ZAŠTITA ŠUMA OD POŽARA
U NACIONALNIM PARKOVIMA
TARA I KOPAONIK
(izrada ekspertnog sistema)
[email protected]
[email protected]
Sa klimatskim promenama broj požara će i pričinjeme štete na
ekosistemima
k i
i
ć se drastično
će
d
ič povećati.
ć i
Učestalost pojava šumskih požara, uspeh gašenja i veličina
pričinjenih
p
j
šteta umnogome
g
zavise od detaljno
j
proučenih i
p
razrađenih preventivnih mera. One imaju za cilj ne samo
sprečavanje pojava požara, već i uklanjanje uslova za njihovo
nastajanje.
j j
Preventivne mere treba da obuhvate sve aktivnosti
koje direktno ili indirektno smanjuju broj pojava požara i većih
posledica.
Zaštita Nacionalnog parka koncipirana je preko procene
rizika od požara i kreiranja scenarija za preventivnu zaštitu
i suzbijanje požara u uslovima povećanog rizika.
rizika.
Za identifikaciju prioritetnih oblasti zaštite od požara, kao i akcija koje
t b preduzeti,
treba
d
ti ne postoji
t ji određena
d đ
procedura
d
zbog
b
velikog
lik
b j
broja
raznovrsnih i često kontradiktornih faktora (naseljenost pojedinih oblasti,
staništa zaštićenih vrsta biljaka i životinja, iskorišćavanje zemljišta,
lokacija osoblja i opreme u postupku prevencije i suzbijanja požara,
požara
raspodela odgovornosti, određivanje osmatrača i patrola, ograničenja za
posetioce parka itd.
itd.).
Ekspertni sistem na osnovu prostornih podataka i ugrađenog ekspertnog
znanja određuje listu prioriteta u smislu ugroženosti od požara pojedinih
delova parka i kreira scenarije zaštite.
Primenom GISGIS-a čuvaju se, ažuriraju, analiziraju i obrađuju prostorni
podaci vezani za topografiju, hidrologiju, zemljište, vegetaciju itd.
Plan zaštite od požara NP Tara i NP Kopaonik urađen je na principima
kombinovanja GIS-a i ekspertnog sistema. Digitalizovani su i u
kartografskoj formi prikazani svi konstantni (stabilni) faktori od
značaja za izbijanje, širenje i jačinu požara, uključujući i zaštitne
zone Nacionalnog parka. Detaljno su analizirani klimatski i orografski
faktori (površine po nagibu, ekspoziciji i nadmorskoj visini) značajni za
pojavu i širenje požara, zatim geološke i pedološke karakteristike,
stanje vegetacije i stelje, sastojinski uslovi, prostorni raspored vrsta,
starost i sastojinski
j
oblici.
140
140
138
1
142
141
129
128
93
4
6
5
121
10
3
115
17
3
2
14
114
95
9
99
106
105
97
86
85
104
88
73
71
72
77 76
57
46
16
38
8
26
28
27
4
5
7
6
119
14
114
114
110
111
9
15
112
113
109
95
97
110
0
22
23
25
24
69
68
71
70
65
61
58
64
60
59
57
53
56
55
54
74
73
72
77 76
75
80
79
81
78
102
103
101
108
104
109
107
10
06
88
100
89
82
63
62
40
42
39
38
32
35
33
34
16
31
30
29
28
27
18
24
1
24
24
28
8
13
12
22
23
23
23
8
113
112
109
Farma
V.stena
ka
nac
bra
Sre
103
102
M
ile
tin
do
Pozar
Vrela
Trestenica
106
108
107
104 105
22
21
20
19
18
2
5
117
Kriva Reka
115 Brusna
116
3 110 111
Suvi deo
7
6
4
9
Metalica
24 23
25
9
19
26
17
11
10
Poljane
ogavceva.c
Bo
Bilinac
Pancicev vrh
45 44
50
15
14
37 36
51
46
52 51 49
67
18
66
26
40
41
21
28 27
19
42
39
43
30 20
0
36
34 35
38
31
29
50
44 45
37
17
16
8
7 111
86
85
90 87
98
91
97
96
6
92
105 99
112
96
113
116
115
117
6
5
121
10
3
94
84
83
Novoselske Bacije
Bacevici
24 23
Saklam
22
ak
iv
Kr
Miljevac
18
25
19
Gavezica
17
5 44
45
42
52 51 49
39
sedla
Meka pre
40 37
61
58
56
60
59
74
50
ke
lov
14
ke
ens
Kam
Tinjski laz
15
Kamena gl
55
53
75
80
54
Vujici
Os
red
ak
79
81
78
102
103
101
100
89
82
83
Ravnjista
90 87
98
91
92
97
96
7 1
111
2
112
96
113
94
Kokorovac
84
98
99
101 100
Vuckas
KARTA UGROŽENOSTI OD POŽARA
8
10
11
108
97
52
Go
li b
Zavoj
48
reg
94
96
49
104
53
46
99
Z
10
02
86 87
91
55
lje
98 97
56
85
107 106
95
47
b
100
54
89 89
92
e
Bare
9
105103
68
57
58
84
90
82
12
78
101
1
96
81
59
67
62
15
26
63
93
83
13
79
36
16
4
34
64
27
37 95
35
14
69
71
64 63 62
24
63
60
80
30
72
60
76
6
38
61
66 70
25
69 67 66
18
94
75
65
71
59
28 29 33
20
65
42 43
19
93
23
68
73
56
39
73
72
21
75
7
57 58
31
44
82
74
55
22
32
40
74
83
76
54
45 92
45 Kamariste
53
41
77
43
81
84
46
44
52
40
75
54
78
91
39
9
55
51 47
46
41 42
Garine
92
79
48
47 48
50
38
8
80
56
49
86
63
62
36
58
90
49
27
62
37
3
87
57
26
50
64
89
59 60 61
25
29 28
34
24
68
65
69
88 35
33
51
30
66
Kneze
evska c.
23
70
Bedirovac
67
31
3
22
71
52
72
32
Karaula
Petrovici
P
18
Velika ravan
21
53
Pancicev vrh
2
19
16
20
1
Ravniste
15
a
nin
Dicevac
7
pla
8
14 niska
v
9
Ra13
3
6 4
12
11 10 5
4
93
115
124 123
120
122
13
11
2
116
125
126
127 12
136
139
130
135 132 131
1
Osmatracko mesto
134 133
Izgradjena osmatracnica
137
122
Skijaški objekti
69
107 108
36
6 29
70
15
124 123
8
23
120 117
110
62
24
68
35
5
65 64
109
16
Kukavica
116
30
22
119
25
63
3
34
115
24
17
67
4 5
18
66
26
114
40
R
1
41 vats
31
33
21
113
ke
6
bac
111
28 27
19
42
39
ije
43
112
32
3
30 20
36
Ve
7
C
34 35
li
ikka
ur 51
38
31
3
110
29
c
Go
109
44 45 50 ick 52
be
37
a
lja
ra
48
49 van 5
104
53
8
108
46
99
102
55
98
97 47
56
107 106
10
100
54
11
105
9
68
5103
57
58
12
101
96
59
67
62
15
26
63
13
36
34
64
27
17 16
37 95
35
14
69
6
24
63
60
30
38
66 70
25
18
94
9
71 Vucak
28 29
20
33
65
42 43
19
93
23
73
39
72
2
21
31
44
82
22
32
3
40
74
83
6
76
Markova stn
45 92
53
41
77
81
84
46
52
54
75
78
91
55
51 47
ana dolina
92
Sunc
79
7
48
50
80
56
Bare
49
86
Kamen
na gl
63
62
58
90
62
87
57
64
89
59 60 61
68
65
69
88
66
70
67
71
72
le
Jas
2
11
2
13
125
126
127 12
128
129
130
1
Vodovodi
143
1
142
141
139
136
135 132 131
138
137
143
ka
134 133
Vla
liki
.Ve
G.j
G.j
.
Kre
mic
ke
su
me
ovn
116
Turisticki centri
Kategorije ugrozenosti:
3. Kategorija
4. Kategorija
1. Kategorija
2. Kategorija
5. Kategorija
Vr
la
Ugljenica
Izvori vodosnabdevanja
str
an
a
Legenda:
Debeovac
res
ih-T
Palj
esk
ob
rdo
Paljestica
Urađena je analiza demografskih kretanja, razvoja turističkih i
infrastrukturnih objekata
ad
h-J
Do
143
140
138
137
1
142
141
139
128
129
17
4
4
8
111
9
115
15
112
109
95
110
18
19
30 20
31
17
16
8
99
34
28 27
29
21
67
70
37
35 36
25
24
26
72
38
66
68
57
44
60
64
45
50
42
63
62
40
52
32
35
33
34
37 36
38
31
30
29
28
27
Zavoj
1
24
24
13
12
23
23
23
112
117
Kriva Reka
115
5 Brusna
116
Pozar
Vrela
Farma
a
ka
nac
bra
Sre
103
102
Mil
eti
nd
o
Trestenica
Tr
106
V.sten
na
107
104 105
22
21
20
19
109 108
3 110 111
Suvi deo
18
2
5
113
Bacevici
8
7
6
4
9
Metalica
11
22
24 23
24
28
18
25
19
26
17
44
16
15
45
50
14
42
39
51
46
52 51 49
41
1
61
58
43
40
65
53
56
55
59
39
69
73
71
54
74
75
80
79
81
77 76
78
102
103
101
108
23
22
82
88
100
89
104
109
86
85
90 87
98
107
106
105
97
92
91
97
96
7 111
112
96
113
113
116
4
114
110
10
7
6
119
14
114
1
117
6
5
121
10
3
94
10
Poljane
Bogavceva.c
Bilinac
94
98
97
99
Vuckas
101 100
KARTA EKSPOZICIJE
Juzna
48
Go
li b
reg
96
49
104
7
53
108
Zl
86 87
91
46
99
102
5
je
55
85
98 97
95
b
56
107 106
47
89
92
89
100
54
Bare
11
84
90
68
9
105103
82
57
58
78
12
81
101
96
59
67
62
15
93
83
26
79
63
13
36
16
34
64
27
71
64 63 62
37 95
35
69
14
80
24
63
60
0
72
60
30
76
61
38
69 67 66
66
25
75
18
70
94
65
6
59
71
29
43
28
20
33
42
65
19
93
68
23
56
73
73
39
75
72
2
21
57 58
31
44
82
74
55
22
32
40
83
74
76
54
45 Kamariste
45 92
43
53
41
77
81
44
46
84
40
52
54
75
39
78
91
55
51 47
46
41 42
Garine
92
79
47
48
48
38
50
80
56
49
86
36
63
62
27
49
58
90
9
37
62
26
87
57
50
64
25
29 28
89
59 60 61
34
24
68
35
65
33
51
30
9
69
88
66
Knezevska c.
23
Bedirovac
70
31
22
67
52
71
72
32
Karaula
Petrovici
18
Velika ravan
21
53
Pancicev vrh
2
19
16
20
1
Ravniste
15
a
nin
Dicevac
7
pla
8
14 niska
v
9
Ra13
3
6 4
12
5
11 10
5
93
115
124 123
120
3
2
11
2
116
13
122
125
126
127 12
136
1
130
135 132 131
134 133
84
83
Vr
la
in
c
vi
ino
Sv
d
Du
Debeova
Karta infrastrukturnih objekata
od znacaja
KARTA INFRASTRUKTURNIH
OBJEKATA
za protivpozarnu zastitu
str
an
a
KARTA NAGIBA NACIONALNOG PARKA KOPAONIK
Karta ekspozicije Nacionalnog parka Kopaonik
Legenda
g
Severna
Istocna
Zapadna
Karta ugrozenosti od pozara
Prostorno su definisane dvospratne sastojine vrsta
podložnih lakom paljenju, kojima su, zbog mogućnosti
prelaska prizemnog požara u visoki, neophodne posebne
mere zaštite.
Klasifikacija ugroženosti od požara izvršena je na osnovu
stepena izraženosti karakteristika sastojina i staništa
relevantnih za pojavljivanje požara:
zapaljivost drveta prisutnih vrsta – edifikatora u
svakom tipu realne vegetacije;
stepen termofilnosti odnosno frigorifilnosti i stepen
mezofilnosti; kserofilnost stanišnih uslova, čiji je
pokazatelj kombinacija nadmorske visine, ekspozicije i
nagiba; tip zemljišta i geološka podloga.
Izdvojeno je 5 kategorija ugroženosti od požara
U 1. kategoriju svrstane su šume i šumske kulture kserotermnih i
mezotermnih četinara sa većim sadržajem smole u drvetu (crni i beli bor).
U 2. kategoriju spadaju šume kserotermnih lišćara (medunac, crni
jasen grabić,
jasen,
grabić cer); šume mezotermnih lišćara (crni grab,
grab kitnjak i
dalešampijev hrast) na toplijim ekspozicijama i goleti na toplim
ekspozicijama gusto obrasle prizemnom vegetacijom.
U 3. kategoriju spadaju šume i kulture mezofilnih i frigorifilnih četinara
sa manjim sadržajem smole (jela,
(jela smrča,
smrča omorika,
omorika molika,
molika ariš,
ariš duglazija,
duglazija
borovac); šume mezotermnih lišćara na hladnijim ekspozicijama; goleti na
osojnim stranama gusto obrasle prizemnom vegetacijom i prisojne goleti
j obrasle p
prizemnom vegetacijom.
g
j
slabije
U 4. kategoriju spadaju mešovite šume mezofilnih i frigorifilnih četinara i
lišćara (jela, smrča, bukva); goleti na hladnijim ekspozicijama retko obrasle
prizemnom vegetacijom; mešovite šume mezofilnih i mezotermnih lišćara
(obični grab i kitnjak); goleti gusto obrasle prizemnom vegetacijom u kojoj
dominiraju Vaccinium myrtillis, V. vitis-ideus, V. uliginosum, Arctostaphyllos
uva-ursii i slične
lič višegodišnje
iš
diš j vrste.
t
U 5. kategoriju spadaju šume u kojima dominiraju mezofilne vrste
li t
listopadnog
d
d
drveća
ć (bukva,
(b k
obični
bič i grab,
b breza,
b
j ik ) goleti,
jasika);
l ti manje-više
j iš
bez prizemne vegetacije; goleti na kojima u prizemnoj vegetaciji dominiraju
mahovine (naročito Sphagnum sp. i Hylocomium sp.) ili paprati Equisetum
sp ; zabarene površine,
sp.;
površine bez obzira na stepen pokrovnosti i sastav
vegetacije.
Na osnovu dobijenih podataka i preklapanja kartografskog
materijala locirana su područja po stepenu ugroženosti od
požara napravljeni scenariji o mogućim lokacijama izbijanja
požara,
požara i predviđeni pravci i brzina njihovih kretanja u
zavisnosti od meteoroloških i drugih uslova.
Analiza podataka o čestini i brzini vetra za meteorološku
stanicu Mitrovac, pokazala je da najčešće duvaju južni, severni
i severoistočni vetrovi i da se javlja veliki broj tišina.
tišina
Najveće
N
j ć brzine
b i
im
imaju
j
južni, jugozapadni i jugoistočni vetrovi
Analiza podataka o čestini i brzini vetra za meteorološku
stanicu Kopaonik pokazala je da najčešće duvaju vetrovi iz
jugozapadnog severoistočnog i južnog pravca.
jugozapadnog,severoistočnog
pravca
Najveće brzine imaju
južni, severni i severoistočni vetrovi
Studija promene pravca i brzine vetra pod uticajem orografskih
faktora
F 12-18m/sec
Dominantni pravac
duvanja vetra
20 do 25 m/sec
B
15-20m/sec
15
20m/sec
D
C
5 8 m/sec
5-8
A
E
Turbulentno kretanje vetra
10 do 20 m/sec
Merena brzina vetra
8 do 10 m/sec
Lociranje požara na
osnovu ovakvih
modela, uz korišćenje
podataka o pravcu i
b ini vetra,
brzini
t
omogućava lakše i brže
organizovanje
protivpožarne
ti
ž
odbrane, naročito
kada se ima u vidu
promena pravca i
brzine vetra pod
uticajem topografskih
karakteristika i uticaj
nagiba terena na
brzinu širenja požara.
Osnovni pravac duvanja vetra
Povrsina pod sumom
Vektor
nagiba
Vektor vetra
Ugao duvanja vetra
Rezultanta pravca
sirenja pozara
Vektor vetra
Deo pozara van kontrole
Konrolisana
linija vatre
Početak požara u 7 časova. Unošenje osnovnog pravca
dominantnog vetra i promene pravca i brzine pod
uticajem orografskih faktora
Projektovanje
j
j linije
j
pozara do 16 casova
Izračunavanje rezultante vektora nagiba i vektora vetra
Pravac vetra u
periodu od
16 h do 20 h
Vatra verovatno
nece p
preci greben
g
20 h
16 h
16 h
12 h
12 h
Pravac vetra
od 16 h do 20 h
Projektovana linija protivpožarne zaštite do 16 časova
U 16 časova dolazi do promene pravca vetra i formira se
nova protivpožarna
ti ž
linija
li ij
Primer kako izgledaju zone ugroženosti od požara u 3D modelu
Rezultat celokupnog istraživanja je projektovanje objekata
protivpožarne zaštite: protivpožarnih pruga, pojaseva i
osmatračnica,
t č i
k ji se oslanjaju
koji
l j j na postojeće
t j ć komunikacije
k
ik ij i
vodnu mrežu sa akumulacijama.
Konačnom izradom ekspertnog sistema i tehničko osoblje ima pristup
ekspertnom znanju ugrađenom u sistem i može da preduzme
odgovarajuće akcije u odsustvu stručnih lica.
j
tokom letnjih
j meseci kada jje zbog
g klimatskih
Ovo jje naročito značajno
karakteristika povećana opasnost od požara. Tada je u Nacionalnim
parkovima velika frekvencija turista, a osoblje Nacionalnog parka je
većinom odsutno zbog sezone godišnjih odmora.
Ekološko-šumarski centar “Sylva”
y
Download

Zaštita šuma od požara u NP TARA i NP KOPAONIK