PRAVILNIK
O NASTAVNOM PROGRAMU ZA ŠESTI RAZRED OSNOVNOG
OBRAZOVANJA I VASPITANJA
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2008 i 3/2011 - dr. pravilnik)
ýlan 1
Ovim pravilnikom utvrÿuje se nastavni program za šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja.
ýlan 2
Nastavni program za šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odštampan je uz ovaj pravilnik i þini
njegov sastavni deo.
ýlan 3
Nastavni program za šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se poþev od školske
2008/2009. godine.
ýlan 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
NASTAVNI PROGRAM ZA ŠESTI RAZRED OSNOVNOG
OBRAZOVANJA I VASPITANJA
1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I
VASPITANJA
Svrha programa obrazovanja
- Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omoguüava sticanje jeziþke, matematiþke, nauþne, umetniþke,
kulturne, zdravstvene, ekološke i informatiþke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom
društvu.
- Razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti koje osposobljavaju uþenika da uspešno zadovoljava
sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu liþnost i potencijale, poštuje druge osobe i njihov identitet,
potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno uþešüe u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinosi
demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva.
Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su:
- razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i uþenika nužnih za razumevanje prirode, društva, sebe i
sveta u kome žive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, moguünostima i interesovanjima;
- podsticanje i razvoj fiziþkih i zdravstvenih sposobnosti dece i uþenika;
- osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno uþenje, u skladu sa naþelima stalnog
usavršavanja i naþelima doživotnog uþenja;
- osposobljavanje za samostalno i odgovorno donošenje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i
buduüi život;
- razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i
kulture nacionalnih manjina;
- omoguüavanje ukljuþivanja u procese evropskog i meÿunarodnog povezivanja;
- razvijanje svesti o znaþaju zaštite i oþuvanja prirode i životne sredine;
- usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski ureÿenog, humanog
i tolerantnog društva;
- uvažavanje pluralizma vrednosti i omoguüavanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i
vrednosnih stavova koji se temelje na naþelima razliþitosti i dobrobiti za sve;
- razvijanje kod dece i uþenika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica,
kao i etniþke i verske tolerancije, jaþanje poverenja meÿu decom i uþenicima i spreþavanje ponašanja koja
narušavaju ostvarivanje prava na razliþitost;
- poštovanje prava dece, ljudskih i graÿanskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za život u
demokratski ureÿenom društvu;
- razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajedniþkog života i podsticanje
individualne odgovornosti.
2. OBAVEZNI I PREPORUýENI SADRŽAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH
PREDMETA
OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
SRPSKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da uþenici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika na
kojem üe se usmeno i pismeno pravilno izražavati, da upoznaju, dožive i osposobe se da tumaþe odabrana
književna dela, pozorišna, filmska i druga umetniþka ostvarenja iz srpske i svetske baštine.
Zadaci nastave srpskog jezika:
- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapreÿuje;
- opismenjavanje uþenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog književnog jezika;
- postupno i sistematiþno upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika;
- upoznavanje jeziþkih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim moguünostima
srpskog jezika;
- osposobljavanje za uspešno služenje književnim jezikom u razliþitim vidovima njegove usmene i pismene
upotrebe i u razliþitim komunikacionim situacijama (uloga govornika, slušaoca, sagovornika i þitaoca);
- uoþavanje razlike izmeÿu mesnog govora i književnog jezika;
- razvijanje oseüanja za autentiþne estetske vrednosti u književnoj umetnosti;
- razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, teþno, ekonomiþno i uverljivo usmeno i pismeno izražavanje,
bogaüenje reþnika, jeziþkog i stilskog izraza;
- uvežbavanje i usavršavanje glasnog þitanja i þitanja u sebi (doživljajnog, izražajnog, interpretativnog,
istraživaþkog; þitanje s razumevanjem, logiþko þitanje) u skladu sa vrstom teksta (književnim i ostalim
tekstovima);
- osposobljavanje za þitanje, doživljavanje, razumevanje, svestrano tumaþenje i vrednovanje
književnoumetniþkih dela raznih žanrova;
- upoznavanje, þitanje i tumaþenje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i
þasopisa za decu;
- postupno i sistematiþno osposobljavanje uþenika za logiþko shvatanje i kritiþko procenjivanje proþitanog
teksta;
- razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome uþenici samostalno služe kao izvorom saznanja;
navikavanje na samostalno korišüenje biblioteke (odeljenjske, školske, mesne); postupno ovladavanje
naþinom voÿenja dnevnika o proþitanim knjigama;
- postupno i sistematiþno osposobljavanje uþenika za doživljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja
(pozorište, film);
- usvajanje osnovnih funkcionalnih pojmova i teorijskih pojmova iz književnosti, pozorišne i filmske
umetnosti;
- upoznavanje, razvijanje, þuvanje i poštovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske
književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetniþkih ostvarenja;
- razvijanje poštovanja prema kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapreÿuje;
- navikavanje na redovno praüenje i kritiþko procenjivanje þasopisa za decu i emisija za decu na radiju i
televiziji;
- podsticanje uþenika na samostalno jeziþko, literarno i scensko stvaralaštvo;
- podsticanje, negovanje i vrednovanje uþeniþkih vannastavnih aktivnosti (literarna, jeziþka, recitatorska,
dramska, novinarska sekcija i dr.);
- vaspitavanje uþenika za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih
vrednosti;
- razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje meÿu ljudima.
Operativni zadaci:
- uvoÿenje uþenika u graÿenje reþi;
- upoznavanje sa glasovnim sistemom;
- upoznavanje glasovnih alternacija, njihovo uoþavanje u graÿenju i promeni reþi;
- utvrÿivanje znanja o znaþenju i funkciji pridevskih zamenica;
- sticanje osnovnih znanja o graÿenju i znaþenjima glagolskih oblika (futur II; imperfekat; pluskvamperfekat;
imperativ; potencijal; trpni glagolski pridev; glagolski prilozi);
- proširivanje znanja o složenoj reþenici;
- osposobljavanje uþenika za uoþavanje razlike izmeÿu dugih akcenata;
- osposobljavanje za uoþavanje i tumaþenje uzroþno-poslediþnih veza u umetniþkom tekstu, za iskazivanje
vlastitih sudova i zakljuþaka prilikom analize teksta i u raznim govornim situacijama;
- razvijanje sposobnosti za uoþavanje i tumaþenje emocija, motiva i pesniþkih slika u lirskom tekstu;
- postepeno upoznavanje strukture osnovnih oblika usmenog i pismenog izražavanja - prema zahtevima
programa.
SADRŽAJI PROGRAMA
JEZIK
Gramatika
Obnavljanje, proveravanje i sistematizovanje znanja koja se u ovom i starijim razredima proširuju i
produbljuju, do nivoa njihove primene i automatizacije u izgovoru i pisanju u skladu sa književno-jeziþkom
normom i pravopisom.
Podela reþi po nastanku: proste, izvedene i složene. Sufiksi - razlikovanje sufiksa od gramatiþkih
nastavaka; tvorbena osnova; koren reþi. Primeri izvedenih imenica, prideva i glagola (pevaþ, školski,
školovati se).
Složenice, primeri složenih reþi nastalih srastanjem dveju ili više reþi, odnosno njihovih tvorbenih osnova;
prosto srastanje i srastanje sa spojnim vokalom (Beo/grad, par/o/brod). Prefiksi; primeri imenica, prideva i
glagola nastalih prefiksacijom (praunuk, prevelik, nauþiti).
Atributska i predikatska funkcija imenica i prideva.
Samoglasnici i suglasnici; slogotvorno r. Podela reþi na slogove. Podela suglasnika po mestu izgovora i po
zvuþnosti.
Glasovne promene i alternacije - uoþavanje u graÿenju i promeni reþi: palatalizacija i sibilarizacija;
nepostojano a; promena l u o; jednaþenje suglasnika po zvuþnosti (odstupanja u pisanom jeziku);
jednaþenje suglasnika po mestu izgovora; jotovanje; asimilacija i sažimanje samoglasnika; gubljenje
suglasnika (na odstupanja ukazati u primerima).
Pridevske zamenice: razlikovanje po znaþenju i funkciji - prisvojne, pokazne, odnosno-upitne, neodreÿene,
opšte, odriþne; upotreba povratne zamenice svoj.
Graÿenje i znaþenja glagolskih oblika: aorist (stilska obeleženost), futur II; imperfekat; pluskvamperfekat;
imperativ; potencijal; trpni glagolski pridev; glagolski prilozi. Prosti i složeni glagolski oblici. Liþni i neliþni
glagolski oblici.
Reþenica (osnovni pojmovi): komunikativna reþenica (sintaksiþko-komunikativna jedinica koja predstavlja
celovitu poruku) i predikatska reþenica (sintaksiþka jedinica koja sadrži glagol u liþnom obliku).
Nezavisne i zavisne predikatske reþenice.
Vežbe u iskazivanju reþeniþnih þlanova reþju, sintagmom i zavisnom reþenicom.
Komunikativne reþenice koje se sastoje od jedne nezavisne predikatske reþenice i od više njih.
Pravopis
Proveravanje, ponavljanje i uvežbavanje pravopisnih pravila obraÿenih u prethodnim razredima (pisanje
reþce li uz glagole, ne uz glagole, imenice i prideve; naj uz prideve; upotreba velikog slova i dr.).
Pisanje odriþnih zamenica uz predloge.
Pisanje zamenica u obraüanju: Vi, Vaš.
Pisanje imena vasionskih tela - jednoþlanih i višeþlanih.
Pisanje glagolskih oblika koje uþenici þesto pogrešno pišu (radni glagolski pridev, aorist, potencijal,
perfekat, futur I).
Interpunkcija posle uzvika.
Rastavljanje reþi na kraju reda.
Navikavanje uþenika na korišüenje pravopisa (školsko izdanje).
Ortoepija
Proveravanje i uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda (pravilan izgovor glasova, razlikovanje dugih i
kratkih akcenata, intonacija reþenice).
Vežbe u izgovaranju dugouzlaznog i dugosilaznog akcenta.
Intonacija vezana za izgovor uzvika.
KNJIŽEVNOST
Lektira
Lirika
Narodna pesma: Najveüa je žalost za bratom
Porodiþne narodne lirske pesme (izbor)
Obiþajne narodne lirske pesme - svadbene (izbor)
Ĉura Jakšiü: Veþe
Vojislav Iliü: Sveti Sava
Aleksa Šantiü: Moja otadžbina
Milan Rakiü: Nasleÿe
Jovan Duþiü: Selo
Veljko Petroviü: Ratar
Desanka Maksimoviü: O poreklu
Miroslav Antiü: Plava zvezda
Dobrica Eriü: ýudesni svitac
Stevan Raiþkoviü: Hvala suncu, zemlji, travi
Milovan Danojliü: Šljiva
Sergej Jesenjin: Breza
Rabindranat Tagore: Papirni brodovi ili jedna pesma po izboru iz Gradinara
Epika
Narodna pesma: Smrt majke Jugoviüa
Epske narodne pesme o Kosovskom boju (izbor)
Narodna pesma: Marko Kraljeviü ukida svadbarinu
Epske narodne pesme o Marku Kraljeviüu (izbor)
Narodna pripovetka: Mala vila
Branislav Nušiü: Autobiografija
Petar Koþiü: Jablan
Svetozar ûoroviü: Bogojavljenska noü (odlomak)
Isidora Sekuliü: Bure (odlomak)
Ivo Andriü: Aska i vuk
Branko ûopiü: ýudesna sprava
Stevan Raiþkoviü: Bajka o deþaku i Mesecu
Grozdana Olujiü: Zlatoprsta ili Sedefna ruža (izbor)
Svetlana Velmar-Jankoviü: Ulica Filipa Višnjiüa (odlomak)
Vilijem Sarojan: Lepo lepog belca
Anton Pavloviþ ýehov: Vanjka
Drama
Kosta Trifkoviü: Izbiraþica
Branislav Nušiü: Analfabeta
Petar Koþiü: Jazavac pred sudom (odlomak)
Dopunski izbor
B. ûopiü: Orlovi rano lete
Danilo Kiš: Verenici
Slobodan Seleniü: Oþevi i oci (odlomak)
Vladimir Andriü: Pustolov (izbor)
Džek London: Zov divljine
Ferenc Molnar: Deþaci Pavlove ulice
Henrik Sjenkjeviþ: Kroz pustinju i prašumu
Rej Bredberi: Maslaþkovo vino (izbor)
Efraim Kišon: Kod kuüe je najgore (izbor)
Anÿela Naneti: Moj deka je bio trešnja (odlomak)
Ijan Mekjuan: Sanjar (izbor)
Sa predloženog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najviše pet dela za obradu.
Nauþnopopularni i informativni tekstovi
Vuk Stefanoviü Karadžiü: Život i obiþaji naroda srpskog (izbor)
Milutin Milankoviü: Kroz vasionu i vekove (odlomak)
Veselin ýajkanoviü: Studije iz srpske religije i folklora (izbor)
M. Iljin: Priþe o stvarima (izbor)
Vladimir Hulpah: Legende o evropskim gradovima (izbor)
Izbor iz knjiga, enciklopedija i þasopisa za decu.
Sa navedenog spiska, obavezan je izbor najmanje tri dela za obradu.
Tumaþenje teksta
Tumaþenje uslovljenosti dogaÿaja i situacija, oseüanja, sukoba, postupaka, naravi i karakternih osobina
likova - u epskim i dramskim delima. Upuüivanje uþenika u potkrepljivanje vlastitih sudova i zakljuþaka
pojedinostima iz dela, ali sa stanovišta celine. Tumaþenje likova kao u prethodnom razredu. Zapažanje,
komentarisanje i procenjivanje situacija i postupaka, reþi i dela, fiziþkih i drugih osobina, želja i moguünosti,
ciljeva i sredstava (njihove skladnosti i protivreþnosti).
Upuüivanje uþenika u otkrivanje dvostrukog opisivanja stvarnosti: verno predstavljanje pojava (objektivna
deskripcija) i maštovito povezivanje pojava sa stavom i oseüanjem pisca (subjektivna deskripcija). Dalje
upuüivanje uþenika u tumaþenje pesniþkih slika izazvanih þulnim dražima (konkretni motivi), te
razmišljanjem i oseüanjem (apstraktni motivi, emocije, refleksije).
Otkrivanje glavnog oseüanja i drugih emocija u lirskim pesmama. Uoþavanje motivske strukture pesme;
naþin razvijanja pojedinih motiva u pesniþke slike i njihovo združeno funkcionisanje.
Razvijanje navike da se zapažanja, utisci i zakljuþci dokazuju podacima iz teksta i životne stvarnosti, da se
umetniþke vrednosti istražuju s problemskog stanovišta. Davanje pripremnih zadataka i upuüivanje uþenika
u rad na samostalnom upoznavanju književnog dela (usmeno i pismeno prikazivanje dela). ýitanje i
vrednovanje uþeniþkih beležaka o proþitanoj lektiri.
Književnoteorijski pojmovi
Lirika
Vrste strofa: stih (monostih); dvostih (distih); trostih (tercet), þetvorostih (katren).
Ritam: brz i spor ritam; tempo; intonacija i pauza; naglasak reþi i ritam; rima - vrste: muška, ženska, srednja
(daktilska); parna, ukrštena, obgrljena, nagomilana i isprekidana; uloga rime u oblikovanju stiha.
Jeziþko-stilska izražajna sredstva: kontrast, hiperbola, gradacija.
Vrste autorske i narodne lirske pesme: rodoljubiva, socijalna pesma; obiþajne i porodiþne narodne lirske
pesme.
Epika
Osnovna tema i kljuþni motivi.
Fabula: pokretaþi fabule; zaustavljanje fabule; retrospektivni redosled dogaÿaja.
Karakterizacija: sociološka, psihološka; portret: spoljašnji i unutrašnji.
Biografija i autobiografija
Roman - pustolovni, istorijski i nauþno-fantastiþni.
Predanje.
Drama
Komedija - osnovne odlike. Humoristiþko, ironiþno i satiriþno u komediji. Karakterizacija likova u komediji.
Monolog i dijalog u drami.
Funkcionalni pojmovi
Uþenici se podstiþu da razumeju, usvoje i u odgovarajuüim govornim i nastavnim situacijama primenjuju
sledeüe funkcionalne pojmove: þežnja, nasluüivanje, sumnja, zaprepašüenje; savesnost, predostrožnost,
humanost, dostojanstvo; objektivno, subjektivno, posredno, neposredno, dramatiþno; zapažanje,
obrazlaganje, argumentovano dokazivanje, analiza, sinteza, uporeÿivanje; detalj, atmosfera, perspektiva.
ýitanje
Usklaÿivanje þitanja s prirodom neumetniþkog i umetniþkog teksta. Dalje upuüivanje uþenika na
prouþavanje obraÿenog i neobraÿenog teksta radi izražajnog þitanja (uslovljenost ritma i tempa; jaþina
glasa, pauziranje, reþeniþni akcenat). Kazivanje napamet nauþenih razliþitih vrsta tekstova u prozi i stihu.
ýitanje i kazivanje po ulogama.
Uvežbavanje þitanja u sebi prema preciznim, unapred postavljenim zadacima (otkrivanje kompozicijskih
jedinica, dijaloga u karakterizaciji likova, opisa i sliþnih elemenata; nalaženje reþi, reþenica, pravopisnih
znakova i dr.).
Uvežbavanje brzog þitanja u sebi s proverom razumevanja proþitanog nepoznatog teksta.
JEZIýKA KULTURA
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepriþavanje sa isticanjem karakteristika lika u književnom tekstu, filmu, pozorišnoj predstavi. Izborno
prepriþavanje: dinamiþne i statiþne pojave u prirodi (književno delo, film, televizijska emisija). Prepriþavanje
s promenom gledišta. Uoþavanje strukture priþe graÿene retrospektivno.
Priþanje sa korišüenjem elemenata kompozicione forme (uvod, tok radnje, gradacija, mesto i obim
kulminacije u izlaganju, završetak). Uoþavanje karakteristika hronološkog i retrospektivnog priþanja.
Opisivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora (eksterijera i enterijera) po zajedniþkom i samostalnom
saþinjenom planu. Opisivanje dinamiþkih i statiþkih pojava u prirodi; prožimanje i smenjivanje statiþkih i
dinamiþkih slika i scena u opisivanju i pripovedanju.
Portretisanje osoba iz neposredne okoline na osnovu analize književnih portreta i portreta liþnosti iz
nauþno-popularne literature.
Izveštavanje: kratak izveštaj o školskoj akciji, sveþanosti, društvenoj akciji u selu ili gradu i sl.
Usmena i pismena vežbanja
Ortoepske vežbe: proveravanje i uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda (pravilan izgovor glasova,
razlikovanje dugih i kratkih akcenata, intonacija reþenice); vežbe u izgovaranju dugouzlaznog i
dugosilaznog akcenta; intonacija u izgovoru uzvika.
Slušanje zvuþnih zapisa; kazivanje napamet nauþenih lirskih i epskih tekstova; snimanje kazivanja i þitanja;
analiza snimka i vrednovanje.
Leksiþke i semantiþke vežbe: razlikovanje oblika po dužini izgovora; semantiþka funkcija uzlazne intonacije;
imenovanje oseüanja i ljudskih osobina; jedan predmet - mnoštvo osobina; znaþenja reþi približnih oblika.
Neknjiževne reþi i tuÿice - njihova zamena jeziþkim standardom.
Sintaksiþke i stilske vežbe: situacioni podsticaji za bogaüenje reþnika i traženje pogodnog izraza;
odreÿivanje sintagmom i zavisnom reþenicom.
Sažimanje teksta uz pojaþanje informativnosti.
Vežbe u zapažanju; uoþavanje znaþajnih pojedinosti.
Sintaksiþko-stilske vežbe s razliþitim rasporedom reþi u reþenici, uoþavanje nijansiranih razlika u znaþenju,
isticanju i sl.
Stvaralaþko prepriþavanje teksta sa promenom gledišta.
Priþanje o dogaÿajima i doživljajima sa korišüenjem elemenata kompozicione forme - po samostalno
saþinjenom planu. Vežbanje u hronološkom i retrospektivnom priþanju.
Portretisanje osobe iz neposredne okoline uþenika - po samostalno saþinjenom planu.
Izveštavanje: kratak pismeni izveštaj o školskoj akciji (sakupljanje hartije, ureÿenje dvorišta ...).
Uvežbavanje tehnike u izradi pismenog sastava (izbor graÿe, njeno komponovanje, korišüenje pasusa,
objedinjavanje pripovedanja i opisivanja).
Pisanje službenog i privatnog pisma.
Osam domaüih pismenih zadataka, þitanje i analiza zadataka na þasu.
ýetiri školska pismena zadatka - po dva u polugodištu (jedan þas za izradu zadatka, dva za analizu
zadataka i pisanje poboljšane verzije sastava).
Dodatni rad
Jezik i jeziþka kultura
Govorne vežbe o slobodno izabranim temama (jasnost, preciznost, jezgrovitost, liþni ton u izlaganju).
Znaþenje i upotreba padeža (nominativ - predikativ; genitiv - kvalifikativni, temporalni; dativ - cilj, etiþki
dativ; akuzativ - pravac, mesto, mera, koliþina; instrumental - mesto, naþin; lokativ - vreme, dalji objekat).
Prosti i složeni glagolski oblici - znaþenje i upotreba.
Vežbe u govoru s pravilnim akcentovanjem. Akcenat u savremenom književnom jeziku i lokalnom govoru.
Prouþavanje lokalnog govora. Beleženje lokalizama i pozajmljenica i utvrÿivanje njihovog porekla.
Zamenjivanje lokalizama i pozajmljenica reþima i izrazima standardnog književnog jezika.
Književnost
Analiza samostalno odabranog proznog dela iz lektire (fabula, kompozicija, likovi, teme, ideje, izrazita
psihološka i deskriptivna mesta).
Analiza lirske pesme (osnovno oseüanje, motivi, pesniþke slike, osobenosti pesniþkog jezika).
Analiza književnog dela iz tekuüe srpske književnosti (po izboru uþenika).
Analiza filmova i pozorišnih predstava.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
JEZIK (gramatika, pravopis i ortoepija)
U nastavi jezika uþenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim
srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jeziþka pravila i gramatiþke
norme, veü i na njihovu funkciju. Na primer, reþenica se ne upoznaje samo kao gramatiþka jedinica (sa
stanovišta njene strukture), veü i kao komunikativna jedinica (sa stanovišta njene funkcije u komunikaciji).
Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se uþenicima jezik predstavi i tumaþi kao sistem.
Nijedna jeziþka pojava ne bi trebalo da se izuþava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena
funkcija. U I i II razredu u okviru vežbi slušanja, govorenja, þitanja i pisanja uþenici zapažaju jeziþke pojave
bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VIII razreda u koncentriþnim krugovima i kontinuiranim nizovima
gramatiþki sadržaji izuþavali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom uþenika.
Postupnost se obezbeÿuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadržaja, a konkretizacija nivoa obrade,
kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, naznaþena je opisno formulisanim
zahtevima: zapažanje, uoþavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba,
obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se pomaže
u njihovim nastojanjima da uþenike ne opterete obimom i dubinom obrade jeziþke graÿe.
Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jeziþkih zakonitosti i informacija o njima.
Takvim pristupom jeziþkoj graÿi u programu nastavnici se usmeravaju da tumaþenje gramatiþkih kategorija
zasnivaju na njihovoj funkciji koju su uþenici u prethodnim razredima uoþili i njome, u manjoj ili veüoj meri,
ovladali u jeziþkoj praksi. Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uoþavaju na
sadržajima iz sintakse i morfologije od I do VIII razreda. Isti principi su, meÿutim, dosledno sprovedeni i u
ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnik k, g, h uþenici üe prvo zapažati u graÿenju reþi i
deklinaciji u V razredu, a vežbama i jeziþkim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu
upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobiüe u VI razredu, a
usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VIII razredu. Tim
naþinom üe uþenici steüi osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobiüe se za
jeziþku praksu, a neüe biti optereüeni uþenjem opisa i istorije tih jeziþkih pojava.
Elementarne informacije iz morfologije poþinju se uþenicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u
razred proširuju i produbljuju. Od samog poþetka uþenike treba navikavati da uoþavaju osnovne morfološke
kategorije, na primer: u II razredu pored uoþavanja reþi koje imenuju predmete i biüa, uvodi se i
razlikovanje roda i broja kod tih reþi, a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem üe se uþenici
postupno i logiþki uvoditi ne samo u morfološke, veü i u sintaksiþke zakonitosti (razlikovanje lica kod
glagola - liþni glagolski oblici - predikat - reþenica). Reþi uvek treba uoþavati i obraÿivati u okviru reþenice u
kojoj se zapažaju njihove funkcije, znaþenja i oblici.
Programske sadržaje iz akcentologije ne treba obraÿivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u
nastavi jezika, veü i u nastavi þitanja i jeziþke kulture, uþenike treba u svakom razredu uvoditi u programom
predviÿene standardne akcenatske norme, a stalnim vežbanjem, po moguüstvu uz korišüenje audio
snimaka, uþenike treba navikavati da þuju pravilno akcentovanu reþ, a u mestima gde se odstupa od
akcenatske norme, da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta.
Pravopis se savlaÿuje putem sistematskih vežbanja, elementarnih i složenih, koja se organizuju þesto,
raznovrsno i razliþitim oblicima pismenih vežbi. Pored toga, uþenike vrlo rano treba upuüivati na služenje
pravopisom i pravopisnim reþnikom (školsko izdanje).
Nastava ortoepije obuhvata sledeüe elemente govora: artikulaciju glasova, jaþinu, visinu i dužinu, akcenat
reþi, tempo, ritam, reþeniþnu intonaciju i pauze.
Artikulacione vežbe odnose se na pravilan izgovor glasova: -þ, -ü, -dž, -ÿ, -h, kao i -e (þesto otvoreno).
Uþenici s nepravilnim izgovorom -r, -s, -z upuüuju se logopedu. Glasovi se najpre vežbaju pojedinaþno, a
onda u govornom lancu, u tekstu.
Ortoepske vežbe, obiþno kraüe i þešüe, izvode se ne samo u okviru nastave jezika nego i nastave þitanja i
jeziþke kulture. Treba ukazivati na pravilnost u govoru, ali i na logiþnost i jasnost.
Vežbe za usvajanje i utvrÿivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove praktiþne primene u novim govornim
situacijama proistiþu iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u
odeljenju - govornim odstupanjima od književnog jezika, kolebanjima, greškama koje se javljaju u
pismenom izražavanju uþenika. Stoga se sadržaj vežbanja u nastavi jezika mora odreÿivati na osnovu
sistematskog praüenja govora i pisanja uþenika. Tako üe nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja
uþenika za pravilno komuniciranje savremenim književnim srpskim jezikom.
U nastavi gramatike treba primenjivati sledeüe postupke koji su se u praksi potvrdili svojom
funkcionalnošüu:
- podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja uþenika;
- suzbijanje misaone inercije i uþenikovih imitatorskih sklonosti;
- zasnivanje težišta nastave na suštinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama
jeziþkih pojava;
- uvažavanje situacione uslovljenosti jeziþkih pojava;
- povezivanje nastave jezika sa doživljavanjem umetniþkog teksta;
- otkrivanje stilske funkcije, odnosno izražajnosti jeziþkih pojava;
- korišüenje umetniþkih doživljaja kao podsticaja za uþenje maternjeg jezika;
- sistematska i osmišljena vežbanja u govoru i pisanju;
- što efikasnije prevazilaženje nivoa prepoznavanja jeziþkih pojava;
- negovanje primenjenog znanja i umenja;
- kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom;
- ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vežbanja;
- pobuÿivanje uþenikovog jeziþkog izraza životnim situacijama;
- ukazivanje na gramatiþku saþinjenost stilskih izražajnih sredstava;
- korišüenje prikladnih ilustracija odreÿenih jeziþkih pojava.
U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspešno suzbijaju uþenikovu misaonu
inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost uþenika, što pojaþava njihov istraživaþki i stvaralaþki odnos
prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada podrazumevaju njegovu þvrstu vezanost za životnu,
jeziþku i umetniþku praksu, odnosno za odgovarajuüe tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje
na odreÿenu jeziþku pojavu na izolovanim reþenicama, istrgnutim iz konteksta, oznaþeno kao izrazito
nepoželjan i nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene reþenice, lišene konteksta, postaju
mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, uþe napamet i reprodukuju, a sve to spreþava svesnu
aktivnost uþenika i stvara pogodnu osnovu za njihovu misaonu inertnost.
Savremena metodika nastave gramatike zalaže se da težište obrade odreÿenih jeziþkih pojava bude
zasnovano na suštinskim osobenostima, a to znaþi na njihovim bitnim svojstvima i stilskim funkcijama, što
podrazumeva zanemarivanje formalnih i sporednih obeležja prouþavanih jeziþkih pojava.
U nastavi jezika nužno je posmatrati jeziþke pojave u životnim i jeziþkim okolnostima koje su uslovile
njihovo znaþenje. Uþenike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se odreÿena
jeziþka pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati uþenicima, a ako pak nisu,
treba ih proþitati i o njima razgovarati sa uþenicima.
Nastavnik valja da ima na umu i to da upoznavanje suštine jeziþke pojave þesto vodi preko doživljavanja i
shvatanja umetniþkog teksta, što üe biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da što þešüe upuüuje uþenike
da otkrivaju stilsku funkciju (izražajnost) jeziþkih pojava. To üe doprineti razvijanju uþenikove radoznalosti
za jezik jer umetniþka doživljavanja þine gramatiþko gradivo konkretnijim, lakšim i primenljivijim. Kad
uþenicima postane pristupaþna stilska (izražajna, ekspresivna) funkcija jeziþke pojave, prihvataju je kao
stvaralaþki postupak, što je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku brže prelaze u umenja, da se
na taj naþin doprinosi boljem pismenom i usmenom izražavanju, ali i uspešnijoj analizi književnih tekstova.
Nužno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih vežbanja, odnosno da
nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uvežba. To znaþi da vežbanja moraju biti sastavni þinilac
obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvrÿivanja znanja.
Metodika nastave jezika, teorijski i praktiþno, upuüuje da u nastavi maternjeg jezika treba što pre prevaziüi
nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati više oblike znanja i umenja - primenljivost i
stvaralaštvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj
pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tumaþenja teksta (umetniþkog i popularnog), þime se
ono uzdiže od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i praktiþne primene.
Praktiþnost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaženje u umenje i navike posebno se postiže
negovanjem pravopisnih i stilskih vežbi.
Uþenike, takoÿe, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim
govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vežbanja zasnovana na
korišüenju primera iz neposredne govorne prakse, što nastavu gramatike približava životnim potrebama u
kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj naþin
postaje praktiþnija i zanimljivija, þime uþeniku otvara raznovrsne moguünosti za njegova stvaralaþka
ispoljavanja.
Situacije u kojima se ispoljavaju odreÿene jeziþke pojave može i sam nastavnik da postavlja uþenicima, da
ih spretno podseüa na njihova iskustva, a oni üe kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno
reaguju.
Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji zapoþinju motivacijom, a završavaju saznavanjem,
rezimiranjem i primenom odreÿenog gradiva, u savremenom metodiþkom pristupu, pogotovu u problemski
usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju više puta tokom nastavnog þasa. Takav saznajni proces
podrazumeva uþestalo spajanje indukcije i dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije,
teorijskih obaveštenja i praktiþne obuke.
Savremena metodika nastave istiþe niz saodnosnih metodiþkih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi
programskih jedinica iz jezika i koje omoguüuju da svaki celovit saznajni put, poþev od onog koji je uokviren
školskim þasom, dobije svoju posebnu strukturu.
Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu sledeüih metodiþkih radnji:
- Korišüenje pogodnog polaznog teksta (jeziþkog predloška) na kome se uviÿa i objašnjava odgovarajuüa
jeziþka pojava. Najþešüe se koriste kraüi umetniþki, nauþno-popularni i publicistiþki tekstovi, a i primeri iz
pismenih radova uþenika.
- Korišüenje iskaza (primera iz prigodnih, tekuüih ili zapamüenih) govornih situacija.
- Podsticanje uþenika da polazni tekst dožive i shvate u celini i pojedinostima.
- Utvrÿivanje i obnavljanje znanja o poznatim jeziþkim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose
boljem i lakšem shvatanju novog gradiva. (Obiþno se koriste primeri iz poznatog teksta.)
- Upuüivanje uþenika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uoþavaju primere
jeziþke pojave koja je predmet saznavanja.
- Najavljivanje i beleženje nove nastavne jedinice i podsticanje uþenika da zapaženu jeziþku pojavu
istraživaþki sagledaju.
- Saznavanje bitnih svojstava jeziþke pojave (oblika, znaþenja, funkcije, promene, izražajnih moguünosti...).
- Sagledavanje jeziþkih þinjenica (primera) sa raznih stanovišta, njihovo uporeÿivanje, opisivanje i
klasifikovanje.
- Ilustrovanje i grafiþko predstavljanje jeziþkih pojmova i njihovih odnosa.
- Definisanje jeziþkog pojma; isticanje svojstva jeziþke pojave i uoþenih zakonitosti i pravilnosti.
- Prepoznavanje, objašnjavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u primerima koje navode
sami uþenici (neposredna dedukcija i prvo vežbanje).
- Utvrÿivanje, obnavljanje i primena steþenog znanja i umenja (dalja vežbanja, u školi i kod kuüe).
Navedene metodiþke radnje meÿusobno se dopunjuju i prožimaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj
postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog þasa na kome se razmatra odreÿena jeziþka
pojava, a neke i posle þasa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja gradivo iz gramatike
bude ranije upoznat, a da pojedine jeziþke vežbe budu predmet uþeniþkih domaüih zadataka. Ilustrovanje,
na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, veü se primenjuje kad mu je funkcionalnost
nesporna.
Paralelno i združeno, u navedenom saznajnom putu teku sve važne logiþke operacije: zapažanje,
uporeÿivanje, zakljuþivanje, dokazivanje, definisanje i navoÿenje novih primera. To znaþi da þasovi na
kojima se izuþava gramatiþko gradivo nemaju odeljene etape, odnosno jasno uoþljive prelaze izmeÿu njih.
Nešto je vidljiviji prelaz izmeÿu induktivnog i deduktivnog naþina rada, kao i izmeÿu saznavanja jeziþke
pojave i uvežbavanja.
KNJIŽEVNOST
Uvoÿenje uþenika u svet književnosti, ali i ostalih, tzv. neknjiževnih tekstova (popularnih, informativnih),
predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo na ovom stupnju školovanja stiþu se osnovna i
vrlo znaþajna znanja, umenja i navike od kojih üe u dobroj meri zavisiti ne samo uþeniþka književna kultura,
veü i njegova opšta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog školovanog þoveka.
Lektira
Ukinuta je neprirodna i nepotrebna podela na domaüu i školsku lektiru, pa tako izvori za obradu tekstova iz
lektire, pored þitanki, postaju knjige lektire za odreÿeni uzrast i sva ostala pristupaþna literatura.
Data je lektira za odreÿen razred, razvrstana po književnim rodovima - lirika, epika, drama, da bi se kroz
sve programe mogla pratiti odgovarajuüa i razložna proporcija književnih dela. Podela je izvršena prema
osnovnoj razlici vezanoj za stih i prozu. Lektira je obogaüena izborom nauþnopopularnih i informativnih
tekstova.
Tekstovi iz lektire predstavljaju programsku okosnicu. Nastavnik ima naþelnu moguünost da ponuÿene
tekstove prilagoÿava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na slobodan izbor iz naše narodne
književnosti i tzv. neknjiževnih tekstova - prema programskim zahtevima.
Razlike u ukupnoj umetniþkoj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova utiþu na odgovarajuüa metodiþka
rešenja (prilagoÿavanje þitanja vrsti teksta, opseg tumaþenja teksta u zavisnosti od složenosti njegove
strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovarajuüim sadržajima iz drugih predmetnih podruþja - gramatike,
pravopisa i jeziþke kulture i sl.).
Nastavniku je data moguünost i dopunskog izbora dela u skladu sa nastavnim potrebama i interesovanjima
konkretnog ÿaþkog kolektiva sa kojim ostvaruje program.
ýitanje od III do VIII razreda
Tumaþenje teksta zasniva se na njegovom þitanju, doživljavanju i razumevanju. Pri tome je kvalitet
shvatanja poruka i neposredno uslovljen kvalitetom þitanja. Zato su razni oblici usmerenog þitanja osnovni
preduslov da uþenici u nastavi stiþu saznanja i da se uspešno uvode u svet književnog dela.
Izražajno þitanje neguje se sistematski, uz stalno poveüavanje zahteva i nastojanje da se što potpunije
iskoriste sposobnosti uþenika za postizanje visokog kvaliteta u veštini þitanja. Vežbanja u izražajnom
þitanju izvode se planski i uz solidno nastavnikovo i uþenikovo pripremanje. U okviru svoje pripreme
nastavnik blagovremeno odabira pogodan tekst i studiozno prouþava one njegove osobenosti koje utiþu na
prirodu izražajnog þitanja. U skladu sa misaono-emotivnim sadržajem teksta, nastavnik zauzima
odgovarajuüi stav i odreÿuje situacionu uslovljenost jaþine glasa, ritma, tempa, intonacije, pauza,
reþeniþnog akcenta i glasovnih transformacija. Pri tome se povremeno služi audio snimcima uzornih
interpretativnih þitanja.
Pošto se izražajno þitanje, po pravilu, uvežbava na prethodno obraÿenom i dobro shvaüenom tekstu, to je
konkretno i uspešno tumaþenje štiva neophodan postupak u pripremanju uþenika za izražajno þitanje. U
okviru neposredne pripreme u VI, VII i VIII razredu povremeno se i posebno analiziraju psihiþki i
jeziþkostilski þinioci koji zahtevaju odgovarajuüu govornu realizaciju. U pojedinim sluþajevima nastavnik
(zajedno sa uþenicima) posebno prireÿuje tekst za izražajno þitanje na taj naþin što u njemu obeležava
vrste pauza, reþeniþne akcente, tempo i glasovne modulacije.
Izražajno þitanje uvežbava se na tekstovima razliþite sadržine i oblika; koriste se lirski, epski i dramski
tekstovi u prozi i stihu, u narativnom, deskriptivnom, dijaloškom i monološkom obliku. Posebna pažnja
posveüuje se emocionalnoj dinamici teksta, njegovoj dramatiþnosti i govorenju iz perspektive pisca i
pojedinih likova.
U odeljenju treba obezbediti odgovarajuüe uslove za izražajno þitanje i kazivanje - uþenicima u ulozi þitaþa i
govornika valja obezbediti mesto ispred odeljenjskog kolektiva, u odeljenju stvoriti dobru slušalaþku
publiku, zainteresovanu i sposobnu da kritiþki i objektivno procenjuje kvalitet þitanja i kazivanja.
Posredstvom audio snimka, uþenicima povremeno treba omoguüiti da þuju svoje þitanje i da se kritiþki
osvrüu na svoje umenje. Na þasovima obrade književnih dela primenjivaüe se uþeniþka iskustva u
izražajnom þitanju, uz stalno nastojanje da svi oblici govornih aktivnosti budu korektni i uverljivi.
ýitanje u sebi je najproduktivniji oblik sticanja znanja pa mu se u nastavi poklanja posebna pažnja. Ono je
uvek usmereno i istraživaþko; pomoüu njega se uþenici osposobljavaju za svakodnevno sticanje
informacija i za uþenje.
Vežbe þitanja u sebi neposredno se uklapaju u ostale oblike rada i uvek su u funkciji svestranijeg sticanja
znanja i razumevanja ne samo književnog dela, veü i svih ostalih tekstova.
Primena tekst metode u nastavi podrazumeva vrlo efikasne vežbe za savladavanja þitanja u sebi s
razumevanjem i doprinosi razvijanju sposobnosti uþenika da usklaÿuju brzinu þitanja sa ciljem þitanja i
karakteristikama teksta koji þitaju.
Kvalitet þitanja u sebi podstiþe se prethodnim usmeravanjem uþenika na tekst i davanjem odgovarajuüih
zadataka, a potom i obaveznim proveravanjem razumevanja proþitanog teksta, odnosno ostvarenja
dobijenih zadataka. Informativno, produktivno i analitiþko þitanje najuspešnije se podstiþu samostalnim
istraživaþkim zadacima koji se uþenicima daju u pripremnom postupku za obradu teksta ili obradu sadržaja
iz gramatike i pravopisa. Tim putem se unapreÿuju brzina i ekonomiþnost þitanja, a naroþito brzina
shvatanja proþitanog teksta, podstiþe se saznajni proces, þime se uþenici osposobljavaju za samostalno
uþenje.
Uþenici starijih razreda uvode se u informativno þitanje koje se sastoji od brzog traženja informacije i
znaþenja u tekstu, pri þemu se ne proþita svaka reþ, veü se pogledom "prolazi" kroz tekst i þita se na
preskok (meÿunaslovi, podnaslovi, prvi redovi u odeljcima, uvod, zakljuþak). Pri vežbanju uþenika u
informativnom þitanju, prethodno se zadaju odgovarajuüi zadaci (traženje odreÿenih informacija, podataka i
sl.), a potom proverava kvalitet njihovog ostvarenja. Informativnim þitanjem uþenici se takoÿe
osposobljavaju da radi podseüanja, obnavljanja, memorisanja, þitaju podvuþene i na drugi naþin oznaþene
delove teksta prilikom ranijeg þitanja "s olovkom u ruci", koje treba sistematski sprovoditi kao vid
pripremanja uþenika za samostalan rad i uþenje.
Izražajno kazivanje napamet nauþenih tekstova i odlomaka u prozi i stihu znaþajan je oblik rada u
razvijanju govorne kulture uþenika. Valja imati u vidu da je ubedljivo govorenje proznog teksta polazna
osnova i neophodan uslov za prirodno i izražajno kazivanje stihova. Zato je poželjno da se povremeno, na
istom þasu, naizmeniþno uvežbava i uporeÿuje govorenje tekstova u prozi i stihu.
Napamet üe se uþiti razni kraüi prozni tekstovi (naracija, deskripcija, dijalog, monolog), lirske pesme raznih
vrsta i odlomci iz epskih pesama. Uspeh izražajnog kazivanja znatno zavisi od naþina uþenja i logiþkog
usvajanja teksta. Ako se mehaniþki uþi, kao što ponekad biva, usvojeni automatizam se prenosi i na naþin
kazivanja. Zato je poseban zadatak nastavnika da uþenike navikne na osmišljeno i interpretativno uþenje
teksta napamet. Tokom vežbanja treba stvoriti uslove da kazivanje teþe "oþi u oþi", da govornik posmatra
lice slušalaca i da s publikom uspostavlja emocionalni kontakt. Maksimalna pažnja se posveüuje svim
vrednostima i izražajnim moguünostima govornog jezika, posebno - prirodnom govornikovom stavu,
pouzdanom prenošenju informacija i sugestivnom kazivanju.
Tumaþenje teksta od III do VIII razreda
Sa obradom teksta poþinje se posle uspešnog þitanja naglas i þitanja u sebi. Književnoumetniþko delo se
þita prema potrebi i više puta, sa ciljem da izazove odgovarajuüe doživljaje i utiske koji su neophodni za
dalje upoznavanje i prouþavanje teksta. Razni oblici ponovljenog i usmerenog þitanja dela u celini, ili
njegovih odlomaka, obavezno üe se primenjivati u obradi lirske pesme i kraüe proze.
Pri obradi teksta primenjivaüe se u veüoj meri jedinstvo analitiþkih i sintetiþkih postupaka i gledišta.
Znaþajne pojedinosti, elementarne slike, ekspresivna mesta i stilskojeziþki postupci neüe se posmatrati kao
usamljene vrednosti, veü ih treba sagledavati kao funkcionalne delove viših celina i tumaþiti u prirodnom
sadejstvu s drugim umetniþkim þiniocima. Književnom delu pristupa se kao složenom i neponovljivom
organizmu u kome je sve uslovljeno uzroþno-poslediþnim vezama, podstaknuto životnim iskustvom i
uobliþeno stvaralaþkom maštom.
Uþenike treba revnosno navikavati na to da svoje utiske, stavove i sudove o književnom delu podrobnije
dokazuju þinjenicama iz samoga teksta i tako ih osposobljavati za samostalan iskaz, istraživaþku delatnost
i zauzimanje kritiþkih stavova prema proizvoljnim ocenama i zakljuþcima.
Nastavnik üe imati u vidu da je tumaþenje književnih dela u osnovnoj školi, pogotovu u mlaÿim razredima, u
naþelu predteorijsko i da nije uslovljeno poznavanjem struþne terminologije. To, meÿutim, nimalo ne smeta
da i obiþan "razgovor o štivu" u mlaÿim razredima bude struþno zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i
istraživaþke radoznalosti. Vrednije je projektovanje uþenika povodom neke umetniþke slike i njeno
intenzivno doživljavanje i konkretizovanje u uþenikovoj mašti, nego samo saznanje da ta slika formalno
spada u red metafora, personifikacija ili poreÿenja. Zato se još od prvog razreda uþenici navikavaju da
slobodno ispoljavaju svoje utiske, oseüanja, asocijacije i misli izazvane slikovitom i figurativnom primenom
pesniþkog jezika.
U svim razredima obrada književnog dela treba da bude povezana sa rešavanjem problemskih pitanja
podstaknutih tekstom i umetniþkim doživljavanjem. Na taj naþin stimulisaüe se uþeniþka radoznalost,
svesna aktivnost i istraživaþka delatnost, svestranije üe se upoznati delo i pružati moguünost za afirmaciju
uþenika u radnom procesu.
Mnogi tekstovi, a pogotovu odlomci iz dela, u nastavnom postupku zahtevaju umesnu lokalizaciju, þesto i
višestruku. Situiranje teksta u vremenske, prostorne i društveno-istorijske okvire, davanje neophodnih
podataka o piscu i nastanku dela, kao i obaveštenja o bitnim sadržajima koji prethode ili slede odlomku sve su to uslovi bez kojih se u brojnim sluþajevima tekst ne može intenzivno doživeti i pravilno shvatiti. Zato
prototopsku i psihološku realnost, iz koje potiþu tematska graÿa, motivi, likovi i dublji podsticaji za stvaranje,
treba dati u prigodnom vidu i u onom obimu koji je neophodan za potpunije doživljavanje i pouzdanije
tumaþenje.
Metodika nastave književnosti veü nekoliko decenija, teorijski i praktiþno, razvija i stalno usavršava
nastavnikov i uþenikov istraživaþki, pronalazaþki, stvaralaþki i satvoraþki odnos prema
književnoumetniþkom delu. Književnost se u školi ne predaje i ne uþi, veü þita, usvaja, u njoj se uživa i o
njoj raspravlja. To su putevi da nastava književnosti širi uþenikove duhovne vidike, razvija istraživaþke i
stvaralaþke sposobnosti uþenika, kritiþko mišljenje i umetniþki ukus, pojaþava i kultiviše literarni, jeziþki i
životni senzibilitet.
Moderna i savremena organizacija nastave maternjeg jezika i književnosti podrazumeva aktivnu ulogu
uþenika u nastavnom procesu. U savremenoj nastavi književnosti uþenik ne sme biti pasivni slušalac koji
üe u odreÿenom trenutku reprodukovati "nauþeno gradivo", odnosno nastavnikova predavanja, veü aktivni
subjekat koji istraživaþki, stvaralaþki i satvoraþki uþestvuje u prouþavanju književnoumetniþkih ostvarenja.
Uþenikova aktivnost treba da svakodnevno prolazi kroz sve tri radne etape: pripremanje, rad na þasu i rad
posle þasa. U svim etapama uþenik se mora sistematski navikavati da u toku þitanja i prouþavanja dela
samostalno rešava brojna pitanja i zadatke, koji üe ga u punoj meri emocionalno i misaono angažovati,
pružiti mu zadovoljstvo i pobuditi istraživaþku radoznalost. Takvi zadaci biüe najmoünija motivacija za rad
što je osnovni uslov da se ostvare predviÿeni interpretativni dometi. Nastavnik valja da postavi zadatke koji
üe uþenika podsticati da uoþava, otkriva, istražuje, procenjuje i zakljuþuje. Nastavnikova uloga jeste u tome
da osmišljeno pomogne uþeniku tako što üe ga podsticati i usmeravati, nastojeüi da razvija njegove
individualne sklonosti i sposobnosti, kao i da adekvatno vrednuje uþeniþke napore i rezultate u svim
oblicima tih aktivnosti.
Prouþavanje književnoumetniþkog dela u nastavi je složen proces koji zapoþinje nastavnikovim i
uþenikovim pripremanjem (motivisanje uþenika za þitanje, doživljavanje i prouþavanje umetniþkog teksta,
þitanje, lokalizovanje umetniþkog teksta, istraživaþki pripremni zadaci) za tumaþenje dela, svoje
najproduktivnije vidove dobija u interpretaciji književnog dela na nastavnom þasu, a u oblicima funkcionalne
primene steþenih znanja i umenja nastavlja se i posle þasa: u produktivnim obnavljanjima znanja o
obraÿenom nastavnom gradivu, u poredbenim izuþavanjima književnoumetniþkih dela i istraživaþkointerpretativnim pristupima novim književnoumetniþkim ostvarenjima. Središnje etape procesa prouþavanja
književnoumetniþkog dela u nastavi jesu metodološko i metodiþko zasnivanje interpretacije i njeno
razvijanje na nastavnom þasu.
U zasnivanju i razvijanju nastavne interpretacije književnoumetniþkog dela osnovno metodološko
opredeljenje treba da bude prevashodna usmerenost interpretacije prema umetniþkom tekstu. Savremena
metodika nastave književnosti opredelila se, dakle, za unutrašnje (imanentno) izuþavanje umetniþkog
teksta, ali ona nikako ne previÿa nužnost primene i spoljašnjih gledišta da bi književnoumetniþko delo bilo
valjano i pouzdano protumaþeno.
Uz navedena metodološka opredeljenja, nastavna interpretacija književnoumetniþkog dela valja da udovolji
i zahtevima koje joj postavlja metodika nastave književnosti: da bude originalna, estetski motivisana,
svestrano usklaÿena sa nastavnim ciljevima i znaþajnim didaktiþkim naþelima, da ima sopstvenu
koherentnost i postupnost, a da metodološka i metodiþka postupanja na svakoj deonici interpretacije
ostvaruju jedinstvo analize i sinteze.
O okviru osnovne metodološke orijentacije da nastavna interpretacija književnoumetniþkog dela u najveüoj
meri bude usmerena prema umetniþkom tekstu, primat pripada opredeljenju da se dinamika interpretacije
usklaÿuje sa vodeüim umetniþkim vrednostima književnog ostvarenja, tako što üe one biti þinioci
objedinjavanja interpretativnih tokova kroz svet dela. Jedno od najvažnijih naþela koje poštuje tako
zasnovana i opredeljena nastavna interpretacija jeste udovoljavanje zahtevu da se tumaþenjem vodeüih
vrednosti obuhvati, odnosno prouþi, delo u celini. Pošto su objedinjena postavka i odnosi svestranih
meÿusobnih prožimanja prirodne datosti umetniþkih þinilaca u delu, tumaþenjem vodeüih umetniþkih
vrednosti obuhvataju se i upoznaju i svi drugi bitni þinioci umetniþke strukture, meÿu kojima svaki u
interpretaciji dobija onoliko mesta koliko mu pripada u skladu sa udelom koji ima u opštoj umetniþkoj
vrednosti dela. U nastavnoj interpretaciji književnoumetniþkog dela objedinjavajuüi i sintetiþki þinioci mogu
biti: umetniþki doživljaji, tekstovne celine, bitni strukturni elementi (tema, motivi, umetniþke slike, fabula,
siže, književni likovi, poruke, motivacioni postupci, kompozicija), oblici kazivanja, jeziþko-stilski postupci i
literarni (književnoumetniþki) problemi.
U svakom konkretnom sluþaju, dakle, na valjanim estetskim, metodološkim i metodiþkim razlozima valja
utemeljiti izbor onih vrednosnih þinilaca prema kojima üe biti usmeravana dinamika nastavne interpretacije
književnoumetniþkog dela. Zato metodološki i metodiþki prilazi književnoumetniþkom delu, koje teorijski i
praktiþno zasniva i razvija savremena metodika nastave književnosti, ne poznaju i ne priznaju utvrÿene
metodološke i metodiþke sisteme koje bi trebalo primeniti u interpretaciji svakog pojedinog dela. To znaþi
da nema jednom datih i uhodanih puteva kojima se ulazi u svet svakog pojedinog književnoumetniþkog
ostvarenja, veü su ti putevi unekoliko uvek drugaþiji u pristupu svakom pojedinom književnoumetniþkom
delu - onoliko koliko je ono autonomno, samosvojno i neponovljivo umetniþko ostvarenje.
Književnoteorijski pojmovi
Književnoteorijske pojmove uþenici üe upoznavati uz obradu odgovarajuüih tekstova i pomoüu osvrta na
prethodno þitalaþko iskustvo. Tako üe se, na primer, tokom obrade neke rodoljubive pesme, a uz poredbeni
osvrt na dve-tri ranije proþitane pesme iste vrste, razvijati pojam rodoljubive pesme i sticati saznanje o toj
lirskoj vrsti. Upoznavanje metafore biüe pogodno tek kada su uþenici u prethodnom i predteorijskom
postupku otkrivali izražajnost izvesnog broja metaforiþkih slika, kad neke od njih veü znaju napamet i nose
ih kao umetniþke doživljaje. Jeziþkostilskim izražajnim sredstvima prilazi se s doživljajnog stanovišta;
polaziüe se od izazvanih umetniþkih utisaka i estetiþke sugestije, pa üe se potom istraživati njihova jeziþkostilska uslovljenost.
Funkcionalni pojmovi
Funkcionalni pojmovi se ne obraÿuju posebno, veü se u toku nastave ukazuje na njihova primenjena
znaþenja. Uþenici ih spontano usvajaju u procesu rada, u tekuüim informacijama na þasovima, a uz
paralelno prisustvo reþi i njome oznaþenog pojma. Potrebno je samo podsticati uþenike da navedene reþi
(a i druge sliþne njima) razumeju i shvate i da ih primenjuju u odgovarajuüim situacijama. Ako, na primer,
na zahtev da se uoþe i objasne okolnosti koje utiþu na ponašanje nekog lika, uþenik navede te okolnosti,
onda je to znak (i provera) da je taj pojam i odgovarajuüu reþ shvatio u punom znaþenju.
U usmenom i pismenom izražavanju uzgredno üe se proveravati da li uþenici pravilno shvataju i
upotrebljavaju reþi: uzrok, uslov, situacija, poruka, odnos i sl. Tokom obrade književnih dela, kao i u okviru
govornih i pismenih vežbi, nastojaüe se da uþenici otkrivaju što više osobina, oseüanja i duševnih stanja
pojedinih likova, pri þemu se te reþi beleže i tako spontano bogati reþnik funkcionalnim pojmovima.
Funkcionalne pojmove ne treba ograniþiti na pojedine razrede. Svi uþenici jednog razreda neüe moüi da
usvoje sve programom navedene pojmove za taj razred, ali üe zato spontano usvojiti znatan broj pojmova
koji su u programima starijih razreda. Usvajanje funkcionalnih pojmova je neprekidan proces u toku
vaspitanja i obrazovanja, a ostvaruje se i proverava u toku ostvarivanja sadržaja svih programskotematskih podruþja.
JEZIýKA KULTURA
Razvijanje jeziþke kulture jedan je od najvažnijih zadataka nastave maternjeg jezika. Ovaj nastavni proces,
iako je programski konstituisan kao posebno podruþje, s posebnim sadržajima i oblicima rada, mora se
prenositi kako na obradu književnog teksta koji je najbolji obrazac izražavanja, tako i na gramatiku s
pravopisom, koja normira pravila i definiše jeziþke zakone. Isto tako, u povratnom smeru, obrada
književnog teksta i rad na gramatici i pravopisu književnog jezika, mora ukljuþivati i sadržaje za negovanje
kulture usmenog i pismenog izražavanja jer su svojim veüim delom tom cilju i podreÿeni. Rad na bogaüenju
jeziþke kulture treba da se integriše sa svim vidovima usmenih i pismenih oblika izražavanja.
U nastavi jezika i kulture izražavanja valja neprestano imati u vidu zajedniþki osnovni cilj: razvijanje
jeziþkog mišljenja i jeziþke svesti uoþavanjem jeziþkih zakonitosti, pa tek na osnovu takve svesti prelaziti na
normiranje i definisanje. Otuda jezik kao sredstvo izražavanja treba da bude predmet nastavne pažnje u
svim njegovim strukturama.
Neophodno je da uþenici uoþe razliku izmeÿu govornog i pisanog jezika. U govornom jeziku reþenice su
obiþno kraüe. ýesti nedostaci su nezavršene i stilski neureÿene reþenice i upotreba poštapalica.
Nastava üe biti oþiglednija i efikasnija ako se koriste audio snimci (npr. Zvuþna þitanka) i ako se sluša i
analizira snimljen govor uþenika.
Leksiþke i morfološke vežbe treba da bogate uþeniþko saznanje o reþi kao obliku, þemu služe ne samo
konjugacija i deklinacija, nego i sistem graÿenja reþi (proste, izvedene i složene). Vežbe u graÿenju
izvedenih reþi i složenica, po ugledu na sliþne reþi u obraÿenom tekstu, treba da utiþu na bogaüenje
uþeniþkog reþnika.
U starijim razredima leksiþko-semantiþke vežbe odnose se na složenije sadržaje: pravo i preneseno
znaþenje reþi, sinonimiju, homonimiju, antonimiju, polisemiju, arhaizme, dijalektizme, žargonizme,
pozajmljenice, frazeologizme. Treba upuüivati uþenike na služenje reþnicima: jednojeziþnim i dvojeziþnim,
lingvistiþkim i enciklopedijskim.
Semantiþke vežbe se povezuju s morfološkim i sintaksiþkim vežbama i one treba da razviju uþenikovu
svest o odreÿenoj moüi znaþenja reþi, na osnovu þega se jedino i može razvijati sposobnost i veština
izražavanja. U mlaÿim razredima te vežbe obuhvataju otkrivanje semantiþke vrednosti akcenta, i to
iskljuþivo na ilustrovanim primerima (Sunce je selo za selo, Hajdmo, sele, na selo, itd.).
Sintaksiþke vežbe su, kao i morfološke i semantiþke, bitniji sadržaji jeziþke kulture u svim razredima.
Težina zahteva, prirodno, odreÿuje se prema uzrastu uþenika. Te se vežbe mogu izvoditi i pre nego što
uþenik poþne da stiþe sintaksiþke pojmove, s tim što se na tom nivou u nastavnom razgovoru ne
upotrebljavaju struþni nazivi. Do upoznavanja prvih sintaksiþkih pojmova, vežbe u oblikovanju reþenice
treba da formiraju svest uþenika o mestu i položaju pojedinih reþeniþnih delova u sklopu proste reþenice.
Kad se steknu prvi pojmovi o prostoj reþenici, i vežbe üe biti konkretnije i bogatije. Rad na stilistici reþenice
konkretno se nastavlja do kraja osnovnog školovanja. On se sastoji kako u analizi i oceni uþeniþkih
reþenica iz usmenog izlaganja, tako i u analizi i proceni reþenica u njihovim pismenim sastavima, a naroþito
i posebno - u analizi reþenica iz dela lektire i govornog jezika.
Sve vrste tih vežbanja, þiji je cilj razvijanje jeziþkog mišljenja, izvode se na tekstu ili u toku razgovora.
Znatan deo govornih vežbanja ima za cilj izgraÿivanje kulture usmenog izražavanja. U nizu svojih zadataka
(pravilnost, lakoüa, jasnost, jednostavnost, prirodnost, preciznost, dikcija) te vežbe treba u najveüoj meri da
približe uþenikov govor književnom izgovoru. S obzirom na veliko šarenilo i veoma primetnu dijalekatsku
raznolikost govora uþenika, a þesto i nastavnika, govorenje napamet nauþenih odlomaka u stihu i prozi (uz
pomoü auditivnih nastavnih sredstava) treba da omoguüi uþeniku ne samo negovanje pravilne dikcije, nego
i da ubrza proces približavanja književnom izgovoru.
U svim oblicima negovanja jezike kulture obrazac ili uzor treba da dobije odgovarajuüe mesto i njegov
znaþaj se ne sme nikako potceniti. Smišljeno odabran uzor, primeren uzrastu i vrsti, treba da bude cilj do
kojeg se stiže uz odgovarajuüe napore. I oblici usmenog, kao i oblici pismenog izražavanja, u svim vrstama
i tipovima treba da se prikažu uþenicima u pažljivo odabranim uzorcima izražavanja. Ukoliko se jedna vrsta
usmenog ili pismenog izražavanja kontinuirano ponavlja iz razreda u razred, onda treba u svakom
ponovljenom sluþaju, u istom ili sledeüem razredu, analizom uzorka konkretno pokazati i obim poveüanih
zahteva (u sadržajnom, kompoziciono-formalnom i jeziþko-stilskom pogledu).
Da se uzorci ne bi pretvorili u klišea koja sputavaju uþeniþku individualnost i samostalnost, vreme izmeÿu
prikazivanja uzorka i izrade odgovarajuüeg pismenog zadatka treba ispuniti radom na analizi sliþnih
sastava. Ovi sastavi mogu biti u formi odabranih tekstova koje uþenici sami pronalaze u svojim þitankama
ili lektiri, a obavezno i u formi samostalnih domaüih pismenih ili usmenih zadataka - sastava kojima se
ostvaruje proces ovladavanja odreÿenim oblikom pismenog ili usmenog izražavanja. U analizi uzoraka
treba obratiti pažnju na sve elemente konkretne jeziþke strukture: sadržaj i kompozicija sastava, raspored
detalja i izražajnost upotrebljene leksike i stilskih postupaka. Nijedan školski pismeni zadatak ne bi trebalo
da se izvede, a da se prethodno, na þitavom nizu smišljeno programiranih þasova, nije govorilo kako o
predmetu koji üe biti tema pismenog sastava, tako i o obliku u kojem üe ta tema biti obraÿena.
Bogaüenju kulture usmenog i pismenog izražavanja posebno üe doprineti samostalni rad uþenika na
prikupljanju odabranih primera jezika i stila. Zbog toga uþenici treba da beleže vredne primere: uspele
opise, reljefne portrete, pravilne reþenice, kako u pogledu formalne strukture (raspored njenih delova), tako
i u pogledu leksike i semantike. Ovaj rad treba da ostvari dva zadatka vezana neposredno za kulturu
izražavanja. Prvo, time uþenik organizovano individualno radi na razvijanju svoje govorne kulture i
pismenosti, a drugo - u obimu svoje þitalaþke pažnje razvija onaj njen znaþajan kvalitet koji mu omoguüuje
neprestano posmatranje jezika i stila u štivu koje þita. Povremeni þasovi ili delovi þasova, posveüeni þitanju
odabranih primera treba, uz ostalo, da podstiþu za rad na samoobrazovanju te vrste.
Podsticanje uþenika na literarno stvaralaštvo, shvaüeno svakako u užem i pretežno obrazovnovaspitnom pogledu, treba primeniti kao frontalan rad s celim odeljenjem, a nikako kao obavezu literarne
sekcije. Rad u literarnoj sekciji je slobodno opredeljenje. Uþenik osnovne škole, naroþito u mlaÿim
razredima, po svojoj prirodi uvek je spreman na kreativnost, pa to treba i podsticati. Usmenim i pismenim
vežbama, kad to potreba dopušta, nastavnik üe uþenicima pokazati kako nastaje stih, kako se reþi biraju i
rasporeÿuju da deluju ritmiþno, kako se konstituiše strofa, kako se gradi portret, kako se opisuje pejzaž ili
scena. Uostalom, program nastave usmenog i pismenog izražavanja koncipiran je tako da u sebi sadrži
skoro sve elemente i umetniþkog jeziþkog izražavanja, pa bi ih trebalo povremeno samo objedinjavati i
osmišljavati. Podsticanje uþenika na literarno stvaralaštvo u dodatnom radu i literarnoj sekciji ima sve
bogatije sadržaje i oblike i obimnije posebne ciljeve. Taj rad ne treba poistoveüivati s podsticanjem na
literarno stvaralaštvo u okviru celog odeljenja.
Jedan od oblika rada na razvijanju i negovanju jeziþke þistote jeste i razvijanje svesti o poplavi
pozajmljenica u našem jeziku. Nastavnik üe, razumljivo, morati da naÿe meru u objašnjavanju da svaki
jezik nužno prihvata i reþi poreklom iz grþkog i latinskog jezika u struþnoj terminologiji. Treba pomoüi
uþenicima u razlikovanju pozajmljenica koje su dobile "pravo graÿanstva" u našem jeziku od onih reþi koje
treba energiþno goniti iz govora. Razgovori o tome treba da se vode u svakoj konkretnoj prilici, kad se
naiÿe na pozajmljenicu u tekstu ili kad se ona pojavi u govoru uþenika; isto tako, sa uþenicima valja
smišljeno tragati za pozajmljenicama u svakodnevnom govoru i raznim medijima (štampa, radio, televizija i
dr.). Zapisivanje domaüih reþi, takoÿe, može da bude podesan oblik negovanja jeziþke þistote.
Dopunska nastava
Dopunska nastava se organizuje za uþenike koji - iz objektivnih razloga - u redovnoj nastavi maternjeg
jezika ne postižu zadovoljavajuüe rezultate u nekom od programsko-tematskih podruþja.
Zavisno od utvrÿenih nedostataka u znanjima i umenjima uþenika, kao i uzroka zaostajanja, nastavnik
formira odgovarajuüe grupe s kojima organizuje dopunski rad (na primer: grupa uþenika s nedovoljnim
znanjem odreÿenih sadržaja i gramatike ili pravopisa; grupa uþenika koji nisu savladali neki od predviÿenih
elemenata književne analize ili oblika usmenog i pismenog izražavanja; grupa uþenika sa artikulacionim
problemima, itd.). Na osnovu prethodnog ispitivanja teškoüa i uzroka, za svaku grupu se stvara poseban,
odgovarajuüi plan rada, þijim üe se savladavanjem otkloniti ispoljeni nedostaci u znanju, umenju i veštini
uþenika. Dopunski rad pretpostavlja i specifiþne oblike u savladavanju odreÿenih programskih sadržaja
(individualizacija nastave - poluprogramiranim i programiranim sekvencama, nastavnim listiüima;
predavanjima s drukþjim - oþiglednijim primerima; posebni grupni i individualni zadaci i dr.). Naroþito treba
voditi raþuna o odmerenosti zahteva, kao i o stimulisanju uþenika za pokazane rezultate (pohvale, nagrade,
pozitivna ocena).
Dopunski rad organizuje se tokom cele nastavne godine, odnosno odmah þim se uoþe teškoüe pojedinih
uþenika u usvajanju programskih sadržaja. ýim savlada odreÿenu teškoüu ili otkloni nedostatak, uþenik
prestaje s dopunskim radom van redovne nastave. Tokom dalje redovne nastave takve uþenike ne treba
ispuštati iz vida, odnosno - diferenciranjem redovne nastave - omoguüiti uþenicima da gradivo savladaju na
redovnim þasovima.
Dodatni rad
1. Za dodatni rad opredeljuju se uþenici od IV do VIII razreda iznadproseþnih sposobnosti i posebnih
interesovanja za nastavu srpskog jezika, odnosno za produbljivanje i proširivanje znanja iz svih ili samo
pojedinih programsko-tematskih podruþja redovne nastave (književnost, jezik, kultura izražavanja, filmska i
scenska umetnost). To su oni uþenici þija se znanja, interesovanja i darovitost izrazitije ispoljavaju veü u I,
II i III razredu. Takve uþenike uoþavaju, prate i podstiþu nastavnici razredne nastave i pedagoškopsihološka služba škole sve do IV razreda kada se prvi put organizuje dodatni rad (izvodi se sve do
završnog razreda).
2. Dodatni rad se organizuje i izvodi za uþenike od IV do VIII razreda, jedan þas nedeljno tokom cele
nastavne godine. Izuzetno je važno da se zapoþeta dinamika dodatnog rada održi dok se ne realizuje
utvrÿeni program. Ukoliko se, izuzetno, dodatni rad organizuje samo u jednom delu nastavne godine,
poželjno je da se interesovanje darovitih uþenika za ovaj rad docnije ne gasi, odnosno da se oni podstiþu
na samostalni rad drugim formama rada (npr. pojaþanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi,
davanjem posebnih zadataka, angažovanjem u odgovarajuüim slobodnim aktivnostima i dr.).
3. Dodatni rad - zasnovan na interesovanju uþenika za proširivanje i produbljivanje znanja, umenja i
veština - neposrednije aktivira uþenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu maštu,
podstiþe ih na stvaralaþki rad i upuüuje na samostalno korišüenje razliþitih izvora saznanja. Pod
rukovodstvom nastavnika uþenici se u dodatnom radu samostalno služe književnom i neknjiževnom
graÿom (u uþenju i istraživanju), te pripremaju i izlažu svoje radove (usmene, pismene, praktiþne) pred
svojom grupom, razredom ili celom školom. Znanja, umenja i veštine koje su stekli istraživaþkim,
individualnim i grupnim radom uþenici koriste u redovnoj nastavi, slobodnim aktivnostima i u drugim
prilikama (konkursi, takmiþenja, školske i druge priredbe). Uþenike koji se posebno istiþu u dodatnom radu
treba i posebno stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje školovanje, upis u odgovarajuüu srednju
školu i dr.).
4. Uoþavanje potencijalno darovitih uþenika u ovoj oblasti ostvaruje se neposrednim praüenjem od strane
nastavnika razredne i predmetne nastave, analizom radova uþenika i ostvarenih rezultata na smotrama,
takmiþenjima, intervjuisanjem uþenika i roditelja i primenom odreÿenih instrumenata od strane školskog
psihologa-pedagoga. Na osnovu dobijenih rezultata praüenja i ispitivanja, interesovanja i želja darovitih
uþenika i napred navedenih orijentacionih sadržaja, nastavnik zajedno sa uþenicima utvrÿuje (konkretizuje)
program dodatnog rada s grupama ili pojedinim darovitim uþenicima. Programom rada obuhvataju se
segmenti orijentacionih sadržaja programa (zavisno od interesovanja i želja uþenika: sva podruþja ili samo
književnost, odnosno jezik, odnosno kultura izražavanja, odnosno filmska ili scenska umetnost). To znaþi
da nastavnik nije obavezan da s pojedincem ili grupom uþenika ostvari orijentacione programske sadržaje
u celini. Bitno je da planirani programski sadržaji budu u skladu sa interesovanjima i željama uþenika, kao i
sa raspoloživim godišnjim fondom þasova.
5. Dodatni rad iz srpskog jezika može se realizovati kao individualizovani (primeren pojedinim
uþenicima) i grupni (za grupe uþenika jednog ili više razreda koji se posebno interesuju za iste programske
sadržaje dodatnog rada). Zavisno od interesovanja uþenika i programskih tema, grupe se mogu menjati
(fleksibilnost sastava grupe).
6. Uloga nastavnika u dodatnom radu je specifiþna. U saradnji sa uþenikom (eventualno - roditeljima i
školskim pedagogom-psihologom) nastavnik utvrÿuje konkretan program dodatnog rada (u razvijenim
školama program može da utvrdi i struþni aktiv nastavnika srpskog jezika u razrednoj i predmetnoj nastavi).
Realizujuüi program dodatnog rada, nastavnik za svaku od odabranih tema pronalazi i primenjuje
najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje u najveüoj moguüoj meri aktiviraju sve potencijale
uþenika, a naroþito one koji omoguüavaju razvoj kreativnosti uþenika. Tokom dodatnog rada nastavnik se
postavlja kao saradnik koji struþno pomaže rad pojedinca ili grupe: upuüuje i usmerava, pomaže da se
doÿe do pravih rešenja, zakljuþaka i generalizacija. Odnos uþenika i nastavnika u dodatnom radu je
saradniþki, neposredniji i bliži nego u redovnoj nastavi, zasnovan na uzajamnom poverenju i poštovanju.
7. U dodatnom radu sa uþenicima nastavnik prati i evidentira njihov razvoj i napredovanje, usavršava
utvrÿene programe, otkriva nove moguünosti individualizacije rada (problemski zadaci, istraživaþki radovi,
programirane i poluprogramirane sekvence, korišüenje književne i neknjiževne graÿe i raznih aparata i
tehniþkih pomagala i dr.), te vrši uopštavanje i primenu steþenih znanja, umenja i veština u razliþitim
situacijama. Obezbeÿuje ukljuþivanje uþenika u organizovane oblike rada van škole (konkursi, smotre,
takmiþenja). Za svakog uþenika vodi dosije u koji unosi bitne podatke o njegovom napredovanju u razvoju,
te se stara da taj dosije prati uþenike pre upisa u srednju školu.
8. Uþenici se samostalno opredeljuju za dodatni rad iz srpskog jezika (mogu biti motivisani, ali nikako
prisiljavani na to). Prilikom opredeljivanja uþenika za dodatni rad, objektivno treba proceniti motive koji su
uticali na njihovu odluku (u obzir dolaze samo stvarno nadareni uþenici, ocene iz srpskog jezika, a želje
uþenika i roditelja ne predstavljaju presudan faktor, jer ne mora u svakom odeljenju da bude darovitih
uþenika za ovaj predmet, talentovanih za sve predmete i oblasti). Uþenik ostaje ukljuþen u dodatni rad
onoliko vremena (godina) koliko želi. Posebno treba voditi raþuna o tome da se daroviti uþenici ne
optereüuju iznad njihovih stvarnih moguünosti i želja (dovoljno je da uþenik - uz redovnu nastavu - bude
angažovan još samo u jednom vidu vaspitno-obrazovnog rada - dodatnom radu, na primer, iz ovog
predmeta).
MATERNJI JEZICI PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
ALBANSKI JEZIK
GJUHA SHQIPE
QËLLIMET DHE DETYRAT
Elementi kryesor i identitetit individual i cili përbën një nga tiparet themelore të një kombi është gjuha.
Procesi i cili asnjëherë nuk përfundon është mësimi i gjuhës, prandaj edhe kërkon përkushtim të madh,
sepse ka peshë të veçantë, veçanërisht në shkollë ngase kryen funksion të dyfishtë: si lëndë kryesore
mësimore dhe si gjuhë për lëndët e tjera shkollore.
Nëpërmjet të lëndës së gjuhës amtare nxënësit aftësohen të lexojnë tekste të ndryshme, të shprehen drejt
dhe qartas me gojë e me shkrim në situata të ndryshme, të mësojnë si të hartojnë tregime, të tregojnë
ngjarje, të argumentojnë pikëpamje, qoftë me gojë, qoftë me shkrim, të hartojnë shkrime të argumentuara
dhe të marrin pjesë aktive në debate, të përdorin gjuhën e tyre amtare në përputhje me situata konkrete të
komunikimit. Thelbin e mësimit të gjuhës amtare në shkollë e përbën formimi i shprehive të përdorimit të
gjuhës me gojë dhe me shkrim dhe njohja e modeleve kulturore e estetike të domosdoshme për formimin e
tyre kulturor.
Programi i gjuhës shqipe për klasën e pestë është konceptuar, jo vetëm si vazhdimësi e programeve të
klasave paraprake, por kryesisht si konceptim e lidhje me programin e klasës së gjashtë të shkollës fillore.
Programi i gjuhës për këtë klasë është organizuar përmes këtyre shkathtësive të komunikimit: dëgjimit, të
folurit, leximit dhe shkrimit brenda të cilave janë vendosur tërësitë tematike e në kuadër të tyre përmbajtjet
programore dhe rezultatet e pritshme.
Nëpërmjet kësaj lënde, nxënësit pasurojnë fjalorin, mësojnë përdorimin e kategorive gramatikore nëpërmjet
shkathtësive gjuhësore, rregullat kryesore të saj dhe drejtshkrimin, mësojnë si të vlerësojnë, të ndërtojnë
dhe kultivojnë aftësitë e tyre për të gjykuar. Ajo i vë nxënësit në kontakt me veprat madhore të letërsisë
kombëtare dhe botërore që janë në pajtueshmëri me dëshirën, kërkesën dhe moshën e tyre. Duke lexuar,
nxënësit fitojnë një përfytyrim fillestar për krijimtarinë letrare dhe periudhën kohore të caktuar.
KLASA E VI -të
DETYRAT OPERATIVE
Përforcimi dhe zhvillimi i njohurive të përvetësuara më parë është qëllimi kryesor i mësimit të gjuhës shqipe
në klasën e gjashtë e ato janë:
Zhvillimi i shkathtësive të dëgjimit informativ dhe të dëgjuarit aktiv në grup në kuptimin e marrjes së
informatave dhe të mesazheve;
Zhvillimi i kulturës dhe shkathtësive të komunikimit, komunikimin verbal e joverbal;
Zhvillimi i shkathtësive të të folurit aktiv individual e në grup në funksion të përvetësimit të gjuhës standarde
dhe të thellojë njohuritë themelore gjuhësore;
Zhvillimi i shkathtësive të të shkruarit funksional dhe të shkruarit subjektiv (vetjak);
Të kuptojë dhe të dallojë të lexuarit e teksteve letrare dhe joletrare e të përvetësoj teknikat e leximit;
Të përvetësojë të shkruarit në funksion të përvetësimit të gjuhës, të leksikut;
Të përvetësoj të shkruarit në funksion të drejtshkrimit dhe të pikësimit.
Organizimi i përmbajtjes programore
4 orë në javë, 144 orë në vit.
OBJEKTIVAT PROGRAMORE
Nxënësi duhet të jetë në gjendje:
Të njohë:
Tekste letrare dhe joletrare;
Fjalët e ndryshueshme e të pandryshueshme, tipat dhe llojet e fjalive;
Të kuptojë:
Tekste letrare dhe joletrare;
Fjalët e ndryshueshme dhe pandryshueshme, gjymtyrët kryesore dhe të dytat të fjalisë, fjalitë e përbëra
dhe ligjëratën.
Të zbatojë:
Njohuritë e fituara gjuhësore fonetike e gramatikore;
Njohuritë e fituara mbi modelet e shkrimit;
Njohuritë e fituara mbi modelet e teksteve letrare dhe joletrare.
Të analizojë:
Takste letrare dhe joletrare;
Fjalitë e thjeshta dhe fjalitë e përbëra.
Vlerat, qëndrimet, formimi
Të menduarit e pavarur për atë që dëgjon, shpreh, lexon dhe shkruan;
Kulturë e sjelljes personale - qëndrimi, sjellja, toleranca, mirëkuptimi;
Komunikimi, vullneti, bashkëpunimi, ndihma reciproke etj.
PËRMBAJTJA PROGRAMORE
Shkathtësitë e komunikimit
Të dëgjuarit
Të folurit
Të lexuarit
Të shkruarit
I. TË DËGJUARIT
TËRËSITË TEMATIKE
I. 1. Të dëgjuarit informativ;
I. 2. Të dëgjuarit efektiv;
I. 3. Të dëgjuarit e teksteve letrare dhe joletrare;
I. 4. Të dëgjuarit në funksion të përvetësimit të gjuhës;
I. 5. Të dëgjuarit në funksion të zgjerimit të leksikut.
II. TË FOLURIT
TËRËSITË TEMATIKE
II. 1. Të folurit informativ;
II. 2. Të folurit aktiv në grup;
II. 3. Të folurit në funksion të teksteve letrare dhe joletrare;
II. 4. Të folurit në funksion të përvetësimit të gjuhës;
II. 5. Të folurit në funksion të zgjerimit të leksikut;
II. 6. Të folurit joverbal.
III. TË LEXUARIT
TËRËSITË TEMATIKE
III. 1. Të lexuarit e teksteve letrare;
III. 2. Të lexuarit e teksteve joletrare;
III. 3. Të lexuarit në funksion të teknikave të leximit;
III. 4. Të lexuarit në funksion të përvetësimit të gjuhës;
III. 5. Të lexuarit në funksion të zgjerimit të leksikut.
IV. TË SHKRUARIT
TËRËSITË TEMATIKE
IV. 1. Të shkruarit funksional;
IV. 2. Të shkruarit personal imagjinativ;
IV. 3. Të shkruarit në funksion të përvetësimit të gjuhës;
IV. 4. Të shkruarit në funksion të përvetësimit të leksikut;
IV. 5. Të shkruarit në funksion të përvetësimit të drejtshkrimit;
IV. 6. Të shkruarit në funksion të pikësimit.
QASJET NDËRLËNDORE DHE NDËRPROGRAMORE
Gjuha shqipe është mjet komunikimi për të gjitha lëndët, mirëpo lidhje të drejtpërdrejta vihen me:
Edukatë muzikore;
Edukatë figurative
Edukatë qytetare ose fetare;
Punë dore,
Histori;
Gjuhë joamtare, etj.
Pesha dhe rëndësia e lidhjes ndërlëndore përbën një resurs shumë të favorshëm e ndikues në zhvillimin
dhe formimin e tërësishëm të personalitetit të secilit nxënës. Mësimdhënësit duhet të punojnë sa më shumë
që është e mundur në realizimin e integrimit ndërlëndor, sepse është shumë e domosdoshme në këtë kohë
të zhvillimit të kompjuterizimit dhe internetit.
Janë të shumta përmbajtjet dhe temat nga fushat e ndryshme që mund të trajtohen, zhvillohen dhe
realizohen si pjesë ndërprogramore. Rëndësia e tyre kryesisht përcaktohet nga mundësitë e sigurimit të
literaturës dhe peshës që mund të ketë mosha dhe koha e realizimit. Lidhjet ndërprogramore janë kryesisht
të fushave si:
Të drejtat e njeriut - fëmijëve;
Edukimi shëndetësor;
Ekologjia dhe mjedisi;
Barazia gjinore; etj.
UDHËZIME PËR REALIZIMIN E PROGRAMIT
Vendin kryesor në realizimin e përmbajtjes programore e zë metodologjia e mësimdhënies. Mësimdhënësi,
gjatë realizimit të procesit mësimor duhet të ketë parasysh strategjinë më efektive, të cilat e mundësojnë
mësimin efektiv. Për nxënësit, mësimdhënësi duhet të jetë model në mënyrën e përdorimit të shkathtësive
gjuhësore dhe njëherit vëmendja e tij duhet të përqendrohet në disa parime bazë:
Përqendrimi në komunikimin (shkathtësitë e komunikimit) dhe përqendrimi në gjuhën e gramatizuar;
Përqendrimi në nxënësin dhe të nxënit e tij. Në qendër të vëmendje duhet të jetë nxënësi. Karakterin,
përparësitë dhe dobësitë e nxënësit mësuesi duhet të bëjë përpjekje që t`i njohë mirë, ta verifikojë a është
tip i mbyllur a i hapur, frikacak apo guximtarë, a merr vetë iniciativa apo duhet të nxitet nga mësuesi etj.
Roli i mësimdhënësit është rol vendimtarë që do të ndihmonte në procesin e mësimdhënies dhe
mësimnxënies. Kjo do të varet nga planifikimi i orës mësimore: përdorimi i hapësirës në klasë, d.m.th.
mënyra e vendosjes së bankave si dhe aktivitetet që zhvillohen në klasë: mënyra e komunikimit, luajtja e
roleve, puna në grupe etj.
VLERËSIMI
Vlerësimi ka për qëllim verifikimin se në ç`shkallë kanë zotëruar nxënësit objektivat e përcaktuara, të
identifikojë vështirësitë me të cilat ballafaqohen nxënësit, t`u mundësohet atyre që t`i identifikojnë
përparësitë dhe pengesat, si dhe t`u ndihmohet nxënësve në përmirësimin e pikave të dobëta.
Mësimdhënësi në vazhdimësi duhet të vlerësojë:
Njohuritë që kanë fituar nxënësit: në ç`shkallë kanë zotëruar nxënësit fjalorin dhe sa është i aftë nxënësi t`i
përdorë shkathtësitë gjuhësore;
Pengesat e nxënësve: vlerësohet shkalla e zotërimit të njohurive me qëllim të eliminimit të pengesave dhe
të ndihmës së nxënësve për eliminimin e vështirësive;
Integrimin e njohurive të fituara: vlerësohen aktivitete apo projektet e ndryshme që nxënësit realizojnë
jashtë programit shkollor dhe integrimin e këtyre njohurive në situata brenda shkollës.
Gjatë procesit mësimor rëndësi të veçantë do të kenë mënyrat e ndryshme të vlerësimit si:
Vlerësimi nga mësimdhënësi; vlerësimi i drejtpërdrejtë dhe i pandërprerë, përcjellja e vazhdueshme e
rezultateve të nxënësve si dhe vlerësimi indirekt me anë të testeve;
Vlerësimi nga nxënësi; gjatë punës në grupe ose gjatë përgjigjeve që japin, nxënësit mund të plotësojnë
njëri-tjetrin dhe njëkohësisht vlerësojnë mbi bazën e argumenteve;
Vetëvlerësimi; vlerësimi i vetë nxënësit.
Rëndësi të veçantë gjatë vlerësimit duhet t`i kushtojmë të shprehurit me gojë në vazhdimësi, të shprehurit
gojor përmes ndërveprimit si dhe të shprehurit me shkrim:
Të shprehurit gojor për ngjarje, tregime, shpjegime;
Pyetjet dhe përgjigjet;
Iniciativat;
Mendimet e pavarura;
Shqiptimin e fjalëve;
Aktivitete brenda punës në grup;
Radhitja e fjalëve në fjali;
Fjalori (leksiku).
PËRMBAJTJA E PROGRAMIT
TË DËGJUARIT DHE TË FOLURIT
I. Kulturë e të folurit/ praktikë gjuhësorë
Vetja dhe të tjerët, jeta në klasë, në shkollë, në shtëpi, në rreth etj.;
Të folurit për informacione të marra nga: mediat (televizioni, radio), shoqëria, interneti etj.;
Përshkrime, tregime, shpjegime, përmbledhje, lutje, qortime, këshilla, përshtypje, shqetësime dhe dëshira
II. Tekstet letrare dhe joletrare
Regjistrat e gjuhës;
Analizë e teksteve me karakter edukativ dhe shëndetësor; identifikimi iI formave tekstore: poezi, prozë,
tekst dramatik.;
III. Zhvillimi i gjuhës
Të folurit për veten, familjen, rrethin, dikur dhe sot. Praktikimi i përdorimit të foljeve në kohë, në kontekstet
e temave përkatëse; përdorimi i drejtë i përemrave; përdorimi i drejtë i tipeve kryesore të fjalive;
Gjuha standarde dhe dialektore;
IV. Kulturë e të lexuarit
Leximi me zë- artistik (pjesëmarrja në role, recitim, komedi);
Ideja kryesore dhe detajet (lidhjet asociative, krahasimet, kontrastet), zhanret dhe kategoritë letrare:
subjekti, kompozicioni, tema, komedia, tragjedia, komentim i teksteve;
V. Zhvillimi i gjuhës
Edukatë shëndetësore, të drejtat e njeriut, barazi gjinore;
Intonacioni në përputhje me shenjat e pikësimit;
Fjalia e thjeshtë dhe fjalia e përbërë;
Parashtesat, prapashtesat dhe mbaresat;
Kohët e thjeshta dhe të përbëra të foljeve dhe kategoritë e tjera të saj- analizë gjuhësore;
Vetja dhe të tjerët, nevojat dhe interesat e tyre, biografia dhe autobiografia, shoqëria jonë dikur dhe sot,
njoftime, ftesa, falënderime, urime, përmbledhje, tregime, vjersha, pjesë humoristike, raporte, përshtypje,
preferencat;
II. KULTURË E TË SHKRUARIT
I. Kulturë e të shkruarit/të shkruarit individual
Ese, raporte, kërkesa, komente, shkrimi deskriptiv (përshkrues), shprehjet e figurshme dhe frazeologjike
(kuptimi I parë dhe I figurshëm);
Rregullat morfologjike, sintaksore dhe leksikore;
Fjalia foljore dhe jofoljore;
Tipet kryesore të fjalive (dëftore, pyetëse, nxitëse, dëshirore, thirrmore) dhe format e tyre (pohore, mohore);
fjalitë e pavarura kryesore dhe të varura;
Kryefjala, kallëzuesori i kryefjalës, kundrinori (i drejtë, i zhdrejtë, i zhdrejtë me ose pa parafjalë);
Rrethanori (i vendit, i kohës, i shkakut) si dhe përcaktori dhe ndajshtimi;
Emri, mbiemri, përemrat vetorë, pyetës, lidhorë, të pacaktuar;
Format veprore dhe joveprore të foljeve; foljet e zgjedhimit të parë e të dytë në mënyrën dëftore, lidhore,
habitore, kushtore e urdhërore;
Formimi i fjalëve të prejardhura (me parashtesë, prapashtesë, rrënjë) dhe të përbëra; sinonimet, antonimet.
GJUHA SHQIPE
PËRMBAJTJA PROGRAMORE
KL. VI
Gjuhe shqipe dhe letersi
(36x4 = 144 ore në vit)
I. Gjuhe shqipe = 65 ore ne vit
1. Njohuri të përgjithshme = 4 orë
2. Gramatike = 45 ore
3. Te flasim = 8 ore
4. Te hartojme = 8 ore
II. Letersi = 67 ore ne vit
1. Letersi = 39 ore
2. Letersi boterore = 8 ore
3. Letersi popullore = 8 ore
4. Lektyre = 8 ore
5. Teknike e recitimit = 4 ore
III. Hartime dhe korrigjime = 12 ore ne vit
1. Kater harime (dy ne gjysmevjetorin e pare dhe dy ne te dytin).
2. Nje ore per hartim dhe dy per korigjim.
GRAMATIKA
Permbajtja programore
Tema I: Komunikimi
1. Komunikimi: dhënësi(folësi) dhe marrësi(bashkëfolësi)
2. Gjuha e folur
3. Gjuha e shkruar
Flasim dhe hartojmë
4. Si të paraqitemi ose të prezentohemi
5. Si t`i paraqesim ndjenjat tona
Tema II: Fjalia
6. Fjalia, fjalitë me folje dhe fjalitë pa folje
7. Llojet e fjalive
8. Format pohore dhe mohore të fjalive
9. Fjalia e thjeshtë dhe fjalia e përbërë
Flasim dhe hartojmë
10. Si të pyesim
11. Si t`i shprehim dëshirat tona
Tema III: Përbërësit e fjalisë
12. Përbërësit e fjalisë së thjeshtë
13. Funksionet e përbërësëve të fjalisë
14. Kryefjala
15. Kallzuesori i kryefjalës
16. Kundrinori i drejtë
17. Kundrinori i zhdrejtë pa parafjalë dhe kundrinori i zhdrejtë me parafjalë
18. Rrethanori
Fjala dhe përbërësit e saj
19. Fjalë të thjeshta dhe fjalë jo të thjeshta
20. Rrënja, parashtesa dhe prapashtesa
Tema IV: Grupi emëror
21. Grupi emëror, emri
22. Përcakrorët e emrit, përcaktori i shprehur me përemër dëftor dhe pronor
23. Përcaktori i shprehur me mbiemër
24. Përcaktori i shprehur me emër
Flasim dhe hartojmë
25. Shprehim mendimet tona
26. Si t`i bindim të tjerët
Tema V: Folja
27. Folja, veçoritë gramatikore
28. Zgjedhimi i foljeve, mënyra dëftore
29. Mënyrat e tjera foljes
Fjala dhe struktura e saj kuptimore
30. Sinonimet dhe antonimet
31. Fjalët e huaja
32. Të njohim dhe përdorim fjalorin
Tema e VI: Fjalia e përbërë
33. Fjalia e përbërë me bashkërenditje
34. Fjalia e përbërë me nënrenditje
Flasim dhe hartojmë
35. Të bëjmë lëshime dhe vërejtje
36. Të argumentojmë mendimet tona
Bahri Beci - "GJUHA SHQIPE 6"
LETERSI SHQIPE
Permbajtja programore
Tema I. Miqtë tanë
1. Naum Prifti - "Mandolina" (tema)
2. Edmond De Amiçis - "Mirënjohja" (ditari)
3. Elisabet Enrajt - "Një ditë vere në fermë" (personazhet)
4. Riçard Rait - "Njerëz të mirë" (ideja)
5. Sterjo Spasse - "Letër nga fshati" (letra)
6. Nasi Lera - "Djali dhe deti" (simboli)
7. Luigji Pandelo - "Gabojnë prindërit" (tregimi humoristik)
8. Maksim Gorki - "Dëshira për të lexuar"
Tema II. Faqet e vjershës
9. Naim Frashëri - Bagëti e Bujqësi" (epiteti)
10. Gjergj Fishta - "Gjuha shqipe" (krahasimi)
11. Asdreni - "Vjeshta" (rima)
12. Lasgush Poradeci - "Mëngjes" (Arkaizmat)
13. Populli - "Kënga e Dhoqinës"
14. Dritëro Agolli - "Pylli qan për sorkadhen" (Hiperbola)
15. Populli - "Liqeni i Prespës" (Legjenda)
Tema III. Përralla dhe histori të vërteta
16. Mitrush Kuteli - "Ebija e hënës dhe e diellit" (sinonimet)
17. Ezopi - "Luani dhe miu" (Alegoria)
18. Ymer Elshani - "Plaku me violinë" (dialogu)
19. Migjeni - "Luli i vocërr" (metafora)
20. Faik Konica - "Bora" (proza poetike)
21. Homeri - "Priami i lutet Akilit" (drama)
22. F. Noli - "Shekspiri dhe unë" (autobiografia)
Tema IV. Faqet e Vjershës
23. I. Kadare - "Ra si yll po s`u shua"
24. A. Shkreli - "Katër këshilla vetes"
25. Ilirian Zhupa -"Atdheu"
26. Zhak Prever - "Detyrë klase"
27. A. Podrimja - "Me jetue"
28. A. Vinca - "Buzëdrinas"
29. V. Kikaj - "Dy shitëset e luleve"
30. Populli - Gjëegjëza
31. Populli - Bretkosa që do të trashet sa një ka
32. Moris Karen - "Mirësi"
Tema e V. Udhëtime dhe kuriozitete
33. Ramiz Kelmendi - "Në veri" (Reportazhi)
34. Stefan Cvajg - "Në ngushticën e Magelanit" (libri biografik)
35. Marko Polo - "Nëpër rrugët e Azisë" (udhëpërshkrimi)
36. Zhyl Verni - "Nëpër thellësit e detit" (Shkrimi fanatstiko-shkencor)
37. Sokrati - "Këshilla për Domenikon" (shkrimi didaktik)
Rita Petro dhe Xhevat Syla "Lexim 6"
LEKTYRË
1. Migjeni "Zoti të dhashtë"
2. Rrahman Dedaj "Zogu e kulla"
3. Petro Marko "Shpella e pirateve"
4. Mark Tuen "Tom Sojeri"
5. Sulejman Pitarka "Trimi i mire me shoke shume"
6. Ramadan Rexhepi "Kambanaret"
Vërejtje: Arsimtari mund të bëjë zgjedhjen e literaturës shtesë për realizimin e programit.
BUGARSKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
ȻɔɅȽȺɊɋɄɂ ȿɁɂɄ
ɐɟɥɢ ɢ ɡɚɞɚɱɢ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɟɡɢɤ ɫɚ:
ɐɟɥɢ:
- ɐɟɥɬɚ ɧɚ ɢɡɢɱɚɜɚɧɟ ɧɚ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢɹ ɟɡɢɤ ɟ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɭɫɜɨɹɬ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɡɚɤɨɧɨɦɟɪɧɨɫɬɢ ɧɚ
ɛɴɥɝɚɪɫɤɢɹ ɤɧɢɠɨɜɟɧ ɟɡɢɤ ɫ ɩɨɦɨɳɬɚ ɧɚ ɤɨɣɬɨ ɳɟ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɨɛɳɭɜɚɬ ɜ ɭɫɬɧɚ ɢ ɩɢɫɦɟɧɚ ɮɨɪɦɚ; ɞɚ ɫɟ
ɡɚɩɨɡɧɚɹɬ ɫ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨ-ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢɬɟ ɢ ɞɪɭɝɢ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ ɨɬ ɛɴɥɝɚɪɫɤɨɬɨ ɢ
ɫɜɟɬɨɜɧɨ ɧɚɫɥɟɞɫɬɜɨ.
Ɉɛɪɚɡɨɜɚɬɟɥɧɢ ɡɚɞɚɱɢ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɟɡɢɤ ɫɚ:
- ɬɚɱɟɧɟ ɧɚ ɧɚ ɥyɛɨɜ ɤɴɦ ɦɚɣɱɢɧɢɹ ɟɡɢɤ ɢ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɨɫɬ ɡɚ ɧɟɝɨɜɨ ɪɚɡɜɢɜɚɧɟ ɢ ɭɫɴɜɴɪɲɟɧɫɬɜɚɧɟ;
- ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɡɢɪɚɧɟ ɢ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɛɧɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ, ɨɛɪɚɛɨɬɟɧ ɜ ɧɚɱɚɥɧɢɹ ɤɭɪɫ;
- ɬɟɨɪɟɬɢɱɧɨ ɢ ɩɪɚɤɬɢɱɧɨ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɮɨɧɟɬɢɱɧɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ ɢ ɩɨɧɹɬɢɹ;
- ɩɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨ ɧɚɛɥɹɝɚɧɟ ɜɴɪɯɭ ɪɚɡɥɢɤɢɬɟ ɦɟɠɞɭ ɩɪɚɜɨɩɢɫɚ ɢ ɩɪɚɜɨɝɨɜɨɪɚ ɜ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢɹ ɟɡɢɤ /
ɧɟɫɴɨɬɜɟɫɬɜɢɟ ɦɟɠɞɭ ɛɪɨɹ ɧɚ ɡɜɭɤɨɜɟɬɟ ɢ ɛɪɨɹ ɧɚ ɛɭɤɜɢɬɟ ɜ ɨɬɞɟɥɧɢ ɫɥɭɱɚɢ/;
- ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɫ ɧɨɪɦɚɬɢɜɧɚɬɚ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɢ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢɬɟ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬɢ ɧɚ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢɹ ɟɡɢɤ;
- ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɝɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɢ ɩɨɧɹɬɢɹ: ɱɚɫɬɢ ɧɚɪɟɱɬɚ /ɜɢɞɨɜɟ ɞɭɦɢ / ɢ ɝɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɢɬɟ ɢɦ
ɨɫɨɛɟɧɨɫɬɢ;
- ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɨɫɬɨɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ ɢ ɱɚɫɬɢɬɟ ɦɭ;
- ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɩɨ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɪɟɰɢɬɢɪɚɧɟ;
- ɩɪɟɜɪɴɳɚɧɟ ɧɚ ɩɪɚɜɢɥɧɢɹ ɢɡɝɨɜɨɪ ɜ ɝɨɜɨɪɟɧ ɧɚɜɢɤ;
- ɪɟɱɟɜɨ ɨɛɳɭɜɚɧɟ ɜ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɪɟɱɟɜɢ ɫɢɬɭɚɰɢɢ; ɉɪɢɥɚɝɚɧɟ ɧɚ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɪɟɱɟɜɢ ɞɟɣɧɨɫɬɢ/
ɩɪɟɞɫɬɚɜɹɧɟ, ɨɫɜɟɞɨɦɹɜɚɧɟ, ɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ, ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ, ɨɩɢɫɚɧɢɟ, ɢɡɤɚɡɜɚɧɟ/; ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɚ ɡɚ
ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ ɧɚ ɩɨɫɨɱɟɧɢɬɟ ɞɟɣɧɨɫɬɢ;
- ɩɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨ ɪɚɡɜɢɜɚɧɟ ɧɚ ɭɫɟɬ ɡɚ ɚɜɬɟɧɬɢɱɧɢ ɟɫɬɟɬɢɱɟɫɤɢ ɫɬɨɣɧɨɫɬɢ ɜ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɚɬɚ
ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ;
- ɚɧɚɥɢɡɢɪɚɧɟ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚɬɚ ɧɚ ɟɩɢɱɟɫɤɚɬɚ ɬɜɨɪɛɚ, ɤɚɬɨ ɜɧɢɦɚɧɢɟ ɨɬɞɟɥɧɨ ɫɟ ɨɬɞɟɥɹ ɧɚ
ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢɬɟ ɨɛɪɚɡɢ;
- ɨɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɝɥɚɜɧɢɬɟ ɦɨɬɢɜɢ ɢ ɩɨɟɬɢɱɟɫɤɢɬɟ ɤɚɪɬɢɧɢ ɢ ɬɟɯɟɧ ɚɧɚɥɢɡ ɜ ɟɩɢɱɟɫɤɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ;
- ɫɴɡɞɚɜɚɧɟ ɧɚ ɧɚɜɢɤ ɭ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɫɢ ɫɥɭɠɚɬ ɫ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɢɡɬɨɱɧɢɰɢ ɡɚ ɩɪɚɜɢɥɧɨ ɩɢɫɚɧɟ, ɝɨɜɨɪɟɧɟ,
ɨɛɨɝɚɬɹɜɚɧɟ ɧɚ ɪɟɱɧɢɤɨɜɢɹ ɮɨɧɞ, ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɨ ɪɚɡɧɨɨɛɪɚɡɢɟ /ɩɪɚɜɨɩɢɫɟɧ, ɩɪɚɜɨɝɨɜɨɪɟɧ, ɬɴɥɤɨɜɟɧ,
ɫɢɧɨɧɢɦɟɧ, ɮɪɚɡɟɨɥɨɝɢɱɟɧ ɪɟɱɧɢɰɢ/;
- ɩɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨ ɩɨɞɬɢɤɜɚɧɟ, ɭɱɚɫɬɢɟ, ɬɜɨɪɱɟɫɤɨ ɨɛɨɝɚɬɹɜɚɧɟ, ɪɚɡɜɢɜɚɧɟ ɢ ɰɟɧɟɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɢɬɟ
ɢɡɜɴɧɤɥɚɫɨɜɢ ɞɟɣɧɨɫɬɢ (ɫɟɤɰɢɢ: ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɚ, ɟɡɢɤɨɜɚ, ɪɟɰɢɬɚɬɨɪɫɤɚ, ɞɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɚ,
ɠɭɪɧɚɥɢɫɬɢɱɟɫɤɚ ɢ ɞɪ.);
- ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɝɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɢɬɟ ɤɚɬɟɝɨɪɢɢ ɧɚ ɝɥɚɝɨɥɚ, ɧɚ ɝɥɚɝɨɥɧɢɬɟ ɮɨɪɦɢ ɢ ɨɫɨɛɟɧɨ ɧɚ
ɩɪɟɢɡɤɚɡɧɢɬɟ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɝɥɚɝɨɥɚ;
- ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɦɟɧɢɹ ɡɚ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɢ ɭɩɨɬɪɟɛɚ ɧɚ ɩɪɢɱɚɫɬɢɹɬɚ;
- ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɦɟɧɢɹ ɡɚ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɢ ɭɩɨɬɪɟɛɚ ɧɚ ɦɟɫɬɨɢɦɟɧɢɹɬɚ;
- ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɝɨɜɨɪɧɚɬɚ ɢ ɩɢɫɦɟɧɚ ɤɭɥɬɭɪɚ;
- ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɚ ɡɚ ɨɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɢɱɢɧɧɨ-ɫɥɟɞɫɬɬɜɟɧɢɬɟ ɜɪɴɡɤɢ ɡɚ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ ɧɚ ɥɢɱɧɨɬɨ ɨɬɧɨɲɟɧɢɟ
ɤɴɦ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ: ɢɡɜɥɢɱɚɧɟ ɧɚ ɭɫɬɧɨ ɢ ɩɢɫɦɟɧɨ ɡɚɤɥyɱɟɧɢɟ;
- ɪɚɡɜɢɜɚɧɟ ɧɚ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬ ɡɚ ɨɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɦɨɬɢɜɢɬɟ, ɨɫɧɨɜɧɨɬɨ ɱɭɜɫɬɜɨ ɢ ɩɨɟɬɢɱɟɫɤɢɬɟ ɤɚɪɬɢɧɢ ɜ
ɥɢɪɢɱɟɫɤɢɹ ɬɟɤɫɬ ɢ ɚɧɚɥɢɡɢɪɚɧɟɬɨ ɢɦ;
ȿɁɂɄ
Ƚɪɚɦɚɬɢɤɚ
ɉɪɟɝɨɜɨɪ ɢ ɡɚɬɜɴɪɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɦɚɬɟɪɢɚɥɚ ɩɨ ɮɨɧɟɬɢɤɚ, ɩɪɚɜɨɩɢɫ, ɩɪɚɜɨɝɨɜɨɪ, ɦɨɪɮɨɥɨɝɢɹ ɫɢɧɬɚɤɫɢɫ
ɢ ɫɬɢɥɢɫɬɢɤɚ, ɢɡɭɱɚɜɚɧ ɜ ɩɪɟɞɢɲɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ, ɞɨ ɪɚɜɧɢɳɟɬɨ ɧɚ ɧɟɝɨɜɨɬɨ ɩɪɚɤɬɢɱɟɫɤɨ ɩɪɢɥɨɠɟɧɢɟ.
Ⱦɭɦɚ. ɋɬɪɨɟɠ ɧɚ ɞɭɦɚɬɚ. ɋɥɨɜɨɨɛɪɚɡɭɜɚɧɟ. ɉɪɨɧɟɧɥɢɜɨ "ɹ" - ɫɩɟɰɢɮɢɱɧɢ ɹɜɥɟɧɢɹ. ɉɨɞɜɢɠɟɧ "ɴ" ɢɡɤɥyɱɟɧɢɹ. ɉɴɪɜɚ ɢ ɜɬɨɪɚ ɩɚɥɚɬɚɥɢɡɚɰɢɹ / ɫɴɩɨɫɬɚɜɤɚ ɫɴɫ ɫɪɴɛɫɤɢ ɟɡɢɤ/. Ɉɛɟɡɡɜɭɱɚɜɚɧɟ ɧɚ
ɡɜɭɱɧɢɬɟ ɫɴɝɥɚɫɧɢ ɜ ɤɪɚɹ ɧɚ ɞɭɦɢɬɟ. Ƚɥɚɝɨɥ. ȼɢɞ ɧɚ ɝɥɚɝɨɥɚ. ɉɪɟɯɨɞɧɢ, ɧɟɩɟɪɟɯɨɞɧɢ ɢ ɜɴɡɜɪɚɬɧɢ
ɝɥɚɝɨɥɢ. Ɂɚɥɨɝ ɧɚ ɝɥɚɝɨɥɚ. ɉɪɨɫɬɢ ɢ ɫɥɨɠɧɢ ɝɥɚɝɨɥɧɢ ɜɪɟɦɟɧɚ. Ɇɢɧɚɥɨ ɧɟɨɩɪɟɞɟɥɟɧɨ ɜɪɟɦɟ,
Ɇɢɧɚɥɨ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ ɜɪɟɦɟ. ɇɚɤɥɨɧɟɧɢɟ ɧɚ ɝɥɚɝɨɥɚ. ȼɢɞɨɜɟ ɧɚɤɥɨɧɟɧɢɹ. ɉɪɟɢɡɤɚɡɧɚ ɮɨɪɦɚ ɧɚ
ɝɥɚɝɨɥɚ. ɇɟɥɢɱɧɢ ɝɥɚɝɨɥɧɢ ɮɨɪɦɢ /ɩɪɢɱɚɫɬɢɟ/. Ɂɜɭɤɨɜɢ ɩɪɨɦɟɧɢ ɩɪɢ ɝɥɚɝɨɥɧɢɬɟ ɮɨɪɦɢ.
Ɇɟɫɬɨɢɦɟɧɢɟ. ȼɢɞɨɜɟ ɦɟɫɬɨɢɦɟɧɢɹ/ɜɫɢɱɤɢ ɜɢɞɨɜɟ/. Ɉɛɪɚɡɭɜɚɧɟ, ɝɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɨ ɢ ɮɭɧɤɰɢɨɦɧɚɥɧɨ
ɡɧɚɱɟɧɢɟ ɧɚ ɦɟɫɬɨɢɦɟɧɢɹɬɚ. ɑɚɫɬɢ ɧɚ ɩɪɨɫɬɨɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ. Ɉɩɪɟɞɟɥɟɧɢɟ. Ⱦɨɩɴɥɧɟɧɢɟ.
Ɉɛɫɬɨɹɬɟɥɫɬɜɟɧɨ ɩɨɹɫɧɟɧɢɟ. ɋɥɨɜɨɪɟɞ ɧɚ ɩɪɨɫɬɨɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ.
ɉɪɚɜɨɩɢɫ
ɉɪɟɝɨɜɨɪ ɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɟ ɧɚ ɦɚɬɟɪɢɚɥɚ ɨɬ ɩɪɟɞɢɲɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ. ɍɩɨɬɪɟɛɚ ɧɚ ɝɥɚɜɧɢ ɛɭɤɜɢ ɩɪɢ ɩɢɫɚɧɟ
ɧɚ ɢɦɟɧɚ ɧɚ ɧɟɛɟɫɧɢ ɬɟɥɚ; ɧɚɡɜɚɧɢɹ ɧɚ ɭɱɪɟɠɞɟɧɢɹ, ɞɪɭɠɟɫɬɜɚ, ɮɢɪɦɢ, ɤɧɢɝɢ, ɜɟɫɬɧɢɰɢ. ɉɪɚɜɨɩɢɫ ɢ
ɩɪɚɜɨɝɨɜɨɪ ɧɚ ɝɥɚɝɨɥɧɢɬɟ ɮɨɪɦɢ (1. ɥ. ɟɞ. ɢ ɦɧ. ɱ.; 3. ɥ. ɟɞ. ɢ ɦɧ. ɱ. ɉɪɚɜɨɩɢɫ ɢ ɩɪɚɜɨɝɨɜɨɪ ɧɚ
ɨɬɞɟɥɧɢ ɜɢɞɨɜɟ ɦɟɫɬɨɢɦɟɧɢɹ. Ɉɛɟɡɡɜɭɱɚɜɚɧɟ ɧɚ ɡɜɭɱɧɢɬɟ ɫɴɝɥɚɫɧɢ ɜ ɤɪɚɹ ɧɚ ɞɭɦɢɬɟ. /ɩɪɚɜɨɩɢɫ ɢ
ɩɪɚɜɨɝɨɜɨɪ/ ɉɪɚɜɨɩɢɫ ɢ ɩɪɚɜɨɝɨɜɨɪ ɧɚ ɨɬɪɢɰɚɬɟɥɧɚɬɚ ɱɚɫɬɢɰɚ "ɧɟ" ɩɪɢ ɧɟɨɩɪɟɞɟɥɢɬɟɥɧɢɬɟ,
ɨɬɪɢɰɚɬɟɥɧɢɬɟ ɢ ɨɛɨɛɳɢɬɟɥɧɢɬɟ ɦɟɫɬɨɢɦɟɧɢɹ ɢ ɩɪɢ ɨɬɪɢɰɚɬɟɥɧɢɬɟ ɩɪɢɱɚɫɬɧɢ ɮɨɪɦɢ. ɋɴɡɞɚɜɚɧɟ
ɧɚ ɧɚɜɢɤ ɧɚ ɩɨɥɡɭɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɚɜɨɩɢɫɟɧ, ɩɪɚɜɨɝɨɜɨɪɟɧ ɢ ɬɴɥɤɨɜɟɧ ɪɟɱɧɢɤ.
ɅɂɌȿɊȺɌɍɊȺ
Ʉɥɚɫɧɨ ɱɟɬɟɧɟ / ɪɚɛɨɬɚ ɜɴɪɯɭ ɬɟɤɫɬɚ ɜ ɤɥɚɫ/
ɉɴɪɜɚɧ ɋɬɟɮɚɧɨɜ: Ⱦɟɬɟ ɇɚɪɨɞɧɚ ɩɪɢɤɚɡɤɚ: ɐɚɪ Ɍɪɨɹɧ ɫ ɦɚɝɚɪɟɲɤɢ ɭɲɢ ɇɚɪɨɞɧɚ ɩɟɫɟɧ: ɂɧʇɟ
ɜɨɣɜɨɞɚ ɉɨɞɛɨɪ ɨɬ ɰɢɤɴɥɚ "ɋɨɤɨɥ ɢ ɹɪɟɛɢɰɚ" ɉɟɧɱɨ ɋɥɚɜɟɣɤɨɜ: Ʌɭɞ ɝɢɞɢɹ ȿɥɢɧ ɉɟɥɢɧ: Ɋɴɱɟɧɢɰɚ
ɂɜɚɧ ȼɚɡɨɜ: ɑɨɪɛɚʇɢ ɦɚɪɤɨɜɨɬɨ ɫɟɦɟɣɫɬɜɨ Ⱥɥɟɤɨ Ʉɨɧɫɬɚɧɬɢɧɨɜ: ɉɚɡɢ ɛɨɠɟ ɫɥɹɩɨ ɞɚ ɩɪɨɝɥɟɞɚ
ɇɢɤɨɥɚɣ Ʌɢɥɢɟɜ: Ɍɢɯɢɹɬ ɩɪɨɥɟɬɟɧ ɞɴɠɞ Ƀɨɪɞɚɧ Ƀɨɜɤɨɜ: Ⱦɨɣɞɟ ɩɪɨɥɟɬɬɚ ɏɪɢɫɬɨ Ȼɨɬɟɜ: ɏɚɣɞɭɬɢ
Ƚɟɨɪɝɢ ɋɬɪɭɦɫɤɢ: ɉɢɬɚɣɬɟ, ɦɨɦɢɱɟɬɚ ɢ ɦɨɦɱɟɬɚ ɏɪɢɫɬɨ ɋɦɢɪɧɟɧɫɤɢ: ɋɬɚɪɢɹɬ ɦɭɡɢɤɚɧɬ ȿɥɢɧ ɉɟɥɢɧ:
ɉɨ ɠɴɬɜɚ ɂɡɜɨɪɱɟ: ɋɬɨɣɧɟ əɧɤɨɜ Ⱥɥɟɤɨ Ʉɨɧɫɬɚɧɬɢɧɨɜ: Ȼɚɣ Ƚɚɧxɨ ɭ ɂɪɢɱɟɤɚ Ƀɨɪɞɚɧ Ƀɨɜɤɨɜ: ɉɨ
ɠɢɰɚɬɚ ɏɚɣɧɪɢɤ ɏɚɣɧɟ: Ʌɨɪɟɥɚɣ Ɋɚɞɨɣ Ɋɚɥɢɧ: ɀɚɛɚ ɢ ɜɨɥɴɬ ɋɢɦɟɨɧ Ʉɨɫɬɨɜ: ȼɴɥɲɟɛɧɚɬɚ ɮɟɹ Ɇɚɪɤ
Ɍɜɟɧ: Ɍɨɦ ɋɨɣɟɪ - ɫɥɚɜɧɨɬɨ ɦɨɦɱɟ
ɂɡɜɴɧɤɥɚɫɧɨ ɱɟɬɟɧɟ / ɞɨɩɴɥɧɢɬɟɥɧɚ ɩɪɨɝɪɚɦɚ/
Ƀɨɪɞɚɧ Ƀɨɜɤɨɜ: ɋɬɚɪɨɩɥɚɧɢɧɫɤɢ ɥɟɝɟɧɞɢ ɂɜɚɧ ȼɚɡɨɜ: Ɋɚɡɤɚɡɢ ɩɨɢɡɛɨɪ ɏɪɢɫɬɨ Ȼɨɬɟɜ:
ɋɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ ɩɨ ɢɡɛɨɪ ɇɨɜɢɰɚ ɂɜɚɧɨɜ: Ⱦɚ ɞɪɴɩɧɟɲ ɫɢɧʇɢɪɱɟɬɨ-ɫɛɨɪɧɢɤ ɪɚɡɤɚɡɢ Ⱥɥɟɤɫɚɧɞɴɪ
Ⱦɴɧɤɨɜ: ɋɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ ɉɟɬɴɪ Ʉɨɱɢɱ: ɹɛɥɚɧ Ƚɚɛɪɨɜɫɤɢ ɢ ɒɨɩɫɤɢ ɒɟɝɢ - ɩɨ ɢɡɛɨɪ ȹɨɧɚɬɨɧ ɋɜɢɮɬ:
ɉɴɬɭɜɚɧɢɹɬɚɧ ɚ Ƚɴɥɢɜɟɪ ɉɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɨɬ ɚɜɬɨɪ ɧɚ ɛɚɥɤɚɧɫɤɢɬɟ ɧɚɪɨɞɢ /ɝɪɴɰɤɢ, ɬɭɪɫɤɢ, ɪɭɦɴɧɫɤɢ,
ɚɥɛɚɧɫɤɢ/ Ɉɬ ɩɪɢɜɟɞɟɧɢɹ ɫɩɢɫɴɤ ɭɱɢɬɟɥɹɬ ɩɨɞɛɢɪɚ 5-6 ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ.
ɇɚɭɱɧɨ-ɩɨɩɭɥɹɪɧɢ ɢ ɢɧɮɨɪɦɚɬɢɜɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ
Ʉɨɧɫɬɚɧɬɢɧ ɂɪɢɱɟɤ: ɉɴɬɭɜɚɧɢɹ ɢɡ Ȼɴɥɝɚɪɢɹ ȿɦɚ Ƀɨɧɱɟɜɚ: Ɇɥɚɞɢ ɤɨɫɦɨɧɚɜɬɢ Ɇɚɪɢɧ Ɇɥɚɞɟɧɨɜ:
Ɇɟɠɞɭ ȿɪɦɚ ɢ ɋɬɚɪɚ ɩɥɚɧɢɧɚ - ɫɛɨɪɧɢɤ ɧɚɪɨɞɧɢ ɩɟɫɧɢ ȿɥɢɧ ɉɟɥɢɧ: Ɂɧɚɦ ɢ Ɇɨɝɚ Ⱥɥɟɤɫɚɧɞɴɪ
Ɇɥɚɞɟɧɨɜ: ɇɚɪɨɞɧɢ ɩɟɫɧɢ, ɩɪɢɤɚɡɤɢ, ɜɹɪɜɚɧɢɹ ɢ ɨɛɢɱɚɢ ɨɬ Ȼɨɫɢɥɟɝɪɚɞɫɤɨ
Ɉɬ ɩɪɢɜɟɞɟɧɢɹ ɫɩɢɫɴɤ ɭɱɢɬɟɥɹɬ ɩɨɞɛɢɪɚ 3 ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ.
Ɋɚɛɨɬɚ ɜɴɪɯɭ ɬɟɤɫɬɚ
Ɋɚɡɜɢɬɢɟ ɧɚ ɮɚɛɭɥɚɬɚ. ɋɩɨɤɨɣɧɨ ɢ ɞɢɧɚɦɢɱɧɨ ɞɟɣɫɬɜɢɟ. Ɋɨɥɹɬɚ ɧɚ ɩɟɡɚɠɚ ɡɚ ɤɨɦɩɨɡɢɰɢɹɬɚ ɧɚ
ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟɬɨ.
Ɉɬɤɪɢɜɚɧɟ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɜɚɠɧɢɬɟ ɦɨɬɢɜɢ ɜ ɟɩɢɱɟɫɤɢɬɟ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ.
ȼɹɪɧɨ ɢ ɢɦɚɝɢɧɚɪɧɨ ɨɩɢɫɚɧɢɟ. Ɏɨɪɦɢ ɧɚ ɨɩɢɫɚɧɢɟɬɨ: ɩɨɪɬɪɟɬ, ɩɟɣɡɚɠ, ɚɜɬɨɪɫɤɚ ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɤɚ.
Ɇɨɪɚɥɧɚ ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɤɚ ɧɚ ɨɛɪɚɡɢɬɟ. Ɉɬɤɪɢɜɚɧɟ ɬɟɯɧɢɤɚɬɚ ɧɚ ɫɴɡɞɚɜɚɧɟ ɧɚ ɨɛɪɚɡɢɬɟ: ɩɨɜɟɞɟɧɢɟ,
ɞɢɚɥɨɝ, ɜɴɬɪɟɲɟɧ ɦɨɧɨɥɨɝ.
ɑɟɪɬɢ ɧɚ ɯɚɪɚɤɬɟɪɚ. ɉɪɟɩɥɢɬɚɧɟ ɧɚ ɩɨɥɨɠɢɬɟɥɧɢ ɢ ɨɬɪɢɰɚɬɟɥɧɢ ɱɟɪɬɢ.
Ɉɬɤɪɢɜɚɧɟ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚɬɚ ɧɚ ɦɨɬɢɜɢɬɟ ɜ ɥɢɪɢɱɟɫɤɨɬɨ ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɟ: ɪɚɡɜɢɜɚɧɟ ɧɚ ɨɬɞɟɥɧɢɬɟ ɦɨɬɢɜɢ ɜ
ɩɨɟɬɢɱɟɫɤɢ ɤɚɪɬɢɧɢ ɢ ɬɹɯɧɨɬɨ ɟɞɢɧɫɬɜɨ.
Ɋɚɡɥɢɱɚɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɹɤɨɬɨ ɢ ɩɪɟɧɨɫɧɨɬɨ ɡɧɚɱɟɧɢɟ ɧɚ ɞɭɦɢɬɟ.
Ɉɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɥɢɪɢɱɟɫɤɢ ɤɚɪɬɢɧɢ, ɫɴɡɞɚɞɟɧɢ ɱɪɟɡ ɯɢɩɟɪɛɨɥɚ ɢ ɤɨɧɬɪɚɫɬ.
ɉɪɢ ɚɧɚɥɢɡɚ ɧɚ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟɬɨ ɫɟ ɭɫɜɨɹɜɚɬ ɩɨɧɹɬɢɹɬɚ: ɜɴɬɪɟɲɟɧ ɦɨɧɨɥɨɝ, ɚɜɬɨɛɢɨɝɪɚɮɢɹ,
ɯɢɩɟɪɛɨɥɚ, ɤɨɧɬɪɚɫɬ, ɫɨɰɢɚɥɧɨ ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɟ.
ɑɟɬɟɧɟ
ɋɴɝɥɚɫɭɜɚɧɟ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɧɚɝɥɚɫ ɫ ɨɫɨɛɟɧɨɫɬɢɬɟ ɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɢ ɧɟɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ.
ɉɪɨɭɱɚɜɚɧɟ ɧɚ ɨɛɪɚɛɨɬɟɧ ɢ ɧɟɨɛɪɚɛɨɬɟɧ ɬɟɤɫɬ ɫ ɰɟɥ ɞɚ ɫɟ ɭɩɪɚɠɧɢ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ
(ɨɛɭɫɥɨɜɟɧɨɫɬ ɨɬ ɪɢɬɴɦɚ, ɫɢɥɚɬɚ ɢ ɬɟɦɛɴɪɚ ɧɚ ɝɥɚɫɚ; ɩɚɭɡɚɬɚ, ɥɨɝɢɱɟɫɤɨɬɨ ɭɞɚɪɟɧɢɟ). Ⱦɟɤɥɚɦɢɪɚɧɟ
ɧɚɢɡɭɫɬ ɧɚ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɜɢɞɨɜɟ ɩɨɟɬɢɱɟɧ ɢ ɩɪɨɡɚɢɱɟɧ ɬɟɤɫɬ. ɑɟɬɟɧɟ ɢ ɝɨɜɨɪɟɧɟ ɩɨ ɪɨɥɢ. ɍɩɪɚɠɧɟɧɢɟ ɡɚ
ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɭɦ, ɫ ɩɪɟɰɢɡɧɢ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ ɩɨɫɬɚɜɟɧɢ ɡɚɞɚɱɢ (ɨɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɤɨɦɩɨɡɢɰɢɨɧɧɢɬɟ
ɟɥɟɦɟɧɬɢ, ɞɢɚɥɨɝ ɢ ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɡɢɪɚɧɟ ɧɚ ɨɛɪɚɡɢɬɟ, ɨɩɢɫɚɧɢɟ ɧɚ ɫɯɨɞɧɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢ; ɨɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɞɭɦɢ,
ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ, ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɡɧɚɰɢ ɢ ɞɪ. )
ȽɈȼɈɊɇȺ ɂ ɉɂɋɆȿɇȺ ɄɍɅɌɍɊȺ
Ƚɨɜɨɪɧɚ ɤɭɥɬɭɪɚ
Ɋɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɫ ɢɡɩɨɥɡɭɜɚɧɟ ɧɚ ɟɥɟɦɟɧɬɢɬɟ ɧɚ ɤɨɦɩɨɡɢɰɢɨɧɧɚɬɚ ɮɨɪɦɚ (ɭɜɨɞ, ɪɚɡɜɢɬɢɟ ɧɚ ɞɟɣɫɬɜɢɟɬɨ,
ɝɪɚɞɚɰɢɹ ɢ ɪɚɡɩɪɟɞɟɥɟɧɢɟ ɧɚ ɝɥɚɜɧɢɬɟ ɢ ɜɬɨɪɨɫɬɟɩɟɧɧɢ ɦɨɬɢɜɢ, ɦɹɫɬɨ ɧɚ ɤɭɥɦɢɧɚɰɢɹɬɚ, ɪɚɡɜɪɴɡɤɚ).
Ɉɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɨɫɨɛɟɧɨɫɬɢɬɟ ɧɚ ɯɪɨɧɨɥɨɝɢɱɧɨɬɨ ɢ ɪɟɬɪɨɫɩɟɤɬɢɜɧɨ ɢɡɥɨɠɟɧɢɟ. ɉɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ
ɬɟɤɫɬ ɢ ɨɬɤɪɢɜɚɧɟ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚɬɚ ɧɚ ɪɟɬɪɨɫɩɟɤɬɢɜɧɨ ɢɡɝɪɚɞɟɧ ɪɚɡɤɚɡ. Ɋɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɫ ɢɡɬɴɤɜɚɧɟ ɧɚ
ɯɚɪɚɤɬɟɪɧɢɬɟ ɨɛɪɚɡɢ ɜ ɬɟɤɫɬɚ. ɂɡɛɨɪɧɨ ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ: ɞɢɧɚɦɢɱɧɢ ɢ ɫɬɚɬɢɱɧɢ ɹɜɥɟɧɢɹ ɜ ɩɪɢɪɨɞɚɬɚ.
Ɉɩɢɫɚɧɢɟ ɧɚ:
- ɞɢɧɚɦɢɱɧɢ ɢ ɫɬɚɬɢɱɧɢ ɹɜɥɟɧɢɹ ɜ ɩɪɢɪɨɞɚɬɚ;
- ɨɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚɱɢɧɚ ɧɚ ɜɡɚɢɦɧɨ ɩɪɨɧɢɤɜɚɧɟ ɢ ɫɦɹɧɚ ɧɚ ɫɬɚɬɢɱɧɢɬɟ ɢ ɞɢɧɚɦɢɱɧɢ ɤɚɪɬɢɧɢ ɢ ɫɰɟɧɢ ɩɪɢ
ɨɩɢɫɚɧɢɟɬɨ ɢ ɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟɬɨ;
- ɜɴɧɲɧɨ ɢ ɜɴɬɪɟɲɧɨ ɩɪɨɫɬɪɚɧɫɬɜɨ (ɜɴɧɲɧɨ ɩɪɨɫɬɪɚɧɫɬɜɨ: ɩɟɣɡɚɠ ɧɚ ɪɨɞɧɢɹ ɤɪɚɣ ɩɪɟɡ ɪɚɡɥɢɱɧɨ
ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɞɟɧɹ - ɩɪɢ ɡɨɪɢ, ɧɚ ɨɛɹɞ, ɩɪɢɜɟɱɟɪ, ɩɪɟɡ ɧɨɳɬɚ; ɜɴɬɪɟɲɧɨ ɩɪɨɫɬɪɚɧɫɬɜɨ (ɞɧɟɜɧɚ ɫɬɚɹ,
ɤɭɯɧɹ, ɮɢɫɤɭɥɬɭɪɧɚ ɡɚɥɚ, ɫɥɚɞɤɚɪɧɢɰɚ);
- ɩɨɪɬɪɟɬɢɪɚɧɟ ɜɴɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɚɧɚɥɢɡ ɧɚ ɩɨɞɛɪɚɧɢ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɩɨɪɬɪɟɬɢ,
- ɩɨɪɬɪɟɬɢ ɧɚ ɩɨɡɧɚɬɢ ɥɢɱɧɨɫɬɢ ɨɬ ɧɚɭɱɧɨ-ɩɨɩɭɥɹɪɧɚɬɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ;
- ɩɨɪɬɪɟɬɢɪɚɧɟ ɧɚ ɥɢɱɧɨɫɬɢ ɨɬ ɧɟɩɨɫɪɟɫɬɜɟɧɚɬɚ ɫɪɟɞɚ (ɫɴɫɟɞ, ɜɟɫɬɧɢɤɨɩɪɨɞɚɜɚɱ, ɫɬɚɪɟɰ, ɤɚɫɢɟɪɤɚ ɜ
ɦɚɝɚɡɢɧɚ). ɋɴɨɛɳɟɧɢɟ - ɤɪɚɬɤɨ ɫɴɨɛɳɟɧɢɟ ɡɚ ɭɱɢɥɢɳɧɚ ɚɤɰɢɹ, ɬɴɪɠɟɫɬɜɨ, ɨɛɳɟɫɬɜɟɧɚ ɚɤɰɢɹ ɜ
ɫɟɥɨɬɨ ɢɥɢ ɝɪɚɞɚ ɢ ɞɪ. Oɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɢ ɫɬɢɥɧɢ ɫɪɟɞɫɬɜɚ, ɢɡɩɨɥɡɜɚɧɢ ɩɪɢ ɨɩɢɫɚɧɢɟɬɨ ɢ
ɩɨɪɬɪɟɬɢɪɚɧɟɬɨ. ɍɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɩɨ ɩɪɚɜɢɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɞɟɤɥɚɦɢɪɚɧɟ. ɋɥɭɲɚɧɟ ɧɚ ɡɜɭɤɨɡɚɩɢɫɢ ɧɚ
ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ. Ɂɜɭɤɨɡɚɩɢɫɢ ɧɚ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɢ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ: ɪɚɡɢɫɤɜɚɧɟ, ɩɪɟɰɟɧɤɚ,
ɫɚɦɨɩɪɟɰɟɧɤɚ. ɂɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹ ɧɚ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɩɨ ɠɚɧɪ: ɧɚɭɱɟɧ, ɚɞɦɢɧɢɫɬɪɚɬɢɜɟɧ,
ɠɭɪɧɚɥɢɫɬɢɱɟɧ. Ɂɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɧɚ ɪɚɡɥɢɤɢɬɟ.
ɉɢɫɦɟɧɚ ɤɭɥɬɭɪɚ
Ɋɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɡɚ ɫɴɛɢɬɢɹ ɢ ɫɥɭɱɤɢ ɫ ɢɡɩɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɤɨɦɩɨɡɢɰɢɨɧɧɚɬɚ ɮɨɪɦɚ - ɩɨ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ
ɫɴɫɬɚɜɟɧ ɩɥɚɧ-ɬɟɡɢɫ. Ɉɩɢɫɚɧɢɟ ɧɚ ɜɴɧɲɧɨɬɨ ɢ ɜɴɬɪɟɲɧɨɬɨ ɩɪɨɫɬɪɚɧɫɬɜɨ ɤɚɬɨ ɞɢɧɚɦɢɱɧɢ ɢ ɫɬɚɬɢɱɧɢ
ɹɜɥɟɧɢɹ ɜ ɩɪɢɪɨɞɚɬɚ - ɩɨ ɞɚɞɟɧ ɩɥɚɧ. ɉɨɪɬɪɟɬɢɪɚɧɟ ɧɚ ɥɢɱɧɨɫɬɢ ɨɬ ɧɟɩɨɫɪɟɞɫɬɜɟɧɚ ɫɪɟɞɚ ɧɚ
ɭɱɟɧɢɤɚ - ɩɨ ɤɨɥɟɤɬɢɜɧɨ ɫɴɫɬɚɜɟɧ ɩɥɚɧ. Ʉɪɚɬɤɨ ɩɢɫɦɟɧɨ ɫɴɨɛɳɟɧɢɟ ɡɚ ɭɱɢɥɢɳɧɚ ɚɤɰɢɹ / ɫɴɛɢɪɚɧɟ
ɧɚ ɯɚɪɬɢɹ, ɱɢɫɬɟɧɟ ɧɚ ɭɱɢɥɢɳɧɢɹ ɞɜɨɪ ɢ ɞɪ. /Ɋɚɛɨɬɚ ɡɚ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɬɟɯɧɢɤɚɬɚ ɧɚ ɢɡɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ
ɩɢɫɦɟɧɨ ɫɴɱɢɧɟɧɢɟ /ɢɡɛɨɪ ɧɚ ɦɚɬɟɪɢɚɥɚ, ɧɟɝɨɜɨɬɨ ɪɚɡɩɪɟɞɟɥɟɧɢɟ, ɢɡɩɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɰɢɬɚɬɢ,
ɨɛɟɞɢɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɢ ɨɩɢɫɚɧɢɟ ɢ ɬ. ɧ. /. Ƚɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ: ɜɢɞɨɜɟ ɞɭɦɢ ɫ
ɝɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɢɬɟ ɢɦ ɤɚɬɟɝɨɪɢɢ Ʌɟɤɫɢɤɚɥɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢ: ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢɢ ɤɚɬɟɝɨɪɢɢ ɞɭɦɢ: ɨɦɨɧɢɦɢ,
ɫɢɧɨɧɢɦɢ, ɞɢɚɥɟɤɬɢɡɦɢ, ɚɪɯɚɢɡɦɢ, ɧɟɨɥɨɝɢɡɦɢ. ɋɢɧɬɚɤɬɢɱɧɨ-ɫɬɢɥɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɫ ɪɚɡɥɢɱɧɨ
ɪɚɡɩɪɟɞɟɥɹɧɟ ɧɚ ɜɢɞɨɜɟɬɟ ɫɢɧɬɚɝɦɢ ɢ ɬɟɯɧɢɬɟ ɡɚɜɢɫɢɦɢ ɱɚɫɬɢ; ɨɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɪɚɡɥɢɤɢɬɟ ɜ ɧyɚɧɫɢɬɟ
ɧɚ ɡɧɚɱɟɧɢɟɬɨ. ȼɨɞɟɧɟ ɧɚ ɞɧɟɜɧɢɤ. ɉɢɫɚɧɟ ɧɚ ɫɭɠɟɛɧɨ ɢ ɥɢɱɧɨ ɩɢɫɦɨ. ɒɟɫɬ ɩɢɫɦɟɧɢ ɞɨɦɚɲɧɢ
ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɢ ɚɧɚɥɢɡɢɪɚɧɟɬɨ ɢɦ ɩɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɱɚɫ. ɑɟɬɢɪɢ ɤɥɚɫɧɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ / ɩɨ ɟɞɢɧ ɱɚɫ
ɡɚ ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɚ, ɢɡɪɚɛɨɬɤɚ ɢ ɩɨɩɪɚɜɤɚ/.
ȾɈɉɔɅɇɂɌȿɅɇɈ ɈȻɍɑȿɇɂȿ
Ⱦɨɩɴɥɧɢɬɟɥɧɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɫɟ ɨɪɝɚɧɢɡɢɪɚ ɡɚ ɭɱɟɧɢɰɢ, ɤɨɢɬɨ ɩɨɪɚɞɢ ɨɛɟɤɬɢɜɧɢ ɩɪɢɱɢɧɢ ɩɨɜɪɟɦɟ ɧɚ
ɪɟɞɨɜɧɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɧɟ ɭɫɩɹɜɚɬ ɞɚ ɩɨɫɬɢɝɧɚɬ ɡɚɜɢɞɧɢ ɪɟɡɭɥɬɚɬɢ ɩɨ ɞɚɞɟɞɧɢ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɨɛɥɚɫɬɢ. ȼ
ɡɚɜɢɫɢɦɨɫɬ ɨɬ ɭɬɜɴɪɞɟɧɢɬɟ ɧɟɞɨɫɬɚɬɴɰɢ ɜ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɩɪɟɩɨɞɚɜɚɬɟɥɹɬ ɨɮɨɪɦɹ ɝɪɭɩɢ ɫ
ɤɨɢɬɨ ɩɪɨɜɟɠɞɚ ɞɨɩɴɥɧɢɬɟɥɧɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ. ɇɚɩɪɢɦɟɪ ɝɪɭɩɚ ɭɱɟɧɢɰɢ ɫ ɧɟɞɨɫɬɚɬɴɱɧɢ ɡɧɚɧɢɹ ɩɨ ɱɟɬɟɧɟ,
ɩɨ ɮɨɧɟɬɢɤɚ ɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫ, ɩɨ ɦɨɪɮɨɥɨɝɢɹ, ɩɨ ɚɧɚɥɢɡ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ, ɩɨ ɭɫɬɧɨ ɢ
ɩɢɫɦɟɧɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ ɢ ɩɨɞ. ȼɴɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɩɪɟɞɢɲɧɢ ɩɪɨɭɱɜɚɧɢɹ ɡɚ ɜɫɹɤɚ ɝɪɭɩɚ ɫɟ ɫɴɫɬɚɜɹ ɨɬɞɟɥɟɧ
ɩɥɚɧ ɡɚ ɪɚɛɨɬɚ ɢ ɩɪɢɥɚɝɚ ɫɟ ɞɚɞɟɧɚ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɪɚɛɨɬɚ: ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɚ, ɝɪɭɩɨɜɚ, ɪɚɛɨɬɚ ɫ ɬɟɫɬɨɜɟ,
ɪɚɛɨɬɚ ɫ ɧɚɝɥɟɞɧɢ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɢ ɩɨɞ.) Ɍɭɤ ɨɫɨɛɟɧɨ ɡɧɚɱɟɧɢɟ ɢɦɚɬ ɫɬɢɦɭɥɢɪɚɳɢɬɟ ɫɪɟɞɫɬɜɚ: ɩɨɯɜɚɥɢ,
ɧɚɝɪɚɞɢ, ɩɨɥɨɠɢɬɟɥɧɢ ɛɟɥɟɠɤɢ. Ⱦɨɩɴɥɧɢɬɟɥɧɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɫɟ ɩɪɨɜɟɠɞɚ ɜ ɬɟɱɟɧɢɟ ɧɚ ɰɹɥɚɬɚ ɭɱɟɛɧɚ
ɝɨɞɢɧɚ, ɬ. ɟ. ɜɟɞɧɚɝɚ ɤɚɬɨ ɫɟ ɡɚɛɟɥɟɠɢ, ɱɟ ɝɪɭɩɚ ɭɱɟɧɢɰɢ ɧɟ ɫɚ ɜ ɫɴɫɬɨɹɧɢɟ ɞɚ ɨɜɥɚɞɟɹɬ ɞɚɞɟɧɢ
ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ. ɋɥɟɞ ɤɚɬɨ ɨɜɥɚɞɟɹɬ ɞɚɞɟɧɢ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɬɚɤɢɜɚ ɭɱɟɧɢɰɢ ɫɟ
ɨɫɜɨɛɨɠɞɚɜɚɬ ɨɬ ɞɨɩɴɥɧɢɬɟɥɧɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ, ɧɨ ɫɟ ɫɥɟɞɹɬ ɢ ɩɨ-ɧɚɬɚɬɴɤ ɞɚ ɧɟ ɢɡɨɫɬɚɜɚɬ ɜ
ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɭɱɟɛɧɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ, ɤɚɬɨ ɢɦ ɫɟ ɞɚɜɚɬ ɞɢɮɟɪɟɧɰɢɪɚɧɢ ɡɚɞɚɱɢ ɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ.
ɋɜɨɛɨɞɧɨ-ɢɡɛɢɪɚɟɦɚ ɩɪɨɝɪɚɦɚ
ɋɜɨɛɨɞɧɨ-ɢɡɛɢɪɚɟɦɚɬɚ ɩɪɨɝɪɚɦɚ /ɞɨɛɚɜɴɱɧɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ/ ɫɟ ɨɪɝɚɧɢɡɢɪɚ ɡɚ ɭɱɟɧɢɰɢ ɨɬ 4. ɞɨ 8. ɤɥɚɫ ɫ
ɩɨɜɢɲɟɧɢ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬɢ ɢ ɡɚɫɢɥɟɧɢ ɜɥɟɱɟɧɢɹ ɡɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɟɡɢɤ, ɬ. ɟ. ɡɚ ɞɚ ɪɚɡɲɢɪɹɬ ɢ
ɡɚɞɴɥɛɨɱɚɬ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɩɨ ɜɫɢɱɤɢ ɢɥɢ ɨɬɞɟɥɧɢ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɨɛɥɚɫɬɢ ɨɬ ɪɟɞɨɜɧɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ. Ɍɨɜɚ ɫɚ
ɭɱɟɧɢɰɢ, ɤɨɢɬɨ ɩɪɨɹɜɹɜɚɬ ɩɨɜɢɲɟɧɨ ɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɢɟ ɨɳɟ ɨɬ ɩɴɪɜɢ ɤɥɚɫ, ɚɫɴɳɢɬɟ ɫɟ ɫɥɟɞɹɬ ɢ
ɧɚɛɥyɞɚɜɚɬ ɨɬ ɭɱɢɬɟɥɢɬɟ ɢ ɩɪɨɮɟɫɢɨɧɚɥɧɚɬɚ ɫɥɭɠɛɚ ɜ ɭɱɢɥɢɳɟɬɨ.
ɋɜɨɛɨɞɧɨ-ɢɡɛɢɪɚɟɦɚɬɚ ɩɪɨɝɪɚɦɚ ɫɟ ɩɪɨɜɟɠɞɚ ɫ ɟɞɢɧ ɭɱɟɛɟɧ ɱɚɫ ɫɟɞɦɢɱɧɨ ɜ ɬɟɱɟɧɢɟ ɧɚ ɭɱɟɛɧɚɬɚ
ɝɨɞɢɧɚ. Ɋɚɛɨɬɚɬɚ ɫ ɬɟɡɢ ɭɱɟɧɢɰɢ ɧɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɹɤɜɚ ɩɪɟɡ ɭɱɟɛɧɚɬɚ ɝɨɞɢɧɚ. Ⱥɤɨ, ɩɴɤ ɫɟ ɪɚɛɨɬɢ
ɩɟɪɢɨɞɢɱɟɫɤɢ, ɬɪɹɛɜɚ ɩɪɟɡ ɰɹɥɚɬɚ ɭɱɟɛɧɚ ɝɨɞɢɧɚ ɞɚ ɫɟ ɧɚɫɴɪɱɜɚɬ ɬɟɡɢ ɭɱɟɧɢɰɢ ɜ ɞɪɭɝɢ ɮɨɪɦɢ:
ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɧɚ ɪɚɛɨɬɚ, ɪɚɛɨɬɚ ɜ ɫɟɤɰɢɢ ɢ ɤɴɪɠɨɰɢ.
ɋɜɨɛɨɞɧɨ-ɢɡɛɢɪɚɟɦɚɬɚ ɩɪɨɝɪɚɦɚ ɚɤɬɢɜɢɪɚ ɢ ɧɚɫɴɪɱɜɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɚ ɪɚɛɨɬɚ,
ɫɚɦɨɨɛɪɚɡɨɜɚɧɢɟ, ɪɚɡɜɢɜɚ ɬɹɯɚɧɬɚ ɦɟɱɬɚ ɢ ɧɚɫɪɴɱɜɚ ɝɢ ɡɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɩɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɪɚɡɥɢɱɧɢ
ɢɡɜɨɪɢ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹ. ɉɨɞ ɪɴɤɨɜɨɞɫɬɜɨɬɨ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɜ ɬɨɡɢ ɜɢɞ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɫɥɭɠɚɬ ɫɢ
ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɫ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɚ ɢ ɧɟɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɚ ɭɱɟɛɧɚ ɦɚɬɟɪɢɹ, ɚ ɫɜɨɢɬɟ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ: ɭɫɦɟɧɢ,
ɩɢɫɦɟɧɢ, ɩɪɚɤɬɢɱɟɫɤɢ ɩɪɟɞɫɬɚɜɹɬ ɧɚ ɤɥɚɫɚ, ɭɱɢɥɢɳɟɬɨ ɢ ɨɛɳɟɫɬɜɟɧɨɫɬɬɚ.
ɉɨɥɭɱɟɧɢɬɟ ɡɧɚɧɢɹ ɢ ɭɦɟɧɢɹ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɩɨɥɡɜɚɬ ɜ ɪɟɞɨɜɧɨɬɨ ɫɢ ɨɛɭɱɟɧɢɟ, ɜ ɫɟɤɰɢɢ ɢ ɤɴɪɠɨɰɢ, ɜ
ɭɱɚɫɬɢɟ ɧɚ ɤɨɧɤɭɪɫɢ. ɋɴɳɢɬɟ ɬɪɛɜɚ ɞɚ ɛɴɞɚɬ ɫɬɢɦɭɥɢɪɚɧɢ ɫ ɩɨɯɜɚɥɢ, ɧɚɝɪɚɞɢ, ɫɬɢɩɟɛɞɢɢ.
Ɂɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɢ ɨɬɞɟɥɹɧɟ ɧɚ ɞɚɪɨɜɢɬɢ ɭɱɟɧɢɰɢ ɫɟ ɩɪɚɜɢ ɧɚ ɩɴɪɜɨ ɦɹɫɬɨ ɨɬ ɭɱɢɬɟɥɹ ɩɨ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɟɡɢɤ
ɢ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ, ɤɚɤɬɨ ɢ ɨɬ ɞɪɭɝɢɬɟ ɩɪɟɩɨɞɚɜɚɬɟɥɢ ɢ ɨɬ ɩɪɨɮɟɫɢɨɧɚɥɧɚɬɚ ɫɥɭɠɛɚ ɜ ɭɱɢɥɢɳɟɬɨ.
ɍɱɢɬɟɥɹɬ ɩɪɚɜɢ ɨɪɢɟɧɬɚɰɢɨɧɧɚ ɩɪɨɝɪɚɦɚ ɡɚ ɪɚɛɨɬɚ ɫ ɬɟɡɢ ɭɱɟɧɢɰɢ. Ɍɹ ɦɨɠɟ ɞɚ ɧɟ ɨɛɯɜɚɳɚ ɰɹɥɚɬɚ
ɭɱɟɛɧɚɬɚ ɩɪɨɝɪɚɦɚ, ɚ ɫɚɦɨ ɨɬɞɟɥɧɢ ɫɟɝɦɟɧɬɢ ɨɬ ɞɚɞɟɧɢ ɨɛɥɚɫɬɢ, ɜ ɡɚɜɢɫɢɦɨɫɬ ɨɬ ɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɢɹɬɚ
ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ.
ɋɜɨɛɨɞɧɨ-ɢɡɛɢɪɚɟɦɚɬɚ ɩɪɨɝɪɚɦɚ ɦɨɠɟ ɞɚ ɫɟ ɪɟɚɥɢɡɢɪɚ ɤɚɬɨ ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɧɚ ɢ ɝɪɭɩɨɜɚ ɡɚ ɟɞɢɧ ɢɥɢ
ɩɨɜɟɱɟ ɤɥɚɫɨɜɟ. Ƚɪɭɩɢɬɟ ɫ ɬɟɱɟɧɢɟ ɧɚ ɜɪɟɦɟɬɨ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɫɟ ɩɪɨɦɟɧɹɬ: ɞɨɩɴɥɜɚɬ, ɧɚɦɚɥɹɜɚɬ ɢ ɩɪ. ɜ
ɡɚɜɢɫɢɦɨɫɬ ɨɬ ɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɢɹɬɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ.
Ɋɨɥɹɬɚ ɧɚ ɩɪɟɩɨɞɚɜɚɬɟɥɹ ɩɨ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɟɡɢɤ ɢ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɩɪɢ ɩɪɨɜɟɠɞɚɧɟ ɧɚ ɫɜɨɛɨɞɧɨɢɡɛɢɪɚɟɦɚɬɚ ɩɪɨɝɪɚɦɚ ɟ ɫɩɟɰɢɮɢɱɧɚ. ȼ ɬɨɡɢ ɩɪɨɰɟɫɫ ɬɨɣ ɢɦɚ ɪɨɥɹɬɚ ɧɚ ɫɴɬɪɭɞɧɢɤ, ɤɨɣɬɨ
ɩɪɨɮɟɫɢɨɧɚɥɧɨ ɧɚɫɨɱɜɚ ɪɚɛɨɬɚɬɚ ɧɚ ɨɬɞɟɥɧɢ ɭɱɟɧɢɰɢ ɢɥɢ ɝɪɭɩɚ. Ɉɬɧɨɲɟɧɢɹɬɚ ɩɨɦɟɠɞɭ ɫɚ ɢɦ ɧɚ
ɮɨɧɚ ɧɚ ɞɨɜɟɪɢɟ, ɪɚɡɛɢɪɚɬɟɥɫɬɜɨ ɢ ɭɜɚɠɟɧɢɟ.
ɇȺɑɂɇ ɇȺ ɊȿȺɅɂɁɂɊȺɇȿ ɇȺ ɉɊɈȽɊȺɆȺɌȺ
ȿɡɢɤ: ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫ
ȼ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɚ ɩɨɞɝɨɬɜɹɬ ɡɚ ɩɪɚɜɢɥɧɚ ɭɫɬɧɚ ɢ ɩɢɫɦɟɧɚ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ ɧɚ
ɫɬɚɧɞɚɪɬɟɧ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɟɡɢɤ. Ɂɚɬɨɜɚ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹɬɚ ɜ ɬɚɡɢ ɩɪɨɝɪɚɦɚ ɧɟ ɫɚ ɧɚɫɨɱɟɧɢ ɫɚɦɨ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢ
ɩɪɚɜɢɥɚ ɢ ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɢ ɧɨɪɦɢ, ɧɨ ɢ ɧɚ ɮɭɧɤɰɢɹɬɚ ɢɦ. ɇɚɩɪɢɦɟɪ, ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ ɧɟ ɫɟ ɡɚɩɨɡɧɚɜɚ ɫɚɦɨ
ɤɚɬɨ ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɚ ɱɚɫɬ (ɨɬ ɝɥɟɞɧɚɬɚ ɬɨɱɤɚ ɧɚ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚɬɚ ɦɭ), ɧɨ ɢ ɤɚɬɨ ɤɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɚ ɱɚɫɬ (ɨɬ ɝɥɟɞɧɚ
ɬɨɱɧɚ ɧɚ ɮɭɧɤɰɢɹɬɚ ɦɭ ɜ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹɬɚ).
Ɉɫɧɨɜɧɢ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɟ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɫɟ ɡɚɩɨɡɧɚɹɬ ɫ ɟɡɢɤɚ ɢ ɞɚ
ɝɨ ɬɴɥɤɭɜɚɬ ɤɚɬɨ ɫɢɫɬɟɦɚ. ɇɢɬɨ ɟɞɧɨ ɟɡɢɤɨɜɨ ɹɜɥɟɧɢɟ ɧɟ ɛɢ ɬɪɹɛɚɥɨ ɞɚ ɫɟ ɢɡɭɱɚɜɚ ɢɡɨɥɢɪɚɧɨ, ɜɴɧ
ɨɬ ɤɨɧɬɟɤɫɬɚ ɜ ɤɨɣɬɨ ɫɟ ɪɟɚɥɢɡɢɪɚ ɧɟɝɨɜɚɬɚ ɮɭɧɤɰɢɹ. V I ɢ II ɤɥɚɫ ɜ ɪɚɦɤɢɬɟ ɧɚ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹɬɚ ɡɚ
ɫɥɭɲɚɧɟ, ɝɨɜɨɪ, ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɩɢɫɚɧɟ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɧɬ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ ɛɟɡ ɬɟɯɧɢɬɟ
ɧɚɢɦɟɧɨɜɚɧɢɹ, ɚ ɨɬ ɬɪɟɬɢ ɞɨ ɨɫɦɢ ɤɥɚɫ ɤɨɧɰɟɧɬɪɢɱɧɨ ɢ ɤɨɧɬɢɧɭɢɪɚɧɨ ɳɟ ɫɟ ɢɡɭɱɚɜɚɬ ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɢɬɟ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ ɢ ɫɟɥɟɤɬɢɜɧɨ, ɢɦɚɣɤɢ ɜɩɪɟɞɜɢɞ ɜɴɡɪɚɫɬɬɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ.
ɉɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɫɟ ɨɫɢɝɭɪɹɜɚ ɫɴɟ ɫɚɦɢɹ ɢɡɛɨɪ ɢ ɪɚɡɩɪɟɞɟɥɟɧɢɟɬɨ ɧɚ ɭɱɟɛɧɢɬɟ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ, ɚ
ɤɨɧɤɪɟɬɢɡɢɪɚɧɟɬɨ ɧɚ ɫɬɟɩɟɧɬɚ ɡɚ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ, ɤɚɬɨ ɧɚɩɴɬɫɬɜɢɹ ɧɚɭɱɟɛɧɚɬɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɜ ɨɬɞɟɥɧɢ
ɤɥɚɫɨɜɟ, ɩɨɫɨɱɟɧɚ ɟ ɫ ɹɫɧɨ ɮɨɪɦɭɥɢɪɚɧɢ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ: ɡɚɛɟɥɹɜɚɧɟ, ɫɴɝɥɟɠɞɚɧɟ, ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ, ɩɨɧɹɬɢɟ,
ɪɚɡɧɨɡɧɚɜɚɧɟ, ɪɚɡɥɢɱɚɜɚɧɟ, ɢɧɮɨɪɦɚɬɢɜɧɨ, ɭɩɨɬɪɟɛɚ, ɩɨɜɬɨɪɟɧɢɟ ɢ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɡɢɪɚɧɟ. ɋ
ɩɨɫɨɱɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɫɬɟɩɟɧɬɚ ɧɚ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹɬɚ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɢɬɟ ɫɟ ɩɨɦɚɝɚ ɜ ɬɹɯɧɚɬɚ
ɧɚɫɬɨɣɱɢɜɨɫɬ ɞɚ ɧɟ ɨɛɪɟɦɟɧɹɜɚɬ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫ ɨɛɟɦ ɢ ɡɚɞɴɥɛɨɱɟɧɚ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ.
ɋɟɥɟɤɬɢɜɧɨɫɬɬɚ ɫɟ ɩɪɨɜɟɠɞɚ ɫ ɢɡɛɨɪɚ ɧɚ ɧɚɣ-ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɟɡɢɤɨɜɢ ɡɚɤɨɧɨɦɟɪɧɨɫɬɢ ɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ,
ɤɨɢɬɨ ɫɟ ɨɬɧɚɫɹɬ ɤɴɧ ɬɹɯ.
ɋ ɬɚɤɨɜɚ ɨɬɧɚɫɹɧɟ ɤɴɦ ɟɡɢɤɨɜɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ ɜ ɩɪɨɝɪɚɦɚɬɚ ɭɱɢɬɟɥɢɬɟ ɫɟ ɧɚɫɨɱɜɚɬ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟɬɨ ɧɚ
ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɢɬɟ ɤɚɬɟɝɨɪɢɢ ɞɚ ɨɛɨɫɧɨɜɚɜɚɬ ɧɚ ɬɹɯɧɚɬɚ ɮɭɧɤɰɢɹ, ɤɨɹɬɨ ɫɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚɩɚɡɢɥɢ ɢ ɧɚɭɱɢɥɢ
ɞɚ ɩɨɥɡɜɚɬ ɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɜ ɩɪɟɞɢɲɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ. ɉɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɢ ɫɟɥɟɤɬɢɜɧɨɫɬɬɚ ɜ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚɬɚ
ɧɚɣ-ɞɨɛɪɟ ɫɟ ɫɴɝɥɟɠɞɚɬ ɜ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹɬɚ ɩɨ ɫɢɧɬɚɤɫɢɫ ɢ ɦɨɪɮɨɥɨɝɢɹ ɨɞ I ɞɨ VIII ɤɥɚɫ. ɋɴɳɢɬɟ
ɩɪɢɧɰɢɩɢ ɫɚ ɩɪɨɜɟɞɟɧɢ ɢ ɜ ɨɫɬɚɧɚɥɢɬɟ ɨɛɥɚɫɬɢ ɧɚ ɟɡɢɤɚ. ɇɚɩɪɢɦɟɪ, ɚɥɬɟɪɧɚɰɢɹɬɚ ɧɚ ɫɴɝɥɚɫɧɢɬɟ ɤ,
ɝ, ɯ, ɸ, ɹ, ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɧɚɣ-ɧɚɩɪɟɞ ɳɟ ɡɚɛɟɥɹɜɚɬ ɜ ɫɬɪɨɠɟɚ ɧɚ ɞɭɦɢɬɟ ɜ V ɤɥɚɫ, ɚ ɱɪɟɡ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɢ
ɟɡɢɤɨɜɢ ɢɝɪɢ ɜ ɬɨɡɢ ɢ ɜ ɩɪɟɞɢɲɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ ɳɟ ɩɪɢɞɨɛɢɜɚɬ ɧɚɢɜɰɢ ɡɚ ɩɪɚɜɢɥɧɚ ɭɩɨɬɪɟɛɚ ɧɚ
ɞɚɞɟɧɢɬɟ ɤɨɧɫɨɧɚɧɬɢ ɜ ɝɨɜɨɪɚ ɢ ɩɢɫɚɧɟɬɨ; ɟɥɟɦɟɧɬɚɪɧɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ ɡɚ ɩɚɥɚɬɚɥɧɢɬɟ ɫɴɝɥɚɫɧɢ ɳɟ
ɩɪɢɞɨɛɢɹɬ ɜ ɲɟɫɬɢ ɤɥɚɫ, ɚ ɩɪɢɞɨɛɢɬɢɬɟ ɡɧɚɧɢɹ ɡɚ ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɢɬɟ ɡɜɭɤɨɜɢ ɨɫɨɛɟɧɨɫɬɢ ɜ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢɹ
ɟɡɢɤ ɳɟ ɫɟ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɡɢɪɚɬ ɜ VIII ɤɥɚɫ. ɉɨ ɬɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɳɟ ɩɪɢɞɨɛɢɹɬ ɨɫɧɨɜɧɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ
ɡɚ ɡɜɭɤɨɜɢɬɟ ɩɪɨɦɟɧɢ, ɳɟ ɧɚɭɱɚɬ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ, ɚ ɧɹɦɚ ɞɚ ɛɴɞɚɬ ɧɚɬɨɜɚɪɟɧɢ ɫ ɨɩɢɫɚɧɢɹɬɚ ɢ
ɢɫɬɨɪɢɹɬɚ ɧɚ ɩɨɫɨɱɟɧɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ.
ȿɥɟɦɟɧɬɚɪɧɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ ɩɨ ɦɨɪɮɨɥɨɝɢɹ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɳɟ ɨɬ II ɤɥɚɫ ɢ ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ ɨɬ ɤɥɚɫ ɜ ɤɥɚɫ
ɳɟ ɫɟ ɪɚɡɲɢɪɹɜɚɬ ɢ ɡɚɞɴɥɛɨɱɚɜɚɬ. Ɉɬ ɫɚɦɨɬɨ ɧɚɱɚɥɧɨ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɳɟ ɩɪɢɞɨɛɢɜɚɬ ɧɚɜɢɰɢ ɞɚ
ɡɚɛɟɥɹɜɚɬ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɦɚɪɮɨɥɨɝɢɱɧɢ ɤɚɬɟɝɨɪɢɢ, ɧɚɩɪɢɦɟɪ: ɜɴɜ ɳɟ II ɤɥɚɫ ɨɫɜɟɧ ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɧɚ
ɞɭɦɢ, ɤɨɢɬɨ ɧɚɡɨɜɚɜɚɬ ɩɪɟɞɦɟɬɢ ɢ ɫɴɳɟɫɬɜɚ ɜɤɥɸɱɜɚ ɫɟ ɢ ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɪɨɞ ɢ ɱɢɫɥɨ ɧɚ ɬɟɡɢ
ɞɭɦɢ, ɚɜ III ɤɥɚɫ ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ: ɥɢɰɟɬɨ ɧɚ ɝɥɚɝɨɥɚ. ɉɨ ɬɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɳɟ ɫɟ ɜɴɜɟɠɞɚɬ
ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ ɢ ɥɨɝɢɱɟɫɤɢ ɧɟ ɫɚɦɨ ɜ ɦɨɪɮɨɥɨɝɢɱɧɢɬɟ, ɧɨ ɢ ɜ ɫɢɧɬɚɤɬɢɱɧɢɬɟ ɡɚɤɨɧɨɦɟɪɧɨɫɬɢ
(ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɥɢɰɟɬɨ ɧɚ ɝɥɚɝɨɥɚ - ɥɢɱɧɢ ɝɥɚɝɨɥɧɢ ɮɨɪɦɢ - ɫɤɚɡɭɟɦɨ - ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ). Ⱦɭɦɢɬɟ ɜɢɧɚɝɢ
ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɦ ɢ ɨɛɪɚɛɨɬɜɚɦ ɜ ɪɚɦɤɢɬɟ ɧɚ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ, ɜ ɤɨɟɬɨ ɫɟ ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɬ ɬɟɯɧɢɬɟ
ɮɭɧɤɰɢɢ, ɡɧɚɱɟɧɢɹ ɢ ɮɨɪɦɢ.
ɉɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫɟ ɨɬɧɚɫɹɬ ɞɨ ɭɞɚɪɟɧɢɟɬɨ ɧɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɨɛɪɚɛɨɬɜɚɬ ɤɚɬɨ ɨɬɞɟɥɧɚ
ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɚ ɟɞɢɧɢɰɚ. ɇɟ ɫɚɦɨ ɜ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ, ɧɨ ɢ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɟɡɢɤɨɜɚ
ɤɭɥɬɭɪɚ, ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɭɱɚɬ ɧɚ ɤɧɢɠɨɜɧɚɬɚ ɧɨɪɦɚ, ɚ ɫ ɩɨɫɬɨɹɧɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ (ɩɨ
ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬ ɩɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɚɭɞɢɨ-ɜɢɡɭɚɥɧɢ ɡɚɩɢɫɢ) ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɩɪɢɞɨɛɢɜɚɬ ɧɚɜɢɰɢ, ɞɚ
ɫɥɭɲɚɬ ɩɪɚɜɢɥɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɧɨɲɟɧɢɟ ɧɚ ɞɭɦɢɬɟ.
Ɂɚ ɨɛɥɚɞɹɜɚ ɟ ɧɚ ɩɪɚɜɨɩɢɫɚ ɧɭɠɧɨ ɟ ɞɚ ɫɟ ɨɪɝɚɧɢɡɪɚɬ ɫɢɫɬɟɦɧɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɪɚɡɥɢɱɢɧɢ ɩɨ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ. ɉɨɤɪɚɣ ɬɨɜɚ, ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɨɬ ɪɚɧɧɚ ɜɴɡɪɚɫɬ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɞɚɜɚɬ ɧɚɩɴɬɫɬɜɢɹ ɞɚ ɫɢ
ɫɥɭɠɚɬ ɫ ɩɪɚɜɨɩɢɫɚ ɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢɹ ɪɟɱɧɢɤ (ɭɱɢɥɢɳɧɨ ɢɡɞɚɧɢɟ).
ɍɩɪɚɠɧɟɧɢɹɬɚ ɡɚ ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɢ ɡɚɬɜɴɪɞɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɞɨ ɫɬɟɩɟɧ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟɬɨ ɢɦ
ɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɜ ɧɨɜɢ ɪɟɱɟɜɢ ɫɢɬɭɚɰɢɢ ɩɪɨɢɡɥɢɡɚɬ ɨɬ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ, ɧɨ ɫɚ ɨɛɭɫɥɨɜɟɧɢ ɢ ɨɬ
ɤɨɧɤɪɟɬɧɚɬɚ ɫɢɬɭɚɰɢɹ ɜ ɤɥɚɫɚ - ɝɨɜɨɪɧɢɬɟ ɨɬɫɬɴɩɤɢ ɨɬ ɤɧɢɠɨɜɧɢɹ ɟɡɢɤ, ɤɨɥɟɛɚɧɢɹɬɚ, ɝɪɟɲɤɢɬɟ, ɤɨɢɬɨ
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɨɩɭɫɤɚɬ ɜ ɩɢɫɦɟɧɨɬɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ. Ɂɚɬɨɜɚ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹɬɚ ɡɚ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɩɨ ɟɡɢɤɨɜɨ
ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢ ɜɴɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨɬɨ ɧɚɩɪɟɞɜɚɧɟ ɜ ɝɨɜɨɪɚ ɢ ɩɢɫɚɧɟɬɨ
ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ. ɉɨ ɬɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɳɟ ɢɦɚ ɩɨɞɝɨɬɜɢɬɟɥɧɚ ɮɭɧɤɰɢɹ ɜ ɩɪɚɜɢɥɧɨɬɨ
ɤɨɦɭɧɢɰɢɪɚɧɟ ɧɚ ɫɴɜɪɟɦɟɧɟɧ ɤɧɢɠɨɜɟɧ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɟɡɢɤ.
ȼ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɢɥɚɝɚɬ, ɫɥɟɞɧɢɬɟ ɩɨɫɬɴɩɤɢ, ɤɨɢɬɨ ɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɫɚ ɫɟ
ɩɨɤɚɡɚɥɢ ɫɴɟ ɫɜɨɹɬɚ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨɫɬ:
- ɇɚɫɴɪɱɜɚɧɟ ɧɚ ɫɴɡɧɚɬɟɥɧɢɬɟ ɞɟɣɧɨɫɬɢ ɢ ɦɢɫɥɨɜɧɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨɫɬ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ.
- ɉɪɟɦɚɯɜɚɧɟ ɧɚ ɦɢɫɥɨɜɧɚɬɚ ɢɧɬɟɪɰɢɹ ɢ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɢ ɫɤɥɨɧɧɨɫɬɢ ɡɚ ɢɦɢɬɢɰɢɹ.
- Ɉɛɨɫɧɨɜɚɜɚɧɟ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɧɚ ɫɴɳɟɫɬɜɟɧɢ ɰɟɧɧɨɫɬɢ, ɬ. ɟ. ɧɚ ɡɧɱɢɬɟɥɧɢ ɫɜɨɣɫɬɜɚ ɢ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢɬɟ
ɮɭɧɤɰɢɢ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ.
- ɍɜɚɠɚɜɚɧɟ ɧɚ ɫɢɬɭɚɰɢɨɧɧɨɬɨ ɨɛɭɫɥɚɜɹɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ.
- ɋɜɴɪɡɜɚɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɫ ɩɪɢɤɥɸɱɟɧɢɹ ɨɬ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ.
- Ɉɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢɬɟ ɮɭɧɤɰɢɢ, ɬ. ɟ. ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ.
- ɂɡɩɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɬɟ ɩɪɢɤɥɸɱɟɧɢɹ ɤɚɬɨ ɧɚɫɴɪɱɜɚɧɟ ɡɚ ɭɱɟɧɟ ɧɚ ɦɚɣɱɢɧɢɹ ɟɡɢɤ.
- ɋɢɫɬɟɦɧɢ ɢ ɨɫɦɢɫɥɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɜ ɝɨɜɨɪɚ ɢ ɩɢɫɚɧɟɬɨ.
- ɉɨ-ɟɮɢɤɚɫɧɨ ɩɪɟɨɞɥɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɟɬɚɩɢɬɟ ɡɚ ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ.
- ɋɜɴɪɡɜɚɧɟ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɡɚ ɟɡɢɤɚ ɜ ɤɨɧɬɢɧɭɢɬɟɬ ɫ ɧɟɩɨɫɪɟɞɫɬɜɟɧɚɬɚ ɝɨɜɨɪɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ.
- Ɉɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚɧɟ ɤɨɧɬɢɧɭɢɬɟɬɚ ɜ ɫɢɫɬɟɦɚɬɚ ɧɚ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɢ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ.
- ɉɨɞɛɭɠɞɚɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɚɬɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɫɬ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɜ ɟɠɟɞɧɟɜɢɟɬɨ.
- ɍɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɚ ɫɴɫɬɚɜɧɨɫɬ ɨɬ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢ ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɢ ɫɪɟɞɫɬɜɚ.
- ɂɡɩɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɫɴɨɬɜɟɬɧɢ ɢɥɸɫɬɪɚɰɢɢ ɡɚ ɩɨɞɯɨɞɹɳɢ ɟɡɢɤɨɜɢ ɹɜɥɟɧɢɹ.
ȼ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢ ɫɚ ɨɧɟɡɢ ɩɨɫɬɴɩɤɢ, ɤɨɢɬɨ ɭɫɩɟɲɧɨ ɩɪɟɦɚɯɜɚɬ ɦɢɫɥɨɜɧɚ
ɢɧɬɟɪɰɢɹ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ, ɚ ɪɚɡɜɢɜɚɬ ɢɧɬɟɪɟɫ ɢ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨɫɬ ɭ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ, ɤɨɟɬɨ ɩɨɞɬɢɤɜɚ ɬɹɯɧɨɬɨ
ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɨ ɢ ɬɜɨɪɱɟɫɤɨ ɨɬɧɨɲɟɧɢɟ ɤɴɦ ɟɡɢɤɚ. ɉɨɫɨɱɟɧɢɬɟ ɭɤɚɡɚɧɢɹ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨɞɪɚɡɛɢɪɚɬ
ɧɟɝɨɜɚɬɚ ɫɜɴɪɡɚɧɨɫɬ ɫ ɠɢɜɨɬɚ, ɟɡɢɤɨɜɚɬɚ ɢ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ, ɬ. ɟ. ɫ ɩɨɞɯɨɞɹɳɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɢ
ɪɟɱɟɜɢ ɫɢɬɭɚɰɢɢ. Ɂɚɬɨɜɚ ɭɤɚɡɚɧɢɟɬɨ ɡɚ ɫɴɨɬɜɟɬɧɢ ɟɡɢɤɨɜɢ ɹɜɥɟɧɢɹ ɧɚ ɢɡɨɥɢɪɚɧɢ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ
ɢɡɜɚɞɟɧɢ ɨɬ ɤɨɧɬɟɤɫɬɚ ɟ ɨɡɧɚɱɟɧɨ ɤɚɬɨ ɧɟɠɟɥɚɧɨ ɢ ɧɟɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɩɨɫɬɴɩɜɚɧɟ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ
ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ. ɋɚɦɨɬɧɢɬɟ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ ɥɢɲɟɧɢ ɨɬ ɤɨɧɬɟɤɫɬɚ ɛɢɜɚɬ ɦɴɪɬɜɢ ɦɨɞɟɥɢ ɞɨɛɪɢ ɮɨɪɦɚɥɧɨ ɞɚ ɫɟ
ɩɪɟɩɢɫɜɚɬ, ɞɚ ɫɟ ɭɱɚɬ ɧɚɢɡɭɫɬ ɢ ɞɚ ɫɟ ɜɴɡɩɪɨɢɡɜɟɠɞɚɬ, ɚ ɜɫɢɱɤɨ ɬɨɜɚ ɩɪɟɱɢ ɧɚ ɫɴɡɧɚɬɟɥɧɚɬɚ ɞɟɣɧɨɫɬ
ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɢ ɫɴɡɞɚɜɚ ɫɴɨɬɜɟɬɧɚ ɨɫɧɨɜɚ ɡɚ ɬɹɯɧɚɬɚ ɦɢɫɥɨɜɧɚ ɢɧɬɟɪɰɢɹ.
ɋɴɜɪɟɦɟɧɧɚɬɚ ɦɟɬɨɞɢɤɚ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɫɟ ɡɚɥɚɝɚ ɰɟɧɬɴɪɚ ɧɚ ɬɟɠɟɫɬɬɚ ɩɪɢ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ
ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ ɞɚ ɛɴɞɟ ɨɛɨɫɧɨɜɚɧɚ ɧɚ ɫɴɳɟɫɬɜɟɧɢ ɨɫɨɛɟɧɨɫɬɢ, ɚ ɬɨɜɚ ɨɡɧɚɱɚɜɚ ɬɟɯɧɢɬɟ
ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɢ ɫɜɨɣɫɬɜɚ ɢ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢ ɮɭɧɤɰɢɢ, ɤɨɟɬɨ ɩɨɞɪɚɡɛɢɪɚ ɢɡɨɫɬɚɜɹɧɟ ɧɚ ɮɨɪɦɚɥɧɢɬɟ ɢ
ɜɬɨɪɨɫɬɟɩɟɧɧɢɬɟ ɛɟɥɟɡɢ ɧɚ ɢɡɭɱɚɜɚɧɢɬɟ ɟɡɢɤɨɜɢ ɹɜɥɟɧɢɹ.
ȼ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɧɭɠɧɨ ɟ ɞɚ ɫɟ ɫɴɝɥɟɠɞɚɬ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ ɜ ɟɠɟɞɧɟɜɢɟɬɨ ɢ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ
ɨɤɨɥɧɨɫɬɢ, ɤɨɢɬɨ ɨɛɭɫɥɚɜɹɬ ɬɟɯɧɨɬɨ ɡɧɚɱɟɧɢɟ. ɍɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɧɚɫɨɱɜɚɬ ɞɚ ɢɡɩɨɥɡɜɚɬ
ɢɡɝɨɞɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɢ ɪɟɱɟɜɢ ɫɢɬɭɚɰɢɢ, ɜ ɤɨɢɬɨ ɞɚɞɟɧɨ ɟɡɢɤɨɜɨ ɹɜɥɟɧɢɟ ɟɫɬɟɫɬɜɟɧɨ ɫɟ ɹɜɹɜɚ ɢ ɢɡɤɚɡɜɚ.
Ɍɟɤɫɬɨɜɟɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɚ ɩɨɡɧɚɬɢ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ, ɚ ɞɨɤɨɥɤɨɬɨ ɧɟɫɚ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɨɱɟɬɚɬ ɢ ɞɚ ɫɟ
ɪɚɹɡɝɨɜɚɪɹ ɜɴɪɯɭ ɬɹɯ.
ɍɱɢɬɟɥɹɬ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɢɦɚ ɜ ɩɪɟɞɜɢɞ, ɱɟ ɡɚɩɨɡɧɚɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɫɴɳɧɨɫɬɬɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ ɱɟɫɬɨ
ɜɨɞɢ ɱɪɟɡ ɩɪɟɠɢɜɟɥɢɰɢ ɢ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧ ɬɟɤɫɬ, ɤɨɟɬɨ ɳɟ ɛɴɞɟ ɞɨɩɴɥɧɢɬɟɥɧɨ
ɧɚɫɴɪɱɜɚɧɟ ɡɚ ɭɱɢɬɟɥɹ ɩɪɢ ɞɚɜɚɧɟ ɧɚ ɧɚɩɴɬɫɬɜɢɹ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɨɬɤɪɢɜɚɬ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢɬɟ ɮɭɧɤɰɢɢ
ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ. Ɍɨɜɚ ɳɟ ɞɨɩɪɢɧɟɫɟ ɪɚɡɜɢɬɢɟɬɨ ɧɚ ɭɱɟɧɢɠɟɫɤɢɹ ɢɧɬɟɪɟɫ ɤɴɦ ɟɡɢɤɚ, ɩɨɧɟɠɟ
ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɬɟ ɩɪɢɤɥɸɱɟɧɢɹ ɫɴɱɢɧɹɜɚɬ ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɨɬɨ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ ɩɨ-ɤɨɧɤɪɟɬɧɨ, ɩɨ-ɥɟɤɨ ɡɚ
ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ.
ɇɭɠɧɨ ɟ ɭɱɢɬɟɥɹɬ ɞɚ ɢɦɚ ɜ ɩɪɟɞɜɢɞ ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɚɬɚ ɪɨɥɹ ɧɚ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɢɬɟ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɬ. ɟ. ɭɱɟɛɧɢɹ
ɦɚɬɟɪɢɚɥ ɧɟ ɟ ɨɜɥɚɞɹɧ ɞɨɛɪɟ ɚɤɨ ɧɟ ɟ ɞɨɛɪɟ ɭɩɪɚɠɧɟɧ.
Ɍɨɜɚ ɨɡɧɚɱɚɜɚ, ɱɟ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹɬɚ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɛɴɞɚɬ ɫɴɫɬɚɜɧɚ ɱɚɫɬ ɩɪɢ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɭɱɟɛɧɢɬɟ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ, ɩɨɜɬɨɪɟɧɢɟɬɨ ɢ ɡɚɬɜɴɞɧɹɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ.
Ɇɟɬɨɞɢɤɚ ɩɨ ɟɡɢɤɨɜɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɬɟɨɪɟɬɢɱɧɨ ɢ ɩɪɚɤɬɢɱɟɫɤɢ ɭɤɚɡɜɚ, ɱɟ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɦɚɣɱɢɧ ɟɡɢɤ
ɬɪɹɛɜɚ ɩɨ - ɫɤɨɪɨ ɞɚ ɫɟ ɩɪɟɨɞɨɥɢ ɫɬɟɩɟɧɬɚ ɧɚ ɩɪɟɩɨɡɧɚɜɚɧɟɬɨ ɢ ɜɴɡɩɪɨɢɡɜɟɠɞɚɧɟɬɨ, ɚ ɫ ɬɴɪɩɟɥɢɜɨ
ɢ ɭɩɨɪɢɬɨ ɫɬɚɪɚɧɢɟ ɞɚ ɜɴɡɩɪɢɟɦɚɬ ɡɧɚɧɢɹ ɢ ɧɚɜɢɰɢ - ɩɪɢɥɨɠɢɦɨɫɬ ɢ ɬɜɨɪɱɟɫɬɜɨ. Ɂɚ ɞɚ ɫɟ ɧɚ
ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɭɞɨɜɥɟɬɜɨɪɢ ɧɚ ɬɟɡɢ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ, ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɟ ɜɴɜ ɜɫɟɤɢ ɦɨɦɟɧɬ ɡɧɢɧɢɹɬɚ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ
ɞɚ ɛɴɞɚɬ ɜɴɜ ɮɭɧɤɰɢɹ ɧɚ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɫ ɤɨɟɬɨ ɫɟ ɢɡɞɢɝɚ ɨɬ ɩɪɟɩɨɡɧɚɜɚɧɟɬɨ ɢ
ɜɴɡɩɪɨɢɡɜɟɠɞɚɧɟɬɨ ɞɨ ɫɬɟɩɟɧ ɧɚ ɩɪɚɤɬɢɱɟɫɤɨ ɩɪɢɥɨɠɟɧɢɟ.
ɉɪɢɥɚɝɚɧɟɬɨ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɡɚ ɟɡɢɤɚ ɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɢ ɧɟɝɨɜɨɬɨ ɩɪɟɦɢɧɚɜɚɧɟ ɜ ɭɦɟɧɢɹ ɢ ɧɚɜɢɰɢ ɫɟ
ɩɨɫɬɢɝɚ ɫ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɢ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ.
ɍɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɤɨɧɬɢɧɭɢɪɚɧɨ ɞɚ ɫɟ ɩɨɞɬɢɤɜɚɬ ɤɴɦ ɫɜɴɪɡɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɫɢ ɫ ɤɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɢɹ
ɝɨɜɨɪ. ȿɞɧɚ ɨɬ ɩɨ-ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢɬɟ ɩɨɫɬɴɩɤɢ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɟ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟɬɨ
ɨɛɨɫɧɨɜɚɧɨ ɜ ɢɡɩɨɥɡɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɩɪɢɦɟɪɢ ɨɬ ɧɟɩɨɫɪɟɞɫɬɜɟɧɚɬɚ ɝɨɜɨɪɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ, ɤɨɟɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ
ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɞɨɛɥɢɠɚɜɚ ɨɞ ɟɠɟɞɧɟɜɧɢɬɟ ɩɨɬɪɟɛɧɨɫɬɢ, ɜ ɤɨɢɬɨ ɫɟ ɟɡɢɤɚ ɹɜɹɜɚ ɤɚɬɨ ɦɢɫɥɨɜɧɚ ɱɨɜɟɲɤɚ
ɞɟɣɧɨɫɬ. Ɉɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɬɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɛɢɜɚ ɩɨ-ɩɪɚɤɬɢɱɧɨ ɢɧɬɟɪɟɫɧɨ, ɤɨɟɬɨ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɩɪɚɜɢ
ɭɞɨɜɥɟɬɜɨɪɟɧɢɟ ɢ ɞɚɜɚ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬɢ ɡɚ ɧɟɝɨɜɢɬɟ ɬɜɨɪɱɟɫɤɢ ɩɪɨɹɜɢ.
ɋɴɜɪɟɦɟɧɧɚɬɚ ɦɟɬɨɞɢɤɚ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɢɡɬɴɤɜɚ ɩɨɪɟɞɢɰɚ ɨɬ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɢ ɩɨɯɜɚɬɢ, ɤɨɢɬɨ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ
ɩɪɢɥɚɝɚɬ ɜ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɩɨ ɟɡɢɤɨɡɧɚɧɢɟ ɢ ɤɨɢɬɨ ɞɚɜɚɬ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬ ɞɚ ɜɫɟɤɢ ɫɴɡɧɚɬɟɥɟɧ
ɩɴɬ, ɡɚɩɨɱɜɚɣɤɢ ɨɬ ɬɨɡɢ, ɤɨɣɬɨ ɟ ɜ ɪɚɦɤɢɬɟ ɧɚ ɭɱɟɛɧɢɹ ɱɚɫ, ɩɨɥɭɱɢ ɫɜɨɹɬɚ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ.
Ɉɛɪɚɛɨɬɤɚɬɚ ɧɚ ɧɨɜɢ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɩɨɞɪɚɡɛɢɪɚ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ ɧɚ ɫɥɟɞɧɢɬɟ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɢ
ɩɨɯɜɚɬɢ:
- ɂɡɩɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɩɨɞɯɨɞɹɳ ɬɟɤɫɬ ɜɴɪɯɭ ɤɨɣɬɨ ɫɟ ɫɴɝɥɟɠɞɚ ɢ ɨɛɹɫɧɹɜɚ ɞɚɞɟɧɨ ɟɡɢɤɨɜɨ ɹɜɥɟɧɢɟ. ɇɚɣɱɟɫɬɨ ɫɟ ɢɡɩɨɥɡɜɚɬ ɤɪɚɬɤɢ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢ, ɧɚɭɱɧɨ ɩɨɩɭɥɚɹɧɢ ɢ ɩɭɛɥɢɰɢɫɬɢɱɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɤɚɬɨ ɢ
ɩɪɢɦɟɪɢ ɨɬ ɩɢɫɦɟɧɢɬɟ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ.
- ɂɡɩɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɢɡɤɚɡɢ (ɩɪɢɦɟɪɢ ɨɬ ɩɨɞɯɨɞɹɳɢ, ɬɟɤɭɳɢ ɢɥɢ ɡɚɩɨɦɟɧɟɧɢ) ɜ ɪɟɱɟɜɢɬɟ ɫɢɬɭɚɰɢɢ.
- ɇɚɫɴɪɱɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɩɨɞɯɨɞɹɳɢɹ ɬɟɤɫɬ ɪɚɡɛɟɪɚɬ ɰɹɥɨɫɬɧɨ ɢ ɩɨɞɪɨɛɧɨ.
- Ɂɚɬɜɴɪɞɧɹɜɚɧɟ ɢ ɩɨɜɬɨɪɟɧɢɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɡɚ ɧɚɭɱɟɧɢɬɟ ɟɡɢɤɨɜɢ ɹɜɥɟɧɢɹ ɢ ɩɨɧɹɬɢɹ, ɤɨɢɬɨ
ɧɟɩɨɫɪɟɞɫɬɜɟɧɨ ɞɨɩɪɢɧɚɫɹɬ ɡɚ ɩɨ-ɥɟɤɨ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ (ɩɨɥɡɜɚɬ ɫɟ ɩɪɢɦɟɪɢ ɨɬ ɭɱɟɧ
ɬɟɤɫɬ).
- ɇɚɫɴɪɱɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɬ ɜ ɬɟɤɫɬɚ ɩɪɢɦɟɪɢ ɨɬ ɟɡɢɤɨɜɢ ɹɜɥɟɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫɚ ɩɪɟɞɦɟɬ ɧɚ
ɨɩɨɡɧɚɜɚɧɟɬɨ.
- ɋɴɨɛɴɳɚɜɚɧɟ ɢ ɡɚɩɢɫɜɚɧɟ ɧɚ ɧɨɜɢɹ ɭɡɨɪ ɢ ɧɚɫɴɪɱɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɡɚɛɟɥɹɡɚɧɢɬɟ ɟɡɢɤɨɜɢ
ɹɜɥɟɧɢɹ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɢ ɫɴɝɟɠɞɚɬ.
- Ɉɫɴɡɧɚɜɚɧɟ ɜɚɠɧɢɬɟ ɫɜɨɣɫɬɜɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ (ɮɨɪɦɢ, ɡɧɚɱɟɧɢɹ, ɮɭɧɤɰɢɢ, ɩɪɨɦɟɧɢ,
ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɢ ɜɴɦɨɠɧɨɫɬɢ...).
- Ɋɚɡɝɥɟɠɞɚɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɮɚɤɬɢ ɨɬ ɪɚɡɥɢɱɧɚ ɝɥɟɞɧɚ ɬɨɱɤɚ, ɬɹɯɧɚɬɚ ɤɨɦɩɚɪɚɰɢɹ, ɨɩɢɫɜɚɧɟ ɢ
ɤɥɚɫɢɮɢɤɚɰɢɹ.
- ɂɥɸɫɬɪɢɪɚɧɟ ɢ ɝɪɚɮɢɱɟɫɤɨ ɩɪɟɞɫɬɚɜɹɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɩɨɧɹɬɢɹ ɢ ɬɟɯɧɢɬɟ ɨɬɧɨɲɟɧɢɹ.
- Ⱦɟɮɢɧɢɪɚɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɩɨɧɹɬɢɟ; ɢɡɬɴɤɜɚɧɟ ɫɜɨɣɫɬɜɚɬɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ ɢ ɡɚɛɟɥɹɡɚɧɢɬɟ
ɡɚɤɨɧɨɦɟɪɧɨɫɬɢ ɢ ɩɪɚɜɢɥɧɨɫɬɢ.
- Ɋɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ, ɨɛɹɫɧɟɧɢɟ ɢ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ ɧɚ ɨɜɥɚɞɹɧɢɹ ɭɱɟɛɟɧ ɦɚɬɟɪɢɚɥ ɜ ɧɨɜɢ ɫɢɬɭɚɰɢɢ ɢ ɨɬ
ɩɪɢɦɟɪɢɬɟ, ɤɨɢɬɨ ɞɚɜɚɬ ɫɚɦɢɬɟ ɭɱɟɧɢɰɢ (ɧɟɩɨɫɪɟɞɫɬɜɟɧɚ ɞɟɞɭɤɰɢɹ).
- Ɂɚɬɜɴɪɞɧɹɜɚɧɟ, ɩɨɜɬɨɪɟɧɢɟ ɢ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ ɧɚ ɭɫɜɨɟɧɢɬɟ ɡɧɚɧɢɹ ɢ ɭɦɟɧɢɹ (ɩɨɪɟɞɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɜ
ɭɱɢɥɢɳɟɬɨ ɢ ɭ ɞɨɦɚ).
ɉɨɫɨɱɟɧɢɬɟ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɢ ɩɨɫɬɴɩɤɢ ɩɨɦɟɠɞɭ ɫɢ ɫɟ ɞɨɩɴɥɜɚɬ ɢ ɪɟɚɥɢɡɢɪɚɬ ɫɟ ɜ ɧɟɩɪɟɤɴɫɧɚɬɨ ɢ
ɫɢɧɯɪɨɧɧɨ ɩɪɟɞɩɨɥɨɠɟɧɢɟ. ɇɹɤɨɢ ɨɬ ɬɹɯ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɛɴɞɚɬ ɪɟɚɥɢɡɢɪɚɧɢ ɩɪɟɞɢ ɡɚɩɨɱɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɱɚɫɚ ɜ
ɤɨɣɬɨ ɫɟ ɪɚɡɝɥɟɠɞɚ ɞɚɞɟɧɨɬɨ ɟɡɢɤɨɜɨ ɹɜɥɟɧɢɟ, ɚ ɧɹɤɨɢ ɫɥɟɞ ɡɚɜɴɪɲɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɱɚɫɚ. Ɍɚɤɚ ɧɚɩɪɢɦɟɪ
ɬɟɤɫɬ, ɤɨɣɬɨ ɫɟ ɢɡɩɨɥɡɜɚ ɡɚ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɛɴɞɟ ɡɚɩɨɡɧɚɬ
ɩɪɟɞɚɜɚɪɢɬɟɥɧɨ, ɚ ɧɹɤɨɢ ɟɡɢɤɨɜɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɫɚ ɡɚɞɚɱɚ ɡɚ ɞɨɦɚɲɧɚ ɪɚɛɨɬɚ. ɂɥɸɫɬɪɢɪɚɧɟɬɨ,
ɧɚɩɪɢɦɟɪ, ɧɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɛɴɞɟ ɨɛɟɡɚɬɟɥɧ ɟɬɚɩ ɜ ɭɱɟɛɧɚɬɚ ɪɚɛɨɬɚ, ɧɨ ɫɟ ɩɪɢɥɚɝɚ ɤɨɝɚɬɨ ɦɭ ɟ
ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨɫɬɬɚ ɛɟɡɫɩɨɪɧɚ.
ɉɚɪɚɥɟɥɧɨ ɢ ɫɞɪɭɠɟɧɨ ɜ ɩɨɫɨɱɟɧɢɹ ɫɴɡɧɚɬɟɥɟɧ ɩɴɬ ɩɪɨɬɢɱɚɬ ɜɫɢɱɤɢ ɜɚɠɧɢ ɥɨɝɢɱɟɫɤɢ ɨɩɟɪɚɰɢɢ:
ɧɚɛɥɸɞɟɧɢɟ, ɫɴɩɨɫɬɚɜɤɚ, ɡɚɤɥɸɱɟɧɢɟ, ɞɨɤɚɡɚɬɟɥɫɬɜɨ, ɞɟɮɢɧɢɪɚɧɟ ɢ ɞɚɜɚɧɟ ɧɚ ɧɨɜɢ ɩɪɢɦɟɪɢ. Ɍɨɜɚ
ɨɡɧɚɱɚɜɚ, ɱɟ ɱɚɫɨɜɟɬɟ ɜ ɤɨɢɬɨ ɢɡɭɱɚɜɚ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟɬɨ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɧɹɦɚɬ ɨɬɞɟɥɧɢ ɟɬɚɩɢ, ɬ. ɟ. ɹɫɧɨ
ɡɚɛɟɥɟɠɢɦɢ ɩɪɟɯɨɞɢ ɩɨɦɟɠɞɭ ɬɹɯ. ȼɢɞɟɧ ɟ ɩɪɟɯɨɞɚ ɩɨɦɟɠɞɭ ɢɧɞɭɤɬɢɜɧɢɹ ɢ ɞɟɞɭɤɬɢɜɧɢɹ ɦɟɬɨɞ ɧɚ
ɪɚɛɨɬɚ, ɤɚɬɨ ɢ ɨɫɴɡɧɚɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ ɢ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ.
Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɚ
ȼɴɜɟɠɞɚɧɟ ɧɚ ɧɚɣ-ɦɚɥɤɢɬɟ ɭɱɟɧɢɰɢ ɜ ɫɜɟɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚɬɚ, ɢ ɜ ɨɫɬɚɧɚɥɢɬɟ, ɬɚɤɚ ɧɚɪ.
ɇɟɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ (ɩɨɩɭɥɹɪɧɢ, ɢɧɮɨɪɦɚɬɢɜɧɢ) ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚ ɢɡɤɥɸɱɢɬɟɥɧɨ ɨɬɝɨɜɨɪɧɚ
ɩɪɟɩɨɞɚɜɚɬɟɥɫɤɚ ɡɚɞɚɱɚ. ɂɦɟɧɧɨ ɧɚ ɬɨɡɢ ɫɬɟɩɟɧ ɨɛɪɚɡɨɜɚɧɢɟ ɩɨɥɭɱɚɜɚɬ ɫɟ ɨɫɧɨɜɧɢ ɢ ɧɟ ɩɨ-ɦɚɥɤɨ
ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɢ ɡɧɚɧɢɹ, ɭɦɟɧɢɹ ɢ ɧɚɜɢɰɢ, ɨɬ ɤɨɢɬɨ ɞɨ ɝɨɥɹɦɚ ɫɬɟɩɟɧ ɳɟ ɡɚɜɢɫɢ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɚɬɚ
ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɚ ɤɭɥɬɭɪɚ, ɧɨ ɢ ɧɟɝɨɜɚɬɚ ɨɛɳɚ ɤɭɥɬɭɪɚ, ɜɴɪɯɭ ɤɨɹɬɨ ɫɟ ɢɡɝɪɚɠɞɚ ɰɹɥɨɬɨ ɨɛɪɚɡɨɜɚɧɢɟ ɧɚ
ɜɫɟɤɢ ɨɛɪɚɡɨɜɚɧ ɱɨɜɟɤ.
ɉɪɟɦɚɯɧɚɬɚ ɟ ɧɟɟɫɬɟɫɬɜɟɧɚɬɚ ɝɪɚɧɢɰɚ ɦɟɠɞɭ ɨɛɥɚɫɬɢɬɟ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɟ ɢ ɢɡɜɴɧɤɥɚɫɧɨ ɱɟɬɟɧɟ. Ɍɚɤɚ
ɜɫɢɱɤɢ ɜɢɞɨɜɟ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɡɚ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɩɨɥɭɱɚɜɚɬ ɟɞɧɚɤɜɚ ɬɟɠɟɫɬ. Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɚɬɚ, ɩɪɟɞɧɚɡɧɚɱɟɧɚ ɡɚ
ɞɚɞɟɧ ɤɥɚɫ ɟ ɩɚɡɩɪɟɞɟɥɚɟɧɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɪɨɞɨɜɟ: ɥɢɪɢɤɚ, ɟɩɨɫ, ɞɪɚɦɚ. Ɋɚɡɥɢɱɢɹɬɚ ɫɚ ɜ ɬɹɯɧɚɬɚ
ɰɹɥɨɫɬɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɚ ɢɥɢ ɢɧɮɨɪɦɚɬɢɜɧɚ ɫɬɨɣɧɨɫɬ, ɤɨɢɬɨ ɜɥɢɹɚɬ ɧɚ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɢ
ɪɟɲɟɧɢɹ (ɩɪɢɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɤɴɦ ɜɢɞɚ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɜ ɡɚɜɢɫɢɦɨɫɬ ɨɬ
ɧɟɝɨɜɚɬɚ ɜɴɬɪɟɲɧɚ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ, ɜɪɴɡɤɚɬɚ ɢ ɝɪɭɩɢɪɨɜɤɚɬɚ ɫ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɩɨ ɞɪɭɝɢ
ɩɪɟɞɦɟɬɧɢ ɨɛɥɚɫɬɢ - ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ, ɩɪɚɜɨɩɢɫ ɢ ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ ɢ ɞɪ.
Ɍɟɤɫɬɨɜɟɬɟ ɩɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚɬ ɩɪɨɝɪɚɦɧɚ ɨɫɧɨɜɚ. ɍɱɢɬɟɥɹɬ ɢɦɚ ɧɚɱɚɥɧɚ ɜɴɡɦɨɴɠɧɨɫɬ
ɩɪɟɞɥɨɠɟɧɢɬɟ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɞɚ ɩɪɢɫɩɨɫɨɛɢ ɤɴɦ ɭɱɟɛɧɢɬɟ ɧɭɠɞɢ ɜ ɫɜɨɹ ɤɥɚɫ, ɧɨ ɡɚɞɴɥɠɢɬɟɥɧɨ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ
ɢɦɚ ɫɜɨɛɨɞɟɧ ɢɡɛɨɪ ɨɬ ɧɚɲɟɬɨ ɧɚɪɨɞɧɨ ɭɫɬɧɨ ɬɜɨɪɱɟɫɬɜɨ ɢ ɬ. ɇɚɪ. Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ - ɤɴɦ
ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ.
ɑɟɬɟɧɟ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬ
Ɉɫɨɛɟɧɨɫɬɢɬɟ ɢ ɞɟɥɢɤɚɬɧɨɫɬɢɬɟ ɧɚ ɬɨɡɢ ɩɪɟɞɦɟɬɟɧ ɫɟɝɦɟɧɬ ɧɟ ɫɚ ɬɨɥɤɨɜɚ ɜ ɩɪɨɝɪɚɦɢɪɢɧɢɬɟ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ, ɤɨɥɤɨɬɨ ɫɚ ɜɴɜ ɜɴɡɪɚɫɬɨɜɢɬɟ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬɢ ɧɚ ɧɚɣɦɚɥɤɢɬɟ ɭɱɟɧɢɰɢ, ɞɚɞɟɧɢɬɟ
ɫɣɞɣɪɠɚɧɢɹ ɞɨɛɪɟ ɞɚ ɫɟ ɩɪɢɟɦɚɬ, ɡɚ ɞɚ ɦɨɠɟ ɩɨɥɭɱɟɧɢɬɟ ɡɧɚɧɢɹ ɢ ɭɦɟɧɢɹ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɞɚ ɫɢ
ɫɥɭɠɚɬ ɜɴɜ ɜɫɢɱɤɢ ɨɫɬɚɧɚɥɢ ɭɱɟɛɧɢ ɨɛɫɬɨɹɬɟɥɫɬɜɚ. ȼɴɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɬɨɜɚ,ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟɬɨ ɧɚ
ɬɟɤɫɬɚ ɜ ɧɚɱɚɥɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ ɟ ɜɴɜ ɮɭɧɤɰɢɹ ɧɚ ɩɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨɬɨ ɭɫɴɜɴɪɲɟɧɫɬɜɟɧɟ ɧɚ ɝɥɚɫɧɨ ɱɟɬɟɧɟ, ɚ
ɫɥɟɞ ɬɨɜɚ ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ ɢ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨ ɜɴɜɟɠɞɚɧɟ ɜ ɬɟɯɧɢɤɚɬɚ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɭɦ, ɤɚɤɬɨ ɢ
ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɨɫɧɨɜɧɢ ɩɨɧɹɬɢɹ, ɨɬɧɨɲɟɧɢɹ ɢ ɪɟɚɥɚɰɢɢ, ɤɨɹɬɨ ɫɴɞɴɪɠɚ ɜ ɫɟɛɟ ɫɢ ɩɪɨɱɟɬɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ.
ɑɟɬɟɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬ, ɩɪɟɞɢ ɜɫɢɱɤɨ, ɧɚ ɧɚɣ-ɦɚɥɤɢɬɟ ɜɴɡɪɚɫɬɨɜɢ ɝɪɭɩɢ ɢɦɚɬ ɜɫɢɱɤɢ ɛɟɥɟɡɢ ɧɚ ɩɴɪɜɨ ɢ
ɨɫɧɨɜɧɨ ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɡɢ ɭɦɟɧɢɹ ɤɚɬɨ ɡɧɚɧɢɹ, ɩɪɟɞɢɦɧɨ ɜ ɩɴɪɜɢ ɤɥɚɫ. Ɉɫɨɛɟɧɨ ɟ ɜɚɠɧɨ
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɩɨɫɬɟɩɟɧɧɨ ɢ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɞɨɛɪɟ ɞɚ ɨɜɥɚɞɟɹɬ ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɧɚ ɝɥɚɫ, ɤɨɟɬɨ ɜ ɫɟɛɟ ɫɢ
ɫɴɞɴɪɠɚ ɧɹɤɨɢ ɨɬ ɜɚɠɧɢɬɟ ɨɫɨɛɟɧɨɫɬɢ ɧɚ ɥɨɝɢɱɟɫɤɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ (ɢɡɝɨɜɨɪ, ɜɢɫɨɱɢɧɚ ɧɚ ɝɥɚɫɚ, ɩɚɭɡɚ,
ɢɧɬɨɧɚɰɢɨɧɧɨ ɩɪɢɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟ ɢ ɞɪ. ), ɢ ɤɨɟɬɨ ɟɫɬɟɫɬɜɟɧɨ ɳɟ ɫɟ ɫɬɪɟɦɢ ɤɴɦ ɜɫɟ ɩɨ-ɝɨɥɹɦɚ
ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɫɬ ɜɴɜ ɜɬɨɪɢ ɤɥɚɫ (ɧɚɝɥɚɫɹɜɚɧɟ, ɟɦɨɰɢɨɧɚɥɧɨ ɩɪɢɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟ, ɬɟɦɩ ɢ ɞɪ. ), ɫ ɤɨɟɬɨ ɫɟ
ɩɨ-ɥɟɫɤɨ ɭɫɜɨɹɜɚ ɬɟɯɧɢɤɚɬɚ ɧɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ (ɬɪɟɬɢ ɤɥɚɫ). ɋɥɟɞ ɬɨɜɚ, ɨɬ ɨɫɨɛɟɧɚ ɜɚɠɧɨɫɬ ɟ
ɜɫɹɤɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚ ɝɥɚɫ ɢ ɧɚ ɜɫɟɤɢ ɭɱɟɧɢɤ ɩɨɨɬɞɟɥɧɨ, ɫɥɟɞ ɤɚɬɨ ɟ ɩɪɨɱɟɧ ɧɹɤɨɣ ɬɟɤɫɬ, ɬɪɹɛɜɚ ɨɬ ɫɜɨɢɬɟ
ɞɪɭɝɚɪɢ ɜ ɤɥɚɫɚ ɢ ɭɱɢɬɟɥɹ ɞɚ ɪɚɡɛɟɪɟ ɤɚɤɜɨ ɟ ɛɢɥɨ ɞɨɛɪɨ ɜ ɬɨɝɚ ɱɟɬɟɧɟ, ɤɚɤɜɨ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɨɦɟɧɢ,
ɡɚ ɞɚ ɛɴɞɟ ɨɳɟ ɩɨ-ɞɨɛɪɨ.
ɉɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɢ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨɫɬɬɚ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɫɟ ɢɡɩɨɥɡɜɚɬ ɩɪɢ ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɡɚ
ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɭɦ. Ɍɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɜ ɧɢɡɲɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚ ɫɥɨɠɟɧ ɭɱɟɛɟɧ ɩɪɨɰɟɫ, ɨɬ ɝɥɟɞɧɚ ɬɨɱɤɚ ɧɚ
ɢɡɤɭɫɟɧ ɨɮɨɪɦɟɧ ɱɢɬɚɬɟɥ ɬɨɜɚ ɧɟ ɢɡɝɥɟɠɞɚ ɬɚɤɚ. ɑɟɬɟɧɟɬɨ ɧɚɭɦ, ɜɫɴɳɧɨɫɬ ɫɴɞɴɪɠɚ ɪɟɞɢɰɚ
ɫɥɨɠɟɧɢ ɦɢɫɥɨɜɧɢ ɞɟɣɫɬɜɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɬɪɹɛɜɚ ɫɩɨɧɬɚɧɧɨ ɞɚ ɨɜɥɚɞɟɟ, ɚ ɨɬɞɟɥɟɧ ɩɪɨɛɥɟɦ ɟ ɬ.
ɇɚɪ. ȼɴɬɪɟɲɟɧ ɝɨɜɨɪ. Ɂɚɬɨɜɚ ɩɪɢ ɩɨɜɟɱɟɬɨ ɭɱɟɧɢɰɢ ɜ ɩɴɪɜɢ ɤɥɚɫ ɬɨɜɚ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɣ-ɧɚɩɪɟɞ ɫɟ
ɢɡɪɚɡɹɜɚ ɜɴɜ ɜɢɞ ɧɚ ɬɢɯɨ ɱɟɬɟɧɟ (ɬɢɯɨ ɦɪɴɧɤɚɧɟ), ɡɚ ɞɚ ɩɨɧɟ ɩɨ-ɤɴɫɧɨ ɢɥɢ ɱɪɟɡ ɭɩɨɪɢɬɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ
ɩɨɥɭɱɢ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɢɬɟ ɛɟɥɟɡɢ. ɇɟɫɴɦɧɟɧɨ ɦɟɠɞɭ ɬɹɯ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɢɡɬɴɤɧɚɬ ɪɚɡɥɢɱɧɢɬɟ ɜɢɞɨɜɟ
ɦɨɬɢɜɢɰɢɹ, ɩɨɞɬɢɤɜɚɧɟ ɢ ɧɚɫɨɱɟɧɨɫɬ, ɫ ɤɨɢɬɨ ɩɨ-ɥɟɫɧɨ ɫɟ ɞɨɠɢɜɹɚɜɚ ɢ ɪɚɡɛɢɪɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɤɨɣɬɨ ɫɟ
ɱɟɬɟ, ɬɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɧɚɭɦ, ɨɬ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɨ ɫɬɚɧɨɜɢɳɟ ɫɴɜɪɟɦɟɧɧɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɩɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ, ɫɬɚɜɚ
ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɨ ɭɫɥɨɜɢɟ ɡɚ ɞɨɛɪɨ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ.
Ɍɴɥɤɭɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɬɟɤɫɬ ɜ ɞɨɥɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚ ɢɡɴɧɪɟɞɧɨ ɫɥɨɠɟɧ ɢ ɞɟɥɢɤɚɬɟɧ ɩɪɨɝɪɚɦɟɧ
ɩɪɨɰɟɫ. Ɍɟɤɫɬɴɬ ɟ ɨɫɧɨɜɧɨ ɩɪɨɝɪɚɦɧɨ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ, ɤɨɣɬɨ ɢɦɚ ɜɨɞɟɳɚ ɢ ɢɧɬɟɝɪɚɰɢɨɧɚ ɪɨɥɹ ɜ
ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ, ɡɚɳɨɬɨ ɨɤɨɥɨ ɫɟɛɟ ɫɢ ɫɴɛɢɪɚ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɢ ɨɬ ɞɪɭɝɢ ɩɪɟɞɦɟɬɧɢ ɨɛɥɚɫɬɢ.
ɇɨ, ɡɚɪɚɞɢ ɜɴɡɪɚɫɬɨɜɢɬɟ ɨɝɪɚɧɢɱɟɧɢɹ ɜ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟɬɨ ɢ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ, ɚ
ɨɫɨɛɟɧɨ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢ ɮɚɤɬɨɪɢ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɨ ɟ ɞɚ ɫɟ ɢɡɪɚɡɹɬ ɦɧɨɝɨ ɢɧɜɟɧɬɢɜɧɨɫɬɢ,
ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨɫɬɢ ɢ ɭɩɨɪɢɬɨɫɬɢ ɩɪɢ ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚ ɩɨɫɬɟɩɟɧɧɨ ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ,
ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ, ɚ ɫɥɟɞ ɬɨɜɚ ɨɛɪɚɡɥɨɠɟɧɢɟ ɢ ɫɩɨɧɬɚɧɧɨ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɧɟɝɨɜɢɬɟ ɨɫɧɨɜɧɢ ɩɪɟɞɦɟɬɧɨɫɬɢ.
ȼ ɩɴɪɜɢ ɤɥɚɫ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɢɦɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɢ ɛɟɥɟɡɢ ɧɚ ɫɩɨɧɬɚɧɟɧ ɢ ɫɜɨɛɨɞɟɧ ɪɚɡɝɨɜɨɪ ɫ
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚ ɨɬɧɨɫɢɬɟɥɧɢ ɩɨɞɪɨɛɧɨɫɬɢ - ɩɪɨɫɬɪɚɧɫɬɜɟɧɢ, ɜɪɟɦɟɧɧɢ, ɚɤɰɢɨɧɧɢ - ɫ ɰɟɥ ɞɚ ɫɟ ɩɪɨɜɟɪɢ
ɞɚɥɢ ɩɪɨɱɟɬɟɧɨɬɨ ɟ ɪɚɡɛɪɚɧɨ, ɬ. ɟ. ɞɚɥɢ ɟ ɜɴɜ ɮɭɧɤɰɢɹ ɧɚ ɚɤɬɢɜɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɞɨɛɪɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚ
ɝɥɚɫ ɢ ɧɚɭɦ. ɑɪɟɡ ɢɧɜɟɧɬɢɜɧɚ ɦɨɬɢɜɚɰɢɹ, ɩɨɞɬɢɤ ɢ ɧɚɫɴɪɱɜɚɧɟ (ɤɨɣ, ɤɴɞɟ, ɤɨɝɚ, ɡɚɳɨ, ɤɚɤ, ɫ ɤɚɤɜɨ,
ɡɚɪɚɞɢ ɤɚɤɜɨ, ɤɚɤɜɨ ɟ ɪɚɞɨɫɬɧɨ, ɬɴɠɧɨ, ɫɦɟɲɧɨ, ɢɧɬɟɪɟɫɧɨ, ɨɛɢɤɧɨɜɟɧɧɨ ɢ ɩɪ.) - ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɟ
ɞɚɜɚ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬ ɞɚ ɜɢɞɹɬ, ɡɚɩɨɦɧɹɬ, ɨɬɤɪɢɹɬ, ɫɴɩɨɫɬɚɜɤɚ, ɨɛɹɫɧɴɬ ɢ ɚɧɚɥɢɡɢɪɚɬ ɞɚɞɟɧɢ ɧɟɳɚ,
ɤɨɢɬɨ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚɬ ɩɪɟɞɦɟɬɧɨɫɬ ɧɚ ɩɪɨɱɟɬɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ.
ȼɴɜ ɜɬɨɪɢ ɤɥɚɫ ɩɨɞɯɨɞɴɬ ɩɪɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɩɨɱɬɢ ɟ ɟɞɧɚɤɴɜ ɤɚɨ ɢ ɜ ɩɴɪɜɢ ɤɥɚɫ, ɫɚɦɨ ɱɟ
ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹɬɚ ɩɨ ɫɜɨɹ ɩɪɢɪɨɞɚ ɫɚ ɩɨɜɟɱɟ, ɚ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɚɞɟɤɜɚɬɧɨ ɞɨɩɴɥɧɟɧɢ
(ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɫɴɨɛɳɚɜɚɧɟ ɧɚ ɜɩɟɱɚɬɥɟɧɢɹ ɡɚ ɩɪɨɱɟɬɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ, ɡɚɜɡɟɦɚɧɟ ɧɚ ɫɨɛɫɬɜɟɧɢ
ɫɬɚɧɨɜɢɳɚ ɡɚ ɜɚɠɧɢ ɧɟɳɚ ɜ ɬɟɤɫɬɚ ɢ ɭɫɬɧɨ ɨɛɪɚɡɥɨɠɟɧɢɟ, ɡɚɳɢɬɚ ɧɚ ɬɚɤɢɜɚ ɫɬɚɧɨɜɢɳɚ, ɨɬɤɪɢɜɚɧɟ ɢ
ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɧɚ ɩɨɫɥɚɧɢɟɬɨ ɜ ɬɟɤɫɬɚ, ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɧɚ ɨɬɤɴɫɚ, ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɧɚ ɯɚɪɚɤɬɟɪɧɢ ɟɡɢɤɨɜɢ
ɫɬɢɥɧɢ ɩɨɧɹɬɢɹ ɢ ɩɪ.).
ɍɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨ ɢ ɧɚ ɞɨɛɴɪ ɧɚɱɢɧ ɞɚ ɫɟ ɩɨɞɬɢɤɜɚɬ ɤɴɦ ɜɤɥɸɱɜɚɧɟ ɜ ɛɢɛɥɢɨɬɟɤɚɬɚ
(ɭɱɢɥɢɳɧɚ, ɦɟɫɬɧɚ) ɮɨɪɦɢɪɚɧɟ ɧɚ ɤɥɚɫɨɜɚ ɛɢɛɥɢɨɬɟɤɚ, ɩɨɞɝɨɬɜɹɧɟ ɧɚ ɤɧɢɝɢ ɡɚ ɢɡɥɨɠɛɚ, ɫɥɭɲɚɧɟ ɢ
ɝɥɟɞɚɧɟ ɧɚ ɜɢɞɟɨ ɡɚɩɢɫɢ ɫ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨ ɢɡɤɚɡɜɚɧɟ (ɝɨɜɨɪɟɧɟ, ɪɟɰɢɬɢɪɚɧɟ) ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɨɪɝɚɧɢɡɢɪɚɧɟ
ɧɚ ɫɪɟɳɢ ɢ ɪɚɡɝɨɜɨɪɢ ɫ ɩɢɫɚɬɟɥɢ, ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɢɝɪɢ ɢ ɫɴɫɬɟɡɚɧɢɹ, ɜɨɞɟɧɟ ɧɚ ɞɧɟɜɧɢɤ ɡɚ ɩɪɨɱɟɬɟɧɢ
ɤɧɢɝɢ (ɡɚɝɥɚɜɢɟ, ɩɢɫɚɬɟɥ, ɜɩɟɱɚɬɥɟɧɢɟ, ɝɥɚɜɧɢ ɝɟɪɨɢ, ɢɡɛɪɚɧɢ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ, ɧɟɨɛɢɤɧɨɜɟɧɧɢ ɢ
ɢɧɬɟɪɟɫɧɢ ɞɭɦɢ ɢ ɩɪ.) - ɮɨɪɦɢɪɚɧɟ ɧɚ ɥɢɱɧɚ ɛɢɛɥɢɨɬɟɤɚ, ɜɢɞɟɨɬɟɤɚ ɢ ɬɧ.
Ɍɚɤɴɜ ɢ ɧɚ ɧɟɝɨ ɩɨɞɨɛɟɧ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɢ ɩɨɞɯɨɞ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɩɪɢ ɤɨɟɬɨ ɨɫɨɛɟɧɨ
ɜɧɢɦɚɧɢɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɨɛɴɪɧɟ ɧɚ ɪɨɥɹɬɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɤɚɬɨ ɡɧɚɱɢɬɟɥɟɧ ɭɱɟɛɟɧ ɮɚɤɬɨɪ (ɤɨɥɤɨɬɨ ɫɟ
ɦɨɠɟ ɩɨ-ɥɨɥɹɦɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨɫɬ, ɫɜɨɛɨɞɧɨ ɩɪɨɭɱɜɚɧɟ ɢ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ, ɞɚ ɫɟ ɞɚɞɟ ɜɴɦɨɠɧɨɫɬ ɧɚ
ɥɢɱɧɨ ɦɧɟɧɢɟ) ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚɬ ɫɟ ɧɹɤɨɢ ɨɬ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɧɚɱɚɥɚ ɧɚ ɫɴɜɪɟɦɟɧɧɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɩɨ
ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ, ɦɟɠɞɭ ɤɨɢɬɨ ɧɚ ɧɚɣ-ɜɟɪɨɹɬɧɨ ɩɨɫɬɟɩɟɧɧɨɬɨ ɢ ɨɫɦɢɫɥɟɧɨɬɨ ɜɴɜɟɠɞɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɜ
ɫɥɨɠɧɢɹ ɫɜɹɬ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨ ɩɪɨɢɡɜɨɞɟɧɢɟ ɢ ɩɥɚɧɨɜɨ ɨɛɨɝɚɬɹɜɚɧɟ,
ɭɫɴɜɴɪɲɟɧɫɬɜɚɧɟ ɢ ɡɚɩɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɧɟɝɨɜɚɬɚ ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ.
ɑɟɬɟɧɟ ɨɞ I ɞɨ VIII ɤɥɚɫ
Ɍɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɡɚɫɧɨɜɚɜɚ ɫɟ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɦɭ, ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɟɬɨ ɢ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟɬɨ. ɉɪɢ ɬɨɜɚ
ɤɚɱɟɫɬɜɨɬɨ ɧɚ ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɨɪɴɤɢɬɟ ɟ ɧɚɩɪɚɜɨ ɨɛɭɫɥɨɜɟɧɨ ɨɬ ɤɚɱɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ. Ɂɚɬɨɜɚ
ɪɚɡɥɢɱɧɢɬɟ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɧɚɫɨɱɟɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɫɚ ɨɫɧɨɜɧɨ ɩɪɟɞɭɫɥɨɜɢɟ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɩɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ
ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɞɚ ɩɨɥɭɱɚɜɚɬ ɩɨɡɧɚɧɢɹ ɢ ɫ ɭɫɩɟɯ ɞɚ ɫɟ ɧɚɫɨɱɜɚɬ ɜ ɫɜɟɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ
ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ.
ɂɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɫɟ ɩɨɞɞɴɪɠɚ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨ ɫ ɩɨɫɬɨɹɧɧɨ ɡɚɜɢɲɚɜɚɧɟ ɧɚ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹɬɚ ɩɪɢ
ɤɨɟɬɨ ɤɨɥɤɨɬɨ ɫɟ ɦɨɠɟ ɩɨɜɟɱɟ ɞɚ ɫɟ ɢɡɩɨɥɡɜɚɬ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬɢɬɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚ ɞɚ ɫɟ ɩɨɥɭɱɢ ɜɢɫɨɤɨ
ɤɚɱɟɫɬɜɨ ɜ ɭɦɟɧɢɟɬɨ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ. Ɍɟɡɢ ɭɩɪɚɹɧɟɧɢɹ ɩɪɨɜɟɠɞɚɬ ɫɟ ɩɨ ɩɥɚɧ ɫ ɩɪɟɠɞɟɜɪɟɦɟɧɧɚ
ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɚ ɨɬ ɫɬɪɚɧɚ ɢ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ ɢ ɧɚɭɱɟɧɢɰɢɬɟ. ȼ ɫɜɨɹɬɚ ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɚ ɭɱɢɬɟɥɹɬ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ
ɩɨɞɛɢɪɚ ɨɬɝɨɜɚɪɹɳ ɬɟɤɫɬ ɢ ɩɨɞɪɨɛɧɨ ɪɚɡɝɥɟɠɞɚ ɨɧɟɡɢ ɧɟɝɨɜɢ ɫɬɪɚɧɢ, ɤɨɢɬɨ ɳɟ ɫɴɨɬɜɟɫɬɜɭɜɚɬ ɧɚ
ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ. ȼ ɡɚɜɢɫɢɦɨɫɬ ɨɬ ɦɢɫɥɨɜɧɨ-ɟɦɨɰɢɨɧɚɥɧɨɬɨ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɭɱɢɬɟɥɹɬ
ɡɚɜɡɟɦɚ ɞɚɞɟɧɨ ɫɬɚɧɨɜɢɳɟ ɢ ɩɪɢɫɩɨɫɨɛɹɜɚ ɫɢɥɚɬɚ, ɬɟɦɛɴɪɚ, ɪɢɬɴɦɚ, ɬɟɦɩɨɬɨ, ɢɧɬɨɧɚɰɢɹɬɚ,
ɩɚɭɡɢɬɟ, ɥɨɝɢɱɟɫɤɨɬɨ ɭɞɚɪɟɧɢɟ ɢ ɡɜɭɤɨɜɢɬɟ ɬɪɚɧɫɮɨɪɦɚɰɢɢ ɫɩɨɪɟɞ ɨɛɫɬɚɧɨɜɤɚɬɚ. Ɉɬ ɜɪɟɦɟ ɧɚ
ɜɪɟɦɟ ɫɢ ɫɥɭɠɢ ɫ ɮɨɧɨ ɡɚɩɢɫɢ ɧɚ ɨɛɪɚɡɰɨɜɨ ɱɟɬɟɧɟ. ɉɨɧɟɠɟ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɫɟ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚ
ɜɴɪɯɭ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ ɚɧɚɥɢɡɢɪɚɧ ɢ ɞɨɛɪɟ ɪɚɡɛɪɚɧ ɬɟɤɫɬ, ɩɨ ɩɪɨɰɟɫɚ ɧɚ ɭɫɩɟɲɧɨ ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɢ
ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɟ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɚ ɩɨɫɬɴɩɤɚ ɜ ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ. ȼ
ɪɚɦɤɢɬɟ ɧɚ ɧɚ ɧɩɨɫɪɟɞɧɢɬɟ ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɢ ɜ VI, VII ɢ VIII ɤɥɚɫ ɩɟɪɢɨɞɢɱɟɫɤɢ ɢ ɨɬɞɟɥɧɨ ɫɟ ɧɚɥɚɢɡɢɪɚɬ
ɩɫɢɯɢɱɟɫɤɢɬɟ ɢ ɟɡɢɤɨɜɨ-ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢ ɮɚɤɬɨɪɢ ɤɨɢɬɨ ɢɡɢɫɤɜɚɬ ɞɚɞɟɧɚ ɝɨɜɨɪɢɦɚ ɪɟɚɥɢɡɚɰɢɹ. ɉɪɢ
ɨɬɞɟɥɧɢɫɥɭɱɚɢ ɭɱɢɬɟɥɹɬ ɡɚɟɞɧɨ ɫ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɩɨɞɝɨɬɜɹ ɬɟɤɫɬ ɡɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ ɫ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ
ɨɬɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɧɚ ɭɞɚɪɟɧɢɟɬɨ, ɩɚɭɡɢɬɟ, ɬɟɦɩɨɬɨ ɢ ɡɜɭɤɨɜɢɬɟ ɦɨɞɭɥɚɰɢɢ.
ɂɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ ɫɟ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚ ɜɴɪɯɭ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɜɢɞɨɜɟ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɩɨ ɮɨɪɦɚ ɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ;
ɩɨɥɡɜɚɬ ɫɟ ɥɢɪɢɱɟɫɤɢ, ɩɪɨɡɚɢɱɧɢ, ɞɪɚɦɚɬɢɱɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ; ɜ ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɧɚ ɢ ɩɪɨɡɚɢɱɧɚ ɮɨɪɦɚ ɜ
ɪɚɡɤɚɡɜɚɬɟɥɧɚɢ ɨɩɢɫɚɬɟɥɧɚ ɮɨɪɦɚ, ɜ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɞɢɚɥɨɝ ɢ ɦɨɧɨɥɨɝ. Ɉɫɨɛɟɧɨ ɜɧɢɦɚɧɢɟ ɫɟ ɨɛɪɴɳɚ ɧɚ
ɟɦɨɰɢɨɧɚɥɧɚɬɚ ɞɢɧɚɦɢɱɧɨɫɬ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɧɚ ɧɟɝɨɜɚɬɚ ɞɪɚɦɚɬɢɱɧɨɫɬ, ɧɚ ɩɢɫɚɬɟɥɫɤɚɬɚ ɪɟɱ ɢ ɪɟɱɬɚ ɧɚ
ɝɟɪɨɢɬɟ.
ȼ ɤɥɚɫɚ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɚ ɨɛɟɡɩɟɱɟɧɢ ɞɚɞɟɧɢ ɭɫɥɨɜɢɹ ɡɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɤɚɡɜɚɧɟ, ɜ ɤɥɚɫɚ ɞɚ ɫɟ
ɫɴɡɞɚɞɟ ɞɨɛɪɚ ɫɥɭɲɚɬɟɥɫɤɚ ɩɭɛɥɢɤɚ, ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɚ ɢ ɫɩɨɫɨɛɧɚ ɤɪɢɬɢɱɟɫɤɢ ɢ ɨɛɟɤɬɢɜɧɨ ɞɚ
ɩɪɟɰɟɧɹɜɚ ɤɚɱɟɫɬɜɨɬɨ ɧɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɤɚɡɜɚɧɟ. ɋ ɩɨɦɨɳɬɚ ɧɚ ɚɭɞɢɨ ɡɚɩɢɫɢ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ
ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɞɚɞɟ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬ ɞɚ ɱɭɹɬ ɫɜɨɟɬɨɱɟɬɟɧɟ ɢ ɤɪɢɬɢɱɟɫɤɢ ɞɚ ɫɟ ɨɬɧɚɫɹɬ ɧɟɝɨ. ɇɚ ɭɪɨɰɢ ɡɚ
ɪɚɡɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɳɟ ɫɟ ɩɪɢɥɚɝɚɬ ɨɩɢɬɢɬɟ ɩɨ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ.
ɑɟɬɟɧɟɬɨ ɧɚɭɦ ɟ ɧɚɣ-ɩɪɨɞɭɤɬɢɜɧɚ ɮɨɪɦɚ ɡɚ ɩɨɥɭɱɚɜɚɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹ, ɡɚɬɨɜɚ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɦɭ ɫɟ
ɨɛɪɴɳɚ ɨɫɨɛɟɧɧɩ ɜɧɢɦɚɧɢɟ. Ɍɨ ɜɢɧɚɝɢ ɟ ɧɚɫɨɱɟɧɨ ɢ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɨ; ɱɪɟɡ ɧɟɝɨ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɟ
ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɬ ɡɚ ɜɫɟɤɢɞɧɟɜɧɨ ɩɨɥɭɱɚɜɚɧɟ ɧɚ ɧɨɜɢ ɡɧɚɧɢɹ ɢ ɡɚ ɭɱɟɧɟ. ɍɩɪɚɠɧɟɧɢɹɬɚ ɩɨ ɱɟɬɟɧɟ
ɧɚɩɪɚɜɨ ɫɟ ɜɤɥɸɱɜɚɬ ɜ ɨɫɬɚɧɚɥɢɬɟ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɪɚɛɨɬɚ ɢ ɜɢɧɚɝɢ ɫɚ ɜɴɜ ɮɭɧɤɰɢɹ ɧɚ ɩɨɥɭɱɚɜɚɧɟ ɧɚ
ɡɧɚɧɢɹ ɢ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɧɟ ɫɚɦɨ ɧɚ ɥɢɬɟɪɟɬɭɪɟɧ ɬɟɤɫɬ, ɚ ɧɚ ɜɫɢɱɤɢ ɞɨɛɪɟ ɨɛɦɢɫɥɟɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ.
ɉɪɢɥɚɝɚɧɟɬɨ ɧɚ ɬɟɤɫɬ-ɦɟɬɨɞ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨɞɪɚɡɛɢɪɚ ɬɜɴɪɞɟ ɟɮɟɤɬɢɜɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɡɚ ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ
ɧɚ ɛɴɪɡɨ-ɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɭ ɫ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɢ ɞɨɩɪɢɧɚɫɹ ɡɚ ɪɚɜɢɜɚɧɟ ɧɚ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬɢɬɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ
ɱɟɬɚɬ ɮɥɟɤɫɢɛɢɥɧɨ, ɞɚ ɯɚɪɦɨɧɢɡɢɪɚɬ ɛɴɪɡɢɧɚɬɚ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɫ ɰɟɥɬɚ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɢ
ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɤɢɬɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɤɨɣɬɨ ɱɢɬɚɬ.
Ʉɚɱɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɭɦ ɫɟ ɩɨɞɬɢɤɜɚ ɫ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ ɧɚɫɨɱɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɤɴɦ ɬɟɤɫɬ ɢ ɫ
ɞɚɜɚɧɟ ɧɚ ɫɴɨɬɜɟɬɧɢ ɡɚɞɚɱɢ, ɚ ɫɥɟɞ ɬɨɜɚ ɡɚɞɴɥɠɢɬɟɥɧɚ ɩɪɨɜɟɪɤɚ ɜɴɪɯɭ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɢ ɩɪɨɱɟɬɟɧɢɹ
ɬɟɤɫɬ. ɂɧɮɨɪɦɚɬɢɜɧɨɬɨ, ɩɪɨɞɭɤɬɢɜɧɨɬɨ ɢ ɚɧɚɥɢɬɢɱɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɣ-ɞɨɛɪɟ ɫɟ ɧɚɫɪɴɱɜɚɬ ɫɴɫ
ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɢ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɢ ɡɚɞɚɱɢ, ɤɨɢɬɨ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɟ ɞɚɜɚɬ ɜ ɩɨɞɝɨɬɜɢɬɟɥɧɢɹ ɟɬɚɩ ɡɚ
ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɬɟɤɫɬ ɢɥɢ ɡɚ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɦɚɬɟɪɢɚɥ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫ. ɉɨ ɬɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɫɟ
ɩɨɞɨɛɪɹɜɚɬ ɥɨɝɢɤɚɬɚ ɢ ɬɟɦɩɨɬɨ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟ, ɚ ɨɫɨɛɟɧɨ ɛɴɪɡɢɧɚɬɚ ɧɚ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɧɚ ɩɪɨɱɟɬɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ, ɫ
ɤɨɟɬɨ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɟ ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɬ ɡɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɭɱɟɧɟ. ɍɱɟɧɢɰɢɬɟ ɨɬ ɩɨ-ɝɨɪɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ ɫɟ
ɧɚɫɨɱɜɚɬ ɤɴɦ ɛɟɝɥɨ ɱɟɬɟɧɟ, ɤɨɟɬɨ ɟ ɨɛɭɫɥɨɜɟɧɨ ɨɬ ɛɴɪɡɢɧɚɬɚ ɢ ɢɫɬɢɧɫɤɢ ɩɪɨɱɟɬɟɧ ɬɟɤɫɬ. Ɍɨ ɫɟ
ɫɴɫɬɨɢ ɨɬ ɛɴɪɡɨ ɬɴɪɫɟɧɟ ɧɚ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ ɢ ɡɧɚɱɟɧɢɹ ɜ ɬɟɤɫɬɚ, ɩɪɢ ɤɨɟɬɨ ɧɟ ɫɟ ɩɪɨɱɟɬɟ ɜɫɹɤɚ ɞɭɦɚ, ɫ
ɩɨɝɥɟɞ ɫɟ ɩɪɟɦɢɧɚɜɚ ɩɪɟɡ ɬɟɤɫɬɚ ɢ ɱɟɬɟ ɫɟ ɫ ɩɪɟɫɤɚɱɚɧɟ (ɦɟɠɞɭɡɚɝɥɚɜɢɹ, ɩɨɞɡɚɝɥɚɜɢɹ, ɩɴɪɜɢɬɟ
ɪɟɞɨɜɟ ɜ ɱɚɫɬɢɬɟ, ɭɜɨɞ, ɡɚɤɥɸɱɟɧɢɟ. ɉɪɢ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɜ ɛɟɝɥɨ ɱɟɬɟɧɟ, ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ
ɫɟ ɩɨɫɬɚɜɹɬ ɞɚɞɟɧɢ ɡɚɞɚɱɢ (ɬɴɪɫɹɬ ɫɟ ɞɚɞɟɧɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ, ɫɜɟɞɟɧɢɹ ɢ ɩɨɞ.), ɚ ɫɥɟɞ ɬɨɜɚ ɫɟ
ɩɪɨɜɟɪɹɜɚ ɤɚɱɟɫɬɜɨɬɨ ɧɚ ɬɹɯɧɨɬɨ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚɧɟ ɢ ɦɟɪɢ ɫɟ ɜɪɟɦɟɬɨ ɡɚ ɤɨɟɬɨ ɡɚɞɚɱɢɬɟ ɫɚ
ɪɟɚɥɢɡɢɪɚɧɢ. ɍɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫ ɛɟɝɥɨ ɱɟɬɟɧɟ ɡɚ ɞɚ ɫɢ ɩɪɢɩɨɦɧɹɬ, ɩɪɟɝɨɜɨɪɹɬ ɢ ɡɚɩɨɦɧɹɬ ɫɟ ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɬ
ɞɚ ɱɟɬɚɬ ɩɨɞɱɟɪɬɚɧɢ ɢ ɩɨ ɞɪɭɝ ɧɚɱɢɧ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ ɨɛɨɡɧɚɱɟɧɢ ɱɚɫɬɢ ɜ ɬɟɤɫɬɚ "ɫ ɦɨɥɢɜ ɜ ɪɴɤɚ."
ɂɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɡɚɩɨɦɧɟɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɢ ɨɬɤɴɫɢ ɜ ɩɪɨɡɚɢɱɧɚ ɢ ɨ ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɧɚ ɮɨɪɦɚ ɟ
ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɚ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɪɚɛɨɬɚ ɜ ɪɚɡɜɢɜɚɧɟ ɧɚ ɝɨɜɨɪɧɚɬɚ ɤɭɥɬɭɪɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ. ɍɛɟɞɢɬɟɥɧɨɬɨ ɝɨɜɨɪɟɧɟ
ɧɚ ɬɟɤɫɬ ɟ ɩɪɟɞɭɫɥɨɜɢɟ ɡɚ ɩɪɢɪɨɞɧɨ ɢ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɫɬɢɯɨɜɟ. Ɂɚɬɨɜɚ ɟ ɠɟɥɚɬɟɥɧɨ ɨɬ
ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɟɞɢɧ ɢ ɫɴɳ ɱɚɫ ɞɚ ɫɟ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɬ ɢ ɫɪɟɜɧɹɜɚɬ ɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɜ ɩɪɨɡɚ ɢ ɫɬɢɯ.
ɇɚɢɡɭɫɬ ɳɟ ɭɱɚɬ ɤɴɫɢ ɩɪɨɡɚɢɱɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ (ɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ, ɨɩɢɫɚɧɢɟ, ɞɢɚɥɨɝ, ɦɨɧɨɥɨɝ), ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɜɢɞɨɜɟ
ɥɢɪɢɱɧɢ ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ. ɍɫɩɟɯɴɬ ɧɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɬɨ ɤɚɡɜɚɧɟ ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɨ ɡɚɜɢɫɢ ɨɬ ɧɚɱɢɧɚ ɧɚ ɭɱɟɧɟ ɢ
ɥɨɝɢɱɟɫɤɨɬɨ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ. Ⱥɤɨ ɫɟ ɭɱɢ ɦɟɯɚɧɢɱɟɫɤɢ, ɤɚɤɬɨ ɛɢɜɚ ɩɨɧɹɤɨɝɚ, ɭɫɜɨɟɧɢɹɬ
ɚɜɬɨɦɚɬɢɡɴɦ ɫɟ ɩɪɟɧɚɫɹ ɢ ɧɚ ɧɚɱɢɧɚ ɡɚ ɤɚɡɜɚɧɟ. Ɂɚɬɨɜɚ ɨɬɞɟɥɧɚ ɡɚɞɚɱɚ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ ɟ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ
ɩɪɢɜɢɤɧɟ ɧɚ ɨɫɦɢɫɥɟɧɨ ɢ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɬɢɜɧɨ ɭɱɟɧɟ ɧɢɡɭɫɬ. ɉɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹɬɚ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ
ɫɴɡɞɚɞɚɬ ɭɫɥɨɜɢɹ ɤɚɡɜɚɧɟɬɨ ɞɚ ɜɴɞɟ "ɨɱɢ ɜ ɨɱɢ", ɝɨɜɨɪɢɬɟɥɹ ɞɚ ɧɚɛɥɸɨɞɚɜɚ ɥɢɰɟɬɨ ɧɚ ɫɥɭɲɚɬɟɥɹ ɢ
ɫɴɫ ɩɭɛɥɢɤɚɬɚ ɞɚ ɫɜɴɪɠɟ ɟɦɨɰɢɨɧɚɥɟɧ ɤɨɧɬɚɤɬ. Ɇɚɤɫɢɦɚɥɧɨ ɜɧɢɦɚɧɢɟ ɫɟ ɩɨɫɜɟɳɚɜɚ ɧɚ ɝɨɜɨɪɢɦɢɹ
ɟɡɢɤ ɫ ɧɟɝɨɜɢɬɟ ɫɬɨɣɧɨɫɬɢ ɢ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɢ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬɢ ɢ ɨɫɨɛɟɧɨ ɧɚ ɩɪɢɪɨɞɧɨɬɨ ɩɨɜɟɞɟɧɢɟ ɧɚ
ɝɨɜɨɪɢɬɟɥɹ.
Ɍɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɨɬ III ɞɨ VIII ɤɥɚɫ
ɋ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɫɟ ɡɚɩɨɱɜɚ ɫɥɟɞ ɭɫɩɟɲɧɨ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɬɢɜɧɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚ ɝɥɚɫ ɢ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɭɦ.
Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɫɟ ɱɟɬɟ ɫɩɨɪɟɞ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɨɫɬɢɬɟ ɢ ɩɨɜɟɱɟ ɩɴɬɢ, ɜɫɟ ɞɨɤɚɬɨ ɧɟ
ɩɪɟɞɢɡɜɢɤɚ ɞɚɞɟɧɢ ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɢɹ ɢ ɜɩɟɱɚɬɥɟɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫɚ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɢ ɡɚ ɩɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨ
ɡɚɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɢ ɩɪɭɱɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ. Ɋɚɡɥɢɱɧɢ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɧɚɩɨɜɬɨɪɧɨ ɢ ɧɚɫɨɱɟɧɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚ ɰɴɥɨɬɨ
ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɢɥɢ ɨɬ ɨɬɤɴɫ, ɡɚɞɴɥɠɢɬɟɥɧɨ ɫɟ ɩɪɢɥɚɝɚ ɩɪɢ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɥɢɪɢɱɧɢ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ ɢ
ɤɴɫɢ ɟɩɢɱɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ.
ɉɪɢ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɳɟ ɫɟ ɩɪɢɥɚɝɚɬ ɜ ɩɨɜɟɱɟɬɨ ɫɥɭɱɚɢ ɤɨɦɛɢɧɢɪɚɧɢ - ɚɧɚɥɢɬɢɱɧɢ ɢ ɫɢɧɬɟɬɢɱɧɢ
ɩɨɞɯɨɞɢ ɢ ɫɬɚɧɨɜɢɳɚ. Ʉɴɦ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɫɟ ɩɨɞɯɨɠɞɚ ɤɚɬɨ ɤɴɦ ɫɥɨɠɟɧ ɢ ɧɟɩɨɜɬɨɪɢɦ
ɨɪɝɚɧɢɡɴɦ ɜ ɤɨɣɬɨ ɜɫɢɱɤɨ ɟ ɨɛɭɫɥɨɜɟɧɨ ɨɬ ɩɪɢɱɢɧɧɨ-ɫɥɟɞɫɬɜɟɧɢ ɜɪɴɡɤɢ, ɩɨɞɬɢɤɧɚɬɨ ɨɬ ɠɢɡɧɟɧ ɨɩɢɬ
ɢ ɨɮɨɪɦɟɧɨ ɫ ɬɜɨɪɱɟɫɤɨ ɜɴɨɛɪɚɠɟɧɢɟ.
ɍɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɜɢɤɜɚɬ ɫɜɨɢɬɟ ɜɩɟɱɚɬɥɟɧɢɹ, ɫɬɚɧɨɜɢɳɚ ɢ ɫɴɠɞɟɧɢɹ ɡɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ
ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɪɟɜɧɨɫɬɧɨ ɢ ɩɨɞɪɨɛɧɨ ɞɚ ɢɫɤɚɡɜɚɬ ɫ ɞɨɤɚɡɚɬɟɥɫɬɜɚ ɨɬ ɫɚɦɢɹ ɬɟɤɫɬ ɢ ɬɚɤɚ ɞɚ ɫɟ
ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɬ ɡɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɟɧ ɢɫɤɚɡ, ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɚ ɞɟɣɧɨɫɬ ɢ ɡɚɜɡɢɦɚɧɟ ɧɚ ɤɪɢɬɢɱɟɫɤɢ
ɫɬɚɧɨɜɢɳɚ ɤɴɦ ɩɪɨɢɡɜɨɥɧɢ ɨɰɟɧɤɢ ɢ ɡɚɤɥɸɱɟɧɢɹ.
ɍɱɢɬɟɥɹɬ ɳɟ ɢɦɚ ɧɚɩɪɟɞɜɢɞ, ɱɟ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɜ ɨɫɧɨɜɧɨɬɨ ɭɱɢɥɢɳɟ,
ɨɫɨɛɟɧɨ ɜ ɞɨɥɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ, ɟ ɩɨ ɧɚɱɚɥɨ ɩɪɟɞɬɟɨɪɟɬɢɱɟɫɤɨ ɢ ɧɟ ɟ ɨɛɭɫɥɨɜɟɧɨ ɨɬ ɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɧɚ
ɩɪɨɮɟɫɢɨɧɚɥɧɚ ɬɟɪɦɢɧɨɥɨɝɢɹ. Ɍɨɜɚ ɨɛɚɱɟ, ɧɟ ɩɪɟɱɢ ɞɚ ɢ ɨɛɢɤɧɨɜɟɧ ɪɚɡɝɨɜɨɪ ɡɚ ɱɟɬɢɜɨ ɜ ɞɨɥɧɢɬɟ
ɤɥɚɫɨɜɟ ɛɴɟ ɩɪɨɮɟɫɢɨɧɚɥɧɨ ɡɚɫɧɨɜɚɧ ɢ ɪɟɚɥɢɡɢɪɚɧ ɫ ɦɧɨɝɨ ɢɧɜɟɧɬɢɜɧɨɫɬ ɢ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɚ
ɥɤɨɛɨɩɢɬɧɨɫɬ. ɉɨ-ɤɚɱɟɫɬɜɟɧɨ ɟ ɩɪɨɟɤɬɢɪɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɩɨ ɞɚɞɟɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɚ ɤɚɪɬɢɧɤɚ ɢ ɤɚɤɜɢ
ɜɩɟɱɚɬɥɟɧɢɹ ɢ ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɢɹ ɬɹ ɩɪɟɞɢɡɜɢɤɜɚ ɜɴɜ ɜɴɨɛɪɚɠɟɧɢɟɬɨ ɢɦ. Ɂɚɬɨɜɚ ɨɳɟ ɨɬ ɩɴɪɜɢ ɤɥɚɫ
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɜɢɤɜɚɬ ɞɚ ɢɡɤɚɡɜɚɬ ɫɜɨɢɬɟ ɜɩɟɱɚɬɥɟɧɢɹ, ɱɭɜɫɬɜɚ, ɚɫɨɰɢɚɰɢɢ ɢ ɦɢɫɥɢ ɩɪɟɞɢɡɜɢɤɚɧɢ ɨ
ɤɚɪɬɢɧɧɨɬɨ ɢ ɮɢɝɭɪɚɬɢɜɧɨɬɨ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ ɧɚ ɩɨɟɬɢɱɟɫɤɢɹ ɟɡɢɤ.
ȼɴɜ ɜɫɢɱɤɢ ɤɥɚɫɨɜɟ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɛɴɞɟ ɩɪɨɩɢɬɚ ɫ
ɪɟɲɚɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɨɛɥɟɦɧɢ ɜɴɩɪɨɫɢ, ɤɨɢɬɨ ɫɚ ɩɨɞɬɢɤɧɚɬɢ ɨɬ ɬɟɤɫɬɚ ɢ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɟ. ɉɨ
ɬɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɳɟ ɫɟ ɫɬɢɦɭɥɢɪɚ ɥɸɛɨɩɢɬɫɬɜɨɬɨ ɭ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ, ɫɴɡɧɚɬɟɥɧɚɬɚ ɚɤɬɢɜɧɨɫɬ ɢ
ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɚɬɚ ɞɟɣɧɨɫɬ; ɜɫɟɫɬɪɚɧɧɨ ɳɟ ɫɟ ɨɩɨɡɧɚɟ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟɬɨ ɢ ɳɟ ɫɟ ɞɚɞɟ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬ ɧɚ
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚ ɚɮɢɪɦɚɰɢɹ ɜɬɪɭɞɨɜɢɹ ɩɪɨɰɟɫ. Ɇɧɨɝɨ ɬɟɤɫɬɨɜɟ, ɚ ɨɫɨɛɟɧɨ ɨɬɤɴɫɢ ɨɬ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ, ɜ
ɨɛɪɚɡɨɜɚɬɟɥɧɢɹ ɩɪɨɰɟɫ ɢɡɢɫɤɜɚɬ ɭɦɟɫɬɧɚ ɥɨɤɚɥɢɡɚɰɢɹ, ɩɨɧɹɤɨɝɚ ɢ ɦɧɨɝɨɩɥɚɫɬɨɜɚ. ɉɪɢɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟ
ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɜɴɜ ɜɪɟɦɟɧɧɢ, ɩɪɨɫɬɪɚɧɫɬɜɟɧɢ ɢ ɨɛɳɟɫɬɜɟɧɨ-ɢɫɬɨɪɢɱɟɫɤɢ ɪɚɦɤɢ, ɞɚɜɚɧɟ ɧɚ ɧɟɨɛɯɨɞɦɢɬɟ
ɫɜɟɞɟɧɢɹ ɡɚ ɩɢɫɚɬɟɥɹ ɢ ɜɴɡɧɢɤɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟɬɨ, ɤɚɤɬɨ ɢ ɯɚɪɚɤɬɟɪɧɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ, ɤɨɢɬɨ
ɩɪɟɞɯɨɞɹɬ ɧɚ ɨɬɤɴɫɚ - ɜɫɢɱɤɨ ɬɨɜɚ ɫɚ ɭɫɥɨɜɢɹ ɛɟɡ ɤɨɢɬɨ ɜ ɩɨɜɟɱɟɬɨ ɫɥɭɱɚɢ ɬɟɤɫɬɴɬ ɧɟ ɦɨɠɟ ɞɚ ɛɴɞɟ
ɢɧɬɟɧɡɢɜɧɨ ɩɪɟɠɢɜɹɧ ɢ ɩɪɚɜɢɥɧɨ ɪɚɡɛɪɚɧ. Ɂɚɬɨɜɚ ɩɫɢɯɨɥɨɝɢɱɟɫɤɚɬɚ ɪɟɚɥɧɨɫɬ ɨɬ ɤɨɹɬɨ ɩɪɨɢɡɥɢɡɚɬ
ɬɟɦɚɬɢɱɧɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ, ɦɨɬɢɜɢɬɟ, ɝɟɪɨɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɟɞɫɬɚɜɹɚɬ ɜ ɩɨɞɯɨɞɹɳɚ ɮɨɪɦɚ ɢ ɜ ɢɧɡɢ
ɨɛɟɦ, ɤɨɣɬɨ ɟ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦ ɡɚ ɩɴɥɧɨɰɟɧɧɨ ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɟ ɢ ɫɟɪɢɨɡɧɨ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ.
Ɇɟɬɨɞɢɤɚ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɜɟɱɟ ɧɹɤɨɥɤɨ ɞɟɫɟɬɢɥɟɬɢɹ ɬɟɨɪɟɬɢɱɟɫɤɢ ɢ ɩɪɚɤɬɢɱɟɫɤɢ
ɪɚɡɜɢɜɚ ɢ ɩɨɫɬɨɹɧɧɨ ɭɫɴɜɴɪɲɟɧɫɬɜɭɜɚ ɭɱɢɬɟɥɫɤɨɬɨ ɢ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɨɬɨ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɨ,
ɢɡɨɛɪɟɬɚɬɟɥɫɤɨ ɢ ɬɜɨɪɱɟɫɤɨ ɨɬɧɨɲɟɧɢɟ ɤɴɦ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ.
Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɚɬɚ ɜ ɭɱɢɥɢɳɟ ɧɟ ɫɟ ɩɪɟɩɨɞɚɜɚ ɢ ɧɟ ɫɟ ɭɱɢ, ɚ ɫɟ ɱɟɬɟ, ɭɫɜɨɹɜɚ, ɫ ɧɟɹ ɫɟ ɧɚɫɥɚɠɞɚɜɚ ɢ ɡɚ
ɧɟɹ ɫɟ ɝɨɜɨɪɢ. Ɍɨɜɚ ɫɚ ɧɚɱɢɧɢɬɟ ɬɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɪɚɡɲɢɪɹɜɚ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɢɬɟ ɞɭɯɨɜɧɢ
ɯɨɪɢɡɨɧɬɢ, ɞɚ ɪɚɡɜɢɜɚ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɢɬɟ ɢ ɬɜɨɪɱɟɫɤɢɬɟ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬɢ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ, ɬɹɯɧɨɬɨ
ɤɪɢɬɢɱɟɫɤɨ ɦɢɫɥɟɧɟ ɢ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧ ɭɫɟɬ; ɡɚɫɢɥɜɚ ɢ ɤɭɥɬɢɜɢɪɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢɹ, ɟɡɢɤɨɜɢɹ ɢ ɠɢɡɧɟɧɢɹ
ɫɚɧɡɢɛɢɥɢɬɟɬ.
Ɇɨɞɟɪɧɚɬɚ ɢ ɫɴɜɪɟɦɟɧɚ ɨɪɝɚɧɢɡɚɰɢɹ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɩɨ ɦɚɣɱɢɧ ɟɡɢɤ ɢ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɩɨɞɪɚɡɛɢɪɚ ɚɤɬɢɜɧɚ
ɪɨɥɹ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɜ ɨɛɪɚɡɨɜɚɬɟɥɧɢɹ ɩɪɨɰɟɫ. ȼ ɫɴɜɪɟɦɟɧɧɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɩɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɧɟ
ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɛɴɟ ɩɚɫɢɜɟɧ ɫɥɭɲɚɬɟɥ, ɤɨɬɨ ɜ ɞɚɞɟɧɢ ɦɨɦɟɧɬɢ ɳɟ ɩɪɟɩɪɟɞɚɞɟ "ɧɚɭɱɟɧɢɹɬ ɦɚɬɟɪɢɚɥ",
ɨɬɧɨɫɧɨ ɩɪɟɩɨɞɚɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ, ɚ ɞɟɟɧ ɫɭɛɟɤɬ, ɤɨɣɬɨ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɢ, ɢɡɨɛɪɟɬɚɬɟɥɫɤɢ ɢ
ɬɜɨɪɱɟɫɤɢ ɭɱɚɫɬɜɚ ɜ ɩɪɨɭɱɜɚɧɟ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɬɟ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ.
ɍɱɟɧɢɱɟɫɤɚɬɚ ɞɟɣɧɨɫɬ ɬɪɹɛɜɚ ɜɫɟɤɢɞɧɟɜɧɨ ɞɚ ɦɢɧɚɜɚ ɩɪɟɡɬɪɢ ɪɚɛɨɬɧɢ ɟɬɚɩɢ; ɩɪɟɞɢ ɱɚɫɚ, ɩɨ ɜɪɟɦɚ
ɧɚ ɱɚɫɚ ɢ ɫɥɟɞ ɱɚɫɚ. ɉɪɟɡ ɜɫɢɱɤɢ ɟɬɚɩɢ ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɬɪɹɛɜɚ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨ ɞɚ ɫɜɢɤɜɚ ɞɚ ɩɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ
ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɢ ɩɪɨɭɱɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟɬɨ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɞɚ ɪɟɲɚɜɚ ɦɧɨɝɨɛɪɨɣɧɢ ɜɴɩɪɨɫɢ ɢ
ɡɚɞɚɱɢ, ɤɨɢɬɨ ɞɨ ɝɨɥɹɦɚ ɫɬɟɩɟɧ ɟɦɨɰɢɨɧɚɥɧɨ ɢ ɦɢɫɥɨɜɧɨ ɳɟ ɝɨ ɚɧɝɚɠɢɪɚɬ, ɳɟ ɦɭ ɩɪɟɞɨɫɬɚɜɹɬ
ɭɞɨɜɨɥɫɬɜɢɟ ɢ ɳɟ ɦɭ ɩɨɞɛɭɞɹɬ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɨɬɨ ɥɸɛɨɩɢɬɫɬɜɨ. Ɍɚɤɢɜɚ ɡɚɞɚɱɢ ɳɟ ɛɴɞɚɬ ɫɢɥɧɚ
ɦɨɬɢɜɚɰɢɹ ɡɚ ɪɚɛɨɬɚ, ɤɨɢɬɨ ɫɚ ɩɪɟɞɭɫɥɨɜɢɟ ɞɚ ɫɟ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɬ ɩɪɟɞɜɢɞɟɧɢɬɟ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɬɢɜɧɢ ɰɟɥɢ.
ɍɱɢɬɟɥɹɬ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɩɨɫɬɚɜɢ ɡɚɞɚɱɢ, ɤɨɢɬɨ ɭɱɟɧɢɤɚ ɳɟ ɩɨɞɬɢɤɜɚɬ ɡɚ ɡɚɛɟɥɹɡɚɜɚ, ɨɬɤɪɢɜɚ, ɢɡɫɥɟɞɜɚ,
ɩɪɟɰɟɧɬɹɜɚ ɢ ɩɪɚɜɢ ɡɚɤɥɸɨɱɟɧɢɰɟ. Ɋɨɥɹɬɚ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ ɟ ɜ ɬɨɜɚ ɞɚ ɨɛɦɢɫɥɟɧɨ ɩɨɦɨɝɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ,
ɬɚɤɚ ɱɟ ɳɟ ɪɚɡɜɢɜɚ ɧɟɝɨɜɢɬɟ ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɧɢ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬɢ, ɤɚɬɨ ɢ ɚɞɟɤɜɚɬɧɨ ɞɚ ɨɰɟɧɹɚɜɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɢ
ɧɟɝɨɜɢɬɟ ɪɟɡɭɥɬɚɬɢ ɜɴɜ ɜɫɢɱɤɢ ɮɨɪɦɢɧɚ ɞɟɣɧɨɫɬ.
ɉɪɨɭɱɜɚɧɟ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɟ ɫɥɨɠɟɧ ɩɪɨɰɟɫ, ɤɨɣɬɨ
ɡɚɩɨɱɜɚ ɫ ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɢ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ ɢ ɭɱɟɧɢɤɚ (ɦɨɬɢɜɢɪɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɡɚ ɱɟɬɟɧɟ, ɩɪɟɱɢɬɹɜɚɧɟ ɢ
ɩɪɨɭɱɜɚɧɟ ɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ, ɱɟɬɟɧɟ, ɥɨɤɚɥɢɡɚɰɢɹ ɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ, ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɢ
ɩɨɞɝɨɬɜɢɬɟɥɧɢ ɡɚɞɚɱɢ) ɡɚ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟɬɨ. ɐɟɧɬɪɚɥɧɢ ɟɬɚɩɢ ɜ ɩɪɨɰɟɫɚ ɧɚ ɩɪɨɭɱɚɜɚɧɟ
ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɫɚ ɦɟɬɨɞɨɥɨɝɢɱɟɫɤɨ ɢ ɦɟɬɨɞɢɱɧɨ
ɡɚɫɧɨɜɚɜɚɧɟ ɧɚ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚɢ ɧɟɣɧɨ ɪɚɡɜɢɬɢɟ ɩɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɱɚɫɚ.
ȼ ɡɚɫɧɨɜɚɧɟɬɨ ɢ ɪɚɡɜɢɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ
ɨɫɧɨɜɧɨ ɦɟɬɨɞɨɥɨɝɢɱɟɫɤɨ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢɟ ɬɹɛɜɚ ɞɚ ɛɴɞɟ ɩɪɟɜɴɡɯɨɞɧɚ ɧɚɫɨɱɟɧɨɫɬ ɧɚ
ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚ ɤɴɦ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ. ɋɴɜɪɟɦɟɧɧɚɬɚ ɦɟɬɨɞɢɤɚ ɧɚ ɨɛɭɥɟɧɢɟ ɩɨ
ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ, ɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ ɫɟ ɨɩɪɟɞɟɥɹ ɡɚ ɜɴɬɪɟɲɧɨ (ɢɦɟɧɟɧɬɧɨ) ɢɡɭɱɚɜɚɧɟ ɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ,
ɨɛɚɱɟ ɬɹ ɧɢɤɚɤ ɧɟ ɩɪɟɧɟɛɪɟɝɜɚ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɚɬɚ ɧɭɠɧɨɫɬ ɡɚ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ ɢ ɧɚ ɢɡɜɴɧɬɟɤɫɬɨɜɢ ɫɬɚɧɨɜɢɳɚ
ɡɚ ɞɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɛɴɞɟ ɤɚɱɟɫɬɜɟɧɨ ɢ ɫɟɪɢɨɡɧɨ ɪɚɡɬɴɥɤɭɜɚɧɨ. ɉɨɤɪɚɣ
ɩɨɫɨɱɟɧɢɬɟ ɦɟɬɨɞɨɥɨɝɢɱɟɫɤɢ ɨɩɪɟɞɟɥɧɢɹ, ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ
ɩɪɨɢɡɜɨɞɟɧɢɟ ɬɜɹɛɜɚ ɞɚ ɭɞɨɜɥɟɬɜɨɪɢ ɢ ɧɚ ɢɡɢɫɤɢɜɚɧɢɹɬɚ, ɤɨɢɬɨ ɣ ɩɨɫɬɚɜɹ ɢ ɦɟɬɨɞɢɤɚɬɚ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟ
ɩɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ: ɞɚ ɛɴɞɟ ɨɪɢɝɢɧɚɥɧɚ, ɟɫɬɟɬɢɱɟɫɤɢ ɦɨɬɢɜɢɪɚɧɚ, ɜɫɟɫɬɪɚɧɧɨ ɯɚɪɦɨɧɢɡɢɪɚɧɚ ɫ ɰɟɥɢɬɟ
ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɢ ɩɨɡɧɚɬɢɬɟ ɞɢɞɚɤɬɢɱɟɫɤɢ ɧɚɱɚɥɚ, ɞɚ ɢɦɚ ɟɫɬɟɫɬɜɟɧɚ ɤɨɯɟɪɟɧɬɧɨɫɬ ɢ
ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨɫɬ, ɚ ɦɟɬɨɞɨɥɨɝɢɱɟɫɤɢɬɟ ɢ ɦɟɬɨɞɢɱɧɢɬɟ ɩɨɫɬɴɩɤɢ ɧɚ ɜɫɹɤɚ ɨɬɞɟɥɧɚ ɱɚɫɬ ɩɪɢ
ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹ ɨɫɴɳɟɫɜɹɬ ɟɞɢɧɫɬɜɨɬɨ ɦɟɠɞɭ ɚɧɚɥɢɡ ɢ ɫɢɧɬɟɡ.
Ɋɚɦɤɨɜɢɬɟ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢɹ ɧɚ ɨɫɧɨɜɢɬɟ ɧɚ ɦɟɬɨɞɨɥɨɝɢɱɟɫɤɚɬɚ ɨɪɢɟɧɬɚɰɢɹ ɩɪɢ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚ ɧɚ
ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɨ ɝɨɥɹɦɚ ɫɬɟɩɟɧ ɞɚ ɛɴɞɟ ɧɚɫɨɱɟɧɚ ɤɴɦ
ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ. ȿɞɧɨ ɨɬ ɧɚɣ-ɜɚɠɧɢɬɟ ɧɚɱɚɥɚ ɩɪɢ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɭɬɪɧɨɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɟ ɞɚ ɫɟ ɭɞɨɜɥɟɬɜɨɪɢ ɧɚ ɢɡɢɫɤɜɚɧɟɬɨ -ɫ ɢɡɹɫɧɹɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɩɪɢɦɟɬɢɬɟ
ɫɬɨɣɧɨɫɬɢ ɞɚ ɫɟ ɨɛɯɜɚɧɟ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟɬɨ ɢɡɰɹɥɨ. ɉɪɢ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɨɛɟɞɢɧɢɬɟɥɧɢ ɢ ɫɢɧɬɟɬɢɱɧɢ ɮɚɤɬɨɪɢ ɛɢɜɚɬ: ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨ
ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɟ, ɬɟɤɫɬɨɜɢ ɰɹɥɨɫɬɢ, ɯɚɪɚɤɬɟɪɧɢ ɫɬɪɭɤɬɭɪɧɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢ (ɬɟɦɚ, ɦɨɬɢɜɢ, ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢ
ɤɚɪɬɢɧɫɤɢ, ɮɚɛɭɥɚ, ɫɸɠɟɬ, ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɨɛɪɚɡɢ, ɩɨɪɴɤɢ, ɦɨɬɢɜɚɰɢɨɧɧɢ ɩɨɫɬɴɩɤɢ, ɤɨɦɩɨɡɢɰɢɹ)
ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɤɚɡɜɚɧɟ, ɟɡɢɤɨɜɨ-ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢ ɩɨɫɬɴɩɤɢ ɢ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɩɪɨɛɥɟɦɢ.
ȼɴɜ ɜɫɟɤɢ ɤɨɧɤɪɟɬɟɧ ɫɥɭɱɚɣ, ɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ, ɧɚ ɞɨɛɪɢ ɟɫɬɟɬɢɱɟɫɤɢ, ɦɟɬɨɞɨɥɨɝɢɱɟɫɤɢ ɢ ɦɟɬɨɬɨɞɢɱɧɢ
ɩɪɢɱɢɧɢ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɡɚɫɧɨɜɚɜɚ ɩɨɞɛɨɪɚ ɧɚ ɨɧɟɡɢ ɫɬɨɣɧɨɫɬɧɢ ɮɚɤɬɨɪɢ ɤɴɦ ɛɴɞɟ ɧɚɫɨɱɜɚɧɚ
ɞɢɧɚɦɢɤɚɬɚ ɧɚ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɢɪɚɧɟ ɧɚ ɥɢɬɚɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ. ɇɹɦɚ ɢɡɜɟɫɬɧɢ ɢ
ɡɚɜɢɧɚɝɢ ɨɬɤɪɢɬɢ ɧɚɱɢɧɢ ɱɪɟɡ ɤɨɢɬɨ ɫɟ ɧɚɜɥɢɡɚ ɜ ɫɜɟɬɚ ɧɚ ɜɫɹɤɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ
ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ, ɚ ɬɟɡɢ ɧɚɱɢɧɢ ɩɨɧɹɤɨɝɚ ɫɚ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɜ ɩɨɞɯɨɞɚ ɧɚ ɜɫɹɤɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ
ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ - ɞɨ ɬɚɤɚɜɚ ɫɬɟɩɟɧ ɞɨɤɨɥɤɨɬɨ ɬɨ ɟ ɚɜɬɨɧɨɦɧɨ, ɫɚɦɨɛɢɬɧɨ ɢ ɧɟɩɨɜɬɜɨɪɢɦɨ.
Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɩɨɧɹɬɢɹ
ɋ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢɬɟ ɩɨɧɹɬɢɹ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɳɟ ɫɟ ɡɚɩɨɡɧɚɹɬ ɩɪɢ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɞɚɞɟɧɢ ɬɟɤɫɬɨɟ ɢ ɫ ɩɨɦɨɳɬɚ
ɧɚ ɬɟɤɫɬɨɟ ɢ ɫ ɩɨɦɨɳɬɚ ɧɚ ɪɟɬɪɨɫɩɟɤɬɢɜɧɢɹ ɩɪɟɝɥɟɞ ɜ ɨɩɢɬɚ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ. Ɍɚɤɚ ɧɚɩɪɢɦɟɪ ɩɪɢ
ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɩɚɬɪɢɨɬɢɱɧɨ ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɟ, ɩɪɢ ɤɨɟɬɨ ɳɟ ɫɟ ɧɚɩɪɚɜɢ ɤɴɫ ɩɨɝɥɟɞ ɜɴɪɯɭ ɞɜɟ-ɬɪɢ
ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ ɨɬ ɫɴɳɢɹ ɜɢɞ, ɨɛɪɚɛɨɬɟɧɢ ɩɨ-ɪɚɧɨ, ɳɟ ɫɟ ɨɛɪɚɛɨɬɢ ɩɨɧɹɬɢɟɬɨ ɩɚɬɪɢɨɬɢɱɧɨ
ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɟ ɢ ɳɟ ɫɟ ɭɫɜɨɹɜɚɬ ɡɧɚɧɢɹ ɧɚ ɬɨɡɢ ɜɢɞ ɥɢɪɢɤɚ. Ɂɚɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɫ ɦɟɬɚɮɨɪɚɬɚ ɳɟ ɛɴɞɟ
ɢɡɝɨɞɧɨ ɬɨɝɚɜɚ, ɤɨɝɚɬɨ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɜ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɢ ɢ ɩɪɟɞɬɟɨɪɟɬɢɱɟɫɤɢ ɩɨɫɬɴɩɤɢ ɫɚ ɨɬɤɪɢɜɚɥɢ
ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɞɚ ɞɚɞɟɧ ɛɪɨɣ ɦɟɬɚɮɨɪɢɱɧɢ ɤɚɪɬɢɧɢ.
Ɏɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢ ɩɨɧɹɬɢɹ
Ɏɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢɬɟ ɩɨɧɹɬɢɹ ɧɟ ɫɟ ɨɛɪɚɛɨɬɜɚɬ ɨɬɞɟɥɧɨ, ɚ ɜ ɩɪɨɰɟɫɚ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɫɟ ɩɨɫɨɱɜɚ ɧɚ ɬɹɯɧɬɚ
ɩɪɢɥɨɠɢɦɨɫɬ. ɍɱɟɧɢɢɬɟ ɝɢ ɫɩɨɧɬɚɧɨ ɭɫɜɨɹɜɚɬ ɜ ɩɪɨɰɟɫɚ ɧɚ ɪɚɛɨɬɚ ɜ ɬɟɤɭɳɢɬɟ ɢɧɮɨɪɦɦɚɢɢ ɩɨ ɪɟɦɟ
ɧɚ ɱɚɫ ɢ ɫ ɩɚɪɚɥɟɥɧɨ ɩɪɢɫɴɫɬɜɢɟ ɧɚ ɞɭɦɚɬɚ ɢ ɫ ɧɟɹ ɨɛɨɡɧɚɱɟɧɨɬɨ ɩɨɧɹɬɢɹɟ. ɇɟɨɛɯɨɞɢɦɨ ɟ ɫɚɦɨ
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɫɟ ɩɨɞɬɢɤɜɚɬ ɞɚ ɩɪɢɜɟɞɟɧɢɬɟ ɞɭɦɢ (ɤɚɤɬɨ ɢ ɞɪɭɝɢ ɫɯɨɞɧɢ ɧɚ ɬɹɯ) ɪɚɡɛɟɪɚɬ, ɫɯɜɚɧɚɬ ɢ
ɞɚ ɝɢ ɩɪɢɥɨɠɚɬ ɜ ɞɚɞɟɧɢ ɫɢɬɭɚɰɢɢ. Ⱥɤɨ, ɧɚɩɪɢɦɟɪ ɫɟ ɢɡɢɫɤɜɚ ɞɚ ɫɟ ɡɚɛɟɥɟɠɚɬ ɨɛɫɬɨɹɬɟɥɫɬɜɚɬɚ,
ɤɨɢɬɨ ɜɥɢɹɬ ɧɚ ɩɨɜɟɞɟɧɢɟɬɨ ɧɚ ɧɹɤɨɣ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɟɧ ɝɟɪɨɣ, ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɩɪɢɜɟɞɟ ɬɟɡɢ ɨɛɫɬɨɹɬɟɥɫɬɜɚ,
ɬɨɝɚɜɚ ɬɨɜɚ ɟ ɡɧɚɤ, ɱɟ ɬɨɜɚ ɩɨɧɹɬɢɟ ɫɴɨɬɜɟɬɧɚɬɚ ɞɭɦɚ ɟ ɪɚɡɛɪɚɥ ɜ ɩɴɥɧɨɬɨ ɣ ɡɧɚɱɟɧɢɟ.
ɉɪɢ ɭɫɬɧɨɬɨ ɢ ɩɢɫɦɟɧɨɬɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ, ɦɟɠɞɭ ɞɪɭɝɨɬɨ ɳɟ ɫɟ ɩɪɨɜɟɪɹɜɚ ɞɚɥɢ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɚ ɞɨɛɪɟ
ɪɚɡɛɪɚɥɢ ɢ ɩɪɚɜɢɥɧɨ ɭɩɨɬɪɟɛɹɜɚɬ ɞɭɦɢɬɟ: ɩɪɢɱɢɧɚ, ɭɫɥɨɜɢɟ, ɨɛɫɬɚɧɨɜɤɚ, ɩɨɪɴɤɚ, ɨɬɧɟɲɟɧɢɟ ɢ ɩɨɞ.
ɉɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ, ɤɚɤɬɨ ɢ ɜ ɪɚɦɤɢɬɟ ɧɚ ɝɨɜɨɪɧɢɬɟ ɢ ɩɢɫɦɟɧɢ
ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɳɟ ɫɟ ɢɡɢɫɤɜɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɨɬɤɪɢɜɚɬ ɤɨɥɤɨɬɨ ɫɟ ɦɨɠɟ ɩɨɜɟɱɟ ɨɫɨɛɟɧɨɫɬɢ, ɱɭɜɫɬɜɚ,
ɞɭɯɨɜɧɢ ɫɴɫɬɨɹɧɢɹ ɧɚ ɨɞɟɥɧɢ ɝɟɪɨɢ, ɩɪɢ ɤɨɟɬɨ ɬɟɡɢ ɞɭɦɢ ɫɟ ɡɚɩɢɫɜɚɬ ɢ ɬɚɤɚ ɫɩɨɧɬɚɧɨ ɫɟ ɨɛɨɝɚɬɹɜɚ
ɪɟɱɧɢɤɚ ɫ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢ ɩɨɧɹɬɢɹ.
Ɏɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢɬɟ ɩɨɧɹɬɢɹ ɧɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɨɝɪɚɧɢɱɚɜɚɬ ɧɚ ɞɚɞɟɧɢ ɤɥɚɫɨɜɟ. ȼɫɢɱɤɢ ɭɱɟɧɢɰɢ ɨɬ ɟɞɢɧ
ɤɥɚɫ ɧɹɦɚ ɞɚ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɭɫɜɨɹɬ ɜɫɢɱɤɢ ɩɨ ɉɪɨɝɪɚɦɚɬɚ ɩɪɟɞɜɢɞɟɧɢ ɩɨɧɹɬɢɹ ɧɚ ɬɨɡɢ ɤɥɚɫ, ɧɨ ɡɚɬɨɜɚ ɩɴɤ
ɫɩɨɧɬɚɧɨ ɳɟ ɭɫɜɨɹɬ ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɨ ɤɨɥɢɱɟɫɬɜɨ ɩɨɧɹɬɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫɚ ɩɨ ɉɪɨɝɪɚɦɚɬɚ ɜ ɝɨɪɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ.
ɍɫɜɨɹɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢɬɟ ɩɨɧɹɬɢɹ ɟ ɧɟɩɪɟɤɴɫɧɚɬ ɩɪɟɨɰɟɫ ɜɴɜ ɜɴɡɩɢɬɚɬɟɥɧɨɨɛɪɚɡɨɜɚɬɟɥɧɚɬɚ ɞɟɣɧɨɫɬ, ɚ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚ ɫɟ ɢ ɩɪɨɜɟɪɤɚɬɚ ɜ ɬɟɱɟɧɢɟ ɧɚ ɪɟɚɥɢɡɚɰɢɹ ɧɚ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹɬɚ ɩɨ ɜɫɢɱɤɢ ɩɪɨɝɪɚɦɧɨ-ɬɟɦɚɬɢɱɧɢ ɨɛɥɚɫɬɢ.
ȿɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ
Ɉɩɟɪɚɬɢɜɧɢɬɟ ɡɚɞɚɱɢ ɡɚ ɪɟɚɥɢɡɢɪɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɛɧɢɬɟ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɧɚ ɬɚɡɢ ɨɛɥɚɫɬɢ ɹɫɧɨ ɩɨɤɚɡɜɚɬ, ɱɟ
ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɜɴɜ ɜɫɟɤɢɞɟɧɜɧɚɬɚ ɪɚɛɨɬɚ ɡɚ ɪɚɡɜɢɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɚɬɚ ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ ɟ
ɟɞɧɚ ɨɬ ɧɚɣɜɚɠɧɢɬɟ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɢ ɡɚɞɚɱɢ; ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɢɡɩɢɬɚɬ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬɢɬɟ ɧɚ ɜɫɹɤɨ ɞɟɬɟ ɡɚ
ɝɨɜɨɪɧɚ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ, ɱɪɟɡ ɩɪɨɜɟɪɤɢ ɤɨɝɚɬɨ ɫɟ ɡɚɩɢɫɜɚɬ ɜ ɭɱɢɥɢɳɟ. ȼ ɩɴɪɜɢ ɤɥɚɫ ɞɟɰɚɬɚ ɡɚɩɨɱɜɚɬ ɞɚ
ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɬ ɟɡɢɤɨɜɚɬɚ ɤɭɥɬɭɪɚ, ɱɪɟɡ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɭɫɬɧɢ ɢɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ ɫɟ ɭɱɚɬ
ɡɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ ɧɚ ɦɢɫɥɢɬɟ, ɱɭɜɫɬɜɚɬɚ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ, ɧɨ ɢ ɬɴɜ ɜɫɢɱɤɢ ɨɛɥɚɫɬɢ ɜ
ɭɱɢɥɢɳɟɬɨ ɢ ɢɡɜɴɧ ɧɟɝɨ ɤɴɞɟɬɨ ɢɦɚ ɭɫɥɨɜɢɟ ɡɚ ɞɨɛɪɚ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ ɫ ɞɹɥɨɫɬɧɨ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ. ɉɪɚɜɢɥɧɚ
ɚɪɬɢɤɭɥɚɰɢɹ ɧɚ ɝɥɚɫɨɜɟɬɟ ɢ ɝɪɚɮɢɱɟɫɤɢ ɬɨɱɧɚ ɭɩɨɬɪɟɛɚ ɧɚ ɩɢɫɦɨɬɨ, ɦɟɫɬɧɢɹɬ ɝɨɜɨɪ ɞɚ ɫɟ ɫɦɟɧɢ ɫɴɫ
ɫɬɚɧɞɚɪɬɟɧ ɤɧɢɠɨɜɟɧ ɟɡɢɤ ɜ ɝɨɜɨɪɚ, ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɢ ɩɢɫɚɧɟɬɨ; ɫɜɨɛɨɞɧɨ ɞɚ ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɬ, ɨɩɢɫɜɚɬ ɢ
ɩɪɚɜɢɥɧɨ ɞɚ ɭɩɨɬɪɟɛɹɜɚɬ ɧɚɭɱɟɧɢɬɟ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɩɪɚɜɢɥɚ. Ɋɚɡɧɨɜɢɞɧɢɬɟ ɭɫɬɧɢ ɢ ɩɢɫɦɟɧɢ
ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɢɦɚɬ ɡɚ ɰɟɥ ɨɛɨɝɚɬɢɹɜɚɧɟ ɧɟ ɪɟɱɧɢɤɚ, ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ ɤɚɬɨ ɨɫɧɨɜɧɚ
ɝɨɜɨɪɧɚ ɤɚɬɟɝɢɪɢɹ ɢ ɩɨɫɨɱɜɚɧɟ ɧɚ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢɬɟ ɫɬɨɣɧɨɫɬɢ ɧɚ ɭɩɨɬɪɟɛɚ ɧɚ ɟɡɢɤɚ ɩɪɢ ɝɨɜɨɪɟɧɟ ɢ
ɩɢɫɚɧɟ ɢ ɩɪ. - ɫɚ ɨɫɧɨɜɧɢ ɭɱɟɛɧɢ ɡɚɞɚɱɢ ɩɪɢ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɚɧɟɬɨ ɧɚ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɡɚ
ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ.
Ɍɚɡɢ ɩɪɟɞɦɟɬɧɚ ɨɛɥɚɫɬ ɟ ɦɚɥɤɨ ɩɨ-ɪɚɡɥɢɱɧɨ ɭɫɬɨɪɟɧɚ ɜ ɨɬɧɨɲɟɧɢɟ ɧɚ ɩɪɟɞɢɲɧɢɬɟ ɩɪɨɝɪɚɦɢ. ɉɪɟɞɢ
ɜɫɢɱɤɨ ɢɡɝɪɚɞɟɧɨ ɟ ɞɪɭɝɨ, ɩɨ-ɩɨɞɯɨɞɹɳɨ ɡɚɝɥɚɜɢɟ, ɤɨɟɬɨ ɫɴɳɟɜɪɟɦɟɧɧɨ ɟ ɩɨ-ɩɪɨɫɬɨ ɢ ɩɨɜɫɟɨɛɯɜɚɬɧɨ ɨɬ ɩɪɟɞɢ ɩɨɥɡɜɚɧɢɬɟ ɬɟɪɦɢɧɢ. ɋɴɳɨ ɬɚɤɚ, ɩɪɟɭɪɟɞɟɧɚ ɟ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚɬɚ ɧɚ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫɟɝɚ ɫɚ ɩɨ-ɩɪɟɝɥɟɞɧɢ, ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɢ ɢ ɩɨɡɧɚɬɢ, ɛɟɡ ɩɨɜɬɨɪɟɧɢɹ ɢ ɨɛɴɪɤɜɚɧɟ. ȼɴɡ
ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɫɴɜɤɭɩɧɨɬɨ ɧɚɱɚɥɧɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ, ɫɴɳɟɫɬɜɭɜɚɬ ɟɡɢɤɨɜɢ ɧɚɡɜɚɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɭɱɟɧɢɤɳɬ ɧɚ ɪɚɡɢ
ɜɳɡɪɚɫɬ ɬɪɹɛɜɚ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨ ɢ ɬɪɚɣɧɨ ɞɚ ɭɫɜɨɢ, ɡɚɬɨɜɚ ɫɚ ɡɚɦɢɫɥɟɧɢ ɤɚɬɨ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ
(ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ). Ⱦɨ ɬɹɯɧɨɬɨ ɬɪɚɣɧɨ ɢ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɩɴɬɹɬ ɜɨɞɢ ɱɪɟɡ ɦɧɨɝɨ ɪɚɡɧɨɨɛɪɚɡɧɢ
ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɭɫɬɧɢ ɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɟɡɢɤɨɜɢ ɢɡɤɚɡɜɚɧɢɹ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ, ɚ ɬɨɜɚ ɧɚɣ-ɱɟɫɬɨ ɫɚ: ɟɡɢɤɨɜɢ ɢɝɪɢ,
ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɡɚɞɚɱɢ, ɬɟɫɬɨɜɟ ɢ ɬ.ɧ. ɇɚɩɪɢɦɟɪ ɧɚɣ-ɦɚɥɤɢɬɟ ɭɱɟɧɢɰɢ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɨɫɩɨɫɨɛɹɬ
ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɢ ɭɛɟɞɢɬɟɥɧɨ ɞɨɛɪɟ ɞɚ ɨɩɢɫɜɚɬ ɨɧɟɡɢ ɠɢɡɧɟɧɢ ɹɜɥɟɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫ ɩɨɦɨɳɚ ɧɚ
ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɩɢɫɜɚɧɟ (ɞɟɫɤɪɢɩɰɢɹɬɚ) ɳɟ ɛɴɞɚɬ ɩɨ-ɩɨɡɧɚɬɢ (ɩɪɟɞɦɟɬɢ, ɪɚɫɬɟɧɢɹ, ɠɢɜɨɬɧɢ, ɯɨɪɚ,
ɩɟɣɡɚɠ, ɢɧɬɟɪɢɨɪ ɢ ɩɪ.). ɉɨɪɚɞɢ ɬɨɜɚ, ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɤɚɬɨ ɩɪɨɝɪɚɦɧɨ ɢɡɢɫɤɜɚɧɟ (ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ) ɹɜɹɜɚ ɫɟ
ɜɴɜ ɜɫɢɱɤɢ ɱɟɬɢɪɢ ɤɥɚɫɚ. Ɉɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚ ɫɟ ɤɚɬɨ ɡɧɚɧɢɟ ɢ ɭɦɟɧɢɟ, ɱɪɟɡ ɭɩɨɬɪɟɛɚ ɧɚ ɬɚɤɢɜɚ ɮɨɪɦɢ ɧɚ
ɪɚɛɨɬɚ, ɤɨɢɬɨ ɱɪɟɡ ɟɮɢɤɚɫɧɢ, ɢɤɨɧɨɦɢɱɧɢ ɢ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢ ɩɨɫɬɴɩɤɢ ɜ ɭɱɟɛɧɚɬɚ ɫɪɟɞɚ, ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɚɬɚ
ɢ ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ ɳɟ ɹ ɧɚɩɪɚɜɹɬ ɩɨ-ɬɪɚɣɧɚ ɢ ɩɨ-ɞɨɫɬɨɜɟɪɱɢɜɚ. Ɍɨɜɚ ɫɟ ɝɨɜɨɪɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ,
ɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, (ɢɥɢ ɭɦɟɥɚ ɤɨɦɛɢɧɚɰɢɹ ɧɚ ɝɨɜɨɪɟɧɟ ɢ ɩɢɫɚɧɟ), ɩɢɫɦɟɧɢ ɪɚɛɨɬɢ, ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ
ɢɡɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ, ɚɜɬɨɞɢɤɬɨɜɤɚ ɢ ɩɨɞ. Ⱥ ɬɨɜɚ ɜɚɠɢ ɜ ɩɨ-ɦɚɥɤɚ ɢɥɢ ɜ ɩɨ-ɝɥɨɥɹɦɚ
ɫɬɟɩɟɧ ɡɚ ɜɫɢɱɤɢ ɨɫɬɚɧɚɥɢ ɜɢɞɨɜɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɨɬɨ ɟɡɢɤɨɜɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ.
Ɉɫɧɨɜɧɢ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɭɫɬɧɨɬɨ ɢ ɩɢɫɦɟɧɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ ɜ ɧɚɱɚɥɧɢɹ ɤɭɪɫ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚɬ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɡɚ ɩɨɥɭɱɚɜɚɧɟ, ɭɫɴɜɴɪɲɟɧɫɬɜɚɧɟ ɢ ɬɚɱɟɧɟ ɧɚ ɩɪɚɜɢɥɧɚ ɢ ɞɨɫɬɨɜɟɪɧɚ ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ
ɧɚ ɦɚɥɤɢɹ ɭɱɟɧɢɤ. ɇɹɤɨɢ ɨɬ ɬɟɡɢ ɮɨɪɦɢ (ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ) ɫɴɳɟɫɬɜɭɜɚɬ ɜ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɢɬɟ
ɢɡɫɥɟɞɜɚɧɢɹ ɧɚ ɞɟɰɚɬɚ ɤɨɝɚɬɨ ɫɟ ɡɚɩɢɫɜɚɬ ɜ ɩɪɴɜɢ ɤɥɚɫ, ɤɨɟɬɨ ɨɡɧɚɱɚɜɚ, ɱɟ ɧɚ ɬɹɯ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ
ɝɥɟɞɚ ɤɚɬɨ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜ ɨɩɢɬ, ɤɨɣɬɨ ɩɴɪɜɨɤɥɚɫɧɢɰɢɬɟ ɜ ɢɡɜɟɫɬɧɚ ɫɬɟɩɟɧ ɜɟɱɟ ɢɦɚɬ. Ɉɬɬɭɤ ɢ ɧɭɠɞɚɬɚ,
ɱɪɟɡ ɭɫɴɜɴɪɲɟɧɫɬɜɚɧɟ ɢ ɨɩɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɝɨɜɨɪɧɚɬɚ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ ɞɚ ɡɚɩɨɱɧɟ ɨɳɟ
ɩɪɟɞɢ ɮɨɪɦɚɥɧɨɬɨ ɨɩɫɢɦɟɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ.
ɉɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɪɚɡɧɨɨɛɪɚɡɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚ ɧɚɣ-ɟɥɟɦɟɧɬɚɪɟɧ ɧɚɱɢɧ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ
ɢɡɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ. ɂ ɞɨɤɚɬɨ ɜ ɫɩɨɦɟɧɚɬɢɬɟ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɢ ɢɡɫɥɟɞɜɚɧɢɹ, ɤɚɤɬɨ ɢ ɜ
ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɢɬɟ ɡɚ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɧɚɱɚɥɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɪɟɩɪɨɞɭɤɰɢɹ ɧɚ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ
ɩɪɢɫɬɴɩɜɚ ɫɜɨɛɨɞɧɨ, ɜɟɱɟ ɞɨ ɤɪɚɹ ɧɚ ɬɧɪ. Ȼɭɤɜɚɪɧɨ ɱɟɬɟɧɟ, ɞɨɪɢ ɢ ɩɨ-ɧɚɬɚɬɴɤ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɨɫɬɴɩɢ
ɩɨ ɩɥɚɧ, ɨɫɦɢɫɥɟɧɨ ɢ ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ. ɉɪɟɞɢ ɜɫɢɱɤɨ, ɬɨɜɚ ɨɡɧɚɱɚɜɚ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ ɞɚ ɫɟ ɡɧɚɟ (ɚ
ɬɨɜɚ ɫɟ ɩɨɫɨɱɜɚ ɜ ɨɩɟɪɚɬɢɜɧɢɬɟ ɪɚɡɩɪɟɞɟɥɧɢɹ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ) ɤɨɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɳɟ
ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɚɜɚ ɩɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ. Ɍɟɯɧɢɹɬ ɩɨɞɛɨɪ ɬɪɹɛɜɚ ɞ ɚɨɛɯɜɚɳɚ ɧɟ ɫɚɦɨ ɬɟɤɫɬɨɜɟ, ɢ ɧɟ
ɫɚɦɨ ɬɟɡɢ ɨɬ ɱɢɬɚɧɤɚɬɚ, ɧɨ ɢ ɨɬ ɞɪɭɝɢ ɢɡɬɨɱɧɢɰɢ (ɩɟɱɚɬ, ɬɟɚɬɴɪ, ɮɢɥɦ, ɪɚɞɢɨ ɢ ɬɟɥɟɜɢɡɢɹ ɢ ɩɨɞ.).
ɋɥɟɞ ɬɨɜɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɧɚɜɪɟɦɟ ɞɚ ɛɴɞɚɬ ɦɨɬɢɜɢɪɚɧɢ, ɩɨɞɬɢɤɜɚɧɢ ɢ ɧɚɫɨɱɜɚɧɢ ɧɚ ɬɨɡɢ ɜɢɞ
ɟɡɢɤɨɜɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ, ɚ ɬɨɜɚ ɡɧɚɱɢ ɞɚ ɢɦ ɫɟ ɞɚɞɟ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɞɚ ɫɟ ɩɨɞɝɨɬɜɹɬ ɡɚ
ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ, ɧɨ ɜ ɤɨɟɬɨ ɫɴɳɟɜɪɟɦɟɧɨ ɳɟ ɛɴɞɚɬ ɢɧɬɟɝɪɢɪɚɧɢ ɢ ɞɚɞɟɧɢ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ.
ɋɥɟɞ ɬɨɜɚ, ɬɪɹɛɜɚ ɫɟ ɜɧɢɦɚɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɬ ɫɚɦɨ ɬɟɡɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫɚ ɚɧɚɥɢɡɢɪɚɧɢ ɢ ɡɚ
ɤɨɢɬɨ ɜɟɱɟ ɟ ɝɨɜɨɪɟɧɨ ɫ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ. ɇɚɤɪɚɹ, ɢ ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟɬɨ, ɢ ɜɫɢɱɤɢ ɜɢɞɨɜɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɨɬɨ
ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ, ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɨɰɟɧɹɜɚɬ (ɧɚɣ-ɞɨɛɪɟ ɜ ɩɚɪɚɥɟɥɤɚɬɚ ɢ ɫ ɭɱɚɫɬɢɟ ɧɚ ɜɫɢɱɤɢ ɭɱɟɧɢɰɢ ɢ ɫ
ɩɨɞɤɪɟɩɚ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ.)
Ƚɨɜɨɪɟɧɟɬɨ ɜ ɫɪɚɜɧɟɧɢɟ ɫ ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟɬɨ ɟ ɩɨ-ɫɥɨɠɧɚ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ
ɩɨɧɟɠɟ ɞɨɤɚɬɨ ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟɬɨ ɟ ɩɪɟɞɢ ɜɫɢɱɤɨ ɪɟɩɪɨɞɭɤɰɢɹ ɧɚ ɩɪɨɱɟɬɟɧɨɬɨ, ɢɡɫɥɭɲɚɧɨɬɨ ɢ
ɜɢɞɹɧɨɬɨ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ, ɝɨɜɨɪɟɧɟɬɨ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚ ɨɫɨɛɟɧ ɜɢɞ ɬɜɨɪɱɟɫɬɜɨ, ɤɨɟɬɨ ɫɟ ɤɪɟɩɢ ɧɚ ɨɧɨɜɚ
ɤɨɟɬɨ ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɟ ɩɪɟɠɢɜɹɥ ɢɥɢ ɩɪɨɢɡɜɟɥ ɜ ɫɜɨɹɬɚ ɬɜɨɪɱɟɫɤɚ ɮɚɧɬɚɡɢɹ. Ɂɚɬɨɜɚ ɝɨɜɨɪɟɧɟɬɨ ɬɴɪɫɢ
ɨɫɨɛɟɧ ɢɧɬɟɥɟɤɬɭɚɥɟɧ ɬɪɭɞ ɢ ɟɡɢɤɨɜɨ ɭɫɬɪɨɣɫɬɜɨ. ɉɨɪɚɞɢ ɤɨɟɬɨ ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɟ ɜɫɟɫɬɪɚɧɧɨ ɚɧɝɚɠɢɪɚɧ: ɜ
ɩɨɞɛɨɪɚ ɧɚ ɬɟɦɢɬɟ ɢ ɬɟɯɧɢɬɟ ɩɨɞɪɨɛɧɨɫɬɢ, ɜ ɤɨɦɩɨɧɢɪɚɧɟɬɨ ɧɚ ɩɨɞɛɪɚɧɢ ɞɟɬɚɣɥɢ ɢ ɜ ɧɚɱɢɧɚ ɧɚ
ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɢɡɨɛɪɚɡɹɜɚɧɟ ɧɚ ɜɫɢɱɤɢ ɫɬɪɭɤɬɭɪɧɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɧɚ ɪɚɡɤɚɡɚ. Ɍɚɤɚ ɧɚɩɪɢɦɟɪ ɜ ɫɬɴɩɢɬɟɥɧɢɬɟ
ɪɚɡɝɨɜɨɪɢ ɡɚ ɞɨɦɚɲɧɢɬɟ ɢ ɞɢɜɢɬɟ ɠɢɜɨɬɧɢ, ɩɪɢ ɨɛɪɚɛɨɬɜɚɧɟ ɧɚ ɛɚɫɧɹ, ɤɨɹɬɨ ɫɟ ɱɟɬɟ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚ ɧɹɦɚ
ɞɚ ɞɚɞɟ ɠɟɥɚɧɢɬɟ ɪɟɡɭɥɬɚɬɢ ɧɚ ɧɢɜɨ ɧɚ ɭɜɨɞɧɢ ɝɨɜɨɪɧɢ ɞɟɣɧɨɫɬɢ, ɚɤɨ ɬɟɡɢ ɠɢɜɨɬɧɢ ɫɟ
ɫɚɦɨɤɥɚɫɢɮɢɰɢɪɚɬ ɩɨ ɩɨɡɧɚɬɢ ɩɪɢɡɧɚɰɢ, ɢɦɟɧɭɜɚɬ ɢɥɢ ɫɚɦɨɢɛɪɨɹɜɚɬ. Ɉɛɚɱɟ ɫɜɨɛɨɞɧɨɬɨ ɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ
ɧɚ ɧɹɤɨɢ ɧɟɨɛɢɤɧɟɜɟɧɧɢ, ɢɧɬɟɪɟɫɧɢ, ɧɨ ɪɟɚɥɧɢ ɢ ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɧɢ ɫɪɟɳɢ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɫ ɠɢɜɨɬɧɢ, ɩɪɢ
ɤɨɢɬɢ ɟ ɢɡɩɢɬɚɧ ɫɬɪɚɯ, ɪɚɞɨɫɬ, ɢɡɧɟɧɚɞɚ, ɜɴɨɞɭɲɟɜɥɟɧɢɟ ɢ ɬɧ. - ɳɟ ɫɴɡɞɚɞɟ ɫɴɳɢɧɫɤɚ
ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɚ ɚɬɦɨɫɮɟɪɚ ɜ ɱɚɫɚ. Ƚɨɜɨɪɟɧɟɬɨ ɩɴɤ, ɤɨɥɤɨɬɨ ɢ ɞɚ ɫɟ ɩɪɟɞɢɡɜɢɤɚɬɟɥɧɨ ɜɴɜ ɜɫɢɱɤɢ
ɫɜɨɢ ɫɟɝɦɟɧɬɢ ɡɚ ɟɡɢɤɨɜɨ ɢɡɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɦɚɥɤɢɬɟ ɭɱɟɧɢɰɢ ɩɴɪɜɨɧɚɱɚɥɧɨ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɪɟɚɥɢɡɢɪɚ ɤɚɬɨ
ɱɚɫɬ ɨɬ ɲɢɪɨɤ ɭɱɟɛɟɧ ɤɨɧɬɟɤɫɬ, ɜ ɤɨɣɬɨ ɫɴɨɬɧɨɫɢɬɟɥɧɨ ɢ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɳɟ ɫɟ ɧɚɦɟɪ ɬ ɢ ɞɪɭɝɢ ɮɨɪɦɢ
ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ, ɚ ɨɫɨɛɟɧɨ ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ.
Ɉɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɟ ɧɚɣ-ɫɥɨɠɧɢɹɬ ɜɢɞ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɢɡɤɚɡɜɚɧɟ ɡɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɨɬ ɧɚɱɚɥɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ. Ɍɨ ɟ ɜ
ɩɨ-ɦɚɥɤɚ ɢɥɢ ɜ ɩɨ-ɝɨɥɹɦɚ ɫɬɟɩɟɧ ɡɚɫɬɴɩɟɧɨ ɜ ɜɫɟɤɢɞɧɟɜɧɢɹ ɝɨɜɨɪ, ɡɚɬɨɜɚ ɡɚɳɬɨ ɟ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɨ ɡɚ
ɹɫɧɚ ɩɪɟɞɫɬɚɜɚ ɧɚ ɫɴɳɟɫɬɜɟɧɢ ɨɬɧɨɲɟɧɢɹ ɦɟɠɞɭ ɩɪɟɞɦɟɬɢɬɟ, ɫɴɳɟɫɬɜɬɚ ɢ ɧɟɳɚɬɚ ɢ ɞɪɭɝɢɬɟ
ɹɜɥɟɧɢɹ ɜɴɜ ɜɫɟɤɢɞɧɟɜɧɢɹ ɠɢɜɨɬ. Ɂɚ ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟɬɨ ɜ ɨɫɧɨɜɚɬɚ ɟ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɨ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ, ɡɚ
ɝɨɜɨɪɟɧɟɬɨ ɟ ɧɹɤɨɟ ɫɴɛɢɬɢɟ, ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɟ, ɞɨɤɚɬɨ ɡɚ ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɧɟ ɫɚ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɢ ɧɹɤɨɢ ɨɬɞɟɥɧɢ
ɭɫɥɨɜɢɹ, ɧɨ ɬɟ ɫɟ ɢɡɩɨɥɡɜɚɬ ɤɨɝɚɬɨ ɢɦɚ ɞɨɫɬɴɩ ɫ ɹɜɥɟɧɢɹɬɚ, ɤɨɢɬɨ ɜɴɜ ɜɫɟɤɢɞɧɟɜɧɚɬɚ ɟɡɢɤɨɜɚ
ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɨɛɴɪɧɚɬ ɜɧɢɦɚɧɢɟ ɧɚ ɫɟɛɟ ɫɢ. ɇɨ ɩɨɪɚɞɢ ɛɪɨɣɧɢɬɟ ɜɴɡɪɚɫɬɨɜɢ ɨɝɪɚɧɢɱɟɧɢɹ ɜ
ɪɚɛɨɬɚɬɚ ɫ ɦɚɥɤɢɬɟ ɭɱɟɧɢɰɢ ɡɚ ɬɨɡɢ ɜɢɞ ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɢɫɬɴɩɢ ɨɫɨɛɟɧɨ
ɨɬɝɨɜɨɪɧɨ ɢ ɨɫɨɛɟɧɨ ɞɚ ɫɟ ɫɩɚɡɜɚɬ ɩɪɢɧɰɢɩɢɬɟ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɢ ɟɬɚɩɧɨɫɬɬɚ ɩɪɢ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹɬɚ:
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɫɟ ɨɫɩɨɫɨɛɹɬ ɞɚ ɝɥɟɞɚɬ ɜɧɢɦɚɬɟɥɧɨ, ɞɚ ɨɬɤɪɢɜɚɬ, ɧɚɛɥɸɞɚɜɚɬ ɢ ɩɨɞɪɟɠɞɚɬ, ɚ ɫɥɟɞ
ɬɨɜɚ ɬɚɡɢ ɞɚɞɟɧɚ ɩɪɟɞɦɟɬɧɨɫɬ ɦɢɫɥɨɜɧɨ ɢ ɟɡɢɤɨɜɨ ɞɚ ɨɮɨɪɦɹɬ. ɋɴɳɨ ɬɚɤɚ, ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɨɬ ɬɨɜɚ
ɜɴɡɪɚɫɬɨɜɨ ɪɚɜɧɢɳɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɨɞɬɢɤɜɚɬ ɢ ɧɚɫɴɪɱɚɜɚɬ ɨɬ ɫɥɨɠɟɧɢɹ ɩɪɨɰɟɫ ɧɚ ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɯɚɣɧɚɩɪɟɞ ɞɚ ɨɜɥɚɞɟɹɬ ɧɹɤɨɥɤɨ ɨɛɳɢ ɦɟɫɬɚ, ɫ ɤɨɢɬɨ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɫɢ ɫɥɭɠɚɬ ɞɨɤɚɬɨ ɧɟ ɫɟ ɨɫɩɨɫɨɛɹɬ ɡɚ
ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɟɧ ɢ ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɟɧ ɞɨɫɬɴɩ ɧɚ ɬɚɡɢ ɢɡɢɫɤɜɚɬɟɥɧɚ ɟɡɢɤɨɜɚ ɮɨɪɦɚ. ȼ ɬɨɡɢ ɫɦɢɫɴɥ ɬɪɹɛɜɚ
ɞɚ ɫɜɢɤɜɚɬ ɞɚ ɥɨɤɚɥɢɡɢɪɚɬ ɨɧɨɜɚ, ɤɨɟɬɨ ɨɩɢɫɜɚɬ (ɜɴɜ ɜɪɟɦɟɬɨ, ɜ ɩɪɨɫɬɪɚɧɫɬɜɨɬɨ, ɫ ɩɪɢɱɢɧɚ), ɞɚ
ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɬ, ɞɚ ɨɬɞɟɥɹɬ ɢ ɨɮɨɪɦɹɬ ɯɚɪɚɤɬɟɪɧɢ ɫɜɨɣɫɬɜɚ ɢ ɞɚ ɡɚɟɦɚɬ ɫɜɨɟ ɫɬɚɧɨɜɢɳɟ ɤɴɦ
ɧɚɛɥɸɞɚɜɧɚɬɚ ɩɪɟɞɦɟɬɧɨɫɬ (ɩɴɜɢ ɨɩɢɬɢ ɡɚ ɨɮɨɪɦɹɧɟ ɧɚ ɥɢɱɧɨ ɫɬɚɧɨɜɢɳɟ/ɨɬɧɨɲɟɧɢɟ ɤɴɦ ɞɚɞɟɧɨ
ɹɜɥɟɧɢɟ). ɋɴɳɨ ɬɚɤɚ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɚ ɟ ɞɨɫɬɨɜɟɪɧɚ ɩɪɟɰɟɧɤɚ ɧɚ ɩɥɚɧɢɪɚɧɢɬɟ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɩɪɢ
ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɫ ɧɚɫɨɱɟɧɨɫɬ ɩɨɞɬɢɤɜɚɧɟ ɜ ɨɬɧɨɲɟɧɢɟ ɧɚ ɨɧɟɡɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɜ ɤɨɢɬɨ ɦɨɠɟ ɞɚ ɞɨɣɞɟ ɞɨ
ɢɡɪɚɠɟɧɢɟ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɢ ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɧɨɫɬɬɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ. ɉɨɧɟɠɟ ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɦɧɨɝɨ ɱɟɫɬɨ ɫɟ
ɫɜɴɪɡɜɚ ɫ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬ (ɨɫɨɛɟɧɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧ ɬɟɤɫɬ), ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɨ ɟ
ɩɨɫɬɨɹɧɧɨ ɞɚ ɫɟ ɧɚɫɨɱɜɚ ɜɧɢɦɚɧɢɟɬɨ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɜɴɪɯɭ ɨɧɟɡɢ ɦɟɫɬɚ ɜ ɬɚɤɢɜɚ ɬɟɤɫɬɨɜɟ, ɤɨɢɬɨ
ɢɡɨɛɢɥɫɬɜɚɬ ɫ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɧɚ ɨɩɢɫɚɧɢɟ, ɚ ɨɫɨɛɟɧɨ ɤɨɝɚɬɨ ɫɟ ɨɩɢɫɜɚɬ ɩɪɟɞɦɟɬɢ, ɢɧɬɟɪɢɟɪ, ɪɚɫɬɟɧɢɹ ɢ
ɠɢɜɨɬɧɢ, ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɨɛɪɚɡɢ, ɩɟɣɡɚɠ ɢ ɩɨɞ., ɩɨɧɟɠɟ ɬɨɜɚ ɫɚ ɧɚɣ-ɞɨɛɪɢ ɨɛɪɚɡɰɢ ɡɚ ɫɩɨɧɬɚɧɨ
ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɤɚɬɨ ɬɪɚɣɧɨ ɭɦɟɧɢɟ ɜ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɛɳɭɜɚɧɟ. ɉɨɧɟɠɟ ɡɚ ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɫ
ɧɟɨɛɯɨɞɢɦ ɩɨ-ɝɨɥɹɦ ɢ ɦɢɫɥɨɜɟɧ ɬɪɭɞ ɢ ɩɨɜɟɱɟ ɜɪɟɦɟ ɡɚ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɨɜɟɱɟ ɡɚɦɢɫɥɢ ɩɪɟɞɢɦɫɬɜɨ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɞɚɞɟ ɧɚ ɩɢɫɦɟɧɚɬɚ ɩɪɟɞ ɭɫɬɧɚɬɚ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɨɩɢɫɜɚɧɟ. Ɉɫɬɚɧɚɥɢɬɟ ɨɛɳɢ
ɦɟɬɨɞɢɱɧɢ ɩɨɞɯɨɞɢ ɧɚ ɬɚɡɢ ɜɚɠɧɚ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ ɫɴɳɢ ɫɚ ɢɥɢ ɫɯɨɞɧɢ ɤɚɤɬɨ ɢ ɩɪɢ
ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟɬɨ ɢ ɝɨɜɨɪɟɧɟɬɨ.
ɍɫɬɧɢɬɟ ɢ ɩɢɫɦɟɧɢɬɟ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɤɚɤɬɨ ɢ ɢɦɟɬɨ ɝɨɜɨɪɢ ɡɚɦɢɫɥɟɧɢ ɫɚ ɤɚɬɨ ɞɨɩɴɥɧɟɧɢɟ ɧɚ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ
ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ, ɤɚɬɨ ɫɟ ɡɚɩɨɱɧɟ ɨɬ ɧɚɣ-ɩɪɨɫɬɢɬɟ (ɢɡɝɨɜɨɪ ɧɚ ɝɥɚɫɨɜɟ ɢ ɩɪɟɩɢɫɜɚɧɟ
ɧɚ ɞɭɦɢ) ɩɪɟɡ ɩɨ-ɫɥɨɠɧɢ (ɥɟɤɫɢɤɚɥɧɢ, ɫɟɦɚɧɬɢɱɧɢ, ɫɢɧɬɚɤɬɢɱɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɞɪɭɝɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɡɚ
ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɚɜɢɥɟɧ ɝɨɜɨɪ ɢ ɩɢɫɚɧɟ), ɞɨ ɧɚɣ-ɫɥɨɠɧɢɬɟ (ɞɨɦɚɲɧɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɡɚɞɚɱɢ ɢ ɬɹɯɧɨɬɨ
ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɜɫɟɫɬɪɚɧɧɨ ɨɰɟɧɹɜɚɧɟ ɜ ɱɚɫ). ȼɫɹɤɨ ɨɬ ɬɟɡɢ ɩɪɨɝɪɚɦɢɪɚɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɡɚɩɥɚɧɭɜɚ ɫɟ ɢ
ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚ ɜ ɨɧɡɢ ɭɱɟɛɟɧ ɤɨɧɬɟɤɫɬ, ɜ ɤɨɣɬɨ ɟ ɧɭɠɧɨ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɞɚɞɟɧɢ ɟɡɢɤɨɜɢ
ɹɜɥɟɧɢɹ ɢɥɢ ɡɚɬɜɴɪɞɹɜɚɧɢɹ, ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɡɚɰɢɹ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɢ ɩɪɨɥɨɠɟɧɢɹ ɧɚ ɬɟɡɢ ɡɧɚɧɢɹ ɜ ɞɚɞɟɧɚ
ɟɡɢɤɨɜɚ ɫɢɬɭɚɰɢɹ. Ɍɨɜɚ ɨɡɧɚɱɚɜɚ ɩɨ ɩɪɢɧɰɢɩ, ɱɟ ɜɫɢɱɤɢ ɬɟɡɢ ɢ ɧɚ ɬɹɯ ɩɨɞɨɛɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɧɟ ɫɟ
ɪɟɚɥɢɡɢɪɚɬ ɧɚ ɨɬɞɟɥɧɢ ɭɱɟɛɧɢ ɱɚɫɨɜɟ, ɧɨ ɫɟ ɡɚɩɥɚɧɭɜɚɬ ɡɚɟɞɧɨ ɫ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ
ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ (ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ, ɝɨɜɨɪɧɟ, ɨɩɢɫɜɚɧɟ) ɢɥɢ ɫ ɞɚɞɟɧɢ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɧɚ ɨɫɬɚɧɚɥɢɬɟ
ɩɪɟɞɦɟɬɧɢ ɨɛɥɚɫɬɢ (ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬ, ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫ, ɨɫɧɨɜɢ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɩɢɫɚɧɟ).
MAĈARSKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
MAGYAR NYELV
A tantárgy tanításának céljai és feladatai
A magyar nyelv tanításának feladata a VI. osztályban:
- a leíró nyelvtan (szófajok) alapvetĘ fogalmainak és összefüggéseinek megtanítása,
- a helyesírás és helyes, tiszta beszéd fejlesztése,
- a szóbeli és szövegbeli szövegszerkesztés (fogalmazás) szabályainak megtanítása.
A VI. osztályos nyelvtani tananyag a szófajok részletes megismertetésére épül. A szerzett ismeretek a
helyesírási/ szóbeli- és írásbeli kifejezĘkészség megerĘsítését szolgálják elsĘsorban.
Fokozatosan ismerjék fel a tanulók a törvényszerĦségeket, csiszolják új ismereteikkel nyelvüket, hogy az
beszédben választékos és igényes legyen, helyesírásuk pedig a megszerzett ismeretek által
tökéletesedjen. Meghatározó a leíró nyelvtani ismeretek megszilárdítása ebben a képzési szakaszban,
kezdetben a fölismerés és megnevezés, majd a nyelvhelyességi és helyesírási kérdésekben történĘ
tudatos döntések szintjén.
A felsĘ tagozatban a nyelvtan tanítását a linearitás jellemzi, ami nem azt jelenti, hogy, hogy egy-egy
anyagrészen túlhaladva nem térünk vissza rá. Arra kell törekedni, hogy minden anyagrész tervszerĦen
felelevenítse az elĘzĘeket. Fontos, hogy a nyelvtani gyakorlatok szoros kapcsolatban legyenek a
valósággal.
Az irodalmi olvasmányok különféle mĦfajok és irodalomelméleti fogalmak bemutatását (is) szolgálják az
irodalmi jártasság fejlesztése mellett. Ismertessük meg a tanulókkal az irodalom néhány kiemelkedĘ értékĦ
alkotását. Az irodalom tantásának célja, hogy megismertesse a szépirodalmi alkotások befogadásához
alapvetĘen szükséges irodalomelméleti (mĦfajelméleti, stilisztikai, verstani) ismereteket.
A magyar nyelv és irodalom tanításának feladata az értĘ és kifejezĘ olvasás készségének kialakítása.
Célunk, hogy a tanuló önálló véleményt nyilvánítson a tanultakról, tudatosodjon benne, hogy egy-egy
irodalmi szöveg kapcsán többféle értelmezés is elképzelhetĘ, s ennek megfelelĘen érveljen, beszámolók
készítésével bĘvítse ismereteit. Más mĦvészeti ágakkal korelációban is felismerje és értékelje a tanultakat.
HATODIK OSZTÁLY
(Heti óraszám: 4, évi óraszám: 144)
Operatív (gyakorlati) feladatok
A tanuló legyen képes:
- a tanulók önállóan ismerjék fel és határozzák meg a tanult szófajokat,
- az eddig megszerzett helyesírási ismeretek elmélyítésére és új nyelvtani ismeretek alkalmazására,
- önálló beszámoló, vélemény kialakítására az irodalmi mĦvekrĘl valamint színházi elĘadásokról, filmrĘl,
- szerezzen jártasságot a vázlatkészítésben, tudja kiemelni az olvasottak/ hallottak lényegét,
- önálló véleményalkotásra, valamint a nézĘpont megvédésének képességére,
- a lexikonok, szótárak, kézikönyvek, monográfiák, a könyvtár önálló használatára, s ennek megfelelĘen
egy-egy felmerülĘ problémához tudjon akár önállóan is kellĘ mennyiségĦ és színvonalas szakirodalmat
összegyĦjteni,
- a mĦköltészeti alkotások különbözĘ mĦfajainak és ezek sajátosságainak felismerésére,
- irodalomelméleti ismereteik bĘvítésére,
- irodalmi élményei más mĦvészeti ágakkal kapcsolatot találjonak,
- a beszédkészség, íráskészség, önellenĘrzés kialakítására.
A TANTERV TARTALMA
I. Nyelvtan
(évi óraszám 64)
Az ötödik osztályban tanult nyelvtani tananyag ismétlése. (4 óra)
I. A szavak és szófajok (2 óra) Alsó tagozatban már tanultak a diákok a szófajokról. Felvezetjük az évi
témát, átismételjük a már tanultakat.
II. Ige (8 óra) Az ige fogalmának ismertetése mellett visszautalva a 3. osztályos tananyagra felelevenítjük,
hogy mit fejezünk ki az igealakokkal, gyakoroltatjuk az igemódokat és igeidĘket, valamint az ige ragozását.
Az ikes igék. Itt tanítjuk az igekötĘket illetve a segédigét. A feladatokban az igék helyesírása is fontos
szerepet kap.
III. Névszók (18 óra) A névszókról már tanultak a gyerekek alsó tagozatban, valójában ismétlés az
anyagrész, azzal, hogy a nyelvtan rendszerében most már megtanulják elhelyezni a fogalmakat, a
feladatok nehézsége (részletessége) pedig az adott korcsoportot célozza meg.
Itt tanulják (ismétlik): a fĘnevet (6 óra) (köznév és tulajdonnév, valamint a tulajdonnév alfajai), illetve a
fĘnevek helyesírását gyakoroljuk be.
A melléknév (2 óra) fogalma, a melléknév fokozása, helyesírása a tananyag, emellett mutassunk rá a
melléknevek sokszínĦségére az irodalmi olvasmányokon keresztül. A tanulókat különbözĘ nyelvi
gyakorlatok elvégzése és feladatlapok kitöltése által sarkalljuk a szabatos, a nyelvi kifejezésmódot
melléknevekkel színesebbé tevĘ élĘbeszédre és írásra.
A számnév (2 óra) foglama, a számnév felosztása (határozott, ezen belül a tĘszámnév, törttszámnév
valamint a sorszámnév fogalma/ és a határozatlan számnév), helyesírása.
A névmások (6 óra) A névmás fogalma. A személyes névmás, visszaható névmás, kölcsönös névmás,
birtokos névmás, mutató névmás, kérdĘ névmás, vonatkozó névmás, az általános és a határozatlan
névmás fogalma, szabályai, helyesírási tudnivalók.
IV. Igenevek (2 óra) A fĘnévi-, melléknévi- és számnévi igenevek.
V. Határozószók (2 óra) A hely-, idĘ-, mód- és állapothatározószók.
VI. Viszonyszók (2 óra) A névelĘ, névutó, kötĘszó és módosítószó (szóértékĦ) már tanult anyagrész az
alsó tagozatból. Akár év közben is csatolni tudjuk egy-egy témához a viszonyszók valamelyikét. Az
igekötĘket és segédigéket eleve az igék tanításakor vesszük át. Minden viszonyszó átvételekor nyelvi
gyakorlatokkal tudatosítsuk használati körüket és szerepüket.
VII. Mondatszók (1 óra) Az indulatszók (mondatértékĦek).
Félévi és évvégi összefoglalások+4 óra
EllenĘrzés+5 óra
Helyesírás
Az általános iskolában eddig szerzett jártasságok és készségek birtokában a tanulóknak további
jártasságra kell szert tenniük helyesírási alapelveink érvényesítésében.
A közkeletĦ szókészlet leírásakor a készség fokára kell eljutniuk a tanulóknak a fĘnevek, melléknevek,
számnevek, névmások, határozószók, igekötĘk, névutók, kötĘszók és indulatszók írásában; a vesszĘ
használatában kötĘszók elĘtt és indulatszók után.
A nyelvtani szabályok felismeréséig szövegeken alkalmazott gyakorlatokkal jussanak el a tanulók a
fokozatosság elvét érvényesítve.
II. Irodalom
(évi óraszám: 80 óra)
Irodalmi olvasmányok
Az irodalmi olvasmányok jegyzékében kiemelten megjelenĘ szövegek feldolgozása kötelezĘ, a többi
szöveg feldolgozásra, olvasásra, ismeretszerzésre javasolt.
I.
Az elsĘ csoportba tartozó olvasmányok átmenetet képeznek az V. osztályos népköltészeti tananyag és a
VI. osztályos olvasmányanyag között.
Arany János balladái
Legendák a Képes Krónika nyomán
Helytörténeti monda (vidékünkrĘl)
Monda Kinizsi Pálról (egyéb történelmi személyrĘl szóló monda is lehetséges Toldi alakjának
összehasonlításához)
Arany János: Toldi (a mĦ részletesebb feldolgozásával)
Jókai Mór: A legvitézebb huszár/ Székely asszonyok/ A két menyasszony
Heltai Gáspár fabulái
II.
A második csoportot Kosztolányi DezsĘ az adott korcsoportnak értelmezhetĘ és elemezhetĘ olvasmányai
alkotják.
Kosztolányi DezsĘ: Aranysárkány (regényrészlet),
A kulcs/ Házi dolgozat/ Esti Kornél novella
Nyelv és lélek c. kötetbĘl válogatás
BölcsĘtĘl a koporsóig (akár mind a 4 fejezetébĘl)
A Kosztolányi család levelezéseibĘl
Versek: A szegény kisgyermek panaszaiból (A doktor bácsi, Már néha gondolok a szerelemre, Az
iskolában hatvanan vagyunk, Este, este..., A játék, stb.; Pasztellek (Faszti); Magyar szonettek (a szonett
forma).
Csacsi rímek (válogatás)
Esti Kornél rímei (válogatás)
Zsivajgó természetbĘl: Fák beszéde, Állatok beszéde, Madarak beszéde.
III.
Molnár Ferenc: A Pál utcai fiúk (a mĦ részletes feldolgozásával, a filmhez kapcsolódó címszavak
tárgyalására is alkalmas)
Lázár Ervin: Csapda
Danilo Kiš: Korai bánat címĦ kötetébĘl (részletek)
Mándy Iván: Kék dívány
KinĘttelek (versek kamaszoknak: Kányádi Sándor, Szabó LĘrinc, Tamkó Sirató Károly, Zelk Zoltán, Csorba
Piroska...)
Szabó LĘrinc: Tücsökzene (részletek)
SzĦcs Imre: SzerelemrĘl komolyan
Böndör Pál: Regina és a szemtelen fiúk
Dušan Radoviü
Kortárs magyar gyermekirodalomból (pl. Friss tinta! c. antológiából)
Tandori DezsĘ, Kiss Ottó, Kukorelly Endre gyerekversei
Varró Dániel: Túl a Maszat-hegyen (Naptárvers)
Babits Mihály: Aranygaras (részlet)
Fekete István: A három uhu és más történetek (más természetleírás is lehetséges)
Tordon Ákos: Körülöttem forgott a világ (részlet)
Mészöly Miklós: Gyigyimóka (novella)
Gobby Fehér Gyula: Az ujjak mozgása (novella)
Németh István: Színötös (novella)
Molnár Ferenc/ Karinthy Frigyes/ Szép ErnĘ/ Heltai JenĘ/ Fehér Klára karcolatai közül
Mikszáth Kálmán: A néhai bárány/ Az aranykisasszony
Lengyel József: A könyv, a kert és a gyermek
Juhász Gyula: Tiszai csönd
Ivo Andriü: Aska és a farkas
A tankönyv az illusztrációs anyag mellett tartalmazzon még:
- Életrajzi lexikont a szerzĘkrĘl
- Irodalmi és irodalomelméleti fogalomtárat
- Kézikönyv ismertetĘt
- IsmeretterjesztĘ olvasmányokat.
KötelezĘ olvasmány(2):
Arany János: Toldi
Molnár Ferenc: A Pál utcai fiúk
A tanuló a felajánlott olvasmányok közül szabadon választhat 3-at:
Móra Ferenc: A rab ember fiai
Szász Imre: Kisanna ErdĘországban
Németh István: Bühüm meg a lotyogi
Fekete István: A koppányi aga testamentuma/ Csutak/Bogáncs/ Téli berek
Janikovszky Éva: Velem mindig történik valami/ Égig érĘ fĦ
Erich Kästner: A két Lotti
Kontra Ferenc: A halász fiai
Babits Mihály: Aranygaras
Bálint Ágnes: Hajónapló/ Szeleburdi család
Nagy Katalin: Szív a kerítésen/ IntĘkönyvem története
Twain, Mark: Huckleberry Finn kalandjai/ Tom Sawyer kalandjai
Böszörmény Gyula: GergĘ és az álomfogók
Varró Dániel: Szívdesszert
Ende, Michael: Momo/ A varázslóiskola
Karinthy Frigyes: Tanár úr kérem...
Lamb, Charles-Lamb, Mary: Shakespeare mesék
Fazekas Mihály: Lúdas Matyi
Irodalomelméleti ismeretek:
- a mĦfaji ismeretek megerĘsítése, szonett, karcolat, mint új mĦfaj,
- szóképek:metafora, szimbólum, illetve az 5. osztályban tanultak megerĘsítése,
- a költĘi nyelv sajátosságainak ismertetése (mĦelemzés),
- az ellentét és fokozás,
- a lírai én fogalma,
- az elbeszélĘ fogalma,
- tér és idĘ fogalma,
- a motívum,
- irónia,
- az irodalmi hĘs tulajdonságai, jellemzés.
Taneszközök:
Magyar irodalmi lexikon
Magyar értelmezĘ kéziszótár
Rokon értelmĦ szavak szótára
Idegen szavak és kifejezések szótára
Irodalmi fogalomtárak
Enciklopédiák
Aktuális könyvajánlatok
A világháló
Napilapok, folyóiratok, a diákok által is olvasott magazinok
Oktató jellegĦ televíziós mĦsorok stb.
Fogalmazási gyakorlatok:
A fogalmazás szóban és írásban is világos mondatszerkesztésĦ, célratörĘ legyen. Az olvasott mĦvekrĘl
értelmesen, világosan és összefüggĘen kell beszámolnia a tanulóknak.
- 4 írásbeli dolgozat- 4 óra megírásra, 8 óra javítás (4-közös, 4-egyéni)
Írásgyakorlatot bármikor végezhetünk iskolai óra ill. házi feladat keretében is.
Feladatok:
- a vázlatkészítés a hallott olvasmányról illetve az írandó fogalmazás vázlatának elkészítése.
- egy kiválasztott tanítási egység keretében ismertessük meg a tanulókat a filmkészítés szakszavaival.
Nézzünk és elemezzünk közösen filmet!
Megtanulandó: 2 vers és egy epikus alkotás részlete.
Várható eredmények:
- a tanuló felismeri a szófajok fajtáit, helyesen használja Ęket szóban és írásban,
- a tanuló az ismeretlen szövegeket is folyamatosan tudja olvasni, ki tudja emelni a lényegi tartalmát, az
epikus mĦvek hĘseit jellemezni tudja,
- következetesen tudja használni a megszerzett stilisztikai, verstani, mĦfajelméleti ismereteit,
- véleményt tud nyilvánítani a látott/halott/ olvasottakról,
- a tanuló önállóan is információkat tud szerezni a tananyaghoz, igazolva ezzel, hogy jártas a kézikönyvek,
lexikonok, enciklopédiák és az internet világában,
- megtudja különböztetni az irodalmi alkotásokat formájuk és mĦnemük szerint, valamint a tanult mĦfajok
jellemzĘit,
- a tanuló továbbra is aktívan részt vesz az alkotás folyamatában (elemzésével, gyĦjtéssel, párbeszédbe
való bekapcsolódással, véleményének kinyilvánításával, fogalmazásával).
A MEGVALÓSÍTÁS MÓDJA-TANTERVI UTASÍTÁS
Az 6. osztályos tanterv (az 5. osztályos tantervvel összhangban) magába foglalja a Magyar nyelv és
irodalom tantárgy oktatási céljait, operatív feladatait, várható eredményeit. A tanterv különválasztja az
irodalom és nyelvtan feladatrendszerét, ami nem jelenti az egységes kapcsolat gyengítését nyelvtan és
irodalom között, csak lehetĘvé teszi a konkrétabb és részletezĘbb feladatok ismertetését.
A nyelvtan egységes folyamatként kapcsolódik az eddig tanultakhoz. A 6. osztályos nyelvtani tananyagot a
szófajok rendszere alkotja. A szófajok tanítását-tanulását az igékkel kezdjük. Az igékrĘl a tanulók már sok
mindent megtanultak alsóban, nem jelent számukra nehézséget a személyragok felismerése, s az
igemódok és igeidĘk megkülönböztetése, ezért a helyesírásra és a nyelvhelyességre helyezhetjük a fĘ
hangsúlyt.
A névszók, mint nyelvtani fogalom sem ismeretlenek a tanulók számára. A fĘnév, melléknév, számnév
rendszerezése, ismertetése mellett, itt is a helyesírásra fektethetjük a fĘ hangsúlyt.
A névmások, mint nyelvtani fogalom nem új a gyerekeknek, viszont rendszerezésük és felismerésük,
begyakoroltatásuk, helyesírásuk megerĘsítése a 6. osztályos nyelvtan tanterv része.
A fĘnévi igenévvel már alsóban találkoztak a gyerekek a fĘnév tanításakor. A melléknévi igenevekkel és
határozói igenevekkel most egészítjük ki ismereteiket.
A határozószók megismertetése talán a legnehezebb feladat, azonban minél több határozószót tanítunk
meg velük, hozzájárulunk a tanulók szókincsének gyarapításához.
A viszonyszók rendszerében feltétlen említsük rendszerezéskor az igekötĘt és a segédigét is, habár az
igék tanításakor már gyakoroltathatjuk a tanulókkal, mert nem új ismereteket tartalmazó tananyagról van
szó.
A mondatszók közül az indulatszókat tanítjuk, hiszen ezzel találkoznak leggyakrabban a mindennapi
életben.
A helyesírás tanítására nincs külön tananyag elĘirányozva, de értelemszerĦen minden szófaj tanításakor
kitérünk a helyesírási szabályokra.
Az irodalmi tananyag törzs - és kiegészítĘ tananyagra tagolódik. A tanár tehát szabadon választhat,
kiegészíthet, behelyettesíthet más szövegeket a kiegészítĘ irodalomjegyzékbĘl. A kiválasztásnál
figyelembe kell vennie az osztály fejlettségi szintjét, valamint ügyelnie kell, hogy a választott olvasmányok
hatékonyan járuljonak hozzá a tantervben megjelölt cél és feladatrendszer eléréséhez. Az is fontos, hogy a
tanuló szabadon is választhasson a felkínált ajánlott és házi olvasmányok körébĘl.
Nem minden olvasmány szorítkozik teljes elemzésre, ragadjunk meg egy-egy lehetséges megközelítési
szempontot, s csak néhány mĦ részletes elemzésébe bocsátkozzunk. Tegyük lehetĘvé a tanulók számára,
hogy kifejtsék saját véleményüket az adott olvasmánnyal kapcsolatban, ily módon fejlesszék
érvelésmódjukat. A tanuló inkább legyen képes összefüggések rendszerében gondolkodni, párhuzamokat
vonni a hĘsök/mĦvek között, tudja a mĦ lényegét kiemelni. Mindezek elsajátítása mellett meg kell
tanítanunk a diákokat, hogy hogyan tudják ezen készségeiket más tantárgyak keretén belül kamatoztatni.
RUMUNSKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
LIMBA ROMÂNĂ
Scopul activităĠii instructive în clasa a VI-a este:
Însuúirea limbii române literare, dezvoltarea nivelului de cunoútinĠe úi capacităĠi, crearea úi menĠinerea
interesului pentru lectură cu identificarea informaĠiilor esenĠiale dintr-un mesaj oral úi scris, însuúirea
exprimării orale úi scrise, îmbogăĠirea vocabularului cu cuvinte úi expresii noi úi sesizarea sensului unităĠilor
lexicale noi în funcĠie de context, dezvoltarea interesului faĠă de creaĠiile literare în limba română,
dezvoltarea capacităĠii de exprimare, orală úi scrisă, receptarea, iniĠierea úi participarea la un act de
comunicare oral úi în scris în limba română literară.
Sarcini operative
La sfârúitul clasei a VI-a elevii trebuie:
- să-úi îmbogăĠească vocabularul cu expresii úi cuvinte noi
- să identifice sensul unui cuvânt necunoscut
- să aplice regulile de ortografie în scris
- să sesizeze abaterile de la normele gramaticale într-un mesaj oral úi scris
- să cunoască părĠile de vorbire flexibile úi neflexibile
- să identifice informaĠiile esenĠiale úi detaliile dintr-un mesaj oral
- să manifeste interes pentru creaĠiile literare în limba română
- să sesizeze valorile stilistice ale unor cuvinte dintr-un text literar
- să alcătuiască rezumatul unui text literar
- să alcătuiască lucrări scurte pe o temă dată
- să respecte metodologia lucrărilor scrise
- să utilizeze corect úi eficient limba română în diferite situaĠii de comunicare
- să înĠeleagă semnificaĠia limbii române în conturarea identităĠii naĠionale
- formarea deprinderilor de muncă independentă úi dezvoltarea creativităĠii elevilor
CONğINUTURI DE PROGRAM
LITERATURA
Lectură úcolară
SUBIECTE PROPUSE PENTRU CLASA A ùASEA
1. Ion Agârbiceanu, Întâiul drum
2. Vasile Alecsandri, Iarna
3. Ion Creangă, Amintiri din copilărie, (fragment)
4. Balada populară, Corbea
5. Marin Sorescu, La ce latră Grivei?
6. Doina
7. Mihai Eminescu, La mijloc de codru
8. Mark Twain, PrinĠ úi cerúetor, (fragment)
9. Grigore Vieru, În limba ta
10. Grigore Alexandrescu Toporul si pădurea
11. Localitatea MarcovăĠ, satul lui Marcu ciobanul
12. Frank Baum, Vrăjitorul din Oz, (fragment)
13. Otilia Cazimir, A murit Luchi
14. George Coúbuc, Noapte de vară
15. Barbu ùtefănescu Delavrancea, Domnul Vucea
16. ùtefan O. Iosif, Furtuna
17. Ljubivoje Ršumoviü - Motanul Michelangelo úi frumoasele Veronici
18. A. Bassarabescu, Duman
19. I. L. Caragiale, Bubico
20. Din creaĠiile populare (cântece, proverbe, ghicitori, zicători, poezii ocazionale)
21. Dumitru Almaú, Povestea frumoasei Dochia
22. Alexandru Odobescu, Pe plaiurile Bisocei
23. Petre Dulfu, Isprăvile lui Păcală (fragment)
24. Mihail Sadoveanu, ğara de dincolo de negură (fragment)
25. Petar Koþiü, Jablan
26. Rebus
27. Mihai Condali, Florin úi Florica
Lectură úcolară
Rudyard Kipling, Cartea junglei
Ferenc Molnar, BăieĠii din strada Pàl
Johanna Spyri, Haydi, fetiĠa munĠilor
SelecĠie din literatura română
SelecĠie din literatura popoarelor úi naĠionalităĠilor conlocuitoare
ANALIZA TEXTULUI
Stabilirea contactului direct cu operele literare úi descoperirea mijloacelor de limbă úi stil cu ajutorul cărora
sunt realizate imaginile artistice.
Delimitarea subiectului úi motivului într-o operă literară.
Observarea úi explicarea ideilor literar-artistice, funcĠia lor în compoziĠia operei literare úi identificarea
elementelor componente ale naraĠiunii.
Identificarea elementelor de bază ale acĠiunii, ordinea lor (intriga, desfăúurarea), personajele úi trăsăturile
lor (fizice, de caracter úi morale), procedeele artistice de construire a personajelor (autocaracterizare,
propriile mărturisiri, caracterizarea de către alte personaje).
Aprecierea expresiilor idiomatice, sensului propriu úi figurat al cuvântului.
Formarea unor opinii personale despre opera analizată I dentificarea noĠiunilor de teorie literară.
NoĠiuni literare
NaraĠiunea, descrierea, dialogul, monologul, metafora, alegoria, pastelul, personificarea, comparaĠia, rima
(tipurile), ritmul, doina, balada, romanul, oda, fabula, legenda, dramatizarea, nuvela, stilul.
LIMBA (gramatică, ortografie)
Repetarea úi consolidarea materiei din clasa a V-a.
NoĠiuni de fonetică, diftongii, triftongii (actualizare). Accentul. DespărĠirea în silabe a cuvintelor derivate úi
a cuvintelor compuse.
Vocabularul limbii române. Familia lexicală - actualizare. Omonimele. Paronimele.
Sinonimele úi antonimele (actualizare).
Arhaismele úi regionalismele.
Procedeele interne de îmbogăĠire a vocabularului. Derivarea (actualizare).
Substantivul. Substantivele simple úi compuse. Substantivele comune úi proprii. Genul. Numărul. Cazurile
substantivului úi funcĠia sintactică.
Articolul. Articolul hotărât úi articolul nehotărât.
Nominativul. Genitivul. Articolul posesiv-genitival. Dativul. Acuzativul. PrepoziĠia úi rolul ei în exprimarea
acuzativului. Vocativul.
Declinarea substantivelor comune úi proprii cu articol hotărât úi nehotărât.
Articolul demonstrativ-adjectival. Acordul cu substantivul.
Adjectivul. Adjectivele variabile úi invariabile. Acordul cu substantivul în gen, număr úi caz.
Gradele de comparaĠie.
Pronumele. Pronumele personal úi categoriile lui gramaticale (persoană, gen, număr, caz)
Formele accentuate úi neaccentuate ale pronumelui personal. Pronumele personal de politeĠe.
Pronumele de întărire. Pronumele reflexiv.
Pronumele úi adjectivele pronominale: pronumele úi adjectivul posesiv, pronumele úi adjectivul
demonstrativ.
Numeralul cardinal úi ordinal. Numeralul colectiv, distributiv, multiplicativ úi adverbial.
Scrierea corectă a numeralului.
Verbul. Categoriile gramaticale ale verbului: timpul, persoana, numărul, modul.
Conjugarea. Modurile personale úi modurile nepersonale ale verbului.
Timpurile modului indicativ: prezent, imperfect, perfect simplu, perfect compus, mai mult ca perfectul, viitor,
viitor anterior.
Modurile: imperativ, conjuctiv, condiĠional-optativ.
Infinitiv. Gerunziu. Participiu. Supin.
PărĠile de vorbire neflexibile. Adverbul - de loc, timp, mod. Gradele de comparaĠie ale adverbului.
ConjuncĠia coordonatoare úi subordonatoare. PrepoziĠia. InterjecĠia. Tipuri de interjecĠii.
Sintaxa propoziĠiei.
PropoziĠia simplă úi dezvoltată. Subiectul. Subiectul exprimat prin substantive úi pronume. Subiectul
multiplu. Subiectul neexprimat.
Predicatul. Predicatul verbal úi predicatul nominal
Atributul. Atributul adjectival úi substantival. Atributul substantival genitival úi prepoziĠional. Atributul
pronominal.
Complementul. Complementul direct úi indirect. Complementele circumstanĠiale de loc, de timp, de mod.
Sintaxa frazei. Fraza - noĠiuni generale (actualizare). PropoziĠia principală úi propoziĠia secundară.
Delimitarea propoziĠiilor dintr-o frază.
NoĠiuni de ortografie. DespărĠirea cuvintelor în silabe (actualizare). Scrierea corectă a substantivelor
proprii úi a substantivelor în genitiv. Scrierea corectă a numeralelor úi a pronumelui personal sau reflexiv
din cadrul paradigmelor verbale compuse. Folosirea corectă a ortogramelor: într-o, într-un, dintr-o, dintr-un.
Folosirea corectă a adverbului de negaĠie nu (n-). Semnele de punctuaĠie (actualizare).
CULTURA EXPRIMĂRII
Exprimarea orală
Activarea cunoútinĠelor de limbă pentru a percepe úi realiza fapte de comunicare, orală úi scrisă.
Exprimarea în mod original, într-o formă accesibilă, a propriilor idei úi opinii.
Stabilirea principalelor modalităĠi de înĠelegere úi interpretare a unor texte scrise în diverse situaĠii de
comunicare.
ÎnĠelegerea textului literar úi comentarea lui ca mijloc de dezvoltare a exprimării orale.
Determinarea sensului unor cuvinte úi explicarea orală a semnificaĠiei acestora în diferite contexte.
ExerciĠii de însuúire úi definire a noĠiunilor úi cuvintelor - prin activităĠi în ateliere.
Observarea mijloacelor de limbă úi stil în fragmentele din textele cu caracter descriptiv (în versuri úi proză).
DiscuĠii pe marginea textelor literare úi a subiectelor libere prin menĠionarea indicilor spaĠiali úi temporali
într-o naraĠiune.
Stabilirea legăturilor corecte dintre elementele unei unităĠi gramaticale (propoziĠie sau frază), úi folosirea
corectă a categoriilor gramaticale specifice părĠilor de vorbire.
ExerciĠii de rostire corectă a cuvintelor cu probleme de accentuare.
Transformarea vorbirii directe în vorbire indirectă, a monologului în dialog, a textului narativ în text
dramatic.
Exprimarea în scris
Dictări libere úi de control.
Compunerea (naraĠiunea, descrierea, portretul, rezumatul).
Interpretarea liberă ale unor aspecte structurale ale unei opere literare.
Scrierea argumentată a impresiilor provocate de textele literare úi interpretarea unor aspecte din operă.
Îmbinarea diferitelor forme de expunere (povestire, descriere úi dialog) în compunerile elevilor pe teme
libere úi teme date.
NaraĠiunea (naraĠiunea la persoana a III-a, la persoana I, subiectul operei literare, momentele subiectului,
timpul úi spaĠiul în naraĠiune)
ExerciĠii de înĠelegere úi explicare a noĠiunilor de teorie literară.
ExerciĠii pentru dezvoltarea creativităĠii elevilor.
Scrierea corectă a frazelor în text folosind corect regulile ortografice úi semnele de punctuaĠie.
Afiúul, anunĠul, corespondenĠa, invitaĠia.
Ase teme pentru acasă úi analiza lor la oră.
Patru lucrări scrise (o oră pentru scriere úi o oră pentru corectare).
MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI
Programa pentru Limba română ca limbă maternă pentru clasa a VI-a se realizează prin metode
tradiĠionale prezentate în forma unei succesiuni de etape clar delimitate.
În domeniul literaturii se propun următoarele activităĠi: însuúirea limbii române literare, dezvoltarea nivelului
de cunoútinĠe úi capacităĠi, crearea úi menĠinerea interesului pentru lectură cu identificarea informaĠiilor
esenĠiale dintr-un mesaj oral úi scris, însuúirea exprimării orale úi scrise, dezvoltarea interesului faĠă de
creaĠiile literare în limba română, dezvoltarea capacităĠii de exprimare, orală úi scrisă, receptarea, iniĠierea
úi participarea la un act de comunicare oral úi în scris în limba română literară.
În domeniul limbii se pune accent pe evaluarea posibilităĠilor de exprimare prin expresii úi cuvinte noi în
vocabularul activ al elevilor úi sesizarea sensului unităĠilor lexicale noi în funcĠie de context. Trebuie să
identifice sensul unui cuvânt necunoscut, să aplice regulile de ortografie în scris, să sesizeze abaterile de
la normele gramaticale într-un mesaj oral úi scris, să cunoască părĠile de vorbire flexibile úi neflexibile.
Mesajul pe care elevul îl va comunica în limba română trebuie să fie bazat pe structurile lingvistice în
spiritul limbii române, determinate de gândirea în această limbă.
Cultura exprimării orale úi în scris are o importanĠă deosebită deoarece reprezintă baza unei comunicări
calitative. Din acest motiv în cursul activităĠii trebuie insistat asupra îmbogăĠirii fondului lexical, să identifice
informaĠiile esenĠiale úi detaliile dintr-un mesaj oral, să manifeste interes pentru creaĠiile literare în limba
română, să sesizeze valorile stilistice ale unor cuvinte dintr-un text literar, să utilizeze corect úi eficient
limba română în diferite situaĠii de comunicare úi formarea deprinderilor de muncă independentă úi
dezvoltarea creativităĠii elevilor
RUSINSKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
ɊɍɋɄɂ əɁɂɄ
ɐɢɥɶ
ɐɢɥɶ ɜɨɫɩɢɬɧɨ-ɨɛɪɚɡɨɜɧɟɣ ɪɨɛɨɬɢ ɬɨ ɨɜɥɚɞɨɜɚɧɽ ɡ ɪɭɫɤɢɦ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢɦ ɹɡɢɤɨɦ; ɩɪɟɭɱɨɜɚɧɽ
ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰɢ ɧɚ ɬɢɦ ɹɡɢɤɭ; ɨɫɩɨɫɨɛɣɨɜɚɧɟ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɡɚ ɭɫɧɟ ɢ ɩɢɫɦɟɧɟ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɽ, ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɸ ɢ
ɬɜɨɪɟɧɽ, ɚ ɬɢɠ ɬɚɤ ɞɨɠɢɜɣɨɜɚɧɽ, ɫɩɨɡɧɚɜɚɧɽ ɨɛɚɱɨɜɚɧɽ ɜɪɟɞɧɨɫɧɢɯ ɤɧʀɠɨɜɧɢɯ, ɭɦɟɬɧʀɰɤɢɯ ɢ ɞɪɭɝɢɯ
ɜɢɬɜɨɪɟɧɶɨɯ ɤɭɥɬɭɪɢ; ɡɞɨɛɭɜɚɧɟ ɨɫɧɨɜɧɢɯ ɩɨɧɹɰɨɯ ɨ ɹɡɢɤɨɯ ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰɨɯ ɢ ɤɭɥɬɭɪɨɯ ɧɚɪɨɞɨɯ ɢ
ɧɚɪɨɞɧɨɫɰɨɯ; ɭɩɨɡɧɚɜɚɧɽ ɪɟɩɪɟɡɟɧɬɚɬɢɜɧɢɯ ɞʀɥɨɯ ɲɜɟɬɨɜɟɣ ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰɢ ɩɪɢɦɟɪɚɧɢɯ ɜɨɡɪɨɫɬɭ
ɲɤɨɥɹɪɨɯ; ɛɭɞɨɜɚɧɽ ɫɜɢɞɨɦɨɫɰɢ ɨ ɭɥɨɝɢ ɹɡɢɤɚ ɢ ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰɢ ɭ ɩɨɜɹɡɨɜɚɧɸ ɧɚɪɨɞɨɯ ɢ ʀɯ ɤɭɥɬɭɪɨɯ;
ɪɨɡɜɢɜɚɧɽ ɢ ɩɟɫɬɨɜɚɧɽ ɩɨɡɢɬɢɜɧɨɝɨ ɫɬɚɧɨɜɢɫɤɚ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ʉɭ ɹɡɢɤɨɦ, ɤɭɥɬɭɪɧɨɦɭ ɫɤɚɪɛɭ,
ɲɥɽɛɨɞɨɥɸɛɢɜɢɦ ɬɪɚɞɢɰɢɣɨɦ ɫɜɨɣɨɝɨ ɢ ɞɪɭɝɢɯ ɧɚɪɨɞɨɯ, ɪɨɡɜɢɜɚɧɽ ɫɜɢɞɨɦɨɫɰɢ ɨ ɩɨɜɹɡɚɧɨɫɰɢ,
ɫɨɬɪɭɞɧʀɰɬɜɭ ɢ ɡɚɽɞɧʀɰɤɢɦ ɠɢɜɨɬɭ ɪɢɠɧɢɯ ɧɚɪɨɞɨɯ ɢ ɧɚɪɨɞɧɨɫɰɨɯ; ɪɨɡɜɢɜɚɧɟ ɫɜɢɞɨɦɨɫɰɢ ɨ ɹɡɢɤɭ ɢ
ɹɡɢɱɧɟɣ ɬɨɥɟɪɚɧɰɢʀ; ɲɢɪɟɧɽ ɞɭɯɨɜɧɢɯ ɝɨɪɢɡɨɧɬɨɯ ɢ ɪɨɡɜɢɜɚɧɽ ɤɪɢɬɢɰɤɨɝɨ ɞɭɦɚɧɹ ɢ ɬɜɨɪɱɢɯ
ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɰɨɯ; ɪɨɡɜɢɜɚɧɽ ɬɢɪɜɚɰɨɝɨ ɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɹ ɡɚ ɹɡɢɤ ɢ ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰ; ɜɨɫɩɢɬɨɜɚɧɽ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɡɚ
ɠɢɜɨɬ, ɪɨɛɨɬɭ ɢ ɦɟɞɡɢɥɸɞɫɤɢ ɨɞɧɨɲɟɧɹ ɭ ɞɭɯɭ ɝɭɦɚɧɢɡɦɚ, ɫɨɥɢɞɚɪɧɨɫɰɢ ɢ ɬɨɥɟɪɚɧɰɢʀ.
Ɂɚɞɚɬɤɢ:
- ɩɨɫɬɭɩɧɟ ɢ ɫɧɫɬɟɦɚɬɢɱɧɟ ɭɩɨɡɧɚɜɚɧɽ ɪɭɫɤɨɝɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɝɨ ɹɡɢɤɚ ɭ ɪɨɡɥɢɱɧɢɯ ɜɢɞɨɯ ɣɨɝɨ ɭɫɧɨɝɨ ɢ
ɩɢɫɚɧɨɝɨ ɯɚɫɧɨɜɚɧɹ;
- ɩɟɫɬɨɜɚɧɽ ɤɭɥɬɭɪɢ ɭɫɧɨɝɨ ɢ ɩɢɫɚɧɨɝɨ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɹ;
- ɨɫɩɨɫɨɛɣɨɜɚɧɽ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɠɟ ɛɢ ɲɟ, ɭɫɩɢɲɧɨ ɫɥɭɠɟɥɢ ɡ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɨɦ ɭ ɪɢɠɧɢɯ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɣɧɢɯ
ɫɢɬɭɚɰɢɣɨɯ (ɭ ɭɥɨɝɢ ɩɪɢɩɨɜɟɞɚɱɚ, ɫɥɭɯɚɱɚ, ɫɨɛɟɲɟɞɧʀɤɚ ɢ ɱɢɬɚɬɟɥɹ);
- ɭɜɨɞɡɟɧɽ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɞɨ ɫɚɦɨɫɬɨɣɧɨɝɨ ɱɢɬɚɧɹ ɧ ɚɧɚɥɢɡɨɜɚɧɹ ɬɟɤɫɬɚ,
- ɪɨɡɜɢɜɚɧɟ ɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɹ ɢ ɬɢɪɜɚɰɢɯ ɧɚɜɢɤɧɭɰɨɯ ɧɚ ɱɢɬɚɧɽ ɤɧʀɠɨɜɧɢɯ ɞʀɥɨɯ; ɩɟɫɬɨɜɚɧɽ ɭɦɟɬɧʀɰɤɨɝɨ
ɫɟɧɡɢɛɢɥɢɬɟɬɭ ɢ ɥɸɛɨɜɢ ɝɭ ɭɦɟɬɧɨɫɰɢ; ɨɫɩɨɫɨɛɣɨɜɚɧɽ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɡɚ ɫɚɦɨɫɬɨɣɧɟ ɯɚɫɧɨɜɚɧɽ
ɛɢɛɥɢɨɬɟɤɨɯ ɢ ɠɪɢɞɥɨɯ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɣɨɯ;
- ɭɫɜɨɣɨɜɚɧɽ ɨɫɧɨɜɧɢɯ ɬɟɨɪɢɣɧɢɯ ɩɨɧɹɰɨɯ ɡɨɡ ɩɨɞɪɭɱɚ ɹɡɢɤɚ ɢ ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰɢ, ɭɜɨɞɡɟɧɽ ɞɨ ɪɨɡɭɦɟɧɹ
ɤɧʀɠɨɜɧɨɝɨ ɞʀɥɚ, ɩɨɪɭɲɨɜɚɧɟ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɧɚ ɫɚɦɨɫɬɨɣɧɟ ɬɜɨɪɟɧɽ.
əɡɢɤ
Ɇɨɪɮɨɥɨʉɢɹ
Ɏɚɣɬɢ ɫɥɨɜɨɯ. ɉɪɟɦɟɧɥʀɜɢ ɢ ɧɽɩɪɟɦɟɧɥʀɜɢ ɫɥɨɜɚ.
Ɇɟɧɨɜɧʀɤɢ. Ɉɛɳɢ, ɡɛɢɪɧɢ ɢ ɜɥɚɫɧɢ ɦɟɧɨɜɧʀɤɢ; ɤɨɧɤɪɟɬɧɢ ɢ ɚɛɫɬɪɚɤɬɧɢ ɦɟɧɨɜɧʀɤɢ; ɦɟɧɨɜɧʀɤɢ ɯɬɨɪɢ
ɡɧɚɱɚ ɠɢɜɟ ɢ ɧɽɠɢɜɟ, ɦɚɬɟɪɢɹɥɧɢ ɦɟɧɨɜɧʀɤɢ. ɉɪɢɪɨɞɧɢ ɢ ʉɪɚɦɚɬɢɱɧɢ ɪɨɞ; ɱɢɫɥɨ; ɩɨɧɹɰɟ ɩɪɢɩɚɞɤɭ.
Ⱦɟɤɥɢɧɚɰɢɹ ɦɟɧɨɜɧʀɤɨɯ; ɨɫɧɨɜɚ ɢ ɩɪɢɩɚɞɤɨɜɨ ɡɚɤɨɧɱɟɧɽ; ɞɟɤɥɢɧɚɰɢɹ ɦɟɧɨɜɧʀɤɨɯ ɯɥɨɩɫɤɨɝɨ, ɠɟɧɫɤɨɝɨ
ɢ ɲɬɪɟɞɧɶɨɝɨ ɪɨɞɭ.
Ɍɜɨɪɟɧɽ ɦɟɧɨɜɧʀɤɨɯ: ɧɽɜɢɜɟɞɡɟɧɢ, ɜɢɜɟɞɡɟɧɢ ɢ ɡɥɨɠɟɧɢ ɦɟɧɨɜɧʀɤɢ; ɬɜɨɪɟɧɽ ɡɨɡ ɫɭɮɢɤɫɚɦɢ.
ɉɪɢɤɦɟɬɧʀɤɢ. Ɉɩɢɫɧɢ ɢ ɨɞɧɨɫɧɢ (ɩɪɢɫɜɨɣɧɢ, ɦɚɬɟɪɢɹɥɧɢ ɢ ɞɪɭɝɢ) ɩɪɢɤɦɟɬɧʀɤɢ. Ʉɨɦɩɚɪɚɰɢɹ ɨɩɢɫɧɢɯ
ɩɪɢɤɦɟɬɧʀɤɨɯ. Ⱦɟɤɥɢɧɚɰɢɹ ɩɪɢɤɦɟɬɧʀɤɨɯ; ɫɟɪɛɫɤɢ ɭɩɥʀɜɭ ɞɟɤɥɢɧɚɰɢʀ. Ɍɜɨɪɟɧɽ ɩɪɢɤɦɟɬɧʀɤɨɯ.
Ɂɚɦɟɧɨɜɧʀɤɢ. Ɉɫɨɛɨɜɨ, ɩɨɜɪɚɬɧɢ, ɩɪɢɫɜɨɣɧɢ, ɭɤɚɡɭɸɰɢ, ɨɩɢɬɧɨ-ɨɞɧɨɫɧɢ, ɨɞɪɟɞɡɟɧɢ, ɧɽɨɞɪɟɞɡɟɧɢ,
ɨɞɪɟɤɚɸɰɢ ɡɚɦɟɧɨɜɧʀɤɢ; ɦɟɧɨɜɧʀɰɤɢ ɢ ɩɪɢɤɦɟɬɧʀɰɤɢ ɡɚɦɟɧɨɜɧʀɤɢ. Ɂɚɦɟɧɨɜɧʀɤɢ ɯɬɨɪɢ ɯɚɫɧɭɽɦɟ ɩɨɞ
ɫɟɪɛɫɤɢɦ ɭɩɥʀɜɨɦ.
ɑɢɫɥɨɜɧʀɤɢ. Ɉɫɧɨɜɧɢ, ɡɛɢɪɧɢ, ɩɨɪɹɞɤɨɜɨ, ɧɽɨɞɪɟɞɡɟɧɢ ɡɚɦɟɧɨɜɧʀɤɢ, ɥɚɦɚɧɢ ɱɢɫɥɚ.
Ⱦʀɽɫɥɨɜɚ. ȼɢɞ ɞʀɽɫɥɨɜɨɯ: ɞʀɽɫɥɨɜɚ ɡɚɤɨɧɱɟɧɨɝɨ ɢ ɧɽɡɚɤɨɧɱɟɧɨɝɨ ɜɢɞɭ. ɉɪɟɯɨɞɧɢ ɢ ɧɽɩɪɟɯɨɞɧɢ
ɞʀɽɫɥɨɜɚ; ɩɨɜɪɚɬɧɢ ɞʀɽɫɥɨɜɚ. Ɍɜɨɪɟɧɽ ɞʀɽɫɥɨɜɧɢɯ ɮɨɪɦɨɯ: ɢɧɮɢɧɢɬɢɜ, ɩɪɟɡɟɧɬ, ɮɭɬɭɪ ɩɪɨɫɬɢ ɢ
ɡɥɨɠɟɧɢ, ɩɟɪɮɟɤɬ, ɩɥɭɫɤɜɚɦɩɟɪɮɟɤɬ, ɢɦɩɟɪɚɬɢɜ, ɩɨɬɟɧɰɢɹɥ, ɩɨɬɟɧɰɢɹɥ ɩɪɟɲɥɢ; ɞʀɽɩɪɢɫɥɨɜɧʀɤ
ɩɪɟɡɟɧɬɚ, ɞʀɽɩɪɢɤɦɟɬɧʀɤ ɩɚɫɢɜɧɢ ɩɟɪɮɟɤɬɚ. ɋɟɪɛɫɤɢ ɭɩɥʀɜ ɭ ɯɚɫɧɨɜɚɧɸ ɞɚɽɞɧɢɯ ɞʀɽɫɥɨɜɧɢɯ ɮɨɪɦɨɯ.
Ɍɜɨɪɟɧɽ ɞʀɽɫɥɨɜɨɯ.
ɉɪɢɫɥɨɜɧʀɤɢ. ɉɨɞɡɟɥɽɧɽ: ɩɪɢɫɥɨɜɧʀɤɢ ɡɚ ɦɟɫɬɨ, ɱɚɫ, ɩɪɢɱɢɧɭ, ɰɢɥɶ, ɫɩɨɫɨɛ, ɦɢɪɭ.
Ɍɜɨɪɟɧɽ ɢ ɤɨɦɩɚɪɚɰɢɹ ɩɪɢɫɥɨɜɧʀɤɨɯ.
ɉɪɢɦɟɧɨɜɧʀɤɢ, ɡɥɭɱɧʀɤɢ, ɫɥɨɜɤɚ, ɜɢɤɪɢɱɧʀɤɢ.
ɉɪɚɜɨɩɢɫ
ɉɢɫɚɧɽ ɨɛɳɢɯ ɢ ɨɤɪɟɦɧɢɯ ɧɚɡɜɨɯ ɩɨɞɩɪɢɽɦɫɬɜɨɯ.
ɉɢɫɚɧɽ ɫɥɨɜɨɯ ɭ ɯɬɨɪɢɯ ɲɟ ɨɤɨɧɱɭɸ ɝɥɚɫɨɜɨ ɩɪɟɦɟɧɤɢ. ɉɢɫɚɧɽ ɨɛɳɢɯ ɦɟɧɨɜɧʀɤɨɯ ɧɚ -ɡɟɦ, -ɡɦ, -ɟɦ, ɦ. ɉɪɟɦɟɧɤɢ ɤɨɧɫɨɧɚɧɬɨɯ ɢ ɭɩɥʀɜ ɬɢɯ ɩɪɟɦɟɧɤɨɯ ɧɚ ɫɩɨɫɨɛ ʀɯ ɡɚɩɢɫɨɜɚɧɹ. ɉɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɩɪɚɜɢɥɚ ɤɨɬɪɢ
ɱɭɜɚɸ ɟɬɢɦɨɥɨʉɢɸ ɫɥɨɜɨɯ.
ȿɬɢɦɨɥɨʉɢɣɧɨ-ɮɨɧɟɬɢɱɧɢ ɩɪɢɧɰɢɩ ɪɭɫɤɨɝɨ ɩɪɚɜɨɩɢɫɭ.
ɉɢɫɚɧɽ ɞʀɽɫɥɨɜɧɢɯ ɮɨɪɦɨɯ.
ɉɢɫɚɧɽ ɡ/ɡɨɡ ɢ ɩɨɞ.
ɄɇȲɀɈȼɇɈɋɐ
ɒɤɨɥɫɤɚ ɥɟɤɬɢɪɚ
ɂ. Ⱥɧɞɪɢɱ Ⱥɫɤɚ ɢ ɜɨɜɤ
Ɇ. ȼɢɧɚɣ ɉɪɢ ɦɚɲɢɧɢ
ɂ. Ƚ. Ʉɨɜɚɱɟɜɢɱ Ʌɸɛɢɦɟ ɥɸɛɟɧɢ
ɒ. Ƚɭɞɚɤ ɉɟɪɲɢ ɤɪɨɱɚɣ
Ɇ. Ʉɚɧɸɯ ȯɞɟɧ ɨɤɚɬɢ ɨɛɥɚɤ
Ɇ. Ʉɨɜɚɱ Ȼɢɲɚɥɦɚ
Ȼ. ɇɭɲɢɱ Ⱥɜɬɨɛɢɨʉɪɚɮɢɹ
Ɇ. Ʉɨɥɨɲɧɹʀ ȼɟɪɛɨɜɨ ɩɪɭɰɟ
Ɇ. Ʉɨɥɨɲɧɹʀ əɤ ɰɨ ɢ ɹ
Ƚ. Ʉɨɫɬɟɥɶɧɢɤ ɉɢɫɧɹ ɛɚɱɜɚɧɹ
Ɇ. Ɋɚɦɚɱ ɋɚɥɚɲɢ
ɋ. ɋɚɥɚɦɨɧ Ʉɟɞ ɡɚɪɧɨ ɞɚɯɬɨ ɧɚɣɞɡɟ
Ɇ. ɋɟɥɢɦɨɜɢɱ Ⱦɟɪɟʉɥɹɪ
Ɋ. Ɍɚʉɨɪɟ Ɂɚɝɪɚɞɚɪ
ə. Ɏɟɣɫɚ Ɂɚɞɭɣ ɜɢɬɪɟ
ɒ. ɑɚɤɚɧ ɋɨɜɚ ɢ ɦɥɚɞɢ ɩɬɢɱɤɢ
ɒ. ɑɚɤɚɧ ɉɨɭɤɢ ɤɭɪɱɚɬɨɦ
Ʌ. ɏɸɡ ɑɚɪɧɢ
Ɍ. ɒɟɜɱɟɧɤɨ ɋɨɧ
Ⱥɥɛɚɧɫɤɚ ɧɚɪ. ɩɪɢɩɨɜɟɞɤɚ ɋɬɚɪɢɤ ɢ ɥɟʉɢɧɶ
ɋɟɪɛɫɤɚ ɧɚɪ. ɩɢɫɧɹ ɒɦɟɪɰ ɦɚɰɟɪɢ ɘʉɨɜɢɱɨɯ
Ɋɭɫɤɚ ɧɚɪ. ɩɢɫɧɹ ȼɟɧɨɤ
Ɋɭɫɤɚ ɧɚɪ. ɩɢɫɧɹ Ɍɪɟɛɚ ɭ ɦɥɚɞɨɫɰɢ ɪɨɛɢɰ
Ⱦɨɦɚɲɧɹ ɥɟɤɬɢɪɚ
Ⱦ. ɉɚɩɝɚɪɝɚʀ Ʉɨɧɽɰ ɲɜɟɬɚ
ȼɢɛɨɪ ɩɨɟɡɢʀ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ
ȼɢɛɨɪ ɩɪɨɡɢ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ
Ɉɛɪɨɛɨɤ ɥɟɤɬɢɪɢ
Ɋɨɡɜɢɜɚɧɽ ɮɚɛɭɥɢ. Ɇɢɪɧɢ ɢ ɞɢɧɚɦɢɱɧɢ ɰɟɤ ɞʀʀ.
ɍɥɨɝɚ ɩɟɣɡɚɠɭ ɭ ɤɨɦɩɨɡɢɰɢʀ ɞʀɥɚ.
Ɂɚɦɟɪɤɨɜɣɨɜɚɧɽ, ɪɨɡɭɦɟɧɽ ɢ ɬɨɥɤɨɜɚɧɽ ɫɭɳɧɢɯ ɦɨɬɢɜɨɯ ɭ ɟɩɫɤɢɯ ɞʀɥɨɯ.
ȼɢɪɧɟ ɢ ɢɦɚʉɢɧɚɪɧɟ ɨɩɢɫɨɜɚɧɽ.
Ɇɨɪɚɥɧɚ (ɟɬɢɱɧɚ) ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɡɚɰɢɹ ɩɨɞɨɛɨɯ.
Ɂɚɦɟɪɤɨɜɣɨɜɚɧɽ ɬɟɯɧʀɤɢ ɮɨɪɦɨɜɚɧɹ ɩɨɞɨɛɨɯ: ɩɨɫɬɭɩɤɢ ɩɨɞɨɛɢ, ɞɢɹɥɨɝ ɢ ɧɭɤɚɲɧʀ ɦɨɧɨɥɨɝ, ɤɨɧɬɟɤɫɬ ɭ
ɤɨɬɪɢɦ ɲɟ ɡɹɜɸɽ ɹɤɰɢɹ ɢ ɪɟɚɤɰɢɹ ɩɨɞɨɛɢ. Ɇɧɨɠɟɫɬɜɨ ɩɪɢɤɦɟɬɨɯ ɩɨɞɨɛɢ. ɉɪɟɩɥɽɬɚɧɽ ɩɨɡɢɬɢɜɧɢɯ ɢ
ɧɟʉɚɬɢɜɧɢɯ ɩɪɢɤɦɟɬɨɯ.
ɉɨɟɬɢɱɧɚ ɫɥɢɤɚ ɢ ɽɣ ɬɨɥɤɨɜɚɧɽ: ɜɢɜɨɥɚɧɚ ɡɨɡ ɱɭɥɚɦɢ (ɤɨɧɤɪɟɬɧɢ ɦɨɬɢɜɢ), ɡ ɪɨɡɞɭɦɨɜɚɧɶɨɦ ɢ
ɱɭɜɫɬɜɨɜɚɧɶɨɦ (ɚɛɫɬɪɚɤɬɧɢ ɦɨɬɢɜɢ).
Ɉɞɤɪɢɜɚɧɽ ɨɫɧɨɜɧɨɝɨ ɱɭɜɫɬɜɚ ɢ ɞɪɭɝɢɯ ɟɦɨɰɢɣɨɯ ɭ ɥɢɪɫɤɟɣ ɩɢɫɧʀ.
Ɉɛɚɱɨɜɚɧɽ ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ ɦɨɬɢɜɨɯ ɭ ɩɢɫɧʀ: ɪɨɡɜɢɜɚɧɽ ɩɨɽɞɢɧɢɯ ɦɨɬɢɜɨɯ ɞɨ ɩɨɟɬɢɱɧɢɯ ɫɥɢɤɨɯ ɢ ʀɯ
ɽɞɢɧɫɬɜɨ.
Ⱦɚɥɶɲɟ ɪɨɡɜɢɜɚɧɽ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɰɨɯ ɪɨɡɥɢɤɨɜɚɧɹ ɢ ɯɚɫɧɨɜɚɧɹ ɩɪɟɧɽɲɟɧɨɝɨ ɡɧɚɱɟɧɹ ɫɥɨɜɨɯ, ɜɢɪɚɡɨɯ,
ɫɥɢɤɨɯ.
Ɂɚɦɟɪɤɨɜɣɨɜɚɧɽ ɩɨɟɬɢɱɧɢɯ ɫɥɢɤɨɯ ɜɢɬɜɨɪɟɧɢɯ ɡɨɡ ɝɢɩɟɪɛɨɥɭ ɢ ɤɨɧɬɪɚɫɬɨɦ.
ɍɜɨɞɡɟɧɽ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɞɨ ɚɧɚɥɢɡɢ ɞɪɚɦɫɤɨɝɨ ɬɟɤɫɬɚ: ɩɨɧɹɰɟ ɞɪɚɦɫɤɟɣ ɞʀʀ, ɩɨɞɨɛɢ, ɨɫɧɨɜɧɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢ
ɤɨɦɩɨɡɢɰɢʀ.
ɑɢɬɚɧɽ
ɍɫɤɥɚɞɡɨɜɚɧɽ ɱɢɬɚɧɹ ɧɚɝɥɚɫ ɡɨɡ ɩɪɢɪɨɞɭ ɬɟɤɫɬɚ (ɭɦɟɬɧʀɰɤɨɝɨ ɢ ɢɧɲɚɤɨɝɨ). Ⱦɚɥɶɲɟ ɩɪɟɭɱɨɜɚɧɽ ɬɟɤɫɬɚ
ɹɤ ɩɨɞɥɨɝɢ ɡɚ ɜɢɪɚɡɧɟ ɱɢɬɚɧɽ (ɭɫɥɨɜɟɧɨɫɰ ɪɢɬɦɚ, ɬɟɦɩɚ, ɩɚɜɡɢ, ɮɚɪɛɢ ɢ ɢɧɬɟɧɡɢɬɟɬɭ ɝɥɚɫɚ, ɥɨʉɢɱɧɚ
ɧɚɝɥɚɲɤɚ ɢ ɩɨɞ.).
ȼɟɠɛɚɧɽ ɱɢɬɚɧɹ ɭ ɫɟɛɟ ɡɨɡ ɩɪɟɰɢɡɧɢɦ ɢ ɧɚɩɪɟɞɨɤ ɡɚɞɚɧɢɦ ɰɢɥɶɨɦ (ɨɞɤɪɢɜɚɧɽ ɤɨɦɩɨɡɢɰɢɣɧɢɯ
ɰɚɥɨɫɰɨɯ, ɞɢɹɥɨɝɭ ɭ ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɡɚɰɢʀ ɩɨɞɨɛɢ, ɨɩɢɫɭ ɢ ɩɨɞɨɛɧɢɯ ɟɥɟɦɟɧɬɨɯ; ɧɚɯɨɞɡɟɧɽ ɫɥɨɜɨɯ,
ɩɨɽɞɢɧɨɫɰɨɯ, ɞɨɤɚɡɨɯ ɡɚ ɞɚɹɤɟ ɬɜɟɪɞɡɟɧɽ ɭ ɫɚɦɢɦ ɬɚɤɫɬɭ (ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɚ ɩɢɫɦɟɧɨɫɰ), ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢɯ
ɩɪɚɜɢɥɨɯ ɢ ɩɨɞ.).
ȼɟɠɛɚɧɽ ɲɜɢɞɤɨɝɨ ɱɢɬɚɧɹ, ɞɢɹʉɨɧɚɥɧɟ ɱɢɬɚɧɽ.
ɉɨɧɹɰɚ
ɍɫɜɨɸɸ ɲɟ ɲɥʀɞɭɸɰɢ ɩɨɧɹɰɚ: ɩɪɟɦɟɧɥʀɜɢ ɢ ɧɽɩɪɟɦɟɧɥʀɜɢ ɫɥɨɜɚ (ɩɨɞɡɟɥɽɧɽ ɧɚ ɮɚɣɬɢ, ɩɪɟɩɨɡɧɚɜɚɧɽ
ɮɚɣɬɢ ɧɚ ɬɟɤɫɬɭ), ɩɪɟɦɟɧɤɚ (ɞɟɤɥɢɧɚɰɢɹ, ɤɨɧɸʉɚɰɢɹ, ɤɨɦɩɚɪɚɰɢɹ). Ⱦɢɹɥɨɝ, ɧɭɤɚɲɧʀ ɦɨɧɨɥɨɝ,
ɦɨɧɨɥɨɝ, ɞɪɚɦɚ, ɤɨɦɟɞɢɹ, ɚɜɬɨɛɢɨʉɪɚɮɢɹ, ɝɢɩɟɪɛɨɥɚ, ɤɨɧɬɪɚɫɬ, ɫɨɰɢɹɥɧɚ ɩɢɫɧɹ.
ɄɍɅɌɍɊȺ ȼɂɋɅɈȼɃɈȼȺɇə
ɍɫɧɟ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɽ
ɉɪɢɩɨɜɟɞɚɧɽ ɫɩɪɚɦ ɡɚɞɚɧɟɣ ɤɨɦɩɨɡɢɰɢɣɧɟɣ ɮɨɪɦɢ (ɭɜɨɞ, ɰɟɤ, ɫɬɭɩɧɶɨɜɚɧɽ ɩɨɪɹɞɤɭ ɝɥɚɜɧɢɯ ɢ
ɛɨɱɧɢɯ ɦɨɬɢɜɨɯ, ɦɟɫɬɨ ɢ ɨɛɫɹɝ ɤɭɥɦɢɧɚɰɢʀ ɭ ɜɢɤɥɚɞɚɧɸ, ɡɚɤɨɧɱɟɧɽ).
Ɂɚɦɟɪɤɨɜɣɨɜɚɧɽ ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɤɨɯ ɯɪɨɧɨɥɨʉɢɣɧɨɝɨ ɢ ɪɟɬɪɨɫɩɟɤɬɢɜɧɨɝɨ ɩɪɢɩɨɜɟɞɚɧɹ.
Ɉɩɢɫɨɜɚɧɽ: ɞɢɧɚɦɢɱɧɢɯ ɢ ɫɬɚɬɢɱɧɢɯ ɡɹɜɟɧɶɨɯ ɭ ɩɪɢɪɨɞɢ; ɨɛɚɱɨɜɚɧɽ ɫɩɨɫɨɛɭ ɩɪɟɩɥɽɬɚɧɹ ɫɬɚɬɢɱɧɢɯ ɢ
ɞɢɧɚɦɢɱɧɢɯ ɫɥɢɤɨɯ ɢ ɩɪɟɯɨɞ ɽɞɧɢɯ ɞɨ ɞɪɭɝɢɯ, ɫɰɟɧɨɯ ɩɪɢ ɨɩɢɫɨɜɚɧɸ ɢ ɩɪɢɩɨɜɟɞɚɧɸ; ɜɨɧɤɚɲɧɶɨɝɨ ɢ
ɧɭɤɚɲɧɶɨɝɨ ɩɪɨɫɬɨɪɭ, ɩɟɣɡɚɠ ɭ ɪɨɡɥɢɱɧɢɯ ɪɨɱɧɢɯ ɱɚɫɰɨɯ ɢ ɱɚɫɰɨɯ ɞɧɹ, ɮɭɧɤɰɢɹ ɩɟɣɡɚɠɭ ɭ ɫɬɜɚɪɹɧɸ
ɚɬɦɨɫɮɟɪɢ ɡɚ ɨɩɢɫɨɜɚɧɽ ɩɨɞʀʀ, ɩɟɣɡɚɠ ɢ ɨɩɢɫ ɚɬɦɨɫɮɟɪɢ ɹɤ ɩɨɞɥɨɝɚ ɡɚ ɤɨɧɬɟɤɫɬ ɩɪɢɩɨɜɟɞɚɧɹ ɢ
ɨɩɢɫɨɜɚɧɹ.
ɉɨɪɬɪɟɬɨɜɚɧɽ ɧɚ ɨɫɧɨɜɢ ɚɧɚɥɢɡɢ ɜɢɛɪɚɧɢɯ ɤɧʀɠɨɜɧɢɯ ɩɨɪɬɬɟɬɨɯ ɢ ɩɨɪɬɪɟɬɨɯ ɩɨɡɧɚɬɢɯ ɨɫɨɛɨɯ ɡɨɡ
ɧɚɭɤɨɜɨ-ɩɨɩɭɥɚɪɧɟɣ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɢ; ɩɨɪɬɪɟɬɨɜɚɧɽ ɨɫɨɛɨɯ ɡɨɡ ɧɽɩɨɲɬɪɟɞɧɟɣ ɛɥʀɡɤɨɫɰɢ.
ɂɞɟɧɬɢɬɟɬ: ȼɢɪɚɠɨɜɚɧɽ ɩɨɞɨɛɧɨɫɰɢ ɢ ɪɨɡɥɢɤɢ. Ɉɛɚɱɨɜɚɧɽ ɞɟɬɚɥɶɨɯ ɢ ɧɢɹɧɫɨɯ ɭ ɦɟɧɨɜɚɧɸ ɢ
ɜɢɪɚɠɨɜɚɧɽ ɫɜɨɣɨɝɨ ɢ ɰɭɞɡɨɝɨ ɫɬɚɧɨɜɢɫɤɚ ɡɨɡ ɢɧɬɨɧɚɰɢɸ.
Ʉɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ: ȼɢɪɚɠɨɜɚɧɽ ɩɪɢɩɚɞɧɨɫɰɢ (ɦɨɣɨ, ɬɜɨɣɨ, ɧɚɲɨ, ɜɚɲɨ, ɞɚɱɢɣɨ, ɧʀɱɢɣɨ).
Ɂɜɢɬ - ɤɪɚɬɤɢ ɡɜɢɬ ɨ ɲɤɨɥɫɤɟɣ ɚɛɨ ɢɧɲɟɣ ɚɤɰɢʀ, ɲɜɟɬɨɱɧɨɫɰɢ ɢ ɞɪɭɝɢɯ ɚɤɬɢɜɧɨɫɰɨɯ ɲɤɨɥɹɪɨɯ.
ɉɪɟɩɪɢɩɨɜɟɞɨɜɚɧɽ ɬɟɤɫɬɭ ɢ ɡɚɦɟɪɤɨɜɣɨɜɚɧɽ ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ ɩɪɢɩɨɜɟɞɤɢ. Ɋɟɬɪɨɫɩɟɤɬɢɜɧɟ ɩɪɢɩɨɜɟɞɚɧɽ.
ɉɪɢɩɨɜɟɞɚɧɽ ɡ ɧɚɝɥɚɲɨɜɚɧɶɨɦ ɽɞɧɨɝɨ ɡ ɦɨɠɥʀɜɢɯ ɩɪɢɫɬɭɩɨɯ ɩɨɞʀʀ ɨ ɤɨɬɪɟɣ ɲɟ ɩɪɢɩɨɜɟɞɚ,
ɩɪɢɩɨɜɟɞɚɧɽ ɡɨɡ ɧɚɩɪɟɞɨɤ ɡɚɞɚɬɨɝɨ ɭɝɥɚ ɩɚɬɪɟɧɹ ɧɚ ɞɚɹɤɟ ɡɹɜɟɧɽ.
ȼɢɛɨɪɧɟ ɩɪɢɩɨɜɟɞɚɧɽ: ɞɢɧɚɦɢɱɧɢ ɢ ɫɬɚɬɢɱɧɢ ɡɹɜɟɧɹ ɭ ɩɪɢɪɨɞɢ.
Ɉɛɚɱɨɜɚɧɽ ɹɡɢɱɧɨ-ɫɬɢɥɫɤɢɯ ɫɪɟɞɫɬɜɨɯ ɩɨɯɚɫɧɨɜɚɧɢɯ ɩɪɢ ɨɩɢɫɨɜɚɧɸ ɢ ɩɨɪɬɪɟɬɨɜɚɧɸ.
ɉɢɫɚɧɟ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɽ
ɉɪɢɩɨɜɟɞɚɧɽ (ɭ ɩɢɫɚɧɟɣ ɮɨɪɦɢ) ɨ ɡɛɭɜɚɧɶɨɯ ɢ ɞɨɠɢɰɨɯ ɡ ɯɚɫɧɨɜɚɧɶɨɦ ɧɚɩɪɟɞɨɤ ɡɚɞɚɧɢɯ ɟɥɟɦɟɧɬɨɯ
ɤɨɦɩɨɡɢɰɢʀ - ɫɩɪɚɦ ɫɚɦɨɫɬɨɣɧɨɝɨ ɩɥɚɧɭ ɭ ɮɨɪɦɢ ɬɟɡɨɯ.
Ɉɩɢɫɨɜɚɧɽ ɧɭɤɚɲɧɶɨɝɨ ɢ ɜɨɧɤɚɲɧɶɨɝɨ ɩɪɨɫɬɨɪɭ ɹɤ ɢ ɞɢɧɚɦɢɱɧɢɯ ɢ ɫɬɚɬɢɱɧɢɯ ɡɹɜɟɧɶɨɯ ɭ ɩɪɢɪɨɞɢ ɩɨ ɩɥɚɧɭ ɢ ɲɥɽɛɨɞɧɨ.
Ʉɪɚɬɤɢ ɩɢɫɚɧɢ ɡɜɢɬ, ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɹ, ɩɪɢɡɧɚɱɤɚ, ɡɞɨɝɚɞɧʀɤ.
ȼɟɠɛɚɧɽ ɬɟɯɧʀɤɢ ɜɢɪɨɛɤɭ ɩɢɫɚɧɨɝɨ ɫɨɫɬɚɜɭ (ɜɢɛɨɪ ɬɟɦɢ, ɤɨɦɩɨɧɨɜɚɧɽ, ɦɟɧɲɢ ɰɚɥɨɫɰɢ, ɨɛɽɞɢɧɶɨɜɚɧɽ
ɩɪɢɩɨɜɟɞɚɧɹ ɢ ɨɩɢɫɨɜɚɧɹ).
ɋɢɧɬɚɤɫɢɱɧɨ-ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢ ɜɟɠɛɢ ɪɢɠɧɨɝɨ ɡɦɢɫɬɭ, ɚ ɨɤɪɟɦɟ: ɪɨɡɥɢɱɧɢ ɪɨɡɩɨɪɹɞɨɤ ɫɭɛɽɤɬɨɜɟɣ,
ɩɪɟɞɢɤɚɬɨɜɟɣ ɢ ɨɛɽɤɬɨɜɟɣ ɫɢɧɬɚʉɦɢ ɢ ʀɯ ɡɚɜɢɫɧɢɯ ɱɥɟɧɨɯ; ɡɚɦɟɪɤɨɜɚɧɽ ɧɢɹɧɫɨɜɚɧɢɯ ɪɨɡɥɢɤɨɯ ɭ
ɡɧɚɱɟɧɸ, ɤɨɧɬɟɤɫɬ ɢ ɡɧɚɱɟɧɽ, ɛɭɤɜɚɥɧɟ ɢ ɩɪɟɧɽɲɟɧɟ ɡɧɚɱɟɧɽ ɜɢɫɥɨɜɟɧɨɝɨ.
ɉɢɫɚɧɽ ɞɧɶɨɜɧʀɤɚ. ɍɪɹɞɨɜɨ ɢ ɩɪɢɜɚɬɧɟ ɞɨɩɢɫɨɜɚɧɽ.
Ɉɫɟɦ ɩɢɫɚɧɢ ɞɨɦɚɲɧʀ ɡɚɞɚɬɤɢ ɢ ʀɯ ɚɧɚɥɢɡɚ ɧɚ ɝɨɞɡɢɧɨɯ.
ɒɬɢɪɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɡɚɞɚɬɤɢ (ɽɞɧɚ ɝɨɞɡɢɧɚ ɡɚ ɩɢɫɚɧɽ ɢ ɞɜɚ ɡɚ ɜɢɩɪɚɜɨɤ).
SLOVAýKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
SLOVENSKÝ JAZYK
Predmet slovenský jazyk ako materinský jazyk sa v základnej škole vo Vojvodine vyuþuje v zhode s
demografickým rozmiestnením príslušníkov slovenskej menšiny. Je to buć v školách so slovenským
vyuþovacím jazykom, alebo iba ako uþebný predmet v školách so srbským vyuþovacím jazykom. PokiaĐ ide
o školy so slovenským vyuþovacím jazykom, môže to byĢ úplná základná škola, alebo iba 1. stupeĖ
základnej školy. Slovenský jazyk ako uþebný predmet sa vyuþuje v školách so srbským jazykom buć iba na
1. stupni a v ćalšom školení nepokraþuje, alebo je možnosĢ vyuþovania slovenského jazyka aj na 2. stupni.
Celkove vyuþovanie slovenského jazyka ako materinského jazyka prebieha vo vojvodinskom prostredí za
iných okolností než v materskom národnom spoloþenstve. SkutoþnosĢ, že v našom prostredí je slovenský
jazyk materinským jazykom etnickej menšiny, urþuje aj špecifické východiská a ciele a obsah vyuþovania
tohto uþebného predmetu. Základnými špecifickými východiskami, podĐa ktorých sa koncipuje vyuþovanie
slovenského jazyka sú: 1. slovenský jazyk sa v podmienkach etnickej menšiny enklávneho typu vyvíja v
odlúþenosti od materského jazykového spoloþenstva; 2. slovenská menšina vo Vojvodine neobýva
kompaktné územie, ale je rozmiestnená v podobe etnických, a teda i jazykových ostrovov v prostredí, kde
má dominantné postavenie srbský jazyk; 3. mladé generácie príslušníkov slovenskej menšiny sa od
zaþiatku formujú ako bilingvisti, priþom od funkcie slovenského i srbského jazyka v ich živote závisí, ktorý
jazyk má prevahu; 4. vyuþovanie slovenského jazyka ako materinského jazyka príslušníkov slovenskej
menšiny je pevne vþlenené do celkového štátneho systému školstva, þo znamená, že vedĐa slovenþiny sa
povinne vyuþuje tiež srbský jazyk a že na tej istej škole môžu vedĐa slovenských tried byĢ aj srbské triedy;
5. v podmienkach bilingvizmu a bez prirodzeného kontaktu so živým slovenským jazykom jazyková
kompetencia v slovenþine je u našich žiakov v rozliþnej miere oslabená; 6. uþitelia slovenského jazyka a
ostatných uþebných predmetov ako þlenovia menšinového jazykového spoloþenstva sú práve tak
bilingvistami, takže aj ich jazykové vedomie je spravidla v rozliþnej miere oslabené.
Ciele a obsah vyuþovania predmetu slovenský jazyk sú vo všetkých prípadoch v zásade identické, ibaže v
praxi sa maximálne prihliada na konkrétnu situáciu v konkrétnom slovenskom prostredí. Konkrétnej situácii
sa prispôbuje aj sám proces vyuþovania.
Vyuþovanie slovenského jazyka v menšinovom slovenskom jazykovom spoloþenstve nemá také pevné
rámce, a teda ani také pevné ciele, ako je to v národnom spoloþenstve. Má byĢ prispôsobené podmienkam
konkrétnej školy a v tom istom roþníku má byĢ diferencované so zreteĐom na individuálne jazykové a
intelektové predpoklady žiakov. Celkove platí didaktická požiadavka viesĢ žiakov k tomu, aby poznanie
slovenského jazyka chápali ako súþasĢ svojej etnickej príslušnosti a nie ako osobitnú záĢaž.
Aj napriek špecifickej jazykovej situácii vyuþovanie slovenþiny ako materinského jazyka má za cieĐ
pestovaĢ u žiakov pozitívny vzĢah k slovenskému jazyku, posilĖovaĢ vedomie o našej príslušnosti k
slovenskému národnému spoloþenstvu a v tom kontexte aj o príslušnosti k slovenskej menšine vo
Vojvodine. Pri oboznamovaní sa so slovenským jazykom, pri rozširovaní schopnosti komunikovaĢ po
slovensky ústne i písomne žiaci získavajú vedomosti o slovenskom jazyku a prostredníctvom týchto
vedomostí nadobúdajú aj schopnosĢ uplatĖovaĢ ich vo vlastnej myšlienkovej þinnosti. Na školách so
slovenským vyuþovacím jazykom sa takto vytvárajú predpoklady aj na spoĐahlivé jazykové zvládnutie
ostatných uþebných predmetov.
V podmienkach dvojjazykovosti vyuþovanie slovenského jazyka má za cieĐ pestovaĢ u žiakov úctu k obom
jazykom: k slovenskému jazyku, ktorý nás spája so slovenským národom a s celkovou slovenskou kultúrou
a k srbskému jazyku, ktorý nám umožĖuje prirodzený kontakt s prostredím, v ktorom existujeme ako
etnická menšina, ako aj s celkovou kultúrou, ktorú nám sprostredkúva srbský jazyk. Vyuþovanie
slovenského jazyka má okrem toho za cieĐ i výchovu žiakov v duchu tolerancie k materinskému jazyku aj
ostatných menšinových spoloþenstiev v našom prostredí. Celkove žiakov vedieme k tomu, aby svoju
schopnosĢ používaĢ na dorozumievanie striedavo dva jazyky považovali za osobitnú výhodu a nie za
prameĖ jazykovej neistoty.
V našich bilingvistických podmienkach vyuþovanie slovenského jazyka má za cieĐ nielen uþiĢ o slovenskom
jazyku, ale aj sám jazyk. Má tiež posilniĢ slovenské jazykové povedomie žiakov a vytvoriĢ u nich základné
predpoklady na odlíšenie prvkov slovenského a srbského jazyka. Z týchto základných cieĐov vyuþovania
slovenského jazyka vyplývajú potom i þiastkové ciele, ktoré majú žiaci dosiahnuĢ.
Slovenský jazyk pre 2. stupeĖ základnej školy
Uþebný predmet slovenský jazyk má v školách s vyuþovacím jazykom slovenským vo Vojvodine ústredné
miesto, lebo vytvára predpoklady na zvládnutie ostatných predmetov. Toto tvrdenie je univerzálne pedagógovia poþnúc Komenským poukazovali na skutoþnosĢ, že sa vo vzdelávaní najlepšie výsledky
dosahujú vtedy, keć dieĢa získava poznatky v materþine.
Slovenþina je vyspelý jazyk a možno v nej vyjadriĢ city a zložité myšlienky. Vo Vojvodine sa vyvíja za iných
podmienok ako na Slovensku, ale jazyková norma platí pre všetkých Slovákov.
CIELE
Vo vyšších roþníkoch základnej školy vo Vojvodine je celkové vyuþovanie v slovenskom jazyku zamerané
na kvalitné poznanie a praktické zvládnutie zákonitostí slovenského jazyka ako podmienky na získanie
zruþnosti pohotovo, funkþne a kultivovane komunikovaĢ v spisovnej slovenþine.
CieĐom vyuþovania slovenského jazyka a literatúry je, aby žiaci zvládli a poznali materinský jazyk jednak
kvôli posilneniu svojho jazykového vedomia, jednak aby sa prostredníctvom jazyka dostali aj k prameĖom
slovenskej literatúry a celkovej slovenskej kultúry a vedy.
Pri vyuþovaní slovenského jazyka sa v našich podmienkach musí prihliadaĢ nielen na vzĢah spisovnej
podoby slovenského jazyka a našich náreþí, ale tiež na vzĢah slovenského a srbského jazyka, ktorý
používame na mimoetnické dorozumievanie.
Aj vo vyšších roþníkoch základnej školy vyuþovanie slovenského jazyka zahrnuje tri zložky: jazykovú,
slohovú a literárnu. V uþebných osnovách sa tieto zložky podávajú v osobitných kapitolách, ale v praxi sú
pospletané. Sloh a kultúra vyjadrovania rovnako sa pertraktujú aj na hodinách jazyka, aj na hodinách
literatúry.
Ciele vyuþovania slovenského jazyka na 2. stupni základnej školy sa tak pre uþiteĐa, ako aj pre žiakov
nároþnejšie než na 1. stupni: poznatky o slovenskom jazyku získané na 1. stupni sa tu prehlbujú a
rozširujú. Základným cieĐom vyuþovania slovenského jazyka na 2. stupni základnej školy je:
- viesĢ žiakov k poznávaniu jazyka ako štruktúrovaného a uceleného systému;
- rozvíjaĢ komunikaþné schopnosti žiakov, aby získali kvalitnú jazykovú kompetenciu;
- pestovaĢ u žiakov lásku k materinskému jazyku a vedomie jazykovej príslušnosti k istému etniku, pocit
jazykovej príbuznosti a spolupatriþnosti s inými etnikami;
- prostredníctvom jazyka viesĢ žiakov k poznávaniu histórie a kultúry vlastného národa a k získavaniu iných
poznatkov;
- prehlbovaĢ estetické cítenie žiakov;
- rozvíjaĢ etické cítenie žiakov;
- nauþiĢ žiakov uplatĖovaĢ získane vedomosti v praxi.
Vyuþovanie slovenského jazyka prispieva k odhaĐovaniu základných funkcií jazyka: komunikatívnej,
kognitívnej, reprezentatívnej a estetickej. V snahe dosiahnuĢ plánované výsledky uþiteĐ má v plnej miere
rešpektovaĢ:
- roþný povinný poþet hodín,
- ciele vytýþené vo vyuþovaní,
- obsah (jazykové javy a javy v slohovej výchove zamerané na komunikatívnosĢ).
UþiteĐovi sa odporúþa používaĢ na hodinách: uþebnice, pracovné zošity, cviþebnice, prístupné jazykové
príruþky, jazykovedné þasopisy, encyklopédie, ćalšie uþebné pomôcky.
JAZYK
Zhrnutie poznatkov z piateho roþníka.
Jazyk a jazykoveda
Základné informácie o slovenskom a srbskom jazyku. Spisovná slovenþina; slovenské náreþia.
Jazykoveda a jej þlenenie. Slovakistika na Slovensku a vo Vojvodine.
Jazyky národností vo Vojvodine.
Lexikológia
Formálna a významová stránka slova.
Slová podĐa zloženia (neodvodené, odvodené a zložené).
Morfológia
Ohybné slovné druhy - opakovanie. (Zhrnutie poznatkov o skloĖovaní.)
Slovesá. Slovesný vid - dokonavé a nedokonavé slovesá. Slovesá bezpredmetové a predmetové.
Neohybné slovné druhy. Základné charakteristiky prísloviek, predložiek, spojok, þastíc a citosloviec.
Syntax
Klasifikácia viet (podĐa zloženia, podĐa obsahu, podĐa þlenitosti).
Veta jednoduchá (holá) a rozvitá. Vetné sklady (syntagmy) ako významové a gramatické celky (všetko na
rovine evidenþnej a rozpoznávacej).
Vetné þleny a þlenenie vetných þlenov na holé, rozvité a viacnásobné.
Hlavné vetné þleny. Podmet a prísudok ako hlavné vetné þleny.
Rozvíjacie vetné þleny. Prívlastok (zhodný a nezhodný; holý, rozvitý a viacnásobný). Prístavok. Predmet
(holý, rozvitý a viacnásobný). Príslovkové urþenie þasu, miesta, spôsobu a príþiny (otázky: kedy?, kde?,
ako?, preþo?).
Priraćovacie a podraćovacie súvetie. ýiarky v súvetí.
Pravopis
Nacviþovanie v písaní odvodených vybraných slov patriacich do aktívnej slovnej zásoby žiakov.
Písanie þiarky, bodkoþiarky, dvojbodky a úvodzoviek.
Práca s Pravidlami slovenského pravopisu (najmä v písaní veĐkých zaþiatoþných písmen), s Krátkym
slovníkom slovenského jazyka a so slovníkom E. Horáka Srbochorvátsko - slovenským a slovensko srbochorvátskym slovníkom.
KULTÚRA VYJADROVANIA - SLOH
Ústne vyjadrovanie
Rozprávanie a jeho kompozícia: úvod k téme, jadro, gradácia, kulminácia v rozprávaní a záver.
Chronologické a retrospektívne podanie príbehu. Priliehavý výber slov.
Rozprávanie s využitím priamej reþi.
Spracovanie príbehu podĐa danej osnovy.
Dramatizácia prozaického útvaru (napr. poviedky) s doslovnou reprodukciou replík.
Vypracúvanie osnovy (napr. práve spracúvané uþivo z dejepisu, biológie a pod.)
Opisný slohový postup a jeho hlavné znaky. Opis dynamických a statických javov v prírode. Vnútorná a
vonkajšia charakteristika literárnej postavy (povahokresba) na základe rozboru literárnych postáv. Portrét
(opis) osoby z bezprostredného okolia žiaka (sused, starec, herec a pod.).
Správa o udalosti v škole, o oslavách, o programe, o divadelnom predstavení a pod.
Súkromný list (þlenenie textu, formálna úprava, vypisovanie obálky). Využitie kontaktových prostriedkov v
súkromnej korešpondencii (s vekovo rovnakou, mladšou a staršou osobou), ako aj so známou a neznámou
osobou.
Poukazovanie na þasté štylistické chyby v jazykových prejavoch: neadekvátne þlenenie, neprehĐadnosĢ,
nelogickosĢ, rozvláþnosĢ a pod. a na možnosĢ vyhnúĢ sa im.
Formy spoloþenského styku
Oznámenie, pozvanie (na nejaké podujatie), inzerát, potvrdenie.
Písomné vyjadrovanie
Rozprávanie o udalosti alebo o zážitku s použitím prvkov kompozície (vypracovaná osnova v bodoch,
konspekt).
Opis prírody, miestnosti alebo literárnej postavy podĐa danej osnovy.
Písomná správa o akcii v škole (úprava nádvoria, športový program, divadelné predstavenie a pod.)
Nácviþné a kontrolné diktáty.
Osem domácich slohových prác a ich rozbor na hodine.
Štyri školské slohové práce (v každom štvrĢroku jedna) - písanie na jednej hodine a rozbor s opravou na
dvoch hodinách.
LITERATÚRA:
Lyrika:
P. O. Hviezdoslav: Zuzanka Hraškovie
ďudmila Podjavorinská: ýakanka
Vladimír Reisel: Leto
PaĐo Bohuš: Sedliak
Ján Labáth: Na Dolnej zemi
Juraj Tušiak: Jednoduché slová
Milan Lasica: Vybrané slová
Daniel Hevier: Náušnica v uchu
Kamil Petraj: Školská lavica
Miroslav Antiü: Raz v stredu, Láska
S. H. Vajanský: Malý drotár
Zo slovenských Đudových piesní
Z vojvodinských slovenských Đudových balád
Epika:
SoĐ nad zlato - slovenská Đudová rozprávka
Príbeh o Európe (starogrécky mýtus spracovala M.Hlušíková)
Milan Ferko: Strieborná volavka Kinnari
Vincent Šikula: Heligon
Klára Jarunková: Strážo a Boj
Jela Mlþochová: Adrianin prvý prípad
Jaroslava Blažková: Zázrak života
Martin Kukuþín: Z teplého hniezda
J. Rowlinsová: Harry Potter (úryvok)
Ján ýajak (výber)
Anna Papugová: Texasky a tenisky a Lena v nich
Miroslav Demák: Vranka Hanka a havran Ján
Tomáš ýelovský: JabloĖ
Zoroslav Jesenský: Kúštik Števa
G. M. Petrovský: Baronica
Slovenská povesĢ
Malé formy Đudovej slovesnosti (porekadlá, príslovia, hádanky, pranostiky…)
Žarty, rébusy, detské hry.
Zo svetovej detskej literatúry (výber).
Výber zo srbskej literatúry.
Výber zo slovenskej súþasnej prózy.
ýasopisy pre deti a mládež.
Náuþná literatúra - encyklopédie, niektoré heslá z Encyklopédie zvierat, Dejín sveta.
Dráma:
Kratší dramatický text alebo úryvok
Viera Benková: PusĢte basu do rozhlasu, rozhlasová hra podĐa motívov rozprávky
Norberta Frýda
Komiks (výber).
Literárne diela: 4 knihy podĐa výberu
Klára Jarunková: Brat mlþanlivého vlka
Vincent Šikula: Prázdniny so strýcom Rafaelom
Antoine de Saint - Exupéry: Malý princ
Zo slovenských Đudových balád
Kniha podĐa voĐného výberu žiakov
Literárno- teoretické pojmy
Poézia
- motív a idea (pozorovanie),
- city, ktoré básnik v básni prejavuje,
- prenesený význam slova, prirovnanie a básnický prívlastok (pozorovanie), personifikácia,
- verš, rým, rytmus,
- balada (identifikácia a rozdiely),
- krátke formy Đudovej tvorby - porekadlo, príslovie, hádanka, pranostika,
- Đudová a umelá báseĖ,
- detská lyrika.
Próza
- téma a idea,
- dej: þasová postupĖosĢ deja, identifikácia miesta konania deja, elementy fabuly: úvod, záplet, rozuzlenie,
- þlenenie textu (kolektívne a jednotlivo),
- identifikácia najnapínavejšieho miesta,
- zovĖajšok postáv a základné povahové vlastnosti, pohnútky a konania postáv,
- dialóg a monológ (pozorovanie a rozlišovanie),
- opis a rozprávanie - rozprávaþ (pozorovanie a identifikácia),
- detský román, komiks (základné vlastnosti),
- Đudová rozprávka- charakteristiky (túžba po pravde a spravodlivosti),
- druhy rozprávok: fantastické i zvieracie rozprávky (pozorovanie a identifikácia), Đudové a autorské
rozprávky (identifikácia),
- nové slová a slovné spojenia- základný a prenesený význam slova- použitie slovníka,
- povesĢ, balada, poviedka (základné vlastnosti),
- staré grécke báje,
- práca s knihou- písanie záznamov a analýza- názov diela a autor.
Náuþná literatúra:
- encyklopédie pre deti.
Dráma:
- divadelná hra pre deti,
- filmová a rozhlasová hra pre deti.
Dramatizácia
- Dramatizácia spracovaného textu, intonácia so zreteĐom na citovú zložku prejavu, využívanie pohybu v
priestore, mimiky a gestikulácie.
- Vypracovanie kostýmov a scény.
- Osvojovanie pojmov: scéna, scénograf, kostýmograf, režisér.
- Zvukové a svetelné prostriedky v divadle.
- PodĐa možnosti pozrieĢ aspoĖ jedno detské alebo bábkové divadelné predstavenie; slovenskú Đudovú
rozprávku na kazete a pod.
FILMOVÁ A SCÉNICKÁ KULTÚRA
- Poznanie hlavných a vedĐajších postáv.
- Pohyb vo filme a komikse.
- Základné poznatky o filme a scénickom umení: režisér, herec, scéna, scénograf, kostýmograf, šepkár.
- Samostatné vypracovanie scény a divadelné predvedenie alebo bábkové divadlo.
- Rozprávky v obrazoch - obraz v komikse; káder vo filme a scéna a výstup v divadelnej hre.
- PodĐa možnosti pozrieĢ aspoĖ jedno detské alebo bábkové divadelné predstavenie; detský hraný film
alebo sfilmovanú slovenskú rozprávku. Využitie súþasných technických premietacích prostriedkov.
PROCES
Takto koncipovaný obsah vyuþovania slovenského jazyka v základnej škole predpokladá zmenu práce
uþiteĐa na vyuþovacích hodinách, ale aj zmenu uþebníc a uþebných pomôcok.
Vo vyuþovacom procese uþiteĐ má v každom roþníku povinne a v plnej miere dodržiavaĢ: roþnú þasovú
dotáciu - povinný poþet hodín, ciele, ktoré treba vo vyuþovaní dosiahnuĢ, obsah vyuþovania, t.j. upevniĢ
zruþnosĢ v þitaní a písaní, sprostredkovaĢ základné vedomosti o slovenskom jazyku, z kultúry vyjadrovania
a z literatúry.
UþiteĐ si podĐa vlastného uváženia a s ohĐadom na podmienky v danej triede volí: formy práce a metódy na
dosahovanie stanovených cieĐov, štruktúru vyuþovacej jednotky a spôsob plánovania (voĐnosĢ rozvrhovania
uþebnej látky a celkovej aktivity v rámci vyuþovania materinského jazyka ako celku), má tiež voĐnosĢ vo
využívaní textov z literatúry, vo výbere spoloþnej mimoþítankovej literatúry a kníh domáceho þítania (po
dohode so žiakmi).
Vo vyuþovacom procese uþiteĐ má používaĢ: uþebnice a pracovné zošity, pracovné listy z rôznych
cviþebníc, prístupné jazykové príruþky, slovníky, encyklopédie, literárne þasopisy, ako aj ćalšie uþebné
pomôcky: zvukové nahrávky, videokazety, obrazové súbory, internet, atć.
Novokoncipovaný obsah vyuþovania slovenského jazyka zvyšuje nároky na samostatnosĢ, tvorivosĢ a
organizáciu práce uþiteĐa.
POKYNY PRE REALIZÁCIU PROGRAMU
JAZYK
Gramatika
Vyuþovanie gramatiky a pravopisu v 6. roþníku má za cieĐ umožniĢ žiakom komunikáciu v ústnej alebo
písomnej podobe používajúc spisovný slovenský jazyk. Žiak má poznaĢ základné pravidlá z oblasti
gramatiky ako sú: pravopisné pravidlá písania i, í, y, ý po mäkkých, tvrdých a obojakých spoluhláskach, vo
vybraných slovách, rozlišovanie základu slova, predpony a prípony; tvorenie slov predponami a príponami;
predpony s-, z-, zo-, nad-, od-, ob-, roz- a ich spisovná výslovnosĢ a pravopis. Má správne vymenovaĢ
slovenskú abecedu s cieĐom vynachádzania sa v slovníku. Pri vyuþovaní slovných druhov, treba správne
líšiĢ jednotlivé slovné druhy, rozdiel medzi þasovaním a skloĖovaním. Vedomosti o slovesách treba prešíriĢ
o vedomosti o zvratných a nezvratných slovesách, prehlbovaĢ vedomosti o neurþitku, slovesných þasoch,
urþovanie osoby, þísla a þasu slovies. Správne používaĢ a písaĢ tvary prítomného þasu slovesa byĢ.
NacviþovaĢ rozkazovací spôsob a funkciu slovesa vo vete (prísudok). Pravopis slovesných koncoviek.
Odporúþa sa klasifikácia viet (podĐa zloženia, podĐa obsahu, podĐa þlenitosti). NacviþovaĢ treba vetné
sklady (syntagmy) ako významové a gramatické celky (všetko na rovine evidenþnej a rozpoznávacej),
vetné þleny a þlenenie vetných þlenov na holé, rozvité a viacnásobné. Osobitne treba venovaĢ pozornosĢ
podmetu a prísudku ako hlavným vetným þlenom, potom nacviþovaĢ rozvíjacie vetné þleny, prívlastok
(zhodný a nezhodný; holý, rozvitý a viacnásobný), prístavok, predmet (holý, rozvitý a viacnásobný),
príslovkové urþenie þasu, miesta, spôsobu a príþiny (otázky: kedy?, kde?, ako?, preþo?).
Osobitne treba nacviþiĢ priraćovacie a podraćovacie súvetie a þiarky v súvetí.
Odporúþa sa nacviþovanie identifikácie priamej reþi, ako aj jej pozmenenia z priamej reþi na nepriamu a
opaþne. Uþivo o vete treba zdolaĢ do miery líšenia holej, rozvitej vety a súvetia; jednoduché vety a súvetia;
nacviþovaĢ základné vetné þleny (holý a rozvitý podmet a holý a rozvitý prísudok).
Pravopis
Pravopis treba vždy nacviþovaĢ s odôvodneným paralelne so spracovaním uþiva z jazyka používajúc
literárne texty z uþebníc, ako východiskové texty pre analýzu pravopisných javov. Treba prihliadaĢ na
písanie i, í, y, ý po tvrdých, mäkkých a obojakých spoluhláskach, na písanie koncoviek pri slovesných
þasoch, pri jednotlivých pádoch podstatných mien, pri množnom nominatíve prídavných mien a þísloviek.
Žiakov treba nacviþovaĢ písaĢ správne interpunkþné znamienka. DbaĢ na pravopis zámen: vy, Vy, ty, Ty a
tvary my, mi. VenovaĢ sa nacviþovaniu þiarky v súvetí. Správne vyslovovaĢ a písaĢ slová s predponami a
príponami, ako aj správna výslovnosĢ a písanie predložky s podstatným menom.
Odporúþa sa so žiakmi diktáty nacviþovaĢ s odôvodĖovaním pravopisných javov a len potom písaĢ
kontrolné diktáty a autodiktáty.
LITERATÚRA
Odporúþa sa na druhej hodine spracovania textu ponúknuĢ žiakom diferencované úlohy (podĐa stupĖov
zložitosti). Okrem uvedených textov, môžeme ponúkaĢ žiakom texty podĐa vlastného výberu z þítanky,
detských a mládežníckych þasopisov, novín, encyklopédií a iných tvarov literatúry, ktorá im je vekove
primeraná. V tomto veku sa odporúþa odpozeraĢ najmenej dve divadelné predstavenia pre deti a film pre
deti, ako aj televízne vysielanie pre deti. PodĐa možnosti, žiakom treda daĢ poþúvaĢ aj detské rozhlasové
hry a umelecké prednesy básní. S cieĐom podnecovania kreativity u detí, treba vypracovaĢ spoloþne s
deĢmi aspoĖ jedno divadelné predstavenie na úrovni triedy (odporúþa sa samostatné vypracovanie scény a
kostýmov). U žiakov treba pestovaĢ záujem o þítanie kníh, odporúþaĢ im literatúru vhodnú pre ich vek a
formovaĢ þitateĐskú kultúru u detí.
Literárne diela: 4 knihy podĐa výberu uþiteĐa a žiakov. Žiakov treba zaúþaĢ analyzovaĢ literárne dielo:
názov, autora, miesto a þas konania, hlavná postava a jej vlastnosti, vedĐajšie postavy, odkaz, téma, idea
diela. Treba ich zvykaĢ podaĢ struþnú reprodukciu.
Literárno-teoretické pojmy (poézia a próza): Plánované literárno-teoretické pojmy v tomto veku deĢom
treba podaĢ informatívne a nacviþovaĢ do tej miery, aby ich v danom texte líšili.
KULTÚRA VYJADROVANIA
Ústne vyjadrovanie
U žiakov v tomto veku treba pestovaĢ spisovnú podobu slovenského jazyka ako v ústnom tak aj v
písomnom prejave s dôrazom na plynulosĢ prejavu, jasnosĢ, správnu dikciu a melódiu viet. Žiakov treba
zaúþaĢ výstižne rozprávaĢ na základe osnovy, obrázku alebo série obrázkov, viesĢ úspešne sled udalostí,
vedieĢ vyrozprávaĢ svoj zážitok alebo vymyslieĢ ho podĐa svojej fantázie; pri opise predmetu, javu, osoby,
zvieraĢa, prírody, maĢ na zreteli výrazné charakteristiky na základe pozorovania. Od žiakov sa oþakáva
výrazný prednes básne ako aj krátka reprodukcia jednoduchých textov z þítanky, detskej tlaþe, reprodukcia
obsahu filmu, divadelnej hry, rozhlasových alebo televíznych vysielaní pre deti tohoto veku - podĐa osnovy.
Jazykové didaktické hry treba používaĢ vo funkcii zveĐaćovania slovnej zásoby a skvalitĖovania ústnej a
písomnej komunikácie žiakov. Treba dbaĢ na spisovnú výslovnosĢ, slovnú zásobu prehlbovaĢ vysvetlením
významu nových slov a slovných spojení, ako aj s významom slov v srbskom jazyku. LíšiĢ monológ od
dialógu.
Dramatizácia
V oblasti dramatizácie textu je predvídané striedavé reprodukovanie textu so zreteĐom na intonáciu vety,
uvádzanie pohybu v priestore. UviesĢ mimiku a správnu dikciu a gestá. Ako vzor sledovaĢ detské divadelné
predstavenie.
Formy spoloþenského styku
S cieĐom pestovaĢ výchovný aspekt vzdelávania v škole, treba daĢ dôraz na základné etické normy, ktoré
sú zažívané v našom spoloþenskom systéme. Žiakom treba pravidelne tlmoþiĢ zažívané frázy a slovné
spojenia a pestovaĢ u nich spoloþensky prijatelnú formu komunikácie a kódex správania.
ýítanie
V prvom rade treba v tomto veku žiakov nauþiĢ správne, s porozumením þítaĢ; prihliadaĢ na rýchlosĢ pri
þítaní, správnu výslovnosĢ, tempo, dôraz, správne dýchanie. PestovaĢ tiché þítanie s osobitnými úlohami,
ako podmienku pre samostatné uþenie, viesĢ žiakov k individuálnemu þítaniu, ako aj þítanie znaþiek a
skratiek, poznanie jednotlivých symbolov.
Písomné vyjadrovanie
Aj v tomto veku sa dbá na dodržiavanie všetkých znakov písania s þiastoþným formovaním vlastného
þitateĐného rukopisu u žiakov s prihliadnutím na pravopis. Zvyšuje sa požiadavka plynulého písania a
automatizácie písacieho pohybu. Aj naćalej môžeme daĢ žiakom odpísaĢ nejaký text s danou úlohou,
napísaĢ vety alebo súvislý text s danou úlohou; opis osoby, predmetu, javu, prírody, zážitku, ilustrácie so
zreteĐom na výrazné charakteristiky na základe predchádzajúceho rozboru. Od žiakov treba žiadaĢ
dodržiavanie formy pri písaní (úvod, hlavná þasĢ, záver). Školské slohové práce sa môžu robiĢ podĐa danej
osnovy, ale aj po rozbore a spoloþnej analýze, ako má práca vyzeraĢ a þo má obsahovaĢ. Písomné
odpovede na otázky podĐa obrázkov, vlastných skúseností a þítankového þítania a tvorenie otázok na dané
odpovede. Odporúþa sa analýza 8 domácich slohových prác na hodine a 4 školské slohové práce - písanie
na jednej hodine a oprava a rozbor na dvoch hodinách (so zreteĐom na pravopis). Také práce si vyžadujú
jednu alebo dve hodiny prípravy: ústnu a písomnú. Diktáty odporúþame: nácviþné: s dopĎĖaním, s
upozornením, zrakový, sluchový; kontrolný diktát a autodiktát.
HRVATSKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
HRVATSKI JEZIK
Svrha je nastave hrvatskoga jezika u osnovnoj školi višestruka:
a) stjecati svijest o potrebi upoznavanja, uþenja i njegovanja hrvatskoga jezika; stjecati ljubav za hrvatski
jezik i književnost te spoznaje o biti i posebnim znaþajkama hrvatskoga jezika kao sredstva priopüavanja i
umjetniþkog izražavanja;
b) razvijati jeziþne i kniževne sposobnosti; razvijati kulturu þitanja književnih i neknjiževnih tekstova, kulturu
gledanja scenskih i filmskih ostvarenja, kulturu slušanja i gledanja;
c) na razini: osnovnoškolskog opüeg obrazovanja osposobiti uþenike za uporabu hrvatskoga standardnoga
jezika u svim tekstovnim vrstama, funkcionalnim stilovima i sredstvima priopüavanja.
Cilj
Cilj nastave hrvatskoga jezika u osnovnoj školi jest ovladavanje hrvatskim standardnim jezikom na razini 6.
razreda, razvijanje jeziþnih sposobnosti u govornoj i pisanoj uporabi jezika u svim funkcionalnim stilovima.
Osvješüivanje važnosti znanja hrvatskoga jezika kao opüeg kulturnog dobra. Razvijanje ljubavi prema
jeziku, književnosti i kulturi, razvijanje literarnih sposobnosti, þitateljskih interesa i þitateljske kulture,
razvijanje interesa i potreba za sadržajima filma i kazališta.
Zadaüe
Zadaüe su nastave hrvatskoga jezika mnogobrojne, ostvaruju se u trima nastavnim podruþjima: hrvatski
jezik, jeziþno izražavanje, književnost. Prema naþelu unutarpredmetnoga povezivanja sadržaja i zadaüe tih
triju nastavnih podruþja meÿusobno se prožimaju i dopunjuju, a prema naþelu meÿupredmetnoga
povezivanja funkcionalno se povezuju i s ostalim nastavnim predmetima.
Nastava hrvatskoga jezika takoÿer treba:
- osposobljavati uþenike za odgovornost u životu u sadašnjosti i buduünosti, prema sebi, svojim bližnjima i
okolišu;
- upuüivati uþenike na traganje za smislom vrijednostima i važnostima ljudske egzistencije te na otkrivanje i
pronalaženje vlastite osobnosti i smisla življenja;
- razvijati s uþenicima osjeüaje poštovanja osnovnih ljudskih i životnih vrijednosti, vrijednosti rada i
svijesnoga djelovanja na svim razinama (u obitelji, školi, društvu), samostalnosti i spremnosti na
pomaganje i suradnju, na zajedništvo, u skladu s tim na demokraciju i toleranciju;
- razvijati u uþenicima svijest o vlastitim korijenima i identitetu, kulturi, obiþajima i tradiciji da bi na taj naþin
mogli razvijati druge narode i njihove kulture, u skladu s potrebama višejeziþnoga i višekulturalnoga
društva;
- osposobljavati uþenike za istraživaþki i stvaralaþki naþin uþenja koji üe razvijati u skladu s potrebama za
trajnim obrazovanjem;
- osposobljavanje za slušanje, govorenje, þitanje i pisanje;
- upoznavanje, bogaüenje i usvajanje rjeþnika; usvajanje temeljnih pravogovornih i pravopisnih normi
hrvatskoga jezika;
- upoznavanje i usvajanje glasovnoga/fonološkog, pisanoga/grafemskog, slovniþkoga/gramatiþkog,
morfološkoga, tvorbenoga, sintaktiþkog sustava hrvatskoga jezika;
- spoznaja funkcije rijeþi u razliþitim priopüajnim sredstvima i funkcionalnim stilovima (pjesniþkom,
razgovornom, poslovnom, znanstvenom...);
- upoznavanje književnih djela hrvatske i svjetske književnosti;
- upoznavanje, þuvanje, poštivanje i razvijanje vlastitoga nacionalnog i kulturnog identiteta na djelima
hrvatske književnosti, kazališta, filma i drugih priopüajnih sredstava;
- razvijanje književne osjetljivosti i uþeniþkih interesa potrebnih za spoznaju i prihvaüanje trajnih ljudskih,
jeziþnih i književnih vrijednosti;
- osposobljavanje uþenika za govornu i pisanu komunikaciju;
- razvijanje usmenog i pismenog izražavanja vlastitog odnosa prema životu;
- osposobljavanje za vrijednosnu rašþlambu/analizu, posudbu/refleksiju, vrednovanje/valorizaciju poruka
(umjetniþkih i znanstvenih);
- upoznavanje i prosudba neknjiževnih tekstova koji obogaüuju raznolikošüu gledišta i situacija nužnih za
shvaüanje sveukupne zbilje koja uþenike okružuje, za promišljanje odnosa: ja i drugi.
SADRŽAJI PROGRAMA
Rjeþnik:
- rijeþ (znaþenje, oblik i uloga rijeþi);
- rijeþ u standardnom i nestandardnom jeziku (narjeþjima);
- pisana i usmena rijeþ;
- jednoznaþnost i višeznaþnost rijeþi;
- rijeþi za imenovanje pripadnosti mjestu, kraju, zemlji, narodu;
- rijeþi za oponašanje zvukova (onomatopeje).
Gramatika:
- obnavljanje gradiva o jeziku od prvog do þetvrtog razreda;
- reþenica kao komunikacija jedinica;
- jednostavna reþenica; neproširena i proširena;
- glagolski i imenski predikat;
- reþenica s izreþenim subjektom;
- reþenica s više subjekata;
- reþenica bez subjekta;
- reþeniþni dodaci (pojam);
- promjenljive rijeþi: imenice, zamjenice, pridjevi, brojevi, glagoli;
- nepromjenljive rijeþi: prilozi, prijedlozi, veznici; þestice; usklici;
- promjenljive rijeþi: osnova i nastavak;
- deklinacija: funkcija i znaþenje padeža; padežna pitanja, osnovna znaþenja padeža;
- imenice: opüe, vlastite, zbirne, deklinacije imenica;
- zamjenice: liþne, povratne, posvojne, povratno-posvojna, upitne, odnosne, pokazne, neodreÿene;
deklinacija zamjenica;
- pridjevi - znaþenje i vrste, rod i broj, odreÿeni i neodreÿeni oblik;
- deklinacija pridjeva;
- komparacija pridjeva;
- brojevi: osnovni, redni i zbirni; brojevna imenica;
- deklinacija brojeva;
- prilozi (pojam);
- prijedlozi (pojam);
- veznici i usklici (pojam);
- samoglasnici i suglasnici;
- slog, dužina sloga;
- akcent: razlikovanje dugih i kratkih slogova;
- glasovne promjene u deklinaciji imenica i komparaciji pridjeva (palatalizacija, sibilarizacija, jotacija,
prijeglas, nepostojano a).
Pravogovor i pravopis:
- reþeniþni i pravopisni znakovi;
- veliko poþetno slovo u imenima mjesta, krajeva, zemalja i naroda;
- veliko poþetno slovo u imenima graÿevina, vozila, administrativnih jedinica;
- usustavljivanje pisanja velikog slova u višeþlanim imenima;
- sastavljeno i rastavljeno pisanje imenica, zamjenica, pridjeva i brojeva (uvježbavanje);
- pisanje ne uz imenice, pridjeve i glagole;
- izgovor i pisanje izgovornih cjelina uz zamjeniþke enklitike;
- pisanje superlativa;
- pisanje brojeva.
Povijest jezika:
- hrvatski standardni jezik;
- hr. narj. štokavsko, þakav. i kajkavsko.
KNJIŽEVNOST
Školska lektira:
Hans Christian Andersen, Majka
Italo Calvino, Košulja sretnog þovjeka
Dobriša Cesariü, Slavonija
Jack London, Zov divljine (ulomak)
Pere Ljubiü, Podne
Ivana Brliü Mažuraniü, Šuma Striborova (ulomak)
Ivan Goran Kovaþiü, Pada snijeg, pada snijeg
Krilov, Pþele i muve
Gustav Krklec, Val
Ivan Kušan, Uzbuna na zelenom vrhu
Dositej Obradoviü, Basne
Luko Paljetak, Stonoga u trgovini
Veljko Petroviü, Jabuka na drumu
Dušan Radoviü, Kapetan Džo Piplfoks (odlomak)
Dinko Šimunoviü, Srna
Dragutin Tadijanoviü, Nosim sve torbe a nisam magarac
Grigor Vitez, Ptiþja pjevanka
Krešimir Zimoniü, Šuma Striborova (strip)
Usmena književnost: Ero s onoga svijeta; Ive vara duždeva sina.
Domaüa lektira
Ivan Kušan, Koko u Parizu
Mark Twain, Tom Sojer
Grigor Vitez, Pjesme
Balint Vujkov, Zlatni prag
Književnoteorijski pojmovi:
Poezija
- kompozicija: suodnos dijelova - stihova i kitica;
- motiv;
- akustiþki i vizulani elementi pjesniþke slike;
- ritmiþko ustrojstvo pjesme;
- vrste stihova: peterac, šesterac, sedmerac, osmerac, deseterac, dvanaesterac;
- vrste strofa: dvostih, trostih, þetverostih;
- vezani i slobodni stih;
- epitet (pojam, odreÿenje);
- usporedba (pojam, odreÿenje);
- onomatopeja (pojam, odreÿenje);
- epska pjesma (osnovna obilježja);
- lirska pjesma (osnovna obilježja);
- pejzažna i rodboljubna lirska pjesma;
- himna (osnovna obilježja);
- usmeno i pisano pjesništvo.
Proza
- pripovjedaþ u prvom i treüem licu;
- dijelovi fabule: uvod, zaplet; vrhuna, rasplet;
- opis vanjskog i unutarnjeg prostora;
- glavni i sporedni likovi;
- etiþka karakterizacija lica; odnos prema drugima;
- portret kao sredstvo karakterizacije;
- crtica - mali epski oblik
- roman za mladež (osnovna obilježja)
Drama
- igrokaz (osnovna obilježja)
- vrste igrokaza (kazališni, televizijski, radijski)
- likovi u dramskom djelu
JEZIýNO IZRAŽAVANJE
Govorenje:
- prepriþavanje;
- stvaralaþko prepriþavanje;
- razgovor (spontani, humoristiþni, telefonski);
- izvješüivanje prema planu;
- usmeni dijalog i monolog;
- objašnjavanje;
- raspravljanje.
Slušanje:
- razvijanje kulture slušanja razliþitih vrsta tekstova.
ýitanje:
- govorne vrednote pri þitanju lirskog, proznog i dramskog teksta;
- pravilna intonacija izjavne, upitne i uskliþne reþenice;
- glasno þitanje;
- þitanje po ulogama;
- usmjereno þitanje;
- þitanje u sebi sa odreÿenom zadaüom.
Pisanje:
- pismeno prepriþavanje,
- stvaralaþko prepriþavanje,
- opisivanje (prema planu);
- pisanje pisma (intimno, poslovno);
- objašnjavanje;
- dokazivanje;
- þetiri školske pismene zadaüe sa ispravcima tijekom školske godine.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Jezik je najopsežniji predmet osnovnoškolskoga obrazovanja, a ujedno i osnovno sredstvo
sporazumijevanja pa je stoga vrlo bitno ovladavanje ovim predmetom kako bi se što uspješnije ovladalo
svim nastavnim predmetima.
Predmet se tijekom osam godina ostvaruje u nastavnim podruþjima: hrvatskom jeziku, književnosti i
jeziþnom izražavanju.
Prema naþelu unutarpredmetnog povezivanja, sadržaji i zadaüe svih nastavnih podruþja meÿusobno se
prožimaju i dopunjuju, a prema naþelu meÿupredmetnog povezivanja povezuju se s ostalim nastavnim
predmetima.
HRVATSKI JEZIK
U nastavnom podruþju hrvatski jezik pouþavaju se sadržaji rjeþnika, gramatike, pravopisa i pravogovora.
Uþenici se osposobljavaju za samostalnu uporabu glasovnoga i pisanoga sustava hrvatskoga jezika. Uþeüi
gramatiku uþenici razvijaju sposobnost apstraktnog mišljenja i logiþkog zakljuþivanja. Uvježbavajuüi
pravilno pisanje, razvijaju osjeüaj za toþnost i urednost. Gradivo petoga razreda obuhvaüa vrste rijeþi,
deklinaciju promjenjivih vrsta, glasovne promjene (palatalizaciju, sibilarizaciju, jotaciju, prijeglas,
nepostojano a...) Pravogovor i pravopis obuhvaüa pravopisna pravila o uporabi velikog i malog slova,
sastavljenog i rastavljenog pisanja rijeþi, izgovor i pisanje izgovornih cjelina.
U izvedbi nastavnik rabi razliþite metode i oblike rada.
KNJIŽEVNOST
U nastavnome podruþju književnost razvijaju se literarne i jeziþne sposobnosti. Uþenici sudjeluju u školskim
interpretacijama književnih tekstova razliþitih vrsta i tema. Razvijaju osjetljivost za književnu rijeþ, za
njezine vrijednosti u životu þovjeka i za trajne ljudske vrijednosti. Za samostalan rad kod kuüe preporuþuje
se razvijanje uþenikova stvaralaštva u jeziþnome izražavanju.
Uþenici se osposobljavaju za samostalno þitanje književne lektire, za prosudbu i vrjednovanje proþitanih
djela. Uþenici se susreüu s umjetniþkim vrijednim djelima iz hrvatske, srpske, europske i svjetske
književnosti. Uþenici trebaju nauþiti osnovne književnoteorijske pojmove predviÿene za peti razred (npr.
vrsta stihova, ritam pjesme, stilska sredstva: usporedba, onomatopeja, epitet, i dr.).
U nastavi se treba koristiti razliþitim metodama rada:
- metodom þitanja (na glas, u sebi, logiþkog þitanja, usmjernog þitanja, kritiþkog þitanja)
- metodom razgovora (usmjereni, slobodni, motivacijski, heuristiþki, raspravljaþki...)
- metodom igre (razgovorne igre npr. pokvareni telefon i sl., usmena dramatizacija, asocijacije i sl.)
- metodom pisanja (sastavljanje, opisivanje, preoblikovanje, istraživaþko pisanje i dr.)
JEZIýNO IZRAŽAVANJE
Temeljna je zadaüa jeziþnog izražavanja razvijati uþenikovu komunikacijsku sposobnost u svim
funkcionalnim stilovima, uþenikove jeziþne sposobnosti u govorenju i pisanju te njegovo jeziþno
stvaralaštvo. Nastava jeziþnog izražavanja upuüuje uþenika na kvalitetnu komunikaciju, u kojoj üe poštivati
pravila kulturnog razgovora, te mu omoguüuje spoznaju da je sloboda govora osnovno ljudsko pravo svake
osobe. Vrlo je važno razvijati kulturu pisanja i usmenog izražavanja osobnih doživljaja i osjeüaja te
objektivnog i subjektivnog pripovijedanja o sebi i svijetu oko sebe. Uþenike treba osposobiti u podruþjima
govorenja, slušanja, þitanja i pisanja.
SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK
(3 þasa nedeljno, 108 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da uþenici produktivno ovladaju srpskim jezikom u okviru predviÿene
jeziþke i leksiþke graÿe, da upoznaju elemente kulture naroda koji govore tim jezikom i osposobe se za
sporazumevanje, druženje i zbližavanje sa pripadnicima veüinskog naroda i drugih nacionalnosti.
Zadaci nastave srpskog jezika jesu da uþenici:
- produktivno ovladaju govornim jezikom u okviru osnovnih jeziþkih struktura i reþnika od oko 2000/30001
frekventnih reþi i izraza;
- razumeju sagovornika i usmena izlaganja o temama iz svakodnevnog života;
- usvajaju pravilan izgovor i intonaciju pri usmenom izražavanju i þitanju;
- osposobljavaju se za razgovor o temama iz svakodnevnog života;
- savladaju dva srpska pisma i osnove pravopisa radi korektnog pismenog izražavanja u granicama
usvojenih jeziþkih struktura i leksike;
- upoznaju elementarne zakonitosti srpskog jezika;
- razumeju tekstove razliþitog žanra u okviru predviÿene tematike;
- upoznaju se sa osnovnim karakteristikama kulture naroda þiji jezik uþe;
- stiþu navike samostalnog korišüenja reþnika i jeziþkih priruþnika i osposobe se za informisanje,
obrazovanje i samoobrazovanje na srpskom jeziku;
- razviju interesovanja i motivaciju za uþenje srpskog jezika i tako steknu veüu komunikativnu kompetenciju
i sposobnost razmišljanja na njemu.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- usvoje nove jeziþke strukture i oko 250/400 novih reþi i izraza radi daljeg razvijanja govornih sposobnosti;
- razumeju na sluh novi tekst u okviru usvojene leksike;
- koriguju greške koje þine na svim nivoima srpskog jezika;
- osposobe se za samostalno þitanje u sebi dužih tekstova, u odnosu na prethodni razred, razliþitog žanra
sa upoznavanjem elemenata kulture koje tekstovi sadrže;
- osposobe se za analizu tekstova;
- osposobe se za pismeno izražavanje u okviru obraÿenih tema uz dalje savladavanje osnovnih pravopisnih
pravila; pisanje pisma, kraüih izveštaja i dr.;
- nastavom gramatike usvajaju nova zvanja o srpskom jeziku koja üe produktivno primenjivati;
- osposobe se za korišüenje jeziþkih priruþnika i dvojeziþnih reþnika.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEMATIKA
Škola: susedne škole (u mestu ili bližoj okolini); meÿusobni susreti uþenika (saradnja, takmiþenje,
dopisivanje); vrste sportova; doživljaji uþenika iz svakodnevnog života, sa letovanja i zimovanja.
Svakodnevni život: aktuelni dogaÿaji uže zajednice; poseta sportskoj priredbi (rezultati, ponašanje,
navijanje); radio, televizija, deþja štampa; poseta pozorištu; posebna interesovanja.
Društvo i priroda: iz života znaþajnih liþnosti, nauþno-popularne teme; izleti u prirodu, prirodne lepote
naše zemlje.
Aktuelne teme: ljudska solidarnost, zaštita prirodne sredine, društvene organizacije.
Komunikativne funkcije: obraüanje nepoznatom, molba, prihvatanje i neprihvatanje molbe i izvinjenja,
iskazivanje žaljenja, utehe, saoseüanja; izražavanje i prenošenje zapovesti, zabrane.
JEZIýKA MATERIJA
Imenovanje predmeta i biüa
Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda. U funkciji subjekta uvežbavati imenice sa osnovnim
brojevima.
Obrasci:
Dva deþaka su bili košarkaši.
Dve devojþice su bile balerine.
/Uz imenice u funkciji imenskog dela predikata treba uvežbavati atribut koji se sa imenicama ne slaže
formalno u rodu, broju i padežu.
Obrazac:
To su knjige moje sestre.
Ovo je knjiga sa lepim ilustracijama.
Ovo je devojka sa dugom kosom./
Iskazivanje radnje
Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Uvežbavati slaganje predikata sa brojnom konstrukcijom u službi subjekta.
Obrasci:
Ti i oni ste putovali.
Dva uþenika su stigli.
Dve devojþice su priþale.
Pet mladiüa su pevali.
Sedam uþenica su putovale.
Deset deþaka su se takmiþili.
/Uvežbavati i druge moguünosti slaganja predikata sa brojnom konstrukcijom u funkciji subjekta.
Razlikovanje glagolskog vida koji se realizuje prozodijskim i glasovnim alternacijama.
Obrasci:
Dva uþenika su stigla.
Njih petorica su putovala.
Njih petoro je radilo.
Dva plivaþa i þetiri plivaþice su trenirali.
On je kupio patike.
Pavle je kupio šljive sa zemlje.
On je bacio loptu.
Dragan je þesto bacao loptu u koš./
Iskazivanje osobine predmeta i biüa
Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Obrasci:
Ti si mirnija od moje sestre.
/U funkciji imenskog dela predikata treba uvežbavati komparativ u znaþenju superlativa.
Obrasci:
Ivanka je bila vrednija od svih devojþica.
Dragan je brži od svih uþenika./
Iskazivanje objekta
Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Uz imenice u funkciji objekta (akuzativ, lokativ) treba uvežbavati atribut koji se sa njima slaže u rodu, broju i
padežu.
Obrasci:
Vi ste þitali o njemu (o njima);
Vi ste govorili o njoj (o njima);
Poslali smo joj ga.
Ja sam þitao o hrabrom vojniku (o hrabrim vojnicima).
Mi smo organizovali lepu sveþanost (lepe sveþanosti).
Treba uvežbavati kazivanje objekta uz brojeve od pet pa nadalje; /uz priloge i imenice za koliþinu. Imenice
odreÿivati atributom.
Korišüenje imenica na - lac, - ac.
Obrasci:
Dragana je donela deset žutih krušaka.
Skupio je mnogo starih maraka.
Nabrao je korpu zrelih višanja.
Video je þitaoca (þitaoce).
Pozdravio je novog rukovodioca (nove rukovodioce)./
Iskazivanje prostornih odnosa
Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Za iskazivanje mesta treba uvežbavati akuzativ s predlogom kroz. Uz imenicu u funkciji odredbe za mesto
(lokativ, akuzativ, genitiv) upotrebljavati i atribute koji se sa njima slažu u rodu, broju i padežu.
Obrasci:
Ide kroz šumu.
Voz prolazi kroz mraþne tunele.
Deca se igraju na zelenoj livadi.
Otišao je u susedno veliko dvorište.
On stanuje pored našeg prvog suseda.
/Za iskazivanje mesta vršenja radnje koristi se instrumental bez predloga i sa predlozima pod, pred, nad i
akuzativ sa predlozima uz, niz. Imenice odreÿivati atributom.
Obrasci:
Milan ide putem.
Maþka je pod stolom.
Deþak stoji pred kuüom.
Planinari su se penjali strmom stazom.
Saþekali su nastavnika pred školskim dvorištem.
Nad visokim dimnjakom kružile su rode.
On ide uz (niz) strme stepenice./
Iskazivanje molbe, zapovesti
Upotreba negiranog imperativa i konstrukcije nemoj + infinitiv, odnosno prezent s veznikom da.
Obrazac:
Ne govori tako glasno!
Ne ulazite u uþionice pre zvona!
Nemoj obrisati (da obrišeš) tablu.
Nemojte putovati (da otputujete) danas.
Iskazivanje vremenskih odnosa
Dalje korišüenje obrazaca iz prethodnih razreda.
Za iskazivanje vremena treba koristiti konstrukcije koje odgovaraju na pitanje: Koliko dugo?, genitiv s
predlozima od i do i konstrukcije za približno odreÿivanje vremena.
Obrasci:
Oni idu svake nedelje na izlet.
Sneg je padao nekoliko dana.
Kiša nije padala više meseci.
Ja sam ostao do kraja priredbe.
Jelena je slušala od poþetka do kraja þasa.
Petar odlazi (dolazi) oko 8 þasova.
/Za iskazivanje vremena treba uvežbavati instrumental bez predloga i vremenske reþenice s veznikom dok.
Obrazac:
Dok sam ja þitao, Saša se igrao.
Danima (satima, nedeljama) trenira./
Iskazivanje naþina uslova radnje
Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Obrasci:
Jasna dobro pliva.
Petar bolje pliva.
Gordana veoma dobro piše.
/Uvežbavati uslovne reþenice sa veznikom da i kad.
Obrasci:
Da je nauþio, ne bi dobio jedinicu.
Da zna, rekao bi.
Rekao bi kad bi znao./
Iskazivanje uzajamne i zajedniþke radnje
Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Obrasci:
Otac nije dugo radio zbog teške bolesti.
On nije dugo radio, jer (zato što) je bio veoma bolestan.
/Za iskazivanje uzroka treba uvežbavati i oblike genitiva s predlozima od i iz.
Obrazac:
Nije mogao da uþi od galame.
Umorio se od uþenja.
Ne vidi od dima.
Ne može da priÿe obali od dece.
Jelena je to uradila iz ljubavi.
Petar je to uþinio iz neznanja./
GRAMATIKA
Struktura proste i proširene reþenice. Glagolska sintagma, bliži i dalji objekat (ukazivati i na upotrebu
naglašenih i nenaglašenih oblika liþnih zamenica), iskazivanje mesta, vremena, naþina, sredstva, društva,
uzroka, prilozima i padežima, odnosno padeškim konstrukcijama. Imeniþka sintagma: atribut uz imenicu u
navedenim sintaksiþkim funkcijama.
Red reþi.
TVORBA REýI
Tvorba etnika: Srbin - Srpkinja, Hrvat - Hrvatica, Maÿar - Maÿarica, Slovak - Slovakinja, Rumun Rumunka, Rusin - Rusinka, Slovenac - Slovenka, Makedonac - Makedonka, ýeh - ýehinja, Grk - Grkinja,
Rus - Ruskinja, Kanaÿanin - Kanaÿanka.
Tvorba deminutiva: -iü (nož - nožiü, prst - prstiü, nos - nosiü, komad - komadiü, zub - zubiü); -þiü (prozor prozorþiü, kamen - kamenþiü, stan - stanþiü); -ica (glava - glavica, zvezda - zvezdica, reka - reþica, majka majþica, knjiga - knjižica); -þica (grana - granþica, cev - cevþica); -ce (jezero - jezerce, zvono - zvonce, selo
- seoce, - selce). /Ukazati na obrazovanje pomoüu prefiksa: na- (nagluv, nakiseo, natruo); o- (omalen,
onizak); pro- (prosed)/.
/Tvorba augmentativa: -ina (komad - komadina, rep - repina, nos - nosina, trbuh - trbušina, junak junaþina, breg - brežina, crep - crepina); -þina (lažov - lažovþina, šamar - šamarþina, prozor - prozorþina); etina (baba - babetina, jama - jametina, torba - torbetina, ruka - ruþetina, noga - nožetina); -urina (kosa kosurina, trava - travurina, knjiga - knjižurina, glava - glavurina)/.
Tvorba prisvojnih prideva: -ski (grad - gradski, škola - školski, zima - zimski, klub - klupski, Bosna bosanski, mladiü - mladiüki, Srbin - srpski, Jugoslavija - jugoslovenski (jugoslavenski), Beograd beogradski); -þki (socijalizam - socijalistiþki, turist, turizam - turistiþki); -aþki (Dubrovnik - dubrovaþki, Srem
- sremaþki); -ji (-i) (koza - kozji, pas - pasji, bog - božji, vuk - vuþji, lisica - lisiþji)/ -inji (pþela - pþelinji, zver zverinji/ -aüi (kupati - kupaüi, pisati - pisaüi, šivati (šiti - šivaüi)./
PRAVOPIS
Pisanje velikog slova u nazivima pokrajina, zemalja, država, kontinenata; veliko slovo u nazivima knjiga,
listova, þasopisa.
Skraüenice tipa: TV, Tanjug, OUN, SAN, Nolit i sl.
Pisanje zapete u nabrajanju reþi i uz vokativ.
Pisanje prideva i priloga u komparaciji.
Pisanje proklitike i enklitike.
Ukazivanje na principe fonološkog pravopisa u okvirima usvojene jeziþke graÿe.
GOVORNE VEŽBE
Prepriþavanje obraÿenog teksta na osnovu plana i slobodno sa izmenom završetka.
Sažimanje i proširivanje teksta.
Prepriþavanje odslušanog odlomka, radio i TV - emisija po planu i slobodno.
Sastavljanje plana (u vidu podnaslova, teza).
Priþanje na osnovu datog poþetka, o doživljajima uþenika i dogaÿajima iz neposredne i šire okoline.
Opisivanje pejzaža.
Razgovor o samostalno proþitanom tekstu.
Analiza obraÿenog teksta.
Dalje osposobljavanje uþenika za analizu uþeniþkih izlaganja.
Obaveštavanje i izveštavanje.
PISMENE VEŽBE
Pismene vežbe vezuju se za sadržaje i oblike obraÿene na þasovima govornih vežbi.
Prepriþavanje obraÿenog teksta: na osnovu plana i slobodno, sa promenom stanovišta (lice, broj, rod,
vreme).
Skraüivanje i proširivanje teksta.
Zajedniþko prepriþavanje kolektivnog doživljaja.
Pisanje kraüih izveštaja, telegrama, beleženja telefonskih poruka.
ýetiri pismena zadatka u toku školske godine.
ýITANJE
Pitanje tekstova na oba srpska pisma u skladu sa tematikom. Dalje osposobljavanje uþenika za samostalno
þitanje tekstova razliþitog žanra i težih tekstova u odnosu na prethodni razred. Upoznavanje kulturnog
konteksta koji tekstovi sadrže.
Dalje navikavanje i uvežbavanje uþenika za efikasno služenje jeziþkim priruþnicima i dvojeziþnim
reþnicima.
LEKTIRA
Narodna pesma: Najveüa je žalost za bratom
Miroslav Antiü: Plava zvezda
Veljko Petroviü: Ratar
Dobrica Eriü: ýudesni svitac
Stevan Raiþkoviü: Hvala suncu, zemlji, travi
Narodna pesma: Smrt majke Jugoviüa
Narodna pripovetka: Mala vila
Ivo Andriü: Aska i vuk
Branko ûopiü: ýudesna sprava
Stevan Raiþkoviü: Bajka o deþaku i mesecu
Grozdana Olujiü: Zlatoprsta
Kosta Trifkoviü: Izbiraþica
Vuk Stefanoviü Karadžiü: Život i obiþaji naroda srpskog (izbor)
Izbor iz knjiga, enciklopedija i þasopisa za decu.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Program sadrži: cilj, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa osnovnim oblicima
komunikacije, jeziþku materiju, govorne vežbe, þitanje (od II razreda). Svi elementi programa su
meÿusobno povezani i tako ih treba realizovati.
Zadaci nastave sadrže: opšte zahteve koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za razvijanje i
sticanje jeziþkih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su u skladu sa zadacima nastave i treba
da doprinesu njihovoj realizaciji.
Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu obima programske graÿe koju uþenici treba da
savladaju u svakom razredu.
Tematika je data po razredima sa temama i situacijama u kojima se usvaja jezik. Ona sadrži nekoliko
tematskih oblasti: škola, porodica i dom, bliže i šire okruženje, priroda i društvo, aktuelne teme,
slobodno vreme uþenika, iz života mladih i dr. Tematika je data okvirno da bi u izvesnoj meri
usmeravala nastavnike i pisce udžbenika prilikom izbora najfrekventnije leksike u okviru datih podruþja.
Uz tematiku su date forme ophoÿenja (pozdravljanje, obraüanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje)
poþev od najjednostavnijih do složenijih koje su potrebne za uþenje autentiþnog jezika, odnosno
ostvarivanje prirodne komunikacije.
Jeziþka materija data je u vidu reþeniþnih modela koji su konkretizovani. U njima je izdvojena ona jeziþka
materija koja pokriva veüi deo govornog jezika. Ona je kumulativna jer se nova graÿa uvek naslanja na
prethodnu. Jeziþki modeli se iz razreda u razred iskazuju drugim jeziþkim i leksiþkim sredstvima.
Jednostavni iskazi postepeno se šire i meÿusobno kombinuju.
U odeljku Gramatika izdvojena je jeziþka graÿa koja je u funkciji bržeg savladavanja jezika na
produktivnom nivou. U gramatici se pošlo od sintakse, zatim morfologije da bi u završnim razredima (VII i
VIII) došlo do sistematizacije znanja o jeziþkom sistemu.
Pravopis sadrži one pravopisne norme koje se, manje ili više, razlikuju od onih u pravopisu maternjeg
jezika uþenika.
U programu je dat i prošireni deo koji se prevashodno tiþe sadržaja u odeljku Jeziþka materija, a u
zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu realizaciju u celini ili fragmentarno, opredeljuju
se škole na predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa može da varira od škole
do škole, od generacije do generacije, od odeljenja u istoj školi, u zavisnosti od nivoa predznanja uþenika
na koji utiþe:
- nacionalni sastav sredine u kojoj uþenici žive,
- srodnost nematernjeg jezika i jezika uþenika,
- uslovi rada u školi i dr.
Organizacija vaspitno-obrazovnog rada
U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika težište rada prenosi se na uþenika: on aktivno uþestvuje u radu,
postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiþe i razvija jeziþka umenja, da usvaja
jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.
Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, leksiku, nastavne metode,
oblike rada, tipove i broj vežbi itd.), koordinira radom uþenika da bi se što uspešnije ostvarivali postavljeni
zadaci.
Nastava mora biti postavljena tako da se svakom uþeniku omoguüi što þešüe verbalne aktivnosti jer se
samo govorenjem može produktivno ovladati jezikom. Neobiþno je važno da se poštuje princip
individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma heterogeno i meÿu uþenicima jednog
odeljenja.
Program je jedinstven za sve nacionalnosti. To, meÿutim, ne znaþi da pri njegovom ostvarivanju nastavnik
ne treba da vodi raþuna o odnosu srpskog jezika i jezika uþenika. Mada ne uvek, teškoüe üe biti veüe
ukoliko su i strukturne razlike izmeÿu dva jezika veüe. Poželjno je da nastavnik poznaje strukturu jezika
uþenika, kako bi težište rada (intenzivnijim vežbama) usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku
uþenika, a pri þijem usvajanju uþenici najviše greše. Naime, pri uþenju srpskog jezika javlja se interferencija
maternjeg jezika jer formirani mehanizam maternjeg jezika uþenika "teži da gotovo neprimetno naturi
šablone akcenta, izgovora i reþeniþne strukture svojstvene maternjem jeziku ukorenjene još u najranijem
detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg jezika iskljuþio, nastava srpskog jezika organizuje se bez uþešüa
maternjeg jezika, direktnom metodom, što znaþi da je jezik komunikacije na þasovima srpski.
U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše uþenike koristeüi odgovarajuüa AV nastavna sredstva, kompakt-diskove, magnetofonske trake i kasete, aplikacije za flanelograf, ilustracije u
udžbeniku, slajdove, dija-film, film, slike, fotografije, grafofolije, slojevite folije, TV - emisije i dr. Nastavnik
mora podsticati uþenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se
obraÿuje (razglednice, keširane slike, þlanci iz dnevne i nedeljne štampe i sl.).
Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom jezika uþenika, poznavanjem prirode i društva,
istorije, geografije, muziþke i likovne kulture, tehniþkog obrazovanja i drugih nastavnih predmeta.
Uspostavljanje korelacije meÿu ovim predmetima neophodno je jer omoguüuje ostvarivanje obostrano
efikasnijih rezultata. Nastavnik, naravno, mora voditi raþuna o tome da nove pojmove uþenik najpre treba
da usvoji u nastavi predmeta na svom maternjem jeziku.
Nastavni program od I do VIII razreda þini celinu, ali se u njemu mogu izdvojiti tri etape: I-II, III-VI, VII-VIII
razred. Svaka etapa ima svoje specifiþnosti.
U I etapi (I i II razred) pristup u nastavi ovog predmeta je u osnovi oralan. Uþenici usvajaju osnovne
fonetsko-fonološke odlike jezika, artikulaciju novih glasova, akcenat - mesto, kvalitet i kvantitet akcenta,
ritam i intonaciju, izjavne, upitne i odriþne reþenice, osnovne reþeniþne strukture i osnovni reþeniþni fond od
oko 500 do 600 (u zavisnosti od realizacije i proširenog dela programa) leksiþkih jedinica u okviru
predviÿene tematike; osposobljavaju se da razumeju na sluh jednostavne iskaze, da korektno i osmišljeno
reaguju na imperativne iskaze i pitanja, osposobljavaju se za korišüenje i variranje usvojenih struktura i
leksike u kraüim dijalozima vezanim za poznatu situaciju, za samostalno opisivanje slika i situacija na
osnovu usvojenih elemenata i da usvoje i pravilno upotrebljavaju najosnovnije oblike komunikacije
predviÿene programom. Nastavnik mora podsticati uþenike da se spontano stvaraju što prirodnije situacije
u uþionici koje se tematski uklapaju u predviÿene sadržaje, a koje üe biti podsticajne za njihovo verbalno
ukljuþivanje.
U II etapi (III-VI razred) nastavlja se rad na razvijanju govornih sposobnosti uþenika: savladavaju se
elementi izgovora, jeziþki modeli, koji se proširuju novim elementima, kombinuju se i variraju i nova leksika
(900/1600 leksiþkih jedinica); koriguju se greške na svim jeziþkim nivoima; razvijaju se još dva jeziþka
umenja - þitanje i pisanje (prvo pismo, þiji se grafemi manje razlikuju od grafema maternjeg jezika uþenika,
usvaja se u III razredu, a drugo se usvaja u IV razredu); stiþu se jeziþka znanja (gramatika od IV razreda)
koja su u funkciji bržeg savladavanja jezika, odnosno u funkciji sticanja jeziþke kompetencije; uþenici se
osposobljavaju da koriste usvojene jeziþke modele i leksiku u dužoj dijaloškoj i monološkoj formi u odnosu
na prethodnu etapu; osposobljavaju se za pismeno izražavanje, da razumeju na sluh komplikovanije
jeziþke iskaze u skladu sa zahtevima programa, da usvoje i pravilno koriste komunikativne funkcije,
osposobljavaju se za samostalno þitanje lektire (od V razreda), upoznaju se sa elementima kulture naroda
koji govore srpski, upoznaju se sa najfrekventnijim sufiksima i pravopisnim normama srpskog jezika (od V
razreda).
Treüa etapa (VII i VIII razred) je završna za uþenike koji ne produžuju školovanje, ali je istovremeno i
osnova za uspešno izuþavanje jezika u okviru srednje škole. U ovoj etapi treba da se formiraju
komunikativne sposobnosti uþenika. U tom cilju nastavlja se rad na sticanju jeziþke i komunikativne
kompetencije uþenika, usvajaju se komplikovaniji jeziþki modeli (VII razred), sistematizuje se jeziþka graÿa i
uporeÿuje sa maternjim jezikom uþenika, intenzivnije se koriguju greške intralingvalnog (u okviru istog
jeziþkog sistema) i interlingvalnog karaktera (pod uticajem jezika uþenika) na svim jeziþkim nivoima, usvaja
se nova leksika i frazeološki izrazi karakteristiþni za srpski jezik; razvija se pismeno izražavanje uþenika,
osposobljava se za analizu teksta i sistematizuje se pravopisna graÿa (VIII).
Uvežbavanje jeziþkih modela. Da bi se uþenici osposobili za pravilnu komunikaciju potrebno je da
savladaju predviÿene jeziþke modele. Uþenik treba da prepozna zvuþnu sliku predoþenog iskaza koji
ilustruje jeziþki model, da ga razume, imitira, reprodukuje, da ga dugotrajnim raznovrsnim vežbama sa
razliþitim sadržajem automatizuje. Nakon automatizacije jeziþkog modela, uþenik üe moüi samostalno da
sastavi sopstvene iskaze, odnosno u normalnom govornom tempu moüi üe da gradi analogne strukture sa
novim konkretnim sadržajem, steüi üe komunikativnu kompetenciju, što je i cilj uþenja jezika.
Proces uvežbavanja jeziþkih modela treba sprovoditi planski uz dosledno poštovanje principa postupnosti.
Jeziþki modeli se najpre uvežbavaju u þistom obliku jer uþenici treba da usvoje osnovne modele u okviru
ograniþenog vokabulara.
Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U odreÿeni jeziþki model unosi se samo jedan novi elemenat jer bi
istovremeno unošenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i namenu iskazanu dativom imenice i
zamenice) stvaralo nepotrebne teškoüe i usporilo bi usvajanje odreÿenog jeziþkog modela. Kasnije se
jeziþki modeli proširuju, kombinuju i uvode se u rad novi, složeniji.
Ilustrovaüemo to na jeziþkom modelu imenovanje predmeta i biüa. Na primer, u obrascu Petar je uþenik,
koji je jedan od konkretnih realizacija navedenog modela, može se predikativ uþenik zameniti drugom
imenicom u nominativu - deþak, mladiü, fudbaler, stolar i sl, veü prema stvarnoj situaciji. U normalnom
iskazu te vrste akcenat je na predikativu jer se njime otkriva ono što je novo, njime se imenuje lice, a to
znaþi da subjekt i glagolska kopula moraju biti poznati uþenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju,
odnosno da bi shvatili informaciju u celini. U praktiþnom radu predikativ üe se veoma þesto menjati jer se
na poþetnom stupnju uþenja veoma þesto vrši imenovanje biüa i predmeta kad god je potrebno savladati
neku novu imenicu (npr. Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka i sl.).
Ako se u tom jeziþkom modelu želi savladati nova (leksiþki i morfološki) kopula, subjekt i predikativ treba da
su poznati npr.:
je bio,
üe biti,
...Petar želi postati uþenik,
mora biti.
Subjekat je takoÿe promenljiv elemenat u obrascu. Mesto imena Petar može se upotrebiti svako drugo ime
ili zamenica u nominativu, veü prema objektivnoj situaciji. Ako subjekt u obrascu promeni rod, po pravilu
menja rod i predikativ i zato ovaj obrazac može poslužiti ne samo za uvežbavanje novih imenica, zamenica
i pomoünih glagola, nego i za uvežbavanje slaganja rodova.
Neposredni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste usvajanje novih reþi (imenica, pomoüni glagol) i novih
oblika (prezent, perfekt i futur pomoünih glagola) i nekih glagolskih konstrukcija u službi glagolske kopule
(želi postati, mora biti, hoüe da bude i sl.).
Konaþni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste da uþenici steknu sposobnosti da u novoj govornoj situaciji od
novih reþi stvore iskaz analogan uvežbanom obrascu.
Kad god se pojavi potreba da se imenuje neko biüe ili predmet, uþenici üe automatski aktivirati u svesti
jeziþki model imenovanja predmeta i biüa, koji se može izraziti formulom S = P, gde je P glagolska kopula +
imenica dakle uslovnom formulom.
S = P / = k + im.
Subjekt, kopula i predikativ su obavezni elementi ovog jeziþkog modela. Oni moraju biti iskazani da bi iskaz
bio potpun.
Ali ovakav iskaz može imati i neobavezne elemente, npr. atribut. Pošto se u obrascu mogu javiti dve
imenice, obe mogu imati atribut ili þak svaka i po više atributa. Tako se poþetni obrazac popunjava novim
elementima kako bi iskaz bio potpuniji, precizniji.
Atribut uz imenice u službi predikativa ima tu osobinu da povlaþi na sebe logiþki akcenat (npr. Petar je
dobar uþenik - u svesti i govornog lica i sagovornika ima u prvom redu kvalitativnu ocenu koju daje pridev
dobar) i zato ne treba žuriti sa dodavanjem atributa predikativu ako nije automatizovano iskazivanje
poþetnog obrasca.
U tome i jeste prednost ovakvog rada što se poþetna struktura koja je sintaksiþko-semantiþki i leksiþkomorfološki odreÿena, obeležena, posle automatizovanja navike graÿenja osnovnog obrasca "otvara" i prima
"neobavezne" elemente, to se na taj naþin proširuje, zasiüuje se potrebnim semantiþkim kvantitetom i ulazi
u govorni proces, zauzima mesto u mehanizmu jezika.
Reþ je o najprostijoj reþeniþkoj strukturi koja služi za imenovanje biüa i predmeta, ali treba imati na umu da
se njome ne savlaÿuje samo sintaksiþka struktura S = P / = k + p /, niti se njome savlaÿuje samo nova
leksika (imenice, pokazne i liþne zamenice, pomoüni glagoli sa nepotpunim znaþenjem), nego se savlaÿuju
i morfološke kategorije (nominativ imenica i zamenica, tri osnovna glagolska vremena i imperativ, brojna
konstrukcija u službi subjekta i predikata, kategorija roda i kategorija broja i neki izuzeci od opštih
morfoloških i sintaksiþkih pravila).
Dakle, shematizovanje, uprošüavanje i ukalupljivanje izraza samo je prividno jer se obrazac u poþetnom
obliku javlja samo na poþetku vežbanja, dok se ne postigne automatizacija, a kasnije se popunjava drugim
elementima, dok se ne postigne bogatstvo potpunog iskaza. Za usvajanje jeziþke materije koriste se
raznovrsni tipovi vežbi manipulativnog karaktera. Funkcija tih vežbi je uvežbavanje, uþvršüivanje i
automatizacija jeziþkih modela da bi se uþenici osposobljavali da ih samostalno koriste sa razliþitim
sadržajem u svakodnevnoj komunikaciji.
Manipulativne vežbe su strogo kontrolisane, što znaþi da pri uvežbavanju pojedinih jeziþkih elemenata,
nastavnik ispravlja uþenika ako greši i ponovo uvežbava nesavladanu jeziþku materiju dok je uþenik ne
usvoji.
U I etapi to su, na primer, vežbe razumevanja na sluh, oralno ponavljanje, odgovori na pitanja, postavljanje
pitanja, vežbe supstitucije, vežbe dopunjavanja, vežbe transformacije reþenica (vreme, lice, broj, rod),
vežbe sastavljanja reþenica od datih elemenata i datih reþi prema modelu, vežbe povezivanja reþenica i dr.
Vežbe odgovora na pitanja i postavljanja pitanja zauzimaju centralno mesto pri uvežbavanju jeziþkog
modela i doprinose sticanju komunikativne kompetencije. Od ovih vežbi treba razlikovati pitanja i odgovore
koji se koriste za proveru razumevanja teksta, razumevanja situacije i leksiþkih jedinica.
Kod ovih prvih vežbi svako pitanje i odgovor sadrži obrazac jeziþkog modela koji se uvežbava. Zbog toga
odgovori uþenika moraju biti potpuni, celoviti, što se pri proveri razumevanja teksta ne zahteva uvek.
U skladu sa obimnijim jeziþkim gradivom i predznanjem uþenika u II etapi, pored navedenih, koriste se
složeniji tipovi govornih vežbi. Na primer, variranje modela (dodavanje sintagmatskih veza) pretvaranje u
drugi model, transformacija niza reþenica (vreme, lice, rod, broj), integracija reþenica i njihovo proširivanje
(skraüivanje i dr.).
S obzirom na to da uþenici u III razredu usvajaju prvo pismo srpskog jezika i u prvom polugodištu IV
razreda usvajaju drugo, u ovoj etapi koriste se i pismene vežbe manipulativnog karaktera kojima se,
takoÿe, usvajaju pojedini jeziþki elementi.
Pismene vežbe se vezuju za prethodno oralno usvojenu sadržinu. Pored vežbi, kraüih diktata,
dopunjavanja, supstitucije, koriste se i druge. Od IV razreda organizuju se vežbe uvoÿenja uþenika u
korišüenje reþnika. Postupno se, u ovoj i sledeüoj (III) etapi, uvode i složenije pismene vežbe: sastavljanje
reþenica od datih reþi prema modelu, diktati lakšeg/težeg teksta na osnovu usvojenih jeziþkih modela i
leksiþkih jedinica, ali sa novim sadržajem, transformacije reþenice, transformacije niza reþenica,
sastavljanje reþenica od datih reþi prema supstitucionoj tabeli sa novim sadržajem, pravopisne vežbe,
leksiþke vežbe, korišüenja reþnika i priruþnika i dr.
Koliko üe se vremena posvetiti uvežbavanju jednog jeziþkog modela zavisi, pre svega, od toga da li postoji
velika razlika u odreÿenoj jeziþkoj konstrukciji u odnosu na maternji jezik. Onim jeziþkim modelima koji
predstavljaju problem zbog interferencije maternjeg jezika, posveüuje se više pažnje i više vremena da bi i
oni prešli u automatizovanu naviku. Neopravdano je preüi na uvežbavanje novog jeziþkog modela ako nije
usvojen prethodni.
Tematika i leksika. Svi delovi programa: tematika, jeziþka materija, govorne i pismene vežbe i dr. ne þine
poseban deo nastave, nego su sastavni delovi celokupnog rada kome je osnovni cilj formiranje i razvijanje
govornih sposobnosti uþenika.
Jedinstvo ovih oblasti, koje su u programu izdvojene samo zbog preglednosti, ogleda se u tome što se
odreÿena sintaksiþka konstrukcija - jeziþki model uvežbava na tematski najpogodnijoj materiji, a u radu se
koriste oblici govornih i pismenih vežbi. Prema tome, predviÿena tematika treba da obezbedi usvajanje
jeziþkih modela, kao i usvajanje odreÿene leksike. Iste tematske oblasti javljaju se u više razreda, ali se
ostvaruju drugom sadržinom, koja je primerena poznavanju jezika i interesovanju uþenika. Tema o porodici,
na primer, u I razredu može se ograniþiti na pet osnovnih jeziþkih struktura: imenovanje predmeta i biüa,
iskazivanje osobine, iskazivanje radnje, iskazivanje objekta i iskazivanje prostornih odnosa.
Zadatak sve tri etape jeste i savlaÿivanje odreÿenog fonda reþi. Meÿutim, broj reþi u poþetnoj nastavi nije
tako bitan. Minimalni produktivni fond mnogo üe uspešnije doprineti savlaÿivanju mehanizama na
nematernjem jeziku, nego leksiþka rezerva u kojoj se uþenik (i uþitelj) na kraju izgubi, pa u kasnijim
godinama zna samo reþi, a ne zna da ih upotrebi. U prvoj etapi je osnovni cilj koristiti leksiþki minimum koji
üe omoguüiti da se savlaÿuju bitni elementi jezika, a kada se oni savladaju, prirodno je i tako savladati
potreban fond reþi jer bogaüenje reþnika ide uporedo sa opštim razvojem, kao i sa razvojem izražavanja na
maternjem jeziku. I reþi svoga jezika uþe se do kraja života, ali je mehanizam jezika savladan na poþetku.
U detinjstvu su automatizovane navike sklapanja reþenica radi postizanja odreÿenog cilja u procesu
komunikacije.
Usvajanje leksiþkih jedinica obuhvata semantizaciju i asimilaciju reþi. Semantizacija se vrši korišüenjem
predmeta ili predmeta na slici, odnosno vizuelnih sredstava. Asimilacija reþi vrši se u kontekstu, u reþenici i
vezuje se za odreÿene govorne situacije. Pored produktivnog leksiþkog fonda uþenici treba da savladaju i
receptivno izvesne reþi, reþenice i izraze.
Govorne i pismene vežbe. Osnovni cilj u toku celokupne nastave od I do VIII razreda jeste da se izaÿe
izvan okvira receptivno-reproduktivne nastave i da se ne ostane na nerazvijenom, stešnjenom i
siromašnom odgovaranju na pitanja, nego da uþenici steknu sposobnost i razvijaju naviku dužeg izlaganja
povezanih misli, što je moguüe samo ako misle na srpskom jeziku.
Govorne sposobnosti se stiþu i razvijaju govorenjem. Zbog toga treba odabrati metodiþke postupke koji üe
uþenike staviti u situaciju da pitaju, odgovaraju, izražavaju neslaganje ili slaganje sa odreÿenom akcijom
ili pojavom, kazuju moguünost ili nemoguünost izvršenja odreÿene radnje, itd.
Treba stvoriti situaciju koja stvarno odgovara realnoj govornoj komunikaciji.
Da bi se uþenici osposobili da produktivno usvoje predviÿene elemente govornog i pisanog jezika, pored
navedenih manipulativnih vežbi, koriste se i komunikativne vežbe. Komunikativne (govorne) vežbe
obuhvataju one tipove vežbi u kojima se jezik koristi samostalno, funkcionalno u odreÿenoj govornoj
situaciji. U situacionim vežbama uþenici treba da usvajaju i pravilno koriste komunikativne funkcije koje su
date uz tematiku. Tipovi komunikativnih pismenih vežbi dati su po razredima u programu u odeljku
pismene vežbe.
U prvoj etapi preovladavaüe pitanja i odgovori, ali treba nastojati da uþenici postepeno iskazuju odgovore
sa više reþenica. U II etapi odgovori na pitanja ne mogu biti samo prepriþavanje, nego i komentar ili
vezivanje svojih iskustava sa obraÿenom temom. Osim raznih oblika prepriþavanja uþenici treba da, u ovoj
etapi sve þešüe samostalno, priþaju liþne ili zajedniþke doživljaje, a u III etapi treba da preovladava
slobodno priþanje.
Sa uþenicima koji realizuju prošireni deo programa, nastavnik koristi, osim navedenih, i razliþite oblike
usmenog i pismenog izražavanja koji su prethodno uvežbani na þasovima jezika uþenika.
U odeljku Pravopis izdvojene su samo one kategorije gde postoje manje ili veüe razlike u odnosu na
pravopisnu normu maternjeg jezika. Stoga se, na primer, ne istiþu kao posebni zahtevi: veliko slovo na
poþetku reþenice, taþka na kraju reþenice, upitnik, uzviþnik, pisanje upravnog i neupravnog govora, pisanje
dveju taþaka, taþka i zapeta itd.
Paralelno sa usvajanjem jeziþke graÿe, uþenici moraju sticati navike primene, principa fonološkog
pravopisa.
Izdvojene su prvenstveno one kategorije u kojima postoje drukþija rešenja u dva pravopisna uzusa
(pravopisu jezika uþenika i pravopisu srpskog jezika), što ne iskljuþuje i poneka identiþna rešenja u njima.
Meÿutim, i njih treba uvežbavati jer üe se samo tako ukloniti mnogobrojne greške koje su evidentirane u
pismenim zadacima uþenika.
Za obradu pravopisne graÿe potrebno je izdvojiti 2-3 þasa godišnje, ali se preporuþuje da se predviÿeno
vreme razvije na 10-12 vežbi koje üe se uklapati u druge þasove gramatike i pismene vežbe.
Usvojenost svakog elementa pravopisnih normi može se povremeno proveravati kratkim diktatima koji su
sastavljeni od poznate strukture i leksike. Kada uþenici savladaju pisma, mogu se proveravati pojedinaþni
elementi. Na primer, upotreba velikih slova može se proveravati na taj naþin što se uþenicima daju nastavni
listiüi sa kratkim tekstom koji je napisan malim slovima. Za pisanje negacije glagola uþenicima se daju
nastavni listiüi sa tekstom u kome se izostavljeni glagoli. Nastavnik þita polako ceo tekst, ukljuþujuüi i
ispuštene glagole. Uþenici prate tekst i upisuju glagole.
Domaüi zadaci predstavljaju važnu komponentu nastavnog procesa. Njima se ne proverava samo koliko
su uþenici savladali odreÿeno gradivo i njihova osposobljenost da to znanje primene, nego su pogodni za
razvijanje jeziþkih umenja (informativno þitanje i pisanje) i za pismeno uvoÿenje uþenika u samostalni rad i
samoobrazovanje. Oni se daju uþenicima redovno sa osmišljenim ciljem. Zadaci treba da budu raznovrsni,
a po težini treba da su odmereni, u skladu sa znanjem i sposobnostima uþenika. Nastavnik na þasu
pregleda 2-3 domaüa zadatka detaljnije, a po odreÿenom planu pregleda i ocenjuje domaüe zadatke svih
uþenika.
Školski pismeni zadaci su oblik provere usvojenosti programske materije, tj. sinteze veüe etape
(tromeseþja, polugodišta ili godine). Za svaki školski pismeni zadatak u godišnjem planu nastavnik treba da
odvoji tri þasa. Na jednom þasu uþenici pišu, na drugom nastavnik obrazlaže svakom uþeniku ocene,
analizira sa uþenicima najþešüe greške i zajedno sa uþenicima ih ispravlja, a na treüem þasu uþenici
ispravljaju svoje zadatke.
Rad na tekstu. U III razredu uþenici razvijaju još jedno jeziþko umenje - þitanje koje se realizuje identiþno
kao i u nastavi maternjeg jezika uþenika. Savladavanje þitanja može zapoþeti u II polugodištu II
razreda, posle savladanih lekcija u slikovnici, sa uþenicima koji savladaju prošireni deo programa samo
ako po proceni nastavnika postoje realne moguünosti i interesovanja uþenika. Na primer, ako u odeljenju
ima uþenika koji pokušavaju ili mogu da proþitaju naslove iz listova za decu i sl. ti uþenici savladavaju
þitanje, grupnim ili individualnim radom, globalnom metodom. To znaþi da se þitaju cele reþi i kratke
reþenice koje uþenici usmeno veü dobro znaju. Nastavnik treba da koristi grafoskop, plakat, kartice,
aplikacije ili slike sa ispisanim reþima koje se sastavljaju u reþenice poznate uþenicima i sl. Vežbe u þitanju
realizuju se prvo na osnovu zvuþnog modela (nastavnik ili zvuþni snimak), a kasnije i bez toga.
Upotreba reþnika je sastavni deo þitanja. Uvoÿenje uþenika da se služe reþnikom (tehnika nalaženja reþi)
poþinje IV razredu. Od V do VII razreda koriste se dvojeziþni i jednojeziþni reþnici te je potrebno da uþenici
savladaju tehniku nalaženja i biranja znaþenja reþi.
Tekst u nastavi srpskog jezika pruža osnovu za savladavanje jezika na nivou sistema i na nivou
komunikacije. Tekst ima najspecifiþniji položaj u III razredu jer se posle dvogodišnje oralne nastave prelazi
na nastavu koja se temelji na udžbeniku, odnosno polazi se od teksta.
Rad na tekstu u III i IV razredu sadrži sledeüe faze:
a) obrada teksta (uvodni razgovor sa semantizacijom novih reþi, þitanje teksta, provera razumevanja
proþitanog);
b) korišüenje jeziþkih i sadržinskih elemenata teksta za sticanje jeziþke kompetencije (dalje
savlaÿivanje jeziþkog sistema);
c) voÿenje razgovora o tekstu i povodom teksta ukljuþujuüi i kulturni kontekst koji tekstovi sadrže.
Od V do VIII razreda, pored navedenih elemenata, rad na tekstu obuhvata:
a) analizu teksta sa uþenicima koji savladavaju proširen program; sa ostalim uþenicima, u skladu sa
njihovim moguünostima i prema proceni nastavnika, analiza teksta vrši se u VII i VIII razredu i
b) rad na bogaüenju leksike.
Gramatika. Iskustva su pokazala da uvežbavanje odreÿene jeziþke materije bez gramatiþkih objašnjenja i
uputstava, bez funkcionalne sistematizacije, ne obezbeÿuje produktivno znanje odreÿenog jezika. Stoga
gramatika mora naüi svoje mesto u nastavnom procesu i u skladu sa psihofiziþkim moguünostima uþenika
datog uzrasta. Imajuüi u vidu ovaj momenat opravdano je da se sa nastavom gramatike otpoþne u IV
razredu da bi njen udeo iz razreda u razred bivao sve veüi. Drugi momenat koji opravdava uvoÿenje
gramatike od IV razreda jeste i to što je jeziþki sistem u odreÿenom obimu globalno savladan.
U uþenju drugog jezika nemoguüe je osloniti se iskljuþivo na intuitivno usvajanje njegove gramatike. Kada
je u pitanju ova nastava, mora se govoriti o didaktiþkoj gramatici kojom se izgraÿuju sposobnosti koje se
uopšteno mogu nazvati jeziþkim sposobnostima. Ovakva nastava gramatike podrazumeva nužno
pojednostavljivanje pravila, definicije (definicije je moguüe dati uþenicima koji su bolje savladali jezik).
Krajnji cilj didaktiþke gramatike jeste da izgradi poimanje o funkcionisanju jeziþkih pojava u sistem i
razvijanje sposobnosti da uþenik sam ispravlja greške.
Nastava gramatike je sredstvo da se uþi jezik, a ne da se stiþu znanja o jeziku. Od uþenika ne treba
zahtevati da nauþi napamet razliþita gramatiþka pravila i paradigme, da ih ilustruje odgovarajuüim
primerima, veü da se osposobe za njihovu upotrebu u komunikaciji.
Nastava gramatike ne predstavlja izolovanu nastavnu oblast ovog predmeta, veü njen þvrsti integralni deo i
pretpostavlja nekoliko faza:
a) davanje veüeg broja primera vezanih za govornu situaciju i obraÿeni tekst koji ilustruje jeziþku pojavu;
b) navoÿenje uþenika, individualnim putem, da shvate jeziþku pojavu, da uoþe njene karakteristike, da doÿu
do jeziþke zakonitosti i pravila po kojima ona funkcioniše u sistemu, odnosno da doÿe do zakljuþaka
vlastitom misaonom delatnošüu;
v) davanje objašnjenja - kratkih uputstava o tome þemu služi odreÿena gramatiþka graÿa, šta se njome
izražava, kada i u kojim okolnostima se upotrebljava, odnosno funkcioniše i princip po kojem funkcioniše u
sistemu i
g) vežbanje.
Redosled usvajanja odreÿenih jeziþkih kategorija odreÿuje kontrastivni odnos izmeÿu jezika uþenika i
nematernjeg jezika. U nastavi, dakle, treba obezbediti kontrastivni pristup.
Za graÿu koja ne postoji u jeziku uþenika, nego samo u nematernjem jeziku, nastavnik preciznije
objašnjava osobinu i funkciju tih pojava primereno uzrastu uþenika.
Jeziþka graÿa sistematizuje se frontalno, dok se u uvežbavanju primenjuje i grupni i individualni rad sa
uþenicima.
Za realizaciju gramatiþke graÿe, gde god za to postoje uslovi koriste se šeme i tabele da bi se jeziþke
pojave bolje razumele.
Izbor, broj, vrsta vežbi zavisi od jeziþke graÿe i njenog odnosa prema jeziku uþenika. Gde su razlike
izraženije, koristi se veüi broj razliþitih vežbi.
I u gramatici predviÿen je prošireni deo za uþenike koji brže napreduju u savladavanju srpskog jezika.
Lektira je, takoÿe, domaüi rad. Ona je predviÿena u nastavnom programu od V do VIII razreda. Funkcija
lektire je da se uþenici osposobljavaju i navikavaju za þitanje u sebi, da samostalno dolaze do saznanja
koja ih interesuju, na srpskom jeziku.
U toku školske godine, za lektiru u svakom razredu, uþenici treba da proþitaju odreÿeni broj tekstova po
sopstvenom izboru ili po izboru nastavnika. Izbor se vrši iz literarnih tekstova i listova za decu, odnosno
omladinu (u VII i VIII razredu), iz nauþno popularnih tekstova.
Nastavnik može da zada isti tekst po svom izboru svim uþenicima: duži tekst može da podeli na delove,
iste ili razliþite koji þine celinu; da zada grupi uþenika ili se za razliþite tekstove individualno opredeljuju
uþenici. Bilo da tekstove bira nastavnik ili uþenik, nastavnik daje potrebna uputstva uþenicima.
Prilikom odreÿivanja þasa lektire potrebno je motivisati uþenike. ýitanjem, na primer, odabranog odlomka
podsticaüe se radoznalost i motivisanost uþenika da proþitaju lektiru. Za bolje razumevanje teksta
uþenicima se mogu podeliti pripremljeni nastavni listiüi sa zadacima koji üe ih usmeravati da bolje razumeju
tekst i da se pripreme za razgovor.
Provera proþitane lektire vrši se dijaloškom metodom. Uþenici koji ne savladavaju prošireni deo programa
odgovaraüe na pitanja nastavnika, samostalno üe prepriþavati tekst i sl; uþenicima koji bolje znaju jezik i
koji savladavaju prošireni deo programa postavljaju se veüi zahtevi: da proþitaju ceo tekst, na primer, da
daju više odgovora na postavljeno pitanje, samostalno prepriþaju i komentarišu tekst i dr. Ovi uþenici se
postupno, iz razreda u razred, uvode u analizu teksta lektire kao i na þasovima jezika uþenika.
STRANI JEZIK
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Zajedniþki deo programa
Cilj
Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju zasniva se na potrebama uþenika koje se ostvaruju
ovladavanjem komunikativnim veštinama i razvijanjem sposobnosti i metoda uþenja stranog jezika.
Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jeste: razvijanje saznajnih i intelektualnih
sposobnosti uþenika, njegovih humanistiþkih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa
prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleÿu, uz uvažavanje
razliþitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i
maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja, uþenik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika
koja üe mu omoguüiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz
drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifiþnostima jezika koji uþi,
kao i da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, uþenje istog ili drugog stranog jezika.
Kroz nastavu stranih jezika uþenik bogati sebe upoznajuüi drugog, stiþe svest o znaþaju sopstvenog jezika i
kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uþenik razvija radoznalost, istraživaþki duh i otvorenost
prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.
Standardi
Razumevanje govora
Uþenik razume i reaguje na usmeni tekst u vezi sa temama1, situacijama i komunikativnim funkcijama
predviÿenim nastavnim programom.
______________
Teme predviÿene nastavnim programom obuhvataju i one teme koje su obraÿene tokom prethodnih
godina uþenja stranog jezika.
1
Razumevanje pisanog teksta
Uþenik þita sa razumevanjem pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa temama, situacijama i komunikativnim
funkcijama predviÿenim nastavnim programom.
Usmeno izražavanje
Uþenik samostalno usmeno izražava situacije i komunikativne funkcije u vezi sa temama predviÿenim
nastavnim programom.
Pisano izražavanje
Uþenik se u pisanoj formi izražava u vezi sa temama i situacijama i komunikativnim funkcijama predviÿenim
nastavnim programom, poštujuüi pravila pisanog koda.
Interakcija
Uþenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornikom razmenjuje informacije u vezi sa temama, situacijama i
komunikativnim funkcijama predviÿenim nastavnim programom, poštujuüi sociokulturne norme interakcije.
Medijacija
U komunikativnim kontekstima koji ukljuþuju govornike uþenikovog prvog jezika (L1) i ciljnog jezika (L2)
prenosi i prevodi kratke poruke (u usmenoj i pisanoj formi) u skladu sa potrebama komunikacije.
Znanja o jeziku2
Uþenik prepoznaje principe gramatiþke i sociolingvistiþke kompetencije uoþavajuüi znaþaj razvijanja liþnih
strategija uþenja stranog jezika.
______________
2
Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uþenika da jeziþke
strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.
Operativni zadaci po jeziþkim veštinama
Operativni zadaci po jeziþkim veštinama se postepeno proširuju i usložnjavaju. Istovremeno se
kontinuirano primenjuju i operativni zadaci iz prethodnih razreda.
Razumevanje govora
Uþenik treba da:
- razume dijaloge (do 10 replika / pitanja i odgovora), priþe, druge vrste tekstova i pesme o temama,
sadržajima i komunikativnim funkcijama predviÿenim nastavnim programom, koje þuje uživo, ili sa audiovizuelnih zapisa;
- razume opšti sadržaj i izdvoji kljuþne informacije iz prilagoÿenih tekstova posle 2-3 slušanja;
- razume i reaguje na odgovarajuüi naþin na usmene poruke u vezi sa liþnim iskustvom i sa aktivnostima na
þasu (poziv na grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, dogaÿaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku
buduünost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.).
Razumevanje pisanog teksta
Uþenik treba da:
- razume tekstove (do 150 reþi), koji sadrže pretežno poznate jeziþke elemente, a þiji sadržaj je u skladu sa
razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima uþenika;
- razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripovi, TV program, raspored þasova,
bioskopski program, red vožnje, specijalizovani þasopisi, informacije na javnim mestima itd.) koristeüi
jeziþke elemente predviÿene nastavnim programom;
- pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraüi novinski
þlanci, uputstva o upotrebi) i iz kraüih književnih formi (pripovetke, poezija, dramski tekstovi) primerenih
uzrastu i interesovanju uþenika;
- može da izvede zakljuþak o moguüem znaþenju nepoznatih reþi oslanjajuüi se na opšti smisao teksta sa
temom iz svakodnevnog života.
Usmeno izražavanje
Uþenik treba da:
- usklaÿuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom
formalnosti govorne situacije;
- pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko reþenica o licima, dogaÿajima i
aktivnostima u sadašnjosti, prošlosti i buduünosti, koristeüi poznate jeziþke elemente (leksiku i
morfosintaksiþke strukture);
- prepriþava, uporeÿuje i interpretira u nekoliko reþenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na
teme, sadržaje i komunikativne funkcije predviÿene nastavnim programom, koristeüi poznate jeziþke
elemente (leksiku i morfosintaksiþke strukture);
- u nekoliko reþenica daje svoje mišljenje i izražava stavove u skladu sa predviÿenim komunikativnim
funkcijama, koristeüi poznate jeziþke elemente (leksiku i morfosintaksiþke strukture).
Interakcija
Uþenik treba da:
- u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom
uþionice, kao i o svim ostalim temama, situacijama i komunikativnim funkcijama predviÿenim nastavnim
programom (ukljuþujuüi i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama, koristeüi poznate
morfosintaksiþke strukture i leksiku);
- uþestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reþ, ne prekida sagovornika,
pažljivo sluša druge, itd).
- da odgovori na direktna pitanja koja se nadovezuju uz moguünost da mu se ponove i pruži pomoü pri
formulisanju odgovora.
Pismeno izražavanje
Uþenik treba da:
- piše reþenice i kraüe tekstove (do 70 reþi) þiju koherentnost i koheziju postiže koristeüi poznate jeziþke
elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem;
- izdvaja kljuþne informacije i prepriþava ono što je video, doživeo, þuo ili proþitao;
- koristi pisani kod za izražavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje liþne poruke, þestitke, koristi
elektronsku poštu, i sl.).
Medijacija
U situaciji kada posreduje izmeÿu osoba (vršnjaka i odraslih) koje ne mogu da se sporazumeju, uþenik
treba da:
- usmeno prenosi suštinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i sa ciljnog na maternji;
- pismeno prenosi jednostavne poruke i objašnjenja.
Doživljaj i razumevanje književnog teksta
- Može da izrazi utiske i oseüanja o kratkom prilagoÿenom književnom tekstu (pesma, skraüena verzija
priþe, muziþka pesma), koristeüi verbalna i neverbalna sredstva izražavanja (ilustracije i izrada namenskih
rekvizita, gluma).
Znanja o jeziku i strategije uþenja3
__________
3
Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uþenika da jeziþke
strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.
Uþenik treba da:
- prepoznaje i koristi gramatiþke sadržaje predviÿene nastavnim programom;
- poštuje osnovna pravila smislenog povezivanja reþenica u šire celine;
- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme uþtivosti);
- razume vezu izmeÿu sopstvenog zalaganja i postignuüa u jeziþkim aktivnostima;
- uoþava sliþnosti i razlike izmeÿu maternjeg i stranog jezika i stranog jezika koji uþi;
- razume znaþaj upotrebe internacionalizama;
- primenjuje kompenzacione strategije i to tako što:
1. usmerava pažnju, pre svega, na ono što razume;
2. pokušava da odgonetne znaþenje na osnovu konteksta i proverava pitajuüi nekog ko dobro zna (druga,
nastavnika, itd);
3. obraüa pažnju na reþi / izraze koji se više puta ponavljaju, kao i na naslove i podnaslove u pisanim
tekstovima;
4. obraüa pažnju na razne neverbalne elemente (gestovi, mimika, itd. u usmenim tekstovima; ilustracije i
drugi vizuelni elementi u pismenim tekstovima);
5. razmišlja da li odreÿena reþ koju ne razume liþi na neku koja postoji u maternjem jeziku;
6. traži znaþenje u reþniku;
7. pokušava da upotrebi poznatu reþ približnog znaþenja umesto nepoznate (npr. automobil umesto
vozilo);
8. pokušava da zameni ili dopuni iskaz ili deo iskaza adekvatnim gestom / mimikom;
9. uz pomoü nastavnika kontinuirano radi na usvajanju i primeni opštih strategija uþenja (generalizacija,
indukcija, dedukcija i pozitivni transfer).
Teme i situacije po domenima upotrebe jezika
Privatno
Javno
Obrazovno
- zajedniþke aktivnosti i
interesovanja u školi i van nje
(izlasci, dogovori, preuzimanje
odgovornosti u dogovorenoj
situaciji)
- dogovor i uzajamno poštovanje
meÿu þlanovima porodice
- privatne proslave (roÿendan,
godišnjice i dr.)
- priprema, planiranje, organizacija,
podela poslova
- obaveze u kuüi, ureÿenje prostora
u kojem se živi, promene u
sopstvenom kutku (posteri, nove
boje...)
- izražavanje obaveze, zabrane,
nedostataka
- razvijanje pozitivnog odnosa
prema životnoj sredini i drugim
živim biüima (opisivanje vremena,
prognoza)
- tradicija i obiþaji u kulturama
zemalja þiji se jezik uþi
(karneval...)
- obroci (sliþnosti i razlike sa
ishranom u zemljama þiji se jezik
uþi), naruþivanje hrane, saveti o
higijeni u kuhinji
- stambena naselja - kako
stanujemo (blok, naselje, kuüa ....)
- spomenici i znamenitosti u
velikim gradovima (u zemljama þiji
se jezik uþi)
- kupovina na jednom mestu
(velike robne kuüe, olakšice)
- razvijanje kritiþkog stava prema
negativnim elementima vršnjaþke
kulture (netolerancija, agresivno
ponašanje itd.)
- tematske celine i povezanost
sadržaja sa drugim predmetima
- snalaženje u biblioteci/medioteci
- upotreba informacija iz medija
- obrazovni sistem u drugim
zemljama
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
Program za šesti razred podrazumeva komunikativne funkcije kao i u prethodnom razredu. One se
usložnjavaju sa leksiþkim i gramatiþkim sadržajima predviÿenim nastavnim programom.
Sadržaj komunikativnih funkcija može biti jednostavan ili složen u zavisnosti od ciljne grupe (uzrast, nivo
jeziþkih kompetencija, nivo obrazovanja). U nastavi stranih jezika sadržaj komunikativnih funkcija zavisiüe
od nastavnog programa. Komunikativne funkcije su kao i u prethodnom razredu, ali su strukturalno i
leksiþki u skladu sa programom za strane jezike za šesti razred osnovne škole.
1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja
6. Molbe i izrazi zahvalnosti
7. Primanje i davanje poziva za uþešüe u igri / grupnoj aktivnosti
8. Izražavanje dopadanja / nedopadanja
9. Izražavanje fiziþkih senzacija i potreba
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)
11. Iskazivanje prostornih odnosa i veliþina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)
12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima
13. Traženje i davanje obaveštenja
14. Opisivanje lica i predmeta
15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
16. Izražavanje pripadanja i posedovanja
17.
18.
19.
20.
21.
22.
Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na þasovniku
Skretanje pažnje
Traženje mišljenja i izražavanje slaganja / neslaganja
Iskazivanje izvinjenja i opravdanja
Negodovanje i iskazivanje protesta
Prenošenje treüoj osobi osnovnog znaþenja iskazanog u okviru nabrojanih komunikativnih funkcija
GRAMATIýKI SADRŽAJI SA PRIMERIMA
Svi gramatiþki sadržaji uvode se sa što manje gramatiþkih objašnjenja osim ukoliko uþenici na njima ne
insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajuüem
komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatiþkih pravila.
Engleski jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - receptivno i produktivno
a) Brojive i nebrojive imenice: rain, water, money, time, food,
b) Složenice: make-up, tracksuit, sewatshirt
v) Imenice izvedene od glagola, najþešüi sufiksi: -ation, -ment, -y
- Brojive i nebrojive imenice uz determinatore some, any, no, a lot of
- Imenice uz postmodifikatore: the man in / the woman with
- Imenice kao direktni i indirektni objekat: He gave John the book. He gave the book to John.
2. ýlan
a) Razlika u upotrebi odreÿenog i neodreÿenog þlana
- u širem kontekstu: My brother is a football player and he is the captain of the school football team.
- prvopomenuti, drugi put pomenut He lives in a big house. The house is new.
- poznat iz konteksta This is a nice house - the garden is big.
- u imeniþkoj frazi sa imenicom koju prati postmodifikator The man in a blue sweatshirt.
b) Nulti þlan:
- u izrazima: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have breakfast, after lunch
3. Pridevi - receptivno i produktivno
a) Pridevi sa nastavcima -ed i -ing (interesting - interested).
b) Opisni pridevi, pridevi za iskazivanje stava, mišljenja i emocija
v) Sufiksi za graÿenje prideva od imenica i glagola (danger - dangerous, beauty - beutiful, west - western,
comfort - comfortable, health - healthy, expense - expensive)
g) Najþešüi negativni prefiksi (known - unknown, happy - unhappy)
d) Pridevi kao delovi predikata, najfrekventije kolokacije: good at, bad at, interested in
4. Zamenice - receptivno i produktivno
a) Neodreÿene zamenice somebody, something, somewhere, everybody, everything, everywhere, nobody,
nothing, nowhere, anybody, anything, anywhere
b) one, ones, another, another one,
5. Determinatori some, any, no, much, many, a lot of
6. Predlozi - receptivno i produktivno:
a) Razliþita znaþenja najfrekventnijih predloga u kontrastu: from, in, of, to, at, on, in
b) pravac kretanja: into, off, on, through, along, past, over, left, right, around, down,
v) pozicija u prostoru: between, inside, in the middle of, next to, outside, around
7. Glagoli:
a) razlika izmeÿu The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense.
b) The Simple Past Tense pravilnih glagola i najþešüih nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i odriþni oblici,
receptivno i produktivno.
v) The Past Continuous Tense, potvrdni, upitni i odriþni oblici, receptivno i produktivno.
g) Upotreba vremena u prošlom narativu, The Simple Past Tense i The Past Continuous Tense
d) The Present Perfect, razlika izmeÿu The Present Perfect i The Simple Past Tense
ÿ) The Future Simple
- Predviÿanje
- Prvi kondicional
e) Iskazivanje namere i planova pomoüu BE GOING TO i The Present Continuous Tense
ž) Modalni glagoli
- can, can't,
- have to, don't have to
- should, shouldn't
- will - ponuda - I'll do that for you.
z) Kolokacije sa have (have a shower, have dinner) i get (get nervous, get scared, get angry)
i) Prepozicionalni glagoli get together, get on, get into, get down; frazalni glagoli put on, put off, dress up,
take off
j) Upotreba infinitiva posle glagola decide, start, want
7. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a) za vreme: yesterday, last week/year, ago; tomorrow.
b) za mesto i pravac kretanja: beside, by, upstairs/ downstairs; to.
v) za naþin (well).
g) za uþestalost, sa posebnim naglaskom na poziciju ove vrste priloga u reþenici: every day, often, once,
twice, three times, sometimes, often, usually.
8. Brojevi
Prosti brojevi preko 1000, redni brojevi do 30 i godine.
9. Upitne reþenice (i receptivno i produktivno):
a) How + pridev; How much - how many
b) Graÿenje pitanja sa prepozicionim glagolima (Who is she looking at? Who are you waiting for?)
10. Veznici
a) because, so, too, for example, like
b) Veznici i vezniþki izrazi u prošlom narativu: one day, suddenly, in the end, then, after, before, during,
later, when
Italijanski jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - vlastite i zajedniþke, odgovarajuüi rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria,
Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l'Italia, la Serbia, il Tirreno, l'Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i
miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza,
quell'amico, quella casa.
2. Odreÿeni þlan ispred datuma: Oggi èil 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio.
3. Partitivni þlan: Ho comprato un'etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.
4. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro?
Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.
5. Prideve - odgovarajuüi rod, broj, mesto, poreÿenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone
simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il
più grande chiacchierone di noi tutti.
6. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E' un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la
quinta.
7. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A
che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C'è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?
8. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.
9. Zapovedni naþin: Fa' presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me.
10. Kondicional glagola potere i volere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il
tuo quaderno di matematica?
11. Glagolska vremena:
- Presente Indicativo frekventnih glagola, raþunajuüi i povratne (alzarsi, lavarsi) i bezliþnih glagola (piovere,
nevicare);
- Passato prossimo i Imperfetto - graÿenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L'ho
conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
- Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.
12. Predloge i sažete þlanove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri
siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest'ora ? E' in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo
tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.
13. Priloge za vreme, mesto, naþin, koliþinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro,
bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno.
14. Veznike e, o, ma.
Nemaþki jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner
Eltern).
Množina þesto korišüenih imenica na -en, -e , -er, -s, -ø (sa preglasom - umlautom i bez njega):
Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.
Supletivnu množinu: die Schneefälle, die Sportarten.
a) vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemaþkog govornog podruþja
Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.
b) zajedniþke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind
v) brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao
2. ýlan: odreÿeni, neodreÿeni i nulti
a) Odreÿeni þlan:
- razlika izmeÿu neodreÿenog i odreÿenog þlana u širem kontekstu (neodreÿeno i nepoznato: odreÿeno i
poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
- kontrahovani (sažeti) þlan:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz strane sveta: im Norden
- uz doba dana: am Vormittag
- uz datume: am 6. März
b) Neodreÿeni þlan u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen
g) Nulti þlan:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muziþkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen
3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodreÿene determinative: diese Stadt, mein Ball, welches
Haus, einige Schüler, manche Lehrer.
4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)
Prideve u komparativu i superlativu:
- pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der (die, das) längste).
a) Izvedene prideve sa nastavcima -bar, -lich i -ig: lesbar; sommerlich, windig (receptivno).
b) Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch)
v) Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger).
3. Liþne zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich.
4. Prisvojne zamenice: meiner, deiner
5. Frekventne predloge:
a) za oznaþavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der
Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) za vreme, za doba dana i godine: um 10.00 Uhr, am Abend, am 3. Oktober, im März, im Frühjahr.
g) za poreklo: aus der Schweiz
d) za sredstvo: mit dem Taxi
ÿ) za namenu: fur Kinder
6. Glagole (potvrdne, upitne i odriþne oblike) u sledeüim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima
b) preterit pomoünih i modalnih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim i
nenaglašenim prefiksima
g) futur
d) konjunktiv preterita za postavljanje uþtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatiþkih objašnjenja):
Möchtest du einen Apfel? Möchtest du heute mit mir ins Kino gehen?
Ich würde nach Japan fahren.
- glagoli sa predložnom dopunom: warten auf, hoffen auf, sich freuen über/auf.
- povratni glagoli: sich waschen
7. Priloge i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za naþin: zufällig.
g) za uþestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.
8. Brojeve
Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 30. Godine.
9. Upitne reþenice:
a) koje zahtevaju odgovore Ja/Nein;
b) sa upitnim reþima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.
10. Veznike za naporedne reþenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
Veznike za zavisno-složene reþenice (receptivno); relativne zamenice i priloge (receptivno): weil, ob, dass.
11. Redosled elemenata u potvrdnim, odriþnim, upitnim i složenim reþenicama: Ich fahre morgen nach
Berlin. Ich fahre nicht nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin? Ich weiß nicht, ob
ich nach Berlin fahre.
Ruski jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:
1. Obeležja suglasniþkog i samoglasniþkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima
ɠ, ɲ, ɱ, ɳ, ɥ; pisanje samoglasniþkih slova posle suglasnika ɤ, ɝ, ɯ, ɠ, ɲ, ɱ, ɳ; izgovor i beleženje parnih
tvrdih i mekih, zvuþnih i bezvuþnih suglasnika; izgovor glasova u grupama ɱɬ, ɱɧ; ɫɱ, ɡɱ; ɫɲ, ɡɲ; ɬɫɹ,
ɬɶɫɹ; ɫɬɧ, ɡɞɧ, ɜɫɬɜ. Naþini beleženja glasa j.
Tipovi uzviþnih intonacionih konstrukcija. - (Sva navedena obeležja trebalo bi usvojiti receptivno i
produktivno).
2. Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i složenog glagolskog predikata: Ɉɥɟɝ ɧɚɱɢɧɚɟɬ ɪɢɫɨɜɚɬɶ. ə
ɭɦɟɸ ɢɝɪɚɬɶ ɧɚ ɝɢɬɚɪɟ. Ⱥɧɹ, ɢɞɢ ɫɩɚɬɶ! (receptivno i produktivno)
3. Slaganje subjekta i predikativa u adverbijalnoj reþenici: ɋɟɫɬɪɟ ɫɤɭɱɧɨ. Ɂɚ ɨɤɧɨɦ ɫɜɟɬɥɨ. (receptivno)
4. Osnovni pojmovi o znaþenju i upotrebi glagolskog vida: Ɇɚɥɶɱɢɤ ɜɫɸ ɧɨɱɶ ɱɢɬɚɥ ɤɧɢɝɭ, ɢ ɧɚɤɨɧɟɰ ɟɟ
ɩɪɨɱɢɬɚɥ. (receptivno)
Upotreba oblika prostog i složenog buduüeg vremena i njihova povezanost sa glagolskim vidom: ə ɧɚɩɢɲɭ
ɬɟɛɟ. ɑɬɨ ɬɵ ɫɟɝɨɞɧɹ ɛɭɞɟɲɶ ɞɟɥɚɬɶ? (receptivno)
5. Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola ɠɢɬɶ, ɜɫɬɚɜɚɬɶ, ɫɢɞɟɬɶ, ɩɟɬɶ, ɩɢɬɶ, ɤɥɚɫɬɶ,
ɫɬɚɜɢɬɶ u funkciji predikata: ə ɫɢɠɭ ɡɚ ɫɬɨɥɨɦ. Ɍɵ ɫɢɞɢɲɶ ɧɚ ɫɤɚɦɟɣɤɟ. Ɉɧ ɫɢɞɟɥ ɞɨɦɚ ... (receptivno
i produktivno)
6. Slaganje broja i imenice: ɨɞɢɧ ɞɨɦ, ɞɜɚ (ɬɪɢ, ɱɟɬɵɪɟ) ɞɨɦɚ, ɩɹɬɶ ɞɨɦɨɜ; ɨɞɧɚ ɩɚɪɬɚ, ɞɜɟ (ɬɪɢ,
ɱɟɬɵɪɟ) ɩɚɪɬɵ, ɩɹɬɶ ɩɚɪɬ; ɨɞɢɧ ɝɨɞ, ɞɜɚ (ɬɪɢ, ɱɟɬɵɪɟ) ɝɨɞɚ, ɩɹɬɶ ɥɟɬ (receptivno i produktivno).
7. Iskazivanje posesivnosti: ɦɨɣ (ɬɜɨɣ, ɧɚɲ, ɜɚɲ) ɞɨɦ, ɦɨɹ (ɬɜɨɹ, ɧɚɲɚ, ɜɚɲɚ) ɦɚɦɚ (receptivno i
produktivno); ɬɟɬɪɚɞɶ Ⱥɧɢ, ɦɚɦɢɧɚ ɛɥɭɡɤɚ (receptivno i produktivno); ɟɝɨ (ɟɟ, ɢɯ) ɞɨɦ (receptivno).
8. Iskazivanje vremenskih odnosa: Ʉɨɬɨɪɵɣ ɱɚɫ? Ɋɨɜɧɨ ɱɚɫ; ɩɹɬɶ ɦɢɧɭɬ ɜɬɨɪɨɝɨ; ɩɨɥɨɜɢɧɚ
ɜɬɨɪɨɝɨ; ɛɟɡ ɩɹɬɢ ɞɜɚ. (receptivno i produktivno)
Ʉɚɤɨɟ ɫɟɝɨɞɧɹ ɱɢɫɥɨ? ɉɟɪɜɨɟ ɮɟɜɪɚɥɹ. (receptivno i produktivno)
9. Iskazivanje dopadanja i nedopadanja: ɹ ɥɸɛɥɸ... ɹ ɧɟ ɥɸɛɥɸ...; ɦɧɟ ɧɪɚɜɢɬɫɹ... ɦɧɟ ɧɟ ɧɪɚɜɢɬɫɹ...
(receptivno i produktivno)
10. Iskazivanje prostornih odnosa: ɞɨ ɫɬɨɥɚ, ɫɨ ɫɬɨɥɚ, ɩɨ ɫɬɨɥɭ, ɧɚ ɫɬɨɥ, ɨ ɫɬɨɥ, ɧɚ ɫɬɨɥɟ; ɧɚɞ
ɫɬɨɥɨɦ, ɩɨɞ ɫɬɨɥɨɦ, ɡɚ ɫɬɨɥɨɦ; ɨɬ ɞɨɦɚ, ɭ ɞɨɦɚ, ɜɨɤɪɭɝ ɞɨɦɚ, ɡɚ ɞɨɦɨɦ. (receptivno i produktivno).
11. Konstrukcije sa osnovnim glagolima kretanja: ə ɢɞɭ ɞɨɦɨɣ. ȼɨɜɚ ɤɚɠɞɵɣ ɞɟɧɶ ɯɨɞɢɬ ɜ ɲɤɨɥɭ. Ɇɵ
ɟɞɟɦ ɧɚ ɦɚɲɢɧɟ ɡɚ ɝɨɪɨɞ. Ɇɵ ɱɚɫɬɨ ɟɡɞɢɦ ɧɚ ɦɨɪɟ. (receptivno i produktivno)
Francuski jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:
1. Prezentative c'est/ce sont/ce n'est pas/ce ne sont pas; voici/voilà ; il y a/il n'y a pas (de/d') : C'est ma
soeur. Ce sont mes parents. C'est la ferme de mes grands-parents. Ce sont leurs poules. Ce ne sont pas
leurs vaches. Voici Miki, notre chien. Voilà nos chats. Il y a cinq chats, mais il n'y a pas de souris !
2. Sredstva koja ukazuju na lice:
a) liþne zamenice u funkciji subjekta (i ispred glagola koji poþinju samoglasnikom): J'habite Novi Sad. Nous
avons des amis en France. Ils ont des jeux de société. Le jeu qu'elles adorent, c'est ....
b) naglašene liþne zamenice (usamljene): Qui veut effacer le tableau ? - Moi ! Qui a trouvé ce chaton ? Elles ! Qui ira au supermarché ? Pas nous !
v) liþne zamenice u funkciji direktnog i indirektnog objekta (nenaglašene liþne zamenice za prvo i drugo
lice): Tu m'écoutes ? Elles vous connaissent bien. Je te donnerai mon devoir.
(za treüe lice): Tu l'aimes beaucoup ? Vous pouvez le dire à Marta ? Nous les voyons souvent. Il lui fait des
misères, puis il lui donne des bonbons ! Je leur écris tous les jours.
3. Aktualizatorne imenice (þlan - odreÿeni/neodreÿeni/nulti, demonstrative, posesive, kvantifikatore): Le
pays où nous avons passé nos vacances, c'est la Suisse. C'est un très beau pays. Il y a des lacs et des
montagnes. Sur cette photo, c'est mon copain Pierre: il est guide. Ces deux filles sont ses soeurs: Marie
est infirmière, elle a 23 ans; Sophie est étudiante, elle a 20 ans.
4. Modalitete reþenice: afirmaciju, negaciju, interogaciju (koja sadrži afirmaciju i negaciju, kao i potvrdni
odgovor si): ne/n'....pas/personne/jamais/rien, gubljenje ne/n' u familijarnom govoru): On va au cinéma ce
soir. Je t'invite Je ne veux pas venir avec toi/Je veux pas.... Je n'aime pas tes amis/ J'aime pas... Je ne vois
personne... Ils ne font jamais ce que je propose .... Tu ne veux rien me dire ? Vous êtes toujours à ... ?
Vous ne devez pas prendre le train de midi ? Si ! Est-ce que vous connaissez X ? Savez-vous où je peux
trouver X, s'il vous plaît ? Quand est-ce qu'il revient ? Pourquoi partez-vous si tôt ?
- Totalno indirektno pitanje i indirektni govor (izjavne reþenice), sa glagolom glavne reþenice u prezentu
indikativa (demander si, dire que, ajouter que, écrire que): Elle demande si on peut fermer la fenêtre. Elle
dit qu'il fait froid.
5. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa: ici/là/là-bas; en haut/en bas; à gauche/à droite/en face/tout
droit.
6. Kvalifikaciju
- pomoüu komparativa superiornosti/inferiornosti/jednakosti i superlativa: Je suis plus fort que toi! Il est
moins rapide que sa soeur. Ils sont aussi intelligents que leurs parents. C'est ma meilleure ami. C'est le
plus grand musée du monde.
- pomoüu komparativnog comme: Je suis comme toi !
Determinaciju pomoüu relativnih reþenica (relativne zamenice qui, que, où): Le village que nous avons
visité s'appelle ... ; le village qui se trouve au bord du Danube s'appelle... ; le village où est né mon père
s'appelle....
7. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa:
- vremenske indikatore hier, demain, en ce moment/à ce moment-là ; aujourd'hui/ce jour-là,
- veznike quand, lorsque i vezniþki izraz pendant que.
8. Glagolske naþine i vremena:
- prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastiþne konstrukcije: bliski futur,
progresivni prezent, bliska prošlost: Je lis beaucoup: ce livre, je suis en train de le lire maintenant; ce
roman, je viens de le finir; cette BD, je vais la lire pendant les vacances;
- prezent subjunktiva glagola prve grupe (posle il faut que): Il faut que tu racontes ça à ton frère, kao i
receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives;
- prezent kondicionala (u izražavanju sugestije/saveta): On pourrait lui montrer ma bibliothèque !
- imperativ sois, soyez.
9. Liþne glagolske oblike i bezliþne glagolske oblike sa infinitivnom dopunom, direktnom i
prepozicionalnom: Ils veulent aller au cinéma. Il faut travailler plus. Je dois travailler. Je peux travailler. Il
apprend à parler français.
- Upotrebu glagolskih izraza avoir la permission de, avoir le temps de: Nous avons la permission de rester
jusqu'à minuit ! Je n'ai pas le temps de ranger ma chambre, je suis en retard.
10. Sredstva za iskazivanje logiþkih odnosa:
- uzrok: Pourquoi tu ne viens pas avec nous? Parce que je n'ai pas fini mon travail. Il part car il est fatigué.
J'ai compris cette phrase grâce à ta mère !
- posledica: Il ne fera pas beau, il faut donc organiser la fête dans un restaurant.
- opozicija: Je sais chanter, mais pas danser. Ma soeur, au contraire, adore la danse.
Španski jezik
1. Imenice - receptivno i produktivno
a. Vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog podruþja
Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.
b. Zajedniþke imenice s promenom u þlanu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros,
estos libros, mis libros)
2. Pridevi - receptivno i produktivno
a. Poreÿenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito
b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo
3. Liþne zamenice - receptivno i produktivno
a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksiþkim se"): lavarse; tratarse de...
4. Predlozi (i receptivno i produktivno)
de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc.
5. Glagoli:
a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer,
poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
b. Estar + gerundio - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima (- ¿Qué estás haciendo? - Estoy
leyendo el periódico.)
v. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u
formalnom stilu obraüanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) - i receptivno i
produktivno
g. Prošla vremena (samo u indikativu): Pretérito perfecto simple (pretérito indefìnido); Pretérito imperfecto;
Pretérito perfecto compuesto: - frekventni pravilni glagoli i odreÿeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola
u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar//
ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze
El fin de semana pasado visité a mis abuelos.
Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.
Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.
¿Has terminado la tarea?
d. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne
fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar
Me gusta este libro.
¿Puedo salir?
Quiero viajar a México.
Tengo que estudiar mucho.
ÿ. Bezliþne konstrukcije sa subjunktivom (samo receptivno)
Es importante que estudies lenguas extranjeras.
Es necesario que duermas bien.
e. Liþne konstrukcije sa prezentom subjunktiva (samo receptivno)
Te recomiendo que viajes a España.
ž. Futur (i receptivno i produktivno) samo pravilnih glagola
Este verano viajaré a España.
z. Osnovni glagolski izrazi (i receptivno i produktivno)
tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay + imenica (hay mucha gente aquí)
i. Osnovni glagolski izrazi za uvoÿenje zavisnih reþenica u procesu medijacije: Pienso que, Dice que, ...
Pienso que le gusta esta película.
Dice que te va a prestar el libro.
6. Prilozi (i receptivno i produktivno)
a. Formiranje priloga pomoüu sufiksa - mente (iz osnovnog reþnika).
b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...
v. Prilozi za koliþinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).
g. Prilozi za naþin: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, a casa, a clase, etc.
7. Brojevi: osnovne preko 1000, redne do 5 (primer(o(s))/primera(s), etc.)
8. Upitne reþenice (i receptivno i produktivno):
a. sa upitnom reþi (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.),
b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no)
9. Negacija (i receptivno i produktivno)
No trabaja hoy.
No quiero ir al cine esta tarde.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih
jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeüi stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u uþionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za uþenike, u prijatnoj i
opuštenoj atmosferi;
- govor nastavnika prilagoÿenje uzrastu i znanjima uþenika;
- nastavnik mora biti siguran da je shvaüeno znaþenje poruke ukljuþujuüi njene kulturološke, vaspitne i
socijalizirajuüe elemente;
- bitno je znaþenje jeziþke poruke;
- i u šestom razredu oþekuje se da nastavnik uþenicima skreüe pažnju i upuüuje ih na znaþaj gramatiþke
preciznosti iskaza;
- znanja uþenika mere se jasno odreÿenim relativnim kriterijumima taþnosti i zato uzor nije izvorni
govornik;
- sa ciljem da unapredi kvalitet i obim jeziþkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u
uþionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za
informacijama iz razliþitih izvora (internet, odgovarajuüi þasopisi, prospekti i audio materijal) kao i
rešavanjem manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno odreÿenim
kontekstom, postupkom i ciljem;
- i u šestom razredu nastavnik upuüuje uþenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog
meÿusobnog odnosa;
- svi gramatiþki sadržaji uvode se bez detaljnih gramatiþkih objašnjenja, osim, ukoliko uþenici na njima ne
insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajuüem
komunikativnom kontekstu.
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika ukljuþuje i sledeüe:
- usvajanje jeziþkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno uþestvovanje u društvenom þinu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamiþne, zajedniþki pripremljene i prilagoÿene liste zadataka i
aktivnosti;
- nastavnik je tu da omoguüi pristup i prihvatanje novih ideja;
- uþenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uþesnici u društvenom þinu;
- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praüeni upotrebom autentiþnih materijala;
- uþionica postaje prostor koji je moguüe prilagoÿavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiþe uþenike na
studiozni i istraživaþki rad;
- za uvoÿenje novog leksiþkog materijala koriste se poznate gramatiþke strukture i obrnuto.
Tehnike (aktivnosti)
Tokom þasa se preporuþuje dinamiþno smenjivanje tehnika / aktivnosti.
1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake
2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)
3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za uþionicu ili roditelje i sl.)
4. Vežbe slušanja i povezivanje zvuþnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa
tekstom ili imenovanje naslova (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki,
dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati taþne i netaþne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)
5. Igre primerene uzrastu
6. Pevanje u grupi
7. Klasiranje i uporeÿivanje
8. Rešavanje "tekuüih problema" u razredu, dogovori i mini-projekti
9. Zajedniþko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj / dnevnik sa putovanja, reklamni plakat,
program priredbe ili neke druge manifestacije)
10. Razumevanje pisanog jezika:
- uoþavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatiþke specifiþnosti (rod, broj, glagolsko vreme,
lice...)
- uoþavanje kljuþnih reþi i informacija u tekstu
- odgovaranje na pitanja u vezi sa tekstom, taþno / netaþno, višestruki izbor
- povezivanje iskaza sliþnih znaþenja
- davanje i odabir naslova kraüim tekstovima
11. Pismeno izražavanje:
- pronalaženje nedostajuüe reþi (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reþi, i
sliþno) povezivanje teksta sa slikama/ilustracijama
- popunjavanje formulara
- pisanje þestitki, razglednica i kratkih poruka (SMS)
- pisanje kraüih tekstova
12. Uvoÿenje književnosti za mlade i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni
izraz.
Medijacija
Jeziþka medijacija podrazumeva objektivno preoblikovanje usmenog ili pisanog teksta za potrebe treüeg
lica kojem taj tekst nije dostupan ili koje ga ne može razumeti. Jeziþka medijacija - usmena i pismena podrazumeva (spontano) prenošenje jednostavnih poruka i informacija, sažimanje i parafraziranje tekstova
i njihovo prevoÿenje i tumaþenje (ukljuþujuüi i profesionalno).
U šestom razredu uþenici se veoma postupno uvode u aktivnosti jeziþke medijacije. Te aktivnosti moraju se
odvijati u okviru jasno definisanih komunikativnih situacija (što iskljuþuje, na primer, prevoÿenje lekcije iz
udžbenika).
Tehnike (aktivnosti)
- Sažimanje teksta radi usmenog prenošenja najvažnijih delova poruke / dogovora na maternji ili na ciljni
jezik.
Primer prenošenja poruke sa maternjeg na ciljni jezik:
Integralna poruka na maternjem jeziku
Osnovni elementi poruke na
ciljnom jeziku
Profesorka: Reci svojoj drugarici da üe proslava biti danas posle podne u Uþenik/ca: Profesorka je rekla u
šest. Ako želi, neka ponese svoje diskove, pa da slušamo muziku koju
šest. Danas. Ponesi diskove.
vole mladi i ....
Primer prenošenja poruke sa ciljnog na maternji jezik:
Integralna poruka na ciljnom jeziku
Osnovni elementi poruke na maternjem
jeziku
Gost/gošüa iz inostranstva: O, hvala na pozivu. Doüi üu, ali
možda malo kasnije. Poneüu diskove.
Uþenik/ca: Doüi üe. Mislim da ne može baš
u šest. Poneüe diskove.
- Sažimanje teksta radi pismenog prenošenja najvažnijih delova poruke/dogovora na maternji ili na ciljni
jezik.
Primer prenošenja poruke sa maternjeg na ciljni jezik:
Integralna poruka na maternjem jeziku
Osnovni elementi poruke na ciljnom
jeziku
Roditelj: Napiši poruku gostu/gošüi da putuje sutra. Na aerodrom
kreüemo u 13,00 þasova. Neka doÿe na vreme.
Zapis uþenika/ce: Aerodrom: sutra,
13,00 þasova. Doÿi kod nas.
Primer prenošenja poruke sa ciljnog na maternji jezik:
Integralna poruka na ciljnom jeziku
Osnovni elementi poruke na maternjem jeziku
Gost/gošüa iz inostranstva: Imam problem za sutra, H me Uþenik/ca: Moraüemo drugaþije da se
vodi u ... . Ne mogu da stignem kod vas do 13,00!
dogovorimo. Ne može da stigne kod nas do
13,00.
- Usmeno proširivanje poruke/objašnjavanje u razliþitim situacijama.
Primer prenošenja poruke sa maternjeg na ciljni jezik:
Integralna poruka na maternjem jeziku
Osnovni elementi poruke na
ciljnom jeziku
Konobar/ica: Od domaüih specijaliteta imamo roštilj, pite, proju,
prebranac, kiseli kupus... Mogu da vam preporuþim üevapþiüe...
Uþenik/ca: Ima mnogo toga.
Hoüeš da probaš üevapþiüe?
Primer prenošenja poruke sa ciljnog na maternji jezik:
Integralna poruka na ciljnom jeziku
Osnovni elementi poruke na maternjem jeziku
Gost/gošüa iz inostranstva: Šta je to "üevapþiüi"? Je li
to ima kod nas?
Uþenik/ca: ûevapþiüi su naš specijalitet. To je
meso. Ukusno je.
STRATEGIJE ZA UNAPREĈIVANJE I UVEŽBAVANJE JEZIýKIH VEŠTINA
S obzirom na to da su operativni zadaci nastave stranih jezika koncipirani prema zadacima po jeziþkim
veštinama, važno je i da se u nastavi stranih jezika permanentno i istovremeno uvežbavaju sve jeziþke
veštine. Samo tako uþenici mogu da steknu jeziþke kompetencije koje su u skladu sa zadatim ciljem.
Stoga je važno razvijati strategije za unapreÿivanje i uvežbavanje jeziþkih veština.
VRSTE ýITANJA
1. Orijentaciono þitanje. Uoþiti glavni tok teksta da bi se dobio opšti utisak, da bi se odluþilo za šta i kako
upotrebiti tekst. Postupci:
- Brzo þitanje po poglavljima.
- Pratiti raspodelu delova teksta, pre nego njegov linearni tok.
- Ciljati na prepoznavanje suštine: kljuþnih reþi, sadržaja, poþetaka paragrafa, konektora, elemenata
tekstualne kohezije.
2. Intenzivno, odnosno fokusirano þitanje. Razumeti temu i sadržaj teksta. Otkriti šta autor ima nameru da
saopšti. Postupci:
- Naþiniti smisaonu analizu teksta.
- Postupati po uputstvima (ako ih tekst sadrži)
- ýitati pažljivo i promišljeno sledeüi linearni tok teksta, þitati i po sekvencama.
- Uoþiti razliþite elemente teksta (ukljuþujuüi: jeziþke; grafiþke; kulturološke; itd.).
3. Pretraživanje teksta. Pronaüi specifiþnu informaciju u tekstu. Postupci:
- Brzo pretraživanje teksta se smenjuje sa pažljivijim ispitivanjem delova teksta.
- Nije neophodno pratiti linearni tok teksta.
- Tražiti: specifiþnu reþ, reþenicu, datum, formulu, broj.
4. ýitanje da bi se nauþilo proþitano. Usvojiti sadržaj teksta, odnosno shvatiti odnose izmeÿu ideja;
zapamtiti informaciju i biti u stanju da je reprodukuješ. Postupci:
- ýitati polako, analitiþki, na produbljen naþin, sa þestim vraüanjem na prethodne sadržaje.
- Korisni su postupci raznovrsnog obeležavanja/ekstrahovanja teksta (podvlaþenje, voÿenje beleški i sl.).
5. Sažimajuüe þitanje, odnosno þitanje sa sintezom. Utvrditi sadržaje i pojmove da bi se informacija
razjasnila i zapamtila. Postupci:
- Ponovljeno brzo þitanje po pasusima, s pažnjom usmerenom više na pojedine delove teksta nego na þitav
tekst.
- Korisno je ispisivanje osnovnog koncepta, glavnih teza i sl.
- Posebnu pažnju obratiti na: bitne informacije, kljuþne reþi, elemente koji podvlaþe koherentnost teksta.
6. ýitanje iz zadovoljstva. Tekst je podsticaj za refleksivno, relaciono i kreativno razmišljanje. Postupci:
- Tekst se þita u celosti, pažljivo i usredsreÿeno. Moguüe je vraüati se na proþitano.
Jeziþka produkcija
A. OPŠTA STRATEGIJA PRIPREME ZA JEZIýKU PRODUKCIJU GOVOR I PISANJE4
1. Osmišljavanje teme. - O þemu bih govorio / pisao? Šta biram za predmet svog govora / teksta? O þemu
je reþ?
- izbor teme, predmet govora / teksta (u okolnostima kada tema nije zadata, a poznat je povod, cilj,
auditorijum)
- upoznavanje sa temom govora (u okolnostima kada je tema konkretizovana, zadata).
2. Uoþavanje veü poznatog. - Šta o tome veü znam (ja i/ili auditorijum)?
3. Traganje za graÿom. - Kako da saznam više o temi kojom se bavim?
- sticanje novih saznanja o predmetu - strategije pretraživanja razliþitih izvora informacija
- beleženje prikupljenih informacija
- analiza prikupljene graÿe.
4. Zauzimanje stava. - Šta ja o tome mislim?
- aktivno razmišljanje o temi, opredeljenje za pristup temi.
5. Postavljanje rezolucije iskaza. - ýemu težim? Šta mi je najbitnije?
- odreÿenje cilja govora/teksta
- selekcija i strukturiranje prikupljene graÿe u skladu sa ciljem.
6. Izrada skice (plana). - Kako da iskažem ono što želim? Kako da to argumentujem?
- formulisanje glavne teze - poente govora/teksta
- selekcija i strukturiranje podteza
- formulisanje argumentacije koja potkrepljuje izneto mišljenje/stav (argumenti za i protiv).
7. Strukturiranje govora/teksta (u skladu sa temom, koncepcijom i ciljem). - Kojim redosledom da izložim
svoje iskaze kako bi moj govor/tekst bio jasan, razložan i efektan?
- uvodni deo govora/teksta
- izlaganje teme; izlaganje þinjeniþnog stanja
- iskazivanje poente govora/teksta
- iskazivanje sopstvenog stava i iznošenje argumentacije za njega
- zakljuþak.
____________
4
B. STRATEGIJE SPECIFIýNE ZA GOVORNU PRODUKCIJU5
1. Jeziþko uobliþavanje govora; stil govora. - Kako da što bolje iskažem ono što sam zamislio?
- adekvatan izbor reþi
- jasno, izražajno, skladno, primereno izražavanje
- dobro strukturiranje reþenice
- sugestivnost govora
- ritmiþnost govora
- sažetost izlaganja
- duhovitost
- adekvatne stilske intervencije (korišüenje stilskih figura), i sl.
2. Memorisanje govora. - Kako to da zapamtim?
- pamüenje skice govora
- memorisanje uporišnih taþaka besede (formulacija poente) i najlepše osmišljenih iskaza.
3. Priprema za þin izlaganja. - Kako da moje izlaganje bude teþno i efektno?
- tehnika i ritam disanja pri govoru
- modulacija glasa (obim, boja, jaþina)
- pravilna artikulacija
- dikcija (pravilno akcentovanje, logiþki akcenat, melodija i ritam govora).
4. Izraz lica, gestikulacija, držanje i stav tela - Gde da gledam? Šta üu sa rukama?
- usmerenost pogleda
- prikladni prateüi gestovi
- odgovarajuüe držanje.
_______________
5
C. JEZIýKO UOBLIýAVANJE TEKSTA
Jeziþko uobliþavanje teksta obuhvata: poštovanje pravopisnih konvencija, ispravnu upotrebu morfoloških
oblika reþi, poštovanje sintaksiþkih pravila, uspostavljanje koherentnosti i kohezije u tekstu, kao i upotrebu
odgovarajuüih leksiþkih i stilskih sredstava.
1. Pravopis. Obratiti pažnju na dosledno poštovanje pravopisnih konvencija.
2. Morfologija. Obratiti pažnju na ispravnu upotrebu razliþitih morfoloških oblika
3. Sintaksa. Obratiti pažnju na:
- slaganje reþi (kongruenciju)
- pravilnu upotrebu glagolskih vremena
- pravilno strukturiranje reþenice
- jasnost, nedvosmislenost reþenice
- adekvatnu upotrebu zavisnih reþenica
- adekvatan red reþi u reþenici
- ispravnu upotrebu korelativa i veznika unutar jedne reþenice, kao i izmeÿu reþenica.
4. Koherentnost. Obratiti pažnju da se razliþiti delovi teksta dobro "uklope” jedni sa drugima i da ne
stvaraju probleme u razumevanju:
- informacije i argumente iznositi postepeno i u logiþnom sledu
- tekst oblikovati tako da predstavlja semantiþku celinu i da svi njegovi delovi doprinesu uspostavljanju te
celine.
5. Kohezija. Poštovati logiþko-semantiþke veze izmeÿu razliþitih delova teksta. Obratiti pažnju na:
- adekvatnu upotrebu zamenica i zameniþkih reþi
- adekvatnu upotrebu veznika i konektora
- ispravnu upotrebu reþi i izraza kojima se upuüuje na neki drugi deo teksta.
6. Leksiþka prikladnost. Obratiti pažnju na:
- odabir leksike koja treba da bude u saglasnosti sa registrom (formalnim, neformalnim, itd.)
- primernu upotrebu ustaljenih metafora
- odgovarajuüu upotrebu kolokacija i frazeologizama
- semantiþko-leksiþko nijansiranje
- sigurnu i pravilnu upotrebu terminologije.
7. Stilska prikladnost. Obratiti pažnju na:
- izbor registra (treba da odgovara nameni teksta)
- skladno korišüenje razliþitih jeziþkih sredstava, kako pri oblikovanju neutralnih iskaza, tako i pri
oblikovanju iskaza razliþitog stepena ekspresivnost.
Tipovi i vrste tekstova (govornih i pisanih)
TIP TEKSTA:
VRSTA TEKSTA:
- Deskriptivni tekst (opis viÿenog, doživljenog,
kratka priþa, pripovetka; novinski þlanak, esej;
zamišljenog, sanjanog). Predstavlja detalje u vezi struþni/nauþni þlanak; reklamni tekst, letak; katalog; itd.
sa jednim središnim subjektom. Preovlaÿuje
prostorna nad vremenskom percepcijom.
- Narativni tekst (o stvarnom, istorijskom,
imaginarnom). Prati sled þinjenica, preovlaÿuje
vremenska percepcija.
bajka, basna, pripovetka, novela, roman; novinski
þlanak; izveštaj; dnevnik; hronika; privatno pismo; itd.
- Informativni tekst
Osnovna svrha mu je pružanje informacija.
telegram, vest, izjava, komentar; obaveštenje, poruka;
pozivnica; zapisnik; poslovno pismo; oglas tipa "traži
se”; reklamni tekst, letak; karta (vozna, bioskopska, …);
red vožnje, letenja; recept (lekarski, kulinarski);
biografija (CV); bibliografija; itd.
- Argumentativni tekst
Pruža argumente, sa ciljem da dokaže ili
opovrgne neku ideju/hipotezu/stav.
diskusija, debata; referat, seminarski, maturski,
diplomski rad; struþni/nauþni þlanak; nauþna rasprava;
novinski þlanak; reklama; propoved; itd.
- Regulativni tekst
Planira i/ili ureÿuje aktivnost ili ponašanje;
propisuje redosled procesa
uputstva i pravila (za upotrebu aparata, igranje igara,
popunjavanje obrazaca, i sl.); ugovor; zakoni i propisi;
upozorenja, zabrane; zdravica, pohvala, pokuda,
zahvalnica; itd.
Medijacija
Medijacija je istovremeno i receptivna i produktivna jeziþka aktivnost. U okviru medijacije primenjuju se
strategije za unapreÿenje i uvežbavanje razumevanja govora, razumevanja pisanog teksta, usmenog
izražavanja i pismenog izražavanja - u skladu sa vrstom zadatka.
U šestom razredu uþeniku treba ukazati na specifiþnosti ove jeziþke aktivnosti, to jest na potrebu da
uoþi/izdvoji:
- najbitnije odlike situacije u kojoj se medijacija ostvaruje;
- osnovne karakteristike teksta i njegove najbitnije elemente;
- osnovne karakteristike primaoca poruke.
Kada je ciljni jezik u pitanju, uþenik može na objektivan naþin da prenese najbitnije elemente poruke
ukoliko se osloni na:
- prethodno steþena jeziþka znanja;
- znanja iz oblasti maternje i ciljne kulture;
- znanja iz drugih jezika i kultura;
- iskustvo steþeno u sliþnim situacijama;
- znaþenje neverbalnih elemenata komunikacije, i sliþno.
Korisno je, takoÿe, uputiti ga da proveri:
- da li je on sam dobro razumeo poruku;
- da li je njegov sagovornik/treüe lice dobro razumelo njega.
U sluþaju nesigurnosti, uþenik treba da na to skrene pažnju (Nisam siguran/sigurna, ali mislim da je
rekao/rekla ...; Mislim da me nisi dobro razumeo/razumela; pokušaüu da objasnim drugaþije: ....). Može,
takoÿe, da zamoli sagovornika da ponovi, ukoliko je prisutan (Nisam razumeo/razumela, možeš li da
ponoviš?).
U sluþaju zastoja u komunikaciji, uþenik treba da potraži pomoü ili da konsultuje reþnike i druge izvore
znanja. Preporuþuje se da nastavnik uputi uþenike u naþin korišüenja reþnika i druge priruþne literature.
Gramatiþki sadržaji u šestom razredu
U prvom i drugom razredu osnovne škole uþenici su usvajali strani jezik. Uþenje je na tom uzrastu bilo
pretežno intuitivno: odgovarajuüim nastavnim aktivnostima uþenici su dovoÿeni u situaciju da slušaju strani
jezik u okviru odreÿenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da nauþene iskaze kombinuju da bi se
usmeno izrazili u sliþnim kontekstima.
U treüem i þetvrtom razredu uþenici su poþeli da uoþavaju prva jeziþka pravila koja su im olakšavala
poþetno opismenjavanje.
Poþev od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, poþinje i uþenje stranog jezika; reþ je o svesnom
procesu koji posmatranjem relevantnih jeziþkih (i nejeziþkih) fenomena i razmišljanjem o njima omoguüuje
uoþavanje odreÿenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.
Gramatiþki sadržaji predviÿeni u petom i šestom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi uþenici
mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao
složenom sistemu. Savladavanje gramatiþkih sadržaja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udžbenika
i nastavnicima predlaže da:
- ohrabruju uþenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju jeziþke zakonitosti i pravila;
- otkrivene jeziþke zakonitosti i pravila prikažu na shematizovan naþin;
- u primerima i vežbanjima koriste što je moguüe više poznatu leksiku;
- primere i vežbanja kontekstualizuju;
- dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najþešüih gramatiþkih grešaka svojih
uþenika;
- ukazuju uþenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguüe posledice gramatiþke nepreciznosti /
netaþnosti.
Buduüi da se na tom uzrastu stiþu tek poþetna gramatiþka znanja koja üe se dalje utvrÿivati i proširivati
(sposobnost uþenika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna
gramatiþka znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije, to
jest kroz kratke usmene/pismene vežbe kojima se proverava sposobnost uþenika da primene odreÿeno
otkriveno gramatiþko pravilo; ispravak je za uþenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj
evaluaciji (na kraju polugoÿa i školske godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti
usmenog izražavanja, ne bi trebalo davati gramatiþka vežbanja, veü bi gramatiþku taþnost nastavnik
trebalo da vrednuje kao jedan od više elemenata kojim se ocenjuju razliþite receptivne i produktivne jeziþke
veštine. Elementi i skala vrednovanja, usaglašeni na nivou škole, trebalo bi da budu poznati i jasni
uþenicima.
Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobiþajenih aktivnosti na þasu. Isto tako ocenjivanje
treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i uþenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo
stresa kod uþenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje uþenika u skladu sa
operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi sa akcentom na proveri
postignuüa i savladanosti radi jaþanja motivacije, a ne na uþinjenim greškama.
Naþini provere moraju biti poznati uþenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama
aktivnosti koje se primenjuju na redovnim þasovima.
Elementi za proveru i ocenjivanje:
- razumevanje govora
- razumevanje kraüeg pisanog teksta
- usmeno izražavanje
- pismeno izražavanje
- usvojenost leksiþkih sadržaja
- usvojenost gramatiþkih struktura
- pravopis
- zalaganje na þasu
- izrada domaüih zadataka i projekata (pojedinaþnih, u paru i grupi)
- u šestom razredu nije predviÿeno ocenjivanje sposobnosti medijacije.
Predviÿena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugodištu.
Sledeüi
Prethodni
LIKOVNA KULTURA
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da podstiþe i razvija uþenikovo stvaralaþko
mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog
predmeta.
Zadaci:
- razvijanje sposobnosti uþenika za opažanje kvaliteta svih likovnih elemenata;
- stvaranje uslova da uþenici na þasovima u procesu realizacije sadržaja koriste razliþite tehnike i sredstva i
da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva;
- razvijanje sposobnosti uþenika za vizuelno pamüenje i povezivanje opaženih informacija kao osnove za
uvoÿenje u vizuelno mišljenje;
- razvijanje osetljivosti za likovne i vizuelne vrednosti, koje se stiþu u nastavi, a primenjuju u radu i životu;
- razvijanje motoriþkih sposobnosti uþenika i navike za lepo pisanje;
- podsticanje interesovanja i stvaranje potrebe kod uþenika za poseüivanjem muzeja, izložbi, kao i za
þuvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj uþenici žive i rade;
- stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i društvene
pojave;
- omoguüavanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izraženim i u delima
razliþitih podruþja umetnosti;
- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene
umetnosti.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- razvijaju likovno-estetski senzibilitet (osetljivost) za spontani ritam bojenih mrlja, linija, teksturu, svetlinu,
boju i þulnu osetljivost i oseüajnost za vizuelno sporazumevanje i svet uobrazilje u likovnim delima;
- pokažu interese i sposobnosti za samostalno otkrivanje vizuelnih pojava i zakonitosti sveta oblika: svetlotamno, oblik-boja, prostor, kompozicija;
- posmatraju i estetski doživljavaju dela likovnih umetnosti;
- razvijaju ljubav prema likovnom nasleÿu;
- osposobljavaju se za stvaralaþko prenošenje vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-društveno nauþna
podruþja i tako razviju interesovanje za oplemenjivanje i zaštitu prirode i smisao za unapreÿivanje kulture
življenja;
- razvijaju sposobnosti za kreativno i apstraktno mišljenje;
- razvijaju sposobnosti saradnje i samopouzdanja u timskom radu;
- razvijaju individualno istraživanje odnosa likovnih elemenata na primerima nacionalnog i svetskog
likovnog umetniþkog nasleÿa.
Struktura: 1. Sadržaji programa
2. Kreativnost
3. Medijumi
SADRŽAJI PROGRAMA
SLOBODNO RITMIýKO IZRAŽAVANJE BOJENIM MRLJAMA, LINIJAMA SVETLINAMA, OBLICIMA I
VOLUMENIMA
(2+1+1)
Slobodno ritmiþko izražavanje bojenim mrljama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenima (2)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, slikanje i vajanje, odgovarajuüa sredstva i materijali
Slobodno ritmiþko izražavanje bojenim mrljama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenima
Vežbanje (1)
Estetska analiza (1)
VIZUELNO SPORAZUMEVANJE (2+1)
Vizuelno sporazumevanje (2)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, slikanje, odgovarajuüa sredstva
Materijali
Vizuelno sporazumevanje vežbanje (1)
TEKSTURA (4+1+1)
Teksturalne i taktilne vrednosti površine i oblika (1)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuüa sredstva i materijali
Materijali (tradicionalni i savremeni) i vrste materijala (2)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuüa sredstva i materijali
Svojstva i vrste teksture (1)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuüa sredstva i materijali
Tekstura - vežbanje (2)
SVETLINA (5+2+1)
Tonske razlike (1)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuüa sredstva i materijali
Svetlo-tamno (1)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuüa sredstva i materijali
Stepen svetline i zatamnjenost (1)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuüa sredstva i materijali
Gradacija svetlosti u odnosu na odreÿenost izvora (1)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuüa sredstva i materijali
Iluzija zaobljenosti i plastiþnosti volumena (1)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuüa sredstva i materijali
Svetlina (vežbanje) u raznim tehnikama i materijalima (2)
Estetska analiza (1)
BOJA (8+3+1)
Hromatski (osnovne i izvedene) i ahromatski skup (2)
Percepcija i apercepcija
Slikanje, tempera, boje i ostala didaktiþka sredstva
Tople i hladne boje (1)
Percepcija i apercepcija
Slikanje, tempera, boje i ostala didaktiþka sredstva
Komplementarne boje (2)
Percepcija i apercepcija
Slikanje, tempera, boje i ostala didaktiþka sredstva
Kontrast tonaliteta (1)
Percepcija i apercepcija
Slikanje, odgovarajuüa sredstva i materijali.
Slojevito slikanje (2)
Percepcija i apercepcija
Slikanje, odgovarajuüa sredstva i materijali
Boja - vežbanje (3)
Estetsko procenjivanje
SVET UOBRAZILJE U DELIMA LIKOVNE UMETNOSTI (2+1)
Svet uobrazilje u delima likovne umetnosti (snovi, bajke, mitovi) (2)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuüa sredstva i materijali
Svet uobrazilje u delima likovne umetnosti - vežbanje (1)
ORIJENTACIONI IZBOR LIKOVNIH DELA I SPOMENIKA KULTURE
I CELINA: SLOBODNO RITMIýKO IZRAŽAVANJE BOJENIM MRLJAMA, LINIJAMA SVETLINAMA,
OBLICIMA I VOLUMENIMA
- Frederik Stead, 1958, Grejs Hartigan (1922)
- Svuda Kapetinzi, 1954, Žorž Matje (1921)
- Monturi Diskus I A, 1953, Vili Baumajster (1898-1955)
- Igra Konkuran, Senegal
- "Besni Ronaldo", Eduard Sangvineti
II CELINA: VIZUELNO SPORAZUMEVANJE
- Reklama za raþunar
- Ilustracija, Stjuart Mek Kej
- Kompjuterska grafika u boji
III CELINA: TEKSTURA
- Bizon urezan na kosti irvasa, Magdalen
- Poklopac na kovþegu Tutankamona, oko 1360. godina pre nove ere
- Idok iz Kliþevca, 100. godina pre nove ere
- Srebrni novac iz Niksona i Sirakuze, V vek pre nove ere
- Tapiserija, Jagoda Bujiü (1930)
- Radovanov portal, Trogir, XIII vek
- Ples mrtvaca, Hrastovlje
- Mozaik iz Herakleje Linkestis, detalj, V vek
- Porodica, Henri Mur (1898.)
- Intervju, 1955. Robert Raušemberg (1925)
- Violina i grožÿe, 1912, Pablo Pikaso (1881-1973)
- Slika XXI, 1962, Janez Bernik (1933)
- Br-cu-dni, Paul Kle (1879-1960)
IV CELINA: SVETLINA
- Treüi maj, Francisko Goja (1746-1828)
- Mrtva priroda, Simeon Šarden (1699-1779)
- Noüna straža, 1642, Rembrant van Rijn (1606-1669)
- Planina Sent-Viktoar, 1904-1906, Pol Sezan (1839-1906)
- Devojka u plavom, 1855, Ĉura Jakšiü (1932-1878)
- Enterijer, Ljubomir Ivanoviü (1882-1945)
- Ljubavna pesma, 1956, Miljenko Stanþiü (1926)
- Mrtva priroda s bocom i jabukama, 1972, Ljubica Sokiü (1914)
- Dubrovaþke letnje igre, 1965, Predrag Milosavljeviü (1908-1987)
- Ribe, Lazar Liþenoski (1901-1964)
- Crvena kula, 1911, Robert Delone (1885-1941)
- Dinamiþki hijeroglif Bal Tabarina, 1912, Ĉino Severini (1883-1966)
- mrtva priroda, 1960, Marko ýelebonoviü (1902-1986)
V CELINA: BOJA
- Podne, 1960, Antoni Karo (1925)
- Autoportret, 1907, Nadežda Petroviü (1873-1915)
- Aran, 1964, Viktor Vazareli (1908)
- Akt u crvenoj fotelji, 1932-34, Sava Šumanoviü (1896-1942)
- Kompozicija, 1961, Petar Lubarda (1907-1974)
- Vino, 1935, Ignjat Job (1895-1936)
- Violinist, 1932, Jovan Bijeliü (1886-1964)
- Dum Andre, 1935, Petar Dobroviü (1890-1942)
- Pesak i pepeo, 1959, Ordan Petlevski (1930)
- Ples, 1910, Anri Matis (1869-1954)
- Mužjak i ženka, 1942, Džekson Polok (1912-1956)
- Broj 8, 1952, Franc Kline (1910-1962)
- Anÿeo na Hristovom grobu, Mileševa 1228. godine
VI CELINA: SVET UOBRAZILJE U LIKOVNIM DELIMA
- Plastika portala i prozora, Deþani, 1328-1335. godine
- Slikanje, 1946, Francis Bekon (1910)
- Torzo s rukavicama, 1967, Fernandez Arman (1928).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Koncepcija programa posebnu važnost pridaje nastavniku koji metodske postupke i oblike rada koncipira
usaglašavajuüi vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuÿenim interesovanjem uþenika da
ove zadatke prihvate na nivou samoinicijative, odnosno u skladu sa vlastitom izraženom potrebom.
Razliþitim primerenim metodama u radu s uþenicima treba tumaþiti sadržaje programa kako bi uþenici
postupno i spontano usvajali nova saznanja. U tom smislu uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i
didaktiþke pripreme motivacionog sadržaja, a izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno
konkretnog sadržaja kojim se uþenik motiviše u pravcu odreÿenog likovnog problema. Problemski zahtevi
ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviÿenih zadataka. U
procesu pripremanja za rad, temama treba posvetiti posebnu pažnju kako ne bi preovladale nad
sadržajima. Stoga je nastavniku data moguünost da u skladu sa individualnim sposobnostima bude
slobodan u izboru didaktiþke pripreme.
Osim sadržaja i kreativnosti, u strukturi programa predviÿeni su i medijumi, rezervisani za maksimalnu
slobodu i korišüenje svih moguünosti potencijalne kreativnosti nastavnika. U tom kontekstu primerena je
razliþita i neponovljiva metodiþka priprema. Sadržaji programa za šesti razred baziraju se na neposrednom
opažanju ritma svetlina, boja, teksture i þulne osetljivosti i oseüajnosti za vizuelno sporazumevanje i svet
uobrazilje u likovnim delima. Prvom celinom Slobodno ritmiþko izražavanje bojenim mrljama, linijama,
svetlinama, oblicima i volumenima naglašeno je poimanje pravilnosti u ritmiþkom kretanju elemenata, ali i
moguünost da se slobodno, bez geometrijske strogosti, tumaþi ritam. U ovoj celini unet je nedovoljno
zastupljen pojam volumen kojim treba ravnopravno insistirati na vežbanju vajanja.
Imajuüi u vidu veliki znaþaj vizuelnih komunikacija i potrebe razvijanja kritiþke svesti kod dece, drugom
celinom Vizuelno sporazumevanje naznaþena je važnost stvaranja i dekodiranja vizuelne šifre. Treba
predoþavati deci da je vizuelno sporazumevanje ishod neposrednog opažanja svakodnevnog okruženja i
da ima obrazovno-vaspitni karakter.
ýitav svet pojavnih vrednosti uslovljen vizuelnom percepcijom manifestuje se dejstvom svetlosti. Osim što
vidimo predmete usled osvetljenosti, svetlina postoji kao likovni problem. Stoga je neophodno sistematiþno
obraÿivati specifiþnosti svake tematske jedinice. Imajuüi u vidu obrazovni karakter sadržaja predmeta,
primereno je na svakom þasu tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetniþkim delom kako bi se
vežbanjem odgovarajuüim sredstvima kvalitetno usvajala znanja povezana sa praktiþnim radom.
Zadatak teksture je da se postigne materijalizacija oblika, njome se istiþe osobenost materijala i ona
uþestvuje kao i drugi elementi u kompoziciji dela. Kao þesti nosilac kompozicije, tekstura je utisak vizuelne i
taktilne percepcije. Dodirom, odnosno pipanjem, može se utvrditi da li je predmet u neposrednom
okruženju gladak ili hrapav. Predmete koji su sjajni ili mat možemo vizuelno opažati.
Svakako da je najsloženija celina Boja, koju treba tumaþiti u skladu sa uzrastom dece. Uþenje po modelu iz
prirode i putem umetniþke recepcije kao metode u kome nas priroda i umetniþko delo uvode u oblik
otkrivanja (opažanjem) u ovoj celini najviše može doüi do izražaja. Podela na boje i neboje odnosno na
hromatski skup (osnovne i izvedene boje) i ahromatski skup, otvara moguünost ostalih podela. Svaku
tematsku jedinicu treba sistematski obraÿivati metodom razgovora i vežbanjem, a tumaþenju
komplementarnih boja, kao ishodu razumevanja ovog likovnog elementa, treba posvetiti posebnu pažnju.
Imajuüi u vidu obrazovni karakter sadržaja, ovu celinu treba na svakom þasu ilustrovati adekvatnim likovnoumetniþkim delom da bi uþenici vežbanjem odgovarajuüim sredstvima usvajali kvalitetna znanja povezana
sa praktiþnim radom.
Celinu Svet uobrazilje u likovnim delima treba metodom razgovora tumaþiti uz neophodnu ilustraciju
umetniþkih dela sa fantastiþnim, religijskim, mitološkim likovima. U tom kontekstu, nastava mora biti
povezana sa ostalim predmetima kroz traganje za zajedniþkim motivima, zbog þega treba insistirati na
povezanosti sa predmetima kako bi se zajedniþki pojmovi jasnije i spontanije usvajali. Neophodno je
uspostaviti korelaciju sa predmetima: srpski jezik, muziþka kultura, istorija. Preporuþuje se korišüenje
savremenih tehnologija i traganje za savremenim likovno-tehniþkim sredstvima.
Programski sadržaji podstiþu vizuelnu radoznalost, otvorenost za nova saznanja na osnovama prethodnih
iskustava. Istraživanjem neposredne okoline i umetniþkog dela, stvaralaþkom preradom informacija,
podstiþu se saznajni procesi. Sadržaji daju moguünost permanentne otvorenosti za originalno rešavanje
problema korišüenjem savremenih likovno-tehniþkih sredstava i savremenih medijuma. Njima se podstiþe
razvoj svih nivoa divergentnog mišljenja u oblasti likovne kulture. U cilju procesa apstrahovanja, izdvajanja
bitnih i suštinskih obeležja objekta (fenomena) važno je ozbiljno pojmovno i terminološko odreÿenje.
Imajuüi u vidu obrazovni karakter sadržaja predmeta, neophodno je na svakom þasu svaku tematsku
jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetniþkim delom. Umetniþka dela uþenike uvode u tajne razliþitosti
jer razumevanje razliþitosti kultura, kao i veþitih promena u prirodi, uslovljava adekvatan odnos prema
svom umetniþkom nasleÿu.
Treba, meÿutim, imati u vidu da umetniþko delo nije u funkciji ilustracije motiva, nego je ono rešenje ili
primer ilustracije rešenja problema. Detetu je likovno-umetniþko delo moguünost sagledavanja tekovina i
poimanja postojeüih ostvarenja i moguünost oslanjanja na svetsko i svoje umetniþko nasleÿe. Pored toga,
delo iz umetniþkog nasleÿa je moguünost sagledavanja vertikalne i horizontalne korelacije, kojom uþenici
imaju moguünost interdisciplinarnog pristupa. Konkretna demonstracija umetniþkog dela podstiþe vizuelni
doživljaj, objašnjava i razlaže likovni problem. Razliþitim pristupom uþeniku se nudi raznoliko viÿenje i
doživljaj. Pored toga, delo nudi referentan nivo likovnog mišljenja omoguüujuüi korelaciju sa sadržajima
drugih nastavnih predmeta i utiþe na motivaciju uþenika. U tom pogledu, treba imati u vidu da je poželjno
da znanje treba ponavljati, ali ne na isti naþin, veü u razliþitim oblicima, drugaþijim reþima, u drugaþijem
kontekstu, u drugaþijem žanru i u drugaþijem simboliþkom medijumu od poþetne verzije (reþju, slikom,
grafiþki, šematski). U prirodi predmeta likovna kultura moguüe je ovaj naþin þesto primenjivati jer se
sadržaji prožimaju. Takva strukturalna veza obrazovno-vaspitno uslovljava razumevanje strukture prirode i
sveta.
Treba, takoÿe, pridavati veliku važnost selektivnosti, kojom se insistira na smislu neke vrednosti. Metodom
razgovora treba navoditi uþenika da razume zašto nešto treba da zna. Kod uþenika treba insistirati na
pitanju zašto se uþi i koji je smisao nastave likovne kulture. Treba, takoÿe, težiti otkrivanju suštine putem
selekcije i apstrahovanja. Selekcijom sadržaja na principu egzemplarnosti moraju se uzeti oni segmenti
modela koji najadekvatnije predstavljaju problem za potencijalni izraz. Nastavnik navodi uþenika da vrši
selekciju (odvaja bitno od nebitnog) kako bi ostvario moguünost pretpostavke razmišljanja u pravcu
rešavanja zadatka. Cilj je odvajanje bitnog od nebitnog kako bi se racionalno koristilo vreme školskog þasa,
koje uglavnom nije dovoljno za velike zahteve. Stoga, priprema nastavnika (pismena, vizuelna) mora biti
jasna i izvesna kako bi se ostvario postavljeni cilj.
U okviru postojeüih nastavnih sadržaja, a u vezi sa savremenom tehnologijom u kontekstu vizuelnih
informacija u likovnoj kulturi, treba insistirati kod dece na sticanju utisaka bliskosti sa sadržajima koji se
oslanjaju na njihova spontana prethodna znanja, koja se zatim transformišu u buduüa znanja. Od dece se
ne oþekuje da samo budu konzumenti, veü se likovnom kulturom i njenom obrazovno-vaspitnom funkcijom
razvijaju i motoriþke sposobnosti, estetsko mišljenje, kritiþka svest. Permanentan zadatak treba da bude
afirmacija deteta kao aktera stvaraoca u skladu sa njegovim preferencijama.
Problemski postavljeni nastavni sadržaji likovne kulture vertikalno se razvijaju od prvog do osmog razreda i
proizilaze jedan iz drugog. Polazeüi od uzrasnih moguünosti uþenika, vodilo se raþuna o prilagoÿenosti i
spiralnim krugovima sadržaja obrazovnog karaktera za svaki razred posebno, što je i odreÿeno u
operativnim zadacima. Takvi sadržaji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a informativnost se stiþe u
praktiþnom, delimiþno i teorijskom radu putem analiza umetniþkih dela i uþeniþkih radova. Nivo
obrazovanosti je u skladu sa specifiþnošüu ove nastavne oblasti, što podrazumeva i odgovarajuüe
instrumente za praüenje znanja uþenika po razredima. Iz toga proizilazi da uþenicima treba pružiti
informacije na nivou programa, što podrazumeva i usvajanje znanja. Paralelno sa tim treba ih usmeravati u
kreativnom praktiþnom radu i procesima igara, gde ponuÿene informacije nisu okviri delovanja i definitivne
vrednosti.
Sadržaji nastave likovne kulture u osnovnom vaspitanju i obrazovanju mogu da se podvedu pod sledeüu
šemu informativne strukture:
1. opaziti
2. primiti
3. razumeti
4. postupiti.
Nivo prve dimenzije (opažanja) podrazumeva tri osnovna faktora:
1. kvalitet opažanja u sadržajnom pogledu;
2. brzinu i taþnost percepcije;
3. taþnost opažanja pojedinaþnih elemenata u odreÿenoj situaciji.
Nivo druge dimenzije obuhvata elemente razumevanja opaženih i primljenih likovno-vizuelnih kvaliteta.
Nivo treüe dimenzije je razumevanje opažene i primljene informacije, tj. neophodno je voÿenje razgovora o
struktuiranju odreÿene informacije.
Nivo þetvrte dimenzije podrazumeva primenu (postupanje) u praktiþnom i teorijskom radu.
Ova struktura je orijentacija nastavnicima za vrednovanje nivoa znanja, a odnosi se na sve metodske
celine u programu od þetvrtog do osmog razreda. Tokom realizacije zadataka u svim metodskim celinama
po razredima, gde se nastavnik pojavljuje u ulozi prenosioca znanja i animatora deþjeg stvaralaštva,
moguüe je proveravati i pratiti nivo i kvalitet procesa i rada uþenika po navedenim standardima. Zatim treba
imati u vidu þinjenicu da se svaki od navedenih nivoa (poþev od opažanja preko primanja, razumevanja pa
do postupanja) može ocenjivati ocenom od dva do pet. Iz toga proizilazi napomena o kompleksnosti ocene
i sugestija za sledeüi pristup: dovoljan (2) - usvojenost sadržaja na nivou opažanja; dobar (3) - usvojenost
sadržaja na nivou opažanja i primanja; vrlo dobar (4) - usvojenost sadržaja na nivou opažanja, primanja i
razumevanja; odliþan (5) usvojenost sadržaja na nivou opažanja, primanja, razumevanja i postupanja.
Prilikom ocenjivanja treba imati u vidu da nisu svi uþenici na istom nivou opažanja, primanja, razumevanja i
postupanja. To su þinjenice koje nastavnika upuüuju na budnost i realnost polazeüi od zahteva programa i
psihofiziþkih moguünosti uþenika i treba da budu zastupljeni svi nivoi ocenjivanja sa razliþitim stepenima.
Dodatni rad
Za dodatni rad od V do VIII razreda opredeljuju se daroviti uþenici sa posebnim interesovanjima za oblasti
iz predmeta likovna kultura, odnosno za produbljivanje i proširivanje znanja i razvijanje stvaralaþkog
mišljenja. To su uþenici þija se darovitost izrazitije ispoljava veü u I, II i III razredu. Takve uþenike prate i
podstiþu nastavnici razredne nastave i pedagoško-psihološka služba škole sve do V razreda kada se prvi
put organizuje dodatni rad. Važno je da se dodatni rad izvodi tokom cele godine, sve dok traje realizacija
utvrÿenog programa. Iako se povremeno, iz objektivnih razloga, ne organizuje ova nastava, važno je da se
rad sa darovitom decom ne prekida. U tom sluþaju treba da se podstiþu na samostalni rad u drugim
formama (pojaþanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka i
angažovanjem u slobodnim aktivnostima).
Dodatni rad je zasnovan na interesovanjima uþenika za proširivanje i produbljivanje umenja i veština.
Neposrednije aktivira uþenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu maštu, podstiþe ih na
stvaralaþki rad i upuüuje na samostalnost u traganju razliþitih izvora saznanja. Pod rukovodstvom
nastavnika, uþenici u dodatnom radu samostalno biraju odgovarajuüe medijume, sredstva za rad i
neposrednije izlažu svoj kritiþan stav prema vrednostima. Angažovane uþenike stoga treba stimulisati
(pohvale, nagrade, stipendije za dalje školovanje) i postepeno ih uvoditi u oblasti profesionalne orijentacije
ka širokom polju likovnih delatnosti. Programom rada obuhvaüeni su segmenti orijentacionih sadržaja
programa (zavisno od moguüih interesovanja). Nastavnik u saradnji sa uþenikom (eventualno roditeljima i
školskim pedagogom-psihologom) sastavlja program dodatnog rada. U realizaciji programa nastavnik vodi
razgovor, pronalazi i primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje motivišu uþenike.
Uþenici se samostalno opredeljuju za rad i neophodno je proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku.
Nastavnik treba da prati konkurse, smotre, takmiþenja, obaveštava i motiviše u pravcu odreÿenog likovnog
problema i afirmiše deþje stvaralaštvo. Podržava ih u radu insistirajuüi na formiranju zbirke radova (mape) i
u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vodi dnevnik i prati razvoj deteta. Oþuvanjem težnje darovitih
uþenika ka kreativnom izražavanju, zajedno sa ovladavanjem materijalom (razvoj tehniþke spretnosti i
senzibiliteta), doprinosi daljem likovnom obrazovanju.
U tom cilju predložene su oblasti koje üe se realizovati u dodatnoj nastavi.
CRTANJE
Postepeno obogaüivanje pojedinostima na osnovu opserviranja ili prethodnim vežbama rada po prirodi.
SLIKANJE
Uvoÿenje u bojene vrednosti procesom rada po prirodi i ilustrovanju.
GRAFIKA
Obogaüivanje linearnog izraza grafiþkih površina, sa postepenim svesnijim kompozicionim rešenjima.
UMETNIýKO NASLEĈE
Starohrišüanska umetnost. Umetnost u doba seobe naroda, romanska i gotska umetnost. Vizantijska
umetnost, arhitektura i slikarstvo. Srpska umetnost kraja XII i XIII veka. Postvizantijska umetnost na tlu
Srbije XV-XVII vek. Islamska umetnost - karakteristike i spomenici u Srbiji. Renesansa u Italiji i drugim
evropskim zemljama.
FILM
Teorija filma
Specijalnost filmskog jezika i naþina filmskog izražavanja; naþin snimanja - kadar, gro-plan, uglovi
snimanja, kretanje kamere; montaža; tehniþki problemi filma; tehnologija razvijanja filma; idejna strana
filma; kratka istorija filma; praktiþni zadaci - lakši zadaci u realizaciji.
Praktiþan rad
Animiranje kolaž-tehnikom, animiranje pomoüu crteža, izrada kraüih dokumentarnih filmova.
ARHITEKTURA
Teorija, potreba za oblikovanjem prostora; namena zgrada, materijali i tehnike gradnje, najosnovniji oblici u
arhitekturi - stilovi u arhitekturi; savremena arhitektura i urbanizam u realizaciji arhitektonskih ideja,
upoznavanje sa tehniþkim crtanjem - perspektiva.
OBLIKOVANJE I ZAŠTITA SREDINE
ýovek radom menja prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba. Korišüenje energije i oblikovanje materijala
dovodi do otpadaka gasovite, teþne i þvrste prirode koje zagaÿuju þovekovu sredinu. Ergonomija, kao
nauka o prilagoÿavanju þoveka koji radi i njegovog rada, ima za cilj, putem projektovanja, inženjeringa i
tehnologije, uzajamno prilagoÿavanje þoveka i njegovog rada. Razumevanje zakonitosti u ekologiji, u
pogledu biološke ravnoteže permanentan je cilj obrazovanja dece. U skladu sa ovim poimanjem odnosno
razumevanjem prirode jedan je od ciljeva likovne kulture da se uþenici osposobe za stvaralaþko prenošenje
vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-društvena nauþna podruþja i tako razviju interesovanje za zaštitu
prirode i smisao za unapreÿivanje kulture življenja.
VAJANJE
Teorijske poruke
Volumen i prostor su opšta orijentacija u vajarskim oblastima, odnosno funkcija plastike u arhitekturi,
eksterijeru i enterijeru.
Sadržaji i ideje u vajarskim delima su nezamenljiv didaktiþki materijal kao primer rešenja likovnog problema
koga je moguüe realizovati u razliþitim varijantama.
Meki materijal - glina, gips, priprema i izrada konstrukcija i modelovanje pune plastike glinom ili gipsanom
kašom.
Nanošenje gline ili gipsa.
Gipsana kaša sa usporenim vezivanjem.
Finalna obrada i sušenje radova.
Izrada jednostavnih alata za rad.
Opremanje i þuvanje izvajanih radova.
Peþenje glinenih predmeta.
Korišüenje primerenih tvrdih materijala koji se obraÿuju postupkom oduzimanja.
Drvo i vajarski radovi od drveta, puna plastika u drvetu, reljef, upotreba raznovrsnih dleta, noževa, struga i
alata za glaþanje.
Izbor drveta i njegova obrada.
Kuvanje drveta, seþenje, struganje, glaþanje, lakiranje i patiniranje.
Opremanje i konzerviranje vajarskih radova.
Vajanje u metalu, kovaþka obrada metala, vajanje metala, obrada metalnih listiüa i lima.
Seþenje metala, spajanje (zakivanjem, lepljenjem i varenjem), bušenje, izvlaþenje i poliranje.
Zaštita od korozije i patiniranje. Opremanje vajarskih radova.
Vajanje u vezanom gipsu, tvrdoj glini ili odgovarajuüem kamenu.
Izrada svih oblika plastike koji dozvoljava krt materijal (glina, gips, kamen). Korišüenje dleta, sekaþa, noža i
þekiüa, brušenje, glaþanje i patiniranje. Oprema i þuvanje vajarskih radova.
PLASTIýNE MASE
Odlivci (gips, plastika, metal) i umnožavanje vajarskih radova. Priprema kalupa, pravljenje mase za odlivke
i skidanje kalupa.
Oblikovanje u pešþanom kalupu i oblikovanje u kalupu za plastiku. Finalna obrada odlivaka, patiniranje i
opremanje odlivaka.
KERAMIKA
Uvod u keramiku, svojstva keramiþke gline. Istorija keramike, keramiþki proizvodi, tehnologija keramike.
Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom.
Mešanje, gnjeþenje, dodavanje i oduzimanje mase gline.
Plastiþne forme.
Ispupþenje i udubljenje forme, puni i prazni prostor u raznim funkcijama (opeka sa šupljinama i sliþno).
Elementarno upoznavanje reljefa i razlika izmeÿu reljefa i pune plastike u prostoru.
Obrada površina, upoznavanje crta i utiskivanjem drugih oblika ili reljefnim dodacima.
Izrada dekorativnih i funkcionalnih predmeta.
Proces sušenja i kontrola sušenja, slaganje - punjenje peüi predmetima, nadglednje peþenja, hlaÿenje i
pražnjenje peüi.
Slikanje peþenih predmeta. Peþenje i kontrolisanje peþenja i slikanje glaziranih predmeta.
Oslikavanje keramiþkih ploþica emajlom i glazurom.
Izrada kalupa i livenje keramiþkih predmeta (broševi, medaljoni, pepeljare i vaze za ikebanu).
PRIMENJENA GRAFIKA
Osnovi primenjene grafike.
Korišüenje reproduktivne grafike u industriji.
Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu.
Grafika u dve boje - nacrt za plakat.
Grafika u više boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolažu).
Grafika i grafiþki slog (korišüenje grafike letraset-slova).
Grafika - skica za poštansku marku.
Grafika i ambalaža (kutije - nacrt i finalni rad).
Plakat - izvoÿenje visokom štampom. Plakat - nacrt - skica kolažom.
TAPISERIJA
Istorija tapiserije: tapiserija u srednjem veku.
Tapiserija u 18. i 19. veku.
Savremena tapiserija.
Izražajna sredstva tapiserije.
Tehnika tapiserija.
Materijali za tkanje; naþin tkanja.
Boje (biljne i mineralne) i naþini bojenja.
Praktiþni rad. Izrada nekoliko manjih tapiserija u raznim tehnikama.
SLOBODNE AKTIVNOSTI
Crtanje, slikanje, vajanje, primenjena grafika; scenografija; kostim; keramika; tapiserija; zidno slikarstvo;
vizuelne komunikacije; pantomima; istorija umetnosti i teorijsko izuþavanje kulturnog nasleÿa; praüenje
savremenog likovnog života (izložbe i druge likovne manifestacije).
Formiranje i þuvanje zbirki (individualnih ili zajedniþkih kolekcija): crteža, slika, grafika, figura (originala ili
reprodukcija), vrednih stvari (delovi nošnje, stare pegle, stari satovi itd), interesantnih oblika iz prirode
(korenje, kamen itd), umetniþkih fotografija (crno-belih i u boji).
U toku školske godine þlanovi likovne sekcije uþestvuju u estetskom ureÿivanju škole i njene okoline i u
pripremanju i opremi izložbi i raznih drugih manifestacija u vaspitno-obrazovnoj organizaciji u okviru
kulturne i javne delatnosti. Uloga nastavnika je veoma znaþajna u podsticanju, okupljanju i angažovanju
uþenika.
MUZIýKA KULTURA
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj:
- razvijanje interesovanja za muziþku kulturu;
- razvijanje muzikalnosti i kreativnosti;
- negovanje smisla za zajedniþko muziciranje u svim oblicima vaspitno-obrazovnog rada sa uþenicima;
- upoznavanje muziþke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.
Zadaci:
- negovanje sposobnosti izvoÿenja muzike (pevanje/sviranje);
- sticanje navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i osposobljavanje za razumevanje muzike;
- podsticanje kreativnosti u svim muziþkim aktivnostima (izvoÿenje, slušanje, istraživanje i stvaranje
muzike);
- upoznavanje osnova muziþke pismenosti i izražajnih sredstava muziþke umetnosti;
- pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost škole;
- upoznavanje zanimanja muziþke struke.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- pevaju po sluhu i iz notnog teksta pesme naših i drugih naroda (narodne, umetniþke, deþje,
starogradske);
- upoznaju osnovne pojmove iz muziþke pismenosti;
- upoznaju muziþke dela uz osnovne informacije o delu i kompozitoru;
- razvijaju stvaralaþke sposobnosti.
SADRŽAJI PROGRAMA
Izvoÿenje muzike
Pevanje, sviranje i osnove muziþke pismenosti
Obraditi i pevati narodne, deþje, umetniþke pesme, kanone i pesme naših i stranih kompozitora.
Na deþjim ritmiþkim i melodijskim instrumentima izvoditi pesme odgovarajuüe težine (obnavljanje cele note,
polovine, þetvrtine, osmine, šesnaestine u grupi i odgovarajuüih pauza; obrada osminske triole i sinkope).
Kroz obradu pesama upoznati F-dur, D-dur i d-moll lestvicu.
Slušanje muzike
Slušati vokalne, vokalno-instrumentalne i instrumentalne kompozicije naših i stranih kompozitora.
Posebnu pažnju obratiti na solo i horsku pesmu uz osnovne informacije o delu i kompozitoru.
Uþenike osposobiti da prepoznaju i upoznaju zvuk instrumenta u primerima koje slušaju, predstavljati im
izgled i moguünosti instrumenta.
Stvaranje muzike
Podsticanje muziþke kreativnosti kroz improvizaciju na dostupnim instrumentima.
Improvizovanje dijaloga na instrumentima Orfovog instrumentarija.
Stvaranje deþjih pesama.
ZAHTEVI PROGRAMA PO AKTIVNOSTIMA
Izvoÿenje muzike
Pesma koju uþenik uþi po sluhu ili iz notnog teksta ima najviše udela u razvoju njegovog sluha i muziþkih
sposobnosti uopšte. Pevanjem pesama uþenik stiþe nova saznanja i razvija muziþki ukus. Kroz izvoÿenje
muzike uþenik treba da savlada pojmove iz osnova muziþke pismenosti. Nastava ima zadatak da kod
uþenika razvija ljubav prema muziþkoj umetnosti i smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju
liþnosti uþenika, da uþenika oplemeni i da mu ulepša život.
Pri izboru pesama nastavnik treba da poÿe od psihofiziþkog razvoja uþenika, od njima bliskih sadržaja,
šireüi pri tom njihova interesovanja i obogaüujuüi dotadašnja znanja novim sadržajima. Potrebno je, takoÿe,
da oceni glasovne moguünosti razreda pre odabira pesama za pevanje.
Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o þemu pesma govori, kao i u kojoj je lestvici
napisana. Za upoznavanje narodne pesme važno je razumeti njeno etniþko i geografsko poreklo, ulogu
pesme u narodnim obiþajima ili svakodnevnom životu. Jedna od karakteristika narodnih pesama je i
završetak koji odudara od onoga što je uþenik saznao kroz osnove muziþke pismenosti - završetak na
drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba skrenuti pažnju, a ona üe ujedno biti i orijentir za
prepoznavanje narodne pesme.
Nastavnik bira od predloženih pesama, ali mora voditi raþuna da u njegovom radu budu zastupljene
umetniþke, narodne, prigodne pesme savremenih deþjih kompozitora, kao i kompozicije sa festivala deþjeg
muziþkog stvaralaštva koje su stvarala deca. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, takoÿe, može nauþiti
uþenike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi meÿu predloženim kompozicijama ako to odgovara
cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetniþke vrednosti.
Posebnu pažnju treba posvetiti izražajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji.
Sviranje
U svakom odeljenju postoji jedan broj uþenika koji ima veüe ili manje poteškoüe u pevanju. Takvim
uþenicima treba dati moguünost afirmacije kroz sviranje na deþjim muziþkim instrumentima da bi
uþestvovali u grupnom muziciranju.
U radu koristiti ritmiþke i melodijske instrumente. Pošto su uþenici opismenjeni, sviranje na melodijskim
instrumentima biüe olakšano jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama koje su solmizaciono
obraÿene.
Potrebno je razvijati deþje predispozicije za muziþko oblikovanje i omoguüiti im da dožive radost sviranja,
þime se bogati liþnost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja.
Slušanje muzike
Slušanje muzike je aktivni psihiþki proces koji obuhvata emocionalno doživljavanje i misaonu aktivnost.
Uloga nastavnika u organizovanju pravilnog pristupa slušanju muzike je od presudne važnosti za estetski
odnos prema muzici, za tumaþenje muziþkog dela i njegov doživljaj.
Kompozicije koje se slušaju moraju svojim trajanjem, sadržajem i muziþkim izrazom da odgovaraju
moguünostima percepcije uþenika i organizacije þasa. One treba da budu kratke, a ravnopravno treba da
budu zastupljene vokalne, instrumentalne i vokalno-instrumentalne. Kod slušanja deþjih pesama potrebno
je da uþenici: uoþavaju i objašnjavaju tekst, razumeju funkciju instrumentalne pratnje i naþina na koji
muzika doþarava tekst.
Pre slušanja treba obnoviti znanja iz oblasti muziþkih izražajnih sredstava koja se stavljaju u funkciju
izabranog primera. Treba izbegavati utvrÿene metodske postupke i tragati za novim pristupom u skladu sa
delom koje se obraÿuje. Analizu slušanog primera treba raditi kroz dijalog sa uþenicima podstiþuüi
slobodno izražavanje. Liþnost stvaraoca se predstavlja najuopštenije, sa osnovnim hronološkim podacima,
s merom odabranim anegdotama i uz nastojanje da se uþenikova znanja iz razliþitih oblasti povežu i stave
u funkciju razumevanja slušanog dela.
U izboru instrumentalnih kompozicija treba koristiti primere najpopularnijih dela, onih koja üe svojom
upeþatljivošüu privuüi pažnju i lako biti prihvaüena.
Elementi muziþkog oblika ne smeju se obraÿivati na formalistiþki naþin. Objašnjenja u vezi sa formom dela
moraju biti u funkciji olakšavanja praüenja muziþkog toka.
Muziþko stvaralaštvo
Deþje muziþko stvaralaštvo predstavlja viši stepen aktiviranja muziþkih sposobnosti, koje se stiþu u svim
muziþkim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku vaspitnu i
obrazovnu vrednost: podstiþe muziþku fantaziju, oblikuje stvaralaþko mišljenje, produbljuje interesovanja i
doprinosi trajnijem usvajanju i pamüenju muziþkih reproduktivnih i stvaralaþkih aktivnosti i znanja.
Stvaralaštvo može biti zastupljeno kroz:
- muziþka pitanja i odgovore;
- komponovanje melodije na zadati tekst;
- sastavljanje melodije od ponuÿenih dvotaktnih motiva;
- improvizacija pokreta na odreÿenu muziku.
Ove aktivnosti treba vrednovati prema stvaralaþkom angažovanju uþenika, a ne prema kvalitetu nastalog
dela jer su i najskromnije muziþke improvizacije pedagoški opravdane.
Praüenje i vrednovanje uþenika
Da bi se ostvario proces praüenja napredovanja i stepena postignuüa uþenika u nastavi muziþke kulture,
neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muziþke sposobnosti svakog uþenika.
Ocenjivanje uþenika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati i prati poseban
razvoj svakog uþenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, umešnost, kreativnost i sliþno. Nastavnik
treba da prati razvoj liþnosti u celini i da objektivno procenjuje koliko je uþenik savladao programske
zahteve.
Smisao ocenjivanja u nastavi muziþke kulture ne treba da bude iskljuþivo vezan za ocenu muziþkih
sposobnosti, mada njih treba istaüi, veü i u funkciji nagrade za zalaganje, interesovanje, ljubav prema
muzici. Ocenu treba koristiti kao sredstvo motivacije: ona treba da uþenike motiviše na muziþke aktivnosti i
na bavljenje muzikom u skladu s njihovim stvarnim sposobnostima i potrebama.
Domaüi pismeni zadaci ili pisani tekstovi, kontrolni zadaci i sliþno ne zadaju se za ovaj predmet ni u jednom
razredu. Celokupno nastavno gradivo ostvaruje se samo u školi.
PREPORUýENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE U ŠESTOM RAZREDU
Himne
Državna himna
Himna svetom Savi
Himna škole
Narodne pesme
Izbor narodnih pesama iz razliþitih krajeva Srbije
Pesma iz Japana - Šušti, šušti bambusov list
Narodna iz Indonezije - Koþija
Pesme drugih naroda
Deþje pesme
Z. Vauda - Bržimir i Bržimirka
Z. Vauda - Leptirova uspavanka
S. Mokranjac - Povela je Jela
S. Mokranjac - Oj, za gorom
V. A. Mocart - ýežnja za proleüem
K. Babiü - Konjski rep
J. S. Bah - Zima
J. S. Bah - Ah, što volim
Ĉ. B. Pergolezi - Gde je onaj cvetak žuti
D. Kabalevski - Spokojno spavaj
Pesme þiji su stvaraoci deca
Nagraÿene kompozicije sa deþjeg konkursa.
PREPORUýENE KOMPOZICIJE ZA SLUŠANJE U ŠESTOM RAZREDU
Himne
Državna himna
Himna svetom Savi
Himna škole
Narodne pesme i igre
Izbor pesama iz razliþitih krajeva Srbije
Domaüi kompozitori
S. Mokranjac - Peta rukovet
S. Mokranjac - Osma rukovet
J. Marinkoviü - Otþe naš
S. Biniþki - Marš na Drinu
M. Milojeviü - Muha i komarac
M. Tajþeviü - Sedam balkanskih igara (izbor)
K. Babiü - Gimnastika za dva cvancika
D. Radiü - Gungulice (izbor)
R. Petroviü - Svatovske šaljivke
Izbor iz dostupnih instrumentalnih dela savremenih kompozitora
Strani kompozitori
J. S. Bah - Druga svita za flautu i orkestar, poslednji stav, Badinera
Vivaldi - koncerti iz ciklusa Godišnja doba - Zima
Tartini - Ĉavolji triler, sonata za violinu i klavir, prvi stav
V. A. Mocart - duet Papagena i Papagene iz opere ýarobna frula
Betoven - Prvi stav Pete simfonije
F. Šubert - Divlja ružica
F. Mendelson - Violinski koncert, prvi stav
J. Brams - Maÿarske igre (izbor)
P. I. ýajkovski - odlomci iz baleta Uspavana lepotica
A. Borodin - Polovecke igre iz opere Knez Igor
E. Grig - Prva svita iz muzike za dramu Per Gint, Jutro (prvi stav) i U dvoru planinskog kralja (þetvrti stav)
N. Rimski-Korsakov - odlomci iz svite Šeherezada
Izbor iz dostupnih dela kompozitora XX veka
Dodatni rad
HOR I ORKESTAR
Svaka osnovna škola je obavezna da organizuje rad horova, i to: hor mlaÿih razreda i hor starijih razreda.
U svakoj školi u kojoj postoje uslovi treba da se osnuje školski orkestar. ýasovi hora i orkestra se izvode
kontinuirano od poþetka do kraja školske godine. ýasovi hora i orkestra kao redovna nastava ulaze u fond
þasova nastavnika muziþke kulture:
hor nižih razreda, 111 þasova godišnje.
hor viših razreda, 136 þasova godišnje.
ýasovi rada sa horom i orkestrom (koji su identiþni sa trajanjem školskog þasa - 45 minuta) unose se u
raspored škole i deo su radne obaveze uþenika koje odabere nastavnik. Uþenici koji veü pohaÿaju muziþku
školu ne ukljuþuju se u hor ili orkestar.
Hor
Repertoar školskih horova obuhvata odgovarajuüa dela domaüih i stranih autora raznih epoha.
U toku školske godine potrebno je sa horom izvesti najmanje deset kompozicija.
Orkestar
Školskim orkestrom se smatra instrumentalni ansambl sa najmanje deset instrumentalista koji izvode
kompozicije u najmanje tri deonice. Orkestri mogu biti sastavljeni od instrumenata koji pripadaju istoj
porodici (blok flaute, mandoline, tambure, harmonike, Orfov instrumentarijum itd.) ili mešovitog sastava
prema raspoloživim instrumentima. Repertoar školskog orkestra þine dela domaüih i stranih kompozitora
raznih epoha, u originalnom obliku ili prilagoÿena za postojeüi školski sastav.
U toku godine orkestar treba da izvede najmanje osam dela, od kojih neka zajedno sa horom.
Ako postoji orkestar u školi, fond þasova je kao i za hor viših razreda, tj. 136 þasova godišnje.
U svim školama u kojima rade nastavnik ili nastavnici koji vladaju nekim instrumentima organizuje se
dodatna nastava za darovite i zainteresovane uþenika u sviranju na pojedinim instrumentima.
Zadaci instrumentalne nastave su:
- da kod uþenika razvija muziþke sposobnosti i želju za aktivnim muziciranjem i sudelovanjem u školskim
ansamblima;
- da uporedo sa instrumentalnom nastavom uþenicima daje i potrebna teorijska znanja;
- da i ovom nastavom podstiþe kod uþenika njihove kreativne sposobnosti i smisao za kolektivno
muziciranje.
Nastava se odvija u grupi do þetiri uþenika, odnosno od pet do devet uþenika kada se radi o blok flautama,
tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od moguünosti i interesovanja uþenika, u
dodatnoj nastavi se formiraju mali muziþki sastavi.
Programom i sadržajima dodatne nastave obuhvatiti odgovarajuüe udžbenike, priruþnike i zbirke za
pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagoÿena sastavima uþenika dotiþne škole)
domaüih i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvoÿaþkim moguünostima uþenika.
Uþenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignuüa iz dodatne muziþke nastave na školskim i drugim
priredbama i takmiþenjima.
Za dodatnu nastavu se odreÿuje 1 þas nedeljno. Dodatna nastava je deo radne obaveze nastavnika i
izabranih uþenika. Uþenici koji pohaÿaju muziþku školu ne ukljuþuju se u dodatnu nastavu.
Slobodne aktivnosti
U svakoj osnovnoj školi ima muziþki obdarene dece, þije se interesovanje i ljubav za muziku ne mogu
zadovoljiti samo onim što im pruža nastava u razredu. Za takvu decu koja ne pohaÿaju muziþku ili baletsku
školu može se organizovati dodatna nastava i tako se mogu ukljuþiti u razne grupe ili školski orkestar.
Mogu se osnovati grupe pevaþa vokalnih solista i solista instrumentalista sa kojima se uvežbavaju solo
pesme, mali komadi, dueti, terceti, kvarteti, mali kamerni instrumentalni sastavi, sekcija ljubitelja slušanja
muzike - koji üe slušati razna muziþka izvoÿenja u školi ili van nje (koncerte, radio i televizijske emisije,
muziþke filmove i sl.). Osim sekcija vokalnih solista, instrumentalnih solista i ljubitelja slušanja muzike
moguüe je organizovati sekciju mladih kompozitora sa kojima se radi individualno na razvoju muziþke
kreativnosti. Moguüe je, takoÿe, osnovati sekciju mladih etnomuzikologa koji üe prikupljati malo poznate ili
gotovo zaboravljene pesme sredine u kojoj žive. Broj i vrsta muziþkih sekcija koje je moguüe osnovati u
osnovnoj školi u odnosu na sposobnosti i interesovanja uþenika odreÿeni su samo afinitetom nastavnika i
njegovim entuzijazmom.
Za slobodne aktivnosti se odreÿuje 1 þas nedeljno.
Rad formiranih sekcija odvija se kontinuirano tokom cele školske godine.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
U programu muziþke kulture istaknuto mesto ima slušanje muziþkih dela i aktivno muziciranje (pevanje i
sviranje). Osnove muziþke pismenosti i muziþko-teorijski pojmovi u ovakvom pristupu planirani su u funkciji
boljeg razumevanja muzike i muziþkog dela.
Osnovni princip u ostvarivanju cilja i zadataka treba da bude aktivno uþešüe uþenika na þasu. Pri tome na
jednom þasu treba obuhvatiti razliþita podruþja predviÿena za taj razred i kombinovati razne metode u
nastavi. ýas posveüen samo jednom podruþju i izvoÿen samo jednom metodom ne može biti ni koristan ni
zanimljiv za uþenike, što vodi ka osiromašivanju sadržaja i smisla predmeta.
Nastava muziþke kulture ostvaruje se kroz:
- pevanje, sviranje i sticanje osnova muziþke pismenosti;
- slušanje muzike;
- deþje muziþko stvaralaštvo.
Grupnim i pojedinaþnim pevanjem ili sviranjem razvija se interesovanje uþenika da aktivno uþestvuju u
muziþkom životu svoje sredine.
Preporuke za ostvarivanje programa u šestom razredu
Slušanje muzike
- Usmeravanje pažnje uþenika na analitiþko slušanje muzike stimulisanjem aktivnog praüenja primera.
- Razlikovanje zvuþnih boja muziþkih instrumenata, upoznavanje njihovih karakteristika (osnovne grupe,
graÿa, tehniþko-izvoÿaþke moguünosti).
- Podsticanje razliþitih vidova izražavanja uþenika u vezi sa slušanjem muzike i muziþkim doživljajem. Ovo
se ne sme svoditi na pasivizaciju uloge nastavnika i pomeranje akcenata sa aktivnog slušanja na druge
aktivnosti, obiþno likovne ili literarne, za koje nastavnik nema pravu kompetenciju tumaþenja i ocenjivanja.
- Upoznavanje muziþkih dela, stvaralaca i izvoÿaþa.
Osnove muziþke pismenosti
- snizilica, razrešilica, obnavljanje povisilice;
- upoznavanje klavijature;
- obnavljanje prostih parnih i neparnih taktova sa þetvrtinskom i osminskom jedinicom brojanja (utvrÿivanje
odnosa naglašenih i nenaglašenih delova takta, objašnjenje taktiranja i dirigovanja);
- upoznavanje ala breve takta (polovina kao jedinica brojanja);
- obnavljanje znakova repeticije, uþenje oznaka prima i sekunda volta;
- upoznavanje korone;
- obnavljanje oznaka za dinamiku (p, mp, f, mf, crescendo, decrescendo) i tempo (adagio, andante,
moderato, allegro), uþenje novih: pp i ff, vivo, presto. Objašnjenje znaþenja termina molto, poco, meno, kao
i oznake karaktera cantabile;
- objašnjenje znaþenja lukova: luk trajanja i luk legata, oznaka za stakato i glisando;
- ponavljanje starih i obrada novih lestvica F-dur, D-dur i d-moll obnavljanje znaþenja termina stupanj,
stepen i polustepen, upoznavanje akorda na prvom stupnju (poreÿenje mola i dura, objašnjenje tonaliteta).
Pevanje pesama po sluhu i iz notnog teksta
- neophodni su redovno ukazivanje na znaþaj pravilne higijene glasa, stalna briga o položaju tela pri
pevanju, vežbe za pevaþko disanje, vežbe artikulacije, raspevavanje uz instrumentalnu pratnju i bez nje,
pevanje kadence;
- uþenje pesme poþinje uvoÿenjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tumaþenje literarnog teksta sa
naglašavanjem vaspitnih elemenata;
- kod uþenja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni vid pesme (u tempu, sa dinamikom), zatim
radi jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedniþko uoþavanje ponavljanja i kontrasta);
- kod uþenja pesama iz notnog teksta prvo se radi analiza zapisa pesme (uoþavaju se: kljuþ, predznaci, takt
uz probu taktiranja, dinamiþke i artikulacione oznake, dužine i imena tonova), zatim se notni tekst išþitava
parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se vežba raspevavanja i prelazi na pevanje dok
nastavnik svira melodiju;
- osmišljavanje poþetne intonacije pesme najbolje je dati kroz instrumentalni uvod;
- pesma se uþi po delovima i frazama uz instrumentalnu pratnju koja se u poþetku svodi na melodiju
(aranžmane dodati tek pošto je pesma nauþena);
- teže ritmiþke figure i melodijski skokovi se obraÿuju kroz ponavljanja;
- tokom uþenja neprekidno se insistira na izražajnom i doživljenom pevanju.
Sviranje
- Ponavljanje kraüeg zadatog melodijskog motiva.
- Uvoÿenje veüeg broja raznovrsnih instrumenata Orfovog instrumentarijuma.
- Sviranje na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima.
Muziþko stvaralaštvo
- Ritmiþkim i zvuþnim efektima kreirati pratnje za pesme, stihove, koristeüi pri tom razliþite izvore zvuka.
- Kreiranje pokreta uz muziku koju uþenici pevaju ili slušaju.
- Smišljanje muziþkih pitanja i odgovora, ritmiþka dopunjalka, melodijska dopunjalka sa potpisanim tekstom,
sastavljanje melodije od ponuÿenih dvotaktnih motiva.
- Improvizacija melodije na zadati tekst.
- Improvizacija dijaloga na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarijuma.
Didaktiþko-metodiþka uputstva
Preporuþeni sadržaji ovog nastavnog predmeta uþenicima treba da pruže znanja i informacije kako bi
razumeli, pratili, razlikovali, doživljavali i što bolje procenjivali muziþke vrednosti.
Za uspešnu realizaciju nastave muziþke kulture neophodno je ostvariti osnovni preduslov: kabinet sa
nastavnim i oþiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve
uþenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni ureÿaj za slušanje muzike, a poželjni su i kompjuter, ureÿaj
za emitovanje DVD sa prateüom opremom. Oþigledna sredstva ukljuþuju: slike pojedinaþnih instrumenata,
gudaþkog i simfonijskog orkestra, slike stranih i domaüih kompozitora i izvoÿaþa, kvalitetne snimke primera.
Sadržaji muziþke kulture treba da pruže uþenicima dovoljno znanja i obaveštenosti koja üe im omoguüiti da
razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okružuje u svakodnevnom životu od onih
sadržaja koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju.
Usvajanje znanja uþenika zavisi od organizacije þasa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv.
Uþenik treba da bude aktivan na þasu, a þas muziþke kulture treba da bude doživljaj za uþenike. Raznim
oblicima rada, tehnikama i oþiglednim sredstvima uþenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode
u nastavi. Nastavnik je ravnopravni uþesnik u svim aktivnostima.
Domaüe pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom
razredu.
Nastavu treba uvek povezivati sa drugim predmetima, muziþkim životom društvene sredine i uþestvovati na
takmiþenjima i muziþkim priredbama.
ISTORIJA
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj izuþavanja nastavnog predmeta istorija je kulturni razvoj i humanistiþko obrazovanje uþenika. Cilj
nastave istorije je i da doprinese razumevanju istorijskog prostora i vremena, istorijskih procesa i tokova,
kao i razvijanju nacionalnog i evropskog identiteta i duha tolerancije kod uþenika.
Zadaci nastave istorije su da uþenici, uoþavajuüi uzroþno-poslediþne veze, razumeju istorijske procese i
tokove, ulogu istaknutih liþnosti u razvoju ljudskog društva i da poznaju nacionalnu i opštu istoriju (politiþku,
ekonomsku, društvenu, kulturnu...), kao i istoriju susednih naroda i država.
Operativni zadaci:
- razumevanje pojma "srednji vek" i osnovnih odlika tog istorijskog perioda;
- razumevanje osnovnih odlika feudalnog društva;
- sticanje znanja o najznaþajnijim državama srednjovekovne Evrope;
- sticanje znanja o srpskim srednjovekovnim državama;
- sticanje znanja o liþnostima koje su obeležile srednji vek u opštoj i nacionalnoj istoriji;
- razumevanje uloge religije u društvu srednjeg veka;
- upoznavanje kulturnih i tehniþkih dostignuüa srednjovekovne Evrope;
- upoznavanje kulturnog nasleÿa Srba u srednjem veku;
- korišüenje istorijskih karata za period srednjeg veka;
- podsticanje uþenika na korišüenje istorijskih izvora;
- razvijanje kritiþkog odnosa prema istorijskim izvorima.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD
Osnovne odlike srednjeg veka (pojam "srednji vek", hronološki i prostorni okviri, svetske civilizacije u
periodu srednjeg veka).
Osnovni istorijski izvori za istoriju srednjeg veka (pisani - povelje, pisma, zapisi, natpisi, hronike, letopisi,
žitija svetih, biografije vladara...; materijalni - predmeti, novac, peþati, likovna umetnost, arhitektura...).
EVROPA I SREDOZEMLJE U RANOM SREDNJEM VEKU
Velika seoba naroda i Franaþka država (germanske države na teritoriji Zapadnog rimskog carstva,
hristijanizacija Germana, Karlo Veliki, uloga Vikinga).
Hrišüanska crkva (crkvena organizacija, monaštvo, manastiri kao središta ranosrednjovekovne kulture i
pismenosti, procesi pokrštavanja, Veliki raskol i njegove posledice).
Vizantija do XII veka (grþko i rimsko nasleÿe, Konstantin Veliki, osnivanje Carigrada, Justinijan I i pokušaji
obnove Rimskog carstva, uspon carstva u doba Makedonske dinastije i u doba Komnina; privredni, kulturni
i verski uticaj na susedne narode - Bugare, Srbe, Ruse...).
Islamski svet u ranom srednjem veku (Muhamed - pojava islamske religije, nastajanje muslimanske države
u Arabiji i arapska osvajanja, osobenost državnog i društvenog ureÿenja, raspad jedinstvene države,
arapsko-islamska kultura i njen uticaj na kulturu naroda Evrope).
Nastanak feudalnog društva (formiranje feudalne društvene strukture - vitezovi i kmetovi, piramidalna
hijerarhija vlasti, vazalni odnosi, ruralno društvo).
SRBI I NJIHOVO OKRUŽENJE U RANOM SREDNJEM VEKU
Sloveni i njihovo naseljavanje Balkanskog poluostrva (život Starih Slovena u prapostojbini, slovenski obiþaji
i verovanja, uzroci i pravci seobe, naseljavanje Balkanskog poluostrva).
Južni Sloveni prema starosedeocima i susedima (Avari, Franaþka i Vizantija, odnos prema
starosedeocima, formiranje plemenskih saveza, naseljavanje Bugara i Maÿara i nastanak njihovih država,
Prvo bugarsko carstvo, Samuilova država).
Srbi od VII do XII veka (doseljavanje Srba i Hrvata, srpske zemlje, Srbija izmeÿu Vizantije i Bugarske,
uspon i pad Duklje).
Pokrštavanje Srba i drugih Južnih Slovena i njihova rana kultura (zaþeci hristijanizacije, znaþaj misije ûirila
i Metodija i njihovih uþenika, poþeci pismenosti, karakter rane srednjovekovne kulture kod Srba i drugih
Južnih Slovena).
EVROPA U POZNOM SREDNJEM VEKU
Razvoj i struktura feudalnih država (srednjovekovne monarhije - primeri Francuske, Engleske i Nemaþke,
odnos države i crkve).
Krstaški ratovi (hodoþašüa - sveta mesta, najznaþajniji pohodi i najpoznatiji uþesnici - Riþard Lavovo Srce,
Saladin, Fridrih Barbarosa, Luj IX Sveti; viteški redovi, uloga Mletaþke republike u þetvrtom krstaškom
pohodu, sudari i susreti civilizacija).
Postanak i razvoj srednjovekovnih gradova (privredni napredak u doba razvijenog feudalizma, razvitak
gradova, zanatstva i trgovine, zaþeci robne privrede, borba gradova za samoupravu, gradovi kao kulturna i
prosvetna središta).
Svakodnevni život u srednjem veku (vladar, dvor i dvorski život, svakodnevni život na selu i gradu, položaj
žene u srednjem veku).
Opšte odlike srednjovekovne kulture (verski karakter kulture, kulturne oblasti, škole i univerziteti,
pronalasci, opšte odlike umetnosti i književnosti).
SRBI I NJIHOVO OKRUŽENJE U POZNOM SREDNJEM VEKU
Srbija u XII i poþetkom XIII veka (Raška izmeÿu Vizantije i Ugarske, borba za osamostaljivanje države Stefan Nemanja, Stefan Prvovenþani, autokefalnost srpske crkve - sveti Sava).
Uspon srpske države u XIII i poþetkom XIV veka i Vizantija Paleologa (privredni razvoj - Uroš I, širenje
države - Milutin, Stefan Deþanski i bitka kod Velbužda, znaþaj Dubrovnika u privrednom i kulturnom životu
srpskih zemalja).
Srpsko carstvo (Dušanova osvajanja, uspostavljanje patrijaršije i proglašenje carstva, ureÿenje države).
Društvo u državi Nemanjiüa (podela društva, društveni slojevi i odnosi, veze srpske i vlastele okolnih
država - povezivanje po društvenoj horizontali).
Kraj srpskog carstva (slabljenje carstva u vreme cara Uroša, oblasni gospodari i njihovi sukobi).
Postanak i razvoj srednjovekovne bosanske države (Kulin ban, borba sa Ugarskom, Crkva bosanska,
uspon i proglašenje kraljevstva - Tvrtko I).
Srednjovekovna kultura Srba (jezik i pismo, znaþaj Miroslavljevog jevanÿelja, književnost - sveti Sava,
Teodosije, monahinja Jefimija...; najznaþajnije zadužbine, heraldika, pravni spomenici - Svetosavski
nomokanon i Dušanov zakonik i njihov istorijski znaþaj).
SRPSKE ZEMLJE I NJIHOVO OKRUŽENJE U DOBA OSMANLIJSKIH OSVAJANJA
Turci Osmanlije i njihova osvajanja na Balkanu (društveno i državno ureÿenje osmanske države, nemoü
Vizantije, Srbije i Bugarske, bitka na Marici, liþnost kralja Marka).
Moravska Srbija i njena uloga u borbi protiv Osmanlija (knez Lazar, boj na Kosovu, kosovska legenda istorijski i legendarni likovi Vuka Brankoviüa i Miloša Obiliüa).
Država srpskih despota i okolne zemlje (kneginja Milica, knez i despot Stefan Lazareviü, odnosi prema
Osmanskom carstvu i Ugarskoj, despot Ĉuraÿ Brankoviü i slabljenje Srbije, pad Carigrada i propast
Vizantije, pad Smedereva, seobe Srba u Ugarsku, slabljenje i pad Bosne, Zeta za vreme Balšiüa i
Crnojeviüa, liþnosti Vlada Cepeša Drakule i Ĉuraÿa Kastriota Skenderbega i njihov otpor Osmanlijama).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Dužina i znaþaj perioda srednjeg veka, koji se izuþava u šestom razredu, a obuhvata hiljadu godina ljudske
istorije, zahtevaju veliku pažnju u izboru nastavnih sadržaja. U programu se nalaze relevantni dogaÿaji,
liþnosti i pojave za to istorijsko razdoblje, a kljuþni sadržaji u okviru nastavnih tema dati su u zagradama
koje se nalaze iza naziva nastavnih jedinica. Ovakva struktura programa pomaže nastavniku u planiranju
neposrednog rada sa uþenicima jer mu olakšava odreÿivanje obima i dubine obrade pojedinih sadržaja.
Nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu uvažavajuüi ciljeve i
zadatke predmeta.
Nastavni program se može dopuniti sadržajima iz lokalne srednjovekovne prošlosti, þime se kod uþenika
postiže jasnija slika o tome šta od kulturne baštine njihovog kraja potiþe iz ovog perioda.
U školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se, osim sadržaja iz njihove
srednjovekovne istorije koji su dati u programu, obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda.
Pri tome, nastavnici üe nastojati da uþenicima pruže istorijsku sliku dotiþnog naroda i njegove države u
srednjem veku, ali i sliku sredine u kojoj žive: kako su i zašto naselili te prostore, kakav je bio naþin života u
srednjem veku i koje su znaþajne liþnosti obeležile to razdoblje njihove prošlosti.
Savlaÿujuüi nastavni program istorije uþenici šestog razreda, osim što stiþu znanja o dogaÿajima iz
srednjovekovne prošlosti, dobijaju i podsticaje za svoj intelektualni razvoj. Oni se kroz istoriju vežbaju u
logiþkom zakljuþivanju i shvatanju uzroþno-poslediþnih veza. Istorija je izuzetno pogodan nastavni predmet
za podsticanje razvoja kritiþkog mišljenja, odnosno za razlikovanje þinjenica od pretpostavki, podataka od
njihove interpretacije i bitnog od nebitnog. Zbog toga je od velikog znaþaja kojim üe metodskim pristupom
da se obraÿuju nastavni sadržaji.
Istorija kao narativni predmet, u kome su usmeno izlaganje, opis, razgovor, objašnjenja, tumaþenja,
argumentovanje nastavnika i uþenika glavna aktivnost, pruža velike moguünosti za podsticanje uþeniþke
radoznalosti koja je u osnovi svakog saznanja. Nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priþa"
bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamüenje uþenika, veü da bi im istorijski dogaÿaji,
pojave i procesi bili opisani jasno, detaljno, živo i dinamiþno. Nastava ne bi smela biti statistiþka zbirka
podataka i izveštaj o tome šta se nekada zbilo, veü treba da pomogne u stvaranju što jasnije slike kod
uþenika ne samo o tome šta se tada desilo, veü i zašto se to desilo.
Posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik uþenicima, tako i ona koja
dolaze od uþenika, podstaknuta "priþom" koju su þuli tokom nastave ili van nje. Pitanja nastavnika nemaju
funkciju samo u fazi utvrÿivanja i sistematizacije gradiva, veü i u samoj obradi nastavnih sadržaja. Dobro
postavljena pitanja, kao poziv na razmišljanje i voÿeni proces traganja za odgovorom, obezbeÿuju
razumevanje, a samim tim i uspešno pamüenje. U zavisnosti od toga šta nastavnik želi da postigne, pitanja
mogu imati razliþite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje
poreÿenja, traganje za pojašnjenjem, procena moguüih posledica...
Nastavnik, pored toga što kreira svoja predavanja, osmišljava i planira na koji naþin üe se uþenici ukljuþiti u
pedagoški proces. Nije bitno da li je uþeniþka aktivnost organizovana kao individualni rad, rad u paru, maloj
ili velikoj grupi, kao radionica ili domaüi zadatak, veü koliko i kako "uvodi" u prošle dogaÿaje, odnosno
koliko podstiþe uþenike da se decentriraju od sadašnjosti i sopstvenog ugla gledanja, što je za
dvanaestogodišnjake težak zadatak.
Da bi shvatio dogaÿaje koji su se zbili u prošlosti, uþenik mora da ih oživi u svom umu, u þemu veliku
pomoü pruža upotreba razliþitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka
(dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije, kao i obilasci kulturnoistorijskih spomenika). Istorijske karte su odliþan spoljni "oslonac" za misao koja nije još u stanju da se
odvoji od konkretnog nivoa, što je karakteristiþno za uþenike šestog razreda. One omoguüavaju uþenicima
ne samo da na oþigledan i slikovit naþin dožive prostor na kome se neki od dogaÿaja odvijao, veü im i
pomažu da prate promene na odreÿenom prostoru kroz vreme.
Nastava istorije ima uticaja i na razvijanje jeziþke i govorne kulture jer istorijski sadržaji bogate jeziþki fond
uþenika. Naravno, potrebno je da se sve reþi i pojmovi koji su nepoznati ili nedovoljno dobro poznati
uþenicima precizno objasne. Gde god je moguüe, treba izbegavati pojmove visokog nivoa apstraktnosti.
Kako nisu svi uþenici sa jednakim darom za verbalno izražavanje, nastavnik üe pozitivno vrednovati kada
se uþenik dobro snalazi na istorijskoj karti, postavlja promišljena pitanja ili vešto argumentuje u diskusiji,
þak i onda kada je njegovo izražavanje, posmatrano po broju reþi, siromašno.
U radu sa uþenicima treba imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu gde su
znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže uþenicima da postignu celovito shvatanje o
povezanosti i uslovljenosti bioloških, geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života þoveka kroz prostor i
vreme. Treba se þuvati fragmentarnog, izolovanog znanja istorijskih þinjenica jer ono ima najkraüe trajanje
u pamüenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja. Postoji prirodna veza istorije sa drugim obaveznim
i izbornim nastavnim predmetima (geografija, srpski jezik, likovna kultura, muziþka kultura, narodna
tradicija, svakodnevni život u prošlosti, verska nastava, graÿansko vaspitanje...) i zato je poželjna saradnja
izmeÿu predmetnih nastavnika, koja se može ostvarivati na razliþite naþine (redovna nastava, dodatni rad,
slobodne aktivnosti, izleti i ekskurzije...).
GEOGRAFIJA
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave geografije je usvajanje znanja o prirodnogeografskim i društvenogeografskim objektima,
pojavama i procesima i njihovim meÿusobnim vezama i odnosima u geoprostoru. Nastava geografije treba
da doprinese stvaranju realne i ispravne slike o svetu kao celini i mestu i ulozi naše države u svetu.
Zadaci nastave geografije su višestruki. Njihovim ostvarivanjem uþenici se osposobljavaju da stiþu i
razvijaju znanja i razumevanja, umenja i stavove prema svetskim i nacionalnim vrednostima i dostignuüima.
Nastava geografije treba da doprinese:
- sticanju znanja o osnovnim objektima, pojavama i procesima u vasioni;
- kartografskom opismenjavanju, upotrebi geografskih karata i drugih izvora informacija u procesu uþenja i
istraživanja i u svakodnevnom životu;
- sticanju znanja o objektima, pojavama i procesima u geografskom omotaþu Zemlje i u neposrednom
okruženju;
- razumevanju uzroþno-poslediþne povezanosti pojava i procesa u geografskom omotaþu;
- razvijanju geografskog mišljenja zasnovanog na povezanosti i meÿuuslovljenosti geografskih pojava i
procesa u prostoru i vremenu;
- razvijanju estetskih opažanja i oseüanja prouþavanjem i upoznavanjem prirodnih i drugih fenomena u
geoprostoru;
- sticanju znanja o osnovnim pojmovima o stanovništvu, naseljima i privredi i uoþavanju njihovog
prostornog razmeštaja;
- razumevanju uticaja prirodnih i društvenih faktora na razvoj i razmeštaj stanovništva, naselja i privrednih
delatnosti;
- sticanju znanja o osnovnim geografskim odlikama Evrope, njenim regijama i državama;
- sticanju znanja o osnovnim geografskim odlikama vanevropskih kontinenata i njihovih regija;
- upoznavanju uloge i znaþaja meÿunarodnih organizacija za rešavanje ekonomskih, socijalnih, kulturnih i
humanitarnih problema u savremenom svetu;
- sticanju znanja o osnovnim geografskim odlikama Republike Srbije i njenim regionalnim celinama;
- razvijanju stavova o preventivi, zaštiti i unapreÿivanju životne sredine;
- razvijanju tolerancije, nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta;
- sticanju znanja, razvijanju veština i stavova iz geografije kroz samostalno uþenje i istraživanje i njihovoj
primeni u svakodnevnom životu;
- razvijanju opšte kulture i obrazovanja uþenika.
Operativni zadaci:
Uþenici treba da:
- upoznaju osnovne pojave, procese i fenomene u hidrosferi i geografski razmeštaj hidrografskih objekata,
kao i njihove odlike;
- shvate znaþaj voda za život na Zemlji;
- upoznaju biljni i životinjski svet, uticaj prirodnih faktora i þoveka na njihov razvoj, horizontalni i vertikalni
raspored, kao i meÿusobnu uslovljenost i znaþaj;
- upoznaju ljudske aktivnosti koje utiþu na kvalitet životne sredine i shvate neophodnost njenog oþuvanja,
unapreÿivanja i zaštite;
- upoznaju osnovne pojmove iz geografije stanovništva i naselja, shvate znaþaj i ulogu prirodnih, društvenih
i privrednih þinilaca i njihovo jedinstvo;
- shvate pojmove prirodne i geografske sredine i pojam geografske regije;
- steknu osnovna znanja o privredi, njenoj podeli i faktorima razvoja;
- upoznaju najvažnije meÿunarodne organizacije i integracijske procese u Evropi i svetu, kao i njihov znaþaj
za politiþki, ekonomski i kulturni razvoj;
- razumeju znaþaj i domete meÿunarodnih organizacija u oþuvanju mira i bezbednosti i razvijanju
prijateljskih odnosa meÿu narodima;
- upoznaju najvažnije prirodne, društvene i ekonomskogeografske odlike Evrope i specifiþnosti njenih regija
i država;
- samostalno koriste geografsku kartu kao izvor geografskih informacija u procesu sticanja novih znanja i
istraživanja i u svakodnevnom životu;
- se osposobe za korišüenje geografske literature i razliþitog ilustrativnog materijala radi lakšeg
savlaÿivanja nastavnog gradiva i osposobljavanja za samostalni rad;
- poseduju oseüanje socijalne pripadnosti i privrženosti sopstvenoj porodici, naciji i kulturi, poznaju tradiciju
i uþestvuju u njenom oþuvanju;
- poznaju i poštuju tradiciju i identitet drugih naroda, zajednica i socijalnih grupa.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Uvod u programske sadržaje
PLANETA ZEMLJA (8)
Vode na Zemlji (5)
Svetsko more i njegova horizontalna podela: svojstva morske vode (slanost, temperatura, boja, providnost),
kretanje morske vode (talasi, plima i oseka, morske struje), razuÿenost obala.
Vode na kopnu: izdan i izvori, reke, reþna mreža, reþni slivovi, jezera - podela prema postanku jezerskih
basena.
Zagaÿivanje mora i kopnenih voda i znaþaj njihove zaštite. Problem nestašice vode na Zemlji.
Biljni i životinjski svet na Zemlji (3)
Biljne zajednice na Zemlji: uticaj reljefa, klime, zemljišta i þoveka na rasprostranjenost biljnog sveta.
Životinjski svet na Zemlji: uticaj klime, biljnog sveta i þoveka na rasprostranjenost životinjskog sveta.
Znaþaj, zaštita i unapreÿivanje biljnog i životinjskog sveta.
STANOVNIŠTVO I NASELJA NA ZEMLJI (5)
Ekumena: broj stanovnika na Zemlji, gustina naseljenosti, prirodni priraštaj svetskog stanovništva.
Struktura svetskog stanovništva (rasna, nacionalna, starosna, polna, verska, profesionalna...).
Migracije svetskog stanovništva: uzroci, vrste i posledice migracija.
Naselja: vrste i tipovi; povezanost naselja u konurbacije i megalopolise.
GEOGRAFSKA SREDINA I LJUDSKE DELATNOSTI (3)
Prirodna i geografska sredina; pojam geografske regije.
Privreda: podela na privredne delatnosti i grane; uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj privrede.
REGIONALNA GEOGRAFIJA EVROPE (52)
Opšte geografske odlike Evrope (8)
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost evropskog kontinenta, klima i biljni svet,
vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, migracije), naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politiþka podela, integracijski procesi u Evropi i svetu (EU, NATO, UN, G8...).
Južna Evropa (14)
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Južne Evrope, klima i biljni svet, vode na
kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela, prirodna bogatstva i privreda.
Države na Balkanskom poluostrvu
Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Albanija, Bugarska i Grþka.
Geografski položaj, granice i veliþina država.
Prirodnogeografske odlike.
Društvenoekonomske odlike.
Države na Apeninskom poluostrvu
Italija.
Geografski položaj, granice i veliþina država.
Prirodnogeografske odlike.
Društvenoekonomske odlike.
Države na Pirinejskom poluostrvu
Španija i Portugalija
Geografski položaj, granice i veliþina država.
Prirodno geografske odlike.
Društvenoekonomske odlike.
Geografski pregled ostalih država Južne Evrope
Andora, Monako, Vatikan, San Marino i Malta, geografski položaj i znaþaj.
Srednja Evropa (10)
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Srednje Evrope, klima i biljni svet, vode na
kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela, prirodna bogatstva i privreda.
Države Srednje Evrope
Nemaþka, Poljska, ýeška, Slovaþka, Švajcarska, Austrija, Maÿarska i Rumunija.
Geografski položaj, granice i veliþina država.
Osnovne prirodnogeografske odlike.
Osnovne društvenoekonomske odlike.
Zapadna Evropa (8)
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Zapadne Evrope, klima, biljni svet, vode na
kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela, prirodna bogatstva i privreda.
Države Zapadne Evrope
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Francuska.
Geografski položaj, granice i veliþina država.
Osnovne prirodnogeografske odlike.
Osnovne društvenoekonomske odlike.
Severna Evropa (4)
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Severne Evrope, klima, biljni svet, vode na
kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela, prirodna bogatstva i privreda.
Države Severne Evrope
Švedska, Norveška.
Geografski položaj, granice i veliþina država.
Osnovne prirodnogeografske odlike.
Osnovne društvenoekonomske odlike.
Istoþna Evropa (8)
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Istoþne Evrope, klima, biljni svet, vode na
kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela, prirodna bogatstva i privreda.
Države Istoþne Evrope
Ruska Federacija, Ukrajina.
Geografski položaj, granice i veliþina država.
Osnovne prirodnogeografske odlike.
Osnovne društvenoekonomske odlike.
GODIŠNJA SISTEMATIZACIJA GRADIVA (3)
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nastavni program geografije za šesti razred osnovnog vaspitanja i obrazovanja oslanja se na savremena
dostignuüa i na perspektive razvoja geografske nauke, a primeren je interesovanjima i potrebama uþenika.
Steþena znanja i veštine uþenici üe primenjivati u istraživanju i analiziranju odreÿenih geografskih pojava i
procesa, koji se odnose na nastavne sadržaje predviÿene programom. Neophodno je zainteresovati
uþenike da, u skladu sa svojim uzrasnim sposobnostima, istražuju i lokalnu sredinu, da pronalaze i koriste
razliþite izvore informacija i da se osposobljavaju za samostalno uþenje.
Osnovu za izradu ovog programa þinili su: opšti ciljevi i zadaci osnovnog obrazovanja i vaspitanja,
obrazovni, vaspitni i funkcionalni zadaci savremene nastave geografije, potreba za postizanjem bolje
ravnoteže izmeÿu uzrasnih sposobnosti uþenika, njihovih potreba i interesovanja, preporuke Geografskog
fakulteta i Srpskog geografskog društva.
Program je koncipiran tako da se zasniva na: postepenom uvoÿenju i razvijanju geografskih pojmova,
pojava i procesa u okviru programskih sadržaja spiralno rasporeÿenih u drugom obrazovnom ciklusu,
znaþajnih za uspešnije razumevanje ukupnih sadržaja koji su neophodni u procesu daljeg uþenja,
dosadašnjim nastavnim programima u Republici Srbiji i rezultatima praüenja primene dosadašnjih
programa.
U šestom razredu osnovne škole program geografije koncipiran je tematski. Ukupan godišnji fond þasova
nije promenjen. Nastavnicima se preporuþuje orijentacioni broj þasova po nastavnim temama, kao i
nastavni sadržaji koje bi trebalo obraditi. Prema svojoj kreativnosti nastavnik ima slobodu da kroz
samostalno planiranje odredi tipove þasova, oblike rada, nastavne metode, tehnike i aktivnosti i odabere
didaktiþka sredstva i pomagala.
Programsku strukturu þini pet nastavnih tema:
1. Uvod
2. Planeta Zemlja
3. Stanovništvo i naselja na Zemlji
4. Geografska sredina i ljudske delatnosti
5. Regionalna geografija Evrope
Na prvom nastavnom þasu nastavnik upoznaje uþenike sa ciljevima, zadacima i programskim sadržajima
geografije za šesti razred i daje im jasna uputstva za rad. Posebno naglašava zašto i kako se obraÿuju
sadržaji opšte fiziþke i društvene geografije i istiþe njihov znaþaj za uspešnu obradu regionalne geografije
evropskog kontinenata i njegovih država i sveta u celini.
Programom je predviÿena obrada geografskih sadržaja koji se odnose na vode i biljni i životinjski svet na
Zemlji u okviru tematske celine Planeta Zemlja. Kroz ovu tematsku celinu potrebno je istaüi oblike
pojavljivanja, osnovne odlike i rasprostranjenost voda na Zemlji, kao i njihov znaþaj, odlike biljnog i
životinjskog sveta, njihovu horizontalnu i vertikalnu rasprostranjenost, osnovne biljne zajednice na Zemlji i
znaþaj biljaka i životinja za þoveka.
Prirodna sredina je u suštini splet tesno povezanih i meÿusobno uslovljenih komponenata koje
predstavljaju jedinstvenu celinu. Imajuüi u vidu narušavanje ravnoteže u prirodnoj sredini, potrebno je
ukazivati na prevenciju i na zaštitu prirode.
Nastavna tema Stanovništvo i naselja na Zemlji koncipirana je tako da se njenom obradom ukaže na
najvažnije demografske i demogeografske probleme þoveþanstva. Težište treba da bude na osnovnim
odlikama stanovništva, vrstama i tipovima naselja. Preporuka je da se statistiþki podaci prikazuju samo
ilustrativno (tabele, dijagrami, starosna piramida) ili komparativno, a da se ne insistira na njihovom
zapamüivanju.
Kroz obradu sadržaja nastavne teme Geografska sredina i ljudske delatnosti uþenicima je potrebno ukazati
na razliþitost prirodne i geografske sredine na osnovu koje se izdvajaju geografske regije, kao i na
složenost i podelu ljudskih delatnosti, pri þemu treba naglasiti uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj
privrede.
U šestom razredu je nastavnim programom, sa najveüim brojem þasova, planirana obrada Regionalne
geografije Evrope. U okviru regionalne geografije predviÿena je obrada Evrope u celini, koja treba da pruži
moguünost sagledavanja opštih odlika kontinenta da bi se na osnovu toga jasnije mogle uoþiti osobenosti
pojedinih regionalnih celina i pojedinih država Evrope.
Prilikom obrade regija potrebno je da se, na osnovu poznavanja kontinenta kao celine, istaknu njihove bitne
fiziþkogeografske odlike i njihov uticaj na proizvodnju i razmeštaj stanovništva. Svaki þinilac treba da bude
istaknut tako da se odmah mogu uoþiti specifiþnosti svake regije. Kroz politiþku podelu treba istaüi kako je
do nje došlo radi boljeg razumevanja današnjeg stanja. Prilikom obrade ovih sadržaja moguüa je korelacija
sa sadržajima iz nastavnog predmeta istorije.
Kod obrade pojedinih država treba koristiti prethodno steþena znanja o kontinentu u celini i o pojedinim
regijama, a istaüi samo bitne odlike prirode i stanovništva, a pre svega njegovu profesionalnu strukturu,
kulturni nivo, što može da pomogne objašnjenju razvijenosti i strukturi privrede.
Treba, takoÿe, ukazati na postojeüe razlike u stepenu razvijenosti privrede država Evrope, kao i na
protivureþnosti koje postoje izmeÿu prirodnih bogatstava i nivoa razvijenosti njihove privrede. Države su,
meÿutim, meÿusobno razliþite i u svakoj od njih su zastupljene odreÿene privredne delatnosti i grane
specifiþne za tu zemlju, koje treba posebno naglasiti.
Pri izlaganju sadržaja o državama treba ukazati na neophodnost saradnje zemalja i na integracijske
procese u regionu, Evropi i svetu, kao i na potrebu uvažavanja razliþitosti i tolerancije na svim nivoima.
U kontinuiranom radu sa geografskom kartom uþenicima se pruža moguünost da savladaju veštinu
praktiþnog korišüenja i poznavanja geografske karte. Stalnom upotrebom geografske karte znanja se
proširuju i produbljuju i usavršava se njena praktiþna primena.
Korišüenje geografskih karata razliþitog razmera i sadržine pri upoznavanju regija i država Evrope,
geoprostora i lokalne sredine je neophodno i obavezno na svim þasovima.
FIZIKA
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Opšti cilj nastave fizike jeste da uþenici upoznaju prirodne pojave i osnovne prirodne zakone, da steknu
osnovnu nauþnu pismenost, da se osposobe za uoþavanje i raspoznavanje fiziþkih pojava u
svakodnevnom životu i za aktivno sticanje znanja o fiziþkim pojavama kroz istraživanje, oforme osnovu
nauþnog metoda i da se usmere prema primeni fiziþkih zakona u svakodnevnom životu i radu.
Ostali ciljevi i zadaci nastave fizike su:
- razvijanje funkcionalne pismenosti;
- upoznavanje osnovnih naþina mišljenja i rasuÿivanja u fizici;
- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fiziþkih zakona;
- razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fiziþkim pojavama kroz istraživanje;
- razvijanje radoznalosti, sposobnosti racionalnog rasuÿivanja, samostalnosti u mišljenju i veštine jasnog i
preciznog izražavanja;
- razvijanje logiþkog i apstraktnog mišljenja;
- shvatanje smisla i metoda ostvarivanja eksperimenta i znaþaja merenja;
- rešavanje jednostavnih problema i zadataka u okviru nastavnih sadržaja;
- razvijanje sposobnosti za primenu znanja iz fizike;
- shvatanje povezanosti fiziþkih pojava i ekologije i razvijanje svesti o potrebi zaštite, obnove i
unapreÿivanja životne sredine;
- razvijanje radnih navika i sklonosti ka izuþavanju nauka o prirodi;
- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima, sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.
Operativni zadaci
Uþenik treba da:
- kroz veüi broj zanimljivih i atraktivnih demonstracionih ogleda, koji manifestuju pojave iz razliþitih oblasti
fizike, shvati kako fizika istražuje prirodu i da je materijalni svet pogodan za istraživanje i postavljanje
brojnih pitanja;
- ume da rukuje merilima i instrumentima za merenje odgovarajuüih fiziþkih veliþina: metarska traka, lenjir
sa milimetarskom podelom, hronometar, menzura, vaga, dinamometar;
- samo upozna pojam greške i znaþaj relativne greške, a da zna šta je apsolutna greška i kako nastaje
greška pri oþitavanju skala mernih instrumenata;
- koristi jedinice SI sistema za odgovarajuüe fiziþke veliþine: m, s, kg, N, m/s, Pa...;
- usvoji osnovne predstave o mehaniþkom kretanju i zna veliþine koje karakterišu ravnomerno pravolinijsko
kretanje i srednju brzinu kao karakteristiku promennjivog pravolinijskog kretanja;
- na osnovu pojava uzajamnog delovanja tela shvati silu kao meru uzajamnog delovanja tela koja se
odreÿuje intenzitetom, pravcem i smerom;
- usvoji pojam mase i težine i pravi razliku izmeÿu njih;
- ume da odredi gustinu þvrstih tela i gustinu teþnosti merenjem njene mase i zapremine;
- usvoji pojam pritiska, shvati prenošenje spoljnjeg pritiska kroz teþnosti i gasove i razume Paskalov zakon.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (2+0+0)
Fizika kao prirodna nauka i metode kojima se ona služi (posmatranje, merenje, ogled...). Ogledi koji
ilustruju razliþite fiziþke pojave. (2+0)
KRETANJE (7+7+0)
Kretanje u svakodnevnom životu. Relativnost kretanja. (1+0)
Pojmovi i veliþine kojima se opisuje kretanje (putanja, put, vreme, brzina, pravac i smer kretanja). (2+1)
Podela kretanja prema obliku putanje i brzini tela. Zavisnost preÿenog puta od vremena kod ravnomernog
pravolinijskog kretanja. (3+2)
Promenljivo pravolinijsko kretanje. Srednja brzina. (1+2)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi. Kretanje kuglice po Galilejevom žljebu. Kretanje mehura vazduha (ili kuglice) kroz
vertikalno postavljenu dugu providnu cev sa teþnošüu.
SILA (6+8+0)
Uzajamno delovanje dva tela u neposrednom dodiru i posledice takvog delovanja: pokretanje, zaustavljanje
i promena brzine tela, deformacija tela (istezanje, sabijanje, savijanje), trenje pri kretanju tela po
horizontalnoj podlozi i otpor pri kretanju tela kroz vodu i vazduh. (1+1)
Uzajamno delovanje dva tela koja nisu u neposrednom dodiru (gravitaciono, elektriþno, magnetno). Sila
kao mera uzajamnog delovanja dva tela, pravac i smer delovanja. (3+2)
Procena intenziteta sile demonstracionim dinamometrom. (1+1)
Sila Zemljine teže (težina tela). (1+2)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi. Istezanje i sabijanje elastiþne opruge. Trenje pri klizanju i kotrljanju. Slobodno
padanje. Privlaþenje i odbijanje naelektrisanih tela. Privlaþenje i odbijanje magneta.
MERENJE (4+4+7)
Osnovne i izvedene fiziþke veliþine i njihove jedinice. Meÿunarodni sistem mera. (1+1)
Merenje dužine, zapremine i vremena. Pojam srednje vrednosti merene veliþine i greške pri merenju. Merni
instrumenti. (3+3)
Demonstracioni ogledi. Merenje dužine (metarska traka, lenjir), zapremine (balon, menzura) i vremena
(þasovnik, hronometar, sekundmetar). Prikazivanje nekih mernih instrumenata (vaga, termometri, elektriþni
instrumenti).
Laboratorijske vežbe
1. Merenje dimenzija malih tela lenjirom sa milimetarskom podelom. (1)
2. Merenje zapremine þvrstih tela nepravilnog oblika pomoüu menzure. (1)
3. Odreÿivanje srednje brzine promenljivog kretanja tela i stalne brzine ravnomernog kretanja pomoüu
staklene cevi sa mehurom. (2)
4. Merenje elastiþne sile pri istezanju i sabijanju opruge. (1)
5. Kalibrisanje elastiþne opruge i merenje težine tela dinamometrom. (1)
6. Merenje sile trenja pri klizanju ili kotrljanju tela po ravnoj podlozi. (1)
MASA I GUSTINA (5+7+3)
Inertnost tela. Zakon inercije (Prvi Njutnov zakon mehanike). (1+0)
Masa tela na osnovu pojma o inertnosti i o uzajamnom delovanju tela. (1+0)
Masa i težina kao razliþiti pojmovi. (1+1)
Merenje mase tela vagom. (0+1)
Gustina tela. Odreÿivanje gustine þvrstih tela. (1+2)
Odreÿivanje gustine teþnosti merenjem njene mase i zapremine. (1+1)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi. Ilustrovanje inertnosti tela. Sudari dveju kugli (a) iste veliþine, od istog materijala,
(b) razliþite veliþine, od istog materijala, (v) iste veliþine, od razliþitog materijala. Merenje mase vagom.
Teþnosti razliþitih gustina u istom sudu - "teþni sendviþ".
Laboratorijske vežbe
1. Odreÿivanje gustine þvrstih tela pravilnog i nepravilnog oblika. (2)
2. Odreÿivanje gustine teþnosti merenjem njene mase i zapremine. (1)
PRITISAK (5+6+1)
Pritisak þvrstih tela. (1+1)
Pritisak u mirnoj teþnosti. Hidrostatiþki pritisak. Spojeni sudovi. (2+1)
Atmosferski pritisak. Toriþelijev ogled. Zavisnost atmosferskog pritiska od nadmorske visine. Barometri.
(1+1)
Prenošenje spoljnjeg pritiska kroz teþnosti i gasove u zatvorenim sudovima. Paskalov zakon i njegova
primena. (1+1)
Sistematizacija i sinteza gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi. Zavisnost pritiska od veliþine dodirne površine i od težine tela. Staklena cev sa
pokretnim dnom za demonstraciju hidrostatiþkog pritiska. Prenošenje pritiska kroz teþnost (staklena cev s
membranom, Heronova boca, spojeni sudovi). Hidrauliþna presa. Ogledi koji ilustruju razliku pritisaka
vazduha (kako se vazduh može "videti", kako sveüa može da gori pod vodom ...)
Laboratorijska vežba
1. Odreÿivanje zavisnosti hidrostatiþkog pritiska od dubine vode (1)
Dodatni rad
1. Videozapis ili simulacija na raþunaru razliþitih vrsta kretanja u svakodnevnom životu.
2. Relativna brzina pravolinijskog kretanja.
3. Rešavanje problema u vezi sa izraþunavanjem brzine pravolinijskog kretanja.
4. Rešavanje problema u vezi sa izraþunavanjem puta i srednje brzine.
5. Tabliþno i grafiþko prikazivanje preÿenog puta i brzine u zavisnosti od vremena. Korišüenje grafika.
6. Videozapis ili simulacija na raþunaru razliþitih oblika meÿusobnih delovanja tela.
7. Rezultujuüa sila koja deluje na telo (oprugu).
8. Rešavanje problema u vezi sa istezanjem elastiþne opruge (dinamometra) i težinom tega, odnosno sa
kalibrisanjem opruge.
9. Videozapis ili simulacija rada razliþitih merila i mernih instrumenata na raþunaru.
10. Meÿunarodni sistem mera (SI) i njegovo korišüenje.
11. Apsolutna i relativna greška merenja. Rezultat merenja. Zapisivanje rezultata merenja (tabliþno,
grafiþki).
12. Videozapis ili simulacija na raþunaru merenja vremena, puta, brzine i sile.
13. Videozapis ili simulacija na raþunaru primera za inertnost tela.
14. Rešavanje problema u kojima se koriste veliþine (masa, težina, gustina).
15. Videozapis ili simulacija na raþunaru razliþitih primera pritiska tela, kao i pritiska u teþnosti i gasu.
16. Hidrostatiþki pritisak (princip rada vodovoda, fontane).
17. Kretanje tela u fluidima (kretanje podmornice, vazdušnog balona). Primena Paskalovog zakona.
Hidrauliþna presa.
18. Poseta nekoj laboratoriji (kabinetu) za fiziku na fakultetu, nauþno istraživaþkom institutu, elektrani,
fabrici, kabinetu u gimnaziji i dr.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Pri izradi programa uzete su u obzir primedbe i sugestije nastavnika fizike osnovnih škola izreþene na
struþnim skupovima i seminarima u okviru razgovora o programima i nastavi fizike u osnovnim i srednjim
školama. One se mogu sažeti u sledeüem:
- smanjiti ukupnu optereüenost uþenika;
- rasteretiti važeüi program svih sadržaja koji nisu primereni psihofiziþkim moguünostima uþenika;
- "vratiti" eksperiment u nastavu fizike;
- metodski unaprediti izlaganje programskih sadržaja;
- izvršiti bolju korelaciju redosleda izlaganja sadržaja fizike sa matematikom i predmetima ostalih prirodnih
nauka.
Novi program je po sadržaju, obimu i metodskom prezentovanju prilagoÿen uþenicima osnovne škole.
Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa fizike
Pri izradi programa fizike dominantnu ulogu imale su i sledeüe þinjenice:
- osnovno obrazovanje je obavezno za celokupnu populaciju uþenika;
- kod uþenika osnovne škole sposobnost apstraktnog mišljenja još nije dovoljno razvijena;
- fizika je apstraktna, egzaktna i razuÿena nauþna disciplina þiji se zakoni þesto iskazuju u matematiþkoj
formi koja je uþeniku osnovne škole potpuno nepristupaþna;
- u nastavi fizike je zapostavljen ogled (iako je fizika eksperimentalna nauka), a laboratorijske vežbe uþenici
sve reÿe izvode.
Navedene þinjenice uticale su na izbor programskih sadržaja i metoda logiþkog zakljuþivanja, kao i na
uvoÿenje jednostavnih eksperimenata, tzv. "malih ogleda", koji ne zahtevaju skupu i složenu opremu za
demonstriranje fiziþkih pojava.
1. Izbor programskih sadržaja
Iz fizike kao nauþne discipline odabrani su samo oni sadržaji koje na odreÿenom nivou mogu da usvoje svi
uþenici osnovne škole. To su, uglavnom, sadržaji iz osnova klasiþne fizike, dok su u osmom razredu uzeti i
neki sadržaji atomske i nuklearne fizike. Obim odabranih programskih sadržaja prilagoÿen je godišnjem
fondu þasova fizike u osnovnoj školi. I na ovako suženim sadržajima uþenici mogu da upoznaju egzaktnost
fiziþkih zakona i raznovrsnost fiziþkih pojava u makrosvetu, ali i u mikrosvetu koji nije direktno dostupan
našim þulima. Pošto su makrofiziþke pojave oþiglednije za prouþavanje, one dominiraju u nastavnim
sadržajima šestog i sedmog razreda. U osmom razredu, pored njih, date su i tematske celine u kojima se
obraÿuju i neki procesi u mikrosvetu (omotaþ i jezgro atoma).
2. Izbor metoda logiþkog zakljuþivanja
Od svih metoda logiþkog zakljuþivanja koje se koriste u fizici kao nauþnoj disciplini (induktivni, deduktivni,
zakljuþivanje po analogiji itd.), uþenicima osnovne škole najpristupaþniji je induktivni metod (od
pojedinaþnog ka opštem) pri pronalaženju i formulisanju osnovnih zakona fizike. Zato program predviÿa da
se pri prouþavanju makrofiziþkih pojava pretežno koristi induktivni metod.
Na ovako izabranim poglavljima fizike može se u potpunosti ilustrovati suština metodologije koja se i danas
koristi u fizici i u svim prirodnim naukama u poþetnoj etapi nauþnog istraživanja, tj. u procesu sakupljanja
eksperimentalnih þinjenica i na osnovu njih formulisanja osnovnih zakona o pojavama koje treba da se
prouþe. Ova etapa saznajnog procesa obuhvata: posmatranje pojave, uoþavanje bitnih svojstava sistema
na kojima se pojava odvija, zanemarivanje manje znaþajnih svojstava i parametara sistema, merenje u cilju
pronalaženja meÿuzavisnosti odabranih veliþina, planiranje novih eksperimenata radi preciznijeg
formulisanja fiziþkih zakona i sl. Sa nekim nauþnim rezultatima, do kojih se došlo deduktivnim putem, treba
da se upoznaju i uþenici starijih razreda, ali na informativnom nivou. Zato program predviÿa da se neka
znanja do kojih se došlo deduktivnim putem koriste pri objašnjavanju odreÿenih fiziþkih procesa u makro i
mikrosvetu.
3. Jednostavni eksperimenti
Uvoÿenje jednostavnih eksperimenata za demonstriranje fiziþkih pojava ima za cilj vraüanje ogleda u
nastavu fizike, razvijanje radoznalosti i interesa za fiziku i istraživaþki pristup prirodnim naukama.
Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami uþenici na þasu ili da ih ponove kod kuüe, koristeüi
mnoge predmete i materijale iz svakodnevnog života.
Naþin prezentovanja programa
Programski sadržaji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske zahteve nastave
fizike:
Postupnost (od prostijeg ka složenijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju zakona.
Oþiglednost pri izlaganju nastavnih sadržaja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je više demonstracionih
ogleda).
Induktivni pristup (od pojedinaþnog ka opštem) pri uvoÿenju osnovnih fiziþkih pojmova i zakona.
Povezanost nastavnih sadržaja (horizontalna i vertikalna).
Stoga, prilikom ostvarivanja ovog programa bilo bi poželjno da se svaka tematska celina obraÿuje onim
redosledom koji je naznaþen u programu. Time se omoguüuje da uþenik lakše usvaja nove pojmove i
spontano razvija sposobnost za logiþko mišljenje.
Program predviÿa da se unutar svake veüe tematske celine, posle postupnog i analitiþnog izlaganja
pojedinaþnih nastavnih sadržaja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloženog gradiva, izvrši sinteza bitnih
þinjenica i zakljuþaka i da se kroz njihovo obnavljanje omoguüi da ih uþenici u potpunosti razumeju i trajno
usvoje. Veoma je važno da se kroz rad u razredu ispoštuje ovaj zahtev programa jer se time naglašava
þinjenica da su u fizici sve oblasti meÿusobno povezane i omoguüuje se da uþenik sagleda fiziku kao
koherentnu nauþnu disciplinu u kojoj se poþetak prouþavanja nove pojave naslanja na rezultate
prouþavanja nekih prethodnih.
Uz naslov svake tematske celine naveden je (u zagradi) zbir tri broja. Na primer, Merenje (4+4+7) - prva
cifra oznaþava broj þasova predviÿenih za neposrednu obradu sadržaja tematske celine i izvoÿenje
demonstracionih ogleda, druga cifra odreÿuje broj þasova za utvrÿivanje tog gradiva i ocenjivanje uþenika,
dok treüa cifra oznaþava broj þasova za izvoÿenje laboratorijskih vežbi.
Svaka tematska celina razbijena je na više tema koje bi trebalo obraÿivati onim redosledom koji je dat u
programu. Iza teksta svake teme, u zagradi, naveden je zbir dve cifre: prva oznaþava optimalni broj þasova
za obradu teme i izvoÿenje demonstracionih ogleda, a druga daje optimalni broj þasova za utvrÿivanje
sadržaja teme. Pri tome, na primer, zbir (1+1) ne treba shvatiti bukvalno, tj. da se jedan þas koristi samo za
izlaganje novog sadržaja, a sledeüi þas, samo za obnavljanje i propitivanje. Naprotiv, pri obradi sadržaja
skoro svake teme, na svakom þasu deo vremena posveüuje se obnavljanju gradiva, a deo vremena se
koristi za izlaganje novih sadržaja.
Iza naziva svake laboratorijske vežbe nalazi se, u zagradi, cifra koja oznaþava broj þasova predviÿenih za
njeno ostvarivanje.
Redosled izlaganja gradiva fizike usaglašen je s redosledom gradiva iz matematike. Kako program
matematike za osnovnu školu ne obuhvata sadržaje iz vektorske algebre, u okviru programa fizike nije
predviÿeno da se fiziþke veliþine, koje imaju vektorsku prirodu (brzina, sila itd.), eksplicitno tretiraju kao
vektori, veü kao veliþine koje su jednoznaþno odreÿene sa tri podatka: brojnom vrednošüu, pravcem i
smerom.
Osnovni oblici nastave i metodska uputstva za njihovo izvoÿenje
Ciljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz sledeüe osnovne oblike:
1. izlaganje sadržaja teme uz odgovarajuüe demonstracione oglede;
2. rešavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka;
3. laboratorijske vežbe;
4. korišüenje i drugih naþina rada koji doprinose boljem razumevanju sadržaja teme (domaüi zadaci, þitanje
popularne literature iz istorije fizike i sl.);
5. sistematsko praüenje rada svakog pojedinaþnog uþenika.
Veoma je važno da nastavnik pri izvoÿenju prva tri oblika nastave naglašava njihovu objedinjenost u
jedinstvenom cilju: otkrivanje i formulisanje zakona i njihova primena. U protivnom, uþenik üe steüi utisak
da postoje tri razliþite fizike: jedna se sluša na predavanjima, druga se radi kroz raþunske zadatke, a treüa
se koristi u laboratoriji. Ako još nastavnik ocenjuje uþenike samo na osnovu pismenih vežbi, uþenik üe s
pravom zakljuþiti: U školi je važna samo ona fizika koja se radi kroz raþunske zadatke. Nažalost, þesto se
dešava da uþenici osnovne i srednje škole o fizici kao nastavnoj disciplini steknu upravo takav utisak.
Da bi se ciljevi i zadaci nastave fizike ostvarili u celini, neophodno je da uþenici aktivno uþestvuju u svim
oblicima nastavnog procesa. Imajuüi u vidu da svaki od navedenih oblika nastave ima svoje specifiþnosti u
procesu ostvarivanja, to su i metodska uputstva prilagoÿena ovim specifiþnostima.
Metodska uputstva za predavanja
Kako uz svaku tematsku celinu idu demonstracioni ogledi, uþenici üe spontano pratiti tok posmatrane
pojave, a na nastavniku je da navede uþenika da svojim reþima, na osnovu sopstvenog rasuÿivanja, opiše
pojavu koju posmatra. Posle toga nastavnik, koristeüi precizni jezik fizike, definiše nove pojmove (veliþine) i
reþima formuliše zakon pojave. Kada se proÿe kroz sve etape u izlaganju sadržaja teme (ogled, uþenikov
opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), prelazi se, ako je moguüe, na prezentovanje
zakona u matematiþkoj formi. Ovakvim naþinom izlaganja sadržaja teme nastavnik pomaže uþeniku da
potpunije razume fiziþke pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje
usvojenog znanja. Ako se insistira samo na matematiþkoj formi zakona, dolazi se nekada do besmislenih
zakljuþaka.
Na primer, drugi Njutnov zakon mehanike F = ma uþenik može da napiše i u obliku m = F/a. S matematiþke
taþke gledišta to je potpuno korektno. Meÿutim, ako se ova formula iskaže reþima: Masa tela direktno je
srazmerna sili koja deluje na telo, a obrnuto srazmerna ubrzanju tela, tvrÿenje je s aspekta matematike
taþno, ali je s aspekta fizike potpuno pogrešno.
Veliki fiziþari, Ajnštajn na primer, naglašavali su da u makrosvetu koji nas okružuje svaka novootkrivena
istina ili zakon prvo su formulisani reþima, pa tek zatim prikazani u matematiþkoj formi. ýovek, naime, svoje
misli iskazuje reþima, a ne formulama. Majkl Faradej, jedan od najveüih eksperimentalnih fiziþara, u svom
laboratorijskom dnevniku nije zapisao ni jednu jedinu formulu, ali je zato sva svoja otkriüa formulisao
preciznim jezikom fizike. Ti zakoni (zakon elektromagnetne indukcije, zakoni elektrolize) i danas se iskazuju
u takvoj formi iako ih je Faradej otkrio još pre 170 godina.
Metodska uputstva za rešavanje raþunskih zadataka
Pri rešavanju kvantitativnih (raþunskih) zadataka iz fizike, u zadatku prvo treba na pravi naþin sagledati
fiziþke sadržaje, pa tek posle toga preüi na matematiþko formulisanje i izraþunavanje. Naime, rešavanje
zadataka odvija se kroz tri etape: fiziþka analiza zadatka, matematiþko izraþunavanje i diskusija rezultata.
U prvoj etapi uoþavaju se fiziþke pojave na koje se odnosi zadatak, a zatim se nabrajaju i reþima iskazuju
zakoni po kojima se pojave odvijaju. U drugoj etapi se, na osnovu matematiþke forme zakona, izraþunava
vrednost tražene veliþine. U treüoj etapi traži se fiziþko tumaþenje dobijenog rezultata. Ako se, na primer,
primenom Džulovog zakona izdvoje razliþite koliþine toplote na paralelno vezanim otpornicima, treba
protumaþiti zašto se na otporniku manjeg otpora oslobaÿa veüa koliþina toplote. Tek ako se od uþenika
dobije korektan odgovor, nastavnik može da bude siguran da je sa svojim uþenicima zadatak rešavao na
pravi naþin.
Metodska uputstva za izvoÿenje laboratorijskih vežbi
Laboratorijske vežbe þine sastavni deo redovne nastave i organizuju se na sledeüi naþin: uþenici svakog
odeljenja dele se u dve grupe, tako da svaka grupa ima svoj termin za laboratorijsku vežbu. Oprema za
svaku laboratorijsku vežbu umnožena je u više kompleta, tako da na jednoj vežbi (radnom mestu) može da
radi dva do tri uþenika. Vežbe se rade frontalno.
ýas eksperimentalnih vežbi sastoji se iz: uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata merenja.
U uvodnom delu þasa nastavnik:
- obnavlja delove gradiva koji su obraÿeni na þasovima predavanja, a odnose se na datu vežbu (definicija
veliþine koja se odreÿuje i metod koji se koristi da bi se veliþina odredila),
- obraüa pažnju na þinjenicu da svako merenje prati odgovarajuüa greška i ukazuje na njene moguüe
izvore,
- upoznaje uþenike s mernim instrumentima i obuþava ih da pažljivo rukuju laboratorijskim inventarom,
- ukazuje uþenicima na mere predostrožnosti, kojih se moraju pridržavati radi sopstvene sigurnosti, pri
rukovanju aparatima, elektriþnim izvorima, raznim ureÿajima i sl.
Dok uþenici vrše merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad zatreba,
objašnjava im i pomaže.
Pri unošenju rezultata merenja u ÿaþku svesku, procenu greške treba vršiti samo za direktno merene
veliþine (dužinu, vreme, elektriþnu struju, elektriþni napon i sl.), a ne i za veliþine koje se posredno odreÿuju
(elektriþni otpor odreÿen primenom Omovog zakona). Procenu greške posredno odreÿene veliþine
nastavnik može da izvodi u okviru dodatne nastave.
Ako nastavnik dobro organizuje rad u laboratoriji, uþenici üe se ovom obliku nastave najviše radovati.
Metodska uputstva za druge oblike rada
Jedan od oblika rada sa uþenicima su domaüi zadaci. Nastavnik planira domaüe zadatke u svojoj redovnoj
pripremi za þas. Pri odabiru zadataka, nastavnik težinu zadatka prilagoÿava moguünostima proseþnog
uþenika i daje samo one zadatke koje uþenici mogu da reše bez tuÿe pomoüi. Domaüi zadaci odnose se na
gradivo koje je obraÿeno neposredno na þasu (1-2 zadatka) i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim
(1 zadatak).
O rešenjima domaüih zadataka diskutuje se na sledeüem þasu kako bi uþenici dobili povratnu informaciju o
uspešnosti svog samostalnog rada.
Praüenje rada uþenika
Nastavnik je dužan da kontinuirano prati rad svakog uþenika kroz neprekidnu kontrolu njegovih usvojenih
znanja, steþenih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda, predavanja, rešavanja
kvantitativnih i kvalitativnih zadataka i laboratorijskih vežbi. Ocenjivanje uþenika samo na osnovu rezultata
koje je on postigao na pismenim vežbama neprimereno je uþeniþkom uzrastu i fizici kao nauþnoj disciplini.
Nedopustivo je da nastavnik od uþenika, koji se prvi put sreüe s fizikom, traži samo formalno znanje
umesto da ga podstiþe na razmišljanje i logiþko zakljuþivanje. Uþenik se kroz usmene odgovore navikava
da koristi preciznu terminologiju, razvija sposobnost da svoje misli jasno i teþno formuliše i ne doživljava
fiziku kao nauþnu disciplinu u kojoj su jedino formule važne.
Buduüi da je program, kako po sadržaju, tako i po obimu, prilagoÿen psihofiziþkim moguünostima uþenika
osnovne škole, stalnim obnavljanjem najvažnijih delova iz celokupnog gradiva postiže se da steþeno
znanje bude trajnije i da uþenik bolje uoþava povezanost raznih oblasti fizike. Istovremeno se obezbeÿuje
da uþenik po završetku osnovne škole zadrži u pamüenju sve osnovne pojmove i zakone fizike, kao i
osnovnu logiku i metodologiju koja se koristi u fizici pri prouþavanju fiziþkih pojava u prirodi.
Dopunska nastava i dodatni rad
Dodatna nastava iz fizike organizuje se u šestom razredu sa po jednim þasom nedeljno. Programski
sadržaji ove nastave obuhvataju:
- izabrane sadržaje iz redovne nastave koji se sada obraÿuju kompleksnije (koristi se i deduktivni pristup
fiziþkim pojavama, rade se teži zadaci, izvode preciznija merenja na složenijim aparatima itd.),
- nove sadržaje, koji se naslanjaju na program redovne nastave, ali se odnose na složenije fiziþke pojave ili
na pojave za koje su uþenici pokazali poseban interes.
Redosled tematskih sadržaja u dodatnoj nastavi prati redosled odgovarajuüih sadržaja u redovnoj nastavi.
Ukoliko u školi trenutno ne postoje tehniþki uslovi za ostvarivanje nekih tematskih sadržaja iz dodatne
nastave, nastavnik bira one sadržaje koji mogu da se ostvare. Pored ponuÿenih sadržaja, mogu se
realizovati i teme za koje uþenici pokažu posebno interesovanje. Korisno je da nastavnik pozove istaknute
struþnjake da u okviru dodatne nastave održe popularna predavanja.
Dopunska nastava se takoÿe organizuje sa po jednim þasom nedeljno. Nju pohaÿaju uþenici koji u
redovnoj nastavi nisu bili uspešni. Cilj dopunske nastave je da uþenik, uz dodatnu pomoü nastavnika,
stekne minimum osnovnih znanja iz sadržaja koje predviÿa program fizike u osnovnoj školi.
Slobodne aktivnosti uþenika, koji su posebno zainteresovani za fiziku, mogu se organizovati kroz razne
sekcije mladih fiziþara.
MATEMATIKA
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave matematike u osnovnoj školi jeste: da uþenici usvoje elementarna matematiþka znanja koja su
potrebna za shvatanje pojava i zakonitosti u prirodi i društvu; da osposobi uþenike za primenu usvojenih
matematiþkih znanja u rešavanju raznovrsnih zadataka iz životne prakse, da predstavlja osnovu za
uspešno nastavljanje matematiþkog obrazovanja i za samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju
mentalnih sposobnosti, formiranju nauþnog pogleda na svet i svestranom razvitku liþnosti uþenika.
Zadaci nastave matematike jesu:
- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim
pojavama u prirodi, društvu i svakodnevnom životu;
- sticanje osnovne matematiþke kulture potrebne za sagledavanje uloge i primene matematike u razliþitim
podruþjima þovekove delatnosti (matematiþko modelovanje), za uspešno nastavljanje obrazovanja i
ukljuþivanje u rad;
- razvijanje uþenikovih sposobnosti posmatranja, opažanja i logiþkog, kritiþkog, analitiþkog i apstraktnog
mišljenja;
- razvijanje kulturnih, radnih, etiþkih i estetskih navika uþenika, kao i pobuÿivanje matematiþke radoznalosti;
- sticanje sposobnosti izražavanja matematiþkim jezikom, jasnost i preciznost izražavanja u pismenom i
usmenom obliku;
- usvajanje osnovnih þinjenica o skupovima, relacijama i preslikavanjima;
- savlaÿivanje osnovnih operacija s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i usvajanje
osnovnih svojstava tih operacija;
- upoznavanje najvažnijih geometrijskih objekata: linija, figura i tela i razumevanje njihovih uzajamnih
odnosa;
- osposobljavanje uþenika za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama;
- priprema uþenika za razumevanje odgovarajuüih sadržaja prirodnih i tehniþkih nauka;
- izgraÿivanje pozitivnih osobina uþenikove liþnosti kao što su: sistematiþnost, upornost, taþnost, urednost,
objektivnost, samokontrola i smisao za samostalni rad;
- sticanje navika i umešnosti u korišüenju raznovrsnih izvora znanja.
Operativni zadaci
Uþenike treba osposobiti da:
- shvate potrebu uvoÿenja negativnih brojeva, upoznaju strukture skupova celih i racionalnih brojeva,
pojmove suprotnog broja, reciproþnog broja i apsolutne vrednosti broja;
- upoznaju i savladaju osnovne raþunske operacije u skupovima Z i Q i potpuno uvežbaju izvoÿenje tih
operacija, uz korišüenje njihovih svojstava;
- mogu da þitaju i sastavljaju razne jednostavnije izraze sa racionalnim brojevima i izraþunaju njihovu
brojevnu vrednost;
- upoznaju i umeju da rešavaju jednostavnije jednaþine i nejednaþine u skupu racionalnih brojeva;
- razumeju procentni naþin izražavanja i umeju da taj raþun primenjuju u praksi;
- upoznaju klasifikaciju trouglova i þetvorouglova i znaju njihova osnovna svojstva;
- shvate relaciju podudarnosti i njena svojstva i umeju da je primenjuju u izvoÿenju osnovnih konstrukcija
trougla i þetvorougla;
- shvate jednakost površina geometrijskih figura i nauþe pravila o izraþunavanju površina trouglova,
paralelograma i drugih þetvorouglova;
- primenjuju pravila za izraþunavanje površine trougla i þetvorougla u raznim praktiþnim zadacima;
- usvajaju elemente deduktivnog zakljuþivanja (pravilno formulisanje tvrÿenja; pravilno korišüenje svih
veznika "i", "ili", a naroþito "ako ... onda ... " i "ako i samo ako"; osete potrebu za izvoÿenjem dokaza i
umeju da to rade u jednostavnijim sluþajevima).
SADRŽAJI PROGRAMA
Celi brojevi
Pojam negativnog broja. Skup celih brojeva (Z). Celi brojevi na brojevnoj pravoj.
Suprotan broj. Apsolutna vrednost celog broja. Uporeÿivanje celih brojeva.
Osnovne raþunske operacije s celim brojevima i njihova svojstva.
Racionalni brojevi
Skup racionalnih brojeva (Q). Prikazivanje racionalnih brojeva na brojevnoj pravoj. Ureÿenost skupa Q.
Raþunske operacije u skupu Q i njihova svojstva.
Izrazi s racionalnim brojevima.
Jednaþine i nejednaþine upoznatih oblika - rešavanje i primena.
Procenat i primene.
Trougao
Trougao; odnos stranica, vrste trouglova prema stranicama. Uglovi trougla, zbir uglova, vrste trouglova
prema uglovima. Odnos izmeÿu stranica i uglova trougla.
Konstrukcije nekih uglova (60°, 120°, 30°, 45°, 75° , 135°).
Podudarnost trouglova (interpretacija). Osnovna pravila o podudarnosti trouglova; zakljuþivanje o
jednakosti analognih elemenata. Osnovne konstrukcije trouglova.
Opisana kružna linija oko trougla i upisana u njega, visina i težišna duž. ýetiri znaþajne taþke u trouglu i
njihova konstrukcija.
ýetvorougao
ýetvorougao; vrste þetvorouglova (kvadrat, pravougaonik, paralelogram, romb, trapez, deltoid); uglovi
þetvorougla.
Paralelogram, svojstva; pojam centralne simetrije. Vrste paralelograma; pravougli paralelogrami.
Konstrukcije paralelograma.
Trapez, svojstva, srednja linija; vrste trapeza, jednakokraki trapez. Osnovne konstrukcije trapeza.
Površina þetvorougla i trougla
Pojam površine figure - površina pravougaonika.
Jednakost površina figura. Površina paralelograma, trougla, trapeza. Površina þetvorougla s normalnim
dijagonalama.
Napomena: Obavezna su þetiri jednoþasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama ukupno 8
þasova).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Radi lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja þasova po temama po modelu (ukupan
broj þasova za temu; broj þasova za obradu, broj þasova za ponavljanje i uvežbavanje)
Celi brojevi (24; 9 + 15)
Racionalni brojevi (45; 17 + 28)
Trougao (30; 13 + 17)
ýetvorougao (20; 8 + 12)
Površina þetvorougla i trougla (17; 7 + 10)
Celi brojevi. Proširivanjem sistema N0, prirodnih brojeva sa nulom, nastaje sistem celih brojeva Z, kao
skup koji je proširen negativnim celim brojevima i na koji se, sa N0, takoÿe proširuje znaþenje operacija i
relacija. Didaktiþka motivacija da se krene sa ovim proširenjem kao prvim, a ne da se odmah ide na
proširenje do skupa Q racionalnih brojeva, sastoji se u tome što je to proširenje jednostavnije i što su
interpretacije na brojevnoj pravoj jasnije. S druge strane, prsten Z celih brojeva je znaþajna matematiþka
struktura sama po sebi, pa i tu njegovu autonomnost treba imati u vidu.
Prvi korak u ovom proširenju þini dodavanje negativnih celih brojeva skupu N0, a prirodni brojevi u tom
širem skupu slove kao pozitivni celi brojevi. Uz to treba istaüi znaþenje tih brojeva koje oni imaju na raznim
skalama (termometarskoj, tabli lifta, itd.). Kad je n oznaka za prirodne brojeve, -n biüe oznaka za negativne
brojeve i pri tom:
# n i -n þine par suprotnih brojeva,
# n je apsolutna vrednost za oba broja: n i -n.
Poreÿenje celih brojeva oslanja se intuitivno na njihovom predstavljanju taþkama na brojevnoj pravoj i prati
predstavu o rasporedu tih taþaka. Uz tu predstavu ide i ona o usmerenoj duži kao "hodu" od taþke nula do
taþke koja predstavlja taj broj. Termin "usmerena duž" ne treba koristiti u aktuelnoj nastavi jer to
predstavljanje ostaje na nivou grafiþkih tehnika.
Sabiranje u skupu Z interpretira se kao nastavljanje "hodova" tj. nastavljanje usmerenih duži. Posle rada sa
konkretnim primerima (koji bi bili sistematski grupisani i zapisivani, kao na primer, (-7) + 4, (-3) + (-5) itd.
prelazi se na definisanje zbira:
1. m > n:
m + (-n) = m - n, (-n) + m = m - n, (-m) + (-n) = -(m + n)
(-n) + (-m) = -(m + n),
2. m < n:
m + (-n) = -(n - m), (-n) + m = -(n - m), (-m) + (-n) = -(n + m)
(-n) + (-m) = -(n + m).
Ovo rašþlanjivanje je izdvajanje tipiþnih sluþajeva u kojima postupak sabiranja uvek ima nešto specifiþno i
kako, u stvari, izvodimo sabiranje konkretnih brojeva.
Iz gornje definicije neposredno sledi zakon komutativnosti. Asocijativnost sabiranja je odmah prihvatljiva
kad se vidi kao slaganje "hodova", ali se može i dokazati u jednom broju sluþajeva (a u svim ostalim
dokazivanje dati kao vežbanja svrstana meÿu zadatke). Oduzimanje u sistemu Z definiše se kao sabiranje
sa suprotnim brojem, pa je potrebno istaüi da je sad, u ovom sistemu, ta operacija uvek izvodljiva.
Posle izgradnje sistema (Z, +) - aditivne grupe celih brojeva, prelazi se na uvoÿenje množenja i izgradnju
sistema (Z, +, ·) - prstena celih brojeva. Prvo se definiše množenje sa pozitivnim brojem (koje se shvata
kao ponovljeno sabiranje):
n·(-m) = -n·m
(Znak ostaje isti, ali se apsolutna vrednost poveüava n puta). Zatim se osmišljava množenje sa -1, kao
preusmeravanje duži (tj. kao simetrija u odnosu na taþku 0). Po definiciji je:
(-1)·a = -a.
Množenje sa -n uzima se kao preusmeravanje i poveüanje apsolutne vrednosti n puta:
(-n)·m = -n·m, (-n)·(-m) = n·m
(Pozitivne brojeve ne treba pisati kao: +n, niti natrpavati zagrade sem gde se menja smisao ili gde bi dva
znaka stajali jedan uz drugi).
Svojstva komutativnosti i asocijativnosti množenja izvode se na osnovu ove definicije (opet u sluþaju par
primera, a ostali sluþajevi se uvrste meÿu zadatke). Svuda prvo dolaze konkretni primeri množenja, pa se
posle njih daju gore navedene opšte formulacije. Na sliþan naþin treba izvesti distributivni zakon.
Uvrstimo i ovu važnu napomenu: narativno izražavanje definicija i svojstava je didaktiþki vrlo opravdano,
ali ono mora da sledi iza matematiþki preciznih formulacija, a ne da im prethodi. Na kraju ove teme treba
dati pregled osnovnih svojstava (koja istiþu strukturu ureÿenog prstena) koristeüi a, b, c, itd. kao oznake za
promenljive (a ne one kojima se istiþe znak celog broja).
Racionalni brojevi. Proširenje skupa Q+ pozitivnih racionalnih brojeva teþe na potpuno analogan naþin kao
i proširenje skupa N0, pri þemu se treba pozivati na odgovarajuüe postupke primenjene u sluþaju
konstrukcije sistema Z i time skraüivati izlaganje. Kad je r ∈ Q+, negativne racionalne brojeve treba
oznaþavati pišuüi -r i takoÿe izbegavati nepotrebno natrpavanje zagrada. Deljenje u sistemu racionalnih
brojeva Q osmišljava se kao množenje reciproþnim brojem, pa treba istaüi da je sad ta operacija uvek
izvodljiva (sem deljenja sa 0, kad treba reüi da takvo deljenje nema smisla). Na kraju, sistematizuju se
osnovna svojstva karakteristiþna za sistem Q kao za strukturu koja je ureÿeno polje.
Temu rešavanje jednaþina i nejednaþina obraÿivati posle proširenja brojevnih sistema do skupa Q
racionalnih brojeva. Tek sa ovim skupom to rešavanje je izvodljivo bez poznatih ograniþenja (a uz
proširenje Z, dovoljno je navesti rešivost jednaþina oblika x + b = c u tom skupu). Jednaþina ax + b = c
rešava se u dva koraka: ax = b - c (veza sabiranja i oduzimanja), x = (b - c): a (veza množenja i deljenja).
Pošto se lako dokazuje da izraz ax raste sa x, ako je a>0, a opada ako je a<0 (iz x1 > x2 sledi da je razlika
ax1 - ax2 = a(x1 - x2) pozitivna za a > 0, a negativna za a < 0), rešavanje nejednaþine ax + b > c izvodi se
tako što se prvo reši jednaþina ax + b = c i naÿe njeno rešenje x0, pa je tada rešenje ove nejednaþine x > x0
za a > 0, a x < x0 za a < 0. Dakle, primenjuje se ista metoda koju su uþenici upoznali u prethodna dva
razreda. Sliþno se rešava i nejednaþina ax + b < c. S jedne strane, ovakav postupak je instruktivniji jer se
istiþe jedno važno svojstvo koje kasnije slovi kao monotonost linearne funkcije, a s druge strane rešenje se
"lovi", a ne postupa se formalnije isticanjem ekvivalentnih uslova. Kad se biraju nešto složeniji primeri
jednaþina i nejednaþina, promenljiva x treba da samo jedanput figuriše (npr. 3·(7x - 4) = 25 i sl.).
Rešavajuüi tekstualne probleme sastavljanjem i rešavanjem odgovarajuüih jednaþina i nejednaþina, koristi
se ova vrsta matematike u sluþaju praktiþnih zadataka i tako sagledava njena primena.
Pojmu procenta treba posvetiti posebnu pažnju kao naþinu iskazivanja koliþinskih odnosa koji se javljaju u
svakodnevnoj upotrebi. Meÿutim, ne treba od tog stvarati "procentni raþun", izvodeüi i pamteüi posebna
pravila i obrasce. Jednostavno, procente treba shvatiti kao razlomke sa imeniocem 100, a uþenici treba da
nauþe znaþenje izraza kao što su "þini 60%", "sniženo za 7%", "proizvodnja je poveüana za 12,5%" itd.
Geometrija. U ovom periodu nastave matematike daju se definicije geometrijskih figura: trougla, kvadrata,
pravougaonika, romba, paralelograma, trapeza i þetvorougla iskazane isticanjem njihovih karakteristiþnih
svojstava (i u terminima stranica i uglova). Treba isticati i logiþku klasifikaciju klasa ovih figura (kvadrat je
pravougaonik, pravougaonik je paralelogram). U klasi trouglova, osmisliti relaciju podudarnosti izražavajuüi
je preko jednakosti elemenata - strana i uglova trougla. Izvesti jednostavna tvrÿenja o zbiru uglova u
trouglu i spoljašnjem uglu trougla, o visini kao simetrali jednakokrakog trougla, o odnosu strana i uglova
trougla.
Zapaziti da se þetvorougao razlaže na trouglove, pa odnos podudarnosti koristi i za izvoÿenje nekih lakih
svojstava pojedinih vrsta þetvorouglova: jednakost dijagonala pravougaonika, normalnost dijagonala kod
romba, uzajamno polovljenje dijagonala paralelograma i sl. Pošto üe ovo biti prvi primeri deduktivnog
zakljuþivanja, dokaze treba izvoditi po jasnom planu i sa jasno istaknutim pretpostavkama i procedurama
dokazivanja. Ne treba koristiti pojam podudarnosti primenjujuüi ga na proizvoljne figure (sem, moguüe, u
sluþaju paralelograma i trapeza, kad može imati smisao razložive podudarnosti).
Treba se oslanjati na karakteristiþna (i izvedena) svojstva pri izvoÿenju jednostavnijih konstrukcija
pomenutih geometrijskih figura i konstrukcije sa njima povezanim elementima (znaþajnim taþkama, dužima,
uglovima). Konstrukcije u geometriji imaju veliki obrazovno-razvojni znaþaj jer se time, na ovom nivou
nastave, dokazuje egzistencija geometrijskih objekata þiji su elementi zadati.
Jednaþenje površina geometrijskih figura osmišljava se na klasiþni naþin, oslanjajuüi se na pojmove
razložive i dopunske jednakosti. Sama površina figure shvata se kao magnituda (veliþina) tj. postoji samim
postojanjem date figure i ne izražava se kao odnos prema datoj jediniþnoj magnitudi, sem kad je tako to
posebno formulisano (dajuüi dužine u centimetrima i sl.). Pri tom se uzima da su površine podudarnih
trouglova jednake, a za pravougaonik þije su dužine stranica izražene sa a i b, uzima se da je njegova
površina a·b. Kad su stranice a i b izražene mernim brojevima, relativno data dužinska jedinica, izraz a·b
shvata se kao proizvod brojeva kojim se površina izražava preko odgovarajuüe jedinice za površinu.
Polazeüi od površine pravougaonika, dopunjavanjem i razlaganjem, izvode se formule za površinu
paralelograma, trougla i trapeza.
Svakako treba ukljuþiti praktiþne primene raþunanja površina realnih objekata na što, uostalom, asocira
sami naziv "geometrija".
Dodajmo kao opštu napomenu da je instruktivno da se uz sve sadržaje navode istorijski podaci, ukazujuüi
na vreme, prilike i znaþajne stvaraoce u tim dalekim vremenima, ali dodajuüi i komentare kojima se ukazuje
na prednost savremenog izlaganja matematike.
Dodatni rad
Sadržaji dodatnog rada moraju, pre svega, biti vezani za sadržaje ovog razreda i na taj naþin biti njihova
intenzivnija obrada. Uz to, mogu da se izaberu i sve druge zanimljive teme vodeüi raþuna da su bitno
sadržajne. Preporuþuje se da rukovodioci struþnih veüa kontaktiraju dobro afirmisane struþne institucije,
kao što su Društvo matematiþara Srbije, Matematiþka gimnazija, KMM "Arhimedes", itd.
BIOLOGIJA
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave biologije jeste da uþenici usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadržaja steknu osnovna znanja o
životnom prostoru, naþinu života, osnovnoj graÿi, raznovrsnosti i znaþaju životinjskog sveta.
Zadaci nastave biologije su:
- razvijanje ljubavi prema prirodi i oseüanja dužnosti da je oþuvaju za sebe i buduüe generacije;
- razvijanje osnovne nauþne pismenosti, logiþkog rasuÿivanja, objektivnosti i kritiþkog mišljenja;
- upoznavanje spoljašnje i osnovne unutrašnje graÿe praživotinja;
- upoznavanje spoljašnje i osnovne unutrašnje graÿe životinja;
- postupno i sistematiþno upoznavanje raznovrsnosti životinjskog sveta;
- razvijanje odgovornog odnosa prema životinjama;
- razumevanje evolutivnog razvoja živog sveta;
- razvijanje higijenskih navika i zdravstvene kulture.
Operativni zadaci:
Uþenici treba da:
- uoþe potrebu za klasifikovanjem živog sveta zbog njegove velike raznovrsnosti;
- uoþavaju sliþnosti i razlike u graÿi i naþinu života biljaka, gljiva i životinja;
- upoznaju osnovne pojmove o prirodnom sistemu životinja;
- upoznaju životni prostor, naþin života, graÿu, raznovrsnost i znaþaj praživotinja;
- upoznaju životni prostor, naþin života, spoljašnju graÿu i osnove unutrašnje graÿe, raznovrsnost i znaþaj
sunÿera, dupljara, crva, mekušaca, zglavkara i bodljokožaca;
- shvate ulogu insekata u prirodi;
- upoznaju bolesti koje izazivaju ili prenose životinje, naþin prenošenja i prevenciju;
- upoznaju životni prostor, naþin života, graÿu, raznovrsnost i znaþaj riba, vodozemaca, gmizavaca, ptica i
sisara;
- shvate znaþaj brige o potomstvu ptica i sisara;
- shvate znaþaj odgovornog odnosa prema životinjama;
- saznaju osnovne nauþne þinjenice o toku i razvoju života na Zemlji i etape zemljine istorije;
- znaju da život na Zemlji ima istoriju sa kojom se mogu upoznati na osnovu fosilnih ostataka (zapisa);
- razumeju evoluciju živog sveta i shvate njen znaþaj u formiranju savremenog biološkog mišljenja.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (3)
Raznovrsnost živog sveta.
Osnovne razlike izmeÿu biljaka, gljiva i životinja.
PRAŽIVOTINJE (9)
Praživotinje - heterotrofni protisti, jednoüelijska organizacija, raznovrsnost.
Amebe - životni prostor, naþin života, graÿa. Raznovrsnost i znaþaj.
Biþari - životni prostor, naþin života, graÿa, kolonijalnost. Raznovrsnost i znaþaj.
Trepljari - životni prostor, naþin života, graÿa. Raznovrsnost i znaþaj.
Parazitske praživotinje (dizenteriþna ameba, malariþni parazit, izazivaþ bolesti spavanja) - naþini
prenošenja, mere prevencije.
Uporedni pregled graÿe praživotinja - korelacija sa funkcijom i životnom sredinom (tabelarni ili ilustrativni
prikaz).
Vežba: Život u kapi vode - posmatranje slatkovodnih praživotinja pod mikroskopom.
CARSTVO ŽIVOTINJA (48)
Svet životinja - nastanak i razvoj životinja.
Raznovrsnost životinja - pregled glavnih grupa.
Sunÿeri - životni prostor, naþin života, graÿa na nivou opšte organizacije.
Raznovrsnost i znaþaj.
Dupljari - životni prostor, naþin života, graÿa na nivou opšte organizacije.
(hidra). Raznovrsnost (hidre, korali, morske sase, meduze), znaþaj.
Pljosnati crvi - životni prostor, naþin života, spoljašnja graÿa i osnovi unutrašnje graÿe. Raznovrsnost
(planarije, metilji, pantljiþare), znaþaj. Parazitske vrste, naþini prenošenja i mere prevencije.
Valjkasti crvi - životni prostor, naþin života, spoljašnja graÿa i osnovi unutrašnje graÿe (þoveþija glista).
Raznovrsnost i znaþaj.
Parazitske vrste, naþini prenošenja i mere prevencije.
ýlankoviti crvi - životni prostor, naþin života, spoljašnja graÿa i osnovi unutrašnje graÿe (kišna glista).
Raznovrsnost (morski þlankoviti crvi, kišne gliste, pijavice), znaþaj.
Mekušci - životni prostor, naþin života, spoljašnja graÿa i osnovi unutrašnje graÿe (školjka). Raznovrsnost
(puževi, školjke i glavonošci), znaþaj.
Vežba: razvrstavanje puževa i školjki na osnovu izgleda ljušture.
Zglavkari - opšte odlike i raznovrsnost (rakovi, pauci, skorpije, krpelji, stonoge, insekti).
Rakovi - životni prostor, naþin života, spoljašnja graÿa i osnovi unutrašnje graÿe (reþni rak). Raznovrsnost i
znaþaj.
Pauci - životni prostor, naþin života i spoljašnja graÿa. Raznovrsnost i znaþaj. Zanimljivosti iz života pauka.
Skorpije - životni prostor, naþin života i spoljašnja graÿa. Raznovrsnost i znaþaj.
Krpelji - životni prostor, naþin života, spoljašnja graÿa i raznovrsnost.
Bolesti koje prenose i mere prevencije.
Stonoge - naþin života, spoljašnja graÿa i raznovrsnost.
Insekti - životni prostor, naþin života, spoljašnja graÿa, i raznovrsnost.
Uloga insekata u prirodi i znaþaj za þoveka. Zanimljivosti iz života insekata.
Vežba: Izrada školske zbirke insekata.
Bodljokošci - životni prostor, naþin života, spoljašnja graÿa. Raznovrsnost (morske zvezde, morski ježevi,
morske zmijuljice, morski krastavci, morski krinovi), znaþaj.
Uporedni pregled graÿe sunÿera, crva, mekušaca, zglavkara, bodljokožaca - tabelarni ili ilustrativni prikaz.
Hordati - osnovne odlike hordata na primeru kopljaþe - komparacija sa prethodnim grupama životinja.
Raznovrsnost hordata, znaþaj.
Kiþmenjaci - graÿa i raznovrsnost.
Ribe - naþin života, graÿa i korelacija sa staništem (šaran). Raznovrsnost (ajkule, raže, štitonoše,
košljoribe), znaþaj.
Vežba: disekcija ribe.
Prelazak na kopneni naþin života.
Vodozemci - naþin života, graÿa i korelacija sa staništem (žaba).
Razmnožavanje i razviüe. Raznovrsnost (žabe, daždevnjaci, mrmoljci), znaþaj.
Gmizavci - naþin života, graÿa i korelacija sa staništem (gušter).
Razmnožavanje, regeneracija. Raznovrsnost (gušteri, zmije, kornjaþe, krokodili), znaþaj. Izumrli gmizavci.
Ptice - naþin života, graÿa i korelacija sa staništem. Razmnožavanje, briga o potomstvu. Seoba ptica.
Raznovrsnost (patke, guske, rode, þaplje, koke, detliüi, grabljivice, sove, golubovi, pevaþice), znaþaj.
Sisari - naþin života, graÿa i korelacija sa staništem. Razmnožavanje i razviüe, briga o potomstvu. Migracije
i zimski san. Raznovrsnost (torbari, bubojedi, slepi miševi, majmuni, glodari, zeþevi, perajari, slonovi, zveri,
kitovi, kopitari, papkari), znaþaj.
Uporedni pregled graÿe glavnih grupa kiþmenjaka (tabelarni ili ilustrativni prikaz).
UGROŽENOST I ZAŠTITA ŽIVOTINJA (6)
Raznovrsnost carstva životinja i biodiverzitet.
Faktori ugrožavanja i znaþaj zaštite životinja.
Suživot ljudi i životinja.
Odgovoran odnos prema životinjama (životinje za društvo - ljubimci, domaüe životinje, ogledne životinje,
krznašice).
UVOD U EVOLUCIJU ŽIVOG SVETA (6)
Život na Zemlji.
Dokazi evolucije.
Geološka doba, kalendar života.
Borba za opstanak - ýarls Darvin.
Aktivnosti:
Izlasci u prirodu, upoznavanje lokalne faune, poseta zoološkom vrtu, poseta prirodnjaþkom muzeju.
Pravljenje akvarijuma, terarijuma, kuüica za ptice, kuüica za pse i maþke.
Posmatranje aktivnosti životinja i briga o njima tokom cele školske godine.
Saradnja sa zdravstvenim i veterinarskim institucijama.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Izbor i sistematizacija programskih sadržaja nastavnog predmeta biologija odnose se na nauþnu disciplinu zoologija i rezultat su zahteva vremena i najnovijih dostignuüa u nauci. Nastavne teme obraÿuju sadržaje iz
zoologije i logiþki su rasporeÿene u pet tematskih celina: Uvod, Praživotinje, Carstvo životinja, Ugroženost i
zaštita životinja i Uvod u evoluciju živog sveta (evolucija þoveka i nasleÿivanje izuþavaüe se u osmom
razredu). Ovako koncipiran program pruža uþenicima osnovna znanja, a radi lakšeg razumevanja i
usvajanja gradiva, nastavnik ne treba da insistira na detaljnoj graÿi, veü da stavi akcenat na životni prostor,
naþin života, raznovrsnost i znaþaj pojedinih grupa u okviru carstva životinja.
Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog) treba predvideti 50% þasova za obradu novog
gradiva i 50% za druge tipove þasova.
Koncepcija programa pruža široke moguünosti za primenu razliþitih nastavnih metoda, kao i upotrebu
informaciono-komunikacionih tehnologija. Verbalno-tekstualne metode treba da budu manje zastupljene, a
prednost treba dati demonstrativno-ilustrativnim metodama, metodama praktiþnog rada i aktivnostima van
uþionice. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog þasa i opremljenosti kabineta. Izbor
oblika rada prepušten je nastavniku. Za þasove vežbi treba koristiti grupni oblik rada, ali ako to vežba
zahteva i postoje uslovi, može se primeniti rad u parovima ili individualni oblik rada. Vežbe treba realizovati
uz maksimalno korišüenje prirodnog materijala, preparata i laboratorijskog pribora. Veoma su korisni þasovi
u prirodi i posete prirodnjaþkom muzeju i zoološkom vrtu... Preporuþuje se saradnja sa zdravstvenim i
veterinarskim institucijama, njihovo angažovanje i organizovanje predavanja - tribina sa temama iz
programskih sadržaja biologije.
Nastavnik za pripremu rada na þasu treba da koristi odobreni udžbenik i najnoviju struþnu literaturu.
Sledeüi
Prethodni
TEHNIýKO I INFORMATIýKO OBRAZOVANJE
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave tehniþkog i informatiþkog obrazovanja u osnovnoj školi jeste da se uþenici upoznaju sa
tehniþko-tehnološkim razvijenim okruženjem, kroz sticanje osnovne tehniþke i informatiþke pismenosti,
razvojem tehniþkog mišljenja, tehniþke kulture, radnih veština i kulture rada.
Ostali ciljevi i zadaci predmeta su da uþenici:
- steknu osnovno tehniþko i informatiþko vaspitanje i obrazovanje,
- stiþu osnovna tehniþko-tehnološka znanja, umenja, veštine i osposobljavaju se za njihovu primenu u
uþenju, radu i svakodnevnom životu,
- shvate zakonitosti prirodnih i tehniþkih nauka,
- saznaju osnovni koncept informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), saznaju uloge ICT u razliþitim
strukama i sferama života,
- upoznaju rad na jednom od operativnih sistema i nekoliko najþešüe korišüenih korisniþkih programa i
steknu navike da ih koristi u svakodnevnim aktivnostima,
- nauþe upotrebu raþunara sa gotovim programima za obradu teksta, za grafiþke prikaze, interfejs i internet,
- razvijaju stvaralaþko i kritiþko mišljenje,
- razvijaju sposobnost praktiþnog stvaranja, odnosno da realizuju sopstvene ideje prema sopstvenom planu
rada i afirmišu kreativnost i originalnost,
- razvijaju psihomotorne sposobnosti,
- usvoje pretpostavke za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima društveno korisnog
rada,
- savladavaju osnovne principe rukovanja razliþitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja
tehnološkim procesima,
- razvijaju preciznost u radu, upornost i istrajnost prilikom rešavanja zadataka,
- stiþu radne navike i osposobljavaju se za saradnju i timski rad,
- komuniciraju na jeziku tehnike (tehniþka terminologija, crtež),
- steknu znanja za korišüenje mernih instrumenata,
- na osnovu fiziþkih, hemijskih, mehaniþkih i tehnoloških svojstava odaberu odgovarajuüi materijal za
model, maketu ili sredstvo,
- prepoznaju elemente (komponente) iz oblasti graÿevinarstva, mašinstva, elektrotehnike, elektronike i da
ih komponuju u jednostavnije funkcionalne celine (grafiþki i kroz modele, makete ili predmete),
- razumeju tehnološke procese i proizvode razliþitih tehnologija,
- prepoznaju prirodne resurse i njihovu ograniþenost u korišüenju,
- prilagode dinamiþke konstrukcije (modele) energetskom izvoru,
- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamiþke konstrukcije (modele), izrade ili primene jednostavniji
program za upravljanje preko raþunara,
- upoznaju ekonomske, socijalne, tehniþko-tehnološke, ekološke i etiþke aspekte rada i proizvodnje i njihov
znaþaj na razvoj društva,
- primenjuju mere i sredstva za liþnu zaštitu pri radu,
- znaju mere zaštite i potrebu za obnovu i unapreÿenje životnog okruženja,
- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja pravilno odaberu svoju buduüu
profesiju i dr.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- upoznaju vrste graÿevinskih objekata i njihove namene;
- upoznaju tehnike graÿenja;
- upoznaju karakteristike graÿevinskog tehniþkog crtanja i osnovne graÿevinske simbole;
- nauþe da þitaju i koriste jednostavnije graÿevinske crteže - dokumentaciju za izgradnju, adaptaciju i
ureÿenje stana, odgovarajuüe prospekte;
- nauþe da koriste gotove jednostavne softverske alate za crtanje;
- nauþe kako se koristi CD-rom, fleš memorija i štampaþ;
- upoznaju osnovne vrste, karakteristike i primenu graÿevinskih materijala;
- stiþu navike za racionalno korišüenje materijala i energije;
- stiþu i razvijaju kulturu stanovanja u savremenim uslovima;
- upoznaju funkcionisanje kuüne instalacije (vodovodne, toplotne i kanalizacione);
- steknu predstavu o funkcionisanju i organizaciji saobraüaja u saobraüajnim objektima;
- steknu znanja o primeni i bitnim karakteristikama graÿevinskih mašina;
- upoznaju osnovne procese u poljoprivrednoj proizvodnji;
- nauþe da primenjuju jednostavnije tehniþke crteže u projektovanju modela ili maketa prema sopstvenom
izboru: graÿevinskih ili saobraüajnih objekata; graÿevinskih ili poljoprivrednih mašina i ureÿaja; detalja iz
ureÿivanja stana i dr.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD U ARHITEKTURU I GRAĈEVINARSTVO (4)
Istorija arhitekture (stilovi gradnje: grþki, rimski, etrurski, renesansni...). Vrste graÿevinskih objekata
(visokogradnja, niskogradnja, hidrogradnja). Konstruktivni elementi graÿevinskog objekta (temelj, zid, stub,
meÿuspratna konstrukcija, krov, stepenice). Sistemi gradnje u graÿevinarstvu.
TEHNIýKO CRTANJE U GRAĈEVINARSTVU (8)
Postupci i faze u realizaciji graÿevinskih objekata, tehniþka dokumentacija (pojam, vrste i primena
projekata). Tehniþki crtež kao osnov za izradu projekata - razmera, kotiranje, simboli i oznake u
graÿevinarstvu. Grafiþko predstavljanje predmeta - objekata priborom.
INFORMATIýKE TEHNOLOGIJE (16)
Program za jednostavno crtanje. Rad sa CD-om i fleš memorijom. Snimanje crteža. Rad sa štampaþem.
Korišüenje Interneta.
GRAĈEVINSKI MATERIJALI (4)
Podela i vrste graÿevinskih materijala. Prirodni graÿevinski materijali - svojstva i primena. Veštaþki
graÿevinski materijali - svojstva i primena.
ENERGETIKA (4)
Energetika u graÿevinarstvu. Mere za racionalno korišüenje toplotne energije u graÿevinarstvu: toplotna
izolacija zgrade, korišüenje sunþeve energije.
TEHNIýKA SREDSTVA U GRAĈEVINARSTVU (4)
Alati i mašine u graÿevinarstvu. Mere zaštite pri izvoÿenju objekata.
SAOBRAûAJNI SISTEMI (2)
Graÿevinski objekti u saobraüaju: auto-putevi, železniþke stanice, luke, aerodromi.
KULTURA STANOVANJA (4)
Etika stanovanja (ponašanje stanara u stanu, stambenoj zgradi, na ulici i na drugim javnim mestima).
Izrada plana stana. Predlog za njegovo ureÿenje. Ureÿenje eksterijera i enterijera.
KONSTRUKTORSKO MODELOVANJE - MODULI (22)
Samostalan rad na sopstvenom projektu: Izrada tehniþke dokumentacije, izbor materijala, obrada
materijala, sastavljanje delova, oblaganje površina i površinska zaštita. Izrada modela raznih mašina i
ureÿaja u graÿevinarstvu iz konstruktorskih kompleta. Izrada makete stana na osnovu plana i predlog za
njegovo ureÿenje. Modelovanje mašina i ureÿaja u poljoprivrednoj proizvodnji. Popravke na kuünim
instalacijama i sanitarnim ureÿajima. Moguünost rada na raþunaru.
TEHNIýKA SREDSTVA U POLJOPRIVREDI (4)
Organizacija rada i primena savremenih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji. Tehniþka sredstva u
poljoprivredi. Mašine i ureÿaji u poljoprivrednoj proizvodnji. Modelovanje mašina i ureÿaja u poljoprivrednoj
proizvodnji
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Uvod u arhitekturu i graÿevinarstvo. Na interesantan naþin, uz pomoü medija, prikazati razvoj
graÿevinarstva i arhitekture od praistorije do danas (samo na informativnom nivou). Slikom pokazati
reprezentativne objekte iz svakog perioda gradnje. Na izabranim primerima iz istorije graÿevinarstva
uþenici mogu da shvate veliþinu ljudskog uma koji praktiþno nema granica. U delu koji se odnosi na podelu
graÿevinarstva pojmove visokogradnje, niskogradnje i hidrogradnje objasniti pomoüu karakteristiþnih
graÿevinskih objekata koji su njihovi reprezenti. Na primer, za visokogradnju slikom uþenicima pokazati
jednu stambenu zgradu, društvenu (bioskop, pozorište, školu...) i privrednu (preduzeüe, industrijsku halu).
Za predstavnike niskogradnje slikom pokazati most, put, železnicu i aerodromsku pistu; a brane, luke i
kanali za navodnjavanje kao ugledne primere objekata u hidrogradnji. Na jednostavnom primeru kuüe
(putem slajdova, makete ili putem raþunara u 3D prikazu) pokazati osnovne konstruktivne elemente iz kojih
se sastoji graÿevinski objekat. Pored toga, ukazati i na ostale elemente koji þine celinu graÿevinskog
objekta (prozori, vrata, dimnjaþki kanali...). Za realizaciju ove tematske celine uspostaviti korelaciju sa
nastavnim predmetima istorija i likovna kultura.
Tehniþko crtanje u graÿevinarstvu. U obradi ove nastavne teme, u uvodnom delu uþenicima jasno
definisati osnovne faze u realizaciji jednog graÿevinskog objekta. Te faze su: faza prepoznavanja potreba
za gradnjom u kojoj znaþajnu ulogu ima investitor; faza projektovanja graÿevinskog objekta u kojoj se traga
za funkcionalnim, konstruktivnim i estetskim rešenjima objekta i faza izvoÿenja objekata u kojoj se jasno
prepoznaju osnovni (zidarski, tesarski, betonski...), završni (molerski, keramiþarski...) i instalaterski radovi
(vodovod, kanalizacija....). Posebnu pažnju treba obratiti na specifiþnosti tehniþkog crteža u graÿevinarstvu
(vrste crteža, razmere koje se primenjuju, kotne strelice i kose crte, kotni brojevi, visinske kote, simboli:
prikaz vrata, prozora, konstruktivnih elemenata u osnovi i preseku i prikaz elemenata nameštaja u osnovi i
preseku). Kao vežbu za primenu znanja iz ovog dela uþenici mogu da nacrtaju horizontalni presek - osnovu
i vertikalni presek jedne prostorije (izabrana prostorija može biti radna soba uþenika, uþionica u okviru
škole tako da sva merenja mogu da se izvrše na licu mesta i prenesu na crtež) u razmeri 1:100. Kod
uþenika treba insistirati da: pravilno ispisuju tekst, koriste razne vrste i debljine linija, budu strpljivi i precizni
u merenju prilikom crtanja.
Informatiþka tehnologija. Cilj uvoÿenja informatiþke tehnologije u šesti razred je da se ostvari kontinuitet
primene raþunara u nastavi tehniþkog obrazovanja. Ova nastavna tema se realizuje posle nastavne teme
tehniþko crtanje u graÿevinarstvu. Razlog tome je što postoje jednostavni softveri koji se mogu koristiti za
crtanje i projektovanje bez programiranja (Google SketchUp, Envisioneer Express 3.0, Microsoft Office
Visio 2003). Na taj naþin üe uþenici upoznavati primenu raþunara na konkretnim sadržajima i rad sa CDromom, fleš memorijom i štampaþem. Primenu raþunara prilagoditi konfiguraciji raþunara kojom škola
raspolaže.
Graÿevinski materijali. Na nivou obaveštenosti proširiti znanja o materijalima koji se koriste u
graÿevinarstvu. Ne ulaziti u detalje o proizvodnji i preradi materijala. Preporuþljivo je uþenicima pokazati
ugledne primere graÿevinskih materijala koji se obraÿuju (pesak, cement...) ili njihove modele (opeka,
armatura...). Izlaganje potkrepiti prospektima, katalozima i pretraživanjima na Internetu. U realizaciji ove
tematske celine uspostaviti korelaciju sa istorijom naroþito u delu koji se odnosi na razvoj graÿevinskih
materijala.
Energetika. Ukazati na znaþaj vrste izabranog materijala za gradnju graÿevinskih objekata, na moguünost
štednje energije i korišüenja nekonvencionalnih izvora energije, kako pri projektovanju novih objekata, tako
i moguünost dogradnje termo-izolacije na postojeüim objektima.
Tehniþka sredstva u graÿevinarstvu. Alate i mašine u graÿevinarstvu obraditi tako da se u prvom koraku
napravi gruba podela mehanizacije i za svaku od njih nabroje karakteristiþni predstavnici. Izlaganja
potkrepiti slikom i po moguüstvu modelima. U delu koji se odnosi na zaštitu na radu kod uþenika razvijati
svest o potrebi oþuvanja liþnog zdravlja, ali i oþuvanja životne sredine. Insistirati na poznavanju zaštitne
opreme, obezbeÿivanju gradilišta, kao i okoline. Ovu nastavnu temu realizovati u kontinuitetu sa nastavnom
temom konstruktorsko modelovanje. Tako üe uþenici moüi steþena znanja o mašinama u graÿevinarstvu
primenjivati u radu sa konstruktorskim elementima. Na sliþan naþin realizovati i nastavnu temu Tehniþka
sredstva u poljoprivredi.
Saobraüajni sistemi. U odnosu na prethodnu godinu, gradivo proširiti sa aspekta saobraüajnih objekata,
njihove namene, funkcionisanja i organizacije saobraüaja. Za ove nastavne sadržaje koristiti aktuelne
medije.
Kultura stanovanja. Uvesti uþenike u ovu nastavnu jedinicu putem posmatranja i analize svojih stanova.
Uþenici treba da zakljuþe iz kojih se delova stan sastoji, koje su njihove funkcije, koji je najpovoljniji
raspored prostorija sa aspekta funkcionalnosti i moguünosti uštede i korišüenja alternativnih izvora energije.
Koristeüi plan stana uþenici treba da nauþe kako se odreÿuje funkcija svake prostorije i kako se vrši izbor
nameštaja imajuüi u vidu funkcionalnost i ekonomiþnost prostora. Na osnovu posmatranja planova, maketa,
slika naselja gradskih i seoskih, treba objasniti znaþaj okoline stana sa higijenskog i estetskog stanovišta.
Konstruktorsko modelovanje u graÿevinarstvu - moduli. Realizacija modula omoguüava diferencijaciju
u nastavi s obzirom da se uþenici mogu opredeljivati za podruþje za koje imaju više afiniteta: modelovanje
graÿevinskih objekata visokogradnje, niskogradnje, izrada modela raznih mašina i ureÿaja u graÿevinarstvu
iz konstruktorskih kompleta, ureÿenje stana, popravke na kuünim instalacijama i sanitarnim ureÿajima, rad
na raþunaru. Obaveza svih, bez obzira na izbor aktivnosti je da izrade svoj "projekat" po kome izvode
modelovanje: izrada tehniþke dokumentacije, izbor materijala, obrada materijala, sastavljanje delova,
oblaganje površina i površinska zaštita.
Tehniþka sredstva u poljoprivredi. Tehniþka sredstva u poljoprivredi, Organizacija rada i primena
savremenih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, Mašine i ureÿaji u poljoprivrednoj proizvodnji.
Modelovanje mašina i ureÿaja u poljoprivrednoj proizvodnji.
FIZIýKO VASPITANJE
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj fiziþkog vaspitanja jeste da raznovrsnim i sistematskim motoriþkim aktivnostima, u povezanosti sa
ostalim vaspitno-obrazovnim podruþjima, doprinese integralnom razvoju liþnosti uþenika (kognitivnom,
afektivnom, motoriþkom), razvoju motoriþkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoriþkih
umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifiþnim uslovima života i rada.
Opšti operativni zadaci:
- podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno držanje tela;
- razvoj i usavršavanje motoriþkih sposobnosti;
- sticanje motoriþkih umenja koja su kao sadržaji utvrÿeni programom fiziþkog vaspitanja i sticanje teorijskih
znanja neophodnih za njihovo usvajanje;
- usvajanje znanja radi razumevanja znaþaja i suštine fiziþkog vaspitanja definisanog ciljem ovog vaspitnoobrazovnog podruþja;
- formiranje moralno-voljnih kvaliteta liþnosti;
- osposobljavanje uþenika da steþena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života i
rada;
- sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, þuvanja zdravlja i zaštiti prirode i þovekove sredine.
Posebni operativni zadaci:
- usmereni razvoj osnovnih motoriþkih sposobnosti, prvenstveno brzine i koordinacije;
- usmereno sticanje i usavršavanje motoriþkih umenja i navika predviÿenih programom fiziþkog vaspitanja;
- primena steþenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmiþenje i sl.);
- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrÿivanjem, grupnim poistoveüivanjem i sl;
- estetsko izražavanje pokretom i kretanjima i doživljavanje estetskih vrednosti;
- usvajanje etiþkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina uþenika.
ORGANIZACIONI OBLICI RADA
Cilj fiziþkog vaspitanja ostvaruje se putem sledeüih organizacionih oblika rada:
- þasova fiziþkog vaspitanja;
- korektivno-pedagoškog rada;
- slobodnih aktivnosti;
- kroseva;
- logorovanja;
- zimovanja;
- sportskih aktivnosti od znaþaja za društvenu sredinu;
- školskih i drugih sportskih takmiþenja;
- priredbi i drugih društvenih aktivnosti škole na planu fiziþke kulture.
SADRŽAJI PROGRAMA
Programski sadržaji ovog vaspitno-obrazovnog podruþja usmereni su na:
- razvijanje fiziþkih sposobnosti;
- usvajanje motoriþkih znanja, umenja i navika;
- teorijsko obrazovanje.
I. RAZVIJANJE FIZIýKIH SPOSOBNOSTI
Na svim þasovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posveüuje se pažnja:
- razvijanju fiziþkih sposobnosti brzine, snage, izdržljivosti i gipkosti - u pripremnom delu þasa u okviru
vežbi oblikovanja ili u drugim delovima þasa putem onih oblika i metoda rada koji polaze od individualnih
moguünosti uþenika i primereni su deci školskog uzrasta i specifiþnim materijalnim i prostornim uslovima
rada u kojima se nastava fiziþkog vaspitanja izvodi;
- uþvršüivanju pravilnog držanja tela.
II. USVAJANJE MOTORIýKIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKA
ATLETIKA
1. Usavršavanje tehnike sprinterskog trþanja (rad nogu i ruku, položaj trupa i glave); Tehnika niskog starta i
startnog ubrzanja; Trþanje deonica do 50 m.
2. Štafetno trþanje - Izmena štafete u razliþitim formama (parovi, þetvorke i dr.) i pri razliþitim brzinama
kretanja (hodanje i trþanje).
3. Trþanje na srednjim distancama i krosa (uþenice 1000 m, uþenici 1200 m)
4. Skok u dalj - Varijanta tehnike "uvinuüe"
5. Skok u vis - Prekoraþna ("makaze") tehnika
6. Bacanje loptice od 200 gr. Bacanje kugle (Iz mesta i zaleta i sa rekvizitima težine do 3 kg).
VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Pre realizovanja programa preporuþuje se podela uþenika na grupe prema nivou prethodnih umenja
(diferenciran pristup). Uþenici, koji nisu savladali pojedine vežbe iz programa do šestog razreda, prvo uþe
vežbe koje nisu usvojili. Posle toga uþe program šestog razreda. Za ostale uþenike predviÿa se nadgradnja
na sadržaje petog razreda. Sve vežbe na pojedinim spravama treba nauþiti pojedinaþno, a zatim ih
povezivati u kombinacije.
Tlo (uþenici i uþenice):
1) ponoviti vežbe i kombinacije iz petog razreda; 2) premet strance uporom u obe strane; 3) dva premeta
strance povezano; 4) stav na glavi uz pomoü; 5) stav na šakama uz pomoü; 6) kolut napred leteüi sa
izrazitijom fazom leta na sunÿer strunjaþe; 7) pripremne vežbe za prekopit i prekopit napred na sunÿer
strunjaþe (salto napred zgrþenim telom). Za naprednije uþenike i uþenice: stav na šakama, kolut napred
uz pomoü; uþenice: stav na šakama, most napred uz pomoü.
Preskok (uþenici i uþenice):
Kozliü: 120 cm: raznoška i zgrþka - usavršavanje (udaljenija daska i izrazitije otvaranje u fazi drugog leta).
Za naprednije uþenike i uþenice: kozliü, konj, švedski sanduk: pripremne vežbe za sklonku i sklonka.
Greda (uþenice):
Niska greda: 1) ponoviti vežbe iz petog razreda; 2) skok sunožnim odskokom, doskok na jednu nogu,
druga je u prenoženju; 3) skok sunožnim odskokom, doskok na jednu nogu, druga je u zanoženju; 4)
"valcer korak" 5) "galop"; 6) u sredini grede, iz položaja boþno saskok pruženim telom sa okretom za 180°.
Visoka greda: 1) naskok u upor prednji; premah odnožno desnom (levom); 2) okret za 90° udesno, prehvat
boþno (palþevi su okrenuti jedan prema drugom); 3) zamahom ili osloncem obema nogama iza tela preüi u
upor þuþeüi i spojeno þuþanj, predruþiti, usprav, odruþiti; 4) vežbe iz programa petog razreda na niskoj
gredi izvesti na srednjoj ili visokoj gredi; 5) vaga pretklonom i zanoženjem.
Uþenici: hodanjem, trþanjem, okretima i izdržajima u odreÿenom položaju treba da razvijaju oseüaj za
ravnotežu. Hodanje na visokoj gredi i saskok pruženim telom sa okretom za 180°.
Paralelni razboj (uþenici):
1) ponoviti vežbe iz petog razreda; 2) njih u potporu, prednjihom upor do seda raznožno; 3) sasedom
snožiti i zanjihom saskok. Za naprednije uþenike: iz seda raznožno za rukama kolut napred do seda
raznožno - uz pomoü.
Vratilo (uþenici):
doþelno vratilo: 1) uzmak vuþenjem; 2) kovrtljaj nazad u uporu prednjem 3) premah odnožno desnom
(levom); 4) spad nazad zavesom o potkoleno i spojeno naupor jašuüi;
doskoþno vratilo: njihanje sa poveüanim amplitudama i spojeno saskok u zanjihu.
Za naprednije uþenike kovrtljaj napred u uporu jašuüem.
Dvovisinski razboj - ili neka druga sprava za vežbe u visu i uporu
1) ponoviti vežbe iz petog razreda;
vežbe u uporu: 2) zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor prednji; 3) kovrtljaj nazad u uporu
prednjem; 4) upor prednji, premah odnožno desnom /levom/ do seda jašuüeg; premah odnožno levom
/desnom/ do upora stražnjeg; 4) upor stražnji: zamahom nogama unapred saskok - uz pomoü.
vežbe u visu: 5) klimom uspostaviti njih, njihanje sa veüom amplitudom i sp. saskok u zanjihu; 2) klim i
/ukoliko škola ima dvovoisinaki razboj/ treüim klimom premah raznožno
Za naprednije uþenice: kovrtljaj napred u uporu jašuüem.
Krugovi
dohvatni krugovi (uþenici i uþenice): prednjihom vis uzneto (uz pomoü)
doskoþni krugovi (uþenici): vis prednji, prednjihom zgib, njih u zgibu, opružanjem ruku njih u visu i
spojeno saskok u zanjihu - uz pomoü.
Konj sa hvataljkama (uþenici):
1) naskok u upor prednji; 2) premah odnožno u upor jašuüi (naznaþiti); 3) njih u uporu jašuüem; 4) iz upora
jašuüeg premah zanožnom u upor stražnji; 4) upor stražnji, zamahom nogama unapred saskok. Za
naprednije uþenike: povezati navedene vežbe bez meÿuzamaha i meÿunjihova.
Na svim spravama kombinacije vežbi iz petog dopuniti vežbama iz šestog razreda, kao i delovima iz
obaveznih sastava iz sistema školskih sportskih takmiþenja Srbije (program za mlaÿe pionire i pionirke: peti
i šesti razred) - diferencirano prema sposobnostima uþenika.
Organizovati meÿuodeljenska takmiþenja prema programu struþnog veüa.
KOŠARKA
Osnovni stavovi u napadu i odbrani
- Osnovni stav u napadu sa loptom (frontalno) - zauzimanje stava: u mestu; iz podbacivanja lopte napred i
u stranu u jednom i dva kontakta; nakon kretanja* po prijemu lopte od dodavaþa; akcenat na položaj u
odnosu na koš.
- Vežbe kontrole lopte (frontalno) - manipulacija loptom u mestu; u kretanju. Osnovni stav u odbraniparalelni i dijagonalni (frontalno) - zauzimanje stava: u mestu; iz kretanja*.
* priprema za kretanja: hodanje, lagano trþanje, na znak zaustavljanje, "stepovanje" i opet trþanje.
Jednonožni i sunožni poskoci.
Tehnika pivotiranja
- Pivotiranje (frontalno i grupno) - u mestu; nakon zaustavljanja (akcenat na pravilnom stavu i na
ograniþenja pravila igre - stajna noga); 1:1 sa zaštitom lopte; 2:1 (2:2) sa otvaranjem linije dodavanja.
Hvatanje i dodavanje lopte
- Hvatanje lopte (frontalno) - u mestu i kretanju (hvatanje lopti koje dolaze: visoko, srednje i nisko)
- Dodavanje sa dve ruke sa grudi - direktno i od pod; dodavanje sa jednom rukom ispred ramena - direktno
i od pod; dodavanje sa dve ruke iznad glave (frontalno i grupno) - u mestu (u parovima, u trouglu, u
þetvorouglu); u mestu i nakon dodavanja sledi kretanje; u kretanju (u kolonama;u parovima i trojkama
dužinom terena).
- "Igre dodavanja".
Dribling
- Dribling u mestu (frontalno) - jednom rukom u stavu; prebacivanje lopte iz ruke u ruku na razliþite naþine
(povezati sa zauzimanjem stava).
- Polazak u dribling (frontalno i grupno) - ukršteni polazak u dribling; pravolinijski dribling sa promenom
ritma sa i bez zaustavljanja; prednja promena pravca
- "Igre driblinga".
Kretanje u odbrani
- Kretanje "u paralelnom stavu" (frontalno i grupno) - po širini;
- Kretanje "u dijagonalnom stavu" (frontalno i grupno) - po dubini sa promenom pravca i odstupajuüim
korakom; 1:1 dirigovano u cik - cak kretanju, napadaþ vežba dribling, odbrana kretanje.
Šutiranje
- Prodor dvokorakom sa polaganjem lopte u koš - "gornje" i donje polaganje iz prodora dvokorakom, desni i
levi dvokorak (iz dodavanja i iz driblinga)
- Skok šut ili šut skok (šut sa impulsom) - iz mesta; podbacivanjem lopte; iz jednog i više driblinga; iz
dodavanja (obratiti pažnju na rastojanje sa kojeg se šutira).
- "Igre sa prodorom dvokorakom" i "igre šutiranja"
Povezivanje napadaþkih elemenata u akcione celine
- Polazak u dribling - dribling - prodor dvokorakom (ili šut sa distance)
- Dodavanje - kretanje bez lopte - prijem lopte u kretanju - prodor dvokorakom (ili šut sa distance)
- Dribling sa promenom pravca - prodor dvokorakom (ili šut sa distance)
- Dribling sa promenom pravca - dodavanje - utrþavanje - prijem lopte - prodor dvokorakom (ili šut sa
distance)...
Kretanje bez lopte u napadu
- Tehnike promene smera i pravca u kretanju bez lopte - pravolinijsko kretanje sa promenom smera i ritma
kretanja, prednja promena pravca, leÿna promena pravca
- Demarkiranje - sa promenom smera kretanja; "ve" demarkiranje
Igra 1 na 1 sa i bez lopte
- Igra 1 na 1 sa loptom (grupno) - napadaþ koristi finte (finta prodora i finta šuta); odbrambeni korektno
reaguje na finte napadaþa; akcenat na napadu; akcenat na odbrani, skok u odbrani. Dirigovano i
situaciono. Primena u igri.
- Igra 1 na 1 bez lopte (grupno) - napadaþ radi demarkiranje; odbrambeni - pravilno þuvanje napadaþa bez
lopte koji je blizu lopte; igra u situaciji: 1 na 1 + 1, dirigovano i situaciono; skok u odbrani. Primena u igri.
Kontranapad
- Kontranapad sa 2 i 3 igraþa (grupno) - akcenat na skoku, na prvom dodavanju, transportu lopte dužinom
terena i završnici (2 na 0; 2 na 1; 3 na 0; 3 na 1).
Pozicioni napad i odbrana
- Saradnja 2 i 3 igraþa u napadu (grupno) - saradnja na principima: "dodaj i utrþi" i zadržavanje rastojanja
meÿu napadaþima; 2 na 0,2 na 2, 3 na 0, 3 na 3 - dirigovano i situaciono.
- Saradnja 2 i 3 igraþa u odbrani (grupno) - pritisak na loptu; pritisak na prva dodavanja; odbrana od
utrþavanja
- 2: 2 u pozicionoj igri.
- 3: 3 u pozicionoj igri.
RITMIýKA GIMNASTIKA, PLES I NARODNE IGRE
Osmice vijaþom u boþnoj i horizontalnoj ravni. Kotrljanje lopte po telu (duž jedne ruke). Vrtenje obruþa
oko ruke spojeno sa bacanjem i hvatanjem. Kraüi sastavi vijaþom i loptom ukljuþivanjem novonauþenih
kretanja. Plesni koraci: valcerov korak (trokorak) bez i sa okretom. Narodne igre: druga varijanta igre
Moravac i povezivanje sa prethodnom varijantom, Kolo vodi Vasa i jedna igra iz kraja u kojem se nalazi
škola.
III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE
Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje odreÿenih znanja putem kojih üe uþenici upoznati suštinu
procesa vežbanja i zakonitosti razvoja mladog organizama, kao i sticanje higijenskih navika kako bi shvatili
krajnji cilj koji fiziþkim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadržaji se realizuju na redovnim þasovima i na
vanþasovnim i vanškolskim aktivnostima uz praktiþan rad i za to se ne predviÿaju posebni þasovi.
Nastavnik odreÿuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou uþenika.
Minimalni obrazovni zahtevi (provera)
Atletika:
Prikaz sprinterskog trþanja i tehnike niskog starta. Prikaz izmene štafetne palice u parovima. Prikaz tehnike
skoka u dalj - varijanta "uvinuüe". Prikaz tehnike skoka u vis varijanta "makaze".
Višeboj - troboj: 50 m, skok u dalj i bacanje loptice od 200 gr.
Vežbe na spravama i tlu:
Vežbe na tlu: stav na šakama uz pomoü.
Preskok: zgrþka.
Greda: skok sunožnim odskokom i doskokom na isto mesto; vaga pretklonom i zanoženjem; saskok
zgrþeno (þeono ili boþno).
Vratilo- niža pritka razboja: kovrtljaj nazad u uporu prednjem.
Košarka:
3:3 u pozicionoj igri.
Ritmiþka gimnastika i narodni ples:
Prikaz osnovne tehniku rada vijaþom i loptom. Odigrati jednu narodnu igru uz muziku.
KOREKTIVNO-PEDAGOŠKI RAD
Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa uþenicima smanjenih fiziþkih sposobnosti, oslabljenog zdravlja,
sa telesnim deformitetima i lošim držanjem tela, i to:
- sa uþenicima smanjenih fiziþkih sposobnosti radi se na savladavanju programskih sadržaja, u skladu sa
propisanim programom, ali i njihovim individualnim moguünostima, kao i na razvijanju fiziþkih sposobnosti,
uglavnom gipkosti, snage, brzine i izdržljivosti;
- sa uþenicima oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekarom - specijalistom, koji odreÿuje
vrstu vežbe i stepen optereüenja;
- sa uþenicima koji imaju loše držanje tela ili deformitete rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekaromfizijatrom koji utvrÿuje vrstu i stepen odstupanja od normalnog držanja tela i lakših sluþajeva telesnih
deformiteta i, s tim u vezi, vežbe koje treba primeniti; teži sluþajevi telesnih deformiteta se tretiraju u
specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.
Svi uþenici, koji se upuüuju na korektivno-pedagoški rad, prema posebnom programu vežbaju na redovnim
þasovima i najmanje jedanput nedeljno na þasovima korektivno-pedagoškog rada. Program, koji je
primeren zdravstvenom stanju uþenika, saþinjavaju nastavnik i lekar-specijalista. Na taj naþin praktiþno
nema uþenika koji su osloboÿeni nastave fiziþkog vaspitanja, veü se njihovo vežbanje prilagoÿava
individualnim moguünostima.
SLOBODNE AKTIVNOSTI
Dodatni rad organizuje se za uþenike koji ispoljavaju posebnu sklonost i interesovanje za sport.
Rad se odvija u sportskim sekcijama koje se formiraju prema interesovanju, sposobnostima i polu uþenika.
Nastavnik saþinjava poseban program, uzimajuüi pri tom u obzir materijalne i prostorne uslove rada,
uzrasne karakteristike i sposobnosti uþenika, kao i takmiþarski program za školsku populaciju.
AKTIVNOSTI U PRIRODI
Iz fonda radnih dana, predviÿenih zajedniþkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi i kursne oblike
rada:
obavezni program:
- dva krosa - jesenji i proleüni (dužinu staze odreÿuje struþno veüe);
program koji se preporuþuje
- zimovanje - organizuje se za vreme zimskog raspusta: obuka smuþanja, klizanja, kraüi izleti na
smuþkama ili sankama
KURSNI OBLICI
Iz fonda þasova za zajedniþki programski sadržaja i radnih dana predviÿenih zajedniþkim planom, škola
organizuje aktivnosti u þasovnoj, školskoj, vanþasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada.
Kurs skijanja
U šestom razredu organizuje se jedan kurs skijanja u trajanju od najmanje sedam dana od ukupnog fonda
planiranih radnih dana.
SPORTSKA AKTIVNOST OD ZNAýAJA ZA DRUŠTVENU SREDINU
Iz ukupnog fonda þasova za zajedniþki programski sadržaj škola može da, kao kursni oblik rada, planira 12
þasova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaüena ovim zajedniþkim programom, a za koju sredina u
kojoj škola radi ima interesovanja (stoni tenis, borilaþki sportovi, veslanje i kajakarenje i drugo).
ŠKOLSKA I DRUGA TAKMIýENJA
Škola organizuje i sprovodi sportska takmiþenja kao integralni deo procesa fiziþkog vaspitanja, prema
planu struþnog veüa i to:
Obavezna unutarškolska i meÿuodeljenska takmiþenja u:
- gimnastici (u zimskom periodu),
- atletici (u proleünom periodu),
- najmanje u jednoj sportskoj igri (u toku godine).
Struþno veüe saþinjava plan i program unutar-školskih i sportskih takmiþenja uþenika Srbije, kao moguüi
deo plana rada škole, na poþetku školske godine i sprovodi ga tokom cele godine, u skladu sa materijalnim
i prostornim uslovima rada.
Plan i program vanþasovnih i vanškolskih aktivnosti se, na predlog struþnog veüa, usvaja kao deo
godišnjeg programa rada škole.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
I. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA
- Programska koncepcija fiziþkog vaspitanja u osnovnoj školi zasniva se na jedinstvu nastavnih,
vanþasovnih i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja
fiziþkog vaspitanja.
- Program fiziþkog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fiziþkih sposobnosti i sticanje mnoštva
raznovrsnih znanja i umenja, uþenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti, u
krajnjem, za korišüenje fiziþkog vežbanja u svakodnevnom životu. Iz tih razloga, u programu su precizirani
operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast uþenika, a program se ostvaruje kroz sledeüe etape: utvrÿivanje
stanja; odreÿivanje radnih zadataka za pojedince i grupe uþenika; utvrÿivanje sredstava i metoda za
ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praüenje i vrednovanje efekata rada;
ocenjivanje.
- Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim þasovima, i kroz vanþasovne i vanškolske
organizacione oblike rada, kao što su izlet, kros, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmiþenja, korektivnopedagoški rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi.
- Da bi fiziþko vaspitanje bilo primereno individualnim razlikama uþenika, koji se uzimaju kao kriterijum u
diferenciranom pristupu, nastavnik üe svakog uþenika ili grupe uþenika, usmeravati na smanjene ili
proširene sadržaje, koji su predviÿeni nastavnim planom i programom, u þasovnoj vanþasovnoj i
vanškolskoj organizaciji rada.
- Program polazi od þinjenice da se cilj fiziþkog vaspitanja ne može ostvariti bez aktivnog i svesnog uþešüa
uþenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predviÿa sticanje odreÿenih teorijskih znanja, koja
omoguüavaju uþeniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fiziþko vežbanje. Teorijsko
obrazovanje treba da bude usklaÿeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su uþenici stekli u
drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviÿaju se posebni þasovi, veü se koriste
razne moguünosti da se u toku vežbanja uþenicima pružaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim
zadatkom.
- Uþenicima koji, usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fiziþkih ili funkcionalnih sposobnosti, lošeg držanja
tela i telesnih deformiteta, ne mogu da prate obavezni program obezbeÿen je i korektivno-pedagoški rad,
koji se realizuje u saradnji sa odgovarajuüom zdravstvenom ustanovom.
- Programski sadržaji odnose se na one vežbe i motoriþke aktivnosti koje þine osnov za sticanje trajnih
navika za vežbanje i za koje škola ima najviše uslova da iz realizuje (prirodni oblici kretanja, vežbe
oblikovanja, atletika, vežbe na tlu i spravama, ritmiþka gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje
postavljenog cilja pogodne i one motoriþke aktivnosti koje nisu obuhvaüene obaveznim programom,
predviÿaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je
zainteresovana sredina u kojoj škola živi i radi.
- Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, odreÿenim zakonskim regulativima, precizira se
obaveza škole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspešno ostvarivanje vrlo složenih
društvenih interesa u školskom fiziþkom vaspitanju.
II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Proces fiziþkog vaspitanja usmeren je na:
- razvijanje fiziþkih sposobnosti,
- usvajanje motoriþkih znanja, umenja i navika,
- teorijsko obrazovanje.
Ove komponente þine jedinstven i veoma složen proces fiziþkog vaspitanja, a u praksi svi ti zadaci
prožimaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.
U cilju razvijanja fiziþkih sposobnosti - gipkosti, snage, brzine, izdržljivosti, okretnosti i preciznosti na
svim þasovima, vanþasovnim i vanškolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada
putem kojih se postižu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnov za uspešno sticanje motoriþkih
znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog držanja tela.
Program za razvijanje fiziþkih sposobnosti saþinjava nastavnik. Ovaj program se izvodi putem vežbi
oblikovanja, frontalno, najþešüe u pripremnom delu þasa. U toku rada nastavnik treba postepeno da
usmerava uþenike na samostalno izvoÿenje vežbi kako bi njegova pažnja bila usmerena na ispravljanje
grešaka. U ovom delu þasa mogu se, takoÿe, koristiti i vežbe koje, kao delovi biomehaniþke strukture
osnovnog zadatka na glavnom delu þasa, služe za obuku i uvežbavanje konkretnog programskog zadatka.
Uþenicima, koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane vežbe, potrebno je obezbediti mesto za
vežbanje u ovom delu þasa. Zatim, program treba da bude u funkciji razvijanja, pre svega, gipkosti, snage,
brzine i izdržljivosti. Nastavnik, za svakog uþenika, saþinjava radni karton, sa programom vežbi i
individualnim optereüenjem za svaku vežbu.
Nastavnik može da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi.
Programske sadržaje, gde je to potrebno, treba realizovati odvojeno prema polu. Akcenat se stavlja na
one motoriþke aktivnosti kojima se najuspešnije može suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i
na one koje su u našoj sredini najrazvijenije i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama.
U programu su dati samo kljuþni programski sadržaji, ali ne i veüi izbor vežbi pomoüu kojih treba da se
ostvare. To je uþinjeno radi toga da bi nastavnik fiziþkog vaspitanja mogao slobodno i kreativno da iznalazi
efikasna rešenja i bira vežbe pomoüu kojih üe tok fiziþkog vežbanja da prilagoÿava individualnim
moguünostima uþenika (diferencirani pristup) i prostornim i materijalnim uslovima rada.
Programom se predviÿaju aktivnosti koje su od interesa za sredinu u kojoj škola živi i radi (stoni tenis,
veslanje, borilaþki sportovi i druge). Ove aktivnosti se smatraju integralnim delom obaveznog nastavnog
programa i, s obzirom na to da su za njihovu realizaciju potrebni specifiþni materijalni uslovi, ova nastava
se organizuje na poseban naþin: na þasovima u rasporedu redovne nastave (stoni tenis, borilaþki
sportovi....) u drugim objektima, ali u suprotnoj smeni od redovne nastave.
Od organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju umenja i navika koje su od znaþaja za
svakodnevni život, program se realizuje u vanþasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada i predviÿa:
- upuüivanje uþenika na samostalno vežbanje;
- korektivno-pedagoški rad;
- slobodne aktivnosti;
- krosevi;
- zimovanja;
- takmiþenja.
Predmetni nastavnik treba da upuüuju uþenike da, u slobodno vreme, samostalno vežbaju. Iako se
programski sadržaji, u najveüoj meri, savladavaju na þasovima fiziþkog vaspitanja, za razvoj motoriþkih
sposobnosti potreban je obim rada, koji se ne može postiüi samo na þasovima fiziþkog vaspitanja. Zbog
toga se uputstva na samostalan rad odnose, kako na uþenike þije motoriþke sposobnosti nisu na
potrebnom nivou, tako i na ostale uþenike, kako bi stekli trajnu naviku za vežbanje. U tom smislu, tokom
þasova fiziþkog vaspitanja, nastavnik treba da uþenicima prikaže i objasni vežbe koje oni treba kod svojih
kuüa, samostalno, ili uz pomoü drugih, da savladaju za odreÿeno vreme. Posle izvesnog perioda nastavnik
na redovnim þasovima kontroliše rezultate uþenika
Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa uþenicima koji imaju loše držanje tela (posturalni poremeüaji).
Rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji utvrÿuje vrstu i stepen deformiteta i, s tim u
vezi, vežbe koje treba primeniti. Teži sluþajevi telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim
zdravstvenim ustanovama.
Svi uþenici, koji se upuüuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograniþenja, vežbaju na redovnim þasovima i
najmanje jednom nedeljno na þasovima korektivno-pedagoškog rada. Program saþinjavaju nastavnik i lekar
specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom stanju uþenika.
Kursni oblici rada. Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa.
S obzirom na to da se za njihovu realizaciju traže specifiþni materijalni uslovi, ovu nastavu treba
organizovati na poseban naþin: na þasovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj
smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.
Sportska aktivnost od znaþaja za društvenu sredinu Iz fonda þasova za zajedniþki programski sadržaja
i radnih dana predviÿenih zajedniþkim planom, škola organizuje aktivnosti u þasovnoj, školskoj,
vanþasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada, kao i obavezan struþno-instruktivni rad. U šestom razredu
organizuje se jedan kurs skijanja u trajanju od najmanje sedam dana od ukupnog fonda planiranih radnih
dana. Programom se predviÿa aktivnosti koja je od interesa za sredinu kojoj škola živi i radi.
Izleti se mogu organizovati po odeljenjima ili sa više odeljenja, a njihove operativne zadatke, kao i lokaciju,
utvrÿuju razredna veüa. U þetvrtom razredu organizuju se dva poludnevna izleta sa obaveznim pešaþenjem
od 6 kilometara u oba pravca. Izleti se organizuju u radne dane ili subotom.
Krosevi se održavaju dva puta godišnje za sve uþenike. Organizacija ovog zadatka zbog velikog broja
uþesnika, osim što pripada nastavniku fiziþkog vaspitanja, zadatak je i svih nastavnika škole. Održavanje
kroseva pretpostavlja blagovremene i dobre pripreme uþenika. Kros se održava u okviru radnih dana,
planiranih za ovu aktivnost. Aktiv nastavnika utvrÿuje mesto održavanja i dužinu staze, kao i celokupnu
organizaciju.
Takmiþenja uþenika þine integralnu komponentnu procesa fiziþkog vaspitanja na kojima uþenik proverava
rezultat svoga rada. Škola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi školska
takmiþenja bila dostupna svim uþenicima. Aktiv nastavnika na poþetku školske godine saþinjava plan
takmiþenja (propozicije, vreme...). Obavezna su unutarodeljenska i meÿuodeljenska takmiþenja iz atletike,
vežbi na tlu i spravama i jedne sportske igre. Uþenici uþestvuju i na onim takmiþenjima koja su u programu
Ministarstva prosvete i sporta.
Zimovanje se organizuje od najmanje sedam dana. U okviru ovih oblika rada organizuju se one aktivnosti
koje se mogu ostvariti za vreme redovnih þasova (skijanje, klizanje), a koje doprinose aktivnom odmoru i
jaþanju zdravlja i navikavanju na kolektivni život. Struþno veüe saþinjava konkretan plan i program
aktivnosti, koje se sprovode na zimovanju. Svaki uþenik za vreme osnovne škole treba da bar jednom
boravi na zimovanju.
Slobodne aktivnosti - sekcije organizuju se najmanje jednom nedeljno prema planu rada koji saþinjavaju
struþno veüe i nastavnik fiziþkog vaspitanja koji vodi odreÿenu sekciju. Na poþetku školske godine, uþenici
se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje škola ima uslova da ih organizuje. ýasovi slobodnih aktivnosti
organizuju se za više sportskih grana.
Zahtev da se cilj fiziþkog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se ostvaruju u
vanþasovno i vanškolsko vreme, podrazumeva i prilagoÿavanje celokupne organizacije i režima rada škole,
te üe se u koncipiranju godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proširiti i na ove
organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni
uslovi za rad. Na taj naþin, þitav proces fiziþkog vaspitanja u þasovnoj, vanþasovnoj i vanškolskoj
organizaciji rada biüe jedinstven i pod kontrolnom ulogom škole, kao najodgovornijeg i najstruþnijeg
društveno-vaspitnog faktora kako bi se saþuvala osnovna programska koncepcija nastave fiziþkog
vaspitanja.
Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje odreÿenih znanja putem kojih üe uþenici upoznati suštinu
procesa vežbanja i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika, znanja o
zdravlju, kako bi shvatili krajnji cilj koji fiziþkim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadržaji se realizuju na
redovnim þasovima, na vanþasovnim i vanškolskim aktivnostima, uz praktiþan rad i za to se ne predviÿaju
posebni þasovi.
ýASOVI FIZIýKOG VASPITANJA - ORGANIZACIJA I OSNOVNI DIDAKTIýKO-METODIýKI ELEMENTI
Osnovne karakteristike þasova fiziþkog vaspitanja treba da budu: jasnoüa nastavnog sadržaja; optimalno
korišüenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vežbi
optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova þasa - unutar jednog i više uzastopnih
þasova jedne nastavne teme; puna vedrina i aktivnost uþenika tokom þasa - motoriþka i misaona;
vizualizacija pomoüu savremenih tehniþkih sredstava.
ýasovi se moraju dobro organizovati, kako u pogledu jasnih i preciznih oblika i metoda rada, tako i u
pogledu stvaranja radne i vedre atmosfere. U didaktiþkoj þetvorodelnoj podeli treba da budu sadržaji
predviÿeni nastavnim programom. Zatim, predmetni nastavnik treba da prati tok rada i ukazuje na greške.
Od metoda preovladava metod žive reþi, praktiþni prikazi zadatka od strane nastavnika, kao i prikazi
prigodnih sadržaja putem slika, skica i video-tehnike. Na kraju þasa, predmetni nastavnik, prigodnim reþima
treba da da ocenu rada tokom proteklog þasa i uþenike upozna sa narednim sadržajem.
Prilikom izbora oblika rada, predmetni nastavnik treba da uzmu u obzir prostorne uslove rada, broj uþenika
na þasu, broj sprava i rekvizita, dinamiku obuþavanja i uvežbavanja nastavnog zadatka, što znaþi da
prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad
se obiþno primenjuje u poþetnoj fazi obuþavanja i kada je obezbeÿen dovoljan prostor i broj rekvizita u
odnosu na broj uþenika (trþanje, vežbe na tlu, elementi timskih igara); grupni rad sa razliþitim zadacima
primenjuje se u fazi uvežbavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene prema
individualnim sposobnostima uþenika (homogenizirane), a koje i þine osnov u diferenciranom pristupu
izboru sadržaja u odnosu na te individualne sposobnosti. Radna mesta u grupnom radu, osim glavnog
zadatka, treba da sadrže i pomoüne sprave za uvežbavanje delova biomehaniþke strukture glavne vežbe
(predvežbe), kao i one vežbe koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvoÿenje
glavne vežbe (najviše tri vežbe). Radno mesto je po sadržaju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, što
je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave. Individualan rad primenjuje se za uþenike
manjih sposobnosti, kao i za uþenike natproseþnih sposobnosti.
Prilikom izbora metodskih postupaka obuþavanja i uvežbavanje motoriþkih zadataka, nastavnik treba da
odabere vežbe takve obrazovne vrednosti koje üe za raspoloživ broj þasova obezbediti optimalno usvajanje
tog zadatka.
Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna uz korišüenje savremenih audio-vizuelnih sredstava.
III. PLANIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
Nastava fiziþkog vaspitanja organizuje se sa po 2 þasa nedeljno. Nastavnik treba da izradi:
- opšti globalni plan rada, koji sadrži sve organizacione oblike rada u þasovnoj, vanþasovnoj i vanškolskoj
organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretnu školu;
- opšti globalni plan po razredima, koji sadrži organizacione oblike rada koji su predviÿeni za konkretan
razred i njihovu distribuciju po ciklusima; ovaj plan rada sadrži distribuciju nastavnog sadržaja i broj þasova
po ciklusima i služi kao osnova za izradu operativnog plana rada po ciklusima;
- plan rada po ciklusima sadrži obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se
realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadržaja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj
þasova i redni broj þasova) i metodske napomene.
Nastavno gradivo podeljeno je u tri ciklusa ili u þetiri ukoliko se za taj razred predviÿa kursni oblik. To su:
- jedan ciklus za atletiku,
- jedan ciklus za vežbe na tlu i spravama,
- jedan ciklus za timsku igru,
- jedan ciklus za kursni oblik.
Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u þasovnoj organizaciji rada, onda se planira þetvrti ciklus,
tako što se po þetiri þasa oduzimaju od prva tri ciklusa.
Nastavno gradivo po ciklusima može da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika
u jesenjem, vežbe na tlu i spravama u zimskom i timska igra u proleünom) ili u dva perioda (npr. trþanje i
skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanje u proleünom periodu).
IV. PRAûENJE I OCENJIVANJE
Ocenjivanje se vrši brojþano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih
zahteva.
Praüenje napretka uþenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu jedinstvene
metodologije koja predviÿa sledeüe tematske celine:
- Stanje motoriþkih sposobnosti.
- Usvojene zdravstveno-higijenske navike.
- Dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim moguünostima.
- Odnos prema radu.
Praüenje i vrednovanje motoriþkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja
kojim se podstiþe razvoj onih fiziþkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritiþan period zbog njihove
transformacije pod uticajem fiziþkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i izdržljivost.
Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrÿivanja nivoa pravilnog držanja tela i
održavanja liþne i kolektivne higijene, a takoÿe i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.
Stepen savladanosti motoriþkih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva,
koji je utvrÿen na kraju navoÿenja programskih sadržaja.
Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog uþestvovanja u nastavnom procesu,
takmiþenjima i vanškolskim aktivnostima.
Ocenjivanje uþenika u okviru praüenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o
ocenjivanju uþenika osnovne škole i na osnovu savremenog didaktiþko-metodiþkih pristupa.
V. PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIýKI MATERIJAL
Obavezna pedagoška dokumentacija je:
Dnevnik rada: struktura i sadržaj utvrÿuje se na republiþkom nivou, i odobrava ga ministar, a nastavniku se
ostavlja moguünost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan struþnog aktiva, plan vanþasovnih i vanškolskih
aktivnosti i praüenje njihove realizacije.
Pisane pripreme nastavnik saþinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju
ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj þasova, vreme realizacije), konzistentnu didaktiþku
strukturu þasova (oblike rada, metodiþke postupke obuþavanja i uvežbavanja).
Radni karton: treba da ima svaki uþenik sa programom vežbaonog sadržaja koji saþinjava uþitelj ili
predmetni nastavnik, a koji je prilagoÿen konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fiziþkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u
þasovnoj i vanþasovnoj organizaciji rada.
Oþigledna sredstva: prikazi na CD i video kasetama uz adekvatne snimljene komentare ili komentare
nastavnika, crteži, konturogrami, tablice orijentacionih vrednosti motoriþkih sposobnosti, raznovrsna
obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upuüuju uþenike na lakše razumevanje radnih
zadataka.
OBAVEZNI IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
VERSKA NASTAVA
Cilj i zadaci
Cilj verske nastave jeste da se njome posvedoþe sadržaj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i
religijskih zajednica koje žive i deluju na našem životnom prostoru, da se uþenicima pruži celovit religijski
pogled na svet i život i da im se omoguüi slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti crkve ili
zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno þuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta.
Uþenici treba da upoznaju veru i duhovne vrednosti sopstvene, istorijski date crkve ili verske zajednice u
otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i
nauþnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuüa þoveþanstva.
Zadaci verske nastave su da kod uþenika:
- razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugaþijim i savršenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos
prema drugim liþnostima, prema ljudima kao bližnjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa Bogom i
sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam;
- razvija sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konaþnom smislu postojanja þoveka i sveta, o ljudskoj
slobodi, o životu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i o sopstvenoj
odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu Božju i za sebe;
- razvija težnju ka odgovornom oblikovanju zajedniþkog života sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i
sopstvene crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama
drugaþijim od sopstvene, ka iznalaženju ravnoteže izmeÿu zajednice i vlastite liþnosti i ka ostvarivanju
susreta sa svetom, sa prirodom, i pre i posle svega, sa Bogom;
- izgradi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj žive, istorije
þoveþanstva i ljudskog stvaralaštva u nauci i drugim oblastima;
- izgradi svest i uverenje da svet i život imaju veþni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i
preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.
PRAVOSLAVNI KATIHIZIS
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Operativni zadaci:
Uþenici treba da:
- uoþe da je sloboda kljuþni elemenat u razumevanju Tajne Hristove;
- nauþe da se sloboda poistoveüuje s liþnošüu, odnosno da se liþnost poistoveüuje s ljubavlju prema drugoj
liþnosti;
- zapaze razliku izmeÿu prikazivanja života Hristovog u pravoslavnoj ikonografiji i zapadnoj renesansnoj
umetnosti.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD
Upoznavanje sa sadržajima programa i naþinom rada.
TAJNA HRISTOVA - JEDINSTVO BOGA I ýOVEKA (LITURGIJA KAO TAJNA HRISTOVA)
Nemoguünost sveta i þoveka da postoje veþno bez zajednice sa Bogom.
Tajna Hristova - istiniti Bog i istiniti ýovek.
Tajna Hristova kao Liturgija.
ROĈENJE HRISTOVO "OD DUHA SVETOG I MARIJE DJEVE" (ULOGA SLOBODE MARIJE DJEVE U
ROĈENJU SPASITELJA: DEVIýANSTVO BOGORODICE)
Roÿenje Hristovo (biblijska pripovest).
Roÿenje Hristovo - znaþaj þovekove slobode za njegovo veþno postojanje i Bogorodiþinog slobodnog
pristanka da rodi Hrista.
HRISTOS JE SIN BOŽJI KOJI JE POSTAO ýOVEK, NOVI ADAM, DA BI SJEDINIO STVORENU
PRIRODU S BOGOM (ODLUKE 1. I 4. VAS. SABORA; SIMVOL VERE)
Simvol vere (istorijat nastanka).
Simvol vere (tumaþenje prva þetiri þlana).
Simvol vere (tumaþenje ostalih þlanova).
Simvol vere (proširenje tumaþenja biblijskim i svetootaþkim navodima).
ULOGA BOGA U SPASENJU SVETA (SVET NE MOŽE DA POSTOJI BEZ ZAJEDNICE S BOGOM, ALI
BOG NE VRŠI NASILJE NAD ýOVEKOM)
Hristos - savršeni ýovek i savršeni Bog (tumaþenje odluke Halkidonskog sabora).
Bog - Spasitelj sveta.
Bog ne vrši nasilje nad slobodom þovekovom.
ULOGA ýOVEKA U SPASENJU SVETA (SLOBODA ýOVEKA JE PRESUDNA ZA SPASENJE SVETA;
OSVRT NA PRVOG ADAMA I NJEGOVU ULOGU U SPASENJU SVETA; ODNOS ýOVEKA PREMA
PRIRODI)
Znaþaj þovekove slobode za spasenje sveta.
Uloga prvosazdanih u spasenju sveta.
HRISTOVO STRADANJE I VASKRSENJE
Hristovo stradanje i vaskrsenje.
Znaþaj Hristovog stradanja i vaskrsenja za spasenje sveta.
Liturgijski život u Hristu kao izraz slobode þovekove.
HRISTOV ŽIVOT U PRAVOSLAVNOJ IKONOGRAFIJI
Hristov život u pravoslavnoj ikonografiji (prikaz i objašnjenje ikona Gospodnjih praznika.
Hristov život u pravoslavnoj ikonografiji (prikaz i objašnjenje najznaþajnijih srpskih ikona).
"Zagledani u ikone"... (razgovor o pravoslavnoj ikonografiji).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Cilj nastave u 6. razredu jeste da se pokaže da je Sin Božji postao novi Adam, preko koga se ostvaruje
jedinstvo stvorene prirode i Boga. U kontekstu dogaÿaja vezanih za Hrista treba uþenicima skrenuti pažnju
na slobodu kako Boga, tako i þoveka, kao kljuþnog elementa u ostvarenju jedinstva Boga i tvarne prirode u
kome stvorena priroda prevazilazi smrt. Treba naglasiti, takoÿe, da se u sluþaju Hrista sloboda þoveka u
odnosu na Boga izražava kao vera u Boga oca i njegovo obeüanje, odnosno kao ljubav prema Bogu ocu
koja kroz liturgiju þini prisutnim u istoriji ono što nam je Bog obeüao da üe se desiti na kraju, a to je Carstvo
Božje. To treba dovesti u vezu sa definicijom vere kod ap. Pavla (Jev. 11,1 i dalje), koju on poistoveüuje s
ljubavlju, odnosno sa liturgijskom zajednicom (1 Kor. 12-13).
Teme: Tajna Hristova..., Hristos je Sin Božji koji je postao þovek... treba realizovati kroz opis Hristovog
života zabeleženog u jevanÿeljima i odlukama 1. i 4. vaseljenskog sabora, ali viÿenog, protumaþenog iz
liturgijske perspektive. Time se pokazuje da je dogaÿaj "Hristos" istovremeno jedinstvo mnogih preko
jednog prvog s Bogom, kao i to da je Isus Hristos konkretna liþnost u kojoj je ponovo ostvarena zajednica
stvorene prirode s Bogom, zbog þega je Isus Hristos jedini spasitelj sveta, prisutan u dogaÿaju zajedništva
s Bogom i s ljudima. Na ovaj zakljuþak nas upuüuje liturgijsko viÿenje Hrista. Na ovaj naþin Hristos prestaje
da bude individua, i postaje ono što jeste - liþnost koja da bi postojala pretpostavlja zajednicu s Bogom, s
drugim ljudima i s prirodom, na šta ukazuje liturgijski dogaÿaj.
Teme: Roÿenje Hristovo..., Uloga Boga u spasenju..., Uloga þoveka u spasenju... i Hristovo stradanje i
vaskrsenje treba, takoÿe, realizovati na osnovu svedoþanstava zabeleženih u Novom zavetu, a zatim i na
osnovu svetootaþkih tumaþenja, uz naglašavanje da je kljuþni elemenat u Tajni Hristovoj sloboda, kako
Boga, tako i þoveka, i to sloboda koja se izražava kao ljubav prema drugom.
Zaþeüe Gospoda Isusa Hrista od Duha Svetog i Marije Devojke ukazuje na to da je ovaj dogaÿaj akt
slobode, kako Boga, tako i þoveka. Marija je na inicijativu Boga oca slobodno pristala da rodi Sina Božjeg
kao þoveka (v. Lk. 1, 34-38). To je posebno važno napomenuti zbog toga što se i ovde uoþava da Bog,
prilikom sjedinjenja stvorene prirode sa njim u Hristu, poštuje þovekovu slobodu (u ovom sluþaju to je bila
Marija Djeva), kao što je poštovao i slobodu prvog þoveka Adama. Dok je prvi þovek Adam svoju slobodu
izrazio kao odbijanje zajednice s Bogom, Bogorodica je slobodno prihvatila tu zajednicu.
Roÿenje Isusa Hrista vraüa nas na dogaÿaj stvaranja prvog þoveka Adama. Bog je stvorio þoveka i obdario
ga slobodom i tako je nastao prvi þovek Adam kao liþnost, kao biüe zajednice s Bogom. Kod roÿenja novog
Adama, Hrista, Sina Božjeg, druga liþnost Sv. trojice uzela je ljudsku prirodu od Marije Djeve. Hristos je,
dakle, postao þovek bez uþešüa muža, što ukazuje da je On, od samog roÿenja, kao þovek biüe zajednice
slobode Boga s þovekom. Zato je Hristos Bogoþovek, potpuni Bog i potpuni þovek, i jedino u njemu i preko
njega ljudi mogu doüi u jedinstvo s Bogom. Isus Hristos je, dakle, novi Adam i jedini spasitelj sveta zato što
je u Njemu stvorena priroda ponovo sjedinjena s Bogom.
Za razliku od prvog þoveka Adama, koji je slobodno odbio da ostane u zajednici s Bogom (u þemu je i
suština prvorodnog greha), novi Adam, Hristos, od poþetka do kraja ostao je u zajednici sa Bogom i pored
svih iskušenja. Na to ukazuje þitav zemaljski život Isusa Hrista - poþevši od kušanja u pustinji, pa sve do
njegovog stradanja na krstu i smrti.
Stradanje Hrista kao Sina Božjeg i þoveka jeste izraz njegove slobode kao ljubavi prema Bogu Ocu. Jer,
Hristos kao þovek slobodno, iz ljubavi prema Bogu Ocu, ide u smrt. Ovde treba naglasiti ulogu liþnosti
(þoveka) u spasenju prirode od smrti.
Vaskrsenje Hristovo iz mrtvih je izraz slobode, ljubavi Boga Oca prema Hristu. To je iskazano tvrdnjom
apostola da je Bog Otac Duhom Svetim vaskrsao Isusa iz mrtvih, da ga je vaskrsao slobodno, iz ljubavi.
Meÿutim, u kontekstu vaskrsenja Hristovog treba posebno skrenuti pažnju uþenicima na to da Hristos ne
vaskrsava sam, veü da njega vaskrsava Bog Otac. Iz toga treba izvesti zakljuþak da vaskrsenje, odnosno
veþni život stvorene prirode, nije stvar prirode, nego liþnosti, i to Hristove liþnosti. Vaskrsenje Hristovo je
zalog sveopšteg vaskrsenja da üe nas Bog Otac Duhom svetim na kraju sve vaskrsnuti u Hristu i radi
Hrista.
Dakle, Tajna Hristova, u kojoj je sjedinjena tvarna priroda s Bogom i tako spasena od smrti, jeste jedinstvo
Boga i þoveka utemeljeno na slobodi.
Da bismo ukazali na sliþnosti i razlike izmeÿu Hrista kao novog Adama i starog Adama, treba iz Starog
Zaveta koristiti opis stvaranja i života prvog þoveka Adama, kao i liturgijsko viÿenje uloge Boga i þoveka u
spasenju sveta.
Na primerima pravoslavne ikonografije koji pokazuju Hristov život treba ukazati na navedene þinjenice da je
Hristos i Bog i þovek i da je Hristos kao liþnost vezan za Boga Oca. (Na primer, u sceni roÿenja Hristovog
jasno se vidi da Hristos nije obiþno dete, veü Sin Božji; Hristos u naruþju Bogorodice, za razliku od
renesansnog prikazivanja ove scene, gde se Hristos nimalo ne razlikuje od obiþne novoroÿenþadi,
prikazuje se kao onaj koji blagosilja i od koga zavisi postojanje svih nas, pa i Bogorodice, a ne obrnuto itd.).
ISLAMSKA VERONAUKA (ILMUDIN)
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave islamske vjeronauke u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da pruži uþeniku osnovni
vjerniþki pogled na svet, sa posebnim naglaskom na vjerniþki praktiþni deo, a takoÿe i buduüi vjeþni život.
Izlaganje vjerskog viÿenja i postojanja sveta obavlja se u otvorenom i tolerantnom dijalogu sa ostalim
naukama i teorijama.
Naþin pristupa je islamsko viÿenje koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu
nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje.
Zadaci nastave islamska vjeronauke:
- poznavanje osnovnih principa vjere islama;
- poznavanje vrijednosti molitve;
- poznavanje sastavnih dijelova molitve;
- upoznavanje meÿusobnih prava i dužnosti pojedinca i zajednice;
- razvijanje svijesti o Bogu kao Stvoritelju i odnos prema ljudima kao najsavršenijim božjim stvorenjima,
- razvijanje sposobnosti (na naþin primjeren uzrastu uþenika) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem
smislu postojanja þovjeka i svijeta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, smrti, odnosu s prirodom koja nas
okružuje, kao i za razmišljanje o tim pitanjima u svijetlu vjere islama,
- razvijanje sposobnosti za odgovorno oblikovanje zajedniþkog života sa drugima, za nalaženje ravnoteže
izmeÿu vlastite liþnosti i zajednice, za ostvarivanje susreta sa svijetom (sa ljudima razliþitih kultura, religija,
pogleda na svijet, s društvom, prirodom) i s Bogom, u izgraÿivanje uvjerenja da je þovekov život na ovom
svijetu samo priprema za vjeþnost, da su svi stvoreni da budu sudionici vjeþnog života, da se iz te
perspektive, kod uþenika razvija sposobnost razumijevanja, preispitivanja i vrijednovanja vlastitog odnosa
prema drugom þovjeku kao božjem stvorenju i izgradi spremnost za pokajanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
ISLAM
- znaþenje rijeþi islam
- suština islama
- neka od naþela islamskog vjerovanja
- cilj islama
- priroda nevjerstva
- blagodati islama
- vjera, šta to znaþi
- vjera u nevidljivo i nepoznato
VRIJEDNOST NAMAZA (molitve)
zašto obavljamo namaz
vanjska forma namaza
vrijednost dženaze namaza (namaz koji se klanja umrloj osobi)
vrijednost džume namaza (sedmiþne molitve koja se obavlja petkom)
vrijednost dobrovoljnih namaza
vrijednost teravih namaza (namaz koji se klanja u toku mjeseca ramazana)
SVRHA NAMAZA
- namaz þovjeka þini sreünim
- namaz je brana na putu loših djela
- namaz pojaþava ljubav prema drugome
- namazom nastojimo zaslužiti Božiju pomoü
RAMAZANSKI POST
- kako treba provesti mjesec ramazan
- neki propisi o postu
- post kao stroga vjerska dužnost
- važnost i koristi ramazanskog posta
- post kao moralni faktor
- post kao socijalni faktor
- post kao zdravstveni faktor
- materijalna davanja vezana za mjesec ramazan - sadekatu-l-fitr
- posebni ibadeti (Allahu dž.š. draga djela) u ramazanu - i’tikaf
RAMAZANSKI OBIýAJI
- doþek ramazana
- oglašavanje poþetka i završetka posta
- uþenje Kur’na (mukabela)
- ramazanski dersovi
- uþenje salevata i ilahija
- ramazanski iftari i sijela
NEKE OD OSOBINA VJERNIKA
- vjernik þuva emanet (izvršava povjerene obaveze)
- vjernik vodi brigu o svojim postupcima
- vjernik je strpljiv u teškoüama
- vjernik je skroman i umjeren
- vjernik se bogati znanjem
- vjernik kao supružnik i roditelj
- odnos vjernika prema roditeljima i rodbini
- odnos vjernika prema komšijama i zajednici
POSLANSTVO
- historijat i svrha poslanstva
- Muhamed a.s. kao Poslanik
- konaþnost Muhamedovog a.s. poslanstva
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Vjerska nastava je zajedniþko djelo vjerouþitelja i uþenika. Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih
iskustava prelazi se na istine iz kojih se potom vraüa na njihovu svakodnevnu primjenu. Ovakav naþin
saznanja ima svoj red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primjena i provjeravanje,
sreÿivanje (sistematizacija).
Vjerouþitelj üe ukupan broj predviÿenih þasova za vjeronauku (36) iskoristiti tako što üe svaki þas predvideti
kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog þasa, a zatim preüi na temu planiranu za aktuelni þas, uz
obavezni meÿusobni razgovor nakon obrade date teme, iz kojeg üe se zakljuþiti da li su sadržaj uþenici
usvojili i da li je našao mjesto u njihovom praktiþnom životu.
NAPOMENA: Vjerouþitelj üe prema svojoj procjeni, a shodno potrebama, na svakom þasu izdvojiti
odreÿeno vrijeme za provjeru usvojenosti preÿenog gradiva, ili u potpunosti posvetiti þas provjeri znanja i
ocjenjivanju uþenika.
LITERATURA: Udžbenik islamske vjeronauke za 6. razred osnovne škole autora Mensura ûatoviüa, koji je
uredila Vjersko-prosvjetna služba Mešihata IZ-e Sandžaka.
KATOLIýKI VJERONAUK
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave vjeronauka je upoznavanje osobe Isusa Krista. Istina da je cjelokupni dosadašnji vjeronauk
besmislen ako u svakom godištu ne bi bio u središtu promatranja Isus Krist. Meÿutim uþenik šestoga
razreda mora veü nositi u sebi težnju pokušati Isusa i nasljedovati. Stoga smo izabrali one teme iz Isusova
života koje nadahnjuju i potiþu na nasljedovanje. Graÿa je tako rasporeÿena da Isusa promatra u raznim
situacijama života i gleda se kakav je stav prema pojedinim datostima zauzeo Isus. Oslanjajuüi se na
njegov primjer i rijeþ, želimo ga u tome i nasljedovati. Zato je misao vodilja: nasljedovanje.
Dakle, misao vodilja nastave vjeronauka šestog razreda osnovne škole su one vjerske istine koje vode
uþenika po Isusovom životnom putu da ga nasljeduje.
SADRŽAJI PROGRAMA
NOVI ýOVJEK
OSTVARENJE ISUSA KRISTA
(NASLJEDOVANJE KRISTA)
UVOD
Upoznavanje uþenika sa sadržajima programa katoliþkog vjeronauka za VI. razred.
ISUS KRIST - SIN BOŽJI - POSTAJE BRAT ýOVJEKU
Poþetak boljega svijeta (Pouzdajmo se u Boga, koji je prijatelj ljudi).
Bog koji je þovjekom postao (Poštujem Mariju, kao posrednicu spasenja).
Bog stupa u našu povijest (Radostan sam što je Bog postao prijatelj - þovjek).
Susret s Ocem (Vjerujem da mi je Božji Sin prijatelj).
Isus Nazareüanin (Uzor mi je Isus iz Nazareta).
Isusa priznaju sve kršüanske Crkve svojim Gospodinom - ekumenska tema
Ponavljanje.
ISUS JE VRHOVNI UýITELJ VJERE
Glas vapijuüeg u pustinji (Bit üu svjedok Isusov).
Oþevo svjedoþanstvo o Isusu (Zahvalnost za krštenje, po kojem sam brat i dijete Božje).
U ime Božje (Bit üu marljiv u vršenju svojih dužnosti).
Kristova rijeþ þini þovjeka novim (Održat üu Isusovu nauku).
Isus pouþava u prispodobama (Bit üu poslušan Božjim nadahnuüima).
"Vi ste svjetlo svijeta" (Pomoüi üu svakom da upozna Isusovu nauku).
Zajedniþko nauþavanje o Isusu kod svih kršüanskih Crkava - ekumenska tema.
Ponavljanje.
Zakljuþivanje ocjena.
ISUS POMAŽE LJUDIMA
Isus je gospodar prirode (Kako je veliki moj prijatelj, u svemu mu se pokoravam).
"Žao mi je naroda" (Pomoüi üu bolesnicima).
Kod Boga nije ništa nemoguüe (Vjerujem u Božje kraljevstvo).
Ponavljanje.
ISUS JE ZA NAS UMRO I USKRSNUO - NAJVEûI ýIN LJUBAVI
Sam se predao za nas (Divim se Isusovoj ljubavi).
"Žalosna je duša moja do smrti" (Neüu oþajavati u nevoljama).
"Ubrojen bi meÿu razbojnike" (I u nevoljama üu se pouzdavati u Isusa).
"Ženo, evo ti sina" (Pouzdanje u Mariju).
"Svršeno je..." (Tako üu živjeti da mogu i ja reüi ovu rijeþ).
Pobijedio je smrt (Znam da smrüu nije sve završeno).
Isus je živ (Vjerujem u život vjeþni i uskrsnuüe).
Isus je Prorok i u vjeri Islama - ekumenska tema.
ISUS I DANAS MEĈU NAMA DJELUJE SNAGOM SVOJEGA DUHA
Nebeski Otac je proslavio Isusa (Znam da üu Isusa vidjeti).
Poslušni Duhu (Ne zanimaju me samo materijalna, nego i duhovna dobra).
Isusov drugi dolazak (Nastojat üu biti Isusu s desne strane).
Kristovi svjedoci u svijetu (Papa, biskupi i sveüenici su predstavnici).
Kristovi vjernici u svijetu (Bit üu vjeran Isusu).
Crkva i Crkve, jedinstvo u razliþitosti.
Ponavljanje.
Zakljuþivanje ocjena.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Vjerska pouka je zajedniþko djelo katehete (vjerouþitelja) i katehizanata (vjerouþenika). Polazište je
konkretna stvarnost - ovaj puta zapisana u svetim knjigama - Bibliji. Iz doživljenih iskustava sa þitanja
Biblije prelazi se na istine, iz kojih se potom vraüa na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav naþin
spoznaje ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), sreÿivanje (sistematizacija), ponavljanje,
primjena i provjeravanje. To je makro struktura ovakvog naþina spoznaje. Meÿutim, i ovi dijelovi imaju svoju
mikro strukturu. Tako na primjer: naþin spoznaje posjeduje slijedeüe stupnjeve: postavljanje cilja,
motiviranje, obrada novih nastavnih sadržaja, uþenje, induktivni i deduktivni zakljuþci, izravni i neizravni
dokazi, formuliranje zapamüenih þinjenica... Ili, sadržaj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanje
cilja, biblijski lik iz ovoga ciklusa, zadaüa, upoznavanje prilika i uvježbavanje. Kod spoznavanja treba imati
pred oþima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru sata pod kojim se obraÿuju novi nastavni sadržaji
vrši se primjena, ponavljanje i vrednovanje obraÿenoga gradiva.
OPûE NAPOMENE
Imajuüi na umu gore istaknuto, pojedini sat vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje
sadržaja prethodnog sata, i posebno osvjetljavanje onoga što üe poslužiti kao temelj za aktualni sat. Nakon
postavljanja cilja (što? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja (npr. kod petog razreda,
svaka tematska cjelina), gdje se zapravo objašnjava uþeniku da nam Bog govori ne samo u pouci nego i u
primjerima života. To je osobito za mlade nadahnuüe i želja za nasljedovanjem. Zakljuþci se mogu istaüi na
ploþi. Nakon ovoga se veü poznati sadržaji produbljuju, uþe, tj. razgovara se o pomirenju (što?, kako? i
zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa odgojnim ciljem, mora naüi svoju primjenu u životu uþenika.
Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braüu i prijatelje. Ovakva spoznaja i djeþje
iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i na ponovljeni tekst Svetog Pisma.
Prozivku i domaüu zadaüu obavimo u prikladno vrijeme.
EVANGELIýKO-LUTERANSKI VJERONAUK SLOVAýKE EVANGELIýKE
CRKVE A.V.
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
- Razumevanje i razvijanje pojmova i ovladavanje sistemom znanja vezanih za veru u Boga;
- Usvajanje složenih znanja o Bogu na osnovu temeljnijeg prouþavanja Biblije;
- Razvijanje svesti o tome da postoje vrednosti koje su dostupne iskljuþivo na osnovu vere;
- Rast u spoznaji Boga koja se odnosi ne samo na Božje osobine, veü naroþito na spoznaju živog Boga.
POLAZNE TAýKE VERSKE NASTAVE U ŠESTOM RAZREDU
Cilj verske nastave je da uþenici steknu osnovne pojmove o znaþaju Biblije, da usvoje Bibliju kao Božju reþ,
koja ih vodi prema veri u Boga.
Upoznavajuüi Bibliju kao Knjigu svih knjiga uþenici saznaju da:
kroz Bibliju upoznajemo našu buduünost, jer cilj našeg putovanja kroz život jeste veþni život;
Biblija daje logiþne odgovore - svet i naše postojanje su delo Tvorca;
Biblija otkriva tajnu dobra i zla - zlo je primamljivo i lako mu se predajemo;
Biblija menja naše živote - od okova zla nas je izbavio Isus naš Izbavitelj;
Biblija je jedinstvena - sadrži jedinstvenu poruku;
Biblija daje smisao životu - uþi nas da je smisao života ljubav koja služi drugima;
Biblija je udžbenik života - daje nam uzor pravog þoveka;
Biblija je neuništiva i širi se po celoj zemlji, jer, mada proganjana, ostaje najviše þitana knjiga na svetu.
Steþena svest i spoznaja Gospoda Boga pomaže da se liþna vera i poverenje u Boga uveüava.
SADRŽAJI PROGRAMA
Gradivo verske nastave Slovaþke evangeliþke a. v. crkve za šesti razred osnovne škole sastoji se od
osnovne teme BIBLIJA I NJENA VEST, odnosno od osam podtema:
1. Biblija - kako je postala (Prevodi Biblije i njeno širenje, Znaþaj Biblije, Kako koristiti Bibliju i pomoüna
literatura za njeno korišüenje);
2. Starozavetno svedoþenje o Bogu, svetu i þoveku (Greh poziva Božji sud i Božju kaznu, Noje i
njegovo potomstvo, Avram - veliki praotac, Isak, Jakov, Josif, Izrailjevci u Egiptu - osloboÿenje i putovanje);
3. Sudije, carevi (Knjiga Isusa Navina, Knjiga o sudijama, Knjiga o Ruti, Dve knjige Samuilove, Dve knjige
o carevima, Dve knjige dnevnika, Knjiga Jezdrina, Knjiga Nemijina, Knjiga o Jestiri);
4. Proroci (Knjige proroka - priprema Novog veka, Neka predskazanja o Isusovom dolasku u knjigama
proroka);
5. Približilo se carstvo Božje, nebesko (Tako je Bog voleo svet da je svog Sina dao...);
6. Silazak Svetoga duha - život prvih hrišüana;
7. Crkva, koja se uþi (Psalmi, Priþe Solomunove, Knjiga propovednikova, Poslanice apostola);
8. Crkva, koja þeka (Otkrivenje Jovanovo).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Za realizaciju programa polazište je uvek prethodno znanje koje su uþenici stekli u prethodnim razredima.
Sadržaji ne treba da budu sami sebi cilj, veü treba da vode ka razvoju oþekivanih znanja, stavova i
vrednosti kod uþenika. Pored navedenih osnovnih sadržaja, verouþitelj pravi adekvatan izbor drugih
sadržaja i uvodi ih u nastavu.
U izvoÿenju verske nastave potrebno je koristiti razne metode i osmišljeno ih birati, a pre svega one koje
omoguüavaju uþenicima da budu aktivni i da uspešno meÿusobno saraÿuju. Uþitelju verske nastave su na
raspolaganju mnoge i raznovrsne nastavne metode:
- osnovna i najstarija metoda nastave je priþanje; priþanjem treba dotaüi oseüanja uþenika; priþanje,
naroþito biblijskog teksta, mora da bude jasno, sažeto, mora se paziti da se u tekst Biblije ne unesu
informacije kojih tamo nema;
- razni oblici interaktivnih (kooperativnih) metoda - uþenje u grupi, u parovima;
- razne forme uþenja putem rešavanja problema, traganje za odgovorima na pitanja koja postavljaju sami
uþenici;
- iskustveno uþenje kroz razgovore i grupne diskusije uþenika o realnim svakodnevnim iskustvima,
problemima.
Pri izboru metoda nastave i kroz aktivnosti uþenika neophodno je uvažiti princip raznovrsnosti i razvojnosti.
Ono što je najvažnije i što je osnovni cilj verske nastave jeste, da uþenici steþenu svest o spoznaji živog
Boga tvorca, Izbavitelja i Prosvetitelja, prenesu u liþni život kao hrišüansko ponašanje koje je
spoljni izraz duhovnog života vernika u odnosu prema Bogu i ljudima.
Za realizaciju programa verske nastave slovaþke evangeliþke a. v. crkve treba koristiti:
Bibliju - Stari i Novi Zavet (bilo bi dobro da svaki uþenik ima svoj primerak Biblije).
VERSKO VASPITANJE REFORMATSKE HRIŠûANSKE CRKVE
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave verskog vaspitanja Reformatske hrišüanske crkve jeste vrednovanje verskih i socijalnih datosti
u hrišüanstvu i ljudskoj zajednici sa naglaskom na odgovornom stvaranju boljeg sveta. Mlade vodimo onim
stavovima i istinama koje nauþava Katehizam katoliþke crkve.
Zadaci nastave verskog vaspitanja Reformatske hrišüanske crkve jesu: da misao vodilja verske nastave
jeste izgradnja kompletne i odgovorne osobe u odnosu prema sebi, prema vjerskim vrednotama, prema
drugim ljudima i konaþno da se oseüa pozvanim da te vrednote ne samo spoznaje i govori nego i potvrÿuje
životom.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEMA:
GLAVNI CITAT:
PODELA:
APLIKACIJA: PEVANJE:
1. þas
Upoznavanje
uþenika sa
gradivom
2. þas
Uteha
3. þas
Koliko stvari
moraš znati da u
Mat. 11, 28-30
tom blaženstvu
možeš živeti?
Moram znati tri
stvari:
1. Prvo…
2. Drugo…
3. Treüe…
Himna 191
Zakon Božji
Mat. 22, 37
Otkud znaš da si
grešan?
Šta zahteva od nas
zakon Božji?
Himna 408
I. Mojs. 1, 27
Može li se potpuno
držati ove
zapovesti?
Zar je Bog stvorio
þoveka zlim?
Kako je onda ipak
þoveþja narav
postala pokvarena i
grešna?
Himna 396
2 Kor 5, 21
Kako üemo se
osloboditi od kazne
za naše grehe i
kako üemo opet
doüi u milost Božju?
Ko je taj osloboditelj
koji je pravi Bog i
pravi þovek?
Otkud znaš da je
Isus taj spasitelj?
Himna 399
4. þas
5. þas
Održavanje
Božjeg Zakona
6. þas
Ponavljanje
7. þas
O otkupljenju
þoveka
8. þas
Apostolsko
verovanje
9. þas
10. þas
Podela
Apostolskog
verovanja
O Bogu Ocu
Rim. 8, 16
Himna 394
Himna 411
2 Kor. 13, 13
O Bogu Ocu i
stvorenju
O Bogu Sinu i
našem spasenju
O Bogu Duhu
Svetom i o našem
posveüenju
Psalm I
Psalm 23, 1
Šta veruješ o Bogu
Ocu?
Kakvu korist imamo
od spoznaje Božje
brižnosti?
Psalm VIII
Djela. Ap. 4, 12
Šta znaþi ime Isus?
Ima li osim Isusa
drugog spasitelja?
Šta znaþi ime Hrist?
Himna 273-274
Gal. 4, 4
Zašto trebamo
verovati u Boga
Duha Svetoga?
Šta veruješ o opštoj
crkvi hrišüanskoj?
Himna 330
Luk. 1, 35
Šta veruješ o
oproštenju
grehova?
Kakvu utehu imaš u
uskrsnuüu tela?
Himna 170
O sakramentima Rim 4, 11
Šta su sakramenti?
Koju svrhu imaju
sakramenti?
Koliko ima
sakramenata?
Himna 197
O krštenju
Mat 28, 18-20
Kako krštenje
podseüa na smrt
Isusovo?
Kada je odredio
Isus da se njegovi
vernici krste?
Treba li krstiti i malu
decu?
Himna 369
I Kor 11, 23…
Kada je Isus
odredio da njegovi
vernici primaju
svetu veþeru?
Psalm LXV
O svetoj veþeri II
I Kor 11, 23…
deo
Promeni li se u
svetoj veþeri hleb i
vino u telo i krv
Hristovu?
Ko može pristupiti
stolu Gospodnjem?
Himna 376
19. þas
O zahvalnosti
Šta znaþi umiranje
starog þoveka?
Šta znaþi
oživljavanje novoga
þoveka?
Psalm CV
20. þas
Zakon Božji I deo 2 Mojs 20, 1-11
Koji je Zakon Božji?
(I-IV Zapovest)
Himna 397
21 þas
Zakon Božji II
deo
2 Mojs 20, 12-17
(V-X Zapovest)
Psalm XXIII
22. þas
Ponavljanje
23. þas
Zakon Božji III
deo
Psalm 81, 10
Šta želi Bog od nas
u prvoj zapovesti?
Šta je idolstvo?
Psalm LXXXI
24. þas
Zakon Božji IV
deo
5 Mojs 4, 12
Šta želi Bog u
drugoj zapovesti?
Zabranjuje li time
Bog da izraÿuje
Himna 341
11. þas
12. þas
O Bogu Sinu
O Bogu Duhu
Svetome I deo
13. þas
O Bogu Duhu
Svetome II deo
14. þas
Ponavljanje
15. þas
16. þas
17. þas
18. þas
O svetoj veþeri
I Kor 1, 30
slike i kipovi?
Dali je slobodno u
crkvi imati slike, da
neki iz njih uþe?
25. þas
Zakon Božji V
deo
26. þas
Zakon Božji VI
deo
27. þas
Zakon Božji VII
deo
28. þas
Zakon Božji VIII
deo
29. þas
Zakon Božji IX
deo
30. þas
Zakon Božji X
deo
31. þas
32. þas
Zakon Božji XI
deo
Zakon Božji XII
deo
33. þas
O molitvi
34-36. þas
Sistematizacija
Mat. 5, 34-36
Šta želi Bog u treüoj
zapovesti?
Šta zabranjuje treüa
zapovest Božja?
Himna 406
Luk. 4, 15-16
Šta želi Bog u
þetvrtoj zapovesti?
Treba li to þiniti
samo nedeljom i
praznicima?
Psalm LXXXIV
3 Mojs. 19, 32
Šta želi Bog u petoj
zapovesti?
Šta zabranjuje Bog
u petoj zapovesti?
Psalm XXXIV
Mat 5, 22
Šta želi Bog u
šestoj zapovesti?
Šta zabranjuje Bog
u šestoj zapovesti?
Himna 206
Efes. 5, 3
Šta želi Bog u
sedmoj zapovesti?
Šta zabranjuje Bog
u sedmoj
zapovesti?
Psalm L
Jov. 6, 12
Šta želi Bog u
osmoj zapovesti?
Šta zabranjuje Bog
u osmoj zapovesti?
Psalm 429
Jov. 7, 50
Šta želi deveta
zapovest?
Šta zabranjuje Bog
u devetom
zapovestu?
Psalm V
Rim. 7, 7
Šta želi deseta
zapovest?
Mogu li se
pridržavati svih ovih
zapovesti oni koji su
se obratili Bogu?
Zašto je Bog dao da
se Deset zapovesti
tako strogo
navešüuju kada ih
se na zemlji niko ne
može pridržavati?
Himna 184
Mat. 6, 9-13
Zašto treba
hrišüanin da se
moli?
Zašto trebamo moliti
Boga?
Kako glasi ta
molitva? ("Oþe
naš…")
Himna 400
gradiva
HRIŠûANSKA ETIKA EVANGELIýKE HRIŠûANSKE CRKVE A.V.
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
"Stari Zavet"
Predgovor
Stari zavet je prvi veüi deo Biblije. U njega stane Novi zavet þak tri puta po svome obimu. Stari zavet sadrži
u sebi 39 knjiga. Ti spisi su nastali otprilike pre hiljadu godina. Nastajali su u raznim godinama i životnim
prilikama. Zbog toga je i njihov sadržaj razliþit. Ipak, u suštini se uglavnom poklapaju: svaka knjiga
prosleÿuje Božju reþ, njegovu volju i moü njegove ljubavi.
U Starozavetnom udžbeniku i þitanci za 6. razred osnovne škole biüe reþi o jednom delu te divne biblioteke
starih spisa: o veüem delu Starog zaveta. U vreme našeg upoznavanja sa njime, vratiüemo vreme par
stotina godina unazad, da bismo ispravno upoznali Starozavetnu poruku. Za vreme uþenja suoþiüemo se
ne samo sa prošlom istorijom i sa starozavetnim ljudima, veü i sa Bogom: sa njegovom spasavajuüom
ljubavlju i njegovom voljom.
Otkriüemo da nam šalje poruku iz hiljade godina udaljenosti, da nas traži da bismo i mi njega našli, i radi
njega i radi sebe.
O þemu üemo þitati, šta üemo uþiti?
O svemu, što i vas, dragi uþenici, interesuje. Gde je poþetak života? Šta je uloga þoveka u svetu? Kakve
opasnosti, kakva iskušenja ga þekaju? Ko mu pomaže u neprilikama? Kakvo nasledstvo üe þovek ostavljati
svojim potomcima?
Kakav udžbenik üemo koristiti?
Starozavetni udžbenik i Starozavetnu þitanku.
Nešto o nazivu "Stari zavet"
Reþ "stari" ne znaþi zastareo ili starinski, veü ima znaþenje plemenitog, kao recimo "staro vino" koje je
najcenjenije meÿu vinama.
U Starom zavetu se pojavljuju jednostavni tragaþi za Bogom, velikani molitve, trpeüi proroci, više i manje
slavni kraljevi, oþajnici, nadajuüi, razoþarani i optimistiþki raspoloženi ljudi. Takoÿe, ljudi verujuüi i ljudi
sumnje. Ali ipak, svi su uþesnici velike Božje ljubavi, koja nadmašuje sav ljudski razum.
Krenuüemo na veliki put Božje ljubavi. Naravno, nismo u moguünosti da upoznamo svaki detalj. Ipak biüe
dovoljno ako dopustimo da nas sam Bog vodi ka cilju. Zapoþnimo od poþetka, tamo, gde poþinje Božja
priþa sa svetom i sa þovekom.
Sretno putovanje svima, dragi uþenici!
SADRŽAJI PROGRAMA
1. þas: Uzmimo u ruke Bibliju - Ponavljanje gradiva o Bibliji. Knjige
Novog i Starog Zaveta.
Cilj: Upoznati uþenike 6. razreda sa Starim zavetom da bi bili
snalažljivi þitajuüi Bibliju.
Izraditi okvir nastave
Fiksiranje važeüih pravila
Upoznavanje programa nastave
2. þas: Otkrijmo moü Božju na poþetku sveta!
Pra-pra istorija
Cilj: Naüi odgovore na pitanja: Kako je nastao svet? Zašto se udaljio Istorija stvaranja
þovek od Boga? Zašto postoji zlo?
Prvi greh.
3. þas: Otkrijmo moü Božju na poþetku sveta!
Cilj: Naüi odgovore na pitanja: Odakle je nemir na svetu? Zašto
govore ljudi razliþitim jezicima? Zašto ne razumevaju jedni druge?
Kajin i Avelj.
Noje i potop.
Vavilonska kula.
4. þas: Ponavljanje: Šta ste otkrili?
Cilj: Otkrivanjem saznati: Moüan je Bog! U njegovim rukama su
ljudski životi!
5. þas: Otkrijmo vernost Boga u životu Avrama i njegovih potomaka! Istorija pra-praotaca
Cilj: Upoznati Božji narod, upoznati pouzdanost Boga.
Stari Zavet je istorija izabranog
naroda.
Otkud potiþe ovaj narod?
Kako poþinje živeti sa Bogom?
6. þas: Otkrijmo vernost Boga kod potomaka Avrama.
Cilj: Upoznati Božja obeüanja.
Isak - Jakov.
Josif - Njegov životni put.
7. þas: Ponavljanje - Šta ste otkrili?
Cilj: Preko Božjih ljudi otkriti Božju ljubav i vernost.
Kod Avrama i njegovih sledbenika.
Moguünost upoznanja dva saveza
preko dva Avramova sina.
8. þas: Otkrijmo spasonosna dela Boga za vreme Mojsija.
Cilj: upoznavanje spasonosnog dela Božjeg.
Izraelski narod u Egiptu zarobljeništvo
Mlad Mojsije u Egiptu
- roÿenje i njegov odgoj
- njegov susret sa Bogom Avrama,
Isaka i Jakova
- priprema za izlazak
- izlazak - deset zapovesti
9. þas: Otkrijmo spasonosna dela Boga za vreme Mojsija.
Cilj: upoznati kako Bog ispunjava obeüanje
Pustinja i gora sinajska
Kod gore Sinaj.
Putovanje prema obeüanoj zemlji.
10. þas: Ponavljanje - Šta ste otkrili?
Cilj: proceniti kako su uþenici usvojili gradivo.
Bog oslobaÿa i nakon pobune.
Bog je pravi osloboditelj.
11. þas: Otkrijmo kako Bog ispunjava svoje obeüanje za vreme
Isusa Navina.
Cilj: upoznati šta obeüa Bog i kakve uslove daje.
U otkrivanju neka nas vodi Božija
reþ:
"ne plaši se,...jer je Gospod, Bog tvoj,
sa tobom..."
- u Jerihonu - Rahab i Kralj Jeriha
- osvajanje otadžbine
- osvajanje Jeriha
- Podela gradova izmeÿu 12 plemena
- Isus Navin pred smrti i njegov
savet.
12. þas: Ponavljanje - Šta ste otkrili?
Cilj: moguünost proceniti usvojenost gradiva.
Božja obeüanja - Izraelski narod.
Protivreþenosti - životne prilike.
13. þas: Otkrijmo Božju moü u doba sudija!
Cilj: Upoznati uþenike sa time zašto su bile potrebne sudije.
1. Sudije Izraela - narod neveran
- Gedeon
- Samson
- Samuil
14. þas: Otkrijmo Božju ljubav u životu Davidovom.
Cilj: upoznati uþenike sa time zašto je izraelski narod tražio kralja.
Izrael želi zemaljskog kralja
- problematika izbora - dve strane
David u dvorcu kraljevskom
- David postane Saulov vojskovoÿa
- David i Golijat
Boj izmeÿu Davida i Saula
15. þas: Otkrijmo Božju ljubav u životu Davidovom.
Kralj David
Cilj: upoznati Davida koji je izgradio izraelsku imperiju.
- poþetak izgradnje zajedniþke
države
- ujedinjenje Izraela sa Judom
- Jerusalim postaje glavni grad
imperije
Prorok Natan
- Davidov greh
- Natanov slikovni govor
- Kazna i oproštaj
16. þas: Božja ljubav u životu Davidovom.
Kralj Solomon
- njegovo odreÿenje
- mudrost Solomona
- dobrobit u celoj državi
Jerusalimski hram
- Solomon kao graditelj hrama
- zašto je bilo potrebno?
- Unutrašnji izgled hrama
17. þas: Ponavljanje - Šta ste otkrili?
Cilj: procenjivanje kako su uþenici usvojili gradivo.
- Bog je prisutan pored svog sluge
- pomaže Davida u njegovoj borbi
- Solomon daje mudrost
- A naše potrebe?
18. þas: Otkrijmo Božju borbu za izabrani narod za vreme
raspadanja države.
Cilj: upoznati uzrok opadanja imperija.
Razdvajanje Izraela
- prorok Ahija i 12-odelni ogrtaþ
- Jeroboam i Roboam
- Jeroboam je izabran za kralja.
19. þas: Otkrijmo Božju borbu za izabrani narod za vreme
raspadanja države.
Prorok Ilija.
- velika suša
- udovica u Sareptu
- sud na Gori Karmel
- Gora Horeb - Nabotova vinica
20. þas: Otkrijmo Božju borbu za izabrani narod za vreme
raspadanja države.
Prorok Amos
- kao treüi izmeÿu malih proroka
- kao glasonoša Božijeg suda
Prorok Osija
- oglašava Božji sud životom
- njegov brak i njegova deca
manifestuju odnos Izraela i Boga.
21. þas: Vreme raspadanja izraelske države.
Pad severnog dela
- napomena za deset plemena
Izraela
- šta je uzrok pada?
- Izrael u ropstvu.
22. þas: Vreme raspadanja izraelske države.
Prorok Isaija
- živi u Judeji
- pedeset godina kao voÿa naroda
- vizije Isaijine
23. þas: Vreme raspadanja izraelske države.
Prorok Mihej
- oglašava sud Božji
- objavljuje pad Jude
- proroþanstvo o Spasitelju
24. þas: Vreme raspadanja izraelske države.
Kralj Josija
- naÿena knjiga zakona
- slaže se sa 5. knjigom Mojsijevom
- Grþki naslov - Deuteronomium
25. þas: Vreme raspadanja izraelske države.
Prorok Jeremija.
- položaj Jude se pogoršava
- uticaj Jeremija na narod
- simboliþki delovi propovedi
26. þas: Otkrijmo spasiteljsku moü Božju za vreme Vavilonskog
ropstva.
Cilj: upoznavati Boga koji ne napušta svoj narod niti za vreme
robstva.
Prorok Jezekilj.
- kao Božji þovek meÿu svojima
- Bog je prisutan
- doüi üe vreme slobode
- priviÿenja Jezekiljeva
27. þas: Vreme ropstva.
Prorok Isaija - Glave 40-55
- proroþanstvo o spasenju
- Isaija kao jevanÿelista Starog
Zaveta
28. þas: Vreme ropstva.
Prorok Danilo.
- vernost Bogu
- vernost kao primer
- šta je sadržina nade?
- proroþanstvo o poslednjem sudu.
29. þas: Vreme ropstva.
Prorok Jona.
- cela knjiga kao simbolika
- Jona kao primer Izraela
- pakao kao primer i za nas
30. þas: Ponavljanje - Šta ste otkrili?
Cilj: proceniti kako su uþenici usvojili gradivo.
- Bog svoj narod ne napušta niti u
ropstvu.
- Bog nudi spasenje i graÿanima
Ninive
- Zašto je potrebno pažljivo gledati
proroke?
- Bog þuva svoje u blizini, kao i u
daljini.
31. þas: Otkrijmo Božji graditeljski rad za vreme povratka u
domovinu.
- uvod - þitanje proroka Jeremije
- prorok Jezdra - sveštenik
- voditelj izgraÿuje hram
- suprotnost izmeÿu Jevreja i
Samariüana
32. þas: Prorok Agej i izgradnja hrama. Proroþanstvo o slavi drugog - prorok Nemija - ostaje u Vavilonu
hrama.
- kasnije je izaslanik Kralja.
- povratak u domovinu.
33. þas: Prorok Jesaja.
- proroþanstva o Mesiji.
- Zašto su putokazi?
- Izreþene su 300-600 godina pre
Hrista.
34. þas: Ponavljanje - Šta ste otkrili?
- Da li se izabran narod mogao vratiti
kuüi bez pomoüi Boga?
- Da li bi bez njegove pomoüi mogao
izgraditi domovinu?
- izgradnja drugog hrama
- izgradnja grada Jerusalima
- kako nama pomaže Bog?
35. i 36. þas: Sistematizacija gradiva
Pogovor
Stigli smo do kraja našeg putovanja, þiji je cilj bilo delimiþno upoznavanje Starog Zaveta. Ali, Božji razgovor
sa nama nije se završio. On se nastavlja u sledeüim razredima.
Želim vam lep provod, odmor i puno toplih letnjih dana. Neka je Bog sa vama.
Upoznavanje
Na prvom þasu veronauke potrebno je utemeljiti pravu atmosferu izmeÿu uþenika i nastavnika
(verouþitelja). Potrebno je odrediti okvir nastave. Bitno je, da su uþenici upoznati sa svime što je potrebno
za þasove.
- Starozavetni udžbenik i Starozavetna þitanka Pedagoška metoda upotrebljena u udžbeniku
1. Priþa
Verouþitelj, ali i uþenici mogu lako pasti u zamku kada biblijska priþa postane pripovetka. Zato se cilj mora
konkretno i taþno naznaþiti. Da priþa postane autentiþna potrebno je precizno znanje odgovarajuüeg teksta.
Nove ili tuÿe izraze potrebno je unapred razjasniti. Na primer: BETESDA = kuüa milosrÿa. Dalje, važno je
kazivati priþu tako, da uþenik "vidi" to što þuje.
2. Razgovor (Dijalozi)
Razgovor izmeÿu uþenika, i izmeÿu uþenika i verouþitelja je vrlo važan deo þasa veronauke. Ova metoda
daje moguünost uþeniku da sam pokuša da sastavi i kaže svoje mišljenje i tako postavi razna pitanja. Ili
obrnuto, da na verouþiteljevo formulisano pitanje daje odgovor vlastitim reþima. Kao pomoü mogu poslužiti
slike, crteži, pitanja, koji se nalaze u udžbeniku. Takoÿe, tome služe i pripremljeni zadaci, koji se oslanjaju
na maštu i ideje uþenika.
3. Pitanja
Udžbenik daje prednost egzistencijalnim pitanjima, koja se oslanjaju na vlastite doživljaje uþenika u vezi sa
Bogom, koji im se predstavio i njih liþno oslovio preko biblijskog teksta.
4. Samostalan rad uþenika sa biblijskim tekstom
Uþenike treba polako navesti da samostalno osvajaju znanje biblijskog teksta pomoüu þitanja. ýitanje
teksta ima razliþite faze: doslovno znaþenje, preneseno znaþenje i kritiþno znaþenje. Svakako treba
omoguüiti uþenicima slobodan izbor mišljenja, a time i moguünost pogrešaka (grešaka).
5. Obrada gradiva na drugi naþin
U priruþniku za verouþitelje je data i "druga moguünost" za obradu gradiva. Ova metoda se oslanja na
prikazivanje priþe. Igranje likova iz priþe nije pozorišna izvedba, veü posredovanje oseüaja, upoznavanje
hrišüanskog života punog pitanja. Pokušaj identifikacije sa tim životom.
6. Oþigledna nastava
Pored priþe i tekstova neizbežno je korišüenje crteža, slika, kratkih video-filmova sa odgovarajuüom
tematikom (ne dužim od 10 min.). Ova oþigledna nastava pomaže pamüenju, pokreüe diskusiju, privlaþi
pažnju. Zato se preporuþuje da se koristi na kraju þasa, kao oþigledan rezime.
7. Omladinska pesmarica
Uþenici veü dobro poznaju evangeliþku omladinsku pesmaricu iz tradicionalnih svakogodišnjih omladinskih
susreta. Zato skoro na svakom þasu možemo koristiti i birati pesmu koja je u skladu sa samim gradivom.
Veliku pomoü znaþe i CD ploþe i kasete.
VERONAUKA - JUDAIZAM
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj nastave jevrejske veronauke je da uþenici steknu osnovna znanja iz bogatog nasleÿa jevrejske
biblijske književnosti, istorije, rabinske književnosti i etike, kao i da se upoznaju sa jevrejskim praznicima,
obiþajima i simbolima.
Zadatak iz predmeta jevrejske veronauke za šesti razred osnovne škole je da se uþenici upoznaju sa
jevrejskim svetim knjigama i sa poþecima jevrejske istorije.
SADRŽAJI PROGRAMA
Nastavne celine i jedinice:
1. JEVREJSKE SVETE KNJIGE: Tora, Midraš, Mišna, Gemara, Mišne Tora, Šulhan Aruh.
2. BIBLIJSKO RAZDOBLJE: Epoha patrijarha, Mojsije i Izlazak iz Egipta, Osvajanje Kanaana i epoha
Sudija, Šaul, Davidovo carstvo, Solomon, Rascep jedinstvenog carstva, Epoha dvaju carstava, Pad
Samarije, Judeja posle pada Izraela, Judeja pod vavilonskom vlašüu i pad Jerusalima, Proroþka
književnost, Vavilonsko ropstvo i "povratak u Cion", Razdoblje persijske vladavine.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Koristiti sledeüe knjige: Istorija jevrejskog naroda, grupa autora (Ginko, Beograd 1996), Kratka istorija
jevrejskog naroda, Simon Dubnov (Izdanje Saveza jevrejskih opština Jugoslavije).
Opšte napomene
Istorijsko pamüenje i istorijska perspektiva je od velikog znaþaja za razumevanje identiteta i sudbine
jevrejskog naroda.
GRAĈANSKO VASPITANJE
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Opšti cilj predmeta je osposobljavanje uþenika za aktivno uþešüe u životu škole i lokalne zajednice
proširivanjem znanja o demokratiji, njenim principima i vrednostima kroz praktiþno delovanje.
Operativni zadaci:
- podsticanje i osposobljavanje za aktivno uþešüe u životu lokalne zajednice;
- razumevanje funkcionisanja nivoa i organa vlasti;
- upoznavanje mera vlasti;
- upoznavanje prava i odgovornosti graÿana na nivou zajednice;
- razvijanje komunikacijskih veština neophodnih za saradniþko ponašanje, argumentovanje stavova i
izražavanje mišljenja;
- obuþavanje za timski naþin rada;
- razvijanje sposobnosti kritiþkog rasuÿivanja i odgovornog odluþivanja i delanja.
SADRŽAJ PROGRAMA
UPOZNAVANJE OSNOVNIH ELEMENATA PROGRAMA (6)
- Uvod u program: predstavljanje ciljeva, zadatka i sadržaja programa i upoznavanje uþenika sa naþinom
rada.
- Upoznavanje sa najznaþajnijim pojmovima iz programa.
- Mere i rešenja: prouþavanje uvodnog teksta, razmena mišljenja, uoþavanje problema u zajednici, predlozi
moguüih rešenja odreÿenih problema.
- Pravila i zahtevi timskog rada: upoznavanje uþenika sa karakteristikama i pravilima timskog rada.
- Upoznavanje sa koracima kroz koje se realizuje program.
- Studija odeljenja: upoznavanje uþenika sa izradom razredne studije, naþinom prikupljanja materijala i
priloga za prezentaciju i dokumentaciju za þetiri dela studije.
PRVI KORAK - UOýAVANJE PROBLEMA U ZAJEDNICI (4)
- Uoþavanje problema u društvenoj zajednici: uþenici kroz diskusiju identifikuju þeste probleme zajednice i
u grupama popunjavaju "Upitnik za uoþavanje i analizu problema".
- Podela uþenika u grupe za prikupljanje podataka o pojedinim problemima i upuüivanje u naþin korišüenja
"Upitnika za prikupljanje podataka".
- Prikupljanje podataka:
- razgovor sa roditeljima, nastavnicima i drugim þlanovima zajednice,
- korišüenje štampanih izvora i informacija iz medija.
- Izveštavanje i diskusija o prikupljenim podacima svake grupe.
DRUGI KORAK - IZBOR PROBLEMA (1)
- Procenjivanje prikupljenih podataka, diskusija o problemima i izbor zajedniþkog problema.
TREûI KORAK - SAKUPLJANJE PODATAKA O IZABRANOM PROBLEMU (8)
- Identifikovanje izvora informacija: upoznavanje sa izvorima podataka.
- Upoznavanje sa tehnikama i postupcima prikupljanja informacija: razmatranje sa uþenicima "Uputstava za
dobijanje i dokumentovanje podataka", sadržaja upitnika i drugih postupaka prikupljanja podataka na
terenu (posete bibliotekama, telefoniranje, zakazivanje sastanaka, pisanje zahteva...).
- Podela na istraživaþke timove i priprema potrebnih materijala: priprema uþenika za prethodnu najavu
posete osobama u organizacijama i institucijama kojima üe postaviti pitanja iz "dokumentacionih upitnika".
- Sakupljanje podataka o izabranom problemu (može i kao domaüi zadatak): posete uþenika razliþitim
organizacijama i institucijama i organizovanje gostovanja osoba iz organizacija ili institucija koje se bave
rešavanjem izabranog problema.
- Razgovor o prikupljenim podacima.
ýETVRTI KORAK - IZRADA STUDIJE (12)
- Podela uþenika na þetiri studijske grupe: upoznavanje sa delovima studije i zadacima studijskih grupa na
osnovu "Uputstava za studijske grupe".
- Razvrstavanje i klasifikovanje sakupljenih materijala prema zahtevima delova studije.
- Kriterijumi za izradu studije: upoznavanje uþenika sa merilima za izradu i procenu studije.
- Izrada studije: uþenici rade na dva dela studije - pokazni deo (pano) i dokumentacioni deo.
- Priprema za javnu prezentaciju: uþenici se upoznaju sa ciljevima javnog predstavljanja i pripremaju
prezentaciju u skladu sa uputstvom (simulacija prezentacije).
PETI KORAK - JAVNA PREZENTACIJA STUDIJE (1)
- Javno predstavljanje razredne studije: uþenici pred žirijem i publikom predstavljaju svoje delove razredne
studije i odgovaraju na pitanja.
ŠESTI KORAK - OSVRT NA NAUýENO (4)
- Razgovor o tome šta su uþenici i kako nauþili: uþenici samostalno procenjuju iskustva i veštine koje su
stekli tokom programa.
- Izrada kratkog pisanog osvrta na nauþeno kao deo dokumentacije: uþenici beleže utiske o liþnom i
zajedniþkom radu i napredovanju.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Cilj programa graÿanskog vaspitanja za VI razred je osposobljavanje uþenika za aktivno i odgovorno
uþešüe u životu društva, proširivanjem praktiþnih znanja o demokratiji, njenim principima i vrednostima.
Fokus programa graÿanskog vaspitanja usmeren je na lokalnu sredinu i donošenje odluka od znaþaja za
život zajednice u kojoj uþenici žive.
Programske sadržaje bi trebalo realizovati tako da se uþenicima omoguüe: sloboda izražavanja mišljenja i
stavova o otvorenim pitanjima i problemima koje su sami identifikovali kao znaþajne; razumevanje i
razmatranje razliþitih mera koje se u školi/lokalnoj zajednici preduzimaju u cilju rešavanja problema;
unapreÿenje veština komunikacije u razliþitim socijalnim situacijama (u školi, na nivou vršnjaþke grupe i sa
nastavnicima, kao i van škole, sa predstavnicima javnih institucija, organizacija i drugim uþesnicima u
životu lokalne zajednice); razvijanje sposobnosti kritiþkog mišljenja, argumentovanja i zalaganja za
sopstvene stavove; povezivanje vlastitog iskustva sa potrebama školske/lokalne zajednice i aktivno
angažovanje.
Realizacija programa se zasniva na korišüenju interaktivnih i istraživaþkih metoda rada.
Interaktivno uþenje podrazumeva složen postupak koji teži da imitira proces saznavanja kakav se odvija u
autentiþnim životnim okolnostima, i vodi jednom celovitom iskustvenom doživljaju, upotrebljivom i trajnom.
U interaktivnom procesu uþenja ostvaruje se saradnja izmeÿu nastavnika i uþenika i to u obliku zajedniþke
konstrukcije novih znanja i u vidu aktivnosti nastavnika i uþenika koje su komplementarne, odnosno koje se
dopunjuju. Kod ovog naþina rada to se postiže kroz planirano, voÿeno i vremenski skraüeno prolaženje
kljuþnih faza ovakvog uþenja:
- uþenici se najpre uvode u kontekst teme kojom želimo da se bavimo;
- kreira se situacija koja svima omoguüava da aktivno uþestvuju u istraživanju i iznalaženju rešenja za
postavljeni problem;
- kroz diskusiju se razmenjuje, objašnjava, precizira i uobliþuje iskustvo;
- uspostavlja se veza sa postojeüim znanjima i prave se razliþite generalizacije.
Osnovna teza koje bi nastavnici sve vreme trebalo da se pridržavaju je da uþenike uþimo ne šta da misle,
nego kako da misle. Uþenici aktivno i ravnopravno uþestvuju u svim aktivnostima. Uloga nastavnika je da
inicira i održava dvosmernu komunikaciju sa uþenicima, da podstiþe iznošenje njihovih zapažanja, mišljenja
i pogleda na probleme, kao i da kreira atmosferu na þasu pogodnu za razmenu i argumentovanje ideja i
mišljenja meÿu uþenicima. U tom smislu, interaktivni metod rada bi trebalo da se odvija kroz sledeüe forme:
kooperativni rad nastavnik-uþenici; kooperativni rad u malim grupama uþenika; timski rad.
Kooperativni rad nastavnik- uþenici polazi od pretpostavke da uþenici poseduju odreÿena znanja iz
vanškolskog životnog iskustva i da kroz partnersku interakciju sa nastavnikom, kao osobom sa veüim
iskustvom i kognitivnom zrelošüu, izgraÿuju nova znanja. Glavne aktivnosti nastavnika u ovoj formi rada su:
osmišljavanje celine situacije uþenja kod uvoÿenja novih pojmova, kao što su, na primer, pojam mere vlasti;
planiranje toka þasa; kreiranje problemske situacije za uþenike; organizovanje grupe uþenika.
Kooperativni rad u malim grupama uþenika je potrebno koristiti da bi se u procesu uþenja iskoristile
prednosti razliþitosti meÿu uþenicima u nivou, kvalitetu i vrsti znanja i nivou saznajne razvijenosti. Uþenike
je potrebno podeliti u male radne grupe tako da u svakoj od grupa bude zastupljeno što više postojeüih
razliþitosti jer to omoguüava da se doÿe do produktivnog saznajnog konflikta i da se ispolji
komlementarnost saznanja kao uslov za unapreÿenje znanja cele grupe.
Timski rad je poseban oblik rada u malim grupama þija je specifiþnost podela uloga meÿu þlanovima tima,
tako da svako obavlja samo odreÿeni vid aktivnosti, a svi zajedno doprinose rešenju problema na kome tim
radi. Aktivnosti nastavnika su da organizuje, nenametljivo usmerava proces rada i da bude partner u
diskusiji o identifikovanim problemima, potencijalnim prioritetima u školskoj/lokalnoj zajednici, prikupljenim
podacima itd.
Najpogodnije tehnike za postizanje interaktivnosti u procesu uþenja su: "mozgalica" ili "moždana oluja",
razliþiti oblici grupne diskusije, simulacija i igranje uloga. "Mozgalica" ili "moždana oluja" je tehnika pomoüu
koje se stimuliše osmišljavanje novih ideja. Kod primene ove tehnike važno je da se poštuju pravila koja
podstiþu nastajanje novih ideja: svako od uþesnika slobodno iznosi ideje i predlaže rešenje problema; ne
dozvoljava se kritika u toku iznošenja ideja; sve iznete ideje se beleže onako kako su saopštene. Ova
tehnika je prvenstveno vezana za tematska podruþja sa otvorenim pitanjima, kontroverzama, veüim brojem
moguüih rešenja, stvaranjem planova, na poþetku grupnog rada pre diskusije.
Grupna diskusija bi trebalo da se vodi o temama ili problemima koji su najavljeni ili zadani u nekom
prikladnom obliku, koji upuüuje na proradu i pripremu za temu npr. prikupljanje informacija na terenu putem
upitnika za graÿansko vaspitanje; traganje za podacima u odgovarajuüoj dokumentaciji u lokalnoj sredini;
pregled i prikupljanje informacija iz medijskih zapisa itd. Poželjno je da diskusiju vodi nastavnik, da
usmerava, ali da pri tom nema glavnu ulogu u iznošenju mišljenja, veü da podstiþe uþenike da iznose svoja
saznanja i mišljenja. Važni zadaci nastavnika su da svakom diskutantu osigura nesmetano saopštavanje
gledišta, ali da vodi raþuna o vremenu, kako bi i drugi koji to žele mogli da diskutuju i da na kraju diskusije
napravi kratak rezime. U procesu diskusije trebalo bi insistirati na argumentovanom iznošenju stavova i ne
stvarati atmosferu pobednika i pobeÿenih.
Simulacija i igranje uloga su veoma korisne tehnike za pripremanje uþenika za razliþite situacije sa kojima
ranije nisu imali priliku da se suoþe, kao što su razgovori sa predstavnicima škola, razliþitih organizacija,
institucija i lokalne vlasti, javne prezentacije i odgovaranje na pitanja prisutnih na prezentaciji. Na þasu, u
bezbednoj školskoj situaciji, uþenici dobijaju opis situacije koju bi trebalo da simuliraju, pravi se podela
uloga prema kljuþnim akterima u toj situaciji i uþenici to odglume. Ove tehnike su korisne za bolje
razumevanje novih i nepoznatih situacija i za ublažavanje straha od nepoznatog, kao ometajuüeg faktora u
razliþitim prilikama javnog nastupa
Istraživaþki metod podrazumeva da uþenici dobijaju odgovarajuüe instrukcije, kako bi samostalno, u
parovima ili malim grupama u uþionici i van nje, u školi kao neposrednom okruženju ili u širem lokalnom
okruženju, prikupljali razliþite informacije neophodne za izradu njihovog projekta. Aktivnosti nastavnika su
presudne u pripremnoj fazi u kojoj bi on trebalo da korišüenjem odgovarajuüih interaktivnih tehnika rada
uputi uþenike gde i kako da tragaju za podacima i kako da komuniciraju sa relevantnim osobama od kojih
mogu da dobiju podatke ili pomoü. Uþenici samostalno prikupljaju podatke iz razliþitih izvora, beleže,
grupišu i dolaze da na þasu prezentuju prikupljeno. U toku prezentacije nastavnik bi trebalo da na kraju,
posle komentara svih ostalih uþenika, daje svoje komentare koji su pozitivno intonirani, analitiþni, sa
naglaskom na onome što su uþenici dobro uradili i ukazivanjem na ono što bi u buduüem radu bilo
potrebno popraviti i na koje naþine.
U toku rada uloga nastavnika je da:
- motiviše uþenike za rad tako što üe razvijati i održavati njihova interesovanja za život i rad u školi/lokalnoj
zajednici i davati liþni primer pozitivne zainteresovanosti za sva pitanja koja su važna za unapreÿenje
kvaliteta života;
- organizuje nastavu tako što üe postaviti ciljeve rada, planirati sadržaje, sredstva i opremu, nastavne oblike
i metode rada, kao i vreme potrebno za realizaciju;
- razvija i održava partnersku komunikaciju sa uþenicima, tako što üe postavljati pitanja, zahteve, davati
svoje mišljenje, podsticati uþenike da oni iznose svoja gledišta, podsticati interakciju, pružati povratnu
informaciju itd.;
- uvažava i reaguje na potrebe grupe i pojedinaca, deli odgovornost, demokratski upravlja razredom.
Posebno je važno da nastavnik kontroliše svoju procenjivaþku ulogu, da ne bude previše ili premalo kritiþan
prema uþenicima i da svojom ukupnom komunikacijom doprinosi podsticanju svesti o pravima i
moguünostima uþenika da aktivno uþestvuju u menjanju svog okruženja.
Prostor u kojem se izvodi nastava, uþionica opšte namene, treba da pruža moguünost za sedenje u krug i
rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 uþenika). Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi
posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada uþenika þuvaju na jednom mestu i da se mogu izložiti
u uþionici.
Za realizaciju predmeta potreban je priruþnik za nastavnike i uþenike, þetvorodelna tabla dimenzija 100x80
za izradu razredne studije, a od potrošnih materijala: flomasteri, bojice, selotejp, lepak, makaze, listovi A4
formata beli i u boji.
STRANI JEZIK
Druga godina uþenja
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj
Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju zasniva se na potrebama uþenika koje se ostvaruju
ovladavanjem komunikativnih veština i razvijanjem sposobnosti i metoda uþenja stranog jezika.
Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jeste: razvijanje saznajnih i intelektualnih
sposobnosti uþenika, njegovih humanistiþkih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa
prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleÿu, uz uvažavanje
razliþitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i
maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja, uþenik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika
koja üe mu omoguüiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz
drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifiþnostima jezika koji uþi,
kao i da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, uþenje istog ili drugih stranih jezika na razliþite
naþine i u svim okolnostima koje život stvori.
Uþenje drugog stranog jezika, oslanjajuüi se na iskustva i znanja steþena uþenjem prvog stranog jezika,
pospešuje sticanje višejeziþke i višekulturne kompetencije i razvijanje svesti o jeziþkom bogatstvu užeg i
šireg okruženja.
Kroz nastavu stranih jezika uþenik bogati sebe upoznajuüi drugog, stiþe svest o znaþaju sopstvenog jezika i
kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uþenik razvija radoznalost, istraživaþki duh i otvorenost
prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Pored toga, uþenik uoþava znaþaj liþnog zalaganja u
procesu uþenja stranog jezika.
Standardi
Razumevanje govora
Uþenik razume jednostavnu usmenu poruku iskazanu savremenim jezikom, ne dužu od dve do tri minute; i
to na nivou globalnog razumevanja (osnovno obaveštenje iz poruke), na nivou selektivnog razumevanja
(pronalaženje tražene informacije). Razumevanje treba da se odnosi na razliþite vrste usmenih poruka
(monolog, kraüi razgovor, kratka informacija).
Razumevanje pisanog teksta
Uþenik þita sa razumevanjem kraüe pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim temama, sadržajima i
komunikativnim funkcijama.
Usmeno izražavanje
U okviru programom predviÿene jeziþke graÿe, uþenik je u stanju da iskaže jednostavnu usmenu poruku,
ispriþa liþni doživljaj, sadržaj razgovora ili narativnog teksta, samostalno ili uz pomoü nastavnika.
Pismeno izražavanje
U okviru programom predviÿene jeziþke graÿe, uþenik piše poruke i kratke tekstove.
Interakcija
Uþenik ostvaruje komunikaciju i razmenjuje sa sagovornicima kratke informacije u vezi sa poznatim
temama, sadržajima i komunikativnim funkcijama.
Znanja o jeziku
Prepoznaje osnovne principe gramatiþke i sociolongvistiþke kompetencije.
Operativni zadaci na nivou jeziþkih veština
Razumevanje govora
Na kraju šestog razreda, uþenik treba da:
- razume izraze koje nastavnik upotrebljava tokom þasa da bi dao uputstva za rad i drugo;
- razume kratke dijaloge i monološka izlaganja do osam reþenica, koje nastavnik iskazuje prirodnim
tempom, drugi uþenici ili ih þuje preko zvuþnog materijala, a koji sadrže iskljuþivo jeziþku graÿu obraÿenu
tokom petog i šestog razreda;
- razume jednostavne pesme u vezi sa obraÿenom tematikom;
- razume i reaguje na odgovarajuüi naþin na kratke usmene poruke u vezi sa liþnim iskustvom i sa
aktivnostima na þasu.
Razumevanje pisanog teksta
Uþenik treba da:
- upozna i, kada je u pitanju poznata jeziþka graÿa, savlada tehnike þitanja u sebi i glasnog þitanja;
- dalje upoznaje pravila grafije i ortografije;
- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i radnim listovima;
- razume smisao kraüih pisanih poruka i ilustrovanih tekstova o poznatim temama (oko 70 reþi);
- izdvaja osnovne informacije iz kraüeg prilagoÿenog teksta u vezi sa nekom osobom ili dogaÿajem (ko, šta,
gde, kada...).
Usmeno izražavanje
Uþenik treba da:
- razgovetno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje, akcentuje reþi, poštuje ritam i
intonaciju pri spontanom govoru i þitanju;
- stupi u dijalog i u okviru šest - sedam replika, postavljanjem i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u
okvirima komunikativnih funkcija i leksike obraÿenih tokom petog i šestog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, ali uz nastavnikov podsticaj, u desetak reþenica predstavi sebe ili
drugoga, uz pomoü pitanja saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše sliku, lice, predmet,
životinju i situaciju;
- interpretira kratke, tematski prilagoÿene pesme i recitacije.
Interakcija
Uþenik treba da:
- reaguje verbalno ili neverbalno na uputstva i postavljena pitanja u vezi sa konkretnom situacijom;
- postavlja jednostavna pitanja i odgovara na njih;
- izražava dopadanje ili nedopadanje;
- uþestvuje u komunikaciji na þasu (u paru, u grupi, itd.);
- traži razjašnjenja kada nešto ne razume.
Pismeno izražavanje
Uþenik treba da:
- dalje upoznaje pravila grafije, ortografije i interpunkcije;
- dopunjava i piše reþi i kratke reþenice na osnovu datog modela, slike ili drugog vizuelnog podsticaja;
- piše prigodne þestitke, poruke i elektronska pisma koristeüi model;
- piše svoje liþne podatke i podatke drugih osoba (ime, prezime i adresu);
- odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se odnose na obraÿene teme, situacije u razredu ili
njega liþno;
- pravi spiskove s razliþitim namenama (kupovina, proslave roÿendana, obaveze u toku dana...).
Znanja o jeziku
- prepoznaje šta je novo nauþio;
- shvata znaþaj poznavanja jezika;
- uviÿa moguünosti pozitivnog transfera znanja i strategija steþenih uþenjem prvog stranog jezika;
- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme uþtivosti);
- razume vezu izmeÿu sopstvenog zalaganja i postignuüa u jeziþkim aktivnostima.
Teme i situacije po domenima upotrebe jezika
Privatno
- zajedniþke aktivnosti i interesovanja
u školi i van nje
- sportski dan, obaveze u školi tokom
dana
- dnevne obaveze (ustajanje, obroci)
- obaveze u kuüi, ureÿenje prostora u
kojem živi (kupovina životnih
namirnica, podela posla...)
Javno
- razvijanje pozitivnog odnosa prema
životnoj sredini i drugim živim biüima
(kuüni ljubimci, nezbrinute životinje)
- praznici i obiþaji u kulturama zemalja
þiji se jezik uþi
- obroci (kod kuüe i van kuüe)
- stanovanje (blok, naselje, kuüa, grad.
selo)
- kupovina (obraüanje i uþtive forme
obraüanja)
Obrazovno
- predmeti, raspored
þasova, nedeljna
optereüenost
- slobodne aktivnosti
Teme obraÿene u petom razredu dalje se proširuju.
- školski prostor i pribor, aktivnosti i obaveze, izleti
- druženje
- sport
- uža i šira porodica, susedi i prijatelji
- kuüni ljubimci i obaveze prema njima
- Božiü, Nova godina, Uskrs i drugi važni praznici
Moj dom:
- prostorije u kuüi, obaveze u kuüi
Ishrana:
- obroci, omiljena hrana, zdrava hrana
- navike u ishrani u zemlji þiji se jezik uþi
- odevni predmeti
- prikladno odevanje
- mesto i ulica gde stanujem
- važne ustanove u okruženju (bioskop, škola, pozorište, pošta, muzej, banka, bolnica)
- godišnja doba, meseci, dani u nedelji i delovi dana,
- iskazivanje vremena (meteorološko i hronološko - puni sati i pola sata)
- osnovni podaci o zemlji/zemljama þiji se jezik uþi
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja
6. Molbe i izrazi zahvalnosti
7. Primanje i davanje poziva za uþešüe u igri/grupnoj aktivnosti
8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja
9. Izražavanje fiziþkih senzacija i potreba
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)
11. Iskazivanje prostornih odnosa i veliþina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)
12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima
13. Traženje i davanje obaveštenja
14. Opisivanje lica i predmeta
15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
16. Izražavanje pripadanja i posedovanja
17. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na þasovniku
18. Skretanje pažnje
19. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja
20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja
SADRŽAJI PROGRAMA
Svi gramatiþki sadržaji uvode se sa što manje gramatiþkih objašnjenja osim ukoliko uþenici na njima ne
insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajuüem
komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatiþkih pravila.
Morfosintaksiþki i fonetski sadržaji sa primerima
Engleski jezik
1. Imenice
a) Brojive i nebrojive imenice
b) Pravilna množina imenica (množina na - s, -es); najþešüi primeri nepravilne množine (man, woman,
child).
v) Izražavanje pripadanja i svojine (sa imenicom u jednini):
- Sintetiþki genitiv: Mary's book, the dog's tail
- Analitiþki genitiv: the colour of the book.
2. ýlan
a) neodreÿeni þlan
- u prvom pominjanju nekoga ili neþega: There's a book on the table.
- u znaþenju broja jedan: Can I get an orange, please?
- uz nazive zanimanja: He's a teacher.
- generiþka upotreba: A cat is an animal.
b) odreÿeni þlan
- uz zajedniþke imenice u jednini i množini:
The apple is for you. / The apples are for you.
- ispred superlativa i rednih brojeva:
It is the tallest building in London. January is the first month of the year.
- u izrazima sa delovima dana: in the morning, in the evening.
v) nulti þlan
- uz nebrojive imenice i brojive imenice u množini
I like to drink milk. He likes apples.
- uz nazive dana u nedelji, meseca, godišnjih doba: Friday, March, summer
- uz nazive obeda: breakfast, lunch, dinner
- uz praznike: New Year, Christmas
- uz nazive sportova i deþijih igara: football, hopscotch
- u izrazima: be at home/go home; be at school/ go to school; go to bed; have breakfast/ dinner
3. Zamenice
a) Liþne zamenice u jednini i množini, u funkciji subjekta i objekta:
We like to play football. I like him. Give me the book.
b) Pokazne zamenice u jednini i množini this/these; that/those.
v) Upitne zamenice who, what u funkciji subjekta
4. Determinatori
a) Pokazni determinatori this/these; that/those.
b) Prisvojni determinatori.
v) Neodreÿeni determinatori some, any, uz brojive i nebrojive imenice.
5. Pridevi
a) Sintetiþki komparativ i superlativ osnovnih jednosložnih prideva
She is taller than her sister. Is this the biggest building in your town?
b) analitiþki komparativ i superlativ: more expensive, the most dangerous;
v) nepravilno poreÿenje prideva (good/ bad; much/many).
6. Brojevi
Prosti brojevi do 100. Redni brojevi do 10.
7. Kvantifikatori brojivih i nebrojivih imenica: much/ many; a lot of
8. Glagoli
a) The Simple Present Tense za izražavanje uobiþajene radnje ili pojave: He goes to bed at nine. It rains a
lot in winter.
b) The Present Continuous Tense za izražavanje radnje koja se dogaÿa u trenutku govora: He's sleeping
now.
v) razlika izmeÿu The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense.
g) The Simple Past Tense pravilnih glagola i najþešüih nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i odriþni oblici,
receptivno i produktivno.
d) Going to, potvrdni, upitni i odriþni oblici, receptivno i produktivno.
g) Modalni glagoli
- can:
- izražavanje sposobnosti, moguünosti: I can swim. He can’t come today.
- traženje dozvole: Can I take your book, please?
- must:
- iskazivanje obaveze: You must finish your homework. I must go now.
- iskazivanje zabrane: You mustn't smoke.
- have to:
iskazivanje obaveze: I have to study.
- would:
nuÿenje, pozivanje: would you like to ...?
d) Imperativ - pozivanje, davanje predloga: let's go out, let's go to the movies
d) Glagoli za izražavanje dopadanja i nedopadanja: like, dislike doing something.
9. Prilozi i priloške odredbe.
a) graÿenje priloga od prideva: slow - slowly
10. Predlozi: at, in, on, under, behind, from, by.
11. Veznici: and, or, but, because, so.
12. Reþenica
a) Red reþi u prostoj reþenici.
b) YES/NO pitanja i kratki potvrdni i odriþni odgovori.
v) WH pitanja (What, Who, Whose, Why, Where)
g) Pitanja: How long, how far, how high?
What is she like?
d) Izražavanje namere uz infinitiv.
Italijanski jezik
1. Imenice
Vlastite imenice i zajedniþke, odgovarajuüi rod i broj: Maria, Giovanni, Belgrado, Roma, Signor Rossi,
Signora Rossi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa itd.
2. ýlan
Oblici odreÿenog i neodreÿenog þlana. Osnovna upotreba.
Slaganje odreÿenog i neodreÿenog þlana sa imenicom ili pridevom.
ýlan spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Odreÿeni þlan ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua
italiana il lunedì e il giovedi.
Partitivni þlan kao supletivni oblik množine neodreÿenog þlana (C’è un libro: Ci sono dei libri).
Upotreba þlana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada.
Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).
Položaj þlana i predloga uz neodreÿeni pridev tutto.
Partitivni þlan. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz
izraze koji izražavaju odreÿenu koliþinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.
3. Zamenice
Liþne zamenice u službi subjekta: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Naglašene liþne zamenice u službi objekta: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Naglašene liþne zamenice u službi direktnog objekta complemento oggetto: mi, ti, lo, la, La, ci, vi, li, le
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
4. Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodreÿeni pridev
tutto.
Komparacija prideva, komparativ: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi.
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba þlana uz prisvojne prideve.
Pokazni pridevi: questo, quello.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20)
5. Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare.
Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.).
6. Glagoli
Sadašnje vreme (Presente Indicativo) triju konjugacija. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere,
andare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Imperativ (Imperativo), zapovedni naþin, bez oblika za treüe lice množine).
Povratni glagoli.
Upotreba glagola piacere.
Perfekt (Passato Prossimo) - samo odreÿeni broj najfrekventnijih glagola: Ho finito. Ho dimenticato il mio
quaderno. Sono andato da mia nonna. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono
dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Kondicional prezenta (Condizionale Presente) glagola potere i volere: Vorrei un chilo di mele, per favore!
Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?
Futur pravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.
7. Prilozi
Potvrdni, odreÿeni (si, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za
odreÿivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto,
sopra, su, giù
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Reþce
8. Reþca ci (s priloškom vrednošüu).
9. Veznici: e, o, ma.
10. Reþenica:
Prosta i proširena reþenica u potvrdnom i u odriþnom obliku.
Subjekat i predikat i jedan od dodataka. Primeri: Marco legge, Marco legge un libro. Il libro è sul tavolo.
Upitna reþenica:
s konstrukcijom izjavne reþenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (Leggete? Scrivete bene?);
s konstrukcijom izjavne reþenice u odriþnom obliku i upitnom intonacijom (Non leggete? Non scrivete?).
Red reþi u reþenici.
Strukture vezane za svakodnevne situacije u razredu
Chi e assente. Presenti tutti? Cancella la lavagna, per favore! Vieni qua/qui! Vieni alla lavagna! Va' al tuo
posto! Ascoltate la cassetta! Ascoltate bene! Attenzione! (Fate) silenzio! Lavorate in gruppo/ in coppia!
Scrivete la data!
Ascoltate e ripetete! Siete pronti? Fa' la domanda a Pietro! Domanda a Pietro! Rispondi! Apri/Chiudi la
finestra/ porta Ascoltate bene! Attenti alla consegna! Dagli/dalle il tuo libro! Dagli/dalle la penna! Prendi il
tuo libro! Apri a pagina... Vogliamo giocare? Giochiamo? Che gioco volete fare? Con che cosa volete
giocare? Chi ha vinto? Vince/ Ha vinto... Cantiamo? Cantiamo tutti insieme!
Nemaþki jezik
Imenice (zajedniþke, vlastite)
Receptivno usvajanje roda, broja i padeža pomoüu þlana, nastavaka i determinativa. Produktivno
korišüenje nominativa, dativa i akuzativa jednine i nominativa i akuzativa množine, sa odgovarajuüim
predlozima i bez predloga u govornim situacijama koje su predviÿene tematikom. Saksonski genitiv.
Ich lese den Roman "Emil und Detektive". Hilfst du deiner Mutter? Hilfst du Michaelas Mutter?
ýlan
Receptivno i produktivno usvajanje odreÿenog i neodreÿenog þlana uz imenice u navedenim padežima.
Sažimanje þlana im, am, ins (receptivno). Nulti þlan uz gradivne imenice (receptivno i produktivno).
Prisvojni determinativi u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno).
Ich liege im Bett. Dort steht ein Computer. Der Computer ist neu. Ich trinke gern Milch. Zeig mir dein Foto!
Negacija
Kein u nominativu i akuzativu. Nein, nicht.
Nein, das weiß ich nicht. Ich habe keine Ahnung.
Zamenice
Liþne zamenice u nominativu (produktivno), dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno).
Er heißt Peter. Wann besuchst du uns?
Pridevi
Opisni pridevi u sastavu imenskog predikata, a samo izuzetno u atributivnoj funkciji (receptivno).
Sie ist Lehrerin. Du bist nicht da. Er ist groß.
Predlozi
Dativ - bei, mit, aus, vor; akuzativ - für; dativ/akuzativ - in, an, auf. Uvežbavaju se receptivno uz imenice u
odgovarajuüim padežima (receptivno).
Susi ist bei Christian. Ist das ein Geschenk für mich? Ich bin im Park/ auf dem Spielplatz.
Prilozi
Najfrekventniji prilozi i priloške fraze: links, rechts, hier, dort, da, heute, morgen, jetzt, morgen nach dem
Frühstück.
Glagoli
Prezent najfrekventnijih slabih i jakih glagola - prostih i glagola sa naglašenim ili nenaglašenim prefiksom,
pomoünih glagola sein i haben, modalnih glagola wollen, sollen, müssen i dürfen (receptivno), kao i können
i möchten (receptivno i produktivno) u potvrdnom, odriþnom i upitnom obliku jednine i množine. Prezent sa
znaþenjem buduüe radnje; preterit glagola sein i haben (receptivno i produktivno). Najfrekventniji refleksivni
glagoli i imperativ jakih i slabih glagola (receptivno).
Ich heiße Peter. Gibst du mir deine Telefonnummmer? Ich stehe immer um 7 Uhr auf. Sie fährt gern Rad.
Kannst du schwimmen? Ich fahre im Sommer nach Österreich. Wo warst du gestern? Möchtest du
Basketball spielen? Maria war krank, sie hatte Grippe.
Brojevi
Osnovni do 100.
Kazivanje vremena po þasovniku (u neformalnoj upotrebi).
Reþenica
Osnovne reþeniþne strukture u potvrdnom, odriþnom i upitnom obliku. Proširivanje osnovnih reþeniþnih
struktura (subjekat - predikat - objekat) podacima o propratnim okolnostima. Produktivno korišüenje
negacija nicht i kein. Upitne reþenice uvedene upitnom reþju. Neuvedene upitne reþenice.
Peter liest. Peter liest ein Buch. Peter liest heute ein Buch. Peter liest nicht. Peter liest keine Zeitung. Liest
Peter ein Buch? Was liest er?
Sledeüi
Prethodni
Ruski jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:
1. Obeležja suglasniþkog i samoglasniþkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima
ɠ, ɲ, ɱ, ɳ, ɥ; pisanje samoglasniþkih slova posle suglasnika ɤ, ɝ, ɯ, ɠ, ɲ, ɱ, ɳ; izgovor i beleženje parnih
tvrdih i mekih, zvuþnih i bezvuþnih suglasnika; izgovor glasova u grupama ɱɬ, ɱɧ; ɫɱ, ɡɱ; ɫɲ, ɡɲ; ɬɫɹ,
ɬɶɫɹ; ɫɬɧ, ɡɞɧ, ɜɫɬɜ. Naþini beleženja glasa j (Sva navedena obeležja trebalo bi usvojiti receptivno).
Tipovi upitne intonacione konstrukcije (receptivno i produktivno).
2. Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i složenog glagolskog predikata: Ɉɥɟɝ ɧɚɱɢɧɚɟɬ ɪɢɫɨɜɚɬɶ. ə
ɭɦɟɸ ɢɝɪɚɬɶ ɧɚ ɝɢɬɚɪɟ. (receptivno i produktivno)
3. Osnovni pojmovi o upotrebi glagolskog vida: Ɇɚɥɶɱɢɤ ɜɫɸ ɧɨɱɶ ɱɢɬɚɥ ɤɧɢɝɭ, ɢ ɧɚ ɤɨɧɟɰ ɟɟ
ɩɪɨɱɢɬɚɥ. (receptivno)
4. Upotreba oblika prostog i složenog buduüeg vremena: ə ɧɚɩɢɲɭ ɬɟɛɟ. ɑɬɨ ɬɵ ɫɟɝɨɞɧɹ ɛɭɞɟɲɶ
ɞɟɥɚɬɶ? (receptivno)
5. Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola ɩɟɬɶ, ɩɢɬɶ, ɦɵɬɶ, u funkciji predikata: Ⱥɧɹ ɩɪɟɤɪɚɫɧɨ
ɩɨɟɬ. Ɇɢɲɚ ɩɢɥ ɫɨɤ. Ɍɵ ɦɨɟɲɶ ɪɭɤɢ ɩɟɪɟɞ ɟɞɨɣ? (receptivno i produktivno)
6. Slaganje broja i imenice: ɨɞɢɧ ɞɨɦ, ɞɜɚ (ɬɪɢ, ɱɟɬɵɪɟ) ɞɨɦɚ, ɩɹɬɶ ɞɨɦɨɜ; ɨɞɧɚ ɩɚɪɬɚ, ɞɜɟ (ɬɪɢ,
ɱɟɬɵɪɟ) ɩɚɪɬɵ, ɩɹɬɶ ɩɚɪɬ; ɨɞɢɧ ɝɨɞ, ɞɜɚ (ɬɪɢ, ɱɟɬɵɪɟ) ɝɨɞɚ, ɩɹɬɶ ɥɟɬ (receptivno).
7. Iskazivanje posesivnosti: ɦɨɣ (ɬɜɨɣ, ɧɚɲ, ɜɚɲ) ɞɨɦ, ɦɨɹ (ɬɜɨɹ, ɧɚɲɚ, ɜɚɲɚ) ɦɚɦɚ (receptivno i
produktivno); ɬɟɬɪɚɞɶ Ⱥɧɢ, ɦɚɦɢɧɚ ɛɥɭɡɤɚ (receptivno); ɟɝɨ (ɟɟ, ɢɯ) ɞɨɦ (receptivno).
8. Iskazivanje vremenskih odnosa: Ʉɨɬɨɪɵɣ ɱɚɫ? Ɋɨɜɧɨ ɱɚɫ; ɩɹɬɶ ɦɢɧɭɬ ɜɬɨɪɨɝɨ; ɩɨɥɨɜɢɧɚ
ɜɬɨɪɨɝɨ; ɛɟɡ ɩɹɬɢ ɞɜɚ. (receptivno).
9. Iskazivanje dopadanja i nedopadanja: ɹ ɥɸɛɥɸ... ɹ ɧɟ ɥɸɛɥɸ...; ɦɧɟ ɧɪɚɜɢɬɫɹ... ɦɧɟ ɧɟ
ɧɪɚɜɢɬɫɹ...(receptivno).
10. Iskazivanje prostornih odnosa: ɧɚ ɫɬɨɥɟ, ɧɚɞ ɫɬɨɥɨɦ, ɩɨɞ ɫɬɨɥɨɦ, ɡɚ ɫɬɨɥɨɦ. (receptivno ).
11. Konstrukcije sa osnovnim glagolima kretanja: ə ɢɞɭ ɞɨɦɨɣ. ȼɨɜɚ ɤɚɠɞɵɣ ɞɟɧɶ ɯɨɞɢɬ ɜ ɲɤɨɥɭ. Ɇɵ
ɟɞɟɦ ɧɚ ɦɚɲɢɧɟ ɡɚ ɝɨɪɨɞ. Ɇɵ ɱɚɫɬɨ ɟɡɞɢɦ ɧɚ ɦɨɪɟ. (receptivno)
Francuski jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:
1. Prezentative c’est/ce sont; voici/voilà; il y a; C’est ma soeur. Ce sont mes parents. Voici Miki, notre
chien. Voilà nos chats. Il y a cinq chats.
2. Sredstva koja ukazuju na lice:
a) liþne zamenice u funkciji subjekta (i ispred glagola koji poþinju samoglasnikom): J’habite Novi Sad. Nous
avons des amis en France. Ils ont des jeux de société. Le jeu qu’elles adorent, c’est ....
b) naglašene liþne zamenici (usamljene): Qui veut effacer le tableau ? - Moi ! Qui a trouvé ce chaton ? Elles !
v) liþne zamenice u funkciji direktnog i indirektnog objekta (nenaglašene liþne zamenice za prvo i drugo
lice): Tu m’écoutes ? Elles vous connaissent bien. Je te donnerai mon devoir.
(za treüe lice): Tu l’aimes beaucoup ? Vous pouvez le dire à Marta ? Nous les voyons souvent. Il lui fait des
misères, puis il lui donne des bonbons ! Je leur écris tous les jours.
3. Aktualizatore imenice (þlan - odreÿeni/neodreÿeni/nulti, demonstrative, posesive, kvantifikatore); Le pays
où nous avons passé nos vacances, c’est la Suisse. C’est un très beau pays. Il y a des lacs et des
montagnes. Sur cette photo, c’est mon copain Pierre: il est guide. Ces deux filles sont ses soeurs: Marie
est infirmière, elle a 23 ans; Sophie est étudiante, elle a 20 ans.
4. Modalitete reþenice: afirmaciju, negaciju, interogaciju (koja sadrži afirmaciju i negaciju, kao i potvrdni
odgovor si): ne/n’....pas/personne/jamais/rien, gubljenje ne/n’ u familijarnom govoru): On va au cinéma ce
soir. Je t’invite Je ne veux pas venir avec toi/Je veux pas.... Je n’aime pas tes amis/ J’aime pas... Je ne
vois personne... Ils ne font jamais ce que je propose .... Tu ne veux rien me dire ? Vous êtes toujours à ... ?
Vous ne devez pas prendre le train de midi ? Si ! Est-ce que vous connaissez X ? Savez-vous où je peux
trouver X, s’il vous plaît ? Quand est-ce qu’il revient ? Pourquoi partez-vous si tôt ?
5. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa: ici/là/là-bas; en haut/en bas; à gauche/à droite/en face/tout
droit.
6. Kvalifikaciju
- pomoüu komparativa superiornosti i superlativa; Je suis plus fort que toi! C’est ma meilleure amie,
- pomoüu komparativnog comme; Je suis comme toi !
Determinaciju pomoüu relativnih reþenica: relativne zamenice qui, que, où; Le village que nous avons visité
s’appelle ...; le village qui se trouve au bord du Danube s’appelle...; le village où est né mon père
s’appelle....
7. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa:
- vremenske indikatore hier, demain, en ce moment/à ce moment-là; aujourd’hui/ce jour-là
- veznike quand, lorsque i veziþki izraz pendant que.
8. Glagolske naþine i vremena:
- prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastiþne konstrukcije: bliski futur, bliska
prošlost: Je lis beaucoup; ce roman, je viens de le finir; cette BD, je vais la lire pendant les vacances;
- prezent subjunktiva glagola prve grupe (posle il faut que): Il faut que tu racontes ça à ton frère, kao i
receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives;
- prezent kondicionala (u izražavanju sugestije/saveta): On pourrait lui montrer ma bibliothèque !
- imperativ sois, soyez.
9. Liþne glagolske oblike i bezliþne glagolske oblike sa infinitivnom dopunom, direktnom i
prepozicionalnom: Ils veulent aller au cinéma. Il faut travailler plus. Je dois travailler. Je peux travailler. Il
apprend à parler français.
- Upotrebu glagolskih izraza avoir la permission de, avoir le temps de: Nous avons la permission de rester
jusqu’à minuit ! Je n’ai pas le temps de ranger ma chambre, je suis en retard.
- Glagole koji uvode kompletivnu reþenicu sa veznikom que: Il pense que c’est trop loin. Il dit que c’est très
loin.
10. Sredstva za iskazivanje logiþkih odnosa:
- uzrok: Pourquoi tu ne viens pas avec nous? Parce que je n’ai pas fini mon travail. Il part car il est fatigué.
J’ai compris cette phrase grâce à ta mère !
- posledica: Il ne fera pas beau, il faut donc organiser la fète dans un restaurant.
- opozicija:Je sais chanter, mais pas danser.
Španski jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - vlastite i zajedniþke, odgovarajuüi rod, broj, sa determinativom: María, Juan, Belgrado, Madrid,
Señor, Señora, Profesor, Profesora, la ciudad, el río, mis padres, su madre, nuestro país, sus hijos, este
alumno, ¿qué libro?
2. Determinative:
a) odreÿeni i neodreÿeni þlan:el, la, los, las, un, una, unos, unas.
b) sažeti oblici: del, al
v) pokazni pridevi i pokazne zamenice:este, ese, aquel; éste, ése, aquél
g) prisvojni pridevi i prisvojne zamenice: mi/mío, tu/tuyo, su/suyo, nuestro, vuestro, su/suyo
3. Nenaglašene zamenice za direktni i indirektni objekat: ¿Tus amigos? No los conozco./¿Este libro?Te lo
doy. ¿Puedes ayudarme? Samo receptivno: te lo digo.
5. Prideve - odgovarajuüi rod, broj, mesto odnosu na imenicu (samo nemarkirano, odnosno iza imenice),
poreÿenje: una canción bonita, un libro divertido, Silvia es más grande que su hermana, una casa grande,
6. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 5
7. Pitanja koja zahtevaju odgovor sí/no i pitanja sa upitnom reþju: ¿Puedes ayudarme? ¿Conoces a mi
prima? ¿Cuándo vienes? ¿Dónde vives? ¿Cómo te llamas ? ¿Por qué no vas ?
8. Negaciju: No viene con nosotros. No conozco a tu hermana.
9. Zapovedni naþin: ¡Ven con Pedro ! Samo receptivno negirane konstrukcije: ¡No salgas sin tu madre !
10. Glagolska vremena:
Prezent i imperativ glagola koji se u infinitivu završavaju na -car, -er, -ir i kod kojih osnova ostaje ista u svim
licima.
a) Potvrdni oblici
b) Odriþni oblici
v) Prezent glagola: ser i estar
g) Prezent i imperativ glagola: dar, hacer, ir, venir, poner, tener, salir, querer, poder, sentirse, haber (hay)
d) perifrastiþni futur: ir a + infinitivo
ÿ) Pretérito perfecto simple, pretérito imperfecto y pretérito perfecto compuesto, samo upotreba nekoliko
osnovnih tipova reþenica (bez objašnjenja o graÿenju): estuve enfermo/a, he terminado, se me ha olvidado,
no he entendido
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih
jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeüi stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u uþionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za uþenike, u prijatnoj i
opuštenoj atmosferi;
- govor nastavnika prilagoÿen je uzrastu i znanjima uþenika;
- nastavnik mora biti siguran da je shvaüeno znaþenje poruke ukljuþujuüi njene kulturološke, vaspitne i
socijalizirajuüe elemente;
- bitno je znaþenje jeziþke poruke;
- nastavnik i dalje uþenicima skreüe pažnju i upuüuje ih na znaþaj gramatiþke preciznosti iskaza;
- znanja uþenika mere se jasno odreÿenim relativnim kriterijumima taþnosti i zato uzor nije izvorni
govornik;
- sa ciljem da unapredi kvalitet i koliþinu jeziþkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji;
rad u uþionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za
informacijama iz razliþitih izvora (internet, deþiji þasopisi, prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem
manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno odreÿenim kontekstom, postupkom
i ciljem;
- nastavnik upuüuje uþenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog meÿusobnog odnosa.
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika ukljuþuje i sledeüe:
- usvajanje jeziþkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno uþestvovanje u društvenom þinu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamiþne, zajedniþki pripremljene i prilagoÿene liste zadataka i
aktivnosti;
- nastavnik je tu da omoguüi pristup i prihvatanje novih ideja;
- uþenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uþesnici u društvenom þinu;
- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praüeni upotrebom autentiþnih materijala;
- uþionica postaje prostor koji je moguüe prilagoÿavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiþe uþenike na
studiozni i istraživaþki rad;
- za uvoÿenje novog leksiþkog materijala koriste se poznate gramatiþke strukture i obrnuto;
Tehnike (aktivnosti)
Tokom þasa se preporuþuje dinamiþno smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od
15 minuta.
1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi ali i aktivnosti u vezi
sa radom u uþionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).
2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)
3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za uþionicu ili roditelje i sl.)
4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove
slike, dopuniti informacije, selektovati taþne i netaþne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)
5. Igre primerene uzrastu
6. Pevanje u grupi
7. Klasiranje i uporeÿivanje (po koliþini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)
8. Rešavanje "tekuüih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog reþnika
10. "Prevoÿenje" iskaza u gest i gesta u iskaz
11. Povezivanje zvuþnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak
imenovanje naslova
12. Zajedniþko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat,
program priredbe ili neke druge manifestacije)
13. Razumevanje pisanog jezika:
- uoþavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatiþke specifiþnosti (rod, broj, glagolsko vreme,
lice...)
a. prepoznavanje veze izmeÿu grupa slova i glasova
b. odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, taþno/netaþno, višestruki izbor
c. izvršavanje proþitanih uputstava i naredbi
14. Uvoÿenje deþije književnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz.
15. Pismeno izražavanje:
- povezivanje glasova i grupe slova
- zamenjivanje reþi crtežom ili slikom
- pronalaženje nedostajuüe reþi (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reþi, i
sliþno)
- povezivanje kraüeg teksta i reþenica sa slikama/ilustracijama
- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na deþiji þasopis ili sl, nalepnice za kofer)
- pisanje þestitki i razglednica
- pisanje kraüih tekstova
Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobiþajenih aktivnosti na þasu. Isto tako ocenjivanje
treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i uþenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo
stresa kod uþenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje uþenika u skladu sa
operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi sa akcentom na proveri
postignuüa i savladanosti radi jaþanja motivacije, a ne na uþinjenim greškama. Elementi za proveru i
ocenjivanje:
- razumevanje govora
- razumevanje kraüeg pisanog teksta
- usmeno izražavanje
- pismeno izražavanje
- usvojenost leksiþkih sadržaja
- usvojenost gramatiþkih struktura
- pravopis
- zalaganje na þasu
- izrada domaüih zadataka i projekata (pojedinaþnih, u paru i grupi)
Naþini provere moraju biti poznati uþenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama
aktivnosti koje se primenjuju na redovnim þasovima.
Predviÿena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugodištu.
1. Morfologija. Obratiti pažnju na ispravnu upotrebu razliþitih morfoloških oblika.
2. Sintaksa. Obratiti pažnju na:
- slaganje reþi (kongruenciju)
- pravilnu upotrebu glagolskih vremena
- pravilno strukturiranje reþenice
- jasnost, nedvosmislenost reþenice
- adekvatnu upotrebu zavisnih reþenica
- adekvatan red reþi u reþenici
- ispravnu upotrebu korelativa i veznika unutar jedne reþenice, kao i izmeÿu reþenica.
3. Koherentnost. Obratiti pažnju da se razliþiti delovi teksta dobro "uklope" jedni sa drugima i da ne stvaraju
probleme u razumevanju:
- informacije i argumente iznositi postepeno i u logiþnom sledu
- tekst oblikovati tako da predstavlja semantiþku celinu i da svi njegovi delovi doprinesu uspostavljanju te
celine.
4. Kohezija. Poštovati logiþko-semantiþke veze izmeÿu razliþitih delova teksta. Obratiti pažnju na:
- adekvatnu upotrebu zamenica i zameniþkih reþi
- adekvatnu upotrebu veznika i konektora
- ispravnu upotrebu reþi i izraza kojima se upuüuje na neki drugi deo teksta.
5. Leksiþka prikladnost. Obratiti pažnju na:
- odabir leksike koja treba da bude u saglasnosti sa registrom (formalnim, neformalnim, itd.)
- primernu upotrebu ustaljenih metafora
- odgovarajuüu upotrebu kolokacija i frazeologizama
- semantiþko-leksiþko nijansiranje
- sigurnu i pravilnu upotrebu terminologije.
6. Stilska prikladnost. Obratiti pažnju na:
- izbor registra (treba da odgovara nameni teksta)
- skladno korišüenje razliþitih jeziþkih sredstava, kako pri oblikovanju neutralnih iskaza, tako i pri
oblikovanju iskaza razliþitog stepena ekspresivnosti
Tipovi i vrste tekstova (govornih i pisanih)
TIP TEKSTA:
VRSTA TEKSTA:
- Deskriptivni tekst (opis viÿenog,
doživljenog, zamišljenog, sanjanog).
Predstavlja detalje u vezi sa jednim
središnim subjektom. Preovlaÿuje
prostorna nad vremenskom
percepcijom.
kratka priþa, pripovetka; novinski þlanak, esej; struþni/nauþni
þlanak; reklamni tekst, letak; katalog; itd.
- Narativni tekst (o stvarnom,
istorijskom, imaginarnom).
Prati sled þinjenica, preovlaÿuje
vremenska percepcija.
bajka, basna, pripovetka, novela, roman; novinski þlanak;
izveštaj; dnevnik; hronika; privatno pismo; itd.
- Informativni tekst
telegram, vest, izjava, komentar; obaveštenje, poruka; pozivnica;
zapisnik; poslovno pismo; oglas tipa "traži se"; reklamni tekst,
letak; karta (vozna, bioskopska, …); red vožnje, letenja; recept
(lekarski, kulinarski); biografija (CV); bibliografija; itd.
Osnovna svrha mu je pružanje
informacija.
- Argumentativni tekst
Pruža argumente, sa ciljem da
dokaže ili opovrgne neku
ideju/hipotezu/stav.
- Regulativni tekst
Planira i/ili ureÿuje aktivnost ili
ponašanje; propisuje redosled procesa
diskusija, debata; referat, seminarski, maturski, diplomski rad;
struþni/nauþni þlanak; nauþna rasprava; novinski þlanak; reklama;
propoved; itd.
uputstva i pravila (za upotrebu aparata, igranje igara,
popunjavanje obrazaca, i sl.); ugovor; zakoni i propisi;
upozorenja, zabrane; zdravica, pohvala, pokuda, zahvalnica; itd.
Gramatiþki sadržaji u šestom razredu
U petom razredu osnovne škole uþenici su usvajali strani jezik. Uþenje je na tom uzrastu bilo pretežno
intuitivno: odgovarajuüim nastavnim aktivnostima uþenici su dovoÿeni u situaciju da slušaju strani jezik u
okviru odreÿenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da nauþene iskaze kombinuju da bi se
usmeno i pismeno izrazili u sliþnim kontekstima.
U petom razredu uþenici su poþeli da uoþavaju prva jeziþka pravila koja su im olakšavala poþetno
opismenjavanje na stranom jeziku.
Od petog razreda i u šestom razredu, paralelno sa usvajanjem, poþinje i uþenje stranog jezika; reþ je o
svesnom procesu koji posmatranjem relevantnih jeziþkih (i nejeziþkih) fenomena i razmišljanjem o njima
omoguüuje uoþavanje odreÿenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.
Gramatiþki sadržaji predviÿeni u šestom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi uþenici mogli da
unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao složenom
sistemu. Savladavanje gramatiþkih sadržaja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udžbenika i
nastavnicima predlaže da:
1. ohrabruju uþenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju gramatiþka pravila;
2. otkrivena gramatiþka pravila prikažu na shematizovan naþin;
3. u primerima i vežbanjima koriste što je moguüe više poznatu leksiku;
4. primere i vežbanja kontekstualizuju;
5. dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najþešüih gramatiþkih grešaka svojih
uþenika;
6. ukazuju uþenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguüe posledice gramatiþke nepreciznosti /
netaþnosti.
Buduüi da se na ovom uzrastu stiþu tek poþetna gramatiþka znanja koja üe se u višim razredima utvrÿivati i
proširivati (sposobnost uþenika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova
eksplicitna gramatiþka znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne
evaluacije, to jest kroz kratke usmene / pismene vežbe kojima se proverava sposobnost uþenika da
primene odreÿeno otkriveno gramatiþko pravilo; ispravak je za uþenike prilika da ga bolje razumeju i
zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugoÿa i školske godine), to jest u pismenim zadacima i
prilikom provere sposobnosti usmenog izražavanja, ne bi trebalo davati gramatiþka vežbanja, veü bi
gramatiþku taþnost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od više elemenata kojim se ocenjuju razliþite
receptivne i produktivne jeziþke veštine. Elementi i skala vrednovanja, usaglašeni na nivou škole, trebalo bi
da budu poznati i jasni uþenicima.
FIZIýKO VASPITANJE - IZABRANI SPORT
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj predmeta fiziþko vaspitanje - izabrani sport je da uþenici zadovolje svoja interesovanja, potrebe za
sticanjem znanja, sposobnosti za bavljenje sportom kao integralnim delom fiziþke kulture i nastojanje da
steþena znanja primenjuju u životu (stvaranje trajne navike za bavljenje sportom i uþešüem na
takmiþenjima).
Opšti operativni zadaci:
Opšti operativni zadaci se ne razlikuju od osnovnih opštih zadatka fiziþkog vaspitanja:
- razvoj i održavanje motoriþkih sposobnosti uþenika;
- uþenje i usavršavanje motoriþkih formi izabranog sporta;
- sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu;
- poznavanje pravila takmiþenja u izabranom sportu;
- formiranje navika za bavljenje izabranim sportom;
- socijalizacija uþenika kroz izabrani sport i negovanje etiþkih vrednosti prema uþesnicima u takmiþenjima;
- otkrivanje darovitih i talentovanih uþenika za odreÿeni sport i njihovo podsticanje da se bave sportom.
Posebni operativni zadaci:
- razvoj i održavanje specifiþnih motoriþkih sposobnosti (koje su naroþito znaþajne za uspešno bavljenje
izabranim sportom);
- uþenje i usavršavanje osnovnih i složenih elemenata tehnike izabranog sporta;
- pružanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, naþin vežbanja-treniranja, sticanje
osnovnih i produbljenih taktiþkih znanja, pravila takmiþenja u sportu....itd.) i njihova primena u praksi;
- uþenje i usavršavanje osnovne taktike izabranog sporta i njena primene u praksi;
- obavezna realizacija takmiþenja na odeljenskom i razrednom nivou;
- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrÿivanjem i grupnim poistoveüenjem i dr.
- stvaranje objektivnih predstava uþenika o sopstvenim moguünostima za uþešüe u izabranom sportu;
- podsticanje stvaralaštva uþenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmiþenja).
ORGANIZACIONI OBLICI RADA
Osnovni organizacioni oblik rada je nastavni þas.
SADRŽAJI PROGRAMA
Programski sadržaji predmeta fiziþko vaspitanje-izabrani sport þini sledeüa struktura:
- razvijanje motoriþkih sposobnosti uþenika;
- sportsko-tehniþko obrazovanje uþenika (obuþavanje i usavršavanje tehnike);
- individualna i kolektivna taktika izabranog sporta;
- teorijsko obrazovanje;
- pravila izabranog sporta;
- organizovanje unutar odeljenskih i meÿuodeljenskih takmiþenja.
TEORIJSKO OBRAZOVANJE
Teorijsko obrazovanje:
- upoznavanje uþenika sa znaþajem i vrednostima izabranog sporta;
- upoznavanje uþenika sa osnovnim principima vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
- upoznavanje uþenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
- upoznavanje uþenika sa etiþkim vrednostima i slabostima sporta;
- upoznavanje uþenika sa estetskim vrednostima sporta.
Minimalni obrazovni zahtevi
Predmetni nastavnici utvrÿuju minimalne obrazovne zahteve u skladu sa usvojenim programom za svaki
izabrani sport. Pod tim se podrazumeva:
- savladanost osnovne tehnike i njena primena;
- poznavanje i primena elementarne taktike;
- poznavanje i primena pravila;
- angažovanost i uþešüe uþenika na takmiþenjima u izabranom sportu.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Predmet fiziþko vaspitanje - izabrani sport je obavezan izborni predmet i realizuje se u okviru redovne
nastave sa jednim þasom nedeljno koji se unosi u raspored þasova škole. ýasovi se upisuju prema
redovnom rasporedu þasova u rubriku dnevnika pod nazivom fiziþko vaspitanje - izabrani sport (npr.
atletika) i posebno se numerišu.
Svaki uþenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koje mu se ponudi poþetkom školske godine, a još
bolje na kraju prethodnog razreda.
Škola uþenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponuÿeni najmanje dva inidividualna i dva
kolektivna sporta. Ukoliko škola ima optimalne uslove za rad, uþenicima se može ponuditi i više sportova.
Prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najviše uþenika u jednom odelenju (celo odelenje realizuje
program izabranog sporta cele školske godine). Izbor sporta vrši se na nivou odeljenja.
Predlog za izabrani sport daje aktiv nastavnika fiziþkog vaspitanja. Predlog mora biti realan. Predlažu se
sportovi za koje postoje adekvatni uslovi.
I. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA
Osnovne karakteristike programu su:
- izbornost;
- da služe potrebama uþenika;
- omoguüavanje nastavnicima ne samo da planiraju, veü i da programiraju rad u nastavi u skladu sa
sopstvenim znanjima, iskustvima;
- program u velikoj meri omoguüava kreativnost nastavnika;
- program je u funkciji celokupnog fiziþkog vaspitanja uþenika.
Predlog sportova koje treba ponuditi uþenicima za izbor:
1. U prvom redu sportovi koji se u odreÿenom obimu obraÿuju kroz nastavu fiziþkog vaspitanja:
- atletika
- sportska gimnastika
- ritmiþka gimnastika
- rukomet
- košarka
- odbojka
- mali fudbal
- ples.
2. Sportovi koji se nalaze u programima takmiþenja "Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije":
- atletika
- streljaštvo
- plivanje
- odbojka
- košarka
- rukomet
- mali fudbal
- stoni tenis
- sportska gimnastika.
3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina odnosno lokalna samouprava.
4. Sportovi za koje postoje odgovarajuüi prirodni i materijalni resursi:
- skijanje
- veslanje
5. Sportovi sa kojima su se uþenici upoznali kroz kursne oblike rada.
Didaktiþko-metodiþko uputstvo za realizaciju þasova izabrane sportske grane (izbornog sporta)
- ýasove izabrane sportske grane u pogledu metodike potrebno je u što veüoj meri prilagoditi modelu þasa
fiziþkog vaspitanja.
- Prema motoriþkim formama koje karakterišu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi þasa treba
birati vežbanja kako za uvodno-pripremnu, tako i završnu fazu þasa.
- Težište rada u svim izabranim sportovima treba da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima.
- Kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmiþarskim uslovima; na nastojanju da se trþi
ili pliva što brže, skaþe što više ili baca što dalje, postiže što više krugova ili da se kretanje izvede tehniþki
ispravno i estetski doterano - sve u zavisnosti od karakteristika izabranog sporta.
- Kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uvežbavanje tehnike i taktike najviše kroz igru i
situacione uslove približne uslovima igre.
- Na svakom þasu u odreÿenim vremenskim intervalima sprovoditi takmiþenje izmeÿu ekipa.
- U radu na ovim þasovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima.
- Na þasovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i
sposobnostima uþenika. Ovakav pristup je obavezan uvažavajuüi strukturu uþenika koji su se opredelili za
odreÿeni sport (ima onih koji su se tim sportom veü bavili ili se njime bave i uþenika poþetnika).
- Sadržaje rada na þasovima programiraju nastavnici zaduženi za realizaciju predmeta fiziþko vaspitanje izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja uþenika.
- Programirani sadržaji planiraju se kao i svi ostali þasovi nastave fiziþkog vaspitanja.
- Ocenjivanje uþenika treba da je u skladu sa obimom i kvalitetom nauþenosti sadržaja koji je za uþenike
odreÿen (program za poþetnike i program za naprednije).
- Kroz þasove predmeta fiziþko vaspitanje - izabrani sport uoþavati uþenike koji su posebno talentovani za
sport i upuüivati ih da se njime bave i izvan škole u klubovima i sportskim školama ako to žele ili imaju
interesovanja.
- Kroz rad sa uþenicima uoþavati uþenike þije se interesovanje za odreÿeni sport ne poklapa sa njihovim
moguünostima i iste savetovati na kraju školske godine za koji sport da se opredele u narednoj školskoj
godini.
II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Sadržaji predmeta fiziþko vaspitanje-izabrani sport mogu se realizovati u objektima škole, na
odgovarajuüim vežbalištima - objektima van škole, pod uslovom da se nalaze u blizini škole ili da je za
uþenike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizalište, skijalište, itd.).
ýasovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda þasova sa drugim predmetima ili u suprotnoj
smeni ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi.
III. PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja u
fiziþkom vaspitanju. Obavezno se radi godišnji plan rada iz koga proistiþu meseþni i nedeljni planovi rada.
Nastavnici shodno uobiþajenoj praksi obavezno prave i pripremu za pojedinaþan þas. Priprema za þas
bazira se na prihvaüenoj þetvorodelnoj strukturi þasa primerenog potrebama fiziþkog vaspitanja.
IV. PRAûENJE I OCENJIVANJE
Praüenje i vrednovanje rada uþenika
Ocenjivanje se vrši brojþano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih
zahteva.
Praüenje napretka uþenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu jedinstvene
metodologije koja predviÿa sledeüe tematske celine.
- Stanje specifiþnih motoriþkih sposobnosti (u skladu sa zahtevima izabranog sporta).
- Zdravstveno-higijenske navike karakteristiþne za izabranu sportsku granu.
- Dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa induvidualnim moguünostima u
izabranoj sportskoj grani i minimalnim obrazovnim zahtevima za izabranu sportsku granu.
- Odnos prema radu i vrednovanje uþešüa na školskim sportskim takmiþenjima.
1. Praüenje i vrednovanje cpecifiþnih motoriþkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog
sadržaja kojim se podstiþe razvoj onih fiziþkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritiþan period zbog
njihove transformacije pod uticajem rada u izabranoj sportskoj grani.
2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrÿivanja nivoa pravilnog držanja tela i
održavanja liþne i kolektivne higijene, a takoÿe i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja
u izabranoj sportskoj grani.
3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva,
koji je utvrÿen na kraju navoÿenja programskih sadržaja.
4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog uþestvovanja u nastavnom procesu,
takmiþenjima i vanškolskim aktivnostima.
Ocenjivanje uþenika u okviru praüenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o
ocenjivanju uþenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktiþko-metodiþkih znanja.
Pedagoška dokumentacija i didaktiþki materijal
Obavezna pedagoška dokumentacija je:
Dnevnik rada: struktura i sadržaj utvrÿuje se na republiþkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se
ostavlja moguünost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan struþnog aktiva, plan vanþasovnih i vanškolskih
aktivnosti i praüenje njihove realizacije.
Pisane pripreme: nastavnik saþinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju
ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj þasova, vreme realizacije), konzistentnu didaktiþku
strukturu þasova (oblike rada, metodiþke postupke obuþavanja i uvežbavanja).
Radni karton: treba da ima svaki uþenik sa programom vežbaonog sadržaja kojeg saþinjava uþitelj ili
predmetni nastavnik, a koji su prilagoÿeni konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fiziþkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u þasovnoj i
vanþasovnoj organizaciji rada.
Oþigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti motoriþkih
sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upuüuju uþenike na lakše
razumevanje radnih zadataka.
IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
ýUVARI PRIRODE
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave izbornog predmeta þuvari prirode jeste razvijanje poželjnog ponašanja u skladu sa principima
održivosti, etiþnosti i prava buduüih generacija na oþuvanu životnu sredinu, prirodu i biodiverzitet.
Zadaci nastave predmeta þuvari prirode su da uþenici:
- primenjuju obrazovanje za zaštitu i održivost životne sredine,
- razvijaju vrednosti, stavove, veštine i ponašanje u skladu sa održivim razvojem,
- znaju da na osnovu steþenih znanja prepoznaju i izaberu kvalitetan i zdrav stil života,
- primenjuju racionalno korišüenje prirodnih resursa,
- prepoznaju izvore zagaÿivanja i uoþavaju posledice,
- razvijaju sposobnost za uoþavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema,
- poseduju inicijativu za aktivno uþestvovanje i odgovornost,
- poseduju potrebu za liþnim angažovanjem u zaštiti i održivosti životne sredine, prirode i biodiverziteta.
SADRŽAJI PROGRAMA
ODRŽIVOST, ŽIVOTNA SREDINA I UTICAJ ýOVEKA
Uzajamna povezanost živog sveta.
Uticaj þoveka na održivost životne sredine.
Sprovoÿenje akcija - zaštita i održivost životne sredine.
ODGOVORAN ODNOS PREMA ODRŽIVOSTI ŽIVOTNE SREDINE
Ponašanja koja ne narušavaju održivost životne sredine.
Globalne promene u životnoj sredini i njihove posledice.
Smanjenje emisije štetnih gasova (projekat).
Zaštita od buke.
Komunalna higijena (akcija).
Reciklaža (akcija).
Sprovoÿenje akcija - odgovoran odnos prema održivosti životne sredine.
ODGOVORAN ODNOS PREMA ZDRAVLJU
Pravila ponašanja koja doprinose oþuvanju zdravlja.
Potrošaþka kultura (projekat).
Organska hrana. Brza hrana.
Sprovoÿenje akcija - zdravstvena kultura.
ODGOVORAN ODNOS PREMA ŽIVOTINJAMA
Prava životinja - opstanak koji zavisi od þoveka.
Životinje za društvo - kuüni ljubimci.
Ugroženost domaüih životinja, oglednih životinja i krznašica.
Sprovoÿenje akcija - briga o životinjama.
ODGOVORAN ODNOS PREMA RAZNOVRSNOSTI ŽIVOG SVETA
Zaštiüene biljke Srbije.
Zaštiüene životinje Srbije.
Terenska vežba: poseta rezervatu prirode.
Sprovoÿenje akcija - obeležavanja Dana planete i Svetskog dana zaštite životne sredine.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Navedeni sadržaji programa izbornog predmeta þuvari prirode, pored osnovnog teorijskog pristupa,
poseduju i aktivan pristup koji je usmeren ka praktiþnoj realizaciji zaštite životne sredine van uþionice,
akcijama i izradi malih projekata. Ovako koncipiran program daje veliku kreativnu slobodu nastavnicima i
uþenicima da ga shodno uslovima, moguünostima i vremenu realizuju.
Uloga nastavnika je da uz primenu razliþitih metoda rada podstiþu odgovoran odnos prema životnoj sredini,
usmeravaju interesovanje uþenika u pokušaju da samostalno organizuju aktivnosti i realizuju projekte
þuvara prirode.
Operativna razrada programskih sadržaja prepuštena je nastavnicima koji odreÿuju vreme i mesto
realizacije nastavnih sadržaja izbornog predmeta þuvari prirode.
SVAKODNEVNI ŽIVOT U PROŠLOSTI
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj izuþavanja predmeta je proširivanje znanja iz oblasti opšte kulture i osposobljavanje uþenika da, kroz
upoznavanje s naþinom života ljudi u prošlosti, bolje razumeju svet i vreme u kome žive i razviju svest o
kontinuitetu i ukorenjenosti. Uþenici bi trebalo da se upoznaju sa specifiþnostima dinamike kulturnih
promena i da nauþe kako da sagledaju sebe u kontekstu "drugog" da bi sopstveni identitet što potpunije
integrisali u širi kontekst razuÿene i složene sadašnjosti.
Zadaci predmeta su da uþenici, kroz nastavu usmerenu ka upoznavanju s razliþitim elementima
svakodnevnog života, kao što su odnosi u porodici, ishrana, obrazovanje, igre, zabava, stanovanje,
odevanje… uoþe njihovu uslovljenost istorijskim procesima i dogaÿajima. Koncepcija nastave ovog
izbornog predmeta naglasak stavlja na upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog života u
prošlosti Srbije, Evrope i Sredozemlja, s namerom da se uoþe njihovi zajedniþki imenitelji i upoznaju
razliþitosti koje postoje u datom istorijskom kontekstu, kao i u odnosu na savremeno doba u kojem uþenik
živi. Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i istraživaþkog duha u prouþavanju ovog predmeta, uþenici
treba da se osposobe da formiraju jasniju sliku o prošlim vremenima, da ovladaju elementarnim
procedurama prikupljanja istorijske graÿe, kao i da razviju kritiþki odnos prema toj graÿi i drugim ostacima
prošlih vremena.
Operativni zadaci:
- razumevanje pojma svakodnevni život;
- razumevanje znaþaja prouþavanja svakodnevnog života u prošlosti;
- usvajanje i produbljivanje znanja o razlikama izmeÿu svakodnevnog života danas i u prošlosti;
- upoznavanje sa ulogom i znaþajem grbova i zastava;
- upoznavanje sa ulogom i znaþajem grbova i zastava u prošlosti srpskog naroda;
- upoznavanje sa svakodnevnim životom u srednjem veku;
- upoznavanje sa svakodnevnim životom srpskog naroda u srednjem veku;
- podsticanje uþenika na samostalni istraživaþki rad;
- razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz razliþitih oblasti.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD
Pojam svakodnevnog života (uoþavanje razlike izmeÿu politiþke istorije i istorije svakodnevnog života i
ukazivanje na osnovne tematske oblasti istraživanja - ishrana, stanovanje, odevanje, školovanje, odnosi u
porodici i lokalnoj zajednici, leþenje, religioznost i verovanja obiþnih ljudi, zabava, takmiþarske igre...).
Znaþaj prouþavanja svakodnevnog života u prošlosti (prošlost ne pripada samo vladarima, vojskovoÿama i
državnicima, veü i obiþnim ljudima, u istorijskim izvorima uglavnom anonimnim, kojima se možemo približiti
jedino istraživanjem njihove svakodnevice).
GRBOVI I ZASTAVE NEKAD I SAD
Pojam grba i zastave kao simbola i heraldike kao nauke o grbovima (osnovni elementi: zastava jednobojna ili višebojna tkanina na zastavnom koplju ili stegu; grb - štit sa grbovnom slikom iznad koga je
šlem ili kruna).
Uloga i znaþaj grbova i zastava u sadašnjosti (kao simbola države, nacije, vladara, vojske, grada,
ustanove, preduzeüa, politiþke organizacije, sportskog društva...).
Uloga i znaþaj grbova i zastava u prošlosti (pojava grbova u XII veku - porodiþni grbovi na štitovima kao
naþin raspoznavanja vitezova na turnirima i u ratnim pohodima; grbovi na zastavama, novcu, peþatima,
poštanskim markama, spomenicima, šlemovima...; najþešüi heraldiþki simboli - krst, orao, lav, zmaj, jelen,
konj, lik sveca, kula, ljiljan, meseþev srp...; veksilum - zastava rimskih careva, labarum - zastava
Konstantina Velikog sa znakom krsta i grþkim poþetnim slovima imena Isusa Hrista, znaþaj osvajanja i
gubitka zastave u ratu, znaþenje bele zastave u ratu...).
Grbovi i zastave u prošlosti srpskog naroda (poreklo srpskog grba i zastave, znaþenje þetiri ocila, najþešüi
heraldiþki simboli na grbovima srpskih novovekovnih i srednjovekovnih dinastija i vlastelinskih porodica dvoglavi beli orao Nemanjiüa, Lazareviüa, Karaÿorÿeviüa, Obrenoviüa i Petroviüa-Njegoša, lav Brankoviüa i
Petroviüa-Njegoša, vuk Balšiüa, ljiljani Kotromaniüa...).
SVAKODNEVNI ŽIVOT U SREDNJEM VEKU
Svakodnevni životu srednjovekovnoj Evropi
Naþin ishrane u srednjem veku (sakupljanje i pripremanje namirnica, lov i ribolov, jelovnik, naþini þuvanja
hrane, zemljoradnja, vinogradarstvo, piüa).
Odevanje u srednjem veku (materijali, sirovine i naþini obrade, nakit, bojenje, šminka i liþna higijena).
Porodiþni odnosi u srednjem veku (položaj muškarca, žene i deteta, uticaj obiþajnog prava).
Stanovanje u srednjem veku (graÿevinski materijali, naþin gradnje, oruÿa za rad, izgled objekata i
organizacija prostora, osvetljenje, ukrašavanje prostora - tapiserije, razlika izmeÿu sela i grada).
Život u srednjovekovnom gradu (primeri Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona...; higijenski uslovi,
opasnost od epidemija...).
Srednjovekovni zamak (u miru i za vreme opsade, odbrana zamka: jarak, pokretni mostovi, prstenovi
odbrane, stražarnice na kapijama, polivanje napadaþa vrelim uljem i vodom…).
Život u srednjovekovnom selu (obaveze stanovništva, položaj zavisnog seljaka - rabotnika, porez, prisilni
rad - izgradnja puteva, nasipa, utvrÿenja...).
Vlastelin na svom imanju (lov - obuka sokolova, odnos sa rabotnicima).
Obrazovanje (pismo, tehnika pisanja, škole...).
Život u srednjovekovnom manastiru (svakodnevica organizovana prema liturgijskim þasovima i molitvama,
osnovni poslovi monaha...).
Vojska (izrada i izgled vojniþke opreme: oružje - maþ, koplje, borbena sekira, praüka, luk i strela, samostrel,
topuz, mlat, "grþka vatra"...; oklop - pancirna košulja, šlem, vizir, rameni oklop, oklopne rukavice, oklop
kolena, konjski oklop…; štitovi, opsadne sprave - katapulti, ovnovi, opsadne kule...).
Viteška karijera (put plemiükih sinova od paža i štitonoše do viteza, sveþano proglašenje za viteza, viteški
zakoni þasti).
Viteški turniri i druge takmiþarske igre (uvežbavanje ratniþkih veština, megdani, nošenje znamenja neke
gospe kao naþin pokazivanja naklonosti, perjanice-þelenke na šlemovima...).
Društveni život (igre, ples uz muziku, muziþki instrumenti, pozorište, trubaduri, vlasteoske gozbe: žongleri,
putujuüi sviraþi i zabavljaþi...).
Upotrebni predmeti (tehnika i umeüe izrade - oruÿe, posuÿe, kuüni inventar, peþati, novac...).
Strahovi srednjovekovnog stanovništva (od smaka sveta, prirodnih nepogoda, bolesti, nepoznatog,
drugaþijeg i drugog - stranaca, pripadnika druge profesije, pola, veroispovesti, mitskih biüa - veštica,
vampira, vukodlaka, duhova...).
Leþenje (zarazne bolesti, pojava kuge - "crna smrt", naþini zdravstvene zaštite i preventive, lekovi i lekovito
bilje).
Putovanje i trgovina (hodoþašüa - sveta mesta, misionari, putujuüi trgovci, znaþajni sajmovi).
Svakodnevni život u srpskim zemljama srednjeg veka
Naþin ishrane (pripremanje hrane, kuüno posuÿe, rekonstrukcija moguüeg jelovnika...).
Odevanje (materijali i tkanine, sklavina - osnovna garderoba Južnih Slovena, razlika u odevanju meÿu
pripadnicima razliþitih društvenih grupa, nakit, preodevanje u odeüu suprotnog pola i u životinjske kože u
vreme poklada i karnevala...).
Stanovanje (graÿevinski materijali, naþin gradnje, izgled objekata i organizacija prostora kuüe, higijena
kuüe...).
Leþenje (liþna higijena, tehnike leþenja, razliþiti melemi, lekovito bilje, manastirske bolnice - Hilandar,
Studenica...; þudesna isceljenja, vradžbine...).
Životni ciklus (roÿenje, krštenje, brak, svadba, smrt, sahrana).
Srpska srednjovekovna porodica (položaj muškarca, žene i deteta u porodici i lokalnoj zajednici).
Obrazovanje (širenje osnovne pismenosti u lokalnim sredinama - parohijski sveštenik kao uþitelj pisanja i
þitanja, manastiri kao centri pismenosti i visokog obrazovanja, znaþaj Hilandara).
Društveni život (osnovni praznici zajednice, razliþiti oblici zabavnih aktivnosti, gozba, ples - kolo, igra,
panaÿuri, crkvene slave, sabori, glumci, žongleri, muzika, muziþki instrumenti, narodne pesme dugog stiha
- bugarštice, viteške igre, konjiþke trke, borbe životinja...).
Naselja (osnovni tipovi naselja - selo, trg, grad, rudarsko naselje; primeri Kotora, Novog Brda, Skoplja,
Prizrena, Beograda, Smedereva...).
Život na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje, osnovna obeležja srednjovekovne zemljoradnje,
vinogradarstva i stoþarstva, poljoprivredni alati - ralo, plug, srp, kosa, motika, mlinovi, þuvanje i skladištenje
hrane - žitne jame i sl.).
Vojska (naþin ratovanja, vojna tehnika, znaþaj utvrÿenja i kula).
Putovanje i trgovina (kovanje novca i njegov znaþaj, osnovni pravci trgovaþkih puteva: pravci Morava Vardar i Drina - Polimlje, pomorske veze - odnosi sa Kotorom i Dubrovnikom i drugim primorskim
gradovima).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Program za šesti razred je koncepcijski postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja istovremeno otvara
moguünosti za dalji razvoj i nadogradnju sadržaja u programima ovog predmeta za sedmi i osmi razred, a
oslanja se na sadržaje iz petog razreda. Sastoji se iz tri tematske celine.
Prva celina se može odrediti kao baziþna, jer svi programi za ovaj predmet od petog do osmog razreda
njome zapoþinju. Sadržaji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem odreÿivanju pojma svakodnevni
život, kao i objašnjavanju znaþaja prouþavanja svakodnevnog života ljudi u prošlosti.
Druga je fokusirana na samo jedan sadržaj svakodnevnog života. U šestom razredu ta tema je Grbovi i
zastave nekad i sad, koja se obraÿuje polazeüi od sadašnjosti koja je uþenicima poznata ka sve daljoj
prošlosti.
Treüa tematska celina se bavi razliþitim aspektima svakodnevnog života u odreÿenom vremenskom
periodu. U šestom razredu to je srednji vek, þime se obezbeÿuje veza sa prouþavanjem istorijskih dogaÿaja
u okviru obaveznog predmeta istorija.
Podelom na pomenute tematske celine, uþenicima je omoguüeno da se u bilo kom razredu opredeljuju za
ovaj izborni predmet po prvi put, a da propušteni program(i) ne predstavljaju ozbiljniju prepreku. Oni uþenici
koji izaberu da tokom þitavog drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja pohaÿaju ovaj predmet
ovladaüe najvažnijim pojmovima i pojavama, koje þine svakodnevicu ljudi u rasponu od praistorije do
savremenog doba, a sa sadržajima þetiri teme (po jedna za svaki razred) biüe detaljnije upoznati.
Iako je ceo program okrenut prošlosti, neophodno je da se tokom rada sa uþenicima vrši stalna
komparacija sa savremenim dobom, þime se potencira shvatanje kontinuiteta u razvoju ljudi i društva.
Sadržaji se, takoÿe, obraÿuju i kroz dimenziju lokalno - globalno, gde uþenici imaju priliku da svoj zaviþaj
bolje prouþe u odnosu na zadatu epohu.
U sadržaju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira konaþnu verziju
programa za svaku grupu sa kojom radi, uvažavajuüi interesovanja uþenika i ciljeve i zadatke predmeta.
Poþetni þasovi, kad se uþenici meÿusobno bolje upoznaju jer najþešüe pripadaju razliþitim odeljenjima,
pogodni su da se razgovara i o izboru sadržaja. Navodeüi interesantne istorijske þinjenice ili pitanja (kako
su u prošlosti ljudi popravljali zube, kako su znali koliko je sati...?), nastavnik pobuÿuje uþeniþku
radoznalost i motiviše ih da se opredele za neke od ponuÿenih sadržaja. Odgovornost nastavnika je da,
zatim, te sadržaje uobliþi u konkretne nastavne teme, koje üe biti obraÿivane na þasovima.
Tako dobijeni materijal osnov je za dalji rad nastavnika, planiranje aktivnosti i pripremu za þas. Poželjno je
da nastavnik postigne da planirane aktivnosti imaju definisanu strukturu, koju odlikuju fleksibilnost i
adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik treba da prikupi dovoljan broj informacija o sadržajima na kojima
üe raditi sa uþenicima, ali üe konaþni obim informacija biti odreÿen uþeniþkim potrebama i moguünostima
da ih pripreme i prime. Nastavnik je taj koji ne dozvoljava da dominira preterana faktografija, a nastoji da se
postigne funkcionalnost znanja i povezanost þinjenica u smisaone celine. On na razliþite naþine podstiþe
osamostaljivanje uþenika u prikupljanju i sreÿivanju istorijskih podataka, usmerava ih na razliþite izvore
informacija i poduþava ih kako da se prema njima kritiþki odnose. Na taj naþin se neguje istraživaþki duh i
ljubav prema nauci i podstiþe mišljenje zasnovano na proverenim þinjenicama i argumentima.
Osnovni pristup u radu jeste interdisciplinarnost i savlaÿivanje novih i nepoznatih þinjenica pomoüu onih
bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike moguünosti za integraciju školskog i vanškolskog
znanja uþenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i uþionice, ukljuþivanje roditelja i sugraÿana koji
poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugo što može da pomogne u realizaciji programa.
Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didaktiþkom problemu za koji
zajedno sa uþenicima pronalazi odgovarajuüa rešenja. Uvek treba težiti kombinovanju razliþitih metoda
rada (kratka predavanja, gledanje filmova, þitanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora i slika, posete
arheološkim i istorijskim lokalitetima, pravljenje upotrebnih predmeta iz prošlosti...). Posebno je prikladno
organizovati uþenike u timove, gde se centralni zadatak rešava tako što svako ima svoj pojedinaþni radni
zadatak i ulogu u timu.
U izvoÿenju nastave aktivnost uþenika je najvažnija, bez obzira na izabrane metode rada. Nastavnikova je
uloga da organizuje nastavu, pruži pomoü uþenicima u radu (od davanja informacija do upuüivanja na
izvore informacija) i da podstiþe interesovanje uþenika za predmet. U toku svih aktivnosti treba ohrabrivati
razmenu informacija, kako izmeÿu uþenika i nastavnika, tako i izmeÿu samih uþenika.
Kvalitet nastave unaprediüe upotreba razliþitih nastavnih sredstava kao što su: ilustracije, dokumentarni i
igrani video i digitalni materijali, arheološki materijal ili kopije nalaza, posete kulturno-istorijskim
spomenicima, kompjuterske igrice koje se zasnivaju na rekonstrukciji društva iz prošlosti i dr.
Domaüi zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro postave, neüe
dodatno opteretiti uþenike niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvoÿenje domaüih zadataka ne
proizilazi iz malog fonda þasova i obimnog gradiva, veü iz samog cilja predmeta. Domaüi zadaci üe u velikoj
meri doprineti da se uþenici osamostale u istraživaþkim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada
se usklade s interesovanjima uþenika (ne treba svi uþenici da imaju isti domaüi zadatak). Mnoge domaüe
zadatke uþenici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomoü porodice, za vreme raspusta, što su
nedovoljno iskorišüeni modaliteti u radu s uþenicima.
Kao i kod drugih izbornih predmeta gde ocena ne utiþe na školski uspeh, ocenjivanje dobija nešto drugaþiju
dimenziju. Za ovaj predmet klasiþno pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije pogodno. Svaka aktivnost je
prilika da se uþenik oceni. Nastavnik prati celokupni rad uþenika i nagraÿuju sve njegove aspekte. Pored
steþenog znanja o svakodnevnom životu ljudi u prošlosti, nastavnik treba da nagradi i uþešüe i
posveüenost aktivnostima nezavisno od postignuüa. Ocena je odraz individualnog napredovanja deteta i
podsticaj za njegov dalji razvoj.
Kako je sadržaj predmeta povezan sa svim oblastima života (ishrana, odevanje, obrazovanje, leþenje,
proizvodnja, zabava...), uþenici imaju priliku da savlaÿivanjem programa ovog predmeta dobiju brojne
informacije znaþajne za svoj buduüi profesionalni razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt
predmeta i, ukoliko kod nekog uþenika prepozna posebno interesovanje za odreÿene sadržaje, treba da
mu ukaže kojom profesijom bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj školi se stiþu znanja i zvanja za
odreÿenu oblast.
Da bi se zadaci nastave što potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim obaveznim i
izbornim nastavnim predmetima kao što su istorija, geografija, srpski jezik, likovna kultura, muziþka kultura,
crtanje, slikanje i vajanje, šah, verska nastava, graÿansko vaspitanje... Uþenici koji su u prvom ciklusu
osnovnog obrazovanja i vaspitanja obradili programe izbornog predmeta narodna tradicija mogu biti
dragoceni pomagaþi nastavniku jer po naþinu rada, a delimiþno i po sadržaju, postoji srodnost izmeÿu ova
dva predmeta.
Na kraju školske godine, kao moguünost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, može se
organizovati izložba/priredba kojom bi uþenici pokazali steþeno znanje, kao i materijale i predmete koje su
prikupili izuþavajuüi ovaj izborni predmet. Ovakve izložbe/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira
þasove na kraju školske godine za njihovu pripremu.
Posebni zahtevi
GRBOVI I ZASTAVE NEKAD I SAD
Kroz obradu ove tematske celine uþenici treba da se upoznaju sa pojmom zastava i grbova, njihovom
funkcijom i varijetetima u kojima su se pojavljivali do našeg vremena. Prouþavanje ove teme može da
zapoþne analizom zastava i grbova iz sadašnjosti, koji su uþenicima poznati i dostupni.
Grbovi, þiji se nastanak, u savremenom smislu, vezuje za XII vek, imaju svoje korene u þovekovoj
iskonskoj potrebi da upotrebne predmete obeležava i ukrašava. Izuþavanjem grbova može se mnogo
saznati o nekom istorijskom periodu na odreÿenom prostoru jer je jezik heraldike vrlo precizan.
Prouþavajuüi zastave uþenici treba da saznaju da su one bile u nekom obliku u upotrebi i kod naroda
starog veka i da su tokom celokupne dosadašnje istorije opstajale sa istom namenom - da izraze
pripadanje ili da prenesu odreÿeni signal ili poruku.
Uþenici mogu i sami pregledom zastava iz prošlosti i sadašnjosti da identifikuju koji su se simboli þesto
koristili i sa kojom namerom (lavovi i orlovi kao odraz snage, maþevi kao izraz borbenosti, krst kao odraz
verskih uverenja...). Za analizu je interesantna i zastava Olimpijskih igara sa simbolikom pet ukrštenih
krugova, kao i zastave koje nose simbole iz biljnog sveta kao što je japanska carska zastava sa cvetom
hrizanteme, kanadska sa listom javora, ili zastava Ujedinjenih nacija sa maslinovom granþicom kao
simbolom mira.
U skladu sa navedenim Naþinom ostvarivanja programa favorizuje se istraživaþki, samostalni rad uþenika,
ali je i svaki drugi naþin rada dobar ako doprinosi razumevanju nastavnih sadržaja i pomaže u traganju za
odgovorima na pitanja: zašto se u svakoj zemlji skrnavljenje državne zastave smatra za prestup, zašto su
na svim državnim ustanovama grb i zastava, zašto na velikim takmiþenjima pobednici šire zastave svoje
zemlje, zašto se na sahranama ljudi koji su neþim zadužili zemlju njihovi kovþezi obmotavaju zastavom...
Posebnu pažnju treba posvetiti analizi srpskih zastava i grbova kroz istoriju kada se uþenici mogu upoznati
i sa njihovom simbolikom i znaþenjem.
Uþenici šestog razreda, kod kojih se prirodno sve þešüe pojavljuju pitanja samospoznaje (Ko sam ja?
Kome pripadam? Ko su moji preci...?), ulaze u fazu razvoja koja ih vodi ka finalizaciji formiranja identiteta i
integriteta. Priþa o zastavama i grbovima može pozitivno doprineti tom aspektu razvoja, naravno, ukoliko
poþiva na principu poštovanja sopstvenih, ali i tuÿih znamenja.
Uþenici rad na ovoj temi mogu upotpuniti kreiranjem grba koji bi na neki naþin izrazio grupu okupljenu oko
ovog izbornog predmeta. To bi doprinelo jaþanju kohezije u grupi, što je vredan usputni dobitak izuþavanja
ovog predmeta. Uþenicima, takoÿe, može biti atraktivna aktivnost na osmišljavanju zastave za neku
hipotetiþku državu, a od radova se može napraviti izložba.
SVAKODNEVNI ŽIVOT U SREDNJEM VEKU
Nastavni sadržaji preporuþeni u ovoj temi daju moguünost uþenicima da steknu jasniju sliku o srednjem
veku. Najveüi deo prošlosti pripada obiþnim ljudima, koji su nam po mnogo þemu veoma bliski. Taj "obiþan"
i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica (sagledanih kao opozicija centru) þini zapravo
istoriju sveta, koju klasiþna istorija, politiþki i dogaÿajno usmerena, predstavlja samo kroz istoriju država,
vladara i vladajuüih elita. Upoznavanjem sa svakodnevicom u srednjem veku, kao i u bilo kojoj drugoj
istorijskoj epohi, uþenicima üe se ukazati brojne sliþnosti i razlike s današnjim vremenom.
Uoþavanje sliþnosti i razlika ima dva osnovna cilja. Prvo, uþenicima üe se apstraktnost istorijske nauke o
istorijskim procesima i davno išþezlim državama i kulturama približiti kroz "konkretizaciju" prošlosti u pojavi
svakodnevice obiþnih ljudi prošlih vremena. Time se kod uþenika stvara svest da je prošlost nekada bila
neþija sadašnjost, kao što i naša svakodnevica veoma brzo postaje prošlost. Drugo, u dijalogu sa razliþitim
i drugim, uþenici üe moüi da potpunije sagledaju neposredno okruženje i društvo u kome žive, kao i sebe
same. Na taj naþin, doüi üe do proširivanja steþenih znanja, a u isto vreme proces formiranja svesti o
samom sebi i okolnom svetu biüe upotpunjen saznanjem o razvoju i usavršavanju kulturnih odlika razliþitih
zajednica, koje najþešüe odgovaraju promenama njihovih društveno-ekonomskih sistema. Time bi trebalo
da se kod uþenika podstakne razvoj veštine posmatranja, upotrebe komparativnosti i kritiþkog sagledavanja
njegovog sopstvenog okruženja i sadašnjice.
ODABRANA LITERATURA:
V. Bikiü, Srednjovekovno selo, Beograd 2007.
Dž. Bingam, Veliko istraživanje - Zamkovi, Beograd 2005.
M. Blagojeviü, Srbija u doba Nemanjiüa, Beograd 1989.
S. Bojanin, Zabave i svetkovine u srednjovekovnoj Srbiji (od kraja XII do kraja XV veka), Beograd 2005.
A. Veselinoviü, R. Ljušiü, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.
K. Gravet, Vitezovi, Beograd 2006.
N. Ĉuranoviü, Srednjovekovna Srbija, Novi Sad 2006.
Istorija privatnog života I, od Rimskog carstva do 1000. godine, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2000.
Istorija privatnog života II, od feudalne Evrope do renesanse, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2001.
K. Kanduri, Veliko istraživanje - Istorija, Beograd 2005.
Ž. Le Gof, ýovek srednjeg veka, Beograd 2007.
Leksikon srpskog srednjeg veka, priredili S. ûirkoviü i R. Mihaljþiü, Beograd 1999.
F. Mekdonald, Ne bi ti se svidelo da budeš srednjovekovni vitez, Beograd 2004.
M. Miliüeviü, Grb Srbije: razvoj kroz istoriju, Beograd 1995.
D. Mrÿenoviü, A. Palavestra, D. Spasiü, Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Beograd
1987.
Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka, priredile S. Marjanoviü-Dušaniü i D. Popoviü, Beograd
2004.
R. Radiü, Strah u poznoj Vizantiji I-II, Beograd 2000.
R. Radiü, Vizantija - purpur i pergament, Beograd 2006.
R. Radiü, Carigrad - priþe sa Bosfora, Beograd 2007.
F. Džajs, Vitezovi kroz istoriju, Beograd 2003.
F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom gradu, Beograd 2004.
F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom zamku, Beograd 2005.
F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom selu, Beograd 2006.
CRTANJE, SLIKANJE I VAJANJE
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da podstiþe i razvija uþenikovo stvaralaþko
mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog
predmeta.
Zadaci:
- razvijanje sposobnosti uþenika za opažanje kvaliteta svih likovnih elemenata
- stvaranje uslova da uþenici na þasovima u procesu realizacije sadržaja koriste razliþite tehnike i sredstva i
da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva;
- razvijanje sposobnosti uþenika za vizuelno pamüenje i povezivanje opaženih informacija kao osnove za
uvoÿenje u vizuelno mišljenje;
- razvijanje osetljivosti za likovne i vizuelne vrednosti, koje se stiþu u nastavi, a primenjuju u radu i životu;
- razvijanje motoriþkih sposobnosti uþenika i navike za lepo pisanje;
- podsticanje interesovanja i stvaranje potrebe kod uþenika za poseüivanjem muzeja, izložbi, kao i za
þuvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj uþenici žive i rade;
- stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i društvene
pojave;
- omoguüavanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izraženim i u delima
razliþitih podruþja umetnosti;
- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene
umetnosti.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- razvijaju likovno-estetski senzibilitet za spontani ritam bojenih mrlja, linija, teksturu, svetlinu, boju i þulnu
osetljivost i oseüajnost za vizuelno sporazumevanje i svet uobrazilje u likovnim delima;
- pokažu interese i sposobnosti za samostalno otkrivanje vizuelnih pojava i zakonitosti sveta oblika: svetlotamno, oblik-boja, prostor, kompozicija;
- posmatraju i estetski doživljavaju dela likovnih umetnosti;
- razvijaju ljubav prema likovnom nasleÿu;
- se osposobe za stvaralaþko prenošenje vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-društveno nauþna podruþja
i tako razviju interesovanje za oplemenjivanje i zaštitu prirode i smisao za unapreÿivanje kulture življenja;
- razvijaju svest da üe znanja koristiti u daljoj profesionalnoj orijentaciji i unapreÿivanju opšte kulture.
- razvijaju stvaralaþki odnos prema okolini i veüe kompetencije vizuelnog mišljenja;
- razvijaju osetljivost za probleme u korišüenju likovno-tehniþkih sredstava.
Struktura: 1. Sadržaji programa
2. Kreativnost
3. Medijumi
SADRŽAJI PROGRAMA
CRTANJE
Taþka, linija i smer (3)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, crtaþki materijali, obiþne olovke, metalno pero, tuš i pero i penkalo, razni crtaþki materijali
Slobodan ritam masa i volumena, bojenih mrlja, linija, svetlina (2)
Percepcija i apercepcija
Kombinovani, crtanje, slikanje, odgovarajuüa sredstva i materijali
Komponovanje osnovnih trodimenzionalnih oblika (3)
Percepcija
Crtanje, crtaþki materijali, obiþne olovke sa olovke, metalno pero, tuš i pero i penkalo, razni crtaþki
materijali.
Komponovanje više ritmiþkih celina u prostoru (upotrebni predmeti) (3)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, crtaþki materijali, metalno pero, tuš, pero i penkalo, razni crtaþki materijali
Estetsko procenjivanje (1)
SLIKANJE
Hromatski i ahromatske skup (2)
Percepcija i apercepcija
Slikanje, odgovarajuüa sredstva i slikarski materijali
Intenzivne (jarke, þiste) boje i boje oslabljenog intenziteta (zamuüene boje) (2)
Percepcija i apercepcija
Slikanje, odgovarajuüa sredstva i slikarski materijali
Tople i hladne boje (2)
Percepcija i apercepcija
Slikanje, odgovarajuüa sredstva i slikarski materijali
Vizuelno sporazumevanje (3)
Stvaranje i dekodiranje vizuelne šifre
Crtanje, slikanje, odgovarajuüa sredstva i materijali
Pantomima, govor tela (1)
Percepcija i apercepcija
Fotografija, film i ostala odgovarajuüa sredstva
Ambijent - scenski prostor (1)
Percepcija i apercepcija
Fotografija, film i odgovarajuüa sredstva.
Ambijent - scenski prostor (1)
Estetska analiza
VAJANJE
Taktilne vrednosti površine i oblika (2)
Percepcija i apercepcija
Vajanje, odgovarajuüa sredstva i vajarski materijali
ývrsta i meka forma (2)
Percepcija i apercepcija
Vajanje, odgovarajuüa sredstva i vajarski materijali
Modelovanje geometrijskih i nepravilnih formi (2)
Percepcija
Vajanje, odgovarajuüa sredstva i vajarski materijali
Konveksna i konkavna forma (2)
Percepcija i apercepcija
Crtanje, slikanje, vajanje i odgovarajuüa sredstva i materijali
Odnosi masa i volumena (2)
Percepcija
Vajanje, odgovarajuüa sredstva i vajarski materijali
Estetska analiza (2)
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Programski sadržaji omoguüavaju prepoznavanje i razvoj darovitosti uþenika i njihovih individualnih
sposobnosti i postepeno uvoÿenje uþenika u oblast profesionalne orijentacije.
S obzirom da koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podršku darovitoj deci, koja
imaju moguünost da prodube znanja u onim sadržajima koji se ne mogu realizovati u redovno-þasovnom
sistemu, za izradu ovog programa struþna komisija je oslonce tražila pre svega u programu obaveznog
predmeta likovna kultura kako bi se nastavila korelacija i produbila zapoþeta realizacija sadržaja.
U realizaciji ove nastave treba, u skladu sa moguünostima škole i kreativnostima nastavnika, insistirati na
veüoj afirmaciji tematskih jedinica u oblasti crtanja (analitiþko). Odnosi veliþina i razvijanje osetljivosti za
shvatanje kompozicije kao celine su neophodni sadržaji kojima se produbljuju saznanja koja se ne mogu
realizovati u redovno-þasovnom sistemu. U celini slikanje treba posebno obratiti pažnju na pojam boje i
njena svojstva. Treba razmotriti sve podele boja, od hromatskih preko ahromatskih, osnovnih i izvedenih
boja, toplih i hladnih. Neophodno je razluþiti pojam komplementarnih boja kojima treba posvetiti posebnu
pažnju.
U oblasti vajarstva treba obratiti pažnju na osnovna svojstva vajanja, na teksturu, taktilni tretman forme,
þvrste i meke forme, konveksno-konkavno, otvoreno-zatvoreno. Treba imati u vidu osnovne geometrijske
oblike i odnos izmeÿu organske i neorganske forme, kao i odnose izmeÿu predmeta sagledavanjem
proporcija. U celini slikanje propisuje se vizuelno sporazumevanje i pantomima, ambijent i scenski prostor.
Ove celine su nastavak težnje programa da se neguju oblasti primenjenih umetnosti u okviru kojih
pantomima najavljuje sadržaje proširenih medijuma koji treba da korespondiraju sa kretanjima savremene
umetnosti. Neophodno je istaüi da je pantomima podražavanje, igra bez reþi izraznim pokretima, govor
pokretima i izrazima lica, dramska radnja, obiþno praüena muzikom koja se izražava pokretima tela i
izrazima lica. Cilj ove tematske jedinice je razvijanje osetljivosti za preoblikovanje misaonog u telesni govor
kao univerzalno sredstvo vizuelne komunikacije. Pored toga, stvaranje senzibiliteta za pantomimu,
odnosno veštinu þitanja poruke pomoüu gestova i pokreta tela kao iskonske vizuelne komunikacije,
nastavnicima i uþenicima može biti motivacioni faktor i podsticaj za rad. Moguünosti realizacije ovog
sadržaja su velike: od "šetnje" kroz zanimanja kao što su saobraüajac, dirigent, pajac do znakovne
komunikacije gluvonemih. U stvari, umetnost pokreta, odnosno govor tela, jeste medijum kojim se proširuju
okviri likovnog izraza i najavljuju savremeni oblici izražavanja. Izborni predmet je vid moguünosti da se
uvode novi sadržaji i ogledaju inovacije u ovoj oblasti.
Izborna nastava odmerenim zadacima sistematiþno razvija razliþite psihiþke i likovne sposobnosti uþenika,
a naroþito one koje podstiþu njihovo individualno i kreativno izražavanje.
Ona dodatno motiviše likovne pedagoge na usavršavanje i primenu savremenih metoda uþenja (oslanjajuüi
se i na savremena iskustva deþije psihologije) radi podsticanja spontanog i slobodnog izražavanja uþenika.
Zbog toga ova nastava omoguüava prepoznavanje i razvoj darovitosti uþenika i njihovih individualnih
sposobnosti i omoguüava postepeno uvoÿenje uþenika u oblast profesionalne orijentacije ka širokom polju
likovnih delatnosti.
S obzirom da postoji inicijativa za veüu podršku darovite dece kroz ovaj predmet, ostvarena je moguünost
da se na vreme podstiþe prepoznavanje ove dece, u þemu bi uþestvovali roditelji i vaspitaþi (pedagozi,
psiholozi).
Izvanredna postignuüa ili moguünosti za velika postignuüa uglavnom se nazivaju darovitost (opšti
potencijal) i talentovanost (manifestovana darovitost), pod kojima se podrazumeva bistrina, izuzetnost,
superiornost, briljantnost, sposobnost lakog i brzog uþenja. U redovnim vaspitno-obrazovnim institucijama
nastavnik ima ravnopravan didaktiþko-metodiþki odnos prema zainteresovanim i talentovanim uþenicima,
oslanjajuüi se na savremena iskustva psihologije koja insistira na razvoju individualnih sposobnosti, što se
odnosi i na obrazovanje darovite dece.
Nastavnik treba da nudi adekvatni metodiþki pristup, koji se bazira na moguünosti uþenja po modelu iz
prirode i putem umetniþke recepcije kao metode u kome nas priroda i umetniþko delo uvode u oblik
otkrivanja (opažanjem) u cilju opšte i likovne kulture. Imajuüi u vidu obrazovni karakter sadržaja predmeta,
neophodno je na svakom þasu svaku tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetniþkim delom.
Umetniþka dela uþenike uvode u tajne razliþitosti jer razumevanje razliþitosti kultura, kao i veþitih promena
u prirodi, uslovljava adekvatan odnos prema svom umetniþkom nasleÿu.
Nastavnici su dužni da prate darovito dete, da ga podržavaju u radu insistirajuüi na formiranju zbirke radova
(mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vode dnevnik i prate razvoj deteta. Oþuvanjem težnje
darovitih uþenika ka kreativnom izražavanju zajedno sa ovladavanjem materijalima (razvoj tehniþke
spretnosti i senzibiliteta) doprinosi se daljem likovnom obrazovanju.
Smisao planiranja sadržaja programa izbornog predmeta crtanje, slikanje i vajanje jeste da se utvrde
zadaci na svakom þasu koji bi najpotpunije razvijali sve likovne sposobnosti uþenika, naroþito sposobnosti
koje podstiþu stvaranje, kao i one koje omoguüuju stvaranje. Stoga, gradivo treba planirati tako da se
postigne:
- viši nivo opažanja,
- osposobljenost primanja,
- odgovarajuüi nivo razumevanja,
- sposobnost postupanja.
Vrste plana:
- godišnji plan,
- operativni plan rada (polugodišnji, meseþni).
Godišnji plan rada treba da sadrži pregled likovnih celina i broj þasova predviÿenih za odreÿene sadržaje.
Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razraÿen i da sadrži sledeüe rubrike: mesec;
osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni); nastavni sadržaj; oblik rada; korelaciju sa drugim predmetima;
sredstva i medije i primedbe u koje se ubeležavaju promene.
Ostvarivanje sadržaja:
Sadržaje programa likovne kulture treba ostvariti:
1. primanjem (uþenjem), tako što üe uþenicima biti omoguüeno da stiþu znanja iz oblasti likovne kulture,
savladavaju tehnološke postupke likovnog rada u okviru odreÿenih sredstava i medijuma i da upoznaju
zakonitosti i elemente likovnog jezika;
2. davanjem (stvaranjem) putem podsticanja uþenika da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i
ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanja i jaþanja likovne osetljivosti).
Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadržaja i metodiþkih oblika usmerenosti vaspitno-obrazovnog
procesa u pravcu bogaüenja deþijeg estetskog iskustva, odreÿeni ciljevi i zadaci proizašli su iz likovne
umetnosti, teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.
Ovako koncipiranim programom crtanja, slikanja i vajanja naglašena je usmerenost vaspitno-obrazovnog
procesa u svim njegovim vremenskim segmentima - pojedini þasovi, ciklusi þasova, problemski krugovi
operativnih zadataka i celine programa uzrasnih zahteva - ka jaþanju likovnih sposobnosti uþenika, zatim
ka bogaüenju likovnog jezika, i, takoÿe, ka formiranju pozitivnih navika i bogaüenju vlastite sfere estetskog
iskustva.
Pretpostavka kreativnosti uþenika u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva da motivacioni sadržaji budu
raznovrsni, primereni uzrastu i interesovanjima uþenika. Metodske postupke i oblike rada nastavnik
koncipira usaglašavajuüi vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuÿenim interesovanjem
uþenika da ove zadatke prihvati na nivou samoinicijative, odnosno formiranoj vlastitoj izraženoj potrebi. U
tom smislu uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktiþke pripreme motivacionog sadržaja, dok
izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadržaja kojim se uþenik motiviše u
pravcu odreÿenog likovnog problema.
Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije
predviÿenih zadataka. U procesu pripremanja za rad temama treba posvetiti posebnu pažnju kako ne bi
ovladale sadržajima (što je do sada pokazala nastavna praksa). Kao i u mnogim drugim pristupima, i u
ovom sluþaju se oþekuje kreativan odnos nastavnika prilikom izbora tema, zavisno od likovnog problema.
Teme treba pronalaziti u povezivanju sa drugim oblastima i to pomoüu razgovora sa uþenicima.
U strukturi sadržaja nastavnog rada, koji se odnosi na praktiþne likovne aktivnosti uþenika, podrazumeva
se oslanjanje na širi izbor likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i
iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost uþenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno
uþestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i
kritiþkog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja likovnog þina i
pospešivanju imaginativnih i kreativnih moguünosti uþenika.
Strukturu programa þine:
1. nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanja sadržaja likovne kulture,
poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti;
2. kreativnost - sposobnost da se naÿu nova rešenja za jedan problem ili novi naþini umetniþkog izraza i
ostvarenje proizvoda novog za individuu (ne nužno novog i za druge), za koju su pretpostavka podsticanja,
motivacioni sadržaji praktiþnih likovnih aktivnosti uþenika koji obuhvataju:
- domen uþeniþkih doživljaja,
- domen korelacije sa drugim vaspitno-obrazovnim podruþjima.
3. medijumi - korišüenje likovnih disciplina i upotreba odreÿenih materijala u oblikovanju, prošireni
medijumi.
U strukturi sadržaja nastavnog rada koja se odnosi na praktiþne likovne aktivnosti uþenika podrazumeva se
oslanjanje na širi izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih
sadržaja i iskustava. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja likovnog þina i pospešivanju
imaginativnih i kreativnih moguünosti uþenika. Opredeljenje komisije za izmenu i dopunu programa likovne
kulture u osnovnoj školi bilo je usmereno na smanjenje optereüenosti uþenika i naglašavanje savremenih
medijuma u likovnoj i vizuelnoj umetnosti u skladu sa savremenim kretanjima umetnosti.
Crtanje: korišüenje svih vrsta linija kako bi se postepeno obogaüivalo linearno grafiþko izražavanje i
bogatstvo u pojedinostima na osnovu opserviranja ili prethodnih vežbi rada po prirodi. Neophodno je
analizirati perspektive, ptiþje, žablje, linearne i insistirati na preciznostima i detalju sa naglaskom na odnose
veliþina, proporcije.
Slikanje: obogaüivanje skale pojedinih boja i njihovog kompozicionog odnosa i uvoÿenje u bojene
vrednosti procesom rada po prirodi i ilustrovanju. Slikarske tehnike i podloge.
Grafika: obogaüivanje linearnog izraza grafiþkih površina, sa postepenim svesnijim kompozicionim
rešenjima; obrada prostora, vrste grafiþkih tehnika, linorez, drvorez itd.
Vajanje: trodimenzionalno oblikovanje, osnovni trodimenzionalni oblici. Volumen i prostor, opšta
orijentacija u vajarskim oblastima. Konveksno, konkavno, otvoreno i zatvoreno, napregnuta i zategnuta
forma, prodor, rascep, tvrda i meka forma. Funkcija plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru, primenjeno
vajarstvo, sitna plastika. Dekorativna skulptura, ornament. Vajarski materijali, þvrsti materijali. Alati i proces
rada pri izradi vajarskog rada. Oblici i umnožavanje vajarskih radova. Sadržaji i ideje u vajarskim delima u
istoriji umetnosti.
U realizaciji ove nastave treba, u skladu sa moguünostima škole i kreativnostima nastavnika, insistirati na
veüoj afirmaciji primenjenih umetnosti i vizuelnih komunikacija U ovoj nastavi sadržaji nastavnog rada se
odnose na praktiþne likovne aktivnosti uþenika i podrazumeva se oslanjanje na širi izbor savremenih
likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava iz oblasti
primenjenih umetnosti. Stoga se preporuþuju sadržaji iz oblasti primenjene grafike i keramike.
Primenjena grafika: Osnovi primenjene grafike. Korišüenje reproduktivne grafike u industriji. Grafika u
jednoj boji - nacrt za etiketu. Grafika u dve boje - nacrt za plakat. Grafika u više boja - nacrt za naslovnu
stranu knjige (skica u kolažu). Grafika i grafiþki slog (korišüenje grafike letraset-slova). Grafika-skica za
poštansku marku. Grafika i ambalaža (kutije-nacrt i finalni rad). Plakat-izvoÿenje visokom štampom. Plakat
- nacrt - skica kolažom.
Keramika: Uvod u keramiku. Istorija keramike, keramiþki proizvodi, tehnologija keramike. Sticanje prvog
iskustva u radu sa glinom. Mešanje, gnjeþenje, dodavanje i oduzimanje mase gline. Plastiþne forme.
Konkavne i konveksne forme, puni i prazni prostori u raznim funkcijama (opeka sa šupljinama i sliþno).
HOR I ORKESTAR
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Opšti cilj nastave izbornog predmeta hor i orkestar je razvijanje interesovanja za muziþku umetnost i
upoznavanje muziþke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.
Zadaci:
- negovanje sposobnosti izvoÿenja muzike (pevanje/sviranje);
- sticanje navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i osposobljavanje za razumevanje muzike;
- podsticanje kreativnosti u svim muziþkim aktivnostima (izvoÿenje, slušanje, istraživanje i stvaranje
muzike);
- upoznavanje osnova muziþke pismenosti i izražajnih sredstava muziþke umetnosti;
- pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost škole;
- upoznavanje zanimanja muziþke struke.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- pevaju po sluhu i iz notnog teksta pesme naših i drugih naroda (narodne, umetniþke, deþje,
starogradske);
- upoznaju osnovne pojmove iz muziþke pismenosti;
- upoznaju muziþke dela uz osnovne informacije o delu i kompozitoru;
- razvijaju stvaralaþke sposobnosti.
SADRŽAJI PROGRAMA
IZVOĈENJE MUZIKE
Pevanje, sviranje i osnove muziþke pismenosti
Obraditi i pevati narodne, deþje, umetniþke pesme, kanone i pesme naših i stranih kompozitora.
Na deþjim ritmiþkim i melodijskim instrumentima izvoditi pesme odgovarajuüe težine (obnavljanje: cele
note, polovine, þetvrtine, osmine, šesnaestine u grupi i odgovarajuüih pauza; obrada osminske triole i
sinkope).
Kroz obradu pesama upoznati F-dur, D-dur i d-moll lestvicu.
SLUŠANJE MUZIKE
Slušati vokalne, vokalno-instrumentalne i instrumentalne kompozicije naših i stranih kompozitora.
Posebnu pažnju obratiti na solo i horsku pesmu uz osnovne informacije o delu i kompozitoru.
Uþenike osposobiti da prepoznaju i upoznaju zvuk instrumenta u primerima koje slušaju, predstavljati im
izgledi moguünosti instrumenta.
STVARANJE MUZIKE
Podsticati muziþke kreativnosti kroz improvizaciju na dostupnim instrumentima.
Improvizovati dijaloge na instrumentima Orfovog instrumentarija.
Stvarati deþje pesme.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
U programu izbornog predmeta istaknuto mesto ima slušanje muziþkih dela i aktivno muziciranje (pevanje i
sviranje). Osnove muziþke pismenosti i muziþko-teoretski pojmovi u ovakvom pristupu planirani su u
funkciji boljeg razumevanja muzike i muziþkog dela.
Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka treba da bude aktivno uþešüe uþenika na þasu. Pri tome
treba obuhvatiti sva podruþja predviÿena za taj razred i kombinovati razne metode u nastavi. ýas posveüen
samo jednom podruþju i izvoÿen samo jednom metodom ne može biti ni koristan ni zanimljiv za uþenike,
što vodi ka osiromašivanju sadržaja i smisla predmeta.
Nastava izbornog predmeta ostvaruje se kroz:
- pevanje, sviranje i osnove muziþke pismenosti;
- slušanje muzike;
- deþje muziþko stvaralaštvo.
Grupnim i pojedinaþnim pevanjem ili sviranjem razvija se sposobnost uþenika da aktivno uþestvuju u
muziþkom životu svoje sredine.
Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa izbornog predmeta
Slušanje muzike
- Usmeravanje pažnje uþenika na analitiþko slušanje muzike stimulisanjem aktivnog praüenja primera.
- Razlikovanje zvuþnih boja muziþkih instrumenata, upoznavanje njihovih karakteristika (osnovne grupe,
graÿa, tehniþko-izvoÿaþke moguünosti).
- Podsticanje razliþitih vidova izražavanja uþenika u vezi sa slušanjem muzike i muziþkim doživljajem. Ovo
se ne sme svoditi na pasivizaciju uloge nastavnika i pomeranje akcenata sa aktivnog slušanja na druge
aktivnosti, obiþno likovne ili literarne, za koje nastavnik nema pravu kompetenciju tumaþenja i ocenjivanja.
- Upoznavanje muziþkih dela, stvaralaca i izvoÿaþa.
Osnove muziþke pismenosti
- snizilica, razrešilica, obnavljanje povisilice;
- upoznavanje klavijature;
- obnavljanje prostih parnih i neparnih taktova sa þetvrtinskom i osminskom jedinicom brojanja (utvrÿivanje
odnosa naglašenih i nenaglašenih delova takta, objašnjenje taktiranja i dirigovanja);
- upoznavanje ala breve takta (polovina kao jedinica brojanja);
- obnavljanje znakova repeticije, uþenje oznaka prima i sekunda volta;
- upoznavanje korone;
- obnavljanje oznaka za dinamiku (p, mp, f, mf, crescendo, decrescendo) i tempo (adagio, andante,
moderato, allegro), uþenje novih: pp i ff, vivo, presto. Objašnjenje znaþenja termina molto, poco, meno, kao
i oznake karaktera cantabile.
- objašnjenje znaþenja lukova: luk trajanja i luk legata, oznaka za stakato i glisando
- ponavljanje starih i obrada novih lestvica F-dur, D-dur i d-moll obnavljanje znaþenja termina stupanj,
stepen i polustepen, upoznavanje akorda na prvom stupnju (poreÿenje mola i dura, objašnjenje tonaliteta).
Pevanje pesama po sluhu i iz notnog teksta
- neophodni su redovno ukazivanje na znaþaj pravilne higijene glasa, stalna briga o položaju tela pri
pevanju, vežbe za pevaþko disanje, vežbe artikulacije, raspevavanje uz instrumentalnu pratnju i bez nje,
pevanje kadence;
- uþenje pesme poþinje uvoÿenjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tumaþenje literarnog teksta sa
naglašavanjem vaspitnih elemenata;
- kod uþenja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni vid pesme (u tempu, sa dinamikom), zatim
radi jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedniþko uoþavanje ponavljanja i kontrasta);
- kod uþenja pesama iz notnog teksta prvo se radi analiza zapisa pesme (uoþavaju se: kljuþ, predznaci, takt
uz probu taktiranja, dinamiþke i artikulacione oznake, dužine i imena tonova), zatim se notni tekst išþitava
parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se vežba raspevavanja i prelazi na pevanje dok
nastavnik svira melodiju;
- osmišljavanje poþetne intonacije pesme najbolje je dati kroz instrumentalni uvod;
- pesma se uþi po delovima i frazama uz instrumentalnu pratnju koja se u poþetku svodi na melodiju
(aranžmane dodati tek pošto je pesma nauþena);
- teže ritmiþke figure i melodijski skokovi se obraÿuju kroz ponavljanja;
- tokom uþenja neprekidno se insistira na izražajnom i doživljenom pevanju.
Sviranje
- ponavljanje kraüeg zadatog melodijskog motiva;
- uvoÿenje veüeg broja raznovrsnih instrumenata Orfovog instrumentarijuma;
- sviranje na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima.
Muziþko stvaralaštvo
- ritmiþkim i zvuþnim efektima kreirati pratnje za pesme, stihove, koristeüi pri tom razliþite izvore zvuka;
- kreiranje pokreta uz muziku koju uþenici pevaju ili slušaju;
- smišljanje muziþkih pitanja i odgovora, ritmiþka dopunjalka, melodijska dopunjalka sa potpisanim tekstom,
sastavljanje melodije od ponuÿenih dvotaktnih motiva;
- improvizacija melodije na zadati tekst;
- improvizacija dijaloga na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarijuma.
Didaktiþko-metodiþka uputstva
Preporuþeni sadržaji ovog nastavnog predmeta uþenicima treba da pruže znanja i informacije kako bi
razumeli, pratili, razlikovali, doživljavali i što bolje procenjivali muziþke vrednosti.
Za uspešnu realizaciju nastave muziþke kulture neophodno je ostvariti osnovni preduslov: kabinet sa
nastavnim i oþiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve
uþenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni ureÿaj za slušanje muzike, a poželjni su i kompjuter, ureÿaj
za emitovanje DVD sa prateüom opremom. Oþigledna sredstva ukljuþuju: slike pojedinaþnih instrumenata,
gudaþkog i simfonijskog orkestra, slike stranih i domaüih kompozitora i izvoÿaþa, kvalitetne snimke primera.
Sadržaji muziþke kulture treba da pruže uþenicima dovoljno znanja i obaveštenosti koja üe im omoguüiti da
razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okružuje u svakodnevnom životu od onih
sadržaja koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju.
Usvajanje znanja uþenika zavisi od organizacije þasa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv.
Uþenik treba da bude aktivan na þasu, a þas muziþke kulture treba da bude doživljaj za uþenike. Raznim
oblicima rada, tehnikama i oþiglednim sredstvima uþenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode
u nastavi. Nastavnik je ravnopravni uþesnik u svim aktivnostima.
Domaüe pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom
razredu.
Nastavu treba uvek povezivati sa drugim predmetima, muziþkim životom društvene sredine i uþestvovati na
takmiþenjima i muziþkim priredbama.
ZAHTEVI PROGRAMA PO AKTIVNOSTIMA
Izvoÿenje muzike
Pesma koju uþenik uþi po sluhu ili iz notnog teksta ima najviše udela u razvoju njegovog sluha i muziþkih
sposobnosti uopšte. Pevanjem pesama uþenik stiþe nova saznanja i razvija muziþki ukus. Kroz izvoÿenje
muzike uþenik treba da savlada pojmove iz osnova muziþke pismenosti. Nastava ima zadatak da kod
uþenika razvija ljubav prema muziþkoj umetnosti i smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju
liþnosti uþenika, da uþenika oplemeni i da mu ulepša život.
Pri izboru pesama nastavnik treba da poÿe od psihofiziþkog razvoja uþenika, od njima bliskih sadržaja,
šireüi pri tom njihova interesovanja i obogaüujuüi dotadašnja znanja novim sadržajima. Potrebno je, takoÿe,
da oceni glasovne moguünosti razreda pre odabira pesama za pevanje.
Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o þemu pesma govori, kao i u kojoj je lestvici
napisana. Za upoznavanje narodne pesme važno je razumeti njeno etniþko i geografsko poreklo, ulogu
pesme u narodnim obiþajima ili svakodnevnom životu. Jedna od karakteristika narodnih pesama je i
završetak koji odudara od onoga što je uþenik saznao kroz osnove muziþke pismenosti - završetak na
drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba skrenuti pažnju, a ona üe ujedno biti i orijentir za
prepoznavanje narodne pesme.
Nastavnik bira od predloženih pesama, ali mora voditi raþuna da u njegovom radu budu zastupljene
umetniþke, narodne, prigodne pesme savremenih deþjih kompozitora, kao i kompozicije sa festivala deþjeg
muziþkog stvaralaštva koje su stvarala deca. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, takoÿe, može nauþiti
uþenike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi meÿu predloženim kompozicijama ako to odgovara
cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetniþke vrednosti.
Posebnu pažnju treba posvetiti izražajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji.
Sviranje
U svakom odeljenju postoji jedan broj uþenika koji ima veüe ili manje poteškoüe u pevanju. Takvim
uþenicima treba dati moguünost afirmacije kroz sviranje na deþjim muziþkim instrumentima da bi
uþestvovali u grupnom muziciranju.
U radu koristiti ritmiþke i melodijske instrumente. Pošto su uþenici opismenjeni, sviranje na melodijskim
instrumentima biüe olakšano jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama koje su solmizaciono
obraÿene.
Potrebno je razvijati deþje predispozicije za muziþko oblikovanje i omoguüiti im da dožive radost sviranja,
þime se bogati liþnost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja.
Slušanje muzike
Slušanje muzike je aktivni psihiþki proces koji obuhvata emocionalno doživljavanje i misaonu aktivnost.
Uloga nastavnika u organizovanju pravilnog pristupa slušanju muzike je od presudne važnosti za estetski
odnos prema muzici, za tumaþenje muziþkog dela i njegov doživljaj.
Kompozicije koje se slušaju moraju svojim trajanjem, sadržajem i muziþkim izrazom da odgovaraju
moguünostima percepcije uþenika i organizacije þasa. One treba da budu kratke, a ravnopravno treba da
budu zastupljene vokalne, instrumentalne i vokalno-instrumentalne. Kod slušanja deþjih pesama potrebno
je da uþenici: uoþavaju i objašnjavaju tekst, razumeju funkciju instrumentalne pratnje i naþina na koji
muzika doþarava tekst.
Pre slušanja treba obnoviti znanja iz oblasti muziþkih izražajnih sredstava koja se stavljaju u funkciju
izabranog primera. Treba izbegavati utvrÿene metodske postupke i tragati za novim pristupom u skladu sa
delom koje se obraÿuje. Analizu slušanog primera treba raditi kroz dijalog sa uþenicima podstiþuüi
slobodno izražavanje. Liþnost stvaraoca se predstavlja najuopštenije, sa osnovnim hronološkim podacima,
s merom odabranim anegdotama i uz nastojanje da se uþenikova znanja iz razliþitih oblasti povežu i stave
u funkciju razumevanja slušanog dela.
U izboru instrumentalnih kompozicija treba koristiti primere najpopularnijih dela, onih koja üe svojom
upeþatljivošüu privuüi pažnju i lako biti prihvaüena.
Elementi muziþkog oblika ne smeju se obraÿivati na formalistiþki naþin. Objašnjenja u vezi sa formom dela
moraju biti u funkciji olakšavanja praüenja muziþkog toka.
Muziþko stvaralaštvo
Deþje muziþko stvaralaštvo predstavlja viši stepen aktiviranja muziþkih sposobnosti koje se stiþu u svim
muziþkim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku vaspitnu i
obrazovnu vrednost: podstiþe muziþku fantaziju, oblikuje stvaralaþko mišljenje, produbljuje interesovanja i
doprinosi trajnijem usvajanju i pamüenju muziþkih reproduktivnih i stvaralaþkih aktivnosti i znanja.
Stvaralaštvo može biti zastupljeno kroz:
- muziþka pitanja i odgovore;
- komponovanje melodije na zadati tekst;
- sastavljanje melodije od ponuÿenih dvotaktnih motiva;
- improvizacija pokreta na odreÿenu muziku.
Ove aktivnosti treba vrednovati prema stvaralaþkom angažovanju uþenika, a ne prema kvalitetu nastalog
dela jer su i najskromnije muziþke improvizacije pedagoški opravdane.
Praüenje i vrednovanje uþenika
Da bi se ostvario proces praüenja napredovanja i stepena postignuüa uþenika u nastavi izbornog predmeta,
neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muziþke sposobnosti svakog uþenika.
Praüenje uþenika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati poseban razvoj
svakog uþenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, umešnost, kreativnost i sliþno. Nastavnik treba
da prati razvoj liþnosti u celini i objektivno odreÿuje stepen na kojem je uþenik savladao programske
zahteve.
Smisao praüenja nastave izbornog predmeta treba sagledati tako da se svakom uþeniku omoguüi razvoj u
okviru vaspitno-obrazovnog rada.
Pevanje u razrednom horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma,
širenje glasovnih moguünosti i uþvršüivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje oseüanja pripadnosti
kolektivu, razvijanje estetskih oseüanja, upoznavanje novih reþi, odnosa u prirodi i meÿu ljudima.
Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog razreda u školi.
Mogu se osnovati:
- grupe pevaþa vokalnih solista;
- grupe solista instrumentalista, sa kojima se uvežbavaju solo pesme, mali komadi, dueti, terceti, kvarteti i
mali kamerni instrumentalni sastavi;
- grupa ljubitelja slušanja muzike - koji üe slušati razna muziþka izvoÿenja u školi ili van nje (koncerte, radio
i televizijske emisije, muziþke filmove i sl.);
- grupa mladih kompozitora, sa kojima se radi na razvijanju muziþke kreativnosti;
- grupa mladih etnomuzikologa, koji üe prikupljati malo poznate, ili gotovo zaboravljene, pesme sredine u
kojoj žive.
Vrste aktivnosti koje je moguüe osnovati u školi, u odnosu na sposobnosti i interesovanja uþenika,
odreÿene su interesovanjem uþenika.
Nastava orkestra se odvija u grupi do þetiri uþenika, odnosno od pet do devet uþenika kada se radi o blok
flautama, tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od moguünosti i interesovanja
uþenika, u izbornoj nastavi formiraju se mali muziþki sastavi, kao i hor i orkestar u veüim sastavima.
Da bi se realizovao program izbornog predmeta, koriste se odgovarajuüi udžbenici, priruþnici i zbirke za
pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagoÿena sastavima uþenika) domaüih i stranih
kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvoÿaþkim moguünostima uþenika.
Uþenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignuüa iz izbornog nastavnog predmeta na školskim i
drugim priredbama i takmiþenjima.
Za izborni nastavni predmet odreÿuje se 1 þas nedeljno, odnosno 36 þasova godišnje.
INFORMATIKA I RAýUNARSTVO
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj obrazovno-vaspitnog rada izbornog programa je da se uþenici osposobe za korišüenje raþunara.
Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:
- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i raþunarstva;
- razvijanje interesovanja za primenu raþunara u svakodnevnom životu i radu;
- podsticanje kreativnog rada sa raþunarom;
- osposobljavanje za rad na raþunaru.
Operativni zadaci:
- upoznavanje uþenika sa radom sa tabelama u programu za obradu teksta;
- upoznavanje uþenika sa primenom raþunara u oblasti informacija i komunikacija;
- upoznavanje uþenika sa osnovnim elementima programa za grafiku i animaciju;
- upoznavanje uþenika sa osnovnim elementima programiranja;
- upoznavanje uþenika sa razliþitim obrazovnim softverima.
SADRŽAJI PROGRAMA
RAD SA TEKSTOM (10)
Rad sa tabelama (kreiranje tabela, unos teksta, formatiranje, rad sa tekstom u tabeli, kretanje po tabeli,
umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje üelija, širina i visina redova i kolona).
Okviri i senþenje tabele. Umetanje tabela u strane sa tekstom i slikama. Umetanje zaglavlja i podnožja
strane, broja strane, datuma i vremena. Prelom strane. Pozadina strane. Podešavanje formata papira i
margina. Pregled pre štampanja. Štampanje.
INTERNET (4)
Pojam globalne i lokalne raþunarske mreže. Povezivanje na Internet. Rad sa osnovnim uslugama Interneta.
Pretraživanje Interneta. Preuzimanje teksta i slika sa Interneta. Ponašanje na mreži i zaštita liþnih
podataka. Sigurnost na Internetu.
GRAFIKA (10)
Izvori digitalnih slika (crtanje, slikanje ekrana, skeniranje, fotografisanje, preuzimanje sa Interneta). Obrada
slika. Tipovi zapisa digitalnih slika. Konverzija izmeÿu formata. Priprema slika za štampu, ekranski prikaz i
objavljivanje na Internet stranama.
ANIMACIJA (3)
Osnove animacije. Izrada jednostavne animacije.
IZBORNI MODULI (9)
Odabrana poglavlja iz programiranja ili interaktivne grafike.
Programiranje
Uvod u programiranje. Tipovi podataka i deklarisanje promenljivih. Osnovne komande programskog jezika.
Demonstracija moguünosti programskog jezika.
Interaktivna grafika
Upoznavanje uþenika sa programima za rad sa grafikom i njihova upotreba u realizaciji i savladavanju
gradiva drugih predmeta (matematika, fizika, tehniþko i informatiþko obrazovanje).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Predmet ima status izbornog. Anketiranje uþenika vrši se na poþetku svake školske godine. Ako se uþenici
opredele za ovaj predmet, pohaÿaju ga do kraja tekuüe školske godine.
Od prijavljenih uþenika na nivou škole, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 uþenika.
Preporuþuje se da najveüi broj uþenika po jednom raþunaru bude dva.
Uþeniþki raþunari treba da imaju osnovnu konfiguraciju, sa parom slušalica i mikrofonom zbog obrade
multimedijalnih sadržaja.
U uþionici od tehniþke opreme treba da se nalazi i jedan raþunar za nastavnika, uspostavljena veza sa
Internetom, skener, štampaþ i zvuþnici.
U skladu sa moguünostima škole, preporuþuje se da svi raþunari u uþionici budu umreženi i da uþionica
ima jedan video projektor.
Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktiþan rad na raþunaru. U cilju što
optimalnijeg usvajanja znanja preporuka je da uþenici imaju po jedan þas vežbi svake nedelje ili da se
realizuje dvoþas svake druge nedelje.
S obzirom da uþenici ne moraju pohaÿati predmet u sva þetiri razreda, neki sadržaji se moraju tematski
ponavljati i provlaþiti kroz više razreda da bi se predviÿene teme što bolje savladale. Tu se pre svega misli
na obradu teksta koja ide od poþetnog ka naprednom nivou, a zatim na kreiranje i obradu multimedijalnih
sadržaja, kao i na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.
Kod tematske celine Rad sa tekstom glavni akcenat treba staviti na rad sa tabelama koje nisu obraÿivane u
petom razredu. Kroz primere i jednostavne vežbe obraditi pojmove redova i kolona tabele, kreiranje tabele,
pojam üelije, umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje üelija, promenu širine i
visine redova i kolona. Obraditi, takoÿe, kretanje po tabeli, unos teksta u tabelu, formatiranje teksta unutar
üelije, kopiranje i premeštanje teksta. Objasniti postavljanje raznih vrsta okvira i senþenja üelija tabele, kao i
automatsko formatiranje tabela. Zatim treba preüi na kompleksnije vežbe sa tabelama i objasniti umetanje
tabela u strane sa tekstom i slikama. U okviru iste teme uþenici treba da ovladaju naprednijim tehnikama za
oblikovanje stranica kao što su: umetanje zaglavlja i podnožja na stranu, umetanje broja strane, datuma i
vremena, prelom strane, promena pozadina strane. Nastavnu jedinicu podešavanja formata papira i
margina kao i pregled papira pre štampanja i tehniku samog štampanja treba kratko ponoviti, u odnosu na
peti razred i kroz zadatu vežbu proveriti koliko su uþenici usvojili od prezentovanog sadržaja.
Preporuþuje se da se ova tematska celina obradi u programima Microsoft Office Word ili OpenOffice Writer.
Tematsku celinu Internet demonstrirati na primerima. Ukoliko škola nema tehniþke moguünosti za Internet
konekciju, rad sa Internetom pokazati na nekoliko stranica smeštenih na hard disku, u offline režimu. Pojam
globalne i lokalne raþunarske mreže objasniti što je moguüe jednostavnije. Povezivanje na Internet objasniti
više teorijski, a ukoliko postoji moguünost pokazati i praktiþno. Ne zadržavati se na tehniþkim detaljima. Cilj
ove teme je da stvori sliku kod uþenika o Internetu i pravilnim naþinima korišüenja. Kroz praktiþan rad po
zadatku objasniti rad sa servisima Interneta (Web i elektronska pošta), naþine efikasnog korišüenja sajtova
za ciljano pretraživanje Interneta, kao i naþine preuzimanja teksta i slika sa Interneta i njihovo skladištenje
na memorijske jedinice. Posebnu pažnju posvetiti objašnjavanju strukture Web i elektronske adrese.
Detaljno obrazložiti strukturu elektronske poruke, naþinima kreiranja, þuvanja, brisanja, þitanja i
odgovaranja na primljenu elektronsku poštu. Posebnu pažnju posvetiti sigurnom i bezbednom pretraživanju
interneta i sigurnoj i bezbednoj komunikaciji. Obavezno uþenicima objasniti znaþaj zaštite liþnih podataka
pri radu na Internetu i pravila ponašanja na nepoznatim Web sajtovima. Posebno istaüi opasnost od
otkrivanja liþnih podataka nepoznatim sagovornicima na Internetu. Uputiti uþenike da pitaju roditelje i
nastavnike za savet u sluþaju da nisu sami u stanju da odluþe da li je neka aktivnost na Internetu bezbedna
ili ne.
U okviru tematske celine Grafika uþenicima treba predstaviti razliþite izvore digitalnih slika. Poþeti od
kreiranja jednostavnih crteža, zatim objasniti slikanje ekrana i obradu tako dobijenih slika. Nakon toga treba
demonstrirati postupak skeniranja i fotografisanja digitalnim fotoaparatom. Omoguüiti svim uþenicima da
steknu praktiþno iskustvo u radu sa skenerom i digitalnim fotoaparatom. Ponoviti kroz vežbu preuzimanje
slika sa Interneta. Posebnu pažnju posvetiti naþinima obrade slika i detaljno objasniti promenu dimenzija i
rezolucije slike, selekciju, kopiranje i odsecanje delova slike, podešavanje osvetljenja i kolorita slike. Za
obradu ove teme suštinski je važno da uþenici usvoje saznanja o tipovima zapisa digitalnih slika. Razjasniti
pojmove bitmapirana i vektorska grafika i osobine pojedinih formata. Obavezno uþenike nauþiti da razlikuju
razliþite tipove zapisa digitalnih slika i da vrše konverziju iz jednog formata u drugi. Kroz vežbu pokazati
uþenicima kako se vrši priprema slika za štampu, ekranski prikaz i objavljivanje na Internet stranama.
Preporuþuje se nastavniku da bitmapiranu grafiku obradi u programima PhotoShop ili Gimp, a vektorsku
grafiku u programima Corel Draw ili InkScape. Treba, takoÿe, ukljuþiti i druge programe koji se uklapaju u
temu.
Za obradu pojma Animacija izdvojeno je svega tri þasa i treba ih efikasno iskoristiti na definisanje samog
pojma, demonstraciju nekoliko primera i izradu jednostavne animacije na zadatu temu. Nastavniku se
preporuþuje rad sa programima Gif Creator, Gif animator ili Microsoft Photo Story.
U okviru poslednje tematske celine pruža se moguünost nastavnicima i uþenicima koji su zainteresovani za
nastavu Programiranja da poþnu sa izuþavanjem nekog od aktuelnih programskih jezika. Nastavnicima se
preporuþuje da programske sadržaje obrade u jednom od sledeüa tri programska jezika: C#, Java ili Visual
Basic. U izabranom programskom jeziku potrebno je objasniti uþenicima tipove podataka sa deklaracijom
promenljivih, kao i linijsku i razgranatu strukturu programa. Naredbu uslova (IF-THEN-ELSE) i cikliþnu
strukturu (FOR petlja) predstaviti preko primera.
U odabranom programskom jeziku odraditi sledeüe jednostavne vežbe:
1) Unos dva broja sa tastature i ispisivanje njihovog zbira i razlike;
2) Unos dva broja sa tastature i ispisivanje veüeg (manjeg) od njih;
3) Unos dva cela broja a i b, a zatim, pomoüu petlje, ispis svih celih brojeva koji se nalaze izmeÿu datih
brojeva;
4) Kalkulator koji omoguüava izvoÿenje operacija nad unetim brojevima, kako osnovnih aritmetiþkih
(sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje) tako i drugih koje kalkulator omoguüava (izraþunavanje
reciproþne vrednosti, kvadratnog korena, stepena). Ovaj zadatak se može realizovati kao Windows
program, uz upotrebu dugmiüa (Button) i polja za unos teksta (TextBox).
Za uþenike koji ne žele da se bave programiranjem, ponuÿene su zanimljive nastavne teme iz oblasti
Interaktivne grafike. Ovde uþenicima treba demonstrirati rad sa grafikom u razliþitim programima, naroþito
onim koji su besplatni. Preporuþuju se programi GeoGebra (primena programa u geometriji) i Google
SketchUp (primena u tehniþkom crtanju i arhitekturi). Za realizaciju ove nastavne teme potrebno je
prezentovati uþenicima radno okruženje programa i uraditi jednostavne primere. Od uþenika zahtevati
samostalnu izradu vežbi koja je tematski povezana sa gradivom matematike, fizike ili tehniþkog i
informatiþkog obrazovanja koje izuþavaju tokom školske godine.
Broj þasova koji je predviÿen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da
ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 þasa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja
programskih sadržaja.
MATERNJI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
BOŠNJAýKI JEZIK
BOSANSKI JEZIK
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj
Cilj nastave Bošnjaþkog/bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture jeste sticanje znanja o
osobenostima bosanskog jezika, književnosti i kulture Bošnjaka, kao i razvijanje svijesti o sopstvenom
nacionalnom identitetu, te svijesti o tome da ih nacionalne osobenosti ne þine manje vrijednim subjektima
šire zajednice u kojoj i sa kojom žive.
Kod uþenika treba probuditi interesovanje da þitaju, zapisuju, prikupljaju i sistematizuju leksiku svoga
maternjeg jezika, da upoznaju, prihvate i afirmišu osobenosti svoje kulture, obiþaja i naþina života, kao i da
uoþavaju i uporeÿuju sliþnosti i razlike na nivou jezika, religije, obiþaja i kulture.
Operativni zadaci
- ovladavanje bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izražavanju
- njegovanje i bogaüenje jeziþkog i stilskog izraza
- upoznavanje leksike svojstvene usmenom izražavanju sandžaþkih Bošnjaka
- upoznavanje, njegovanje i afirmisanje kulture Bošnjaka
- upoznavanje uþenika sa bogatom riznicom narodnog stvaralaštva Bošnjaka (epske pjesme - krajišnice,
balade, sevdalinke, hiüaje)
- sticanja znanja iz historijske Bošnjaka
- uoþavanje kulturnih uticaja drugih na formiranje sopstvene kulture
- njegovanje osjeüaja za razliþite vrijednosti u sopstvenoj i u drugim kulturama
- isticanje važnosti interkulturalnog dijaloga
PLANIRANI SADRŽAJI
1. JEZIK
Gramatika
Rijeþi i reþenice
- Govor mog kraja - rijeþi iz mog zaviþaja
- lokalizmi, varvarizmi, tuÿice
- osnovno i preneseno znaþenje rijeþi
- homonimi i sinonimi
- alternacija JE / IJE
- reþenica: prosta, proširena, složena
Pravopis i ortoepija
Pravopisni znaci: taþka, zarez, dvotaþka, taþka-zarez
- odvajanje apozicije, pisanje vokativa
- izgovor i pisanje NE uz glagole
- pisanje naziva ulica, trgova, naselja
- izgovor i pisanje rijeþi uz poþasti
- udvojeni glasovi
Historija bosanskog jezika
- prvi pisani spomenici
- natpisi na steücima
- glagoljica, üirilica, bosanþica
- alhamijado tekstovi - književni i drugi
2. KULTURA IZRAŽAVANJA
Usmeno izražavanje
- razgovor: prijateljski, službeni, poslovni
- prepriþavanje, sažimanje fabule, stvaralaþko prepriþavanje
- priþanje
Slušanje
- razvijanje kulture slušanja razliþitih tekstova ili usmenog izlaganja
ýitanje
- izražajno þitanje (visina i jaþina glasa, brzina izgovaranja, boja glasa, pauza)
- usmjereno þitanje
- þitanje u sebi sa provjerom razumijevanja proþitanog teksta
Pismeno izražavanje
- pismeno prepriþavanje teksta
- opis lika (portret)
- opis pejzaža (slikanje rijeþima)
3. KNjIŽEVNOST
Musa ûazim ûatiü
Bosna žubori
ûamil Sijariü
Rasim ûelahmetoviü
Mak Dizdar
***
Zija Dizdareviü
Hamza Humo
Zaim Azemoviü
Ismet Rebronja
Ilijas Dobardžiþ
Zuvdija Hodžiü
Salih Aliü
Alija H. Duboþanin
Murat Baltiü
Abdulah Sidran
Skender Kulenoviü
Safet Sijariü
Murat Hajroviü
Zehnija Buliü
Kasim Derakoviü
Šukrija Pandžo
Nedžib Vuþelj
***
Alija Džogoviü
Halid Kadriü
Husein Derviševiü
Meša Selimoviü
Enes Kiševiü
Husein Bašiþ
Kemal Mahmutefendiü
Muhamed Abdagiü
M.M. Š. Bašeskija
Francuski pamuk
Sandžak
Dažd
Zapis sa steüka
Prosanjane jeseni
Zvuci u srcu
Dug zaviþaju
Kazivar
Kad Sandžaklija putuje u svijet
Jesen
Golub
Kuüa u þamcu
Svjedok (odlomak)
Bašeskija
Gromovo ÿule
Žena sa tromeÿe (odlomak)
Sabur
27. noü
Srebreni konjanik
Dvije pahulje
Koþijaš
Hiljadu i jedna noü (odlomak)
Bihor
Poljubac
Prodavac osmijeha
Skeledžija
Lampa u prozoru
Tuÿe gnijezdo (odlomak)
Sve moje cipele
Ramiza (odlomak iz drame)
Ljetopis (dio u kojem se spominje Novi Pazar)
Književno-teorijski pojmovi
Poezija
- Kompozicija, ritam, poetsko-stilski izraz (stilske figure)
- poetske vrste (sonet, himna, balada, oda, romansa), ljubavna, socijalna, refleksivna pjesma
Proza
- roman, pripovijetka
- likovi
- epizoda i njena uloga u tekstu
Drama
- vrste drame
- uloga dramskog sukoba
4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
Narodno stvaralaštvo
- Lirska narodna pjesma
- Lirska narodna pjesma
- Epsko-lirske pjesme (balade)
- Epska pjesma
- Avdo Meÿedoviü
- Bajka
Mjesec kara zvijezdu danicu
Kaži, dragi, šta bi’ darovala
Omer i Merima
Ĉerzelez Alija i Marko Kraljeviü
Ženidba Smailagiü Meha (odlomak)
Lav i þovjek
Znamenitosti
- geografski položaj Sandžaka
- život i obiþaji Bošnjaka
- Sandžak kroz historiju
- dogaÿaji o kojima treba znati
- znaþajne liþnosti iz historije Bošnjaka
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
U procesu nastave Bošnjaþkog/bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture treba uvažiti
osnovnu pedagošku pretpostavku da je uþenik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga nastavnik
mora upoznati i uvažavati intelektualno-mentalne i psihološke sposobnosti uþenika, kako bi pronašao
didaktiþku formulu koja üe garantovati da üe uþenici moüi savladati nove sadržaje.
Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv naþin prezentirati pažljivo odabrane jeziþko - literarne
vrijednosti koje üe uþenici bez teškoüa usvojiti, a koje üe im biti potrebne za dalje školovanje, bogaüenje
opšte kulture i znanja o životu.
Osim opštih metoda u savremenoj nastavi jezika i književnosti treba primijenit i:
- metodu þitanja i rada na tekstu (tekst metoda),
- metodu razgovora - dijalošku metodu,
- metodu izlaganja i objašnjavanja (monološku metodu),
- metodu praktiþnog rada - nauþno-istraživaþka metoda iz oblasti jezika, iz oblasti dijalektologije,
uoþavanje prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika usmene književnosti, rad na
sredstvima medijske tehnologije (davanjem uloga i zaduženja kao: spiker, reporter, urednik, lektor,
koreograf, glumac...)
Treba takoÿe primijeniti razliþite oblike rada kao što su: rad sa pojedincima - diferencirani rad, rad u
parovima, rad u grupama, rad sa cijelim odjeljenjem - te uþenje kroz razliþite vrste igara, kao što su kvizovi,
recitali, imitacije, skeþevi i sliþno, kako bi se nenametljivim ponavljanjem i uvježbavanjem došlo do ciljanih
rezultata.
BUGARSKI JEZIK
ȻɔɅȽȺɊɋɄɂ ȿɁɂɄ
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
ɐɟɥ ɢ ɡɚɞɚɱɢ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɟɡɢɤ ɫ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɨɬ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɚ ɤɭɥɬɭɪɚ ɨɬ 4.- 6.
ɤɥɚɫ ɫɚ:
- ɉɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨ ɪɚɡɜɢɜɚɧɟ ɧɚ ɥɸɛɨɜ ɤɴɦ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢɹ ɟɡɢɤ ɢ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɨɫɬ ɡɚ ɧɟɝɨɜɨ ɪɚɡɜɢɜɚɧɟ ɢ
ɭɫɴɜɴɪɲɟɧɫɬɜɭɜɚɧɟ;
- ɉɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨ ɭɫɴɜɴɪɲɟɧɫɜɭɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɚɜɨɩɢɫɚ ɢ ɩɪɚɜɨɝɨɜɨɪɚ. ɞɚ ɛɴɞɚɬ ɜ ɫɴɫɬɨɹɧɢɟ ɞɚ ɬɴɥɤɭɜɚɬ
ɩɨɞɛɪɚɧɢ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ;
- ɍɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɟɞɜɢɞɟɧɢɬɟ ɟɡɢɤɨɜɢ ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ.
- Ɉɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɫɢ ɫɥɭɠɚɬ ɫ ɤɧɢɠɨɜɧɚɬɚ ɧɨɪɦɚ ɧɚ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢɹ ɟɡɢɤ.
- Ɋɚɡɲɢɪɹɜɚɧɟ ɧɚ ɤɪɴɝɨɡɨɪɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɜ ɨɛɥɚɫɬɬɚ ɧɚ ɛɴɥɝɚɪɫɤɚɬɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɚɬɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ.
- Ɋɚɡɲɢɪɹɜɚɧɟ ɧɚ ɤɪɴɝɨɡɨɪɚ ɫ ɩɨɡɧɚɧɢɹ ɨɬ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɚɬɚ ɢɞɟɧɬɢɱɧɨɫɬ ɧɚ ɛɴɥɝɚɪɢɬɟ.
- ɡɚɩɨɡɧɚɜɚɧɟ, ɪɚɡɜɢɜɚɧɟ, ɩɚɡɟɧɟ ɢ ɬɚɱɟɧɟ ɧɚ ɫɨɛɫɬɜɟɧɢɹ ɧɚɰɢɨɧɚɥɟɧ ɢ ɤɭɥɬɭɪɟɧ ɢɞɟɧɬɢɬɟɬ ɱɪɟɡ
ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ ɨɬ ɛɴɥɝɚɪɫɤɚɬɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ, ɬɟɚɬɪɚɥɧɨɬɨ ɢ ɮɢɥɦɨɜɨ ɢɡɤɭɫɬɜɨ, ɤɚɤɬɨ ɢ ɧɚ ɨɫɬɚɧɚɥɢ
ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢ ɩɨɫɬɢɠɟɧɢɹ;
- ɪɚɡɲɢɪɹɜɚɧɟ ɧɚ ɤɪɴɝɨɡɨɪɚ ɫ ɩɨɡɧɚɧɢɹ ɨɬ ɤɭɥɬɭɪɧɨɬɨ, ɞɭɯɨɜɧɨɬɨ ɢ ɦɨɪɚɥɧɨɬɨ ɧɚɫɥɟɞɫɬɜɨ ɧɚ
ɛɴɥɝɚɪɢɬɟ.
Ɉɛɪɚɡɨɜɚɬɟɥɧɢ ɡɚɞɚɱɢ:
- ɩɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨ ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɢ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɨɪɬɨɟɩɫɤɢ ɢ ɨɪɬɨɝɪɚɮɫɤɢ ɫɬɚɧɞɚɪɬɢ ɧɚ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢɹ
ɤɧɢɠɨɜɟɧ ɟɡɢɤ;
- ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɝɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɢɬɟ ɤɚɬɟɝɨɪɢɢ ɧɚ ɢɡɦɟɧɹɟɦɢɬɟ ɱɚɫɬɢ ɧɚ ɪɟɱɬɚ;
- ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɧɚ ɧɟɢɡɦɟɧɹɟɦɢɬɟ ɱɚɫɬɢ ɧɚ ɪɟɱɬɚ;
- ɩɨɫɬɟɩɟɧɧɨ ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɩɨɧɹɬɢɹ ɡɚ
ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢɹ ɬɟɤɫɬ;
- ɪɚɡɲɢɪɹɜɚɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɡɚ ɩɪɨɫɬɨɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ ɢ ɧɟɝɨɜɢɬɟ ɱɚɫɬɢ; ɩɪɚɤɬɢɱɟɫɤɨ ɩɪɢɥɨɠɟɧɢɟ;
- ɡɚɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɫ ɨɫɧɨɜɧɚɬɚ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ ɧɚ ɫɥɨɠɧɨɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ;
- ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɦɟɧɢɹ ɡɚ ɤɴɫɨ ɢ ɹɫɧɨ ɭɫɬɧɨ ɢ ɩɢɫɦɟɧɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ;
-ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɫ ɨɫɧɨɜɧɢ ɬɟɯɧɢɤɢ ɡɚ ɩɢɫɚɧɟ ɧɚ ɫɴɱɢɧɟɧɢɟ.
ȿɁɂɄ
Ƚɪɚɦɚɬɢɤɚ
ɉɨɜɬɨɪɟɧɢɟ ɢ ɡɚɬɜɴɪɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɩɪɢɞɨɛɢɬɢ ɜ ɩɪɟɞɢɲɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ.
ɍɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɂ ɡɚɬɜɴɪɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɩɨ ɮɨɧɟɬɢɤɚ/ɨɫɧɨɜɧɢ ɮɨɧɟɬɢɱɧɢ ɡɚɤɨɧɢ/.
Ɋɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɢ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɞɭɦɢ ɩɪɢ ɝɨɜɨɪɟɧɟ ɢɩɢɫɚɧɟ, ɤɨɢɬɨ ɩɪɨɦɟɧɹɬ ɨɫɧɨɜɧɚɬɚ ɫɢ ɮɨɪɦɚ
(ɢɡɦɟɧɹɟɦɢ ɞɭɦɢ) - ɋɴɳɟɫɬɜɢɬɟɥɧɨ, ɩɪɢɥɚɝɚɬɟɥɧɨ, ɱɢɫɥɢɬɟɥɧɨ ɢɦɟ; ɦɟɫɬɨɢɦɟɧɢɹ; ɝɥɚɝɨɥ. Ɉɫɧɨɜɧɢ
ɝɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɢ ɤɚɬɟɝɨɪɢɢ ɧɚ ɢɡɦɟɧɹɟɦɢɬɟ ɱɚɫɬɢ ɧɚ ɪɟɱɬɚ.
Ɂɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɧɚ ɞɭɦɢ, ɤɨɢɬɨ ɧɟ ɩɪɨɦɟɧɹɬ ɨɫɧɨɜɧɚɬɚ ɫɢ ɮɨɪɦɚɬɚ ɜɴɜ ɜɫɢɱɤɢ ɫɢɬɭɚɰɢɢ (ɧɟɢɡɦɟɧɹɟɦɢ
ɞɭɦɢ) - ɫɚɦɨ ɢɦɟɧɭɜɚɧɟ.
ɂɡɪɟɱɟɧɢɟ - ɩɨɧɹɬɢɟ ɡɚ ɝɥɚɝɨɥɧɨ ɫɤɚɡɭɟɦɨ, ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟɧɚ ɝɪɭɩɚ ɞɭɦɢ (ɫɥɨɜɨɫɴɱɟɬɚɧɢɟ) ɜɴɜ
ɮɭɧɤɰɢɹ ɧɚ ɞɨɩɴɥɧɟɧɢɟ, ɢ ɨɛɫɬɨɹɬɟɥɫɬɜɟɧɨ ɩɨɹɫɧɟɧɢɟ ɡɚ ɜɪɟɦɟ, ɦɹɫɬɨ ɢ ɧɚɱɢɧ.. ɉɨɧɹɬɢɟ ɡɚ ɩɨɞɥɨɝ,
ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɧɚ ɞɭɦɢ, ɤɨɢɬɨ ɢɦɚɬ ɮɭɧɤɰɢɹ ɧɚ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢɟ ɞɨ ɫɴɳɟɫɬɜɢɬɟɥɧɨɬɨ ɢ ɝɪɭɩɚ ɞɭɦɢ ɞɨ
ɫɴɳɟɫɬɜɢɬɟɥɧɨɬɨ ɢɦɟ. Ȼɟɡ ɞɟɮɢɧɢɰɢɢ. Ɉɛɢɤɧɨɜɟɧ ɫɥɨɜɨɪɟɞ ɧɚ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ.
1. ɉɪɚɜɨɩɢɫ
ɍɩɨɬɪɟɛɚ ɧɚ ɝɥɚɜɧɚ ɛɭɤɜɚ ɩɪɢ ɩɢɫɚɧɟ ɧɚ ɢɦɟɧɚ ɧɚ ɞɴɪɠɚɜɢ, ɨɛɥɚɫɬɢ, ɧɚɪɨɞɢ; ɢɦɟɧɚ ɧɚ ɫɟɥɚ ɢ
ɝɪɚɞɨɜɟ ɢ ɠɢɬɟɥɢɬɟ ɢɦ.
ɍɩɨɬɪɟɛɚ ɧɚ ɨɫɧɨɜɧɢ ɩɪɟɩɢɧɚɬɟɥɧɢ ɡɧɚɰɢ.
ɉɪɚɜɨɩɢɫ ɧɚ ɩɪɢɥɚɝɚɬɟɥɧɢ ɢɦɟɧɚ ɫ ɞɜɨɣɧɨ -ɧɧ-. ɉɪɚɜɨɩɢɫ ɧɚ ɮɚɦɢɥɧɢ ɢɦɟɧɚ ɫ ɨɤɨɧɱɚɧɢɟ -ɟɜ/ɚ, ɨɜ/ɚ: ɂɥɢɟɜ/ɚ,ɋɬɨɟɜ/ɚ, ɉɚɧɚɣɨɬɨɜ/ɚ; -ɢɧ, -ɫɤɢ:
Ʉɭɧɱɢɧ, ɋɬɚɦɛɨɥɢɣɫɤɢ. ɉɪɢɫɴɫɬɜɢɟ ɢɥɢ ɨɬɫɴɫɬɜɢɟ ɧɚ ɧɚ ɫɴɝɥɚɫɧɚɬɚ: ɣ .
ɉɢɫɚɧɟ ɧɚ ɫɴɤɪɚɳɟɧɢɹ ɨɬ ɬɢɩɚ: ɢ ɬɧ. /ɢ ɬɴɣ ɧɚɬɚɬɴɤ/, ɩɨɞ. /ɩɨɞɨɛɧɨ/, ɧɩɪ. /ɧɚɩɪɢɦɟɪ/, ɥ-ɪɚ
/ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ; ɢ ɫɴɤɪɚɳɟɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɨɡɧɚɱɚɜɚɬ ɢɦɟɧɚ ɧɚ ɞɴɪɠɚɜɢ.
Ɂɚɬɜɴɪɞɹɜɚɧɟ ɱɪɟɡ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɧɚ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟɬɨ ɧɚ ɢɡɭɱɟɧɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɩɪɚɜɢɥɚ.
2. Ɉɪɬɨɟɩɢɹ
ɍɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɱɪɟɡ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɝɨɜɨɪɟɧɟ.
Ɉɬɫɬɪɚɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɞɢɚɥɟɤɬɧɢ ɹɜɥɟɧɢɹ ɜ ɝɨɜɨɪɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɢ ɜɥɢɹɧɢɟɬɨ ɢɦ ɧɚ ɞɪɭɝ ɟɡɢɤ /ɫɪɴɛɫɤɢ
ɟɡɢɤ/.
ɂɡɝɨɜɚɪɹɧɟ ɧɚ ɜɫɢɱɤɢ ɝɥɚɫɧɢ, ɫɴɝɥɚɫɧɢ ɢ ɝɪɭɩɚ ɫɴɝɥɚɫɧɢ. ɍɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɡɚ ɨɬɫɬɪɚɧɹɜɚɧɟ ɧɚ
ɧɟɤɧɢɠɨɜɧɢ ɮɨɪɦɢ ɩɪɢ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ.
Ɋɟɞɭɤɰɢɹ ɧɚ ɭɞɚɪɟɧɢɬɟ ɝɥɚɫɧɢ ɜ ɤɪɚɹ ɧɚ ɞɭɦɢɬɟ.
Ɂɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɧɚ ɞɢɮɟɪɟɧɰɢɚɥɧɢ ɮɭɧɤɰɢɢ ɧɚ ɭɞɚɪɟɧɢɟɬɨ ɜ ɞɭɦɢ ɨɬ ɫɴɳ ɡɜɭɤɨɜ ɫɬɪɨɟɠ /ɨɦɨɧɢɦɢ/.
ɅɂɌȿɊȺɌɍɊȺ
Ɂɚ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɨɫɬɚɜɟɧɢɬɟ ɰɟɥɢ ɢ ɡɚɞɚɱɢ ɩɨ Ȼɴɥɝɚɪɫɤɢ ɟɡɢɤ ɫ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɧɚ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɚ
ɤɭɥɬɭɪɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɢɡɩɨɥɡɜɚɬ ɡɚ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɨɬ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɠɚɧɪɨɜɟ,
ɤɚɤɬɨ ɨɬ ɥɢɱɧɨɬɨ - ɬɚɤɚ ɢ ɨɬ ɧɚɪɨɞɧɨɬɨ ɬɜɨɪɱɟɫɬɜɨ. (ɩɪɨɞɴɥɠɟɧɢɟ ɢ ɧɚɞɨɜɴɪɡɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɛɧɢɹ
ɦɚɬɟɪɢɚɥɨɬ 5. ɤɥɚɫ)
Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɡɚ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɨɝɪɚɦɚɬɚ:
ɉɨɞɛɪɚɧɢ ɱɟɬɢɜɚ /ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ ɢ ɪɚɡɤɚɡɢ/ ɨɬ ɑɢɬɚɧɤɚɬɚ ɡɚ 6. ɤɥɚɫ
- Ȼɴɥɝɚɪɫɤɢ ɧɚɪɨɞɧɢ ɩɟɫɧɢ / ɧɨɜɢ ɢɡɞɚɧɢɹ/
- Ȼɴɥɝɚɪɫɤɢ ɧɚɪɨɞɧɢ ɩɪɢɤɚɡɤɢ /ɧɨɜɢ ɢɡɞɚɧɢɹ/
- ɏɪɢɫɬɨ Ȼɨɬɟɜ - ɋɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ: ɏɚʇɢ Ⱦɢɦɢɬɴɪ ɢ ɞɪ.
- Ƀɨɪɞɚ Ƀɨɜɤɨɜ - ɉɨ ɠɢɰɚɬɚ
- ȿɥɢɧ ɉɟɥɢɧ - Ɋɚɡɤɚɡɢ: Ⱥɧɞɪɟɲɤɨ, ɉɟɱɟɧɚ ɬɢɤɜɚ
- ɂɜɚɧ ȼɚɡɨɜ: Ƚɪɚɦɚɞɚ /ɨɬɤɴɫ/
- Ⱥɧɝɟɥ Ʉɚɪɚɥɢɣɱɟɜ - Ɋɚɡɤɚɡɢ /ɩɨɞɛɨɪ/
- ȿɥɢɫɚɜɟɬɚ Ȼɚɝɪɢɹɧɚ - ɋɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ - ɥɸɛɨɜɧɚ ɩɨɟɡɢɹ /ɩɨɞɛɨɪ/
- ɑɟɬɢɜɚ ɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɨɬ ɞɟɬɫɤɢ ɜɟɫɬɧɢɰɢ, ɫɩɢɫɚɧɢɹ ɢ ɟɧɰɢɤɥɨɩɟɞɢɢ.
- ɂɥɸɫɬɪɢɪɚɧɢ ɤɧɢɝɢ ɢ ɟɧɰɢɤɥɨɩɟɞɢɢ ɡɚ ɞɟɰɚ ɢ ɸɧɨɲɢ
- ɉɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɢɥɢɳɧɚ ɛɢɛɥɢɨɬɟɤɚ
ɑɟɬɟɧɟ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬ
ɑɟɬɟɧɟ ɧɚ ɝɥɚɫ ɢ ɧɚɭɦ ɤɚɬɨ ɭɜɨɞ ɡɚ ɪɚɡɝɨɜɨɪ ɜɴɪɯɭ ɬɟɤɫɬɚ.
ɑɟɬɟɧɟ, ɤɨɟɬɨ ɟ ɫɴɝɥɚɫɭɜɚɧɨ ɫ ɜɢɞɚ ɢ ɩɪɢɪɨɞɚɬɚ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ: ɥɢɪɢɱɟɫɤɢ, ɩɪɨɡɚɢɱɧɢ, ɞɪɚɦɚɬɢɱɧɢ ɢ ɞɪ.
ɉɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɩɨ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ.
Ɂɚɩɚɦɟɬɹɜɚɧɟ ɧɚ ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ ɢ ɨɬɤɴɫɢ ɨɬ ɩɪɨɡɚ /ɩɨɢɡɛɨɪ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ/.
ɋɰɟɧɢɱɧɢ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɢ ɢɦɩɪɨɜɢɡɚɰɢɢ.
ȿɁɂɄɈȼȺ ɄɍɅɌɍɊȺ
Ɉɫɧɨɜɧɢ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɭɫɬɧɨɬɨ ɢ ɩɢɫɦɟɧɨɬɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ
ɉɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɫ ɩɪɨɦɹɧɚ ɧɚ ɝɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɨɬɨ ɥɢɰɟ. ɉɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬ ɢɡɰɹɥɨ ɢ ɩɨ
ɱɚɫɬɢ.
Ɋɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɜɴɜ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɞɢɚɥɨɝ. Ɋɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɩɨ ɫɜɨɛɨɞɧɨ ɢɡɛɪɚɧɚ ɬɟɦɚ.
Ɉɩɢɫɚɧɢɟ ɧɚ ɤɚɪɬɢɧɤɢ, ɤɨɢɬɨ ɩɪɟɞɫɬɚɜɹɬ ɩɟɣɫɚɠɢ, ɢɧɬɟɪɢɨɪɢ, ɩɨɪɬɪɟɬɢ.
ɂɡɜɟɫɬɹɜɚɧɟ ɡɚ ɡɚɜɴɪɲɟɧɢ ɢɥɢ ɧɟɡɚɜɴɪɲɟɧɢ ɞɨɦɚɲɧɢ ɢɥɢɭɱɢɥɢɳɧɢ ɡɚɞɚɱɢ - ɜɴɜ ɮɨɪɦɚ ɧɚ
ɩɨɫɬɚɜɟɧɢ ɜɴɩɪɨɫɢ.
ɍɫɦɟɧɢ ɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ
Ƚɨɜɨɪɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ: ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɩɪɚɜɢɥɧɨ ɢɡɝɨɜɚɪɹɧɟ ɧɚ ɞɭɦɢ, ɢɡɪɚɡɢ ɢ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ, ɩɨɫɥɨɜɢɰɢ,
ɩɨɝɨɜɨɪɤɢ, ɝɚɬɚɧɤɢ, ɤɪɚɬɤɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ; ɫɥɭɲɚɧɟ ɧɚ ɡɜɭɤɨɜɢ ɡɚɩɢɫɢ, ɞɟɤɥɚɦɢɪɚɧɟ ɧɚ ɤɪɚɬɤɢ ɥɢɪɢɱɧɢ
ɬɜɨɪɛɢ.
Ⱦɢɤɬɨɜɤɢ: /ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɜɢɞɨɜɟ/.
Ʌɟɤɫɢɤɚɥɧɢ ɢ ɫɟɦɚɧɬɢɱɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ: ɨɛɪɚɡɭɜɚɧɟ ɧɚ ɫɪɨɞɧɢ ɞɭɦɢ; ɚɧɬɨɧɢɦɢ; ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɧɚ
ɫɟɦɚɧɬɢɱɧɚ ɮɭɧɤɰɢɹ ɧɚ ɭɞɚɪɟɧɢɟɬɨ; ɩɪɹɤɨ ɢ ɩɪɟɧɨɫɧɨ ɡɧɚɱɟɧɢɟ ɧɚ ɞɭɦɢɬɟ; ɞɢɚɥɟɤɬɧɢ ɞɭɦɢ ɢ ɬɹɯɧɚ
ɩɨɞɦɹɧɚ ɫ ɤɧɢɠɨɜɧɢ ɞɭɦɢ.
ɋɢɧɬɚɤɬɢɱɧɢ ɢ ɫɬɢɥɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ: ɫɴɫɬɚɜɹɧɟ ɢ ɩɢɫɚɧɟ ɧɚɢɡɪɟɱɟɧɢɹ ɫɩɨɪɟɞ ɧɚɛɥɸɞɚɜɚɧɟ ɧɚ
ɤɚɪɬɢɧɤɢ ɢ ɡɚɞɚɞɟɧɢ ɞɭɦɢ; ɩɢɫɦɟɧɨ ɨɬɝɨɜɚɪɹɧɟ.
ɉɪɟɩɢɫɜɚɧɟ ɧɚ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ ɫ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ ɧɚ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɩɪɚɜɢɥɚ.
ɍɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɡɚ ɨɛɨɝɚɬɹɜɚɧɟ ɧɚ ɪɟɱɧɢɤɚ. Ɉɛɳɨ ɢ ɤɨɧɤɪɟɬɧɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ. Ɉɬɫɬɪɚɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɞɜɭɫɦɢɫɥɢɟ
ɢ ɧɟɹɫɧɨɬɚ.
ɍɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɨɞɪɟɠɞɚɧɟ ɞɭɦɢɬɟ ɜ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ. ɍɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɯɧɢɤɢ ɡɚ ɩɢɫɚɧɟ ɧɚ ɩɢɫɦɟɧɢ
ɫɴɱɢɧɟɧɢɹ.
ɒɟɫɬ ɞɨɦɚɲɧɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɢ ɬɟɯɟɧ ɚɧɚɥɢɡ ɩɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɱɚɫ.
Ⱦɜɟ ɤɥɚɫɧɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ - ɩɨ ɟɞɧɨ ɜ ɩɨɥɭɝɨɞɢɟ.
ȿɅȿɆȿɇɌɂ ɈɌ ɇȺɐɂɈɇȺɅɇȺɌȺ ɄɍɅɌɍɊȺ
ȼɚɠɧɢ ɤɭɥɬɭɪɧɢ ɢ ɢɫɬɨɪɢɱɟɫɤɢ ɦɨɦɟɧɬɢ ɨɬ ɦɢɧɚɥɨɬɨ ɧɚ ɫɜɨɹ ɧɚɪɨɞ; Ȼɴɥɝɚɪɢɬɟ ɧɚ Ȼɚɥɤɚɧɫɤɢɹ
ɩɨɥɭɨɫɬɪɨɜ ɨɬ 7-14. ɜɟɤ. /ɤɨɪɟɥɚɰɢɹ ɫ ɭɱɟɛɧɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ ɩɨ ɢɫɬɨɪɢɹ/.
Ƚɟɨɝɪɚɮɫɤɢ ɨɛɥɚɫɬɢ ɧɚ Ȼɴɥɝɚɪɢɹ / ɤɨɪɟɥɚɰɢɹ ɫ ɭɱɟɛɧɢɹɦɚɬɟɪɢɚɥ ɩɨ ɝɟɨɝɪɚɮɢɹ/.
ɉɨɡɧɚɬɢ ɮɟɫɬɢɜɚɥɢ: ɮɨɥɤɥɨɪɧɢ ɢ ɫɴɜɪɟɦɟɧɚ ɦɭɡɢɤɚ
ɏɚɪɚɤɬɟɪɧɢ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɧɚɪɨɞɧɨ-ɰɴɪɤɨɜɧɢ ɢ ɤɭɥɬɭɪɧɢ ɩɪɚɡɧɢɰɢ: Ʉɨɥɟɞɚ, ȼɟɥɢɤɞɟɧ, Ƚɟɪɝxɨɜɞɟɧ, 24-ɬɢ
ɦɚɣ Ⱦɟɧ ɧɚ ɫɥɚɜɹɧɫɤɚɬɚ ɩɢɫɦɟɧɨɫɬ ɢ ɧɚ ɛɴɥɝɚɪɫɤɚɬɚ ɤɭɥɬɭɪɚ ɢ ɩɪɨɫɜɟɬɚ.
ɇɚɪɨɞɧɢ ɨɛɢɱɚɢ, ɜɹɪɜɚɧɢɹ ɢ ɩɨɜɟɪɢɹ ɧɚ ɛɴɥɝɚɪɢɬɟ - ɪɚɡɲɢɪɹɜɚɧɟ ɢ ɨɛɨɝɚɬɹɜɚɧɟ ɫ ɧɨɜɢ ɬɟɦɢ ɂ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ.
ɏɚɪɚɤɬɟɪɧɢ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɧɚɪɨɞɧɢ ɩɟɫɧɢ ɢ ɬɚɧɰɢ ɧɚ ɞɚɞɟɧɢ ɮɨɥɤɥɨɪɧɢ ɨɛɥɚɫɬ.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nastavni sadržaji iz Bugarskog jezika sa elementima nacionalne kulture u prvom planu su namenjeni deci
pripadnika Bugarske manjine u Republici Srbiji, koji nemaju moguünosti da izuþavaju u Bugarski jezik kao
maternji jezik (Bugari u rasejanju u veüim ili manjim gradskim þetvrtima, van kompaktnih tradicionih naselja,
ili pak na drugi naþin nemaju moguünosti da izuþavaju maternji jezik), kao i pripadnicima drugih naroda:
nacionalno mešovite sredine, mešoviti brakovi, radoznalost i interesovanje uþenika drugih naroda i etniþkih
skupina.
Program Bugarskog jezika je sliþan sa programima jezika slovenskog jeziþkog korena: srpski, hrvatski,
rusinski, ukrajinski, slovaþki, pa u susedstvu sa tim jezicima u praktiþnoj primeni-izuþavanju može se
ostvariti visoki stepen korelacije. Za obogaüivanje jeziþke i kulturne baštine ovaj Program može se izuþavati
i ot pripadnika drugih naroda: Maÿara, Rumuna, Roma, Albanaca, Nemaca i dr. pripadnika neslovenske
skupine.
U procesu nastave Bugarskog jezika sa elementima nacionalne kulture treba uvažiti osnovnu pedagošku
pretpostavku da je uþenik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga nastavnik mora upoznati i uvažiti
intelektualno-mentalne i psihološke sposobnosti uþenika, kako bi pronašao didaktiþku formulu, koja üe
garantovati da üe uþenici moüi savladati nove sadržaje.
Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv naþin prezentirati pažljivo odabrane jeziþko, literarne
vrednosti, koje üe uþenici bez teškoüa usvojiti i üe im biti potrebne za dalje školovanje, bogaüenje opšte
kulture i znanja o životu.
Sem opštih metoda u savremenoj nastavi jezika i književnosti treba primeniti:
- Metodu þitanja i rada na tekstu,
- Metodu uporeÿivanja i korelacije / sa drugim predmetima, naroþito sa muziþkom kulturom, poznavanjem
društva i prirode, t.j. Sveta oko nas, istorije i geografije, kao i sa srodnim jezikom.
- Metodu razgovora - dijalošku metodu,
- Metodu izlaganja i objašnjavanja,
- Metodu posmatranja i opisivanja,
- Metodu praktiþnog rada; - nauþno - istraživaþka metoda iz oblasti jezika, dijalektologije, uoþavanje
prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika usmene književnosti, rad na sredstvima
medijske tehnologije ( davanjem uloga i zaduženja kao: spiker-reporter, urednik-lektor, koreograf-glumac...)
Treba takoÿe primeniti razliþite oblike rada, kao što su: rad sa pojedincima - individualni rad, diferencirani
rad, rad u parovima, grupama, frontalni rad; te uþenje kroz razliþite vrste igara: kvizovi, recitali, imitacije,
skeþevi, pesmice za igru, brzalice i sl.; kako bi se nenametljivim ponavljanjem i uvežbavanjem došlo do
ciljanih rezultata.
MAĈARSKI JEZIK
MAGYAR NYELV
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Célok és feladatok
A magyar nyelv a nemzeti kultúra elemeivel tanításának céljai:
Az anyanyelv szerepe a gyermek érzelmi, értelmi és szociális fejlĘdésében rendkívül nagy. A
kommunikáció ma már nehezen képzelhetĘ el a verbális megnyilatkozás formái nélkül. Az egyén
érvényesülése a társadalomban nagymértékben függ a nyelvi kifejezĘkészség minĘségétĘl, történjen az
akár anyanyelven, vagy a társadalmi környezet nyelvén, illetve idegen nyelven.
Az anyanyelv megfelelĘ szinten való alkalmazása lehetĘvé teszi az identitástudat kialakítását, a másokkal
való kapcsolatteremtést, növeli az önbizalmat.
A magyar nyelv a nemzeti kultúra elemeivel tanításának feladatai:
- A gondolkodás és a nyelv szorosan kapcsolódik egymáshoz. A nyelvi kifejezĘkészség fejlesztése
közvetlen kapcsolatban áll az egyén megismerĘ képességének a fejlĘdésével, valamint a gondolkodás
fejlĘdésével általában. A nyelvtanulás eredményesebb, ha a nyelvet a kommunikáció szolgálatába állított
természetes eszközként kezeljük, ezért nem elszigetelten, a kontextustól elidegenítve kell azt tanítani.
- Fontos, hogy a tanuló felismerje anyanyelvének értékeit, szépségét, mert anyanyelvének helyes és
szabatos használata hozzájárul személyiségének gazdagításához és kiteljesítéséhez.
- A magyar nyelv tanulását a gyerekek számára élvezetessé kell tenni, amit tudományosan és
módszertanilag jól megalapozott módszerekkel lehet elérni.
Operatív feladatok:
- Tovább kell fejleszteni a tanulók beszédértését, hogy a más forrásból kezükbe kerülĘ szövegeket is
önállóan meg tudják érteni, esetleges segédeszközöket is tudjonak használni
- Gyakoroltatni kell a tagolt, érthetĘ beszédet.
- LényegretörĘ mozzanatok kiemelésével el tudják mondani a szövegek rövid tartalmát, levonni a
tanulságot.
- Tudatosan tudják alkalmazni a helyesírásból tanult elveket.
- El kell sajáttítatni az új nyelvtani ismereteket, és össze kell Ęket hasonlítani a szerb nyelven tanult
tudnivalókkal. Be kell vezetni az életkorukhoz viszonyított összehasonlító nyelvészet alapjait.
- Folyamatosan bĘvíteni kell aktív szókincsüket.
- A tanulók aktív részvételét kell biztosítani a kommunikációs gyakorlatok során, hogy meg tudják
fogalmazni mondanivalóikat, röviden, összefüggĘ, kerek mondatokat alkalmazva és hogy el tudjonak
mondani egy-egy rövid történetet.
- A tanulókat be kell vonni a kommunikációba, beszéltetni kell Ęket, szituációk teremtésével
beszédgyakorlatokat kell feladni nekik, mondjonak el egy-egy velük történt eseményt.
- Foglalják össze vázlatosan, egy-két mondatban a szöveg tartalmát, mondaniválóját.
- Korosztályukhoz illĘ drámaszövegeket tanuljonak meg és mutassák is be Ęket az iskolai rendezvényeken.
TÉMAKÖRÖK ÉS TARTALMAK
ÁLTALÁNOS NYELVISMERET
A magyar nyelv területi régegzĘdése és változatati:
- a köznyelv,
- a nyelvjárások,
- a szaknyelvek,
- a gyermeknyelv,
- a diáknyelv.
KOMMUNIKÁCIÓ ÉS BESZÉDMĥVELÉS
- A szövegalkotás célja,
- a kommunikáció funkciói. (Példák alapján történik bemutatásuk.)
- A köszöntések, a jókívánságok kifejezése.
- Gratulálás formái.
- Üdvözletek küldése
NYELVTAN
- A szintagmák fogalma és megfigyelése.
- A magyar nyelv rétegzĘdése, a fĘbb nyelvváltozatok, a nyelvjárások, a diáknyelv sajátosságai.
- A szótövek.
- A toldalékok típusai, funkcióik.
- Az igekötĘs igék.
- A fĘnév többes száma.
- A névelĘ és a névutók
- A rokonértelmĦ és az ellentétes jelentésĦ melléknevek.
- A melléknevek mondatbeli szerepe.
- A határozott és határozatlan számnév és mondatbeli viselkedésük.
HELYESÍRÁS
- A magyar betĦrend, a szĦkebb és a teljes magyar ábécé, a betĦrendezés alapjai.
- A nagy kezdĘbetĦ írásának helyes használata.
- A szóhatárok felismerése, az egybeírás és különírás.
IRODALOMISMERET
Az irodalomismeret keretében be kell mutatni a magyar gyermekirodalom néhány alkotását, különös
tekintettel a vajdasági magyar írókra: Majtényi Mihály, Fehér Ferenc, Német István, Deák Ferenc,
Kosztolányi DezsĘ, mĦvei kerüljenek bemutatásra a tanár megítélésére bízva a válogatást. Esetleg, a
tanulók nyelvismeretének szintjét megítélve a tanár háziolvásmányként is feladhat egy-egy rövidebb
elbeszélést vagy mĦrészletet.
Ajánlott irodalom:
1. Kosztolányi DezsĘ (1975) Mostan színes tintákról álmodom, Budapest: Móra
2. IdĘ, idĘ, tavaszidĘ (1971) Újvidék: Fórum
3. Németh István (1976): Lepkelánc
4. Jung Károly (1975) Újvidék: Fórum
5. Majtényi Mihály: A földgömb
6. Herceg János: Három halász meg egy molnár (elbeszélés)
7. Herceg János: Vas Ferkó a vitéz kovács (mese)
8. Kortárs magyar gyermekirodalomból (pl. Friss tinta! c. antológiából)
9. Fehér Ferenc: Az én nyuszim (1961), Szeptemberi útravaló (1968)
10. Szélördög - vajdasági népmesék
Házi olvasmány (javaslat):
Fazekas Mihály: Lúdas Matyi
Benedek Elek: A kék liliom - a tanár válogasson a mesék közül
A NEMZETI KULTÚRA ELEMEI
- A magyarok eredete és Ęshazája (eredetmondák ismertetése)
- A honfoglalás
- A magyarok Vajdaságban
- Magyar népi, egyházi és nemzeti ünnepek.
- Magyar népi szokások bemutatása.
A témakörök és azok feldolgozásánk szintje feleljen meg a gyermek életkorának. A szövegek, amelyeket a
az órán feldolgoznak legyenek érthetĘek, egyértelmĦek. A válogatás a vajdasági magyar gyermekirodalom
mĦvein alapuljon.
A TANTERV MEGVALÓSÍTÁSÁNAK MÓDJA
A tanulók tevékenysége:
Olvasásfejlesztés
- a tanulók ösztönzése a ritmus, a hangerĘ és a hangszín érzékeletetésére olvasás közben
- a kifejezĘ olvasás gyakorlása
- a némaolvasás gyakorlása elĘre megadott feladatok alapján
Szövegértés
- a szövegösszefüggés megértése
- a leírás jellemzĘinek megfigyelése, különös tekintettel a képszerĦ részekre, valamint azokra a
kifejezésekre, amelyek a különbözĘ érzetek felkeltését hivatottak biztosítani
- a külsĘ és belsĘ tényezĘk, körülmények, állapotok hatásának megfigyelése a szereplĘk cselekedeteire
- a konfliktusokat ábrázoló szövegrészletek elemzése, a kiváltóok meghatározása, a megoldás lehetĘsége
stb.
Irdodalomelméleti fogalmak elsajátítása
- a téma,
- a költĘi nyelv alapvetĘ tényezĘi
- a körülmény, a helyzet, a hangulat, a benyomás, a következtetés fogalmainak tisztázása, azok
megkeresése a szövegekben
Szövegalkotás
- a tanuló közvetlen környezetének a megfigyelése és szóbeli leírása
- természeti jelenségek és történések megfigyelése és élĘ szóban való leírása
- személyek megfigyeltetése és leírása
- a jól tagolt elbeszélések fĘ részeinek megfigyelése, a szövegkoherencai elemeinek tudatosítása és
használata
- kérvény megfogalmazása
- üdvözlĘlapok írása valamilyen ünnep alkalmából
A szövegek mĦfajával kapcsolatos gyakorlatok
- az eseményekre és személyekre vonatkozó leírás alkalmazása
- a kérvényírás formai jellemzĘi
- a táviratírás jellemzĘi
- üdvözlĘlapok írásának formái
SzókincsbĘvítés
- a szövegben felbukkanó ismeretlen kifejezések kiemlése,
- az ismeretlen kifejezések jelentésének megkeresésére irányuló gyakorlatok
- ritka és szép szavak folyamatos feljegyzése és megfelelĘ szövegkörnyezetben való alkalmazása
- szómezĘk gyĦjtése
Vers- és szövegtanulás
- a diák életkornak megfelelĘ, a vajdasági magyar gyermekirodalom néhány versének vagy
szövegrészletének megtanulása
Elbeszélés
- a diákok életével kapcsolatos események, történések elmondása
- személyek és állatok külsĘ tulajdonságainak leírása megfigyelés alapján
A kommunikációs készségek fejlesztése
- táviratírás
- kérvényírás
- üdvözlĘlap írása
- telefonbeszélgetések lebonyolítása
Film- és színmĦvészet
- a fĘ- és mellékszereplĘk felismerése és jellemzése
- vizuális és akusztikai hatások megfigyelése
- a jelenet és felvonás megfigyelése a drámamĦben
Házi feladatok
- idĘnként a tanulók rövid, fél- egyoldalas fogalmazásokat írjonak
Fogalmazástanítás
A fogalmazás szóban és írásban is világos mondatszerkesztésĦ, célratörĘ legyen. Az olvasott mĦvekrĘl
értelmesen, világosan és összefüggĘen kell beszámolnia a tanulóknak.
Írásbeli dolgozat
A tanév közben a diákok 2 iskolai dolgozatot írnak: egyet-egyet minden félévben. A dolgozat témáját a
diákok érdeklĘdéséhez kell szabni és átlalánosnak kell lennie (pl. Az én családom, Hogyan ünnepeltük a
karácsonyt, vagy a húsvétot? Szünidei élményem stb.)
A felsorolt tevékenységeken kívül alkalmazni lehet a más tárgyak keretében éppen aktuális
tevékenységeket is (pl. a szerb nyelvi órákon, vagy az idegen nyelvi órákon stb.)
A tanár tevékenysége
A tanárnak szem elĘtt kell tartania a gyerekek életkorát, elĘtudását, a különbözĘ diákok különbözĘ nyelvi
szintjét. A tanító szabadon dönthet a tanítási témák és tartalmak megválasztásáról és azokat
összekapcsolhatja más tantárgyak témáival. A tanár nemcsak információkat továbbít, hanem irányítja a
tanítási folyamatot, megszervezi a tanítási tevékenységet.
A tanár által használatos taneszközök
Magyar irodalmi lexikon
Magyar értelmezĘ kéziszótár
Rokon értelmĦ szavak szótára
Idegen szavak és kifejezések szótára
Irodalmi fogalomtárak
Enciklopédiák
Aktuális könyvajánlatok
A világháló
Napilapok, folyóiratok, a diákok által is olvasott magazinok
Oktató jellegĦ televíziós mĦsorok
Munkalapok és gyakorlófüzetek, amelyek az anyanyelvápolásra készületek
A témakörnek megfelelĘ konstruált, sokszorosított szövegek stb.
ROMSKI JEZIK
ROMANI ýHIB
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Reso thaj buti
Reso programesko e bukjako sito barjaripe dajaka þhibjako thaj gatisaripe sikhavnengo te pendžarenpe e
fundone kanunenca pere dajaka þhibjake, te siklon thaj te istemalkeren.Jekha jekh manglape te
baravalakeren poro alavari,bajakaren haþaribe prekal laþho thaj te pendžarenpe e kultura thaj istoria e
Romengi.
Siklovibasko programi vaš barjaripe romana dajaka þhibjako gatisardo sito vaš odola siklovne ano fundone
skole,savengi dajaki þhib romani,a nakhena ano klase e srpsko siklovibasko þhibja jase þhibja ever
nacionalno minotitetjengo.Buti edukaciako kotar dajaki þhib akate siton jekha jekh e bukja edukaciako kotar
srpsko sar dajaki þhib ano sikljovibe, e specifikane karakteristika save siola romani þhib.
Operativno bukja:
Barjaripe mujibasko thaj hramibasko mothovdipe sikljovnengo.
Pendjaripe e sikljovnen e morfologia savi sitoj dendi thaj e sikljovibaske programea ani paralelea e materia
ani srbikani þhib.
Manglape te pendjaren e þhibjenge forme save sikljile.
Sikljovibe romano lekipasko pedo fundo bahamja save denape palo odova.
Barjaripe kvalifikuibe drabaribasko ko sikljovne.
Kana kerelape materia kotar lilavnipe manglape te sikavnenpe sikljovne te analizirinen tekstja kotar
beletristika, kokore te sikaven poro gndipe thaj te anen klidutnipe. Ano lirsko tekstja manglape te dikhljaren
poetikane pilte thaj haþaribe.
Mujesko thaj hramibasko deskripcia karakterjengi, dijalogjengi kotar paramisja.
Bufljaripe aktivno laforutne ko sikljovne.
MOTHODIPE PROGRAMESKO
Mujesko vakheribe
Te dikhenpe forme vakheribaske ano poanglune klase thaj te sikavenpe.
Sikljovne te þhiven puþibe phande e tekstea savo dikhljarlape.
Lungaripe paramisaki pedo fundo dendo angluno mothovdipe. Anava agoreske. Deskripcia šejengi.
Deskripcia persojengi kotar poangle kedime lafja (avrune thaj andrune karakteristike).
Kupatni deskripcia skolako amalesko po fundo disave punktja dikhibaske.
Sao berš te kedenpe lafja, sar ini vastušea vaš hor mothovdipe thaj dinamika stileski.
Hramibasko vakheribe
Diktati þuþavne tekstjengo. Transformacia laforutnaki. Pherdipe thaj bufljardipe laforutnako. Keripe kupatne
konceptesko. Sikljovibe te kerolpe deskripcia po fundo konceptesko. Arakhibe deskripciake kotora kotar e
drabarutni. Deskripcia persojnengi, šejengi, pejsažja. Istemalkeribe atributja thaj personifikacia.
Te zumavingon sikljovne pedo korkorutno kreativno buti (drabaripe hramime bukja sikljovnengo thaj olengo
analiziribe).
Privatno thaj oficielno lil. Hramibe divutnesko.
Skolake hramibaske teme
Kotar o berš hraminenape duj skolake hramibaske teme thaj duj kherutne hramibaske teme. (Harne
korkorutne bukja).
Gramatika thaj lekhipe
Anavnutne thaj forme anavnutjenge. Komparacia adjektivjengo. Gendja thaj forme gendjengo: fundone thaj
rndone. Pronounja thaj olengo semnibe.
Komparativno sikljovibe þhibjako materiako srbikana þhibjako.
Laforutni, kotora laforutnake, avazipaske prmibe, verbeske vakhtja: aorist, futur, imperativ, potencijal,
funndone thaj kompleksno verbjenge vakhtja.
Drabaripe
Sikljovibe haþaribasko drabaripe, sar ini šukar vakheribe tekstjengo thaj giljengo. Šukar vakheribe lafjengo
thaj laforutnengo.
Sikljovibe drabaripe anda peste pedo fundo poangle dende teme (pherdipe, alosaribe misaljengo thaj aver).
Uzi drabarutni šaj te istemalkerenpe þhavrikane lila thaj aver adekvatno paramisja.
Literatura
Alosaribe kotar stampimi literatura pi romani þhib.
Nakhavdi literatura kotar srbikane thaj lumiake lilavnipe.
B. Stankoviü - "Koštana",
I. Andriü; - "Na Drini ûuprija"
DJ. Jakšiü; - "Na liparu";
Branko V. Radiþeviü; - "Pesme";
Aleksandar Puškin "Cigajna";
Servantes - "Don Kihot";
Lorka - "Ratvale bijava";
Pustikja
Rajko Djuriü - Gramatika romana þhibjaki
Tatomir Vukanoviü - "Cigani, Romi u Jugoslaviji"
Rade Uhlik - "Jezik Roma"
Drabarutni
Istorija Roma
Marsel Kortijade - Romani þhib;
Trifun Dimiü "Tradicionalno themesko lilavnipe"
Orijentaciono rndipe beršesko fondi sahatjengo
1. Buti po teksti - 16
2. Vakheribaske bukja - 12
3. Hramibaske bukja - 10
4. Hramibaske tekstja - 5
5. Gramatika e lekhipa - 16
6. Istoria Romengi - 5
7. Lektira - 6
8. Sistematizacia - 2
Romani þhib realizuinelape 2 sahatja ano kurko, jase 72 sahatja ano berš.
RUMUNSKI JEZIK
LIMBA ROMÂNĂ
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Scopul activităĠii instructive în clasa a VI-a este:
Însuúirea limbii române literare, dezvoltarea nivelului de cunoútinĠe úi capacităĠi, crearea úi menĠinerea
interesului pentru lectură cu identificarea informaĠiilor esenĠiale dintr-un mesaj oral úi scris, însuúirea
exprimării orale úi scrise, îmbogăĠirea vocabularului cu cuvinte úi expresii noi úi sesizarea sensului unităĠilor
lexicale noi în funcĠie de context, dezvoltarea interesului faĠă de creaĠiile literare în limba română,
dezvoltarea capacităĠii de exprimare, oralăúi scrisă, receptarea, iniĠierea úi participarea la un act de
comunicare oral úi în scris în limba română literară.
Sarcini operative
La sfârúitul clasei a VI-a elevii trebuie:
- să-úi îmbogăĠească vocabularul cu expresii úi cuvinte noi
- să identifice sensul unui cuvânt necunoscut
- să aplice regulile de ortografie în scris
- să sesizeze abaterile de la normele gramaticale într-un mesaj oral úi scris
- să cunoască părĠile de vorbire flexibile úi neflexibile
- să identifice informaĠiile esenĠiale úi detaliile dintr-un mesaj oral
- să manifeste interes pentru creaĠiile literare în limba română
- să sesizeze valorile stilistice ale unor cuvinte dintr-un text literar
- să alcătuiască rezumatul unui text literar
- să alcătuiască lucrări scurte pe o temă dată
- să respecte metodologia lucrărilor scrise
- să utilizeze corect úi eficient limba română în diferite situaĠii de comunicare
- să înĠeleagă semnificaĠia limbii române în conturarea identităĠii naĠionale
- formarea deprinderilor de muncă independentăúi dezvoltarea creativităĠii elevilor
CONğINUTURI DE PROGRAM
LITERATURA
Lectură úcolară
SUBIECTE PROPUSE PENTRU CLASA A ùASEA
28. Ion Agârbiceanu, Întâiul drum
29. Vasile Alecsandri, Iarna
30. Ion Creangă, Amintiri din copilărie, (fragment)
31. Balada populară Corbea
32. Marin Sorescu, La ce latră Grivei?
33. Doina
34. Mihai Eminescu, La mijloc de codru
35. Mark Twain, PrinĠúi cerúetor, (fragment)
36. Grigore Vieru, În limba ta
37. Grigore Alexandrescu Toporul si pădurea
38. Localitatea MarcovăĠ, satul lui Marcu ciobanul
39. Frank Baum, Vrăjitorul din Oz, (fragment)
40. Otilia Cazimir, A murit Luchi
41. George Coúbuc, Noapte de vară
42. Barbu ùtefănescu Delavrancea, Domnul Vucea
43. ùtefan O. Iosif, Furtuna
44. Ljubivoje Ršumoviü - Motanul Michelangelo úi frumoasele Veronici
45. A. Bassarabescu, Duman
46. I. L. Caragiale, Bubico
47. Din creaĠiile populare (cântece, proverbe, ghicitori, zicători, poezii ocazionale)
48. Dumitru Almaú, Povestea frumoasei Dochia
49. Alexandru Odobescu, Pe plaiurile Bisocei
50. Petre Dulfu, Isprăvile lui Păcală (fragment)
51. Mihail Sadoveanu, ğara de dincolo de negură (fragment)
52. Petar Koþiü, Jablan
53. Rebus
54. Mihai Condali, Florin úi Florica
Lectură úcolară
Rudyard Kipling, Cartea junglei
Ferenc Molnar, BăieĠii din strada Pàl
Johanna Spyri, Haydi, fetiĠa munĠilor
SelecĠie din literatura română
SelecĠie din literatura popoarelor úi naĠionalităĠilor conlocuitoare
ANALIZA TEXTULUI
Stabilirea contactului direct cu operele literare úi descoperirea mijloacelor de limbăúi stil cu ajutorul cărora
sunt realizate imaginile artistice.
Delimitarea subiectului úi motivului într-o operă literară.
Observarea úi explicarea ideilor literar-artistice, funcĠia lor în compoziĠia operei literare úi identificarea
elementelor componente ale naraĠiunii.
Identificarea elementelor de bază ale acĠiunii, ordinea lor (intriga, desfăúurarea), personajele úi trăsăturile
lor (fizice, de caracter úi morale), procedeele artistice de construire a personajelor (autocaracterizare,
propriile mărturisiri, caracterizarea de către alte personaje).
Aprecierea expresiilor idiomatice, sensului propriu úi figurat al cuvântului.
Formarea unor opinii personale despre opera analizată
Identificarea noĠiunilor de teorie literară.
NoĠiuni literare
NaraĠiunea, descrierea, dialogul, monologul, metafora, alegoria, pastelul, personificarea, comparaĠia, rima
(tipurile), ritmul, doina, balada, romanul, oda, fabula, legenda, dramatizarea, nuvela, stilul
LIMBA (gramatică, ortografie)
Repetarea úi consolidarea materiei din clasa a V-a.
NoĠiuni de fonetică, diftongii, triftongii (actualizare). Accentul. DespărĠirea în silabe a cuvintelor derivate úi
a cuvintelor compuse.
Vocabularul limbii române. Familia lexicală - actualizare. Omonimele. Paronimele. Sinonimele úi
antonimele (actualizare).
Arhaismele úi regionalismele.
Procedeele interne de îmbogăĠire a vocabularului. Derivarea (actualizare),
Substantivul. Substantivele simple úi compuse. Substantivele comune úi proprii. Genul. Numărul. Cazurile
substantivului úi funcĠia sintactică.
Articolul. Articolul hotărât úi articolul nehotărât.
Nominativul. Genitivul. Articolul posesiv-genitival. Dativul. Acuzativul. PrepoziĠia úi rolul ei în exprimarea
acuzativului.Vocativul.
Declinarea substantivelor comune úi proprii cu articol hotărât úi nehotărât.
Articolul demonstrativ-adjectival. Acordul cu substantivul.
Adjectivul. Adjectivele variabile úi invariabile. Acordul cu substantivul în gen, număr úi caz.
Gradele de comparaĠie.
Pronumele. Pronumele personal úi categoriile lui gramaticale (persoană, gen, număr, caz)
Formele accentuate úi neaccentuate ale pronumelui personal. Pronumele personal de politeĠe.
Pronumele de întărire. Pronumele reflexiv.
Pronumele úi adjectivele pronominale: pronumele úi adjectivul posesiv, pronumele úi adjectivul
demonstrativ.
Numeralul cardinal úi ordinal. Numeralul colectiv, distributiv, multiplicativ úi adverbial.
Scrierea corectă a numeralului.
Verbul. Categoriile gramaticale ale verbului: timpul, persoana, numărul, modul.
Conjugarea. Modurile personale úi modurile nepersonale ale verbului.
Timpurile modului indicativ: prezent, imperfect, perfect simplu, perfect compus, mai mult ca perfectul, viitor,
viitor anterior.
Modurile: imperativ, conjuctiv, condiĠional-optativ.
Infinitiv. Gerunziu. Participiu. Supin.
PărĠile de vorbire neflexibile. Adverbul - de loc, timp, mod. Gradele de comparaĠie ale adverbului.
ConjuncĠia coordonatoare úi subordonatoare. PrepoziĠia. InterjecĠia. Tipuri de interjecĠii.
Sintaxa propoziĠiei.
PropoziĠia simplăúi dezvoltată. Subiectul. Subiectul exprimat prin substantive úi pronume. Subiectul
multiplu .Subiectul neexprimat.
Predicatul. Predicatul verbal úi predicatul nominal
Atributul. Atributul adjectival úi substantival. Atributul substantival genitival úi prepoziĠional. Atributul
pronominal.
Complementul. Complementul direct úi indirect. Complementele circumstanĠiale de loc, de timp, de mod.
Sintaxa frazei. Fraza - noĠiuni generale (actualizare). PropoziĠia principalăúi propoziĠia secundară.
Delimitarea propoziĠiilor dintr-o frază.
NoĠiuni de ortografie. DespărĠirea cuvintelor în silabe (actualizare). Scrierea corectă a substantivelor
proprii úi a substantivelor în genitiv. Scrierea corectă a numeralelor úi a pronumelui personal sau reflexiv
din cadrul paradigmelor verbale compuse. Folosirea corectă a ortogramelor: într-o, într-un, dintr-o, dintr-un.
Folosirea corectă a adverbului de negaĠie nu (n-). Semnele de punctuaĠie (actualizare).
CULTURA EXPRIMĂRII
Exprimarea orală
Activarea cunoútinĠelor de limbă pentru a percepe úi realiza fapte de comunicare, oralăúi scrisă.
Exprimarea în mod original, într-o formă accesibilă, a propriilor idei úi opinii
Stabilirea principalelor modalităĠi de înĠelegere úi interpretare a unor texte scrise în diverse situaĠii de
comunicare.
ÎnĠelegerea textului literar úi comentarea lui ca mijloc de dezvoltare a exprimării orale
Determinarea sensului unor cuvinte úi explicarea orală a semnificaĠiei acestora în diferite contexte.
ExerciĠii de însuúire úi definire a noĠiunilor úi cuvintelor -prin activităĠi în ateliere.
Observarea mijloacelor de limbă úi stil în fragmentele din textele cu caracter descriptiv (în versuri úi proză).
DiscuĠii pe marginea textelor literare úi a subiectelor libere prin menĠionarea indicilor spaĠiali úi temporali
într-o naraĠiune.
Stabilirea legăturilor corecte dintre elementele unei unităĠi gramaticale (propoziĠie sau frază), úi folosirea
corectă a categoriilor gramaticale specifice părĠilor de vorbire.
ExerciĠii de rostire corectă a cuvintelor cu probleme de accentuare.
Transformarea vorbirii directe în vorbire indirectă, a monologului în dialog, a textului narativ în text
dramatic.
Exprimarea în scris
Dictări libere úi de control.
Compunerea (naraĠiunea, descrierea, portretul, rezumatul)
Interpretarea liberă ale unor aspecte structurale ale unei opere literare.
Scrierea argumentată a impresiilor provocate de textele literare úi interpretarea unor aspecte din operă.
Îmbinarea diferitelor forme de expunere (povestire, descriere úi dialog) în compunerile elevilor pe teme
libere úi teme date.
NaraĠiunea (naraĠiunea la persoana a III-a, la persoana I, subiectul operei literare, momentele subiectului,
timpul úi spaĠiul în naraĠiune)
ExerciĠii de înĠelegere úi explicare a noĠiunilor de teorie literară.
ExerciĠii pentru dezvoltarea creativităĠii elevilor.
Scrierea corectă a frazelor în text folosind corect regulile ortografice úi semnele de punctuaĠie.
Afiúul, anunĠul, corespondenĠa, invitaĠia.
ùase teme pentru acasăúi analiza lor la oră.
Patru lucrări scrise (o oră pentru scriere úi o oră pentru corectare).
MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI
Programa pentru Limba română ca limbă maternă pentru clasa a VI-a se realizează prin metode
tradiĠionale prezentate în forma unei succesiuni de etape clar delimitate.
În domeniul literaturii se propun următoarele activităĠi: însuúirea limbii române literare, dezvoltarea nivelului
de cunoútinĠe úi capacităĠi, crearea úi menĠinerea interesului pentru lectură cu identificarea informaĠiilor
esenĠiale dintr-un mesaj oral úi scris, însuúirea exprimării orale úi scrise, dezvoltarea interesului faĠă de
creaĠiile literare în limba română, dezvoltarea capacităĠii de exprimare, oralăúi scrisă, receptarea, iniĠierea
úi participarea la un act de comunicare oral úi în scris în limba română literară.
În domeniul limbii se pune accent pe evaluarea posibilităĠilor de exprimare prin expresii úi cuvinte noi în
vocabularul activ al elevilor úi sesizarea sensului unităĠilor lexicale noi în funcĠie de context. Trebuie să
identifice sensul unui cuvânt necunoscut, să aplice regulile de ortografie în scris, să sesizeze abaterile de
la normele gramaticale într-un mesaj oral úi scris, să cunoască părĠile de vorbire flexibile úi neflexibile.
Mesajul pe care elevul îl va comunica în limba română trebuie să fie bazat pe structurile lingvistice în
spiritul limbii române, determinate de gândirea în această limbă.
Cultura exprimării orale úi în scris are o importanĠă deosebită deoarece reprezintă baza unei comunicări
calitative. Din acest motiv în cursul activităĠii trebuie insistat asupra îmbogăĠirii fondului lexical, să identifice
informaĠiile esenĠiale úi detaliile dintr-un mesaj oral, să manifeste interes pentru creaĠiile literare în limba
română, să sesizeze valorile stilistice ale unor cuvinte dintr-un text literar, să utilizeze corect úi eficient
limba română în diferite situaĠii de comunicare úi formarea deprinderilor de muncă independentă úi
dezvoltarea creativităĠii elevilor
RUSINSKI JEZIK
ɊɍɋɄɂ əɁɂɄ
ɄɍɅɌɍɊȺ ɍɋɇɈȽɈ ɂ ɉɂɋȺɇɈȽɈ ȼɂɋɅɈȼɃɈȼȺɇə
ɉɪɢɩɨɜɟɞɚɧɽ - ɨ ɞɨɠɢɰɨɯ ɢ ɡɹɜɟɧɶɨɯ ɡ ɯɚɫɧɨɜɚɧɶɨɦ ɧɚɪɚɫɬɚɧɹ ɞʀʀ, ɩɨɲɜɢɞɲɚɧɹ, ɫɩɨɦɚɥɲɨɜɚɧɹ,
ɩɪɟɦɟɧɤɢ ɞʀʀ ɚɛɨ ɡɚɤɨɧɱɟɧɹ. ȼɥɚɫɧɢ ɩɪɢɫɬɭɩ ɪɨɡɭɦɟɧɸ ɡɹɜɟɧɶɨɯ.
Ɍɜɨɪɱɟ ɩɪɟɩɪɢɩɨɜɟɞɨɜɚɧɽ - ɯɚɫɧɨɜɚɧɽ ɧɨɜɢɯ ɫɥɨɜɨɯ, ɫɢɧɨɧɢɦɢ, ɚɧɬɨɧɢɦɢ, ɝɨɦɨɧɢɦɢ.
Ɉɩɢɫɨɜɚɧɽ - ɪɭɯ ɭ ɩɪɢɪɨɞɢ (ɠɢɜɨɬɢɧʀ ɭ ɪɭɲɚɧɸ, ɩɪɢɪɨɞɧɢ ɡɹɜɟɧɹ - ɜɢɬɨɪɛɭɪɹ, ɝɚɛɢ ɢ ɩɨɞ.).
Ɉɩɢɫɨɜɚɧɽ ɡɨɡ ɡɜɟɤɲɨɜɚɧɶɨɦ ɢɧɬɟɧɡɢɬɟɬɭ ɪɭɯɭ, ɝɥɽɞɚɧɽ ɢ ɯɚɫɧɨɜɚɧɽ ɧɨɜɢɯ ɫɥɨɜɨɯ ɞɨɚɤɬɢɜɧɨɝɨ
ɫɥɨɜɧʀɤɚ ɲɤɨɥɹɪɨɯ.
Ʌɟɤɫɢɤɚ - ɫɥɨɜɚ ɢ ɜɢɪɚɡɢ ɡɚ ɡɜɟɤɲɨɜɚɧɽ, ɩɪɟɭɜɟɥʀɱɨɜɚɧɽ, ɡɦɟɧɲɨɜɚɧɽ. ȼɢɪɚɠɨɜɚɧɽ ɢɪɨɧɢʀ ɡɨɡ
ɫɥɨɜɚɦɢ ɢ ɢɧɬɨɧɚɰɢɸ. ȼɢɪɚɠɨɜɚɧɽ ɞɨɜɢɪɢɹ ɢ ɧɽɞɨɜɢɪɢɹ.
ɉɨɪɨɜɧɚɧɹ ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɱɧɢ ɡɚ ɪɭɫɤɢ ɹɡɢɤ.
Ɇɟɧɨɜɚɧɽ - ɞʀʀ, ɪɨɛɨɬɢ, ɫɰɟɥɨɫɰɢ.
ɉɢɫɚɧɽ - ɥɢɬɟɪɚɪɧɢ ɫɨɫɬɚɜ, ɧɨɜɢɧɚɪɫɤɚ ɜɢɫɬɤɚ, ɞɨɩɢɫɨɜɚɧɽ, ɜɢɧɱɨɜɚɧɤɚ, ɬɟɥɟɝɪɚɦ.
Ⱦɜɚ ɲɤɨɥɫɤɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɡɚɞɚɬɤɢ ɪɨɱɧɨ.
ɉɪɟɝɥʀɛɣɨɜɚɧɽ ɟɥɟɦɟɧɬɨɯ ɤɭɥɬɭɪɢ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɹ ɧɚɜɟɞɡɟɧɢɯ ɭ ɩɪɟɞɯɨɞɧɢɯ ɤɥɚɫɨɯ.
ɊɈȻɈɌȺ ɇȺ ɄɇȲɀɈȼɇɂɆ ɌȿɄɋɌɍ
Ɉɛɪɨɛɨɤ ɬɟɤɫɬɨɯ ɡ ɧɚɪɨɞɧɟɣ ɢ ɭɦɟɬɧʀɰɤɟɣ ɬɜɨɪɱɨɫɰɢ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ.
ɪɢɩɨɜɟɞɤɚ - ɨɩɢɫɚɧɢ ɜɢɪɢɜɨɤ ɡɨɡ ɠɢɜɨɬɚ, ɝɥɚɜɧɚ ɩɨɞɨɛɚ, ɬɟɦɚ, ɩɪɢɱɢɧɚ ɢ ɩɨɲɥʀɞɨɤ, ɦɨɪɚɥɧɢ ɢ ɞɪɭɝɢ
ɞɢɥɟɦɢ ɹɤ ɩɪɟɧɽɲɟɧɟ ɢɫɤɭɫɬɜɨ.
Ȼɚɫɧɚ ɢ ɩɪɢɫɥɨɜɤɚ - ɲɜɟɬ ɩɨɭɤɨɯ ɨ ɠɢɜɨɰɟ.
ɋɤɚɡɤɚ - ɦɟɞɡɢ ɦɨɠɥʀɜɢɦ ɢ ɠɚɞɚɧɢɦ.
ɉɢɫɧɹ - ɲɜɟɬ ɥɸɛɨɜɧɢɯ, ɫɨɰɢɹɥɧɢɯ ɢ ɞɪɭɝɢɯɱɭɜɫɬɜɨɯ.
ȿɅȿɆȿɇɌɂ ɇȺɐɂɈɇȺɅɇȿɃ ɄɍɅɌɍɊɂ
ɂɫɬɨɪɢɣɧɢ ɨɤɨɥɧɨɫɰɢ ɭ ɫɬɚɪɢɦ ɤɪɚɸ ɩɪɟɞ ɞɨɫɟɥɶɨɜɚɧɽ Ɋɭɫɧɚɰɨɯ ɧɚ ɩɪɨɫɬɨɪ ɸɠɧɟɣ ɉɚɧɨɧɢʀ.
ɉɪɟɫɟɥɽɧɽ ɩɟɪɲɢɯ ɮɚɦɢɥɢɣɨɯ ɢɩɨɡɧɽɣɲɟ ɫɟɥɽɧɽ ɜɟɤɲɢɯ ʉɪɭɩɨɯ.
Ɉɤɨɥɧɨɫɰɢ ɭ ɤɨɬɪɢɯ ɲɟ ɩɪɢɫɟɥɽɧɰɢ ɧɚɲɥɢ ɭ ɧɨɜɢɦ ɤɪɚɸ. ɍɫɥɨɜɢɹ ɡɚ ɠɢɜɨɬ ɢ ɪɨɛɨɬɭ, ɡɚɤɨɧɫɤɢ
ɨɞɪɟɞɡɟɧɹ ɤɨɧɬɪɚɤɬɭ ɡɨɡ ɰɚɪɫɤɢɦ ɞɜɨɪɨɦ, ɞɪɭɠɬɜɟɧɢ ɨɤɨɥɧɨɫɰɢ, ɨɪʉɚɧɢɡɨɜɚɧɨɫɰ ɩɪɢɫɟɥɽɧɰɨɯ,
ɤɭɥɬɭɪɧɢ ɨɛɫɬɚɜɢɧɢ, ɩɪɨɫɜɢɬɧɚ ɪɨɛɨɬɚ, ɞɭɯɨɜɧɢ ɠɢɜɨɬ.
ɒɤɨɥɹɪɟ ɬɪɟɛɚ ɠɟ ɛɢ ɭ ɡɚɽɞɧʀɰɤɢɯ ɚɤɬɢɜɧɨɫɰɨɯ:
- ɩɚɬɪɟɥɢ ɝɨɥɽɦ ɽɞɧɭ ɬɟɚɬɪɚɥɧɭ ɩɪɟɞɫɬɚɜɭ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ,
- ɧɚɭɱɟɥɢ ɲɩɢɜɚɰ ɜɟɰɟɣ ɧɚɪɨɞɧɢ ɚɛɨ ɤɨɦɩɨɦɨɜɚɧɢ ɩɢɫɧʀ,
- ɧɚɭɱɟɥɢ ɬɚɧɰɨɜɚɰ ɝɨɥɽɦ ɽɞɟɧ ɧɚɪɨɞɧɢ ɬɚɧɽɰ ɢ ɽɞɟɧ ɤɥɚɫɢɱɧɢ ɬɚɧɽɰ,
- ɭɤɥɸɱɟɥɢ ɲɟ ɞɨ ɪɨɛɨɬɢ ɤɭɥɬɭɪɧɨ-ɭɦɟɬɧʀɰɤɨɝɨ ɞɪɭɠɬɜɚɭ ɫɜɨʀɦ ɦɟɫɰɟ,
ɩɪɨɜɚɞɡɟɥɢ ɱɚɫɨɩɢɫɢ, ɪɚɞɢɨ ɢ Ɍȼ ɟɦɢɫɢʀ ɡɚ ɞɡɟɰɢ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ ɢ ɭɩɨɡɧɚɜɚɥɢ ɲɟ ɡ ɩɪɨɰɟɫɨɦ
ɧɚɫɬɚɜɚɧɹ ɬɢɯ ɟɦɢɫɢɣɨɯ ɢ ɚɤɬɢɜɧɨ ɭ ɧʀɯ ɭɱɚɫɬɜɨɜɚɥɢ ɫɩɪɚɦ ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɧɢɯ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɰɨɯ.
ʈɊȺɆȺɌɂɄȺ ɂ ɉɊȺȼɈɉɂɋ
Ⱦʀɽɫɥɨɜɧɢ ɮɨɪɦɢ.
Ɋɨɡɥɢɱɧɨɫɰ ɜɢɪɚɠɨɜɚɧɹ ɱɚɫɭ.
ɉɪɟɦɟɧɤɢ ɝɥɚɫɨɯ (ɤɨɧɫɨɧɚɧɬɢ ɤ,ʉ,ɯ, ɽɞɧɚɱɟɧɽ ɩɨ ɞɡɜɨɧɤɨɫɰɢ ɭ ɛɟɲɟɞɢ ɢ ɩɢɫɚɧɸ, ɧɽɩɨɫɬɨɹɧɟ ɨ,ɟ, ɭ
ɩɨɠɢɱɟɧɢɯ ɫɥɨɜɨɯ - ɚ).
ȼɟɠɛɢ ɡɚ ɭɬɜɟɪɞɡɨɜɚɧɽ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢɯ ɧɚɜɢɤɧɭɰɨɯ.
ɅȿɄɌɂɊȺ
Ⱦɸɪɚ ɉɚɩɝɚɪɝɚʀ: Ʉɨɧɽɰ ɲɜɟɬɚ (ɩɪɢɩɨɜɟɞɤɢ ɩɨ ɜɢɛɨɪɭ)
ɍɉɍɌɋɌȼɈ ɁȺ ȼɂɌȼɈɊɃɈȼȺɇȯ ɉɊɈȽɊȺɆȺ
ɋɩɪɚɦ ɫɜɨɽɣ ɮɨɪɦɢ ɩɪɨɝɪɚɦ ɩɨɞɡɟɥɽɧɢ ɧɚ ɤɥɚɫɢ ɹɤ ɱɚɫɰ ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ ɨɫɧɨɜɧɟɣ ɲɤɨɥɢ. Ɇɟɞɡɢɬɢɦ,
ɜɨɡɪɨɫɬɧɢ ɭɪɨɜɟɧɶ ɧɽ ɡɧɚɤ ɢ ɭɪɨɜɧɹ ɤɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɟɣ ɨɫɩɨɫɨɛɟɧɨɫɰɢ ɲɤɨɥɹɪɚ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ, ɬɚ ɡ
ɬɨɝɨ ɜɢɯɨɞɡɢ ɠɟ ɲɟ ɡɨɡ ɤɚɠɞɢɦ ɲɤɨɥɹɪɨɦ ɪɨɛɢ ɩɨɽɞɢɧɽɱɧɨ ɭ ɫɤɥɚɞɡɟ ɡɨɡ ɣɨɝɨ ɹɡɢɱɧɭ ɤɨɦɩɟɬɟɧɰɢɸ.
Ɉɫɧɨɜɧɢ ɰɢɥɶ ɭ ɬɢɦ ɠɟ ɛɢ ɲɤɨɥɹɪ ɩɨɱɚɥ ɛɟɲɟɞɨɜɚɰ ɩɨ ɪɭɫɤɢ ɤɟɞ ɞɨɬɥɹ ɧɽ ɛɟɲɟɞɨɜɚɥ. ɍ ɞɚɽɞɧɢɯ
ɫɥɭɱɚɣɨɯ ɬɨ ɛɭɞɭ ɥɽɦ ɨɞɜɢɬɢ ɧɚ ɩɢɬɚɧɹ, ɚ ɡ ɞɚɽɞɧɢɦ ɦɨɠ ɪɨɡɜɢɰ ɪɨɡɝɜɚɪɤɭ.
ɍɤɭɩɧɢ ɩɪɨɰɟɫ ɭɱɟɧɹ ɢ ɜɟɠɛɚɧɹ ɭɧɚɩɪɹɦɟɧɢ ɧɚ ɩɨɞɪɭɱɟ ɤɭɥɬɭɪɢ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɹ ɩɪɚɜɟ ɩɪɟɬɨ ɠɟ
ɨɫɧɨɜɧɢ ɰɢɥɶ ɬɨ ɡɞɨɛɭɜɚɧɽ ɤɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɟɣ ɤɨɦɩɟɬɟɧɰɢʀ, ɬɽ. ɛɟɲɟɞɢ ɩɨ ɪɭɫɤɢ. ɍ ɬɢɦ ɫɦɢɫɥɭ ɬɪɟɛɚ
ɯɚɫɧɨɜɚɰ ɜɟɥʀ ɤɨɦɛɢɧɚɰɢʀ ɭɫɧɢɯ ɜɟɠɛɨɯ ɩɨ ɦɨɞɟɥɨɯ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢʀ, ɚ ɬɨ ɡɧɚɱɢ ɦɨɞɟɥ ɧɚɩɪ. ɦɟɧɨɜɚɧɹ
ɽɫɬɜɨɯ ɢ ɩɪɟɞɦɟɬɨɯ, ɦɨɞɟɥ ɨɛɪɚɰɚɧɹ ɡ ɩɢɬɚɧɶɨɦ, ɨɞɜɢɬɚ ɧɚ ɩɢɬɚɧɽ, ɦɨɞɟɥ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɹ ɩɪɢɤɦɟɬɨɯ
ɩɪɟɞɦɟɬɚ ɢɬɞ. ɞɨɤ ɲɟ ɧɽ ɪɨɡɜɢɽ ɫɚɦɨɫɬɨɣɧɟ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɽ. Ʉɚɠɞɢ ɦɨɞɟɥ ɲɟ ɭɜɟɠɛɭɽ ɡɨɡ ɲɤɨɥɹɪɨɦ
ɬɟɥɶɨ ɤɟɥɶɨ ɬɨ ɩɨɬɪɟɛɧɟ ɧɚ ɢɫɬɢ ɫɩɨɫɨɛ ɹɤ ɰɨ ɲɟ ɬɨ ɪɨɛɢ ɩɪɢ ɭɱɟɧɸ ɫɬɪɚɧɫɤɨɝɨ ɹɡɢɤɚ. Ɂɨɡ
ɯɚɫɧɨɜɚɧɶɨɦ ɪɢɠɧɢɯ ɫɩɨɫɨɛɨɯ ɥɟɤɫɢɱɧɢɯ ɜɟɠɛɨɯ ɦɨɠ ɭɜɟɠɛɨɜɚɰ ɦɨɞɟɥɢ ɩɢɬɚɧɶɨɯ ɢ ɨɞɜɢɬɨɯ ɢ ɧɚ
ɬɚɤɢ ɫɩɨɫɨɛ ɪɨɡɜɢɜɚɰ ɤɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɭ ɤɨɦɩɟɬɟɧɰɢɸ ɲɤɨɥɹɪɚ.
SLOVAýKI JEZIK
SLOVENSKÝ JAZYK
Ciele a úlohy
UschopniĢ žiakov pre konverzáciu v slovenskej reþi, vypestovaĢ v maximálne možnej miere kultúru ústneho
vyjadrovania, vyvinúĢ schopnosti a spôsobilosti þítania a písania v slovenskej reþi. DávaĢ dôraz na
komunikaþnú funkciu jazyka. SprostredkovaĢ deĢom základné pravidlá slovenského jazyka, ktoré im
umožnia þo efektívnejšiu slovnú a písomnú komunikáciu v slovenþine. PestovaĢ þitateteĐské návyky,
predovšetkým smerom k slovenskému tlaþenému slovu vo Vojvodine (Zorniþka, Vzlet, Hlas Đudu, Rovina,
Evanjelický hlásnik, knižná produkcia), ale i k prilehavým publikáciám zo Slovenskej republiky, tiež návyky
sledovania slovenských elektronických masovokomunikaþných prostriedkov (celovojvodinské a lokálne TV
a rozhlasové stanice, tiež dostupné TV vysielania zo Slovenskej republiky). MotivovaĢ ich k zapajániu sa do
mimotriednej þinnosti v slovenskej reþi a do záujmovej þinnosti v slovenských kultúrno-umeleckých a iných
spolkoch a inštitúciách v lokálnom prostredí. Nevtieravým a vekuprimeraným spôsobom pestovaĢ národnú
a kultúrnu identitu slovenských detí, etnickú sebaúctu a zoznamovaĢ ich s prvkami tradície, kultúry, zvykov
a obyþajov slovenského národa vcelku a slovenskej vojvodinskej komunity zvlášĢ, tiež uschopĖovaĢ ich pre
multikultúrne spolunažívanie vo vojvodinskom, ale i širšom štátnom a regionálnom kontexte. ZoznámiĢ deti
so súþasnými kultúrnymi a vzdelávacími organizáciami a inštitúciami slovenskej menšiny vo Vojvodine a v
Srbsku a motivovaĢ ich k ćalšiemu školeniu v slovenskej reþi (gymnázium, fakulta). UschopĖovaĢ ich pre
súþasné, demokratické a multikultúrne vzĢahy medzi etnickými skupinami, pestovaĢ zmysel pre
zachovávanie svojho etnického a jazykového povedomia, uctievanie toho, þo je odlišné, rozdielne, tiež
zmysel a spôsobilosti pre toleranciu a nenásilnú medzietnickú komunikáciu.
6. roþník
CieĐ: Žiaci majú dosiahnúĢ taký stupeĖ rozvoja komunikatívnych zruþností v rámci predpísaného uþiva, aby
vedeli samostatne uplatniĢ osvojené reþové zruþnosti v štandardných i odborných komunikatívnych
situáciách (v súlade s tematickým minimom).
V 6. roþníku si osvojujú základné pravidlá slovenského pravopisu a získavajú zruþnosĢ a návyk podĐa
osvojených pravidiel pravopisne správne písaĢ. Získavajú zruþnosĢ správne a plynule þítaĢ. Aj ćalej
obohacujú svoju slovnú zásobu a pestujú kultúru vyjadrovania.
ýIASTKOVÉ ÚLOHY
Úlohou vyuþovania slovenþiny v 6. roþníku je prehlbovanie a rozširovanie reþových zruþností získaných v
predchádzajúcich roþníkoch. Žiaci majú získaĢ väþšiu pohotovosĢ, samostatnosĢ a istotu v tematických a
obsahovo ohraniþených prejavoch.
Z reþových zruþností vo vyuþovaní prevažuje ústny prejav, ktorý je stimulovaný poþúvaním a þítaním.
Písomný prejav je menej zastúpený. Systematicky sa upevĖujú návyky správnej výslovnosti. Dôležité je
uschopĖovaĢ žiakov, aby vedeli:
- samostatne odpovedaĢ na otázky, aby aj sami vedeli tvoriĢ otázky;
- správne reagovaĢ na partnerovu repliku;
- samostatne opísaĢ obrázok, situáciu alebo svoj zážitok;
- formulovaĢ hlásenie, prosbu, ospravedlnenie, poćakovanie;
- aktívne a správne využiĢ svoju slovnú zásobu a prehlbovaĢ ju použijúc slovník, uþebnice, encyklopédie...
- þasto sa zapájaĢ do reþovej þinnosti, do dialógov a súvislých prejavov a kvalitatívna úroveĖ týchto sa má
zvýšiĢ.
KULTÚRA ÚSTNEHO A PÍSOMNÉHO VYJADROVANIA
Rozprávanie - o zážitkoch, o tom þo videli, þo by si priali.Tvorenie skupiny slov pre urþenú tému a viet zo
zadaných slov. Majú vedieĢ vyjadriĢ svoj názor o preþítanom texte (þo sa mi páþilo a preþo), jeho názov,
autora, ústrednú postavu a jej vlastnosti. Majú sa vedieĢ poćakovaĢ, požiadaĢ o pomoc. Majú samostatne
porozprávaĢ niekoĐko viet o svojom súrodencovi, priateĐovi, spolužiakovi, o živote v škole, porozprávaĢ svoj
zážitok, nejakú udalosĢ, v ktorej brali úþasĢ...
Reprodukcia - poþutého a preþítaného textu alebo rozprávky za pomoci osnovy alebo samostatne. OpísaĢ
obrázok alebo postupný dej pomocou þlenenej ilustrácie. VedieĢ reprodukovaĢ za pomoci osnovy
sledovaný slovenský film, rozprávku alebo detské divadelné predstavenie, scénku alebo oslavu.
Opis - enteriéru a exteriéru, Đudí, zvierat, prírodných javov.
Dialóg - rozprávanie o udalosti prostredníctvom vynechania slov opisu; priama a nepriama reþ. Majú
povedaĢ samostatne a súvisle najmenej 8 viet o obrázku, precviþenej téme a viesĢ dialóg.
DávaĢ dôraz na interpunkciu (bodka, þiarka, výkriþník, otáznik).
Dramatizácia - textu podĐa výberu, zážitku alebo udalosti z každodenného života (situáciu v knižnici, v
obchode, na pošte, u školského pedagóga...); þítanie podĐa úloh a striedania úloh.
Rozhovor - prihliadaĢ na rozvoj slovníka každodennej konverzácie, obohacovanie aktívnej slovnej zásoby,
frazeológia. Frekventné vety z každodenného života. Rozliþné tvary vyjadrovania, vynachádzavosĢ, dôvtip.
Cviþenia so zmenou a dopĎĖaním viet.
Slovník - použitie slovníka pri obohacovaní slovnej zásoby, paralela so srbským jazykom, kalky, vysvetlenie
významu slov v kontexte. Synonymá, homonymá, antonymá, zdrobneniny. Obohacovanie slovnej zásoby
žiakov pomocou didaktických hier z jazyka, rébusov, doplĖovaþiek, prešmyþiek, hlavolamov,... Písanie
vlastného slovníka menej známych slov a výrazov.
ýítanie - Hlasné a tiché þítanie, správna dikcia a intonácia vety. Melódia vety. Slová, v ktorých nastáva
spodobovanie spoluhlások.
Odpisovanie - kratších viet a textov, charakteristických slov a výrazov, odpisovanie so zadanou úlohou
(obmena rodu, þísla, þasu, slabík...). Písanie krátkej slohovej práce podĐa osnovy alebo zadaných otázok v
rozsahu 6-8 viet; písanie pozdravu a blahoželania.
Od žiakov oþakávame, aby vedeli aspoĖ 4 básne, 5 slovenských Đudových piesní, hádany, riekanky,
niektoré porekadlá a príslovia, dve krátke prózy v rozsahu 6-8 riadkov a 4 krátke dialógy alebo úþasĢ v
detskom divadelnom predstavení.
Žiaci si majú osvojiĢ aktívne príbližne 400 slov a frazeologických spojení. Pasívna slovná zásoba má byĢ na
každej úrovni vyššia ako aktívna.
Diktáty treba písaĢ len ako nácviþné.
Mimovyuþovacie þítanie - þasopisy pre deti a mládež, slovenská detská literatúra a Đudová slovesnosĢ.
PRÁCA S TEXTOM
Rozlišovanie: rozprávky (Đudovej a autorskej), bájky, básne, porekadlá a príslovia, hádanky, reþĖovanky.
ýítanie - kratších slovenských Đudových rozprávok, textov z umeleckej tvorby, piesní, básní, bájok.
Nacviþovanie plynulého þítania s porozumením, ktorá sa rovná hovoru. Pri spracovaní básní nacviþovanie
umeleckého prednesu.
VypozorovaĢ priebeh udalosti, hlavné a vedĐajšie postavy, þas a miesto konania deja, zaþiatok, zauzlenie a
rozuzlenie, dejová postupnosĢ, opis okolia a Đudí; posolstvo prísloví; ponauþenie bájok porovnávaĢ s
udalostiami zo života. VšímaĢ si fantastické prvky v rozprávkach a prenesený význam v bájke.
Viacvýznamové slová.
Populárne detské a Đudové piesne.
SledovaĢ detské þasopisy. Písanie krátkych literárnych prác do þasopisov.
Spoloþné pozerania a rozbor aspoĖ jedného divadelného predstavenia a filmu pre deti v slovenskej reþi.
GRAMATIKA A PRAVOPIS
Rozdelenie hlások (upevĖovanie, vyhĐadávanie v texte).
Rozdelenie spoluhlások na tvrdé, mäkké a obojaké.
Písanie y, ý vo vybraných slovách.
ZvykaĢ žiakov správne používaĢ pády podstatných mien a iných ohybných slov s osobitným dôrazom na
pravopis. Pomenovanie ohybných slov: podstatné mená, prídavné mená, zámená, þíslovky, slovesá
(poznaĢ v texte).
StupĖovanie prídavných mien.
Veta - základné rozdelenie. Jednoduchá veta a súvetie. Podmet a prísudok.
Vety s tvarmy prídavných mien rád, rada, radi, rady.
Podstatné mená a slovesá vo vete - ich funkcia. Písanie vlastných podstatných mien.
Slovesá, slovesné þasy, neurþitok. ýasovanie slovies.
Slabika a rozdelenie slov na slabiky.
VýslovnosĢ- nacviþovanie výslovnosti jednotlivých hlások a slov.
Zámená - ukazovacia a opytovacie zámená.
Pravopis prídavných mien, zámen, þísloviek, slovies.
ODPORÚýANÁ LITERATÚRA
Výber krátkych a veselých textov z Đudovej slovesnosti: rozprávky, reþĖovanky, hádanky, príslovia, detské
Đudové hry a piesne, bájky.
ďudové piesne - výber.
Vyþítanky - výber.
Výber z poézie a prózy vojvodinských autorov.
Zo svetovej literatúty (výber).
Jozef Pavloviþ (výber)
Detské Đudové hry.
Daniel Hevier (výber)
Mária Rázusová - Martáková (výber)
Klára Jarunková (výber)
Zoroslav Jesenský (výber)
Mária Kotvášová - Jonášová (výber)
Štefan Moravþík (výber)
Slovenská Đudová pieseĖ: Po nábreží
Slovenská Đudová balada.
Alojz ýobej: ýo všetko deĢom k šĢastiu treba
Marta Hlušíková: Príbeh o Európe
Miroslav Demák: Vranka Hanka a havran Ján
Anna Majerová: Májový deĖ
Krista Bendová: ýapica
Reprodukcia spracovaných textov systematicky podĐa sledu udalostí. Diferencované úlohy.
Obmena zakonþenia rozprávky.
PodĐa uþiteĐovho názoru žiaci sa môžu nauþiĢ vybranú báseĖ naspamäĢ a nacviþovaĢ umelecký prednes.
TÉMY NA SPRACOVANIE: IV-VI. roþník
Širšia rodina. Príbuzenské vzĢahy. Životopisné údaje. Moje narodeniny. Hostia. Jedálny lístok. Návštevy.
Sviatky. Môj priateĐ-moja priateĐka. Pracovný deĖ žiaka. VoĐný þas. ZáĐuby. Kniha. TV a rozhlas. Rozprávky
starej matere a starého otca. ýasti tela - podrobnejšie. Vnútorné orgány. ChráĖme prírodu - zvieratá a
rastliny. Poþasie. Roþný kolobeh v prírode. Povolania a remeslá. Rodná reþ. Láska k rodnej reþi.
Najdôležitejšie slovenské vojvodinské manifestácie pre deti - festivaly a prehliadky. ýasopis Zorniþka.
Návšteva priateĐa v Novom Sade. Telefonická konverzácia. Doprava. V obchodnom dome. Na pošte. Na
kúpalisku. Športy. Kupujeme poþítaþ. Budova, byt. KoĐko je hodín. Dátumy. Adresy. Slovenské kultúrne,
informaþné a náboženské inštitúcie v Novom Sade. U lekára. Planéta Zem. Kontinenty, strany sveta. Kam
by som chcel(a) cestovaĢ. Pesniþky, dialógy, scénky, dielne na vylepšenie konverzácie. Comics. Pexeso.
Prvky národnej kultúry a tradície
Zoznamovanie detí so základmi dejín slovenskej menšiny vo Vojvodine a Srbsku (dosĢahovanie, kultúrne,
vzdelanostné, cirkevné a hospodárske snahy, vrcholné kultúrne výsledky, relevantné organizaþné formy a
inštitúcie…), sprostredkovanie poznatkov, ale i pestovanie emoþného vzĢahu k tradícii, kultúre, obyþajom a
zvykom slovenskej menšiny vo Vojvodine, Srbsku, ale i na celej Dolnej zemi (folklor, remeslá, Đudová
slovesnosĢ, divadlo, literatúra, hudba, tradiþné detské hry, obyþaje, demonológia…), no nie v zmysle
romantického tradicionalizmu a paseizmu, ale vždy v relácii k budúcnosti, rozvoju a modernizácii. Na
minulosĢ sa opieraĢ, do budúcnosti sa pozeraĢ. SprostredkovaĢ deĢom poznatky o slovenskej komunite vo
Vojvodine a Srbsku (osady, inštitúcie a organizácie, osobnosti, mená, priezviská, pôvod…), ale i stykoch s
inými etnickými skupinami a kultúrami, o prínosoch Slovákov tunajšiemu prostrediu (v školstve,
kultúre,umení, architektúre…). SnažiĢ sa slovenskú identitu a sebaúctu pestovaĢ subtílne, nie
prostredníctvom hesiel a fráz, ale na konkrétnych príkladoch, spájaĢ pritom poznatky s emoþným
nasadením, vždy ale so zreteĐom na menšinové a Đudské práva, na európsky kontext, tiež na interetnickú
úctu, toleranciu a interakciu.
DIDAKTICKÉ POKYNY
Keć ide o tento predmet, musí sa maĢ na zreteli podstatná úloha: nauþiĢ žiakov pekne rozprávaĢ po
slovensky, pekne þítaĢ, písaĢ a získaĢ zruþnosĢ v jazykovej správnosti. Musia sa maĢ vždy na zreteli
predvedomosti žiakov a na ne sa musí vždy sústavne nadväzovaĢ.
Gramatika sa má podávaĢ v implicitnej podobe, namiesto opravovania chýb sa využíva modelovanie
správneho reþového variantu. NeodmysliteĐné je vytvorenie príjemnej atmosféry, ktorá predpokladá
partnerský vzĢah medzi uþiteĐom a žiakom a má pomôcĢ prekonaĢ psychickú bariéru pri aktivizácii
získaných reþových zruþností, schopností a návykov. Každý jazykový prostriedok sa demonštruje v urþitom
kontexte, nie izolovane. V nácviku reþových zruþností majú dominovaĢ rozliþné formy párovej konverzácie v
interakcii uþiteĐ - žiak a žiak - žiak. K požiadavkám na spôsob vyjadrovania sa patrí jednoduchosĢ,
prirodzenosĢ, spontánnosĢ a jazyková správnosĢ.
UKRAJINSKI JEZIK
Ɇɟɬɨɸ ɧɚɜɱɚɧɧɹ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨʀ ɦɨɜɢ ɭ ɩ’ɹɬɨɦɭ ɤɥɚɫɿ ɽ: ɜɢɜɱɚɧɧɹ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨʀ ɥɿɬɟɪɚɬɭɪɧɨʀ ɦɨɜɢ,
ɨɡɧɚɣɨɦɥɟɧɧɹ ɡ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨɸ ɥɿɬɟɪɚɬɭɪɨɸ, ɨɩɚɧɭɜɚɧɧɹ ɭɱɧɹɦɢ ɦɨɜɢ ɞɥɹ ɭɫɧɨɝɨ ɿ ɩɢɫɶɦɨɜɨɝɨ
ɜɢɫɥɨɜɥɸɜɚɧɧɹ, ɡɛɚɝɚɱɟɧɧɹ ɫɥɨɜɧɢɤɨɜɨɝɨ ɡɚɩɚɫɭ ɧɨɜɢɦɢ ɫɥɨɜɚɦɢ ɿ ɜɢɪɚɡɚɦɢ, ɧɚɜɱɚɧɧɹ ɦɨɜɢ ɞɨ
ɪɿɜɧɹ ɜɿɥɶɧɨɝɨ ɜɢɫɥɨɜɥɸɜɚɧɧɹ ɫɜɨʀɯ ɞɭɦɨɤ ɫɬɨɫɨɜɧɨ ɩɨɜɫɹɤɞɟɧɧɨɝɨ ɠɢɬɬɹ, ɨɜɨɥɨɞɿɧɧɹ ɦɟɬɨɞɢɤɨɸ
ɧɚɩɢɫɚɧɧɹ ɬɜɨɪɿɜ ɧɚ ɜɿɥɶɧɭ ɬɟɦɭ, ɨɡɧɚɣɨɦɥɟɧɧɹ ɿɡ ɡɜɢɱɚɹɦɢ ɬɚ ɬɪɚɞɢɰɿɹɦɢ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨɝɨ ɧɚɪɨɞɭ.
Ɉɩɟɪɚɬɢɜɧɿ ɡɚɜɞɚɧɧɹ
ȼ ɤɿɧɰɿ ɲɨɫɬɨɝɨ ɤɥɚɫɭ ɭɱɧɿ ɩɨɜɢɧɧɿ:
- ɩɪɚɜɢɥɶɧɨ ɿ ɩɥɚɜɧɨ ɬɚ ɡ ɪɨɡɭɦɿɧɧɹɦ ɱɢɬɚɬɢ ɜɿɞɨɦɿ ɬɚ ɧɟɜɿɞɨɦɿ ɬɟɤɫɬɢ;
- ɞɨɬɪɢɦɭɜɚɬɢɫɶ ɩɪɚɜɢɥ ɩɭɧɤɬɭɚɰɿʀ ɩɪɢ ɱɢɬɚɧɧɿ;
- ɞɨɬɪɢɦɭɜɚɬɢɫɶ ɩɪɚɜɢɥ ɩɪɚɜɨɩɢɫɭ ɧɚ ɩɢɫɶɦɿ;
- ɱɿɬɤɨ ɩɢɫɚɬɢ ɩɢɫɚɧɢɦɢ ɥɿɬɟɪɚɦɢ ɩɿɞ ɱɚɫ ɞɢɤɬɚɧɬɿɜ ɬɚ ɫɚɦɨɞɢɤɬɚɧɬɿɜ;
- ɜɢɫɥɨɜɥɸɜɚɬɢ ɫɜɨʀ ɞɭɦɤɢ ɫɬɨɫɨɜɧɨ ɩɨɜɫɹɤɞɟɧɧɨɝɨ ɠɢɬɬɹ;
- ɡɪɨɡɭɦɿɬɢ ɩɪɨɱɢɬɚɧɟ ɿ ɡɪɨɛɢɬɢ ɭɫɧɢɣ ɬɚ ɩɢɫɶɦɨɜɢɣ ɜɢɫɧɨɜɨɤ ɩɪɨɱɢɬɚɧɨɝɨ ɬɟɤɫɬɭ;
- ɡɛɚɝɚɬɢɬɢ ɫɜɿɣ ɫɥɨɜɧɢɤɨɜɢɣ ɡɚɩɚɫ ɿ ɡɚɫɜɨʀɬɢ ɛɥɢɡɶɤɨ 300 ɧɨɜɢɯ ɫɥɿɜ ɬɚ ɜɢɪɚɡɿɜ;
- ɜɢɫɥɨɜɥɸɜɚɬɢ ɫɜɨʀ ɞɭɦɤɢ ɜɢɤɨɪɢɫɬɨɜɭɸɱɢ ɪɟɱɟɧɧɽɜɿ ɦɨɞɟɥɿɭ ɦɢɧɭɥɨɦɭ, ɬɟɩɟɪɿɲɧɶɨɦɭ ɿ
ɦɚɣɛɭɬɧɶɨɦɭ ɱɚɫɿ;
- ɩɪɚɜɢɥɶɧɨ ɜɢɞɿɥɹɬɢ ɝɨɥɨɜɧɭ ɞɭɦɤɭ ɜ ɪɚɦɤɚɯ ɡɚɫɜɨɽɧɨʀ ɬɟɦɢ;
- ɪɨɡɩɿɡɧɚɜɚɬɢ ɜɿɞɨɦɿ ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ ɬɟɤɫɬɭ;
- ɩɨɫɬɭɩɨɜɨ ɨɩɚɧɨɜɭɜɚɬɢ ɦɟɬɨɞɢɤɨɸ ɧɚɩɢɫɚɧɧɹ ɬɜɨɪɿɜɧɚ ɜɿɥɶɧɭ ɬɟɦɭ;
- ɡɛɚɝɚɱɭɜɚɬɢ ɡɧɚɧɧɹ ɩɪɨ ɡɜɢɱɚʀ ɬɚ ɬɪɚɞɢɰɿʀ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨɝɨ ɧɚɪɨɞɭ.
ɍɄɊȺȲɇɋɖɄɂɃ ɉɊȺȼɈɉɂɋ
ɉɨɜɬɨɪɟɧɧɹ ɜɢɜɱɟɧɨɝɨ ɜ 5 ɤɥɚɫɿ.
Ɏɨɧɟɬɢɤɚ:
ȼɢɦɨɜɚ ɩɪɢɝɨɥɨɫɧɢɯ - ɭɩɨɞɿɛɧɟɧɧɹ ɡɚ ɦ’ɹɤɿɫɬɸ: ɩɿɫɧɹ, ɨɫɜɿɬɧɿɣ, ɞɥɹ, ɫɦɿɯ ɬɚ ɿɧ.
ɍɩɨɞɿɛɧɟɧɧɹ ɡɚ ɦɿɫɰɟɦ ɬɜɨɪɟɧɧɹ -ɲɢɩɥɹɱɿ ɠ, ɱ, ɲ ɩɟɪɟɞ ɮɪɢɤɚɬɢɜɧɢɦɢ ɫ’ɿ ɰ’: ɧɚɦɚɠɫɹ, ɞɿɠɰɿ, ɧɟ
ɦɭɱɫɹ, ɞɨɱɰɿ, ɯɨɜɚɽɲɫɹ, ɞɨɲɰɿ ɬɚ ɮɪɢɤɚɬɢɜɧɿ ɡ ɿ ɫ ɩɟɪɟɞ ɲɢɩɥɹɱɢɦɢ ɠ ɿ ɲ: ɡ ɠɚɥɸ, ɡ ɲɟɫɬɢ, ɡɲɢɬɢ
ɬɚ ɿɧ.
ɉɨɞɜɨɽɧɧɹ ɩɪɢɝɨɥɨɫɧɢɯ: ɫɭɦɥɿɧɧɹ, ɩɨɞɪɭɠɠɹ, ɩɿɞɞɨɲɲɹ, ɪɨɡɪɿɫɫɹ ɬɚ ɫɩɪɨɳɟɧɧɹ ɝɪɭɩ ɩɪɢɝɨɥɨɫɧɢɯ:
ɫɬɧ, ɡɞɧ, ɫɥɧ, ɪɞɰ, ɫɤɧ, ɫɬɤɥɧ, ɧɬɫɬɜ ɿ ɿɧ.
ɍɩɨɞɿɛɧɟɧɧɹ ɡɚ ɫɩɨɫɨɛɨɦ ɬɜɨɪɟɧɧɹ - ɡɿɦɤɧɟɧɨɝɨ ɞ ɩɟɪɟɞ ɮɪɢɤɚɬɢɜɧɢɦɢ ɡ ɿ ɫ ɬɚ ɚɮɪɢɤɚɬɢ ɰ ɿ ɞɡ:
ɜɿɞɡɢɦɭɜɚɬɢ, ɩɿɞɫɿɫɬɢ, ɧɚɞ ɰɢɦ, ɜɿɞɞɡɟɤɚɥɟɧɧɹ; ɚ ɬɚɤɨɠ ɡɿɦɤɧɟɧɨɝɨ ɬ ɩɟɪɟɞ ɮɪɢɤɚɬɢɜɧɢɦ ɫ:
ɛɚɝɚɬɫɬɜɨ, ɫɦɿɽɬɶɫɹ.
ȱɦɟɧɧɢɤ:
ɉɨɜɬɨɪɟɧɧɹ ɜɿɞɦɿɧɸɜɚɧɧɹ ɿɦɟɧɧɢɤɿɜ ɡɚɫɜɨɽɧɟ ɜ ɩɨɩɟɪɟɞɧɿɯ ɤɥɚɫɚɯ. ɇɚɡɢɜɧɢɣ, ɡɧɚɯɿɞɧɢɣ ɬɚ ɦɿɫɰɟɜɢɣɜɿ
ɞɦɿɧɤɢ (ɦɧɨɠɢɧɚ). Ɂɚɤɿɧɱɟɧɧɹ ɿɦɟɧɧɢɤɿɜ ɭ ɪɨɞɨɜɨɦɭ, ɞɚɜɚɥɶɧɨɦɭ ɬɚ ɦɿɫɰɟɜɨɦɭ ɜɿɞɦɿɧɤɚɯ ɦɧɨɠɢɧɢ.
Ɂɚɣɦɟɧɧɢɤ:
ɉɢɬɚɥɶɧɿ, ɧɟɨɡɧɚɱɟɧɿ ɬɚ ɡɚɩɟɪɟɱɧɿ ɡɚɣɦɟɧɧɢɤɢ. ȼɿɞɦɿɧɸɜɚɧɧɹ ɡɚɣɦɤɧɧɢɤɿɜɸ
Ⱦɿɽɫɥɨɜɨ:
Ɋɿɞ ɞɿɽɫɥɿɜ. Ⱦɿɽɫɥɨɜɚ ȱ ɿ ȱȱ ɞɿɽɜɿɞɦɿɧɢ. ȱɦɩɟɪɚɬɢɜ ɩɚɪɚɞɢɝɦɢ. Ɍɟɩɟɪɿɲɧɿɣ ɱɚɫ. Ɇɢɧɭɥɢɣ ɱɚɫ. Ɇɚɣɛɭɬɧɿɣ
ɱɚɫ.
ɉɪɢɫɥɿɜɧɢɤ:
ȼɠɢɜɚɧɧɹ ɩɪɢɫɥɿɜɧɢɤɚ ɭ ɪɨɥɿ ɩɪɢɫɭɞɤɚ.
Ɋɟɱɟɧɧɹ:
ȱɧɮɨɪɦɚɰɿɹ ɩɪɨ ɨɫɨɛɭ (ɩɪɟɞɦɟɬ), Ɇɨɸ ɫɟɫɬɪɭ ɡɜɚɬɢ ȼɿɪɚ.
ɩɪɨ ɹɤɭ ɣɞɟ ɦɨɜɚ.
Ȳɣ ɞɟɫɹɬɶ ɪɨɤɿɜ.
ɍ ɧɟʀ ɩɢɲɧɟ ɱɨɪɧɟ ɜɨɥɨɫɫɹ
ɿ ɤɚɪɿ ɨɱɢ.
ȱɧɮɨɪɦɚɰɿɹ ɩɪɨ ɹɤɿɫɧɿ ɨɡɧɚɤɢ
Ɋɨɦɚɧ ɜɟɫɟɥɨʀ ɜɞɚɱɿ.
ɨɫɨɛɢ ɱɢ ɩɪɟɞɦɟɬɚ
ɉɟɪɟɞ ɧɨɜɢɦ ɛɭɞɢɧɤɨɦ
ɩɨɫɚɞɢɥɢ ɞɟɪɟɜɨ.
ɇɚɤɚɡɨɜɢɣ ɫɩɨɫɿɛ (ɧɚɤɚɡ, ɛɚɠɚɧɧɹ,
ɩɪɨɯɚɧɧɹ)
Ɋɨɫɤɚɠɢ ɩɪɨ ɫɜɨɸ ɩɨɞɨɪɨɠ!
Ɂɚɩɟɪɟɱɧɿ ɪɟɱɟɧɧɹ:
Ȼɟɡ ɩɪɨɬɢɫɬɚɜɥɟɧɧɹ.
Ɂ ɩɪɨɬɢɫɬɚɜɥɟɧɧɹɦ.
ɇɿ, ɰɟ ɧɟ ɧɚɲɚ ɜɭɥɢɰɹ.
ɐɟ ɧɟ ɤɧɢɠɤɚ, ɚ ɡɨɲɢɬ.
ɇɿɧɿ ɧɟ ɞɟɜ’ɹɬɶ, ɚ ɞɟɫɹɬɶ ɪɨɤɿɜ.
Ʉɨɦɭɧɿɤɚɬɢɜɧɿ ɨɞɢɧɢɰɿ:
Ɂ ɇɨɜɢɦ ɪɨɤɨɦ!
Ɂɿ ɫɜɹɬɨɦ ȼɚɫ!
ȼɿɬɚɸ ɬɟɛɟɡ ɞɧɟɦ ɧɚɪɨʇɟɧɧɹ!
ɋɩɚɫɢɛɿ ɡɚ ɩɪɢɜɿɬɚɧɧɹ.
Ⱦɭɠɟ ɩɪɢɽɦɧɨ.
Ɇɟɧɿ ɩɨɞɨɛɚɽɬɶɫɹ.
ɅȱɌȿɊȺɌɍɊȺ
1. Ʌɿɬɟɪɚɬɭɪɚ ɫɬɨɫɨɜɧɨ ɩɿɪ ɪɨɤɭ.
2. ɍɤɪɚʀɧɫɶɤɿ ɧɚɪɨɞɧɿ ɤɚɡɤɢ.
3. Ʉɚɡɤɢ ɧɚɪɨɞɿɜ ɫɜɿɬɭ.
4. Ȼɚɣɤɢ.
5. ɍɤɪɚʀɧɫɶɤɿ ɧɚɪɨɞɧɿ ɩɿɫɧɿ.
6. Ɉɛɪɹɞɨɜɿ ɩɿɫɧɿ (Ɇɢɤɨɥɚɹ, Ɋɿɡɞɜɨ, ɇɨɜɢɣ ɪɿɤ, ȼɟɥɢɤɞɟɧɶ)
7. Ɍɟɦɚɬɢɱɧɿ ɜɿɪɲɿ ɬɚ ɩɿɫɧɿ (Ⱦɟɧɶ ɧɚɪɨʇɟɧɧɹ, ɞɪɭɠɛɚ)
8. Ɍɜɨɪɢ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɢɯ ɩɢɫɶɦɟɧɧɢɤɿɜ.
9. Ʌɟɫɹ ɍɤɪɚʀɧɤɚ "Ɇɪɿʀ"
10. ɉɚɜɥɨ Ɍɢɱɢɧɚ "Ƚɚʀ ɲɭɦɥɹɬɶ"
11. Ȼɨɪɢɫ Ƚɪɿɧɱɟɧɤɨ "Ɉɥɟɫɹ"
12. Ɍɟɦɚɬɢɱɧɚ ɥɿɬɟɪɚɬɭɪɚ.
13. Ʌɿɬɨɩɢɫ "ɋɥɨɜɨ ɨ ɩɨɥɤɭ ȱɝɨɪɟɜɿɦ"
14. Ʌɟɝɟɧɞɢ.
ɑɢɬɚɧɧɹ
ɉɪɚɜɢɥɶɧɟ ɿ ɩɥɚɜɧɟ ɱɢɬɚɧɧɹ ɡ ɪɨɡɭɦɿɧɧɹɦ ɩɪɨɱɢɬɚɧɨɝɨ ɜɿɞɨɦɨɝɨ ɬɚ ɧɟɜɿɞɨɦɨɝɨ ɬɟɤɫɬɭ. ȼɢɪɚɡɧɟ
ɱɢɬɚɧɧɹ ɪɿɡɧɢɯ ɥɿɬɟɪɚɬɭɪɧɢɯ ɠɚɧɪɿɜ.
ɉɪɚɜɢɥɶɧɟ ɱɢɬɚɧɧɹ ɞɪɚɦɚɬɭɪɝɿɱɧɨɝɨ ɬɟɫɬɭ.
ȼɢɪɚɡɧɟ ɱɢɬɚɧɧɹ ɧɟɜɿɞɨɦɨɝɨ ɬɟɤɫɬɭ ɡ ɞɨɬɪɢɦɚɧɧɹɦ ɩɪɚɜɢɥ ɩɭɧɤɬɭɚɰɿʀ.
Ⱥɧɚɥɿɡ ɬɟɤɫɬɭ
Ⱥɧɚɥɿɡ ɥɿɬɟɪɚɬɭɪɧɢɯ ɬɜɨɪɿɜ ɬɚɭɫɧɨʀ ɧɚɪɨɞɧɨʀ ɬɜɨɪɱɨɫɬɿ.
ɉɨɞɿɥ ɬɟɤɫɬɿɜ ɧɚ ɱɚɫɬɢɧɢ. ȼɢɛɿɪ ɧɚɣɰɿɤɚɜɿɲɨʀ ɱɚɫɬɢɧɢ ɬɟɤɫɬɭ. ȼɢɫɥɨɜɥɸɜɚɧɧɹ ɫɜɨɽʀ ɞɭɦɤɢ ɩɪɨ
ɩɪɨɱɢɬɚɧɟ ɬɚ ɞɢɫɤɭɫɿʀ ɧɚ ɛɚɡɿ ɩɪɨɱɢɬɚɧɨɝɨ.
ȼɢɞɿɥɟɧɧɹ ɝɨɥɨɜɧɢɯ ɝɟɪɨʀɜ ɬɚ ɞɪɭɝɨɪɹɞɧɢɯ ɞɿɣɨɜɢɯ ɨɫɿɛ. ɏɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɤɚ ɝɨɥɨɜɧɢɯ ɞɿɣɨɜɢɯ ɨɫɿɛ.
Ɉɩɢɫ ɩɪɢɪɨɞɢɭ ɬɟɤɫɬɿ.
ɉɪɹɦɟ ɬɚ ɩɟɪɟɧɨɫɧɟ ɡɧɚɱɟɧɧɹ ɫɥɿɜ.
Ⱥɧɚɥɿɡ ɩɨɟɡɿʀ (ɬɟɦɚ, ɿɞɟɹ).
ȼɢɞɿɥɟɧɧɹ ɬɚ ɩɨɹɫɧɟɧɧɹ ɜɢɪɚɡɿɜ, ɫɥɿɜ ɬɚ ɞɿɚɥɨɝɿɜ ɜ ɬɟɤɫɬɿ ɫɬɨɫɨɜɧɨ ɩɨɜɟɞɿɧɤɢ ɝɨɥɨɜɧɢɯ ɝɟɪɨʀɜ,
ɞɪɚɦɚɬɢɱɧɢɯ ɫɢɬɭɚɰɿɣ ɿ ʀɯɧɿɯ ɩɪɢɱɢɧ ɬɚ ɧɚɫɥɿɞɤɿɜ.
Ⱥɧɚɥɿɡ ɱɚɫɬɢɧ ɬɟɤɫɬɭ ɧɚ ɛɚɡɿ ɝɨɥɨɜɧɨʀ ɞɭɦɤɢ ɬɟɤɫɬɭ.
Ʌɿɬɟɪɚɬɭɪɧɿ ɬɟɪɦɿɧɢ
Ⱦɿɚɥɨɝ, ɩɨɪɬɪɟɬ, ɝɨɥɨɜɧɢɣ ɝɟɪɨɣ ɿ ɞɿɣɨɜɿ ɨɫɨɛɢ, ɜɿɪɲ, ɫɬɨɜɩɱɢɤ, ɩɥɚɧ ɬɜɨɪɭ, ɝɨɥɨɜɧɚ ɞɭɦɤɚ, ɜɢɫɧɨɜɨɤ.
Ɋɨɡɩɨɜɿɞɶ, ɤɚɡɤɚ, ɛɚɣɤɚ, ɛɚɫɧɚ, ɥɟɝɟɧɞɚ, ɥɿɬɨɩɢɫ.
ɄɍɅɖɌɍɊȺ ɆɈȼɅȿɇɇə
Ɋɨɡɦɨɜɧɚ ɦɨɜɚ
Ɋɨɡɩɨɜɿɞɶ ɩɪɨ ɪɿɡɧɿ ɜɢɩɚɞɤɢ ɬɚ ɩɪɢɝɨɞɢ.
ɋɤɥɚɞɚɧɧɹ ɪɨɡɩɨɜɿɞɿ ɧɚ ɡɚɞɚɧɭ ɬɟɦɭ ɧɚ ɜɢɛɿɪ ɭɱɧɹ ɚɛɨ ɜɢɤɥɚɞɚɱɚ. Ɉɩɢɫ ɩɪɢɪɨɞɢ. Ɉɩɢɫ ɡ
ɜɢɤɨɪɢɫɬɚɧɧɹɦ ɡɚɩɪɨɩɨɧɨɜɚɧɢɯ ɫɥɿɜ. ȼɨɞɠɟɧɧɹ ɞɢɫɤɭɫɿʀ ɧɚ ɡɚɞɚɧɭ ɬɟɦɭ.
Ɋɨɡɦɨɜɚ ɩɪɨ ɭɥɸɛɥɟɧɭ ɤɧɢɝɭ, ɮɿɥɶɦ, ɬɟɥɟɩɟɪɟɞɚɱɭ.
Ɂɚɤɿɧɱɟɧɧɹ ɪɨɡɩɨɜɿɞɿ ɡ ɡɚɞɚɧɢɦ ɩɨɱɚɬɤɨɦ.
Ɋɨɡɦɨɜɢ ɧɚ ɚɤɬɭɚɥɶɧɿ ɬɟɦɢ, ɳɨ ɰɿɤɚɜɥɹɬɶ ɞɿɬɟɣ. Ɋɨɡɦɨɜɢ ɡ ɜɢɤɨɪɢɫɬɚɧɧɹɦ ɬɟɦɚɬɢɱɧɢɯ ɫɥɿɜ.
ɉɟɪɟɤɚɡ ɬɟɤɫɬɭ.
Ɉɩɢɫ ɩɨɨɞɢɧɨɤɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɿɜ, ɨɫɿɛ, ɩɪɢɪɨɞɢ ɬɚ ɩɪɢɪɨɞɧɢɯ ɹɜɢɳ.
ȼɩɪɚɜɢ ɞɥɹ ɡɛɚɝɚɱɟɧɧɹ ɫɥɨɜɧɢɤɨɜɨɝɨ ɡɚɩɚɫɭ ɫɥɿɜ.
Ʉɨɪɨɬɤɿ ɪɨɡɦɨɜɢ ɧɚ ɬɟɦɢ ɡ ɩɨɜɫɹɤɞɟɧɧɨɝɨ ɠɢɬɬɹ.
ɉɢɫɶɦɨ
ɉɢɫɶɦɨɜɢɣ ɩɟɪɟɤɚɡ ɰɿɤɚɜɢɯ ɩɪɢɝɨɞ ɡ ɨɫɨɛɢɫɬɨɝɨ ɠɢɬɬɹ ɭɱɧɿɜ.
Ɉɩɢɫ ɩɨɨɞɢɧɨɤɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɿɜ, ɨɫɿɛ, ɩɪɢɪɨɞɢ.
Ⱦɢɤɬɚɧɬ, ɫɚɦɨɞɢɤɬɚɧɬ.
ɉɪɚɜɢɥɶɧɟ ɧɚɩɢɫɚɧɧɹ ɪɿɡɧɢɯ ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɢɯ ɮɨɪɦ ɫɥɿɜɜɠɢɬɢɯ ɭ ɬɟɤɫɬɿ.
ɋɤɥɚɞɚɧɧɹ ɬɜɨɪɿɜ ɡ ɞɨɬɪɢɦɚɧɧɹɦ ɝɨɥɨɜɧɢɯ ɟɥɟɦɟɧɬɿɜ (ɜɫɬɭɩ, ɝɨɥɨɜɧɚ ɱɚɫɬɢɧɚ, ɤɿɧɰɿɜɤɚ).
ȼɩɪɚɜɢ ɫɤɥɚɞɚɧɧɹ ɩɪɨɫɬɢɯ ɩɨɲɢɪɟɧɢɯ ɪɟɱɟɧɶ. ȼɩɪɚɜɢ ɩɟɪɟɬɜɨɪɟɧɧɹ ɩɪɨɫɬɢɯ ɤɨɪɨɬɤɢɯ ɪɟɱɟɧɶ ɜ
ɩɨɲɢɪɟɧɿ.
ȼɩɪɚɜɢ ɩɪɚɜɢɥɶɧɨɝɨ ɜɠɢɜɚɧɧɹ ɩɪɚɜɢɥ ɩɭɧɤɬɭɚɰɿʀ.
ȼɢɤɨɧɚɧɧɹ ɞɨɦɚɲɧɿɯ ɡɚɜɞɚɧɶ ɿ ʀɯɧɹ ɩɟɪɟɜɿɪɤɚ ɧɚ ɭɪɨɰɿ.
Ⱦɜɿ ɩɢɫɶɦɨɜɿ ɪɨɛɨɬɢ - ɩɨ ɨɞɧɿɣ ɜ ɤɨɠɧɨɦɭ ɲɤɿɥɶɧɨɦɭ ɩɿɜɪɿɱɱɿ.
ȿɥɟɦɟɧɬɢ ɧɚɰɿɨɧɚɥɶɧɨʀ ɤɭɥɶɬɭɪɢ
ȼɟɫɿɥɶɧɿ ɨɛɪɹɞɢ ɬɚ ɯɪɟɫɬɢɧɢ.
ɍɤɪɚʀɧɫɶɤɢɣ ɧɚɪɨɞɧɢɣ ɨɞɹɝ ɭ ȼɨɽɜɨɞɢɧɿ.
Ƚɟɨɝɪɚɮɿɱɧɿ ɩɨɧɹɬɬɹ (ɦɿɫɬɚ ɍɤɪɚʀɧɢ, ɬɭɪɢɫɬɢɱɧɿ ɰɟɧɬɪɢ).
ȱɫɬɨɪɿɹ ɮɨɪɦɭɜɚɧɧɹ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨʀ ɧɚɰɿʀ.
Ƚɟɧɟɡɢɫ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨɝɨ ɧɚɪɨɞɭ ɿ ɞɨɫɹɝɧɟɧɧɹ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨʀ ɤɭɥɶɬɭɪɢ ɡɚ ɱɚɫɿɜ Ʉɢʀɜɫɶɤɨʀ Ɋɭɫɿ.
ȼɢɜɱɚɧɧɹ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɢɯ ɩɿɫɟɧɶ.
ɍɤɪɚʀɧɫɶɤɿ ɧɚɪɨɞɧɿ ɿɝɪɢ.
Ⱥɪɯɿɬɟɤɬɭɪɚ - ɫɩɟɰɢɮɿɱɧɿɫɬɶ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɢɯ ɨɫɟɥɶ, ɞɟɹɤɿ ɧɚɡɜɢ ɫɬɚɪɨɜɢɧɧɢɯ ɩɨɛɭɬɨɜɢɯ ɩɪɟɞɦɟɬɿɜ.
ɉɪɟɡɟɧɬɚɰɿɹ ɧɚɪɨɞɧɢɯ ɡɜɢɱɚʀɜ, ɩɿɫɟɧɶ ɬɚ ɿɝɨɪ ɧɚ ɲɤɿɥɶɧɢɯ ɜɟɱɨɪɚɯ ɜ ɬɪɚɞɢɰɿɣɧɨɦɭ ɧɚɪɨɞɧɨɦɭ ɨɞɹɡɿ.
ȱɫɬɨɪɢɱɧɢɣ ɤɨɧɬɟɤɫɬ ɞɨɫɟɥɟɧɧɹ ɭɤɪɚʀɧɰɿɜ ɧɚ ɬɟɪɟɧɢ ɩɿɜɞɟɧɧɨʀ ɉɚɧɨɧɿʀ.
Ɉɝɥɹɞ ɞɨɫɟɥɟɧɶ ɭɤɪɚʀɧɰɿɜ ɜɤɨɥɢɲɧɸ ɘɝɨɫɥɚɜɿɸ ɿ ɫɶɨɝɨɞɧɿɲɧɸ ɋɟɪɛɿɸ.
ɒɅəɏɂ ȼɂɄɈɇȺɇɇə ɉɊɈȽɊȺɆɂ
Ɍɪɚɞɢɰɿɣɧɿ ɦɟɬɨɞɢ ɜɢɤɨɧɚɧɧɹ ɩɪɨɝɪɚɦɢ ɡ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨʀ ɦɨɜɢ ɡ ɟɥɟɦɟɧɬɚɦɢ ɧɚɰɿɨɧɚɥɶɧɨʀ ɤɭɥɶɬɭɪɢ
ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɟɧɿ ɭ ɜɢɝɥɹɞɿ ɱɿɬɤɨ ɫɮɨɪɦɭɥɶɨɜɚɧɢɯ ɟɬɚɩɿɜ.
ɍ ɫɮɟɪɿ ɥɿɬɟɪɚɬɭɪɢ ɡɚɩɪɨɩɨɧɨɜɚɧɨ ɞɜɿ ɚɞɟɤɜɚɬɧɿ ɫɢɫɬɟɦɢ: ɱɢɬɚɧɧɹ ɡ ɪɨɡɭɦɿɧɧɹɦ ɬɟɤɫɬɭ ɿ ɩɢɫɶɦɨ ɡ
ɜɠɢɜɚɧɧɹɦ ɩɪɚɜɢɥ ɩɪɚɜɨɩɢɫɭ, ɡɚɫɜɨɽɧɢɯ ɩɪɨɬɹɝɨɦ ɦɢɧɭɥɢɯ ɪɨɤɿɜ ɧɚɜɱɚɧɧɹ. ȼɿɞɩɨɜɿɞɧɚ ɩɪɟɡɟɧɬɚɰɿɹ
ɰɢɯ ɫɢɫɬɟɦ ɬɚ ʀɯɧɽ ɡɚɫɜɨɽɧɧɹ, ɪɚɡɨɦ ɡ ɬɢɦ ɿ ɪɨɡɭɦɿɧɧɹ ɩɨɟɬɢɱɧɢɯ, ɩɪɨɡɨɜɢɯ ɱɢ ɞɪɚɦɚɬɭɪɝɿɱɧɢɯ ɬɜɨɪɿɜ,
ɞɨɩɨɦɚɝɚɸɬɶ ɭɱɧɹɦ ɜ ɩɪɚɜɢɥɶɧɨɦɭ ɿ ɥɨɝɿɱɧɨɦɭ ɫɩɿɥɤɭɜɚɧɧɿ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨɸ ɦɨɜɨɸ.
ȼ ɨɛɥɚɫɬɿ ɦɨɜɢ ɧɚɝɨɥɨɫ ɫɬɚɜɢɬɶɫɹ ɧɚ ɜɞɨɫɤɨɧɚɥɟɧɧɹ ɫɩɿɥɤɭɜɚɧɧɹ ɲɥɹɯɨɦ ɡɛɚɝɚɱɟɧɧɹ ɫɥɨɜɧɢɤɨɜɨɝɨ
ɡɚɩɚɫɭ, ɹɤ ɿ ɜɢɤɨɪɢɫɬɚɧɧɹ ɫɢɧɨɧɿɦɿɜ ɬɚ ɚɧɬɨɧɿɦɿɜ. Ɇɨɜɚ ɭɱɧɿɜ ɩɨɜɢɧɧɚ ɝɪɭɧɬɭɜɚɬɢɫɶ ɧɚ ɦɨɜɧɢɯ
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚɯ ɜ ɞɭɫɿ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨʀ ɦɨɜɢ.
Ʉɭɥɶɬɭɪɚ ɦɨɜɢ ɬɚ ɩɢɫɶɦɚ ɽ ɜɿɞ ɜɢɧɹɬɤɨɜɨɝɨ ɡɧɚɱɟɧɧɹ, ɚʇɟ ɹɜɥɹɽ ɫɨɛɨɸ ɤɿɫɬɹɤ ɛɭɞɶ-ɹɤɨɝɨ ɹɤɿɫɧɨɝɨ
ɫɩɿɥɤɭɜɚɧɧɹ. Ɂ ɰɢɯ ɩɪɢɱɢɧ, ɩɪɨɬɹɝɨɦ ɪɨɛɨɬɢ ɡ ɭɱɧɹɦɢ ɜɟɥɢɤɭ ɭɜɚɝɭ ɩɨɬɪɿɛɧɨ ɩɪɢɞɿɥɹɬɢ ɡɛɚɝɚɱɟɧɧɸ
ɥɟɤɫɢɱɧɨɝɨ ɮɨɧɞɭ ɬɚ ɩɪɨɲɢɪɟɧɧɸ ɫɟɦɚɧɬɢɱɧɨɝɨ ɡɧɚɱɟɧɧɹ ɫɥɿɜ, ɩɥɟɤɚɧɧɸ ɧɚɰɿɨɧɚɥɶɧɨʀ ɤɭɥɶɬɭɪɢ,
ɡɜɢɱɚʀɜ, ɿɫɬɨɪɿʀ ɬɚ ɤɭɥɶɬɭɪɢ.
HRVATSKI JEZIK
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave hrvatskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i odgoj uþenika kao slobodne, kreativne i
kulturne liþnosti, kritiþkog uma i oplemenjenog jezika.
Zadaci nastave hrvatskog jezika i književnosti su da:
- upoznaje uþenike s književnom umetnošüu,
- razvija humanistiþko i književno obrazovanje na najboljim djelima hrvatske i svjetske kulturne baštine
- usavršava uþenike na istraživaþki i kritiþki odnos prema književnosti i osposobljava ih za samostalno
þitanje, doživljavanje, razumijevanje, tumaþenje i ocjenjivanje književno-umjetniþkih djela,
- osigurava funkcionalna znanja iz teorije i historije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg
prouþavanja umjetniþkih tekstova,
- osposobljava uþenike da se pouzdano služe struþnom literaturom i drugim izvorima saznanja,
- širi saznajne vidike uþenika i potiþe ih na kritiþko mišljenje i originalna gledišta,
- odgaja u duhu opüeg humanistiþkog progresa i na naþelu poštovanja, þuvanja i bogaüenja kulturne i
umjetniþke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okviru hrvatske i svetske zajednice,
- uvodi uþenike u prouþavanje jezika kao sustava,
- uvodi uþenike u lingvistiþka znanja i pojmove,
- razvija jeziþni senzibilitet i izražavanje uþenika,
- osposobljava uþenike da teorijska znanja o jeziþnim pojavama i pravopisnoj normi uspješno primenjuje u
praksi,
- odgaja u duhu jeziþne tolerancije prema drugim jezicima i varijantnoj osobnosti hrvatskog jezika,
- razvija uþenja u pismenom i usmenom izražavanju,
- potiþe uþenike na usavršavanje govorenja, pisanja i þitanja, kao i na njegovanje kulture dijaloga,
- osposobljava uþenike da se uspješno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajuüim funkcionalnim
stihovima u razliþitim govornim situacijama,
- potiþe i razvija trajno interesiranja za nova saznanja, obrazovanje i osposobljava za stalno
samoobrazovanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
NASTAVNO PODRUýJE: JEZIK
1. Poþetci hrvatske pismenosti
kljuþni pojmovi:
- hrvatska pisma: latinica, glagoljica, üirilica
- prvotisak
- Bašüanska ploþa)
2. Punoznaþne i nepunoznaþne rijeþi (kljuþni pojmovi: punoznaþne i nepunoznaþne rijeþi, naglasnice,
nenaglasnice, prednaglasnice, zanaglasnice)
3. Osnovno i preneseno znaþenje rijeþi (pojam)
4. Reþeniþni i pravopisni znakovi: trotoþje, izostavnik, crtica, zagrada, toþka sa zarezom
5. Veliko poþetno slovo u imenima naselja, dijelova naselja, trgova i ulica (kljuþni pojmovi: pisanje
višeþlanih naziva naselja, ulica i trgova)
6. Glagoli po znaþenju (kljuþni pojam: glagoli radnje, stanja i zbivanja)
7. Glagoli po vidu (kljuþni pojam: glagolski vid, svršeni i nesvršeni glagoli)
8. Glagoli po predmetu radnje (kljuþni pojam: prijelazni, neprijelazni i povratni glagoli)
9. Infinitiv (kljuþni pojmovi: infinitiv, infinitivna osnova i završetci)
10. Glagolski pridjevi i glagolska imenica (kljuþni pojmovi: glagolski pridjev radni, glagolski pridjev trpni,
glagolska imenica)
11. Izricanje sadašnjosti prezentom (kljuþni pojmovi: prezent, prezentski nastavci, sprezanje/konjugacija)
12. Izricanje prošlosti perfektom (kljuþni pojmovi: perfekt, krnji perfekt)
13. Izricanje prošlosti aoristom, imperfektom i pluskvamperfektom (kljuþni pojmovi: aorist, imperfekt,
pluskvamperfekt)
14. Izricanje buduünosti futurom (kljuþni pojmovi: futur prvi, futur drugi)
15. Izricanje zapovijedi i molbe imperativom (kljuþni pojmovi: glagolski naþin, imperativ)
16. Izricanje želje kondicionalom (kljuþni pojmovi: kondicional prvi, kondicional drugi)
17. Glagolski prilozi (kljuþni pojmovi: glagolski prilog sadašnji, glagolski prilog prošli)
NASTAVNO PODRUýJE: JEZIýNO IZRAŽAVANJE
1. Stvaralaþko prepriþavanje s promjenom gledišta (kljuþni pojmovi: prepriþavanje s promjenom gledišta,
gledište)
2. Sažeto prepriþavanje
3. Vrsta razgovora (kljuþni pojmovi: službeni razgovor, privatni razgovor)
4. Interpretativno (umjetniþko, izvedbeno) þitanje i krasnoslov
5. Portret (vanjski i unutrašnji opis) (kljuþni pojmovi: vanjski opis lika, unutarnji opis lika, portret)
6. Opis otvorenoga prostora (kljuþni pojmovi: plan opisa, otvoreni prostor, opis otvorenoga prostora)
7. Izvoÿenje dramatiziranog teksta (kljuþni pojmovi: dramatizacija teksta, nedijaloški tekst, dijaloški tekst,
osobni doživljaj i izražavanje osjeüaja na sceni)
8. Interpretativno kazivanje malih epskih vrsta (kljuþni pojmovi: male epske vrste: anegdota, vic, crtica).
NASTAVNO PODRUýJE: KNJIŽEVNOST
1. Odnos teme i motiva (kljuþni pojmovi: tema, tematske jedinice, motiv)
2. Lik u proznom dijelu (kljuþni pojmovi: fabula, lik, glumaþko oznaþenje lika)
3. Male epske vrste (kljuþni pojmovi: epska djela, proza, anegdota, vic, crtica)
4. Pustolovni roman
5. Monolog (samogovor) u dramskom djelu (kljuþni pojmovi: drama, dijalog, didaskalije, dramski
monolog/samogovor)
6. Pjesniþko izražajno sredstvo (kontrast - figura misli)
7. Epska pjesma (kljuþni pojmovi: epska pjesma, dogaÿaji i likovi u epskoj pjesmi)
8. Povjestica
9. Dijalektalno pjesništvo (kljuþni pojmovi: lirska pjesma, štokavsko, kajkavsko i þakavsko pjesništvo)
10. Usmeno i pisano pjesništvo (kljuþni pojmovi: stalni epitet, usmena lirska pjesma, usmena epska
pjesma, epski deseterac, pisana pjesma)
11. Zaviþajna književnost (kljuþni pojmovi: zaviþajna književnost, književnici, narodno stvaralaštvo,
bunjevaþka ikavica).
LEKTIRA (odabrati najmanje pet naslova)
Balint Vujkov: Šaljive narodne pripovitke
Blaž Rajiü: Bunjevþice - crtice iz života bunjevaþkih Hrvata
Ivan Kujundžiü: Deran s oþima i druge pripovijesti
Stjepan Tomaš: Mali ratni dnevnik
August Šenoa: Povjestice
Blanka Dovjak-Matkoviü: Zagrebaþka priþa
Mark Twain: Kraljeviü i prosjak
Henryk Sienkiewicz: Kroz pustinju i prašumu
Ivona Šajatoviü: Tajna ogrlice sa sedam rubina
Josip Cveniü: ývrsto drži joy-stick
Jadranko Bitens: Twist na bazenu
Vladimir Nazor: Veli Jože
Milutin Majer: Dolazak Hrvata
Jonathan Swift: Guliverova putovanja
Branko ûopiü: ýudesna sprava
NASTAVNO PODRUýJE: MEDIJSKA KULTURA
1. Kadar (kadar, dugi i kratki kadar)
2. Plan (vrste filmskih planova: total, srednji plan, krupni plan, detalj)
3. Kut snimanja (položaj kamere u kojem se može snimati: donji rakurs, gornji rakurs, visina ljudskih oþiju)
4. Djeþji þasopis (ilustracija, pouþni tekst, popularno znanstveni, zabavni tekst)
5. Jezik stripa (strip, kvadrat kao osnovno sredstvo strip priþe, fabula ispriþana kvadratima, dijalogmonolog
u stripu).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Metode izvoÿenja nastave:
- interaktivna, nastavnik - uþenik
- radioniþarska
- ambijentalna
- kooperativno uþenje u grupama uþenika
- iskustveno uþenje primenjeno u saznajnim i socijalnim situacijama
- razne forme uþenja putem otkriüa i rješavanja problema
- integrativni pristup razliþitim podruþjima u sklopu kulture
Aktivnosti nastavnika:
- Organizira nastavni proces(planira metode rada, sredstva, planira sadržaj)
- Realizira nastavni proces(stvara prilike za uþenje, prezentira sadržaje, vodi ciljani razgovor, omoguüuje
primjenu steþenih vještina)
- Motivira uþenika, podržava i razvija njihova interesovanja
- Prati efekte sopstvenog rada
- Unapreÿuje sopstveni rad
- Uþestvuje u kulturnim dogaÿajima sredine s uþenicima
Aktivnosti uþenika:
- Aktivni promatraþi
- Aktivni slušatelji
- Aktivni uþesnici u komunikaciji
- Partneri - suradnja s odraslima i vršnjacima, uzimaju u obzir i tuÿe mišljenje
- Organizatori - uþenje i angažman u zajednici
ȻɍȵȿȼȺɑɄɂ ȽɈȼɈɊ ɋȺ ȿɅȿɆȿɇɌɂɆȺ ɇȺɐɂɈɇȺɅɇȿ ɄɍɅɌɍɊȿ
BUNJEVAýKI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
ɒȿɋɌɂ ɊȺɁɊȿȾ
ŠESTI RAZRED
Cilj nastave Bunjevaþkog govora sa elementima nacionalne kulture je proširivanje znanja iz prethodnih
razreda o bunjevaþkom govoru u okviru predviÿenih sadržaja, prouþavanje književnosti na maternjem
jeziku, osposobljavanje uþenika za nove forme usmenog i pismenog izražavanja, stalno bogaüenje reþnika
izvornim bunjevaþkim reþima, kao i razvijanje multikulturalnosti u našoj, multietniþkoj sredini.
Operativni zadaci
- negovanje bunjevaþkog govora u svakodnevnoj komunikaciji;
- dalje osposobljavanje uþenika za teþno þitanje i prepriþavanje;
- bogaüenje sopstvenog reþnika izvornim bunjevaþkim reþima uz pomoü Reþnika baþkih Bunjevaca;
- savladavanje izlaganja kraüih celina u okviru obraÿene teme;
- prepoznavanje nauþene strukture teksta;
- savladavanje metodologije pisanja sastava;
- sticanje osnovnih znanja o glasovima i glasovnim promenama i uoþavanje odsustva sibilarizacije, kao i
naglasak na asimilaciji samoglasnika (ruki, þito);
- sticanje znanja o glagolskim oblicima (upotreba krnjeg infinitiva, odsustvo aorista i imperfekta);
- upoznavanje uþenika sa naþinom graÿenja reþi;
- tumaþenje motiva, pesniþkih slika i upoznavanje novih stilskih izražajnih sredstava u lirskoj pesmi
(metafora, hiperbola, apostrofa);
- proširivanje znanja o istoriji, kulturi i tradiciji Bunjevaca;
- razvijanje ljubavi prema bunjevaþkom govoru sa naglaskom na potrebi njegovog oþuvanja, negovanja i
usavršavanja.
I. BUNJEVAýKI GOVOR
- obnavljanje gradiva iz prethodnog razreda;
- podela glasova i sticanje osnovnih znanja o glasovnim promenama;
- graÿenje reþi (proste, izvedenice, složenice);
- homonimi, sinonimi, antonimi, deminutivi, augmentativi;
- osnovna glagolska vremena (proširivanje znanja iz prethodnih razreda);
- bezliþni glagolski oblici i njihova upotreba u bunjevaþkom govoru (glagolski prilog sadašnji, glagolski prilog
prošli, krnji infinitiv, radni glagolski pridev i trpni glagolski pridev);
- vežbanje pravilnog korišüenja znakova interpunkcije;
- proširivanje znanja o upotrebi velikog slova;
- uvežbavanje pravilne dikcije bunjevaþkog govora.
II. KULTURA IZRAŽAVANJA
Usmeno izražavanje
- bogaüenje reþnika izvornim bunjevaþkim reþima korišüenjem Bunjevaþkog reþnika;
- prepriþavanje raznih dogaÿaja i doživljaja;
- opisivanje detalja iz prirode;
- iniciranje diskusija na zadatu temu;
- opisivanje lika iz neposrednog okruženja;
- priþanje o smešnim zgodama i nezgodama;
- sažeto priþanje o utiscima nakon proþitang romana ili pripovetke;
- kratke konverzacije na osnovu situacija iz svakodnevnog života.
Pismeno izražavanje
- hronološko i retrospektivno pripovedanje;
- prepriþavanje dogaÿaja iz života uþenika;
- opisivanje enterijera i eksterijera, kao i pejzaža i portreta;
- izrada þetiri domaüa pismena zadatka i njihova analiza na þasu;
- izrada dva školska pismena zadatka - po jedan u svakom polugodištu;
- pisanje vesti i izveštaja - mali novinari lista "Tandrþak";
- ukljuþivanje uþenika u nagradni konkurs "Bunjevaþka lipa riþ"
(prozni i poetski radovi pisani bunjevaþkom ikavicom).
III. KNJIŽEVNOST
Školska lektira
- bunjevaþke narodne pripovetke, bajke i basne - izbor;
- epske narodne pesme GROKTALICE - izbor;
- lirske narodne pesme TUğBALICE, OPROŠTAJNE pesme - izbor;
- Gabrijela Dikliü - "Polivaþi"
- Alisa Prüiü - "Avlija"
- Ana Popov - "Napiši pismu"
- Geza Babijanoviü - "ğuta dunja na ormaru"
- Ladislav Kovaþiü - "Škula"- odlomak;
- Gabrijela Dikliü - "Zimske veþeri na salašu"
- Ana Popov - "Najlipša pisma"- igrokaz;
- Petar Kuntiü - "Tamo više niþeg nema"
- Marko Peiü - "Bunjevaþkom rodu"
- Tomislav Kopunoviü - "Naša himna"
- Marko Marijanušiü - "Stari paliüki salaš"
Domaüa lektira
- Ladislav Kovaþiü -"Škula", "Paliü"
- izbor iz "Tandrþkovog blaga"
- þitamo "Bunjevaþku lipu riþ"- zbornik radova školske dece na maternjem jeziku
IV. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
- uloga Franjevaca u opismenjavanju Bunjevaca (prve bunjevaþke škole);
- proširivanje sadržaja o verskim obiþajima kod Bunjevaca vezanih za Božiü, Korizmu i Uskrs;
- proširivanje sadržaja o narodnim obiþajima kod Bunjevaca vezanih za Božiü, Uskrs, Kraljice, Dužijancu,
svatove i prela;
- bunjevaþka obeležja - zastava, grb i sveþana pesma;
- muzika - upoznavanje tambure (bunjevaþkog nacionalnog instrumenta);
- muzika - upoznavanje sa stvaralaštvom Pere Tumbasa Haje, obrada pesama i kola - "Tavankute, selo
moje malo" "ýuj, Bunjevþe, veso glas" "Momaþko kolo" "Divojaþko kolo";
- savremene deþije pesme na maternjem jeziku;
- domaüa radinost - šling (bili i šareni šling);
- bunjevaþka nošnja - ženska i muška sveþana bunjevaþka nošnja;
- bunjevaþke institucije i nacionalni praznici;
- bunjevaþka jela - lakumiüi.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Program Bunjevaþkog govora sa elementima nacionalne kulture u 6. razredu ostvaruje se u nekoliko jasno
definisanih etapa, kao i u 5. razredu. U oblasti govora stavljamo akcenat na veüi unos izvornih bunjevaþkih
reþi u svakodnevno izražavanje, u njihovo pravilno naglašavanje, kao i u poseban oblik reþeniþkog iskaza
koji je karakteristiþan za bunjevaþki govor. Kultura usmenog i pismenog izražavanja se nadovezuje na
pravilan bunjevaþki govor i predstavlja osnovu za svaku dobru, bilo usmenu, bilo pismenu, komunikaciju.
Posebno treba insistirati na deþijem proznom i poetskom izražavanju i uzimanju što masovnijeg uþešüa na
nagradnom konkursu "Bunjevaþka lipa riþ" koji kontinuirano sprovodi Bunjevaþka matica i koji okuplja decu
osnovnih i srednjih škola sa prostora Subotice i Sombora, koja rado pišu bunjevaþkom ikavicom. Kao krajnji
rezultat svakog sprovedenog konkursa krajem tekuüe godine objavljuje se zbornik sa najoriginalnijim
radovima uþenika.
U oblasti književnosti prouþavaju se dela savremenih bunjevaþkih autora, ali se kroz sve naredne þetiri
godine ne zanemaruje i obimno narodno stvaralaštvo, kao i u starijim razredima, starija bunjevaþka
umetniþka književnost. Razvija se logiþko mišljenje putem razumevanja i tumaþenja poetskih, proznih i
dramskih tekstova koji obogaüuju deþiju maštu i doprinose veüoj kreativnosti na maternjem jeziku.
Upoznavanje i negovanje nacionalne kulture ostvaruje se postupnim usvajanjem znanja o bunjevaþkoj
istoriji, kulturi i tradiciji. U oblasti verskih i narodnih obiþaja svake godine obraÿuju se iste teme
proširivanjem i usvajanjem novih znanja. Posebna pažnja u ovom segmentu posveüuje se razvijanju
kreativnosti uþenika, kao i posetama bunjevaþkim institucijama koje su organizatori mnogobrojnih kulturnih
manifestacija.
Nastava se izvodi putem sledeüih metoda:
- interaktivna, nastavnik - uþenik;
- radioniþarska metoda;
- ambijentalna metoda;
- grupni rad;
- problemska metoda itd.
ŠAH
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave šaha jeste da uþenici ovladaju osnovnim i naprednim zakonitostima i principima šahovske igre
radi formiranja njihovih radnih sposobnosti, savesnosti, istrajnosti, upornosti, urednosti, radoznalosti,
kreativnosti, originalnosti i spremnosti na saradnju uz uvažavanje tuÿeg mišljenja i naþela lepog ponašanja,
da se kod uþenika izgradi kultura rada, da se rad obavlja u odreÿeno vreme u predviÿenom radnom
prostoru, kao i da se razvija svesna potreba da se zapoþeti posao dovrši do kraja.
Zadaci nastave šaha su:
- razvijanje interesovanja za šahovsku igru kod uþenika;
- stimulisanje uþenika, njihove mašte, kreativnosti i radoznalosti tokom uþenja šaha;
- povezivanje znanja o šahu sa životnim situacijama;
- izgraÿivanje razumevanja šahovske igre kao osnove za logiþko mišljenje;
- osposobljavanje uþenika da samostalno donose odluke kroz igranje šaha;
- jaþanje tolerancije na frustraciju kao bitnog faktora emocionalne inteligencije;
- razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju i jaþanje motivacije za dalje uþenje šaha;
- igranje šaha.
Operativni zadaci
Uþenici treba da se:
- kroz veüi broj zanimljivih i atraktivnih primera, koji se odnose na veštinu igranja šaha, zainteresuju za
razvijanje šahovske igre;
- kroz veüi broj zadataka osposobe da samostalno donose odluke u toku šahovske igre.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1+0)
Uvodni þas - upoznavanje sa ciljevima i zadacima programa i naþinom rada
(demonstracija, interakcija; vežbanje - samostalno i u parovima, odigravanje partija kroz uþeniþke turnire,
tema-turnire i simultanke).
OTVARANJE I SREDIŠNJICA (6+6)
Poluotvorene igre
Sicilijanska odbrana (teorijski pristup i pouþne partije)
- Ševeniška varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante).
Pouþna partija: Karpov - Kasparov 0:1, Moskva (m/24) 1985.
- Paulsenova varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante).
Pouþna partija: Karpov - Kasparov 0:1, Moskva (m/16) 1985.
- Najdorfova varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante).
Pouþna partija: Spaski - Fišer 1:0, Rejkjavik (m/11) 1972.
- Zmajeva varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante).
Pouþna partija: Karpov - Korþnoj 1:0, Moskva (m/2) 1974.
- Rihter-Rauzerova varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante).
Pouþna partija: Anand - Timan 1:0, Vajk an Ze 2004.
- Laskerova varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante).
Pouþna partija: Kasparov - Širov 1:0, Horgen 1994.
ODIGRAVANJE PARTIJA (0+5)
- Praktiþna igra u tematskim varijantama Sicilijanske odbrane (2 þasa).
- Turnir uþenika (2 þasa).
- Simultanka predmetnog nastavnika protiv uþenika (1 þas).
ZAVRŠNICA (3+3)
Top i pešak protiv topa
- Kralj slabije strane je odrezan od linije promocije pešaka. Osnovni naþini postizanja Lucenove pozicije i
osnovni postupci odbrane.
- Kralj slabije strane nije na liniji promocije pešaka, a nije ni direktno odseþen.
Pravilo "kraüe strane".
- Ostali sluþajevi T + P: T.
SVETSKI ŠAMPIONI I NJIHOVO STVARALAŠTVO (6+3)
1. Viljem Štajnic
- Doprinos istoriji šaha.
- Pouþna partija: Štajnic - Bardeleben 1:0, Hestings 1895.
- Primeri iz Štajnicovog stvaralaštva (pozicije iz njegovih partija i samostalno nalaženje najboljih rešenja).
2. Emanuel Lasker
- Doprinos istoriji šaha.
- Pouþna partija: Lasker - Kapablanka 1:0, Sankt Petersburg 1914.
- Primeri iz Laskerovog stvaralaštva (pozicije iz njegovih partija i samostalno nalaženje najboljih rešenja).
3. Hoze-Raul Kapablanka
- Doprinos istoriji šaha.
- Pouþna partija: Kapablanka - Maršal 1:0, Njujork 1918.
- Primeri iz Kapablankinog stvaralaštva (pozicije iz njegovih partija i samostalno nalaženje najboljih
rešenja).
ODIGRAVANJE PARTIJA (0+3)
- Turnir uþenika (2 þasa).
- Simultanka predmetnog nastavnika protiv uþenika (1 þas).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nastava se realizuje u specijalizovanoj uþionici opremljenoj za izborni nastavni predmet šah.
Grupa uþenika za realizaciju sadržaja programa nastavnog predmeta šah broji od 10 do 16 uþenika.
Pri sastavljanju programa vodilo se raþuna o obezbeÿivanju postupnosti u ostvarivanju sadržaja, pa je
neophodno da nastavnik poštuje redosled tematskih celina. Veü u petom razredu se otvaranja razmatraju
na nivou varijanata, a u šestom razredu novinu predstavlja uvoÿenje tema-turnira, na kojima uþenici mogu
da neposredno u praksi provere svoja znanja iz tematske celine koja prethodi (to jest, da sistematski
proigraju razne varijante Sicilijanske odbrane). U petom razredu su se prouþavali stari majstori iz perioda
pre uvoÿenja zvaniþnih takmiþenja za prvaka sveta (Andersen i Morfi), dok se u šestom razredu pažnja
posveüuje stvaralaštvu prve trojice svetskih prvaka: Štajnica, Laskera i Kapablanke.
Uz svaku tematsku celinu dat je broj þasova za ostvarivanje vežbi (posmatranje + vežbanje). Nastavnik
može da izvrši manja odstupanja od predviÿenog broja þasova ukoliko se za tim ukaže potreba.
U uvodnom delu þasa, nastavnik istiþe cilj i zadatke odgovarajuüe nastavne jedinice, zatim realizuje
teorijski deo neophodan za vežbanje. Uvodni deo þasa može da traje najviše 15 minuta.
Za vreme rada nastavnik üe voditi raþuna o steþenom šahovskom znanju svakog uþenika. Uþenicima koji
brzo savladaju postavljeni cilj i zadatke dati složenije zadatke za tu nastavnu jedinicu.
3. PREPORUýENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU
Preporuþene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu date su uz obavezne i preporuþene sadržaje
svakog obaveznog i izbornog nastavnog predmeta, u odeljku Naþin ostvarivanja programa.
4. NAýIN PRILAGOĈAVANJA PROGRAMA
4.1. Naþin prilagoÿavanja programa za muziþko i baletsko obrazovanje i vaspitanje
Muziþke i baletske škole donose svoje školske programe u skladu sa Nastavnim planom i programom, a
specifiþnosti se iskazuju posebnim nastavnim planovima i programima za ovu delatnost.
4.2. Naþin prilagoÿavanja programa za obrazovanje odraslih
Prilagoÿavanje programa za obrazovanje odraslih vrši se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva, zadataka
i ocenjivanja, saglasno potrebama i moguünostima odraslih u skladu sa zakonom.
4.3. Naþin prilagoÿavanja programa za obrazovanje i vaspitanje uþenika sa smetnjama u razvoju
Školski programi donose se na osnovu Nastavnog plana i programa za šesti razred osnovne škole, a
specifiþnosti se iskazuju posebnim programima u zavisnosti od vrste i stepena ometenosti.
4.4. Naþin prilagoÿavanja programa za obrazovanje i vaspitanje uþenika sa posebnim
sposobnostima
Prilagoÿavanje programa za uþenike sa posebnim sposobnostima vrši se:
- individualizacijom nastavnih aktivnosti i prilagoÿavanjem nastavnih metoda i tehnika;
- izborom odgovarajuüih nastavnih sredstava;
- formiranjem manjih grupa u okviru odeljenja za intenzivniji nastavni rad sa ovim uþenicima, a u skladu sa
potrebama;
- procenjivanjem napredovanja i uspeha standardima naprednih postignuüa;
- ponudom odgovarajuüih izbornih predmeta;
- ponudom fakultativnih nastavnih predmeta i slobodnih aktivnosti u fakultativnom delu školskog programa;
- ukljuþivanjem struþnih saradnika u pripremu individualizovanih nastavnih aktivnosti za ove uþenike, kao i
za procenjivanje i praüenje njihove efikasnosti i uspešnosti.
4.5. Naþin prilagoÿavanja programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine
Prilagoÿavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vrši se tako što:
- maternji jezik nacionalne manjine ima status obaveznog nastavnog predmeta;
- nastava srpskog jezika, kao nematernjeg jezika, izvodi se kao nastava obaveznog predmeta;
- fond þasova za nastavu obaveznih predmeta srpski jezik ili srpski jezik kao nematernji jezik i maternjeg
jezika odreÿuje se nastavnim planom;
- nastava maternjeg jezika prilagoÿava se potrebama, interesima i moguünostima škole, uþenika, roditelja i
lokalne sredine, u skladu sa zakonom i nastavnim planom i programom;
- za pripadnike nacionalnih manjina program nastave prilagoÿava se u pogledu sadržaja koji se odnose na
istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine: u nastavi istorije obraÿuju se sadržaji iz istorije te manjine
sa fondom do 5 þasova u toku školske godine; u nastavi muziþke kulture do 60% sadržaja koji se obraÿuju
pevanjem i sviranjem, odnosno do 20% sadržaja u oblasti slušanja muzike, po izboru nastavnika, obuhvata
dela nacionalnih stvaralaca; u nastavi likovne kulture, do 30% sadržaja, po izboru nastavnika, obuhvata
umetniþka dela nacionalnih stvaralaca i nacionalne spomenike kulture.
5. OPŠTI I POSEBNI STANDARDI ZNANJA
Standardi obrazovanja odreÿuju nivo razvijenosti oþekivanih znanja, sposobnosti i veština na opštem i
posebnom nivou.
Oþekivana znanja, sposobnosti, veštine identifikuju se u rezultatima pedagoškog procesa, þija su polazišta
odreÿena ciljevima i zadacima obrazovanja i vaspitanja.
Posebni standardi odreÿuju nivo razvijenosti znanja, sposobnosti i veština koje uþenik ostvaruje na kraju
svakog razreda, nivoa obrazovanja i vaspitanja u okviru svakog nastavnog predmeta. Posebni standardi su
dati u programima za pojedine nastavne predmete.
Standardi znanja su referentna osnova za prikupljanje pouzdanih i valjanih podataka o stepenu
ostvarenosti oþekivanih postignuüa i, posredno, ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja.
Na osnovu rezultata nacionalnih ispitivanja i oþekivanog, odnosno poželjnog nivoa postignuüa - nacionalnih
standarda, formuliše se republiþki plan razvoja kvaliteta obrazovanja. Ovim planom odreÿuju se realistiþka
oþekivanja u okviru definisanih postignuüa za pojedine nastavne oblasti i nastavne predmete za odreÿeni
vremenski period - za celu zemlju, na nacionalnom nivou.
Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuüa propisanih na školskom nivou, odreÿuje se takoÿe
na osnovu:
- rezultata školskih ispitivanja i
- oþekivanog i poželjnog nivoa postignuüa - školskog standarda.
Na osnovu rezultata ispitivanja i oþekivanog i poželjnog nivoa postignuüa formuliše se školski plan razvoja
kvaliteta obrazovanja, kojim se odreÿuje stepen ostvarenosti postignuüa koji se oþekuje u odreÿenom
vremenskom periodu.
Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuüa, odreÿuju se tako da budu u odreÿenoj meri iznad
nivoa koji se u datom trenutku može utvrditi na osnovu ispitivanja uþenika kako bi se na taj naþin uticalo na
razvoj kvaliteta obrazovanja. Na osnovu ispitivanja postignutog, standardi se menjaju i pomeraju na više.
6. DRUGA PITANJA OD ZNAýAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH PROGRAMA
ŠKOLSKI PROGRAM
Školski program sadrži obavezni, izborni i fakultativni deo.
Obavezni deo školskog programa sadrži nastavne predmete i sadržaje koji su obavezni za sve uþenike
odreÿenog nivoa i vrste obrazovanja.
Izborni deo školskog programa obuhvata obavezne izborne nastavne predmete i izborne nastavne
predmete. U okviru izbornog dela obavezni izborni nastavni predmeti, uþenik se obavezno opredeljuje za:
- versku nastavu ili graÿansko vaspitanje i izabrani nastavni predmet zadržava do kraja drugog ciklusa
osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
- strani jezik, sa liste stranih jezika koju nudi škola i izabrani nastavni predmet zadržava do kraja drugog
ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
- sportsku granu (izborni predmet: fiziþko vaspitanje - izabrani sport), sa liste koju nudi škola na poþetku
školske godine.
Škola je dužna da u šestom razredu uþenicima ponudi, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta, još
najmanje þetiri izborna predmeta za šesti razred, od kojih uþenik bira jedan, na poþetku školske godine.
Fakultativni deo školskog programa obuhvata sadržaje kojima se zadovoljavaju interesi uþenika, u skladu
sa moguünostima škole, kao i sadržaje i oblike slobodnih aktivnosti (hor, orkestar, ekskurzije, sekcije,
kulturne i druge aktivnosti...).
Uþenik šestog razreda ima 24 þasa nedeljno, odnosno 27 þasova ako obrazovanje stiþe na jeziku
nacionalne manjine.
Navedeni broj þasova uveüava se sa maksimalno pet þasova izbornih nastavnih predmeta, odnosno šest
þasova za uþenike pripadnike nacionalnih manjina.
PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
ZDRAVSTVENOG VASPITANJA
Cilj i zadaci
Cilj nastave zdravstvenog vaspitanja jeste da uþenici ovladaju osnovnim znanjima, veštinama, stavovima i
vrednostima u oblasti zdravstvenog vaspitanja koja su osnov za formiranje odgovornog odnosa prema
sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih.
Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja su:
- sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju oþuvanja i unapreÿivanja zdravlja;
- razvijanje zdrave liþnosti, odgovorne prema sopstvenom i tuÿem zdravlju;
- podsticanje pozitivnog odnosa prema zdravom naþinu življenja;
- motivisanje i osposobljavanje uþenika kao aktivnih uþesnika u oþuvanju svog i tuÿeg zdravlja;
- podsticanje humanog odnosa prema bolesnim osobama i spremnosti da im se pruži pomoü;
- prepoznavanje štetnih uticaja po zdravlje i ovladavanje veštinama zaštite.
Operativni zadaci
Kroz primere i zadatke iz svakodnevnog života razvijati zdravu liþnost koja üe biti odgovorna za sopstveno
zdravlje.
SADRŽAJI PROGRAMA
- Zdravlje i zdravi stilovi života.
- Psihoemotivni razvoj.
- Liþna higijena.
- Oralno zdravlje.
- Higijena sporta.
- Pravilna ishrana.
- Problemi ponašanja mladih i socijalni pritisak vršnjaka.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Uþenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevoÿenje znanja o zdravlju u željeni naþin
ponašanja, uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanja razvoja liþnosti.
Zdravstveno vaspitanje je proces koji se planski i kontinuirano odvija. Nauþna istraživanja su pokazala da
52% svih moguüih uticaja na zdravlje se odnose na svakodnevno ponašanje pojedinca. Veliki broj
patoloških stanja mogao bi se izbeüi pravilnim odnosom prema zdravlju i životu. Zdrav naþin života se uþi u
porodici, školi i široj društvenoj zajednici. Škola treba kod uþenika da pokrene pozitivne emocije i formiranje
pravilnih stavova, da sprovodi pozitivnu akciju za zdravlje, ugradi znanja u obliku navika u karakter uþenika
i trasira put ka veštinama zdravog življenja.
Za zdrav razvoj liþnosti uþenicima je neophodno pomoüi da sigurnost traže u sopstvenoj moüi poimanja
sveta, intelektualno, emocionalno i estetski. Zdravo ponašanje je neposredno povezano sa zdravljem i
predstavlja svaku aktivnost preduzetu u cilju oþuvanja, unapreÿivanja i održavanja zdravlja. Suprotno
ovom, "riziþno ponašanje" je definisano kao specifiþan oblik ponašanja koji poveüava osetljivost za
specifiþne poremeüaje zdravlja. Same informacije nisu dovoljne da uþenici prihvate zdravo ponašanje. To
je samo poþetna faza, odnosno azbuka vaspitnog procesa koja se mora dopuniti savremenim zdravstvenovaspitnim strategijama, sa dobro planiranim i kontrolisanim intervencijama koje utiþu na postepeno
dobrovoljno prihvatanje ponašanja koje vodi zdravlju.
Prilikom donošenja školskog programa, škola na nivou aktiva i nastavniþkog veüa, a u skladu sa
potrebama, usaglašava, planira i realizuje tematska podruþja koja se realizuju iz oblasti zdravstvenog
vaspitanja. Izuzetno je važno unapred odrediti na koji naþin i u okviru kojih aktivnosti üe biti realizovani
sadržaji iz programa da bi se ostvarili postavljeni ciljevi i zadaci predmeta.
Sadržaji iz programa se mogu realizovati kroz:
- obavezne nastavne i izborne predmete
- izborne i fakultativne predmete
- þasove odeljenskog starešine
- dodatni rad, sekcije i slobodne aktivnosti
- saradnju sa roditeljima
- rad struþnih saradnika
- saradnju sa lokalnom zajednicom.
U okviru redovne nastave, izbornih i fakultativnih predmeta postoje velike moguünosti za integraciju
zdravstveno-vaspitnih sadržaja.
Na þasovima predviÿenim za rad sa odeljenskom zajednicom uþenika realizuju se:
- sadržaji koji nisu obraÿeni u okviru nastavnih predmeta;
- ostvaruje se sinteza znanja, koriguju se i utvrÿuju stavovi i uverenja;
- objektiviziraju kriterijumi vrednovanja;
- ostvaruje se saradnja sa nosiocima aktivnosti (roditeljima i zdravstvenim radnicima).
Vannastavne aktivnosti su pogodne za rad klubova zdravlja, akcije za unapreÿivanje školskog prostora,
kao i prostora oko škole, akcije posveüene zdravoj ishrani i svim ostalim aktivnostima planiranih
kalendarom zdravlja, saradnju sa zajednicom, za organizovanje kulturnih aktivnosti i drugih sadržaja za
kreativno i rekreativno korišüenje slobodnog vremena.
Pošto su sadržaji integrisani u više nastavnih predmeta, neophodna je i korelacija meÿu njima, tako da se
postigne jedinstvo vaspitne i obrazovne uloge škole.
Nosioci zdravstveno-vaspitnog rada u školama su prosvetni i zdravstveni radnici. Za uspešno ostvarivanje
programa posebnu odgovornost imaju direktor škole i struþni saradnici. Oni pripremaju godišnji program
rada škole. Pored toga što predlaže godišnji program rada, direktor obezbeÿuje saradnju sa ustanovama i
predavaþima van škole, kao i struþno usavršavanje nastavnika i saradnika koji þine deo tima za realizaciju
ovog programa.
Uloga direktora škole je bitna za uspostavljanje uspešnih i pozitivnih relacija sa roditeljima, društvenim
organizacijama, institucijama iz okruženja i pojedincima koji mogu dati svoj doprinos u realizaciji ovog
programa. Za što uspešniju promociju zdravlja i zdravih stilova života, veoma je važno efikasno partnerstvo
izmeÿu škole i zdravstvenih ustanova.
Realizacija programa se ostvaruje na nivou škole, razreda i odeljenja. Uþesnici u realizaciji programa su:
koordinatori aktivnosti - školski odbor, direktor škole i pedagoška služba. Realizatori programa su
nastavnici, roditelji, uþenici, usko specijalizovani struþnjaci angažovani za odreÿenu oblasti ostali radnici
škole.
U cilju što uspešnije realizacije sadržaja poželjno je organizovati seminar za koordinatore i realizatore
programa, na kome üe savladati tehnike i metode rada sa uþenicima.
Vaspitni proces treba usmeriti na celokupan razvoj liþnosti sa njenim afektivnim, kognitivnim i psihofiziþkim
karakteristikama. Nastavnici biologije, geografije, književnosti, umetnosti, fiziþkog vaspitanja, kao i
nastavnici drugih predmeta, u okviru svoga rada daju uþenicima osnovne nauþno zasnovane informacije iz
programa zdravstvenog vaspitanja.
U slobodnim aktivnostima uþenici se ukljuþuju u rad sekcija þiji je jedan od ciljeva održavanje zdravstvenohigijenskih uslova u školi. Uþešüe uþenika je dobrovoljno, ali je obaveza škole da im stvori uslove za rad i
obezbedi mentora za rad. Metod realizacije sadržaja, vreme i naþin, zavise od moguünosti škole, od samog
direktora škole, struþnih saradnika, nastavnika i odeljenskog starešine.
U zdravstveno vaspitnom radu veoma je važno odabrati pravu informaciju i metod rada sa uþenicima.
Metode rada treba prilagoditi sadržaju pri þemu prednost treba dati metodama aktivnog uþešüa i radu u
grupama. Najþešüe se preporuþuju kako individualne tako i grupne metode rada: planirani razgovor,
kreativne radionice, zdravstveno predavanje, igranje uloga i simulacije, izložbe, pisani radovi, analiza
situacija i praktiþni primeri, debate, audio i vizuelne aktivnosti, vežbanje životnih veština specifiþnih za
odreÿeni kontekst i rad u maloj grupi. Uþešüe samih uþenika kao organizatora ili vršnjaþkih edukatora je
neophodno i u praksi pokazalo pozitivne rezultate.
PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA SLOBODNIH
AKTIVNOSTI
HOR I ORKESTAR
Hor
Uþešüem u horu mlada liþnost sagledava vrednosti zajedniþkog rada u postizanju odreÿenog umetniþkog
zadatka. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj školi i od njegovog rada zavisi ugled
škole. Od uþesnika hora se zahteva jedinstveni pristup i rad svih uþenika.
Horsko pevanje može biti:
- odeljensko horsko pevanje,
- razredno horsko pevanje,
- horsko pevanje starijih razreda.
Pevanje u horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje
glasovnih moguünosti, uþvršüivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje oseüanja pripadnosti
kolektivu, razvijanje estetskih oseüanja, komunikaciju sa drugim þlanovima hora.
Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog razreda u školi.
Hor uþenika starijih razreda obuhvata uzrast uþenika od petog do osmog razreda, sa nedeljnim fondom od
3 þasa.
ýasovi hora ulaze u fond þasova neposrednog rada sa uþenicima.
Repertoar hora obuhvata dela domaüih i stranih kompozitora. Na repertoaru hora starijih razreda uvrstiti
dvoglasne i troglasne kompozicije a kapela ili uz instrumentalnu pratnju.
U toku školske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama,
takmiþenjima i drugim muziþkim manifestacijama.
Orkestar
Orkestar koji najbolje odgovara interesovanjima i moguünostima uþenika jeste Orfov instrumentarij. Kako
se na ovim instrumentima lako savladava tehnika sviranja, velika je moguünost za odabir najbolje
uvežbanih uþenika za ovaj sastav.
Na poþetku rada na Orfovim instrumentima sviranje se svodi na praüenje ritma, pevane pesme ili muziþke
igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se uþenici priviknu na zajedniþko
muziciranje.
U školi se može formirati orkestar sastavljen i od neke druge grupe instrumenata (harmonika, mandolina,
tambura, blok flauta).
ýasovi rada orkestra predviÿaju 3 þasa nedeljno i ulaze u fond þasova neposrednog rada sa uþenicima.
U toku školske godine potrebno je sa orkestrom uraditi najmanje 5 kompozicija i nastupiti na koncertima,
priredbama, smotrama, takmiþenjima i drugim muziþkim manifestacijama.
Download

Правилник о наставном плану и програму за