ISSN 2217-7248
за штампано издање ISSN 2217-6608
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
САНКТПЕТЕРБУРШКИ УНИВЕРЗИТЕТ ДПС МВС РУСИЈЕ
МОНИТОРИНГ И ЕКСПЕРТИЗА
У БЕЗБЕДНОСНОМ ИНЖЕЊЕРИНГУ
VOL.1, No 1/2011
Нови Сад, 2011.
МОНИТОРИНГ И ЕКСПЕРТИЗА У БЕЗБЕДНОСНОМ ИНЖЕЊЕРИНГУ
Издавачи:
Висока техничка школа
струковних студија у Новом Саду
Школска 1, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон: +381 21 4892525
Интернет адреса: www.mesejournal.org
Е-mail: [email protected]
Санкт-Петербургском университете ГПС
МЧС России
196105, Санкт-Петербург, Московский пр.,
149, Руска федерација
Уредништво:
Главни и одговорни уредник
Проф. др Божо Николић, Висока техничка
школа струковних студија (ВТШСС) у Новом
Саду
Заменици главног и одговорног уредника
Проф. др Бранко Милисављевић, ВТШСС у
Новом Саду
Проф. мр Љиљана Ружић-Димитријевић,
ВТШСС у Новом Саду
Технички уредник
Проф. др Петра Тановић, ВТШСС у Новом
Саду
Чланови
Проф. др Слободан Крњетин, Факултет
техничких наука у Новом Саду
Проф. др Жарко Јанковић, Факултет заштите
на раду у Нишу
Проф. др Владимир Јаковљевић, Факултет
безбедности у Београду
Проф. др Драган Карабасил, ВТШСС у
Новом Саду
Проф. др Анита Петровић-Гегић, ВТШСС у
Новом Саду
Предавач др Бранко Бабић, ВТШСС у Новом
Саду
Секретар и припрема за штампу
Сарадник Наташа Субић, ВТШСС у Новом
Саду
Језичка редакција
Предавач Бранка Петровић, ВТШСС у Новом
Саду
Насловна страна
Предавач мр Срђан Димитров, ВТШСС у
Новом Саду
Маркетинг
Варвара Малетић, ВТШСС у Новом Саду
Штампа
Висока техничка школа струковних студија у
Новом Саду
Тираж: 400
Главни и одговорни уредник
Проф. др Владимир Сергеевич Артамонов,
начелник Санктпетербуршког универзитета
Државне противпожарне службе
Mинистарства за ванредне ситуације (ДПС
МВС) Русије
Заменик главног и одговорног уредника
Проф. др Николај Иванович Уткин,
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Русије
Чланови
Проф. др Сергеј Владимирович Шарапов,
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Русије
Проф. др Владимир Јурјевич Владимиров,
руководилац департмана Федералне службе
РФ за контролу промета наркотика
Проф. др Михаил Алексејевич Галишев,
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Русије
Проф. др Виктор Александрович Гадишев,
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Русије
Др Јуриј Георгиевич Корухов, председник
НП „Судекс”, удружења судских вештака
Проф. др Владимир Александрович
Ловчиков, Санктпетербуршки универзитет
ДПС MВС Русије
Проф. др Виктор Иванович Рохлин,
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Русије и академик Међународне академије
наука екологије и безбедности животне
средине
Проф. др Николај Васиљевич Сиротинкин,
Државни технолошки институт
Кандидат техничких наука Јевгениј
Фјодорович Мосин, Санктпетербуршки
универзитет ДПС MВС Русије
Мајор Сергеј Михајлович Стопкин, заменик
начелника редакције
Пуковник Елена Јурјевна Сичева, главни
редактор редакције
Валериј Иванович Балакан, начелник
штампарског центра Санктпетербуршког
универзитета ДПС MВС Русије
Секретар
Поручник Татjaна Владимировна Власова,
уредник у редакцији
РЕЧ УРЕДНИКА
Проф. др Владимир Сергејевич Артамонов
Проф. др Божо Николић
Поштоване колеге!
Пред Вама је први број заједничког руско-српског
научног часописа „Мониторинг и експертиза у безбедносном инжењерингу”.
Последњих година развоју система безбедности
живота и рада поклања се повећана пажња, како у нашој
земљи, тако и у иностранству. Савремено друштво
се одликује глобализацијом социјалних, економских
и индустријских процеса, појавом трансграничних
ванредних ситуација, и актуелизацијом питања екологије. Проблеми остваривања безбедности у свим тим
областима захтевају систематски приступ и заједничке
напоре свих стручњака у свету, као и свесну сарадњу
од стране сваког. Данас, побољшање превенције
у спречавању ванредних ситуација природног и
техногеног карактера није проблем само наше државе,
него и целог света.
Постизање безбедности живота и рада чини основу
друштвене стабилности, а један је и од главних задатака
модерне државе.
Овај часопис је иновациони пројекат Санктпетербуршког универзитета ДПС МВС Русије и Високе
техничке школе струковних студија из Новог Сада у
Србији. То је један од значајнијих корака стручњака
Русије и Србије у правцу заједничких напора у
области осигурања безбедности. Циљ међународне
сарадње наше две високошколске установе је у томе
да се обједине напори водећих научника, професора
и стручњака Русије и Србије у стварању ефикаснијег
система безбедности за живот и рад. Значај коришћења
међународног искуства у побољшању безбедности
грађана тешко да може бити прецењен.
На страницама нашег часописа биће различите
теме, посвећене разним проблемима организације
надзорних активности и судске експертизе у систему
безбедности. У материјалима часописа налазиће се
важне и корисне информације, како за стручњаке, тако
и за широк круг читалаца.
Ми рачунамо да ће размена сакупљеног искуства
и знања између водећих стручњака у тој области, као и
отворена и свестрана сарадња и разматрање актуелних
проблема у области савремене безбедности на
страницама часописа бити корисни и крајње неопходни
за тражење оптималних системских решења.
Проф. др Владимир Сергејевич Артамонов
У току свог педесетогодишњег постојања, Висока
техничка школа струковних студија у Новом Саду
развијала је сва поља из области заштите: заштиту од
пожара, заштиту на раду, цивилну заштиту и заштиту
животне средине. Створен је солидан кадровски
потенцијал и репутација, написано је доста радовa и
урађени су многи пројекти. Наши наставници учествују
на бројним саветовањима, а многа од њих организовала
је наша Школа.
Истовремено са развојем наставног циклуса,
Школа је непрекидно гајила и развијала сарадњу
са привредом. Без обзира на своје скромне ресурсе,
Школа се сматра једним од носилаца образовања у
области заштите, како у некадашњој Југославији, тако
и у данашњој Србији. Били смо увек свесни да смо
међу првима који ће учинити корак напред. А часопис
који би објављивао чланке на теме из области заштите
представља неопходан корак даље у нашој делатности.
Када смо пре неколико година започели сарадњу
са Санктпетербуршким универзитетом Државне противпожарне службе, дефинисали смо наше приоритете,
а један од њих било је и издавање заједничког часописа.
Одмерили смо недавно наше могућности и донели
храбру одлуку да кренемо у оно што се у овом тренутку
догађа.
Дакле, на једној страни су познати разлози да се
донесе овако храбра одлука. На другој страни постоји
само страх од одговорности, можемо ли ми то или
не. И не само ми: може ли целокупна српска научна
и стручна јавност, уједињена, успешно одговорити
оваквој обавези? Само са правим одговором могуће је
створити услове који ће нам дати за право да будемо
поносни на ову одлуку, и на њене резултате који су
могући и очекивани.
У Србији овог тренутка не постоји часопис
научног карактера за целокупну област заштите који
би дао одговор на постављени задатак. Има, међутим,
неколико часописа који се баве само неким сегментима
заштите, али је научни аспект углавном занемарен. Ова
чињеница указује да постоји и простор и потреба за
остварењем идеје о покретању једног међународног
часописа који би обрађивао различите теме из области
заштите.
Жеља нам је да кроз писање упознамо српску, руску
и ширу европску, па и светску јавност са оним чиме
се бавимо. Такође, биће то сјајна прилика да се сви
упознамо са драгоценим искуствима Руске федерације,
земље која је годинама значајно улагала да постигне
висок ниво у заштити.
Они који су најбољи и имају водећу улогу у области
заштите наћи ће своје место у часопису. Исто тако,
часопис је намењен и онима који највише обећавају,
пред којима су могуће научне каријере и који су пред
докторатима. Неће бити изостављени ни они који су
овој области важни због своје изузетне стручности са
којом значајно подупиру научни аспект заштите.
Проф. др Божо Николић
САДРЖАЈ
КОНТРОЛНО-НАДЗОРНЕ ФУНКЦИЈЕ У СИСТЕМУ ФУНКЦИЈА ВЛАСТИ: ОПШТЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ И ОСОБЕНОСТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ
К.Н. Колотилова .......................................................................................................................... 9
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА У СРБИЈИ
Драган Карабасил, Верица Миланко ....................................................................................... 12
САВРЕМЕНО СТАЊЕ РАЗВОЈА НЕДРЖАВНЕ СУДСКЕ ЕКСПЕРТИЗЕ У РУСКОЈ
ФЕДЕРАЦИЈИ
Ј.Г. Корухов, С.Ј. Киселев ......................................................................................................... 20
ПРЕЛАЗ СА ЛИЦЕНЦИРАЊА НА САМОРЕГУЛАЦИЈУ У ОБЛАСТИ ПРОТИВПОЖАРНЕ
БЕЗБЕДНОСТИ
М.А. Марченко, О.В. Војтенок ................................................................................................ 25
РАЗВОЈ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У СРБИЈИ
Божо Николић, Симо Косић ..................................................................................................... 29
МЕТОДЕ ЗА ОБРАДУ РЕЗУЛТАТА ХРОМАТОГРАФСКОГ ОДРЕЂИВАЊА ПАУ У НАФТИ
У ЦИЉУ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ
Ф.А. Дементјев, Ј.Н. Бељшина, А.Л. Акимов ........................................................................ 37
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У СРБИЈИ
Анита Петровић-Гегић, Делиа Балош ..................................................................................... 41
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА У СРБИЈИ
Бранко Бабић ............................................................................................................................ 47
АНАЛИЗА ФАКТОРА И ПРИНЦИПИ ФУНКЦИОНИСАЊА СИСТЕМА
ПОЗИЦИОНИРАЊА ПРОТИВПОЖАРНИХ СЕРВИСА МЧС РУСИЈЕ УНУТАР ЗГРАДА И
ГРАЂЕВИНСКИХ ОБЈЕКАТА
С.Н. Терехин, А.В. Балов, А.Г. Филипов ................................................................................ 51
УТИЦАЈ РОКА КОРИШЋЕЊА СТАМБЕНИХ И НЕСТАМБЕНИХ ДРВЕНИХ ОБЈЕКАТА
НА ОПАСНОСТ ОД ПОЖАРА
А.Б.Сивенков, Н.И. Тарасов, Е.Ј. Круглов, Т.J. Лебедев ....................................................... 56
УПУТСТВО АУТОРИМА ............................................................................................................. 61
КОНТРОЛНО-НАДЗОРНЕ ФУНКЦИЈЕ У СИСТЕМУ ФУНКЦИЈА
ВЛАСТИ: ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ОСОБЕНОСТИ
ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ
К.Н. Колотилова1 *
1
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
Чланак се бави питањима контролно-надзорног управљања, принципа, циљева и задатака владиних органа у
сфери надзорних активности.
Kључне речи: оптимизација, принципи државне контроле и надзора, контролно-надзорне функције, форме
и методе законских акција.
Проблематика контролно-надзорне функције државе и ефикасност њене примене
један је од важних праваца у вођењу домаће
политике. У руској стварности, због важности
задатака, расположивости институционалних
и правних основа, као и праваца деловања,
државна контрола и надзор су независна,
основна функција државе.
Контролно-надзорна функција је функција управљања са природним ауторитетом,
који се манифестује кроз присуство контроле
низа овлашћења у вези са могућношћу да се
подконтролним објектима дају обавезујућа
упутства за елиминисање уочених недостатака; да се постави пред надлежним органима
питање одговорности починилаца прекршаја,
и у неким случајевима одмах примене мере
државне принуде.
Функција праћења и надзора је у складу са
циљевима дефинисаним од стране државе. У
исто време треба да буде одређен непосредан
и крајњи циљ. Непосредан циљ контролнонадзорне функције је спречавање и сузбијање
кршења правила понашања субјеката друштвених односа утврђених нормама закона, као
и нормативно установљених захтева (стандарди, репери) у разним сферама јавног
живота.
Крајњи циљ контролно-надзорне функције
треба да је постизање максималне ефикасности правне регулативе понашања учесника у
односима са јавношћу и стандарда, што опет,
има за циљ да штити грађане, организације,
друштво и државу од свих врста негативних
последица нелегалних активности, како би се
осигурали њихова безбедност, права, слободе
* Контакт електронска адреса: [email protected]
и законити интереси у односима са јавношћу.
Имплементација контроле и надзора је
заснована на утврђеним законским актима,
или посебним принципима који проистичу
из њиховог садржаја који дефинишу главне
правце и особине ових активности [1]. Листа
општих принципа контролно-надзорне делатности у постојећем законодавству се не
издваја, њихов списак је дат на основу
теоријских синтеза и анализа правних аката
који регулишу активност регулаторних и
надзорних органа и организација.
Теоријска и правна истраживања контролно-надзорне функције државе омогућавају
формулисање следећих општих принципа
контролне активности:
а) остварење контроле и надзора искључиво у оквиру надлежности и поступка
утврђених законом или другим регулаторним
правним актом;
б) законитост, објективност и правичност
у примени контроле и надзора;
в) спровођење контроле и надзора са
једнаким правима свих пред законом;
г) приоритет права, слобода и законитих
интереса грађана и организација у процесу
примене контролно-надзорне активности;
д) учешће у спровођењу контроле и надзора заинтересованих страна, физичких и
правних лица, чије процедуре за учешће су у
складу са релевантним сектором законодавства;
е) примат правосуђа у спровођењу контролних активности обезбеђује људска права и
слободе;
ж) транспарентност у спровођењу контролно-надзорне делатности, осим у случа-
јевима који захтевају тајност података заштићену законом; и
з) претпоставка невиности особе чије су
активности предмет контроле, до утврђивања
кривице у складу са законом.
Иако јединствена, контролно-надзорна
функција у свом садржају има значајне разлике
у зависности од карактеристика контроле и
надзора. Тако, специфичности контроле су:
а) спровођење над подређеним органима, функционерима, грађанима и организацијама;
б) могућност интервенције у оперативним
и пословним активностима контролисаног
објекта;
в) евалуација имплементације контролисаног ентитета у погледу законитости и сврсисходности; и
г) законски регулисана могућност учешћа субјекта у поступку одговорности прекршиоца.
За разлику од контроле, надзор карактеришу могућности као што су:
а) одсуство односа надређености и подређености између надзорних органа и надзираних;
б) активности надзиране стране вреднују
се само у смислу законитости;
в) мешање у оперативне и економске
активности надзираног ради њиховог ограничења или спречавања није дозвољено, осим
у форми упозорења или обраћања суду за
дозволу;
г) званичници надзорних тела не могу
директно примењивати казне за кршења реда
и закона.
Контролно-надзорна функција је активност
државе да успостави конкретну примену социјалних норми (пре свега правних) и ограничи уочена одступања. Контролно-надзорна
функције је појава чију структуру чине следеће
подфункције:
а) државна контрола и надзор у области
људских права и слобода;
б) државна контрола и надзор у области
заштите од пожара;
в) државна јавна финансијска и економска
контрола и надзор;
г) државна контрола и надзор у социјалној сфери;
д) државна контрола и надзор у области
савремених глобалних питања;
е) државна контрола и надзор у области
права [2].
Поред тога, контролне функције државе су
посебне јер одређују карактер другим функци10
јама државе. Упркос динамици обима и садржаја контролно-надзорних пуномоћи, полиција је стални учесник у спровођењу контроле и надзорних функција државе. Притом,
од тога колико је ефикасно ово учешћа у великој мери зависи ефикасност спровођења
контроле и надзорних функција државе у
целини [3].
Имајући у виду глобализацију и интеграцију у међународну заједницу и промене које се дешавају у друштву, мора се рећи да
данас нису у потпуности разрађена питања
интеракције националних контролно-надзорних органа међу собом, а ни са међународним
регулаторним телима и удружењима.
Треба још додати и недостатак одговарајуће координације њихових активности. Детаљна регулација интеракције и координације не постоји чак ни на националном нивоу.
Модел интеракције између федералних извршних органа усвојен од стране руске Владе,
као ни објављени прописи савезних органа у
складу са њим, не решавају ове проблеме [4].
Тако, да би се оптимизовале контролнонадзорне функције, потребно је следеће: јасно дефинисати границе надлежности и процедурална поједностављења издавања дозвола као и процедуралну контролу (надзор) функција органа извршне власти, тј.
њихове надлежности; обезедити у условима
федералне структуре руске државе поделу овлашћења код контроле и надзора између Савезних органа власти и органа власти субјеката Руске федерације, али и локалне самоуправе и саморегулаторних организација; законске основе за обезбеђење нормативно-правног одвајања функција државне
контроле и надзора од осталих функција
државног апарата, као и даље унапређење система органа који их остварују; организациона и нормативна подршка интеракцији различитих контролних и надзорних органа
у циљу координирања активности, и организовања посебног правног и регулаторног оквира државне контроле и надзора;
нормативна дефиниција основних појмова
– државна контрола и надзор, објекат и предмети, облици и методе контроле и надзора
државе, регулација правне интервенције.
Неопходно је дефинисати државну политику како би се обезбедила друштвена контрола, која би требало да се оствари организовано и сврсисходно у оквиру цивилног
друштва, као његов елемент, али уз помоћ
државног механизма за решавање проблема између грађана и државе, цивилизовано,
КОНТРОЛНО-НАДЗОРНЕ ФУНКЦИЈЕ У СИСТЕМУ ФУНКЦИЈА ВЛАСТИ: ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ, И ...
кроз употребу одређених правних канала
интеракције и заједничке одговорности. Таква контрола је од суштинског значаја за
спровођење принципа демократије из Устава
Руске федерације.
У Русији постоји проблем у виду недостатака научних вредновања и журбе у елиминисању државе из стратешки важних области, као што је изражено у преносу одређених државних функција, укључујући и контролно-надзорне, невладиним организацијама. Ово може довести до друштвено негативних резултата.
ЛИТЕРАТУРА
1. Филатова А. В. (в соавт. Митякина И. В.)
Перспективы становления государствен-
стр.9-11
ного контроля (надзора) в Российской
Федерации//Административное и муниципальное право. 2008., № 9., С.71-74.
2. Пожарский Д.В. Контрольно-надзорная
функция современного государства.
Диссертация. Москва, 2004. 222 c. РГБ
ОД, 61:04-12/1410.
3. Гуляев А.П. Контролирующие органы и
организации России: компетенция и
полномочия /под ред. А.П. Гуляева – М.:
МАЭП. ИИК «Калита». 2000.
4. О Типовом регламенте взаимодействия
федеральных органов исполнитель-ной
власти: Постановление Правительства
РФ от 19.01.2005 N 30 (ред. от
24.09.2010) // Собрание законодательства
РФ, 24.01.2005, N 4, ст. 305.
11
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА У СРБИЈИ
Драган Карабасил 1 *, Верица Миланко 1
1
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду
У раду је приказан систем заштите од пожара у Републици Србији. Последњих деценија служба заштите
од пожара у Србији се суочила са многим изазовима у свом раду. Много година запостављана и далеко од очију
јавности, запослени у овим структурама су се сусрели са свим врстама препрека у заштити људских живота,
материјалних и културних добара, те животне средине.
Без обзира на све, они су били модерни хероји, борећи се са последицама страшног бомбардовања 1999.,
многим индустријским и саобраћајним акцидентима, шумским пожарима, поплавама и другим интервенцијама.
Било је очигледно да њихова позиција у српском друштву није била довољно призната и награђена.
У процесу опоравка након деценија ратова и економских санкција десиле су се значајне друштвене промене.
Једна од најзначајнијих за рад службе заштите од пожара је промена систематског приступа управљању у ванредним
ситуацијама. Ова промена је условила и доношење Закона о заштити од пожара децембра 2009., након 22 године.
Владајућа структура је коначно донела одлуку о организовању интегралног система управљања ванредним
ситуацијама у Републици Србији. Служба заштите од пожара представља основни елемент новоуспостављеног
система. Након свих дешавања, легитимно је питање шта су изазови и перспективе јединица заштите од пожара у
систему управљања ванредним ситуацијама у Србији? Једно од најважнијих питања је како осигурати да њихови
припадници имају неопходне изворе како знања, тако и финансирања да обезбеде очекивани одговор у мисијама
и задацима пред њима. Која нова знања и вештине требају имати за рад у овом изузетно сложеном систему? На
који начин обезбедити њихову едукацију и тренинг?
Овај рад је покушај да се препознају неки од могућих начина у тражењу одговора на претходна питања,
анализом искустава неких од развијених земаља.
Kључне речи: заштита од пожара, ванредне ситуације, управљање у ванредним ситуацијама, едукација,
тренинг.
УВОД
Заштита од пожара је сложена и захтева
интегралан приступ како би се спровела на
одговарајући начин. Ефекти деловања пожара
могу бити погубни за већи број људских живота
и са великим материјалним последицама. Зато
су и основни циљ заштите од пожара, заштита
живота људи, материјалних добара и животне
средине.
Систем заштите од пожара, према Закону
заштите од пожара, обухвата скуп мера и радњи
за планирање, финансирање, организовање,
спровођење и контролу мера и радњи заштите
од пожара, за спречавање избијања и ширења
пожара, откривање и гашење пожара, спасавање људи и имовине, заштиту животне средине,
утврђивање и отклањање узрока пожара, као и
за пружање помоћи код отклањања последица
проузрокованих пожаром.
Заштита од пожара остварује се:
• едукацијом субјеката заштите од пожара за управљање ризиком од ове опасности;
* Контакт електронска адреса: [email protected]
• обезбеђивањем услова за спровођење
заштите од пожара;
• предузимањем мера и радњи за заштиту и спасавање људи, материјалних добара и животне средине приликом избијања
пожара; и
• надзором над применом мера заштите
од пожара.
Анализе које су вршене последњих година у нашој земљи, указују да је стање у области заштите од пожара незадовољавајуће
и да систем заштите од пожара у целини по
својој организованости, оспособљености и
ефикасности заостаје за стварним потребама
техничко-технолошког и друштвено-економског развоја. Основни узроци оваквог стања
су субјективне слабости, које се пре свега испољавају у неспровођењу законских и других прописа, недовољном превентивном деловању, као и недовољној оспособљености и
ефикасности служби за гашење.
Имајући у виду актуелну образовну
проблематику и све израженије друштвене
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА У СРБИЈИ
захтеве, потребан је озбиљан и темељан
приступ развоју образовања и усавршавања
стручњака за рад у области заштите од пожара,
као и интензивнија међуинституционална координација и повезаност код високог образовања, валоризација досадашњих искустава,
утврђивање кадровске попуњености и заступљености кадрова заштите од пожара, едукација из области заштите од пожара у оквиру
високог образовања, нарочито техничко-технолошких стручњака.
РАЗВОЈ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
Заштита од пожара је, у СФР Југославији
(СФРЈ) од 1945. до 1968. функционисала као
део Министарства унутрашњих послова, у
почетку као Ватрогасна народна милиција,
све до доношења првог Закона о заштити од
пожара 1968. године. Овим законом, који је и
први покушај нормативног уређења заштите
од пожара, она почиње да функционише као
део локалне самоуправе. После више од 20
година, 1988. донешен је нови закон којим је
заштита од пожара припојена Министарству
унутрашњих послова (МУП) где јој је место и данас. Овим законом МУП тада Социјалистичке Републике Србије је преузео и
територијалне ватрогасне јединице од локалне самоуправе.
На свом развојном путу заштита од пожара
је имала успоне и падове, али никада није
имала стручни и научни менаџмент који би
њоме управљао и постизао резултате који
су у рангу развијених земаља Запада. Наша
заштита је увек имала своје специфичне боје
иза којих се крио непотизам и волунтаризам.
За команданте и командире су довођени људи
из партијских оквира чија је стручност у овој
врсти посла била проблематична.
У почетку је тим људима мањкало
образовање, па су високе положаје у
ватрогасним јединицама заузимали ковачи,
пекари, машин-бравари и други људи који
су имали револуционарну прошлост и ратне
заслуге. О њиховој стручности се није могло
говорити, али су окупљали људе око себе
који су разумевали проблеме заштите и
они су водили посао. Статистичко праћење
последица пожара је био „наш изум” који је
приказивао статистику веома непрецизно и
стварао утисак доброг пословања. Број мртвих
у пожарима је био на нивоу броја мртвих у
Сједињеним америчким државама (САД), што
је свакако било за похвалу. Основни пропуст
је да није дефинисана смрт у пожарима. У
стр.12-19
свим развијеним земљама Запада ова категорија узрока смрти је дефинисана. У нашој медицинској статистици је нема. Све развијене земље међу којима предњачи САД
жртвом пожара са смртним исходом сматрају
све оне који су били учесници пожара, а смрт
је наступила до истека годину дана од пожара
који им је угрозио живот.
Међутим, у нашој земљи се статистички
обухватају мртви чије лешеве су ватрогасци
нашли на згаришту. Већ они који су умрли у
колима на путу за болницу нису обухваћени
овом статистиком. Њихова смрт ће садржати
узрок (опекотина, на пример, али се не зна њено порекло), али их неће обухватити статистика
заштите од пожара. У табели 1 приказане су
жртве пожара у СФРЈ.
Табела 1 – Жртве пожара / експлозије у СФРЈ од
1966 до1985 [1]
Редни
број
Година
Погинули
Повређени
Укупан број
жртава
1.
1966.
61
408
469
2.
1967.
49
391
440
3.
1968.
76
396
472
4.
1969.
166
542
708
5.
1970.
95
440
535
6.
1971.
186
643
829
7.
1972.
63
307
370
8.
1973.
69
419
488
9.
1974.
60
305
365
10.
1975.
72
480
552
11.
1976.
268
334
602
12.
1977.
72
394
466
13.
1978.
96
399
495
14.
1979.
92
520
612
15.
1980.
111
418
529
16.
1981.
95
408
503
17.
1982.
111
456
567
18.
1983.
132
504
636
19.
1984.
130
513
643
20.
1985.
142
650
792
2.146
8.927
11.073
ЗБИР:
У неким годинама је број мртвих
несразмерно порастао, као 1976., када је због
експлозије метана у руднику „Распоточје”
код Зенице одједном погинуло 129 рудара.
Иначе, предходна, 1975. година, однела је 72
људска живота.
Након распада СФРЈ и рата на овим
просторима остали смо сами. Све републике
13
из бивше заједничке државе су стекле само- генерација будућих инжењера заштите од
сталност, али се лош тренд наставио, бар што пожара који ће се овде школовати за потребе
се тиче броја жртава.
целе СФР Југославије и то у свим сферама
Табела 2 – Жртве пожара у Србији за период 1993-2002.
које укључују:
• Југословенску народну армију и њен
Редни
Број
ПогиПовреГод.
командни кадар у овој области;
број
пожара
нули
ђени
• ватрогасно-спасилачке јединице аеро1.
1993.
5.300
74
230
дрома за цивилну ваздушну пловидбу од Охрида до Љубљане;
2.
1994.
4.970
70
175
• командни кадар ватрогасно-спасилач3.
1995.
4.502
76
187
ких територијалних ватрогасних јединица; и
• референте заштите од пожара за потре4.
1996.
4.646
55
148
бе тадашње привреде у СФР Југославији.
5.
1997.
4.962
60
161
Непосредно потом, и у СР Хрватској се
оснива
Виша школа за школовање инжењера
6.
1998.
5.818
79
261
заштите од пожара у оквиру Министарства
7.
1999.
7.846
63
192
унутрашњих послова ове републике.
Од 1974. наша Школа добија одсек
8.
2000.
21.688
180
582
Заштите, јер се те године оснива смер Цивилне
заштите и почиње образовање кадрова за
9.
2001.
9.629
195
466
потребе цивилне одбране СФРЈ. Напредовање
10.
2002.
12.516
156
286
и проширења се настављају. Године 1986.
Броја жртава растао је вртоглаво. Број одсек Заштите добија и трећи смер: Заштита
мртвих је 2001. био 195. Ако погледамо Табелу на раду.
1, видимо да је у СФРЈ само 1976. било више
Нови Закон о заштити од пожара донет
мртвих него у Србији те 2001. Не треба ни је 1988. године са неким одредбама које су у
подсећати да је СФРЈ била територијално и пракси већ биле превазиђене. Одсек Заштите
по броју становника најмање три пута већа од наставља успон и 1994. добијамо смер за
садашње Србије.
Заштиту животне средине.
Очигледно је да се стање заштите од
Факултет заштите на раду у Нишу 1993.
пожара погоршава у Србији. Ратне 1999. године уводи факултетско образовање у
имали смо само 63 погинула, а наредне 2000. области заштите од пожара и почиње шкоброј мртвих је 180, што је безмало пораст од ловање дипломираних инжењера заштите
300% (275,71%).
од пожара. Виша политехничка школа из
Земуна оснива одсек Заштите од пожарам, а
РАЗВОЈ ОБРАЗОВАЊА ИЗ ЗАШТИТЕ потом се у ову област убацују многи приватни
ОД ПОЖАРА У СРБИЈИ
факултети.
Једна од првих високошколских установа
за образовање у сфери заштите је Висока
техничка школа струковних студија из Новог
Сада. Основана је 1959. године, Одлуком
Скупштине САП Војводине као Виша машинска школа намењена школовању машинских
инжењера. Већ 1964. добија Металуршки
одсек и прераста у Вишу техничку школу, да
би после акредитације у Болоњском процесу
постала Висока техничка школа струковних
студија у Новом Саду (ВТШСС).
Група ентузијаста на челу са Ђорђем
Жикићем покреће иницијативу код Скупштине САП Војводине и оснивају одсек Заштите од пожара који почиње да функционише
при Вишој техничкој школи у Новом Саду.
Те 1968., ступио је на снагу први Закон о
заштити од пожара у СФРЈ, и уписана је прва
14
УКЉУЧИВАЊЕ ВТШСС У САРАДЊУ
СА ПРИВРЕДОМ
Одмах по оснивању одсека Заштите од
пожара на предлог професора Светислава
Веселиновића оформљен је Завод за противпожарну заштиту, са задатком да помаже привреди земље да сачува људске животе и производне потенцијале земље.
Активност ове организационе јединице
Школе дала је доста резултата који су и данас
препознатљиви у привреди данашње Србије.
Ту су фабрике које и данас рад,е као што су
„Сојапротеин” из Бечеја, моторска радионица
ЈАТ-а, фарме по Србији, фабрика полипропиленских филамената у Украјини и многе
друге.
У оквиру Завода је пројектовано и доста
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА У СРБИЈИ
аутоматских система за рано откривање
пожара и система за аутоматско гашење,
на пример за: Српско народно позориште у
Новом Саду, Народно позориште у Сомбору,
фабрику боја „Дуга” у Београду, Спортски
центар у Беочину, „Мастер центар” у Новом
Саду, Клинички центар Војводине – Ургентни
центар, итд.
Урађено је и преко 100 планова заштите
од пожара. Завод за заштиту од пожара 1992.
прераста у Институт за технологију заштите
као научна јединица Школе.
ЗАКОНСКИ ОКВИРИ ЗАШТИТЕ У
ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
Након дугогог периода (од 55 година), 2009.
је у Републици Србији формиран јединствен
сектор за управљање ванредним ситуацијама
обједињавањем постојећих ресурса:
• Министарстава унутрашњих послова
Републике Србије,
• Министарства одбране Републике
Србије, и
• Министарства екологије основан је
Сектор за ванредне ситуације са око 4.000
запослених. Кључни задатак овог Сектора
је заштита и спасавање становништва,
материјалних и културнх добара и животне
средине у ванредним ситуацијама.
Законом о ванредним ситуацијама, који је
ступио на снагу 1. јула 2009. године, Сектор
за ванредне ситуације подељен је на четири
управе:
• Управа за превентивну заштиту,
• Управа за ватрогасно-спасилачке јединице (ВСЈ),
• Управа за цивилну заштиту,
• Управа за управљање ризицима, и
• Национални тренинг центар за
ванредне ситуације, као посебан део.
Део новоформираног Сектора, јесте и
Управа за ватрогасно-спасилачке јединице.
Без обзира што у систему заштите сваки део
представља неопходан услов за ефикасан
свакодневни рад, припадници ове Управе се
најчешће препознају у друштвеној заједници,
с обзиром на природу њихове активности. У
свакој ванредној ситуацији они се приоритетно ангажују, а од њихове вештине и пожртвовања зависе бројни људски животи и
величина могуће материјалне штете.
Положај припадника ватрогасно спасилачких јединица је симболичан показатељ
на који начин држава брине о људима који се
налазе у овој служби, коју пре свега карак-
стр.12-19
терише хуманост. У нашој држави чија привреда је готово паралисана, њихов положај је
знатно отежан не само материјално него и због
повећања обима посла. Захтева се ангажовање
у најразличитијим ватрогасно-спасилачким
активностима, а притом њихов број остаје
исти или се повећава незнатно у односу на
новонастале обавезе.
Утицај глобалних промена није више тема
значајна искључиво за академску заједницу,
већ све више и за рад ових служби. У
условима промењених географско-климатских
карактеристика у нашој земљи, њихово радно
ангажовање ефективно расте, као одговор на
свакодневне временске непогоде, поплаве,
пожаре, хемијске удесе, уз притом смањену
свест о сопственој одговорности и грађанској
солидарности српског друштва.
Да је ситуација у којој се оваква делатност
обавља врло озбиљна и бременита повећањем
броја жртава, материјалне штете и деградације
животне средине, види се из табеле 2. Потребан је дуг период у циљу остварења квалитетно боље заштите који ће зауставити
тренд раста броја жртава и материјалне штете. Основни предуслов за овакав тренд је
економски јача Србија.
Светска економска криза је узела свој
данак, привреда је у колапсу, а пораст степена
сиромаштва је светски процес. Раст бруто
друштвеног призвода је далеко од очекиваног,
а буџетски дефицит је све већи. Актуелна
власт се побринула да оснивањем Фонда за
ванредне ситуације он представља основни
извор финасирања активности Сектора у
целини, чиме и Управе за ватрогасноспасилачке јединице (ВСЈ).
Основни задаци Управе за ВСЈ су ангажовање у циљу благовременог и законитог
вршења послова у организационим јединицама
Сектора, индустријских и добровољних ватрогасних јединица, и координирано деловање свих актера у случају већих ванредних
догађаја.
Управа директно утиче на рад подручних
организационих јединица Сектора у области
ватрогасно спасилачких послова. У свом
саставу Управа има три одељења:
• Одељење за техничко опремање чији
је задатак да анализира рад, стање техничке
опремљености материјално техничким средствима, прати савремена достигнућа и
стандарде у области заштите од пожара, и
учествује у поступцима јавних набавки;
• Одељење за контролу рада које на
основу анализа извршених контрола предузима
15
мере и активности за квалитетнији рад; и
• Одељење за координацију оперативних
активности чије је главно ангажовање у
процени угрожености територије, као и дефинисању нових организационих јединица и
броја извршилаца у њима. Осим тога, задатак овог Одељења је и координација осталих
актера, ван Сектора у случају потребе.
Стање техничке оспособљености припадника ВСЈ је у многоме побољшано последњих
година, значајним издвајањем из буџета у
склопу Националног инвестиционог плана и
многобројним донацијама из иностранства.
Без обзира на то, постизање оптималног нивоа
техничке опремљености је још далеко, као и
за организацију обуке и тренинга, за које је
потребно време и финансијска средства.
Висока техничка школа струковних студија
у Новом Саду је спремна да све своје образовне
потенцијале инкорпорира у заједничке напоре са МУП-ом Републике Србије у циљу
оптималне едукације.
МЕСТО, УЛОГА И ПЕРСПЕКТИВЕ
ПРИПАДНИКА ВСЈ У СЕКТОРУ
ЗА УПРАВЉАЊЕ ВАНРЕДНИМ
СИТУАЦИЈАМА
У савременом свету се у реализацији
послова заштите и спасавања све више говори
о потреби заживљавања менаџерског приступа у управљању овом сложеном друштвеном
структуром која обухвата неколико десетина
хиљада људи на овај или онај начин укључених
у решавање опасности које доносе ванредне
ситуације.
У Србији је emergency management као
приступ незамислив, с обзиром на околности
да се послови обављају у склопу Министарства
унутрашњих послова које има строго дефинисану хијерархијску структуру. Без обзира на
такве услове, потреба за раскидом са одређеним традиционалним приступом је неминовна у светлу будућих европских интеграција и изградње савременог грађанског
друштва. Сличним путем су прошле многе
земље у окружењу које су уважиле да је у друштву неминовно развијати концепт поделе
одговорности у свим сферама друштвеног живота, тако да и област заштите и спасавања не
сме бити изузетак.
Предстоји такође веома значајна улога
Управе у сарадњи са грађанима. Они морају
бити свесни опасности коју некада и сами
креирају у заједници, а након година запостављања образовања у заштити од пожара,
16
али и о поступцима у другим ванредним
ситуацијама, стање је драстично. Реализација
сарадње је могућа са различитим организацијама након усвајања Закона о ванредним
ситуацијама. У том светлу се више треба радити
на подизању капацитета волонтера у Србији.
Добровољно ватрогаство је снажан фактор
у ланцу сузбијања свих врста катастрофа
укључујући и велике пожаре. Неке суседне
земље су леп пример материјалне подршке
волонтерима. Мађарска је финансирање волонтера решила увођењем обавезне суме
која се уплаћује при измирењу финансијских
обавеза грађана код сваке појединачнеј уплате. Овако прикупљена средства се усмеравају
волонтерским организацијама чија је основна
активност гашење пожара.
Позитивна искустава из САД могу бити
непроцењива, пре свега начин организовања
и обуке волонтера као значајне подршке у
ванредним ситуацијама. Организација волонтера у катастрофама у САД један је од
најзначајнијих партнера агенцијама за реаговање у ванредним ситуацијама.
У нашој Управи је неопходно приступити
целовитој анализи организације рада,
кадровске структуре и обучености и израдом
краткорочних и дугорочних планова усвојити
јасну стратегију развоја Сектора која ће
бити заснована на реалним могућностима.
У актуелној политичкој ситуацији, када
се у Европи јасно идентификује потреба
организовања снага за деловање у ванредим
ситуацијама, оваква питања постају још значајнија. Искуства припадника ВСЈ су много пута показана у најразличитијим ситуацијама. Анализом информација у штампаним и електронским медијима јасно се утврђује да они свакодневно дају немерљив
допринос у спречавању катастрофа већих
размера применом знања и вештина. И у
тренуцима када су деловали у непримереним
безбедносним условима, њихова пожртвованост се препознавала у сваком поступку. Осим
пожртвованости и искуства припадници ових
јединица су показали и своју солидарност
када су 2007. након дуготрајног ангажовања
на гашењу шумских пожара у нашој земљи,
смогли снаге да оду у Грчку и помогну
тамошњим колегама.
У Србији је позната чињеница да број
ватрогасаца од око 3.000 није довољан. Иако
је Влада Републике Србије дала сагласност
за пријем одређеног броја ватрогасаца у
2009. и 2010. години, процес пријема не тече
планираним током. Озбиљност ситуације изра-
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА У СРБИЈИ
жена је и у Београду где је по прорачуну
потреба на основу европских стандарда неопходно ангажовање 2.000 припадника ВСЈ, а
тренутно ради њих 637.
Степен образовања припадника ватрогасно спасилачких јединица у Србији се не разликује у односу на друге земље у окружењу.
За послове ватрогасца неопходна је диплома
средње школе, а за руководеће кадрове захтева
се висока стручна спрема. Без обзира на такав
општи дугогодишњи приступ, у циљу повећања
ефикасности новоустановљеног Сектора, потребно је извршити прецизну анализу образовања запослених. Детаљном анализом
би се израдили планови потреба образовних
профила у будућности, и у сарадњи са осталим
актерима у овом процесу усвојили заједнички планови рада. У Србији се кадрови образују у више образовних институција (високих
школа и факултета), и у сваком од програма
се запажа недовољан број часова прагматичне
примене савладане теорије.
У Панчеву се налази Центар за обуку
професионалних ватрогасаца спасилаца, а
користи се и Наставни центар у Ватрогасној
бригади Београд. Оба ова центра су при
Сектору за ванредне ситуације. Они организују и реализују следеће:
• основне обуке за раднике ватрогасноспасилачких јединица;
• специјалистичких курсева и обуке за
раднике ватрогасно-спасилачких јединица (за
техничке интервенције, за возаче ватрогасних
возила, за опасне материје, спасавања на води,
из рушевина и са висина /дубина/, пружање
прве помоћи и др.);
• обуке за руководиоце (оперативне и
организационе);
• обуке инструктора и/или тренера (предавача);
• осталих видова обуке и стручног
усавршавања (семинари, саветовања, вежбе); и
• општих курсева (информатике, страних језика и сл.).
У фебруару 2010. године представљен
је концепт Центра за ванредне ситуације у
Нишу. План је да он постане регионални
центар са капацитетима за пружање помоћи
државама региона југоисточне Европе, али и
државама Европске уније, у случају великих
шумских пожара, пожара на отвореном, али
и поплава, земљотреса, клизишта, хемијских
акцидената и осталих цивилних ванредних
ситуација. Идеја је да у критичном периоду
летњих месеци одређен број руских летелица
стр.12-19
за гашење пожара буде стациониран у Нишу,
како би се смањио временски период за
пружање адекватне помоћи државама које су
угрожене екстремно високим температурама.
Поред тога, Центар би се бавио едукацијом
и обуком припадника ватрогасних и спасилачких јединица. Обука би покривала теме
шумских пожара и пожара на отвореном,
поплава, земљотреса, клизишта, техничкотехнолошких акцидената, итд.
Обука и стручно усавршавање снага за
заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама
била би организована за следеће категорије:
• руководиоце професионалних служби
за заштиту и спасавање;
• припаднике професионалних ватрогасно-спасилачких јединица;
• команданте и чланове штабова за
ванредне ситуације;
• припаднике резервног састава специјализованих јединица цивилне заштите;
• руководиоце и извршиоце правних лица оспособљених за заштиту и спасавање; и
• командире територијалних и индустријских јединица цивилне заштите.
Нови ризици у друштвеној заједници
креирају нове захтеве пред припадницима
ВСЈ. Потреба за континуираним образовањем
о коме се све више у јавности говори, не
може заобићи ни њих. Управо организован
Национални тренинг центар има пред собом
значајну улогу у креирању и имплементацији
политике образовања кадрова и њиховог
континуираног усавршавања.
Нереално је да се обука заврши након
три месеца и да касније ватрогасци дочекају
пензију без савладавања нових знања и
вештина. У готово свим земљама Европске
уније сваки професионални ватрогасац мора
провести бар 5 дана у одређеним центрима за
обуку који поседују специјалне полигоне.
Област технолошких иновација у заштити од пожара подразумева и стицање
знања о њима. Један од примера потребе за
континуираним усавршавањем јесте у области одговора на хемијски удес. За контролу
рада припадника јединица реаговања у САД
се објављује Водич ургентног одговора (Emergency Response Guidebook Emergency Response
Guidebook Emergency Response Guidebook).
Због развоја нових хемикалија и других
разлога Водич се ажурира сваке четврте
године. Залагањем Министарства животне
средине и просторног планирања издање за
2008. је преведено за потребе одговорних
служби у Србији. У унтрашњости земље, у
17
мањим местима, потреба за новим знањем је
још израженија. У случају било које ванредне
ситуације, реговање у самом почетку има
изузетан значај за ублажавање последица, до
доласка специјализованих екипа.
Неопходно је дефинисати програм обуке на
начин компатибилан савременим програмима
у свету и самим тим пружити могућност да
у будућности припадници ове службе могу
равноправно реаговати у случају потребе
у ванредним ситуацијама, на позив земље
домаћина у региону и свету. У изради програма
обуке се могу ангажовати стручњаци из земље
и иностранства, који су експерти у области
под називом disaster management. Стручњаци
из иностранства су већ присутни у земљи
захваљујући агилном ангажовању руководства
Сектора, МУП-а и Владе након потписивања
многих билатералних и мултилатераних
споразума. Француски стручњаци су почели
обуку специјализованих тимова за спасавање
из рушевина, као и обуку керовођа у тим
тимовима. Припадници овог тима (њих 196)
биће обучени у року од пет година у три етапе,
од којих ће се две реализовати у Србији а једна
у Француској.
Захваљујући сарадњи са Словачком припадници Управе имали су прилику да се обучавају
у симулатору Flashover у редњој ватрогасној
школи у Жилинама.
Сарадња са најзначајнијим организацијама
у области заштите и спасавања попут
Међународне Асоцијације за обуку ватрогасних служби (The International Fire Service
Training Association – IFSTA) неопходна је у
циљу обезбеђења квалитетних програма обуке
који су прихваћени у САД, Канади и другим
земљама енглеског говорног подручја.
Обука која се изводи може бити стандардна
за новозапослене, али и обавезна за обнављање
знања већ запослених припадника. На такав
начин би се имао увид у ефикасност рада,
како би се детерминисало неопходно време за
одређене активности и адекватно реаговалио
у случају потребе за променом методологије
обуке. Укључивање сарадње са свим осталим
актерима значајно је због адекватног реаговања
када се ванредна ситуација догоди.
Јавно-показне вежбе су значајне за увежбавање припадника ВСЈ. Искуства земаља
које су имале прилику да реагују у неким
од највећих светских катастрофа показују
да су управо вежбе свих актера у процесу
најважније за сагледавање могућих слабости
ради њиховог елиминисања у будућности.
Усвајање нових начина рада захтева на
18
одговорним местима лица која су способна
да иновирају ранији начин рада. Образовање
руководилаца у Управи представља најважније
питање, како би они касније могли да усвојена
знања пренесу на ниже нивое деловања. Из тих
разлога је неопходно у вежбовне активности
укључити најразличитије садржаје. У САД
се користе три врсте вежбе. Након ургана
„Катрина” одржана је вишерегионална функционална вежба у региону југоисточне Луизијане, септембра 2008. године (Southeast
Louisiana Multiregional Hurricane Preparedness Functional Exercise) и након три месеца
објављен је Акциони извештај у циљу
прављења Плана отклањања недостатака (After Action Report/Improvement Plan). Искуства
из Њу Орлеанса у овим ситуацијама могу
бити посебно интересантна и значајна за рад
у овој области, како се не би поновиле грешке
које су се догодиле у току урагана „Катрина”
и „Рита” из 2005. године.
Пред креаторима политике у овој области
је задатак да се у Србији ова област иновира на
начин који је примерен друштвеној стварности земље, али се притом ради остварења
међународне сарадње могу организовати и
друге врсте јединица. У многим земљама
се за гашење шумских пожара организују
специјалне десантне ватрогасне јединице, а и
након усвајања позитивних законских прописа
о заштити животиња, и спашавање кућних
љубимаца у ванредним ситуацијама добија на
значају. Такође је неопходно да се и спасавању
и реаговању на води и под водом да већи значај
у склопу све интензивније пловидбе Дунавом,
који је европски Коридор 7, али и на другим
речним токовима у земљи.
У склопу будућих активности не сме се
занемарити потреба за организовањем курсева
страних језика, и то не искљјучиво енглеског.
Коридором 10 у току лета, као и на осталим
саобраћајницама Србије појачан је интензитет
саобраћаја, и самим тим дешава се већи број
саобраћајних несрећа. Приликом техничких
интервенција извлачења и збрињавања повређених из возила, познавање језика има
велику улогу. Зато организовање курсева
немачког, турског и других језика може бити
изузетно корисно.
Веома је важно у свему не занемарити ни
димензију бриге о људским ресурсима који
нису неисцрпни у Србији, која се карактерише изузетно лошом демографском структуром.
Из тих разлога, усвојена систематизација
која је инкорпорирала и психолошку службу
има значајну димензију. Њен задатак осим
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА У СРБИЈИ
психолошке помоћи треба бити и јачање
тимског духа у јединицама, зато што у ватрогасно-спасилачким активностима, без обзира на појединачне подвиге, заслуга увек
припада тиму. Осим напред наведеног, има још
много простора за побољшање услова рада у
Управи. Одговорни се морају потрудити да
рекреативне активности, физичка спремност,
систематски лекарски прегледи и допунско
осигурање постану свакодневница за раднике
Управе. На њима ће после свега остати тежак
задатак, како створити услове да ватрогасци у
друштву након свих дешавања поново заузму
своје место и постану центар организовања
друштвених активности, на начин како су то
некада радили у Србији.
Колико ће Управа бити успешна у примени
савремених научних теоријских и практичних
достигнућа ради унапређења безбедности
грађана пре свега, али и усавршавања својих припадника, биће познато у блиској будућности. Као део новоуспостављеног Сектора
јасно је да је неопходно пронаћи прави начин
одговора на многобројне изазове који се
свакодневно јављају пред овом Управом у
Србији.
ЗАКЉУЧАК
Сектор за ванредне ситуације у Србији
представља први корак у циљу постизања
веће безбедности грађана. Управа као његов
највећи део има задатак синхронизације
свих активности у ватрогасно-спасилачким
јединицама и друштву у целини. Изазови који
искрсавају, за све актере представљају велику
шансу за креирање система од темеља, који
ће сведочити о њиховом постигнутом успеху.
У том смислу, њихова мотивација не сме
изостати ни у једном сегменту: материјалнотехничкој опремљености, савременом приступу обуци и вођењу одговорне политике у којој
припадници Управе знају да се њихов рад
вреднује на одговарајући начин.
ЛИТЕРАТУРА
1. Сокић С., Сокић М.: «Епидемиолошка
ситуација пожара у Југославији», Заштита
од пожара, вол11/12 1986. Зборник радова
стр. 5.
2. Закон о ванредним ситуацијама („Службени
гласник РС”, бр. 111/09)
3. Закон о заштити од пожара („Службени
гласник РС”, бр. 119/09)
4. В. Радовић, З. Стаменић: Организација,
стр.12-19
обука и намена тима DKMT Rescue Serbia,
1. научна и 11. међународна конференција,
Зборник радова ВТШ и Института за
технологију заштите, стр. 429-435, Нови
Сад, 2008.
5. В. Радовић, Приручник за специјализовани
курс: Методологија за процену угрожености и План за управљање ванредним
ситуацијама на локалном нивоу, стр.
23, Београд, мај 2009. у оквиру US AID
Програма за планирање и реаговање у
ванредним ситуацијама и јачање економске
сигурности у Србији ( ППЕС)
6. Richard H., Barbara A., “Essentials of firefighting” fourth edition, Published by Fire
Protection Publications, Oklahoma State University, 2008 Roopendra Jeet Sandhu Disaster
Recovery Planning , Premier Press, 2002.
7. Kenneth N. Myers, Manager’s Guide to Contingency Planning for Disasters: Protecting
Vital Facilities and Critical Operations Wiley,
1999.
8. Federal Emergency Management Agency
FEMA, Continuity of Opeartaion (COOP)
Plan template Instructions, 2004, page 9.
9. http://www.sindikatvatrogasaca.org.rs
10.http://boljasrbija.anem.rs/sr/price/series/23/No
va+oprema+i+obuka+za+vatrogasce.html
11. http://prezentacije.mup.gov.rs/upravazaobrazovanje/lat-organizacija-nc2.html
12.www.dw-world.de/dw/article/0,,5913347,00.
html France’s Sarkozy calls for European natural disaster force
13.http://prezentacije.mup.gov.rs/sektorzazastituispasavanje/Statistika.html
14. h t t p : / / w w w . m o n d o . r s / v 2 / t e k s t .
hp?vest=150343 Sporazum o formiranju centra za vanredne situacije
15. http://www.mup.gov.rs/cms_lat/aktivnosti.
nsf/170210-konferencija-vanredne-situacije.h
16.http://www.blic.rs/stara_arhiva/hronika/124849/Fabrika-gorela-uz-seriju-eksplozija
17. http://www.naslovi.net/2008-12-08/b92/pozaru-fabrici-viskoze-u-loznici/948558
18.http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pozar_
u_fabrici_quotkotromanquot.55.html?news_
id=192982
19. http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/62810/Pozar-u-Leskovcu-steta-pet-miliona-dinara
20.http://www.vesti.rs/Auto-moto/Pozar-u-kragujevackoj-fabrici-automobila-dopunjeno.html
21. http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/197376/
Mitrovici-pretilo-trovanje-amonijakom
22.o ch a o n l i ne.u n .o r g /O ch a Li n k Cl ick .
aspx?link=ocha&docId INSARAG Guidelines and Methodology
19
САВРЕМЕНО СТАЊЕ РАЗВОЈА НЕДРЖАВНЕ СУДСКЕ
ЕКСПЕРТИЗЕ У РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ
Ј.Г. Корухов1 , С.Ј. Киселев1
1
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
Обраћање судова недржавним експертима је легално и легитимно, јер ниједан процесуални кодекс не прави
разлику између државних судских експерата, експерата недржавних експертских установа и других експерата.
Статистички подаци говоре о томе да недржавни судски експерти обављају и до 70% судских експертиза у
кривичним, грађанским, арбитражним и админисративним процесима. Потребно је уједињење недржавних судскоекспертских организација у партнерство, које ће обављати своју делатност на основу принципа самоорганизованих
организација.
Kључне речи: судска експертиза, недржавне експертске установе, самоорганизоване организације.
Социјално-економски процеси који су се
догодили у земљи последњих година, ојачани
тржишни односи, и тенденције за образовање
правне државе условљавају растућу друшвену
потребу за висококвалификованом правном
помоћи грађанима и правним лицима.
Пракса рада правосудних органа и судова
сведочи о томе да закључци судских експерата
постају приоритетни докази у грађанским,
арбитражним и кривичним поступцима.
Последњих година је забележен значајан
број спроведених судских експертиза. При
томе знатан део експертиза раде експерти
недржавних експертских установа и други
експерти.
Ниједан процесуални кодекс не прави
разлику између државних судских експерата,
експерата недржавних експертских установа
и других експерата. Обраћање судова
недржавним експертима је легално и
легитимно. Осим тога, лиценцирање судскоекспертске делатности није предвиђено
у Федералном законодавству (Федерални
закон од 08.08.2001. N 128-ФЗ (редакција од
27.07.2010.) „О лиценцирању посебних врста
делатности” Одлука Владе РФ од 26.01.2006. N
45 (редакција од 20.08.2010.) „О организацији
лиценцирања посебних врста делатности”).
Федерални закон „О државној судскоекспертској делатности у Руској федерацији”
N 73-ФЗ од 31.05.2001. године (редакција
од 30.04.2010.) утицао је на јединствено
правно уређење те делатности заједно са
процесуалним кодексима у складу са др-
жавним судско-експертским установама различитих органа извршне власти Руске федерације.
Члан 41 горенаведеног Федералног закона
односи се на рад судских експерата који нису
државни експерти, и гласи: „У складу са
нормама процесуалног законодавства Руске
федерације судску експертизу могу вршити
ван државно-експертских установа лица
која поседују специјална знања у области
науке, технике, уметности или занатства, а
нису државни судски експерти”. На судскоекспертску делатност лица наведених у првом
делу овог члана односи се важење чланова 2,
4, 6-8, 16 и 17, други део члана 18, чланова 24
и 25 овог Федералног закона.
Потребно је скренути пажњу на то да
приликом одређивања судских експертиза
недржавним експертима није потребна атестација. Сви процесуални кодекси прописују
само једну основу (захтев) за одређивање лица
за судског експерта – поседовање специјалних
знања (чл. 57 УПК РФ, чл. 85 ГПК РФ, чл. 55
АПК РФ). У вези са тим, судија има објективне
тешкоће, како са оценом компетентости недржавних судских експерата, тако и са оценом коришћених експертских метода и веродостојности добијених резултата.
У овим околностима, потребне су мере
за јачање законске регулативе за експертске
делатности недржавних експертских установа
и друге експерте.
Пленум Врховног суда РФ № 28 од
21.12.2010. године поклонио је посебну пажњу
САВРЕМЕНО СТАЊЕ РАЗВОЈА НЕДРЖАВНЕ СУДСКЕ ЕКСПЕРТИЗЕ У РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ
стр.20-24
Табела 1 – Број судских експертиза у 2009. години
№
Судски процес
1
2
3
4
Кривични
Грађански
Административни
Арбитражни
Укупан број поступака у
милионима
1,102
12,215
5,651
1,563
5 УКУПНО:
обављању судских експертиза од стране
недржавних судско-експертних организација
и других (приватних) експерата. По нашој
процени број таквих експерата у РФ износи
12.000 стручњака.
Статистички подаци говоре о томе да
недржавни судски експерти обављају до 70%
судских експертиза у кривичним, грађанским,
арбитражним и административним процесима,
а остатак се односи на судске експертизе
државних судско-експертских установа разних
ресора, углавном за кривичне поступке.
У 2009. години судови општег правосуђа
су размотрили на првом степену више од
12,2 млн. грађанских предмета, око 1,1 млн.
кривичних предмета и више од 5,6 млн.
предмета административних прекршаја. Током тог периода арбитражни судови су размотрили више од 1,5 млн. предмета привредних спорова. Анализа статистичких података Судског департмана при Врховном
суду Руске федерације, контролне аналитичке
управе Вишег арбитражног суда Руске
федерације и информације интернет портала
ГАС „Правосуђе” дала је могућност да се да
процена учешћа судских поступака у 2009.
години, по којима је (по одлуци судова)
био извршен број судских експертиза (не
рачунајући судско-медицинске експертизе)
приказан у табели 1.
Анализа експертских извршења, коју сваке
године обавља Министарство правде Русије,
показује да су могућности судско-експертских
установа (СЕУ) Министарства правде Русије
веома ограничене финансирњем из буџета. У
систем СЕУ улазе („Основни резултати рада
Министарства правде Руске федерације за
2009. годину”, Јавни извештај): Руски федерални центар судске експертизе при Министарству правде Русије и 49 судско-експертских
установа у субјектима Руске федерације. Сада
број СЕУ износи 2.354 јединице, од којих су
1.534 (65,3%) – експертске ставке.
У 2009. години СЕУ су извришиле 87,5
Од тога одређено за судску
експертизу
Судска
(%)
експертиза
0,80
88.000
1,40
170.000
0,03
2.000
11,00
172.000
432.000
хиљада судских експертиза, од којих су
50,6 хиљада износиле судске експертизе за
кривичне поступке, 26,2 хиљаде за грађанске
поступке, 3,9 хиљада за арбитражне поступке и
6,7 хиљада за административно кршење права.
Осим тога, за физичка и правна лица извршено
је 51,3 хиљаде експертских испитивања.
Просечнo оптерећење једног експерта за
судске експертизе у 2009. години премашило
је норму више од два пута, тако да је одрађено
9,6 хиљада судских експертиза.
На остале службе државних судскоекспертских установа (МУП Русије, ФСБ
Русије, ФСКН Русије, Министарство одбране
Русије, Федерална царинска служба Русије,
МВС Русије) долази још мањи део експертиза
за судове (око 20 хиљада експертиза), тј.
укупан број судских експертиза и експертских
испитивања, које су обавиле државне судскоекспертске установе Руске федерације био је
158 хиљада.
У исто време судови општег правосуђа су у
2009. години обавили по судској одлуци више
од 432 хиљаде експертиза. На тај начин су
државне судско-експертске установе извршиле
око 36.8% од траженог обима експертиза
за пресуде судова. Може се претпоставити
да је осталих 63,2% извршено од стране
недржавних судских експерата.
При томе недржавне судско-експертске
организације и друге експерте практично нико
није контролисао. Са тим у вези, а у циљу
реализације јединствене државне политике
у области судске експертизе, водеће судскоекспертске организације, државна установа
Руски федерални центар судске експертизе
при Министарству правде РФ (РФЦСЕ) и
федерална државна установа Руски центар
судске медицинске експертизе Министарства
здравља и социјалног развоја (ФДУ РЦСМЕ,)
основале су непрофитно партнерство „Палата
судских експерата” (потврда о државној
регистрацији од 13.08.2008. године), које обједињује на професионалној основи недр21
жавне организације и установе које раде у
области судске експертизе и судских експертских испитивања, као и недржавне судске
експерте.
Комисија за унапређење правосуђа, сверуска друштвена организација „Асоцијација
правника Русије”, одржала је 15.10.2008.
године састанак и донела решење да подржи
оснивање непрофитног партнерства „Палата
судских експерата” (НП „СУДЕКС”). Данас
има 927 чланова НП „СУДЕКС” недржавних
судских експерата и 112 судских експертских
организација од 68 субјеката РФ.
НП „СУДЕКС” врши усавршавање судских
експерата за 38 специјалности и организује
њихову сертификацију (потврђивање компетентности судских експерата) у „Систему добровољне сертификације недржавних судских
експерата” (потврда о регистрацији № РОСС
RU.И597.04 НЯ00 од 16.10.2009.). До сада је
прошло усавршавање и сертификовано је
1.438 недржавних судских експерата. Потврда компететности недржавних судских експертских лабораторија реализује се у „Систему
добровољне сертификације недржавних судско-експертских лабораторија” (потврда о регистрацији № РОСС.RU.И643.04.СЭЛ0, од
22.04.2010.), а сертификовано је 18 недржавних
судско-експертских лабораторија.
У оквиру наведених система добровољне
сертификације воде се Регистри за регистрацију
учесника система, издатих, суспендованих и
одузетих сертификата судских експерата и судских експертских лабораторија.
За реализацију постављених задатака НП
„СУДЕКС” пружа методичку и информациону
подршку својим члановима, контролише њихов
рад на основу принципа саморегулисања и
врши издавачку делатност по питањима судске
експертизе.
Указ Председника РФ „О јединственом
националном систему акредитације” од
24.01.2011. године и његова реализација
стварају повољне услове за побољшање
квалитета услуга, између осталог и у области
судске експертизе.
У међународној пракси судских поступака, осигурање квалитета судске експертизе се реализује путем акредитације судско-експертских установа по стандарду
Међународне организације ИСО 17025. Такав
стандард је прихваћен у Русији као ГОСТ Р
ИСО/ МЭК 17025-2000 „Општи захтеви за
компетентност лабораторија за испитивање
и лабораторија за еталонирање”. Државним
стандардом Русије су такође одређене акре22
дитоване организације које врше сертификацију за овај ГОСТ.
Захтеви изложени у овом стандарду
су много шири него захтеви аналогног
међународног стандарда за судску експертизу.
У вези са тим РФЦСЕ и Државним стандардом
Русије било је разарђено питање о начину
разматрања и усвајања у систему ГОСТ Р
специјалног међународног стандарда, који
је утврђен по налогу Федералне агенције за
техничку регулативу и метрологију № 212чл. од 24.09.2008. године, а то је национални
стандард ГОСТ Р 52960-2008 „Акредитација
судско-експертских лабораторија. Упутство
за примену ГОСТ Р ИСО/МЭК 17025” са
датумом ступања на снагу 01.05.2009. године.
Стварање јединственог националног система акредитације у Руској федерацији (одлука Владе Руске федерације № 1760-р од
12.10.2010. године) даје могућност остваривања акредитације недржавних судско-експертских организација у складу са захтевима
ГОСТ 52960-2008.
НП „СУДЕКС” има значајно искуство у
области сертификације, при томе се „систем добровољне сертификације недржавних
судско-експертских лабораторија” у свом
раду руководи према ГОСТ 52960-2008
„Акредитација судско-експертских лабораторија. Упутство за примену ГОСТ Р ИСО/
МЭК 17025”.
Савремено стање и даљи развој недржавне
судске експертизе захтева да се без одлагања
реше следећа питања:
- побољшање интеракције недржавних
судских експерата у судском систему РФ,
у циљу побољшања квалитета судских
експертиза и појачане контроле активности
недржавних судско-експертских организација
и судских експерата;
- коришћење искуства НП „СУДЕКС” по
питањима сертификације у области судске
експертизе, уз разраду нормативно-правне
базе „Јединственог националног система
акредитације у РФ” и предвиђање учешћа
његових представника у раду Друштвеног
савета за акредитацију при Министарству
економског развоја РФ; и
- израда и утврђивање новог ФЗ „О судско-експертској делатности Руске федерације”,
или мењање редакције ФЗ „О државној судскоекспертској делатности у Руској Федерацији”
N 73-ФЗ од 31.05.2001. године (редакција од
30.04.2010.) проширујући његов рад у пуном
обиму на судско-експертску делатност лица
која нису државни судски експерти. Принципи,
САВРЕМЕНО СТАЊЕ РАЗВОЈА НЕДРЖАВНЕ СУДСКЕ ЕКСПЕРТИЗЕ У РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ
правила и правни прописи судско-експертског
рада, који се огледају у Федералном закону
„О државној судско-експертској делатности у
Руској Федерацији” треба да буду признати као
обавезни и проширени на све форме судскоекспертског рада, који се остварује како у
државним експертским установама, тако и у
недржавним, као и од стране других експерата.
Мотиви датог предлога су следећи:
1. процесуални кодекси не праве рестриктивну разлику у формама реализације
судско-експертске делатности, допуштајући
једнаке могућности за прављење експертиза,
како државним, тако и недржавним експертским
установама или другим експертима;
2. десет од 25 основних чланова ФЗ
№ 73-ФЗ прво су се односили на све облике
судско-експертског рада;
3. велика већина чланова ФЗ № 73-ФЗ,
са изузетком главе IV, који се тичу експертизе
живих лица и чланова о статусу државних
судско-експертских установа нема у себи
неку специфичну делатност баш државних
експертских установа, а ти чланови могу да
се прошире на све облике судско-експертске
делатности у Руској Федерацији; и
4. стални раст високонаучних судских
експертиза, које се врше не само у државним
експертским установама већ и у другим
облицима делатности, захтевају повећану
пажњу код организације рада судских експертиза ван државних установа.
Са циљем подношења јединствених захтева за све облике судско-експертске делатности, укључујући стални раст броја експертиза које су обављане ван државних експертских установа, а и значајног повећања броја
таквих установа, који сада представаља
одређену системску форму, сматра се да
је корисно повећати број чланова ФЗ „О
државној судско-експертској делатности у
Руској федерацији”, чији се делокруг проширује на све облике судско-експертске
делатности (државне, недржавне, ван стручних установа).
Потребно је уједињење недржавних судскоекспертских организација у партнерство, које
остварује своју делатност на основу принципа
самоорганизовања, под којим се подразумева
самостална и иницијативна делатност, коју
остварују субјекти професионалне делатности
и чији је садржај израда и успостављање
стандарда и прописа за наведену делатност, а
такође и контрола праћења захтева наведених
стандарда и правила у области судске експертизе.
стр.20-24
Начин добијања статуса самоорганизованих организација одређен је федералним законом „О самоорганизованим
организацијама” од 1.12.2007. № 315-ФЗ и
другим нормативно-правним документима.
Федерални орган извршне власти, опуномоћен за обављање државне контроле (надзора) рада самоорганизованих организација
недржавних судских експерата у области судске експертизе, а такође и увођење регистра
наведених организација, уноси партнерство у
државни регистар самооргани-зованих организација у складу са важећим правилником за
увођење државног регистра самоорганизованих организација у тој области.
Партнерство добија статус самоорганизоване организације у судској експертизи од
датума уношења података о партнерству у
државни регистар самоорганизованих организација.
Да би се обезбедила имовинска одговорност чланова самоорганизованих организација пред корисницима њихових извршених радова и услуга и другим лицима,
самоорганизована организација ствара систем
личног и/или колективног осигурања. Са
тим циљем самоорганизована организација
израђује и утврђује на општем састанку
својих чланова одредбе о осигурању грађанске
одговорности.
Одредбе о осигурању грађанске одговорности одређују правила осигурања за
чланове самоорганизоване организације код
њихове грађанске одговорности, која настаје
у случају наношења штете услед непотпуног
рада у области судске експертизе коју обављају
чланови те организације.
Осигурање се остварује на основу уговора између чланова самоорганизоване организације (осигураникa) и правног лица–осигуравачa, и прави се у облику полисе за осигурање.
Судски експерт – члан самоорганизоване
организације сноси кривичну одговорност за
давање лажног закључка (члан 307 Кривичног
кодекса Руске федерације) и за откривање
података из прелиминарне истраге (члан 310
Кривичног кодекса Руске федерације).
Сада се судски експерти припремају не само
путем поновних обука стручњака на курсевима
и за време стажирања, него и у оквиру високог
судско-експертског образовања. У том циљу је
израђен Државни образовни стандард у оквиру смера „Јуриспруденција” специјалност030502 „Судска експертиза”, која пружа јединствен приступ општепрофесионалим дисциплинама које се изучавају и диференцирано
23
опредељују предмет специјализације у зависности од врсте судске експертизе. Дипломци
у овој области од 2003. године добијају звање
– судски експерт. Горенаведени образовни
стандард предвиђа да дипломци осим дипломе о високом образовању у струци „Судска експертиза” добију и атест за неку стручну експертизу.
Корисно је уједињење високошколских
установа које образују судске експерте у асоцијацију образовних установа „Судска експертиза” у циљу обезбеђивања јединства образовних програма у зависности од врсте судских експертиза. При томе је потребно да се
користе програми за припрему експерата у
систему Министарства правде и МУП-а Руске федерације. Ти програми су основни нормативни документ, који дефинише границе компетенције експерта.
Основни задаци у области образовања
судских експерата су:
24
• снабдевање државних и недржавних
судско-експертских установа висококвалификованим кадровима у области рада судских експертиза и експертских испитивања;
• ширење правних, научних, техничких
и економских знања у циљу повећања квалитета и усавршавања коришћења специјалних знања свих облика у циљу заштите
права и слобода грађана и интереса државе
приликом обављања експертизе и експертских испитивања;
• систематско
прецизирање
квалификованих захтева за компентентност експерата и обнављање програма за припрему;
• обезбеђивање функционисања комплексног система припреме и специјализације експертских кадрова, система методичке рецензије посматрања објеката, система
обуке за усвајање нових метода и средстава
судске експертизе, као и компоненти система
квалитета.
ПРЕЛАЗ СА ЛИЦЕНЦИРАЊА НА САМОРЕГУЛАЦИЈУ
У ОБЛАСТИ ПРОТИВПОЖАРНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
М.А. Марченко1 *, О.В. Војтенок1
1
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
Решавање проблема превенције и ликвидација ванредних ситуација техногеног и природног карактера постаје
данас један од главних праваца активности у безбедности Руске федерације. С тим у вези, било је неопходно
усавршити државну регулативу посебних врста делатности које могу нашкодити интересима државе, животној
средини или запретити здрављу људи.
Kључне речи: лиценцирање у области заштите од пожара, саморегулација.
Из позиције државних интереса, лиценцирање треба да обезбеди, с једне стране,
заштиту права грађана када одређена врста
делатности захтева праћење услова код
спровођења, а са друге – не сме бити препрека
развоју пословања, вештачки ограничавати
тржиште, процедурално и финансијски компликовати добијање лиценце.
Лиценцирање посебне врсте делатности
је облик државне регулације која ограничава
број субјеката укључених у те или друге врста
делатности, али и дефинише услове и захтеве
њене реализације. Зато погрешне процене у
организацији рада при лиценцирању и
контроли поштовања захтева за издавање
лиценце могу довести до великих економских
и друштвених трошкова.
У циљу реализације закона о лиценцирању
посебне врсте делатности по уредби Владе
Руске федерације од 26. јануара 2006, № 45
„О организацији лиценцирања посебне врсте
делатности” [1] утврђена је листа федералних
органа извршне власти који спроводе
лиценцирање, по којој је Министарство за
ванредне ситуације ЕМЕРКОМ Русије тело
за лиценцирања делатности у сузбијању
пожара, извођењу радова на инсталацијама,
поправкама и сервису средстава за заштиту од
пожара зграда и конструкција.
Као делатност у превенцији и сузбијању
пожара подразумева се активност на организацији и реализацији одржавања превенције
од пожара, и организовање и реализација
активности усмерених на спашавање људи,
имовине и ликвидацију пожара [2]. Под
извођењем радова на инсталацијама, поправкама и сервису средстава за одржавање
противпожарне безбедности објеката и конструкција подразумева се реализација активности у вези са инсталацијама, поправке
и сервис активних и пасивних система
заштите од пожара (ватрогасни, пожарни и
безбедносни алармни системи, снабдевање
водом за гашење пожара, одвођење дима,
ознаке и евакуација из пожара, примарна
средстава за гашење пожара, противпожарни
застори и завесе, затварање отвора у
пожарним препрекама) и њихових делова,
радови на противпожарним материјалима,
производима и конструкцијама [2].
Како би се осигурала безбедност од
пожара, законодавство Руске федерације,
прописима или преко органа власти
поставља услове и захтеве за издавање
лиценци у релевантним правним актима
који су обавезујући за све учеснике односа
у овој области.
Односи који настану између федералне
извршне власти, извршне власти субјеката Руске федерације, правних органа
и појединих привредника у вези са реализацијом лиценцирања посебне врсте
делатности регулисани су савезним законом
од 8. августа 2001. № 128-ФЗ „О лиценцирању посебних врста делатности” [3].
У исто време, уз очигледне позитивне
стране лиценцирања могуће је напоменути
и неке недостатке система:
• oдсуство организационо-правних гаранција остваривања сврхе лиценцирања; и
Табела 1 – Хронологија разматрање предлога закона № 305620-5 о измени савезног закона
„О заштити од пожара”, и члана 14 закона Руске федерације о министративним
прекршајима у вези са активностима саморегулаторних организација у области
заштите од пожара.
Датум
Акција
Садржај
Регистрован је и прослеђен
25.12.2009. председавајућем Државне думе
(ДД)
је усмерен на Одбор Државне
28.12.2009. Прослеђивање ресорном одбору Пројекат
думе о имовини.
03.02.2010.
18.06.2010.
29.06.2010.
01.07.2010.
01.07.2010.
06.07.2010.
09.07.2010.
16.12.2010.
20.12.2010.
22.12.2010.
21.01.2011.
27.01.2011.
26
Да предложи да одобри предлог закона
за разматрање (термин представљања
Ресорни одбор
одговора, понуда и примедби у одбору
3/9/2010).
Званичан одговор Владе Руске
Регистрација текста
федерације.
Да предложи да одобри предлог закона
за разматрање (термин представљања
Ресорни одбор
одговора, понуда и примедби у одбору
7/3/2010).
Да предложи да одобри предлог закона
Надлежни одбор (прво читање) у првом читању (ДД нуди датум
разматрања 7/7/2010).
Да именује надлежни одбор (комитет
Државне думе за имовину); да
представи одговоре, понуде и примедбе
на предлог закона, да припреми
Савет Државне думе
предлог за разматрање у Државној
(прелиминарно разматрање)
думи, да предлог закона укључи у
програм рада, да именује одборекоауторе (Одбор Државне думе за
изградњу и земљишне односе, Одбор
Државне думе за безбедност).
Савет Државне думе (прво
Да поднесе предлог закона на
читање)
разматрање Државној думи.
Да одобри предлог закон у првом
читању; да представи амандмане на
Државна дума (прво читање)
предлог закона у року од 30 дана од
дана усвајања одлуке.
Да предложи да одобри закон у другом
Надлежни одбор (друго читање) читању (ДД нуди датум разматрања
12/22/2010).
Савет Државне думе (друго
Да поднесе предлог закона на
читање)
разматрање Државној думи.
Да пренесе разматрање предлога
Државна дума (друго читање) закона на другу пленарну седницу
(пролећно заседање, јануар 2011.).
Да предложи да одобри предлог закона
Надлежни одбор (друго читање) у другом читању (ДД нуди датум
разматрања 1/28/2011).
Савет Државне думе (друго
Да се пренесе предлог закона.
читање)
ПРЕЛАЗ СА ЛИЦЕНЦИРАЊА НА САМОРЕГУЛАЦИЈУ У ОБЛАСТИ ПРОТИВПОЖАРНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
• oдсуство ефикасног механизма контроле и правне одговорности за реализацију
делатности без лиценце или након његног
отказивања.
У оквиру административне реформе, Министарство за ванредне ситуације Русије
наставља рад на уклањању сувишних
административних баријера на путу развоја
делатности предузећа. Важан фактор овде
је развој система саморегулаторних организација у области заштите од пожара која
је постала могућа захваљујући прихватању
савезног закона од 1. децембра 2007. № 315ФЗ „О саморегулаторним организацијама”
[4]. Тај савезни закон уређује односе који
настану у вези са стицањем и престанком
статуса саморегулаторних организација, кроз
активност саморегулаторних организација
која обухвата субјекте пословне или професионалне делатности, и реализацију интеракције саморегулаторних организација и њихових чланова, потрошача робе коју нуде
(радови, услуге), федералних извршних органа, извршних органа субјеката Руске
федерације, и локалних власти. Стварање
саморегулаторних организација у области
заштите од пожара ће кардинално промени
стање у овој области.
Смисао саморегулације се састоји у томе
да се установе које пружајз услуге у овом или
оном подручју, уједине у саморегулаторне
организације које самостално надгледају чланове, сносе одговорност за њих, и развијају
стандарде и правила делатности, обавезна за
све чланове.
Стварање саморегулаторних организација
у области заштите од пожара ће омогућити
пренос дела функција контроле од државног
надзора на саморегулаторне организације
које ће бити заинтересоване да сви чланови
саморегулаторне организације – комерцијалне
организације обављају рад квалитетно у
складу са захтевима и упутствима датим у
законодавству у области заштите од пожара. Дакле, у случају штете од стране члана саморегулаторне организације у области заштите од пожара, обештећење ће бити
сачињено, укључујући и фонд за обе-штећење
саморегулаторних организација, тј. учесници
ће сносити материјалну одговорност.
Данас постоје све основе да се верује да
ће стварање саморегулаторних организација
у области заштите од пожара подићи ниво
превенције од пожара, заштити привредне
објекте, и да ће суштински поједноставити
вршење контроле у вези са члановима
стр.25-28
саморегулаторних организација, а такође ће
промовисати спречавање корупције.
У Државној думи је 2009. године поднет
предлог закона № 305620-5 о овом питању.
Институт саморегулације у области заштите
од пожара је требало да се уведе у Русији
од 1. јануара 2011. у складу са променама у
законодавству у области заштите од пожара,
уместо института лиценцирања, међутим
предлог закона се још увек разматра.
У табели 1 представљена је хронологија
разматрање предлога закона.
Као што је већ речено, увођење механизма саморегулације ће омогућити дебирократизацију и укључивање у ову област
способних компанија, правних лица у виду
малих и средњих фирми, што ће се позитивно
одразити на безбедност, смањиће се број
пожара и побољшати стање са заштитом од
пожара у Русији.
У данашњем друштву, са лиценцирањем
није могуће очекивати заштиту интереса
грађана у случају стечаја организација које су
добиле лиценцу за дату делатност. Стварање
саморегулаторних организација омогућава решавање овог проблема.
У случају да запослени у надзорним
органима окриве предузеће или појединца
привредника због нелегалних активности без
сертификата саморегулаторне организације,
прети им казна. Област заштите од пожара
сада привлачи значајну пажњу широке јавности, а разлог је више трагичних случајева,
укључујући и пожар у клубу „Хроми коњ”
у којем је страдало 112 лица. Захваљујући
изменама закона, одговорност за противпожарну безбедности ће сносити не државни
надлежни органи, већ организације које раде
у датој грани са сертификатом саморегулаторне организације.
Не треба се плашити да ће саморегулаторне
организације бити независне недржавне
организације. Саморегулаторне организације
у области заштите од пожара биће спона
између Министарства за ванредне ситуације
ЕМЕРКОМ Русије и организација за извођења радова у области заштите од пожара. Закон
о саморегулаторним организацијама у области
заштите од пожара омогућиће да се издају
сертификати саморегулаторних организација
за делатности у области заштите од пожара.
Добијање сертификата саморегулаторних
организација у области заштите од пожара
биће брже него издавање лиценци.
Али то не значи да ће захтеви саморегулаторних организација у области противпожарне
27
заштите за извођача бити поједностављени,
јер закон о саморегулаторним организацијама
у области заштите од пожара претпоставља да
ће делатност саморегулаторне организације
бити под строгим надзором. Неопходно је
напоменути да саморегулаторна организација
преузима велике обавезе у области заштите од
пожара, на крају крајева непоштовање норми
и правила може довести до веома непријатних
последица, због тога ће захтеви према саморегулаторним организацијама бити до-вољно
ригидни.
Дакле, циљ стварања саморегулаторних организација у области заштите од пожара је
заштита чланова саморегулаторних организација од неопходности превазилажења административних баријера и низа инстанци, заштита њихових интереса, као и побољшање
квалитета рада у области заштите од пожара
путем стварања стандарда и правила, обуке
стручњака итд.
Сви привредници и правна лица не треба
да се плаше престанка издавања лиценци у
области заштите од пожара, и већ данас треба
се припремати за саморегулацију у датој грани
у блиској будућности да би могли радити
на законитој основи, без лиценце у области
заштите од пожара, али са сертификатом
саморегулаторне организације.
Стварање саморегулаторних организација
ће омогућити значајно смањење бирократије
у активностима у области радова на инсталацијама, и код поправке и сервиса средстава
28
за одржавање безбедности од пожара зграда
и објеката, ради заштите интереса грађана
у случају стечаја или несавесног поступања
организација.
ЛИТЕРАТУРА
1. Постановление Правительства Российской Федерации от 26 января 2006.г.
№ 45 «Об организации лицензирования
отдельных видов деятельности». Первоначальный текст документа опубликован
в “Собрании законодательства РФ”,
06.02.2006, N 6, ст. 700
2. Постановление Правительства Российской Федерации от 25 октября 2006.г.
№ 625 «О лицензировании деятельности в области пожарной безопасности».
Первоначальный текст документа опубликован в “Собрании законодательства
РФ”, 30.10.2006, N 44, ст. 4599
3. Федеральный закон от 8 августа 2001 г.
№ 128-ФЗ «О лицензировании отдельных видов деятельности». Первоначальный текст документа опубликован
в “Российской газете”, N 153-154,
10.08.2001.
4. Федеральный закон от 1 декабря 2007
г. № 315-ФЗ «О саморегулируемых
организациях». Первоначальный текст
документа опубликован в “Собрании
законодательства РФ”, 03.12.2007, N 49,
ст. 6076
РАЗВОЈ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА
НА РАДУ У СРБИЈИ
Божо Николић1 *, Симо Косић1
1
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду
Безбедност на раду и здрава радна околина спадају у највредније садржаје сваког појединца, сваке заједнице
и сваке земље. Због наведеног, циљ безбедности и здравља на раду није само осигурање здравља запослених и
очувања добара, већ и пружање позитивног доприноса продуктивности, квалитету производа, животу појединца
и друштва.
Пре увођења постојећег система, у Републици Србији ова област била је уређена Законом о заштити на раду,
који се углавном односио на примену мера техничке и организационе заштите на раду и као такав није одговарао
захтевима савремене теорије и праксе, као и захтевима тржишне привреде. Данас је систем безбедности и здравља
на раду заснован на примени принципа превенције професионалних ризика од повреда на раду, професионалних
обољења и болести у вези са радом који се спроводе пре почетка рада на радном месту или у радној околини.
Имајући у виду и чињеницу да је појам „безбедност и здравље на раду” еволуирао током година у кључним
документима Међународне организације рада и документима ЕУ, у прописима Републике Србије усвојен је тај
термин.
Висока техничка школа из Новог Сад је 1983. године основала студијски програм Заштите на раду, и од тада
спроводи активности у циљу развоја ове дисциплине као образовне, стручне и научне делатности.
Рад прати и објашњава све промене у друштву релевантне за област безбедности и здравља на раду.
Kључне речи: безбедност, здравље, радно место, запослени, прописи.
УВОД
Безбедност и здравље уопште, а посебно
на раду представља данас један од најконцентрисанијих и најважнијих сектора
ЕУ. Управо ради тога ЕУ је у програму
социјалне политике усвојила стратегију
заједнице за безбедност
и здравље на
раду за период од 2007. до 2012. године.
Према принципима Уједињених нација,
Светске здравствене организације и Међународне организације рада (МОР),
безбедност и здравље на раду схвата
се као темељно право човека, јер сваки грађанин у свету има право на здрав и безбедан рад
и на радну околину која му омогућава социјално и економски продуктиван живот.
Безбедност на раду и здрава радна околина
спадају у највредније садржаје сваког појединца, сваке заједнице и сваке земље. Због
наведеног, циљ безбедности и здравља на раду није само осигурање здравља запослених
и очувања добара, већ и пружање позитивног
доприноса продуктивности, квалитету производа, радној мотивацији, радном задовољству и на тај начин, свеукупном ква* Контакт електронска адреса: [email protected]
литету живота појединца и друштва у смислу
остварења добробити на раду.
Пре увођења постојећег система, у
Републици Србији ова област била је
уређена Законом о заштити на раду, који се
углавном односио на примену мера техничке
и организационе заштите на раду и као такав
није одговарао захтевима савремене теорије
и праксе, као и захтевима тржишне привреде
којој наша држава тежи.
Имајући у виду и чињеницу да је појам
„безбедност и здравље на раду” еволуирао
током година у кључним документима
Међународне организације рада и документима ЕУ, што је условљено постепеним
и сталним процесом развоја технологије,
производних процеса као и облика друштвених и радних односа, у прописима
Републике Србије усвојен је тај термин.
Ради тога, прописи којима се уређује
систем „безбедности и здравља на раду”
имају изузетан значај и улогу у стварању
хуманих услова рада, али исто тако они
имају и значајну економску улогу у виду
смањивања трошкова по основу повреда на
раду и професионалних обољења и повећања
продуктивност. Наиме, бројем истраживања
која се са разлогом спроводе, доказује се
да безбедан и здрав рад „кроз остваривање
добробити на раду” непосредно утиче на
повећање продуктивности, ефикасности и
квалитета рада. Ова чињеница је са разлогом
општеприхваћена што се манифестује доношењем великог броја међународних и домаћих прописа који се односе на безбедност
и здравље на раду, односно управљање ризицима од повреда на раду или професионалних обољења запослених, а тиме и на квалитет производње, производа и услуга.
Уважавајући неопходност остваривања
промовисаних циљева добробити на раду,
државе чланице ЕУ су се договориле да област
безбедности и здравља на раду подигну на
виши ниво, у односу на ранију праксу, и да
ту област регулишу Уговором о оснивању,
резолуцијама, директивама, упутствима и сл.
Промовисањем заједничких циљева, између
осталог и у области безбедности и здравља на
раду, тражи се од држава чланица ЕУ да свака
у свој систем безбедности и здравља на раду
транспонује минималне захтеве садржане у
директивама (смерницама). За успешан процес транспоновања и правног усклађивања са
домаћим прописима неопходно је утврдити
политику, односно стратегију и елементе са
инструментима усклађивања за придруживање и прикључење ЕУ.
Исто тако, треба имати у виду чињеницу
да увођење правних тековина ЕУ у домаће
законодавство није само по себи довољно.
Наиме, процес усклађивања се не завршава
усвајањем хармонизованих прописа, већ је
потребно обезбедити њихово ефикасно спровођење у смислу њихове имплементације и
функционисања система.
Да би што ефикасније и правовремено
обавили усклађивање (хармонизацију) домаћих прописа са правним тековинама
ЕУ, одређени су носиоце послова, а затим
утврђени приоритети и планови израде нацрта. Треба имати у виду чињеницу да се
ради о сложеном и дуготрајном процесу који
подразумева, поред доношења нових закона
и подзаконских прописа, и измене старих, и
њихову примену.
Ради остваривања постављених циљева
приближавања, придруживања и коначног
учлањења, Народна скупштина Републике
Србије донела је Резолуцију о придруживању
ЕУ [1], којом потврђује убрзани улазак у ЕУ
и преузима обавезе у погледу транспоновања
прописа ЕУ у домаће законодавство.
30
ПРАВНИ ОСНОВ КОЈИ УРЕЂУЈЕ
БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
Чланом 118. Уговора утврђена је обавеза
држава чланица да у складу са директивама
транспонују област безбедност и здравље на
раду у домаће законодавство.
Затим, све измене и допуне овог Уговора до
данашњих дана (Јединствени европски акт)
својим одредбама обавезују државе чланице
да своје законодавство уређују узимајући у
обзир минималне захтеве прописане директивама ЕУ у области безбедности и здравља на раду.
Чланом 118а Јединственог европског акта утврђено је да Савет квалификованом
већином на предлог Комисије за безбедност
и здравље на раду, у сарадњи са Европским
парламентом, а уз консултацију Европског и
социјалног комитета, доноси директиве које
садрже минималне стандарде безбедности и
здравља на раду.
Оквирна Директива [2] прописује увођење мера за подстицања безбедности и здравља запослених на раду, и садржи следеће
обавезе: увођење принципа у вези превенције
од професионалних ризика; спровођење безбедности и здравља на раду; елиминисање
ризика и фактора који могу да изазову несрећне случајеве; принципе информисања,
консултовања, балансираног учешћа у складу
са националним законом; обуку запослених
и њихових представника за самосталан и
безбедан рад; и опште смернице за примену
поменутих принципа.
Одредбама чл. 209 и 210 измењеног Уговора ЕУ из 2004. године прширене су обавезе
држава чланица у области безбедности и
здравља на раду са обавезама које проистичу
из Европске социјалне повеље.
Основни извор радног права којим се,
између осталог, уређује безбедност и заштита
здравља запослених на раду садржан је у
Европској конвенцији [4] на основу које је
донета Европска социјална повеља (1961.),
као комплементаран инструмент којим се
уговорно унапређује заштита основних социјалних и економских права грађана држава
потписница ове Повеље. Она је у међувремену
допуњавана и мењана одређеним протоколима.
Међутим, уважавајући оправдане разлоге за
обједињавање ове проблематике у једном документу, припремљена је и донета од стране
Савета Европе (3. маја 1996.), измењена и
допуњена, односно ревидирана Европска
социјална повеља, која је ступила на снагу
РАЗВОЈ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
стр.29-36
1. јула 1999. Шведска је била прва држава која
ју је ратификовала, а после ње је то учинило
преко тридесет држава Европе.
Суштина обавезa, којe произилазe из
члана 3 Повеље, јесте да државе потписнице
усвоје јединствену националну политику у
области безбедности и здравља на раду коју
ће периодично разматрати и ревидирати.
Циљ политике је унапређење безбедности и
здравља на раду, односно увођење превенције
као основног принципа културе рада у овој
области ради смањења ризика у радном
окружењу.
Као што се може видети из наведених
докумената, принцип и начела утврђивања
ризика на радним местима и у радној околини,
валоризација ризика и њихово смањивање на
најмању или прихватљиву меру имају изузетан
значај у систему безбедности и здравља на
раду.
Државе потписнице овог документа прихватају да им циљ националнe политикe буде
постизање услова у којима сви радници имају
право на праведне услове рада, и да имају
право на безбедне и здраве радне услове.
У циљу ефективног остваривања права
на безбедне и здраве радне услове, државе
уговорнице се обавезују, у консултацији са
организацијама послодаваца и радника, да:
1) формулишу, примењују и периодично
разматрају јединствену националну политику
о безбедности на радном месту, здрављу на
раду и у радној околини, са циљем да унапреде
безбедност и здравље на раду и превенцију
повреда и професионалних болести које се
могу догодити на радном месту, нарочито
путем смањења ризика који су својствени
радном окружењу;
2) донесу прописе у вези са безбедношћу
и здравствене прописе;
3) обезбеде примену таквих прописа
мерама одговарајућег надзора; и
4) промовишу принцип процене ризика
на радном месту и у радној околини у циљу
превенције повреда и/или болести у вези са
радом.
Систем безбедности и здравља на раду
заснован је на примени принципа превенције
професионалних ризика од повреда на раду,
професионалних обољења и болести у вези
са радом који се спроводе пре почетка рада
на радном месту и у радној околини. Овај
принцип превенције професионалних ризика
промовисан је директивом ЕУ [8], о увођењу
мера за подстицање побољшања безбедности
и здравља радника на раду, као и остале
појединачне директиве донете по основу чл.
16 ове Директиве).
Предуслов за успешну примену и
спровођење мера за безбедан и здрав рад
на радном месту и у радној околини код
послодавца је процена ризика од повреда на
раду или оштећења здравља, односно обољења запосленог.
Процена ризика од повреда на раду
или оштећења здравља, односно обољења
запосленог заснива се на утврђивању штетности и опасности на радном месту и у радној
околини које могу да проузрокују повреду
на раду и/или професионално обољење и на
вероватноћи њиховог догађања.
Писмени акт о обављеној анализи штетности и опасности, односно процени ризика
од повреда на раду, оштећења здравља, или
обољења запосленог, представља основни
документ у области безбедности и здравља
на раду којим послодавац сагледава укупно
стање услова рада на сваком радном месту и у
радној околини и утврђује мере и приоритете
за побољшавања услова рада и отклањања
ризика и/или њихово свођење на најмању
могућу меру (управља ризицима).
Према одредби члана 13 Закона о
безбедности и здрављу на раду послодавац
је дужан да донесе акт о процени ризика у
писменој форми за сва радна места у радној
околини и да утврди начин и мере за њихово
отклањање, као и да измени акт о процени
ризика у случају појаве сваке нове опасности
или штетности или промене нивоа ризика у
процесу рада.
Акт о процени ризика заснива се на
утврђивању могућих врста опасности и штетЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ ности на радном месту и у радној околини,
НА РАДУ
на основу којих се врши процена ризика од
настанка повреда и оштећења здравља заУважавајући захтеве који произлазе из посленог.
напред наведене међународне регулативе и
Начин и поступак процене ризика на
постављене циљеве, везано за хармонизацију радном месту и у радној околини прописан је
прописа у области безбедности и здравља на Правилником [18].
раду у Републици Србији, донет је Закон о
Тако састављена процедура процене ризибезбедности и здрављу на раду [7].
ка у писаној форми корисна је послодавцу,
31
јер у сваком тренутку има увид у стање
безбедности и здравља, односно увид у
примењеност прописаних мера за безбедан и
здрав рад својих запослених.
Процедура процене ризика састављена као
акт служи послодавцу као алат за управљање
ризицима. Наиме, на основу утврђених
штетности и опасности на радном месту и
у радној околини и процењених ризика од
могућих повреда, или обољења у вези са
радом, послодавац је дужан да актом о процени ризика утврди организацију спровођења
мера за отклањање ризика као и примену
мера којима осигурава безбедан и здрав рад
запослених.
Добро спроведена процедура процене
ризика може послужити послодавцу и као
основ за састављање и израду одговарајућих
писаних упутстава, инструкција, налога, и
слично, помоћу којих обезбеђује обављање
радних активности запослених на безбедан
начин у складу са прописима о безбедности и
здрављу на раду.
Поступак процене ризика на радним
местима и у радној околини уведен је са циљем да се опасности и штетности на радном месту отклоне у највећој могућој ме-ри.
Ради тога, спровођењем прописане процедуре процене ризика, послодавац може веома ефикасно да сагледа стање радних услова на свим радним местима и у радној
околини у свом предузећу или установи и да
финансијска средства, која је дужан да одваја
за побољшање безбедности и услова рада,
правилно усмери за решавање конкретно
одређених недостатака или неправилности
везаних за ову проблематику.
Ако имамо у виду да се Законом о
безбедности и здрављу на раду промовише
систем безбедности и здравља на раду којим
се врши стално унапређивање и побољшање
безбедности и здравља на раду, осигурање
здравих радних услова (безбедно и здраво
радно место) са тежњом ка остваривању у
што је могуће већој мери добробити на раду,
а дужност послодавца је да спроводи овај систем, са сигурношћу се може извести закључак
да је усвојени принцип процене ризика на
радним местима и у радној околини погодан
метод за предузимање и примену превентивних
мера од повреда на раду, професионалних
обољења и обољења у вези са радом.
Користећи наведене принципе сваки послодавац је обавезан да, у односу на делатност и
природу послова које обавља, процени ризике
везане за безбедност и здравље запослених,
32
избор опреме за рад, опасних материја које
се користе, за средства и опрему за личну
заштиту на раду и уређивање радних места.
ПОДЗАКОНСКИ ПРОПИСИ
Полазећи од чињенице да се систем
безбедности и здравља на раду заснива на
покретању низа активности у више различитих области деловања које се остварују
применом одговарајућих мера, као што су све
техничке мере и стандарди у делу који се односи
на безбедност и здравље на раду, увођење
превентивних мера у свим фазама и облицима
рада (утврђивање процене ризика пре почетка
рада и управљање ризицима), здравствена
заштита на раду (медицина рада), хигијена на
раду, успостављање одговорности послодавца
и запосленог, успостављање осигурања од
повреда на раду и професионалних обољења
ради накнаде штете, и др., мере за безбедан
и здрав рад у одређеним областима уређују
се подзаконским прописима (уредбама,
правилницима, и сл.).
У Републици Србији, донет је већи број
подзаконских прописа којима се детаљније
уређују поједине обавезе из Закона о
безбедности и здрављу на раду, као и
подзаконски прописи чији основ је заснован
на конвенцијама МОР-а и посебним директивама ЕУ. Наиме, треба истаћи да се транспоновање конвенција и директива обавља
на начин којим се хармонизују захтеви из тих
докумената.
А) Правилници донети по основу обавеза
које проистичу из Закона о безбедности и
здрављу на раду
1) Правилник о програму, начину и
висини трошкова полагања стручног испита за
обављање послова безбедности и здравља на
раду и послова одговорног лица („Службени
гласник РС”, бр. 29/06 и 62/07);
2) Правилник о условима и висини
трошкова за издавање лиценци за обављање
послова у области безбедности и здравља на
раду („Службени гласник РС”, бр. 29/06, 72/06
и 62/07);
3) Правилник о начину и поступку
процене ризика на радном мeсту и у радној
околини („Службени гласник РС”, бр. 72/06;
84/06 и 30/10);
4) Правилник о поступку утврђивања
испуњености прописаних услова у области
безбедности и здравља на раду (,,Службени
РАЗВОЈ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
стр.29-36
гласник РС”, бр. 60/06);
5) Правилник о висини трошкова поступка утврђивања испуњености прописаних
услова у области безбедности и здравља на
раду („Службени гласник РС”, бр. 60/06);
6) Правилник о евиденцијама у области
безбедности и здравља на раду („Службени
гласник РС”, бр. 62/07);
7) Правилник о садржају и начину издавања извештаја о повреди на раду, професионалном обољењу и обољењу у вези са
радом („Службени гласник РС”, бр. 72/06 и
84/06);
8) Правилник о поступку прегледа и
испитивања опреме за рад и испитивања
услова радне околине („Службени гласник
РС”, бр. 94/06 и 108/06); и
9) Правилник о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на
радним местима са повећаним ризиком
(„Службени гласник РС”, бр. 120/07 и 93/08).
8) Правилник о превентивним мерама за
безбедан и здрав рад при ручном преношењу
терета („Службени гласник РС”, бр. 106/09);
9) Правилник о превентивним мерама за
безбедан и здрав рад при коришћењу опреме
за рад са екраном („Службени гласник РС”,
бр. 106/09);
10)Правилник о обезбеђивању ознака за
безбеданост и здравље на раду („Службени
гласник РС”, бр. 95/10);
11)Правилник о превентивним мерама за
безбедан и здрав рад при излагању биолошким
штетностима („Службени гласник РС”, бр.
95/10);
12)Уредба о превентивним мерама за
безбедан и здрав рад при експлоатацији
минералних сировина у дубинским бушотинама („Службени гласник РС”, бр. 61/10);
13)Уредба о превентивним мерама за
безбедан и здрав рад при раду на пловилима
која обављају риболов („Службени гласник
РС”, бр. 70/10);
Б) Уредбе и правилници донети по
14)Уредба о превентивним мерама за
основу обавеза које проистичу из посебних безбедан и здрав рад при подземној експлоадиректива ЕУ и конвенција МОР-а, а у тацији минералних сировина („Службени гласкладу са Националним програмом за сник РС”, бр. 65/10); и
интеграцију (НПИ) у ЕУ
15)Правилник о превентивним мерама за
безбедан и здрав рад при излагању биолошким
1) Правилник о превентивним мерама штетностима („Службени гласник РС”, бр.
за безбедан и здрав рад при коришћењу 96/10).
средстава и опреме за личну заштиту на раду
(„Службени гласник РС”, бр. 92/08);
Планиране активности доношења про2) Уредба о безбедности и здрављу писа у области безбедности и здравља на
на раду на привременим или покретним раду, у складу са НПИ у 2011. до краја 2012. г.
градилиштима („Службени гласник РС”, бр.
14/09 и 95/10);
1) Правилник о превентивним мерама
3) Правилник о програму, начину и виси- за безбедан и здрав рад услед ризика од
ни трошкова припреме и полагања стручнoг експлозивних атмосфера, којим се транспонује
испита за обављање послова координатора Упутство број 1999/92/ЕЗ Европског парза израду пројекта и стручног испита за ламента и Савета Евопе о минимуму захтева
обављање послова координатора за извођење за побољшање безбедности и здравља на рарадова („Службени гласник РС”, бр. 72/10);
ду запослених изложених ризику услед екс4) Правилник о превентивним мерама плозије гасова;
за безбедан и здрав рад на радном месту
2) Правилник о превентивним мерама
(„Службени гласник РС”, бр. 21/09);
за безбедан и здрав рад при излагању
5) Правилник о превентивним мерама за физичким штетностима – електромагнетна
безбедан и здрав рад при коришћењу опреме зрачења; којим се транспонује Упутство број
за рад („Службени гласник РС”, бр. 23/09);
2004/40/ЕЗ Европског парламента и Савета
6) Правилник о превентивним мерама за Европе о минимуму захтева за побољшање
безбедан и здрав рад при излагању хемијским безбедности и здравља на раду запослених
материјама („Службени гласник РС”, бр. од ризика насталих услед излагања физичким
106/09);
штетностима – електромагнетна зрачења;
7) Правилник о превентивним мерама за
3) Правилник о превентивним мерама за
безбедан и здрав рад при излагању азбесту безбедан и здрав рад при излагању физичким
(„Службени гласник РС”, бр. 106/09; 6/10 и штетностима – бука, којим се транспонује
15/10);
Упутство број 2003/10/ЕЗ Европског пар33
ламента и Савета Европе о минимуму захтева
за побољшање безбедности и здравља на раду
запослених од ризика насталих услед излагања
физичким штетностима – бука;
4) Правилник о превентивним мерама
за безбедан и здрав рад при излагању карциногенима (канцерогенима) и мутагени-ма,
којим се транспонује Упутство број 2004/37/
ЕЗ Европског парламента и Савета Европе о
минимуму захтева за заштиту запослених од
ризика везаних за излагање карциногенима и
мутагенима на радном месту;
5) Правилник о превентивним мерама за
безбедан и здрав рад при излагању физичким
штетностима – вештачка оптичка зрачења,
којим се транспонује Упутство број 2006/25/
ЕЗ Европског парламента и Савета Еврпе о
минимуму захтева за заштиту запослених од
ризика при излагању физичким штетностима – вештачка оптичка зрачења; и
6) Правилник о превентивним мерама
за безбедан и здрав рад при излагању
физичким штетностима – вибрације, којим
се транспонује Упутство број 2002/44/ЕЗ
Европског парламента и Савета Европе о
минимуму захтева за заштиту запослених од
ризика при излагању физичким штетностима
– вибрације.
ПРЕДНОСТ УВОЂЕЊА СИСТЕМА
БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
Промовисани систем безбедности и
здравља на раду заснован је на примени
принципа превенције од повреда на раду,
обољења или оштећења здравља запосленог
који се спроводе пре почетка рада на радном месту и у радној околини. Такав принцип превенције професионалних ризика
промовисан је директивама ЕУ [25], о увођењу мера за подстицање побољшања безбедности и здравља радника на раду, као и
остале посебне директиве донете по основу
члана 16 ове Директиве). Документима МОРа, а нарочито документима ЕУ, па и осталим
кључним актима, [26] и [27], промовише се
принцип процене ризика пре почетка рада
запосленог на радном месту, у току рада, код
сваке промене радних активности, увођења
нових радних активности, односно у сваком
случају када може доћи до промене ризика
приликом обављања радних активности на
радном месту.
Од послодаваца се захтева да кроз едукацију, у смислу подизања културе рада,
имплементирају у свест запослених основне
34
принципе превенције, као што су:
а) избегавање ризика;
б) евалуација ризика који се не могу
избећи;
в) борба против ризика на њиховом
извору;
г) прилагођавање рада појединцу, нарочито узимајући у обзир уређење радног места,
избор радне опреме и избор метода рада и
производње, при чему посебно треба водити
рачуна о томе да се смањи количина монотоног
рада и рада по унапред дефинисаном темпу, и
да се смањи њихов утицај на здравље;
д) прилагођавање техничким досригнућима;
е) замена опасног оним што није опасно,
или што је мање опасно;
ж) израда кохерентне укупне политике
превенције која покрива технологију, организацију рада, услове рада, социјалне односе и
утицај фактора везаних за радно окружење;
з) давање приоритета колективним мерама над индивидуалним мерама безбедности и
здравља на раду; и
и) давање адекватних инструкција запосленима.
Стратегија безбедности и здравља на раду
у Републици Србији за период од 2009. до
2012. године (у даљем тексту: Стратегија) јесте
акт Владе којим се нa целовит нaчин утврђује
стање у области безбедности и здравља на
раду у Републици Србији и мере које треба
предузети за њен развој, односно дефинишу
се основни циљеви и правци унапређења те
области.
Постављени систем тежи да створи социјално-економску мотивацију код свих учесника
у процесима рада, тако да све већи проценат
привредних субјеката активно управља
безбедношћу и здрављем на раду, како би се
остварила најбоља пракса у овој области.
Систем своје упориште налази у Закону о
безбедности и здрављу на раду, конвенцијама
МОР-а, директивама ЕУ и кроз поштовање
кључних принципа промовисаних тим документима на којима се данас заснива систем
безбедности и здравља на раду.
Општи циљ промовисаног система безбедности и здравља на раду у Републици Србији
је унапређење и очување здравља радно
активног становништва, односно унапређење
услова рада, ради спречавања повреда на раду
и професионалних болести и болести у вези са
радом и њиховог свођења на најмању могућу
меру, односно отклањање професионалних
ризика.
РАЗВОЈ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
стр.29-36
Примена превентивних мера које се
предузимају на свим нивоима рада подразумева стварање таквих услова рада којима
се приликом организовања рада и радног
процеса врши процена ризика и њихово
отклањање или свођење на најмањи могући
ниво, како би се избегле могућности настајања
повреда на раду или професионалних болести
запослених, чиме се у највећој могућој мери
стварају предуслови за спречавање или
елиминисање ризика од могућих повређивања, професионалних болести или болести у
вези са радом, што за циљ има остваривање
услова за пуно физичко, психичко и социјално
благостање запослених.
из области заштите, како у земљи, тако и у
иностранству. Осим тога, Школа је организатор и међународног научног саветовања
„Ризик и безбедносни инжењеринг” које се
успешно организује већ шест година и на
којем се окупља велики број људи из области
БЗНР.
Последњих неколико година Школа је
редован учесник у конкурсима за разне међународне пројекте. На некима је активна као
партнер, а и носилац је ТЕМПУС пројекта из
области БЗНР.
У склопу неких од наведених области
Школа врши непрекидне напоре за ширење
ових и других активности на различите начине. Учествујући у ширењу ове врсте свести
МЕСТО И УЛОГА ВИСОКЕ
формиран је систем доживоног учења кроз
ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ СТРУКОВНИХ
одржавање разних семинара и усавршавања
СТУДИЈА У СИСТЕМУ
из области БЗНР. Школа је овог тренутка преБЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА
познатљива по јединственој школи ризика,
РАДУ
области у којој је у Србији апсолутно доминантна. Чине се напори на реализацији шиВисока техничка школа струковних студи- рења тема о покретним и привременим градија из Новог Сада (у даљем тексту: Школа) је лиштима, као и обучавању саветника за хе1983. године, тада као Виша техничка школа, микалије, итд. Теме се бирају у складу са
основала студијски програм Заштите на раду. њиховом актуелношћу и применом у приВећ тада су се почеле спроводити активности вредном и друштвеном животу Србије.
у циљу развоја ове дисциплине као образовне,
стручне и научне делатности.
ЛИТЕРАТУРА
Од тада, па до данас, у образовном
смислу, наставни програм је непрекидно
1. Резолуција о придруживању ЕУ Нароприлагођаван и усавршаван. Данас, то је
дне скупштине Републике Србије („Слуједан од неколико студијских програма који се
жбени гласник РС“, бр.112/2004)
спроводи и на специјалистичким студијама.
2. Директива 89/391 Европске економске
Висока техничка школа је по области заштите
заједнице
јединствена у Србији и са Факултетом заштите
3. Уговор о оснивању Европске економске
из Ниша, основни је носилац у овој области
заједнице, Рим, 1957.
образовања.
4. Европска конвенција о заштити права чоШто се тиче стручног ангажовања Школе
века и основних слобода, 1950.
у области БЗНР, она заузима значајно место
5. Европска социјална повеља Савета Евроу развоју у области прегледа и испитивања
пе, 3. мај 1996.
опреме за рад, испитивања услова радне
6. Европска социјална повеља Савета Еврооколине, различитих врста обука и свих
пе, 1. јул 1999., измењена и допуњена
осталих послова из подручја безбедности и
7. Закон о безбедности и здрављу на раду
здравља на раду. Школа располаже са опре(„Службени гласник РС”, бр. 101/2005)
мом, методологијама и кадром што је омогу8. Директива Савета 89 / 391 / EEC, 12. јун
ћило и добијање свих лиценци из ове области.
1989.
Сарадња Школе са привредом је дугорочна и
9. Конвенција МОР-а, бр. 155 о безбеднострадиционална, што потврђујe остваривањeм
ти и здрављу у радној околини, 1981.
значајног прихода овим ангажовањем.
10.Конвенција МОР-а бр. 161 о службама
Мада Школа није акредитована и региза заштиту здравља на раду – службама
стрована као научна институција, захваљујући
медицине рада, 1985.
значајном кадровском потенцијалу и ува11.Конвенција МОР-а бр. 135 о радничким
жавајућем односу према Школи, она је носипредставницима, 1971.
лац неколико научних пројеката. Професори
12.Конвенција МОР-а бр. 81 о инспекцији
Школе користе прилику и објављују радове
рада, 1947.
35
13.Конвенција МОР-а бр. 187, Промотивна
конвенција о безбедности и здрављу на
раду, 2009.
14.Директива Савета Европе, 89/391/ЕЕЦ,12
јун 1989. о увођењу мера за подстицање
побољшања безбедности и здравља радника на раду
15.Резолуција Савета ЕУ, 21. децембар 1987.,
о безбедности, хигијени и здрављу на раду (88/С28/01)
16.Нова стратегија заједнице ЕУ у области
безбедности и здравља на раду од 2002.
до 2006. и од 2007. до 2012.
17.Правилник о начину и поступку процене ризика на радном мeсту и у радној
околини („Службени гласник РС“, бр.
72/06; 84/06 и 30/10)
18.Упутство број 1999/92/ЕЗ Европског парламента и Савета Европе о минимуму захтева за побољшање безбедности и здравља на раду запослених изложених ризику услед експлозије гасова
19.Упутство број 2004/40/ЕЗ Европског парламента и Савета Европе о минимуму захтева за побољшање безбедности и здравља на раду запослених одризика на-
36
сталих услед излагања физичким штетностима – електромагнетна зрачења
20.Упутство број 2003/10/ЕЗ Европског парламента и Савета Европе о минимуму захтева за побољшање безбедности и здравља на раду запослених од ризика насталих услед излагања физичким штетностима – бука
21.Упутство број 2004/37/ЕЗ Европског парламента и Савета Европе о минимуму
захтева за заштиту запослених одризика
везаних за излагање карциногенима и
мутагенима на радном месту
22.Упутство број 2006/25/ЕЗ Европског парламента и Савета о минимуму захтева за
заштиту запослених од ризика при излагању физичким штетностима – вештачка
оптичка зрачења
23.Упутство број 2002/44/ЕЗ Европског парламента и Савета Европе о минимуму
захтева за заштиту запослених од ризика
при излагању физичким штетностима
– вибрације
24.Смернице за процену ризика, Луксембург, 1996.
МЕТОДЕ ЗА ОБРАДУ РЕЗУЛТАТА ХРОМАТОГРАФСКОГ
ОДРЕЂИВАЊА ПАУ У НАФТИ У ЦИЉУ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ
Ф.А. Дементјев1 , Ј.Н. Бељшина1, А.Л. Акимов1
1
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
Методом високоефикасне течне хроматографије испитан је садржај седам полицикличних ароматичних
угљoводоника (ПАУ) на узорцима нафте из Западно-Сибирске провинције, одабране са различитих дубина.
Извршено је поређење ефикасности две методе графичке обраде резултата хроматографског одређивања.
Испоставило се да је за идентификацију нафте најефикаснија примена методе графичке обраде резултата који се
заснива на одређивању процентуалног садржаја појединих ПАУ од њихове укупне количине у узорцима.
Kључне речи: полициклични ароматични угљеници, бензин, флуоресцентна спектроскопија, високоефикасна
течна хроматографија, идентификација, нафтна загађења.
Несмањена количина производње, транспорта, складиштења и прераде нафте и нафтних
деривата доводи до тога да се повећава ризик
од настанка ванредних ситуација у вези са
великим загађењима објеката животне средине
[1,3]. Са друге стране, нафтни деривати често
служе као материјални доказ у истрази када је
реч о пожару, паљевини, саобраћајној несрећи,
крађи нафте и нафтних деривата. Сходно томе,
питање проучавања нафте и нафтних деривата
у циљу идентификације за различита експертска
испитивања има велики значај у данашње време.
Као што је већ познато, у састав нафте
улазе угљоводоници нормалне структуре, изоалкани, циклоалакани од 1-7 и више циклуса,
ароматична једињења, као и хетероатомна једињења који углавном садрже сумпор и азот.
Поред тога, они садрже и бензинске киселине,
смоле, асфалтене и органскометална једињења.
Присуство и релативно обиље ових компоненти
су аналитичке функције које се могу користити за
идентификацију нафте [3]. У компоненте нафте
спадају и полициклични ароматични угљоводоници (ПАУ).
Квантитативни садржај различитих ПАУ у
нафти одређује се њеним геохемијским типом, а
ова органска једињења су постојана без обзира на
утицај различитих спољних фактора. Зато од свих
разноврсних једињења која се налазе у нафти
баш ове компоненте изазивају велики интерес
експерата за испитивања.
Једна од метода квантитативног одређивања ПАУ је високоефикасна течна хромато-
графија (ВЕТХ) са спектрофлуориметријском
детекцијом. Овај метод се широко примењује
за одређивање квантитативног садржаја ПАУ
у различитим објектима животне средине, али
код доказивања идентификације узорака нафте, ова метода није наишла на широку примену
[1,3,4,5]. Циљ испитивања је проучавање
индивидуалног састава ПАУ у нафти једног
налазишта на различитој дубини. Оно што је
довело до успешне реализације истраживања
јесте избор најефикасније методе графичке
обраде хроматографских резултата у циљу
идентификације.
Као предмет испитивања изабрана су три
узорка Ван-Јеганске нафте Западно-Сибирске
провинције, одабрана са различитих дубина
од 957-961 м, 2212-2220 м, и 2608-2617 м (у
складу са тим су узорци 1, 8, и 12). Испитивања
су вршена на течном хроматографу Љумахром у изократичном режиму са спектрофлуориметричком детекцијом. За одвајање се
користила хроматографска колона, испуњена
обрнутом фазом сорбента Кромасил С18,
дужине 150 м. Као мобилна фаза примењивана
је смеса ацетонирила, вода у односу 3:1.
Најпогоднији начини обраде добијене
експерименталне информације су различите
врсте графичких конструкција, код којих су
полазни подаци системи карактеристичних
тачака. При томе, за идентификацију узорака
путем упоређивања дводимензионалних графичких објеката (на пример, добијених спектара, хроматограма или отисака прстију)
Табела 1 – Концентрација калибрираних раствора седам ПАУ у мобилној фази
№
1
2
3
4
5
6
7
Назив
угљоводоника
Нафталин
Фенантрен
Антрацен
Пирен
Хризен
Перилен
Бенз(а)пирен
Време
задржавања
ПАУ,
мин
5,2
8,4
9,3
12,6
16,5
23,8
28,2
Концентрација
ПАУ у 1.
степенованом
раствору,
нг/см3 (С1i)
146,4
66,4
34,8
62,8
40,4
24
42
Сумарни садржај
416,8
не би их требало бити мање од шест [3,4].
Стога, код спровођења испитивања нафте,
као каратеристична тачка изабран је садржај
у узорцима седам ПАУ, а то су нафталин, фенантрен, антрацен, пирен, хризен, пери-лен
и бенз(а)пирен, док је за основу узета метода
њиховог квантитативног одређивања у објектима животне средине методом ВЕТХ.
За калибрацију апаратуре припремана су
два раствора седам ПАУ у мобилној фази
познате концентације (табела 1). Ти раствори
су коришћени за процену обнављања резултата обраде добијених хроматограма.
Пошто је нафта вишекомпонентна смеса,
онда је при њеном испитивању главна фаза прирема узорака, која се састоји у издвајању и чишћењу фракције потребне за
испитивање.
У стандардним методама одређивања квантитативног садржаја седам ПАУ њихово таложење од екстрата хексона остварује се хроматографским колонама, испуњеним алуминијумоксидом другог степена по Брокману.
Затим се наталожена ПАУ скида са
Концентрација
ПАУ у 2.
Однос С2i/С1i
степенованом
раствору,
нг/см3 (С2i)
292,8
2
132,8
2
104,4
3
125,6
2
80,8
2
32
1,33
56
1,33
824,4
2
силикагела фронаталним испирањем смесом хексана: дихлорметан у односу1:4. Како је пракса показала, код истраживања узорака нафте претходно је потребно чишћење
екстраката од тешких фракција на силикагелу.
Пошто се код испитивања методом ВЕТХ
примењује флуориметријска детекција, примена у својству карактерних тачака за
идентификацију висине, површине или
полуширине хроматографских максимума
изабраниих ПАУ не може се примењивати,
зато што зависност изласка флуоресценције
од количине носи за свако једињење
индивидуални карактер. Због тога је као
параметар за прорачун карактеристичних
тачака изабран квантитативни садржај седам
ПАУ у узорцима нафте [2].
Добијени резултати су приказани у
табели 2. За избор метода графичке обраде
добијених резултата тачности подударања
карактерних тачака идентификованих узорака
у првој фази је била спроведена анализа
добијених хроматограма калибрираних ра-
Табела 2 – Резултати одређивања квантитативног садржаја 7 ПАУ у узорцима нафте
Садржај ПАУ у нафти, мкг/г
Нафталин
Фенантрен
Узорак 1
7,763
0,876
1,896
1,793
3,522
1,339
Бенз(а)пирен
0,092
Узорак 8
0,644
1,661
0,047
0,365
0,874
0,007
0,009
Узорак 12
2,840
130,845
1,794
1,369
5,019
1,769
3,243
38
Антрацен Пирен Хризен Перилен
МЕТОДЕ ЗА ОБРАДУ РЕЗУЛТАТА ХРОМАТОГРАФСКОГ ОДРЕЂИВАЊА ПАУ У НАФТИ У ЦИЉУ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ
створа добијених у условима процене репродукције резултата квантитативне анализе.
Примењиване су две методе обраде добијених
резултата.
Прва метода се заснива на односу квантитативног садржаја узастопно одређиваног по
времену задржавања ПАУ. Тај начин се добро
показао у анализи нафтних деривата методом
гасно-течне хроматографије. Код прорачуна
овом методом, карактеристичан параметар је
вредност висине хроматографског максимума,
који није применљив у нашем случају пошто
су флуоресцентне карактеристике за изабране
ПАУ индивидуалне.
Друга метода се састоји у одређивању
процентног садржаја индивидуалних ПАУ од
њиховог укупног садржаја у узорку. За графички приказ добијених резултата направљене
су зависности прорачунских показатеља од
времена изласка индивидуал-них ПАУ.
Као што се види из табеле 1, однос индивидуалних ПАУ у калибрираним растворима је различит, при чему укупна количина
ПАУ премашује два пута њихов садржај у
раствору 1.
За четири ПАУ, нафталин, фенантрен,
пирен и хризен, тај однос такође износи тачно
2. Садржај антрацена у раствору 1 мањи је три
пута него у раствору 2, а садржај перилена и
бенз(а)пирена је 1,33 пута мањи. Те разлике
се испољавају на добијеним графичким приказима.
Приликом израчунавања односа садржаја
између сталног испирања ПАУ, приметне су
велике разлике за тачке чија се позиција у
табели одређује количином антрацена (који
одговара времену изласка 8,2 и 9,3 мин). У
случају перилена и бенз(а)пирена разлике
нису тако јасно разматране, зато се у целини
израђен графички приказ разликује у две
тачке.
При томе, за тачке израчунате из резултата
паралених испитивања једног истог раствора
види се суштинско разилажење добијених
величина. Графикон је направљен уз прорачун
процентног садржаја ПАУ, а од укупног се
разликује у три тачке, које одговарају садржају
антрацена, перилена и бенз(а)пирена, док
разилажење тачака добијених из резултата
испитивања једног истог раствора не премашује 2%, што је и приказано у графикону.
Пошто је метода ВЕТХ метода квантитативне анализе ПАУ у узорцима различите
природе, у складу са тим значајан утицај
на квалитет добијених резултата имају фазе приреме за пробу, између осталог ве-
стр.37-40
ћина мерења и обим екстрагента. Стога,
за изучавање утицаја ових параметара на
ефикасност примене изабраних метода за
обраду резултата хроматографске анализе са
циљем идентификације, осим испитивања
узорака нафте који се разликују по дубини
са које су извађени, било је извршено и
истраживање три екстракта узорка нафте
№12, добијених у различитим условима.
Узорци 1 и 2 нафте №12 разликовали су се
начином мерења (0,06 г и 0,006 у складу са
тим), а узорак 3 се разликовао од узорка 1 пет
пута већим степеном разводњавања добијеног
екстракта пред анализу.
Резултати хроматографске анализе узорака
нафте обрађени су помоћу обе методе. Добијене графичке зависности приказане су на
сликама 3 и 4.
Као што се види, резултати добијени
помоћу обе изабране методе обраде не разликују се у подацима. У првом случају, на
положај карактерних тачака ПАУ утицај врши количина само две суседне компоненте.
Зато што садржај различитих ПАУ у сваком
узорку нафте међусобно значајно варира, на
пример, у узорку 12 фенантрена 130,845 мкг/г,
а антрацена 1,794 мкг/г, на добијене графичке
приказе у значајној мери утицаће прецизност
квантитативног одређивања ПАУ.
Овај параметар зависи од масе полазне
количине и обима добијеног екстракта, што
објашњава добијени резултата обраде (слика
3). Други начин обраде не зависи толико од
прецизности одређивања сваке компоненте,
пошто се одређује полазећи од њиховог
укупног садржаја, и у складу са тим он је
применљивији у циљу идентификације. То
се види по подударању графичке обраде
хроматограма узорка 12, који се разликује
по условима припреме. За свих седам тачака
одступање не прелази 5% (слика 4).
Код поређења узорака нафте извађене
са различитих дубина, такође треба истаћи
велику ефикасност друге методе обраде
резултата хроматографског испитивања. У
случају обраде у односу на садржај узастопно
испираних ПАУ, приметно одступање се види
за две од седам карактеристичних тачака.
На тај начин су извршена испитивања
показала да код идентификације нафте по
квантитативној анализи седам ПАУ помоћу
методе ВЕТХ, имамо најефикаснију примену
методе графичке обраде резултата засноване
на одређивању процентног садржаја одређених
индивидуалних ПАУ од њихове укупне количине у узорцима.
39
Слика 1 – Зависност односа садржаја узастопне
елуције ПАУ од времена задржавања
Слика 3 – Зависност односа садржаја узастопне
елуције ПАУ од времена задржавања
У експертској пракси број карактерних тачака за идентификацију обично варира уз некакву резерву (до 16, не више), зато се даље планира обављање испитивања нафте на садржај
13 приоритетних ПАУ.
ЛИТЕРАТУРА
1. Митричев В.С., Хрусталев В.Н. Основы
криминалистического исследования материалов, веществ и изделий из них.
– СПб.: Питер, 2003. – 591с.
2. Аналитическая химия. В 3 т. Т.2. Методы
разделения веществ и гибридные методы
анализа/ Под ред. Л.Н. Москвина. – М.:
40
Слика 2 – Зависност релативног садржаја
индивидуалних ПАУ од времена задржавања
Слика 4 – Зависност релативног садржаја
индивидуалних ПАУ од времена задржавања
Издательский центр «Академия», 2008.- 567 с.
3. Другов Ю.С. Родин А.А. Экологические анализы при разливах нефти и нефтепродуктов. СПб: БИНОМ, 2009. – 270с.
4. Павлова Ю.В. Хроматографическая идентификация при экспертном иссле-довании
нефтепродуктов в объектах окружающей
среды/ автореф. канд. тех. н. – СПб, 2007
5. ПНД Ф 16.1:2:2.2:3.39-03 Методика выполнения измерений массовой доли бенз(а)пирена в пробах почв, грунтов, твердых отходов, донных отложений методом высокоэффективной жидко-стной хроматографии с использованием жидкостного хроматографа «Люма-хром».
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У СРБИЈИ
Анита Петровић-Гегић1 *, Делиа Балош1
1
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду
Овај рад даје општи приказ тренутног стања у заштити животне средине у Србији, са кратким освртом на
појединачне сегменте: ваздух, воду, земљиште, управљање отпадом, и биодиверзитет. Наглашени су кључни
проблеми у свакој од поменутих области, јер само заједно дају комплетну слику ситуације у систему заштите
животне средине. Решење се интензивно тражи као резултат планског приближавања и приступања Србије
Европској унији. У раду се помињу неки од битних закона који уређују услове у различитим контекстима заштите
животне средине. Као посебно поглавље, дат је преглед улоге Високе техничке школе струковних студија у Новом
Саду у систему едукације стручњака из области заштите животне средине, и њено активно учешће у научним,
истраживачким и развојним делатностима у овој области.
Kључне речи: ваздух, вода, земљиште, чврст отпад, биодиверзитет.
УВОД
животне средине у вези са управљањем отпадом, водоснабдевањем и отпадним водама и
више од десет година ограниченим средствима за одржавање и санацију у јавном и приватном сектору.
Србија улаже озбиљне напоре за приближавање националног законодавства законодавству ЕУ у области заштите животне средине
и донела је Националну стратегију развоја
животне средине 2010. Усвојен је низ закона
као што су Закон о заштити животне средине,
Закон о процени утицаја на животну средину
(EIA), Закон о стратешкој процени утицаја на
животну средину (SEA) и Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађења (IPPC).
Циљ доношења овог сета закона је заштита
свих сегмената животне средине (ваздух, вода, земљиште, управљање отпадом), али и
уредјивање области правилног коришћења
и чувања опасних хемикалија, складиштење
отпада, одржавање депонија и свега што на
било који начин угрожава животну средину и
здравље људи, животиња и биљака.
Такође, за помоћ у имплементацији закона и
подзаконских аката урађена су различита упутстава – водичи.
Стање у животној средини у Србији мора се посматрати свеобухватно у контексту
друштвених промена и реформи које су започеле политичким променама 2000. године,
од када земља прихвата политику приближавања ЕУ које постаје њено дугорично
стратешко опредељење. Како би се постигло
укључивање у европске интегративне токове,
придруживање а потом и приступање ЕУ,
Србија мора да испуни бројне сложене и
узајамно повезане услове.
Према мишљењу Европске комисије за
програмску политику у области заштите животне средине од 2002. године свеобухватни економски контекст за вођење програмске политике у области заштите животне средине у Србији се значајно побољшао.
Индустријска разноврсност у земљи и застарела технологија резултирају испуштањем различитих загађујућих материја. У неколико црних тачака у погледу загађења животне средине, загађење ваздуха и воде је велико и значајно прелази утврђене стандарде.
Интензивна пољопривредна производња у
Србији узрокује загађење земљишта што ствара проблем еутрофикације воде. Људи такође
ПОЈЕДИНИ КОНТЕКСТИ ЖИВОТНЕ
врше значајан утицај на животну средину, наСРЕДИНЕ У СРБИЈИ
рочито отпадом и опасним материјама кроз
различите активности. Резултат тога се огледа
Ваздух
у паду квалитета водних ресурса у већем делу
земље, што је делимично узроковано лошим
Главни извори загађења ваздуха су енерстањем инфраструктуре у области заштите гетски сектор (посебно термоелектране),
* Контакт електронска адреса: [email protected]
транспортни сектор (моторна горива) и индустријска постројења. Сагоревањем лигнита
слабог квалитета, мале калоричне вредности
у термоелектранама у Обреновцу, Лазаревцу
и Костолцу производе се велике количине
пепела, сумпора и азотових оксида. Опрема за
пречишћавање издувних гасова у електранама
је неадекватна – постоје електростатички мерачи падавина, али не постоји опрема за одсумпоравање, нити за детоксификацију. Недостатак опреме комбинован са неефикасним
сагоревањем и неадекватним одржавањем проузрокује високе нивое издувних гасова.
Други важни извори загађења ваздуха су
рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду,
цементаре у Поповцу, Косјерићу и Беочину, и хемијске фабрике и металуршки комплекси лоцирани у Панчеву, Крушевцу, Шапцу и Смедереву. Узроци загађења су слични узроцима издувних гасова у енергетском
сектору – застареле технологије, непречишћавање гасова из димњака или слаба ефикасност филтера, лош квалитет сировина и ниска
енергетска ефикасност, као и неадекватно функционисање и одржавање. Комбинација ових
фактора проузроковала је повећање издувних
гасова. Ниске цене енергије довеле су до неекономичне, расипне потрошње енергије и
употребе неефикасних технологија сагоревања. Непотребно велико коришћење енергије погоршано је неадекватним одржавањем
фабрика. Укупна годишња штета проузрокована загађењем ваздуха и ефектима зелене
баште је процењена.
Закон о заштити ваздуха
Закон о заштити ваздуха још је један од закона који је припремљен у поступку усклађивања домаће легислативе са прописима Европске уније. У циљу ефикасног управљања
квалитетом ваздуха, успоставља се јединствен систем праћења и контроле нивоа загађења ваздуха и одржавања базе података о квалитету ваздуха. Прописане мере за побољшање квалитета ваздуха обухватају: прописивање граничних вредности емисија загађујућих материја из стационарних и из покретних извора загађења, прописивање дозвољених количина појединих загађујућих материја у одређеним производима, смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, постепено смањивање употребе супстанци које оштећују озонски омотач, као и остале мере
за спречавање и смањење загађења и утврђивање одговорности за неспровођење мера. [4] .
42
Вода
Само 8% водених ресурса који су на
располагању Србији воде порекло из земље;
осталих 92% су транзитне воде које у Србију
долазе преко Дунава, Саве, Тисе и других
водених токова. Укупна годишња апстракција
воде за домаћинства и индустријске потребе
била је 2004. године 820 милиона м³. Од укупне количине 55,4% потиче од подземних
вода, 42% од површинских вода као што су
изворишта, водотокови и вештачки резервоари, а 2,7% од осталих извора снабдевања
градском водом. Индекс експлоатације воде у
Србији (WEI) је 82%, што означава прекомерно коришћење ресурса слатке воде. Систем
од 153 мреже за дистрибуцију градске воде
обезбеђује воду за 60% становништва, док
остали грађани добијају воду из приватних
система за снабдевање водом (које постављају,
њима управљају и поседују месне заједнице)
или приватних бунара. Систем за снабдевање
водом опслужује велик проценат становништва, али проблеми у дистрибуцији, углавном
губици воде, проузрокују проблеме потрошачима.
Према најскоријим подацима UNICEF-а,
48% анкетираних домаћинстава пријавило је
редовне или привремене прекиде у снабдевању
водом. Постоје три главна проблема везана
за коришћења воде. Најпре, губици воде су
значајни, јер.30% укупног водоснабдевања
отпада на губитке. Друго, третман воде за
пиће у многим областима је неадекватан и
квалитет воде за пиће је незадовољавјући.
Према извештају Звода за јавно здравље,
2005. године 19% узорака узетих из система
за снабдевање градском водом није испунило
физичке и хемијске стандарде, док 6,5% није
испунило бактериолошке стандарде. Коначно,
употреба подземних вода за индустријске
процесе је обимна. Око 28% индустријске воде
Војводине и 18% централне Србије добија се
из извора подземних вода.
Главни извори загађења воде су непречишћене индустријске и комуналне отпадне воде, пољопривредни одводи, испусти са депонија, као и загађење везано за
речни саобраћај и термоелектране. Испуштање индустријских отпадних вода Србије
концентрисано је у басену реке Саве, који
добија око 80% индустријског отпада. Квалитет воде водених токова је генерално лош
и према Националној стратегији заштите животне средине из 2006. погоршава се. Неадекватна канализациона инфраструктура за
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У СРБИЈИ
стр.41-46
сакупљање и пречишћавање отпадних вода је
примарни узрок загађења воде. Канализација покрива 48% становништва земље, али
постоје велике варијације у покривености као
и међу урбаним и руралним становништвом.
У глобалу, 13% укупног обима отпадних вода
општина пречишћава се пре испуштања. Само
28 градова има постројења за пречишћавање
отпадних вода, али добар део тих постројења
није у функцији услед недостатка финансијских средтава за текуће одржавање и ремонт.
Највећи градови – Београд, Нови Сад и Ниш –
испуштају отпадне воде непречишћене у реке.
Поред тога, нека постројења су напуштена, не
функционишу у потпуности или обезбеђују
само механичко пречишћавање отпадних вода. Тренутно у земљи нема постројења за терцијално пречишћавање воде.
динственог информационог система о отпаду; повећање броја становника обухваћених
системом сакупљања комуналног отпада; успостављање стандарда и капацитета за третман отпада; смањење, поновна употреба и
рециклажа отпада; и развијање јавне свести
на свим нивоима друштва о проблематици
отпада.
Тематска стратегија ЕУ о превенцији
и рециклажи отпада, позната као Тематска
стратегија ЕУ о отпаду, има за циљ спречавање
настајања отпада, као и коришћење отпада као
ресурса, пре свега за добијање секундарних
сировина и енергије. Са друге стране, имплементацијом Тематске стратегије ЕУ о
отпаду упозорава се да интерно тржиште мора
олакшати активности рециклаже и поновне
употребе уз постављање високих стандарда
заштите животне средине.
Закон о води
Политика управљања отпадом наглашава
развој мера као што су: промовисање чисОвим законом уређује се правни статус тије производње; уклањање опасних караквода, интегрално управљање водама, управ- теристика отпада третманом; успостављање
љање водним објектима и водним земљиштем, техничких стандарда који би ограничили
извори и начин финансирања водне делатности, садржај одређених опасних материја у произнадзор над спровођењем овог закона, као и водима; промовисање поновног коришћења
друга питања значајна за управљање водама и рециклаже отпада; примена економских
(„Службени гласник РС”, бр. 36/09).
инструмената; анализа животног циклуса
производа; развој система еко-обележавања.
Управљање отпадом
Организација система за управљање
Стратегија управљања отпадом за период отпадом
2010-2019. („Службени гласник РС”, бр. 36/09)
представља основни документ који обезбеђује
Низак ниво управљања отпадом је један
услове за рационално и одрживо управљање од највећих проблема животне средине у
отпадом на нивоу Републике Србије. Стра- Републици Србији, а он у највећој мери потегија мора бити подржана већим бројем тиче из досадашњег друштвеног односа према
имплементационих планова за управљање отпаду. До пре неколико година, практично јепосебним токовима отпада (комунални, ин- дини начин управљања отпадом био је оддустријски, инертни, амбалажни, опасан и лагање на локалне депоније, које, са веома
други). Такође, стратегија разматра потребе мало изузетака, не задовољавају ни основне
за институционалним јачањем, развојем за- хигијенске и техничко-технолошке услове, а
конодавства, спровођењем прописа на свим поред свега нека од постојећих одлагалишта
нивоима, едукацијом и развијањем јавне су скоро попуњена. Постојеће депоније и сметсвести.
лишта представљају објекте који имају значаЗа достизање циљева одрживог развоја, у јан негативан утицај на животну средину. Нескладу са Националном стратегијом одрживог посредно се јавља негативан утицај на ваздух,
развоја, потребно је следеће: рационално подземне и површинске воде и земљиште.
коришћење сировина и енергије и употреба
Закон о управљању отпадом уређује упраалтернативних горива из отпада; смањење вљање различитим врстама отпада на териопасности од непрописно одложеног отпада торији Републике Србије, од настанка до коза будуће генерације; осигурање стабилних начног одлагања, са основним циљем успофинансијских ресурса и подстицајних меха- стављања свеобухватног система управљања
низама за инвестирање и спровођење актив- отпадом који ће бити организован у складу
ности према принципима „загађивач плаћа” са националним и европским захтевима и
и/или „корисник плаћа”; успостављање је- стандардима. Као један од приоритета за
43
решавање проблема опасног отпада, потребно је размотрити могућности и услове за коришћење постојећих постројења и инсталација (цементаре, термоелектране, топлане,
железара) у сврху третмана опасног отпада.
Дугорочно, потребно је фокусирати се
на достизање циљева у рециклажи отпада и
довршити изградњу регионалних депонија,
центара за управљање комуналним отпадом у
свим регионима. Такође се планира изградња
постројења за искоришћење енергије из комуналног отпада, као и изградња централног
постројења за спаљивање опасног и медицинског отпада.
Потребно је развити механизме за решавање наслеђеног загађења, односно отклањања
штете нанете животној средини због непрописног управљања отпадом. Потребно је
идентификовати локације загађене опасним
отпадом, урадити процену ризика и одредити
приоритете за санацију.
Спровођење политике заштите животне средине заснива се на принципу предострожности и принципу превенције. Наиме, свака активност мора бити планирана и
спроведена на начин да проузрокује најмању
могућу промену у животној средини и да
представља најмањи ризик по животну
средину и здравље људи и здравље животиња,
смањи оптерећење простора и потрошњу
сировина и енергије у изградњи, производњи,
дистрибуцији и употреби.
Земљиште, квалитет земљишта, Закон
о пољопривредном земљишту
(„Службени гласник РС”, бр. 62/06; 65/08
и 41/09)
Земљишта Републике Србије су веома
хетерогена, као резултат различитости геолошке подлоге, климе, вегетације и педофауне. У циљу очувања диверзитета у
оквиру интегралног система заштите животне
средине потребно је да се прати стање и
начин коришћења земљишта, идентификују
осетљива и оптерећена подручја, и дефинишу
степен и карактеристике загађења земљишта.
На простору Републике Србије од укупне
површине, 86,4% територије погођено је деградацијом земљишта различитог типа и
интензитета.
Квалитет земљишта је угрожен неконтролисаним и неадекватним одлагањем
отпада. У околини великих индустијских
центара (Бор, Панчево, Нови Сад, Смедерево,
Београд, Крагујевац, Рудник, Љубовија,
44
Рашка, Мајданпек, Врање) значајне површине
земљишта контаминиране су различитим
загађујућим материјама из производних
процеса.
Дуж саобраћајница, посебно магистралних, квалитет земљишта је угрожен као
последица обављања саобраћајне делатности,
односно таложења загађујућих материја из
издувних гасова саобраћајних средстава
(олово и PAH).
Земљишта у урбано-индустријским регионима показују велике разлике у односу на
земљишта у природним срединама. Услед
загађења, земљишта урбаних зона претендују
да буду ограничена за употребу или чак и
потпуно уништена. Оваква земљишта могу
да нанесу штету људском здрављу услед
акумулације и испуштања тешких метала,
нитрата, пестицида и органских загађивача.
Основни циљ прогреса у оквиру одрживог коришћења земљишта на простору
Републике Србије треба да обухвати бољу
интеграцију заштите земљишта у секторске,
локалне и регионалне политике и планове,
имплементацију и ширу примену доказаних
најбољих техника и поступака санације и
ремедијације.
По закону о стратешкој процени утицаја
пројеката на животну средину („Службени
гласник РС”, бр. 135/04 и 36/2009/2010),
сви национални планови и програми, као и
општински и просторни планови треба да
прођу стратешку процену утицаја.
Системи управљања заштитом животне
средине (ISO 14000, 14043; EMAS) за индустријске локације, треба широко да се промовишу
као добровољна мера. Треба подстицати привредна друштва да примењују систем управљања заштитом животне средине, и успоставити регистар привредних друштава са
успостављеним системима управљања животном средином. Неопходно је прописати све
захтеве за успостављање и спровођење система
EMAS у складу са ЕУ, као и ISO 14043, система
који се односи на животни циклус производа.
Издавање интегрисане дозволе вршиће
се према Закону о интегрисаном спречавању
и контроли загађивања животне средине
(„Службени гласник РС”, бр. 135/04) који
је усклађен са IPP Директивом. Одређена постојећа и нова постројења подлежу
издавању интегрисане дозволе. За сва
постројења, и нова и постојећа, закон се
примењује даном ступања на снагу. За
постојећа постројења која су предмет
издавања дозволе, Влада је донела Уред-
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У СРБИЈИ
бу о утврђивању Програма динамике подношења захтева за издавање интегрисане дозволе („Службени гласник РС”, бр.
108/08). Према овој Уредби постојећа
постројења и активности морају прибавити дозволе најкасније до 2015. године.
Закон о хемикалијама („Службени
гласник РС”, бр. 36/09) даје предуслове за
будуће потпуно преузимање REACH, као и
основ за доношење подзаконских аката за
имплементацију глобалног хармонизованог система класификације и обележавања
хемикалија (GHS). Закон о хемикалијама
узео је у обзир постојеће прописе ЕУ о
класификацији, паковању и обележавању
(Директива 67/548/EEZ; Директива 99/45/
EZ), али и нову Уредбу ЕУ 1272/2008 о
GHS као и транзиционе периоде који ће се
дати за рекласификацију и обележавање
хемикалија према GHS. Услед неправилног
управљања хемикалијама може доћи до
хемијског удеса. Хемијски удес је изненадан и неконтролисан догађај, који настаје
ослобађањем, изливањем или расипањем
опасних материја, током активности приликом производње, употребе, прераде,
складиштења, одлагања и дуготрајног
чувања.
Мониторинг и информациони систем
Подаци добијени спровођењем мониторинга животне средине достављају се
у облику извештаја надлежним државним
органима, најчешће Агенцији за заштиту
животне средине. Мониторинг у Републици Србији је углавном усмерен на квалитет амбијенталне средине и не покрива све
приоритетне области. Велик број специфичних циљева, који се односе на медијуме животне средине или привредне секторе, може се спровести једино у оквиру
бољег мониторинга, сопственог мониторинга загађивача и успостављања интегралног
информационог
система
и
извештавања.
Природа, биодиверзитет и геодиверзитет
(„Службени гласник РС”, бр.36/09)
Биодиверзитет представља свеукупност
гена, врста и екосистема. Квантификовање вредности биодиверзитета одређене територије је
први и најважнији корак у његовом очувању,
заштити и унапређењу. Стање екосистема
представља кључни показатељ антропогених
стр.41-46
утицаја и природних процеса, као и ефеката
климатских промена, а њихов мониторинг обухвата дугорочно праћење сета еколошких параметара. Еколошка процена хазарда и ризика
данас подразумева праћење статуса екосистема као целине, јер се интегритет екосистема
сматра мером његовог еколошког статуса.
Укупна површина заштићених подручја
је 5,86% територије Републике Србије. Под
заштитом се налазе 463 природна добра (5 националних паркова, 16 паркова природе, 16 предела изузетних одлика, 72 резервата природе,
312 споменика природе и 42 заштићена простора културно-историјских вредности), а заштићено је и 215 биљних и 429 животињских
врста као природне реткости.
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА У
СИСТЕМУ ОБРАЗОВАЊА КАДРОВА
ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Пратећи актуелне тендеције и иновације у
образовању по коме заштита животне средине
заузима све значајније место у друштвеној
подели рада, и на основу процене да ће све
више људи морати да нађу своје запослење у
области заштите животне средине и сродним
делатностима (цивилној заштити и заштити
на раду), Висока техничка школа из Новог
Сада је још 1992. увела студијски програм
Заштите животне средине. Школовање је у
почетку трајало пет семестара, од којих су
прва два била намењена општеобразовним
предметима, а у преостала три учили су се
стручни и ужестручни предмети. Године
2003. уведена је стручна пракса као значајан
искорак у правцу развоја практичних знања и
искустава у предузећима како би дипломирани инжењери након завршетка школовања
лакше решавали конкретне проблеме везане
за рад у привреди, где се њихово запослење
првенствено и очекује. Од 2007. уведен је
Болоњски систем образовања на свим студијским прогамима. То је конкретно значило
могућност за посебно, сегментирано изучавање појединих контекста заштите (воде,
ваздуха, земљишта и чврстог отпада), и
увођење нових предмета као што су Енергија
и окружење и Менаџмент у заштити, чиме се разматра незаобилазан економски аспект заштите
животне средине. Посебан квалитет представља увођење струковних специјалистичких студија 2008. године на овом студијском програму. Програми струковних специјалистичких
студија обухватају и области безбедности и здравља на раду као и цивилну заштиту што овом
45
програму даје мултидисциплинарност.
Висока техничка школа је у овој области
у последњих пет година носилац два научна
пројекта финансирана од стране Извршног већа
покрајине Војводине. Први пројекат обухватао
је процену стања еко система Тисе на територији Србије у периоду од 2005. до 2010. године.
Други текући пројекат чији је носилац Висока
техничка школа из Новог Сада односи се на
утицај папирно-целулозне и графичке индустрије на животну и радну средину. Пројекти су
оцењени као значајни за развој Покрајине
и рађени су заједно са страним партерима
(Универзитет Цорвинус у Будимпешти, Мађарска, и Факултет заштите из Зволена, Словачка)
чиме се допринело даљем развоју међународне
сарадње, билатералне сарадње, и размени знања и искустава неопходних у овој области, јер
еколошки проблеми, као што је познато, не
познају границе.
Школа посебну пажњу посвећује завршном,
шестом семестру када студенти обављају
праксу у предузећима и практично примењују
стечена знања из области заштите животне
средине. Примера ради, из Закона о управљању
отпадом следи обавеза из 2010. године да сва
производна предузећа направе и примењују
план управљања отпадом. Студенти наше Школе су били активно укључени у овај процес
и самостално су израдили план управљања
отпадом у производном предузећу Новкабел
у Новм Саду. Друга група студената радила је
практични део из ISO стандарда 22000 и примену Закона о безбедности хране и примену
контроле система производње безбедне хране
HACCP. Такође, у оквиру вежби из предмета
Управљање животном средином студенти уче да
израђују стратешку процену утицаја на животну
средину, као и процену утицаја на животну
средину на конкретним примерима.
ЛИТЕРАТУРА
1. Национални програм заштите животне
средине(„Службени гласникРС“,бр.12/10
46
2. Закон о заштити животне средине
(„Службени гласник РС“, бр. 135/04,
36/09)
3. Закон о потврђивању конвенције о
доступности информација, учешћу
јавности у доношењу одлука и праву
на правну заштиту у питању животне
средине (07.06.2010.)
4. Закон о процени утицаја на животну
средину („Службени гласник РС“, бр.
135/04, 36/09)
5. Закон о стратешкој процени утицаја на
животну средину („Службени гласник
РС“, бр. 135/04 и 36/2009/2010)
6. Закон о интегрисаном спречавању и
контроли загађивања („Службени гласник РС“, бр. 135/04)
7. Закон о управљању отпадом („Службени
гласник РС“, бр. 36/09)
8. Закон о заштити ваздуха („Службени
гласник РС“, бр. 36/09)
9. Закон о водама („Службени гласник РС“,
бр. 30/2010)
10.Закон о режиму вода („Службени гласник
СРЈ“, бр. 59/98 и 101/05)
11.Закон о експлозивним материјама,
запаљивим течностима и гасовима
(„Службени гласник РС“, бр. 44/77,
45/85, 18/89 и „Службени гласник РС“,
бр. 53/93, 67/93, 48/94, 101/05)
12.Закон о превозу опасних материја
(„Службени лист СФРЈ“ бр. 27/90 и 45/90,
и „Службени лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96,
21/99, 44/99 и 68/02, „Службени гласник
РС“, бр. 36/09)
13.Закон о потврђивању конвенције о прекограничним ефектима индустријских
удеса („Службени гласник РС“, бр.
42/09
14.Закон о хемикалијама („Службени гласник РС“, бр. 36/09)
15.Правилник о садржају планова квалитета
ваздуха (на основу члана 32, став 5
Закона о заштити ваздуха, „Службени
гласник РС“, бр. 36/09)
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА У СРБИЈИ
Бранко Бабић1 *
1
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду
Цивилна заштита, као сегмент друштва, има своје посебно место и улогу, с обзиром на све чешће ванредне
ситуације које се дешавају у свету, па и код нас. И раније су се чинили огромни напори у предузимању потребних
мера заштите становништва на пољу ванредних ситуација. Респектабилан систем цивилне заштите створен је
у овој земљи у оквиру раније подруштвљене функције општенародне одбране. Организација цивилне заштите
последњих 20 година била је расцепкана, уска и добрим делом административно постављена. И док је тај систем,
после распада СФРЈ, другима служио као основа за осавремењивање, код нас је разграђен и законски и у пракси.
Данас се цивилна заштита налази концентрисана у Министарству унутрашњих послова, у Сектору за ванредне
ситуације. Систем се још увек формира, као и одговарајућа нормативна акта која, као правни основ, првенствено
служе за реализацију мера и поступака заштите и спасавања становништва.
Kључне речи: цивилна заштита, ванредне ситуације, едукација.
УВОД
У настојању да се одбрани и заштити од
различитих опасности са катастрофалним
последицама, свако се друштво организује
према свом карактеру и интересу. Готово
да нема земље на свету која нема цивилну
заштиту (у даљем тексту: ЦЗ) или бар неке од
њених организованих облика. Што је држава
развијенија и сређенија, тиме је и ЦЗ на
вишем нивоу. Свака земља, па и наша, брани
се целином својих људских, материјалних и
просторних потенцијала који треба да буду
организовани и да функционишу као јединствен систем. ЦЗ код нас постоји од 1955.
године као служба противавионске заштите
у тадашњем државном Секретаријату за
унутрашње послове. Законом о одбрани из
1993. године, као компонента система општенародне одбране и друштвене самозаштите
улази у састав Савезног секратаријата за
народну одбрану. Према међународним
стандардима, ЦЗ представља организован одговор државе на опасности које угрожавају становништво, материјална и културна добра и
животну средину, тј. представља целовит систем
и најшири облик организовања, припремања и
учешћа цивилног становништва у хуманитарним
активностима и задацима заштите и спасавања
у случају елементарних непогода, техничкотехнолошких и других несрећа и опасности
првенствено у миру, па онда у рату.
* Контакт електронска адреса: [email protected]
СТАЊЕ ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ ОД
ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 20. ВЕКА
ЦЗ је, пре свега, јединствена, централизована и приоритетна државна функција, непреносива и неотуђива од извршне власти.
Република Србија је до 1993. имала добро
организовану ЦЗ, респектабилну у европским
размерама и у знатној мери усаглашену
са објективним потребама, могућностима
и капацитетима државе. Процес развоја и
доградње ЦЗ за-устављен је и прекинут
доношењем Савезног закона о одбрани 1993.
године. Престанком постојања Министарства
одбране Републике Србије послови ЦЗ и
професионално језгро Републичког штаба
ЦЗ, као оперативно-стручног органа Владе Републике Србије, као и комплетан професионални кадар ЦЗ по дубини Републике
(професионално језгро градских, окружних
и општинских штабова ЦЗ) по аутоматизму
су пренесени у Савезно министарство за
одбрану.
Ниво организованости и оспособљености
ЦЗ у Републици Србији знатно је заостајао
за процењеним потребама и објективним
могућностима са којима држава располаже,
и није обезбеђивао ни основни ниво заштите
грађана у случају разних непогода, несрећа
и других опасности у миру и рату. Није у
довољној мери постојао конкретан државни
одговор на све изазове, претње и ризике
безбедности. Запуштен је дуго година развијан систем, и доведен у функционалну
агонију и нормативну парализу са мноштвом
проблема. Постојећи модел се показао као
нерационалан и нефункционалан по питању стања безбедности грађана. Многи су
проблеми утицали на то. Истичемо само неке:
законски и подзаконски акти садржавали
су стручна и практично неутемељена решења, чиме су паралисали систем заштите
и спасавања; нису утврђене обавезе организовања, припремања и спровођења превентивних и оперативних мера заштите и
спасавања; потпуно је изостављено руковођење у ЦЗ; није дефинисана улога ЦЗ у заштити
од елементарних непогода (у Републици
Србији „Закон о заштити од елементарних
и других већих непогода “ из 1977. године
са изменама и допунама, био је на снази до
краја 2009.); систем ЦЗ је на непромишљен
начин запостављен и демонтиран, посебно
у делу опремања јединица, кадровском и
организационом оспособљавању уз истовремено игнорисање вишегодишњих практичних искустава и достигнутог степена
организованости и припремљености; напуштен је ефикаснији, економичнији и еластичнији систем заштите и спасавања који
се ослањао на постојеће професионалне
организације и службе опремљене и оспособљене за заштиту и спасавање; долази до
потпуног прекида у обучавању, опремању и
оспособљавању структура ЦЗ, итд.
ПОНОВНО ФОРМИРАЊЕ СИСТЕМА
значај ЦЗ. Немили догађаји су коначно свима
у Републици Србији показали да једино ЦЗ
може дати ефикасан одговор на све природне
катастрофе и несреће техничко-технолошког
карактера и да је очување здравља и живота
грађана, материјалних добара и животне
средине основни задатак организоване и
ефикасне ЦЗ.
Услед нефункционалности и нерационалности ЦЗ, почела се спроводити реформа
надлежних институција у држави. Учињени
су први кораци ка доношењу нормативних
докумената који дефинишу систем одбране,
па и ЦЗ. Устав Републике Србије, Стратегија
националне безбедности Републике Србије,
Стратегија одбране Републике Србије, Закон
о одбрани, и Закон о ванредним ситуацијама
обезбеђују услове за достизање потребног
нивоа ефикасности у ванредним ситуацијама.
Одлука о оснивању буџетског фонда за
ванредне ситуације (05.12.2010.), Уредба
о функционисању, начину рада и саставу
штабова за ванредне ситуације (24.12.2010.),
Уредба о обавезним средствима и опреми за
личну и колективну заштиту од елементарних
непогода и других несрећа (24.01.2011.), Уредба о организацији, надлежности и одговорности органа државне управе и других субјеката
који учествују у спровођењу евакуације и
обавези материјално финансијске подршке
за спровођење евакуације (31.03.2011.) и
Уредба о садржају и начину израде плана
заштите и спасавања у ванредним ситуацијама
(11.02.2011.), само су нека подзаконска акта
којима се ближе дефинишу и уређују поједине
одредбе Закона о ванредним ситуацијама.
У току је формирање и модернизација
система, која је планирана до краја 2015.
Новоформирани систем биће прилагођен
стварним потребама и моћи ће, напокон, да
одговори свим изазовима и ризицима са којима
може бити суочено становништво, извршиће
се концентрација сродних послова и служби,
прецизирати надлежности и специјализација,
и економично и рационално ће се користити
постојећи расположиви ресурси. Систем ће бити рационалан, децентрализован, сврсисходан, прилагодљив и одговараће стварним потребама и могућностима Републике Србије.
Наш модел ЦЗ није био ни функционалан,
нити рационалан. То је истина са којом
смо се суочили и нисмо окретали главу од
чињеничног стања. До јула 2010. године ЦЗ
се налазила под окриљем Министарства
одбране, противпожарна полиција у саставу
Министарства унутрашњих послова, екипе за
реаговање на хемијске акциденте у саставу
Министарства за заштиту животне средине,
док је Јавно предузеће за склоништа било
ван система. Од 1. јула 2010., ЦЗ се налази у
Сектору за ванредне ситуације Министарства
унутрашњих послова (у даљем тексту: МУП).
ЦЗ посебно је актуелизована након низа
ванредних ситуација које су угрозиле животе
МЕСТО И УЛОГА ВТШСС
и здравље становништва током 2004., 2005.
и 2006. године (бујичне поплаве, поплаве
Висока техничка школа струковних стуу равничарским пределима, земљотреси, дија (ВТШСС) у Новом Саду је основана
клизишта, епидемије, недостатак пијаће воде, пре више од 50 година као Виша машинска
итд.), и уједно подсетиле јавност на улогу и школа. Ово дуго трајање указује на традицију
48
РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА У СРБИЈИ
у области образовања.
Студијска група ЦЗ је установљена 1971.
године и била је у корелацији са друштвеним,
полицијским и војним стратегијама тог
времена. ЦЗ је била важан и поштован део
снага одбране СФРЈ, укључивала је целокупну
популацију становништва, одавала је утисак
добро организоване снаге током периода мира.
Јединице ЦЗ су биле увежбане (и практично и
теоријски), и спремне за операције спасавања
током земљотреса, великих пожара, деконтаминације, прве помоћи угроженом становништву и за евакуацију са угрожених подручја. Овакво стање ЦЗ је било резултат
друштвене склоности ка овом систему и у том
се смеру развио и студијски програм у нашој
Школи.
Запошљавани су експерти, опрема је
набављана без потешкоћа, а простор за
наставу и обуку је био обезбеђен у модерним,
новоизграђеним склоништима. Дипломирани
студенти су лако налазили посао у струци.
После распада СФР Југославије инвестирање у опрему и људе је заустављено,
многи запослени у ЦЗ су изгубили посао, а
нови дипломци, по завршетку школовања,
нису могли да нађу запослење. Посебно је
НАТО интервенција на СР Југославију 1999.
године показала да је систем ЦЗ неуспешан
и застарео. Упис студената у ову студијску
групу је опао и програм је угашен.
Након 2000. године дошло је до пораста
свести друштва о потреби постојања људи
који су обучени за деловање у разним акцидентним ситуацијама. То је била мотивација
за нашу Школу да унапреди стари план и
програм и тако почне школовати модерне и
високообразоване професионалце ове струке.
Резултат тога је потпуно акредитован
Студијски програм ЦЗ из 2006. године, чије
је првобитно име требало да буде „Ванредна стања”. Пошто је систем ЦЗ био у
формирању, план и програм је направљен да
буде лако адаптиран када друштво дефинише финалну концепцију система ЦЗ.
Студије су трогодишње, а звање које се
добија по завршетку је: инжењер струковних
студија. Инжењери могу наставити студирање на специјалистичким струковним студијама у Школи, или на одговарајућим факултетима у земљи и иностранству.
У оквиру овог студијског програма, већ
четврту годину, студенти стичу теоријска
знања неопходна за послове заштите и
спасавања, обучавају се за практичну примену
мера и поступака у заштити и спасавању
стр.47-50
становништва, материјалних и културних
добара у ванредним ситуацијама и за активно
учешће у систему одбране Републике Србије
(посебно у Сектору за ванредне ситуације
Министарства унутрашњих послова).
Кроз практичну обуку студенти се
оспособљавају за правилно и брзо руковање
и коришћење средстава и опреме за заштиту и
спасавање, посебно у следећим ситуацијама:
у раду на води и под водом (обука у роњењу,
обука у веслању и управљању чамцем са
моторним погоном); у зимским условима
(обука у скијању, израда импровизованих
објеката за преживљавање у екстремним
условима, пружање прве помоћи и транспорт
повређеног-унесрећеног до прве медицинске
установе); у правилној примени мера прве
медицинске помоћи; у оријентацији, сналажењу у природи, читању карата, и кретању по
азимуту; у коришћењу ужади и спасавању на
неприступачним теренима. Сем тога, студенти се оспособљавају и за стручно-професионални рад на припреми, организацији,
руковођењу и спровођењу планираних мера,
активности и задатака заштите и спасавања
становништва, материјалних и културних
добара и животне средине у целини.
Посебно је успоствљена сарадња са
Санктпетербуршким универзитетом Државне противпожарне службе Русије за послове
ЦЗ у ванредним ситуацијама. У два наврата
су до сада наши студенти Заштите од пожара
боравили на двонедељној пракси у Санкт
Петербургу. Студенти из Санкт Петербурга
су у Новом Саду обавили обуку из роњења
2010. године, а 2011. године обуку из скијања
и преживљавања у зимским условима на
планини Копаонику.
Школа има важно место у систему одбране
Републике Србије. Једина је школа која
обучава кадар за потребе система одбране,
тј. заштите и спасавања. За то има довољно
капацитета и стручног потенцијала. Значај
ове Школе и њене вредности до сада нису
препознате, посебно не од Сектора за ванредне ситуације МУП-а. У више наврата до сада
Школа је покушала успоставити сарадњу са
МУП-ом, посебно за извођење инжењерске
праксе, али није успела у томе. Због тога наши
студенти обављају праксу у Бару (Црна Гора)
у оквиру Противпожарне бригаде, иако би
како за њих тако и за систем заштите и спасавања Републике Србије било корисније да
то раде у некој од организацијских целина
Сектора за ванредне ситуације на целој
територији Републике Србије.
49
ЗАКЉУЧАК
Обновљени студијски програм Цивилна
заштита и спасавање у ванредним ситуацијама
сваке године јача, пре свега кадровски, материјално и организационо. Све је јаснија визија
места и улоге Школе у новом систему заштите
и спасавања Републике Србије који се формира,
и који има насушну потребу за младим и
перспективним кадром, који ће систем уздићи на
виши степен организованости, припремљености
и опремљености. Тиме Школа даје један нови
импулс даљој доградњи и одржавању система
који ће бити способан да сваком грађанину
Републике Србије пружи потребну помоћ у
случају ванредних ситуација. То је основна
мисија ове Школе и она ће у томе и успети.
50
ЛИТЕРАТУРА
1. Закон о заштити од елементарних и других већих непогода („Службени гласник
РС”, бр. 20/77; 24/85; 27/85; 6/89; 52/88;
53/93; 67/93; 24/94, и 101/05)
2. Устав Републике Србије („Службени
гласник РС”, бр. 98/06)
3. Стратегија националне безбедности Републике Србије („Службени гласник
РС”, бр. 88/09)
4. Стратегија одбране Републике Србије
(„Службени гласник РС”, бр. 88/09)
5. Закон о одбрани („Службени гласник
РС”, бр. 116/07)
6. Закона о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, бр. 111/09)
АНАЛИЗА ФАКТОРА И ПРИНЦИПИ ФУНКЦИОНИСАЊА СИСТЕМА
ПОЗИЦИОНИРАЊА ПРОТИВПОЖАРНИХ СЕРВИСА МЧС РУСИЈЕ
УНУТАР ЗГРАДА И ГРАЂЕВИНСКИХ ОБЈЕКАТА
С.Н. Терехин1*, А.В. Балов1 , А.Г. Филипов1
1
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
Разматрају се врсте унутрашњег позиционирања. Представљени су синхрони и асинхрони системи
позиционирања. Разматрана је апликација псеудо-сателита у навигационим системима са повратним опсегом.
Изведена је анализа извора грешака у системима позиционирања.
Kључне речи: псеудосателити, псеудолит, системи позиционирања и навигације, вишеструкост.
УВОД
Сaвремена фаза информатизације МВС
треба да се базира на напредним информационим технологијама и телекомуникационим мрежама, које у једну целину
спајају целокупност различитих рачунарских
средстава, удаљених и локалних терминала.
У том смислу, у први план долази проблем
стварања јединственог информационог простора (ЈИП) МВС, као саставног дела ЈИП РФ,
чије коришћење може да обезбеди суштинско
повећање квалитета информационе подршке
за управљање процесима у свим областима
рада МВС.
На тај начин, актуелност израде Јединственог информационог простора МВС условљена је повећаним захтевима за квалитетним
параметрима система управљања.
Постоји низ задатака, који се обављају
у затвореним просторима, и који захтевају
навигациону подршку, али пријем сигнала
ГНСС (глобални навигациони сателитски
систем) у тим условима је проблематичан, а
понекад и немогућ. Као пример може да послужи навигациона подршка на крупним
објектима акција пожарних бригада и антитерористичких јединица, праћење спасилаца
унутар зграда у ванредним условима, и решавање проблема логистике. У таквим околностима за обезбеђење навигационе подршке
потребно је постојање мобилних средстава,
која функционално допуњавају ГНСС. Као
једна од перспективних варијанти сличне до* Контакт електронска адреса: [email protected]
пуне могу да послуже псеудосателити,
интегрисани у јединствен систем. Предности
коришћења ПС су следеће:
• они могу бити оперативно распоређени
у непосредној близини од зоне навигационе
подршке;
• избор фреквенција зрачења може
да се оствари узимајући у обзир конкретну
ситуацију;
• ниска цена даје могућност коришћења
неколико ПС (персоналних система) у укупној
структури система;
• висока аутономност и аутоматизација
функционисања; и
• снага сигнала може да варира.
Користећи набројане предности, може се
значајно повећати прецизност навигационе
подршке корисника који се налазе у сложеном
окружењу. Међутим, без обзира на наведене
предности, постоји и низ недостатака:
• геометрија околине може да наметне
одређена ограничења везана за локацију ПС;
• у зависности од околине постоје
ограничења за фреквенцију зрачења сигнала;
• број коришћених ПС непосредно утиче
на цену целог система;
• решење трокоординантног навигационог задатка захтева уклањање једног од ПС по
вертикали горе (или доле), односно локације
осталих псеудосателита;
• потенцијална близина између пријемника и ПС може захтевати коришћење
пријемника са значајним динамичким дијапазоном.
Слика 1 – Блок схема псеудосателита
У зависности од задатака који се решавају,
за системе позиционирања у затвореним
просторима постављају се различити захтеви.
У овом раду се не разматрају стационарни
системи, који су благовремено установљени
унутар просторија. Као пример, размотрићемо
систем оријентисан на одржавање противпожарне јединице, која функционише у згради
која гори.
У овом сценарију је могуће да нема
плана зграде, видљивост је ограничена због
задимљености, а локација људи и опреме
може да се мења. Поред тога, ограничене су
залихе ваздуха за ватрогасце и потенцијално
блокирани путеви за евакуацију претварају
ситуацију у изузетно опасну. У сличним
условима систем позиционирања са тачке
гледишта безбедности ватрогасаца треба да
поседује следеће карактеристике:
• компактност (свака опрема коју носи
ватрогасац треба да буде малогабаритна, да га
не би ометала у вршењу основне делатности,
али и довољно сигурна у екстремним
условима);
• флексибилност (систем треба да буде
функционалан у ситуацијама када нема плана
зграде, а улаз у зграду може да буде не само на
врата и прозоре);
• веза (локација, стање здравља и
информација о насталој ситуацији може да
се пренесе ватрогасцу, а може да је преда и
ватрогасац);
• тачност (тачност система треба да
буде таква да индивидуални корисник може
бити локализован у условима видљивости на
нули);
• сигурност (систем треба да буде
довољно сигуран да ватрогасци могу да верују
у своју безбедност); и
• једноставност (систем треба да буде једноставан за кошћење у сложеним условима).
52
Набројане карактеристике чине минималан број захтева за систем, предвиђен за функционисање у екстремним условима зграде
која гори. У сличним условима намећу се
строга ограничења за време док се ватрогасац
налази унутар зграде, због недостатка ваздуха
и повећања ватре и дима. Допунски захтеви
за систем су потребни због могућег потпуног
или делимичног уништења објекта, што може
довести до блокаде путева за евакуацију.
Због сигурности ватрогасаца, опрема коју
носе је у складу са условима и потребна је као
допуна већ реченом:
• гарантује командном месту ван зграде
могућност да у свакој ситуацији одређује текућу локацију спасилаца (у три координате);
• пружа информацију командном месту
о положају (здравственом стању и кретању)
сваког члана спасилачке екипе и о стању
путева за евакуацију;
• обезбеђује сваком члану спасилачке
екипе у критичној ситуацији упутство за
изалазак путем синтетизованих гласовних
команди; и
• даје спасиоцима специјалне сигнале за
локацију ако се ватрогасац налази у невољи
(беспомоћном стању).
Техничка средства позиционирања каква
у данашње време користе јединице МВС за
извршење задатака унутар зграда и објеката у
условима задимљености и рушења не могу у
потпуности задовољити наведене захтеве.
Једна од карактеристичних разлика позиционирања ПС од ГНСС је да се у сателитима
који се користе за одређивање места на
отвореном простору примењује унутрашњи
атомски стандард фреквенције, који је веома
стабилан, али и изузетно скуп. Из тог разлога
се у ПС не примењује атомски стандард, већ
еталони на основу кристалног осцилатора
са температурном компензацијом (Temperature Compensated Crystal Oscillator (TCXO).
Основни недостатак TCXO стандарда је
ниска стабилност, што доводи до настанка
међусобних временских промена.
Позната су два начина за изгадњу система
позиционирања, који омогућавају борбу са
грешкама изазваним померањем временских
скала, асинхроне и синхроне варијанте. Такође
постоји варијанта изградње система на основу
мерења супротне удаљености уз коришћење
неколико псеудолита и више пријемника.
На слици 2 је приказана блок схема асинхроног система позиционирања, која се састоји
од неколико псеудолита, базне станице и GPS
пријемника.
АНАЛИЗА ФАКТОРА И ПРИНЦИПИ ФУНКЦИОНИСАЊА СИСТЕМА ПОЗИЦИОНИРАЊА ПРОТИВПОЖАРНИХ ...
Базна станица може да врши како пријем, тако и
пренос. У асинхроном систему псеуолити користе
сопствене стандарде фреквенција. Међутим, како
смо већ споменули, они нису стабилни.
Пошто се у систему примењују псеудолити
са сопственим скалама, овај систем није
синхронизован, и из тог разлога се зове асинхрони. Употреба локалних стандарда за фреквенције служи као разлог настанка системског проблема – грешака изазваних променом временских
скала. Да би се обезбедило давање правилних
координата потребно је на један или други начин
искључити утицај наведених грешака. То се ради
коришћењем базне станице. Раније познат положај базне станице и псеудолита даје могућност да
се израчуна вредност промене временских скала
код мерења псеудоудаљености на базној станици.
Израчунавање разилажења вредности временских скала псеудолита базне станице преноси се
бежично до потрошача, као што је приказано на
слици 2.
стр.51-55
Водећи псудолит има свој стандард за
фреквенцију и у многоме личи на псеудолите
асинхроног система, али остали псеудолити
се разликују од њега по осцилаторима. Они
су дигитално контролисани осцилиратори,
који се користе за формирање сигнала. Базна
станица преноси команде синхронизације
скала на „пратеће” псеудолите каналом везе.
Уз податке о тачном положају водећег
псеудолита, базне станице и пратећих псеудолита могу се одредити грешке синхронизације временских скала, а базна
станица има могућност да изради команде
њихове синхронизације.
Слика 3 – Синхрони систем са псеудсателитима
Сваки пратећи псеудолит прилагођава
своју скалу скали водећег псеудолита, па на
крају систем постаје синхронизован. После
завршетка синхронизације GPS, корисник је
Слика 2 – Асинхрони систем са псеудосателитима
способан да одреди своју локацију само по
сигналима псеудолита. У таквом систему нема
Синхрони систем позиционирања на ос- потребе за каналом за пренос података између
нову псеудолита укључује базну станицу, базне станице и корисника.
навигациони пријемник претплатника, некоПостоје две варијанте изградње система
лико псеудолита, канал везе и водећи псеу- са псеудолитима на основу мерења супротне
долит (слика 3).
удаљености. У обе варијанте као базни се
Слика 4 – Систем са псеудосателитима на основу обрнуте удаљености
53
користи предајник сигнала, али у првом
случају као последњи иступа псеудолит,
а у другом НКА ГНСС. Обе варијанте карактерише исти геометријски фактор (Dilution
of Precision – DOP), пошто се његово значење
одређује локацијом пријемника и мобилним
псеудолитом (слика 4).
У структуру система улази неколико
пријемника, мобилни ПС и базни ПС/НКА.
Међусобно спајање образује мрежу која је
прикључена на центар за обраду. Центар
обраде оставрује решење навигационог задатка на основу података, добијених од
мреже пријемника. Базни ПС/НКА се користи за формирање праћења „дупле разлике”.
Истовремено, базни предајник служи за
елиминисање разлика у фази кода и носача, као
и премештања временских скала пријемника.
Обе варијанте структуре система карактеришу њима својствене предности, али и
недостаци. Предности прве варијанте се састоје у недостатку погрешних мерења због
грешке локације сателита и ширења сигнала
у атмосферу, а све то захваљујући компактној
локацији система. Осим тога, ова варијанта
даје могућност да се превазиђу ограничења
својствена ГНСС, код коришћења за позиционирање у затвореним просторима. Још
једна предност прве варијанте је и то да
хардвер и софтвер функционишу на површини земље и зато се проблеми снаге предајника, рачунарског оптерећења и величине
апаратуре могу лако решити. Са друге
стране, код коришћења друге варијанте цена
комплетног система је нижа услед искључења једног псеудолита.
При позиционирању у затвореним просторима помоћу навигационог система на
основу ПС настаје низ проблема који траже
решење. Ту спадају проблеми геометријске
оптимизације, рефлексије, близине-даљине и
грешака због локације мреже пријемника, и
слабљења сигнала у зградама и просторијама.
Код правилног позиционирања пријемника
и предајника псеудолита може бити минимализован геометријски фактор PDOP (Position Dilution of Precision). При размешању
мреже пријемника и предајника псеудолита
у истој равни, вектори директног ширења
сигнала од предајника према пријемнику
имају исту угаону оријентацију, што доводи
до незадовољавајућег система геометрије.
Да би се постигла боља геометрија, а
то значи и боље вредности PDOP, један од
пријемника треба да се налази на одговарајућој
висини и у центру мреже. Ако се игнорише
54
промена временских скала, геометријски
фактор PDOP своди се на GDOP (Geometric
Dilution of Precision).
Коришћење ПС при структури система
позиционирања у затвореним просторима
доводи до стварања неколико извора грешака,
што захтева њихово уклањање. Најзначајнији
извори грешака су вишеструка ширења, ефекат близине-даљине, погрешност синхронизације временских скала псеудолита и неодређеност локације псеудолита.
Ефекат вишеструкости захтева посебну
пажњу у раду система позиционирања у условима густе градске изградње или у затвореним просторима. Овај ефекат се манифестује
тако да, ако постоји много препрека, пријемник добија много рефлектованих сигнала.
Као резултат тога, сигнали имају различита кашњења, и/или кваре полазни сигнал
због интерференције, или доводе по погрешне
процене растојања између пријемника и
предајника. Ако дужина путева, који се рефлектују од препрека премашује десет пута
дужину директног ширења сигнала, ефекат
вишеструкости може да се компензује на
рачун специјаних метода обраде.
Издвају се три могуће последице
вишеструког ширења, које могу да покваре
полазни сигнал. Прва је дифракција. Ова
појава се дешава на граници објекта чије
размере премашују дужину таласа сигнала
и који је непробојан. При сусрету сигнала
са сличном границом долази до његовог
расејавања у различитим правцима, а сигнали
на крају долазе до пријемника, чак и у случају
када не постоји директна видљивост између
пријемника и предајника. Следећи феномен
је рефлексија. То се дешава када се сигнал
сусретне са површином, која својим размерама
превазилази дужину таласа сигнала. При
рефлексији фаза високе фреквенције пуњења
сигнала мења се на 180 степени, а исход
може бити потпуно пригушивање директног
сигнала. Ако се сигнал сусреће са објектом,
чија је величина мања од дужине таласа, долази до уситњавања сигнала, а његов интензитет
је значајно мањи од полазног.
Приликом коришћења псеудолита у систему позиционирања у затвореним просторијама, ефекат вишеструкости има још веће
значење, пошто се број потенцијалних рефлектора значајно повећава. Издвајају се две врсте грешака због вишеструкости. Прва је повећање дужине пута ширења сигнала на рачун
вишеструке рефлексије од плафона и зидова
просторије. Друга врста се односи на кварење
АНАЛИЗА ФАКТОРА И ПРИНЦИПИ ФУНКЦИОНИСАЊА СИСТЕМА ПОЗИЦИОНИРАЊА ПРОТИВПОЖАРНИХ ...
полазног сигнала на рачун интерференције са
рефлектованим сигналима. Грешке у мерењу
растојања због вишеструкости износе око
неколико центиметара када се врши мерење
у главној фази, и достижу отприлике десетак
метара код мерења у фази кода.
Велико искуство у изучавању ефекта вишеструкости сакупљено је од стране програмера и оператора телекомуникационих система.
Посебно су занимљиви резултати испитивања
компаније Nanotron, која је 2008. године најавила појаву нових микросхема NanoLOC,
које подржавају технологију NanoNET, али
у исто време су у стању да реше задатак одређивања локације предајника и пријемника у оквиру радио мреже. Експериментатори
не саопшатавају податке о тачности одређивања времена кашњења сигнала у хардвер који
је укључен у експеримент. Кашњење настаје
у изборном колу примопредајних уређаја.
Пропусни опсег радио канала NanoLOC износи 20 мегахерца, тако да кашњење сигнала
треба да буде неколико десетина наносекунди
за сваки. Потребно време за дигиталну обраду сигнала може да износи десетине наносекунди. И на крају, неодређеност фиксације
максимума корелационе функције у реалним
експериментима може да достигне десетине
наносекунди. Све горенаведено доводи до укупне грешке временског мерења, при чему сваких 10 наносекунди даје грешку у одређивању
удаљености од 3 метра. Максимална снага
предајника NanoLOC износи 1MW.
стр.51-55
ЛИТЕРАТУРА
1. Иванов А.И., Романов Л.М. Полигонные навигационные измерения с
использованием спутниковой радионавигационной системы NAVSTAR /
Зарубежная радиоэлектроника, 1989,
№11, с. 16 - 29.
2. Сетевые спутниковые радионавигационные системы/В. С. Шебшаевич, П.П.
Дмитриев, Н.В. Иванцевич и др. Под ред.
В. С. Шебшаевича.- 2-е изд., перераб.
доп. - М.: Радио и связь, 1993. - 408 с.
3. Бабуров В.И., Иванцевич Н.В., Васильева Н.В. и др. Анализ влияния точности координатно-временной привязки носителя псевдолспутника на
характеристики навигационного поля
СРНС + ПС // Тр. 13-й международной
конференции по интегральным навигационным системам. ЦНИИ «Электроприбор», СПб, 2006.
4. JLENS: рубеж защиты от крылатых
ракет // CNews.ru, 4 апреля 2008 г
5. Власов И.Б., Гребенников А.В., Завгородний Д.В., Мыкольников Я.В., Пудловский В.Б. Методика и результаты
аттестации канала ретрансляции сигналов СРНС/ Радио-локация, навигация и
связь: Сб. трудов международной конференции.–Воронеж, 2004.–с.1674-1684.
55
УТИЦАЈ РОКА КОРИШЋЕЊА СТАМБЕНИХ И НЕСТАМБЕНИХ
ДРВЕНИХ ОБЈЕКАТА НА ОПАСНОСТ ОД ПОЖАРА
А.Б.Сивенков1 *, Н.И. Тарасов1, Е.Ј. Круглов1, А.J. Лебедев1
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
1
У чланку су приказани резултати истраживања како на опасност од пожара утиче век трајања стамбених
и нестамбених објеката од дрвета, који се налазе у употреби у Вологодској области. Утврђено је да је промена
физичко-хемијских карактеристика дрвета и опасности од пожара као резултат дугог природног старења у вези са
променом његовог хемијског и елементарног састава и волумена.
Kључне речи: дрво, опасност од пожара, природно старење, хемијски састав.
УВОД
Полазећи од резултата многобројних
истраживања и наших запажања, процес
старења дрвета није јединствен за све врсте
дрвета и услове коришћења, и није га лако
описати и предвидети. Основни разлог за
сложеност описивања и изучавања процеса
старења дрвета је, пре свега, обиље варијација
услова коришћења дрвета различитих врста
са недвосмисленом променом његових физичких и хемијских својстава.
Полазећи од горенаведног, постаје очигледно зашто постојећи резултати истраживања процеса старења дрвета имају у многоме противречан карактер. У основи тих
истраживања налазило се изучавање промена током времена физичко-механичких карактеристика дрвета, његовог хемијског и
елементарног састава, волумена, састава
дрвета и друго [1, 2].
Важну улогу у проучавању процеса старења дрвета играју методе вештачког старења.
На жалост, разноврсност физичко-хемијских
процеса који се одигравају у дрвеној маси за
време њеног коришћења не даје могућност да
се прецизно репродукују те промене, као ни
да се одреди њихов карактер. Зато је боље ослонити се на оне резултате истраживања који
су добијени за узорке дрвета на постојећим
дрвеним објектима одређене старости и на
споменицима дрвене архитектуре. Са таквим
приступом неопходно је прецизније знање
времена коришћења објекта и природноклиматских услова у којима се он налази.
* Контакт електронска адреса: [email protected]
Циљ овог рада је одређивање основних
закономерности промена физичко-хемијских
карактеристика дрвета које се дешавају за
време његовог коришћења на постојећим
објектима дрвене градње, и узајамна веза тих
промена са неким показатељима опасности од
пожара.
ОБЈЕКТИ И МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА
За испитивања су били одабрани узорци
дрвета на објектима стамбених и нестамбених
зграда у Вологодској области (Вологодски
и Грјазовецки рејон). Узорци дрвета у виду
брвана узети су са нестамбених објеката,
који се налазе у селима Демјаново, Љевино,
Љабзунка (Грјазовецки рејон), и Семигори
(Вологодски рејон). Старост коришћења дрвених објеката у складу са установљеним
метричким подацима износи од 60 до 150
година. Те објекте чине стамбене и нестамбене
зграде од дрвета јеле (слике 1, 2 и 3).
Узорци дрвета су истестерисани од делова
брвана са северне и јужне стране зграда које
нису подвргнуте процесу труљења, и то на
висини од 1,5 м од површине земље.
Елементарни састав сувих узорака дрвета
одређен је помоћу аутоматског уређаја
– Карло-Ерба 1106 C, H, N, S анализатора
(Италија). Хемијски састав дрвета одређен
је према познатим методама: целулоза је
одређивана према методи Куршнера и Хофера
без корекције таложења пентосана, а лигнин
методом Комарова [3]. Доња топлотна вредност сагоревања дрвета била је процењена
УТИЦАЈ РОКА КОРИШЋЕЊА СТАМБЕНИХ И НЕСТАМБЕНИХ ДРВЕНИХ ОБЈЕКАТА НА ОПАСНОСТ ОД ПОЖАРА
Слика 1 – Дрвени нестамбени објекат (село Љабзунка, бр. 4), дрво јеле, 60 година
стр.56-60
експериментално помоћу IKA-калориметра С
5000, а такође и прорачунским путем према
подацима елементарног састава користећи
познате једначине Д.И. Мендељејева.
За проучавање карактеристика термооксидационе деградације примењен је термоаналитички систем TGA/DSC1 фирме
Метлер Толедо (Швајцарска) са софтвером за
израчунавање кинетичких параметара. Узорци су припремани у виду праха тежине 1,0-8,5
мг уз брзину загревања од 20 °С/мин, и проток
ваздуха од 50 мл/мин.
Одређивање запаљивости дрвених узорака обављано је у складу са стандардом
ГОСТ 30402-96. Опрема је била снабдевена
допунским уређајем за регистрацију губитка
масе за време испитивања на ватру. Способност формирња дима и токсичност продуката сагоревења дрвета одређивани су у складу
са ГОСТ 12.1.044-89 п. 4.18 и 4.20.
Запремина (привидна густина) узорака дрвета одређена је на основу масе и геометријских размера.
РЕЗУЛТАТИ ОВЕ СТУДИЈЕ И
ДИСКУСИЈА
Слика 2 – Дрвени нестамбени објекат (село Љеви
но, бр. 8), дрво јеле, 90 година
Слика 3 – Дрвени стамбени објекат (село Семи
гори), дрво јеле, 150 година
Опис испитаних узорака и резултати одређивања основних физичко-хемијских карактеристика дрвета дати су у табели 1.
Резултати показују да је садржај целулозе
са повећањем времена коришћења до 150
година мањи, а да се садржај лигнина повећава.
Утврђено је да јужни део дрвене зграде
карактеришу мање промене него северни
део. Приказани резултати су такође доказ
о екстремалној промени запремине дрвета
зграда једног региона приликом повећања
дужине коришћења.
Добијени резултати показују да са
повећањем времена коришћења дрвених
зграда у дрвету долази до смањење количине угљеника, а садржај водоника и кисеоника се пропорционално повећава у односу један према другом. Повећање водоника са веком коришћења дрвета, који поседује већу енергетску способност у поређењу са угљеником, доводи до повећања
топлотне вредности. Тако је прорачунска и
експериментална процена доње топлотне
вредности сагоревања дрвета показала да је
са повећањем његовог века коришћења
приметно повећање износа доње топлотне
вредности. Резултати експерименталне и прорачунске процене доње топлотне вредности
приказани су у табели 2.
57
Табела 1 – Опис и основне карактеристике узорака дрвета
Место узимања
№ узорка,
врста дрвета, Страна
света
старост
јела
1 Млада
(Вологодска област)
Целулоза
Лигнин
Елементарни састав,
%
С
Н
О
52,22
6,04
41,74
ρ0, кг/
м3
54,5
25,4
Дрвени нестамбени
Север
објекат
2 (село Љабзунка, бр. 4),
дрво јеле, 60 година
Југ
55,6
25,6
50,3
6,44
43,26
432
53,4
27,1
49,8
6,8
43,4
435
Дрвени нестамбени
3 објекат
(село Љевино, бр. 8),
дрво јеле, 90 година
Север
50,6
27,1
48,3
7,11
44,6
440
Југ
49,0
28,2
47,8
7,13
45,1
444
50,8
26,9
46,7
8,2
45,1
445
44,1
448
Дрвени нестамбени
4 објекат
(село Демјаново),
дрво јеле, 110 година
-
Садржај основних
хемијских
компоненти, %
420
Север
48,6
28,1
47,6
8,33
Југ
Север
Дрвени стамбени
5 објекат
(село Семигори), дрво
јеле, 150 година
Југ
49,5
27,6
50,5
8,47
41,03
420
46,9
28,8
48,6
8,65
42,7
422
Табела 2 – Експерименталне и прорачунске вредности доњег топлотног сагоревања
дрвета у зависности од века његовог коришћења
№
Узорак дрвета
Млада јела
1 (Вологодска област)
Дрвени нестамбени објекат (село
2 Љабзунка, бр. 4), дрво јеле, 60 година,
јужна страна
нестамбени објекат (село Љевино,
3 Дрвени
бр. 8), дрво јеле, 90 година, јужна страна
Дрвени нестамбени објекат (село
4 Демјаново), дрво јеле, 110 година,
јужна страна
(стамбени објекат, Вологодски рејон,
5 Јела,
село Семигори), 150 година, јужна страна
58
Qн,
килоџула /г
(експериментална)
Qн,
килоџула/г
(прорачунска)
18,5
19,3
18,4
19,21
18,15
18,6
19,8
20,3
20,1
20,7
УТИЦАЈ РОКА КОРИШЋЕЊА СТАМБЕНИХ И НЕСТАМБЕНИХ ДРВЕНИХ ОБЈЕКАТА НА ОПАСНОСТ ОД ПОЖАРА
стр.56-60
Слика 4 – Резултати термогравиметријске анализе дрвета јеле (1 – ТГ; 3 – ДТГ)
и дрвета јеле (150 година), (2 – ТГ; 4 – ДТГ); брзина загревања 20 º/мин
Из резултата датих у табели 2, види се да
код повећања века коришћења дрвета до 90
година постоји смањење топлотне вредности,
али се и даље повећава топлота сагоревања.
До овога вероватно долази услед смањења
елементарног садржаја угљеника и повећања
садржаја водоника, који по вредности топлоте
сагоревања премашује угљеник четири пута.
На слици 4 приказани су подаци термогравиметријске анализе дрвета тек посечене
јеле и дрвета јеле старости 150 година.
Резултати истраживања дати на слици 4
о термооксидационом разлагању дрвета тек
посечене јеле и јеле која је природно остарила
до одређеног века старости, доказ су њихове
различите термичке стабилности. Основна
фаза термооксидационог разлагања природно
остарелог дрвета помера се у границе виших
температура у поређењу са новом јелом. Тако,
у првом случају температура максималне
брзине разлагања износи 325 ºС, а у другом
је 350 ºС. Разлог за померање основне термооксидационе фазе код старог дрвета јеле
највероватније је дехидратационо претварње
целулозе и активно формирање лигнина током дугог века коришћења. Веће суштинске
разлике су уочене у фази оксидације угљеничног слоја. По свему судећи, процес образовања угља је повезан са присуством лигнина, којег у старом дрвету има у већој количини
него код обичног дрвета. При томе, максимална брзина разлагања је повезана са фазом оксидације угљеног слоја и за старо дрво јеле
(150 година), јавља се у каснијем периоду,
што је условљено физичко-хемијским карактеристикама угљеног слоја таквог дрвета.
За одређивање кинетичких параметара
термичког разлагања дрвета коришћени су
подаци термогравиметријске анализе по
методи Папкова-Слонимског [4]. Та метода
даје могућност одређивања губитка тежине
као функције температуре код сталне брзине
Табела 3 – Кинетички параметри процеса термоокисидационог разлагања
дрвета тек посечене јеле и јеле старе 150 година.
Температура
максималне
брзине разлагања у
основној
Узорак фази
и фази
оксидационих
процеса угља,
ºС
Тек
посечена
јела
Јела
старости
150
година
Температурни
део, ºС
∆m,
%
Еа,
килоџула
по молу
325
196 – 325
45
190
435
400 – 460
300 – 335
85
30
245
208
450 – 480
85
215
350
480
59
Табела 4 – Параметри запаљивости дрвета у зависности од његовог века коришћења
№
p/p
Врста дрвета,
старост
1
Млада јела
(Вологодска област)
2
Дрвени нестамбени
објекат (село Демјаново),
дрво јеле, 110 година,
јужна страна
3
Јела, (стамбени објекат,
Вологодски рејон,
село Семигори),
50 година,
јужна страна
τв,
с.
qВкр,
kW/м2
30
40
50
20
7
3
11,5
30
40
50
26
12
6
13,2
31,9
30
40
50
21
9
4
12,5
35,7
загревања. Резултати прорачуна кинетичких
параметара процеса термооксидационог разлагања дрвета приказани су у табели 3.
Из резултата приказаних у овој табели,
види се да без обзира на померање ТГ-криве
за стару јелу у област виших температура,
енергија активације (Еа=208 килоџула по
молу) у основној фази има вредност која
безначајно премашује енергију активације за
тек посечену јелу (Еа=198 килоџула по молу).
Код разматарања дела оксидационих процеса
дрвеног угља такође је уочљиво безначајно
разилажење вредности Еа, али у овом случају
за дрво старости 150 година ток оксидационог
процеса је олакшан (Eа=215 килоџула по молу)
у поређењу са дрветом тек посечене јеле. На
тај начин, за дрво јеле старости 150 година
види се померање дела формирања угљеног
слоја у сферу већих температура у поређењу са
тек посеченом јелом. При томе је утврђено да
је његова оксидациона способност повећана.
У елаборату су извршена истраживања
параметара запаљивости дрвета различите
дужине века коришћења у складу са ГОСТ
30402-96. Основни параметри запаљивости
дрвета јеле различите старости приказани су
у табели 4.
Из ових резултата види се да се са повећањем старости дрвета повећава време запаљивости материјала и критична површина
отпорности на топлотни ток. При томе, промена тих показатеља има експериментални
карактер са максимумом за дрво јеле старости
110 година. Истовремено се види и смањење
масе протока изгарања, што индиректно
одражава топлотну емисију материјала приликом излагања ватри.
60
Максимална
брзина
испуштања,
г/м2* с.
39,6
qе,
kW/м2
За анализу продуката горења истраживаних
узорака забележено је испуштање оксида и
диоксида угљеника, а такође је контролисана
промена концентарције кисеоника. На слици 5
приказана је промена показатеља токсичности
продуката сагоревања дрвета у зависности од
века коришћења.
Познато је да је токсичност продуката сагоревања дрвета условљена испуштањем једног од најопаснијих токсиканата, угљен-моноксида (СО). Смањење токсичности продуката
сагоревања дрвета у разматраном случају условљено је не само смањењем садржаја угљеника и повећањем садржаја водоника, што је
последица природног старења дрвета, већ и
смањењем доње топлотне вредности, што се
одразило кроз енергију процеса сагоревања
дрвета.
Смањење активности испуштања СО повезано је са тим да се режим сагоревања без
пламена код старог дрвета реализује у мањој
мери него код тек посеченог. Вредност параметара запаљивости за старо дрво се смањује
и такво дрво се брже пали и сагорева. Слична
је ситуација и код проучавања утицаја века
коришћења дрвета на његову способност
стварања дима (слика 5).
Добијени експериментални подаци за формирање дима од дрвета су доказ физичко-хемијских промена за време коришћења дрвета.
Конкретно, смањење формирања дима од дрвета са повећањем века коришћења до 150 година углавном је условљено променом хемијског састава дрвета, а посебно повећањем садржаја ароматичне материје – лигнина. Ова чињеница у многоме објашњава смањење испуштања дима приликом сагоревања дрвета са је-
УТИЦАЈ РОКА КОРИШЋЕЊА СТАМБЕНИХ И НЕСТАМБЕНИХ ДРВЕНИХ ОБЈЕКАТА НА ОПАСНОСТ ОД ПОЖАРА
Старост, године
Слика 5 – Зависност показатеља токсичности продуката горења дрвета од дужине његовог века
коришћења
стр.56-60
Старост, године
Слика 6 – Зависност коефицијента формирања дима
од дрвета у зависности од његовог века
коришћења
дне стране, и повећање његове топлотне спо- елементарног састава дрвета, што је последица
собности са друге стране. Повећање лигни- старења.
на са дужином века дрвета, и у складу са тим
водоника, одређује добрим делом карактеЛИТЕРАТУРА
ристике тока процеса сагоревања дрвета у његовим основним фазама формирања карбони1. Пищик И.И., Фефилов В.В., Бурковская
зованог слоја са одре-ђеним физичко хемијЮ.И.О химическом составе и фиским и механичким показатељима и оксидазических свойствах свежей и выдерционом способношћу.
жанной древесины // Изв. Вузов, Лесной
журнал, №6, 1971 г., с. 89–93.
ЗАКЉУЧАК
2. Варфоломеев Ю.А., Потуткин Г.Ф.,
ШаповаловаЛ.Г. Изменение свойств
У раду је разматрано истраживање опасдревесины при длительной эксплуности од пожара код дрвета различите староатации (на примере памятников
сти и века коришћења до 150 година из стамдеревянного зодчества Архангельской
бених и нестамбених објеката једног климато б л .) / / Д е р е в о о б р а б а т ы в а ю щ а я
ског региона (Вологодска област). Установпромышленность, № 10, 1990г.,с.28 – 30
љене су карактерне физичко-хемијске про3. Оболенская А.В., Щеголев В.П. Химия
мене, што утиче на карактеристике које изадревесины и полимеров // Изд. «Лесная
зивају опасност од пожара у зависности од стапромышленность», М., 1980 г. – 168 с.
рости и века коришћења дрвета. Као резул4. Папков В.С.,Слонимский Г.Л.Микро
тат продуженог коришћења дрвета види се
термогравиметрический анализ терсмањење опасности од пожара по једним
модеструкции полимеров // Высокопоказатељима и повећање по другим. Ова чимолекулярные соединения, т. VIII,
њеница је повезана са непосредним променама
№1,1966 г. – с.80-87.
садржаја основних хемијских компоненти и
61
УПУТСТВО АУТОРИМА
Часопис Мониторинг и експертиза у безбедносном инжењерингу (МЕSЕ) излази четири
пута годишње и објављује научне, стручне и прегледне радове. За часопис се прихватају
искључиво оригинални радови који нису претходно објављивани и нису истовремено поднети
за објављивање негде другде. Радови се анонимно рецензирају од стране рецензента после
чега уредништво доноси одлуку о објављивању. Да би био укључен у процедуру рецензирања,
рад приложен за објављивање треба да буде припремљен према доленаведеном упутству.
Неодговарајуће припремљени рукописи биће враћени ауторима на дораду.
Електронска верзија чланка. Користити Microsoft Word новије верзије. Име датотеке би
требало да буде дато на следећи начин: Аутор1_Аутор2-прве три речи наслова чланка.doc.
Пример: Petrovic_Babic-Analiza metode procene.doc
Обим и форматирање. Препоручује се да цео рукопис има од 8 до 13 страна. Текст рада
писати фонтом Times New Roman (величина 12) са размаком од 1,5 реда, на формату папира
А4 (210 x 297 mm) са маргинама (лева, десна, горња и доња) од 2 cm, и обострано га поравнати
према левој и десној маргини.
Наслов рада је центриран и писан великим словима (величина фонта 14, bold). Испод
наслова рада написати имена аутора и институција у којима раде. Аутор рада задужен за
кореспонденцију са уредништвом мора навести своју е-mail адресу за контакт.
Резиме се налази на почетку рада и није дужи од 200 речи. Садржи циљ рада, примењене
методе, главне резултате и закључке. Величина фонта је 10.
Кључне речи се наводе испод резимеа. Има их између три и шест. Фонт је величине 10,
italic.
Главни наслови су дати великим словима (величина фонта 12, bold), и поравнати су са
левом маргином.
Поднаслови се пишу великим и малим словима (величина фонта 12, bold), поравнато према
левој маргини.
Илустрације. Свака слика (фотографија, цртеж или графикон) и табела мора имати редни
број, наслов и по потреби легенду (објашњење ознака, шифара, скраћеница и сл.). Текст се наводи
испод слике, а изнад табеле. Редни бројеви слика и табела пишу се арапским бројевима.
Цртеж или графикон мора се издвојити посебним блоком ради лакшег померања у тексту,
или уметнути из датотеке, направљене у било ком конвенционалном графичком програму.
Испод слике написати, на пример:
Слика 2 – Гашење пожара у рафинерији нафте
Слике је најбоље слати посебно, уз назнаку у тексту где се умећу, и са већом резолуцијом,
ради добијања бољег квалитета у штампи.
Набрајање урадити на следећи начин:
• подаци који се износе не смеју бити тајни;
• аутори су одговорни за саджај рада; и
• аутори су одговорни за квалитет превода.
Формирање библиографије (списка литературе)
У тексту се упућивање на литературу наводи редним бројем у угластим заградама [1].
Списак треба да садржи референце нумерисане редом којим се помињу у тексту. Референце се
прилажу на крају рада на следећи начин:
[1] B.A. Willis, Mineral Processing Technology, Oxford, Perganom Press, 1979, str. 35 (за
поглавље у књизи)
[2] H. Ernst, Research Policy, 30 (2001) 143–157 (за чланак у часопису)
[3] http://www.vanguard.edu/psychology/apa.pdf (датум преузимања) (за веб садржај)
[4] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини
(,,Службени гласник РС”, бр. 72/06; 84/06 и 30/10) (за документа без аутора)
Информације о ауторима прилажу се на крају чланка и обухватају: име и презиме, положај,
инститцију са адресом и поштанским бројем, степен, академски назив, број телефона и е-mail
адресу.
Радови се шаљу превасходно електронском поштом, или у другом електронском
облику.
Адреса уредништва је:
Е-mail: [email protected]
Часопис МЕSЕ Телефон: +381 21 4892500,
Висока техничка школа струковних студија
+381 21 4892525
Школска 1, 21000 Нови Сад, Србија
ВТШ у Новом Саду је лиценцирана за следеће области:
Преглед и испитивање прописане опреме за рад
• дизалице и уређаји носивости од 0,5
тона и више,
• регалне дизалице и подизне платформе
на механизовани погон,
• висеће скеле,
• самоходна возила на механизовани погон, које се користе за унутрашњи транспорт,
• пресе, маказе, ножеви и ваљци на механизовани погон,
• опрема за прераду и обраду дрвета, пластичних и сличних материјала на механизовани погон,
• уређаји у којима се наносе и суше премазна средства,
• опрема, односно постројења за производњу, пуњење, мерење и контролу, са цевоводима за напајање, развођење и транспорт експлозивних, отровних и загушљивих флуида.
• преглед и испитивање нових, односно
реконструисаних електричних и громобранских инсталација,
• израда елабората и пројеката заштите од
пожара,
• оспособљавање радника за безбедан
рад из области заштите од пожара,
• израда техничке документације за објекте за које грађевинску дозволу издаје општина, односно град,
• израда санационих планова,
• преглед и испитивање пенила за гашење пожара,
• израда планова евакуације,
• преглед и испитивање изолационих апарата за заштиту органа за дисање,
• преглед и испитивање стационарних
инсталација за гашење, хлађење и заштиту резервоара горива,
• стручно оспособљавање лица која рукују опасним материјама, и возача моторних
Преглед и испитивање услова радне возила којима се превозе све класе опасних маоколине
терија, осим класе 7.
• микроклима (температура, брзина струјања и релативна влажност ваздуха),
Израда техничке документације, Акта о
• хемијске штетности (гасови, парa, дим процени ризика на радном месту и у радној
и прашина),
околини и Правилника о безбедности и здра• физичке штетности (бука, вибрације и вљу на раду
штетна зрачења – осим јонизујућег зрачења),
• квалитета осветљења.
Консултантскa активност у оквиру припрема за сертификацију система према захСтручно оспособљавање запослених
тевима стандарда
• лице за безбедност и здравље на раду,
• ISO 9001:2008,
• одговорно лице за преглед и испитива• OHSAS 18001,
ње опреме за рад,
• ISO 14000 (Израда Плана управљања
• одговорно лице за испитивање услова отпадом),
радне околине,
• ISO 22000 и HACCP система,
• руковалац дизалица, виљушкара и гра• примена интегрисаних система менађевинских машина,
џмента (IMS).
• руковалац гасним инсталацијама.
Израда комплетне документације (ПосЗаштита од пожара
ловник квалитета, Поступака и образаца)
• израда студија организације заштите од и обуке запослених
пожара,
• за интерне провериваче према зах• израда анализа постојећег стања заш- тевима стандарда ISO 9001, ISO 14000 и
тите од пожара,
OHSAS 18001,
• израда програма за санирање и унапре• за консултанте и вође HACCP тима.
ђење заштите од пожара,
• израда анализа о зонама опасности и одИспитивање електроизолационе опреме
ређивању ових зона на местима која су угро• заштитне електроизолационе простиржена од настанка експлозивних смеша,
ке, обућа и рукавице,
• пројектовање уређаја и инсталација за
• изолационе манипулативне мотке и модетекцију, дојаву и гашење пожара,
тке за уземљење,
• испитивање физичко-хемијских осoби• детектори (индикатори) напона,
на чврстих, течних и гасовитих запаљивих ма• изолационе клупице и клешта,
терија, као и погодности коришћења ових мате• трафо уља.
рија у објектима угроженим од пожара,
Download

Novembar 2011.