastitnika gradjana, http://www.ombudsman.rs/attachments/2370_odgovor%20mk%2034.pdf
Written comments by the European Roma Rights Center concerning Serbia, Regarding EU Accession Progress
for Consideration by the European Commission during its 2013 Review, dostupno na: (http://www.errc.org/
cms/upload/file/ec-progress-report-serbia-2013.pdf )
“Birth registration and the right of everyone to recognition everywhere as a person before the law”, UN Savet
za ljudska prava, Rezolucija 19/9, dostupno na http://www.refworld.org/pdfid/503cdba52.pdf (pristupljeno
27 avgusta 2013)
United Nations 2011 Annual Report for The Republic of Serbia
UN Human Rights Committee (HRC), CCPR General dostupno na: http://www.unhcr.org/refworld/
docid/453883fc0.html (pristupljeno 13. oktobra 2012).
UN General Assembly, Declaration on the Rights of Persons Belonging to National or Ethnic, Religious
and Linguistic Minorities, 18 December 1992, A/RES/47/135, available at: http://www.unhcr.org/refworld/
docid/3ae6b38d0.html (pristupljeno 13. oktobra 2012)
Recommendation 1557, n. 21, at p. 10. 41 Council of Europe, Parliamentary Assembly
Resolution 1740 (2010) The situation of Roma in Europe and relevant activities of the Council of Europe, 22
June 2010, available at: http://assembly.coe.int/ASP/Doc/XrefViewHTML.asp?FileId=17875&Language=EN>
(pristupljeno 14.09.2012).
173
BELEŠKE
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
174
BELEŠKE
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
175
Izdavač:
Centar za prava manjina
Beograd
Za izdavača:
Sandra Abramović
Objavljeno:
2013. godine
Urednici/e:
Petar Antić, Osman Balić, Ivana Koprivica
Autori/ke:
Milena Mihajlović
Slavica Vasić
Osman Balić
Rozalija Ilić
Branislava Žarković
Marina Mijatović
Tatjana Lazor Obradović
Đurđica Ergić
Leposava Mitrović
Petar Antić
Tehničko uređenje, prelom i dizajn:
RN, Gordan Blažić
Štampa:
Maximagraf, Petrovaradin
176
Download

Ovde - CPZV