ПРИ ЛОЗИ
СЕМИНАР И ОКРУГЛИ СТО
ОБНАВЉАЊЕ ХРАСТОВИХ ШУМА У СРБИЈИ
– Обнављање шума сладуна и цера –Липовица, Београд
25. октобар 2013.
У организацији Удружења шумарских инжењера и техничара Србије,
25. октобра 2013. године, на подручју ШГ ‘Београд’ Београд – ШУ ‘Липовица’,
одржан је семинар и округли сто под називом ‘Обнављање храстових шума
у Србији – Обнављање шума сладуна и цера’. Овај стручни и научни скуп организован је под покровитељством Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије – Управе за шуме и у сарадњи са ЈП
за газдовање шумама ‘Србијашуме’ Београд, професорима и сарадницима
Шумарског факултета у Београду – Одсека Шумарство и научним радницима Института за шумарство Београд.
Окупљене званице испред зграде Шумске управе Липовица поздравио
је председник Удружења шумарских инжењера и техничара Србије и директор Шумског газдинства ‘Београд’ Београд, Владан Живадиновић, дипл.
инж. шумарства. Пригодном уводном речју, председник Удружења је отворио семинар и указао на значај и актуелност одржавања овогодишњег скупа, у оквиру редовних активности струковног удружења. Уједно и као домаћин скупа, испред ШГ ‘Београд’, Владан Живадиновић је нагласио да је
изабрана тематика скупа посебно значајна за шумске комплексе града Београда, што је и разлог одржавања семинара на подручју Липовичке шуме.
Учесницима се, затим, обратио Перица Грбић, дипл. инж. шумарства,
ЈУЛ-ДЕЦЕМБАР, 2013.
229
директор Управе за шуме у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије. У свом поздравном говору, директор Управе
за шуме посебно је истакао значај струковног окупљања на овако великом
нивоу. У име професора, научних радника и сарадника који су реализовали
семинар, госте је поздравио и проф. др Љубивоје Стојановић.
Семинару је, поред организатора и реализатора, присуствовало преко
170 учесника, представника 18 шумских газдинстава, генералне дирекције
и Бироа за планирање и пројектовање у шумарству, у оквиру ЈП за газдовање шумама ‘Србијашуме’ Београд; Секретаријата за заштиту животне средине Градске управе града Београда, Завода за заштиту природе Србије, ЈП
за газдовање заштитним шумама ‘Борјак’ Врњачка Бања и Средње шумарске школе из Краљева. Свим учесницима су, приликом доласка и пријаве
учешћа, додељени примерци Зборника радова ‘Обнављање храстових шума
– Обнављање шума сладуна и цера’ (2013), штампаним овим поводом, у издању Удружења шумарских инжењера и техничара Србије. У изради радова
за овај тематски зборник учествовало је 26 аутора; професора, научних радника и сарадника са Шумарског факултета у Београду, Института за шумарство Београд и ЈП за газдовање шумама ‘Србијашуме’ Београд.
Након отварања семинара уследио је обилазак терена на подручју Липовичке шуме. На првом пункту Владан Живадиновић је изнео основне податке о стању шумског фонда у оквиру ШГ Београд, као и преглед историјата шума и пошумљавања београдског подручја. У излагању је наглашено да,
с обзиром на положај у оквиру урбане и субурбане зоне града, највећи део
шума којима газдује ово газдинство припада шумама посебне намене. Исто
тако, шумски фонд града Београда карактерише висок степен учешћа изданачких састојина сладуна и цера у оквиру којих се налази значајан део комплекса Липовичке шуме. Истакнуто је да су ове састојине, као и највећи део
шума сладуна и цера на подручју читаве земље, изданачког порекла и једнодобне, неповољног састава смеше главних врста дрвећа и да се налазе при
крају конверзионог раздобља.
Скупу се, затим, обратио др Предраг Алексић, извршни директор ЈП за
газдовање шумама ‘Србијашуме’ Београд, презентујући стање шума сладуна и цера на подручју Србије. Стање шума Газдинске јединице Липовица
представио је Душан Исајев, дипл. инж. шумарства, шеф Шумске управе
230
„ШУМАРСТВО” 3-4
Липовица и специјализант на Катедри Гајења шума Шумарског факултета
у Београду.
На следећим стајним тачкама на терену, изнет је приказ основних карактеристика шума сладуна и цера на подручју Србије, као и сложена проблематика природног и вештачког обнављања, заштите и технолошких решења сече и израде дрвних сортимената у изданачким шумама ових храстових врста. Излагања на наведене теме имали су: проф. др Милун Крстић,
проф. др Драган Караџић, проф. др Љубодраг Михајловић, проф. др Љубивоје Стојановић, проф. др Василије Исајев, проф. др Војислав Бајић, др Слободан Милановић, доцент, мр Марина Вукин и Иван Миленковић, дипл.
инж. шумарства, истраживач сарадник.
Указано је да значај и актуелност проучавања проблематике обнављања
храстових шума у Србији проистиче из велике површине коју ове шуме заузимају у Србији. У оквиру храстовог појаса састојине из комплекса ксеротермофилних сладуново-церових и других типова шума имају висок степен
учешћа. У приказу основних еколошких карактеристика заједнице сладуна
и цера, указано је да она представља типичну климатогену заједницу и ‘ценоеколошки синоним’ централних делова Србије. С обзиром да се велики
део површина ових шума налази у приватном власништву, и да су ови комплекси, већином, незадовољавајућег стања са гледишта очуваности, квалитета и виталности, досадашња истраживања у њима била су мањег обима.
Посебно је истакнута специфичност намене значајног дела шума сладуна
и цера на нашем подручју. Данас се највећи део површина под овим шумама налази у близини већих или мањих урбаних средина или различитих
објеката од заштитног, здравственог, туристичко-рекреативног, научно-истраживачког, војног, културно-историјског и другог значаја. Све наведено
је разлог због којега су ове састојине сврстане у шуме посебне намене које
представљају посебну област проучавања у шумарској науци.
Такође, указано је на здравствено стање стабала сладуна и цера у изданачким састојинама ових врста дрвећа, у којима је процес пропадања и сушења нешто мање изражен него у комплексима храста китњака и лужњака.
Истакнуто је да је сладун, као један од едификатора, осетљивији на нападе
паразитских гљива у поређењу са цером. Исто тако, наглашене су велике економске штете које у овим шумским комплексима причињавају дефолијације,
напади пепелнице и секундарних паразита, нарочито када се поклопе са другим неповољним еколошким факторима, као што су суше, поплаве и др.
Обилазак терена завршен је приказом основних смерница за спровођење
узгојно-мелиоративних захвата у изданачким шумама сладуна и цера. Указано је да су решења за мелиорацију шума сладуна и цера на подручју Липовице, као и осталим подручјима распрострањења изданачких шума ових
храстових врста, дефинисана на основу потребе да се ове састојине преведу
у високи узгојни облик, уз стварање одређене разнодобности, поправљања
састава смеше и трајног одржавања изгледа одрасле шуме, уз очување аутентичности простора и основне намене. Посебно су изложени начини сече,
израде и транспорта шумских сортимената у проучаваним шумским комплексима, са аспекта технологије коришћења шума посебне намене.
ЈУЛ-ДЕЦЕМБАР, 2013.
231
Након обиласка терена, одржан је округли сто на тему обнављања шума
сладуна и цера у Србији. После уводне речи председавајућег, Владана Живадиновића, отворена је дискусија у којој су учесници изнели своје мишљење
и погледе везане за тематику скупа. Наглашено је да у циљу правилног обнављања храстових шума у Србији, примена предложених, комбинованих
узгојно-мелиоративних захвата у изданачким шумама сладуна и цера захтева високо стручно и научно познавање проблематике обнављања и подизања шума, као и обучене кадровске потенцијале, развијену привредну
структуру и висок ниво производно-технолошког процеса.
Поред тога, указано је да је, у складу са циљевима стратегије развоја шумарства Србије и радикалног унапређења стања шума посебне намене, потребно oбезбедити трајну подршку и издвојити знатна материјална средства на државном нивоу, с обзиром да приходи од редовног газдовања овим
комплексма не могу покрити све трошкове спровођења сложених узгојно-мелиоративних захвата. Исто тако, треба решавати проблем временски
ограничених и кратотрајних савремених пројеката, који не могу донети у
потпуности примењива технолошка решења, с обзиром на дуг временски
период производног циклуса у шумарству. Посебно је истакнута ургентна
потреба за усавршавањем расадничке производње, израдом нових пројеката и студија изводљивости, као и свих осталих оперативних активности чиме ће се успешно унапредити стање ових значајних шумских ресурса. Указано је, такође, на проблематику прелазног газдовања у појединим газдинским јединицама у оквиру комплекса шума посебне намене, која изискује
потребу за едукацијом локалног становништва и шире јавности, у смислу
стручног објашњења основних разлога за спровођењем сложених силвикултурних активности.
На крају се дошло до следећих закључака:
• данас највећи део изданачких шума сладуна и цера у Србији представљају
једнодобне састојине, са неповољним саставом смеше главних врста
дрвећа;
• у овим шумама изведене су проредне сече, и оне се налазе при крају
опходње;
• основни циљеви узгојно-мелиоративних захвата су превођење састојина
у шуме семеног порекла, са већим учешћем сладуна и других племенитих
врста лишћара, уз постизање одређене разнодобности;
• да би се наведени циљеви постигли, потребно је продужити опште
232
„ШУМАРСТВО” 3-4
подмладно раздобље за 50-60 година, применом комбинације вештачког
и природног обнављања и групимично-оплодних сеча. Уз све наведено,
узимајући у обзир потребу трајног одржавања изгледа одрасле шуме,
приликом сложених мелиоративних мера потребно је oставити и одређен
број резервних стабала-причувака, уз сетву жира и примену помоћних
мера обнављања.
Семинар и округли сто су затворени завршном речју председника Удружења, који се захвалио покровитељу, организаторима и свим учесницима.
И овај пут је истакнута вредност оваквих окупљања, која представљају посебан допринос усавршавању стручног знања и један од основних циљева и
делатности струковног Удружења.
М. Вукин
фото: С. Шаренац
ЈУЛ-ДЕЦЕМБАР, 2013.
233
Download

Obnavljanje šuma sladuna i cera