Народни музеј Аранђеловац
Музеј примењене уметности Београд
У СВЕТУ КЕРАМИКЕ
Ретроспективна изложба савремене уметничке керамике
из колекције Народног музеја у Аранђеловцу
КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ
Аранђеловац – Београд
2011
Аутор изложбе и каталога
Тања Вићентић
Припрему изложбе и штампање каталога омогућила је
Општина Аранђеловац
ПОГЛЕД УНАЗАД
Формирање колекције савремене уметничке керамике Музеја примењене
уметности отпочело је педесетих година 20. века с циљем да се континуирано прате развој и достигнућа у овој дисциплини, али и да се препознају нове
генерације уметника првенствено српске уметничке сцене. Први откупи обухватили су неретко и најзначајнија остварења појединих уметника из овог
периода која су понела Grand prix на најзначајнијој манифестацији керамичког стваралаштва у нашој средини, Тријеналу керамике.
Обнављање колекције условљено је и различитим друштвеним, економским и политичким стањима и променама. Смањен интензитет попуњавања
колекције запажа се већ почетком осамдесетих година 20. века. Овај процес продубиће се у контексту неповољне друштвене и политичке климе у
знатном делу деведесетих година протеклог века. Овакав неповољан тренд
заустављен је друштвеним променама које су се десиле почетком новог века,
када се поново успоставља систематско обнављање колекције. Структура
збирке омогућава праћење и поглед према бројним уметничким и стилским
појавама које одликују нашу савремену керамику.
С једне стране, колекција показује како се интересовање уметника постепено померало од ситне употребне керамике, преко тражења инспирација
у народној керамици до освајања савремених ликовних израза. Осим присуства свих керамичких техника1 последњих деценија 20. века, све већа пажња
1 Мајолика, порцелан, каменина, тера сигилата
7
посвећује се истраживањима матријала и форме. У овом периоду забележена
су прва мултимедијална истраживања која ће своја сложена остварења показати у радовима млађе генерације уметника током првих година 21. века.
С друге стране, радови појединих уметника настали на Међународном
фестивалу Свет керамике у Аранђеловцу, који су данас саставни део колекције
Музеја примењене уметности, показују да је боравак на симпозијуму
представљао прави преокрет у њиховом опусу. Открио им је нову снагу, нове
потенцијале, разбудио нове визије.
Често најквалитетнији радови потичу из керамичких радионица
колонија и симпозијума. Многи уметници, материјалима које обезбеђују
колоније, само у тим пећима могу да реализују своје идеје, монументална дела
и експерименте. У уметничкој керамици доминација мајолике заустављена је
употребом свих керамичких техника, па и каменине и порцелана, чија примена омогућава већу уметничку слободу и креативност.
Концепција ретроспективне изложбе У свету керамике из колекције савремене уметничке керамике Народног музеја у Аранђеловцу, која се одржава у
Музеју примењене уметности, указује на велики помак који се збио у уметности керамике у периоду од првог Симпозијума 1974. године до данас. Изложба,
такође, говори о напретку креативних и технолошких могућности керамичког
стваралаштва у оквиру међународног фестивала Свет керамике у Аранђеловцу.
Указује и на појаву нових ликовних решења у керамичким делима.
Примећују се уметничка остварења у којима се коришћењем нових техничких и технолошких достигнућа долази до иновативних изражајних вредности. Често су то радови код којих је дематеријализација керамичког израза
очигледна и у којима се са видљивим артизмом подржава естетика модерне
скулптуре и савремених ликовних остварења.
Биљана Вукотић
виши кустос историчар уметности
8
СВЕТ У КЕРАМИЦИ
Збирка савремене уметничке керамике Народног музеја у Аранђеловцу
настала је делатношћу међународног фестивала „Свет керамике“, а у оквиру мултимедијалне манифестације сложеног концепта – Смотре уметности
„Мермер и звуци“.1 Од првог Симпозијума, 1974. године, па до данас, дакле у
распону од 36 година, остварена су дела у медију керамике која су ову збирку
учинила посебно значајном и драгоценом.
Колекција уметничке керамике Народног музеја у Аранђеловцу садржи
преко 600 експоната које је остварило 258 домаћих и страних уметника, међу
којима су и они из република бивше СФР Југославије. Услед недостатка простора и стручних лица, конципирање саме збирке није започето првих година одржавања Фестивала. Међутим, озбиљна полемика широких размера у
штампи током 1983. године, у вези са проблемом уметничких дела којима се
губио траг, проузроковала је ангажовање Музеја града Аранђеловца.2 Уследило је прикупљање предмета, затим процеси музејске обраде и формирање
пропратне документације. Стога, ова богата збирка данас садржи дела из
првих фестивалских година, па све до прошлогодишњег симпозијума „Света
керамике“. За разлику од других колекција уметничке керамике, које су се
1 О Смотри уметности „Мермер и звуци“ видети: Д. Чолић-Биљановски, Мермер и звуци,
Аранђеловац 2002.
2 С. Исаковић, Свет керамике Аранђеловац 1974-1994, Аранђеловац 1998, 31.
11
најчешће формирале и обнављале путем откупа,3 ова збирка се знатно систематски увећавала сваке године селекцијом предмета по свршетку свакога симпозијума. Тако је оваква пракса допринела репрезентативном увиду у
опште стање југословенске и српске уметничке сцене током безмало четири
деценије у коме се препознају иновације и врхунска уметничка достигнућа,
али једновремено и периоди опадања и стагнације.
Применом разноврсних методолошких приступа при слојевитом
проучавању ове збирке, као посебног ентитета, могуће је сагледати општа кретања у уметности керамике на овим просторима од периода њеног
утемељења4 па до савремених уметничких тендеција. Истовремено, долазимо
до занимљивих сазнања о појединачним стваралачким опусима истакнутих
уметника који су својим естетским интерпретацијама оставили неизбрисив траг током последњих деценија 20. века, али и о представницима млађе
генерације који су почетком 21. века постали носиоци нових тенденција у
уметности кермике.
Такође, треба споменути да су на формирање и обликовање колекције
утицали и својеврсни фактори општих друштвених, политичких и економских прилика у земљи, као и селекторска и друга мерила вредности, затим
генеза савремене српске керамике и различити смерови њеног развоја.5
Општи преглед учесника и уметничких дела, насталих у прве две
деценије међународног фестивала „Свет керамике“, дала је Светлана
Исаковић.6 Од тада, па до данас, осим годишњих каталога изложби након
завршених сазива, не постоје обимнији прикази и анализе ове драгоцене
Нпр. колекција Музеја примењене уметности, о томе: Б. Вукотић, Ретроспективна
изложба савремене уметничке керамике из колекције Музеја примењене уметности, „13.
тријенале керамике“, Београд – Суботица 2009, 71.
4 О уметности керамике од њеног утемељења па до почетка осамдесетих година: С.
Исаковић, Савремена керамика у Србији, Београд 1988.
5 На две генералне линије развоја савремене српске керамике указала је Гордана-Биба
Марковић, у: Иста, Od mogućeg ka apstraktnom, „XI Trijenale savremene umetničke keramike“,
Beograd – Subotica 2003, 38.
6 Исаковић, Свет керамике Аранђеловац 1974–1994.
3 12
колекције која употпуњује слику развоја уметности керамике и разноликости
стваралачких интенција у некадашњој СФРЈ и у Србији.
***
Ретроспективна изложба савремене уметничке керамике,7 под називом
„У свету керамике“, обухвата 75 одабраних радова из поменуте збирке Народног музеја у Аранђеловцу. Концепцију изложбе одредило је више разноврсних
критеријума.8 Основни циљ је, пре свега, представљање синтезе разнородних
уметничких израза, начина размишљања и иновација тридесетшестогодишње
стваралачке традиције.
Уз осврт на општа уметничка кретања, у скоро четири деценије, аналитичким приступом употпуњује се представа о делима и уметницима
који су имали пресудну улогу у одређеним периодима. Приказани су радови појединих уметника из првих година њиховог стваралаштва. Дела из
најранијих фаза посебно су значајна, јер на основу њих можемо да пратимо
развој и сазревање стваралаца који временом формирају прочишћен и јасно
издиференциран стил. Пажњу завређују и уметници који су више пута учествовали на „Свету керамике“, те колекција садржи радове из различитих
фаза њиховог стваралаштва. Осим дела изузетних уметничких вредности
стваралаца чије је јасно опредељење уметничка керамика, на изложби су истовремено заступљени и радови уметника који по вокацији нису керамичари, али су се опробали и у овом медију и другачијим приступом понудили
особена решења која су знатно осадржила збирку. На овај начин, у синтези
различитих методолошких приступа и критеријума, међу којима не домини7 Прва ретроспективна изложба уметничке керамике у Србији била је 1979 – S. Isaković,
Savremena keramika u Srbiji, katalog izložbe, Beograd 1979.
8 На бројним сазивима нису постојала ограничења у погледу формата самог дела, па
колекција садржи и изразито монументална решења која овом приликом нису могла да се
прикажу.
13
ра искључиво естетски, концепција изложбе наговештава слојевитост саме
колекције као сложене целине.
Ретроспективна изложба садржи три сегмента. У складу са хронологијом,
разликујемо (1) период од прве године Симпозијума па до почетка деведесетих година 20. века, затим (2) последњу деценију 20. столећа и (3) период од
2000. године до последњег сазива. Први сегмент представља доба утемељења
које се огледа у најразличитијим трагањима. Други период је значајна фаза
унутрашњих истраживања чији су резултати послужили као добра основа
новим тенденцијама и то у наредном периоду, од 2000. године до данас.
I
Након вишедеценијског процеса формирања и покушаја утемељења
уметности керамике под снажним утицајем и ангажовањем Ивана Табаковића,9
седамдесетих година 20. века започео је период наглог успона и развоја са
обиљем разноврсних стилова и естетских опредељења у наглашеној слободи
уметничког стварања. Управо је то време настанка међународног фестивала
„Свет керамике“ који је временом постао веома важна степеница у уметничком
развоју и стасавању многих керамичара.10 Учесници годишњих симпозијума
припадали су различитим генерацијама и културним срединама, што је кре9 Изузетан допринос Ивана Табаковића у развоју савремене српске уметничке керамике
још увек није сагледан у целини – Б. Вукотић, Иван Табаковић, Вечито кретање – магија
модерне керамике, у: Л. Мереник, Иван Табаковић, Београд 2004, 63–68; Исаковић,
Савремена керамика у Србији, 1988, 254 (под Табаковић).
10 Радови појединих уметника настали на међународном фестивалу „Свет керамике“ данас
су део колекције Музеја примењене уметности. Најчешће, они представљају прави преокрет
у стваралачком опусу керамичара. Прави разлози се проналазе у повољним условима које
је организатор пружао и на тај начин уметници су имали могућности да експериментишу
и сложене креативне идеје преточе у керамику. Видети: Б. Вукотић, Ретроспективна
изложба савремене уметничке керамике из колекције Музеја примењене уметности, 72;
Исаковић, Свет керамике Аранђеловац 1974–1994, 29; G. Silađi, IV Jugoslovenski trijenale
keramike (уводни текст), Subotica – Beograd 1980 (без пагинације).
14
ирало атмосферу позитивних стваралачких надахнућа и изнедрило одличне
услове за размену искустава, знања и идеја.
Богатство стилова и разноврсна естетска опредељења обележили
су прве две деценије „Света керамике“. Тада су настала дела истакнутих
уметника који су пролазили различите фазе, од трагања до сазревања и издиференцираног стила. Пре свега, јаки утицаји народне грнчарске керамике временом постају све мање заступљени, а све већа пажња посвећује се
истраживању материјала, колорита и моделовању форме. Током осме деценије
20. века уметници користе различита изражајна средства приликом стварања
фигуративне, асоцијативне, симболичке и слободне керамичарске форме.11
Најзаступљенији експерименти и трагања односе се управо на фигуративна
остварења и моделацију форме која је, као таква, најчешћа тема многих керамичара у оквиру фестивала „Свет керамике“, у овом периоду.
Уметници који од првих година стварају са пуно храбрости, одбацујући
устаљене норме и постижући нове домете, су: Мирјана Исаковић, Аранка Мојак,
Паула Каасинен-Стајевић (Paula Kaasinen Stajević) и Марина Сујетова-Костић.
Рад Мирјане Исаковић „Клијање“, настао на првом Симпозијуму 1974,
указује на нови правац у начину уметничког размишљања који се одликује
сведеношћу облика и истраживањем у моделовању форме.12 Различитим ликовним изразима и изграђеним препознатљивим стиловима, Аранка Мојак и
Паула Кaасинен-Стајевић превазилазе установљена ограничења керамичког
материјала.
Из првих година Фестивала збирци припадају и дела Велимира
Вукићевића Старијег и Бранислава Стајевића. Први је надахнут старим културама и склон архаизму, што је препознатљиво у „Коњанику“, док је други,
иако познат по експериментисању у посудној керамици, овде направио искорак кроз фигуративни облик духовито решеног „Пара“. Незаобилазни моIsaković, Savremena keramika u Srbiji, 1979.
О уметничком делу Мирјане Исаковић: Mirjana Isaković, keramička skulptura, katalog
izložbe, Beograd 2010.
11 12 15
тив посуде, који варира од утилитарне функције до скулптуралне моделације,
проналазимо у делима Александра Портноја, Божене Штих-Бален и Антоније
Драгутиновић.
Током осамдесетих година 20. века доминирају остварења уметника
тада млађе генерације, који су на фестивалу „Свет керамике“ извели дела у
најразличитијим ликовним поетикама. Ово је време управо обележио развој
форме од архетипа до симболичне асоцијације. Аутори најзначајнијих дела тога
периода су: Оливера Крстић-Кравић, Ивана Татомировић, Нада Ашковић, Велимир Вукићевић Млађи, Надежда Аксентијевић и Делиа Првачки.
Ликовни израз Наде Ашковић одликује примена вајарског приступа,
обојеног сликарском поетиком са наглашеним колоритом какав је у делу
„Отуђење“. Препознатљива по формама које конципира по систему скупа у
коме наговештава покрет, Делиа Првачки је изузетно важна уметница која у
српску модерну уметност керамике доноси нов уметнички концепт. Велимир
Вукићевић Млађи и Надежда Аксентијевић су керамичари који завређују посебну пажњу, јер се њихови стваралачки опуси, уз наглашену техничко-технолошку вештину, издвајају сложеним експериментима у погледу садржаја и
форме више од три деценије.
Префињен ликовни израз у креативној моделацији облика из природе
пружају необична стабла Олгице Јелић-Куцине, док Небојша Стојковић, динамичан у разиграним, на први поглед, дечјим мотивима, прибегава наглашеном колориту у маштовитом „Светионику“.13 Стилизоване фигуре Слободана
Којића одају надахнутост митским архаичним облицима.14
Уметница из Хрватске, Едит Мерле, сведочи о аутентичној уметничкој
снази кроз њој својствени птицолики облик маштовито конципиран. Исти
је мотив птице обликовала Иванчица Цвитић-Знидарчић, али на потпуно
другачији начин, кроз компактну отворену форму колористички сведену.
Исаковић, Свет керамике Аранђеловац 1974–1994, 143, 151.
Č. Mirković, Oblici, materijali, vreme, „Međunarodni festival Svet keramike Simpozijum
‘88“, каталог изложбе, Aranđelovac 1988 (без пагинације); Исаковић, Свет керамике
Аранђеловац 1974–1994, 149.
13 14 16
У знаковним геометријским формама Карел Племениташ показује изузетна
својства синтезе моделовања и колорита.15
Дела иностраних уметника обогатила су ову збирку уметничке керамике и дала су јој изузетан значај. Појава Колина Пирсона (Colin Pearson) 1978.
године остаће најзначајнији догађај за међународни фестивал „Свет Керамике“, а вероватно и за читаво керамичко стваралаштво у Србији до почетка
новог века.16 Радови Дејвида Гринвуда (David Greenwood) и Андреа Вилокса (Andre Willocx) представљају уметничка решења која завређују посебну
пажњу.17 Малколм Кук (Malcolm Cooke) и Мерили Оперман (Marily Opperman)
потврда су радикалног превазилажења устаљених канона који су се раније везивали за керамички материјал.18 Кубански уметник, Ангел Норниела Сантос
(Angel Norniella Santos), упечатљив је у својим идејним решењима и особен
у стваралачком изразу у коме постоји тенденција истицања неограничених
могућности керамичког материјала. 19
Једноставна форма Жале Јилмабашар (Jale Yilmabasar) из Турске пре­
дставља само једно од уметничких решења у периоду њеног стваралачког
истраживања насупрот делима која одликују декоративни мотиви са зоомо­
рфним елементима. Немачка уметница Петра Камерер (Petra Kammerer) бавила се испитивањем једноставних округлих форми.
Општа је оцена да је српска и југословенска уметност керамике у периоду осме и девете деценије 20. века била део светске уметничке сцене.20
Разнолике ликовне поетике и стилови, уз техничко-технолошка достигнућа,
допринели су да се српски керамичари помињу равноправно са водећим евро­
пским и светским ауторима.
Исаковић, Свет керамике Аранђеловац 1974–1994, 133, 137.
Исто, 57, 59.
17 Исто, 93, 141.
18 Ч. Мирковић, Разноликост и перфекција, „Међународни фестивал Свет керамике
Симпозијум ‘89“, каталог изложбе, Аранђеловац 1989 (без пагинације).
19 Исаковић, Свет керамике Аранђеловац 1974–1994, 137.
20 О новим тенденцијама светске уметничке керамике седамдесетих и осамдесетих
година 20. века: P. Dormer, The new ceramics, trends+traditions, London 1986.
15 16 17
II
Услед међународних економских и политичких санкција током деведесетих година 20. века дошло је до изолованости Србије у односу на остали
европски уметнички простор.21 Међутим, изузетно тешки услови и економске
прилике ипак нису довеле до гашњења фестивала „Свет керамике“ нити до
губљења његовог интернационалног карактера. Занимљиво је пак да у овом
периоду уметничка керамика у Србији доживљава својеврсни нови процват.
Бројне ретроспективне, самосталне и тематске изложбе, обележиле су читаву
деценију.22 Прибегавајући смелим истраживачким експериментима у техничко-технолошком и тематском погледу, поједини ствараоци су постали водеће
личности у српској уметности керамике.
Током последње деценије 20. века керамика се комбинује са различитим
материјалима. Као одраз особених индивидуалности, стилска разноликост
сведочи пре свега о различитостима у приступу форми и садржају где скулптура преузима водеће место. Посебно су значајна истраживања која знатно
удаљавају уметност керамике од традиционалног приступа и праве широке замахе од фигурације до апстракције. Домаћи уметници, попут Јасмине Пејчић,
Тијане Дујовић, Татјане Дејановић, Диане Тођераш и Евгеније Портној, понудили су у овом периоду значајне иновације у уметности керамике кроз модификоване стилове и поетике.
Радови Јасмине Пејчић, настали на симпозијумима деведесетих година,
сведоче о њеном уметничком и технолошком истраживању, о стваралачкој
фази у којој доминира скултуралани приступ у обликовању посуде и сликарска размишљања о пејзажним пределима преточеним у керамику.
21 О међународном положају српске савремене уметности: Ј. Денегри, Савремена српска
уметничка сцена у међународном контексту, „45. октобарски салон: континентални
доручак“, Београд 2004, 60.
22 B. Vukotić, IX Trijenale jugoslovenske keramike (уводни текст), Beograd – Subotica 1996, 7.
18
Мајсторством ликовног обликовања, такође у стварању предела, Тијана
Дујовић је, већ у завршној студијској години, наговестила стваралачки
потенцијал који ће у потоњим фазама изнедрити опус изузетног уметничког
сензибилитета.
Диана Тођераш и Евгенија Портној испитују могућности симболичког
репертоара кроз различите поетике. Прва кроз свој „Симбол“, као део њеног
препознатљивог стила, којем ће остати доследна и у наредним годинама,
потврђује нове садржајне вредности у уметности керамике,23 док друга уметница, у једној од првих фаза у каријери, када настају „Капије“, примењује
знаковно-симболичну интерпретацију у елементима компонованим један поред другог.24 „Јастуци“ Татјане Дејановић приказују стилизовану целину са
сведеним траговима боје.
Љиљана Трајковић, Катица Павелка и Срђан Вукајловић, уметници изоштрених мерила вредности, посебно су обогатили збирку уметничке керамике. Кула „Брањеница“ Трајковићеве и „Вулкан“ Павелке су скулптурална решења прецизне и јасне форме сведене колористичке гаме, док на паноу
„Земља“ Срђана Вукајловића назначени геометријски елементи ненаметљиво
наговештавају да избоцкана керамичка подлога овде има ликовну функцију.25
То је свакако једна од првих стваралачких фаза Срђана Вукајловића који ће
почетком 21. века даљим вишемедијалним истраживачким подухватима на
посебан начин допринети креирању савременог концепта керамичког дела.26
Скулптурални приступ моделовању препознајемо и у радовима Милослава Павелке. На „Фрагментима нађеног пода“, у контрасту глазираних
и неглазираних површина, остварена је посебна динамика и пластичност.
Оливера Крстић-Кравић, блиска концептуалним уметничким решењима,
Љ. Ранковић, 24. међународни фестивал „Свет керамике“ (уводни текст), каталог
изложбе, Аранђеловац 1997.
24 О неким размишљањима и уметничком концепту керамичарке у: Е. Портној, Белешке,
Евгенија Потрној керамика, каталог изложбе, Београд 1998.
25 Исаковић, Свет керамике Аранђеловац 1974–1994, 185.
26 О томе: Б. Вукотић, XII тријенале керамике Београд–Суботица 2006, „Зборник Музеја
примењене уметности“, бр. 4–5, Београд 2008/09, 179–182.
23 19
углавном бира тему уско везану за трагове одсуства и нестајања, што је
примењено и у делу „Е 78“.
Керамичку скулптуру Надежде Аксентијевић чине укрштени „штапови-држачи“ у чијем подножју је елипсасто постоље са округлом формом.
Интензивна колористичка гама форме и монохромна држача појачавају динамику, а сама скулптура, као комплексна целина, наводи да у уметници откривамо подједнако и сликара и скулптора.27
Павле Симић кроз „Плаву форму“ потврђује доследност свом апстрактном изразу у модификованом начину слагања мањих белутака смештених у
средишњи део форме наглашеног колорита.
Љубодраг Јанковић Јале и Милан Блануша експресионистички надахнути грчком митологијом и кроз портретску реалистичку слику савременог
човека преносе сопствена надахнућа у керамички материјал.28
У различитим ликовним поетикама Ана Попов и Марина Поповић
пружају стилизоване уметничке одговоре о теми пејзажа и о предметима
древних култура.
„Форма“ Слађане Данојевић настаје у завршној години њених студија.
На основу најранијих радова можемо да пратимо колико се она брзо уметнички развијала. Већ у првим годинама новога века, кроз смеле мултимедијалне
експерименте, Слађана Данојевић отвара нове проблеме и могућности керамичког дела.
Посебну пажњу привлачи учешће иностраних уметника у овом периоду. Својим остварењима, они су значајно осадржили збирку, а истовремено и
утицали или пак трпели утицаје осталих учесника, што је доносило додатна
узбуђења преплитањем разнородних ликовних поетика. У свом „Камену живота“, Ан Ризоло представља прочишћену експресивну форму скулптурално
27 Видети: А. Поповић-Бодрожа, Осам керамичара-скулптора – савремене тенденције
српске керамичке скулптуре, „Годишњак града Београда“, XLV–XLVI, Београд 1998/99,
246–252.
28 Љ. Ранковић, Међународни фестивал „Свет керамике“ Симпозијум ‘93 (уводни текст),
каталог изложбе, Аранђеловац 1993.
20
обликовану, док цилиндричне форме Вуле Гунеле са расцветалим прорезима
показују изузетну склоност ка обликованим површинама.
Оно што је обележило читаву ову декаду у уметности керамике јесте
„плурализам индивидуалних израза“, а што је опет допринело да сцена уметничке керамике постане једнако занимљива попут ликовне сцене у Србији.29
Један број аутора остаје доследан формираном стилу, док други, посебно припадници млађе генерације, достижу нова креативна решења у уметности керамике кроз ослобађање према савременом изразу.
III
Ново поглавље савремене српске керамике отвара се почетком 21. века.
Политичке и свакојаке друге промене утицале су на отварање према „свету“ и означавале повољније прилике за ревитализацију уметничког простора у Србији. Прилив нове стваралачке снаге, нових идеја, експеримената и
истицање слободнијег приступа, допринели су развијању опуса уметника који су постали представници савремених тенденција српске керамичке уметности.30 Тако се на фестивалу „Свет керамике“ појављују уметници
млађе генерације. Они доносе креативне иновације и слободу у прихватању
нових ликовних садражаја. Међу њима су: Лариса Ацков, Лана Тиквеша,
Биљана Миленовић, Ивана Рацков, Александар Вац, Немања Николић, Катарина Лазић-Васиљевић, Биљана – Лана Ракановић, Данијела Голубовић,
Валентина Савић и Дејан Прендић. Истовремено, фестивал окупља и многе
уметнике старије генерације. Кроз дугогодишње искуство, они исказују поуз29 О. Šram, 1999. X Jugoslovenski trijenale keramike, Subotica–Beograd, XXXVI Likovni
susret, Beograd – Subotica, 1999, 10.
30 B. Vukotić, Između sećanja i budućnosti, „XI Trijenale savremene umetničke keramike“,
Beograd – Subotica 2003, 12; B. Vucotic, New tendencies in the contemporary Serbian art 1996–
2002, Beograd 2002, cd of the exhibition; B. Vucotic, New tendencies – Serbian ceramics, каталог
изложбе, галерија Art and Perception, Sidney 2005.
21
дану вештину моделовања у медију керамике и остају доследни својственом,
препознатљивом стилу. Посебно су занимљиви сложени уметнички одговори
зрелих керамичара, Велимира Вукићевића и Бранислава Спасојчевића, који
су плодови њихових мисаоних преокупација о савременом приступу керамичком делу.
Инострани уметници и они из република бивше СФРЈ, у овоме периоду,
у „Свет керамике“, уносе различите имагинације, дух разнородних култура
и интенција. Занимљива дела оставили су Добромир Георгиев, Филип Фидановски и Џејмс Кваме Амоа (James Kwame Amoah). Рад Филипа Фидановског
представљају композиционе целине третиране као конструктивистичке форме са интензивним колоритом,31 док је Џејмс Кваме Амоа доследан својим већ
препознатљивим радовима у којима наглашава афричке изворе облика.
Посудна решења Ларисе Ацков са стилизованим фигуративним облицима и пејзажима претходе зрелој фази уметнице. Препознатљива по просторним инсталацијама постављеним in situ на пешчаној подлози, Лариса Ацков демонстрира могућности преобликовања материје и ефекте случајности
као једних од важних елемената настанка уметничког дела, што свакако
представља иновативни начин размишљања и стварања у српској уметности.32 Пано „Без назива“ Биљане Миленовић састоји се од квадратних и правоугаоних јастучастих плочица интензивног колорита којима је постигнута
експресивност. Овај рад претходи наредној стваралачкој фази уметнице у
којој ће примењивати минимална средства изражавања.33
Ивана Рацков показује занимљиво експериментисање у посудној форми, а Биљана – Лана Ракановић, у скулптуралној моделацији „Ликова“,
31 Љ. Ранковић, 33. симпозијум Међународног фестивала „Свет керамике“ (уводни
текст), каталог изложбе, Аранђеловац 2006.
32 Б. Вукотић, XII тријенале керамике Београд–Субтоица 2006, „Зборник Музеја
примењене уметности“, бр. 4–5, Београд 2008/09, 180; Б. Вукотић, Лариса Ацков / Духови
земље, Керамичка просторна инсталација, Београд 2010.
33 О самосталној изложби Биљане Миленовић у оквиру 13. тријенала савремене
уметничке керамике – М. Станковић, Фрагменти будућег, „13. тријенале керамике“, Београд
– Суботица 2009, 17–18.
22
представља модификовани одраз једног дела слојевите стварности. За ову изложбу одабрано је занимљиво решење стилизоване животињске фигуре наглашене експресивности Лане Тиквеше са прошлогодишњег Симпозијума.
Бранислав Спасојчевић је један од уметника који је у више наврата учествовао на „Свету керамике“, те његове стваралачке фазе можемо пратити
кроз сачувана дела ове богате збирке. Након истраживања везаних за посудну форму која чине раније фазе његовог опуса, композицијом „Бело у три
боје“, Спасојчевић показује нов ствралачки приступ. О проширивању поља
експериментисања сведочи ова минималистичка композиција са сведеним
избором елемента и употребом основних боја. Дело Велимира Вукићевића,
настало на 35. Симпозијуму, открива уметника богатог стваралачког искуства. Он једнако истражује у доменима вајарства и сликарства и испитује
могућности њиховог комбиновања.
У композицији „Млеко“, Валентина Савић указује на нове идеје и техничка решења свог вишеслојног стваралачког опуса, комбинујући различите
материјале у сложеним целинама концептуалне уметности. „Куле“ Татјане
Закић показују скулптурални приступ са наглашеним ликовним елементима
што претходи фази њених комбиновања различитих материјала и технологија
са циљем приказивања апстрактних призора. У фигуративном животињском
облику са необичним људским ликом, Дејан Прендић исказује драматику и
тиху сабраност која одликује и чини препознатљивим његово стваралаштво.
Креативна снага уметника, који су с почетка 21. века оставили дела у оквиру фестивала „Свет керамике“, покренула је многа иновативна истраживања
у медију керамике. Керамичка скулптура, инсталације, вишемедијални концепти, само су неки од начина изражавања који су допринели развоју новим
тенденцијама у савременој српској уметничкој керамици.
23
***
У раздобљу од 36 година, континуитет фестивала „Свет керамике“ изнедрио је драгоцену збирку уметничких дела изузетне вредности. Колекција
представља веома значајан материјал за сагледавање општих кретања, промена и нових тенденција у савременој уметничкој керамици од седамдесетих година 20. века до данас. Разнородним ликовним изразима и обиљем стваралачких поетика, бројни учесници посведочили су о богатству и многостраним
правцима развоја и појавностима савремене српске и југословенске керамике.
На ретроспективној изложби, „У свету керамике“, јасно дефинисаног концепта који садржи три сегмента, приказана су дела која чине само један мањи део
богате колекције Народног музеја у Аранђеловцу. Основна замисао је да одабрани радови не представљају искључиво најрепрезентативнија и према естетским
вредностима најуспелија дела, већ да обухвате и она остварења која су важна
карика у предстојећим уметничким фазама значајних уметника, затим решења
која су у техничко-технолошком погледу посебно занимљива и најразличитије
начине размишљања приликом изражавања у керамичком медију.
Сусрет са радовима ове драгоцене колекције, настале на симпозијумима
„Света керамике“, поглед је у назад који сада, са одређене историјске дистанце, пружа нове могућности за свеобухватније сагледавање значајних домета
савремене уметничке керамике.
Тања Вићентић
кустос историчар уметности
24
THE WORLD OF CERAMICS
Retrospective Exhibition of Contemporary Ceramic Art
from the Collection of The National Museum in Arandjelovac
In the course of the past 36 years, the continuity of the international festival
„The World of Ceramics“, as a part of a conceptually complex multimedia event
– the artistic festival „Marble and sounds“, has produced a precious collection of
exceptional works of art. The collection represents a very valuable material for
observing general movements, changes and the appearing of new tendencies in
contemporary artistic ceramics since 1970s up to the present. Through different
artistic expressions and abundance of creative poetics a great number of artists have
attested such a wealth and multitudinous of various movements and expressions in
contemporary Serbian and Yugoslavian ceramics.
The collection of The National Museum in Arandjelovac has been built by an
established mechanism of holding an annual symposium under the name of „The World
of Ceramics“ during which the art works have been created. The National Museum
engagement in preserving and classification of the collection, which distinguishes it according to the mentioned specifications - from other similar collections, made it fall
into the categorisation of a museum collection. The study of this collection requires
a complex approach, starting from the analysis of specific conditions that affected its
creation - from social, political and economical conditions in the country, through
various selective criteria and the genesis of the contemporary Serbian ceramics and
its diverse ways of development to a historical and artistic evaluation in the system
of contemporary Serbian and world art. Basic study may precede the analysis of
individual works of art based on the categories of esthetical values, styles, technical
25
and technological achievements and the phases of the creative opus of the artists. By
doing a complex research combined with thematic and retrospective exhibitions we
complete an image of the art of ceramics achievements.
According to the experts, Serbian art in the period from 1950 to 1990 played
a significant role in the world’s artistic scene. The eight and the ninth decades of the
twentieth century ceramics art were characterized by an expansion of various styles
and technological achievements which enabled Serbian ceramic artists to catch up
with the leading artists from Europe as well as the world. Although the period of the
1990s was the time of cultural and social isolation of our country during which the
ceramic artists had difficulties in following the modern movements in the art world,
this time was used for internal maturing of certain artists, which will mark the next
chapter in Serbian ceramic art at the beginning of the millennium.
Since 2000 starts a new period in the art of ceramics, in which new creative
ideas are embodied in the works of a multidisciplinary character, installations,
experiments and analytical studies. A great number of mature artists, together with
the artists of younger generations, will have become the leaders of new tendencies
in Serbian and European artistic scene.
The retrospective exhibition „In the world of ceramics“ - in a clearly defined
three segment concept - presents the art works that make only a small section of this
rich collection of the National Museum of Arandjelovac. The selected art works are
not only to represent the most prestigious and, according to esthetical criteria, the
most successful achievements, but also to include the works of art that are important
links in the future artistic phases of the renowned artists, the solutions that are
particularly interesting from the technical-technological point of view, as well as the
most diverse ways of the artistic expression in the art of ceramics.
The works of this precious collection, created during the „The World of
Ceramics“ symposium, present an insight into the past which now, from a certain
time distance, provides new possibilities of an overall perception of important
achievements in the art of contemporary ceramics.
26
КАТАЛОГ
Нада Ашковић / Nada Askovic
Отуђење (Alienation), 1974.
мајолика (maiolica)
28 x 23 x 67 cm
I с.с.к.
28
Мирјана Исаковић / Mirjana Isakovic
Клијање (Germination), 1974.
мајолика (maiolica)
52 x 30 x 28 cm
I с.с.к.
29
Паула Каасинен-Стајевић / Paula Kaasinen-Stajevic
Цвет (Flower), 1974.
kаменина (stoneware)
26 x 36 cm
I с.с.к.
30
Марина Сујетова-Костић / Marina Sujetova-Kostic
Пано (Board), 1974.
каменина, порцелан (stoneware, porcelain)
34 x 34 cm
I с.с.к.
31
Велимир Вукићевић Старији / Velimir Vukicevic Senior
Коњаник (The Rider), 1975.
каменина (stoneware)
43 x 18 x 72 cm
II с.с.к.
32
Аранка Мојак / Aranka Mojak
Маска (Mask), 1977.
мајолика (maiolica)
31 x 20 x 50 cm
IV с.с.к.
33
Александар Портној /Aleksandar Portnoj
Бинарије (Binary), 1977.
каменина (stoneware)
39 x 21 x 24 cm
IV с.с.к.
34
Божена Штих-Бален / Bozena Stih-Balen
Ваза (Vase), 1977.
каменина (stoneware)
23 x 28 cm
IV с.с.к.
35
Колин Пирсон / Colin Pearson
Ваза (Vase), 1978.
каменина (stoneware)
18 x 20 cm
V с.с.к.
36
Жале Јилмабашар / Yale Jilmabasar
Форма (Form), 1979.
теракота (terra cotta)
35 x 5 cm
VI с.с.к
37
Ивана Татомировић / Ivana Tatomirovic
Вертикале (Verticals), 1980.
каменина (stoneware)
9 x 9 x 34; 9 x 9 x 31; 8 x 8 x 32 cm
VII с.с.к
38
Антонија Драгутиновић / Antonija Dragutinovic
Посуда (Vessel), 1981.
каменина (stoneware)
30 x 20 cm
VIII с.с.к
39
Петра Камерер / Petra Kammerer
Форма I и II (Form I and II), 1982.
каменина (stoneware)
11 x 12; 15 x 15 cm
IX с.с.к
40
Едит Мерле / Edith Merle
Птица (Bird), 1982.
каменина (stoneware)
25 x 21 x 24 cm
IX с.с.к
41
Делиа Првачки / Delia Prvacki
Трава (Grass), 1983.
каменина (stoneware)
променљиве димензије
X с.с.к
42
Карел Племениташ / Karel Plemenitas
Знак I и II (Sign I and II ), 1985.
каменина (stoneware)
38 x 18 cm
XII с.с.к
43
Ангел Норниела Сантос / Angel Norniella Santos
Машина за паковање јаја (The Machine Which Packs Eggs in Square Wrappings), 1985.
теракота (terra cotta)
20 x 61 x 41 cm
XII с.с.к
44
Дејвид Гринвуд / David Greenwood
Пар (Pair), 1986.
каменина (stoneware)
40 x 23 cm
XIII с.с.к
45
Олгица Јелић-Куцина / Olgica Jelic-Kucina
Стабла (Trees), 1988.
каменина (stoneware)
67 x 30 x 21 cm
XV с.с.к
46
Небојша Стојковић / Nebojsa Stojkovic
Светионик (Lighthouse), 1988.
каменина (stoneware)
18 x 17 x 58 cm
XV с.с.к
47
Слободан Којић / Slobodan Kojic
Фигура I и II (Figure I and II), 1988.
теракота, порцелан (terra cotta, porcelain)
17 x 13 x 49; 15 x 10 x 35 cm
XV с.с.к
48
Малколм Кук / Malcolm Cooke
Тотеми (Totems), 1989.
порцелан (porcelain)
променљиве димензије
XVI с.с.к
49
Тијана Дујовић / Tijana Dujovic
Кањон (Canyon), 1990.
каменина (stoneware)
94 x 70 cm
XVII с.с.к
50
Оливера Крстић-Кравић / Olivera Krstic-Kravic
E 78 (E 78), 1992.
порцелан (porcelain)
променљиве димензије
XIX с.с.к
51
Катица Павелка / Katica Pavelka
Вулкан (Volcano), 1992.
каменина (stoneware)
71 x 40 cm
XIX с.с.к
52
Евгенија Портној / Evgenija Portnoj
Капије (Gates), 1992.
каменина, порцелан (stoneware, porcelain)
35 x 13 x 37; 44 x 12 x 36; 48 x 14 x 37 cm
XIX с.с.к
53
Надежда Аксентијевић / Nadezda Aksentijevic
Без назива (Without a name), 1993.
каменина, порцелан (stoneware, porcelain)
38 x 21 x 79 cm
XX с.с.к
54
Татајна Дејановић / Tatjana Dejanovic
Јастуци (Pillows), 1994.
каменина (stoneware)
44 x 23 x 17 cm
XXI с.с.к
55
Јасмина Пејчић / Jasmina Pejcic
Инструмент (Instrument), 1994.
каменина, порцелан, крзно (stoneware, porcelain, fur)
36 x 21 cm
XXI с.с.к
56
Љиљана Трајковић / Ljiljana Trajkovic
Кула Брањеница (Fortification Tower), 1995.
каменина (stoneware)
33 x 28 x 94 cm
XXII с.с.к
57
Вула Гунела / Voula Gounela
Цилиндричне форме (Cylindrical forms), 1995.
каменина (stoneware)
43 х 18; 37 х 20 cm
XXII с.с.к
58
Марина Поповић / Marina Popovic
Тинг посуда и Ритон (Ting vessel and Riton), 1996.
каменина (stoneware)
30 x 26; 33 x 19 cm
XXIII с.с.к
59
Диана Тођераш / Diana Todjeras
Симбол (Symbol), 1997.
порцелан (porcelain)
25 x 12 x 22 cm
XXIV с.с.к
60
Џејмс Кваме Амоа / James Kwame Amoah
Лађа (Boat), 2003.
каменина (stoneware)
74 x 28 x 35 cm
XXX с.с.к
61
Ивана Рацков / Ivana Rackov
Посуда са поклопцем (A Vessel with a Lid), 2003.
каменина (stoneware)
23 x 18 x 47 cm
XXX с.с.к
62
Лариса Ацков / Larisa Ackov
Вазе (Vases), 2004.
каменина (stoneware)
26 x 23; 21 x 24 cm
XXXI с.с.к
63
Немања Николић / Nemanja Nikolic
Препутцавање (Preputcavanje), 2004.
каменина (stoneware)
променљиве димензије
XXXI с.с.к
64
Александар Вац / Aleksandar Vac
Ваза (Vase), 2004.
каменина (stoneware)
37 x 14 cm
XXXI с.с.к
65
Филип Фидановски / Filip Fidanovski
Композиција (Composition), 2006.
каменина (stoneware)
57 x 9 x 57 cm
XXXIII с.с.к
66
Биљана Лана Ракановић / Biljana Lana Rakanovic
Лик I и II (Image I and II), 2007.
каменина (stoneware)
33 x 18 x 46; 38 x 20 x 50 cm
XXXIV с.с.к
67
Данијела Голубовић / Danijela Golubovic
Балетска минијатура (Ballet Miniature), 2007.
каменина (stoneware)
променљиве димензије
XXXIV с.с.к
68
Велимир Вукићевић / Velimir Vukicevic
Форма (Form), 2008.
каменина (stoneware)
38 x 20 x 50 cm
XXXV с.с.к
69
Биљана Миленовић / Biljana Milenovic
Без назива (Without a name), 2008.
каменина (stoneware)
70 x 52 cm
XXXV с.с.к
70
Бранислав Спасојечевић / Branislav Spasojcevic
Бело у три боје (Tri-Colour White), 2009.
порцелан (porcelain)
променљиве димензије
XXXVI с.с.к
71
Валентина Савић / Valentina Savic
Млеко (Milk), 2009.
каменина (stoneware)
променљиве димензије
XXXVI с.с.к
72
Дејан Прендић / Dejan Prendic
Бизон (Byson), 2010.
каменина (stoneware)
35 x 13 x 30 cm
XXXVII с.с.к
73
Лана Тиквеша / Lana Tikvesa
Вук (Wolf ), 2010.
каменина (stoneware)
52 x 17 x 36 cm
XXXVII с.с.к
74
Каталошки подаци
1. Нада Ашковић / Nada Askovic
Отуђење (Alienation), 1974.
мајолика (maiolica)
28 x 23 x 67 cm
инв. бр. 1
13. Андре Вилокс / Andre Willocx
Тотем (Totem), 1980.
каменина (stoneware)
43 x 14 x 67 cm
инв. бр. 55
25. Небојша Стојковић / Nebojsa Stojkovic
Светионик (Lighthouse), 1988.
каменина (stoneware)
18 x 17 x 58 cm
инв. бр. 173
2. Мирјана Исаковић / Mirjana Isakovic
Клијање (Germination), 1974.
мајолика (maiolica)
52 x 30 x 28 cm
инв. бр. 3
14. Ивана Татомировић / Ivana Tatomirovic
Вертикале (Verticals), 1980.
каменина (stoneware)
9 x 9 x 34; 9 x 9 x 31; 8 x 8x 32 cm
инв. бр. 52/1-3
26. Слободан Којић / Slobodan Kojic
Фигура I (Figure I), 1988.
теракота, порцелан (terra cotta, porcelain)
17 x 13 x 49 cm
инв. бр. 194
3. Паула Каасинен-Стајевић / Paula Kaasinen-Stajevic
Цвет (Flower), 1974.
kаменина (stoneware)
26 x 36 cm
инв. бр. 5
15. Антонија Драгутиновић / Antonija Dragutinovic
Посуда (Vessel), 1981.
каменина (stoneware)
30 x 20 cm
инв. бр. 58
27. Слободан Којић / Slobodan Kojic
Фигура II (Figure II), 1988.
теракота, порцелан (terra cotta, porcelain)
15 x 10 x 35 cm
инв. бр. 191
4. Марина Сујетова-Костић / Marina Suetova-Kostic
Пано (Board), 1974.
каменина, порцелан (stoneware, porcelain)
34 x 34 cm
инв. бр. 8
16. Петра Камерер / Petra Kammerer
Форма I (Form I), 1982.
каменина (stoneware)
11 x 12 cm
инв. бр. 79
28. Ангел Норниела Сантос / Angel Norniella Santos
Сандучић са сидрима (Casket with anchor), 1988.
каменина (stoneware)
24 x 16 x 18 cm
инв. бр. 187
5. Бранислав Стајевић / Branislav Stajevic
Пар (Pair), 1974.
каменина (stoneware)
31 x 20 x 28 cm
инв. бр. 7
17. Петра Камерер / Petra Kammerer
Форма II (Form II), 1982.
каменина (stoneware)
15 x 15 cm
инв. бр. 78
29. Ангел Норниела Сантос / Angel Norniella Santos
Сандучић (Casket), 1988.
каменина (stoneware)
23 x 17 x 15 cm
инв. бр. 188
6. Велимир Вукићевић Старији / Velimir
Vukicevic Senior
Коњаник (The Rider), 1975.
каменина (stoneware)
43 x 18 x 72 cm
инв. бр. 11
18. Едит Мерле / Edith Merle
Птица (Bird), 1982.
каменина (stoneware)
25 x 21 x 24 cm
инв. бр. 82
30. Ангел Норниела Сантос / Angel Norniella Santos
Сандучић са јајима (Casket with eggs), 1988.
Каменина (stoneware)
23 x 17 x 12 cm
инв. бр. 190
19. Делиа Првачки / Delia Prvacki
Трава (Grass), 1983.
каменина (stoneware)
променљиве димензије
инв. бр. 101/1-10
31. Малколм Кук / Malcolm Cooke
Тотеми (Totems), 1989.
порцелан (porcelain)
променљиве димензије
инв. бр. 202/1-8
20. Карел Племениташ / Karel Plemenitas
Знак I (Sign I), 1985.
каменина (stoneware)
38 x 18 cm
инв. бр. 126
32. Мерили Оперман / Marily Opperman
Кроз пукотину (Through a fracture), 1989.
каменина, порцелан, дрво (stoneware, porcelain, wood)
29 x 28 cm
инв. бр. 212
21. Карел Племениташ / Karel Plemenitas
Знак II (Sign II ), 1985.
каменина (stoneware)
38 x 18 cm
инв. бр. 127
33. Иванчица Цвитић-Знидарчић / Ivancica CviticZnidarcic
Птица (Bird), 1989.
каменина (stoneware)
40 x 51 cm
инв. бр. 214
7. Аранка Мојак / Aranka Mojak
Маска (Mask), 1977.
мајолика (maiolica)
31 x 20 x 50 cm
инв. бр. 26
8. Александар Портној /Aleksandar Portnoj
Бинарије (Binary), 1977.
каменина (stoneware)
39 x 21 x 24 cm
инв. бр. 27
9. Божена Штих-Бален / Bozena Stih-Balen
Ваза (Vase), 1977.
каменина (stoneware)
23 x 28 cm
инв. бр. 30
10. Колин Пирсон / Colin Pearson
Ваза (Vase), 1978.
каменина (stoneware)
18 x 20 cm
инв. бр. 35
22. Ангел Норниела Сантос / Angel Norniella Santos
Машина за паковање јаја (The Machine Which Packs
Eggs in Square Wrappings), 1985.
теракота (terra cotta)
20 x 61 x 41 cm
инв. бр. 129/1-2
11. Колин Пирсон / Colin Pearson
Посуда (Vessel), 1978.
каменина (stoneware)
24 x 12 cm
инв. бр. 34
23. Дејвид Гринвуд / David Greenwood
Пар (Pair), 1986.
каменина (stoneware)
40 x 23 cm
инв. бр. 137/а, б
35. Тијана Дујовић / Tijana Dujovic
Кањон (Canyon), 1990.
каменина (stoneware)
94 x 70 cm
инв. бр. 222/1-2
12. Жале Јилмабашар / Yale Jilmabasar
Форма (Form), 1979.
теракота (terra cotta)
35 x 5 cm
инв. бр. 46
24. Олгица Јелић-Куцина / Olgica Jelic-Kucina
Стабла (Trees), 1988.
каменина (stoneware)
67 x 30 x 21 cm
инв. бр. 168
36. Срђан Вукајловић / Srdjan Vukajlovic
Земља (Soil), 1992.
каменина (stoneware)
114 x 65 cm
инв. бр. 162
75
34. Ана Попов / Ana Popov
Предео са птицама (Landscape with birds), 1990.
каменина (stoneware)
49 x 9 x 17 cm
инв. бр. 235
37. Оливера Крстић-Кравић / Olivera Krstic-Kravic
E 78 (E 78), 1992.
порцелан (porcelain)
променљиве димензије
инв. бр. 287/1-4
50. Вула Гунела / Voula Gounela
Цилиндричне форме (Cylindrical forms), 1995.
каменина (stoneware)
43 x 18; 37 x 20 cm
инв. бр. 356/1-2
63. Немања Николић / Nemanja Nikolic
Препутцавање (Preputcavanje), 2004.
каменина (stoneware)
променљиве димензије
инв. бр. 506/1-3
38. Катица Павелка / Katica Pavelka
Вулкан (Volcano), 1992.
каменина (stoneware)
71 x 40 cm
инв. бр. 290/1-2
51. Марина Поповић / Marina Popovic
Ритон (Riton), 1996.
каменина (stoneware)
33 x 19 cm
инв. бр. 392
64. Александар Вац / Aleksandar Vac
Ваза (Vase), 2004.
каменина (stoneware)
37 x 14 cm
инв. бр. 508
39. Милослав Павелка / Miloslav Pavelka
Фрагменти нађеног пода
(Fragments of a discovered floor), 1992.
шамот (firebrick)
42 x 26; 36 x 30; 30 x 16 cm
инв. бр. 295/1-3
52. Марина Поповић / Marina Popovic
Тинг посуда (Ting vessel), 1996.
каменина (stoneware)
30 x 26 cm
инв. бр. 390/1-2
65. Катарина Лазић-Васиљевић / Katarina LazicVasiljevic
Форма (Form), 2006.
каменина (stoneware)
57 x 18 cm
инв. бр. 539
40. Евгенија Портној / Evgenija Portnoj
Капије (Gates), 1992.
каменина, порцелан (stoneware, porcelain)
35 x 13 x 37; 44 x 12 x 36; 48 x 14 x 37 cm
инв. бр. 297, 298, 299
41. Надежда Аксентијевић / Nadezda Aksentijevic
Без назива (Without a name), 1993.
каменина, порцелан (stoneware, porcelain)
38 x 21x 79 cm
инв. бр. 307
42. Љубодраг Јанковић-Јале / Ljubodrag Jankovic-Jale
Јахач (Horseman), 1993.
каменина (stoneware)
45 x 26 x 31 cm
инв. бр. 316
43. Ан Ризоло / Anne Rizzolo
Камен живота (Life stone), 1993.
каменина (stoneware)
20 x 11 x 28 cm
инв. бр. 325
44. Јасмина Пејчић / Jasmina Pejcic
Посуда (Vessel), 1994.
каменина (stoneware)
18 x 26 cm
инв. бр. 350
45. Јасмина Пејчић / Jasmina Pejcic
Инструмент (Instrument), 1994.
каменина, порцелан, крзно (stoneware, porcelain, fur)
36 x 21 cm
инв. бр. 349
46. Татајна Дејановић / Tatjana Dejanovic
Јастуци (Pillows), 1994.
каменина (stoneware)
44 x 23 x 17 cm
инв. бр. 340
47. Љиљана Трајковић / Ljiljana Trajkovic
Кула Брањеница (Fortification Tower), 1995.
каменина (stoneware)
33 x 28 x 94 cm
инв. бр. 370
48. Милан Блануша / Milan Blanusa
Црнокоса (Dark-haried woman), 1995.
каменина (stoneware)
25 x 38 cm
инв. бр. 353
49. Павле Симић / Pavle Simic
Плава форма (Blue form), 1995.
каменина (stoneware)
36 x 45 cm
инв. бр. 366
53. Диана Тођераш / Diana Todjeras
Симбол (Symbol), 1997.
порцелан (porcelain)
25 x 12 x 22 cm
инв. бр. 408
54. Диана Тођераш / Diana Todjeras
Симбол I (Symbol I), 1997.
порцелан (porcelain)
38 x 23 x 35 cm
инв. бр. 406
55. Слађана Данојевић / Saladjana Danojevic
Форма (Form), 1998.
каменина (stoneware)
65 x 15 x 67 cm
инв. бр. 352
56. Васил Ћерћел / Vasile Cercel
Композиција (Composition), 1998.
променљиве димензије
инв. бр. 418/1-7
57. Татјана Закић / Tatjana Zakic
Куле (Towers), 2002.
каменина (stoneware)
променљиве димензије
инв. бр. 466/1-3
58. Татјана Закић / Tatjana Zakic
Куле I (Towers I ), 2002.
каменина (stoneware)
променљиве димензије
инв. бр. 467/1-2
59. Добромир Георгиев / Dobromir Georgiev
Форме (Forms), 2003.
каменина (stoneware)
променљиве димензије
инв. бр. 487/1а-3а, 1б-3б
60. Џејмс Кваме Амоа / James Kwame Amoah
Лађа (Boat), 2003.
каменина (stoneware)
74 x 28 x 35 cm
инв. бр. 483
61. Ивана Рацков / Ivana Rackov
Посуда са поклопцем (A Vessel with a Lid), 2003.
каменина (stoneware)
23 x 18 x 47 cm
инв. бр. 494/1а-1б
62. Лариса Ацков / Larisa Ackov
Вазе (Vases), 2004.
каменина (stoneware)
26 x 23 cm; 21 x 24 cm
инв. бр. 500, 501
76
66. Филип Фидановски / Filip Fidanovski
Композиција (Composition), 2006.
каменина (stoneware)
57 x 9 x 57 cm
инв. бр. 545/1-3
67. Биљана Лана Ракановић / Biljana Lana Rakanovic
Лик I (Image I), 2007.
каменина (stoneware)
33 x 18 x 46 cm
инв. бр. 549
68. Биљана Лана Ракановић / Biljana Lana Rakanovic
Лик II (Image II), 2007.
каменина (stoneware)
38 x 20 x 50 cm
инв. бр. 550
69. Данијела Голубовић / Danijela Golubovic
Балетска минијатура (Ballet Miniature), 2007.
каменина (stoneware)
променљиве димензије
инв. бр. 555/1-3
70. Велимир Вукићевић / Velimir Vukicevic
Форма (Form), 2008.
каменина (stoneware)
38 x 20 x 50 cm
инв. бр. 559
71. Биљана Миленовић / Biljana Milenovic
Без назива (Without a name), 2008.
каменина (stoneware)
70 x 52 cm
инв. бр. 571
72. Бранислав Спасојечевић / Branislav Spasojecvic
Бело у три боје (Tri-Colour White), 2009.
порцелан (porcelain)
променљиве димензије
инв. бр. 586/1-5
73. Валентина Савић / Valentina Savic
Млеко (Milk), 2009.
каменина (stoneware)
променљиве димензије
инв. бр. 590/1-7
74. Дејан Прендић / Dejan Prendic
Бизон (Byson), 2010.
каменина (stoneware)
35 x 13 x 30 cm
инв. бр. 600
75. Лана Тиквеша / Lana Tikvesa
Вук (Wolf), 2010.
каменина (stoneware)
52 x 17 x 36 cm
инв. бр. 601
„У свету керамике“
Ретроспективна изложба савремене уметничке керамике
из колекције Народног музеја у Аранђеловцу
Издавач
Народни музеј Аранђеловац
Главни и одговорни уредник
Љубинка Недић
Aутор изложбе и каталога
Тања Вићентић, МА
Стручни сарадник
Биљана Вукотић,
члан Интернационалне академије керамике, Женева
Кустоси изложбе
Биљана Вукотић
Тања Вићентић, МА
Лектура и коректура
Бранко Златковић
Превод на енглески
Тања и Братислав Стојић
Фотографија
Мирослав Јеремић
Графичко обликовање
Милан Дробњаковић
Рестаурација
Александра Јосић
Штампа
Цицеро
Тираж
600
Download

Преузми документ - НАРОДНИ МУЗЕЈ Аранђеловац