Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede Republike Srbije
Mreža za podršku ruralnom razvoju Srbije
ANALIZA SITUACIJE U RURALNIM PODRUČJIMA SRBIJE NA OSNOVU
IDENTIFIKACIONIH KARTI SELA – PLA/PRA metodologija1
Participativno učenje i delovanje i Ruralna procena na osnovu učešća (Participatory Learning and
Action and Participatory Rural Apprisal, PLA/PRA metodologija) jeste termin koji obuhvata
širok raspon sličnih metodologija, pristupa i načina ponašanja. Zajedničko za sve te pristupe jeste
da nastoje na punom uključivanju ljudi u proces učenja o sopstvenim potrebama i mogućnostima.
U cilju izrade identifikacione karte sela primenom PLA/PRA metodologije koriste se opšta i
specifična PRA sredstva. Ona se koriste kako bi se sa članovima zajednice što sistematičnije i
obuhvatnije analizirala njihova situacija. Svako sredstvo pojedinačno odslikava različite aspekte
životnog sistema zajednice:
• poljoprivrednog,
• ekonomskog,
• socio-kulturnog.
U cilju analize i sagledavanja stanja u ruralnim područjima Srbije za potrebe ove analize uzet je
uzorak od 22 sela (identifikacionih karti) od preko 100 koliko ih je i urađeno od strane Mreže za
podršku ruralnom razvoju. Izabrana su sledeća sela: s. Sesalac (Sokobanja), s. Gornjanje (Bor), s.
Pejkovac (Žitorađa), s. Mrčajevci (Čačak), s. Konak (Sečanj), s. Mosorin (Titel), s. Bobovište
(Aleksinac), s. Dolac (Bela Palanka), s. Miličnica (Valjevo), s. Orom (Kanjiža), s. Rudno
(Kraljevo), s. Trešnjevica (Arilje), s. Trnjanje (Požarevac), s. Beljin (Vladimirci), s. Novo Selo
(Velika Plana), s. Kusovac (Knić), s. Barzilovica (Lazarevac), s. Gudurica (Vršac), s. Striža
(Paraćin), s. Mirosevce (Leskovac), s. Alakince (Surdulica), s. Donji Katun (Varvarin).
Predstavljanje situacije u selu (potencijali i problemi)
Predstavljanje situacije u selu primenjuje se kao prvo u nizu sredstava za situacionu analizu
(PRA). Omogućava sticanje uvida u način na koji meštani vide svoju situaciju, koje probleme i
potencijale smatraju važnim. Ovo sredstvo se koristi kako bi se stvorio uvid u trenutnu situaciju
koja vlada u lokalnoj zajednici, a na osnovu razgovora sa njenim stanovnicima.
Tabela 1: Potencijali i problemi
POTENCIJALI
potencijali za bavljenje poljoprivrednom
proizvodnjom
infrastruktura
potencijali za razvoj seoskog turizma
postojanje kulturno-obrazovnih, zdravstvenih i
sportskih ustanova
zemljise
postojanje zadruga i udruzenja
prirodni potencijali
blizina kulturno-istorijskih spomenika i nalazista
1
PROBLEMI
nepovoljna infrastruktura
nedostatak kulturno-obrazovnih, zdravstvenih,
sportskih ustanova
neorganizovan otkup poljoprivrednih proizvoda
nedovoljna poljoprivredna proizvodnja/niska
produktivnost
nedostatak finansijskih sredstava
zastarela mehanizacija
manjak zadruga i udruzenja
divlje deponije
Korišćeni izvori: identifikacione karte sela (http://www.ruralinfoserbia.rs/download.php); Priručnik za
metodologiju participativnog učenja i delovanja PLA/PRA
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede Republike Srbije
vitalnost
povoljan geografski polozaj
postojanje poljoprivredno-preradjivackih
kapaciteta
pogodnosti za pokretanje malog biznisa
potencijali za proizvodnju rukotvorina
zivotna sredina/ekoloska komponenta
etnicka raznolikost
postojanje strucnih i savetodavnih sluzbi
proizvodnja organske i zdrave hrane
zaposlenost
lokalne manifestacije i dogadjaji
pogodnosti za bavljenje ribarstvom
turisticke atrakcije
lekovito i sumsko bilje
postojanje renomiranih kompanija i proizvodjaca
tradicionalni poljoprivredni proizvodi
Mreža za podršku ruralnom razvoju Srbije
nepovoljna struktura zemljista
problemi u vezi plasmana poljoprivrednih
proizvoda
visoke cene repromaterijala, inputa
nedostatak poljoprivredno-prehrambenih objekata
i kapaciteta
usitnjenost poseda
nedostatak edukacije
navodnjavanje
negativni migratorni tokovi
neorganizovanost proizvodjaca
nezaposlenost
nedostatak informacija
nedovoljna podrska lokalne samouprave
nedostatak manifestacija razlicitog karaktera
nizak stepen specijalizacije
nizak natalitet
varijabilni klimatski uslovi
nepostojanje strucnih poljoprivrednih sluzbi
nezainteresovanost za poljoprivrednu proizvodnju
konkurencija
masovna seca suma
neadekvatne mere ministarstva
nedostatak marketinga
neiskoriscenost prirodnih pogodnosti
nepoverljivost lokalnog stanovnistva
nizak stepen ucesca zena u poslovima
odvodnjavanje
podzemne vode
psi lutalice
velika opterecenost zena poslovima
neadekvatna zastita bilja i poljoprivrednih kultura
Na osnovu analize identifikacionih karti 22 sela, zaključuje se da meštani kao najčešće
potencijale svog sela navode: pogodnosti za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom, dobru
infrastrukturu, potencijale za razvoj seoskog turizma, postojanje kulturno-obrazovnih,
zdravstvenih, sportskih ustanova, zemljišne resurse, postojanje zadruga i udruženja... Na drugoj
strani kao problemi u seoskim područjima navode se: nepovoljna infrastruktura, nedostatak sociokulturnih i drugih ustanova, neorganizovan otkup poljoprivrednih proizvoda, niska produktivnost,
nedostatak finansijskih sredstava, zastarela mehanizacija... Iz priloženih rezultata se zaključuje da
infrastruktura i socio-kulturne, obrazovne i zdravstvene ustanove imaju prioritet u proceni
kvaliteta i uslova života na selu.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede Republike Srbije
Mreža za podršku ruralnom razvoju Srbije
Izvori prihoda
Kategorizacijom prema izvorima prihoda stičemo uvid u ekonomski sistem i izvore prihoda
članova zajednice. Upoznajemo probleme u vezi sa sticanjem prihoda i saznajemo u kojoj meri su
zastupljeni poljoprivredni i nepoljoprivredni izvori prihoda.
Tabela 2: Izvori prihoda
POLJOPRIVREDNI
1 prodaja zive stoke
2 prodaja mleka i mlecnih proizvoda
3 prodaja povrca
4 prodaja voca
5 prodaja zitarica
6 prodaja alkoholnih pica
7 prodaja industrijskog bilja
8 prodaja meda
9 prodaja jaja i zivinskog mesa
10 poljoprivredne usluge
11 prodaja mesa
prodaja ostalih poljoprivrednih
12 proizvoda
13 prodaja ribe
14 prodaja sumskih proizvoda
15 prodaja cveca
16 prodaja lekovitog bilja
17 prodaja preradjenog povrca
18 prodaja proizvoda od brasna
proizvodnja i prodaja vocnih
19 sadnica
1
2
3
4
5
6
7
8
9
NE-POLJOPRIVREDNI
penzije
plate
devizne penzije
sezonski poslovi
socijalna primanja
privreda i usluzne delatnosti
trgovina i zanatstvo
preduzetnistvo
bavljenje seoskim turizmom
Na osnovu analize zapaža se da poljoprivredni izvori prihoda dolaze uglavnom od prodaje žive
stoke, mleka i mlečnih proizvoda, povrća i voća, zatim prodaje žitarica, alkoholnih pića,
industrijskog bilja, meda... Kada su u pitanju ne-poljoprivredni izvori prihoda najzastupljeniji su
penzije i plate, prihodi od sezonskih poslova, socijalna pomoć...
Kategorizacija prema životnom standardu
Kategorizacijom prema životnom standardu dobijamo uvid u socio-ekonomski standard meštana,
tj. pripadnika lokalne zajednice. Članovi zajednice koji učestvuju u radu razlikuju domaćinstva
prema životnom standardu.
Kategorizacijom prema životnom standardu, kao PRA sredstvom, omogućava se uvid u način na
koji meštani prave razlike prema standardu domaćinstava, razvrstavajući ih u različite kategorije i
procentualno određujući broj domaćinstava u svakoj od njih.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede Republike Srbije
Mreža za podršku ruralnom razvoju Srbije
Na osnovu analize 22 identifikacione karte stiče se uvid da u Srbiji dominiraju prosečna
domaćinstva, zatim staračka, domaćinstva iznad proseka i samačka domaćinstva. U tabeli 3 je dat
prikaz profila ove 4 kategorije na primeru 4 različita sela.
Tabela 3: Kategorizacija prema životnom standardu
Profil prosecnog domacinstva (s. Pejkovac,
Zitoradja)
1,5 ha obradive povrsine
plata ili penzija
traktor
motokultivator
osnovne priklj.masine
angazovanje sezonske radne snage
prodaja lubenica I povrca
1 do 2 grla stoke-krave
Profil starackog domacinstva (s. Orom, Kanjiza)
penzije
traktor
motokultivator
prosecno 3 grla stoke
posecno 0,5 ha obradene povrsine
daju zemlju u zakup
Profil domacinstva iznad proseka (s. Rudno,
Kraljevo)
plata i penzija
1-2 traktora
prikljucne masine
prosecno 3 ha oranice
prosecno 5 ha sume
prosecno 5-10 ha pasnjaka
uzimanje zemlje u zakup
prihodi od mleka i mlecnih proizvo.
prihodi od ratarske proizvodnje
prosecno od 5-10 grla goveda
prosecno 20 grla ovaca
radna snaga sezonska
Profil samackog domacinstva (s. Novo selo,
Velika Plana)
1 clan domacinstva
plata,penzija ili poljoprivreda
nedostatak radne snage
proizvodnja sa malim viskom
1 traktor
poneka prikljucna masina
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede Republike Srbije
Mreža za podršku ruralnom razvoju Srbije
Stvaranje opcija za poboljšanje
Stvaranje opcija za poboljšanje, kao sredstvo planiranja, primenjuje se na rezultate primene prvog
sredstva situacione analize-predstavljanje situacije u selu. Sve identifikovane probleme meštani,
dele na one koje mogu da reše sami, za čije rešavanje im je osim mobilizacije vlastitih resursa
potrebna i pomoć sa strane i one u čijem rešavanju ne mogu da učestvuju. Dakle stvaranje opcija
se može razvrstati u tri grupe:
1) MI SAMI – problem koji meštani mogu da reše sami;
2) MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE – svi problemi svrstani u ovu kategoriju su oni u čijem
rešavanju meštani mogu da učestvuju delimično, unosom vlastitih sredstava (udruživanjem ili
individualno), ali im je potrebna dodatna podrška, pre svega, finansijska;
3) SAMO UZ POMOĆ SA STRANE – meštani ne mogu sami da reše probleme u lokalnoj
zajednici, već smatraju da to može da učini samo lokalna samouprava ili država (nadležna
ministarstva).
Tabela 4: Stvaranje opcija za poboljšanje
Mi sami
udruzivanje
pad proizvodnje u stocarstvu
opterecenost zena poslovima
nedostatak radne snage
nepostojanje udruzenja zena
slaba edukacija
losa organizacija i komunikacija
svastarenje
opadanje nataliteta
neorganizovan drustveni zivot
nesredjena sla za mlade
kulturni dogadjaji
mali broj umaticena stoke
(svinje)
nedovoljna proizvodnja stocne
hrane
veliki broj neozenjenih
Mi uz pomoc sa strane
poboljsan plasman proizvodnje mleka i
mlecnih proizvoda
neorganizovan otkup
neobavestenost o trzistu, cenama
edukacija poljoprivrednika
nepostojanje preradjivackih kapaciteta
losa vodovodna mreza
neuredjeni atarski putevi
divlje deponije
nepostojanje podsticajnih sredstava u
cvecarstvu
trziste za cvece
odliv stanovnistva
nezaposlenost
nedostatak sredstava za opstanak i rad
KUD-a
trziste i otkup meda
nepostojanje vage za velike kilaze
organizovan otkup
naruseni medjuljudski odnosi
organizovanost proizvodjaca
velika nezaposlenost
mali stocni fond
zastarela mehanizacija
navodnjavanje i odvodnjavanje
losa struktura zemljista
pasnjaci
internet centar i strani jezici
divlje deponije
neuredjeno seosko groblje
usitnjenost poseda
nedostatak novca za seoski turizam
nepostojanje vrtica
skup repromaterijal za proizvodnju
Pomoc drugih
uredjenje prilaznih puteva
uredjenje recnog korita
maticna sluzba
visoka cena zakupa na pijaci
eksploatacija sljunka
odsustvo pomoci izbeglim i
raseljenim licima
podzemne vode
teren podlozan poplavama
usitnjene parcele
nepostojanje banke
zeleznicki saobracaj
neadekvatni uslovi u skolstvu
nedostatak obrtnih sredstava
otkupna cena stoke
otkupna cena mleka
losa opremljenost ordinacije
opste prakse
nema sportske hale
osnovna skola u losem stanju
nema ambulante
nema poste
nema hladnjace I preradnih
kapaciteta
nedostatak informacija
zastarela tel. centrala
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede Republike Srbije
Mreža za podršku ruralnom razvoju Srbije
zakorovljenost obradivih
povrsina
nema kulturnih i zabavnih sadrzaja za
mlade
specijalizacija proizvodnje
nema zadruge
nema kreditnih linija za
samozaposljavanje
neorganizovan plasman proizvoda
zastita vinograda
nepostojanje sporskih klubova
slab plasman poljoprivrednih
proizvoda
izgradnja seoske crkve
popravka, nasipanje i
odrzavanje lokalnih I poljskih
puteva
nepostojanje organizovanog
odvoza smeca
vazdusno i zemaljsko
zagadjenje-kamenolom
veterinarska sluzba
zdravstvena zastita
nedosrtatak sportskih terena
nepostojanje mini prerada
organizovani otkup
autobuska linija
mala pomoc opstine i drzave
protivgradne rakete
Poljoprivredno-ekonomski sistem
Na osnovu analize identifikacionih karti 22 sela u delu koji se odnosi na poljoprivrednoekonomski sistem, zaključuje se da je dominantan tip poljoprivredne proizvodnje ratarstvo, zatim
povrtarstvo, stočarstvo i voćarstvo. Od ratarskih kultura najviše se uzgajaju kukuruz (u proseku
na površini od 400 ha sa prinosom od 5 t/ha) i pšenica (700 ha, 4.5t/ha). Krompir, paprika i kupus
dominiraju u povrtarskoj proizvodnji, dok su u voćarstvu najzastupljenije šljive, jabuke, breskve,
jagode i kajsije. Najdominantniji tip stočarske proizvodnje je govedarstvo, zatim ovčarstvo i
svinjarstvo (u proseku stočni fond se kreće između 400 i 600 grla).
Mehanizacija
Meštani uglavnom navode kao veliki problem zastarelu mehanizaciju i nedostatak finansijskih
sredstava za kupovinu nove. Uglavnom se raspolaže sa kombajnima, traktorima i traktorskim
prikolicama, kao i opremom za navodnjavanje.
Tabela 5: Mehanizacija
Preovlađujući tipovi
mehanizacije
1 kombajni
2 traktori
3 kamioni
4 traktorske prikolice
5 kultivatori/motokultivatori
6 oprema za navodnjavanje
7 prikljucne masine
8 sejalice
9 balirka
10 plugovi
11 berac kukuruza
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
cisterna za osoku
drljaca
kosacica
kultivatori
masinski kazan za pecenje
rakije
prevrtac sena
roto freza
sadilica za povrce
samohodna kosacica
senookretac
stara prikljucna masina
tanjiraca
zapreg
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede Republike Srbije
Mreža za podršku ruralnom razvoju Srbije
Stanovništvo
Socio analiza seoskih područja u Srbiji pokazuje da je prosečan broj stanovnika po jednom selu
oko 1100. Broj muškaraca i žena je približno isti 582:577. Prosečna starost je oko 46 godina.
Prosečan broj domaćinstava u jednom selu se kreće oko 346, gde je broj članova jednog
domaćinstva u proseku 3,5. Prosečan broj registrovanih poljoprivrednih proizvođača po jednom
selu je 165. Dominantna privredna delatnost je poljoprivreda.
Tabela 6: Stanovništvo
prosečan broj stanovnika/po selu
prosečan broj muškaraca/po selu
prosečan broj žena /poselu
prosečna starost
prosečan broj domaćinstva/po selu
prosečan broj članova domaćinstva/po selu
prosečan broj registrovanih poljoprivrednih
proizvođača/po selu
dominantna privredna delatnost
1120
582
577
46 god.
345
3,5
165
poljoprivreda
Infrastruktura
Najčešće infrastrukturne prednosti i problemi u seoskim područjima prikazani su u sledećoj
tabeli:
Tabela 7: Infrastruktura
Infrstrukturne prednosti
dobra povezanost sa gradom
asfaltirani put
ulicna rasveta
veliki broj autobuskih polazaka
telefonski saobracaj
kvantaska pijaca
poljoprivredne apoteke
vodovodna i kanalizaciona mreza
elektro mreza
regionalni i magistralni putevi
gasifikovana mreza
brana od poplava duz cele
katastarske opstine
skola I vrtic
posta
mesna kancelarija
park prirode "Golija"
obelezene pesacke i biciklisticke
staze
Infrastrukturni problemi
septicke jame
nezadovoljavajuci kvalitet vode
slab napon struje
los glavni put kroz selo
nema ambulante
mesna kancelarija
autobuske linije
organizovan odvoz smeca
vodovodna i kanalizaciona mreza
elektricna energija
komunalne usluge
telefonska mreza
kanalizaciona mreza
putna infrastruktura
nedostatak sportskih terena
dom kulture u losem stanju
pijaca zelena
Download

ID karte sela-ANALIZA - Mreža za podršku ruralnom razvoju