С А Д Р Ж А Ј:
страна
1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ДРЖАВНОМ ОРГАНУ И ИНФОРМАТОРУ
004
2. ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА
022
3. ОПИС ФУНКЦИЈА СТАРЕШИНА
031
4. ОПИС ПРАВИЛА У ВЕЗИ СА ЈАВНОШЋУ РАДА
037
5. СПИСАК НАЈЧЕШЋЕ ТРАЖЕНИХ ИНФОРМАЦИЈА ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
039
6. ОПИС НАДЛЕЖНОСТИ, ОВЛАШЋЕЊА И ОБАВЕЗА
040
7. ОПИС ПОСТУПАЊА У ОКВИРУ НАДЛЕЖНОСТИ, ОВЛАШЋЕЊА И ОБАВЕЗА 044
8. НАВОЂЕЊЕ ПРОПИСА
045
801.) Закон о Црвеном крсту Србије (СЛ. Гласник РС, бр. 107/2005.)
046
802.) Статут Црвеног крста Србије усвојен 9. децембра 2009. године
053
803.) Женевске конвенције од 12. августа 1949. године
079
804.) Допунски протоколи од 8. јуна 1977. године и 8. децембра 2005. године 105
805.) Изјава министра спољних послова 21755/1 од 1. августа 2006. године
131
806.) Статут Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца
132
807.) Статут Међународне Федерације друштава Црвеног крста и
Црвеног полумесеца
144
808.) Статут Међународног комитета Црвеног крста
171
809.) Резолуција 2
175
810.) Етички кодекс за волонтере и запослене у Црвеном крсту Србије
181
811.) План акције Црвеног крста Србије за перод 2010 – 2014 година
185
812.) Закон о употреби и заштити знака и назива Црвеног крста
(са коментаром)
197
813.) Одлука о образовању и начину рада комисија Управног одбора
Црвеног крста Србије за период 2010 – 2014 година
220
814.) Пословник о раду Скупштине Црвеног крста Србије
224
815.) Пословник о раду Управног одбора Црверног крста Србије
232
816.) Пословник о раду Надзорног одбора Црвеног крста Србије
240
817.) Правилник о организовању и деловању младих у Црвеном крсту Србије 248
818.) Правилник о безбедности и здрављу на раду радника
Секретаријата Црвеног крста Србије
263
819.) Правилник за спровођење такмичења екипа Црвеног крста у
пружању прве помоћи
270
820.) Правилник о употреби знака Црвеног крста у Црвеном крсту Србије
279
821.) Правилник о организацији и раду Службе тражења у
Црвеном крсту Србије
294
822.) Правилник о утврђивању услова и критеријума за додељивање
признања Црвеног крста Србије
297
823.) Упутство о раду Службе тражења Црвеног крста Србије
304
824.) Упутство о дифузији у Црвеном крсту Србије
308
825.) Упутство о међународној сарадњи у Црвеном крсту Србије
315
826.) Упутство за образовање и рад основних облика деловања
Црвеног крста
322
827.) Извештај о раду Црвеног крста Србије за 2010. годину
332
828.) План рада Црвеног крста Србије за 2011. годину са
Календаром активности
829.) Одлука о чланарини Црвеног крста за 2011. годину
830.) Извештаји независног ревизора
429
488
489
9. УСЛУГЕ КОЈЕ ОРГАН ПРУЖА ЗАИНТЕРЕСОВАНИМ ЛИЦИМА
492
10. ПОСТУПАК РАДИ ПРУЖАЊА УСЛУГА
493
11. ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О ПРУЖЕНИМ УСЛУГАМА
494
12. ПОДАЦИ О ПРИХОДИМА И РАСХОДИМА
499
13. ПОДАЦИ О ЈАВНИМ НАБАВКАМА
502
14. ПОДАЦИ О ДРЖАВНОЈ ПОМОЋИ
503
15. ПОДАЦИ О ИСПЛАЋЕНИМ ПЛАТАМА, ЗАРАДАМА И ДРУГИМ ПРИМАЊИМА 504
16. ПОДАЦИ О СРЕДСТВИМА РАДА
505
17. ЧУВАЊЕ НОСАЧА ИНФОРМАЦИЈЕ
508
18. ВРСТЕ ИНФОРМАЦИЈА У ПОСЕДУ
509
19. ВРСТЕ ИНФОРМАЦИЈА КОЈИМА ДРЖАВНИ ОРГАН ОМОГУЋАВА ПРИСТУП 510
20. ИНФОРМАЦИЈЕ О ПОДНОШЕЊУ ЗАХТЕВА, ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈАМА ОД
ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
511
1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ДРЖАВНОМ ОРГАНУ И ИНФОРМАТОРУ
Информатор је сачињен сагласно Закону о слободном приступу информацијама
од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10) и према
Упутству за објављивање информатора о раду државног органа („Службени гласник РС“,
бр. 68/10).
Информатор је издао Црвени крст Србије, са седиштем у Београду, у улици
Симина број 19. - Београд.
Сврха објављивања Информатора је информисање јавности о документима и
информацијама које поседује или којима располаже Црвени крст Србије у оквиру свог
делокруга рада.
Информатор садржи податке који су од значаја за садржину, обим и начин
остваривања права заинтересованих лица на приступ информацијама од јавног значаја.
ЛИЦЕ ОДГОВОРНО ЗА ТАЧНОСТ И ПОТПУНОСТ ПОДАТАКА:
Весна Миленовић, генерални секретар, у складу са тачком 8. Упутства за израду и
објављивање информатора о раду државног органа.
ЛИЦЕ ОВЛАШЋЕНО ЗА ПОСТУПАЊЕ ПО ЗАХТЕВИМА ЗА СЛОБОДАН ПРИСТУП
ИНФОРМАЦИЈАМА ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА:
Слађана Димић, стручни сарадник
ДАТУМ ПРВОГ ОБЈАВЉИВАЊА ИНФОРМАТОРА:
Октобар 2011. године.
ДАТУМ АЖУРИРАЊА
Октобар 2011. године
ДОСТУПНОСТ ИНФОРМАТОРА
- на сајту Црвеног крста Србије, www.redcross.org.rs
- у електронском и штампаном облику у просторијама Црвеног крста Србије.
Назив организације: Црвени крст Србије
Адреса: Симина 19, 11 000 Београд, Стари град, Србија
Матични број: 07002726
ПИБ: 100067064
Жирорачун: 255-0013100101000-80
Тел/Phone:+381 11 30 32 125;30 32 129; Факс/Fax: +381 11 2634 – 348
P.O.Box 108;
Датум оснивања: 06. 02.1876. и у континуитету је међународно признат од 14. јуна 1876.
године.
Делатност: 8899 – Остала непоменута социјална заштита без смештаја
Заступник: Весна Миленовић, генерални секретар
Председник: Проф. др Драган Радовановић, волонтер
Област остваривања циљева: хуманитарна
Чланство: Међународна Федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца и
саставни је део Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца
Е-mail: [email protected] ; www.redcross.org.rs
Црвени крст Србије је хуманитарна, независна и добровољна организација и
једино национално друштво у Републици Србији.
На основу Женевских конвенција од 12. августа 1949. године, надлежне власти
Републике Србије су признале Црвени крст Србије као једино национално друштво у
Републици Србији и помоћни орган јавних власти у Републици Србији, изјавом министра
спољних послова 21755/1, од 1. августа 2006. године.
У односима са јавним властима Црвени крст Србије задржава аутономију која му
омогућава да у свако доба делује у складу са Основним принципима Међународног
покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
Јавне власти ће у свако доба поштовати приврженост националног друштва
Основним принципима.
Основни принципи Црвеног крста су:
Хуманост
Међународни покрет црвеног крста и црвеног полумесеца, рођен у жељи да без
дискриминације укаже помоћ на бојном пољу, у свом међународном и националном
виду, настоји да спречи и ублажи људске патње и свим приликама. Његов циљ је да
штити живот и здравље и да обезбеди поштовање људске личности. Он унапређује
узајамно разумевање, пријатељство, сарадњу и трајан мир међу свим народима.
Непристрасност
Он не прави никакву разлику према народности, раси, верским убеђењима, класи
или политичком мишљењу. Он настоји да ублажи страдање појединаца, руковођен само
њиховим потребама, дајући првенство најхитнијим случајевима несрећа.
Неутралност
Да би очувао поверење свих, Покрет се не опредељује у непријатељствима и не
ангажује се у било које време у расправама политичке, расне, верске или идеолошке
природе.
Незав исност
Покрет је независан. Национална дру тва, која имају помоћну улогу у
хуманитарним активностима својих влада и подвргнута су законима у њиховим
земљама, морају увек да сачувају аутономију која ће им омогућити да у свако доба
делују у складу са принципима покрета.
Добровољност
То је добровољни Покрет за помоћ, који не покреће жеља за стицањем користи.
Јединство
У једној земљи може постојати само једно друштво Црвеног крста или Црвеног
полумесеца. Оно мора бити доступно свима и спроводи своју хуманитарну делатност на
целој територији.
Универзалност
Међународни покрет црвеног крста и црвеног полумесеца, у коме сва друштва
имају једнаки статус и деле једнака права и дужности да се међусобно помажу, је
универзалан.
Органи у националном друштву су:
1. Скупштина
2. Управни одбор
3. Надзорни одбор
Чланови органа бирају се на период од четири године.
Чланови управних органа и комисија Црвеног крста Србије своје дужности
обављају волонтерски.
Чланови Скупштине Црвеног крста Србије XIX сазива за мандатни период
2010 – 2014 година су:
1. Др. Борислав Ђорђевић, Зрењанин, Војводина
2. Др. Тот Барна Елвира, Ада, Војводина
3. Бранислав Шобот, Бачка Паланка, Војводина
4. Јосип Кошпенда, Бачка Топола, Војводина
5. Др. Лука Добријевић, Кикинда, Војводина
6. Велинка Фара, Ковин, Војводина
7. Мр. сци Сињка Сомер, Нови Сад, Војводина
8. Страхиња Гобељић, Нови Сад, Војводина
9. Радивоје Радивојевић,Оџаци, Војводина
10. Др Зоран Недић, Панчево, Војводина
11. Др Љиљана Столић, Рума, Војводина
12. Милош Петровић, Сомбор, Војводина
13. Др. Ненад Голубовић, Сремска Митровица, Војводина
14. Габор Ивковић, Суботица, Војводина
15. Горан Поповић, Тител, Војводина
16. Живојин Јокановић, Грачаница, Косово и Метохија
17. Драгиша Мурганић, Косовска Митровица, Косово и Метохија
18. Биљана Вукојичић, Косовска Митровица, Косово и Метохија
19. Др. Живадин Јанићијевић, Лепосавић, Косово и Метохија
20. Бојана Гвоздић, Звечан, Косово и Метохија
21. Драган Стојановић, Ново Брдо, Косово и Метохија
22. Зоран Бошкоћевић, Штрпце, Косово и Метохија
23. Др. Радомир Јанковић, Зубин Поток Косово и Метохија
24. Милена Недељковић, Зубин Поток, Косово и Метохија
25. Момчило Дашић, Пећ, Косово и Метохија
26. Татјана Зрнић, Палилула, Београд
27. Зоран Ранковић, Нови Београд, Београд
28. Југослав Карунц, Вождовац, Београд
29. Весна Станић, Звездара, Београд
30. Др. Слободан Тошић, Гроцка, Београд
31. Звездан Брадић, Чукарица, Београд
32. Милош Савић, Земун, Београд
33. Ранко Демировић, Стари град, Београд
34. Гордана Влајић, Лазаревац, Београд
35. Проф. др Драган Радовановић, Савски Венац, Београд
36. Момчило Вучковић, Параћин
37. Кристина Томић, Пожега
38. Др. Милан Мирковић, Горњи Милановац
39. Мирјана Радојичић, Лучани
40. Живорад Станојевић, Јагодина
41. Др. Милутин Михајловић, Ваљево
42. Зорица Петковић, Краљево
43. Др. Владимир Трифуновић, Краљево
44. Прим. др Стеван Китанић, Крагујевац
45. Невенка Богдановић, Крагујевац
46. Саша Обрадовић, Пожаревац
47. При. др Светозар Петровић, Ниш
48. Мирољуб Марјановић, Ниш
49. Вера Благојевић,Топола
50. Борко Павић, Богатић
51. Нада Грујић, Владимирци
52. Јагода Бојовић, Лозница
53. Мирослав Манојловић, Шабац
54. Драгиша Ковачевић, Шабац
55. Снежана Цветковић, Велика Плана
56. Марина Урошевић, Аранђеловац
57. Томислав Стефановић, Врање
58. Радосав Мајдевац, Крушевац
59. Др. Александар Игњатовић, Сврљиг
60. Небојиша Јовановић, Свилајнац
61. Миодраг Симић,Ћуприја
62. Един Поровић, Пријепоље
63. Др. Босиљка Радовић, Смедерево
64. Бранко Ненадић, Ужице
65. Александар Аксентијевић, Бајина Башта
66. Милан Драшкић, Чачак
67. Љиљана Костић, Нови Пазар
68. Анкица Мојсиловић, Ивањица
69. Фатима Алић,Тутин
70. Топлица Ђорђевић, Алексинац
71. Боривоје Михаиловић, Зајечар
72. Часалав Коцић, Власотинце
73. Верица Радовић, Прибој
74. Драган Величковић, Лесковац
75. Љуба Маринковић, Неготин
76. Др. Милица Игић, Пирот
77. Душица Динић, Прокупље
78. Мома Станимировић, Петровац
79. Љубиша Ранисављевић,Уб
80. Драган Вуковић,Трстеник
81. Братислав Лазаревић, Бујановац
Чланови Управног одбора Црвеног крста Србије за мандатни период 2010 – 2014
година су:
1. Проф.др Драган Радовановић, председник, Београд
2. Др. Милутин Михајловић, потпредседник, Ваљево
3. Др. Борислав Ђорђевић, потпредседник, Зрењанин,
4. Живојин Јокановић, Грачаница, потпредседник
5. Мр.сци Сињка Сомер, Нови Сад
6. Драгиша Мурганић, Косовска Митровица
7. При. др Стеван Китанић, Крагујевац,
8. Прим. др Предраг Јелача, Београд
9. Др. Јанош Ађански, Бачка Топола
10. Др. Милан Мирковић, Горњи Милановац
11. Свештеник Александар Нашпалић, Штрпце
12. Смиљка Лазић, Министарство финансија
13. Младенка Милетић, Министарство за рад и социјална питања
14. Иван Тасовац, Београд
15. Бранко Ненадић, Ужице
16. Гордана Јововић, Рума
17. Бојана Гвоздић, Звечан
18. Страхиња Гобељић, Нови Сад
19. Велинка Фара, Ковин
20. Звездан Брадић, Чукарица
21. Томислав Стефановић, Врање
Чланови Надзорног одбора Црвеног крста Србије за мандати период 2010 – 2014
година су:
1. Дејан Јовановић из Ниша, председник
2. Небојша Јеличић из Параћина, потпредседник
3. Злата Радисављевић из Зајечара
4. Др. сци Мирјана Сујић из Новог Сада и
5. Миодраг Ацић из Косовске Митровице
Потпредседници Црвеног крста Србије за мандатни период 2010 - 2014 година
су:
1. Др. Милутин Михајловић из Ваљева
2. Др. Борислав Ђорђевић из Зрењанина и
3. Живојин Јокановић из Грачанице
Управни органи Црвеног крста Србије одлуке доносе на седницама којима
присуствује више од половине чланова, већином гласова присутних чланова који гласају.
Изузетно од ове одредбе, уколико не постоји кворум за доношење одлуке, може
се сазвати нова седница управног одбора у року од два дана, ако је неопходно да се
хитно донесе одлука.
Ако ни на поновљеној седници не постоји пропиусани кворум, одлука се сматра
донетом ако седници присуствује једна трећина чланова управног одбора и ако за
одлуку гласа већина присутних чланова који гласају.
Органи могу доносити одлуке, у ванредним околностима и у случају великих
елементарних и других несрећа, телефонским изјашњавањем.
О одлукама донетим на овај начин информише се орган који је одлуку донео на
првој наредној седници.
Чланови комисија Управног одбора Црвеног крста Србије за мандатни период 2010
– 2014 година
I Комисија за Организацију, развој и нормативну делатност
1.Прим. др Предраг Јелача из Београда, председник
2.Радованка Поповић – Јанковић из Руме, потпредседник
3.Слободан Ђорђевић из Параћина
4.др Стеван Сомборац из Новог Сада
5.Драгомир Ћитић из Ужица
6.Томислав Живановић из Смедерева
7.Зорица Петковић из Краљева
8.Јован Павловић из Зубиног потока
9.Ивана Дашић - Марисављевић из Београда
Секретар комисије је Драгослав Карић.
II Комисија за социјалну и хуманитарну делатност
1.Љиљана Крстић из Крагујевца, председник
2. Брана Лазић из Савског венца, потпредседник
2. Марија Вујошевић из Новог Сада
3.Стеван Стојановић из Сврљига
4.Душица Динић из Прокупља
5. Ружица Марковић из Лепосавића
6. Весна Мелезовић из Лозница
7.Соња Јовковић из Рашке
8. Биљана Зекавица - Министарство рада и социјалне политике
Секретар комисије је Драгица Кљајић.
III Комисија за здравствену делатност
1. Др. сци мед Александра Милићевић – Калашић из Београда, председник
2.др Мирјана Радовановић из Београда
3.др Иван Вукосављевић из Јагодине
4.др Босиљка Радовић из Смедерева
5. Специјална болница за болести зависности
6. др Јелица Крчмаревић из Витине
7.др Љиљана Столић из Руме
8.др Ђурђа Кисин из Института за јавно здравље „Батут“
9.др Завен Дер Хазарјан из Ваљева
Секретар Комисије је Наташа Тодоровић.
IV Комисија за прву помоћ
1.др Бранислав Љиљак из Београда, председник
2.др Борислав Ђорђевић из Зрењанина
3.Ранко Демировић из Старог града
4.др Светозар Петровић из Ниша
5.Доц. др Сања Мазић - Радовановић из Београда
6.Света Живић из Грачанице
7.др Бисерка Обрадовић из Београда
8.Бранислав Вулетић из Сремске Митровице
9.Милош Ћоровић из Крагујевца
За седнице Комисије позива се др Градимира Ђорђевића из Зајечара.
Секретар комисије је др Љубица Алексић.
V Комисија за добровољно давалаштво крви
1.др Милутин Михаиловић из Ваљева, председник
2.Страхиња Гобељић из Новог Сада
3.Донго Золтан из Кањиже
4.Стојан Прокоповић из Ниша
5.Јулија Котал из Црвеног крста Београд
6.Ивана Родић из Института за трансфузију крви Србије
7. Јосип Бошњаковић из Завода за трансфузију крви Нови Сад
8.др. Биљана Николић из Завода за трансфузију крви Ниш
9.Верко Миловановић из Трстеника
Секретар комисије је Марија Чукић.
VI Комисија за подмладак и омладину
1. Александар Пантелић из Старог града, председник
2. Снежана Петровић из Шапца, потпредседник
3. Александар Шеврт из Ужица
4. Томислав Марковић из Горњег Милановца
5. Соња Салман из Ћићевца
6. Марко Андрејевић из Ивањице
7. др Владимир Трифуновић из Краљева
8. Анђела Папић из Црвеног крста Војводине
9. Бојана Чемерикић из Црвеног крсат Косова и Метохије
Секретар комисије је Биљана Цветковић.
VII Комисија за финансијска питања, инвестиције, непокретну имовину
и рад одмаралишта
1.Проф. др Мирјана Петковић из Београда, председник
2.Мр. Марија Пантелић из Београда, потпредседник
3.Братислав Лазаревић из Бујановца
4.Радмила Добрић из Краљева
5.Аранка Фелбаб из Кикинде
6.Весела Јевтић из Младеновца
7.Драгиша Мурганић из Косовске Миитровице
8. Драгиша Ковачевић из Шапца
9. Светлана Нешковић из Ниша
Секретари комисије су Александар Савић и Бојана Самарџић.
VIII Комисија за деловање у несрећама
1.Момчило Вучковић из Параћина, председник
2. пуковник др Никола Зец из Војске Србије, ВМА – командант лаке пољске болнице,
учесник у мировним – хуманитарним мисијама ВС
3. Проф. Зоран Чворовић са Факултета безбедности – шеф катедре за цивилну заштиту
и заштиту животне средине
4. Бранислав Шобот из Бачке Паланке
5. Бранко Јовановић из МУПа Републике Србије - сектора за ванредне ситуације –
начелник Управе за управљање ризицима
6. Александра Танасијевић из Зрењанина
7.Саша Николић из Косовске Митровице
8. Даница Мурганић из Раковице
9. Мирослав Ђукић из Ваљева
Секретар комисије је Ђула Лошонц.
IX Комисија за спасилаштво на водама и планинама
1.Жолт Сенди из Суботице
2.Доц. др Сања Мазић - Радовановић из Београда
3.Др Зоран Илић из Бруса
4.Иван Миленовић из Старог града
5.Бранко Стевановић из Бајине Баште
6.Представник ДИФ-а са катедре за пливање
Секретар комисије је Бранислав Миленковић.
X Комисија за службу тражења
1.Љиљана Костић из Новог Пазара, председник
2.Милица Делевић из Косовске Митровице, потпредседник
3.Душанка Станојчић из Новог Сада
4.МУП – оделење за потраге
5.Представник Комисије Владе Републике Србије за нестала лица
6.Наташа Вуковић са Звездаре
7.Весна Јаковљевић из Краљева
Секретар комисије је Гордана Радукић.
XI Комисија за међународну сарадњу
1.Виданка Мишић из Београда, председник
2.Мр. сци Сињка Сомер из Новог Сада, потпредседник
3.Прим. др Стеван Китанић из Крагујевца
4.др Татјана Икић из Звечана
5.Бранко Ненадић из Ужица
6.Ивана Дашић - Марисављевић из Београда
7.Мирослав Милошевић - Министарство спољних послова – Дирекција за људска права и
заштиту човекове околине
Секретар комисије је Љубомир Миладиновић.
XII Комисија за информисање и пропаганду
1. Ивана Петровићиз Београда, председник
2.Невенка Богдановић из Крагујевца
3. Биљана Стијеља из Вечерењих новости
4. Бранка Васиљевић из Политике
5.Миланка Воргић из Новог Сада
6.Ксенија Шупић из Ужица
7. Слободан Дишовић из Врњачке Бање
8. Живорад Станојевић из Јагодине
9. Небојша Јовановић из Свилајнца
Секретар комисије је Слађана Димић.
XIII Комисија за међународно хуманитарно право
1. Проф.др Миодраг Старчевић из Београда, председник
2. Дејан Укропина из Новог Сада
3. потпуковник Мате Мартинић из Центра за мировне операције, Генералштаб Војске
Републике Србије
4. Јелена Ђурић из Министарствоа унутрашњих послова
5.Др. Бошко Јаковљевић из Београда
6. Александар Сулић из Ћићевца
7. Анђела Симић са Звездаре
8.Жељко Лежаја из МКЦК
9.Стојан Прокоповић из Ниша
За седнице Комисије се позива Снежану Савић из Београда
Секретар комисије је Саша Аврам.
Редакција часописа „Црвени крст Србије“
1. Виданка Мишић из Београда, председник
2.Сузана Миричић из Велике Плане
3.Ивица Милојевић из Београда,ФПН
4.Милоје Радовић из Краљева
5.др Светлана Јанковић из Завода за јавно здравље из Београда
6.Ана Драгојловић из Обреновца
7.Душица Виторовић из Ужица
8.Игор Радмановић из Ковина и Међународне федерације друштава Црвеног
Црвеног полумесеца
9. Мр. Милета Абазовић из Нове Вароши
Секретар редакције је Слађана Димић.
крста и
Чланови Статутарне комисије Црвеног крста Србије су:
1. Стојан Прокоповић, председник – секретар Црвеног крста Ниш
2. Ружица Манојловић, потпредсеник - правник у Секретаријату Црвеног крста
Војводине
3. Весна Миленовић - генерални секретар Црвеног крста Србије
4. Мр сци Сињка Сомер – секретар Црвеног крста Војводине
5. Драгиша Мурганић секретар Црвеног крста Косова и Метохије
6. Прим др Предраг Јелача - члан Управног одбора и председник Комисије за
организацију, развој и нормативну делатност
7. Мр Миодраг Милетић – волонтер Црвеног крста са Чукарице и
8. Мирко Васиљевић – стручни сарадник за правне послове у Секретаријату Црвеног
крста Србије
Секретар комисије је Драгослав Карић.
За праћење примене Правилника о расподели средстава по Закону о Црвеном
крсту Србије и Закону о играма на срећу за период 2010 – 2014 година формиране
су Паритетне радне групе у саставу:
1. Драгомир Ћитић из Ужица
2. Радованка Поповић – Јанковић из Руме
3. Страхиња Гобељић из Новог Сада
4. Слободан Ђорђевић из Параћина
5. Томислав Живановић из Смедерева
6. Весела Јевтић из Младеновца
7. Аранка Фелбаб из Кикинде
8. Томислав Стефановић из Врања
9. Милета Шпица из Пријепоља
10. Звездан Брадић са Чукарице
11. Велинка Фара из Ковина
12. Драгиша Ковачевић из Шапца и
13. Радмила Добрић из Краљева
Рад Паритетних радних група прати Драгослав Карић.
Црвени крст Србије има Дечје одмаралиште у
Баошићу код Херцег Новог.
Дечје одмаралиште Црвеног крста Србије "Криста
Ђорђевић" налази се у Баошићу, у заливу Бока
Которска, 8 километара јужно од Херцег Новог, према
Котору и Тивту.
Одмаралиште је намењено за организован боравак
група деце од 5 до 14 година уз пратњу васпитача.
Капацитет објекта је 300 лежаја, у дечјим
вишекреветним и васпитачкиим 2-креветним собама.
Сопствена кухиња са трапезаријом омогућава
пансионску исхрану са 4 оброка дневно. Одмаралиште
има сопствену плажу, спасиоце на води, учитеља
пливања,л етња школа Црвеног крста Србије, службу
безбедности корисника услуга, дискотеку, ТВ и видео
салу, библиотеку и просторију са условима за
одржавање наставе.
У току рада објекта обезбеђена је стручна здравствена заштита у амбуланти
Одмаралишта.
Пакет аранжман који обезбеђује давалац услуга чине:
1. Аутобуски превоз у доласку и повратку корисника
2. Аранжман подразумева 10 пансиона и 9 ноћења
3. Смештај деце и васпитача у Одмаралишту у двокреветним и вишекреветним собама
4. Исхрана од 4 оброка дневно (доручак, ручак,ужина и вечера)
5. Ланч пакет (храна за пут) на дан одласка из Одмаралишта уместо вечере
6. Здравствену бригу о деци и васпитачима у току боравка у Одмаралишту /обезбеђен
лекар у амбуланти Одмаралишта/.
7. Закупљена плажа Одмаралишта, 2 професионална спасиоца на плажи, учитељ
пливања
8. Летња школа Црвеног крста Србије, организовање васпитних, културно - забавних и
спортско - рекреативних активности у складу са расположивим средствима и
могућностма Одмаралишта
9. Четири гратис места за групу од 47 платива места, од чега два за наставника васпитача,и два за децу од 7 - 14 година .
10. Шест гратис места на групу од 45 плативих места од 5 – 7 година , од чега два за
децу од 5 – 7 година и четри за наставника – васпитача.
11.Од укупне цене аранжмана умањене калкулисаним превозом и дневницама
васпитача .
Кориснику услуга припада 4% на име оперативних трошкова организовања и
припреме група и још 2 % уколико испуни све одредбе из уговора и уплату аранжмана
оконча најкасније недељу дана пре поласка деце у Одмаралиште.
12. Дневнице васпитачу - наставнику васпитне групе, у висини од 2. ЕУР у
противвредности динара дневно по детету у бруто износу, (наведенене накнаде вршиће
се по уговору о делу између корисника услуга и потписника уговора с једне стране и
васпитача – наставника групе с друге стране).
Обавезе корисника услуга Одмаралишта
а) Корисник обезбеђује групу или више група деце узраста од 5 до 14 година
(47+2+2=51)
б) Корисник обезбеђује једног васпитача на 23 деце школског узраста или једног
васпитача на 11 деце предшколског узраста
ц) Корисник се обавезује да износ уговореног аранжмана плати одједном или у више
рата .
д) Корисник може упућивати у Одмаралиште већи број деце и васпитача од уговореног,
искључиво у договору са управником Одмаралишта
е) Да за сву децу и васпитаче обезбеди здравствене листе које ће вођа групе приликом
доласка у Одмаралиште предати Управи Одмаралишта, као и да све особе са собом
понесу оверене здравствене књижице.
ф) Да за сву малолетну децу обезбеди оверене изјаве родитеља о упућивању
деце на море у датом термину на име васпитача пратиоца групе.
Цена коришћења услуга Одмаралишта:
- У предсезони за мај (IV смена)
уплате
- 225 ЕУР или динарска противвредност на дан
- У предсезони за јун (V,VI,ВVII)
уплате
- 235 ЕУР или динарска противвредност на дан
- У сезони(VIII,IX,X,XI,XII,XIII,XIV)
уплате
- 247 ЕУР или динарска противвредност на дан
- У подсезони (XV,XVI,XВII)
уплате
- 235 ЕУР или динарска противвредност на дан
Давалац услуга задржава право да измени цену коришћења услуга, уколико дође до
већих поремећаја на тржишту, промене курса размене валуте, промене пореских стопа,
за неотплаћени део аранжмана и приликом непридржавања динамике уплате
уговорених рата.
Начин плаћања од 8 рата ( прва рата 30 % од укупне суме )
За све ближе информације, можете се обратити на телефон 011 / 3032 - 125, 3032 - 127
локал 134,124 или 064/149 - 80 – 78/ 062-880-1516./ 00382-67-874-197./ 00382-31675-044.
У саставу националног друштва су: Црвени крст Војводине, Црвени крст Косова и
Метохије, Црвени крст Београд и организације Црвеног крста на територији градова и
општина.
Црвени крст Србије и организације Црвеног крста основане у јединици
територијалне аутономије или јединици локалне самоуправе имају својство правног лица
и за свој рад одговарају сопственим средствима.
ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА У ЦЕНТРАЛНОЈ СРБИЈИ
р.б.
Црвени крст
1.
АЛЕКСАНДРОВАЦ
2.
пош.бр
адреса
број телефона
факс
37230
10.август 25/1
037-751334,836-199МП
037-751-334
АЛЕКСИНАЦ
18220
М. Поповића 28
018-804-331
018-804-331
3.
АРАНЂЕЛОВАЦ
34300
Ива Андрића бб
034-711-080
034-725-400
4.
АРИЉЕ
31230
Трг Партизана 17
031-894-051
031-894-051
5.
БАБУШНИЦА
18330
Р.М.Шумадинца бб
010-683-045
010-683-045
6.
БАЈИНА БАШТА
31250
Светосавска 32
031-865-465
031-865-465
7.
БАТОЧИНА
34227
Вој. Путника бб
034-6842-365
034-842-365
8.
БЕЛА ПАЛАНКА
18310
Бранислава
Нушића 66
018-855-564
018-855-564
9.
БЛАЦЕ
18420
Светог Саве бб
027-371-314
027-371-314
10.
БОГАТИЋ
15350
М. Јовановића 23
015-7786-115
411-115
11.
БОЉЕВАЦ
19370
Д.Петровић 24
030-63-814
030-63-814
мобилни
069-751334
065-80433-11
063-80958-62
064-85902-73
063-82-66242
064-88633-14
064-25916-09
064-88633-37
064-88633-23
069-41136-44
064-880-
Име
прези
секрет
Славо
Никол
Топл
Ђорђе
Мари
Уроше
Мили
Ћосо
Слобо
Момчил
Љиљ
Мат
Славом
Милоје
Радица Ц
Драги
Гочма
Бош
Јовано
Драги
12.
БОЈНИК
16205
Трг слободе 2
016-821-186
016-821-186
13.
БОР - Повереништво
19210
Николе Пашића 31
030-421-721
030-421-721
14.
БОСИЛЕГРАД
18540
Првомајска бб
017-878-534
017-878-534
15.
БРУС
37220
Б. Петровића бб
037-825-735
037-825-735
16.
БУЈАНОВАЦ
18520
Трг Карађорђа бб
017-651-209,
654-008
017-650-064
17.
ВАЉЕВО
14000
М. Глишића 4
014-3521-115
014-3521115
18.
ВАРВАРИН
37260
Слободе бб
037-787197;789-236;
037-787-197
19.
ВЕЛИКА ПЛАНА
11320
026-521-152
026-521-314
20.
ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ
12220
012-662-207
012-61-128
21.
ВЛАДИМИРЦИ
15225
Светог Саве 18
015-513-389,
513-144
015-513-389
22.
ВЛАДИЧИН ХАН
18510
Боре Станковића 3
017-473-652
017-473-073
23.
ВЛАСОТИНЦЕ
16210
Д.Стојановића 8
016-875-177
016-875-177
24.
ВРАЊЕ
17500
Трг братства и
јединства 22
017-7416574;633;7411172
017-416-633
25.
ВРЊАЧКА БАЊА
36210
Краљевачка 17а
036-612-619
036-612-619
26.
ГАЏИН ХАН
18240
Милоша Обилића бб
018-860-025
018-860-025
27.
ГОЛУБАЦ
12223
Г.Тршића Мачка 7
012-678-145
012-678-145
28.
ГОРЊИ
МИЛАНОВАЦ
32300
Карађорђева 21
032-711-267
032-717-138
29.
ДЕСПОТОВАЦ
35213
Моравска 28
035-613557:611-810
035-613-557
30.
ДИМИТРОВГРАД
18320
Кирила и Методија 7
010-361-575
010-361-575
31.
ДОЉЕВАЦ
18410
18410 Дољевац
018-810-079
018-810-054
32.
ЖАБАРИ
12374
Кнеза Милоша 47
012-250-418,
250-219
012-250-418
33.
ЖАГУБИЦА
12320
Партизанска бб
012-643-847
012-443-847
34.
ЖИТОРАЂА
18412
Т. Хероји 10
027-8362-532
35.
ЗАЈЕЧАР
19000
Обилићев венац бб
019-431-747,
441-218
36.
ИВАЊИЦА
32250
Б. Нушића 12
032-664-755
032-664-755
37.
ЈАГОДИНА
35000
Браће Дирак 48
035-251-483
035-241-930
38.
КЛАДОВО
19320
Дунавска 49.
019-808-994
019-801-063
39.
КНИЋ
34240
34240 Кнић
034-510-134
034-510-134
40.
КЊАЖЕВАЦ
19350
Карађорђева 53
019-731-106
019-731-106
Краља
Александра И 86
Обала Краља
Петра И бб
027-8362532
019-441218064-88633-00
14-50
Коваче
062-598120
064-88632-98
064-66410-07
063-83-84357
063-454325
064-15426-02
063-11094-46
062-205340
065-38336-66
063-222805
064-88634-53
063-82-22459
Славо
Јанко
Атан
Стојч
Рус
Божил
Мир
Лопуш
Братис
Лазаре
Мирос
Ђук
Др Љуб
Обрад
Снеж
Цветко
Олив
Стојан
Богд
Попо
Саша Ни
Часлав
064-88632-60
Томис
Стефан
063-83061-22
063-77438-61
063-28-4760
063-635949
064-88633-28
064-01211-79
069-44050-05
063-250984
063-82-82081
063-72003-11
Слобо
Дишо
Драго
Милојк
Живад
Чучко
Томис
Марко
Зора
Малеш
Весна То
Даниј
Кост
Живо
Сав
Дејан Ни
Живо
Миленк
063-15127-41
Влад
Марко
063-80-75511
063-65-8253
064-21876-53
064-44801-03
069-86821-01
Анки
Мојсил
Живо
Станој
ДрСне
Мирче
Драг
Мајстор
Слобо
Радоји
41.
КОСЈЕРИЋ
31260
Олге Грбић 5
031-781-453
781-453
42.
КОЦЕЉЕВА
15220
Немањина 99 а
015-558-130
015-558-130
43.
КРАГУЈЕВАЦ
34000
С. Марковића 7
034-301926,332-617
034-332-617
44.
КРАЉЕВО
36000
Цара Лазара 19
036-316-650
036-234-770
45.
КРУПАЊ
15314
М.Тита 55
015-681-763
015-681-763
46.
КРУШЕВАЦ
37000
Чолак Антина бб
037-427-507
037-425-477
47.
КУРШУМЛИЈА
18430
Топличка 1
027-381233;080;
027-381-080
48.
КУЧЕВО
12240
Жике Поповића бб
012-852-279
012-842-793
49.
ЛАЈКОВАЦ
14224
Св. Саве 13
014-71-604, 73266
014-73-266
50.
ЛАПОВО
34220
Трг Драже
Михиловића 1
034-853-557
034-853-557
51.
ЛЕБАНЕ
16230
Цара Душана 55
016- 843-877
016-843-877
52.
ЛЕСКОВАЦ
16000
Р. Павловића 1
016-234-081
016-234-081
53.
ЛОЗНИЦА
15300
Марије Бурсаћ 1
015- 891-649,
645,653
015-891-648
54.
ЛУЧАНИ
32230
Танаска Рајића 1
Гуча
032-855-545
032-855-545
55.
ЉИГ
14240
Краљице Марије 4
014- 83-659
014-83-659
56.
ЉУБОВИЈА
15320
Омладинска 2
015-661-935
015-661-764
57.
МАЈДАНПЕК
19250
Н.Тесле бб
030-581-644
030-581-087
58.
МАЛИ ЗВОРНИК
15318
Рибарска 20
015-471-281
015-471-281
59.
МАЛО ЦРНИЋЕ
12311
М.Тита 37
012- 280-008
012-280-008
60.
МЕДВЕЂА
16240
Кеј бб
016- 891-206
016-891-206
61.
МЕРОШИНА
18252
Цара Лазара 19
018-4891-441
018-894-441
62.
МИОНИЦА
14242
Живојина Мишића
бб
014-62-190
62-190
63.
НЕГОТИН
19300
Хајдук Вељкова 17
019-545-164
019-545-164
64.
НИШ
18000
М.Обреновића 39
018-520441,511-317,316
018-523-718
65.
НОВА ВАРОШ
31320
Карађорђева 57
033-62-254
033-62-254
66.
НОВИ ПАЗАР
36300
XИИ српске
бригаде 120
020-331-640,641
020-331-641
67.
ОСЕЧИНА
14253
Браће Недића 19
014-451-107
014-51-107
68.
ПАРАЋИН
35250
Крагујевачка 4
69.
ПЕТРОВАЦ
12300
Српских владара
183
035-569-161,
570-092
012-331154,332-525
70.
ПИРОТ
18300
Николе Тесле 9/4
010-322-275
035-569-161
012-331-154
010-322-275
069-82562-34
064-80331-00
063-636583
063-10150-06
063-89073-10
064-88634-31
063-45-9723
063-539422
064-13-04330
062-82014-25
064-29184-99
063-40-7334
064-21-18515
063-653963
063-31-5421
062-88702-53
064-22740-78
063-80-40920
061-27323-17
064-90039-47
064-88633-31
064-81596-96
064-25051-83
063-404792
064-26823-97
064-88632-12
063-447278
060-0563279
062-354069
063-853-
Светл
Митро
Драг
Ашко
Неве
Богдан
Радм
Добр
Милена
Мило
Петрони
Мило
Никол
Грозд
Марко
Ружи
Срећко
в.д. Сла
Цветко
Вишес
Вукадин
Драг
Величк
Вес
Мелезо
Анк
Радоји
Драгана
Љубица
Тањ
Голубо
Драг
Никол
Раде Л
Љуљ
Косу
Олов
Мик
Сто
Лазаре
Голу
Маринк
Стој
Прокоп
Миле
Јојев
Љила
Кост
Снеж
Андр
Слобо
Дјордј
Мом
Станими
Соња
Станкови
76-66
71.
ПОЖАРЕВАЦ
12000
Таковска 6
012-223-144,
225-416
012-213-354
72.
ПОЖЕГА
31210
Косов. јунака бб
031-811-844
031-811-844
73.
ПРЕШЕВО
18532
З. Ајдини 2
017- 660-159
017-660-159
74.
ПРИБОЈ
31330
М. Селимовић 13
033-451-608
033-451-608
75.
ПРИЈЕПОЉЕ
31300
4. децембра 1а
76.
ПРОКУПЉЕ
18400
Трг топличких
јунака 16
77.
РАЖАЊ
37215
Партизанска 82/2
78.
РАЧА
34210
Карађорђева 48
79.
РАШКА
36350
М. Ивановића бб
80.
РЕКОВАЦ
35260
Краља Петра И 57
81.
СВИЛАЈНАЦ
35210
Ж. Ј. Шпанца бб
035-322-891
035-322-891
82.
СВРЉИГ
18360
Радетова 29/2
018-823-721
018-823-721
83.
СЈЕНИЦА
36310
Краља Петра И бб
020-741-067
020-741-067
84.
СМЕДЕРЕВО
11300
Краља Петра И 22
026- 222-543
026-222-349
85.
СМЕД.ПАЛАНКА
11420
Исидоре Секулић бб
026- 4317-314,
4316-048
026-317-314
86.
СОКОБАЊА
18230
Немањина 12
018-830-450
018-830-450
87.
СУРДУЛИЦА
18530
Српских владара бб
017-813-242
017-813-242
88.
ТОПОЛА
34310
Д. Радовића 2
034- 812-368
034-812-368
89.
ТРГОВИШТЕ
17525
ЈНА 34
017-452-614
017-452-614
90.
ТРСТЕНИК
37240
Р. Крстића 15
037-714-220
037-714-220
91.
ТУТИН
36320
С. Марковића 1
020- 811-061
020-811-061
92.
ЋИЋЕВАЦ
37210
Карађорђева 100
037-811-051
037-811-051
93.
ЋУПРИЈА
35230
Лоле Рибара 4
035-472-979
035-472-979
94.
УБ
14210
Првог маја 1
014-411-815
014-416-490
95.
УЖИЦЕ
31000
Велики парк 3
031-513-561
031-523-226
96.
ЦРНА ТРАВА
16215
Жике Радојковић
016-811-314
016-811-181
97.
ЧАЈЕТИНА
31310
Омладинска 28
031-831-641
031-831-641
98.
ЧАЧАК
32000
Епископа Н.
Максимовића 10
032- 372-662,
372-689
032-372-662
99.
ШАБАЦ
15000
Мачванска 76
015-344-461, 465
015-344-457
033-710019,714-311
027-324-220,
322-403
037-841098;246;
034-751-861
036-736648,738-170
035-711180,712-254
033-710-019
027-321-214
037-841-098
034-751-175
036-736-648
035-711-180
063-24-1649
064-54663-19
063-75824-38
064-88631-40
064-81988-91
063-40-1759
064-38826-99
063-60-7414
063-11800-30
062-290891
062-88547-63
063-691610
062-80-30870
063-81-89668
061-80345-61
064-66672-39
064-88633-63
063-45-8419
064-88632-79
064-23-46444
063-72662-47
063-80-92355
065-41471-83
064-88631-60
063-76265-00
062-223786
065-52212-12
063-35-6077
Брани
Живул
Снеж
Ђур
Амет А
Вери
Радов
Милета Ш
Душица
Илин
Сави
Бран
Стеван
Соњ
Јовко
Добр
Газд
Небо
Јовано
Стев
Стојан
Елвира
Томис
Живан
Снеж
Жарко
Мили
Миленк
Жакл
Миленк
Биља
Павлич
Јагода С
Верољ
Милова
Фатима
Слав
Салм
Миод
Сим
Слобо
Моло
Драго
Ћит
Влад
Радисав
Мил
Симо
Биља
Давидо
Драги
Коваче
ЦРВЕНИ
КРСТ
КОСОВА И
МЕТОХИЈЕ
ЦРВЕНИ КРСТ К И М
38220
Лоле Рибара 52
028-422-024
028/425-361
1.
КОС. МИТРОВИЦА
38220
Босанска
028-424-970
028/424-970
2.
ЗВЕЧАН
38227
Краља Милутина 17
028-664-525
028-664-525
3.
ЗУБИН ПОТОК
38228
Газиводе
028-460-022
028-460-022
4.
КОСОВО ПОЉЕ
38210
Угљаре
064-880-18-43
5.
ЛЕПОСАВИЋ
38218
Немањина 5
028-83-555
6.
ЛИПЉАН
38232
Суви До
064-880-18-34
7.
ОБИЛИЋ
38213
Племетина
028-467-891
8.
ОРАХОВАЦ
38249
Велика Хоча
029-77-156
9.
ШТРПЦЕ
38236
С. Брезовица
0290-73-527
0290/70527
10.
ВУЧИТРНК.Митровица
38220
В. Ћетковића 62
Прилужје
064-880-18-28
028/421-937
11.
ГЊИЛАНЕ
38250
село Партеш
0280-78-003
78-003
12.
ВИТИНА
38257
Врбовац
0280-80-462
13.
КАМЕНИЦА
38260
Вука Караџића
0280-372-399
372-299
14.
НОВО БРДО
38255
С.Бостане-Прековце
038-576-018
576-018
15.
ГРАЧАНИЦА
38205
Грачаница
038-64-120,65171
65-171
16.
ИСТОК-ОСОЈАНЕ
38335
Осојане
034-354-668
17.
КЛИНА
Грабац
064-880-18-53
18.
ПЕЋ
Бело Поље
064-880-18-56
19.
СРБИЦА
село Бање
028-425-100
20
УРОШЕВАЦ
Пабљак
062-303-531
20.
ДРАГАШ
Гора
21.
ПРИЗРЕН
Средска
028-83-555
467-891
026/318-776
028-425-100
064-88018-00
064-88018-11
064-88018-17
064-88018-26
064-88018-43
064-8801818
064-88018-34
064-88018-60
064-88018-64
064-88018-20
063-86-05716
063-76-9235
064-88018-48
064-88018-53
063-86-16356
063-81-37685
064-88018-55
063-83-27508
064-88018-56
064-88018-71
064-88018-52
Драги
Мурга
Саша Ни
Томиа
Кати
Славу
Божо
Јови
Митро
Радој
Филип
Новица Ж
Зоран В
Жик
Маниташ
Ивица П
Милу
Милади
Љуби
Пер
Томис
Раки
Саша П
Драг
Стојан
Света Ж
Мијомир
Пред
Сташ
Момч
Даш
Томаш
Љиљ
Нови
Јовано
Зећир З
064-88018-51
ЦРВЕНИ
КРСТ
ВОЈВОДИНЕ
р.б.
Црвени крст
пош.бр.
адреса
број телефона
факс
1.
АДА
24430
Лењинова 46
024-852-350
024-852-350
2.
АЛИБУНАР
26310
Млинска 23а
013-641-253
013-641-253
3.
АПАТИН
25260
Станка Опсенице
75/А 025/772-073
025-772-073
025-772-073
мобилни
063-85136-07
062-80171-38
064-01102-23
Бран
Глигори
Име и пр
секрет
Вилм
Криж
Дани
Чанчар
Тија
Бојан
063-532330
065-93783-78
063-592302
4.
БАЧ
21420
Грмечка 8а
021-771-244
021-771-244
5.
БАЧКА ПАЛАНКА
21400
Ж. Зрењанина 68
021-755-03-84
021-751-431
6.
БАЧКА ТОПОЛА
24300
Петефи бригаде 7
024-715-621
024-715-621
7.
БАЧКИ ПЕТРОВАЦ
21470
Кулпинска 13
021-782-565
021-782-565
8.
БЕЛА ЦРКВА
26340
Милетићева 2
013-853-289
013-853-289
064-12566-92
Татијана
Церовск
Влади
Радоњ
9.
БЕОЧИН
21300
Светосавска 2
021-871-043
021-871-043
-
Карло ш
10.
БЕЧЕЈ
21220
М.Тита 25
021-6912-577
021-6912577
064-21-15417
11.
ВРБАС
21460
М.Тита 141
021-707-702,704
021-707-704
-
12.
ВРШАЦ
26300
Змај Јовина 9
013-830-648
013-830-648
Драго
Милин
Крчм
Нико
Бош
Митраши
13.
ЖАБАЉ
21230
Нилоле Тесле 24
021-831-002
021-831-002
14.
ЖИТИШТЕ
23210
Ђуре Јакшића 4А
023-821-858
023-821-858
15.
ЗРЕЊАНИН
23000
Змај Јовина 1/а
023-562-006
023-562-006
16.
ИНЂИЈА
22230
Војводе Степе 34
022-561-445
022-561-445
17.
ИРИГ
22406
Војводе
Путника 39А
022-462-334
022-462-334
18.
КАЊИЖА
24420
Главна улица 33
024-873-644
024-873-644
19.
КИКИНДА
23300
Немањина 4
0230-22-569
0230-27-711
20.
КОВАЧИЦА
26210
Чапловићева 13
013-661-040
013-661-040
21.
КОВИН
26220
Михаила Пупина 19
013-743008,742-225
013-742-225
22.
КУЛА
25230
М.Тита 248
025-722-125
025-722-125
23.
МАЛИ ИЂОШ
24321
М.Тита 32
024-730-010,003
024-730-003
24.
НОВА ЦРЊА
23218
ЈНА 110
023-815-594
023-815-594
25.
НОВИ БЕЧЕЈ
23272
7
023-771-337
023-771-337
26.
НОВИ КНЕЖЕВАЦ
23330
К. Петра И
Карађорђевићаа
66а
0230-83-355
0230-82-678
27.
НОВИ САД
21000
Пионирска 12
021-66-22-755
021-6624097
28.
ОПОВО
26204
Брат. јединства 7
013-682-143
013-681-122
29.
ОЏАЦИ
25250
Железничка 30
025-542-235
025-742-235
30.
ПАНЧЕВО
26000
Ж. Зрењанина 15
013-301-530
013-346-602
31.
ПЕЋИНЦИ
22410
Ј. Негушевића 2
022-86-503
022-86-503
32.
ПЛАНДИШТЕ
26360
Војводе Путника 60
013-861-862
013-861-210
33.
РУМА
22400
В. Дугошевића 125
022-478-356
022-473-290
С. Маринковић
063-321052
063- 82-50393
063-643812
063-53-3295
063- 58-4011
069-608310
063-542785
063-531546
063-880-38-84
063-36-7170
063-72031-20
063-592447
063-643108
064-48974-91
063-581328
063/-53-5267
063-70350-44
063- 59-9503
063-25-9017
065-20835-58
065-861862
063- 535-
Славка Г
Брани
Шоб
Тибор Л
Драги
Стојш
Богд
Мијоко
Алекса
Танасиј
Мире
Седл
Бора Ћ
Ходик
Елже
Аран
Фелб
Мили
Захор
Велинка
Алекса
Ивано
Етелка Ш
Зор
Степан
Мом
Димитри
Стеван В
Страх
Гобељ
Иванка
Петров
Радивоје
Радивоје
Дјура
Бугарски
Анита Ж
Рад
Митро
Мр Бран
34.
СЕНТА
24400
Главни трг 3
024-811-475
024-811-475
35.
СЕЧАЊ
23240
В.Карађорђевића 69
023-841-001
023-841-001
36.
СОМБОР
25000
Апатински пут 19
025-431-430
025-22-737
37.
СРБОБРАН
21480
Светог Саве 15
021-730-501
021-730-501
38.
С.МИТРОВИЦА
22000
А. Чарнојевића 17
022-625-550
022-621-938
39.
С.КАРЛОВЦИ
21205
Пупинова 16
021-882-515
021-882-515
40.
СТАРА ПАЗОВА
22300
Б. Радичевића 2
022-310-103
022-310-102
41.
СУБОТИЦА
24000
Трг жртава
фашизма 3
024-621-100,101
024-621-105
42.
ТЕМЕРИН
21235
Новосадска 326
021-844-858
844-858
43.
ТИТЕЛ
21240
Главна 4
021-862-033
021-862-033
44.
ЧОКА
23320
П. Драпшина 30
0230-71-484
0230-71-484
45.
ШИД
22240
Цара Лазара 10
022-712-310
022-712-310
46.
ЦРВЕНИ КРСТ
ВОЈВОДИНЕ
21000
Пионирска 8
021-422-526,454
021-423-750
пош.бр.
адреса
број телефона
факс
225
Јовано
063-390888
063-28-0766
063-70-06517
063-10776-51
062-200246
063-523947
064-55940-46
063- 50-3974
064-23438-73
063-86616-15
063-75828-18
063-568148
063-582144
Верон
Фод
Момч
Пап
Гордана
Золтан Б
Татја
Средој
Драга
Кљај
Милан С
Михајло
Јасми
Божи
Марија О
Калм
Мило
Малеш
Ивица Ј
Мр. сци
Сом
ЦРВЕНИ
КРСТ
БЕОГРАД
р.б.
Црвени крст
Црвени крст Београд
11000
Симина 19/ИИИ
011-2620-616
26-22-381
1.
ВОЖДОВАЦ
11000
Устаничка 64/XИИИ
011-245-77-15
304-52-25
2.
ВРАЧАР
11000
Р. Грујића 21
011-2456-557
2456-557
3.
ЗВЕЗДАРА
11000
Јагићева 5
011-24-50-154
34-41-110
4.
ПАЛИЛУЛА
11000
Цвијићева 75
011-27-69-150
2762-644
5.
ЧУКАРИЦА
11000
В. Радовановића 2
011-3556-241,
3556-241
6.
САВСКИ ВЕНАЦ
11000
Дурмиторска 12
011-26-46-652
26-46-652
7.
СТАРИ ГАРД
11000
Студентски трг 18
011-26-28-882
2628-882
8.
НОВИ БЕОГРАД
11070
Омладинских
бригада 4
011-26-70-920
26-04-657
9.
ЗЕМУН
11080
Савска 2
10.
РАКОВИЦА
11090
Мишка Крањца 2а
11.
БАРАЈЕВО
11460
Барајевска 1
011-83-02-177
83-00-545
12.
ГРОЦКА
11306
Бул. Ослобођења 47
011-850-0940;107
85-00-940
011-100-812, 3161-880
011-3565108,208
615-704
35-65-208
мобилни
063-291427
064/61422-82
секретар
Ивана Да
Марисав
Љубица
Дронов
Никола П
063-246307
063-432753
063-32-8550
064-88633-08
064-88631-21
062-88546-67
069-11181-92
064-21-44113
063-33-2795
064-13-16399
Наташа
Вуковић
Славица
Мусић
Звездан
Брадић
Брана ла
Ранко
Демиров
Зоран
Ранковић
Милош С
Даница
Мурганић
Драгосл
Минић
Др. Слоб
Тошић
064-42634-52
063-30-9272
063-80795-23
13.
ЛАЗАРЕВАЦ
11550
Краља Петра И 3
011-81-22-368
8122-368
14.
МЛАДЕНОВАЦ
11400
Краља Петра И 117
011-82-31-133
82-36-494
15.
СУРЧИН
Маршала Тита 2
011-8442-781
8468-334
16.
ОБРЕНОВАЦ
11500
Милоша
Обреновића 109
011/8721-272
011-87-21-272
8721-272
063-84688-47
17.
СОПОТ
11450
Кнеза Милоша 41
011-82-51-380
82-51-136
063-82507-10
Зоран
Гаврило
Весела Ј
Ана Бла
Живомир
Поповић
Радољуб
Јованов
2. ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА
Организација Црвеног крста Србије утврђена је Правилником о унутрашњој
организацији и систематизацији послова и радних задатака радника Секретаријата
Црвеног крста Србије.
Сви послови Секретаријата Црвеног крста Србије обављају се у оквиру следећих
организационих делова:
А.Служба за програмске делатности и правне послове
Б.Служба за међународну сарадњу
В.Служба
тражења
Г.Служба логистие
Д.Служба транспорта
Ђ. Јединица за спровођење пројекта Контроле туберкулозе у Србији
Ж.Служба за опште послове
З.Служба за финансијске послове
У оквиру Службе за програмске делатности и правне послове постоји
посебна радна јединица везана за реализацију програма опоравка деце у Дечјем
одмаралишту Црвеног крста Србије "Криста Ђорђевић" у Баошићу.
А. Служба за програмске делатности и правне послове обавља послове
везане за остваривање програмских циљева и вршење јавних овлашћења
поверених Законом о Црвеном крсту Србије, као и задатака који произилазе из
мисије Међународног покрета Црвеног крста, а нису јавна овлашћења, затим
правне послове везане за рад и функционисање Црвеног крста Србије и
правнепослове везане за повраћај непокретне имовине.
У оквиру службе постоје следећа радна места:
1. Стручни сарадник за организацију и развој
2. Стручни сарадник за унапређење рада подмлатка и омладине
3. Стручни сарадник за здравствену делатност
4. Стручни сарадник за прву помоћ
5. Стручни сарадник за унапређење мотивације добровољних давалаца крви
6. Стручни сарадник за деловање у несрећама
7. Координатор развоја програма припреме за деловање у несрећама
8. Стручни сарадник за социјалну делатност
9. Стручни сарадник за односе са јавношћу
10. Стручни сарадник за информисање и пропаганду
11. Стручни сарадник-уредник часописа
12. Стручни сарадник за правне послове
13. Стручни сарадник за послове повраћаја непокретне имовине
14. Административни
референт
15. Референт у документационим бироу
15. Администратор мреже и система
16. Руководилац службе дечјег одмаралишта "Криста Ђорђевић" у Баошићу
17. Главни кувар
18. Административни радник - благајник
19. Домаћица објекта-кувар
Службом као и целокупним Секретаријатом руководи:
Весна Миленовић, генерални секретар
Тел:011 30-32-125- лок. 103
Факс: 011 – 2634-348
[email protected]
Б. Служба за међународну сарадњу обавља активност од стратешког
интереса којом се остварује непосредно учешће националног друштва у
активностима Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца,
сарадња са чланицама Покрета као и другим хуманитарним организацијама,
агенцијама Уједињених нација, другим државама уз помоћ и сарадњу са
државним органима Републике Србије као и свим осталим организацијама које
прихватају Основне принципе и Мисију како је то прихваћено у Међународном
покрету.
У оквиру службе постоје следећа радна места:
1. Руководилац Службе за међународну сарадњу
2. Стручни сарадник за међународну сарадњу
3. Стручни сарадник за дифузију међународног хуманитарног права и
Основних принципа Међународног покрета и сарадњу са међународним
комитетом Црвеног крста у области дифузије.
Службом руководи:
Љубомир Миладиновић, дипломирани политиколог
Тел:011 30-32-125- лок. 217
Факс: 011 – 2634-348
[email protected]
В. Служба тражења врши функције Националног бироа за обавештавање предвиђене
чланом 122. .Женевске конвенције о поступању са ратним заробљеницима од 12.августа
1949. и чланом 136. .Женевске конвенције о заштити грађанских лица за
време рата од 12. августа 1949. године и послове тражења лица која су нестала
услед оружаних сукоба сагласно одредбама Допунског протокола уз Женевске
конвенције о заштити жртава међународних оружаних сукоба од 1977. године.
У оквиру службе постоје следећа радна места:
1. Руководилац Службе тражења
2. Стручни сарадник у Служби тражења
3. Руковлац картотеком Службе тражења
Службом руководи:
Гордана Радукић, дипл. социјални радник
Тел:011 30-32-125- лок. 108
Факс: 011 – 2634-348
[email protected]
Г. Служба логистике
Секретаријата Црвеног
Црвеног крста Србије.
капацитете за пријем и
систему Црвеног крста
крста Србије.
пружа подршку из делокруга логистике свим службама
крста Србије и по потреби другим нивоима организовања
Организује и обезбеђује магацинске, транспортне и људске
дистрибуцију хуманитарне помоћи и других роба и опреме у
Србије. Одржава минимум дистрибутивног система Црвеног
У оквиру службе постоје следећа радна места:
1. Координатор логистике и финансијског развоја
2.
3.
4.
5.
6.
Логистичар
Администратор апликативних софтвера
Главни магационер
Помоћни магационер и референт за царинске послове
Виљушкариста
Службом руководи:
Валтер Родин, економиста
Тел:011 30-32-125- лок. 220
Факс: 011 – 2634-348
[email protected]
Д. Служба транспорта обезбеђује услуге превоза запослених у свим службама
Секретаријата Црвеног крста Србије, у складу са потребама посла. Организује и
обезбеђује потребне транспортно-теретне капацитете за преузимање и дистрибуцију
хуманитарне помоћи и других роба и опреме у систему Црвеног крста
Србије, планира и организује оптимални путнички и теретни возни парк, стара се о
одржавању укупног возног парка, функционише у складу са Законом о
безбедности саобраћаја.
У оквиру службе постоје следећа радна места:
1. Руководилац Службе транспорта
2. Возач моторног возила
3. Механичар
4. Механичар - домар објекта у Земуну
Службом руководи:
Срђан Личина, дипл. инг. саобраћаја
Тел:011 -30-32-125- лок. 116
Факс: 011 – 2634-348
[email protected]
Ђ. Јединица за спровођење пројекта Контроле туберкулозе у Србији
Ова јединица реализује Пројекат под називом "Јачање и унапређење
доступности дијагностике и лечења туберкулозе и мултирезистентне туберкулозе,
са посебним нагласком на најосетљивије популације". Пројекат реализују два
главна примаоца, представници владиног и цивилног друштва - сектора: Јединица за
спровођење пројекта контрола ТБ у Србији Министарства здравља Републике Србиje
(главни прималац гранта Споразум СЕР-910-Г06-Т), које је одговорно за интервенције у
државним институцијама, а Црвени крст Србије (Главни Прималац овог Уговора о
донацији СЕР-910-Г07-Т) који спроводи мере усмерене ка угроженим популацијама
усмерене ка цивилном друштву.
Целокупан пројекат оба главна примаоца спроводе у тесној сарадњи везаној за
све аспекте програма. Јединицу за спровођење пројекта „Контрола туберкулозе у
Србији“ сачињавају пројектни координатор, сарадник за набавке, сарадник за праћење
и вредновање, сарадник за финансије, као и два асистента- за праћење и вредновање,
као и за финансије.
Уговор са Глобални фондом за борбу против ХИВ-а, туберкулозе и маларије,
Црвени крст Србије склопио је 01. јула 2010. Прва фаза пројекта траје до 30. јуна 2012.
године, уз очекивања продужетка који ће у оквиру истог пројекта трајати до половине
2015.године.
Активним приступом у трагању за оболелима пружа се подршка правовременом
откривању оболелих од туберкулозе у насељима у којима је већ регистрована
туберкулоза, у превенцији ширења туберкулозе међу члановима породице у радном и
животном окружењу.
Циљ пројекта је да се у периоду од 2010-2016. године путем активног трагања за
контактима и оболелима од туберкулозе у нехигијенским насељима омогући
правовремено дијагностиковање оболелих, примена ДОТ-а, у ванболничким условима и
подигне ниво знања у вези са могућностима превенције и лечења туберкулозе.
Јединицом руководи:
Марија Чукић, стручни сарадник за унапређење мотивације добровољних давалаца
крви
Тел:011- 30-32-125- лок. 110
Факс: 011 – 2634-348
[email protected]
Ђ. Служба за опште послове обавља опште послове који доприносе остваривању
програмских задатака и других активности Секретаријата Црвеног крста Србије.
У оквиру службе постоје следећа радна места:
1. Руководилац Службе за опште и техничке послове
2. Економ набављач
3.Оператер
на
телефонској
централи
4. Домар
5.Портир
6.Кафе куварица- спремачица
Службом руководи:
Вељко Ђурђевић, дипл. инг. Организације рада
Тел:011- 30-32-125- лок. 124
Факс: 011 – 2634-348
[email protected]
Ж. Служба за финансијске послове обавља материјално- финансијско пословање
Црвеног крста Србије.
.
У оквиру службе постоје следећа радна места:
1. Руководилац Службе за финансијске послове
2. Заменик руководиоца Службе за финансијске послове
3. Контиста билансиста
4. Материјални књиговођа
5. Благајник ликвидатор
Службом руководи:
Александар Савић, дипломирани економиста
Тел:011 30-32-125- лок. 219
Факс: 011 – 2634-348
[email protected]
Послове и радне задатке Секретаријата Црвеног крста Србије обављају радници у
радном односу и волонтери у складу са Правилником о унутрашњој организацији и
систематизацији послова и радних задатака радника Секретаријата Црвеног крста
Србије.
Скупштина Црвеноог крста Србије
Скупштина је највиши орган управљања националним друштвом и саставним
деловима који имају својство правног лица.
Скупштина Црвеног крста Србије има 81 члана.
Скупштине покрајинских организација имају 35-45 чланова.
Скупштина Црвеног крста Београд има 30-35 чланова.
Скупштине организација у градовима и општинама имају 21-35 чланова.
Број чланова и састав скупштине саставних делова Црвеног ккрста Србије
одређује саставни део својим статутом, с тим што укупан број чланова скупштине мора
бити непаран, рачунајући и председника саставног дела.
Кандидате за чланове Скупштине Црвеног крста Србије предлажу саставни
делови, и то:
- Црвени крст Војводине 15;
- Црвени крст Косова и Метохије 10;
- Црвени крст Београд 10;
- организације на територији градова и општина 46 кандидата, на основу
посебне одлуке скупштине националног друштва.
Начин избора чланова скупштина покрајинских организација, Црвеног крста
Београда и организација на територији градова и општина утврђују ти саставни делови
својим статутима.
Радом скупштине руководи председник, а у случају његове спречености један од
потпредседника.
У раду скупштине могу да учествују чланови управног одбора, надзорног одбора,
комисија, генерални секретар, односно секретар, почасни чланови и донатори, по
позиву.
Право да гласају имају само чланови скупштине.
Надлежности скупштине су:
- усваја статут;
- утврђује мисију националног друштва и основне смернице у раду, којима се
руководи Црвени крст Србије;
- усваја Етички кодекс
- усваја пословник о раду скупштине;
- доноси одлуку о изборима и програм изборних активности;
- бира председника и потпредседнике;
- доноси планове, програме и План акције;
- бира и разрешава чланове управног одбора и надзорног одбора;
- разматра и усваја извештаје надзорног одбора;
- бира представнике у органе вишег саставног дела;
- разматра и усваја извештаје о раду управног одбора;
- разматра финансијски план до нивоа покрајинских организација;
- доноси одлуке о промени власништва непокретне имовине;
- разматра и друга питања од значаја за национално друштво, односно саставни
део.
Седница скупштине одржава се најмање једном годишње.
Седницу сазива председник, а у случају његове спречености један од
потпредседника.
Ванредна седница скупштине може се сазвати ако постоје ванредне околности.
Ванредна седница Скупштине се може сазвати и на захтев:
- управног одбора;
- управног одбора вишег саставног дела;
-
једне шестине управих одбора нижих саставних делова;
једне трећине чланова скупштине;
надзорног одбора;
председника или генералног секретара, односно секретара.
Управни одбор
Управни одбор Црвеног крста Србије има 21 члана.
Управни одбори покрајинских организација имају 11-15 чланова.
Управни одбор Црвеног крста Београд има 9-11 чланова.
Управни одбор организација на територији радова и општина има 7-11 чланова.
Саставни делови Црвеногг крста Србије својим статутима утврђују број и састав
управних одбора, с тим што број чланова мора бити непаран.
Управни одбор има следеће надлежности:
- утврђује нацрт и предлог статута;
- утврђује предлоге планова рада;
- усваја финансијски план;
- разматра и усваја завршни рачун;
- доноси нормативне акте;
- одлучује о оснивању и укидању установа и организација које образује Црвени
крст;
- доноси пословник о раду;
- утврђује предлоге кандидата за чланове органа и кандидата за одређене
функције;
- даје смернице за рад комисија и разматра њихове извештаје;
- доносе одлуке о предузимању мера у саставним деловима који у свом раду
повређују статут, Основне принципе и друга акта;
- одлучују о образовању и привременом престанку рада саставних делова;
- доноси одлуку о образовању и саставу радних тела;
- именује и разрешава генералног секретара, односно секретара;
- доноси одлуке материјално-финансијске природе;
- припрема материјале за седницу скупштине;
- разматра и усваја извештаје генералног секретара, односно секретара;
- доноси одлуку о давању сагласности за именовање и разрешење секретара
нижег саставног дела;
- предузима мере за извршавање одлука и закључака скупштине и одлука из
надлежности скупштине које доноси по овлашћењу скупштине.
Управни одбори Црвеног крста Србије и покрајинских организација имају и
следеће надлежности:
- доносе планове рада;
- усвајају годишње Извештаје о раду.
Председник и потпредседници Црвеног крста Србије обављају функције
председника и потпредседника Скупштине и управног одбора.
Управни одбор Црвеног крста Србије сачињавају:
- председник националног друштва;
- три подпредседника националног друштва;
- 17 чланова.
Две трећине чланова Управног одбора се бирају из састава Скупштине Црвеног
крста Србије, а једна трећина из реда истакнутих или заслужних чланова, волонтера и
донатора.
Кандидате за чланове Управног одбора предлажу саставни делови, и то:
- Црвени крст Војводине 6;
Црвени крст Косова и Метохије 4;
Црвени крст Београд 3;
организације на територији градова и општина 8 чланова, по посебној одлуци
Скупштине Црвеног крста Србије.
Седнице управног одбора сазива и њима руководи председник, а у случају његове
спречености један од потпредседника.
Управни одбор се састаје најмање шест пута годишње.
Ванредна седница управног одбора се сазива на захтев:
- председника;
- генералног секретара, односно секретара;
- надзорног одбора;
- једне трећине чланова управних одбора нижих саставних делова;
- једне трећине основних организација, подружница, актива или повереништава.
-
Надзорни одбор
Надзорни одбор врши надзор над материјално-финансијским пословањем и
другим аспектима пословања.
Надзорни одбор именује скупштина из реда стручњака за финансијска, правна и
друга питања.
Кандидати за надзорни одбор нису чланови органа управљања, а не морају да
буду ни чланови Црвеног крста.
Надзорни одбор националног друштва има пет чланова.
Надзорни одбор саставних делова има 3-5 чланова. Број чланова се утврђује
статутом саставног дела.
Чланови надзорног одбора из свог састава бирају председника и потпредседника.
Чланови надзорног одбора су независни у свом раду и одговарају искључиво
скупштини.
Надзорни одбор делује на иницијативу органа управљања свог или вишег
саставног дела, на основу писмених поднесака или на своју иницијативу.
Своје налазе и извештаје надзорни одбор подноси органима управљања
саставног дела на који се односе. Ти органи су дужни да разматрају поднете налазе и
извештаје и да о томе поднесу информацију надзорном одбору.
Уколико надзорни одбор не прими информацију од органа управљања у року од
три месеца или ако се не предузму мере за отклањање пропуста на које је својим
налазом и извештајем указао, надзорни одбор може да се обрати органима управљања
непосредно вишег саставног дела и да од њих захтева да предузму мере за отклањање
утврђених недостатака.
Орган управљања вишег саставног дела је такође дужан да о предузетим мерама
обавести надзорни одбор.
Комисије
Управни одбор може да образује сталне или привремене комисије за координацију
и реализацију основних активности, допунских активности или посебних програма.
Комисије могу да се образују за следеће активности
- здравствену делатност;
- прву помоћ
- добровољно давалаштво крви;
- подмладак и омладину;
- социјалну и хуманитарну делатност;
- организацију и развој;
- нормативну делатност;
- финансијска питања, инвестиције и јавне набавке;
- деловање у несрећи;
- Службу тражења;
- међународну сарадњу;
- информисање и пропаганду;
- спасилаштво на води и у планинама;
- за међународно хуманитарно право.
За допунске и посебне програме управни одбор може да образују и друге комисије
и друга тела (екипе, тимови и сл.).
Саставни делови могу за више сродних активности да образују једну комисију.
Сталне комисије координишу активности за које су образоване и дају предлоге и
савете органима управљања при доношењу одлука које се односе на те активности.
Чланови комисије се бирају на период од четири године и могу бити поново
бирани.
На конститутивној седници комисија бира председника и потпредседника.
Врсте комисија, начин њиховог рада, састав и број чланова одређује управни
одбор својом одлуком.
Општи принципи за избор и именовање у органиизацијама Црвеног крста Србије
На функције у органима националног друштва и саставних делова не могу се
бирати нити именовати чланови који су на функцијама у државним органима и
политичким партијама или се баве пословима који су у супротности са мисијом и
Основним принципима.
На функције у органима националног друштва и саставних делова не могу се
бирати нити именовати ни лица на професионалним или волонтерским функцијама у
невладиним организацијама, установама и привредним субјектима чија је делатност
идентична или слична са делатностима Црвеног крста.
Ако лице изабрано на функцију у органу националног друштва у току мандата
прихвати функцију, разрешиће се функције у органу националног друштва.
У органе националног друштва и саставних делова не могу се бирати чланови
Црвеног крста, ако они или чланови њихових породица имају регистровану привредну
или услужну делатност која се поклапа са делатностима националног друштва.
Лица која професионално обављају послове и задатке у саставном делу не могу
се бирати у органе управљања нити се могу бирати на функције у том саставном делу.
Чланови Црвеног крста могу да се бирају у органе управљања или бирају односно
именују на функције у националном друштву или саставним деловима, ако имају
способност за руковођење и тимски рад, изражене организационе способности, угледне
су личности високих моралних квалитета, ако познају мисију и Основне принципе и
имају искуство у раду Црвеног крста.
Изборе расписују Скупштина Црвеног крста Србије и скупштине саставних
делова.
Поступак и услови за избор кандидата у органе управљања и комисије утврђују се
правилником о изборима у Црвеном крсту Србије, који усваја Скупштина Црвеног крста
Србије.
Избори се, по правилу, расписују у истим мандатним периодима у националном
друштву и свим саставним деловима.
Чланови органа управљања су одговорни за донете одлуке.
Изузетно, члан органа управљања није одговоран за одлуку ако је захтевао да се
у записнику о гласању издвоји његово мишљење.
Организациона структура Црвеног крста Србије
Скупштина – 81
волонтери
Председник – 1
волонтер
Саветник за МХП– 1
волонтер
Потпредседници
–3
волонтери
Управни одбор –
21
волонтери
Генерални секретар
професионалац
није члаан управ. органа
Надзорни одор –5
волонтери
Саветник за обезб.
средстава– 1
волонтер
Секретаријат- професионалци
Комисије вол. могу се имен. и проф.
Комисија за
здав. делатност
Комисија за
прву помоћ
Комисија за
социјалну и
хуман. делатн.
Комисија за орг.
развој и нормат.
делатност
Комисија за
међународно
хуманитарно
Комисија за
финансијска
питања
Комисија за
деловање у
несрећи
Комисија за
Службу
тражења
Комисија за
информисање и
пропаганду
Комисија за
међународну
сарадњу
Комисија за
ДДК
Комисија за
спасавање на
води и
планинама
Комисија за
подмладак и
омладину
3. ОПИС ФУНКЦИЈА СТАРЕШИНА
Председник Црвеног крста Србије:
Председника националног друштва бира Скупштина Црвеног крста Србије из реда
чланова Скупштине.
Председник националног друштва се бира на период од четири године и може
бити поново биран.
Председник националног друштва за свој рад одговоран је Скупштини Црвеног
крста Србије.
Председник представља национално друштво у земљи и иностранству.
Председник националног друштва сазива седнице Скупштине Црвеног крста
Србије и Управног одбора Црвеног крста Србије и председава седницама.
Председник националног друштва подноси Скупштини Црвеног крста Србије
извештај о стању у националном друштву и координише рад органа управљања.
Председник националног друштва потписује све одлуке, акта, прописе и
споразуме које доносе органи управљања којима председава и стара се о извршењу тих
одлука.
Председник националног друштва функцију обавља волонтерски.
У време трајања мандата, председник националног друштва не може да обавља и
функцију генералног секретара, нити да обавља послове генералног секретара и других
радника секретаријата.
На Изборној скупштини Црвеног крста Србије XIX сазива за мандатни период 2010
– 2014 година која је одржана 10. новембра 2010. године за председника Црвеног крста
Србије изабран је проф. др Драган Радовановић који је ову функцију обављао и у
претходном периоду.
Проф. др Драган (Лазара) Радовановић, рођен је 27. августа1960. године у
Београду, где је завршио основну и средњу школу. Медицински факултет Универзитета у
Београду завршио је за мање од пет година 1984. године са просечном оценом 9,75.
Током студија од стране управе Факултета више пута је наградјиван за одличан успех.
Током студија био је демонстратор на предмету физиологија. Магистар
медицинских наука на Медицинском факултету Универзитета у Београду постао је 27.
марта1992. године. Доктор медицинских наука на Медицинском факултету
Универзитета у Београду постао је 06. маја 1993.године.
Асистент приправник на Катедри Хирургија медицинског факултета Универзитета
у Београду постао је 20. фебруара 1989. године, у звање асистента унапредјен је јула
1992. године. Доцент на Катедри хирургије Медицинског факултета Универзитета у
Београду постао је јануара1996. године, а у звање ванредног професора унапређен је
новембра 1999. године. Од школске 2001/2002 године је руководилац Наставне базе
катедре Хирургије у КБЦ „Др Драгиша Мишовић” у Београду, на тој функцији био је до
школске 2009/2010 године.
Од избора за доцента је члан испитних комисија за полагање студентских испита
из предмета Хирургија, а од 2009. године је председник испитне комисије за полагање
студентских испита са седиштем у наставној бази Хирургије КБЦ “др Драгиша Мишовић”.
Заменик је шефа Катедре за Спортску медицину на Медицинском факултету
Универзитета у Београду. Од избора за ванредног професора стални је члан комисија за
полагање специјалистичког испита из Опште хирургије. Члан је Комисије за полагање
усменог магистарског испита на катедри Спортска медицина, а такодје и члан Комисије
за полагање специјалистичког испита на истој катедри.
За редовног професора унапређен је 2010. године.
Ментор је већег броја завршених дипломских, магистарских и докторских теза, као
и специјализција из Опште хирургије, и субспецијализација из дигестивне хирургије. Био
је члан и председник више комисија за одбрану магистарских и докторских теза на
Медицинском факултету Универзитета у Београду. Рецензирао је и рецензира стручне
монографије (3 објављене) и радове за објављивање у стручним часописима
(Медцинска истраживања и Српски Архив).
После завршеног лекарског стажа и волонтирања на Клиници за хирургију КБЦ “Др
Драгиша Мишовић Београд”, стално се запослио на истој Клиници где и сада ради, а од
2000. године на функцији је директора Клинике. Специјалистички испит из Опште
хирургије са одличним успехом положио је 08. јула 1991.године, Субспецијалиста за
област Дигестивна хирургија постао је фебруара 2002. године.
Више пута боравио је у иностранству на стручним усавршавањима из области
дигестивне хирургије и лапароскопске хирургије. Усавршавања су била:
1994. године - Georg August Univerzitetska Klinika у Готингену (Немачка)
1996. године - Siloah Krankenhaus Hanover (Немачка)
1997. године - Klinikum Rechts der Isar Univerzitet Мünchen (Немачка)
2001. године - Reparto di Radiologia, Ospedale Civile Milano (Италија)
2001. године - Chirurgia Ospedale Niguarda Ca Granda, Милано (Италија)
2002 .године - Vinzenz-Palloti Klinikum Benzberg, Келн (Немачка)
2007. године - Тоkyо Univerzitet- Clinik for hepato-bilio-pencreatik and transplantation surgery
(Јапан)
2007. године – Japanese Red Cross Medical Center- Department for hepato-bilio-pancreatik
surgery (Јапан)
Учествовао је на великом броју научних скупова у земљи и иностранству као
предавач по позиву или аутор радова.
Аутор је већег броја стручних радова у домаћој и страној литератури, самостални
је аутор једне стручне монографије, и аутор поглавља у три различита уџбеника из
Хирургије. У CC, SCI и Medline бази података има 26 радова ин еxтенсо, укупно 115
публикација у домаћим и страним часописима.
Члан је Председништва Хируршке секције Српског Лекарског Друштва, секретар је
Српског Удружења Хирурга, Гастроентеролога и Онколога (огранак IASGOa), члан је
Borda International Association od Surgeons, Gastroentereologist anda Oncologist (LASGO)
са седиштем у Атини и Токију.
Дао је велики допринос развоју стручне делатности уводећи нове методе у
хирургији.
Председник је Црвеног крста Србије је од 28. фебруара 2002. године.
Дугогодишњи је волонтер Црвеног крста, посебно у области прве помоћи и један
је од главних супервизора и предавача на курсевима и такмичењима прве помоћи
волонтера Црвеног крста Србије, а немерљив допринос дао је добијању организације и
организацији европског такмичења екипа Црвеног крста у пружању прве помоћи FACE
2010 и изради уџбеника Црвеног крста из пружања прве помоћи.
Успешно обављајући дужност председника Црвеног крста Србије, на изузетан
начин представљао је и представља Црвени крст Србије у земљи и иностранству, како у
Међународном покрету Црвеног крста и Црвеног полумесеца, тако и у оквиру
друштвених и државних структура када се ради о значајним питањима Црвеног крста.
Својим залагањем, угледом и истрајношћу на Основним принципима Црвеног
крста значајно је допринео јединству организације Црвеног крста Србије у веома
сложеним условима рада, као и афирмацији Црвеног крста Србије и поверењу грађана и
чланова Црвеног крста у организацију Црвеног крста Србије.
Допринео је решавању статуса и побољшању материјалне и финансијске основе
за рад организација Црвеног крста кроз решења у законима од значја за рад Црвеног
крста у нашој земљи који су усвојени у протеклом периоду.
Редовним присуством у организацијама Црвеног крста на Косову и Метохији даје
значајан допринос развоју и функционисању организација Црвеног крста у овом
саставном делу Црвеног крста Србије.
Проф. др Драган Радовановић предводио је делегације Црвеног крста Србије на
следећим значајним међународним скуповима:
• 14. Балканска конференција националних друштава Црвеног крста и Црвеног
полумесеца, Атина, Грчка, 2003. године,
• 16. Балканска конференција националних друштава Црвеног крста и Црвеног
полумесеца, Софија, Бугарска, 2008. године,
• 10. Медитеранска конференција националних друштава Црвеног крста и Црвеног
полумесеца, Атина, Грчка, 2007. године,
• 11. Медитеранска конференција националних друштава Црвеног крста и Црвеног
полумесеца, Цавтат, Хрватска, 2010. године,
• 7. Европска конференција националних друштава Црвеног крста и Црвеног
полумесеца, Истанбул, Турска, 2007. године,
• 8. Европска конференција националних друштава Црвеног крста и Црвеног
полумесеца, Беч, Аустрија, 2010. године,
• 16. Генерална скупштина Међународне федерације друштава Црвеног крста и
Црвеног полумесеца, Савет делегата и 30. Међународна конференција
Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Женева, Швајцарска,
2007. године.
Проф. др Драган Радовановић представља Црвени крст Србије у ЕРНА - Мрежи
европских националних друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца која спроводе
програме у борби против ХИВ/АИДСа и туберкулозе. У овој Мрежи националних
друштава проф. Радовановић од 01. јануара 2008. године обавља и функцију
потпредседника и предводио је делегације Црвеног крста Србије на свим скуповима
Мреже у протеклом периоду.
Личним залагањем допринео је убрзаној легализацији објекта Црвеног крста
Србије у Слободној зони „Београд“ уз велике уштеде за организацију Црвеног крста.
Велику хуманост исказује, поред ангажовања у организацији Црвеног крста Србије
у свим областима деловања и у обављању своје професије.
Председник је Медицинске Комисије Олипијског Комитета Србије од 2005. године,
био је председник Медицинске Комисије Кошаркашког Савеза Југославије, односно
Кошаркашког Савеза Србије и Црне Горе, сада је председник Медицинске комисије
Кошаркашког савеза Србије.
Носилац је Ордена Немање Првог Реда и Ордена Југослвенске Заставе.
Говори енглески језик.
Потпредседници Црвеног крста Србије
У Црвеном крсту Србије бирају се три потпредседника из састава Скупштине
Црвеног крста Србије, на период од четири године и могу бити поново бирани.
Потпредседник националног друштва функцију обавља волонтерски.
Потпредседници Црвеног крста Србије обављају функцију председника Црвеног
крста Србије у случају спречености председника.
Одлуком управног одбора потпредседник националног друштва може бити
задужен за координацију појединих области деловања.
Потпредседници националног друштва су одговорни Скупштини Црвеног крста
Србије.
Генерални секретар Црвеног крста Србије
Генерални секретар дужност обавља професионално и права из радног односа
остварује у секретаријату Црвеног крста Србије.
Генерални секретар заступа национално друштво.
Генерални секретар у извршавању својих послова остварује непосредну сарадњу
и координацију послова и задатака са председником, у складу са циљевима и задацима
националног друштва, односно саставног дела.
Генерални секретар, руководи радом секретаријата и одговоран је за деловање
националног друштва у складу са мисијом, Основним принципима, статутом и за
законито пословање националног друштва.
Генерални секретар учествује у раду органа управљања и комисија, али нема
право да гласа о предложеним одлукама.
Генерални секретар:
- организује извршавање и извршава одлуке и закључке скупштине и управног
одбора;
- подноси извештаје о раду између седница органа управљања;
- предлаже финансијски план и подноси извештај о његовој реализацији;
- наредбодавац је за извршавање финансијског плана;
- одговара за законито материјално и финансијско пословање;
- стара се о финансијским и материјалним средствима за рад;
- наредбодавац је за располагање средствима до висине утврђене посебном
одлуком управног одбора;
- предлаже за усвајање програме рада, нацрте одлука и других општих аката;
- доноси акт о систематизацији послова, у складу са законом, стара се о његовој
примени, потписује појединачни колективни уговор или доноси правилник о
раду;
- доноси појединачна акта из области радних односа;
- доноси нормативна акта којима се уређујују питања функционисања
организације, у складу са законом;
- заступа национално друштво, односно саставни део у пословима са трећим
лицима;
- сарађује са надлежним органима у извршавању јавних и других овлашћења;
- организује секретаријат и руководи његовим радом;
- одлучује о запошљавању радника у Секретаријату, у складу са законом;
- одлучује о престанку службе радника у Секретаријату, у складу са законом;
- обавља и друге послове и задатке који произлазе из програма рада
националног друштва, односно саставног дела.
- предлаже Управном одбору Црвеног крста Србије планове, програме и
активности међународне сарадње националног друштва;
- предлаже Управном одбору Црвеног крста Србије доношење прописа о
међународној сарадњи;
- предлаже Управном одборуЦрвеног крста Србије уговоре и споразуме о
међународној сарадњи;
- остварује међународну сарадњу у складу са одлукама и смерницама Управног
одбора Црвеног крста Србије;
- заступа национално друштво у пословима међународне сарадње.
На седници Управног одбора Црвеног крста Србије одржаној 10. новембра 2010.
године за генералног секретара Црвеног крста Србије за период 2010 – 2014 године
именована је Весна Миленовић из Београда која је ову дужност вршила и у претходном
периоду.
Весна Миленовић рођена је 15. септембра 1956. године у Земуну, а основну
школу и гимназију завршила је у Београду.
Дипломирала је на Економском факултету у Београду (смер спољне трговине).
Од 1982. до 1994. године била је запослена у фирми “Електрометал” у Београду
на пословима спољне трговине, на месту руководиоца одељења извоза.
Крајем 1994. године примљена је у Југословенски Црвени крст на место стручног
сарадника за хуманитарну помоћ у међународној служби. Од краја 1998. до јуна 2001.
године вршила је дужност руководиоца Бироа за хуманитарну помоћ Југословенског
Црвеног крста.
Од јуна 2001. године у служби за међународну сарадњу Југословенског Црвеног
крста радила је на пословима координирања рада партиципирајућих националних
друштава у нашој земљи.
Завршила је једногодишњи специјалистички курс за организациони развој на
Економском факултету у Београду чије је одржавање финансирала Међународна
Федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца (новембар 2001 – новембар
2002).
Похађала је семинар на тему “Процес планирања пројеката” који је организовала
Међународна Федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца (април 2002).
Поседује диплому научног и стручног преводиоца за енглески језик издату од
стране Удружења преводилаца Србије.
Поседује знање за рад на рачунару у програмима Мицрософт Wиндоwс, Wорд и
Еxцел.
Учествовала је на бројним међународним скуповима у Покрету Црвеног крста у
вези проблематике хуманитарне помоћи, заседања тела Покрета и других питања.
На позив Међународне Федерације Црвеног крста, на Регионалној конференцији
Црвеног крста и Црвеног полумесеца за централну Азију одржаној у Ташкенту 1996.
године одржала је презентацију на тему искуства Југословенског Црвеног крста у кризи
са прогнаним лицима из Крајине (август 1995).
На захтев Исландског Црвеног крста водила је радионицу на тему угрожености на
Европској конференцији Црвеног крста одржаној у Копенхагену 1997. године.
На месту руководиоца Бироа за хуманитарну помоћ Југословенског Црвеног крста
обављала је следеће послове:
- анализа и израда извештаја о хуманитарној ситуацији у земљи
- преговори са међународним хуманитарним организацијама у погледу могућих
програма помоћи угроженом становништву
- руковођење системом дистрибуције хуманитарне помоћи (логистика, царињење,
транспорт)
- анализа трошкова дистрибуције и договори са донаторима - корисницима система
дистрибуције о висини јединствене цене по тони дистрибуиране робе (покривање
материјалних трошкова)
- договори са МХО у погледу правовременог прилагођавања величине система
дистрибуције помоћи најављеним количинама у циљу рационализације трошкова
(за време њеног рада на овом радном месту успешно је подигнут капацитет
система на сва три нивоа – централном, регионалном и општинском - са 3.000
тона месечне дистрибуције на 20.000 тона месечне дистрибуције у периоду од
свега три месеца )
- израда инструкција за дистрибутивне центре и општинске организације Црвеног
крста у погледу спровођења програма хуманитарне помоћи
- редовни састанци са представницима дистрибутивних центара Црвеног крста
- дневни контакти са локалним организацијама Црвеног крста у решавању
проблема у вези са хуманитарном помоћи
- креирање и спровођење програма
новчане помоћи избеглицама (заједно са
УНХЦР-ом) у два наврата 1996. и 1999. године
- учешће у раду радне групе (Таск Форце) ЈЦК/ИЦРЦ/ИФРЦ за питања
дистрибуције, и учешће у изради Плана акције Покрета за 2000. годину и Плана
акције Покрета за 2001. годину.
На месту координатора рада партиципирајућих националних друштава у
међународној служби Југословенског Црвеног крста одржавала је редовне контакте са
свим националним друштвима која спроводе програме са нашим националним
друштвом, уз разматрање свих питања међусобне сарадње, почев од елемената
споразума о сарадњи, па до текућих питања у вези имплементације појединих програма.
Дана 10. децембра 2002. године именована је секретара Црвеног крста Србије од
стране Републичког одбора у веома сложеним условима рада Црвеног крста Србије.
У току мандата, на овом радном месту, посебно се ангажовала,дајући изузетан
допринос решавању следећих питања:
- хармонизацији и јачању односа у оквиру организације Црвеног крста у нашој земљи
- стварању законске основе за активности и дефинисање потенцијалних извора
финансирања активности Црвеног крста , а посебно:
- повратаку Црвеног крста у Закон о играма на срећу,
- доношењу Закона о Црвеном крсту Србије
- отварању могућности за обуку из прве помоћи за возаче у Закону о безбедности у
саобраћају
- дефинисању улоге Црвеног крста у Закону о трансфузији
- дефинисању улоге Црвеног крста у нацрту Закону о ванредним ситуацијама
- дефинисању улоге Црвеног крста у Закону о јавном здрављу
- дефинисању положаја Црвеног крста у Закону о волонтерима
- отварању нових потенцијалних извора финансирања и обезбеђивању редовних
прилива за активности Црвеног крста на свим нивоима
- развијању партнерских односа са државним органима
- доношењу новог Статута Црвеног крста Србије
- обезбеђивању адекватног положаја Црвеног крста Србије након раздвајања Србије и
Црне Горе, у складу са Уредбама Владе Републике Србије и Статутом Друштва ЦКСЦГ
- обезбеђивању потврде међународног признања Црвеног крста Србије од стране
Међународног комитета Црвеног крста и континуитету чланства у Међународној
Федерацији друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца након распада државне
заједнице Србија и Црна Гора
- интензивном раду на побољшању имиџа Црвеног крста у домаћој и међународној
јавности и неговању односа са медијима
- посебној пажњи и подршци Црвеном крсту на Косову и Метохији у реализацији
сложених задатака
- интензивном раду на јачању међународног положаја и угледа Црвеног крста Србије:
На позив Међународног комитета Црвеног крста учествовала је у двогодишњем
раду на резолуцији о помоћној улози Црвеног крста државним органима у хуманитарној
области, која је усвојена на Међународној конференцији 2005. године.
На позив Међународног комитета Црвеног крста учествовала је у раду на
доношењу Стратегије помоћи интерно расељеним лицима која је усвојена на Генералној
скупштини 2009 године.
- На захтев Међународне Федерације Црвеног крста председавала је радом комисије за
израду завршних докумената на Европској конференцији Црвеног крста одржаној априла
2010 у Бечу.
На захтев Комисије за планирање Европске конференције Црвеног крста
надгледаће реализацију преузетих обавеза на Европској конференцији, заједно са
генералним секретарима организација Шпанског, Аустријског, Бугарског и Азербејџанског
Црвеног крста /Црвеног полумесеца
4. ОПИС ПРАВИЛА У ВЕЗИ СА ЈАВНОШЋУ РАДА
Информација од јавног значаја, сходно члану 2. Закона о слободном приступу
информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и
36/10) јесте свака информација од јавног значаја са којом располаже Црвени крст
Србије, настала у раду или у вези са радом Црвеног крста Србије, садржана у
одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да
зна.
Сматра се да оправдани интерес јавности да зна, постоји увек када се ради о
информацијама којима располаже Црвени крст Србије, а које се односе на угрожавање,
однсоно заштиту здравља становништва и животне средине, а ако се ради о другим
информацијама којима располаже Црвени крст Србије, сматра се да оправдани
инетерес јавности да зна, постоји, осим када Црвени крст Србије докаже супротно.
Сходно члану 5. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја
свако има право да му буде саопштено да ли Црвени крст Србије поседује одређену
информацију од јавног значаја, односно да ли му је она иначе доступна.
Свако има право да му се информација од јавног значај учини доступном тако што ће му
се омогућити увид у документ који садржи информацију од јавног значаја, право на
копију тог документа, као и право да му се, на захтев, копија документа упути поштом,
факсом, електронском поштом или на други начин.
Права из овог закона припадају свима под једнаким условима, без обзира на
држављанство, пребивалиште, боравиште, односно седиште, или лично својство као
што је раса, вероисповест, национална или етничка припадност, пол и слично.
Црвени крст Србије не ставља у бољи положај ниједног новинара или јавно гласило,
када је више њих упутило захтев, тако што ће само њему, или њему пре него другим
новинарима, или јавним гласилима омогућити остваривање права на приступ
информацијама од јавног значаја.
Права из Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја могу се
изузетно подврћи ограничењима прописаним овим законом ако је то неопходно у
демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса
заснованог на уставу или закону.
У складу са чланом 9. Закона о слободном приступу информацијама од јавног
значаја, Црвени крст Србије неће омогућити тражиоцу информације оставривање права
на приступ информацији од јавног значаја, ако би тиме:
1) угрозио живот, здравље, сигурност или које друго важно добро неког лица:
2) угрозио, омео или отежао спречавање или откривање кривичног дела, оптужење за
кривично дело, вођење преткривичног поступка, вођење судског поступка, извршење
пресуде или спровођење казне, или који друго правно уређени поступак, или фер
поступање и правично суђење;
3) озбиљно угрозио одбрану земље, националну или јавну безбедност, или међународне
односе;
4) битно умањио способност државе да управља економским процесима у земљи, или
битно отежао остварење оправданих економских интереса;
5) учинио доступним информацију или документ за који је прописима или службеним
актом заснованим на закону одређено да се чува као државна, службена, пословна или
друга тајна, односно који је доступан само одређеном кругу лица, а због чијег би
одавања могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене
законом који претежу над интересом за приступ информацији.
Црвени крст Србије не мора тражиоцу омогућити остваривање права на приступ
информацијама од јавног значаја, ако се ради о информацији која је већ објављена и
доступна у земљи или на интернету, у том случају Црвени крст Србије ће у одговору на
захтев означити носач информације (број службеног гласила, назив публикације и сл.),
где је и када тражена информација објављена, осим ако је то општепознато.
Ако тражена информација од јавног значаја може да се издвоји од осталих
информација у документу у које Црвени крст Србије није дужан тражиоцу да омогући
увид, Црвени крст Србије ће омогућити тражиоцу увид у део документа који садржи само
издвојену информацију, и обавестиће га да остала садржина документа није доступна.
У складу са чланом 13. Закона о слободном приступу информацијама од јавног
значаја Црвени крст Србије неће тражиоцу информације омогућити остваривање права
на приступ информацијама од јавног значаја ако тражилац злоупотребљава права на
приступ информацијама од јавног значаја, нарочито ако је тражење неразумно, често,
када се понавља захтев за истим или већ добијеним информацијама или када се тражи
превелики број информација.
Црвени крст Србије поштује приватност и друга права личности, те стога, а у
складу са чланом 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја
неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног
значаја ако би тиме повредио право на приватност, право на углед или које друго право
лица на које се тражена информација односи, осим
1) ако је лице на то пристало;
2) ако се ради о личности, појави или догађају од интереса за јавност, а нарочито ако се
ради о носиоцу државне и политичке функције и ако је информација важна с обзиром на
функцију коју то лице врши;
3) ако се ради о лицу које је својим понашањем, нарочито у вези са приватним животом,
дало повода за тражење информације.
СЕДИШТЕ ЦРВЕНОГ КРСТА СРБИЈЕ
Београд, улица Симина број 19. 11 000 Београд
Радно време Црвеног крста Србије је: од 7:30 до 15:30 часова, сваког дана осим
суботе и недеље.
Прилаз лицима са посебним потребама у инвалидским колицима није могућ без
пратиоца.
ЛИЦЕ ОВЛАШЋЕНО ЗА ПОСТУПАЊЕ ПО ЗАХТЕВИМА ЗА СЛОБОДАН ПРИСТУП
ИНФОРМАЦИЈАМА ОД ЈАВНО ЗНАЧАЈА:
Слађана Димић, стручни сарадник
Телефон: 011 – 30 – 32 125 лок. 132
Факс: 011 – 2634 - 348
Е-маил: [email protected]
ЛИЦЕ ОВЛАШЋЕНО ЗА САРАДЊУ СА НОВИНАРИМА И ЈАВНИМ ГЛАСИЛИМА:
Слађана Димић, стручни сарадник
Телефон: 011 – 30 – 32 125 лок. 132
Факс: 011 – 2634 - 348
Е-маил: [email protected]
Пријем поште врши се преко писарница, улици Симина 19. - приземље – 11000
Београд.
5. СПИСАК НАЈЧЕШЋЕ ТРАЖЕНИХ ИНФОРМАЦИЈА ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
Тражене информације од јавног значаја односе се на остваривање права на увид
у документе и достављање копија докумената којим располаже Црвени крст Србије,
настала у раду или у вези са радом Црвеног крста Србије, као и висини примања у
Црвеном крсту Србие.
У току 2010. године, Црвеном крсту Србије није поднесен ниједан захтев за
добијање информација, а у 2011. години поднесена су два захтева.
На један од поднети захтев Црвени крст Србије је одговорио у складу са чланом
13. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, а на други
достављањем траженог одговора.
6. ОПИС НАДЛЕЖНОСТИ, ОВЛАШЋЕЊА И ОБАВЕЗА
Црвени крст Србије јесте хуманитарна, независна, непрофитна и добровољна
организација основана за територију Републике Србије.
Црвени крст Србије врши јавна овлашћења утврђена законом и обавља друге
послове од јавног интереса, у складу са ратификованим међународним уговором,
законом и другим прописима и општим актима и при њиховом вршењу, односно
обављању има положај организације која помаже надлежним државним органима у
хуманитарној области.
У обављању послова из своје надлежности, односно делатности Црвени крст Србије
ужива помоћ надлежних државних органа, органа територијалне аутономије и јединица
локалне самоуправе.
Црвени крст Србије има за циљ да олакшава људску патњу, са задатком да пружа
помоћ угроженим лицима у случају ратних сукоба, природних, еколошких или других
несрећа ради спасавања угрожених живота и здравља људи и обезбеђења поштовања
хуманитарног права, и у случају стања потреба за социјалном заштитом и збрињавањем,
као и са задатком превентивног деловања и просвећивања грађана у области
здравствене и социјалне заштите и унапређења хуманитарних вредности друштва.
У обављању послова везаних за остварење циља и задатака Црвени крст Србије
делује у складу са:
1) ратификованим међународним уговорима и општеприхваћеним правилима из области
међународног хуманитарног права, а нарочито са Женевским конвенцијама о заштити
жртава рата од 12. августа 1949. године (у даљем тексту: Женевске конвенције) и
Допунским протоколима уз Женевске конвенције од 8. јуна 1977. године (у даљем тексту:
Допунски протоколи);
2) Основним принципима, Статутом и другим актима и правилима које усваја
Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца (у даљем тексту:
Међународни покрет);
3) циљевима и задацима националног друштва.
У остварењу утврђеног циља и задатака, а нарочито при обављању хуманитарних
послова, Црвени крст Србије помаже свим људима без било какве дискриминације по
било ком основу, а нарочито због расе, боје, пола, националне припадности, друштвеног
порекла, рођења или сличног статуса, вероисповести, политичког или другог уверења,
имовног стања, културе, језика, старости или психичког или физичког инвалидитета.
Црвени крст Србије има Статут којим, у складу са законом, уређује област,
задатке, послове и начин рада својих органа и служби, своју организацију, као и друга
питања од значаја за рад Црвеног крста Србије.
Црвени крст Србије врши следеће јавна овлашћења:
1. Учествује у заштитии и спасавању становништва, материјалних добара и других
добара у случају ратних разарања, природних и других несрећа и опасности у миру и
рату;
2. Организује прикупљање помоћи и распоређује помоћ примљену од међународних и
националних организација и других дародаваца жртвама ратних разарања, природних и
других несрећа и опасности у миру и рату;
3. Организује прикупљање, прикупља помоћ и организује достављање у иностранство
помоћи коју државни органи, други органи и организације,предузећа и друга правна лица
и дародавци из Србије пружају ради ублажавања последица ратних разарања,
природних и других несрећаи опасности у миру и рату;
4. Учествује у прихватању и смештају евакуисаног становништва, избеглица и
расељених лица, пружању помоћи и спровођењу других мера које могу допринети
збрињавању настрадалог и угроженог становништва, избеглица и расељених лица;
5. Организује упознавање и упознаје грађане са Женевским конвенцијама о заштити
жртава рата од 12. августа 1949. године и Допунским протоколима уз ове конвенције од
8. јуна 1977. године ( у даљем тексту: Женевске конвенције);
6. Обавља и друге послове који произилазе из одредаба Женевских конвенција и дргих
међународним уговорима преузетих обавеза бивше Савезне Републике Југославије које
се односе на пружање хуманитарне помоћи;
7. Обавља послове Службе тражења ради прикупљања и евидентирања података о
евакуисаним, и збеглим, расељеним и несталим лицима услед ратних разарања,
природних и других несрећа и опасности у миру и рату и ради тражења несталих лица;
8. Учествује у здравственом просвећивању становниништва, обучавању становништва у
пружању прве медицинске помоћи за случај ратних разарања, природних и других
несрећа и опасности у миру и рату и организовању добровољног давања крви.
9. Врши покретање, организовање и спровођење или учествовање у редовним и
ванредним акцијама солидарности у Републици Србији за помоћ угроженим лицима и
жртвама природних, еколошких и других несрећа и оружаних сукоба, као и обезбеђење,
у складу са законом, обуке људи, материјалних, финансијских и других средстава за те
акције;
10. Оспособљава грађане, добровољно организоване за обављање послова цивилне
заштите на територији Републике Србије, за пружање прве помоћи у случају природних,
еколошких и других несрећа, као и оружаних сукоба;
11. Организује обучава и припрема екипе за прву помоћ, хигијенско-епидемиолошку
заштиту, негу повређених и оболелих, социјални рад, психолошку помоћ становништву и
техничку помоћ за извршавање задатака у случају природних, еколошких и других
несрећа, као и оружаних сукоба;
12. Популарише добровољно давалаштво крви и, у сарадњи са службама и
здравственим установама за трансфузију крви, учествује у организовању акција
добровољног давања крви.
У вршењу јавних овлашћења Црвени крст Србије води одговарајуће евиденције и
издаје уверења.
Црвени крст Србије спроводи програме и активности који произлазе из циљева и
задатака Међународног покрета, а нарочито:
1) развија солидарност међу људима и организује различите облике међусобне помоћи
грађана;
2) заступа, шири и спроводи идеје, Основне принципе и друге хуманитарне вредности
Међународног покрета;
3) доноси план и спроводи програм припреме за деловање у несрећама у сарадњи и уз
координацију са надлежним државним органима;
4) спроводи програме помоћи деци, хендикепираним, старим и немоћним лицима у
сарадњи са донаторима и надлежним државним органима и органима територијалне
аутономије и локалне самоуправе;
5) организује и спроводи акције заштите и унапређења стања животне околине и шири
знања становништва о мерама за очување здраве природне средине у циљу заштите и
унапређивања стања животне околине и спречавања настанка нежељених последица;
6) заступа идеје добровољног рада у корист угрожених лица, региструје и спроводи
обуку волонтера за рад у Црвеном крсту Србије;
7) организује и учествује, у сарадњи са здравственим установама, у активностима
промоције здравља, у спровођењу активности за унапређење здравља појединих
групација становништва и превенцију болести од већег социјално-медицинског значаја.
Црвени крст Србије може организовати исхрану угрожених лица у редовним или
ванредним ситуацијама.
Црвени крст Србије, у својим објектима, може пружати услуге привременог
смештаја и исхране лицима којима је такав облик помоћи потребан из здравствених или
социјалних разлога, као и свом чланству.
Пружање услуга исхране и смештаја не сматра се угоститељском делатношћу.
Под условима и на начин утврђен законом, Црвени крст Србије може, ако то не
доводи у питање обављање јавних овлашћења, пружати и друге услуге
заинтересованим правним и физичким лицима, а нарочито оне које се односе на:
1) организовање и спровођење стручног оспособљавања предавача за обуку из прве
помоћи, вођење евиденција о обуци и издавање одговарајућих уверења о стручној
оспособљености предавача;
2) организовање и спровођење обуке из прве помоћи кандидата за возаче, спровођење
испита, вођење евиденција и издавање уверења о положеном испиту из прве помоћи;
3) организовање и спровођење обуке из прве помоћи за лица која обављају послове
безбедности и здравља на раду;
4) организовање службе спасавања на води и службе спасавања на планинама,
спровођење обуке спасилаца за рад у тим службама, вођење евиденција и издавање
одговарајућих уверења.
У вршењу јавних овлашћења и спровођењу програма Црвени крст Србије сарађује
са надлежним државним органима, органима територијалне аутономије и јединица
локалне самоуправе, као и са установама и организацијама у области система
здравствене заштите, социјалне заштите, пензијског и инвалидског осигурања, другим
облицима организовања заштите и спасавања становништва, материјалних и других
добара, црквама и верским заједницама, предузећима и другим облицима организовања
за обављање делатности или услуга, невладиним организацијама и грађанима.
Црвени крст Србије реализује пројекат „Контрола туберкулозе у Србији“.
Активности које ће се у наредном периоду спроводити на овом пројекту рефлектоваће
нову епидемиолошку ситуацији у земљи и усмерене су на јачање директно опсервиране
терапије (ДОТС-а), збрињавање случајева резистентних облика туберкулозе и ТБ / ХИВ
ко-инфекције, као и јачање ТБ контроле у ризичним групама и угроженим популацијама.
Црвени крст у Србији треба у оквиру пројекта да:
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
- омогући посебно осетљивим појединцима да дођу до здравственог система,
- обезбеди едукација угроженим популацијама ,
- пружи подршку здравственом систему у лечењу оболелих
- помогне у повећавању нивоа знања о превенцији и лечењу туберкулозе и
коришћењу права из здравствене заштите.
Активним приступом у трагању за оболелима пружа се подршка правовременом
откривању оболелих од туберкулозе у насељима у којима је већ регистрована
туберкулоза, у превенцији ширења туберкулозе међу члановима породице у радном и
животном окружењу.
Унапредити контролу туберкулозе у осетљивим популацијама - кроз мрежу Црвеног
крста Србије спроводе се активности у вези са превенцијом, дијагностиком и лечењем
ТБ у популацији Рома који живе у нехигијенским насељима и међу корисницима услуга
Народних кухиња Србије.
Збрињавање ТБ/ХИВ ко-инфекције ће започети са активностима у вези са
превенцијом и активним трагањем за оболелим од ТБ у популацији инјектирајућих
корисника дрога који користе услуге замене игала и сексуалних радника и то из
Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца.
Црвени крст Србије сарађује са Међународним покретом и националним
организацијама Црвеног крста и Црвеног полумесеца, као и другим хуманитарним
организацијама, здравственим и социјалним установама које учествују у хуманитарном
раду на територији Републике Србије или у иностранству.
7. ОПИС ПОСТУПАЊА У ОКВИРУ НАДЛЕЖНОСТИ, ОВЛАШЋЕЊА И ОБАВЕЗА
Надлежности Црвеног крста Србије прописана је Законом о Црвеном крсту Србије,
Статутом Међународног покрета Црвеног крста и Статутом Црвеног крста Србије.
Послове из своје надлежности Црвени крст Србије врши континуиранo.
Поступање Црвеног крста Србије у оквиру прописаних надлежности дато је кроз
описе послова служби у тачки 2. овог Информатора.
Црвеник крст Србије сваке године доноси План рада за наредну годину са
Календаром најзаначајнијих активности који усваја Управни одбора Црвеног крста
Србије. План се доставља саставним деловима Црвеног крста Србије, који такође
доносе своје планове.
Црвени крст Србије сваке године усваја извештај о раду за претходну годину који
се доставља саставним деловима Црвеног крста Србије, надлежним министарствима и
институцијам и установама у Републици Србији са којима остварује сарадњу. Извештаје
о раду усвајају и Црвени крст Војводине, Црвени крст Косова и Метохије, Црвени крст
Београд и Црвени крст у градовима и општинама.
Црвени крст Србије као средње правно лице сваке године подлеже законској
обавези о вршењу ревизије свог пословања од стране независне ревизорсе
институциије.
Извештаји о ревизији саставни су део поглавља 8 овог Информатора.
8. НАВОЂЕЊЕ ПРОПИСА
У вршењу овлашћења из свог делокруга Црвени крст Србије примењује следеће
законе и друге прописе:
01.) Закон о Црвеном крсту Србије (СЛ. Гласник РС, бр. 107/2005.)
02.) Статут Црвеног крста Србије усвојен 9. децембра 2009. године
03.) Женевске ковенције од 12. августа 1949. године
04.) Допунски протоколи од 8. јуна 1977. године и 8. децембра 2005. године
05.) Изјава министра спољних послова 21755/1 од 1. августа 2006. године
06.) Статут Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца
07.) Статут међународне Федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца
08.) Статут Међународног комитета Црвеног крста
09.) Резолуција 2
10.) Етички кодекс за волонтере и запослене у Црвеном крсту Србије
11.) План акције Црвеног крста Србије за перод 2010 – 2014 година
12.) Закон о употреби и заштити знака и назива Црвеног крста (са коментаром)
13.) Правилник о расподели средстава по Закону о Црвеном крсту Србије и Закону о
играма на срећу
14.) Методологија и критеријуми за вредновање активности организација Црвеног крста
на територији градова и општина
15.) Одлука о образовању и начину рада комисија Управног одбора Црвеног крста
Србије за период 2010 – 2014 година
16.) Пословник о раду Скупштине Црвеног крста Србије
17.) Пословник о раду Управног одбора Црверног крста Србије
18.) Пословник о раду Надзорног одбора Црвеног крста Србије
19.) Правилник о организовању и деловању младих у Црвеном крсту Србије
20.) Правилник о безбедности и здрављу на раду радника секретаријата Црвеног крста
Србије
21.) Правилник за спровођење такмичења екипа Црвеног крста у пружању прве помоћи
22.) Правилник о употреби знака Црвеног крста у Црвеном крсту Србије
23.) Правилник о организацији и раду Службе тражења у Црвеном крсту Србије
24.) Правилник о утврђивању услова и критеријума за додељивање признања Црвеног
крста Србије
25.) Упутство о раду Службе тражења Црвеног крста Србије
26.) Упутство о дифузији у Црвеном крсту Србије
27.) Упутство о међународној сарадњи у Црвеном крсту Србије
28.) Упутство за образовање и рад основних облика деловања Црвеног крста
29.) Извештај о раду Црвеног крста Србије за 2010. годину
30.) План рада Црвеног крста Србије за 2011. годину са Календаром активности
31.) Одлука о чланарини Црвеног крста за 2011. годину
32.) Извештаји независног ревизора
801.) ЗАКОН О ЦРВЕНОМ КРСТУ СРБИЈЕ – „Сл. гласник РС, бр. 107/2005“
Члан 1.
Положај Црвеног крста Србије
Црвени крст Србије јесте хуманитарна, независна, непрофитна и добровољна
организација основана за територију Републике Србије и саставни је део Друштва
Црвеног крста Србије и Црне Горе (у даљем тексту: национално друштво).
Црвени крст Србије врши јавна овлашћења утврђена законом и обавља друге послове
од јавног интереса, у складу са ратификованим међународним уговором, законом и
другим прописима и општим актима и при њиховом вршењу, односно обављању има
положај организације која помаже надлежним државним органима у хуманитарној
области.
У обављању послова из своје надлежности, односно делатности Црвени крст Србије
ужива помоћ надлежних државних органа, органа територијалне аутономије и јединица
локалне самоуправе.
Циљеви и задаци Црвеног крста Србије
Члан 2.
Црвени крст Србије има за циљ да олакшава људску патњу, са задатком да пружа помоћ
угроженим лицима у случају ратних сукоба, природних, еколошких или других несрећа
ради спасавања угрожених живота и здравља људи и обезбеђења поштовања
хуманитарног права, и у случају стања потреба за социјалном заштитом и збрињавањем,
као и са задатком превентивног деловања и просвећивања грађана у области
здравствене и социјалне заштите и унапређења хуманитарних вредности друштва.
У обављању послова везаних за остварење циља и задатака Црвени крст Србије делује
у складу са:
1) ратификованим међународним уговорима и општеприхваћеним правилима из области
међународног хуманитарног права, а нарочито са Женевским конвенцијама о заштити
жртава рата од 12. августа 1949. године (у даљем тексту: Женевске конвенције) и
Допунским протоколима уз Женевске конвенције од 8. јуна 1977. године (у даљем тексту:
Допунски протоколи);
2) Основним принципима, Статутом и другим актима и правилима које усваја
Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца (у даљем тексту:
Међународни покрет);
3) циљевима и задацима националног друштва.
У остварењу утврђеног циља и задатака, а нарочито при обављању хуманитарних
послова, Црвени крст Србије помаже свим људима без било какве дискриминације по
било ком основу, а нарочито због расе, боје, пола, националне припадности, друштвеног
порекла, рођења или сличног статуса, вероисповести, политичког или другог уверења,
имовног стања, културе, језика, старости или психичког или физичког инвалидитета.
Састав Црвеног крста Србије
Члан 3.
У саставу Црвеног крста Србије јесу покрајинске, градске и општинске организације
Црвеног крста основане на територији Републике Србије.
Црвени крст Србије и организације Црвеног крста основане у јединици територијалне
аутономије или јединици локалне самоуправе имају својство правног лица.
Статут Црвеног крста Србије
Члан 4.
Црвени крст Србије има Статут којим, у складу са законом, уређује област, задатке,
послове и начин рада својих органа и служби, своју организацију, као и друга питања од
значаја за рад Црвеног крста Србије.
Знак Црвеног крста Србије
Члан 5.
Знак Црвеног крста Србије је крст црвене боје састављен од пет једнаких квадрата на
белом пољу око којег се исписује назив "Црвени крст Србије".
Знак Црвеног крста Србије користи се у складу са законом којим је уређена употреба
знака Црвеног крста у државној заједници Србија и Црна Гора.
Јавна овлашћења
Члан 6.
Јавна овлашћења која су законом поверена националном друштву на територији
Републике Србије врши Црвени крст Србије.
Члан 7.
Црвеном крсту Србије поверава се вршење и следећих јавних овлашћења:
1) покретање, организовање и спровођење или учествовање у редовним и ванредним
акцијама солидарности у Републици Србији за помоћ угроженим лицима и жртвама
природних, еколошких и других несрећа и оружаних сукоба, као и обезбеђење, у складу
са законом, обуке људи, материјалних, финансијских и других средстава за те акције;
2) оспособљавање грађана, добровољно организованих за обављање послова цивилне
заштите на територији Републике Србије, за пружање прве помоћи у случају природних,
еколошких и других несрећа, као и оружаних сукоба;
3) организовање, обучавање и припремање екипа за прву помоћ, хигијенскоепидемиолошку заштиту, негу повређених и оболелих, социјални рад, психолошку помоћ
становништву и техничку помоћ за извршавање задатака у случају природних,
еколошких и других несрећа, као и оружаних сукоба;
4) популарисање добровољног давалаштва крви и, у сарадњи са службама и
здравственим установама за трансфузију крви, учествују у организовању акција
добровољног давања крви.
Члан 8.
У вршењу јавних овлашћења из чл. 6. и 7. овог закона Црвени крст Србије води
одговарајуће евиденције и издаје уверења.
Програми Црвеног крста Србије
Члан 9.
Црвени крст Србије спроводи програме и активности који произлазе из циљева и
задатака Међународног покрета, а нарочито:
1) развија солидарност међу људима и организује различите облике међусобне помоћи
грађана;
2) заступа, шири и спроводи идеје, Основне принципе и друге хуманитарне вредности
Међународног покрета;
3) доноси план и спроводи програм припреме за деловање у несрећама у сарадњи и уз
координацију са надлежним државним органима;
4) спроводи програме помоћи деци, хендикепираним, старим и немоћним лицима у
сарадњи са донаторима и надлежним државним органима и органима територијалне
аутономије и локалне самоуправе;
5) организује и спроводи акције заштите и унапређења стања животне околине и шири
знања становништва о мерама за очување здраве природне средине у циљу заштите и
унапређивања стања животне околине и спречавања настанка нежељених последица;
6) заступа идеје добровољног рада у корист угрожених лица, региструје и спроводи
обуку волонтера за рад у Црвеном крсту Србије;
7) организује и учествује, у сарадњи са здравственим установама, у активностима
промоције здравља, у спровођењу активности за унапређење здравља појединих
групација становништва и превенцију болести од већег социјално-медицинског значаја.
Услуге које пружа Црвени крст Србије
Члан 10.
Црвени крст Србије може организовати исхрану угрожених лица у редовним или
ванредним ситуацијама.
Црвени крст Србије, у својим објектима, може пружати услуге привременог смештаја и
исхране лицима којима је такав облик помоћи потребан из здравствених или социјалних
разлога, као и свом чланству.
Пружање услуга исхране и смештаја из ст. 1. и 2. овог члана не сматра се угоститељском
делатношћу.
Под условима и на начин утврђен законом, Црвени крст Србије може, ако то не доводи у
питање обављање јавних овлашћења утврђених овим законом, пружати и друге услуге
заинтересованим правним и физичким лицима, а нарочито оне које се односе на:
1) организовање и спровођење стручног оспособљавања предавача за обуку из прве
помоћи, вођење евиденција о обуци и издавање одговарајућих уверења о стручној
оспособљености предавача;
2) организовање и спровођење обуке из прве помоћи кандидата за возаче, спровођење
испита, вођење евиденција и издавање уверења о положеном испиту из прве помоћи;
3) организовање и спровођење обуке из прве помоћи за лица која обављају послове
безбедности и здравља на раду;
4) организовање службе спасавања на води и службе спасавања на планинама,
спровођење обуке спасилаца за рад у тим службама, вођење евиденција и издавање
одговарајућих уверења.
Сарадња Црвеног крста Србије
Члан 11.
У вршењу јавних овлашћења из чл. 6. и 7. овог закона и спровођењу програма из члана
9. овог закона, Црвени крст Србије сарађује са надлежним државним органима,
органима територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе, као и са
установама и организацијама у области система здравствене заштите, социјалне
заштите, пензијског и инвалидског осигурања, другим облицима организовања заштите и
спасавања становништва, материјалних и других добара, црквама и верским
заједницама, предузећима и другим облицима организовања за обављање делатности
или услуга, невладиним организацијама и грађанима (у даљем тексту: органи,
организације и лица).
Црвени крст Србије остварује међународну и регионалну сарадњу са одговарајућим
организацијама Црвеног крста и Црвеног полумесеца других држава, као и са другим
хуманитарним организацијама.
Црвени крст Србије, као саставни део националног друштва, сарађује са Међународним
покретом и националним организацијама Црвеног крста и Црвеног полумесеца, као и
другим хуманитарним организацијама, здравственим и социјалним установама које
учествују у хуманитарном раду на територији Републике Србије или у иностранству.
Обавезе органа, организација и лица према Црвеном крсту Србије
Члан 12.
На захтев Црвеног крста Србије органи, организације и лица дужни су да дају податке
којима располажу у обављању својих делатности, односно које поседују, а који су
потребни за вршење јавних овлашћења из чл. 6. и 7. овог закона.
Органи, организације и лица дужни су да, по службеној дужности, Црвеном крсту Србије
доставе све податке утврђене Женевским конвенцијама и Допунским протоколима о
лицима заштићеним тим конвенцијама и протоколима, у року од 15 дана од дана када
остваре контролу над тим лицима.
Финансирање Црвеног крста Србије
Члан 13.
За вршење јавних овлашћења из чл. 6. и 7. овог закона и остваривање програма из
члана 9. тачка 7) овог закона средства се обезбеђују у буџету Републике Србије, буџету
аутономне покрајине и буџету јединице локалне самоуправе.
Органи територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе могу обезбедити и
допунска средства за финансирање програма и делатности Црвеног крста Србије које
нису обухваћене у ставу 1. овог члана.
Средства из ст. 1. и 2. овог члана обезбеђују се, у складу са законом, преко државних
органа, органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе надлежних за
послове из области здравља и социјалне заштите, а опредељују се организацијама
Црвеног крста Србије из члана 3. овог закона, на основу њихових годишњих програма
рада и финансијских планова који се достављају органима преко којих су средства
обезбеђена.
Средства пренета Црвеном крсту Србије из буџета Републике, буџета аутономне
покрајине и буџета јединице локалне самоуправе подлежу систему контроле и ревизије
на начин утврђен законом којим се уређује буџетски систем Републике.
Члан 14.
За спровођење програма који произлазе из циљева и задатака Црвеног крста Србије,
утврђених у члану 9. овог закона, као и за деловање организација Црвеног крста Србије,
средства се обезбеђују из следећих извора, и то:
1) чланарине;
2) прихода од игара на срећу који се у оквиру буџета Републике распоређује и издваја за
хуманитарне потребе по основу закона којим су регулисане игре на срећу, а преко
буџетског фонда за финансирање Црвеног крста Србије;
3) од пружених услуга чије су вршење државни органи, органи територијалне аутономије
и јединица локалне самоуправе поверили Црвеном крсту Србије;
4) од посебних активности и акција на прикупљању новчаних и материјалних средстава;
5) прилога, субвенција, донација и легата;
6) прихода од имовине;
7) других прихода.
Манифестације које обележава Црвени крст Србије
Члан 15
Посебне манифестације које обележава Црвени крст Србије јесу:
1) "Недеља Црвеног крста" која се одржава сваке године од 8. до 15. маја и
2) "Недеља солидарности" која се одржава сваке године од 14. до 21. септембра.
За време трајања манифестација које обележава, у корист Црвеног крста Србије
обавезно се наплаћује:
1) на сваку продату путничку карту у међународном авионском, железничком, бродском и
аутобуском саобраћају, износ од 3% цене карте;
2) на сваку продату путничку карту у унутрашњем авионском, железничком, бродском и
аутобуском саобраћају, износ од 2% цене карте;
3) на сваку поштанску пошиљку у унутрашњем поштанском саобраћају, осим на
пошиљке новина и часописа износ у висини од 50% од износа номиналне вредности
поштанске марке за писма тежине до 20 грама;
4) на сваку продату карту за културне, забавне, спортске и сајамске приредбе (концерти,
фестивали, биоскопске и позоришне представе, спортске утакмице и такмичења
локалног, државног и међудржавног карактера), износ од 3% цене карте.
Члан 16.
Од сваке продате карте за манифестације међународног карактера (културне, забавне,
спортске и слично) током целе календарске године, на рачун буџетског фонда за Црвени
крст Србије, уплаћује се износ од 2% цене карте.
Члан 17.
Средства из чл. 15. и 16. овог закона наплаћују правна и физичка лица која продају
улазнице за приредбе, путничке карте и поштанске марке, а прикупљена новчана
средства уплаћују на рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије.
Прикупљена новчана средства се користе за финансирање делатности Црвеног крста
Србије, према програму Црвеног крста Србије на који сагласност даје Влада Републике
Србије.
Члан 18.
Средства која Црвени крст Србије оствари изнад висине утврђене програмом на који је
Влада Републике Србије дала сагласност користиће се за друге програме Црвеног крста
које одобри Влада Републике Србије.
Ослобађање од финансијских обавеза
Члан 19.
Пошиљке Службе тражења ослобађају се од увозних, царинских, поштанских и других
дажбина, у складу са прописима о поштанском саобраћају и царинама.
Надзор
Члан 20.
Надзор над радом Црвеног крста Србије у обављању јавних овлашћења врши орган
државне управе у чијем делокругу је утврђена област из које је јавно овлашћење
поверено Црвеном крсту Србије.
Казнене одредбе
Члан 21.
Новчаном казном у износу од 10.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај
организација која Црвеном крсту Србије не достави податке којима располаже у вршењу
своје делатности (члан 12).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу, односно
органу, новчаном казном од 500 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и физичко лице, новчаном казном од 500
до 50.000 динара.
Члан 22.
Новчаном казном од 10.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај организација
која не уплати средства прописана у чл. 15. и 16. овог закона.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу,
новчаном казном у износу од 500 до 50.000 динара.
Прелазне и завршне одредбе
Члан 23.
Црвени крст Србије ће ускладити свој Статут са одредбама овог закона у року од шест
месеци од дана његовог ступања на снагу.
Члан 24.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о вршењу јавних
овлашћења и начину обезбеђивања средстава Црвеног крста Србије ("Службени гласник
СРС", бр. 6/79, 20/84, 24/85, 27/85, 37/88, 30/89 и "Службени гласник РС", број 67/93).
Члан 25.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику
Републике Србије".
802.) На основу члана 4. и 23. Закона о Црвеном крсту Србије (“Службени гласник РС”,
бр. 107/2005) и члана 79. Закона о удружењима (Службени гласник Републике Србије
број 51/2009), Скупштина Црвеног крста Србије, на седницама одржаним 10. новембра
2006. и 9. децембра 2009. године донела је
С Т А Т У Т
ЦРВЕНОГ КРСТА СРБИЈЕ
I Опште одредбе
Члан 1.
Црвени крст Србије је хуманитарна независна и добровољна организација и
једино национално друштво у Републици Србији.
На основу Женевских конвенција од 12. августа 1949. године, надлежне власти
Републике Србије су признале Црвени крст Србије као једино национално друштво у
Републици Србији и помоћни орган јавних власти у Републици Србији, изјавом министра
спољних послова 21755/1, од 1. августа 2006. године.
У односима са јавним властима Црвени крст Србије (у даљем тексту: национално
друштво) задржава аутономију која му омогућава да у свако доба делује у складу са
Основним принципима Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца (у
даљем тексту: Основни принципи).
Јавне власти ће у свако доба поштовати приврженост националног друштва
Основним принципима.
Национално друштво је основано 6. фебруара 1876. године и у континуитету
међународно признато од 14. јуна 1876. године.
Национално друштво је члан Међународне федерације друштава Црвеног крста и
Црвеног полумесеца (у даљем тексту: Међународна федерација) и саставни део
Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца (у даљем тексту:
Међународни покрет).
Члан 2.
Назив националног друштва је: Црвени крст Србије.
Национално друштво је правно лице са правима, обавезама и одговорностима
утврђеним овим статутом и законом.
Седиште националног друштва је у Београду, Симина број 19.
У саставу националног друштва делују Црвени крст Војводине и Црвени крст
Косова и Метохије (у даљем тексту: покрајинске организације).
Члан 3.
Знак националног друштва је крст црвене боје, састављен од пет једнаких
квадрата, на белом пољу, око којег је исписан назив “Црвени крст Србије”.
Знак националног друштва се користи у складу са законом којим је уређена
употреба знака црвеног крста, Женевским конвенцијама од 12. августа 1949. године (у
даљем тексту: Женевске конвенције) и Допунским протоколима уз те конвенције од 8.
јуна 1977. године и 8. децембра 2005. године (у даљем тексту: Допунски протоколи),
Правилником о употреби знака црвеног крста и црвеног полумесеца у националним
друштвима, који је усвојила Међународна конференција црвеног крста и црвеног
полумесеца у Будимпешти 1991. године и Правилником о употреби знака црвеног крста у
Црвеном крсту Србије.
Члан 4.
Застава националног друштва је беле боје са знаком црвеног крста из члана 3.
став 1. овог статута, смештеном у пресеку дијагонала заставе.
Однос дужине и ширине заставе је 2:1.
Члан 5.
Амблем националног друштва се састоји од знака националног друштва на белом
пољу и текста “Црвени крст Србије”, у продужетку знака.
Испод знака, на средини, се исписује година оснивања националног друштва –
1876.
Члан 6.
Печат националног друштва је округлог облика, са текстом исписаним на ободу:
Црвени крст Србије-Београд и знаком црвеног крста у средини печата.
Члан 7.
Текстови на застави, амблему и печату се исписују у складу са законом којим је
уређена службена употреба језика у Републици Србији.
Начин коришћења назива, заставе, амблема и печата се уређују законом, овим
статутом и Правилником о употреби знака и назива у Црвеном крсту Србије.
II Циљеви и задаци националног друштва
Члан 8.
Мисија националног друштва је да олакшава људску патњу, са задацима: да
пружа помоћ угроженим лицима у случају ратних сукоба, природних, еколошких или
других несрећа, спасава угрожене животе и здравље људи и шири знања о
међународном хуманитарном праву, да превентивно делује и просвећује грађане у
области здравствене и социјалне заштите и унапређује хуманитарне вредности у
друштву и, у случају стања потреба, пружа социјалну заштиту и збрињавање.
У обављању послова усмерених на остваривање циља и извршавање задатака,
национално друштво делује у складу са:
1. Основним принципима, а то су:
Хуманост
Међународни покрет црвеног крста и црвеног полумесеца, рођен у жељи да без
дискриминације укаже помоћ на бојном пољу, у свом међународном и националном
виду, настоји да спречи и ублажи људске патње и свим приликама. Његов циљ је да
штити живот и здравље и да обезбеди поштовање људске личности. Он унапређује
узајамно разумевање, пријатељство, сарадњу и трајан мир међу свим народима.
Непристрасност
Он не прави никакву разлику према народности, раси, верским убеђењима, класи
или политичком мишљењу. Он настоји да ублажи страдање појединаца, руковођен само
њиховим потребама, дајући првенство најхитнијим случајевима несрећа.
Неутралност
Да би очувао поверење свих, Покрет се не опредељује у непријатељствима и не
ангажује се у било које време у расправама политичке, расне, верске или идеолошке
природе.
Незав исност
Покрет је независан. Национална друштва, као помоћни органи хуманитарних
служби својих влада и подвргнута њиховим законима, морају увек да сачувају своју
аутономију која ће им омогућити да у свако доба делују у складу са Принципима
Покрета.
Добровољност
То је добровољни Покрет за помоћ, који не покреће жеља за стицањем користи.
Јединство
У једној земљи може постојати само једно друштво Црвеног крста или Црвеног
полумесеца. Оно мора бити доступно свима и спроводи своју хуманитарну делатност на
целој територији.
Универзалност
Међународни покрет црвеног крста и црвеног полумесеца, у коме сва друштва
имају једнаки статус и деле једнака права и дужности да се међусобно помажу, је
универзалан.
2. ратификованим међународним уговорима и опште прихваћеним
правилима из области међународног хуманитарног права, а нарочито Женевским
конвенцијама и Допунским протоколима;
3. Статутом Међународног покрета, Статутом Међународне федерације и
другим актима и правилима које усваја Међународни покрет.
4. циљевима и задацима националног друштва.
У остваривању наведених циљева и задатака, национално друштво помаже свим
људима, без било какве непосредне или посредне дискриминације по било ком основу, а
нарочито због расе, боје, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења
или сличног статуса, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања,
културе, језика, старости или психичког или физичког инвалидитета.
Члан 9.
У остваривању својих циљева и задатака, национално друштво врши јавна
овлашћења поверена законом, и то:
1) учествује у заштити и спасавању становништва, материјалних добара и других
добара у случају ратних разарања, природних и других несрећа у миру и рату;
2) организује прикупљање помоћи и распоређује помоћ примљену од
међународних и националних организација и других дародаваца жртвама
ратних разарања, природних и других несрећа и опасности у миру и рату;
3) организује прикупљање и прикупља помоћ у Републици Србији и организује
достављање у иностранство помоћи коју државни органи, други органи и
организације, предузећа и друга правна лица и дародавци из Републике Србије
пружају ради ублажавања последица ратних разарања, природних и других
несрећа и опасности у миру и рату;
4) учествује у прихватању и смештају евакуисаног становништва, избеглица и
расељених лица, пружању помоћи и спровођењу других мера које могу
допринети збрињавању настрадалог и угроженог становништва, избеглица и
расељених лица;
5) покреће, организује и спроводи или учествује у редовним и ванредним
акцијама солидарности у Републици Србији за помоћ угроженим лицима и
жртвама природних, еколошких и других несрећа и оружаних сукоба и
обезбеђује, у складу са законом, обуку људи, материјална, финансијска и друга
средства за те акције;
6) организује упознавање и упознаје грађане са Женевским конвенцијама и
Допунским протоколима;
7) обавља и друге послове који произлазе из одредаба Женевских конвенција и
Допунских протокола и других међународним уговорима преузетих обавеза
Републике Србије које се односе на пружање хуманитарне помоћи;
8) обавља послове Службе тражења, ради прикупљања и евидентирања
података о евакуисаним, избеглим, расељеним и несталим лицима услед
ратних разарања, природних и других несрећа и опасности у миру и рату и
ради тражења несталих лица;
9) оспособљава грађане-припаднике цивилне заштите на територији Републике
Србије за пружање прве помоћи у случају природних, еколошких и других
несрећа, као и оружаних сукоба;
10) организује, обучава и припрема екипе за прву помоћ, хигијенскоепидемиолошку заштиту, негу повређених и оболелих, социјални рад,
психолошку помоћ становништву и техничку помоћ за извршавање задатака у
случају природних, еколошких и других несрећа, као и оружаних сукоба;
11) учествује у здравственом просвећивању становништва, обучавању
становништва у пружању прве помоћи за случај ратних разарања, природних и
других несрећа и опасности у миру и рату;
12) популарише добровољно давалаштво крви и, у сарадњи са службама и
здравственим установама за трансфузију крви, учествује у организовању
акција добровољног давања крви.
Члан 10.
У вршењу јавних овлашћења из члана 9. овог статута, национално друштво води
одговарајуће евиденције и издаје уверења.
Управни одбор националног друштва доноси нормативна акта о начину вођења
евиденција и издавању уверења из става 1. овог члана.
Члан 11.
Национално друштво и његови саставни делови спроводе програме и активности
који произлазе из циљева и задатака Међународног покрета, а нарочито:
1) развијају солидарност међу људима и организују различите облике међусобне
помоћи грађана;
2) сарађују са надлежним јавним властима у осигуравању поштовања за
међународно хуманитарно право и заштите знакова распознавања
предвиђеним Женевским конвенцијама и Допунским протоколима;
3) заступају, шире и спроводе идеје, Основне принципе и друге хуманитарне
вредности Међународног покрета;
4) доносе планове и спроводе програме припрема за деловање у несрећи, у
сарадњи и уз координацију са надлежним државним органима;
5) спроводе програме помоћи старим и немоћним лицима, у сарадњи са
донаторима и надлежним државним
органима, органима територијалне
аутономије и локалне самоуправе;
6) организују и спроводе акције заштите и унапређивања стања животне средине
и шире знања становништва о мерама за очување здраве природне средине, у
циљу заштите природне средине и спречавања настанка нежељених
последица;
7) заступају идеје добровољног рада у корист угрожених лица, регистгрују и
спроводе обуку волонтера за рад у националном друштву;
8) организују и учествују, у сарадњи са здравственим установама, у активностима
промоције здравља, спровођењу активности за унапређивање здравља
појединих група становништва и превенцији болести од већег социјалномедицинског значаја;
Члан 12.
Национално друштво и његови саставни делови могу организовати исхрану
угрожених лица у редовним или ванредним ситуацијама.
Национално друштво и његови саставни делови могу у својим објектима пружати
услуге привременог смештаја и исхране лицима којим је такав облик помоћи потребан из
здравствених или социјалних разлога, као и свом чланству.
Пружање услуга исхране и смештаја из ст. 1. и 2. овог члана не сматра се
угоститељском делатношћу.
Под условима и на начин утврђен законом, национално друштво и његови
саставни делови могу, ако то не доводи у питање обављање јавних овлашћења и
извршавање мисије и задатака утврђених овим статутом, пружати и друге услуге
заинтересованим правним и физичким лицима, а нарочито оне које се односе на:
1) организовање и спровођење стручног оспособљавања предавача за обуку из
прве помоћи, вођења евиденције о обуци и издавање одговарајућих уверења о
стручној оспособљености;
2) организовање и спровођење обуке из прве помоћи кандидата за возаче,
спровођење испита, вођење евиденције и издавање уверења о положеном
испиту из прве помоћи;
3) организовање и спровођење обуке из прве помоћи за лица која обављају
послове безбедности и заштите здравља на раду;
4) организовање службе спсавања на води и службе спасавања на планинама,
спровођење обуке спасилаца за рад у тим службама, вођење евиденције и
издавање одговарајућих уверења;
Основна шифра делатности Црвеног крста Србије је 88.99. – Остала
непоменута социјална заштита без смештаја у оквиру сектора Q Здравствена и
социјална заштита.
Национално друштво и његови саставни делови могу да се баве услужном и
привредном делатношћу и могу да оснивају установе, организације и заједнице за
обављање привредних и услужних делатности, у складу са законом, и то:
производња:15811-производња хлеба и пецива;-производња свежих колача и других
некозервисаних производа од теста;15821-произвоидња кекса;15822-производња
двопека, конзервисаног пецива, колача и других конзервисаних производа од теста;1740производња рубља за домаћинство; 17403-производња ћебади;17510- производња
тепиха и прекривача за под;17600-производња плетених и кукичаних тканина; 17710произвдоња плетених у кукичаних чарапа; 17720-производња плетених и кукичаних
пуловера, прслука и сличних производа; 18100-производња кожне одеће; 18220производња остале одеће; 18230-производња рубља; 18240-производња осталих
одевних предмета и прибора; 19200-производња кофера, ручних торби и сличних
предмета, седала и других сарачких производа; 20521-произвдоња предмета од плуте;
20522-производња предмета од сламе, прућа и других плетарских материјала;
издавачка делатност: 22110-издавање књига, брошура, музичких књига и других
публикација; 22120-издавање новина; 22130- издавање часописа и сличних периодичних
издања; 22150-остала издавачка делатност; 22220-штампање на другом мместу
непоменуто; трговина на велико: 51110-посредовање профаје пољопривредних
сировина, живих животиња, текстилних сировина и полупроизвода; 51130-посредовање
у продаји дрвене грађе и грађевинског материјала; 51150-посредовање у продају
намештаја, предмета за домаћинство и металне гвожђарске робе; 51160- посредовање у
продаји текстила, одеће, обуће и предмета од коже; 51170-посwредовање у продаји
хране; 51370-трговина на велико кафом, какаоом и зачинима; трговина на мало: 52110трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно хране; 52120-остала
трговина на мало у продавницама мешовите робе; 52210-трговина на мало воћем и
поврћем; 52240-трговина на мало хлебом, колачима и слаткишима; 52270-остала
трговина на мало храном у специјализованим продавницама; 52410-трговина на мало
текстилом; 52420-трговина на мало одећом; 52430-трговина на мало обућом и
предметима од коже; 52440-трговина на малообућом и предметима од коже; 52440трговина на мало намештајем и опремом за осветљење; 52450-трговина на мало
апаратима за домаћинство, радио и телевизијским уређајима; 52480-трговина на мало у
специјализованим продавницама; 52610-трговина на мало у продавницама које поштом
достављају наручену робу; 55211-дечја омладинска одмаралишта; 55300-ресторани;
55510-кантине; активности у вези са некретнинама, изнајмљивање и пословне
активности: 70200-изнајмљивање некретнина; 71100-изнајмљивање аутомобила;
71210-изнајмљивање осталих копнених саобраћајних средстава; 72300-обрада
података; 72400-изградња базе података; 74120-рачуноводствени и књиговодствени
послови контроле, саветодавни послови у вези са порезом; саобраћај, складиштење и
везе: 60250-превоз робе у друмском саобраћају; 63110-претовар терета; 63120складишта и стоваришта; 63400-активности других посредника у саобраћају; оправка
моторних возила: 50200-одржавање и оправка моторних возила; услуге
међународног транспорта робе и друге услуге у вези са међународним
транспортом (међународна шпедиција и складиштење), "34300 - производња делова и
прибора за моторна возила и њихове моторе, 50300 - продаја делова и прибора за
моторна возила и 78820 – услуге паковања.
Саставни делови националног друштва могу да оснивају установе, организације
и заједнице за обављање привредних и услужних делатности, у складу са законом и
својим статутима утврђују шифре делатности којима ће се бавити.
Национално друштво и његови саставни делови не могу да се баве
делатностима везаним за производњу дувана, алкохола и других производа који
негативно утичу на здравље људи.
Вишак прихода над расходима из обављања делатности из ст. 4. до 6. овог члана
користи се за функционисање организација и за програмске активности националног
друштва и његових саставних делова.
Члан 13.
У вршењу јавних овлашћења, спровођењу програма, пружању услуга и
испуњавању циљева и задатака, национално друштво и његови саставни делови
сарађују са надлежним државним органима, органима територијалне аутономије и
јединицама локалне самоуправе, као и са организацијама и установама у области
система здравствене заштите, социјалне заштите, пензијског и инвалидског осигурања,
просветом, другим облицима организовања заштите и спасавања становништва,
материјалних и других добара, црквама, верским заједницама, предузећима и другим
облицима организовања за обављање делатности и услуга, невладиним организацијама
и грађанима.
Национално друштво остварује међународну сарадњу са Међународним
комитетом, Међународном федерацијом, националним друштвима Црвеног крста и
Црвеног полумесеца, као и са хуманитарним и другим међународним и националним
организацијама, које учествују у хуманитарној делатности у Републици Србији или у
иностранству.
III Организација националног друштва
Члан 14.
У саставу националног друштва су: Црвени крст Војводине, Црвени крст Косова и
Метохије, Црвени крст Београд и организације Црвеног крста на територији градова и
општина (у даљем тексту: организације на територији градова и општина).
У складу са овим статутом, покрајинске организације својим статутима уређују
своју организацију и међусобне односе у оквиру покрајинске организације.
Саставни делови националног друштва из става 1. овог члана имају својство
правних лица и за преузете обавезе одговарају својим средствима.
Виши саставни делови се ангажују на обезбеђивању организовања и извршавања
програмских задатака, као и простора, кадровских и других услова за рад саставних
делова у свом саставу. За те намене виши саставни делови могу да определе посебна
средства, посебним нормативним актом који усваја управни одбор.
Члан 15.
У називу покрајинских организација, поред назива националног друштва, додаје се
назив покрајинске организације.
У називу организација на територији градова и општина, поред назива
националног друштва, додаје се “Црвени крст“ и у продужетку назив града, односно
општине у којој је седиште организације, у првом падежу.
Организације на територији градова и општина које су у саставу покрајинских
организација и градова са више општина у називу додају и званичан назив вишег
саставног дела.
Саставни делови Црвеног крста Србије могу имати и скраћени назив који садржи
речи "Црвени крст" и назив града или општине у којима је седиште организације у првом
падежу.
Члан 16.
Саставни делови националног друштва користе знак, заставу, амблем и печат на
начин прописан овим статутом.
У амблему и печату се користи пун назив саставног дела из члана 15. овог
статута.
Члан 17.
Саставни делови из члана 14. овог статута могу да се програмски повезују, ради
заједничког остваривања циљева и задатака Црвеног крста, уз сагласност и
координацију саставног дела вишег нивоа.
Облици повезивања из става 1. овог члана немају својство правног лица нити
посебне органе управљања.
Послови који ће се заједнички обављати, ради ефикасније и рационалније
реализације планова и програма рада, начин одлучивања, координације активности и
друга питања од интереса за саставне делове који се повезују, уређују се посебним
уговором.
Члан 18.
Управни одбор Црвеног крста Србије доноси нормативна акта којима се уређује
мимимум и приоритет активности, обавеза образовања комисија и екипа за поједине
области деловања за све саставне делове.
Члан 19.
Организације на територији градова и општина образују основне организације,
подружнице, активе и повереништва, ради ефикаснијег деловања.
Основне организације, подружнице, активи и повереништва немају својство
правног лица.
Основна организација се образује према месту становања, ради спровођења
активности из делокруга организација на територији гарадова и општина.
Подружнице могу да се формирају у образовним институцијама и предузећима, уз
претходну сагласност управног одбора црвеног крста.
Радом основне организације или подружнице руководи секретар основне
организације, кога именује секретар организације која је образовала основну
организацију. Секретар основне организације или подружнице ту функцију обавља
волонтерски.
Активи могу да се организују ради реализације конкретних програмских
активности.
Активом руководи члан актива кога изабере актив, уз сагласност секретара
организације у којој образован актив.
Повереништва се могу организовати за извршавање одређених послова који су
временски ограничени.
Повереништвом руководи повереник кога именује секретар организације која
образује повереништво.
Члан 20.
Непосредно виши саставни део може да образује повереништво као
привремени облик деловања на територији општине на којој не постоји организација
Црвеног крста.
Радом повереништва руководи саставни део који је образовао повереништво.
Запослени у повереништву своја права из радног односа остварују у саставном
делу из става 2. овог члана.
Саставни део из става 1. овог члана може руковођење и координацију рада
повереништва које је образовао поверити организацији на територији суседне општине.
Узајамна права и обавезе саставног дела и организације из става 4. овог члана,
уређују се, у складу са законом, посебним уговором.
IV Оснивање и престанак рада организације
Члан 21.
Оснивање нових саставних делова на нивоу локалне заједнице врши се уз
претходно мишљење управног одбора вишег саставног дела.
Саставни део из става 1. овог члана сматра се основаним кад конституише органе
управљања и упише се у одговарајући регистар, у складу са законом.
Члан 22.
У случају тешког нарушавања Основних принципа или деловања супротног мисији
Међународног покрета, непосредно виши саставни део покреће поступак пред
надлежним органима оног саставног дела у коме је дошло до наведених нарушавања и
предлаже тим органима решења за отклањање узрока насталог стања.
У случају да органи саставног дела у коме је дошло до наведених нарушавања не
поступе по предложеним решењима вишег саставног дела, управни одбор вишег
саставног дела може донети одлуку о привременом престанку рада тог саставног дела.
Виши саставни делови су за непоштовање одлука одговорни својим органима
управљања, које сачињавају представници нижих саставних делова.
У случају да је до нарушавања дошло деловањем органа и секретаријата
националног друштва, о мерама за отклањање узрока и последица таквог нарушавања
одлучује Скупштина Црвеног крста Србије. У случају непоштовања усвојених мера,
Скупштина може донети одлуку о распуштању Управног одбора Црвеног крста Србије и
расписивању избора за нове органе националног друштва.
Под тешким нарушавањем Основних принципа и мисије Међународног покрета,
подразумева се, нарочито:
- коришћење просторија, материјалних добара и финансијских средстава
организације Црвеног крста у политичке или друге сврхе неспојиве са
Основним принципима и мисијом;
испољавање политичких, верских, националних, расних или других видова
дискриминације у акцијама и активностима организације Црвеног крста;
- коришћење организације Црвеног крста и њених капацитета у приватне сврхе
или у корист појединих интересних група или појединаца и случајеви сукоба
интереса;
- располагање имовином, материјалним добрима и финансијским средствима
организације Црвеног крста на начин супротан закону и овом статуту, који може
допринети стечају организације;
- непоштовање одлука виших саставних делова од значаја за јединство националног
друштва, његов углед.
Члан 23.
У случају привременог престанка рада организације Црвеног крста, управни одбор
непосредно вишег саставног дела доноси одлуку којом одређује саставни део који ће
привремено преузети делатности саставног дела који је престао са радом, до оснивања
новог саставног дела, у складу са чланом 14. овог статута.
Начин обављања послова из става 1. овог члана уређује се посебним уговором
који закључује непосредно виши саставни део који поверава послове из става 1. овог
члана и саставни део коме се ти послови поверавају.
-
V Одговорност саставних делова
Члан 24.
Национално друштво и сви саставни делови су дужни да се придржавају Основних
принципа и мисије и да у свом раду чувају углед националног друштва, да извршавају
задатке утврђене овим статутом и својим плановима и програмима рада.
Саставни део подлеже одговорности уколико својим деловањем повређује
одредбе става 1. овог члана.
Саставни део подлеже одговорности и ако не спроведе редовне изборе према
роковима утврђеним овим статутом.
Члан 25.
Кад утврди да постоји повреда из члана 22. овог статута, управни одбор
непосредно вишег саставног дела или Управни одбор Црвеног крста Србије, заказује
седницу скупштине саставног дела у коме је учињена повреда. На седници се утврђују
мере за отклањање утврђених повреда, као и појединачна одговорност за утврђене
повреде.
Ако скупштина саставног дела у коме је утврђена повреда не спроведе утврђене
мере, управни одбор непосредно вишег саставног дела или Управни одбор Црвеног
крста Србије доноси одлуку о распуштању органа управљања саставног дела у коме је
утврђена повреда и расписује ванредне изборе.
Одлуком о распуштању органа управљања саставног дела у коме је утврђена
повреда именује се одбор као привремени орган, који је дужан да припреми и спроведе
ванредне изборе.
До избора нових органа, управни одбор вишег саставног дела, Управни одбор
Црвеног крста Србије одређује други саставни део као координатора активности у
саставном делу у коме су распуштени органи управљања.
Ако се избори из става 2. овог члана не спроведу у року од шест месеци од дана
расписивања, управни одбор непосредно вишег саставног дела, односно Управни одбор
Црвеног крста Србије образује повереништво као привремени облик деловања, док се
не стекну услови за образовање новог саставног дела.
Члан 26.
Поступак из члана 25. овог статута се примењује и у случајевима кад се утврде
повреде одредаба из члана 22. овог статута у основној организацији, подружници,
активу, повереништву или неком од облика програмског повезивања саставних делова.
VI Чланство
Члан 27.
Чланство у националном друштву је добровољно.
Национално друштво је отворено за чланство без разликовања у погледу порекла,
расе, националности, пола, верских или политичких убеђења.
Свако физичко лице које је навршило 18 година старости, прихвата Статут и
Основне принципе и које плаћа чланарину може постати члан Црвеног крста.
Својство члана Црвеног крста се стиче увођењем у евиденцију у организацији на
територији града или општине и уплатом чланарине.
Износ чланарине за наредну годину одређује Управни одбор Црвеног крста Србије
најкасније до 31. децембра текуће године.
Члан 28.
Волонтери су чланови Црвеног крста који активно учествују у делатностима
Црвеног крста и својим стручним радом дају допринос развоју организације и
реализацији активности.
Волонтери потписују приступницу која садржи изричиту обавезу да се поштују
Основни принципи, Статут и Етички кодекс волонтера Црвеног крста који усваја
Скупштина Црвеног крста Србије.
Донатори су фузичка или правна лица која својим материјалним средствима дају
допринос развоју организације или реализације активности.
Донатори могу да учествују и у активностима Црвеног крста и у том случају су
дужни да потпишу приступницу из става 2. овог члана.
Члан 29.
Почасни члан Црвеног крста може бити физичко лице које је као волонтер или
донатор дало значајан допринос остваривању хуманитарних циљева и задатака Црвеног
крста.
Одлуку о стицању својства почасног члана доноси управни одбор.
Члан 30.
Волонтери, донатори и почасни чланови могу бити бирани или именовани у
органе управљања и руковођења.
Волонтери, донатори и почасни чланови изабрани у органе управљања и
руковођења имају обавезу да промовишу рад Црвеног крста, да активно учествују у
активностима Црвеног крста и да гласају и на други начин учествују у раду органа у које
су изабрани.
Волонтери, донатори и почасни чланови имају право и обавезу да буду
информисани о свим питањима из делокруга организације, да дају идеје и предлоге за
побољшање рада или јачање угледа националног друштва и да буду информисани о
резултатима идеја и предлога које су поднели.”
Члан 31.
Лица од 7 до 15 година старости чине Подмладак, а лица од 15 до 28 година,
омладину националног друштва.
Рад подмлатка и омладине националног друштва заснива се на мисији
Међународног покрета и Основним принципима, као и јавним овлашћењима и
програмским активностима националног друштва.
Начин рада и услови за чланство Подмлатка и омладине уређују се посебним
нормативним актом који доноси Управни одбор Црвеног крста Србије.
Члан 32.
Чланство у Црвеном крсту може престати вољом члана или његовим искључењем
из чланства.
Члану који плаћа чланарину, чланство престаје ако не плати чланарину у року од
12 месеци од дана истека периода за који је претходно плаћена чланарина.
Члан који повређује Статут, Основне принципе или који својим радом и
деловањем, у супротности са мисијом нарушава углед Црвеног крста, може бити
искључен из чланства.
Одлуку о искључењу из чланства доноси дисциплинска комисија организације на
територији града или општине која члана води у евиденцији.
Дисциплинску комисију у саставу од 3-5 чланова образује управни одбор на
период од четири године. За члана дисциплинске комисије се не може бирати члан
Црвеног крста који има било коју функцију у органима управљања на било ком нивоу.
Писмена одлука о искључењу из чланства доноси се у складу са одредбама
дисциплинског правилника саставног дела који доноси одлуку и мора бити образложена.
Против одлуке о искључењу из чланства може се, у року од 30 дана од дана
достављања одлуке поднети жалба. Жалба се предаје управном одбору који је донео
одлуку.
Одлуку о жалби доноси дисциплинска комисија непосредно вишег саставног дела
у чијем је саставу организација на територији града или општине која је донела одлуку
против које је поднесена жалба.
Одлука дисциплинске комисије из става 8. овог члана је коначна.
Искљученом члану чланство престаје даном доношење коначне одлуке или 30
дана од дана достављања првостепене одлуке, ако није поднета жалба.
VII Органи управљања у националном друштву
Члан 33.
Органи управљања у националном друштву и његовим саставни деловима су:
1. Скупштина
2. Управни одбор
3. Надзорни одбор
Члан 34.
Чланови органа из члана 33. овог статута бирају се на период од четири године.
Чланови органа се по истеку периода за који су изабрани могу поново бирати.
Чланови органа своје дужности обављају волонтерски.
Орган који је изабрао чланове органа може их разрешити дужности, у случајевима
и по поступку утврђеним овим стаутом.
Избором нових чланова управљачких органа и комисија, престаје мандат
претходним.
Члан 35.
Органи из члана 33. овог статута одлуке доносе на седницама којима присуствује
више од половине чланова, већином гласова присутних чланова који гласају.
Изузетно од одредбе става 1. овог члана, уколико не постоји кворум за доношење
одлуке, може се сазвати нова седница управног одбора у року од два дана, ако је
неопходно да се хитно донесе одлука.
Ако ни на поновљеној седници не постоји кворум пропиусан у ставу 1. овог члана,
одлука се сматра донетом ако седници присуствује једна трећина чланова управног
одбора и ако за одлуку гласа већина присутних чланова који гласају.
Органи могу доносити одлуке, у ванредним околностима и у случају великих
елементарних и других несрећа, телефонским изјашњавањем.
О одлукама донетим на начин предвиђен у ставу 4. овог члана информише се
орган који је одлуку донео на првој наредној седници.
1. Скупштина
Члан 36.
Скупштина је највиши орган управљања националним друштвом и саставним
деловима који имају својство правног лица.
Члан 37.
Скупштина Црвеног крста Србије има 81 члана.
Скупштине покрајинских организација имају 35-45 чланова.
Скупштина Црвеног крста Београд има 30-35 чланова.
Скупштине организација у градовима и општинама имају 21-35 чланова.
Број чланова и састав скупштине из ст. 2, 3 и 4. одређује саставни део својим
статутом,с тим што укупан број чланова скупштине мора бити непаран,рачунајући и
председника саставног дела.
Члан 38.
Кандидате за чланове Скупштине Црвеног крста Србије предлажу саставни
делови, и то:
- Црвени крст Војводине 15;
- Црвени крст Косова и Метохије 10;
- Црвени крст Београд 10;
- организације на територији градова и општина 46 кандидата, на основу
посебне одлуке скупштине националног друштва.
Члан 39.
Начин избора чланова скупштина покрајинских организација, Црвеног крста
Београда и организација на територији градова и општина утврђују ти саставни делови
својим статутима.
Члан 40.
Радом скупштине руководи председник, а у случају његове спречености један од
потпредседника.
У раду скупштине могу да учествују чланови управног одбора, надзорног одбора,
комисија , генерални секретар, односно секретар, почасни чланови и донатори, по
позиву.
Право да гласају имају само чланови скупштине.
Члан 41.
Надлежности скупштине су:
- усваја статут;
- утврђује мисију националног друштва и основне смернице у раду, којима се
руководи Црвени крст Србије;
-
усваја Етички кодекс
усваја пословник о раду скупштине;
доноси одлуку о изборима и програм изборних активности;
бира председника и потпредседнике;
доноси планове, програме и План акције;
бира и разрешава чланове управног одбора и надзорног одбора;
разматра и усваја извештаје надзорног одбора;
бира представнике у органе вишег саставног дела;
разматра и усваја извештаје о раду управног одбора;
разматра финансијски план до нивоа покрајинских организација;
доноси одлуке о промени власништва непокретне имовине;
разматра и друга питања од значаја за национално друштво, односно саставни
део.
Члан 42.
Седница скупштине одржава се најмање једном годишње.
Седницу сазива председник, а у случају његове спречености један од
потпредседника.
Члан 43.
Ванредна седница скупштине може се сазвати ако постоје ванредне околности.
Ванредна седница Скупштине се може сазвати и на захтев:
- управног одбора;
- управног одбора вишег саставног дела;
- једне шестине управих одбора нижих саставних делова;
- једне трећине чланова скупштине;
- надзорног одбора;
- председника или генералног секретара, односно секретара.
2. Управни одбор
Члан 44.
Управни одбор Црвеног крста Србије има 21 члана.
Управни одбори покрајинских организација имају 11-15 чланова.
Управни одбор Црвеног крста Београд има 9-11 чланова.
Управни одбор организација на територији радова и општина има 7-11 чланова.
Саставни делови из ст. 2, 3. и 4. својим статутима утврђују број и састав управних
одбора,с тим што број чланова мора бити непаран.
Члан 45.
Управни одбор има следеће надлежности:
- утврђује нацрт и предлог статута;
- утврђује предлоге планова рада;
- усваја финансијски план;
- разматра и усваја завршни рачун;
- доноси нормативне акте;
- одлучује о оснивању и укидању установа и организација које образује Црвени
крст;
- доноси пословник о раду;
- утврђује предлоге кандидата за чланове органа и кандидата за одређене
функције;
- даје смернице за рад комисија и разматра њихове извештаје;
- доносе одлуке о предузимању мера у саставним деловима који у свом раду
повређују статут, Основне принципе и друга акта;
одлучују о образовању и привременом престанку рада саставних делова;
доноси одлуку о образовању и саставу радних тела;
именује и разрешава генералног секретара, односно секретара;
доноси одлуке материјално-финансијске природе;
припрема материјале за седницу скупштине;
разматра и усваја извештаје генералног секретара, односно секретара;
доноси одлуку о давању сагласности за именовање и разрешење секретара
нижег саставног дела;
- предузима мере за извршавање одлука и закључака скупштине и одлука из
надлежности скупштине које доноси по овлашћењу скупштине.
Управни одбори Црвеног крста Србије и покрајинских организација, поред
надлежности из става 1. овог члана, имају и следеће надлежности:
- доносе планове рада;
- усвајају годишње Извештаје о раду
Управни одбор Црвеног крста Србије, поред надлежности из става 1. овог члана,
уређује делокруг рада, минимум и приоритет активности и обавезу образовања комисија
и екипа за поједине области деловања за све саставне делове.
-
Члан 46.
Председник и потпредседници обављају функције председника и потпредседника
управног одбора.
Члан 47.
Управни одбор Црвеног крста Србије сачињавају:
- председник националног друштва;
- три подпредседника националног друштва;
- 17 чланова.
Две трећине чланова Управног одбора се бирају из састава Скупштине Црвеног
крста Србије, а једна трећина из реда истакнутих или заслужних чланова, волонтера и
донатора.
Кандидате за чланове Управног одбора предлажу саставни делови, и то:
- Црвени крст Војводине 6;
- Црвени крст Косова и Метохије 4;
- Црвени крст Београд 3;
- организације на територији градова и општина 8 чланова, по посебној одлуци
Скупштине Црвеног крста Србије.
Члан 48.
На избор управних одбора саставних делова примењују се одредбе члана 47. став
2. овог статута.
Саставни делови својим статутом утврђују број потпредседника.
Члан 49.
Седнице управног одбора сазива и њима руководи председник, а у случају његове
спречености један од потпредседника.
Управни одбор се састаје најмање шест пута годишње.
Члан 50.
Ванредна седница управног одбора се сазива на захтев:
- председника;
- генералног секретара, односно секретара;
-
надзорног одбора;
једне трећине чланова управних одбора нижих саставних делова;
једне трећине основних организација, подружница, актива или повереништава.
3. Надзорни одбор
Члан 51.
Надзорни одбор врши надзор над материјално-финансијским пословањем и
другим аспектима пословања.
Члан 52.
Надзорни одбор именује скупштина из реда стручњака за финансијска, правна и
друга питања.
Кандидати за надзорни одбор нису чланови органа управљања, а не морају да
буду ни чланови Црвеног крста.
Надзорни одбор националног друштва има пет чланова.
Надзорни одбор саставних делова има 3-5 чланова. Број чланова се утврђује
статутом саставног дела.
Чланови надзорног одбора из свог састава бирају председника и потпредседника.
Чланови надзорног одбора су независни у свом раду и одговарају искључиво
скупштини.
Члан 53.
Надзорни одбор делује на иницијативу органа управљања свог или вишег
саставног дела, на основу писмених поднесака или на своју иницијативу.
Своје налазе и извештаје надзорни одбор подноси органима управљања
саставног дела на који се односе. Ти органи су дужни да разматрају поднете налазе и
извештаје и да о томе поднесу информацију надзорном одбору.
Уколико надзорни одбор не прими информацију из става 2. овог члана у року од
три месеца или ако се не предузму мере за отклањање пропуста на које је својим
налазом и извештајем указао, надзорни одбор може да се обрати органима управљања
непосредно вишег саставног дела и да од њих захтева да предузму мере за отклањање
утврђених недостатака.
Орган управљања из става 3. овог члана је такође дужан да о предузетим мерама
обавести надзорни одбор.
VIII Комисије
Члан 54.
Управни одбор може да образује сталне или привремене комисије за
координацију и реализацију основних активности, допунских активности или посебних
програма.
Комисије из става 1. овог члана могу да се образују за следеће активности
- здравствену делатност;
- прву помоћ
- добровољно давалаштво крви;
- подмладак и омладину;
- социјалну и хуманитарну делатност;
- организацију и развој;
- нормативну делатност;
- финансијска питања, инвестиције и јавне набавке;
- деловање у несрећи;
- Службу тражења;
- међународну сарадњу;
- информисање и пропаганду;
- спасилаштво на води и у планинама;
- за међународно хуманитарно право.
За допунске и посебне програме управни одбор може да образују и друге комисије
и друга тела (екипе, тимови и сл.).
Саставни делови могу за више сродних активности из става 2. овог члана да
образују једну комисију.
Члан 55.
Сталне комисије координишу активности за које су образоване и дају предлоге и
савете органима управљања при доношењу одлука које се односе на те активности.
Чланови комисије се бирају на период од четири године и могу бити поново
бирани.
На конститутивној седници комисија бира председника и потпредседника.
Члан 56.
Врсте комисија, начин њиховог рада, састав и број чланова одређује управни
одбор својом одлуком.
IX Општи принципи за избор и именовање
Члан 57.
На функције у органима националног друштва и саставних делова не могу се
бирати нити именовати чланови који су на функцијама у државним органима и
политичким партијама или се баве пословима који су у супротности са мисијом и
Основним принципима.
На функције у органима националног друштва и саставних делова не могу се
бирати нити именовати ни лица на професионалним или волонтерским функцијама у
невладиним организацијама, установама и привредним субјектима чија је делатност
идентична или слична са делатностима Црвеног крста.
Ако лице изабрано на функцију у органу националног друштва у току мандата
прихвати функцију из става 1. и 2. овог члана, разрешиће се функције у органу
националног друштва.
Члан 58.
У органе националног друштва и саставних делова не могу се бирати чланови
Црвеног крста, ако они или чланови њихових породица имају регистровану привредну
или услужну делатност која се поклапа са делатностима националног друштва.
Члан 59.
Лица која професионално обављају послове и задатке у саставном делу не могу
се бирати у органе управљања нити се могу бирати на функције у том саставном делу.
Члан 60.
Чланови Црвеног крста могу да се бирају у органе управљања или бирају односно
именују на функције у националном друштву или саставним деловима, ако имају
способност за руковођење и тимски рад, изражене организационе способности, угледне
су личности високих моралних квалитета, ако познају мисију и Основне принципе и
имају искуство у раду Црвеног крста.
Члан 61.
Изборе расписују Скупштина Црвеног крста Србије и скупштине саставних делова.
Поступак и услови за избор кандидата у органе управљања и комисије утврђују се
правилником о изборима у Црвеном крсту Србије, који усваја Скупштина Црвеног крста
Србије.
Избори се, по правилу, расписују у истим мандатним периодима у националном
друштву и свим саставним деловима, осим у случајевима предвиђеним у чл. 21, 22. и 23.
овог статута.
X Одговорност органа управљања
Члан 62.
Чланови органа управљања су одговорни за донете одлуке.
Изузетно, члан органа управљања није одговоран за одлуку ако је захтевао да се
у записнику о гласању издвоји његово мишљење.
XI Председник националног друштва, односно председник саставног дела
Члан 63.
Председник представља национално друштво у земљи и иностранству.
Председник националног друштва сазива седнице Скупштине Црвеног крста
Србије и Управног одбора Црвеног крста Србије и председава седницама.
Председник националног друштва подноси Скупштини Црвеног крста Србије
извештај о стању у националном друштву и координише рад органа управљања.
Председник националног друштва потписује све одлуке, акта, прописе и
споразуме које доносе органи управљања којима председава и стара се о извршењу тих
одлука.
Члан 64.
Председника националног друштва бира Скупштина Црвеног крста Србије из реда
чланова Скупштине.
Председник националног друштва се бира на период од четири године и може
бити поново биран.
Члан 65.
Председник националног друштва функцију обавља волонтерски.
У време трајања мандата, председник националног друштва не може да обавља и
функцију генералног секретара, нити да обавља послове генералног секретара и других
радника секретаријата.
Члан 66.
Председник националног друштва за свој рад одговоран је Скупштини Црвеног
крста Србије.
Скупштина Црвеног крста Србије може разрешити дужности председника
националног друштва уколико своју функцију не обавља редовно и савесно, у складу са
циљевима и задацима националног друштва, односно саставног дела.
Члан 67.
Председник саставног дела представља саставни део у земљи, а по
посебном овлашћењу Управног одбора Црвеног крста Србије и у иностранству.
Председник саставног дела сазива седнице скупштине и управног одбора и
председава седницама.
Председник саставног дела подноси скупштини саставног дела извештај о стању у
саставном делу у коме врши функцију председника и координише рад органа
управљања.
Председник саставног дела потписује све одлуке, акте, прописе и споразуме које
доносе органи управљања којима председава и стара се о извршавању тих одлука.
Члан 68.
Председника саставног дела бира скупштина из реда чланова Скупштине.
Председник се бира на период од четири године и може бити поново биран.
Члан 69.
Председник саставног дела функцију обавља волонтерски.
У време трајања мандата, председник не може да обавља и функцију секретара,
нити да обавља послоове секретара и других радника секретаријата.
Члан 70.
Председник саставног дела је за свој рад одговоран скупштини која га је изабрала.
Скупштина може разрешити дужности председника, уколико своју фуннкцију не
обавља редовно и савесно, у складу са циљевима и задацима националног друштва,
односно саставног дела.
XII Потпредседник националног друштва, односно потпредседник саставног дела
Члан 71.
Три потпредседника националног друштва се бирају из састава Скупштине
Црвеног крста Србије, на период од четири године и могу бити поново бирани.
Потпредседник националног друштва функцију обавља волонтерски.
Потпредседник националног друштва обавља функцију председника националног
друштва у случају спречености председника.
Одлуком управног одбора потпредседник националног друштва може бити
задужен за координацију појединих области деловања.
Потпредседници националног друштва су одговорни Скупштини Црвеног крста
Србије.
Скупштина Црвеног крста Србије може разрешити од дужности потпредседника
националног друштва, уколико своју функцију не обавља редовно и савесно, у складу са
циљевима и задацима националног друштва, односно саставног дела.
Члан 72.
Потпредседник саставног дела се бира из састава скупштине, на период од
четири године и може бити поново биран.
Потпредседник саставног дела функцију обавља волонтерски.
Потпредседник саставног дела обавља функцију председника саставног дела у
случају спречености председника.
Одлуком управног одбора саставног дела потпредседник саставног дела може
бити задужен за координацију појединих области деловања.
Потпредседник саставног дела је одговоран скупштини која га је изабрала.
Саставни делови својом одлуком утврђују број потпредседника.
Скупштина саставног дела може разрешитиод дужности потпредседника
саставног дела уколико своју функцију не обавља редовно и савесно, у складу са
циљевима и задацима националног друштва односно саставног дела.
XIII Генерални секретар, односно секретар
Члан 73.
Генералног секретара Црвеног крста Србије, односно секретара саставног дела (у
даљем тексту: генерални секретар, односно секретар) именује управни одбор, на
предлог Комисије за организацију и развој.
Генерални секретар, односно секретар се именује на период од четири године и
може бити поново именован.
Мишљење о кандидату за генералног секретара националног друштва,
покрајинских организација, Црвеног крста Београд и организација на територији градова
дају управни одбори нижих саставних делова, а мишљење о кандидату за избор
секретара
организација
на
територији
општина
основне
организације,
подружнице,повереништва и активи у њиховом саставу.
Управни одбор Црвеног крста Србије даје сагласност за именовање секретара
покрајинских организација и Црвеног крста Београда и организација на територији
градова и општина које нису у саставу покрајинских и градских организација.
Управни одбор покрајинске организације, Црвеног крста Београд и организације
на територији града даје сагласност за именовање секретара организација на територији
општина у свом саставу.
Управни одбор који даје сагласност за именовање обавезан је да се о давању
сагласности изјасни у року од 45 дана од дана достављања захтева за сагласност.
Члан 74.
Кандидат за генералног секретара, односно секретара не сме да има сметње за
кандидате за функције у националном друштву, односно саставним деловима,
предвиђене у чл. 57. и 58. овог статута.
О испуњавању услова из става 1. овог члана, кандидат за генералног секретара,
односно секретара потписује посебну изјаву.
Члан 75.
Кандидат за генералног секретара, поред услова наведених у члану 60. овог
статута, мора да испуњава и следеће услове:
- да има високу стручну спрему;
- да је запослен или најмање две године волонтер у Црвеном крсту;
- да има радно искуство од пет година на руководећим пословима блиским
делатности Црвеног крста;
- да познаје економске, правне и финансијске основе пословања Црвеног крста;
- да није кривично кажњаван;
- да говори један од званичних језика Међународног покрета;
- да испуњава и остале услове према закону којим су уређени односи у раду.
Члан 76.
Кандидат за секретара поред услова из члана 60. овог статута, мора да испуњава
и следеће услове:
- да има најмање средњу стручну спрему;
- познаје економске, правне и финансијске основе пословања Црвеног крста;
- да није кривично кажњаван;
- да има радно искуство од три године у пословима блиским делатности Црвеног
крста;
- да испуњава и остале услове према закону којим су уређени односи у раду.
Саставнии делови, својим статутима,ближе прописују услове за именовање
секретара.
Члан 77.
За генералног секретара, односно секретара не може се именовати пензионер
који је пре пензионисања обављао функцију генералног секретара, односно секретара,
осим изузетно, ако се стекну услови за волонтерско обављање те функције.
Члан 78.
Генерални секретар, односно секретар, дужност обавља професионално и права
из радног односа остварује у секретаријату саставног дела у коме је именован.
Изузетно, секретар саставног дела може да обавља дужности и волонтерски, ако
у том саставном делу не постоје услови за професионално обављање дужности.
Члан 79.
Генерални секретар, односно секретар заступа национално друштво, односно
саставни део у коме је именован.
Генерални секретар, односно секретар у извршавању својих послова остварује
непосредну сарадњу и координацију послова и задатака са председником, у складу са
циљевима и задацима националног друштва, односно саставног дела.
Генерални секретар, односно секретар руководи радом секретаријата и одговоран
је за деловање националног друштва, односно саставног дела у складу са мисијом,
Основним принципима, овим статутом и за законито пословање националног друштва,
односно саставног дела.
Генерални секретар, односно секретар учествује у раду органа управљања и
комисија, али нема право да гласа о предложеним одлукама.
Члан 80.
У случају да се доношењем одлука повређује закон и у случају других пропуста у
раду органа управљања којима се доводи у питање законитост, генерални секретар,
односно секретар је дужан да орган који ту одлуку доноси упозори на њене могуће
штетне последице.
Уколико се таква одлука донесе упркос упозорењу генералног секретара, односно
секретара, он је дужан да о томе обавести надзорни одбор и управни одбор непосредно
вишег саставног дела, који су дужни да предузму мере предвиђене у члану 53. овог
статута.
До предузимања мера из члана 53. овог статута, генерални секретар, односно
секретар може да задржи од извршења одлуке које би могле да изазову штетне
последице по национално друштво, односно саставни део.
Члан 81.
Генерални секретар, односно секретар:
- организује извршавање и извршава одлуке и закључке скупштине и управног
одбора;
- подноси извештаје о раду између седница органа управљања;
- предлаже финансијски план и подноси извештај о његовој реализацији;
- наредбодавац је за извршавање финансијског плана;
- одговара за законито материјално и финансијско пословање;
- стара се о финансијским и материјалним средствима за рад;
- наредбодавац је за располагање средствима до висине утврђене посебном
одлуком управног одбора;
- предлаже за усвајање програме рада, нацрте одлука и других општих аката;
- доноси акт о систематизацији послова, у складу са законом, стара се о његовој
примени, потписује појединачни колективни уговор или доноси правилник о
раду;
- доноси појединачна акта из области радних односа;
- доноси нормативна акта којима се уређујују питања функционисања
организације, у складу са законом;
- заступа национално друштво, односно саставни део у пословима са трећим
лицима;
- сарађује са надлежним органима у извршавању јавних и других овлашћења;
- организује секретаријат и руководи његовим радом;
-
одлучује о запошљавању радника у Секретаријату, у складу са законом;
одлучује о престанку службе радника у Секретаријату, у складу са законом;
обавља и друге послове и задатке који произлазе из програма рада
националног друштва, односно саставног дела.
Поред послова из става 1. овог члана, генерални секретар Црвеног крста
Србије обавља и следеће послове:
- предлаже Управном одбору Црвеног крста Србије планове, програме и
активности међународне сарадње националног друштва;
- предлаже Управном одборуЦрвеног крста Србије доношење прописа о
међународној сарадњи;
- предлаже Управном одборуЦрвеног крста Србије уговоре и споразуме о
међународној сарадњи;
- остварује међународну сарадњу у складу са одлукама и смерницама Управног
одбора Црвеног крста Србије;
- заступа национално друштво у пословима међународне сарадње.
Члан 82.
Генерални секретар, односно секретар одговара за свој рад управном одбору који
га је именовао.
Генерални секретар, односно секретар може бити разрешен од дужности и пре
истека мандата, ако управни одбор утврди да функцију не врши у складу са законом,
мисијом, Основним принципима или овим статутом, ако буде постављен или изабран на
функцију неспојиву са мандатом Црвеног крсту наведену у чл. 57-59. овог статута или
ако нарушава углед и наноси штету Црвеном крсту.
Под нарушавањем угледа и наношењем штете Црвеном крсту сматра се:
- деловање којим се омаловажава мисија или Основни принципи;
- уживање опојних дрога и алкохолизам;
- насилничко понашање;
- учествовање у акцијама или активностима или промоција идеја и ставова који
су у супротности са мисијом и Основним принципима;
- казна за кривично дело правноснажном судском пресудом или покретање
истраге за кривична дела за која је прописана безусловна казна затвора;
- учешће у било којим пословима везаним за хазрадне игре и трговину
наоружањем;
- вршење послова у чијем се обављању примењују национални, верски, расни,
етички и слични критеријуми;
- обављање послова чуварске и надзорничке службе у казнено-поправним
установама, послова који захтевају примену силе;
- обављање послова који се могу сматрати нехуманим или неморалним и
послова који су недопуштени по закону;
- нерационално и незаконито трошење финансијских средстава Црвеног крста;
- нетачно приказивање података о испуњавању услова за именовање за
генералног секретара, односно секретара;
- друга понашања која су у супротности са законом, са којима управни одбор
није био упознат при именовању за генералног секретара, односно секретара.
Генерални секретар, односно секретар може да буде разрешен од дужности пре
истека мандата и ако неуспешно извршава своје послове и задатке или ако злоупотреби
своја овлашћења.
Секретар може да буде разрешен од дужности и на захтев управног одбора који је
дао сагласност за његово именовање или на захтев Управног одбора Црвеног крста
Србије ако управни одбор који је дао сагласност за његово именовање не затражи
разрешење, а постоје разлози за то предвиђени у ст. 2. и 4. овог члана.
Генерални секретар, односно секретар може да буде разрешен пре истека
мандата, због разлога наведених у ст. 2. и 4. овог члана и по захтеву једне трећине
управних одбора нижих саставних делова.
Члан 83.
Генерални секретар, односном секретар може да буде разрешен дужности и на
лични писмени захтев.
Управни одбор констатује подношење захтева за разрешење и доноси одлуку о
разрешењу.
У случају разрешења од дужности генералног секретара, односно секретара,
управни одбор доноси одлуку о његовом распоређивању на друго радно место, у складу
са законом, уколико он то захтева, осим ако је разрешен од дужности из разлога
наведених у члану 82. став 2. овог статута.
XIV Финансирање
Члан 84.
Средства за извршавање циљева и задатака националног друштва и саставних
делова се обезбеђују:
- од чланарине;
- по основу Закона о Црвеном крсту Србије;
- по основу закона којим су уређене игре на срећу у Републици Србији;
- привредним делатностима и услугама;
- донаторством, спонзорством и прилозима;
- од поклона, наслеђа и легата;
- од угоровних обавеза из рада националног друштва и саставних делова за
потребе међународних хуманитарних и других организација;
- приходима од камата и дивиденди;
- приходима од непокретне и покретне имовине и од ренти;
- приходима од фондова и фондација;
- другим приходимана.
Национално друштво и његови саставни делови не могу да на било који начин
прихватају средства која потичу из активности које су у супротности са Основним
принципима.
Члан 85.
Овлашћени потписници за располагање средствима националног друштва и
саставних делова су председник, генерални секретар, односно секретар и лице које
својом одлуком овласти управни одбор, у складу са законом и овим статутом.
Управни одбор може донети одлуку о обавези „везаних потписа“ више
овлашћених лица.
Члан 86.
Управни одбор Црвеног крста Србије доноси нормативни акт о расподели
средстава остварених по основу закона којим су поверена овлашћења националном
друштву и по основу закона којим су уређене игре на срећу, на предлог Комисије за
организацију и развој и Комисије за финансијска питања, инвестиције и јавне набавке.
Члан 87.
Саставни делови, ради остваривања својих посебних интереса, функционисања и
реализације активности могу међусобно удруживати средства.
Члан 88.
Финансијским плановима националног друштва и саставних делова утврђују се
приходи и расходи, који обавезно морају да садрже и средства за деловање у несрећи.
XV Имовина и фондови
Члан 89.
Имовина и средства којима располажу национално друштво и саставни делови
користи се искључиво за остваривање циљева и задатака националног друштва и
саставних делова.
Само скупштина може донети одлуку о промени власништва над непокретном
имовином националног друштва или саставног дела.
Одлуку о коришћењу непокретне имовине доноси управни одбор, по овлашћењу
скупштине.
Одлуку о коришћењу покретне имовине доноси управни одбор.
За инвестициона улагања за која нису обезбеђена финснасијска средства, мора
се прибавити сагласност непосредно вишег саставног дела.
Члан 90.
Саставни делови воде евиденцију о покретној и непокретној имовини, а
национално друштво води Централни регистар непокретне и покретне имовине.
Национално друштво и саставни делови су дужни да обезбеде и чувају документа
о имовини и средствима у складу са законом.
Члан 91.
У случају привременог престанка рада саставног дела, управљање имовином
преузима непосредно виши саставни део.
Члан 92.
У оквиру националног друштва
може се образовати фонд или преузети
управљање над постојећим фондом, ако је делатност фонда у складу са циљевима и
задацима националног друштва.
О имовини коју стекну легатом или наслеђем, национално друштво или саставни
део ће се посебно старати поштујући вољу завештаоца.
У случају противзаконитог коришћења и располагања, имовином и материјалним
средствима добијеним посредством вишег саставног дела, саставни део који је
посредовао у добијању имовине може преузети коришћење и располагање том
имовином док се не стекну услови за правилно коришћење и располагање, на начин
утврђен уговором или споразумом о давању на коришћење или располагање имовине
или материјалних средстава.
Члан 93.
Управни одбор Црвеног крста Србије доноси прописе о оснивању фондова у
иностранству, начину управљања фондовима чије управљање преузима национално
друштво или саставни део, ограничавању раполагања фондовима и располагању
фондовима и легатима веће вредности.
XVI Ревизија
Члан 94.
Национално друштво је дужно да, у складу са законом, подвргне ревизији своје
финансијско и материјално пословање.
Ревизију обавља независна и овлашћена установа за ревизију, са којом
национално друштво закључује посебан уговор.
XVII Секретаријат
Члан 95.
За обављање стручних, административних, техничких и других послова за
остваривање циљева и задатака Црвеног крста у националном друштву и саставним
деловима који имају више од једног запосленог образује се секретаријат.
Радом секретаријата руководи генерални секретар, односно секретар, коме су
запослени у секретаријату одговорни за ажурно, стручно и законито извршавање
поверених послова.
Сви запослени у секретаријату су дужни да потпишу изјаву да ће поверене
послове обављати у складу са мисијом, Основним принципима и Етичким кодексом.
Запослени у секретаријату одговарају за повреде дисциплине пред
дисциплинском комисијом,по одредбама Правилника о дисциплини, који доноси управни
одбор.Као повреде дисциплине сматрају се, нарочито, повреде наведене у члану 82.
став 3. ал. 1 до 10. и повреде Етичког кодекса.
Члан 96.
У складу са законом и овим статутом, генерални секретар, односно секретар
доноси акта којима са уређују питања из радног односа и права и обавезе лица
запослених у секретаријату.
Запослени у секретаријату могу да образују своју синдикалну организацију, у
складу са законом.
Члан 97.
Секретаријат Црвеног крста Србије, поред редовних послова, пружа стручну
помоћ саставним деловима и координише централно финансиране програме
националног друштва и саставних делова.
Ради обављања послова из става 1. овог члана, запослени у Секретаријату
Црвеног крста Србије могу, изузетно и у одређеним временским периодима, у складу са
потребама, своје послове обављати и у секретаријату саставног дела.
Члан 98.
Организације на територији градова и општина својим статутима уређују
образовање секретаријата, у зависности од броја запослених.
У саставним деловима у којима се нису стекли услови за образовање
секретаријата, послове секретаријата може обављати секретаријат суседног или другог
саставног дела, на основу одлуке управног одбора непосредно вишег саставног дела.
Обављање послова из става 2. овог члана уређује се посебним уговором.
XVIII Признања националног друштва
Члан 99.
За постигнуте резултате и изузетан допринос развоју националног друштва,
остваривању његових циљева и задатака, мисије и Основних принципа, појединцима,
организацијама и установама се могу доделити следећа признања:
- захвалница;
- Сребрни знак Црвеног крста Србије;
- Златни знак Црвеног крста Србије;
- Медаља Црвеног крста Србије;
- посебна признања.
Саставни делови могу својим статутима утврдити и друга признања.
Члан 100.
Скупштина Црвеног крста Србије доноси Правилник којима се утврђују услови и
критеријуми за додељивање признања и којима се утврђују почасна звања и признања.
Статутима саставних делова се утврђују почасна звања и признања у саставним
деловима.
XIX Јавност у раду
Члан 101.
Рад Црвеног крста је јаван.
Национално друштво редовно обавештава јавност о свом развоју, циљевима и
задацима, активностима и акцијама и другим питањима од значаја за функционисање
националног друштва.
Јавност се може искључити само у случајевима који су предвиђени актима које
усваја Међународни покрет и одлуком управног одбора.
Члан 102.
Чланови Црвеног крста, чланови органа управљања, носиоци функција у
националном друштву и саставним деловима дужни су да јавношћу свог рада
доприносе поштовању Основних принципа, јачању угледа Црвеног крста и његовој
афирмацији.
XX Поступак за усвајање и измене Статута
Члан 103.
Иницијативу за усвајање новог статута, као и измена и допуна, може поднети
Управни одбор Црвеног крста Србије или једна трећина управних одбора саставних
делова.
Скупштина Црвеног крста Србије доноси одлуку о покретању поступка за усвајање
новог статута.
Члан 104.
Одлуком из става 2. члана 103. овог статута, Скупштина Црвеног крста Србије
именује Статутарну комисију.
Статутарна комисија припрема преднацрт статута.
Управни одбор Црвеног крста Србије расправља о преднацрту и усваја нацрт
статута који доставља саставним деловима на јавну расправу.
Јавна расправа о нацрту статута траје најмање 30 дана.
Нацрт статута се доставља и Заједничкој комисији за статуте националних
друштава Међународног комитета и Међународне федерације (у даљем тексту:
Заједничка комисија).
Члан 105.
По истеку рока за јавну расправу Статутарна комисија разматра предлоге и
мишљења из јавне расправе и мишљење Заједничке комисије и припрема предлог
статута који усваја Управни одбор.
Члан 106.
Управни одбор доставља предлог статута на разматрање и усвајање Скупштини
Црвеног крста Србије.
Уз предлог се доставља и извештај о спроведеној јавној расправи уз образложење
и мишљење Заједничке комисије.
Скупштина Црвеног крста Србије усваја статут двотрећинском већином од укупног
броја чланова Скупштине.
Члан 107.
Имене и допуне Статута усвајају се по поступку предвиђеном у чл. 103-107. овог
статута.
XXI Прелазне и завршне одредбе
Члан 108.
Сви саставни делови који имају својство правног лица доносе своје статуте, који
морају бити у складу са овим статутом.
Уколико у статутима саставних делова нису уређена питања предвиђена овим
статутом или су питања уређена на начин који није у складу са овим статутом, на та
питања ће се примењивати одредбе овог статута непосредно, до усклађивања статута
саставних делова са овим статутом.
Саставни делови из става 1. овог члана су дужни да предлоге својих статута
доставе статутарној комисији непосредно вишег саставног дела, ради оцене
усклађености предлога са статутима виших саставних делова.
Статутарна комисија из става 3. овог члана је дужна да мишљење о предлогу
статута достави у року од 15 дана.
Члан 109.
Прописи и друга акта која се усвајају на основу одредаба овог статута донеће се у
року од шест месеци од дана ступања на снагу овог статута.
Члан 110.
Скупштина Црвеног крста Србије даје тумачења овог статута.
У периоду између заседања Скупштине, Управни одбор Црвеног крста Србије, по
овлашћењу Скупштине, даје објашњења о примени Статута.
Члан 111.
Овај статут ступа на снагу даном доношења.
Члан 112.
Даном ступања на снагу овог статута престаје да важи Статут Црвеног крста
Србије који је усвојила Скупштина Црвеног крста Србије на седници одржаној 27.
децембра 2005. године.
Потпредседник
Црвеног крста Србије
Прим. др Стеван Китанић
Председник
Црвеног крста Србије
Проф. др Драган Радовановић
803.)
Резолуције и декларације усвојене у
Међународном покрету Црвеног крста и Црвеног полумесеца
1. Резолуција 55 Генералне скупштине Уједињених нација о Црвеном крсту, 41. заседање, 1946. 2. Резолуција: Преиспитивање статута националних друштава, XX Међународна конференција, Техеран, 1973. 3. Резолуција: Заједничка комисија за статуте националних друштава, XXIV Међународна конференција, Манила 1981. 4. Резолуција: Црвени крст и људска права, Савет делегата, 1983. 5. Политика и стратегија за младе Лиге друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Генерална скупштина, 1991. 6. Резолуција: Ратни злочини и злочини против човечности, 21. Међународна конференција, Истанбул, 1969. 7. Декларација: Заједно за хуманост, 30. Међународна конференција, Женева, 2007. 8. Резолуција 1: Заједно за хуманост, 30. Међународна конференција, Женева, 2007. 9. Резолуција 2: Специфична природа Покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца у акцији и пратнерству и улога националног друштва као помоћног органа јавних власти у хуманитарној области, 30. Међународна конференција, Женева, 2007. 10. Резолуција 3: Реафримација и примена међународног хуманитарног права, 30. Међународна конференција. Женева 2007. 11. Карактеристике националног друштва које добро функционише РЕЗОЛУЦИЈА 55 (1)
ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА
О ЦРВЕНОМ КРСТУ
Генерална скупштина скреће пажњу члановима Уједињених нација на чињеницу
да су следећи циљеви од посебног интереса, наиме:
(а)
да би наведени чланови требало да охрабрују и промовишу успостављање
сарадње на прави начин овлашћених добровољних националних друштава Црвеног
крста и Црвеног полумесеца;
(б)
да у свако доба независан и добровољни карактер националних друштава
Црвеног крста и Црвеног полумесеца мора бити поштован у свим околностима, под
условом да су призната од својих влада и да извршавају своје активности у складу са
принципима Женевских и Хашких конвенција и у хуманитарном духу Црвеног крста и
Црвеног полумесеца;
(c)
да се предузимају сви неопходни кораци ради обезбеђивања да се у свим
условима може одржавати контакт између националних друштава Црвеног крста и
Црвеног полумесеца свих држава, тако да она буду способна да извршавају своје
хуманитарне задатке.
Четрдесет девето пленарно заседање
18. новембар 1946. године Р Е З О Л У Ц И Ј А VI
XXI МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА
Преиспитивање статута националних друштава
XXI Међународна конференција Црвеног крста,
Узимајући у обзир су сва национална друштва призната од МКЦК и примљена у
Лигу после потврђивања да њихови статути испуњавају услове за признавање и пријем,
као што су прописали међународни састанци Црвеног крста,
Сматрајући да национална друштва треба увек да спроводе Основне принципе
Покрета Црвеног крста да би задржали своје признато чланство у Међународном
црвеном крсту,
Сматрајући даље да ако статут националног друштва престане да буде у складу
са условима за признавање и пријем, то национално друштво би само себе довело у
питање,
Одлучује да свако национално које жели да измени свој статут у питањима која се
односе на услове за пртизнање и пријем поднесе те измене МКЦК и Лиги и да узме у
обзир њихове препоруке.
( Техеран, 1973, Резолуција VI)
Р Е З О Л У Ц И Ј А XX
XXIV МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА
Заједничка комисија за статуте националних друштава
XXIV Међународна комисија Црвеног крста,
Прихватајући извештај Заједничке комисије коју су формирали МКЦК и Лига да
испита статуте националних друштава,
Признајући сарадњу успостављену између две међународне институције Црвеног
крста да надгледају примену и стално поштовање правила која уређују признавање
нових националних друштава и њихов пријем у Лигу,
Позивајући се на Резолуцију V, XXII Међународне конференције Црвеног крста,
1. Захтева од свих националних друштава да наставе своју сарадњу са
Заједничком комисијом, редовним достављањем Лиги и МКЦК амандмана које
планирају да унесу у своје статуте и њиховим прилагођавањем препорукама
Заједничке комисије,
2. изражава жељу да, у погледу признавања нових друштава од МКЦК и њиховог
пријема у Лигу, Заједничка комисија настави свој рад у сарадњи са Програмом
развоја Лиге, у оквиру Стратегије за развој националних друштава за 80’,
3. прихвата извештај и захваљује Заједничкој комисији на њеном раду.
(Манила, 1981, Резолуција XX)
РЕЗОЛУЦИЈА
„ЦРВЕНИ КРСТ И ЉУДСКА ПРАВА”
Савет делегата,
примајући са захвалношћу радни документ Црвени крст и људска права који је
припремио МКЦК у сарадњи са Секретаријатом Лиге,
запажајући да је ово прва глобална студија коју је Црвени крст припремио о овој
важној материји и да она даје изузетно корисне информације о бројним активностима
Црвеног крста на пољу људских права, укључујући развој,
објављујући да Покрет црвеног крста дели идеал да би сва људска права (како су
установљена у Универзалној декларацији о људским правима, два пакта УН о
економским, социјалним и културним и грађанским и политичким правима и другим
међународним правним инструментима) требало да буду поштована, али да Црвени крст
мора да даље дефинише своје сопствене, посебне могућности, приоритете и
ограничења у доприносу поштовању тих права,
подвлачећи блиске међусобне односе између доприноса трајном миру и
поштовања људских права, укључујући развој, и отуда корелацију у доприносу Црвеног
крста на ова два поља и потребу даљег прецизног изучавања природе овог односа
унутар Покрета,
запажајући са задовољством одлуку МКЦК и Лиге да заједнички даље проучавају
сва питања која се односе на Црвени крст и људска права, у консултацији са експертима
и са националним друштвима и узимајући у обзир запажања на заседању Савета
делегата 1983,
охрабрује сва национална друштва и Институт Анри Динан да унапреде
истраживања и документацију, чинећи јавним акције Црвеног крста за промоцију
људских права и истражујући даље такве акције, и информишу МКЦК и Лигу о својим
резултатима,
захтева од Комисије о Црвеном крсту и миру да испита могућност промене њеног
имена у Комисија о Црвеном крсту, Црвеном полумесецу о миру и људским правима и да
припреми предлоге о њеној будућности, мандату, правилима поступка и трајању, који ће
се поднети и бити усвојени консензусом на заседању Савета делегата 1985.
Савет делегата,
Женева, 1983.
ПОЛИТИКА И СТРАТЕГИЈА ЗА МЛАДЕ
ЛИГЕ ДРУШТАВА ЦРВЕНОГ КРСТА И ЦРВЕНОГ ПОЛУМЕСЕЦА
1
Генерална скупштина,
опозивајући препоруку VII заседања Генералне скупштине за установљавање
политике и стратегије за младе,
признајући потребу за свеобухватну политику и стратегију за младе на свим
нивоима Лиге и њених чланова – националних друштава,
узимајући у обзир мишљења младих људи изражена кроз Федерацију у завршној
поруци Суперкампа ’89 и закључке Студије о младима поднете на VII заседању
Генералне скупштине,
усваја Политику и стратегију за младе коју је поднела Комисија за младе,
подвлачећи посебно следеће изјаве о политици садржане у њој:
Изјаве о политици
Млади људи треба да имају кључну улогу у припреми служби Покрета
Млади људи су годинама давали допринос као изузетно добра
волонтерска снага у оквиру Покрета. Опет и поново, они су вредно радили у
операцијама помоћи, службама за ванредна стања и програмима развоја.
Они су у идеалној позицији да дефинишу потребе младих људи и других у
заједници. Они развијају и извршавају програме и виде начине и средства да допру до
других младих људи који су у стању потребе. Они додају кредибилитет раду Покрета
са многим групама.
Млади људи су важна циљна група, и у чланству и у широј заједници.
Да би успео у многим својим програмима, Покрет треба да ради директно
са младим људима. Многи здравствени програми имају младе људе као своје главне
клијенте. Млади људи су једна од група коју највише угрожавају несрећа, недовољна
развијеност и рат.
Млади људи данас имају улогу у воћству и управљању Покретом
Када су у пуној мери укључени у доношење одлука и у воћство, у својим
сопственим питањима и кроз Покрет, млади људи доносе не само своје искуство него
и посебну креативност и идеализам који допуњава зрелост других чланова.
Данашњи млади људи ће сутра водити Покрет
У многим националним друштвима данашњи лидери су били чланови
младих у претходној генерацији.
1
На заседању Генералне скупштине у Будимпешти 1991. године, Лиги је промењено име у Међународна
федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
Када младиa људи упоредо са старијим члановима Покрета у службама
програма, акцијама у ванредним стањима и у управљању Покретом, они врло брзо
стичу вештине које ће их оспособити да воде Покрет у будућности.
Младим људима треба подршка.
Млади људи понекад могу да буду маргинализовани у друштву због свог
друштвеног положаја. Ако ми схватимо њихов пуни потенцијал унутар нашег
Покрета, мора им се пружити посебна подршка у облику програма и структура за
младе.
и
ургира свим партнерима у процесу – младим људима, лидерима и
представницима младих, националниm друштвима, Лиги, њеној комисији за младе и
генералном секретару – да обезбеде да се у највећој мери примењују Политика и
стратегија.
VIII заседање, Будимпешта, 1991.
Одлука 18.
РЕЗОЛУЦИЈА
XXI МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА
„РАТНИ ЗЛОЧИНИ И ЗЛОЧИНИ ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ”
XXI Међународна конференција Црвеног крста,
подсећајући да је поштовање људског права и достојанства основа хуманитарних
активности Црвеног крста и циљ хуманитарног права; њихов развој је од заједничког
интереса за Уједињене нације и Црвени крст,
наглашавајући још једном да је рат најозбиљнија повреда људског права и
достојанства,
сматрајући да су ратни злочини и злочини против човечности најфлагрантније
повреде људских права и погоршавање лошег положај жртава рата,
признајући да је дужност Црвеног крста да даје подршку, својим моралним
ауторитетом и угледом, мерама усмереним на избегавање да се такви злочини поново
догађају,
наглашавајући даље да усвајање Конвенције о незастаревању ратних злочина и
злочина против човечности на XXIIII заседању Генералне скупштине Уједињених нација
1968. представља важан корак у том правцу,
захтева од влада свих држава да приступе овој конвенцији која је сада
неодвојиви део система усмереног на очување људских права.
Истанбул, 1969.
Резолуција XII
ДЕКЛАРАЦИЈА
ЗАЈЕДНО ЗА ХУМАНОСТ
Усвојена на 30. Међународној конференцији Црвеног крста, Женева 2007.
Окупљени у Женеви, на 30. Међународној конференцији Црвеног крста и Црвеног
полумесеца, ми, чланови Конференције, концентрисани на велике хуманитарне изазове
са којима се свет данас суочава, а који утичу на појединце и посебно најугроженије
људе:
-
деградацију природне околине и климатске промене;
хуманитарне последице које изазива међународна миграција;
насиље, посебно у урбаним срединама;
нове и болести које се поново јављају и друге здравствене изазове, као што је
приступ здравственој нези.
Глобални ниво сваког од ових изазова захтева колективни одговор пошто превазилази
капацитете појединих држава или хуманитарних организација да одговоре на њих. У
реаговању на хуиманитарне последице тих изазова, а у духу слогана ове конференције
„Заједно за хуманост”, ми треба да интензивирамо оперативне односе и партнерство
између нас, и са другим институцијама – нпр. владиним, наднационалним , невладиним,
академским – као и медијима и приватним сектором. За саставне делове Међународног
покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца (Покрет) то мора да буде у складу са
Основним принципима и политикама Покрета.
Хуманитарне последице деградације природне околине и климатских промена
Дубоко смо забринути због тога што се људи свуда, најсиромашнији од сиромашних,
суочавају са повећаним оптерећењем због повећања несрећа и недостатка средстава
насталих због вишеструких чинилаца, као што су деградација природне околине и
климатске промене, који доприносе сиромаштву, миграцијама, здравственим ризицима и
повећаном ризику насиља и сукоба.
Ми смо решени да делујемо са партнерима да проширимо свест о овим озбиљним
хуманитарним претњама, укључујући њихове узроке и да би обезбедили хуманитарну
помоћ најугроженијим људима, посебно у погођеним земљама у развоју.
Ми желимо да искористимо друштвену основу националних друштава, да смање
рањивост заједница у којима су опасности од деградације природне околине снажни, а
капацитети за прилагођавање ниски.
Ми потврђујемо да су припреме за несрећу кључни елемент у управљању одговором и
тежићемо унапређивању појединачног и колективног капацитета да хитно одговоримо на
хуманитарне изазове настале деградацијом природне околине и климатским променама.
Ми смо решени да осигурамо да деградација природне околине и прилагођавање
климатским променаmа буду интегрисани, кад је релевантно, у смањење ризика и
управљање политикама и плановима. Ми желимо да мобилишемо неопходне људске и
финансијске изворе и да их применимо, дајући приоритет акцијама за најугроженије
људе.
Ми ценимо посвећеност држава Оквирној конвенцији Уједињених нација о климатским
променама (UNFCCC) као централно, механизму за посвећивање климатским
променама на глобалном нивоу и потврђујемо да облици деловања Покрета подржавају
и да су комплементарни са UNFCCC.
Хуманитарни проблеми настали међународним миграцијама
Ми, ценећи многе користи међународних миграција, као и њихову комплексну и
вишеструку природу, препознајемо да миграције могу да изазову хуманитарне проблеме
у свим подручјима света. Ми смо посебно забринути што мигранти, независно од
њиховог статуса, могу да остану ван конвенционалних здравствених, социјалних и
правних система и из различитих разлога им може бити онемогућен приступ процесима
који гарантују поштовање њихових основних права.
Ми потврђујемо значај истраживања начина и средстава да се ојача међународна
сарадња на свим нивоима, да би се посветили хуманитарним проблемима изазваним
међународним миграцијама.
Ми ценимо улогу влада, у овиру националних закона и међународног права, посебно
међународног права људских права, права избеглица и међународног хуманитарног
права, да се посвете хуманитарним потребама лица негативно погођених миграцијама,
укључујући породице и заједнице и предузимање ефикасних мера. Ми смо дубоко
забринути свим облицима трговине људима и експлоатације, посебно, укључивањем
деце и жена и ми ценимо улогу влада у спречавању таквих пракси, обезбеђивању
заштите и помоћи свим жртвама таквих пракси и обезбеђивању поштовања националних
и међународних инструмената који их забрањују. Ми такође ценимо улогу Међународног
покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца у том погледу.
Кад се бавимо хуманитарним потребама лица негативно погођених миграцијама,
посебно миграната и чланова њихових породица у земљама порекла, транзита или
дестинације, ми узимамо у обзир, кад је то релевантно, запажено искуство Црвеног крста
и Црвеног полумесеца у односу на:
(a) хуманитарну помоћ: нпр, обезбеђивање хране, смештаја, одеће, здравствене
неге, прве помоћи, психосоцијалне подршке итд.
(б)заштиту: нпр, поновно успостављање породичних веза, правне и
административне савете, деловање против експлоатације и обмане,
обезбеђивање информација о ризицима нерегуларне миграције, посећивање
миграната у затворима, са намером да се помогне побољшавању услова
њиховог затварања и њиховог третмана кад је неопходно.
(ц) Заступање: обезбеђивање хуманитарног приступа полицијских одлука, борбе
против расизма, ксенофобије и дискриминације, промоцију хуманитарних
правила у том погледу.
(д) интеграцију и реинтеграцију: нпр, коришћење служби, јачање социјалног учешћа
и солидарности (нпр. волонтера Црвеног крста и Црвеног полумесеца).
(е) људско достојанство: промоцију поштовања људског достојанства.
Узимајући у обзир негативне последице прилива великог обима, као последице
хуманитарних криза, међународни актери треба да размотре потребе заједница земље
пријема.
Ми ценимо улогу националних друштава, засновану на принципима хуманости и
непристрасности, и у консултацијама са јавним властима, у обезбеђивању хуманитарне
помоћи угроженим мигрантима, независно од њиховог статуса.
Насиље, посебно у урбаним срединама
Ми разумемо да је насиље водећи узрок смрти, повреда и људских патњи широм света,
који се може спречити. Насиље у урбаним подручјима представља посебан изазов, кад
се проблеми често погоршавају рапидно растућим насељавањем, сиромаштвом и
економским
проблемима,
незапосленошћу,
друштвеном
искључивошћу
и
маргинализацијом, недовољном јавном безбедношћу и службама и лако расположивим
дрогама и оружјем.
Ми схватамо да су државе одговорне за обезбеђивање сигурности и одговарајуће неге и
подршке жртвама насиља, у могућем обиму, и за креирање политика и правних оквира
усмерених на превенцију и смањење масиља. Такве политике и оквири могу да се баве и
случајевима оружаног урбаног насиља између организованих група.
Ми смо решени да делујемо заједно да би развили на свим нивоима свеобухватне
програме превенције и смањења насиља да би изградили безбедније заједнице, кроз
практичне мере које узимају у обзир социјалне и економске развојне циљеве и
олакшавају рехабилитацију младих погођених насиљем, да би се смањила њихова
отуђеност и радикализација и да би се смањила њихова угроженост од дрога и
криминала. Ми желимо да интензивирамо напоре за мобилисање заједнице за
поштовање различитости и акцију против расизма, дискриминације, ксенофобије,
маргинализације и других облика искључивости, са којима се суочавају све угрожене
групе, као и оспособљавање волонтера и младих за хуманитарне активности на
спречавању, смиривању или ублажавању насиља, посебно у урбаним срединама,
заснивајући наше деловање на запаженом искуству националних друштава.
Нове и болести које се поново јављају и други јавни здравствени изазови
Ми схватамо да ХИВ, пандемијски грип, туберкулоза и маларија и друге преносиве
болести као и друге здравствене претње угрожавају појединце и заједнице свуда у свету,
а посебно жене и децу. Ми такође запажамо непропорционалан утицај ХИВ, туберкулозе
и маларије на заједнице у Подсахарској Африци. Смањивање капацитета јавне
здравствене инфраструктуре у многим државама и њихове способности да одговоре, као
и демографске промене, недостатак воде и хигијенских услова, несигурност у
обезбеђивању хране и сиромашна исхрана и њене последице на повећање болести и
смртности, такође погоршавају ове претње, посебно њихов утивцај на најсиромашније.
Ми подвлачимо потребу јачања здравствених система и развој националних
здравствених планова, уз укључивање националних друштава и уз оспособљавање
волонтера и погођених група да обезбеђују да програмирање и примена програма допру
до погођеног и угроженог становништва у целини-као што су људи који живе са ХИВ-ом,
кориснисци дрога, заједнице изложене претњи нових и болести које се поново јављају,
жртве сексуалне експлоатације и трговине људима и других облика насиља,
затвореници и бивши затвореници и напуштена деца.
Ми схватамо потребу да ови угрожени људи имају приступ, без дискриминације,
превенцији, промоцији здравља и лековитој нези као и основним лековима, вакцинама и
другим производима здравствене неге. Приступ сигурној крви кроз добровољно не
намењено давалаштво крви јесте и остаје основни јавни здравствени циљ.
Ми такође подвлачимо значај да здравствене службе имају приступ сваком појединцу
коме су потребне, на основу прихваћених домаћих и међународних правила, без обзира
на његов/њен статус и да те службе уживају неопходну заштиту.
Ми смо решени да укључимо јавно здравље, као интегрални део, у ефикасно
управљање несрећом ( које се састоји од јавног здравља, воде и хигијене , епидемијске
контроле и јавне службе хитне помоћи).
Ми схватамо да свеобухватан, јавни здравствени приступ мора да се бави питањима
туберкулозе, ХИВ и других здравствених претњи у затворима, укључујући неопходну
контролу ранијих затвореника.
У одговору на ове изазове, ми ћемо:
-
имати у виду различите капацитете држава и националних друштава;
усклађено јачати наше оперативне капацитете и средства;
оптимизирати улогу националног друштва као помоћног органа јавних власти
на свим нивоима у хуманитарној области;
капитализовати заснованост на заједници и волонтерској основи (посебно
младих) националног друштва да позитивно утиче и да делује унутар
угрожених заједница, посебно у ситуацијама ван доступа јавних власти;
имати у виду обзире различитости;
осигурати да се разматрање полова укључи као главно у свим програмима и
активностима;
учити на искуствима и најбољој пракси саставних делова Покрета широм
света;
промовисати познавање и поштовање релевантних одредби међународног
права, као што су међународно хуманитарно право, међународно право
људских права и право избеглица;
градити јединствену способност саставних делова Покрета да делује у свако
доба у складу са Основним принципима, да стиче поверење свих, да би имао
приступ свима који су у стању потребе;
интензивирати и координисати оперативно садејство и партнерство међу нама,
члановима ове конференције, и са другим институцијама, гдегод постоји јасна
потреба за жртве и најугроженије.
Наш заједнички рад треба да буде мерљив, уз транспаретнтност акције на националном
нивоу и кроз размену најбољих пракси и искустава. Међународна федерација и МКЦК су
сагласни да подржавају национална друштва у њиховом раду, укључујући и
представљање њихових интереса и проблема на међународном нивоу и обезбедиће
механизме за неопходну размену знања да би се олакшало извршавање њихових
задатака.
ЗАЈЕДНО ЗА ХУМАНОСТ
Усвојена на 30. Међународној конференцији Црвеног крста, Женева 2007.
30. Међународна конференција Црвеног крста и Црвеног полумесеца (Конференција)
Узимајући у обзир гледишта, изражена током Конференције, о хуманитарним
последицама великих изазова са којима се свет данас суочава,
Поздрављајући многа заветовања која су поднели чланови и посматрачи Конференције
као одговор на ове хуманитарне изазове,
Узимајући са уважавањем у обзир мере које су предузеле државе и саставни делови
Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца 1 да примене Агенду за
хуманитарну акцију 2003, Декларацију „Заштитити људско достојанство” и заветовања
према захтевима Резолуције 1, 28. Међународне конференције, и поздрављајући
извештај о праћењу напретка који су припремили МКЦК и Међународфна федерација,
1
1.
усваја Декларацију „Заједно за хуманост” 30. Међународне конференције;
2.
охрабрује све чланове Конференције, у складу са њиховим надлежностима,
мандатима и капацитетима, да заједно делују на олакшању патњи изазваних
хуманитарним последицама изазова наведених у Декларацији;
3.
ургира да сви чланови Конференције укључе усвојене резолуције и своја
заветовања, која су поднета Конференцији, у своје напоре да оптимализују
међусобне утицаје и партнерство међу собом и са другим актерима на
међународном, регионалном и локалним нивоима;
4.
позива све чланове Конференције да обавештавају МКЦК и Међународну
федерацију о акцијама које предузимају и напретку који постижу применом
Декларације и резолуција Конференције, као и својих заветовања;
5.
захтева од МКЦК и Међународне федерације да известе 31. Међународну
конференцију о примени резолуција и заветовања чланова ове конференције;
6.
поздравља усвајање Стратегије Покрета о обнављању породичних веза (20082018), Резолуцијом 4, Савета делегата 2007. и позива државне власти да
наставе са подршком активностима саставних делова Покрета за обнављање
породичних веза, посебно јачању капацитета националних друштава, у складу
са њиховом улогом и мандатом;
7.
констатује да је Међународна федерација циркулисала своју Глобалну
стратегију о здрављу и нези 2006 – 2010 државама чланицама и националним
друштвима, у оквиру Светске здравствене скупштине и у другим приликама, и
очекује да ће овај документ допринети партнерству усмереном на решавање
здравствених изазова укључујући оне који су идентификовани на овој
конференцији;
Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца се састоји од Међународног комитета црвеног
крста (у даљем тексту: МКЦК). националних друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца (у даљем
тексту: национална друштва) и Међународнe федерацијe друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца
(у даљем тексту: Међународна федерација). У овом тексту термин „Покрет“ покрива све саставне делове.
8.
захваљује МКЦК за његов свеобухватни рад на Студији о међународном
обичајном хуманитарном праву и за иницијативу, са Британским друштвом
црвеног крста, за ажурирање тома „Пракса” Студије.
9.
изражава поштовање МКЦК за његов извештај „Међународно хуманитарно
право и изазови савремених оружаних сукоба” и позива га да настави да
анализира текуће и изазове који настају, да анализира последице и води
широке консултације о идентификованим оваквим питањима;
10.
ургира да сви чланови Конференције наставе да интензивирају своје напоре у
примени Агенде за хуманитарну акцију 2003. као релевантног и свеобухватног
оквира за акцију да би се посветили:
•
•
•
•
патњама изазваним раздвајањем породица и трајном трагедијом лица
несталих у вези са оружаним сукобом и другим ситуацијама оружаног
насиља;
хуманитарним последицама неконтролисане расположивости и злоупотребе
оружја у оружаним сукобима;
ризику и утицају несрећа и унапређивању механизама припрема и одговора
на несрећу;
ризику и утицају ХИВ и других заразних болести на рањиве људе.
СПЕЦИФИЧНА ПРИРОДА ПОКРЕТА ЦРВЕНОГ КРСТА И ЦРВЕНОГ ПОЛУМЕСЕЦА У
АКЦИЈИ И ПАРТНЕРСТВУ И
УЛОГА НАЦИОНАЛНИХ ДРУШТАВА КАО ПОМОЋНИХ ОРГАНА
ЈАВНИХ ВЛАСТИ У ХУМАНИТАРНОЈ ОБЛАСТИ
Усвојена на 30. Међународној конференцији Црвеног крста, Женева 2007.
Међународна конференција,
Ценећи да је снажно партнерство између држава, саставних делова Покрета
Црвеног крста и Црвеног полумесеца (Покрет) и других хуманитарних актера, као што су
међународне организације, невладине организације и цивилно друштво од основног
значаја за ефикасно бављење потребама угрожених људи широм света у духу слогана
Конференције „Заједно за хуманост”,
Уважавајући различите мандате различитих саставних делова Покрета,
Подсећајући на Основни принцип независности Покрета, као и на чл. 2.3. 3. и 4.3
Статута Покрета, према којима су национална друштва Црвеног крста и Црвеног
полумесеца (национална друштва) призната од свojих влада као помоћни органи јавних
власти у хуманитарној области,
Указујући на Резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација (А/РЕС/49/2 од
27. октобра 1994), која подсећа да су национална друштва признале њхове владе као
помоћне органе јавних власти у хуманитарној области, на основу Женевских конвенција
од 12. августа 1949,
Подсећајући на Агенду за хуманитарну акцију усвојену на 28. Међународној
конференцији, којом су се државе, признајући значај независности и помоћне улоге
националних друштава, сагласиле да се, између осталог, јасно споразумеју са њиховим
националним друштвима о дефинисању улога и одговорности у смањивању ризика и
активностима управљања несрећом, као и у јавном здрављу, развоју и социјалним
активностима,
Подсећајући на Резолуцију 1, 28. Међународне конференције која поздравља
студију Међународне федерације „Национална друштва Црвеног крста и Црвеног
полумесеца као помоћни органи јавних власти у хуманитарној области”, која садржи
концепт „Карактеристике уравнотеженог односа” и указује на рад Међународне
федерације у консултацијама са МКЦК у споровођењу резолуције,
Прихватајући да сарадња и дијалог националних друштава са њиховим владама
укључује кључну улогу и одговорности националних друштава у подручјима промоције,
дифузије и примене међународног хуманитарног права,
Прихватајући да национално друштво представља поузданог партнера
националних и локалних јавних власти, које обезбеђује службу кроз своју различиту
волонтерску основу и свој јединствен капацитет да мобилише људске и материјалне
ресурсе на нивоу заједнице,
Указујући са уважавањем да је Савет делегата, својом резолуцијом 3 од 2007.
одобрио концепт модела за национална друштва кад закључују уговоре о партнерству,
укључујући и оне који су релевантни за односе помоћног органа,
Потврђујући обавезу свих саставних делова Покрета да делују у свако доба у
складу са Основним принципима, Статутом Покрета и правилима која уређују употребу
знакова и да обраћају пуну пажњу на релевантне политике Покрета,
Уважавајући да аутономија националних друштава и њихова посвећеност
неутралности и непристрасној помоћи обезбеђују најбоље расположиво средство да
задобију поверење свих да би имала приступ онима којима је потребна помоћ,
Подсећајући на члан 2. став 4. Статута и Пословник Међународног покрета
Црвеног крста и Црвеног полумесеца, усвојене на 25. Међународној конференцији у
Женеви 1986. и измењене и допуњене 1995. и 2006, који утврђују да „Државе ће у свако
доба поштовати приврженост свих саставних делова Покрета Основним принципима”,
1. Потврђује да је примарна одговорност држава и њихових надлежних јавних
власти да обезбеђују хуманитарну помоћ угроженим лицима на територији за
коју су надлежни и да је примарни циљ националних друштава као помоћних
органа јавних власти у хуманитарној области да их допуњавају у извршавању
њихових одговорности;
2. Тражи од националних друштава и надлежних јавних власти да учврсте и
уравнотеже односе уз јасне и реципрочне одговорности, одржавајући и
јачајући непрекидни дијалог на свим нивоима унутар уговорених оквира за
хуманитарну акцију;
3. Признаје да јавне власти и национална друштва као помоћни органи остварују
специфично и особено партнерство, које садржи узајамне одговорности и
користи, засноване на међународном и националном праву, у коме су
националне јавне власти и национално друштво сагласни о подручјима у
којима национално друштво допуњава или замењује јавне хуиманитарне
службе; национално друштво мора бити у стању да пружа своје хуманитарне
услуге у свако доба у складу са Основним принципима, посебно принципима
неутралности и независности, и у складу са својим другим обавезама по
Статуту Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца, са којим
су се сагласиле државе на Међународној конференцији Црвеног крста и
Црвеног полумесеца;
4. Подвлачи да
(a)
национална друштва као помоћни органи јавних власти у
хуманитарној области имају обавезу да озбиљно размотре сваки
захтев својих јавних власти да извршавају хуманитарне активности у
оквиру свог мандата,
(b)
државе морају да се уздрже од захтева националним друштвима да
извршавају активности које су у сукобу са Основним принципима или
Статутом Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног
полумесеца или његовом мисијом, док национална друштва имају
обавезу да одбију било који такав захтев и нагласе потребу јавним
властима да поштују такве одлуке националних друштава;
5. Позива национална друштва и државе да разјасне и учврсте подручја у којима
национална друштва као помоћни органи сарађују са јавним властима на свим
нивоима;
6. Подвлачи да национално друштво, признајући да његово особље и опрема коју
обезбеђује санитеској служби оружаних снага, у складу са чланом 26. Прве
женевске конвенције од 1949, јесте тиме подвргнуто војним законима и
правилима, мора да поштује Основне принципе, укључујући принцип
неутралности, и да у свако доба одржава своју аутономију и осигура да се
може јасно разликовати од војних и других владиних органа;
7. Позива Међународну федерацију и МКЦК да, у консултацијама са државама и
националним друштвима, ставе на располагање и даље развијају релевантан
информативни материјал за национална друштва, јавне власти и друге
заинтересоване органе, укључујући водиче, правне савете и најбоље праксе,
као подршку партнерству између националних друштава и јавних власти у
хуманитарној области.
РЕЗОЛУЦИЈА 3
РЕАФИРМАЦИЈА И ПРИМЕНА
МЕЂУНАРОДНОГ ХУМАНИТАРНОГ ПРАВА
Усвојена на 30. Међународној конференцији Црвеног крста, Женева 2007.
„ Чување људског живота и достојанства у оружаном сукобу”
30. Међународна конференција Црвеног крста и Црвеног полумесеца (Конференција)
Подсећајући на Декларацију и Агенду за хуманитарну акцију коју је усвојила 28.
Међународна конференција Црвеног крста и Црвеног полумесеца, подвлачећи да ови
документи остају релевантни данас као што су били 2003. и охрабрујући све чланове
Конференције да наставе да раде на њиховој пуној примени,
Убеђени да међународно хуманитарно право остаје релевантно данас, као и увек
раније, у међународним и немеђународним оружаним сукобима и да наставља да
обезбеђује заштиту за све жртве оружаног сукоба,
Наглашавајући, у том погледу, да заштита коју обезбеђује право људских права
не престаје у случају оружаног сукоба и да је заштићено од последица одредаба које га
дерогирају, подсећајући да иако нека права могу бити искључиво предмет међународног
хуманитарног права, друга могу бити искључиво предмет права људских права, а нека
могу бити предмет обе гране међународног права и подвлачећи да право људских
права, међународно хуманитарно право и право избеглица обезбеђују заштиту жртава
оружаног сукоба, у оквиру својих подручја примене,
Поново истичући недвосмислену посвећеност свих чланова Конференције
поштовању и обезбеђивању поштовања за међународно хуманоитарно право у свим
околностима,
Подвлачећи, међутим, да међународно хуманитарно право уређује само ситуације
оружаног сукоба и не треба да се проширује на друге ситуације,
Дубоко забринути што цивилно становништво и цивили појединачно настављују
да подносе главни удар оружаних сукоба и остају главне жртве повреда међународног
хуманитарног права које врше стране у оружаном сукобу, снажно осуђује, у том смислу
нападе на цивиле који не учествују директно у непријатељствима и нападе на цивилне
објекте, укључујући особље хуманитарне помоћи, новинаре, друге медијске
професионалце и придружено особље, као и коришћење људских штитова,
Подсећајући на потребу да се узму у обзир посебни захтеви у погледу заштите,
здравља и помоћи женама, деци, старијим лицима, неспособнима или немоћнима,
избеглицама, лицима лишеним слободе и другим лицима са посебним потребама,
Поздрављајући универзално ратификовање Женевских конвенција од 1949,
изражавајући наду да ће други уговори међународног хуманитарног права такође
достићи универзално прихватање, позива све државе да размотре приступање
уговорима међународног хуманитарног права у којима још нису чланице,
Напомињући да је ступио на снагу III Допунски протокол уз Женевске конвенције
од 1949. године, од 14. јануара 2007,
Обраћајући пажњу да принципи и одредбе међународног хуманитарног права не
произлазе само из међународних уговора него и из међународног обичајног права,
Подсећајући да је поштовање међународног хуманитарног права обавеза свих
страна у оружаном сукобу, наглашавајући да се ова обавеза не заснива на
реципроцитету,
Поздрављајући напредак у примени међународног хуманитарног права и
уважавајући значај мера на свим нивоима да се постигне ефективна примена, дифузија
и спровођење међународног хуманитарног права,
Констатујући са уважавањем повећање броја партнерстава и сарадње у
примени, дифузији и развоју међународног хуманитарног права између држава,
међународних и регионалних организација, МКЦК, националним друштвима Црвеног
крста и Црвеног полумесеца и њихове Међународне федерације, академских
институција, невладиних организација и цивилног друштва,
Подсећајући, посебно, на посебне одговорности националних друштава као
помоћних органа јавних власти у својим државама у хуманитарној области, да сарађују и
да помажу својим владама у дифузији и примени међународног хуманитарног права,
укључујући заштиту знакова,
Схватајући да, иако је учињен напредак, напори да се примени међународно
хуманитарно право на домаћим и међународним нивоима су још далеко испод захтева
правде и признајући да некажњеност за злочине прописане међународним
хуманитарним правом није прихватљива и да права жртава не могу више бити
непоштована,
одлучује следеће:
Поштовање и обезбеђивање поштовања
1. Потврђује обавезу свих држава и страна у сукобу да поштују и обезбеде поштовање
за међународно хуманитарно право у свим околностима;
2. Подвлачи, у том погледу, обавезу свих држава да се уздрже од охрабривања повреда
међународног хуманитарног права било које стране у сукобу и да искористе свој
утицај, у могућем обиму, да спрече и зауставе повреде, било индивидуално или кроз
мултилатералне механизме, у складу са међународним правом;
Основне гаранције
3. Потврђује да су сва лица у власти стране у сукобу, укључујући лица лишена слободе
због разлога који се односе на оружани сукоб, овлашћена на основне гаранције
установљене међународним хуманитарним правом и у међународном и у
немеђународном оружаном сукобу и да, због тога, нико не може бити стављен ван
закона;
4. Подвлачи да се ове основне гаранције примењују без било каквог негативног
разликовања заснованог на раси, боји, полу, језику, религији или вери, политичком
или другом мишљењу, националности или социјалном пореклу, здрављу, рођењу или
другом статусу или било ком другом сличном критеријуму;
5. Потврђује, у том погледу, непрекинути значај примене заједничког члана 3.
Женевских конвенција, који садржи одређене основне гаранције, допуњеног
применљивим уговорним и обичајним међународним правом;
6. Потврђује обавезу хуманог поступања са свим лицима у власти стране у оружаном
сукобу, укључујући лица лишена слободе из разлога у вези са оружаним сукобом и
обавезу поштовања њихових личних убеђења и верских пракси и потврђује, у том
погледу, забрану убиства, тортуре, физичке или менталне, суровог или нехуманог
поступања, насиља над личним достојанством, посебно понижавајући и
деградирајући третман, телесног кажњавања, сакаћења, медицинских или научних
експеримената, силовања и других облика сексуалног насиља, узимања талаца,
присилног нестајања и колективног кажњавања;
7. Подвлачи витални значај обезбеђивања свим лицима лишеним слободе из разлога у
вези са оружаним сукобом, затвореним или интернираним, права у поступку
усмерених на обезбеђивање да су такво затварање или интернација законити и да не
представљају арбитрарно лишавање слободе, укључујући преиспитивање основа и
стално преиспитивање законитости затварања или интернације од стране независног
и непристрасног тела, без предрасуда у погледу правног режима применљивог на
ратне заробљенике;
8. Потврђује да су сва лица која су притворена по кривичној оптужници и она којима се
суди овлашћена на коректно суђење које омогућава све основне правне гаранције,
укључујући претпоставку невиности, суђење пред независним, непристрасним и
редовно формираним судом, као и неопходна права и средства за одбрану;
9. Признаје да се допунска, посебна заштита по међународном хуманитарном праву
обезбеђује ратним заробљеницима и другим заштићеним лицима, као што су цивилни
интернирци;
Хуманитарна и медицинска помоћ
10. Потврђује обавезу страна у оружаном сукобу, као и трећих држава, да хуманитарној
помоћи и особљу за помоћ омогуће брз и несметан приступ цивилном становништву
коме је помоћ потребна, под условима и у складу са међународним хуманитарним
правом, укључујући врховну сагласност и, даље, потврђује, у том погледу, обавезу
поштовања и заштите хуманитарног особља за помоћ;
11. Подсећа на обавезу поштовања и заштите медицинског особља, укључујући раднике
Црвеног крста и Црвеног полумесеца, њихових транспортних средстава, као и
медицинских установа и других медицинских капацитета у свако доба, у складу са
међународним хуманитарним правом и указује на значај да медицинско особље има
приступ било ком месту где је њихова медицинска служба потребна;
12. Подвлачи обавезу свих страна у оружаном сукобу да признају и подржавају заштитну
вредност знакова разликовања предвиђених Женевским конвенцијама и, кад су
применљиви, њиховим Допунским протоколима;
13. Не одобрава злоупотребу медицинских установа и других медицинских капацитета и
знакова разликовања за извођење војних операција које доводе у опасност цивиле,
рањенике, болеснике и медицинско особље;
Вођење непријатељстава
14. Потврђује принцип разликовања између цивила и бораца и између цивилних објеката
и војних циљева као темељни принцип међународног хуманитарног права, који треба
да поштују све стране у оружаном сукобу у свако доба, без обзира на разлоге
оружаног суоба;
15. Потврђује забрану напада усмерених на цивиле или цивилне објекте, забрану напада
без разликовања циљева, принцип пропорционалности у нападу, обавезу
предузимања свих могућих мера предострожности у нападу, као и мера против
ефеката напада, да би се заштитило и поштедело цивилно становништво и забрану
коришћења људских штитова;
16. Потврђује забрану аката или претње насиљем чији је примарни циљ ширење терора
међу цивилним становништвом;
17. Потврђује да право страна у сукобу на избор начина и средстава ратовања није
неограничено и да је забрањено коришћење оружја, пројектила и материјала и метода
ратовања који по својој природи изазивају сувишне повреде или непотребне патње;
18. Тражи од држава да повећају напоре у јачању заштите цивила против
недискриминаторне употребе и ефеката оружја и муниције и признаје, у том погледу,
потребу хитног бављења хуманитарним последицама експлозивних остатака рата и
касетне муниције, укључујући ригорозну примену постојећих правила међународног
хуманитарног права и допунских националних и међународних акција које ће смањити
штетне последице ове муниције на цивиле, укључујући помоћ жртвама;
19. Подсећа на обавезу, изражену у I Допунском протоколу (члан 36) да се преиспитује
законитост новог оружја, средстава и начина ратовања и ургира код свих држава да
размотре успостављање посебних механизама за преиспитивање;
20. Подвлачи да се, у светлу обавезе држава да поштују и обезбеде поштовање за
међународно хуманитарно право, захтевају одговарајуће мере за контролу
расположивости оружја и муниције, тако да они не заврше у рукама оних од којих се
може очекивати да га користе за повреде међународног хуманитарног права;
Постизање ефикасне примене
а. Национална примена
21. Подсећа да се обавеза да се поштује међународно хуманитарно право не може
извршити без унутрашње примене међународних обавеза и због тога непрестано
понавља потребу да државе усвоје све законодавне, управне и практичне мере које су
неопходне за интегрисање међународног хуманитарног права у домаће право и
праксу;
22. Наглашава, у том погледу, потребу усвајања таквих мера за коришћење и заштиту
знакова распознавања, спречавање озбиљних повреда међународног хуманитарног
права, заштиту културних добара, уређивање начина и средстава ратовања и заштиту
права несталих лица и њихових породица, између осталог;
23. Признаје са задовољством екикасну улогу и повећање броја националних комисија и
других тела укључених у саветовање и помоћ националним властима у
примењивању, развоју и ширењу знања о међународном хуманитарном праву и
охрабрује државе које још нису установиле такве националне комисије или слична
тела да размотре да то учине;
б. Доктрина, обука и образовање
24. Подсећа да је, ради обезбеђивања поштовања за међународно хуманитарно право у
вођењу војних операција, основно да право буде преведено у мере и механизме, и на
нивоу доктрине и поступака. Једнако је важно да је особље оружаних снага на свим
нивоима одговарајуће обучено у примени међународног хуманитарног права;
25. Подвлачи, у том погледу, одговорности војних старешина за обуку њиховог особља и
за наредбе које дају потчињенима и подсећа да је због тога од основног значаја да
старешине добију обуку која је одговарајућа њиховим одговорностима;
26. Подсећа на значај, у том циљу, расположивости правних саветника у оружаним
снагама ради саветовања старешина, на одговарајућем нивоу, о примени
међународног хуманитарног права;
27. Потврђује да је једнако важно да цивилно становништво буде образовано о
међународном хуманитарном праву и, у том погледу, охрабрује државе да
интензивирају своје напоре и, посебно, да усвоје образовне програме за младе људе,
као што су образовни модули „Истраживање хуманитарног права” и охрабрује
национална друштва да повећају своје напоре у ширењу знања о међународном
хуманитарном праву у свим деловима друштва;
ц. Окончање некажњивости
28. Препознаје да, док су примена, обука и образовање предуслови да државе испуне
своју обавезу да поштују међународно хуманитарно право, захтева се спровођење,
посебно кроз ригорозну примену система индивидуалне одговорности за озбиљне
повреде међународног хуманитарног права, да би се докрајчила некажњивост и
охрабрило будуће поштовање;
29. Подвлачи, у том погледу, да је неизбежно да све државе створе домаће правне
оквире за истраживање злочина предвиђених међународним правом, посебно ратних
злочина, као и за гоњење или изручивање лица осумњичених да су извршила такве
злочине;
30. Подвлачи значај видљивих, предвидивих и ефикасних санкција, било кривичних било
дисциплинских, да би се обезбедило поштовање за међународно хуманитарно право
и да би се одвратило од будућих повреда;
31. Ургира код држава да учине напредак у промовисању одговорности за извршење
злочина предвиђених међународним правом, развојем ефикаснијег домаћег кривичног
права кроз, између осталог, помоћ државама у развоју капацитета њихових домаћих
судова, унапређивање међународне правосудне сарадње међу државама, као и
између држава и међународних и „мешовитих” кривичних судова и трибунала,
разматрање да постану чланице Статута Међународног кривичног суда и
обезбеђивање јурисдикције за такве злочине конзистентне са међународним правом;
32. Охрабрује употребу механизама за утврђивање чињеница, као што је Међународна
комисија за утврђивање чињеница установљена према члану 90. I Допунског
протокола, у поновном успостављању поштовања за међународно хуманитарно
право;
33. Позива МКЦК, подстичући његове претходне напоре, да настави своја разматрања и
рад на унапређивању спровођења међународног хуманитарног права и да укључи,
кад је то прикладно, ажурирање у своје извештавање о овом питању за следећу
Конференцију;
34. Подсећа државе на потребу да се позабаве правима жртава, у складу са
међународним правом;
35. Тражи од свих чланова Конференције да предузму ефикасне мере за примену ове
резолуције.
РЕЗОЛУЦИЈА 4
УСВАЈАЊЕ ВОДИЧА ЗА ДОМАЋЕ ОЛАКШАВАЊЕ И
УРЕЂИВАЊЕ ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ И ИНЦИЈАЛНЕ
ПОДРШКЕ ЗА ОБНОВУ
Усвојена на 30. Међународној конференцији Црвеног крста, Женева 2007.
30. Међународна конференција Црвеног крста и Црвеног полумесеца
Забринути озбиљним стањем свих оних који хитно захтевају помоћ и подршку за обнову
после несреће;
Потврђујући да је основна брига човечанства и међународне заједнице у случајевима
несрећа заштита и благостање појединаца и очување основних људских права, као што
је истакнуто у Декларфацији о принципима за међународну хуманитарну помоћ
цивилима у случајевима несрећа, коју је усвојила 21. Међународна конференција
Црвеног крста и Црвеног полумесеца 1969;
Подсећајући да Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца сматра
основним право свих људи да нуде и примају хуманитарну помоћ, као што је истакнуто у
Принципима и правилима Црвеног крста и Црвеног полумесеца за помоћ у несрећи,
измењеним и допуњеним на 26. Међународној конференцији Црвеног крста и Црвеног
полумесеца 1995;
Непрестано понављајући да су акције помоћи израз међународне солидарности и да
пружање помоћи ојачава пријатељске односе међу народима и тако доприноси
учвршћењу светског мира, као што је истакнуто у Резолуцији 18, 20. Међународне
конференције Црвеног крста 1965;
Констатујући да је Генерална скупштина Уједињених нација поновљено осветлила
значај хуманитарне помоћи лицима погођеним несрећом, укључујући Резолуцију 46-182
од 1991, 43-131 од 1988. и 57-150 од 2002, као и и Резолуцију Генералне скупштине
Уједињених нација 32-56 од 1977 и Резолуцију 6, 23. Међународне конференције
Црвеног крста од 1977. која је усвојила скуп „Мера за убрзавање хитне помоћи” да би се
олакшале међународне операције помоћи;
Подсећајући на обавезу коју је преузела међународна заједница у Миленијумској
декларацији 2000. да интензивира сарадњу на смањењу броја и последица природних и
несрећа изазваних не-људским факторима, као и Хyого Декларацијом и Оквиром за
акцију од 2005, да унапреди националне институционалне и правне оквире и ојачају
припреме за насрећу, да би повећали чврстин и ефикасност одговора на несреће на
свим нивоима;
Констатујући са уважавањем праксу многих држава да олакшају међународну помоћ у
несрећи и помоћ за обнову, кад је неопходна и повећану пажњу и активност
међународне хуманитарне заједнице да унапреди сарадњу и ефикасност помоћи у
несрећи и подршке за опоравак;
Поздрављајући напредак који је у истраживању и операцији постигла Међународна
саветодавна група за тражење и спасавање, уз подршку Бироа за координацију
хуманитарних послова Уједињених нација и пионирске напоре међународних
хуманитарних организација да развију минимум квалитета и одговорних стандарда и
механизама за помоћ у несрећи и помоћ за обнову, као што је Кодекс понашања
Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца и невладиних организација
у хуманитарној помоћи од 1994 и Хуманитарна повеља Сфера и Минимум стандарда у
одговору на несрећу, измењена и допуњена 2004;
Подсећајући на Завршни циљ 2.1.1, 27. Међународне конференције Црвеног крста и
Црвеног полумесеца 1999, који захтева од држава, кад је неопходно, да уграде
повезаност са међународним системом одговора на несрећу у своје планове припрема
за несрећу као и да укључе јасно дефинисане улоге и одговорности националних
друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, укључујући представљање на
одговарајућем нивоу националне политике и у координационим телима;
Подећајући даље на Завршни циљ 3.2, 28. Међународне конференције Црвеног крста и
Црвеног полумесеца 2003. и његово одређење да ће унапређени свест, јасноћа,
примена и развој права, правила и принципа применљивих на међународни одговор на
несрећу помоћи у олакшавању и унапређивању координације, рокова, квалитета и
одговорности међународних активности одговора на несрећу и да зато може дати већи
допринос заштити људског достојанства у случајевима несреће;
Констатујући налазе Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног
полумесеца, изражене у пратећем документу Конференције 30ИЦ/07.9.1, да оквир у
међународном праву и стандардима о међународној помоћи у несрећи и помоћи за
обнову остаје разбацан и недовољно искористив, да често постоји недостатак
хармонизације између националног права и међународних стандарда и да правне
препреке ефикасној помоћи у несрећи и помоћи за обнову још постоје;
Признајући да ширина и разноликост међународних актера укључених у помоћ у несрећи
и обнову нуде важне прилике, али и неке изазове да се ефикасно помогне лицима у
стању потребе и осигура комплементарност међународне помоћи у несрећи и помоћи за
обнову са домаћим напорима и механизмима за одговор;
Сматрајући кључном, у том погледу, улогу домаћег права и политике, који треба да се
даље развијају у складу са релевантним нормама и принципима међународног права;
1.
усваја Водич за домаће олакшавање и уређивање међународне помоћи у
несрећи и помоћи за обнову;
2.
охрабрује државе да искористе Водич за јачање својих националних правних,
политичких и институционалних оквира, као и развијају, ако је прикладно,
билатералне и регионалне уговоре о помоћи у несрећи, уз разумевање да
Водич не представља правну обавезу;
3.
подвлачи да, у погледу помоћи у несрећи и помоћи за обнову Црвеног крста и
Црвеног полумесеца, Водич треба тумачити у складу са установљеним
правилима, принципима и праксом Покрета, укључујући Статут Међународног
покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца, измењен и допуњен 1995. и
2006, Принципе и правила за помоћ у несрећи Црвеног крста и Црвеног
полумесеца, измењене и допуњене 1995, „Севиљски споразум” о организацији
међународних активности саставних делова Међународног покрета Црвеног
крста и Црвеног полумесеца од 1997. и Допунске мере за јачање примене
Севиљског споразума од 2005. и не утичу на било који постојећи правни
споразум између појединих саставних делова Покрета и држава којих се тичу;
4.
позива државе, Међународну федерацију и национална друштва да скрену
пажњу међународним и регионалним, владиним и невладиним организацијама
које се баве помоћи у несрећи и помоћи за обнову на овај водич;
5.
позива Међународну федерацију и национална друштва да, уз блиску сарадњу
са Уједињеним нацијама и другим релевантним међународним и регионалним
организацијама:
(и)
шире знање о Водичу и користе га у јачању националних правних,
политичких и институционалних оквира за одговор на несрећу;
(ии) промовишу суштину Водича у сваком релевантном постојећем правном
развоју и управљању несрећом и иницијативама за смањење ризика,
посебно јачање система Међународне стратегије за смањење несреће
(ISDR) и њених регионалних платформи за смањење ризика од несреће;
и
(иии) наставе своје напоре у истраживању и заступању, као и развоју
средстава и модела за унапређење правних припрема за несрећу;
6.
позива Међународну федерацију да, уз консултације са националним
друштвима, поднесе извештај о напретку примене ове резолуције 31.
Међународној конференцији Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
804.)
Допунски протокол уз Женевске конвенције од 12. августа 1949. о
усвајању додатног знака распознавања
Протокол III
Преамбула
Високе стране уговорнице,
(ПП1) Поново потврђујући одредбе Женевских конвенција од 12. августа 1949. (посебно чл.
26, 38, 42. и 44. Прве женевске конвенције) и, у случајевима кад су примењиви, њихових
Допунских протокола од 8. јуна 1977 (посебно чл. 18. и 38. Допунског протокола I и члана
12. Допунског протокола II) који се односе на употребу знака распознавања,
(ПП2) У жељи да допуне поменуте одредбе у циљу јачања њиховог заштитног значаја и
универзалног карактера,
(ППЗ) Констатујући да овај протокол не штети признатом праву Високих страна уговорница
да и даље користе знакове у складу са својим обавезама на основу Женевских
конвенција и, кад су применљиви, њихових Допунских протокола,
(ПП4) Подсећајући да обавеза поштовања лица и објеката заштићених према Женевским
конвенцијама и њиховим Допунским протоколима проистиче из њиховог заштићеног
статуса на основу међународног права и не зависи од употребе знакова распознавања,
ознака или сигнала,
(ПП5) Истичући да знакови распознавања немају верски, етнички, расни, регионални или
политички значај,
(ПП6) Истичући важност обезбеђивања пуног поштовања обавеза које се односе на
знакове распознавања признате у Женевским конвенцијама и, кад су примењиви,
Допунским протоколима,
(ПП7) Подсећајући да члан 44. Прве женевске конвенције прави разлику између заштитне
употребе и индикативне употребе знакова распознавања,
(ПП8) Подсећајући даље да национална друштва која делују на територији друге државе
морају обезбедити да се знакови, које намеравају да користе у оквиру свог деловања у
земљи где се то деловање обавља, могу користити у тој земљи, као и у земљи или
земљама транзита,
(ПП9) Признајући потешкоће које неке државе и национална друштва имају приликом
коришћења постојећих знакова распознавања,
(ПП10) Констатујући решеност Међународног комитета црвеног крста, Међународне
федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, као и Међународног
покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца да задрже постојеће знакове и називе,
Сагласиле су се о следећем:
Члан 1 - Поштовање и подручје примене протокола
1. Високе стране уговорнице се обавезују да поштују и обезбеде поштовање овог
протокола у свим околностима.
2. Овај протокол поново потврђује и допуњује одредбе четири Женевске конвенције од
12. августа 1949 (у даљем тексту: Женевске конвенције) и, кад су примењиви, њихова
два допунска протокола од 8. јуна 1977 (у даљем тексту: Допунски протоколи од 1977)
који се односе на знакове распознавања, наиме, на црвени крст, црвени полумесец и
црвеног лава и сунце и који се примењују у истим случајевима који се наводе у овим
одредбама.
Члан 2 - Знакови распознавања
1. Овај протокол признаје додатни знак распознавања, као додатак и у исту сврху као
знакови распознавања из Женевских конвенција. Знакови распознавања уживају
равноправан статус.
2. Овај додатни знак распознавања се састоји од црвеног оквира у облику квадрата,
постављеног на теме, на белом пољу, на начин који одговара илустрацији у додатку
овог протокола. Овај знак распознавања се у овом протоколу назива „знак из Трећег
протокола".
3. Услови за коришћење и поштовање знака из Трећег протокола идентични су са
условима који важе за знаке распознавања утврђене Женевским конвенцијама и, кад
су примењиви, Допунским протоколима од 1977.
4. Санитетско и верско особље оружаних снага Високих страна уговорница може, не
утичући на њихове постојеће знакове, привремено користити знак распознавања из
става 1. овог члана у циљу јачања заштите.
Члан 3 - Индикативна употреба знака из Трећег протокола
1. Национална друштва оних Високих страна уговорница које одлуче да користе знак из
Трећег протокола могу, користећи знак у складу са релевантним националним
законодавством, да се определе да у њега укључе, у индикативне сврхе:
а. знак распознавања који признају Женевске конвенције или комбинацију ових
знакова; или
б. други знак који је био у ефективној употреби од стране Високе стране
уговорнице, а о коме су преко депозитара обавештене друге Високе стране
уговорнице и Међународни комитет Црвеног крста, пре усвајања овог
протокола.
2. Национално друштво које се определи да унутар знака из Трећег протокола укључи
још неки знак у складу са ставом 1, може, у складу са националним законодавством,
користити тај знак и истицати га на својој територији.
3. Национална друштва могу, у складу са националним законодавством и у посебним
околностима, ради олакшавања њиховог рада, привремено користити знак
распознавања из члана 2. овог протокола.
4. Овај члан не утиче на правни статус знакова распознавања које признају Женевске
конвенције и овај протокол, нити на правни статус било ког знака који је укључен за
индикативне сврхе, у складу са ставом 1. овог члана.
Члан 4 - Међународни комитет Црвеног крста и Међународна
федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца
Међународни комитет Црвеног крста и Међународна федерација друштава Црвеног
крста и Црвеног полумесеца и њихово овлашћено особље могу, у изузетним
околностима и ради олакшања њиховог рада, користити знак распознавања из члана 2.
овог протокола.
Члан 5 - Мисије под окриљем Уједињених нација
Санитетско и верско особље које учествује у операцијама под окриљем Уједињених
нација може, на основу договора између држава учесница, користити један од знакова
распознавања наведених у чл. 1. и 2.
Члан 6 - Спречавање и сузбијање злоупотреба
1. Одредбе Женевских конвенција и, кад су примењиви, Допунских протокола од 1977,
које се односе на спречавање и сузбијање злоупотребе знакова распознавања
једнако се примењују и на знак из Трећег протокола. Високе стране уговорнице ће
нарочито предузимати мере неопходне за спречавање и сузбијање злоупотребе
знакова распознавања, наведених у чл. 1. и 2. и њихових назива, укључујући и
перфидну употребу, као и коришћење сваког знака или назива који представља
имитацију.
2. Без обзира на став 1, Високе стране уговорнице могу дозволити ранијим корисницима
знака из Трећег протокола или неког другог знака који представља његову имитацију,
да наставе са употребом, под условом да та употреба не буде таква да изгледа да, у
време оружаног сукоба, овлашћује на заштиту из Женевских конвенција и, кад су
применљиви, Допунских протокола од 1977, и под условом да су права на такву
употребу стечена пре усвајања овог протокола.
Члан 7 - Ширење знања
Високе стране уговорнице обавезују се да ће, у време мира, као и у време оружаног
сукоба, што је више могуће ширити знање о овом протоколу у својим земљама и,
нарочито, укључити га у програме војне обуке и подстицати његово изучавање међу
цивилним становништвом, тако да се са овим инструментом упознају оружане снаге и
цивилно становништво.
Члан 8 - Потписивање
Овај протокол биће отворен за потписивање чланицама Женевских конвенција на дан
његовог усвајања и остаће отворен за потписивање за период од 12 месеци.
Члан 9 - Ратификација
Овај протокол подлеже ратификацији у што краћем року. Ратификациони инструменти се
депонују код Швајцарског савезног већа, депозитара Женевских конвенција и Допунских
протокола од 1977.
Члан 10 - Приступање
Овом протоколу може приступити свака чланица Женевских конвенција која га није
потписала. Инструмент о приступању се депонује код депозитара.
Члан 11 - Ступање на снагу
1. Овај протокол ступа на снагу шест месеци након депоновања два инструмента о
ратификацији или приступању.
2. За сваку чланицу Женевских конвенција која га ратификује или му приступи, овај
протокол ступа на снагу након шест месеци од дана депоновања инструмента о
ратификацији или приступању од стране те чланице.
Члан 12 - Уговорни односи након ступања на снагу овог протокола
1. У случају кад су чланице Женевских конвенција и чланице овог протокола, примењују
се конвенције допуњене овим протоколом.
2. У случају кад овај протокол не обавезује једну од страна у сукобу, чланице овог
протокола остају обавезане њиме у својим међусобним односима. Оне ће бити
обавезане овим протоколом и у односу на сваку страну која није обавезана њиме, ако
она прихвати да примењује његове одредбе.
Члан 13 - Измене и допуне
1. Свака Висока страна уговорница може предложити измене и допуне овог протокола.
Текст сваке предложене измене и допуне доставља се депозитару који, након
консултација са свим Високим странама уговорницама, Међународним комитетом
Црвеног крста и Међународном федерацијом друштава Црвеног крста и Црвеног
полумесеца, одлучује о одржавању конференције ради разматрања предложених
измена.
2. Депозитар позива на конференцију све Високе стране уговорнице, као и чланице
Женевских конвенција без обзира да ли су потписнице овог протокола.
Члан 14 - Отказивање
1. У случају да Висока страна уговорница откаже овај протокол, отказивање ступа на
снагу годину дана после пријема инструмента о отказивању. Међутим, ако је на
истеку те године чланица која отказује протокол ангажована у оружаном сукобу или
окупацији, отказивање неће ступити на снагу пре завршетка оружаног сукоба или
окупације.
2. О отказивању се писменим путем обавештава
обавештење свим Високим странама уговорницама.
депозитар,
који
прослеђује
3. Отказивање важи само за чланицу која отказује.
4. Било које отказивање из става 1. не утиче на обавезе које је, по овом протоколу, због
оружаног сукоба или окупације, преузела чланица која отказује, у погледу било ког
акта извршеног пре него што је отказивање ступило на снагу.
Члан 15 - Нотификације
Депозитар обавештава Високе стране уговорнице, као и све чланице Женевских
конвенција, без обзира да ли су потписнице овог протокола или нису, о следећем:
а) потписивању овог протокола и депоновању инструмената о ратификацији и
приступању, према чл. 8, 9. и 10;
б) датуму ступања на снагу овог протокола према члану 11, у року од 10 дана од
дана ступања на снагу;
с) примљеним обавештењима на основу члана 13;
д) отказивањима, према члану 14.
Члан 16 - Регистровање
1. Након ступања на снагу, депозитар доставља овај протокол Секретаријату
Уједињених нација, ради регистровања и објављивања, у складу са чланом 102.
Повеље Уједињених нација.
2. Депозитар, такође, обавештава Секретаријат Уједињених нација о свим
ратификацијама, приступањима и отказивањима које прими у погледу овог протокола.
Члан 17 - Аутентични текстови
Оригинал овог протокола, на арапском, кинеском, енглеском, француском, руском и
шпанском, који су сви једнако аутентични текстови, депонује се код депозитара, који
доставља оверене примерке свим чланицама Женевских конвенција.
Знак заштите
Индикативни знак
Укључивање
одговарајућег знака
(крста, полумесеца, Давидове звезде)
СПОРАЗУМ
О ОРГАНИЗОВАЊУ МЕЂУНАРОДНИХ АКТИВНОСТИ
САСТАВНИХ ДЕЛОВА МЕЂУНАРОДНОГ ПОКРЕТА
ЦРВЕНОГ КРСТА И ЦРВЕНОГ ПОЛУМЕСЕЦА
усвојен на заседању Савета делегата (Севиља, 1997.године)
П Р Е А М Б У Л А
ДЕО I ОПШТЕ (ОДРЕДБЕ)
Члан 1. – Поље (примене) споразума
Члан 2. – Циљ и сврха споразума
Члан 3. – Водећи принципи
Члан 4. – Принципи управљања
ДЕО II – АКТИВНОСТИ МЕЂУНАРОДНЕ ПОМОЋИ
Члан 5. – Организовање операција међународне помоћи
Члан 6. - Одговорности за опште управљање и координацију операција међународне помоћи
ДЕО III – ЈАЧАЊЕ ПОКРЕТА, РАЗВОЈ И ФУНКЦИОНАЛНА САРАДЊА
Члан 7. – Развој националних друштава
Члан 8. – Функционална сарадња између саставних делова Покрета
Члан 9. – Комуникација, Основни принципи и међународно хуманитарно право
ДЕО IV – ПРИМЕНА И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 10.- Примена
Члан 11.- Завршне одредбе
П Р Е А М Б У Л А
Мисија Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца је да спречи и
олакша људску патњу гдегод се она може наћи, да заштити живот и здравље, да
осигура поштовање за људско биће, посебно у временима оружаних сукоба и других
ванредних стања, да ради на спречавању болести и на унапређењу здравља и
социјалног благостања, да охрабрује добровољни рад и непрекидну спремност
чланова Покрета да пруже помоћ и општи осећај солидарности са свима којима је
потребна заштита и помоћ.
Извршавање ове мисије захтева комбиноване напоре и учествовање свих саставних
делова Покрета. Да би се брзо, флексибилно и креaтивно одговорило потребама свих којима
је нужна независна хуманитарна заштита и помоћ, саставни делови морају да удруже своје
110
напоре и да искористе своју разноликост. Да би се постигао тај циљ, кроз ефективну сарадњу
у духу узајамног поверења, да би се обезбедила ефикасна мобилизација ресурса, саставни
делови морају, на јасном осећају сврхе њихове опште мисије, да организују своје
међународне активности на здравим и предвидивим основама. Ово укључује поштовање
Основних принципа и Статута Покрета и међусобну сарадњу, удвостручену са јасном
поделом рада међу саставним деловима, задржавајући разлику, али и блиске односе и
комплементарност улога и надлежности.
Овај споразум је више него инструмент оперативног управљања или изјава о
разумевању. Он покреће дубоке промене у понашању између саставних делова Покрета;
прихватање духа сарадње у коме сваки саставни члан Покрета поштује друге чланове као
партнере у општем хуманитарном подухвату. То је споразум о сарадњи, а не само о подели
рада и примењује се на све оне међународне активности које су, по Статуту Покрета,
саставни делови позвани да извршавају у блиској сарадњи. Установљавање јасне директиве
за извршавање задатака саставних делова Покрета, коришћењем посебних подручја
надлежности и комплементарних капацитета сваког ради најбољег ефекта. Обезбеђује
наставак активности у складу са променама ситуације и развија међу саставним деловима
јачи осећај идентитета, солидарности, међусобног поверење и поделе одговорности.
Са овако установљеним циљевима, овај Споразум о организацији међународних
активности саставних делова Покрета представља основни елемент нове стратегије акције
који ће омогућити саставним деловима да постигну три важна задатка:
- обезбеђивање ефикаснијег одговора на хуманитарне потребе, користећи многе ресурсе Покрета са најбољим ефектом; - промовисање бољег поштовања хуманитарних принципа и међународног хуманитарног права; - стварање јачег Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца у коме сви саставни делови сарађују у оптималном обиму. ДЕО I – ОПШТЕ (ОДРЕДБЕ)
Члан 1: Поље (примене) Споразума
1.1. Споразум се примењује на оне међународне активности које су саставни делови позвани да извршавају у сарадњи, на билатералној или мултилатералној основи, ради искључивања оних активности које Статут Покрета и Женевске конвенције поверавају саставним деловима индивидуално. 1.2. Међународне активности саставних делова су активности националних друштава, дефинисане у члану 3. ст. 3. и 5. Статута Покрета; активности Међународног комитета црвеног крста, дефинисане у члану 5. ст. 2. и 3. Статута Покрета и активности Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, дефинисане у члану 6. ст. 3, 4. и 5. Статута Покрета. 1.3. Сходно члану 7. став 1. Статута Покрета Споразум одређује организацију међународних активности које се извршавају у билатералној или мултилатералној сарадњи између: националних друштава и њихове Федерације; националних друштава и МКЦК; МКЦК и Федерације; МКЦК, Федерације и националних друштава. 111
1.4. Ништа у овом споразуму се не може тумачити као ограничавање или смањивање посебне улоге и надлежности сваког саставног дела, сагласно Женевским конвенцијама и њиховим Допунским протоколима и по Статуту Покрета. Члан 2: Циљ и сврха Споразума
Циљ и сврха Споразуме је:
а) да унапређује ефикасност коришћења људских, материјалних и финансијских ресурса
Покрета и да их мобилише толико брзо колико је то могуће, у операцијама помоћи и развоју
активности у интересу жртава оружаних сукоба или унутрашњих немира и њихових директних
последица, као и у случајевима природних и других несрећа, и осетљивих лица у другим
ванредним приликама и ситуацијама несрећа у време мира;
б) да унапређује ближу сарадњу међу саставним деловима у ситуацијама наведеним у
члану 2.а);
ц) да јача развој националних друштава и да усавршава сарадњу међу њима и да тако
оспособљава национална друштва да ефикасније учествују у међународним активностима
Покрета;
д) да отклања разлику између саставних делова у погледу финансирања и
организовања њихових сопствених активности и одговорности у Покрету;
е) да јача функционалну сарадњу између МКЦК, Федерације и националних друштава.
Члан 3: Водећи принципи
Организација међународних активности саставних делова се у свако доба руководи
вредностима и принципима који воде Покрет, како су садржани у:
- Основним принципима Црвеног крста и Црвеног полумесеца; - Статуту Покрета; - Женевским конвенцијама и њиховим Допунским протоколима. Члан 4: Принципи управљања
Имплицитно, у Статуту Покрета су два организациона концепта које овај споразум
дефинише као водећу улогу и као водећу агенцију.
А) Водећа улога
4.1. Женевске конвенције и Статут Покрета поверавају посебне надлежности сваком
саставном делу који због тога има водећу улогу у тим подручјима деловања.
4.2. Концепт водеће улоге подразумева постојање других партнера са правима и
одговорностима у тим подручјима деловања.
Б ) Водећа агенција
4.3. Концепт водеће агенције је организационо средство за управљање међународним
оперативним активностима. У датој ситуацији, једној организацији се поверава функција
водеће агенције. Та агенција врши опште управљање и координацију међународних
оперативних активности.
112
4.4. Концепт водеће агенције се примењује првенствено у ванредним ситуацијама,
одређеним у члану 2. а), у којима се захтева брза, повезана и ефективна помоћ као одговор
на потребе жртава великог обима, на основу испитивања тих потреба и капацитета
националног друштва одговорног за њихово задовољавање.
4.5. Ефективна сарадња између саставних делова под одговорношћу и општим
управљањем водеће агенције захтева установљавање одговарајућег механизма за
консултацију и ангажовање свих који учествују да се повинују правилима координације и
процедуре.
4.5. Ефективност операције зависи од одговарајуће претходне припреме оних који
извршавају операцију (припреме за ванредна стања).
ДЕО II – АКТИВНОСТИ МЕЂУНАРОДНЕ ПОМОЋИ
Члан 5: Организација операција међународних помоћи
5.1. Ситуације које захтевају водећу агенцију
А) Међународни и немеђународни оружани сукоби, унутрашњи немири и њихове
директне последице, према значењу у Женевским конвенцијама и њиховим Допунским
протоколима и Статуту Покрета:
а) Према значењу у Женевским конвенцијама и овом споразуму, термин ситуација
оружаног сукоба покрива читаву територију страна у сукобу, као и заштиту и помоћ жртвама
тог сукоба.
б) Термин директне последице сукоба, према значењу у Женевским конвенцијама,
примењује се после престанка непријатељстава и проширује се на ситуације у којима жртве
сукоба остају у потреби за помоћ, док се не постигне општа обнова мира.
ц) Термин директне последице сукоба се, такође, примењује на ситуације у којима је
постигнута општа обнова мира, појачана интервенцијом МКЦК као специфичном, неутралном
и независном институцијом и више се не захтева посредовање, али жртве остају у потреби за
помоћ у периоду после оружаног сукоба, посебно у контексту реконструкције и програма
рехабилитације.
д) Термин директне последице сукоба се, такође, примењује на ситуације у којима се
жртве сукоба налазе на територији државе која није страна у сукобу, нити је изложена
унутрашњим немирима, посебно ситуације покрета избеглица великог обима.
Б) Природне или технолошке несреће и друга ванредна стања и стања несреће у миру,
који захтевају средства која надмашују она која има оперативно национално друштво и због
тога се захтева примена Принципа и правила Црвеног крста за помоћ у несрећи.
Ц) Оружани сукоб праћен природним или технолошким несрећама.
5.2. Оружани сукоб и унутрашњи немир: елементи за идентификацију
113
За сврхе примене овог споразума и организовање међународних активности саставних
делова,
А) оружани сукоб постоји кад постоје оружане акције између две или више страна које
показују минимум организованости;
Б) унутрашњи немири не подразумевају обавезно оружану акцију, него акте насиља у
дужем периоду или латентну ситуацију насиља, било политичког, верског, расног, социјалног,
економског или другог порекла, удруженог са једним или више понашања, као што су:
масовна затварања, присилни нестанци, хапшење из безбедносних разлога, суспензија
правних гаранција, декларација о ванредном стању, декларација о опсадном стању.
5.3. Улога водеће агенције сваког саставног дела посебно
5.3.1. МКЦК ће деловати као водећа агенција, као што је предвиђено у члану 4. овог
споразума, у ситуацијама наведеним у члану 5.1. одељак А) (међународни и немеђународни
оружани сукоби, унутрашњи немири и њихове директне последице), у члану 5.1.А) тач. а) и б)
и у одељку Ц) (оружани сукоб праћен природним или технолошким несрећама).
5.3.2. Федерација ће деловати као водећа агенција у ситуацијама наведеним у члану 5.1,
одељак А) тач. ц) и д) и у одељку Ц) (природне или технолошке несреће и друга ванредна
стања и ситуације несрећа у миру које захтевају ресурсе који по обиму превазилазе оне које
има оперативно национално друштво).
5.3.3. Национално друштво може да преузме функцију водеће агенције неопходне за
координацију међународне хуманитарне помоћи унутар сопствене територије, уз сагласност
МКЦК или Федерације; то је могуће у случају који је предвиђен у члану 3. став 3. Статута
Покрета.
5.3.4. Ако се природна или технолошка несрећа догађа у ситуацији сукоба где је МКЦК
већ ангажован, МКЦК ће захтевати од Федерације одговарајућу додатну експертизу да би се
олакшала помоћ.
5.3.5. Ако оружани сукоб или унутрашњи немири избију у ситуацији где се већ одвија
активност помоћи Федерације, примењују се прелазне одредбе предвиђене у члану 5.5. овог
споразума.
5.4. Непредвиђене ситуације
У поступку у непредвиђеним ситуацијама које не спадају у ситуације на које се односи
ДЕО II, чл. 5.1. и 5.3, саставни делови Покрета директно заинтересовани предузимају, у
доброј вери и са здравим разумом, вођени Основним принципима и Статутом Покрета, мере
да осигурају, у интересу жртава, максимум ефикасности операције и хармоничну сарадњу
унутар Покрета као целине.
5.5.. Прелаз
5.5.1. Када, као резултат промене ситуације, дође до трансфера одговорности и
координације међународне операције помоћи са МКЦК или са Федерације, у сагласности са
релевантним одредбама овог споразума, обавезана водећа агенција, у споразуму са
оперативним националним друштвима која пружају помоћ, предузима све одговарајуће мере
да осигура ефикасну и хармоничну предају управљања и вођења нове међународне
операције помоћи од саставних делова, преузимајући функцију водеће агенције.
114
5.5.2. У споразуму са донаторима који су давали допринос финансирању међународне
операције помоћи која се постепено искључује, фондови и расположиве залихе помоћи,
заједно са логистичким и материјалним ресурсима распоређеним на терену се, ако
одговарају циљевима нове операције, стављају на располагање водећој агенцији која је
убудуће одговорна за њено опште управљање и координацију.
5.6. Друге међународне операције помоћи националних друштава
5.6.1. У ситуацијама када потребе жртава не захтевају организацију међународне
помоћи са водећом агенцијом, национално друштво које обезбеђује директну помоћ друштву
државе која је изложена сукобу или несрећи одмах обавештава МКЦК или Федерацију.
5.6.2. Узајамни споразуми о хитној помоћи у случају природних или технолошких несрећа
између суседних националних друштава и билатерални или мултилатерални уговори о
развоју између националних друштава се нотификују Федерацији унапред.
5.6.3. Чињеница да једно или неколико друштава подносе захтев за помоћ МКЦК или
Федерацији или предају помоћ једном од њих неће ни на који начин бити схваћени као да
мењају организацију функција или одговорности између две институције како су оне
дефинисане у овом споразуму. У том случају ће институција која није надлежна о томе
обавестити национално друштво или друштва која су заинтересована и упутиће тај предмет
без одлагања надлежној институцији.
5.7. Оперативне тешкоће
5.7.1. Ако се операција помоћи којом управља и коју координише МКЦК или Федерација
омета у дужем периоду, водећа агенција консултује укључене саставне делове са намером
да уложе свој комбиновани утицај да савладају сметње операцији, што је пре могуће, у
јединственом интересу жртава.
5.7.2. Кад то одговара они могу, узајамним споразумима, одлучити да примењују
привремене мере које не могу ни на који начин бити сматране преседанима, који утичу на
посебне мандате саставних делова Покрета или организацију задатака предвиђену овим
споразумом.
5.8. Специјализоване агенције Уједињених нација
5.8.1. Да би се међу саставним деловима одржао кохерентан приступ, који обезбеђује
јединство и независност Покрета, национално друштво које жели да закључи споразум о
сарадњи са специјализованом агенцијом Уједињених нација обавештава о томе Федерацију
или МКЦК.
5.8.2. Посебно, оно информише Федерацију или МКЦК о свим преговорима који
вероватно воде формалном споразуму са УНХЦР, који би требало да буде предузет у
сарадњи са Федерацијом и/или МКЦК.
Члан 6: Одговорност за опште управљање и координацију
операција међународне помоћи
6.1. У ситуацијама дефинисаним у овом споразуму, у којима опште управљање и
координацију операције међународне помоћи врше МКЦК или Федерација, делујући као
водећа агенција, ова функција подразумева следеће одговорности:
6.1.1. Опште одговорности
115
а) да се дефинишу општи циљеви међународне операције помоћи, засноване на
приступу жртвама и на независном одређивању њихових потреба;
б) да се управља реализацијом ових циљева;
ц) да се осигура да се све акције унутар операција помоћи ефикасно координишу;
д) да се установе одговарајући механизми за консултације са партнерима у Црвеном
крсту и Црвеном полумесецу;
е) да се координишу међународне операције помоћи Црвеног крста и Црвеног
полумесеца са хуманитарним активностима других организација (владиних или невладиних),
кад је то у интересу жртава и у складу са Основним принципима;
ф) да се делује као званични тумач међународних акција помоћи и да се формулише
одговор партнера у Црвеном крсту и Црвеном полумесецу на јавни интерес;
г) да се мобилишу финансијски извори за операцију помоћи и да се лансирају
интегрални апели, кад су неопходни и кад се посредно или непосредно односе на активности
Црвеног крста и Црвеног полумесеца;
х) да се осигура да оперативна национална друштва и национална друштва која пружају
помоћ изворима мобилисаним за међународну операцију помоћи управљају у складу са
захтевом ефикасности;
и) да се промовишу, пројектима делегација, билатерални или мултилатерални уговори о
сарадњи између оперативних националних друштава и националних друштава која пружају
помоћ.
6.1.2. Посебне одговорности
А) У ситуацијама у којима МКЦК делује као водећа агенција:
а) да се установе и одржавају односи и контакти са свим странама у сукобу и да се
предузимају све неопходне мере за вођење међународних операција помоћи жртвама, у
сагласности са релевантним одредбама међународног хуманитарног права и у складу са
Основним принципима независности, неутралности и непристрасности;
б) да се преузме одговорност за међународне операције помоћи према странама у
сукобу и заједници држава чланица Женевских конвенција;
ц) да се одреди и осигура примена било које мере која може да буде неопходна да се
гарантује, у највећем могућем обиму, физичка сигурност особља ангажованог у операцијама
помоћи на терену;
д) да се осигура поштовање важећих правила која се односе на употребу знака Црвеног
крста или Црвеног полумесеца као знака заштите;
е) да се припремају, уз консултацију заинтересованог националног друштва, јавне изјаве
које се односе на напредак операције помоћи.
Б) У ситуацијама у којима Федерација делује као водећа агенција:
а) да се осигура да се национална друштва која пружају помоћ и оперативно национално
друштво придржавају Принципа и правила помоћи у несрећи Црвеног крста и Црвеног
полумесеца (1995) и Кодекса понашања организација које учествују у операцијама помоћи у
несрећи (1993);
б) да се брзо понуди националним друштвима информација о несрећи да би се
омогућила мобилизација и координација свих могућих облика помоћи;
116
ц) да се промовише, после хитне фазе, установљавање и развој програма
рехабилитације и реконструкције и да се за ту сврху мобилише подршка националних
друштава других држава;
д) да се одлучује, у споразуму са националним друштвом заинтересоване државе и
после консултације са друштвима донаторима, о коришћењу било којих роба или фондова
који остају на располагању на крају међународне операције помоћи.
6.2. Координација међународне операције помоћи коју врши национално друштво на
сопственој територији
6.2.1. Узимајући у обзир:
- природу ситуације и ограничења која произлазе из примене операције;
- обим потреба које треба задовољити;
- логистичка средства која треба развити;
- припреме и способност националног друштва да предузме ефикасну акцију која се
захтева у сагласности са Основним принципима;
- национално друштво може да делује као водећа агенција у смислу предузимања
координације међународне операције помоћи на сопственој територији уз сагласност, и на
основу општих циљева операције, које дефинишу МКЦК или Федерација, зависно од случаја.
6.2.2. У наведеном контексту, ова функција коју врши национално друштво на сопственој
територији примарно подразумева следеће активности:
А) да се управља реализацијом општих циљева дефинисаних за операцију помоћи;
Б) да се руководи радом особља које су ставила на располагање национална друштва
која пружају помоћ, под управом оперативног националног друштва за сврхе операције;
Ц) да се координише операција помоћи са хуманитарним активностима других
организација (владиних или невладиних) које су представљене и активне су на локалном
нивоу, када је то у интересу жртава и у складу са Основним принципима;
Д) да се делује као званичан тумач међународне операције помоћи, да би се одговорило
интересу јавности;
Е) да се осигура поштовање важећих прописа који се односе на употребу знака Црвеног
крста и Црвеног полумесеца;
Ф) да се осигура да се акција извршава и да се њом руководи у складу са Принципима и
правилима за помоћ у несрећи Црвеног крста и Црвеног полумесеца (1995) и Кодексом
понашања организација које учествују у операцијама помоћи у несрећи (1993);
Г) да се обезбеди да се финансијским и материјалним средствима која се ставе на
располагање за сврхе операције помоћи, преко МКЦК и/или Федерације, зависно од случаја,
управља у складу са захтевом ефикасности;
Х) да се обезбеди захтевано и одговарајуће информисање Федерације или МКЦК,
зависно од случаја, о напредовању операције помоћи да би им се омогућило да извештавају
донаторе о одговору на међународне апеле лансиране ради мобилизације неопходних
финансијских извора за задовољавање установљених општих циљева.
ДЕО III – ЈАЧАЊЕ ПОКРЕТА:
РАЗВОЈ И ФУНКЦИОНАЛНА САРАДЊА
117
Сви саставни делови теже да помогну један другом да потпуно остваре своје
потенцијале и да прихвате политику конструктивног допуњавања у истраживању
свеобухватног приступа развоју.
Члан 7: Развој националних друштава
7.1. Национално друштво је првенствено одговорно за сопствени развој.
7.1.1. Национална друштва доприносе онолико колико могу својим средствима
могућности развоја других националних друштава којима је потребна таква помоћ, путем
билатералних или мултилатералних споразума о развоју.
7.1.2. Такви споразуми узимају у обзир релевантне политике и стратегије развоја које
усваја Генерална скупштина Федерације.
7.2. Федерација има водећу улогу у погледу активности развоја и координације
међународне подршке развоју националних друштава.
МКЦК обезбеђује подршку у стварима које спадају у језгро његових статутарних
надлежности.
7.2.1. Посебни задаци Федерације у активностима развоја укључују:
А)формулисање и разматрање политика развоја у име Покрета, у консултацији са
другим саставним деловима;
Б) помоћ националним друштвима у припреми планова развоја и предлозима пројеката;
Ц) обезбеђивање стандарда и директива за припремање програма и за планирање;
Д) установљавање критеријума за мобилизацију и поделу средстава за развој.
7.2.2. МКЦК доприноси развоју националних друштава у следећим питањима, у
координацији са Федерацијом:
А) техничком и правном помоћи у оснивању и поновном конституисању националних
друштава;
Б) подршком програмима националних друштава у ширењу знања о међународном
хуманитарном праву и Основним принципима;
Ц) укључивањем националних друштава у мере које се предузимају за промоцију
међународног хуманитарног права и обезбеђење његове примене;
Д) припремама националних друштава за активности у случају сукоба;
Ц) доприносом обуци особља националних друштава у подручјима која се односе на
њихов мандат.
7.2.3 У ситуацијама оружаних сукоба, унутрашњих немира и њихових директних
последица, Федерација може да настави да помаже националном друштву заинтересоване
државе у његовом даљем развоју, имајући у виду да МКЦК делује као водећа агенција у
таквим ситуацијама, како је прописано у члану 5.3, да МКЦК има одговорност да координише
и управља операцијама помоћи у корист жртава.
7.2.4. У ситуацијама оружаних сукоба, унутрашњих немира и њихових директних
последица, МКЦК може да прошири своју сарадњу са заинтересованим националним
друштвом, да би ојачао његову оперативну способност. У таквим случајевима, МКЦК
усклађује активности са плановима заинтересованог националног друштва и Федерације у
том погледу.
7.2.5. Кад год се деси да институција као што је национално друштво постане неспособна да
заштити свој интегритет и да делује у складу са Основним принципима, МКЦК и Федерација
118
консултују једно друго о корисности акције коју треба предузети, било заједнички, било
одвојено. У последњем случају, две институције ће информисати једна другу о било којој
акцији коју предузимају и о њеним резултатима.
Члан 8: Функционална сарадња између саставних делова Покрета
8.1. Кохерентност акције саставних делова Покрета зависи од сарадње и координације
међу њима, у предузимању хитних акција у заједничким или посебним случајевима, као и у
свим другим подручјима активности.
8.2. Функционална сарадња између МКЦК, националних друштава и Федерације
примењује се, посебно, на следећа подручја међународних активности:
А) оснивање и признавање националних друштава и заштиту њиховог интегритета;
Б) употребу и заштиту знака црвеног крста и црвеног полумесеца;
Ц) развој кадровских потенцијала, обуку и припрему особља за операције међународне
помоћи;
Д) сарању на нивоу делегација;
Е) односе са међународним институцијама, невладиним организацијама и другим актерима
на међународној сцени;
Ф) координацију међународног обезбеђивања средстава.
8.3. Принципи, наведени у чл. 3. и 4. овог споразума могу да служе као оквир за
детаљније билатералне споразуме на ad hoc основама, које МКЦК и Федерација могу желети
да закључе за организовање њихове сарадње у посебним подручјима, на институционалном
или на регионалном нивоу.
8.4. Процес развоја функционалне сарадње између саставних делова и прилике за
његово усавршавање у одговору на промене у спољном окружењу, могу да буду повећане
једино непрекидним дијалогом и редовним консултацијама, између оних који су одговорни за
међународне активности унутар МКЦК и Федерације и са националним друштвима, са
намером да се анализирају и предвиде потребе.
Иницијативу у погледу сваког посебног подручја најбоље може да предузме
организација која има водећу улогу у том подручју.
Члан 9: Комуникација, Основни принципи и међународно хуманитарно право
9.1. Односи са јавношћу и информисање
9.1.1. У својим односима са јавношћу, МКЦК, Федерација и национална друштва, док
извршавају своје посебне функције и помоћу информисања јавности о својим посебним
улогама унутар Покрета, усклађују своје активности тако да представљају општу слику
Покрета и доприносе бољем разумевању Покрета у јавности.
9.1.2. Да би се обезбедио максимум ефикасности у заступању хуманитарних принципа,
сагласно политици коју, ради таквог дејства објављује Савет делегата, саставни делови
Покрета сарађују у координацији кампања и развоју средстава за комуникацију. Кад год је то
неопходно, они могу да установе механизме са таквим дејством, узимајући у обзир водећу
улогу различитих саставних делова.
119
9.2. Основни принципи
9.2.1. Сви саставни делови обезбеђују да Основне принципе поштују саставни делови
Покрета и статутарни органи.
9.2.2. МКЦК има водећу улогу у чувању и дифузији Основних принципа. Федерација и
МКЦК сарађују у дифузији тих принципа у националним друштвима. Национална друштва
имају кључну улогу у подржавању и дифузији Основних принципа унутар својих држава.
9.3. Међународно хуманитарно право
9.3.1. МКЦК има водећу улогу у промоцији, развоју и дифузији међународнг
хуманитарног права (МХП). Федерација помаже МКЦК у промоцији и развоју МХП и сарађује
са њим у дифузији МХП у националним друштвима.
9.3.2. Национална друштва врше дифузију и помажу својим владама у дифузији МХП.
Она, такође, сарађују са својим владама у обезбеђивању поштовања МХП и заштити знака
црвеног крста и црвеног полумесеца.
ДЕО IV – ПРИМЕНА И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 10: Примена
10.1. Сви саставни делови Покрета предузимају мере за поштовање овог сспоразума у
организовању њихових међународних активности, у сагласности са чланом 7. Статута
Покрета.
10.2. Сваки саставни део – Федерација, МКЦК и национална друштва – је појединачно
одговоран за примену одредаба овог споразума и сагласно томе даје инструкције својим
волонтерима и особљу.
10.3. Поред својих индивидуалних одговорности за примену овог споразума, МКЦК и
Федерација, због своје руководеће и координационе улоге, имају посебну одговорност да
обезбеде да Покрет као целина потпуно поштује и примењује Споразум.
10.4. Као институције од којих се најчешће захтева да делују као водеће агенције у
међународним активностима, МКЦК и Федерација треба да:
- размењују информације о општим оперативним активностима од заједничког интереса;
- разматрају могуће тешкоће које могу сметати мирној сарадњи између саставних
делова;
Ове институције треба да се међусобно усагласе који аранжмани најбоље одговарају
задовољавању ове потребе.
10.5. Стална комисија, по основу улоге која јој је поверена чланом 18. Статута Покрета,
годишње захтева извештај о примени Споразума од МКЦК и Федерације, који се прослеђује
свим националним друштвима, као део консултативног процеса.
120
10.6. Стална комисија ће укључити једну тачку о Споразуму у дневни ред сваког
заседања Савета делегата, успостављајући на тај начин процес редовног разматрања
Споразума.
10.7. Ако се појаве разлике између саставних делова у погледу примене Споразума и
ако се ове разлике не могу решити на други начин, Стална комисија може да установи ad hoc
независно тело, кад је то неопходно, да реши, у споразуму са странама, разлике између
саставних делова Покрета, где усклађивање и посредовање не успеју.
Члан 11: Завршне одредбе
Овај споразум замењује Споразум између МКЦК и Лиге друштава Црвеног крста и
Црвеног полумесеца (Међународне федерације) од 1989. године. Он је усвојен консензусом,
Резолуцијом број 6 Савета делегата, на заседању у Севиљи, Шпанија, 26. новембра 1997.
године.
121
ДОПУНСКЕ МЕРЕ
ЗА ЈАЧАЊЕ ПРИМЕНЕ СЕВИЉСКОГ СПОРАЗУМА
(Додатак Резолуције 8: Примена Севиљског споразума,
усвојене на заседању Савета делегата у Сеулу, 2005)
Овај документ је усмерен на унапређивање примене и разумевања Севиљског
споразума. Он се бави деловима Севиљског споразума, који можда нису довољно изричити и
можда због тога остављају простор за различита тумачења. Он је усмерен да води корисника
Севиљског споразума у подручјима у којима постоји простор за унапређивање: улога и
одговорности и разумевања концепта водеће агенције, координација, проблеми решавања и
јачања знања о Споразуму. Он допуњава Севиљски споразум, без промена његових услова
за примену и садржаја.
1. Улоге и одговорности – домаће национално друштво и водећа агенција
1.1. Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца мора да има ефикасан и
ефективан систем координације за међународне активности, да би управљао
средствима која се захтевају за пружање служби угроженим људима и становништву и
да би се координисао са ширим системима хуманитарне помоћи. 3 Да би се то постигло,
Севиљски споразум дефинише концепт водеће агенције као „организационог средства
за управљање међународним оперативним активностима”. То је поверено једном
саставном делу Покрета у одређено време (СА 4.3) 4
1.2. Домаће национално друштво одржава у свако доба своје улоге и мандат, у складу са
Статутом Покрета. Севиљски споразум се усмерава само на организацију међународних
активности других саставних делова Покрета. У том контексту, национално друштво у
својој сопственој држави, наставља да делује у складу са својим мандатом у свим
ситуацијама. У погледу међународних оперативних активности Покрета, оно може да
преузме улогу водеће агенције у неким ситуацијама, а кад то није случај, оно је
„првенствени партнер” водеће агенције.
1.3. Пошто Споразум утврђује да је функција водеће агенције применљива „првенствено у
ванредним ситуацијама, кад се брза, свеобухватна и ефикасна помоћ захтева у
одговору на обимне потребе жртава” (СА 4.4), то подразумева да је функција
привремени одговор на посебан сплет околности. У свакој датој држави,
коегзистенција активности по мандату националног друштва и подржавајућих
међународних активности других саставних делова Покрета води сложеној оперативној
околини Покрета, која неопходно захтева координацију коју обезбеђује водећа агенција,
која може бити домаће национално друштво, МКЦК или Међународна федерација (СА
5.3).
3
Хуманитарни системи ван Покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца: УН и националне или међународне
невладине организације.
4
СА се користи као скраћеница за Севиљски споразум.
122
1.4. Координација Покрета под водећом агенцијом је функционална само када су развијени
задовољавајући радни односи између домаћег националног друштва, МКЦК и/или
Међународне федерације. Сви други саставни делови укључени у међународну
операцију треба да подржавају, на повећаном нивоу, укључивање и одговорност
националног друштва у правцу и координацији операције.
1.5. Функција водеће агенције је организационо средство за управљање привременим
одговором на посебан сплет околности и треба да постоји истовремено са активностима
националног друштва по његовом мандату, које оно извршава у свако доба.
1.6. У свакој међународној операцији помоћи, у којој национално друштво није водећа
агенција, оно је првенствени партнер инстутуције која преузима ту одговорност.
1.7. Као првенствени партнер водеће агенције, национално друштво се консултује о свим
аспектима одговора Покрета, у оквиру члана 1.1. Севиљског споразума. Консултације
између водеће агенције и националног друштва се спроводе кроз утврђене механизме
координације, који покривају следеће елементе:
a) Анализу политичке, друштвено-економске и хуманитарне околине.
б) Процену и идентификацију хуманитарних потреба.
ц) Дефинисање општих циљева међународне операције помоћи, одређивањем
приоритета.
д) Утврђивање и одржавање оквира за управљање безбедношћу за све саставне
делове Покрета.
е) Утврђивање оперативне стратегије за одговор Покрета, која је у складу са општим
циљевима и узима у обзир расположива средства.
ф) Развој плана акције који се односи на приоритете одговора Покрета.
г) Опис механизама за решавање проблема.
х) Управљање односима са властима, онолико колико се односе на међународну
операцију помоћи, и
и) Дефиницију улазних и излазних стратегија за програме и активности различитих
саставних делова, укључујући споразуме током транзиције.
1.8. Члан 5.3. Севиљског споразума јасно одређује доделу улоге водеће агенције. То
поспешује брзу и свеобухватну организацију одговора Покрета у корист жратва, у
ситуацијама које захтевају водећу агенцију, како је одређена чланом 5.1.
1.9. Оквир за домаће национално друштво које преузима улогу водеће агенције је утврђен у
члану 6.2. Севиљског споразума. У том оквиру, оперативни капацитет који се захтева за
задовољавање потреба жртава и капацитет и способност националног друштва се
узимају у обзир.
1.10. Елементи који олакшавају процену капацитета националног друштва и способности у
односу на координацију међународне операције помоћи на његовој сопственој
територији су:
123
a) Организациона и управљачка структура домаћег националног друштва:
Национално друштво треба да се усклади са стандардима утврђеним за
„национално друштво које добро функционише” 5 и редовно извршава процес
самопроцене националног мдруштва.
b) капацитети за управљање међународном операцијом помоћи Покрета:
• Прихватање од свих кључних актера у датој ситуацији и приступ њима.
• Национално друштво покрива целу националну територију.
• Капацитети за опеативно управљање и логистички системи.
• Капацитети за управљање безбедносним системима за национална друштва која
међународно делују.
• Функционисање радних односа унутар и ван Покрета.
1.11. Кад постоји водећа агенција, која није домаће национално друштво, оперативна
стратегија за одговор Покрета се развија у текућим и обавезним консултацијама и
сарадњи са домаћим националним друштвом. Други саставни делови Покрета,
оперативни у контексту, имају улогу подршке и консултују се.
1.12. Операцијама помоћи у подручју сукоба се управља различито од операција помоћи у
време мира. Прописана разматрања треба да се посвете чињеници да у ситуацији
оружаног сукоба, унутрашњих немира и њхихових директних резултата (5.1 и 5.2. СА),
постоје две институције ( домаће национално друштво и МКЦК) са изричитим
мандатом да задовољавају потребе људи који су погођени. Други саставни делови
Покрета подржавају или ојачавају националне и мултилатералне капацитете за одговор.
1.13. Водећој агенцији, која координише операцију међународне помоћи у подручју сукоба,
потребни су следећи додатни капацитети и способности:
a) Одржавање односа и контаката са државним и недржавним актерима који имају
утицај на сукоб, где се спроводи операција помоћи.
b) Управљање и одржавање оквира безбедности за све саставне делове Покрета који
су оперативни унутар координисаног приступа Покрета.
c) Осигурање поштовања за улоге које се односе на употребу знакова црвеног крста и
црвеног полумесеца, за заштитне сврхе.
d) Формулисање, у консултацијама са заинтересованим националним друштвима,
јавних изјава о напретку операције помоћи.
e) Прихватање коначне одговорности за међународну операцију помоћи, у односу на
државу и недржавне стране у сукобу.
1.14. Ти државни и недржавни актери могу да имају интересе у различитом становништву и
географским подручјима. Водећа агенција треба увек да настоји да убеди и осигура
стране у сукобу да се помоћ Покрета обезбеђује потпуно на основу хуманитарних
потреба, што је могуће само кад све стране у сукобу прихватају водећу агенцију као
непристрасног, неутралног и независног хуманитарног актера.
5
Карактеристике друштва које добро функционише, Међународна федерација, мај 1994.
124
1.15. Организација међународних операција помоћи у време мира се руководи Севиљским
споразумом и Принципима и правилима за помоћ Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
У ситуацијама у којима Севиљски споразум предвиђа да Федерација делује као водећа
агенција, Федерација се охрабрује да закључи споразум са домаћим националним
друштвима већине држава угрожених несрећом (или споразум пре несреће или ad hoc
спотразум) и, на основу провера пре несреће или објављеног капацитета и смештаја и
планирања за непредвиђене случајеве, да дефинише одређене улоге и одговорности,
које могу да укључе и национална друштва других држава и МКЦК.
2. Координација
2.1. Институција која врши улогу водеће агенције мора да има способности и надлежности
које се захтевају да извршава „опште управљање и координацију међународних
оперативних активности” 6 коју Севиљски споразум предвиђа. Системи за управљање и
координацију хуманитарним одговором Покрета морају да садрже националну радну
околину, међународне токове помоћи и међународне односе.
2.2. Главно усмерење водеће агенције су на управљању и координацији, уз захтев да се
установе „одговорајући механизми за консултације” (СА 4.5) са другим саставним
деловима Покрета. Други саставни делови Покрета морају да прихвате и обавежу се
правилима и поступцима који су овако утврђени. Да би се промовисао свеобухватни
оквир за координацију Покрета, развијени механизми морају да садрже све оперативне
партнере у држави (домаће национално друштво, МКЦК, Међународну федерацију и
национална друштва која међународно делују).
2.3. Механизми координације се успостављају и имају облик редовних састанака, којима
председава водећа агенција, између различитих саставних делова Покрета које су
оперативне у држави (домаће национално друштво, МКЦК, Федерација и национална
друштва која међународно делују).
2.4. Ти састанци морају да обезбеде неопходни оквир за стратегију доношења одлука и за
координацију оперативних активности; они могу да се одржавају на различитим нивоима
(виши нивои управљања и примене), зависно од сложености операције.
2.5. Све одлуке које се доносе на тим састанцима морају да се брзо формулишу и проследе
свим партнерима који су укључени у примену, коју ће контролисати механизми за
координацију. 7
2.6.
Препоручује се да се механизми за координацију успоставе у свим околностима у
којима су различити саставни делови присутни и сарађују у операцијама, у одређеној
држави. То значи да се такви механизми координације примењују и у „не-ванредним
стањима”, да би се осигурали ефикасност и резултати у сарадњи Покрета. Ово би
6
Севиљски споразум, Део I, члан 4B), 4.3
Практични примери садрже механизме координације развијене за Русију 2000, балканску операцију 1999,
македонску операцију 2000, суданску операцију 2004 и цунами операцију 2005.
7
125
олакшавало сарадњу и дијалог на „улазним” и „излазним” тачкама улоге водеће агенције
(транзиција) и помогли да се разјасни дугорочна координација међународних активност
саставних делова Покрета.
2.7. Поступке за ангажовање саставних делова Покрета треба да успостави водећа агенција,
у сарадњи са домаћим националним друштвом, засноване на следећем низу корака:
a) Изражавањима заинтересованости за учешће засновано на оперативном плану и
приоритетима достављеним потенцијалним партерима.
б) Одређивању мотивације партнера и интереса у учествовању.
ц) Интересима домаћег националног друштва: близина, постојеће партнерство,
потенцијал за дугорочно партнерство.
д) Специфичним предлозима потенцијалних партнера, специфичне вештине и
расположива средства.
е) Одлуци водеће агенције у сарадњи са домаћим националним друштвом и у
консултацијама са будућим партнерима.
ф) МоУ или сличном споразуму(мима) који дефинише циљеве и сврхе, улоге и
одговорности, капацитете (људске и финансијске), надзор и аранжмане о
извештавању о механизмима решавања проблема.
2.8. Водећој агенцији је потребан систем за идентификацију и дифузију најбољих пракси о
координацији и поступцима ангажовања.
3. Меморандум о разумевању (МоУ)
3.1. Меморандум о разумевању (МоУ), у погледу посебних улога и одговорности на нивоу
државе, треба да се закључи где год различити саставни делови делују у истој држави,
да би се промовисала свеобухватна радна пракса и разумевање улога и одговорности,
већ размотрених у Статуту Покрета и Севиљском споразуму.
3.2. Искуство у недавним операцијама 8 показује изузетну вредност предспоразума МоУ
између домаћег националног друштва, МКЦК и Федерације. Процес споразумевања о
таквом МоУ представља прилику да се развију јачи радни односи између страна, боље
радно знање о капацитетима свих других, системима и средствима. МоУ могу да се
посматрају као мере припрема које предвиђају промењене улоге и одговорности које се
примењују у ванредним стањима.
3.3. Домаће национално друштво, МКЦК и Федерација заједнички осигуравају да се ова
средства размотре у процесу одговарајућих консултација и да друга заинтересована
национална друштва учествују и потпишу.
3.4. Такав МоУ садржи специфичне улоге и одговорности за функционалну сарадњу у
„нормалним околностима” и у ситуацијама где постоји потреба за операцију
међународне помоћи у складу са Севиљским споразумом.
8
Судан 2004, Непал 2004, Индонезија 2004.
126
3.5. Процеси МоУ и САС (Стратегије споразума о сарадњи) идеално би требало да
допуњавају један другог са циљем да осигурају ефикаснију сарадњу и координацију у
исто време.
4.
Суседна национална друштва и национална друштва која међународно делују
4.1.
Статут Покрета предвиђа следећу улогу за национална друштва која међународно
делују „....свако у граници својих средстава, пружа помоћ жртвама оружаних сукоба, као
што је предвиђено Женевским конвенцијама и за жртве природних несрећа и других
ванредних стања. Та помоћ, у облику служби и особља, материјала, финансијске и
моралне подршке, се даје преко заинтересованих националних друштава, МКЦК и
Федерације.” (Статут Покрета, члан 3.3).
4.2.
У планирању сваке операције, сви саставни делови, као што су суседна национална
друштва, друга национална друштва која међународно делују и МКЦК/Федерација (што
може бити случај) требало би да имају прилику да учествују у операцији, у духу
преамбуле Севиљског споразума. Сви саставни делови Покрета морају да подржавају
циљеве и приоритете које је утврдила водећа агенција (уз пуне консултације са домаћим
националним друштвом, као својим „првенственим партнером”, (ако није водећа
агенција). Даље, сви саставни делови Покрета који учествују имају обавезу да се
потпуно ангажују у подршци механизама координације који су успостављени.
4.3. Ситуација узајамних одговорности између суседних националних друштава у
регионалним оквирима треба да се решава признавањем да постоје нормални и логични
односи, због културе и језика и других заједничких именилаца на том специфичном
нивоу.
4.4. Регионалне мреже могу да имају виталну улогу у операцијама Покрета. Међународна
федерација је позвана да координише сарадњу између националних друштава у
различитим регионима и да олакшава суб-регионалне предспоразуме као мере
припрема, у случају ванредних стања у време мира, која захтевају међународну помоћ.
МКЦК такође може да буде део таквих споразума.
4.5. Национално друштво, које делује у складу са Севиљским споразумом, може да
обезбеди стални форум за координацију и планирање у својим граничним подручјима за
унапређивање припрема за ванредно стање. Планови узајамне помоћи и посебни
протоколи за одговор и обнову треба да се усвоје узимајући у обзир Севиљски
споразум, као и Принципе и правила за помоћ у несрећи Црвеног крста и Црвеног
полумесеца, одређујући главне актере за координацију. Регионални капацитети треба
да се усмере на праћење хуманитарних потреба и да обезбеде систем раног
упозоравања за могуће интервенције које су потребне. Процесе регионалне сарадње
треба да подрже други саставни делови.
4.6. У складу са Севиљским споразумом, сва међународна средства за операцију у
ванредном стању, усмерена на било који начин, и без обзира кроз коју институцију,
треба да се сматрају делом општег координисаног приступа Покрета. У интересу
127
ефикасности и свеобухватности, национална друштва морају да избегну унилатералну и
некоординисану билатералну акцију.
4.7. Где год постоје регионалне мреже националних друштава, могуће уз споразум о
предуговореној сарадњи, треба их позвати да извршавају активности у подршци
циљевима и приоритетима утврђеним за операцију Покрета.
5.
Транзиција
5.1. Пренос одговорности за управљање средствима повезаним са одговором Покрета мора
да се заснива на анализама и праћењу развоја, у контексту. О таквим анализама и
праћењу се мора дискутовати на редовним састанцима за координацију свих партнера
који су укључени – домаћег националног друштва, МКЦК и/или Федерације и
националних друштава која међународно делују.
5.2. Током преноса, крећући се од кризне ситуације, преко обнове и рехабилитације, према
нормалној ситуацији, утврђени механизми координације и споразуми између саставних
делова који су укључени током операције се, по правилу, подржавају.
5.3. Водећа агенција, у консултацији са домаћим националним друштвом (ако оно није
водећа агенција) је одговорна за преговарање о сваком прилагођавању или променама
утврђених механизама и споразума.
5.4. Улазна и излазна стратегија за програме и друге активности саставних делова Покрета у
контексту, треба да се дефинишу у консултацији између водеће агенције и домаћег
националног друштва.
5.5. Одлуку о престанку функције водеће агенције доноси званична водећа агенција, у
консултацији са домаћим националним друштвом (ако оно није водећа агенција) и са
другим саставним деловима оперативно укљученим у контексту.
5.6. Процес преноса од водеће агенције, која обавља ту улогу, на домаће национално
друштво које преузима ту улогу, треба да се формализује у Меморандуму о разумевању
и сарадњи у развоју (МоУДЦ), као оквиру за подршку изградњи капацитета.
6.
Решавање проблема
6.1. Општи план за операцију, који је утврдила водећа агенција, у консултацији са домаћим
националним друштвом, (ако оно није водећа агенција) треба да садржи механизме за
решавање проблема.
6.2. Проблеми у погледу примене Севиљског споразума треба да се јасно идентификују на
терену и да се њима тамо баве заинтересоване институције или заинтересовани
појединци.
128
6.3. Различите институције Покрета које делују на терену треба да осигурају да њихово
особље на дужности на терену има, колико год је могуће, способност и надлежност да
доносе одлуке у решавању проблема који се јаве у операцији у држави.
6.4. Инстиутуција која преузима улогу водеће агенције у операцији у држави је одговорна за
обезбеђивање да се то питање конкретно дефинише и искаже, уз предлоге за решавање
проблема на терену. Ти напори треба да буду јасно писмено документовани.
6.5. Проблеми који настану на терену, који не буду тамо решени, упркос томе што се
покушавало јасно документованим напорима, се износе одређеном седишту саставног
дела Покрета који је у питању, који међународно делује.
6.6. Виши менаџери задужени за операције у институцијама које делују на терену испитују
случај на основу документације и обезбеђених информација и доносе неопходну одлуку.
Та одлука се прослеђује операцији у држави на примену.
6.7. Члан 10. Севиљског споразума обезбеђује праћење примене Севиљског споразума и
механизме за арбитражу, којима се упућују разлике које се не могу на други начин
решити. Одредбе о праћењу и извештавању о примени Споразума треба да се користе
ефикасније и и на систематскији начин, да омогуће редовно и ригорозно преиспитивање,
као и корективну акцију, у случају да се појаве тешкоће.
6.8. Поновљени пропусти било ког саставног дела, да примени Севиљски споразум у
извршавању своје договорене улоге и одговорности, који имају последице на јасноћу,
углед и репутацију акције Црвеног крста и Црвеног полумесеца, на терену се иницијално
упућују како је горе наведено. Трајне такве околности, што може да буде случај, се
разматрају као случајеви у којима је у питању интрегритет.
7.
Јачање знања о Споразуму
7.1.
Обука је основни елемент у грађењу духа сарадње и бољег разумевања политика и
правила. Да би се повећала улога Севиљског споразума као катализатора за дух
сарадње (види Преамбулу Споразума), обука треба да доспе до најширих могућих група
људи на свим нивоима, у свим саставним деловима Покрета, а не само оних који су/могу
да буду укључени у операције помоћи.
7.2. Обука треба да се усмери на одговорност у сваком саставном делу са дужним
поштовањем за правила и посебну дужност управљања да прати усклађивање
руководства са обавезама које произлазе из Споразума.
7.3. МКЦК и Међународна федерација, уз укључење националних друштава, успоставља
стандарде модула обуке са разликовањем између основних програма за обуку,
приступачних свом особљу и волонтерима и програма обуке за оперативно руководство,
за оне који ће вероватно бити укључени у координацију међународних активности. Ти
модули за обуку се на одговарајући начин баве специфичностима деловања у
ситуацијама сукоба и унутрашњих немира.
129
7.4.
Национална друштва, МКЦК и Међународна федерација организују заједничке седнице
за обуку, за своје особље и волонтере заинтересоване за примену, управљање и
руковођење нивоима њихових институција.
7.5. Те заједничке седнице треба, кад год је могуће, да се воде заједнички и на редовним
основама, да би се обезбедило да ново управљање, особље и волонтери имају
одговарајуће знање о Споразуму.
7.6. Међународна федерација и МКЦК нуде помоћ националним друштвима у организовању
тих седница за обуку, обухватајући учеснике из свих различитих саставних делова
Покрета.
7.7. Релевантност Севиљског споразума треба да се потврди у политикама, правилима и
правилницима унутар Покрета.
130
131
806.) С Т А Т У Т МЕЂУНАРОДНОГ ПОКРЕТА ЦРВЕНОГ КРСТА И ЦРВЕНОГ
ПОЛУМЕСЕЦА (усвојен на 25. Међународној конференцији Црвеног крста у Женеви 1986.
и измењен и допуњен 1995. 9 и 2006 10)
ПРЕАМБУЛА
Међународна конференција Црвеног крста и Црвеног полумесеца,
Проглашава да национална друштва Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Међународни
комитет црвеног крста и Међународна федерација друштава црвеног крста и црвеног
полумесеца заједно сачињавају светски хуманитарни покрет, чија је мисија да спречава
људску патњу ма где она била, да штити живот и здравље и да обезбеди поштовање људског
бића, нарочито у време оружаног сукоба и других ванредних стања, да ради на спречавању
болести и на унапређењу здравља и социјалне заштите, да подстиче добровољност и сталну
спремност чланова Покрета да пруже помоћ и општи осећај солидарности према свима
којима је потребна њихова заштита и помоћ.
Поново потврђује да се у вршењу своје мисије Покрет руководи својим Основним
принципима, који су:
Хуманост
Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца, рођен у
жељи да без дискриминације укаже помоћ рањеницима на бојном пољу, у
свом међународном и националном виду настоји да спречи и ублажи
људску патњу у свим приликама. Његов је циљ да штити живот и здравље
и да обезбеди поштовање људске личности. Он унапређује узајамно
разумевање, пријатељство, сарадњу и трајни мир међу свим народима.
Непристрасност
Он не прави никакву разлику према народности, верским убеђењима,
класи или политичком мишљењу. Он настоји да ублажи страдања
појединаца, руковођен само њиховим потребама, дајући првенство
њиховим случајевима несрећа.
Неутралност
Да би очувао поверење свих, Покрет се не опредељује у
непријатељствима и не ангажује се у било које време у расправама
политичке, расне, верске или идеолошке природе.
Независност
Покрет је независан. Национална друштва, као помоћни органи
хуманитарних служби својих влада и подвргнута законима у својим
земљама, морају увек да сачувају своју аутономију, која ће им омогућити
да у свако доба делују у складу са принципима Покрета.
Добровољност
9
То је добровољни покрет за помоћ, који не покреће жеља за добитком.
Резолуција 7, 26. Међународне конференције Црвеног крста и Црвеног полумeсеца у Женеви
Резолуција 1, 29. Међународне конференције Црвеног крста и Црвеног полумесеца у Женеви
10
132
Јединство
У једној земљи може постојати само једно друштво Црвеног крста или
Црвеног полумесеца. Оно мора бити доступно свима. Оно мора
спроводити своју хуманитарну делатност на целој територији.
Универзалност
Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца, у коме сва
друштва имају једнаки статус и деле једнака права и дужности да се
међусобно помажу, је светски.
Подсећа да девизе Покрета Inter arma caritas и Per humanitatem ad pacem заједно
изражавају његове идеале.
Изјављује да, својим хуманитарним радом и ширењем својих идеала, Покрет унапређује
трајни мир који није само одсуство рата, већ динамичан процес сарадње међу свим
државама и народима; сарадње засноване на поштовању слободе, независности,
националног суверенитета, једнакости људских права, као и на праведној и равномерној
расподели добара за задовољавање потреба народа.
ОДЕЉАК I: ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1
Дефиниција
1. Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца 11 (у даљем тексту: Покрет),
сачињавају национална друштва Црвеног крста и Црвеног полумесеца призната у складу
са чланом 4 12 (у даљем тексту: национална друштва), Међународни комитет црвеног крста
(у даљем тексту: Међународни комитет) и Међународна федерација друштава Црвеног
крста и Црвеног полумесеца (у даљем тексту: Федерација).
2. Саставни делови Покрета, задржавајући своју независност у границама овог статута,
делују увек у складу са са Основним принципима и међусобно сарађују у извршавању
својих задатака и вршењу њихове заједничке мисије.
3. Саставни делови Покрета састају се на Међународној конференцији Црвеног крста и
Црвеног полумесеца (у даљем тексту: Међународна конференција) са државама
чланицама Женевских конвенција од 27. јула 1929. или 12. августа 1949.
Члан 2.
Државе чланице Женевских конвенција
1. Државе чланице Женевских конвенција 13 сарађују са овим саставним деловима Покрета у
складу са тим конвенцијама, овим статутом и резолуцијама Међународне конференције.
2. Свака држава унапређује на својој територији оснивање националног друштва и подстиче
његов развој.
3. Државе, нарочито оне које су признале национално друштво основано на њиховој
територији, помажу, кад год је то могуће, рад саставних делова Покрета. Исти саставни
11
Такође познат и као Међународни црвени крст
Свако национално друштво признато на дан ступања на снагу овог статута сматраће се признатим у складу са
чланом 4.
13
У овом статуту израз „Женевске конвенције“ обухвата и Допунске протоколе, за државе чланице Протокола.
12
133
делови, са своје стране и у складу са својим одговарајућим статутима, помажу колико год
је могуће, хуманитарне активности држава.
4. Државе у свако доба поштују приврженост свих саставних делова Покрета Основним
принципима.
5. Примена овог статута од стране саставних делова Покрета не утиче на сувереност држава,
уз дужно поштовање одредби међународног хуманитарног права.
ОДЕЉАК II: САСТАВНИ ДЕЛОВИ ПОКРЕТА
Члан 3.
Национална друштва Црвеног крста и Црвеног полумесеца
1. Национална друштва су основне јединице и сачињавају виталну снагу Покрета. Она
спроводе своје хуманитарне активности у складу са својим статутима и националним
законодавством, у вршењу мисије Покрета и у складу са Основним принципима.
Национална друштва у својим хуманитарним задацима помажу јавне власти, према
потребама народа њихових земаља.
2. У својим земљама, национална друштва су аутономне националне организације које
обезбеђују потребни оквир за активности својих добровољних чланова и особља. Она
сарађују са јавним властима у спречавању болести, унапређењу здравља и олакшању
људске патње, путем својих програма у областима као што су образовање, здравље и
социјална заштита, у корист заједнице.
Она организују, у вези са јавним властима, хитне операције помоћи и друге услуге да
помогну жртвама оружаних сукоба, како је предвиђено Женевским конвенцијама, и
жртвама природних несрећа и других ванредних стања за оне којима је помоћ потребна.
Она врше дифузију и помажу својим владама у дифузији међународног хуманитарног
права; она предузимају иницијативе у том погледу. Она шире принципе и идеале Покрета и
помажу оним владама које такође врше њихову дифузију. Она такође сарађују са својим
владама да обезбеде поштовање међународног хуманитарног права и да заштите знакове
црвеног крста и црвеног полумесеца.
3. На међународном плану, национална друштва, свако у границама својих могућности, дају
помоћ жртвама оружаних сукоба, како је предвиђено Женевским конвенцијама, и жртвама
природних несрећа и других ванредних стања. Таква помоћ се даје у услугама и особљу у
материјалној, финансијској и моралној подршци, преко заинтересованих националних
друштава, Међународног комитета или Федерације.
Она доприносе, колико год могу, развоју других националних друштава којима је потребна
таква помоћ, да би ојачали Покрет као целину.
Међународна помоћ међу саставним деловима Покрета се координише, како је предвиђено
у члану 5. или члану 6. Национално друштво које прима такву помоћ може ипак предузети
координацију у својој земљи, под резервом пристанка Међународног комитета или
Федерације, зависно од случаја.
4. Да би спровела ове задатке, национална друштва регрутују, обучавају и одређују особље
које је потребно за вршење њихових одговорности.
Она подстичу све, а посебно младе људе, да учествују у раду друштва.
134
5. Национална друштва су дужна да подржавају Федерацију, у оквиру њеног статута. Кад год
је могуће, она дају своју добровољну подршку Међународном комитету у његовим
хуманитарним акцијама.
Члан 4.
Услови за признавање националних друштава
Да би било признато, сходно члану 5. став 2б), као национално друштво, друштво треба да
задовољи следеће услове:
1. Да буде основано на територији независне државе у којој је на снази Женевска конвенције
за побољшање положаја рањених и болесних у оружаним снагама на бојном пољу.
2. Да буде једино национално друштво Црвеног крста или Црвеног полумесеца у тој држави и
да има на челу централни орган, који је једини надлежан да га представља пред другим
саставним деловима Покрета.
3. Да буде признато од законите владе своје земље, на основу Женевских конвенција и
националног законодавства, као друштво за добровољну помоћ, које помаже јавним
властима у хуманитарној области.
4. Да има аутономни статус, који му омогућава да делује у складу са Основним принципима
Покрета.
5. Да употребљава име и знак распознавања, у складу са Женевским конвенцијама и
њиховим Допунским протоколима.
6. Да има такву организацију која му омогућава да извршава задатке који су дефинисани
његовим статутом, укључујући припрему у време мира, за статутарне задатке у случају
оружаног сукоба.
7. Да прошири своје активности на читаву територију државе.
8. Да регрутује своје добровољне чланове и особље без обзира на расу, пол, класу, веру или
политичко мишљење.
9. Да се придржава овог статута, да учествује у солидарности која уједињује саставне делове
Покрета и да са њима сарађује.
10. Да поштује Основне принципе Покрета и да се у свом раду руководи принципима
међународног хуманитарног права.
Члан 5.
Међународни комитет црвеног крста
1. Међународни комитет, основан у Женеви 1863. и формално признат Женевским
конвенцијама и међународним конференцијама Црвеног крста, је независна хуманитарна
организација, која има свој сопствени статус. Своје чланове кооптира међу швајцарским
држављанима.
2. Улога Међународног комитета, у складу са његовим статутом, је нарочито:
a) да чува и врши дифузију Основних принципа Покрета, наиме хуманости,
непристрасности,
неутралности,
независности,
добровољности,
јединства
и
универзалности.
б) да призна свако новоосновано или обновљено национално друштво које испуњава
услове за признање, наведене у члану 4. и да о том признању обавести остала
национална друштва;
135
в) да обавља задатке који му припадају према Женевским конвенцијма, да ради на верној
примени међународног хуманитарног права које се примењује у оружаним сукобима и
да прима на знање све жалбе у погледу наводног кршења тог права;
ц) да настоји у свако доба – као неутрална институција чији се хуманитарни рад обавља
нарочито у време међународних и других оружаних сукоба или унутрашњих немира –
да обезбеди заштиту и помоћ војним и цивилним жртвама тих догађаја и њихових
непосредних резултата;
д) да обезбеди функционисање Централне агенције за тражење, предвиђене Женевским
конвенцијама;
е) да доприноси, пре него што дође до оружаних сукоба, обуци здравственог особља и
припремању санитетске опреме, у сарадњи са националним друштвима, војним и
цивилним здравственим службама и другим надлежним властима;
ф) да ради на разумевању и дифузији међународног хуманитарног права које се
примењује у оружаним сукобима и да припрема његов даљи развој;
г) да спроводи мандате које му повери Међународна конференција.
3. Међународни комитет може да предузме сваку хуманитарну иницијативу која улази у оквир
његове улоге као специфичне неутралне и независне институције и посредника, и може да
разматра свако питање које таква институција треба да проучи.
4 а) Он одржава блиске контакте са националним друштвима. У договору са њима, он
сарађује у питањима од заједничког интереса, као што су: њихова припрема за акције у
време оружаног сукоба, поштовање за Женевске конвенције, њихов развој и
ратификација и дифузија Основних принципа и међународног хуманитарног права.
б) У ситуацијама предвиђеним у ставу 2б) овог члана, које захтевају координирану помоћ
националних друштава других земаља, Међународни комитет, у сарадњи са
националним друштвом заинтересоване земље или земаља, координише такву помоћ у
складу са споразумом закљученим са Федерацијом.
5. У оквиру овог статута, сходно одредбама чл. 3, 4. и 7, Међународни комитет одржава
блиске контакте са Федерацијом и са њом сарађује у питањима од заједничког интереса.
6. Он такође одржава везе са владиним организацијама и свим националним и међународним
институцијама чију помоћ сматра корисном.
Члан 6.
Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца
1. Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца се састоји од
националних друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца. Она делује према
сопственом статуту, са свим правима и обавезама корпоративног тела које има својство
правног лица.
2. Федерација је независна хуманитарна организација која нема владин, политички, расни
или верски карактер.
3. Општи циљ Федерације је да надахне, подстакне, олакша и унапреди у свако доба и у
свим облицима хуманитарну активност националних друштава ради спречавања и
ублажавања људских страдања и да на тај начин доприноси очувању и унапређењу мира у
свету.
4. Ради постизања општег циља, како је дифинисан у ставу 3. и у оквиру Основних принципа
Покрета, резолуција Међународне конференциоје, и у оквиру овог статута, а сходно
136
одредбама чл. 3, 5. и 7, функције Федерације, у складу са њеним статутом су, између
осталог, следеће:
a) да делује као стални орган за везу, координацију и проучавање међу националним
друштвима и да им пружа сваку помоћ коју од ње буду затражила;
б) да подстиче и унапређује у свакој земљи оснивање и развој независног и пуноважно
признатог националног друштва;
ц) да пружа помоћ, свим расположивим средствима, свим жртвама несрећа;
д) да помаже националним друштвима да буду спремна за случај несреће, у организовању
њихових акција помоћи и у самим операцијама пружања помоћи;
е) да организује, координише и руководи међународним акцијама помоћи, у складу са
Принципима и правилима усвојеним на Међународној конференцији;
ф) да подстиче и координише учешће националних друштава у активностима за очување
јавног здравља и за унапређење социјалне заштите у сарадњи са надлежним
националним властима;
г) да подстиче и координише међу националним друштвима размену идеја о васпитању
деце и младих људи, у духу хуманитарних идеала и за развој пријатељских односа
међу младима свих земаља;
х) да помаже националним друштвима у регрутовању чланова из целокупног становништва
и у усађивању Принципа и правила;
и) да пружа помоћ жртвама оружаних сукоба, у складу са споразумима закљученим са
Међународним комитетом;
ј)
да помаже Међународном комитету у унапређивању и развоју међународног
хуманитарног права и да сарађује са њим на дифузији овог права и Основних
принципа Покрета међу националним друштвима;
к) да буде званични представник друштава чланова на међународном плану, између
осталог у питањима која се тичу одлука и препорука које је усвојила Скупштина и да
буде чувар интегритета и заштитник њихових интереса;
л) да извршава мандате које јој повери Међународна конферфенција.
5. У свакој земљи Федерација делује по уговору или у споразуму са националним друштвом
и у складу са законима земље.
Члан 7.
Сарадња
1. Саставни делови Покрета међусобно сарађују у складу са својим статутима и чл. 1, 3, 5. и
6. овог статута.
2. Нарочито Међународни комитет и Федерација одржавају честе редовне међусобне
контакте на одговарајућим нивоима, да би координисали своје активности у најбољем
интересу оних којима је потребна њихова заштита и помоћ.
3. У оквиру овог статута и у границама својих статута, Међународни комитет и Федерација
међусобно закључују све споразуме који су потребни за усклађивање и спровођење
њихових активности. Уколико, из било којих разлога, не постоје никакви споразуми, члан 5.
став 4б) и члан 6. став 4ј) се не примењују и Међународни комитет и Федерација ће се
позвати на друге одредбе овог статута да реше питања која се односе на одговарајуће
области њихових активности.
137
4. Сарадњу међу саставним деловима Покрета треба предузимати на регионалној основи, у
духу њихове заједничке мисије и Основних принципа, у границама њихових статута.
5. Саставни делови Покрета, задржавајући своју независност и идентитет, сарађују кад год
је то потребно са другим организацијама које су активне на хуманитарном плану, под
условом да те организације имају циљ који је сличан циљевима Покрета и које су спремне
да поштују приврженост саставних делова Основним принципима.
ОДЕЉАК III: СТАТУТАРНА ТЕЛА
Међународна конференција
Црвеног крста и Црвеног полумесеца
Члан 8.
Дефиниција
Међународна конференција је врховно тело одлучивања у Покрету. На Међународној
конференцији представници саставних делова Покрета састају се са представницима држава
чланица Женевских конвенција; државе у вршењуу својих одговорности према тим
конвенцијама и као подршка целокупном раду Покрета, како је предвиђено чланом 2. Они
заједно разматрају и одлучују о хуманитарним питањима од заједничког интереса и другим
одговарајућим питањима.
Члан 9.
Састав
1. Чланови Међународне конференције су делегати националних друштава, Међународног
комитета, Федерације и држава учесница у Женевским конвенцијама.
2. Свака од ових делегација има једнако право, изражено једним гласом.
3. Један делегат припада само једној делегацији.
4. Једну делегацију не представља друга делегација или члан друге делегације.
Члан 10.
Функције
1. Међународна конференција доприноси јединству Покрета и остварењу његове мисије, уз
пуно поштовање његових Основних принципа,
2. Међународна конференција доприноси поштовању за међународно хуманитарно право,
његовом развоју и развоју других међународних конвенција од посебног интереса за
Покрет;
3. Међународна конференција је једна надлежна:
a) да мења важећи статут и пословник;
б) да доноси, на захтев било ког од својих чланова, коначну одлуку о свакој разлици у
мишљењу у вези тумачења и примене овог статута и Пословника;
ц) да одлучује о сваком питању у вези са чланом 18. став 2б), које јој може поднети Стална
комисија, Међународни комитет и Федерација;
138
4. Међународна конференција бира, у личном својству, оне чланове Сталне комисије који су
поменути у члану 17. став 1а) овог статута, узимајући у обзир личне квалитете и принцип
праведне географске расподеле.
5. У границама овог статута и Пословника Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног
полумесеца (у даљем тексту: Пословник), Међународна конференција доноси своје одлуке,
препоруке или декларације, у облику резолуција.
6. Међународна конференција може доделити мандат Међународном комитету или
Федерацији, у оквиру њихових статута и овог статута.
7. Међународна конференција може доносити одлуке, када је потребно и двотрећинском
већином чланова који су присутни и који гласају, правила која се односе на на питања као
што су поступак и додела медаља.
8. Међународна конференција може, за време трајања Конференције, основати помоћна
тела, у складу са Пословником.
Члан 11.
Поступак
1. Међународна конференција се састаје сваке четврте године, ако другачије не одлучи. Њу
сазива централни орган националног друштва, Међународни комитет или Федерација, на
основу мандата који им је у ту сврху дала претходна Међународна конференција или
Стална комисија, како је предвиђено у члану 18. став 1а). По општем правилу, изаћи ће се,
колико год је могуће, у срусрет понуди изнетој за време Међународне конференције, од
стране националног друштва, Међународног комитета или Федерације, да буду домаћини
следеће Конференције.
2. Уколико изузетне околности то захтевају, Стална комисија може променити место и датум
Међународне конференције. Стална комисија може то учинити на своју иницијативу или на
предлог Међународног комитета, Федерације или најмање једне трећине националних
друштава.
3. Међународна конференција бира председника, потпредседнике, генералног секретара,
помоћнике генералног секретара и друге функционере Конференције.
4. Сви учесници Међународне конференције поштују Основне принципе и сва поднета
документа трееба да буду у складу са тим принципима.
Да би дебате на Међународној конференцији уживале поверење свих, председник и сваки
други изабрани функционер одговоран за вођење послова се старају да се ни један од
говорника, у било које доба, не ангажује у расправама политичке, расне, верске или
идеолошке природе. Биро Међународне конференције, како је предвиђено Пословником,
примењује исте мере за документа, пре него што дозволи њихово циркулисање.
5. Поред чланова који су овлашћени да учесвују на Међународној конференцији, посматрачи
на које се позива у члану 18. став 1д) могу да присуствују заседањима Конференције,
уколико Конференција не одлучи другачије.
6. Међународна конференција не коже мењати ни Статут Међународног комитета нити
Федерације, нити доносити одлуке супротне тим статутима. Међународни комитет и
Федерација не могу донети одлуку која је у супротности са овим статутом или са
резолуцијама Међународне конференције.
139
7. Међународна конференција настоји да своје резолуције усваја консензусом, како је
предвиђено Пословником. Ако се не постигне консензус, обавиће се гласање, у складу са
Пословником.
8. Сходно одредбама овог статута, Међународна конференција се управља према
Пословнику.
Савет делегата
Међународног покрета Црвеног крста
и Црвеног полуесеца
Члан 12.
Дефиниција
1. Савет делегата Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца (у даљем
тексту: Савет) је тело где се састају представници свих саставних делова Покрета, да
дискутују о питањима која су од интереса за Покрет у целини.
Члан 13.
Састав
1. Чланови Савета су делегације националних друштава, Међународног комитета и
Федерације.
2. Свака од ових делегација има једнака права, која су изражена једним гласом.
Члан 14.
Функције
1. У границама овог статута, Савет даје мишљење и, када је потребно, доноси одлуке о свим
питањима која се тичу Покрета, која му могу поставити Међународна конференција,
Стална комисија, национална друштва, Међународни комитет или Федерација.
2. Када се састаје пре отварања Међународне конференције, Савет:
a) предлаже Конференцији лица која ће заузимати положаје поменуте у члану 11. став 3;
б) усваја предлог дневног реда Међународне конференције.
3. У оквиру овог статута, Савет доноси своје одлуке, препоруке или декларације у облику
резолуција.
4. И поред опште одредбе, садржане у члану 10. став 7, Савет може да мења, двотрећинском
већином свих чланова који су присутни и који гласају, правилник за Медаљу Анри Динан.
5. Савет може да се обрати Међународној конференцији у вези са било којим питањем.
6. Савет може да упути било ком саставном делу Покрета питање ради разматрања.
7. Савет може да оснива, двотрећинском већином чланова који су присутни и који гласају,
она помоћна тела која су потребна, одређујући њихов задатак, трајање и чланство.
8. Савет не доноси коначну одлуку ни по једном питању за које је, према овом статуту,
искључиво надлежна Међународна конференција, нити одлуку која је у супротности са
резолуцијама Конференције, или у вези питања која је већ решавала Конференција или га
је предвидела за дневни ред следеће Конференције.
140
Члан 15.
Поступак
1. Савет се састаје прилоком сваке Међународне конференције, пре отварања
Конференције, и кад год то тражи једна трећина националних друштава, Међународни
комитет, Федерација или Стална комисија. У принципу, он се састаје приликом сваког
заседања Генералне скупштине Федерације. Савет се, такође, може састати на сопствену
иницијативу.
2. Савет бира свог председника и потпредседника. Саветом и Генералном скупштином
Федерације, као и Међународном конференцијом, кад се сазове, председавају различита
лица.
3. Сви учесници на Савету поштују Основне принципе и сва документа која се подносе треба
да буду у складу са тим принципима. Да би дебате Савета уживале поверење свих,
председник и сваки изабрани функционер одговоран за вођење послова се старају да се
ни један од говорника, у било које доба, не ангажује у расправама политичке, расне,
верске или идеолошке природе.
4. Поред чланова који имају право да учествују на Савету, посматрачи на које се позива у
члану 18. став 4ц) из оних „националних друштава у процесу признавања”, која ће
вероватно бити призната у догледној будућности, могу да присуствују састанцима Савета,
ако Савет не одлучи другачије.
5. Савет настоји да своје резолуције усваја консензусом, како је предвиђено Пословником.
Ако се не постигне консензус, обавља се гласање, у складу са Пословником.
6. Савет се управља према Пословнику. Он га може допунити, кад је потребно,
двотрећинском већином чланова који су присутни и који гласају, ако Међународна
конференција не одлучи другачије.
Стална комисија Црвеног крста
и Црвеног полумесеца
Члан 16.
Дефиниција
1. Стална комисија Црвеног крста и Црвеног полумесеца (у даљем тексту: Стална комисија)
је повереник Међународне конференције између две конференције, која извршава
функције утврђене у члану 18.
Члан 17.
Састав
1. Стална комисија се састоји од девет чланова, и то:
a) Пет који су чланови разних националних друштава, која сваког у личном својству бира
Међународна конференција, у складу са чланом 10. став 4. и који имају мандат до
затварања следеће Међунарфодне конференције или док се формално не конституише
следећа Стална комисија.
б) Два, који су представници Међународног комитета, од којих је један председник.
ц) Два, који су представници Федерације, од којих је један председник.
141
2. Ако било који члан, у вези са ставом 1б) или ц), не буде у могућности да присуствује
састанку Сталне комисије, он може одредити свог заменика за тај састанак, под условом
да заменик није члан Комисије. Ако се неко место упразни међу члановима наведеним у
ставу 1а), Стална комисија ће именовати као члана кандидата који је, на претходним
изборима, добио највећи број гласова а да није изабран, под условом да лице које је у
питању није члан истог националног друштва као што је постојећи изабрани члан. У
случају једнаког броја гласова, принцип праведне географске расподеле биће одлучујући.
3. Стална комисија позива на своје састанке у саветодавном својству, и то најмање годину
дана пре него што се састане Међународна конференција, представника организације
домаћина следеће Међународне конференције.
Члан 18.
Функције
1. Стална комисија врши припреме за следећу Међународну конференцију:
a) избором места и утврђивањем њеног датума, уколико то није одлучено на претходној
конференцији, или ако то захтевају изузетне околности, у складу са чланом 11. став 2;
б) утврђивањем програма Конференције;
ц) припремањем предлога дневног реда Конференције, који се подноси Савету;
д) утврђивањем, консензусом, листе посматрача који се наводе у члану 11. став 5;
е) унапређењем рада Конференције и обезбеђењем оптималног присуства;
2. Стална комисија решава, у интервалу између међународних конференција, под резервом
коначне одлуке Конференције:
а) о свим разликама у мишљењу до којих може доћи у вези са тумачењем и применом овог
статута или Пословника;
б) свако питање које јој може поднети Међународни комитет или Федерација, у вези са
било каквом разликом до које може доћи између њих.
3. Стална комисија:
а) унапређује усклађеност у раду Покрета и, у вези са тим, координацију међу његовим
саставнимм деловима;
б) подстиче и унапређује примену резолуција Међународне конференције;
ц) имајући те циљеве у виду, разматра питања која се тичу Покрета у целини.
4. Стална комисија врши припреме за следећи Савет:
а) бирањем места и утврђивањем његовог датума;
б) припремањем предлога дневног реда Савета;
ц) утврђивањем, консензусом, листе посматрача наведених у члану 15. став 4.
5. Стална комисија додељује Медаљу Анри Динан.
6. Стална комисија може да се обрати Савету, у вези са било којим питањем које се тиче
Покрета.
7. Стална комисија може, на основу консензуса, да оснива она ad hoc тела која су потребна и
да именује чланове тих тела.
8. У спровођењу својих функција, под резервом да коначну одлуку доноси Међународна
конференција, Стална комисија предузима све мере које захтевају околности, увек под
условом да се независност и иницијатива сваког од саставних делова Покрета, како је
одређено овим статутом, стриктно сачувају.
142
Члан 19.
Поступак
1. Стална комисија се редовно састаје најмање два пута годишње. Ванредно се састаје кад је
сазове њен председник, било на његову иницјативу, било на захтев своја три члана.
2. Стална комисија има своје седиште у Женеви. Она се може састати и у другом месту, које
одабере њен председник и потврди већина њених чланова.
3. Стална комисија се, такође, састаје на истом месту и у исто време као и Међународна
конференција.
4. Све одлуке се доносе већином гласова који су присутни, ако другачије не предвиђа овај
статут или Пословник.
5. Стална комисија бира председника и потпредседника између својих чланова.
6. У границама овог статута и Пословника, Стална комисија доноси свој пословник. ОДЕЉАК IV: ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 20.
Амандмани
1. Сваки предлог за измену овог статута и Пословника мора се ставити на дневни ред
Међународне конференције и његов текст послати свим члановима Међународне
конференције, најмање шест месеци унапред. Да би се усвојио било који амaндман,
потребна је двотрећинска већина чланова Међународне конференције, који су присутни и
који гласају, пошто се Конференцији изнесу мишљења Међународног комитета и
Федерације.
Члан 21.
Ступање на снагу
1. Овај статут замењује Статут усвојен 1952. на 18. Међународној конференцији. Све раније
одредбе које су у супротности са овим статутом се укидају.
2. Овај измењен и допуњен статут ступа на снагу 22. јуна 2006.
143
807.) С Т А Т У Т МЕЂУНАРОДНЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ ДРУШТАВА ЦРВЕНОГ КРСТА И
ЦРВЕНОГ ПОЛУМЕСЕЦА (усвојен на заседању Генералне скупштине у Женеви, Швајцарска,
2007.)
П Р Е А М Б У Л А
Ми, национална друштва Црвеног крста и Црвеног полумесеца, као основне јединице и
витална снага Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца, која су основала
1919. Лигу друштава Црвеног крста „као потпуно волонтерску, неполитичку, невладину,
несекташку организацију, да предвиђа, смањује и олакшава беду проузроковану болешћу и
несрећом, на систематски начин.” 14
Ми смо посвећени заштити људског достојанства и унапређивању живота угрожених
људи, мобилизацијом снага хуманости.
Ми спроводимо наше хуманитарне активности у складу са Основним принципима
Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца: хуманости, непристрасности,
неутралности, независности, добровољности, јединства и универзалности.
Да би олакшали људске патње, ми делујемо као помоћни органи јавних власти у
хуманитарној области и кроз нашу глобалну мрежу националних друштава и Покрет.
Са циљем обезбеђивања координације наших међународних активности, развоја и
примене заједничких стандарда и политика, организационог развоја, изградње капацитета и
ефикасног међународног управљања несрећом, присуством и признањем као глобалног
партнера у хуманитарној помоћи, ми смо сагласни да се ујединимо и да установимо
међународно тело, названо „Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног
полумесеца”, чији је општи циљ да инспирише, охрабрује, олакшава и промовише, у свако
доба, све облике хуманитарних активности.
Са овим циљевима на уму, ми овим установљавамо статутарне одредбе овог
међународног тела и одговарајућа права и дужности за која смо сагласни да нас обавезују.
Ми, даље, подсећамо да девизе Inter arma caritas и Per humanitatem ad pacem заједно
изражавају идеале Покрета.
ОДЕЉАК I
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Организација чланова
Карактер
организације
Статус у
Покрету
1. Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца (у даљем тексту: Међународна федерација) је
организација чланова, која се састоји од националних друштава.
2.Међународна федерација је саставни део Међународног
покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца (у даљем тексту: Међународни
покрет).
14
Билтен „Лиге друштава Црвеног крста“, Женева, Швајцарска, 15. мај 1919.
144
Члан 2.
Правно лице
Правно лице
1. Међународна федерација је основана као удружење, по свом
статуту, са пуним правним субјективитетом, а посебно капацитетом да
склапа уговоре, стиче покретну и непокретну имовину и располаже њоме
и да покреће правне поступке.
Члан 3.
Седиште
Седиште
Ако Генерална скупштина Међународне федерације (у даљем тексту:
Генерална скупштина) другачије не одлучи, седиште Међународне
федерације је у Женеви, Швајцарска.
Члан 4.
Општи циљ
Општи циљ
Општи циљ Међународне федерације је да инспирише, охрабрује,
потпомаже и промовише, у свако доба, све облике хуманитарних
активности националних друштава са намером да се спрече и олакшају
патње људи и тако допринесе одржавању и унапређењу људског
достојанства и мира у свету.
Члан 5.
Функције
Функције
1. Да би се постигао општи циљ дефинисан у члану 4. овог статута и у
контексту Основних принципа Међународног покрета Црвеног крста и
Црвеног полумесеца (у даљем тексту: Основни принципи), Статуту
Покрета и резолуцијама Међународне конференције Црвеног крста и
Црвеног полумесеца (у даљем тексту: Међународна конференција),
функције Међународне федерације су, између осталог, следеће:
A. Службе:
а) да делује као стални орган повезивања, сарадње и обуке између
националних друштава и да им пружа сваку помоћ коју она могу да
захтевају;
б) да у свакој земљи охрабрује и унапређује установљавање и развој
једног независног и у потпуности признатог националног друштва;
ц) да помаже националним друштвима у смањењу ризика од несрећа,
у организовању њихових акција помоћи и у самим операцијама помоћи;
д) да охрабрује и координише учешће националних друштава у
активностима за очување друштвеног здравља и за унапређење
социјалног благостања, у сарадњи са њиховим одговарајућим
националним властима;
145
е) да охрабрује и координише сарадњу националних друштава у
размени идеја за образовање деце и младих у погледу хуманитарних
идеала и за развој пријатељских односа између деце и младих свих
земаља и да размењује добре праксе за учешће младих у волонтерским
службама и процесу доношења одлука; и
ф) да помаже националним друштвима у регрутовању волонтера и
чланова међу
становништвом у целини и да промовише свест и
размевање о Основним принципима и идеалима Покрета.
Б. Хуманитарне активности:
а) да пружа помоћ, свим расположивим средствима, свим лицима
угроженим несрећом;
б) да организује, координише и усмерава међународну помоћ, у складу
са „Принципима и правилима за помоћ Црвеног крста и Црвеног
полумесеца у несрећи”, које је усвојила Међународна конференција.
ц) да пружа помоћ жртвама оружаног сукоба, помаже у промоцији и
развоју међународног хуманитарног права и врши дифузију тог права и
Основних принципа, у складу са споразумима закљученим са другим
саставним деловима Покрета; и
д) да буде службени представник националних друштава на
међународном плану, између осталог, у разматрању свих питања у вези
са одлукама и препорукама које усваја Генерална скупштина
Међународне федерације и да буде чувар њиховог интегритета и
заштитник њихових интереса;
2. Међународна федерација, уз то, извршава све друге функције које
јој на прописан начин одреди Генерална скупштина.
3. Међународна федерација извршава задатке које јој повери
Међународна конференција.
4. У свакој држави, Међународна федерација делује преко или у
споразуму са националним друштвом и у сагласности са законима
државе.
ОДЕЉАК II
НАЦИОНАЛНА ДРУШТВА
Члан 6.
Чланови Међународне федерације
Чланство у Међународној федерацији укључује сва национална
друштва која су ваљано примљена за чланове, према члану 7 (у даљем
тексту: национална друштва), од којих зависи снага Међународне
федерације и њена способност да постиже општи циљ.
Члан 7.
Пријем
146
Подобност
1. Да би било подобно за пријем за члана Међународне федерације,
национално друштво треба да призна МКЦК.
Пријем
2. Национално друштво постаје члан кад је примљено у Међународну
федерацију, у складу са овим статутом и Пословником.
Услови за пријем
3. Свако национално друштво које жели да постане члан Међународне
федерације подноси пријаву председнику Међународне федерације (у
даљем тексту: председник) и обавезује се да поштује одредбе овог
статута.
Одлука о пријему
4. Одлуку о пријему националног друштва доноси Генерална
скупштина. Свако национално друштво које поднесе пријаву, Управни
одбор може да привремено прими, док Генерална скупштина не донесе
одлуку. Национално друштво које је привремено примљено може да
учествује у раду Међународне федерације, али нема право да гласа и не
може да буде бирано на било који службени положај у Међународној
федерацији
Члан 8.
Права и дужности националних друштава
1. Да би се осигурало да Међународна федерација буде потпуно
способна да извршава функције које су јој поверене и да би се
гарантовала једнакост чланова у правима, национална друштва имају
следећа права и дужности:
Права
А. Национална друштва имају права:
а) да буду представљена и да учествују у раду Генералне скупштине,
са правом гласа;
б) национална друштва могу да дају кандидате за изборе и именовања
у све остале службене органе и тела Међународне федерације;
ц) национална друштва могу да захтевају и да примају од
Међународне федерације све службе и информације које Међународна
федерација има надлежност и способност да обезбеђује, у складу са
општим циљем, функцијама, средствима и правним обавезама;
д) национална друштва могу, по својој иницијативи, у своје име или у
име групе националних друштава, да подносе предлоге Генералној
скупштини и другим органима и телима Међународне федерације; и
е) национална друштва могу од сестринских националних друштава да
траже подршку, у складу са применљивим правилима координације и
сарадње.
Дужности
Б. Дужности:
147
а) национална друштва су сагласна да делују, у свако доба, у складу
са Основним принципима Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног
полумесеца;
б) национална друштва су сагласна да приљежно делују у спровођењу
својих хуманитарних циљева, установљених Статутом Међународног
покрета, укључујући смањивање утицаја несреће и болести, јачање
локалних капацитета да се суоче са угроженошћу, промоције поштовања
за различитост и људско достојанство и олакшавање патњи које
произлазе из оружаног сукоба и унутрашњег немира;
ц) национална друштва су сагласна да се обавежу политикама,
одлукама и правилима која усвајају Савет делегата и Међународна
конференција;
д) национална друштва, према принципу јединства, су сагласна да
поштују територијални интегритет и независност других;
е) национална друштва су сагласна да обезбеде неопходну подршку
Међународној федерацији у спровођењу њеног општег циља и функција и,
према члану 5.4, посебно у охрабривању својих влада да признају правни
статус Међународне федерације и да дају организацији неопходне
привилегије и имунитете;
ф) национална друштва су сагласна да поштују правила утврђена
овим статутом, као и да примењују одлуке које усвајају Генерална
скупштина и Управни одбор;
г) национална друштва признају потребу обезбеђивања њиховог
колективног интегритета и сагласна су да у потпуности сарађују са
Комисијом за усклађивање и посредовање, као и да предузимају
неопходне мере да осигурају придржавање стандарда интегритета који се
од њих захтевају;
х) национална друштва су сагласна да подмире, до датума који је
утврдила
Финансијска комисија, годишњи допринос Међународној
федерацији, у износу који је утврдила Генерална скупштина;
и) национална друштва су сагласна да доприносе широким системима
извештавања и управљачким перформансама и да обезбеђују
Међународној федерацији контролисане годишње извештаје и
финансијске изјаве;
ј) национална друштва су сагласна да обавештавају Међународну
федерацију, преко генералног секретара, о свакој предложеној промени
свог статута и о саставу својих главних руководећих органа.
2. Национална друштва уживају сва права која су им дата и спроводе
све дужности предвиђене овим статутом.
Члан 9.
Престанак чланства
Распуштање
1. Националном друштву престаје својство члана Међународне
федерације кад се оно распусти и под условима предвиђеним у ст. 2. и 3.
148
Повлачење
Искључење
2. Свако национално друштво се може повући из Међународне
федерације, ако председнику писмену нотификацију о повлачењу достави
шест месеци раније.
3. Национално друштво се може искључити из Међународне
федерације, одлуком Генералне скупштине, у складу са чланом 13. овог
статута.
Члан 10.
Интегритет
Стандарди
интегритета
Повреда
интегритета
1. Од националног друштва и органа Међународне федерације се очекује да се ускладе са применљивим политикама о интегритету,
које је усвојила Генерална скупштина и дужностима националних
друштава утврђеним овим статутом.
2. Пропуштање спровођења политика или дужности наведених у ставу 1. ће се разматрати као повреда интегритета и о томе се
обавештава Комисија за усклађивање и посредовање, како је предвиђено
у члану 31.
Члан 11.
Финансијско пропуштање
Свако пропуштање плаћања предвиђених статутарних доприноса
подлеже правилима и прописима предвиђеним у овом статуту.
Члан 12.
Суспензија
Суспензија
1. Управни одбор, после испитивања препоруке Панела који образује
Комисија за усклађивање и посредовање и у складу са Пословником,
може да одлучи да суспендује чланство националног друштва у
Међународној федерацији.
Основ суспензије
2. Национално друштво може бити суспендовано:
а) ако друштво престане да испуњава све услове за пријем,
предвиђене у Статуту, посебно ако због промена Статута он више није у
сагласности са Основним принципима;
б) ако национално друштво, по сопственој иницијативи или под
притиском власти своје државе, повређује било који од Основних
принципа;
ц) ако национално друштво користи своје везе са Међународном
федерацијом за циљеве који нису у сагласности са неким од Основних
принципа;
д) ако национално друштво делује супротно општем циљу
Међународне федерације и систематски одбија да се усклади са
дужностима по Статуту; или
149
е) ако се, према одлуци Управног одбора, сматра да је национално
друштво извршило повреду интегритета.
Последице
3. Национално друштво чије је чланство суспендовано непосуспензије
средно губи права члана.
4. Појединац кога је на положај именовало суспендовано национално
друштво, осим таквог појединца који је изабран или именован у личном
својству, губи право да врши било коју службену дужност или да буде
биран у било које тело.
5. Празнину која се створи суспензијом националног друштва
попуњавају надлежни органи или тела, поступком за именовање или
избор за ту службу, на наредној седници.
Опозив суспензије 6. Управни одбор може да опозове суспензију националног друштва кад
више не постоје разлози за суспензију.
Члан 13.
Искључење
Искључење
Последице
искључења
Поновни пријем
1. Кад Управни одбор одлучи да је настављање чланства националног
друштва велики ризик за Међународну федерацију или њено чланство,
Управни одбор може да препоручи Генералној скупштини, као последње
средство, искључење друштва.
2. Искључено национално друштво остаје одговорно за све
обавезе Међународној федерацији или њеном чланству, које су настале
пре искључења.
3. Искључено национално друштво непосредно губи сва права члана.
4. Појединац који се налази на било ком положају, кога је именовало
искључено национално друштво, осим таквог појединца изабраног или
именованог на тај положај у личном својству, губи право да врши било коју
службену функцију или да буде биран у било које тело.
5. Национално друштво које је искључено може поново да поднесе
захтев за пријем, према поступку прописаном у члану 7, кад престану да
постоје разлози за искључење.
ОДЕЉАК III
ОРГАНИ МЕЂУНАРОДНЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
Члан 14.
Статутарни органи
Органи Међународне федерације су они органи који имају управљачке
функције, а то су:
ƒ Генерална скупштина;
ƒ Управни одбор;
ƒ председник.
150
и органи са извршним функцијама, а то је генерални секретар.
Генерална скупштина
Члан 15.
Дефиниција
Генерална скупштина је највиши управљачки орган Међународне
федерације.
Члан 16.
Састав
Генералну скупштину сачињавају делегати националних друштава.
Члан 17.
Функције
1. Скупштина, између осталог, врши следеће функције:
Политика
а)утврђује опште политике којима се руководе Међународна
федерација и национална друштва;
Пријем ⁄ санкције
б) доноси одлуке о пријему националних друштава у чланство и о
искључењу, како је предвиђено у чл. 7. и 13;
Избор председника
ц) бира председника Међународне федерације;
Избор
д) бира четири национална друштва, по једног из сваког
потпредседника
региона, која су овлашћена да именују потпредседнике;
Избор
е) бира национална друштва чланове Управног одбора;
националних у
друштава у
Управни
одбор
Именовање
ф) именује чланове статутарних тела;
статутарних
тела
Представници у
г) именује представнике Међународне федерације у телима
телима Покрета
Међународног покрета;
Друга тела
х) оснива друга тела, укључујући, између осталог, саветодавна тела и
она са правним субјективитетом, нужна за активности Међународне
федерације и именује њихове чланове;
Спољна ревизија
и) именује, на предлог Управног одбора, спољну фирму за ревизију,
међу међународно признатим независним ревизорима;
Буџет
ј) усваја, на предлог Управног одбора, двогодишње планове, буџете и
финансијске извештаје Међународне федерације;
Извештаји
к) прима извештаје спољне ревизије;
ревизије
Статутарни
л) усваја, на предлог Управног одбора и Финансијске
151
допринос
комисије, годишњу скалу доприноса националних друштава;
Статут,
м) усваја Статут и Пословник и друге прописе;
Пословник и
други неопходни
прописи за примену
Статута
Извештаји
н) разматра извештаје Управног одбора и генералног секретара и свих
других тела које оснива Генерална скупштина и ослобађа Управни одбор
активности које су му поверене;
Предлози
о) одлучује о предлозима националних друштава, Управног
националних
одбора и свих тела Међународне федерације;
друштава и тела
Ратификација
п) ратификује опште споразуме закључене са МКЦК и другом
међународном организацијом или институцијом, који стварају обавезе за
национална друштва;
Премештање
q) одлучује о премештању седишта Међународне федерациседишта.
ије.
Делегација
2. Генерална скупштина не може да делегира другом органу
овлашћења
Међународне федерације овлашћења наведена у ставу 1. овог члана, са
изузетком следећих, која се делегирају Управном одбору, између
заседања Генералне скупштине и док Генерална скупштина не одлучи
другачије:
а) оснивање тела, укључујући између осталог, она са правним
статусом, која су нужна за активности Међународне федерације и
именовање њихових чланова;
б) одлучивање о извештајима тела која је основала Генерална
скупштина;
ц) одлучивање о предлозима националних друштава или других тела
Међународне федерације;
д) именовању представнике Међународне федерације у тела Покрета;
и
е) усвајање хитних прописа.
Финансијско
3. Пре него што Генерална скупштина донесе одлуку која
пословање
подразумева трошкове, генерални секретар, после консултација са
Финансијском комисијом, подноси јој извештај о административним и
финансијским последицама предлога. Ако се трошкови не могу покрити из
буџета, не може се преузети никаква обавеза у овом погледу, пре него
што Генерална скупштина предузме одређене мере да се обезбеде
допунски фондови који су потребни.
Члан 18.
Заседања Генералне скупштине
152
Редовна заседања
Промена места
заседања
Ванредна
заседања
1. Генерална скупштина се састаје на редовна заседања једном у
сваке две године. Ова заседања се нормално одржавају у седишту
Међународне федерације.
2. Заседање Генералне скупштине се одржава у истом месту и пре
заседања Међународне конференције, кад је она сазвана.
3. У изузетним условима, председник, уз консултације са
генералним секретаром и већином чланова Управног одбора може да
промени место и, ако је неопходно, датум заседања Генералне скупштине.
4. Ванредно заседање Генералне скупштине се одржава у
истом месту, пре сваког заседања Међународне конференције, кад је она
сазвана.
5. Ванредна заседања Генералне скупштине се такође одржавају на
иницијативу председника, у споразуму са већином чланова Управног
одбора или на иницијативу најмање тридесет пет процената националних
друштава.
Члан 19.
Кворум
1. Са изузетком кворума који се захтева за измене и допуне Статута,
премештање седишта Међународне федерације и распуштање
Међународне федерације, одлуке које се доносе на редовним и
ванредним заседањима Генералне скупштине су пуноважне ако постоји
кворум од педесет процената националних друштава.
2.Кворум који се захтева за измене и допуне Статута, за премештање
седишта или за распуштање Међународне федерације је шездесет пет
процената националних друштава.
3.Ако је мање од педесет процената националних друштава присутно
на редовном или ванредном заседању, Генерална скупштина ће бити
поново сазвана по истеку рока од двадесет четири сата. На тим
заседањима, одлука ће бити пуноважно донета ако постоји кворум од
двадесет пет процената националних друштава.
4.Ако привремени или усвојени дневни ред укључује пријем
националних друштава или искључење националних друштава, усвајање
двогодишњег буџета, премештање седишта Међународне федерације,
избор на положаје наведене у члану 17, распуштање Међународне
федерације или измене и допуне Статута, сазваће се друго заседање не
пре четрдесет пет и не касније од деведесет дана после претходне. На
таквом заседању одлуке се пуноважно доносе са кворумом од двадесет
пет процената националних друштава.
Члан 20.
Гласање
1. Свако национално друштво представљено на Генерал‐ ној скупштини има један глас.
153
2. Ако Статутом није дугачије одређено, одлуке Генералне скупштине
се доносе простом већином националних друштава која су присутна и која
гласају.
Апсолутна већина
3. Апсолутна већина националних друштава која су присутна и гласају
се захтева за избор председника.
Квалификована
4. Квалификована већина од шездесет процената националвећина 60 %
них друштава која су присутна и која гласају се захтева за пријем
националних друштава (члан 7) и за искључивање националних друштава
(члан 13), за преиспитивање одлуке донете на истој седници, за
квалификовање питања као важног и за одлучивање о сваком питању које
је Генерална скупштина класификовала као важно.
Квалификована
5. Квалификована већина од седамдесет пет процената нацивећина од 75%
оналних друштава која су присутна и која гласају се захтева за измене и
допуне Статута (члан 46), за премештање седишта Међународне
федерације (члан 17.1.q) и за распуштање Међународне федерације
(члан 44).
Национална
6. У контексту овог статута, појам „национална друштва која
друштва која
су присутна и која гласају” значи национална друштва која су прису присутна и
сутна и гласају за или против. За национална друштва која се узгласају
државају од гласања сматра се да нису ни гласала.
Управни одбор
Члан 21.
Дефиниција
Управни одбор је орган који управља Међународном федерацијом
између заседања Генералне скупштине.
Члан 22.
Састав
Управни одбор сачињавају:
a) председник;
б) четири потпредседника;
ц) ex officio потпредседник;
д) двадесет националних друштава;
е) председавајући Финансијске комисије;
ф) председавајући Комисије за младе.
Члан 23.
Функције
1. Управни одбор извршава следеће функције:
154
а) одлучује о свим питањима која му одреди или делегира Генерална
скупштина;
б) именује и отпушта генералног секретара;
ц) дефинише, у оквирима политика које је утврдила Генерална
скупштина, политике за различита подручја активности Међународне
федерације и националних друштава;
д) тумачи одлуке Генералне скупштине, саветује председника и даје
упутства и подршку генералном секретару у примени одлука Генералне
скупштине;
е) контролише, у име Генералне скупштине, примену мандата које је
Међународној федерацији поверила Међународна конференција;
ф) утврђује предлог дневног реда Генералне скупштине;
г) подноси Генералној скупштини савете и предлоге, на њен захтев
или на своју иницијативу;
х) предлаже Генералној скупштини чланове Изборне комисије;
и) проучава свако питање које се односи на примену функција
Међународне федерације и у том погледу даје савете и подноси предлоге
Генералној скупштини;
ј) препоручује Генералној скупштини као спољног ревизора фирму која
је међународно призната као независни ревизор;
к) испитује извештаје о активностима, као и буџетске извештаје и
извештаје о питањима ризика које подносе генерални секретар и
Финансијска комисија и предлаже Генералној скупштини усвајање
двогодишњег буџета, планова и финансијских извештаја Међународне
федерације, укључујући скале доприноса националних друштава и
формулу за одређивање њиховог финансијског учешћа;
л) ратификује опште споразуме са Међународним комитетом црвеног
крста и било којим другим међународним организацијама или
институцијама, који не захтевају ратификацију Генералне скупштине,
одређену у члану 17.1. п.
м) привремено прима национална друштва;
н) примењује све или комбинацију следећих санкција према
националним друштвима, у случају повреде интегритета
ƒ препоручује посебну акцију према једном или више националних друштава;
ƒ указује јавности или апелује на савест света;
ƒ прекида сваку подршку националном друштву;
ƒ суспендује национално друштво;
ƒ примењује било коју другу меру која изгледа одговарајућа;
ƒ као последње средство, препоручује Генералној скупштини да
искључи национално друштво.
о) објављује пропуштање националног друштва које није платило свој
допринос у складу са чланом 35;
п) прима избор кандидата за именовање на положаје заменика и
подсекретара или директора или на еквивалентне положаје;
155
Финансијске
последице
Ванредна
овлашћења
q) прима нацрт структуре Секретаријата Међународне федерације,
који предлаже генерални секретар.
2. Управни одбор извештава Генералну скупштину о извршавању
својих функција.
3. Управни одбор не може да донесе одлуке које укључују
трошкове који нису предвиђени у буџету, пре него што му генерални секретар и Финансијска комисија поднесу извештај који оправдава
административне и финансијске последице сваког таквог предлога. Ако
предложени трошкови не могу да се покрију из буџета, ни једна обавеза у
овом погледу се не може преузети док Генерална скупштина не предузме
мере да потребни фондови буду на располагању.
4. Ако постоји ванредно стање по мишљењу Управног одбора,
а није могуће или није практично да сазове заседање Генералне
скупштине, Управни одбор је овлашћен, по члану 43, да донесе мере које
изгледају неопходне да се реши ванредно стање. О тако усвојеним
мерама Управни одбор извештава Генералну скупштину која их потврђује
на следећем заседању.
2. Ако Управни одбор одлучи да постоји ванредно стање које утиче на
Међународну федерацију, генерални секретар, чим практично буде
могуће, обавештава сва национална друштва да је одлучио о постојању
ванредног стања, о природи ванредног стања и о свим одлукама и
акцијама које је предузео Управни одбор да би поступао у складу са
ванредним стањем.
Члан 24.
Поступак
1. Управни одбор се састаје на редовна заседања два пута годишње,
када га сазове председник. Такође, председник може да сазове Управни
одбор по сопственој иницијативи или по захтеву већине чланова, као и по
захтеву генералног секретара.
2. Одлуке Управног одбора су пуноважне када постоји кворум од
најмање шездесет процената чланова и доносе се простом већином
чланова који су присутни и који гласају. У случају једнаког броја гласова,
председник има одлучујући глас. Одлука да се суспендује или да се
препоручи искључење националног друштва се доноси квалификованом
већином од шездесет процената чланова.
3. Председник може да позове било које лице да присуствује седници
Управног одбора као посматрач.
Председник
Члан 25.
Председник Међународне федерације
156
Функције
Делегација
функција
1.Председник је највиша личност Међународне федерације. Он је
одговоран Генералној скупштини за обезбеђивање да Међународна
федерација прати свој општи циљ и врши своје функције, како су
одређени Статутом. Председник делује по овлашћењима Генералне
скупштине и Управног одбора, да води послове Међународне федерације,
укључујући генералног секретара, у складу са одлукама Генералне
скупштине и Управног одбора.
2. Председник:
а) сазива и председава заседањима Генералне скупштине и Управног
одбора;
б) подноси Генералној скупштини преглед стања Међународне
федерације;
ц) подноси Управном одбору и Генералној скупштини извештај о
фирми која је међународно призната као независни ревизор;
д) представља Међународну федерацију у односима са другим
саставним деловима Покрета и са међународним организацијама и
институцијама;
е) координише рад управљачких органа и тела Међународне
федерације;
ф) има овлашћење да позива потпредседнике и председавајућег
Финансијске комисије, да им помаже индивидуално или колективно;
г) извршава било коју другу функцију коју му повере Генерална
скупштина или Управни одбор.
3. Председник може да делегира део својих функција једном
од потпредседника или генералном секретару Међународне федерације.
Замењивање
4. Председник може да одреди једног од потпредседника
председника
да га замењује током једног заседања или дела заседања.
Упражњено место
5. У случају да у току мандата место председника остане
председника
упражњено или председник није способан да извршава функције, Управни
одбор именује, на свом следећем редовном заседању, потпредседника
који врши ову функцију до наредног заседања Генералне скупштине. На
том заседању, Генерална скупштина бира председника, који попуњава
упражњено место за преостали део текућег мандата. Док Управни одбор
не именује потпредседника као вршиоца дужности, ову дужност врши ex
officio потпредседник.
Потпредседници
Члан 26.
Потпредседници Међународне федерације
Улога
потпредседника
1. Потпредседници Међународне федерације подржавају
председника и председник их може позивати индивидуално или
колективно да му⁄јој помажу у извршавању функција. Они учествују у
заседањима Генералне скупштине у личном својству.
157
Еx оффицио
потпредседник
Функције
2. Председник националног друштва земље у којој Међународна федерација има седиште или представник кога именује управни одбор
тог друштва је ex officio потпредседник.
3. Изабрани потпредседници:
а) обезбеђују комуникације о питањима управљања, између Генералне
скупштине, Управног одбора и националних друштава у својим регионима;
б) промовишу одлуке Генералне скупштине и Управног одбора,
посебно у својим регионима.
4. У погледу регионалних конференција у њиховим регионима,
изабрани потпредседници служе као председавајући релевантних
припремних тела.
Генерални секретар
Члан 27.
Генерални секретар Међународне федерације
Именовање
Функције
1. Генералног секретара Међународне федерације именује Управни
одбор, под условима које претходно пропише Генерална скупштина, на
период од четири године, који се може поновити. Уговор између
Међународне федерације и генералног секретара припрема Управни
одбор, у складу са релевантним одредбама Пословника и свим
применљивим правилима која усваја Генерална скупштина и радним
правом по коме се управља Међународна федерација.
2. Генерални секретар, као највиши извршни службеник Међународне
федерације, извршава следеће функције:
а) примењује одлуке Генералне скупштине и Управног одбора;
б) одговоран је за управљање усвојеним буџетом, у складу са чланом
36.5;
ц) руководи Секретаријатом и одговоран је за извршавање послова
који су му поверени;
д) организује различите службе Секретаријата, сагласно одлукама
Генералне скупштине и Управног одбора, поставља особље
Секретаријата, имајући у виду принцип полне једнакости и равноправне
географске заступљености, и кад је неопходно прекида ангажовање
особља;
е) доноси акте о именовању на положаје заменика генералног
секретара и подсекретара (или њима еквивалентне положаје), као што су
директори, пошто Управни одбор прихвати кандидате које је изабрао;
ф) у одсуству председника, или кад је на други начин одлучено да је
прикладно, представља Међународну федерацију у њеним односима са
другим саставним деловима Покрета и међународним организацијама и
институцијама;
г) овлашћени је представник Међународне федерације у односима са
трећим лицима и судовима, за све трансакције, укључујући и трансакције
158
извршене у бележничкој форми, које се односе на стицање, управљање и
трошење средстава Међународне федерације;
х) обезбеђује извршавање функција предвиђених у члану 5, укључујући
и акције помоћи или друге акције о којима је одлучила Генерална
скупштина или Управни одбор. У изузетним и хитним околностима,
генерални секретар предузима одговарајуће мере, после консултација са
заинтересованим националним друштвима, у могућем обиму;
и) извршава друге функције одређене Статутом и које му повери
Генерална скупштина или Управни одбор;
ј) извештава Генералну скупштину и Управни одбор о извршавању
својих активности;
к) о извршавању својих функција генерални секретар редовно
информише председника и, кад је прикладно, потпредседнике;
л) успоставља односе са оним националним друштвима
или
организацијама које су признате као помоћни органи јавних власти у
хуманитарној области и које су прихватиле и поштују, у својим акцијама,
Основне принципе, чак и ако оне не могу бити саставни делови Покрета
или чланови Међународне федерације.
3.Генерални секретар је по службеној дужности секретар Генералне
скупштине и Управног одбора и, ако Статут не предвиђа другачије, свих
тела која формирају Генерална скупштина и Управни одбор.
4.Генерални секретар учествује на заседањима Генералне скупштине
и Управног одбора.
5. Генералном
секретару
у
извршавању
задатака
помаже
Секретаријат.
6. Генерални секретар утврђује структуру Секретаријата, чији општи
нацрт подлеже прихватању Управног одбора.
ОДЕЉАК IV
СТАТУТАРНА ТЕЛА МЕЂУНАРОДНЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
Члан 28.
Статутарна тела
Статутарна тела Међународне федерације су она тела која имају
саветодавне или такве сличне функције, како је предвиђено овим
статутом.
То су:
ƒ Финансијска комисија;
ƒ Комисија за младе;
ƒ Комисија за усклађивање и посредовање;
ƒ Изборна комисија.
Финансијска комисија
Члан 29.
159
Састав
Функције
1. Финансијска комисија се састоји од:
- председавајућег;
- девет чланова,
које Генерална скупштина именује у личном својству, на предлог
кандидата које представи Изборна комисија.
2. Функције Финансијске комисије су:
a) даје савете о свим финансијским питањима и питањима ризика од
значаја за Међународну федерацију;
б) даје мишљење о финансијском извештају и буџету, које подноси
генерални секретар;
ц) од председника прима извештаје о спољним ревизорима и о њима
даје мишљење Управном одбору и председнику;
д) даје мишљења о управљању и инвестирању расположивих фондова
и даје препоруке Генералној скупштини и Управном одбору о свакој
финансијској мери, која изгледа одговарајућа;
е) периодично преиспитује формулу за одређивање доприноса
националних друштава и сваке године утврђену квоту сваког националног
друштва подноси на прихватање, преко Управног одбора, Генералној
скупштини;
ф) одређује квоте националним друштвима која су захтевала пријем
пре него што Генерална скупштина разматра захтев;
г) саслушава апеле националних друштава, сагласно члану 35. ст. 3. и
4. и упознаје се са заостатком у плаћању доприноса националних
друштава и изражава своје мишљење Управном одбору и Генералној
скупштини које би друштво требало да буде означено као друштво које не
извршава новчане обавезе, у смислу члана 35. став 5;
х) помаже Управном одбору у примени и извршавању одлука
Генералне скупштине, о финансијском управљању Међународном
федерацијом; и
и) извештава о свом раду, на сваком заседању Генералне скупштине и
Управног одбора.
3. Председавајући Финансијске комисије има право да од генералног
секретара обезбеди све информације и документа финансијског и
буџетског карактера и оне које се односе на питања ризика.
4.Председавајући Финансијске комисије саветује председника и
генералног секретара о свим финансијским и питањима ризика, која утичу
на Међународну федерацију.
Комисија за младе
Члан 30.
Састав
1. Комисија за младе се састоји од:
- председавајућег;
- осам чланова,
160
Функције
Поступак
које, у личном својству, именује Генерална скупштина, на предлог
кандидата који подноси Изборна комисија.
2. Функције Комисије за младе су:
а) даје савете о свим питањима која се односе на младе и активности
младих у Међународној федерацији;
б) промовише и процењује примену политике за младе, коју усваја
Генерална скупштина или Управни одбор, и разматра и проучава, по
захтеву Одбора, питања развоја политика у подручјима младих;
ц) преиспитује ревизију политике за младе, и Управном одбору или
Генералној скупштини, према случају, сугерише њено усвајање;
д) тражи мишљења младих у примени релевантних политика
Међународне федерације и осигурава да се та мишљења прослеђују
статутарним деловима Покрета;
е) саветује генералног секретара у примени политике за младе и свих
других политика и стратегија које се односе на младе у Покрету;
ф) извештава Генералну скупштину и Управни одбор о својим општим
активностима, на редовној основи.
3. Председавајући Комисије за младе прима од генералног секретара
све релевантне информације и документа неопходна да се Комисији
омогући извршавање њених функција.
4. Председавајући Комисије за младе саветује председника и
генералног секретара о свим питањима која утичу на младе у Покрету.
5. Поступак у Комисији за младе се утврђује Пословником.
Комитет за усклађивање и посредовање
Члан 31.
Састав
Жалба
Панел за
интегритет
1. Комитет за усклађивање и посредовање се оснива за помоћ
органима Међународне федерације у предузимању одговарајућих мера да
се реше потенцијалне повреде интегритета, на страни националних
друштава или било ког органа Међународне федерације и за помоћ да се
реши било који неспоразум који се њој поднесе.
2. Комитет се састоји од тринаест појединаца, по три из сваког од
четири статутарна региона Међународне федерације и једног који се
именује као председавајући, који служи као средиште за формирање
појединих панела. Све чланове именује Генерална скупштина, на
номинацију Изборне комисије.
3. Наводе о повреди интегритета или било ког неспоразума може
поднети председавајућем свако национално друштво или орган
Међународне федерације.
Председавјући преиспитује наводе у складу са Пословником
и ако је испитивање оправдано, обезбеђује да се формира Панел од три
до пет чланова за разматрање навода, имајући у виду географску
заступљеност.
161
Мандат Панела
4. У складу са Пословником и уз пуно поштовање поступка, по пријему
жалбе, Панел испитује питање и доноси одлуку, према природи и степену
сваке повреде. У случајевима кад су повреде суштинске, Панел
препоручује националном друштву мере које треба да предузме да реши
питање.
5. Ако питање није решено, Панел подноси извештај Управном одбору,
укључујући и резиме налаза, мере које су предузете за решење питања и
сваку даљу акцију која се препоручује да је предузме Управни одбор или
Генерална скупштина.
6. Комитет за усклађивање и посредовање извештава Генералну
скупштину и Управни одбор о својим општим активностима, на редовној
основи.
Изборна комисија
Члан 32.
Састав
Функције
1. Изборна комисија се састоји од:
- председавајућег;
- четири члана, по један из сваког од четири статутарна региона,
које, у личном својству, именује Генерална скупштина, на предлог
Управног одбора.
2. Изборна комисија:
a) развија изборне стандарде за управљање кампањама;
б) припрема нацрте критеријума за положаје председника и
потпредседника, које усваја Управни одбор, најмање годину дана пре
релевантних избора;
ц) преиспитује, према применљивим критеријумима, захтеве свих
кандидата за Управни одбор (по личностима и националним друштвима);
д) утврђује, после консултација са Управним одбором, листу
предложених кандидата за Финансијску комисију, Комисију за младе и
Комисију за усклађивање и посредовање, за именовања Генералне
скупштине.
е) контролише и надгледа све изборе на те положаје;
ф) објављује резултате избора на те положаје.
ОДЕЉАК V
ИЗБОРИ И ИМЕНОВАЊЕ
Члан 33.
Избор председника, потпредседника, друштава чланова
Управног одбора и именовања председавајућих
и чланова статутарних тела
Периоди
1. Избори се одржавају на редовним заседањима сваке четири године.
Именовања чланова Финансијске комисије, Комисије за младе, Комисије
за усклађивање и посредовање и Изборне комисије, одржавају се на
162
редовним заседањима сваке четири године, али који се не подударају са
избором председника, потпредседника и друштава чланова Управног
одбора.
Мандат
2. Мандат свих изабраних и именованих траје четири године. Он
почиње по завршетку заседања Генералне скупштине на којој су
службеници изабрани⁄именовани и истиче по завршетку заседања
Генералне скупштине која бира⁄именује њихове наследнике.
Председник
3. Генерална скупштина бира председника у личном својству. Лице
које служи два узастопна мандата као председник није подобно за
поновни избор, док не прође даљи рок од четири године.
Потпредседници
4. Генерална скупштина бира четири национална друштва, једно из
сваког од четири географска региона установљена у складу са
Пословником, да би свако од њих именовало члана свог друштва на
положај потпредседника. Једном именован, потпредседник служи у
личном својству.
Друштва чланови
5. Генерална скупштина бира двадесет националних друштаОдбора
ва за чланове Управног одбора, поштујући равномерну географску
заступљеност, како је примењена у Пословнику. Национално друштво
изабрано за члана Управног одбора именује појединца који служи као
његов представник у Управном одбору. Именовани појединац нормално
не треба да се мења током службе изабраног друштва. Национално
друштво чији су председник или генерални секретар чланови не могу се
предлагати за кандидата за Управни одбор.
Ротација
6. Свако национално друштво које је изабрано да именује
потпредседника или национално друштво члан Управног одбора, које је
служило два узастопна мандата од четири године у том капацитету или
њиховој комбинацији, није подобно за поновни избор до истека даљег
рока од четири године.
Председавајући и
7. Генерална скупштина именује председавајућег и члачланови
нове Финансијске комисије, Комисије за младе и Комисије за усФинансијске
клађивање и посредовање. Свако лице које служи два узастопкомисије,
на мандата као председник или члан било ког од тих тела није
Комисије
није подобно за поновни избор за председавајућег или члана,
за младе и
док не истекне даљи период од четири године.
Комисије за
усклађивање и
посредовање
Изборна комисија
8. Генерална скупштина именује, на предлог Управног одбора,
председавајућег Изборне комисије и четири члана, по једног из сваког од
четири статутарна региона.
ОДЕЉАК VI
ФИНАНСИЈЕ МЕЂУНАРОДНЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
Члан 34.
Финансије и имовина
163
Грађанска
одговорност
1. Међународна федерација је одговорна, искуључујући
њена друштва чланове, за све њене трансакције и обавезе.
Средства
2. Редовна средства Међународне федерације се састоје од
доприноса националних друштава и прихода од инвестирања.
3. У границама одређеним њеним општим циљем и функцијама, Међународна федерација стиче, располаже и управља свом
имовином. Може да прихвата неограничене доприносе и помоћ у било ком
облику од националних друштава, појединаца, влада и других јавних или
приватних тела.
4. Међународна федерација може да прихвати, као агент или
или повереник, фондове или имовину намењену за посебну употтребу, под условом да је таква употреба у оквиру њених активнос- ти,
општег циља и функција. Она може да прихвати сваки пренос некретнина
за њихову употребу или коришћење.
5. Међународна федерација може да установљава помоћно осигурање
и управља њиме или другим фондовима за своје особље или за било које
своје активности.
Имовина и
неограничена
средства
Наменска
средства
Непокретности
Резерве
Члан 35.
Финансијски доприноси
Финансијска
година
Статутарни
доприноси
Апели
Аранжмани за
плаћање
доприноса
Декларација о
пропуштању
Последице
1. Финансијска година је од 1. јануара до 31. децембра.
2. Свако национално друштво плаћа годишњи допринос Међународној федерацији у складу са квотом коју одређује Финансијска
комисија, а прихвата Генерална скупштина, у временским роковима које
може да одреди Генерална скупштина.
3. Свако национално друштво које оспорава годишњи допринос који је
за њега прихватила Генерална скупштина, има право да се непосредно
жали Финансијској комисији. Међутим, таква жалба не утиче на обавезу
плаћања дела доприноса који није оспорен, у временским роковима које је
одредила Генерална скупштина.
4. Свако национално друштво које није у стању, из било којих
разлога, да плати свој допринос, може о томе да обавести Финансијску комисију, да би постигло одговарајући аранжман, који ће омогућити
друштву да плати, у сагласности са условима које одреди Комисија.
Међутим, такав апел не доводи у питање ваљаност обавезе плаћања
доприноса.
5. Ако национално друштво не плати износ у складу са ст.3.
или 4. овог члана, Комисија извештава Управни одбор. Управни
одбор одлучује о томе да ли ће или неће да објави да друштво не
извршава своје новчане обавезе.
6. Свако национално друштво за које је објављено да не извр-
164
декларације о
пропуштању
Финансијске
обавезе
шава своје обавезе не може бити подобно за избор или поновни
избор у било које тело Међународне федерације или, ако тако одлучи
Управни одбор, губи право да гласа.
7. Свако национално друштво које се повукло из чланства,
које је суспендовано или за које је објављено да не извршава своје
новчане обавезе, остаје одговорно за плаћање доприноса за финансијску
годину у којој је предузета било која од наведених мера, за сваки
заостатак из претходних година и за сваки други дуг Међународној
федерацији.
Члан 36.
Буџет
Нацрт буџета и
финансијских
изјава
1. Генерални секретар припрема нацрт буџета Међународне федерације, у консултацијама са председавајућим Финансијске комисије. Генерални секретар, такође, припрема извештај о рачунима
који се односе на претходну финансијску годину и подноси ове документе
Управном одбору на разматрање и Генералној скупштини на усвајање.
Усвајање буџета
2. Генерална скупштина разматра и усваја сваке две године:
и финансијских
изјава
а) финансијске изјаве и извештаје који се односе на последње две
финансијске године;
б) буџет за следеће две финансијске године, који подноси генерални
секретар и препоручује Управни одбор.
3. Управни одбор разматра сваке године годишњи извештај за
протеклу финансијску годину, који подноси генерални секретар.
4. У оним годинама у којима се Генерална скупштина не састаје,
Управни одбор преиспитује буџет за следећу годину и, ако постоје
изузетне околности, прилагођава овај буџет тим околностима.
Финансијске мере
5. Под условима предвиђеним одредбама члана 17. и члана 23. став 5,
Генерална скупштина или Управни одбор, ако Скупштина то пропусти,
може да одлучи о свакој финансијској мери која може да изгледа разумна
и да узме на разматрање препоруке за такве мере, које може дати
генерални секретар или председавајући Финансијске комисије.
Управљање
6. Генерални секретар је одговоран за управљање буџетом
буџетом и
који је усвојен и он:
његово
а) примењује буџет како је прихваћен, осигурава плаћање
извршавање
доприноса и, зависно од потреба, овлашћује за плаћање трошкова;
б) прима све фондове плаћене Међународној федерацији за било које
сврхе и управља њима и одговара за те фондове Генералној скупштини и
Управном одбору и располаже њима у сагласности са прихваћеним
буџетом;
ц) одлучује о руковању и инвестирању расположивих фондова, након
консултација са председавајућим Финансијске комисије.
165
Члан 37.
Ревизија
1. По затварању финансијске године, рачуни за ту годину:
а) представљају предмет извештаја које припрема генерални секретар;
и
б) подложни су ревизији и извештавању фирме која је међународно
призната као независни ревизор, коју одређује Генерална скупштина, на
предлог Управног одбора.
2. Ти извештаји се односе на буџет Међународне федерације и,
такође, покривају и употребу фондова који су поверени Међународној
федерацији, у својству агента или повереника.
ОДЕЉАК VII
САРАДЊА
Члан 38.
Регионалне конференције
Дефиниција
1. Регионална конференција је састанак националних друштава истог
региона, како је одређено Пословником, са циљем:
ƒ промоције сарадње, стварање мреже и партнерства између
националних друштава региона;
ƒ идентификације заједничких хуманитарних проблема и питања;
ƒ настојања да се постигне заједничка стратегија примене у погледу
одлука Генералне скупштине, Савета делегата и статутарних тела;
ƒ припреме предлога Управног одбора о питањима која се односе на
Генералну скупштину и статутарна тела Покрета.
2.Регионалне конференције се одржавају у сваком географском региону, у принципу, сваке четири године. 3. Генерални секретар обезбеђује извештај који усваја Управни одбор о дневном реду и администрацији, техничким, финансијским и другим последицама следеће регионалне конференције. Он⁄она, такође, подноси извештај о разултатима сваке регионалне конференције. Члан 39.
Сарадња са МКЦК
Међународна федерација одржава честе редовне контакте са МКЦК.
Она сарађује са њим у питањима од заједничког интереса, у складу са
Статутом и споразумима закљученим између Међународне федерације и
МКЦК.
166
Члан 40.
Сарадња са другим међународним организацијама
Међународна федерација сарађује, под условима предвиђеним овим
статутом, са међународним владиним и невладиним организацијама, ако
то сматра прикладним.
Члан 41.
Посматрачи
Управни одбор и, ако се то не решава на седници, председник могу,
после консултација са члановима Управног одбора и у складу са
Пословником, позвати посматраче да учествују на заседањима Генералне
скупштине.
ОДЕЉАК VIII
ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 42.
Прописи
1. Генерална скупштина простом већином доноси све прописе који се
односе на поступак и друга питања која могу да буду неопходна за
примену овог статута, као и за извршавање задатака Међународне
федерације.
2.У границама предвиђеним овим статутом и Пословником, Управни
одбор и друга тела Међународне федерације могу, такође, да доносе
такве прописе, ако су они неопходни за извршавање њихових посебних
задатака, под условом да их одобри Генерална скупштина.
4. Генерална скупштина може, на начин предвиђен овим статутом,
простом већином, да измени прописе.
Члан 43.
Посебне одредбе
1. Кад је, из било којих разлога изван њене контроле, Генерална
скупштина спречена да се састане и да изабере председника, национална
друштва која треба да именују потпредседнике, национална друштва
чланове Управног одбора или да именује председавајуће и чланове
статутарних тела, мандати оних који обављају те дужности се продужавају
до краја наредног заседања Генералне скупштине.
2. Када је, из било којих разлога ван његове контроле, Управни одбор
спречен да се састане, а одлуке су неизбежне или пожељне и ако је
генерални секретар, из било којих разлога, спречен да се консултује са
167
председником или потпредседницима, у време кад је заседање требало
да се одржи, он предузима мере које могу бити неопходне да осигура
одлуку, консултацијама са другим члановима Управног одбора, најбржим
начином који је на располагању. У овом случају, генерални секретар
поставља исто питање, у истом облику, свим члановима Управног одбора,
на такав начин да се на то питање може једноставно одговорити са да или
не. Одлука се тада доноси простом већином примљених одговора и
ваљана је ако број оваквих одговора достиже кворум предвиђен у члану
24. став 2. овог статута. Таква одлука ступа на снагу по истеку периода од
двадесет једног дана, од дана кад је обављена последња комуникација.
Исти поступак се може применити у свако доба за свако важно и хитно
питање, за које се захтева одлука Управног одбора, а које се не може
одложити до следећег редовног заседања Управног одбора.
5. Кад услови више не омогућавају обезбеђивање такве одлуке,
генерални секретар, у изузетним околностима и под условом да се може
извршавати рад Међународне федерације, преузима одлучивање о свим
стварима које су у нормалним околностима у надлежности Управног
одбора. Пре доношења таквих одлука, генерални секретар се консултује,
онолико колико је то могуће, са председником, потпредседницима и било
којим члановима Управног одбора којима има приступ, и редовно их
обавештава о својој акцији.
4. Чим то околности дозволе, генерални секретар предузима мере да
сазове Управни одбор. Кад Управни одбор заседа, генерални секретар
подноси извештај о свим мерама које је предузео од последњег редовног
заседања Управног одбора. На истом заседању, Управни одбор разматра,
ако се појави питање, сазивање Генералне скупштине, посебно ради
одржавања нових избора.
Члан 44.
Распуштање
Одлуку о распуштању Међународне федерације Генерална скупштина
може да донесе само ако постоји кворум од шездесет пет процената и
већином од седамдесет пет процената националних друштава која су
присутна и која гласају. У овом случају, актива Међународне федерације,
после решавања дугова, се предаје телу са правним капацитетом, које је
утврдио Управни одбор са циљем да додели капитал Међународној
федерацији ако се она реконституише у року од годину дана, од дана
ефективног распуштања или да расподели приходе било ком телу или
организацији чији су циљеви блиски, колико је то могуће, циљевима
Међународне федерације.
Члан 45.
Тумачење текстова
168
Свако питање или неспоразум у погледу тумачења или примене овог
статута, који не може да разреши Генерална скупштина, упућује се
Управном одбору и поново подноси Генералној скупштини на коначно
одлучивање.
Члан 46.
Измене Статута
1. Одредбе овог статута може да измени само Генерална скупштина у
кворуму од шездесет пет процената и квалификованом већином од
седамдесет пет процената националних друштава која су присутна и која
гласају.
2. Предлог за измене и допуне Статута може да буде стављен на
гласање само кад га поднесе национално друштво које подржава најмање
пет националних друштава, или Управни одбор.
Члан 47.
Ступање на снагу
Под условима из члана 48, овај статут ступа на снагу 22. новембра
2007, на крају заседања Генералне скупштине (2007), на коме је
претходни статут укинут.
Члан 48.
Прелазне одредбе
Финансијска
комисија
1. Мандат председавајућег и чланова Финансијске Комисије
се продужава за две године, до Генералне скупштине 2011. Додатне две
године се не убрајају у највише два узастопна мандата. Ако
председавајући или чланови поднесу оставке пре Генералне скупштине
2011, Генерална скупштина попуњава сваки тако упражњени положај у
том времену, у складу са одредбама Статута и Пословника који је на
снази. Ово именовање се не рачуна у највише два узастопна мандата.
Комисија за
2. Насупрот члану 31, Управни одбор ће именовати на првом
усклађивање и
редовном заседању после Генералне скупштине 2007. чланове и
посредовање
председавајућег Комисије за усклађивање и посредовање, за мандат који
ће трајати до Генералне скупштине 2011.
Изборна комисија
Насупрот члану 32, Управни одбор ће именовати на првом редовном
заседању после Генералне скупштине 2007. чланове и председавајућег
Изборне комисије, за мандат који ће трајати до Генералне скупштине
2011.
Комисија за младе
Комисија за младе, коју је установила Генерална скупштина, према
Правилу 36. Пословника, који је важио пре усвајања овог статута,
169
сматраће се Комисијом за младе установљеном у члану 30. као
статутарно тело. Председавајући и чланови које је именовала Генерална
скупштина 2007. биће именовани за мандат од четири године.
Лице које представља Комисију за младе у време ступања на снагу
овог статута постаће члан Одбора, како је предвиђено у члану 22.
170
808.) С Т А Т У Т МЕЂУНАРОДНОГ КОМИТЕТА ЦРВЕНОГ КРСТА
Члан 1 – Међународни комитет црвеног крста
1. Међународни комитет црвеног крста (МКЦК) основан у Женеви 1863. године и
формално признат у Женевским конвенцијама и на међународним конференцијама Црвеног
крста 15 је независна хуманитарна организација која сама одређује свој статус.
2. Он је један од саставних делова Међународног покрета црвеног крста и црвеног
полумесеца. 16
Члан 2 – Правни статус
Као организација која подлежи члану 60. и наредним члановима Швајцарског грађанског
законика, МКЦК има својство правног лица.
Члан 3 – Седиште, знак и девиза
1. Седиште МКЦК је у Женеви.
2. Његов знак је црвени крст на белом пољу. Његов мото је Inter arma caritas (Милосрђе и
у рату). Такође, прихвата и девизу Per humanitatem ad pacem (Хуманошћу ка миру).
Члан 4 – Мандат
1. Мандат МКЦК је посебно:
(а) да одржава и врши дифузију Основних принципа Покрета, односно хуманости.
непристрасности, неутралности, независности, добровољности, јединства и универзалности;
(б) да признаје свако ново или реконституисано национално друштво, које испуњава
услове за признавање утврђене Статутом Покрета и да нотификује овакво признање другим
националним друштвима;
ц) да извршава задатке поверене Женевским конвецијама 17, да ради на исправној
примени међународног хуманитарног права применљивог у оружаним сукобима и да прима к
знању све протесте засноване на наводним повредама тог права;
д) да се труди у свако време, као неутрална институција чија се хуманитарна активност
извршава посебно у време међународних и других оружаних сукоба или унутрашњих немира,
да осигура заштиту и помоћ за војне и цивилне жртве таквих догађаја и њихових последица;
(е) да обезбеђује рад Централне агенције за тражење, како је предвиђено у Женевским
конвенцијама;
15
Од 8. новембра 1986. године назив Међународне конференције је „Међународна конференција Црвеног крста
и Црвеног полумесеца”
16
Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца (Покрет) је такође познат и као Међународни
црвени крст. Он се састоји од националних друштава Црвеног крста или Црвеног полумесеца (национална
друштва), Међународног комитета црвеног крста (Међународни комитет или МКЦК) и Међународне федерације
друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
17
У овом статуту појам „Женевске конвенције“ подразумева и њихове Допунске протоколе, за државе чланиоце
Протокола.
171
(е) да доприноси, у очекивању оружаних сукоба, обуци санитетског особља и припреми
санитетске опреме, у сарадњи са националним друштвима, војним и цивилним здравственим
служабама и другим компетентним властима;
(ф) да ради на разумевању и ширењу знања о међународном хуманитарном праву и да
припрема сваки развој у том погледу;
(г) да извршава мандат који му повери Међународна конференција Црвеног крста и
Црвеног полумесеца (Међународна конференција).
2. МКЦК може да предузме сваку хуманитарну иницијативу која произлази из његовог
мандата као специфичне неутралне и независне институције и посредника и може да
разматра свако питање које захтева испитивање овакве институције.
Члан 5 – Однос са другим саставним деловима Покрета
1. МКЦК одржава блиске контакте са националним друштвима. У споразуму са њима, он
сарађује у питањима од општег значаја, као што су њихове припреме за акције у време
оружаних сукоба, поштовање за Женевске конвенције, њихов развој и ратификација и
дифузија Основних принципа и међународног хуманитарног права.
2. У ситуацијама из члана 4. став 1д), које захтевају координирану помоћ од националних
друштава других држава, МКЦК, у сарадњи са националним друштвом државе или држава на
које се ситуација односи, координише овакву помоћ у сагласности са уговорима закљученим
са другим саставним деловима Покрета.
3. МКЦК одржава блиске контакте са Међународном федерацијом друштава Црвеног
крста и Црвеног полумесеца. Он сарађује са њом у питањима од општег интереса у
сагласности са Статутом Покрета и уговорима закљученим између ових двају организација.
Члан 6 – Односи ван Покрета
МКЦК одржава односе са властима држава и свим националним или међународним
институцијама чија помоћ се сматра корисном.
Члан 7 – Чланство у МКЦК
1. МКЦК кооптира своје чланове међу швајцарским држављанима. Он има између 15 и 25
чланова.
2. Права и дужности чланова се утврђују интерним прописима.
3. Чланови МКЦК су подвргнути реизбору сваке четири године. После три изборна
мандата они морају да обезбеде трочетвртинску већину свих чланова МКЦК за поновни
реизбор.
4. МКЦК може да изабере почасне чланове.
Члан 8 – Статутарни органи МКЦК
Статурни органи МКЦК су:
(a) Скупштина;
(б) Скупштински одбор;
172
(ц) Председништво;
(д) Директорат;
(е) Унутрашња контрола.
Члан 9 – Скупштина
1. Скупштина је највиши управљачки орган МКЦК. Она надзире све активности МКЦК,
одређује политику, дефинише опште циљеве и институционалну стратегију и усваја буџет и
завршни рачун. Она одређени део својих надлежности делегира Скупштинском одбору.
2. Скупштина се састоји од чланова МКЦК. Она је колегијални орган по карактеру. Њен
председник и потпредседници су председник и потпредседници МКЦК.
Члан 10 – Скупштински одбор
1. Скупштински одбор је орган Скупштине који делује по њеном овлашћењу. Он припрема
активности Скупштине, доноси одлуке о питањима из своје надлежности и служи као веза
између Директората и Скупштине, коју редовно извештава.
2. Скупштински одбор се састоји од пет чланова које бира Скупштина.
3. Скупштинским одбором председава председник МКЦК.
Члан 11 – Председништво
1. Председник МКЦК има првенствену одговорност за спољне односе организације.
2. Као председник Скупштине и Скупштинског одбора он осигурава да се очувају подручја
надлежности ова два органа.
3. Председнику МКЦК помажу у извршавању његових дужности стални потпредседник и
не-стални потпредседник.
Члан 12 - Директорат
1. Директорат је извршни орган МКЦК, одговоран за примену и осигуравање примене
општих циљева и институционалне стратегије, које дефинишу Скупштина и Скупштински
одбор. Директорат је такође одговоран за складност и ефикасност рада Администрације коју
сачињава особље МКЦК у целини.
2. Директорат сачињавају генерални директор и три до пет директора, које све именује
Скупштина.
Члан 13 – Овлашћење за представљање
1. Све обавезе које преузме председник или Директорат су обавезујуће за МКЦК. Рокови
и услови под којима они врше своје надлежности се утврђују интерним правилима.
2. Сва документа која укључују финансијске обавезе МКЦК према трећим странама
морају потписати два овлашћена лица. Скупштински одбор одређује, на предлог
Директората, износе испод којих овај захтев може бити занемарен.
Члан 14 – Унутрашња контрола
173
1. Унутрашња контрола МКЦК има функцију независног унутрашњег надзора, независног
од Директората. Она извештава директно Скупштину. Она се врши кроз интерни оперативни
и финансијски надзор.
2. Унутрашња контрола покрива МКЦК као целину, на терену и у у седишту. Њен циљ је
да процењује, на независним основама, рад организације и релевантност уложених
средстава у односу на стратегију МКЦК.
3. У подручју финансија, улога Унутрашње контроле је допунска у односу на фирме
спољних контролора којима мандат повери Скупштина.
Члан 15 – Приходи и финансијска контрола
1. Основни приход МКЦК су доприноси влада и националних друштава, фондови из
приватних извора и њихов доходак из вредносних папира.
2. Само ови приходи и такви фондови капитала које МКЦК може да има на располагању,
уз искључење било које личне или колективних обавеза његових чланова, гаранција су за
обавезе које је преузео МКЦК.
3. Коришћење ових прихода и фондова се подвргава независној финансијској контроли,
унутрашњој (Унутрашња контрола) и спољној (једна или више фирми за контролу).
5. Чак и у случају укидања, чланови немају никаквих личних права на приходе МКЦК, који
могу да се користе искључиво за хуманитарне сврхе.
Члан 16 – Интерна правила
Скупштина обезбеђује примену овог статута, између осталог, доношењем интерних
правила.
Члан 17 – Измена Статута
1. Скупштина може да измени овај статут у свако доба. Измена се подноси на дискусију
на два посебна заседања, на којима је стављена на дневни ред.
2. Измена Статута је прихваћена само ако за њу гласа двотрећинска већина присутних
чланова и ако они чине најмање половину од укупног број чланова МКЦК.
Члан 18 – Ступање на снагу
Овим статутом се замењује Статут Међународног комитета црвеног крста од 21. јуна
1973, измењен 20. јула 1998. и он ступа на снагу 8. маја 2003.
174
809.)
30MK/07/Р2
30. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА
ЦРВЕНОГ КРСТА И ЦРВЕНОГ ПОЛУМЕСЕЦА
Женева, Швајцарска
26-30. новембар 2007.
РЕЗОЛУЦИЈА 2
СПЕЦИФИЧНА ПРИРОДА ПОКРЕТА ЦРВЕНОГ КРСТА И ЦРВЕНОГ ПОЛУМЕСЕЦА У
АКЦИЈИ И ПАРТНЕРСТВУ И
УЛОГА НАЦИОНАЛНИХ ДРУШТАВА КАО ПОМОЋНИХ
ОРГАНА ЈАВНИХ ВЛАСТИ У ХУМАНИТАРНОЈ ОБЛАСТИ
175
30MK/07/Р2
РЕЗОЛУЦИЈА 2
СПЕЦИФИЧНА ПРИРОДА ПОКРЕТА ЦРВЕНОГ КРСТА И ЦРВЕНОГ ПОЛУМЕСЕЦА У
АКЦИЈИ И ПАРТНЕРСТВУ И
УЛОГА НАЦИОНАЛНИХ ДРУШТАВА КАО ПОМОЋНИХ ОРГАНА
ЈАВНИХ ВЛАСТИ У ХУМАНИТАРНОЈ ОБЛАСТИ
Међународна конференција,
Ценећи да је снажно партнерство између држава, саставних делова Покрета Црвеног
крста и Црвеног полумесеца (Покрет) и других хуманитарних актера, као што су међународне
организације, невладине организације и цивилно друштво од основног значаја за ефикасно
бављење потребама угрожених људи широм света у духу слогана Конеференције „Заједно за
хуманост”,
Уважавајући различите мандате различитих саставних делова Покрета,
Подсећајући на Основни принцип независности Покрета, као и на чл. 2.3. 3. и 4.3
Статута Покрета, према којима су национална друштва Црвеног крста и Црвеног полумесеца
(национална друштва) призната од свих влада као помоћни органи јавних власти у
хуманитарној области,
Указујући на Резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација (А/РЕС/49/2 од 27.
октобра 1994), која подсећа да су национална друштва признале њхове владе као помоћне
органе јавних власти у хуманитарној области, на основу Женевских конвенција од 12. августа
1949,
Подсећајући на Агенду за хуманитарну акцију усвојену на 28. Међународној
конференцији, којом су се државе, признајући значај независности и помоћне улоге
националних друштава, сагласиле да се, између осталог, јасно споразумеју са њиховим
националним друштвима о дефинисању улога и одговорности у смањивању ризика и
активностима управљања несрећом, као и у јавном здрављу, развоју и социјалним
активностима,
Подсећајући на Резолуцију 1, 28. Међународне конференције која поздравља студију
Међународне федерације „Национална друштва Црвеног крста и Црвеног полумесеца као
помоћни органи јавних власти у хуманитарној области”, која садржи концепт „Карактеристике
уравнотеженог односа” и указује на рад Међународне федерације у консултацијама са МКЦК
у споровођењу резолуције,
176
Прихватајући да сарадња и дијалог националних друштава са њиховим владама
укључује кључну улогу и одговорности националних друштава у подручјима промоције,
дифузије и примене међународног хуманитарног права,
Прихватајући да национално друштво представља поузданог партнера националних и
локалних јавних власти, које обезбеђује службу кроз своју различиту волонтерску основу и
свој јединствен капацитет да мобилише људске и материјалне ресурсе на нивоу заједнице,
Указујући са уважавањем да је Савет делегата, својом резолуцијом 3 од 2007. одобрио
концепт модела за национална друштва кад закључују уговоре о партнерству, укључујући и
оне који су релевантни за односе помоћног органа,
Потврђујући обавезу свих саставних делова Покрета да делују у свако доба у складу
са Основним принципима, Статутом Покрета и правилима која уређују употребу знакова и да
обраћају пуну пажњу на релевантне политике Покрета,
Уважавајући да аутономија националних друштава и њихова посвећеност
неутралности и непристрасној помоћи обезбеђују најбоље расположиво средство да задобију
поверење свих да би имала приступ онима којима је потребна помоћ,
Подсећајући на члан 2. став 4. Статута и Пословник Међународног покрета Црвеног
крста и Црвеног полумесеца, усвојене на 25. Међународној конференцији у Женеви 1986. и
измењене и допуњене 1995. и 2006, који утврђују да „Државе ће у свако доба поштовати
приврженост свих саставних делова Покрета Основним принципима”,
8. Потврђује да је примарна одговорност држава и њихових надлежних јавних власти
да обезбеђују хуманитарну помоћ угроженим лицима на територији за коју су
надлежни и да је примарни циљ националних друштава као помоћних органа јавних
власти у хуманитарној области да их допуњавају у извршавању њихових
одговорности;
9. Тражи од националних друштава и надлежних јавних власти да учврсте и
уравнотеже односе уз јасне и реципрочне одговорности, одржавајући и јачајући
непрекидни дијалог на свим нивоима унутар уговорених оквира за хуманитарну
акцију;
10. Признаје да јавне власти и национална друштва као помоћни органи остварују
специфично и особено партнерство, које садржи узајамне одговорности и користи,
засноване на међународном и националном праву, у коме су националне јавне
власти и национално друштво сагласни о подручјима у којима национално друштво
допуњава или замењује јавне хуиманитарне службе; национално друштво мора
бити у стању да пружа своје хуманитарне услуге у свако доба у складу са Основним
принципима, посебно принципима неутралности и независности, и у складу са
својим другим обавезама по Статуту Међународног покрета Црвеног крста и
Црвеног полумесеца, са којим су се сагласиле државе на Међународној
конференцији Црвеног крста и Црвеног полумесеца;
177
11. Подвлачи да
(a)
национална друштва као помоћни органи јавних власти у хуманитарној
области имају обавезу да озбиљно размотре сваки захтев својих јавних
власти да извршавају хуманитарне активности у оквиру свог мандата,
(b)
државе морају да се уздрже од захтева националним друштвима да
извршавају активности које су у сукобу са Основним принципима или
Статутом Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца
или његовом мисијом, док национална друштва имају обавезу да одбију
било који такав захтев и нагласе потребу јавним властима да поштују
такве одлуке националних друштава;
12. Позива национална друштва и државе да разјасне и учврсте подручја у којима
национална друштва као помоћни органи сарађују са јавним властима на свим
нивоима;
13. Подвлачи да национално друштво, признајући да његово особље и опрема коју
обезбеђује санитеској служби оружаних снага, у складу са чланом 26. Прве
женевске конвенције од 1949, јесте тиме подвргнуто војним законима и правилима,
мора да поштује Основне принципе, укључујући принцип неутралности, и да у свако
доба одржава своју аутономију и осигура да се може јасно разликовати од војних и
других владиних органа;
14. Позива Међународну федерацију и МКЦК да, у консултацијама са државама и
националним друштвима, ставе на располагање и даље развијају релевантан
информативни материјал за национална друштва, јавне власти и друге
заинтересоване органе, укључујући водиче, правне савете и најбоље праксе, као
подршку партнерству између ннационалних друштава и јавних власти у
хуманитарној области.
ЦРВЕНИ КРСТ - ПОМОЋНИ ОРГАН НАДЛЕЖНИХ
ВЛАСТИ У ХУМАНИТАРНОЈ ОБЛАСТИ
Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца је настао као независна,
хуманитарна организација за помоћ рањеницима и болесницима у војскама у рату. У целом
развоју од 1863. године инсистира на својој независности, која му омогућује да остане
неутралан у сваком актуелном и потенцијалном сукобу и да своје услуге лицима која су
угрожена пружа на непристрасан начин, без икаквог, а посебно без политичког утицаја.
Крупан корак у дефинисању такве улоге и положаја Међународног покрета представља
усвајање Основних принципа, 1965. године. Основни принципи су, по својој намери и
садржају израз доктрине Међународног покрета. Они изражавају положај сваке организације
Црвеног крста или Црвеног полумесеца у односу са свим стварним и потенцијалним
партнерима и обавезе које Међународни покрет преузима према угроженим лицима. Иако су
формулисани јасним речником, Основни принципи ипак захтевају и тачно и прецизно
178
тумачење појмова и термина који се користе и, што је могуће прецизније, одређивање
њиховог јасног значења.
Посебно се то односи на принцип независности, којим је наглашена независна улога
свих саставних делова Међународног покрета али и посебно подвучено да су национална
друштва „помоћни органи хуманитарних служби својих влада...”. Често је тешко разумети
однос између независности и положаја „помоћног органа” и, сасвим оправдано, тај, наизглед
контроверзни, однос је изазивао и још изазива недоумиуце у практичној примени тог
принципа. Заиста, није лако објаснити, како се може бити независан и истовремено помоћни
орган, било коме, а посебно надлежним службама владе.
Суочен са проблемима у јасном разумевању тог, сложеног, односа, Међународни
покрет је покренуо расправу о том проблему, у којој су учествовали Међународни комитет
црвеног крста, Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца и
одређени број националних друштава, по позиву; међу тим националним друштвима је био и
Црвени крст Србије. Резултат двогодишњег рада је посебна, Резолуција 2, коју је усвојила 30.
Међународна конференција Црвеног крста и Црвеног полумесеца, одржана 26. до 30.
новембра 2007. године у Женеви.
У уводном делу Резолуције наведени су сви претходни акти и кораци који су
предузимани у Међународном покрету, да би се ово питање што потпуније уредило, међу
којима је, наравно, најважније позивање на Основне принципе и раније усвојене резолуције у
Међународном покрету, које се односе на примену принципа независности и положај
националних друштава као помоћних органа јавних власти у хуманитарној области.
Најважнији је оперативни део Резолуције 2, којим се утврђује неколико ставова,
кључних за разумевање саме суштине тог важног проблема.
Прво, Резолуција несумњиво потврђује да су државе, односно јавне власти
првенствено одговорне да обезбеђују хуманитарну помоћ угроженим лицима на својој
територији, а да национална друштва имају првенствени циљ да им у томе помажу и да
допуњавају њихово деловање.
Из тога сасвим јасно произлази да национална друштва не могу преузимати
одговорност за стање у хуманитарној области; она за то немају ни правне, ни материјалне
односно друге капацитете. Али, национална друштва не могу ни остати по страни; дужна су
да ангажују своје капацитете да допуњавају напоре јавних власти у извршавању њихових
одговорности.
Резолуција тражи од националних друштава и надлежних јавних власти да учврсте и
уравнотеже своје односе, уз јасно прецизирање реципрочних одговорности и уз непрекидни
дијалог на свим нивоима организовања једних и других, унутар оквира које договоре за
хуманитарну акцију.
То подразумева да односи између националног друштва и надлежних јавних власти
треба да буду и јасно утврђени и дугорочни, али да се не могу сматрати заувек дефинисаним;
неопходан је непрекидни дијалог на различитим нивоима организовања, који ће пратити све
промене и потребе које се догађају у тој области.
Посебно је значајна тачка 3. Резолуције, којом се констатује да се односи јавних власти
и националних друштава заснивају на врло специфичном партнерству, заснованом на
узајамним одговорностима и користима и на међународном и националном праву.
Национално друштво и јавне власти треба да се усагласе о подручјима у којима национално
друштво допуњава или замењује јавне власти; национално друштво мора да буде у стању да
своје услуге пружа, у свако доба у складу са Основним принципима, посебно принципима
179
неутралности и независности и у складу са обавезама које су предвиђене Статутом
Међународног покрета, који је усвојен на Међународној конференцији и са којим су се
сагласиле и државе.
Национално друштво је дужно да размотри сваки захтев јавних власти у хуманитарној
области да извршава своје хуманитарне активности у оквиру свог мандата.
Међутим, државе су обавезне да се уздрже од било ког захтева националном друштву
да извршава активности које би биле у сукобу са Основним принципимја и Статутом, као и
мисијом Међународног покрета. Национално друштво има обавезу да такав захтев одбије, уз
наглашавање да је нужно да јавне власти поштују такву одлуку.
Из наведеног у тачки 3. Резолуције произлази неколико важних закључака:
Односи између националног друштва и јавних власти у хуманитарној области треба да
буду партнерски; подручја деловања националног друштва као помоћног органа јавних
власти у хуманитарној области треба да буду заједнички утврђена; национално друштво,
у тим односима, мора да задржи право да своје акције спроводи само у складу са Основним
принципима, Статутом и мисијом Међународног покрета; национално друштво мора да
задржи право да одбије ангажовање у акцијама које нису у складу са Основним принципима,
Статутом Међународфног покрета и мисијом; национално друштво мора да размотри
сваки захтев јавних власти у хуманитарној области и да одбије ангажовање ако је оно у
супротности са Основним принципима, Статутом и мисијом Међународног покрета.
Коначно, важно је истаћи да се сви наведени принципи у односима између јавних
власти и националног друштва примењују и кад национално друштво своје санитетске
капацитете уступа војсци у оружаном сукобу. И у том случају, иако се ти санитетски
капацитети подвргавају војној дисциплини, они морају задржати аутономију која им
омогућава да поштују Основне принципе, укључујући принцип неутралности, који је
несумњиво у оружаном сукобу од посебног значаја и који им осигурава да се јасно разликују
од војних и других органа.
Нема сумње да смо, усвојеном резолуцијом, добили важан документ који омогућава да
се јасно и прецизно одреди садржај принципа независности и, такође, јасно и прецизно,
одреди суштинско значење улоге „помоћног органа јавних власти у хуманитарној области”.
Важно је напоменути да Резолуција обавезује и национална друштва и државе, јер су
их заједнички усвојили.
18
18
Црвени крст Србије
Текст сачинио проф Миодраг Старчевић, правни саветник у Црвеном крсту Србије
180
810.) На основу чл. 41. и 95. Статута Црвеног крста Србије, Скупштина Црвеног крста Србије
на седници одржаној 15. октобра 2007. године, усвојила је
Е Т И Ч К И
К О Д Е К С
за волонтере и запослене у Црвеном крсту Србије
Запослени и волонтери у Црвеном крсту Србије и његовим саставним
деловима су обавезни:
- да поштују, примењују у свим активностима и промовишу Основне
принципе Међународног покрета црвеног крста и црвеног полумесеца:
хуманост,
непристрасност,
неутралност,
независност,
добровољност, јединство и универзалност;
- да шире знање о међународном хуманитарном праву и промовишу
хуманитарне вредности за које се залаже Међународни покрет;
- да доприносе остварењу мисије Међународног покрета и мисије Црвеног
крста Србије;
- да се старају о правилној употреби знака црвеног крста и да се ангажују
на спречавању његове злоупотребе или погрешне употребе;
- да доприносе јачању угледа и информисању о активностима и акцијама
Црвеног крста Србије;
- да заступају угрожена лица и штите интегритет и људско достојанство
свих лица којима Црвени крст Србије пружа било какву помоћ и да чувају као
најстрожу тајну све податке о њима до којих дођу у току акција и активности
Црвеног крста Србије;
- да доприносе усавршавању и примени
активностима и акцијама Црвеног крста Србије;
највиших
стандарда
у
- да се непрекидно лично усавршавају и стичу нова знања неопходна за
обављање конкретних послова и задатака у мандату Црвеног крста Србије;
- да унапређују рад организације и посебно начин обављања послова за
које су непосредно задужени;
181
- да поштују надлежности и овлашћења органа и појединаца утврђене
Статутом и другим прописима Црвеног крста Србије и да се баве пословима и
задацима који
им буду додељени у складу са тим надлежностима и
овлашћењима;
- да доприносе развоју солидарности међу људима и добровољности као
принципа рада у Црвеном крсту Србије;
- да развијају пријатељске односе међу члановима и волонтерима Црвеног
крста Србије;
- да уважавају мишљења других и развијају висок степен толеранције у
комуникацији међу члановима Црвеног крста Србије, са корисницима услуга
Црвеног крста Србије и јавношћу;
- да се упознају са правилима која важе у Међународном покрету, да их
доследно и у потпуности примењују и поштују у свим активностима и акцијама у
којима учествују;
- да поштују људска права сваког појединца и свих друштвених група, без
било какве дискриминације по било ком основу и да се залажу за њихово опште
поштовање ;
- да штите и правилно користе имовину Црвеног крста Србије која им је
поверена за обављање задатака, да поштују прописе о набавкама и другим
начинима стицања имовине;
- да не врше повреде закона и других прописа, међународних и
унутрашњих;
- да не злоупотребљавају у било ком виду чланство у Црвеном крсту
Србије за личну корист или за стицање имовинске или било које друге користи
или предности;
- да не примењују било који облик дискриминације при запошљавању или
другим облицима ангажовања лица у Црвеном крсту Србије и да не фаворизују
појединце у том погледу, на основу блиских рођачких, пријатељских и других
сличних односа;
182
- да не закључују било какве послове са угроженим лицима, било да су
корисници помоћи Црвеног крста Србије или нису;
- да се не ангажују на било који начин у обављању послова који нису у
складу са законом;
- да не носе оружје или експлозивна средства било које врсте за време
ангажовања у активностима или акцијама Црвеног крста Србије;
- да се уздржавају од било каквог политичког деловања и испољавања
политичких ставова за време док су ангажовани у активностима или акцијама
Црвеног крста Србије;
- да не прихватају било какво јавно иступање у име Црвеног крста Србије,
без овлашћења надлежних органа;
- да све спорове са Црвеним крстом Србије или појединцима у Црвеном
крсту Србије решавају у оквиру органа Црвеног крста Србије и да не износе или
коментаришу те спорове у јавности;
- да не примају било какве поклоне или услуге за задатке обављене у
оквиру Црвеног крста Србије, осим симболичних: оловка, роковник, календар и
сл;
- да не омогућавају било ком трећем лицу остваривање материјалне или
друге личне користи противно Статуту и интересима Црвеног крста Србије.
- да се упознају са садржајем Етичког кодекса у целини и прихвате сваку
одговорност у складу са Статутом и другим прописима Црвеног крста Србије у
случају повреде Етичког кодекса Црвеног крста Србије.
Председник
Црвеног крста Србије
Проф. др Драган Радовановић
183
.
Е Т И Ч К И
К О Д Е К С
И З Ј А В А
О
П Р И Х ВАТ А Њ У
Ја _______________________________,изјављујем да сам примио,прочитао и разумео
Етички кодекс Црвеног крста Србије и да прихватам да се придржавам његових одредби и
услова,поштујем и примењујем утврђена етичка начела,мисију и основне принципе Црвеног
крста и Црвеног полумесеца.
______________________
( потпис )
_________________
( брпј лк )
Изјава је дата _________________ 200 ___ године,у просторијама Црвеног крста
__________________,што се потврђује потписом и печатом одговорног лица.
За Црвени крст
_____________________
М.П.
184
811.)
Ц Р В Е Н И
К Р С Т
С Р Б И Ј Е
ПЛАН АКЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА СРБИЈЕ
ЗА ПЕРИОД 2010 – 2014 ГОДИНА
Београд,
Новембар 2010.
185
Мисија Црвеног крста Србије, Статут, члан 8
да олакшава људску патњу, са задацима: да пружа помоћ угроженим лицима у случају
ратних сукоба, природних, еколошких или других несрећа, спасава угрожене животе и
здравље људи и шири знања о међународном хуманитарном праву, да превентивно
делује и просвећује грађане у области здравствене и социјалне заштите и унапређује
хуманитарне вредности у друштву и, у случају стања потреба, пружа социјалну
заштиту и збрињавање.
План акције Црвеног крста Србије заснован је на обавези остваривања мисије,
стратегије Међународне Федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца до 2020.
године, извршавању јавних овлашћења и програма Црвеног крста утврђених Законом о
Црвеном крсту Србије и другим законима којима су регулисане поједине области рада
Црвеног крста, стратегијама Владе Републике Србије у чије спровођење је укључен Црвени
крст (у прилогу Плана) и статутарним обавезама и овлашћењима, према организацијама
Црвеног крста у Републици Србији.
Човек и његове потребе биће у средишту активности Плана акције Црвеног крста
Србије за период 2010 - 2014 година. Поред помоћи људима у невољи, велика пажња
посветиће се раду са младима и улагању у будућност.
Интензивни напори биће учињени да се обезбеде стабилни извори финансирања и
функционисања организација Црвеног крста, кроз примену у пракси Закона о Црвеном
крсту Србије, и отварању свих по закону предвиђених извора финансирања активности
Црвеног крста.
Приоритетни задатак биће правилно позиционирање организације Црвеног крста у
свакој средини – у складу са потребама средине и задацима који се тиме постављају пред
Црвњени крст, као и са могућностима организације да на те задатке одговори.
Основу Плана чине значајни капацитети организације Црвеног крста у нашој
земљи, потреба да се ти капацитети стручно и оперативно изграђују и користе као
континуирани процес, а у циљу благовременог и квалитетног одговора на хуманитарне
потребе у заједници.
Преко своје развијене мреже организација, Црвени крст Србије има циљ да побољша
живот угроженим људима ангажовањем снага човечности.
Основни мото у спровођењу Плана акције Црвеног крста Србије за период 2010 –
2014 године биће мото из Стратегије Међународне Федерације друштава Црвеног крста и
Црвеног полумесеца до 2020. године
„Очување живота - промена ставова“.
186
Као организација која помаже надлежним државним органима у хуманитарној области,
Црвени крст Србије ће кроз програмске активности и развој сопствених капацитета неговати
партнерство са свим друштвеним субјектима, а посебно са стручним институцијама и
организацијама и невладиним сектором у циљу реализације јавних овлашћења, унапређења
програма и услуга.
У том циљу вршиће континуиране едукације волонтерског и професионалног
кадра и периодичне стручне провере компетентности и мотивисаности за рад.
Оствариваће сарадњу и са другим заинтересованим субјектима и партнерима у земљи и
иностранству.
Усмеравајући своје ангажовање у наредном четворогодишњем периоду на борбу против
сиромаштва, на здравље људи у заједници, на изградњу хуманих односа у друштву и
очување мира, на даље оспособљавање организације Црвеног крста за деловање у случају
несреће, уважавајући искуства протеклог тешког периода, Црвени крст Србије утврђује
своје основне програмске приоритете у десет кључних области деловања.
Ове области деловања усмерене су на вршење јавних овлашћења, и реализацију
програма који произилазе из мисије Црвеног крста, а не представљају јавна овлашћења, како
је и предвиђено Законом о Црвеном крсту Србије.
1. Социјална делатност
Активности Црвеног крста Србије и његових саставних делова биће усмерене на
обезбеђивање и пружање хуманитарне помоћи најосетљивијим категоријама грађана,
становништву у стању социјалне потребе, избеглим и интерно расељеним лицима, као и
другим категоријама становништва.
Црвени крст Србије ће кроз програме и услуге намењене најосетљивијим категоријама
становништва, кроз промоцију принципа солидарности и бриге за сваког појединца у
заједници, кроз своју мрежу обучених волонтера у свим срединама, настојати да препознаје
вишеструку природу сиромаштва и својим одговором на потребе угрожених, буде поуздан
ванинституционални партнер социјалној заштити, кроз сарадњу са стручним институцијама
социјалне заштите.
Континуирано ће се пружати помоћ угроженом становништву Косова и Метохије.
Акције солидарности које ће бити иновиране и маркетиншки осмишљне биће одговор
организације Црвеног крста на свакодневне потребе у свакој средини, као и потребе које могу
бити последица еколошких и других несрећа.
Посебну пажњу Црвени крст Србије ће усмерити својим посебним програмима и на
потребе старих и болесних, маргинализованих група, раду са ромском децом,
хендикепираном децом и децом из социјално угрожених породица, а значајна пажња биће
посвећивана опоравку деце у одмаралиштима Црвеног крста и у иностранству.
Улагаће се напори за одржање програма народних кухиња док објективна потреба за овим
програмом буде постојала у Србији.
187
Интензивираће се дефинисане активности Црвеног крста током Месеца солидарности, у
периоду 14.септембар – 16.октобар сваке године.
Црвени крст Србије ће спроводити активности Програма борбе против трговине
људима као члан Националног тима Републике Србије за борбу против трговине људима и
Европске мреже Националних друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца за борбу
против трговине људима са циљем да се смањи ризик од трговине људима и ублажи људска
патња изазвана овом појавом, кроз оперативне активности и изградњу капацитета Црвеног
крста Србије.
2. Прва помоћ и реалистички приказ повреда, стања и обољења
Приоритети Црвеног крста Србије у области прве помоћи, за наредни четворогодишњи
период су следећи:
1. Постићи шири обухват циљних група становништва у оспособљавању за пружање
прве помоћи. Поред карегорија чија је обука у складу са јавним овлашћењима Црвеног
крста Србије (припадници цивилне заштите, јединице за деловање у несрећама Црвеног
крста и јавне службе са законском обавезом у вези са одговором на масовне несреће),
овај циљ се превасходно односи на групације становништва које су због старосне доби,
врсте занимања или других специфичних потреба (нпр. учесници у саобраћају- возачи)
посебно изложене ризику.
2. Мотивисати што већи број младих да се ангажује на вршњачком ширењу знања о
првој помоћи, на развоју алтруизма и хуманих међуљудских односа. Поред обука у
првој помоћи, то подразумева такмичења екипа Омладине и Подмлатка у првој помоћи и
рад на промотивним активностима у области прве помоћи.
3. Развити програме обуке у првој помоћи, добро прилагођене потребама циљних
група. Из постојећих стандардних програма обуке у првој помоћи Црвеног крста је
потребно развијати специфичне модуле који ће одговорити потребама сваке циљне групе
у складу са врстом и степеном ризика од повређивања или обољевања.
4. Унапређивати обуку у првој помоћи коју спроводи Црвени крст Србије на темељима
савремених европских принципа у овој области. То пре свега подрзумева програм
прве помоћи базиран на стручним и научним сазнањима (Evidence based First Aid) и обука
прве помоћи која је базирана на индивидуалном напредовању сваког полазника и
усвајању нових вештина (Competence based training).
5. Хармонизација програма и садржаја обуке у првој помоћи Црвеног крста Србије са
стандарднима Међународне федереције, односно Европског референтног Центра за
едукацију у области прве помоћи. То се односи на постојеће стандарде, као што су
Европски сертификат прве помоћи – EFAC, Европски сертификат за обуку у примени
аутоматског дефибрилатора – ECAC, и Европски приручник прве помоћи – EFAM, али и на
будуће стандарде и препоруке које буду установљене од стране Европског референтног
центра.
188
6. Очувати улогу водеће организације у Србији у области прве помоћи и радити на
развоју и унапређењу односа са партнерским организацијама и институцијама које
делују у овој области. Потребно је контнуирано развијати и унапређивати сарадњу у
области прве помоћи са ресорним Министарствима Владе Србије, са струковим
органиозацијама и институцијама у Србији, као и на међународном плану, односно са
другим деловима Покрета Црвеног крста и другим међународним организацијама које
делују у овој области.
7. Развој активности Црвеног крста Србије у области прве помоћи путем којих се
остварује могућност самофинансирања организације (пружање услуга из области
прве помоћи, према члану 10. Закона о Црвеном крсту Србије- комерцијалне обуке за
запослене и за возаче, организовање обезбеђења јавних скупова екипама прве помоћи и
друго).
8. Развој едукативних средстава Црвеног крста из области прве помоћи- практичних и
прилагођених потребама корисника (књиге, приручници, лифлети, постери, видео
материјал и др). Када је у питању популација младих, то подразумева коришћење
учење путем
модерних технологија учења (мултимедијални едукативни компелти,
интернета и сл.)
3. Промоција и омасовљавање добровољног давалаштва крви
У складу са јавним овлашћењем Црвеног крста, рад у мотивацији добровољних давалаца
крви биће усмерен на ширење мреже обучених волонтера који ће допринети повећању броја
давалаца крви. Ова активност одвијаће се у складу са принципима „добровољно,
анонимно, ненаграђено», а у циљу oбезбеђивања довољних количина безбедне крви у
Републици Србији, и достизања циља од 4% броја давалаца крви у односу на број
становника.
У складу са Законом о Црвеном крсту Србије и Законом о трансфузиолошкој делатности,
као и Стратегијом обезбеђења довољних количина крви и деривата од крви , а у складу са
препорукама Светске здравствене организације и Савета Европе бр Р 95 15 у овој области
биће и следећи:
• Повећање броја Клубова 25 у Србији којим се постиже шира промоција добровољног,
анономног и ненаграђеног давања крви код младих људи, увећава број волонтера при
организацији Црвеног крста који се баве промоцијом давалаштва крви, регрутовање
нових давалаца крви и подмлађивање структуре давалаца крви
• Ревизија врсте и броја знакова признања за добровољне даваоце крви и поводом
добровољног давалаштва крви ради економичнијег, ефикаснијег и адекватнијег
изражавања поштовања према даваоцима крви
• Организовање довољног броја акција давања крви у Србији а за постизање
континуираног обезбеђивања довољних количина крви, са посебним акцентом на
зимске и летње месеце- сезонске несташице.
189
4. Подмладак и омладина
Развојне активности у раду са младима, њихово правилно усмеравање, борба против
насиља међу младима и против болести зависности и ХИВ/АИДСа, као и борба против
трговине људима су најзначајније активности у овој области, које ће реализовати Црвени крст
Србије и његови саставни делови у периоду 2010 – 2014.
Све активности ће бити реализоване кроз вршњачку едукацију.
Интензивно ће се радити на мотивацији деце и младих, у складу са Правилником о
организовању и деловању младих, да се укључе у акције и програмске активности Црвеног
крста, и да кроз волонтерски рад дају свој допринос у реализацији програма и пројеката које
спроводи Црвени крст.
Програми традиционалних летњих школа хуманости и кампови за младе у наредном
периоду биће основе за развој волонтерске базе и укључивање младих у посебне програмске
активности Црвеног крста, али и допринос организације Црвеног крста изградњи и неговању
хуманих вредности и односа, толеранције и разумевања у свим сегментима друштвеног
живота.
У складу са Законом о Црвеном крсту Србије, Стратегијом младих, Стратегијом
подстицања рађања, Стратегијом за смањење сиромаштва, Миленијумским циљевима,
приоритети Црвеног крста Србије у овој области у наведеном периоду су следећи:
• Повећање броја организација Црвеног крста које имају Омладинске теренске јединице
које функционишу у складу са Правилником о организовању и деловању младих у
Црвеном крсту Србије
• Повећање броја организација Црвеног крста које имају капацитете, односно
компетентне људске ресурсе за организовање Јединственог система обуке младих као
и обука из области Промоција хуманих вредности
• Формирање базе података на националном и локалном нивоу о броју едукованих
младих волонтера у наведеним областима
• Израда едукативног материјала и то Приручника за подмладак и омладину и допуна
постојећег приручника „Промоција хуманих вредности“ (два нова модула)
• Унапређивање сарадње са релевантним министарствима и другим релевантним
партнерима, посебно школама.
5. Дифузија
Дифузија је ширење знања о међународном хуманитарном праву и Основним принципима
и идеалима Покрета, како би они били прихваћени и поштовани и допринели хуманитарном
раду.
Обавеза Црвеног крста Србије је да шири знање о основним принципима Црвеног
крста/Црвеног полумесеца и међународном хуманитарном праву јасно је наведена у Статуту
и Закону о Црвеном крсту Србије.
Визија у овој области је да Црвени крст Србије буде признат као водећа хуманитарна
организација у Србији, референтни чинилац кад је у питању дифузија међународног
190
хуманитарног права, и има позитивну слику у јавности како би лако могао да стигне до жртава
несрећа које је изазвао људски фактор и природне непогоде.
Мисија у овој области је да Црвени крст Србије одржава и изграђује већ постојеће
капацитете да би ефикасно могао да прикаже у позитивном светлу Национално друштво, као
и његов мандат, улогу у заједници и активности, како би у целости обезбедио неопходну
подршку јавности.
Општи циљеви Плана акције у овој области су следећи:
Ојачати и очувати постојеће капацитете Црвеног крста Србије за ширење знања о
међународном хуманитарном праву и основним принципима Црвеног крста и Црвеног
полумесеца како на циљне групе унутар саме организације тако и на оне ван ње, да би се
учврстио кредибилитет и имиџ националног друштва.
Задржати садашњу структуру на нивоу седишта и центара за дифузију, обновљати и
развијати мрежу дифузера и користити успостављене механизме за праћење кретања
обучених волонтера.
Користити и развијати стандардизовани план и програм обуке и константно вршити
процену стварних потреба на плану обуке на нивоу локалних организација. Методологија
обуке биће стално ажурирана.
Анализирати средства за рад која се користе на предавањима у области дифузије и у
складу са потребама и могућностима израђивати додатне материјале и средства.
Црвени крст Србије ће проширити активности дифузије намењене оружаним снагама,
државним властима, невладиним организацијама, Покрету ЦК/ЦП (сарадњи са другим
националним друштвима) као и јавности уопште како би било боље схваћено и обезбедило
подршку државе и јавности за своје програме.
Константно пратити дешавања у Покрету ЦК/ЦП у области дифузије, примењивати
нове смернице и упутства, пратити дешавања на међународном плану у области развоја и
примене међународног хуманитарног права би се имплементација програма дифузије
одвијала у складу са актуелним кретањима на међународном плану.
6. Здравствено превентивна делатност
У складу са Законом о Црвеном крсту Србије и Законом о јавном здрављу РС и
Стратегијама о јавном здрављу, Стратегијом о контроли дувана, Стратегијом о здрављу
младих, Стратегијом хроничних незаразних болести и другим документима, приоритети
Црвеног крста Србије у овој области су следећи:
• Редефинисање приоритета Црвеног крста у Србији у светлу донетих стратегија у
Републици Србији,
• Сачињавање стандардизоване обуке волонтера и сарадника Црвеног крста у области
јавног здравља, а у складу са дефинисаним приоритетима
• Успостављање синхронизоване сарадње са носиоцима одговорности у држави за јавно
здравље и операционализовање те сарадње на свим нивоима организовања Црвеног
крста.
191
На широком пољу здравствено превентивних активности, Црвени крст Србије ће приоритетно
развијати програмске активности утврђене као јавна овлашћења у Закону о Црвеном крсту
Србије, са посебним нагласком на:
- превенцију болести зависности
- превенцију ХИВ/АИДСа
- превенцију полно преносивих болести
- промоцију здравих стилова живота кроз школу здравља Црвеног крста
- и друге активности.
7. Припрема и деловање у несрећама
Јавно овлашћење у области припреме за деловање у несрећама и правовремени одговор
на несреће и јачање капацитета у овој области у свим саставним деловима Црвеног крста
Србије, биће један од највиших приоритета у Плану акције 2010-2014.
. Општи циљ ове активности је достизање високог степена оперативности структуре и
мреже, јачање капацитета у овој области у свим саставним деловима Црвеног крста Србије,
обучености тимова, набавци опреме, као и припреми управљачких структура Црвеног крста
Србије за ефикасан и квалитетан одговор на несрећу.
Све активности одвијаће се у складу са ближе дефинисаним задацима Црвеног крста у
Закону о ванредним ситуацијама и цивилној заштити.
У ову област деловања ће бити укључени сви садржаји рада Црвеног крста- од прве
помоћи, кућне неге, хигијенско превентивне заштите, социјално-хуманитарних активности,
здравствено- превентивног рада и материјално-техничког оспособљавања организације.
У постизању општег циља, Црвени крст Србије ће развијати следеће правце
активности:
-
обука одговарајућих актера у друштву путем вежби, симулација и превентивних
активности у интересу смањења ризика и претњи
обука екипа и тимова Црвеног крста за одговор на несрећу
опремање организација Црвеног крста адекватном и неопходном опремом за
деловање у несрећама
сарадња и координација са свим друштвеним субјектима укљученим у задатке и
послове деловања у ванредним ситуацијама.
8. Међународна сарадња
Црвени крст Србије је у обавези и да на међународном плану афирмише рад сваке
своје организације, доприносећи угледу и Републике Србије, државе на чијој читавој
територији делује као једино признато национално друштво.
Стратешка документа која чине основу за ову активност су:
1. Устав Републике Србије,
192
2.
3.
4.
5.
Споразум о Стабилизацији и Придруживању,
Србија и регионална сарадња,
Косово и Метохија - међународни аспекти и
Контрола наоружања.
Приоритети у овој области су следећи:
•
•
•
•
Унапређење односа са партнерима у Међународном покрету Међународном
федерацијом друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца као и са другим
владиним и невладиним организацијама (агенцијама Уједињених нација, и
другим) кроз успостављање респектабилне, партнерске позиције у овим односима
могуће је кроз обезбеђење двосмерне комуникације, размену знања и искустава и
посебно одговорно и транспарентно реализовање преузетих обавеза.
Развој билатералних односа кроз очување и унапређење сарадње са
традиционалним партнерима, активна сарадња у регији југоисточне Европе посебно са
суседним националним друштвима, успостављање садржајније сарадње са великим
националним друштвима из Америке и Азије и другим.
Учешћа на међународним скуповима како у Међународном покрету тако и у другим
организацијама у којима остварујемо чланство, омогућавају да се остварује размена
искустава и стичу нова знања.
Подршка раду свим организацијама које делују у саставу Црвеног крста Србије
оствариваће се кроз примену Упутства о остваривању међународне сарадње у
Црвеном крсту Србије.
Сарадња са државним органима у земљи и дипломатско – конзуларним
представништвима у иностранству део је уобичајених, добро и стабилно изграђених
садржаја.
У програму Миграција који садржии промоцију хуманих вредности, активности биће
усмерене на помоћ најугроженијима у популацији миграната
на територији Србије:
избеглицама из земаља бивше СФРЈ, ирегуларним
мигрантима смештеним у
Прихватилишту за странце, држављанима Србије којима је укинут статус азиланата у
земљама западне Европе и који се по основу споразума о реадмисији враћају у нашу земљу.
Црвени крст Србије ће у овој области деловати механизмом системске помоћи са
аспекта хуманитарне помоћи, заштите, здравствене превенције и заступање права на азил у
Републици Србији као једног од основних људских права.
9. Организација и развој
Црвени крст Србије усмераваће своје активности у организационом развоју
процењујући унутрашње снаге и слабости, на потребу остварења мисије у њеном пуном
значају, као и стварање услова за успешан рад и функционисање организација Црвеног крста
у целој земљи у материјалном, техничком и кадровском смислу.
Радиће се на решавању трајних и најважнијих питања постојање и
финкционисања организације Црвеног крста, на практичној примени Закона о Црвеном
193
крсту Србије (Закон о Црвеном крсту Србије се налази на сајту Међународне федерације
друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца као пример доброг Закона).
Интензивне активности биће усмерене ка отварању свих по Закону о Црвеном крсту
Србије предвиђених потенцијалних извора финансирања, како би се постигло стабилно
финансирање и функционисање организација Црвеног крста.
Улагаће се напори да локалне самоуправе поштују Закон о Црвеном крсту Србије што
ће допринети успостављању правог места за организацију Црвеног крста у друштву, у
складу са потребама заједнице и задацима који се постављају пред организацију Црвеног
крста, као и са њеним могућностима.
Пратиће се доношење нових закона ради правилног дефинисања улоге Црвеног
крста у њима, и то у складу са одредбама Закона о Црвеном крсту Србије
Развијаће се систем унутрашње контроле и функционисање организација Црвеног
крста у складу са нормативним актима која регулишу рад и специфичност организације
Црвеног крста.
Изузетна пажња и подршка пружаће се организацијама Црвеног крста на Косову и
Метохији кроз очување и јачање структуре и помоћ угроженом становништву.
У складу са постојећим потребама одржаваће се систем дистрибуције хуманитарне
помоћи, опреме и техничких средстава за потребе одговора на несрећу и планираних
програмских активности како би организације Црвеног крста у целој земљи биле спремне за
правовремено деловање.
Посебна пажња биће посвећена објектима и одмаралиштима Црвеног крста и
очувању њихове основне намене, програмских активности и непосредне социјално –
хуманитарне функције, у смислу њиховог оптималног и наменског коришћења.
Чиниће се напори за денационализацију имовине Црвеног крста у свим саставним
деловима.
Развијаће се највиши стандарди пословно-финансијског система и менаџмента у
правцу планирања, буџетирања, правдања средстава и извештавања по програмима и
пројектима према донаторима финансијских средстава и материјалних добара, и у односу на
средства остварена по Закону о Црвеном крсту Србије и Закону о играма на срећу.
Значајна пажња биће посвећена раду управних органа Црвеног крста Србије и комисија
Управног одбора, и унапређењу односа управљачких и руководећих структура.
10. Служба тражења
Рад у овој области заснован је на обавезама које је наша земља преузела потписивањем
Женевских конвенција 1949. године и допунских протокола 1977. године.
На основу усвојене Стратегије успостављања породичних веза од 2008. до 2018.
године Међународног Комитета Црвеног крста и других докумената везаних за
спровођење ове Стратегије, приоритетни задаци Службе тражења у следеће 4 године су:
Прихватање, покретање и рад на тражењу лица чији је нестанак везан за сукобе у
претходној Југославији.То подразумева сталне контакте са породицама несталих,директно
или преко њихових Удружења, и Државном комисијом за нестала лица, и рад на ажурирању
електронске базе података везано за ове случајеве.Истовремено, формираће се и и
194
развијати архива ових захтева, кроз прикупљање и одлагање свих писаних докумената
везаних за сваки покренути случај.
Како је Стратегијом предвиђено пуно ангажовање Службе тражења на успостављању
прекинутих породичних веза иземеђу чланова породица у случајевима елементарних и
других катастрофа, један од приоритета биће интензивна и редовна обука припадника
јединица за деловање у несрећама, који су задужени за послове Службе тражења и њено
функционисање у овим приликама. Урадиће се нови програм обуке и јединствени обрасци за
евиденцију свих категорија којима се Служба бави .
Један од приоритета у следећем периоду биће редован контакт и размена искустава
са Службама тражења других Националних друштава, што је такође једна од важних
препорука Стратегије и циљ који треба да остваре Национална друштва.
Црвени крст Србије ће реализовати и следеће активности:
- подржавати, програмски подстицати и повезивати успешне организације на терену
као значајан фактор успешног хуманитарног одговора на потребе у локалној заједници, али и
Републици у целини
- даље унапређивати рад и активност у организацијама које су на путу јасно
дефинисаног програмског развоја
- пружати помоћ у функционисању, оспособљавању кадрова и утврђивању програма у
’’малим’’, недовољно развијеним организацијама,
- унапређивати сарадњу са медијима у циљу информисања грађана о програмима рада и
њиховој реализацији, али и испуњавају мисије у делу широке промоције хуманитарних
вредности,
- посвећивати пажњу јачању и ширењу волонтерске базе Црвеног крста кроз стручно
оспособљавање и јачање мотивације за конкретне програмске активности,
- неговати добру сарадњу са државним институцијама и државним органима
испуњавајући своју функцију „помоћног органа власти у хуманитарној области“
- сваке године биће укључен у обележавање свих међународно утврђених дана који су
блиски Мисији Црвеног крста.
Кроз све представљене приоритете биће реализовани и стратешки циљеви Међународне
Федерације Црвеног крста и Црвеног полумесеца до 2020 године, и то:
1. Припреме за деловање у несрећама, очување живота, заштита животне околине и
успешна обнова после несрећа и криза
2. Здравље и безбедан живот
195
3. Промоција социјалне укључености и културе ненасиља и мира
У односу на утврђене програмске приоритете и визију даљег развоја, а у циљу
испуњавања МИСИЈЕ, Црвени крст Србије ће пратити и координирати све програме и
пројекте усвојене у Црвеном крсту Србије, залажући се за уважавање степена развијености,
различитости потреба и могућности организационих целина националног друштва.
У остваривању оперативног циља: ’’Национално друштво које добро функционише’’, по
међународно признатим стандардима, Црвени крст Србије
ће својим активностима
конкретним плановима и програмима рада, у складу са мотом Међународне федерације
друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, као и укупним активностима тежити
остварењу овог циља.
Новембар 2010.
ЦРВЕНИ КРСТ СРБИЈЕ
● Национална стратегија за младе
• Стратегија за борбу против дрога у Републици Србији за период од 2009. до 2013.
године
• Национална стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља
• Национална стратегија за борбу против ХИВ/АИДСа
• Стратегија борбе против трговине људима у Републици Србији
• Стратегија јавног здравља Републике Србије
• Стратегија дугорочног економског развоја српске заједнице на Косову и Метохији
• Стратегија контроле дувана
• Стратегија за обезбеђење адекватних количина безбедне крви и компонената
крви у Републици Србији
• Стратегија развоја здравља младих у Републици Србији
• Стратегија националне безбедности Републике Србије
• Стратегија за палијативно збрињавање
• Стратегија подстицања рађања
• Стратегија за превенцију и контролу хроничних незаразних болести
• Стратегија реинтеграције повратника по основу Споразума о реадмисији
• Стратегија за унапређење положаја Рома у Републици Србији
• Стратегија развоја социјалне заштите
• Национална стратегија о старењу 2006 – 2015.
• Стратегија унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији
• Стратегија за управљање миграцијама
• Стратегија за смањење сиромаштва
• Закон о безбедности саобраћаја на путевима
196
812.) ЗАКОН О УПОТРЕБИ И ЗАШТИТИ ЗНАКА И НАЗИВА ЦРВЕНОГ КРСТА18
Са коментаром
Знак црвеног крста, као обележје Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног
полумесеца, настао је са реализацијом саме идеје о потреби стварања Покрета, на првој,
оснивачкој седници Комитета петорице, касније Међународног комитета црвеног крста,
зачетника развоја Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
Знак је створен са намером да омогући несметано обављање санитетских активности и
обезбеди остваривање циљева због којих је Међународни покрет створен.
Првенствено, знак треба да омогући заштиту рањеника и болесника, санитетског особља
и санитетских објеката и опреме у оружаном сукобу, да допринесе напорима да се неизбежне
патње и разарања сведу на најмању могућу меру. Том, основном, циљу подређена је и
употреба знака у миру; она треба да омогући едукацију и „привикавање“ шире јавности да се
знаком обележавају људи и објекти, покретни и непокретни, који се баве хуманитарним
активностима заштите здравља и који имају посебну улогу у оружаном сукобу, а у миру се
припремају да ту улогу остваре, ако до оружаног сукоба дође.
Поред тога, знак има и битно другачију функцију; знак је и препознатљиво, видљиво
обележје које показује да се ради о организацијама Црвеног крста и појединцима који су
окупљени око идеје коју знак симболише. У том смислу, он треба да служи и као средство
којим се регрутују нови активисти, волонтери и професионалци, који ту идеју прихватају и
спремни су да јој служе.
Зашто и како је дошло до тога да један исти знак има две различите функције, различите
врсте употребе? Томе је допринео историјски развој. 1863. године знак је установљен за
волонтере Црвеног крста који помажу у оружаном сукобу војном санитету, у збрињавању
војних рањеника. 1864. године тај знак је признат и као знак заштите војног санитета. У оба
случаја, функција је била иста; заштита у време оружаног сукоба, за особље које ради на
задацима санитетске заштите.
Почев од 1863. године дошло је у свету до стварања националних друштава Црвеног
крста, којих данас има 186 (стање 2010). Не напуштајући првобитну функцију помоћи војним
рањеницима, национална друштва су постепено почела да развијају и многе друге
активности, како у време оружаног сукоба, тако и многобројне мирнодопске задатке, и то под
истим знаком. Увидело се да за те остале, несанитетске активности, национална друштва не
могу и не треба да траже посебну заштиту, која има смисла само у оружаном сукобу. Тако је
дошло до прихватања да знак има две различите функције; функцију заштите и функцију
обележавања припадности Црвеном крсту.
Чињеница да један исти знак има две различите функције, са различитим правним
дејством, може да доведе до забуне кад треба одредити о којој се врсти употребе ради.
Покушало се, због тога, да се створи нови знак, за једну или за другу функцију. Тај покушај
није успео, традиција је била јача, није било спремности код надлежних тела да се, било за
санитетску активност, било за разне хуманитарне активности националних друштава,
одрекну знака који је у свести људи везан за те делатности. Зато је остало непромењено
стање. Женевске конвенције од 1949. године, признајући две различите врсте употребе
знака, озакониле су то двојство и покушале су да уведу разлику у начину употребе.
197
Ово решење није идеално, јер ипак може да доведе до конфузије о којој врсти употребе
се ради. Али, прописи су прописи, и све државе су дужне да се придржавају тог решења. У
даљем коментару ће бити речи о томе како да се две врсте употребе знака разликују.
У току историјског развоја појавио се још један проблем. Знак установљен 1863. и 1864.
године је био јединствен за цео свет; црвени крст на белом пољу. Међутим, Турска је 1877.
године изјавила да неће употребљавати знак црвеног крста, јер он вређа осећања
муслиманског становништва, него ће користити знак црвеног полумесеца. Та пракса је,
касније, 1929. године, и озакоњена. Тиме је нарушено јединство знака. Више пута је
покушавано да се успостави јединство знака, али нико није хтео да се одрекне свог знака,
који је већ ушао у свест људи, као симбол хуманитарне заштите и помоћи. Тако су остала у
употреби два знака, црвени крст и црвени полумесец. Женевским конвенцијама од 1949.
године и Допунским протоколима уз те конвенције од 1977. године је озакоњено ово стање.18
Самим тим, међутим, проблеми око коришћења знакова нису решени. Јављале су се
многе идеје за увођење нових знакова, које су, углавном остајале нереализоване. Изузетак је
била идеја о усвајању новог знака који би омогућио да се реше проблеми у националним
друштвима, и државама, у којима постоји готово пропорционална подела на присталице
коришћења црвеног крста и црвеног полумесеца, као и онима у којима ни један од два знака
није прихавтљив. После вишедеценијске дискусије и разматрања, усвојен је 2005.
годинеТрећи допунски протокол уз Женевске конвенције којим је уведен и трећи знак. Знак
који је у облику црвеног ромба закренутог за 90 степени формално се зове знак
распознавања из Трећег допунског протокола, осим у Међународном покрету који користи
назив „црвени кристал“. Тај знак омогућава да се унутар кристала употребљава више знакова
(црвени крст, или црвени полумесец, или црвена Давидова звезда) или више њих заједно, у
националним друштвима која то желе, као знак припадности. Сам знак, без додатих знакова,
је знак заштите.
Треба напоменути да увођење новог знака не ствара обавезе за национална друштва,
нити државе, које не желе да било шта мењају, али им омогућава да тај знак користе у
случају деловања на територијама захваћеним оружаним сукобом, ако процене да то
побољшава њихову заштиту.
Према томе, данас је употреба знака утврђена јасним и прецизним правилима
међународног хуманитарног права (Женевским конвенцијама од 12. августа 1949. године,
Допунским протоколима уз те конвенције од 1977. и 2005. године). Одредбама ових, и неких
других међународних аката, пре свега Правилника о употреби знака црвеног крста и црвеног
полумесеца у националним друштвима, јасно и прецизно су прописани начини употребе
знака, лица и објекти који су овлашћени да га употребљавају и услови под којима се знак
може употребљавати у националним друштвима.
Уз то, државе које су потписнице и одговорне за примену наведених правила
међународног права, овлашћене су и обавезне да, својим прописима, детаљније уреде
конкретна питања употребе и заштите знака.
У Србији је то, још увек, уређено Законом о употреби и заштити знака и назива Црвеног
крста, од 4. октобра 1996. године.18
Само доследним и потпуним поштовањем слова и духа наведених међународних и
унутрашњих прописа може се обезбедити употреба знака у складу са основним циљевима и
смислом његовог усвајања као јединственог обележја.
198
Нажалост, у пракси се могу запазити бројни случајеви погрешне употребе, па и
злоупотребе знака. Само летимичан поглед ће нас уверити да се знак налази на многим
возилима на којима не би смео бити постављен, да се на средствима и на објектима на
којима се може употребљавати то чини на погрешан начин, да се чак и на објектима и
возилима Црвеног крста не употребљава, увек, на начин који је прописан.
Разуме се, контрола начина употребе знака и спречавање његове злоупотребе је,
првенствено, брига државе и државних органа. Али не може се порећи да то мора да буде и
брига Црвеног крста Србије и свих његових организација, јер је то знак под којим оне делују.
Покушавајући да олакшамо напоре организација Црвеног крста, на свим нивоима, да се
старају о правилној употреби знака, одлучили смо да припремимо овај коментар закона, који
треба да буде што је могуће потпуније објашњење одредаба Закона и практично упутство
свим организацијама за старање о правилној употреби знака, као сталној активности свих
организација, професионалаца и активиста. Он, такође, треба да буде обавезна литература
за све облике ширења знања о знаку црвеног крста.
При томе, Коментар ће, у неопходном обиму, указивати и на одредбе међународног права
које обавезују Републику Србију и Црвени крст Србије, као национално друштво. Ово је
потребно због тога што Закон не садржи, нити то може, сва правила која се односе на
употребу знака. Без допуне и објашњења тих правила, Коментар би био непотпун и мање
разумљив.
Такође, пре коментара појединих одредаба Закона, треба дати и једну напомену опште
природе. Наиме, Закон, у складу са правилима међународног права, полази од два
допуштена начина употребе знака: као знака заштите и индикативне употребе знака. И док је
употреба као знака заштите јасна, треба напоменути да индикативна употреба знака
подразумева два облика коришћења знака: као знака припадности, којим се истиче да лица,
објекти, возила итд, који га истичу припадају некој од организација Црвеног крста (било
националном друштву, било међународним организацијама, било националним друштвима
страних држава). Други облик индикативне употребе је коришћење знака као знака
означавања, који показује да се ради о лицима, објектима, возилима итд, која су ван
структура Црвеног крста, али су овлашћена да знак користе, јер се баве здравственим или
неким другим хуманитарним пословима који их овлашћују на такву употребу.
Треба увек имати у виду разлику између ове две употребе знака; индикативна употреба
не подразумева заштиту у оружаном сукобу.
Ово јасно произлази и из одредаба Закона, али је корисно то и изричито истаћи, јер се
ради о основним начелима у погледу употребе знака црвеног крста.
Члан 1.
Овим законом прописују се услови за употребу, начин употребе и заштита знака и
назива црвеног крста у Савезној Републици Југославији.
Ова одредба Закона је упућујућег карактера и само назначује садржај Закона, односно
питања којима се Закон бави.
Члан 2.
199
Знак црвеног крста је крст црвене боје, на белом пољу, који има четири једнака
крака.
У члану 2. је садржана дефиниција знака: у суштини, преузета је дефиниција из
изворних правила међународног права.
Из овако одређене дефиниције произлази неколико закључака, битних за употребу
знака.
Прво, једино овако дефинисан знак је знак црвеног крста; дакле, знак који има четири
једнака крака, црвене је боје и налази се на белом пољу. То је знак који је заштићен
међународним правом и унутрашњим прописима Републике Србије, и не може се
употребљавати на било који други начин, осим онога који је прописан Законом.
Са друге стране, било у коју сврху да се користи, он може да се користи само у том
облику; на белом пољу, црвене боје, са четири једнака крака и нису дозвољена никаква
одступања од тога; не сме се знак ни у ком облику стилизовати нити се мењати
међусобни однос дужине кракова, не сме се правити у перспективи, искошеног облика итд.
Из практичних разлога, знак може бити састављен од пет једнаких квадрата; тиме се
обезбеђује услов да дужина кракова буде једнака њиховој ширини.
Члан 3.
Право на назив црвеног крста има само Југословенски црвени крст.
Овај члан обезбеђује заштиту назива Црвеног крста, тако што прописује да у
Републици Србији само Црвени крст Србије, као наследник Југословенског црвеног крста,
има право да употребљава тај назив.
Ова одредба значи и да све организације у саставу Црвеног крста Србије имају право
да употребљавају и истичу тај знак, али нико ван тога. Не може ни једна друга
институција, нити орган, нити појединац да у било ком облику употребљава Црвени крст
ни као део фирме, предузећа и сл.
Члан 4.
Знак црвеног крста може се употребљавати као знак означавања, као знак
припадности и као знак заштите, у складу са одредбама Женевске конвенције за
побољшање положаја рањених и болесних у рату, Женевске конвенције за побољшање
положаја рањеника, болесника и бродоломника оружаних снага на мору, Женевске
конвенције о заштити грађанских лица за време рата, од 12. августа 1949. године,
Допунског протокола уз Женевске конвенције о заштити жртава немеђународних
оружаних сукоба (у даљем тексту: Женевске конвенције), у случајевима и под
условима прописаним Законом.
Знак црвеног крста као знак означавања и знак заштите употребљава се на
прописани начин.
Члан 4. указује на различите сврхе коришћења знака, које су предвиђене и правилима
међународног права. У суштини, знак има функцију заштите и индикативну функцију.
200
Индикативна употреба знака подразумева употребу знака као знака означавања и као
знака припадности организацији Црвеног крста. Јасно, коришћење знака као знака
заштите непосредно је везано за оружани сукоб и треба да обезбеди заштиту од напада и
других последица борбених дејстава лицима и објектима који су, овлашћено, обележени
знаком (припадници санитетских служби).
Врло важно је приметити да Закон, наводећи три начина употребе знака прописује да
се он употребљава на ова три начина, у складу са Женевским конвенцијама и Допунским
протоколом о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба. Пре свега, због
тумачења Закона, који, као и сваки закон, има празнина и недоречености. Оваква дикција
одредбе Закона нас упућује, и овлашћује, да кад постоји таква празнина или нејасноћа,
помоћ у правом значењу и тумачењу воље законодавца потражимо у тим правилима
међународног права.
Из даљег текста Закона биће јасно да ће та помоћ, у неколико случајева, бити
неопходна.
У другом ставу члана 4. садржана је одредба чије значење није сасвим јасно и која је
недоречена и оваква је сувишна, јер може изазвати само забуну. Наиме, из текста одредбе
по коме се знак као знак означавања и као знак заштите користи на прописани начин,
могло би се, неоправдано закључити да се као знак припадности може користити и на
начин који није прописан, или противно прописима. То, сасвим сигурно, није била намера
законодавца, а није ни у складу са циљем доношења самог закона.
Једино могуће тумачење ове одредбе, које потпору налази у Правилнику о употреби
знака Црвеног крста и Црвеног полумесеца у националним друштвима као
међународноправне основе за доношење и овог закона, је да је законодавац желео да
подвуче да се Законом не прописује ова употреба у целини и да се прописивање начина
индикативне употребе оставља и подзаконским прописима.
Иако за доношење подзаконских прописа Црвеног крста Србије не постоји посебно
овлашћење у Закону, треба имати у виду посебан статус и правни положај Црвеног крста
Србије, који подразумева да Црвени крст Србије аутономно и независно уређује своје
активности и овлашћења својих органа, у оквиру делокруга којим се бави. Осим тога,
наведени правилник овлашћује национална друштва Црвеног крста да уређују употребу
знака за своје активности и потребе, у складу са општим правилима. Ово је потпуније
предвиђено Правилником о употреби знака црвеног крста у организацијама Црвеног крста
Србије.
Члан 5.
У миру, знаком црвеног крста могу бити означени:
1) зграде, уређаји, санитетски материјал и превозна средства установа, организација и предузећа у области здравства и у области социјалне заштите за збрињавање лица којима је потребна стална медицинска нега (у даљем тексту: здравствене организације); 2) превозна и преносна средства других установа, организација и предузећа која се употребљавају за превоз рањених и болесних лица, по одобрењу Југословенског црвеног крста; 3) места одређена за пружање прве медицинске помоћи у насељима, на саобраћајницама, у предузећима и другим установама и организацијама као и места на којима је смештен санитетски материјал и опрема који служе за пружање прве медицинске помоћи. 201
Већ на први поглед се види да овај члан уређује индикативну употребу знака и то као знака означавања, у миру. Одредба је сасвим јасна и нема неког посебног разлога за коментар. Ипак, треба напоменути да је одредба и прецизна; наведени су сви субјекти који могу да употребљавају, у миру, знак као знак означавања. То значи да се круг субјеката који су овлашћени на овакву употребу знака исцрпљује онима који су наведени у овом члану и не може се, аналогијом, проширивати на друге субјекте. То подразумева да знак може употребљавати само установа, предузеће или организација која је по унутрашњим прописима регистрована за обављање ове делатности, а не и нека друга која се бави другом делатношћу и има здравствену службу за своје потребе. Притом, треба имати у виду да здравствене установе и организације представљају целину и не могу добро функционисати ако сви делови установе или организације не обављају своје послове несметано. Зато знак могу употребљавати на свим објектима, средствима и материјалу. Такође, знак може употребљавати не само здравствено, него сво особље (снабдевачи, возачи итд), без чије сарадње организација не може да обавља своју делатност. Нису овлашћене да употребљавају знак на возилима и преносним средствима амбуланте других предузећа које послове здравтсвене заштите обављају само за потребе заспослених у предузећу или сличне установе. Ове установе могу да употребљавају знак, као и друге организације и установе, на местима на којима се пружа прва медицинска помоћ: у насељу, на саобраћајници, као и на местима на којима је смештен материјал за пружање прве медицинске помоћи. Изузетак је у тачки 2. овог члана, у коме је дато овлашћење Црвеном крсту Србије да одобрава употребу знака другим установама, организацијама и предузећима, на возилима која превозе рањене и болесне. Међутим, треба имати у виду да то није потпуно слободно овлашћење ни за Црвени крст Србије и треба га тумачити дословно. Овакво одобрење се може дати само за возила за превоз рањених и болесних, али не и за превоз материјала и опреме, па макар они били и саанитетски, нити за превоз људи, осим санитетског особља које прати рањене и болесне. Треба запазити да су овим чланом Закона, на коришћење знака као знака означавања, овлашћени, углавном, субјекти који су у случају оружаног сукоба овлашћени да га користе као знак заштите. То је добро решење, јер коришћење знака као знака означавања има и едукативни карактер; јавност и сви заинтересовани органи се још у миру „навикавају“ на овлашћења тих субјеката да носе знак у оружаном сукобу и разликују их од свих других који то овлашћење немају. Члан 6.
Знак црвеног крста могу на прописани начин употребљавати, односно бити
означени тим знаком као знаком припадности:
1) запослени, зграде, средства и материјал Југословенског црвеног крста; 2) запослени, средства и материјал страних организација Црвеног крста и Црвеног полумесеца, док се у Савезној Републици Југославији баве хуманитарним акривностима. За време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања, знак припадности који употребљавају организације и лица из става 1. овог члана мора бити мањих димензија од знака заштите и не сме се стављати на траку око руке нити на кров зграде. 202
Као што се види из текста одредбе, знак као знак припадности је резервисан за
организације Црвеног крста, било национално друштво, било стране организације Црвеног
крста, док се у Србији баве одређеним хуманитарним пословима. Разуме се, те стране
организације Црвеног крста могу да се баве хуманитарним пословима у Србији само у
складу са српским прописима, али то није предмет овог закона, па Закон и не садржи
одредбе о томе.
Изузетно је важан став 2. којим се, у складу са правилима међународног права,
прописује употреба знака као знака припадности у ратном стању, стању непосредне
ратне опасности или ванредном стању. Смисао ове одредбе треба тражити у неспорним
правилима међународног права по којима организације Црвеног крста, било национално
друштво, било стране, осим Међународног комитета црвеног крста, немају право да знак
користе као знак заштите. Према томе, организацијама Црвеног крста знак служи само
као обележје, као потврда да лица и објекти који га носе припадају Црвеном крсту. То
значи да и у рату Црвени крст Србије може носити знак, али он мора бити мањих размера.
Њиме се не обезбеђује посебна заштита која се даје здравственој служби у случају
оружаног сукоба; зато органи Црвеног крста Србије за своје активности на подручју где
се воде борбе морају да обезбеде претходну сагласност страна у сукобу. То, наравно, не
значи да стране у сукобу имају апсолутну слободу напада на та лица или објекте, који су
као цивилни објекти заштићени, него само да немају обавезу њихове специјалне заштите,
ако се нађу у подручју сукоба. Ваља очекивати да ће војници настојати да их не доведу у
опасност без преке потребе, али је врло важно знати да не постоји обавеза посебне
заштите и да лица из Црвеног крста о томе морају да воде рачуна и да имају у виду све
ризике којима се излажу у време оружаног сукоба.
Баш због тога, и међународно право и овај закон прописују да се знак, кад се користи
као знак припадности, мора разликовати од знака заштите.
Он мора бити мањих димензија, не може да се носи на надлактици леве руке и не може
се стављати на кров објеката који припадају Црвеном крсту. Коришћење знака на било
који од ових начина представља злоупотребу знака и не сме се дозволити у
организацијама Црвеног крста.
Остаје проблем тумачења појма мањих димензија, јер нигде није дефинисана величина
знака заштите која би могла бити параметар за одређивање величине знака кад се
употребљава као знак припадности. Једина могућа помоћ у тумачењу овог појма мањих
димензија опет долази из поменутог Правилника у коме се захтева да знак припадности
буде релативно малих димензија у односу на објекат на који се ставља. Према томе, увек
се та величина мора одређивати према конкретном случају, водећи рачуна да овако
коришћен знак буде мањих димензија од знака заштите који се употребљава за
обележавање тих истих објеката, на такав начин да не може довести до забуне да се
ради о здравственим објектима.
Из ових општих начела и из правила међународног права произлази и начин на који се
може употребљавати знак да обележи припадност Црвеном крсту.
1. Особље 203
Особље Црвеног крста може носити знак националног друштва, праћен именом или
иницијалима друштва, на крагни, руци, рамену или капи (али не на надлактици леве руке)
за време док је на дужности.
За време док је на дужности, особље Црвеног крста може носити и беџ националног
друштва у облику дугмета, броша, џепног беџа или кравате. Беџ треба да садржи назив
националног друштва исписан око знака.
Волонтери такође могу носити знак у истом облику као и особље, са именом или
иницијалима организације којој припадају.
Чланови подмлатка и омладине Црвеног крста треба да носе знак окружен називом
Подмладак Црвеног крста или иницијалима ПЦК, на крагни, грудима, руци, рамену или на
капи (али не на надлактици леве руке).
Особе које нису чланови, али су квалификоване за обављање одређених послова, као
што су радници прве помоћи, тренирани у Црвеном крсту или који полажу испите у
организацији Црвеног крста могу, уз сагласност националног друштва, носити беџ, у
облику броша или привеска, који ће скренути пажњу јавности.
2. Зграде На зградама које у целини користе само организације Црвеног крста може се истицати
знак са називом организације, без обзира да ли зграда припада Црвеном крсту или је у
власништву другог лица, а користи је Црвени крст Србије. Знак треба да буде постављен
тако да се може уклонити и треба да буде релативно малих димензија у оружаном сукобу.
Он се може истицати и на зиду, али се не може стављати на кров зграде.
У зградама које, поред Црвеног крста, користе и друге организације, знак може да се
поставља само на део зграде или на просторије које користи Црвени крст, под горе
наведеним условима.
На зградама које припадају Црвеном крсту, али их Црвени крст не користи, може се
истицати назив Црвеног крста, али се не може стављати знак.
3. Возила На возила, посебно амбулантна, која припадају Црвеном крсту или се употребљавају за
активности Црвеног крста, а користе их и чланови или запослени у Црвеном крсту, може
се стављати знак и назив Црвеног крста. Знак треба да буде мањих димензија и не може
се истицати на застави.
Национално друштво може дати овлашћење, у складу са унутрашњим прописима и
одредбама члана 44. став 4. Прве женевске конвенције од 12. августа 1949. године, да знак
користе, у доба мира, амбулантна возила која не припадају здравтсвеној служби него
припадају трећим лицима, друштвима, организацијама, предузећима или држави. Ово
овлашћење се може дати само под условом да национално друштво задржи право да
контролише ову употребу знака (надлежни орган за давање овлашћења одређује се
посебним правилником који доноси Управни одбор Црвеног крста Србије).
Национално друштво може да користи туђа транспортна средства за превоз
различитих материјала. У том случају, може та транспортна средства да обележи
знаком, али је дужно да се стара да се знак скине, кад престане коришћење тих
средстава.
204
4. Станице прве помоћи Назив и знак Црвеног крста може се користити у време мира на станицама за пружање прве помоћи које припадају Црвеном крсту и делују под контролом националног друштва. 5. Остали начини употребе знака Национално друштво може да користи знак као подршку акцијама прикупљања средстава и обезбеђивања новчаних фондова за рад националног друштва, на писаним материјалима, постерима, значкама итд. Знак треба, у овим случајевима, да буде праћен називом националног друштва. Предмети које национално друштво излаже продаји или их дели бесплатно, могу да носе знак који, у овим случајевима, има декоративни карактер и треба да садржи назив друштва. Овако коришћен знак треба да буде прављен од посебних материјала; на пример, беџеви треба да буду урађени тако да не дозвољавају да се подразумева да они који их носе припадају Црвеном крсту. Продаја или дељење застава и барјака на којима је изложен знак није допуштена, изузев у случајевима манифестација Црвеног крста. Знак се може употребљавати на медаљама или другим признањима, под условом да је употребљен заједно са називом друштва и, кад год је то могуће, са кратким текстом који указује на сврху медаље или дефинише заслуге због којих се медаља додељује. Нема ограничења у употреби знака у свечаним приликама, посебно у току прослава или јавних манифестација, на штампаним материјалима или публикацијама било које врсте. У овим случајевима, национално друштво је обавезно да обезбеди да се, ни под којим условима, достојанство знака не деградира и да се обезбеди пуно поштовање знака. Национално друштво може да употребљава знак да обележи материјал и средства која се транспортују ради пружања помоћи у катастрофама, разарањима изазваним оружаним сукобима или услед природних несрећа, у средствима јавног саобраћаја: железницом, морем, средствима ваздушног и копненог превоза. Национално друштво мора да обезбеди да се, у овим случајевима, право коришћења знака не злоупотреби, тако што ће да контролише употребу и да се стара да се по престанку транспорта знак скине. 6. Опште правило о употреби знака припадности Очигледно је, из наведених правила о употреби знака као знака припадности, да знак увек мора да буде праћен називом друштва које га употребљава. То, у нашим условима, значи да би око знака увек морао да буде текст који садржи назив националног друштва или саставног дела националног друштва. На пример, ако се ради о организацији у општини АБ, око знака би требало да стоји исписан текст: Црвени крст Србије – Црвени крст АБ. Члан 7. 205
Знак црвеног крста се може употребљавати, односно носити као знак означавања и као знак заштите лица, санитетских јединица и установа, зграда, уређаја, санитетског материјала и превозних и преносних средстава (копнених, поморских и ваздупловних), који припадају санитетској служби Војске Југославије. Одредбе става 1. овог члана односе се и на санитетску службу оружаних снага држава док на територији Савезне Републике Југославије обављају санитетску делатност. Свакако најзначајнији начин употребе знака, због којег је знак и усвојен као обележје, јесте употреба као знака заштите. Управо ту употребу, као знака заштите, уређује члан 7. Закона и то на јасан и недвосмислен начин. Разуме се да је ова употреба знака, првенствено, резервисана само за санитетско особље и објекте оружаних снага. Полазећи од тога, Закон на општи начин наводи сва лица и све објекте Војске Србије, који могу да буду обележени знаком као знаком заштите: лица, санитетске јединице и установе, зграде, уређаји, санитетски материјал и сва превозна и преносна средства (копнена, поморска и ваздухопловна) која припадају санитетској служби Војске Србије могу да носе знак који, у овом случају, има двоструку функцију – знака означавања и знака заштите. Из тога непосредно произлази да ће знак који се користи у санитетској служби Војске Србије у миру бити знак означавања, а у оружаном сукобу знак заштите. Према томе, ради се о истом знаку, који се употребљава и у оружаном сукобу и у миру и то је добро решење, пре свега из едукативних разлога. Под истим условима као и санитетска служба Војске Србије, знак могу да употребљавају и санитетске службе оружаних снага других држава или међународне оружане снаге које на територији Републике Србије обављају санитетску делатност, уз сагласност надлежних органа Републике Србије. Члан 8. За време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања, знак црвеног крста се употребљава као знак заштите: 1) зграда, уређаја, санитетског материјала, превозних и преносних средстава и запослених у здравственим организацијама; 2) зграда, уређаја, санитетског материјала, превозних и преносних средстава Југословенског црвеног крста и лица, одређених за проналажење, прикупљање, преношење и негу рањеника и болесника или за спречавање болести; 3) јединица цивилне заштите за пружање помоћи и за збрињавање рањеника и болесника; 4) болничких бродова, у складу са Женевском конвенцијом за побољшање положаја рањеника, болесника и бродоломника оружаних снага на мору од 12. августа 1949. године; 5) екипа за пружање прве медицинске помоћи које организују здравствене установе, предузећа и друга правна лица и Југословенски црвени крст, док обављају те послове; 6) средства копненог, воденог и ваздушног саобраћаја која служе за преношење бродоломника, рањеника, болесника и санитетског материјала (у даљем тексту: санитетски транспорт). Изузетно од одредаба става 1. овог члана ако то захтевају интереси одбране на прописан начин се ограничава употреба, односно ношење знака црвеног крста као знака заштите појединих зграда и уређаја, превозних и преносних средства и лица. 206
За време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања знак црвеног крста се може употребљавати, односно носити као знак заштите особља, зграда, уређаја, санитетског материјала и превозних и преносних средстава у саставу санитетских служби страних организација Црвеног крста и Црвеног полумесеца и других страних добровољних друштава за помоћ који на територији Савезне Републике Југославије врше санитетску делатност. Поред санитетских служби Војске Србије и оружаних снага других држава, који знак употребљавају у миру и у рату, као јединствени знак означавања и знак заштите, постоје и други органи, организације и појединци које међународно право овлашћује да користе знак црвеног крста као знак заштите, под одређеним условима. Једном речју, ти услови се своде на обављање санитетских делатности, односно послове збрињавања и лечења рањених и болесних. Право на такву употребу знака, дакле, имају лица која се баве таквим пословима, у саставу здравствених организација, зграде које се користе за обављање тих послова, преносна и превозна средства која се користе за те сврхе, материјал који је неопходан за лечење и збрињавање рањених и болесних. Међутим, за разлику од војних санитетских служби, ова лица и објекти, односно установе, могу да користе знак као знак заштите само у случају ратног стања, стања непосредне ратне опасности и ванредног стања. Притом треба имати у виду да се, углавном, ради о лицима и објектима, односно установама које су овлашћене да у миру истичу знак црвеног крста, али као знак означавања. То значи да се ради о два знака која ова лица, објекти и установе могу да користе и који се морају међусобно разликовати; у миру, они се означавају знаком црвеног крста као знаком означавања, у рату, стању непосредне ратне опасности или ванредном стању, они користе знак црвеног крста као знак заштите. Санитетске јединице цивилне заштите могу да користе знак црвеног крста или знак цивилне заштите (плави троугао на наранџастом пољу), али могу да користе и оба ова знака. Из разлога који намећу интереси одбране земље, међутим, може да се ограничи употреба знака црвеног крста као знака заштите за поједина лица, објекте, односно установе, тако што ће се одредити да се знак привремено не користи. Међутим, због тога заштита коју знак пружа не престаје, само је теже из даљине утврдити да је нека јединица санитетска. Из Закона није сасвим јасно ко може да донесе такву одлуку, јер се, поново, то непрецизно одређује термином на прописани начин, али ваља претпоставити да ће питање ове надлежности бити уређено неким другим прописима. Коначно. поред лица, објеката и установа, које су изричито наведене у ставу 1. овог члана, право на коришћење знака заштите имају иста лица, објекти и установе које су у служби страних организација Црвеног крста и других страних добровољних друштава за помоћ, који на територији Републике Србије врше санитетску делатност. Члан 9. За време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања, знак црвеног крста се може употребљавати као знак означавања и као знак заштите у одређеним санитетским зонама и местима 207
одређеним ради заштите рањеника и болесника, као и лица која у тим зонама и местима раде на збрињавању и нези рањеника и болесника који су у њима смештени. Формулација овог члана такође није јасна. Наиме, неспорно је да правила међународног права изричито овлашћују на обележавање санитетских места и зона знаком црвеног крста као знаком заштите. Притом, санитетска места и зоне су институције непосредно везане за оружани сукоб и функционишу само у оружаном сукобу. Нема сумње да таква места и зоне могу да се одреде и припреме у миру, али почињу да функционишу само у условима сукоба. Због тога, чини се, да је потпуно непотребно овлашћење којим се предвиђа да буду обележени и знаком означавања и знаком заштите; за њих је довољно обележавање знаком заштите. Иста је ситуација и са лицима која у тим зонама раде на збрињавању и нези рањеника и болесника, јер та лица су, као део санитетског особља, већ овлашћена у претходном члану да носе знак црвеног крста као знак заштите. Имајући све ово у виду, овај члан треба тумачити тако да и санитетска места и зоне, и особље у њима, треба обележити знаком црвеног крста као знаком заштите. Члан 10. Лица која, по одредбама члана 8. овог закона, имају право да носе знак црвеног крста, морају за време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања имати прописану легитимацију са својом фотографијом и утиснутим сувим жигом, која служи као доказ да су овлашћени да носе тај знак. У легитимацији морају бити наведени послови које та лица обављају. Лица из става 1. овог члан су дужна, док су на служби, да носе на левој руци прописану траку са знаком црвеног крста и отиском жига отпорним на влагу. Лице које, из било којих разлога, изгуби својство на основу кога је добило легитимацију и траку са ознаком црвеног крста дужно је да легитимацију и траку врати органу који их је издао. О издатим легитимацијама и тракама води се евиденција. Правила међународног права обезбеђују лицима, која на то имају право, заштиту, само под условом да носе траку са знаком црвеног крста на надлактици леве руке и да поседују легитимацију, којом доказују да су овлашћени да носе знак, као знак заштите. Према томе, овај члан, на коректан и потпунији начин, разрађује та правила међународног хуманитарног права. Трака коју овлашћено лице носи на надлактици леве руке мора да има жиг, отпоран на влагу, да би се избегло фалсификовање и злоупотреба знака заштите. Легитимација мора да садржи фотографију лица које је овлашћено да носи знак заштите и, подразумева се, основне личне податке који омогућавају идентификацију лица. Такође, као и трака, мора да има утиснут суви жиг, ради спречавања злоупотребе. Закон не садржи изричито овлашћење којим би се одређивао орган који је надлежан да издаје легитимације и траке, већ само прописује да се о издатим легитимацијама и тракама води евиденција. Аналогно Закону о Војсци Југославије, треба очекивати да ће Влада Србије питање ове надлежности уредити посебним прописом. Из тога произлази да ће, тим прописом, бити одређен и орган надлежан да 208
издаје легитимације. Разуме се да ће тај орган бити надлежан и да издаје траке са знаком црвеног крста, као и да води евиденцију о издатим легитимацијама и тракама. Тим прописом требало би да буде прописан облик и садржај легитимације, у складу са Женевским конвенцијама, као и величина траке и знака на њој. Остаје нејасно због чега се у овом члану наводе само лица која су предвиђена у члану 8. Закона. Наиме, и лица наведена у члану 7. Закона уживају заштиту, само под условом да носе траку са знаком на надлактици леве руке и да овлашћење за ношење знака доказују одговарајућом легитимацијом. Према томе, и члан 7. је требало навести у ставу 1. члана 10. Ипак, изостављање тог члана не би требало да има последице, јер је обавеза на ношење траке са знаком и легитимације предвиђена и Женевским конвенцијама које је Србија ратификовала, па према томе и оне имају снагу закона. Сасвим је јасно, из правила међународног права, да лица која уживају заштиту, ту заштиту уживају због тога што обављају одређене послове, а не због личних својстава. Према томе, није сваки лекар, или сваки медицински техничар или болничар, заштићен. Заштићен је само онај ко се, у оквиру организације која је овлашћена (војни санитет, здравствена служба, санитетске јединице цивилне заштите и Црвени крст Србије), бави пословима помоћи и неге рањеника и болесника и ко је овлашћен да носи траку и легитимацију којом то својство доказује. Због тога је Законом основано предвиђено да је лице које је престало да се бави тим пословима изгубило и право на заштиту, па је дужно да траку и легитимацију врати органу који их је издао. Члан 11. Надзор над извршавањем овог закона врши надлежни савезни орган. У вршењу надзора надлежни савезни орган дужан је да нареди уклањање знака црвеног крста који се употребљава, односно носи, противно условима прописаним овим законом и прописима донесеним за извршавање овог закона. Готово да нема потребе за коментаром ове одредбе Закона, којом је предвиђено да надзор над спровођењем његових одредаба врши надлежни државни орган. (Према сада важећим прописима о надлежностима и овлашћењима, то је Министарство за здравље). Међутим, треба посебно подвући да је тај орган овлашћен да нареди уклањање знака који се користи противно прописима. То подразумева обавезу организација Црвеног крста на свим нивоима организовања да прате, на свом подручју деловања, начин употребе знака и да о свим случајевима употребе противно прописима обавештавају Црвени крст Србије, који треба да подноси иницијативе надлежном органу да нареди уклањање знака који се тако користи. Члан 12. Новчаном казном од 15.000 до 150.000 нових динара казниће се за прекршај правно лице: 1) ако употреби знак црвеног крста, а на то нема право (члан 4); 2) ако употреби знак црвеног крста као знак означавања, као знак припадности или као знак заштите противно одредбама чл. 5, 6. и 8. овог закона. 209
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у здравственој установи или другом правном лицу, новчаном казном од 900 до 9.000 нових динара. Члан 13. Новчаном казном од 900 до 9.000 нових динара казниће се за прекршај физичко лице: 1) ако за време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања носи или употребљава знак црвеног крста као знак заштите, а нема својство лица из члана 8. став 1. овог закона; 2) ако за време службе код себе нема легитимацију (члан 10. став 1); 3) ако за време службе не носи траку са знаком црвеног крста на левој руци (члан 10. став 2); 4) ако изгуби својство лица из члана 8. овог закона, а не врати легитимацију или траку надлежном органу (члан 10. став 3). Доследно споровођење Закона се штити и прописаним новчаним казнама за повреде
његових одредаба.
У члану 12. је предвиђена одговорност правних лица за повреде Закона (здравствених и
других установа, предузећа и организација).
Одговорност је двострука. Прво, одговорно је правно лице као целина, а затим, за
исту повреду прописана је и казна за одговорно лице у том правном лицу – директора,
власника итд.
Поред правних лица, прекршајној одговорности подлежу и физичка лица која
неовлашћено користе знак, носе га без пратеће легитимације или га не носе онда кад су
дужна да га носе. Такође, одговорности подлеже и лице које је изгубило право да носи знак
као знак заштите, а не врати легитимацију или траку (члан 13).
На жалост, није предвиђена одговорност физичких лица, која немају својство
одговорног лица у правном лицу, ако користе знак противно одредбама Закона, било да се
ради о знаку заштите, знаку означавања или знаку припадности у миру.
Ове одредбе, међутим, треба анализирати са становишта могућности и обавеза
организација Црвеног крста да предузимају активности за заштиту знака.
Неспорно је овлашћење сваке организације и сваког грађанина да указује на повреде
Закона и да надлежним органима предлаже мере за отклањање тих повреда. Према томе,
неспорно је и овлашћење и обавеза Црвеног крста, на свим нивоима, да се стара о
заштити знака и назива Црвеног крста. Имајући то у виду, организације Црвеног крста су
овлашћене да надлежним органима подносе пријаве против правних лица и појединаца који
повређују наведене одредбе Закона.
Али, у духу Црвеног крста би било да ове организације, пре подношења пријава за те
повреде, консултују надлежне стручне службе Црвеног крста Србије да би се јасно и
недвосмислено утврдило да се ради о повреди Закона. Након тога би било добро писмено
указати правним лицима и појединцима да се ради о повреди, а тек ако се оглуше и о
такво упозорење, против одговорних правних лица и појединаца треба подносити
прекршајне пријаве.
Не треба посебно наглашавати да ово мора да буде једна од сталних активности
организација Црвеног крста на свим нивоима организовања; једино на тај начин може се
смањити број злоупотреба знака којих је било у забрињавајућем броју.
210
Ако повреда има карактер кривичног дела, гони се по кривичном закону, којим су
предвиђена посебна кривична дела за такве повреде.
Члан 14.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о употреби и заштити
знака и назива Црвеног крста („Службени лист СФРЈ“, бр. 13/82) и члан 22. Закона о
изменама савезних закона којима су одређене новчане казне за привредне преступе и
прекршаје („Службени лист СФРЈ“, бр. 28/96).
Члан 15.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном листу СРЈ.
Даном ступања на снагу овог, новог Закона о употреби и заштити знака и назива
Црвеног крста, објављеног у Службеном лицту СРЈ број 46 од 4. октобра 1996. године
престао је да важи дотадашњи закон. Поред њега, престао је да важи и један члан (22) у
Закону о изменама савезних закона којима су одређене новчане казне за привредне
преступе и прекршаје, јер је одредбама тог члана била прописана одговорност за повреде
прописа о употреби знака и назива Црвеног крста.
Закон о употреби и заштити знака и назива црвеног крста ступио је на снагу 12.
октобра 1996. године
Прилози:
1. Резиме правила о употреби знака црвеног крста као знака заштите 2. Примери правила о употреби знака црвеног крста РЕ З И М Е
ПРАВИЛА О УПОТРЕБИ ЗНАКА ЦРВЕНОГ КРСТА
КАО ЗНАКА ЗАШТИТЕ
1. Користи се за обележавање санитетског особља, санитетских објеката и установа, санитетског материјала и преносних транспортних средстава, санитетских зона и места. 2. Знак заштите је знак црвеног крста на белом пољу, са четири једнака крака (односно састављен од пет једнаких квадрата). 3. Знак не треба да буде праћен никаквим називом или другим текстом. 211
4. Санитетско особље носи траку са знаком на надлактици леве руке; трака мора да има водоотпорни жиг. 5. Поред знака, санитетско особље мора да има посебну легитимацију, са фотографијом и личним подацима (име, презиме, година рођења итд), којом доказује да је овлашћено да носи знак као знак заштите. 6. Санитетски објекти и транспортна средства се обележавају тако да знак буде видљив са копна (мора) и из ваздуха. Знак се истиче на бочним странама (објекта и транспортног средства) и на крову, а може да се истиче и на застави. На ваздухопловима се истиче и са доње стране, а на бродовима на бочним странама на крми и прамцу и равним површинама (палубама) На основу члана 45. став 1. Статута Црвеног крста Србије од 8. августа 2006.године, Управни одбор
Црвеног крста Србије на седници одржаној 2010. године, донео је,
212
ПРАВИЛНИК О УПОТРЕБИ ЗНАКА ЦРВЕНОГ КРСТА У ЦРВЕНОМ КРСТУ СРБИЈЕ
1. Опште одредбе Члан 1.
Овим правилником уређују се начин употребе знака црвеног крста у организацијама
Црвеног крста Србије, садржај и облик легитимације Црвеног крста и вођење евиденције о
издатим легитимацијама, као и начин издавања одобрења за коришћење знака, у смислу
члана 5. став 1. тачка 2. Закона о употреби и заштити знака и назица црвеног крста.
Члан 2.
Знак црвеног крста се састоји од четири једнака крака на белом пољу. Краци су
постављени хоризонтално и вертикално и секу се под правим углом. Препоручује се свим
организацијама у Црвеном крсту Србије да употребљавају знак који се састоји од пет једнаких
квадрата, на белом пољу, којим се у потпуности остварује изглед знака.
Преко знака се не може исписивати никакав текст, нити се може истицати било који
цртеж. Изузетно, само кад се знак користи у пропагандне сврхе и на признањима Црвеног
крста Србије и кад је изразито малих димензија, у облику медаље или значке, текст или
цртеж се може утиснути и преко знака.
Члан 3.
Димензије и начин истицања знака у организацијама Црвеног крста Србије, за поједине
случајеве, уређују се овим правилником и прилозима уз овај правилник који чине његов
саставни део.
Све организације у Црвеном крсту Србије су дужне да се при истицању знака у свему и у
потпуности придржавају одредаба овог правилника и не могу знак употребљавати ни на један
други начин.
Уколико знак треба употребљавати у случајевима који нису прописани овим правилником,
организација која жели да га употребљава дужна је да, пре употребе, затражи објашњење од
стручне службе Црвеног крста Србије.
2. Употреба као знака заштите Члан 4. Искључиво право на употребу знака заштите, у оружаном сукобу, имају екипе и јединице Црвеног крста Србије, лица која сачињавају те екипе, зграде, уређаји, санитетски материјал и превозна средства, одређени за проналажење, прикупљање и негу рањеника, болесника и бродоломника или за спречавање болести, сагласно одредбама закона којим се уређује употреба и заштита знака и назива црвеног крста. Знак заштите из става 1. овог члана, употребљава се на начин одређен законом и прописима донесеним на основу закона. 213
Члан 5. Црвени крст Србије за лица из члана 4. овог правилника, преко надлежног органа Републике Србије, обезбеђује траке за знаком црвеног крста и легитимације прописане Женевским конвенцијама о заштити жртава оружаних сукоба од 12. августа 1949. године. Траке са знаком и легитимације из става 1. овог члана достављају се организацији Црвеног крста у чијем саставу делује екипа или појединац, која их уручује лицима која су овлашћена да употребљавају знак заштите. Члан 6. Лица одређена за прикупљање, преношење и негу рањеника, болесника и бродоломника
дужна су да уз знак заштите носе и легитимацију (прилог број 1)
Знак и легитимацију та лица могу да носе само за време оружаног сукоба и док обављају
дужност за коју су одређена.
Та лица су дужна да траку и легитимацију врате организацији од које су их примила у
случају да буду распоређена на друге дужности, односно по одлуци Црвеног крста Србије.
Члан 7.
О издатим и враћеним легитимацијама води се јединствена евиденција у организацији у
којој делује појединац или екипа и у Црвеном крсту Србије.
Евиденција садржи: редни број, датум издавања траке и легитимације, име и презиме
лица коме су издати трака и легитимација, број издате легитимације, податке о пословима
које врши лице коме су издати трака и легитимација, назив екипе или јединице у чијем
саставу је лице, рок важења легитимације, датум враћања легитимације, важне напомене
(продужење рока важења легитимације, нестанак или уништење легитимације и сл).(прилог
број 2).
Члан 8.
Црвени крст Србије, у миру, посебном одлуком одређује зграде, уређаје и транспортна
средства која ће се у оружаном сукобу користити за проналажење превожење, смештај и негу
рањеника, болесника и бродоломника и даје прецизна упутства о начину и времену истицања
знака заштите, организацији у чијем се саставу налазе.
3. Употреба знака као знака припадности Члан 9.
Све организације у Црвеном крсту Србије имају право да употребљавају знак црвеног
крста као знак припадности.
Знак црвеног крста као знак припадности може да се употребљава за обележавање лица,
зграда, транспортних средстава и материјала.
214
Члан 10.
Знак припадности је мањих димензија од знака заштите, односно релативно малих
димензија у односу на објекат на коме се истиче и увек је праћен називом или иницијалима
организације.
Све организације у Црвеном крсту Србије могу да употребљавају знак као знак
припадности само по облику и димензијама утврђеним овим правилником и прилозима уз
Правилник, који чине саставни део Правилника.
I Знак припадности за означавање лица
Члан 11.
Чланови екипа и појединци из организација Црвеног крста Србије знак могу да носе на
рамену, на грудима или на капи. Знак мора обавезно да буде праћен називом Црвеног крста
Србије или друге организације у саставу Црвеног крста Србије, чији су припадници лица која
истичу знак.
Ако екипе или појединци знак истичу за време обављања активности у иностранству,
поред знака може да се истиче само назив Црвеног крста Србије.
Ако екипе или појединци из става 1. овог члана носе униформе, на њима се истиче знак у
складу са одредбама става 1. овог члана.
Изузетно, приликом манифестација, у акцијама сакупљања прилога, при вежбама и
смотрама, у акцијама на отклањању елементарних и других несрећа, по одобрењу
организације којој припадају, појединци могу носити знак црвеног крста на прслуку, на
грудима и леђима.
Члан 12.
Знак из члана 11. овог правилника, може да буде у облику беџа или траке, округлог
облика, пречника 6 сантиметара или правоугаоног облика, основице и висине по 6
сантиметара (прилог број 3).
Знак из става 4. члана 11. Правилника мора да буде величине 15 сантиметара,
укључујући спољну ивицу натписа око знака (прилог број 4).
Члан 13.
Знак припадности могу да носе само припадници организација Црвеног крста Србије и то
само док обављају послове из делатности Црвеног крста Србије.
Овај знак се не може делити у пропагандне сврхе лицима и организацијама ван Црвеног
крста Србије.
Члан 14.
215
Професионално особље, председници и секретари организација Црвеног крста,
председници радних тела у организацијама Црвеног крста, за време док обављају дужности у
организацијама Црвеног крста носе легитимацију, према обрасцу у прилогу број 5.
У оружаном сукобу, легитимације Црвеног крста могу да користе и други волонтери у
организацијама, који добију одређена задужења, док врше те послове.
Одлуку о додељивању лергитимација лицима из става 2. ово члана доноси Управни
одбор Црвеног крста Србије на предлог генералног секретара.
Израду легитимација обезбеђује Црвени крст Србије.
Евиденцију о издатим легитимацијама води стручни сарадник у Црвеном крсту Србије,
надлежан за организацију и развој, по обрасцу у прилогу број 6 овог правилника.
II Знак припадности за обележавање зграда
Члан 15.
Све организације у Црвеном крсту Србије истичу знак црвеног крста са пуним називом
организације на свим зградама и објектима које користи организација.
Знак је на белом пољу, на табли правоугаоног облика, основе 50 сантиметара и висине
30 сантиметара. Краци треба да буду дужине 15 сантиметара, а простор изнад и испод знака
се користи за исписивање назива организације (прилог број 7).
Члан 16.
Ако организација користи само део зграде или једну или више протсторија у згради, табла
са знаком црвеног крста и називом организације може се истаћи на улазу у део зграде који
користи организација или на улазу у део зграде и на просторије које користи организација.
У случајевима из става 1. овог члана, знак који се истиче треба да буде идентичан као
знак из члана 15. овог правилника.
Члан 17.
Знак припадности за обележавање зграда које припадају Црвеном крсту не може се
истицати на крововима зграда и на заставама на зградама или испред зграда.
III Знак припадности за обележавање транспортних средстава
Члан 18.
Транспортна средства организација Црвеног крста Србије могу да употребљавају знак
црвеног крста као знак припадности.
Знак може да се постави на предње, задње и бочне стране средстава, али не може да се
истиче на равним површинама (поклопцима мотора, пртљажника, на крову возила).
216
Знак који се употребљава за обележавање возила је знак на белом пољу, кружног облика,
укупног пречника 30 сантиметара, дужине крака 15 сантиметара, уз обавезан назив
организације, који се исписује кружно око знака (прилог број 8).
О возилима која се обележавају знаком припадности евиденцију воде организације којима
припадају возила, по обрасцу у прилогу број 9.
Члан 19.
Транспортна средства која се стављају на располагање организацијама Црвеног крста или која организације Црвеног крста употребљавају за обављање своје делатности могу да истичу знак припадности, али само док обављају те делатности. Знак из става 1. овог члана је идентичан са знаком из члана 18. овог правилника. Знак за обележавање ових транспортних средстава издаје организација која та средства користи. Уз знак се издаје и посебно овлашћење за употребу знака, у коме се наводи регистарски број или друга ознака транспортног средства, задатак због којег се овлашћује да употребљава знак и време употребе знака. Организација Црвеног крста која је издала на употребу знак, дужна је да обезбеди да се знак по истеку времена одређеног за употребу или по извршењу задатка уклони са превозног средства и да повуче и поништи издато овлашћење за употребу знака. О издавању и враћању знака и овлашћења организација Црвеног крста води посебну евиденцију (прилог број 10). 4. Употреба знака у пропагандне сврхе, на признањима Црвеног крста и у друге сврхе Члан 20.
Знак Црвеног крста може да се употребљава у организацијама Црвеног крста у
пропаганди циљева, делатности и вредности Црвеног крста, на приредбама у организацији
Црвеног крста, предавањима, изложбама и другим сличним манифестацијама.
У ове циљеве знак може да се употребљава у виду значака, заставица и на друге погодне
начине, с тим што, према приликама, треба да буде праћен називом или иницијалима
организације.
У сваком случају, мора се обезбедити разликовање знака који се употребљава на овај
начин од знака који има заштитну функцију, као и од знака припадности.
Члан 21.
Значка из члана 20. став 2. овог правилника треба да буде кружног облика, пречника 3
сантиметра. Знак мора да буде на белом пољу са дужином крака 1,5 сантиметра. Око знака
се исписује текст са називом или иницијалима организације која издаје значку (прилог број
11).
Значка може да буде и правоугаоног облика, са основицом од 2 сантиметра и висином од
3 сантиметра. Знак треба да буде дужине крака 1,5 сантиметар, а назив или иницијали
организације која значку издаје исписује се изнад и испод знака (прилог број 12).
217
Заставица из члана 20. став 2. овог правилника може да буде правоугаоног облика, са
основицом од 11 сантиметара и висином 21 сантиметар, беле боје. Знак са крацима дужине 7
сантиметара се ставља у круг пречника 8 сантиметара, оивичен црвеном бојом, три
сантиметра од горње ивице заставице. Испод круга у коме је знак црвеног крста исписује се
назив организације. Заставица треба да има два лица истоветног садржаја (прилог број 12).
Члан 22.
Знак црвеног крста може да се користи и на медаљама, плакетама, похвалницама и
другим врстама признања.
Знак који се употребљава на признањима треба да буде, кад год је то могуће, праћен
текстом са називом или иницијалима организације, као и текстом којим се одређује врста
заслуга за које се додељује.
Члан 23.
Знак црвеног крста се може ставити на предмете и робу које организације Црвеног крста
Србије стављају у промет ради обезбеђивања фондова за обављање основних делатности
Црвеног крста, као и на предмете које бесплатно деле у пропагандне сврхе. На свим овим
предметима знак треба да буде праћен називом организације Црвеног крста.
Продаја или дељење застава и барјака са знаком црвеног крста није допуштено.
Изузетно, заставице са знаком црвеног крста и називом националног друштва могу се
размењивати са другим националним друштвима Црвеног крста, приликом службених посета
и других манифестација Црвеног крста.
Члан 24.
Црвени крст Србије може да стави знак црвеног крста са називом националног друштва
на пошиљке хуманитарне помоћи коју Црвени крст Србије шаље или прима, на сваки омот
посебно. Знак мора да буде праћен текстом из кога се види ко шаље и ко прима помоћ.
Члан 25.
У свим случајевима употребе знака у пропагандне сврхе, на признањима и у друге сврхе,
мора се обезбедити пуно поштовање достојанства знака и онемогућити да се знак у било ком
виду деградира.
5. Давање овлашћења за употребу знака 26.
У миру, знаком црвеног крста могу да буду означена превозна и преносна средства
установа, организација и предузећа, која нису здравствене организације, за превоз рањених и
болесних лица, само по одобрењу Црвеног крста Србије.
218
Одлуку о давању одобрења из става 1. овог члана доноси Управни одбор Црвеног крста
Србије.
Евиденцију издатих одобрења из става 1. овог члана води стручни сарадник у Црвеном
крсту Србије, надлежан за послове организације и развоја, по обрасцу у прилогу број 13. овог
приручника.
6. Употреба других знакова на територији Републике Србије Члан 27.
Ако национална друштва других држава или санитетске службе војски других држава на
територији Републике Србије употребљавају црвени полумесец или црвени кристал, као знак
заштите или знак припадности, у складу са прописима о употреби знака својих држава, таква
употреба не може бити противна прописима наведеним у члану 1. овог правилника.
У тим случајевима, Црвени крст Србије остварује увид над употребом знака из става
1.овог члана и предузима мере за отклањање погрешне употребе у сарадњи са националним
друштвом односне државе или дипломатским путем, преко Министарства спољних послова
Републике Србије, ако знак погрешно употребљавају припадници војске односне државе.
7. Прелазне и завршне одредбе Члан 28. Све организације Црвеног крста су дужне да на подручју свог деловања прате коришћење
знака црвеног крста и да све кориснике упозоравају на злоупотребу или погрешну употребу
знака.
Ако корисници знака ни после упозорења не отклоне недостатке у коришћењу знака,
организације Црвеног крста треба да, након одговарајућих консултација са стручном службом
Црвеног крста Србије, подносе пријаве надлежном суду за прекршаје.
Члан 29.
Све организације у Црвеном крсту Србије дужне су да, у оквиру редовне делатности,
разматрају употребу знака црвеног крста и са резултатима, оценама и предлозима за
побољшање стања упознају Управни одбор Црвеног крста Србије.
Члан 30.
Сви програми за ширење знања о правилима међународног хуманитарног права и
Основним принципима Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца обавезно
морају да садрже и обуку о значају, значењу и коришћењу знака црвеног крста.
Члан 31.
219
813.) На основу члана 45. и 54. Статута Црвеног крста Србије и предлога Комисије за
организацију, развој и нормативну делатност, Управни одбор Црвенг крста Србије на седници
одржаној 10. децембра 2010. године, донео је
О Д Л У К У
о образовању и начину рада комисија Управног одбора Црвеног
крста Србије за период 2010 – 2014 година
Члан 1.
У циљу координације, развоја, унапређења и реализације основних и допунских
активности Црвеног крста или посебних програма, као и реализације планова и програма
рада Црвеног крста Србије, Управни одбор Црвеног крста Србије образује комисије.
Члан 2.
Комисије су стручна тела која координишу активности за које су образоване, дају
предлоге и савете органима управљања при доношењу одлука које се односе на те
активности и прате и анализирају програмске активности из своје области рада.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о употреби знака
црвеног крста у организацијама Југословенског црвеног крста од 24. децембра 1997. године.
Члан 32.
Овај правилник ступа на снагу даном усвајања на седници Управног одбора Црвеног
крста Србије.
У Београду
2010. године
број
Председник
Црвеног крста Србије
проф. др Драган Радовановић
220
Комисије о свом раду извештавају Управни одбор Црвеног крста Србије.
Члан 3.
Овом Одлуком регулишу се задаци и начин рада комисија.
Управни одбор Црвеног крста Србије доноси посебну Одлуку о именовању чланова
комисија.
Члан 4.
Комисије сачињавају председник, потпредседник и три до седам чланова.
Чланови комисија бирају се на период од четири године и могу се поново бирати.
На констутивним седницама комисија бирају се председници и потпредседници
комисија.
Члан 5.
Чланови комисија дужност у комисијама обављају волонтерски.
Чланови комисија имају право на надокнаду трошкова учињених приликом доласка на
седнице комисија и учешћем у раду комисија.
Члан 6.
Образују се следеће комисије:
1. Комисија за организацију, развој и нормативну делатност
2. Комисија за социјалну и хуманитарну делатност
3. Комисија за здравствену делатност
4. Комисија за прву помоћ
5. Комисија за добровољно давалаштво крви
6. Комисија за подмладак и омладину
7. Комисија за финансијска питања, инвестиције, непокретну имовину и рад одмаралишта
8. Комисија за деловање у несрећама
9. Комисија за спасилаштво на води и на планинама
10. Комисија за Службу тражења
11. Комисија за међународну сарадњу
12. Комисија за информисање и пропаганду
13. Комисија за међународно хуманитарно право
Члан 7.
Ова Одлука односи се и на рад Редакције часописа „Црвени крст Србије“.
Члан 8.
Радом седнице комисија руководи председник комисије, а у његовом одсуству
потпредседник.
221
Послове секретара комисије обавља стручни сарадник у Секретаријату Црвеног крста
Србије, у складу са облашћу којом се бави, а по налогу генералног секретара Црвеног крста
Србије и у складу са Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији послова и
радних задатака радника Секретаријата Црвеног крста Србије.
Члан 9.
За допунске и посебне програме, Управни одбор може образовати и друга тела,
одборе или привремене радне групе.
За организационе форме из става 1. овог члана, Управни одбор утврђује конкретне
задатке, начин рада, време постојања и именује његове чланове.
На истом принципу могу се формирати тела, одбори или привремене радне групе у
оквиру појединих комисија из члана 6. и 7. ове Одлуке, о чему одлуку доноси Комисија или
Редакција часописа „Црвени крст Србије“.
.
Члан 10.
Чланови комисија се бирају из реда истакнутих активиста и познаваоца активности
Црвеног крста у области у којој делују.
У комисије из члана 6. и 7. ове Одлуке могу се бирати и запослени радници у
организацијама Црвеног крста, осим из Секретаријата Црвеног крста Србије.
Члан 11.
Рад комисија је јаван и одвија се путем седница.
За седнице комисија могу се позивати стручна лица и активисти Црвеног крста и ако
нису чланови комисија, ако се разматрају питања о значаја за област деловања комисије, а
обавезно се позивају председник Црвеног крста Србије и генерални секретар.
За седнице Комисије за организацију, развој и нормативну делатност обавезно се
позива председник Статутарне комисије Црвеног крста Србије.
Члан 12.
На седницама комисија води се записник који се усваја на наредној седници.
Усвојени записник
председавао седници.
потписује
председник
комисије
или
потпредсеник
који
је
Записник се заводи у одговарајући деловодник, ставља печат и трајно чува у архиви.
Члан 13.
Ова Одлука ступа на снагу и примењиваће се даном доношења на седници Управног
одбора Црвеног крста Србије.
222
Ступањем на снагу ове Одлуке, престаје да важи Одлука о образовању и начину рада
комисија Управног одбора Црвеног крста Србије за период 2006 – 2010 година бр. 4128
донета 22. децембра 2006. године.
Председник
Црвеног крста Србије
Проф. др Драган Радовановић
223
814.) На основу члана 41. Статута Црвеног крста Србије и прелога Комисије за
организацију,развој и нормативну делатност и Управног одбора Црвеног крста Србије,на
седници Скупштине Црвеног крста Србије одржаној 15. новембра 2007. године,усвојен је
ПОСЛОВНИК
о раду Скупштине Црвеног крста Србије
I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим Пословником,у складу са Статутом Црвеног крста Србије,уређује се организација и рад
Скупштине Црвеног крста Србије (у даљем тексту: Скупштина),сазивање,начин рада и
одлучивања на седницама Скупштине,права, дужности и одговорности члана Скупштине, и
друга питања од значаја за рад Скупштине.
Члан 2.
Скупштина је највиши орган управљања Црвеног крста Србије и сачињавају је 81 члан које
предлажу:Црвени крст Војводине 15,Црвени крст Косова и Метохије 10,Црвени крст Београд
10 и организације Црвеног крста на територији градова и општина 46.
Члан 3.
Чланство у Скупштини је волонтерско.
Сви чланови Скупштине имају једнака права,обавезе и одговорности за свој рад у Скупштини.
Члан 4.
Чланови Скупштине имају право,дужност и обавезу да:
- активно учествују у раду Скупштине и доношењу одлука,изради смерница и основних
ставова о свим питањима која су предмет дневног реда на седницама
- редовно врше косултације у организацијама Црвеног крста у својој средини о
материјалима,ставовима и предлозима Скупштине и Скупштини достављају предлоге и
иницијативе организација Црвеног крста из своје средине
- информишу се о свим питањима која се односе на на остваривање активности Црвеног
крста Србије
- сносе одговорност за донете одлуке Скупштине
- покрећу иницијативу и дају предлоге у вези са разматрањем појединих питања из
делокруга рада Црвеног крста Србије и надлежности Скупштине
224
-
чувају информације и податке од општег значаја за организацију Црвеног крста Србије
које сазнају учешћем у раду Скупштине
благовремено обавесте Секретаријат Црвеног крста Србије о евентуалној
немогућности да присуствују заказаној седници Скупштине
остварују право на накнаду трошкова учињених приликом доласка на седнице
Скупштине или обављању дужности члана Скупштине
могу тражити податке и обавештења од председника ,генералног секретара и
Секретаријата Црвеног крста Србије како би остварио своје право да буде информисан
о извршењу одлука и закључака Скупштине,о извршењу Плана рада и финансијског
плана Црвеног крста Србије
II САЗИВАЊЕ СЕДНИЦА СКУПШИНЕ
Члан 5.
Седнице Скупштине сазива председник према потреби,најмање једном годишње,а у његовој
одсутности један од потпредседника.
Ванредна седница Скупштине може се сазвати ако постоје ванредне околности.
Ванредна седница Скупштине се може сазвати и на захтев: Управног одбора,једне шестине
управних одбора нижих саставних делова,једне трећине чланова Скупштине,Надзорног
одбора и на захтев председника или генералног секретара.
Члан 6.
Позив за седнице Скупштине се шаље најмање десет дана пре одржавања седнице.
Седница се може сазвати и у краћем року,када за то постоје посебни и оправдани разлози,с
тим што се чланови Скупштине телефонским путем или на други начин обавештавају о
датуму одржавања седнице.Председник је дужан да на почетку седнице сазване на овај
начин да објашњење.
Уз позив за седницу члану Скупштине доставља се предлог дневног реда,запиник са
претходне седнице и материјали предвиђени дневним редом.
Позив за седницу Скупштине мора да садржи место и време одржавања седнице,предлог
дневног реда,потпис председника,односно сазивача седнице (с.р. се сматра потписом
уколико је председник или сазивач седнице у потпуности упознат са садржајем позива за
седницу) и печат Црвеног крста Србије.
У изузетним случајевима материјали за поједине тачке дневног реда се члановима
Скупштине могу доставити и пред почетак седнице,с тим да постоји могућност да их чланови
Скупштине обраде и да ти материјали не утичу на значајно продужење тока седнице.
225
О појединим тачкама дневног реда може се дати и усмено излагање и образложење.
Члан 7.
У случају потребе,и по питањама од изузетне хитности или важности за рад Црвеног крста
Србије,у ванредним околностима и у случају великих елементарних и других несрећа, одлуке
се могу донети и изјашњавањем чланова Скупштине телефонским или писаним путем,ако не
постоји могућност хитног одржавања седнице.
О одлукама донетим на начин из претходног става,чланови Скупштине се обавештавају на
наредној седници.
Члан 8.
Седници Скупштине могу присуствовати по позиву и друга лица:чланови Управног и
Надзорног одбора и чланови комисија,председници и секретари саставних делова Црвеног
крста Србије,почасни чланови и донатори, представници органа и институција који могу
допринети успешном раду седнице и средства јавног информисања.
Право да гласају имају само чланови Скупштине.
Седници Скупштине обавезно присуствују генерални секретар Црвеног крста Србије и
радници Секретаријата Црвеног крста Србије који су непосредно радили на припреми
материјала који су предмет разматрања на седници.
О присуству седницама чланова Скупштине води се евиденција.
Уколико члан Скупштине не присуствује на три узастопне седнице,дужан је да се изјани о
свом даљем чланству у Скупштини,како би се предузеле потребне мере за замену тог члана.
Члан 9.
О организовању и припреми седнице Скупштине стара се генерални секретар Црвеног крста
Србије и радници Секретаријата Црвеног крста Србије,уз консултације са председником
Црвеног крста Србије.
III
РАД И НАЧИН ОДЛУЧИВАЊА
Члан 10.
Рад Скупштине одвија се на седницама.
226
Седницом Скупштине председава председник Црвеног крста Србије,а у његовој одсутности
један од потпредседника.
Члан 11.
Скупштина пуноважно ради и одлучује ако седници присуствује 41 члан,односно већина од 81
члана, осим питања измена и доношења новог Статута Црвног крста Србије када је потребно
присуство 54 члана (2/3).
Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова Скупштине.
Члан 12.
Радом седнице руководи председник (није потребно бирати радно председништво),а у
његовој одсутности један од потпредседника.
Пошто отвори седницу,председавајући утврђује да ли седници присуствује довољан број
чланова Скупштине у складу са чланом 11. овог Пословника.
Кворум се утврђује на основу евиденционог листа,о чему се старају радници Секретаријата.
За изборну седницу Скупштине бира се Радно председништво и радна тела:верификациона и
изборна комисија,записничар и два оверача записника,а могу се по потреби бирати и
помоћна тела за рад Изборне седнице Скупштине,о чему се одлука доноси на самој седници.
Члан 13.
Предложени дневни ред може бити измењен или допуњен,а поједина питања могу бити
скинута са дневног реда.
Коначни предлог дневног реда утврђује председник,односно председавајући.
Члан 14.
После усвајања дневног реда и записника са претходне седнице прелази се на разматрање
питања по редоследу утврђеном дневним редом на почетку седнице.
Поред материјала који је достављен члановима Скупштине уз позив за седницу или
непосредно пре седнице, за поједине тачке дневног реда могу се дати и уводна излагања или
допунска обавештења у циљу успешнијег и ефикаснијег рада.
Скупштина може одлучити да се истовремено води расправа о две или више тачке дневног
реда,када се ради о сродним питањима.
227
Члан 15.
Дискусија на седници води се на основу усмених пријава,према
пријављених.Гости на седници могу добити реч и ван предвиђеног реда.
редоследу
Уколико има више пријављених за дискусију,време дискусија се може ограничити.
Сваки члан Скупштине,по правилу,може да дискутује само једном по једној тачки дневног
реда.Само изузетно,уколико је потребно допунско објашњење,председавајући може
одобрити поновно учешће у дискусији.
Сви чланови Скупштине и остали присутни могу да говоре само по питању из дневног реда у
оквиру тачке о којој се води расправа.
Расправа
по
појединим
тачкама
дневног
реда,завршава
се
доношењем
закључака,одлука,препорука,утврђивањем смерница и сл. зависно од карактера сваког
појединог питања.
Након закључивања,не може се добити реч по истом питању.
О реализацији закључака даје се информација на наредној седници.
Члан 16.
Гласање на седницама Скупштине врши се јавно,уколико Скупштина не одлучи другачије.
Члан 17.
Чланови Скупштине могу бити задужени поред права,дужности и обавеза из члана 4. овог
Пословника, да ближе прате и организују поједине области деловања Црвеног крста и рад
организација Црвеног крста на терену.
Члан 18.
Ради ефикасности у раду,Скупштина може за обављање одређених задатака образовати
повремена радна тела и комисије и дати задужења и право доношења одлука за реализцију
конкретних активности,као и финансијских одлука генералном секретару Црвеног крста
Србије.
Члан 19.
Чланови Скупштине заједнички су одговорни за рад,доношење и спровођење одлука
Скупштине.
228
У случају спречености да присуствује седници,члан Скупштине може своје мишљење и
предлоге поводом питања која су на дневном реду доставити писмено или телефонски
председику или генералном секретару Црвеног крста Србије.
IV
ЗАПИСНИК
Члан 20.
Седнице УСкупштине се снимају, на основу чега се ради записник са седнице.
У записник се уноси:број седнице,време и место одржавања,име председника,односно
председавајућег,име лица које ради записник, број присутних чланова и чланова који су
оправдали одсуство,имена лица осталих присутних,резиме дискусије по свим тачкама
дневног реда са именима дискутаната,одлуке и донети закључци,као и резултати гласања по
питањима о којима се гласало.
Уколико приликом изјашњавања и гласања има издвојених мишљења,она се на захтев
чланова уносе у записник.
Записник се усваја на наредној седници Скупштине уз који се доставља и реализација
закључака са претходне седнице.
Члан 21.
Записник потписују председник,односно председавајући и генерални секретар Црвеног крста
Србије.
Записник са последње седнице Скупштине мандатног периода, поред председника,односно
председавајућег и генералног секретара, потписују и два оверача записника који се бирају
током седнице из састава Скупштине,имајући у виду да овај записник не може бити усвојен
на наредној седници због престанка мандата чланова Скупштине.
Потписани записник се заводи у одговарајући деловодник, архивира и чува као трајна
вредност.
О раду и чувању записника стара се генерални секретар и Секретаријат Црвеног крста
Србије.
V
ИНФОРМИСАЊЕ И ЈАВНОСТ РАДА
229
Члан 22.
Рад Скупштине је јаван.
Члан 23.
Информисање чланства Црвеног крста и саставних делова Црвеног крста Србије о раду
Скупштине,као и о раду и деловању Црвеног крста Србије врши се путем циркуларних
писама,средстава јавног информисања,часописа „Црвени крст Србије“,публикацијама и на
други начин.
Члан 24.
Представницима јавног информисања ставља се на располагање информативни и материјал
о раду и деловању Црвеног крста Србије.
Са циљем да се јавност ближе упозна са радом и предстојећим акцијама Црвеног
крста,заказују се коференције за штампу.
Ради обавештавања јавности о раду Скупшине
Србије,Скупштина може давати саопштења за јавност.
и
активностима
Црвеног
крста
Члан 25.
Приликом иступа у јавности,члан Скупштине је у обавези да заступа ставове,закључке и
одлуке Скупштине и да се залаже за њихово дословно остваривање.
VI ДОКУМЕНТА СКУПШИНЕ
Члан 26.
Одлуке и друга акта донета на седници Скупшине потписује председник Црвеног крста
Србије,односно председавајући на седници када су донета.
Документа за потпис припремају генерални секретар и Секретаријат Црвеног крста Србије.
Члан 27.
Одлуке
од
значаја
за
рад
организација
Црвеног
крста
националног
друштва,закључци,препоруке и ставови Скупшине достављају се саставним деловима
Црвеног крста Србије.
230
Документа од општег значаја достављају се надлежним државним органима,као и
институцијама и установама са којима Црвени крст Србије сарађује у остваривању својих
циљева и задатака.
Члан 28.
Документа Скупштине оверавају се печатом, заводе у одговарајућу деловодник и архивирају
у складу са законом.
На поверљивим документима означава се степен поверљивости и заводе се у посебном
деловоднику.
VII ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 29.
Скупшина може овластити Управни одбор да разматрати питања и доносити одлуке из
надлежности Скупштине.
Члан 30.
О питањима која нису предвиђена овим Пословником,Скупшина ће одлучивати у складу са
Статутом Црвеног крста Србије.
Члан 31.
Тумачење одредаба Пословника даје Скупшина,а тумачење припрема Секретаријат Црвеног
крста Србије.
Члан 32.
Измене и допуне овог Пословника врше се на начин предвиђен за његово доношење.
Члан 33.
Пословник ступа на снагу даном доношења.
Председник
Црвеног крста Србије
Проф. др Драган Радовановић
231
815.) На основу члана 45. Статута Црвеног крста Србије и прелога Комисије за организацију и
развој,на седници Управног одбора Црвеног крста Србије одржаној 22. децембра 2006.
године,усвојен је
ПОСЛОВНИК
о раду Управног одбора Црвеног крста Србије
I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим Пословником,у складу са Статутом Црвеног крста Србије,уређује се организација и рад
Управног одбора Црвеног крста Србије ( у даљем тексту: Управни одбор),сазивање,начин
рада и одлучивања на седницама Управног одбора,права, дужности и одговорности члана
Управног одбора, и друга питања од значаја за рад Управног одбора.
Члан 2.
Управни одбор је орган управљања Црвеног крста Србије и сачињавају га предсеник Црвеног
крста Србије,три потпредседника Црвеног крста Србије и 17 чланова које је изабрала
Скупштина Црвеног крста Србије.
Члан 3.
Чланство у Управном одбору је волонтерско.
Сви чланови Управног одбора имају једнака права,обавезе и одговорности за свој рад у
Управном одбору.
Члан 4.
Чланови Управног одбора имају право,дужност и обавезу да:
- активно учествују у раду Управног одбора и доношењу одлука,изради смерница и
основних ставова о свим питањима која су предмет дневног реда на седницама
- редовно врше косултације у организацијама Црвеног крста у својој средини о
материјалима,ставовима и предлозима Управног одбора и Управном одбору
достављају предлоге и иницијативе организација Црвеног крста из своје средине
- информишу се о свим питањима која се односе на на остваривање активности Црвеног
крста Србије
- сносе одговорност за донете одлуке Управног одбора
- покрећу иницијативу и дају предлоге у вези са разматрањем појединих питања из
делокруга рада Црвеног крста Србије и надлежности Управног одбора
232
-
чувају информације и податке од општег значаја за организацију Црвеног крста Србије
које сазнају учешћем у раду Управног одбора
благовремено обавесте Секретаријат Црвеног крста Србије о евентуалној
немогућности да присуствују заказаној седници Управног одбора
остварују право на накнаду трошкова учињених приликом доласка на седнице
Управног одбора или обављању дужности члана Управног одбора
могу тражити податке и обавештења од председника ,генералног секретара и
Секретаријата Црвеног крста Србије како би остварио своје право да буде информисан
о извршењу одлука и закључака Управног одбора,о извршењу Плана рада и
финансијског плана Црвеног крста Србије
II САЗИВАЊЕ СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА
Члан 5.
Седнице Управног одбора сазива председник према потреби,најмање шест пута годишње,а у
његовој одсутности један од потпредседника.
Ванредну седницу Управног одбора председник може сазвати у случају изузетно изражене
потребе хитног доношења одлука из надлежности Управног одбора.
Председник Црвеног крста Србије може сазивати ванредну седницу Управног одбора и на
свој захтев или захтев генералног секретара,Надзорног одбора Црвеног крста Србије или
једне трећине управних одбора саставних делова Црвеног крста Србије.
Члан 6.
Позив за седнице Управног одбора се шаље најмање пет дана пре одржавања седнице.
Седница се може сазвати и у краћем року,када за то постоје посебни и оправдани разлози,с
тим што се чланови Управног одбора телефонским путем или на други начин обавештавају о
датуму одржавања седнице.Председник је дужан да на почетку седнице сазване на овај
начин да објашњење.
Уз позив за седницу члану Управног одбора доставља се предлог дневног реда,запиник са
претходне седнице и материјали предвиђени дневним редом.
Позив за седницу Управног одбора мора да садржи место и време одржавања
седнице,предлог дневног реда,потпис председника,односно сазивача седнице (с.р. се сматра
потписом уколико је председник или сазивач седнице у потпуности упознат са садржајем
позива за седницу) и печат Црвеног крста Србије.
У изузетним случајевима материјали за поједине тачке дневног реда се члановима Управног
одбора могу доставити и пред почетак седнице,с тим да постоји могућност да их чланови
Управног одбора обраде и да ти материјали не утичу на значајно продужење тока седнице.
О појединим тачкама дневног реда може се дати и усмено излагање и образложење.
233
Члан 7.
У случају потребе,и по питањама од изузетне хитности или важности за рад Црвеног крста
Србије,у ванредним околностима и у случају великих елементарних и других несрећа, одлуке
се могу донети и изјашњавањем чланова Управног одбора телефонским или писаним
путем,ако не постоји могућност хитног одржавања седнице.
О одлукама донетим на начин из претходног става,чланови Управног одбора се обавештавају
на наредној седници.
Члан 8.
Седници Управног одбора могу присуствовати по позиву и друга лица:чланови Скупштине
Црвеног крста Србије,председник Надзорног одбора Црвеног крста Србије,председници и
секретари саставних делова Црвеног крста Србије,председници и чланови комисија Управног
одбора, представници органа и институција који могу допринети успешном раду седнице и
средства јавног информисања.
Седници Управног одбора обавезно присуствују генерални секретар Црвеног крста Србије и
радници Секретаријата Црвеног крста Србије који су непосредно радили на припреми
материјала који су предмет разматрања на седници.
О присуству седницама чланова Управног одбора води се евиденција.
Уколико члан Управног одбора не присуствује на пет узастопних седница,дужан је да се
изјани о свом даљем чланству у Управном одбору,како би се предузеле потребне мере за
замену тог члана.
Члан 9.
Седнице Управног одбора могу се одржавати и ван седишта Црвеног крста Србије,о чему
одлуку доноси Управни одбор.
Седнице Управног одбора могу бити и заједничке са управним одборима појединих
организација Црвеног крста саставних делова Црвеног крста Србије,када за то постоји
потреба.
Члан 10.
О организовању и припреми седнице стара се генерални секретар Црвеног крста Србије и
радници Секретаријата Црвеног крста Србије,уз консултације са председником Црвеног крста
Србије.
III
РАД И НАЧИН ОДЛУЧИВАЊА
234
Члан 11.
Рад Управног одбора одвија се на седницама.
Седницом Управног одбора председава председник Црвеног крста Србије,а у његовој
одсутности један од потпредседника.
Члан 12.
Управни одбор пуноважно ради и одлучује ако седници присуствује већина од 21 члана.
Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова Управног одбора.
Изузетно,уколико не постоји кворум за доношење одлука,може се сазвати нова седница
Управног одбора у року од два дана,ако је неопходно да се хитно донесу одлуке.
Ако ни на поновљеној седници не постоји кворум,одлуке се сматрају донетим ако седници
присуствује једна трећина чланова Управног одбора и ако за одлуке гласа већина присутних
чланова који гласају.
У раду Управног одбора могу учествовати сви присутни по тачкама из домена ниховог рада ,а
у доношењу одлука само чланови Управног одбора.
Члан 13.
Пошто отвори седницу,председавајући утврђује да ли седници присуствује довољан број
чланова Управног одбора у складу са чланом 12. овог Пословника.
Кворум се утврђује на основу евиденционог листа.
Члан 14.
Предложени дневни ред може бити измењен или допуњен,а поједина питања могу бити
скинута са дневног реда.
Коначни предлог дневног реда утврђује председник,односно председавајући.
Члан 15.
После усвајања дневног реда и записника са претходне седнице прелази се на разматрање
питања по редоследу утврђеном дневним редом на почетку седнице.
235
Поред материјала који је достављен члановима Управног одбора уз позив за седницу или
непосредно пре седнице, за поједине тачке дневног реда могу се дати и уводна излагања или
допунска обавештења у циљу успешнијег и ефикаснијег рада.
Управни одбор може одлучити да се истовремено води расправа о две или више тачака
дневног реда,када се ради о сродним питањима.
Члан 16.
Дискусија на седници води се на основу усмених пријава,према
пријављених.Гости на седници могу добити реч и ван предвиђеног реда.
редоследу
Уколико има више пријављених за дискусију,време дискусија се може ограничити.
Сваки члан Управног одбора,по правилу,може да дискутује само једном по једној тачки
дневног реда.Само изузетно,уколико је потребно допунско објашњење,председавајући може
одобрити поновно учешће у дискусији.
Сви чланови Управног одбора и остали присутни могу да говоре само по питању из дневног
реда у оквиру тачке о којој се води расправа.
Расправа
по
појединим
тачкама
дневног
реда,завршава
се
доношењем
закључака,одлука,препорука,утврђивањем смерница и сл. зависно од карактера сваког
појединог питања.
Након закључивања,не може се добити реч по истом питању.
О реализацији закључака даје се информација на наредној седници.
Члан 17.
О питањима која су увршћена у дневни ред на самој седници,као и додатним
материјалима,потребно је обавестити чланове Управног одбора који нису присуствовали
седници.
Члан 18.
Гласање на седницама Управног одбора врши се јавно,уколико Управни одбор не одлучи
другачије.
Члан 19.
Чланови Управног одбора могу бити задужени поред права,дужности и обавеза из члана 4.
овог Пословника, да ближе прате и организују поједине области деловања Црвеног крста и
рад организација Црвеног крста на терену.
236
Члан 20.
Ради ефикасности у раду, Управни одбор може за обављање одређених задатака образовати
повремена радна тела и комисије и дати задужења и право доношења одлука за реализцију
конкретних активности,као и финансијских одлука генералном секретару Црвеног крста
Србије.
Члан 21.
Чланови Управног одбора заједнички су одговорни за рад,доношење и спровођење одлука
Управног одбора.
У случају спречености да присуствује седници,члан Управног одбора може своје мишљење и
предлоге поводом питања која су на дневном реду доставити писмено или телефонски
председику или генералном секретару Црвеног крста Србије.
IV
ЗАПИСНИК
Члан 22.
Седнице Управног одбора се снимају, на основу чега се ради записник са седнице.
У записник се уноси:број седнице,време и место одржавања,име председника,односно
председавајућег,име лица које ради записник, број и имена присутних чланова и чланова који
су оправдали одсуство,имена лица осталих присутних,резиме дискусије по свим тачкама
дневног реда са именима дискутаната,одлуке и донети закључци,као и резултати гласања по
питањима о којима се гласало.
Уколико приликом изјашњавања и гласања има издвојених мишљења,она се на захтев
чланова уносе у записник.
Записник се усваја на наредној седници Управног одбора уз који се доставља и реализација
закључака са претходне седнице.
Члан 23.
Записник потписују председник,односно председавајући и генерални секретар Црвеног крста
Србије.
Записник са последње седнице Управног одбора мандатног периода, поред
председника,односно председавајућег и генералног секретара, потписују и два оверача
записника који се бирају током седнице из састава Управног одбора,имајући у виду да овај
записник не може бити усвојен на наредној седници због престанка мандата чланова
Управног одбора.
237
Потписани записник се заводи у одговарајући деловодник, архивира и чува као трајна
вредност.
О раду и чувању записника стара се генерални секретар и Секретаријат Црвеног крста
Србије.
V
ИНФОРМИСАЊЕ И ЈАВНОСТ РАДА
Члан 24.
Рад Управног одбора је јаван.
Члан 25.
Информисање чланства Црвеног крста и саставних делова Црвеног крста Србије о раду
Управног одбора,као и о раду и деловању Црвеног крста Србије врши се путем циркуларних
писама,средстава јавног информисања,часописа „Црвени крст Србије“,публикацијама и на
други начин.
Члан 26.
Представницима јавног информисања ставља се на располагање информативни и материјал
о раду и деловању Црвеног крста Србије.
Са циљем да се јавност ближе упозна са са радом и предстојећим акцијама Црвеног
крста,заказују се коференције за штампу.
Ради обавештавања јавности о раду Управног одбора и активностима Црвеног крста
Србије,Управни одбор може давати саопштења за јавност.
Члан 27.
Приликом иступа у јавности,члан Управног одбора је у обавези да заступа ставове,закључке
и одлуке Управног одбора и да се залаже за њихово дословно остваривање.
VI ДОКУМЕНТА УПРАВНОГ ОДБОРА
Члан 28.
Одлуке и друга акта донета на седници Управног одбора потписује председник Црвеног крста
Србије,односно председавајући на седници када су донета.
Документа за потпис припремају генерални секретар и Секретаријат Црвеног крста Србије.
238
Члан 29.
Одлуке
од
значаја
за
рад
организација
Црвеног
крста
националног
друштва,закључци,препоруке и ставови Управног одбора достављају се саставним деловима
Црвеног крста Србије.
Документа од општег значаја достављају се надлежним државним органима,као и
институцијама и установама са којима Црвени крст Србије сарађује у остваривању својих
циљева и задатака.
Члан 30.
Документа Управног одбора оверавају се печатом, заводе у одговарајућу деловодник и
архивирају у складу са законом.
На поверљивим документима означава се степен поверљивости и заводе се у посебном
деловоднику.
VII ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 31.
Управни одбор може разматрати питања и доносити одлуке из надлежности Скупштине
Црвеног крста Србије,уколико га Скупштина за то овласти.
Члан 32.
О питањима која нису предвиђена овим Пословником,Управни одбор ће одлучивати у складу
са Статутом Црвеног крста Србије.
Члан 33.
Тумачење одредаба Пословника даје Управни одбор,а тумачење припрема Секретаријат
Црвеног крста Србије.
Члан 34.
Измене и допуне овог Пословника врше се на начин предвиђен за његово доношење.
Члан 35.
Пословник ступа на снагу даном доношења.
Председник
Црвеног крста Србије
Проф. др Драган Радовановић
239
816.) ЦРВЕНИ КРСТ СРБИЈЕ
Београд, Симина 19
Бр.
ПОСЛОВНИК О РАДУ НАДЗОРНОГ ОДБОРА ЦРВЕНОГ КРСТА СРБИЈЕ
Београд, Октобра 2008. године
240
На основу члана 51 до 53 Статута Црвеног крста Србије, Надзорни одбор Црвеног
крста Србије на седници одржаној 10.10.2008.г. усвојио је
П О С Л О В Н И К
О РАДУ НАДЗОРНОГ ОДБОРА ЦРВЕНОГ КРСТА СРБИЈЕ
I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим Пословником уређују се права и дужности чланова Надзорног одбора
Црвеног крста Србије (у даљем тексту "Надзорни одбор"), сазивање седница и начин рада и
одлучивања, водјење записника, предузимање потребних мера у складу са Статутом Црвеног
крста Србије ( у даљем тексту "Статут"), и подношење извештаја Надзорног одбора као
органа контроле материјално-финансијског пословања и примене одредаба Статута и
позитивних законских прописа целе Организације Црвеног крста у Србији.
Члан 2.
Надзорни одбор ради на седницама које се одржавају по потреби, а најмање једном
годишње.
За обављање контрола образују се комисије за сваку контролу појединачно .
Члан 3.
Рад Надзорног одбора је јаван.
Члан 4 .
За водјење административних послова и координацију рада, Надзорни одбор има свог
секретара који је струцни сарадник за правне послове.
Члан 5
Рад председника и чланова Надзорног одбора је волонтерски.
Чланови Надзорног одбора имају право на дневнице и накнаду за материјалне издатке
који су оправдано учињени током ангажовања, у складу са важећом општим актима Црвеног
крста Србије.
II - ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВА НАДЗОРНОГ ОДБОРА
241
Члан 6,
Члан Надзорног одбора дужан је да присуствује седници Надзорног одбора и да
учествује у његовом раду и одлучивању.
Члан Надзорног одбора који је спречен да присуствује седници Надзорног одбора,
дужан је да о томе обавести председника Надзорног одбора, лично, писаним путем или преко
Секретаријата.
Члан 7.
Члан Надзорног одбора има право да буде редовно обавештен о питањима из
делатности Црвеног крста Србије, о питањима из делокруга рада Надзорног одбора, о свим
активностима Надзорног одбора и свим другим релевантним чињеницама чије му је
познавање потребно ради вршења функције члана Надзорног одбора.
Члан 8.
Члан Надзорног одбора дужан је да се упозна са свим питањима везаним за
делатност Црвеног крста Србије и Надзорног одбора из Члана 7. Пословника.
Председник или потпредседник, Надзорног одбора, , дужан је о активностима,
раду Надзорног одбора и уоченим проблемима давати информације Скупштини, Управном
одбору, комисијама и Генералном секретару, а на позив присуствовати заказаним седницама.
Члан 9
Надзорни одбор има пет чланова, од којих је један председник а један потпредседник.
Председника и потпредседника бирају чланови Надзорног одбора из својих редова на
првој - конститутивној седници.
III - СЕДНИЦЕ НАДЗОРНОГ ОДБОРА И КОНТРОЛЕ
А - САЗИВАЊЕ СЕДНИЦЕ
Члан 10.
Седницу Надзорног одбора сазива председник Надзорног одбора или потпредседник,
а у њиховом отсуству може сазвати и најстарији члан Надзорног одбора.
Сазивање седнице Надзорног одбора може предложити и захтевати сваки члан
Надзорног одбора, Председник Црвеног крста Србије или Генерални секретар. Предлагач је,
у том случају, дужан, председнику Надзорног одбора, доставити писани материјал којим
образлаже свој захтев.
Председник Надзорног одбора дужан је по захтеву одлучити у року од седам дана и о
томе обавестити предлагача.
Члан 11.
242
Позив за седницу Надзорног одбора упућује се члановима најкасније 5 дана пре
датума одређеног за одржавање седнице
Позив се упућује писмено, а најава се може извршити путем телефона, и-мејла, СМС
поруком на мобилни телефон члана Надзорног одбора . .
Уз позив се, по правилу, члановима Надзорног одбора доставља предлог дневног
реда са
одговарајућим материјалима који ће бити разматрани на седници.
Изузетно, седница Надзорног одбора, у ситуацијама хитних активности, може се
сазивати и у краћем року а дневни ред се може предлагати на самој седници.
Б - ДНЕВНИ РЕД СЕДНИЦЕ
Члан 12.
Дневни ред седнице Надзорног одбора припрема и предлаже председник Надзорног
одбора.
Сваки члан Надзорног одбора има право да предложи измене и допуне предложеног
дневног реда.
Предлагач сазивања седнице Надзорног одбора из Члана 10. став 2. дужан је
доставити предлог дневног реда седнице.
Дневни ред Надзорног одбора утврђује се на почетку седнице.
Ц - РАД НА СЕДНИЦИ
Члан 13.
Председник Надзорног одбора отвара седницу и утврђује да ли је присутан потребан
број чланова одређен Статутом и Пословником.
Надзорни одбор може да заседа ако седници присуствује најмање 3 члана Надзорног
одбора.
Ако се утврди да седници не присуствује потребан број чланова седница се одлаже.
О присуству чланова на седници води се писмена евиденција.
По отварању седнице, председник Надзорног одбора даје потребна објашњења у вези
са радом на седници и о другим релевантним питањима.
Члан 14.
Седницом Надзорног одбора председава председник Надзорног одбора.
У случају одсутности председника, седницом председава потпредседник, а ако ни он
није присутан онда најстарији члан Надзорног одбора.
243
Члан 15.
Пре почетка рада по утврђеном дневном реду усваја се записник са претходне
седнице.
Уколико постоје примедбе на записник утврђује се сагласност у вези измена записника
и врше одговарајуће измене.
Члан 16.
Разматрање по тачкама дневног реда врши се по редоследу утврђеном у дневном
реду.
У току седнице могу се вршити измене у утврђеном дневном реду уколико постоји
сагласност већине чланова Надзорног одбора.
Члан 17.
На почетку разматрања сваке тачке дневног реда, председник Надзорног одбора или
задужени известилац, дају детаљна образложења везана за наведену тачку дневног реда.
Члан 18.
На седници нико не може говорити пре него што затражи и добије реч од председника
Надзорног одбора.
Председник Надзорног одбора даје реч члановима по реду пријављивања.
Учесник у расправи може говорити само о питању које је на дневном реду.
Председник Надзорног одбора се стара да учесник седнице, који има реч, не буде
ометан у излагању.
Седници могу присуствовати и лица која нису чланови Надзорног одбора, и добијати
реч за дискусију, ако им одобри председник Надзорног одбора, али немају право да гласају.
Члан 19.
Гласање на седници је јавно уколико Надзорни одбор, већином присутних, не одлучи
другачије.
Гласање се врши дизањем руку .
Чланови Надзорног одбора могу гласати «за» или «против» предлога, а могу се и
уздржати од гласања.
Предлог се сматра усвојеним ако је број гласова «за» већи од половине присутних
чланова.
Ако је укупан број гласова «против» и «уздржаних» већи од броја гласова «за», сматра
се да је предлог одбијен.
Ако се после гласања утврди да је број гласова «за» и број гласова «против» заједно
са «уздржаним» од гласања, једнак, врши се поновно гласање.
244
У случају да се и поновним гласањем не добије потребна већина, сматра се да је
предлог одбијен.
Члан 20.
О сваком питању дневног реда Надзорни одбор доноси одговарајућу одлуку, закључак
или упутство, утврђује став, даје предлог, тумачење, мишљење, покреће иницијативу и сл.
Члан 21.
После извршеног гласања председник Надзорног одбора утврђује резултат гласања и
објављује да је предлог о коме се гласало усвојен или одбијен.
Члан 22.
О реду на седници стара се председавајући седнице.
За повреду реда на седници могу се изрећи следеће мере:
-упозорење
-одузимање реци .
Члан 23.
О раду седнице води се записник а могу се водити и стенографске белешке или
седница тонски снимати.
Записничар је секретар Надзорног одбора, или лице које га мења.
Члан 24.
Записник седнице садржи основне податке о седници: датум и време одржавања,
податке о присутним члановима и другим лицима, дневни ред, предлоге и допуне дневног
реда , одлуке, закључке, иницијативе и друго из садржаја расправе са резултатима гласања о
појединим тачкама дневног реда.
Записник потписује председавајући седнице Надзорног одбора.
Записник се ставља на увид свим члановима Надзорног одбора на првој наредној
седници, и информативно Председнику Црвеног крста Србије и Генералном секретару који се
обавезно позивају да присуствују свакој седници Надзорног одбора.
Члан 25.
Акта која доноси Надзорни одбор потписује председник Надзорног одбора.
Д - КОНТРОЛЕ
Члан 26
245
Ради спроводјења статутарних овлашћења контроле рада, како Националног друштва,
тако и саставних делова, Надзорни одбор Црвеног крста Србије врши контролу организација
Црвеног крста формирањем трочлане комисије за сваку контролу појединачно. По потреби у
свом раду, изузетно Надзорни одбор може ангажовати и друга струцна лица.
Члан 27
Иницијативу за контролу неке организације Црвеног крста дају председник Црвеног
крста Србије, Генерални секретар, председник или чланови Надзорног одбора, чланови
Скупштине, Управног одбора, надлежни државни органи, чланови Црвеног крста или
градјани.
Иницијатива се подноси у писменом облику, и садржи чињенице које упућују на
проблем, са предлогом доказа и потпис подносиоца .
О иницијативи одлучује председник Надзорног одбора који, уколоко сматра да је
иницијатива оправдана формира комисију од најмање три члана који ће обавити контролу.
Већина чланова комисије морају бити и чланови Надзорног одбора.
Контрола се може спровести и без писмене иницијативе, о чему одлучује председник
Надзорног одбора.
Члан 28
Поред навода из иницијативе комисија из члана 26 овог пословника контролише:
- примену и спроводјење Статута и других општих и појединачних аката Црвеног крста
Србије, као и примену и спроводјење позитивних законских и подзаконских прописа, статута
и општих и појединачних правних аката саставних делова Организације Црвеног крста.
- материјално финансијско пословање организације
- наменско и рационално коришћење средстава и донација и буџетских средстава
- основаност представки градјана
Члан 29
У остваривању својих функција Надзорни одбор има право увида у све опште и
појединачне правне акте, налоге, картице и другу документацију организације Црвеног крста
чија се контрола врши.
Члан 30
О спроведеној контроли комисија сачињава записник, на које се присутни изјашњава,
што се евидентира у записнику, и даје своје мишљење са евентуалним предлогом мера које
треба предузети, као и наводјењем органа којима записник треба доставити ради отклањања
неправилности. Записник се доставља организацији која је контролисана најкасније у року од
10 дана од извршене контроле.
Члан 31
246
Записник комисије се разматра и усваја на првој наредној седници Надзорног одбора
IV - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 32.
Овај Пословник усваја Надзорни одбор а ступа на снагу даном усвајања.
Ступањем на снагу овог пословника престаје да важи Пословник о раду Надзорних
одбора Црвеног крста Србије и других организација Црвеног крста у Србији од 13.10.1998.
године
Председник Надзорног одбора
Црвеног крста Србије
Дејан Јовановић
247
817.) На основу члана 31 и 45 Статута Црвеног крста Србије и предлога Комисије за
подмладак и омладину, Управни одбор Црвеног крста Србије, на седници одржаној 16. маја
2008. године, донео је
ПРАВИЛНИК О ОРГАНИЗОВАЊУ И ДЕЛОВАЊУ
МЛАДИХ У ЦРВЕНОМ КРСТУ СРБИЈЕ
I – ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Правилник о организовању и деловању младих у Црвеном крсту Србије (у даљем тексту
Правилник), је намењен младим члановима Црвеног крста, младим волонтерима и особама
професионално ангажованим у Црвеном крсту.
Правилником се регулише начин организовања, облици деловања младих и њихово чланство
у Црвеном крсту, њихова права и обавезе и обавезе организације Црвеног крста према њима.
II - ОСНОВНА НАЧЕЛА
Члан 2.
Црвени крст Србије је хуманитарна, независна и добровољна организација и једино
национално друштво у Републици Србији.
Црвени крст Србије основан је 6. фебруара 1876. године и признат је у континуитету од свог
оснивања.
У саставу Црвеног крста Србије делују Црвени крст Војводине и Црвени крст Косова и
Метохије.
Искључиво Црвени крст у градовим и општинама формира основне организације,
подружнице, активе и повереништва са циљем ефикаснијег деловања. Наведени облици
деловања немају својство правног лица.
III – ОСНОВНА ДЕФИНИЦИЈА
Члан 3.
Млади Црвеног крста су све особе узраста од 7 до 28 година које се ангажују у раду
организације Црвеног крста. Млади Црвеног крста обухватају чланове и волонтере Црвеног
крста, а у односу на узраст подељени су на категорију подмлатка и категорију омладине
Црвеног крста.
248
IV – МЛАДИ ЧЛАНОВИ ЦРВЕНОГ КРСТА
Члан 4.
Млади чланови Црвеног крста су све особе узраста од 7 до 28 година које поштују, односно
старије од 18 година које признају, Статут Црвеног крста Србије, Основне принципе
Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца и које плаћају годишњу
чланарину. Чланство у Црвеном крсту Србије је добровољно.
Члан 5.
Млади чланови Црвеног крста саставни су део укупног чланства Црвеног крста Србије. Млади
чланови такође представљају и циљну групу активности Црвеног крста Србије.
Члан 6.
Млади чланови Црвеног крста својим знањем, вештином и ангажовањем у управним
структурама Организације Црвеног крста доприносе остваривању циљева и задатака
Црвеног крста Србије.
Члан 7.
Својство младог члана Црвеног крста се стиче потписивањем приступнице, увођењем у
евиденцију и уплатом чланарине.
Поступак искључења из чланства младих Црвеног крста идентичан је поступку предвиђеном
за остале чланове Црвеног крста у члану 32. Статута Црвеног крста Србије.
Члан 8.
Ангажовање младих у раду Црвеног крста може престати вољом самих чланова или њиховим
искључењем из активности – чланства.
Члан 9.
Млади чланови Црвеног крста добијају чланске карте. Изглед и садржај чланске карте
утврђује Управни одбор Црвеног крста Србије, а на предлог Комисије за подмладак и
омладину.
Члан 10.
Млади чланови Црвеног крста треба да плате годишњу чланарину, коју одреди Управни
одбор Црвеног крста Србије.
Члан 11.
Млади чланови Црвеног крста су у обавези да познају и поштују Основне принципе
Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Статут Црвеног крста Србије и
Правилник о организовању и деловању младих у Црвеном крсту Србије.
249
Члан 12.
Млади чланови Црвеног крста имају право да предлажу, бирају и да буду бирани у комисије,
Управни одбор и Скупштину у оквиру своје организације Црвеног крста, као и у више нивое
организовања.
Члан 13.
Основни критеријуми за избор младих чланова Црвеног крста у управљачке органе и
комисије Црвеног крста су:
- да су старији од 18 година;
- да су се доказали у раду у организацији Црвеног крста чији су чланови;
- да су показали познавање структуре Националног друштва и Међународног покрета
Црвеног крста и Црвеног полумесеца;
- да познају Основне принципе Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног
полумесеца;
- да познају циљеве и задатке Покрета.
Услов за кандидовање младих чланова Црвеног крста у наведене органе и комисије је да су
континуирано активни у организацији Црвеног крста најмање три године.
Члан 14.
Млади чланови Црвеног крста треба да поштују систем јединства организације Црвеног
крста, а задаци које прихвате од секретаријата организације Црвеног крста којој припадају,
сматрају се обавезујућим.
V – МЛАДИ ВОЛОНТЕРИ ЦРВЕНОГ КРСТА
Члан 15.
Млади волонтери Црвеног крста су све особе узраста од 7 до 28 година које повремено или
редовно, добровољно и без новчане надокнаде, реализују активности чији је носилац
организација Црвеног крста.
Члан 16.
Млад волонтер може бити члан Црвеног крста Србије.
Члан 17.
Млади волонтери Црвеног крста својим знањем, вештином и ангажовањем у програмским
активностима и акцијама Црвеног крста доприносе остваривању циљева и задатака Црвеног
крста Србије.
Члан 18.
Млади волонтери Црвеног крста саставни су део укупних људских ресурса Црвеног
крста Србије.
250
Члан 19.
Млади волонтери Црвеног крста ангажују се у активностима Црвеног крста у складу са
потребама локалне заједнице и својим интересовањима, а своје активности реализују у
складу са Мисијом и Основним принципима Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног
полумесеца.
Млади волонтери својим ангажовањем доприносе остваривању циљева и задатака Црвеног
крста у следећим областима:
- Промоцији хуманих вредности;
- Унапређењу здравља и безбедности људи;
- Унапређењу локалне заједнице реализацијом различитих пројеката;
- Развоју и промоцији међународне сарадње.
Члан 20.
Млади волонтери Црвеног крста су у обавези да познају/поштују Основне принципе
Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Статут Црвеног крста Србије и
Правилник о организовању и деловању младих у Црвеном крсту Србије.
Члан 21.
Млади волонтери Црвеног крста имају право:
- на едукацију и обуку из области за које су заинтересовани и за оне за које постоји
потреба у организацији Црвеног крста којој припадају, а које су у мандату Црвеног
крста;
- на надокнаду личних трошкова насталих за време ангажовања у одређеној
организованој активности Црвеног крста. Организација Црвеног крста треба да
обезбеди да млади волонтер не буде на личном новчаном губитку током волонтерског
ангажовања у Црвеном крсту;
- да добију препоруку организације Црвеног крста, уколико су на специфичним
вололонтерским пословима били ангажован у трајању од најмање четири месеца.
Препорука се не може издати уколико не постоји званична документација о
ангажовању и постигнутим резултатима младих волонтера Црвеног крста;
- да у оквиру организације Црвеног крста и програма који Црвени крст реализује, испоље
своје идеје и креативност, да буду консултовани и да њихово мишљење буде уважено
од стране других волонтера и професионално запослених лица.
VI – ПОДМЛАДАК ЦРВЕНОГ КРСТА
Члан 22.
Подмладак Црвеног крста чине сви чланови и волонтери узраста од 7 до 15 година (у складу
са чланом 3. Правилника), а који су и циљна група у различитим програмским активностима
Црвеног крста.
251
Члан 23.
Подмладак Црвеног крста се организује и делује у основним школама. У вртићима и
предшколским установама Црвени крст може реализовати активности примерене узрасту
деце.
Члан 24.
Подмладак Црвеног крста је циљна група Организације, али је и укључен у реализацију
акција Црвеног крста.
Подмладак Црвеног крста је обухваћен едукацијама из области промоције хуманих вредности
и здравља. Учесници су скоро свих традиционалних активности/акција Црвеног крста, као што
су:
- Трка „За срећније детињство“;
- Безбедност деце у саобраћају;
- Светски дан борбе против АИДС-а;
- Светски дан борбе против ТБ;
- Конкурс „Крв живот значи“;
- „Дечја недеља“;
- „Један пакетић-пуно љубави“;
- „Друг-другу“;
- Такмичења знања (Шта знаш о Црвеном крсту/здрављу/ДДК);
- Обука/такмичење у указивању прве помоћи;
- Акција уређења школе и околине;
- Недеља Црвеног крста и обележавање 8 маја – Светског дана Црвеног крста;
- Конкурс „Црвени крст и ја“ у оквиру Недеље Црвеног крста (ликовни/литерарни
радови);
- Месец солидарности;
- Акције борбе против пушења, алкохолизма и наркоманије;
- Друге акције и програмске активности које реализује Црвени крст на локалном нивоу у
зависности од потребе друштвене заједнице.
VII – ОМЛАДИНА ЦРВЕНОГ КРСТА
Члан 25.
Омладину Црвеног крста чине сви чланови/волонтери узраста од 15 до 28 година (у складу са
чланом 3. Правилника).
Члан 26.
Омладина Црвеног крста се организује и делује: у средњим школама, вишим школама и
факултетима, предузећима и установама, локалним (месним) заједницама и у Црвеном крсту
у градовима и општинама.
252
Члан 27.
Омладина Црвеног крста је укључена у организацију и реализацију програмских активности и
акција Црвеног крста које се односе на:
- Рад ОТЈ;
- Рад са подмлатком Црвеног крста;
- Организовање промоције активности Црвеног крста код ученика основних и средњих
школа;
- Рад са угроженим становништвом (старија лица, особе са хендикепом, жртве
ванредних ситуација, лица у стању социјалне потребе и др.);
- Обуку младих волонтера и едукацију различитих циљних група из области промоције
хуманих вредности, здравља и бриге о људима и других тема којима се бави Црвени
крст;
- Осмишљавање и реализацију пројеката који су у складу са потребама локалне
заједнице;
- Кампање, конкурсе, такмичења знања и вештина;
- Сарадњу са владиним и невладиним организацијама, донаторима и медијима;
- Подршку секретаријату у зависности од потреба организације (административни
послови, координирање пројектима и др.);
- Обука из прве помоћи;
- Рад на популарисању добровољног давалаштва крви и учествовање у организовању
акција добровољног давања крви
- Унапређивање међународне сарадње, кроз размену знања, вештина и искустава са
младима из других националних друштава.
VIII – ОРГАНИЗОВАЊЕ МЛАДИХ ЦРВЕНОГ КРСТА
Члан 28.
Основни облик организовања младих Црвеног крста је подружница.
Члан 29.
Подружнице младих Црвеног крста формирају се у складу са чланом 19. Статута Црвеног
крста Србије, по претходно прибављеној сагласности органа руковођења у образовним
институцијама, предузећима и установама.
Члан 30.
Иницијативу за формирање и обавезу формирања подружнице младих Црвеног крста има
секретар организације Црвеног крста на територији општина и градова, а одлуку доноси
Управни одор.
Члан 31.
Подружнице су саставни део организације Црвеног крста.
Члан 32.
253
У подружницама са више од 100 чланова или волонтера могу се формирати активи, као
оперативни облик деловања, ради реализовања конкретних програмских активности.
Актив се може формирати за више оделења у школи, у истуреном оделењу школе, као и
установама и организацијама које представљају засебну целину, а броје мање од 100
чланова младих Црвеног крста или волонтера.
Члан 33.
Радом подружнице руководи секретар, кога именује секретар организације Црвеног крста која
је формирала подружницу.
Члан 34.
Секретар подружнице у образовним институцијама је просветни радник, истакнути волонтер
Црвеног крста, а у предузећима и установама лице које познаје рад Црвеног крста.
У подружници средњих школа, виших школа и факултета, секретар подружнице именује
заменика секретара из редова ученика односно студената.
Члан 35.
Радом актива руководи председник актива, кога предлаже секретар подружнице.
Члан 36.
Секретар подружнице и председник актива ове функције обављају волонтерски.
Члан 37.
Секретар подружнице се именује на период од 2 године.
Члан 38.
Мандат председника актива траје од једне до две године, у зависности од разреда у којем је
изабран за председника актива.
Члан 39.
Задатак секретара подружнице је да:
- реализује задатке, планове и програме рада организације Црвеног крста у подружници;
- организује и окупља чланове подружнице у реализацији акција и активности Црвеног
крста и даје им задатке;
- доноси планове рада подружнице у сарадњи са секретаром организације Црвеног
крста која је основала подружницу
- ради извештаје о раду и исте доставља организацији Црвеног крста која је основала
подружницу;
- предлаже председнике актива;
- одржава редовне контакте са организацијом Црвеног крста која је основала
подружницу;
- координира рад актива;
- заказује састанке подружнице и председава истим.
254
За извршавање обавеза из претходног става, секретар подружнице може направити комисију
или тимове од чланова подружнице у које су укључени председници актива.
Подружнице младих Црвеног крста могу у циљу спровођења активности и акција сарађивати
са основним организацијама и другим основним облицима организовања Црвеног крста, и у
ту сврху формирати заједничка радна тела.
Члан 40.
Секретар подружнице може бити биран у комисије и управљачке органе организације
Црвеног крста која је основала подружницу, као и у више органе Црвеног крста.
Секретар подружнице може предложити истакнуте младе чланове у управљачке органе
Црвеног крста, уколико су старији од 18 година.
У комисије могу бити предложени млади чланови и волонтери који се истичу својим радом.
IX – ОМЛАДИНСКЕ ТЕРЕНСКЕ ЈЕДИНИЦЕ МЛАДИХ ЦРВЕНОГ КРСТА
Члан 41.
Са циљем успешне реализације активности Црвеног крста, размене искуства, међусобног
информисања, у оквиру организације Црвеног крста на локалном нивоу, организују се, као
облик деловања - Омладинска теренска јединица Црвеног крста (у даљем тексту ОТЈ).
Члан 42.
Омладинска теренска јединица Црвеног крста се формира на добровољној основи од
најактивнијих чланова и едукованих младих волонтера Црвеног крста са вишегодишњим
искуством у разним областима деловања Црвеног крста.
Омладинска теренска јединица је саставни део организације Црвеног крста и за свој рад
одговара секретару и Управном одбору.
Припадност ОТЈ верификује Комисија за подмладак и омладину, у сарадњи са секретаром
организације Црвеног крста, која је оснивач Омладинске теренске јединице, о чему се
обавештава Управни одбор.
Припадници ОТЈ могу бити и секретари подружница Црвеног крста, млађи од 28 год. и
председници актива.
Омладинска теренска јединица може имати најмање 15 припадника.
Члан 43.
Задаци Омладинске теренске јединице су:
- учешће у масовним акцијама Црвеног крста;
- спровођење конкретних акција из појединих области деловања Црвеног крста;
255
-
континуирано оспособљавање припадника омладинских теренских јединица за рад у
свим областима деловања Црвеног крста, а посебно за рад са подмлатком и
омладином;
ангажовање на омасовљењу чланства младих Црвеног крста и укупног чланства
Црвеног крста;
активности на развијању Основних принципа организације Црвеног крста и активности
које доприносе укупној афирмацији организације Црвеног крста;
подршка другим омладинским теренским јединицама Црвеног крста који су у оснивању;
друге активности у складу са потребама организације Црвеног крста која је оснивач
омладинске теренске јединице
Члан 44.
Рад ОТЈ Црвеног крста одвија се путем састанака који се одржавају према потреби, а
најмање једанпут месечно.
Припадници ОТЈ се оспосабљавају путем одговарајуће едукације, доедукације, на
семинарима, саветовањима, камповиима, предавањима и другим видовима присутним у
организацији Црвеног крста.
Радом ОТЈ руководи одбор кога сачињавају:
- председник;
- потпредседник; и
- секретар.
Сагласност за именовање председника, потпредседника и секретара даје секретар Црвеног
крста у коме делује ОТЈ.
Припадници одбора се бирају на првом конститутивном састанку ОТЈ Црвеног крста и за свој
рад одговарају секретару и управном одбору
Интерне материјале ОТЈ потписује предсеник ОТЈ, а у његовој одсутности потпредседник.
Састанку ОТЈ могу присуствовати чланови Управног одбора, секретар организације Црвеног
крста, представници других ОТЈ и други гости.
Одлуке на састанцима ОТЈ доносе се већином гласова присутних припадника ОТЈ, а
састанци се одржавају ако њима присуствује више од половине припадника ОТЈ. Одлуке се
доносе јавним гласањем. Одлуке ОТЈ које су од ширег значаја за рад организације Црвеног
крста и имају финансијске компоненте верификује Управни одбор организације Црвеног
крста, након чега се могу реализовати.
Мандат чланова одбора је 2 године и може се обновити.
Члан 45.
256
Задатак одбора је:
- да сазива и води састанке ОТЈ, припрема материјале за састанке и води записнике;
- припрема планове рада и извештаје о раду ОТЈ;
- води евиденцију и податке о припадницима ОТЈ;
- остварује сарадњу са другим ОТЈ;
- координира рад ОТЈ са организацијом Црвеног крста која је оснивач ОТЈ;
- обавља техничко – административне послове ОТЈ;
- координира рад комисија ОТЈ;
- именује председнике комисија ОТЈ;
- обавља друге послове од значаја за рад ОТЈ.
Чланови одбора се међусобно договарају о расподели дужности и задатака.
Члан 46.
Припадник ОТЈ има свој евиденциони картон на коме се налази:
- фотографија;
- лични подаци;
- евиденција о активностима, подаци о завршеним семинарима/обукама, учешћу на
саветовањима, камповима и у акцијама Црвеног крста.
Припадници ОТЈ користе јединствене ознаке, симболе, обележја и униформе организације
Црвеног крста.
Омладинска теренска јединица Црвеног крста може имати свој назив који се утврђује
Одлуком Управног одбора, организације Црвеног крста која је формирала ОТЈ, а приликом
њеног формирања.
Члан 47.
Са циљем ефикаснијег деловања, у оквиру ОТЈ, могу се формирати комисије за поједине
области деловања Црвеног крста, у завиисности од афинитета и заинтересованости
припадника ОТЈ, а које могу имати од 3 до 9 чланова.
Број, врсту и састав комисија одређује свака ОТЈ, у складу са својим потребама.
Припадник ОТЈ, може бити ангажован у раду више комисија.
Радом комисија ОТЈ, руководи председник комисије, кога именује одбор, и који му издаје
радне задатке.
Члан 48.
Припадници ОТЈ имају право:
- да буду бирани у управне органе и комисије организације Црвеног крста која је
основала ОТЈ и у више управне органе и комисије Црвеног крста;
- да буду позивани на састанке управних органа и комисија организација Црвеног крста;
- да буду предложени за признања Црвеног крста и друштвена признања, о чему одлуку
доноси Управни одбор организације Црвеног крста која је оснивач ОТЈ.
257
Припадник ОТЈ има обавезу:
- да се залаже за остваривање циљева и задатака ОТЈ и организације Црвеног крста у
целини;
- да учествује у акцијама организације Црвеног крста;
- да примерним радом чува углед и имовину Црвеног крста;
- да учествује у изради и реализацији планова рада ОТЈ;
- да редовно присуствује седницама ОТЈ и активно учествује у њиховом раду.
Члан 49.
Припадност ОТЈ престаје добровољним иступањем или искључењем.
Припадник ОТЈ може бити искључен уколико делује супротно начелима и циљевима Црвеног
крста, не поштује Основне принципе, нарушава дисциплину у раду ОТЈ или је неоправдано
неактиван у раду ОТЈ више од шест месеци.
Предлог за искључење из ОТЈ даје одбор ОТЈ, а одлуку доноси Управни одбор Црвеног
крста.
Искључени припадник ОТЈ има право жалбе Управном одбору организације Црвеног крста
која је формирала ОТЈ, чија је одлука коначна.
X – ОБАВЕЗЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА
ПРЕМА МЛАДИМА ЦРВЕНОГ КРСТА
Члан 50.
Организације Црвеног крста имају обавезу према младима Црвеног крста да:
- подстичу окупљање младих у организацији Цреног крста и формирају ОТЈ;
(формирање ОТЈ није обавезујуће за све организације Црвеног крста)
- реализују активности у којима су деца и млади циљна група, а у складу са потребама и
интересовањем младих у градовима и општинама и у складу са програмима и
активностима, као и Мисијом Црвеног крста;
- успостављају сарадњу са надлежним министарствима Владе Републике Србије
секретаријатима, школама и другим образовним институцијама, предузећима и
установама, невладиним организацијама које се баве младима и другим субјектима у
којима млади живе, бораве или се окупљају;
- формирају Комисију за рад са подмлатком и омладином;
- именују сарадника за рад са младима Црвеног крста;
- годишњим Планом рада планирају активности младих Црвеног крста, а финансијским
планом предвиде финансијска средства за ове активности;
- упознају младе Црвеног крста са Статутом Црвеног крста, овим Правилником и другим
документима од значаја за њихово ангажовање у организацији Црвеног крста и на
адекватан начин их укључују у програмске активности Црвеног крста у складу са
258
-
-
-
њиховим афинитетима, способностима и према реалним потребама организације
Црвеног крста;
најактивније чланове и волонтере младих Црвеног крста бирају у управне органе и
комисије организација Црвеног крста и предлажу их за признања;
поштују личност младих чланова и волонтера, њихов допринос организацији Црвеног
крста, њихово време и њихову приватност;
организују семинаре, саветовања, едукације и обуке за младе и друге облике
образовног рада, како би млади Црвеног крста били оспособљени за испуњавање
циљева и задатака Црвеног крста на свим нивоима организовања, а у складу са
потребама и капацитетима сваке средине (ширење знања о Црвеном крсту, МХП,
структури Организације, волонтеризму);
информишу младе Црвеног крста о свим активностима за које су они заинтересовани и
обезбеде да је сваки члан и волонтер младих Црвеног крста на дужности, односно у
активностима Црвеног крста, прописно означен;
обезбеде материјално – техничке и просторне услове за рад младих Црвеног крста и
клубова и редовно информишу управне органе о активностима младих Црвеног крста;
установе ажурну евиденцију о младим члановима и волонтерима Црвеног крста са
личним подацима о њиховим квалификацијама, образовању, волонтерском и
професионалном раду у другим организацијама, волонтерском раду у Црвеном крсту
итд. (Овим подацима може располагати само овлашћено лице у организацији Црвеног
крста и они се могу користити само у сврху спровођења хуманитарне мисије
организације Црвеног крста.);
обезбеде достављање извештаје о ангажовању младих Црвеног крста и годишње
статистичке извештаје непосредно вишем нивоу организовања;
спрече употребу дувана, алкохола и других опојних средстава на свим званичним
манифестацијама које се одвијају у организацији Црвеног крста као и у просторијама
Црвеног крста.
XI – ФИНАНСИРАЊЕ
Члан 51.
Средства за финансирање активности младих Црвеног крста опредељују се Финансијским
плановима организација Црвеног крста Србије на свим нивоима организовања.
Средства се остварују од:
- чланарине младих Црвеног крста;
- од Закона о Црвеном крсту Србије и Закона о играма на срећу;
- донатора и спонзора;
- наменских средстава за активности младих Цррвеног крста од Министарстава Владе
Републике Србије и других институција и установа;
- фондова и фондација;
- прихода од сопствених активности;
- добровољних прилога;
- других средстава.
259
Члан 52.
Одлуке о употреби средстава за активности младих Црвеног крста доносе управљачки
органи Црвеног крста, на предлог секретара организације Црвеног крста који установљава
потребе у координацији са секретарима подружница и председником ОТЈ младих Црвеног
крста.
XII – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 53.
Нацрт и предлог Правилника утврђује Комисија за подмладак и омладину Управног одбора
Црвеног крста Србије. О предлогу Правилника води се јавна расправа у организацијама
Црвеног крста Србије која не може бити краћа од 30 дана.
Члан 54.
Правилник усваја Управни одбор.
Члан 55.
Измене и допуне Правилника су могуће уколико то затражи најмање 25 организација Црвеног
крста Србије. Измене и допуне Правилника се врше на начин на који се исти и доноси.
Члан 56.
Тумачење овог Правилника даје Управни одбор Црвеног крста Србије.
Члан 57.
Правилник ступа на снагу даном доношења, а примењиваће се у свим организацијама
Црвеног крста Србије.
Ступањем на снагу овог Правилника, престаје да важи Правилник о организовану и деловању
Подмлатка и Омладине Црвеног крста донет 28. децембра 1995. године.
Члан 58.
Саставни део овог Правиланика су Правила о раду клубова и организовању младих Црвеног
крста/ОТЈ.
Потпредседник
Црвеног крста Србије
Прим. др Стеван Китанић
260
Правила
чланова
организовања
обука/скупова
младих
волонтера
и
УВОД
• Са циљем адекватног одговора на потребе корисника програма и активности Црвеног крста наша
Организација ради на континираном усавршавању младих волонтера и у том смислу организује
скупове/обуке на покрајинском, републичком, и међународном нивоу. На овим скуповима члан
младих Црвеног крста представља:
• на међународном нивоу – Национално друштво
• на нивоу Националног друштва - Покрајинску/ организације Црвеног крста у градовима и
општинама;
• на покрајинском нивоу - организације Црвеног крста у градовима и општинама.
• Следећа правила се примењују приликом упућивања младих Црвеног крста на скупове/обуке:
Достављање информације
• Виши нивои организовања Црвеног крста имају обавезу да, поштујући вертикалну структуру
организације, позивним писмом благовремено обавесте организације Црвеног крста у градовима и
општинама о скуповима/едукацијама на којима учествују млади волонтери и/или чланови Црвеног
крста. Позивно пимо треба доставити организацијама Црвеног крста у градовима и општинама
најкасније 10 радних дана пре званичног почетка скупа уколико се скуп одржава у Србији, односно
21 радни дан, уколико се скуп одржава у иностранству.
• Стручни сарадник за младе или друго овлашћено лице организације Црвеног крста у градовима и
општинама има обавезу да обавести полазника о детаљима скупа најкасније 7 дана пре званичног
почетка скупа уколико се скуп одржава у Србији, односно 15 дана, уколико се скуп одржава у
иностранству.
• Организације Црвеног крста могу да одлуче да не пошаљу свог представника, из реда младих
волонтера, на одређену скуп, уколико: нису благовремено информисане о едукацији, немају
младог волонтера који ће адекватно представљати своју организацију и активно учествовати у
раду на скупу, немају потребу на локалном нивоу за таквим едукаторима или сматрају да је некој
другој организацији Црвеног крста неопходнија оваква врста подршке.
• Ако организације Црвеног крста одлуче да не пошаљу свог представника на обуку/скуп, у обавези
да о томе обавесте више нивое организовања Црвеног крста, и то најкасније три дана пре почетка
едукације.
• Млади волонтер има право да се не одазове на едукацију/доедукацију уколико нису испуњени сви
услови прописани Правилником, који се односе на едукацију.
• Уколико је млади волонтер спречен да оде на едукацију/доедукацију, о томе мора обавестити
своју организацију Црвеног крста, најкасније три дана пре почетка едукације.
Селекција
• Организације Црвеног крста имају обавезу да направе адекватан одабир младих волонтера које
упућују на скупове у односу на њихове релевантне компетенције.
• Виши нивои организовања могу предложити младе волонтере да учествују на међународним
скуповима, а на основу њиховог претходног ангажовања, доприноса и постигнутих резултата у
активностима Црвеног крста. У оваквом случају, предлог верификује Комисија за рад са младима.
• Члан Црвеног крста из категорије подмлатка и омладине коме би учествовање на скупу била прва
активност у Црвеном крсту, не може бити упућен на едукацију-доедукацију.
• У случају да на скуп упућује групу подмлаткара-омладинаца, организација Црвеног крста у
градовима и општинама је дужна да именује вођу групе који ће заступати и представљати групу у
261
•
•
•
•
комуникацији са организатором. Вођа групе је волонтер и/или члан подмлатка и омладине који је
најдуже у организацији и који познаје структуру Црвеног крста.
За поступке на едукацији-доедукацији чланова групе, вођа групе одговара стручном сараднику за
подмладак и омладину организације Црвеног крста у градовима и општинама односно другом
овлашћеном лицу организације Црвеног крста.
Организација Црвеног крста у градовима и општинама је у обавези да при одабиру својих
представника испоштује све критеријуме наведене у позивном писму вишег нивоа организовања
(узраст и број полазника, њихово претходно знање и вештине и др.).
Организација Црвеног крста не може слати свог представника на исти ниво/врсту обуке коју је та
особа раније похађала.
Уколико нека организација Црвеног крста упути на обуку, свог представника који је већ завршио ту
обуку, на истом нивоу, у обавези је да покрије све трошкове а који су произишли из учешћа те
особе на обуци.
Припрема полазника
• За учешће младих на едукацијама - доедукацијама на покрајинском и републичком нивоу потребне
припреме обавља стручни сарадник за рад са младима организације Црвеног крста у градовима и
општинама.
• За учешће младих на едукацијама – доедукацијама на републичком и међународном нивоу,
потребне припреме обавља надлезни стручни сарадник вишег нивоа организовања Црвеног крста.
За време реализације скупа
• Дужан је да се на едукацији-доедукацији понаша у складу са планом и програмом који је
предвидео организатор.
• Ако током едукације дође до неправилности које нису у складу са Основним принципима Црвеног
крста као и моралним начелима; ако се током едукације вређа интегритет личности, члан младих
треба организатору да указе на настале пропусте.
• Ако одговорно лице едукације не уклони недостатке на које му је указано, члан младих има право
да напусти едукацију, при чему трошкове боравка на едукацији до момента напуштања као и путне
трошкове сноси организатор едукације.
По заврсетку скупа
• Полазник скупа по повратку у своју организацију Црвеног крста има обавезу да достави писани
извештај надлежном сараднику или другом одговорном лицу о току едукације, свом ангазовању и
добијеним материјалима, а најкасније у року од десет дана од повратка са едукације.
• Организације су у обавези да прибаве информације од својих младих волонтера, о њиховом учећу
на едукацијама, организованим на покрајинском, републичком и међународном нивоу, и да те
извештаје доставе вишим нивоима организације Црвеног крста, а најкасније месец дана од
повратка са едукације-доедукације.
• Полазник обуке има обавезу да одржи најмање две едукације током године за коју је непосредно
обучен на едукацији-доедукацији на којој је боравио/активно учествовао и то у организацији
Црвеног крста чији је члан.
• Организације Црвеног крста су у обавези да својим младим волонтерима, који су били активни
учесници неке едукације/доедукације омогуће да они своја стечена знања и вештине пренесу на
своје вршњаке на локалном нивоу, али и као едукатори на едукацијама које организују виши нивои
организовања Црвеног крста.
262
818.) На основу члана 14. став 1. Закона о безбедности и здрављу на раду („Службени
гласник РС“, бр. 101/2005), а у вези са чланом 80. Закона о раду (»Службени гласник РС<<,
бр. 24/05 и 61/05) и чл. 45 Статута Црвеног крста Србије, Управни одбор Црвеног крста
Србије , на седници одржаној 24. октобра 2007. године, донео је
ПРАВИЛНИК
О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ
РАДНИКА СЕКРЕТАРИЈАТА ЦРВЕНОГ КРСТА СРБИЈЕ
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим правилником, у складу са Законом, уређује се спровођење безбедности и здравља на
раду запослених у ЦРВЕНОМ КРСТУ СРБИЈЕ , у циљу стварања безбедних услова рада
ради заштите живота и здравља и радне способности запослених.
Право на безбедност и здравље на раду имају и активисти, волонтери, и друга лица која
учествују у радном процесу, а нису у радном односу код Послодавца, као и лица која се
затекну у радној околини ради обављања одређених послова, код Послодавца, ако је
Послодавац о њиховом присуству обавештен.
Члан 2.
Послодавац је дужан да обезбеди услове за организовање и спровођење мера безбедности и
заштите здравља на раду у складу са техничко-технолошким потребама.
Средства за спровођење мера и унапређење безбедности и здравља на раду утврђују се
годишњим програмом рада.
Члан 3.
За спровођење безбедности и здравља на раду одговоран је Генерални секретар, а њему су
одговорни руководиоци служби.
II ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТ ПОСЛОДАВЦА
Члан 4.
Послодавац је дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту и у радној околини у
којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду.
Послодавац је дужан да организује рад тако да обезбеди заштиту живота и здравља
запослених у циљу спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења у
вези са радом, имајући у виду посебну заштиту омладине, инвалида, заштиту запослених са
здравственим сметњама и заштиту материнства.
263
Члан 5.
Послодавац је дужан да запосленом пружи обавештења о условима рада, о правима и
обавезама које произилазе из прописа о безбедности и здрављу на раду, да утврди програм
оспособљавања запослених и обезбеди оспособљавање запослених за безбедан рад, као и
да
обезбеди
коришћење
средстава
и
опреме
за
личну
заштиту
на
раду.
Члан 6.
Послодавац је дужан да приликом организовања рада и радног процеса обезбеди
превентивне мере ради заштите живота и здравља запослених и да заустави сваку врсту
рада која представља непосредну опасност за живот и здравље запосленог, у складу са
Законом.
У случају настанка повреде на раду због неуобичајених и непредвидивих околности које су
изван контроле Послодавца или због изузетних догађаја чије се последице нису могле
избећи, Послодавац не сноси одговорност у смислу прописа о безбедности и здрављу на
раду.
ПРЕВЕНТИВНИ И ПЕРИОДИЧНИ ПРЕГЛЕДИ И ИСПИТИВАЊА ОПРЕМЕ ЗА РАД
Члан 7.
Послодавац је дужан да средства и опрему за рад, возила, електричне инсталације, грејање
као и друге инсталације одржава редовно и правилно у исправном стању, у складу са
позитивним техничким прописима и одређеним стандардима, на начин који обезбеђује
одговарајућу сигурност запослених, с тим да у току коришћења и евентуалног премештања
на друго место рада, исте прегледа и проверава њихову исправност.
Периодичне прегледе и проверу исправности у смислу става 1. овог члана, Послодавац врши
преко овлашћеног правног лица које се бави безбедношћу и здрављем на раду као својом
делатношћу и има одговарајућу лиценцу.
Члан 8.
Послодавац је дужан да врши прегледе и испитивања у смислу члана 7. овог Правилника, у
роковима који су утврђени упутством произвођача и у складу са техничким нормативима и
одређеним стандардима, ради утврђивања да ли даље коришћење прописаних возила,
средстава и опреме за рад, електричних инсталација, грејања и других инсталација
представља ризик за сигурност или здравље запослених и да ли су примењене прописане
мере заштите на раду.
У случају да рокови из става 1. овог члана нису утврђени позитивним прописима, упутством
произвођача, техничким нормативима и одређеним стандардима, Послодавац је дужан да
264
средства и опрему за рад, електричне инсталације, грејање и друге инсталације прегледа и
испитује у роковима утврђеним прописима о безбедности и здрављу на раду.
ИСПИТИВАЊЕ УСЛОВА РАДНЕ ОКОЛИНЕ
Члан 9.
Послодавац је дужан да врши испитивање у радним и помоћним просторијама у којима се при
раду евентуално користе штетне или опасне материје, ради спречавања повређивања
запослених, као и утврђивања да ли радна средина одговара условима за продуктиван рад и
здравље запослених.
Испитивања у смислу става 1. овог члана, обухватају:
- микроклиму (температура, брзина струјања ваздуха и релативна влажност ваздуха);
- хемијске штетности (гасови, паре, дим и прашина);
- физичке штетности (бука, вибрација и штетна зрачења);
- осветљеност;
- материје чија су својства опасна по живот и здравље запослених (биолошке штетности).
Члан 10.
Испитивања из члана 9. овог правилника Послодавац је дужан да врши на начин, по поступку
и у роковима утврђеним прописима о безбедности и здрављу на раду.
АКТ О ПРОЦЕНИ РИЗИКА
Члан 11.
Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика за свако радно место и да утврди начин
и мере за смањење и отклањање ризика у облику којим се спречава повреда на раду,
оштећење здравља или обољење запосленог.
Члан 12.
Процена ризика заснива се на систематском евидентирању и процењивању могућих врста
опасности и штетности на радном месту и у радној околини, на анализирању организације
рада и радног процеса, средстава рада, сировине и материјала у радном процесу, средстава
и опреме за личну заштиту и других елемената које могу да изазову ризик од повреда на
раду, оштећење здравља или обољење запосленог.
265
Процена ризика, према прописима о начину и поступку процене ризика на радном месту и у
радној околини, између осталог обухвата:
- опис технолошког и радног процеса;
- опис средстава за рад;
- опис средстава и опреме за личну заштиту;
- снимање организације рада;
- препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној околини;
- процену ризика у односу на опасности и штетности;
- утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање ризика.
Члан 13.
За вршење процене ризика Послодавац може да закључи уговор о ангажовању правног лица,
односно предузетника са лиценцом у области безбедности и здравља на раду.
ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 14.
Послодавац је дужан да изврши теоријско и практично оспособљавање запослених за
безбедан и здрав рад при заснивању радног односа, премештају на друге послове, приликом
увођења нове технологије, односно нових средстава за рад, као и код промене процеса рада.
Оспособљавање запослених врши се током радног времена.
Члан 15.
Провера теоријске и практичне оспособљености запосленог за безбедан и здрав рад обавља
се на радном месту.
266
Провера оспособљености за безбедан и здрав рад запослених који раде на радном месту са
повећаним ризиком врши се на начин утврђен актом (правилником) о процени ризика.
ЕВИДЕНЦИЈЕ И ОСИГУРАЊЕ ОД ПОВРЕДА НА РАДУ
Члан 16.
Послодавац је дужан да води и чува евиденцију о:
- радним местима са повећаним ризиком и запосленима распоређеним на та радна места;
- повредама на раду, професионалним обољењима и болестима у вези са радом;
- запосленима оспособљеним за безбедан и здрав рад;
- опасним материјама које се користе у току рада;
- извршеним испитивањима радне околине;
- извршеним прегледима и испитивањима опреме за рад и средстава и опреме личне
заштите;
- пријавама поднетим инспекцији рада о смртним, колективним или тешким повредама на
раду и настанку професионалних обољења, односно обољења у вези са радом запосленог.
Члан 17.
Послодавац је дужан да запослене осигура од повреда на раду, професионалних обољења
или обољења у вези са радом ради обезбеђивања накнаде штете.
III ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 18.
Запослени има право и обавезу да се пре почетка рада упозна са мерама безбедности и
здравља на раду на пословима на којима ради, као и да се оспособљава за њихово
спровођење.
Члан 19.
Запослени има право да одбије да ради ако му прети непосредна опасност по живот и
здравље због тога што нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на радном
месту на коме ради, као и у другим случајевима утврђеним Законом.
267
Члан 20.
Запослени је дужан да поштује прописе о безбедности и здрављу на раду како не би угрозио
своју безбедност и здравље, безбедност и здравље запослених и других лица, као и да
обавести Послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности која би могла да утиче на
безбедност и здравље на раду.
Члан 21.
Обавезе Послодавца утврђене овим правилником у складу са Законом, истовремено
представљају права запослених у вези са спровођењем мера безбедности и здравља на
раду.
IV ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОСЛОВА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
Члан 22.
О безбедности и здрављу на раду брине се запослени распоређен на пословима
руководиоца службе за раднике који су запослени у његовој служби.
Члан 23.
Руководилац службе обавља послове спроводјења мера безбедности и заштите здравља на
раду, учествује у припреми акта о процени ризика, у опремању и уређивању радног места у
циљу обезбеђивања безбедних услова рада; врши контролу средстава за рад и средстава и
опреме личне заштите; организује оспособљавање запослених за безбедан рад; организује
прегледе и испитивања опреме за рад; предлаже мере за побољшање услова рада;
припрема упутства за безбедан рад; прати стање у вези са повредама на раду и
професионалним обољењима; забрањује рад када утврди непосредну опасност по живот и
здравље запосленог; води прописане евиденције у области безбедности и здравља на раду.
V ПРЕДСТАВНИК ЗАПОСЛЕНИХ ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
Члан 24.
Запослени могу да бирају свог представника за безбедност и здравље на раду на предлог
већинског синдиката.
Члан 25.
Представник запослених има право да учествује у разматрању свих питања која се односе на
безбедност и здравље на раду.
268
Представник запослених најмање једном годишње доставља запосленима и синдикату
извештај о стању и предузетим мерама у области безбедности и здравља на раду код
Послодавца.
VI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 26.
Ступањем на снагу овог правилника престају да важе сва акта која су регулисала ову област,
као и одредбе других аката које су у супротности са овим Правилником
Члан 27.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана усвајања.
Председник
Црвеног крста Србије
Проф. др Драган Радовановић
269
819.) На основу члана 45.Статута Црвеног крста Србије и мишљења Комисије за прву помоћ,
Управни одбор Црвеног крста Србије,на седници одржаној 25.маја 2007.године донео је
ПРАВИЛНИК
ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ТАКМИЧЕЊА ЕКИПА
ЦРВЕНОГ КРСТА У ПРУЖАЊУ ПРВЕ ПОМОЋИ
Циљ такмичења је провера стечених знања и вештина у пружању прве
помоћи,афирмација рада Црвеног крста у области едукације у првој помоћи и реалистичког
приказивања повреда,стања и обољења,као и мотивисање учесника за масовније и
квалитетније изучавање елементарних знања у овој области.
Члан 1.
На такмичењу могу учествовати екипе Црвеног крста која су обучавана у пружању прве
помоћи према следећим критеријумима:
1.Полетарци Црвеног крста ( ученици основне школе до V разреда)
2.Подмладак Црвеног крста( ученици основне школе VI,VII и VIII разреда)
3.Омладина и одрасли чланови Црвеног крста( ученици средњих школа,студенти и
одрасли чланови Црвеног крста)
Полетарци своје знање приказују ревијално,за шта им Организациони одбор
обезбедјује пригодне награде.
Члан 2.
Такмичарска екипа се састоји од 6 чланова од којих је један водја екипе и један
резервни члан.На полигону наступа 5 чланова .Резервног члана одредјује водја екипе,пред
наступ на полигону.Резервни члан ће се такмичити само по дозволи главног судије на
полигону,а на тражење водје екипе,и на полигонима са индивидуалним тестом.
Члан 3.
Састав екипе преласком у виши ранг такмичења не може се мењати у току
такмичарске године.Изузетно се,уз образложење,може пријавити промена једног члана,о
чему организатор мора бити благовремено обавештен,а најкасније до 2 недеље пре почетка
такмичења,ради давања сагласности.
Члан 4.
На такмичењу не могу учествовати:
270
-
здравствени радници са завршеном средњом ,односно вишом и високом
стручном спремом медицинске струке и положеним стручним испитом,
студенти медицинског факултета после одслушаног V семестра,
припадници
специјалних
екипа
за
спашавање(
горска
служба
спасавања,спасиоци на води, и други.)
екипе које су освојиле прво место у истој категорији на Државном такмичењу у
претходној години.Овде се изузетно може дозволити да нова екипа има највише
до 2 члана из екипе пласиране претходне године
лице које је било судија на Државном такмичењу у претходној години
лиценцирани предавачи и инструктори и судије
Чланови екипе који су представљали Национално друштво на Европском такмичењу
екипа прве помоћи (ФАЦЕ) у претходне две године, исте и следеће године