АУТОРИ: учитељи Основне школе „Јован Јовановић Змај” у Смедереву
Зорица Мирковић, Весна Киш-Костић, Весна Гајић, Дубравка
Милутиновић, Данијела Крстић и Лаура Коралија
ПРЕДМЕТ
РАЗРЕД
НАСТАВНА ТЕМА
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА
ТИП ЧАСА
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ
НАСТАВНА СРЕДСТВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Свет око нас
први
Жива природа
Домаће животиње
обрада
учење открићем, кооперативна у групама, кооперативна
ученик – наставник
аудио записи оглашавања домаћих животиња, слика сеоског
дворишта, листићи са сликама, модели домаћих животиња,
припремљени текстови, слике домаћих животиња
 деца систематизују и допуњују знања о домаћим
животињама и уклапају га у научни систем посматрања
и сазнавања природе
 трагање за информацијама у задатом тексту
ГЛАВНИ КОРАЦИ:
 Слушање аудио записа
 Подела ученика у групе
 Подела задатака ученицима
 Рад на задацима
 Свака група извештава о свом раду
 Повратна информација о наученом
 Игра
1. КОРАК
АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА
АКТИВНОСТ УЧЕНИКА
АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА
АКТИВНОСТ УЧЕНИКА
Пушта аудио записе оглашавања домаћих животиња
Слушају аудио записе и именују животиње
Иницира разговор са ученицима (Ако чујеш кукурикање,
гроктање, пућпурикање, блејање, њиштање... знаћеш да
си у сеоском дворишту. Које се животиње овако
оглашавају?) и најављује наставну јединицу.
(ПРИЛОГ 1)
Формирају групе извлачећи из кутије картончиће на
којима су слике и имена домаћих животиња које ће се
обрађивати (крава, овца, свиња, кокошка).
Свака група одлази до места у учионици на коме се
налази модел домаће животиње и слика домаће животиње
коју су извукли. (ПРИЛОГ 2)
2. КОРАК
АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА
АКТИВНОСТ УЧЕНИКА
АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА
АКТИВНОСТ УЧЕНИКА
Дели задатке групама
(ПРИЛОГ 3)
Сваки ученик добија листић са текстом и извлачи питање
на којем ће радити (читати текст и одговарати на
постављена питања)
Учитељ истиче да се одговори у оквиру групе морају по
завршетку објединити и наговештава да ће на крају рада
изабрати известиоца
Ученици приступају решавању задатака
3. КОРАК
АКТИВНОСТ УЧЕНИКА
АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА
Решавају постављене задатке
Надгледа рад група, води рачуна о томе да сви активно
учествују и помаже уколико се појави неки проблем у
раду
4. КОРАК
АКТИВНОСТ УЧЕНИКА
АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА
АКТИВНОСТ УЧЕНИКА
По завршетку рада из сваке групе одабрани ученик чита
питања и одговоре о домаћој животињи.
Записује кључне реченице на табли
(ПРИЛОГ 4)
Ученици преписују са табле
5. КОРАК
АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА
АКТИВНОСТ УЧЕНИКА
Дели ученицима листиће са задацима (ПРИЛОГ 5)
Ученици попуњавају табеле у оквиру групе тако што
уписују парове домаћих животиња, њихову младунчад,
начин оглашавања и користи од њих.
6. КОРАК
АКТИВНОСТ УЧЕНИКА
Ученици играју игру погађања животиње по оглашавању
и покрету. У оквиру своје групе осмишљавају начин на
који ће имитирати – опонашати домаћу животињу по
слободном избору (кретање, оглашавање, опонашање
младунаца... ). Остале групе треба да погоде о којој је
животињи реч.
ПРИЛОГ 1
ПРИЛОГ 2
КРАВА
ОВЦА
СВИЊА
КОКОШКА
КРАВА
ОВЦА
СВИЊА
КОКОШКА
КРАВА
ОВЦА
СВИЊА
КОКОШКА
КРАВА
ОВЦА
СВИЊА
КОКОШКА
КРАВА
ОВЦА
СВИЊА
КОКОШКА
КРАВА
ОВЦА
СВИЊА
КОКОШКА
ПРИЛОГ 3
КРАВА
Крава је крупна и мирна животиња. Живи у штали.
Има дугу, голу, широку њушку и крупне очи. На глави
има рогове. Тело јој је прекривено длаком.
Младунче краве је теле, а мужјак во (бик).
Храни се травом коју пасе. Има добро чуло мириса и
никада неће да поједе отровну биљку. Зими је човек
храни сувом травом (сеном) и житом.
Човек је гаји због млека, меса, коже и длаке.
Крава може да дневно да од 10 до 20 литара млека.
Од млека се може добити: сир, јогурт, кајмак, павлака.
Кожа се користи за израду ципела, ташни, јакни и
других предмета.
Волови су снажне животиње. Човек их користи да
вуку кола с теретом. Вуку и плуг којим се оре земља.
КРАВА
Крава је крупна и мирна животиња. Живи у штали.
Има дугу, голу, широку њушку и крупне очи. На глави
има рогове. Тело јој је прекривено длаком.
Младунче краве је теле, а мужјак во (бик).
Храни се травом коју пасе. Има добро чуло мириса и
никада неће да поједе отровну биљку. Зими је човек
храни сувом травом (сеном) и житом.
Човек је гаји због млека, меса, коже и длаке.
Крава може да дневно да од 10 до 20 литара млека.
Од млека се може добити: сир, јогурт, кајмак, павлака.
Кожа се користи за израду ципела, ташни, јакни и
других предмета.
Волови су снажне животиње. Човек их користи да
вуку кола с теретом. Вуку и плуг којим се оре земља.
ПИТАЊА:
1. Где живе краве?
________________________________________________________________________
2. Због чега човек гаји краве?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
3. Шта се прави од крављег млека?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
4. За шта се користи кожа краве?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
5. Чиме се хране?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
6. Попуни таблицу.
МУЖЈАК
ЖЕНКА
МЛАДУНЧЕ
ОВЦА
Овца је мирна животиња и живи у тору. Тело јој
прекрива руно које се зове вуна. На глави има рогове.
Пасе траву и храни се сеном, брашном.
Младунче овце је јагње, а мужјак ован.
Гаји се због меса, млека, вуне и коже. Од овчјег млека
се може направити: сир, кајмак, кисело млеко, качкаваљ.
Овчје месо је укусно и људи га радо једу.
Овце се сваког пролећа воде на шишање. Сакупљена вуна
се чисти, прочешљава и обликује у танке нити. Користи
се за прављење одеће, прекривача, тепиха.
Човек је укрштао различите врсте оваца да би добио што
боље млеко, месо и руно. Најпознатије врсте оваца су
МЕРИНО овце и од њих се добија најбоља вуна.
ОВЦА
Овца је мирна животиња и живи у тору. Тело јој
прекрива руно које се зове вуна. На глави има рогове.
Пасе траву и храни се сеном, брашном.
Младунче овце је јагње, а мужјак ован.
Гаји се због меса, млека, вуне и коже. Од овчјег млека
се може направити: сир, кајмак, кисело млеко, качкаваљ.
Овчје месо је укусно и људи га радо једу.
Овце се сваког пролећа воде на шишање. Сакупљена вуна
се чисти, прочешљава и обликује у танке нити. Користи
се за прављење одеће, прекривача, тепиха.
Човек је укрштао различите врсте оваца да би добио што
боље млеко, месо и руно. Најпознатије врсте оваца су
МЕРИНО овце и од њих се добија најбоља вуна.
ПИТАЊА:
1. Где живе овце?
________________________________________________________________________
2. Због чега човек гаји овце?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
3. Шта се прави од овчјег млека?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
4. Шта је вуна?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
5. Чиме се хране?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
6. Попуни таблицу.
МУЖЈАК
ЖЕНКА
МЛАДУНЧЕ
СВИЊА
Свиња је домаћа животиња која живи у свињцу.
Женка свиње је крмача, мужјак вепар, а младунче је
прасе.
Једе житарице, жир, траву, црве и разне отпатке.
Има крупну, издужену главу која се завршава
њушком. Очи су јој ситне. Тело јој је прекривено
ситном длаком. Ноге су јој кратке.
Свиње имају одличан слух и изузетно добро чуло
мириса.
Човек их гаји због веома укусног меса, масти, коже,
длаке. Свињска длака се користи за израду четки.
Кожа се користи за израду каишева, торби и других
предмета.
СВИЊА
Свиња је домаћа животиња која живи у свињцу.
Женка свиње је крмача, мужјак вепар, а младунче је
прасе.
Једе житарице, жир, траву, црве и разне отпатке.
Има крупну, издужену главу која се завршава
њушком. Очи су јој ситне. Тело јој је прекривено
ситном длаком. Ноге су јој кратке.
Свиње имају одличан слух и изузетно добро чуло
мириса.
Човек их гаји због веома укусног меса, масти, коже,
длаке. Свињска длака се користи за израду четки.
Кожа се користи за израду каишева, торби и других
предмета.
ПИТАЊА:
1. Где живе свиње?
________________________________________________________________________
2. Због чега човек гаји свиње?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
3. За шта се користи свињска кожа?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
4. За шта се користи свињска длака?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
5. Шта једу? Чиме се хране?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
6. Попуни таблицу.
МУЖЈАК
ЖЕНКА
МЛАДУНЧЕ
КОКОШКА
Кокошка је животиња која живи у кокошињцу.
Тело јој је прекривено перјем. Хода на две ноге које
имају по четири прста. Има два крила која јој служе
за ниско летење. Младунче кокошке је пиле, а мужјак
петао. Храни се зрневљем, бубицама, црвићима, травом,
семенкама, глистама.
Гаји се због меса, јаја, перја. Пилеће месо је укусно и
људи га радо једу. Јаја се користе за исхрану људи,
али и да се излегу пилићи из њих. Када кокошка лежи
на јајима и води пилиће назива се квочка.
Квочка лежи на јајима 21 дан.
Перје се користи за пуњење јакни, јастука, јоргана.
КОКОШКА
Кокошка је животиња која живи у кокошињцу.
Тело јој је прекривено перјем. Хода на две ноге које
имају по четири прста. Има два крила која јој служе
за ниско летење. Младунче кокошке је пиле, а мужјак
петао. Храни се зрневљем, бубицама, црвићима, травом,
семенкама, глистама.
Гаји се због меса, јаја, перја. Пилеће месо је укусно и
људи га радо једу. Јаја се користе за исхрану људи,
али и да се излегу пилићи из њих. Када кокошка лежи
на јајима и води пилиће назива се квочка.
Квочка лежи на јајима 21 дан.
Перје се користи за пуњење јакни, јастука, јоргана.
ПИТАЊА:
1. Где живе кокошке?
________________________________________________________________________
2. Због чега човек гаји кокошке?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
3. Шта једу? Чиме се хране?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
4. За шта се користи перје кокошака?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
5. Колико дана квочка лежи на јајима?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
6. Попуни таблицу.
МУЖЈАК
ЖЕНКА
МЛАДУНЧЕ
ПРИЛОГ 4
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ДОМАЋЕ ЖИВОТИЊЕ
♦ Човек гаји домаће животиње зато што од
њих има користи.
♦ Обезбеђује им смештај и храну.
♦ Живе у штали, тору, свињцу, кокошињцу.
♦ Хране се травом, сеном, житом, зрневљем,
брашном, бубицама, глистама, црвићима,
разним отпатцима...
♦ КОРИСТИ: месо, млеко, јаја, маст, кожа,
вуна, длака, перје, рогови,
помоћ у раду
ПРИЛОГ 5
МУЖЈАК
ЖЕНКА
МЛАДУНЧАД
НАЧИН
ОГЛАШАВАЊА
Предмет
Разред
Наставна тема
Наставна јединица
Тип часа
Наставне методе
Наставна средства
Циљ и задаци
Трајање
Ток часа:
1. Корак
Активност наставника
♡Активност ученика
Активност наставника
♡Активност ученика
2. Корак
Активност наставника
♡Активност ученика
Активност наставника
♡Активност ученика
Природа и друштво
трећи
Животне заједнице
Животне заједнице
обрада
Учење
открићем,
кооперативно
у
групама,
коперативно ученик-наставник;
Припремљен текст , листић са сликама, пластелин,
слагалица,играчке животињско царство, уџбеник,
колаж папир, слике животиња (апликације), слике
биљака (апликације) два плаката на којима су
приказане шума и бара...
Проширивање знања о условима за живот;
Усвајање знања о животним стаништима;
Усвајање знања о животним заједницама;
90 минута
Дели листић са на коме су слике парка, ливаде,
шуме, воћњака, баре - (прилог 1)...
Посматрају слике и уочавају елементе живе
природе
Иницира разговор са ученицима
Излажу уочено
Чита део текста (са листића који је припремио и
поделио ученицима–прилог 2) о животном станишту,
а онда тражи да ученици разврстају станишта у две
групе-водена и копнена.
Раде задатак ( на табли)
Чита текст даље и пита ученике која станишта
исписана на табли су култивисана , а која природна;
Раде задатак (поново читају текст и уочавају, а
уочено исписују на табли-у табеле).
3. Корак
Активност наставника
♡Активност ученика
Активност наставника
♡Активност ученика
Активност наставника
♡Активност ученика
Усмерава ученике да наведу животна станишта у
окружењу.
Наводе станишта и њихове карактеристике.
Читају текст о животним заједницама (прилог 3) и
истиче плакате на којима су приказана станишта шума
и бара. Поставља аликације на сто и објашњава
ученицима да је њихов задатак да редом излазе и по
једну апликацију(биљку или животињу) прикључе
одговарајућем станишту.
Животне
заједнице
прикључују
животним
стаништима.
Наставник усмерава разговор ,,Ко живи заједно?;
Зашто живе заједно?; Како зависе једни од других?“
Ученици учествују у разговору.
4. Корак
Активност наставника
♡Активност ученика
♡Активност ученика
Даје инструкције и дели ученике у групе уз помоћ
слагалица на којима су слике шуме, баре, воћњака,
ливаде и дели материјал за рад: папир, пластелин,
играчке, колаж папир, , жица,...
Израда
модела
животног
станишта+животна
заједница
Изложба (демонтрација) урађеног и анализа
Прилог 1
Прилог 2
Животно станиште
Животно станиште је простор настањен живим бићима. На пример, станиште
је простор на којем се налазе ливада шума, бара, језеро, воћњак и у којем живе
разна жива бића. Да би жива бића могла да живе на неком простору, морају да
постоје одговарајући услови за живот. Биљке и животиње могу живети у води
и на копну ( на земљишту или у земљишту). Ако организми живе у води, кажемо
да је њихово станиште водено станиште. А живе у зељишту или на земљишту,
кажемо да је њихово станиште копнено.
Животна станишта могу бити природна ( реке , баре, језера, шуме)
и култивисана ( њива, воћњак, повртњак, парк, рибњак).
Култивисана станишта уређује човек.
Животна станишта се међусобно разликују по условима за живот.
То значи да светлост и топлота , влажност, ваздух и састав земљишта
нису исти у шуми и на ливади, на ливади и у бари , у бари и у језеру.
Водена
Копнена
Прилог 3
Животна заједница
Све биљке и животиње које живе на једном животном станишту чине животну
заједницу тог станишта.
На пример, биљке, рибе, жабе и друга жива бића која живе у језеру чине животну
заједницу тог језера. Дрвеће и зељасте биљке, инсекти, веверицеи друга жива бића која живе
у шуми чине животну заједницу те шуме.
Да би биљке и животиње живеле на неком станишту, морају бити прилагођене
условима за живот тог станишта. На пример: рибе и водене биљке прилагођене су да
узимају кисеоник из воде, а кртице имају кратке ногеприлагођене копању ходника у земљи.
Download

припрема за час