Текући рачун: 200-2421190101871-12
Управаза шуме: 840-30723-12
Наш знак
Датум: 01. 07. 2014. године
ПИБ:103292177
МБ: 17541102
Предмет: „Прогнозно-извештајни послови у
области дијагностике штетних
организама и заштите здравља
шумског биља“ - ПЕРИОДИЧНИ
ИЗВЕШТАЈ ЗА ПЕРИОД ЈАНУАР ЈУН 2014. ГОДИНЕ
МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И
ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Управа за шуме
БЕОГРАД
У складу са Уговором број 401-00-00626/2010-10 од 30. марта 2010. године и Анексом
IV уговора 401-00-00626/4/2010-10 од 27. ЈАНУАРА 2014. године, закљученим између
Републике Србије Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде,
Управа за шуме, Нови Београд, Омладинских бригада бр. 1, коју представља директор
Перица Грбић, као наручилац посла с једне стране, и Институтa за шумарство,
Београд, Кнеза Вишеслава бр. 3, који заступа директор др Љубинко Ракоњац као
извршиоц посла с друге стране и чланом 1. ПРЕДМЕТА УГОВОРА који се односи на
обављање послова од јавног интереса у области дијагностике штетних организама и
заштите здравља шумског биља на територији Републике Србије, без територије
Аутономне Покрајине Војводине у 2013. години, чије финансирање обезбеђује
Република Србија и чланом 5. из дела ОБАВЕЗЕ УГОВОРНИХ СТРАНА, подносимо
следећи
ИЗВЕШТАЈ О ОБАВЉЕНИМ ПОСЛОВИМА
ЗА ПЕРИОД ЈАНУАР-ЈУН 2014. ГОДИНе
1. задатак из усвојеног Оперативног плана: Организација и учешће у радним
састанцима везаним за послове заштите шума заједно са другим субјектима у
реализацији ових задатака.
У извештајном периоду одржано је више радних састанака везаних за послове заштите
шума заједно са Министарством пољопривреде и заштите животне средине - Управом
за шуме и одговорним лицима за заштиту шума у јавним предузећима и другим
организацијама корисника и сопственика шума.
2. задатак из усвојеног Оперативног плана: Организација семинара о уносу
података у инсталиране базе за потребе заштите шума, учешће у обуци
корисника шума.
У извештајном периоду, из објективних разлога, није обављена организација семинара
о уносу података у инсталиране базе за потребе заштите шума, али је представник
Института активно учествовао у креирању базе података по захтеву Министарства и
Европске Уније. Такође, почетком године у Генералној дирекцији ЈП Србијашуме у
оквиру 3 радна састанка, анализиран је и допуњаван пилот компјутерски програм за
унос свих релевантних података из области праћења појаве и интензитета економски
1
значајних штетних организама у шумама централне Србије а којима газдује ЈП
Србијашуме. У раду су активно учествовали: Др Мара Табаковић-Тошић, научни
саветник (Институт за шумарство), дипл. инж. Видосава Јовановић, самостални
саветник за послове заштите шума (Управа за шуме), дипл. инж. Гордана Јанчић,
руководилац Службе за заштиту шума заштићена природна добра и дипл. инж. Љиљана
Вамовић, референт за ГИС (ЈП Србијашуме, Генерална Дирекција). Аутору пилот
програма, Љиљани Вамовић, и представнику ЈП Србијашуме, Гордани Јанчић, је
сугерисано да се програм прилагоди и за друге кориснике и озваничи као јединствени и
обавезни програм за мониторинг штетних организама у шумама Републике Србије.
3. задатак из усвојеног Оперативног плана: Лабораторијске анализе здравственог
стања узорака семена шумског и украсног биља и препоруке мера њихове
заштите.
У периоду јануар-јун 2014. године, укупно је обрађено 20 узорака семена достављених
из шест шумских газдинстава ЈП Србијашуме. Према домаћинима, највише је
пристигло узорака смрче и то шест из четрири газдинства. Појединачно, највише
узорака за анализу (7) је упутило ШГ Ужице.
Анализирани узорци семена у периоду јануар-јун 2014.
Узора
к Број
26/14
27/14
28/14
Шумско
газдинство
Тимочке шуме Бољевац
Тимочке шуме Бољевац
Тимочке шуме Бољевац
Врста
Fagus sylvatica
Acer
pseudoplatanus
Acer
pseudoplatanus
Acer
pseudoplatanus
Fraxinus
excelsior
29/14
Голија - Ивањица
30/14
Голија - Ивањица
31/14
Голија - Ивањица
Picea abies
32/14
Голија - Ивањица
Picea abies
33/14
Крагујевац
Robinia
pseudoacacia
34/14
35/15
Столови Краљево
Столови Краљево
Pinus sylvestris
Picea abies
36/14
Пријепоље
Picea abies
37/14
Ужице
Picea abies
38/14
Ужице
Picea abies
39/14
Ужице
Pinus nigra
40/14
Ужице
Pinus nigra
41/14
Ужице
Picea omorika
42/14
Ужице
Picea omorika
Метода
Присуство гљива
SRPSDZ1 138
SRPS DZ1 139
SRPSDZ1 138
SRPS DZ1 139
SRPSDZ1 138
SRPS DZ1 139
SRPSDZ1 138
SRPS DZ1 139
SRPSDZ1 138
SRPS DZ1 139
SRPSDZ1 108
SRPS DZ1 109
SRPSDZ1 108
SRPS DZ1 109
SRPSDZ1 138
SRPS DZ1 139
SRPSDZ1 108
SRPS DZ1 109
SRPSDZ1 108
SRPS DZ1 109
SRPSDZ1 108
SRPS DZ1 109
SRPSDZ1 108
SRPS DZ1 109
SRPSDZ1 108
SRPS DZ1 109
SRPSDZ1 108
SRPS DZ1 109
SRPSDZ1 108
SRPS DZ1 109
SRPSDZ1 108
SRPS DZ1 109
SRPSDZ1 108
SRPS DZ1 109
Aspergilus sp. (2%)
Botrytis sp. (2%)
Присуство
инсеката
Cydia fagiglandana
(1%)
Alternaria sp. (2%)
Није утврђено
Botrytis sp. (2%)
Није утврђено
Epicoccum sp.
(2%)
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Trichoderma spp.
(1%)
Није утврђено
Botrytis sp. (2%)
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Trichoderma viridis
(2%)
Trichoderma viridis
(2%)
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
Није утврђено
2
43/14
Крагујевац
Fagus sylvatica
44/14
Крагујевац
Fagus sylvatica
45/14
Крагујевац
Fagus sylvatica
46/14
Ужице
Pinus nigra
SRPSDZ1 138
SRPS DZ1 139
SRPSDZ1 138
SRPS DZ1 139
SRPSDZ1 138
SRPS DZ1 139
SRPSDZ1 108
SRPS DZ1 109
Није утврђено
Cydia sp. (4%)
Није утврђено
Cydia sp. (4%)
Colletotrichum sp.
(4%)
Cydia sp. (2%)
Није утврђено
Није утврђено
Из приложене табеле видимо да на анлаизираним узорцима нису забележене неке
опасније гљиве проузроковачи трулежи семена и клице који би могли да омету или чак
онемогуће планирану производњу. Забележене гљиве се скоро редовно јављају у
земљишту и саставни су део микофлоре шумских станишта.
На узорцима семена букве утврђено је присуство штеточине семена – врсте из рода
Cydia (2-4% семена).
Анализу здравственог стања семена урадили су дипл.инж. Катарина Младеновић и
дипл. инж. Иван Миленковић.
4. задатак из усвојеног Оперативног плана: Постављање и евиденција прве серије
контролних и ловних стабала у шумама четинара ради праћења динамике
популација поткорњака (Scolytidae).
У подручју централне Србије, у четинарским шумама, у марту и априлу 2014. године
извршено је постављање прве серије контролних и ловних стабала намењених за
праћење динамике популација поткорњака, као и клопки са сексуалним атрактантима
најштетнијих и најчешћих врста.
ЈП ЗА ГАЗДОВАЊЕ ШУМАМА - СРБИЈАШУМЕ
Шумска газдинства Врање, Топлица - Куршумлија и Расина – Крушевац, нису
доставила податке о обављеним пословима постављања ловних стабала у шумама
четинара, као ни податке о бројности и динамике популација поткорњака. Међутим,
прегледом појединих локалитета на терену, у појединим газдинствима је уочена
повећана бројност ових штетних инсеката.
Ловно стабло
Феромонска клопка
1.ШГ Северни Кучај Кучево
3
Сушење четинара је истог обима као и у 2013. години, изузев у ШУ Кучево, ГЈ Чезава,
ШУ Пожаревац, ГЈ Вукан-Крилаш и ШУ Мајданпек, ГЈ Равна река. Санитарна сеча
дозначених стабала није започета.
У подручју ШГ Северни Кучај Кучево, постављена је прва серија ловних стабала на
следећим локалитетима: ШУ Кучево, ГЈ Доњи Пек, од. 3а, 6ц, ГЈ Чазева 5а, 5ц, 6а
укупно 13; ШУ Мајданпек, ГЈ Равна река, од. 62ц, 139а, 158б, ГЈ Мали Пек, од. 23б,
78а, 138ц, 155ф, 155д, ГЈ Тодорова река, од. 17е, 28а, 74б, 75б - 23; ШУ Жагубица, ГЈ
Мали камен, од 27ц, ГЈ Бељаница, од. 151а, 152ц, ГЈ Црни врх, 53е - 20; ШУ
Пожаревац, ГЈ Вукан-Крилаш, од. 36б, 66б, ГЈ Горица-Рујак, од. 40б, 40д, 45а - 19
стабала.
2.ШГ Тимочке шуме Бољевац
На територији ШГ Тимочке шуме Бољевац - ШУ Бољевац, ГЈ Ртањ, од. 16а, 25б, 26б,ц,
27б,ц, 28б, 30б у шумама смрче, постављено је укупно 30 клопки са феромонима у
периоду 26-31.03.2014. године. Апликован је феромон шестозубог смрчевог
поткорњака (Pityogenes chalcographus).
3.ШГ Голија Ивањица
У подручју ШГ Голија Ивањица у овој години постављено је укупно 320 ловних
стабала и 30 феромонских клопки. Детаљнији приказ по врстама дрвећа и локалитетима
дат је у наредној табели:
Сјеница
Ивањица-Кушићи
Голијска Река
Девићи
Шумска
управа
Газдинска
јединица
Црепуљник
Брусничке
шуме
Бисер ВодаЦ. врхРадуловац
Кољешница
Кољешница
Дајићке
планине
Брусничке
шуме
Голија
Јадар-Ц.Гора
Мучањ
ЈаворКоравчина
Клековица
ДубочицаБаре
Цмиљевац-Б.
Глава
Голија-Јавор
ДервентаБабињача
Царичина Жари
Одељење
Врста
Укупно
2,5,6,7,10,11,42,43,45,46,51,53,63,64
2,17
6,19,20,27,38,40,48,52,54,60,63,75,76,78,79
смрча
бор
смрча
26
4
29
1,2, 16,17,23,25-29,46,50,57,58,59,60
смрча
30
4,8,9,10
44-47,50,51,57,58,61-64,66,67
смрча
смрча
8
21
2,3,5,9,10,11,12,13,15,21-26,65
смрча
32
58,59
смрча
4
1-4,13-15,24-26,28,29,32,33,36,43,58,
60-66,68-70, 74,103,104
25,28,33,36,43,74
9,10,12,21,22
9
26,32,43,44,45,46,48,61,62,63
12
смрча
36
јела
бор
смрча
бор
јела
6
10
1
19
1
77а,78а
јела
4
28,29,30,31,33,62,63,64
бор
16
10,11,12,13,19
бор
15
смрча
бор
бор
бор
смрча
бор
смрча
6
7
8
9
1
5
7
10,11,15,157,163
2,101,115
3,6,12,15,24
8,11,12,13,16,17,30,40
4
Чачак
Јелица
Рожањ-Јељен
Мрчајевци
ОвчарКаблар
6,43,44,47
36
2,3
бор
бор
бор
8
2
3
14,15
бор
2
Прегледом ловних стабала на смрчи је најчешће констатовано присуство Ips
typographus а на боровима Ips sexdentatus.
Поред ловних стабала постављене су и феромонске клопке. Укупно је постављено 30
клопки и то у ГЈ Голија, одељења 59,120,121,122,123 и ГЈ Дајићке планине, одељења10
и 11.
4.ШГ Столови Краљево
На територији ШГ Краљево, ШУ Краљево, ГЈ Сокоља, од. 139, 137, 143, 144, 70, 71, 74,
75, 80, 81, 83, 56, 58, 60, 73, 92, 87, 88, 89, 52, 160, 157, 102, 108 постављено је укупно
37 клопки са феромонима у периоду 28.03.-29.04.2014. године. Апликован је феромон
малог јелиног поткорњака (Cryphalus piceaе). До сада је у пролећном ројењу ухваћено
99.625 поткорњака закључно са 24.06.2014. У ШУ Ушће, ГЈ Радочело Црепуљник, од.
43, 41, 20, 45, 15, 16, 17, 12, 7, 47, 13, 14, 23, 55 постављено је укупно 20 клопки са
феромонима у периоду 27.03.-28.05.2014. године. Апликован је феромон осмозубог
смрчиног поткорњака Ips typographus. До сада је у пролећном ројењу сакупљено
235.230 закључно са 14.06.2014.
Ловна стабла у циљу смањења бројности јелиног поткорњака су постављена у следећим
газдинским јединицама:
-ГЈ Сокоља - постављено је укупно 158 ловних стабала у марту текуће године у 28
одељења на укупној површини од 817,49 ха.
-ГЈ Чемерно - постављено је укупно 40 ловних стабала крајем фебруара и почетком
марта у 8 одељења укупне површине 118,21 ха.
-ГЈ Ђаковачке планине - постављено је укупно 38 ловних стабала у марту текуће године
у 3 одељења на укупној површини од 53,71 ха.
Сва ловна стабла, у све три горе наведене газдинске јединице, су редовно контролисана
и утврђен је напад малог јелиног поткорњака Cryphalus piceaе. Ловна стабла прве
серије су на правилан начин обрађена. У циљу сакупљања друге генерације,
постављена је нова серија.
5.ШГ Ниш
Нишко газдинство је извршило постављање укупно 80 феромонских клопки на подручу
којим газдују, у састојинама смрче, црног и белог бора. У ШУ Сокобања постављено
је55 феромонских клопки, у времену од 28. марта до 02. априла, у ШУ Алексинац 21
феромонска клопка, од 31. марта до 02. априла и у ШУ Ниш – Бела Паланка 4
феромонске клопке, у времену од 04. до 07. априла 2014. године.
Постављени су феромони за врсте Ips typographus, Ips acuminatus, Tomicus
piniperda,Pytiogenes bidentatusиPytiogenes chalcographus.
6.ШГ Лесковац
ШГ Лесковац је 13. јуна 2014. доставило Извештај у коме се наводи да је на основу
Годишњег плана заштите шума којим је предвиђено постављање ловних стабала као
мера контроле бројности поткорњака у шумама којима газдује ШГ "Шума" - Лесковац
постављено 92 ловна стабала у свих шест шумских управа у следећим одељењима:
ШУ Вучје
5
-ГЈ Кукавицa I, од 6/б,10/ц,30/е,30/ф,59/д,66/ц,103/ц,131/ф -10 л.стабла
-ГЈ Свети Јован, од. 7/б и10/а - 4 ловна стабла.
ШУ Лебане
-ГЈ Шиловачке Шуме, од. 1/д, 2/б,15/а,16/а,17/а,19/а - 15л.с.
-ГЈ Пуста Река, од. 16/а,17/а - 3л.с.
-ГЈ Радевачка Чесма, од. 50/б и23/д - 6 л.с.
-ГЈ Веља Глава-Копиљак, од. 5/б, 16/ц - 4л.с.
-ГЈ Петрова Гора, од. 31/ц - 3л.с.
ШУ Предејане
-ГЈ Качер-Зеленичје, од. 41/д, 104/ц, 98/б, 119/д, 119/ц, 14/е, 24/д, 24/е, 15/а - 9л.с.
-ГЈ Кукавица II, од. 16/е, 19/е,61/б, 23/ф, 24/ф - 7 лс
ШУ Медвеђа
-ГЈ Зајчевац-Ајк-Шајић, од. 25/а,39/г,69/ц – 4 л.с.
-ГЈ Горња Јабланица, од. 8/а,68/а,69/а,71/б,73/б - 7л.с
ШУ Власотинце
-ГЈ Букова Глава-Чобанац, од. 11/а,36/а - 4л.с.
-ГЈ Доња Власина, од. 4/ц. 65/д - 2л.с.
ШУ Црна Трава
-ГЈ Барнос Видњиште, од. 47/б,42/ф,,43/б – 6 л.с.
-ГЈ Горња Власина, од. 61/д, 60/а, 58/а,57/а – 8 л.с.
ШГ Шума Лесковац извршило је постављање феромонских клопки ГЈ „КачерЗеленичје“,пре 5 година (2009.), у одељењима: 4/д,3/ц,д и 36/ц, а као мера заштите се
сваке године постављају феромони у тим постојећим клопкама. У овој години (2014.)
газдинство је поставило и 10 нових цевастих феромонских клопки.
Преглед постављених феромонских клопки
Редни
број
Феромонска
клопка са
феромоном
Локалитет где је постављена феромонска
клопка са феромоном
Газдинска јединица
Одељење
Број
феромонских
клопки са
феромоном
(комада)
Површина
коју
"покрива"
феромонска
клопка (ha)
1.
IT ECOLURE
Качер Зеленичје
3/ц
1
1,82
2
IT ECOLURE
Kачер Зеленичје
4/д
1
1,40
3
IT ECOLURE
Kачер Зеленичје
36/ц
1
0,29
4
PC ECOLURE
Kачер Зеленичје
3/ц
1
1,82
5
PC ECOLURE
Kачер Зеленичје
4/д
1
1,40
6
PC ECOLURE
Kачер Зеленичје
36/ц
1
0,29
7
PC ECOLURE
Кукавица I
6/б
1
8,14
8
IT ECOLURE
Кукавица I
66/ц
1
6,15
9
SEXOWIT
Кукавица I
103/ц
1
9,55
10
SEXOWIT
Шиловачке Шуме
3/а
1
10,90
11
IT ECOLURE
Петрова Гора
6/б
1
2,47
12
PC ECOLURE
Петрова Гора
6/д
1
1,30
13
SEXOWIT
Пуста Река
16/а
1
35,41
14
PC ECOLURE
Букова Глава-Чобанац
36/а
1
19,33
6
15
IT ECOLURE
16
SEXOWIT
Букова Глава-Чобанац
36/а
1
19,33
Горња јабланица
73/а
1
6,42
16
126,02
Укупно ШГ Лесковац
ЈП НП КОПАОНИК
ЈП Национални Парк Копаоник је 27. јуна доставило резултате прегледа површина на
којима су постављене феромонске клопке и ловна стабла, ради праћења популације
поткорњака.Феромонске клопке су постављене у газдинским јединицама Барска,
Самоковска, Гобељска и Брзећка Река. Феромони су постављени 14. априла, 01., 06. и
21. маја, 02. и 06. јуна 2014.
На подручју којим газдује НП Копаоник, за сада је на прогалама са доста светлости
постављено 8 ловних стабала у високим смрчевим шумама, у газдинским јединицама
Барска Река и Самоковска река.
ЈП НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА
Акција постављања клопки и феромона започета је 18. марта 2014. године. Укупно на
подручју Националног парка Тара је постављено 1200 клопки типа „Тајсон“.
Да би се успешно обавио мониторинг бројности, интезитет напада ових штеточина ове
клопке су обилажене периодично и са њих су сакупљани улови који су касније
пребројавани. Пребројани улови су уношени у GIS програм, да би се на крају
пролећног ројења добили резултати по јачини напада сипаца поткорњака.
Црвене тачке представљају клопке које су ухватиле у пролећном ројењу преко 4000
јединки осмозубог смрчевог поткорњака (Ips typographus), односно преко 20000
шестозубог смрчевог поткорњака (Pityogenes chalcographus).
7
Теренским прегледом и према извештају референта за гајење и заштиту дипл. инж.
шум.Томић Марка у оквиру ГЈ Тара јаки напади ових поткорњака су констатовани у
делу „Коло коло“, одељења (5-а, 6-а, 8-а), затим локалитет „Бањска стена“(испод 135-а)
„Перидо“(85-а, 87-а, 88-а, 89-а), “Камаљ“(174-а,175-а), „Ослуша“(120-а, 120-ц),
приватне шуме, „Тарабића брдо“(153-а, 166-а, 167-а, 168-а, 169-а, 170-а).
На Калуђерским барама констатовани су јаки напади на „Кошарама“ одељења (20-а, 21а, 22-а). У манастирским шумама, одељења (17-а, 18-а, 19-а).
У оквиру ГЈ Црни врх јаки напади су констатовани на локалитету „изнад Кремића“,
одељења ( 107-а, 108-а, 109-а), „Биљег“ одељења (61-а,60-а), затим у одељењима (57-а,
58-а). Као и у одељењима (96-а,97-а и 33-а).
У ГЈ Звезда јаки напади су констатовани на локалитетима „Камено брдо“одељења 30-а,
31-а, 34-а), на локалитету „Смиљевац“, „Галник“, „Биљешка стена“.
Поред смрчевих вршен је мониторинг и јелових поткорњака из рода Pityokteines, након
сакупљања улова констатовани су јачи напади на локалитету „Набојине“ одељења (50а, 51-а), „Камаљ“ (180-а, 182-а), затим на локалитету „Шишов пут“ одељења (150-а,
150-а, 157-а).
Постављени су и феромони sexowit, за хватање шестозубог боровог поткорњака (Ips
sexdentatus) и констатовани су јачи напади у Калуђерским барама, одељења (23-а, 24-а).
Такође, постављени су и феромони polywit за привлачење Polygraphus polygraphus где
нису констатовани јаки напади.
До сада на подручју националног парка Тара у пролећном ројењу је ухваћено 6.352.094
јединки сипаца поткорњака, од тога преко 3 милиона (Ips typographus), неколико
десетина хиљада из рода Pityokteines, преко 3 милиона (Pityogenes chalcographus).
Улов поткорњака по ГЈ
Ips typographus
ГЈ
ГЈ Тара
Pityokteines sp
Pityogenes
chalcographus
Укупно
1 699 466
2 670 640
4 370 106
ГЈ Црни врх
544 965
244 094
789 059
ГЈ Звезда
376 076
150 328
526 404
ГЈ Калуђерске баре
466 790
199 735
666 525
УКУПНО НП Тара
3 087 297
3 264 797
6 352 094
Почетком јуна су замењени феромони ради хватања друге генерације сипаца
поткорњака. Поред тога, тамо где су констатовани јачи напади поткорњака додаване су
клопке из делова где нису забележени значајнији улови. Клопке се обилазе и празне
сваких десет дана.
Према досадашњим резултатима може се рећи да је највећа бројност ових штеточина
забележена управо где су била значајнија сушења стабала на почетку 2013. године.
Осим тога, примећено да је интезитет сушења стабала знатно ослабио, односно процес
сушења је знатно успорен. Сада су климатске прилике оптималне за опоравак шумских
екосистема, има довољно влаге у земљишту и температуре су одговарајуће.
8
На подручју НП "Тара" током 2013. и 2014. године урађен је велики посао на санирању
површина на којима је забележено сушење. Мере на санацији су у великој мери
одговарајуће и дају резултате. Једино је, као и у свим четинарским шумама у Србији,
пропуштена још једна прилика да се почне са применом мера биолошке борбе против
трулежница корена четинарских врста дрвећа (првенствено гљиве Heterobasidion
annosum). Да се са борбом против Heterobasidion annosum почело раније, поткорњаци
би имали знатно мање погодних стабала за напад.
5. задатак из усвојеног Оперативног плана: Редовни прегледи лепљивих појасева
за праћење бројности мразоваца (Operophthera brumata L., Eranis defoliaria Cl.) у
храстовим шумама, евидентирање броја ухваћених женки и обрада података по
добијеном упутству.
У шумским газдинствима Врање, Топлица - Куршумлија и Расина – Крушевац (ЈП
Србијашуме) није било потребе за постављањем лепљивих појасева ради праћења
бројности мразоваца.
6. задатак из усвојеног Оперативног плана: Лабораторијско праћење и анализа
пиљења губара из јајних легала прикупљених у јесен 2013. године.
ГЈ
КО
Срндаљска
река
Ломничка
река
Крушевац
Расина
Крушевац
Александровац
Јабланичка
река
Буковик 1
Брус
488
445
348
546
701
506
470
532
479
592
580
558
341
448
397
506
435
353
418
499
82,30
82,50
83,60
73,70
89,87
85,47
82,31
84,98
87,25
86,93
86,57
88,43
85,89
86,99
85,19
87,69
82,54
79,50
89,32
86,78
101
89
67
183
75
81
98
93
66
85
88
68
55
65
65
69
90
90
49
76
17,00
16,60
16,10
24,70
9,61
13,68
17,16
14,86
12,02
12,48
13,13
10,78
13,85
12,62
13,95
11,96
17,08
20,27
10,47
13,22
4
5
1
12
4
5
3
1
4
4
2
5
1
2
4
2
2
1
1
0
0,70
0,90
0,30
1,60
0,02
0,85
0,53
0,16
0,73
0,59
0,30
0,79
0,26
0,39
0,86
0,35
0,38
0,23
0,21
0
593
539
416
741
780
592
571
626
549
681
670
631
397
515
466
577
527
444
468
575
10
407
84,61
74
15,39
0
0
481
3 – 329
84
58 ц
10
289
87,90
37
11,25
3
0,93
329
3 – 107
80
51 а
127 а
116 а
137 а
63 а
77 а
113 а
117 б
142 а
10
10
10
10
10
10
10
10
10
523
457
527
502
429
449
585
426
234
81,70
85,40
88,00
90,00
80,79
87,52
87,31
82,24
86,35
114
76
71
54
95
63
83
89
36
17,80
14,30
11,40
8,80
17,89
12,27
12,38
17,18
13,28
3
2
4
4
7
1
2
3
1
0,50
0,30
0,60
1,20
1,32
0,01
0,01
0,58
0,37
640
535
602
560
531
513
670
518
271
3 – 350
3 – 500
4 – 4100
4 – 3800
3 – 400
4 – 3900
4 – 3800
4 – 5236
4 – 4202
83
74
88
89
85
84
82
100
100
Макрешане
Мајдево мзв Биба
Беласка мзв Падина
Петина мзв Хиљадница
Падеж мзв Церовац
Буци мзв Морски
143 б
126 ц
121 а
Жупске шуме
139 а
141 а
122 б
142 б
Лесковица мзв
Воденички брег
Посланске
планине
Ражањ
10
10
10
10
10
9
10
10
10
10
10
10
8
10
10
10
10
10
10
10
19 б
98 ц
192 д
110 а
65 а
138 а
2б
Жуњачко
Батотске
Број легала
ШУ
Просечан
број легала
по
јединици
површине
(1 ха)
4 – 1550
4 – 3300
4 – 3000
4 – 23100
4 - 1200
4 – 1600
4 – 1500
1–1
4 – 721
4 – 1200
4 – 1230
2 – 33
4 – 649
4 – 7300
3 – 200
4 – 11200
4 – 6100
4 – 1230
4 – 8200
3 – 370
Одељење
ШГ
Просечно јаја у леглу
Оплођена
Неоплођена
Витална
Паразитирана
Н
%
Н
%
Н
Укуп
но
%
Н
9
Пиљење
(%)
94
76
90
94
76
98
79
67
81
89
95
66
81
94
96
83
48
45
83
19
Расина
Крагујевац
Тимочке
шуме Бољевац
Тимочке
шуме –
Бољевац
ГЈ
КО
планине
Бруске шуме
70 б
Грашевци мзв Симићи
Љубостинске
64 а
шуме
Трстеник
Трстеничке
64 а
шуме
ШГ РАСИНА
Крагујевац
Бешњаја
Број легала
ШУ
Одељење
ШГ
10
10
Просечно јаја у леглу
Оплођена
Неоплођена
Витална
Паразитирана
Н
%
Н
%
Н
%
Укуп
но
Н
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
419
92,49
30
6,62
4
0,89
453
Просечан
број легала
по
јединици
површине
(1 ха)
Пиљење
(%)
4 – 7155
4 – 1800
80
9
216
70,59
88
28,76
2
0,65
306
4 – 624
100
10
311
80,36
75
19,38
1
0,26
387
3 – 188
100
346
453,4
84,8
77,6
14,7
2,9
0,5
80
14а
10
374
71,8
147
28,2
0
0
533,9
521
16а
10
499
71,70
197
28,30
0
0
696
98
10
10
10
10
185
778
495
499
36,70
51,25
75,23
76,65
319
739
163
152
63,30
48,68
24,77
23,35
0
1
0
0
0
0,07
0
0
504
1518
659
651
91
90
98
88
10
245
89,45
29
10,44
3
0,11
274
90
10
10
10
10
10
120
10
10
10
5
9
10
7
10
10
10
9
10
10
10
10
6
8
10
9
5
10
10
10
8
9
5
10
10
10
10
10
10
9
8
9
8
296
318
499
185
778
57,59
64,50
71,70
36,70
51,25
218
174
197
319
739
42,41
35,30
28,30
63,30
48,68
0
1
0
0
1
0
0,2
0
0
0,07
514
493
696
504
1518
88
71
98
91
90
558
67,7
266
32,3
0
0
824
19а
20а
ГЛЈ шуме
4
5и6
106
Рудник
107
КО Доње Комарице
45
16а
Горњи
РајацМилановац
Острвица
19а
20а
ШГ КРАГУЈЕВАЦ
15 а
15 б
17 д
17 а
Каменичка
23 а
река 1
26 а
32 а
47 б
53 б
1а
10 а
19 а
Штрбачко
корито
25 а
30 а
36 а
84 а
88 а
93 а
94 а
Кладово
19 а
Цветановац
18 а
17 а
16 а
97 б
98 а
99 а
27 а
28 ц
Каменичка
34 ц
река 2
35 б
37 б
9/11 а
18/5 а
Под – Кам
шуме
25/39 а
53/31 а
Подвршка мзв Прлагур
Манастирица мзв
Струјак – Пређе
40 а
Стол
58
Бор
Црни Врх
23
Злот мзв Тилва
181
65,34
90
32,49
6
2,17
207
126
60,58
77
37,02
5
2,40
208
106
56,68
77
41,18
4
2,14
187
106
57,92
76
41,53
1
0,55
183
187
70,04
77
28,84
3
1,12
267
117
58,21
77
38,31
7
3,48
201
64
48,12
67
50,37
2
1,51
133
129
75,44
40
23,39
2
1,17
171
124
75,61
40
24,39
0
0
164
206
72,28
73
25,61
6
2,11
285
288
72,54
105
26,45
4
1,01
397
235
68,91
103
30,20
3
0,89
341
201
66,12
99
32,56
4
1,32
304
233
67,93
104
30,32
6
1,75
345
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
101
59,06
64
37,43
6
3,51
171
102
56,98
73
40,78
4
2,24
179
103
56,98
77
42,08
3
1,64
183
141
63,80
78
35,29
2
0,81
221
130
62,20
76
36,36
3
1,44
209
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
144
59,50
95
39,26
3
1,24
242
115
54,24
84
39,62
13
6,14
212
199
66,78
94
31,54
5
1,68
298
193
65,20
97
32,77
6
2,03
296
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
159
63,60
86
34,40
5
2,00
250
300
73,89
101
24,88
5
1,23
406
232
50,87
136
29,82
88 19,31
456
299
78,87
78
20,53
3
0,60
380
105
61,05
66
38,37
1
0,58
172
53
56,99
39
41,93
1
1,08
93
100
66,67
49
32,67
1
0,66
150
185
81,86
41
18,14
0
0
226
99
90
3 – 156
3 – 178
3 – 173
3 – 189
3 – 167
3 – 311
3 – 244
3 – 344
3 – 356
3 – 133
3 – 467
3 – 189
4 – 1056
3 – 178
2 – 100
3 – 122
3 – 200
3 – 222
3 – 178
3 – 122
3 – 111
3
3 – 189
3 – 133
3 – 122
2 – 67
3 – 111
3 – 289
4 – 689
3 – 322
3 – 178
3 – 300
3 – 233
3 – 300
3 – 300
100
100
11
100
50
73
53
74
79
82
80
81
85
79
0
63
70
75
83
80
0
0
0
94
91
89
87
0
87
75
83
2
65
88
84
90
8
323
76,18
99
23,25
2
0,47
424
3 – 179
73
10
10
10
10
422
415
516
409
90,00
92,22
87,61
84,68
45
34
71
70
9,60
7,55
12,05
14,49
2
1
2
4
0,40
0,23
0,34
0,83
469
450
589
483
4 – 2725
4 – 2225
4 – 2025
4 – 1700
8
24
94
75
10
Бољевац
ГЈ
КО
Мастанак
Кривељ мзв Ујова река
Шарбановац мзв Баба
Јона
Јужни Кучај 3
1а
Честобродица
2а
Малиник
49 б
Ртањ
70 б
Марков
19 б
Камен
Боговина
Н
%
Н
88,44
72
11,25
2
0,31
640
4 – 2775
86
79,74
107
19,89
2
0,37
538
4 – 1250
79
10
10
10
10
402
474
519
590
90,54
83,45
87,97
88,99
34
87
69
67
7,66
15,32
11,70
10,11
8
7
2
6
1,80
1,23
0,33
0,90
444
568
590
663
4
3
3 – 480
4
89
88
98
76
10
554
94,22
33
5,61
1
0,17
588
3
10
382
89,25
44
10,28
2
0,47
428
Подгорац 1
10
321
88,67
38
10,50
3
0,83
362
Добро Поље
Вaлакоња
Јабланица
9
9
10
340
539
371
83,13
88,65
85,68
61
68
61
14,91
11,18
14,09
8
1
1
1,96
0,17
0,23
409
608
433
10
420
89,36
46
9,79
4
0,85
470
42 а
21 б
46 б
58 ф
71 д
60 б
43а
48 ц
29 а
19 а
44 а
7а
19 а
27 а
43 ц
7а
10 е
18 ј
10
10
10
10
9
10
9
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
8
10
10
9
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
265
80,06
64
19,33
2
0,61
331
837
85,67
134
13,71
6
0,62
977
619
78,45
168
21,29
2
0,26
789
441
83,21
85
16,04
4
0,75
530
402
70,77
165
29,05
1
0,18
568
445
82,71
92
17,10
1
0,19
538
423
81,35
95
18,27
2
0,38
520
613
73,68
216
25,96
3
0,36
832
410
72,57
151
26,72
4
0,71
565
425
76,30
128
22,98
4
0,72
557
359
79,07
92
20,26
3
0,67
454
389
79,06
99
20,12
4
0,82
492
391
81,97
82
17,19
4
0,84
477
393
74,86
114
21,84
15
3,30
522
262
74,43
88
25,00
2
0,57
352
273
73,39
96
25,81
3
0,80
372
263
70,70
106
28,49
3
0,81
372
307
76,56
89
22,19
5
1,25
401
253
77,61
72
22,08
1
0,31
326
317
78,08
88
21,67
1
0,25
406
355
85,54
58
13,98
2
0,48
415
365
78,49
96
20,64
4
0,87
465
160
57,35
115
41,22
4
1,43
279
223
67,37
100
30,21
9
2,41
331
165
59,14
108
38,71
6
2,15
279
378
82,71
79
17,29
0
0
457
446
82,59
89
16,48
5
0,93
540
358
86,06
55
13,92
3
0,72
416
499
81,67
105
17,18
7
1,15
611
330
72,85
118
26,05
5
1,10
453
458
76,59
128
21,40
12
2,10
598
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
3
4–
7200/250
3
3 – 60
4 – 7300/80
4–
11000/100
2
2
1–4
1–6
1–1
1–5
2 – 85
2 – 38
2
1
2
2
1 – 42
2 – 43
3 – 250
3 – 250
3 – 350
3 – 350
3 – 250
3 – 250
3 – 450
3 – 450
3 – 150
3 – 250
3 – 250
3 - 23,98
3 – 17,61
4 – 26,84
4 – 10,61
4 – 25,63
4 – 1000
3 – 500
26 ц
10
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
4 – 1000
0
38 а
10
207
281
4 – 1000
96
10
10
10
10
10
10
10
10
10
454
92,09
35
7,10
4
0,89
493
437
88,28
45
9,09
13
2,63
495
529
85,05
85
13,66
8
1,29
622
434
91,37
40
8,42
1
0,21
475
403
87,61
56
12,17
1
0,02
460
526
87,09
75
12,42
3
0,42
604
462
91,12
44
8,68
1
0,20
507
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
500
93,63
32
5,99
2
0,38
534
4 – 5,68
4 – 24,56
4 – 21,19
4 – 2,48
4 – 5,21
4 – 0,83
4
4
4 – 1270
10
422
87,19
60
12,40
2
0,41
484
4 – 1270
81
78
76
96
91
86
87
0
91
100
10
916
93,56
60
6,13
3
0,31
979
4 – 1230
Заглавак 2
Дејановац
Старо Корито
Репушница
Балинац
Локва
Алдинац
Доња Каменица
Мироч
Дели Јован
Црни Врх
Дели Јован
Зајечар
%
429
Тресибаба
Тимочке
шуме –
Бољевац
Н
Пиљење
(%)
566
Расовати
Камен
Неготин
%
Просечан
број легала
по
јединици
површине
(1 ха)
10
Заглавак
Доњи
Милановац
Н
Укуп
но
10
Луково
Књажевац
Број легала
ШУ
Одељење
ШГ
Просечно јаја у леглу
Оплођена
Неоплођена
Витална
Паразитирана
Алија
Буково
Вратна
Вратна
Штубик
АБВ
Јабуковац
39 а
28 а
19 b
23 а
46 а
7а
91 j
29 ц
25 а
19 а
Шашка –
Студена Река
17 х
14 б
7ц
63 б
Вршка Чука –
Баба Јона 3. в
69 б
Вратарница мзв Липак
Вратарница мзв
Гавраново
Мали Извор
73,66
67
23,84
7
2,50
11
0
91
99
84
45
92
82
74
90
92
1
84
88
90
76
90
74
86
21
72
96
8
76
72
91
92
1
79
69
41
93
94
89
75
90
93
2
1
0
83
ГЈ
КО
ШГ ТИМОЧКЕ ШУМЕ БОЉЕВАЦ
Винатовача Вртачеље
Бељаничка –
Злотска река
Проштинац
Војска
Проштинац
Цркванац
Тропоње
Јужни Кучај
Трућевац
Војник
Деспотовац
Плажане
Велики Поповић
Златово
Село Ресавица
Сладоја
Језеро
Липовица
Жидиље
Клочаница
Деспотовачке
шуме
Јелова Кос
Јагодина
Јужни Кучај
Параћин
Кучево
Доњи Пек
%
Н
%
Н
%
Н
945
326,85
79,30
80,64
19,56
4,70
1,14
412,2
10
445
91,19
40
8,20
3
0,61
488
55 а
10
839
91,10
74
8,82
8
0,08
921
10
7
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
490
87,19
71
12,63
1
0,18
562
632
83,60
119
15,74
5
0,64
756
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
719
78,24
171
18,61
29
3,15
919
423
76,49
123
22,24
7
1,27
553
513
81,95
112
17,89
1
0,16
626
540
84,38
97
15,16
3
0,46
640
381
80,38
93
19,62
0
0
474
648
86,63
95
12,70
5
0,67
748
404
83,47
73
15,02
7
1,51
484
396
81,99
84
17,39
3
0,62
483
601
78,05
148
19,22
21
2,73
770
570
91,05
53
8,47
3
0,48
626
462
79,24
113
19,38
8
1,38
583
528
92,47
34
5,95
9
1,58
571
501
90,27
49
8,83
5
0,90
555
750
89,18
89
10,58
2
0,24
841
566
85,63
85
12,86
10
1,51
661
632
88,02
84
11,70
2
0,28
718
637
90,61
62
8,82
4
0,57
703
745
77,05
165
22,15
6
0,80
745
419
71,38
161
27,43
7
1,19
587
414
81,65
85
16,76
8
1,59
507
455
72,22
171
24,14
4
0,64
630
338
85,14
58
14,61
1
0,25
397
407
72,55
150
26,74
4
0,71
561
459
89,13
55
10,68
1
0,19
515
456
84,92
79
14,71
2
0,37
537
558
83,16
111
16,54
2
0,30
671
10
489
77,37
142
22,47
1
0,16
632
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
559
445
457
559
590
725
530
754
582
646
579
661
657
457
636
461
534
476
520
506
436
542
509
90,89
88,82
81,75
93,32
88,32
96,54
96,89
95,44
89,81
92,55
93,39
90,92
88,90
86,39
87,84
90,22
89,15
86,08
73,55
75,52
93,16
89,00
91,22
51
48
101
34
36
23
15
34
61
50
39
65
76
76
86
50
64
72
175
159
31
55
48
8,29
9,58
18,07
5,68
5,39
3,06
2,84
4,30
9,41
7,16
6,29
8,94
10,28
13,23
11,88
9,78
10,68
13,02
24,75
23,73
6,62
9,03
8,60
5
8
1
6
42
3
2
2
5
2
2
1
6
2
2
0
1
5
12
5
1
12
1
0,82
1,6
0,18
1,00
6,29
0,40
0,37
0,26
0,78
0,29
0,32
0,14
0,82
0,38
0,28
0
0,17
0,90
1,20
0,75
0,22
1,97
0,18
557
541,4
85,9
83,24
13,3
5,5
0,8
10
10
10
10
10
512
478
343
490
513
85,76
74,57
84,07
81,39
93,61
84
162
63
107
34
14,07
25,27
15,44
17,77
6,20
1
1
2
5
1
0,17
0,16
0,49
0,84
0,19
615
501
559
599
668
751
547
790
648
698
620
727
739
529
724
511
599
553
707
670
468
609
558
630,2
597
641
408
602
548
7а
47 а
13 а
23 ц
41 а
Јухор 1
12 а
5б
Левачке шуме
- Царина
23 а
31 а
Јухор 2
33 а
28 а
Коларе мзв Долине
Мајур мзв Андријевица
Мишевић
Сибница мзв Чукара
В. Крушевица мзв
Петровиће
Сиљевица мзв Корита
Надрље мзв Гомиле
Доброселица мзв Вис
49 а
50 ц
18 а
51 а
Честобродица
69 ц
70 а
19 а
20 а
68 а
49 а
Игриште –
43 а
Текућа бара
52 а
31 е
Буљанско –
Забрешке
23 а
шуме
35 ф
40 а
Јаворак
2а
43 а
Сењско
Стубичке
20 б
шуме
11 а
Железник
Н
Укуп
но
58 а
ШГ ЈУЖНИ КУЧАЈ
Северни
Кучај
Број легала
ШУ
Одељење
ШГ
Просечно јаја у леглу
Оплођена
Неоплођена
Витална
Паразитирана
112 а
99 а
83 а
5а
32
Просечан
број легала
по
јединици
површине
(1 ха)
Пиљење
(%)
68
3 – 200
85
3 – 300
3 – 300
3 – 300
2 – 55
2 – 55
2 – 55
4
3
3
3
90
0
100
84
0
88
77
95
90
54
72
90
79
92
86
91
93
89
74
77
96
89
95
93
96
95
96
96
96
97
88
89
1
1
3
1
3
3
4
4
3
1
1
1
2
2
2
1
1
R
R
R
99
94
98
100
100
92
97
100
97
97
100
75
100
100
100
50
93
95
84
93
90
97
87
85
4 – 23800
4 – 17400
4 – 44300
4 – 42700
4 – 4980
12
77
82
99
96
93
Мајданпек
Северни
Кучај
Жагубица
ГЈ
КО
21 а
Чезава
2ц
Задружне шуме
Гложана мзв Маркова
Крчма
Гложана мзв Краку
Бутмалај
Гложана мзв Мала
Гложана
Гложана мзв Краку
Првуље
Ракова Бара мзв Турска
Чука
Зеленик мзв Бељина
бара
Ракова Бара мзв Тилва
Српце мзв Крак
Вуковић мзв преко
Љешнице
Љешница мзв Црни
Врх
Бикиње мзв Јерково
Мрчковац мзв у језеру
Мрчковац мзв Митина
рупа
Голубац мзв Крак
Војилово мзв на ливади
Кривача
Двориште
Нересница мзв Стрњак
Нересница мзв Краку
Шоши
Нересница мзв Чаиш
Нересница мзв Краку
Крачун
Нересница мзв Зиман
Нересница мзв Краку
Ширеш
Нересница мзв Комша
Нересница мзв Припор
Дубока мзв Ваља
Репиће
Дубока мзв Ваља Маре
Буковска мзв Станојево
Брдо
Буковска мзв под
Камен
Буковска мзв Змеул
Буковска мзв Буковска
река
Буковска мзв Фундоње
Буковска мзв Велики
Стрњак
Церемошња мзв
Тупанска
Шевица мзв Вртеч
Тодорова Река
Пек - Рајова
35 а
Пек – Грабова Река
Јасиково мзв Липа
Влаоле мзв Врац
Бељаница
152
Жагубица мзв
Бељевина
Селиште мзв Шош
Лазница мзв Ваља
Првуловић
10
10
10
329
512
525
76,33
86,63
86,78
99
76
77
22,97
12,86
12,73
3
3
3
0,70
0,51
0,49
431
591
605
Просечан
број легала
по
јединици
површине
(1 ха)
4 – 21100
4 – 7400
4 – 21100
10
388
93,49
22
5,30
5
1,21
415
4 – 40000
92
10
429
91,28
40
8,51
1
0,21
470
4 – 22500
92
10
495
81,01
108
17,68
8
1,31
611
4 – 3500
94
10
520
87,39
75
12,61
0
0
595
4 – 30000
88
4 – 23000
95
Број легала
ШУ
Одељење
ШГ
Просечно јаја у леглу
Оплођена
Неоплођена
Витална
Паразитирана
Н
%
Н
%
Н
Укуп
но
%
Н
Пиљење
(%)
93
95
97
10
471
91,10
45
8,70
1
0,20
517
10
309
81,53
69
18,20
1
0,27
379
4 – 35000
92
10
10
392
492
85,96
85,27
64
84
14,04
14,56
0
1
0
0,17
456
577
4 – 21000
4 – 20000
98
86
10
316
75,78
90
21,58
11
2,64
417
4 – 25000
84
10
463
76,91
130
21,59
9
1,50
602
4 – 20000
76
10
10
308
432
69,52
72,36
125
157
28,22
26,30
10
8
2,26
0,34
443
597
4 – 13000
4 – 15000
96
81
10
324
70,90
126
27,57
7
1,53
457
4 – 15000
94
10
10
10
10
10
374
81,48
84
18,30
1
0,22
459
274
75,27
83
22,80
7
1,93
364
243
72,32
89
26,49
4
1,19
336
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
370
80,26
85
18,44
6
1,30
461
4 – 15000
4 – 12000
4 – 13000
4 – 15000
4 – 15000
82
80
86
0
92
10
369
68,84
158
29,48
9
1,68
536
4 – 13000
84
10
445
72,59
161
26,26
7
1,15
613
4 – 13000
95
10
402
64,73
206
33,17
15
2,10
621
4 – 17000
74
10
560
69,39
238
29,49
9
1,12
807
4 – 15000
74
10
466
64,28
248
34,21
11
1,51
725
4 – 15000
78
10
10
390
289
69,40
67,68
163
130
29,00
30,44
9
8
1,60
1,88
562
427
4 – 18000
5 – 5000
80
84
10
508
91,86
45
8,14
0
0
553
4 – 25000
100
10
572
89,51
66
10,33
1
0,16
639
4 – 30000
90
10
572
81,95
123
17,62
3
0,43
698
4 – 25000
95
10
559
78,07
154
21,51
3
0,42
716
4 – 20000
87
10
520
85,25
89
14,59
1
0,16
610
4 – 15000
98
10
652
82,74
134
17,00
2
0,26
788
4 – 30000
93
10
529
83,83
98
15,53
4
0,64
631
4 – 22000
100
10
296
78,31
81
21,43
1
0,26
378
4 – 20000
97
10
508
86,10
81
13,73
1
0,17
590
4 – 5000
83
10
10
10
10
10
10
10
500
403
552
602
278
287
487
73,31
83,44
89,76
77,68
83,48
82,71
87,43
177
79
61
172
54
59
70
25,95
16,36
9,92
22,19
16,22
17,00
12,57
5
1
2
1
1
1
0
0,74
0,20
0,32
0,13
0,30
0,29
0
682
483
615
775
333
347
557
4 – 18000
4 – 5330
3 – 450
3 – 400
3 – 450
3 – 400
92
90
97
95
89
87
92
81
16,98
1
0,21
477
2 – 100
92
10
395
82,81
10
481
86,82
70
12,63
3
0,55
554
4 – 800
97
10
575
92,15
46
7,37
3
0,48
624
4 – 1000
95
13
Пожаревац
ГЈ
КО
Близнак мзв Бигар
Милатовац
Крепољин мзв
Добрашево
Вуковац мзв Медвеђа
Јошаница мзв Башанац
Брезница мзв Вреоци
Изварица мзв Бадњева
Глава
Рибаре мзв Венац
Осаница мзв Тупанска
17 а
Вукан
23 а
Крилаш
68 е
Кула мзв Таван
Меленица мзв
Говедарица
Водањ мзв Јасење
Тополник мзв Добра
Вода
Печаница мзв Равнице
ШГ СЕВЕРНИ КУЧАЈ
Краљево
Ниш
6д
4б
Јастребар
4д
5б
Котленик
40 б
40 а
5б
Столови 50 а
Рибница
69 д
82 г
17 б
Столови Ибар
8д
5а
36 а
Краљево
17 б
Гледићке
шуме
4а
25 а
2ц
46 а
Сокоља
32 а
Печеног мзв Сен. Мала
Гледић мзв Дивљака
Закута
Сибница мзв
Главичарак
17 а
16 а
Троглав –
Дубочица
72 б
78 а
Богутовац
Чемерно
5а
Толишница мзв Грабље
Бресник - Тисовац
Маглић - Окућница
Ушће
Студен - Полумир
ШГ КРАЉЕВО
46 ц
58 б
99 а
19 а
Мали
Јастребац 2
Алексинац
31 б
32 а
3а
18 а
Велики
7а
10
10
612
451
87,80
81,85
79
82
11,33
14,88
6
18
0,87
3,27
697
551
Просечан
број легала
по
јединици
површине
(1 ха)
4 – 700
4 – 900
10
762
89,12
90
10,53
3
0,35
855
3 – 400
95
10
10
10
311
524
560
65,75
88,36
84,59
155
65
98
32,77
10,96
14,80
7
4
4
1,48
0,68
0,61
473
593
662
4 – 1000
4 – 600
4 – 900
96
92
83
10
434
84,11
81
15,70
1
0,89
516
4 – 1000
93
10
10
10
10
10
10
438
595
465
460
726
477
83,27
82,18
95,48
91,45
86,84
68,53
85
128
17
38
106
218
16,16
17,68
3,49
7,55
12,68
31,32
3
1
5
5
4
1
0,57
0,14
1,03
1,00
0,48
0,15
526
724
487
503
836
696
4 – 700
4 – 600
4 – 1000
4 – 1000
4 – 3100
3 – 300
97
95
96
22
87
100
10
540
75,52
173
24,20
2
0,28
715
4 – 1000
91
10
407
87,15
57
12,21
3
0,64
467
1–5
98
10
364
68,68
165
31,13
1
0,19
530
1–8
97
10
442
81,10
103
18,90
0
0
94
456,9
81,1
102,4
18,1
4,0
0,7
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
545
563,2
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
206
71,78
64
22,30
17
5,59
287
296
62,45
177
37,34
1
0,21
474
275
64,55
150
35,21
1
0,24
426
372
74,85
125
25,15
0
0
497
260
79,51
66
20,18
1
0,31
327
424
76,67
125
22,60
4
0,73
553
360
82,76
73
16,78
2
0,46
435
364
67,16
127
23,43
51
9,41
542
357
80,59
84
18,96
2
0,45
443
483
79,83
120
19,83
2
0,34
605
522
80,31
125
19,23
3
0,46
650
416
73,37
144
25,40
7
1,23
567
476
78,42
127
20,92
4
0,66
607
347
76,43
99
21,81
8
1,76
454
411
81,55
91
18,05
2
0,40
504
444
88,80
53
10,60
3
0,60
500
413
89,20
49
10,58
1
0,22
463
464
79,05
120
20,44
3
0,51
587
624
84,78
111
15,08
1
0,14
736
184
80,70
43
18,86
1
0,44
228
437
87,05
57
11,35
8
0,60
502
280
78,56
74
20,79
2
0,65
356
4 – 800
690
10
355
Број легала
ШУ
Одељење
ШГ
10
10
10
9
10
10
10
10
10
329
10
10
10
10
10
10
10
10
10
Просечно јаја у леглу
Оплођена
Неоплођена
Витална
Паразитирана
Н
%
88,53
Н
%
42
10,47
Н
4
Укуп
но
%
Н
1,00
Пиљење
(%)
97
97
81
4 – 736
3 – 192
1–3
2 – 96
3 – 283
2 – 40
3 – 200
3 – 150
2 – 16
3 – 256
4 – 564
3 – 219
4 – 2368
4 – 2880
4 – 3472
4 – 3328
3 – 464
4 – 5568
4
3
3
4
4
401
4
397
86,30
60
13,04
3
0,66
460
349
87,03
51
12,72
1
0,25
401
388
82,91
77
16,45
3
0,64
468
520
96,47
12
2,33
7
1,30
539
359
72,82
129
26,17
5
1,01
493
325
86,21
49
13,00
3
0,79
377
336
84,85
59
14,90
1
0,25
396
550
81,00
126
18,56
3
0,44
679
374
87,59
52
12,18
1
0,23
427
374,8
80,4
86,7
18,6
4,7
1,0 466,2
469
78,17
131
21,83
0
0
600
532
83,65
102
16,04
2
0,31
636
388
83,62
75
16,16
1
0,22
464
240
84,51
42
14,79
2
0,70
284
263
87,09
38
12,58
1
0,33
302
255
88,23
33
11,42
1
0,35
289
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
283
91,88
25
8,12
0
0
308
3
2
3
3
2
3 – 190
3 – 300
3 – 150
2 – 80
0
78
100
94
95
87
96
84
91
92
95
96
96
100
100
93
100
100
100
96
98
97
91
89
94
100
96
96
100
100
81
82
95
91
3 – 429
3 – 333
3 – 150
1–5
2 – 25
2 – 17
1–2
1–5
2 – 69
14
93
90
100
100
98
100
0
0
100
ГЈ
КО
Јастребац
Сврљишко –
Гулијанске
планине
Сува Планина
Стеле
Коритник
Сува Планина
1 - Трем
Соко Бања
Број легала
ШУ
Одељење
ШГ
29 б
61 б
66 а
49 б
10
10
10
10
461
326
255
461
93,32
73,76
69,67
84,43
31
115
97
82
6,27
26,02
26,50
15,02
2
1
14
3
0,41
0,22
3,83
0,55
494
442
366
546
Просечан
број легала
по
јединици
површине
(1 ха)
3 – 276
3 – 152
2 – 63
4 – 600
39 д
10
544
93,63
36
6,20
1
0,17
581
2 – 14
99
12 б
10
374
91,22
33
8,05
3
0,73
410
1 – 10
98
8а
10
286
86,93
41
12,46
2
0,61
329
1–4
99
31 а
10
535
93,37
38
6,63
0
0
573
1–7
98
10
10
10
334
404
382
85,42
89,78
88,84
56
46
43
14,32
10,22
10,00
1
0
5
0,26
0
0,16
391
450
430
1–3
2 – 22
1–5
90
98
96
10
506
89,88
57
10,12
0
0
563
2 – 24
97
10
299
79,73
76
20,27
0
0
375
1 -2
99
10
10
388
372
77,91
74,70
110
125
22,09
25,10
0
1
0
0,20
498
498
3 – 226
4 – 58198
100
98
10
407
91,26
39
8,74
0
0
446
3 – 16599
99
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
471
427
465
386
607
329
493
388
519
440
369
302
437
414
566
500
516
538
561
566
543
588
955
355
500
516
89,37
87,86
90,29
86,35
90,06
91,14
94,08
83,30
93,51
83,02
77,68
81,84
87,05
81,66
87,89
83,06
91,98
94,06
90,92
91,44
86,60
90,18
90,35
85,13
87,11
86,14
55
58
45
59
66
30
28
73
36
53
98
65
61
88
76
92
44
32
55
51
80
61
98
60
69
82
10,44
11,93
8,73
13,20
9,79
8,31
5,34
15,80
6,49
10,00
20,63
17,62
12,15
17,36
11,80
15,28
7,84
5,59
8,91
8,24
12,66
9,35
9,27
14,39
12,02
13,69
1
1
5
2
1
2
3
2
0
37
8
2
4
5
2
10
1
2
1
2
4
3
4
2
5
1
0,19
0,21
0,98
0,45
0,15
0,55
0,58
0,40
0
6,98
1,69
0,54
0,80
0,98
0,31
1,66
0,18
0,35
0,17
0,32
0,64
0,47
0,38
0,48
0,87
0,15
527
486
515
447
674
361
524
463
555
530
475
369
502
507
644
602
561
572
617
619
627
652
1057
417
574
599
2 – 15
3 – 100
3 – 100
3 – 250
4 – 2200
4 – 2200
3 – 250
2 – 50
1–9
2 – 38
2 – 22
2 – 45
1 – 10
2 – 31
1–8
2 – 25
4 – 1580
4 – 1580
4 – 700
4 – 700
4 – 1400
4 – 1400
2 – 12
2 - 12
1–3
1–2
97
100
100
94
97
98
99
100
100
99
97
94
87
9
98
98
97
90
97
100
100
96
92
98
99
100
10
589
87,39
85
12,41
0
0
674
1–3
90
10
561
92,42
45
7,41
1
0,17
607
1 – 10
100
10
521
86,98
76
12,69
2
0,33
599
1–8
96
10
490
90,57
46
8,50
5
0,93
541
1- 5
100
10
527
86,82
75
12,35
5
0,83
607
2 – 28
100
10
368
80,70
85
18,64
3
0,66
456
2 – 16
97
10
344
86,65
50
12,59
3
0,76
397
2 – 15
94
10
410
91,11
39
8,67
1
0,22
450
1 – 10
100
10
10
10
340
608
579
92,90
88,76
88,94
26
73
69
7,10
10,66
10,60
0
4
3
0
0,58
0,46
366
685
651
2 – 95
2 – 12
2 – 15
100
96
100
16 ц
Каменички
48 б
Вис
29 б
Мозгово мзв Бршки
део
Каменица мзв Рајков
Кладанац
Периш
Бурдимо мзв Манчин
Црнољевица мзв
Слатина
Пирковац мзв Дубраво
33 а
37 е
7д
Буковик
120
130
86 а
71 а
Девица
12 б
50 б
Озрен Лесковик
51 а
20 а
7ф
Обла глава
1г
2а
19 а
1
2
3
Ртањ
4
5
6
Дуго Поље мзв Дел
Николинац мзв Селина
Врмџа мзв Бељајка
Николинац мзв Белега
Рујевица мзв
Грабачина
Трубаревац мзв
Стриковац
Трубаревац мзв Равна
шума
Јошаница мзв
Неговица
Врбовац мзв Говеђи
врх
Врбовац мзв Јастребов
врх
Милешинац мзв
Црнобарац
Милшчинац мзв
Граница
Блендија мзв Расовача
Блендија мзв Дубник
Сеслац мзв Банур
Просечно јаја у леглу
Оплођена
Неоплођена
Витална
Паразитирана
Н
%
Н
%
Н
Укуп
но
%
Н
15
Пиљење
(%)
98
100
98
93
Сеселац мзв Аџица
ШГ НИШ
Видојевица
Јаворац
Куршумлија
Пролом
Соколовица
Соко Бања
Лесковац
10
630
33 а
133 е
16 а
124 а
83 а
11 а
19 а
67 а
59 б
42 а
1а
57 а
50 а
Приватне шуме
Краваре
Број легала
ГЈ
КО
ШУ
Одељење
ШГ
46 а
41 а
74 а
5а
Равна
8б
Планина
Горње
11
Здравиње
Самоково мзв Шанац
Ђаке мзв Чука
Гласовик мзв
Шумљани
Стари Ђурђевац мзв
Појатиште
11 а
Прокупље
114 ц
Пасјача
25 ц
67 б
10 а
ШГ КУРШУМЛИЈА
42 а
41 б
5а
Грачац
9а
88 б
95 б
32 г
Врњачка Бања
39 а
Гоч 4а
Станишинци
49 а
22 а
Врњачка
19 а
Бања
58 а
Станишинци мзв
Лекина Барака
ШГ СОКО БАЊА
1а
20 а
Радевачка
чесма
36 а
49 а
Лебане
73 а
57 б
Веља Глава
4а
36 а
Дрводељ
З.А. Шајић
40 ц
Медвеђа
14 б
Горња
Предејане
18 а
Јабланка
59 а
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
Просечно јаја у леглу
Оплођена
Неоплођена
Витална
Паразитирана
Н
%
Н
%
Н
Укуп
но
Н
%
546
92,70
42
7,13
1
0,17
434,9
87,3
60,3
12,1
2,8
0,6
589
498,0
316
79,20
78
19,55
5
1,25
398
282
73,44
102
26,56
0
0
384
588
87,76
70
10,45
12
1,79
670
164
70,08
62
26,50
8
3,42
234
324
80,80
73
18,20
4
1,00
401
347
68,85
149
29,56
8
1,59
504
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
418
81,96
89
17,45
3
0,59
510
317
85,44
52
14,02
2
0,54
371
465
87,24
66
12,38
2
0,38
533
408
88,70
50
10,87
3
0,43
460
352
77,88
95
21,02
5
1,10
452
383
78,48
103
21,11
2
0,41
488
248
75,15
81
24,55
1
0,30
330
355
88,97
41
10,28
3
0,75
399
431
95,99
14
3,12
4
0,89
449
331
92,72
26
7,28
0
0
357
356
88,34
46
11,41
1
0,25
403
510
92,22
41
7,41
2
0,37
553
Просечан
број легала
по
јединици
површине
(1 ха)
2 – 18
Пиљење
(%)
97
91
1–5
4 – 550
4 – 600
2 – 30
4 – 150
3 – 500
3 – 150
4 – 6249
4 – 2158
3 – 82
4 – 2126
4 – 2645
4 – 3498
3 – 200
4 – 700
4 – 800
3 – 400
4 – 900
4 – 700
100
100
100
92
100
100
0
97
96
100
100
89
98
100
96
92
93
93
100
10
209
88,94
26
11,06
0
0
235
3 – 400
96
10
378
89,79
43
10,21
0
0
421
1–5
95
10
10
393
456
87,14
78,76
57
74
12,64
12,78
1
49
0,22
8,46
451
579
3 – 500
4 – 600
100
100
10
492
80,00
121
19,67
2
0,33
615
2 – 30
98
10
683
84,11
121
14,90
8
0,99
812
3 – 200
100
10
10
10
10
10
300
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
556
539
279
513
440
397,7
329
625
266
325
365
499
455
561
636
455
267
402
240
82,13
92,45
81,34
85,07
82,09
83,6
94,00
89,41
81,60
93,39
86,49
83,17
80,25
94,13
93,25
80,25
78,07
91,57
95,62
118
38
63
78
95
71,4
19
72
59
22
56
99
109
33
45
109
73
35
9
17,43
6,52
18,37
12,94
17,72
15,4
5,43
10,30
18,10
6,32
13,27
16,50
19,22
5,54
6,60
19,22
21,35
7,97
3,59
3
6
1
12
1
5,1
2
2
1
1
1
2
3
2
1
3
2
2
2
0,44
1,03
0,29
1,99
0,19
1,0
0,57
0,29
0,30
0,29
0,24
0,33
0,53
0,33
0,15
0,53
0,58
0,46
0,79
677
583
343
603
536
474,2
350
699
326
348
422
600
567
596
682
567
342
439
251
3 – 200
3 – 200
4 – 550
3 – 200
3 – 150
100
100
100
100
62
4 – 2400
4 – 22100
4 – 7600
4 – 5600
4 – 4500
4 – 19500
4 – 10400
4 – 5900
4 – 14400
4 – 18200
4 – 6300
4 – 1400
4 – 33000
94
82
89
87
95
81
96
90
85
85
88
35
89
10
481
93,40
31
6,02
3
0,58
515
4 – 6000
92
140
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
421,9
360
656
424
360
406
615
626
482
616
439
487
619
202
88,1
88,89
95,63
91,97
87,59
92,06
92,06
90,86
86,69
93,76
92,81
94,56
96,57
79,22
55,1
42
30
36
51
34
50
60
72
37
32
22
21
52
11,5
10,37
4,37
7,81
12,41
7,71
7,48
8,71
12,95
5,63
6,76
4,27
3,28
20,39
1,9
3
0
1
0
1
3
2
2
4
2
6
1
1
0,4
0,74
0
0,22
0
0,23
0,46
0,43
0,36
0,61
0,43
1,17
0,15
0,39
478,9
405
686
461
411
441
668
689
556
657
473
515
641
255
4 – 2500
4 – 2800
4 – 2800
4 – 2600
2 – 90
2 – 90
2 – 60
2 – 70
2 – 90
4 – 1920
4 – 1200
4 – 1900
4 – 2080
93
85
16
86
97
88
85
84
83
83
92
50
85
89
86
96
ГЈ
КО
Радевачка
чесма
Форнет
Бaрања Лозница
ЈП НП
Ђердап
64 б
3а
72 е
54 г
79 а
68 б
72 ф
54 а
Свирце
Сијарина
Дренце мзв Мајдан
Рујковац мзв Браник
Бучумет
Спонце
Реткоцер мзв Чечовина
Врапце мзв Камића
Боровац мзв Боровац
Равна Бања мзв Равна
Бања
Гајтан мзв Чука
Чокотин мзв Прло
Туларе мзв Равниште
Медвеђе мзв Дуроцка
чука
35 а
53 б
Кукавица 2
7а
19 д
Слатина мзв око куће
Зољево мзв Дубраво
101 а
107 а
104 б
128 а
30 а
Кукавица 1
29 а
85 а
79 б
Вучје
5а
27 а
Славујевце
Гагинце
Тодоровце
Барје
Мирошевац
Игриште
Бунуша
ШГ ЛЕСКОВАЦ
9
Јошаница
8
Манастирске
шуме
Витовница
Туманска Река
ШГ ФОРНЕТ
23 а
Шабац
Иверак
84 а
ШГ БAРАЊА - ЛОЗНИЦА
12
8
Штрбачко
корито
7
53
38
Доњи
Милановац
29
13
Ђердап
76
127
2
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
352
463
450
486
437
424
257
464
359
587
397
384
608
356
506
433
694
80,73
91,32
88,23
84,37
85,52
89,26
80,06
93,53
76,87
90,45
87,25
84,21
86,36
86,20
94,05
89,09
95,07
83
44
59
11
71
48
61
26
107
60
58
70
94
55
30
51
29
19,04
8,68
11,57
1,91
13,89
10,11
19,00
5,24
22,91
9,24
12,75
15,35
13,35
13,32
5,58
10,49
3,97
1
0
1
79
3
3
3
6
1
2
0
2
2
2
2
2
7
0,23
0
0,20
13,72
0,59
0,63
0,94
1,23
0,22
0,31
0
0,44
0,29
0,48
0,37
0,42
0,96
436
507
510
576
511
475
321
496
467
649
455
456
704
413
538
486
730
Просечан
број легала
по
јединици
површине
(1 ха)
4 – 4400
4 – 2300
4 – 2200
4 – 1700
4 – 1600
4 – 1840
4 – 1800
4 – 900
4 – 800
4 – 900
4 – 900
4 – 800
4 – 700
4 – 800
4 – 600
4 – 1000
4 – 1500
10
587
93,77
33
5,27
6
0,96
626
4 – 1900
94
10
10
10
276
401
370
81,90
90,11
86,25
61
43
57
18,10
9,66
13,29
0
1
2
0
0,23
0,46
337
445
429
4 – 800
4 – 700
4 – 800
100
100
97
10
464
92,43
34
6,77
4
0,80
502
4 – 2800
98
472
88,06
63
11,75
1
0,19
536
381
92,93
26
6,34
3
0,73
410
412
97,63
10
2,27
0
0
422
355
90,79
36
9,21
0
0
391
572
92,56
38
6,15
8
1,29
618
690
88,69
84
10,80
4
0,58
778
451
91,48
41
8,32
1
0,20
493
513
92,93
31
5,62
8
1,45
552
458
94,82
22
4,55
3
0,33
483
306
84,76
52
14,40
3
0,84
361
430
96,41
15
3,36
1
0,23
446
392
82,45
28
6,60
4
0,95
424
394
90,99
37
8,55
2
0,46
433
299
83,75
41
11,48
17
4,77
357
642
88,31
84
11,55
1
0,14
727
411
87,45
57
12,13
2
0,45
470
559
93,79
36
6,04
1
0,17
596
384
87,27
53
12,05
3
0,68
440
562
92,43
45
7,40
1
0,17
608
523
92,57
33
5,84
9
1,59
565
296
90,80
26
7,98
4
1,22
326
421
86,09
67
13,70
1
0,21
489
490
86,42
75
13,23
2
0,35
567
456,2
89,5
4 7,0
9,7
4,1
0,8 507,2
480
93,75
30
5,86
2
0,39
512
513
90,64
51
9,01
2
0,35
566
727
95,28
31
4,06
5
0,66
763
410
76,92
118
22,13
5
0,95
533
532,5
89,1
57,5
10,3
3,5
0,6 593,5
410
90,11
45
9,89
0
0
455
509
93,05
37
6,76
1
0,19
547
459,5
91,6
41,0
8,3
0,5
0,1 501,0
362
78,7
97
21,0
1
0,3
460
346
78,3
95
21,4
2
0,3
442
335
71,7
132
28,1
1
0,2
468
367
74,3
122
24,7
5
1,0
494
492
68,8
217
30,4
6
0,8
715
475
72,2
176
26,8
7
1,0
657
ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ИСПИЉЕНИХ ЛЕГАЛА
397
73,6
139
25,7
4
0,7
540
541
79,7
134
19,7
4
0,6
679
544
73,4
195
26,3
2
0,3
741
2
3
3
1
3 – 150
3 – 160
4 – 8000
2 – 55
2 – 55
2 – 55
2 – 55
2 – 55
2 – 55
2 – 55
3 – 180
3 – 180
4 – 5000
4 – 5000
4 – 5000
4 – 5000
4 – 5000
3 – 500
3 – 500
100
86
80
91
96
85
100
100
93
100
100
100
93
100
96
100
100
100
100
94
97
97
100
Број легала
ШУ
Одељење
ШГ
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
580
10
10
10
10
40
10
10
20
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
Просечно јаја у леглу
Оплођена
Неоплођена
Витална
Паразитирана
Н
%
Н
%
Н
%
Укуп
но
Н
Пиљење
(%)
99
83
88
88
64
88
94
89
92
89
93
87
97
100
100
100
100
92
97
88
100
97
96
1–3
1–6
87
92
90
2 – 100
2 – 100
3 – 450
3 – 500
3 – 500
3 – 500
4 – 5000
4 – 2000
4 - 30000
4
17
85
89
89
82
0
12
0
3
6
91
ГЈ
КО
Црни врх
Десна река
Чезава 1,
31
9
24
13
1
71
44
53
94
96
22
89
8
37
10
4
22
47
50
КО Брњица
КО Добра
КО Голубац
Кожица
Добра
Поречке
шуме
Златица
Бољетинка
Лева река
ЈП НП ЂЕРДАП
ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА
70
84
90
16
65
47
3
28
33
55
31
59
18
47
32
2
53
105
73
29
39
66
81
66
8
5
80
98
73
36
14
60
84
Број легала
ШУ
Одељење
ШГ
10
11
10
13
14
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
658
5215
Просечно јаја у леглу
Оплођена
Неоплођена
Витална
Паразитирана
Н
506
412
354
215
205
531
558
560
450
573
455
563
543
481
639
751
545
634
729
567
533
576
471
420
452
505
465
551
547
413
446
465
469
363
471
306
444
554
230
294
385
497
480
443
544
362
471
572
548
623
575
501
583
613
641
483,5
443,6
Укуп
но
%
Н
%
Н
%
Н
76,7
80,4
80,4
67,2
76,8
82,7
88,4
85,2
81,8
84,9
77,3
89,7
82,8
84,7
88,0
89,1
81,0
84,7
87,1
82,1
78,2
80,4
85,0
75,2
79,3
81,9
77,5
80,4
86,3
76,0
84,6
91,1
69,4
68,5
75,9
31,2
76,2
85,7
58,5
50,87
75,3
88,6
85,9
81,5
75,6
66,6
78,8
86,2
85,1
88,3
83,8
85,1
85,1
85,8
85,2
79,7
84,4
153
99
84
102
60
108
70
95
99
95
130
63
111
86
85
89
123
113
104
119
143
137
79
134
115
108
134
129
85
127
81
44
203
163
149
178
134
91
160
277
124
62
76
98
173
182
122
89
93
82
108
86
96
97
110
118,2
76,4
23,1
19,3
19,1
32,0
22,4
16,8
11,2
14,4
17,9
14,0
22,1
10,1
16,8
15,1
11,7
10,6
18,3
15,1
12,5
17,2
21,0
19,2
14,3
24,1
20,1
17,6
22,4
18,9
13,4
23,4
15,3
8,6
30,0
30,8
24,0
18,2
23,0
14,1
40,7
47,92
24,4
11,1
13,6
18,1
24,0
33,4
20,4
13,4
14,5
11,6
15,8
14,6
14,1
13,6
14,5
19,8
14,8
1
1
2
3
2
4
2
2
2
7
3
2
3
1
2
3
4
2
4
5
5
3
4
4
3
3
1
5
2
4
1
2
4
4
1
6
5
1
3
7
2
2
3
2
3
0
5
3
2
1
3
2
5
5
2
3,1
3,8
0,2
0,3
0,5
0,8
0,8
0,5
0,4
0,4
0,3
1,1
0,6
0,2
0,4
0,2
0,3
0,3
0,7
0,2
0,4
0,7
0,8
0,4
0,7
0,7
0,6
0,5
0,1
0,7
0,3
0,6
0,1
0,3
0,6
0,7
0,1
0,6
0,8
0,2
0,8
1,21
0,3
0,3
0,5
0,4
0,4
0,0
0,8
0,4
0,4
0,1
0,4
0,3
0,8
0,6
0,3
0,5
0,7
660
512
441
320
266
643
631
657
551
675
588
628
657
568
726
844
673
748
837
690
682
716
554
558
571
617
600
685
634
544
527
511
676
530
621
490
582
647
394
578
511
561
559
543
720
544
598
664
643
705
686
589
685
715
752
604,7
523,8
Просечан
број легала
по
јединици
површине
(1 ха)
3 – 500
3
3
4 – 800
4 – 800
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4 – 2500
4 – 2500
4 – 3500
4 – 2500
4 – 2500
4 – 3000
4 – 2500
4 – 2500
4 – 3500
4 – 2000
4 – 8000
4 – 5000
4 – 12000
4 – 7000
4 – 3000
4 – 10000
4 – 6000
Пиљење
(%)
77
84
11
76
80
91
89
81
95
78
86
84
100
91
83
79
82
31
92
68
95
81
8
85
77
65
62
80
82
76
62
93
87
66
72
69
87
90
23
71
88
74
82
79
72
74
64
37
100
100
96
92
81
69
3
70
85
7.задатак из усвојеног Оперативног плана: Достава храстових гранчица са
угрожених подручја у Институт за шумарство на лабораторијску анализу, а у
циљу давања краткорочне прогнозе напада раних храстових дефолијатора
(Operophthera brumata, Eranis defoliaria, Tortrix viridana, Archips xylosteana,
Aleimma loeflingiana. и др.
18
Гранчице храста из храстових шума појединих подручја централне Србије, узорковане
су на сталним огледним површинама за праћење бројности раних храстових
дефолијатора (ЈП Србијашуме – 252, ЈП НП Ђердап – 33, ЈП Борјак из Врњачке
Бање - 13, Д.О.О. Форнет - манастирске шуме – 2, Српска православна црква,
Епархија шабачка - манастирске шуме – 10; УКУПНО 310 сталних огледних поља
у храстовим шумама централне Србије) и достављене Институту по "Упутствима
за достављање узорака гранчица храста" од 22. 01. 2014. године, а која су била у
писаној форми дистрибуирана свим корисницима.
8.задатак из усвојеног Оперативног плана: Лабораторијско гајење зимских
узорака гранчица храста и свакодневно праћење пиљења ларви раних
храстових дефолијатора из положених јаја и израда извештаја за кориснике
шума и ресорно министарство.
На основу усвојеног Програма прогнозно-извештајних послова у области дијагностике
штетних организама и заштите здравља шумског биља за подручје централне Србије и
Оперативног плана за 2014. годину, у фебруару и марту у лабораторији Института за
шумарство извршена је анализа присуства и бројности појединих градогених врста
раних храстових дефолијатора на зимским узорцима гранчица храста.
Достављени узорци гранчица су гајени, у стакленим теглама са водом, месец дана на
собној температури од 23ºC. Узорци су свакодневно контролисани, а након појаве
првих партикула екскремената у подножју тегли, вршено је прикупљање,
детерминација и евидентирање ларви раних храстових дефолијатора.
На крају лабораторијског огледа, сваки узорaк је још једном детаљно прегледан,
избројани су сви лисни пупољци и на основу тога израчунат број листова у узорку,
(број пупољака је множен са 4).
ЈП СРБИЈАШУМЕ
1.ШГ Београд
Газдинска јединица
Одељење
КО
Макиш Ада Циганлија
7/k
20/е
7/c
28/c
19/а
Кошутњачке шуме
46/d
Авала
Кошутњак
Драж - Вишњик - Бојчин Церова греда – Гибавац
Црни луг
Прогар ада – Црни луг –
Зидина– Дренска
18/b
13/а
9/а
13/c
23/d
4/е
Tortricidae
ШУ Авала
8.1
25.3
0.0
4.6
3.9
ШУ Липовица
2.6
ШУ Земун
6.8
1.7
1.9
2.2
0.0
5.3
Број гусеница на 1000 листова
Geometridae
Остало
Укупно
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
2.4
0.0
0.0
0.0
0.8
10.5
25.3
0.0
4.6
4.7
0.0
0.9
3.5
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
2.7
0.0
1.7
1.9
0.7
1.7
0.0
6.8
3.4
3.8
2.9
1.7
3.2
ШГ Београд је почетком фебруара у Институт ѕа шумарство доставило ѕимске уѕорке
гранчица храста са 12 локалитета из 3 шумске управе (Авала - 5, Липовица - 1, Земун6). Резултати обављене лабораторијске анализе указују на то да су у храстовим шумама
овог подручја рани храстови дефолијатори присутни, али како није утврђено значајније
19
повећање њихове бројности, у пролећном периоду не би требало очекивати значајније
оштећење лисне масе. Изузетак од овога је ГЈ Авала, где је у на узорку из одењења 20,
одсек е, бројност савијача повећана и износи 25,3 ларве/1000 листова. Вероватно да је
овакво стање и у суседним одељењима. Утврђена просечна вредност је доста испод
критичног нивоа, али када се узме у обзир да се ради о лабораторијској анализи и
релативно малом узорку, у пролеће, приликом утврђивања бројности на терену,
просечна вредност ће бити знатно већа.
2.ШГ Борања Лозница
Газдинска јединица
Одељење
КО
16/a
15/б
41/a
Јаутина
Подгорина Вис
Цер-Видојевица
2/a
17/б
29/а
85/д
174/б
Tortricidae
ШУ Ваљево
5.9
4.6
1.5
ШУ Шабац
0.0
0.0
0.0
2.3
16.0
Број гусеница на 1000 листова
Geometridae
Остало
Укупно
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
5.9
4.6
1.5
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.8
0.0
0.0
0.0
0.0
3.1
16.0
Шумско газдинство Борања Лозница доставило је узорке храстових гранчица са 8
локалитета из шумских управа Ваљево и Шабац дана 06. 02. 2014. године (предмет
заведен под бројем 62-10/400). Резултати лабораторијске анализе приказани у табели,
указују на то да се током ове године може очекивати нешто повећана бројност раних
храстових дефолијатора у ШУ Шабац, ГЈ Цер-Видојевица, од. 174/b. Будући да је у
овом подручју, посебно у шумама сопственика, констатована и повећана бројност
губара, у пролеће 2014. године могу се очекивати видна оштећања лисне масе.
Напомена: У ГЈ Цер-Видојевица, према Посебној основи за газдовање шумама,
одељење које се до ове године водило под бројем 221/а промењено је у број 174/б.
Одељења 172/а и 186/ b, исте газдинске јединице, су враћени Српској Православној
Цркви - Манастирским шумама.
3.ШГ Северни Кучај Кучево
Газдинска јединица
Железник
Приватне Шуме
Ујевац
Равна река
Одељење
КО
95/а
96/b
91/c
113/b
Вуковић
Љешница
Сена
Каона
3/b
38/а
116/a
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
ШУ Кучево
7.0
0.0
0.0
1.0
0.0
0.0
11.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.8
Сув узорак
2.2
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
1.5
0.0
0.0
ШУ Мајданпек
3.4
0.0
0.0
2.1
0.0
0.0
8.6
0.0
0.0
Укупно
7.0
1.0
11.0
0.8
2.2
0.0
1.5
3.4
2.1
8.6
20
Газдинска јединица
Пек-Грабова река
Тодорова река
Мали Пек
Мајданпек
Бељаница
Приватне шуме
Број гусеница на 1000 листова
Geometridae
Остало
Одељење
КО
Tortricidae
16/a
2.6
0.0
0.0
2.6
126/a
57/b
35/а
51/b
1/a
83/а
86/d
69/d
Лесково
Влаоле
Рудна Глава
Црнајка
0.9
2.5
34.4
21.6
11.9
0.9
1.0
8.3
0.0
0.0
0.9
3.1
ШУ Жагубица
2.2
0.0
0.0
0.0
12.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
1.5
0.0
0.0
0.5
0.0
1.3
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.9
12.5
47.0
21.6
13.2
0.9
1.0
8.3
0.0
0.0
0.9
4.6
0.0
0.0
0.0
0.0
2.2
0.0
152/б
Мали камен
Укупно
Шумско газдинство Северни Кучај Кучево доставило је узорке храстових гранчица са
25 локалитета (9 локалитета – шуме сопственика) из подручја шумских управа Кучево,
Мајданпек и Жагубица, дана 06. 02. 2014. године (предмет заведен под бројем 6210/399). Резултати лабораториске анализе приказани у табели, указују на то да се током
ове године очекује повећана бројност раних храстових дефолијатора, првенствено
савијача, у ШУ Мајданпек, ГЈ Пек-Грабова река, у одељењима чији репрезент су 35/а и
51/б. Како се у подручју овог газдинства, на површини од више десетина хиљада
хектара, губар налази у кулминационој фази градације, у пролеће 2014. године очекује
се голобрст огромних размера, па само учешће раних храстових дефолијатора у томе
нема неког већег значаја.
4.ШГ Расина Крушевац
Газдинска јединица
Жупске шуме
Приватне шуме
Бруске шуме
Жуњачко-Батотске
планине
Приватне шуме
Јабланичка река
Приватне шуме
Срндаљска река
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
Укупно
ШУ Александровац
130/x
0.0
0.0
0.0
0.0
132/д
1.3
0.0
0.0
1.3
148/б
0.0
0.0
0.0
0.0
54/а
6.8
0.0
2.2
9.0
Г. Вратари
4.5
0.0
0.0
4.5
ШУ Брус
145/а
0.0
0.0
0.0
0.0
158/а
0.0
0.0
0.0
0.0
188/l
0.0
0.0
0.0
0.0
212/б
3.0
0.0
0.0
3.0
Златари
4.7
0.0
0.0
4.7
ШУ Крушевац
108/б
2.4
0.0
3.2
5.6
М. Шиљеговац
0.0
0.0
0.0
0.0
124/д
9.5
0.0
0.0
9.5
110/а
1.7
0.0
1.7
3.4
ШУ Ражањ
Одељење
КО
21
Газдинска јединица
Буковик II
Послонске планине
Приватне шуме
Љубостињске шуме
Трстеничке шуме
Приватне шуме
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
Укупно
142/а
0.0
0.0
0.0
0.0
12/а
0.0
2.8
0.0
2.8
59/а
0.0
0.0
0.0
0.0
Шетка
0.0
0.0
0.0
0.0
ШУ Трстеник
85/ц
0.0
0.0
0.0
0.0
89/а
1.9
0.0
0.0
1.9
29/б
0.0
0.0
0.0
0.0
Осаоница
0.0
0.0
0.0
0.0
Одељење
КО
Дописом број 05-332, од дана 05.02.2014 године (примљено 06. 02. 2014., у Институту
за шумарство заведено под бројем 62-10-402), ШГ "Расина" Крушевац доставило је
узорке храстових гранчица са 22 локалитета из свих 5 шумских управа (Крушевац,
Брус, Александровац, Ражањ и Трстеник). Државне шуме обухватају 17 локалитета, а
приватне 5. Резултати анализе бројности раних храстових дефолијатора су приказани у
табели и указују на то да се током ове године ни голобрст ни значајније просветљавање
круна не очекује на подручју којим газдује ШГ Расина Крушевац. И у овом подручју
губар се налази у кулминационој фази градације, а бројност му је таква да ће у пролеће
сигурно доћи до голобрста у многим одељењима и газдинским јединицама.
5.ШГ Столови - Краљево
Газдинска јединица
Троглав
Гледићке шуме
Котленик
Сокоља
Столови Ибар
Столови Рибница
Приватне шуме
Гокчаница
Одељење
КО
75/а
12/а
1/ц
3/д
33/б
36/б
14/а
176/а
67/а
1/а
5/а
7/а
35/а
57/а
69/б
72/б
82/b
Гледић
Лешево
27/а
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
ШУ Богутовац
5.8
2.9
0.0
0.0
0.0
0.8
ШУ Краљево
1.4
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
2.4
0.0
0.0
0.0
1.2
0.0
1.2
4.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
1.6
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
4.3
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
1.3
0.0
2.6
1.4
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
ШУ Ушће
0.0
0.0
1.4
Укупно
8.7
0.8
1.4
0.0
0.0
0.0
2.4
0.0
2.4
4.0
0.0
0.0
1.6
0.0
4.3
0.0
3.9
1.4
0.0
1.4
Шумско газдинство Столови Краљево доставило је узорке храстових гранчица са 20
локалитета (шуме сопственика 2) из шумских управа Богутовац, Краљево и Ушће, дана
06. 02. 2014. године (предмет заведен под бројем 62-10/396). Резултати лабораторијске
22
анализе бројности раних храстових дефолијатора приказани у табели, указују на то да
се током ове године не очекује повећана бројност раних храстових дефолијатора.
Голобрст и значајније просветљавање круна ће бити у подручјима где евидентирана
повећана бројност губара.
6.ШГ Крагујевац
Газдинска јединица
Рогот
Рудник I
Букуља
Рајац – Островица
Рудник II
Вујан – Рожањ
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
ШУ Крагујевац
0.0
0.0
0.0
10.2
2.6
0.9
2.9
0.0
2.9
1.0
0.0
1.0
0.7
0.0
0.0
ШУ Горњи Милановац
14.2
4.8
0.0
0.6
0.6
0.0
0.8
0.0
0.8
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
Одељење
КО
Укупно
8/a
105/б
104д
54/a
25/б
0.0
13.7
5.8
2.0
0.7
57/a
37ц
76/б
59/б
64/a
19.2
1.2
1.6
0.0
0.0
Шумско газдинство Крагујевац доставило је узорке храстових гранчица са 10
локалитета из шумских управа Крагујевац и Горњи Милановац. Резултати
лабораторијске анализе бројности раних храстових дефолијатора приказани у табели,
указују на то да се током ове године очекује благо повећана бројност раних храстових
дефолијатора из фамилија Tortricidae и Geometridae у шумској управи Горњи
Милановац, газдинској јединици Рајац - Островица, што ће проузроковати слабо
просветљење круна.
7.ШГ Тимочке шуме Бољевац
Газдинска јединица
Шашка-Студена-Селачка р.
Приватне шуме
Бољетин-Пецка бара
Црни Врх II
Дели Јован I
Мироч
Приватне шуме
Стол
Приватне шуме
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
Укупно
ШУ Зајечар
0.0
0.0
3/б
1.0
1.0
Глоговица
Сув узорак
ШУ Доњи Милановац
0.0
15/б
5.1
2.2
7.3
0.0
0.0
16/a
5.5
5.5
0.0
0.0
26/б
5.5
5.5
0.0
0.0
96/ц
3.1
3.1
0.0
0.0
3/б
7.8
7.8
0.0
0.0
12/б
2.3
2.3
0.8
0.8
18/b
2.4
4.0
0.0
0.0
40/a
1.4
1.4
0.0
1.0
5/a
3.9
4.9
0.0
96/ц
3.1
0.0
3.1
0.0
Клокочевац
1.2
0.0
1.2
ШУ Бор
4.9
0.0
0.0
4.9
54/a
0.0
0.0
0.0
0.0
Лука
0.0
0.0
0.0
0.0
47/ц
2.0
0.0
2.0
4.0
Злот III
Одељење
КО
23
Газдинска јединица
Честобродица
Марков камен-Мечији врх
Ртањ
Приватне шуме
Алија-Буково-Вратна
Приватне шуме
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
Укупно
5.4
0.0
0.0
5.4
Злот IV
10.0
0.0
0.0
10.0
Метовница
15.4
0.0
0.0
0.0
Слатина
15.8
0.0
0.0
15.8
ДБ Река
ШУ Бољевац
2.4
0.0
0.0
2.4
15/ц
4.3
0.9
0.0
5.2
3/a
0.0
0.0
0.0
0.0
10/e
2.9
0.0
0.0
2.9
Бољевац
ШУ Неготин
0.0
0.0
0.0
0.0
38/a
4.2
0.0
1.4
5.6
25/г
0.0
0.0
0.0
0.0
26/ц
0.0
0.0
0.0
0.0
7/a
0.0
1.8
1.8
3.6
8/а
1.6
0.0
0.8
2.4
9/а
0.0
0.0
0.0
0.0
Плавна
2.4
0.0
0.8
3.2
Јасеница
5.4
0.0
0.0
5.4
Карбулово
Сув узорак
Јабуковац
Одељење
КО
Шумско газдинство Тимочке шуме Бољевац доставило је узорке храстових гранчица са
35 локалитета из шумских управа Зајечар, Доњи Милановац, Бор, Кладово, Бољевац и
Неготиндана 07. 02. 2014. Године (предмет заведен под бројем 62-10/420). Шуме
сопственика обухватају 13 локалитета, а државне 25. Резултати лабораториске анализе
приказани у табели, указују на то да се током ове године очекује нешто увећана
бројност раних храстових дефолијатора у ШУ Бор у приватним шумама Метовница и
ДБ Река, али без значајнијих оштећења лисне масе. Утврђене вредности на осталим
локалитетима са којих су достављени узорци на указује на повећану бројност и могући
настанак штете услед исхране гусеница раних храстових дефолијатора.
8.ШГ Јужни Кучај, Деспотовац
Газдинска јединица
Сењско-Стубичке шуме
Деспотовачке шуме
Приватне шуме
Јухор II
Левачке шуме-Царина
Приватне шуме
Честобродица
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
ШУ Ћуприја
43/о
4.6
0.0
0.0
ШУ Деспотовац
31/б
Сув узорак
51/г
Сув узорак
Тропоње
Сув узорак
Ресавица
Сув узорак
ШУ Јагодина
12/е
0.0
0.0
0.0
23/a
9.5
0.0
0.0
5/б
14.3
0.0
0.0
Д. Штипље
0.0
0.0
0.0
ШУ Параћин
69/ц
0.0
0.0
0.0
Одељење
КО
Укупно
4.6
0.0
9.5
14.3
0.0
0.0
24
Из ШГ Јужни Кучај Деспотовац, прегледано је десет узорака, од којих су четири била
неоговарајућа (сува). Суви узорци су достављени са следећих локалитета: ГЈ
Деспотовачке шуме, одељења 51/г и 31/б и из приватних шума КО Тропоње и Ресавица.
На осталих шест локалитета током 2014. године не очекује се повећање бројности
храстових дефолијатора.
9.ШГ Голија Ивањица
Газдинска јединица
Рожањ – Јељен
Вујан – Буковик
Вујан – Буковик
Овчар – Каблар
Клековица
Одељење
КО
Tortricidae
ШУ Чачак
48/а
12/а
1/д
14/а
Број гусеница на 1000 листова
Geometridae
Остало
Укупно
Сув узорак
0.0
00
0.0
8.9
3.3
0.0
8.9
3.3
0.0
ШУ Ивањица-Кушићи
27/б
0.0
0.0
0.0
Сув узорак
Из подручја ШГ Голија Ивањица прегледано је пет узорака (четири из ШУ Чачак и
један из ШУ Ивањица-Кушићи). Узорци из ГЈ Рожањ – Јељен, одељење 48/а, као и из ГЈ
Клековица, одељење 27/b су достављени у сувом стању. Резултати лабораторијске
анализе три преостала узорка указују да се на подручју овог газдинства ни у једном
случају не очекује повећање бројности храстових дефолијатора у току ове године.
10.ШГ Пријепоље Пријепоље
Газдинска јединица
Црни Врх-Љесковац
Прибој Прибојска Бања
Кијевача
Поблаћница II
Поблаћница I
Челињак Тмор Соколина
Лисја Стјена Гусиње
Чемерно-Бадњеви
13/б
9/ц
22/а
20/б
33/д
53/а
16/а
27/д
Гусиње Суводол
Лиса-Јасен
Рађеновац-Струг.
Власан-Бјелоб.
32/ц
59/а
47/а
12/a
34/а
27/а
Златар II
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
ШУ Прибој
0.0
0.0
0.0
Сув узорак
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
ШУ Пријепоље
0.0
0.0
2.8
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
Сув узорак
0.0
0.0
0.0
Одељење
КО
Укупно
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
2.8
0.0
0
0.0
0.0
Из подручјa ШГ Пријепоље прегледано је четрнаест узорака (осам из ШУ Прибој и
шест из ШУ Пријепоље). Два узорка (ГЈ Златар II, одељење 34/а и Прибој- Прибојска
Бања, одељење 9/ц) достављена су у сувом стању. Резултати лабораторијске анализе
преосталих дванаест прегледаних узорака указују да се ни у једном случају не очекује
повећање бројности раних храстових дефолијатора у току 2014. године.
11.ШГ Ужице
Газдинска јединица
Одељење
КО
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
Укупно
25
Бела Земља
Букови
Јелова Гора
Јеље-Тавник
Голубац-Дубовац
11/а
34/а
48/а
29/б
6/ц
ШУ Ужице
1.7
5.0
3.9
0.0
0.0
Сув узорак
0.5
0.0
0.0
0.6
2.3
0.5
0.0
0.0
6.0
3.9
0.0
Из подручјa ШГ Ужице достављено је пет узорака. Један од њих је неодговарајући (ГЈ
Букови, одељење 34/а). Према резултатима лабораторијске анализе остала четири
прегледаних узорака, ни у једном случају не очекује се повећање бројности храстових
дефолијатора у току 2014. године.
12.ШГ Топлица Куршумлија
Газдинска јединица
Јаворац
Приватне шуме
Велики Јастребац
Краваре
Приватне шуме
Рударе
Соколовица
Бабица
Пасјача
Видојевица
Мали Јастребац
Приватне шуме
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
ШУ Блаце
36/д
4.2
0.0
0.0
Пребреза
3.2
0.0
1.6
12/a
0.0
0.0
0.0
48/б
1.1
0.0
2.2
63/а
0.0
1.4
0.0
ШУ Куршумлија
19/а
Сув узорак
Љуша
4.2
0.0
0.0
Самоково
0.0
0.0
0.0
Шатра
Сув узорак
3/а
Сув узорак
98/а
2.5
0.0
0.0
4/х
Сув узорак
29/б
0.0
0.0
0.0
ШУ Прокупље
119/а
1.0
0.0
0.0
7а
Сув узорак
19/ц
6.8
0.0
0.0
Бејашница
Сув узорак
Д. Коњуша
Сув узорак
Доротић
1.5
0.0
1.5
Одељење
КО
Укупно
4.2
4.8
0.0
3.3
1.4
4.2
0.0
2.5
0.0
1.0
6.8
3.0
Дописом број 211, од дана 31. 01. 2014. године (примљено 06. 02. 2014. и у Институту
за шумарство заведено под бројем 62-10-411), ШГ Топлица Куршумлија доставило је
узорке храстових гранчица са 19 локалитета из 3 шумске управе (Прокупље, Блаце,
Куршумлија). Дванаест узорака је пореклом са локалитета из државних, а преосталих 7
је из шума сопственика. Резултати анализе бројности раних храстових дефолијатора су
приказани у табели и указују на то да се током ове године ни голобрст, ни значајније
просветљавање круна не очекује у подручју којим газдује ШГ Топлица Куршумлија.
Међутим, и ово подручје је под градацијом губара, а то ће у великој мери резултирати
значајним дефолијацијама.
13. ШГ Ниш
Газдинска јединица
Одељење
КО
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
ШУАлексинац
Укупно
26
Газдинска јединица
Мали Јастребац I
Мали Јастребац II
Обла Глава
Приватне шуме
Каменички Вис I
Селичевица Коритник
Приватне шуме
Бабичка гора
Ртањ
Обла Глава
Буковик - Мратиња
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
2.5
0.0
0.8
12/a
2.1
0.0
0.0
22/б
0.0
0.0
0.0
70/б
0.0
0.0
0.0
Вакуп
ШУ Бела Паланка
27/a
2.9
0.0
0.0
37/a
1.4
0.0
0.0
7/б
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
Мокра
10/е
Сув узорак
ШУСокобања
1.9
0.0
1.9
22/а
0.0
0.0
0.0
15/а
65/б
1.4
0.0
5.7
113/б
0.9
0.0
0.0
116/б
7.1
0.0
8.9
15/б
1.6
0.0
0.8
Одељење
КО
Укупно
3.3
2.1
0.0
0.0
2.9
1.4
0.0
0.0
3.8
0.0
7.1
0.9
16.0
2.4
Шумско газдинство Ниш доставило је узорке храстових гранчица са 14 локалитета из
шумских управа Алексинац, Бела Паланка и Сокобања. Резултати лабораторијске
анализе су приказани у табели и указују на то да се ни у једном случају не очекује
повећана бројност храстових дефолијатора у пролеће 2014. године, што значи да неће
доћи до оштећења лисне масе проузрокованог исхраном љихових ларви.
14. ШГ Врање
Газдинска јединица
Козјак
Прешево
Трновачка река
Приватне шуме
Приватне шуме
Боровик
Варденик
Јужна Морава
Приватне шуме
Карпина
Петрова Гора
Одељење
КО
11/a
144/а
46/а
50/а
87/а
Бараљевац
Церевајка
Курбалија
Спанчевац
72/а
34/ц
61/б
104/а
7/а
90/а
99/а
Прибој
56/а
163/д
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
ШУ Бујановац
0.0
0.0
0.0
1.0
0.0
0.0
2.7
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
ШУ Сурдулица
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
ШУ Владичин Хан
0.0
0.0
0.0
1.7
0.0
0.0
1.0
0.0
1.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
ШУ Врање
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
Укупно
0.0
1.0
2.7
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
2.0
0.0
0.0
0.0
0.0
27
Одељење
КО
Газдинска јединица
Приватне шуме
Преображење
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
0.0
0.0
0.0
Укупно
0.0
Дописом од дана 04. 02. 2014 године (примљено 06. 02. 2014. и у Институту за
шумарство заведено под бројем 62-10-398), ШГ Врање доставило је узорке храстових
гранчица са 20 локалитета из 4 шумске управе (Бујановац, Врање, Владичин Хан,
Сурдулица). Шест узорака је из шумама сопственика. Резултати анализе бројности
раних храстових дефолијатора су приказани у табели и указују на то да се не очекује
ни голобрст ни значајније просветљавање круна током ове године.
15.ШГ Ибар, Лепосавић
Газдинска јединица
Брдија-Летине
Денковац II
Добро Брдо-Локве
Гњежданске планине
Граничане
Јарик-Бело Брдо
Столови
Црни Врх-Дежевски
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
ШУ Лепосавић
43/а
Сув узорак
50/а
Сув узорак
37/а
Сув узорак
6/а
Сув узорак
52/а
Сув узорак
Сув узорак
114/а
152/а
Сув узорак
3/а
Сув узорак
8/а
Сув узорак
ШУ Зубин Поток
Бање
Сув узорак
Резала
Сув узорак
Међеђи поток
Сув узорак
Одељење
КО
Укупно
Свих дванаест узорака из подручја ШГ Ибар достављени су у сувом стању тако да нису
испунили услове за даљу лабораторијску анализу.
16. ШГ Пирот
Газдинска јединица
Нишава
Видлич
Српска Православна Црква
Приватне шуме
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
ШУ Пирот
2.6
0.0
0.0
19, а
3.9
0.0
0.00
27 a, ц, д
0.0
0.0
0.0
Темска
0.0
0.0
0.0
Темска I
0.0
0.0
0.0
Церова II
Одељење
КО
Укупно
2.6
3.9
0.0
0.0
0.0
Шумско газдинство Пирот доставило је узорке храстових зимских гранчица са 5
локалитета. Лабораторијском анализом достављених узорка, утврђено је да нема
повећане бројности раних храстових дефолијатора, па се током ове године ни голобрст,
ни просветљавање круна не очекују.
17. ШГ Шума Лесковац
Газдинска јединица
Зајчевац-Ајкобила-Шајић
Приватне шуме
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
ШУ Медвеђа
4.4
0.0
0.0
17/б
0.0
0.0
0.0
Медвеђа
Одељење
КО
Укупно
4.4
0.0
28
Газдинска јединица
Свети Јован
Приватне шуме
Приватне шуме
Шиловачке Шуме
Пуста река
Приватне шуме
Кукавица II
Доња Власина
Одељење
КО
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
ШУ Вучје
7.4
0.0
ШУ Лебане
Шарце
0.0
Свињарица
0.0
Бошњаче
5.2
20/б
0.0
7/a
0.0
ШУ Предејане
5.2
Грабовница
0.0
Крпејце
0.0
46/б
0.0
1/а
Јашуња
2/ц
25/a
16/а
ШУ Власотинце
19.6
Укупно
0.0
0.0
3.7
0.0
11.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
5.2
0.0
0.0
0.0
0.0
10.4
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
5.2
0.0
0.0
0.0
10.4
0.0
0.0
0.0
0.0
Сув узорак
Сув узорак
0.0
19.6
Шумско газдинство Шума Лесковац, доставило је узорке храстових гранчица са 16
локалитета из шумских управа Медвеђа, Вучје, Лебане, Предејане и Власотинце. Два
узорка из шумске управе Власотинце (из оделења 25/а и 16/а) није било могуће
лабораторијски обрадити будући да су достављени у осушеном стању.
Лабораторијском анализом трећег узорка из ШУ Власотинце, утврђена јe благо
повећана бројност раних храстових дефолијатора из фамилије Tortricidae, што може
изазвати слабије просветљавање круна током пролећа 2014. године.
На узцима зимских гранчица из шумске управе Медвеђа, из приватне шуме у КО
Медвеђа, констатовано присуство целог легла кукавичје сузе -Malacosoma neustria L.
Резултати анализе осталих достављених узорака не указују на могућност настанка
осетнијих штета на лисној маси – незнатно повећана бројност раних храстових
дефолијатора присутна је у шумским управама Вучје (ГЈ Свети Јован, од. 1), Лебане (у
приватној шуми катастарске општине Бошњаче) и у приватној шуми на подручју
шумске управе Предејане.
ЈП НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП
Газдинска јединица
Пецка Бара
Бољетинка
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
Укупно
Реон Доњи Милановац
0.9
15/а
12.5
1.8
15.2
1.2
21/а
3.0
0.0
4.2
1.4
41/а
8.8
0.0
10.2
0.0
14/ц
1.2
0.0
1.2
Одељење
КО
29
Газдинска јединица
Бољетинска река
Црни Врх
Златица
Поречке шуме
Ђердап
Штрбачко Корито
Чезава
Десна река
Кожица
Лева река
Приватне шуме
Број гусеница на 1000 листова
Одељење
КО
Tortricidae
Geometridae
Остало
Укупно
0.0
35/ц
1.5
1.5
3.0
1.0
52/б
1.9
0.0
2.9
0.0
1.6
10/а
3.1
4.7
0.0
0.0
44/а
0.0
0.0
0.0
0.0
64/а
0.9
0.9
0.0
1.7
13/б
10.5
12.2
0.0
0.0
24/а
5.7
5.7
0.0
1.3
59/д
16.6
17.9
0.0
0.0
3/б
4.9
4.9
0.0
58а
4.6
0.0
4.6
0.0
1.1
102/б
2.2
3.3
0.0
0.0
27/б
5.0
5.0
0.0
0.0
40/ц
2.7
2.7
0.0
0.9
46/б
5.5
6.4
0.0
53/a
0.8
0.0
0.8
0.0
54/б
1.6
0.0
1.6
Реон Текија
0.7
15а
4.1
0.0
4.8
0.0
48/б
3.5
0.0
3.5
1.5
57/a
1.9
0.0
3.4
Реон Добра
0.0
1.9
37/ц
0.0
1.9
0.0
0.0
38/б
0.0
0.0
0.0
1.9
30/б
0.0
1.9
0.0
0.0
49/a
4.4
4.4
0.0
0.0
28/б
1.9
1.9
0.0
0.0
35/б
6.5
6.5
0.0
0.5
10/б
0.0
0.5
0.0
0.0
74/б
16.0
16.0
0.0
1.9
Добра
0.0
1.9
0.0
0.0
Голубац
5.0
5.0
Лабораторијском анализом достављених узорка из подручја ЈП НП Ђердап, утврђена је
нешто повећана бројност раних храстових дефолијатора
у свим газдинским
јединицама. Највећа бројност је забележена у реону Доњи Милановац у газдинској
јединици Поречке шуме. Када се oвом стању дода и повећана бројност губара, онда се у
пролеће 2014. године са сигурношћу могу очекивати значајне дефолијације до тоталног
голобрста.
ЈП БОРЈАК ВРЊАЧКА БАЊА
Газдинска јединица
Грачац
Гоч-Станишинци
Одељење
КО
21/ц
6/б
41/ц
96/а
3/а
28/a
26/ц
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
2.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
Укупно
0.0
0.0
2.0
0.0
0.0
0.0
0.0
30
Газдинска јединица
Одељење
КО
65/д
2/д
Ново Село
Руђинци
Станишинци
Вранеши
Врњачка Бања
Приватне шуме
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
0.0
0.0
0.0
1.8
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
Укупно
0.0
1.8
0.0
0.0
0.0
0.0
ЈП Борјак Врњачка Бања, доставило је узорке храстових гранчица са 13 локалитета, од
чега из шума сопственика 4. Резултати лабораторијске анализе показују да је бројност
раних храстових дефолијатора на ниском нивоу, па се не оштећења лисне масе у
пролеће 2014. Године не очекују.
На узорцима из ГЈ Гоч – Станишинци, одељење 3/а и КО Руђинци, утврђено је и
присуство јаја кукавичије сузе, Malacosoma neustria L.
Д.О.О. ФОРНЕТ - МАНАСТИРСКЕ ШУМЕ
Газдинска јединица
Одељење
КО
7/а
21/а
Боговађа
Tortricidae
Број гусеница на 1000 листова
Geometridae
Остало
2.8
0.0
0.0
0.0
6.5
0.7
Укупно
9.3
0.7
Као овлашћени корисник шума Ваљевске епархије Српске Православне Цркве, фирма
“Форнет” д.о.о , доставила је гранчице на анализу по договореној методологији. Узорци
припадају ГЈ Боговађа, одељењима 7/а и 21/а, и на њима није установљено повећање
бројности раних храстових дефолијатора.
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА, ЕПАРХИЈА ШАБАЧКА
- МАНАСТИРСКЕ ШУМЕ Газдинска јединица
Троноша
Цер-манастирске шуме
Одељење
КО
19/б
22/ц
23/б
31/ц
52/ц
13/a
16/а
27/б
38/a
50/ф
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
7.0
0.0
0.0
13.0
0.0
0.0
3.0
6.0
0.0
2.8
0.0
2.8
4.9
0.0
0.0
21.0
2.5
0.0
18.4
0.0
0.0
17.6
1.4
0.0
0.0
0.0
0.0
6.7
0.0
0.0
Укупно
7.0
13.0
9.0
5.6
4.9
23.5
18.4
19.0
0.0
6.7
У манастирским шумама газдинских јединица Троноша и Цер, а на основу
лабораторијске анализе зимских узорака гранчица храста, уочено је благо повећање
бројности раних храстових дефолијатора, и то првенствено савијача. Како је бројност
установљена у лабораторијским условима увек мања у односу на стварну, утврђену на
терену, може се претпоставити да ће у овом подручју у пролеће бити видљиво
оштећење лисне масе проузроковано активношћу ове групе организама.
31
Лабораторијску анализу обавили: др Мара Табаковић-Тошић, др Мирослава
Марковић, др Златан Радуловић, дипл. инж. Катарина Младеновић, дипл. инж. Иван
Миленковић и дипл. инж. Марија Милосављевић.
9. задатак из усвојеног Оперативног плана: Утврђивање бројности храстових
дефолијатора на терену и одређивање корелације са резултатима
лабораторијских огледа са зимским узорцима гранчица.
ЈП ЗА ГАЗДОВАЊЕ ШУМАМА - СРБИЈАШУМЕ
1.ШГ Борања Лозница
У подручју ШГ Борања Лозница, од 1. до 15. јуна текуће године, на терену, извршено је
утврђивање бројности гусеница храстових дефолијатора и степен оштећења лисне масе.
Газдинска јединица
одељење
/одсек
2а
17б
Цер Видојевица
29а
85д
221а
Јаутина
16а
15б
41а
Подгорина Вис
Број
гусеница/
1000
листова
ШУ Шабац
Tortricidae,
20,00
Geometridae,
26,67
остало
20,00
Tortricidae,
30,00
Geometridae
25,00
ШУ Ваљево
12,50
Tortricidae
11,11
Tortricidae
14,29
Врста
гусеница
оштећеност
лисне масе
(%)
Површина
(ха)
20
13,08
20
0,94
20
20
15
14,91
4,38
7,53
10
10
10
4,76
3,1
21,96
У ШУ Лозница извршен је детаљни преглед 8 сталних контролних површина. Већа
бројност, али далеко испод прага штетности, забележена је у ГЈ Подгорина Вис, од. 41а.
На прегледаним локалитетима обе шумске управе бројност гусеница је на приближно
истом нивоу као и у предходној години. На подручју којим газдује ШГ Борања
Лозница, резултати анализе бројности храстових дефолијатора указују на то да током
ове године не треба очекивати значајније оштећивање лисне масе.
2.ШГ Крагујевац
Шумско газдинство Крагујевац доставило је зимске узорке храстових гранчица са 10
локалитета из шумских управа Крагујевац и Горњи Милановац. Резултати
лабораторијске анализе бројности раних храстових дефолијатора приказани у првом
делу табеле, указују на то да се током ове године очекивала благо повећана бројност
врста из фамилија Tortricidae и Geometridae у шумској управи Горњи Милановац,
газдинској јединици Рајац - Острвица, што је требало да проузрокује слабо
просветљење круна.
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
РЕЗУЛТАТИ ПРЕГЛЕДА ЗИМСКИХ УЗОРАКА ГРАНЧИЦА
ШУ Крагујевац
0,0
0,0
0,0
8/a
10,2
2,6
0,9
105/б
2,9
0,0
2,9
104/д
Газдинска јединица
Рогот
Рудник I
Рудник I
Одељење
КО
Укупно
0,0
13,7
5,8
32
Газдинска јединица
Букуља
Букуља
Рајац - Острвица
Рудник II
Рајац - Острвица
Вујан - Рожањ
Вујан – Рожањ
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
1,0
0,0
1,0
54/a
0,7
0,0
0,0
25/б
ШУ Горњи Милановац
14,2
4,8
0,0
57/a
0,8
0,0
0,8
76/б
0,6
0,6
0,0
37/ц
0,0
0,0
0,0
59/б
0,0
0,0
0,0
64/a
Одељење
КО
РЕЗУЛТАТИ ПРЕГЛЕДА ОЛИСТАЛИХ САСТОЈИНА НА ТЕРЕНУ
ШУ Крагујевац
6,10
2,44
3,66
Рогот (дефол. 10%)
8/a
12,27
27,61
4,60
Рудник I (дефол. до 5%)
105/б
56,12
6,80
0,00
Рудник I (дефол. 10-15%)
104/д
Букуља
54/a
Букуља
25/б
ШУ Горњи Милановац
Рајац - Острвица
57/a
13,41
6,10
2,44
Рудник II(дефол. 20%)
76/б
Рајац - Острвица
37/ц
Вујан - Рожањ
59/б
5,08
10,16
5,08
Вујан – Рожањ (до 5%)
64/a
Укупно
2,0
0,7
19,2
1,6
1,2
0,0
0,0
12,20
44,48
62,92
21,95
20,32
У другом делу табеле приказани су резултати прегледа олисталих састојина на терену,
који су вршени средином маја 2014. Прегледе олисталих састојина у циљу процене
дефолијације и утврђивања броја штеточина на 1000 листова извршили су: представник
Института за шумарство (Др Мирослава Марковић) и ШГ Крагујевац (Славица
Радојичић - Антић, дипл. инж, самостални референт за гајење и заштиту), уз помоћ
надлежних ревирних инжењера Јадранке Милетић (из ШГ Крагујевац), Зорице Ђуровић
и Дејана Ристовића (из ШУ Горњи Милановац).
Обилазак терена, процена дефолијација, сакупљање и пребројавање узорака олисталих
грана са гусеницама штетних храстових дефолијатора, вршен је од 13. до 15. маја 2014.
Иако се по подацима приказаним у другом делу табеле види, навећа дефолијација је
тренутно у ГЈ Рудник II, од. 76/б (проузрокована највећим делом дејством савијача),
али се јача дефолијација очекује у ГЈ Рогот, оделењу 8/а у семенској састојини храста
лужњака, јер је на овом локалитету присутан велики број врста штеточина (поред
мразоваца и савијача присутан је и губар – L. dispar и буваћ – Altica querctorum), а
регистровано је и присуство патогене гљиве Microsphaera alphitoides (проузроковач
пепелнице лишћа).
Такође велики број гусеница раних храстових дефолијатора (углавном савијача –
56,12%) регистрован је у ГЈ Рудник I, оделењу 104/д, у којој дефолијација за сада не
прелази 15%, али се на основу броја присутних штеточина, може очекивати њено
повећање.
Повећање дефолијације се очекује у у ГЈ Рудник I, оделењу 105/б, која у моменту
прегледа (14. маја 2014.) није прелазила 5%. На овом локалитету присутноје више
гусеница малог и великог мразовца (21,61%), што у укупном износу свих раних
храстових дефолијатора износи 44,48%.
3.ШГ Столови Краљево
33
У подручју ШГ Столови Краљево током пролећа, на терену, извршено је утврђивање
бројности гусеница храстових дефолијатора и степен оштећења лисне масе.
Газдинска јединица
Одељење
/одсек
Јастребар
176/а
14/а
67/а
72б
69б
82 б
36а
57 а
1а
5а
7а
22 е
23 а
37 ц
1ц
1ф
36 а
33 б
3д
4ц
1б
Троглав Дубочица
76 а
Гокчаница
27а
Сокоља
Столови Рибница
Стлови Ибар
Гледићке планине
Котленик
Број
гусеница/
1000
листова
ШУ Краљево
14
15
20
4
5
/
/
21
7
9
6
6
4
6
4
4
10
5
25
33
13
ШУ Богутовац
13
ШУ Ушће
5
Врста
гусеница
оштећеност
лисне масе
(%)
приметна
нема
приметна
нема
нема
нема
приметна
нема
Површина
(ха)
13,45
17,2
11,58
19,45
5,3
16,67
30.53
32,20
36,68
5,69
27,53
21,91
10,19
4,99
12,86
3,06
19,27
9,40
9,30
6,76
7,83
22,72
нема
18,88
Прегледом је обухваћено 433,91 ха, а оштећења лисне масе, узрокована исхраном
ларви храстових дефолијатора, присутна су на површини од 38,96 ха, и она је знатно
мања у односу на 2013. годину.
На већини прегледаних локалитета утврђено је присуство гусеница храстових
дефолијатора али нису уочена значајнија оштећења. Нешто већа бројност гусеница
дефолијатора констатована је у ГЈ Котленик, од 4ц и 3д , ГЈ Стлови Рибница од. 57 а и
ГЈ Сокољан од. 57 а.
Екипа из Института за шумарство, 17. јуна текуће године, обавила је теренсака
истраживања у овом подручју и извршила процену оштећења лисне масе услед исхране
гусеница губара и осталих дефолијатора. Том приликом извршен је преглед 7
локалитета у ШУ Краљево:
-ГЈ Столови Рибница, од. 82 б, висока шума китњака, површине 16,67 ха, североисточна
експозиција, 450-650 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
-ГЈ Столови Ибар, од. 13 б, висока шума китњака, површине 22,38 ха, југозападнасеверозападна експозиција, 500-830 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
-ГЈ Столови Ибар, од. 14 б, висока шума букве, површине 25,02 ха, северна
експозиција, 610-850 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
-ГЈ Столови Ибар, од. 15 б, висока шума букве, површине 12,75 ха, северна
експозиција, 530-770 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
34
-ГЈ Столови Ибар, од. 16 б, висока шума букве, површине 22,72 ха, североисточна
експозиција, 530-800 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
-ГЈ Столови Ибар, од. 17 б, висока шума букве, површине 5,93 ха, северозападна
експозиција, 530-770 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
-ГЈ Столови Ибар, од. 18 ц, висока шума китњака, површине 11,50 ха, североисточна
експозиција, 725-961 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
4.ШГ Северни Кучај - Кучево
У подручју ШГ Северни Кучај Кучево током месеца маја, на терену, извршено је
утврђивање бројности гусеница храстових дефолијатора и процена степена оштећења
лисне масе, а према Извештају Газдинства, бр. 01/2712 од 14.05.2014. год., на следећим
локалитетима:
Газдинска
јединица
Катастарска
општина
Одељење
Место звано
Железник
Површина
(хa)
330
15
0,4
178
5
4,21
337
5
18,31
178
5
28,40
17б
247
5
3,85
24б
199
5
4,84
311
5
1,01
210
5
11,7
251
5
30,45
25
10
11,58
84
20
4,87
122
20
3,1
75
10
12,96
41
10
25,9
54
10
1,4
120
15
17,5
95а
96б
113б
Мајдан-Кучајна
Број гусеница
на 1000
листова
оштећености
лисне масе (%)
91ц
24ц
57б
Врста
дефолијатора
ШУ Кучево
Geometridae,
Tortricidae,
Lymantridae,
остало
Tortricidae,
Lymantridae,
остало
Geometridae,
Lymantridae,
остало
Lymantridae,
остало
Geometridae,
Tortricidae,
Lymantridae
64а
ШУ Мајданпек
57б
Равна Река
16б
126б
116б
83а
Мали Пек
86д
69д
Тодорова река
1а
38а
Ујевац
3б
Geometridae,
Tortricidae,
Lymantridae,
остало
Geometridae,
Tortricidae,
Lymantridae,
остало
Geometridae,
Tortricidae,
40
10
9,5
Lymantridae
Geometridae,
Tortricidae,
52
5
25,38
Lymantridae,
остало
Нису достављени подаци услед немогућности узорковања због
присуства високох вода.
35
Газдинска
јединица
Катастарска
општина
Одељење
Место звано
Пек-Грабова
река
Бељаница
51б
152д
Врста
дефолијатора
Број гусеница
на 1000
листова
оштећености
лисне масе (%)
Површина
(хa)
10
25,87
/
2
/
2,12
Geometridae,
Tortricidae,
19
Lymantridae,
остало
ШУ Жагубица
/
/
153д
/
/
У подручју ШГ Северни Кучај Кучево, бројност гусеница храстових дефолијатора
контролисана је на 21 сталној контролној површини у шумским управама Кучево,
Мајданпек и Жагубица. У ШУ Кучево утврђен је значајно већи број гусеница
дефолијатора у односу на предходну годину, али су оштећења лисне масе (5%) знатно
мања од очекиване за констатовани број гусеница. У ШУ Мајданпек, такође је
констатовано повећање бројности храстових дефолијатора у односу на 2013. годину. У
ШУ Жагубица, на горе сталним контролним површинама, није утврђено присуство
дефолијатора. Општи закључак, изведен из резултата теренског прегледа, је тај да
оштећење лисне масе не одговара броју и узрасту гусеница храстових дефолијатора.
5.ШГ Тимочке шуме Бољевац
У подручју ШГ Тимочке шуме Бољевац, у мају месецу текуће године, на терену,
извршено је утврђивање бројности гусеница храстових дефолијатора и степен
оштећења лисне масе, а према Извештају Газдинства, на следећим локалитетима:
Газдинска јединица
Катастарска општина
Одељење
Место
звано
Честобродица
15ц
М. Камен- М. Врх
3а
Ртањ
10е
КО Бољевац
Змијанац
Врста
гусеница
ШУ Бољевац
Geometridae,
Tortricidae,
Lymantridae
Geometridae,
Lymantridae
остало
Geometridae,
Tortricidae,
Lymantridae
Geometridae,
Lymantridae
ШУ Бор
Број
гусеницана на
1000 листова
Површина
(хa)
19
3,06
56
20,27
46
10-20
16,77
88
5
0,2627
54 а
Lymantridae
47ц
Geometridae,
Lymantridae
K.O. Злот 3
Кобила
Lymantridae
719
К.О. Метовница
Рошково
поље
Lymantridae
остало
46
К.О. Слатина
Заграђе
Lymantridae
38
КО Д. Б. Река
Код крста
Lymantridae
98
Стол
оштећеност
и лисне
масе (%)
106
просветљена
крошња
просветљена
крошња
oбрштене
поједине
гране
просветљена
крошња
просветљена
крошња
просветљена
крошња
9,81
15,67
36
Газдинска јединица
Катастарска општина
Одељење
Место
звано
Врста
гусеница
Број
гусеницана на
1000 листова
К.О. Лука
Лучко поље
Lymantridae
110
Бољетин- П. Бара
Црни Врх 2
16/а
15/б
26/б
48/а
Дели Јован 1
12/б
Дели Јован 1
3/б
ШУ Доњи Милановац
Geometridae,
Lymantridae
остало
Geometridae,
Lymantridae
остало
Geometridae,
Lymantriдае,
остало
18/б
Мироч
40/а
5/а
Каменичка река 2
51/b
54/b
7/а
8а
Алија - Буково - Вратна
9/а
25 г
26 ц
38 а
Шашка-Студена-Селачка река
3/б
К.О. Глоговица
Гиндуша
48
54
приметна
приметна
63
63
приметна
37
39
Tortricidae,
Lymantridae
ШУ Зајечар
Geometridae,
Tortricidae,
Lymantridae
остало
57
приметна
0,8
5,83
8,36
3,18
приметна
16,26
15
35
/
29
/
60
/
44
/
43
/
43
/
83
83
23,03
2,74
53
45
7,9
43,4
11,48
44
Geometridae,
Lymantridarе
остало
ШУ Кладово
Geometridae,
Lymantridarе
, остало
ШУ Неготин
Geometridae,
Tortricidae,
Lymantridae
Tortricidae,
Lymantridae
Geometridae,
Tortricidae,
Lymantridae
Lymantridae
Површина
(хa)
18,74
57
Geometridae,
Lymantridarе
остало
96/ц
Клокочевац
44
67
оштећеност
и лисне
масе (%)
просветљена
крошња
22,62
28,51
24,42
45
35,6
43,53
1,39
приметна
1,04
У подручју ШГ Тимочке шуме Бољевац извршен је преглед 32 сталне контролне
површине од чега је 8 у приватним, а 24 удржавним шумама.
У ШУ Бољевац прегледана су 3 локалитета у државним и 1 у приватним шумама. Том
приликом утврђено је веће присуство гусеница раних и средње раних храстових
дефолијатора и приметно оштећење лисне масе. Број гусеница је већи у односу на
предходну годину, нарочито у приватним шумама КО Бољевац.
У ШУ Бор прегледана су 2 локалитета у државним и 5 у приватним шумама. И овде је
број гусеница већи у односу на предходну годину, нарочито у приватним шумама КО
Злот 3, као и у државним шумама у ГЈ Стол од. 54.
37
У ШУ Доњи Милановац прегледано је 10 локалитета у државним шумама и 1 у
приватним. Прегледом је утврђена значајно мања бројност гусеница раних и средње
раних храстових дефолијатора у односу на резултате добијене прошле године у истом
периоду.
У ШУ Кладово прегледана су 2 локалитета у државним шумама. На оба прегледана
локалитета уочен је слабији напад гусеница храстових дефолијатора, оштећења лисне
масе су до 15% . Број нађених гусеница је значајно мањи него прошле године.
У ШУ Неготин прегледано је 6 локалитета у државни шумама. На свим прегледаним
локалитетима уочен је мањи број гусенице него у прошлој години.
У ШУ Зајечар прегледан је 1 локалитет у државни и 1 у приватним шумама. У
државној шуми на прегледаном локалитету забележена је повећана бројност храстових
дефолијатора, док је у приватној шуми К.О. Глоговица она незнатно мања у односу на
предходну годину.
Екипа из Института за шумарство у саставу Катаринa Младеновић, дипл. инж. заштите
биља и мр Владо Чокеша, дипл. инж. шумарства, из ШГ Бољевац Драгана Лазаревић,
дипл. инж. шумарства (референт за гајење и заштиту) и Републички шумарски и ловни
инспектор испред Управе за шуме: Милан Грбовић, дипл. инж. Шумарства, обавила је
теренсака истраживања процене оштећења лисне масе услед исхране гусеница губара и
осталих дефолијатора храстових шума, на територији ШГ Бољевац, 4. јуна текуће
године. Том приликом извршен је детаљни преглед следећих локалитета у подручју
ШУ Бор:
-ГЈ Стол, од. 47б изданачка шума сладуна и цера, око 50 година старости, површине
11,65 ха, југозападна експозиција, 300-360 мнв. Приликом прегледа утврђено је
оштећење лисне масе до 15% и просечно 27 гусеница/1000 листова. Уочен је велики
број гусеница губара од II до V ступња, уз висок проценат смртности. Овај локалитет је
у 2013. години означен као локалитет јаког напада губара.
-ГЈ Стол, од. 54 а висока шума сладуна и цера, око 70 година старости, површине 9,81
ха, северна експозиција, 350-410 мнв. Приликом прегледа утврђено је оштећење лисне
масе до 15%. Уочен је велики број гусеница губара од II до V ступња, уз висок
проценат смртности. Овај локалитет је у 2013. години означен као локалитет јаког
напада губара.
-К.О. Горњане мзв. Цепе-Беле воде, изданачка шума храста. Приликом прегледа
утврђено је оштећење лисне масе до 40% и просечно 63 гусенице/1000 листова.
-К.О. Кривељ мзв.Царево село, изданачка шума храста. Приликом прегледа утврђено је
оштећење лисне масе до 30% и просечно 31 гусеница/1000 листова. Уочен је велики
број гусеница губара од II до V ступња уз висок проценат смртности. Овај локалитет је
у 2013. години означен као локалитет јаког напада губара.
6.ШГ Расина Крушевац
Упоређивањем резултата добијених лабораторијском анализом зимских гранчица
храста на присуство храстових дефолијатора са резултатима добијеним на основу
процента оштећења круна дрвећа на терену и бројности раних храстових дефолијатора
на сталним контролним површинама уочена је разлика у резултатима на појединим
локалитетима.
У подручју ШГ Расина Крушевац у периоду од 25.04. до 20.05.2014. год., на терену је
извршено утврђивање бројности гусеница раних храстових дефолијатора. Према
Извештају бр. 05-1721 од дана 23.05.2014. год. у Крушевцу су забележени следећи
резултати:
38
Бројност гусеница раних храстових дефолијатора на сталним контролним површинама
у подручју ШГ Расина Крушевац:
Газдинска јединица
Жупске шуме
Приватне шуме
Бруске шуме
Жуњачко-Батотске пл.
Приватне шуме
Јабланичка река
Приватне шуме
Срндаљска река
Буковик II
Послонске планине
Приватне шуме
Љубостињске шуме
Трстеничке шуме
Приватне шуме
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae Geometridae Остало Укупно
ШУ Александровац
130/е
0.70
0.70
1.40
132/е
0.61
0.61
1.22
148/b
0.67
1.34
2.01
54/а
1.62
1.62
Г. Вратари
1.29
1.29
ШУ Брус
145/а
33.74
6.13
46.00
158/е
42.94
6.13
55.20
188/l
32.71
93.46
212/b
21.74
3.62
39.85
Златари
17.75
32.54
ШУ Крушевац
108/b
16.18
38.06
М. Шиљеговац
4.64
6.96
11.60
124/d
3.28
16.39
23.93
110/а
16.10
2.69
3.37
83.61
ШУ Ражањ
142/б
18.40
18.40
12
10.42
41.67
59/а
8.77
26.31
Шетка
20.00
20.00
ШУ Трстеник
77/б
19.35
19.35
81/а
13.89
110.42
21/b
20.41
28.35
КО Осаоница
Одељење
КО
Оштећ.
Лисне масе
Незнатна
Незнатна
Оштећ.
Прим.
Незнатна
Приметна
У Шумском газдинству Расина Крушевац утврђена је бројност гусеница храстових
дефолијатора на сва 22 контролна локалитета у шумским управама Крушевац, Брус,
Александровац, Ражањ и Трстеник. Прегледом и пребројавањем је утврђено да је
бројност гусеница дефолијатора нешто већа у односу на резултате добијене анализом
зимских гранчица храста, нарочито у ШУ Крушевац. Из достављеног извештаја са
терена, може се закључити да без обзира на бројност гусеница, оштећења лисне масе у
тренутку посматрања нису велика.
7.ШГ Топлица, Куршумлија
Теренска истраживања здравственог стања шума на територији ШГ Топлица
Куршумлија су извршена у мају текуће године. Прегледани су следећи локалитети и
утврђено стање бројности инсеката дефолијатора:
1.ГЈ Пролом, одељење 62, састојина букве и осталих лишћара у којој је вршено
сакупљање грана ради контроле бројности дефолијатора. Анализа је извршена у
лабораторији Института за шумарство, а резултати су приказани у табели.
39
Листови
Број
Куршумлија
Пролом/
62
515
0
0
13
25.24
Број на
1000
листова
Број
Газ. Јед./
одељење/К.О.
1
Број на
1000
листова
Остало
Број
Ш. Управа
Број на
1000
листова
Број
Број узорка
Шумско газдинство „Топлица“ – Куршумлија
Tortricidae
Geometridae
Noctuidae
Број на
1000
листова
2
3.88
1
1.94
Укупно на
1000
листова
31.06
Из приложене табеле се види да није забележена повећана бројност дефолијатора и да
се не очекују већа оштећења лисне масе.
2. ГЈ Пролом, одељење 74, састојина китњака у којој је вршено сакупљање грана ради
контроле бројности храстових дефолијатора. Анализа је извршена у ентомолошкој
лабораторији Института за шумарство.
Листови
Број
Куршу
млија
Пролом/
74
892
29
35.51
39
43.72
Број на
1000
листова
Број
Газ. Јед./
одељење/К.О.
1
Број на
1000
листова
Остало
Број
Ш. Управа
Број на
1000
листова
Број
Број узорка
Шумско газдинство „Топлица“ – Куршумлија
Tortricidae
Geometridae
Noctuidae
Број на
1000
листова
17
19.06
4
4.48
Укупно
на 1000
листова
102.77
Из приложене табеле видимо да је забележен нешто већи број зеленог храстовог
савијача и мразоваца и да се може очекивати оштећење лисне масе слабијег
интензитета.
3. Г.Ј. Пролом, одељење 78 д, мешовита састојина лишћара. Прегледом састојине нису
забележене штете од паразитних гљива и штетних инсеката, а бројност дефолијатора
добијена анализом узорака сакупљених грана са лишћем је приказана у табели.
Листови
Број
Куршу
млија
Пролом/
78 д
426
1
2.35
26
61.03
Број на
1000
листова
Број
Газ. Јед./
одељење/К.О.
1
Број на
1000
листова
Остало
Број
Ш. Управа
Број на
1000
листова
Број
Број узорка
Шумско газдинство „Топлица“ – Куршумлија
Tortricidae
Geometridae
Noctuidae
Број на
1000
листова
0
0
1
2.35
Укупно
на 1000
листова
65.73
Из приложене табеле видимо да је забележена повећана бројност мразоваца, чије су
ларве у великом броју нађене на стаблима граба, док их је на храстовима било ређе.
Остали нађени инсекти су испод критичне бројности и не очекују се већа оштећења
лисне масе.
4. ГЈ Јаворац, одељење 72 а, састојина букве. Такође и у овој састојини је вршено и
сакупљање грана ради бројности дефолијатора, а резултати анализе узорака су
приказани у табели.
40
Листови
Број
Блаце
Јаворац/
72 а
281
0
0
3
10.67
Број на
1000
листова
Број
Газ. Јед./
одељење/К.О.
1
Број на
1000
листова
Остало
Број
Ш. Управа
Број на
1000
листова
Број
Број узорка
Шумско газдинство „Топлица“ – Куршумлија
Tortricidae
Geometridae
Noctuidae
Број на
1000
листова
0
0
1
3.55
Укупно
на 1000
листова
14.22
Из приложене табеле видимо да је бројност инсеката дефолијатора испод критичне
5. ГЈ Јаворац, одељење 72 ј, састојина сладуна, цера и китњака. у овом одељењу је
вршено и сакупљање узорака грана ради контроле бројности храстових дефолијатора, а
резултати анализе су приказани у табели.
Листови
Број
Блаце
Јаворац/
72 ј
402
13
32.34
4
9.95
Број на
1000
листова
Број
Газ. Јед./
одељење/К.О.
1
Број на
1000
листова
Остало
Број
Ш. Управа
Број на
1000
листова
Број
Број узорка
Шумско газдинство „Топлица“ – Куршумлија
Tortricidae
Geometridae
Noctuidae
Број на
1000
листова
12
29.85
20
49.75
Укупно
на 1000
листова
121.89
8.ШГ Врање
Прегледом на терену у једном одељењу у Г.Ј. Боровик 69 ц установљено је следеће
стање:
Листови
Број
Сурдулица
Боровик/
69 ц
434
12
27.65
2
4.61
Број на
1000
листова
Број
Газ. Јед./
одељење/К.О.
1
Број на
1000
листова
Остало
Број
Ш. управа
Број на
1000
листова
Број
Број узорка
Шумско газдинство "Врање" - Врање
Tortricidae
Geometridae
Noctuidae
Број на
1000
листова
6
13.82
9
20.74
Укупно на
1000
листова
66.82
Из наведене табеле се види да се не очекују неке веће штете од брста гусеница раних
храстових дефолијатора у овом одељењу јер је њихова бројност испод критичне.
9.ШГ Ниш
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
РЕЗУЛТАТИ ПРЕГЛЕДА ЗИМСКИХ УЗОРАКА ГРАНЧИЦА
ШУАлексинац
Мали Јастребац I
2,5
0,0
0,8
12/a
Мали Јастребац II
2,1
0,0
0,0
22/б
0,0
0,0
0,0
Обла Глава
70/б
Приватне шуме
0,0
0,0
0,0
Вакуп
ШУ Бела Паланка
27/a
2,9
0,0
0,0
Каменички Вис I
37/a
1,4
0,0
0,0
Селичевица Коритник
Газдинска јединица
Одељење
КО
Укупно
3,3
2,1
0,0
0,0
2,9
1,4
41
Газдинска јединица
Приватне шуме
Селичевица Коритник
Бабичка гора
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
0,0
0,0
0,0
Мокра
7/б
0,0
0,0
0,0
10/е
Узорак сув
ШУСокобања
1,9
0,0
1,9
22/а
0.0
0,0
0,0
15/а
65/б
1,4
0,0
5,7
113/б
0,9
0,0
0,0
116/б
7,1
0,0
8,9
15/б
1,6
0,0
0,8
Одељење
КО
Ртањ
Обла Глава
Буковик - Мратиња
Буковик - Мратиња
Буковик - Мратиња
Буковик - Мратиња
РЕЗУЛТАТИ ПРЕГЛЕДА ОЛИСТАЛИХ САСТОЈИНА НА ТЕРЕНУ
ШУАлексинац
Мали Јастребац I (дефол 5%)
3,12
6,23
0,45
12/a
Мали Јастребац II (дефол. 20%)
13,38
19,12
3,82
22/б
11,11
8,33
0,00
Обла Глава (дефол. до 5%)
70/б
Приватне шуме (дефол. до 5%)
18,59
0,00
0,00
Вакуп
ШУ Бела Паланка
27/a
2,94
11,76
0,00
Каменички Вис I (дефол. 5-10%)
37/a
5,13
6,42
2,57
Селичевица Коритник (5-10%)
Приватне шуме (дефол. 5-10%)
4,01
4,01
0,00
Мокра
7/б
1,57
0,79
0,00
Селичевица Коритник(дефол. 5%)
Бабичка гора (дефол. до 5%)
10/е
0,00
0,00
0,00
ШУСокобања
0,00
1,87
0,93
Ртањ (дефол.5%)
22/а
0,63
1,27
0,00
Обла Глава (дефол. до 10%)
15/а
65/b
14,37
18,68
4,31
Буковик – Мратиња (дефол. 20%)
113/б
0,00
4,03
4,03
Буковик – Мратиња (дефол. 20%)
116/б
2,64
2,64
0,00
Буковик – Мратиња (до 15%)
15/б
3,97
6,61
1,32
Буковик – Мратиња (дефол. 10%)
Укупно
0,0
0,0
3,8
0,0
7,1
0,9
16,0
2,4
9,80
36,22
19,44
18,59
14,70
14,12
8,02
2,36
0,00
2,80
1,90
33,05
8,06
5,28
11,39
У другом делу табеле приказани су резултати прегледа олисталих састојина на терену,
који су вршени крајем априла и почетком маја 2014. Прегледе олисталих састојина у
циљу процене дефолијације и утврђивања броја штеточина на 1000 листова извршили
су: представник Института за шумарство (Др Мирослава Марковић) и ШГ Ниш (Тања
Радовановић, дипл. инж, самостални референт за гајење и заштиту), уз помоћ
представника шумских управа, надлежних ревирних инжењера и реонских шумара.
Обилазак терена, процена дефолијација, сакупљање и пребројавање узорака олисталих
грана са гусеницама штетних храстових дефолијатора, вршен је 24. до 25. априла (у
шумским управама Ниш – Бела Паланка и Алексинац) и 08. маја 2014. године (у
шумској управи Сокобања).
На основу приказаних резултата прегледа олисталих састојина који су дати у другом
делу приказане горње табеле, може се рећи да је најјача дефолијација (20%)
регистрована у ШУ Алексинац, ГЈ Мали Јастребац II и ШУ Сокобања (ГЈ Буковик –
Мратиња у оделењима 65 и 113). На наведеним локалитетима дефолијације су
проузроковане дејством раних храстових дефолијатора (углавном мразоваца), а у
оделењу 113 дефолијације су већим делом проузроковане дејством других штеточина,
вероватно губара.
У ШУ Ниш – Бела Паланка, газдинској јединици Каменички Вис I, дефолијације лишћа
од 5 до 10% проузроковане су углавном дејством мразоваца. На овој површини је
42
прошле године забележен и слаб напад губара и рађено је чишћење. Приликом
прегледа гусенице губара нису регистроване.
10.ШГ Шума Лесковац
Шумско газдинство Шума Лесковац доставило је узорке храстових гранчица са 16
локалитета из шумских управа Медвеђа, Вучје, Лебане, Предејане и Власотинце.
Резултати лабораторијске анализе приказани су у првом делу табеле.
На два узорка из шумске управе Власотинце (из оделења 25/а и 16/а) није било могуће
урадити лабораторијску анализу, јер су узорци били суви.Лабораторијском анализом
трећег узорка из ШУ Власотинце, утврђена јe благо повећана бројност раних храстових
дефолијатора из фамилије Tortricidae, што може изазвати слабије просветљавање круна
током пролећа 2014. године.
На узцима зимских гранчица из шумске управе Медвеђа, из приватне шуме у КО
Медвеђа, констатовано присуство целог легла кукавичје сузе -Malacosoma neustria L.
Лабораторијске анализа осталих достављених узорака и утврђивање бројности ових
штеточина, не указује на могућност настанка осетнијих штета на лисној маси –
незнатно повећана бројност раних храстових дефолијатора присутна је у шумским
управама Вучје (ГЈ Свети Јован, од. 1), Лебане (у приватној шуми катастарске општине
Бошњаче) и у приватној шуми на подручју шумске управе Предејане, што не би
требало да проузрокује заначајнија оштећења у 2014. години.
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
РЕЗУЛТАТИ ПРЕГЛЕДА ЗИМСКИХ УЗОРАКА ГРАНЧИЦА
ШУ Медвеђа
4,4
0,0
0,0
Зајчевац - Ајкобила Шајићи
17/б
0,0
0,0
0,0
Приватне шуме
Медвеђа
Газдинска јединица
Свети Јован
Приватне шуме
Приватне шуме
Шиловачке Шуме
Пуста река
Приватне шуме
Кукавица II
Доња Власина
Одељење
КО
ШУ Вучје
1/а
7,4
Јашуња
0,0
ШУ Лебане
Шарце
0,0
Свињарица
0,0
Бошњаче
0,0
20/б
0,0
7/a
0,0
ШУ Предејане
5,2
Грабовница
0,0
Крпејце
0,0
46/б
0,0
2/ц
25/a
16/а
ШУ Власотинце
19,6
Укупно
4,4
0,0
0,0
0,0
3,7
0,0
11,1
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
5,2
0,0
0,0
0,0
0,0
10,4
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
5,2
0,0
0,0
0,0
10,4
0,0
0,0
0,0
0,0
Сув узорак
Сув узорак
0,0
19,6
РЕЗУЛТАТИ ПРЕГЛЕДА ОЛИСТАЛИХ САСТОЈИНА НА ТЕРЕНУ
ШУ Вучје
Свети Јован (до 2%)
1/а
7,26
2,42
0,0
Приватне шуме (5-10%)
Јашуња
11,13
0,0
0,0
ШУ Лебане
9,68
11,13
V
43
Приватне шуме (0%)
Приватне шуме (до 2%)
Приватне шуме (0%)
Шиловачке Шуме (0%)
Пуста река (око 30%)
Одељење
КО
Шарце
Свињарица
Бошњаце
20/б
7/a
Кукавица II (дефол. 5%)
46/б
Газдинска јединица
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
0,0
0,0
0,0
2,46
0,0
0,0
1,58
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
78,54
38,36
0.00
ШУ Предејане
11,44
0,0
0,0
Укупно
0,0
2,45
1,58
0,0
116,90
11,44
У другом делу табеле приказани су резултати прегледа олисталих састојина на терену,
који су вршени крајем априла 2014. Прегледе олисталих састојина у циљу процене
дефолијације и утврђивања броја штеточина на 1000 листова извршили су: представник
Института за шумарство (Др Мирослава Марковић) и ШГ Лесковац (Биљана
Миленковић, дипл. инж, самостални референт за гајење и заштиту), уз помоћ
представника шумских управа, надлежних ревирних инжењера и реонских шумара.
Обилазак терена, процена дефолијација, сакупљање и пребројавање узорака олисталих
грана са гусеницама штетних храстових дефолијатора, вршен је 28. до 30. априла (у
шумским управама Вучје, Лебане и Предејане).
На основу приказаних резултата прегледа олисталих састојина који су дати у другом
делу приказане табеле, може се рећи да је најјача дефолијација констатована у ГЈ Пуста
река, од. 7а, ШУ Лебане и износи око 30%, а последица је дејства раних храстових
дефолијатора и то углавном савијача из фамилије Tortricidae.
11.ШГ Пирот
Шумско газдинство Пирот доставило је узорке храстових зимских гранчица са 5
локалитета. Лабораторијском анализом достављених узорка, утврђено је да на
прегледаним узорцима нема повећане бројности раних храстових дефолијатора.
Резултати лабораторијске анализе приказани у првом делу табеле, указују на то да се
током ове године ни голобрст ни просветљавање круна нису очекивали у подручју
којим газдује ШГ Пирот.
Број гусеница на 1000 листова
Tortricidae
Geometridae
Остало
РЕЗУЛТАТИ ПРЕГЛЕДА ЗИМСКИХ УЗОРАКА ГРАНЧИЦА
ШУ Пирот
2,6
0,0
0,0
19/а
3,9
0,0
0,0
27 a,ц,д
0,0
0,0
0,0
КО Темска
0,0
0,0
0,0
КО ТемскаI
0,0
0,0
0,0
КО Церова II
Газдинска јединица
Одељење
КО
Нишава
Видлич
С.П.Црква
С.П.Црква
Приватне шуме
РЕЗУЛТАТИ ПРЕГЛЕДА ОЛИСТАЛИХ САСТОЈИНА НА ТЕРЕНУ
ШУ Пирот
Нишава
19/а
1,23
1,23
0,0
Видлич (дефол. 0%)
27 a,ц,д
КО Темска
С. П. Црква
(дефол. до 2%)
5,97
2,15
1,07
КО ТемскаI
1,51
1,51
11,35
Пр. шуме (дефол. до 5%) КО Церова II
Укупно
2,6
3,9
0,0
0,0
0,0
2,46
8,59
14,37
У другом делу табеле приказани су резултати прегледа олисталих састојина на терену,
који су вршени почетком маја 2014. Прегледе олисталих састојина у циљу процене
44
дефолијације и утврђивања броја штеточина на 1000 листова извршили су: представник
Института за шумарство (Др Мирослава Марковић) и ШГ Пирот (Вељко Бунчић, дипл.
инж, самостални референт за гајење и заштиту), уз помоћ надлежног ревирног
инжењера Миљана Костића.
Обилазак терена, процена дефолијација, сакупљање и пребројавање узорака олисталих
грана са гусеницама штетних храстових дефолијатора, вршен је 06. и 07. маја 2014.
На основу приказаних резултата прегледа олисталих састојина који су дати у другом
делу приказане табеле, може се рећи да су дефолијације на терену процентуално
незнатне. Због повољних временских прилика на терену је дошло до пиљења нешто
већег броја раних храстових дефолијатора (углавном савијача из фамилије Tortricidae),
него што је то очекивано на основу лабораторијског прегледа зимских узорака
гранчица, али у недовољном броју за појаву озбиљнијих дефолијација лисне масе, што
практично значи да подручје којим газдује ШГ Пирот није угрожено од напада и
повећане бројности раних храстових дефолијатора и у наступајућем периоду се не
може очекивати повећање дефолијације.
12.ШГ Ужице
Из подручјa ШГ Ужице достављено је пет узорака. Један узорак је неодговарајући (ГЈ
Букови, одељење 34/а). Према резултатима лабораторијске анализе остала четири
прегледаних узорака ни у једном случају се није очекивала повећана бројност
храстових дефолијатора у пролеће 2014.године.
Резултати теренске анализе такође указују да на подручју овог газдинства нема
повећане бројности дефолијатора.
13.ШГ Пријепоље
у подручју овог газдинства током пролећа забележен је средње јак до јак напад
жутотрбе у храстовим састојинама. Напад је на подручју ШУ Прибој у следећим ГЈ:
Челињак Тмор Соколина на површини од 60 ha, Поблаћница I на површини од 50 ha
Лисја Стјена Гусиње на површини од 30 ha и Чемерно-Бадњеви на површини од 45 ha.
Euproctis chrysorrhoea - жутотрба
гусенице у гнезду
ЈП БОРЈАК ВРЊАЧКА БАЊА
У ЈП Борјак Врњачка Бања током пролећа, на терену, извршено је утврђивање
бројности гусеница храстових дефолијатора и процена степена оштећења лисне масе.
Газдинска јединица
Катастарска општина
Врњачка Бања
Одељење
Место звано
2д
Врста
гусеница
ШУ Бољевац
Geometridae,
Број
гусеницана на
1000 листова
оштећеност
лисне масе
(%)
Површина
(хa)
15
/
13,75
45
Газдинска јединица
Катастарска општина
Одељење
Место звано
22а
Врста
гусеница
Број
гусеницана на
1000 листова
оштећеност
лисне масе
(%)
Површина
(хa)
15
приметна
17,93
9
/
13,62
Tortricidae,
Lymantridae
Станишинци 2
26ц
Станишинци 1
28а
13
6б
30
21ц
14
63б
6
/
10,07
96а
15
приметна
23,34
КО Станишинци
Главица
13
/
КО Отроци
Равни гај
6
/
КО Грачац
Јасик
12
приметна
КО Ново Село, КП
Чукара
13
/
Грачац
3,55
приметна
7,00
4,10
У ЈП Борјак-Врњачка Бања извршен је преглед 12 локалитетеа од тога 8 у државном, 4
у приватном власништву. Јачи напад дефолијатора уочен је у ГЈ Грачац, од. 6б. Број
гусеница дефолијатора је испод критичног и сличан је као и предходне године.
ЈП НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП
Обиласком терена и анализом сакупљених узорака са три локалитета утврђено је
следеће стање раних храствових дефолијатора:
ЈП Национални парк Ђердап
Tortricidae
Geometridae
Noctuidae
Број узорка
ГЈ /
одељење/КО
Листови
Број
Број на
1000
листова
Број
Број на
1000
листова
Број
Број на
1000
листова
Број
Остало
Број на
1000
листова
1
Црни врх/ 19/20
1268
15
11.83
57
44.95
-
-
20
15.77
72.55
2
Пут за Мироч,
локалитет десно после
искључења са
магистрале
368
2
5.43
27
73.37
-
-
1
2.72
81.52
3
Капетан Мишин брег
1586
5
3.19
74
47.19
-
-
9
5.74
56.12
Укупно на
1000
листова
10. задатак из усвојеног Оперативног плана: По потреби, израда програма
сузбијања раних храстових дефолијатора.
Иако су рани храстови дефолијатори у појединим подручјима централне Србије имали
повећану бројност, корисници шума нису исказали потребу за израдом програма
њиховог сузбијања.
11. задатак из усвојеног Оперативног плана: Контрола бројности губара –
праћење његове градације на подручју централне Србије
ЈП ЗА ГАЗДОВАЊЕ ШУМАМА - СРБИЈАШУМЕ
46
1.ШГ Борања Лозница
У подручју ШГ Борања Лозница, у јесен 2013. године губар је положио јаја, у јајним
леглима, на укупној површини од 18.864,12 ха, од чега је 8.344,12 ха државних и
10.520,00 ха приватних шума. Степени дефолијације настале услед исхране гусеница
губара су далеко мањи него предходне године, што је резултат неповољних временских
прилика у пролеће, присуства бројних природних непријатеља из групе паразитоида,
предатора и патогена и механичког сузбијања које је спроведено на територији
Газдинства.
Екипа у саставу Др Мара Табаковић-Тошић и дипл. инж. Радојица Пижурица (Институт
за шумарство Београд), републички шумарски и ловни инспектор Бранка Штефикаи
ревирни шумар Милија Маринковић, 16.06.2014. извршила је другу теренску контролу
стања популација губара у подручју ШУ Крупањ и ШУ Мали Зворник – ГЈ Источна
Борања (оделења 46-48, 153-156, 137-139, 145-148, 149-151, 165-167, 168-169), и том
приликом констатовала следеће:
У пролеће 2013. године у овој ГЈ интродукована Entomophaga maimaiga. У пролеће и
лето исте године од стране Института за шумарство, Шумске управе Крупанј и
републичког шумарског инспектора, констатовано масовно угинуће губара у стадијуму
ларве и лутке. Лабораторијском анализом установљено дфа је угинуће изазвано
деловањем интродуковае ентомопатогене гљиве. У јесен 2013. године у овој газдинској
јединици губар је положио јајна легла на укупној површини од 2.165,78 ха, с тим што је
средњи интензитет напада присутан на 1.477,40 ха, јак на 648,14 ха и врло јак на 40,24
ха. Почетком 2014. године предузета је масовна акција уништавања легала. У току овог
прегледа није констатована нити једна жива или мртва гусеница.
2.ШГ Северни Кучај Кучево
У подручју ШГ Северни Кучај Кучево, губар је у јесен 2013. године положио јаја (јајна
легла) на укупној површини од 83.637,78 ха лишћарских шума (35.591,28 ха шуме
корисника, 48.046,50 ха шуме сопственика). Степени дефолијације услед исхране
гусеница губара су далеко мањи него предходне године што је резултат неповољних
временских прилика за развој гусеница у пролеће, присуства бројних природних
непријатеља из групе паразитоида, предатора и патогена и механичког сузбијања које је
спроведено на територији газдинства.
На подручју ШГ Кучево спроведена је акција авиотретирања губара применом
биолошког препарата Foray 48B. Авиотретирање је извршено у ШУ Кучево, ГЈ Бродица
и ГЈ Железник у периоду од 10-11.05.2014. године на укупној површини од 4.048 ха. У
ШУ Мајданпек, авиотретирање је извршено у ГЈ Равна река I, ГЈ Равна река II, ГЈ
Ујевац и ГЈ Мали Пек, на укупној површини од 8.450,04 ха, а у периоду од 0811.05.2014. године.
Стручњаци из Иститута за шумарство (Катаринa Младеновић, дипл. инж. заштите биља
и Марија Милосављевић, дипл. инж. Шумарства) заједно са колегама из ШГ Северни
кучај Кучево (ревирни инжењер Гордана Вишњић, дипл. инж. шумарства, шеф ШУ
Мајданпек Јасна Милошевић, дипл. инж. шумарства), 7. маја текуће године, обавили су
теренско испитивање бројности храстових дефолијатора, са посебним акцентом на
губару.
-ГЈ Равна река, од. 40б, висока шума букве, старости 90 година, површине 22,23 ха,
експозиција источно-североисточна и југостична, 390-540 м нв. Степен оштећења лисне
масе је од 5-10%. Установљена бројност је 52,42 гусенице/1000 листова, што је испод
прага штетности.
47
-ГЈ Равна река, од. 57б висока шума букве, граба и липе, површине 11,58 ха,
експозиција источна-југостична, 450-610 м нв. Степен оштећења лисне масе је 10%.
Установљена бројност је гусенице 62,59/1000 листова, што је испод прага штетности.
-ГЈ Равна река, од. 71 ц висока шума китњака, граба, букве и липе, старости 140 година,
површине 5,08 ха, експозиција источно, 380-540 м нв. Степен оштећења лисне масе је
15%. Установљена бројност је 140,41 гусенице/1000 листова, што је знатно изнад прага
штетности.
Оштећење лисне масе
услед напада гусеница
храстових дефолијатора
Гусеница губара II
ступња
На свим прегледаним локалитетима утврђено је незнатно оштећење лисне масе, а које
никако не одговара утврђеној бројности храстових дефолијатора (раних и средње раних
- губар). Далеко највећи број нађених гусеница дефолијатора су ларве губара II
развојног ступња.
3. ШГ Столови Краљево
У подручју ШГ Столови Краљево, у јесен 2013. године утврђене површине под
нападом губара су износиле укупно 2.235,04 ха, од чега 1.538,54 ха државних и 696,50
ха приватних шума. Оштећење лисне масе у пролеће 2014. године, настало исхраном
гусеница губара, је далеко мање него предходне године.
Авиотретирање гусеница губара извршено је 8. маја 2014. у ШУ Краљево - ГЈ Гледићке
шуме, на површини 579 ха, а где је процењен јак до врло јак интензитет напада.
Екипа из Института за шумарство, 17. јуна текуће године, обавила је теренсака
истраживања у овом подручју и извршила процену оштећења лисне масе услед исхране
гусеница губара и осталих дефолијатора. Том приликом извршен је преглед 7
локалитета у ШУ Краљево:
-ГЈ Столови Рибница, од. 82 б, висока шума китњака, површине 16,67 ха, североисточна
експозиција, 450-650 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
-ГЈ Столови Ибар, од. 13 б, висока шума китњака, површине 22,38 ха, југозападнасеверозападна експозиција, 500-830 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
-ГЈ Столови Ибар, од. 14 б, висока шума букве, површине 25,02 ха, северна
експозиција, 610-850 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
-ГЈ Столови Ибар, од. 15 б, висока шума букве, површине 12,75 ха, северна
експозиција, 530-770 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
-ГЈ Столови Ибар, од. 16 б, висока шума букве, површине 22,72 ха, североисточна
експозиција, 530-800 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
-ГЈ Столови Ибар, од. 17 б, висока шума букве, површине 5,93 ха, северозападна
експозиција, 530-770 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
48
-ГЈ Столови Ибар, од. 18 ц, висока шума китњака, површине 11,50 ха, североисточна
експозиција, 725-961 мнв. Оштећење лисне масе 5 %.
Гусенице губара са симптомима изазваним
патогеним организмима
На горе назначеним локалитетима вршено је механичко сузбијање легала губара.
Приликом теренског обиласка уочено је присуство великог броја паразитоида гусеница
губара (Аpanteles sp., Tachinidae) и предатора (Calosoma sycophanta, C. inquisitor,
Forficula auricularia L.). Нађен је веома мали број гусенице губара и оне су са
симптомима изазваним патогеним организмима.
4.ШГ Тимочке шуме Бољевац
У подручју ШГ тимочке шуме Бољевац, у јесен 2013. године утврђене су површине под
нападом губара - укупно 69.244,19 ха, од чега 31.565,19 ха државних и 37.679,00 ха
приватних шума. У пролеће 2014. године оцењивана је дефолијација лисне масе
настале исхраном гусеница губара, при чему је установљено да је она знатно мања у
односу на предходну годину, што је резултат неповољних временских прилика у
пролеће, присуства бројних природних непријатеља из групе паразитоида, предатора и
патогена и механичког сузбијања које је спроведено на територији газдинства.
Авиотретирање гусеница губара извршено је у мају 2014. у ШУ Доњи Милановац: ГЈ
Мироч, од. 1-103 (2960,39 ха), ГЈ Црни врх 2 од. 1-49 (1437,22 ха) и ГЈ Дели Јован 1 од.
1- 62 (1621,68 ха), где према Извештају газдинства у јуну није утврђено оштећење
лисне масе. Забележени интензитети напада у јесен 2013. године су у ГЈ Мироч - јак до
врло јак, у ГЈ Црни врх - јак, у ГЈ Дели Јован - јак до врло јак.
Екипа из Института за шумарство у саставу Катаринa Младеновић, дипл. инж. заштите
биља и мр Владо Чокеша, дипл. инж. шумарства, из ШГ Бољевац Драгана Лазаревић,
дипл. инж. шумарства (референт за гајење и заштиту) и Републички шумарски и ловни
инспектор испред Управе за шуме: Милан Грбовић, дипл. инж. Шумарства, обавила је
теренсака истраживања процене оштећења лисне масе услед исхране гусеница губара и
осталих дефолијатора храстових шума, на територији ШГ Бољевац, 4. јуна текуће
године. Том приликом извршен је детаљни преглед следећих локалитета у подручју
ШУ Бор:
-ГЈ Стол, од. 47б изданачка шума сладуна и цера, око 50 година старости, површине
11,65 ха, југозападна експозиција, 300-360 мнв. Приликом прегледа утврђено је
оштећење лисне масе до 15% и просечно 27 гусеница/1000 листова. Уочен је велики
број гусеница губара од II до V ступња, уз висок проценат смртности. Овај локалитет је
у 2013. години означен као локалитет јаког напада губара.
-ГЈ Стол, од. 54 а висока шума сладуна и цера, око 70 година старости, површине 9,81
ха, северна експозиција, 350-410 мнв. Приликом прегледа утврђено је оштећење лисне
масе до 15%. Уочен је велики број гусеница губара од II до V ступња, уз висок
проценат смртности. Овај локалитет је у 2013. години означен као локалитет јаког
напада губара.
49
-К.О. Горњане мзв. Цепе-Беле воде, изданачка шума храста. Приликом прегледа
утврђено је оштећење лисне масе до 40% и просечно 63 гусенице/1000 листова.
Гусенице губара са конидијама
ентомопатогене гљиве Entomophaga maimaiga
-К.О. Кривељ мзв. Царево село, изданачка шума храста. Приликом прегледа утврђено је
оштећење лисне масе до 30% и просечно 31 гусеница/1000 листова. Уочен је велики
број гусеница губара од II до V ступња уз висок проценат смртности. Овај локалитет је
у 2013. години означен као локалитет јаког напада губара.
На свим горе назначеним локалитетима уочено је присуство великог броја паразитоида
гусеница губара (Аpanteles sp., Tachinidae) и предатора губара (Calosoma sycophanta, C.
inquisitor, Forficula auricularia L.). Уочен је велики број гусенице губара са симптомима
изазваним патогеним организмима.
Предатор губара - Calosoma sycophanta
Екипа у саставу мр Саша Еремија и дипл. инж. Марија Милосављевић (Институт за
шумарство Београд), дипл.инж. Чанчар Драган ( шеф ШУ Доњи Милановац) и дип.
инж. Иван Ркуловић (републички шумарски инспектор), 11.06.2014. извршила је другу
теренску контролу стања популација губара и том приликом констатовала следеће:
1.ШУ Доњи Милановац - ГЈ Дели Јован I, од. 52: Висока шума букве са површином од
30,51 хa. У овом одељењу у јесен 2013. године није вршено узорковање јајних легала за
лабораторијску анализу. Интензитет напада губара у јесен 2013. био јак и врло јак. У
50
разговору са ревирним инжењером, дошли смо до информација да су прве гусенице
примећене 24.3.2014. Гусенице су у I, II (највећи проценат примећених гусеница ) и III
ступњу развоја. Примећено је присуство паразитоида Apanteles solitarius и предатора
Calosoma sycophanta. Угинуле гусенице, биле су у II ступњу, махом на наличју листа.
Лисна маса није оштећена или је мозаично оштећена у нижим партијама стабла. Стабла
су висока и до 12 m, те је скидање грана ради узимања узорака било немогуће.
Површина није третирана.
Јајна легла са угинулим гусеницама првог
ступња
2.ШУ Доњи Милановац - ГЈ Дели Јован I, од. 50: Висока шума букве са површином од
21,21 хa. У овом одељењу у јесен 2013. године није вршено узорковање јајних легала за
лабораторијску анализу. Интензитет напада губара у јесен 2013. био јак и врло јак.
Гусенице су у II (највећи проценат примећених гусеница) и III ступњу развоја.
Примећено је присуство паразитоида Apanteles solitarius и предатора Calosoma
sycophanta. Угинуле гусенице, биле су у II ступњу, махом на наличју листа. Лисна маса
није оштећена или је мозаично оштећена у нижим партијама стабла. Стабла су висока и
до 12 m, те је скидање грана ради узимања узорака било немогуће. Површина није
третирана.
3.ШУ Доњи Милановац - ГЈ Дели Јован I, од. 49: Изданачка шума букве са површином
од 6,59 хa. У овом одељењу у јесен 2013. године није вршено узорковање јајних легала
за лабораторијску анализу. Интензитет напада губара у јесен 2013. био јак и врло јак.
У разговору са ревирним инжењером, дошли смо до информација да су прве гусенице
примећене 24.3.2014. Гусенице су у I, II (највећи проценат примећених гусеница ) и III
ступњу развоја. Примећено је присуство паразитоида Apanteles solitarius и предатора
Calosoma sycophanta. Угинуле гусенице, биле су у II ступњу, махом на наличју листа.
Лисна маса није оштећена или је мозаично оштећена у нижим партијама стабла. Стабла
су висока, са умањеном лисном масом и ретким крошња, те је скидање грана ради
узимања узорака било немогуће. Површина није третирана.
Изглед лисне масе на нижим партијама
стабала
4.ШУ Доњи Милановац - ГЈ Дели Јован I, од. 48: Изданачка шума букве са површином
од 6,85 хa. ШУ Доњи Милановац, у јесен 2013. године доставила је Институту за
шумарство узорке јајних легала ради анализе. Анализом је утврђено да витална
51
учествују са 78,5%, паразитирана са 20,6% а неоплођена са 0,9 %. Интензитет напада
губара у јесен 2013. био јак и врло јак. У разговору са ревирним инжењером, дошли
смо до информација да су прве гусенице примећене 24.3.2014. Гусенице су у II
(највећи проценат примећених гусеница ) и III ступњу развоја. Примећено је
присуство паразитоида Apanteles solitarius и предатора Calosoma sycophanta. Угинуле
гусенице, биле су у II ступњу, махом на наличју листа. Лисна маса није оштећена или је
мозаично оштећена у нижим партијама стабла, а примећено је и присуство других
дефолијатора (Noctuidaе, Geometridae). Површина није третирана.
Лисна маса у приданку стабала
5.ШУ Доњи Милановац - ГЈ Дели Јован I, од. 47: Висока шума букве са површином од
20,25 хa. У овом одељењу у јесен 2013. године није вршено узорковање јајних легала за
лабораторијску анализу. Интензитет напада губара у јесен 2013. био јак и врло јак.
Гусенице су у II (највећи проценат примећених гусеница ) и III ступњу развоја.
Примећено је присуство паразитоида Apanteles solitarius и предатора Calosoma
sycophanta. Лисна маса није оштећена или је мозаично оштећена у нижим партијама
стабла. Стабла су висока, те је скидање грана ради узимања узорака било немогуће.
Површина није третирана.
6.ШУ Доњи Милановац - ГЈ Дели Јован I, од. 46: Мешовита шума букве и китњака, са
површином од 19,91 хa. У овом одељењу у јесен 2013. године није вршено узорковање
јајних легала за лабораторијску анализу. Интензитет напада губара у јесен 2013. био
јак и врло јак. Гусенице су у II (највећи проценат примећених гусеница ) и III ступњу
развоја. Примећено је присуство паразитоида Apanteles solitarius и предатора Calosoma
sycophanta. Угинуле гусенице, биле су у II ступњу, махом на наличју листа. Лисна маса
није оштећена или је мозаично оштећена у нижим партијама стабла. Стабла су висока,
те је скидање грана ради узимања узорака било немогуће. Површина није третирана.
5.ШГ Расина Крушевац
У подручју ШГ Расина Крушевац, у периоду од 25.04. до 20.05.2014. год., на терену,
извршено је утврђивање бројности гусеница губара. Према Извештају бр. 05-1721 од
23.05.2014. год., на сталним контролним површинама су забележени следећи резултати:
Газдинска јединица
Жупске шуме
Жупске шуме
Жупске шуме
Жупске шуме
Приватне шуме
Број гусеница
губара на 1000
листова
ШУ Александровац
130/е
132/е
148/b
54/а
Г. Вратари
Одељење
КО
Оштећ. Лисне
масе
Оштећ. Незнат.
Оштећ. Незнат.
Оштећ. Незнат.
Оштећ. Незнат.
Оштећ. Незнат.
52
Газдинска јединица
Бруске шуме
Бруске шуме
Жуњачко-Батотске
пл.
Жуњачко-Батотске
пл.
Приватне шуме
Јабланичка река
Приватне шуме
Срндаљска река
Срндаљска река
Буковик II
Послонске планине
Послонске планине
Приватне шуме
Љубостињске шуме
Љубостињске шуме
Трстеничке шуме
Приватне шуме
Број гусеница
губара на 1000
листова
ШУ Брус
145/а
6.13
158/е
6.13
Оштећ. Незнат.
Оштећ. Незнат.
188/l
60.75
Оштећ. Незнат.
212/b
14.49
Оштећ. Незнат.
14.79
Оштећ. Незнат.
21.00
4.26
61.45
Оштећ. Прим.
Оштећ. Незнат.
Оштећ. Прим.
Оштећ. Прим.
31.25
17.54
-
Оштећ. Незнат.
Оштећ. Незнат.
Оштећ. Незнат.
Оштећ. Незнат.
90.91
7.94
-
Оштећ. Прим.
Оштећ. Прим.
Оштећ. Прим.
Оштећ. Прим.
Одељење
КО
Златари
ШУ Крушевац
108/b
М. Шиљеговац
124/d
110/а
ШУ Ражањ
142/б
12
59/а
Шетка
ШУ Трстеник
77/б
81/а
21/b
КО Осаоница
Оштећ. Лисне
масе
Из достављеног извештаја са терена, може се закључити да без обзира на бројност
гусеница, оштећења лисне масе у тренутку посматрања нису велика. Још увек нису
приметна већа оштећења од губара. Многа легла су оштећена, а испиљене гусенице су
врло мале за овај период (Извештај бр. 05-1721 од дана 23.05.2014. год.).
1.Екипа у саставу мр Саша Еремија и дипл. инж. Марија Милосављевић (Институт за
шумарство Београд), дипл.инж. Јордан Мијатовић (ШУ Крушевац, руководилац
службе гајења и заштите шума ), дипл.инж. Иван Јелић и Миладин Вељовић ( ШУ
Брус, ревирни инжењери), 23.06.2014. извршила је другу теренску контролу стања
популација губара и том приликом констатовала следеће:
2.ШУ Брус - ГЈ Жуњачко – Батотске планине, од. 18/а: Изданачка шума букве са
површином од 20,24 хa. У овом одељењу у јесен 2013. Године није вршено узорковање
јајних легала за лабораторијску анализу. У разговору са ревирним инжењером дошли
смо до информација да су прве гусенице примећене 25.5.2014. На терену је уочено да
лисна маса није оштећена, живе гусенице нису присутне. Угинулих гусеница није било
у већем броју. Пронађене угинуле гусенице су донете у лабораторију Института за
шумарство ради даљег испитивања . Примећено је да су одређене гусенице угинуле од
вируса (LdNPV) и ентомопатогене гљиве Еntomophaga maimaiga. Даљим обиласком
терена констатовано је присуство паразитоида Apanteles solitarius као и кокони
Apanteles lipardis. У наведеној газдинској јединици извршено је механичко сузбијање
јајних легала, као и интродукцију гљиве Еntomophaga maimaiga на више локалитета,
укључујући и горе поменуто одељење (18/а).
53
Легала губара у ГЈ Жуњачко – Батотске планине (ШУ Брус) у јесен 2013. године
Неоштећена лисна маса
3.ШУ Брус - ГЈ Жуњачко – Батотске планине, од. 38/а: Изданачка шума букве са
површином од 13,43 хa. У овом одељењу у јесен 2013. Године није вршено узорковање
јајних легала за лабораторијску анализу. У разговору са ревирним инжењером дошли
смо до информација да су прве гусенице примећене 25.5.2014. На терену је уочено да
54
лисна маса није оштећена, живе гусенице нису присутне. Угинулих гусеница није било
у већем броју. Пронађене угинуле гусенице су донете у лабораторију Института за
шумарство ради даљег испитивања . Примећено је да су одређене гусенице угинуле од
вируса (LdNPV) и ентомопатогене гљиве Еntomophaga maimaiga. Даљим обиласком
терена констатовано је присуство паразитоида Apanteles solitarius као и кокони
Apanteles lipardis. У наведеној газдинској јединици извршено је механичко сузбијање
јајних легала, као и интродукција гљиве Еntomophaga maimaiga на више локалитета,
укључујући и горе поменуто одељење (38/а).
Неоштећена лисна маса
4.ШУ Брус - ГЈ Жуњачко – Батотске планине, од. 44: Изданачка шума букве са
површином од 20,64 хa. У овом одељењу у јесен 2013. Године није вршено узорковање
јајних легала за лабораторијску анализу. У разговору са ревирним инжењером дошли
смо до информација да су прве гусенице примећене 25.5.2014. На терену је уочено да
лисна маса није оштећена, живе гусенице нису присутне. Угинулих гусеница није било
у већем броју. Пронађене угинуле гусенице су донете у лабораторију Института за
шумарство ради даљег испитивања . Примећено је да су одређене гусенице угинуле од
вируса (LdNPV) и ентомопатогене гљиве Еntomophaga maimaiga. Даљим обиласком
терена констатовано је присуство паразитоида Apanteles solitarius као и кокони
Apanteles lipardis. У наведеној газдинској јединици извршено је механичко сузбијање
јајних легала.
Екипа у саставу Др Мара Табаковић-Тошић (Институт за шумарство Београд),
дипл.инж. Љубиша Јовановић (ШУ Крушевац, ревирни инжењер ) и републички
шумарски и ловни инспектор задужен за ово подручје, 23.06.2014. извршила је другу
теренску контролу стања популација губара у ГЈ Срндаљска река и том приликом
констатовала следеће:
Газдинска јединица
СО – шуме сопственика
Срндаљска река
Површине под нападом губара (ha) по интензитетима напада у
јесен 2013. године
УКУПНО
слаб
средњи
јак
врло јак
ШУ КРУШЕВАЦ
126,51
537,12
659,40
1.994,78
3.317,81
55
Срндаљска река
Број легала
ГЈ
КО
мзв
Одељење
Мноштво легала губара у приданку и на гранама цера у ГЈ Срндаљска река у јесен 2013.
98
110
10
10
Просечно јаја у леглу у јесен 2013.
Оплођена
Витална
Н
%
445
546
82,5
73,7
Паразитирана
Н
89
183
%
16,6
24,7
Просечан
број
легала
по
Неоплођена Укупно
јединици
површине
Н
%
Н
(1 hа)
5
12
0,9
1,6
539
741
4 – 3300
4 – 23100
1.ШУ Крушевац - ГЈ Срндаљска река, од. 110: Изданачка састојина храста. У овом
одељењу у јесен 2013. године вршено узорковање јајних легала за лабораторијску
анализу. На терену је уочено да лисна маса није оштећена, живе гусенице присутне у
јако малом броју, слабе виталности, са видљивим знацима обољевања. На стаблима
већи број угинулих гусеница са јасним симптомима обољеваља од Еntomophaga
maimaiga. Пронађене угинуле гусенице су донете у лабораторију Института за
шумарство ради даљег испитивања. Нађена је само једна гусеница угинула од вируса
(LdNPV). Даљим обиласком терена констатовано је присуство паразитоида Apanteles
solitarius као и кокони Apanteles lipardis. Такође, уочена је и појачана активност имага
предатора губара Calosoma sycophanta и врста из рода Carabus. У наведеној газдинској
јединици извршена је интродукција гљиве Еntomophaga maimaiga на више локалитета,
укључујући и горе поменуто одељење (110).
2.ШУ Крушевац - ГЈ Срндаљска река, од. 108: Изданачка састојина букве. У овом
одељењу у јесен 2013. године вршено узорковање јајних легала за лабораторијску
анализу. На терену је уочено да лисна маса није оштећена, живе гусенице присутне у
јако малом броју, слабе виталности, са видљивим знацима обољевања. На стаблима
већи број угинулих гусеница са јасним симптомима обољеваља од Еntomophaga
maimaiga. Пронађене угинуле гусенице су донете у лабораторију Института за
шумарство ради даљег испитивања. Даљим обиласком терена констатовано је
присуство паразитоида Apanteles solitarius као и кокони Apanteles lipardis. Такође,
уочена је и појачана активност имага предатора губара Calosoma sycophanta и врста из
рода Carabus. У наведеној газдинској јединици извршена је интродукција гљиве
Еntomophaga maimaiga на више локалитета, укључујући и горе поменуто одељење
(108).
3.ШУ Крушевац - ГЈ Срндаљска река, од. 96: Изданачка састојина храста. У овом
одељењу у јесен 2013. године вршено узорковање јајних легала за лабораторијску
анализу. На терену је уочено да лисна маса није оштећена, живе гусенице присутне у
јако малом броју, слабе виталности, са видљивим знацима обољевања. На стаблима
већи број угинулих гусеница са јасним симптомима обољеваља од Еntomophaga
maimaiga. Пронађене угинуле гусенице су донете у лабораторију Института за
шумарство ради даљег испитивања. Даљим обиласком терена констатовано је
56
присуство паразитоида Apanteles solitarius као и кокони Apanteles lipardis. Такође,
уочена је и појачана активност имага предатора губара Calosoma sycophanta и врста из
рода Carabus. У наведеној газдинској јединици извршена је интродукција гљиве
Еntomophaga maimaiga на више локалитета, укључујући и горе поменуто одељење
(110).
6. ШГ Топлица Куршумлија
У тренутку писања извештаја подаци о стању и оштећености лисне масе у овом
газдинству нису стигли на обраду у Институт за шумарство, а обиласком терена и
сакупљањем узорака за потребе одређивања бројности губара забележили смо следеће
резултате:
Број узорка
Ш. управа
ГЈ
одељење / К.О.
Листови
Број
Губар
Број на
1000
листова
1
Куршумлија
Пролом / 62
515
1
1.94
Нема
2
Куршумлија
Пролом / 74
892
50
56.05
Незнатно
3
Куршумлија
Пролом / 78 д
426
5
11.74
Нема
4
Блаце
Јаворац / 72 а
281
5
17.79
Нема
5
Блаце
Јаворац / 72 ј
402
35
87.06
Незнатно
Оштећење
Из приложене табеле се види да је бројност губара благо повећана у Г.Ј. Јаворац, 72 ј,
међутим потребно је напоменути да је у време узимања узорака (прва половина маја
месеца 2014. г.), већина узоркованих гусеница била у 1. или 2. ступњу развоја. Због
обилних киша и ниских температура у том периоду, већина гусеница се слабо кретала и
била је у немогућности да нормално настави са развићем у том тренутку, па ову
бројност треба узети са резервом и пратити бројност губара и оштећење лисне масе на
терену. Поред губара забележене су и друге штеточине (слика 1 и 2), као на пример
велики и мали мразовац и зелени храстов савијач чија је бројност наведена раније.
Губар и мразовци на листовима храста у Г.Ј. Јаворац, одељење 72 ј
57
7. ШГ Врање
Обиласком терена у ГЈ Боровик, одељење 69 ц, установили смо следећу бројност
губара:
Број узорка
Ш. управа
ГЈ
одељење/К.О.
Листови
Број
Губар
Број на 1000
листова
1
Сурдулица
Боровик/
69 ц
434
7
16.13
Из наведене табеле се види да се не очекују неке веће штете од брста губара и да је
његова бројност испод критичне.
8.ШГ Голија Ивањица
На подручју овог газдинства током ове године оштећења од губара су знатно мања него
претходне године. На најугроженијим локалитетима на којима је претходне године
било и преко 200 легала по стаблу, оштећење лисне масе креће се до 1%. Таква
ситуација је и у ГЈ Клековица (одељења 24 до 27). Оваквом стању је допринело више
фактора: примена механичких мера борбе, ретроградација, неповољни временски
услови током априла и маја, као и повећано присуство патогена, паразитоида и
предатора губара. На јајним леглима губара су често присутни предатори из фамилије
Тrombiculidae.
9.ШГ Јужни Кучај, Деспотовац
На подручју овог газдинства током ове године оштећења од губара су знатно мања него
претходне године.
На целој површини у приватним шумама где је под нападом било укупно 32.607 ha
(12.912 ha врло јак и 7.365 ha јак), нема оштећења лисне масе или су она веома мала
(2%).
Иста ситуација је и у шумама којима газдује ШГ Јужни Кучај, Деспотовац. Укупна
површина под нападом је била 1.371 ha. Под врло јаким нападом је било 508 ha а под
јаким 525 ha.
Оваквом стању је допринело више фактора: примена механичких мера борбе,
ретроградација, неповољни временски услови током априла и маја, као и повећано
присуство патогена, паразитоида и предатора губара.
10. Шумско газдинство Ниш
У ШУ Алексинац, ГЈ Мали Јастребац II, од. 99а, прошле године регистрован је јак
напад губара (150 легала по хектару). Приликом прегледа (24. априла 2014. године)
констатовано је присуство гусеница губара које су у фази пиљења (у огледалу) и делом
у другом ступњу развоја, а такође и јајних паразита и штурих легала. Оштећења лисне
масе нису била значајнија (до 10%).
58
ШУ Алексинац, ГЈ Мали
Јастребац II, од. 99а
Гусенице губара у огледалу
и оштећена лисна маса
храста
У ШУ Ниш – Бела Паланка, ГЈ Каменички Вис II, од. 7б, у састојини букве и граба,
прошле године регистрован је слаб напад губара и и извршено чишћење легала.
Преглед овог локалитета урађен је 25. априла 2014. и том приликом није утврђено
присуство гусеница губара. Констатована је слаба дефолијација (од 5-10%) и присуство
мањег броја гусеница мразоваца и савијача који су највероватније и проузроковали ова
оштећења лисне масе.
У ШУ Ниш – Бела Паланка, ГЈ Каменички Вис II, од. 2б, у састојини букве, граба и
храста, прошле године регистрован је слаб напад губара и и извршено чишћење легала.
Преглед овог локалитета урађен је 25. априла 2014. и том приликом није утврђено
присуство гусеница губара. Констатована је слаба дефолијација (до 10%) и присуство
мањег броја гусеница великог мразовца, па се може претпоставити да су оштећења на
лисној маси последица дејства ових штеточина, а не губара.
У ШУ Сокобања, ГЈ Буковик - Мратиња, од. 120, у буковој састојини, претходне
године регистрован врло јак напад губара и вршено чишћење легала. Приликом
прегледа (08. маја 2014.) констатован велики број легала по стаблу која су лоцирана и
врло високо у крунама. Регистровани паразити јајних легала. Гусенице губара углавном
у фази пиљења и првом ступњу, мањим делом у другом ступњу и јако малим делом у
трећем ступњу развића. Дефолијација лисне масе већ у појединим деловима састојине
врло приметна и у целини прелази 20%, тако да се на овом подручју у наступајућем
периоду могло очекивати драстично оштећење лисне масе и вероватно голобрст.
ШУ Сокобања, ГЈ Буковик - Мратиња,
од. 120
Велики број легала по стаблу и гусенице
губара у огледалу
Оштећена лисна маса
Екипа у саставу Др Мирослава Марковић (Институт за шумарство Београд), Тања
Радовановић, дипл.инж, самостални референт за гајење и заштиту (ШГ Ниш), Војкан
Младеновић, ревирни инжењер (ШУ Алексинац), Љубиша Живадиновић, дипл.инж.,
републички шумарски инспектор, 25.06.2014. извршила је другу теренску контролу
стања популација губара и том приликом констатовала следеће:
1.ШУ Алексинац – ГЈ Мали Јастребац II, од. 97: У претходном периоду нису
предузимане мере сузбијања. У тренутку прегледа констатована само једна жива,
паразитирана, гусеница губара. Присутан предатор Dendroxena quadripunctata на лишћу
букве. Oштећеност лисне масе до 5%.
59
Друга запажања: Оштећења лисне масе букве су последица дејства више штеточина –
примећено присуство сурлаша.
2.ШУ Алексинац – ГЈ Мали Јастребац II, од. 98: У претходном периоду нису
предузимане мере сузбијања. У тренутку прегледа констатоване само две живе
гусеница губара. Присутан предатор Dendroxena quadripunctata на лишћу букве.
Oштећеност лисне масе до 5%.
Друга запажања: Оштећења лисне масе букве су последица дејства више штеточина –
примећено присуство сурлаша.
3.ШУ Алексинац – ГЈ Мали Јастребац II, од. 99: У претходном периоду нису
предузимане мере сузбијања. У тренутку прегледа није констатовано присуство ни
живих, ни мртвих, гусеница губара. Присутни предатори јаја губара. Oштећења лисне
масе нема.
Друга запажања: Констатовано присуство јако паразитираних легала, што значи да су
се гусенице губара испилиле у минималном броју.
4.ШУ Алексинац – ГЈ Мали ЈАстребац II, од. 100: У претходном периоду нису
предузимане мере сузбијања. У тренутку прегледа није констатовано присуство ни
живих, ни мртвих, гусеница губара. Присутни предатори јаја губара. Oштећења лисне
масе нема.
Друга запажања: Констатовано присуство јако паразитираних легала, што значи да су
се гусенице губара испилиле у минималном броју.
5.ШУ Алексинац – ГЈ Мали Јастребац II, од. 101: У претходном периоду нису
предузимане мере сузбијања. У тренутку прегледа констатовано присуство само
угинулих гусеница губара у другом и четвртом ступњу. Присутни предатори јаја
губара. Угинуле гусенице висе са наличја листова. Oштећења лисне масе до 5%.
Друга запажања: Оштећења лисне масе су последица дејства више штеточина –
мразовци, савијачи, храстов четник. констатовано присуство оштећених јајних легала,
највероватније од предатора, тако да се може претпоставити да је до пиљења дошло у
веома ниском проценту.
ОПШТА ЗАПАЖАЊА: На површинама на којима је извршен преглед, на територији
којом газдује ШУ Алексинац, у јесен 2013. године констатован је јак напад губара који
је зносио 150-200 легала по хектару. Обзиром да на овим површинама није било
никаквог сузбијања ове штеточине, дефолијације лисне масе су минималне, а
популације губара практично нема (само појединачне гусенице), може се
претпоставити да је садашње стање последица дејства природних непријатеља губара
(паразитоида и предатора) који су уништили популацију губара највећим делом још у
стадијуму јајета, дакле пре пиљења.
Екипа у саставу Др Мирослава Марковић (Институт за шумарство Београд), Слободан
Стефановић, дипл.инж, шеф ШУ Сокобања, Јовица Николић, реон. шумар (ШУ
Сокобања), Љубиша Живадиновић, дипл.инж., републички шумарски инспектор,
26.06.2014. извршила је другу теренску контролу стања популација губара и том
приликом констатовала следеће:
1.ШУ Сокобања – ГЈ Ртањ, од. 5: У претходном периоду нису предузимане мере
сузбијања. У тренутку прегледа констатовано присуство живих гусеница губара, али је
неупоредиво већи број угинулих у петом и шестом ступњу (80%), али има и оних које
су у трећем стадијуму или у фази хризалидације (20%). Nа млађим живим гусеницама
присутни кокони ендопаразита Apanteles solitarius. Такође, уочена је и појачана
активност предатора Dendroxena quadripunctata и Calosoma sycophanta на деблима
букве. Угинуле гусенице у највећем броју на доњим деловима дебала букве висе главом
60
на доле (симптоми Entomophaga maimaiga), а мањи део виси са листова и грана
закачене задњим ногама. Oштећења лисне масе oko 20%.
Друга запажања: Непосредно након пиљења гусеница (по изјави надлежних лица са
терена) био је мраз и снег неколико дана, што је утицало на смањење преживљавања
гусеница. Констатовано и присуство само делимично испиљених легала. Гусенице које
су у моменту контроле биле живе ће у незнатном броју хризалидирати, јер су веома
успорене и јако лошег здравственог стања, тако да се готово са сигурношћу може рећи
да ће током јула и августа на овој површини бити изузетно мали број легала.
2.ШУ Сокобања – ГЈ Ртањ, од. 6: У претходном периоду нису предузимане мере
сузбијања. У тренутку прегледа констатовано присуство живих гусеница губара, али је
неупоредиво већи број угинулих у петом и шестом ступњу (90%), али има и оних које
су у трећем стадијуму или у фази хризалидације (10%). Nа млађим живим гусеницама
присутни кокони ендопаразита Apanteles solitarius. Такође, уочена је и појачана
активност предатора Dendroxena quadripunctata и Calosoma sycophanta на деблима
букве. Угинуле гусенице у највећем броју на доњим деловима дебала букве висе главом
на доле (симптоми Entomophaga maimaiga), a мањи део виси са листова и грана
закачене задњим ногама. Oштећења лисне масе oko 20%.
Друга запажања: Непосредно након пиљења гусеница (по изјави надлежних лица са
терена) био је мраз и снег неколико дана, што је утицало на смањење преживљавања
гусеница. Констатовано и присуство само делимично испиљених легала. Гусенице које
су у моменту контроле биле живе ће у незнатном броју хризалидирати, јер су веома
успорене и јако лошег здравственог стања, тако да се готово са сигурношћу може рећи
да ће током јула и августа на овој површини бити изузетно мали број легала.
3.ШУ Сокобања – ГЈ Буковик-Мратиња, од. 113: У претходном периоду нису
предузимане мере сузбијања. У тренутку прегледа констатовано присуство живих
гусеница губара, али је неупоредиво већи број угинулих у петом и шестом ступњу. На
млађим живим гусеницама присутни кокони ендопаразита Apanteles solitarius. Такође,
уочена је и појачана активност предатора Dendroxena quadripunctata и Calosoma
sycophanta на деблима букве. Угинуле гусенице у највећем броју на доњим деловима
дебала букве висе главом на доле (симптоми Entomophaga maimaiga), a мањи део виси
са листова и грана закачене задњим ногама. Oштећења лисне масе oko 10%.
Друга запажања: Непосредно након пиљења гусеница (по изјави надлежних лица са
терена) био је мраз и снег неколико дана, што је утицало на смањење преживљавања
гусеница. Констатовано и присуство само делимично испиљених легала. Гусенице које
су у моменту контроле биле живе ће у незнатном броју хризалидирати, јер су веома
успорене и јако лошег здравственог стања, тако да се готово са сигурношћу може рећи
да ће током јула и августа на овој површини бити изузетно мали број легала.
4.ШУ Сокобања – ГЈ Буковик-Мратиња, од. 120: У претходном периоду нису
предузимане мере сузбијања. У тренутку прегледа констатовано присуство живих
гусеница губара, али је неупоредиво већи број угинулих у петом и шестом ступњу. На
млађим живим гусеницама присутни кокони ендопаразита Apanteles solitarius. Такође,
уочена је и појачана активност предатора Dendroxena quadripunctata и Calosoma
sycophanta на деблима букве. Угинуле гусенице у највећем броју на доњим деловима
дебала букве висе главом на доле (симптоми Entomophaga maimaiga), a мањи део виси
са листова и грана закачене задњим ногама. Oштећења лисне масе oд 15-20%.
Друга запажања: Непосредно након пиљења гусеница (по изјави надлежних лица са
терена) био је мраз и снег неколико дана, што је утицало на смањење преживљавања
гусеница. Констатовано и присуство само делимично испиљених легала. Гусенице које
су у моменту контроле биле живе ће у незнатном броју хризалидирати, јер су веома
61
успорене и јако лошег здравственог стања, тако да се готово са сигурношћу може рећи
да ће током јула и августа на овој површини бити изузетно мали број легала.
5.ШУ Сокобања – ГЈ Буковик-Мратиња, од. 121: У претходном периоду нису
предузимане мере сузбијања. У тренутку прегледа констатовано присуство живих
гусеница губара, али је неупоредиво већи број угинулих у петом и шестом ступњу
(90%), али има и оних које су у трећем стадијуму или у фази хризалидације (10%). На
млађим живим гусеницама присутни кокони ендопаразита Apanteles solitarius. Такође,
уочена је и појачана активност предатора Dendroxena quadripunctata и Calosoma
sycophanta на деблима букве. Угинуле гусенице у највећем броју на доњим деловима
дебала букве висе главом на доле (симптоми Entomophaga maimaiga), a мањи део виси
са листова и грана закачене задњим ногама. Oштећења лисне масе oko 20%.
Друга запажања: Непосредно након пиљења гусеница (по изјави надлежних лица са
терена) био је мраз и снег неколико дана, што је утицало на смањење преживљавања
гусеница. Констатовано и присуство само делимично испиљених легала. Гусенице које
су у моменту контроле биле живе ће у незнатном броју хризалидирати, јер су веома
успорене и јако лошег здравственог стања, тако да се готово са сигурношћу може рећи
да ће током јула и августа на овој површини бити изузетно мали број легала. Оштећење
лисне масе није само последица дејства губара – констатовано присуство и других
штеточина листа - Geometridae, Malacosoma neustria, итд.
Велики број угинулих гусеница са симптомима обољевања од
Entomophaga maimaiga
Dendroxena quadripunctata
изгриза гусеницу губара
ОПШТА ЗАПАЖАЊА: На површинама на којима је извршен преглед, на територији
којом газдује ШУ Сокобања, у јесен 2013. године констатован је јак и врло јак напад
губара. На овим површинама је и поред механичког уклањања легала и јаког мраза до
кога је дошло непосредно после пиљења, дошло до формирања велике популације
губара која је у тренутку прегледа била највећим делом у петом стадијуму развића.
Међутим, дефолијације лисне масе не прелазе 20% јер је дошло до појаве јако великог
броја паразитоида, предатора и патогена, који су сукцесивно делујући довели до готово
потпуног уништења присутне популације губара.
11. ШГ Шума Лесковац
У подручју ШУ Вучје, КО Мирошевце, дефолијација је у тренутку прегледа (29.
априла 2014.) била приметна и износила преко 35%, а губар је био тек у првом и другом
ступњу развића. Због тога се у наступајућем периоду на овом подручју очекивало
драстично повећање оштећења лисне масе, односно голобрст.
62
ШУ Вучје, КО Мирошевце
Гусенице губара у L1 и L2 ступњу развића
У КО Калуђерце и ГЈ Кукавица I, оделењу 6, м. зв. Црцавац, дана 29. априла 2014.
извршен је преглед и сакупљање гусеница губара за лабораторијску анализу. Овај
локалитет се налази у буковој састојини, на надморској висини од око 1000 метара и
претходне године је констатован врло јак напад губара и вршено чишћење легала.
Приликом прегледа констатоване дефолијације лисне масе од око 15%, губар се
налазио у фази пиљења (регистроване гусенице у огледалу) и у првом ступњу развића,
тако да се на овом локалитету очекивало јако оштећење лисне масе у наступајућем
периоду.
У ШУ Лебане, ГЈ Радевачка чесма, од. 49а, у буковој састојини на 560 метара
наднорске висине, прошле године је констатован врло јак напад губара. Приликом
прегледа (30. априла 2014.) уочено је значајније оштећење лисне масе преко 20%, а
гусенице губара су тек у почетним фазама развоја – на огледалу и делимично активне.
Обзиром да би се на овом подручју могао очекивати голобрст, почетком маја 2014.
биолошким препаратом Foray 48b (утробни инсектицид на бази бактерије Bacillus
thuringiensis) је вршено авиосузбијање губара.
Шумско газдинство Шума Лесковац је 13. јуна 2014. доставило Извештај у коме се
наводи да су спроведене механичке мере уништавања губаревих легала на површини
од 4127,82 хa државних шума, док је у шумама сопственика вршено чишћење губара на
површини од 800,00 ха.
Интензитет напада (ha)
Р.
Бр.
Шумска
управа
Вучје
1
Лебане
Шуме
Слаб
306
16
1582
1260
1260
Сопств.
1407
797
1198
3402
1407
450
Свега
2667
1103
1214
4984
2667
1710
1137,42
19,39
882,7
2039,51
1137,42
1137,42
630
120
1250
2000
630
50
1767,42
139,39
2132,7
4039,51
1767,42
1187,42
1144,6
529,69
155,77
1830,06
1674
1674
290
666
956
956
300
1434,6
1195,69
2786,06
2630
1974
Држ.
Држ.
Сопств.
Свега
3
4
Медвеђа
Очишћена
површина
1260
Свега
Предејане
Јак
Површина
предвиђена
за чишћење
(слаб и
средњи
напад)
Држ.
Сопств.
2
Средњи
Врло
јак
Свега
нападнута
површина
(ha)
Држ.
155,77
5356
5356
63
Интензитет напада (ha)
Р.
Бр.
Шумска
управа
Власотинце
Шуме
Слаб
Средњи
Јак
Врло
јак
Свега
нападнута
површина
(ha)
Сопств.
1050
1050
Свега
6406
6406
Држ.
Површина
предвиђена
за чишћење
(слаб и
средњи
напад)
Очишћена
површина
56,4
56,4
56,4
56,4
56,4
56,4
Сопств.
Свега
5
Држ.
Шумско
газдинство
Сопств.
Свега
56,4
56,4
2983,51
481,16
6254,7
10863,97
4127,82
4127,82
290
2703
3498
7408
2993
800
1434,6
5686,51
917
1398,1
6
9752,7
18271,97
7120,82
4927,82
1144,6
О почетку, току и завршетку акције уништавања губаревих легала обавештен је
републички шумарски инспектор, који је присуствовао спаљивању губаревих легала, и
на основу пријављене површине и количини сакупљених јајних легала сачињавао
записникe.
У циљу реализације Програма авиосузбијања губара у ЈП Србијашуме, извршено је
авиотретирање на површини од 900,00 ха у ГЈ Радевачка Чесма, где је регистрован
врло јак напад.
Екипа у саставу Др Мирослава Марковић (Институт за шумарство Београд), Биљана
Миленковић, дипл.инж., реф. за гајење и заштиту (ШГ Лесковац), Милош Антић, реон.
шумар (ШУ Вучје), 19.06.2014. извршила је другу теренску контролу стања популација
губара и том приликом констатовала следеће:
6. ШУ Вучје - КО Мирошевце: приватна шума храста. У претходном периоду нису
предузимане мере сузбијања. У тренутку прегледа констатовано присуство живих и
угинулих гусеница и лутки губара. Велики број живих гусеница брсти високо у
крунама. Присутан велики број живих гусеница (L3 – 5%, L4 – 10%, L5 – 40%, L6 –
30%, лутке – 20%). Највећи број гусеница је у петом ступњу развића. Угинуле гусенице
углавном у петом ступњу развоја, висе главом на доле, осушене и залепљене за дебла
(узрок угинућа – Entomophaga maimaiga). Oштећеност лисне масе: 35%.
Dруга запажања: ова површина је и претходни дужи низ година стално била под врло
јаким нападом губара, невезано за временске прилике, присуство природних
непријатеља и године градације.
2. ШУ Вучје - КО Црцавац: приватна шума букве. У претходном периоду нису
предузимане мере сузбијања. У тренутку прегледа констатовано присуство живих
гусеница губара (L3 – 25%, L4 – 40%, L5 – 30%, L6 – 5%). Највећи број гусеница је у
четвртом ступњу развића. Није констатовано присуство паразитоида и предатора.
Оштећеност лисне масе је до 20%
Друга запажања: обзиром да је већа надморска висина, губар касни са развићем у
односу на остале површине обухваћене овим прегледом.
3. ШУ Вучје - ГЈ Кукавица I, од. 6: У претходном периоду нису предузимане мере
сузбијања. У тренутку прегледа констатовано присуство живих гусеница губара (L3 –
25%, L4 – 40%, L5 – 30%, L6 – 5%). Највећи број гусеница је у четвртом ступњу
развића. Није констатовано присуство паразитоида и предатора. Оштећеност лисне
масе је до 20%
64
Друга запажања: обзиром да је већа надморска висина, губар касни са развићем у
односу на остале површине обухваћене овим прегледом.
4. ШУ Вучје - ГЈ Веља Глава - Копиљак, од. 27: У претходном периоду нису
предузимане мере сузбијања. У тренутку прегледа констатовано присуство само
угинулих гусеница губара. Највећи број угинулих гусеница је у тренутку угинућа био у
четвртом ступњу развића. Угинуле гусенице висе главом на доле, осушене и залепљене
за дебла (узрок угинућа – Entomophaga maimaiga). Оштећеност лисне масе је до 5%.
Друга запажања: не треба очекивати повећање тренутне оштећености лисне масе,
пошто је дејством природних непријатеља, бројност губара сведена на нормалне
вредности.
Екипа у саставу Др Мирослава Марковић (Институт за шумарство Београд), Биљана
Миленковић, дипл.инж., реф. за гајење и заштиту (ШГ Лесковац), Властимир
Стојановић, дипл.инж. (републички шумарски инспектор), Вујица Томић, реон. шумар
(ШУ Лебане), 20.06.2014. извршила је другу теренску контролу стања популација
губара и том приликом констатовала следеће:
1.ШУ Лебане – ГЈ Радевачка Чесма, од. 49/а: У претходном периоду нису предузимане
мере сузбијања. У тренутку прегледа констатовано присуство живих и угинулих
гусеница губара. Присутан мањи број живих гусеница ((L3 – 5%, L4 – 10%, L5 – 80%,
L6 – 5%). Највећи број гусеница је у петом ступњу развића. Угинуле гусенице углавном
у четвртом и петом ступњу развоја, висе главом на доле, осушене и залепљене за дебла
(узрок угинућа – Entomophaga maimaiga). Присутни предатори губара (констатован
већи број имага Calosoma sycophanta). Поред легала запажена активност предаторских
гриња из фам. Trombiculidae. Оштећеност лисне масе је до 10%.
Друга запажања: не треба очекивати повећање тренутне оштећености лисне масе,
пошто је дејством природних непријатеља, бројност губара сведена на нормалне
вредности.
2.ШУ Лебане – ГЈ Радевачка Чесма, од. 12/а: Обављено авиосузбијање гусеница губара.
У тренутку прегледа констатовано присуство живих и угинулих гусеница губара.
Присутан врло мали број живих гусеница L3 и L5 (на целој површини пронађене свега
две живе гусенице). На гусеници трећег ступња присутан кокон ендопаразитоида
Apanteles solitarius. На наличју лишћа констатоване угинуле гусенице у другом ступњу
развића. Оштећеност лисне масе је до 5%.
Екипа у саставу Др Мирослава Марковић (Институт за шумарство Београд), Биљана
Миленковић, дипл.инж., реф. за гајење и заштиту (ШГ Лесковац), Властимир
Стојановић, дипл.инж. (републички шумарски инспектор), Стево Подунавац, ревирни
инжењер (ШУ Медвеђа), 20.06.2014. извршила је другу теренску контролу стања
популација губара и том приликом констатовала следеће:
1.ШУ Медвеђа – ГЈ Горња Јабланица, од. 18/а: Није констатовано присуство гусеница
губара. Оштећеност лисне масе 5-10%.
Друга запажања: Дефолијација лишћа није последица брста губара.
2.ШУ Медвеђа – ГЈ Горња Јабланица, од. 27/б: Није констатовано присуство гусеница
губара. Оштећеност лисне масе 5%.
Друга запажања: Дефолијација лишћа није последица брста губара.
3.ШУ Медвеђа – ГЈ Зајчевац – Ајкобила - Шајићи, од. 67/ц: Није констатовано
присуство гусеница губара. Оштећеност лисне масе 2%.
Друга запажања: Присутна испиљена легла, али је непосредно после пиљења (по
речима надлежних лица са терена) био веома јак мраз који је највероватније уништио
65
испиљене гусенице. Такође, узрок угинућа може да буде и конидијална активност
ентомопатогене гљиве Entomophaga maimaiga. У суседним земљама она је у исто време
проузроковала јак каламитет на целим нападнутим површинама.
4.ШУ Медвеђа – ГЈ Зајчевац – Ајкобила - Шајићи, од. 63/а: Није констатовано
присуство гусеница губара. Оштећеност лисне масе 2%.
Друга запажања: Присутна испиљена легла, али је непосредно после пиљења (по
речима надлежних лица са терена) био веома јак мраз који је највероватније уништио
испиљене гусенице. Такође, узрок угинућа може да буде и конидијална активност
ентомопатогене гљиве Entomophaga maimaiga. У суседним земљама она је у исто време
проузроковала јак каламитет на целим нападнутим површинама.
Општа запажања: Све наведене површине обухваћене прегледомна подручју којим
газдује ШГ Шума Лесковац, на основу бројног стања јајних легала по хектару у јесен
2013. године, имале су врло јак напад губара. На површинама обухваћеним
авиотретирањем (ГЈ Радевачка Чесма) готово потпуно је уништена популација губара
неколико дана после третирања (дакле највећим делом у другом стадијуму развића),
тако да није дошло до већег оштећења лисне масе, а на површинама које нису
обухваћене авиотретирањем и на којима нису вршене никакве мере сузбијања, дошло је
до појаве повећаног броја паразитоида, предатора и патогена, тако да је популација
губара и на овим површинма сведена на минимум. На овим површинама гусенице
губара су највећим делом дошле до четвртог ступња, што значи да су ипак начиниле
извесну слабију штету на лисној маси. На једном делу нетретираних површина
временске прилике неповољне по развој штеточина (јак мраз у време пиљења гусеница)
потпуно су уништиле популацију губара још у првом ступњу, тако да штете на лисној
маси уопште нису забележене (на подручју шу медвеђа). Такође, узрок угинућа може да
буде и конидијална активност ентомопатогене гљиве entomophaga maimaiga. У
суседним земљама она је у исто време проузроковала јак каламитет на целим
нападнутим површинама. Једино је на нетретираној површини у ко мирошевце
забележен недовољан број природних непријатеља губара, што је проузроковало развој
великог броја гусеница губара до последњих стадијума развића и значајније оштећење
лисне масе. С обзиром на велики број већ учаурених гусеница, недовољан број
паразитоида, предатора и патогена, као и на то да је популација губара на овој
површини сваке године повећана, може се очекивати велики број положених легала
током јула месеца ове године, односно врло јак напад у наредној години.
12. ШГ Пирот
На подручју којим газдује ШГ Пирот, приликом прегледа храстових састојина (06. и 07.
маја 2014.) у газдинским јединицама Нишава и Видлич, као и КО Церова и Темска,
нису констатоване значајније дефолијације (2-5%), а гусенице губара су присутне у
практично безначајном броју, у првом и другом ступњу развића. То практично значи да
ово подручје није угрожено од стране губара, па не треба очекивати повећање
дефолијација ни у наступајућем периоду, поготово што су на овом подручју прегледане
шуме готово једине храстове састојине.
Екипа у саставу Др Мирослава Марковић (Институт за шумарство Београд), Миљан
Крстић, дипл.инж. (ШГ Пирот) и Анђел Аранђеловић, дипл.инж., републички
шумарски инспектор, 27.06.2014. извршила је другу теренску контролу стања
популација губара и том приликом констатовала следеће:
1.С. П. ЦРКВА - КО Темска: У претходном периоду није вршено сузбијање губара. У
тренутку прегледа није констатовано присуство гусеница губара. Оштећења лисне масе
2-5%. Присутан предатор Calosoma sycophanta у мањем броју.
66
Друга запажања: Оштећења лисне масе последица дејства више штеточина – рани
храстови дефолијатори, жутотрба - Euproctis chrysorrhoea. Гусенице губара биле
присутне у минималном броју након пиљења, али је њихова популација сада практично
потпуно уништена дејством предатора, паразитоида и ентомопатогена. Такође, може се
претпоставити да је узрок угинућа и конидијална активност ентомопатогене гљиве
Entomophaga maimaiga. У суседним земљама она је у исто време проузроковала јак
каламитет на целим нападнутим површинама.
2.С. П. ЦРКВА - КО Церова: У претходном периоду није вршено сузбијање губара. У
тренутку прегледа није констатовано присуство гусеница губара. Оштећења лисне масе
5%.
Друга запажања: Оштећења лисне масе последица дејства више штеточина – рани
храстови дефолијатори. Гусенице губара биле присутне у минималном броју након
пиљења, али је њихова популација сада практично потпуно уништена дејством
предатора, паразитоида и ентомопатогена. Такође, може се претпоставити да је узрок
угинућа и конидијална активност ентомопатогене гљиве Entomophaga maimaiga. У
суседним земљама она је у исто време проузроковала јак каламитет на целим
нападнутим површинама.
3.ШУ Пирот - ГЈ Видлич, од. 27: У претходном периоду није вршено сузбијање губара.
У тренутку прегледа није констатовано присуство гусеница губара. Оштећења лисне
масе 0-2%.
4.ШУ Пирот - ГЈ Нишава, од. 19: У претходном периоду није вршено сузбијање губара.
У тренутку прегледа није констатовано присуство гусеница губара. Оштећења лисне
масе 0-2%.
ОПШТА ЗАПАЖАЊА: На прегледаном подручју којим газдује ШГ Пирот није дошло
до градације губара.
13. ШГ Крагујевац
На подручју којим газдује ШГ Крагујевац, приликом прегледа храстових и букових
састојина (13. маја 2014.) у газдинским јединицама Рогот и Бешњаја констатовано је да
су гусенице губара у великом распону ступњева развића. У ГЈ Рогот, оделењу 8а,
констатован велики број гусеница губара у распону од другог до петог ступња (највећи
број гусеница у трећем развојном ступњу, а најмањи у петом). Иначе, на овом
локалитету су оштећења лисне масе приметна, али су проузрокована и другим
шеточинама – рани храстови дефолијатори и буваћ.
У ГЈ Бешњаја преглед извршен у оделењу 21/а где је констатован врло јак напад губара,
а рађено је и механичко уништавање легала и авиотретирање биопрепаратом утробног
дејства, дана 08. маја у 16.00 часова (дакле прегледана је површина пети дан од
авиотретирања). Приликом прегледа констатовано присуство живих гусеница у првом и
другом ступњу развића, а дефолијација лисне масе је око 5% (живе гусенице сакупљене
за лабораторијску анализу у Институту за шумарство).
Преглед је такође извршен и у оделењу 15/а исте газдинске јединице у којој је такође
констатован врло јак напад губара, рађено је авиотретирање истог дана (08. маја) али
није рађено механичко чишћење легала.
67
ГЈ Бешњаја (од. 15/а)
Испиљена легла губара
Приликом прегледа такође констатовано присуство живих гусеница у првом и другом
ступњу развића које иду у круне, а дефолијација лисне масе је приближно иста - око 5%
(живе гусенице сакупљене за лабораторијску анализу). Поред гусеница губара, на овом
локалитету констатовано и присуство гусеница великог мразовца и појава лисних ваши.
Као и на претходно описаном локалитету, сакупљене живе гусенице губара, два дана
после узорковања су, због неодговарајућег чувања, угинуле.
Екипа у саставу Др Мирослава Марковић (Институт за шумарство Београд), Стеван
Томић, дипл. инж., републички шумарски инспектор, Миливоје Михаиловић, ревирни
инж., Иван Мијајиловић, шумарски техничар (ШУ Горњи Милановац) 23.06.2014.
извршила је другу теренску контролу стања популација губара и том приликом
констатовала следеће:
1.ШУ Горњи Милановац – ГЈ Вујан - Рожањ, од. 50/а: У претходном периоду вршено
механичко уклањање јајних легала. У тренутку прегледа није констатовано присуство
гусеница губара. Оштећеност лисне масе је до 2%.
Друга запажања: Присутна испиљена легла, али је непосредно после пиљења (по
речима надлежних лица са терена) био веома јак мраз који је највероватније уништио
испиљене гусенице. Такође, узрок угинућа може да буде и конидијална активност
ентомопатогене гљиве Entomophaga maimaiga. У суседним земљама она је у исто време
проузроковала јак каламитет на целим нападнутим површинама.
2. ШУ Горњи Милановац – ГЈ Вујан - Рожањ, од. 66: У претходном периоду није
вршено сузбијање губара. У тренутку прегледа није констатовано присуство гусеница
губара. Оштећеност лисне масе је до 2%.
Друга запажања: Присутна испиљена легла, али је непосредно после пиљења (по
речима надлежних лица са терена) био веома јак мраз који је највероватније уништио
испиљене гусенице. Такође, узрок угинућа може да буде и конидијална активност
ентомопатогене гљиве Entomophaga maimaiga. У суседним земљама она је у исто време
проузроковала јак каламитет на целим нападнутим површинама.
3.ШУ Горњи Милановац – КО Брусница, приватна шума храста: У претходном периоду
није вршено сузбијање губара. У тренутку прегледа није констатовано присуство
гусеница губара. Нема оштећења лисне.
Друга запажања: Присутна испиљена легла. Узрок угинућа може да буде и конидијална
активност ентомопатогене гљиве Entomophaga maimaiga. У суседним земљама она је у
исто време проузроковала јак каламитет на целим нападнутим површинама.
4.ШУ Горњи Милановац – ГЈ Рајац - Островица, од. 45: У претходном периоду
обављено механичко уклањање јајних легала губара. У тренутку прегледа није
констатовано присуство гусеница губара. Оштећеност лисне масе је до 3%.
68
Друга запажања: Обзиром да је на прегледаној површини у јесен 2013. године утврђен
врло јак напад губара, да је приликом контролног прегледа у јуну 2014. констатовано
присуство већег броја потпуно испиљених легала на стаблима букве, да су оштећења
лисне масе незнатна, а да није утврђено присуство гусеница губара, може се
претпоставити да је узрок угинућа конидијална активност ентомопатогене гљиве
Entomophaga maimaiga. У суседним земљама она је у исто време проузроковала јак
каламитет на целим нападнутим површинама.
5.ШУ Горњи Милановац – ГЈ Рајац - Островица, од. 46: У претходном периоду није
вршено сузбијање губара. У тренутку прегледа није констатовано присуство гусеница
губара. Оштећеност лисне масе је до 3%.
Друга запажања: Обзиром да је на прегледаној површини у јесен 2013. године утврђен
врло јак напад губара, да је приликом контролног прегледа у јуну 2014. констатовано
присуство већег броја потпуно испиљених легала на стаблима букве, да су оштећења
лисне масе незнатна, а да није утврђено присуство гусеница губара, може се
претпоставити да је узрок угинућа конидијална активност ентомопатогене гљиве
Entomophaga maimaiga. У суседним земљама она је у исто време проузроковала јак
каламитет на целим нападнутим површинама.
6. ШУ Горњи Милановац – КО Горњи Бранетићи: У претходном периоду није вршено
сузбијање губара. У тренутку прегледа није констатовано присуство гусеница губара.
Нема оштећења лисне.
Друга запажања: Обзиром да је на прегледаној површини у јесен 2013. године утврђен
врло јак напад губара, да је приликом контролног прегледа у јуну 2014. констатовано
присуство већег броја потпуно испиљених легала на стаблима букве, да су оштећења
лисне масе незнатна, а да није утврђено присуство гусеница губара, може се
претпоставити да је узрок угинућа конидијална активност ентомопатогене гљиве
Entomophaga maimaiga. У суседним земљама она је у исто време проузроковала јак
каламитет на целим нападнутим површинама.
Екипа у саставу Др Мирослава Марковић (Институт за шумарство Београд), Славица
Радојичић – Антић, дипл.инж., референт за гајење и заштиту, Јадранка Милетић,
ревирни инжењер (ШГ Крагујевац) (НАПОМЕНА: О контроли стања популације
губара обавештени надлежни инспектори и регионални шеф инспекцијске службе, али
из оправданих разлога није било могуће извршити контролу у присуству инспектора),
24.06.2014. извршила је другу теренску контролу стања популација губара и том
приликом констатовала следеће:
1.ШУ Крагујевац – ГЈ Рогот, од. 8: У претходном периоду није вршено сузбијање
губара. У тренутку прегледа присутне само угинуле гусенице губара, углавном у
трећем и четвртом ступњу развића, али има мртвих гусеница и у шестом ступњу и у
стадијуму пронимфи. Угинуле гусенице углавном у четвртом и петом ступњу развоја,
висе главом на доле, осушене и залепљене за дебла (узрок угинућа – Entomophaga
maimaiga). Оштећеност лисне масе је до 20%.
Друга запажања: Оштећеност лисне масе није само последица брста гусеница губара,
пошто је на овом локалитету било забележено присуство и знатног броја раних
храстових дефолијатора.
2.ШУ Крагујевац – ГЈ Бешњаја, од. 8/а: У претходном периоду вршено механичко
уклањање јајних легала губара. У тренутку прегледа присутне само угинуле гусенице
губара, углавном у другом и трећем ступњу развића. Угинуле гусенице углавном у
четвртом и петом ступњу развоја, висе главом на доле, осушене и залепљене за дебла
69
(узрок угинућа – Entomophaga maimaiga). Присутни кокони ендопаразита. Оштећеност
лисне масе је до 5%.
3.ШУ Крагујевац – ГЈ Бешњаја, од. 21/а: У претходном периоду обављено механичко
сузбијање губара у стадијуму јајета. У тренутку прегледа присутне само угинуле
гусенице губара, углавном у другом ступњу развића. Угинуле гусенице углавном у
другом ступњу развоја, висе са наличја листова (узрок угинућа – Entomophaga
maimaiga). Оштећеност лисне масе је до 2%.
Друга запажања: Механичко чишћење легала врло квалитетно урађено, остало само по
неко испиљено на неприступачним деловима стабала букве. Оштећеност лисне масе
није искључиво последица дејства гусеница губара, пошто је на овом локалитету било
забележено присуство и других штеточина листа.
4.ШУ Крагујевац – ГЈ Бешњаја, од. 15/а: У пролеће текуће године обављено
авиосузбијање губара у стадијуму ларве. У тренутку прегледа присутне само угинуле
гусенице губара, углавном у другом ступњу развића. Угинуле гусенице углавном у
другом ступњу развоја, висе са наличја листова (узрок угинућа – авиосузбијање или
Entomophaga maimaiga). Оштећеност лисне масе је до 2%.
Друга запажања: Оштећеност лисне масе није искључиво последица дејства гусеница
губара, пошто је на овом локалитету било забележено присуство и других штеточина
листа.
ОПШТА ЗАПАЖАЊА: На читавој територији којом газдује ШГ Крагујевац приликом
контроле стања популације губара, није утврђено присуство живих гусеница ове
штеточине. На уништење популације губара на свим прегледаним локалитетима на
којима је констатован средњи, јак и врло јак напад у јесен 2013. године, деловало је
више чинилаца: неповољне временске прилике које су наступиле непосредно после
пиљења гусеница (екстремно ниске температуре), паразитоиди гусеница, механичко
уклањање легала и ависузбијање. Ако се рецимо упореде 3 локалитета у ГЈ Бешњаја
који се налазе у непосредној близини и на којима је био констатован средњи и врло јак
напад, а на којима су вршене различите мере сузбијања (од. 8/а - само механичко
чишћење, од. 21/а - и механичко чишћење и авиосузбијање, од. 15/а – само
авиосузбијање), резултати контроле су врло слични. Ни на једном локалитету нису
констатоване живе гусенице, а разлика између локалитета на којима је вршено
авиосузбијање и локалитета на коме су само механички уклањана легла је у томе што
су на локалитету на коме није било авиосузбијања (од. 8/а) гусенице достигле нешто
виши степен развоја (трећи ступањ), констатовани су ендопаразитоиди гусеница, а
дефолијација лисне масе је 5% у односу на 2% колика је на локалитетима на којима је
рађено само авиосузбијање (од. 15/а) и механичко чишћење и авиосузбијање (од. 21/а).
То практично значи да су на овом подручју поред авиосузбијања и механичког
чишћења и природни непријатељи губара имали јаког утицаја на уништење популације
губара.
ЈП БОРЈАК ВРЊАЧКА БАЊА
У подручју ЈП Борјак Врњачка Бања, у јерсен 2013. године гуположио јајна легла на
укупној површини од 1.300,53 ха (810,53 ха државних и 490,00 ха приватних шума). У
пролеће 2014. године, оштећење лисне масе настало услед исхране ларви дефолијатора,
првенствено губара, је далеко мање у односу на претходну годимну.
Екипа у саставу Др Мара Табаковић-Тошић и Мр Саша Еремија (Институт за
шумарство Београд) и дипл.инж. Милан Куч (ЈП Борјак), 11.06.2014. извршила је другу
теренску контролу стања популација губара у буковим састојинама ГЈ Грачац (32, 42,
70
68,35,76) и ГЈ Гоч - Станишинци (4, 49), где је у јсен 2013. године интродукована
Entomophaga maimaiga и констатовала да у свим наведеним оделењима је сузбијен
губар. У току прегледа нађене су само 2 гусенице другог ступња, а лисна маса је без
оштећења.
ЈП НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП
Број узорка
Газ. Јед./
одељење/К.О.
Листови
Број
Губар
Број на 1000
листова
1
Црни врх/ 19/20
1268
21
16.56
2
Пут за Мироч,
локалитет десно после
искључења са
магистрале
368
56
152.17
3
Капетан Мишин брег
1586
166
105.87
Из приложене табеле видимо да је повећана бројност гусеница губара, нарочито на два
последња локалитета а у међувремену је извршено авиотретирање на подручју НП
Ђердап, као и у суседним састојинама којима газдује ЈП Србијашуме.
Екипа у саставу Др Мара Табаковић-Тошић (Институт за шумарство Београд) и
дипл.инж. Есад Зорнић (ЈП НП Ђердап), 11.06.2014. извршила је другу теренску
контролу стања популација губара у ревирима Доњи Милановац и Добра и том
приликом констатовала следеће:
1.Ревир Доњи Милановац - ГЈ Црни врх, од. 13: Висока шума букве. У овом одељењу у
јесен 2013. године није вршено узорковање јајних легала за лабораторијску анализу.
Интензитет
напада губара у јесен 2013. био јак – 150 легала/ха. Легла мала,
потковичаста и у њима је било просечно 320 јаја, од којих је 215 (67,2%) виталних, 102
(32,0%) паразитираних и 3 (0,8%) неоплођених. На терену, у јесен 2013. године уочена
појачана активност јајних паразитоида Anastatus disparis и Oencyrtus kuwanae. У
разговору са ревирним инжењером, дошли смо до информација да су прве гусенице
примећене 24.3.2014. Током овог прегледа констатовано је да нема оштећења лишћа,
није нађена ни једна жива или мртва гусеница губара, а у прошлогодишњим леглима је
доста неиспиљених јаја.
2.Ревир Доњи Милановац - ГЈ Црни врх, од. 14: Висока шума букве. У овом одељењу у
јесен 2013. године није вршено узорковање јајних легала за лабораторијску анализу.
Интензитет напада губара у јесен 2013. био јак – 150 легала/ха. Легла мала,
потковичаста. На терену, у јесен 2013. године уочена појачана активност јајних
паразитоида Anastatus disparis и Oencyrtus kuwanae. У разговору са ревирним
инжењером, дошли смо до информација да су прве гусенице примећене 24.3.2014.
Током овог прегледа констатовано је да нема оштећења лишћа, није нађена ни једна
жива или мртва гусеница губара, а у прошлогодишњим леглима је доста неиспиљених
јаја.
3.Ревир Доњи Милановац - ГЈ Црни врх, од. 15: Изданачка шума храста. У овом
одељењу у јесен 2013. године није вршено узорковање јајних легала за лабораторијску
анализу. У јесен 2013. није примећено полагање јајних легала. Током овог прегледа
71
констатовано је да нема оштећења лишћа, није нађена ни једна жива или мртва
гусеница губара.
4.Ревир Доњи Милановац - ГЈ Бољетинска река, од. 30: Висока шума букве. У овом
одељењу у јесен 2013. године није вршено узорковање јајних легала за лабораторијску
анализу. Интензитет напада губара у јесен 2013. био врло јак – 3000 легала/ха. Легла
мала, потковичаста. На терену, у јесен 2013. године уочена појачана активност јајних
паразитоида Anastatus disparis и Oencyrtus kuwanae. У разговору са ревирним
инжењером, дошли смо до информација да су прве гусенице примећене 24.3.2014. У
мају 2014. ово и суседна оделења су ушла у програм авиосузбијања ларви губара.
Током овог прегледа констатовано је да нема оштећења лишћа, није нађена ни једна
жива или мртва гусеница губара, а у прошлогодишњим леглима је доста неиспиљених
јаја.
5.Ревир Добра- ГЈ Лева река, од. 42 и 43: Висока шума букве. У овом одељењу у јесен
2013. године није вршено узорковање јајних легала за лабораторијску анализу.
Интензитет напада губара у јесен 2013. био врло јак – 7000 легала/ха. Легла мала,
потковичаста. На терену, у јесен 2013. године уочена појачана активност јајних
паразитоида Anastatus disparis и Oencyrtus kuwanae. У разговору са ревирним
инжењером, дошли смо до информација да су прве гусенице примећене 24.3.2014. У
мају 2014. ово и суседна оделења су ушла у програм авиосузбијања ларви губара.
Током овог прегледа констатовано је да нема оштећења лишћа, није нађена ни једна
жива или мртва гусеница губара, а у прошлогодишњим леглима је доста неиспиљених
јаја.
6.Ревир Добра- ГЈ Кожица, од. 84: Висока шума букве. Легла разних облика и величина,
а у њима је било просечно 558 јаја, од којих је 420 (75,2%) виталних, 134 (24,1%)
паразитираних и 4 (0,7%) неоплођених. Интензитет напада губара у јесен 2013. био
врло јак – 1700 легала/ха. Легла мала, потковичаста. На терену, у јесен 2013. године
уочена појачана активност јајних паразитоида Anastatus disparis и Oencyrtus kuwanae. У
разговору са ревирним инжењером, дошли смо до информација да су прве гусенице
примећене 24.3.2014. У мају 2014. ово и суседна оделења су ушла у програм
авиосузбијања ларви губара. Током овог прегледа констатовано је да нема оштећења
лишћа, није нађена ни једна жива или мртва гусеница губара, а у прошлогодишњим
леглима је доста неиспиљених јаја.
АНАЛИЗА ВИТАЛНОСТ ПОПУЛАЦИЈА ГУБАРА
У централној Србији до данас је утврђено укупно 88 врстa природних непријатеља
губара, и то 23 предатора, 49 паразита, 10 врста које се понашају као сапрофаги и
паразити, те 6 патогена. У наведеном броју најзаступљенији су инсекти који
паразитирају ларвени стадијум губара (41 врста). По броју заступљених врста, највише
је припадника редова Hymenoptera (12 врста из фамилије Ichneumonidae и 11из
фамилије Braconidae) и Diptera (12 врста из фамилије Tachinidae и 8 из фамилије
Sarcophagidae). Од предатора губара, најзаступљенија је фамилија Carabidae из реда
Coleoptera.
Поред две врсте из реда Hymenoptera, фамилија Eupelmidae (Anastatus japonicus) и
Encyrtidae (Oencyrtus kuwanae), редукцију броја јаја у леглима у природним условима у
пролеће и јесен 2013. године. године, у значајној мери, извршиле су и предаторске
врсте из реда Coleoptera – Dermestes erichsoni Ganglb., Megatoma pici Kal. (фамилија
Dermastidae) и Julius floralis Ol. (фамилија Cantharidae), као и паук Alletrombium
fulginosum. Ларвене ступњеве на већини локалитета у Србији паразитирале су, али у
мањем обиму (највише до 5%), врсте из фамилија Braconidae (Apanteles sp., Cotesia
72
melanoscelus Ratzeburg, Glyptapanteles liparidis Bouché), Tachinidae [Blepharipa pratensis
(Meigen)], а лутке (дo 50% на неким локалитетима – нпр. У подручју ГЈ Источна
Борања, Доњег Милановца, Вучја) из фамилија Tachinidae, Ichneumonidae [Theronia
atalantae (Poda), Lymantrichneumon disparis (Poda)] и Chalcididae [Brachimeria
intermedia (Nees)].Такође, уочена је значајно појачана активност, како ларви, тако и
адулта, предаторских врста из реда Coleoptera - фамилије Carabidae (Calosoma
sycophanta, Carabus coriaceus L., C. cancellatus L., C. cavernosus Frivaldsky, C. intricatus
L., C. scabriusculus bulgarus Lapouge ...). У појединим подручјима, Lymantria dispar
nucleopolyhedrosis вирус и ентомопатогена гљива Entomophaga maimaiga, имали су
доминантну улогу у смањењу бројности губара у стадијуму ларве.
Анализом легала у лабораторији могу се добити параметри значајни за процену
виталности популација. 2013. године је у лабораторији Института за шумарство
обрађено 5.315 јајних легала губара узоркованих са 521 локалитета централне Србије.
Најважнији показатељ виталности је просечан број оплођених виталних јаја у леглу за
сваки локалитет где је узорак био довољно велики да се могао статистички обрадити.
Резултати ове анализе су детаљно наведени у претходним поглављима.
Остали параметри, као што су процентуални однос оплођених, неоплођених, виталних
и паразитираних јаја у леглу, проценат раног и укупног пиљења и др., су такође
значајни за сигурнију прогнозу. Подаци о паразитираности ларви и лутки, као и подаци
о стању предатора губара на појединим локалитетима морају се такође укључити у ова
разматрања.
Просечна паразитираност јаја у јајним леглима за анализиране локалитете кретала се до
47,92% (ЈП НП Ђердап, Реон Добра, ГЈ Златица, одељење 105. Највећа просечна
паразитираност јаја у јајним леглима губара са укупне територије појединих
организационих јединица је у шумама ЈП НП Ђердап и износи 19,81%, а најмања у ЈП
Србијашуме - ШГ Борања Лозница (8,33%). Просечна паразитираност свих
достављених легала из централне Србије је 14,81%. Детаљни подаци о овоме су дати у
табелама за свако од анализираних подручја централне Србије. Када је реч о врстама
јаних паразита, 33% је Anastatus disparis, а 67% Oencyrtus kuwanae. Средње вредности
паразитираности не треба схватити као коначне јер се ту ради о лабораторијским
условима држања где је онемогућено деловање низа паразита и предатора којима су
легла изложена у природи.
У пролеће 2013. године при теренском испитивању стања популација губара и раних
храстових дефолијатора у лишћарским шумама централне Србије, са 43 сталне огледне
(контролне) површине узети су узорци гусеница губара (1-3 ступња) ради њиховог
лабораторијског узгоја, праћења виталност и паразитираности. Такође, на основу броја
и пола добијених лутки, биће одређен и сексуални индекс. Како је овај посао у току,
још увек се у лабораторији налазе живе гусенице, резултати ове анализе биће наведени
у следећем извештају.
ОПШТИ ПРЕЛИМИНАРНИ ЗАКЉУПЧАК О СТАЊУ ПОПУЛАЦИЈА ГУБАРА
У ШУМАМА ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ
Имајући у виду све претходно наведено, може се прелиминарно прогнозирати да ће
губар у наредној години на већини површина централне Србије бити у
ретроградационој фази или латенци.
73
12. задатак из усвојеног Оперативног плана: Организација редовног годишњег
састанка са корисницима шума (представници оперативних центара) и
ресорним министарством - Управом за шуме.
У извештајном периоду, уз сву добру вољу и ангажованост Института за шумарство
Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управе за шуме, није
реализован редовни годишњи састанак јер корисници шума нису могли да усагласе
термин његовог одржавања.
13. задатак из усвојеног Оперативног плана: Теренска и лабораторијска
истраживања бројности аришевог мољца – Coleophora laricella Hubner.
У културама ариша у подручју РЕИК Колубара извршена је редовна контрола
бројности аришевог мољца – Coleophora laricella Hubner., будући да се ова врста већ
више од петнаест година налази у фази пренамножења - градације. Сузбијање које је
извршено на њеном почетку, није дало задовољавајуће резултате, а што је последица
низа фактора - од одабира инсектицида, његове апликације па на даље. Прелиминарни
резултати указују на опадање бројности, а испитивања у наредном периоду ће показати
које су последице овог дугогодишњег пренамножења. Такође, аришев мољац је
констатован у целом подручју централне Србије, али његова бројност се креће у
границама када се не предузимају никакве мере сузбијања.
ЈП БОРЈАК ВРЊАЧКА БАЊА
У ГЈ Грачац у oдељењима 6 и 7 на четинама европског ариша констатовано је
присуство аришевог мољца - Coleophora laricella.
ШГ СЕВЕРНИ КУЧАЈ КУЧЕВО
У ГЈ Мајдан-Кучајна, од 69а, у вештачки подигнутој састојини ариша, старости 45
година, површине 17.94 ха. утврђен је умерен до јак напад Сoleophora laricella hb.
ШУ Кучево, ГЈ Мајдан-Кучајна, од 69а
вештачки подигнута састојина ариша
Сoleophora laricella - оштећења
14. задатак из усвојеног Оперативног плана: Утврђивање интензитета напада
патогених гљива Mycosphaerella pini, Sphaeropsis sapinea и Lophodermium
pinastri и израда програма сузбијања (по потреби).
У подручјима шумских газдинстава Шумска газдинства Врање, Топлица Куршумлија и
Расина Крушевац, ова три опасна патогена нису забележена у периоду који се овде
обрађује. У ШГ Топлица, ШУ Блаце, одељењу 72д, примећени су симптоми у виду
прстенасте пегавости и хлорозе, па је посумњано да се ради о Dothistroma pini, међутим
након лабораторијских анализа нисмо могли да потврдимо присуство овог патогена већ
само врсте Cyclaneusma spp.
74
15. задатак из усвојеног Оперативног плана: Препоруке за превентивно
третирање семеништа у расадницима од изазивача болести семена и
полегања поника (Fusarium sp., Rhizoctonia solani, Pythium deboryanum,
Phytophtora omnivora, Botrytis cinerea и др.)
Оперативним планом рада сваке године предвиђено је периодично достављање
саопштења у којима се препоручује предузимање мера заштите у шумским
расадницима. На састанку одржаном 28. 3. 2006. године, свим референтима за
заштиту дато је Саопштење бр. 1 : "Препоруке за примену мера заштите од
биотичких изазивача штета у шумским расадницима", које треба примењивати и у
2014.
16. задатак из усвојеног Оперативног плана: Контрола бројности обичне и риђе
борове зоље (Diprion pini и Neodiorion sertifer) у културама широм централне
Србије.
Прелиминарни резултати прегледа култура указују да у подручјима шумских
газдинстава Београд, Расина Крушевац, Столови Краљево, Крагујевац, Тимочке шуме
Бољевац, Јужни Кучај Деспотовац, Ниш, Врање, Топлица Куршумлија, није дошло до
повећања бројности ове две економски штетне врсте, а очекује се да ће се овакво стање
задржати и у наредном периоду.
17. задатак из усвојеног Оперативног плана: Контрола популационих нивоа и
ширења буквине штитасте ваши (Cryptococcus fagisuga) у изданачким и
високим шумама букве (посебно у региону источне Србије).
ЈП ЗА ГАЗДОВАЊЕ ШУМАМА – СРБИЈАШУМЕ
1.ШГ Топлица Куршумлија
1.1. Обиласком састојина букве и других лићара у подручју ШГ Топлица Куршумлија,
ШУ Куршумлија, у ГЈ Пролом, одељење 45, регистрован је јак напад узрочника болести
коре букве, а ово је уједно и нови налаз у овој газдинској јединици, чиме је проширен
познати ареал распрострањења ове опасне болести букових стабала у Србији. На
регистрованим стаблима су забележени симптоми у виду некроза и рак рана на кори, уз
цурење тамног ескудата, старе рак ране и лезије које се простиру до врха крошњи, као и
старе рак ране колонизоване трулежницом Fomes fomentarius.
75
ГЈ Пролом, одељење 45 - рак ране са цурењем тамног ексудата и старе рак ране
Карпофоре гљиве Fomes fomentarius, некроза и активна трулеж испод коре
нападнутих стабала
Болест коре букве на различитим позицијама на стаблима у ГЈ Јаворац, одељење 72 а
76
1.2. Прегледом састојине букве у ГЈ Јаворац, одељење 72 а, забележена је појава
болести коре букве и рак ране, које су се јављале на свим позицијама на стаблу, од
приданка па до врхова крошњи.
ЈП НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП
Прегледом састојина букве у НП Ђердап, ГЈ Црни врх, одељења 19 и 20 није утврђено
присуство буквине штитасте ваши као ни процес болести коре букве. Међутим, на
великом броју прегледаних стабала су забележене вештичине метле на букви, као и рак
ране узроковане са Neonectria ditissima.
Вештичине метле и рак ране на стаблима букве у ГЈ Црни врх, одељење 19
ПРОГНОЗА И ЗАКЉУЧАК:
У литератури је до недавно владало мишљење да болест коре букве настаје дејством
два главна фактора и то инсекта буквиног штиташа Cryptococcus fagisuga и гљиве
Neonectria coccinea, преТходно познате као Nectria coccinea. Међутим, према
истраживањима Караџић-а (2012) и Караџић и сар. (2012), инсект буквин штиташ није
неопходан услов за настанак и развој болести коре букве у Србији. Наиме, према овим
ауторима забележене су ситуације масовне појаве колонија буквиног штиташа на
стаблима букве а да није долазило до инфекције и појаве болести коре букве, као и
ситуације где су забележене јаке инфекције и рак ране настале дејством гљиве
Neonectria coccinea а да истовремено инсект буквин штиташ није био присутан. Из
овога је извучен закључак да су и неки други фактори саставни део механизма
инфекције болести коре букве и да било које механичко оштећење, озледа или нагла
изложеност букових стабала јакој сунчевој светлости доводе до инфекције гљивом
Neonectria coccinea, што је и доказано у изведеним тестовима патогености (Караџић,
необјављени подаци). У случају прегледане састојине букве у ГЈ Пролом, одељење 45,
нису забележене колоније буквиног штиташа, а кора инфицираних стабала је била
изложена сунчевој светлости и већина регистрованих нападнутих стабала се налазила у
близини шумског пута (слична ситуација је забележена у ШУ Блаце, што ће бити
описано касније) или у деловима шуме са јако разбијеним склопом. Закључак је да је
претераним разбијањем склопа нагло доведена велика количина светлости до осетљиве
коре букових стабала, чиме је изазван благи процес упале коре. Озлеђена места су
постала одличан улаз за споре гљиве Neonectria coccinea која је инфицирала камбијум и
кору букових стабала. На местима напада Neonectria coccinea, као и на старијим рак
ранама дошло је до колонизације гљивама трулежницама и то са гљивом Fomes
fomentarius, која је уједно једна од првих трулежница које се јављају у сукцесији гљива
након напада болести коре букве (Караџић и сар. 2012).
У газдинској јединици Јаворац је већ забележена појава болести коре букве и то у
одељењу 50, што је детаљно описано у извештајима за прошлу календарску годину.
Одељење 45 је ново одељење у коме је забележена појава болести коре букве у
газдинској јединици Јворац и највероватније је дошло до ширења ове болести што
77
захтева додатну пажњу и праћење ове болести, као и предузимање свих расположивих
узгојних мера ради спречавања ширења на суседна стабла и састојине. Занимљиво је да
се болест у већини случајева јавила на стаблима поред пута, као и у састојини у ГЈ
Пролом.
Препоручене мере:
У састојинама букве где је забележен процес болести коре букве потребно је предузети
све расположиве узгојне мере ради спречавања ширења патогених организама и
штеточина и умањења штета. Водити рачуна да се претерано не разбије склоп
приликом проредних сеча и изградње путева у буковим шумама због каснијих
инфекција болести коре букве. Такође, у буковим састојинама је потребно формирање и
одржавање шумског плашта ради спречавања упале коре, која води инфекцијама и
настанку болести коре букве.
18. задатак из усвојеног Оперативног плана: Припрема и обављање првог
обавезног здравственог прегледа објеката за производњу шумског семена и
садног материјала у подручју Србије.
У току обављања првог обавезног здравственог прегледа објеката за производњу
шумског семена и садног материјала у подручју централне Србије, где год се појавила
сумља на присуство штетног биотичког агенса, вршено је узорковање, а сви узорци су
у лабораторијама Института прошли кроз детаљну анализу. Такође, након обраде
резултата, расадничарима су препоручене адекватне мере. Овај посао је, на основу
Закона о заштити биља, у надлежности ИДПС.
19. задатак из усвојеног Оперативног плана: Здравствени прегледи шумских
објеката по позиву Сектора за шумарство и ловство – Службе за заштиту
шума, шумских газдинстава и других корисника шума.
ЈП ЗА ГАЗДОВАЊЕ ШУМАМА - СРБИЈАШУМЕ
1.ШГ Пирот
Приликом контролног обиласка локалитета од стране представника Института за
шумарство (Др Мирослава Марковић) и ШГ Пирот (Вељко Бунчић, дипл. инж,
самостални референт за гајење и заштиту и ревирни инжењер Миљан Костић), у КО
Темска, дана 06. маја 2014. године, констатовано је присуство легла жутотрбе Euproctis
chrysorrhoea.
КО Темска
Легло жутотрбе Euproctis chrysorrhoea
у приватној храстовој шуми
78
Обзиром да је жутотрба веома опасна штеточина, у наступајућем периоду на овај
локалитет се обраћа посебна пажња и врше чешћи и детаљнији прегледи у смислу
праћења њеног присуства и евентуалног ширења, што се донекле односи и на друге
околне локалитете на овом подручју. На основу тога, уколико се укаже потреба биће
урађен програм сузбијања ове штеточине.
Дана 27. јуна др Мирослава Марковић из Института за шумарство и ревирни инжењер
Миљан Костић из шумског газдинства Пирот, извршили су контролни обилазак овог
локалитета и том приликом је констатовано да није дошло до ширења ове штеточине,
само једна грана на стаблу на којој је сада већ старо напуштено легло жутотрбе, има
приметна оштећења лисне масе.
2.ШГ Топлица Куршумлија
Током вршења планираних послова у оквиру ИДПС, у подручју Шумског газдинства
Топлица Куршумлија, заједно са самосталним референтом за гајење и заштиту шума
дипл. инж. Стојаном Бијелићем, шефом ШУ Блаце дипл. инж. Ружицом Симић, као и
ревирним инжењерима и лугарима, извршен је преглед и сакупљани су узорци из
четинарских и лишћарских састојина на подручју ШУ Куршумлија и ШУ Блаце.
На основу података прикупљених током обиласка терена и лабораторијских анализа
сакупљених узорака, констатовано је следеће стање:
1. Шумска управа КУРШУМЛИЈА
1.1. ГЈ Пролом, одељење 10, вештачки подигнута састојина смрче. Обиласком састојине
утврђено је да је дошло до појаве сушења рубних стабала, док је у унутрашњости
састојине забележена појава сушења само појединачних стабала.
Сушење рубних стабала у ГЈ Пролом, одељење 10
Детаљнијим прегледом стабала уочено је јако цурење смоле у делу приданка, које се
ширило до око 1,5 метара висине, а испод коре је била јасно уочљива зона прелаза
живог у оболело дрвно ткиво.
79
Цурење смоле на нижим партијама младих стабала смрче у ГЈ Пролом, одељење 10
Изглед нападнутог и убијеног ткива дрвета смрче након уклањања коре са оболелих стабала
Узрочник пропадања ових стабала смрче су врсте из рода Armillaria које су
колонизовале физиолошки ослабела стабла. Типичан симптом напада Armillaria врста
су цурење смоле на кори стабала у приданачком делу и појава ризоморфи ове гљиве
испод коре нападнутих стабала, одакле се лако може изоловати овај опасан паразит.
Такође, из зоне прелаза живог у убијено ткиво дрвета ова гљива се може лако
изоловати на хранљивим подлогама.
Занимљиво је то да анализом коре сувих и насушених стабала у овој састојини
поткорњаци нису забележени у великој мери и њихови ходници су констатовани само
на једном стаблу и томе је можда допринела феромонска клопка постављена у близини
ове састојине.Ово не значи да до њихове појаве неће доћи и треба предузети све
расположиве узгојне мере како не би дошло до њиховог пренамножења.
80
Ходнци поткорњака испод коре сувог стабла и феромонска клопка у близини ивице састојине
Прогноза и закључак:
Суша која је задесила нашу земљу у протеклих пар година, а нарочито 2011. и 2012.
године је у многоме утицала на физиолошку кондицију стабала и њихову отпорност на
инсекатске штеточине и патогене организме. Због високе температуре ваздуха и
исушивања тла, као и због топлотних удара којима су била изложена нарочито рубна
стабла у овој састојини, дошло је до наглог пада њихове физиолошке отпорности и ова
стабла су колонизована патогенима из рода Armillaria, који су примарни узрочници
пропадања стабала у овој састојини. Намножење поткорњака за сада није забележено,
али је потребно предузети све мере да не дође до повећања њихове бројности.
1.2. ГЈ Пролом, одељење 38, вештачки подигнута састојина смрче. Обиласком састојине
је констатовано сушење појединачних стабала смрче или стабала у мањим групама. На
сувим стаблима су забележене типичне ризоморфе и лепезаста мицелија што је ван
сваке сумње сигуран знак присуства Armillaria врста и ови организми су узрочници
пропадања ових стабала.
81
Ризоморфе и лепезаста мицелија Armillaria врста на стаблима смрче
у ГЈ Пролом, одељење 38
Такође, на сувим стаблима и на опалој кори су забележене изгризлине осмозубог
смрчиног поткорњака Ips typographus.
Изгризлине поткорњака на сувом дубећем стаблу смрче
На рубним стаблима букве у овој и суседној састојини забележена је појава болести
коре букве на појединачним стаблима, као и буквиног минера.
Прогноза и закључак:
Главни узрочник пропадања стабала смрче у овој састојини су патогени организми из
рода Armillaria који су примарни узрочници пропадања стабала у овој састојини. До
колонизације стабала овим опасним патогеним организмима је дошло услед сушних
лета и физиолошког слабљења стабала смрче. Узимајућу у обзир да је забележено
присуство поткорњака (Ips typographus), потребно је предузети све мере да не дође до
повећања њихове бројности.
1.3.ГЈ Пролом, одељење 40, вештачки подигнута састојина смрче у којој је забележено
сушење рубних и појединачних стабала у састојини. Прегледом састојине на стаблима
је уочено присуство Armillaria врста и поткорњака.
Такође, у прегледаној састојини је забележен известан број изваљених стабала и
отпадног материјала насталог услед ломова сувих стабала и овај материјал представља
одличан супстрат за развој поткорњака.
82
Цурење смоле на стаблу као знак присуства Armillaria и изгризине од
поткорњака и сурлаша испод опале коре
1.4. ГЈ Пролом, одељење 78д, мешовита састојина лишћара. Прегледом састојине нису
забележене штете од паразитних гљива и штетних инсеката. На подмлатку брекиње је
забележена појава антрахнозе и пламењаче избојака и листова, као и некрозе и рак ране
на стаблима дивље руже, узроковане са врстама из рода Coniothyrium spp.
Пламењача на подмлатку брекиње и некрозе на стабљици дивље руже
1.5. ГЈ Пролом, одељење 79, састојина букве и племенитих лишћара. Обиласком
састојине нису забележене штете од патогених организама и штетних инсеката, а на
појединачним стаблима граба и букве је забележена појава вештичиних метли и гука.
Вештичине метле и гуке на грабу
83
1.6. ГЈ Радан, одељење 34д, вештачки подигнута састојина смрче. Прегледом састојине
забележен је велики број сувих стабала. У састојини је извршена сеча сувих стабала и у
току је извлачење материјала из шуме.
Материјал у шуми након извршених сеча
Анализом пањева посечених стабала констатовано је присуство Armillaria врста, а на
кори сувих стабала констатоване су изгризлине и ходници осмозубог смрчиног
поткорњака (Ips typographus) и шестозубог смрчиног поткорњака (Pityogenes
chalcographus).
Рак ране и ризоморфе Armillaria врста на пању посечених стабала и ходници
поткорњака на опалој кори сувих стабала смрче у ГЈ Радан, одељење 34д
Такође, на деблима испод коре посечених стабала забележена су млада имага
осмозубог смрчиног поткорњака при допунском ждрању, као и излетни отвори
осмозубог и шестозубог смрчиног поткорњака.
Имага и излетни отвори Ips typographus и излетни отвори од
Pityogenes chalcographus
84
ПРОГНОЗА И ЗАКЉУЧАК:
Узрочник пропадања стабала у овој састојини су Armillaria врсте које су колонизовале
услед суше физиолошки ослабела стабала. Нападнута стабла су изгубила сваку
отпорност на патогене организме и шумске штеточине и убрзо су била нападнута
поткорњацима и то шестозубим и осмозубим смрчиним поткорњаком, чија су имага и
изгризлине регистровани приликом прегледа ове састојине. Спроведена сеча при којој
су излучена сва убијена и нападнута стабла је правилно извршена и потребно је
успоставити шумски ред, преконтролисати ловна стабла и сав заостао материјал извући
из шуме, окорати и кору контролисано спалити.
2. Шумска управа Блаце
2.1. ГЈ Јаворац, одељење 72 б, вештачки подигнута састојина смрче на станишту храста,
старости 25-30 година. Прегледом састојине је утврђено да је велики број стабала
захваћен сушењем и то или појединачна стабла или у већим или мањим групама у
карактеристичном облику круга. У приданку стабала су забележене ризоморфе, а на
кори и деблима са опалом кором старије изгризлине од поткорњака, док имага од
поткорњака нису забележена испод коре дебала.
Сушење стабала смрче и изгризлине од поткорњака на деблу у ГЈ Јаворац, одељење 72б
Овоме су сигурно допринела постављена ловна стабла, као и феромонска клопка која је
постављена у близини ове састојине у којој смо уочили велики број ухваћених имага
поткорњака.
Ловна стабла у одељења 72б и ухваћена имага поткорњака
85
ПРОГНОЗА И ЗАКЉУЧАК:
Узимајући у обзир карактеристично сушење на кругове, као и присутне ризоморфе
узрочник пропадања стабала у овој састојини су Armillaria врсте. Састојина је
подигнута на станишту храста и инокулум ових организама је највероватније био
присутан од момента подизања састојине. Сушна лета и високе температуре су
допринеле смањењу отпорности и лакој колонизацији стабала овим патогенима, а у
задњој фази су ослабела и убијена стабла населили поткорњаци. Због довољне
количине погодног супстрата дошло је до њиховог намножења, када су почели да
причињавају веће штете. У међувремену су предузете адекватне мере за контролу
њихове бројности у виду постављања феромонских клопки и ловних стабала и ове мере
су већ дале повољне резултате. Потребно је наставити са праћењем бројности ових
штеточина, а сав погодан супстрат у виду сувих стабала, отпада и другог материјала,
треба изнети из шуме и успоставити шумски ред.
2.2. ГЈ Јаворац, одељење 72д, вештачки подигнута састојина црног бора. Прегледом
састојине нису уочена значајнија оштећења и састојина је доброг здравственог стања.
На старијим четинама су уочена плодоносна тела-апотеције гљиве Cyclaneusma minus.
Ови организми су секундарни колонизатори старијих четина и нису узроковали неке
веће штете на стаблима црног бора у овој састојини.
Апотеције гљиве Cyclaneusma minus
2.3. ГЈ Јаворац, одељење 72ј, састојина сладуна, цера и китњака. Прегледом састојине је
утврђено да је састојина доброг здравственог стања и нису забележени процеси
сушења, осим појединачних, заосталих стабала у доњем спрату. Међутим, на више
стабала сладуна је забележена храстова имела (Loranthus europeus), позната
полупаразитна цветница, која исцрпљивањем може довести о сушења стабала.
Жбунови имеле на стаблима сладуна у ГЈ Јаворац, одељење 72ј
3.ШГ Расина Крушевац
Из разговора са референтом за гајење и заштиту шума договорена је посета овом
газдинству у наредном периоду, а неке веће штете и сушења нису забележени за сада.
Газдинство је уредно и на време достављало сва документа и узорке.
86
4.ШГ Врање
Током вршења планираних послова у оквиру ИДП Службе на подручју Шумског
газдинства Врање, у присуству самосталног референта за гајење и заштиту шума мр
Александра Марковића и републичког шумарског инспектора Виктора Филиповског,
као и ревирних инжењера и лугара, извршен је преглед и сакупљани су узорци из
четинарских и лишћарских састојина на подручју ШУ Сурдулица у ГЈ Санаторијум, ГЈ
Варденик и ГЈ Боровик.
На основу података прикупљених током обиласка терена и лабораторијских анализа
сакупљених узорака, констатовано је следеће стање:
1. ГЈ Варденик, одељење 33а, вештачки подигнута састојина белог бора, старости 42
године. Прегледом састојине је забележен велики број превршених и поломљених
стабала, у највећој мери насталих услед лома, чиме је склоп састојине јако разбијен.
Разбијен склоп и „рупе“ у склопу састојине белог бора са поломљеним стаблима
Од преосталих дубећих стабала је забележен велики број сувих и стабала нападнутих са
поткорњацима Ips acuminatus и Ips sexdentatus. Такође, отвори поткорњака су
забележени и на заосталој лежавини.
Ходници поткорњака на дубећим стаблима белог бора у одељењу 33а
87
Отвори поткорњака на лежавини белог бора
ПРОГНОЗА И ЗАКЉУЧАК:
У приданку убијених стабала је забележена мицелија од Armillaria врста и ови
органимзи су примарни узрочници пропадања стабала у овој састојини. Стабилност
посматране састојине је додатно нарушена многобројним ломовима стабала, чиме су
поломљена и оштећена стабла нагло физиолошки ослабела и постала подложна нападу
паразита и поткорњака. Такође, још веће штете је изазавало и разбијање склопа чиме је
исушивање тла у овом случају потпомогнуто а самим тим и физиолошко слабљење
стабала. Поткорњаци који су колонизовали најслабији материјал (лежавину, сува и
поломљена стабла), прешли су из секундарних у примарне штеточине и убрзали
сушење великог броја стабала па је у циљу контроле њихове бројности неопходно
предузети одређене мере. Запажено је да је у шуми заостала велика количина отпадног
материјала у виду овршака, крупнијих и ситнијих грана и дебала што представља
одличну подлогу за насељавање и развој поткорњака и самим тим за њихово
пренамножење и изазивање штета.
2. ГЈ Санаторијум, одељење 3а, вештачки подигнута састојина белог бора, старости 90
година. У овој састојини је такође забележен известан број превршених стабала
насталих услед снеголома. У приданку неколико прегледаних стабала је забележена
бела лепезаста мицелија, што недвосмислено указује не присуство Armillaria врста.
Ризоморфе Armillaria врста на приданку и отвори поткорњака на лежавини
стабала белог бора у ГЈ Санаторијум, одељење 3а.
На лежавини свеже посеченог материјала је уочен велики број отвора поткорњака, а
анализом свеже коре констатовани су ларвени ходници, ларве и имаго поткорњака Ips
acuminatus и Ips sexdentatus.
88
Ларвени ходници и ларве поткорњака
Ларвени ходници и имага поткорњака
Прогноза и закључак:
У посматраној састојини је уочена извесна количина заосталог материјала после сече.
Материјал је још увек свеж, узимајући у обзир да је проредна сеча вршена прошле
године, а део сече у пролеће ове године и овакав материјал представља одличан
суспстрат за развој поткорњака што је уосталом на терену и забележено. На дубећим
стаблима нису забележени отвори поткорњака, као ни сува стабла која су
највероватније излучена проредама. На неколико стабала су забележене ризоморфе
Armillaria врста. Преостала стабла је потребно одржати у физиолошкој кондицији у
виду спречавања даљег разбијања склопа и елиминисању поткорњака.
3. ГЈ Санаторијум, одељење 4а, вештачки подигнута састојина црног бора, старости 50
година. Наведена састојина је била захваћена пожаром пре неколико година на шта нам
указују нагорела стабла у састојини. У састојини је забележено сушење, као и извале
великог броја стабала.
Изваљена стабла црног бора у ГЈ Санаторијум, одељење 4а
89
У приданку дубећих сувих и насушених стабала, као и на корену изваљених стабала
забележене су разгранате ризоморфе Armillaria врста и ови организми су примарни
узрочници пропадања стабала у овој састојини.
Бројне ризоморфе на корену изваљених стабала црног бора у одељењу 4 а
Такође, на корену изваљених стабала констатоване су карпофоре гљиве из рода
Amylostereum и то највероватније гљиве A. areolatum, која је такође паразит на стаблима
црног бора.
Карпофоре гљиве Amylostereum spp. на корену изваљених стабала црног бора
Поред забележених паразитних гљива, на изваљеним и дубећим стаблима су
забележени и отвори поткорњака, као и ларве других штетних организама.
90
Ларве и убушни отвори других штетних организама забележени на
стаблима црног бора у ГЈ Санаторијум, одељење 4а
ПРОГНОЗА И ЗАКЉУЧАК:
Пожар који је задесио ову састојину је у многоме допринео да састојина изгуби на
својој природној стабилности и постане подложна нападу штетних инсеката и гљива.
Физиолошки ослабела стабла је поред пожара задесила и суша и она су убрзо постала
неотпорна на напад врста из рода Armillaria, чије је присуство забележено током
обиласка ове састојине. Прегледом кореновог система, установљено је да је
адсорптивни комплекс скоро потпуно уништен а да је крупније корење јако захваћено
трулежи и прожето многобројним ризоморфама Armillaria врста, одакле се овај патоген
може лако изоловати на хранљивим подлогама. Такође, констатовано је да је поред
Armillaria врста корење изваљених стабала било колонизовано још једном гљивом из
рода Amylostereum, која је ова стабла колонизовала или као паразит слабости или као
сапрофит и забележена је заједно са Armillaria врстама. Поткорњаци и друге штеточине
су забележени само на осушеним стаблима са којих се лако одваљује кора, док на
виталним стаблима за сада нису забележене штете од ових штеточина. Узимајући у
обзир велики број изваљених стабала који представљају одличан супстрат за развој
поткорњака и других секундарних штеточина, треба што пре предузети све мере како
би се онемогућило повећање бројности секундарних штеточина и тиме састојина
одржала у физиолошкој кондицији. Обиласком састојине је утврђено да је правилно
извршена дознака и да су сва сува, оштећена и изваљена стабла планирана за уклањање
из састојине.
5.ШГ Шума Лесковац
У оделењу 128, ШУ Вучје, ГЈ Кукавица I, сушење стабала смрче датира од пре десетак
година и у међувремену је сеча осушених стабала више пута вршена. Сушење црног
бора на овом локалитету није примећено.
ШУ Вучје
ГЈ Кукавица I
од. 128
Сушење
стабала смрче
под дејством
Heterobasidion
annosum и
поткорњака
91
У циљу спречавања даљег ширења заразе и штеточина, приликом прегледа (29. априла
2014.) препоручена чиста сеча у једном делу састојине, а у другом (мање нападнутом
делу) стаблимично уклањање осушених смрчевих стабала.
ЈП НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП
Током вршења планираних послова у оквиру ИДП Службе на подручју Националног
парка Ђердап, детаљно су прегледане три састојине, укључујући две састојине букве и
племенитих лишћара и једну вештачки подигнуту састојину смрче у којој су се јавили
лишћари у подстојном спрату.
На основу података прикупљених током обиласка терена и лабораторијских анализа
сакупљених узорака, констатовано је следеће стање:
1. ГЈ Црни врх, одељење 19, састојина букве. У овој састојини је забележен велики број
стабала са вештичиним метлама и стабала са рак ранама изазваних гљивом Neonectria
ditissima.
Рак ране и вештичине метле на стаблима букве у ГЈ Црни врх, одељење 19
2. ГЈ Црни врх, одељење 20, састојина букве са племенитим лишћарима. Такође и у овој
састојини је забележен велики број стабала са вештичиним метлама и рак ранама
изазваних, али су поред њих била угрожена и млада стабла дивље трешње, која су
нападнута са трулежницом Fomes fomentarius.
Карпофоре гљиве Fomes fomentarius на младом стаблу дивље трешње
92
ГЈ Црни врх, одељење 47 (или 37?) вештачки подигнута састојина смрче. Прегледом
састојине забележен је велики број осушених стабала, а детаљнијим прегледом стабала
уочене су ризоморфе и лепезаста мицелија4 гљива из рода Armillaria.
Цурење смоле на стаблима у приданку и лепезаста мицелија на деблу и кори
Узрочник сушења ових стабала су гљиве из рода Armillaria, а на осушеним стаблима су
се јавиле секундарне штеточине.
Изгризлине од поткорњака и других штеточина на убијеним стаблима смрче
Такође, у подстојном спрату ове састојине је забележен велики број осушених младих
стабала граба која су била колонизована трулежницом Schizophyllum commune.
Сува млада стабла граба колонизована трулежницом Schizophyllum commune
93
Препоручене мере за санирање штета у прегледаним састојинама четинара и
лишћара:
- Сва сува и насушена стабла треба узгојним захватима уклонити из шуме,
успоставити шумски ред у виду сакупљања материјала и гуљења пањева у
четинарским шумама, зато што тај материјал представља међустепеницу у
градацији поткорњака и представља одличан супстрат за његова пренамножења;
- Одржавати физиолошку кондицију стабала путем правилних газдинских поступака.
Водити рачуна о могућим штетама током сече и извлачења стабала и водити рачуна
да се проредама не разбије склоп (изузетак су састојине са великим бројем сувих
стабала која треба уклонити из шуме), чиме би се додатно ослабила стабилност
састојина.
- Поставити ловна и контролна стабла ради праћења бројности поткорњака, која
након установљавања присуства поткорњака треба извући из шуме, окорати и кору
спалити на сигурном месту;
- Феромонске клопке које су постављене у различитим састојинама у овом газдинству
су већ дале задовољавајуће резултате и по потреби треба повећати њихов број и
разместити их у угрожене састојине четинара;
- У четинарским и лишћарским састојинама где су забележени различити други
проузроковачи пропадања, посебно болест коре букве у буковим састојинама
(предходна тачка), потребно је предузети све расположиве узгојне мере ради
спречавања ширења патогених организама и штеточина и умањења штета. Водити
рачуна да се претерано не разбије склоп приликом проредних сеча и изградње
путева у буковим шумама због каснијих инфекција болести коре букве. Такође, у
буковим састојинама је потребно формирање и одржавање шумског плашта ради
спречавања упале коре, која води инфекцијама и настанку болести коре букве.
20. задатак из усвојеног Оперативног плана: Преглед шумских објеката
захваћених процесом сушења, а који представљају потенцијална жаришта
биотичких узрочника штета од стране стручњака за заштиту шума ангажованих
на реализацији Програма прогнозно-извештајних послова.
У наведеним шумским газдинствима су ове и протекле календарске године прегледани
шумски објекти након масовног сушења стабала који могу представљати потенцијална
жаришта биотичкох узрочника штета, а нарочито поткорњака и гљива изазивача
трулежи корена. У извештају достављеном газдинствима и руководству ИДПС-а дата
су упутства за санацију и спречавање штета. Овај део посла је детаљно обрађен за ШГ
Топлица Куршумлија и ШГ Врање у предходној тачки.
1.ШГ Тимочке шуме Бољевац
Сушење четинара у подручју овог газдинства је истог обима као и у 2013. години.
Санитарна сеча дозначених стабала је у току.
Теренсака истраживања од стране Института за шумарство обављена су 4. јуна текуће
године. Екипа у саставу Катаринa Младеновић, дипл. инж. заштите биља и мр Владо
Чокеша, дипл. инж. шумарства (Институт за шумарство), Драгана Лазаревић, дипл.
инж. шумарства - референт за гајење и заштиту (ШГ Тимочке шуме Бољевац) и
републички шумарски и ловни инспектор испред Милан Грбовић, дипл. инж.
шумарства, извршила је детаљни преглед једног локалитета у подручју ШУ Бор:
-ГЈ Стол, од. 7б, вештачки подигнута састојина смрче, око 25 година старости,
површине 4,5 ха, северозападна експозиција, 390-420 м нв. Сушењем су захваћена
појединачна стабла смрче.
94
СуСушење појединачних стабала смрче
На стаблима смрче утврђен је јак интензитет напада шестозубог смрчиног подкорњака
Pityogenes chalcographus (L.) (Coleoptera, Ipidae)
и зеленог смрчиног хермеса
Sacchiphantes viridus (Ratz.) (Homoptera, Adelgidae).
На изваљеним стаблима смрче уочени су симптоми карактеристични за фитопатогену
гљиву Heterobasidion annosum. Узорци ће бити достављени Институту за шумарство
како би се потврдиле претпоставке.
У приданку стабла, констатованмо је, такође, и присуство врста рода Armillaria, а које
изазивају трулеж корена. У крошњи стабала, на иглицама, уочени су симптоми
карактеристични за гљиву Sphaeropsis sapinea.
ШГ Голија Ивањица
Током ове године нових површина које се суше је знатно мање него претходних година.
Ситуација је тренутно забрињавајућа на локалитетима који су предмет судских спорова
и којима нико не газдује ГЈ "Голија" (одељења 6, 7, 8, 9, 10, 11, 29 и 30). У овим
одељењима има доста изваљених стабала. Постоје скроз сува, дубећа стабла без
видљивих оштећења. Велики број стабала је са симптомима напада сипаца и са отпалом
кором дуж већег дела стабла. Има и стабала код којих сушење почиње од врха.
Детаљним прегледом на скоро свим стаблима уочени су симптоми типични за врсту
Heterobasidion annosum. Код ових стабала коренов систем је труо па су подложна
извалама. Стабла која су нападнута овом врстом су подложна нападу секундарних
патогена и штеточина. Овде су то врсте Armillaria spp. и поткорњаци. Од поткорњака,
најчешћа врста је осмозуби смрчин поткорњак Ips typographus.
ШГ Јужни Кучај, Деспотовац
На подручју овог газдинства током 2014. године забележено је само сушење
појединачних стабала. У претходном периоду највише је рађено на санацији површина
захваћених сушењем које се налазе у ГЈ Левачке шуме Царина, и то на дуглазији, белом
бору и боровцу.
Поред тога предузете су мере и на санацији у ШУ Параћин ( ГЈ Игриште-Текућа бара)
где се суше стабала букве.
У овој ГЈ на великом броју стабала на кори је присутна Nectria coccinea (Pers.) Fr. која
заједно са инсектом Cryptococcus fagisuga Lindinger изазива "болест коре букве". Гљива
инфицира кору, камбијум и површински слој бељике, доводећи до њиховог изумирања.
Преко ових рана, а преко осталих озледа стабла су инфицирана трулежницама,
првенствено Fomes fomentarius и Trametes gibbosa.
ШГ Шума Лесковац
95
У циљу утврђивања обима сушења и спровођења мера заштите, по позиву ШГ
Лесковац, дана 28. и 29. априла 2014. године, преглед су извршили представник
Института за шумарство (Др Мирослава Марковић), представници ШГ Лесковац
(Биљана Миленковић, дипл. инж, самостални референт за гајење и заштиту), Небојша
Станковић (шеф ШУ Предејане), републички шумарски инспектор Властимир
Стојановић, дипл.инж., уз помоћ надлежних ревирних инжењера Бобана Тасића и
Небојше Тодоровића и реонског шумара Срђана Јовановића.
На подручју којим газдује ШГ Лесковац, констатовано сушење стабала смрче у ГЈ
Качер – Зеленичје, оделењу 35е, ШУ Предејане, на површини од 0,15 ха. На осушеним
стаблима поткорњаци нису регистровани. По речима надлежних лица, сушење је
почело потекле године од врха стабала и шири се у круговима. Један талас сушења већ
је био присутан на овом локалитету пре 4 године и тада су осушена стабла уклоњена из
састојине, а сада је нови талас сушења у току.
У оделењу 134, ШУ Вучје, ГЈ Кукавица I, због масовног сушења и ескалације
поткорњака, приликом прегледа (29. априла 2014.) препоручена је чиста сеча.
ШУ Вучје, ГЈ
Кукавица I, од. 134
Масовно сушење
стабала смрче
У ГЈ Лесковачко поље, од. 15а, ШУ Предејане регистровано сушење црног бора које
датира од пре 5 година и шири се упркос санитарној сечи која је извршена пре 2 године.
На овом локалитету приликом прегледа (дана 28. априла 2014.) није уочена појава
трулежи и поткорњака. Може се претпоставити да је сушење последица тога што се
састојина налази на јужној експозицији, на плитком каменитом земљишту, а претходне
године су биле изразито сушне.
Преглед површина шума са подручја шг лесковац на којима је евидентирано сушење
шума (Стање 31.05.2014.године)
Врста
дрвећа
Дозначена дрвна
запреми
на (m3)
Одсек
Повр
шина
(ha)
СУШЕЊЕ ГРУПЕ СТАБАЛА
Одељење
Одсек
Газдинска
јединица
Одељење
СУШЕЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ СТАБАЛА
Површина
(ha)
Врста
дрвећа
Процењена
дрвна
запремина
(m3)
Дозначена
дрвна
запремина
(m3)
Шумска управа Вучје
Кукавица I
6
б
8,14
смрча
20
д
0,71
црни бор
21
б
7,42
црни бор
29
б
1,14
црни бор
32
г
0,41
смрча
14,78
14,7
96
Врста
дрвећа
Дозначена дрвна
запреми
на (m3)
92
е
2,23
смрча
4,4
92
ц
2,82
смрча
6,2
93
а
7,58
црни бор
93
е
1,6
црни бор
93
ф
2,9
смрча
93
г
2,07
црни бор
94
а
5,54
смрча
5,38
95
б
14,49
црни бор
21,9
125
е
0,3
смрча
126
ц
2,0
смрча
126
д
0,5
смрча
25
126
е
0,8
смрча
28
126
ф
1,0
смрча
127
б
1,5
смрча
127
д
1,5
смрча
130
б
2,0
црни бор
131
ф
1,0
бели бор
а
1,0
смрча
151
ц
0,8
црни бор
21
а
3,41
црни бор
92
е
2,23
смрча
5,42
135
ц
0,5
смрча
66,48
136
г
0,5
смрча
49,66
76,09
126
д
1,2
смрча,ц.
бор
134
ц
1,5
смрча
Површина
(ha)
Врста
дрвећа
Процењена
дрвна
запремина
(m3)
Дозначена
дрвна
запремина
(m3)
12, 91
142
Свега ШУ Вучје
Одсек
Повр
шина
(ha)
СУШЕЊЕ ГРУПЕ СТАБАЛА
Одељење
Одсек
Газдинска
јединица
Одељење
СУШЕЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ СТАБАЛА
235
192,9
25,91
280,7
427,9
Шумска управа Лебане
1
Шиловачке
Шуме
ц
7,29
црни бор
2
а
9,14
ц/б бор
300
2
б
21,0
ц/б бор
400
2
ц
4,1
ц/б бор
150
3
а
10,9
ц/б бор
200
13
а
0,86
црни бор
20
13
ц
3,94
црни бор
100
14
б
5,35
ц/б бор
100
14
ц
3,1
14
е
10,4
ц/б бор
14
ф
1,26
ц/б бор
15
а
48,5
црни бор
400
16
а
34,5
црни бор
150
17
а
52,3
ц/б бор
400
црни бор
80
14
200
50
97
Повр
шина
(ha)
Врста
дрвећа
18
д
1,2
црни бор
19
а
10,93
црни бор
Дозначена дрвна
запреми
на (m3)
Пуста Река
1
2
7
7
х
50,85
смрча
28,12
смрча
0,37
смрча
1,7
Одсек
Одсек
Одељење
Газдинска
јединица
СУШЕЊЕ ГРУПЕ СТАБАЛА
Одељење
СУШЕЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ СТАБАЛА
21
а
13,3
17
a
11
16
Врста
дрвећа
Процењена
дрвна
запремина
(m3)
ц/б бор
700
4,7
црни бор
100
а
1,61
црни бор
100
а
35,4
црни бор
200
Дозначена
дрвна
запремина
(m3)
662,6
црни бор
б
6
Петрова
Гора Соколов Вис
Веља ГлаваКопиљак
Површина
(ha)
3
ц
1,26
смрча
5
б
16,09
смрча
7
б
7,78
смрча
8
ц
3,76
смрча
9
ц
0,58
смрча
9
д
0,89
смрча
16
б
4,25
смрча
16
ц
2,75
смрча
16
д
1,9
смрча
17
ц
14,3
смрча
20
а
2,3
смрча
35
ц
6,4
смрча
36
д
3,1
смрча
37
ц
1,46
смрча
37
г
2,31
смрча
39
б
5,29
смрча
42
б
0,43
смрча
42
ц
2,09
смрча
43
ц
1,65
смрча
43
д
1,44
смрча
44
б
1,19
смрча
56
а
9,12
смрча
57
ц
1,72
смрча
смрча
0,27
39,9
6
д
0,13
смрча
16,25
18
Ц
0,51
смрча
18,94
8
ф
0,3
смрча
8,81
8
б
0,45
смрча
10
8
и
0,2
б.бор/см
10
8
ф
0,3
смрча
31
ц
5,07
20
9
100
98
Радевачка
Чесма
Повр
шина
(ha)
Дозначена дрвна
запреми
на (m3)
Врста
дрвећа
74
ц
1,16
смрча
17
е
0,3
смрча
23
д
2,61
бели бор
24
а
7,06
црни бор
26
ц
0,3
смрча
26
д
2,1
смрча
31
ф
0,85
смрча
50
б
6,32
црни бор
Свега ШУ Лебане
213,2
Одсек
Одсек
Одељење
Газдинска
јединица
СУШЕЊЕ ГРУПЕ СТАБАЛА
Одељење
СУШЕЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ СТАБАЛА
Површина
(ha)
Врста
дрвећа
Процењена
дрвна
запремина
(m3)
0
Дозначена
дрвна
запремина
(m3)
760,5
Шумска управа Предејане
КачерЗеленичје
Кукавица II
Лесковачко
поље
2
ц
10,96
смрча
19,19
3
ц
1,82
смрча
28,86
4
д
1,4
смрча
25,39
5
ф
1,44
смрча
7,82
4
ц
2,31
смрча
30,48
51
б
3,28
смрча
31,29
55
ф
11,46
смрча
63
б
2,58
смрча
27
ц
0,75
ц.б и см
3,79
27
д
0,4
ц.б и см
11,47
21
ц
3,63
ц.б и см
21,32
15
г
4,86
црни бор
5,33
Свега ШУ Предејане
44,89
36
ц
0,29
смрча
6,82
108
б
0,2
смрча
32,6
119
ц
0,2
смрча
40,56
135
е
3,43
смрча
9,8
129
б
3,91
смрча
10
125,9
310,8
80,0
Шумска управа Медвеђа
Горња
Јабланица
71
г
34,44
ц/б бор
72
а
1,65
ц/б бор
1,28
73
а
6,42
ц/б бор
16,8
8
Свега ШУ Медвеђа
42,51
а
18,08
6,05
црни
бор
29,61
29,61
Шумска управа Власотинце
Букова
ГлаваЧобанац
15
ц
0,1
смрча
15
х
0,3
смрча
16
ф
0,3
смрча
36
а
0,5
смрча
9,47
32
б
0,3
смрча
5,2
13,4
99
Доња
Власина
Повр
шина
(ha)
Дозначена дрвна
запреми
на (m3)
Врста
дрвећа
37
ф
0,5
смрча
4
ц
4,0
црни бор
33,9
4
б
0,3
смрча
11,7
16
а
1,0
храст
17
а
1,0
храст
19
д
1,0
храст
Свега ШУ Власотинце
9,3
Одсек
Одсек
Одељење
Газдинска
јединица
СУШЕЊЕ ГРУПЕ СТАБАЛА
Одељење
СУШЕЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ СТАБАЛА
Површина
(ha)
Врста
дрвећа
Процењена
дрвна
запремина
(m3)
Дозначена
дрвна
запремина
(m3)
73,7
0
Шумска управа Црна трава
Горња
Власина
35
а
0,6
б.бор
80
99,57
Свега Црна трава
СВЕГА ШГ
99,57
386,0
683,3
283,19
3810,00
1397,6
Као што се из приказане табеле види, на подручју којим газдује ШГ Шума Лесковац,
сушење је присутно у четинарским културама, а укупна површина захваћена тим
процесом износи 386,00 хa за појединачна стабла и 283,19 хa за групе стабала.
НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА
Током 2014. године на подручју ЈП Национални парк Тара, настављено је спровођење
неопходних мера заштите шума. Мере су пре свега усмерене на уклањање погодног
материјала из шуме за размножавање штетних инсеката, успостављање строгог
шумског реда, преглед контролних и ловних стабала, праћење саме динамике сушења и
здраственог стања шума.
У току 2013. године у ГЈ Тара дозначено је 11865,77 m³ јеле, што је 1,10 % у укупном
фонду јеле у овој газдинској јединици, 6225,08 m³ смрче, што је 2,37 % од укупног
фонда смрче у газдинској јединици Тара.
У ГЈ Црни врх интезитет санитарне дознаке за јелу је 1,06 %, за смрчу 1,02 %; у ГЈ
Звезда за јелу је 1,01 %, за смрчу 4,90 %; ГЈ МЗ Рача, јеле је дозначено 4,85 %, смрче
6,17 %.
План дознаке за 2014. годину износи 58098,7 m³ и дозначена дрвна запремина случајног
приноса чини 51,35 % укупног етата за 2014. годину.
Структура по врстама дрвећа обухваћена санитарном дознаком је: јела 16645,261 m³
(55,80%), смрча 12071,594 m³ (40,46%), борови 106 m³ (0,35%), буква 842,169 m³
(2,82%), јавор 120,748 m³ (0,40%), остали лишћари 294,736 m³(0,98%).
До сада на подручју националног парка Тара у пролећном ројењу је ухваћено 6.352.094
јединки сипаца поткорњака, од тога преко 3 милиона (Ips typographus), неколико
десетина хиљада из рода Pityokteines, преко 3 милиона (Pityogenes chalcographus).
Према досадашњим резултатима може се рећи да је највећа бројност ових штеточина
забележена управо где су била значајнија сушења стабала на почетку 2013. године.
Осим тога, примећено да је интезитет сушења стабала знатно ослабио, односно процес
сушења је знатно успорен. Сада су климатске прилике оптималне за опоравак шумских
екосистема, има довољно влаге у земљишту и температуре су одговарајуће.
На подручју НП "Тара" током 2013. и 2014. године урађен је велики посао на санирању
површина на којима је забележено сушење. Мере на санацији су у великој мери
100
одговарајуће и дају резултате. Једино је, као и у свим четинарским шумама у Србији,
пропуштена још једна прилика да се почне са применом мера биолошке борбе против
трулежница корена четинарских врста дрвећа (првенствено гљиве Heterobasidion
annosum). Да се са борбом против Heterobasidion annosum почело раније, поткорњаци
би имали знатно мање погодних стабала за напад.
20. задатак из усвојеног Оперативног плана: По потреби, израда програма
сузбијања економски значајних биотичких узрочника штета који нису
наведени на Листама, а значајни су за шумарску економију.
22. задатак из усвојеног Оперативног плана: Контрола ловних стабала и праћење
динамике популација поткорњака (обрада прве серије контролних и ловних
стабала, достављање података у Институт за шумарство и постављање друге
серије ловних стабала тамо где је установљена повећана бројност појединих
врста поткорњака).
Прегледом објеката захваћеним сушењем на подручју ШГТоплица Куршумлија и ШГ
Врање, дата је препорука за постављање ловних и контролних стабала ради смањивања
и контроле бројности поткорњака у шумама захваћеним сушењем (детаљно обрађено у
тачки 10), а резултати се очекују од надлежних служби у овом газдинству.
ШГ Ниш
Нишко газдинство је извршило постављање укупно 80 феромонских клопки на подручу
којим газдују, у састојинама смрче, црног и белог бора. У ШУ Сокобања постављено
је55 феромонских клопки, у времену од 28. марта до 02. априла, у ШУ Алексинац 21
феромонска клопка, од 31. марта до 02. априла и у ШУ Ниш – Бела Паланка 4
феромонске клопке, у времену од 04. до 07. априла 2014. године.
Постављени су феромони за врсте Ips typographus, Ips acuminatus, Tomicus
piniperda,Pytiogenes bidentatus и Pytiogenes chalcographus, пребројавање је вршено на 7
до 10 дана, а издвојена имага се чувају у алкохолу.
Феромонске клопке на подручју ШУ Алексинац, ГЈ Мали Јастребац II, од. 36
Резултати прегледа ловних стабала и феромонских клопки достављени су 26.06.2014. У
оквиру мониторинга поткорњака ШГ Ниш је у ШУ Сокобања поставило феромонске
клопке у газдинским јединицама Обла Глава, Озрен – Лесковик, Девица и Буковик –
Мратиња. Од феромона коришћени су IC Ecolure и PT Ecolure. Клопке су постављене у
периоду од 31. марта до 07. априла 2014. године, а укупно је урађено 6 контролних
101
прегледа. У ШУ Ниш – Бела Паланка клопкесу постављене у ГЈ Селичевица –
Коритник и Каменички Вис 1, а од феромона су коришћени IТ Ecolure и
Acuwit.Постављање је извршено у периоду од 04. до 07. априла, а мониторинг је рађен
од 13. априла до 20. јуна и укупно је извршено 9 контролних прегледа. У ШУ
Алексинац постављене су клопке у ГЈ Велики Јастребац, Мали Јастребац II и ЛЦШ, а
од феромона су коришћени IТ Ecolure, PT Ecolure и Acuwit. Мониторинг је вршен од
09. априла до 16. јуна и укупно је урађено 11 контролних прегледа. Резултати прегледа
приказани су у табели.
Газдинска
јединица
одељење
одсек
Велики
Јастребац
6/б
6/б
8/ц
23/ц
33/ц
Мали
77/д
Јастребац II
77/д
78/е
38/б
36/ц
82/д
82/д
32/ф
16/б
16/б
9/б
8/б
8/б
7/б
7/б
ЛЦШ
11/ц
Укупно I серија феромона
Селичевица
– Коритник
37/ф
Ips
typographus
Бројност поткорњака
Pityogenes
Ips
Tomicus piniperda,
chalcographus acuminatus Pityogenes bidentatus
ШУ АЛЕКСИНАЦ
Остало
2.150
5.765
2.764
4.342
766
4.740
5.858
5.501
3.309
2.545
2.858
25.693
7
3
2
9
18.663
2
3
2
13.153
12
3.911
1.282
2.507
873
1.084
2.135
109.939
ШУ НИШ – БЕЛА ПАЛАНКА
1.058
49
46/а
46/а
46/а
Укупно I серија феромона
50
Каменички
Вис I
3
9
1
1.170
ШУ СОКОБАЊА
Обла Глава
10/ц
10/ц
10/ц
10/ц
24/б
24/б
11/б
11/б
11/б
11/б
11/б
11/б
19/ф
19/ф
8.561
30.093
7.296
3.297
6.600
7.425
13.003
8.591
5.281
8.768
76.780
3.389
1.098
59.240
102
23/а
23/а
23/а
23/а
23/а
7/б
7/б
4/е
4/е
9/б
9/б
7/х
7/х
7/х
7/х
21/ц
21/ф
22/к
22/ј
Озрен
22/ј
Лесковик
27/и
32/б
32/б
30/б
Девица
9/д
10/е
20/а
20/а
20/а
20/а
68/д
69/а
72/б
72/б
53/б
Буковик –
73/б
Мратиња
65/д
47/д
51/б
93/б
79/б
Укупно I серија феромона
16.163
8
5.208
77.590
66.380
7.510
2.103
38.530
1.220
24.400
22.158
8.887
1.286
51.560
2.216
37.750
2
2
5
1.439
2
2.349
1.039
2
46.307
33.070
9.426
51.387
9.321
2.431
2.830
5.370
3
10.695
7.870
121.200
6.149
71.120
7.455
10.025
80.100
117.450
12.455
11.715
13.350
1.236.960
У ШУ Алексинац, највећа бројност поткорњака регистрована је у газдинској јединици
Велики Јастребац, одељењу 6/б, у ШУ Сокобања у газдинској јединици Буковик –
Мратиња, одељењима 69/а, 47/б и 65/д, а у ШУ Ниш – Бела Паланка поткорњаци у
феромонским клопкама су регистровани у малој бројности.
У делу извештаја који се односи на контролна и ловна стабла се наводи да је на
подручју којим газдује ШУ Алексинац постављено 44 ловна стабла у газдинским
јединицама Велики Јастребац, Мали Јастребац II, Мали Јастребац I, Буковик
Алексиначки, Липовачко Црнобарске шуме и Обла глава. Јак напад Pytiogenes
chalcographusконстатован је у газдинским јединицама Велики Јастребац, одељењу 23/ц,
Мали Јастребац I, одељењу 22/ц и Буковик Алексиначки, одељењу 29/д. Јак напад Ips
typographus констатован је у газдинским јединицама Мали Јастребац II, одељењима
70/б, 36/ц и 9/б. Јак напад Tomicus minor констатован је у газдинској јединици Буковик
103
Алексиначки, одељењу 19/а. Јак напад Ips sexdentatus констатован је у газдинској
јединици ЛЦШ, одељењу 11/ј. У ШУ Ниш – Бела Паланкапостављено је 7 ловних
стабала у газдинским јединицама Шљивовачки Вис, Сува планина I Ракош, Каменички
Вис I и Сврљишке планине. У ШУ Сокобања постављено је 17 ловних стабала у
газдинским јединицама Озрен – Лесковик и Девица. У шумским управама Ниш – Бела
Паланка и Сокобања, на ловним стаблима нигде није констатован ни јак ни средњи
напад поткорњака.
ШГ Шума Лесковац
ШГ Лесковац је 13. јуна 2014. доставило Извештај у коме се наводи да је на основу
Годишњег плана заштите шума којим је предвиђено постављање ловних стабала као
мера контроле бројности поткорњака у шумама којима газдује ШГ "Шума" - Лесковац
постављено 92 ловна стабала у свих шест шумских управа. ШГ Лесковац извршило је
постављање феромонских клопки ГЈ Качер-Зеленичје, пре 5 година (2009.), а које се
обнављају сваке године.
Мониторинг поткорњака на подручју лесковачког газдинства
Ред.
бр.
Шумска
управа
Газдинска јединица,
оделење, одсек
1
Качер – Зеленичје, 3ц
2
Качер – Зеленичје, 3ц
3
Качер – Зеленичје, 4д
Предејане
састојинска
припадност
смрча
08.04.2014.
14.04.2014.
4
Качер – Зеленичје, 4д
5
Качер – Зеленичје, 36ц
6
Качер – Зеленичје, 36ц
7
Кукавица I, 6б
смрча
Кукавица I, 66ц
смрча
8
Вучје
Кукавица I, 103ц
9
10
Власотинце
11
Букова Глава-Чобанац,
36а
Букова Глава-Чобанац,
36а
Датум
постављања
клопке
ц. бор
22.04.2014.
смрча
12.04.2014.
смрча
12.04.2014.
Датуми
контроле
29.04.2014.
21.05.2014.
03.06.2014.
29.04.2014.
21.05.2014.
03.06.2014.
29.04.2014.
21.05.2014.
03.06.2014.
29.04.2014.
21.05.2014.
03.06.2014.
29.04.2014.
21.05.2014.
03.06.2014.
29.04.2014.
21.05.2014.
03.06.2014.
24.04.2014.
05.05.2014.
03.06.2014.
03.05.2014.
13.05.2014.
02.06.2014.
29.04.2014.
09.05.2014.
03.06.2014.
22.04.2014.
09.05.2014.
22.04.2014.
09.05.2014.
Број
уловљених
поткорњака
286
1215
515
36
216
410
196
295
211
82
190
183
18
123
21
4
36
62
0
0
0
37
18
26
0
0
2
55
4700
15
370
104
12
Пуста Река,16а
ц. бор
13
Петрова Гора, 6е
Лебане
смрча
14
Петрова Гора, 6д
15
Шиловачке Шуме, 3а
16
Медвеђа
14.04.2014.
01.04.2014.
Горња Јабланица, 73а
б.бор
ц. бор
29.04.2014.
23.04.2014.
30.04.2014.
12.05.2014.
23.04.2014.
30.04.2014.
12.05.2014.
23.04.2014.
30.04.2014.
12.05.2014.
23.04.2014.
02.05.2014.
10.05.2014.
06.05.2014.
20.05.2014.
04.06.2014.
25
11
23
4
3
505
3
0
0
3
23
25
71
116
25
Као што се из приказане табеле види, највећи број поткорњака забележен је у ШУ
Власотинце, газдинској јединици Букова Глава-Чобанац, одељењу 36/а, али ни тај износ
не прелази границе нормално присутне популације.
Редовном контролом ловних стабала констатовано је да је стање популације
поткорњака нормално, односно да нема пренамножења ових штеточина.
ЈП НП КОПАОНИК
ЈП Национални Парк Копаоник је 27. јуна доставило резултате прегледаповршина на
којима су постављене феромонске клопке и ловна стабла, ради праћења популације
поткорњака.Феромонске клопке су постављене у газдинским јединицама Барска
Река,Самоковска Река, Гобељска Река и Брзећка Река. Феромони су постављени 14.
априла, 01. маја, 06. маја,21. маја и 02. јуна и 06. јуна 2014. Контрола бројности је
вршена током маја и јуна 2014. године, а резултати су приказани у доњој табели.
Газдинска
јединица,
одељење, одсек
Барска Река, 35/б
Барска Река, 36
Барска Река, 37/а
Барска Река, 38 /б
Барска Река, 34
Барска Река, 42/б
Барска Река, 45/а
Барска Река, 46
Барска Река, 18/ц
Барска Река, 50/а
Барска Река, 65/а
Самоковска Р., 56
Самоковска Р, 57/а
Самоковска Р, 58/а
Самоковска Р, 59/а
Самоковска Р, 62/б
Самоковска Р, 91/а
Самоковска Р, 96/б
Самоковска Река,
97/а
Ips typographus
Бројност у мају
540
Pityogenes
chalcographus
Бројност у јуну
230
Бројност у мају
450
Pityogenes
chalcographus
Бројност у јуну
220
370
360
180
150
400
450
200
220
420
280
210
120
400
350
150
120
500
280
450
180
230
230
260
120
40
110
90
140
170
260
220
310
35
80
70
28
250
175
Ips typographus
105
Самоковска Р, 7/а
Самоковска Р, 8/а
Самоковска Р, 16/а
Самоковска Р, 19/б
Самоковска Р, 65/ц
Самоковска Р, 117
Самоковска Р, 115
Самоковска Р, 108
Самоковска Р, 29
Самоковска Р, 100
Самоковска Р, 101
Самоковска Р, 102
Самоковска Р, 54/а
Самоковска Р, 63/а
Самоковска Р, 67/а
Самоковска Р, 46/а
Самоковска Р, 36/а
Самоковска Р, 50/ц
Самоковска Р, 66
Гобељска Река, 96
Гобељска Река,107
Гобељска Река,109
Гобељска Река, 78
Гобељска Река, 59
Гобељска Река, 69
Гобељска Река, 87
Гобељска Река, 65
Гобељска Река, 91
Гобељска Река,103
Гобељска Река, 36
Гобељска Река, 40
Гобељска Река, 53
Гобељска Река, 3/а
Брзећка Река, 65/а
Брзећка Река, 75
Брзећка Река, 105
Брзећка Река, 111
Брзећка Река, 110
Брзећка Река, 109
Брзећка Река, 37/б
Брзећка Река, 80/б
280
160
320
350
160
50
190
190
480
80
190
510
685
205
1.650
340
480
560
80
1.260
450
600
420
480
51
1.210
190
250
320
130
850
310
480
294
336
14
600
220
350
720
975
300
125
110
85
85
75
40
40
80
70
580
560
600
280
230
240
430
390
470
3.310
1.280
220
90
25
240
460
17
1.800
500
2.694
900
135
63
7
168
315
5
1.260
350
10.010
3.750
28
840
480
1.760
960
1.870
1.200
160
15
110
115
2.134
7
7.014
2.625
10
590
340
1.240
670
1.320
840
112
504
1.521
1.952
1.104
11
160
190
230
240
16
14
22
21
Утврђивање бројности поткорњака у феромонским клопкама вршиће се и у јулу и
августу месецу, а коначан преглед биће приказан у оквиру деветомесечног извештаја.
Као што се из горње табеле види, до сада је највећа бројност поткорњака Ips
typographusи Pityogenes chalcographusконстатована у газдинској јединици Гобељска
Река, одељењима 96/а и 107/а.
На подручју којим газдује НП Копаоник,за сада је на прогалама са доста светлости
постављено 8 ловних стабала у високим смрчевим шумама, у газдинским јединицама
Барска Река и Самоковска река, а резултати прегледа биће приказани у оквиру
деветомесечног извештаја.
106
23. задатак из усвојеног Оперативног плана: Обављање лабораторијских анализа
и експертиза биљног материјала по захтевима.
Сав материјал који су корисници шума доставили за лабораторијску анализу и
детерминацију је на време уредно обрађен, а извештаји о резултатима достављени
заинтересованима.
У овом периоду је достављен један захтев за анализу узорака симптоматичних
гранчица и лишћа платана од стране Дирекције за изградњу општине Параћин
(заведено под бројем 62-10/1375, на Институту за шумарство), чија је анализа у току.
ШГНиш
У ШУ Алексинац, ГЈ Мали Јастребац II, од. 33, на више стабала у неким деловима
састојине регистрована јака некроза вршних четина дуглазије. Преглед ове површине и
узимање узорака за лабораторијску анализу извршен 24. априла 2014. године.
Резултати анализе показују да на четинама нема појаве патогених гљива и штетних
инсеката и да је ова појава није узрокована дејством биотичког агенса. Обзиром да је
ова појава спорадична и захвата само мањи део вршних избојака, за сада није потребно
вршити неке посебне заштитне мере.
24. задатак из усвојеног Оперативног плана: Обрада података из базе коју су
доставили корисници шума.
Извршена обрада извештаја из појединих газдинстава и других организационих
јединица корисника шума. Јединствена база података још увек није заживела у нашој
пракси заштите шума.
25. задатак из усвојеног Оперативног плана: Израда шестомесечног Извештаја о
реализацији дела Оперативног плана прогнозно-извештајних послова у
области заштите биља - заштите шума.
Шестомесечни Извештај о реализацији дела Програма рада и Оперативног плана
Прогнозно-извештајних послова у области дијагностике штетних организама и заштите
здравља шумског биља за 2014. годину, на време урађен и достављен Управи за шуме
Министарства пољопривреде и заштите животне средине.
У реализацији Оперативног плана за период јануар-јун 2014. године из Института за
шумарство у Београду, директно су учествовали:
1. Др Мара Табаковић-Тошић, научни саветник - руководилац ИДПС
2. Др Снежана Рајковић, научни саветник - фитопатологија
3. Др Мирослава Марковић, научни сарадник - фитопатологија
4. Др Златан Радуловић, истраживач сарадник - фитопатологија
5. Дипл. инж. Катарина Младеновић, истраживач сарадник - акарологија
6. Дипл. инж. Иван Миленковић, истраживач сарадник – фитопатологија и
ентомологија
7. Дипл. инж. Марија Милосављевић, ентомологија
8. Мр Владо Чокеша, истраживач сарадник - гајење шума
107
9. Дипл. Инж. Радојица Пижурица, семенарство и расадничка производња
10. Мр Саша Еремија, педологија
11. Рајка Домузин, лаборант-техничар
РУКОВОДИЛАЦ
Прогнозно-извештајних послова у области
дијагностике штетних организама и заштите
здравља шумског биља
____________________________
Др Мара Табаковић-Тошић
Научни саветник
ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА
____________________________
Др Љубинко Ракоњац
Научни саветник
108
Download

Извештај за IDPS 2014. 6 месеци