PRAVILNIK
O NASTAVNOM PROGRAMU ZA SEDMI RAZRED OSNOVNOG
OBRAZOVANJA I VASPITANJA
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/2009 i 3/2011 - dr. pravilnik)
ýlan 1
Ovim pravilnikom utvrÿuje se nastavni program za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja.
ýlan 2
Nastavni program za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odštampan je uz ovaj pravilnik i þini
njegov sastavni deo.
ýlan 3
Nastavni program za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se poþev od školske
2009/2010. godine.
ýlan 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
NASTAVNI PROGRAM
ZA SEDMI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I
VASPITANJA
Svrha programa obrazovanja
- Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omoguüava sticanje jeziþke, matematiþke, nauþne, umetniþke,
kulturne, zdravstvene, ekološke i informatiþke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom
društvu.
- Razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti koje osposobljavaju uþenika da uspešno zadovoljava
sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu liþnost i potencijale, poštuje druge osobe i njihov identitet,
potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno uþešüe u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinosi
demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva.
Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su:
- sticanje znanja o jeziku, književnosti i medijima relevantnim za buduüe obrazovanje i profesionalni razvoj;
- osposobljavanje uþenika da koristi standardni maternji jezik, efikasno komunicira u usmenom i pisanom
obliku u razliþite svrhe;
- osposobljavanje uþenika da komuniciraju u usmenom i pisanom obliku na teme iz svakodnevnog života
na stranom jeziku;
- razvijanje svesti o znaþaju višejeziþnosti u savremenoj višekulturnoj zajednici;
- razumevanje povezanosti razliþitih nauþnih disciplina;
- razumevanje i snalaženje u sadašnjosti i povezanosti društvenih pojava i procesa u prostoru i vremenu
(Srbija, Evropa, svet);
- prihvatanje i uvažavanje drugog/druge bez obzira na nacionalnu, versku, rodnu i druge razlike;
- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu znanja fiziþkih, hemijskih i bioloških zakona,
modela i teorija;
- pravilno formiranje matematiþkih pojmova i sticanje osnovnih matematiþkih znanja i veština;
- sticanje sposobnosti za uoþavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema;
- ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama;
- razvijanje veština i tehnika umetniþkog izražavanja;
- poznavanje razliþitih tehnika, stilova i medija umetniþkog izražavanja;
- poznavanje vrednosti sopstvenog kulturnog nasleÿa i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama;
- razvijanje odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih.
2. OBAVEZNI I PREPORUýENI SADRŽAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH
PREDMETA
OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
SRPSKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da se osigura da svi uþenici steknu baziþnu jeziþku i pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih postignuüa, da se osposobe da rešavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da ovladaju
osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika na kojem üe se usmeno i pismeno pravilno izražavati,
da upoznaju, dožive i osposobe se da tumaþe odabrana književna dela, pozorišna, filmska i druga
umetniþka ostvarenja iz srpske i svetske baštine.
Zadaci nastave srpskog jezika:
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave srpskog jezika
svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave srpskog jezika budu u punoj meri realizovani
- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapreÿuje
- opismenjavanje uþenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog književnog jezika
- postupno i sistematiþno upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika
- upoznavanje jeziþkih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim moguünostima
srpskog jezika
- osposobljavanje za uspešno služenje književnim jezikom u razliþitim vidovima njegove usmene i pismene
upotrebe i u razliþitim komunikacionim situacijama (uloga govornika, slušaoca, sagovornika i þitaoca)
- razvijanje oseüanja za autentiþne estetske vrednosti u književnoj umetnosti
- razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, teþno, ekonomiþno i uverljivo usmeno i pismeno izražavanje,
bogaüenje reþnika, jeziþkog i stilskog izraza
- uvežbavanje i usavršavanje glasnog þitanja (pravilnog, logiþkog i izražajnog) i þitanja u sebi (doživljajnog,
usmerenog, istraživaþkog)
- osposobljavanje za samostalno þitanje, doživljavanje, razumevanje, svestrano tumaþenje i vrednovanje
književnoumetniþkih dela raznih žanrova
- upoznavanje, þitanje i tumaþenje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i
þasopisa za decu
- postupno, sistematiþno i dosledno osposobljavanje uþenika za logiþko shvatanje i kritiþko procenjivanje
proþitanog teksta
- razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome samostalno služe kao izvorom saznanja;
navikavanje na samostalno korišüenje biblioteke (odeljenjske, školske, mesne), postupno ovladavanje
naþinom voÿenja dnevnika o proþitanim knjigama
- postupno i sistematiþno osposobljavanje uþenika za doživljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja
(pozorište, film)
- usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz književnosti, pozorišne i filmske umetnosti
- upoznavanje, razvijanje, þuvanje i poštovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske
književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetniþkih ostvarenja
- razvijanje poštovanja prema kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapreÿuje
- navikavanje na redovno praüenje i kritiþko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji
- podsticanje uþenika na samostalno jeziþko, literarno i scensko stvaralaštvo
- podsticanje, negovanje i vrednovanje uþeniþkih vannastavnih aktivnosti (literarna, jeziþka, recitatorska,
dramska, novinarska sekcija i dr.)
- vaspitavanje uþenika za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih
vrednosti
- razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje meÿu ljudima.
Operativni zadaci:
- sistematizacija i proširivanje znanja o vrstama reþi i gramatiþkim kategorijama promenljivih reþi o
znaþenju i upotrebi padeža, o vrstama glagola
- sistematizacija i proširivanje znanja reþeniþnim þlanovima
- naporedni odnosi meÿu reþeniþnim þlanovima
- pojam sintagme i sastav imeniþke sintagme
- pojam aktiva i pasiva
- sistem nezavisnih predikatskih reþenica
- naporedni odnosi meÿu nezavisnim predikatskim reþenicama u okviru
- komunikativne reþenice
- kongruencija
- razlikovanje kratkih akcenata i reþeniþni akcenat
- osnovni pojmovi o staroslovenskom jeziku
- osamostaljivanje za analizu lirskih, epskih i dramskih dela
- usvajanje književnih i funkcionalnih pojmova prema zahtevima programa
- izlaganje (ekspozicija), opis i pripovedanje
- tehniþki i sugestivni opis, tehniþko i sugestivno pripovedanje
- rad na neknjiževnom tekstu
- informativno þitanje i upuüivanje uþenika u þitanje "s olovkom u ruci" (podvlaþenje, obeležavanje,
zapisivanje).
SADRŽAJI PROGRAMA
JEZIK
Gramatika
Vrste reþi: promenljive i nepromenljive (sistematizacija i proširivanje postojeüih znanja); podvrste reþi.
Gramatiþke kategorije promenljivih reþi (kod imenica: rod; broj i padež; kod prideva: rod, broj, padež, vid,
stepen poreÿenja; kod promenljivih priloga: stepen poreÿenja; kod glagola: glagolski vid; glagolski oblik,
lice, broj, rod, stanje, potvrdnost/odriþnost. Glasovne promene u promeni oblika reþi (normativna rešenja).
Znaþenja i upotrebe padeža (sistematizacija i proširivanje postojeüih znanja). Padeži za oznaþavanje
mesta završetka kretanja i mesta nalaženja. Padežna sinonimija.
Vrste glagola: bezliþni (impersonalni) i liþni (personalni); prelazni, neprelazni i povratni. Bezliþne reþenice.
Sastav reþenice u vezi sa vrstama glagola (obnavljanje i proširivanje); (gramatiþki) subjekat, predikat
(glagolski i imenski), pravi i nepravi objekat, logiþki subjekat. Priloške odredbe za mesto, vreme, naþin,
uzrok, meru i koliþinu. Reþeniþni þlanovi iskazani reþju i sintagmom. Naporedni odnosi meÿu reþeniþnim
þlanovima - sastavni, rastavni i suprotni.
Pojam sintagme. Sastav imeniþke sintagme: glavna reþ i atributi. Apozicija. Apozitiv.
Pojam aktiva i pasiva. Pasiv sagraÿen sa reþcom se i pasiv sagraÿen sa trpnim pridevom.
Nezavisne predikatske reþenice - pojam komunikativne funkcije; podela na obaveštajne, upitne,
zapovedne, željne, uzviþne.
Komunikativna reþenica kao sintaksiþka jedinica sastavljena od najmanje jedne nezavisne predikatske
reþenice. Komunikativne reþenice sastavljene od dveju (ili više) nezavisnih predikatskih reþenica u
naporednom odnosu: sastavnom (ukljuþujuüi i zakljuþni), rastavnom, suprotnom (ukljuþujuüi i iskljuþni).
Kongruencija - osnovni pojmovi. Slaganje prideva i glagola sa imenicom u reþenici. Kongruentne kategorije
prideva (rod, broj, padež) i glagola (lice, broj, eventualno rod).
Uoþavanje razlike izmeÿu kratkih akcenata. Reþeniþni akcenat.
Jezik Slovena u prapostojbini. Seobe Slovena i stvaranje slovenskih jezika. Stvaranje staroslovenskog
jezika: misija ûirila i Metodija. Primanje pismenosti kod Srba. Staroslovenska pisma: glagoljica i üirilica.
Staroslovenski spomenici sa srpskog tla.
Primer staroslovenskog teksta i uoþavanje njegovih karakteristiþnih osobina.
Pravopis
Proveravanje, ponavljanje i uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda razliþitim oblicima diktata i drugih
pismenih vežbi.
Interpunkcija u složenoj reþenici (zapeta, taþka i zapeta).
Crta. Zagrada. Zapeta u nabrajanju skraüenica.
Navikavanje uþenika na korišüenje pravopisa (školsko izdanje).
Ortoepija
Proveravanje i uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda (razlikovanje dugih i kratkih akcenata,
dugouzlaznih i dugosilaznih akcenata). Vežbanje u izgovaranju kratkouzlaznog i kratkosilaznog akcenta.
KNJIŽEVNOST
LEKTIRA
Lirika
Narodna pesma: Kujundžija i hitroprelja
Posleniþke narodne pesme (izbor)
Narodna pesma: Ljubavni rastanak
Jovan Duþiü: Podne
Milan Rakiü: Simonida
Vladislav Petkoviü Dis: Meÿu svojima
Sima Panduroviü: Biserne oþi
Milutin Bojiü: Plava grobnica
Desanka Maksimoviü: Krvava bajka, Strepnja
Stevan Raiþkoviü: Nebo
Miroslav Antiü: Plavi þuperak (izbor)
Dobrica Eriü: Pesnik i Mesec
Vasko Popa: Manasija
Ivan V. Laliü: Vetar
Miodrag Pavloviü: Svetogorski dani i noüi (izbor)
Aleksandar Sergejeviþ Puškin: Voleo sam vas
Epika
Kratke folklorne forme (poslovice, pitalice, zagonetke)
Narodna pesma: Dioba Jakšiüa
Epske narodne pesme pokosovskog tematskog kruga (izbor)
Narodna pesma: Mali Radojica
Narodna pesma: Ivo Senkoviü i aga od Ribnika
Epske narodne pesme o hajducima i uskocima (izbor)
Narodna pripovetka: Zlatna jabuka i devet paunica
Sveti Sava: Pismo igumanu Spiridonu
Sveti Sava u književnosti (izbor iz Savinih spisa, narodnih priþa i predanja; narodne i autorske poezije o Sv.
Savi)
Dositej Obradoviü: Život i prikljuþenija (odlomak)
Stefan Mitrov Ljubiša: Kanjoš Macedonoviü (odlomak)
Janko Veselinoviü: Hajduk Stanko
Stevan Sremac: Pop ûira i pop Spira
Radoje Domanoviü: Mrtvo more (odlomak)
Veljko Petroviü: Jabuka na drumu
Pavle Ugrinov: Stara porodiþna kuüa
Peÿa Milosavljeviü: Potera za pejzažima (odlomak)
Ivo Andriü: Priþa o kmetu Simanu (odlomak)
Anton Pavloviþ ýehov: ýinovnikova smrt
Antoan de Sent Egziperi: Mali princ
Ana Frank: Dnevnik (odlomak)
Drama
Jovan Sterija Popoviü: Pokondirena tikva
Branislav Nušiü: Vlast (odlomak)
Ljubomir Simoviü: Boj na Kosovu (odlomak)
Dopunski izbor
Borisav Stankoviü: Naš Božiü (odlomak)
Branko ûopiü: Doživljaji Nikoletine Bursaüa
Ivo Andriü: Panorama, Nemiri (izbor)
Antonije Isakoviü: Kašika
Grozdana Olujiü: Zvezda u þijim je grudima nešto kucalo
Danilo Kiš: Livada u jesen
Milorad Paviü: Ruski hrt (odlomak)
Turgenjev: Šuma i stepa
Alfons Dode: Pisma iz moje vetrenjaþe
Isak Baševis Singer: Pripovedaþ Naftali i njegov konj Sus (odlomak)
Kornelija Funke: Srce od mastila (odlomak)
Sa predloženog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najviše pet dela za obradu.
Nauþnopopularni i informativni tekstovi
Vuk Stefanoviü Karadžiü: Život i obiþaji naroda srpskog - Obiþaji o razliþnijem praznicima
Pavle Sofriü Niševljanin: Glavnije bilje u verovanju Srba (jabuka)
Umetniþki i nauþnopopularni tekstovi o prirodnim lepotama i kulturnoistorijskim spomenicima Srbije (izbor)
Giorgio Vasari: Portreti velikih slikara i arhitekata (poglavlje o Leonardu da Vinþiju)
Izbor iz knjiga, enciklopedija i þasopisa za decu.
Sa navedenog spiska obavezan je izbor najmanje dva dela za obradu.
Tumaþenje teksta
Osposobljavanje uþenika za što samostalniji pristup književnom tekstu: istraživanje odreÿenih vrednosti sa
stanovišta uoþenog problema, dokazivanje utisaka i tvrdnji, zapažanja i zakljuþaka podacima iz teksta.
Tumaþenje epskih dela: uoþavanje uzroþno-poslediþnih veza poetskih motiva i njihove funkcije (logiþko i
estetsko uslovljavanje svake pojedinosti).
Uoþavanje odlika fabule (miran i dinamiþan tok radnje) i kompozicije (uvod, zaplet, vrhunac, rasplet - bez
književnoteorijskih definicija). Odnos sižea i fabule. Uokvirena fabula. Uvoÿenje uþenika u potpuniju analizu
likova (dijalog, unutrašnji monolog, fiziþke i karakterne osobine, postupci), tematike (tematska graÿa,
glavna tema; druge teme), motiva i pesniþkih slika (psihiþka stanja, dramatiþne situacije, atmosfera,
pejzaži). Tumaþenje idejnog sloja teksta.
Upuüivanje uþenika u društveno-istorijsku uslovljenost umetniþkog dela i odnos pisca prema društvenoj
stvarnosti.
Analiza lirskih dela: upuüivanje uþenika u analizu motiva (meÿusobni odnos i povezivanje, udruživanje u
poetske slike). Uoþavanje meÿusobne uslovljenosti iskazanih oseüanja, poetske slike, pesniþkog jezika i
stila i tumaþenje pesniþkih poruka.
Prouþavanje dramskih dela: upuüivanje uþenika u analizu bitnih odlika dramskih dela (dijalog, monolog,
remarke, dramska radnja, likovi); sliþnosti i razlike u odnosu na lirska i epska dela.
Književnoteorijski pojmovi
Lirika
Funkcija motiva u kompoziciji lirske pesme.
Jeziþko stilska izražajna sredstva: simbol, metafora, alegorija; slovenska antiteza.
Slobodni stih.
Osnovne lirske vrste; odnos narodne i autorske lirike. Ljubavna, elegiþna i refleksivna pesma. Posleniþke
narodne lirske pesme.
Pesma u prozi.
Epika
Fabula i siže. Uokvirena fabula. Statiþki i dinamiþki motivi.
Kompozicija i motivacija. Epizoda.
Idejni sloj književnog teksta. Humor, ironija i satira u epskom delu.
Vrste karakterizacije književnog lika.
Unutrašnji monolog.
Dnevnik. Legendarne priþe. Vrste romana.
Drama
Dramska radnja; etape dramske radnje: uvod, zaplet, vrhunac, peripetija, rasplet. Dramska situacija.
Didaskalije (remarke) u dramskom delu.
Vrste komedije: komedija karaktera i komedija situacije.
Drama u užem smislu.
Funkcionalni pojmovi
Podsticati uþenika na shvatanje i usvajanje funkcionalnih pojmova: estetsko, moralno, psihološko,
socijalno, elegiþno, višeznaþno, relativno, analitiþko, sintetiþko, argumentovano.
ýitanje
Usavršavanje izražajnog þitanja u skladu sa prirodom umetniþkog i neumetniþkog teksta; voÿenje uþenika
u samostalnom pripremanju za izražajno þitanje prouþavanjem obraÿenog i neobraÿenog umetniþkog
teksta (uslovljenost ritma i tempa, jaþine glasa, logiþkih i psiholoških pauza, reþeniþnog akcenta). ýitanje i
kazivanje po ulogama.
JEZIýKA KULTURA
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Podela tekstova (i oblika izražavanja) prema osnovnoj svrsi: izlaganje (ekspozicija), opis (deskripcija) i
pripovedanje (naracija) kao tri od pet glavnih vrsta tekstova. Tehniþki opis (davanje objektivnih obaveštenja
o tome kako nešto izgleda) i sugestivni opis (u umetniþkom delu). Tehniþka naracija (uputstva, objašnjenja
kako nešto funkcioniše) i sugestivna naracija (u umetniþkom delu).
Ekspozicija: pisanje obaveštenja iz tekuüeg školskog života; najava dogaÿaja; intervju.
Tehniþki i sugestivni opis: opisivanje nekog predmeta/objekta iz okoline, iz enterijera i eksterijera (po
sopstvenom izboru) - najpre objektivno (tehniþki opis), a zatim izražavajuüi sopstvene utiske (sugestivni
opis). Biranje pojedinosti u zavisnosti od svrhe opisa. Opis lika iz okoline ili književnog dela - tehniþki ili
sugestivni opis (po izboru), uz voÿenje raþuna o stilskim vrednostima opisivanja.
Tehniþka naracija: saþinjavanje uputstva za obavljanje nekog posla (po sopstvenom izboru).
Pisanje þestitke, pozivnice, zahvalnice, i-mejl poruka.
Prepriþavanje teksta sa promenom redosleda dogaÿaja (retrospektiva) - po samostalno saþinjenom planu.
Uvežbavanje sažetog prepriþavanja uz zamenjivanje gramatiþkog lica (u prvom i treüem licu).
Priþanje o stvarnom ili izmišljenom dogaÿaju uz korišüenje pripovedanja, opisivanja i dijaloga. Analiza
odabranih tekstova u kojima preovlaÿuje govor likova radi boljeg shvatanja dijaloga kao oblika kazivanja,
preinaþavanje upravnog govora u neupravni.
Usmena i pismena vežbanja
Vežbe na neknjiževnom tekstu: pronalaženje i izdvajanje osnovnih informacija u tekstu. Povezivanje
informacija i ideja iznetih u tekstu. Izvoÿenje zakljuþka zasnovanog na tekstu. Pronalaženje, izdvajanje i
uporeÿivanje informacija iz dva kraüa teksta ili više njih.
Sažimanje teksta. Pisanje rezime (sažetka).
Razvijanje fleksibilne brzine þitanja u sebi u zavisnosti od teksta. Uvoÿenje uþenika u informativno þitanje
radi nalaženja odreÿenih informacija (u udžbenicima drugih predmeta, u novinskim þlancima, u knjizi iz
lektire, u dopisima, oglasima, obaveštenjima i sl.) i upuüivanje uþenika u þitanje s olovkom u ruci
(podvlaþenje, obeležavanje, zapisivanje i drugo).
Sintaksiþke vežbe: vežbe u upotrebi razliþitih padeža (predloško-padežnih konstrukcija) za isto znaþenje
(padežna sinonimija). Vežbe u upotrebi odgovarajuüih padežnih oblika (s obzirom na razliþite dijalekatske
osnove). Otklanjanje grešaka u kongruenciji.
Leksiþke vežbe: iskazivanje osobina predmeta (u okviru opisivanja), odnosno iskazivanje radnji (u okviru
pripovedanja) odgovarajuüim pridevima i prilozima, odnosno glagolima. Korišüenje stilski neutralnih i
ekspresivnih reþi. Korišüenje reþnika srpskog jezika.
ýitanje i razumevanje nelinearnih elemenata teksta: legende, tabele.
Osam domaüih pismenih zadataka i njihova analiza na þasu.
ýetiri školska pismena zadatka, pisana üirilicom (jedan þas za izradu i dva þasa za analizu zadataka i
pisanje poboljšane verzije sastava).
DODATNI RAD
(Orijentacioni sadržaji programa)
Jezik i jeziþka kultura
Vežbe u pravilnom akcentovanju. Korišüenje reþnika da bi se proverio akcenat.
Analiza reþenica i sintagmi. Pretvaranje aktivnih reþenica u pasivne i obrnuto. Analiza sluþajeva u kojima to
nije moguüe (npr. u pravom prezentu moguüan je samo povratni pasiv, i to ne od svih glagola; pasivnu
reþenicu nije moguüe pretvoriti u aktivnu ako ne znamo vršioca radnje, itd.).
Vežbe na težim ekspozitornim tekstovima: uoþavanje osnovnih informacija, izvoÿenje zakljuþaka,
uporeÿivanje informacija iz više dužih tekstova, rezimiranje.
Pravljenje legendi i tabela.
Književnost
Analiza lirske i epske pesme - jeziþko-stilska sredstva kao integracioni þinioci interpretacije.
Analiza dramskog književnog dela - uoþavanje bitnih odlika. Razlika izmeÿu dramskog književnog dela i
pozorišne predstave.
Analiza savremenog književnog dela po slobodnom izboru uþenika. Korišüenje osnovne literature o delima i
piscima. Formiranje vlastitog mišljenja o književnom delu.
Analiza domaüeg filma sa posebnim akcentom i vizuelnim i akustiþkim efektima.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
JEZIK(gramatika, pravopis i ortoepija)
U nastavi jezika uþenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim
srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jeziþka pravila i gramatiþke
norme veü i na njihovu funkciju. Na primer, reþenica se ne upoznaje samo kao gramatiþka jedinica (sa
stanovišta njene strukture), veü i kao komunikativna jedinica (sa stanovišta njene funkcije u komunikaciji).
Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se uþenicima jezik predstavi i tumaþi kao sistem.
Nijedna jeziþka pojava ne bi trebalo da se izuþava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena
funkcija.
Postupnost se obezbeÿuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadržaja, a konkretizacija nivoa obrade,
kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, naznaþena je opisno formulisanim
zahtevima: zapažanje, uoþavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba,
obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se pomaže
u njihovim nastojanjima da uþenike ne opterete obimom i dubinom obrade jeziþke graÿe.
Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jeziþkih zakonitosti i informacija o njima.
Programske sadržaje iz akcentologije ne treba obraÿivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u
nastavi jezika, veü i u nastavi þitanja i jeziþke kulture, uþenike treba u svakom razredu uvoditi u programom
predviÿene standardne akcenatske norme a stalnim vežbanjem, po moguüstvu uz korišüenje audio
snimaka, uþenike treba navikavati da þuju pravilno akcentovanu reþ, a u mestima gde se odstupa od
akcenatske norme, da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta.
Pravopis se savlaÿuje putem sistematskih vežbanja, elementarnih i složenih, koja se organizuju þesto,
raznovrsno i razliþitim oblicima pismenih vežbi. Pored toga, uþenike vrlo rano treba upuüivati na služenje
pravopisom i pravopisnim reþnikom (školsko izdanje).
Nastava ortoepije obuhvata sledeüe elemente govora: artikulaciju glasova, jaþinu, visinu i dužinu, akcenat
reþi, tempo, ritam, reþeniþnu intonaciju i pauze.
Artikulacione vežbe odnose se na pravilan izgovor glasova: - þ, - ü, - dž, - ÿ, - h, kao i - e (þesto otvoreno).
Uþenici s nepravilnim izgovorom –r, -s, -z upuüuju se logopedu. Glasovi se najpre vežbaju pojedinaþno, a
onda u govornom lancu, u tekstu.
Ortoepske vežbe, obiþno kraüe i þešüe, izvode se ne samo u okviru nastave jezika nego i nastave þitanja i
jeziþke kulture. Treba ukazivati na pravilnost u govoru, ali i na logiþnost i jasnost.
Vežbe za usvajanje i utvrÿivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove praktiþne primene u novim govornim
situacijama proistiþe iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u
odeljenju - govornim odstupanjima od književnog jezika, kolebanjima, greškama koje se javljaju u
pismenom izražavanju uþenika. Stoga se sadržaj vežbanja u nastavi jezika mora odreÿivati na osnovu
sistematskog praüenja govora i pisanja uþenika. Tako üe nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja
uþenika za pravilno komuniciranje savremenim književnim srpskim jezikom.
U nastavi gramatike treba primenjivati sledeüe postupke koji su se u praksi potvrdili svojom
funkcionalnošüu:
- podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja uþenika
- suzbijanje misaone inercije i uþenikovih imitatorskih sklonosti
- zasnivanje težišta nastave na suštinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama
jeziþkih pojava
- uvažavanje situacione uslovljenosti jeziþkih pojava
- povezivanje nastave jezika sa doživljavanjem umetniþkog teksta
- otkrivanje stilske funkcije, odnosno izražajnosti jeziþkih pojava
- korišüenje umetniþkih doživljaja kao podsticaja za uþenje maternjeg jezika
- sistematska i osmišljena vežbanja u govoru i pisanju
- što efikasnije prevazilaženje nivoa prepoznavanja jeziþkih pojava
- negovanje primenjenog znanja i umenja
- kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom
- ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vežbanja
- pobuÿivanje uþenikovog jeziþkog izraza životnim situacijama
- ukazivanje na gramatiþku saþinjenost stilskih izražajnih sredstava
- korišüenje prikladnih ilustracija odreÿenih jeziþkih pojava.
U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspešno suzbijaju uþenikovu misaonu
inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost uþenika, što pojaþava njihov istraživaþki i stvaralaþki odnos
prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada podrazumevaju njegovu þvrstu vezanost za životnu,
jeziþku i umetniþku praksu, odnosno za odgovarajuüe tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje
na odreÿenu jeziþku pojavu na izolovanim reþenicama, istrgnutim iz konteksta, oznaþeno kao izrazito
nepoželjan i nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene reþenice, lišene konteksta, postaju
mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, uþe napamet i reprodukuju, a sve to spreþava svesnu
aktivnost uþenika i stvara pogodnu osnovu za njihovu misaonu inertnost.
Savremena metodika nastave gramatike zalaže se da težište obrade odreÿenih jeziþkih pojava bude
zasnovano na suštinskim osobenostima, a to znaþi na njihovim bitnim svojstvima, komunikativnim i stilskim
funkcijama, što podrazumeva zanemarivanje formalnih i sporednih obeležja prouþavanih jeziþkih pojava.
U nastavi jezika nužno je posmatrati jeziþke pojave u životnim i jeziþkim okolnostima koje su uslovile
njihovo znaþenje. Uþenike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se odreÿena
jeziþka pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati uþenicima, a ako pak nisu,
treba ih proþitati i o njima razgovarati sa uþenicima.
Nastavnik valja da ima na umu i to da upoznavanje suštine jeziþke pojave þesto vodi preko doživljavanja i
shvatanja umetniþkog teksta, što üe biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da što þešüe upuüuje uþenike
da otkrivaju stilsku funkciju (izražajnost) jeziþkih pojava. To üe doprineti razvijanju uþenikove radoznalosti
za jezik, jer umetniþka doživljavanja þine gramatiþko gradivo konkretnijim, lakšim i primenljivijim. Kad
uþenicima postane pristupaþna stilska (izražajna, ekspresivna) funkcija jeziþke pojave, prihvataju je kao
stvaralaþki postupak, što je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku brže prelaze u umenja, da se
na taj naþin doprinosi boljem pismenom i usmenom izražavanju, ali i uspešnijoj analizi književnih tekstova.
Nužno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih vežbanja, odnosno da
nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uvežba. To znaþi da vežbanja moraju biti sastavni þinilac
obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvrÿivanja znanja.
Metodika nastave jezika, teorijski i praktiþno, upuüuje da u nastavi maternjeg jezika treba što pre prevaziüi
nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati više oblike znanja i umenja - primenljivost i
stvaralaštvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj
pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tumaþenja teksta (umetniþkog i popularnog), þime se
ono uzdiže od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i praktiþne primene.
Praktiþnost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaženje u umenje i navike posebno se postiže
negovanjem pravopisnih i stilskih vežbi.
Uþenike, takoÿe, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim
govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vežbanja zasnovana na
korišüenju primera iz neposredne govorne prakse, što nastavu gramatike približava životnim potrebama u
kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj naþin
postaje praktiþnija i zanimljivija, þime uþeniku otvara raznovrsne moguünosti za njegova stvaralaþka
ispoljavanja.
Situacije u kojima se ispoljavaju odreÿene jeziþke pojave može i sam nastavnik da postavlja uþenicima, da
ih spretno podseüa na njihova iskustva, a oni üe kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno
reaguju.
Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji zapoþinju motivacijom, a završavaju saznavanjem,
rezimiranjem i primenom odreÿenog gradiva, u savremenom metodiþkom pristupu, pogotovu u problemski
usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju više puta tokom nastavnog þasa. Takav saznajni proces
podrazumeva uþestalo spajanje indukcije i dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije,
teorijskih obaveštenja i praktiþne obuke.
Savremena metodika nastave istiþe niz saodnosnih metodiþkih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi
programskih jedinica iz jezika i koje omoguüuju da svaki celovit saznajni put, poþev od onog koji je uokviren
školskim þasom, dobije svoju posebnu strukturu.
Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu sledeüih metodiþkih radnji:
- korišüenje pogodnog polaznog teksta (jeziþkog predloška) na kome se uviÿa i objašnjava odgovarajuüa
jeziþka pojava. Najþešüe se koriste kraüi umetniþki, nauþnopopularni i publicistiþki tekstovi, a i primeri iz
pismenih radova uþenika
- korišüenje iskaza (primera iz prigodnih, tekuüih ili zapamüenih) govornih situacija
- podsticanje uþenika da polazni tekst dožive i shvate u celini i pojedinostima
- utvrÿivanje i obnavljanje znanja o poznatim jeziþkim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose
boljem i lakšem shvatanju novog gradiva. (Obiþno se koriste primeri iz poznatog teksta.)
- upuüivanje uþenika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uoþavaju primere
jeziþke pojave koja je predmet saznavanja
- najavljivanje i beleženje nove nastavne jedinice i podsticanje uþenika da zapaženu jeziþku pojavu
istraživaþki sagledaju
- saznavanje bitnih svojstava jeziþke pojave (oblika, znaþenja, funkcije, promene, izražajnih moguünosti...)
- sagledavanje jeziþkih þinjenica (primera) sa raznih stanovišta, njihovo uporeÿivanje, opisivanje i
klasifikovanje
- ilustrovanje i grafiþko predstavljanje jeziþkih pojmova i njihovih odnosa
- definisanje jeziþkog pojma; isticanje svojstva jeziþke pojave i uoþenih zakonitosti i pravilnosti
- prepoznavanje, objašnjavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u primerima koje navode
sami uþenici (neposredna dedukcija i prvo vežbanje)
- utvrÿivanje, obnavljanje i primena steþenog znanja i umenja (dalja vežbanja, u školi i kod kuüe).
Navedene metodiþke radnje meÿusobno se dopunjuju i prožimaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj
postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog þasa na kome se razmatra odreÿena jeziþka
pojava, a neke i posle þasa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja gradivo iz gramatike
bude ranije upoznat, a da pojedine jeziþke vežbe budu predmet uþeniþkih domaüih zadataka. Ilustrovanje,
na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, veü se primenjuje kad mu je funkcionalnost
nesporna.
Paralelno i združeno u navedenom saznajnom putu teku sve važne logiþke operacije: zapažanje,
uporeÿivanje, zakljuþivanje, dokazivanje, definisanje i navoÿenje novih primera. To znaþi da þasovi na
kojima se izuþava gramatiþko gradivo nemaju odeljene etape, odnosno jasno uoþljive prelaze izmeÿu njih.
Nešto je vidljiviji prelaz izmeÿu induktivnog i deduktivnog naþina rada, kao i izmeÿu saznavanja jeziþke
pojave i uvežbavanja.
KNJIŽEVNOST
Uvoÿenje uþenika u svet književnosti, ali i ostalih, tzv. neknjiževnih tekstova (popularnih, informativnih),
predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo na ovom stupnju školovanja stiþu se osnovna i
vrlo znaþajna znaþenja, umenja i navike od kojih üe u dobroj meri zavisiti ne samo uþeniþka književna
kultura, veü i njegova opšta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog školovanog þoveka.
Lektira
Ukinuta je nepotrebna podela na domaüu i školsku lektiru, pa tako izvori za obradu tekstova iz lektire,
pored þitanki, postaju knjige lektire za odreÿeni uzrast i sva ostala pristupaþna literatura.
Data je lektira za odreÿen razred, razvrstana po književnim rodovima - lirika, epika, drama, da bi se kroz
sve programe mogla pratiti odgovarajuüa i razložna proporcija i imati uvid u to. Podela je izvršena prema
osnovnoj razlici vezanoj za stih i prozu. Lektira je obogaüena izborom nauþnopopularnih i informativnih
tekstova.
Tekstovi iz lektire predstavljaju programsku okosnicu. Nastavnik ima naþelnu moguünost da ponuÿene
tekstove prilagoÿava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na slobodan izbor iz naše narodne
usmene književnosti i tzv. neknjiževnih tekstova - prema programskim zahtevima.
Razlike u ukupnoj umetniþkoj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova utiþu na odgovarajuüa metodiþka
rešenja (prilagoÿavanje þitanja vrsti teksta, opseg tumaþenja teksta u zavisnosti od složenosti njegove
strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovarajuüim sadržajima iz drugih predmetnih podruþja - gramatike,
pravopisa i jeziþke kulture i sl.).
Nastavniku je data moguünost i dopunskog izbora dela u skladu sa nastavnim potrebama i interesovanjima
konkretnog ÿaþkog kolektiva sa kojim ostvaruje program.
JEZIýKA KULTURA
Razvijanje jeziþke kulture jedan je od najvažnijih zadataka nastave maternjeg jezika. Ovaj nastavni proces,
iako je programski konstituisan kao posebno podruþje, s posebnim sadržajima i oblicima rada, mora se
prenositi kako na obradu književnog teksta koji je najbolji obrazac izražavanja, tako i na neknjiževne
tekstove i na gramatiku s pravopisom, koja normira pravila i definiše jeziþke zakone. Isto tako, u povratnom
smeru, obrada književnog teksta i rad na gramatici i pravopisu književnog jezika, mora ukljuþivati i sadržaje
za negovanje kulture usmenog i pismenog izražavanja, jer su svojim veüim delom tom cilju i podreÿeni.
Rad na bogaüenju jeziþke kulture treba da se integriše sa svim vidovima usmenih i pismenih oblika
izražavanja.
U nastavi jezika i kulture izražavanja valja neprestano imati u vidu zajedniþki osnovni cilj: razvijanje
jeziþkog mišljenja i jeziþke svesti uoþavanjem jeziþkih zakonitosti, pa tek na osnovu takve svesti prelaziti na
normiranje i definisanje. Otuda jezik kao sredstvo izražavanja treba da bude predmet nastavne pažnje u
svim njegovim strukturama.
Neophodno je da uþenici uoþe razliku izmeÿu govorenog i pisanog jezika. U govornom jeziku reþenice su
obiþno kraüe. ýesti nedostaci su nezavršene i stilski neureÿene reþenice i upotreba poštapalica.
Nastava üe biti oþiglednija i efikasnija ako se koriste audiosnimci (npr. Zvuþna þitanka) i ako se sluša i
analizira snimljen govor uþenika.
Leksiþke i morfološke vežbe treba da bogate uþeniþko saznanje o reþi kao obliku, þemu služe ne samo
konjugacija i deklinacija, nego i sistem graÿenja reþi (izvedene, složene i složeno-izvedene). Vežbe u
graÿenju izvedenih reþi i složenica, po ugledu na sliþne reþi u obraÿenom tekstu, treba da utiþu na
bogaüenje uþeniþkog reþnika.
U starijim razredima leksiþko-semantiþke vežbe se odnose na složenije sadržaje: pravo i preneseno
znaþenje reþi, sinonimiju, homonimiju, antonimiju, polisemiju, arhaizme, dijalektizme, žargonizme,
pozajmljenice, frazeologizme. Treba upuüivati uþenike na služenje reþenicama: jednojeziþnim i
dvojeziþnim, lingvistiþkim i enciklopedijskim.
Semantiþke vežbe se povezuju s morfološkim i sintaksiþkim vežbama i one treba da razviju uþenikovu
svest o odreÿenoj moüi znaþenja reþi, na osnovu þega se jedino i može razvijati sposobnost i veština
izražavanja. U mlaÿim razredima te vežbe obuhvataju otkrivanje semantiþke vrednosti akcenta, i to
iskljuþivo na ilustrovanim primerima (Sunce je selo za selo hajdmo, sele, na selo, itd.).
Sintaksiþke vežbe su, kao i morfološke i semantiþke, bitniji sadržaji jeziþke kulture u svim razredima.
Težina zahteva, prirodno, odreÿuje se prema uzrastu uþenika. Te se vežbe mogu izvoditi i pre nego što
uþenik poþne da stiþe sintaksiþke pojmove, s tim što se na tom nivou u nastavnom razgovoru ne
upotrebljavaju struþni nazivi. Do upoznavanja prvih sintaksiþkih pojmova, vežbe u oblikovanju reþenice
treba da formiraju svest uþenika o mestu i položaju pojedinih reþeniþnih delova u sklopu proste reþenice.
Kad se steknu prvi pojmovi o prostoj reþenici, i vežbe üe biti konkretnije i bogatije. Rad na stilistici reþenice
konkretno se nastavlja do kraja osnovnog školovanja. On se sastoji kako u analizi i oceni uþeniþkih
reþenica iz usmenog izlaganja, tako i u analizi i proceni reþenica u njihovim pismenim sastavima, a naroþito
i posebno - u analizi reþenica iz dela obeju lektira i govornog jezika.
Sve vrste tih vežbanja, þiji je cilj razvijanje jeziþkog mišljenja, izvode se na tekstu ili u toku razgovora.
Znatan deo govornih vežbanja ima za cilj izgraÿivanje kulture usmenog izražavanja. U nizu svojih zadataka
(pravilnost, lakoüa, jasnost, jednostavnost, prirodnost, preciznost, dikcija) te vežbe treba u najveüoj meri da
približe uþenikov govor književnom izgovoru. S obzirom na veliko šarenilo i veoma primetnu dijalekatsku
raznolikost govora uþenika, a þesto i nastavnika, govorenje napamet nauþenih odlomaka u stihu i prozi (uz
pomoü auditivnih nastavnih sredstava) treba da omoguüi uþeniku ne samo negovanje pravilne dikcije nego
i da ubrza proces približavanja književnom izgovoru.
U svim oblicima negovanja jezike kulture obrazac ili uzor treba da dobije odgovarajuüe mesto i njegov
znaþaj se ne sme nikako potceniti. Smišljeno odabran uzor, primeren uzrastu i vrsti, treba da bude cilj do
kojeg se stiže uz odgovarajuüe napore. I oblici usmenog, kao i oblici pismenog izražavanja, u svim vrstama
i tipovima treba da se prikažu uþenicima u pažljivo odabranim uzorcima izražavanja. Ukoliko se jedna vrsta
usmenog ili pismenog izražavanja kontinuirano ponavlja iz razreda u razred, onda treba u svakom
ponovljenom sluþaju, u istom ili sledeüem razredu, analizom uzorka konkretno pokazati i obim poveüanih
zahteva (u sadržajnom, kompoziciono-formalnom i jeziþko-stilskom pogledu).
Da se uzorci ne bi pretvorili u klišea koja sputavaju uþeniþku individualnost i samostalnost, vreme izmeÿu
prikazivanja uzorka i izrade odgovarajuüeg pismenog zadatka treba ispuniti radom na analizi sliþnih
sastava. Ovi sastavi mogu biti u formi odabranih tekstova koje uþenici sami pronalaze u svojim þitankama
ili lektiri, a obavezno i u formi samostalnih domaüih pismenih ili usmenih zadataka - sastava kojima se
ostvaruje proces ovladavanja odreÿenim oblikom pismenog ili usmenog izražavanja. U analizi uzoraka
treba obratiti pažnju na sve elemente konkretne jeziþke strukture: sadržaj i kompozicija sastava, raspored
detalja i izražajnost upotrebljene leksike i stilskih postupaka. Nijedan školski pismeni zadatak ne bi trebalo
da se izvede, a da se prethodno, na þitavom nizu smišljeno programiranih þasova, nije govorilo kako o
predmetu koji üe biti tema pismenog sastava, tako i o obliku u kojem üe ta tema biti obraÿena.
Bogaüenju kulture usmenog i pismenog izražavanja posebno üe doprineti samostalni rad uþenika na
prikupljanju odabranih primera jezika i stila. Zbog toga uþenici treba da beleže vredne primere: uspele
opise, reljefne portrete, pravilne reþenice, kako u pogledu formalne strukture (raspored njenih delova) tako i
u pogledu leksike i semantike. Ovaj rad treba da ostvari dva zadatka vezana neposredno za kulturu
izražavanja. Prvo, time uþenik organizovano individualno radi na razvijanju svoje govorne kulture i
pismenosti, a drugo - u obimu svoje þitalaþke pažnje razvija onaj njen znaþajan kvalitet koji mu omoguüuje
neprestano posmatranje jezika i stila u štivu koje þita.
Podsticanje uþenika na literarno stvaralaštvo, shvaüeno svakako u užem i pretežno obrazovnovaspitnom pogledu, treba primeniti kao frontalan rad s celim odeljenjem, a nikako kao obavezu literarne
sekcije. Rad u literarnoj sekciji je slobodno opredeljenje. Uþenik osnovne škole, naroþito u mlaÿim
razredima, po svojoj prirodi uvek je spreman na kreativnost, pa to treba i podsticati. Usmenim i pismenim
vežbama, kad to potreba dopušta, nastavnik üe uþenicima pokazati kako nastaje stih, kako se reþi biraju i
rasporeÿuju da deluju ritmiþno, kako se konstituiše strofa, kako se gradi portret, kako se opisuje pejzaž ili
scena. Uostalom, program nastave usmenog i pismenog izražavanja koncipiran je tako da u sebi sadrži
skoro sve elemente i umetniþkog jeziþkog izražavanja, pa bi ih trebalo povremeno samo objedinjavati i
osmišljavati. Podsticanje uþenika na literarno stvaralaštvo u dodatnom radu i literarnoj sekciji ima bogatije
sadržaje i oblike i obimnije posebne ciljeve. Taj rad ne treba poistoveüivati s podsticanjem na literarno
stvaralaštvo u okviru celog odeljenja.
Jedan od oblika rada na razvijanju i negovanju jeziþke þistote jeste i razvijanje svesti o poplavi
pozajmljenica u našem jeziku. Nastavnik üe, razumljivo, morati da naÿe meru u objašnjavanju da svaki
jezik nužno prihvata i reþi poreklom iz grþkog i latinskog jezika u struþnoj terminologiji. Treba pomoüi
uþenicima u razlikovanju pozajmljenica koje su dobile "pravo graÿanstva" u našem jeziku od onih reþi koje
treba energiþno goniti iz govora. Razgovori o tome treba da se vode u svakoj konkretnoj prilici, kad se
naiÿe na pozajmljenicu u tekstu ili kad se ona pojavi u govoru uþenika; isto tako, sa uþenicima valja
smišljeno tragati za pozajmljenicama u svakodnevnom govoru i raznim medijima (štampa, radio, televizija i
dr.). Zapisivanje domaüih reþi, takoÿe, može da bude podesan oblik negovanja jeziþke þistote.
DOPUNSKA NASTAVA
Dopunski rad se organizuje za uþenike koji - iz objektivnih razloga - u redovnoj nastavi maternjeg jezika ne
postižu zadovoljavajuüe rezultate u nekom od programsko-tematskih podruþja.
Zavisno od utvrÿenih nedostataka u znanjima i umenjima uþenika, kao i uzroka zaostajanja, nastavnik
formira odgovarajuüe grupe s kojima organizuje dopunski rad (na primer: grupa uþenika s nedovoljnim
znanjem odreÿenih sadržaja i gramatike ili pravopisa; grupa uþenika koji nisu savladali neki od predviÿenih
elemenata književne analize ili oblika usmenog i pismenog izražavanja; grupa uþenika sa artikulacionim
problemima, itd.). Na osnovu prethodnog ispitivanja teškoüa i uzroka, za svaku grupu se stvara poseban,
odgovarajuüi plan rada, þijim üe se savladavanjem otkloniti ispoljeni nedostaci u znanju, umenju i veštini
uþenika. Dopunski rad pretpostavlja i specifiþne oblike u savladavanju odreÿenih programskih sadržaja
(individualizacija nastave - poluprogramiranim i programiranim sekvencama, nastavnim listiüima;
predavanjima s drukþijim - oþiglednijim primerima; posebni grupni i individualni zadaci i dr.). Naroþito treba
voditi raþuna o odmerenosti zahteva, kao i o stimulisanju uþenika za pokazane rezultate (pohvale, nagrade,
pozitivna ocena).
Dopunski rad organizuje se tokom cele nastavne godine, odnosno odmah þim se uoþe teškoüe pojedinih
uþenika u usvajanju programskih sadržaja. ýim savlada odreÿenu teškoüu ili otkloni nedostatak, uþenik
prestaje s dopunskim radom van redovne nastave. Tokom dalje redovne nastave takve uþenike ne treba
ispuštati iz vida, odnosno - diferenciranjem redovne nastave - omoguüiti uþenicima da gradivo savladaju na
redovnim þasovima.
SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK
(3 þasa nedeljno, 108 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da se osigura da svi uþenici steknu baziþnu jeziþku pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih postignuüa, da se osposobe da rešavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da aktivno
ovladaju srpskim jezikom u okviru predviÿene jeziþke i leksiþke graÿe, da upoznaju elemente kulture
naroda koji govore tim jezikom i osposobe se za sporazumevanje, druženje i zbližavanje sa pripadnicima
veüinskog naroda i drugih nacionalnosti.
Zadaci nastave srpskog jezika jesu:
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave srpskog jezika
svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave srpskog jezika budu u punoj meri realizovani
- da uþenici razumeju sagovornika i usmena izlaganja o temama iz svakodnevnog života
- da uþenici usvajaju pravilan izgovor i intonaciju pri usmenom izražavanju i þitanju
- da se uþenici osposobljavaju za razgovor o temama iz svakodnevnog života
- da uþenici savladaju osnove pravopisa radi korektnog pismenog izražavanja u granicama usvojenih
jeziþkih struktura i leksike i budu osposobljeni da koriste üiriliþno pismo, osnove pravopisa....
- da uþenici upoznaju elementarne zakonitosti srpskog jezika
- da uþenici razumeju tekstove razliþitog žanra u okviru predviÿene tematike
- da se uþenici upoznaju sa osnovnim karakteristikama kulture naroda þiji jezik uþe
- da uþenici stiþu navike samostalnog korišüenja reþnika i jeziþkih priruþnika i osposobe se za informisanje,
obrazovanje i samoobrazovanje na srpskom jeziku
- da uþenici razviju interesovanja i motivaciju za uþenje srpskog jezika i tako steknu veüu komunikativnu
kompetenciju i sposobnost razmišljanja na njemu.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- stiþu jeziþku i komunikativnu kompetenciju usvajanjem novih znanja o srpskom jeziku putem nastave
gramatike i bogaüenjem reþnika od oko 250/400/ novih reþi i izraza
- razumeju na sluh novi tekst u okviru tematike
- koriguju greške koje se javljaju na svim jeziþkim nivoima
- samostalno þitaju tekstove razliþitog žanra sa upoznavanjem kulturnog konteksta tekstova
- osposobe se za korektno pismeno izražavanje u okviru jeziþke i leksiþke graÿe
- osposobe se za analizu tekstova /analiza težih tekstova/
- osposobe se da koriste jeziþke priruþnike i reþnike.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEMATIKA
Škola: aktivnosti u školskim objektima; saradnja s školama koje nose isto ime ili su mesta zbratimljena.
Svakodnevni život: Poseta muzeju, izložbama, koncertima, biblioteci, "Gradskoj kuüi", sajmu;
Društvo i priroda: glavne privredne grane; veliki graÿevinski objekti; prirodne lepote, turizam, turistiþke
agencije (red vožnje, presedanje, aerodrom); sportski centar.
Aktuelne teme: problemi savremenog sveta (hrana, voda za piüe, glad); zaštita þovekove okoline,
savremena sredstva komunikacije.
Komunikativne funkcije: izražavanje nezadovoljstva, þuÿenja, iznenaÿenja, negodovanja, radosti,
zabrinutosti, upozorenja, naredbe, pretpostavke ili sumnje u nešto, predlaganje, obrazlaganje, obaveštenje.
JEZIýKA MATERIJA
Obrasce, koje su uþenici automatizovali do VII razreda treba dopunjavati drugostepenim elementima (sa
više atributa koji se slažu sa imenicama u rodu, broju i padežu, kao i atributima gde nema ovog formalnog
slaganja) i kombinovati ih sa elementima drugih savladanih strukturnih tipova. Rad na leksiþkom bogatstvu
unutar struktura.
Radi proširivanja govornih sposobnosti uþenika u ovom razredu treba uvežbavati tipove iskaza.
Iskazivanje bezliþnosti
Uvežbavati bezliþne reþenice tipa:
Smrkava se.
Grmi.
Zagušljivo je.
Bilo je (biüe) hladno.
Ovde se ne puši.
Šeta mi se.
Drago mi je.
Strah me je.
/Zuji mi u ušima/.
Preciziranje ili sužavanje znaþenja imenice iz glavne reþenice zavisnom reþenicom
Obrasci: Idemo na izlet koji smo planirali.
Kupila sam maramu koja je bila na sajmu.
Umiri dete koje peva u hodniku.
Kupio je šešir kakav je želeo.
/Odgovori na pitanje što sam ti postavio.
Prihvatili smo zadatak što nije lako uraditi./
Iskazivanje korelativne dopune
Uvežbavanje samo najþešüih korelativnih veza neophodnih za prirodan tok govora (onaj koji, takav kakav,
ono što, koliko toliko, tada kada, tamo gde, tuda kuda).
Obrazac:
Sreli smo se tamo gde smo se dogovorili.
Bio je takav drug kakav se može poželeti.
Potrošio je ono što je zaradio.
GRAMATIKA
Imenice: rod i broj imenica; vlastite, zajedniþke, zbirne, pregled promene imenica usvojenih u okviru
obrazaca.
Pridevi: rod, pridevski vid, poreÿenje prideva, promena (zameniþko - pridevska).
Liþne zamenice: rod, broj, promena (naglašeni i nenaglašeni oblici).
Pridevske zamenice: rod, broj, promena (zameniþko - pridevska).
Brojevi: osnovni, zbirni, redni; promena (zameniþko - pridevska rednih brojeva).
U promeni reþi ukazivati na prateüe glasove i prozodijske promene.
Padeži srpskog jezika: nominativ (subjekt i imenski deo predikata); genitiv (pripadanje, deo neþega, vreme,
mesto); dativ (namena, pravac); akuzativ (objekt, mesto); vokativ (dozivanje); instrumental (društvo, oruÿe
/mesto naþin, vreme/, lokativ (mesto, dalji objekt /naþin/.
Sintagma i reþenica.
TVORBE REýI
Tvorba etnika (nazivi stanovnika naseljenog mesta, kraja, država, kontinenata); Beograd - Beograÿanin,
Beograÿanka, Novi Sad - Novosaÿanin, Novosaÿanka, Senta - Senüanin, Senüanka, Priština - Prištevac,
Prištevka, Maribor - Mariborþanin, Mariborþanka, Srbija - Srbijanac, Srbijanka, Banat - Banaüanin,
Banaüanka, Srem - Sremac, Sremica, Vojvodina - Vojvoÿanin, Vojvoÿanka, Evropa - Evropljanin,
Evropljanka, Amerika - Amerikanac, Amerikanka.
Tvorba hipokoristika: - a (Jela, Stanislava - Stana, Matija - Mata, Jovan - Jova, Vladimir - Vlada); - e
(Marija - Mare, Katica - Kate, Matija - Mate, Antun - Ante, Danilo - Dane); - o (Jovan - Jovo, Ivan - Ivo,
Vladimir - Vlado); - ica (Jelena - Jelica, Marija - Marica, Ruža - Ružica, Jovan - Jovica); - ko (Vladimir Vlatko, Zlatan - Zlatko, Želimir - Željko).
Tvorba zbirnih imenica: - ad (june - junad, dugme - dugmad, momþe - momþad, ždrebe - ždrebad, unuþe
- unuþad, jagnje - jagnjad, jare - jarad; - je/e (cvet - cveüe, list - lišüe, grm - grmlje, snop - snoplje, klas klasje, pero - perje).
Tvorba priloga: lep - lepo, glasan - glasno, pametan - pametno, prvi - prvo.
PRAVOPIS
Upotreba zapete u složenoj reþenici.
Pisanje reþi stranog porekla.
GOVORNE VEŽBE
Prepriþavanje: slušanog teksta, RTV - emisija.
Razgovor o samostalno proþitanom tekstu, na datu temu.
Analize tekstova /analiza težih tekstova/.
Analiza uþeniþkih izlaganja.
PISMENE VEŽBE
Pisanje sastava na osnovu datog poþetka, sa izmenjenim završetkom, na datu temu.
Pisanje liþnih i zajedniþkih doživljaja.
Pisanje izveštaja (o radu u sekciji, slobodnih aktivnosti i dr.).
Beleženje uþeniþkih izlaganja (dobro - pogrešno).
ýetiri pismena zadatka u toku školske godine.
ýITANJE
Samostalno þitanje tekstova razliþitog žanra sa upoznavanjem kulturnog konteksta.
LEKTIRA
Narodna pesma: Ljubavni rastanak
Vladislav Petkoviü Dis: Meÿu svojima
Desanka Maksimoviü: Strepnja
Miroslav Antiü: Plavi þuperak (izbor)
Dobrica Eriü: Pesnik i mesec
Narodna pesma: Dioba Jakšiüa
Epske narodne pesme o hajducima i uskocima (izbor)
Janko Veselinoviü: Hajduk Stanko (odlomak)
Stevan Sremac: Pop ûira i pop Spira (odlomak)
Veljko Petroviü: Jabuka na drumu
Ivo Andriü: Priþa o kmetu Simanu (odlomak)
Grozdana Olujiü: Zvezda u þijim je grudima nešto kucalo
Izbor iz knjiga, enciklopedija i þasopisa za decu.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Program sadrži: cilj, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa osnovnim oblicima
komunikacije, jeziþku materiju, govorne vežbe, þitanje (od II razreda). Svi elementi programa su
meÿusobno povezani i tako ih treba realizovati.
Zadaci nastave sadrže: opšte zahteve koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za razvijanje i
sticanje jeziþkih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su u skladu sa zadacima nastave i treba
da doprinesu njihovoj realizaciji.
Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu obima programske graÿe koju uþenici treba da
savladaju u svakom razredu.
Tematika je data po razredima sa temama i situacijama u kojima se usvaja jezik. Ona sadrži nekoliko
tematskih oblasti: škola, porodica i dom, bliže i šire okruženje, priroda i društvo, aktuelne teme,
slobodno vreme uþenika, iz života mladih i dr. Tematika je data okvirno da bi u izvesnoj meri
usmeravala nastavnike i pisce udžbenika prilikom izbora najfrekventnije leksike u okviru datih podruþja.
Uz tematiku su date forme ophoÿenja (pozdravljanje, obraüanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje)
poþev od najjednostavnijih do složenijih koje su potrebne za uþenje autentiþnog jezika, odnosno
ostvarivanje prirodne komunikacije.
Jeziþka materija data je u vidu reþeniþnih modela koji su konkretizovani. U njima je izdvojena ona jeziþka
materija koja pokriva veüi deo govornog jezika. Ona je kumulativna jer se nova graÿa uvek naslanja na
prethodnu. Jeziþki modeli se iz razreda u razred iskazuju drugim jeziþkim i leksiþkim sredstvima.
Jednostavni iskazi postepeno se šire i meÿusobno kombinuju.
U odeljku Gramatika izdvojena je jeziþka graÿa koja je u funkciji bržeg savladavanja jezika na
produktivnom nivou. U gramatici se pošlo od sintakse, zatim morfologije da bi u završnim razredima (VII i
VIII) došlo do sistematizacije znanja o jeziþkom sistemu.
Pravopis sadrži one pravopisne norme koje se, manje ili više, razlikuju od onih u pravopisu maternjeg
jezika uþenika.
U programu je dat i prošireni deo koji se prevashodno tiþe sadržaja u odeljku Jeziþka materija, a u
zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu realizaciju u celini ili fragmentarno, opredeljuju
se škole na predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa može da varira od škole
do škole, od generacije do generacije, od odeljenja u istoj školi, u zavisnosti od nivoa predznanja uþenika
na koji utiþe:
- nacionalni sastav sredine u kojoj uþenici žive,
- srodnost nematernjeg jezika i jezika uþenika,
- uslovi rada u školi i dr.
Organizacija vaspitno-obrazovnog rada
U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika težište rada prenosi se na uþenika: on aktivno uþestvuje u radu,
postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiþe i razvija jeziþka umenja, da usvaja
jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.
Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, leksiku, nastavne metode,
oblike rada, tipove i broj vežbi itd.), koordinira radom uþenika da bi se što uspešnije ostvarivali postavljeni
zadaci.
Nastava mora biti postavljena tako da se svakom uþeniku omoguüi što þešüe verbalne aktivnosti jer se
samo govorenjem može produktivno ovladati jezikom. Neobiþno je važno da se poštuje princip
individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma heterogeno i meÿu uþenicima jednog
odeljenja.
Program je jedinstven za sve nacionalnosti. To, meÿutim, ne znaþi da pri njegovom ostvarivanju nastavnik
ne treba da vodi raþuna o odnosu srpskog jezika i jezika uþenika. Mada ne uvek, teškoüe üe biti veüe
ukoliko su i strukturne razlike izmeÿu dva jezika veüe. Poželjno je da nastavnik poznaje strukturu jezika
uþenika, kako bi težište rada (intenzivnijim vežbama) usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku
uþenika, a pri þijem usvajanju uþenici najviše greše. Naime, pri uþenju srpskog jezika javlja se interferencija
maternjeg jezika jer formirani mehanizam maternjeg jezika uþenika "teži da gotovo neprimetno naturi
šablone akcenta, izgovora i reþeniþne strukture svojstvene maternjem jeziku ukorenjene još u najranijem
detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg jezika iskljuþio, nastava srpskog jezika organizuje se bez uþešüa
maternjeg jezika, direktnom metodom, što znaþi da je jezik komunikacije na þasovima srpski.
U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše uþenike koristeüi odgovarajuüa AV nastavna sredstva, kompakt-diskove, magnetofonske trake i kasete, aplikacije za flanelograf, ilustracije u
udžbeniku, slajdove, dija-film, film, slike, fotografije, grafofolije, slojevite folije, TV - emisije i dr. Nastavnik
mora podsticati uþenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se
obraÿuje (razglednice, keširane slike, þlanci iz dnevne i nedeljne štampe i sl.).
Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom jezika uþenika, poznavanjem prirode i društva,
istorije, geografije, muziþke i likovne kulture, tehniþkog obrazovanja i drugih nastavnih predmeta.
Uspostavljanje korelacije meÿu ovim predmetima neophodno je jer omoguüuje ostvarivanje obostrano
efikasnijih rezultata. Nastavnik, naravno, mora voditi raþuna o tome da nove pojmove uþenik najpre treba
da usvoji u nastavi predmeta na svom maternjem jeziku.
VII i VIII razred su završni razredi za uþenike koji ne produžuju školovanje, ali je istovremeno i osnova za
uspešno izuþavanje jezika u okviru srednje škole. U ovoj etapi treba da se formiraju komunikativne
sposobnosti uþenika. U tom cilju nastavlja se rad na sticanju jeziþke i komunikativne kompetencije uþenika,
usvajaju se komplikovaniji jeziþki modeli (VII razred), sistematizuje se jeziþka graÿa i uporeÿuje sa
maternjim jezikom uþenika, intenzivnije se koriguju greške intralingvalnog (u okviru istog jeziþkog sistema) i
interlingvalnog karaktera (pod uticajem jezika uþenika) na svim jeziþkim nivoima, usvaja se nova leksika i
frazeološki izrazi karakteristiþni za srpski jezik; razvija se pismeno izražavanje uþenika, osposobljava se za
analizu teksta i sistematizuje se pravopisna graÿa (VIII).
Uvežbavanje jeziþkih modela. Da bi se uþenici osposobili za pravilnu komunikaciju potrebno je da
savladaju predviÿene jeziþke modele. Uþenik treba da prepozna zvuþnu sliku predoþenog iskaza koji
ilustruje jeziþki model, da ga razume, imitira, reprodukuje, da ga dugotrajnim raznovrsnim vežbama sa
razliþitim sadržajem automatizuje. Nakon automatizacije jeziþkog modela, uþenik üe moüi samostalno da
sastavi sopstvene iskaze, odnosno u normalnom govornom tempu moüi üe da gradi analogne strukture sa
novim konkretnim sadržajem, steüi üe komunikativnu kompetenciju, što je i cilj uþenja jezika.
Proces uvežbavanja jeziþkih modela treba sprovoditi planski uz dosledno poštovanje principa postupnosti.
Jeziþki modeli se najpre uvežbavaju u þistom obliku jer uþenici treba da usvoje osnovne modele u okviru
ograniþenog vokabulara.
Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U odreÿeni jeziþki model unosi se samo jedan novi elemenat jer bi
istovremeno unošenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i namenu iskazanu dativom imenice i
zamenice) stvaralo nepotrebne teškoüe i usporilo bi usvajanje odreÿenog jeziþkog modela. Kasnije se
jeziþki modeli proširuju, kombinuju i uvode se u rad novi, složeniji.
Ilustrovaüemo to na jeziþkom modelu imenovanje predmeta i biüa. Na primer, u obrascu Petar je uþenik,
koji je jedan od konkretnih realizacija navedenog modela, može se predikativ uþenik zameniti drugom
imenicom u nominativu - deþak, mladiü, fudbaler, stolar i sl, veü prema stvarnoj situaciji. U normalnom
iskazu te vrste akcenat je na predikativu jer se njime otkriva ono što je novo, njime se imenuje lice, a to
znaþi da subjekt i glagolska kopula moraju biti poznati uþenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju,
odnosno da bi shvatili informaciju u celini. U praktiþnom radu predikativ üe se veoma þesto menjati jer se
na poþetnom stupnju uþenja veoma þesto vrši imenovanje biüa i predmeta kad god je potrebno savladati
neku novu imenicu (npr. Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka i sl.).
Ako se u tom jeziþkom modelu želi savladati nova (leksiþki i morfološki) kopula, subjekt i predikativ treba da
su poznati npr.:
je bio,
üe biti,
...Petar želi postati uþenik,
mora biti.
Subjekat je takoÿe promenljiv elemenat u obrascu. Mesto imena Petar može se upotrebiti svako drugo ime
ili zamenica u nominativu, veü prema objektivnoj situaciji. Ako subjekt u obrascu promeni rod, po pravilu
menja rod i predikativ i zato ovaj obrazac može poslužiti ne samo za uvežbavanje novih imenica, zamenica
i pomoünih glagola, nego i za uvežbavanje slaganja rodova.
Neposredni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste usvajanje novih reþi (imenica, pomoüni glagol) i novih
oblika (prezent, perfekt i futur pomoünih glagola) i nekih glagolskih konstrukcija u službi glagolske kopule
(želi postati, mora biti, hoüe da bude i sl.).
Konaþni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste da uþenici steknu sposobnosti da u novoj govornoj situaciji od
novih reþi stvore iskaz analogan uvežbanom obrascu.
Kad god se pojavi potreba da se imenuje neko biüe ili predmet, uþenici üe automatski aktivirati u svesti
jeziþki model imenovanja predmeta i biüa, koji se može izraziti formulom S = P, gde je P glagolska kopula +
imenica dakle uslovnom formulom.
S = P / = k + im.
Subjekt, kopula i predikativ su obavezni elementi ovog jeziþkog modela. Oni moraju biti iskazani da bi iskaz
bio potpun.
Ali ovakav iskaz može imati i neobavezne elemente, npr. atribut. Pošto se u obrascu mogu javiti dve
imenice, obe mogu imati atribut ili þak svaka i po više atributa. Tako se poþetni obrazac popunjava novim
elementima kako bi iskaz bio potpuniji, precizniji.
Atribut uz imenice u službi predikativa ima tu osobinu da povlaþi na sebe logiþki akcenat (npr. Petar je
dobar uþenik - u svesti i govornog lica i sagovornika ima u prvom redu kvalitativnu ocenu koju daje pridev
dobar) i zato ne treba žuriti sa dodavanjem atributa predikativu ako nije automatizovano iskazivanje
poþetnog obrasca.
U tome i jeste prednost ovakvog rada što se poþetna struktura koja je sintaksiþko-semantiþki i leksiþkomorfološki odreÿena, obeležena, posle automatizovanja navike graÿenja osnovnog obrasca "otvara" i prima
"neobavezne" elemente, to se na taj naþin proširuje, zasiüuje se potrebnim semantiþkim kvantitetom i ulazi
u govorni proces, zauzima mesto u mehanizmu jezika.
Reþ je o najprostijoj reþeniþkoj strukturi koja služi za imenovanje biüa i predmeta, ali treba imati na umu da
se njome ne savlaÿuje samo sintaksiþka struktura S = P / = k + p /, niti se njome savlaÿuje samo nova
leksika (imenice, pokazne i liþne zamenice, pomoüni glagoli sa nepotpunim znaþenjem), nego se savlaÿuju
i morfološke kategorije (nominativ imenica i zamenica, tri osnovna glagolska vremena i imperativ, brojna
konstrukcija u službi subjekta i predikata, kategorija roda i kategorija broja i neki izuzeci od opštih
morfoloških i sintaksiþkih pravila).
Dakle, shematizovanje, uprošüavanje i ukalupljivanje izraza samo je prividno jer se obrazac u poþetnom
obliku javlja samo na poþetku vežbanja, dok se ne postigne automatizacija, a kasnije se popunjava drugim
elementima, dok se ne postigne bogatstvo potpunog iskaza. Za usvajanje jeziþke materije koriste se
raznovrsni tipovi vežbi manipulativnog karaktera. Funkcija tih vežbi je uvežbavanje, uþvršüivanje i
automatizacija jeziþkih modela da bi se uþenici osposobljavali da ih samostalno koriste sa razliþitim
sadržajem u svakodnevnoj komunikaciji.
Manipulativne vežbe su strogo kontrolisane, što znaþi da pri uvežbavanju pojedinih jeziþkih elemenata,
nastavnik ispravlja uþenika ako greši i ponovo uvežbava nesavladanu jeziþku materiju dok je uþenik ne
usvoji.
U I etapi to su, na primer, vežbe razumevanja na sluh, oralno ponavljanje, odgovori na pitanja, postavljanje
pitanja, vežbe supstitucije, vežbe dopunjavanja, vežbe transformacije reþenica (vreme, lice, broj, rod),
vežbe sastavljanja reþenica od datih elemenata i datih reþi prema modelu, vežbe povezivanja reþenica i dr.
Vežbe odgovora na pitanja i postavljanja pitanja zauzimaju centralno mesto pri uvežbavanju jeziþkog
modela i doprinose sticanju komunikativne kompetencije. Od ovih vežbi treba razlikovati pitanja i odgovore
koji se koriste za proveru razumevanja teksta, razumevanja situacije i leksiþkih jedinica.
Kod ovih prvih vežbi svako pitanje i odgovor sadrži obrazac jeziþkog modela koji se uvežbava. Zbog toga
odgovori uþenika moraju biti potpuni, celoviti, što se pri proveri razumevanja teksta ne zahteva uvek.
U skladu sa obimnijim jeziþkim gradivom i predznanjem uþenika u II etapi, pored navedenih, koriste se
složeniji tipovi govornih vežbi. Na primer, variranje modela (dodavanje sintagmatskih veza) pretvaranje u
drugi model, transformacija niza reþenica (vreme, lice, rod, broj), integracija reþenica i njihovo proširivanje
(skraüivanje i dr.).
Koliko üe se vremena posvetiti uvežbavanju jednog jeziþkog modela zavisi, pre svega, od toga da li postoji
velika razlika u odreÿenoj jeziþkoj konstrukciji u odnosu na maternji jezik. Onim jeziþkim modelima koji
predstavljaju problem zbog interferencije maternjeg jezika, posveüuje se više pažnje i više vremena da bi i
oni prešli u automatizovanu naviku. Neopravdano je preüi na uvežbavanje novog jeziþkog modela ako nije
usvojen prethodni.
Tematika i leksika. Svi delovi programa: tematika, jeziþka materija, govorne i pismene vežbe i dr. ne þine
poseban deo nastave, nego su sastavni delovi celokupnog rada kome je osnovni cilj formiranje i razvijanje
govornih sposobnosti uþenika.
Jedinstvo ovih oblasti, koje su u programu izdvojene samo zbog preglednosti, ogleda se u tome što se
odreÿena sintaksiþka konstrukcija - jeziþki model uvežbava na tematski najpogodnijoj materiji, a u radu se
koriste oblici govornih i pismenih vežbi. Prema tome, predviÿena tematika treba da obezbedi usvajanje
jeziþkih modela, kao i usvajanje odreÿene leksike. Iste tematske oblasti javljaju se u više razreda, ali se
ostvaruju drugom sadržinom, koja je primerena poznavanju jezika i interesovanju uþenika. Tema o porodici,
na primer, u I razredu može se ograniþiti na pet osnovnih jeziþkih struktura: imenovanje predmeta i biüa,
iskazivanje osobine, iskazivanje radnje, iskazivanje objekta i iskazivanje prostornih odnosa.
Zadatak sve tri etape jeste i savlaÿivanje odreÿenog fonda reþi. Meÿutim, broj reþi u poþetnoj nastavi nije
tako bitan. Minimalni produktivni fond mnogo üe uspešnije doprineti savlaÿivanju mehanizama na
nematernjem jeziku, nego leksiþka rezerva u kojoj se uþenik (i uþitelj) na kraju izgubi, pa u kasnijim
godinama zna samo reþi, a ne zna da ih upotrebi. U prvoj etapi je osnovni cilj koristiti leksiþki minimum koji
üe omoguüiti da se savlaÿuju bitni elementi jezika, a kada se oni savladaju, prirodno je i tako savladati
potreban fond reþi jer bogaüenje reþnika ide uporedo sa opštim razvojem, kao i sa razvojem izražavanja na
maternjem jeziku. I reþi svoga jezika uþe se do kraja života, ali je mehanizam jezika savladan na poþetku.
U detinjstvu su automatizovane navike sklapanja reþenica radi postizanja odreÿenog cilja u procesu
komunikacije.
Usvajanje leksiþkih jedinica obuhvata semantizaciju i asimilaciju reþi. Semantizacija se vrši korišüenjem
predmeta ili predmeta na slici, odnosno vizuelnih sredstava. Asimilacija reþi vrši se u kontekstu, u reþenici i
vezuje se za odreÿene govorne situacije. Pored produktivnog leksiþkog fonda uþenici treba da savladaju i
receptivno izvesne reþi, reþenice i izraze.
Govorne i pismene vežbe. Osnovni cilj u toku celokupne nastave od I do VIII razreda jeste da se izaÿe
izvan okvira receptivno-reproduktivne nastave i da se ne ostane na nerazvijenom, stešnjenom i
siromašnom odgovaranju na pitanja, nego da uþenici steknu sposobnost i razvijaju naviku dužeg izlaganja
povezanih misli, što je moguüe samo ako misle na srpskom jeziku.
Govorne sposobnosti se stiþu i razvijaju govorenjem. Zbog toga treba odabrati metodiþke postupke koji üe
uþenike staviti u situaciju da pitaju, odgovaraju, izražavaju neslaganje ili slaganje sa odreÿenom akcijom
ili pojavom, kazuju moguünost ili nemoguünost izvršenja odreÿene radnje, itd.
Treba stvoriti situaciju koja stvarno odgovara realnoj govornoj komunikaciji.
Da bi se uþenici osposobili da produktivno usvoje predviÿene elemente govornog i pisanog jezika, pored
navedenih manipulativnih vežbi, koriste se i komunikativne vežbe. Komunikativne (govorne) vežbe
obuhvataju one tipove vežbi u kojima se jezik koristi samostalno, funkcionalno u odreÿenoj govornoj
situaciji. U situacionim vežbama uþenici treba da usvajaju i pravilno koriste komunikativne funkcije koje su
date uz tematiku. Tipovi komunikativnih pismenih vežbi dati su po razredima u programu u odeljku
pismene vežbe.
Sa uþenicima koji realizuju prošireni deo programa, nastavnik koristi, osim navedenih, i razliþite oblike
usmenog i pismenog izražavanja koji su prethodno uvežbani na þasovima jezika uþenika.
U odeljku Pravopis izdvojene su samo one kategorije gde postoje manje ili veüe razlike u odnosu na
pravopisnu normu maternjeg jezika. Stoga se, na primer, ne istiþu kao posebni zahtevi: veliko slovo na
poþetku reþenice, taþka na kraju reþenice, upitnik, uzviþnik, pisanje upravnog i neupravnog govora, pisanje
dveju taþaka, taþka i zapeta itd.
Paralelno sa usvajanjem jeziþke graÿe, uþenici moraju sticati navike primene, principa fonološkog
pravopisa.
Izdvojene su prvenstveno one kategorije u kojima postoje drukþija rešenja u dva pravopisna uzusa
(pravopisu jezika uþenika i pravopisu srpskog jezika), što ne iskljuþuje i poneka identiþna rešenja u njima.
Meÿutim, i njih treba uvežbavati jer üe se samo tako ukloniti mnogobrojne greške koje su evidentirane u
pismenim zadacima uþenika.
Za obradu pravopisne graÿe potrebno je izdvojiti 2-3 þasa godišnje, ali se preporuþuje da se predviÿeno
vreme razvije na 10-12 vežbi koje üe se uklapati u druge þasove gramatike i pismene vežbe.
Usvojenost svakog elementa pravopisnih normi može se povremeno proveravati kratkim diktatima koji su
sastavljeni od poznate strukture i leksike. Kada uþenici savladaju pisma, mogu se proveravati pojedinaþni
elementi. Na primer, upotreba velikih slova može se proveravati na taj naþin što se uþenicima daju nastavni
listiüi sa kratkim tekstom koji je napisan malim slovima. Za pisanje negacije glagola uþenicima se daju
nastavni listiüi sa tekstom u kome se izostavljeni glagoli. Nastavnik þita polako ceo tekst, ukljuþujuüi i
ispuštene glagole. Uþenici prate tekst i upisuju glagole.
Domaüi zadaci predstavljaju važnu komponentu nastavnog procesa. Njima se ne proverava samo koliko
su uþenici savladali odreÿeno gradivo i njihova osposobljenost da to znanje primene, nego su pogodni za
razvijanje jeziþkih umenja (informativno þitanje i pisanje) i za pismeno uvoÿenje uþenika u samostalni rad i
samoobrazovanje. Oni se daju uþenicima redovno sa osmišljenim ciljem. Zadaci treba da budu raznovrsni,
a po težini treba da su odmereni, u skladu sa znanjem i sposobnostima uþenika. Nastavnik na þasu
pregleda 2-3 domaüa zadatka detaljnije, a po odreÿenom planu pregleda i ocenjuje domaüe zadatke svih
uþenika.
Školski pismeni zadaci su oblik provere usvojenosti programske materije, tj. sinteze veüe etape
(tromeseþja, polugodišta ili godine). Za svaki školski pismeni zadatak u godišnjem planu nastavnik treba da
odvoji tri þasa. Na jednom þasu uþenici pišu, na drugom nastavnik obrazlaže svakom uþeniku ocene,
analizira sa uþenicima najþešüe greške i zajedno sa uþenicima ih ispravlja, a na treüem þasu uþenici
ispravljaju svoje zadatke.
Gramatika. Iskustva su pokazala da uvežbavanje odreÿene jeziþke materije bez gramatiþkih objašnjenja i
uputstava, bez funkcionalne sistematizacije, ne obezbeÿuje produktivno znanje odreÿenog jezika. Stoga
gramatika mora naüi svoje mesto u nastavnom procesu i u skladu sa psihofiziþkim moguünostima uþenika
datog uzrasta. Imajuüi u vidu ovaj momenat opravdano je da se sa nastavom gramatike otpoþne u IV
razredu da bi njen udeo iz razreda u razred bivao sve veüi. Drugi momenat koji opravdava uvoÿenje
gramatike od IV razreda jeste i to što je jeziþki sistem u odreÿenom obimu globalno savladan.
U uþenju drugog jezika nemoguüe je osloniti se iskljuþivo na intuitivno usvajanje njegove gramatike. Kada
je u pitanju ova nastava, mora se govoriti o didaktiþkoj gramatici kojom se izgraÿuju sposobnosti koje se
uopšteno mogu nazvati jeziþkim sposobnostima. Ovakva nastava gramatike podrazumeva nužno
pojednostavljivanje pravila, definicije (definicije je moguüe dati uþenicima koji su bolje savladali jezik).
Krajnji cilj didaktiþke gramatike jeste da izgradi poimanje o funkcionisanju jeziþkih pojava u sistem i
razvijanje sposobnosti da uþenik sam ispravlja greške.
Nastava gramatike je sredstvo da se uþi jezik, a ne da se stiþu znanja o jeziku. Od uþenika ne treba
zahtevati da nauþi napamet razliþita gramatiþka pravila i paradigme, da ih ilustruje odgovarajuüim
primerima, veü da se osposobe za njihovu upotrebu u komunikaciji.
Nastava gramatike ne predstavlja izolovanu nastavnu oblast ovog predmeta, veü njen þvrsti integralni deo i
pretpostavlja nekoliko faza:
a) davanje veüeg broja primera vezanih za govornu situaciju i obraÿeni tekst koji ilustruje jeziþku pojavu;
b) navoÿenje uþenika, individualnim putem, da shvate jeziþku pojavu, da uoþe njene karakteristike, da doÿu
do jeziþke zakonitosti i pravila po kojima ona funkcioniše u sistemu, odnosno da doÿe do zakljuþaka
vlastitom misaonom delatnošüu;
v) davanje objašnjenja - kratkih uputstava o tome þemu služi odreÿena gramatiþka graÿa, šta se njome
izražava, kada i u kojim okolnostima se upotrebljava, odnosno funkcioniše i princip po kojem funkcioniše u
sistemu i
g) vežbanje.
Redosled usvajanja odreÿenih jeziþkih kategorija odreÿuje kontrastivni odnos izmeÿu jezika uþenika i
nematernjeg jezika. U nastavi, dakle, treba obezbediti kontrastivni pristup.
Za graÿu koja ne postoji u jeziku uþenika, nego samo u nematernjem jeziku, nastavnik preciznije
objašnjava osobinu i funkciju tih pojava primereno uzrastu uþenika.
Jeziþka graÿa sistematizuje se frontalno, dok se u uvežbavanju primenjuje i grupni i individualni rad sa
uþenicima.
Za realizaciju gramatiþke graÿe, gde god za to postoje uslovi koriste se šeme i tabele da bi se jeziþke
pojave bolje razumele.
Izbor, broj, vrsta vežbi zavisi od jeziþke graÿe i njenog odnosa prema jeziku uþenika. Gde su razlike
izraženije, koristi se veüi broj razliþitih vežbi.
I u gramatici predviÿen je prošireni deo za uþenike koji brže napreduju u savladavanju srpskog jezika.
Lektira je, takoÿe, domaüi rad. Ona je predviÿena u nastavnom programu od V do VIII razreda. Funkcija
lektire je da se uþenici osposobljavaju i navikavaju za þitanje u sebi, da samostalno dolaze do saznanja
koja ih interesuju, na srpskom jeziku.
U toku školske godine, za lektiru u svakom razredu, uþenici treba da proþitaju odreÿeni broj tekstova po
sopstvenom izboru ili po izboru nastavnika. Izbor se vrši iz literarnih tekstova i listova za decu, odnosno
omladinu (u VII i VIII razredu), iz nauþno popularnih tekstova.
Nastavnik može da zada isti tekst po svom izboru svim uþenicima: duži tekst može da podeli na delove,
iste ili razliþite koji þine celinu; da zada grupi uþenika ili se za razliþite tekstove individualno opredeljuju
uþenici. Bilo da tekstove bira nastavnik ili uþenik, nastavnik daje potrebna uputstva uþenicima.
Prilikom odreÿivanja þasa lektire potrebno je motivisati uþenike. ýitanjem, na primer, odabranog odlomka
podsticaüe se radoznalost i motivisanost uþenika da proþitaju lektiru. Za bolje razumevanje teksta
uþenicima se mogu podeliti pripremljeni nastavni listiüi sa zadacima koji üe ih usmeravati da bolje razumeju
tekst i da se pripreme za razgovor.
Provera proþitane lektire vrši se dijaloškom metodom. Uþenici koji ne savladavaju prošireni deo programa
odgovaraüe na pitanja nastavnika, samostalno üe prepriþavati tekst i sl; uþenicima koji bolje znaju jezik i
koji savladavaju prošireni deo programa postavljaju se veüi zahtevi: da proþitaju ceo tekst, na primer, da
daju više odgovora na postavljeno pitanje, samostalno prepriþaju i komentarišu tekst i dr. Ovi uþenici se
postupno, iz razreda u razred, uvode u analizu teksta lektire kao i na þasovima jezika uþenika.
MATERNJI JEZICI PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA
ALBANSKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
GJUHA SHQIPE
QËLLIMET DHE DETYRAT
Nëpërmes të lëndës së gjuhës amtare nxënësit pasurojnë fjalorin, fitojnë shprehi për përdorimin e drejtë të
gjuhës, mësojnë si të hartojnë tregime, përshkrime, shpjegime, argumente, zhvillojnë imagjinatën dhe
kreativitetin si dhe kultivojnë aftësitë e tyre për të gjykuar e vlerësuar. Gjithashu nxënësit do të aftësohen të
shprehin mendimet, qëndrimet, kërkesat dhe përvojat e tyre.
Programi i klasës së shtatë është pjesë e programit të shkollës fillore. Kërkesë themelore e gjuhës në këtë
nivel është aftësimi i nxënësëve për zhvillimin e dijenijeve dhe shkathtësive të komunikimit si dhe përdorimi
i drejtë i gjuhës në situata përkatëse. Gjithashtu në këtë klasë synohet formimi i personalitetit, duke
përfshirë këtu edhe kulturën e sjelljes dhe të komunikimit. Vëmendje e veçantë i është kushtuar rritjes së
shkathtësive të përdorimit të gjuhës amtare si dhe nivelit të përgjithshëm të formimit kulturor të nxënësit. Në
këtë klasë nxënësi do të zhvillojë kulturën e të dëgjuarit dhe të folurit, kulturën e të lexuarit dhe kulturën e të
shkruarit, do të bëjë analiza dhe përgjithësime të teksteve të ndryshme letrare dhe jo letrare dhe do të
fitojnë njohuri gjuhësore të mjatueshme për moshën e tyre.
Programi i gjuhës shqipe për klasën e pestë dhe të gjashtë është konceptuar, jo vetëm si vazhdimësi e
programeve të klasave paraprake, por kryesisht si konceptim e lidhje me programin e klasës së shtatë të
shkollës fillore.
Programi i gjuhës për këtë klasë është organizuar përmes këtyre shkathtësive të komunikimit: dëgjimit, të
folurit, leximit dhe shkrimit brenda të cilave janë vendosur tërësitë tematike e në kuadër të tyre përmbajtjet
programore dhe rezultatet e pritura.
Nëpërmjet kësaj lënde, nxënësit pasurojnë fjalorin, mësojnë përdorimin e kategorive gramatikore nëpërmjet
shkathtësive gjuhësore, rregullat kryesore të saj dhe drejtshkrimin, mësojnë si të vlerësojnë, të ndërtojnë
dhe kultivojnë aftësitë e tyre për të gjykuar. Ajo i vë nxënësit në kontakt me veprat madhore të letërsisë
kombëtare dhe botërore që janë në pajtueshmëri me dëshirën, kërkesën dhe moshën e tyre. Duke lexuar,
nxënësit fitojnë një përfytyrim fillestar për krijimtarinë letrare dhe periudhën kohore të caktuar.
Detyrat operative
Lënda e gjuhës shqipe, në klasën e shtatë, mësohet me qëllim që nxënësi:
Të përvetësojë dhe zgjerojë kulturën dhe mënyrën e përdorimit të shkathtësive të komunikimit;
Të aftësohet për të bërë analiza dhe përgjithësime për tekste letrare dhe jo letrare;
Të thellojë dhe zgjerojë njohuritë e sistemit gjuhësor;
Të zhvillojë shkathtësitë e të folurit aktiv individual e në grup, në funksion të përvetësimit të gjuhës
standarde dhe të thellojë njohuritë themelore gjuhësore;
Të zhvillojë shkathtësitë e të shkruarit funksional dhe të shkruarit subjektiv (vetjak);
Të zhvilloje, të kuptojë dhe të dallojë të lexuarit e teksteve letrare dhe joletrare e të përvetësoj teknikat e
leximit;
Të përvetësojë të shkruarit në funksion të përvetësimit të gjuhës, të leksikut;
Të përvetësoj të shkruarit në funksion të drejtshkrimit dhe të pikësimit.
OBJEKTIVAT PROGRAMORE
Nxënësi duhet të jetë në gjendje:
Të identifikojë:
Tekste të ndryshme;
Elemente gjuhësore.
Të kuptojë:
Tekste të ndryshme letrare dhe joletrare;
Fjalët e ndryshueshme dhe të pandryshueshme.
Të zbatojë:
Njohuritë e fituara gjuhësore: fonetikore, gramatikore dhe leksikore;
Njohuritë e fituara mbi modelet e teksteve letrare dhe joletrare.
Të analizojë:
Fjali të thjeshta dhe të përbëra;
Tekste të ndryshme.
Të vlerësojë:
Tekste letrare dhe joletrare;
Situata parktike nga jeta e përditshme.
Të zhvillojë qëndrimet dhe vlerat:
Të mendojë në mënyrë kritike dhe të pavrur për atë që flet, lexon apo shkruan;
Të rrisë shkallën e zhvillimit emocional, krijues, estetik, moral dhe shoqëror;
Të fitojë shprehi për sjellje njerëzore në shoqëri.
PËRMBAJTJA PROGAMORE
Shkathtësitë e komunikimit
TË DËGJUARIT DHE TË FOLURIT
TËRËSITË TEMATIKE
I. 1. Kulturë e të dëgjuarit dhe të folurit;
II. 2. Tekstet letrare dhe joletrare;
III. 3. Njohuritë gjuhësore.
TË LEXUARIT
TËRËSITË TEMATIKE
II. 1. Kulturë e të lexuarit;
II. 2. Tekstet letrare dhe joletrare;
II. 3. Njohuritë gjuhësore.
TË SHKRUARIT
TËRËSITË TEMATIKE
III. 1. Kulturë e të shkruarit;
III. 2. Tekstet letrare dhe joletrare;
III. 3. Njohuritë gjuhësore.
PËRMBAJTJA PROGRAMORE
TË DËGJUARIT DHE TË FOLURIT
1. Kulturë e të dëgjuarit dhe të folurit
Dokumentet e para të skrimit shqip;
Subjekti (fabula) ideja kryesore, detaji;
Argumentimi, paraqitja, përshkrimi, rrëfimi;
Teknikat e të folurit - modulimet e zërit;
Format e ndryshme të komunikimit: dialogu, monologu;
Figurshmëria dhe jofigurshmëria;
2. Tekstet letrare dhe joletrare
Teksti i figurshëm dhe jo i figurshëm;
Teksti dhe konteksti;
Tregimi i shkurtër;
Llojet e poezisë lirike;
Teksti dramatik;
Teksti narrativ, deskriptiv, argumentues dhe paraqitës;
Kulturë tradicionale;
Përshkrimi dhe analiaza e pamjeve;
Gjuha letrare dhe gjuha e letërsisë;
Eseja dhe llojet e saj;
Romani, tema, subjekti, personazhi, kompozicioni, gjuha;
Teksti joletrar: teksti gazetaresk, informata, reportazhi, intervista etj.
3. Njohuri gjuhësore
Lakimi i emrit, mbiemrit, i përemrave vetorë, dëftorë dhe lidhorë;
Numërori;
Mënyra dëftore dhe lidhore e foljes dhe kohët e tyre, zgjedhimi, diatezat;
Ndajfolja;
Rrethanori;
Lidhëzat dhe llojet e tyre;
Fjalitë e përbëra me bashkërenditje;
Fjalitë e përbëra me nënrenditje;
Nyjëtimi i drejtë, intonacioni, theksi, ritmi;
TË LEXUARIT
1. Kulturë e të lexuarit
Leximi me zë- artistik (pjesëmarrja në role, recitim, komedi);
Ideja kryesore dhe detajet (lidhjet asociative, krahasimet, kontrastet), zhanret dhe kategoritë letrare;
Subjekti, kompozicioni, tema, komedia, tragjedia, komentim i teksteve;
II. 2. Tekstet letrare dhe joletrare
Regjistrat e gjuhës;
Analizë e teksteve me karakter edukativ dhe shëndetësor;
Identifikimi i formave tekstuale;
Poezi, prozë, tekst dramatik;
II. 3. Njohuri gjuhësore
Intonacioni në përputhje me shenjat e pikësimit;
Fjalia e thjeshtë dhe fjalia e përbërë;
Parashtesat, prapashtesat dhe mbaresat;
Kohët e thjeshta dhe të përbëra të foljeve dhe kategoritë e tjera të saj- analizë gjuhësore;
TË SHKRUARIT
III. 1. Kulturë e të shkruarit
Figurshmëria dhe jofigurshmëria;
Ese kreative dhe analitike për tekste letrare dhe joletrare;
Tekste praktike: prezantime, përshëndetje, urime, falenderime, ftesa, letra, kërkesa, lajmërime;
III. 2. Tekstet letrare dhe jo letrae
Ese kreative dhe analitike për tekste letrare dhe joletrare;
Tekste praktike: prezantime, përshëndetje, urime, falenderime, ftesa, letra, kërkesa, lajmërime;
III. 3. Njohuri gjuhësore
Ndërtimi i fjalisë dhe analiza gramatikore e saj;
Shenjat e pikësimit brenda dhe në fund të fjalisë;
Përshtatja e teksteve të vjetra dialktore në gjuhën stanadrde;
Fjalëformimi: fjala dhe përbërësit e saj, kompozitat;
Sinonimet, antonimet, homonimet - identifikimi dhe përdorimi i tyre në tekste të ndryshme
LITERATURA
- Tekstet që do të hartohen mbi bazë të programit të ri;
- Tekstet ekzistuese që i plotësojnë kërkesat e këtij programi;
- Tekste të tjera alternative për realizimin e këtij programi.
- Libër leximi 7, Mazllum Kumnova dhe Munish Hyseni
- Gjuha shqipe 7, Bahri Beci
GJUHA SHQIPE
Gjuhë shqipe dhe letërsi
(36 Javë x 4 ore = 144 ore në vit)
Gjuhë shqipe = 65 orë ne vit
1. Njohuri të përgjithshme= 4 orë
2. Gramatikë = 45 orë
3. Të flasim= 8 orë
4. Të hartojmë = 8 orë
II. Letërsi shqipe = 67 orë në vit
1. Letërsi shqipe = 33 orë
2. Letërsi botërore = 10 orë
3. Letërsi popullore = 10 orë
4. Lektyrë= 10 orë
5. Teknikë recitimi = 4 orë
III. Hartime dhe korigjime = 12 orë në vit
GRAMATIKA
Përmbajtja e programore
Tema I: Probleme të drejtëshqiptimit
Probleme të drejtëshqiptimit, intonacioni, theksi, ritmi
Fjala dhe përbërësit e saj
fjalët e përbëra dhe kompozitat
Fjalë me shumë kuptime
Sinonimet, antonimet dhe homonimet
Si të paraqitemi ose prezentohemi
Si të ftojmë, falenderojmë, urojmë
Tema II: Ndërtimi i fjalisë
Ndërtimi i fjalisë: fjalia dëftore, pyetëse, nxitëse dhe dëshirore
Ndërtimi i fjalisë: forma pohore dhe mohore, veprore dhe joveprore
Ndërtimi i fjalisë: foljore dhe emërore
Analiza gramatikore e fjalisë (folja, bërthama e fjalisë, kryefjala, kallëzuesori, kundrinorët, rrethanorët)
Rrethanorë të mënyrës, sasisë, dhe të qëllimit
Analiza gramatikore e fjalisë (grupi emëror)
Format e ligjërimit, tregimi, përshkrimi, shpjegimi dhe argumentimi
Si të dëgjojmë
Si të shkruajmë
Tema III: Fjalët e ndryshueshme - Lakimi i emrave
lakimi i emrave
Lakimi i mbiemrave
Numërori
Lakimi i përemrave vetorë
Lakimi i përemrave dëftorë dhe lidhorë
Diateza e foljeve (forma veprore dhe joveprore)
Zgjedhimi i foljeve
Mënyrat e foljes, mënyra dëftore
Mënyra lidhore
Fjalët e pandryshueshme
Ndajfolja
Lidhëzat dhe llojet e tyre
Si të përshtatim tekste të vjetra në gjuhën standarde
Si të përshtatim tekste dialektore në gjuhën standarde
Tema IV: Fjalia e përbërë
Fjalitë e përbëra me bashkërenditje shtuese, veçuese, kundërshtore dhe përmbyllëse
Fjalia e përbërë me pjesë të nënrenditura
Fjalia e përbërë me pjesë të nënrenditura qëllimore
Fjalia e përbërë me pjesë të nënrenditura mënyrore dhe sasiore
Si të shkruajmë
Si të bëjmë intervista
Si të hartojmë një raport
Bahri Beci "Gjuha shqipe 7"
TRAJTIM NDËRLËNDOR DHE NDËRPROGRAMOR
Gjuha shqipe është mjet komunikimi për të gjitha lëndët, mirëpo lidhje të drejtëpërdrejta vihen me
histriorafinë, veçanërisht me historinë e kulturës, edukatën qytetare, me artet etj. Disa tema nga këto lëndë
do të ndikonin në zhvillimin e skathtësive të komunikimit, në formimin kulturor dhe krijimin e individualitetit
të pavarur. Përveç çështjeve ndërlëndore, përmes gjuhës shqipe do të mund të zhvilohen edhe disa
çështje ndërprogramore si: tema për shëndetësi, të drejtat e njeriut, çështjet gjinore, varësisht prej
rëndësisë dhe aktualitetit që kanë (nga televizioni, revistat, gazetat apo nga rrethi dhe ambienti i tyre).
UDHËZIME METODOLOGJIKE NË REALIZIMIN E PROGRAMIT
Vendin kryesor në realizimin e përmbajtjes programore e zë metodologjia e mësimdhënies. Mësimdhënësi,
gjatë realizimit të procesit mësimor duhet të ketë parasysh strategjinë më efektive, të cilat e mundësojnë
mësimin efektiv. Për nxënësit, mësimdhënësi duhet të jetë model në mënyrën e përdorimit të shkathtësive
gjuhësore dhe njherës vëmendja e tij duhet të përqëndrohet në disa parime bazë:
I. Përqëndrimi në komunikimin (shkathtësitë e komunikimit) dhe përqëndrimi në gjuhën e gramatizuar;
II. Përqëndrimi në nxënësin dhe të nxënit e tij. Në qendër të vëmendjes duhet të jetë nxënësi. Mësuesi
duhet të bëjë përpjekje që t`i njohë mirë karakterin, përparsitë dhe dobësitë e nxënësit mësuesi, ta
verifikojë a është tip i mbyllur a i hapur, frikacak ëpo guximtar, a merr vetë iniciativa apo duhet të nxitet nga
mësuesi etj.
Roli i mësimdhënësit është rol vendimtar që do të ndihmonte në procesin e mësimdhënies dhe
mësimnxënies. Kjo do të varet nga planifikimi i orës mësimore: përdorimi i hapësirës në klasë, d.m.th.
mënyra e vendosjes së bankave si dhe aktivitetet që zhvillohen në klasë: mënyra e komunikimit, luajtja e
roleve, puna në grupe etj.
Vlerësimi ka për qëllim verifikimin se në ç`shkallë nxënësit i kanë zotëruar objektivat e përcaktuara, të
identifikojë vështirësitë me të cilat ballafaqohen, t`u mundësohet atyre që t`i identifikojnë përparësitë dhe
pengesat, si dhe t`u ndihmohet nxënësëve në përmirësimin e pikave të dobëta.
Mësimëdhënësi në vazhdimësi duhet të vlerësojë:
Njohuritë që kanë fituar nxënësit: në ç`shkallë kanë zotëruar nxënësit fjalorin dhe sa është i aftë nxënësi t`i
përdorë shkathtësitë gjuhësore;
Pengesat e nxënësëve: vlerësohet shkalla e zotrimit të njohurive me qëllim të eliminimit të pengesave dhe
të ndihmës së nxënësëve për eliminimin e vështirësive;
Integrimin e njohurive të fituara: vlerësohen aktivitete apo projektet e ndryshme që nxënësit realizojnë
jashtë programit shkollor dhe inetgrimin e këtyre njohurive në situata brenda shkollës.
Gjatë procesit mësimor rëndësi të veçantë do të kenë mënyrat e ndryshme të vlerësimit si:
Vlerësimi nga mësimdhënësi; vlerësimi i drejtëpërdrejtë dhe i pandërprerë, përcjellja e vazhdueshme e
rezultateve të nxënësëve si dhe vlerësimi indirekt me anë të testeve;
Vlerësimi nga nxënësi; gjatë punës në grupe ose gjatë përgjigjeve që japin, nxënësit mund të plotësojnë
njëri-tjetrin dhe njëkohësisht vlerësojnë mbi bazën e argumenteve;
Vetëvlerësimi; vlerësimi i vetë nxënësit.
Rëndësi të veçantë gjatë vlerësimit duhet t`i kushtojmë të shprehurit me gojë në vazhdimësi, të shprehurit
gojor përmes ndërveprimit si dhe të shprehurit me shkrim:
Përdorimit të fjalorit;
Pyetjeve dhe përgjigjeve;
Iniciativave dhe mendimeve të pavarura;
Përshkrimeve dhe shpjegimeve;
Radhitjes së fjalëve në fjali;
Aktivitete brenda punës në grup;
Aktiviteteve individuale dhe grupore;
Fjalorit (leksikut).
BUGARSKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
ȻɔɅȽȺɊɋɄɂ ȿɁɂɄ
ɐɟɥɢ ɢ ɡɚɞɚɱɢ
ɐɟɥɬɚ ɧɚ ɢɡɢɱɚɜɚɧɟ ɧɚ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢɶ ɟɡɢɤ ɟ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɭɫɜɨɶɬ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɡɚɤɨɧɨɦɟɪɧɨɫɬɢ ɧɚ
ɛɴɥɝɚɪɫɤɢɶ ɤɧɢɠɨɜɟɧ ɟɡɢɤ ɫ ɩɨɦɨɳɬɚ ɧɚ ɤɨɣɬɨ ɳɟ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɨɛɳɭɜɚɬ ɜ ɭɫɬɧɚ ɢ ɩɢɫɦɟɧɚ ɮɨɪɦɚ; ɞɚ ɫɟ
ɡɚɩɨɡɧɚɶɬ ɫ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨ-ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢɬɟ ɢ ɞɪɭɝɢ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ ɨɬ ɛɴɥɝɚɪɫɤɨɬɨ ɢ
ɫɜɟɬɨɜɧɨ ɧɚɫɥɟɞɫɬɜɨ.
Ɉɛɪɚɡɨɜɚɬɟɥɧɢ ɡɚɞɚɱɢ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɟɡɢɤ ɫɚ:
- ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɬɢɯɧɢɤɚɬɚ ɧɚ ɛɴɪɡɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɭɦ ɢ ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟ ɡɚ ɛɟɝɥɨ ɱɟɬɟɧɟ ɫ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ
- ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɜɢɞɨɜɟ ɫɥɨɠɧɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ
- ɜɴɜɟɠɞɚɧɟ ɧɚ ɞɢɫɩɭɬɚ ɤɚɬɨ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɭɫɬɧɨɬɨ ɢ ɩɢɫɦɟɧɨɬɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ
- ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɧɟɢɡɦɟɧɹɟɦɢɬɟ ɱɚɫɬɢ ɧɚ ɬɟɱɬɚ
- ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɪɚɡɥɢɱɧɢɬɟ ɜɢɞɨɜɟ ɫɬɢɥɨɜɟ ɢ ɩɪɚɤɬɢɱɟɫɤɨɬɨ ɢɦ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ
- ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɥɢɪɢɱɧɢ, ɥɢɪɨ-ɟɩɢɱɧɢ, ɟɩɢɱɧɢ ɢ ɞɪɚɦɚɬɢɱɧɢ
-.ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ
- ɩɨɞɬɢɤɜɚɧɟ ɤɴɦ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ ɬɜɨɪɱɟɫɬɜɨ
- ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɨɧɹɬɢɹɬɚ, ɫɩɟɰɢɮɢɱɧɢ ɡɚ ɮɢɥɦɨɜɨɬɨ ɢ ɫɰɟɧɢɱɧɨɬɨ ɢɡɤɭɫɬɜɨ.
ȿɁɂɄ
Ƚɪɚɦɚɬɢɤɚ
ɉɪɟɝɨɜɨɪ ɢ ɡɚɬɜɴɪɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɛɧɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ, ɤɨɣɬɨ ɫɟ ɪɚɡɲɢɪɹɜɚ ɢ ɡɚɞɴɥɛɨɱɚɜɚ ɜ ɬɨɡɢ ɤɥɚɫ,
ɱɢɟɬɨ ɟɫɬɟɫɬɜɨ ɢɡɢɫɤɜɚ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧ ɤɨɧɬɢɧɭɢɬɟɬ, ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɞɨ ɪɚɜɧɢɳɟɬɨ ɧɚ ɧɟɝɨɜɨɬɨ ɩɪɢɥɨɠɟɧɢɟ
ɜ ɢɡɝɨɜɨɪɚ ɢ ɩɢɫɚɧɟɬɨ ɜ ɫɴɨɬɜɟɫɬɜɢɟ ɫ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɟɡɢɤɨɜɚɬɚ ɧɨɪɦɚ.
Ƚɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɢ ɟɞɢɧɢɰɢ ɡɚ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ ɧɚ ɱɚɫɬɢɬɟ ɧɚ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ: ɞɭɦɚ, ɫɥɨɜɨɫɴɱɟɬɚɧɢɟ /ɫɢɧɬɚɝɦɚ/.
ȼɢɞɨɜɟ ɫɥɨɜɨɫɴɱɟɬɚɧɢɹ.
ɂɡɪɟɱɟɧɢɟ. ȼɢɞɨɜɟ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ ɩɨ ɰɟɥ ɧɚ ɨɛɳɭɜɚɧɟ. ȼɢɞɨɜɟ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ ɩɨ ɫɴɫɬɚɜ.
ɉɪɨɫɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ. ȼɢɞɨɜɟ ɩɪɨɫɬɢ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ. Ƚɥɚɜɧɢ ɱɚɫɬɢ ɧɚ ɩɪɨɫɬɨɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ. ɉɨɞɥɨɝ.
ɋɤɚɡɭɟɦɨ. ȼɬɨɪɨɫɬɟɩɟɧɧɢ ɱɚɫɬɢ ɧɚ ɩɪɨɫɬɨɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ: ɞɨɩɴɥɧɟɧɢɟ, ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢɟ, ɨɛɫɬɨɹɬɟɥɫɬɜɟɧɨ
ɩɨɹɫɧɟɧɢɟ, ɩɪɢɥɨɠɟɧɢɟ. Ɉɛɨɫɨɛɟɧɢ ɱɚɫɬɢ ɧɚ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ. ȿɞɧɨɪɨɞɧɢ ɱɚɫɬɢ ɧɚ ɩɪɨɫɬɨɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ.
ɋɥɨɜɨɪɟɞ ɧɚ ɩɪɨɫɬɨɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ. ɋɴɝɥɚɫɭɜɚɧɟ ɧɚ ɱɚɫɬɢɬɟ ɧɚ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ.
ɋɥɨɠɧɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ. ȼɢɞɨɜɟ ɫɥɨɠɧɢ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ. ɋɥɨɠɧɨ ɫɴɱɢɧɟɧɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ. ȼɢɞɨɜɟ: ɫɴɟɞɢɧɢɬɟɥɧɨ,
ɪɚɡɞɟɥɢɬɟɥɧɨ, ɩɪɨɬɢɜɨɩɨɥɨɠɧɨ. ɋɴɸɡɧɨ ɢ ɛɟɡɫɴɸɡɧɨ ɫɜɴɪɡɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɨɫɬɢɬɟ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ.
ɋɥɨɠɧɨ ɫɴɫɬɚɜɧɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ. ȼɢɞɨɜɟ ɫɥɨɠɧɨ ɩɨɞɱɢɧɟɧɢ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ: ɨɩɪɟɞɟɥɢɬɟɥɧɨ, ɞɨɩɴɥɧɢɬɟɥɧɨ,
ɨɛɫɬɨɹɬɟɥɫɬɜɟɧɨ, ɩɨɞɥɨɠɧɨ. ɇɚɱɢɧɢ ɧɚ ɫɜɴɪɡɜɚɧɟ ɧɚ ɝɥɚɜɧɨɬɨ ɫ ɩɨɞɱɢɧɟɧɨɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ- ɪɨɥɹɬɚ ɧɚ
ɫɴɟɞɢɧɢɬɟɥɧɢɹ ɫɴɸɡ. ɋɥɨɜɨɪɟɞ ɧɚ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹɬɚ ɢ ɩɭɧɤɬɭɚɰɢɹ ɧɚ ɫɥɨɠɧɨɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ.
ɋɥɨɠɧɨ ɫɦɟɫɟɧɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ.
ɇɟɢɡɦɟɧɹɟɦɢ ɱɚɫɬɢ ɧɚ ɪɟɱɬɚ: ɧɚɪɟɱɢɹ, ɩɪɟɞɥɨɡɢ, ɫɴɸɡɢ, ɱɚɫɬɢɰɢ, ɦɟɠɞɭɦɟɬɢɹ. Ʌɟɤɫɢɤɚɥɧɨ ɢ
ɝɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɨ ɡɧɚɱɟɧɢɟ ɧɚ ɧɟɢɡɦɟɧɹɟɦɢɬɟ ɱɚɫɬɢ ɧɚ ɪɟɱɬɚ.
ɋɬɢɥɢɫɬɢɤɚ. ȼɢɞɨɜɟ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢ ɫɬɢɥɨɜɟ: ɩɨɟɬɢɱɟɧ, ɪɚɡɝɨɜɨɪɟɧ, ɚɞɦɢɧɢɫɬɪɚɬɢɜɧɨ-ɞɟɥɨɜɢ,
ɠɭɪɧɚɥɢɫɬɢɱɟɫɤɨ-ɩɨɩɭɥɹɪɟɧ ɢ ɧɚɭɱɟɧ.
ɉɪɚɜɨɩɢɫ
ɉɪɨɜɟɪɤɚ, ɩɪɟɝɨɜɨɪ ɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɟ ɧɚ ɦɚɬɟɪɢɚɥɚ ɨɬ ɩɪɟɞɯɨɞɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ ɱɪɟɡ ɪɚɡɥɢɱɧɢɬɟ ɜɢɞɨɜɟ
ɞɢɤɬɨɜɤɚ ɢ ɞɪɢɝɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ.
ɉɪɚɜɢɥɧɨ ɱɥɟɧɭɜɚɧɟ ɧɚ ɩɨɞɥɨɝɚ ɢ ɞɨɩɴɥɧɟɧɢɟɬɨ ɜ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ. ɉɭɧɤɬɭɚɰɢɹ ɧɚ ɫɥɨɠɧɨɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ
- ɡɚɩɟɬɚɹ, ɬɨɱɤɚ ɢ ɡɚɩɟɬɚɹ, ɬɢɪɟ, ɫɤɨɛɢ.
ɉɪɚɜɨɩɢɫ ɢ ɩɪɚɜɨɝɨɜɨɪ ɧɚ ɧɟɢɡɦɟɧɹɟɦɢɬɟ ɱɚɫɬɢ ɧɚ ɪɟɱɬɚ.
ɅɂɌȿɊȺɌɍɊȺ
Ʉɥɚɫɧɨ ɱɟɬɟɧɟ
ɏɪɢɫɬɨ Ȼɨɬɟɜ: ɉɚɬɪɢɨɬ
ɇɢɤɨɥɚɣ Ʌɢɥɢɟɜ: ɋɴɦɧɚ ɜ ɫɴɧɧɢɬɟ ɝɪɚɞɢɧɢ
ȿɥɢɫɚɜɟɬɚ Ȼɚɝɪɢɹɧɚ: ɋɢɧɟɨɤɚɬɚ/Ɇɥɚɞɨɫɬ
Ɇɢɥɟ ɉɪɢɫɨɣɫɤɢ: ɓɭɪɱɨ ɟ ɱɭɞɧɚ ɩɬɢɰɚ
Ƀɨɪɞɚɧ Ɋɚɞɢɱɤɨɜ: Ɇɥɚɞɢ ɝɨɞɢɧɢ
ȿɥɢɧ ɉɟɥɢɧ: ɉɢɠɨ, ɉɟɧɞɨ ɢ ɤɭɰɚ Ƚɚɧɚ
Ⱦɢɦɱɨ Ⱦɟɛɟɥɹɧɨɜ: ɋɤɪɢɬɢ ɜɨɩɥɢ
ɋɬɚɧɢɫɥɚɜ ɋɬɪɚɬɢɟɜ: Ɋɢɦɫɤɚ ɛɚɧɹ
ɉɟɸ əɜɨɪɨɜ: Ƚɪɚɞɭɲɤɚ
ɇɢɤɨɥɚɣ ɏɚɣɬɨɜ: Ⱦɟɬɫɤɢɬɟ ɨɱɢ
ȿɥɢɧ ɉɟɥɢɧ: Ʉɨɫɚɱɢ
Ƚɟɨ Ɇɢɥɟɜ: ɋɟɩɬɟɦɜɪɢ
ɉɟɧɱɨ ɋɥɚɜɟɣɤɨɜ: ɇɟɪɚɡɞɟɥɧɢ
Ƀɨɪɞɚɧ Ɋɚɞɢɱɤɨɜ: Ɋɚɡɤɚɡɢ ɩɨ ɢɡɛɨɪ
ɂɡɜɴɧɤɥɚɫɧɨ ɱɟɬɟɧɟ
ɂɜɚɧ ȼɚɡɨɜ: ɇɟɦɢɥɢ-ɇɟɞɪɚɝɢ
Ʌɸɛɟɧ Ʉɚɪɚɜɟɥɨɜ: Ɇɚɦɢɧɨɬɨ ɞɟɬɟɧɰɟ
ȿɥɢɧ ɉɟɥɢɧ: Ɂɟɦɹ
Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɨɬ ɚɜɬɨɪɢ ɧɚ ɛɴɥɝɚɪɢɬɟ ɜ Ɋ ɋɴɪɛɢɹ - ɩɨ ɢɡɛɨɪ.
Ɋɚɛɨɬɚ ɜɴɪɯɭ ɬɟɤɫɬɚ
Ɉɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɯɭɦɨɪɢɫɬɢɱɧɨɬɨ ɢ ɫɚɬɢɪɢɱɧɨɬɨ ɩɪɟɞɫɬɚɜɹɧɟ ɧɚ ɞɟɣɫɬɜɢɬɟɥɧɨɫɬɬɚ.
Ɍɟɦɚ, ɮɚɛɭɥɚ, ɫɸɠɟɬɢ ɤɨɦɩɨɡɢɰɢɹ ɜ ɟɩɢɱɟɫɤɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ.
Ɉɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɫɯɨɞɧɨɫɬɢ ɢ ɪɚɡɥɢɤɢ ɦɟɠɞɭ ɥɢɪɢɱɟɫɤɢɬɟ ɢ ɟɩɢɱɟɫɤɢ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ. Ⱥɧɚɥɢɡ ɧɚ
ɩɨɟɬɢɱɧɢɬɟ ɤɚɪɬɢɧɢ ɢ ɩɨɟɬɢɱɧɢɹ ɟɡɢɤ ɢ ɫɬɢɥ ɜ ɥɢɪɢɱɟɫɤɚɬɚ ɩɨɟɡɢɹ.
Ɉɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɥɢɪɢɱɟɫɤɢ ɤɚɪɬɢɧɢ, ɫɴɡɞɚɞɟɧɢ ɱɪɟɡ ɦɟɬɚɮɨɪɚ, ɚɥɟɝɨɪɢɹ ɢ ɫɢɦɜɨɥ.
Ɏɭɧɤɰɢɹ ɧɚ ɞɢɚɥɨɝɚ ɢ ɦɨɧɨɥɨɝɚ ɜ ɤɨɦɩɨɡɢɰɢɹɬɚ ɧɚ ɞɪɚɦɚɬɢɱɧɨɬɨ ɞɟɣɫɬɜɢɟ.
ɉɨɞɬɢɤɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɪɚɡɛɟɪɚɬ ɢ ɭɫɜɨɹɬ ɫɥɟɞɧɢɬɟ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢ ɩɨɧɹɬɢɹ: ɫɨɰɢɚɥɧɨ,
ɦɨɪɚɥɧɨ, ɩɫɢɯɨɥɨɝɢɱɟɫɤɨ; ɫɰɟɧɢɱɧɨ, ɞɟɤɨɪɚɬɢɜɧɨ, ɟɫɬɟɬɢɱɟɫɤɨ, ɟɥɟɝɢɱɧɨ; ɜɴɡɯɢɳɟɧɢɟ, ɪɚɜɧɨɞɭɲɢɟ,
ɩɪɟɞɱɭɜɫɬɜɢɟ; ɚɧɚɥɢɡ, ɫɢɧɬɟɡ.
ɉɪɢ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢɬɟ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ ɫɟ ɭɫɜɨɹɜɚɬ ɩɨɧɹɬɢɹɬɚ: ɯɭɦɨɪ, ɫɚɬɢɪɚ, ɢɪɨɧɢɹ,
ɫɸɠɟɬ,ɞɧɟɜɧɢɤ, ɦɟɬɚɮɨɪɚ, ɚɥɟɝɨɪɢɹ, ɫɢɦɜɨɥ, ɥɸɛɨɜɧɨ ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɟ, ɟɥɟɝɢɹ.
ɑɟɬɟɧɟ
Ɍɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɪɚɡɜɢɜɚ ɛɴɪɡɢɧɚɬɚ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɭɦ ɜ ɡɚɜɢɫɢɦɨɫɬ ɨɬ ɜɢɞɚ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ. ȼɴɜɟɠɞɚɧɟ ɧɚ
ɭɱɟɧɢɤɚ ɜ ɛɟɝɥɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɫ ɰɟɥ ɧɚɦɢɪɚɧɟ ɧɚ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɚ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɹ / ɜ ɭɱɟɛɧɢɰɢɬɟ ɩɨ ɞɪɭɝɢɬɟ
ɩɪɟɞɦɟɬɢ, ɜɟɫɬɧɢɰɢ, ɤɧɢɝɢ ɢ ɞɪ./. ɑɟɬɟɧɟ ɢ ɝɨɜɨɪɟɧɟ ɩɨ ɪɨɥɢ. ɑɟɬɟɧɟ ɧɚ ɱɚɫɬ ɨɬ ɬɟɤɫɬɚ ɫ ɰɟɥ:
ɨɛɪɢɫɨɜɤɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɟɧ ɝɟɪɨɣ, ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɚ ɨɤɪɚɫɤɚ, ɟɡɢɤɨɜɚ ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɧɨɫɬ / ɤɨɥɨɪɢɬɧɨ
ɨɱɟɪɬɚɜɚɧɟ - ɬɢɩɢɡɢɪɚɧɟ/.
ȽɈȼɈɊɇȺ ɂ ɉɂɋɆȿɇȺ ɄɍɅɌɍɊȺ
Ƚɨɜɨɪɧɚ ɤɭɥɬɭɪɚ
Ɋɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɢɫɬɢɧɫɤɚ ɢɥɢ ɢɡɦɢɫɥɟɧɚ ɫɥɭɱɤɚ ɫ ɨɩɢɫɚɧɢɹ ɢ ɞɢɚɥɨɡɢ / ɬɟɦɚɬɢɱɧɚ ɧɚɫɨɱɟɧɨɫɬ,
ɞɢɧɚɦɢɱɧɨɫɬ, ɩɪɢɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟ ɧɚ ɞɢɚɥɨɝɚ ɤɴɦ ɯɚɪɚɤɬɟɪɚ/. Ⱥɧɚɥɢɡ ɧɚ ɢɡɛɪɚɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ, ɜ ɤɨɢɬɨ
ɩɪɟɨɛɥɚɞɚɜɚ ɪɟɱɬɚ ɧɚ ɝɟɪɨɹ ɫ ɰɟɥ ɞɚ ɛɴɞɚɬ ɭɫɜɨɟɧɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢɬɟ ɧɚ ɞɢɚɥɨɝɚ.
Ɉɩɢɫɚɧɢɟ ɧɚ:
- ɫɥɨɠɧɨ ɬɪɭɞɨɜɨ ɞɟɣɫɬɜɢɟ / ɪɚɛɨɬɚ ɜ ɩɪɟɞɩɪɢɹɬɢɟ, ɮɚɛɪɢɤɚ ɢ ɩɪ.;
- ɟɤɫɬɟɪɢɨɪ / ɫɝɪɚɞɚ, ɦɨɫɬ, ɫɬɚɪɚ ɤɴɳɚ, ɩɚɧɨɪɚɦɚ/;
- ɢɧɬɟɪɢɨɪ / ɫɰɟɧɚ, ɤɚɪɬɢɧɧɚ ɝɚɥɟɪɢɹ/; ɢɡɬɴɤɜɚɧɟ ɨɫɨɛɟɧɢɬɟ ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɤɢ ɧɚ ɩɪɨɫɬɪɚɧɫɬɜɨɬɨ;
- ɩɨɪɬɪɟɬɢɪɚɧɟ - ɧɚ ɨɛɪɚɡ ɨɬ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɚɬɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɜɴɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɮɚɛɭɥɚɬɚ, ɞɢɚɥɨɝɚ ɢ
ɚɜɬɨɪɫɤɢɹ ɤɨɦɟɧɬɚɪ; ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨ ɨɩɢɫɚɧɢɟ ɢ ɬɟɯɧɢɱɟɫɤɨ ɨɩɢɫɚɧɢɟ.
ɋɴɨɛɳɟɧɢɟ ɫ ɟɥɟɦɟɧɬɢɬɟ ɧɚ ɪɟɩɨɪɬɚɠ. ɂɧɬɟɪɜɸ.
Ɋɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɫ ɩɪɨɦɹɧɚ ɧɚ ɪɟɞɚ ɧɚ ɫɴɛɢɬɢɹɬɚ /ɪɟɬɪɨɫɩɟɤɬɢɜɧɨ/.
Ⱦɢɫɤɭɫɢɹ ɡɚ ɩɪɨɱɟɬɟɧɚ ɤɧɢɝɚ, ɬɟɚɬɪɚɥɧɨ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɟɧɢɟ, ɮɢɥɦ, ɪɚɞɢɨ-ɬɟɥɟɜɢɡɢɨɧɧɚ ɟɦɢɫɢɹ, ɤɚɪɬɢɧɚ
ɫ ɨɩɪɟɞɟɥɹɧɟ ɧɚ ɬɟɦɚɬɚ ɡɚ ɞɢɫɤɭɫɢɹ /ɡɚɟɞɧɨ ɫ ɩɪɟɩɨɞɚɜɚɬɟɥɹ/.
Ɉɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɪɚɡɥɢɤɚɬɚ ɦɟɠɞɭ ɫɬɢɥɨɜɟɬɟ; ɚɧɚɥɢɡ ɧɚ ɬɟɤɫɬɨɜɟ, ɩɢɫɚɧɢ ɜ ɪɚɡɥɢɱɟɧ ɫɬɢɥ.
ɉɢɫɦɟɧɚ ɤɭɥɬɭɪɚ
Ɉɩɢɫɚɧɢɟ ɧɚ ɜɴɧɲɧɚ ɢ ɜɴɬɪɟɲɧɚ ɫɪɟɞɚ - ɩɨ ɩɥɚɧ.
ɉɨɪɬɪɟɬɢɪɚɧɟ ɧɚ ɨɛɪɚɡɢ ɨɬ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɚɬɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ /ɜɴɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɮɚɛɭɥɚɬɚ, ɞɢɚɥɨɝɚ ɢ
ɚɜɬɨɪɨɜɚɬɚ ɪɟɱ/ - ɩɨ ɩɥɚɧ.
Ⱦɢɫɤɭɫɢɹ ɧɚ ɚɤɬɭɚɥɧɢ ɩɪɨɛɥɟɦɢ ɜɴɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɨɬ ɩɟɱɚɬɚ.
Ɋɟɰɟɧɡɢɹ. ɋɢɧɬɚɤɢɱɧɨ-ɫɬɢɥɨɜɢ ɢ ɥɟɤɫɢɤɚɥɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ.
ɉɨɞɬɢɤɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɤɴɦ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɬɜɨɪɱɟɫɬɜɨ:
/ɱɟɬɟɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɢ ɪɚɛɨɬɢ ɢɪɚɡɨɜɨɪɜɴɪɭɬɹ./
ɉɢɫɚɧɟ ɧɚ ɞɧɟɜɧɢɤ.
Ʌɢɱɧɨ ɢ ɫɥɭɠɟɛɧɨ ɩɢɫɦɨ. Ɇɟɠɞɭɭɱɢɥɢɳɧɚ ɤɨɪɟɫɩɨɧɞɟɧɰɢɹ.
Ɇɨɥɛɚ, ɠɚɥɛɚ, ɩɨɡɞɪɚɜɢɬɟɥɧɚ ɬɟɥɟɝɪɚɦɚ.
ɒɟɫɬ ɞɨɦɚɲɧɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɢ ɬɟɯɟɧ ɚɧɚɥɢɡ ɩɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɱɚɫ.
ɑɟɬɢɪɢ ɤɥɚɫɧɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ / ɟɞɢɧ ɱɚɫ ɡɚ ɢɡɪɚɛɨɬɤɚ ɢ ɞɜɚ ɱɚɫɚ ɡɚ ɩɨɩɪɚɜɤɚ/.
ɇȺɑɂɇ ɇȺ ɊȿȺɅɂɁɂɊȺɇȿ ɇȺ ɉɊɈȽɊȺɆȺɌȺ
ȿɡɢɤ: ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫ
ȼ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɚ ɩɨɞɝɨɬɜɹɬ ɡɚ ɩɪɚɜɢɥɧɚ ɭɫɬɧɚ ɢ ɩɢɫɦɟɧɚ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ ɧɚ
ɫɬɚɧɞɚɪɬɟɧ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɟɡɢɤ. Ɂɚɬɨɜɚ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹɬɚ ɜ ɬɚɡɢ ɩɪɨɝɪɚɦɚ ɧɟ ɫɚ ɧɚɫɨɱɟɧɢ ɫɚɦɨ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢ
ɩɪɚɜɢɥɚ ɢ ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɢ ɧɨɪɦɢ, ɧɨ ɢ ɧɚ ɮɭɧɤɰɢɹɬɚ ɢɦ. ɇɚɩɪɢɦɟɪ, ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ ɧɟ ɫɟ ɡɚɩɨɡɧɚɜɚ ɫɚɦɨ
ɤɚɬɨ ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɚ ɱɚɫɬ (ɨɬ ɝɥɟɞɧɚɬɚ ɬɨɱɤɚ ɧɚ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚɬɚ ɦɭ), ɧɨ ɢ ɤɚɬɨ ɤɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɚ ɱɚɫɬ (ɨɬ ɝɥɟɞɧɚ
ɬɨɱɧɚ ɧɚ ɮɭɧɤɰɢɹɬɚ ɦɭ ɜ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹɬɚ).
Ɉɫɧɨɜɧɢ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɟ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɫɟ ɡɚɩɨɡɧɚɹɬ ɫ ɟɡɢɤɚ ɢ ɞɚ
ɝɨ ɬɴɥɤɭɜɚɬ ɤɚɬɨ ɫɢɫɬɟɦɚ. ɇɢɬɨ ɟɞɧɨ ɟɡɢɤɨɜɨ ɹɜɥɟɧɢɟ ɧɟ ɛɢ ɬɪɹɛɚɥɨ ɞɚ ɫɟ ɢɡɭɱɚɜɚ ɢɡɨɥɢɪɚɧɨ, ɜɴɧ
ɨɬ ɤɨɧɬɟɤɫɬɚ ɜ ɤɨɣɬɨ ɫɟ ɪɟɚɥɢɡɢɪɚ ɧɟɝɨɜɚɬɚ ɮɭɧɤɰɢɹ. Ɉɬ ɬɪɟɬɢ ɞɨ ɨɫɦɢ ɤɥɚɫ ɤɨɧɰɟɧɬɪɢɱɧɨ ɢ
ɤɨɧɬɢɧɭɢɪɚɧɨ ɳɟ ɫɟ ɢɡɭɱɚɜɚɬ ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɢɬɟ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ ɢ ɫɟɥɟɤɬɢɜɧɨ, ɢɦɚɣɤɢ
ɜɩɪɟɞɜɢɞ ɜɴɡɪɚɫɬɬɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ.
ɉɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɫɟ ɨɫɢɝɭɪɹɜɚ ɫɴɟ ɫɚɦɢɹ ɢɡɛɨɪ ɢ ɪɚɡɩɪɟɞɟɥɟɧɢɟɬɨ ɧɚ ɭɱɟɛɧɢɬɟ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ, ɚ
ɤɨɧɤɪɟɬɢɡɢɪɚɧɟɬɨ ɧɚ ɫɬɟɩɟɧɬɚ ɡɚ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ, ɤɚɬɨ ɧɚɩɴɬɫɬɜɢɹ ɧɚɭɱɟɛɧɚɬɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɜ ɨɬɞɟɥɧɢ
ɤɥɚɫɨɜɟ, ɩɨɫɨɱɟɧɚ ɟ ɫ ɹɫɧɨ ɮɨɪɦɭɥɢɪɚɧɢ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ: ɡɚɛɟɥɹɜɚɧɟ, ɫɴɝɥɟɠɞɚɧɟ, ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ, ɩɨɧɹɬɢɟ,
ɪɚɡɧɨɡɧɚɜɚɧɟ, ɪɚɡɥɢɱɚɜɚɧɟ, ɢɧɮɨɪɦɚɬɢɜɧɨ, ɭɩɨɬɪɟɛɚ, ɩɨɜɬɨɪɟɧɢɟ ɢ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɡɢɪɚɧɟ. ɋ
ɩɨɫɨɱɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɫɬɟɩɟɧɬɚ ɧɚ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹɬɚ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɢɬɟ ɫɟ ɩɨɦɚɝɚ ɜ ɬɹɯɧɚɬɚ
ɧɚɫɬɨɣɱɢɜɨɫɬ ɞɚ ɧɟ ɨɛɪɟɦɟɧɹɜɚɬ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫ ɨɛɟɦ ɢ ɡɚɞɴɥɛɨɱɟɧɚ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ.
ɋɟɥɟɤɬɢɜɧɨɫɬɬɚ ɫɟ ɩɪɨɜɟɠɞɚ ɫ ɢɡɛɨɪɚ ɧɚ ɧɚɣ-ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɟɡɢɤɨɜɢ ɡɚɤɨɧɨɦɟɪɧɨɫɬɢ ɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ,
ɤɨɢɬɨ ɫɟ ɨɬɧɚɫɹɬ ɤɴɧ ɬɹɯ.
ɋ ɬɚɤɨɜɚ ɨɬɧɚɫɹɧɟ ɤɴɦ ɟɡɢɤɨɜɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ ɜ ɩɪɨɝɪɚɦɚɬɚ ɭɱɢɬɟɥɢɬɟ ɫɟ ɧɚɫɨɱɜɚɬ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟɬɨ ɧɚ
ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɢɬɟ ɤɚɬɟɝɨɪɢɢ ɞɚ ɨɛɨɫɧɨɜɚɜɚɬ ɧɚ ɬɹɯɧɚɬɚ ɮɭɧɤɰɢɹ, ɤɨɹɬɨ ɫɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚɩɚɡɢɥɢ ɢ ɧɚɭɱɢɥɢ
ɞɚ ɩɨɥɡɜɚɬ ɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɜ ɩɪɟɞɢɲɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ. ɉɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɢ ɫɟɥɟɤɬɢɜɧɨɫɬɬɚ ɜ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚɬɚ
ɧɚɣ-ɞɨɛɪɟ ɫɟ ɫɴɝɥɟɠɞɚɬ ɜ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹɬɚ ɩɨ ɫɢɧɬɚɤɫɢɫ ɢ ɦɨɪɮɨɥɨɝɢɹ ɨɞ I ɞɨ VIII ɤɥɚɫ. ɋɴɳɢɬɟ
ɩɪɢɧɰɢɩɢ ɫɚ ɩɪɨɜɟɞɟɧɢ ɢ ɜ ɨɫɬɚɧɚɥɢɬɟ ɨɛɥɚɫɬɢ ɧɚ ɟɡɢɤɚ. ɇɚɩɪɢɦɟɪ, ɚɥɬɟɪɧɚɰɢɹɬɚ ɧɚ ɫɴɝɥɚɫɧɢɬɟ ɤ,
ɝ, ɯ, ɸ, ɹ, ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɧɚɣ-ɧɚɩɪɟɞ ɳɟ ɡɚɛɟɥɹɜɚɬ ɜ ɫɬɪɨɠɟɚ ɧɚ ɞɭɦɢɬɟ ɜ V ɤɥɚɫ, ɚ ɱɪɟɡ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɢ
ɟɡɢɤɨɜɢ ɢɝɪɢ ɜ ɬɨɡɢ ɢ ɜ ɩɪɟɞɢɲɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ ɳɟ ɩɪɢɞɨɛɢɜɚɬ ɧɚɢɜɰɢ ɡɚ ɩɪɚɜɢɥɧɚ ɭɩɨɬɪɟɛɚ ɧɚ
ɞɚɞɟɧɢɬɟ ɤɨɧɫɨɧɚɧɬɢ ɜ ɝɨɜɨɪɚ ɢ ɩɢɫɚɧɟɬɨ; ɟɥɟɦɟɧɬɚɪɧɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ ɡɚ ɩɚɥɚɬɚɥɧɢɬɟ ɫɴɝɥɚɫɧɢ ɳɟ
ɩɪɢɞɨɛɢɹɬ ɜ ɲɟɫɬɢ ɤɥɚɫ, ɚ ɩɪɢɞɨɛɢɬɢɬɟ ɡɧɚɧɢɹ ɡɚ ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɢɬɟ ɡɜɭɤɨɜɢ ɨɫɨɛɟɧɨɫɬɢ ɜ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢɹ
ɟɡɢɤ ɳɟ ɫɟ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɡɢɪɚɬ ɜ VIII ɤɥɚɫ. ɉɨ ɬɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɳɟ ɩɪɢɞɨɛɢɹɬ ɨɫɧɨɜɧɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ
ɡɚ ɡɜɭɤɨɜɢɬɟ ɩɪɨɦɟɧɢ, ɳɟ ɧɚɭɱɚɬ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ, ɚ ɧɹɦɚ ɞɚ ɛɴɞɚɬ ɧɚɬɨɜɚɪɟɧɢ ɫ ɨɩɢɫɚɧɢɹɬɚ ɢ
ɢɫɬɨɪɢɹɬɚ ɧɚ ɩɨɫɨɱɟɧɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ.
ȿɥɟɦɟɧɬɚɪɧɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ ɩɨ ɦɨɪɮɨɥɨɝɢɹ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɳɟ ɨɬ II ɤɥɚɫ ɢ ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ ɨɬ ɤɥɚɫ ɜ ɤɥɚɫ
ɳɟ ɫɟ ɪɚɡɲɢɪɹɜɚɬ ɢ ɡɚɞɴɥɛɨɱɚɜɚɬ. Ɉɬ ɫɚɦɨɬɨ ɧɚɱɚɥɧɨ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɳɟ ɩɪɢɞɨɛɢɜɚɬ ɧɚɜɢɰɢ ɞɚ
ɡɚɛɟɥɹɜɚɬ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɦɚɪɮɨɥɨɝɢɱɧɢ ɤɚɬɟɝɨɪɢɢ, ɧɚɩɪɢɦɟɪ: ɜɴɜ ɳɟ II ɤɥɚɫ ɨɫɜɟɧ ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɧɚ
ɞɭɦɢ, ɤɨɢɬɨ ɧɚɡɨɜɚɜɚɬ ɩɪɟɞɦɟɬɢ ɢ ɫɴɳɟɫɬɜɚ ɜɤɥɸɱɜɚ ɫɟ ɢ ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɪɨɞ ɢ ɱɢɫɥɨ ɧɚ ɬɟɡɢ
ɞɭɦɢ, ɚ ɜ III ɤɥɚɫ ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ: ɥɢɰɟɬɨ ɧɚ ɝɥɚɝɨɥɚ. ɉɨ ɬɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɳɟ ɫɟ ɜɴɜɟɠɞɚɬ
ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ ɢ ɥɨɝɢɱɟɫɤɢ ɧɟ ɫɚɦɨ ɜ ɦɨɪɮɨɥɨɝɢɱɧɢɬɟ, ɧɨ ɢ ɜ ɫɢɧɬɚɤɬɢɱɧɢɬɟ ɡɚɤɨɧɨɦɟɪɧɨɫɬɢ
(ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɥɢɰɟɬɨ ɧɚ ɝɥɚɝɨɥɚ - ɥɢɱɧɢ ɝɥɚɝɨɥɧɢ ɮɨɪɦɢ - ɫɤɚɡɭɟɦɨ - ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ). Ⱦɭɦɢɬɟ ɜɢɧɚɝɢ
ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɦ ɢ ɨɛɪɚɛɨɬɜɚɦ ɜ ɪɚɦɤɢɬɟ ɧɚ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ, ɜ ɤɨɟɬɨ ɫɟ ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɬ ɬɟɯɧɢɬɟ
ɮɭɧɤɰɢɢ, ɡɧɚɱɟɧɢɹ ɢ ɮɨɪɦɢ.
ɉɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫɟ ɨɬɧɚɫɹɬ ɞɨ ɭɞɚɪɟɧɢɟɬɨ ɧɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɨɛɪɚɛɨɬɜɚɬ ɤɚɬɨ ɨɬɞɟɥɧɚ
ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɚ ɟɞɢɧɢɰɚ. ɇɟ ɫɚɦɨ ɜ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ, ɧɨ ɢ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɟɡɢɤɨɜɚ
ɤɭɥɬɭɪɚ, ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɭɱɚɬ ɧɚ ɤɧɢɠɨɜɧɚɬɚ ɧɨɪɦɚ, ɚ ɫ ɩɨɫɬɨɹɧɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ (ɩɨ
ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬ ɩɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɚɭɞɢɨ-ɜɢɡɭɚɥɧɢ ɡɚɩɢɫɢ) ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɩɪɢɞɨɛɢɜɚɬ ɧɚɜɢɰɢ, ɞɚ
ɫɥɭɲɚɬ ɩɪɚɜɢɥɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɧɨɲɟɧɢɟ ɧɚ ɞɭɦɢɬɟ.
Ɂɚ ɨɛɥɚɞɹɜɚ ɟ ɧɚ ɩɪɚɜɨɩɢɫɚ ɧɭɠɧɨ ɟ ɞɚ ɫɟ ɨɪɝɚɧɢɡɪɚɬ ɫɢɫɬɟɦɧɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɪɚɡɥɢɱɢɧɢ ɩɨ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ. ɉɨɤɪɚɣ ɬɨɜɚ, ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɨɬ ɪɚɧɧɚ ɜɴɡɪɚɫɬ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɞɚɜɚɬ ɧɚɩɴɬɫɬɜɢɹ ɞɚ ɫɢ
ɫɥɭɠɚɬ ɫ ɩɪɚɜɨɩɢɫɚ ɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢɹ ɪɟɱɧɢɤ (ɭɱɢɥɢɳɧɨ ɢɡɞɚɧɢɟ).
ɍɩɪɚɠɧɟɧɢɹɬɚ ɡɚ ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɢ ɡɚɬɜɴɪɞɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɞɨ ɫɬɟɩɟɧ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟɬɨ ɢɦ
ɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɜ ɧɨɜɢ ɪɟɱɟɜɢ ɫɢɬɭɚɰɢɢ ɩɪɨɢɡɥɢɡɚɬ ɨɬ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ, ɧɨ ɫɚ ɨɛɭɫɥɨɜɟɧɢ ɢ ɨɬ
ɤɨɧɤɪɟɬɧɚɬɚ ɫɢɬɭɚɰɢɹ ɜ ɤɥɚɫɚ - ɝɨɜɨɪɧɢɬɟ ɨɬɫɬɴɩɤɢ ɨɬ ɤɧɢɠɨɜɧɢɹ ɟɡɢɤ, ɤɨɥɟɛɚɧɢɹɬɚ, ɝɪɟɲɤɢɬɟ, ɤɨɢɬɨ
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɨɩɭɫɤɚɬ ɜ ɩɢɫɦɟɧɨɬɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ. Ɂɚɬɨɜɚ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹɬɚ ɡɚ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɩɨ ɟɡɢɤɨɜɨ
ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢ ɜɴɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨɬɨ ɧɚɩɪɟɞɜɚɧɟ ɜ ɝɨɜɨɪɚ ɢ ɩɢɫɚɧɟɬɨ
ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ. ɉɨ ɬɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɳɟ ɢɦɚ ɩɨɞɝɨɬɜɢɬɟɥɧɚ ɮɭɧɤɰɢɹ ɜ ɩɪɚɜɢɥɧɨɬɨ
ɤɨɦɭɧɢɰɢɪɚɧɟ ɧɚ ɫɴɜɪɟɦɟɧɟɧ ɤɧɢɠɨɜɟɧ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɟɡɢɤ.
ȼ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɢɥɚɝɚɬ, ɫɥɟɞɧɢɬɟ ɩɨɫɬɴɩɤɢ, ɤɨɢɬɨ ɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɫɚ ɫɟ
ɩɨɤɚɡɚɥɢ ɫɴɟ ɫɜɨɹɬɚ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨɫɬ:
ɇɚɫɴɪɱɜɚɧɟ ɧɚ ɫɴɡɧɚɬɟɥɧɢɬɟ ɞɟɣɧɨɫɬɢ ɢ ɦɢɫɥɨɜɧɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨɫɬ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ.
ɉɪɟɦɚɯɜɚɧɟ ɧɚ ɦɢɫɥɨɜɧɚɬɚ ɢɧɬɟɪɰɢɹ ɢ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɢ ɫɤɥɨɧɧɨɫɬɢ ɡɚ ɢɦɢɬɢɰɢɹ.
Ɉɛɨɫɧɨɜɚɜɚɧɟ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɧɚ ɫɴɳɟɫɬɜɟɧɢ ɰɟɧɧɨɫɬɢ, ɬ.ɟ. ɧɚ ɡɧɱɢɬɟɥɧɢ ɫɜɨɣɫɬɜɚ ɢ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢɬɟ
ɮɭɧɤɰɢɢ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ.
ɍɜɚɠɚɜɚɧɟ ɧɚ ɫɢɬɭɚɰɢɨɧɧɨɬɨ ɨɛɭɫɥɚɜɹɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ.
ɋɜɴɪɡɜɚɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɫ ɩɪɢɤɥɸɱɟɧɢɹ ɨɬ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ.
Ɉɬɤɪɢɜɚɧɟ ɧɚ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢɬɟ ɮɭɧɤɰɢɢ, ɬ.ɟ. ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ.
ɂɡɩɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɬɟ ɩɪɢɤɥɸɱɟɧɢɹ ɤɚɬɨ ɧɚɫɴɪɱɜɚɧɟ ɡɚ ɭɱɟɧɟ ɧɚ ɦɚɣɱɢɧɢɹ ɟɡɢɤ.
ɋɢɫɬɟɦɧɢ ɢ ɨɫɦɢɫɥɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɜ ɝɨɜɨɪɚ ɢ ɩɢɫɚɧɟɬɨ.
ɉɨ-ɟɮɢɤɚɫɧɨ ɩɪɟɨɞɥɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɟɬɚɩɢɬɟ ɡɚ ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ.
ɋɜɴɪɡɜɚɧɟ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɡɚ ɟɡɢɤɚ ɜ ɤɨɧɬɢɧɭɢɬɟɬ ɫ ɧɟɩɨɫɪɟɞɫɬɜɟɧɚɬɚ ɝɨɜɨɪɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ.
Ɉɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚɧɟ ɤɨɧɬɢɧɭɢɬɟɬɚ ɜ ɫɢɫɬɟɦɚɬɚ ɧɚ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɢ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ.
ɉɨɞɛɭɠɞɚɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɚɬɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɫɬ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɜ ɟɠɟɞɧɟɜɢɟɬɨ.
ɍɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɚ ɫɴɫɬɚɜɧɨɫɬ ɨɬ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢ ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɢ ɫɪɟɞɫɬɜɚ.
ɂɡɩɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɫɴɨɬɜɟɬɧɢ ɢɥɸɫɬɪɚɰɢɢ ɡɚ ɩɨɞɯɨɞɹɳɢ ɟɡɢɤɨɜɢ ɹɜɥɟɧɢɹ.
ȼ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢ ɫɚ ɨɧɟɡɢ ɩɨɫɬɴɩɤɢ, ɤɨɢɬɨ ɭɫɩɟɲɧɨ ɩɪɟɦɚɯɜɚɬ ɦɢɫɥɨɜɧɚ
ɢɧɬɟɪɰɢɹ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ, ɚ ɪɚɡɜɢɜɚɬ ɢɧɬɟɪɟɫ ɢ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨɫɬ ɭ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ, ɤɨɟɬɨ ɩɨɞɬɢɤɜɚ ɬɹɯɧɨɬɨ
ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɨ ɢ ɬɜɨɪɱɟɫɤɨ ɨɬɧɨɲɟɧɢɟ ɤɴɦ ɟɡɢɤɚ. ɉɨɫɨɱɟɧɢɬɟ ɭɤɚɡɚɧɢɹ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨɞɪɚɡɛɢɪɚɬ
ɧɟɝɨɜɚɬɚ ɫɜɴɪɡɚɧɨɫɬ ɫ ɠɢɜɨɬɚ, ɟɡɢɤɨɜɚɬɚ ɢ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ, ɬ.ɟ. ɫ ɩɨɞɯɨɞɹɳɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɢ
ɪɟɱɟɜɢ ɫɢɬɭɚɰɢɢ. Ɂɚɬɨɜɚ ɭɤɚɡɚɧɢɟɬɨ ɡɚ ɫɴɨɬɜɟɬɧɢ ɟɡɢɤɨɜɢ ɹɜɥɟɧɢɹ ɧɚ ɢɡɨɥɢɪɚɧɢ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ
ɢɡɜɚɞɟɧɢ ɨɬ ɤɨɧɬɟɤɫɬɚ ɟ ɨɡɧɚɱɟɧɨ ɤɚɬɨ ɧɟɠɟɥɚɧɨ ɢ ɧɟɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɩɨɫɬɴɩɜɚɧɟ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ
ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ. ɋɚɦɨɬɧɢɬɟ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ ɥɢɲɟɧɢ ɨɬ ɤɨɧɬɟɤɫɬɚ ɛɢɜɚɬ ɦɴɪɬɜɢ ɦɨɞɟɥɢ ɞɨɛɪɢ ɮɨɪɦɚɥɧɨ ɞɚ ɫɟ
ɩɪɟɩɢɫɜɚɬ, ɞɚ ɫɟ ɭɱɚɬ ɧɚɢɡɭɫɬ ɢ ɞɚ ɫɟ ɜɴɡɩɪɨɢɡɜɟɠɞɚɬ, ɚ ɜɫɢɱɤɨ ɬɨɜɚ ɩɪɟɱɢ ɧɚ ɫɴɡɧɚɬɟɥɧɚɬɚ ɞɟɣɧɨɫɬ
ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɢ ɫɴɡɞɚɜɚ ɫɴɨɬɜɟɬɧɚ ɨɫɧɨɜɚ ɡɚ ɬɹɯɧɚɬɚ ɦɢɫɥɨɜɧɚ ɢɧɬɟɪɰɢɹ.
ɋɴɜɪɟɦɟɧɧɚɬɚ ɦɟɬɨɞɢɤɚ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɫɟ ɡɚɥɚɝɚ ɰɟɧɬɴɪɚ ɧɚ ɬɟɠɟɫɬɬɚ ɩɪɢ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ
ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ ɞɚ ɛɴɞɟ ɨɛɨɫɧɨɜɚɧɚ ɧɚ ɫɴɳɟɫɬɜɟɧɢ ɨɫɨɛɟɧɨɫɬɢ, ɚ ɬɨɜɚ ɨɡɧɚɱɚɜɚ ɬɟɯɧɢɬɟ
ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɢ ɫɜɨɣɫɬɜɚ ɢ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢ ɮɭɧɤɰɢɢ, ɤɨɟɬɨ ɩɨɞɪɚɡɛɢɪɚ ɢɡɨɫɬɚɜɹɧɟ ɧɚ ɮɨɪɦɚɥɧɢɬɟ ɢ
ɜɬɨɪɨɫɬɟɩɟɧɧɢɬɟ ɛɟɥɟɡɢ ɧɚ ɢɡɭɱɚɜɚɧɢɬɟ ɟɡɢɤɨɜɢ ɹɜɥɟɧɢɹ.
ȼ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɧɭɠɧɨ ɟ ɞɚ ɫɟ ɫɴɝɥɟɠɞɚɬ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ ɜ ɟɠɟɞɧɟɜɢɟɬɨ ɢ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ
ɨɤɨɥɧɨɫɬɢ, ɤɨɢɬɨ ɨɛɭɫɥɚɜɹɬ ɬɟɯɧɨɬɨ ɡɧɚɱɟɧɢɟ. ɍɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɧɚɫɨɱɜɚɬ ɞɚ ɢɡɩɨɥɡɜɚɬ
ɢɡɝɨɞɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɢ ɪɟɱɟɜɢ ɫɢɬɭɚɰɢɢ, ɜ ɤɨɢɬɨ ɞɚɞɟɧɨ ɟɡɢɤɨɜɨ ɹɜɥɟɧɢɟ ɟɫɬɟɫɬɜɟɧɨ ɫɟ ɹɜɹɜɚ ɢ ɢɡɤɚɡɜɚ.
Ɍɟɤɫɬɨɜɟɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɚ ɩɨɡɧɚɬɢ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ, ɚ ɞɨɤɨɥɤɨɬɨ ɧɟɫɚ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɨɱɟɬɚɬ ɢ ɞɚ ɫɟ
ɪɚɹɡɝɨɜɚɪɹ ɜɴɪɯɭ ɬɹɯ.
ɍɱɢɬɟɥɹɬ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɢɦɚ ɜ ɩɪɟɞɜɢɞ, ɱɟ ɡɚɩɨɡɧɚɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɫɴɳɧɨɫɬɬɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ ɱɟɫɬɨ
ɜɨɞɢ ɱɪɟɡ ɩɪɟɠɢɜɟɥɢɰɢ ɢ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧ ɬɟɤɫɬ, ɤɨɟɬɨ ɳɟ ɛɴɞɟ ɞɨɩɴɥɧɢɬɟɥɧɨ
ɧɚɫɴɪɱɜɚɧɟ ɡɚ ɭɱɢɬɟɥɹ ɩɪɢ ɞɚɜɚɧɟ ɧɚ ɧɚɩɴɬɫɬɜɢɹ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɨɬɤɪɢɜɚɬ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢɬɟ ɮɭɧɤɰɢɢ
ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ. Ɍɨɜɚ ɳɟ ɞɨɩɪɢɧɟɫɟ ɪɚɡɜɢɬɢɟɬɨ ɧɚ ɭɱɟɧɢɠɟɫɤɢɹ ɢɧɬɟɪɟɫ ɤɴɦ ɟɡɢɤɚ, ɩɨɧɟɠɟ
ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɬɟ ɩɪɢɤɥɸɱɟɧɢɹ ɫɴɱɢɧɹɜɚɬ ɝɪɚɦɚɬɢɱɧɨɬɨ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ ɩɨ-ɤɨɧɤɪɟɬɧɨ, ɩɨ-ɥɟɤɨ ɡɚ
ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ.
ɇɭɠɧɨ ɟ ɭɱɢɬɟɥɹɬ ɞɚ ɢɦɚ ɜ ɩɪɟɞɜɢɞ ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɚɬɚ ɪɨɥɹ ɧɚ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɢɬɟ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɬ.ɟ. ɭɱɟɛɧɢɹ
ɦɚɬɟɪɢɚɥ ɧɟ ɟ ɨɜɥɚɞɹɧ ɞɨɛɪɟ ɚɤɨ ɧɟ ɟ ɞɨɛɪɟ ɭɩɪɚɠɧɟɧ.
Ɍɨɜɚ ɨɡɧɚɱɚɜɚ, ɱɟ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹɬɚ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɛɴɞɚɬ ɫɴɫɬɚɜɧɚ ɱɚɫɬ ɩɪɢ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɭɱɟɛɧɢɬɟ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ, ɩɨɜɬɨɪɟɧɢɟɬɨ ɢ ɡɚɬɜɴɞɧɹɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ.
Ɇɟɬɨɞɢɤɚ ɩɨ ɟɡɢɤɨɜɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɬɟɨɪɟɬɢɱɧɨ ɢ ɩɪɚɤɬɢɱɟɫɤɢ ɭɤɚɡɜɚ, ɱɟ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɦɚɣɱɢɧ ɟɡɢɤ
ɬɪɹɛɜɚ ɩɨ - ɫɤɨɪɨ ɞɚ ɫɟ ɩɪɟɨɞɨɥɢ ɫɬɟɩɟɧɬɚ ɧɚ ɩɪɟɩɨɡɧɚɜɚɧɟɬɨ ɢ ɜɴɡɩɪɨɢɡɜɟɠɞɚɧɟɬɨ, ɚ ɫ ɬɴɪɩɟɥɢɜɨ
ɢ ɭɩɨɪɢɬɨ ɫɬɚɪɚɧɢɟ ɞɚ ɜɴɡɩɪɢɟɦɚɬ ɡɧɚɧɢɹ ɢ ɧɚɜɢɰɢ - ɩɪɢɥɨɠɢɦɨɫɬ ɢ ɬɜɨɪɱɟɫɬɜɨ. Ɂɚ ɞɚ ɫɟ ɧɚ
ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɭɞɨɜɥɟɬɜɨɪɢ ɧɚ ɬɟɡɢ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ, ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɟ ɜɴɜ ɜɫɟɤɢ ɦɨɦɟɧɬ ɡɧɢɧɢɹɬɚ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ
ɞɚ ɛɴɞɚɬ ɜɴɜ ɮɭɧɤɰɢɹ ɧɚ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɫ ɤɨɟɬɨ ɫɟ ɢɡɞɢɝɚ ɨɬ ɩɪɟɩɨɡɧɚɜɚɧɟɬɨ ɢ
ɜɴɡɩɪɨɢɡɜɟɠɞɚɧɟɬɨ ɞɨ ɫɬɟɩɟɧ ɧɚ ɩɪɚɤɬɢɱɟɫɤɨ ɩɪɢɥɨɠɟɧɢɟ.
ɉɪɢɥɚɝɚɧɟɬɨ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɡɚ ɟɡɢɤɚ ɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɢ ɧɟɝɨɜɨɬɨ ɩɪɟɦɢɧɚɜɚɧɟ ɜ ɭɦɟɧɢɹ ɢ ɧɚɜɢɰɢ ɫɟ
ɩɨɫɬɢɝɚ ɫ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɢ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ.
ɍɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɤɨɧɬɢɧɭɢɪɚɧɨ ɞɚ ɫɟ ɩɨɞɬɢɤɜɚɬ ɤɴɦ ɫɜɴɪɡɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɫɢ ɫ ɤɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɢɹ
ɝɨɜɨɪ. ȿɞɧɚ ɨɬ ɩɨ-ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢɬɟ ɩɨɫɬɴɩɤɢ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɟ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟɬɨ
ɨɛɨɫɧɨɜɚɧɨ ɜ ɢɡɩɨɥɡɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɩɪɢɦɟɪɢ ɨɬ ɧɟɩɨɫɪɟɞɫɬɜɟɧɚɬɚ ɝɨɜɨɪɧɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ, ɤɨɟɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ
ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɞɨɛɥɢɠɚɜɚ ɨɞ ɟɠɟɞɧɟɜɧɢɬɟ ɩɨɬɪɟɛɧɨɫɬɢ, ɜ ɤɨɢɬɨ ɫɟ ɟɡɢɤɚ ɹɜɹɜɚ ɤɚɬɨ ɦɢɫɥɨɜɧɚ ɱɨɜɟɲɤɚ
ɞɟɣɧɨɫɬ. Ɉɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɬɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɛɢɜɚ ɩɨ-ɩɪɚɤɬɢɱɧɨ ɢɧɬɟɪɟɫɧɨ, ɤɨɟɬɨ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɩɪɚɜɢ
ɭɞɨɜɥɟɬɜɨɪɟɧɢɟ ɢ ɞɚɜɚ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬɢ ɡɚ ɧɟɝɨɜɢɬɟ ɬɜɨɪɱɟɫɤɢ ɩɪɨɹɜɢ.
ɋɴɜɪɟɦɟɧɧɚɬɚ ɦɟɬɨɞɢɤɚ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɢɡɬɴɤɜɚ ɩɨɪɟɞɢɰɚ ɨɬ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɢ ɩɨɯɜɚɬɢ, ɤɨɢɬɨ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ
ɩɪɢɥɚɝɚɬ ɜ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɩɨ ɟɡɢɤɨɡɧɚɧɢɟ ɢ ɤɨɢɬɨ ɞɚɜɚɬ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬ ɞɚ ɜɫɟɤɢ ɫɴɡɧɚɬɟɥɟɧ
ɩɴɬ, ɡɚɩɨɱɜɚɣɤɢ ɨɬ ɬɨɡɢ, ɤɨɣɬɨ ɟ ɜ ɪɚɦɤɢɬɟ ɧɚ ɭɱɟɛɧɢɹ ɱɚɫ, ɩɨɥɭɱɢ ɫɜɨɹɬɚ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ.
Ɉɛɪɚɛɨɬɤɚɬɚ ɧɚ ɧɨɜɢ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɩɨɞɪɚɡɛɢɪɚ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ ɧɚ ɫɥɟɞɧɢɬɟ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɢ
ɩɨɯɜɚɬɢ:
- ɂɡɩɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɩɨɞɯɨɞɹɳ ɬɟɤɫɬ ɜɴɪɯɭ ɤɨɣɬɨ ɫɟ ɫɴɝɥɟɠɞɚ ɢ ɨɛɹɫɧɹɜɚ ɞɚɞɟɧɨ ɟɡɢɤɨɜɨ ɹɜɥɟɧɢɟ. ɇɚɣɱɟɫɬɨ ɫɟ ɢɡɩɨɥɡɜɚɬ ɤɪɚɬɤɢ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢ, ɧɚɭɱɧɨ ɩɨɩɭɥɚɹɧɢ ɢ ɩɭɛɥɢɰɢɫɬɢɱɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɤɚɬɨ ɢ
ɩɪɢɦɟɪɢ ɨɬ ɩɢɫɦɟɧɢɬɟ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ.
- ɂɡɩɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɢɡɤɚɡɢ (ɩɪɢɦɟɪɢ ɨɬ ɩɨɞɯɨɞɹɳɢ, ɬɟɤɭɳɢ ɢɥɢ ɡɚɩɨɦɟɧɟɧɢ). ɜ ɪɟɱɟɜɢɬɟ ɫɢɬɭɚɰɢɢ.
- ɇɚɫɴɪɱɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɩɨɞɯɨɞɹɳɢɹ ɬɟɤɫɬ ɪɚɡɛɟɪɚɬ ɰɹɥɨɫɬɧɨ ɢ ɩɨɞɪɨɛɧɨ.
- Ɂɚɬɜɴɪɞɧɹɜɚɧɟ ɢ ɩɨɜɬɨɪɟɧɢɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɡɚ ɧɚɭɱɟɧɢɬɟ ɟɡɢɤɨɜɢ ɹɜɥɟɧɢɹ ɢ ɩɨɧɹɬɢɹ, ɤɨɢɬɨ
ɧɟɩɨɫɪɟɞɫɬɜɟɧɨ ɞɨɩɪɢɧɚɫɹɬ ɡɚ ɩɨ-ɥɟɤɨ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ (ɩɨɥɡɜɚɬ ɫɟ ɩɪɢɦɟɪɢ ɨɬ ɭɱɟɧ
ɬɟɤɫɬ).
- ɇɚɫɴɪɱɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɬ ɜ ɬɟɤɫɬɚ ɩɪɢɦɟɪɢ ɨɬ ɟɡɢɤɨɜɢ ɹɜɥɟɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫɚ ɩɪɟɞɦɟɬ ɧɚ
ɨɩɨɡɧɚɜɚɧɟɬɨ.
- ɋɴɨɛɴɳɚɜɚɧɟ ɢ ɡɚɩɢɫɜɚɧɟ ɧɚ ɧɨɜɢɹ ɭɡɨɪ ɢ ɧɚɫɴɪɱɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɡɚɛɟɥɹɡɚɧɢɬɟ ɟɡɢɤɨɜɢ
ɹɜɥɟɧɢɹ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɢ ɫɴɝɟɠɞɚɬ.
- Ɉɫɴɡɧɚɜɚɧɟ ɜɚɠɧɢɬɟ ɫɜɨɣɫɬɜɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ (ɮɨɪɦɢ, ɡɧɚɱɟɧɢɹ, ɮɭɧɤɰɢɢ, ɩɪɨɦɟɧɢ,
ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɢ ɜɴɦɨɠɧɨɫɬɢ...).
- Ɋɚɡɝɥɟɠɞɚɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɮɚɤɬɢ ɨɬ ɪɚɡɥɢɱɧɚ ɝɥɟɞɧɚ ɬɨɱɤɚ, ɬɹɯɧɚɬɚ ɤɨɦɩɚɪɚɰɢɹ, ɨɩɢɫɜɚɧɟ ɢ
ɤɥɚɫɢɮɢɤɚɰɢɹ.
- ɂɥɸɫɬɪɢɪɚɧɟ ɢ ɝɪɚɮɢɱɟɫɤɨ ɩɪɟɞɫɬɚɜɹɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɩɨɧɹɬɢɹ ɢ ɬɟɯɧɢɬɟ ɨɬɧɨɲɟɧɢɹ.
- Ⱦɟɮɢɧɢɪɚɧɟ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɩɨɧɹɬɢɟ; ɢɡɬɴɤɜɚɧɟ ɫɜɨɣɫɬɜɚɬɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ ɢ ɡɚɛɟɥɹɡɚɧɢɬɟ
ɡɚɤɨɧɨɦɟɪɧɨɫɬɢ ɢ ɩɪɚɜɢɥɧɨɫɬɢ.
- Ɋɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ, ɨɛɹɫɧɟɧɢɟ ɢ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ ɧɚ ɨɜɥɚɞɹɧɢɹ ɭɱɟɛɟɧ ɦɚɬɟɪɢɚɥ ɜ ɧɨɜɢ ɫɢɬɭɚɰɢɢ ɢ ɨɬ
ɩɪɢɦɟɪɢɬɟ, ɤɨɢɬɨ ɞɚɜɚɬ ɫɚɦɢɬɟ ɭɱɟɧɢɰɢ (ɧɟɩɨɫɪɟɞɫɬɜɟɧɚ ɞɟɞɭɤɰɢɹ).
- Ɂɚɬɜɴɪɞɧɹɜɚɧɟ, ɩɨɜɬɨɪɟɧɢɟ ɢ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ ɧɚ ɭɫɜɨɟɧɢɬɟ ɡɧɚɧɢɹ ɢ ɭɦɟɧɢɹ (ɩɨɪɟɞɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɜ
ɭɱɢɥɢɳɟɬɨ ɢ ɭ ɞɨɦɚ).
ɉɨɫɨɱɟɧɢɬɟ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɢ ɩɨɫɬɴɩɤɢ ɩɨɦɟɠɞɭ ɫɢ ɫɟ ɞɨɩɴɥɜɚɬ ɢ ɪɟɚɥɢɡɢɪɚɬ ɫɟ ɜ ɧɟɩɪɟɤɴɫɧɚɬɨ ɢ
ɫɢɧɯɪɨɧɧɨ ɩɪɟɞɩɨɥɨɠɟɧɢɟ. ɇɹɤɨɢ ɨɬ ɬɹɯ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɛɴɞɚɬ ɪɟɚɥɢɡɢɪɚɧɢ ɩɪɟɞɢ ɡɚɩɨɱɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɱɚɫɚ ɜ
ɤɨɣɬɨ ɫɟ ɪɚɡɝɥɟɠɞɚ ɞɚɞɟɧɨɬɨ ɟɡɢɤɨɜɨ ɹɜɥɟɧɢɟ, ɚ ɧɹɤɨɢ ɫɥɟɞ ɡɚɜɴɪɲɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɱɚɫɚ. Ɍɚɤɚ ɧɚɩɪɢɦɟɪ
ɬɟɤɫɬ, ɤɨɣɬɨ ɫɟ ɢɡɩɨɥɡɜɚ ɡɚ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɛɴɞɟ ɡɚɩɨɡɧɚɬ
ɩɪɟɞɚɜɚɪɢɬɟɥɧɨ, ɚ ɧɹɤɨɢ ɟɡɢɤɨɜɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɫɚ ɡɚɞɚɱɚ ɡɚ ɞɨɦɚɲɧɚ ɪɚɛɨɬɚ. ɂɥɸɫɬɪɢɪɚɧɟɬɨ,
ɧɚɩɪɢɦɟɪ, ɧɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɛɴɞɟ ɨɛɟɡɚɬɟɥɧ ɟɬɚɩ ɜ ɭɱɟɛɧɚɬɚ ɪɚɛɨɬɚ, ɧɨ ɫɟ ɩɪɢɥɚɝɚ ɤɨɝɚɬɨ ɦɭ ɟ
ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨɫɬɬɚ ɛɟɡɫɩɨɪɧɚ.
ɉɚɪɚɥɟɥɧɨ ɢ ɫɞɪɭɠɟɧɨ ɜ ɩɨɫɨɱɟɧɢɹ ɫɴɡɧɚɬɟɥɟɧ ɩɴɬ ɩɪɨɬɢɱɚɬ ɜɫɢɱɤɢ ɜɚɠɧɢ ɥɨɝɢɱɟɫɤɢ ɨɩɟɪɚɰɢɢ:
ɧɚɛɥɸɞɟɧɢɟ, ɫɴɩɨɫɬɚɜɤɚ, ɡɚɤɥɸɱɟɧɢɟ, ɞɨɤɚɡɚɬɟɥɫɬɜɨ, ɞɟɮɢɧɢɪɚɧɟ ɢ ɞɚɜɚɧɟ ɧɚ ɧɨɜɢ ɩɪɢɦɟɪɢ. Ɍɨɜɚ
ɨɡɧɚɱɚɜɚ, ɱɟ ɱɚɫɨɜɟɬɟ ɜ ɤɨɢɬɨ ɢɡɭɱɚɜɚ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟɬɨ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɧɹɦɚɬ ɨɬɞɟɥɧɢ ɟɬɚɩɢ, ɬ.ɟ. ɹɫɧɨ
ɡɚɛɟɥɟɠɢɦɢ ɩɪɟɯɨɞɢ ɩɨɦɟɠɞɭ ɬɹɯ. ȼɢɞɟɧ ɟ ɩɪɟɯɨɞɚ ɩɨɦɟɠɞɭ ɢɧɞɭɤɬɢɜɧɢɹ ɢ ɞɟɞɭɤɬɢɜɧɢɹ ɦɟɬɨɞ ɧɚ
ɪɚɛɨɬɚ, ɤɚɬɨ ɢ ɨɫɴɡɧɚɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɢɬɟ ɹɜɥɟɧɢɹ ɢ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ.
Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɚ
ȼɴɜɟɠɞɚɧɟ ɧɚ ɧɚɣ-ɦɚɥɤɢɬɟ ɭɱɟɧɢɰɢ ɜ ɫɜɟɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚɬɚ, ɢ ɜ ɨɫɬɚɧɚɥɢɬɟ, ɬɚɤɚ ɧɚɪ.
ɇɟɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ (ɩɨɩɭɥɹɪɧɢ, ɢɧɮɨɪɦɚɬɢɜɧɢ) ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚ ɢɡɤɥɸɱɢɬɟɥɧɨ ɨɬɝɨɜɨɪɧɚ
ɩɪɟɩɨɞɚɜɚɬɟɥɫɤɚ ɡɚɞɚɱɚ. ɂɦɟɧɧɨ ɧɚ ɬɨɡɢ ɫɬɟɩɟɧ ɨɛɪɚɡɨɜɚɧɢɟ ɩɨɥɭɱɚɜɚɬ ɫɟ ɨɫɧɨɜɧɢ ɢ ɧɟ ɩɨ-ɦɚɥɤɨ
ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɢ ɡɧɚɧɢɹ, ɭɦɟɧɢɹ ɢ ɧɚɜɢɰɢ, ɨɬ ɤɨɢɬɨ ɞɨ ɝɨɥɹɦɚ ɫɬɟɩɟɧ ɳɟ ɡɚɜɢɫɢ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɚɬɚ
ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɚ ɤɭɥɬɭɪɚ, ɧɨ ɢ ɧɟɝɨɜɚɬɚ ɨɛɳɚ ɤɭɥɬɭɪɚ, ɜɴɪɯɭ ɤɨɹɬɨ ɫɟ ɢɡɝɪɚɠɞɚ ɰɹɥɨɬɨ ɨɛɪɚɡɨɜɚɧɢɟ ɧɚ
ɜɫɟɤɢ ɨɛɪɚɡɨɜɚɧ ɱɨɜɟɤ.
ɉɪɟɦɚɯɧɚɬɚ ɟ ɧɟɟɫɬɟɫɬɜɟɧɚɬɚ ɝɪɚɧɢɰɚ ɦɟɠɞɭ ɨɛɥɚɫɬɢɬɟ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɟ ɢ ɢɡɜɴɧɤɥɚɫɧɨ ɱɟɬɟɧɟ. Ɍɚɤɚ
ɜɫɢɱɤɢ ɜɢɞɨɜɟ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɡɚ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɩɨɥɭɱɚɜɚɬ ɟɞɧɚɤɜɚ ɬɟɠɟɫɬ. Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɚɬɚ, ɩɪɟɞɧɚɡɧɚɱɟɧɚ ɡɚ
ɞɚɞɟɧ ɤɥɚɫ ɟ ɩɚɡɩɪɟɞɟɥɚɟɧɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɪɨɞɨɜɟ: ɥɢɪɢɤɚ, ɟɩɨɫ, ɞɪɚɦɚ. Ɋɚɡɥɢɱɢɹɬɚ ɫɚ ɜ ɬɹɯɧɚɬɚ
ɰɹɥɨɫɬɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɚ ɢɥɢ ɢɧɮɨɪɦɚɬɢɜɧɚ ɫɬɨɣɧɨɫɬ, ɤɨɢɬɨ ɜɥɢɹɚɬ ɧɚ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɢ
ɪɟɲɟɧɢɹ (ɩɪɢɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɤɴɦ ɜɢɞɚ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɜ ɡɚɜɢɫɢɦɨɫɬ ɨɬ
ɧɟɝɨɜɚɬɚ ɜɴɬɪɟɲɧɚ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚ, ɜɪɴɡɤɚɬɚ ɢ ɝɪɭɩɢɪɨɜɤɚɬɚ ɫ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɩɨ ɞɪɭɝɢ
ɩɪɟɞɦɟɬɧɢ ɨɛɥɚɫɬɢ - ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ, ɩɪɚɜɨɩɢɫ ɢ ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ ɢ ɞɪ.
Ɍɟɤɫɬɨɜɟɬɟ ɩɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚɬ ɩɪɨɝɪɚɦɧɚ ɨɫɧɨɜɚ. ɍɱɢɬɟɥɹɬ ɢɦɚ ɧɚɱɚɥɧɚ ɜɴɡɦɨɴɠɧɨɫɬ
ɩɪɟɞɥɨɠɟɧɢɬɟ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɞɚ ɩɪɢɫɩɨɫɨɛɢ ɤɴɦ ɭɱɟɛɧɢɬɟ ɧɭɠɞɢ ɜ ɫɜɨɹ ɤɥɚɫ, ɧɨ ɡɚɞɴɥɠɢɬɟɥɧɨ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ
ɢɦɚ ɫɜɨɛɨɞɟɧ ɢɡɛɨɪ ɨɬ ɧɚɲɟɬɨ ɧɚɪɨɞɧɨ ɭɫɬɧɨ ɬɜɨɪɱɟɫɬɜɨ ɢ ɬ. ɇɚɪ. Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ - ɤɴɦ
ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ.
ɑɟɬɟɧɟ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬ
Ɉɫɨɛɟɧɨɫɬɢɬɟ ɢ ɞɟɥɢɤɚɬɧɨɫɬɢɬɟ ɧɚ ɬɨɡɢ ɩɪɟɞɦɟɬɟɧ ɫɟɝɦɟɧɬ ɧɟ ɫɚ ɬɨɥɤɨɜɚ ɜ ɩɪɨɝɪɚɦɢɪɢɧɢɬɟ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ, ɤɨɥɤɨɬɨ ɫɚ ɜɴɜ ɜɴɡɪɚɫɬɨɜɢɬɟ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬɢ ɧɚ ɧɚɣɦɚɥɤɢɬɟ ɭɱɟɧɢɰɢ, ɞɚɞɟɧɢɬɟ
ɫɣɞɣɪɠɚɧɢɹ ɞɨɛɪɟ ɞɚ ɫɟ ɩɪɢɟɦɚɬ, ɡɚ ɞɚ ɦɨɠɟ ɩɨɥɭɱɟɧɢɬɟ ɡɧɚɧɢɹ ɢ ɭɦɟɧɢɹ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɞɚ ɫɢ
ɫɥɭɠɚɬ ɜɴɜ ɜɫɢɱɤɢ ɨɫɬɚɧɚɥɢ ɭɱɟɛɧɢ ɨɛɫɬɨɹɬɟɥɫɬɜɚ. ȼɴɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɬɨɜɚ, ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟɬɨ ɧɚ
ɬɟɤɫɬɚ ɜ ɧɚɱɚɥɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ ɟ ɜɴɜ ɮɭɧɤɰɢɹ ɧɚ ɩɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨɬɨ ɭɫɴɜɴɪɲɟɧɫɬɜɟɧɟ ɧɚ ɝɥɚɫɧɨ ɱɟɬɟɧɟ, ɚ
ɫɥɟɞ ɬɨɜɚ ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ ɢ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨ ɜɴɜɟɠɞɚɧɟ ɜ ɬɟɯɧɢɤɚɬɚ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɭɦ, ɤɚɤɬɨ ɢ
ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɨɫɧɨɜɧɢ ɩɨɧɹɬɢɹ, ɨɬɧɨɲɟɧɢɹ ɢ ɪɟɚɥɚɰɢɢ, ɤɨɹɬɨ ɫɴɞɴɪɠɚ ɜ ɫɟɛɟ ɫɢ ɩɪɨɱɟɬɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ.
ɑɟɬɟɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬ, ɩɪɟɞɢ ɜɫɢɱɤɨ, ɧɚ ɧɚɣ-ɦɚɥɤɢɬɟ ɜɴɡɪɚɫɬɨɜɢ ɝɪɭɩɢ ɢɦɚɬ ɜɫɢɱɤɢ ɛɟɥɟɡɢ ɧɚ ɩɴɪɜɨ ɢ
ɨɫɧɨɜɧɨ ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɡɢ ɭɦɟɧɢɹ ɤɚɬɨ ɡɧɚɧɢɹ, ɩɪɟɞɢɦɧɨ ɜ ɩɴɪɜɢ ɤɥɚɫ. Ɉɫɨɛɟɧɨ ɟ ɜɚɠɧɨ
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɩɨɫɬɟɩɟɧɧɨ ɢ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɞɨɛɪɟ ɞɚ ɨɜɥɚɞɟɹɬ ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɧɚ ɝɥɚɫ, ɤɨɟɬɨ ɜ ɫɟɛɟ ɫɢ
ɫɴɞɴɪɠɚ ɧɹɤɨɢ ɨɬ ɜɚɠɧɢɬɟ ɨɫɨɛɟɧɨɫɬɢ ɧɚ ɥɨɝɢɱɟɫɤɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ (ɢɡɝɨɜɨɪ, ɜɢɫɨɱɢɧɚ ɧɚ ɝɥɚɫɚ, ɩɚɭɡɚ,
ɢɧɬɨɧɚɰɢɨɧɧɨ ɩɪɢɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟ ɢ ɞɪ.), ɢ ɤɨɟɬɨ ɟɫɬɟɫɬɜɟɧɨ ɳɟ ɫɟ ɫɬɪɟɦɢ ɤɴɦ ɜɫɟ ɩɨ-ɝɨɥɹɦɚ
ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɫɬ ɜɴɜ ɜɬɨɪɢ ɤɥɚɫ (ɧɚɝɥɚɫɹɜɚɧɟ, ɟɦɨɰɢɨɧɚɥɧɨ ɩɪɢɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟ, ɬɟɦɩ ɢ ɞɪ.), ɫ ɤɨɟɬɨ ɫɟ
ɩɨ-ɥɟɫɤɨ ɭɫɜɨɹɜɚ ɬɟɯɧɢɤɚɬɚ ɧɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ (ɬɪɟɬɢ ɤɥɚɫ). ɋɥɟɞ ɬɨɜɚ, ɨɬ ɨɫɨɛɟɧɚ ɜɚɠɧɨɫɬ ɟ
ɜɫɹɤɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚ ɝɥɚɫ ɢ ɧɚ ɜɫɟɤɢ ɭɱɟɧɢɤ ɩɨɨɬɞɟɥɧɨ, ɫɥɟɞ ɤɚɬɨ ɟ ɩɪɨɱɟɧ ɧɹɤɨɣ ɬɟɤɫɬ, ɬɪɹɛɜɚ ɨɬ ɫɜɨɢɬɟ
ɞɪɭɝɚɪɢ ɜ ɤɥɚɫɚ ɢ ɭɱɢɬɟɥɹ ɞɚ ɪɚɡɛɟɪɟ ɤɚɤɜɨ ɟ ɛɢɥɨ ɞɨɛɪɨ ɜ ɬɨɝɚ ɱɟɬɟɧɟ, ɤɚɤɜɨ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɨɦɟɧɢ,
ɡɚ ɞɚ ɛɴɞɟ ɨɳɟ ɩɨ-ɞɨɛɪɨ.
ɉɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɢ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨɫɬɬɚ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɫɟ ɢɡɩɨɥɡɜɚɬ ɩɪɢ ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɡɚ
ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɭɦ. Ɍɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɜ ɧɢɡɲɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚ ɫɥɨɠɟɧ ɭɱɟɛɟɧ ɩɪɨɰɟɫ, ɨɬ ɝɥɟɞɧɚ ɬɨɱɤɚ ɧɚ
ɢɡɤɭɫɟɧ ɨɮɨɪɦɟɧ ɱɢɬɚɬɟɥ ɬɨɜɚ ɧɟ ɢɡɝɥɟɠɞɚ ɬɚɤɚ. ɑɟɬɟɧɟɬɨ ɧɚɭɦ, ɜɫɴɳɧɨɫɬ ɫɴɞɴɪɠɚ ɪɟɞɢɰɚ
ɫɥɨɠɟɧɢ ɦɢɫɥɨɜɧɢ ɞɟɣɫɬɜɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɬɪɹɛɜɚ ɫɩɨɧɬɚɧɧɨ ɞɚ ɨɜɥɚɞɟɟ, ɚ ɨɬɞɟɥɟɧ ɩɪɨɛɥɟɦ ɟ ɬ.
ɇɚɪ. ȼɴɬɪɟɲɟɧ ɝɨɜɨɪ. Ɂɚɬɨɜɚ ɩɪɢ ɩɨɜɟɱɟɬɨ ɭɱɟɧɢɰɢ ɜ ɩɴɪɜɢ ɤɥɚɫ ɬɨɜɚ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɣ-ɧɚɩɪɟɞ ɫɟ
ɢɡɪɚɡɹɜɚ ɜɴɜ ɜɢɞ ɧɚ ɬɢɯɨ ɱɟɬɟɧɟ (ɬɢɯɨ ɦɪɴɧɤɚɧɟ), ɡɚ ɞɚ ɩɨɧɟ ɩɨ-ɤɴɫɧɨ ɢɥɢ ɱɪɟɡ ɭɩɨɪɢɬɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ
ɩɨɥɭɱɢ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɢɬɟ ɛɟɥɟɡɢ. ɇɟɫɴɦɧɟɧɨ ɦɟɠɞɭ ɬɹɯ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɢɡɬɴɤɧɚɬ ɪɚɡɥɢɱɧɢɬɟ ɜɢɞɨɜɟ
ɦɨɬɢɜɢɰɢɹ, ɩɨɞɬɢɤɜɚɧɟ ɢ ɧɚɫɨɱɟɧɨɫɬ, ɫ ɤɨɢɬɨ ɩɨ-ɥɟɫɧɨ ɫɟ ɞɨɠɢɜɹɚɜɚ ɢ ɪɚɡɛɢɪɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɤɨɣɬɨ ɫɟ
ɱɟɬɟ, ɬɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɧɚɭɦ, ɨɬ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɨ ɫɬɚɧɨɜɢɳɟ ɫɴɜɪɟɦɟɧɧɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɩɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ, ɫɬɚɜɚ
ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɨ ɭɫɥɨɜɢɟ ɡɚ ɞɨɛɪɨ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ.
Ɍɴɥɤɭɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɬɟɤɫɬ ɜ ɞɨɥɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚ ɢɡɴɧɪɟɞɧɨ ɫɥɨɠɟɧ ɢ ɞɟɥɢɤɚɬɟɧ ɩɪɨɝɪɚɦɟɧ
ɩɪɨɰɟɫ. Ɍɟɤɫɬɴɬ ɟ ɨɫɧɨɜɧɨ ɩɪɨɝɪɚɦɧɨ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ, ɤɨɣɬɨ ɢɦɚ ɜɨɞɟɳɚ ɢ ɢɧɬɟɝɪɚɰɢɨɧɚ ɪɨɥɹ ɜ
ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ, ɡɚɳɨɬɨ ɨɤɨɥɨ ɫɟɛɟ ɫɢ ɫɴɛɢɪɚ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɢ ɨɬ ɞɪɭɝɢ ɩɪɟɞɦɟɬɧɢ ɨɛɥɚɫɬɢ.
ɇɨ, ɡɚɪɚɞɢ ɜɴɡɪɚɫɬɨɜɢɬɟ ɨɝɪɚɧɢɱɟɧɢɹ ɜ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟɬɨ ɢ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ, ɚ
ɨɫɨɛɟɧɨ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢ ɮɚɤɬɨɪɢ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɨ ɟ ɞɚ ɫɟ ɢɡɪɚɡɹɬ ɦɧɨɝɨ ɢɧɜɟɧɬɢɜɧɨɫɬɢ,
ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨɫɬɢ ɢ ɭɩɨɪɢɬɨɫɬɢ ɩɪɢ ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚ ɩɨɫɬɟɩɟɧɧɨ ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ,
ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ, ɚ ɫɥɟɞ ɬɨɜɚ ɨɛɪɚɡɥɨɠɟɧɢɟ ɢ ɫɩɨɧɬɚɧɧɨ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɧɟɝɨɜɢɬɟ ɨɫɧɨɜɧɢ ɩɪɟɞɦɟɬɧɨɫɬɢ.
ȼ ɩɴɪɜɢ ɤɥɚɫ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɢɦɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɢ ɛɟɥɟɡɢ ɧɚ ɫɩɨɧɬɚɧɟɧ ɢ ɫɜɨɛɨɞɟɧ ɪɚɡɝɨɜɨɪ ɫ
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚ ɨɬɧɨɫɢɬɟɥɧɢ ɩɨɞɪɨɛɧɨɫɬɢ - ɩɪɨɫɬɪɚɧɫɬɜɟɧɢ, ɜɪɟɦɟɧɧɢ, ɚɤɰɢɨɧɧɢ - ɫ ɰɟɥ ɞɚ ɫɟ ɩɪɨɜɟɪɢ
ɞɚɥɢ ɩɪɨɱɟɬɟɧɨɬɨ ɟ ɪɚɡɛɪɚɧɨ, ɬ.ɟ. ɞɚɥɢ ɟ ɜɴɜ ɮɭɧɤɰɢɹ ɧɚ ɚɤɬɢɜɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɞɨɛɪɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚ ɝɥɚɫ
ɢ ɧɚɭɦ. ɑɪɟɡ ɢɧɜɟɧɬɢɜɧɚ ɦɨɬɢɜɚɰɢɹ, ɩɨɞɬɢɤ ɢ ɧɚɫɴɪɱɜɚɧɟ (ɤɨɣ, ɤɴɞɟ, ɤɨɝɚ, ɡɚɳɨ, ɤɚɤ, ɫ ɤɚɤɜɨ, ɡɚɪɚɞɢ
ɤɚɤɜɨ, ɤɚɤɜɨ ɟ ɪɚɞɨɫɬɧɨ, ɬɴɠɧɨ, ɫɦɟɲɧɨ, ɢɧɬɟɪɟɫɧɨ, ɨɛɢɤɧɨɜɟɧɧɨ ɢ ɩɪ.) - ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɟ ɞɚɜɚ
ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬ ɞɚ ɜɢɞɹɬ, ɡɚɩɨɦɧɹɬ, ɨɬɤɪɢɹɬ, ɫɴɩɨɫɬɚɜɤɚ, ɨɛɹɫɧɴɬ ɢ ɚɧɚɥɢɡɢɪɚɬ ɞɚɞɟɧɢ ɧɟɳɚ, ɤɨɢɬɨ
ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚɬ ɩɪɟɞɦɟɬɧɨɫɬ ɧɚ ɩɪɨɱɟɬɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ.
ȼɴɜ ɜɬɨɪɢ ɤɥɚɫ ɩɨɞɯɨɞɴɬ ɩɪɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɩɨɱɬɢ ɟ ɟɞɧɚɤɴɜ ɤɚɨ ɢ ɜ ɩɴɪɜɢ ɤɥɚɫ, ɫɚɦɨ ɱɟ
ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹɬɚ ɩɨ ɫɜɨɹ ɩɪɢɪɨɞɚ ɫɚ ɩɨɜɟɱɟ, ɚ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɚɞɟɤɜɚɬɧɨ ɞɨɩɴɥɧɟɧɢ
(ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɫɴɨɛɳɚɜɚɧɟ ɧɚ ɜɩɟɱɚɬɥɟɧɢɹ ɡɚ ɩɪɨɱɟɬɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ, ɡɚɜɡɟɦɚɧɟ ɧɚ ɫɨɛɫɬɜɟɧɢ
ɫɬɚɧɨɜɢɳɚ ɡɚ ɜɚɠɧɢ ɧɟɳɚ ɜ ɬɟɤɫɬɚ ɢ ɭɫɬɧɨ ɨɛɪɚɡɥɨɠɟɧɢɟ, ɡɚɳɢɬɚ ɧɚ ɬɚɤɢɜɚ ɫɬɚɧɨɜɢɳɚ, ɨɬɤɪɢɜɚɧɟ ɢ
ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɧɚ ɩɨɫɥɚɧɢɟɬɨ ɜ ɬɟɤɫɬɚ, ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɧɚ ɨɬɤɴɫɚ, ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɧɚ ɯɚɪɚɤɬɟɪɧɢ ɟɡɢɤɨɜɢ
ɫɬɢɥɧɢ ɩɨɧɹɬɢɹ ɢ ɩɪ.).
ɍɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨ ɢ ɧɚ ɞɨɛɴɪ ɧɚɱɢɧ ɞɚ ɫɟ ɩɨɞɬɢɤɜɚɬ ɤɴɦ ɜɤɥɸɱɜɚɧɟ ɜ ɛɢɛɥɢɨɬɟɤɚɬɚ
(ɭɱɢɥɢɳɧɚ, ɦɟɫɬɧɚ) ɮɨɪɦɢɪɚɧɟ ɧɚ ɤɥɚɫɨɜɚ ɛɢɛɥɢɨɬɟɤɚ, ɩɨɞɝɨɬɜɹɧɟ ɧɚ ɤɧɢɝɢ ɡɚ ɢɡɥɨɠɛɚ, ɫɥɭɲɚɧɟ ɢ
ɝɥɟɞɚɧɟ ɧɚ ɜɢɞɟɨ ɡɚɩɢɫɢ ɫ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨ ɢɡɤɚɡɜɚɧɟ (ɝɨɜɨɪɟɧɟ, ɪɟɰɢɬɢɪɚɧɟ) ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɨɪɝɚɧɢɡɢɪɚɧɟ
ɧɚ ɫɪɟɳɢ ɢ ɪɚɡɝɨɜɨɪɢ ɫ ɩɢɫɚɬɟɥɢ, ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɢɝɪɢ ɢ ɫɴɫɬɟɡɚɧɢɹ, ɜɨɞɟɧɟ ɧɚ ɞɧɟɜɧɢɤ ɡɚ ɩɪɨɱɟɬɟɧɢ
ɤɧɢɝɢ (ɡɚɝɥɚɜɢɟ, ɩɢɫɚɬɟɥ, ɜɩɟɱɚɬɥɟɧɢɟ, ɝɥɚɜɧɢ ɝɟɪɨɢ, ɢɡɛɪɚɧɢ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ, ɧɟɨɛɢɤɧɨɜɟɧɧɢ ɢ
ɢɧɬɟɪɟɫɧɢ ɞɭɦɢ ɢ ɩɪ.) - ɮɨɪɦɢɪɚɧɟ ɧɚ ɥɢɱɧɚ ɛɢɛɥɢɨɬɟɤɚ, ɜɢɞɟɨɬɟɤɚ ɢ ɬɧ.
Ɍɚɤɴɜ ɢ ɧɚ ɧɟɝɨ ɩɨɞɨɛɟɧ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɢ ɩɨɞɯɨɞ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɩɪɢ ɤɨɟɬɨ ɨɫɨɛɟɧɨ
ɜɧɢɦɚɧɢɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɨɛɴɪɧɟ ɧɚ ɪɨɥɹɬɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɤɚɬɨ ɡɧɚɱɢɬɟɥɟɧ ɭɱɟɛɟɧ ɮɚɤɬɨɪ (ɤɨɥɤɨɬɨ ɫɟ
ɦɨɠɟ ɩɨ-ɥɨɥɹɦɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨɫɬ, ɫɜɨɛɨɞɧɨ ɩɪɨɭɱɜɚɧɟ ɢ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ, ɞɚ ɫɟ ɞɚɞɟ ɜɴɦɨɠɧɨɫɬ ɧɚ
ɥɢɱɧɨ ɦɧɟɧɢɟ) ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚɬ ɫɟ ɧɹɤɨɢ ɨɬ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɧɚɱɚɥɚ ɧɚ ɫɴɜɪɟɦɟɧɧɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɩɨ
ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ, ɦɟɠɞɭ ɤɨɢɬɨ ɧɚ ɧɚɣ-ɜɟɪɨɹɬɧɨ ɩɨɫɬɟɩɟɧɧɨɬɨ ɢ ɨɫɦɢɫɥɟɧɨɬɨ ɜɴɜɟɠɞɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɜ
ɫɥɨɠɧɢɹ ɫɜɹɬ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨ ɩɪɨɢɡɜɨɞɟɧɢɟ ɢ ɩɥɚɧɨɜɨ ɨɛɨɝɚɬɹɜɚɧɟ,
ɭɫɴɜɴɪɲɟɧɫɬɜɚɧɟ ɢ ɡɚɩɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɧɟɝɨɜɚɬɚ ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ.
ɑɟɬɟɧɟ
Ɍɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɡɚɫɧɨɜɚɜɚ ɫɟ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɦɭ, ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɟɬɨ ɢ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟɬɨ. ɉɪɢ ɬɨɜɚ
ɤɚɱɟɫɬɜɨɬɨ ɧɚ ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɨɪɴɤɢɬɟ ɟ ɧɚɩɪɚɜɨ ɨɛɭɫɥɨɜɟɧɨ ɨɬ ɤɚɱɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ. Ɂɚɬɨɜɚ
ɪɚɡɥɢɱɧɢɬɟ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɧɚɫɨɱɟɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɫɚ ɨɫɧɨɜɧɨ ɩɪɟɞɭɫɥɨɜɢɟ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɩɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ
ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɞɚ ɩɨɥɭɱɚɜɚɬ ɩɨɡɧɚɧɢɹ ɢ ɫ ɭɫɩɟɯ ɞɚ ɫɟ ɧɚɫɨɱɜɚɬ ɜ ɫɜɟɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ
ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ.
ɂɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɫɟ ɩɨɞɞɴɪɠɚ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨ ɫ ɩɨɫɬɨɹɧɧɨ ɡɚɜɢɲɚɜɚɧɟ ɧɚ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹɬɚ ɩɪɢ
ɤɨɟɬɨ ɤɨɥɤɨɬɨ ɫɟ ɦɨɠɟ ɩɨɜɟɱɟ ɞɚ ɫɟ ɢɡɩɨɥɡɜɚɬ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬɢɬɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚ ɞɚ ɫɟ ɩɨɥɭɱɢ ɜɢɫɨɤɨ
ɤɚɱɟɫɬɜɨ ɜ ɭɦɟɧɢɟɬɨ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ. Ɍɟɡɢ ɭɩɪɚʄɧɟɧɢɹ ɩɪɨɜɟɠɞɚɬ ɫɟ ɩɨ ɩɥɚɧ ɫ ɩɪɟɠɞɟɜɪɟɦɟɧɧɚ
ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɚ ɨɬ ɫɬɪɚɧɚ ɢ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ ɢ ɧɚɭɱɟɧɢɰɢɬɟ. ȼ ɫɜɨɹɬɚ ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɚ ɭɱɢɬɟɥɹɬ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ
ɩɨɞɛɢɪɚ ɨɬɝɨɜɚɪɹɳ ɬɟɤɫɬ ɢ ɩɨɞɪɨɛɧɨ ɪɚɡɝɥɟɠɞɚ ɨɧɟɡɢ ɧɟɝɨɜɢ ɫɬɪɚɧɢ, ɤɨɢɬɨ ɳɟ ɫɴɨɬɜɟɫɬɜɭɜɚɬ ɧɚ
ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ. ȼ ɡɚɜɢɫɢɦɨɫɬ ɨɬ ɦɢɫɥɨɜɧɨ-ɟɦɨɰɢɨɧɚɥɧɨɬɨ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɭɱɢɬɟɥɹɬ
ɡɚɜɡɟɦɚ ɞɚɞɟɧɨ ɫɬɚɧɨɜɢɳɟ ɢ ɩɪɢɫɩɨɫɨɛɹɜɚ ɫɢɥɚɬɚ, ɬɟɦɛɴɪɚ, ɪɢɬɴɦɚ, ɬɟɦɩɨɬɨ, ɢɧɬɨɧɚɰɢɹɬɚ,
ɩɚɭɡɢɬɟ, ɥɨɝɢɱɟɫɤɨɬɨ ɭɞɚɪɟɧɢɟ ɢ ɡɜɭɤɨɜɢɬɟ ɬɪɚɧɫɮɨɪɦɚɰɢɢ ɫɩɨɪɟɞ ɨɛɫɬɚɧɨɜɤɚɬɚ. Ɉɬ ɜɪɟɦɟ ɧɚ
ɜɪɟɦɟ ɫɢ ɫɥɭɠɢ ɫ ɮɨɧɨ ɡɚɩɢɫɢ ɧɚ ɨɛɪɚɡɰɨɜɨ ɱɟɬɟɧɟ. ɉɨɧɟɠɟ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɫɟ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚ
ɜɴɪɯɭ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ ɚɧɚɥɢɡɢɪɚɧ ɢ ɞɨɛɪɟ ɪɚɡɛɪɚɧ ɬɟɤɫɬ, ɩɨ ɩɪɨɰɟɫɚ ɧɚ ɭɫɩɟɲɧɨ ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɢ
ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɟ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɚ ɩɨɫɬɴɩɤɚ ɜ ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ. ȼ
ɪɚɦɤɢɬɟ ɧɚ ɧɚ ɧɩɨɫɪɟɞɧɢɬɟ ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɢ ɜ VI, VII ɢ VIII ɤɥɚɫ ɩɟɪɢɨɞɢɱɟɫɤɢ ɢ ɨɬɞɟɥɧɨ ɫɟ ɧɚɥɚɢɡɢɪɚɬ
ɩɫɢɯɢɱɟɫɤɢɬɟ ɢ ɟɡɢɤɨɜɨ-ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢ ɮɚɤɬɨɪɢ ɤɨɢɬɨ ɢɡɢɫɤɜɚɬ ɞɚɞɟɧɚ ɝɨɜɨɪɢɦɚ ɪɟɚɥɢɡɚɰɢɹ. ɉɪɢ
ɨɬɞɟɥɧɢɫɥɭɱɚɢ ɭɱɢɬɟɥɹɬ ɡɚɟɞɧɨ ɫ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɩɨɞɝɨɬɜɹ ɬɟɤɫɬ ɡɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ ɫ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ
ɨɬɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɧɚ ɭɞɚɪɟɧɢɟɬɨ, ɩɚɭɡɢɬɟ, ɬɟɦɩɨɬɨ ɢ ɡɜɭɤɨɜɢɬɟ ɦɨɞɭɥɚɰɢɢ.
ɂɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ ɫɟ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚ ɜɴɪɯɭ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɜɢɞɨɜɟ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɩɨ ɮɨɪɦɚ ɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ;
ɩɨɥɡɜɚɬ ɫɟ ɥɢɪɢɱɟɫɤɢ, ɩɪɨɡɚɢɱɧɢ, ɞɪɚɦɚɬɢɱɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ; ɜ ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɧɚ ɢ ɩɪɨɡɚɢɱɧɚ ɮɨɪɦɚ ɜ
ɪɚɡɤɚɡɜɚɬɟɥɧɚɢ ɨɩɢɫɚɬɟɥɧɚ ɮɨɪɦɚ, ɜ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɞɢɚɥɨɝ ɢ ɦɨɧɨɥɨɝ. Ɉɫɨɛɟɧɨ ɜɧɢɦɚɧɢɟ ɫɟ ɨɛɪɴɳɚ ɧɚ
ɟɦɨɰɢɨɧɚɥɧɚɬɚ ɞɢɧɚɦɢɱɧɨɫɬ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ, ɧɚ ɧɟɝɨɜɚɬɚ ɞɪɚɦɚɬɢɱɧɨɫɬ, ɧɚ ɩɢɫɚɬɟɥɫɤɚɬɚ ɪɟɱ ɢ ɪɟɱɬɚ ɧɚ
ɝɟɪɨɢɬɟ.
ȼ ɤɥɚɫɚ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɚ ɨɛɟɡɩɟɱɟɧɢ ɞɚɞɟɧɢ ɭɫɥɨɜɢɹ ɡɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɤɚɡɜɚɧɟ, ɜ ɤɥɚɫɚ ɞɚ ɫɟ
ɫɴɡɞɚɞɟ ɞɨɛɪɚ ɫɥɭɲɚɬɟɥɫɤɚ ɩɭɛɥɢɤɚ, ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɚ ɢ ɫɩɨɫɨɛɧɚ ɤɪɢɬɢɱɟɫɤɢ ɢ ɨɛɟɤɬɢɜɧɨ ɞɚ
ɩɪɟɰɟɧɹɜɚ ɤɚɱɟɫɬɜɨɬɨ ɧɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɤɚɡɜɚɧɟ. ɋ ɩɨɦɨɳɬɚ ɧɚ ɚɭɞɢɨ ɡɚɩɢɫɢ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ
ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɞɚɞɟ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬ ɞɚ ɱɭɹɬ ɫɜɨɟɬɨɱɟɬɟɧɟ ɢ ɤɪɢɬɢɱɟɫɤɢ ɞɚ ɫɟ ɨɬɧɚɫɹɬ ɧɟɝɨ. ɇɚ ɭɪɨɰɢ ɡɚ
ɪɚɡɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɳɟ ɫɟ ɩɪɢɥɚɝɚɬ ɨɩɢɬɢɬɟ ɩɨ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ.
ɑɟɬɟɧɟɬɨ ɧɚɭɦ ɟ ɧɚɣ-ɩɪɨɞɭɤɬɢɜɧɚ ɮɨɪɦɚ ɡɚ ɩɨɥɭɱɚɜɚɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹ, ɡɚɬɨɜɚ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɦɭ ɫɟ
ɨɛɪɴɳɚ ɨɫɨɛɟɧɧɩ ɜɧɢɦɚɧɢɟ. Ɍɨ ɜɢɧɚɝɢ ɟ ɧɚɫɨɱɟɧɨ ɢ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɨ; ɱɪɟɡ ɧɟɝɨ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɟ
ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɬ ɡɚ ɜɫɟɤɢɞɧɟɜɧɨ ɩɨɥɭɱɚɜɚɧɟ ɧɚ ɧɨɜɢ ɡɧɚɧɢɹ ɢ ɡɚ ɭɱɟɧɟ. ɍɩɪɚɠɧɟɧɢɹɬɚ ɩɨ ɱɟɬɟɧɟ
ɧɚɩɪɚɜɨ ɫɟ ɜɤɥɸɱɜɚɬ ɜ ɨɫɬɚɧɚɥɢɬɟ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɪɚɛɨɬɚ ɢ ɜɢɧɚɝɢ ɫɚ ɜɴɜ ɮɭɧɤɰɢɹ ɧɚ ɩɨɥɭɱɚɜɚɧɟ ɧɚ
ɡɧɚɧɢɹ ɢ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɧɟ ɫɚɦɨ ɧɚ ɥɢɬɟɪɟɬɭɪɟɧ ɬɟɤɫɬ, ɚ ɧɚ ɜɫɢɱɤɢ ɞɨɛɪɟ ɨɛɦɢɫɥɟɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ.
ɉɪɢɥɚɝɚɧɟɬɨ ɧɚ ɬɟɤɫɬ-ɦɟɬɨɞ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨɞɪɚɡɛɢɪɚ ɬɜɴɪɞɟ ɟɮɟɤɬɢɜɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɡɚ ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ
ɧɚ ɛɴɪɡɨ-ɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɭ ɫ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɢ ɞɨɩɪɢɧɚɫɹ ɡɚ ɪɚɜɢɜɚɧɟ ɧɚ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬɢɬɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ
ɱɟɬɚɬ ɮɥɟɤɫɢɛɢɥɧɨ, ɞɚ ɯɚɪɦɨɧɢɡɢɪɚɬ ɛɴɪɡɢɧɚɬɚ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɫ ɰɟɥɬɚ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɢ
ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɤɢɬɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɤɨɣɬɨ ɱɢɬɚɬ.
Ʉɚɱɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɭɦ ɫɟ ɩɨɞɬɢɤɜɚ ɫ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ ɧɚɫɨɱɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɤɴɦ ɬɟɤɫɬ ɢ ɫ
ɞɚɜɚɧɟ ɧɚ ɫɴɨɬɜɟɬɧɢ ɡɚɞɚɱɢ, ɚ ɫɥɟɞ ɬɨɜɚ ɡɚɞɴɥɠɢɬɟɥɧɚ ɩɪɨɜɟɪɤɚ ɜɴɪɯɭ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɢ ɩɪɨɱɟɬɟɧɢɹ
ɬɟɤɫɬ. ɂɧɮɨɪɦɚɬɢɜɧɨɬɨ, ɩɪɨɞɭɤɬɢɜɧɨɬɨ ɢ ɚɧɚɥɢɬɢɱɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɣ-ɞɨɛɪɟ ɫɟ ɧɚɫɪɴɱɜɚɬ ɫɴɫ
ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɢ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɢ ɡɚɞɚɱɢ, ɤɨɢɬɨ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɟ ɞɚɜɚɬ ɜ ɩɨɞɝɨɬɜɢɬɟɥɧɢɹ ɟɬɚɩ ɡɚ
ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɬɟɤɫɬ ɢɥɢ ɡɚ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɦɚɬɟɪɢɚɥ ɩɨ ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫ. ɉɨ ɬɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɫɟ
ɩɨɞɨɛɪɹɜɚɬ ɥɨɝɢɤɚɬɚ ɢ ɬɟɦɩɨɬɨ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟ, ɚ ɨɫɨɛɟɧɨ ɛɴɪɡɢɧɚɬɚ ɧɚ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ ɧɚ ɩɪɨɱɟɬɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ, ɫ
ɤɨɟɬɨ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɟ ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɬ ɡɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɭɱɟɧɟ. ɍɱɟɧɢɰɢɬɟ ɨɬ ɩɨ-ɝɨɪɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ ɫɟ
ɧɚɫɨɱɜɚɬ ɤɴɦ ɛɟɝɥɨ ɱɟɬɟɧɟ, ɤɨɟɬɨ ɟ ɨɛɭɫɥɨɜɟɧɨ ɨɬ ɛɴɪɡɢɧɚɬɚ ɢ ɢɫɬɢɧɫɤɢ ɩɪɨɱɟɬɟɧ ɬɟɤɫɬ. Ɍɨ ɫɟ
ɫɴɫɬɨɢ ɨɬ ɛɴɪɡɨ ɬɴɪɫɟɧɟ ɧɚ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ ɢ ɡɧɚɱɟɧɢɹ ɜ ɬɟɤɫɬɚ, ɩɪɢ ɤɨɟɬɨ ɧɟ ɫɟ ɩɪɨɱɟɬɟ ɜɫɹɤɚ ɞɭɦɚ, ɫ
ɩɨɝɥɟɞ ɫɟ ɩɪɟɦɢɧɚɜɚ ɩɪɟɡ ɬɟɤɫɬɚ ɢ ɱɟɬɟ ɫɟ ɫ ɩɪɟɫɤɚɱɚɧɟ (ɦɟɠɞɭɡɚɝɥɚɜɢɹ, ɩɨɞɡɚɝɥɚɜɢɹ, ɩɴɪɜɢɬɟ
ɪɟɞɨɜɟ ɜ ɱɚɫɬɢɬɟ, ɭɜɨɞ, ɡɚɤɥɸɱɟɧɢɟ. ɉɪɢ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɜ ɛɟɝɥɨ ɱɟɬɟɧɟ, ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ
ɫɟ ɩɨɫɬɚɜɹɬ ɞɚɞɟɧɢ ɡɚɞɚɱɢ (ɬɴɪɫɹɬ ɫɟ ɞɚɞɟɧɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ, ɫɜɟɞɟɧɢɹ ɢ ɩɨɞ.), ɚ ɫɥɟɞ ɬɨɜɚ ɫɟ
ɩɪɨɜɟɪɹɜɚ ɤɚɱɟɫɬɜɨɬɨ ɧɚ ɬɹɯɧɨɬɨ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚɧɟ ɢ ɦɟɪɢ ɫɟ ɜɪɟɦɟɬɨ ɡɚ ɤɨɟɬɨ ɡɚɞɚɱɢɬɟ ɫɚ
ɪɟɚɥɢɡɢɪɚɧɢ. ɍɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫ ɛɟɝɥɨ ɱɟɬɟɧɟ ɡɚ ɞɚ ɫɢ ɩɪɢɩɨɦɧɹɬ, ɩɪɟɝɨɜɨɪɹɬ ɢ ɡɚɩɨɦɧɹɬ ɫɟ ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɬ
ɞɚ ɱɟɬɚɬ ɩɨɞɱɟɪɬɚɧɢ ɢ ɩɨ ɞɪɭɝ ɧɚɱɢɧ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ ɨɛɨɡɧɚɱɟɧɢ ɱɚɫɬɢ ɜ ɬɟɤɫɬɚ "ɫ ɦɨɥɢɜ ɜ ɪɴɤɚ."
ɂɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɡɚɩɨɦɧɟɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɢ ɨɬɤɴɫɢ ɜ ɩɪɨɡɚɢɱɧɚ ɢ ɨ ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɧɚ ɮɨɪɦɚ ɟ
ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɚ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɪɚɛɨɬɚ ɜ ɪɚɡɜɢɜɚɧɟ ɧɚ ɝɨɜɨɪɧɚɬɚ ɤɭɥɬɭɪɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ. ɍɛɟɞɢɬɟɥɧɨɬɨ ɝɨɜɨɪɟɧɟ
ɧɚ ɬɟɤɫɬ ɟ ɩɪɟɞɭɫɥɨɜɢɟ ɡɚ ɩɪɢɪɨɞɧɨ ɢ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɫɬɢɯɨɜɟ. Ɂɚɬɨɜɚ ɟ ɠɟɥɚɬɟɥɧɨ ɨɬ
ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɟɞɢɧ ɢ ɫɴɳ ɱɚɫ ɞɚ ɫɟ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɬ ɢ ɫɪɟɜɧɹɜɚɬ ɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɜ ɩɪɨɡɚ ɢ ɫɬɢɯ.
ɇɚɢɡɭɫɬ ɳɟ ɭɱɚɬ ɤɴɫɢ ɩɪɨɡɚɢɱɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ (ɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ, ɨɩɢɫɚɧɢɟ, ɞɢɚɥɨɝ, ɦɨɧɨɥɨɝ), ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɜɢɞɨɜɟ
ɥɢɪɢɱɧɢ ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ. ɍɫɩɟɯɴɬ ɧɚ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɬɨ ɤɚɡɜɚɧɟ ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɨ ɡɚɜɢɫɢ ɨɬ ɧɚɱɢɧɚ ɧɚ ɭɱɟɧɟ ɢ
ɥɨɝɢɱɟɫɤɨɬɨ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ. Ⱥɤɨ ɫɟ ɭɱɢ ɦɟɯɚɧɢɱɟɫɤɢ, ɤɚɤɬɨ ɛɢɜɚ ɩɨɧɹɤɨɝɚ, ɭɫɜɨɟɧɢɹɬ
ɚɜɬɨɦɚɬɢɡɴɦ ɫɟ ɩɪɟɧɚɫɹ ɢ ɧɚ ɧɚɱɢɧɚ ɡɚ ɤɚɡɜɚɧɟ. Ɂɚɬɨɜɚ ɨɬɞɟɥɧɚ ɡɚɞɚɱɚ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ ɟ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ
ɩɪɢɜɢɤɧɟ ɧɚ ɨɫɦɢɫɥɟɧɨ ɢ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɬɢɜɧɨ ɭɱɟɧɟ ɧɢɡɭɫɬ. ɉɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹɬɚ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ
ɫɴɡɞɚɞɚɬ ɭɫɥɨɜɢɹ ɤɚɡɜɚɧɟɬɨ ɞɚ ɜɴɞɟ "ɨɱɢ ɜ ɨɱɢ", ɝɨɜɨɪɢɬɟɥɹ ɞɚ ɧɚɛɥɸɨɞɚɜɚ ɥɢɰɟɬɨ ɧɚ ɫɥɭɲɚɬɟɥɹ ɢ
ɫɴɫ ɩɭɛɥɢɤɚɬɚ ɞɚ ɫɜɴɪɠɟ ɟɦɨɰɢɨɧɚɥɟɧ ɤɨɧɬɚɤɬ. Ɇɚɤɫɢɦɚɥɧɨ ɜɧɢɦɚɧɢɟ ɫɟ ɩɨɫɜɟɳɚɜɚ ɧɚ ɝɨɜɨɪɢɦɢɹ
ɟɡɢɤ ɫ ɧɟɝɨɜɢɬɟ ɫɬɨɣɧɨɫɬɢ ɢ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɢ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬɢ ɢ ɨɫɨɛɟɧɨ ɧɚ ɩɪɢɪɨɞɧɨɬɨ ɩɨɜɟɞɟɧɢɟ ɧɚ
ɝɨɜɨɪɢɬɟɥɹ.
Ɍɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ
ɋ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɫɟ ɡɚɩɨɱɜɚ ɫɥɟɞ ɭɫɩɟɲɧɨ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɬɢɜɧɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚ ɝɥɚɫ ɢ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚɭɦ.
Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɫɟ ɱɟɬɟ ɫɩɨɪɟɞ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɨɫɬɢɬɟ ɢ ɩɨɜɟɱɟ ɩɴɬɢ, ɜɫɟ ɞɨɤɚɬɨ ɧɟ
ɩɪɟɞɢɡɜɢɤɚ ɞɚɞɟɧɢ ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɢɹ ɢ ɜɩɟɱɚɬɥɟɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫɚ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɢ ɡɚ ɩɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨ
ɡɚɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɢ ɩɪɭɱɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ. Ɋɚɡɥɢɱɧɢ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɧɚɩɨɜɬɨɪɧɨ ɢ ɧɚɫɨɱɟɧɨ ɱɟɬɟɧɟ ɧɚ ɰɴɥɨɬɨ
ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɢɥɢ ɨɬ ɨɬɤɴɫ, ɡɚɞɴɥɠɢɬɟɥɧɨ ɫɟ ɩɪɢɥɚɝɚ ɩɪɢ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɥɢɪɢɱɧɢ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ ɢ
ɤɴɫɢ ɟɩɢɱɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ.
ɉɪɢ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɳɟ ɫɟ ɩɪɢɥɚɝɚɬ ɜ ɩɨɜɟɱɟɬɨ ɫɥɭɱɚɢ ɤɨɦɛɢɧɢɪɚɧɢ - ɚɧɚɥɢɬɢɱɧɢ ɢ ɫɢɧɬɟɬɢɱɧɢ
ɩɨɞɯɨɞɢ ɢ ɫɬɚɧɨɜɢɳɚ. Ʉɴɦ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɫɟ ɩɨɞɯɨɠɞɚ ɤɚɬɨ ɤɴɦ ɫɥɨɠɟɧ ɢ ɧɟɩɨɜɬɨɪɢɦ
ɨɪɝɚɧɢɡɴɦ ɜ ɤɨɣɬɨ ɜɫɢɱɤɨ ɟ ɨɛɭɫɥɨɜɟɧɨ ɨɬ ɩɪɢɱɢɧɧɨ-ɫɥɟɞɫɬɜɟɧɢ ɜɪɴɡɤɢ, ɩɨɞɬɢɤɧɚɬɨ ɨɬ ɠɢɡɧɟɧ ɨɩɢɬ
ɢ ɨɮɨɪɦɟɧɨ ɫ ɬɜɨɪɱɟɫɤɨ ɜɴɨɛɪɚɠɟɧɢɟ.
ɍɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɜɢɤɜɚɬ ɫɜɨɢɬɟ ɜɩɟɱɚɬɥɟɧɢɹ, ɫɬɚɧɨɜɢɳɚ ɢ ɫɴɠɞɟɧɢɹ ɡɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ
ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɪɟɜɧɨɫɬɧɨ ɢ ɩɨɞɪɨɛɧɨ ɞɚ ɢɫɤɚɡɜɚɬ ɫ ɞɨɤɚɡɚɬɟɥɫɬɜɚ ɨɬ ɫɚɦɢɹ ɬɟɤɫɬ ɢ ɬɚɤɚ ɞɚ ɫɟ
ɨɫɩɨɫɨɛɹɜɚɬ ɡɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɟɧ ɢɫɤɚɡ, ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɚ ɞɟɣɧɨɫɬ ɢ ɡɚɜɡɢɦɚɧɟ ɧɚ ɤɪɢɬɢɱɟɫɤɢ
ɫɬɚɧɨɜɢɳɚ ɤɴɦ ɩɪɨɢɡɜɨɥɧɢ ɨɰɟɧɤɢ ɢ ɡɚɤɥɸɱɟɧɢɹ.
ɍɱɢɬɟɥɹɬ ɳɟ ɢɦɚ ɧɚɩɪɟɞɜɢɞ, ɱɟ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɜ ɨɫɧɨɜɧɨɬɨ ɭɱɢɥɢɳɟ,
ɨɫɨɛɟɧɨ ɜ ɞɨɥɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ, ɟ ɩɨ ɧɚɱɚɥɨ ɩɪɟɞɬɟɨɪɟɬɢɱɟɫɤɨ ɢ ɧɟ ɟ ɨɛɭɫɥɨɜɟɧɨ ɨɬ ɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɧɚ
ɩɪɨɮɟɫɢɨɧɚɥɧɚ ɬɟɪɦɢɧɨɥɨɝɢɹ. Ɍɨɜɚ ɨɛɚɱɟ, ɧɟ ɩɪɟɱɢ ɞɚ ɢ ɨɛɢɤɧɨɜɟɧ ɪɚɡɝɨɜɨɪ ɡɚ ɱɟɬɢɜɨ ɜ ɞɨɥɧɢɬɟ
ɤɥɚɫɨɜɟ ɛɴɟ ɩɪɨɮɟɫɢɨɧɚɥɧɨ ɡɚɫɧɨɜɚɧ ɢ ɪɟɚɥɢɡɢɪɚɧ ɫ ɦɧɨɝɨ ɢɧɜɟɧɬɢɜɧɨɫɬ ɢ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɚ
ɥɤɨɛɨɩɢɬɧɨɫɬ. ɉɨ-ɤɚɱɟɫɬɜɟɧɨ ɟ ɩɪɨɟɤɬɢɪɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɩɨ ɞɚɞɟɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɚ ɤɚɪɬɢɧɤɚ ɢ ɤɚɤɜɢ
ɜɩɟɱɚɬɥɟɧɢɹ ɢ ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɢɹ ɬɹ ɩɪɟɞɢɡɜɢɤɜɚ ɜɴɜ ɜɴɨɛɪɚɠɟɧɢɟɬɨ ɢɦ. Ɂɚɬɨɜɚ ɨɳɟ ɨɬ ɩɴɪɜɢ ɤɥɚɫ
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɜɢɤɜɚɬ ɞɚ ɢɡɤɚɡɜɚɬ ɫɜɨɢɬɟ ɜɩɟɱɚɬɥɟɧɢɹ, ɱɭɜɫɬɜɚ, ɚɫɨɰɢɚɰɢɢ ɢ ɦɢɫɥɢ ɩɪɟɞɢɡɜɢɤɚɧɢ ɨ
ɤɚɪɬɢɧɧɨɬɨ ɢ ɮɢɝɭɪɚɬɢɜɧɨɬɨ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ ɧɚ ɩɨɟɬɢɱɟɫɤɢɹ ɟɡɢɤ.
ȼɴɜ ɜɫɢɱɤɢ ɤɥɚɫɨɜɟ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɛɴɞɟ ɩɪɨɩɢɬɚ ɫ
ɪɟɲɚɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɨɛɥɟɦɧɢ ɜɴɩɪɨɫɢ, ɤɨɢɬɨ ɫɚ ɩɨɞɬɢɤɧɚɬɢ ɨɬ ɬɟɤɫɬɚ ɢ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɟ. ɉɨ
ɬɨɡɢ ɧɚɱɢɧ ɳɟ ɫɟ ɫɬɢɦɭɥɢɪɚ ɥɸɛɨɩɢɬɫɬɜɨɬɨ ɭ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ, ɫɴɡɧɚɬɟɥɧɚɬɚ ɚɤɬɢɜɧɨɫɬ ɢ
ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɚɬɚ ɞɟɣɧɨɫɬ; ɜɫɟɫɬɪɚɧɧɨ ɳɟ ɫɟ ɨɩɨɡɧɚɟ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟɬɨ ɢ ɳɟ ɫɟ ɞɚɞɟ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬ ɧɚ
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɡɚ ɚɮɢɪɦɚɰɢɹ ɜɬɪɭɞɨɜɢɹ ɩɪɨɰɟɫ. Ɇɧɨɝɨ ɬɟɤɫɬɨɜɟ, ɚ ɨɫɨɛɟɧɨ ɨɬɤɴɫɢ ɨɬ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ, ɜ
ɨɛɪɚɡɨɜɚɬɟɥɧɢɹ ɩɪɨɰɟɫ ɢɡɢɫɤɜɚɬ ɭɦɟɫɬɧɚ ɥɨɤɚɥɢɡɚɰɢɹ, ɩɨɧɹɤɨɝɚ ɢ ɦɧɨɝɨɩɥɚɫɬɨɜɚ. ɉɪɢɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟ
ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ ɜɴɜ ɜɪɟɦɟɧɧɢ, ɩɪɨɫɬɪɚɧɫɬɜɟɧɢ ɢ ɨɛɳɟɫɬɜɟɧɨ-ɢɫɬɨɪɢɱɟɫɤɢ ɪɚɦɤɢ, ɞɚɜɚɧɟ ɧɚ ɧɟɨɛɯɨɞɦɢɬɟ
ɫɜɟɞɟɧɢɹ ɡɚ ɩɢɫɚɬɟɥɹ ɢ ɜɴɡɧɢɤɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟɬɨ, ɤɚɤɬɨ ɢ ɯɚɪɚɤɬɟɪɧɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɢ, ɤɨɢɬɨ
ɩɪɟɞɯɨɞɹɬ ɧɚ ɨɬɤɴɫɚ - ɜɫɢɱɤɨ ɬɨɜɚ ɫɚ ɭɫɥɨɜɢɹ ɛɟɡ ɤɨɢɬɨ ɜ ɩɨɜɟɱɟɬɨ ɫɥɭɱɚɢ ɬɟɤɫɬɴɬ ɧɟ ɦɨɠɟ ɞɚ ɛɴɞɟ
ɢɧɬɟɧɡɢɜɧɨ ɩɪɟɠɢɜɹɧ ɢ ɩɪɚɜɢɥɧɨ ɪɚɡɛɪɚɧ. Ɂɚɬɨɜɚ ɩɫɢɯɨɥɨɝɢɱɟɫɤɚɬɚ ɪɟɚɥɧɨɫɬ ɨɬ ɤɨɹɬɨ ɩɪɨɢɡɥɢɡɚɬ
ɬɟɦɚɬɢɱɧɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ, ɦɨɬɢɜɢɬɟ, ɝɟɪɨɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɟɞɫɬɚɜɹɚɬ ɜ ɩɨɞɯɨɞɹɳɚ ɮɨɪɦɚ ɢ ɜ ɢɧɡɢ
ɨɛɟɦ, ɤɨɣɬɨ ɟ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦ ɡɚ ɩɴɥɧɨɰɟɧɧɨ ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɟ ɢ ɫɟɪɢɨɡɧɨ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ.
Ɇɟɬɨɞɢɤɚ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɜɟɱɟ ɧɹɤɨɥɤɨ ɞɟɫɟɬɢɥɟɬɢɹ ɬɟɨɪɟɬɢɱɟɫɤɢ ɢ ɩɪɚɤɬɢɱɟɫɤɢ
ɪɚɡɜɢɜɚ ɢ ɩɨɫɬɨɹɧɧɨ ɭɫɴɜɴɪɲɟɧɫɬɜɭɜɚ ɭɱɢɬɟɥɫɤɨɬɨ ɢ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɨɬɨ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɨ,
ɢɡɨɛɪɟɬɚɬɟɥɫɤɨ ɢ ɬɜɨɪɱɟɫɤɨ ɨɬɧɨɲɟɧɢɟ ɤɴɦ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ.
Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɚɬɚ ɜ ɭɱɢɥɢɳɟ ɧɟ ɫɟ ɩɪɟɩɨɞɚɜɚ ɢ ɧɟ ɫɟ ɭɱɢ, ɚ ɫɟ ɱɟɬɟ, ɭɫɜɨɹɜɚ, ɫ ɧɟɹ ɫɟ ɧɚɫɥɚɠɞɚɜɚ ɢ ɡɚ
ɧɟɹ ɫɟ ɝɨɜɨɪɢ. Ɍɨɜɚ ɫɚ ɧɚɱɢɧɢɬɟ ɬɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɪɚɡɲɢɪɹɜɚ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɢɬɟ ɞɭɯɨɜɧɢ
ɯɨɪɢɡɨɧɬɢ, ɞɚ ɪɚɡɜɢɜɚ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɢɬɟ ɢ ɬɜɨɪɱɟɫɤɢɬɟ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬɢ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ, ɬɹɯɧɨɬɨ
ɤɪɢɬɢɱɟɫɤɨ ɦɢɫɥɟɧɟ ɢ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧ ɭɫɟɬ; ɡɚɫɢɥɜɚ ɢ ɤɭɥɬɢɜɢɪɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢɹ, ɟɡɢɤɨɜɢɹ ɢ ɠɢɡɧɟɧɢɹ
ɫɚɧɡɢɛɢɥɢɬɟɬ.
Ɇɨɞɟɪɧɚɬɚ ɢ ɫɴɜɪɟɦɟɧɚ ɨɪɝɚɧɢɡɚɰɢɹ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɩɨ ɦɚɣɱɢɧ ɟɡɢɤ ɢ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɩɨɞɪɚɡɛɢɪɚ ɚɤɬɢɜɧɚ
ɪɨɥɹ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɜ ɨɛɪɚɡɨɜɚɬɟɥɧɢɹ ɩɪɨɰɟɫ. ȼ ɫɴɜɪɟɦɟɧɧɨɬɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ ɩɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɧɟ
ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɛɴɟ ɩɚɫɢɜɟɧ ɫɥɭɲɚɬɟɥ, ɤɨɬɨ ɜ ɞɚɞɟɧɢ ɦɨɦɟɧɬɢ ɳɟ ɩɪɟɩɪɟɞɚɞɟ "ɧɚɭɱɟɧɢɹɬ ɦɚɬɟɪɢɚɥ",
ɨɬɧɨɫɧɨ ɩɪɟɩɨɞɚɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ, ɚ ɞɟɟɧ ɫɭɛɟɤɬ, ɤɨɣɬɨ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɫɥɤɢ, ɢɡɨɛɪɟɬɚɬɟɥɫɤɢ ɢ
ɬɜɨɪɱɟɫɤɢ ɭɱɚɫɬɜɚ ɜ ɩɪɨɭɱɜɚɧɟ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɬɟ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɹ.
ɍɱɟɧɢɱɟɫɤɚɬɚ ɞɟɣɧɨɫɬ ɬɪɹɛɜɚ ɜɫɟɤɢɞɧɟɜɧɨ ɞɚ ɦɢɧɚɜɚ ɩɪɟɡɬɪɢ ɪɚɛɨɬɧɢ ɟɬɚɩɢ; ɩɪɟɞɢ ɱɚɫɚ, ɩɨ ɜɪɟɦɚ
ɧɚ ɱɚɫɚ ɢ ɫɥɟɞ ɱɚɫɚ. ɉɪɟɡ ɜɫɢɱɤɢ ɟɬɚɩɢ ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɬɪɹɛɜɚ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨ ɞɚ ɫɜɢɤɜɚ ɞɚ ɩɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ
ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɢ ɩɪɨɭɱɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟɬɨ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɞɚ ɪɟɲɚɜɚ ɦɧɨɝɨɛɪɨɣɧɢ ɜɴɩɪɨɫɢ ɢ
ɡɚɞɚɱɢ, ɤɨɢɬɨ ɞɨ ɝɨɥɹɦɚ ɫɬɟɩɟɧ ɟɦɨɰɢɨɧɚɥɧɨ ɢ ɦɢɫɥɨɜɧɨ ɳɟ ɝɨ ɚɧɝɚɠɢɪɚɬ, ɳɟ ɦɭ ɩɪɟɞɨɫɬɚɜɹɬ
ɭɞɨɜɨɥɫɬɜɢɟ ɢ ɳɟ ɦɭ ɩɨɞɛɭɞɹɬ ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɨɬɨ ɥɸɛɨɩɢɬɫɬɜɨ. Ɍɚɤɢɜɚ ɡɚɞɚɱɢ ɳɟ ɛɴɞɚɬ ɫɢɥɧɚ
ɦɨɬɢɜɚɰɢɹ ɡɚ ɪɚɛɨɬɚ, ɤɨɢɬɨ ɫɚ ɩɪɟɞɭɫɥɨɜɢɟ ɞɚ ɫɟ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɬ ɩɪɟɞɜɢɞɟɧɢɬɟ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɬɢɜɧɢ ɰɟɥɢ.
ɍɱɢɬɟɥɹɬ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɩɨɫɬɚɜɢ ɡɚɞɚɱɢ, ɤɨɢɬɨ ɭɱɟɧɢɤɚ ɳɟ ɩɨɞɬɢɤɜɚɬ ɡɚ ɡɚɛɟɥɹɡɚɜɚ, ɨɬɤɪɢɜɚ, ɢɡɫɥɟɞɜɚ,
ɩɪɟɰɟɧɬɹɜɚ ɢ ɩɪɚɜɢ ɡɚɤɥɸɨɱɟɧɢɰɟ. Ɋɨɥɹɬɚ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ ɟ ɜ ɬɨɜɚ ɞɚ ɨɛɦɢɫɥɟɧɨ ɩɨɦɨɝɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ,
ɬɚɤɚ ɱɟ ɳɟ ɪɚɡɜɢɜɚ ɧɟɝɨɜɢɬɟ ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɧɢ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬɢ, ɤɚɬɨ ɢ ɚɞɟɤɜɚɬɧɨ ɞɚ ɨɰɟɧɹɚɜɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɢ
ɧɟɝɨɜɢɬɟ ɪɟɡɭɥɬɚɬɢ ɜɴɜ ɜɫɢɱɤɢ ɮɨɪɦɢɧɚ ɞɟɣɧɨɫɬ.
ɉɪɨɭɱɜɚɧɟ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɟ ɫɥɨɠɟɧ ɩɪɨɰɟɫ, ɤɨɣɬɨ
ɡɚɩɨɱɜɚ ɫ ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɢ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ ɢ ɭɱɟɧɢɤɚ (ɦɨɬɢɜɢɪɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɡɚ ɱɟɬɟɧɟ, ɩɪɟɱɢɬɹɜɚɧɟ ɢ
ɩɪɨɭɱɜɚɧɟ ɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ, ɱɟɬɟɧɟ, ɥɨɤɚɥɢɡɚɰɢɹ ɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ, ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɢ
ɩɨɞɝɨɬɜɢɬɟɥɧɢ ɡɚɞɚɱɢ) ɡɚ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟɬɨ. ɐɟɧɬɪɚɥɧɢ ɟɬɚɩɢ ɜ ɩɪɨɰɟɫɚ ɧɚ ɩɪɨɭɱɚɜɚɧɟ
ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɫɚ ɦɟɬɨɞɨɥɨɝɢɱɟɫɤɨ ɢ ɦɟɬɨɞɢɱɧɨ
ɡɚɫɧɨɜɚɜɚɧɟ ɧɚ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚɢ ɧɟɣɧɨ ɪɚɡɜɢɬɢɟ ɩɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɱɚɫɚ.
ȼ ɡɚɫɧɨɜɚɧɟɬɨ ɢ ɪɚɡɜɢɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ
ɨɫɧɨɜɧɨ ɦɟɬɨɞɨɥɨɝɢɱɟɫɤɨ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢɟ ɬɹɛɜɚ ɞɚ ɛɴɞɟ ɩɪɟɜɴɡɯɨɞɧɚ ɧɚɫɨɱɟɧɨɫɬ ɧɚ
ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚ ɤɴɦ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ. ɋɴɜɪɟɦɟɧɧɚɬɚ ɦɟɬɨɞɢɤɚ ɧɚ ɨɛɭɥɟɧɢɟ ɩɨ
ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ, ɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ ɫɟ ɨɩɪɟɞɟɥɹ ɡɚ ɜɴɬɪɟɲɧɨ (ɢɦɟɧɟɧɬɧɨ) ɢɡɭɱɚɜɚɧɟ ɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ,
ɨɛɚɱɟ ɬɹ ɧɢɤɚɤ ɧɟ ɩɪɟɧɟɛɪɟɝɜɚ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɚɬɚ ɧɭɠɧɨɫɬ ɡɚ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ ɢ ɧɚ ɢɡɜɴɧɬɟɤɫɬɨɜɢ ɫɬɚɧɨɜɢɳɚ
ɡɚ ɞɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɛɴɞɟ ɤɚɱɟɫɬɜɟɧɨ ɢ ɫɟɪɢɨɡɧɨ ɪɚɡɬɴɥɤɭɜɚɧɨ. ɉɨɤɪɚɣ
ɩɨɫɨɱɟɧɢɬɟ ɦɟɬɨɞɨɥɨɝɢɱɟɫɤɢ ɨɩɪɟɞɟɥɧɢɹ, ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ
ɩɪɨɢɡɜɨɞɟɧɢɟ ɬɜɹɛɜɚ ɞɚ ɭɞɨɜɥɟɬɜɨɪɢ ɢ ɧɚ ɢɡɢɫɤɢɜɚɧɢɹɬɚ, ɤɨɢɬɨ ɣ ɩɨɫɬɚɜɹ ɢ ɦɟɬɨɞɢɤɚɬɚ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟ
ɩɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ: ɞɚ ɛɴɞɟ ɨɪɢɝɢɧɚɥɧɚ, ɟɫɬɟɬɢɱɟɫɤɢ ɦɨɬɢɜɢɪɚɧɚ, ɜɫɟɫɬɪɚɧɧɨ ɯɚɪɦɨɧɢɡɢɪɚɧɚ ɫ ɰɟɥɢɬɟ
ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɢ ɩɨɡɧɚɬɢɬɟ ɞɢɞɚɤɬɢɱɟɫɤɢ ɧɚɱɚɥɚ, ɞɚ ɢɦɚ ɟɫɬɟɫɬɜɟɧɚ ɤɨɯɟɪɟɧɬɧɨɫɬ ɢ
ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨɫɬ, ɚ ɦɟɬɨɞɨɥɨɝɢɱɟɫɤɢɬɟ ɢ ɦɟɬɨɞɢɱɧɢɬɟ ɩɨɫɬɴɩɤɢ ɧɚ ɜɫɹɤɚ ɨɬɞɟɥɧɚ ɱɚɫɬ ɩɪɢ
ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹ ɨɫɴɳɟɫɜɹɬ ɟɞɢɧɫɬɜɨɬɨ ɦɟɠɞɭ ɚɧɚɥɢɡ ɢ ɫɢɧɬɟɡ.
Ɋɚɦɤɨɜɢɬɟ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢɹ ɧɚ ɨɫɧɨɜɢɬɟ ɧɚ ɦɟɬɨɞɨɥɨɝɢɱɟɫɤɚɬɚ ɨɪɢɟɧɬɚɰɢɹ ɩɪɢ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚ ɧɚ
ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɨ ɝɨɥɹɦɚ ɫɬɟɩɟɧ ɞɚ ɛɴɞɟ ɧɚɫɨɱɟɧɚ ɤɴɦ
ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢɹ ɬɟɤɫɬ. ȿɞɧɨ ɨɬ ɧɚɣ-ɜɚɠɧɢɬɟ ɧɚɱɚɥɚ ɩɪɢ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɭɬɪɧɨɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɟ ɞɚ ɫɟ ɭɞɨɜɥɟɬɜɨɪɢ ɧɚ ɢɡɢɫɤɜɚɧɟɬɨ- ɫ ɢɡɹɫɧɹɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɩɪɢɦɟɬɢɬɟ
ɫɬɨɣɧɨɫɬɢ ɞɚ ɫɟ ɨɛɯɜɚɧɟ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟɬɨ ɢɡɰɹɥɨ. ɉɪɢ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢɹɬɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-
ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ ɨɛɟɞɢɧɢɬɟɥɧɢ ɢ ɫɢɧɬɟɬɢɱɧɢ ɮɚɤɬɨɪɢ ɛɢɜɚɬ: ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨ
ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɟ, ɬɟɤɫɬɨɜɢ ɰɹɥɨɫɬɢ, ɯɚɪɚɤɬɟɪɧɢ ɫɬɪɭɤɬɭɪɧɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢ (ɬɟɦɚ, ɦɨɬɢɜɢ, ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢ
ɤɚɪɬɢɧɫɤɢ, ɮɚɛɭɥɚ, ɫɸɠɟɬ, ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɨɛɪɚɡɢ, ɩɨɪɴɤɢ, ɦɨɬɢɜɚɰɢɨɧɧɢ ɩɨɫɬɴɩɤɢ, ɤɨɦɩɨɡɢɰɢɹ)
ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɤɚɡɜɚɧɟ, ɟɡɢɤɨɜɨ-ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢ ɩɨɫɬɴɩɤɢ ɢ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɩɪɨɛɥɟɦɢ.
ȼɴɜ ɜɫɟɤɢ ɤɨɧɤɪɟɬɟɧ ɫɥɭɱɚɣ, ɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ, ɧɚ ɞɨɛɪɢ ɟɫɬɟɬɢɱɟɫɤɢ, ɦɟɬɨɞɨɥɨɝɢɱɟɫɤɢ ɢ ɦɟɬɨɬɨɞɢɱɧɢ
ɩɪɢɱɢɧɢ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɡɚɫɧɨɜɚɜɚ ɩɨɞɛɨɪɚ ɧɚ ɨɧɟɡɢ ɫɬɨɣɧɨɫɬɧɢ ɮɚɤɬɨɪɢ ɤɴɦ ɛɴɞɟ ɧɚɫɨɱɜɚɧɚ
ɞɢɧɚɦɢɤɚɬɚ ɧɚ ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɢɪɚɧɟ ɧɚ ɥɢɬɚɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ. ɇɹɦɚ ɢɡɜɟɫɬɧɢ ɢ
ɡɚɜɢɧɚɝɢ ɨɬɤɪɢɬɢ ɧɚɱɢɧɢ ɱɪɟɡ ɤɨɢɬɨ ɫɟ ɧɚɜɥɢɡɚ ɜ ɫɜɟɬɚ ɧɚ ɜɫɹɤɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ
ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ, ɚ ɬɟɡɢ ɧɚɱɢɧɢ ɩɨɧɹɤɨɝɚ ɫɚ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɜ ɩɨɞɯɨɞɚ ɧɚ ɜɫɹɤɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ-ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɨɬɨ
ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ - ɞɨ ɬɚɤɚɜɚ ɫɬɟɩɟɧ ɞɨɤɨɥɤɨɬɨ ɬɨ ɟ ɚɜɬɨɧɨɦɧɨ, ɫɚɦɨɛɢɬɧɨ ɢ ɧɟɩɨɜɬɜɨɪɢɦɨ.
Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɩɨɧɹɬɢɹ
ɋ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢɬɟ ɩɨɧɹɬɢɹ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɳɟ ɫɟ ɡɚɩɨɡɧɚɹɬ ɩɪɢ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɞɚɞɟɧɢ ɬɟɤɫɬɨɟ ɢ ɫ ɩɨɦɨɳɬɚ
ɧɚ ɬɟɤɫɬɨɟ ɢ ɫ ɩɨɦɨɳɬɚ ɧɚ ɪɟɬɪɨɫɩɟɤɬɢɜɧɢɹ ɩɪɟɝɥɟɞ ɜ ɨɩɢɬɚ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟɬɨ. Ɍɚɤɚ ɧɚɩɪɢɦɟɪ ɩɪɢ
ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɩɚɬɪɢɨɬɢɱɧɨ ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɟ, ɩɪɢ ɤɨɟɬɨ ɳɟ ɫɟ ɧɚɩɪɚɜɢ ɤɴɫ ɩɨɝɥɟɞ ɜɴɪɯɭ ɞɜɟ-ɬɪɢ
ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ ɨɬ ɫɴɳɢɹ ɜɢɞ, ɨɛɪɚɛɨɬɟɧɢ ɩɨ-ɪɚɧɨ, ɳɟ ɫɟ ɨɛɪɚɛɨɬɢ ɩɨɧɹɬɢɟɬɨ ɩɚɬɪɢɨɬɢɱɧɨ
ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɟ ɢ ɳɟ ɫɟ ɭɫɜɨɹɜɚɬ ɡɧɚɧɢɹ ɧɚ ɬɨɡɢ ɜɢɞ ɥɢɪɢɤɚ. Ɂɚɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɫ ɦɟɬɚɮɨɪɚɬɚ ɳɟ ɛɴɞɟ
ɢɡɝɨɞɧɨ ɬɨɝɚɜɚ, ɤɨɝɚɬɨ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɜ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɢ ɢ ɩɪɟɞɬɟɨɪɟɬɢɱɟɫɤɢ ɩɨɫɬɴɩɤɢ ɫɚ ɨɬɤɪɢɜɚɥɢ
ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɞɚ ɞɚɞɟɧ ɛɪɨɣ ɦɟɬɚɮɨɪɢɱɧɢ ɤɚɪɬɢɧɢ.
Ɏɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢ ɩɨɧɹɬɢɹ
Ɏɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢɬɟ ɩɨɧɹɬɢɹ ɧɟ ɫɟ ɨɛɪɚɛɨɬɜɚɬ ɨɬɞɟɥɧɨ, ɚ ɜ ɩɪɨɰɟɫɚ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɫɟ ɩɨɫɨɱɜɚ ɧɚ ɬɹɯɧɬɚ
ɩɪɢɥɨɠɢɦɨɫɬ. ɍɱɟɧɢɢɬɟ ɝɢ ɫɩɨɧɬɚɧɨ ɭɫɜɨɹɜɚɬ ɜ ɩɪɨɰɟɫɚ ɧɚ ɪɚɛɨɬɚ ɜ ɬɟɤɭɳɢɬɟ ɢɧɮɨɪɦɦɚɢɢ ɩɨ ɪɟɦɟ
ɧɚ ɱɚɫ ɢ ɫ ɩɚɪɚɥɟɥɧɨ ɩɪɢɫɴɫɬɜɢɟ ɧɚ ɞɭɦɚɬɚ ɢ ɫ ɧɟɹ ɨɛɨɡɧɚɱɟɧɨɬɨ ɩɨɧɹɬɢɹɟ. ɇɟɨɛɯɨɞɢɦɨ ɟ ɫɚɦɨ
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɫɟ ɩɨɞɬɢɤɜɚɬ ɞɚ ɩɪɢɜɟɞɟɧɢɬɟ ɞɭɦɢ (ɤɚɤɬɨ ɢ ɞɪɭɝɢ ɫɯɨɞɧɢ ɧɚ ɬɹɯ) ɪɚɡɛɟɪɚɬ, ɫɯɜɚɧɚɬ ɢ
ɞɚ ɝɢ ɩɪɢɥɨɠɚɬ ɜ ɞɚɞɟɧɢ ɫɢɬɭɚɰɢɢ. Ⱥɤɨ, ɧɚɩɪɢɦɟɪ ɫɟ ɢɡɢɫɤɜɚ ɞɚ ɫɟ ɡɚɛɟɥɟɠɚɬ ɨɛɫɬɨɹɬɟɥɫɬɜɚɬɚ,
ɤɨɢɬɨ ɜɥɢɹɬ ɧɚ ɩɨɜɟɞɟɧɢɟɬɨ ɧɚ ɧɹɤɨɣ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɟɧ ɝɟɪɨɣ, ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɩɪɢɜɟɞɟ ɬɟɡɢ ɨɛɫɬɨɹɬɟɥɫɬɜɚ,
ɬɨɝɚɜɚ ɬɨɜɚ ɟ ɡɧɚɤ, ɱɟ ɬɨɜɚ ɩɨɧɹɬɢɟ ɫɴɨɬɜɟɬɧɚɬɚ ɞɭɦɚ ɟ ɪɚɡɛɪɚɥ ɜ ɩɴɥɧɨɬɨ ɣ ɡɧɚɱɟɧɢɟ.
ɉɪɢ ɭɫɬɧɨɬɨ ɢ ɩɢɫɦɟɧɨɬɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ, ɦɟɠɞɭ ɞɪɭɝɨɬɨ ɳɟ ɫɟ ɩɪɨɜɟɪɹɜɚ ɞɚɥɢ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɫɚ ɞɨɛɪɟ
ɪɚɡɛɪɚɥɢ ɢ ɩɪɚɜɢɥɧɨ ɭɩɨɬɪɟɛɹɜɚɬ ɞɭɦɢɬɟ: ɩɪɢɱɢɧɚ, ɭɫɥɨɜɢɟ, ɨɛɫɬɚɧɨɜɤɚ, ɩɨɪɴɤɚ, ɨɬɧɟɲɟɧɢɟ ɢ ɩɨɞ.
ɉɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɬɨ ɩɪɨɢɡɜɟɞɟɧɢɟ, ɤɚɤɬɨ ɢ ɜ ɪɚɦɤɢɬɟ ɧɚ ɝɨɜɨɪɧɢɬɟ ɢ ɩɢɫɦɟɧɢ
ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɳɟ ɫɟ ɢɡɢɫɤɜɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɨɬɤɪɢɜɚɬ ɤɨɥɤɨɬɨ ɫɟ ɦɨɠɟ ɩɨɜɟɱɟ ɨɫɨɛɟɧɨɫɬɢ, ɱɭɜɫɬɜɚ,
ɞɭɯɨɜɧɢ ɫɴɫɬɨɹɧɢɹ ɧɚ ɨɞɟɥɧɢ ɝɟɪɨɢ, ɩɪɢ ɤɨɟɬɨ ɬɟɡɢ ɞɭɦɢ ɫɟ ɡɚɩɢɫɜɚɬ ɢ ɬɚɤɚ ɫɩɨɧɬɚɧɨ ɫɟ ɨɛɨɝɚɬɹɜɚ
ɪɟɱɧɢɤɚ ɫ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢ ɩɨɧɹɬɢɹ.
Ɏɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢɬɟ ɩɨɧɹɬɢɹ ɧɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɨɝɪɚɧɢɱɚɜɚɬ ɧɚ ɞɚɞɟɧɢ ɤɥɚɫɨɜɟ. ȼɫɢɱɤɢ ɭɱɟɧɢɰɢ ɨɬ ɟɞɢɧ
ɤɥɚɫ ɧɹɦɚ ɞɚ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɭɫɜɨɹɬ ɜɫɢɱɤɢ ɩɨ ɉɪɨɝɪɚɦɚɬɚ ɩɪɟɞɜɢɞɟɧɢ ɩɨɧɹɬɢɹ ɧɚ ɬɨɡɢ ɤɥɚɫ, ɧɨ ɡɚɬɨɜɚ ɩɴɤ
ɫɩɨɧɬɚɧɨ ɳɟ ɭɫɜɨɹɬ ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɨ ɤɨɥɢɱɟɫɬɜɨ ɩɨɧɹɬɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫɚ ɩɨ ɉɪɨɝɪɚɦɚɬɚ ɜ ɝɨɪɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ.
ɍɫɜɨɹɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢɬɟ ɩɨɧɹɬɢɹ ɟ ɧɟɩɪɟɤɴɫɧɚɬ ɩɪɟɨɰɟɫ ɜɴɜ ɜɴɡɩɢɬɚɬɟɥɧɨɨɛɪɚɡɨɜɚɬɟɥɧɚɬɚ ɞɟɣɧɨɫɬ, ɚ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚ ɫɟ ɢ ɩɪɨɜɟɪɤɚɬɚ ɜ ɬɟɱɟɧɢɟ ɧɚ ɪɟɚɥɢɡɚɰɢɹ ɧɚ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹɬɚ ɩɨ ɜɫɢɱɤɢ ɩɪɨɝɪɚɦɧɨ-ɬɟɦɚɬɢɱɧɢ ɨɛɥɚɫɬɢ.
ȿɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ
Ɉɩɟɪɚɬɢɜɧɢɬɟ ɡɚɞɚɱɢ ɡɚ ɪɟɚɥɢɡɢɪɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɛɧɢɬɟ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɧɚ ɬɚɡɢ ɨɛɥɚɫɬɢ ɹɫɧɨ ɩɨɤɚɡɜɚɬ, ɱɟ
ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɜɴɜ ɜɫɟɤɢɞɟɧɜɧɚɬɚ ɪɚɛɨɬɚ ɡɚ ɪɚɡɜɢɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɚɬɚ ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ ɟ
ɟɞɧɚ ɨɬ ɧɚɣ-ɜɚɠɧɢɬɟ ɦɟɬɨɞɢɱɟɫɤɢ ɡɚɞɚɱɢ; ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɢɡɩɢɬɚɬ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɬɢɬɟ ɧɚ ɜɫɹɤɨ ɞɟɬɟ ɡɚ
ɝɨɜɨɪɧɚ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ, ɱɪɟɡ ɩɪɨɜɟɪɤɢ ɤɨɝɚɬɨ ɫɟ ɡɚɩɢɫɜɚɬ ɜ ɭɱɢɥɢɳɟ. ȼ ɩɴɪɜɢ ɤɥɚɫ ɞɟɰɚɬɚ ɡɚɩɨɱɜɚɬ ɞɚ
ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɬ ɟɡɢɤɨɜɚɬɚ ɤɭɥɬɭɪɚ, ɱɪɟɡ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɭɫɬɧɢ ɢɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ ɫɟ ɭɱɚɬ
ɡɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ ɧɚ ɦɢɫɥɢɬɟ, ɱɭɜɫɬɜɚɬɚ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ, ɧɨ ɢ ɬɴɜ ɜɫɢɱɤɢ ɨɛɥɚɫɬɢ ɜ
ɭɱɢɥɢɳɟɬɨ ɢ ɢɡɜɴɧ ɧɟɝɨ ɤɴɞɟɬɨ ɢɦɚ ɭɫɥɨɜɢɟ ɡɚ ɞɨɛɪɚ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ ɫ ɞɹɥɨɫɬɧɨ ɪɚɡɛɢɪɚɧɟ. ɉɪɚɜɢɥɧɚ
ɚɪɬɢɤɭɥɚɰɢɹ ɧɚ ɝɥɚɫɨɜɟɬɟ ɢ ɝɪɚɮɢɱɟɫɤɢ ɬɨɱɧɚ ɭɩɨɬɪɟɛɚ ɧɚ ɩɢɫɦɨɬɨ, ɦɟɫɬɧɢɹɬ ɝɨɜɨɪ ɞɚ ɫɟ ɫɦɟɧɢ ɫɴɫ
ɫɬɚɧɞɚɪɬɟɧ ɤɧɢɠɨɜɟɧ ɟɡɢɤ ɜ ɝɨɜɨɪɚ, ɱɟɬɟɧɟɬɨ ɢ ɩɢɫɚɧɟɬɨ; ɫɜɨɛɨɞɧɨ ɞɚ ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɬ, ɨɩɢɫɜɚɬ ɢ
ɩɪɚɜɢɥɧɨ ɞɚ ɭɩɨɬɪɟɛɹɜɚɬ ɧɚɭɱɟɧɢɬɟ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɩɪɚɜɢɥɚ. Ɋɚɡɧɨɜɢɞɧɢɬɟ ɭɫɬɧɢ ɢ ɩɢɫɦɟɧɢ
ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɢɦɚɬ ɡɚ ɰɟɥ ɨɛɨɝɚɬɢɹɜɚɧɟ ɧɟ ɪɟɱɧɢɤɚ, ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ ɤɚɬɨ ɨɫɧɨɜɧɚ
ɝɨɜɨɪɧɚ ɤɚɬɟɝɢɪɢɹ ɢ ɩɨɫɨɱɜɚɧɟ ɧɚ ɫɬɢɥɢɫɬɢɱɧɢɬɟ ɫɬɨɣɧɨɫɬɢ ɧɚ ɭɩɨɬɪɟɛɚ ɧɚ ɟɡɢɤɚ ɩɪɢ ɝɨɜɨɪɟɧɟ ɢ
ɩɢɫɚɧɟ ɢ ɩɪ. - ɫɚ ɨɫɧɨɜɧɢ ɭɱɟɛɧɢ ɡɚɞɚɱɢ ɩɪɢ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɚɧɟɬɨ ɧɚ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɡɚ
ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ.
Ɍɚɡɢ ɩɪɟɞɦɟɬɧɚ ɨɛɥɚɫɬ ɟ ɦɚɥɤɨ ɩɨ-ɪɚɡɥɢɱɧɨ ɭɫɬɨɪɟɧɚ ɜ ɨɬɧɨɲɟɧɢɟ ɧɚ ɩɪɟɞɢɲɧɢɬɟ ɩɪɨɝɪɚɦɢ. ɉɪɟɞɢ
ɜɫɢɱɤɨ ɢɡɝɪɚɞɟɧɨ ɟ ɞɪɭɝɨ, ɩɨ-ɩɨɞɯɨɞɹɳɨ ɡɚɝɥɚɜɢɟ, ɤɨɟɬɨ ɫɴɳɟɜɪɟɦɟɧɧɨ ɟ ɩɨ-ɩɪɨɫɬɨ ɢ ɩɨɜɫɟɨɛɯɜɚɬɧɨ ɨɬ ɩɪɟɞɢ ɩɨɥɡɜɚɧɢɬɟ ɬɟɪɦɢɧɢ. ɋɴɳɨ ɬɚɤɚ, ɩɪɟɭɪɟɞɟɧɚ ɟ ɫɬɪɭɤɬɭɪɚɬɚ ɧɚ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫɟɝɚ ɫɚ ɩɨ-ɩɪɟɝɥɟɞɧɢ, ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɢ ɢ ɩɨɡɧɚɬɢ, ɛɟɡ ɩɨɜɬɨɪɟɧɢɹ ɢ ɨɛɴɪɤɜɚɧɟ. ȼɴɡ
ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɫɴɜɤɭɩɧɨɬɨ ɧɚɱɚɥɧɨ ɨɛɭɱɟɧɢɟ, ɫɴɳɟɫɬɜɭɜɚɬ ɟɡɢɤɨɜɢ ɧɚɡɜɚɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɭɱɟɧɢɤɳɬ ɧɚ ɪɚɡɢ
ɜɳɡɪɚɫɬ ɬɪɹɛɜɚ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɨ ɢ ɬɪɚɣɧɨ ɞɚ ɭɫɜɨɢ, ɡɚɬɨɜɚ ɫɚ ɡɚɦɢɫɥɟɧɢ ɤɚɬɨ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ
(ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ). Ⱦɨ ɬɹɯɧɨɬɨ ɬɪɚɣɧɨ ɢ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɩɴɬɹɬ ɜɨɞɢ ɱɪɟɡ ɦɧɨɝɨ ɪɚɡɧɨɨɛɪɚɡɧɢ
ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɭɫɬɧɢ ɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɟɡɢɤɨɜɢ ɢɡɤɚɡɜɚɧɢɹ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ, ɚ ɬɨɜɚ ɧɚɣ-ɱɟɫɬɨ ɫɚ: ɟɡɢɤɨɜɢ ɢɝɪɢ,
ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɡɚɞɚɱɢ, ɬɟɫɬɨɜɟ ɢ ɬ.ɧ. ɇɚɩɪɢɦɟɪ ɧɚɣ-ɦɚɥɤɢɬɟ ɭɱɟɧɢɰɢ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɨɫɩɨɫɨɛɹɬ
ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɢ ɭɛɟɞɢɬɟɥɧɨ ɞɨɛɪɟ ɞɚ ɨɩɢɫɜɚɬ ɨɧɟɡɢ ɠɢɡɧɟɧɢ ɹɜɥɟɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫ ɩɨɦɨɳɚ ɧɚ
ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɩɢɫɜɚɧɟ (ɞɟɫɤɪɢɩɰɢɹɬɚ) ɳɟ ɛɴɞɚɬ ɩɨ-ɩɨɡɧɚɬɢ (ɩɪɟɞɦɟɬɢ, ɪɚɫɬɟɧɢɹ, ɠɢɜɨɬɧɢ, ɯɨɪɚ,
ɩɟɣɡɚɠ, ɢɧɬɟɪɢɨɪ ɢ ɩɪ.). ɉɨɪɚɞɢ ɬɨɜɚ, ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɤɚɬɨ ɩɪɨɝɪɚɦɧɨ ɢɡɢɫɤɜɚɧɟ (ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ) ɹɜɹɜɚ ɫɟ
ɜɴɜ ɜɫɢɱɤɢ ɱɟɬɢɪɢ ɤɥɚɫɚ. Ɉɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚ ɫɟ ɤɚɬɨ ɡɧɚɧɢɟ ɢ ɭɦɟɧɢɟ, ɱɪɟɡ ɭɩɨɬɪɟɛɚ ɧɚ ɬɚɤɢɜɚ ɮɨɪɦɢ ɧɚ
ɪɚɛɨɬɚ, ɤɨɢɬɨ ɱɪɟɡ ɟɮɢɤɚɫɧɢ, ɢɤɨɧɨɦɢɱɧɢ ɢ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢ ɩɨɫɬɴɩɤɢ ɜ ɭɱɟɛɧɚɬɚ ɫɪɟɞɚ, ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɚɬɚ
ɢ ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ ɳɟ ɹ ɧɚɩɪɚɜɹɬ ɩɨ-ɬɪɚɣɧɚ ɢ ɩɨ-ɞɨɫɬɨɜɟɪɱɢɜɚ. Ɍɨɜɚ ɫɟ ɝɨɜɨɪɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ,
ɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, (ɢɥɢ ɭɦɟɥɚ ɤɨɦɛɢɧɚɰɢɹ ɧɚ ɝɨɜɨɪɟɧɟ ɢ ɩɢɫɚɧɟ), ɩɢɫɦɟɧɢ ɪɚɛɨɬɢ, ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ
ɢɡɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ, ɚɜɬɨɞɢɤɬɨɜɤɚ ɢ ɩɨɞ. Ⱥ ɬɨɜɚ ɜɚɠɢ ɜ ɩɨ-ɦɚɥɤɚ ɢɥɢ ɜ ɩɨ-ɝɥɨɥɹɦɚ
ɫɬɟɩɟɧ ɡɚ ɜɫɢɱɤɢ ɨɫɬɚɧɚɥɢ ɜɢɞɨɜɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɨɬɨ ɟɡɢɤɨɜɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ.
Ɉɫɧɨɜɧɢ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɭɫɬɧɨɬɨ ɢ ɩɢɫɦɟɧɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ ɜ ɧɚɱɚɥɧɢɹ ɤɭɪɫ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚɬ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢɬɟ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɡɚ ɩɨɥɭɱɚɜɚɧɟ, ɭɫɴɜɴɪɲɟɧɫɬɜɚɧɟ ɢ ɬɚɱɟɧɟ ɧɚ ɩɪɚɜɢɥɧɚ ɢ ɞɨɫɬɨɜɟɪɧɚ ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɭɥɬɭɪɚ
ɧɚ ɦɚɥɤɢɹ ɭɱɟɧɢɤ. ɇɹɤɨɢ ɨɬ ɬɟɡɢ ɮɨɪɦɢ (ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ) ɫɴɳɟɫɬɜɭɜɚɬ ɜ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɢɬɟ
ɢɡɫɥɟɞɜɚɧɢɹ ɧɚ ɞɟɰɚɬɚ ɤɨɝɚɬɨ ɫɟ ɡɚɩɢɫɜɚɬ ɜ ɩɴɜɢ ɤɥɚɫ, ɤɨɟɬɨ ɨɡɧɚɱɚɜɚ, ɱɟ ɧɚ ɬɹɯ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɝɥɟɞɚ
ɤɚɬɨ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜ ɨɩɢɬ, ɤɨɣɬɨ ɩɴɪɜɨɤɥɚɫɧɢɰɢɬɟ ɜ ɢɡɜɟɫɬɧɚ ɫɬɟɩɟɧ ɜɟɱɟ ɢɦɚɬ. Ɉɬɬɭɤ ɢ ɧɭɠɞɚɬɚ, ɱɪɟɡ
ɭɫɴɜɴɪɲɟɧɫɬɜɚɧɟ ɢ ɨɩɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɝɨɜɨɪɧɚɬɚ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ ɞɚ ɡɚɩɨɱɧɟ ɨɳɟ ɩɪɟɞɢ
ɮɨɪɦɚɥɧɨɬɨ ɨɩɫɢɦɟɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ.
ɉɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ɪɚɡɧɨɨɛɪɚɡɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚ ɧɚɣ-ɟɥɟɦɟɧɬɚɪɟɧ ɧɚɱɢɧ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ
ɢɡɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɜ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ. ɂ ɞɨɤɚɬɨ ɜ ɫɩɨɦɟɧɚɬɢɬɟ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɢ ɢɡɫɥɟɞɜɚɧɢɹ, ɤɚɤɬɨ ɢ ɜ
ɩɨɞɝɨɬɨɜɤɢɬɟ ɡɚ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɧɚɱɚɥɧɨɬɨ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɪɟɩɪɨɞɭɤɰɢɹ ɧɚ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ
ɩɪɢɫɬɴɩɜɚ ɫɜɨɛɨɞɧɨ, ɜɟɱɟ ɞɨ ɤɪɚɹ ɧɚ ɬɧɪ. Ȼɭɤɜɚɪɧɨ ɱɟɬɟɧɟ, ɞɨɪɢ ɢ ɩɨ-ɧɚɬɚɬɴɤ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɨɫɬɴɩɢ
ɩɨ ɩɥɚɧ, ɨɫɦɢɫɥɟɧɨ ɢ ɩɨɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɧɨ. ɉɪɟɞɢ ɜɫɢɱɤɨ, ɬɨɜɚ ɨɡɧɚɱɚɜɚ ɩɪɟɞɜɚɪɢɬɟɥɧɨ ɞɚ ɫɟ ɡɧɚɟ (ɚ
ɬɨɜɚ ɫɟ ɩɨɫɨɱɜɚ ɜ ɨɩɟɪɚɬɢɜɧɢɬɟ ɪɚɡɩɪɟɞɟɥɧɢɹ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ) ɤɨɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɳɟ
ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɚɜɚ ɩɨ ɜɪɟɦɟ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ. Ɍɟɯɧɢɹɬ ɩɨɞɛɨɪ ɬɪɹɛɜɚ ɞ ɚɨɛɯɜɚɳɚ ɧɟ ɫɚɦɨ ɬɟɤɫɬɨɜɟ, ɢ ɧɟ
ɫɚɦɨ ɬɟɡɢ ɨɬ ɱɢɬɚɧɤɚɬɚ, ɧɨ ɢ ɨɬ ɞɪɭɝɢ ɢɡɬɨɱɧɢɰɢ (ɩɟɱɚɬ, ɬɟɚɬɴɪ, ɮɢɥɦ, ɪɚɞɢɨ ɢ ɬɟɥɟɜɢɡɢɹ ɢ ɩɨɞ.).
ɋɥɟɞ ɬɨɜɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɬɪɹɛɜɚ ɧɚɜɪɟɦɟ ɞɚ ɛɴɞɚɬ ɦɨɬɢɜɢɪɚɧɢ, ɩɨɞɬɢɤɜɚɧɢ ɢ ɧɚɫɨɱɜɚɧɢ ɧɚ ɬɨɡɢ ɜɢɞ
ɟɡɢɤɨɜɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ, ɚ ɬɨɜɚ ɡɧɚɱɢ ɞɚ ɢɦ ɫɟ ɞɚɞɟ ɜɴɡɦɨɠɧɨɫɬ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɞɚ ɫɟ ɩɨɞɝɨɬɜɹɬ ɡɚ
ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ, ɧɨ ɜ ɤɨɟɬɨ ɫɴɳɟɜɪɟɦɟɧɨ ɳɟ ɛɴɞɚɬ ɢɧɬɟɝɪɢɪɚɧɢ ɢ ɞɚɞɟɧɢ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹ.
ɋɥɟɞ ɬɨɜɚ, ɬɪɹɛɜɚ ɫɟ ɜɧɢɦɚɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɬ ɫɚɦɨ ɬɟɡɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ, ɤɨɢɬɨ ɫɚ ɚɧɚɥɢɡɢɪɚɧɢ ɢ ɡɚ
ɤɨɢɬɨ ɜɟɱɟ ɟ ɝɨɜɨɪɟɧɨ ɫ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ. ɇɚɤɪɚɹ, ɢ ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟɬɨ, ɢ ɜɫɢɱɤɢ ɜɢɞɨɜɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɨɬɨ
ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ, ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɨɰɟɧɹɜɚɬ (ɧɚɣ-ɞɨɛɪɟ ɜ ɩɚɪɚɥɟɥɤɚɬɚ ɢ ɫ ɭɱɚɫɬɢɟ ɧɚ ɜɫɢɱɤɢ ɭɱɟɧɢɰɢ ɢ ɫ
ɩɨɞɤɪɟɩɚ ɧɚ ɭɱɢɬɟɥɹ.)
Ƚɨɜɨɪɟɧɟɬɨ ɜ ɫɪɚɜɧɟɧɢɟ ɫ ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟɬɨ ɟ ɩɨ-ɫɥɨɠɧɚ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ
ɩɨɧɟɠɟ ɞɨɤɚɬɨ ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟɬɨ ɟ ɩɪɟɞɢ ɜɫɢɱɤɨ ɪɟɩɪɨɞɭɤɰɢɹ ɧɚ ɩɪɨɱɟɬɟɧɨɬɨ, ɢɡɫɥɭɲɚɧɨɬɨ ɢ
ɜɢɞɹɧɨɬɨ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ, ɝɨɜɨɪɟɧɟɬɨ ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɹɜɚ ɨɫɨɛɟɧ ɜɢɞ ɬɜɨɪɱɟɫɬɜɨ, ɤɨɟɬɨ ɫɟ ɤɪɟɩɢ ɧɚ ɨɧɨɜɚ
ɤɨɟɬɨ ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɟ ɩɪɟɠɢɜɹɥ ɢɥɢ ɩɪɨɢɡɜɟɥ ɜ ɫɜɨɹɬɚ ɬɜɨɪɱɟɫɤɚ ɮɚɧɬɚɡɢɹ. Ɂɚɬɨɜɚ ɝɨɜɨɪɟɧɟɬɨ ɬɴɪɫɢ
ɨɫɨɛɟɧ ɢɧɬɟɥɟɤɬɭɚɥɟɧ ɬɪɭɞ ɢ ɟɡɢɤɨɜɨ ɭɫɬɪɨɣɫɬɜɨ. ɉɨɪɚɞɢ ɤɨɟɬɨ ɭɱɟɧɢɤɴɬ ɟ ɜɫɟɫɬɪɚɧɧɨ ɚɧɝɚɠɢɪɚɧ: ɜ
ɩɨɞɛɨɪɚ ɧɚ ɬɟɦɢɬɟ ɢ ɬɟɯɧɢɬɟ ɩɨɞɪɨɛɧɨɫɬɢ, ɜ ɤɨɦɩɨɧɢɪɚɧɟɬɨ ɧɚ ɩɨɞɛɪɚɧɢ ɞɟɬɚɣɥɢ ɢ ɜ ɧɚɱɢɧɚ ɧɚ
ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɢɡɨɛɪɚɡɹɜɚɧɟ ɧɚ ɜɫɢɱɤɢ ɫɬɪɭɤɬɭɪɧɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɧɚ ɪɚɡɤɚɡɚ. Ɍɚɤɚ ɧɚɩɪɢɦɟɪ ɜ ɫɬɴɩɢɬɟɥɧɢɬɟ
ɪɚɡɝɨɜɨɪɢ ɡɚ ɞɨɦɚɲɧɢɬɟ ɢ ɞɢɜɢɬɟ ɠɢɜɨɬɧɢ, ɩɪɢ ɨɛɪɚɛɨɬɜɚɧɟ ɧɚ ɛɚɫɧɹ, ɤɨɹɬɨ ɫɟ ɱɟɬɟ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚ ɧɹɦɚ
ɞɚ ɞɚɞɟ ɠɟɥɚɧɢɬɟ ɪɟɡɭɥɬɚɬɢ ɧɚ ɧɢɜɨ ɧɚ ɭɜɨɞɧɢ ɝɨɜɨɪɧɢ ɞɟɣɧɨɫɬɢ, ɚɤɨ ɬɟɡɢ ɠɢɜɨɬɧɢ ɫɟ
ɫɚɦɨɤɥɚɫɢɮɢɰɢɪɚɬ ɩɨ ɩɨɡɧɚɬɢ ɩɪɢɡɧɚɰɢ, ɢɦɟɧɭɜɚɬ ɢɥɢ ɫɚɦɨɢɛɪɨɹɜɚɬ. Ɉɛɚɱɟ ɫɜɨɛɨɞɧɨɬɨ ɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ
ɧɚ ɧɹɤɨɢ ɧɟɨɛɢɤɧɟɜɟɧɧɢ, ɢɧɬɟɪɟɫɧɢ, ɧɨ ɪɟɚɥɧɢ ɢ ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɧɢ ɫɪɟɳɢ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɫ ɠɢɜɨɬɧɢ, ɩɪɢ
ɤɨɢɬɢ ɟ ɢɡɩɢɬɚɧ ɫɬɪɚɯ, ɪɚɞɨɫɬ, ɢɡɧɟɧɚɞɚ, ɜɴɨɞɭɲɟɜɥɟɧɢɟ ɢ ɬɧ. - ɳɟ ɫɴɡɞɚɞɟ ɫɴɳɢɧɫɤɚ
ɢɡɫɥɟɞɨɜɚɬɟɥɫɤɚ ɚɬɦɨɫɮɟɪɚ ɜ ɱɚɫɚ. Ƚɨɜɨɪɟɧɟɬɨ ɩɴɤ, ɤɨɥɤɨɬɨ ɢ ɞɚ ɫɟ ɩɪɟɞɢɡɜɢɤɚɬɟɥɧɨ ɜɴɜ ɜɫɢɱɤɢ
ɫɜɨɢ ɫɟɝɦɟɧɬɢ ɡɚ ɟɡɢɤɨɜɨ ɢɡɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɦɚɥɤɢɬɟ ɭɱɟɧɢɰɢ ɩɴɪɜɨɧɚɱɚɥɧɨ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɪɟɚɥɢɡɢɪɚ ɤɚɬɨ
ɱɚɫɬ ɨɬ ɲɢɪɨɤ ɭɱɟɛɟɧ ɤɨɧɬɟɤɫɬ, ɜ ɤɨɣɬɨ ɫɴɨɬɧɨɫɢɬɟɥɧɨ ɢ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɳɟ ɫɟ ɧɚɦɟɪ ɬ ɢ ɞɪɭɝɢ ɮɨɪɦɢ
ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ, ɚ ɨɫɨɛɟɧɨ ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ.
Ɉɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɟ ɧɚɣ-ɫɥɨɠɧɢɹɬ ɜɢɞ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɢɡɤɚɡɜɚɧɟ ɡɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɨɬ ɧɚɱɚɥɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ. Ɍɨ ɟ ɜ
ɩɨ-ɦɚɥɤɚ ɢɥɢ ɜ ɩɨ-ɝɨɥɹɦɚ ɫɬɟɩɟɧ ɡɚɫɬɴɩɟɧɨ ɜ ɜɫɟɤɢɞɧɟɜɧɢɹ ɝɨɜɨɪ, ɡɚɬɨɜɚ ɡɚɳɬɨ ɟ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɨ ɡɚ
ɹɫɧɚ ɩɪɟɞɫɬɚɜɚ ɧɚ ɫɴɳɟɫɬɜɟɧɢ ɨɬɧɨɲɟɧɢɹ ɦɟɠɞɭ ɩɪɟɞɦɟɬɢɬɟ, ɫɴɳɟɫɬɜɬɚ ɢ ɧɟɳɚɬɚ ɢ ɞɪɭɝɢɬɟ
ɹɜɥɟɧɢɹ ɜɴɜ ɜɫɟɤɢɞɧɟɜɧɢɹ ɠɢɜɨɬ. Ɂɚ ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟɬɨ ɜ ɨɫɧɨɜɚɬɚ ɟ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɨ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɟ, ɡɚ
ɝɨɜɨɪɟɧɟɬɨ ɟ ɧɹɤɨɟ ɫɴɛɢɬɢɟ, ɩɪɟɠɢɜɹɜɚɧɟ, ɞɨɤɚɬɨ ɡɚ ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɧɟ ɫɚ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɢ ɧɹɤɨɢ ɨɬɞɟɥɧɢ
ɭɫɥɨɜɢɹ, ɧɨ ɬɟ ɫɟ ɢɡɩɨɥɡɜɚɬ ɤɨɝɚɬɨ ɢɦɚ ɞɨɫɬɴɩ ɫ ɹɜɥɟɧɢɹɬɚ, ɤɨɢɬɨ ɜɴɜ ɜɫɟɤɢɞɧɟɜɧɚɬɚ ɟɡɢɤɨɜɚ
ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɨɛɴɪɧɚɬ ɜɧɢɦɚɧɢɟ ɧɚ ɫɟɛɟ ɫɢ. ɇɨ ɩɨɪɚɞɢ ɛɪɨɣɧɢɬɟ ɜɴɡɪɚɫɬɨɜɢ ɨɝɪɚɧɢɱɟɧɢɹ ɜ
ɪɚɛɨɬɚɬɚ ɫ ɦɚɥɤɢɬɟ ɭɱɟɧɢɰɢ ɡɚ ɬɨɡɢ ɜɢɞ ɟɡɢɤɨɜɚ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɢɫɬɴɩɢ ɨɫɨɛɟɧɨ
ɨɬɝɨɜɨɪɧɨ ɢ ɨɫɨɛɟɧɨ ɞɚ ɫɟ ɫɩɚɡɜɚɬ ɩɪɢɧɰɢɩɢɬɟ ɧɚ ɨɛɭɱɟɧɢɟɬɨ ɢ ɟɬɚɩɧɨɫɬɬɚ ɩɪɢ ɢɡɢɫɤɜɚɧɢɹɬɚ:
ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɞɚ ɫɟ ɨɫɩɨɫɨɛɹɬ ɞɚ ɝɥɟɞɚɬ ɜɧɢɦɚɬɟɥɧɨ, ɞɚ ɨɬɤɪɢɜɚɬ, ɧɚɛɥɸɞɚɜɚɬ ɢ ɩɨɞɪɟɠɞɚɬ, ɚ ɫɥɟɞ
ɬɨɜɚ ɬɚɡɢ ɞɚɞɟɧɚ ɩɪɟɞɦɟɬɧɨɫɬ ɦɢɫɥɨɜɧɨ ɢ ɟɡɢɤɨɜɨ ɞɚ ɨɮɨɪɦɹɬ. ɋɴɳɨ ɬɚɤɚ, ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɨɬ ɬɨɜɚ
ɜɴɡɪɚɫɬɨɜɨ ɪɚɜɧɢɳɟ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɩɨɞɬɢɤɜɚɬ ɢ ɧɚɫɴɪɱɚɜɚɬ ɨɬ ɫɥɨɠɟɧɢɹ ɩɪɨɰɟɫ ɧɚ ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɯɚɣɧɚɩɪɟɞ ɞɚ ɨɜɥɚɞɟɹɬ ɧɹɤɨɥɤɨ ɨɛɳɢ ɦɟɫɬɚ, ɫ ɤɨɢɬɨ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɫɢ ɫɥɭɠɚɬ ɞɨɤɚɬɨ ɧɟ ɫɟ ɨɫɩɨɫɨɛɹɬ ɡɚ
ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɟɧ ɢ ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɟɧ ɞɨɫɬɴɩ ɧɚ ɬɚɡɢ ɢɡɢɫɤɜɚɬɟɥɧɚ ɟɡɢɤɨɜɚ ɮɨɪɦɚ. ȼ ɬɨɡɢ ɫɦɢɫɴɥ ɬɪɹɛɜɚ
ɞɚ ɫɜɢɤɜɚɬ ɞɚ ɥɨɤɚɥɢɡɢɪɚɬ ɨɧɨɜɚ, ɤɨɟɬɨ ɨɩɢɫɜɚɬ (ɜɴɜ ɜɪɟɦɟɬɨ, ɜ ɩɪɨɫɬɪɚɧɫɬɜɨɬɨ, ɫ ɩɪɢɱɢɧɚ), ɞɚ
ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɬ, ɞɚ ɨɬɞɟɥɹɬ ɢ ɨɮɨɪɦɹɬ ɯɚɪɚɤɬɟɪɧɢ ɫɜɨɣɫɬɜɚ ɢ ɞɚ ɡɚɟɦɚɬ ɫɜɨɟ ɫɬɚɧɨɜɢɳɟ ɤɴɦ
ɧɚɛɥɸɞɚɜɧɚɬɚ ɩɪɟɞɦɟɬɧɨɫɬ (ɩɴɜɢ ɨɩɢɬɢ ɡɚ ɨɮɨɪɦɹɧɟ ɧɚ ɥɢɱɧɨ ɫɬɚɧɨɜɢɳɟ/ɨɬɧɨɲɟɧɢɟ ɤɴɦ ɞɚɞɟɧɨ
ɹɜɥɟɧɢɟ). ɋɴɳɨ ɬɚɤɚ ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɚ ɟ ɞɨɫɬɨɜɟɪɧɚ ɩɪɟɰɟɧɤɚ ɧɚ ɩɥɚɧɢɪɚɧɢɬɟ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɩɪɢ
ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɫ ɧɚɫɨɱɟɧɨɫɬ ɩɨɞɬɢɤɜɚɧɟ ɜ ɨɬɧɨɲɟɧɢɟ ɧɚ ɨɧɟɡɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɜ ɤɨɢɬɨ ɦɨɠɟ ɞɚ ɞɨɣɞɟ ɞɨ
ɢɡɪɚɠɟɧɢɟ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨɫɬɬɚ ɢ ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɧɨɫɬɬɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ. ɉɨɧɟɠɟ ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɦɧɨɝɨ ɱɟɫɬɨ ɫɟ
ɫɜɴɪɡɜɚ ɫ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬ (ɨɫɨɛɟɧɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨ ɯɭɞɨɠɟɫɬɜɟɧ ɬɟɤɫɬ), ɧɟɨɛɯɨɞɢɦɨ ɟ
ɩɨɫɬɨɹɧɧɨ ɞɚ ɫɟ ɧɚɫɨɱɜɚ ɜɧɢɦɚɧɢɟɬɨ ɧɚ ɭɱɟɧɢɤɚ ɜɴɪɯɭ ɨɧɟɡɢ ɦɟɫɬɚ ɜ ɬɚɤɢɜɚ ɬɟɤɫɬɨɜɟ, ɤɨɢɬɨ
ɢɡɨɛɢɥɫɬɜɚɬ ɫ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɧɚ ɨɩɢɫɚɧɢɟ, ɚ ɨɫɨɛɟɧɨ ɤɨɝɚɬɨ ɫɟ ɨɩɢɫɜɚɬ ɩɪɟɞɦɟɬɢ, ɢɧɬɟɪɢɟɪ, ɪɚɫɬɟɧɢɹ ɢ
ɠɢɜɨɬɧɢ, ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɨɛɪɚɡɢ, ɩɟɣɡɚɠ ɢ ɩɨɞ., ɩɨɧɟɠɟ ɬɨɜɚ ɫɚ ɧɚɣ-ɞɨɛɪɢ ɨɛɪɚɡɰɢ ɡɚ ɫɩɨɧɬɚɧɨ
ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɤɚɬɨ ɬɪɚɣɧɨ ɭɦɟɧɢɟ ɜ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɨɛɳɭɜɚɧɟ. ɉɨɧɟɠɟ ɡɚ ɨɩɢɫɜɚɧɟɬɨ ɫ
ɧɟɨɛɯɨɞɢɦ ɩɨ-ɝɨɥɹɦ ɢ ɦɢɫɥɨɜɟɧ ɬɪɭɞ ɢ ɩɨɜɟɱɟ ɜɪɟɦɟ ɡɚ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɨɜɟɱɟ ɡɚɦɢɫɥɢ ɩɪɟɞɢɦɫɬɜɨ ɬɪɹɛɜɚ ɞɚ ɫɟ ɞɚɞɟ ɧɚ ɩɢɫɦɟɧɚɬɚ ɩɪɟɞ ɭɫɬɧɚɬɚ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɨɩɢɫɜɚɧɟ. Ɉɫɬɚɧɚɥɢɬɟ ɨɛɳɢ
ɦɟɬɨɞɢɱɧɢ ɩɨɞɯɨɞɢ ɧɚ ɬɚɡɢ ɜɚɠɧɚ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ ɫɴɳɢ ɫɚ ɢɥɢ ɫɯɨɞɧɢ ɤɚɤɬɨ ɢ ɩɪɢ
ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟɬɨ ɢ ɝɨɜɨɪɟɧɟɬɨ.
ɍɫɬɧɢɬɟ ɢ ɩɢɫɦɟɧɢɬɟ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɤɚɤɬɨ ɢ ɢɦɟɬɨ ɝɨɜɨɪɢ ɡɚɦɢɫɥɟɧɢ ɫɚ ɤɚɬɨ ɞɨɩɴɥɧɟɧɢɟ ɧɚ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ
ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ, ɤɚɬɨ ɫɟ ɡɚɩɨɱɧɟ ɨɬ ɧɚɣ-ɩɪɨɫɬɢɬɟ (ɢɡɝɨɜɨɪ ɧɚ ɝɥɚɫɨɜɟ ɢ ɩɪɟɩɢɫɜɚɧɟ
ɧɚ ɞɭɦɢ) ɩɪɟɡ ɩɨ-ɫɥɨɠɧɢ (ɥɟɤɫɢɤɚɥɧɢ, ɫɟɦɚɧɬɢɱɧɢ, ɫɢɧɬɚɤɬɢɱɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ, ɞɪɭɝɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɡɚ
ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɚɜɢɥɟɧ ɝɨɜɨɪ ɢ ɩɢɫɚɧɟ), ɞɨ ɧɚɣ-ɫɥɨɠɧɢɬɟ (ɞɨɦɚɲɧɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɡɚɞɚɱɢ ɢ ɬɹɯɧɨɬɨ
ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɜɫɟɫɬɪɚɧɧɨ ɨɰɟɧɹɜɚɧɟ ɜ ɱɚɫ). ȼɫɹɤɨ ɨɬ ɬɟɡɢ ɩɪɨɝɪɚɦɢɪɚɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɡɚɩɥɚɧɭɜɚ ɫɟ ɢ
ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚ ɜ ɨɧɡɢ ɭɱɟɛɟɧ ɤɨɧɬɟɤɫɬ, ɜ ɤɨɣɬɨ ɟ ɧɭɠɧɨ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɨ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɞɚɞɟɧɢ ɟɡɢɤɨɜɢ
ɹɜɥɟɧɢɹ ɢɥɢ ɡɚɬɜɴɪɞɹɜɚɧɢɹ, ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɡɚɰɢɹ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɢ ɩɪɨɥɨɠɟɧɢɹ ɧɚ ɬɟɡɢ ɡɧɚɧɢɹ ɜ ɞɚɞɟɧɚ
ɟɡɢɤɨɜɚ ɫɢɬɭɚɰɢɹ. Ɍɨɜɚ ɨɡɧɚɱɚɜɚ ɩɨ ɩɪɢɧɰɢɩ, ɱɟ ɜɫɢɱɤɢ ɬɟɡɢ ɢ ɧɚ ɬɹɯ ɩɨɞɨɛɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɧɟ ɫɟ
ɪɟɚɥɢɡɢɪɚɬ ɧɚ ɨɬɞɟɥɧɢ ɭɱɟɛɧɢ ɱɚɫɨɜɟ, ɧɨ ɫɟ ɡɚɩɥɚɧɭɜɚɬ ɡɚɟɞɧɨ ɫ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɟɡɢɤɨɜɨɬɨ
ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ (ɩɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ, ɝɨɜɨɪɧɟ, ɨɩɢɫɜɚɧɟ) ɢɥɢ ɫ ɞɚɞɟɧɢ ɩɪɨɝɪɚɦɧɢ ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ ɧɚ ɨɫɬɚɧɚɥɢɬɟ
ɩɪɟɞɦɟɬɧɢ ɨɛɥɚɫɬɢ (ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬ, ɝɪɚɦɚɬɢɤɚ ɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫ, ɨɫɧɨɜɢ ɧɚ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɩɢɫɚɧɟ).
MAĈARSKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
MAGYAR NYELV
A tantárgy tanításának céljai és feladatai
A magyar nyelv tanításának feladata 7. osztályban (elsĘsorban) a mondatfajták és a mondatrészek
megtanítása. A tanuló az eddig szerzett hangtani és szófaji ismereteire alapozva a mondatok elemzésével
jut el a szöveg teljes nyelvtani áttekintéséig, ezzel elĘsegítve a szabatos, nyelvtanilag helyes mondatok
konstruálását. Habár a tananyag a mondatokra fókuszál, ez nem azt jelenti, hogy az elĘzĘleg tanultakra
nem térünk ki; ellenkezĘleg: arra kell törekedni, hogy minden anyagrész felelevenítse az elĘzĘeket, ezzel is
elĘsegítve a nyelvtani ismeretek elmélyítését. Arra kell tehát törekedni, hogy minél gyakrabban
összekapcsoljuk a régi és új ismereteket, együttesen alkalmazzuk és gyakoroljuk Ęket. A
szövegösszefüggések felismerésével a többi tárgy korrelációjában is eredményeket érhetünk el, utat
mutatva az értĘ olvasóvá nevelésben.
Célunk, hogy a tanuló a tanult nyelvtani ismereteket tudatosan alkalmazza szóban és írásban.
A tanterv anyaga lehetĘvé teszi, hogy gyakoroltassuk az írásjelek helyes használatát, s esetenként
kitérjünk az egybe- és különírás szabályaira is.
Az (írásbeli) szövegalkotás leggyakoribb módja a fogalmazásírás az iskolában. A szövegfajták
megismerése elĘsegíti különféle helyzetekben a helyes megnyilatkozást.
Az irodalom oktatása révén a tanulók tegyenek szert a korosztályuknak megfelelĘ irodalmi tájékozottságra
és mĦveltségre.
Az irodalom oktatásának fontos feladata az értĘ és kreatív olvasóvá nevelés. Az olvasóvá nevelés
folyamata (esztétikai és szórakoztató) élményszerzésre irányuljon; tartalmazza ugyanakkor az igényesség
aspektusait. A tanulók ismerjék meg a népszerĦ (bestseller) irodalom alkotásait is, ne zárjuk el tĘlük a
tömegkultúra bizonyos jelenségeit (az internet közvetítette tartalmakat, a népszerĦ játékok és a
szórakoztató elektronika nyújtotta lehetĘségeket), ugyanakkor legyen betekintésük e folyamatokba; pl. a
cirkusz, a futball, a médiák, a számítógépes játékok stb. mĦködési mechanizmusaiba; ne csak használják,
értsék is meg ezeket a jelenségeket.
Az irodalom tanítása az élményszerzés mellett tartalmazza a tájékozottság, az információszerzés iránti
igény elmélyítését, az önálló ismeretszerzés lehetĘségeinek megismerését. A tanulók irodalmi ismereteik
gyarapításában használják ki a korszerĦ info-kommunikációs eszközök kínálatát. ÉrdeklĘdjenek a
korosztályuknak megfelelĘ sajtótermékek, rádió-, illetve televíziómĦsorok iránt. Nyerjenek betekintést a
folyóiratkultúra jelenségeibe. Nyerjenek jártasságot a könyvtárhasználatban.
Tudatosodjék a tanulókban, hogy az irodalom nem önmagában álló jelenségrendszer. Az irodalom
oktatása mutasson rá a különbözĘ szövegközi és interdiszciplináris kapcsolatokra. Az irodalmi anyag
elsajátítása e korrelatív viszonyrendszerekben történjen. A tanulók ismerjék fel maguk is ezeket az
összefüggéseket (az irodalom és a nyelvtan, az irodalom és a történelem, az irodalom és a különbözĘ
társmĦvészetek, az irodalom és a természettudományok stb. kapcsolódásait).
Az irodalmi mĦveltséganyag a nyelvi lehetĘségek és a kulturális perspektíva tágítását szolgája. Ismerjék
meg a tanulók a különbözĘ nyelvek és nemzeti irodalmak összefüggéseit, egymásra történĘ ráhatását.
Legyenek érdeklĘdĘk és toleránsak más nyelvek, kultúrák iránt. Tudatosodjon bennük a multikulturalizmus
fontossága és mérhetetlen elĘnye.
Az irodalmi oktatás fontos részfeladatai közé tartozik a hagyomány és az irodalmi folytonosság
fontosságának érzékeltetése; ugyanakkor a modern irodalom iránti érdeklĘdés elmélyítése.
Operatív feladatok
A tanuló legyen képes:
- a mondatfajták felismerésére;
- az egyszerĦ mondatok önálló elemzésére (fĘ mondatrészek és bĘvítmények felismerése, jelölése,
megnevezése);
- az eddig megszerzett helyesírási ismeretek elmélyítésére és új nyelvtani ismeretek alkalmazására;
- az írásjelek helyes használatára mondatvégen és az összetett mondat tagmondatainak határán;
- a szöveg különbözĘ fajtáinak alkalmazására;
- a koordinált, de lényegében önálló irodalmi szövegértelmezésre;
- az elsajátított mĦfaj- és stilisztikai fogalmak szövegben való felismerésére és jelentéseik feltárására;
- értelmezésének és véleményének szabatos írásbeli és szóbeli kifejezésére;
- az irodalmi mĦformák és alakzatok, témák, tartalmak tehetségéhez mért egyéni alkalmazására,
újraalkotására, megformálására, kreatív elképzeléseinek kifejtésére;
- az önálló szótár- és lexikonhasználatra, az interneten történĘ ismeretszerzésre.
A TANTERV TARTALMA
NYELVTAN
A 6. osztályban tanult nyelvtani tananyag ismétlése.
A kommunikáció
A kommunikáció fogalma és fajtái.
Az írásbeli és a szóbeli közlésmód.
A kommunikációs célok. Alkalmazkodás a kommunikáció tényezĘihez: cél, alkalom, partnerek, a köztük
lévĘ viszony stb. elĘre tervezett és spontán helyzetekben.
A kommunikáció nem nyelvi eszközei.
A szöveg és a mondat
A szöveg fogalma és hangzása.
A mondatról tanultak ismétlése:
- A mondatok fajtái a kifejezett tartalom és a beszélĘ szándéka szerint. A kijelentĘ, a felkiáltó, a kérdĘ, az
óhajtó és a felszólító mondat.
- A mondatok logikai minĘsége. Az állító és a tagadó mondat.
- A mondatok osztályozása szerkezetük szerint. Az egyszerĦ és az összetett mondat.
Az egyszerĦ mondat szerkezete
1. A mondatrész és a szószerkezet (szintagma) fogalma. A halmozott mondatrészek. A szószerkezetek
fajtái: a hozzárendelĘ (alany-állítmányi), az alárendelĘ és a mellérendelĘ szószerkezet.
2. A mondat fĘ részei: az állítmány és az alany. Az állítmány fogalma, fajtái és szófaja.
Az alany fogalma, fajtái és szófaja. Az állítmány egyeztetése az alannyal.
3. A bĘvítmények: a tárgy, a határozó és a jelzĘ. A tárgy fogalma, fajtái és kifejezĘeszközei. A tárgy alakja:
a ragos és a ragtalan tárgy. A tárgyas szószerkezet. A határozók fogalma és rendszere. A határozók
leggyakoribb kifejezĘeszközei: ragtalan névszó, ragos névszó, ragos névszó, névutós névszó és
határozószó. A határozós szószerkezet. A határozók fajtái: helyhatározó, idĘhatározó, módhatározó,
állapothatározó, eszközhatározó, társhatározó, okhatározó, célhatározó, részeshatározó, állandó határozó
mint vonzat (vonzathatározó). A jelzĘk fogalma és fajtái. A jelzĘk kifejezĘeszközei. A jelzĘs
szószerkezetek. A minĘségjelzĘ. Fajtái: a minĘsítĘ és a kijelölĘ jelzĘ. A mennyiségjelzĘ. A birtokos jelzĘ.
Az értelmezĘ jelzĘ.
Helyesírás és nyelvhelyesség
A helyesírás megfelelĘ szintjének a kialakítása elsĘsorban a nyelvtani ismeretek átadásával történik.
Ebben az évben a hangsúly a mondatalkotáshoz kapcsolódó helyesírási és nyelvhelyességi ismeretek
biztonságos alkalmazásán van. Fontos feladat továbbá az egyszerĦ mondat központozása, az írásjelek
begyakoroltatása; a gondolatjel, a zárójel, a kettĘspont szerepének részletesebb megismerése és
használata.
Az igekötĘs igék helyesírásának, a -t végĦ igékkel kapcsolatos nyelvhelyességi tudnivalóknak és az igék
teljes hasonulásának, toldalékolásának gyakorlása a mondaton belül.
A tulajdonnevek helyesírási szabályainak felelevenítése és alkalmazása.
A tanult helyesírási szabályok alkalmazása a határozós szószerkezetek körében; pl.: a -ba, -be, -ban, -ben
ragok használata; a -val, -vel, -vá, -vé ragok hasonulása stb.
A földrajzi nevekbĘl, intézmény- és személynevekbĘl alkotott jelzĘk helyesírása.
A sorszámmal kifejezett jelzĘk helyesírása.
Az értelmezĘ jelzĘ és a vesszĘhasználat.
IRODALOM
A feldolgozásra szánt szövegek kötelezĘek. Emellett kiegészítĘ (az ismeretek megerĘsítését szolgáló),
illetve ajánlott (az irodalmi mĦveltség és a kulturális perspektíva tágítását célzó) olvasmányok szerepelnek
a jegyzékben. A nagyobb terjedelmĦ elbeszélĘ szövegekbĘl részlet(ek) kiemelése ajánlatos. Az
irodalomjegyzék mellett zárójeles megjegyzés utal az egyes szövegekhez kapcsolódó - elsajátítandó,
kialakításra váró - ismeretekre és fogalmakra. (A zárójelben felsorolt névelĘs fogalmak az elsajátításra, míg
a névelĘ nélküliek a megerĘsítésre vonatkoznak.)
1.
Feldolgozásra szánt szövegek
William Shakespeare: Ahogy tetszik - II. felvonás, 7. jelenet (a drámai beszédmódok)
Nick Hornby: Csak egy újabb szombat - részlet (az esszényelv)
KiegészítĘ szövegek
Madách Imre: Az ember tragédiája - Római szín, gladiátor-jelenet (dráma, cirkusz, mutatvány)
Beregi Tamás: Gladiátorok a számítógépen - részletek (esszényelv, a kibernetikus tér)
Ajánlott szövegek
Szigligeti Ede: Liliomfi (színmĦ)
Esterházy Péter: Bevezetés a tizenhatos mélyére (futballregény)
Darvasi László: A titokzatos világválogatott (futballregény)
2.
Feldolgozásra szánt szövegek
Móricz Zsigmond: Hét krajcár (a novella)
ėszi harmat után... (a líra nyelve)
Johann Wolfgang Goethe: Vándor éji dala (a dal, a hangulatkép)
Jung Károly: Dal a hazáról (a szonett)
Fehér Ferenc: Daru-ballada (a ballada)
Németh István: Az utolsó nomád pulijai (a riport)
Juhász Gyula: Milyen volt... (az elégia)
József Attila: Mikor az uccán átment a kedves (az idill, az életkép)
Radnóti Miklós: Tétova óda (a klasszikus óda)
Radnóti Miklós: Himnusz a békérĘl (a himnusz)
PetĘfi Sándor: Föltámadott a tenger (az allegória)
Ady Endre: Magyar jakobinus dala (a szimbólum)
Jókai Mór: A kĘszívĦ ember fiai (Részlet) (a regény)
Déry Tibor: Szerelem (Részlet) (a film és az irodalom)
Mándy Iván: A kavics (a filmnovella)
KiegészítĘ szövegek
Mikszáth Kálmán: Az a fekete folt (novella)
Balassi Bálint: [Áldott szép Pünkösdnek....] (ének és himnusz)
Nemes Nagy Ágnes: Fák (kép és elégia)
Francesco Petrarca: Sebes folyó, ki indulsz alpi tájról.... (a klasszikus szonett)
Tóth Árpád: ėszi kérdés (szonett és elégia)
Publius Ovidius Naso: Levél Tomisból (az ovidiusi elégia)
Kölcsey Ferenc: Hymnus (a nemzeti himnusz)
József Attila: Tél (fohász és elégia)
Tóth Árpád: LélektĘl lélekig (jelkép és elégia)
Babits Mihály: Mozgófénykép (film és irodalom)
Petri György: Karácsony 1956 (történelem és irónia)
Majtényi Mihály: Császár csatornája (a történelmi regény)
Ajánlott szövegek
William Shakespeare szonettjei (a Shakespeare-szonett)
Arany János: Tengeri-hántás (az Arany-ballada)
Orbán Ottó: Hallod-e te sötét árnyék... (a modern mĦballada)
Németh István: A fehér ház (rajz és riport)
Babits Mihály: Levél Tomiból (elégia)
Vörösmarty Mihály: Szózat (az ódai mĦfajok változatai)
Gion Nándor: Virágos Katona (történelmi regény)
Márton László: Minerva búvóhelye (regény és irónia)
3.
Feldogozásra szánt szövegek
Csáth Géza: Egy vidéki gimnazista naplójából (az irodalmi napló)
Janikovszky Éva: A tükör elĘtt (az önarckép)
Gelléri Andor Endre: Egy fillér (novella és társadalomkép)
Kaffka Margit: Színek és évek (Részlet) (memoár) ???
Babits Mihály: Vasárnapi impresszió, autón (látvány és impresszió)
Kosztolányi DezsĘ: Negyven pillanatkép (a pillanatkép, a metafora)
Tolnai Ottó: Nem hangzott hasonló édes hang (a metaforikus beszéd)
Pap József: Léghajósok (a költĘi hitvallás)
KiegészítĘ szövegek
Ottlik Géza: Iskola a határon (regény)
Kármán József: Fanni hagyományai (napló - és levélregény)
Jovan Sterija Popoviü: A felfuvalkodott tökfej (vígjáték)
Nagy Lajos: Pesti gyermek egy napja (humor és irónia)
Gion Nándor: Engem nem úgy hívnak (az elbeszélés formái)
Jovan Duþiü: Dél (vers és impresszió)
Vajda János: Nádas tavon (látszat és valóság)
Áprily Lajos: Vallomás (vallomás, hitvallás)
Ajánlott szövegek
Szenteleky Kornél: Isola Bella (regény és impresszió)
Rakovszky Zsuzsa: A kígyó árnyéka (a mai történelmi regény)
József Attila: Karóval jöttél... (vallomás, önirónia)
Tandori DezsĘ: A 65. mezĘ (költĘi hitvallás és irónia)
Böndör Pál: "Ahol nevemet..." (ironikus költĘi önarckép)
HÁZI OLVASMÁNY
KötelezĘ házi olvasmányok
Tamási Áron: Ábel a rengetegben
Gárdonyi Géza: Egri csillagok
Charles Dickens: Coperfield Dávid
Fekete István: Tüskevár
Ajánlott házi olvasmányok
Mikszáth Kálmán: Jó palócok
Miroslav Antiü: Egy szĘke hajtincs
Böndör Pál: Örökhatbé és/vagy Pap József: Nyárutó
Németh István: Házioltár
Fekete István: Téli berek
Mark Twain: Tom Sawyer kalandjai
Jules Verne: Kétévi vakáció
J. K. Rowling: Harry Potter (6. kötet: Harry Potter és a FĘnix Rendje ill. 7. kötet Harry Potter és a halál
ereklyéi)
Szabó Magda: Abigél
Olvasás
A korábbi évek eredményeire építkezve fejlesztjük a szabatos, kifejezĘ, hangos olvasást. Gyakoroljuk a
néma olvasást. Mindkét olvasásfajtához elengedhetetlenül kapcsolódik a megértés aspektusa. Emellett
bevezetjük a tanulókat az információkeresĘ (szelektív) olvasás gyakorlatába: pl. szótári kutatás.
Szövegértelmezés
Az új anyagot feldolgozó órákon a szövegfeldolgozás tanári irányítással történik, célja a tartalmi és formai
összefüggésekbĘl kibontakozó jelentés feltárása. A tanulók szövegszervezĘ eljárások (pl. a lírai én
megnyilatkozása, a történet elbeszélésének sajátosságai, a cselekmény és a dialógus térbeli/színpadi
manifesztálódása) feltárása révén alakítsanak ki mĦnemi/mĦfaji fogalmakat. A stilisztikai eszközök
szervezĘdését és funkcióját a szövegértelmezés során tárják fel és értsék meg.
A lírai alkotások értelmezése
Nem definiatív tanítjuk a fogalmakat. Szövegértelmezésen keresztül ismerkedjenek meg a tanulók a lírai én
(lírai beszélĘ) fogalmával, értsék meg szerepét és megszólalásmódjának lehetĘségeit. Különböztessék
meg a költĘ mindennapi személyiségétĘl. Ismerjék meg az egyes lírai mĦfajok/kifejezésformák és a lírai én
beszédmódja/hangvétele közötti összefüggéseket. Váljanak érthetĘvé a motívum,a tematika, a hangvétel,
a többértelmĦség, a múzsa, a ciklus, a léthelyzet, a metafizikai, a felidézés/emlékezés, a
vallomás/hitvallás, az elégikusság, az ünnepélyesség/emelkedettség, a toposz, a reális/irreális, a
benyomás (impresszió), a lelki tartalom, a látszat/valóság etc. fogalmak, fogalompárok, jelentésegyüttesek.
Ki kell alakítani az irodalom oktatása során a dal (hangulatkép, helyzetdal stb.), az elégia, az ódai mĦfajok
(klaszikus óda, himnusz, szózat, zsoltár stb.), az idill mĦfajok, illetve a szonett (szonettkoszorú) versforma
jelentését; felismerhetĘvé kell tenni sajátosságaikat, átélhetĘvé, élményszerĦvé hatásukat az olvasás
folyamán.
Kerüljük szövegértelmezés során az olyan elavult nyelvi/módszertani formákat, mint a vers mondanivalója
(ennek megállapítása), illetve a költĘ versével azt akarta mondani közhelyeket; helyette jelentést,
jelentéslehetĘségeket értelmezzünk, a költĘi kifejezést, megjelenítést vizsgáljuk. Az irodalmi alkotást és
mĦfaját rugalmas imperatívuszként, változékonyságában, sokszínĦségében szemléljük.
Az epikai alkotások értelmezése
Az irodalom értelmezése során határozzuk meg az epikai beszédmód lényegjegyeit. Világosan különítsük
el az elbeszélĘ (narrátor) fogalmát az író személyétĘl. Vizsgáljuk szövegértelmezés során az elbeszélĘi
pozíciókat, az elbeszélĘnek az elbeszélt történethez való viszonyát (az elbeszélĘ változatait).
A tanulók fedezzék fel és vázolják fel az egyes epikai mĦfajok (novella, rajz, regény, napló, memoár stb.)
karakterjegyeit, konstruktív elemeit, az elbeszélésformák szerkezeti elemeit (szervezĘdését).
Világítsunk rá a köztesség, a köztes formák (pl. a ballada) mibenlétére. Vizsgáljuk a komikum változatait
(humor, irónia, gúny, szarkazmus etc.), az emlékezés formáit (memoár, napló stb.)
Különböztessük meg a szépirodalmi alkotásokat a publicisztikai kifejezésformáktól.
A dráma változatainak értelmezése
Drámai mĦvek elemzése révén a tanulók megismerik a mĦnemkonstituáló elemeket, azaz a cselekmény, a
párbeszéd (dialógus, monológ) színpadi formáit, a dráma alapmĦfajait (tragédia, komédia) és alkotó
elveiket. A drámai alkotások értelmezése során mutassunk rá a mĦnem társmĦvészeti kapcsolataira.
Történeti szempontok
Az általános iskola 7. osztályában az irodalom oktatásának folyamatában nem az irodalomtörténeti
szempont a lényeges. Elimináljuk az irodalom megközelítésének anyagelvĦ ("az irodalom története mĦvek
egymásutánja") és életrajzközpontú (a szövegértés helyett az író életrajza kerül elĘtérbe) elveit!
Ugyanakkor a tanulóknak legyen képük az irodalmi folytonosságról, a hagyomány szerepérĘl, az
alakulástörténeti sajátosságokról, a mĦvelĘdéstörténeti és kultúrközi kapcsolatokról, a szövegköziségrĘl.
Sajátítsanak el olyan korszakfogalmakat, amelyek nélkül bizonyos szövegek értelmezhetetlenek (pl.
reneszánsz, kuruc kor stb.). Tudatosodjon bennük, hogy az irodalmi mĦfajok alakulástörténeti sorokat
képeznek (pl. a drámai vagy az ódai mĦfajok alakulása).
Stilisztika és retorika
A tanulók szövegértelmezĘi tevékenységének egyik legfontosabb feladata a stilisztikai eszközök és
szerepük megismerése. Különüljön el tudatukban a szókép és az alakzat fogalomegyüttese. Ismerjék meg
a jelentésátvitel különbözĘ formáit; mi a metafora, a szinesztézia, a szimbólum, az allegória. Figyeljenek a
nyelvi eszközök elrendezettségére (hasonlat, fokozás, túlzás, anafora, betĦrím, ellentét stb.).
Az elĘzĘ osztályokban tanultakra alapozva erĘsítsék meg, újítsák fel, illetve bĘvítsék ki a különbözĘ
verselési formákról (ütemhangsúly, idĘmérték) tanultakat.
A kifejezĘkészség fejlesztése
A tanulók az irodalmi beszédmódokról tanultakat szóbeli és írásbeli gyakorlatok során alkalmazzák. E
gyakorlatoknak a kreativitás fejlesztése és a tehetség kibontása egyaránt fontos eleme.
Rendezzünk szónok- és szavalóversenyeket. A memoriter része (de nem elsĘdleges feladata) az
irodalomoktatásnak.
A tanulók tehetségükhöz mérten szonettet, betĦrímes költeményt írnak, Ęsi nyolcasban, felezĘ
tizenkettesben formált verset alkotnak.
Az írásbeli gyakorlatok kiterjednek a történetelbeszélés, a leírás, a párbeszédírás, a dramatizálás formáira;
kisebb kutatások eredményeinek összegezésében az esszényelv alakzataival próbálkoznak.
A publicisztikai mĦfajok közül riportot (interjút) készítenek.
Naplót és könyvismertetĘt írnak.
Tréfás (gagyi) verset, nonszensz szöveget, pillanatképet és képverset alkotnak.
Meghatározott irodalmi mĦvek alapján védĘ- és vádbeszédet formálnak.
Feladat: forgatókönyv olvasása, irodalmi alkotás illusztrálása, irodalmi hasonlat, szinonimasor,
szinesztézia-és metafora-alkotás.
Folyamatosan alkalmazzuk a tanulói szóbeli értékelés, véleményalkotás, bírálat módszerét.
Megjegyzés:
Nyolc írásbeli feladat és azok órán történĘ megbeszélése, értékelése.
Négy iskolai dolgozat.
A MEGVALÓSÍTÁS MÓDJA - TANTERVI UTASÍTÁS
A 7. osztályos nyelvtani tananyag nagyobb részét a mondattan (a mondatok fajtái, a mondatrészek) alkotja,
egy-egy fejezet tárgyalja a kommunikáció, a szöveg, az írásjelek, a különírás és egybeírás és a
szövegalkotás problematikáját. A mondatrészek közül néhánnyal már az alsó osztályokban, illetve az 5.
osztályban megismerkedtek a tanulók. Hetedikben a még nem tanult, a kérdéseik és szófajuk tekintetében
hasonló és az ugyanolyan raggal végzĘdĘ határozók megkülönböztetésére helyezhetjük a hangsúlyt. A
szövegfajtákat feldolgozó részt az olvasókönyvi szövegek feldolgozásához is köthetjük (riport, napló, interjú
stb.). A nevelés, személyiségformálás szempontjából is fontos A kommunikáció c. fejezet, amellyel a
kommunikációs kultúrát fejleszthetjük, olyan képességeket, amelyek lehetĘvé teszik a különféle
kommunikációs helyzetekben való kulturált viselkedést. A tanárnak az a feladata, hogy olyan gyakorlatokat,
szerepjátékokat alkalmazzon, és olyan helyzeteket teremtsen, amelyek felkészítik a diákokat a társastársadalmi érintkezésre, együttmĦködésre, segítenek a gátlások legyĘzésében, korrigálják a téves
kommunikációs szokásokat, és elmélyítik a nonverbális kommunikáció eszköztárának (tekintet, mimika,
vokális kód, proxemika, gesztusok, kulturális szignálok stb.) alkalmazását és értelmezését is.
Az irodalmi szöveganyag feldolgozásra szánt szövegekbĘl, kiegészítĘ és ajánlott olvasmányokból áll. A
tanár a kiegészítĘ szövegekbĘl válogathat a tanulók befogadási szintjét, érdeklĘdési körét és
motiválhatóságát figyelembe véve. A tanulók befogadóképességét, szókincsük gyarapodását az ajánlott
olvasmányokkal fejlesztjük. A tanuló szabadon választhat a felkínált ajánlott és házi olvasmányra szánt
szövegekbĘl, ezek az olvasási kedv felébresztését, az olvasás iránti igény felkeltését és fenntartását
szolgálják.
A tanulók sajátítsák el az irodalmi szövegértéshez szükséges mĦfajelméleti és stilisztikai fogalmakat.
Tegyenek szert megfelelĘ jártasságra a szövegértelmezésben: tudatosodjék bennük, hogy az irodalmi mĦ
"folyamatosan történĘ esemény", azaz olvasások és értelmezések sorozatában létezik. Ismerjék meg a
szövegértelmezés aktuális módszereit és eljárásait; az irodalomról szóló megváltozott beszédmódokat. A
régi és új nyelvek/módszerek szemléltetése révén tudatosodjék bennük, hogy az irodalom és a róla szóló
beszéd folyamatosan változó jelentésrendszer. Legyenek nyitottak az új és változó irodalomértések, a
szövegértelmezés új módszerei iránt.
Az irodalmi anyag a szöveg és a kép viszonyának megfigyelésére, képzĘmĦvészeti alkotások, illusztrációk
értelmezésére, az irodalom és a film jelrendszerének összehasonlítására, azaz az irodalom és a
társmĦvészetek kapcsolatának kihasználására ad alkalmat, s ezáltal az esztétikai érzéket és a
kultúrtörténeti ismereteket fejleszti.
A különbözĘ nyomtatott és audiovizuális források, információhordozók (kézikönyvek, szótárak, lexikonok,
enciklopédiák, CD-ROM, internet) használata az önálló ismeretszerzést és a tanulás képességét fejlesztik.
A könyvtárhasználat gyakorlatának (könyvtárhasználati szakórák, az iskolai könyvtár folyamatos
használata) elmélyítésével lehetĘvé tesszük a diákoknál a segédeszközök magabiztos használatát.
Az irodalomtanítás legyen élményközpontú, a tanuló aktívan vegyen részt a szövegek értelmezésében,
alakuljon ki valódi dialógus a szöveg és a befogadó között.
A pedagógus szabadon kezelje a tantervet, olyan tanítási módszereket, stratégiákat, munkaformát
válasszon ki a nyelvtani és irodalmi tananyag tanításához, amelyekkel a szociális készségeket és
együttmĦködési szokásokat is fejleszti.
RUSINSKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
ɊɍɋɂɇɋɄɂ ȳȿɁɂɄ
ɐɢɥɶ ɜɨɫɩɢɬɧɨ-ɨɛɪɚɡɨɜɧɟɣ ɪɨɛɨɬɢ ɬɨ ɨɜɥɚɞɨɜɚɧɽ ɡ ɪɭɫɤɢɦ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢɦ ɹɡɢɤɨɦ; ɩɪɟɭɱɨɜɚɧɽ
ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰɢ ɧɚ ɬɢɦ ɹɡɢɤɭ; ɨɫɩɨɫɨɛɣɨɜɚɧɟ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɡɚ ɭɫɧɟ ɢ ɩɢɫɦɟɧɟ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɽ, ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɸ ɢ
ɬɜɨɪɟɧɽ, ɚ ɬɢɠ ɬɚɤ ɞɨɠɢɜɣɨɜɚɧɽ, ɫɩɨɡɧɚɜɚɧɽ ɨɛɚɱɨɜɚɧɽ ɜɪɟɞɧɨɫɧɢɯ ɤɧʀɠɨɜɧɢɯ, ɭɦɟɬɧʀɰɤɢɯ ɢ ɞɪɭɝɢɯ
ɜɢɬɜɨɪɟɧɶɨɯ ɤɭɥɬɭɪɢ; ɡɞɨɛɭɜɚɧɟ ɨɫɧɨɜɧɢɯ ɩɨɧɹɰɨɯ ɨ ɹɡɢɤɨɯ ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰɨɯ ɢ ɤɭɥɬɭɪɨɯ ɧɚɪɨɞɨɯ ɢ
ɧɚɪɨɞɧɨɫɰɨɯ; ɭɩɨɡɧɚɜɚɧɽ ɪɟɩɪɟɡɟɧɬɚɬɢɜɧɢɯ ɞʀɥɨɯ ɲɜɟɬɨɜɟɣ ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰɢ ɩɪɢɦɟɪɚɧɢɯ ɜɨɡɪɨɫɬɭ
ɲɤɨɥɹɪɨɯ; ɛɭɞɨɜɚɧɽ ɫɜɢɞɨɦɨɫɰɢ ɨ ɭɥɨɝɢ ɹɡɢɤɚ ɢ ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰɢ ɭ ɩɨɜɹɡɨɜɚɧɸ ɧɚɪɨɞɨɯ ɢ ʀɯ ɤɭɥɬɭɪɨɯ;
ɪɨɡɜɢɜɚɧɽ ɢ ɩɟɫɬɨɜɚɧɽ ɩɨɡɢɬɢɜɧɨɝɨ ɫɬɚɧɨɜɢɫɤɚ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ʉɭ ɹɡɢɤɨɦ, ɤɭɥɬɭɪɧɨɦɭ ɫɤɚɪɛɭ,
ɲɥɽɛɨɞɨɥɸɛɢɜɢɦ ɬɪɚɞɢɰɢɣɨɦ ɫɜɨɣɨɝɨ ɢ ɞɪɭɝɢɯ ɧɚɪɨɞɨɯ, ɪɨɡɜɢɜɚɧɽ ɫɜɢɞɨɦɨɫɰɢ ɨ ɩɨɜɹɡɚɧɨɫɰɢ,
ɫɨɬɪɭɞɧʀɰɬɜɭ ɢ ɡɚɽɞɧʀɰɤɢɦ ɠɢɜɨɬɭ ɪɢɠɧɢɯ ɧɚɪɨɞɨɯ ɢ ɧɚɪɨɞɧɨɫɰɨɯ; ɪɨɡɜɢɜɚɧɟ ɫɜɢɞɨɦɨɫɰɢ ɨ ɹɡɢɤɭ ɢ
ɹɡɢɱɧɟɣ ɬɨɥɟɪɚɧɰɢʀ; ɲɢɪɟɧɽ ɞɭɯɨɜɧɢɯ ɝɨɪɢɡɨɧɬɨɯ ɢ ɪɨɡɜɢɜɚɧɽ ɤɪɢɬɢɰɤɨɝɨ ɞɭɦɚɧɹ ɢ ɬɜɨɪɱɢɯ
ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɰɨɯ; ɪɨɡɜɢɜɚɧɽ ɬɢɪɜɚɰɨɝɨ ɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɹ ɡɚ ɹɡɢɤ ɢ ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰ; ɜɨɫɩɢɬɨɜɚɧɽ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɡɚ
ɠɢɜɨɬ, ɪɨɛɨɬɭ ɢ ɦɟɞɡɢɥɸɞɫɤɢ ɨɞɧɨɲɟɧɹ ɭ ɞɭɯɭ ɝɭɦɚɧɢɡɦɚ, ɫɨɥɢɞɚɪɧɨɫɰɢ ɢ ɬɨɥɟɪɚɧɰɢʀ.
Ɂɚɞɚɬɤɢ ɧɚɫɬɚɜɢ ɪɭɫɤɨɝɨ ɹɡɢɤɚ ɬɨ:
- ɩɨɫɬɭɩɧɟ ɢ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɱɧɟ ɭɩɨɡɧɚɜɚɧɽ ɪɭɫɤɨɝɨ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɨɝɨ ɹɡɢɤɚ ɭ ɪɨɡɥɢɱɧɢɯ ɜɢɞɨɯ ɣɨɝɨ ɭɫɧɨɝɨ ɢ
ɩɢɫɚɧɨɝɨ ɯɚɫɧɨɜɚɧɹ;
- ɩɟɫɬɨɜɚɧɽ ɤɭɥɬɭɪɢ ɭɫɧɨɝɨ ɢ ɩɢɫɚɧɨɝɨ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɹ;
- ɨɫɩɨɫɨɛɣɨɜɚɧɽ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɠɟ ɛɢ ɲɟ ɭɫɩɢɲɧɨ ɫɥɭɠɟɥɢ ɡ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɨɦ ɭ ɪɢɠɧɢɯ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢɣɧɢɯ
ɫɢɬɭɚɰɢɣɨɯ (ɭ ɭɥɨɝɢ ɩɪɢɩɨɜɟɞɚɱɚ, ɫɥɭɯɚɱɚ, ɫɨɛɟɲɟɞɧʀɤɚ ɢ ɱɢɬɚɬɟɥɹ);
- ɭɜɨɞɡɟɧɽ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɞɨ ɫɚɦɨɫɬɨɣɧɨɝɨ ɱɢɬɚɧɹ ɧ ɚɧɚɥɢɡɨɜɚɧɹ ɬɟɤɫɬɚ;
- ɪɨɡɜɢɜɚɧɟ ɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɹ ɢ ɬɢɪɜɚɰɢɯ ɧɚɜɢɤɧɭɰɨɯ ɧɚ ɱɢɬɚɧɽ ɤɧʀɠɨɜɧɢɯ ɞʀɥɨɯ;
- ɩɟɫɬɨɜɚɧɽ ɭɦɟɬɧʀɰɤɨɝɨ ɫɟɧɡɢɛɢɥɢɬɟɬɭ ɢ ɥɸɛɨɜɢ ɝɭ ɭɦɟɬɧɨɫɰɢ;
- ɨɫɩɨɫɨɛɣɨɜɚɧɽ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɡɚ ɫɚɦɨɫɬɨɣɧɟ ɯɚɫɧɨɜɚɧɽ ɛɢɛɥɢɨɬɟɤɨɯ ɢ ɠɪɢɞɥɨɯ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɣɨɯ;
- ɭɫɜɨɣɨɜɚɧɽ ɨɫɧɨɜɧɢɯ ɬɟɨɪɢɣɧɢɯ ɩɨɧɹɰɨɯ ɡɨɡ ɩɨɞɪɭɱɚ ɹɡɢɤɚ ɢ ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰɢ, ɭɜɨɞɡɟɧɽ ɞɨ ɪɨɡɭɦɟɧɹ
ɤɧʀɠɨɜɧɨɝɨ ɞʀɥɚ, ɩɨɪɭɲɨɜɚɧɟ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɧɚ ɫɚɦɨɫɬɨɣɧɟ ɬɜɨɪɟɧɽ.
Ɉɩɟɪɚɬɢɜɧɢ ɡɚɞɚɬɤɢ:
- ɦɟɧɨɜɚɧɽ, ɩɪɟɝɥɹɞ, ɩɨɞɡɟɥɽɧɽ, ɪɨɡɭɦɟɧɽ ɮɭɧɤɰɢʀ ɮɚɣɬɨɯ ɫɥɨɜɨɯ ɢ ɜɢɪɟɱɟɧɶɨɯ;
- ɩɨɞɡɟɥɽɧɽ ɡɧɭɤɚ ɮɚɣɬɢ ɫɥɨɜɨɯ, ɤɪɢɬɟɪɢɸɦ ɩɨɞɡɟɥɽɧɹ, ɮɭɧɤɰɢɹ;
- ɩɨɞɡɟɥɽɧɽ ɜɢɪɟɱɟɧɶɨɯ, ɤɪɢɬɟɪɢɸɦ, ɮɭɧɤɰɢɹ;
- ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɩɪɚɜɢɥɚ ɡɚɫɧɨɜɚɧɢ ɧɚ ɫɢɧɬɚɤɫɢɱɧɢɯ ɨɞɧɨɲɟɧɶɨɯ;
- ɡɚɦɟɪɤɨɜɣɨɜɚɧɽ ɬɟɯɧʀɤɢ ɮɨɪɦɨɜɚɧɹ ɩɨɞɨɛɨɯ;
- ɨɞɤɪɢɜɚɧɽ ɨɫɧɨɜɧɨɝɨ ɱɭɜɫɬɜɚ ɢ ɞɪɭɝɢɯ ɟɦɨɰɢɣɨɯ ɭ ɥɢɪɫɤɟɣ ɩɢɫɧʀ;
- ɨɛɚɱɨɜɚɧɽ ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ ɦɨɬɢɜɨɯ ɭ ɩɢɫɧʀ;
- ɭɫɜɨɣɨɜɚɧɽ ɤɧʀɠɨɜɧɨ-ɬɟɨɪɢɣɧɢɯ ɢ ɞɪɭɝɢɯ ɩɨɧɹɰɨɯ ɤɨɬɪɢ ɧɚɜɟɞɡɟɧɢ.
ɁɆɂɋɌɂ ɉɊɈȽɊȺɆȺ
əɁɂɄ
ɋɢɧɬɚɤɫɚ
ɉɪɨɫɬɟ ɢ ɩɪɟɲɢɪɟɧɟ ɜɢɪɟɱɟɧɽ (ɩɨɜɬɨɪɣɨɜɚɧɽ ɡ ɩɢɹɬɟɣ ɤɥɚɫɢ). Ɇɨɞɚɥɧɢ ɫɥɨɜɚ ɢ ɞɨɩɨɥɧɸɸɰɢ
ɬɨɥɤɨɜɚɧɹ.
Ɂɥɨɠɟɧɟ ɜɢɪɟɱɟɧɽ. Ɂɚɜɢɫɧɟ ɢ ɧɽɡɚɜɢɫɧɟ ɨɞɧɨɲɟɧɽ ɭ ɡɥɨɠɟɧɢɦ ɜɢɪɟɱɟɧɸ.
ɇɽɡɚɜɢɫɧɨ-ɡɥɨɠɟɧɢ ɜɢɪɟɱɟɧɹ: ɫɨɫɬɚɜɧɢ, ɡɚɤɥɸɱɧɢ, ɩɪɨɰɢɜɧɢ, ɜɢɤɥɸɱɧɢ, ɪɨɡɞɡɟɥɶɧɢ; ɫɟɪɛɫɤɢ ɭɩɥʀɜ ɭ
ɧɽɡɚɜɢɫɧɨ-ɡɥɨɠɟɧɢɯ ɜɢɪɟɱɟɧɶɨɯ.
Ɂɚɜɢɫɧɨ-ɡɥɨɠɟɧɢ ɜɢɪɟɱɟɧɹ: ɫɭɛɽɤɬɨɜɨ, ɚɬɪɢɛɭɬɨɜɨ, ɨɛɽɤɬɨɜɨ; ɞɨɞɚɬɤɨɜɨ ɜɢɪɟɱɟɧɹ: ɦɟɫɬɨɜɨ, ɱɚɫɨɜɨ,
ɩɪɢɱɢɧɨɜɨ, ɩɨɲɥʀɞɤɨɜɨ, ɧɚɦɢɪɧɢ, ɭɫɥɨɜɧɢ, ɞɨɩɭɫɧɢ, ɫɩɨɫɨɛɨɜɨ, ɩɨɪɨɜɧɭɸɰɢ ɜɢɪɟɱɟɧɹ; ɫɟɪɛɫɤɢ ɭɩɥʀɜ
ɭ ɡɚɜɢɫɧɨ-ɡɥɨɠɟɧɢɯ ɜɢɪɟɱɟɧɶɨɯ. ɂɧɜɟɪɡɢɹ.
Ɉɫɧɨɜɧɢ ɡɧɚɱɟɧɹ ɩɪɢɩɚɞɤɨɯ. ɇɨɦɢɧɚɬɢɜ; ʉɟɧɢɬɢɜ ɛɟɡ ɩɪɢɦɟɧɨɜɧʀɤɨɯ ɢ ɡ ɩɪɢɦɟɧɨɜɧʀɤɚɦɢ; ɞɚɬɢɜ ɛɟɡ
ɩɪɢɦɟɧɨɜɧʀɤɨɯ ɢ ɡ ɩɪɢɦɟɧɨɜɧʀɤɚɦɢ; ɚɤɭɡɚɬɢɜ ɛɟɡ ɩɪɢɦɟɧɨɜɧʀɤɨɯ ɢ ɡ ɩɪɢɦɟɧɨɜɧʀɤɚɦɢ; ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚɥ,
ɥɨɤɚɬɢɜ. Ʉɨɧɫɬɪɭɤɰɢʀ (ɩɪɢ ɲɢɰɤɢɯ ɩɪɢɩɚɞɤɨɯ) ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɱɧɢ ɡɚ ɧɚɪɨɞɧɢ ɹɡɢɤ. ɋɟɪɛɫɤɢ ɭɩɥʀɜ ɭ
ɯɚɫɧɨɜɚɧɸ ɩɪɢɩɚɞɤɨɯ.
ɉɪɚɜɨɩɢɫ
ɉɪɟɜɟɪɣɨɜɚɧɽ, ɩɨɜɬɨɪɣɨɜɚɧɽ ɢ ɜɟɠɛɚɧɽ ɡɦɢɫɬɨɯ ɡɨɡ ɩɪɟɞɯɨɞɧɢɯ ɤɥɚɫɨɯ.
ɋɦɭɝɚ, ɫɦɭɠɤɚ, ɬɨɱɤɚ ɡɨɡ ɡɚɩɹɬɭ, ɡɚɝɪɚɞɡɟɧɽ, ɧɚɜɨɞɧʀɤɢ, ɚɩɨɫɬɪɨɮ.
ɂɧɬɟɪɩɭɧɤɰɢɹ ɭ ɡɥɨɠɟɧɢɦ ɜɢɪɟɱɟɧɸ.
Ɋɨɛɨɬɚ ɡɨɡ ɩɪɚɜɨɩɢɫɨɦ ɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢɦ ɫɥɨɜɧʀɤɨɦ.
ɄɇȲɀɈȼɇɈɋɐ
ɒɤɨɥɫɤɚ ɥɟɤɬɢɪɚ
ɂɜɨ Ⱥɧɞɪɢɱ, ɉɪɢɩɨɜɟɞɤɚ ɨ ɤɦɟɬɨɜɢ ɋɢɦɚɧɨɜɢ
Ⱥɧɞɪɢ Ƚɭɡɞɟɪ Ȼɢɥɹɧɫɤɢ, ɇɨɰɧɢ ɞɭɛɨɧɶ ɧɚ ɧɽɛɟ
Ⱥɝɧɟɬɚ Ȼɭɱɤɨ, Ʉɟɞ ɪɨɡɤɜɢɬɥɢ ɤɚɣɫɢ
ɋɬɽɩɚɧ Ƚɨɫɬɢɧɹɤ, ȼɢɫɬɭɩ ɤɥɨɜɧɚ
ɒɬɟɮɚɧ Ƚɭɞɚɤ, ɉɪɢɤɚɡɚɧɽ
ȼɥɚɞɢɦɢɪ Ʉɢɪɞɚ Ȼɨɥɯɨɪɜɟɫ, ȼɪɚɰɚɧɽ ɞɨ ɡɚɜɢɱɚɸ
Ɇɢɯɚɥ Ʉɨɜɚɱ, ɇɽ ɛɭɞɡɰɟ ɩɬɢɰɭ ɜɟɱɚɪ
ɂɪɢɧɚ Ƚ. Ʉɨɜɚɱɟɜɢɱ, ɍɠ ɡɦɟ ɧɽ ɞɡɟɰɢ
Ƚɚɜɪɢʀɥ Ʉɨɫɬɟɥɶɧɢɤ, ɂɞɢɥɫɤɢ ɜɟɧɽɰ; Ⱥɝɚɮɢɹ, ɫɬɚɪɨɝɨ ɩɨɩɚ ɞɡɢɜɤɚ
Ɇɢɪɨɧ Ʉɨɥɨɲɧɹʀ, ɇɚɦ ɜɲɟ ɬɟɥɶɨ ɡɪɨɞɡɢ
ȼɥɚɞɢɦɢɪ Ʉɨɱɢɲ, ɂɲɬɜɚɧɨɜɚ ɞɪɚɝɚ; ɑɢ ɳɟɲɥʀɜɢ ɜɢɞɭɦɚɧɢ ɨɫɨɛɢ ɫɤɪɢɬɢ ɭ ɬɢɪɜɚɧɸ
Ⱥɧɞɪɢɣ Ʌɚɜɪɢɤ, Ɏɥɚɭɬɚ
Ƚɚɜɪɢʀɥ ɇɚɞɶ, ɉɪɟɯɨɞɡɚ ɦɢ ɪɨɜɧɨ ɞɭɦɤɢ; Ʌɽɬɧʀ ɜɟɱɚɪ ɭ ɩɨɥɸ
Ȼɨɪɢɫ Ɉɥʀɣɧɢɤ, Ɇɚɰ ɲɚɥɚ ɫɨɧ
Ⱦɸɪɚ ɉɚɩɝɚɪɝɚʀ, Ɍɭ, ɬɚɤɨɣ ɩɪɢ ɲɟɪɰɭ; Ȼɢɦɛɨɪɚ, ɛɢɦɛɨɪɚ
Ƀɨɜɚɧ ɋ. ɉɨɩɨɜɢɱ, ɉɨɤɨɧɞɢɪɟɧɚ ɬɢɤɜɚ
Ɇɢɯɚɥ Ɋɚɦɚɱ, ȼɪɚɰɢɦ ɲɟ ɧɚ ɋɟɥɢɳɟ
Ɋɨɦɫɤɚ ɧɚɪɨɞɧɚ ɩɢɫɧɹ, Ʉɨɥʀɫɚɧɤɚ
Ɋɭɫɤɚ ɧɚɪɨɞɧɚ ɩɪɢɩɨɜɟɞɤɚ, ɑɚɥɨɜɤɚ ɉɟɬɪɨ
Ɋɭɫɤɚ ɧɚɪɨɞɧɚ ɩɪɢɩɨɜɟɞɤɚ, ɑɢɹ ɪɨɛɨɬɚ ɱɟɠɲɚ
Ɂɜɨɧɤɨ ɋɚɛɨ, Ʉɨɫɢɞɛɚ
ɋɢɥɜɟɫɬɟɪ ɋɚɥɚɦɨɧ, ɋɬɨɪɨɱɧɢ ɞɭɛɟ ɩɪɢ ɞɪɚɝɢ
ȯɥɟɧɚ ɋɨɥɨɧɚɪ, ɀɟɥɽɧɢ ɝɨɪɢ
Ʌɸɛɨɦɢɪ ɋɨɩɤɚ, Ɋɹɞɨɲɥʀɞ ɱɚɫɭ; ɉɪɨɰɢɜ ɧɽɩɨɡɧɚɬɨɝɨ ɬɟɪɨɪɚ
ɘɥɢɹɧ Ɍɚɦɚɲ, ɏɭɫɬɨɱɤɚ; Ɉ ɪɨɜɧʀɧɢ
Ʌɸɛɤɚ Ɏɚɥɰ, Ɉɫɚɦɟɧɨɫɰ
Ɇɢɤɨɥɚ ɒɚɧɬɚ, Ʉɪɚɫɧɢ ɞɡɟɧɶ
Ⱦɨɦɚɲɧɹ ɥɟɤɬɢɪɚ
Ɇɢɪɨɫɥɚɜ Ⱥɧɬɢɱ, Ȼɢɥɚ ɤɚɧɞɠɭɪɤɚ
Ɇɚɪɤ Ɍɜɟɧ, Ɍɨɦ ɋɨɽɪ
ɉ.Ɏ.Ɋɚɫɩɟ, ɉɟɪɢɩɟɬɢʀ Ȼɚɪɨɧɚ Ɇɢɧɯɚɭɡɟɧɚ
Ⱥɧɬɨɥɨʉɢɹ ɩɨɟɡɢʀ ɡɚ ɞɡɟɰɢ, ɏɦɚɪɚ ɧɚ ɜɟɪɯɭ ɬɨɩɨɥʀ
Ɂɛɨɪɧʀɤ, Ɋɭɫɤɢ ɧɚɪɨɞɧɢ ɩɢɫɧʀ
Ɉɛɪɨɛɨɤ ɥɟɤɬɢɪɢ
Ƚɭɦɨɪɢɫɬɢɱɧɟ ɢ ɫɚɬɢɪɢɱɧɟ ɨɩɢɫɨɜɚɧɽ ɞʀɣɫɧɨɫɰɢ.
Ɍɟɦɚ ɞʀɥɚ, ɮɚɛɭɥɚ, ɦɨɬɢɜɢ, ɡɠɚɬɢ ɡɦɢɫɬ.
Ʉɧʀɠɨɜɧɟ ɞʀɥɨ ɹɤ ɩɨɩɚɬɪɭɧɨɤ ɧɚ ɲɜɟɬ ɢ ɠɢɜɨɬ.
ɉɫɢɯɨɥɨʉɢɣɧɚ ɢ ɫɨɰɢɨɥɨʉɢɣɧɚ ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɡɚɰɢɹ ɩɨɞɨɛɨɯ.
ɉɨɞɨɛɧɨɫɰɢ ɢ ɪɨɡɥɢɤɢ ɦɟɞɡɢ ɟɩɫɤɢɦ ɢ ɥɢɪɫɤɢɦ ɞʀɥɨɦ.
Ⱥɧɚɥɢɡɚ ɩɨɟɬɢɱɧɢɯ ɫɥɢɤɨɯ, ɩɨɟɬɫɤɨɝɨ ɹɡɢɤɚ ɢ ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɧɨɝɨ ɫɬɢɥɚ ɭ ɥɢɪɫɤɟɣ ɩɢɫɧʀ.
ɉɨɟɬɢɱɧɚ ɫɥɢɤɚ ɜɢɬɜɨɪɟɧɚ ɡ ɦɟɬɚɮɨɪɭ, ɚɥɟʉɨɪɢɸ, ɫɢɦɜɨɥɨɦ.
Ɏɭɧɤɰɢɹ ɦɨɧɨɥɨɝɭ ɢ ɞɢɹɥɨɝɭ ɭ ɤɨɦɩɨɡɢɰɢʀ ɞɪɚɦɫɤɟɣ ɞʀʀ. ȯɞɢɧɫɬɜɨ ɱɚɫɭ, ɦɟɫɬɚ ɢ ɞʀʀ (ɪɨɛɨɬɢ) ɭ
ɞɪɚɦɫɤɢɦ ɞʀɥɭ. Ɏɚɣɬɢ ɞɪɚɦɫɤɟɣ ɬɜɨɪɱɨɫɰɢ.
Ɉɫɩɨɫɨɛɣɨɜɚɧɽ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɡɚ ɫɚɦɨɫɬɨɣɧɢ ɩɪɢɫɬɭɩ ɤɧʀɠɨɜɧɨɦɭ ɞʀɥɭ: ɜɢɝɥɽɞɨɜɚɧɽ ɨɞɪɟɞɡɟɧɢɯ
ɜɪɟɞɧɨɫɰɨɯ ɡɨɡ ɫɬɚɧɨɜɢɫɤɚ ɡɚɞɚɬɨɝɨ ɩɪɨɛɥɟɦɭ ɢ ɞɨɤɚɡɨɜɚɧɽ ɫɜɨɣɨɝɨ ɫɬɚɧɨɜɢɫɤɚ ɡ ɩɪɢɤɥɚɞɚɦɢ ɧɚ
ɬɟɤɫɬɭ.
ɑɢɬɚɧɽ
Ɋɨɡɜɢɜɚɧɽ ɮɥɟɤɫɢɛɢɥɧɟɣ ɲɜɢɞɤɨɫɰɢ ɱɢɬɚɧɹ ɭ ɫɟɛɟ ɭ ɡɚɜɢɫɧɨɫɰɢ ɨɞ ɩɪɢɪɨɞɢ ɬɟɤɫɬɚ. Ⱦɢɹʉɨɧɚɥɧɟ
ɱɢɬɚɧɽ ɡ ɰɢɥɶɨɦ ɧɚɯɨɞɡɟɧɹ ɨɞɪɟɞɡɟɧɢɯ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɣɨɯ ɢ ɥɽɝɤɨɝɨ ɡɧɚɯɨɞɡɟɧɹ ɭ ɭɱɟɛɧʀɤɨɯ,
ɟɧɰɢɤɥɨɩɟɞɢɣɨɯ, ɮɚɯɨɜɟɣ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɢ ɢ ɞɪɭɝɢɯ ɩɭɛɥɢɤɚɰɢɣɨɯ ɢ ɬɟɤɫɬɨɯ ɤɪɚɬɣɟ ɩɪɚɤɬɢɱɧɟɣ ɩɪɢɪɨɞɢ ɭɩɭɬɫɬɜɚ ɡɚ ɯɚɫɧɨɜɚɧɽ ɚɩɚɪɚɬɨɯ ɢ ɪɢɠɧɢɯ ɫɪɟɞɫɬɜɨɯ ɡɚ ɤɚɠɞɨɞɧɶɨɜɟ ɯɚɫɧɨɜɚɧɽ, ɞɪɚɝɨɜɢɯ
ɢɧɮɨɪɦɚɰɢɣɨɯ, ɪɟɰɟɩɬɨɯ ɢ ɩɨɞ. (ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɚ ɩɢɫɦɟɧɨɫɰ).
ɉɨɧɹɰɚ
ɍɫɜɨɸɸ ɲɟ ɲɥʀɞɭɸɰɢ ɩɨɧɹɰɚ: Ɂɥɨɠɟɧɟ ɜɢɪɟɱɟɧɽ (ɩɨɞɡɟɥɽɧɽ ɢ ɮɚɣɬɢ); ɨɫɧɨɜɧɢ ɡɧɚɱɟɧɹ ɩɪɢɩɚɞɤɨɯ
(ɧɚ ɭɪɨɜɧɸ ɩɪɟɩɨɡɧɚɜɚɧɹ). ɂɪɨɧɢɹ, ɫɚɬɢɪɚ, ɝɭɦɨɪ, ɞɧɶɨɜɧʀɤ, ɩɨɟɬɫɤɢ ɹɡɢɤ, ɥɢɪɫɤɚ ɫɥɢɤɚ, ɦɟɬɚɮɨɪɚ,
ɚɥɟʉɨɪɢɹ, ɫɢɦɜɨɥ, ɥɸɛɨɜɧɚ ɩɢɫɧɹ, ɫɨɧɟɬ, ɢɞɢɥɚ, ɟɥɟʉɢɹ. ɉɨɩɚɬɪɭɧɨɤ ɧɚ ɲɜɟɬ.
ɄɍɅɌɍɊȺ ȼɂɋɅɈȼɃɈȼȺɇə
ɍɫɧɟ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɽ
ɉɪɢɩɨɜɟɞɚɧɽ ɨ ɩɪɚɜɞɢɜɢɯ ɢ ɡɚɞɭɦɚɧɢɯ ɩɨɞʀɣɨɯ ɡɨɡ ɨɩɢɫɚɦɢ ɢ ɞɢɹɥɨɝɚɦɢ (ɬɟɦɚɬɫɤɚ ɭɧɚɩɪɹɦɟɧɨɫɰ,
ɞɢɧɚɦɢɱɧɨɫɰ ɢ ɩɪɢɦɟɪɚɧɨɫɰ ɞɢɹɥɨɝɚ ʉɭ ɯɚɪɚɤɬɟɪɭ ɩɨɞɨɛɢ ɢ ɤɨɧɬɟɤɫɬɭ). Ⱥɧɚɥɢɡɚ ɜɢɛɪɚɧɢɯ ɬɟɤɫɬɨɯ ɭ
ɤɨɬɪɢɯ ɩɪɟɜɚɠɧɨ ɛɟɲɟɞɚ ɩɨɞɨɛɢ ɠɟ ɛɢ ɲɟ ɰɨ ɥɽɩɲɟ ɩɨɯɨɩɟɥɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɢ ɮɭɧɤɰɢɹ ɞɢɹɥɨɝɭ.
Ɉɩɢɫɨɜɚɧɽ:
- ɡɥɨɠɟɧɲɨɝɨ ɪɨɛɨɬɧɨɝɨ ɩɨɫɬɭɩɤɚ,
- ɜɨɧɤɚɲɧɶɨɝɨ ɢ ɧɭɤɚɲɧɶɨɝɨ ɩɪɨɫɬɨɪɭ ɡ ɧɚɝɥɚɲɨɜɚɧɶɨɦ ɜɢɪɚɡɧɢɯ ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɤɨɯ ɩɪɨɫɬɨɪɭ,
- ɩɨɪɬɪɟɬɨɜɚɧɽ (ɩɨɞɨɛɚ ɡ ɤɧʀɠɨɜɧɨɝɨ ɞʀɥɚ ɧɚ ɨɫɧɨɜɢ ɮɚɛɭɥɢ, ɞɢɹɥɨɝɨɯ ɢ ɤɨɦɟɧɬɚɪɚ ɩɢɫɚɬɟɥɹ),
- ɤɧʀɠɨɜɧɨ-ɭɦɟɬɧʀɰɤɢ ɨɩɢɫ ɢ ɬɟɯɧʀɱɧɢ ɨɩɢɫ,
- ɧɚɭɤɨɜɢ ɢ ɚɞɦɢɧɢɫɬɪɚɬɢɜɧɢ ɫɬɢɥ ɭ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢʀ ɢ ɫɨɨɛɳɨɜɚɧɸ.
ɂɧɮɨɪɦɨɜɚɧɽ ɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɪɟɩɨɪɬɚɠɢ. ɂɧɬɟɪɜɸ.
ɉɪɢɩɨɜɟɞɚɧɽ ɡ ɩɪɟɦɟɧɤɭ ɪɹɞɨɲɥʀɞɭ, ɢɧɬɟɪɜɟɧɰɢʀ ɭ ɤɨɦɩɨɡɢɰɢʀ.
Ɋɨɡɩɪɚɜɹɧɽ ɨ ɩɪɟɱɢɬɚɧɟɣ ɤɧʀɠɤɢ, ɬɟɚɬ. ɩɪɟɞɫɬɚɜɢ, ɮɢɥɦɭ, ɊɌȼ ɟɦɢɫɢʀ, ɤɨɧɰɟɪɬɭ, ɫɩɨɪɬ. ɡɦɚɝɚɧɸ - ɡ
ɨɞɪɟɞɡɨɜɚɧɶɨɦ ɬɟɡɨɯ ɡɚ ɪɨɡɩɪɚɜɭ.
Ɋɨɡɩɪɚɜɹɧɽ ɧɚ ɫɚɦɨɫɬɨɣɧɨ ɡ ɛɨɤɭ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɜɢɛɪɚɧɭ ɬɟɦɭ - ɩɨɥɟɦɢɤɚ, ɚɪʉɭɦɟɧɬɚɰɢɹ, ɽɞɧɨɫɬɪɚɧɨɫɰ,
ɜɫɟɫɬɪɚɧɨɫɰ.
Ⱦɢɫɤɭɫɢɹ ɧɚ ɚɤɬɭɚɥɧɭ ɬɟɦɭ ɭ ɲɤɨɥɢ, ɮɚɦɢɥɢʀ, ɞɪɭɠɬɜɟ - ɩɨ ɜɢɛɨɪɭ ɲɤɨɥɹɪɨɯ.
Ʉɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ: ɉɪɚɜɟ ɢ ɩɪɟɧɽɲɟɧɟ ɡɧɚɱɟɧɽ ɫɥɨɜɨɯ. ɋɢɦɜɨɥɢ. ɉɪɟɦɟɧɤɚ ɡɧɚɱɟɧɹ ɢ ɩɨɪɭɱɟɧɹ ɜɢɪɚɠɟɧɚ
ɡɨɡ ɢɪɨɧɢɸ ɢ ɢɧɬɨɧɚɰɢɸ.
ɋɯɨɩɧɨɫɰ ɡɝɜɚɪɹɧɹ:
Ɉɛɚɱɨɜɚɧɽ ɢ ɩɪɟɩɨɡɧɚɜɚɧɽ ɩɪɢɤɦɟɬɨɯ ɢ ɨɞɧɨɲɟɧɶɨɯ (ɞɨɛɪɨɬɚ, ɥɸɛɨɜ, ɫɤɪɨɦɧɨɫɰ, ɬɨɜɚɪɢɲɫɬɜɨ,
ɛɪɢʉɚ, ɡɚɜɢɫɰ, ɥɭɤɚɜɫɬɜɨ). ɉɪɟɩɨɡɧɚɜɚɧɽ ɢ ɜɢɪɚɠɨɜɚɧɽ ɩɪɢɝɜɚɪɤɢ, ɧɚɝɜɚɪɹɧɹ, ɩɪɟɲɜɟɱɨɜɚɧɹ,
ɩɨɞɨɡɪɢɜɨɫɰɢ.
ȼɢɪɚɠɨɜɚɧɽ ɩɪɢɤɦɟɬɨɯ, ʀɯ ɧɢɹɧɫɨɯ ɢ ɪɨɡɥɢɤɨɯ (ɳɢɪɨɫɰ, ɥɭɤɚɜɨɫɰ, ɫɰɟɪɩɟɡɥʀɜɨɫɰ, ɬɜɚɪɞɨɝɥɚɜɨɫɰ,
ɭɩɚɪɬɨɫɰ, ɜɢɬɢɪɜɚɥɨɫɰ, ɥɽɧʀɜɨɫɰ, ɜɪɟɞɧɨɫɰ, ɪɨɛɨɬɧɨɫɰ).
Ⱥɧɚɥɢɡɚ ɬɟɤɫɬɨɯ ɪɨɡɥɢɱɧɢɯ ɫɬɢɥɨɯ.
ɉɢɫɚɧɟ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɽ
Ɉɩɢɫɨɜɚɧɽ ɩɪɢɪɨɞɧɨɝɨ ɡɹɜɟɧɹ (ɩɨ ɩɥɚɧɭ).
ɉɨɪɬɪɟɬɨɜɚɧɽ ɩɨɞɨɛɢ ɡ ɤɧʀɠɨɜɧɨɝɨ ɞʀɥɚ (ɧɚ ɨɫɧɨɜɢ ɮɚɛɭɥɢ, ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɡɚɰɢʀ ɡ ɛɨɤɭ ɩɢɫɚɬɟɥɹ,
ɩɢɫɚɬɟɥɶɨɜɨɝɨ ɤɨɦɟɧɬɚɪɚ, ɫɜɨɣɨɝɨ ɞɨɠɢɰɚ ɢ ɪɨɡɭɦɟɧɹ).
Ɋɨɡɩɪɚɜɹɧɽ ɨ ɚɤɬɭɚɥɧɢɯ ɞɪɭɠɬɜɟɧɢɯ ɩɪɨɛɥɟɦɨɯ ɧɚ ɨɫɧɨɜɢ ɬɟɤɫɬɨɯ ɡ ɧɨɜɢɧɨɯ ɢ ɞɪɭɝɢɯ ɦɟɞɢɣɨɯ - ɩɨ
ɜɢɛɨɪɭ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɞɡɟ ɲɟ ɧɚɩɪɟɞɨɤ ɨɞɪɟɞɡɢ ɨɩɨɧɟɧɬɨɯ.
ɉɪɢɤɚɡ, ɤɪɢɬɢɤɚ.
ɋɢɧɬɚɤɫɢɱɧɨ-ɫɟɦɚɧɬɢɱɧɢ ɜɟɠɛɢ, ɥɟɤɫɢɱɧɢ ɜɟɠɛɢ.
ɉɢɫɚɧɽ ɞɧɶɨɜɧʀɤɚ, ɩɪɢɜɚɬɧɟ ɢ ɭɪɹɞɨɜɨ ɩɢɫɦɨ.
ɉɢɫɚɧɽ ɦɨɥɛɢ, ɠɚɥɛɢ, ɬɟɥɟɝɪɚɦɢ, ɜɢɧɱɨɜɚɧɤɢ, ɩɥɚɤɚɬɢ, ɩɪɨɬɟɫɬɭ, ɩɨɞɡɟɤɨɜɚɧɹ.
ɋɬɚɧɞɚɪɞɢ ɢ ɤɭɥɬɭɪɚ ɟɥɟɤɬɪɨɧɫɤɟɣ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢʀ.
ɉɨɩɨɥɧɶɨɜɚɧɽ ɪɢɠɧɢɯ ɮɨɪɦɭɥɚɪɨɯ (ɚɧɤɟɬɢ, ɬɟɫɬɢ, ɩɢɬɚɥɧʀɤɢ, ɩɨɲɬɚɧɫɤɢ, ɛɚɧɤɨɜɧɢ ɢ ɩɨɞɨɛɧɢ
ɨɛɪɚɡɰɢ, ɮɨɪɦɭɥɚɪɢ ɢ ɩɨɞɨɛɧɟ).
Ɉɫɟɦ ɞɨɦɚɲɧʀ ɩɢɫɚɧɢ ɡɚɞɚɬɤɢ ɢ ʀɯ ɚɧɚɥɢɡɚ ɧɚ ɝɨɞɡɢɧɨɯ.
ɒɬɢɪɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɡɚɞɚɬɤɢ (ɽɞɧɚ ɝɨɞɡɢɧɚ ɡɚ ɩɢɫɚɧɽ, ɞɜɚ ɡɚ ɜɢɩɪɚɜɨɤ).
ɋɉɈɋɈȻ ȼɂɌȼɈɊɃɈȼȺɇə ɉɊɈȽɊȺɆȺ
Ɂɨɡ ɫɟɞɦɭ ɤɥɚɫɭ ɲɟ ɡɚɨɤɪɭɠɭɽ ɡɞɨɛɭɜɚɧɽ ɨɫɧɨɜɧɢɯ ɡɧɚɧɶɨɯ ɨ ɟɥɟɦɟɧɬɨɯ ɹɡɢɤɚ ɡɨɡ ɫɢɧɬɚɤɫɭ ɨɞɧɨɫɧɨ
ɡɥɨɠɟɧɢɦ ɜɢɪɟɱɟɧɶɨɦ. Ɂ ɬɢɦ ɲɟ ɤɨɧɫɬɢɬɭɽ ɤɨɧɽɱɧɟ ɫɩɨɡɧɚɧɽ ɨ ɹɡɢɤɭ ɹɤ ɫɢɫɬɟɦɭ. ɍ ɫɢɧɬɚɤɫɢ
ɡɥɨɠɟɧɨɝɨ ɜɢɪɟɱɟɧɹ ɨɛɽɞɢɧɽɧɢ ɩɪɟɞɯɨɞɧɢ ɡɧɚɧɹ ɨ ɮɭɧɤɰɢɨɧɨɜɚɧɸ ɫɥɨɜɨɯ ɢ ɞɨɜɨɞɡɚ ɲɟ ɞɨ ɭɪɨɜɧɹ
ɠɟ ɜɢɪɟɱɟɧɽ ɬɨ ɬɨɬɚ ɨɛɞɭɦɚɧɚ ɰɚɥɨɫɰ ɤɨɬɪɚ ɨɫɧɨɜɧɚ ɽɞɢɧɤɚ ɫɩɨɪɨɡɭɦɣɨɜɚɧɹ ɢ ɠɟ ɚɠ ɭ ɫɢɧɬɚɤɫɢ
ɡɥɨɠɟɧɨɝɨ ɜɢɪɟɱɟɧɹ ɩɨɫɬɚɜɚ ɨɱɢɝɥɹɞɧɢ ɩɨɞɩɨɥɧɢ ɤɪɭɝ ɭ ɤɨɬɪɢɦ ɮɭɧɤɰɢɨɧɭɽ ɹɡɢɤ ɹɤ ɫɢɫɬɟɦ. ɉɨɬɟɪɚɡ
ɲɤɨɥɹɪ ɡɞɨɛɭɥ ɧɽ ɥɽɦ ɨɫɧɨɜɧɭ ɩɢɫɦɟɧɨɫɰ ɧɚ ɦɚɰɟɪɢɧɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ ɚɥɽ ɬɪɟɛɚɥ ɡɞɨɛɭɰ ɢ ɨɫɧɨɜɧɢ
ɫɩɨɡɧɚɧɹ ɨ ɹɡɢɤɭ ɹɤ ɫɢɫɬɟɦɭ ɧɚ ɬɚɤɢ ɫɩɨɫɨɛ ɠɟ ɩɪɟɲɨɥ ɰɚɥɭ ɜɟɪɬɢɤɚɥɭ ʉɪɚɦɚɬɢɱɧɢɯ ɡɧɚɧɶɨɯ ɨɞ
ɮɨɧɟɬɢɤɢ ɩɨ ɫɢɧɬɚɤɫɭ ɧɚ ɭɪɨɜɧɸ ɩɪɟɩɨɡɧɚɜɚɧɹ ɩɨ ɩɪɨɝɪɚɦɫɤɢɯ ɰɚɥɨɫɰɨɯ. ɉɪɨɝɪɚɦ ɩɪɟ ɩɨɬɪɟɛɢ
ɩɪɟɝɥɹɞɧɨɫɰɢ ɫɬɪɭɤɬɭɨɜɚɧɢ ɩɨ ɩɪɨɝɪɚɦɫɤɢɯ ɰɚɥɨɫɰɨɯ - ʉɪɚɦɚɬɢɤɚ, ɩɪɚɜɨɩɢɫ, ɲɤɨɥɫɤɚ ɢ ɞɨɦɚɲɧɹ
ɥɟɤɬɢɪɚ ɢ ɤɭɥɬɭɪɚ ɭɫɧɨɝɨ ɢ ɩɢɫɦɟɧɨɝɨ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɹ - ɚɥɽ ɲɟ ɩɨɞɪɨɡɭɦɸɽ ɠɟ ɲɟ ɹɡɢɤɭ ɩɪɢɫɬɭɩɚ ɹɤ
ɢɧɬɟʉɪɚɥɧɨɦɭ ɢ ɰɚɥɨɫɧɨɦɭ ɫɢɫɬɟɦɭ ɢ ɦɧɨɠɟɫɬɜɭ ɡɧɚɧɶɨɯ. ɉɪɨɝɪɚɦ ɡɚɬɪɢɦɚɥ ɞɨɛɪɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢ
ɤɨɧɰɢɩɨɜɚɧɹ ɩɨ ɤɨɧɰɟɧɬɪɢɱɧɢɯ ɤɪɭɝɨɯ ɹɤ ɢ ɞɨɛɪɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɤɨɧɰɢɩɨɜɚɧɹ ɩɨ ɜɟɪɬɢɤɚɥɢ ɬɚ ɢɯ
ɨɛɽɞɢɧɽɧɢ ɬɪɢɦɚɦɟ ɡɚ ɬɤɜ. ɫɩɢɪɚɥɧɢ ɫɢɫɬɟɦ ɚɛɨ ɫɬɪɭɤɬɭɪɭ ɩɪɨɝɪɚɦɚ. ɉɪɨɝɪɚɦ ɤɚɠɞɟɣ, ɬɚ ɢ ɫɟɞɦɟɣ
ɤɥɚɫɢ, ɫɨɫɬɚɜɟɧɢ ɧɚ ɩɪɢɧɰɢɩɭ ɫɩɢɪɚɥɢ. ɋɟɞɦɚ ɤɥɚɫɚ, ɝɨɱ ɤɟɥɶɨ ɧɚɦ ɲɟ ɜɢɞɡɢ ɠɟ ɨɫɧɨɜɧɚ ɲɤɨɥɚ ɬɨ
ɤɨɧɬɢɧɭɢɬɟɬ ɨɫɟɦ ɤɥɚɫɨɯ, ɬɨ ɡɚɲ ɥɽɦ ɩɟɪɲɚ ʉɚɪɚɞɢɱɚ ɨɬɜɟɪɚɧɹ ɧɨɜɟɣ ɫɩɢɪɚɥɢ. ɉɪɟɪɨɛɟɧɢ ɩɪɨɝɪɚɦ
ɫɟɞɦɟɣ ɤɥɚɫɢ ɩɪɟɞɜɢɞɡɭɽ ɥɽɦ ɩɪɟɲɢɪɟɧɽ ɤɨɧɰɟɧɬɪɢɱɧɨɝɨ ɤɪɭɝɚ ɭɱɟɧɹ ɫɢɧɬɚɤɫɢ ɞɡɟ ɲɟ ɭɱɚ ɢ
ɭɬɜɟɪɞɡɭɸ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɫɢɧɬɚɤɫɢ, ɨɞ ɩɪɨɫɬɨɝɨ ɜɢɪɟɱɟɧɹ ɩɨ ɡɥɨɠɟɧɟ, ɛɟɡ ɞɟɮɢɧɢɰɢɣɨɯ ɚɥɽ ɭɬɟɦɟɥɽɧɨ ɭ
ɪɟɚɥɧɢɯ ɡɧɚɧɶɨɯ ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɹɤ ɩɪɟɩɨɡɧɚɜɚɧɽ ɟɥɟɦɟɧɬɨɯ. Ʉɨɧɫɬɢɬɭɽ ɲɟ ɫɩɨɡɧɚɧɽ ɨ ɜɢɪɟɱɟɧɸ ɹɤ
ɧɚɣɦɟɧɲɟɣ ɽɞɢɧɤɢ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢʀ. Ɉɛɚɱɭɸ ɲɟ ɫɨɫɬɨɣɧɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɩɪɟɲɢɪɟɧɨɝɨ ɜɢɪɟɱɟɧɹ ɧɚ ɤɨɬɪɢ
ɬɪɟɛɚ ɨɛɪɚɰɢɰ ɨɤɪɟɦɧɭ ɭɜɚɝɭ ɩɪɚɜɟ ɩɪɟɬɨ ɠɟ ɬɨɬɢ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɩɨɫɬɚɧɸ ɚɛɨ ɛɭɞɭ ɩɪɟɪɚɫɬɚɰ ɞɨ
ɡɚɜɢɫɧɢɯ ɜɢɪɟɱɟɧɶɨɯ ɭ ɡɥɨɠɟɧɢɦ ɜɢɪɟɱɟɧɸ. ɍ ɪɟɚɥɧɟɣ ɧɚɫɬɚɜɧɟɣ ɩɪɚɤɫɢ ɫɤɨɪɟɣɲɢɯ ɪɨɤɨɯ ɭ
ɩɪɨɝɪɚɦɭ ɭ ɢɫɬɟɣ ɤɥɚɫɢ ɛɭɥɚ ɢ ɦɨɪɮɨɥɨʉɢɹ ɧɚ ɭɪɨɜɧɸ ɩɪɟɩɨɡɧɚɜɚɧɹ ɢ ɦɟɧɨɜɚɧɹ ɮɚɣɬɨɯ ɫɥɨɜɨɯ ɢ
ɩɨɪɹɞɧɽ ɩɪɢɯɨɞɡɟɥɨ ɞɨ ɡɚɦɟɧɶɨɜɚɧɹ ɩɨɧɹɰɨɯ ɧɚɩɪ. ɦɟɧɨɜɧʀɤɚ ɢ ɫɭɛɽɤɬɚ, ɞʀɽɫɥɨɜɚ ɢ ɩɪɟɞɢɤɚɬɚ. Ɂ
ɬɢɦɚ ɜɢɦɟɧɤɚɦɢ ɩɪɟɩɨɡɧɚɜɚɧɽ ɮɚɣɬɨɯ ɫɥɨɜɨɯ ɡɨɯɚɛɟɧɟ ɭ ɩɢɬɟɣ ɤɥɚɫɢ, ɲɟɫɬɚ ɤɥɚɫɚ ɭ ɰɚɥɨɫɰɢ
ɨɯɚɛɟɧɚ ɭɱɟɧɸ ɦɨɪɮɨɥɨɝɢʀ, ɚ ɫɟɞɦɚ ɤɥɚɫɚ ɨɛɽɞɢɧɸɽ ɲɢɰɤɢ ɩɪɟɞɯɨɞɧɢ ɡɞɨɛɭɬɢ ɡɧɚɧɹ ɭ ɫɢɧɬɚɤɫɢ
ɡɥɨɠɟɧɨɝɨ ɜɢɪɟɱɟɧɹ.
ȼɢɛɨɪ ɤɧʀɠɨɜɧɢɯ ɞʀɥɨɯ ɧɚɩɪɚɜɟɧɢ ɩɨ ɩɪɢɧɰɢɩɭ ɮɭɧɤɰɢɣɨɯ, ɰɨ ɡɧɚɱɢ ɠɟ ɬɪɟɛɚ ɠɟ ɛɢ ɨɞɜɢɬɨɜɚɥ
ɩɨɝɥɽɞɨɜɚɧɶɨɦ ɡɚ ɡɞɨɛɭɜɚɧɽ ɩɨɧɹɰɨɯ ɢ ɤɧʀɠɨɜɧɨɝɨ ɢɫɤɭɫɬɜɚ, ɠɟ ɛɢ ɛɭɥ ɭ ɫɢɫɬɟɦɭ ɜɪɟɞɧɨɫɰɨɯ
ɪɨɡɭɦɥʀɜɢɯ ɢ ɢɧɫɩɢɪɭɸɰɢɯ ɡɚ ɨɞɪɟɞɡɟɧɢ ɜɨɡɪɨɫɬ, ɹɤ ɢ ɠɟ ɛɢ ɨɞɜɢɬɨɜɚɥ ɧɚ ɩɟɪɲɟɧɫɬɜɟɧɭ ɚ ɬɨ ɡɧɚɱɢ
ɟɫɬɟɬɢɱɧɭ ɮɭɧɤɰɢɸ ɤɧʀɠɨɜɧɨɝɨ ɞʀɥɚ. ɒɢɰɤɢ ɧɚɫɥɨɜɢ ɤɧʀɠɨɜɧɢɯ ɞʀɥɨɯ ɜɢɛɟɪɚɧɢ ɫɩɪɚɦ ɧɚɜɟɞɡɟɧɢɯ
ɮɭɧɤɰɢɣɨɯ ɚ ɡɨɡ ɪɟɩɪɟɡɟɧɬɚɬɢɜɧɢɯ ɚɧɬɨɥɨʉɢɣɨɯ ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰɢ ɡɚ ɞɡɟɰɢ ɢ ɨɞɪɨɫɧɭɬɢɯ. Ɂɨɡ ɫɬɚɧɨɜɢɫɤɚ
ɦɨɠɥʀɜɨɝɨ ɞɨɠɢɰɚ ɤɧʀɠɨɜɧɨɝɨ ɞʀɥɚ, ɡɦɢɫɬɢ ɜɢɛɪɚɧɢɯ ɞʀɥɨɯ ɭɩɭɬɸɸ ɧɚ ɩɨɬɪɢɦɨɜɤɭ ɪɨɡɭɦɟɧɸ
ɥɢɪɢɱɧɨɝɨ, ɧɚ ɩɨɬɪɢɦɨɜɤɭ ɫɟɧɡɢɛɢɥɢɬɟɬɭ ɲɤɨɥɹɪɚ, ɧɚ ɪɨɡɭɦɟɧɽ ɟɦɨɰɢɨɧɚɥɧɟɣ ɫɬɪɚɧɢ ɲɤɨɥɹɪɨɜɨɝɨ
ɪɨɡɭɦɟɧɹ ɲɜɟɬɚ. ɂɫɬɨɱɚɫɧɨ ɲɟ ɡɨɡ ɜɢɛɨɪɨɦ ɡɦɢɫɬɨɯ ɠɚɞɚ ɜɢɦɤɧɭɰ ɫɤɨɪɟɣ ɩɪɢɫɭɬɧɟɣ ɫɬɪɚɞɚɥɧɨɫɰɢ
ɭ ɜɟɥɶɤɢɦ ɱɢɲɥɽ ɬɟɤɫɬɨɯ, ɬɽ. ɠɚɞɚ ɲɟ ɡɦɨɰɧʀɰ ɥɽɩɲɚ ɫɥɢɤɚ ɲɜɟɬɚ ɛɟɡ ɧɚɫɢɥɧʀɰɬɜɚ, ɫɬɪɚɞɚɥɧʀɰɬɜɚ ɢ
ɧɽɩɪɟɪɢɜɧɨɝɨ ɡɦɟɧɶɨɜɚɧɹ ɪɢɠɧɢɯ ɧɽɳɟɫɰɨɯ. ɍ ɰɚɥɨɫɰɢ, ɜɢɛɨɪ ɤɧʀɠɨɜɧɢɯ ɬɟɤɫɬɨɦ ɜɟɰɟɣ ɨɛɪɚɰɟɧɢ ɧɚ
ɤɪɚɫɲɢ ɢ ɰɟɩɥɽɣɲɢ ɛɨɤ ɲɜɟɬɚ ɢ ɠɢɜɨɬɚ.
Ʉɭɥɬɭɪɚ ɭɫɧɨɝɨ ɢ ɩɢɫɦɟɧɨɝɨ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɹ ɧɚ ɭɠ ɭɡɜɢɱɚɽɧɢɦ ɭɪɨɜɧɸ ɪɨɡɭɦɟɧɹ ɢ ɤɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɟɣ
ɮɭɧɤɰɢʀ ɹɡɢɤɚ, ɚ ɩɨɞɪɨɡɭɦɸɽ ɲɟ ɪɨɛɨɬɚ ɧɚɫɬɚɜɧʀɤɚ ɡ ɯɚɫɧɨɜɚɧɶɨɦ ɬɚɤɢɯ ɦɟɬɨɞɨɯ ɤɨɬɪɢ ɡɜɟɤɲɭɸ
ɤɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɢ ɤɨɦɩɟɬɟɧɰɢʀ ɲɤɨɥɹɪɚ. ɍ ɨɤɨɥɧɨɫɰɨɯ ɤɟɞ ɲɟ ɪɭɫɤɢ ɹɡɢɤ ɧɚɯɨɞɡɚ ɭ ɩɨɡɢɰɢʀ
ɦɟɧɲɢɧɫɤɨɝɨ ɹɡɢɤɚ ɱɢɫɥɨɜɨ ɦɚɥɨɱɢɫɥɟɧɟɣ ɡɚɽɞɧʀɰɢ, ɨɤɪɭɠɟɧɢ ɡɨɡ ɡɚɫɢɰɟɧɢɦ ɦɟɞɢɣɫɤɢɦ ɢ
ɤɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɢɦ ɩɪɨɫɬɨɪɨɦ ɞɪɭɝɢɯ ɹɡɢɤɨɯ, ɚ ɩɟɪɲɟɧɫɬɜɟɧɨ ɫɟɪɛɫɤɨɝɨ ɹɡɢɤɚ, ɧɚɫɬɚɜɚ ɪɭɫɤɨɝɨ ɹɡɢɤɚ
ɦɚɤɫɢɦɚɥɧɨ ɨɛɪɚɰɟɧɚ ɧɚ ɤɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɢ ɤɨɦɩɟɬɟɧɰɢʀ ɲɤɨɥɹɪɚ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ. Ɂ ɬɢɦ ɲɟ ɠɚɞɚ,
ɩɟɪɲɟɧɫɬɜɟɧɨ, ɩɪɟɣʉ ɤɭɥɬɭɪɢ ɭɫɧɨɝɨ ɢ ɩɢɫɚɧɨɝɨ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɹ ɡɦɨɰɧʀɰ ɤɨɦɩɟɬɟɧɰɢʀ ɲɤɨɥɹɪɚ ɭ
ɤɚɠɞɨɞɧɶɨɜɟɣ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢʀ ɡɨɡ ɨɤɪɭɠɟɧɶɨɦ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ.
RUMUNSKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
LIMBA ROMÂNĂ
Scopul activităĠii instructive
În clasa a VII-a elevii trebuie să însuúească în continuare limba română literară, noĠiunile de gramatică úi
teorie literară úi să-úi dezvolte capacitatea de exprimare în scris úi oral. În această clasă scopul activităĠii
instructive este:
- ridicarea nivelului de cunoútinĠe úi capacităĠi, crearea interesului pentru lectură;
- înĠelegerea mesajului oral úi scris;
- însuúirea corectă a exprimării scrise úi orale;
- dezvoltarea úi îmbogăĠirea vocabularului cu expresii úi cuvinte noi;
- înĠelegerea contextului global al unui mesaj dialogat;
- semnalarea înĠelegerii mesajului în comunicarea cotidiană;
- deducerea sensului unor cuvinte necunoscute într-un mesaj;
- dezvoltarea interesului faĠă de creaĠiile literare în limba română;
- receptarea, iniĠierea úi participarea la un act de comunicare oral úi scris în limba
română literară;
dezvoltarea creativităĠii prin activităĠile de atelier úi activităĠile individuale.
Sarcini operative
La sfârúitul clasei a VII-a elevii trebuie:
- să-úi îmbogăĠească vocabularul cu cuvinte úi expresii noi;
- să înĠeleagă semnificaĠia unui mesaj;
- să însuúească sistematic diferite forme de exprimare orală úi în scris;
- să însuúească valorile stilistice ale unor cuvinte dintr-un text literar;
- să sesizeze modalităĠile de organizare a secvenĠelor textuale ale unui mesaj oral;
- să însuúească raportul dintre propoziĠii în frază;
- să deducă sensul cuvintelor necunoscute dintr-un mesaj ascultat;
- să însuúească citirea expresivă, citirea pe roluri úi dramatizarea textelor literare;
- să-úi exprime clar úi precis gândurile, ideile úi sentimentele;
- să folosească úi aplice corect izvoarele de informaĠie (reviste, manuale, dicĠionare, enciclopedii, alte
medii);
- să utilizeze corect limba română literară în diferite situaĠii.
LITERATURA
Lectură úcolară
1.Vasile Alecsandri, Miezul iernii
2. Anton Pann, Povestea vorbii
3. Tudor Arghezi, Cuvânt
4. Mircea Cărtărescu, Florin scrie un roman (fragment)
5. George Călinescu, În tren (fragment)
6. Geo Bogza, MunĠii Apuseni
7. Mircea Eliade, Jurnalul unui adolescent
8. Constantin ChiriĠă, Cireúarii (fragment)
9. Octavian Goga, Noi
10. Gheorghe Brăescu, Un scos din pepeni
11. Alecu Russo, Piatra corbului
12. Ion Pillat, MărĠiúor
13. Povestea drumului - mit african
14. Literatura română din Voivodina
15. Jovan Sterija Popoviü, Tigva fandosită
16. I. Al. Brătescu-Voineúti, Privighetoarea
17. I. L. Caragiale, Un pedagog de úcoală nouă
18. I. Creangă, Ion Roată úi Vodă Cuza
19. Mănăstirea Argeúului
20. Zidirea cetăĠii Skadar
21. George Coúbuc, Colindătorii
22. Mihai Eminescu, Floare albastră
23. Jules Verne, Castelul din CarpaĠi
24. J.K. Rowling, Harry Potter
25. R.F. Raspe, PeripeĠiile uimitoare ale Baronului Munchauzen
26. Lucian Blaga, 9 mai 1895
Lectură
Ioan Slavici, Moara cu noroc
Barbu ùtefănescu Delavrancea, SchiĠe úi nuvele
Ion Creangă, Amintiri din copilărie
SelecĠie din literatura română contemporană
Antoine de Saint-Exupery, Micul prinĠ
Analiza textului
Stabilirea contactului direct cu operele literare úi descoperirea mijloacelor de limbă úi stil cu ajutorul cărora
sunt realizate imaginile artistice.
Aprecierea expresiilor idiomatice, sensului propriu úi figurat al cuvântului.
Formarea unor opinii personale despre opera analizată.
Identificarea noĠiunilor de teorie literară.
Pregătirea elevilor pentru analiza independentă a textului literar: cercetarea valorilor determinate,
argumentarea impresiilor, observarea úi concluzia datelor.
Redarea textelor epice: observarea cauzei consecutive a legăturii motivelor poetice úi funcĠia lor,
desfăúurarea lentă sau dinamică a acĠiunii úi compoziĠia. Introducerea în analiza completă a operei literare:
personajele (dialogul, monologul, trăsături de caracter, procedee), tematica (compoziĠia tematicii, tema
principală, teme secundare), ideea úi descrierea (starea psihologică, situaĠii dramatice, atmosfera,
peisajul).
Abordarea poeziilor lirice: analiza motivelor (relaĠiile reciproce úi contopirea în imagini poetice).
Imaginile poetice, elementele de limbaj úi stilul poetic.
Abordarea operelor dramatice: îndrumarea elevilor în analiza elementelor esenĠiale (dialog, monolog,
acĠiune dramatică, personaje). Asemănările úi deosebirile dintre operele lirice úi epice.
NoĠiuni literare
Actualizarea noĠiunilor literare din anii precedenĠi.
Specii literare: Pastelul. Legenda. Balada. SchiĠa. Povestirea. Nuvela. Comedia. Romanul.
Antiteza. Metafora.
Piciorul metric. Versul liber.
Folclorul literar.
LIMBA
Repetarea úi consolidarea materiei din clasa precedentă.
NoĠiuni de fonetică (actualizare).
Vocabularul limbii române. Sinonimele (actualizare). Neologismele. InovaĠii lexicale. ImportanĠa
neologismelor úi inovaĠiilor lexicale. Procedeele interne de îmbogăĠire a vocabularului. Compunerea.
PărĠile de vorbire flexibile (actualizare).
Pronumele (actualizare). Pronumele úi adjectivul interogativ-relativ. Acordul pronumelui relativ care în
genitiv precedat de articol genitival. Pronumele úi adjectivul nehotărât.
Verbul. Diatezele, modurile úi timpurile (actualizare). Verbele auxiliare (actualizare). LocuĠiunea verbală.
PărĠile de vorbire neflexibile, cu accentul pe conjuncĠii úi locuĠiunile conjuncĠionale.
Sintaxa propoziĠiei
Subiectul. Subiectul inclus. Subiectul subînĠeles. PropoziĠii defective de subiect.
Predicatul. Predicatul verbal. Predicatul nominal. Verbe copulative. Nume predicativ. Acordul predicatului
cu subiectul.
PărĠile secundare ale propoziĠiei. Atributul adjectival, substantival, pronominal (actualizare), atributul verbal
úi adverbial. ApoziĠia. ExerciĠii aplicative referitoare la atribut.
Complementul (actualizare). Complementele circumstanĠiale de cauză úi de scop. Ordinea cuvintelor în
propoziĠie.
Sintaxa frazei
PropoziĠia principală úi propoziĠia secundară. PropoziĠia regentă. Coordonarea (prin juxtapunere úi cu
ajutorul conjuncĠiilor). PropoziĠii coordonate copulative, adversative, disjunctive úi conclusive.
Subordonarea. PropoziĠii subordonate atributive, completive directe.
Vorbirea directă úi vorbirea indirectă.
NoĠiuni de ortografie
Scrierea corectă a substantivelor, pronumelor úi numeralelor (actualizare).
PunctuaĠia în frază.
CULTURA EXPRIMĂRII
Exprimarea orală
Exprimarea în mod original, într-o formă accesibilă, a propriilor idei úi opinii.
Stabilirea principalelor modalităĠi de înĠelegere úi interpretare a unor texte scrise în diverse situaĠii de
comunicare.
ÎnĠelegerea textului literar úi comentarea lui ca mijloc de dezvoltare a exprimării orale.
ExerciĠii de însuúire úi definire a noĠiunilor úi cuvintelor - prin activităĠi în ateliere.
Observarea mijloacelor de limbă úi stil în fragmentele din textele cu caracter descriptiv (în versuri úi proză).
Determinarea sensului unor cuvinte úi explicarea orală a semnificaĠiei acestora în diferite contexte.
Stabilirea legăturilor corecte dintre elementele unei unităĠi gramaticale (propoziĠie sau frază), precum úi
folosirea corectă a categoriilor gramaticale specifice părĠilor de vorbire.
ExerciĠii de rostire corectă a cuvintelor cu probleme de accentuare.
Transformarea vorbirii directe în vorbire indirectă, a textului narativ în text dramatic.
Transformarea monologului în dialog, exersarea dialogului (adaptarea tematicii, dinamismului,
caracterului).
Dezbateri pe marginea unor cărĠi citite, prezentaĠii teatrale, film, emisiuni RTV, tablouri, sculptură;
determinarea temei, ideii, particularităĠilor personajelor.
Analiza fragmentelor narative selectate în care predomină vorbirea personajelor.
Elementele de reportaj.
Exprimarea în scris
Dictări libere úi de control.
Exprimarea în scris a unui punct de vedere personal. Comentarea textelor literare citite, rezumatul,
caracterizarea personajelor, transformarea vorbirii directe în vorbire indirectă.
Scrierea argumentată a impresiilor provocate de textele literare úi interpretarea unor aspecte din operă.
Interpretarea liberă ale unor aspecte structurale ale unei opere literare.
Stabilirea valorilor estetice úi stilistice în toate tipurile de texte úi de situaĠii de comunicare.
Îmbinarea diferitelor forme de expunere (povestire, descriere úi dialog) în compunerile elevilor pe teme
libere úi teme date.
ModalităĠile de exprimare a ideilor, atitudinilor úi opiniilor faĠă de anumite situaĠii de comunicare.
ExerciĠii de înĠelegere úi explicare a noĠiunilor de teorie literară.
ExerciĠii pentru dezvoltarea creativităĠii elevilor.
Scrierea corectă a frazelor în text folosind corect regulile ortografice úi semnele de punctuaĠie.
Aprecierea úi evaluarea cărĠilor citite, a emisiunilor, filmelor, CD-urilor audiate úi vizionate. Jurnalul.
ùase teme pentru acasă úi analiza lor la oră.
Patru lucrări scrise (o oră pentru scriere úi o oră pentru corectare).
MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI
Programa pentru Limba română ca limbă maternă pentruclasa a VII-a se realizează prin metode
tradiĠionale prezentate în forma unei succesiuni de etape clar delimitate.
În domeniul literaturii se propun următoarele activităĠi: stabilirea contactului direct cu operele literare úi
descoperirea mijloacelor de limbă úi stil cu ajutorul cărora sunt realizate imaginile artistice. Identificarea
noĠiunilor de teorie literară. Redarea textelor epice. Abordarea poeziilor lirice. Abordarea operelor
dramatice. Asemănările úi deosebirile dintre operele lirice úi epice.
În domeniul limbii se pune accent pe evaluarea posibilităĠilor de exprimare prin expresii úi cuvinte noi în
vocabularul activ al elevilor úi sesizarea sensului inovaĠiilor lexicale în funcĠie de context. Trebuie să
identifice sensul unui cuvânt necunoscut, să aplice regulile de ortografie în scris, să sesizeze abaterile de
la normele gramaticale într-un mesaj oral úi scris, să cunoască părĠile de vorbire flexibile úi neflexibile úi
părĠile de propoziĠie. Mesajul pe care elevul îl va comunica în limba română trebuie să fie bazat pe
structurile lingvistice în spiritul limbii române, determinate de gândirea în această limbă.
Cultura exprimării orale úi în scris are o importanĠă deosebită deoarece reprezintă baza unei comunicări
calitative. Din acest motiv în cursul activităĠii trebuie insistat asupra îmbogăĠirii fondului lexical, exprimarea
în mod original a propriilor idei úi opinii. Stabilirea principalelor modalităĠi de înĠelegere úi interpretare a
unor texte scrise în diverse situaĠii de comunicare - prin activităĠi în ateliere. Observarea mijloacelor de
limbă úi stil în fragmentele din textele cu caracter descriptiv. Stabilirea legăturilor corecte dintre elementele
unei unităĠi gramaticale, precum úi folosirea corectă a categoriilor gramaticale specifice părĠilor de vorbire úi
părĠilor de propoziĠie úi frază. Aprecierea úi evaluarea cărĠilor citite, a emisiunilor, filmelor, CD-urilor audiate
úi vizionate. Elevii trebuie să manifeste interes pentru creaĠiile literare în limba română, să utilizeze corect
úi eficient limba română în diferite situaĠii de comunicare.
SLOVAýKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
SLOVENSKÝ JAZYK
CieĐ a úlohy
CieĐom vyuþovania slovenského jazyka a literatúry je, aby žiaci zvládli a poznali materinský jazyk jednak
kvôli posilneniu svojho jazykového vedomia, jednak aby sa prostredníctvom jazyka dostali aj k prameĖom
slovenskej literatúry a celkovej slovenskej kultúry a vedy.
Pri vyuþovaní slovenského jazyka sa v našich podmienkach musí prihliadaĢ nielen na vzĢah spisovnej
podoby slovenského jazyka a našich náreþí, ale tiež na vzĢah slovenský jazyk a srbský jazyk, ktorý
používame na mimoetnické dorozumievanie.
Úlohy vyuþovania slovenského jazyka sú:
viesĢ žiakov k poznávaniu jazyka ako štruktúrovaného a uceleného systému;
rozvíjaĢ komunikaþné schopnosti žiakov, aby získali kvalitnú jazykovú kompetenciu;
pestovaĢ u žiakov lásku k materinskému jazyku a vedomie jazykovej príslušnosti k istému etniku, pocit
jazykovej príbuznosti a spolupatriþnosti s inými etnikami;
prostredníctvom jazyka viesĢ žiakov k poznávaniu histórie a kultúry vlastného národa
a k získavaniu iných poznatkov;
prehlbovaĢ estetické cítenie žiakov;
rozvíjaĢ etické cítenie žiakov;
nauþiĢ žiakov uplatĖovaĢ získané vedomosti v praxi.
ýiastkové úlohy
- nauþiĢ žiakov vhodne, výstižne a správne sa vyjadrovaĢ v konkrétnych spoloþenských komunikaþných
situáciách, a to ústne aj písomne
- ústne aj písomne tvoriĢ základné slohové útvary informaþné, rozprávacie, opisné a výkladovo-úvahové
- skvalitniĢ reþovú kultúru žiakov a pravopisnú správnosĢ ich písomných prejavov, vypestovaĢ zruþnosĢ a
návyk v používaní výkladových a synonymických slovníkov, jazykových príruþiek a rozliþných encyklopédií
- skvalitniĢ výrazné þítanie a þítanie s porozumením a upevniĢ kladný vzĢah žiakov k literatúre
- estetickým a výchovným pôsobením literatúry formovaĢ charakter žiakov: rozširovaĢ vedomosti a poznatky
žiakov o živote, Đućoch, prírode a spoloþnosti.
NÁPLĕ UýEBNÝCH OSNOV
JAZYK
Slovenþina a jej miesto medzi slovanskými jazykmi. Pôvod slovenþiny.
Slovanské jazyky. Srbský a slovenský jazyk. Slovenþina v Srbsku.
Lexikológia
Tvorenie slov. Slovná zásoba slovenského jazyka. Spôsoby obohacovania slovnej zásoby. Rozširovanie
vedomostí o slovách podĐa zloženia: ustálené spojenia, združené pomenovania, frazeologické jednotky.
Prenášanie a rozširovanie významu slov. Prevzaté slová.
Morfológia
Opakovanie uþiva o slovných druhoch. Slovesá. Prítomníkové a neurþitkové slovesné tvary - tvorenie a
význam.
Základné významy slovesných þasov a spôsobov. Štylistické využitie slovesných þasov a spôsobov.
Predložky (systematizácia uþiva). Predložky v slovenskom a srbskom jazyku s dôrazom na rozdiely v
používaní predložiek rovnako znejúcich v oboch jazykoch.
Syntax
Opakovanie uþiva o vete a vetných þlenoch. Vetný základ. Syntagma. Prisudzovanie, priraćovanie a
urþovanie. Základné druhy priraćovacieho a podraćovacieho súvetia; urþovanie vedĐajšej vety v
podraćovacom súvetí.
Pravopis
Systematizácia pravopisných pouþiek o písaní y/ý a i/í. Práca s Pravidlami slovenského pravopisu,
Slovníkom cudzích slov, Krátkym slovníkom slovenského jazyka, Synonymickým slovníkom slovenþiny (na
hodinách).
KULTÚRA VYJADROVANIA - SLOH
Ústne vyjadrovanie
Rozprávanie s prvkami opisu. Rozbor vybraných textov.
Dynamický opis (opis pracovnej þinnosti, postupu). Jeho hlavné znaky a porovnanie so statickým opisom.
Charakteristika osoby (vnútorná a vonkajšia).
Cielený rozhovor (interview). Simulovanie rolového dialógu (nadviazanie kontaktu, oslovenie, formulácia a
spôsob kladenia otázok, usmerĖovanie rozhovoru, poćakovanie). Diskusia o aktuálnych problémoch v
škole a v prostredí. Pokus o vyjadrenie vlastného názoru. Výber jazykových prostriedkov. Používanie
primeraných slov a frazeologizmov v súvislosti so spracovanou témou. Náreþové slová a slangové slová.
Používanie historického prézentu.
Poukazovanie na þasté štylistické nedostatky rozborom konkrétnych textov a na možnosti, ako sa tomu
vyhnúĢ.
Písomné vyjadrovanie
Korektorské (opravné) znaþky (rozborom a ukážkou konkrétneho textu).
Praktické písomnosti: tlaþivá, dotazníky, poštová poukážka, zápisnica, potvrdenie a pod.
Rozbor slohových prác zaslaných na súĢaž, do novín a pod.
Nácviþné a kontrolné diktáty.
Osem domácich slohových prác (rozsahovo neveĐkých) a ich rozbor na hodine.
Štyri školské slohové práce (písanie na jednej a rozbor s opravou na dvoch hodinách).
Školské þítanie
Poézia
Andrej Sládkoviþ: Detvan (úryvok)
Ján Botto: SmrĢ Jánošíkova (úryvok)
Janko KráĐ: Zakliata panna vo Váhu a divný Janko
Samo Chalupka: Výber z diela
Martin Rázus: Matka
Ivan Krasko: Otcova roĐa
Milan Rúfus: Príhody
Pavel Muþaji: Dva sonety o jednom stretnutí
Miroslav Nastasijeviü: Láska
Desanka Maksimoviüová: Výber z diela
Jozef Urban: Voda, þo ma drží nad vodou
Próza
Božena Slanþíková Timrava: ġapákovci (úryvok)
Ján ýajak: Suchoty (úryvok)
Jozef Gregor Tajovský: Prvé hodinky
Martin Kukuþín: Adam Krt (úryvok)
Milan Ferko: VeĐkomoravské záhady (úryvok)
Klára Jarunková: Potopa
Juraj Tušiak: Obrat Samka Zlocha
ďudo Zúbek: Jar Adely Ostrolúckej (úryvok)
Jack London: Z lásky k þloveku
Ján ýajak ml.: Zypa Cupák (úryvok)
Andrej ýipkár: V Calacalí sa deti nemusia báĢ uþiteĐov (cestopis z knihy Banánový kvet, deti a svet)
Zo súþasnej slovenskej a slovenskej vojvodinskej literatúry pre deti a mládež (dievþenská a chlapþenská
próza)
Náuþná literatúra - encyklopédie, heslá z Encyklopédie slovenských spisovateĐov
Dráma
VHV: Zem
Súþasná slovenská divadelná a rozhlasová hra
Domáce þítanie
ďudo Ondrejov: Zbojnícka mladosĢ
VHV: Zem
Výber zo súþasnej slovenskej tvorby
Výber z prózy vojvodinských Slovákov
Miroslav Antiü: Plavé kuþery
Vejú vetry, povievajú
Literárna teória
Poézia
- lyrické dielo,
- básnická skladba,
- balada,
- texty populárnej piesne.
Próza
- epické dielo,
- poviedka,
- poviedky a romány zo života detí,
- dievþenský román,
- chlapþenská próza,
- životopisný román,
- cestopis.
Náuþná literatúra
- encyklopédie slávnych osobností.
Dráma
- divadelná hra pre deti,
-filmová a rozhlasová hra pre deti.
Literárnovedné pojmy
Poviedka, román, rozprávaþ - autor, autorská reþ, þitateĐ - divák, poslucháþ, rým, verš, strofa, metafora,
personifikácia, prirovnanie, epiteton.
POKYNY PRE REALIZÁCIU PROGRAMU
JAZYK
Gramatika
Vyuþovanie gramatiky a pravopisu v 7. roþníku má za cieĐ umožniĢ žiakom komunikáciu v ústnej alebo
písomnej podobe, používajúc spisovný slovenský jazyk. Žiak má poznaĢ základné pravidlá z oblasti
gramatiky, ako sú: pravopisné pravidlá písania i, í, y, ý po mäkkých, tvrdých a obojakých spoluhláskach, vo
vybraných slovách, rozlišovanie základu slova, predpony a prípony; tvorenie slov predponami a príponami;
predpony s-, z-, zo-, nad-, od-, ob-, roz- a ich spisovná výslovnosĢ a pravopis. SystematizovaĢ uþivo z
predošlých roþníkov. Uþivo o slovesách treba rozšíriĢ a spracovaĢ uþivo o slovesných tvaroch. Odporúþa sa
zopakovaĢ a upevniĢ klasifikáciu viet (podĐa zloženia, podĐa obsahu, podĐa þlenitosti). NacviþovaĢ treba
vetné sklady (syntagmy) ako významové a gramatické celky, vetné þleny a þlenenie vetných þlenov na
holé, rozvité a viacnásobné. Osobitne treba spracovaĢ druhy priraćovacieho a podraćovacieho súvetia a
þiarky v súvetí. Na previerku vedomostí písaĢ kontrolné práce. Tieto práce sa píšu v škole, a to po prebratí
daného uþiva, na ktoré je práca zameraná.
Pravopis
Pravopis treba vždy nacviþovaĢ s odôvodneným paralelne so spracovaním uþiva z jazyka používajúc
literárne texty z uþebníc, ako východiskové texty pre analýzu pravopisných javov. Treba prihliadaĢ na
písanie i, í, y, ý po tvrdých, mäkkých a obojakých spoluhláskach, na písanie koncoviek pri slovesných
þasoch, pri jednotlivých pádoch podstatných mien, pri množnom nominatíve prídavných mien a þísloviek.
Žiakov treba nacviþovaĢ písaĢ správne interpunkþné znamienka. Diktáty odporúþame: nácviþné: s
dopĎĖaním, s upozornením, zrakový, sluchový; kontrolný diktát a autodiktát. Odporúþa sa so žiakmi diktáty
nacviþovaĢ s odôvodĖovaním pravopisných javov a len potom písaĢ kontrolné diktáty. Diktáty sa píšu podĐa
potreby. Nemusí ísĢ o súvislé texty. Môžu to byĢ slová, slovné spojenia, samostatné vety. Kontrolné diktáty
sa píšu po prebratí daného uþiva, na ktoré je diktát zameraný.
LITERATÚRA
Odporúþa sa na druhej hodine spracovania textu ponúknuĢ žiakom diferencované úlohy (podĐa stupĖov
zložitosti). Okrem uvedených textov môžeme ponúkaĢ žiakom texty podĐa vlastného výberu z þítanky,
detských a mládežníckych þasopisov, novín, encyklopédií a iných foriem literatúry, ktorá im je vekove
primeraná. PoskytnúĢ im základy literárneho vzdelania, utváraĢ ich estetické názory a vkus, viesĢ ich k
tomu, aby rozumeli a obĐúbili si hodnoty pravej literárnej tvorby a aby mohli rozlišovaĢ hodnoty (ozajstné)
literatúry od tendenþných a propagaþných. V tomto veku sa odporúþa odpozeraĢ najmenej dve divadelné
predstavenia pre deti a film pre deti, ako aj televízne vysielanie pre deti. PodĐa možnosti žiakom treba daĢ
poþúvaĢ aj detské rozhlasové hry a umelecké prednesy básní. S cieĐom podnecovania kreativity u detí
treba vypracovaĢ spoloþne s deĢmi aspoĖ jedno divadelné predstavenie na úrovni triedy (odporúþa sa
samostatné vypracovanie scény a kostýmov). U žiakov treba pestovaĢ záujem o þítanie kníh, odporúþaĢ im
literatúru vhodnú pre ich vek a formovaĢ þitateĐskú kultúru u detí.
Literárne diela: 4 knihy podĐa výberu uþiteĐa a žiakov. Žiakov treba zaúþaĢ analyzovaĢ literárne dielo:
názov, autora, miesto a þas deja, hlavná postava a jej vlastnosti, vedĐajšie postavy, odkaz, téma, idea
diela. Treba ich zvykaĢ podaĢ struþnú reprodukciu.
Literárnoteoretické pojmy (poézia a próza): Plánované literárnoteoretické pojmy v tomto veku deĢom
treba podaĢ informatívne a nacviþovaĢ do tej miery, aby ich v danom texte líšili.
KULTÚRA VYJADROVANIA
Ústne vyjadrovanie
U žiakov v tomto veku treba pestovaĢ spisovnú podobu slovenského jazyka v ústnom a v písomnom
prejave s dôrazom na plynulosĢ prejavu, jasnosĢ, správnu dikciu a melódiu viet. ViesĢ ich k tomu, aby
dokázali samostatne skomponovaĢ príležitostný príhovor (prednes pripraveného i nepripraveného
reþníckeho útvaru) a jeho tón prispôsobili poslucháþom a príležitosti a osvojili si pravidlá verejného
vystupovania.Od žiakov sa oþakáva výrazný prednes básne ako aj krátka reprodukcia jednoduchých textov
z þítanky, detskej tlaþe, reprodukcia obsahu filmu, divadelnej hry, rozhlasových alebo televíznych vysielaní
pre deti tohto veku - podĐa osnovy. Jazykové didaktické hry treba používaĢ vo funkcii zveĐaćovania slovnej
zásoby a skvalitĖovania ústnej a písomnej komunikácie žiakov. Treba dbaĢ na spisovnú výslovnosĢ, slovnú
zásobu prehlbovaĢ vysvetlením významu nových slov a slovných spojení, ako aj s významom slov v
srbskom jazyku. LíšiĢ monológ od dialógu.
Dramatizácia
V oblasti dramatizácie textu je predvídané striedavé reprodukovanie textu so zreteĐom na intonáciu vety,
uvádzanie pohybu v priestore. V dramatických dielach (v dramatickom žánri) majú pochopiĢ a zvládnuĢ
pomer textu a prednesu, hodnotia kompozíciu, dej, postavy, charaktery, dialógy, monológy, konflikt. Vedia
rozoznaĢ drámu od rozhlasovej hry.
Formy spoloþenského styku
S cieĐom pestovaĢ výchovný aspekt vzdelávania v škole treba daĢ dôraz na základné etické normy, ktoré sú
ujaté v našom spoloþenskom systéme. Žiakom treba pravidelne tlmoþiĢ ujaté frázy a slovné spojenia a
pestovaĢ u nich spoloþensky prijateĐnú formu komunikácie a kódex správania.
ýítanie
V prvom rade treba v tomto veku žiakov uþiĢ správne, s porozumením þítaĢ. Žiak má vedieĢ plynule þítaĢ
prozaický text. Tempo þítania musí byĢ podobné hovorovej reþi. Musí maĢ schopnosĢ rozlišovaĢ v textoch
dôležité veci od menej dôležitých. Má vedieĢ reprodukovaĢ preþítaný text vlastnými slovami. Musí maĢ
schopnosĢ vytvoriĢ si vlastný názor a postoj k preþítanému dielu, k postavám a situáciám a hodnotiĢ ho na
základe vlastných a þitateĐských skúseností. Pri zreprodukovaní básne alebo prózy uplatĖuje doteraz
urþené teoretické vedomosti. Má spoznaĢ a chápaĢ kompoziþnú ucelenosĢ diela. Pri þítaní nových textov
musí spoznaĢ doteraz uþené literárnoteoretické poznatky. Žiaci si upevĖujú dosiaĐ osvojené þitateĐské
zruþnosti na nároþnejších umeleckých textoch.
Písomné vyjadrovanie
Aj v tomto veku sa dbá na dodržiavanie všetkých znakov písania s þiastoþným formovaním vlastného
þitateĐného rukopisu u žiakov s prihliadnutím na pravopis. Od žiakov treba žiadaĢ dodržiavanie formy pri
písaní (úvod, hlavná þasĢ, záver). Školské slohové práce sa môžu robiĢ podĐa danej osnovy, ale aj po
rozbore a spoloþnej analýze, ako má práca vyzeraĢ a þo má obsahovaĢ. Žiak vie samostatne zostavovaĢ
struþnú dejovú osnovu z preþítaných diel, pritom používa básnické výrazy a prostriedky. Musí byĢ schopný
pokraþovaĢ, doplniĢ, poprípade pozmeniĢ, zúžiĢ alebo rozšíriĢ poþutý text. Z pomocných kníh a uþebníc ako
aj z iných zdrojov zhromaždiĢ materiály na danú tému (odpoveć, riešenie úloh v skupine ap.). Odporúþa sa
analýza 8 domácich slohových prác na hodine a štyroch školských slohových prác - písanie na jednej
hodine a oprava a rozbor na dvoch hodinách (so zreteĐom na pravopis). Také práce si vyžadujú jednu
alebo dve hodiny prípravy: ústnu a písomnú. V referáte má vedieĢ vyjadrovaĢ svoje city, myšlienky, ktoré v
Ėom vyvolala preþítaná kniha. Samostatne hovoriĢ o zvláštnostiach epických diel, o kompozícii
dramatických diel a v referáte o lyrických žánroch používaĢ þím viac citátov. Tiež dokáže samostatne
vysvetliĢ odlišnosti alebo podobnosti medzi literárnymi textami.
Sledeüi
Prethodni
HRVATSKI JEZIK
(4 þasa nedeljno, 144 godišnje)
HRVATSKI JEZIK
Cilj i zadatci:
- osposobljavanje uþenike za uporabu hrvatskoga standardnoga jezika u svim tekstovnim vrstama,
funkcionalnim stilovima i sredstvima priopüavanja
- stjecanje ljubavi za hrvatski jezik i književnost te spoznaje o biti i posebnim znaþajkama hrvatskoga jezika
kao sredstva priopüavanja i umjetniþkog izražavanja
- stjecanje svijesti o potrebi upoznavanja, uþenja i njegovanja hrvatskoga jezika
- razvijanje jeziþne i književne sposobnosti
- razvijanje osjetljivost za književnu rijeþ i njezine vrijednosti
- razvijanje kulture þitanja književnih i neknjiževnih tekstova
- razvijanje kulturu slušanja i gledanja
- usvajanje znanja o hrvatskom jeziku kao sredstvu komunikacije
Operativni zadatci:
Uþenici trebaju:
- biti osposobljeni za samostalno þitanje, razumijevanje i tumaþenje književnih tekstova
- biti osposobljeni za jeziþno izražavanje i stvaranje
- spoznati povijest hrvatskoga jezika od prvih pisanih spomenika i njegovu ulogu u razvoju i njegovu ulogu
u održanju nacionalne samobitnosti
- razvijati svijet o pripadnosti hrvatskoj nacionalnoj zajednici
- usvojiti naviku aktivnog slušanja i razvijati opüu kulturu govorenja
- steüi sposobnost pisanja svih vrsta tekstova na temelju pravopisnih normi
- steüi sposobnost samostalnog þitanja, tumaþenja i vrednovanja književnih djela
- razvijati umijeüe svrhovite uporabe Interneta u nastavi hrvatskoga jezika
SADRŽAJI PROGRAMA
JEZIK
TEME:
1. Povijest hrvatskoga književnoga jezika
Kljuþni pojmovi: prvi tiskani rjeþnik i prva tiskana slovnica (gramatika).
2. Rijeþi istoga i sliþnoga znaþenja
Kljuþni pojmovi: istoznaþnice, bliskoznaþnice.
3. Rijeþi suprotnoga znaþenja
Kljuþni pojmovi: suprotnice (antonimi).
4. Rijeþi jednakoga oblika, a razliþitoga znaþenja
Kljuþni pojmovi: istozvuþnice, istopisnice, istoobliþnice.
5. Razlikovanje rijeþi s glasovima þ, ü, dž i ÿ.
Kljuþni pojmovi: pravilan izgovor i pisanje rijeþi s tim glasovima; svijest o vezi navedenih glasova u
izvedenicama prema osnovnom k, t, c.
6. Rijeþi u kojima se smjenjuju glasovi
ije/je/e/i
Kljuþni pojmovi: dvoglasnik ie, staroslavenski glas jat, kratki i dugi jat.
7. Veliko poþetno slovo u imenima društava, organizacija, udruga, pokreta i javnih skupova
Kljuþni pojmovi: veliko poþetno slovo u imenima društava, organizacija, udruga, pokreta i javnih skupova.
8. Imeniþki dodatci: atribut i apozicija
Kljuþni pojmovi: atribut: pridjevni atribut i imeniþki atribut, atributni skup, apozicija, apozicijski skup.
9. Objekt
Kljuþni pojmovi: objekt, izravni objekt i neizravni objekt.
10. Priložne oznake
Kljuþni pojmovi: priložne oznake, priložna oznaka (mjesta, vremena, naþina, uzroka, namjere).
11. Složena reþenica
Kljuþni pojmovi: nizanje, povezivanje i uvrštavanje reþenica, vezniþki skupovi.
12. Nezavisno složena reþenica
Kljuþni pojmovi: vezniþke i nevezniþke reþenice, sureþenice.
13. Vrste nezavisno složenih reþenica
Kljuþni pojmovi: nezavisno složena reþenica: sastavna, rastavna i suprotna reþenica, iskljuþna i zakljuþna
reþenica.
14. Zavisno složena reþenica
Kljuþni pojmovi: zavisno složena reþenica, glavna i zavisna sureþenica, inverzija, umetnuta reþenica.
15. Izricanje predikata reþenicom
Kljuþni pojmovi: predikatna reþenica.
16. Izricanje subjekta reþenicom
Kljuþni pojmovi: subjektna reþenica.
17. Izricanje objekta reþenicom
Kljuþni pojmovi: objektna reþenica.
18. Izricanje atributa reþenicom
Kljuþni pojmovi: atributna reþenica.
19. Izricanje priložnih oznaka reþenicom
Kljuþni pojmovi: priložna reþenica.
JEZIýNO IZRAŽAVANJE
TEME:
1. Obavijest
Kljuþni pojmovi: obavijest.
2. Nejeziþna sredstva komunikacije
Kljuþni pojmovi: nejeziþna sredstva komunikacije, komunikacija, mimika, gesta (kretnja).
3. Izražavanje obavijesti vrjednotama govorenoga jezika
Kljuþni pojmovi: izražavanje obavijesti vrednotama govorenoga jezika.
4. Pisanje priþe (kompozicija teksta)
Kljuþni pojmovi: kompozicija teksta, opis i dijalog u priþi.
5. Vijest
Kljuþni pojmovi: vijest, novinarski stil.
6. Izvješüe
Kljuþni pojmovi: izvješüivanje, izvješüe.
7. Izražajno þitanje u razliþitim medijima (radio, televizija, kazalište)
Kljuþni pojmovi: uloga reþeniþnih znakova i stanke u izražajnom þitanju.
8. ýitanje dijalektalnih tekstova
Kljuþni pojmovi: razlikovanje književnoga teksta na narjeþju i na književnome jeziku.
9. Stvaralaþko pisanje
Kljuþni pojmovi: stvaralaþko pisanje.
10. Opis zatvorenoga prostora
Kljuþni pojmovi: zatvoreni prostor, opis zatvorenoga prostora u književnoumjetniþkomu tekstu.
Tijekom školske godine predviÿene su þetiri školske zadaüe s ispravcima.
KNJIŽEVNOST
TEME
1. Odnosi meÿu likovima
Kljuþni pojmovi: glavni lik, sporedni lik, vanjske osobine lika.
2. Uzroci postupaka lika
Kljuþni pojmovi: glavni lik, sporedni lik, uzroci postupaka lika, motivacija
3. Lik u zrcalu književnoga teksta
Kljuþni pojmovi: lik u proznom djelu - portret, književni portret vanjskih i unutrašnjih osobina lika.
4. Osjeüaji i misli lika
Kljuþni pojmovi: glavni lik, sporedni lik, karakterizacija, psihološka karakterizacija lika.
5. Kronološki (vremenski) slijed
Kljuþni pojmovi: radnja, kompozicija, kronologija, fabula.
6. Retrospekcija
Kljuþni pojmovi: fabula, kronološki slijed dogaÿaja, kompozicija, retrospekcija (osvrtanje unatrag).
7. Glavna misao kojom je djelo prožeto
Kljuþni pojmovi: motiv, glavna misao u tekstu, ideja.
8. Lirska pjesma
Kljuþni pojmovi: lirska krajobrazna pjesma, lirska rodoljubna pjesma, balada, pjesniþka slika, motivi kao
nositelji pjesniþkih slika i misli.
9. Pjesniþko izražajno sredstvo (simbol)
Kljuþni pojmovi: simbol.
10. Pjesniþko izražajno sredstvo - metafora
Kljuþni pojmovi: metafora kao stilsko sredstvo, skraüena usporedba.
11. Biografija, romansirana biografija, autobiografija
Kljuþni pojmovi: prozne vrste, biografija, romansirana biografija, autobiografija.
12. Dramska situacija
Kljuþni pojmovi: elementi dramske situacije: likovi, prostor i vrijeme.
MEDIJSKA KULTURA
TEME:
1. Scenografija, kostimografija i maska
Kljuþni pojmovi: filmska izražajna sredstva, scenografija, kostimografija, scenograf, kostimograf, maska
(krinka).
2. Igrani film
Kljuþni pojmovi: Igrani film, vrste igranog filma: drama, kriminalistiþki, znanstvenofantastiþni, horor.
3. TV serija, sapunica, reklamni spot
Kljuþni pojmovi: TV serija, epizoda, sapunica, idol, spot, reklama.
4. Tematske raznolikosti
Kljuþni pojmovi: Strip, tematska podjela stripa.
5. Knjižnica
Kljuþni pojmovi: knjižna graÿa, uþeniþki fond, referentna zbirka.
IZBORNI SADRŽAJI:
1. Najstariji hrvatski rjeþnici (Jakov Mikalja, Juraj Habdeliü, Ivan Belostenec)
2. Stare hrvatske tiskane knjige (Lekcionar Bernardina Spliüanina)
3. Antonimi, djelomiþna i višestruka antonimija
4. Obliþni i leksiþki homonimi, homonimija, homonimski parovi, homografi
5. Pisanje velikoga poþetnoga slova u primjerima s kojima se uþenici rjeÿe susreüu
6. Apozicije koje se ne slažu s imenicom u rodu i broju
7. Prijedložni objekt
8. Priložna oznaka mjesta u znaþenju mjesta radnje, cilja radnje i tijeka radnje
9. Priložne oznake koliþine, sredstva, društva
10. Višestruko složena reþenica
11. Znaþenjsko razlikovanje priložnih reþenica
12. Zvuk, boja i osvjetljenje u filmu
13. Konkretni i apstraktni motivi, dinamiþki i statiþki motivi
14. Alegorija
15. Oda
16. Sonet
17. Romanca
18. Refleksivna pjesma
19. Uokvirena fabula
20. Narodni obiþaji moga kraja
21. Jezik i književnost bunjevaþkih Hrvata
Popis lektire: (izabrati 9 djela, obavezna prva tri)
1. Božidar Prosenjak: Divlji konj
2. Hrvoje Hitrec: Smogovci
3. Vladimir Nazor: Pripovijetke
4. Dobriša Cesariü: Pjesme
5. Damir Miloš: Bijeli klaun
6. Zoran Pongraþiü: Gumi-gumi
7. Branka Primorac: Maturalac
8. Dubravko Jelaþiü-Bužimski: Sportski život Leteüeg Martina
9. Charles Dickens: Oliver Twist
10. Iüan Ramljak: Povratnik ili San bez uzglavlja
11. August Šenoa: ýuvaj se senjske ruke
12. Dinko Šimunoviü: Duga
13. Pero Zlatar: Otkljuþani globus
14. Zvonko Todorovski: Prozor zelenog bljeska ili Mirakul od mora
15. Branka Kalauz: ýuj, Pigi, zaljubila sam se
16. Jadranka Klepac: Miris knjige
17. Bernard Jan: Potraži me ispod duge
18. Daniel Defoe: Robinson Crusoe
19. Pavao Pavliþiü: Dobri duh Zagreba
20. Vjekoslav Majer: Dnevnik malog Perice
21. Sue Townsend: Tajni dnevnik Adriana Molea ili Novi jadi Adriana Molea
22. Vjenceslav Novak: Iz velegradskog podzemlja
23. Scott O’Dell: Otok plavih dupina ili Caru carevo
24. Izbor iz zaviþajne književnosti
Popis filmova:
U prvome su planu igrani filmovi
1. Što je film: Igrani film
2. Što je film: Gluma u filmu
3. Filmovi Ch. Chaplina
4. K. Golik: Tko pjeva, zlo ne misli
5. S. Daldry: Billy Elliot (ili neki drugi suvremeni film po izboru koji je dobio dobre kritike ili znaþajne
nagrade)
6. TV-serija Smogovci (ili neka druga aktualna i kvalitetna serija po izboru)
NAýINI OSTVARIVANJA PROGRAMA
Jezik je jedan od najopsežnijih predmeta, a ujedno i osnovno sredstvo sporazumijevanja pa je stoga vrlo
bitno ovladavanje ovim predmetom kako bi se što uspješnije ovladalo svim nastavnim predmetima.
Predmet se ostvaruje u nastavnim podruþjima: hrvatskom jeziku, književnosti i jeziþnom izražavanju.
Sadržaji i zadaüe svih nastavnih podruþja meÿusobno se prožimaju i dopunjuju prema naþelu
unutarpredmetnog povezivanja, a prema naþelu meÿupredmetnog povezivanja povezuju se s ostalim
nastavnim predmetima.
Hrvatski jezik
U nastavnom podruþju hrvatski jezik pouþavaju se sadržaji rjeþnika, gramatike, pravopisa i pravogovora.
Uþenici se osposobljavaju za samostalnu uporabu glasovnoga i pisanoga sustava hrvatskoga jezika. Uþeüi
gramatiku uþenici razvijaju sposobnost apstraktnog mišljenja i logiþkog zakljuþivanja. Uvježbavajuüi
pravilno pisanje, razvijaju osjeüaj za toþnost i urednost.
Književnost
U nastavnome podruþju književnost razvijaju se literarne i jeziþne sposobnosti. Uþenici sudjeluju u školskim
interpretacijama reprezentativnih književnih tekstova razliþitih vrsta i tema. Razvijaju osjetljivost za
književnu rijeþ, za njezine vrijednosti u životu þovjeka i za trajne ljudske vrijednosti. Za samostalan rad kod
kuüe preporuþuje se razvijanje uþenikova stvaralaštva u jeziþnome izražavanju.
Uþenici se osposobljavaju za samostalno þitanje književne lektire, za prosudbu i vrjednovanje proþitanih
djela. U nastavi se treba koristiti razliþitim metodama rada, primjerice: metodom þitanja, metodom
razgovora, metodom pisanja, metodom samostalnog rada na tekstu ili inserta, metodom obrade teme iz
razliþitih perspektiva, metodom pisanja sastavaka na temelju zadanih pojmova...
Jeziþno izražavanje
Temeljna je zadaüa jeziþnog izražavanja razvijati uþenikovu komunikacijsku sposobnost u svim
funkcionalnim stilovima, uþenikove jeziþne sposobnosti u govorenju i pisanju te njegovo jeziþno
stvaralaštvo. Nastava jeziþnog izražavanja upuüuje uþenika na kvalitetnu komunikaciju, u kojoj üe poštivati
pravila kulturnog razgovora, te mu omoguüuje spoznaju da je sloboda govora osnovno ljudsko pravo svake
osobe. Uþenike treba osposobiti u podruþjima govorenja, slušanja, þitanja i pisanja. Nastava izražavanja
uglavnom se obraÿuje u sklopu sadržaja nastave jezika i književnosti. Tako se ostvaruje korelacija unutar
svih nastavnih podruþja unutar predmeta.
U izvedbi nastavnik rabi razliþite metode i oblike rada, kao što su: analiza kljuþnih pojmova, þinkvine
(sažimanje), komparativna tablica, metoda pisanja "za sebe", oluja mozgova, pouþavanje u koracima,
þitanje sa zadatkom bilježenja citata, pisanje dvostrukog dnevnika, rad u skupinama na ispravljanju jeziþnih
pogrešaka, semantiþka mapa (grozd), "T" tablica, reciproþno uþenje, obilazak galerije, stvaralaþka
diskusija, vrijednosna os i dr.
Korelacija
Predložene teme povezuju se s nastavom stranih i jezika, povijesti, geografije, prirode, likovne i glazbene
kulture, vjeronauka.
STRANI JEZIK
sedma godina uþenja
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Zajedniþki deo programa
Cilj nastave stranog jezika jeste da se osigura da svi uþenici steknu baziþnu jeziþku pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih postignuüa, da se osposobe da rešavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da ovladaju
komunikativnim veštinama i razviju sposobnosti i metode uþenja stranog jezika.
Zadaci nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jesu:
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave stranog jezika
svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave stranog jezika budu u punoj meri realizovani,
- razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti uþenika, njegovih humanistiþkih, moralnih i estetskih
stavova,
- sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom
nasleÿu, uz uvažavanje razliþitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji,
- sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika,
- uþenik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika koja üe mu omoguüiti da se u jednostavnoj
usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja,
- uþenik treba da usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifiþnostima jezika koji
uþi, kao i da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, uþenje istog ili drugog stranog jezika.
Kroz nastavu stranih jezika uþenik bogati sebe upoznajuüi drugog, stiþe svest o znaþaju sopstvenog jezika i
kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uþenik razvija radoznalost, istraživaþki duh i otvorenost
prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.
Standardi
Razumevanje govora
Uþenik razume i reaguje na usmeni tekst u vezi sa temama,1 situacijama i komunikativnim funkcijama
predviÿenim nastavnim programom.
_______________
Teme predviÿene nastavnim programom obuhvataju i one teme koje su obraÿene tokom prethodnih
godina uþenja stranog jezika.
1
Razumevanje pisanog teksta
Uþenik þita sa razumevanjem pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa temama, situacijama i komunikativnim
funkcijama predviÿenim nastavnim programom.
Usmeno izražavanje
Uþenik samostalno usmeno izražava situacije i komunikativne funkcije u vezi sa temama predviÿenim
nastavnim programom.
Pisano izražavanje
Uþenik se u pisanoj formi izražava u vezi sa temama i situacijama i komunikativnim funkcijama predviÿenim
nastavnim programom, poštujuüi pravila pisanog koda.
Interakcija
Uþenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornikom razmenjuje informacije u vezi sa temama, situacijama i
komunikativnim funkcijama predviÿenim nastavnim programom, poštujuüi sociokulturne norme interakcije.
Medijacija
U komunikativnim kontekstima, koji ukljuþuju govornike uþenikovog prvog jezika (L1) i ciljnog jezika (L2),
prenosi i prevodi kratke poruke (u usmenoj i pisanoj formi) u skladu sa potrebama komunikacije.
Znanja o jeziku2
Uþenik prepoznaje principe gramatiþke i sociolingvistiþke kompetencije uoþavajuüi znaþaj razvijanja liþnih
strategija uþenja stranog jezika.
_______________
2
Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uþenika da jeziþke
strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.
Operativni zadaci po jeziþkim veštinama
Operativni zadaci po jeziþkim veštinama se postepeno proširuju i usložnjavaju. Istovremeno se
kontinuirano primenjuju i operativni zadaci iz prethodnih razreda.
Razumevanje govora
Uþenik treba da:
- razume kraüe dijaloge (do 15 replika / pitanja i odgovora), priþe, druge vrste tekstova i pesme o temama
predviÿenim nastavnim programom, koje þuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa
- razume opšti sadržaj i izdvoji kljuþne informacije iz kraüih autentiþnih tekstova iz svakodnevnog života
posle 1-2 slušanja (obaveštenja sa razglasa na stanici, aerodromu, u supermarketu ili u školi)
- razume i reaguje na odgovarajuüi naþin na usmene poruke u vezi sa liþnim iskustvom i sa aktivnostima na
þasu (poziv na grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, dogaÿaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku
buduünost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.)
- razume kraüe reklame, radio i TV emisije o temama predviÿenim nastavnim programom.
Razumevanje pisanog teksta
Uþenik treba da:
- razume kraüe tekstove (do 200 reþi), koji sadrže veüi procenat poznatih jeziþkih elemenata,
internacionalizama, strukturalnih i leksiþkih, a þiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim
karakteristikama, iskustvom i interesovanjima uþenika
- razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, bioskopski program,
red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeüi jeziþke elemente predviÿene nastavnim
programom
- pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraüi novinski
þlanci, uputstva o upotrebi, oglasi, plakati, katalozi)
- može da izvede zakljuþak o moguüem znaþenju nepoznatih reþi oslanjajuüi se na opšti smisao teksta sa
temom iz svakodnevnog života
- razume kraüe tekstove u vezi sa gradivom drugih predmeta, oslanjajuüi se na opšti smisao teksta i
predhodno steþena znanja.
Usmeno izražavanje
Uþenik treba da:
- usklaÿuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom
formalnosti govorne situacije
- pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko reþenica o dogaÿajima i
aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i buduünosti, koristeüi poznate jeziþke
elemente (leksiku i morfosintaksiþke strukture)
- prepriþava i interpretira u nekoliko reþenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme
predviÿene nastavnim programom kao i na teme iz drugih nastavnih predmeta koristeüi poznate jeziþke
elemente (leksiku i morfosintaksiþke strukture)
- u nekoliko reþenica izražava svoja oseüanja, mišljenje i stavove argumentujuüi ih (dopadanje,
nedopadanje, protivljenje, itd.), koristeüi poznate jeziþke elemente (leksiku i morfosintaksiþke strukture)
- jednostavnim reþima opisuje lica, dogaÿaje, situacije i predmete iz okruženja i uporeÿuje ih sa drugima iz
oblasti svog interesovanja kao i iz odreÿenih sadržaja drugih nastavnim predmeta.
Interakcija
Uþenik treba da:
- u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom
uþionice, kao i o svim ostalim temama predviÿenim nastavnim programom (ukljuþujuüi i razmenu mišljenja i
stavova prema stvarima, pojavama iz domena njihovog interesovanja, svakodnevnog života i života mladih,
koristeüi poznate morfosintaksiþke strukture i leksiku)
- uþestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reþ, ne prekida sagovornika,
pažljivo sluša druge, itd)
- da odgovori na ograniþen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz moguünost da mu se ponove i
pruži pomoü pri formulisanju odgovora.
Pismeno izražavanje
Uþenik treba da:
- piše reþenice i kraüe tekstove (do 100 reþi) þiju koherentnost i koheziju postiže koristeüi poznate jeziþke
elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem
- zapisuje kljuþne informacije i prepriþava ono što je video, doživeo, þuo ili proþitao
- koristi pisani kod za izražavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje liþne poruke, þestitke, koristi
elektronsku poštu, piše liþna pisma i sl.)
- u kratkim formalnim pismima (obaveštenje profesorima, susedima, treneru) primenjuje oblike obraüanja,
molbe, pozdrava i zahvaljivanja
- zapisuje planove, zadatke i druge zahteve koji mu se usmeno saopštavaju.
Medijacija
U situaciji kada posreduje izmeÿu osoba (vršnjaka i odraslih) koje ne mogu da se sporazumeju, uþenik
treba da:
- usmeno prenosi suštinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i sa ciljnog na maternji
- pismeno prenosi jednostavne poruke i objašnjenja
- prepriþava sadržaj kraüeg teksta, audio ili vizuelnog zapisa i kraüe interakcije
- zapoþinje kraüi razgovor o poznatim temama, održava kontinuitet i završava ga.
Doživljaj i razumevanje književnog teksta
- može da izrazi utiske i oseüanja o kratkom prilagoÿenom književnom tekstu (pesma, skraüena verzija
priþe, muziþka pesma), koristeüi verbalna i neverbalna sredstva izražavanja (crteži, modeliranje, gluma)
- prepoznaje u tekstu elemente kulture zemalja þiji jezik uþi.
Znanja o jeziku i strategije uþenja3
_______________
Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uþenika da jeziþke
strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.
3
Uþenik treba da:
- prepoznaje i koristi gramatiþke sadržaje predviÿene nastavnim programom (na primer: prepoznaje i koristi
glagolske oblike koji izražavaju sadašnjost, prošlost i buduünost, upotrebljava priloge i prideve)
- poštuje osnovna pravila smislenog povezivanja reþenica u šire celine (na primer: poznaje i upotrebljava
veznike za koordinaciju)
- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme uþtivosti)
- razume vezu izmeÿu sopstvenog zalaganja i postignuüa u jeziþkim aktivnostima
- uoþava sliþnosti i razlike izmeÿu maternjeg i stranog jezika i stranog jezika koji uþi
- razume znaþaj upotrebe internacionalizama
- primenjuje kompezacione strategije i to tako što:
1. usmerava pažnju, pre svega, na ono što razume;
2. pokušava da odgonetne znaþenje na osnovu konteksta i proverava pitajuüi nekog ko dobro zna (druga,
nastavnika, itd)
3. obraüa pažnju na reþi / izraze koji se više puta ponavljaju, kao i na naslove i podnaslove u pisanim
tekstovima
4. obraüa pažnju na razne neverbalne elemente (gestovi, mimika, itd. u usmenim tekstovima; ilustracije i
drugi vizuelni elementi u pismenim tekstovima)
5. razmišlja da li odreÿena reþ koju ne razume liþi na neku koja postoji u maternjem jeziku
6. traži znaþenje u reþniku
7. pokušava da upotrebi poznatu reþ približnog znaþenja umesto nepoznate (npr. automobil umesto
vozilo)
8. pokušava da zameni ili dopuni iskaz ili deo iskaza adekvatnim gestom / mimikom
9. uz pomoü nastavnika kontinuirano radi na usvajanju i primeni opštih strategija uþenja (generalizacija,
indukcija, dedukcija, inferencija i pozitivni transfer).
Teme i situacije po domenima upotrebe jezika
Privatno
Javno
Obrazovno
- zajedniþke aktivnosti i
interesovanja u školi i van nje
(izlasci, dogovori, preuzimanje
odgovornosti u dogovorenoj
situaciji)
- dogovor i uzajamno poštovanje
meÿu þlanovima porodice kao i
prema drugim osobama
- izražavanje obaveze, zabrane,
nedostataka
- vršnjaþka komunikacija i ljudska
prava (tolerancija - interkulturna,
interetniþka i interrasna)
- razvijanje pozitivnog odnosa prema životnoj
sredini i drugim živim biüima (opisivanje
vremena, prognoza, zagaÿivanje/zaštita
þovekove okoline)
- tradicija i obiþaji u kulturama zemalja þiji se
jezik uþi (karneval...)
- obroci (saveti o higijeni u kuhinji, razvijanje
svesti o pravilnoj ishrani)
- stambena naselja
- kako stanujemo (prednosti života u selu i u
gradu)
- spomenici i znamenitosti u velikim
gradovima (u zemljama þiji se jezik uþi)
- znameniti ljudi i njihova dela (u zemljama þiji
se jezik uþi)
- tematske celine i
povezanost sadržaja
sa drugim predmetima
- snalaženje u radu s
kompjuterom
- upotreba informacija
iz medija i jaþanje
medijske pismenosti
- obrazovni sistem u
drugim zemljama
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja
6. Molbe i izrazi zahvalnosti
7. Primanje i davanje poziva za uþešüe u igri/grupnoj aktivnosti
8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja
9. Izražavanje fiziþkih senzacija i potreba
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)
11. Iskazivanje prostornih odnosa i veliþina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)
12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima
13. Traženje i davanje obaveštenja
14. Opisivanje lica i predmeta
15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
16. Izražavanje pripadanja i posedovanja
17. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na þasovniku
18. Skretanje pažnje
19. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja
20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja
SADRŽAJI PROGRAMA
Svi gramatiþki sadržaji uvode se sa što manje gramatiþkih objašnjenja osim ukoliko uþenici na njima ne
insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajuüem
komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatiþkih pravila.
Engleski jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - receptivno i produktivno
a) Brojive i nebrojive imenice: rain, water, money, time, food,
b) Složenice: make-up, tracksuit, sewatshirt
v) Imenice izvedene od glagola, najþešüi sufiksi: -ation, -ment, -y
- Brojive i nebrojive imenice uz determinatore some, any, no, a lot of
- Imenice uz postmodifikatore: the man in / the woman with
- Imenice kao direktni i indirektni objekat: He gave John the book. He gave the book to John.
2. ýlan
a) Razlika u upotrebi odreÿenog i neodreÿenog þlana
- u širem kontekstu: My brother is a football player and he is the captain of the school football team.
- prvopomenuti, drugi put pomenut He lives in a big house. The house is new.
- poznat iz konteksta This is a nice house - the garden is big.
- u imeniþkoj frazi sa imenicom koju prati postmodifikator The man in a blue sweatshirt.
b) Nulti þlan:
- u izrazima: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have breakfast, after lunch
3. Pridevi - receptivno i produktivno
a) Pridevi sa nastavcima -ed i -ing (interesting - interested).
b) Opisni pridevi, pridevi za iskazivanje stava, mišljenja i emocija
v) Sufiksi za graÿenje prideva od imenica i glagola (danger - dangerous, beauty - beutiful, west - western,
comfort - comfortable, health - healthy, expense - expensive)
g) Najþešüi negativni prefiksi (known - unknown, happy - unhappy)
d) Pridevi kao delovi predikata, najfrekventije kolokacije: good at, bad at, interested in
ÿ) Nepravilno poreÿenje little, far - I get less money now. Is it much farther/further to go?
4. Zamenice - receptivno i produktivno
a) Neodreÿene zamenice somebody, something, somewhere, everybody, everything, everywhere, nobody,
nothing, nowhere, anybody, anything, anywhere
b) one, ones, another, another one,
v) Odnosne zamenice: za lica - who, whom, whose, that, what za stvari - which, whose, that, what (The
man who is here is our teacher. Take the cup which is on the table.)
5. Determinatori some, any, no, much, many, a lot of, a little /little, a few /few, a bit
6. Predlozi - receptivno i produktivno:
a) Razliþita znaþenja najfrekventijih predloga u kontrastu: from, in, of, to at, on, in
b) pravac kretanja: into, off, on, through, along, past, over, left, right, around, down,
v) pozicija u prostoru: between, inside, in the middle of, next to, outside, around
7. Glagoli:
a) razlika izmeÿu The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense.
b) razlika izmeÿu The Simple Past Tense i The Past Continuous Tense, upotreba vremena u prošlom
narativu
v) Upotreba used to - za prošlu naviku, postupak I used to play tennis when I was younger.
g) razlika izmeÿu The Present Perfect i The Simple Past Tense
d) Naþini izražavanja buduünosti (The Future Simple, BE GOING TO, The Present Continuous Tense)
ÿ) Modalni glagoli
- can, can't, could
- have to, don't have to, had to
- should, shouldn't
- will - ponuda - I'll do that for you.
- would - znaþenje želje - Would you like to go to the cinema tonignt?
- need’t - znaþenje neobaveznosti - You needn’ do it right now.
- must - znaþenje obaveze - Must you go home now?
e) Predviÿanje i spekulacije (It can happen... it will happen... it could happen)
ž) Prvi i drugi kondicional
z) Izražavanje dopadanja i nedopadanja (like, hate, love, mind, prefer, I'd rather, I'd like, I can’t stand)
i) Pasiv samo the Present Simple i the Past Simple Tense
English is spoken here. He was elected president.
j) Indirektni govor: naredbe, molbe i saveti
k) Prepozicionalni glagoli get together, get on, get into, get down; frazalni glagoli put on, put off, dress up,
take off
l) Izrazi i konstrukcije: good to do, looks interesting, sounds OK, let /make somebody do something
8. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a) za vreme: yesterday, last week/year, ago; tomorrow.
b) za mesto i pravac kretanja: beside, by, upstairs/ downstairs; to.
v) za naþin (well).
g) za uþestalost, sa posebnim naglaskom na poziciju ove vrste priloga u reþenici: every day, often, once,
twice, three times, sometimes, often, usually.
d) Poreÿenje priloga (receptivno): I play basketball more often than football.
Nepravilno poreÿenje priloga: well/badly; little/much; far He can speak French better than German. I can
work best in the morning. You must eat more. I’m dead tired. I can’t walk any farther/further.
ÿ) Mesto priloga u reþenici. She goes to school by bus. Last night he played the piano at the school
concert.
9. Brojevi
Prosti brojevi 10000, redni brojevi do 100.
10. Upitne reþenice (i receptivno i produktivno):
a) How + pridev; How much - how many
b) Graÿenje pitanja sa prepozicionim glagolima (Who is she looking at? Who are you waiting for?)
v) Question tags: …isn’t he? …haven’t we?
11. Veznici
a) because, so, so that, too, for example, like, while, although, either... or, neither....nor, both …end, not
only … but also
b) Veznici i vezniþki izrazi u prošlom narativu: one day, suddenly, in the end, then, after, before, during,
later, when
v) Konektivi actually, luckily, however, also, as well
Italijanski jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - vlastite i zajedniþke, odgovarajuüi rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria,
Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini;
i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza,
quell’amico, quella casa.
Derivacija imenica i pravljenje složenih imenica. Ponavljanje gradiva iz predhodnih godina uþenja.
Alternacija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike -ino, -one, -accio, etto, -ello, -uccio, -otto).
Lažna alteracija (focaccia, fioretto, montone...)
2. Odreÿeni þlan ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio.
Upotreba þlana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Upotreba þlana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz liþna imena (La mia cara sorellina; Dov’è la Lisa?).
3. Izražavanje taþnog vremena: Che ore sono? Sono le tre e mezzo. A che ora inizia lo spettacolo? Alle
venti. I negozi sono aperti dalle 9 alle 20.
4. Partitivni þlan: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.
5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non liconosco. Il libro?
Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.
Zamenice za direktni i indirektni objekat, u paru, slaganje sa imperativom, infinitivom i ecco: Che bel libro!
Me lo compri? Sì, te lo compro per il compleanno. Devo comprarti anche l’orologuo, arrivi sempre in ritardo!
Dove ho messo il biglietto per il cinema? Me l’ha portato Maria ieri sera. Eccolo, l’ho messo in tasca.
Gerundio presente + nenaglašene liþne zamenice, refleksivne zamenice i reþce ci, ne.
6. Relativne zamenice, che i dove: Ho incontrato il professore di matematica che mi ha detto di portare i
compiti domani. Siamo andati a casa in montagna dove abbiamo passato le vacanza l’anno scorso.
Relativna zamenica cui. E’ il ragazzo di cui ti ho parlato. E’ l’amica con cui vado al cinema spesso.
Prideve - odgovarajuüi rod, broj, mesto, poreÿenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone
simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il
più grande chiacchierone di noi tutti. Alteracija prideva. Najþešüi frazeološki izrazi sa pridevima (sano come
un pesce, lento come una lumaca, matto da legare, ubriaco fradicio...). Komparacija prideva, komparativ
izjednaþavanja Marco è altocome Paolo, komparativ uveüavanja Marco è più alto di Pietro, komparativ
umanjivanja Marco e meno bravo di Anna.
7. Prisvojne prideve i zamenice: Dove sono le tue scarpe? Ecco le mie! Upotreba þlana uz prisvojne
prideve: Mia madre parla l’italiano. La mia sorellina non va ancora a scuola. Il loro fratello fa la sesta.
8. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la
sesta.
9. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conoscil a mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate?
Ache ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?
10. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.
11. Zapovedni naþin, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me. Prego Signora,
entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore! Imperativ sa nenaglašenim liþnim zamenicama:
Guardalo! Portami il libro!
12. Modalne glagole: dovere, potere, violere i sapere, sa modalnom vrednošüu, u svim vremenima. Devi
partire subito. Sai nuotare? Upotreba pomoünih glagola sa modalnim glagolima u složenim vremenima: Ho
dovuto comprare l’aspirina. Sono dovuto andare a letto tardi. Slaganje nenaglašenih zamenica sa
participom: Hai il nuovo quadreno? Ho dovuto comprarlo perle ore di matematica.
13. Kondicional glagola potere, volere, dovere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi
domani il tuo quaderno di matematica? Dovresti tornare a casa in tempo.
14. Glagolska vremena:
- Presente Indicativo frekventnih glagola, raþunajuüi i povratne;
- Congiuntivo Presente frekventnih glagola, vezana za medijaciju: Penso che Maria non capisca bene.
Penso che non possa venire alle sei.
- Passato prossimo i Imperfetto - graÿenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho
conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.
- Gerundio presente. Graÿenje i upotreba u vremenskim i naþinskim reþenicama Ho incontrato Marco
tornando a casa. Maria andava a scuola mangiando il gelato.
- Frazeološki izrazi sa glagolima (fumare come un turco, ridere come un matto, bere come una spugna...).
- Hipotetiþki period: Realna pogodbena reþenica Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel tempo andrò in
gita Irealna hipotetiþka reþenica sa imperfektom: Se faceva bel tempo andavo al mare.
15. Predloge i sažete þlanove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri
siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora ? E’ inmacchina, ariva a casa fra poco. Non faremo
tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.
16. Priloge za vreme, mesto, naþin, koliþinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro,
bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno. Položaj priloga u odnosu na glagol. Položaj priloga mai,
sempre, ancora, già uz passato prossimo.
17. Reþce: Priloške vrednosti reþca ci i ne: Ci vado subito. Lui ci crede. Ci scherziamo tutti. Ne parlo
spesso. Non ne penso nulla. Ne sono tornata ieri.
18. Veznike e, o, ma, se.
Nemaþki jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner
Eltern).
Množina imenica na -en,-e, -, -er, -s, -ø (sa preglasom - umlautom i bez njega): Freundinnen, Schuhe,
Kinder, -Kinos, -Schüler.
Supletivnu množinu: die Schneefälle, die Sportarten.
a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemaþkog govornog podruþja: Martin, Klaus,
Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.
b. zajedniþke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind
v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao
2. ýlan: odreÿeni, neodreÿeni i nulti
a) Odreÿeni þlan:
- razlika izmeÿu neodreÿenog i odreÿenog þlana u širem kontekstu (neodreÿeno i nepoznato: odreÿeno i
poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
- kontrahovani (sažeti) þlan:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz strane sveta: im Norden
- uz doba dana: am Vormittag
- uz datume: am 6. März
- uz geografske pojmove (nazivi planina, mora, reka, jezera, država koje su muškog ili ženskog roda ili u
množini)
Der Kopaonik, am Mittelmeer, die Save, Frankfurt am Main, in die Schweiz, aus den USA...
b) Neodreÿeni þlan u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen
g) Nulti þlan:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muziþkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen
- uz geografske pojmove nach Italien, in Berlin
- uz nazive zanimanja i nacionalnosti posle glagola sein i werden: Er ist Lehrer, Italiener, Sie wird blad
Krankenschwester.
3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodreÿene determinative u nominativu, genitivu, dativu i
akuzativu: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer.
4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)
Prideve u komparativu i superlativu:
- pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der,die, das längste).
a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar, -lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno).
b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch)
v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger).
5. Liþne zameniceu nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich.
Prisvojne zamenice: meiner, deiner
6. Frekventne predloge:
a) za oznaþavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der
Schule, vordem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) za vreme: vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde
d) za poreklo: aus der Schweiz
ÿ) za sredstvo: mit demTaxi
e) za namenu: für Kinder
f) za uzrok: wegen des Regens, auf Grund meiner Zeugnisse
7. Glagole (potvrdne, upitne i odriþne oblike) u sledeüim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima
b) preterit slabih i najfrekventnijih jakih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim i
nenaglašenim prefiksima
g) futur
d) konjunktiv preterita za postavljanje uþtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatiþkih objašnjenja):
Ich hätte gern einen Apfelstrudel. Ich würde dich gern mal am Sonntag besuchen.
- najfrekventniji glagoli sa predložnom dopunom
- povratni glagoli: sich waschen, sich die Hände waschen
8. Prilogei priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za naþin: zufällig.
g) za uþestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.
9. Brojeve
Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 100. Godine.
10. Upitne reþenice:
a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein;
b. sa upitnim reþima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.
11. Veznike za naporedne reþenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
Veznike za zavisno-složene reþenice; relativne zamenice i priloge (receptivno i produktivno): weil, ob, dass,
weil, wenn, als
12. Redosled elemenata u potvrdnim, odriþnim, upitnim i složenim reþenicama: Ich fahre morgen nach
Berlin. Ich fahre nicht nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin? Ich weiß nicht, ob
ich nach Berlin fahre.
Ruski jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:
1) Izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika o i a. Izgovor i beleženje suglasniþkih
grupa - asimilacija suglasnika po zvuþnosti. Pojam fonetske reþi.
Osnovni tipovi intonacionih onstrukcija u okviru složene reþenice.
2) Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: ə ɭɜɟɪɟɧɚ (ɭɜɟɪɟɧ) ɜ ɬɨɦ, ɱɬɨ…ə
ɫɨɝɥɚɫɧɚ (ɫɨɝɥɚɫɟɧ). ɗɬɨ ɧɨɜɨɟ ɩɚɥɶɬɨ.
3) Osnovni pojmovi o znaþenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: Ⱥɧɧɚ (ȼɨɜɚ)
ɱɢɬɚɟɬ... ɜɱɟɪɚ ɱɢɬɚɥɚ ȼɟɪɚ (ɜɱɟɪɚ ɱɢɬɚɥ Ⱦɢɦɚ)... ɡɚɜɬɪɚ ɛɭɞɟɬ ɱɢɬɚɬɶ Ɇɢɥɚ (Ɍɨɥɹ)...ɹ
ɩɪɨɱɢɬɚɥɚ (ɩɪɨɱɢɬɚɥ)...ɦɵ (ɜɵ, ɨɧɢ) ɩɪɨɱɢɬɚɥɢ… ɹ ɩɪɨɱɢɬɚɸ...ɬɵ ɩɪɨɱɢɬɚɟɲɶ.
4) Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola ɯɨɬɟɬɶ, ɛɟɠɚɬɶ, ɛɟɝɚɬɶ, ɟɯɚɬɶ, ɟɡɞɢɬɶ, ɢɞɬɢ,
ɯɨɞɢɬɶ, ɥɟɬɟɬɶ, ɥɟɬɚɬɶ, ɩɥɵɬɶ, ɩɥɚɜɚɬɶ.
5) Iskazivanje zapovesti: ɑɢɬɚɣ (ɱɢɬɚɣɬɟ) ɜɫɥɭɯ! Ⱦɚɜɚɣɬɟ ɩɨɜɬɨɪɢɦ! ɋɹɞɶɬɟ! ɋɦɨɬɪɢ ɧɟ ɨɩɨɡɞɚɣ!
ɉɨ ɝɚɡɨɧɚɦ ɧɟ ɯɨɞɢɬɶ!
6) Iskazivanje negacije: ɍɱɟɧɢɤ ɩɢɲɟɬ ɧɟ ɤɚɪɚɧɞɚɲɨɦ, ɚ ɪɭɱɤɨɣ. ɇɟɬ, ɨɧɚ ɧɟ ɩɪɢɞɟɬ.
ɇɢɤɨɝɨ(ɧɢɱɟɝɨ) ɧɟ ɜɢɠɭ. ɇɢ ɨ ɤɨɦ(ɱɟɦ) ɧɟ ɞɭɦɚɸ.
7) Iskazivanje naþina vršenja radnje: ɯɨɪɨɲɨ ɭɱɢɬɶɫɹ, ɩɢɫɚɬɶ ɩɨ-ɪɭɫɫɤɢ..; ɪɚɫɫɤɚɡɚɬɶ ɫɜɨɢɦɢ
ɫɥɨɜɚɦɢ, ɧɚɩɢɫɚɬɶ ɛɟɡ ɨɲɢɛɨɤ.
8) Iskazivanje vremenskih odnosa: ɫɟɣɱɚɫ, ɬɟɩɟɪɶ, ɜɫɟɝɞɚ, ɧɢɤɨɝɞɚ; ɜ ɫɪɟɞɭ, ɜ ɫɟɧɬɹɛɪɟ, ɜ 2008 ɝɨɞɭ.
9) Iskazivanje mesta i pravca: ɫɢɞɟɬɶ ɞɨɦɚ, ɢɞɬɢ ɞɨɦɨɣ; ɜ ɱɟɦ, ɜɨ ɱɬɨ; ɡɚ ɱɟɦ, ɡɚ ɱɬɨ; ɛɵɬɶ ɭ ɜɪɚɱɚ,
ɩɪɢɣɬɢ ɨɬ ɜɪɚɱɚ; ɢɞɬɢ ɩɨ ɝɨɪɨɞɭ (ɩɨ ɭɥɢɰɟ).
10) Upotreba glagola kretanja ɢɞɬɢ, ɯɨɞɢɬɶ u prenesenim znaþenjima: ɫɧɟɝ ɢɞɟɬ; ɱɚɫɵ ɢɞɭɬ; ɤɨɫɬɸɦ
ɬɟɛɟ ɢɞɟɬ; ɢɞɟɬ!
Francuski jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste4:
_______________
4
Napomena: Date kategorije, uglavnom preuzete iz semantiþkih gramatika koncipiranih za uþenike
francuskog kao stranog jezika, namenjene su autorima udžbenika i nastavnicima i nije potrebno da ih
uþenici znaju; savetuje se, stoga, što manja upotreba lingvistiþkih termina u nastavnim materijalima i u
procesu nastave. Objašnjenja treba davati u što jednostavnijoj, po moguünosti shematizovanoj formi.
1. Sredstva za naglašavanje reþeniþnih delova c’est... qui i c’est... que: C’est Pierre qui va le faire; c’est
toi que j’aime.
2. Sredstva koja ukazuju na lice:
a) naglašene liþne zamenice posle predloga: On peut aller chez moi; Je peux m’asseoir à côté de vous? Je
n’ai jamais été chez eux;
b) naglašene liþne zamenice posle pozitivnog imperativa: Regarde-moi! Ouvre-lui! Téléphonez-leur!
3. Aktualizatore imenice:
a) vrednosti odreÿenog þlan - generalizacija: Les enfants aiment les jeux de société; specifikacija: Le frère
de Mia aime jouer au Scrabble;
b) izostavljanje þlana: natpisi (Pâtisserie), vrste proizvoda (Chocolat, Savonde Marseille), spiskovi (lait,
beurre, baguette, jambon, fromage blanc); ispred imenici u poziciji atributa: Elle est médecin; Il est
boulanger;
v) demonstrative (zamenice): celui-ci/là; celle-ci/là (kao odgovor na pitanje Lequel? / Laquelle ?); Cette
moto? C’est celle de mon grand frère;
g) posesive (zamenice): le mien/la mienne; le tien/la tienne; le sien/la sienne;
d) kvantifikatore un peu de / beaucoup de; pas assez de / assez de / trop de.
4. Modalitete reþenice:
a) negaciju (infinitiva): Ne pas ouvrir les fenêtres; Ne pas se pencher;
b) interogaciju: upitnu morfemu n’est-ce pas? inverziju (receptivno): Avez-vous compris? Voulez-vous
essayer?
5. Parcijalno direktno i indirektno pitanje: Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part; Où sont
mes affaires? Elle demande où sont ses affaires. (Simultanost radnji).
6. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa:
a) priloški i drugi izrazi: par terre, au milieu, au centre, dehors, dedans;
b) priloške zamenice en i y: Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne? J’y vais
chaque été.
7. Kvalifikaciju:
a) mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais;
b) promena znaþenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: Un grand homme / un homme grand; un brave
homme / un homme brave.
8. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa:
a) predlozi dans, depuis i izraz il y a: Je pars dans deux jours; On est ici depuis lundi; Nous sommes
arrivés il y a trois jours;
b) iskazivanje simultanosti i buduünosti u prošlosti: Ce jour-là il est venu me dire qu ’il partait; il m’a dit qu’ il
allait déménager; il a promis qu ’il nous écrirait.
9. Glagolske naþine i vremena:
- indikativ (utvrÿivanje gradiva iz šestog razreda): prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa,
kao i perifrastiþne konstrukcije: bliski futur, progresivni prezent, bliska prošlost;
- il faut que, je veux que, j’aimerais que praüeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu
racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu
saches/ que tu écrives;
- prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi !
- imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur;
- receptivno (radi razumevanja priþa i bajki): oblici prostog perfekta (treüe lice jednine i treüe lice množine).
10. Sredstva za iskazivanje pogodbe: Si tu as le temps, viens à la maison; On ira voir le match si tu finis
tes devoirs.
Španski jezik
1. Imenice - receptivno i produktivno
a. Vlastite imenice, imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog podruþja
Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.
b. Zajedniþke imenice s promenom u þlanu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros,
estos libros, mis libros)
2. Pridevi - receptivno i produktivno
a. Poreÿenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito
b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo
3. Liþne zamenice - receptivno i produktivno
a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksiþkim se"): lavarse; tratarse de...
4. Predlozi - receptivno i produktivno
de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc.
5. Glagoli:
a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer,
poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
b. Estar + gerundio - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima (- ¿Qué estás haciendo? - Estoy
leyendo el periódico.)
v. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u
formalnom stilu obraüanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) - i receptivno i
produktivno
g. Prošla vremena (indikativ i subjunktiv u dole navedenim konstrukcijama): Pretérito perfecto simple
(pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto, Pretérito pluscuamperfecto: frekventni pravilni glagoli i odreÿeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima
(hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer,
decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno
El fin de semana pasado visité a mis abuelos.
Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.
Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.
¿Has terminado la tarea?
Me dijo que lo había hecho.
d. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne
fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar
Me gusta este libro.
¿Puedo salir?
Quiero viajar a México.
Tengo que estudiar mucho.
ÿ. Bezliþne konstrukcije sa subjunktivom - receptivno i produktivno
Es importante que estudies lenguas extranjeras.
Es necesario que duermas bien.
e. Liþne konstrukcije sa prezentom subjunktiva - receptivno i produktivno
Te recomiendo que viajes a España.
ž. Futur (i receptivno i produktivno) samo pravilnih glagola i najfrekventnijih glagola sa redukcijom osnove
Este verano viajaré a España.
Te lo diré mañana.
z. Osnovni glagolski izrazi - receptivno i produktivno
tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay + imenica (hay mucha gente aquí)
i. Osnovni glagolski izrazi za uvoÿenje zavisnih reþenica u procesu medijacije: Pienso que, Dice que, ...
Pienso que le gusta esta película.
Dice que te va a prestar el libro.
j. Osnovni principi slaganja vremena (prevenstveno receptivno):
Me dijo que vendría.
Me dijo que lo había hecho.
k. Kondicionalne reþenice (prevenstveno receptivno):
Si tengo mucho dinero, viajaré a España.
Si tuviera mucho dinero, viajaría a España.
Si hubiera tenido mucho dinero, habría viajado a España.
6. Prilozi - receptivno i produktivno
a. Formiranje priloga pomoüu sufiksa - mente (iz osnovnog reþnika).
b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...
v. Prilozi za koliþinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).
g. Prilozi za naþin: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, enla calle, encasa, acasa, aclase, etc.
7. Brojevi: osnovni do10000
8. Upitne reþenice - receptivno i produktivno
a. sa upitnom reþi (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.),
b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no)
9. Negacija - receptivno i produktivno
No trabaja hoy.
No quiero ir al cine esta tarde.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Komunikativna nastava za cilj ima jezik kao sredstvo komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih
jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeüi stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u uþionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za uþenike, u prijatnoj i
opuštenoj atmosferi;
- govor nastavnika prilagoÿen je uzrastu i znanjima uþenika;
- nastavnik mora biti siguran da je shvaüeno znaþenje poruke ukljuþujuüi njene kulturološke, vaspitne i
socijalizirajuüe elemente;
- bitno je znaþenje jeziþke poruke;
- nastavnik i dalje uþenicima skreüe pažnju i upuüuje ih na znaþaj gramatiþke preciznosti iskaza;
- znanja uþenika mere se jasno odreÿenim relativnim kriterijumima taþnosti i zato uzor nije izvorni govornik;
- sa ciljem da unapredi kvalitet i koliþinu jeziþkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji;
rad u uþionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za
informacijama iz razliþitih izvora (internet, deþiji þasopisi, prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem
manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno odreÿenim kontekstom, postupkom
i ciljem;
- nastavnik upuüuje uþenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog meÿusobnog odnosa.
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika ukljuþuje i sledeüe:
- usvajanje jeziþkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno uþestvovanje u društvenom þinu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamiþne, zajedniþki pripremljene i prilagoÿene liste zadataka i
aktivnosti;
- nastavnik je tu da omoguüi pristup i prihvatanje novih ideja;
- uþenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uþesnici u društvenom þinu;
- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praüeni upotrebom autentiþnih materijala;
- uþionica postaje prostor koji je moguüe prilagoÿavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiþe uþenike na
studiozni i istraživaþki rad;
- za uvoÿenje novog leksiþkog materijala koriste se poznate gramatiþke strukture i obrnuto;
Tehnike (aktivnosti)
Tokom þasa se preporuþuje dinamiþno smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od
15 minuta.
1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi ali i aktivnosti u vezi
sa radom u uþionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).
2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)
3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za uþionicu ili roditelje i sl.)
4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove
slike, dopuniti informacije, selektovati taþne i netaþne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)
5. Igre primerene uzrastu
6. Pevanje u grupi
7. Klasiranje i uporeÿivanje (po koliþini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)
8. Rešavanje "tekuüih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog reþnika
10. "Prevoÿenje" iskaza u gest i gesta u iskaz
11. Povezivanje zvuþnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak
imenovanje naslova
12. Zajedniþko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat,
program priredbe ili neke druge manifestacije)
13. Razumevanje pisanog jezika:
- uoþavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatiþke specifiþnosti (rod, broj, glagolsko vreme,
lice...)
a. prepoznavanje veze izmeÿu grupa slova i glasova
b. odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, taþno/ netaþno, višestruki izbor
c. izvršavanje proþitanih uputstava i naredbi
14. Uvoÿenje deþije književnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz.
15. Pismeno izražavanje:
- povezivanje glasova i grupe slova
- zamenjivanje reþi crtežom ili slikom
- pronalaženje nedostajuüe reþi (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reþi, i
sliþno)
- povezivanje kraüeg teksta i reþenica sa slikama/ilustracijama
- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na deþiji þasopis ili sl., nalepnice za kofer)
- pisanje þestitki i razglednica
- pisanje kraüih tekstova
Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobiþajenih aktivnosti na þasu. Isto tako ocenjivanje
treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i uþenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo
stresa kod uþenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje uþenika u skladu sa
operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi sa akcentom na proveri
postignuüa i savladanosti radi jaþanja motivacije, a ne na uþinjenim greškama. Elementi za proveru i
ocenjivanje:
- razumevanje govora;
- razumevanje kraüeg pisanog teksta;
- usmeno izražavanje;
- pismeno izražavanje;
- usvojenost leksiþkih sadržaja;
- usvojenost gramatiþkih struktura;
- pravopis;
- zalaganje na þasu;
- izrada domaüih zadataka i projekata (pojedinaþnih, u paru i grupi).
Naþini provere moraju biti poznati uþenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama
aktivnosti koje se primenjuju na redovnim þasovima.
Predviÿena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugodištu.
Gramatiþki sadržaji u sedmom razredu
U prethodnim razredima osnovne škole uþenici su usvajali strani jezik. Uþenje je na tom uzrastu bilo
pretežno intuitivno: odgovarajuüim nastavnim aktivnostima uþenici su dovoÿeni u situaciju da slušaju strani
jezik u okviru odreÿenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da nauþene iskaze kombinuju da bi se
usmeno i pismeno izrazili u sliþnim kontekstima.
U petom razredu uþenici su poþeli da uoþavaju prva jeziþka pravila koja su im olakšavala poþetno
opismenjavanje na stranom jeziku.
Od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, poþinje i uþenje stranog jezika; reþ je o svesnom procesu koji
posmatranjem relevantnih jeziþkih (i nejeziþkih) fenomena i razmišljanjem o njima omoguüuje uoþavanje
odreÿenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.
Gramatiþki sadržaji predviÿeni u šestom i sedmom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi
uþenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao
složenom sistemu. Savladavanje gramatiþkih sadržaja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udžbenika
i nastavnicima predlaže da:
1. ohrabruju uþenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju gramatiþka pravila;
2. otkrivena gramatiþka pravila prikažu na shematizovan naþin;
3. u primerima i vežbanjima koriste što je moguüe više poznatu leksiku;
4. primere i vežbanja kontekstualizuju;
5. dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najþešüih gramatiþkih grešaka svojih
uþenika;
6. ukazuju uþenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguüe posledice gramatiþke nepreciznosti /
netaþnosti.
Buduüi da se na ovom uzrastu gramatiþka znanja proširuju (sposobnost uþenika da razumeju strani jezik i
da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatiþka znanja), njihovo vrednovanje
trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije, to jest kroz kratke usmene / pismene vežbe
kojima se proverava sposobnost uþenika da primene odreÿeno otkriveno gramatiþko pravilo; ispravak je za
uþenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugoÿa i školske
godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izražavanja, ne bi trebalo
davati gramatiþka vežbanja, veü bi gramatiþku taþnost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od više
elemenata kojim se ocenjuju razliþite receptivne i produktivne jeziþke veštine. Elementi i skala vrednovanja,
usaglašeni na nivou škole, trebalo bi da budu poznati i jasni uþenicima.
LIKOVNA KULTURA
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave likovne kulture jeste da se osigura da svi uþenici steknu baziþnu jeziþku i umetniþku pismenost
i da napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih postignuüa, da se osposobe da rešavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da podstiþe i
razvija uþenikovo stvaralaþko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i
karakterom ovog nastavnog predmeta.
Zadaci
Zadaci obrazovno-vaspitnog rada u nastavi likovne kulture sastoje se u stvaranju raznovrsnih moguünosti
da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave likovne kulture svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao
i ciljevi nastave predmeta likovna kultura budu u punoj meri realizovani razvijanju uþenikove sposobnosti
za:
- korišüenje svih likovnih elemenata
- likovni stvaralaþki rad
- korišüenje razliþitih materijala i medijuma
- usvajanje estetskih kriterijuma za kreativno mišljenje
- doživljavanje likovnih umetniþkih dela u okviru kulturne baštine za prepoznavanje savremenih kretanja u
umetnosti svog i drugog naroda
- vizuelnu percepciju i apercepciju
- kritiþko mišljenje
- oplemenjivanje životnog radnog prostora
- aktivno stvaralaþko delovanje u kulturnom i umetniþkom životu sredine
- aktivno estetsko unapreÿivanje svoje okoline i oþuvanje prirode i baštine zaviþaja i domovine
- negovanje ukupnih ljudskih dostignuüa
- buduüa zanimanja, profesionalnu orijentaciju
- emancipaciju liþnosti uþenika
- kulturu rada.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- proširuju iskustva u likovnom izražavanju i razviju likovno-estetski senzibilitet za: arabesku, proporcije,
kompoziciju i prostor, objedinjavanje pokreta igre i zvuka i fotografiju
- upoznaju osnovne elemente likovne organizacije i pripreme se za samostalno i kolektivno preoblikovanje
odreÿenog prostora
- se osposobe da povezuju likovni rad sa literarnim i scenskim izrazom, zvukom i pokretom
- upoznaju vrednosti spomenika kulture i svoju kulturnu baštinu.
STRUKTURA: 1. Sadržaji programa
2. Kreativnost
3. Medijumi
SADRŽAJI PROGRAMA
ARABESKA (1+3)
Arabeska.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuüa sredstva i materijali.
Arabeska - vežbanje, estetska analiza, itd.
PROPORCIJE (1+3)
Proporcije.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje; prirodni ugljeni štapiüi, olovke s mekim grafitnim uloškom, papiri, itd.
Proporcije - vežbanje i estetska analiza.
KOMPOZICIJA I PROSTOR (17+2+1)
Ravnoteža oblika i mase u prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuüa sredstva i materijali.
Ravnoteža boje u prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje; odgovarajuüa sredstva i materijali.
Komponovanje veliþina u prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuüa sredstva i materijali.
Komponovanje više ritmiþkih celina razliþitog znaþenja u prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuüa sredstva i materijali.
Ponavljanje i stepenovanje oblika u prostoru.
Percepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuüa sredstva i materijali.
Kontrast, svetlina, površina i oblika u odreÿenom prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuüa sredstva i materijali.
Srodnost likovnih vrednosti u odreÿenom prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuüa sredstva i materijali.
Kompozicija i prostor - vežbanje.
Kompozicija i prostor - estetska analiza.
OBJEDINJAVANJE POKRETA, IGRE I ZVUKA (2+4)
Objedinjavanje pokreta, igre i zvuka.
Postavljanje na scenu jednostavne priþe; pripreme; skice, planovi, ideje za detalje; odreÿivanje glavnih i
sporednih liþnosti, svetlosni i zvuþni efekti, dekor, maske, kostimi, realizacija. Ritam dešavanja (usporen,
ubrzan, naizmeniþan) u intervalima odreÿenog trajanja.
Grupisanje i preplitanje razliþitih vrsta opažaja.
Kombinovani - odgovarajuüa sredstva i materijali.
Objedinjavanje pokreta, igre i zvuka, estetska analiza.
FOTOGRAFIJA (2)
Fotografija.
Percepcija.
Odgovarajuüa sredstva i materijali.
ORIJENTACIONI IZBOR LIKOVNIH DELA I SPOMENIKA KULTURE
I CELINA: ARABESKA
- Mihrab mauzoleja u Sangdi Rukadži;
- Kapitel u džamiji u Alhambri;
- Mihrab iz Mejdan-džamije u Kašanu, 1226. godine;
- Stanica metroa u Parizu, oko 1900, Hektor Gimar.
II CELINA: PROPORCIJE
- Partenon, detalj, 448-438. godine pre nove ere;
- Sv. Donat, Zadar, IX vek;
- Sahrana grofa Orgasa, Domeniko Teotokopulos El Greko (1541-1614);
- Katedrala sv. Tripuna, Kotor, 1166. godina;
- Krštenje Hristovo, Teodor Kraþun (prva polovina XVIII veka - 1781);
- Vrata pakla, 1880-1917, Ogist Roden (1840-1917);
- Efeb iz Maratonskog zaliva, IV vek pre nove ere, Praksitel;
- Ahil (Dorifor), bronzana kopija prema statui iz 445. godine, Poliklet;
- Sveta Ana, Bogorodica i dete, Leonardo da Vinþi (1452-1519).
III CELINA: KOMPOZICIJA I PROSTOR
- Hile Babe, Grane Hals (1580/81-1661);
- Veridba sv. Katarine, oko 1628, Piter Paul Rubens (1577-1640);
- Menine, Dijego Rodrigez de Silva Velaskez (1599-1660);
- Bahanalije, Ticijan (1487-1576);
- Bar u Foli-Beržeru, Eduar Mane (1832-1883);
- Brod s robljem, 1839, Vilijem Terner (1773-1851);
- Dobar dan, gospodine Kurbe, 1854, Gistav Kurbe (1819-1877);
- Oraþi, 1923-25, Rihard Jakopiþ (1869-1943);
- Dama u crnom, 1907, Josip Raþiü (1885-1908);
- Tetka Lujka u vrtu, 1911, Miroslav Kraljeviü (1885-1913);
- Slikar u ateljeu, 1913, Ivan Radoviü (1894-1973);
- Novac kralja Alfreda, IX vek;
- Oltar u crkvi San Ambroÿo u Milanu, oko 835. godine;
- ýešalj od slonovaþe;
- Sv. Jovan Jevanÿelist, oko 1147. godine;
- Ahil ispraüa Brisejisu, Pompeji, oko 75. godine;
- Naslon Tutankamonovog prestola, XIV vek pre nove ere;
- Bronzani ibrik, VII vek;
- Kralj pomiþe kraljicu, 1944, Marks Ernest (1891-1976);
- Raspeüe Hristovo, Studenica, 1209. godina;
- Odricanje Petrovo, Hrist pred Pilatom, 1300. godine crkva sv. Apostola u Peüi;
- Katedrala u Vormsu;
- Notr-Dam-le-Grand u Poatjeu, XII vek;
- Katedrala u Buržu, detalj;
- Sv. Naum u Ohridu;
- Bogorodica kancelara Rolena, Jan van Ajk (1390-1441);
- Putovanje mudraca u Vitlejem, 1459-1463. Benco Gosoli (1420-1497);
- Ekstaza sv. Tereze, oko 1647, Lorenco Bernini (1598-1680);
- Kompozicija u crvenom, žutom, plavom, 1920, Pit Mondrijan (1872-1944);
- Kompozicija A-XX, 1924, Laslo Moholj Naÿ (1895-1946);
- Crveni i crni kvadrat, 1914-15, Kazimir Maljeviþ (1878-1935).
IV CELINA: OBJEDINJAVANJE POKRETA, IGRE I ZVUKA
- Krater, borovi donose poklone Pandori i igra Satira;
- Komiþan prizor, reljef, Napulj;
- Balet Konfete, detalj;
- Balet L’air d’esprit, detalj;
- Fontana ispred auditorijuma u Portlendu, Oregon;
- Dva klovna.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Koncepcija programa posebnu važnost pridaje nastavniku koji metodske postupke i oblike rada koncipira
usaglašavajuüi obrazovno-vaspitne zadatke (likovne probleme) sa pobuÿenim interesovanjem uþenika da
ove zadatke prihvate na nivou samoinicijative, odnosno u skladu sa vlastitom izraženom potrebom.
Razliþitim primerenim metodama u radu s uþenicima treba tumaþiti sadržaje programa kako bi uþenici
postupno i spontano usvajali nova saznanja. U tom smislu uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i
didaktiþke pripreme motivacionog sadržaja, a izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno
konkretnog sadržaja kojim se uþenik motiviše u pravcu odreÿenog likovnog problema. Problemski zahtevi
ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviÿenih zadataka.
Stoga je nastavniku data moguünost da u skladu sa individualnim sposobnostima bude slobodan u izboru
didaktiþke pripreme. Osim sadržaja i kreativnosti, u strukturi programa predviÿeni su i medijumi, rezervisani
za maksimalnu slobodu i korišüenje svih moguünosti potencijalne kreativnosti nastavnika. U tom kontekstu
primerena je razliþita i neponovljiva metodiþka priprema. Sadržaji programa za sedmi razred nastavljaju
kontinuirano rešavanje likovnih problema u skladu sa psihofiziþkim karakteristikama (individualnim
sposobnostima), uvažavanjem liþnih sklonosti uþenika i negovanjem zakonitosti deþjeg likovnog stvaranja.
Programom se takoÿe nastavlja težnja da se zahvate svi sadržaji kojima üe se postiüi obrazovni karakter
ovog predmeta.
Nastavnik treba da nudi adekvatni metodiþki pristup. Pri tome ne treba zanemariti ni moguünosti uþenja po
modelu iz prirode i putem umetniþke recepcije kao metode u kome nas priroda i umetniþko delo uvode u
oblik otkrivanja (opažanjem) u cilju opšte i likovne kulture. Imajuüi u vidu obrazovni karakter sadržaja
predmeta, neophodno je na svakom þasu svaku tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovnoumetniþkim delom. Umetniþka dela uþenike uvode u tajne razliþitosti jer razumevanje razliþitosti kultura,
kao i veþitih promena u prirodi, uslovljava adekvatan odnos prema vlastitom umetniþkom nasleÿu, što je
osnovni razlog za uvoÿenje celine arabeska. U okviru ove celine, neophodno je obratiti pažnju na
srednjevekovnu umetnost (islamska) kao i na pojam ornamenti (etnografsko nasleÿe). U tom pogledu,
treba imati u vidu da je poželjno ponavljati znanje, ali ne na isti naþin, veü u razliþitim oblicima, drugaþijim
reþima, u drugaþijem kontekstu, drugaþijem žanru i drugaþijem simboliþkom medijumu od poþetne verzije
(reþju, slikom, grafiþki, šematski). U prirodi nastavnog predmeta likovna kultura moguüe je ovaj vid
ponavljanja znanja þesto primenjivati jer se sadržaji prožimaju. Takva strukturalna veza obrazovno-vaspitno
uslovljava razumevanje strukture prirode i sveta. Celinom arabeska cilj je da se ovom uzrastu dece naznaþi
uticaj drugih kultura (Sirije, Egipta, Irana i ostalih islamskih kultura). Na poþetku se treba nadovezati na
ornamente i ukazati na sliþnosti, ali i razlike, arabeske i ornamenta. Po modelu iz prirode (cvet, grana,
korenje) uþenike treba navesti da otkrivaju likovni problem i razumeju pojam arabeske. Arabesku ne treba
shvatiti kao usko kulturno-umetniþko nasleÿe, nego kao moguünost za kreativnost i motivisanost kako
uþenika, tako i nastavnika. U realizaciji ovog sadržaja treba uspostaviti korelaciju sa istorijom i muziþkom
kulturom.
Celinom proporcija (razmera, srazmera) uþenicima treba u korelaciji sa matematikom, fizikom i biologijom
ukazati da su odnosi veliþina i oblika uslov za kvalitetno likovno mišljenje imajuüi u vidu zakonitosti u
prirodi. Sadržaji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a informativnost se stiþe u praktiþnom, delimiþno i
teorijskom, radu analizom umetniþkih dela i uþeniþkih radova. Selekcijom sadržaja na principu
egzemplarnosti moraju se uzeti oni segmenti modela koji najadekvatnije predstavljaju likovni problem.
Nastavnik navodi uþenika da vrši selekciju (odvaja bitno od nebitnog) kako bi ostvario moguünost
adekvatnog razmišljanja u pravcu rešavanja zadatka. Treba, meÿutim, imati u vidu da umetniþko delo nije u
funkciji ilustracije motiva, nego je ono primer rešenja problema. Uþeniku je likovno-umetniþko delo
moguünost sagledavanja tekovina i poimanja postojeüih ostvarenja i moguünost oslanjanja na svetsko i
svoje umetniþko nasleÿe. U tumaþenju ove celine neophodno primerima iz umetniþkog nasleÿa ukazati na
karakteristiþna rešenja (Poliklet i dr.). Pored toga, delo iz umetniþkog nasleÿa je moguünost sagledavanja
korelacije, kojom uþenici imaju i moguünost interdisciplinarnog pristupa. Konkretna demonstracija
umetniþkog dela ima za cilj da podstiþe vizuelni doživljaj, objašnjava i razlaže likovni problem. Razliþitim
pristupom uþeniku se nudi raznoliko viÿenje i doživljaj. Pored toga, delo nudi referentan nivo likovnog
mišljenja omoguüujuüi korelaciju sa sadržajima drugih nastavnih predmeta i utiþe na motivaciju uþenika. Od
nastavnika se oþekuje da na istom þasu tumaþi dela iz umetniþkog nasleÿa i pojmove teorije oblikovanja
kako bi uspešno na jednom þasu uvodio uþenike u realizaciju procesa praktiþnog rada. Stoga treba naþiniti
kratak osvrt na umetniþko nasleÿe za sedmi razred:
- barok - stilske odlike arhitekture, vajarstva i slikarstva;
- opšte odlike baroka u Vojvodini;
- evropska umetnost XII i XIII veka;
- odlike francuskog slikarstva i pravci: neoklasicizam, romantizam, realizam, impresionizam i
postimpresionizam.
Treba ukazati na znaþaj celine kompozicija i prostor, kako bi uþenici u skladu sa uzrasnim moguünostima
prouþili ovaj pojam kao organizaciju i odnos raznih elemenata u odreÿenom prostoru. Primereno je
uspostaviti korelaciju sa muziþkom kulturom, matematikom i fizikom. U tom kontekstu, važno je uþenicima
ilustrovati problem celine najtipiþnijim delima umetniþkog nasleÿa u kojima je izveden razliþit i
karakteristiþan tretman kompozicije. S obzirom da se elementi komponuju u prostoru, neophodno je da se
kompozicija poveže na znanja iz celine proporcije, i da se uþenicima predoþi potpojam prostor. Primereno
je tumaþenje prostora u vizantijskom i renesansnom slikarstvu, ali i na primerima slikarstva moderne
umetnosti treba ukazati na veüu spontanost i subjektivnost i individualno poimanje kompozicije i prostora.
Takoÿe je važno da se uþenicima nude inicijative za novim materijalima i medijumima u savremenoj
umetnosti kako bi razumeli savremene umetniþke pojave.
U celini kompozicija i prostor, moguüi su i sadržaji proširenih medijuma koji imaju podsticajni karakter za
uþenike i moguünost za nova kreativna metodiþka iskustva za nastavnika. Uz minimalne zahvate u
prirodnom reljefu uþenici se mogu motivisati za realizaciju þasa u prirodi (lend art). Takoÿe treba imati u
vidu razvijanje ekološke svesti i ostvarivanje vaspitnog cilja predmeta. Ovim sadržajem, kao veze izmeÿu
þoveka i zemlje, treba insistirati na važnosti opažanja prirode.
Celina objedinjavanje pokreta, igre i zvuka predstavlja povezanost izmeÿu drevnih civilizacija i savremene
umetnosti u kojoj se brišu granice umetniþkih podruþja i naglašavaju savremeni vidovi umetniþkog
izražavanja i nove koncepcije. Nastavnik treba da u skladu sa moguünostima ostvari atmosferu u kojoj uz
pomoü savremenih sredstava digitalne tehnologije, osmišljava sadržaje u kojima se umetniþke discipline
dopunjuju. Izražajna sredstva muziþke kulture, književnosti, likovnih umetnosti mogu da pobude maštu i
radoznalost kod uþenika i tako dovedu do estetskog doživljaja, pri þemu se meÿusobno dopunjuju ne
dominirajuüi jedna u odnosu na drugu. U skladu sa moguünostima nastavnika moguüa je realizacija
performansa. U okviru ove celine, performansom treba ukazati na moguüu predstavu sa multimedijalnim
obeležjem, koja ima podsticajni karakter. Treba naglašavati da je savremena umetnost u znaku
eksperimentisanja u novim višedisciplinarnim oblicima, sa naglaskom na pokretu, akciji. Iako je tehnologija
fotografije uveliko usavršena, neophodno je naþiniti kratak osvrt na osnove ove discipline i njene
zastupljenosti u svakodnevnom životu. Praktiþni zadaci su u skladu sa dostupnim sredstvima u realizaciji
lakših zadataka.
Programski sadržaji podstiþu vizuelnu radoznalost, otvorenost za nova saznanja na osnovama prethodnih
iskustava. Istraživanjem neposredne okoline i umetniþkog dela, stvaralaþkom preradom informacija,
podstiþu se saznajni procesi. Sadržaji daju moguünost permanentne otvorenosti za originalno rešavanje
problema, korišüenjem savremenih likovno-tehniþkih sredstava i savremenih medijuma. Njima se podstiþe
razvoj svih nivoa divergentnog mišljenja u oblasti likovne kulture. U cilju procesa apstrahovanja, izdvajanja
bitnih i suštinskih obeležja objekta (fenomena) važno je ozbiljno pojmovno i terminološko odreÿenje. Treba,
takoÿe, pridavati veliku važnost selektivnosti, kojom se insistira na smislu neke vrednosti. Metodom
razgovora treba navoditi uþenika da razume zašto nešto treba da zna. Kod uþenika treba insistirati na
pitanju zašto se uþi i koji je smisao nastave likovne kulture. Treba, takoÿe, težiti otkrivanju suštine putem
selekcije i apstrahovanja. Cilj je odvajanje bitnog od nebitnog kako bi se racionalno koristilo vreme školskog
þasa, koje uglavnom nije dovoljno za velike zahteve, stoga priprema (pismena, vizuelna) nastavnika mora
biti jasna i izvesna kako bi se ostvario postavljeni cilj. U okviru postojeüih nastavnih sadržaja, a u vezi sa
savremenom tehnologijom u kontekstu vizuelnih informacija u likovnoj kulturi, treba insistirati kod dece na
sticanju utisaka bliskosti sa sadržajima koji se oslanjaju na njihova spontana prethodna znanja, koja se
zatim transformišu u buduüa znanja. Od dece se ne oþekuje da samo budu pasivni posmatraþi vizuelnih
informacija, veü se likovnom kulturom i njenom obrazovno-vaspitnom funkcijom razvijaju i motoriþke
sposobnosti, estetsko mišljenje, kritiþka svest. Permanentan zadatak treba da bude afirmacija deteta kao
aktera stvaraoca u skladu sa njegovim sklonostima.
Planiranje sadržaja:
Smisao planiranja sadržaja programa predmeta likovne kulture je da se utvrde zadaci na svakom þasu koji
bi najpotpunije razvijali sve likovne sposobnosti uþenika, naroþito sposobnosti koje podstiþu stvaranje, kao i
one koje omoguüuju stvaranje. Stoga, gradivo treba planirati tako da se postigne:
- viši nivo opažanja;
- osposobljenost primanja;
- odgovarajuüi nivo razumevanja;
- sposobnost postupanja.
Vrste plana:
- godišnji plan,
- operativni plan rada (polugodišnji, meseþni).
Godišnji plan rada treba da sadrži pregled likovnih celina i broj þasova predviÿenih za odreÿene sadržaje.
Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razraÿen i da sadrži sledeüe rubrike: mesec;
osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni) nastavni sadržaj; oblik rada; korelaciju sa drugim predmetima;
sredstva i medijume i primedbe u koje se ubeležavaju promene. Planiranje nastave je neophodno kako bi
nastavnici adekvatno razmatrali nastavni program i imali uvid u moguüe napredovanje i podizanje kvaliteta
nastavniþke prakse. U pogledu planiranja treba imati u vidu primereno pripremanje. Priprema podrazumeva
osnovne vrednosti predviÿenog sadržaja. Pripremanjem nastavnik osmišljava vreme od jednog þasa kako
bi lakše i sigurnije tumaþio sadržaje. Pripremanje nastavnika je neophodno (pismena, vizuelna priprema)
kako bi realizacija þasa bila jasna i izvesna.
Ostvarivanje sadržaja
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Sadržaje programa likovne kulture treba ostvariti:
1. primanjem (uþenjem), tako što üe uþenicima biti omoguüeno da stiþu znanja iz oblasti likovne kulture,
savladavaju tehnološke postupke likovnog rada u okviru odreÿenih sredstava savremenih materijala i
medijuma i da upoznaju zakonitosti i elemente likovnog jezika;
2. davanjem (stvaranjem) putem podsticanja uþenika da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i
ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanja i jaþanja likovne osetljivosti).
Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadržaja i metodiþkih oblika usmerenosti obrazovno-vasitnog
procesa u pravcu bogaüenja deþijeg estetskog iskustva, odreÿeni ciljevi i zadaci proizašli su iz likovne
umetnosti teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.
Ovako koncipiranim programom naglašena je usmerenost obrazovno-vaspitnog procesa u svim njegovim
vremenskim segmentima-pojedini þasovi, ciklusi þasova, problemski krugovi operativnih zadataka i celine
programa uzrasnih zahteva - ka jaþanju likovnih sposobnosti uþenika, zatim ka bogaüenju likovnog jezika, a
takoÿe ka formiranju pozitivnih navika i bogaüenju vlastite sfere estetskog iskustva. Teme treba pronalaziti
u povezivanju sa drugim oblastima i to metodom razgovora sa uþenicima. U strukturi sadržaja nastavnog
rada koje se odnose na praktiþne likovne aktivnosti uþenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor
likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih materijala i medijuma (prošireni medijumi), likovnopoetskih sadržaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost uþenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost
za aktivno uþestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost
vrednovanja i kritiþkog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja
likovnog þina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih moguünosti uþenika te je od tri elementa u strukturi
programa, kreativnost, koja u stvari znaþi sposobnost da se naÿu nova rešenja za jedan problem ili novi
naþini umetniþkog izraza.
Strukturu programa þine:
1. nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanja sadržaja likovne kulture,
poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti;
2. kreativnost - predstavlja sposobnost da se naÿu nova rešenja za jedan problem ili novi naþini
umetniþkog izraza i ostvarenje proizvoda novog za individuu (ne nužno novog i za druge), za koju je
predpostavka za podsticanje, motivacioni sadržaji praktiþnih likovnih aktivnosti uþenika koji obuhvataju:
- domen uþeniþkih doživljaja
- domen korelacije sa drugim vaspitno-obrazovnim podruþjima.
3. medijumi i sredstva - korišüenje likovnih disciplina i upotreba odreÿenih materijala u oblikovanju,
prošireni medijumi.
U strukturi sadržaja nastavnog rada koje se odnose na praktiþne likovne aktivnosti uþenika podrazumeva
se oslanjanje na širi izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih
sadržaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost uþenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za
aktivno uþestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost
vrednovanja i kritiþkog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja
likovnog þina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih moguünosti uþenika, kao i metodiþki kvalitet u
pogledu opredeljenja komisije za izmenu i dopunu programa likovne kulture u osnovnoj školi smanjenjem
optereüenosti uþenika naglašavanjem savremenih medijuma u likovnoj i vizuelnoj umetnosti u skladu sa
savremenim kretanjima umetnosti.
DODATNI RAD
Za dodatni rad od V do VIII razreda se opredeljuju daroviti uþenici i posebnih interesovanja za oblasti iz
predmeta likovna kultura, odnosno za produbljivanje i proširivanje znanja i razvijanje stvaralaþkog mišljenja.
To su uþenici þija se darovitost izrazitije ispoljava veü u I, II i III razredu. Takve uþenike prate i podstiþu
nastavnici razredne nastave i pedagoško-psihološka služba škole sve do V razreda kada se prvi put
organizuje dodatni rad. Važno je da se dodatni rad izvodi tokom cele godine, sve dok traje realizacija
utvrÿenog programa. Iako se povremeno, iz objektivnih razloga, ne organizuje ova nastava, važno je da se
rad sa darovitom decom ne prekida. U tom sluþaju treba da se podstiþu na samostalni rad u drugim
formama (pojaþanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka i
angažovanjem u slobodnim aktivnostima).
Dodatni rad je zasnovan na interesovanjima uþenika za proširivanje i produbljivanje umenja i veština,
neposrednije aktivira uþenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu maštu, podstiþe ih na
stvaralaþki rad i upuüuje na samostalnost u traganju razliþitih izvora saznanja. Pod rukovodstvom
nastavnika, uþenici u dodatnom radu samostalno biraju odgovarajuüe medijume, sredstva za rad i
neposrednije izlažu svoj kritiþan stav prema vrednostima. Angažovane uþenike stoga treba stimulisati
(pohvale, nagrade, stipendije za dalje školovanje) i postepeno ih uvoditi u oblasti profesionalne orijentacije
ka širokom polju likovnih delatnosti. Programom rada obuhvaüeni su segmenti orijentacionih sadržaja
programa (zavisno od moguüih interesovanja). Bitno je da sadržaji budu u skladu sa interesovanjima
uþenika.
Nastavnik u saradnji sa uþenikom (eventualno roditeljima i školskim pedagogom-psihologom) sastavlja
program dodatnog rada. U realizaciji programa nastavnik vodi razgovor, pronalazi i primenjuje najpogodnije
oblike i metode rada, pre svega one koje motivišu uþenike. Uþenici se samostalno opredeljuju za rad i
neophodno je proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku. Nastavnik treba da prati konkurse, smotre,
takmiþenja, obaveštava i motiviše u pravcu odreÿenog likovnog problema i afirmiše deþje stvaralaštvo.
Podržava ih u radu insistirajuüi na formiranju zbirke radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme
nastave vodi dnevnik i prati razvoj deteta. Oþuvanjem težnje darovitih uþenika ka kreativnom izražavanju,
zajedno sa ovladavanjem materijalom (razvoj tehniþke spretnosti i senzibiliteta), doprinosi daljem likovnom
obrazovanju.
U tom cilju predložene su oblasti koje üe se realizovati u dodatnoj nastavi.
UMETNIýKO NASLEĈE
Barok - stilske odlike arhitekture, vajarstva i slikarstva. Opšte odlike baroka u Jugoslaviji. Evropska
umetnost XII i XIII veka. Odlike francuskog slikarstva i pravci: neoklasicizam, romantizam, realizam,
impresionizam i postimpresionizam.
FILM
Teorija filma
Specijalnost filmskog jezika i naþina filmskog izražavanja; naþin snimanja - kadar, gro-plan, uglovi
snimanja, kretanje kamere; montaža; tehniþki problemi filma; tehnologija razvijanja filma; idejna strana
filma; kratka istorija filma; praktiþni zadaci - lakši zadaci u realizaciji.
Praktiþan rad
Animiranje kolaž-tehnikom, animiranje pomoüu crteža, izrada kraüih dokumentarnih filmova.
ARHITEKTURA
Teorija, potreba za oblikovanjem prostora; namena zgrada, materijali i tehnike gradnje, najosnovniji oblici u
arhitekturi - stilovi u arhitekturi; savremena arhitektura i urbanizam u realizaciji arhitektonskih ideja,
upoznavanje sa tehniþkim crtanjem - perspektiva.
OBLIKOVANJE I ZAŠTITA SREDINE
ýovek radom menja prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba. Korišüenje energije i oblikovanje materijala
dovodi do otpadaka gasovite, teþne i þvrste prirode koje zagaÿuju þovekovu sredinu. Ergonomija, kao
nauka o prilagoÿavanju þoveka koji radi i njegovog rada, ima za cilj, putem projektovanja inženjeringa i
tehnologije, uzajamno prilagoÿavanje þoveka i njegovog rada. Razumevanje zakonitosti u ekologiji, u
pogledu biološke ravnoteže permanentan je cilj obrazovanja dece. U skladu sa ovim poimanjem odnosno
razumevanjem prirode jedan je od ciljeva likovne kulture da se uþenici osposobe za stvaralaþko prenošenje
vizuelnolikovnih iskustava u prirodno-društvena nauþna podruþja i tako razviju interesovanje za zaštitu
prirode i smisao za unapreÿivanje kulture življenja.
VAJANJE
Teorijske poruke
Volumen i prostor su opšta orijentacija u vajarskim oblastima, odnosno funkcija plastike u arhitekturi,
eksterijeru i enterijeru. Sadržaji i ideje u vajarskim delima su nezamenjiv didaktiþki materijal kao primer
rešenja likovnog problema.
Praktiþan rad (moguünosti izbora prema varijantama).
Meki materijal - glina, gips, priprema i izrada konstrukcija i modelovanje pune plastike glinom ili gipsanom
kašom.
Nanošenje gline ili gipsa.
Gipsana kaša sa usporenim vezivanjem.
Finalna obrada i sušenje radova. Izrada jednostavnih alata za rad.
Opremanje i þuvanje izvajanih radova.
Peþenje glinenih predmeta. Korišüenje primerenih tvrdih materijala koji se obraÿuju postupkom oduzimanja.
Drvo i vajarski radovi od drveta, puna plastika u drvetu, reljef, upotreba raznovrsnih dleta, noževa, struga i
alata za glaþanje.
Izbor drveta i njegova obrada.
Kuvanje drveta, seþenje, struganje, glaþanje, lakiranje i patiniranje. Opremanje i konzerviranje vajarskih
radova.
Vajanje u metalu, kovaþka obrada metala, vajanje metala, obrada metalnih listiüa i lima.
Seþenje metala, spajanje (zakivanjem, lepljenjem i varenjem), bušenje, izvlaþenje i poliranje.
Zaštita od korozije i patiniranje. Opremanje vajarskih radova.
Vajanje u vezanom gipsu, tvrdoj glini ili odgovarajuüem kamenu.
Izrada svih oblika plastike koji dozvoljava krt materijal (glina, gips, kamen). Korišüenje dleta, sekaþa, noža i
þekiüa, brušenje, glaþanje i patiniranje. Oprema i þuvanje vajarskih radova.
PLASTIýNE MASE
Odlivci (gips, plastika, metal) i umnožavanje vajarskih radova. Priprema kalupa, pravljenje mase za odlivke
i skidanje kalupa.
Oblikovanje u pešþanom kalupu i oblikovanje u kalupu za plastiku. Finalna obrada odlivaka, patiniranje i
opremanje odlivaka.
KERAMIKA
Uvod u keramiku, svojstva keramiþke gline. Istorija keramike, keramiþki proizvodi, tehnologija keramike.
Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom.
Mešanje, gnjeþenje, dodavanje i oduzimanje mase gline.
Plastiþne forme. Ispupþenje i udubljenje forme, puni i prazni prostor u raznim funkcijama (opeka sa
šupljinama i sliþno).
Elementarno upoznavanje reljefa i razlika izmeÿu reljefa i pune plastike u prostoru.
Obrada površina, upoznavanje crta i utiskivanjem drugih oblika ili reljefnim dodacima.
Izrada dekorativnih i funkcionalnih predmeta.
Proces sušenja i kontrola sušenja, slaganje - punjenje peüi predmetima, nadgledanje peþenja, hlaÿenje i
pražnjenje peüi.
Slikanje peþenih predmeta. Peþenje i kontrolisanje peþenja i slikanje glaziranih predmeta.
Oslikavanje keramiþkih ploþica emajlom i glazurom.
Izrada kalupa i livenje keramiþkih predmeta (broševi, medaljoni, pepeljare i vaze za ikebanu).
PRIMENJENA GRAFIKA
Osnovi primenjene grafike.
Korišüenje reproduktivne grafike u industriji.
Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu.
Grafika u dve boje - nacrt za plakat.
Grafika u više boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolažu).
Grafika i grafiþki slog (korišüenje grafike letraset-slova).
Grafika - skica za poštansku marku.
Grafika i ambalaža (kutije - nacrt i finalni rad).
Plakat - izvoÿenje visokom štampom.
Plakat - nacrt - skica kolažom.
TAPISERIJA
Istorija tapiserije: tapiserija u srednjem veku.
Tapiserija u 18. i 19. veku.
Savremena tapiserija.
Izražajna sredstva tapiserije.
Tehnika tapiserija.
Materijali za tkanje; naþin tkanja:
Boje (biljne i mineralne) i naþini bojenja.
Praktiþni rad-izrada nekoliko manjih tapiserija u raznim tehnikama.
SLOBODNE AKTIVNOSTI
Crtanje, slikanje, vajanje, primenjena grafika; scenografija; kostim keramika; tapiserija; zidno slikarstvo,
vizuelne komunikacije; pantomima, performans, istorija umetnosti i teorijsko izuþavanje kulturnog nasleÿa
naroda i narodnosti; praüenje savremenog likovnog života (izložbe i druge likovne manifestacije).
Formiranje i þuvanje zbirki (individualnih ili zajedniþkih kolekcija): crteža, slika, grafika, figura (originala ili
reprodukcija), vrednih stvari (delovi nošnje, stare pegle, stari satovi itd), interesantnih oblika iz prirode
(korenje, kamen itd), umetniþkih fotografija (crno-belih i u boji).
U toku školske godine þlanovi likovne sekcije uþestvuju u estetskom ureÿivanju škole i njene okoline i u
pripremanju i opremi izložbi i raznih drugih manifestacija u vaspitno-obrazovnoj organizaciji u okviru
kulturne i javne delatnosti. Uloga nastavnika je veoma znaþajna u podsticanju, okupljanju i angažovanju
uþenika.
MUZIýKA KULTURA
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave muziþke kulture jeste da se osigura da svi uþenici steknu baziþnu jeziþku i umetniþku
pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih postignuüa, da se osposobe
da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i
diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da
- upoznavaju muziþke kulture kroz obradu tema povezanih sa muzikom razliþitih epoha
- razviju muzikalnost i kreativnost
- neguju smisao za zajedniþko i individualno muziciranje u svim oblicima vaspitno-obrazovnog rada sa
uþenicima.
Zadaci nastave muziþke kulture jesu:
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave muziþke kulture
svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave muziþke kulture budu u punoj meri realizovani
- sticanje znanja o muzici razliþitih epoha
- razvijanje sposobnosti izvoÿenja muzike (pevanje/sviranje)
- razvijanje navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i osposobljavanje za razumevanje muzike
- podsticanje kreativnosti u svim muziþkim aktivnostima (izvoÿenje, slušanje, istraživanje i stvaranje
muzike)
- dalje upoznavanje osnova muziþke pismenosti i izražajnih sredstava muziþke umetnosti;
- stvaranje odeljenskih ansambala.
Operativni zadaci
Operativni zadaci su:
- pevanje i sviranje, po sluhu i iz notnog teksta; pesme i teme iz poznatih kompozicija
- upoznavanje muzike praistorije, antiþke epohe, srednjeg veka, renesanse, baroka i klasicizma kroz
sagledavanje društvene funkcije muzike, vidova muziciranja, karakteristiþnih žanrova, oblika i instrumenata
epohe, kao i najistaknutijih stvaralaþkih liþnosti
- utvrÿivanje pojmova iz osnova muziþke pismenosti
- obrada melodijskog mola, obrada akorada na glavnim stupnjevima, pojam kadence
- obrada mešovitih taktova (7/8, 5/8 - na primerima narodnih pesama)
- utvrÿivanje i obrada pojmova melodija, ritam, metar, tempo, dinamika, harmonija, polifonija, homofonija,
faktura.
SADRŽAJI PROGRAMA
Upoznavanje muzike razliþitih epoha i izvoÿenje muzike
Praistorija
Obrada sledeüih tema: poreklo i uloga muzike u prvobitnom društvu; izražajna sredstva muzike - primeri
melodija i ritmova; nastanak prvih instrumenata (udaraljki, duvaþkih, žiþanih).
Pevanje i sviranje primera u kombinaciji sa pokretom. Obrada pojma improvizacija.
Antiþka epoha
Muzika prvih civilizacija - Mesopotamija, Egipat, Indija i Kina (pojmovi klasnog raslojavanja i profesionalne
muzike, funkcija muzike u društvu). Upoznavanje penatatonike kroz izvoÿenje primera i upoznavanje
specifiþnog instrumentarija.
Antiþka Grþka - muzika i mit, instrumenti i vidovi muziciranja (ditiramb i grþka tragedija, horsko pevanje,
koncertna nadmetanja).
Srednji vek
Muzika i hrišüanstvo. Muziþka osnova hrišüanske muzike. Pojava osmoglasnika i gregorijanskog korala.
Njihova dalja muziþka nadogradnja i razvoj crkvenih muziþkih oblika u umetniþke. Vidovi izvoÿenja vokalne
muzike: solistiþko, horsko, antifono i responzorijalno pevanje, kanon. Pojava orgulja u Evropi. Instrumenti u
svetovnom muziciranju: duvaþki, žiþani, udaraljke. Uloga plesa.
Oblici crkvenog pevanja kod pravoslavnih naroda: liturgija i njeni delovi, vrste crkvenih pesama: himna,
tropar, stihira, irmos. Razvoj srednjovekovne muzike na Zapadu: raÿanje višeglasja. Misa.
Izvoÿenje primera.
Renesansa
Svetovna i duhovna muzika. Pojmovi homofonije i polifonije. Oblici: madrigal, šanson, misa, motet.
Barok
Razvoj instrumenata (porodica violina, porodice drvenih i limenih duvaþkih instrumenata, instrumenti s
dirkama). Roÿenje opere. Klaudio Monteverdi. Oblici vokalno-instrumentalne muzike (oratorijum, kantata,
pasija). Instrumentalna muzika: solistiþko, kamerno i orkestarsko muziciranje. Oblici: svita, koncert, fuga.
Antonio Vivaldi, Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl.
Slušanje i izvoÿenje jednostavnih muziþkih primera. Primeri dvoglasnog izvoÿenja.
Klasicizam
Pojam sonate i simfonije. Žanrovi klasiþne muzike: opera, crkveni žanrovi, simfonijska, koncertantna,
kamerna (posebno gudaþki kvartet), solistiþka muzika. Klavir. Jozef Hajdn, Volfgang Amadeus Mocart i
Ludvig van Betoven.
Slušanje i izvoÿenje jednostavnih muziþkih primera.
Muzika na tlu Srbije
Praistorijska nalazišta i antiþki spomenici na tlu Srbije. Narodna muzika i obiþaji. Razvoj crkvene muzike od
XII do XVIII veka (uticaji vizantijske muzike i stvaranje srpske crkvene muzike, duhovni centri u turskom
periodu, razvoj muzike posle Velike seobe).
Osnove muziþke pismenosti
- Obnavljanje i obrada novih pojmova iz muziþke pismenosti: melodijski mol, akordi na glavnim stupnjevima
(na primeru Ce-dura), kadenca, mešoviti taktovi.
Stvaranje muzike
- Podsticanje muziþke kreativnosti kroz improvizaciju na dostupnim instrumentima.
- Stvaranje deþjih kompozicija.
DODATNI RAD
HOR I ORKESTAR
Svaka osnovna škola je obavezna da organizuje rad horova, i to: hor mlaÿih razreda i hor starijih razreda.
U svakoj školi u kojoj postoje uslovi treba da se osnuje školski orkestar. ýasovi hora i orkestra se izvode
kontinuirano od poþetka do kraja školske godine. ýasovi hora i orkestra kao kontinuirana nastava ulaze u
fond þasova nastavnika muziþke kulture:
ýasovi rada sa horom i orkestrom (koji su identiþni sa trajanjem školskog þasa - 45 minuta) unose se u
raspored škole i deo su radne obaveze uþenika koje odabere nastavnik
Hor
Repertoar školskih horova obuhvata odgovarajuüa dela domaüih i stranih autora raznih epoha.
U toku školske godine potrebno je sa horom izvesti najmanje deset kompozicija.
Orkestar
Školskim orkestrom se smatra instrumentalni ansambl sa najmanje deset instrumentalista koji izvode
kompozicije u najmanje tri deonice. Orkestri mogu biti sastavljeni od instrumenata koji pripadaju istoj
porodici (blok flaute, mandoline, tambure, harmonike, Orfov instrumentarijum itd.) ili mešovitog sastava
prema raspoloživim instrumentima. Repertoar školskog orkestra þine dela domaüih i stranih kompozitora
raznih epoha, u originalnom obliku ili prilagoÿena za postojeüi školski sastav.
U toku godine orkestar treba da izvede najmanje osam dela, od kojih neka zajedno sa horom.
U svim školama u kojima rade nastavnik ili nastavnici koji vladaju nekim instrumentima organizuje se
dodatna nastava za darovite i zainteresovane uþenika u sviranju na pojedinim instrumentima.
Zadaci instrumentalne nastave su:
- da kod uþenika razvija muziþke sposobnosti i želju za aktivnim muziciranjem i sudelovanjem u školskim
ansamblima
- da uporedo sa instrumentalnom nastavom uþenicima daje i potrebna teorijska znanja
- da i ovom nastavom podstiþe kod uþenika njihove kreativne sposobnosti i smisao za kolektivno
muziciranje.
Nastava se odvija u grupi do þetiri uþenika, odnosno od pet do devet uþenika kada se radi o blok flautama,
tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od moguünosti i interesovanja uþenika, u
dodatnoj nastavi se formiraju mali muziþki sastavi.
Programom i sadržajima dodatne nastave obuhvatiti odgovarajuüe udžbenike, priruþnike i zbirke za
pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagoÿena sastavima uþenika dotiþne škole)
domaüih i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvoÿaþkim moguünostima uþenika.
Uþenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignuüa iz dodatne muziþke nastave na školskim i drugim
priredbama i takmiþenjima.
Za dodatnu nastavu se odreÿuje 1 þas nedeljno. Dodatna nastava je deo radne obaveze nastavnika i
izabranih uþenika. Uþenici koji pohaÿaju muziþku školu nisu u obavezi da se ukljuþe u dodatnu nastavu.
OSTALI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
U svakoj osnovnoj školi ima muziþki obdarene dece, þije se interesovanje i ljubav za muziku ne mogu
zadovoljiti samo onim što im pruža nastava u razredu. Za takvu decu koja ne pohaÿaju muziþku ili baletsku
školu može se organizovati dodatna nastava i tako se mogu ukljuþiti u razne grupe ili školski orkestar.
Mogu se osnovati grupe pevaþa vokalnih solista i solista instrumentalista sa kojima se uvežbavaju solo
pesme, mali komadi, dueti, terceti, kvarteti, mali kamerni instrumentalni sastavi, sekcija ljubitelja slušanja
muzike - koji üe slušati razna muziþka izvoÿenja u školi ili van nje (koncerte, radio i televizijske emisije,
muziþke filmove i sl.). Osim sekcija vokalnih solista, instrumentalnih solista i ljubitelja slušanja muzike
moguüe je organizovati sekciju mladih kompozitora sa kojima se radi individualno na razvoju muziþke
kreativnosti. Moguüe je, takoÿe, osnovati sekciju mladih etnomuzikologa koji üe prikupljati malo poznate ili
gotovo zaboravljene pesme sredine u kojoj žive. Broj i vrsta muziþkih sekcija koje je moguüe osnovati u
osnovnoj školi u odnosu na sposobnosti i interesovanja uþenika odreÿeni su samo afinitetom nastavnika i
njegovim entuzijazmom.
Rad formiranih sekcija odvija se kontinuirano tokom cele školske godine.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
U programu muziþke kulture za sedmi razred istaknuto mesto ima sticanje znanja o muzici kroz razliþite
epohe. Cilj nije uvoÿenje sadržaja nastave istorije muzike, veü obrada tema znaþajnih za razumevanje
uloge muzike u društvu, upoznavanje muziþkih izražajnih sredstava, instrumenata, žanrova i oblika, kao i
istaknutih stvaralaca i izvoÿaþa. Ovi ciljevi se ostvaruju kroz slušanje muziþkih dela i aktivno muziciranje
(pevanje i sviranje). Osnove muziþke pismenosti i muziþko-teorijski pojmovi u ovakvom pristupu planirani
su u funkciji boljeg razumevanja muzike i muziþkog dela.
Osnovni princip u ostvarivanju cilja i zadataka treba da bude aktivno uþešüe uþenika na þasu. Pri tome na
jednom þasu treba obuhvatiti razliþita podruþja predviÿena za taj razred i kombinovati razne metode u
nastavi. ýas posveüen samo jednom podruþju i izvoÿen samo jednom metodom ne može biti ni koristan ni
zanimljiv za uþenike, što vodi ka osiromašivanju sadržaja i smisla predmeta.
Nastava muziþke kulture ostvaruje se kroz:
- sticanje znanja o muzici
- pevanje, sviranje i sticanje osnova muziþke pismenosti;
- slušanje muzike
- deþje muziþko stvaralaštvo.
Grupnim i pojedinaþnim pevanjem ili sviranjem razvija se interesovanje uþenika da aktivno uþestvuju u
muziþkom životu svoje sredine.
Preporuke za ostvarivanje programa u sedmom razredu
Sticanje znanja
Za usvajanje i utvrÿivanje znanja iz nastavnog predmeta muziþka kultura u sedmom razredu treba koristiti
sledeüe nastavne metode: dijalošku, demonstraciju i monološku. Kod obrade tema obavezno koristiti
oþigledna sredstva i uvek ih povezivati sa slušnim primerima i izvoÿaþkom praksom.
Slušanje muzike
- usmeravanje pažnje uþenika na analitiþko slušanje muzike stimulisanjem aktivnog praüenja primera
- razlikovanje zvuþnih boja muziþkih instrumenata, upoznavanje njihovih karakteristika (osnovne grupe,
graÿa, tehniþko-izvoÿaþke moguünosti).
- podsticanje razliþitih vidova izražavanja uþenika u vezi sa slušanjem muzike i muziþkim doživljajem (ovo
se ne sme svoditi na pasivizaciju uloge nastavnika i pomeranje akcenata sa aktivnog slušanja na druge
aktivnosti, obiþno likovne ili literarne, za koje nastavnik nema pravu kompetenciju tumaþenja i ocenjivanja)
- upoznavanje muziþkih dela, stvaralaca i izvoÿaþa.
Osnove muziþke pismenosti
- obnavljanje predznaka
- obnavljanje prostih parnih i neparnih taktova sa þetvrtinskom i osminskom jedinicom brojanja i ala breve
takta
- obrada mešovitih taktova (na primerima narodnih pesama)
- obnavljanje oznaka za dinamiku (p, mp, pp, f, mf, ff, crescendo, decrescendo) i tempo (adagio, andante,
moderato, allegro, vivo, presto)
- ponavljanje do sada nauþenih lestvica, pojma tonalitet, upoznavanje akorda na glavnim stupnjevima Cedura, objašnjenje i uvežbavanje kadence, uvežbavanje melodijskog mola.
Pevanje pesama po sluhu i iz notnog teksta
- neophodni su redovno ukazivanje na znaþaj pravilne higijene glasa, stalna briga o položaju tela pri
pevanju, vežbe za pevaþko disanje, vežbe artikulacije, raspevavanje uz instrumentalnu pratnju i bez nje,
pevanje kadence
- uþenje pesme poþinje uvoÿenjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tumaþenje literarnog teksta sa
naglašavanjem vaspitnih elemenata
- kod uþenja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni vid pesme (u tempu, sa dinamikom), a zatim
radi jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedniþko uoþavanje ponavljanja i kontrasta)
- kod uþenja pesama iz notnog teksta, prvo se radi analiza zapisa pesme (uoþavaju se: kljuþ, predznaci,
takt uz probu taktiranja, dinamiþke i artikulacione oznake, dužine i imena tonova), zatim se notni tekst
išþitava parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se vežba raspevavanja i prelazi na pevanje
dok nastavnik svira melodiju
- osmišljavanje poþetne intonacije pesme najbolje je dati kroz instrumentalni uvod
- pesma se uþi po delovima i frazama uz instrumentalnu pratnju koja se u poþetku svodi na melodiju
(aranžmane dodati tek pošto je pesma nauþena)
- teže ritmiþke figure i melodijski skokovi se obraÿuju kroz ponavljanja
- tokom uþenja neprekidno se insistira na izražajnom i doživljenom pevanju.
Sviranje
- sviranje na instrumentima Orfovog instrumentarijuma
- sviranje na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima
- sviranje primera iz literature.
Muziþko stvaralaštvo
- improvizacija melodije na zadati tekst
- instrumentalna improvizacija;
- korišüenje plesa i improvizacija pokreta uz muziku.
Didaktiþko-metodiþka uputstva
Preporuþeni sadržaji ovog nastavnog predmeta uþenicima treba da pruže znanja i informacije kako bi
razumeli, pratili, razlikovali, doživljavali i što bolje procenjivali muziþke vrednosti.
Za uspešnu realizaciju nastave muziþke kulture neophodno je ostvariti osnovni preduslov: kabinet sa
nastavnim i oþiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve
uþenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni ureÿaj za slušanje muzike, a poželjni su i kompjuter, ureÿaj
za emitovanje DVD-a sa prateüom opremom. Oþigledna sredstva ukljuþuju: slike pojedinaþnih
instrumenata, gudaþkog i simfonijskog orkestra, slike stranih i domaüih kompozitora i izvoÿaþa, kvalitetne
snimke primera.
Sadržaji muziþke kulture treba da pruže uþenicima dovoljno znanja i obaveštenosti koja üe im omoguüiti da
razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okružuje u svakodnevnom životu od onih
sadržaja koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju.
Usvajanje znanja uþenika zavisi od organizacije þasa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv.
Uþenik treba da bude aktivan na þasu, a þas muziþke kulture treba da bude doživljaj za uþenike. Raznim
oblicima rada, tehnikama i oþiglednim sredstvima uþenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode
u nastavi. Nastavnik je ravnopravni uþesnik u svim aktivnostima.
Domaüe pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom
razredu.
Nastavu treba uvek povezivati sa drugim predmetima, muziþkim životom društvene sredine i uþestvovati na
takmiþenjima i muziþkim priredbama.
Izvoÿenje muzike
Pesma koju uþenik uþi po sluhu ili iz notnog teksta ima najviše udela u razvoju njegovog sluha i muziþkih
sposobnosti uopšte. Pevanjem pesama uþenik stiþe nova saznanja i razvija muziþki ukus. Kroz izvoÿenje
muzike uþenik treba da savlada pojmove iz osnova muziþke pismenosti. Nastava ima zadatak da kod
uþenika razvija ljubav prema muziþkoj umetnosti i smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju
liþnosti uþenika, da uþenika oplemeni i da mu ulepša život.
Pri izboru pesama nastavnik treba da poÿe od psihofiziþkog razvoja uþenika, od njima bliskih sadržaja,
šireüi pri tom njihova interesovanja i obogaüujuüi dotadašnja znanja novim sadržajima. Takoÿe, potrebno je
da oceni glasovne moguünosti razreda pre odabira pesama za pevanje.
Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o þemu pesma govori, kao i u kojoj je lestvici
napisana. Za upoznavanje narodne pesme važno je razumeti njeno etniþko i geografsko poreklo, ulogu
pesme u narodnim obiþajima ili svakodnevnom životu. Jedna od karakteristika narodnih pesama je i
završetak koji odudara od onoga što je uþenik saznao kroz osnove muziþke pismenosti - završetak na
drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba skrenuti pažnju, a ona üe ujedno biti i orijentir za
prepoznavanje narodne pesme.
Nastavnik bira od predloženih pesama, ali mora voditi raþuna da u njegovom radu budu zastupljene
umetniþke, narodne, prigodne pesme savremenih deþjih kompozitora, kao i kompozicije sa festivala deþjeg
muziþkog stvaralaštva koje su stvarala deca. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, takoÿe, može nauþiti
uþenike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi meÿu predloženim kompozicijama ako to odgovara
cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetniþke vrednosti.
Posebnu pažnju treba posvetiti izražajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji.
Sviranje
U svakom odeljenju postoji jedan broj uþenika koji ima veüe ili manje poteškoüe u pevanju. Takvim
uþenicima treba dati moguünost afirmacije kroz sviranje na deþjim muziþkim instrumentima da bi
uþestvovali u grupnom muziciranju.
U radu koristiti ritmiþke i melodijske instrumente. Pošto su uþenici opismenjeni, sviranje na melodijskim
instrumentima biüe olakšano jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama koje su solmizaciono
obraÿene.
Potrebno je razvijati deþje predispozicije za muziþko oblikovanje i omoguüiti im da dožive radost sviranja,
þime se bogati liþnost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja.
Slušanje muzike
Slušanje muzike je aktivni psihiþki proces koji obuhvata emocionalno doživljavanje i misaonu aktivnost.
Uloga nastavnika u organizovanju pravilnog pristupa slušanju muzike je od presudne važnosti za estetski
odnos prema muzici i za tumaþenje muziþkog dela. Slušanje muzike se u sedmom razredu stavlja u
funkciju sticanja znanja o muzici i deo je obrade zadatih tema.
Pre slušanja treba obnoviti znanja iz oblasti muziþkih izražajnih sredstava koja se stavljaju u funkciju
izabranog primera. Treba izbegavati utvrÿene metodske postupke veü tragati za novim pristupom u skladu
sa delom koje se obraÿuje. Liþnost stvaraoca se predstavlja najuopštenije, sa osnovnim hronološkim
podacima, s merom odabranim anegdotama i uz nastojanje da se uþenikova znanja iz razliþitih oblasti
povežu i stave u funkciju razumevanja slušanog dela.
Elementi muziþkog oblika mogu se usvajati grafiþkim predstavljanjem, ali se mora insistirati na zvuþnoj
predstavi svakog oblika kao osnovi razumevanja. Muziþki oblici se usvajaju u okviru istorijskog konteksta u
kojem su se pojavili. Moguüe je i poželjno koristiti paralele sa savremenim stvaralaštvom.
Muziþko stvaralaštvo
Deþje muziþko stvaralaštvo predstavlja viši stepen aktiviranja muziþkih sposobnosti koje se stiþu u svim
muziþkim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku vaspitnu i
obrazovnu vrednost: podstiþe muziþku fantaziju, oblikuje stvaralaþko mišljenje, produbljuje interesovanja i
doprinosi trajnijem usvajanju i pamüenju muziþkih reproduktivnih i stvaralaþkih aktivnosti i znanja.
Ove aktivnosti treba vrednovati prema stvaralaþkom angažovanju uþenika, a ne prema kvalitetu nastalog
dela jer su i najskromnije muziþke improvizacije pedagoški opravdane.
Praüenje i vrednovanje uþenika
Da bi se ostvario proces praüenja napredovanja i stepena postignuüa uþenika u nastavi muziþke kulture,
neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muziþke sposobnosti svakog uþenika.
Ocenjivanje uþenika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati i prati poseban
razvoj svakog uþenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, umešnost, kreativnost i sliþno. Nastavnik
treba da prati razvoj liþnosti u celini i da objektivno procenjuje koliko je uþenik savladao programske
zahteve.
Smisao ocenjivanja u nastavi muziþke kulture ne treba da bude iskljuþivo vezan za ocenu muziþkih
sposobnosti, mada njih treba istaüi, veü i u funkciji nagrade za zalaganje, interesovanje, ljubav prema
muzici. Ocenu treba koristiti kao sredstvo motivacije: ona treba da uþenike motiviše na muziþke aktivnosti i
na bavljenje muzikom u skladu s njihovim stvarnim sposobnostima i potrebama.
Domaüi pismeni zadaci ili pisani tekstovi, kontrolni zadaci i sliþno ne zadaju se za ovaj predmet ni u jednom
razredu. Celokupno nastavno gradivo ostvaruje se samo u školi.
PREPORUýENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE I SVIRANJE
Himne
Državna himna
Himna svetom Savi
Školska himna
Narodna muzika
Nadžnjeva se momþe i devojþe
Sve tiþice zapjevale
Sedi moma na pendžeru
Ti jedina
Treskavica kolo
Šano dušo
Duhovne pesme
Božiüu, naša radosti
Isajija Srbin - Aliluja
Pomozi nam dragi Bože
K. Stankoviü - Mnogaja ljeta
Tropar za Božiü
Tropar svetom Savi
S. Mokranjac - odlomak iz liturgije, Budi imja
Starogradske pesme
Ajde Kato, ajde zlato
Nebo je tako vedro
Što se bore misli moje
Oj, jesenske duge noüi
U tem Somboru
Pesme iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata
Kapetan Koþa putuje
Kreüe se laÿa francuska
Tamo daleko
Kanoni
M. Pretorijus - Živela muzika
M. Pretorijus - Osvanu dan
J. Hajdn - Intervali
Pesme koje su komponovala deca
Odabir pesama nagraÿen na Festivalu deþjeg muziþkog stvaralaštva.
Pesme nacionalnih manjina
Zeka (maÿarska)
Mala ptica (albanska)
Rodile su trnjine (rusinska)
Todoro, Todorke (bugarska)
Crvena jabuka (slovaþka)
ýobanþiü (rumunska)
Ĉelem, ÿelem (romska)
Zabavna i filmska muzika
Izbor savremenih popularnih pesama.
PREPORUýENE KOMPOZICIJE ZA RAD HORA
Pesme domaüih autora
K. Babiü - Balada o dva akrepa
I. Bajiü - Srpski zvuci
Z. Vauda - Mravi
Z. Vauda - Pahuljice
S. Gajiü - Tužna muha
D. Despiü - Kiša
D. Despiü - Oglasi
D. Despiü - Smejalica
V. Ĉorÿeviü - Veüe vrana
V. Iliü - Vodenica
D. Jenko - Bože pravde
D. Jenko - pesme iz Ĉida
J. Kaplan - Žuna
P. Konjoviü - Vragolan
J. Marinkoviü - Ljubimþe proleüa
M. Milojeviü - Vetar
M. Milojeviü - Mladost
M. Milojeviü - Muha i komarac
S. Mokranjac - II rukovet
S. Mokranjac - X rukovet
S. Mokranjac - XI rukovet
S. Mokranjac - Na ranilu
S. Mokranjac - Pazar živine
S. Mokranjac - Slavska
S. Mokranjac - Tebe pojem
S. Mokranjac - Himna Vuku
B. Simiü - Pošla mi moma na voda
T. Skalovski - Makedonska humoreska
M. Tajþeviü - Dodolske pesme
M. Tajþeviü - I svita iz Srbije
Šistek-Babiü - Oj, Srbijo
Strani kompozitori
Autor nepoznat - La violeta
J. Brams - Uspavanka
K. M. Veber - Jeka
G. Gusejnli - Moji piliüi
G. Dimitrov - Ana mrzelana
Z. Kodalj - Katalinka
Z. Kodalj - Hidlo Vegen
O. di Laso - Eho
L. Marencio - Ad una freska riva
V. A. Mocart - Uspavanka
D. Ĉovani - Ki la galjarda
S. Obretenov - Gajdar
Palestrina - Benediktus
Palestrina - Vigilate
B. Smetana - Doletele laste
F. Supe - Proba za koncert
F. Šopen - Želja
F. Šubert - Pastrmka
Kanoni
Autor nepoznat - Dona nobis pacem
L. Kerubini - Na þasu pevanja
V. A. Mocart - Noü je mirna
J. G. Ferari - Kukavica
V. Iliü - Sine muzika
J. Hajdn - Mir je svuda
Pevanje, sviranje i osnove muziþke pismenosti
Sa pedagoškog aspekta veoma znaþajno mesto ima pevanje pesama kojima se razvijaju muziþke
sposobnosti, a uþenici osposobljavaju za emocionalno doživljavanje muzike. Pri uþenju i usvajanju pesama
u vokalnom izvoÿenju treba nastojati da se što više aktiviraju deþje muziþke dispozicije i sposobnosti: sluh,
oseüaj ritma, muziþko pamüenje.
Paralelno sa radom na razvijanju sposobnosti uþenika za pevanje po notnom tekstu treba razvijati
sposobnosti za auditivnu analizu muzike, ali tako da svaki metriþki, ritmiþki ili melodijski problem prvo doživi
pevanjem pesme po sluhu, pa tek onda obradom sa notnog teksta.
Pesme koje se uþe po notama uþenici treba, prema svojim moguünostima, da sviraju i na nekim deþjim
melodijskim instrumentima. Na taj naþin aktiviraju se i ona deca sa nedovoljno razvijenim vokalnim
sposobnostima ili interesovanjima za ovakve naþine muziþkog izražavanja. Kad god je moguüe pevanje
uþenika treba povezivati sa instrumentalnom pratnjom nastavnika ili pojedinih uþenika. Na taj naþin se
razvijaju sposobnosti uþenika za shvatanje organske vezanosti i prožimanje vokalne i instrumentalne
muzike.
Poželjno je da pesme ili teme koje pevaju ili slušaju uþenici nauþe i da sviraju na nekom melodijskom
instrumentu.
ISTORIJA
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave istorije jeste da se osigura da svi uþenici steknu baziþnu jeziþku i nauþnu pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih postignuüa, da se osposobe da rešavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i razvijanje
istorijske svesti i humanistiþko obrazovanje uþenika. Nastava istorije treba da doprinese razumevanju
istorijskog prostora i vremena, istorijskih dogaÿaja, pojava i procesa, kao i razvijanju nacionalnog i
evropskog identiteta i duha tolerancije kod uþenika.
Zadaci nastave istorije su:
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave istorije svrha,
ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave istorije budu u punoj meri realizovani
- da uþenici razumeju istorijske dogaÿaje, pojave i procese, ulogu istaknutih liþnosti u razvoju ljudskog
društva i da poznaju nacionalnu i opštu istoriju (politiþku, ekonomsku, društvenu, kulturnu...).
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- usvoje pojam novi vek i steknu znanja o osnovnim odlikama tog istorijskog perioda
- steknu znanja o istoriji najznaþajnijih evropskih država u novom veku
- steknu znanja o položaju srpskog naroda pod turskom, habzburškom i mletaþkom vlašüu
- steknu znanja o nastanku i razvoju modernih srpskih država do meÿunarodnog priznanja nezavisnosti
1878. godine
- upoznaju kulturna i nauþno-tehnološka dostignuüa Evrope i sveta u novom veku
- upoznaju kulturna i nauþno-tehnološka dostignuüa Srba u novom veku
- steknu znanja o znamenitim liþnostima novog veka
- razvijaju istraživaþku radoznalost i kritiþki odnos prema istorijskim izvorima
- steknu znanja o razvoju graÿanskih sloboda i prava tokom novog veka.
SADRŽAJI PROGRAMA
USPON EVROPE
(Evropa od kraja XV do kraja XVIII veka)
Osnovne odlike novog veka (pojam "novi vek", hronološki i prostorni okviri).
Velika geografska otkriüa (nauþno-tehnološka otkriüa kao preduslov - unapreÿivanje brodogradnje,
usavršavanje kompasa, astrolaba, durbina i þasovnika; putovanja Bartolomea Dijaza, Vaska da Game,
Kristifora Kolumba i Fernanda Magelana; indijanske civilizacije i kolonizacija Novog sveta).
Gradovi u novom veku (uloga i znaþaj velikih evropskih gradova u periodu od kraja XV do kraja XVIII veka Firence, Venecije, Ĉenove, Pariza, Londona, Antverpena, Amsterdama; manufaktura kao novi naþin
proizvodnje, poþeci graÿanske klase, svakodnevni život u gradu).
Humanizam i renesansa (književnost, umetnost i politiþka misao - Dante Aligijeri, Franþesko Petrarka,
Ĉovani Bokaþo, Erazmo Roterdamski, Nikolo Makijaveli, Mikelanÿelo Buonaroti, Leonardo da Vinþi,
Rafaelo Santi, Ticijan Veniþelo, Albreht Direr...).
Reformacija i protivreformacija (uzroci, uloga Martina Lutera, protestantizam, katoliþka reakcija - uloga
jezuita; verski sukobi i ratovi).
Apsolutistiþke monarhije (pojam apsolutistiþke monarhije, staleško društvo, primeri Francuske, Engleske,
Pruske, Austrije, Rusije, Španije).
SRPSKI NAROD POD STRANOM VLAŠûU OD XVI DO XVIII VEKA
Turska osvajanja, država i društvo od XVI do XVIII veka (Sulejman Veliþanstveni - vrhunac osmanske
moüi, Turska kao apsolutistiþka monarhija, društvo - muslimani i hrišüani; timarski sistem, kultura).
Položaj Srba u Turskom carstvu (društvene kategorije - raja i vlasi, islamizacija, hajduci, svakodnevni
život).
Srpska pravoslavna crkva (Peüka - srpska patrijaršija: verska, kulturna, nacionalna i politiþka ustanova).
Srbi u ratovima Austrije i Mletaþke republike protiv Turskog carstva (Dugi - Sisaþki, Kandijski, Veliki beþki,
ratovi 1716-1718. i 1737-1739. godine, Koþina krajina).
Seobe Srba (Lika, Kordun, Hrvatska, Slavonija, Dalmacija, Banat, Baþka, Srem).
Srbi pod habzburškom i mletaþkom vlašüu (status i privilegije, Vojna krajina, Karlovaþka mitropolija,
pokatoliþavanje i unijaüenje, uskoci, Dubrovnik izmeÿu Mletaþke republike i Turskog carstva, kulturni i
privredni znaþaj Dubrovaþke republike).
Poþeci graÿanske klase kod Srba (školske reforme Marije Terezije i Josifa II, nastanak nove obrazovane
elite - trgovci, oficiri, sveštenici, þinovnici, uþitelji, pravnici; Dositej Obradoviü, Karlovaþka gimnazija).
DOBA REVOLUCIJA
(Evropa i svet od kraja XVIII veka do sedamdesetih godina XIX veka)
Industrijska revolucija (pojam revolucije; parna mašina, tekstilna industrija, rudarstvo, teška industrija,
železnica; društvo - jaþanje graÿanske i pojava radniþke klase).
Politiþke revolucije (socijalna, verska i nacionalna obeležja; primeri nizozemske, engleske i ameriþke
revolucije; pojmovi ustavnosti i podele vlasti).
Francuska revolucija (povod i uzroci, uticaj prosvetiteljskih ideja Voltera, Monteskjea i Rusoa; liþnosti Luja
XVI i Marije Antoanete; voÿe - Lafajet, Mirabo, Danton, Robespjer; ukidanje feudalizma; deklaracija o
pravima þoveka i graÿanina, ustav, ideje ustavne monarhije, republike, liberalizma, demokratije; teror,
revolucionarni ratovi, nacionalizam, romantizam).
Napoleonovo doba (liþnost, vojna i politiþka karijera Napoleona Bonaparte; Napoleonov kodeks, Beþki
kongres).
Revolucije 1848/49. godine (povod i uzroci, jaþanje ideja nacionalizma, liberalizma, demokratije,
socijalizma; primeri - Francuska, Habzburška monarhija, italijanske i nemaþke zemlje).
Ujedinjenje Italije i Nemaþke (uloga Pijemonta u ujedinjenju Italije, istaknute liþnosti - Kamilo Kavur,
Ĉuzepe Macini i Ĉuzepe Garibaldi; ratovi za ujedinjenje Italije; uloga Pruske i njenog kancelara Ota fon
Bizmarka u ujedinjenju Nemaþke, ratovi za ujedinjenje, proglašenje Drugog nemaþkog carstva).
Graÿanski rat u SAD (teritorijalno širenje - izlazak na Pacifik, industrijski uspon, graÿanska demokratija,
indijansko pitanje, položaj robova, liþnost Abrahama Linkolna, sukob Severa i Juga i graÿanski rat).
Velike sile, Istoþno pitanje i balkanski narodi (pojam velike sile, pojam Istoþno pitanje; politika Rusije,
Habzburške monarhije, Velike Britanije i Francuske prema Turskoj i balkanskim narodima; Krimski rat,
uloga balkanskih naroda - Srpska revolucija, Grþka revolucija, nacionalni pokreti Rumuna, Bugara,
Albanaca; Velika istoþna kriza i Berlinski kongres).
NOVOVEKOVNE SRPSKE DRŽAVE SRBIJA I CRNA GORA
(do meÿunarodnog priznanja 1878. godine)
Srpska revolucija 1804-1835 (obeležja - nacionalna, socijalna i kulturna; faze - ratni period 1804-1815. i
mirnodopski period 1815-1835; povod i uzroci; voÿe: vožd Karaÿorÿe Petroviü i knez Miloš Obrenoviü;
kulturni i prosvetni reformatori Dositej Obradoviü i Vuk Karadžiü).
Prvi srpski ustanak (Zbor u Orašcu, bitke na Ivankovcu, Mišaru, Deligradu, ýegru; zajedniþko ratovanje
Srba i Rusa, Bukureški mir i propast ustanka; organizacija ustaniþke države, liþnosti - Prota Mateja
Nenadoviü, Mladen Milovanoviü, Božidar Grujoviü, Stevan Sinÿeliü, Hajduk Veljko Petroviü...).
Drugi srpski ustanak (neuspeh Hadži Prodanove bune, tok Drugog ustanka - sabor u Takovu, bitke na
Ljubiüu, Paležu, Dublju; sporazum kneza Miloša sa Marašli Ali-pašom).
Prva vladavina Miloša i Mihaila Obrenoviüa (teritorija i stanovništvo, borba za autonomiju, Hatišerifi iz 1829,
1830. i 1833. godine, Sretenjski ustav, ukidanje feudalizma 1835, Turski ustav; osnivanje Gimnazije i
štamparije 1833, pokretanje Novina srbskih 1834, pozorišta 1835, Liceja 1838; unutrašnja i spoljna politika
kneza Miloša; liþnosti - kneginja Ljubica, Dimitrije Davidoviü, Toma Vuþiü Perišiü, Avram Petronijeviü...).
Ustavobraniteljski režim 1842-1858 (razvoj državnih ustanova, Graÿanski zakonik 1844, Naþertanije,
Društvo srpske slovesnosti; liþnosti kneza Aleksandra Karaÿorÿeviüa, kneginje Perside, Ilije Garašanina,
Miše Anastasijeviüa, Jovana Hadžiüa...).
Druga vladavina Miloša i Mihaila Obrenoviüa (Svetoandrejska skupština, unutrašnja i spoljna politika;
nacionalna politika kneza Mihaila i Ilije Garašanina i stvaranje Prvog balkanskog saveza; liberalna
opozicija, Ujedinjena omladina srpska, dobijanje gradova; Beograd kao prestonica, uspon graÿanske klase;
kulturna i prosvetna politika - osnivanje Velike škole, Srpskog uþenog društva, Narodnog pozorišta;
svakodnevni život; liþnosti kneza Mihaila, kneginje Julije, Jevrema Grujiüa, Vladimira Jovanoviüa).
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868-1878 (Drugo namesništvo, Ustav iz 1869. godine, unutrašnja i spoljna
politika, srpski nacionalni pokret i romantizam, oslobodilaþki ratovi 1876-1878, Srbija na Berlinskom
kongresu, teritorijalno proširenje i nezavisnost, liþnosti kneza Milana Obrenoviüa, Jovana Ristiüa, generala
ýernjajeva).
Crna Gora u doba vladiþanstva (teritorija i stanovništvo, društvene kategorije - plemena i bratstva;
teokratski oblik vladavine, Cetinjska mitropolija, unutrašnja i spoljna politika Petra I i Petra II; liþnosti vladika
Petra I i Petra II).
Kneževina Crna Gora (pojam svetovne države; Zakonik Danila I, unutrašnja i spoljna politika knjaza Danila
i knjaza Nikole; nacionalna politika, savez sa Srbijom i uþešüe u oslobodilaþkim ratovima 1876-1878; Crna
Gora na Berlinskom kongresu - teritorijalno proširenje i nezavisnost; Cetinje - prestoni grad Petroviüa
Njegoša; liþnosti knjaza Danila i knjaza Nikole Petroviüa Njegoša).
SRPSKI NAROD POD STRANOM VLAŠûU OD KRAJA XVIII VEKA DO SEDAMDESETIH GODINA XIX
VEKA
Srbi pod habzburškom vlašüu (Južna Ugarska, Hrvatska i Slavonija, Dalmacija i Boka Kotorska;
Temišvarski sabor, odjeci Srpske revolucije, Matica srpska, Revolucija 1848/1849. godine, Vojvodstvo
Srbija i Tamiški Banat, nacionalni pokret, Austro-ugarska nagodba i Hrvatsko-ugarska nagodba; liþnosti Sava Tekelija, mitropolit Stefan Stratimiroviü, patrijarh Josif Rajaþiü, Svetozar Miletiü).
Položaj Srba u Turskoj (Bosna i Hercegovina, Stara Srbija i Makedonija; kriza turske države i društva i
pokušaji reformi; odjeci Srpske revolucije; ustanci Luke Vukaloviüa, Nevesinjska puška; liþnosti - Husein
kapetan Gradašþeviü, Omer-paša Latas, Miüa Ljubibratiü).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Dužina i znaþaj perioda koji se izuþava u sedmom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a obuhvata
þetiri veka ljudske istorije, zahtevaju veliku pažnju u izboru nastavnih sadržaja. Program sadrži najvažnije
dogaÿaje, pojave i procese, kao i znamenite liþnosti koje su obeležile razdoblje od kraja XV veka do
sedamdesetih godina XIX veka. Kljuþni sadržaji u okviru nastavnih tema dati su u zagradama koje se
nalaze iza naziva nastavnih jedinica. Ovakva struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne
nastavniku u planiranju neposrednog rada sa uþenicima jer mu olakšava odreÿivanje obima i dubine
obrade pojedinih sadržaja. Nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku
temu uvažavajuüi ciljeve i zadatke predmeta.
Poželjno je ovako osmišljen program dopuniti sadržajima iz lokalne prošlosti, þime se kod uþenika postiže
jasnija slika o tome šta od istorijske i kulturne baštine njihovog kraja potiþe iz ovog perioda (položaj pod
turskom ili habzburškom vlašüu, uþešüe u ustancima, revoluciji 1848-49. ili oslobodilaþkim ratovima 18761878...).
U školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji
iz prošlosti tog naroda. Pri tome, nastavnici üe nastojati da korišüenjem raznovrsnih izvora i relevantne
istoriografske i etnografske literature uþenicima pruže moguünost da steknu jasnu predstavu o prošlosti
naroda kome pripadaju, ali i okruženja u kome žive: kakav im je bio naþin života i koje su znaþajne liþnosti
obeležile to razdoblje njihove istorije.
Savlaÿujuüi nastavni program istorije uþenici sedmog razreda, osim što stiþu znanja o dogaÿajima,
pojavama i procesima iz prošlosti, dobijaju i podsticaje za svoj intelektualni razvoj. Oni se, uþeüi istoriju,
vežbaju u logiþkom zakljuþivanju i shvatanju uzroþno-poslediþnih veza. Istorija je izuzetno pogodan
nastavni predmet za podsticanje razvoja kritiþkog mišljenja, odnosno za razlikovanje þinjenica od
pretpostavki, podataka od njihove interpretacije i bitnog od nebitnog. Zbog toga je od posebnog znaþaja
kojim üe metodskim pristupom da se obraÿuju nastavni sadržaji.
Istorija kao narativni predmet, u kome su usmeno izlaganje, opis, razgovor, objašnjenja, tumaþenja,
argumentovanje nastavnika i uþenika glavna aktivnost, pruža velike moguünosti za podsticanje uþeniþke
radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja. Nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priþa"
bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamüenje uþenika, veü da bi im istorijski dogaÿaji,
pojave i procesi bili opisani jasno, detaljno, živo i dinamiþno. Nastava ne bi smela biti statistiþka zbirka
podataka i izveštaj o tome šta se nekada zbilo, veü treba da pomogne uþenicima u stvaranju što jasnije
slike ne samo o tome šta se tada desilo, veü i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle.
Posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik uþenicima, tako i ona koja
dolaze od uþenika, podstaknuta onim što su þuli u uþionici ili što su saznali van nje koristeüi razliþite izvore
informacija. Dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i
kritiþke svesti ne samo u fazi utvrÿivanja i sistematizacije gradiva, veü i u samoj obradi nastavnih sadržaja.
Precizno postavljena pitanja kao poziv na razmišljanje i traganje za odgovorom "kako je uistinu bilo",
obezbeÿuju razumevanje, a samim tim i uspešno pamüenje i trajno usvajanje znanja i veština kod uþenika.
U zavisnosti od toga šta nastavnik želi da postigne, pitanja mogu imati razliþite funkcije, kao što su:
fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poreÿenja, traganje za pojašnjenjem, procena
moguüih posledica...
Nastavnik, pored toga što kreira svoja predavanja, osmišljava i planira na koji naþin üe se uþenici ukljuþiti u
obrazovno-vaspitni proces. Nije bitno da li je uþeniþka aktivnost organizovana kao individualni rad, rad u
paru, maloj ili velikoj grupi, kao radionica ili domaüi zadatak, veü koliko i kako "uvodi" u prošle dogaÿaje,
odnosno koliko podstiþe uþenike da se distanciraju od sadašnjosti i sopstvenog ugla gledanja.
Da bi shvatio dogaÿaje koji su se zbili u prošlosti, uþenik mora da ih oživi u svom umu, u þemu veliku
pomoü pruža upotreba razliþitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka
(dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije, kao i obilasci kulturnoistorijskih spomenika i posete ustanovama kulture). Korišüenje istorijskih karata je od izuzetne važnosti jer
one omoguüavaju uþenicima ne samo da na oþigledan i slikovit naþin dožive prostor na kome se neki od
dogaÿaja odvijao, veü im i pomažu da prate promene na odreÿenom prostoru kroz vreme.
Nastava istorije ima uticaja i na razvijanje jeziþke i govorne kulture jer istorijski sadržaji bogate jeziþki fond
uþenika. Naravno, potrebno je da se sve reþi i pojmovi koji su nepoznati ili nedovoljno dobro poznati
uþenicima precizno objasne. Gde god je moguüe, treba izbegavati pojmove visokog nivoa apstraktnosti.
Kako nemaju svi uþenici jednak dar za verbalno izražavanje, nastavnik üe pozitivno vrednovati kada se
uþenik dobro snalazi na istorijskoj karti, postavlja promišljena pitanja ili vešto argumentuje u diskusiji, þak i
onda kada je njegovo izražavanje, posmatrano po broju reþi, siromašno.
U radu sa uþenicima treba imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su
znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže uþenicima da postignu celovito shvatanje o
povezanosti i uslovljenosti bioloških, geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života þoveka kroz prostor i
vreme. Treba se þuvati fragmentarnog, izolovanog znanja istorijskih þinjenica jer ono ima najkraüe trajanje
u pamüenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja. Postoji prirodna veza istorije sa drugim obaveznim
i izbornim nastavnim predmetima (geografija, srpski jezik, likovna kultura, muziþka kultura, narodna
tradicija, svakodnevni život u prošlosti, verska nastava, graÿansko vaspitanje...) i zato je poželjna saradnja
izmeÿu predmetnih nastavnika, koja se može ostvarivati na razliþite naþine (redovna nastava, dodatni rad,
slobodne aktivnosti, izleti i ekskurzije...).
GEOGRAFIJA
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave geografije jeste da se osigura da svi uþenici steknu baziþnu jeziþku i nauþnu pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih postignuüa, da se osposobe da rešavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da upoznaju i
razumeju geografske objekte, pojave, procese i zakonitosti u prostoru, njihove uzroþno-poslediþne veze i
odnose, razviju geografsku pismenost i geografski naþin mišljenja, svesti i odgovornog odnosa prema svom
zaviþaju, državi, kontinentu i svetu kao celini i tolerantnog stava prema razliþitim narodima, njihovim
kulturama i naþinu života.
Zadaci nastave geografije su:
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave geografije svrha,
ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave geografije budu u punoj meri realizovani
- upoznavanje i razumevanje pojava i procesa u geografskom omotaþu Zemlje i u neposrednom okruženju
- kartografsko opismenjavanje za upotrebu geografskih karata u sticanju znanja i u svakodnevnom životu
- upoznavanje osnovnih geografskih odlika Evrope, ostalih kontinenata i razvijenih država sveta
- upoznavanje osnovnih geografskih odlika svoje države i država u neposrednom okruženju, njihovih
asocijacija i integracija
- upoznavanje komplementarnosti i regionalnih razlika savremenog sveta
- razvijanje estetskih opažanja i oseüanja prouþavanjem i upoznavanjem prirodnih i drugih fenomena u
geoprostoru
- izgraÿivanje i razvijanje stavova o preventivi, zaštiti i unapreÿivanju životne sredine
- razvijanje nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta
- razvijanje tolerancije, postojanja i pripadnosti multietniþkom, multijeziþkom, multikulturnom ... svetu
- razvijanje opšte kulture i obrazovanja
- osposobljavanje za samostalno uþenje i pronalaženje informacija.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- steknu znanja o bitnim prirodnogeografskim odlikama vanevropskih kontinenata, njihovih regija i pojedinih
država
- steknu znanja o društvenogeografskim odlikama vanevropskih kontinenata, njihovih regija i pojedinih
država
- se osposobe za praüenje i razumevanje ekonomskih i društvenih aktivnosti i promena u savremenom
svetu i njihovom doprinosu opštem razvoju i napretku þoveþanstva
- upoznaju regionalne razlike i komplementarnost savremenog sveta;
- razumeju probleme u savremenom svetu (prenaseljenost, nejednak privredni razvoj, nedostatak hrane,
vode, energije, mineralnih sirovina, ekološki problemi, bolesti, ratovi i drugo)
- razvijaju nacionalni identitet i upoznaju znaþaj tolerancije u multietniþkim, multijeziþkim i multikulturalnim
sredinama u svetu;
- upoznaju razliþite kulture kontinenata, njihovih regija i država i kroz to razvijaju opštu kulturu
- razvijaju želju i stiþu potrebu za dalje obrazovanje i samoobrazovanje sa ciljem da se što uspešnije
ukljuþe u dalje struþno osposobljavanje
- kroz rad u nastavi geografije proširuju znanja iz kartografije i osposobe se za samostalno korišüenje
geografske karte u sticanju novih znanja i u svakodnevnom životu
- osposobe za samostalno korišüenje geografske literature i razliþitog grafiþkog i ilustrativnog materijala u
cilju lakšeg savladavanja nastavnog gradiva i osposobljavanja za samostalni rad.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Svrha, ciljevi, zadaci i programski sadržaji regionalne geografije vanevropskih kontinenata.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE AZIJE (21)
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost azijskog kontinenta, klima i biljni svet, vode
na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, migracije), naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politiþka podela.
JUGOZAPADNA AZIJA
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Jugozapadne Azije, klima i biljni svet, vode
na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
Države Jugozapadne Azije: Turska, geografski položaj, granice i veliþina. Osnovne prirodnogeografske i
društvenoekonomske odlike.
JUŽNA AZIJA
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Južne Azije, klima i biljni svet, vode na
kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
Države Južne Azije: Indija, geografski položaj, granice i veliþina. Osnovne prirodnogeografske i
društvenoekonomske odlike.
JUGOISTOýNA AZIJA
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Jugoistoþne Azije, klima i biljni svet, vode
na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
Države Jugoistoþne Azije: Indonezija, geografski položaj, granice i veliþina. Osnovne prirodnogeografske i
društvenoekonomske odlike.
SREDNJA AZIJA
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Srednje Azije, klima i biljni svet, vode na
kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
ISTOýNA AZIJA
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Istoþne Azije, klima i biljni svet, vode na
kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
Države Istoþne Azije: Kina i Japan, geografski položaj, granice i veliþina. Osnovne prirodnogeografske i
društvenoekonomske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE AFRIKE (14)
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost afriþkog kontinenta, klima i biljni svet, vode
na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, migracije), naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politiþka podela.
SEVERNA AFRIKA
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Severne Afrike, klima i biljni svet, vode na
kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
Države Severne Afrike: Egipat, geografski položaj, granice i veliþina. Osnovne prirodnogeografske i
društvenoekonomske odlike.
ISTOýNA AFRIKA
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Istoþne Afrike, klima i biljni svet, vode na
kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
ZAPADNA AFRIKA
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Severne Afrike, klima i biljni svet, vode na
kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
JUŽNA AFRIKA
Geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost Severne Afrike, klima i biljni svet, vode na
kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja, politiþka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
Države Južne Afrike: Južnoafriþka Republika, geografski položaj, granice i veliþina. Osnovne
prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE SEVERNE AMERIKE (12)
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost severno ameriþkog kontinenta, klima i biljni
svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, migracije), naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politiþka podela.
Države Severne Amerike: Sjedinjene Ameriþke Države i Kanada, geografski položaj, granice i veliþina.
Osnovne prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE SREDNJE AMERIKE (3)
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost srednjeameriþkog kontinenta, klima i biljni
svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politiþka podela.
Države Srednje Amerike: Meksiko, geografski položaj, granice i veliþina. Osnovne prirodnogeografske i
društvenoekonomske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE JUŽNE AMERIKE (9)
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost južnoameriþkog kontinenta, klima i biljni
svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politiþka podela.
Države Južne Amerike: Brazil i Argentina, geografski položaj, granice i veliþina. Osnovne
prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE AUSTRALIJE I OKEANIJE (6)
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski položaj, granice i veliþina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuÿenost australijskog kontinenta, klima i biljni svet,
vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniþka raznovrsnost, migracije),
naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politiþka podela.
Države Australije i Okeanije: Novi Zeland, geografski položaj, granice i veliþina. Osnovne
prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE ARKTIKA (2)
Osnovni geografski podaci: otkriüe i istraživanja Arktika, ime, geografski položaj i veliþina. Prirodna i
ekonomska obeležja.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE ANTARKTIKA (2)
Osnovni geografski podaci: otkriüe i istraživanja Antarktika, ime, geografski položaj i veliþina. Prirodna i
ekonomska obeležja.
SVET KAO CELINA (2)
Savremeni politiþkogeografski procesi u svetu. Neokolonijalizam, integracije i globalizam.
Formiranje politiþke karte sveta.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Sadržaji programa nastavnog predmeta geografija u sedmom razredu osnovne škole obuhvataju
sistematsko izuþavanje regionalne geografije vanevropskih kontinenata, a programsku strukturu þini osam
nastavnih tema.
Kroz prvu nastavnu temu potrebno je uþenike upoznati sa svrhom, ciljem, zadacima i nastavnim sadržajima
geografije za sedmi razred, sa planom rada, naþinom rada, naþinom korišüenja didaktiþkog materijala,
struþne i nauþnopopularne literature.
U okviru regionalne geografije vanevropskih kontinenata predviÿena je obrada kontinenata u celini, što
treba da pruži moguünost sagledavanja opštih odlika kontinenata da bi se na osnovu njih mogle jasnije
uoþite osobenosti njihovih regija i pojedinih država.
Regionalna geografija vanevropskih kontinenata znaþajna je u vaspitnom i u obrazovnom pogledu jer pruža
široke moguünosti da uþenici upoznaju razliþite regije i države na Zemlji, kako u pogledu njihovih prirodnih
odlika, tako i u pogledu stanovništva, prirodnih bogatstava, društveno-ekonomskih odnosa i stepena
razvijenosti privrede.
Nastavni sadržaji regionalne geografije vanevropskih kontinenata odabrani su po egzemplarnom i
funkcionalnom didaktiþkom principu što je omoguüilo linearno-stepenasto struktuiranje po Kerovom
sistemu. Nastavni program þine nastavne celine i teme za koje je predložen orijentacioni broj þasova, a
sloboda i kreativnost nastavnika se ogleda u samostalnom planiranju i rasporedu tipova þasova, izboru
nastavnih metoda, tehnika, aktivnosti, didaktiþkih sredstava i pomagala.
Prilikom obrade regija i pojedinih država sveta potrebno je isticati raznovrsnost prirodnogeografskih odlika
(reljef, klima, vode, biljni i životinjski svet) kojima se istiþu pojedine regije i ukazivati na raznovrsnost
njihovog prirodnog bogatstva. Prirodnogeografske odlike odnose se na opšte odlike kontinenata, regija i
država. Prilikom obrade ovih sadržaja težište treba staviti na opšte sadržaje, kao i na interaktivne veze i
odnose svih þinilaca geografske sredine. Pri obradi ovih geografskih sadržaja posebnu pažnju treba
posvetiti problemima zaštite i unapreÿivanja životne sredine.
Potrebno je takoÿe isticati bitne karakteristike stanovništva (broj, razmeštaj stanovništva, strukture, prirodni
priraštaj, kulturno-obrazovni nivo, migracije) što je znaþajno za društvenoekonomski položaj država u
svetu. Kroz društvenogeografske sadržaje upoznati uþenike sa demografskim razvojem i naseljenošüu
pojedinih delova sveta. Ovo nastavno gradivo treba povezivati sa sliþnim sadržajima drugih nastavnih
predmeta, u cilju sagledavanja populacionih problema i izgraÿivanja svesti o neophodnosti zajedniþkog
života razliþitih naroda. Kroz sadržaje ove nastavne teme uþenici se upoznaju sa populacionom politikom i
njenim znaþajem. S tim u vezi, neophodno je objasniti i ukazati na faktore koji su doveli do krupnih
promena i transformacija tokom prošlog i poþetkom ovog veka, što se snažno odražava na stanovništvo i
naselja u svetu.
Potrebno je naglašavati i meÿuuslovljenost prirodnogeografskih i društvenogeografskih pojava, procesa i
odnosa koji istovremeno utiþu na razvoj privrede regije ili države o kojoj je reþ. Treba, takoÿe, posebno
ukazati na postojeüe razlike u stepenu demografske razvijenosti kontinenata, kao i na protivureþnosti koje
postoje izmeÿu njihovih prirodnih bogatstava i nivoa razvijenosti njihove privrede.
Pri obradi sadržaja koji se odnose na razvoj privrede u celini i pojedinih privrednih delatnosti, kao i o
prirodno-geografskoj osnovi razvoja, težište treba staviti na najvažnije karakteristike razvoja, teritorijalni
razmeštaj i neravnomernost u nivou razvijenosti, a izbegavati suvoparno nabrajanje obilja brojþanih
podataka.
Kroz obradu savremenih integracijskih procesa treba omoguüiti da uþenici shvate razgranatost i razvojnost
meÿusobne politiþke, ekonomske, kulturnoprosvetne i nauþnotehnološke saradnje meÿu državama i
organizacijama u svetu. Važno je upoznati uþenike sa aktuelnim integracijskim procesima u Evropi i svetu i
ukazati na znaþaj i mesto naše zemlje u ovoj sferi.
Nastavne sadržaje iz regionalne geografije vanevropskih kontinenata treba maksimalno koristiti za vaspitno
delovanje na uþenike, razvijanje duha solidarnosti i tolerancije prema drugim narodima u svetu i ukazati na
neophodnost saradnje zemalja u regionu, na kontinentu i na globalnom nivou.
U radu sa uþenicima preporuþuje se nastavniku da koristi razliþite nastavne metode, oblike i sredstva rada
da bi nastavne sadržaje uþinio pristupaþnijim uþenicima, njihovom uzrastu i sposobnostima. Potrebno je da
se izbegava verbalizam, a da se kod uþenika podstiþe radoznalost, sistematiþnost i kreativnost. Fond
þasova treba racionalno koristiti u skladu sa nastavnim sadržajima.
Uz pomoü nastavnika, grupno ili u paru, uþenici mogu vršiti mala istraživanja, a potom prezentaciju
geografskih odlika nekog dela sveta, na osnovu þega nastavnik može da sagleda obim i kvalitet
samostalnog rada svakog pojedinca.
U nastavi geografije neophodno je korišüenje geografskih karata na svim tipovima þasova i u svim oblicima
nastavnog rada. Pored geografskih karata neophodno je koristiti tabele, dijagrame, sheme i ostale
didaktiþke materijale koji doprinose oþiglednosti i trajnosti znanja i umenja kod uþenika.
FIZIKA
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave fizike jeste da se osigura da svi uþenici steknu baziþnu jeziþku i nauþnu pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih postignuüa, da se osposobe da rešavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da upoznaju
prirodne pojave i osnovne prirodne zakone, da se osposobe za uoþavanje i raspoznavanje fiziþkih pojava u
svakodnevnom životu i za aktivno sticanje znanja o fiziþkim pojavama kroz istraživanje, da oforme osnovu
nauþnog metoda i da se usmere prema primeni fiziþkih zakona u svakodnevnom životu i radu.
Zadaci nastave fizike su:
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave fizike svrha, ciljevi
i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave fizike budu u punoj meri realizovani
- razvijanje funkcionalne pismenosti
- upoznavanje osnovnih naþina mišljenja i rasuÿivanja u fizici
- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fiziþkih zakona
- razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fiziþkim pojavama kroz istraživanje
- razvijanje radoznalosti, sposobnosti racionalnog rasuÿivanja, samostalnosti u mišljenju i veštine jasnog i
preciznog izražavanja
- razvijanje logiþkog i apstraktnog mišljenja
- shvatanje smisla i metoda ostvarivanja eksperimenta i znaþaja merenja
- rešavanje jednostavnih problema i zadataka u okviru nastavnih sadržaja
- razvijanje sposobnosti za primenu znanja iz fizike
- shvatanje povezanosti fiziþkih pojava i ekologije i razvijanje svesti o potrebi zaštite, obnove i
unapreÿivanja životne sredine
- razvijanje radnih navika i sklonosti ka izuþavanju nauka o prirodi
- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima, sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.
Operativni zadaci
Uþenik treba da:
- razlikuje fiziþke veliþine koje su odreÿene samo brojnom vrednošüu od onih koje su definisane
intenzitetom, pravcem i smerom (vreme, masa, temperatura, rad, brzina, ubrzanje, sila...)
- koristi, na nivou primene, osnovne zakone mehanike - Njutnove zakone
- stekne pojam o gravitaciji i razlikuje silu teže od težine tela (beztežinsko stanje)
- upozna silu trenja
- razume da je rad sile jednak promeni energije i na nivou primene koristi
- transformaciju energije u rad i obrnuto
- na nivou primene koristi zakone održanja (mase, energije)
- pravi razliku izmeÿu temperature i toplote
- ume da rukuje mernim instrumentima
- koristi jedinice Meÿunarodnog sistema (SI) za odgovarajuüe fiziþke veliþine.
SADRŽAJI PROGRAMA
SILA I KRETANJE (9+14+2)
Obnavljanje dela gradiva iz šestog razreda koje se odnosi na ravnomerno pravolinijsko kretanje, silu kao
uzrok promene stanja tela i inertnost tela. (0+2)
Sila kao uzrok promene brzine tela. Pojam ubrzanja. (1+1)
Uspostavljanje veze izmeÿu sile, mase tela i ubrzanja. Drugi Njutnov zakon. (1+2)
Dinamiþko merenje sile. (0+1)
Ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje. Intenzitet, pravac i smer brzine i ubrzanja. (1+1)
Trenutna i srednja brzina tela. (1+0)
Zavisnost brzine i puta od vremena pri ravnomerno promenljivom pravolinijskom kretanju. (2+2)
Grafiþko predstavljanje zavisnosti brzine i puta od vremena kod ravnomerno pravolinijskog kretanja.
Grafiþko predstavljanje zavisnosti brzine tela od vremena kod ravnomerno promenljivog pravolinijskog
kretanja. (2+2)
Meÿusobno delovanje dva tela - sile akcije i reakcije. Treüi Njutnov zakon. Primeri. (1+1)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi: Ilustrovanje inercije tela pomoüu papira i tega. Kretanje kuglice niz Galilejev žljeb.
Kretanje tela pod dejstvom stalne sile. Merenje sile dinamometrom. Ilustrovanje zakona akcije i reakcije
pomoüu dinamometara i kolica, kolica sa oprugom i drugih ogleda (reaktivno kretanje balona i plastiþne
boce).
Laboratorijske vežbe
1. Odreÿivanje stalnog ubrzanja pri kretanju kuglice niz žljeb. (1)
2. Provera Drugog Njutnovog zakona pomoüu pokretnog tela (kolica) ili pomoüu Atvudove mašine. (1)
KRETANJE TELA POD DEJSTVOM SILE TEŽE. SILE TRENJA (4+6+2)
Ubrzanje pri kretanju tela pod dejstvom sile teže. Galilejev ogled. (1+0)
Slobodno padanje tela, bestežinsko stanje. Hitac naviše i hitac naniže. (1+2)
Sile trenja i sile otpora sredine (trenje mirovanja, klizanja i kotrljanja). Uticaj ovih sila na kretanje tela. (2+2)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi: Slobodno padanje tela razliþitih oblika i masa (Njutnova cev, slobodan pad vezanih
novþiüa…). Padanje tela u raznim sredinama. Bestežinsko stanje tela (ogledi sa dinamometrom, s dva tega
i papirom izmeÿu njih, sa plastiþnom þašom koja ima otvor na dnu i napunjena je vodom). Trenje na stolu,
kosoj podlozi i sl. Merenje sile trenja pomoüu dinamometra.
Laboratorijske vežbe
1. Odreÿivanje ubrzanja tela koje slobodno pada. (1)
2. Odreÿivanje koeficijenta trenja klizanja. (1)
RAVNOTEŽA TELA (5+5+1)
Delovanje dve sile na telo duž istog pravca. (1+0)
Pojam i vrste ravnoteže tela. Poluga, moment sile. Ravnoteža poluge i njena primena. (2+2)
Sila potiska u teþnosti i gasu. Arhimedov zakon i njegova primena. Plivanje i tonjenje tela. (2+2)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)
Demonstracioni ogledi: Vrste ravnoteže pomoüu lenjira ili štapa. Ravnoteža poluge. Uslovi plivanja tela
(tegovi i staklena posuda na vodi, Kartezijanski gnjurac, suvo grožÿe u mineralnoj vodi, sveže jaje u vodi i
vodenom rastvoru soli, mandarina sa korom i bez kore u vodi, plivanje kocke leda na vodi…).
Laboratorijska vežba
1. Odreÿivanje gustine þvrstog tela primenom Arhimedovog zakona. (1)
MEHANIýKI RAD I ENERGIJA. SNAGA (6+7+2)
Mehaniþki rad. Rad sile. Rad sile teže i sile trenja. (2+1)
Kvalitativno uvoÿenje pojma mehaniþke energije tela. Kinetiþka energija tela. Potencijalna energija.
Gravitaciona potencijalna energija tela. (2+2)
Veza izmeÿu promene mehaniþke energije tela i izvršenog rada. Zakon o održanju mehaniþke energije.
(1+1)
Snaga. Koeficijent korisnog dejstva. (1+1)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi: Ilustrovanje rada utrošenog na savladavanje sile trenja pri klizanju tela po razliþitim
podlogama, uz korišüenje dinamometra. Korišüenje potencijalne energije vode ili energije naduvanog
balona za vršenje mehaniþkog rada. Primeri mehaniþke energije tela. Zakon o održanju mehaniþke
energije (Maksvelov toþak).
Laboratorijske vežbe
1. Odreÿivanje rada sile pod þijim dejstvom se telo kreüe po razliþitim podlogama. (1)
2. Provera zakona održanja mehaniþke energije pomoüu kolica. (1)
TOPLOTNE POJAVE (3+5+1)
Toplotno širenje tela. Pojam i merenje temperature. (1+1)
Koliþina toplote. Specifiþni toplotni kapacitet. Toplotna ravnoteža. (1+1)
ýestiþni sastav supstancije: molekuli i njihovo haotiþno kretanje. Unutrašnja energija i temperatura. (1+1)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi: Difuzija i Braunovo kretanje. Širenje þvrstih tela, teþnosti i gasova (naduvani balon
na staklenoj posudi - flaši i dve posude sa hladnom i toplom vodom, Gravesandov prsten, izduženje žice,
kapilara...).
Laboratorijska vežba
1. Merenje temperature mešavine tople i hladne vode posle uspostavljanja toplotne ravnoteže. (1)
DODATNI RAD
(Orijentacioni sadržaji programa)
1. Rešavanje problema vezanih za slaganje i razlaganje sila i ravnotežu tela.
2. Videozapis ili simulacija na raþunaru razliþitih oblika slaganja i razlaganja sila, ravnoteže tela i primene
poluge.
3. Tela na strmoj ravni.
4. Rešavanje problema kretanja tela s konstantnim ubrzanjem.
5. Grafiþko rešavanje problema kod ravnomerno promenljivog kretanja i njihova primena.
6. Primeri za primenu Njutnovih zakona dinamike.
7. Videozapis ili simulacija na raþunaru razliþitih oblika mehaniþkog kretanja pod dejstvom sile teže.
8. Keplerovi zakoni. Kretanje planeta. Sunþev sistem.
9. Zanimljivosti iz astronomije.
10. Sila trenja i koeficijent trenja.
11. Videozapis ili simulacija na raþunaru razliþitih oblika mehaniþkog rada u svakodnevnom životu.
12. Princip rada prostih mašina.
13. Videozapis ili simulacija na raþunaru kinetiþke i potencijalne energije tela, pretvaranja potencijalne
energije u kinetiþku i obrnuto, zakona održanja mehaniþke energije i dr.
14. Rešavanje problema vezanih za rad, energiju tela i zakone kretanja.
15. Odreÿivanje specifiþnog toplotnog kapaciteta tela. Mehanizmi prenošenja toplote s jednog tela na drugo
(primeri). Toplotna ravnoteža.
16. Rešavanje problema u kojima se koriste pritisak i potisak kao fiziþke veliþine. Srednja gustina kod
nehomogenih tela. Arhimedov zakon kroz primere.
17. Videozapis ili simulacija na raþunaru tela i supstancija na razliþitim temperaturama, termiþkog širenja
tela, promene agregatnih stanja i sl.
18. Voda na razliþitim temperaturama i njeno drugaþije ponašanje u odnosu na ostale teþnosti.
19. Poseta nekoj laboratoriji (kabinetu) za fiziku na fakultetu, nauþnoistraživaþkom institutu, opservatoriji,
elektrani, fabrici, kabinetu u gimnaziji i dr.
Pored ponuÿenih sadržaja mogu se realizovati i teme za koje uþenici pokažu posebno interesovanje.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Pri izradi programa uzete su u obzir primedbe i sugestije nastavnika fizike osnovnih škola izreþene na
struþnim skupovima i seminarima u okviru razgovora o programima i nastavi fizike u osnovnim i srednjim
školama. One se mogu sažeti u sledeüem:
- smanjiti ukupnu optereüenost uþenika
- rasteretiti važeüi program svih sadržaja koji nisu primereni
- psihofiziþkim moguünostima uþenika
- "vratiti" eksperiment u nastavu fizike
- metodski unaprediti izlaganje programskih sadržaja i
- izvršiti bolju korelaciju redosleda izlaganja sadržaja fizike sa
- matematikom i predmetima ostalih prirodnih nauka.
Novi program je po sadržaju, obimu i metodskom prezentovanju prilagoÿen uþenicima osnovne škole.
Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa fizike
Pri izradi programa fizike dominantnu ulogu imale su sledeüe þinjenice:
- osnovno obrazovanje je obavezno za celokupnu populaciju uþenika
- kod uþenika osnovne škole sposobnost apstraktnog mišljenja još nije dovoljno razvijena
- fizika je apstraktna, egzaktna i razuÿena nauþna disciplina þiji se zakoni þesto iskazuju u matematiþkoj
formi koja je uþeniku osnovne škole potpuno nepristupaþna
- u nastavi fizike je zapostavljen ogled (iako je fizika eksperimentalna nauka), a laboratorijske vežbe uþenici
sve reÿe izvode.
Navedene þinjenice uticale su na izbor programskih sadržaja i metoda logiþkog zakljuþivanja, kao i na
uvoÿenje jednostavnih eksperimenata, tzv. "malih ogleda", koji ne zahtevaju skupu i složenu opremu za
demonstriranje fiziþkih pojava.
1. Izbor programskih sadržaja
Iz fizike kao nauþne discipline odabrani su samo oni sadržaji koje na odreÿenom nivou mogu da usvoje svi
uþenici osnovne škole. To su, uglavnom, sadržaji iz osnova klasiþne fizike, dok su u osmom razredu uzeti i
neki sadržaji atomske i nuklearne fizike. Obim odabranih programskih sadržaja prilagoÿen je godišnjem
fondu þasova fizike u osnovnoj školi. Meÿutim, i na ovako suženim sadržajima uþenici mogu da upoznaju
egzaktnost fiziþkih zakona i raznovrsnost fiziþkih pojava u makrosvetu, ali i u mikrosvetu koji nije direktno
dostupan našim þulima. Pošto su makrofiziþke pojave oþiglednije za prouþavanje, one dominiraju u
nastavnim sadržajima šestog i sedmog razreda. U osmom razredu, pored njih, date su i tematske celine u
kojima se obraÿuju i neki procesi u mikrosvetu (omotaþ i jezgro atoma).
2. Izbor metoda logiþkog zakljuþivanja.
Od svih metoda logiþkog zakljuþivanja koje se koriste u fizici kao nauþnoj disciplini (induktivni, deduktivni,
zakljuþivanje po analogiji itd.), uþenicima osnovne škole najpristupaþniji je induktivni metod (od
pojedinaþnog ka opštem) pri pronalaženju i formulisanju osnovnih zakona fizike. Zato program predviÿa da
se pri prouþavanju makrofiziþkih pojava pretežno koristi induktivni metod.
Na ovako izabranim poglavljima fizike može se u potpunosti ilustrovati suština metodologije koja se i danas
koristi u fizici i u svim prirodnim naukama u poþetnoj etapi nauþnog istraživanja, tj. u procesu sakupljanja
eksperimentalnih þinjenica i na osnovu njih formulisanja osnovnih zakona o pojavama koje treba da se
prouþe. Ova etapa saznajnog procesa obuhvata: posmatranje pojave, uoþavanje bitnih svojstava sistema
na kojima se pojava odvija, zanemarivanje manje znaþajnih svojstava i parametara sistema, merenje u cilju
pronalaženja meÿuzavisnosti odabranih veliþina, planiranje novih eksperimenata radi preciznijeg
formulisanja fiziþkih zakona i sl. Sa nekim nauþnim rezultatima, do kojih se došlo deduktivnim putem, treba
da se upoznaju i uþenici starijih razreda, ali na informativnom nivou. Zato program predviÿa da se neka
znanja do kojih se došlo deduktivnim putem koriste pri objašnjavanju odreÿenih fiziþkih procesa u makro i
mikrosvetu.
3. Jednostavni eksperimenti
Uvoÿenje jednostavnih eksperimenata za demonstriranje fiziþkih pojava ima za cilj "vraüanje" ogleda u
nastavu fizike, razvijanje radoznalosti i interesa za fiziku i istraživaþki pristup prirodnim naukama.
Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami uþenici na þasu ili da ih ponove kod kuüe, koristeüi
mnoge predmete i materijale iz svakodnevnog života.
Naþin prezentovanja programa
Programski sadržaji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske zahteve nastave
fizike:
Postupnost (od prostijeg ka složenijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju zakona.
Oþiglednost pri izlaganju nastavnih sadržaja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je više demonstracionih
ogleda).
Induktivni pristup (od pojedinaþnog ka opštem) pri uvoÿenju osnovnih fiziþkih pojmova i zakona.
Povezanost nastavnih sadržaja (horizontalna i vertikalna).
Stoga, prilikom ostvarivanja ovog programa bilo bi poželjno da se svaka tematska celina obraÿuje onim
redosledom koji je naznaþen u programu. Time se omoguüuje da uþenik lakše usvaja nove pojmove i
spontano razvija sposobnost za logiþko mišljenje.
Program predviÿa da se unutar svake veüe tematske celine, posle postupnog i analitiþnog izlaganja
pojedinaþnih nastavnih sadržaja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloženog gradiva, izvrši sinteza bitnih
þinjenica i zakljuþaka i da se kroz njihovo obnavljanje omoguüi da ih uþenici u potpunosti razumeju i trajno
usvoje. Pored toga, program predviÿa da svaka tematska celina, na primer, u sedmom razredu, poþinje
obnavljanjem dela gradiva iz šestog razreda koje se odnosi na... Time se postiže i vertikalno povezivanje
nastavnih sadržaja. Veoma je važno da se kroz rad u razredu ispoštuje ovaj zahtev Programa jer se time
naglašava þinjenica da su u fizici sve oblasti meÿusobno povezane i omoguüuje se da uþenik sagleda fiziku
kao koherentnu nauþnu disciplinu u kojoj se poþetak prouþavanja nove pojave naslanja na rezultate
prouþavanja nekih prethodnih.
Uz naslov svake tematske celine naveden je (u zagradi) zbir tri broja. Na primer, Toplotne pojave (3+5+1).
Prva cifra oznaþava broj þasova predviÿenih za neposrednu obradu sadržaja tematske celine i izvoÿenje
demonstracionih ogleda, druga cifra odreÿuje broj þasova za utvrÿivanje tog gradiva i ocenjivanje uþenika,
dok treüa cifra oznaþava broj þasova za izvoÿenje laboratorijskih vežbi.
Svaka tematska celina razbijena je na više tema koje bi trebalo obraÿivati onim redosledom koji je dat u
Programu. Iza teksta svake teme, u zagradi, naveden je zbir dve cifre: prva oznaþava optimalni broj þasova
za obradu teme i izvoÿenje demonstracionih ogleda, a druga daje optimalni broj þasova za utvrÿivanje
sadržaja teme. Pri tome, na primer, zbir (1+1) ne treba shvatiti bukvalno, tj. da se jedan þas koristi samo za
izlaganje novog sadržaja, a sledeüi þas, samo za obnavljanje i propitivanje. Naprotiv, pri obradi sadržaja
skoro svake teme, na svakom þasu deo vremena posveüuje se obnavljanju gradiva, a deo vremena se
koristi za izlaganje novih sadržaja.
Iza naziva svake laboratorijske vežbe nalazi se, u zagradi, cifra koja oznaþava broj þasova predviÿenih za
njeno ostvarivanje.
Kako program matematike za osnovnu školu ne obuhvata sadržaje iz vektorske algebre, u okviru programa
fizike nije predviÿeno da se fiziþke veliþine, koje imaju vektorsku prirodu (brzina, ubrzanje, sila itd.),
eksplicitno tretiraju kao vektori, veü kao veliþine koje su jednoznaþno odreÿene sa tri podatka: brojnom
vrednošüu, pravcem i smerom.
Osnovni oblici nastave i metodska uputstva za njihovo izvoÿenje
Ciljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz sledeüe osnovne oblike:
1. izlaganje sadržaja teme uz odgovarajuüe demonstracione oglede
2. rešavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka
3. laboratorijske vežbe
4. korišüenje i drugih naþina rada koji doprinose boljem razumevanju sadržaja teme (domaüi zadaci, þitanje
popularne literature iz istorije fizike i sl.)
5. sistematsko praüenje rada svakog pojedinaþnog uþenika.
Veoma je važno da nastavnik pri izvoÿenju prva tri oblika nastave naglašava njihovu objedinjenost u
jedinstvenom cilju: otkrivanje i formulisanje zakona i njihova primena. U protivnom, uþenik üe steüi utisak
da postoje tri razliþite fizike: jedna se sluša na predavanjima, druga se radi kroz raþunske zadatke, a treüa
se koristi u laboratoriji. Ako još nastavnik ocenjuje uþenike samo na osnovu pismenih vežbi, uþenik üe s
pravom zakljuþiti: U školi je važna samo ona fizika koja se radi kroz raþunske zadatke. Nažalost, þesto se
dešava da uþenici osnovne i srednje škole o fizici kao nastavnoj disciplini steknu upravo takav utisak.
Da bi se ciljevi i zadaci nastave fizike ostvarili u celini, neophodno je da uþenici aktivno uþestvuju u svim
oblicima nastavnog procesa. Imajuüi u vidu da svaki od navedenih oblika nastave ima svoje specifiþnosti u
procesu ostvarivanja, to su i metodska uputstva prilagoÿena ovim specifiþnostima.
Metodska uputstva za predavanja
Kako uz svaku tematsku celinu idu demonstracioni ogledi, uþenici üe spontano pratiti tok posmatrane
pojave, a na nastavniku je da navede uþenika da svojim reþima, na osnovu sopstvenog rasuÿivanja, opiše
pojavu koju posmatra. Posle toga nastavnik, koristeüi precizni jezik fizike, definiše nove pojmove (veliþine) i
reþima formuliše zakon pojave. Kada se proÿe kroz sve etape u izlaganju sadržaja teme (ogled, uþenikov
opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), prelazi se, ako je moguüe, na prezentovanje
zakona u matematiþkoj formi. Ovakvim naþinom izlaganja sadržaja teme nastavnik pomaže uþeniku da
potpunije razume fiziþke pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje
usvojenog znanja. Ako se insistira samo na matematiþkoj formi zakona, dolazi se nekada do besmislenih
zakljuþaka.
Na primer, drugi Njutnov zakon mehanike F = ma uþenik može da napiše i u obliku m = F/a. S matematiþke
taþke gledišta to je potpuno korektno. Meÿutim, ako se ova formula iskaže reþima: Masa tela direktno je
srazmerna sili koja deluje na telo, a obrnuto srazmerna ubrzanju tela, tvrÿenje je s aspekta matematike
taþno, ali je s aspekta fizike potpuno pogrešno.
Veliki fiziþari, Ajnštajn na primer, naglašavali su da u makrosvetu koji nas okružuje svaka novootkrivena
istina ili zakon prvo su formulisani reþima, pa tek zatim prikazani u matematiþkoj formi. ýovek, naime, svoje
misli iskazuje reþima a ne formulama. Majkl Faradej, jedan od najveüih eksperimentalnih fiziþara, u svom
laboratorijskom dnevniku nije zapisao ni jednu jedinu formulu, ali je zato sva svoja otkriüa formulisao
preciznim jezikom fizike. Ti zakoni (zakon elektromagnetne indukcije, zakoni elektrolize) i danas se iskazuju
u takvoj formi iako ih je Faradej otkrio još pre 180 godina.
Metodska uputstva za rešavanje raþunskih zadataka
Pri rešavanju kvantitativnih (raþunskih) zadataka iz fizike, u zadatku prvo treba na pravi naþin sagledati
fiziþke sadržaje, pa tek posle toga preüi na matematiþko formulisanje i izraþunavanje. Naime, rešavanje
zadataka odvija se kroz tri etape: fiziþka analiza zadatka, matematiþko izraþunavanje i diskusija rezultata.
U prvoj etapi uoþavaju se fiziþke pojave na koje se odnosi zadatak, a zatim se nabrajaju i reþima iskazuju
zakoni po kojima se pojave odvijaju. U drugoj etapi se, na osnovu matematiþke forme zakona, izraþunava
vrednost tražene veliþine. U treüoj etapi traži se fiziþko tumaþenje dobijenog rezultata. Ako se, na primer,
primenom Džulovog zakona izdvoje razliþite koliþine toplote na paralelno vezanim otpornicima, treba
protumaþiti zašto se na otporniku manjeg otpora oslobaÿa veüa koliþina toplote. Tek ako se od uþenika
dobije korektan odgovor, nastavnik može da bude siguran da je sa svojim uþenicima zadatak rešavao na
pravi naþin.
Metodska uputstva za izvoÿenje laboratorijskih vežbi
Laboratorijske vežbe þine sastavni deo redovne nastave i organizuju se na sledeüi naþin: uþenici svakog
odeljenja dele se u dve grupe, tako da svaka grupa ima svoj termin za laboratorijsku vežbu. Oprema za
svaku laboratorijsku vežbu umnožena je u više kompleta, što omoguüava da na jednoj vežbi (radnom
mestu) rade dva do tri uþenika. Vežbe se rade frontalno.
ýas eksperimentalnih vežbi sastoji se iz uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata merenja.
U uvodnom delu þasa nastavnik:
- obnavlja delove gradiva koji su obraÿeni na þasovima predavanja a odnose se na datu vežbu (definicija
veliþine koja se odreÿuje i metod koji se koristi da bi se veliþina odredila)
- obraüa pažnju na þinjenicu da svako merenje prati odgovarajuüa greška i ukazuje na njene moguüe izvore
- upoznaje uþenike s mernim instrumentima i obuþava ih da pažljivo rukuju laboratorijskim inventarom
- ukazuje uþenicima na mere predostrožnosti kojih se moraju pridržavati radi sopstvene sigurnosti, pri
rukovanju aparatima, elektriþnim izvorima, raznim ureÿajima i sl.
Dok uþenici vrše merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad zatreba,
objašnjava i pomaže.
Pri unošenju rezultata merenja u ÿaþku svesku, procenu greške treba vršiti samo za direktno merene
veliþine (dužinu, vreme, elektriþnu struju, elektriþni napon i sl.), a ne i za veliþine koje se posredno odreÿuju
(elektriþni otpor odreÿen primenom Omovog zakona). Procenu greške posredno odreÿene veliþine
nastavnik može da izvodi u okviru dodatne nastave.
Ako nastavnik dobro organizuje rad u laboratoriji, uþenici üe se ovom obliku nastave najviše radovati.
Metodska uputstva za druge oblike rada
Jedan od oblika rada sa uþenicima su domaüi zadaci. Nastavnik planira domaüe zadatke u svojoj redovnoj
pripremi za þas. Pri odabiru zadataka, nastavnik težinu zadatka prilagoÿava moguünostima proseþnog
uþenika i daje samo one zadatke koje uþenici mogu da reše bez tuÿe pomoüi. Domaüi zadaci odnose se na
gradivo koje je obraÿeno neposredno na þasu (1-2 zadatka) i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim
(1 zadatak).
O rešenjima domaüih zadataka diskutuje se na sledeüem þasu, kako bi uþenici dobili povratnu informaciju o
uspešnosti svog samostalnog rada.
Praüenje rada uþenika
Nastavnik je dužan da kontinuirano prati rad svakog uþenika kroz neprekidnu kontrolu njegovih usvojenih
znanja, steþenih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda, predavanja, rešavanja
kvantitativnih i kvalitativnih zadataka i laboratorijskih vežbi. Ocenjivanje uþenika samo na osnovu rezultata
koje je on postigao na pismenim vežbama neprimereno je uþeniþkom uzrastu i fizici kao nauþnoj disciplini.
Nedopustivo je da nastavnik od uþenika, koji se prvi put sreüe s fizikom, traži samo formalno znanje
umesto da ga podstiþe na razmišljanje i logiþko zakljuþivanje. Uþenik se kroz usmene odgovore navikava
da koristi preciznu terminologiju, razvija sposobnost da svoje misli jasno i teþno formuliše i ne doživljava
fiziku kao nauþnu disciplinu u kojoj su jedino formule važne.
Buduüi da je program, kako po sadržaju tako i po obimu, prilagoÿen psihofiziþkim moguünostima uþenika
osnovne škole, stalnim obnavljanjem najvažnijih delova iz celokupnog gradiva postiže se da steþeno
znanje bude trajnije i da uþenik bolje uoþava povezanost raznih oblasti fizike. Istovremeno se obezbeÿuje
da uþenik po završetku osnovne škole ovlada osnovnim pojmovima i zakonima fizike, da poznaje logiku i
metodologiju koja se koristi u fizici pri prouþavanju fiziþkih pojava u prirodi i da ih primenjuje u
svakodnevnom životu.
MATEMATIKA
(4 þasa nedeljno, 144 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave matematike u osnovnoj školi jeste da se osigura da svi uþenici steknu baziþnu jeziþku i
matematiþku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih postignuüa, da se
osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje
mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje,
kao i da usvoje elementarna matematiþka znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zakonitosti u
prirodi i društvu; da osposobi uþenike za primenu usvojenih matematiþkih znanja u rešavanju raznovrsnih
zadataka iz životne prakse, da predstavlja osnovu za uspešno nastavljanje matematiþkog obrazovanja i za
samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju nauþnog pogleda na
svet i svestranom razvitku liþnosti uþenika.
Zadaci nastave matematike jesu:
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave matematike
svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave matematike budu u punoj meri realizovani
- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim
pojavama u prirodi, društvu i svakodnevnom životu
- sticanje osnovne matematiþke kulture potrebne za sagledavanje uloge i primene matematike u razliþitim
podruþjima þovekove delatnosti (matematiþko modelovanje), za uspešno nastavljanje obrazovanja i
ukljuþivanje u rad
- razvijanje uþenikovih sposobnosti posmatranja, opažanja i logiþkog, kritiþkog, analitiþkog i apstraktnog
mišljenja
- razvijanje kulturnih, radnih, etiþkih i estetskih navika uþenika, kao i pobuÿivanje matematiþke radoznalosti
- sticanje sposobnosti izražavanja matematiþkim jezikom, jasnost i preciznost izražavanja u pismenom i
usmenom obliku
- usvajanje osnovnih þinjenica o skupovima, relacijama i preslikavanjima
- savlaÿivanje osnovnih operacija s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i usvajanje
osnovnih svojstava tih operacija
- upoznavanje najvažnijih geometrijskih objekata: linija, figura i tela, i razumevanje njihovih uzajamnih
odnosa
- osposobljavanje uþenika za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama
- priprema uþenika za razumevanje odgovarajuüih sadržaja prirodnih i tehniþkih nauka
- izgraÿivanje pozitivnih osobina uþenikove liþnosti, kao što su: sistematiþnost, upornost, taþnost, urednost,
objektivnost, samokontrola i smisao za samostalni rad
- sticanje navika i umešnosti u korišüenju raznovrsnih izvora znanja.
Operativni zadaci
Uþenike treba osposobiti da:
- shvate pojam kvadrata racionalnog broja i kvadratnog korena
- umeju da odrede približnu vrednost broja √Į (Į‫ א‬Q, Į > 0)
- shvataju realne brojeve kao dužinske mere, odnosno kao taþke na brojevnoj pravoj odreÿene dužima koje
predstavljaju takvu meru
- upoznaju pojam stepena i operacije sa stepenima (izložilac stepena prirodan broj)
- umeju da izvode osnovne raþunske operacije s polinomima, kao i druge identiþne transformacije ovih
izraza (naznaþene u programu)
- upoznaju pravougli koordinatni sistem i njegovu primenu
- dobro upoznaju direktnu i obrnutu proporcionalnost i praktiþne primene
- znaju Pitagorinu teoremu i umeju da je primene kod svih izuþavanih geometrijskih figura u kojima se može
uoþiti pravougli trougao
- poznaju najvažnija svojstva mnogougla i kruga; umeju da konstruišu pojedine pravilne mnogouglove (sa
3, 4, 6, 8 i 12 stranica) i da crtaju druge pravilne mnogouglove raþunajuüi centralni ugao i prenoseüi ga
uglomerom
- znaju najvažnije obrasce u vezi s mnogouglom i krugom i da umeju da ih primene u odgovarajuüim
zadacima
- shvate pojam razmere duži i svojstva proporcije
- umeju da prevedu na matematiþki jezik i reše jednostavnije tekstualne zadatke
- koriste elemente deduktivnog zakljuþivanja (i izvode jednostavnije dokaze u okviru izuþavanih sadržaja).
SADRŽAJI PROGRAMA
REALNI BROJEVI
Kvadrat racionalnog broja.
Rešavanje jednaþine x2 = Į, Į > 0; postojanje iracionalnih brojeva (na primer rešenja jednaþine x2 = 2).
Realni brojevi i brojevna prava.
Kvadratni koren, jednakost ¥Į2 = |Į|.
Decimalni zapis realnog broja; približna vrednost realnog broja. Osnovna svojstva operacija s realnim
brojevima.
PITAGORINA TEOREMA
Pitagorina teorema. Važnije primene Pitagorine teoreme.
Konstrukcije taþaka na brojevnoj pravoj koje odgovaraju brojevima ¥2, ¥3, ¥5 itd.
CELI I RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI
Stepen þiji je izložilac prirodan broj; operacije sa stepenima; stepen proizvoda, koliþnika i stepena.
Algebarski izrazi. Polinomi i operacije (monomi, sreÿeni oblik, zbir, razlika, proizvod polinoma).
Operacije s polinomima (transformacije zbira, razlike i proizvoda polinoma u sreÿeni oblik polinoma).
Kvadrat binoma i razlika kvadrata i primene.
Rastavljanje polinoma na þinioce.
MNOGOUGAO
Mnogougao - pojam i vrste. Zbir uglova mnogougla. Broj dijagonala mnogougla. Pravilni mnogouglovi
(pojam, svojstva, konstrukcije). Obim i površina mnogougla.
ZAVISNE VELIýINE I NJIHOVO GRAFIýKO PREDSTAVLJANJE
Pravougli koordinatni sistem u ravni.
Proporcija. Primeri praktiþne primene direktne i obrnute proporcionalnosti (proporcionalna podela sume,
procenti i dr.).
KRUG
Centralni i periferijski ugao u krugu.
Obim kruga, broj π. Dužina kružnog luka.
Površina kruga, kružnog iseþka i kružnog prstena.
SLIýNOST
Proporcionalne veliþine. Trouglovi sa jednakim uglovima - sliþni trouglovi - i proporcionalnost njihovih
stranica. Primene sliþnosti.
Napomena: Obavezna su þetiri jednoþasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 8
þasova).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Radi lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja þasova po temama po modelu (ukupan
broj þasova za temu; broj þasova za obradu + broj þasova za ponavljanje i uvežbavanje).
Realni brojevi (16; 7 + 9)
Pitagorina teorema (16; 5 + 11)
Celi i racionalni algebarski izrazi (46; 19 + 27)
Mnogougao (13, 5 + 8)
Zavisne veliþine i njihovo grafiþko predstavljanje (20; 7 + 13)
Krug (15; 6 + 9)
Sliþnost (10; 4 + 6)
Realni brojevi - Uvesti pojam kvadrata racionalnog broja
p
q
i ilustrovati ga površinom kvadrata. Insistirati na tome da je (
p
) > 0 i kad je
q
p
q
< 0.
Tema Realni brojevi nastavlja se predstavljanjem mernih brojeva duži na brojevnoj pravoj. Crtanje duži þiji
je merni broj dati racionalan broj. Primer duži þiji merni broj nije racionalan; npr. otvara se pitanje koliki je
merni broj stranice kvadrata þija je površina 2 i dokazuje (Aristotelov dokaz) da taj broj nije racionalan. Za
takve brojeve kažemo da su iracionalni, a onda za racionalne i iracionalne koristimo zajedniþki naziv realni
brojevi. Kao rezultat prethodnog, uþenici dolaze do saznanja o uzajamno jednoznaþnoj vezi izmeÿu taþaka
na pravoj s jedne, i realnih brojeva s druge strane.
Saopštiti uþenicima da racionalni brojevi imaju konaþan ili periodiþan decimalan zapis, i na osnovu toga
videti da iracionalni brojevi moraju imati beskonaþan i neperiodiþan decimalni zapis. Na konkretnom
primeru pokazati kako se dolazi do približnih racionalnih vrednosti za npr.¥2, uobiþajenim postupkom:
odgovarajuüi odseþak brojevne prave s celobrojnim krajevima podeliti na deset jednakih delova (dati
geometrijsku konstrukciju deljenja duži na jednake delove) i taj postupak uzastopno ponavljati. Taþka koja
predstavlja taj iracionalni broj uvek ostaje unutar jednog od dobijenih intervala. Krajevi intervala su
oznaþeni decimalnim razlomcima za koje se kaže da su približne vrednosti tog iracionalnog broja. Za
grešku koja se tako þini treba govoriti da je manja od jednog celog, jednog desetog, jednog stotog itd. i
nikakvu drugu priþu o greškama pri zaokrugljivanju ne treba ukljuþivati. Kad se gornji postupak deljenja
intervala zamisli da se neograniþeno nastavlja, nastaju decimalni razlomci sa neograniþenim brojem
decimala koji üe predstavljati izabrani iracionalni broj.
Napomenuti da raþunanje sa realnim brojevima ide po istim pravilima koje uþenici znaju da važe u polju
racionalnih brojeva.
Pitagorina teorema - Ova teorema izražava jednu znaþajnu vezu stranica pravouglog trougla i ima široke
primene u raþunskim i konstruktivnim zadacima, pa joj treba posvetiti odgovarajuüu pažnju (poznavanje
formulacije, jednostavnijeg dokaza i razumevanje suštine Pitagorine teoreme). Treba postiüi uvežbanost u
njenoj primeni kod raznih figura u kojima se pojavljuje pravougli trougao. Takoÿe treba uþenike uvežbati da
neke trouglove s celobrojnim stranicama (na primer 3, 4, 5 i 5, 12, 13) prepoznaju kao pravougle. Korisno
je navesti i neke primere praktiþne primene (recimo da provere da li su dva susedna zida prostorije
ortogonalna ili da pomoüu konopca sa þvorovima na 3. 7. i 12. metru iscrtaju na tlu prav ugao). Uþenici
takoÿe treba da nauþe da konstruišu taþke brojevne prave koje odgovaraju brojevima ¥2, ¥3, ¥5, ...
Celi i racionalni algebarski izrazi - Osnovni cilj ove teme jeste da se kod uþenika izgradi navika (na
osnovu poznavanja svojstava stepena) da uspešno vrše identiþne transformacije polinomijalnih izraza
(polinoma). Realizacija ove teme zapoþinje se daljom izgradnjom pojma stepena: upoznavanje stepena þiji
je izložilac konkretan prirodan broj i operacija sa takvim stepenima, s primerima primene u fizici i drugim
oblastima. Posle toga se može preüi na upoznavanje pojma algebarskog izraza, uz izraþunavanje vrednosti
jednostavnijih izraza. Meÿu algebarskim izrazima posebno se obraÿuju polinomi (pri þemu se monom
tretira kao poseban sluþaj polinoma).
Raþunske operacije s polinomima (u sreÿenom obliku), odnosno identiþne transformacije zbira i proizvoda
polinoma vrše se na osnovu poznatih zakona raþunskih operacija s brojevima (a to je sluþaj i s bilo kojim
izrazima). Od ostalih identiþnih transformacija polinoma obraditi samo rastavljanje na þinioce polinoma tipa
ax + bx, a2 - b2, a2 + 2ab + b2; pri tome je bitno da se na konkretnim primerima vidi svrha tih transformacija.
Rastavljanje na þinioce može se iskoristiti i za rešavanje jednaþina oblika ax2 + bx = 0 i x2 - c2 = 0.
Mnogougao - Polazeüi od ranije steþenih znanja o pojedinim geometrijskim figurama (oblast, izlomljena
linija, konveksna oblast, trougao, þetvorougao), mnogougao treba definisati kao deo ravni ograniþen
mnogougaonom linijom. Treba obraditi zavisnost zbira uglova i broja dijagonala ma kog mnogougla od
broja njegovih stranica, pa zavisnost meÿu elementima pravilnog mnogougla, kao i njegovu simetriju. Osim
konstrukcija nekih pravilnih mnogouglova (sa 3, 4, 6, 8, 12 stranica), mogu se crtati i drugi pravilni
mnogouglovi (sa 7, 9, 10, ... stranica) uz korišüenje uglomera. Pri tome treba jasno razlikovati konstrukciju
od približnog crtanja.
Zavisne veliþine i njihovo grafiþko predstavljanje - Koordinatni sistem, koordinate taþke i rastojanje dve
taþke izraženo preko njihovih koordinata. Primeri zavisnih veliþina (vreme i temperatura, vreme punjenja
bazena vodom i dubina vode, itd.) i njihovo grafiþko predstavljanje. ýitanje svojstava s grafika. Za dve
promenljive veliþine x i y definisati direktnu (i obrnutu) proporcionalnost vezom y = kx (x·y = k, x  0 i y  0).
Proporcija - svojstvo i rešavanje po jednom nepoznatom þlanu. Predstavljanje direktne proporcionalnosti i
grafik zavisnosti veliþina x i u vezanih uslovom y = kx. Ne uvodi se opšti pojam funkcije, ali može se govoriti
o linearnoj funkciji (u pomenutom posebnom sluþaju). Direktnu proporcionalnost vezivati za razmere na
geografskim kartama i raþunanje stvarnog rastojanja.
Krug - Osim uvoÿenja pojmova centralnog i periferijskog ugla kruga i uoþavanja i dokazivanja njihovog
odnosa, centralna tema treba da bude odreÿivanje obima i površine kruga. To treba zapoþeti kroz praktiþne
aspekte problema (put koji preÿe toþak, ...). Dobro je da se eksperimentalnim putem oseti, odnosno
konstatuje, stalnost odnosa obima i preþnika kruga, uz uvoÿenje broja π i informativno upoznavanje
uþenika s njegovom (iracionalnom) prirodom. Po obradi obima i površine kruga izvesti obrasce za dužinu
kružnog luka, površinu kružnog iseþka i površinu kružnog prstena.
U praktiþnim izraþunavanjima za π ne treba uvek uzimati približnu vrednost 3,14, nego povremeno raditi i s
drugim približnim vrednostima (3,142; 3,1427; 22/7 ili manje taþnim 3,1). Uneti informaciju o broju poznatih
decimala za broj π i navesti njegovu približnu vrednost sa, recimo, 10 decimala.
Sliþnost - Dva niza realnih brojeva a, b, c, i a', b', c',
su proporcionalni ako je
a
a'
=
b
b'
=
c
c'
... Trouglovi sa jednakim uglovima se definišu kao sliþni.
Kod sliþnih trouglova analogne stranice su proporcionalne (bez dokaza). Primene: storija o Talesu i
faraonu, odreÿivanje visine drveta merenjem uglova i dužine njegove senke, merenje rastojanja do
nepristupaþnih mesta, itd.
Stavovi sliþnosti i njihova primena ostaju za osmi razred.
Dodatna nastava
Sadržaji dodatne nastave moraju, pre svega, biti vezani za sadržaje ovog razreda i na taj naþin biti njihova
intenzivnija obrada. Uz to, mogu da se izaberu i sve druge zanimljive teme vodeüi raþuna da su bitno
sadržajne. Preporuþuje se da rukovodioci struþnih veüa kontaktiraju dobro afirmisane struþne institucije,
kao što su Društvo matematiþara Srbije, Matematiþka gimnazija, KMM "Arhimedes" itd.
BIOLOGIJA
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave biologije jeste da se osigura da svi uþenici steknu baziþnu jeziþku i nauþnu pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih postignuüa, da se osposobe da rešavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da usvajanjem
obrazovno-vaspitnih sadržaja steknu osnovna znanja o graÿi i funkcionisanju þoveþijeg organizma,
razvijaju zdravstvenu kulturu, higijenske navike i shvate znaþaj reproduktivnog zdravlja.
Izuþavanjem biologije kod uþenika treba razvijati odgovarajuüe kvalitete života, navike, zapažanja,
sposobnosti kritiþkog mišljenja, objektivno i logiþko rasuÿivanje kao i humane odnose meÿu polovima.
Zadaci nastave biologije su:
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave biologije. svrha,
ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave biologije budu u punoj meri realizovani
- razumevanje uloge i znaþaja biologije za razvoj i napredak þoveþanstva
- razvijanje svesti o vlastitom poreklu i položaju u prirodi
- razumevanje evolutivnog položaja þoveka
- upoznavanje graÿe i funkcionisanja organizma, usvajanje odreÿenih higijenskih navika, sticanje
odgovornosti za liþno zdravlje i zdravlje drugih ljudi
- shvatanje da je polnost sastavni deo života i da þovekova polnost podrazumeva poštovanje normi
ponašanja koje obezbeÿuju humane odnose meÿu ljudima
- sticanje radnih navika i sposobnosti za samostalno posmatranje i istraživanje.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- nauþe osnovne podatke o razvoju ljudske vrste, etape u razvoju savremenog þoveka i evolutivni položaj
þoveka danas
- steknu znanja o graÿi üelija i tkiva i povezanosti organa i organskih sistema u organizam kao celinu
- upoznaju osnovnu graÿu i ulogu kože
- upoznaju oblik i graÿu kostiju i mišiüa
- upoznaju graÿu i funkciju nervnog sistema i þula
- upoznaju graÿu i funkciju žlezda sa unutrašnjim luþenjem i njihovu povezanost sa nervnim sistemom
- upoznaju graÿu i funkciju sistema organa za varenje
- upoznaju graÿu i funkciju sistema organa za disanje
- upoznaju graÿu i funkciju sistema organa za cirkulaciju
- upoznaju graÿu i funkciju sistema organa za izluþivanje i njihov znaþaj za promet materija
- upoznaju graÿu i funkciju sistema organa za razmnožavanje, faze u polnom sazrevanju þoveka i biološku
regulaciju procesa vezanih za pol
- upoznaju najþešüa oboljenja i povrede organskih sistema þoveka
- nauþe osnovna pravila pružanja prve pomoüi
- razvijaju neophodne higijenske navike
- shvate znaþaj zdravstvene kulture i reproduktivnog zdravlja
- shvate znaþaj i ulogu porodice u razvoju, opstanku, napretku ljudskog društva kao i posledice njenog
narušavanja.
SADRŽAJI PROGRAMA
POREKLO I RAZVOJ LJUDSKE VRSTE (4)
Nauka o þoveku - antropologija.
Poreklo i istorijski razvoj þoveka.
Preci današnjeg þoveka.
Ljudi danas.
GRAĈA ýOVEýIJEG TELA (59)
Nivoi organizacije bioloških sistema. ýovek - organski sistemi.
ûelija: veliþina, oblik, osnovna graÿa (üelijska membrana, citoplazma, organele, jedro, DNK, hromozomi).
Deoba üelija.
Vežba: Posmatranje graÿe üelije na trajnom mikroskopskom preparatu.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti kožnog sistema životinja.
Kožni sistem þoveka
Graÿa kože þoveka. Kožni organi. Sluzokoža. Funkcija kože.
Oboljenja, povrede kože i prva pomoü. UV zraþenje i zaštita kože.
Vežba: Posmatranje graÿe kože na trajnom mikroskopskom preparatu.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti skeletnog sistema životinja.
Skeletni sistem þoveka
Koštana üelija. Koštano tkivo. Graÿa kosti. Hrskavica.
Veze meÿu kostima.
Skelet. Kosti glave, trupa i udova.
Oboljenja, povrede kostiju i prva pomoü.
Deformacije. Pravilno držanje tela.
Vežba: Posmatranje kostiju, zglobova i šavova. Uporeÿivanje sa mehaniþkim zglobovima.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti mišiünog sistema životinja.
Mišiüni sistem þoveka
Mišiüne üelije. Mišiüno tkivo. Popreþno-prugasta, glatka i srþana muskulatura. Skeletni mišiüi (oblici).
Fiziološke osobine mišiüa.
Kretanje.
Oboljenja i ošteüenja mišiüa. Fiziþka aktivnost.
Vežba: Posmatranje mišiünog tkiva na trajnom mikroskopskom preparatu.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti nervnog sistema životinja.
Nervni sistem þoveka
Nervna üelija i nervno tkivo.
Fiziološke osobine nervne üelije. Nervi i ganglije.
Centralni nervni sistem: mozak i kiþmena moždina.
Refleksi i refleksni luk.
Periferni nervni sistem.
Autonomni (vegetativni) nervni sistem.
Oboljenja nervnog sistema.
Stres. Odmor i san.
Uþenje i pamüenje.
Vežba: Posmatranje nervnog tkiva na preseku mozga ili kiþmene moždine (na trajnom mikroskopskom
preparatu). Ispitivanje refleksa butnog mišiüa.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema žlezda sa unutrašnjim luþenjem životinja.
Sistem žlezda sa unutrašnjim luþenjem þoveka
Žlezde sa unutrašnjim luþenjem, graÿa.
Povezanost žlezda sa unutrašnjim luþenjem i nervnog sistema.
Poremeüaji u radu žlezda sa unutrašnjim luþenjem.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema þulnih organa životinja.
Sistem þulnih organa þoveka
ýulne üelije.
ýulo mirisa i ukusa.
Graÿa i funkcija þula vida.
Mane i oboljenja oka.
ýulo sluha i ravnoteže.
Ošteüenja i oboljenja þula sluha i ravnoteže.
Buka i þulo sluha.
Vežba: Odreÿivanje oštrine vida i razlikovanje boja. Mariotov ogled.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za varenje životinja.
Sistem organa za varenje þoveka
Graÿa organa za varenje. Varenje hrane. Jetra i pankreas.
Oboljenja organa za varenje.
Pravilna ishrana i posledice nepravilne ishrane (gojaznost, bulimija, anoreksija).
Higijena usne duplje.
Vežba: Tablice pravilne ishrane.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za disanje životinja.
Sistem organa za disanje þoveka
Graÿa i funkcija organa za disanje. Pokreti disanja.
Spoljašnje i üelijsko disanje.
Glas i govor.
Oboljenja organa za disanje. Duvanski dim i zdravlje.
Vežba: Dokazivanje ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za cirkulaciju životinja.
Sistem organa za cirkulaciju þoveka
Krv i limfa.
Krvne grupe. Transfuzija. Nasleÿivanje krvnih grupa.
Srce i krvni sudovi. Graÿa i rad srca. Arterije, vene, kapilari.
Limfni sudovi. Krvotok i limfotok.
Odbrambene sposobnosti organizma. Vakcine.
Oboljenja, povrede srca i krvnih sudova, prva pomoü. Reanimacija.
Vežba: Posmatranje krvi na trajnom mikroskopskom preparatu.
Vežba: Merenje pulsa i krvnog pritiska.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za izluþivanje životinja.
Sistem organa za izluþivanje þoveka
Graÿa i funkcija organa za izluþivanje.
Oboljenja organa za izluþivanje.
Vežba: Graÿa bubrega - disekcija.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za razmnožavanje životinja.
Sistem organa za razmnožavanje þoveka
Graÿa i funkcija organa za razmnožavanje.
Fiziologija reprodukcije.
Nasleÿivanje pola kod þoveka. Nasledne bolesti vezane za pol.
Oboljenja organa za razmnožavanje. Higijena polnih organa.
REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE (9)
Definicija zdravlja.
Pubertet i adolescencija.
Problemi vezani za period odrastanja (delinkvencija, bolesti zavisnosti).
Poþetak polnog života. Humani odnosi meÿu polovima. Kontracepcija.
Riziþno ponašanje i seksualno prenosive bolesti - prevencija i leþenje.
Znaþaj i planiranje porodice. Natalitet.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Izbor i sistematizacija programskih sadržaja biologije rezultat su zahteva vremena i najnovijih dostignuüa u
biologiji, a primereni su uzrastu uþenika i njihovom psiho-fiziþkom razvoju.
Nastavne teme su logiþki rasporeÿene, a obuhvataju sadržaje nauke o þoveku, zdravstvenoj kulturi i
reproduktivnom zdravlju.
Ovako koncipiran program pruža uþenicima osnovna znanja, a radi lakšeg razumevanja i usvajanja
gradiva, nastavnik ne treba da insistira na detaljnom opisu graÿe i funkcije, veü na oboljenjima i povredama
pojedinih organa, pružanju prve pomoüi i sticanju neophodnih higijenskih navika, oþuvanju liþnog zdravlja i
zdravlja drugih ljudi, kao i odgovornom odnosu prema reproduktivnom zdravlju.
Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog) treba predvideti 60% þasova za obradu novog
gradiva i 40% za druge tipove þasova.
Koncepcija programa pruža široke moguünosti za primenu razliþitih nastavnih metoda i upotrebu
raspoloživih nastavnih sredstava i informacionih tehnologija na þasovima obrade, vežbi i sistematizacije
gradiva. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog þasa i opremljenosti kabineta. Izbor
oblika rada prepušten je nastavniku.
Nastavnik za pripremu rada na þasu treba da koristi udžbenik odobren od strane Ministarstva prosvete,
najnoviju struþnu literaturu i da primenjuje iskustva steþena profesionalnim razvojem na akreditovanim
seminarima iz Kataloga programa struþnog usavršavanja Zavoda za unapreÿivanje obrazovanja i
vaspitanja.
HEMIJA
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave hemije jeste da se osigura da svi uþenici steknu baziþnu jeziþku i nauþnu pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih postignuüa, da se osposobe da rešavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i
- razvijanje funkcionalne hemijske pismenosti
- razumevanje promena i pojava u prirodi na osnovu znanja hemijskih pojmova, teorija, modela i zakona
- razvijanje sposobnosti komuniciranja korišüenjem hemijskih termina, hemijskih simbola, formula i
jednaþina
- razvijanje sposobnosti za izvoÿenje jednostavnih hemijskih istraživanja
- razvijanje sposobnosti za rešavanje teorijskih i eksperimentalnih problema
- razvijanje logiþkog i apstraktnog mišljenja i kritiþkog stava u mišljenju
- razvijanje sposobnosti za traženje i korišüenje relevantnih informacija u razliþitim izvorima (udžbenik,
nauþno-popularni þlanci, Internet)
- razvijanje svesti o važnosti odgovornog odnosa prema životnoj sredini, odgovarajuüeg i racionalnog
korišüenja i odlaganja razliþitih supstanci u svakodnevnom životu
- razvijanje radoznalosti, potrebe za saznavanjem o svojstvima supstanci u okruženju i pozitivnog stava
prema uþenju hemije
- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.
Zadaci nastave hemije jesu:
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave hemije svrha,
ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave hemije budu u punoj meri realizovani
- omoguüavanje uþenicima da razumeju predmet izuþavanja hemije i nauþni metod kojim se u hemiji dolazi
do saznanja
- omoguüavanje uþenicima da sagledaju znaþaj hemije u svakodnevnom životu, za razvoj razliþitih
tehnologija i razvoj društva uopšte
- osposobljavanje uþenika da se koriste hemijskim jezikom: da znaju hemijsku terminologiju i da razumeju
kvalitativno i kvantitativno znaþenje hemijskih simbola, formula i jednaþina
- stvaranje nastavnih situacija u kojima üe uþenici do saznanja o svojstvima supstanci i njihovim
promenama dolaziti na osnovu demonstracionih ogleda ili ogleda koje samostalno izvode, razvijati pri tom
analitiþko mišljenje i kritiþki stav u mišljenju
- stvaranje nastavnih situacija u kojima üe uþenici razvijati eksperimentalne veštine, pravilno i bezbedno, po
sebe i druge, rukovati laboratorijskim priborom, posuÿem i supstancama
- osposobljavanje uþenika za izvoÿenje jednostavnih istraživanja
- stvaranje situacija u kojima üe uþenici primenjivati teorijsko znanje i eksperimentalno iskustvo za
rešavanje teorijskih i eksperimentalnih problema
- stvaranje situacija u kojima üe uþenici primenjivati znanje hemije za tumaþenje pojava i promena u
realnom okruženju
- omoguüavanje uþenicima da kroz jednostavna izraþunavanja razumeju kvantitativni aspekt hemijskih
promena i njegovu praktiþnu primenu.
SADRŽAJI PROGRAMA
HEMIJA I NJEN ZNAýAJ (3)
Operativni zadaci
Uþenik treba da:
razume šta je predmet izuþavanja hemije i kako se u hemiji dolazi do saznanja (nauþni metod)
shvati da je hemija jedna od prirodnih nauka koja objašnjava pojave i promene u prirodi
osposobi se za korišüenje udžbenika i radne sveske
ovlada osnovnim operacijama laboratorijske tehnike, merama opreznosti, zaštite i prve pomoüi kako bi
samostalno izvodio jednostavne eksperimente
organizuje radno mesto, priprema i odlaže pribor i drugi materijal za rad.
Sadržaji: (1+0+2)
Predmet izuþavanja hemije. Hemija u sklopu prirodnih nauka i njena primena.
Vežba I: Uvoÿenje uþenika u samostalan rad u hemijskoj laboratoriji
Upoznavanje laboratorijskog posuÿa i pribora, namene i naþina rada sa njima:
- upotreba praktikuma i pisanih uputstava
- izbor odgovarajuüeg pribora i posuÿa (odgovarajuüe namene i karakteristika, na primer, zapremine)
- uzorkovanje približne zapremine teþnosti, presipanje vode iz jednog suda (na primer, reagens boce) u
drugi (na primer, epruvetu) do zadate približne zapremine (na primer, jedna þetvrtina zapremine epruvete,
jedna treüina...)
- zagrevanje vode u epruveti
- odlaganje supstanci
- obeležavanje reagens boca i drugih posuda u kojima se þuvaju supstance
- pravila ponašanja u laboratoriji, mere opreza i prva pomoü.
Vežba II: Merenje
Odmeravanje zadate zapremine vode pomoüu menzure i prenošenje u drugu posudu, merenje mase
þvrstih i teþnih supstanci i merenje temperature. Greške pri merenju. Beleženje rezultata, tabelarni i grafiþki
prikaz rezultata i tumaþenje rezultata.
Uputstvo
Hemija i njen znaþaj je uvodna tema u kojoj uþenici saznaju o predmetu izuþavanja hemije, kako se u
hemiji dolazi do saznanja (nauþni metod) i mestu hemije u sklopu prirodnih nauka. Potrebno je da uþenici
upoznaju znaþaj hemije i hemijske proizvodnje za razvoj društva (na primer, za proizvodnju lekova, novih
vrsta graÿevinskih i izolacionih materijala, kozmetiþkih proizvoda, sredstava za higijenu, konzervanasa,
boja i lakova…). U okviru ove teme uþenici bi trebalo da nauþe osnovna pravila ponašanja u uþionici,
kabinetu, o merama opreza pri rukovanju supstancama i laboratorijskim posuÿem i priborom, o merama
zaštite sebe i drugih, o zaštiti životne i radne sredine, merama prve pomoüi u sluþaju povrede u radu. U
okviru ove teme uþenici zapoþinju uþenje o pravilima ponašanja i merama opreza u radu, a ona se dalje
razraÿuju na sadržajima narednih tema. Znanja i veštine koje uþenici stiþu na ovim þasovima znaþajni su i
za zadovoljavanje svakodnevnih potreba.
Poþev od ove teme, uþenike treba upuüivati u tehnike i naþine uþenja hemije: posmatranje, merenje,
beleženje, uoþavanje pravilnosti meÿu prikupljenim podacima, formulisanje objašnjenja, izvoÿenje
zakljuþaka, korišüenje udžbenika, razliþite literature i drugih izvora informacija.
OSNOVNI HEMIJSKI POJMOVI (14)
Operativni zadaci
Uþenik treba da:
- razume razliku izmeÿu supstance i fiziþkog tela, supstance i fiziþkog polja (razlikuje primere od neprimera)
- razume razliku izmeÿu fiziþkih i hemijskih svojstava supstance
- razume razliku izmeÿu fiziþke i hemijske promene supstance
- prepoznaje primere fiziþkih i hemijskih promena u svakodnevnom okruženju
- zna šta su þiste supstance
- razume razliku izmeÿu elemenata i jedinjenja
- prepoznaje primere elemenata i jedinjenja u svakodnevnom okruženju
- razume razliku izmeÿu þistih supstanci i smeša
- prepoznaje primere smeša u svakodnevnom okruženju
- ume da izabere i primeni postupak za razdvajanje sastojaka smeše na osnovu fiziþkih svojstava supstanci
u smeši.
Sadržaji: (6+5+3)
Materija i supstanca. Fiziþka i hemijska svojstva supstanci.
Fiziþke i hemijske promene supstanci.
ýiste supstance: elementi i jedinjenja.
Smeše. Razdvajanje sastojaka smeše (dekantovanje, ceÿenje, destilacija, kristalizacija).
Demonstracioni ogledi
Demonstriranje dokaza da je došlo do hemijske reakcije: izdvajanje gasa (reakcija izmeÿu cinka i
hlorovodoniþne kiseline, reakcija izmeÿu natrijum-hidrogenkarbonata i etanske kiseline), izdvajanje taloga
(reakcija izmeÿu rastvora olovo(II)-nitrata i kalijum-jodida, bakar(II)-sulfata i natrijum-hidroksida), promena
boje reaktanata (sagorevanje hartije i saharoze, razlaganje amonijum-dihromata), pojava svetlosti
(sagorevanje trake magnezijuma).
Vežba III: Fiziþka svojstva supstanci
Ispitivanje fiziþkih svojstava natrijum-hlorida, bakar(II)-sulfata pentahidrata, kalcijum-karbonata, saharoze,
sumpora, gvožÿa, magnezijuma, aluminijuma, bakra i vode (agregatno stanje, boja, rastvorljivost,
magnetiþnost, tvrdoüa).
Vežba IV: Fiziþke i hemijske promene
Ispitivanje fiziþkih i hemijskih promena supstanci (topljenje leda, savijanje magnezijumove trake, sitnjenje
šeüera, sagorevanje magnezijumove trake i šeüera, topljenje i sagorevanje parafina).
Vežba V: Smeše
Pravljenje smeša i razdvajanje sastojaka smeša odlivanjem, ceÿenjem, kristalizacijom i pomoüu magneta.
Uputstvo
Tema ima posebno mesto u gradivu hemije, jer se u njoj definišu osnovni pojmovi koji se razvijaju u
narednim temama u 7. i 8. razredu i u tom smislu bi je trebalo s posebnom pažnjom obraÿivati. Kroz
odgovarajuüi izbor primera potrebno je omoguüiti uþenicima razlikovanje pojmova supstanca i fiziþko telo i
na taj naþin povezati ove sadržaje sa gradivom fizike 6. razreda. Odgovarajuüim izborom primera i
demonstracionih ogleda treba omoguüiti uþenicima da razlikuju pojmove fiziþka i hemijska svojstva
supstance, þemu doprinosi i treüa laboratorijska vežba. Uþenicima treba omoguüiti da na primerima
razlikuju svojstva supstanci od promena supstanci, fiziþka svojstva supstanci od hemijskih svojstava, i
fiziþke promene supstanci od hemijskih promena.
Važno je da uþenici razlikuju primere þistih supstanci od smeša, pogotovu primere jedinjenja i smeša.
U okviru teme uþenici proširuju znanje o merama opreza u radu sa supstancama prilikom utvrÿivanja
njihovog mirisa (kako se bezbedno ispituje miris supstance). Treba naglasiti uþenicima da ukus supstance
ne proveravaju.
Poput ostalih pojmova ove teme i pojam rastvora se uvodi u najopštijem znaþenju kao homogena smeša,
pojam rastvorljivosti kao fiziþko svojstvo i pojam rastvaranje kao fiziþka promena. Detaljno uþenje o
rastvorima, procesu rastvaranja, rastvorljivosti, kvalitativnom i kvantitativnom sastavu rastvora, obuhvaüeno
je posebnom temom.
STRUKTURA SUPSTANCE (31)
a) ATOM I STRUKTURA ATOMA (16)
Operativni zadaci
Uþenik treba da:
- zna da je atom najmanja þestica hemijskog elementa
- razume kvalitativno i kvantitativno znaþenje hemijskih simbola
- zna strukturu atoma, da nukleoni (protoni i neutroni) þine jezgro, a elektroni obrazuju elektronski omotaþ
- zna odnose masa protona, neutrona i elektrona
- zna relativna naelektrisanja protona, neutrona i elektrona
- zna da se elektroni u atomu razlikuju po energiji (energetski nivoi)
- razume kako su svojstva elementa i njegov položaj u periodnom sistemu uslovljeni atomskim brojem (broj
protona), odnosno brojem i rasporedom elektrona u omotaþu
- razume da je masa atoma mala i da se iz praktiþnih razloga umesto stvarne mase atoma koristi relativna
atomska masa
- zna šta je atomska jedinica mase i da je poveže sa pojmom relativna atomska masa
- ume da koristi podatke date u tablici periodnog sistema elemenata.
Sadržaji: (7+8+1)
Atom.
Hemijski simboli.
Graÿa atoma. Jezgro atoma. Atomski i maseni broj. Izotopi.
Relativna atomska masa.
Elektronski omotaþ. Periodni sistem elemenata.
Demonstracioni ogledi
Demonstriranje ogleda za postavljanje pretpostavke o þestiþnoj strukturi supstance: rastvaranje kalijumpermanganata u vodi i razblaživanje rastvora kalijum-permanganata.
Vežba VI: Model strukture atoma
Pravljenje modela atoma i rasporeÿivanje modela elektrona po energetskim nivoima.
Uputstvo
Temu treba zapoþeti stvaranjem situacije uþenja u kojoj üe uþenici na osnovu odgovarajuüih analogija
formulisati pretpostavke o þestiþnoj strukturi supstance. Na primer, kada se pomešaju voda i kalijumpermanganat, kako se može objasniti þinjenica da dve supstance zauzimaju istu zapreminu ("1+12"). U
sledeüem ogledu, višestrukim razblaživanjem rastvora kalijum-permanganata dobija se sve bleÿi rastvor,
što ukazuje da u njemu i dalje postoje "obojene" þestice, ali u manjem broju u odnosu na broj þestica druge
supstance. U okviru ove teme uþenici bi trebalo da razumeju koje þestice izgraÿuju atom, svojstva tih
þestica (naelektrisanje, masa, veliþina) i svojstva atoma u celini.
Uþenici sada mogu da definišu hemijski element iz ugla izgraÿivaþkih þestica - svi atomi istog hemijskog
elementa imaju isti broj protona.
Pri obradi pojma izotop, pored definicije, najviše se pažnje posveüuje njihovoj praktiþnoj primeni, na primer,
u arheologiji i medicini.
B) OSNOVNE ýESTICE KOJE IZGRAĈUJU SUPSTANCE: ATOMI, MOLEKULI, JONI (15)
Operativni zadaci
Uþenik treba da:
- razume da su osnovne þestice koje izgraÿuju supstance atomi, molekuli i joni
- zna šta je jonska i kovalentna veza
- razume kako od atoma nastaju joni, kako od atoma nastaju molekuli, odnosno razume razliku izmeÿu
atoma, jona i molekula
- razume sliþnosti i razlike izmeÿu atoma i jona u broju i vrsti subatomskih þestica
- razume znaþaj valentnih elektrona i promene na poslednjem energetskom nivou pri stvaranju hemijske
veze
- zna šta je valenca elementa i ume da na osnovu formule jedinjenja odredi valencu elemenata i obrnuto
- razume da je stvarna masa molekula mala i ume da na osnovu hemijske formule izraþuna relativnu
molekulsku masu
- razume da hemijska formula jedinjenja sa jonskom vezom predstavlja najmanji celobrojni odnos jona u
jonskoj kristalnoj rešetki
- zna da se u hemiji koriste elektronske, strukturne i molekulske formule i razume njihovo znaþenje
- razume da svojstva hemijskih jedinjenja zavise od tipa hemijske veze
- razume razliku izmeÿu atomske, jonske i molekulske kristalne rešetke.
Sadržaji: (7+7+1)
Molekul. Hemijske formule.
Kovalentna veza. Graÿenje molekula elemenata i jedinjenja.
Jonska veza.
Valenca elemenata u kovalentnim i jonskim jedinjenjima.
Relativna molekulska masa.
Atomske, molekulske i jonske kristalne rešetke.
Demonstracija
Prikazivanje strukture kovalentnih i jonskih jedinjenja modelima molekula i atoma i modelima kristalnih
rešetki.
Demonstracioni ogledi
Demonstriranje razlike svojstava jedinjenja sa polarnom i nepolarnom kovalentnom vezom - skretanje
mlaza polarne supstance u elektriþnom polju. Utvrÿivanje polarnosti vode i etanola. Demonstriranje
svojstava jedinjenja sa jonskom i kovalentnom vezom: rastvorljivost, temperatura topljenja, agregatno
stanje.
Vežba VII: Modeli molekula i hemijske formule
Sastavljanje modela molekula i pisanje hemijskih formula.
Uputstvo
U okviru teme od uþenika se oþekuje da nauþe da su atomi, molekuli i joni osnovne vrste þestica koje
izgraÿuju hemijske elemente i jedinjenja. Treba ukazati na povezanost þestiþne strukture supstance i
njenog agregatnog stanja pod standardnim uslovima. ýestice gasova su molekuli (H2, N2, Cl2, CO2, SO2),
osim plemenitih gasova þije su izgraÿivaþke þestice atomi. ýestice teþnosti su uvek molekuli (H2O, Br2,
etanol, heksan, aceton), osim žive, a þestice þvrstih supstanci mogu biti atomi (grafit, gvožÿe), molekuli
(šeüer, jod) i joni (natrijum-hlorid). Uþenici treba da razumeju da se kristalne i amorfne supstance razlikuju
po ureÿenosti þestica koje ih izgraÿuju. Kristalnu rešetku mogu da izgraÿuju atomi meÿusobno povezani
kovalentnim vezama, ili molekuli meÿu kojima deluju meÿumolekulske privlaþne sile. U jonskim kristalnim
rešetkama postoje jake privlaþne sile izmeÿu jona - jonska veza. Sa tog polazišta uþenicima treba objasniti
razliþita svojstva supstanci sa jonskom i kovalentnom vezom (temperature topljenja i kljuþanja). Uþenici
treba da razumeju zašto su jonska jedinjenja pod standardnim uslovima uvek u þvrstom agregatnom stanju,
dok se kovalentna jedinjenja pojavljuju u sva tri agregatna stanja u zavisnosti od jaþine meÿumolekulskih
interakcija. Kasnije, prilikom obrade soli, uþenicima treba objasniti da u složenim jonima, na primer, ȰO42-,
CO32-, PO43-, postoji kovalentna veza.
HOMOGENE SMEŠE - RASTVORI (9)
Operativni zadaci
Uþenik treba da:
- razume pojam rastvora i rastvorljivosti
- razume naþin izražavanja kvantitativnog sastava rastvora kao nezasiüen, zasiüen i prezasiüen rastvor
- razume izražavanje kvantitativnog sastava rastvora preko procentne koncentracije
- ume da izraþuna procentnu koncentraciju rastvora
- ume da napravi rastvor odreÿene procentne koncentracije
- razlikuje vodu kao jedinjenje (þista supstanca) od primera voda u prirodi koje su smeše (izvorska, morska,
reþna, jezerska, podzemna, mineralna voda, atmosferska i otpadna voda)
- razume da je voda rastvaraþ za supstance sa jonskom i polarnom kovalentnom vezom i zna znaþaj vode
za život
- zna da je voda za piüe dragocena i da je þuva od zagaÿenja.
Sadržaji: (4+3+2)
Rastvori i rastvorljivost.
Procentni sastav rastvora.
Voda. Znaþaj vode za živi svet.
Demonstracioni ogledi
Pripremanje prezasiüenog rastvora natrijum-acetata i demonstriranje izazivanja kristalizacije rastvorene
supstance. Demonstriranje ogleda kojim se pokazuje da u vodi ima rastvorenog kiseonika. Rastvaranje
kalijum-permanganata i joda u vodi i nepolarnim rastvaraþima ("hemijski koktel"). Destilacija vode (izvorske,
mineralne).
Vežba VII: Rastvorljivost supstanci i procentna koncentracija rastvora
Ispitivanje rastvorljivosti supstanci u razliþitim rastvaraþima. Pravljenje rastvora odreÿene procentne
koncentracije.
Vežba VIII: Vodeni rastvori u prirodi
Isparavanje vode iz razliþitih uzoraka voda: vode iz vodovoda, flaširane vode, reþne vode, itd.
Vežba IX: Ispitivanje rastvorljivosti supstanci sa jonskom i kovalentnom vezom
Ispitivanje i uporeÿivanje rastvorljivosti razliþitih supstanci sa jonskom i kovalentnom vezom u vodi (kalijumhlorid, kalijum-jodid, jod, sumpor, glukoza, skrob, aceton).
Uputstvo
Poþetak formiranja pojmova iz ove teme treba da ukljuþi primere rastvora iz svakodnevnog okruženja (bistri
sokovi, sirüe, pijaüa, reþna voda, morska voda, suze). Sledeüi korak u formiranju pojma rastvor trebalo bi
da obuhvati samostalni uþeniþki rad u pripremanju rastvora njemu poznatih supstanci (saharoze i natrijumhlorida), zatim ispitivanje i uporeÿivanje rastvorljivosti razliþitih supstanci (pored pomenutih, i natrijumhidrogenkarbonata, kalcijum-karbonata, masti, ulja, itd). Uþenici treba da uoþe da se u istoj zapremini vode
može rastvoriti razliþita masa razliþitih supstanci, što može da bude osnova za formulisanje definicije pojma
rastvorljivost. Na osnovu sopstvenog eksperimentalnog rada uþenici treba da formiraju pojam zasiüenog i
nezasiüenog rastvora, a na osnovu demonstracionog ogleda i pojam prezasiüenog rastvora. Do formiranja
pojma procentna koncentracija rastvora uþenici mogu doüi najpre kroz pravljenje rastvora soli þiji su katjoni
ili anjoni obojeni i uoþavanje da intezitet boje rastvora zavisi od toga koliko je soli rastvoreno u istoj
zapremini vode (na primer, jedan kristal kalijum-permanganata ili nekoliko kristala). Potom se može
definisati kako se kvantitativni sastav rastvora izražava procentnom koncentracijom, a zatim uþenici izvode
izraþunavanja i pripremaju rastvor zadate masene procentne koncentracije, što obuhvata merenje mase
supstance i mase, odnosno zapremine, vode. Ili, uþenici mogu da pripremaju rastvore iste masene
procentne koncentracije, ali razliþite mase, na primer, rastvaranjem 5 g šeüera u 45 g vode i 10 g šeüera u
90 g vode i da izvedu zakljuþak da oba rastvora imaju ista svojstva jer su iste koncentracije.
Kao dokaz da je voda s kojom su uþenici u svakodnevnom kontaktu smeša, može poslužiti ogled u kome
uþenici zagrevaju razliþite uzorke voda: vodu iz vodovoda, mineralnu vodu, reþnu vodu, itd. Uþenicima
može biti demonstriran ogled kojim se pokazuje da u vodi ima rastvorenog kiseonika iz vazduha. Kroz
samostalni eksperimentalni rad uþenici bi mogli da ispitaju i uporede rastvorljivost razliþitih supstanci sa
jonskom i kovalentnom vezom u vodi. Samostalnom eksperimentalnom radu uþenika može da prethodi
demonstriranje razliþite rastvorljivosti kalijum-permanganata i joda u vodi i nepolarnim rastvaraþima
("hemijski koktel").
HEMIJSKE REAKCIJE I IZRAýUNAVANJA (17)
Operativni zadaci
Uþenik treba da:
- zna da se hemijskim simbolima i formulama predstavljaju supstance, a jednaþinama hemijske promene
(reakcije)
- razume kvalitativno i kvantitativno znaþenje simbola, formula i jednaþina hemijskih reakcija
- primenjuje znanje o Zakonu održanja mase pri pisanju jednaþina hemijskih reakcija
- razume Zakon stalnih masenih odnosa
- razlikuje dva osnovna tipa hemijskih promena: reakcije analize i sinteze
- razlikuje pojam mase od pojma koliþine supstance kao i njihove osnovne jedinice
- razume odnos mase i koliþine supstance
- zna na osnovu formule da izraþuna molarnu masu supstance
- zna da hemijskim jednaþinama prikaže jednostavne hemijske reakcije
- zna da na osnovu hemijske jednaþine objasni Zakon o održanju mase
- izvodi jednostavna izraþunavanja na osnovu jednaþine hemijske reakcije - stehiometrijska izraþunavanja
zasnovana na masenim i koliþinskim odnosima
- zna da su sve promene supstanci praüene promenom energije.
Sadržaji: (7+9+1)
Hemijske jednaþine. Analiza i sinteza.
Zakon o održanju mase.
Zakon stalnih odnosa masa.
Koliþina supstance. Mol. Molarna masa.
Izraþunavanja u hemiji.
Demonstracioni ogledi
Sinteza gvožÿe(II)-sulfida i analiza živa(II)-oksida. Sagorevanje sveüe.
Reakcija izmeÿu natrijum-hlorida i srebro-nitrata u rastvoru i barijum-hlorida i natrijum-sulfata u rastvoru.
Vežba X: Sastavljanje jednaþina hemijskih reakcija
Sastavljanje modela molekula reakcionih proizvoda od modela molekula reaktanata i pisanje jednaþina
hemijskih reakcija.
Uputstvo
U okviru teme uþenici treba da formiraju razumevanje kvalitativnog i kvantitativnog znaþenja hemijske
jednaþine kojom se predstavlja odreÿena hemijska promena. Zakone po kojima se hemijske promene
odvijaju uþenici treba da razumeju sa stanovišta þestiþne strukture supstance, tj. da je masa supstance pre
i posle hemijske reakcije ista jer je broj atoma pre i posle hemijske reakcije isti, odnosno da supstance
meÿusobno reaguju u taþno odreÿenim masenim odnosima jer uvek odreÿeni broj atoma jedne supstance
reaguje sa odreÿenim brojem atoma druge supstance. Rešavanje stehiometrijskih zadataka treba da
omoguüi uþenicima razumevanje kvantitativnog aspekta hemijskih reakcija, odnosno važenja osnovnih
hemijskih zakona. Uþenici treba da uoþe i razumeju veze izmeÿu dve osnovne veliþine: mase supstance i
njene koliþine, i njihovih jedinica.
DODATNI RAD
Program dodatne nastave obuhvata proširivanje i produbljivanje sadržaja redovne nastave hemije i planiran
je prema predviÿenim nastavnim temama redovne nastave sa 36 þasova godišnje.
Orijentacioni sadržaji programa za sedmi razred:
Hemija i njen znaþaj
Razvoj hemije kao nauke. Hemija u savremenom životu.
Merenja u hemiji: merenje mase, merenje zapremine menzurom i pipetom.
Osnovni hemijski pojmovi
Metode razdvajanja smeša. Razdvajanje þvrsto-þvrste smeše natrijum-hlorida i joda sublimacijom i
selektivnim rastvaranjem. Hromatografija kao metoda razdvajanja. Razdvajanje zelene boje lišüa
hromatografijom na koloni od prah-šeüera i razdvajanje boje iz flomastera kružnom hromatografijom na
papiru.
Homogene smeše ili rastvori
Rastvori - svojstva rastvora: eksperimentalna provera sniženja temperature mržnjenja rastvora natrijumhlorida u odnosu na vodu. Rastvaranje kalijum-permanganata, nikal(II)-sulfata, bakar(II)-sulfata i
gvožÿe(III)-hlorida u vodi i u rastvoru vodenog stakla - "silikatni vrt". Koloidni rastvori - rastvaranje želatina
(sol i gel stanje).
Izraþunavanje masenog procentnog sadržaja u postupku razblaživanja rastvora i u postupku mešanja
rastvora razliþitog sadržaja.
Hemijske reakcije i izraþunavanja na osnovu hemijskih jednaþina
Osnovni tipovi hemijskih reakcija - sinteza aluminijum-jodida ili cink-jodida iz elemenata, elektroliza vode i
elektroliza kalijum-jodida u elektrohemijskoj üeliji od krompira.
Izraþunavanja na osnovu hemijskih jednaþina, na osnovu odnosa koliþine, mase i broja þestica uþesnika u
hemijskoj reakciji.
Izraþunavanja na osnovu relacija koliþina supstance, masa supstance i brojnost þestica. Eksperimentalno
odreÿivanje Avogadrovog broja.
Izraþunavanje na osnovu hemijskih formula - izraþunavanje masenog elementarnog procentnog sastava
jedinjenja.
Toplotni efekti pri fiziþkim i hemijskim promenama supstanci: egzotermne i endotermne reakcije.
Rastvaranje natrijum-hidroksida i rastvaranje amonijum-hlorida u vodi.
Program slobodnih aktivnosti iz hemije
U okviru slobodnih aktivnosti okupljaju se uþenici koji pokazuju poveüano interesovanje za hemiju. Cilj
slobodnih aktivnosti je podsticanje i proširivanje interesovanja uþenika za hemiju, kao i razvoj njihovih
sklonosti i sposobnosti u funkciji profesionalnog opredeljivanja. Grupe za rad u okviru slobodnih aktivnosti
formiraju se od deset do petnaest uþenika, i mogu se poveüati pri obradi teorijskih sadržaja, ili smanjiti kod
izvoÿenja nekih hemijskih eksperimenata. Znaþajna uloga nastavnika u slobodnim aktivnostima jeste da
identifikuje darovite uþenike i da ih usmeri u daljem profesionalnom razvoju ka izboru zanimanja u podruþju
hemije.
Oblici rada u okviru slobodnih aktivnosti mogu da budu raznovrsni: izrada i prezentacija uþeniþkih
projekata, obrada interesantnih tema kroz predavanja i prezentacije nastavnika ili predavaþa po pozivu,
kolaborativni rad uþenika pri obradi aktuelnih tema iz hemijskih aspekata ugroženosti i zaštite životne
sredine, organizovane kratke struþne ekskurzije (posete hemijskim fabrikama, postrojenjima za preradu
vode i drugo), neformalna mini-takmiþenja kroz kvizove znanja, izrada prigodnih uþila (zbirke minerala,
sirovina, poluproizvoda i finalnih proizvoda hemijske industrije ili izrada jednostavnih modela i ureÿaja).
Posebno mesto u slobodnim aktivnostima zauzimaju samostalni uþeniþki hemijski eksperimenti, a važan
zadatak slobodnih aktivnosti je podsticanje interesovanja za hemijske eksperimente kao primarne izvore
znanja u hemiji i razvijanje osnovnih laboratorijskih tehnika rada.
Teme koje se obraÿuju u okviru slobodnih aktivnosti mogu da budu preuzete iz programa dodatne nastave,
uz moguünost korekcije prema nastavnikovoj proceni uþeniþkih interesovanja.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Gradivo hemije u osnovnoj školi organizovano je tako da se u sedmom razredu uþe osnovni pojmovi opšte
hemije, a u osmom razredu sadržaji neorganske i organske hemije. U sedmom razredu sadržaj je
organizovan u okviru pet tema. U prvoj temi uþenici bi trebalo da saznaju šta je predmet izuþavanja hemije,
o nauþnom metodu kako hemiþari dolaze do saznanja i o primeni i znaþaju hemije u svakodnevnom životu
za razvoj tehnologije i društva. U okviru druge teme uvode se osnovni hemijski pojmovi koji se kroz
naredne teme dalje razvijaju. Cilj uþenja treüe teme jeste saznavanje o þesticama koje izgraÿuju
supstancu, naþinu na koji se one meÿusobno udružuju i ureÿuju i uslovljenosti svojstava strukturom
supstance. U þetvrtoj temi uþenici detaljnije uþe o pojmu rastvora, rastvorljivosti i kvantitativnom
izražavanju sastava rastvora, uz stalno povezivanje ovih pojmova sa svakodnevnim životom. Peta tema
obuhvata detaljnije razmatranje hemijskih promena, zakona po kojima se one odvijaju i kvantitativnog
aspekta hemijskih reakcija.
U osmom razredu uþenici bi u pregledu trebalo da saznaju i kroz eksperimentalni rad otkriju ili utvrde
svojstva nemetala i metala i njihovih jedinjenja. Cilj uþenja druge teme u osmom razredu jeste
sistematizacija znanja o neorganskim jedinjenjima, oksidima, kiselinama i hidroksidima, steþenim u okviru
prethodne teme. Pored toga, uvodi se nova klasa jedinjenja, soli. U okviru þetiri naredne teme uþenici bi
trebalo da saznaju o osnovnim svojstvima organskih jedinjenja, po kojima se razlikuju od neorganskih, i da
saznaju o fiziþkim i hemijskim svojstvima nekih klasa organskih jedinjenja (ugljovodonici, alkoholi, aldehidi i
ketoni, karboksilne kiseline i estri), ukljuþujuüi i biološki važna jedinjenja.
Specifiþnost uþenja hemije ogleda se u potrebi da se hemijski pojmovi razmatraju na tri nivoa: makro nivou,
mikro nivou i simboliþkom nivou. Uþenicima treba omoguüavati situacije u kojima üe promene koje
makroskopski opažaju u ogledima tumaþiti na nivou þestica koje izgraÿuju supstancu i zapisivati
korišüenjem hemijskih simbola, formula i hemijskih jednaþina.
Formiranje hemijskih pojmova trebalo bi da bude rezultat istraživaþkog pristupa koji obuhvata: prikupljanje
podataka posmatranjem ili merenjem, predstavljanje podataka na strukturiran naþin (tabelarno), uoþavanje
pravilnosti meÿu podacima, formulisanje objašnjenja i izvoÿenje zakljuþaka. Formiranje hemijskih pojmova
trebalo bi da zapoþne uvek pozivanjem na primere iz svakodnevnog života i povezivanjem s prethodnim
znanjem i iskustvom uþenika. Takoÿe, zbog apstraktne prirode hemijskih pojmova, neophodno je da se
njihovo formiranje zasnuje na ogledima koje demonstrira nastavnik ili ih uþenici samostalno izvode. Ako u
školi ne postoje supstance predložene u programu za izvoÿenje demonstracionih ogleda i laboratorijskih
vežbi uþenika, one se mogu zameniti supstancama dostupnim u prodavnicama i apotekama. Za mnoge
vežbe uþenici mogu doneti razliþite materijale od kuüe. Da bi uþenici razumeli svojstva supstanci,
uslovljenost svojstava strukturom supstance, promene kojima supstance podležu i zakone prema kojima se
promene odvijaju, njihove aktivnosti na þasovima bi trebalo da budu razliþite. Aktivnosti bi trebalo planirati
prema operativnim zadacima, navedenim uz svaku temu, imajuüi u vidu koja znanja i sposobnosti uþenici
treba da razviju. Te aktivnosti mogu biti sledeüe:
- posmatranje svojstava supstanci i promena u ogledu koje nastavnik izvodi
- analiziranje rezultata ogleda i njihovo povezivanje sa prethodnim eksperimentalnim iskustvom i
postojeüim teorijskim znanjem
- formulisanje pretpostavki
- planiranje ogleda
- izvoÿenje ogleda uz bezbedno rukovanje laboratorijskim priborom, posuÿem i supstancama
- beleženje rezultata
- formulisanje objašnjenja za pravilnosti uoþene meÿu prikupljenim podacima
- izvoÿenje zakljuþaka
- diskutovanje
- pretraživanje i korišüenje razliþite literature
- pretraživanje Interneta radi prikupljanja informacija
- pripremanje izveštaja o eksperimentalnom radu
- izveštavanje
- sreÿivanje radnog mesta
- pravljenje nastavnih sredstava
- rešavanje raþunskih zadataka, pri þemu se izraþunavanja mogu povezati sa eksperimentalnim radom, itd.
Prilikom planiranja þasa trebalo bi poüi od operativnih zadataka, prema njima formulisati ciljeve þasa i
izabrati metode koje üe na datom sadržaju na najefikasniji naþin omoguüiti uþenicima da formiraju znanja ili
veštine. To ukljuþuje osmišljavanje odgovarajuüih zadataka, þijim üe ispunjavanjem, odnosno izvoÿenjem
aktivnosti, najveüi broj uþenika za raspoloživo vreme nauþiti dati sadržaj.
Uþenje hemije u osnovnoj školi trebalo bi da obezbedi svakom uþeniku formiranje hemijske pismenosti.
Hemijski pismena osoba trebalo bi da poseduje takvo znanje hemije koje joj obezbeÿuje sagledavanje i
razumevanje životnog okruženja, funkcionisanje na liþnom i buduüem profesionalnom i društvenom planu.
Ona bi trebalo da poznaje svojstva materijala kojima je okružena i koje koristi, razume da je upotreba
materijala uslovljena njihovim svojstvima i prema tome bira odgovarajuüi materijal i bezbedno rukuje njime.
Hemijska pismenost trebalo bi da omoguüi kritiþku procenu informacija iz razliþitih izvora i procenu
pouzdanosti samih izvora. Takvo znanje hemije trebalo bi da omoguüi donošenje razliþitih odluka, na
primer, svakodnevnih, od kog proizvoÿaþa kupiti odreÿeni proizvod imajuüi u vidu hemijski sastav
proizvoda, uz kritiþki odnos prema reklamnim kampanjama za proizvode itd.
Kroz obradu nastavnog sadržaja trebalo bi omoguüavati uþenicima razumevanje kako se primenom
nauþnog metoda dolazi do saznanja u hemiji. Takoÿe, veoma je važno isticati praktiþan znaþaj tih saznanja
u svakodnevnom životu, za razvoj tehnologije i, uopšte, za razvoj društva.
Uþeniþka postignuüa trebalo bi pratiti na svakom þasu i dati priliku ÿacima da kroz razliþite naþine
proveravanja pokažu svoj napredak u uþenju hemije. Pri tome, treba imati u vidu da naþin proveravanja i
sadržaj obuhvaüen proveravanjem odreÿuju naþin uþenja uþenika, usmeravajuüi þesto njihovu pažnju
samo na one delove gradiva koji su proveravanjem obuhvaüeni i na nivo znanja koji se od njih traži. Zato je
važno prilikom osmišljavanja zadataka za ispitivanje uþeniþkih postignuüa utvrditi da li se tim zadacima
proverava nivo znanja preciziran u operativnim zadacima i u kojoj se meri zadacima podstiþe formiranje
celovitog znanja, odnosno formiranje sistema pojmova.
Kroz nastavu hemije uþenici bi trebalo da razvijaju i komunikacione sposobnosti, sposobnosti da iznesu
ideje, da navode argumente, trebalo bi da se osposobljavaju za donošenje odluka i preuzimanje
odgovornosti. Istraživanje u školskoj laboratoriji (hemijskom kabinetu) kao naþin uþenja hemije, omoguüava
i podstiþe razvoj navedenih veština. Uþenici u takvim situacijama razvijaju sposobnosti da formulišu ideju u
vidu pitanja/problema koji se može istražiti, da planiraju, da se dogovaraju, razmenjuju znanja i iskustva, da
izveštavaju o uraÿenom na jasan i strukturiran naþin.
Sledeüi
Prethodni
TEHNIýKO I INFORMATIýKO OBRAZOVANJE
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave tehniþkog i informatiþkog obrazovanja u osnovnoj školi jeste da se osigura da svi uþenici
steknu baziþnu jeziþku, tehniþku i informatiþku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuüih
Standarda obrazovnih postignuüa, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim
situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uþenje i
zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da se upoznaju sa tehniþko-tehnološki razvijenim
okruženjem, razviju tehniþko mišljenje, tehniþku kulturu, radne veštine i kulturu rada.
Zadaci nastave tehniþkog i informatiþkog obrazovanja su
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave tehniþkog i
informatiþkog obrazovanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave tehniþkog i informatiþkog
obrazovanja budu u punoj meri realizovani
- sticanje osnovnog tehniþkog i informatiþkog obrazovanja i vaspitanja
- sticanje osnovnih tehniþko-tehnoloških znanja, umenja, veština i osposobljavanje uþenika za njihovu
primenu u uþenju, radu i svakodnevnom životu
- shvatanje zakonitosti prirodnih i tehniþkih nauka
- saznavanje osnovnog koncepta informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), uloge ICT u razliþitim
strukama i sferama života,
- kao i osposobljavanje uþenika da
- rade na jednom od operativnih sistema i nekoliko najþešüe korišüenih korisniþkih programa i sticanje
navike da ih uþenik koristi u svakodnevnim aktivnostima
- nauþe upotrebu raþunara sa gotovim programima za obradu teksta, za grafiþke prikaze, interfejs i internet
- razvijaju stvaralaþko i kritiþko mišljenje
- razvijaju sposobnost praktiþnog stvaranja, odnosno da realizuju sopstvene ideje prema sopstvenom planu
rada i afirmišu kreativnost i originalnost
- razvijaju psihomotorne sposobnosti
- usvoje pretpostavke za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima društveno korisnog
rada
- savladavaju osnovne principe rukovanja razliþitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja
tehnološkim procesima
- razvijaju preciznost u radu, upornost i istrajnost prilikom rešavanja zadataka
- stiþu radne navike i osposobljavaju se za saradnju i timski rad
- komuniciraju na jeziku tehnike (tehniþka terminologija, crtež)
- steknu znanja za korišüenje mernih instrumenata
- na osnovu fiziþkih, hemijskih, mehaniþkih i tehnoloških svojstava odaberu odgovarajuüi materijal za
model, maketu ili sredstvo
- prepoznaju elemente (komponente) iz oblasti graÿevinarstva, mašinstva, elektrotehnike, elektronike i da
ih komponuju u jednostavnije funkcionalne celine (grafiþki i kroz modele, makete ili predmete)
- razumeju tehnološke procese i proizvode razliþitih tehnologija
- prepoznaju prirodne resurse i njihovu ograniþenost u korišüenju
- prilagode dinamiþke konstrukcije (modele) energetskom izvoru
- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamiþke konstrukcije (modele)
- izrade ili primene jednostavniji program za upravljanje preko raþunara
- upoznaju ekonomske, tehniþko-tehnološke, ekološke i etiþke aspekte rada i proizvodnje i njihov znaþaj na
razvoj društva
- primenjuju mere i sredstva za liþnu zaštitu pri radu
- znaju mere zaštite i potrebu za obnovu i unapreÿenje životnog okruženja
- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja pravilno odaberu svoju buduüu
profesiju i dr.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- komuniciraju na jeziku tehnike (koriste struþnu terminologiju i izraÿuju tehniþki crtež-osnovnim priborom i
raþunarom)
- koriste raþunar u prikupljanju informacija kao i u njihovoj obradi i prezentaciji
- služe mernim instrumentima za merenje dužine, uglova, mase, sile;
- na osnovu fiziþkih, hemijskih i tehnoloških svojstava odaberu odgovarajuüi materijal (metal, leguru,
nemetal i pogonski materijal) za model ili upotrebno sredstvo
- prepoznaju elemente (komponente) iz oblasti mašinstva i da ih komponuju u jednostavnije funkcionalne
celine (grafiþki i kroz modele ili upotrebne predmete)
- primenjuju odgovarajuüe postupke obrade materijala kroz algoritam
- razumeju tehnološke procese i proizvode razliþitih tehnologija
- pravilno upotrebljavaju standardni pribor, alat i mašine pri oblikovanju elemenata za modele i upotrebna
sredstva
- odreÿuju adekvatne veze izmeÿu elemenata (zavrtanj, zakivak, ...)
- prepoznaju prirodne resurse, njihovu ograniþenost u korišüenju
- prilagode dinamiþke konstrukcije (modele) energetskom pretvaraþu
- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamiþke konstrukcije (modele)
- odaberu jednostavniji program za upravljanje raþunarom
- primenjuju mere i sredstva za liþnu zaštitu pri radu
- znaju mere zaštite i potrebe za obnovu i unapreÿivanje životnog okruženja
- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja i znanja, pravilno odaberu
svoju buduüu profesiju.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD U MAŠINSKU TEHNIKU (2)
Pojam i zadaci mašina i mehanizama: transformacija materije i energije, prenos i transformacija
optereüenja i kretanja.
TEHNIýKO CRTANJE U MAŠINSTVU (8)
Tehniþka dokumentacija u mašinstvu. Ortogonalna projekcija. Kotiranje, preseci i uprošüavanje, prostorno
prikazivanje. Od ideje do realizacije.
INFORMATIýKE TEHNOLOGIJE (14)
Crtanje korišüenjem raþunara i izrada prezentacije. Interfejs-sistem veza sa raþunarom. Upravljanje
modelima pomoüu raþunara. Rad sa konstruktorima na bazi interfejs-tehnologije.
MATERIJALI (2)
Mašinski materijali: metali, legure, kompoziti, nemetali, pogonski materijali. Svojstva metala i legura
(ispitivanje tvrdoüe, þvrstoüe i dr.).
MERENJE I KONTROLA (2)
Merenje i merna sredstva: dužine, ugla, mase i momenta. Razmeravanje i obeležavanje na metalu. Pojam
kontrole.
TEHNOLOGIJA OBRADE MATERIJALA (4)
Principi obrade metala sa i bez skidanja strugotine. Spajanje metalnih delova. Mere zaštite na radu.
MAŠINE I MEHANIZMI (16)
Osnovni pojmovi i principi rada mašina i mehanizama. Elementi mašina i mehanizama: elementi za vezu,
elementi za prenos snage i kretanja, specijalni elementi. Proizvodne mašine: princip rada, sastav,
korišüenje. Mašine spoljašnjeg (bicikl, automobil, železniþka vozila, brodovi, avioni i dr.) i unutrašnjeg
(transporteri, dizalice i dr.) transporta: princip rada, sastav, korišüenje.
ROBOTIKA (2)
Pojam robota. Vrste robota, namena, konstrukcija (mehanika, pogon i upravljanje). Modeliranje robota iz
konstruktorskih kompleta i korišüenje interfejsa.
ENERGETIKA (6)
Izvori, korišüenje i transformacija energije. Pogonske mašine-motori: hidrauliþni, pneumatski, toplotni
(cilindri, turbine, parne mašine i turbine, dvotaktni benzinski motori, þetvorotaktni benzinski motori, dizel
motori i ostali motori).
KONSTRUKTORSKO MODELOVANJE-MODULI (16)
Konstruktorsko modelovanje - samostalan rad na sopstvenom projektu prema algoritmu: definisanje
zadatka, rešenje izvora energije, izbor kretnih, prenosnih i izvršnih mehanizama, rešenje upravljanja,
komponovanja konstrukcije ili modela, provera ispunjenosti ekoloških i ergonomskih zahteva, izrada
tehniþke dokumentacije. Modelovanje proizvodnih mašina, saobraüajnih sredstava, transportnih mašina i
ureÿaja i dr.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Program tehniþkog i informatiþkog obrazovanja u sedmom razredu je inoviran u skladu sa dugoroþnom
projekcijom razvoja ovog predmeta i u skladu sa izvršenim promenama u petom i šestom razredu. Izvršeno
je ujednaþavanje i sažimanje nastavnih oblasti kao i u prethodnim razredima. Zbog toga su uvedene nove
teme pod nazivom Uvod u mašinsku tehniku i Mašine i mehanizmi. Sledeüe teme su preimenovane zbog
racionalizacije i to: umesto Tehnologija materijala uvedena je tema Materijali; umesto Tehniþko
komuniciranje uvedeno je Tehniþko crtanje u mašinstvu; Merenje i kontrola umesto Laboratorijske vežbe.
Sadržaji Saobraüajnih sistema su ubaþeni u oblast Energetike. Izmene koje su unete neüe bitnije uticati na
realizaciju programa jer su one i nastale na osnovu sugestija predmetnih nastavnika.
Uvod u mašinsku tehniku ima zadatak da uvede i zainteresuje uþenike za novu tehniþku oblast mašinstvo. Uvoÿenje u mašinstvo ostvariti obradom osnovnih pojmova iz oblasti mašina i mehanizama i
njihovih zadataka. Na osnovu znanja iz prethodnih razreda o resursima uvesti uþenike u osnove
transformacije materije i energije, prenos i transformacija optereüenja i kretanja.
Tehniþko crtanje u mašinstvu - u okviru tehniþkog crtanja proširivati znanja sa ortogonalnim
projektovanjem i prostornim prikazivanjem objekata, zatim specifiþnostima u oblasti mašinstva (tehniþka
dokumentacija u mašinstvu ortogonalna projekcija, kotiranje, preseci, i uprošüavanje, prostorno
prikazivanje). Nastaviti sa algoritamskim pristupom u konstruktorskom modelovanju posebno u pristupu
razvoja tehniþkog stvaralaštva - Od ideje do realizacije.
Informatiþka tehnologija - oblast koja ostvaruje kontinuitet informatiþke pismenosti s ciljem da uþenici
nauþe da koriste raþunar za crtanje i izradu prezentacija. Poseban aspekt upotrebe raþunara i perifernih
ureÿaja je u funkciji upravljanja tehniþkim sistemima i procesima (interfejs - sistem veza sa raþunarom). U
tu svrhu se sa raþunarom povezuje interfejs a koriste se gotovi programi (softver) za upravljanje. Ovu
nastavnu temu treba povezati sa temom robotika. U praktiþnim vežbama koristiti rad sa konstruktorima na
bazi interfejs - tehnologije, odnosno modele upravljani raþunarom.
U onim školama u kojima se realizuje izborna nastava iz informatike i raþunarstva treba ostvariti korelaciju
kako se ne bi nastavni sadržaji preklapali.
Materijali - proširiti znanja o tehniþkim materijalima koje su uþenici stekli u prethodnim razredima. Akcenat
je na mašinskim materijalima: metali, legure, kompoziti, nemetali, pogonski materijali. Upoznati uþenike sa
svojstvima metala i legura (ispitivanje tvrdoüe, þvrstoüe i dr.) koji se najþešüe koriste u mašinstvu. Ostvariti
vezu sa hemijom tako što treba uskladiti vreme i obim realizacije u oba nastavna predmeta.
Merenje i kontrola - ova nastavna jedinica se nadovezuje na nastavne sadržaje iz fizike iz prethodnog
razreda. Za tehniþko i informatiþko obrazovanje posebno je važno da upoznaju merenje i merna sredstva:
dužine, ugla, mase, sile i momenta, razmeravanje i obeležavanje na metalu. Uþenici treba da nauþe da
rukuju pomiþnim merilom, mikrometrom, kalibrima i ugaonikom.
Tehnologija obrade materijala - ova nastavna tema se oslanja na nastavne sadržaje iz prethodnih
razreda. U toku realizacije treba ukazati na principe obrade metala sa i bez skidanja strugotine, razlike u
obradi metala u odnosu na druge materijale, kao i spajanje metalnih delova. Osim ruþne obrade uz
odgovarajuüe multimedijalne softvere obraditi proizvodne mašine - princip rada, sastav, korišüenje.
Nije predviÿeno da uþenici rade na obradi teško obradivih materijala. Posebno obratiti pažnju na mere
zaštite na radu.
Mašine i mehanizmi - predstavlja kompleksnu oblast koja obuhvata: osnovne pojmove i principe rada
mašina i mehanizama, elemente mašina i mehanizama, elemente za vezu, elemente za prenos snage i
kretanja, specijalne elementi. Obrada ovih elementarnih pojmova predstavlja osnovu za sledeüe sadržaje u
okviru ove teme tj. podsisteme saobraüajnih mašina i ureÿaja: mašine spoljašnjeg (bicikl, automobil,
železniþka vozila, brodovi, avioni i dr.) i unutrašnjeg (transporteri, dizalice i dr.) transporta - princip rada,
sastav, korišüenje. Povezati sa sadržajima iz energetike tako da uþenici mogu da shvate meÿusobne
odnose pogonskih i prenosnih elemenata u saobraüajnim sredstvima.
Robotika je oblast koja treba da integriše nastavne sadržaje drugih oblasti kao što su informatiþka
tehnologija, mašine i mehanizme, energetiku, tehnologiju obrade materijala. Uþenici treba da upoznaju
vrste robota, namenu, konstrukcija (mehanika, pogon i upravljanje) itd. Za realizaciju ove teme treba
koristiti adekvatne multimedijalne prezentacije. Posebno je pogodno organizovati modelovanje robota iz
konstruktorskih kompleta i korišüenje interfejsa.
Energetika - uþenici treba da upoznaju principe rada energetskih preobražajnika, izvore, korišüenje i
transformaciju energije. Upoznati uþenike sa razvojem pogonskih mašina - motora, kao i vrstama:
hidrauliþni, pneumatski, toplotni (cilindri, turbine, parne mašine i turbine, þetvorotaktni benzinski motor,
dizel motor i ostali motori). Detaljnije obraditi principe rada i delove SUS motora. Pri realizaciji po
moguünosti koristiti delove motora, modele i audiovizuelne medije, odnosno multimediju.
Konstruktorsko modelovanje - Moduli - realizacija modula je zasnovana na primeni konstruktorskih
elemenata i samostalnoj izradi nekih delova konstrukcije na osnovu projekta. Uþenici se mogu opredeliti po
sopstvenom izboru za razliþite module: konstrukcija modela mašina i mehanizama, interfejs tehnologija,
robotika, rad na raþunaru i dr. Realizacijom modula ostvaruje se diferencijacija i individualizacija uþenika
prema sposobnostima, interesovanju i polu. Uþenici pristupaju realizaciji modula izradom projekta koji
sadrži algoritam od ideje do realizacije. U izradi tehniþke dokumentacije za projekat mogu se koristiti
jednostavni besplatni programi za tehniþko crtanje.
Program tehniþkog i informatiþkog obrazovanja se oslanja na dosadašnja iskustva u nastavnoj praksi i na
postojeüu realnost, a ima za cilj, pored modernizacije predmeta racionalizaciju nastave i rastereüenje
uþenika, tako da je program evolutivne prirode. Promene u programu tehniþkog i informatiþkog obrazovanja
üe se uvoditi po etapama. Realizacija prethodne etape je uslov za prelazak na sledeüu.
Nastavni program je modularnog tipa. Moduli predstavljaju programske celine koji omoguüuju uþenicima
kreativnu slobodu; omoguüavaju individualizaciju nastave i diferencijaciju prema sposobnostima, polu i
interesovanjima uþenika, moguünostima škole, nastavnika i potrebama životne sredine. U pristupu je
izbegnuta distribucija nastavnih sadržaja prema vrsti materijala koji se obraÿuju. Tako, obrada materijala
postaje sredstvo a ne cilj u nastavi tehniþkog i informatiþkog obrazovanja.
Povezanost teorije i prakse postignuto je kroz jedinstvo teorijskih sadržaja, radioniþkih i laboratorijskih vežbi
koje u realizaciji treba da se prepliüu i dopunjuju, a funkcionalno obezbeÿuju korelaciju sa srodnim
sadržajima iz nastavnih predmeta: fizike, matematike, biologije, hemije i dr.
Za uspešno ostvarivanje sadržaja programa, odnosno cilja i zadataka nastave, neophodno je
organizovati nastavu u skladu sa sledeüim zahtevima:
uvoditi uþenike u svet tehnike i savremene tehnologije na zanimljiv i atraktivan naþin, þime se podstiþe
njihovo interesovanje za tehniþko stvaralaštvo
- omoguüiti uþenicima da iskazuju vlastite kreativne sposobnosti, da traže i nalaze sopstvena tehniþka
rešenja i da se dokazuju u radu
- nastavne sadržaje treba ostvarivati na spojenim þasovima, blok od dva þasa
- s obzirom da je nastava tehniþkog obrazovanja (tehniþkog i informatiþkog obrazovanja) teorijsko praktiþnog karaktera, þasove treba ostvarivati sa odeljenjem podeljenim na dve grupe, odnosno sa najviše
20 uþenika
- uþenicima treba obezbediti da na najefikasniji naþin stiþu trajna i primenljiva nauþno-tehnološka znanja i
da se navikavaju na pravilnu primenu tehniþkih sredstava i tehnoloških postupaka
- ne insistirati na uþenju i zapamüivanju podataka, manje znaþajnih þinjenica i sliþnih teorijskih sadržaja
- radi što uspešnije korelacije odgovarajuüih nastavnih sadržaja, usklaÿivanja terminologije, nauþnog
osmišljavanja sadržaja i racionalnog sticanja znanja, umenja i navika neophodna je stalna saradnja sa
nastavnicima fizike, matematike, hemije, biologije i likovne kulture i dr.
- prilikom konkretizacije pojedinih sadržaja programa, naroþito upoznavanja novih i savremenih tehnologija,
u obzir treba uzimati specifiþnosti sredine i usklaÿivati ih sa njenim potrebama.
Vaspitno-obrazovni ciljevi su identiþni za sve škole. Meÿutim, moduli omoguüavaju razliþite naþine za
postizanje tih ciljeva. Za njihovu realizaciju potrebno je postupno uvoditi uþenike u algoritme
konstruktorskog modelovanja pri izradi sopstvenog projekta kao izraza slobodnog izbora ideja,
materijala, postupka i dr. Algoritmizovati nastavu znaþi odrediti precizan sistem pravila i uputstava po
kojima üe se obavljati sve nastavnikove i uþenikove aktivnosti, da bi se najsigurnije i najbrže došlo do
postavljenih ciljeva.
Za svaku programsku celinu - modul postoji odreÿen okvir (cilj i zadaci), a nastavni sadržaji se realizuju
kao moduli aktivnosti, realizacijom projekta koga izraÿuje svaki uþenik prema liþnom opredeljenju i izboru.
Projekat treba da sadrži ideju (namenu, izgled), materijal (izbor), skicu, tehniþki crtež, plan redosleda i
postupaka obrade i potrebnog alata i pribora. U projekt se može ukljuþiti i više uþenika ukoliko je rad
složeniji, odnosno ako se uþenici za takav vid saradnje odluþe. Na izbor modula aktivnosti može uticati i
opremljenost radionica - kabineta alatom i materijalom. Moduli sadržaja üe se primenjivati u sledeüoj etapi
razvoja nastave tehniþkog i informatiþkog obrazovanja, kada se u potpunosti ispune uslovi za njihovu
primenu.
Posete muzejima tehnike, sajmovima i obilaske proizvodnih i tehniþkih objekata treba ostvarivati uvek kada
za to postoje uslovi, radi pokazivanja savremenih tehniþkih dostignuüa, savremenih ureÿaja, tehnoloških
procesa, radnih operacija i dr. Kada za to ne postoje odgovarajuüi uslovi, uþenicima treba prikazivati
nastavne filmove odnosno video sekvence, kao i multimedijalne programe u kojima je zastupljena ova
problematika.
Uþenicima se ne zadaju domaüi zadaci, veü sve sadržaje programa - znanje, umenja i veštine treba da
usvoje na þasovima redovne nastave i korišüenjem odobrenog udžbenika, radne sveske i didaktiþkog
materijala.
U skladu sa prihvaüenom koncepcijom projektovati etapni razvoj i nabavku nastavnih sredstava i
didaktiþkog materijala.
S obzirom na razliþitost funkcija i karaktera pojedinih delova programskih sadržaja, kao i psihofiziþkih
moguünosti uþenika u pojedinim fazama, u nastavi tehniþkog i informatiþkog obrazovanja se, po pravilu
koriste svi postojeüi oblici rada, koji su inaþe zastupljeni u ostalim nastavnim predmetima: frontalni, grupni,
rad u parovima i individualni rad.
Frontalni oblik rada primenjuje se najþešüe zato što je ekonomiþan u pripremanju i održavanju þasova i
uþenicima obezbeÿuje postupnost, sistematiþnost kao i lakše praüenje i kontrolisanje rada i rezultata rada
uþenika. Meÿutim, u nastavi tehniþkog i informatiþkog obrazovanja treba voditi raþuna i o slabim stranama
frontalnog oblika rada kao što je sputavanje inicijativnosti i samostalnosti u radu, nemoguünost
angažovanja svih uþenika u radu, pojedinci ne mogu da zadovolje svoje sklonosti i razviju svoje
sposobnosti tempom koji im odgovara.
Grupni oblik rada se þešüe koristi u nastavi tehniþkog i informatiþkog obrazovanja, a posebno u realizaciji
nastavnih sadržaja kao što su: upoznavanje principa i naþina funkcionisanja pojedinih sprava, ureÿaja,
aparata, mašina i sl. Prilikom njihovog rasklapanja i sklapanja; prouþavanje pojedinih tehnoloških procesa;
primena praktiþnih znanja, umenja i veština i dr.
Individualni oblik u nastavi tehniþkog i informatiþkog obrazovanja ima posebnu ulogu u realizaciji modula i
konstruktorskog modelovanja. Izrada projekta zahteva od nastavnika individualni rad sa svakim uþenikom
tako da im omoguüi rad u skladu sa svojim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima. Ovaj oblik rada
se primenjuje kada uþenici postignu odreÿena znanja, umenja i veštine i izvesno iskustvo koje mogu
primenjivati u samostalnom radu pri realizaciji "projekta".
Izbor metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog þasa, opremljenosti kabineta nastavnim sredstvima i
izabranog oblika rada.
Uþenike ocenjivati prema rezultatima koje postižu u usvajanju nastavnih sadržaja, uzimajuüi u obzir i sve
njihove aktivnosti znaþajne u ovoj nastavi (urednost, sistematiþnost, zalaganje, samoinicijativnost,
kreativnost i dr.). Ne treba odvojeno ocenjivati teorijska i praktiþna znanja, niti primenjivati klasiþno
propitivanje uþenika, veü izvoditi ocene na osnovu stalnog praüenja rada uþenika.
Oþekivani rezultati koji treba da se postignu navedenim naþinom realizacije predmeta su specificirani u
odnosu na svaki razred:
U VII razredu uþenik treba da:
- ume da primenjuje tehniþke crteže i da na crtežu predstavi jednostavan predmet u ortogonalnoj projekciji;
- zna nazive osnovnih elemenata mašina i njihovu namenu i primenu;
- ume da prikaže svoju ideju skicom i tehniþkim crtežom;
- da poznaje konvencionalne i alternativne oblike energije, racionalno je koristi;
- ume da koristi raþunar u rešavanju jednostavnijih problema u obradi teksta, crteža, za upravljanje na bazi
interfejsa.
FIZIýKO VASPITANJE
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj fiziþkog vaspitanja jeste da raznovrsnim i sistematskim motoriþkim aktivnostima, povezanim sa ostalim
vaspitno-obrazovnim podruþjima, doprinese integralnom razvoju liþnosti uþenika (kognitivnom, afektivnom,
motoriþkom), razvoju motoriþkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoriþkih umenja, navika i
neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifiþnim uslovima života i rada.
Operativni zadaci
Opšti operativni zadaci su:
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave fiziþkog
vaspitanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave fiziþkog vaspitanja budu u punoj meri
realizovani
- podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno držanje tela
- razvoj i usavršavanje motoriþkih sposobnosti
- sticanje motoriþkih umenja, koja su kao sadržaji utvrÿeni programom fiziþkog
- vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje
- usvajanje znanja radi razumevanja znaþaja i suštine fiziþkog vaspitanja
- definisanog ciljem ovog vaspitno-obrazovnog podruþja
- formiranje moralno-voljnih kvaliteta liþnosti
- osposobljavanje uþenika da steþena umenja, znanja i navike koriste u
- svakodnevnim uslovima života i rada
- sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, þuvanja zdravlja i zaštiti
- prirode i þovekove sredine.
Posebni operativni zadaci:
- usmereni razvoj osnovnih motoriþkih sposobnosti: brzine, snage, izdržljivosti, gipkosti i koordinacije
- sticanje i usavršavanje motoriþkih umenja i navika predviÿenih programom fiziþkog vaspitanja
- primena steþenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmiþenje i sl.)
- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrÿivanjem, grupnim poistoveüivanjem i sl.
- estetsko izražavanje pokretom i kretanjima i doživljavanje estetskih vrednosti
- usvajanje etiþkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina uþenika.
ORGANIZACIONI OBLICI RADA
Cilj fiziþkog vaspitanja ostvaruje se putem sledeüih organizacionih oblika rada:
1. þasovi fiziþkog vaspitanja;
2. korektivno-pedagoški rad;
3. slobodne aktivnosti;
4. aktivnosti u prirodi (krosevi, logorovanja i zimovanja);
5. kursni oblici rada;
5.1. sportskih aktivnosti od znaþaja za društvenu sredinu;
6. školskih i drugih sportskih takmiþenja;
7. priredbi i drugih društvenih aktivnosti škole.
1. ýASOVI FIZIýKOG VASPITANJA
SADRŽAJI PROGRAMA
Programski sadržaji ovog vaspitno-obrazovnog podruþja usmereni su na:
- razvijanje fiziþkih sposobnosti;
- usvajanje motoriþkih znanja, umenja i navika;
- teorijsko obrazovanje.
I. RAZVIJANJE FIZIýKIH SPOSOBNOSTI
Na svim þasovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posveüuje se pažnja:
- razvijanju fiziþkih sposobnosti: brzine, snage, izdržljivosti i gipkosti - u pripremnom delu þasa u okviru
vežbi oblikovanja ili u drugim delovima þasa putem onih oblika i metoda rada koji polaze od individualnih
moguünosti uþenika i primereni su deci školskog uzrasta i specifiþnim materijalnim i prostornim uslovima
rada u kojima se nastava fiziþkog vaspitanja izvodi;
- uþvršüivanju pravilnog držanja tela.
II. USVAJANJE MOTORIýKIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKA
ATLETIKA
1. Tehnika sprinterskog trþanja - poluvisoki start i trþanje u krivini. Trþanje deonica do 60 m. Štafetno
trþanje (4 x 60 m).
2. Trþanje na srednjim distancama (800 m). Priprema za kros.
3. Skok u dalj - varijanta tehnike "uvinuüe".
4. Skok u vis - prekoraþna ("makaze") tehnika. Leÿna tehnika "flop" (pod uslovom da postoje odgovarajuüi
uslovi).
5. Bacanje kugle: leÿna tehnika; "kružna" varijanta tehnike (za naprednije).
Organizovati meÿuodeljenska takmiþenja u atletskom višeboju (þetvoroboj: 60 m, skok uvis).
VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Tlo (uþenici i uþenice)
1) Ponoviti vežbe i kombinacije iz šestog razreda; 2) stav na šakama (stav u uporu); 3) most iz ležanja na
leÿima (uþenici i uþenice) i most zaklonom i usklon (uþenice); 4) prednoženjem premet strance uporom sa
okretom za 180o do stava na jednoj nozi, drugom zanožiti.
Sastaviti kombinaciju vežbi iz akrobatike i ritmike (razliþiti naþini hodanja i trþanja, plesni koraci, poskoci i
skokovi, okreti na dve i jednoj nozi, ravnoteže, zamasi i talasi).
Program za naprednije (uþenike i uþenice)
1) Stav na šakama, kolut napred; 2) zaletom premet strance uporom sa okretom za 180o do stava na jednoj
nozi i pripremne vežbe za rondat.
Preskok (uþenici i uþenice)
1) Ponoviti sadržaje preskoka iz šestog razreda; 2) konj u širinu visine 110 cm (uz kvalitetnu dasku visina
konja 120 cm): zgrþka i raznoška - usavršavanje faze prvog i faze drugog leta; 3) ukoliko škola ima uslove:
skokovi sa trambuline: pruženi uvis, prednožno zgrþeni, prednožno raznožni.
Za naprednije (uþenike i uþenice)
Konj u širinu, visina za uþenice 120 cm, za uþenike 125-130 cm: zgrþka, raznoška i skolonka, pripremne
vežbe za preskoke sa zanoženjem.
Greda (uþenice)
1) Ponoviti vežbe i kombinacije iz šestog razreda; 2) kombinacija vežbi (þeono prema gredi): iz mesta ili
zaletom naskok u upor odnožno, okret za 90o upor kleþeüi na odnožnoj nozi, zanožiti slobodnom nogom
(vaga u uporu kleþeüem - "mala vaga"); klek i spojeno iskorakom zanožne usprav, odruþiti; lagano trþanje
na prstima, hodanje dokoracima; skok sunožnim odskokom i doskokom na jednu nogu; saskok pruženim
telom sa okretom za 90o ili 180o.
Za naprednije (uþenice)
1) Vežbe: naskoci (u upor þuþeüi; u upor prednji odnožno; sed "amazon"), razliþiti naþini hodanja, "galop";
"deþiji" poskoci, "maþiji" skok, okreti za 180° na jednoj nozi); saskoci (zgrþeno, prednožno raznožni, sa
okretom 360°). 2) Kombinacija vežbi najmanje 2 duži ne grede.
Vratilo
1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) vratilo doskoþno: njihanje u visu prednjem sa poveüavanjem
amplitude, u zanjihu saskok; 3) vratilo dohvatno: iz upora prednjeg saskok podmetno; 4) vratilo doþelno:
upor prednji premah odnožno desno, premah odnožno levo - naglasiti upor stražnji.
Za naprednije (uþenike)
Uzmak iz visa stojeüeg, kovrtljaj nazad u uporu, saskok iz upora prednjeg zamahom (zanjihom) do stava na
tlu.
Dvovisinski razboj (ili: vežbe izvesti na vratilu, posebno u uporu i u visu (uþenice))
1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) kombinacija: licem prema n/p - sunožnim odskokom naskok u upor
prednji, premah odnožno desnom, premah odnožno levom - naglasiti upor stražnji, prehvat na v/p, prednjih
i spojeno saskok u prednjihu.
Za naprednije (uþenice)
Dvovisinski razboj (vratilo): uzmak iz visa stojeüeg, kovrtljaj nazad u uporu, saskok zamahom nogama
unazad (zanjihom) do stava na tlu.
Paralelni razboj: (uþenici)
1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) kombinacija (iz položaja boþno): naskok u upor, prednjih u zanjih,
prednjihom prednoška sa okretom (180°) prema pritki do stava na tlu.
Za naprednije (uþenici)
Kombinacija (iz položaja boþno): naskok u upor i spojeno prednjih i zadnjih u uporu; prednjihom upor
sedeüi raznožno pred rukama, prehvat kroz uzruþenje do upora sedeüeg za rukama, zanoženjem snožiti; iz
potpora prednjihom upor do seda raznožno, njihanje u potporu; saskok: prednjihom prednoška sa okretom
(180°) ili zanjihom zanoška.
Konj sa hvataljkama (uþenici)
1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) kombinacija: iz upora prednjeg na hvataljkama, premah odnožno
desnom napred van, premah odnožno desnom nazad i spojeno premah odnožno levom napred van,
premah odnožno levom nazad, saskok nazad ili provlakom nogu izmeÿu hvataljki saskok napred.
Za naprednije (uþenici)
Metanja: premasi odnožno u sva tri upora: prednji, jašuüi, stražnji, kolo odnožno, saskok: odboþka
premahom odnožno iz upora jašuüeg, zanoška (ili odboþka) iz upora jašuüeg van.
Krugovi
Dohvatni krugovi (uþenici i uþenice)
1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) iz visa stojeüeg zgibom vis uzneto, vis strmoglavi, vis uzneto,
saskok kroz zgib u visu prednjem (uz pomoü)
Doskoþni krugovi (uþenici)
Kombinacija: iz zamaha prednjihom vis uzneto, vis strmoglavi izdržaj, vis uzneto, vis stražnji i sp. saskok
(uz pomoü).
Za naprednije (uþenici i uþenice)
Predviÿene kombinacije izvesti bez pomoüi.
Na svim spravama kombinacije vežbi iz šestog razreda dopuniti vežbama iz sedmog razreda,
diferencirano prema sposobnostima uþenika.
Organizovati meÿuodeljenjska takmiþenja prema programu struþnog veüa.
ODBOJKA
Odigravanje lopte prstima
- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri odigravanju lopte prstima.
- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima.
Odigravanje lopte "þekiüem".
- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri odigravanju lopte "þekiüem".
- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "þekiüem".
Servis
Školski servis
- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri izvoÿenju donjeg servisa.
- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "þekiüem", s tim što nadigravanje poþinje donjim servisom.
"Lelujavi" servis.
- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri izvoÿenju "lelujavog" servisa.
- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "þekiüem", s tim što nadigravanje poþinje "lelujavim" servisom.
Smeþiranje
- Udarac po lopti za izvoÿenje smeþa bez mreže.
- Udarac po lopti za izvoÿenje smeþa na mreži, ali bez skoka.
- Zalet i naskok za smeþ.
- Tehnika smeþa u celini.
- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "þekiüem", s tim što nadigravanje poþinje "lelujavim" servisom, a
u igri se koristi i smeþiranje, kao sastavni deo odbojkaške igre.
Blokiranje
- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri izvoÿenju blokiranja.
- Uþenje koraka u pripremnoj fazi blokiranja (dokorak, prekorak, ukršteni korak i trþanje pored mreže).
- Kontakt šake i lopte.
- Jedinaþni blok.
- Grupni blok (dvojni i trojni).
- Igra preko mreže u tri kontakta - uz primenu svih elemenata odbojkaške igre.
Igra
- Elementi odbojkaške igre - faza igre I (igra poþinje servisom, a nastavlja se blokom i odbranom i
kontranapadom).
- Elementi odbojkaške igre - faza igre II (igra poþinje prijemom servisa, a nastavlja se dizanjem lopte za
napad i napadom).
- Igra sa zadatkom 1:1, 2:2, 3:3, 4:4 i kombinacije 3:2, 4:2.
Organizovati odeljenska i meÿuodeljenska takmiþenja sa primenom osnovnih pravila.
RITMIýKA GIMNASTIKA, PLES I NARODNE IGRE
Estetsko oblikovanje pokreta trupa vežbama za kiþmeni stub i karlicu. Dalje usavršavati estetsko
oblikovanje pokreta nogu i ruku. Ponoviti elemente rada sa vijaþom; obavezni sastav sa vijaþom.
Obruþ: ponoviti vežbe i povezati bacanja i hvatanja sa izdržajima u sunožnom usponu, koracima u usponu i
istezanjem tela, sa poskocima i skokovima, vrtenjem; kotrljanje po tlu povezati sa okretom za vreme
kotrljanja ili galopom i skokom; vrtenje obruþa na tlu oko uzdužne ose i za vreme vrtenja okret ili izdržaj.
Vijaþa: ponoviti elemente iz predhodnih razreda i povezati u kombinacije.
Ples: polka, vranjanka i jedna igra iz kraja u kojoj se škola nalazi.
Minimalni obrazovni zahtevi (provera)
Atletika: þetvoroboj: 60 m, skok uvis, skok udalj, bacanje kugle.
Vežbe na spravama i tlu
Vežbe na tlu: prednoženjem premet strance uporom sa okretom za 180° do stava na jednoj nozi, drugom
zanožiti.
Preskok: zgrþka (otvaranje u fazi drugom leta i sigurnost doskok).
Vratilo doskoþno - viša pritka razboja: njihanje u visu prednjem sa poveüavanjem amplitude, u zanjihu
saskok.
Vratilo doþelno - niža pritka razboja: upor prednji, premah odnožno desnom, premah odnožno levom naglasiti upor stražnji.
Greda (uþenice): iz mesta ili zaletom naskok u upor odnožno; okret za 90o - upor kleþeüi na odnožnoj nozi,
zanožiti slobodnom nogom (vaga u uporu kleþeüem - "mala vaga"); klek i spojeno iskorakom zanožne
usprav.
Paralelni razboj (uþenici): upor, prednjih, zanjih, prednjihom prednoška sa okretom (180°) prema pritki do
stava na tlu.
Odbojka - igra sa zadatkom.
Ritmiþka gimnastika i ples:
- za uþenice: obavezni sastav sa obruþem,
- za uþenike: kompleks vežbi oblikovanja,
- za uþenice i za uþenike: jedno kolo uz muziþku pratnju.
III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE
Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje odreÿenih znanja putem kojih üe uþenici upoznati suštinu
procesa vežbanja, zakonitosti razvoja mladog organizma, sticanje higijenskih navika kao i potrebu da briga
o vlastitim fiziþkim sposobnostima bude sastavni deo života u procesu odrastanja i kasnije, kako bi shvatili
krajnji cilj koji fiziþkim vaspitanjem treba ostvariti. Sadržaji se realizuju na redovnim þasovima i na
vanþasovnim i vanškolskim aktivnostima uz praktiþan rad i za to se ne predviÿaju posebni þasovi.
Nastavnik odreÿuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou uþenika.
2. KOREKTIVNO-PEDAGOŠKI RAD
Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa uþenicima smanjenih fiziþkih sposobnosti, oslabljenog zdravlja,
sa telesnim deformitetima i lošim držanjem tela i to:
- sa uþenicima smanjenih fiziþkih sposobnosti radi se na savladavanju programskih sadržaja, u skladu sa
propisanim programom, ali i njihovim individualnim moguünostima, kao i na razvijanju fiziþkih sposobnosti,
uglavnom gipkosti, snage, brzine i izdržljivosti;
- sa uþenicima oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekarom - specijalistom, koji odreÿuje
vrstu vežbe i stepen optereüenja;
- sa uþenicima koji imaju loše držanje tela ili deformitete rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekaromfizijatrom koji utvrÿuje vrstu i stepen odstupanja od normalnog držanja tela i lakših sluþajeva telesnih
deformiteta i, s tim u vezi, vežbe koje treba primeniti; teži sluþajevi telesnih deformiteta se tretiraju u
specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.
Svi uþenici, koji se upuüuju na korektivno-pedagoški rad, prema posebnom programu vežbaju na redovnim
þasovima i najmanje jedanput nedeljno na þasovima korektivno-pedagoškog rada. Program, koji je
primeren zdravstvenom stanju uþenika, saþinjavaju nastavnik i lekar-specijalista. Na taj naþin praktiþno
nema uþenika koji su osloboÿeni nastave fiziþkog vaspitanja, veü se njihovo vežbanje prilagoÿava
individualnim moguünostima.
3. SLOBODNE AKTIVNOSTI
Rad se odvija u sportskim sekcijama koje se formiraju prema interesovanju, sposobnostima i polu uþenika.
Nastavnik saþinjava poseban program, uzimajuüi pritom u obzir materijalne i prostorne uslove rada,
uzrasne karakteristike i sposobnosti uþenika, kao i takmiþarski program za školsku populaciju.
4. AKTIVNOSTI U PRIRODI
Iz fonda radnih dana, predviÿenih zajedniþkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi i kursne
oblike rada:
Obavezni program:
- dva krosa - jesenji i proleüni (dužinu staze odreÿuje struþno veüe)
- zimovanje - organizuje se za vreme zimskog raspusta: obuka smuþanja, klizanja, kraüi izleti na
smuþkama ili sankama.
5. KURSNI OBLICI RADA
Iz fonda radnih dana, predviÿenih zajedniþkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi i kursne oblike
rada:
Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa. S obzirom na to da
se za njihovu realizaciju traže specifiþni materijalni uslovi, ovu nastavu treba organizovati na poseban
naþin: na þasovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj smeni od redovne
nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.
5.1. SPORTSKA AKTIVNOST OD ZNAýAJA ZA DRUŠTVENU SREDINU
Iz ukupnog fonda þasova za zajedniþki programski sadržaj škola može da, kao kursni oblik rada, planira 12
þasova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaüena ovim zajedniþkim programom, a za koju sredina u
kojoj škola radi ima interesovanja (stoni tenis, borilaþki sportovi, veslanje i kajakarenje i drugo).
6. ŠKOLSKA I DRUGA TAKMIýENJA
Škola organizuje i sprovodi sportska takmiþenja kao integralni deo procesa fiziþkog vaspitanja, prema
planu struþnog veüa obavezna unutarškolska i meÿuodeljenjska takmiþenja u:
- gimnastici (u zimskom periodu)
- atletici (u proleünom periodu)
- najmanje u jednoj sportskoj igri (u toku godine).
Struþno veüe saþinjava plan i program unutar-školskih i sportskih takmiþenja uþenika Srbije, kao moguüi
deo plana rada škole, na poþetku školske godine i sprovodi ga tokom cele godine, u skladu sa materijalnim
i prostornim uslovima rada.
Plan i program vanþasovnih i vanškolskih aktivnosti se, na predlog struþnog veüa, usvaja kao deo
godišnjeg programa rada škole.
7. PRIREDBE I DRUGE DRUŠTVENE AKTIVNOSTI ŠKOLE
Mnoštvo raznovrsnih sadržaja, koji se putem fiziþkog vaspitanja realizuju, mogu biti izvanredni deo
programa, koji se pripremaju povodom obeležavanja važnih dogaÿaja u školi i okruženju.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
I . OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA
Programska koncepcija fiziþkog vaspitanja u osnovnoj školi zasniva se na jedinstvu nastavnih, vanþasovnih
i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja fiziþkog vaspitanja.
Program fiziþkog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fiziþkih sposobnosti i sticanje mnoštva
raznovrsnih znanja i umenja, uþenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti, u
krajnjem, za korišüenje fiziþkog vežbanja u svakodnevnom životu. Iz tih razloga, u programu su precizirani
operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast uþenika, a program se ostvaruje kroz sledeüe etape: utvrÿivanje
stanja; odreÿivanje radnih zadataka za pojedince i grupe uþenika; utvrÿivanje sredstava i metoda za
ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praüenje i vrednovanje efekata rada;
ocenjivanje.
Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim þasovima, i kroz vanþasovne i vanškolske
organizacione oblike rada, kao što su izlet, kros, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmiþenja, korektivnopedagoški rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi.
Da bi fiziþko vaspitanje bilo primereno individualnim razlikama uþenika, koji se uzimaju kao kriterijum u
diferenciranom pristupu, nastavnik üe svakog uþenika ili grupe uþenika, usmeravati na smanjene ili
proširene sadržaje, koji su predviÿeni nastavnim planom i programom, u þasovnoj vanþasovnoj i
vanškolskoj organizaciji rada.
Program polazi od þinjenice da se cilj fiziþkog vaspitanja ne može ostvariti bez aktivnog i svesnog uþešüa
uþenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predviÿa sticanje odreÿenih teorijskih znanja, koja
omoguüavaju uþeniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fiziþko vežbanje. Teorijsko
obrazovanje treba da bude usklaÿeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su uþenici stekli u
drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviÿaju se posebni þasovi, veü se koriste
razne moguünosti da se u toku vežbanja uþenicima pružaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim
zadatkom.
Uþenicima koji, usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fiziþkih ili funkcionalnih sposobnosti, lošeg držanja
tela i telesnih deformiteta ne mogu da prate obavezni program obezbeÿen je i korektivno-pedagoški rad,
koji se realizuje u saradnji sa odgovarajuüom zdravstvenom ustanovom.
Programski sadržaji odnose se na one vežbe i motoriþke aktivnosti koje þine osnov za sticanje trajnih
navika za vežbanje i za koje škola ima najviše uslova da ih realizuje (prirodni oblici kretanja, vežbe
oblikovanja, atletika, vežbe na tlu i spravama, ritmiþka gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje
postavljenog cilja pogodne i one motoriþke aktivnosti koje nisu obuhvaüene obaveznim programom,
predviÿaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je
zainteresovana sredina u kojoj škola živi i radi.
Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, odreÿenim zakonskim regulativima, precizira se
obaveza škole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspešno ostvarivanje vrlo složenih
društvenih interesa u školskom fiziþkom vaspitanju.
II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Proces fiziþkog vaspitanja usmeren je na:
- razvijanje fiziþkih sposobnosti
- usvajanje motoriþkih znanja, umenja i navika
- teorijsko obrazovanje.
Ove komponente þine jedinstven i veoma složen proces fiziþkog vaspitanja, a u praksi svi ti zadaci
prožimaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.
U cilju razvijanja fiziþkih sposobnosti - gipkosti, snage, brzine, izdržljivosti, okretnosti i preciznosti na
svim þasovima, vanþasovnim i vanškolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada
putem kojih se postižu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnov za uspešno sticanje motoriþkih
znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog držanja tela.
Program za razvijanje fiziþkih sposobnosti saþinjava nastavnik. Ovaj program se izvodi putem vežbi
oblikovanja, frontalno, najþešüe u pripremnom delu þasa. U toku rada nastavnik treba postepeno da
usmerava uþenike na samostalno izvoÿenje vežbi kako bi njegova pažnja bila usmerena na ispravljanje
grešaka. U ovom delu þasa mogu se, takoÿe, koristiti i vežbe koje, kao delovi biomehaniþke strukture
osnovnog zadatka na glavnom delu þasa, služe za obuku i uvežbavanje konkretnog programskog zadatka.
Uþenicima, koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane vežbe, potrebno je obezbediti mesto za
vežbanje u ovom delu þasa. Zatim, program treba da bude u funkciji razvijanja, pre svega, gipkosti, snage,
brzine i izdržljivosti. Najpogodnije metode za školsko fiziþko vaspitanje prilagoÿene iz sportskog treninga
su: metoda ekstenzivnog i intenzivnog rada i metoda trajnog rada. Nastavnik, za svakog uþenika, saþinjava
radni karton, sa programom vežbi i individualnim optereüenjem za svaku vežbu.
Nastavnik može da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi.
Programske sadržaje sportsko tehniþkog obrazovanja gde je potrebno, treba realizovati odvojeno,
prema polu. Akcenat se stavlja na one motoriþke aktivnosti kojima se najuspešnije može suprotstaviti
posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koje su u našoj sredini najrazvijenije i za koje ima
interesovanja u pojedinim sredinama.
U programu su dati samo kljuþni programski sadržaji, ali ne i veüi izbor vežbi pomoüu kojih treba da se
ostvare. To je uþinjeno da bi nastavnik fiziþkog vaspitanja mogao slobodno i kreativno da iznalazi efikasna
rešenja i bira vežbe pomoüu kojih üe tok fiziþkog vežbanja da prilagoÿava individualnim moguünostima
uþenika (diferencirani pristup) i prostornim i materijalnim uslovima rada.
Programom se predviÿaju aktivnosti koje su od interesa za sredinu u kojoj škola živi i radi (stoni tenis,
veslanje, borilaþki sportovi i druge). Ove aktivnosti se smatraju integralnim delom obaveznog nastavnog
programa i, s obzirom na to da su za njihovu realizaciju potrebni specifiþni materijalni uslovi, ova nastava
se organizuje na poseban naþin: na þasovima u rasporedu redovne nastave (stoni tenis, borilaþki
sportovi...) u drugim objektima, ali u suprotnoj smeni od redovne nastave.
Od ostalih organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju umenja i navika koje su od znaþaja
za svakodnevni život, program se realizuje u vanþasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada i predviÿa:
- upuüivanje uþenika na samostalno vežbanje
- korektivno - pedagoški rad
- slobodne aktivnosti
- krosevi
- zimovanja
- takmiþenja.
Predmetni nastavnici treba da upuüuju uþenike da, u slobodno vreme, samostalno vežbaju. Iako se
programski sadržaji, u najveüoj meri, savladavaju na þasovima fiziþkog vaspitanja, za razvoj motoriþkih
sposobnosti potreban je obim rada, koji se ne može postiüi samo na þasovima fiziþkog vaspitanja. Zbog
toga se uputstva na samostalan rad odnose, kako na uþenike þije motoriþke sposobnosti nisu na
potrebnom nivou, tako i na ostale uþenike, kako bi stekli trajnu naviku za vežbanje. U tom smislu, tokom
þasova fiziþkog vaspitanja, nastavnik treba da uþenicima prikaže i objasni vežbe koje oni treba kod svojih
kuüa, samostalno, ili uz pomoü drugih, da savladaju za odreÿeno vreme. Posle izvesnog perioda nastavnik
na redovnim þasovima kontroliše rezultate uþenika
Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa uþenicima koji imaju loše držanje tela (posturalni poremeüaji).
Rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji utvrÿuje vrstu i stepen deformiteta i, s tim u
vezi, vežbe koje treba primeniti. Teži sluþajevi telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim
zdravstvenim ustanovama.
Svi uþenici, koji se upuüuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograniþenja, vežbaju na redovnim þasovima i
najmanje jednom nedeljno na þasovima korektivno-pedagoškog rada. Program saþinjavaju nastavnik i lekar
specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom stanju uþenika.
Kursni oblici rada. Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa.
S obzirom na to da se za njihovu realizaciju traže specifiþni materijalni uslovi, ovu nastavu treba
organizovati na poseban naþin: na þasovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj
smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.
Sportska aktivnost od znaþaja za društvenu sredinu. Iz fonda þasova za zajedniþki programski sadržaj
škola može da planira 12 þasova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaüena ovim zajedniþkim
programom, a za koju sredina u kojoj škola živi i radi ima interesa (stoni tenis, borilaþki sportovi, veslanje,
kajak, ...). Ova aktivnost planira se za uþenike od treüeg do osmog razreda, a program saþinjava i sprovodi
nastavnik fiziþkog vaspitanja.
Krosevi se održavaju dva puta godišnje za sve uþenike. Organizacija ovog zadatka zbog velikog broja
uþesnika, osim što pripada nastavniku fiziþkog vaspitanja, zadatak je i svih nastavnika škole. Održavanje
kroseva pretpostavlja blagovremene i dobre pripreme uþenika. Kros se održava u okviru radnih dana,
planiranih za ovu aktivnost. Aktiv nastavnika utvrÿuje mesto održavanja i dužinu staze, kao i celokupnu
organizaciju.
Takmiþenja uþenika þine integralnu komponentnu procesa fiziþkog vaspitanja na kojima uþenik proverava
rezultat svoga rada. Škola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi školska
takmiþenja bila dostupna svim uþenicima. Aktiv nastavnika na poþetku školske godine saþinjava plan
takmiþenja (propozicije, vreme...). Obavezna su unutarodeljenjska i meÿuodeljenjska takmiþenja iz atletike,
vežbi na tlu i spravama i jedne sportske igre. Uþenici uþestvuju i na onim takmiþenjima koja su u programu
Ministarstva prosvete i sporta.
Zimovanje se organizuje od najmanje sedam dana. U okviru ovih oblika rada organizuju se one aktivnosti
koje se mogu ostvariti za vreme redovnih þasova (skijanje, klizanje), a koje doprinose aktivnom odmoru i
jaþanju zdravlja i navikavanju na kolektivni život. Struþno veüe saþinjava konkretan plan i program
aktivnosti, koje se sprovode na zimovanju. Svaki uþenik za vreme osnovne škole treba da bar jednom
boravi na zimovanju.
Slobodne aktivnosti - sekcije organizuju se najmanje jednom nedeljno prema planu rada koji saþinjavaju
struþno veüe i nastavnik fiziþkog vaspitanja koji vodi odreÿenu sekciju. Na poþetku školske godine, uþenici
se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje škola ima uslova da ih organizuje. ýasovi slobodnih aktivnosti
organizuju se za više sportskih grana.
Zahtev da se cilj fiziþkog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se ostvaruju u
vanþasovno i vanškolsko vreme, podrazumeva i prilagoÿavanje celokupne organizacije i režima rada škole,
te üe se u koncipiranju godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proširiti i na ove
organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni
uslovi za rad. Na taj naþin, þitav proces fiziþkog vaspitanja u þasovnoj, vanþasovnoj i vanškolskoj
organizaciji rada biüe jedinstven i pod kontrolnom ulogom škole, kao najodgovornijeg i najstruþnijeg
društveno-vaspitnog faktora kako bi se saþuvala osnovna programska koncepcija nastave fiziþkog
vaspitanja.
Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje odreÿenih znanja putem kojih üe uþenici upoznati suštinu
procesa vežbanja i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika, znanja o
zdravlju, kako bi shvatili krajnji cilj koji fiziþkim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadržaji se realizuju na
redovnim þasovima, na vanþasovnim i vanškolskim aktivnostima, uz praktiþan rad i za to se ne predviÿaju
posebni þasovi.
ýASOVI FIZIýKOG VASPITANJA - ORGANIZACIJA I OSNOVNI DIDAKTIýKO-METODIýKI PRINCIPI
Osnovne karakteristike þasova fiziþkog vaspitanja treba da budu: jasnoüa nastavnog sadržaja; optimalno
korišüenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vežbi
optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova þasa - unutar jednog i više uzastopnih
þasova jedne nastavne teme; puna vedrina i aktivnost uþenika tokom þasa - motoriþka i misaona;
vizualizacija pomoüu savremenih tehniþkih sredstava.
ýasovi se moraju dobro organizovati, kako u pogledu jasnih i preciznih oblika i metoda rada, tako i u
pogledu stvaranja radne i vedre atmosfere. U didaktiþkoj þetvorodelnoj podeli treba da budu sadržaji
predviÿeni nastavnim programom. Zatim, predmetni nastavnik treba da prati tok rada i ukazuje na greške.
Od metoda preovladava metod žive reþi, praktiþni prikazi zadatka od strane nastavnika, kao i prikazi
prigodnih sadržaja putem slika, skica i video-tehnike. Na kraju þasa, predmetni nastavnik, prigodnim reþima
treba da da ocenu rada tokom proteklog þasa i uþenike upozna sa narednim sadržajem.
Prilikom izbora oblika rada, predmetni nastavnik treba da uzmu u obzir prostorne uslove rada, broj uþenika
na þasu, broj sprava i rekvizita, dinamiku obuþavanja i uvežbavanja nastavnog zadatka, što znaþi da
prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad
se obiþno primenjuje u poþetnoj fazi obuþavanja i kada je obezbeÿen dovoljan prostor i broj rekvizita u
odnosu na broj uþenika (trþanje, vežbe na tlu, elementi timskih igara); grupni rad sa razliþitim zadacima
primenjuje se u fazi uvežbavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene prema
individualnim sposobnostima uþenika (homogenizirane), a koje i þine osnov u diferenciranom pristupu
izboru sadržaja u odnosu na te individualne sposobnosti. Radna mesta u grupnom radu, osim glavnog
zadatka, treba da sadrže i pomoüne sprave za uvežbavanje delova biomehaniþke strukture glavne vežbe
(predvežbe), kao i one vežbe koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvoÿenje
glavne vežbe (najviše tri vežbe). Radno mesto je po sadržaju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, što
je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave. Individualan rad primenjuje se za uþenike
manjih sposobnosti, kao i za uþenike natproseþnih sposobnosti.
Prilikom izbora metodskih postupaka obuþavanja i uvežbavanje motoriþkih zadataka, nastavnik treba da
odabere vežbe takve obrazovne vrednosti koje üe za raspoloživ broj þasova obezbediti optimalno usvajanje
tog zadatka.
Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna uz korišüenje savremenih audio-vizuelnih sredstava.
III. PLANIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
Nastava fiziþkog vaspitanja se organizuje sa po 2 þasa nedeljno. Nastavnik treba da izradi:
- opšti globalni plan rada, koji sadrži sve organizacione oblike rada u þasovnoj, vanþasovnoj i vanškolskoj
organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretnu školu;
- opšti globalni plan po razredima, koji sadrži organizacione oblike rada koji su predviÿeni za konkretan
razred i njihovu distribuciju po ciklusima, ovaj plan rada sadrži distribuciju nastavnog sadržaja i broj þasova
po ciklusima i služi kao osnova za izradu operativnog plana rada po ciklusima;
- plan rada po ciklusima sadrži obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se
realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadržaja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj
þasova i redni broj þasova) i metodske napomene.
Nastavno gradivo podeljeno je u tri ciklusa ili u þetiri ukoliko se za taj razred predviÿa kursni oblik. To su:
- jedan ciklus za atletiku;
- jedan ciklus za vežbe na tlu i spravama;
- jedan ciklus za sportsku igru;
- jedan ciklus za kursni oblik.
Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u þasovnoj organizaciji rada, onda se planira þetvrti ciklus,
tako što se po þetiri þasa oduzimaju od prva tri ciklusa.
Nastavno gradivo po ciklusima može da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika
u jesenjem, vežbe na tlu i spravama u zimskom i timska igra u proleünom) ili u dva perioda (npr. trþanje i
skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanje u proleünom periodu).
IV. PRAûENJE I OCENJIVANJE
Ocenjivanje se vrši brojþano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih
zahteva.
Praüenje napretka uþenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu jedinstvene
metodologije koja predviÿa sledeüe tematske celine:
- stanje motoriþkih sposobnosti
- usvojene zdravstveno-higijenske navike
- dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa induvidualnim moguünostima
- odnos prema radu.
Praüenje i vrednovanje motoriþkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskih sadržaja
kojim se podstiþe razvoj onih fiziþkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritiþan period, a zbog njihove
pozitivne transformacije pod uticajem fiziþkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i
izdržljivost.
Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrÿivanja nivoa pravilnog držanja tela i
održavanja liþne i kolektivne higijene, a takoÿe i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.
Stepen savladanosti motoriþkih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva,
koji je utvrÿen na kraju navoÿenja programskih sadržaja.
Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog uþestvovanja u nastavnom procesu,
takmiþenjima i vanškolskim aktivnostima.
Ocenjivanje uþenika u okviru praüenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu Pravilnika o
ocenjivanju uþenika osnovne škole "Službeni glasnik RS", broj 93 od 17. VIII 2004. i na osnovu
savremenog didaktiþko-metodiþkih pristupa.
V. PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIýKI MATERIJAL
Obavezna pedagoška dokumentacija je:
Dnevnik rada: struktura i sadržaj utvrÿuje se na republiþkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se
ostavlja moguünost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan struþnog aktiva, plan vanþasovnih i vanškolskih
aktivnosti i praüenje njihove realizacije.
Pisane pripreme nastavnik saþinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju
ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj þasova, vreme realizacije), konzistentnu didaktiþku
strukturu þasova (oblike rada, metodiþke postupke obuþavanja i uvežbavanja).
Radni karton: treba da ima svaki uþenik sa programom vežbaonog sadržaja koji saþinjava uþitelj ili
predmetni nastavnik, a koji je prilagoÿen konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fiziþkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u
þasovnoj i vanþasovnoj organizaciji rada.
Oþigledna sredstva: prikazi na CD i video kasetama uz adekvatne snimljene komentare ili komentare
nastavnika, crteži, konturogrami, tablice orijentacionih vrednosti motoriþkih sposobnosti, raznovrsna
obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upuüuju uþenike na lakše razumevanje radnih
zadataka.
B. OBAVEZNI IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
VERSKA NASTAVA
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj verske nastave jeste da se njome posvedoþe sadržaj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i
religijskih zajednica koje žive i deluju na našem životnom prostoru, da se uþenicima pruži celovit religijski
pogled na svet i život i da im se omoguüi slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti crkve ili
zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno þuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta.
Uþenici treba da upoznaju veru i duhovne vrednosti sopstvene, istorijski date crkve ili verske zajednice u
otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i
nauþnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuüa þoveþanstva.
Zadaci verske nastave su da kod uþenika:
- razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugaþijem i savršenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i
odnos prema drugim liþnostima, prema ljudima kao bližnjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa
Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam;
- razvija sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konaþnom smislu postojanja þoveka i sveta, o ljudskoj
slobodi, o životu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i o sopstvenoj
odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu božju i za sebe;
- razvija težnju ka odgovornom oblikovanju zajedniþkog života sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i
sopstvene crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama
drugaþijim od sopstvene, ka iznalaženju ravnoteže izmeÿu zajednice i vlastite liþnosti i ka ostvarivanju
susreta sa svetom, sa prirodom, i pre i posle svega, sa Bogom;
- izgradi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj žive, istorije
þoveþanstva i ljudskog stvaralaštva u nauci i drugim oblastima;
- izgradi svest i uverenje da svet i život imaju veþni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i
preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.
PRAVOSLAVNI KATIHIZIS (VERONAUKA)
Cilj i zadaci
Cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da pruži celovit
pravoslavni pogled na svet i život, uvažavajuüi dve dimenzije: istorijski hrišüanski život (istorijsku realnost
Crkve) i eshatološki život (buduüu dimenziju idealnog). To znaþi da uþenici sistematski upoznaju
pravoslavnu veru u njenoj doktrinarnoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji, pri þemu se
hrišüansko viÿenje života i postojanja sveta izlaže u veoma otvorenom, tolerantnom dijalogu sa ostalim
naukama i teorijama o svetu, kojim se nastoji pokazati da hrišüansko viÿenje (liturgijsko, kao i podvižniþko
iskustvo Pravoslavne crkve) obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu
pripadnost i versko obrazovanje. Sve to se ostvaruje kako na informativno-saznajnom, tako i na
doživljajnom i delatnom planu, uz nastojanje da se doktrinarne postavke sprovedu u svim segmentima
života (odnos s Bogom, sa svetom, s drugim ljudima i sa sobom).
Zadaci nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) jesu da kod uþenika:
- razvije sposobnost uoþavanja da su greh i zlo u svetu posledica pogrešnog izražavanja þovekove
slobode;
- razvije sposobnost uoþavanja da Bog poštuje þovekovu slobodu, ali da ne odustaje da svet dovede u
veþno postojanje;
- izgradi svest o tome da Bog voli þoveka i svet i da ih nikad ne napušta, ali veþni život zavisi i od slobode
þoveka i njegove zajednice s Bogom;
- razvije sposobnost spoznavanja da Bog nije odustao od prvobitnog cilja zbog koga je stvorio svet, a to je
da se svet sjedini s Njim posredstvom þoveka i da tako živi veþno;
- razvije sposobnost uoþavanja sliþnosti u strukturi starozavetne i novozavetne crkve.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- zapaze da priroda ne postoji bez liþnosti;
- nauþe da liþnost u Bogu prethodi prirodi u ontološkom smislu;
- uoþe da u stvarnom svetu ljudska priroda prethodi þoveku kao liþnosti u ontološkom smislu;
- zapaze da se kod stvorenih biüa, tj. kod ljudi sloboda može izraziti i kao negacija, što nije sluþaj u Bogu;
- zapaze da je sloboda Božija ontološka, tj, da se izražava samo kao ljubav prema drugoj liþnosti;
- zapaze razliku izmeÿu ikonografskog prikazivanja Sv. Trojice u pravoslavnoj i rimokatoliþkoj tradiciji.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD
Upoznavanje uþenika sa sadržajima programa i naþinom rada.
BOG U KOGA HRIŠûANI VERUJU JESTE SV. TROJICA: OTAC, SIN I SVETI DUH (BOGOSLUŽBENA,
BIBLIJSKA I SVETOOTAýKA SVEDOýANSTVA)
Bog je Sveta Trojica.
Biblijska i svetootaþka svedoþanstva o Bogu kao Svetoj Trojici.
Bogoslužbena svedoþanstva o Bogu kao Svetoj Trojici (krštenje, evharistija).
Bog je Sveta Trojica (Otac, Sin i Duh Sveti su tri veþne, konkretne liþnosti).
Sveta Trojica je jedan Bog (nerazdeljivost Božanske prirode i neslivenost Božanskih liþnosti).
UZROK BOŽIJEG POSTOJANJA JE OTAC (BIBLIJSKA, EVHARISTIJSKA, SVETOOTAýKA I DRUGA
SVEDOýANSTVA)
Ljubav kao izraz slobode.
Sloboda se izražava kao ljubav.
Bog Otac izražava svoje slobodno postojanje kao ljubav prema Sinu i Svetome Duhu.
Liþnost može postojati samo u slobodnom odnosu ljubavi prema drugoj liþnosti.
Imena Svete Trojice pokazuju da su to imena za odnos.
HRIŠûANSKA ONTOLOGIJA (BIûE KAO ZAJEDNICA SLOBODE)
Postojanje kao zajednica slobode.
ANTROPOLOŠKE POSLEDICE VERE U SV. TROJICU
Antropološke posledice vere u Svetu Trojicu.
KROZ LITURGIJU SE PROJAVLJUJE SV. TROJICA (OTAC PRIMA LITURGIJSKI PRINOS, SIN, ISUS
HRISTOS PRINOSI, A SV. DUH SABIRA SVE OKO HRISTA I SJEDINJUJE S NJIM)
Projavljivanje Svete Trojice kroz Liturgiju.
Projavljivanje našeg istinskog postojanja u buduünosti kroz Liturgiju.
Krštenje i Liturgija kao praktiþno ispovedanje vere u Svetu Trojicu.
SV. TROJICA U PRAVOSLAVNOJ IKONOGRAFIJI
Sveta Trojica u pravoslavnoj ikonografiji (sa skretanjem pažnje uþenicima i na pogrešno prikazivanje).
Sveta Trojica u pravoslavnoj ikonografiji (sa isticanjem ikona iz srpske baštine).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Realizacijom nastavnog programa za sedmi razred treba da se postignu sledeüi ciljevi:
- da se kod uþenika izgradi svest o tome da je nosilac postojanja prirode liþnost;
- da je liþnost izraz zajednice slobode s drugom liþnošüu;
- da je Crkva u svojoj liturgijskoj projavi ikona naþina postojanja Svete Trojice, odnosno postojanja þoveka
kao liþnosti - kao ikone Božije.
Da bi se ovo postiglo, potrebno je najpre detaljno izložiti pravoslavno uþenje o Bogu kao Sv. Trojici, a zatim
i samu strukturu Liturgije.
Tema Bog u koga hrišüani veruju jeste Sv. Trojica... treba da ima sledeüu sadržinu: Bog u koga hrišüani
veruju jeste Sv. Trojica: Otac, Sin i Sveti Duh, odnosno Bog je konkretna liþnost, Otac, Sin i Sv. Duh, a ne
bezliþna viša sila, ili pak, bezliþna priroda. Božanska priroda ne postoji bezliþno, veü kao konkretne liþnosti:
Otac, Sin i Sv. Duh. Da bismo ovo pokazali, treba se pozvati na realnost našeg postojanja, odnosno ljudske
prirode, koja jedino postoji kao konkretna liþnost: Milan, Marko, Milica itd.
Meÿutim, kad govorimo o Božanskim liþnostima, Ocu, Sinu i Sv. Duhu, ne govorimo o tri Boga, o tri
Božanske individue, koje su meÿusobno razdeljene po prirodi, kao što je to sluþaj s nama ljudima, gde kad
govorimo o þoveku, govorimo o mnogim ljudima. Božanske liþnosti su nerazdeljive meÿu sobom po prirodi.
Zato što nisu stvorene, odnosno zato što Božanska priroda nije stvorena, ne postoji ni vremenskoprostorna distanca izmeÿu postojanja Oca i postojanja Sina i Duha. (Primera radi, ne postoji prvo Otac kao
jedinka, kao individua, koji je kasnije rodio Sina kao jedinku da bi njihove prirode bile razdeljene, kao što je
sluþaj s nama ljudima, veü su obojica iste prirode i saveþni su). Jedna Božanska priroda postoji cela,
nerazdeljiva, u svakoj od tri liþnosti: u liþnosti Oca, u liþnosti Sina i u liþnosti Sv. Duha, odnosno to su tri
liþnosti, tri saveþna konkretna biüa.
Uzrok Božijeg postojanja, odnosno postojanja Sv. Trojice, jeste Otac. To znaþi da u Bogu ne prethodi
priroda u odnosu na liþnost, odnosno ne postoji prvo jedna bezliþna zajedniþka priroda iz koje se raÿaju
Otac, Sin i Sveti Duh kao konkretna biüa, veü liþnost Oca þini božansku prirodu postojeüom i On raÿa Sina i
ishodi Svetog Duha. (Sliþno ljudima koji se ne raÿaju iz jedne bezliþne ljudske prirode, veü od konkretnih
liþnosti koje su nosioci postojanja te prirode.)
Ovim se podvlaþi da je postojanje božanske prirode slobodno postojanje, zbog toga što je njeno postojanje
izraz slobode liþnosti Oca. Jer, mimo liþnosti Oca ne postoji božanska priroda. Otac slobodno postoji, želi i
postoji, i zato je Jedan Bog Otac, jedna konkretna liþnost, a ne bezliþna božanska priroda.
Što se, pak, tiþe liþnosti, ona ne može da postoji sama, bez zajednice s drugom liþnošüu. Otac je Otac u
zajednici sa Sinom. Ako nema Sina, nema ni Oca. Božija sloboda postojanja kao Oca izražava se kao
ljubav prema drugoj liþnosti, odnosno izražava se na taj naþin što Otac veþno raÿa Sina i ishodi Sv. Duha.
Jedan Bog je Otac koji je istovremeno i Sveta Trojica kao zajednica ljubavi Oca sa Sinom i Sv. Duhom.
Postojanje liþnosti Oca, koja je nosilac postojanja prirode u Bogu, pretpostavlja postojanje Sv. Trojice. To
ima za posledicu da se u Bogu liþnost poistoveüuje sa slobodom, odnosno s ljubavlju prema drugoj liþnosti,
i stoga je Bog ljubav zato što je Sv. Trojica, kao i to da postojanje jedne konkretne liþnosti ne iskljuþuje
mnoge, veü naprotiv, postojanje mnogih je pretpostavka postojanja jedne konkretne liþnosti.
Teme Antropološke posledice vere u Boga kao Sv. Trojicu i Kroz Liturgiju se projavljuje Sv. Trojica treba
realizovati tumaþenjem odeljka Svetog pisma Starog zaveta koji govori o stvaranju þoveka kao ikone Božije
i opis Liturgije.
Za Oce Crkve þovek je ikona (slika) Božija. Po prirodi þovek je stvoren i zato njegova priroda podleže
ograniþenjima i na kraju smrti. No, i pored toga, þovek je stvoren slobodan. To znaþi da je prizvan da
postoji ne na naþin na koji postoji njegova priroda, veü slobodno u odnosu na svoju prirodu, odnosno,
þovek je pozvan da svoju slobodu izrazi kao ljubav prema drugoj liþnosti, odnosno prema Bogu, i da tako
postoji sliþno Bogu. Na ovaj naþin þovek bi oslobodio svoju prirodu posledica njene stvorenosti, odnosno
determinisanosti postojanja, i obožio bi se. Sliþno Hristovom naþinu postojanja.
Liturgija ukazuje na to da se u liturgijskom iskustvu Bog otkriva kao Otac, Sin i Sv. Duh, kao tri konkretne
liþnosti, koje se poznaju i projavljuju odnosom koji imaju jedna prema drugoj. Hristos, Sin Božiji, jeste onaj
koji prinosi darove. On ih prinosi Bogu Ocu, dok je Duh Sveti onaj koji sabira mnoge ljude oko Hrista,
odnosno, Duh se projavljuje kao onaj koji konstituiše Liturgiju kroz Krštenje, Miropomazanje i
Rukopoloženje. Istovremeno treba ukazati uþenicima na to da se Sv. Trojica ovde projavljuje preko ljudi i
njihovih službi koje oni projavljuju u odnosu jedan prema drugom. Ovim se pokazuje da je þovek ikona
Božija i da se Bog ne sreüe drugaþije osim preko þoveka u liturgijskom dogaÿaju.
Za ostvarivanje ovog programa treba koristiti: Sv. pismo Starog i Novog zaveta, liturgijsko iskustvo
otkrivenja Boga, liturgijski naþin postojanja þoveka, kao i pomoünu literaturu: Sv. Grigorije Niski: O
stvaranju þoveka; Sv. Maksim Ispovednik: Tumaþenje 14. besede Sv. Grigorija Bogoslova; I. Midiü:
Seüanje na buduünost, Beograd, 1994; J. Zizijulas: Doprinos Kapadokije hrišüanskoj misli; A. Šmeman: Za
život sveta, Beograd, 1981. i dr.
ISLAMSKA VJERONAUKA (ILMUDIN)
Cilj i zadaci
Cilj nastave islamska vjeronauka (ilmudin) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da pruži uþeniku
osnovni vjerniþki pogled na svet, sa posebnim naglaskom na vjerniþki praktiþni deo, a takoÿe i buduüi
vjeþni život.
Cilj nastave islamski vjeronauk u sedmom razredu jeste da uþenike upozna sa osnovnim postulatima
(temeljnim dužnostima) vjere islama, te da uþenike upozna sa važnošüu i sadržajem namaza (molitve) i
njegovom ulogom u životu svakog pojedinca i zajednice u cjelini.
To znaþi da djeca na naþin primjeren njihovom uzrastu upoznaju vlastitu vjeru u njenoj duhovnoj, moralnoj,
socijalnoj, misionarskoj i drugim dimenzijama.
Izlaganje vjerskog viÿenja i postojanja sveta obavlja se u otvorenom i tolerantnom dijalogu sa ostalim
naukama i teorijama.
Naþin pristupa je islamsko viÿenje koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu
nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje.
Zadaci nastave islamske vjeronauke (ilmudin)
- poznavanje osnovnih principa vjere islama;
- poznavanje vrijednosti molitve;
- poznavanje sastavnih dijelova molitve;
- upoznavanje meÿusobnih prava i dužnosti pojedinca i zajednice;
- razvijanje svijesti o Bogu kao Stvoritelju i odnos prema ljudima kao najsavršenijim božjim stvorenjima;
- razvijanje sposobnosti (na naþin primjeren uzrastu uþenika) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem
smislu postojanja þovjeka i svijeta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, smrti, odnosu s prirodom koja nas
okružuje, kao i za razmišljanje o tim pitanjima u svijetlu vjere islama;
- razvijanje sposobnosti za odgovorno oblikovanje zajedniþkog života sa drugima, za nalaženje ravnoteže
izmeÿu vlastite liþnosti i zajednice, za ostvarivanje susreta sa svijetom (sa ljudima razliþitih kultura, religija
pogleda na svijet, s društvom, prirodom) i s Bogom, u izgraÿivanje uvjerenja da je þovekov život na ovom
svijetu samo priprema za vjeþnost, da su svi stvoreni da budu sudionici vjeþnog života, da se iz te
perspektive, kod uþenika razvija sposobnost razumijevanja, preispitivanja i vrijednovanja vlastitog odnosa
prema drugom þovjeku kao božjem stvorenju i izgradi spremnost za pokajanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
REDN
I
BROJ
TEME
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Nastavna
tema
UVOD ISLAMSKE
DUŽNOSTI
NAMAZ
POST
ZEKAT
HADŽDŽ
IZGRADNJA
ZDRAVE
LIýNOSTI
TEMELJI
VEROVANJA
- IMANSKI
ŠARTI
ýAS
ýAS
ýAS
OBRADE
ýAS
ýAS
POVEZIVANJ
SVEG
PRIPREMANJ NOVOG PONAVLJANJ
PROVERAVANJ
A PREĈENOG
A
A
GRADIV
A
A
GRADIVA
A
1
-
-
-
-
1
-
2
1
1
1
-
1
-
1
-
4
1
1
1
-
1
-
-
-
1
-
4
2
-
1
7
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
ISLAMSKI
MUBAREK
DANI
VAKUF
(ZADUŽBINA
)
POBOŽNE
PESME
ALLAHOVE
NAREDBE I
ZABRANE
DŽENAZA
NAMAZ
GRESI
KURBAN ŽRTVA
TEUBA POKAJANJE
UOPŠTENO
O DOVI MOLITVI
ALLAHOVA
MUDROST U
STVARANJU
SVE
UKUPNO
-
1
-
-
1
2
-
1
-
-
-
1
-
1
-
-
-
1
-
1
-
-
1
2
-
1
-
1
-
2
-
1
-
-
-
1
-
1
-
1
-
2
-
1
-
-
1
2
-
1
1
1
-
3
-
1
1
1
1
4
1
20
4
5
6
36
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
LEGENDA
Tip þasa
PRI
Pripremanje i uvoÿenje uþenika u predmet ili temu
ONG
Obrada novog gradiva
PON
Ponavljanje nastavnih sadržaja
POV
Povezivanje nastavnih sadržaja
PRO
Proveravanje i ocenjivanje znanja uþenika
Oblik rada
FRO
Frontalni rad
GRU
Grupni rad
TAN
Rad u parovima
IND
Individualni rad
Nastavne metode
IZL
Usmeno izlaganje
RAZ
Razgovor
TEK
Rad sa tekstom
DEM
Demonstracija
Nastavna sredstva
UDŽB Upotreba udžbenika
LIT
Teološka literatura
NEP
Neposredna stvarnost
FIL
Filmovi i televizijske emisije
REDNI REDNI
BROJ BROJ Nastavna jedinica
TEME ýASA
1.
UVOD - ISLAMSKE DUŽNOSTI
1.
Šehadet (svedoþenje) vere
2.
NAMAZ
2.
Tajne namaza
3.
Abdest
4.
Namaz - mi'radž svakog muslimana
5.
Koristi namaza
3.
POST
6.
Uopšteno o Ramazanskom postu
4.
ZEKAT
7.
Uopšteno o zekatu i podsticanje na
dobra dela
5.
HADŽDŽ
8.
Uopšteno o Hadždžu, istorija
hodoþašüa
6.
IZGRADNJA ZDRAVE LIýNOSTI
9.
Iskrenost u reþima i delima, sklad u
meÿureligijskim odnosima, zdravlje,
pružanje pomoüi drugima, þuvanje od
greha
7.
TEMELJI VEROVANJA - IMANSKI
ŠARTI
10.
Verovanje u Boga - Allaha dž.š.
11.
Verovanje u Allahove meleke (anÿele),
Allahove Knjige
12.
Verovanje u Allahove Poslanike
13.
Verovanje u život posle smrti i
verovanje u Allahovo odreÿenje
14.
Obnavljanje preÿenog gradiva iz teme,
Božija svojstva
15.
Obnavljanje preÿenog gradiva iz teme,
Božiji Poslanici
16.
Provera poznavanja preÿenog gradiva
8.
ISLAMSKI MUBAREK DANI
17.
Mubarek (blagoslovljeni) dani,
hidžretska godina
18.
Obnavljanje preÿenog gradiva,
mubarek dani u godini
9.
VAKUF (ZADUŽBINA)
19.
Pojam zadužbine u Islamu, Džamija
10.
POBOŽNE PESME
20.
Pojam pobožne pesme, Bajram
doÿe...
11.
ALLAHOVE NAREDBE I ZABRANE
21.
Mudrosti Božijeg nareÿivanja dobra i
odvraüanja od zla
22.
Šta su Allahove zabrane
12.
DŽENAZA NAMAZ
23.
Pojam dženaze namaza
TIP OBLIK NASTAVNE NASTAVNA
NAPOMENA
ýASA RADA METODE SREDSTVA
PRI
FRO
RAZ
NEP
PRI FRO
ONG FRO
ONG GRU
PRO IND
IZL
IZL
IZL
RAZ
UDŽB
UDŽB
LIT
UDŽB
ONG FRO
RAZ
UDŽB
ONG FRO
RAZ
UDŽB
ONG FRO
RAZ
UDŽB
ONG FRO
RAZ
UDŽB
ONG FRO
ONG FRO
IZL
RAZ
NEP
UDŽB
ONG FRO
ONG FRO
RAZ
RAZ
UDŽB
UDŽB
PON GRU
RAZ
NEP
PON GRU
RAZ
UDŽB
PRO
IND
RAZ
UDŽB
ONG FRO
RAZ
UDŽB
PON GRU
RAZ
UDŽB
ONG FRO
RAZ
UDŽB
ONG GRU
RAZ
LIT
ONG FRO
RAZ
UDŽB
PRO
IND
RAZ
UDŽB
ONG FRO
IZL
UDŽB
24.
13.
25.
14.
26.
27.
15.
28.
29.
16.
30.
31.
32.
17.
33.
34.
35.
36.
Namaz kroz život þoveka
POJAM GREHA U ISLAMU
Uticaj grešenja na ljudsko srce
KURBAN - ŽRTVA
Pouke žrtve i požrtvovanja u Islamu
Istorija kurbana, hadždž
TEUBA - POKAJANJE
Pojam pokajanja, teube-i-nesuh
Provera znanja prethodnog gradiva
UOPŠTENO O DOVI - MOLITVI
Pojam dove, dova smiruje srce
Vrste dova, posle jela, pred spavanje...
Namaske dove
ALLAHOVA MUDROST U
STVARANJU
Primeri veliþanstvenosti Allahovog
stvaranja
Primeri iz Kur'ana - uporeÿivanje sa
savremenom naukom
Allah kao Tvorac svega - prvi imanski
šart; provera znanja
Zakljuþno proveravanje znanja
uþenika i ocenjivanje
POV GRU
RAZ
UDŽB
ONG FRO
RAZ
UDŽB
ONG FRO
POV GRU
RAZ
RAZ
UDŽB
UDŽB
ONG FRO
PRO IND
RAZ
RAZ
UDŽB
UDŽB
ONG FRO
PON GRU
POV TAN
IZL
RAZ
TEK
UDŽB
UDŽB
LIT
ONG FRO
IZL
NEP
PON GRU
RAZ
LIT
POV
TAN
RAZ
UDŽB
PRO
IND
RAZ
UDŽB
KATOLIýKI VJERONAUK
Cilj i zadaci
Cilj nastave vjeronauka je upoznavanje vlastite Crkve kroz privlaþne likove povijesti. I ova dob je vrijeme
ideala, ali i kritiþnosti. Stoga je vrhovni ideal: sloboda. No sloboda nije naprosto izbor izmeÿu dobra i zla,
nego osloboÿenje i sposobnost þiniti dobro. Za nas kršüane su sveci ti likovi koji su bili zapravo slobodni do
te mjere da su ostavili tako dubok trag te se u ostvarenje slobode možemo na njihovim primjerima potaknuti
na izgradnju. Sedmi razred, radi svojeg kritiþkog mentaliteta, je prikladan da se o povijesti, pa i o
negativnostima slobodno razgovara. Jedinice su tako izabrane da slijede ritam i teološke misli i odgojnog
cilja - slobode.
Dakle, misao vodilja nastave vjeronauka sedmog razreda osnovne škole je ljubav prema Crkvi ostvarena
preko konkretnih povijesnih osoba na þijim se primjerima može graditi i vlastiti put i polako odabirati zvanje
u kojem se oþekuje da üe þovjek moüi ostvariti najviše.
Zadaci nastave vjeronauka u sedmom razredu osnovne škole je traženje ideala u Bibliji i privikavanje na
život s drugima i drugaþijima, ali u svijesti da i njega - uþenika Bog rado ima kao jedinstvenoga i s njime
plan jer sada poþinje faza ne samo odgoja, nego i samoodgoja, pa mora na plan Božji odgovoriti.
SADRŽAJI PROGRAMA
Put u slobodu
Veliki likovi crkve
(Hod kroz povijest crkve)
UVOD
Upoznavanje uþenika sa sadržajima programa katoliþkog vjeronauka za sedmi razred.
APOSTOLSKO VRIJEME
Stupovi Crkve, apostoli Petar i Pavao (ývrsto üu nastojati oko svoje vjere)
Apostolski oci: Polikarp, Ignacije (Bit üu vjeran predaji apostola)
Svjedoþanstvo u životu i smrti (Lovro i Cecilija) - (Ponosan sam na uþenike)
Crkveni oci (Atanazije i Irenej) - (Prouþavat üu vjeru)
Svjedoci evanÿeoskih savjeta (Antun i Benedikt) - (Nastojat üu da ni u radu ne zaboravim na molitvu)
Crkveni nauþitelji (Ambrozije, Augustin, Grgur Veliki) - (Slijedim uputstva Crkve)
Ponavljanje
EVANGELIZACIJA NARODA
Nove mladice na stablu Crkve (Radostan sam što smo postali Božji narod)
Kršüanska Evropa (Karlo Veliki) - (I u društvenom životu sam Božji sluga)
Istoþna Crkva (Patrijarh Ignacije) - (Poštujem i þlanove druge Crkve)
Širitelji zapadne kulture (Kluni, Grgur VII, Inoüent III) - (Kultura i vjera idu zajedno)
Borbe za Kristovu domovinu (Builon, Gotfrid) - (Poštujem kršüanske vrednote)
Nasljednici Isusova siromaštva (Želim biti jednostavan)
Svjetlost u tami (Katarina Sijenska, Brigita, Ivan Kapistran) - (Vjerujem da mi je životni put u Božjim
rukama)
Znanost kao put k Bogu (Toma, Bonaventura, Albert Veliki) - (Vjerujem da prava znanost vodi k Bogu)
Ponavljanje
Ponavljanje i sistematizacija
Zakljuþivanje ocjena
VELIKE REFORME
Crkva koja se mora uvijek obnavljati (Karlo Veliki, Luter, Tridentski sabor) - (I ja moram popravljati svoje
pogreške)
Crkva koja se neprestano obnavlja (Ignacije Lojola) - (Obnova Crkve ovisi i o meni)
Crkva u misijskom zamahu (Franjo Ksaverski) - (Molit üu za obraüenje pogana)
Ponavljanje
CRKVA U NOVOM VIJEKU
Iskušenje u novom vijeku (Ivan Vanej) - (U svim üu okolnostima biti vjeran Kristovoj Crkvi)
Poþetak modernoga svijeta (Pio IX) - (Štujem Mariju)
Plamteüi oganj (Leon XII i Pio X) - (Ljubit üemo se uzajamnim pomaganjem)
Ponavljanje
REFORMA II VATIKANSKOG SABORA
Novi Duhovi - (Svojim kršüanstvom üu služiti suvremenom svijetu)
Ukljuþenje našeg naroda u opüu Crkvu: (1. Ivan IV i Hrvati - Krštenje; 2. Sv. Stjepan i njegovo vrijeme) - (Bit
üu vjerni þlan Božjega naroda)
1. Majka udovica, kraljica Jelena; 2. Uzor kršüanskog viteza - sv. Ladislav - (Nastojat üu živjeti svoje
kršüanstvo)
Narod smo svetaca: Kažotiü, Taveliü, Margita, Elizabeta - (Poštujem naše svece)
Velikani novoga svijeta: Štrosmajer, Lang, Mandiü, Merz, Prohaska, Tot, Bogner itd. - (Želim biti suvremeni
kršüanin)
Ponavljanje
DIJALOG SA KRŠûANSKIM CRKVAMA
Pravoslavne Crkve - upoznavanje sa onim što nas povezuje (Pozitivan pristup)
Historijske Crkve Reformacije (Crkva kao zajednica okupljena oko Božje Rijeþi)
Ponavljanje i sistematizacija
Zakljuþivanje ocjena na kraju nastavne godine
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Vjerska pouka je zajedniþko djelo katehete (vjerouþitelja) i katehizanata (vjerouþenika). Polazište je
konkretna stvarnost - ovaj puta zapisana u svetim knjigama - Bibliji. Iz doživljenih iskustava sa þitanja
Biblije prelazi se na istine, iz kojih se potom vraüa na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav naþin
spoznaje ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), sreÿivanje (sistematizacija), ponavljanje,
primjena i provjeravanje. To je makro struktura ovakvog naþina spoznaje. Meÿutim, i ovi dijelovi imaju svoju
mikro strukturu. Tako na primjer, naþin spoznaje posjeduje slijedeüe stupnjeve: postavljanje cilja,
motiviranje, obrada novih nastavnih sadržaja, uþenje, induktivni i deduktivni zakljuþci, izravni i neizravni
dokazi, formuliranje zapamüenih þinjenica... Ili, sadržaj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanje
cilja, biblijski lik iz ovoga ciklusa, zadaüa, upoznavanje prilika i uvježbavanje. Kod spoznavanja treba imati
pred oþima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru sata pod kojim se obraÿuju novi nastavni sadržaji
vrši se primjena, ponavljanje i vrednovanje obraÿenoga gradiva.
OPûE NAPOMENE
Imajuüi na umu gore istaknuto, pojedini sat vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje
sadržaja prethodnog sata i posebno osvjetljavanje onoga što üe poslužiti kao temelj za aktualni sat. Nakon
postavljanja cilja (što? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja (npr. kod petog razreda,
svaka tematska cjelina), gdje se zapravo objašnjava uþeniku da nam Bog govori ne samo u pouci nego i u
primjerima života. To je osobito za mlade nadahnuüe i želja za nasljedovanjem. Zakljuþci se mogu istaüi na
ploþi. Nakon ovoga se veü poznati sadržaji produbljuju, uþe, tj. razgovara se o pomirenju (što? kako? i
zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa odgojnim ciljem, mora naüi svoju primjenu u životu uþenika.
Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braüu i prijatelje. Ovakva spoznaja i djeþje
iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i na ponovljeni tekst Svetog Pisma.
Prozivku i domaüu zadaüu obavimo u prikladno vrijeme.
EVANGELIýKO-LUTERANSKI VERONAUK SLOVAýKE EVANGELIýKE
CRKVE A.V.
Cilj i zadaci
Cilj nastave evangeliþko-luteranskog veronauka Slovaþke evangeliþke crkve a.v. jeste da vodi uþenike ka
temeljnom poznavanju i vrednovanju vere u Boga kao Svete trojice, i to na osnovu Svetoga pisma i uþenja
evangeliþke a. v. crkve.
Osnovni sadržaj verske nastave Slovaþke evangeliþke a. v. crkve jeste temeljno upoznavanje puta koji vodi
ka spasenju i kojim þovek može iüi kroz život ka ovom veþnom cilju.
U šta veruje i šta uþi Slovaþka evangeliþka a. v. crkva obuhvaüeno je u apostolskoj veroispovesti. Zajedno
sa molitvom Oþe naš, apostolska veroispovest usmerava našu veru ka Bogu kao Svetoj trojici.
Osnovna tema verske nastave je: Bog u koga verujemo otkrio se kao Bog Otac, Bog Sin i Bog Duh sveti.
Bog je liþnost. Kad govorimo o Svetoj trojici, govorimo o jednom Bogu. Božje liþnosti su nerazdeljive meÿu
sobom po prirodi.
Svetu Trojicu posmatramo kao jednog Boga, jednu suštinu. Ova vera u Sv. trojicu obuhvaüena je u
apostolskoj veroispovesti.
Zadaci nastave evangeliþko-luteranskog vjeronauka jesu da uþenika:
- pripreme za postizanje verske punoletnosti (upoznavanje uþenika sa þinjenicom da su od roÿenja do
konfirmacije bili Božja deca i da su prisutna u Božjem planu spasenja);
- upoznaju sa vlastitom crkvom kroz njenu istoriju i kroz znaþajne likove u njenoj istoriji;
- osposobe ih za odgovorno oblikovanje zajedniþkog života s drugima (sa ljudima razliþitih kultura, religija, i
pogleda na svet) i s Bogom;
- približe bogatstvu i blagoslovu darova koje vernik ima u Isusovoj reþi i Isusovom delu.
Kroz izuþavanje istorije hrišüanske crkve podsticati kod dece:
- poštovanje i ljubav prema Isusu Hristu kao Tvorcu crkve;
- upoznavanje bitnih þinjenica o životu i delovanju Hristove Crkve kroz istoriju;
- upoznavanje istorije vlastite crkve kao i liþnosti koje su delovale u njenoj istoriji;
- sposobnost da se dobro oseüaju kao vernici u svojoj verskoj zajednici;
- otvoren odnos prema Bogu i drugom þoveku kao Božjem detetu;
- sposobnost da shvate þinjenicu božanskog i ljudskog elementa u crkvi, kako uprkos ljudskim slabostima i
pogreškama Crkva sledi Isusov poziv i ideal;
- ljubav prema Crkvi ostvarenu kroz konkretne istorijske liþnosti, na þijem primeru se može graditi i vlastiti
put;
- upoznavanje, þuvanje i razvijanje vlastitog kao i upoznavanje i poštovanje tuÿeg verskog, kulturnog i
nacionalnog identiteta.
Polazne taþke verske nastave u sedmom razredu
Polazna taþka verske nastave u sedmom razredu osnovne škole je upoznati decu sa nastankom, razvojem
i promenama hrišüanske Crkve kroz istoriju. U 7. razredu uþimo o nastanku Crkve Gospodnje, o životu
Crkve od njenog osnivanja do današnjice, o delovanju Crkve u ljudskoj istoriji, o duhovnim borbama u
Crkvi, o promenama koje su se u Crkvi dogodile.
Isus je osnovao samo jednu Crkvu. U duhovnim borbama koje su se dogaÿale kroz istoriju, jedinstvena
Crkva se podelila na nekoliko crkvenih organizacija - konfesija, veroispovesti, koje zovemo hrišüanske
crkve. Mada u uþenju pojedinih crkava ima razlike, ipak živa veza izmeÿu hrišüanskih crkava je vera u
Božiju Trojicu i dubok moralan osnov þoveþnosti iz koje proizilazi obaveza poštovanja i trpeljivosti prema
bližnjem.
Poseban cilj verske nastave je odgajati/obrazovati kod dece otvorenost prema verskoj i kulturnoj razliþitosti.
Za takav pristup potreban je jasan vlastiti stav i identitet. Za versku nastavu zahteva se u prvom redu
upoznavanje, þuvanje i razvijanje vlastitog identiteta, kao i upoznavanje i poštovanje tuÿeg verskog,
kulturnog i nacionalnog identiteta. ýinjenica je, da samo osoba koja ima izgraÿen vlastiti identitet i liþni stav
vere može razumeti drugoga i drugaþijeg i tako slediti istinski put ka toleranciji i suživotu.
SADRŽAJI PROGRAMA
Gradivo verske nastave Slovaþke evangeliþke crkve a. v. za sedmi razred osnovne škole sastoji se od
osnovne teme: ISTORIJA HRIŠûANSTVA, odnosno sedam podtema:
1. Opšta istorija hrišüanske crkve (Poþeci hrišüanstva / Proganjanje hrišüana u Rimskom carstvu /
Rimska država priznaje hrišüanstvo / Razjedinjenje hrišüanske crkve / Otklon od prvobitne apostolske crkve
- papstvo i njegovo unazaÿenje)
2. Predreformacija (Džon Viklif / Jan Hus / Ĉirolamo Savonarola)
3. Reformacija (Dr Martin Luter / Filip Melanhton / Ulrih Cvingli i Jovan Kalvin)
4. Protivreformacija (Tridenski sabor / Jezuiti / Tridesetogodišnji rat)
5. Hrišüanstvo u Slovaþkoj (Poþeci hrišüanstva u Slovaþkoj - ûirilo i Metodije / Širenje i pobeda
reformacije u Slovaþkoj)
6. Protivreformacija u Slovaþkoj (Bokaþijev ustanak / Suÿenje u Prešporku / Tolerancioni patent / Verski
razvoj u reformisanim crkvama - misija meÿu paganskim narodima i unutrašnja misija)
7. Istorija Slovaþke evangeliþke crkve a. v. u Srbiji (Dolazak Slovaka evangelika u Donji deo AustroUgarske monarhije - poþeci crkvenog života / Crkva u novim uslovima od 1918. god. do današnjeg
vremena / Osnivanje i organizovanje SEAV eparhije u Kraljevini Jugoslavije / Osamostaljivanje SEAVC /
Organizacija SEAVC - crkveni ustav).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
U verskoj nastavi Slovaþke evangeliþke crkve a. v. u sedmom razredu osnovne škole ne treba davati
prednost samo pukom posredovanju informacija i znanja, veü verska nastava obuhvata celokupnu liþnost
uþenika tj. nastoji obuhvatiti sve bitne vaspitno-obrazovne ciljeve koje omoguüavaju uþenje, izgradnju
stavova kao i životno ostvarenje i svedoþenje vere u liþnom i društvenom životu uþenika.
Uþenici sedmog razreda su u fazi predadolescencije zbog þega sve veüi interes pokazuju za one sadržaje
koji su povezani sa njihovim liþnim životnim pitanjima i iskustvima. Njihova pažnja se sve više okreüe od
spoljnjeg ka unutrašnjem svetu kao i podruþju veoma intenzivnog proživljavanja i kritiþkog odnosa prema
celokupnoj stvarnosti, koja ih okružuje. Oni svet oko sebe posmatraju iz svog subjektivnog sveta i svojih
liþnih pitanja. Zbog toga je u verskoj nastavi potrebno posvetiti pažnju sadržajima i aspektima verskog
vaspitanja koji dotiþu i "pogaÿaju" njihova pitanja, probleme i interese i pomažu im u izgradnji liþnog
verskog identiteta.
Uþenici ovog uzrasta naroþito se zanimaju za privlaþne, neobiþne i izazovne likove, tj. uzore sa kojima se
žele identifikovati. To su filmske, televizijske i pevaþke zvezde, kao i liþnosti koje se odlikuju hrabrošüu i
junaštvom, nesebiþnošüu i zalaganjem za pravdu, za mir, za ugrožene, osobe koje su dale znaþajan
doprinos na razliþitim podruþjima života. Zato se u verskoj nastavi naroþito zanimaju za neobiþne i
izazovne biblijske likove i hrišüanske liþnosti koje se odlikuju dobrotom, zalaganjem za pravdu,
nesebiþnošüu i hrabrošüu a naroþito dubokim duhovnim životom. Isus Hrist im je poseban izazov jer im
nudi i omoguüava potpunu identifikaciju i ostvarenje po svemu onome što je govorio i þinio. Dobar primer
za identifikaciju su i poznate liþnosti iz bogate istorije hrišüanske crkve, koje svojim primerom zalaganja za
veru podstiþu pozitivne oseüaje kod uþenika.
Kod izuþavanja istorije hrišüanstva naglasak treba staviti na odgovarajuüu obradu nastavnog gradiva.
Uþenici ne moraju poznavati veliku koliþinu podataka i imena, ali moraju znati dogaÿaje, postupke, a
naroþito treba da upoznaju uzroke, ciljeve, povezanost, idejni osnov i srodnost pobuda. Uþenicima treba
približiti vreme osnivanja hrišüanske crkve, kako se širila u jevrejskom i paganskom svetu, za nju tako
nenaklonjenom i opasnom, kako se otklonila od istine jevanÿelja i kako se vratila u reformaciji ka izvornom
jevanÿelju.
Naroþitu pažnju treba posvetiti i izuþavanju istorije Evangeliþke crkve a. v. u Slovaþkoj, a naroþito posvetiti
odgovarajuüu pažnju istoriji kao i današnjem položaju Slovaþke evangeliþke crkve a. v. u Srbiji.
Literatura za realizaciju programa
Za ostvarivanje programa Slovaþke evangeliþke crkve a. v. u sedmom razredu treba koristiti sledeüu
literaturu
Biblija - Stari i Novi Zavet
Daniel Veselý: Cirkevné dejiny, uþebnica evanjelického a. v. náboženstva pre 7. roþník základných škôl.
Evanjelická cirkev v dejinách a. v. uþení.
Dejiny Slovenskej evanjelickej a. v. cirkvi v SFRJ.
VERSKO VASPITANJE REFORMATSKE HRIŠûANSKE CRKVE
Cilj i zadaci
Cilj nastave verskog vaspitanja Reformatske hrišüanske crkve jeste vrednovanje verskih i socijalnih datosti
u hrišüanstvu i ljudskoj zajednici sa naglaskom na odgovornom stvaranju boljeg sveta. Mlade vodimo onim
stavovima i istinama koje nauþava Katehizam katoliþke crkve.
Zadaci nastave verskog vaspitanja Reformatske hrišüanske crkve jesu: da misao vodilja verske nastave
jeste izgradnja kompletne i odgovorne osobe u odnosu prema sebi, prema vjerskim vrednotama, prema
drugim ljudima i konaþno da se oseüa pozvanim da te vrednote ne samo spoznaje i govori nego i potvrÿuje
životom.
SADRŽAJI PROGRAMA
TEMA
1.
Opšti uvod, osnovi
gradiva
2.
Opšta
- praktiþna pitanja iz
crkvenih delatnosti
- života
3.
Liþne molitve
GLAVNI CITAT
PODELA
APLIKACIJA PEVANJE
Razni primeri
I Sol. 5, 17
Sadržaj
- suština.
Himna
408
Psalm
LXXVII
Naþin - forma.
4.
Meditacije
5.
I Sol. 5, 18
Sadržaj
- suština.
Naþin
- forma.
Opšti pristup.
Psalm
CXXXIV
Božja iskušenja - bolesti Jak. 4, 13-14
Opšti pristup i znaþenje.
Naše liþne misli i ponašanje
za vreme iskušenja.
Psalm
CXLI
6.
Crkvena zajednica
Rim. 8, 28
Istorijat.
Razvoj.
Kler
- vernici.
Himna
204
7.
Znaþaj obaveza
protestantskih
(reformatskih) vernika
Rim. 15, 7
Opšte obaveze.
Pojedinaþne obaveze.
Himna
242
8.
Ponavljanje
9.
Ponavljanje
10.
Crkveni savet
- presviteri
Mat. 5, 16
Opšti pojam.
ýlanovi presviterijata.
Obaveza presvitera.
11.
Kler
- pastoralna služba
- sveštenstvo
II Tim. 4, 2
Zvanje.
Obaveze.
Himna
396
12.
Ekonomat
- staratelj crkvenog
imanja
Psalm 107, 15 Zvanje.
Obaveze.
Himna
248
13.
Ponavljanje
14.
Ponavljanje
15.
Isusove priþe o carstvu
Božjem
Luk 19, 10
Znaþaj.
Poruka.
Naravouþenje.
Znaþaj
Isusovih priþa
za duhovno
prihvatanje
Božjih
preporuka zapovesti
16.
Naravouþenje iz lektire
posijanog semena
Mat. 13, 23
Tumaþenje.
Znaþaj.
Božja slova - Himna
preporuke u
466
svakodnevnom
životu
17.
Razabiranje kukolja od
pšenice
Mat. 13, 41-43 Tumaþenje.
Znaþaj.
Božja ljubav je Himna
prema svim
169
vernicima
jednaka
18.
Bogati trgovac i biser
Mat. 6, 21
Tumaþenje.
Znaþaj.
Znaþaj i
spoznaja
najviših
vrednosti
19.
Izgubljeni dinar
- grešnik koji se kaje
Mat. 7, 8
Tumaþenje.
Znaþaj.
Ravnopravnost Himna
pred Božjim
487
sudom
20.
Priþa o velikoj veþeri
Luk. 14, 17
Tumaþenje.
Znaþaj.
Mnogo zvanih Himna
malo
377
izabranih.
Bogomilno
ponašanje
Himna
386
Himna
388
Himna
253
Bog svakog
zove, ali
pozvanici ne
znaju uvek
prihvatiti
21.
Ponavljanje
22.
Priþa o radnicima o
Vinogradu
Mat. 20, 13-14 Tumaþenje.
Znaþaj.
Samo pravedni Himna
mogu spoznati 329
Boga svoga
23.
Povjereno blago
Mat. 25, 29
Tumaþenje.
Znaþaj.
Božji pokloni
nemaju cenu
24.
Ponavljanje
25.
Ponavljanje
26.
Brak
Znaþaj, forma.
Suština.
Ozakonita
Himna
veza muškarca 397
i žene
27.
Crkvena disciplina
Mat. 18, 15
Znaþaj - þemu služi.
Primena.
Bogomilni život Psalm I
28.
Sahrana
I Sol. 4, 13-14
Naþin.
Naše ponašanje.
Himna
391
29.
Reformatska hrišüanska Mat. 6, 19
crkva (Maÿara u Srbiji) I
deo
Crkvena eparhija.
Crkvena župa.
Himna
344
30.
Reformatska hrišüanska Mat. 6, 20
crkva (Maÿara u Srbiji) II
deo
Crkvena hijerarhija.
Uprava
- Crkvena vlast.
Psalm
XXVII
Psalm
XXXV
31-36. Ponavljanje na kraju
školske godine
HRIŠûANSKA ETIKA EVANGELIýKE HRIŠûANSKE CRKVE A. V.
Cilj i zadaci:
Cilj nastave hrišüanske etike evangeliþke hrišüanske crkve a. v. jeste upoznavanje uþenika sa znaþenjem
reþi "Bog je meÿu nama".
Zadatak nastave hrišüanske etike evangelistiþke hrišüanske crkve je sticanje znanja o Bogu i priznanja
Bogu.
SADRŽAJI PROGRAMA
þas: Uzajamno upoznavanje.
Upoznavanje nastavnog plana.
Upoznavanje udžbenika za 7. razred,
Evangeliþkog Katehizisa.
Pevanje - igra
Uvod
2. þas: Deset Božjih zapovesti
Cilj: Upoznati uþenike sa Božjim zakonom
ýitanje 10 zapovesti.
Upoznajmo Boga.
Upoznajmo þoveka.
Koegzistencija: Bog - þovek, þovek sa þovekom
3. þas: Prvih pet zapovesti.
Cilj: Da saznamo šta od nas oþekuje Bog.
Veza izmeÿu Boga i þoveka
4. þas: Od 6. do 10. zapovesti.
Cilj: Da saznamo šta od nas oþekuje Bog.
Veza izmeÿu þoveka i þoveka
5. þas: Rekapitulacija
Cilj: Upoznajmo dobrotu i ljubav Gospoda.
Bog nije dao deset zapovesti da nas kažnjava.
Bog je nebeski naš Otac, koji voli svoju decu.
6. þas: Zapovesti - zakon ljubavi.
Cilj: Da uþenici razumeju šta je zakon ljubavi.
Zakon - milost
Zakon - ljubav
Ljubav - milost
7. þas: Apostolska veroispovest.
Cilj: Upoznajmo apostolsko ispovedanje vere
Podela ispovedanja:
Prvi deo - Vera u Boga
Drugi deo - Vera u Hrista
Treüi deo - vera u Duha Svetog.
8. þas: Apostolska veroispovest
Prvi deo - Vera u Boga
Cilj: Upoznajmo, ko je Bog.
Verujem u Boga, On je stvoritelj
On je nebeski Otac
Šta to sve za nas znaþi?
9. þas: Apostolska veroispovest
Drugi deo - Vera u Hrista
Cilj: Upoznajmo ko je sin Božji?
Verujem u Sina Božijeg.
On je Gospodar
On je Spasitelj
On je umro za sve nas
10. þas: Apostolska veroispovest.
Drugi deo - Vera u Hrista
Cilj: Upoznajmo ko je Isus Hrist?
Verujem u Sina Božijeg.
On je vaskrsnuo.
Uzet je na nebo.
On je sudac koji dolazi.
11. þas: Rekapitulacija.
Cilj: Šta smo nauþili?
Ponavljanje - igra - kviz
12. þas: Apostolska veroispovest
Treüi deo - Verujem u Duha Svetoga
Cilj: Upoznajmo, ko je Duh Sveti?
Koga predstavlja Duh Sveti?
Dobrota Boga - ljubav Oca i milost Hristova.
Duh Sveti probuÿuje veru.
Biblijski tekstovi.
13. þas: Apostolska veroispovest
Crkva - Zajednica svetih
Cilj: Upoznajmo crkvu - kao telo Hristovo.
Roÿenje Crkve.
Zašto je Crkva telo Hristovo?
Vidljivi znaci Crkve:
- slovo Božje
- euharistija
- krštenje
14. þas: Apostolska veroispovest
Opraštanje grehova, vaskrsenje tela, veþni život
Cilj: Upoznajmo kako osvojiti veþni život
Kako doüi do oproštaja grehova?
Šta znaþi jednako biti grešnik i opravdanik?
Zemaljsko telo - nebesko telo - vera u Hrista
Veþni život - kao cilj zemaljskog života
15. þas: Rekapitulacija
Cilj: Šta smo nauþili?
Ponavljanje - igra - kviz
16. þas: Umesto pismenog zadatka, kviz.
Cilj: Utvrÿivanje gradiva
Deset Božjih zapovesti i mi.
Posledice prestupa.
Apostolska veroispovest kao naše veroispovedanje.
17. þas: Molitva Gospodnja
Cilj: Upoznajmo Oþe Naš
Biblijska forma molitve Gospodnje.
ýitanje iz Biblije.
Podela Oþe Naš-a.
18. þas: Molitva Gospodnja
Oslovljavanje
Cilj: Upoznajmo ko je Otac?
Ko je nebeski Otac?
Šta tražimo od Njega?
Molitva bez vere?
19. þas: Oþe Naš
Prva molba.
Cilj: Upoznajmo sveto ime Božje
Zašto i kako treba svetiti ime Božje.
Na šta nas obavezuje svetost Božja?
ýitanje i tumaþenje biblijskih tekstova.
20. þas: Oþe Naš
Druga i treüa molba
Cilj: Gde je kraljevstvo Božje?
Šta znaþi Božja prisutnost tu, na zemlji, i u
veþnosti?
Upoznajmo Njegovu volju tu, na zemlji, i u veþnosti.
21. þas: Oþe Naš
þetvrta i peta molba.
Cilj: Saznajmo smisao molbi
Svaki dar dolazi od Boga.
Hleb, kao temelj ljudskog života.
Naše zajedniþke potrebe.
Oproštaj grehova.
Uzajamna povezanost oproštaja.
22. þas: Oþe Naš
Šesta i sedma molba
Cilj: videti i razumeti jasno
Da li Bog uvodi u razna iskušenja?
Zašto nas Bog sasvim ne izbavi od iskušenja?
Jedino Bog može savladati zlo, kao i izvor zla.
23. þas: Oþe Naš
Završno slavjenje.
Cilj: Upoznajmo Boga koga slavimo
Šta znaþi slava Boga, njegovog kraljevstva, njegove
moüi?
Šta oznaþava reþ: Amen?
24. þas: ýas ponavljanja.
Cilj: kako smo savladali gradivo?
Ponavljanje - igra - kviz
25. þas: Krštenje i Sveta veþera - Eucharistia
Cilj: Upoznati dve svetosti koje je osnovao i naredio
Isus Hrist
Biblijski tekstovi:
Jevanÿelje po Mateju 28. glava.
po Luci 22. glava.
Poslanica Pavlova Korinüanima 11. glava.
Kako glasi zapovest svetog Hrista?
Kako glasi ustanovljenje Svete veþere?
26. þas: Krštenje
Cilj: Razumeti smisao krštenja
Milost Božja dolazi preko Svetog krsta.
Svetost je vidljiv znak milosti.
Krst sveti je delo Božje.
27. þas: Dar krsta i znaþaj krsta
Cilj: Dovesti uþenike do znanja šta znaþi biti kršten
Bog krštenjem oprašta nasledni greh.
Šta je nasledni greh?
Bog kroz krštenje obdaruje novim životom.
28. þas: Sveta veþera
Cilj: upoznati uþenike sa znaþenjem Svete veþere.
Kako glase formule ustanovljenja?
Šta je ispovedanje?
Šta je zajedništvo stola Gospodnjeg?
29. þas: Dar Svete veþere
Cilj: nauþiti uþenike da razumeju znaþenje Svete
veþere
U Svetoj veþeri Hristos samog sebe daruje.
dve znaþajne reþi: za tebe
Sveta veþera nas povezuje sa Hristom.
30. þas: Znaþenje Svete veþere
Cilj: Razumeti uþenje Biblije o Svetoj veþeri
U Svetoj veþeri su prisutni telo i krv Hristovi!
Kako je to moguüe?
Ko može pristupiti svetoj veþeri?
31. þas: ýas ponavljanja
Cilj: kontrola nauþenog gradiva
Ponavljanje - igra - kviz
32. þas: Sveto Pismo.
Ispovedanje, Molitva, Blagoslov
Cilj: Nauþiti uþenike znaþaju ovih reþi
Šta je Biblija?
Ko govori iz Biblije?
Biblija, kao pismo nama.
Biblija kao ogledalo pred nama.
33. þas: Ispovedanje
Cilj: Da nauþimo i znamo šta je ispovedanje
Ispovedanje - oproštaj grehova
Ispovedanje grehova:
- na bogosluženjima
- u liþnom ispovedanju
- u molitvi
Opraštanje zbog Hrista.
34. þas: Molitva
Cilj: Razumeti znaþenje molitve
Srce govori sa Bogom.
Molitva je veza sa Bogom.
Razliþite molitve:
- jutarnje
- veþernje
- pre i posle jela
- ÿaþke
35. þas: Aronov blagoslov
Cilj: Upoznati znaþenje blagoslova
Šta je Aronov blagoslov?
Zašto je na kraju bogosluženja?
36. þas: Rekapitulacija
Završetak školske godine
Ponavljanje - igra - kviz - pevanje
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
"Evangeliþki Katehizis"
Predgovor
Dr Martin Luter je 1520. g, posle poseta crkvenim opštinama, stekao žalosno iskustvo. Zbog toga je
napisao svoj Katehizis. Ova mala þitanka (knjiga) u evangeliþkoj crkvi postala je autentiþnom i najvažnijom
meÿu verouþiteljskim knjigama. Nedostaci koje je Luter u dotadašnjem verouþenju primetio, motivisali su
ga su ga da kroz Deset zapovesti, Apostolsku veroispovest, Oþe Naš i samim Hristom odreÿene svetosti
kao što su Krštenje i Sveta veþera (eucharistia), putem pitanja i odgovora, svima razumljivim naþinom
sažme suštinu hrišüanske vere.
Koristeüi podelu Luterovog katehizisa, kao i njen sadržaj, sastavljen je udžbenik za 7. razred osnovne
škole.
Neka Božji blagoslov prati ovaj udžbenik, kao i vas, dragi uþenici, ka cilju.
Pedagoška metoda upotrebljena u udžbeniku
1. Razgovor (Dijalog)
Dijalog izmeÿu verouþitelja i uþenika, ali i uzajamno, meÿu uþenicima, neophodan je deo þasa veronauke.
Omoguüava da uþenik može relativno samostalno da doÿe do svoga mišljenja, a takoÿe može da postavlja
svoja pitanja.
2. Samostalan rad uz biblijski tekst
Tematika Katehizisa se ostvaruje time što se koriste biblijski tekstovi, ponekad samo jedan stih iz Biblije. To
je dobra prilika da uþenici nauþe i samostalno da upotrebljavaju biblijske tekstove.
3. Pomoüna sredstva
Pored teorije neizbežno je i korišüenje kratkih DVD filmova (ne dužih od 10 minuta) sa odgovarajuüom
tematikom, koji üe pomoüi boljem razumevanju gradiva.
4. Pevanje iz omladinske pesmarice
5. Upoznavanje sa planom nastave
Upoznavanje uþenika sa planom nastave neophodan je deo utemeljivanja prave atmosfere meÿu
uþenicima, ali i izmeÿu uþenika i verouþitelja.
VERONAUKA - JUDAIZAM
Cilj i zadaci
Cilj nastave jevrejske veronauke - judaizam jeste da uþenici steknu osnovna znanja iz bogatog nasleÿa
jevrejske biblijske književnosti, istorije, rabinske književnosti i etike, kao i da upoznaju jevrejske praznike,
obiþaje i simbole.
Zadatak predmeta jevrejske veronauke - judaizam za sedmi razred osnovne škole je da se uþenici
upoznaju sa jevrejskom istorijom Starog i Srednjeg veka.
SADRŽAJI PROGRAMA
RAZDOBLJE DRUGOG HRAMA:
Judeja pod vlašüu helenistiþkih monarhija. Hašmonejska država. Jevrejska dijaspora u epohi Drugog
hrama.
TALMUDSKO RAZDOBLJE
Ustanak Bar Kohbe (70-132 g.), od ukidanja patrijarhata do arapskog osvojenja (429-636 g.). Vavilonija.
SREDNJI VEK
Jevreji u islamskim zemljama od VII do XII veka. Epoha gaona. Život Jevreja u hrišüanskoj Španiji. Jevreji
severne i srednje Evrope od XI do XV veka. Proterivanje Jevreja s Pirinejskog poluostrva. Jevreji u Poljskoj
i Litvaniji. Evropski Jevreji u razdoblju Reformacije i verskih ratova. Mesijanski pokreti u XVI i XVII veku.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Koristiti sledeüe knjige: Istorija jevrejskog naroda, grupa autora (Ginko, Beograd, 1996), Kratka istorija
jevrejskog naroda, Simon Dubnov (Izdanje Saveza jevrejskih opština Jugoslavije).
Opšte napomene
Istorijsko pamüenje i istorijska perspektiva je od velikog znaþaja za razumevanje identiteta i sudbine
jevrejskog naroda.
GRAĈANSKO VASPITANJE
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave graÿanskog vaspitanja jeste da uþenici steknu saznanja, formiraju stavove, razviju veštine i
usvoje vrednosti koje su pretpostavka za kompetentan, odgovoran i angažovan život u demokratskom
društvu.
Zadatak nastave graÿanskog vaspitanja jeste stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i
oblike rada tokom nastave graÿanskog vaspitanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave
graÿanskog vaspitanja budu u punoj meri realizovani.
Operativni zadaci:
Uþenici treba da:
- razumeju znaþenja kljuþnih pojmova koji se odnose na graÿanina, državu i vlast
- shvate istorijski razvoj graÿanskih prava i sloboda
- se upoznaju sa karakteristikama odgovornog i aktivnog graÿanina
- razumeju mesto i ulogu deteta kao graÿanina u društvu
- razumeju odnos izmeÿu graÿanskih prava pojedinca i opšteg dobra
- se upoznaju sa naþinima razvijanja graÿanske odgovornosti
- razumeju volonterski pokret i znaþaj volonterskih akcija
- budu podsticani da se angažuju u razliþitim inicijativama i akcijama
- razumeju znaþaj inicijative za postizanje promena u društvenoj zajednici
- razumeju neophodnost postojanja vlasti
- se upoznaju sa konceptom ograniþene vlasti
- se upoznaju sa institucijom Ĉaþkog parlamenta.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Pogled unazad - podseüanje na sadržaje programa graÿanskog vaspitanja za 5. i 6. razred (prava i
odgovornosti na nivou škole/lokalne zajednice; aktivno uþešüe u životu škole/lokalne zajednice; školska
pravila i procedure, mere vlasti). (1)
Predstavljanje ciljeva, zadataka, sadržaja i metoda rada. (1)
GRAĈANIN (19)
Graÿanin i politika u prošlosti - poreklo reþi politika i graÿanin, istorijski kontekst razvoja graÿanskih prava i
sloboda, Deklaracija o pravu þoveka i graÿanina (1789. g). (1)
Graÿanin i politika u sadašnjosti - pojmovi politika i graÿanin u savremenom društvu. Univerzalna
deklaracija o ljudskim pravima (1948. g.). (1)
Odgovoran i aktivan graÿanin - znanja, veštine, osobine, vrednosti i ponašanje odgovornog i aktivnog
graÿanina. (2)
Dete kao graÿanin - Konvencija o pravima deteta kao polazište za odreÿivanje mesta i uloge deteta kao
graÿanina. Deca i odrasli kao graÿani - sliþnosti i razlike. (2)
Porodica, škola, lokalna zajednica, država - zajednice u kojima živimo. (1)
Prava - prava pojedinca i opšte dobro. (1)
Odgovornost - individualna (moralne vrednosti) i graÿanska (informisanost, poštovanje zakona, biraþko
pravo - pravo da bira i da bude biran, uþešüe u organizacijama koje se zalažu za opštu dobrobit, pokretanje
inicijativa...). Naþini razvijanja graÿanske odgovornosti: institucionalni i vaninstitucionalni. (3)
Volonterski pokret - pojam i znaþaj volonterskog pokreta. Vrednosti na kojima poþiva volontarizam
(solidarnost, empatija, altruizam...). Izbor volonterskih akcija i izrada plana za njihovo izvoÿenje. (3)
Izvoÿenje volonterske akcije. (3)
Analiza uspešnosti volonterske akcije. (2)
DRŽAVA I VLAST (7)
Država - pojam i istorijski kontekst razvoja države. (2)
Vlast - neophodnost postojanja vlasti; ograniþena/neograniþena vlast; vladavina pojedinca/vladavina
zakona; demokratija, ustav (Ustav Srbije i prava deteta, Konvencija o deþijim pravima); nivoi vlasti (lokalni,
pokrajinski i republiþki) i podela vlasti (zakonodavna, izvršna i sudska). (5)
ĈAýKI PARLAMENT I INICIJATIVA (5)
Ĉaþki parlament - mesto i uloga ÿaþkog parlamenta po odredbama Zakona o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja. Naþin funkcionisanja ÿaþkog parlamenta. (2)
Inicijativa - izbor teme demokratskom procedurom i pokretanje inicijative da se o njoj raspravlja u Ĉaþkom
parlamentu (ako u školi ne postoji Ĉaþki parlament, inicijativa može da se odnosi na njegovo osnivanje). (3)
ZAVRŠNI DEO (3)
Reþnik - izrada reþnika kljuþnih pojmova sa kojima su se uþenici upoznali na þasovima graÿanskog
vaspitanja tokom školske godine. (2)
Šta nosim sa sobom - razmena uþeniþkih iskustava o aktivnostima realizovanim na þasovima graÿanskog
vaspitanja i procena korisnosti i upotrebljivosti steþenih znanja i veština za svakodnevni život. (1)
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima, programi izbornog predmeta graÿansko vaspitanje
po razredima (od prvog do šestog) su koncipirani na taj naþin da kod uþenika razvijaju svest o sebi i
drugima, osposobljavaju ih za konstruktivnu komunikaciju i nenasilno rešavanje konflikata i podstiþu
aktivizam i participaciju na nivou škole i lokalne zajednice.
Program sedmog razreda nastavlja razvojni pravac predmeta sa fokusom na pojmove koji se odnose na
društvo kao što su politika, država, vlast i graÿanin. Ti pojmovi su dati kroz istorijski kontekst sa namerom
da uþenici shvate kako je tekao razvoj graÿanskih prava i sloboda. To je potrebno da bi se razumelo puno
znaþenje demokratije i karakteristika odgovornog i aktivnog graÿanina savremenog društva. Za uþenike je
posebno važno da razumeju svoje mesto i ulogu u demokratskom društvu i da se osnaže da aktivno
uþestvuju u društvenom životu zajednica kojima pripadaju. Uþenik kao graÿanin, sa svojim pravima,
obavezama i odgovornostima treba da postane svestan da se njegovo ponašanje i odluke ne tiþu samo
njega, veü i drugih ljudi.
Ovako koncipiran program zahteva od nastavnika dobru pripremu za svaki þas, prethodno završenu obuku
i korišüenje priruþnika. Priruþnik treba da pomogne nastavnicima u realizaciji þasova tako što üe ponuditi
moguüe naþine rada, ali njegova funkcija je i u tome da spreþi previše teoretski pristup i nefunkcionalnu
(preopširnu) obradu nekih sadržaja.
Naþini i metode realizacije ovog programa su isti oni koji su veü korišüeni u okviru ovog predmeta, ali se
uvode i složeniji naþini rada koji prate razvojne karakteristike uþenika sedmog razreda. Diskusija,
argumentovanje, debata, analiza sluþaja, poreÿenje i pokretanje inicijative su naþini na koji se najbolje
mogu realizovati sadržaji ovog programa. Kroz izborni predmet graÿansko vaspitanje i dalje se neguje i
razvija proces saznavanja kroz aktivno uþenje, odnosno kroz punu participaciju uþenika, uþenje od drugih i
zajedno sa drugima, kao i uþenje za život uz korišüenje iskustva uþenika.
Program graÿanskog vaspitanja za sedmi razred najviše je u korelaciji sa programom nastavnog predmeta
istorija i zato je celishodna saradnja nastavnika ova dva predmeta.
Predviÿene teme programa se mogu efikasnije realizovati uz korišüenje raznovrsnog materijala, na þijoj
pripremi mogu raditi i nastavnici i uþenici. Ti materijali treba da budu iz razliþitih izvora (knjige, štampa,
televizija, internet...), aktuelni, podsticajni za diskusiju i kritiþko þitanje.
Kako je akciona komponenta (ponašanje), u þijoj osnovi se nalaze znanje, stavovi i vrednosti, najvažniji
rezultat graÿanskog obrazovanja programom je predviÿeno da uþenici organizuju i realizuju volontersku
aktivnost. Nastavnik treba da pomogne uþenicima u tome da planirana aktivnost bude po obimu mala,
realna i ostvarljiva. Cilj je da uþenici proÿu kroz proces organizovanja aktivnosti, da osete zadovoljstvo
pomaganja drugima i prepoznaju vrednosti na kojima poþiva volontarizma. Posebnu pažnju treba posvetiti
analizi izvedene akcije i procenjivanju šta je bilo uspešno, koje su bile teškoüe i kako ih je moguüe
prevaziüi.
Programom je predviÿeno uspostavljanje veze izmeÿu nastave graÿanskog vaspitanja i Ĉaþkog
parlamenta, kao formalnog tela u školi, kroz koje uþenici mogu ostvariti svoja prava i doüi u kontakt sa
demokratskim mehanizmima i procedurama. Pokretanje inicijative za Ĉaþki parlament prilika je da uþenici
razumeju mesto i ulogu graÿanskog aktivizma u postizanju promena u društvenoj zajednici.
U završnom delu programa predviÿena je izrada reþnika kljuþnih pojmova. Za njegov nastanak je
neophodno da se tokom svih prethodnih þasova vodi raþuna o znaþenju pojmova koji su razmatrani i da
postoji pisani trag o tome npr. na posterima ili nekim drugim produktima uþeniþkih aktivnosti. Suština
reþnika nije u njegovom obimu, veü u preciznosti objašnjenja i razumevanju od strane uþenika.
Istovremeno, izrada reþnika može biti dobar pokazatelj nastavniku uspešnosti realizacije ovog programa.
Prostor u kojem se izvodi nastava, uþionica opšte namene, treba da pruža moguünost za sedenje u krugu i
rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 uþenika). Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi
posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada uþenika þuvaju na jednom mestu.
Za realizaciju predmeta je potreban i osnovni materijal za izradu panoa: flomasteri, bojice, selotejp, lepak,
makaze, listovi A4 formata beli i u boji i þetvorodelna tabla dimenizija 100x80.
STRANI JEZIK
treüa godina uþenja
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
Cilj
Cilj nastave stranog jezika jeste da se osigura da svi uþenici steknu baziþnu jeziþku pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih postignuüa, da se osposobe da rešavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da ovladaju
komunikativnim veštinama i razviju sposobnosti i metode uþenja stranog jezika.
Zadaci nastave stranog jezika su:
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave stranog jezika
svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave stranog jezika budu u punoj meri realizovani,
- razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti uþenika, njegovih humanistiþkih, moralnih i estetskih
stavova,
- sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom
nasleÿu, uz uvažavanje razliþitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji,
- sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika,
- usvajanje osnovnih znanja iz stranog jezika koja üe uþeniku omoguüiti da se u jednostavnoj usmenoj i
pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja,
- usvajanje normi verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifiþnostima jezika koji uþi,
- osposobljavanje uþenika da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, uþenje istog ili drugih
stranih jezika na razliþite naþine i u svim okolnostima koje život stvori.
Uþenje drugog stranog jezika, oslanjajuüi se na iskustva i znanja steþena uþenjem prvog stranog jezika,
pospešuje sticanje višejeziþke i višekulturne kompetencije i razvijanje svesti o jeziþkom bogatstvu užeg i
šireg okruženja.
Kroz nastavu stranih jezika uþenik bogati sebe upoznajuüi drugog, stiþe svest o znaþaju sopstvenog jezika i
kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uþenik razvija radoznalost, istraživaþki duh i otvorenost
prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Pored toga, uþenik uoþava znaþaj liþnog zalaganja u
procesu uþenja stranog jezika.
Standardi
Razumevanje govora
Uþenik razume jednostavnu usmenu poruku iskazanu savremenim jezikom, ne dužu od 4 do 5 minuta; i to
na nivou globalnog razumevanja (osnovno obaveštenje iz poruke), na nivou selektivnog razumevanja
(pronalaženje tražene informacije). Razumevanje treba da se odnosi na razliþite vrste usmenih poruka
(monolog, kraüi razgovor, kratka informacija).
Razumevanje pisanog teksta
Uþenik þita sa razumevanjem kraüe pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim temama, sadržajima i
komunikativnim funkcijama.
Usmeno izražavanje
U okviru programom predviÿene jeziþke graÿe, uþenik je u stanju da iskaže jednostavnu usmenu poruku,
ispriþa liþni doživljaj, sadržaj razgovora ili narativnog teksta, samostalno ili uz pomoü nastavnika.
Pismeno izražavanje
U okviru programom predviÿene jeziþke graÿe, uþenik piše poruke i kratke tekstove.
Interakcija
Uþenik ostvaruje komunikaciju i razmenjuje sa sagovornicima kratke informacije u vezi sa poznatim
temama, sadržajima i komunikativnim funkcijama.
Znanja o jeziku
Prepoznaje osnovne principe gramatiþke i sociolongvistiþke kompetencije.
Operativni zadaci na nivou jeziþkih veština
Razumevanje govora
Na kraju sedmog razreda, uþenik treba da:
- razume izraze i uputstva koje nastavnik upotrebljava i prati obiþna i kraüa obaveštenja;
- razume kratke dijaloge i monološka izlaganja do 12 reþenica, koje nastavnik iskazuje prirodnim tempom,
drugi uþenici ili ih þuje preko zvuþnog materijala, a koji sadrže poznatu jeziþku graÿu obraÿenu tokom
petog, šestog i sedmog razreda;
- razume jednostavne pesme u vezi sa obraÿenom tematikom;
- razume i reaguje na odgovarajuüi naþin na kratke usmene poruke u vezi sa liþnim iskustvom i
interesovanjima sa aktivnostima na þasu.
Razumevanje pisanog teksta
Uþenik treba da:
- upozna i, kada je u pitanju poznata jeziþka graÿa, savlada tehnike þitanja u sebi;
- dalje upoznaje pravila grafije i ortografije;
- razume smisao kraüih pisanih poruka i ilustrovanih tekstova o poznatim temama (oglasi, plakati sa veüim
brojem uþestalih izraza i internacionalizama oko 100 reþi);
- izdvaja osnovne informacije iz kraüeg prilagoÿenog teksta u vezi sa nekom osobom ili dogaÿajem (ko, šta,
gde, kada...);
- nasluti sadržaj nekog informativnog teksta ako je praüen vizuelnim dodatkom.
Usmeno izražavanje
Uþenik treba da:
- razgovetno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje, akcentuje reþi, poštuje ritam i
intonaciju pri spontanom govoru i þitanju;
- stupi u dijalog i u okviru deset replika, postavljanjem i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima
komunikativnih funkcija i leksike obraÿenih tokom petog, šestog i sedmog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, ali uz nastavnikov podsticaj, u desetak reþenica predstavi sebe ili
drugoga, saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše sliku, lice, predmet, životinju i situaciju.
Interakcija
Uþenik treba da:
- reaguje verbalno ili neverbalno na uputstva i postavljena pitanja u vezi sa konkretnom situacijom;
- postavlja jednostavna pitanja i odgovara na njih;
- izražava dopadanje ili nedopadanje; nudi i prihvata ponudu, poziv ili izvinjenje;
- uþestvuje u komunikaciji na þasu (u paru, u grupi, itd.);
- traži razjašnjenja kada nešto ne razume;
- ostvaruje jednostavnu interakciju uz stalno ponavljanje i ponovno formulisanje iskaza i vrši korekcije.
Pismeno izražavanje
Uþenik treba da:
- dalje upoznaje pravila grafije, ortografije i interpunkcije;
- piše reþenice i kraüe tekstove na osnovu datog modela, slike ili drugog vizuelnog podsticaja (biografije,
kraüe opise dogaÿaja iz svakodnevnog života);
- piše prigodne þestitke, poruke i elektronska pisma koristeüi model;
- odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se odnose na obraÿene teme, situacije u razredu ili
njega liþno;
- pravi spiskove s razliþitim namenama (kupovina, proslave roÿendana, obaveze u toku dana...).
Znanja o jeziku
- prepoznaje šta je novo nauþio;
- shvata znaþaj poznavanja jezika;
- uviÿa moguünosti pozitivnog transfera znanja i strategija steþenih uþenjem
- prvog stranog jezika;
- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme uþtivosti);
- razume vezu izmeÿu sopstvenog zalaganja i postignuüa u jeziþkim aktivnostima.
Teme i situacije po domenima upotrebe jezika
Privatno
- zajedniþke aktivnosti i
interesovanja u školi i van nje
- dnevne obaveze
- obaveze u kuüi, ureÿenje
prostora u kojem živi (kupovina
životnih namirnica, podela
posla...)
- zdravstvena zaštita
Javno
- razvijanje pozitivnog odnosa prema životnoj
sredini i drugim živim biüima (kuüni ljubimci,
nezbrinute životinje)
- znamenitosti u kulturama zemalja þiji se jezik
uþi
- obroci (zdrava ishrana)
- stanovanje (blok, naselje, kuüa, grad. selo)
- kupovina (obraüanje i uþtive forme
obraüanja)
- vremenske prilike
- izlasci (slobodno vreme)
Obrazovno
- predmeti, raspored
þasova, nedeljna
optereüenost
- slobodne aktivnosti
(posete, sportski dani,
humanitarne akcije)
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja
6. Molbe i izrazi zahvalnosti
7. Primanje i davanje poziva za uþešüe u igri/grupnoj aktivnosti
8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja
9. Izražavanje fiziþkih senzacija i potreba
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)
11. Iskazivanje prostornih odnosa i veliþina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)
12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima
13. Traženje i davanje obaveštenja
14. Opisivanje lica i predmeta
15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
16. Izražavanje pripadanja i posedovanja
17. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na þasovniku
18. Skretanje pažnje
19. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja
20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja
SADRŽAJI PROGRAMA
Svi gramatiþki sadržaji uvode se sa što manje gramatiþkih objašnjenja osim ukoliko uþenici na njima ne
insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajuüem
komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatiþkih pravila.
Engleski jezik
1. Imenice
a) Brojive i nebrojive imenice
b) Pravilna množina imenica (množina na - s, -es); najþešüi primeri nepravilne množine (man, woman,
child).
v) Izražavanje pripadanja i svojine (sa imenicom u jednini):
- Sintetiþki genitiv: Mary's book, the dog's tail
- Analitiþki genitiv: the colour of the book.
2. ýlan
a) neodreÿeni þlan
- u prvom pominjanju nekoga ili neþega: There's a book on the table.
- u znaþenju broja jedan: Can I get an orange, please?
- uz nazive zanimanja: He's a teacher.
- generiþka upotreba: A cat is an animal.
- uzviþnim reþenicama, ispred brojivih imenica, posle such, what: What an interesting film!
b) odreÿeni þlan
- uz zajedniþke imenice u jednini i množini:
The apple is for you. / The apples are for you.
- ispred superlativa i rednih brojeva:
It is the tallest building in London. January is the first month of the year.
- u izrazima sa delovima dana: in the morning, in the evening.
- ispred imena muzeja, pozorišta, hotela: The National Theatre is very old.
- ispred imena planinskh venaca, reka, mora, okeana: The Alps, the Danube, The Adriatic Sea
v) nulti þlan
- uz nebrojive imenice i brojive imenice u množini
I like to drink milk. He likes apples.
- uz nazive dana u nedelji, meseca, godišnjih doba: on Friday, in March, summer
- uz nazive obeda: breakfast, lunch, dinner
- uz praznike: New Year, Christmas
- uz nazive sportova i deþijih igara: football, hopscotch
- u izrazima: be at home/go home; be at school/ go to school; go to bed; have breakfast/ dinner
3. Zamenice
a) Liþne zamenice u jednini i množini, u funkciji subjekta i objekta:
We like to play football. I like him. Give me the book.
b) Pokazne zamenice u jednini i množini this/these; that/those.
v) Upitne zamenice who, what u funkciji subjekta
g) Prisvojne zamenice mine, yours, his, hers, ours, theirs
4. Determinatori
a) Pokazni determinatori this/these; that/those.
b) Prisvojni determinatori.
v) Determinatori some, any, much, many, a lot of, uz brojive i nebrojive imenice
5. Pridevi
a) Sintetiþki komparativ i superlativ osnovnih jednosložnih prideva
She is taller than her sister. Is this the biggest building in your town?
b) analitiþki komparativ i superlativ: more expensive, the most dangerous;
v) nepravilno poreÿenje prideva (good/bad; much/many).
6. Brojevi
Prosti brojevi do 1000. Redni brojevi do 50.
7. Kvantifikatori brojivih i nebrojivih imenica: much/many; a lot of
8. Glagoli
a) The Simple Present Tense za izražavanje uobiþajene radnje ili pojave: He goes to bed at nine. It rains a
lot in winter.
b) The Present Continuous Tense
- za izražavanje radnje koja se dogaÿa u trenutku govora: He's sleeping now.
- za izražavanje buduüe radnje: She is leaving for England next week.
v) razlika izmeÿu The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense.
g) The Simple Past Tense pravilnih glagola i nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i odriþni oblici, receptivno i
produktivno.
d) The Present Perfect pravilnih glagola i najþešüim/najfrekventnijim nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i
odriþni oblici, receptivno i produktivno
Ograniþiti upotrebu uz priloge: ever, never, yet, just,
ÿ) Going to, potvrdni, upitni i odriþni oblici, receptivno i produktivno.
e) Modalni glagoli
- can: izražavanje sposobnosti, moguünosti: I can swim. He can’t come today.
traženje dozvole: Can I take your book, please?
- could: He could read and write when he was five.
- must: iskazivenje obaveze: You must finish your homework. I must go now.
iskazivanje zabrane: You mustn't smoke.
- have to: iskazivenje obaveze: I have to study.
- had to: I had to see him yesterday.
- would: nuÿenje, pozivanje: would you like to ...?
ž) Imperativ- pozivanje let's go out, let's go to the movies
ÿ) Davanje predloga: what shall we do now? Why don't we ... ? What about ...?
z) Glagoli za izražavanje dopadanja i nedopadanja: like, dislike doing something.
9. Prilozi i priloške odredbe.
a) graÿenje priloga od prideva: slow - slowly
b) pravilni i nepravilni prilozi: good - well, fast - fast, late - late
10. Predlozi: at, in, on, under, behind, from, by.
11. Veznici: and, or, but, because, so, when.
12. Reþenica
a) Red reþi u prostoj reþenici.
b) YES/NO pitanja i kratki potvrdni i odriþni odgovori.
v) WH pitanja (What, Who, Whose, Why, Where)
g) Pitanja: How long, how far, how high?
What is she like?
d) Izražavanje namere uz infinitiv.
Upotreba infinitiva posle glagola: want, decide
Italijanski jezik
1. Imenice
Vlastite imenice i zajedniþke, odgovarajuüi rod i broj sa determinativom: Maria, Giovanni, Belgrado, Roma,
Signor Rossi, Signora Rossi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno,
l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo
studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.
2. ýlan
Oblici odreÿenog i neodreÿenog þlana. Osnovna upotreba.
Slaganje odreÿenog i neodreÿenog þlana sa imenicom ili pridevom.
ýlan spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Odreÿeni þlan ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua
italiana il linedì e il giovedì.
Upotreba þlana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Partitivni þlan kao supletivni oblik množine neodreÿenog þlana (C’è un libro: Ci sono dei libri).
Upotreba þlana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada.
Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).
Položaj þlana i predloga uz neodreÿeni pridev tutto.
Partitivni þlan. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz
izraze koji izražavaju odreÿenu koliþinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.
3. Zamenice
Liþne zamenice u službi subjekta: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Naglašene liþne zamenice u službi objekta: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Naglašene liþne zamenice u službi direktnog objekta complemento oggetto: mi, ti, lo, la, La, ci, vi, li, le.
Nenaglašene liþne zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
4. Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodreÿeni pridev
tutto.
Komparacija prideva, komparativ: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi.
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba þlana uz prisvojne prideve.
Pokazni pridevi: questo, quello.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.
5. Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare.
Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni.
6. Glagoli
Sadašnje vreme (Presente Indicativo) triju konjugacija. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere,
andare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Imperativ (Imperativo), zapovedni naþin, bez oblika za treüe lice množine). Zapovedni naþin, za sva lica:
Fa’ presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto
e tre tosette, per favore.
Povratni glagoli.
Upotreba glagola piacere.
Perfekt (Passato Prossimo) - samo odreÿeni broj najfrekventnijih glagola: Ho finito. Ho dimenticato il mio
quaderno. Sono andato da mia nonna. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono
dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Kondicional prezenta (Condizionale Presente) glagola potere i volere: Vorrei un chilo di mele, per favore!
Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?
Futur pravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Hipotetiþki period: Realna pogodbena reþenica Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel tempo andrò in
gita.
7. Prilozi
Potvrdni, odreÿni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za
odreÿivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto,
sopra, su, giù
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Reþce
8. Reþca ci (s priloškom vrednošüu), ne.
9. Veznici: e, o, ma, se.
10. Reþenica:
Prosta i proširena reþenica u potvrdnom i u odriþnom obliku.
Upitna reþenica:
s konstrukcijom izjavne reþenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (Leggete? Scrivete bene?);
s konstrukcijom izjavne reþenice u odriþnom obliku i upitnom intonacijom (Non leggete? Non scrivete?).
Red reþi u reþenici.
Strukture vezane za svakodnevne situacije u razredu
Chi è assente. Presenti tutti? Cancella la lavagna, per favore! Vieni qua/qui! Vieni alla lavagna! Va' al tuo
posto! Ascoltate la cassetta! Ascoltate bene! Attenzione! (Fate) silenzio! Lavorate in gruppo/ in coppia!
Scrivete la data!
Ascoltate e ripetete! Siete pronti? Fa' la domanda a Pietro! Domanda a Pietro! Rispondi! Apri/Chiudi la
finestra/ porta Ascoltate bene! Attenti alla consegna! Dagli/dalle il tuo libro! Dagli/dalle la penna! Prendi il
tuo libro! Apri a pagina... Vogliamo giocare? Giochiamo? Che gioco volete fare? Con che cosa volete
giocare? Chi ha vinto? Vince/ Ha vinto... Cantiamo? Cantiamo tutti insieme!
Nemaþki jezik
Imenice (zajedniþke, vlastite)
Receptivno i produktivno usvajanje roda, broja i padeža pomoüu þlana, nastavaka i determinativa.
Produktivno korišüenje nominativa, genitiva, dativa i akuzativa jednine i množine, sa odgovarajuüim
predlozima i bez predloga u govornim situacijama koje su predviÿene tematikom. Saksonski genitiv.
Ich lese den Roman "Emil und Detektive". Hilfst du deiner Mutter? Hilfst du Michaelas Mutter? Ich fahre mit
den Freunden zum See. Wie gefällt dir das Auto meines Bruders?
ýlan
Receptivno i produktivno usvajanje odreÿenog i neodreÿenog þlana uz imenice u navedenim padežima.
Sažimanje þlana im, am, ins (receptivno i produktivno). Nulti þlan uz gradivne imenice (receptivno i
produktivno). Prisvojni determinativi u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno
i produktivno).
Ich liege im Bett. Dort steht ein Computer. Der Computer ist neu. Ich trinke gern Milch. Zeig mir dein Foto!
Razlika izmeÿu neodreÿenog i odreÿenog þlana u širem kontekstu (neodreÿeno i nepoznato: odreÿeno i
poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
Upotreba odreÿenog þlana:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz doba dana: am Vormittag
- uz datume: am 6. März
Upotreba nultog þlana:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muziþkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen
- uz geografske pojmove nach Italien fahren, in Berlin leben
Negacija
Kein u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu. Nein, nicht.
Nein, das weiȕ ich nicht. Ich habe keine Ahnung.
Zamenice
Liþne zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno i produktivno).
Er heiȕt Peter. Wann besuchst du uns? Wie geht es Ihnen?
slabih i najfrekventnijih jakih glagola
Pridevi
Opisni pridevi u sastavu imenskog predikata, a samo izuzetno u atributivnoj funkciji (receptivno).
Sie ist Lehrerin. Du bist nicht da. Er ist groȕ.
Pridevi u komparativu i superlativu:
- pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der (die, das) längste).
Pridevi izvedeni od imena grada (Belgrader, Hamburger).
Predlozi
Predlozi sa dativom, akuzativom i dativom i akuzativom koji se koriste:
a) za oznaþavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der
Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) za vreme: vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde
d) za poreklo: aus der Schweiz
ÿ) za sredstvo: mit dem Taxi
e) za namenu: fur Kinder
Prilozi i priloške odredbe (receptivno i produktivno):
a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za naþin: zufällig.
g) za uþestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.
Glagoli (potvrdne, upitne i odriþne oblike) u sledeüim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima,
prezent modalnih glagola (receptino i produktivno)
b) preterit pomoünih i modalnih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim i
nenaglašenim prefiksima
g) futur
d) konjunktiv preterita za postavljanje uþtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatiþkih objašnjenja):
Möchtest du einen Apfel? Möchtest du heute mit mir ins Kino gehen?
ÿ) glagoli sa predložnom dopunom: warten auf, hoffen auf, sich freuen über/auf.
e) povratni glagoli: sich waschen, sich die Hände waschen
Brojevi
Osnovni do 1000.
Redni brojevi do 31.
Kazivanje vremena po þasovniku.
Reþenica
a) Osnovne reþeniþne strukture u potvrdnom, odriþnom i upitnom obliku.
b) Veznici za naporedne reþenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
Er lernt Deutsch, denn er möchte in Berlin studieren. Er hat einen Führerschein aber er fährt nicht.
g) Veznici za zavisno-složene reþenice ob, dass, w? (receptino i produktivno)
Ich weiss nicht, wann der Film beginnt. Er sagt, dass er Deutsch kann.
Ruski jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:
1. Izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika o i a (receptivno). Izgovor i beleženje
suglasniþkih grupa - asimilacija suglasnika po zvuþnosti (receptivno). Pojam fonetske reþi (receptivno).
Osnovni tipovi intonacionih konstrukcija u okviru složene reþenice (receptivno).
2. Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: ə ɭɜɟɪɟɧɚ (ɭɜɟɪɟɧ) ɜ ɬɨɦ, ɱɬɨ… ə
ɫɨɝɥɚɫɧɚ (ɫɨɝɥɚɫɟɧ). ɗɬɨ ɧɨɜɨɟ ɩɚɥɶɬɨ.
3. Osnovni pojmovi o znaþenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: Ⱥɧɧɚ (ȼɨɜɚ)
ɱɢɬɚɟɬ… ɜɱɟɪɚ ɱɢɬɚɥɚ ȼɟɪɚ (ɜɱɟɪɚ ɱɢɬɚɥ Ⱦɢɦɚ)... ɡɚɜɬɪɚ ɛɭɞɟɬ ɱɢɬɚɬɶ Ɇɢɥɚ (Ɍɨɥɹ)...ɹ
ɩɪɨɱɢɬɚɥɚ (ɹ ɩɪɨɱɢɬɚɥ)... ɹ ɩɪɨɱɢɬɚɸ...ɬɵ ɩɪɨɱɢɬɚɟɲɶ (receptivno).
4. Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola ɛɟɠɚɬɶ, ɛɟɝɚɬɶ, ɩɥɵɬɶ, ɩɥɚɜɚɬɶ, ɥɟɬɟɬɶ, ɥɟɬɚɬɶ.
5. Iskazivanje zapovesti: ɑɢɬɚɣ (ɱɢɬɚɣɬɟ) ɜɫɥɭɯ! Ⱦɚɜɚɣɬɟ ɩɨɜɬɨɪɢɦ! ɋɹɞɶɬɟ! ɋɦɨɬɪɢ ɧɟ ɨɩɨɡɞɚɣ!
ɉɨ ɝɚɡɨɧɚɦ ɧɟ ɯɨɞɢɬɶ!
6. Iskazivanje negacije: ɍɱɟɧɢɤ ɩɢɲɟɬ ɧɟ ɤɚɪɚɧɞɚɲɨɦ, ɚ ɪɭɱɤɨɣ. ɇɟɬ, ɨɧɚ ɧɟ ɩɪɢɞɟɬ. ɇɢɤɨɝɨ
(ɧɢɱɟɝɨ) ɧɟ ɜɢɠɭ. ɇɢ ɨ ɤɨɦ (ɱɟɦ) ɧɟ ɞɭɦɚɸ (receptivno).
7. Iskazivanje naþina vršenja radnje: ɯɨɪɨɲɨ ɭɱɢɬɶɫɹ, ɩɢɫɚɬɶ ɩɨ-ɪɭɫɫɤɢ..; ɪɚɫɫɤɚɡɚɬɶ ɫɜɨɢɦɢ
ɫɥɨɜɚɦɢ, ɧɚɩɢɫɚɬɶ ɛɟɡ ɨɲɢɛɨɤ.
8. Iskazivanje vremenskih odnosa: ɫɟɣɱɚɫ, ɬɟɩɟɪɶ, ɜɫɟɝɞɚ, ɧɢɤɨɝɞɚ; ɜ ɫɪɟɞɭ, ɜ ɫɟɧɬɹɛɪɟ, ɜ 2008 ɝɨɞɭ
(receptivno).
9. Iskazivanje mesta i pravca: ɫɢɞɟɬɶ ɞɨɦɚ, ɢɞɬɢ ɞɨɦɨɣ; ɜ ɱɟɦ, ɜɨ ɱɬɨ; ɡɚ ɱɟɦ, ɡɚ ɱɬɨ; ɛɵɬɶ ɭ ɜɪɚɱɚ,
ɩɪɢɣɬɢ ɨɬ ɜɪɚɱɚ; ɢɞɬɢ ɩɨ ɝɨɪɨɞɭ (ɭɥɢɰɟ).
10. Upotreba glagola kretanja ɢɞɬɢ, ɯɨɞɢɬɶ u prenesenim znaþenjima: ɫɧɟɝ ɢɞɟɬ; ɱɚɫɵ ɢɞɭɬ; ɤɨɫɬɸɦ
ɬɟɛɟ ɢɞɟɬ; ɢɞɟɬ! (receptivno)
Francuski jezik
Uþenici treba da razumeju i koriste:5
1. Prezentative i njihove dopune: c’est/ce sont/ce n’est pas/ce ne sont pas; voici/voilà; il y a/il n’y a pas
(de/d’)
C’est mon professeur. Ce sont nos amis. C’est la ferme de mes grands-parents. Ce sont leurs poules. Ce
ne sont pas leurs vaches. Voici Paul, notre cousin de Paris. Voilà nos animaux de compagnie. Il y a cinq
chats, mais il n’y a pas de souris!
2. Sredstva za naglašavanje reþeniþnih delova c’est ... qui i c’est... que: C’est Pierre qui va le faire; c’est
to i que j’aime.
3. Sredstva koja ukazuju na lice:
a) naglašene liþne zamenice posle predloga: On peut aller chez moi; Je peux m’asseoir à côté de vous? Je
n’ai jamais été chez eux;
b) naglašene liþne zamenice posle pozitivnog imperativa: Regarde-moi! Ouvre-lui! Téléphonez-leur!
4. Aktualizatore imenice:
a) vrednosti odreÿenog þlan - generalizacija: Les enfants aiment les jeux de société; specifikacija: Le frère
de Mia aime jouer au Scrabble;
b) izostavljanje þlana: natpisi (Pâtisserie), vrste proizvoda (Chocolat, Savon de Marseille), spiskovi (lait,
beurre, baguette, jambon, fromage blanc); ispred imenici u poziciji atributa: Elle est médecin; Il est
boulanger;
v) demonstrative (zamenice): celui-ci/là; celle-ci/là (kao odgovor na pitanje Lequel? / Laquelle?); Cette
moto? C’est celle de mon grand frère;
g) posesive (zamenice): le mien/la mienne; le tien/la tienne; le sien/la sienne;
d) kvantifikatore un peu de / beaucoup de; pas assez de / assez de / trop de.
5. Modalitete reþenice:
a) negaciju (infinitiva): Ne pas ouvrir les fenêtres; Ne pas se pencher;
b) interogaciju: upitnu morfemu n’est-ce pas? inverziju (receptivno): Avez-vous compris? Voulez-vous
essayer?
6. Parcijalno direktno i indirektno pitanje: Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part; Où sont mes
affaires? Elle demande où sont ses affaires. (Simultanost radnji).
7. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa:
a) priloški i drugi izrazi: par terre, au milieu, au centre, dehors, dedans;
b) priloške zamenice en i y: Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne? J’y vais
chaque été.
8. Kvalifikaciju:
a) mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais;
b) promena znaþenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: Un grand homme / un homme grand; un brave
homme / un homme brave.
9. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa:
a) predlozi dans, depuis i izraz il y a: Je pars dans deux jours; On est ici depuis lundi; Nous sommes
arrivés il y a trois jours;
b) iskazivanje simultanosti i buduünosti u prošlosti: Ce jour-là il est venu me dire qu’il partait; il m’a dit qu’il
allait déménager; il a promis qu’il nous écrirait.
10. indikativ (utvrÿivanje gradiva iz šestog razreda): prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa,
kao i perifrastiþne konstrukcije: bliski futur, progresivni prezent, bliska prošlost;
- il faut que, je veux que, j’aimerais que praüeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu
racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu
saches/ que tu écrives;
- prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi!
- imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur;
- receptivno (radi razumevanja priþa i bajki): oblici prostog perfekta (treüe lice jednine i treüe lice množine).
11. Sredstva za iskazivanje pogodbe: Si tu as le temps, viens à la maison; On ira voir le match si tu finis
tes devoirs.
_________________
Napomena: Date kategorije, uglavnom preuzete iz semantiþkih gramatika koncipiranih za uþenike
francuskog kao stranog jezika, namenjene su autorima udžbenika i nastavnicima i nije potrebno da ih
uþenici znaju; savetuje se, stoga, što manja upotreba lingvistiþkih termina u nastavnim materijalima i u
procesu nastave. Objašnjenja treba davati u što jednostavnijoj, po moguünosti shematizovanoj formi.
5
Španski jezik
REýENICA
Složena reþenica
a) subordinacija sa veznikom que tipa: Me ha escrito que su madre está enferma;
b) relativne reþenice sa que;
v) složene reþenice: jukstaponirane (Estaba durmiendo, no escuché nada) i koordinirane (Pedro lee y
Jorge escucha la música).
Direktan i indirektan govor bez slaganja vremena Me dice: "Cierra la ventana". Me ha dicho que cierre la
ventana.
IMENSKA GRUPA
Rod i broj imenica - sistemski prikaz morfoloških karakteristika
Neodreÿeni determinativi: todo, algo, .
Zamenice
Relativne zamenice: que i quien.
Neodreÿene zamenice: esto, eso, aquello, lo.
Brojevi
Brojevi preko 1.000. Upotreba osnovnih brojeva umesto rednih. (Abre el libro en la página 8. 24. de abril).
Predlozi
Predlozi: de, a, por, para, en con, u imenskoj grupi prema graÿi predviÿenoj programom za VII razred.
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Glagolska grupa (futur, prezent, perfekat, pluskvamperfekat) do tada usvojenih nepravilnih glagola.
Prezent subjunktiva pravilnih glagola i do tada usvojenih nepravilnih glagola.
Prezent 3. lica subjanktiva u funkciji imperativa.
Osnovne glagolske perifraze: ir a + infintivo, tener que + infinitivo, deber + infinitivo, deber de + infinitivo,
dejar de + infinitivo, estar + gerundio
Prilozi
Formiranje priloga pomoüu sufiksa - mente (iz osnovnog reþnika).
Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...
Prilozi za koliþinu: mucho, poco, bastante, suficiente (mente).
Prilozi za naþin: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
Prilozi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc.
Predlozi
Predlozi: de, a, en, por, para u vezivanju glagola i dodataka. (Hablar por teléfono. Este regalo es para ti.
Viajar en avión. Lo hago por ti. Lo hago para ti. Pienso en ti todos los días).
INTONACIJA I IZGOVOR
Intonacija najjednostavnijih složenih reþenica predviÿenih programom za VII razred.
Ritmiþke grupe koje se javljaju u predviÿenim reþenicama (Me dijo que su padre iba a regresar esta
noche.).
PRAVOPIS
Pravopis svih oblika predviÿenih programom za VII razred.
Elementi civilizacije
Pored upoznavanja, u okviru govornih þinova, sa naþinima ponašanja svojstvenim kulturi španskog
govornog podruþja, uþenici moraju upoznati i sledeüe:
- nekoliko najveüih gradova i njihove znamenitosti;
- državne praznike;
- najþuvenija imena hispanske kulture i umetnosti;
- briga mladih u hispanskom svetu u oþuvanju prirode, posebno briga o životinjama;
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih
jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeüi stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u uþionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za uþenike, u prijatnoj i
opuštenoj atmosferi;
- govor nastavnika prilagoÿen je uzrastu i znanjima uþenika;
- nastavnik mora biti siguran da je shvaüeno znaþenje poruke ukljuþujuüi njene kulturološke, vaspitne i
socijalizirajuüe elemente;
- bitno je znaþenje jeziþke poruke;
- nastavnik i dalje uþenicima skreüe pažnju i upuüuje ih na znaþaj gramatiþke preciznosti iskaza;
- znanja uþenika mere se jasno odreÿenim relativnim kriterijumima taþnosti i zato uzor nije izvorni govornik;
- sa ciljem da unapredi kvalitet i koliþinu jeziþkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji;
rad u uþionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za
informacijama iz razliþitih izvora (internet, deþiji þasopisi, prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem
manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno odreÿenim kontekstom, postupkom
i ciljem;
- nastavnik upuüuje uþenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog meÿusobnog odnosa.
- Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika ukljuþuje i sledeüe:
- usvajanje jeziþkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno uþestvovanje u društvenom þinu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamiþne, zajedniþki pripremljene i prilagoÿene liste zadataka i
aktivnosti;
- nastavnik je tu da omoguüi pristup i prihvatanje novih ideja;
- uþenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uþesnici u društvenom þinu;
- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praüeni upotrebom autentiþnih materijala;
- uþionica postaje prostor koji je moguüe prilagoÿavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiþe uþenike na
studiozni i istraživaþki rad;
- za uvoÿenje novog leksiþkog materijala koriste se poznate gramatiþke strukture i obrnuto;
Tehnike (aktivnosti)
Tokom þasa se preporuþuje dinamiþno smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od
15 minuta.
1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi ali i aktivnosti u vezi
sa radom u uþionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).
2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)
3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za uþionicu ili roditelje i sl.)
4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove
slike, dopuniti informacije, selektovati taþne i netaþne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)
5. Igre primerene uzrastu
6. Pevanje u grupi
7. Klasiranje i uporeÿivanje (po koliþini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)
8. Rešavanje "tekuüih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog reþnika
10. "Prevoÿenje" iskaza u gest i gesta u iskaz
11. Povezivanje zvuþnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak
imenovanje naslova
12. Zajedniþko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat,
program priredbe ili neke druge manifestacije)
13. Razumevanje pisanog jezika:
- uoþavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatiþke specifiþnosti (rod, broj, glagolsko vreme,
lice...)
a. prepoznavanje veze izmeÿu grupa slova i glasova
b. odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, taþno/netaþno, višestruki izbor
c. izvršavanje proþitanih uputstava i naredbi
14. Uvoÿenje deþije književnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz.
15. Pismeno izražavanje:
- povezivanje glasova i grupe slova
- zamenjivanje reþi crtežom ili slikom
- pronalaženje nedostajuüe reþi (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reþi, i
sliþno)
- povezivanje kraüeg teksta i reþenica sa slikama/ilustracijama
- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na deþiji þasopis ili sl, nalepnice za kofer)
- pisanje þestitki i razglednica
- pisanje kraüih tekstova.
Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobiþajenih aktivnosti na þasu. Isto tako ocenjivanje
treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i uþenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo
stresa kod uþenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje uþenika u skladu sa
operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sporovodi sa akcentom na proveri
postignuüa i savladanosti radi jaþanja motivacije, a ne na uþinjenim greškama. Elementi za proveru i
ocenjivanje:
- razumevanje govora
- razumevanje kraüeg pisanog teksta
- usmeno izražavanje
- pismeno izražavanje
- usvojenost leksiþkih sadržaja
- usvojenost gramatiþkih struktura
- pravopis
- zalaganje na þasu
- izrada domaüih zadataka i projekata (pojedinaþnih, u paru i grupi)
Naþini provere moraju biti poznati uþenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama
aktivnosti koje se primenjuju na redovnim þasovima.
Predviÿena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugodištu.
Gramatiþki sadržaji u sedmom razredu
U prethodnim razredima osnovne škole uþenici su usvajali strani jezik. Uþenje je na tom uzrastu bilo
pretežno intuitivno: odgovarajuüim nastavnim aktivnostima uþenici su dovoÿeni u situaciju da slušaju strani
jezik u okviru odreÿenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da nauþene iskaze kombinuju da bi se
usmeno i pismeno izrazili u sliþnim kontekstima.
U petom razredu uþenici su poþeli da uoþavaju prva jeziþka pravila koja su im olakšavala poþetno
opismenjavanje na stranom jeziku.
Od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, poþinje i uþenje stranog jezika; reþ je o svesnom procesu koji
posmatranjem relevantnih jeziþkih (i nejeziþkih) fenomena i razmišljanjem o njima omoguüuje uoþavanje
odreÿenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.
Gramatiþki sadržaji predviÿeni u šestom i sedmom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi
uþenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao
složenom sistemu. Savladavanje gramatiþkih sadržaja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udžbenika
i nastavnicima predlaže da:
1. ohrabruju uþenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju gramatiþka pravila;
2. otkrivena gramatiþka pravila prikažu na shematizovan naþin;
3. u primerima i vežbanjima koriste što je moguüe više poznatu leksiku;
4. primere i vežbanja kontekstualizuju;
5. dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najþešüih gramatiþkih grešaka svojih
uþenika;
6. ukazuju uþenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguüe posledice gramatiþke nepreciznosti /
netaþnosti.
Buduüi da se na ovom uzrastu gramatiþka znanja proširuju (sposobnost uþenika da razumeju strani jezik i
da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatiþka znanja), njihovo vrednovanje
trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije, to jest kroz kratke usmene / pismene vežbe
kojima se proverava sposobnost uþenika da primene odreÿeno otkriveno gramatiþko pravilo; ispravak je za
uþenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugoÿa i školske
godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izražavanja, ne bi trebalo
davati gramatiþka vežbanja, veü bi gramatiþku taþnost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od više
elemenata kojim se ocenjuju razliþite receptivne i produktivne jeziþke veštine. Elementi i skala vrednovanja,
usaglašeni na nivou škole, trebalo bi da budu poznati i jasni uþenicima.
FIZIýKO VASPITANJE - IZABRANI SPORT
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj obaveznog izbornog predmeta fiziþko vaspitanje - izabrani sport je da uþenici zadovolje svoja
interesovanja, potrebe, za sticanjem znanja, sposobnosti za bavljenje sportom kao integralnim delom
fiziþke kulture i nastojanje da steþena znanja primenjuju u životu (stvaranje trajne navike za bavljenje
sportom i uþešüem na takmiþenjima).
Opšti operativni zadaci:
Opšti operativni zadaci se ne razlikuju od osnovnih opštih zadatka fiziþkog vaspitanja:
- razvoj i održavanje motoriþkih sposobnosti uþenika
- uþenje i usavršavanje motoriþkih formi izabranog sporta
- sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu
- poznavanje pravila takmiþenja u izabranom sportu
- formiranje navika za bavljenje izabranim sportom
- socijalizacija uþenika kroz izabrani sport i negovanje etiþkih vrednosti prema uþesnicima u takmiþenjima
- otkrivanje darovitih i talentovanih uþenika za odreÿeni sport i njihovo podsticanje za bavljenje sportom.
Posebni operativni zadaci:
- razvoj i održavanje specifiþnih motoriþkih sposobnosti (koje su naroþito znaþajne za uspešno bavljenje
izabranim sportom)
- uþenje i usavršavanje osnovnih i složenih elemenata tehnike izabranog sporta
- pružanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, naþin vežbanja-treniranja, sticanje
osnovnih i produbljenih taktiþkih znanja, pravila takmiþenja u sportu-itd.) i njihova primena u praksi
- uþenje i usavršavanje osnovne taktike izabranog sprta i njena primene u praksi
- obavezna realizacija takmiþenja na odeljenjskom i razrednom nivou
- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrÿivanjem i grupnim poistoveüenjem i dr.
- stvaranje objektivnih predstava uþenika o sopstvenim moguünostima za uþešüe u izabranom sportu
- podsticanje stvaralaštva uþenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmiþenja).
ORGANIZACIONI OBLICI RADA
Osnovni organizacioni oblik rada je nastavni þas.
SADRŽAJI PROGRAMA
Programski sadržaji fiziþkog vaspitanja-izabranog sporta þini sledeüa struktura:
- razvijanje motoriþkih sposobnosti uþenika
- sportsko-tehniþko obrazovanje uþenika (obuþavanje i usavršavanje tehnike)
- individualna i kolektivna taktika izabranog sporta
- teorijsko obrazovanje
- pravila izabranog sporta
- organizovanje unutar odeljenskih i meÿuodeljenskih takmiþenja.
TEORIJSKO OBRAZOVANJE
Teorijsko obrazovanje:
- upoznavanje uþenika sa znaþajem i vrednostima izabranog sporta
- upoznavanje uþenika sa osnovnim principima vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom
- upoznavanje uþenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu
- upoznavanje uþenika sa etiþkim vrednostima i slabostima sporta
- upoznavanje uþenika sa estetskim vrednostima sporta.
Minimalni obrazovni zahtevi:
Predmetni nastavnici utvrÿuju minimalne obrazovne zahteve u skladu sa usvojenim programom za svaki
izabrani sport. Pod tim se podrazumeva:
- savladanost osnovne tehnike i njena primena
- poznavanje i primena elementarne taktike
- poznavanje i primena pravila
- angažovanost i uþešüe uþenika na takmiþenjima u izabranom sportu.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Predmet fiziþko vaspitanje - izabrani sport je obavezan izborni predmet i realizuje se u okviru redovne
nastave sa jednim þasom nedeljno koji se unosi u raspored þasova škole. ýasovi se upisuju prema
redovnom rasporedu þasova u rubriku dnevnika pod nazivom fiziþko vaspitanje - izabrani sport (npr.
atletika) i posebno se numerišu.
Svaki uþenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koji mu se ponudi poþetkom školske godine a još
bolje na kraju prethodnog razreda.
Škola uþenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponuÿeni najmanje dva inidividualna i dva
kolektivna sporta. Ukoliko škola ima optimalne uslove za rad uþenicima se može ponuditi i više sportova.
Prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najviše uþenika u jednom odeljenju (celo odeljenje realizuje
program izabranog sporta cele školske godine). Izbor sporta vrši se na nivou odeljenja.
Predlog za izabrani sport daje struþno veüe nastavnika fiziþkog vaspitanja. Predlog mora biti realan.
Predlažu se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi.
Uþenici jednog odeljenja u sedmom razredu mogu izabrati isti sport koji su upražnjavali u prethodnim
razredima (V, VI) ili mogu izabrati novi sport koji do tada nisu upražnjavali.
I. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA
Osnovne karakteristike programu su:
- izbornost
- da služe potrebama uþenika
- omoguüavanje nastavnicima ne samo da planiraju veü i da programiraju rad u nastavi u skladu sa
sopstvenim znanjima, iskustvima
- program u velikoj meri omoguüava kreativnost nastavnika
- program je u funkciji celokupnog fiziþkog vaspitanja uþenika.
Predlog sportova koje treba ponuditi uþenicima za izbor.
1. U prvom redu sportovi koji se u odreÿenom obimu obraÿuju kroz nastavu fiziþkog vaspitanja:
- atletika
- sportska gimnastika
- ritmiþka gimnastika
- rukomet
- košarka
- odbojka
- mali fudbal
- ples.
2. Sportovi koji se nalaze u programima takmiþenja "Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije":
- atletika
- streljaštvo
- plivanje
- odbojka
- košarka
- rukomet
- mali fudbal
- stoni tenis
- sportska gimnastika.
3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina odnosno lokalna samouprava.
4. Sportovi za koje postoje odgovarajuüi prirodni i materijalni resursi:
- skijanje
- veslanje.
5. Sportovi sa kojima su se uþenici upoznali kroz kursne oblike rada.
DIDAKTIýKO-METODIýKO UPUTSTVO ZA REALIZACIJU ýASOVA IZABRANE SPORTSKE GRANE
(IZBORNOG SPORTA)
ýasove izabrane sportske grane u pogledu metodike potrebno je u što veüoj meri prilagoditi modelu þasa
fiziþkog vaspitanja.
Prema motoriþkim formama koje karakterišu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi þasa treba
birati vežbanja, kako za uvodno-pripremnu tako i završnu fazu þasa.
Težište rada u svim izabranim sportovima treba da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima.
Kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmiþarskim uslovima; na nastojanju da se trþi
ili pliva što brže, skaþe što više ili baca što dalje, postiže što više krugova, ili da se kretanje izvede tehniþki
ispravno i estetski doterano - sve u zavisnosti karakteristika izabranog sporta.
Kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uvežbavanje tehnike i taktike najviše kroz igru i
situacione uslove približne uslovima igre.
Na svakom þasu u odreÿenim vremenskim intervalima sprovoditi takmiþenje izmeÿu ekipa.
U radu na ovim þasovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima.
Na þasovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i
sposobnostima uþenika. Ovakav pristup je obavezan uvažavajuüi strukturu uþenika koji su se opredelili za
odreÿeni sport (ima onih koji su se tim sportom veü bavili ili se njime bave i uþenika poþetnika).
Sadržaje rada na þasovima programiraju nastavnici zaduženi za realizaciju predmeta fiziþko vaspitanje izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja uþenika.
Programirani sadržaji planiraju se kao i svi ostali þasovi nastave fiziþkog vaspitanja.
Ocenjivanje uþenika treba da je u skladu sa obimom i kvalitetom nauþenosti sadržaja koji je za uþenike
odreÿen (program za poþetnike i program za naprednije).
Kroz þasove fiziþkog vaspitanja - izabrani sport uoþavati uþenike koji su posebno talentovani za sport i
upuüivati ih da se njime bave i izvan škole u klubovima i sportskim školama ako to žele ili imaju
interesovanja.
Kroz rad sa uþenicima uoþavati uþenike þije se interesovanje za odreÿeni sport ne poklapa sa njihovim
moguünostima i iste savetovati na kraju školske godine za koji sport da se opredele u narednoj školskoj
godini.
II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Sadržaji predmeta fiziþko vaspitanje-izabrani sport mogu se realizovati u objektima škole, na
odgovarajuüim vežbalištima - objektima van škole pod uslovom da se nalaze u blizini škole ili da je za
uþenike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizalište, skijalište itd).
ýasovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda þasova sa drugim predmetima ili u suprotnoj
smeni ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi.
III. PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja u
fiziþkom vaspitanju. Obavezno se radi godišnji plan rada iz koga proistiþu meseþni i nedeljni planovi rada.
Nastavnici shodno uobiþajenoj praksi obavezno prave i pripremu za pojedinaþan þas. Priprema za þas
bazira se na prihvaüenoj þetvorodelnoj strukturi þasa primerenog potrebama fiziþkog vaspitanja.
IV. PRAûENJE I OCENJIVANJE
Praüenje i vrednovanje rada uþenika
Praüenje napretka uþenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu jedinstvene
metodologije koja predviÿa sledeüe tematske celine. U sedmom razredu ocenjivanje se vrši brojþano, na
osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva:
- stanja specifiþnih motoriþkih sposobnosti (u skladu sa zahtevima izabranog sporta);
- zdravstveno-higijenskih navika karakteristiþnih za izabranu sportsku granu;
- dostignutog nivoa savladanosti motoriþkih znanja, umenja i navika u skladu sa induvidualnim
moguünostima u izabranoj sportskoj grani i minimalnim obrazovnim zahtevima za izabranu sportsku granu;
- odnosa prema radu i vrednovanje uþešüa na školskim sportskim takmiþenjima.
1. Praüenje i vrednovanje motoriþkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja
kojim se podstiþe razvoj onih fiziþkih sposobnosti koje su karakteristiþne za izabrani sport, a u skladu sa
razvojnim karakteristikama uþenika.
2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrÿivanja nivoa pravilnog držanja tela i
održavanja liþne i kolektivne higijene, a, takoÿe, i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja
posebno s obzirom na karakteristike izabranog sporta.
3. Stepen savladanosti motoriþkih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva,
vezanih za izabrani sport.
4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog uþestvovanja u nastavnom procesu,
takmiþenjima i vanškolskim aktivnostima.
Ocenjivanje uþenika u okviru praüenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o
ocenjivanju uþenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktiþko metodiþkih znanja.
V. PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIýKI MATERIJAL
Obavezna pedagoška dokumentacija je:
Dnevnik rada, struktura i sadržaj utvrÿuje se na republiþkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se
ostavlja moguünost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan struþnog aktiva, plan vanþasovnih i vanškolskih
aktivnosti i praüenje njihove realizacije.
Pisane pripreme nastavnik saþinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju
ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj þasova, vreme realizacije), konzistentnu didaktiþku
strukturu þasova (oblike rada, metodiþke postupke obuþavanja i uvežbavanja).
Radni karton: treba da ima svaki uþenik sa programom vežbanog sadržaja kojeg saþinjava uþitelj ili
predmetni nastavnik, a koji su prilagoÿeni konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fiziþkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u
þasovnoj i vanþasovnoj organizaciji rada.
Oþigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti
motoriþkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upuüuju uþenike
na lakše razumevanje radnih zadataka.
V. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
SVAKODNEVNI ŽIVOT U PROŠLOSTI
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave izbornog predmeta svakodnevni život u prošlosti jeste da se osigura da svi uþenici steknu
baziþnu jeziþku i nauþnu pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih
postignuüa, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i
obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za
predmetne sadržaje, kao i da prošire znanja iz oblasti opšte kulture, da se osposobe kroz upoznavanje sa
naþinom života ljudi u prošlosti bolje razumeju svet i vreme u kome žive i razviju svest o kontinuitetu i
ukorenjenosti. Uþenici bi trebalo da se upoznaju sa specifiþnostima dinamike kulturnih promena i da nauþe
kako da sagledaju sebe u kontekstu "drugog" da bi sopstveni identitet što potpunije integrisali u širi kontekst
razuÿene i složene sadašnjosti.
Zadaci nastave izbornog predmeta svakodnevni život u prošlosti su stvaranje raznovrsnih moguünosti da
kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave ovog izbornog predmeta svrha, ciljevi i zadaci
obrazovanja, kao i ciljevi nastave predmeta) budu u punoj meri realizovani
Kroz nastavu usmerenu ka upoznavanju s razliþitim elementima svakodnevnog života, kao što su odnosi u
porodici, ishrana, obrazovanje, igre, zabava, stanovanje, odevanje… uþenici uoþavaju njihovu uslovljenost
istorijskim procesima i dogaÿajima. Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta naglasak stavlja na
upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog života u prošlosti Srbije, Evrope i sveta, s namerom
da se uoþe njihovi zajedniþki imenitelji i upoznaju razliþitosti koje postoje u datom istorijskom kontekstu,
kao i u odnosu na savremeno doba u kojem uþenik živi. Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i
istraživaþkog duha u prouþavanju ovog predmeta, uþenici treba da se osposobe da formiraju jasniju
predstavu o prošlim vremenima, da ovladaju elementarnim procedurama prikupljanja istorijske graÿe, kao i
da razviju kritiþki odnos prema toj graÿi i drugim ostacima prošlih vremena.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- razumeju pojam svakodnevni život
- razumeju znaþaj prouþavanja svakodnevnog života u prošlosti
- usvoje i prošire znanja o razlikama izmeÿu svakodnevnog života danas i u prošlosti
- usvoje i prošire znanja o ulozi novca i banaka u svakodnevnom životu ljudi nekad i sad
- upotpune znanja o istoriji srpskog novca
- steknu znanja o svakodnevnom životu u novom veku
- steknu znanja o svakodnevnom životu Srba u novom veku
- razvijaju istraživaþku radoznalost
- razvijaju sposobnost povezivanja znanja iz razliþitih oblasti.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD
Pojam svakodnevnog života (uoþavanje razlike izmeÿu politiþke istorije i istorije svakodnevnog života i
ukazivanje na osnovne tematske oblasti istraživanja - ishrana, stanovanje, odevanje, obrazovanje, odnosi u
porodici i lokalnoj zajednici, leþenje, religioznost i verovanja obiþnih ljudi, zabava, takmiþarske igre...).
Znaþaj prouþavanja svakodnevnog života u prošlosti (prošlost ne pripada samo vladarima, vojskovoÿama i
državnicima, veü i obiþnim ljudima, kojima se možemo približiti jedino istraživanjem njihove svakodnevice).
NOVAC I BANKE NEKAD I SAD
Pojmovi numizmatika, novac i banka (numizmatika kao nauka o postanku, razvoju i upotrebi kovanog
novca; novac kao specifiþna roba, mera vrednosti, platežno sredstvo i kao jedno od obeležja samostalnosti
države; banka kao preduzeüe koje trguje novcem).
Novac i banke u sadašnjosti (svrha i znaþaj postojanja novca i banaka; pojmovi - štednja, trezor, kredit,
kamata, deonica, inflacija, deflacija; falsifikovanja novca, savremeno potrošaþko društvo u kome je novac
najviša vrednost…).
Novac i banke u prošlosti (istorijat novca i banaka - od starog veka do danas: od plaüanja u naturi do
kovanog, papirnog, "plastiþnog" i "elektronskog" novca i od malih menjaþnica u Staroj Grþkoj i Rimu, preko
renesansnih banaka, do modernih multinacionalnih finansijskih institucija; materijali od kojih je izraÿivan
novac, istorijski fenomen "kvarenja" novca; likovi i razliþiti simboli na kovanom i papirnom novcu...).
Novac u Srbiji nekad i sad (istorijat novca od srednjeg veka do danas: perper, dinar, dukat, groš, akþa–
aspra, talir, forinta, marka; dinar kao zvaniþna valuta moderne Srbije; motivi na novþanicama; nastanak i
razvoj Narodne banke kao prve finansijske institucije u Srbiji).
SVAKODNEVNI ŽIVOT U NOVOM VEKU
Svakodnevni život u Evropi i svetu od kraja XV do kraja XIX veka
Naþin ishrane (sakupljanje i pripremanje namirnica, upotreba istoþnjaþkih zaþina, jelovnik, ponašanje za
stolom, pribor za jelo, naþini þuvanja hrane i njeno konzerviranje, piüe, konzumiranje kafe, þaja i duvana...).
Odevanje (materijali i naþini obrade, pojava šivaüe mašine, stilovi u odevanju, modne kuüe, svakodnevna i
sveþana odeüa, nakit, frizure, perike, šminka, parfemi, liþna higijena...).
Porodiþni odnosi (tradicionalni i moderni pogledi na porodicu, položaj deteta; promene nastale posle
Francuske revolucije).
Stanovanje u doba renesanse i baroka (graÿevinski materijali, naþin gradnje, oruÿa za rad, izgled objekata i
organizacija prostora - palata, dvorana, ložnica, studio, kabinet, odžaklija; osvetljenje, grejanje, ukrašavanje
stambenog prostora - slike, portreti þlanova porodice; kuüni inventar; razlika u naþinu stanovanja izmeÿu
sela i grada i izmeÿu bogatih i siromašnih).
Stanovanje u industrijsko doba (vrste objekata i organizacija prostora; osvetljenje - gas i struja; grejanje,
kuüni inventar; ukrašavanje stambenog prostora - slike, portreti þlanova porodice, fotografije).
Život u renesansnom i baroknom gradu (prostorno i urbano planiranje, primeri Venecije, Firence, Napulja,
Madrida, Pariza, Londona, Antverpena, Amsterdama...).
Život u gradu industrijskog doba (prostorno i urbano planiranje, nove ulice - pojava bulevara; nastanak
industrijskih þetvrti, radniþka naselja i predgraÿa; boemske þetvrti; pojava moderne infrastrukture vodovod, kanalizacija, metro; primeri Pariza, Londona, Berlina, Njujorka).
Život na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje, organizacija radnog dana...).
Obrazovanje i vaspitanje (škole i univerziteti, uloga crkve i države - pojava svetovnog i obaveznog
obrazovanja; pojava štamparstva i širenje pismenosti, pojava školskih udžbenika, zabranjene knjige, pojava
legata i zadužbina; položaj uþenika - nagraÿivanje i kažnjavanje, odevanje uþenika).
Verski život (obeležja svakodnevnog života pripadnika razliþitih verskih konfesija - sliþnosti i razlike izmeÿu
katolika, protestanata, pravoslavaca, muslimana, Jevreja; pojava ateizma).
Vojska (izrada i izgled vojniþke opreme: maþevi, koplja, vatreno oružje - od primitivnih pušaka arkebuza i
musketa do razorne artiljerije; uvoÿenje stajaüe vojske, razvoj moderne vojne strategije i taktike - pojava
generalštaba, uvoÿenje uniformi i vojnih odlikovanja; vojno obrazovanje).
Klasiþna muzika i klasiþno pozorište (muziþki instrumenti - klavir, orgulje, violina, flauta, gitara; pozorište u
doba Šekspira i Molijera, nastanak opere).
Dokolica i zabavni život (igre, ples uz muziku, balovi, maskiranje, uliþni zabavljaþi, putujuüa pozorišta,
kockanje...).
Komunikacije u industrijsko doba (razvoj poštanskog, telegrafskog i železniþkog saobraüaja; pojava
telefona, parobrod, novine i novinarstvo).
Putovanje i turizam (otkrivanje novih destinacija, gostionice i hoteli, banje).
Odnos prema drugom i razliþitom (prema strancima, pripadnicima druge profesije, pola, veroispovesti,
politiþkog uverenja; progon veštica).
Strahovi stanovništva (od smaka sveta, pomraþenja sunca i meseca, kometa, prirodnih nepogoda, gladi,
bolesti, mitskih biüa - vampira, vukodlaka, duhova...).
Leþenje (bolnice, naþini zdravstvene zaštite i preventive, humanitarne organizacije - Crveni krst; lekovi i
lekovito bilje, apoteke, zarazne bolesti, bolesti mornara, higijenski uslovi, epidemije, karantini...).
Svakodnevni život Srba od kraja XV do kraja XIX veka
Naþin ishrane (rekonstrukcija moguüeg jelovnika - dvor, grad, selo; pripremanje hrane, posni i mrsni ciklusi,
uticaji drugih kuhinja na karakter ishrane; piüe, konzumiranje kafe i duvana).
Odevanje (materijali i tkanine - þoja, krzno, koža, lan, svila; nakit, razlika u odevanju kod Srba u
Habzburškom i Turskom carstvu, kao i kod pripadnika razliþitih društvenih grupa; crna odeüa monaha i
plava odeüa sveštenika u Karlovaþkoj mitropoliji; srednjoevropski uzori u oblaþenju srpskog graÿanskog
staleža u Habzburškoj monarhiji; zabrana hrišüanima u Turskoj da nose zelenu i skarletnu boju odeüe, kao
i bele turbane kako bi se razlikovali od muslimana; graÿansko odelo, uniforme državnih þinovnika, lekara,
carinika, profesora Liceja i gimnazija u obnovljenoj Srbiji; narodna nošnja u Srbiji - opanci, šarene þarape,
gaüe od platna, þakšire od þoje, vezene košulje, gunj, šubara, fes, jelek, pregaþa, zubun...).
Stanovanje (graÿevinski materijali, naþin gradnje, izgled objekata i organizacija prostora; razlike u
stanovanju kod Srba u Habzburškom i Turskom carstvu: dvorci, gradske kuüe, konaci, seoske kuüe brvnare, þatmare, bondruþare, kuüeri - prenosne kuüe; dvorovi vladara - vožda Karaÿorÿa, kneza Miloša,
kneza Mihaila, kneza Aleksandra, vladike Petra II, knjaza Danila, knjaza Nikole; ukrašavanje stambenog
prostora - nameštaj, ikone, portreti þlanova porodice, srpskih vladara i crkvenih velikodostojnika, fotografije;
ureÿenje dvorišta).
Život u gradu (osnovni tipovi gradskih naselja - varošica, varoš i grad; orijentalni i evropski uticaji; primeri
Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...).
Trgovina i zanatstvo (esnafi, zanati - turski i nemaþki nazivi za zanatlije: üurþija, terzija, abadžija, boltadžija,
papudžija, mumdžija, tufegdžija, kujundžija, þarugdžija, šloser, tišler, šuster, šnajder...).
Život na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje; osnovna obeležja zemljoradnje, vinogradarstva i
stoþarstva; zadruga, moba, pozajmica; poljoprivredna oruÿa, mlinovi, vetrenjaþe, þuvanje i skladištenje
hrane).
Porodica (obiþaji životnog ciklusa - roÿenje, svadba, smrt, sahrana; položaj muškarca, žene i deteta u
porodici i lokalnoj zajednici, život u užoj i široj porodici - zadruga i inokosna porodica).
Društveni život (osnovni praznici zajednice - verski i državni; porodiþni praznici - krsna slava; radni i neradni
dani; uloga kafana, krþmi i mehana; razliþiti oblici zabavnih aktivnosti: na selu - kolo, prela, posela,
panaÿuri; u gradu - balovi, soarei, izleti, književne družine i þitališta, pozorište...).
Odnos prema drugom i razliþitom (prema strancima, pripadnicima druge profesije, pola, veroispovesti,
politiþkog uverenja; gostoprimstvo).
Obrazovanje (širenje osnovne pismenosti u lokalnim sredinama - parohijski sveštenik kao uþitelj pisanja i
þitanja, manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; osnivanje svetovnih škola - gimnazija i Velika škola;
jedan dan u školi; školska slava; odevanje uþenika; školovanje ženske dece; slanje ÿaka na školovanje u
inostranstvo).
Vojska (oružje ustanika, naþin ratovanja ustaniþke vojske - znaþaj šanþeva i utvrÿenja; pešadija, konjica,
artiljerija; vojna organizacija za vreme kneza Mihaila i kneza Milana - oružje, uniforme i odlikovanja; poreklo
šajkaþe, vojno obrazovanje).
Leþenje (naþini zdravstvene zaštite i preventive, humanitarne organizacije - Crveni krst; lekovi i lekovito
bilje, apoteke, zarazne bolesti, higijenski uslovi, epidemije, karantini; prve bolnice i prvi Srbi lekari u južnoj
Ugarskoj u XVIII veku, otvaranje bolnica u Srbiji u vreme kneza Miloša; nadrilekarstvo, vradžbine...).
Komunikacije (pismo, pošta, telegraf; putevi, novine i novinarstvo, pokloniþka putovanja - hadžiluci).
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Program za sedmi razred je koncepcijski postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja istovremeno
otvara moguünosti za dalji razvoj i nadogradnju sadržaja u programima ovog predmeta za osmi razreda, a
oslanja se na sadržaje iz petog i šestog razreda. Sastoji se iz tri tematske celine.
Prva celina se može odrediti kao baziþna jer svi programi za ovaj predmet, od petog do osmog razreda,
njome zapoþinju. Sadržaji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem odreÿivanju pojma svakodnevni
život, kao i objašnjavanju znaþaja prouþavanja svakodnevnog života ljudi u prošlosti.
Druga je fokusirana na samo jedan sadržaj svakodnevnog života. U sedmom razredu ta tema je Novac i
banke nekad i sad, koja se obraÿuje polazeüi od sadašnjosti koja je uþenicima poznata ka sve daljoj
prošlosti.
Treüa tematska celina se bavi razliþitim aspektima svakodnevnog života u odreÿenom vremenskom
periodu. U sedmom razredu to je novi vek, þime se obezbeÿuje veza sa prouþavanjem istorijskih dogaÿaja
u okviru obaveznog predmeta istorija.
Podelom na pomenute tematske celine, uþenicima je omoguüeno da se u bilo kom razredu opredeljuju za
ovaj izborni predmet po prvi put, a da propušteni program(i) ne predstavljaju ozbiljniju prepreku. Oni uþenici
koji izaberu da tokom þitavog drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja pohaÿaju ovaj predmet
ovladaüe najvažnijim pojmovima i pojavama, koje þine svakodnevicu ljudi u rasponu od praistorije do
savremenog doba, a sa sadržajima þetiri teme (po jedna za svaki razred) biüe detaljnije upoznati.
Iako je ceo program okrenut prošlosti, neophodno je da se tokom rada sa uþenicima vrši stalna
komparacija sa savremenim dobom, þime se potencira shvatanje kontinuiteta u razvoju ljudi i društva.
Sadržaji se, takoÿe, obraÿuju i kroz dimenziju lokalno - globalno, gde uþenici imaju priliku da svoj zaviþaj
bolje prouþe u odnosu na zadatu epohu.
U sadržaju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira konaþnu verziju
programa za svaku grupu sa kojom radi, uvažavajuüi interesovanja uþenika i ciljeve i zadatke predmeta.
Poþetni þasovi, kad se uþenici meÿusobno bolje upoznaju jer najþešüe pripadaju razliþitim odeljenjima,
pogodni su da se razgovara i o izboru sadržaja. Navodeüi interesantne istorijske þinjenice ili pitanja (kako
su u prošlosti ljudi popravljali zube, kako su znali koliko je sati...?), nastavnik pobuÿuje uþeniþku
radoznalost i motiviše ih da se opredele za neke od ponuÿenih sadržaja. Odgovornost nastavnika je da,
zatim, te sadržaje uobliþi u konkretne nastavne teme, koje üe biti obraÿivane na þasovima.
Tako dobijeni materijal osnov je za dalji rad nastavnika, planiranje aktivnosti i pripremu za þas. Poželjno je
da nastavnik postigne da planirane aktivnosti imaju definisanu strukturu, koju odlikuju fleksibilnost i
adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik treba da prikupi dovoljan broj informacija o sadržajima na kojima
üe raditi sa uþenicima, ali üe konaþni obim informacija biti odreÿen uþeniþkim potrebama i moguünostima
da ih pripreme i prime. Nastavnik je taj koji ne dozvoljava da dominira preterana faktografija, a nastoji da se
postigne funkcionalnost znanja i povezanost þinjenica u smisaone celine. On na razliþite naþine podstiþe
osamostaljivanje uþenika u prikupljanju i sreÿivanju istorijskih podataka, usmerava ih na razliþite izvore
informacija i poduþava ih kako da se prema njima kritiþki odnose. Na taj naþin se neguje istraživaþki duh i
ljubav prema nauci i podstiþe mišljenje zasnovano na proverenim þinjenicama i argumentima.
Osnovni pristup u radu jeste interdisciplinarnost i savlaÿivanje novih i nepoznatih þinjenica pomoüu onih
bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike moguünosti za integraciju školskog i vanškolskog
znanja uþenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i uþionice, ukljuþivanje roditelja i sugraÿana koji
poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugo što može da pomogne u realizaciji programa.
Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didaktiþkom problemu za koji
zajedno sa uþenicima pronalazi odgovarajuüa rešenja. Uvek treba težiti kombinovanju razliþitih metoda
rada (kratka predavanja, gledanje filmova, þitanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora i slika, posete
arheološkim i istorijskim lokalitetima, pravljenje upotrebnih predmeta iz prošlosti...). Posebno je prikladno
organizovati uþenike u timove, gde se centralni zadatak rešava tako što svako ima svoj pojedinaþni radni
zadatak i ulogu u timu.
U izvoÿenju nastave aktivnost uþenika je najvažnija, bez obzira na izabrane metode rada. Nastavnikova je
uloga da organizuje nastavu, pruži pomoü uþenicima u radu (od davanja informacija do upuüivanja na
izvore informacija) i da podstiþe interesovanje uþenika za predmet. U toku svih aktivnosti treba ohrabrivati
razmenu informacija, kako izmeÿu uþenika i nastavnika, tako i izmeÿu samih uþenika.
Kvalitet nastave unaprediüe upotreba razliþitih nastavnih sredstava kao što su: ilustracije, dokumentarni i
igrani video i digitalni materijali, arheološki materijal ili kopije nalaza, posete kulturno-istorijskim
spomenicima, kompjuterske igrice koje se zasnivaju na rekonstrukciji društva iz prošlosti i dr.
Domaüi zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro postave, neüe
dodatno opteretiti uþenike niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvoÿenje domaüih zadataka ne
proizilazi iz malog fonda þasova i obimnog gradiva, veü iz samog cilja predmeta. Domaüi zadaci üe u velikoj
meri doprineti da se uþenici osamostale u istraživaþkim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada
se usklade s interesovanjima uþenika (ne treba svi uþenici da imaju isti domaüi zadatak). Mnoge domaüe
zadatke uþenici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomoü porodice, za vreme raspusta, što su
nedovoljno iskorišüeni modaliteti u radu s uþenicima.
Kao i kod drugih izbornih predmeta gde ocena ne utiþe na školski uspeh, ocenjivanje dobija nešto drugaþiju
dimenziju. Za ovaj predmet klasiþno pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije pogodno. Svaka aktivnost je
prilika da se uþenik oceni. Nastavnik prati celokupni rad uþenika i nagraÿuju sve njegove aspekte. Pored
steþenog znanja o svakodnevnom životu ljudi u prošlosti, nastavnik treba da nagradi i uþešüe i
posveüenost aktivnostima nezavisno od postignuüa. Ocena je odraz individualnog napredovanja deteta i
podsticaj za njegov dalji razvoj.
Kako je sadržaj predmeta povezan sa svim oblastima života (ishrana, odevanje, obrazovanje, leþenje,
proizvodnja, zabava...), uþenici imaju priliku da savlaÿivanjem programa ovog predmeta dobiju brojne
informacije znaþajne za svoj buduüi profesionalni razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt
predmeta i, ukoliko kod nekog uþenika prepozna posebno interesovanje za odreÿene sadržaje, treba da
mu ukaže kojom profesijom bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj školi se stiþu znanja i zvanja za
odreÿenu oblast.
Da bi se zadaci nastave što potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim obaveznim i
izbornim nastavnim predmetima kao što su istorija, geografija, srpski jezik, likovna kultura, muziþka kultura,
crtanje, slikanje i vajanje, šah, verska nastava, graÿansko vaspitanje...
Na kraju školske godine, kao moguünost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, može se
organizovati izložba/priredba kojom bi uþenici pokazali steþeno znanje, kao i materijale i predmete koje su
prikupili izuþavajuüi ovaj izborni predmet. Ovakve izložbe/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira
þasove na kraju školske godine za njihovu pripremu.
Posebni zahtevi
Novac i banke nekad i sad
Kroz obradu ove tematske celine uþenici üe se upoznati sa ulogom i znaþajem novca i banaka u životu ljudi
i razvoju svih društava do danas. Aktivnosti treba tako organizovati da uþenici shvate psihološki i socijalni
aspekt novca i njegovu pozitivnu i negativnu ulogu.
Prouþavanje ove teme može da zapoþne analizom novca koji je sada u upotrebi, razgovorom o smislu
postojanja brojnih banaka koje se bave prometom novca i o pojavama kao što su inflacija, štednja, krediti,
falsifikovanje novca...
Ukoliko uþenici imaju interesovanja, mogu se organizovati debatne grupe koje bi napadale i branile
postojanje novca (kako bi se živelo bez njega - za i protiv) i koje bi uporeÿivale mesto i ulogu novca u
prošlosti i sadašnjosti... Cilj je da uþenici shvate zašto je novac oduvek bio jedan od glavnih "organizatora"
društva.
Važno je ukazati na materijale koji su se koristili za izradu novca (posebno kovanog) i na estetski aspekt
novca. Uþenici mogu i sami pregledom izabranog novca iz prošlosti i sadašnjosti (u tu svrhu mogu se
koristiti pravi novac, ali i fotografije) da identifikuju simbole koji su se koristili i da pokušaju da tumaþe
njihovo znaþenje. Deo aktivnosti se može posvetiti i liþnostima prikazanim na novcu i identifikovati po þemu
su oni poznati, odnosno zašto su zaslužili takvu poþast (vladari, vojskovoÿe, nauþnici, umetnici...).
Posebnu pažnju treba posvetiti analizi srpskog novca kroz istoriju.
Numizmatiþka vrednost zbirki starog novca može se pojasniti uþenicima organizovanjem posete
ustanovama koje poseduju takve zbirke u lokalnoj sredini ili u Beogradu (Narodni muzej, Narodna banka
Srbije). Uþenici mogu doneti stari novac koji imaju u svojim kuüama i pripremiti priþu o njegovoj starosti,
poreklu, izgledu, vrednosti...
Uþenicima mogu biti interesantne teme o funkciji novca na narodnoj nošnji nekih zemalja, ili o tome kako se
novac þuvao kad nije bilo banaka, kako su izgledali novþanici i þime su se ukrašavali (muški i ženski
novþanici, vreüice za novac...). Moguüe je i analizirati nazive koje novac ima u razliþitim delovima sveta, ili
otkriti poreklo reþi dinar i u kojim se sve zemljama on koristi. Uþenicima, takoÿe, može biti atraktivna
aktivnost na osmišljavanju novca za neku hipotetiþku državu, a od radova se može napraviti izložba.
Svakodnevni život u novom veku
Nastavni sadržaji preporuþeni u ovoj temi daju moguünost uþenicima da steknu jasniju sliku o periodu
novog veka. Najveüi deo prošlosti pripada obiþnim ljudima, koji su nam po mnogo þemu veoma bliski. Taj
"obiþan" i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica (sagledanih kao opozicija centru) þini
zapravo istoriju sveta, koju klasiþna istorija, politiþki i dogaÿajno usmerena, predstavlja samo kroz istoriju
država, vladara i vladajuüih elita. Upoznavanjem sa ljudskom svakodnevicom u novom veku, kao i u bilo
kojoj drugoj istorijskoj epohi, uþenicima üe se ukazati brojne sliþnosti i razlike s današnjim vremenom.
Uoþavanje sliþnosti i razlika ima dva osnovna cilja. Prvo, uþenicima üe se apstraktnost istorijske nauke o
istorijskim procesima i išþezlim državama i kulturama približiti kroz "konkretizaciju" prošlosti u pojavi
svakodnevice obiþnih ljudi prošlih vremena. Time se kod uþenika stvara svest da je prošlost nekada bila
neþija sadašnjost, kao što i naša svakodnevica veoma brzo postaje prošlost. Drugo, u dijalogu sa razliþitim
i drugim, uþenici üe moüi da potpunije sagledaju neposredno okruženje i društvo u kome žive, kao i sebe
same. Na taj naþin, doüi üe do proširivanja steþenih znanja, a u isto vreme proces formiranja svesti o
samom sebi i okolnom svetu biüe upotpunjen saznanjem o razvoju i usavršavanju kulturnih odlika razliþitih
zajednica, koje najþešüe odgovaraju promenama njihovih društveno-ekonomskih sistema. Time bi trebalo
da se kod uþenika podstakne razvoj veštine posmatranja, upotrebe komparativnosti i kritiþkog sagledavanja
njegovog sopstvenog okruženja i sadašnjice.
ODABRANA LITERATURA:
D. Bandiü, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Beograd 2004.
F. Brodel, Materijalna civilizacija, ekonomija i kapitalizam od XIV do XVIII veka, Knj.1: Struktura
svakodnevice: moguüe i nemoguüe, Novi Sad 2007.
E. Buhari, Napoleonova gardijska konjica, Beograd 2006.
A. Veselinoviü, R. Ljušiü, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.
P. Vilar, Zlato i novac u povijesti1450-1920, Beograd 1990.
A. Vuletiü, J. Mijailoviü, Izmeÿu posela i balova. Život u Srbiji u 19. veku, Beograd 2005.
Ž. Delimo, Strah na zapadu od XIV do XVIII veka: opsednuti grad, Vrnjaþka Banja 1982.
S. Dimitrijeviü, Srednjovekovni srpski novac, Beograd 1997.
Istorija privatnog života III, od renesanse do prosveüenosti, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2002.
Istorija privatnog života IV, od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata, priredili F. Arijes i Ž. Dibi,
Beograd 2003.
K. Kanduri, Veliko istraživanje - istorija, Beograd 2005.
R. Ljušiü, Istorija za treüi razred gimnazije opšteg i društveno-jeziþkog smera, Beograd 2007, 81–83, 114–
117, 231–234.
R. Ljušiü, Istorijska þitanka i radna sveska za treüi razred gimnazije opšteg i društveno-jeziþkog smera,
Beograd 2007, 140–145.
R. Ljušiü, Ljubavi srpskih vladara i politiþara, Niš 2000.
R. Mandru, Opsednutost ÿavolom i vradžbine u XVII veku, Novi Sad 1988.
B. Miljkoviü-Katiü, Struktura gradskog stanovništva sredinom XIX veka, Beograd 2002.
Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd 2001.
Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba, priredio A. Fotiü, Beograd 2005.
Privatni život kod Srba u devetnaestom veku. Od kraja osamnaestog veka do Prvog svetskog rata, priredili
Ana Stoliü i Nenad Makuljeviü, Beograd 2006.
Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Beograd 2001.
Stari Beograd - iz putopisa i memoara, priredio Ĉuro Gavela, Beograd 1951.
Ž. Stojanoviü, Papirni novac Srbije i Jugoslavije, Beograd 1996.
A. Fotiü, U Osmanskom carstvu (XV-XVIII vek), Beograd 2007.
Sledeüi
Prethodni
CRTANJE, SLIKANJE I VAJANJE
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj obrazovno-vaspitnoog rada u nastavi likovne kulture je da se podstiþe i razvija uþenikovo stvaralaþko
mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog
predmeta.
Zadaci vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture sastoji se u razvijanju uþenikove sposobnosti
za:
- korišüenje svih likovnih elemenata
- likovni stvaralaþki rad
- korišüenje razliþitih materijala i medijuma
- usvajanje estetskih kriterijuma i za kreativno mišljenje
- doživljavanje likovnih umetniþkih dela u okviru kulturne baštine za prepoznavanje savremenih kretanja u
umetnosti svog i drugog naroda
- vizuelnu percepciju i apercepciju
- kritiþko mišljenje
- oplemenjivanje životnog radnog prostora
- aktivno stvaralaþko delovanje u kulturnom i umetniþkom životu sredine
- aktivno estetsko unapreÿivanje svoje okoline i oþuvanje prirode i baštine zaviþaja i domovine
- negovanje ukupnih ljudskih dostignuüa
- buduüa zanimanja, profesionalnu orijentacijiu
- emancipaciju liþnosti uþenika
- kulturu rada.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- proširuju iskustva u likovnom izražavanju i razviju likovno-estetski senzibilitet za: arabesku, proporcije,
kompoziciju i prostor, objedinjavanje pokreta igre i zvuka, fotografiju i performans
- upoznaju osnovne elemente likovne organizacije i pripreme se za samostalno i kolektivno preoblikovanje
odreÿenog prostora
- se osposobe da povezuju likovni rad s literarnim scenskim izrazom, zvukom i pokretom
- upoznaju vrednosti spomenika kulture i svoju kulturnu baštinu.
STRUKTURA: 1. Sadržaji programa
2. Kreativnost
3. Medijumi
SADRŽAJI PROGRAMA
CRTANJE (8+3+1)
Proporcije.
Percepcija.
Crtanje - prirodni ugljeni štapiüi, olovke s mekim grafitnim uloškom, papiri...
Proporcije - vežbanje i estetska analiza.
Komponovanje veliþina u prostoru.
Percepcija.
Crtanje - prirodni ugljeni štapiüi, olovke s mekim grafitnim uloškom, papiri...
Komponovanje i stepenovanje oblika u prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje; odgovarajuüa sredstva i materijali.
Arabeska.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, odgovarajuüa sredstva i materijali.
Arabeska - vežbanje.
Estetska analiza.
SLIKANJE (8+3+1)
Ravnoteža oblika i boje u prostoru
Percepcija - apercepcija
Crtanje, slikanje − odgovarajuüa sredstva i materijali
Kontrast, svetlina, površina i oblika u odreÿenom prostoru
Percepcija - apercepcija
Crtanje, slikanje; odgovarajuüa sredstva i materijali.
Srodnost likovnih vrednosti u odreÿenom prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje − odgovarajuüa sredstva i materijali.
VAJANJE (10+2+1)
Oblikovanje masa i volumena dodavanjem i oduzimanjem.
Percepcija - apercepcija.
Vajanje; odgovarajuüa sredstva i materijali.
Ornamenti (trodimenzionalni)
Percepcija-apercepcija.
Vajanje - odgovarajuüa sredstva i materijali.
Vajarski materijali, odlivanje (negativ, pozitiv)
Percepcija - apercepcija.
Vajanje − gips i odgovarajuüa sredstva i materijali.
Performans.
Percepcija - apercepcija.
Odgovarajuüa sredstva i materijali.
Estetska analiza.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Programski sadržaji omoguüavaju prepoznavanje i razvoj darovitosti uþenika i njihovih indidividualnih
sposobnosti i postepeno uvoÿenje uþenika u oblast profesionalne orijentacije.
S obzirom da koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podršku darovitoj deci, koja
imaju moguünost da prodube znanja u onim sadržajima koji se ne mogu realizovati u redovno-þasovnom
sistemu, stoga je za izradu ovog programa struþna komisija oslonce tražila pre svega u programu
obaveznog predmeta likovna kultura kako bi se nastavila korelacija i produbila zapoþeta realizacija
sadržaja.
Imajuüi u vidu obrazovni karakter nastavnog predmeta likovna kultura, neophodno je na svakom þasu
svaku tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetniþkim delom. U realizaciji ove nastave treba, u
skladu sa moguünostima škole i kreativnostima nastavnika, insistirati na veüoj afirmaciji tematskih jedinica
u oblasti crtanja. Celinom kompozicija i prostor treba insistirati na razvijanju osetljivosti za shvatanje
kompozicije u prostoru. Iako je kompozicija organizacija (raspored) odnos raznih elemenata, ona je
zapravo struktura umetniþkog dela. U tom kontekstu, važno je uþenicima ilustrovati najtipiþnija dela
umetniþkog nasleÿa u kojima su na razliþit, karateristiþan naþin rešeni kompozicija i prostor. S obzirom na
to da se organizacija elemenata komponuje u datom prostoru, neophodno je da se kompozicija poveže na
znanja iz celine proporcije, i da se deci predoþi potpojam prostor. Važno je naglasiti linearnu, vazdušnu i
inverznu perspektivu i tumaþiti razliku prostora u vizantijskom i renesansnom slikarstvu, ali i na primerima
slikarstva moderne umetnosti treba ukazati na veüu spontanost i subjektivnost i individualno poimanje
komozicije i prostora. Treba naglasiti korišüenje svih vrsta linija, kako bi se postepeno obogaüivalo linearno
grafiþko izražavanje, i naglasiti pojedinosti do kojih se dolazi na osnovu opserviranja ili prethodnog
vežbanja rada po prirodi. Neophodno je analizirati perspektive (ptiþje, žablje, linearne). Tematskom celinom
proporcija (razmera, srazmera) treba uspostaviti korelaciju sa matematikom, fizikom i biologijom uz
tumaþenja primera iz umetniþkog nasleÿa. Uþenicima treba ponuditi inicijative i sadržaje za nova kretanja u
savremenoj umetnosti kako bi razvijali osetljivost za nove umetniþke materijale i medijume.
U podruþju slikanje, treba insistirati na obogaüivanju skale pojedinih boja i njihovog kompozicionog odnosa
i uvoÿenju u bojene vrednosti procesom rada po prirodi. Umetniþka dela uþenike uvode u tajne razliþitosti
jer razumevanje razliþitosti kultura, kao i veþitih promena u prirodi, uslovljava adekvatan odnos prema
vlastitom umetniþkom nasleÿu. Pri tome ne treba zanemariti ni moguünosti uþenja iz prirode i putem
umetniþke recepcije kao metode u kome nas priroda i umetniþko delo uvode u oblik otkrivanja (opažanjem)
u cilju opšte i likovne kulture. Imajuüi u vidu da je u programu obaveznog predmeta likovna kultura dato
uputstvo koje se odnosi i na obavezni predmet, u izbornom predmetu treba naglasiti samo one specifiþnosti
koje karakterišu ovaj program. Za izradu ovog programa struþna komisija je tražila oslonce pre svega u
programu obaveznog predmeta likovna kultura, kako bi se nastavila korelacija i produbila zapoþeta
realizacija sadržaja. Celina objedinjavanje pokreta, igre i zvuka predstavlja nužan uslov za vezu minulih
vremena sa savremenim tokovima umetnosti u kojima se brišu granice umetniþkih podruþja i najavljuju
savremene koncepcije. Stoga je u ovom programu predviÿen performans kojim se nastavlja i produbljuje
program obaveznog predmeta. Performansom se ukazuje na suprotstavljanje predstavi o umetnosti kao
robi, trajnom robnom proizvodu, kao i na prolaznost života i umetniþkog dela. Neophodno je metodom
razgovora ukazati na odlike proširenih medijuma (performans). Akcije, pokreti i procesi u ovoj predstavi su
u središtu pažnje. Svaki dogaÿaj u školi može biti podsticaj za rad i imati motivacioni karakter ukoliko
izaziva i podstiþe emocionalni i intelektualni stav i doživljaj uþenika. U vidu improvizacije, pozorišne
predstave, plesa, uz korišüenje audio-muziþkih efekata treba omoguüiti uþenicima da realizuju svoju
kreativnost. Tom prilikom uþenicima treba dati moguünost korišüenja fotografije, kamere kako bi zabeležili
datu situaciju. S obzirom da su medijumi u strukturi programa rezervisani za maksimalnu slobodu i
korišüenje svih moguünosti potencijalne kreativnosti nastavnika, ova celina predstavlja moguünost da se
koriste savremena sredstva i svi medijumi kao likovni izraz.
U oblasti vajarstva obratiti pažnju na osnovna svojstva vajanja, na teksturu, taktilni tretman forme, þvrste i
meke forme, konveksno-konkavno, otvoreno-zatvoreno. Treba imati u vidu osnovne geometrijske oblike i
odnos izmeÿu organske i neorganske forme, kao i odnose izmeÿu predmeta i sagledavanje proporcija.
Uþeniku treba naglasiti vrednosti i funkcije plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru, primenjenom
vajarstvu. Kod uþenika treba afirmisati i sitnu plastiku, dekorativnu skulpturu, ornament, vajarske materijale.
Treba ukazati na postupak dodavanja i oduzimanja vajarskog materijala i na primerima iz umetniþkog
nasleÿa demonstrirati karakteristiþna dela. Bitno je naglasiti važnost alata za primereno korišüenje
materijala pri izradi vajarskog rada i predoþiti osnovne moguünosti umnožavanja vajarskih radova.
Primereno je realizovati livenje u gipsu manjih reljefa, ornamenta i u negativu naþiniti moguüu doradu, kako
bi se u pozitivu otkrivali neoþekivani efekti. Izborni predmet je moguünost da se uvode novi sadržaji i
sagledaju inovacije u ovoj oblasti. Na postojeüe nastavne sadržaje, a u vezi sa savremenom tehnologijom u
kontekstu vizuelnih informacija u likovnoj umetnosti, treba imati u vidu grafiþki dizajn, video i kompjutersku
sliku, umetniþku instalaciju, lumino objekte, industrijski dizajn, arhitekturu i urbanizam i etnoumetnost u
prostoru.
Izborna nastava odmerenim zadacima sistematiþno razvija razliþite psihiþke i likovne sposobnosti uþenika,
a naroþito one sposobnosti koje podstiþu njihovo individualno i kreativno izražavanje. Ona dodatno motiviše
likovne pedagoge na usavršavanje i primenu savremenih metoda uþenja (oslanjajuüi se i na savremena
iskustva deþije psihologije) radi podsticanja spontanog i slobodnog izražavanja uþenika. Zbog toga ova
nastava omoguüava prepoznavanje i razvoj darovitosti uþenika i njihovih indidividualnih sposobnosti i
omoguüava postepeno uvoÿenje uþenika u oblast profesionalne orijentacije ka širokom polju likovnih
delatnosti.
S obzirom da postoje inicijative za veüom podrškom darovite dece ovim predmetom, stvorena je
moguünost da se na vreme podstiþe prepoznavanje ove dece u þemu bi uþestvovali roditelji i vaspitaþi
(pedagozi, psiholozi) u skladu sa indidividualnim sposobnostima i njihovom didaktiþko-metodiþkom
tretmanu.
Izvanredna postignuüa ili moguünosti za velika postignuüa uglavnom se koriste pod nazivom darovitost
(opšti potencijal) i talentovanost (manifestovana darovitost), pod kojima se podrazumeva bistrina,
izuzetnost, superiornost, briljantnost, sposobnost lakog i brzog uþenja. U redovnim vaspitno-obrazovnim
institucijama nastavnik ima ravnopravan didaktiþko-metodiþki odnos prema zainteresovanim i talentovanim
uþenicima, oslanjajuüi se na savremena iskustva psihologije koja insistira na razvoju individualnih
sposobnosti, što se odnosi i na obrazovanje darovite dece.
Koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podršku darovitoj deci koja imaju
moguünost da prodube znanja u onim sadržajima koji se ne mogu realizovati u redovno-þasovnom sistemu.
U realizaciji ove nastave treba u skladu sa moguünostima škole i kreativnostima nastavnika, insistirati na
veüoj afirmaciji primenjenih umetnosti i vizuelnih komunikacija.
Nastavnici su dužni da prate darovito dete i da ga podržavaju u radu insistirajuüi na formiranju zbirke
radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vode dnevnik i prate razvoj deteta. Oþuvanjem
težnje darovitih uþenika ka kreativnom izražavanju zajedno sa ovladavanjem materijalima (razvoj tehniþke
spretnosti i senzibiliteta) doprinosi se daljem likovnom obrazovanju.
Vrste plana:
- godišnji plan,
- operativni plan rada (polugodišnji, meseþni).
Godišnji plan rada treba da sadrži pregled likovnih celina i broj þasova predviÿenih za odreÿene sadržaje.
Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razraÿen i da sadrži sledeüe rubrike: mesec −
osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni) nastavni sadržaj; oblik rada; korelaciju sa drugim predmetima;
sredstva i medije i primedbe u koje se ubeležavaju promene. Planiranje nastave je neophodno kako bi
nastavnici adekvatno razmatrali nastavni program i imali uvid u moguüe napredovanje i podizanje kvaliteta
nastavniþke prakse. U pogledu planiranja treba imati u vidu primereno pripremanje. Pripremanjem
nastavnik osmišljava vreme od jednog þasa kako bi lakše i sigurnije tumaþio sadržaje. Pripremanje
nastavnika je neophodno (pismena, vizuelna priprema) kako bi raealizacija þasa bila jasna i izvesna i kako
bi se ostvario postavljeni cilj.
Ostvarivanje sadržaja:
Sadržaje programa likovne kulture treba ostvariti:
1. Primanjem (uþenjem), tako što üe uþenicima biti omoguüeno da stiþu znanja iz oblasti likovne kulture,
savladavaju tehnološke postupke likovnog rada u okviru odreÿenih sredstava savremenih materijala i
medijuma i da upoznaju zakonitosti i elemente likovnog jezika;
2. Davanjem (stvaranjem) putem podsticanja uþenika da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i
ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanja i jaþanja likovne osetljivosti).
Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadržaja i metodiþkih oblika usmerenosti obrazovno - vaspitnog
procesa u pravcu bogaüenja deþijeg estetskog iskustva, odreÿeni ciljevi i zadaci proizašli su iz likovne
umetnosti teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.
Ovako koncipiranim programom crtanja, slikanja i vajanja naglašena je usmerenost obrazovno - vaspitnog
procesa u svim njegovim vremenskim segmentima-pojedini þasovi, ciklusi þasova, problemski krugovi
operativnih zadataka i celine programa uzrasnih zahteva - ka jaþanju likovnih sposobnosti uþenika, zatim
ka bogaüenju likovnog jezika, a takoÿe ka formiranju pozitivnih navika i bogaüenju vlastite sfere estetskog
iskustva.
Pretpostavka kreativnosti uþenika u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva da motivacioni sadržaji budu
raznovrsni, primereni uzrastu i interesovanjima uþenika. Metodske postupke i oblike rada nastavnik
koncipira usaglašavajuüi vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuÿenim interesovanjem
uþenika da ove zadatke prihvati na nivou samoinicijative, odnosno formiranoj vlastitoj izraženoj potrebi. U
tom smislu uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktiþke pripreme motivacionog sadržaja, dok
izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadržaja kojim se uþenik motiviše u
pravcu odreÿenog likovnog problema.
Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije
predviÿenih zadataka. U procesu pripremanja za rad temama treba posvetiti posebnu pažnju kako ne bi
ovladale sadržajima (što je do sada pokazala nastavna praksa). Kao i u mnogim drugim pristupima i u
ovom sluþaju se oþekuje kreativan odnos nastavnika prilikom izbora tema, zavisno od likovnog problema.
Teme treba pronalaziti u povezivanju sa drugim oblastima i to pomoüu razgovora sa uþenicima.
U strukturi sadržaja nastavnog rada koje se odnose na praktiþne likovne aktivnosti uþenika podrazumeva
se oslanjanje na širi izbor likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i
iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost uþenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno
uþestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i
kritiþkog odnosa savremenog trenutka.
Strukturu programa þine:
1. Nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanja sadržaja likovne kulture,
poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti;
2. Kreativnost - predstavlja sposobnost da se naÿu nova rešenja za jedan problem ili novi naþini
umetniþkog izraza i ostvarenje proizvoda novog za individuu (ne nužno novog i za druge), za koju je
pretpostavka za podsticanje, motivacioni sadržaji praktiþnih likovnih aktivnosti uþenika koji obuhvataju:
- domen uþeniþkih doživljaja
- domen korelacije sa drugim vaspitno-obrazovnim podruþjima.
3. Likovni medijumi i sredstva - korišüenje likovnih disciplina i upotreba odreÿenih materijala u oblikovanju,
prošireni medijumi.
U strukturi sadržaja nastavnog rada koje se odnose na praktiþne likovne aktivnosti uþenika podrazumeva
se oslanjanje na širi izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih
sadržaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost uþenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za
aktivno uþestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost
vrednovanja i kritiþkog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja
likovnog þina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih moguünosti uþenika, kao i metodiþki kvalitet u
pogledu opredeljenja komisije za izmenu i dopunu programa likovne kulture u osnovnoj školi smanjenjem
optereüenosti uþenika naglašavanjem savremenih medijuma u likovnoj i vizuelnoj umetnosti u skladu sa
savremenim kretanjima umetnosti.
HOR I ORKESTAR
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Opšti cilj nastave izbornog predmeta hor i orkestar je razvijanje interesovanja za muziþku umetnost i
upoznavanje muziþke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.
Zadaci
- negovanje sposobnosti izvoÿenja muzike (pevanje/sviranje)
- sticanje navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i osposobljavanje za razumevanje muzike
- podsticanje kreativnosti u svim muziþkim aktivnostima (izvoÿenje, slušanje, istraživanje i stvaranje
muzike)
- upoznavanje osnova muziþke pismenosti i izražajnih sredstava muziþke umetnosti
- pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost škole
- upoznavanje zanimanja muziþke struke.
Operativni zadaci
Uþenici treba da:
- pevaju po sluhu i iz notnog teksta pesme naših i drugih naroda (narodne, umetniþke, deþje, starogradske)
- upoznaju osnovne pojmove iz muziþke pismenosti
- upoznaju muziþka dela uz osnovne informacije o delu i kompozitoru
- razvijaju stvaralaþke sposobnosti.
SADRŽAJI PROGRAMA
Hor
Veoma je znaþajno pravilno oceniti moguünosti hora i rukovoditi se stavom da je bolje odliþno izvesti neko
jednostavnije delo, nego loše otpevati težu kompoziciju.
I za hor mlaÿih i za hor starijih razreda obezbediti potreban broj þasova, što omoguüuje postizanje dobrih
rezultata i mnogo radosti þlanovima hora.
Nastavnik-horovoÿa mora stalno da vodi raþuna o dobroj postavi glasa, pravilnom disanju i deklamaciji,
taþnoj intonaciji i ritmu.
Kompozicije na repertoaru hora mlaÿih razreda treba da budu pretežno jednoglasne i dvoglasne, dok se s
horom starijih razreda mogu uspešno izvoditi i troglasne kompozicije. Hor treba da peva a capella ili uz
instrumentalnu pratnju nastavnika (ili nekog uþenika) na harmonskom instrumentu.
Repertoar školskih horova obuhvata odgovarajuüa dela domaüih i stranih autora raznih epoha.
U toku školske godine potrebno je sa horom izvesti najmanje deset kompozicija.
Orkestar
Orkestar može da bude sastavljen od bilo koje kombinacije instrumenata koji mogu da budu zastupljeni u
najmanje tri deonice. Za homogene sastave postoji dovoljno literature, bilo da se radi o orkestrima
harmonika, blok flauta, mandolina i drugo. Malo je teže naüi literaturu za druge i za najrazliþitije sastave
školskih orkestara. Za struþnog nastavnika neüe predstavljati poteškoüu da obradi za svoj sastav
odgovarajuüa dela. Ma koliko aranžman neke kompozicije Baha, Mocarta, Betovena ili ýajkovskog bio
neprikladan i nepoželjan na koncertnom podijumu, on ima puno opravdanje u školskoj muziþkoj praksi ako
je znalaþki i sa ukusom napravljen, Za uþenike üe biti veliko zadovoljstvo da poznato delo velikog
kompozitora izvedu "na svoj naþin".
Školskim orkestrom se smatra instrumentalni ansambl sa najmanje deset instrumentalista koji izvode
kompozicije u najmanje tri deonice. Orkestri mogu biti sastavljeni od instrumenata koji pripadaju istoj
porodici (blok flaute, mandoline, tambure, harmonike, Orfov instrumentarijum itd.) ili mešovitog sastava
prema raspoloživim instrumentima. Repertoar školskog orkestra þine dela domaüih i stranih kompozitora
raznih epoha, u originalnom obliku ili prilagoÿena za postojeüi školski sastav.
U toku godine orkestar treba da izvede najmanje osam dela, od kojih neka zajedno sa horom.
U svim školama u kojima rade nastavnik ili nastavnici koji vladaju nekim instrumentima organizuje se
dodatna nastava za darovite i zainteresovane uþenika u sviranju na pojedinim instrumentima.
Zadaci instrumentalne nastave su:
- da kod uþenika razvija muziþke sposobnosti i želju za aktivnim muziciranjem i sudelovanjem u školskim
ansamblima
- da uporedo sa instrumentalnom nastavom uþenicima daje i potrebna teorijska znanja
- da i ovom nastavom podstiþe kod uþenika njihove kreativne sposobnosti i smisao za kolektivno
muziciranje.
Nastava se odvija u grupi do þetiri uþenika, odnosno od pet do devet uþenika kada se radi o blok flautama,
tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od moguünosti i interesovanja uþenika, u
dodatnoj nastavi se formiraju mali muziþki sastavi.
Programom i sadržajima dodatne nastave obuhvatiti odgovarajuüe udžbenike, priruþnike i zbirke za
pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagoÿena sastavima uþenika dotiþne škole)
domaüih i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvoÿaþkim moguünostima uþenika.
Uþenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignuüa iz dodatne muziþke nastave na školskim i drugim
priredbama i takmiþenjima.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa izbornog predmeta
Pevanje pesama po sluhu i iz notnog teksta:
- neophodno je redovno ukazivanje na znaþaj pravilne higijene glasa, stalna briga o položaju tela pri
pevanju, vežbe za pevaþko disanje, vežbe artikulacije, raspevavanje uz instrumentalnu pratnju i bez nje,
pevanje kadence
- uþenje pesme poþinje uvoÿenjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tumaþenje literarnog teksta sa
naglašavanjem vaspitnih elemenata
- kod uþenja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni vid pesme (u tempu, sa dinamikom), zatim
radi jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedniþko uoþavanje ponavljanja i kontrasta)
- kod uþenja pesama iz notnog teksta prvo se radi analiza zapisa pesme (uoþavaju se: kljuþ, predznaci, takt
uz probu taktiranja, dinamiþke i artikulacione oznake, dužine i imena tonova), zatim se notni tekst išþitava
parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se vežba raspevavanja i prelazi na pevanje dok
nastavnik svira melodiju
- osmišljavanje poþetne intonacije pesme najbolje je dati kroz instrumentalni uvod
- pesma se uþi po delovima i frazama uz instrumentalnu pratnju koja se u poþetku svodi na melodiju
(aranžmane dodati tek pošto je pesma nauþena)
- teže ritmiþke figure i melodijski skokovi se obraÿuju kroz ponavljanje;
- tokom uþenja neprekidno se insistira na izražajnom i doživljenom pevanju.
Sviranje
- sviranje na instrumentima Orfovog instrumentarijuma
- sviranje na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima
- sviranje primera iz literature.
U svakom odeljenju postoji jedan broj uþenika koji ima veüe ili manje poteškoüe u pevanju. Takvim
uþenicima treba dati moguünost afirmacije kroz sviranje na deþjim muziþkim instrumentima da bi
uþestvovali u grupnom muziciranju.
U radu koristiti ritmiþke i melodijske instrumente. Pošto su uþenici opismenjeni, sviranje na melodijskim
instrumentima biüe olakšano jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama koje su solmizaciono
obraÿene.
Potrebno je razvijati deþje predispozicije za muziþko oblikovanje i omoguüiti im da dožive radost sviranja,
þime se bogati liþnost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja.
Didaktiþko-metodiþka uputstva
Preporuþeni sadržaji ovog nastavnog predmeta uþenicima treba da pruže znanja i informacije kako bi
razumeli, pratili, razlikovali, doživljavali i što bolje procenjivali muziþke vrednosti.
Za uspešnu realizaciju neophodno je ostvariti osnovni preduslov: kabinet sa nastavnim i oþiglednim
sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve uþenike, tabla sa linijskim
sistemima, kvalitetni ureÿaj za slušanje muzike, a poželjni su i kompjuter, ureÿaj za emitovanje DVD-a sa
prateüom opremom. Oþigledna sredstva ukljuþuju: slike pojedinaþnih instrumenata, gudaþkog i
simfonijskog orkestra, slike stranih i domaüih kompozitora i izvoÿaþa, kvalitetne snimke primera.
Sadržaji treba da pruže uþenicima dovoljno znanja i obaveštenosti koja üe im omoguüiti da razlikuju stvarne
vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okružuje u svakodnevnom životu od onih sadržaja koje ne
razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju.
Usvajanje znanja uþenika zavisi od organizacije þasa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv.
Uþenik treba da bude aktivan na þasu, a þas muziþke kulture treba da bude doživljaj za uþenike. Raznim
oblicima rada, tehnikama i oþiglednim sredstvima uþenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode
u nastavi. Nastavnik je ravnopravni uþesnik u svim aktivnostima.
Domaüe pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom
razredu.
Nastavu treba uvek povezivati sa drugim predmetima, muziþkim životom društvene sredine i uþestvovati na
takmiþenjima i muziþkim priredbama.
Izvoÿenje muzike
Pesma koju uþenik uþi po sluhu ili iz notnog teksta ima najviše udela u razvoju njegovog sluha i muziþkih
sposobnosti uopšte. Pevanjem pesama uþenik stiþe nova saznanja i razvija muziþki ukus. Kroz izvoÿenje
muzike uþenik treba da savlada pojmove iz osnova muziþke pismenosti. Nastava ima zadatak da kod
uþenika razvija ljubav prema muziþkoj umetnosti i smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju
liþnosti uþenika, da uþenika oplemeni i da mu ulepša život.
Pri izboru pesama nastavnik treba da poÿe od psihofiziþkog razvoja uþenika, od njima bliskih sadržaja,
šireüi pri tom njihova interesovanja i obogaüujuüi dotadašnja znanja novim sadržajima. Potrebno je, takoÿe,
da oceni glasovne moguünosti razreda pre odabira pesama za pevanje.
Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o þemu pesma govori, kao i u kojoj je lestvici
napisana. Za upoznavanje narodne pesme važno je razumeti njeno etniþko i geografsko poreklo, ulogu
pesme u narodnim obiþajima ili svakodnevnom životu. Jedna od karakteristika narodnih pesama je i
završetak koji odudara od onoga što je uþenik saznao kroz osnove muziþke pismenosti - završetak na
drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba skrenuti pažnju, a ona üe ujedno biti i orijentir za
prepoznavanje narodne pesme.
Nastavnik bira od predloženih pesama, ali mora voditi raþuna da u njegovom radu budu zastupljene
umetniþke, narodne, prigodne pesme savremenih deþjih kompozitora, kao i kompozicije sa festivala deþjeg
muziþkog stvaralaštva koje su stvarala deca. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, takoÿe može nauþiti
uþenike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi meÿu predloženim kompozicijama ako to odgovara
cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetniþke vrednosti.
Posebnu pažnju treba posvetiti izražajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji.
PREPORUýENE KOMPOZICIJE ZA RAD HORA
Pesme domaüih autora
K. Babiü - Balada o dva akrepa
I. Bajiü - Srpski zvuci
Z. Vauda - Mravi
Z. Vauda - Pahuljice
S. Gajiü - Tužna muha
D. Despiü - Kiša
D. Despiü - Oglasi
D. Despiü - Smejalica
V. Ĉorÿeviü - Veüe vrana
V. Iliü - Vodenica
D. Jenko - Bože pravde
D. Jenko - pesme iz Ĉida
J. Kaplan - Žuna
P. Konjoviü - Vragolan
J. Marinkoviü - Ljubimþe proleüa
M. Milojeviü - Vetar
M. Milojeviü - Mladost
M. Milojeviü - Muha i komarac
S. Mokranjac - II rukovet
S. Mokranjac - X rukovet
S. Mokranjac - XI rukovet
S. Mokranjac - Na ranilu
S. Mokranjac - Pazar živine
S. Mokranjac - Slavska
S. Mokranjac - Tebe pojem
S. Mokranjac - Himna Vuku
B. Simiü - Pošla mi moma na voda
T. Skalovski - Makedonska humoreska
M. Tajþeviü - Dodolske pesme
M. Tajþeviü - I svita iz Srbije
Šistek-Babiü - Oj, Srbijo
Strani kompozitori
Autor nepoznat - La violeta
J. Brams - Uspavanka
K. M. Veber - Jeka
G. Gusejnli - Moji piliüi
G. Dimitrov - Ana mrzelana
Z. Kodalj - Katalinka
Z. Kodalj - Hidlo Vegen
O. di Laso - Eho
L. Marencio - Ad una freska riva
V. A. Mocart - Uspavanka
D. Ĉovani - Ki la galjarda
S. Obretenov - Gajdar
Palestrina - Benediktus
Palestrina - Vigilate
B. Smetana - Doletele laste
F. Supe - Proba za koncert
F. Šopen - Želja
F. Šubert - Pastrmka
Kanoni
Autor nepoznat - Dona nobis pacem
L. Kerubini - Na þasu pevanja
V. A. Mocart - Noü je mirna
J. G. Ferari - Kukavica
V. Iliü - Sine muzika
J. Hajdn - Mir je svuda
INFORMATIKA I RAýUNARSTVO
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave informatike i raþunarstva jeste da se osigura da svi uþenici steknu baziþnu jeziþku i
informatiþku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuüih Standarda obrazovnih postignuüa, da se
osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje
mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uþenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje,
kao i da se uþenici osposobe za korišüenje raþunara i steknu veštine u primeni raþunara u svakodnevnom
životu.
Zadaci nastave informatike i raþunarstva su:
- stvaranje raznovrsnih moguünosti da kroz razliþite sadržaje i oblike rada tokom nastave informatike i
raþunarstva svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave informatike i raþunarstva budu u punoj
meri realizovani
- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i raþunarstva;
- razvijanje interesovanja za primenu raþunara u svakodnevnom životu i radu;
- podsticanje kreativnog rada sa raþunarom;
- osposobljavanje za rad na raþunaru.
Operativni zadaci
Uþenici treba da se:
- osposobe za primenu raþunara u oblasti informacija i komunikacija;
- upoznaju sa opasnostima na Internetu i naþinima zaštite od njih;
- upoznaju sa osnovama programa za snimanje i obradu zvuka;
- upoznaju sa osnovama programa za snimanje i obradu video zapisa;
- osposobe za izradu multimedijalnih prezentacija;
- osposobe za pisanje jednostavnih programa;
- upoznaju sa osnovama programa za crtanje i grafiþki dizajn;
- upoznaju sa obrazovnim softverom.
SADRŽAJI PROGRAMA
INTERNET (6)
Pojam elektronske komunikacije i preporuke za bezbedno ponašanje na Internetu. Elektronska pošta.
Pojam diskusije i komentara na Internetu, instant poruka, bloga, foruma, video-konferencije, elektronskog
uþenja i uþenja na daljinu. Digitalna biblioteka.
OBRADA ZVUKA (4)
Formati zvuþnih zapisa. Konverzija izmeÿu razliþitih formata. Snimanje i obrada glasa i drugih zvukova.
Praktiþan rad na snimanju i obradi zvuka.
OBRADA VIDEO ZAPISA (6)
Snimanje video zapisa. Obrada video sekvenci. Primena vizuelnih efekata. Montaža video, zvuþnih,
grafiþkih i tekstualnih materijala u celinu. Samostalna izrada filma. Formati i konverzija.
IZRADA PREZENTACIJA (10)
Pojam i struktura prezentacije. Rad sa slajdovima. Dizajn i gotovi šabloni. Rad sa tekstom, slikama i
objektima. Postavljanje efekata. Povezivanje slajdova unutar prezentacije. Povezivanje sa spoljnim
sadržajima i veb stranicama. Samostalna izrada prezentacije. Preporuke za uspešnu prezentaciju.
IZBORNI MODUL (10)
Odabrana poglavlja iz programiranja ili grafiþkog oblikovanja sadržaja.
Programiranje (10)
Nizovi. Petlje i druge kontrolne strukture. Potprogrami, procedure i funkcije.
Crtanje i grafiþki dizajn (10)
Rad sa alatima za crtanje. Rad sa bojama i teksturama. Specijalni efekti. Pregled pre štampanja.
Prilagoÿavanje crteža za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na Internetu. Praktiþan rad.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i
interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uþenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da
najmanje jedna treüina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u treüini sluþajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauþenog u razumevanju i
rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuþenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom
ocenjivanja obezbediti da su uþenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Predmet ima status izbornog. Anketiranje uþenika vrši se na poþetku svake školske godine. Ako se uþenici
opredele za ovaj predmet, pohaÿaju ga do kraja tekuüe školske godine. Anketiranje uþenika za sledeüu
školsku godinu može se izvršiti i na kraju tekuüe školske godine. Ocena iz predmeta je brojþana i ne ulazi u
prosek.
Od prijavljenih uþenika na nivou razreda, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 uþenika.
Preporuþuje se da na po jednom raþunaru bude najviše dva uþenika.
Uþeniþki raþunari treba da imaju zvuþnike ili slušalice sa mikrofonom (zbog obrade multimedijalnih
sadržaja) a poželjna je i veb kamera.
U uþionici od tehniþke opreme treba da se nalazi i jedan raþunar za nastavnika, uspostavljena veza sa
Internetom, skener, štampaþ i zvuþnici. Preporuþuje se da svi raþunari u uþionici budu umreženi i da
uþionica ima raþunarski projektor.
Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktiþan rad na raþunaru. U cilju što
boljeg usvajanja znanja preporuka je da uþenici imaju po jedan þas vežbi svake nedelje ili da se realizuje
dvoþas svake druge nedelje.
S obzirom da uþenici ne moraju pohaÿati predmet u sva þetiri razreda, neki sadržaji se moraju tematski
ponavljati i provlaþiti kroz više razreda da bi se predviÿene teme što bolje savladale. Tu se pre svega misli
na teme koje se tiþu Interneta, a zatim na kreiranje i obradu multimedijalnih sadržaja, kao i na njihovo
uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.
Težište rada, kod prve nastavne teme Internet, treba da bude na raznim vrstama elektronske komunikacije
kao i pravilima bezbednog ponašanja u okviru takve komunikacije. Objasniti pojam elektronske
komunikacije i navesti primere komunikacije izmeÿu ljudi preko raþunara, mobilne telefonije i drugih
elektronskih ureÿaja i opreme. Diskutovati sa uþenicima o tome koliko su ovakvi oblici komunikacije
zastupljeni u njihovom svakodnevnom životu i koliko utiþu na njih. Tražiti od uþenika da razmišljaju o
dobrim i lošim stranama tih uticaja. Izvuüi zajedniþke zakljuþke o tome koliko nam je važan i koristan
Internet i kojih se pravila ponašanja treba pridržavati da bi smo zaštitili privatnost, liþne podatke kao i
raþunar i ostalu tehniþku opremu. Najveüi deo þasova, od predviÿenih, posvetiti praktiþnom radu sa
elektronskom poštom. Detaljno obrazložiti strukturu elektronske poruke, naþine kreiranja, þuvanja, brisanja,
þitanja i odgovaranja na primljenu elektronsku poštu, sa naglaskom na naredbe Attach, Reply, Forward.
Obraditi teme kao što su: korišüenje gotovih programa za rad sa elektronskom poštom, korišüenje veb
pošte, pravljenje i korišüenje adresara. Ukoliko postoje tehniþke moguünosti u školi, pružiti priliku svim
uþenicima da uz pomoü nastavnika, kreiraju svoju, besplatnu e-mail adresu i razmene pisane poruke. U
okviru praktiþnih vežbi ukljuþiti zahteve da se uz pisanu poruku pošalju i dodatna dokumenta kao što su
slike, tekstualna ili zvuþna dokumenta. Vežbati naþine odgovaranja na veü dobijenu elektronsku poruku,
naþine prosleÿivanja nepromenjene poruke dalje, rad sa adresarom i listom kontakata.
Ukoliko škola nema konekciju na Internet, u offline režimu pokazati sve moguüe detalje oko rada sa
elektronskom poštom.
Pored rada sa elektronskom poštom, posebnu pažnju posvetiti razjašnjavanju pojmova kao što su diskusije
i komentari na Internetu, pojmu bloga i foruma i naþinima rada sa njima, pojmu video-konferencije,
elektronskog uþenja i uþenja na daljinu, pojmu instant poruka i üaskanja na Internetu. Ukoliko postoji
moguünost, demonstrirati postupak rada sa telekomunikacionom opremom za uspostavljanje videokonferencije. Skrenuti pažnju uþenicima na veliku riznicu znanja na Internetu i kako da prepoznaju taþne i
pouzdane izvore informacija. Razjasniti pojam autorskih prava i skrenuti pažnju na naþine deljenja digitalnih
materijala, odnosno naþine preuzimanja tuÿih materijala i postavljanje svojih na Internet.
U okviru svakog pojma koji se obraÿuje, insistirati na pisanim i nepisanim pravilima ponašanja u toku
navedenih naþina komunikacije. Uputiti uþenike da pitaju roditelje i nastavnike za savet u sluþaju da nisu
sami u stanju da odluþe da li je neka aktivnost na Internetu bezbedna ili ne.
Kod teme Obrada zvuka uþenicima predstaviti formate zvuþnih zapisa, izdvojiti one koji se najþešüe koriste
i istaüi njihove prednosti i nedostatke u poreÿenju sa drugima. Demonstrirati rad na obradi zvuka u nekom
od dostupnih programa (npr. Audacity, Windows Media Encoder, Adobe Audition, Sound Forge, Nuendo...).
Posebnu pažnju posvetiti celinama kao što su: konverzija izmeÿu razliþitih formata, snimanje i obrada glasa
(i drugih zvukova) i montaža audio zapisa (od veü postojeüih muziþkih numera). Ostaviti vremena da se
uþenici praktiþno upoznaju sa alatima za rad i isprobaju segmente rada u programu: konverzija, snimanje,
montaža i obrada zvuka.
Temu Obrada video zapisa zapoþeti snimanjem video zapisa. Za snimanje video sekvenci koristiti digitalne
fotoaparate i mobilne telefone. Ukoliko škola poseduje neku vrstu kamere, omoguüiti uþenicima da
praktiþno rade sa njom. Snimljene materijale uvoziti u program za obradu video sekvenci (na primer
Windows Movie Maker i drugi). Pokazati osnovne alate za odsecanje, brisanje, pozicioniranje, kopiranje,
premeštanje, postavljanje na vremensku liniju video sekvenci radi finalne montaže. Na video sekvence
primeniti vizuelne efekte, dodati zvuk i tekst. Zadatak za vežbu može biti samostalna izrada malog filma na
temu po izboru. Objasniti naþin þuvanja i zapamüivanja projektnog fajla, kao i naþin samostalne izrade
filma. Istaüi formate video zapisa koje program nudi.
Diskutovati sa uþenicima o kvalitetu video zapisa u odnosu na format video zapisa. Obavezno pokazati
naþine konverzije izmeÿu razliþitih video formata (npr. Windows Movie Maker, Windows Media Encoder,
Super Encoder i drugi).
Izrada prezentacija je tema koja se naslanja na prethodno obraÿene sadržaje u okviru petog, šestog i
sedmog razreda, kao što su: uvod u multimediju u petom razredu, rad sa tekstom u petom i šestom
razredu, grafika i animacija u šestom razredu i obrada zvuka i video zapisa u sedmom razredu. Da bi se
uþenici obuþili da izraÿuju kvalitetne multimedijalne prezentacije, neophodno je obuþiti ih da prvo umeju da
pripreme materijale za rad. S obzirom da je predmet izborni i bira se svake godine iznova, neophodno je
prvo napraviti pregled koliko sadržaja su uþenici imali prilike da usvoje. Ukoliko neki uþenici nisu pohaÿali
predmet u svim ranijim razredima, preporuþuje se da se neki neophodni delovi u vezi sa obradom teksta,
grafike i animacije ukratko ponove.
Sledeüa etapa u obradi ove teme bi trebalo da bude definisanje pojma prezentacije i upoznavanje sa
njenom tipiþnom strukturom kroz prikazivanje dobro uraÿenih primera. Uþenike upoznati sa
karakteristikama uspešne prezentacije i kriterijumima za njeno ocenjivanje. Takoÿe, uþenicima skrenuti
pažnju na poštovanje preporuka prilikom samostalne izrade prezentacije. Preporuke obuhvataju: odnos
boja na slajdovima, koliþine teksta, slika, animacija, grafikona i drugih video sadržaja, kao i uklopljenost
zvukova u celinu. Posebnu pažnju skrenuti na naþin povezivanja slajdova unutar prezentacije. Analizirati sa
uþenicima pokazane primere sa osvrtom na pozitivne karakteristike i eventualne negativne karakteristike
prezentacija. Poseban akcenat treba staviti na vrste prezentacija i razjasniti da se prezentacije mogu praviti
kao podrška predavaþu ili kao programirani materijal koji se daje uþenicima za samostalno uþenje.
Konkretan rad na izradi samostalne prezentacije sa uþenicima zapoþeti odabirom tema koje üe biti
obraÿivane i prezentovane u toku preostalih þasova. Nakon toga predstaviti radno okruženje programa i
krenuti na rad sa slajdovima (umetanje novog, brisanje, promena rasporeda, kopiranje, premeštanje,
pregledanje). Posle kreiranja osnovne strukture prezentacije pokazati moguünosti programa za vizuelno
oblikovanje pojedinaþnih slajdova i primenu gotovih, dizajniranih šablona. Kroz rad sa tekstom ponoviti
najvažnije zakonitosti obrade teksta. U radu sa slikama ponoviti ukratko sve o tipovima zapisa digitalnih
slika i konverziji izmeÿu formata. Pokazati kako se slike umeüu na slajd ili u pozadinu i kako se mogu
obraÿivati. Nastaviti sa umetanjem drugih grafiþkih objekata kao što su dijagrami, tabele, gotovi oblici,
animacije i drugi grafiþki elementi (clip art, word art...). Po jedan þas posvetiti radu sa zvukom i radu sa
video zapisima. Objasniti pojam objekta u prezentaciji i obraditi postavljanje efekata na objekte kao i na
same slajdove. Nakon toga pokazati naþine pomoüu kojih se mogu povezati slajdovi unutar prezentacije
kao i naþine povezivanja slajdova sa spoljnim sadržajima i veb stranicama. Završiti izradu samostalne
prezentacije preko demonstracije moguünosti programa da se prezentacija saþuva u drugom formatu.
Nakon toga dati preporuke za uspešnu prezentaciju. Skrenuti pažnju na podešavanje vremena izlaganja,
naþin izlaganja kao i na tehniþke preduslove koje treba ispuniti da bi prezentacija bila ocenjena kao
uspešna.
U okviru poslednje tematske celine pruža se moguünost nastavnicima i uþenicima koji su zainteresovani za
nastavu Programiranja da nastave sa izuþavanjem nekog od aktuelnih programskih jezika sa kojim su se
susreli u VI razredu (C#, Java ili Visual Basic). Pri realizaciji ove tematske celine uþenike treba upoznati sa
sledeüim konceptima:
1. Nizovi - pojam i upotreba nizova. Obraditi uþitavanje niza brojeva sa tastature i njegovo ispisivanje na
ekranu.
2. Razne vrste petlji, poput For i While. Naredbe za kontrolu petlji, Break i Continue. Obraditi primer
uþitavanja niza ocena, sve dok se ne uþita broj manji od jedan ili veüi od pet.
3. Naredbe za kontrolu toka, poput Switch, koja omoguüava višestruki uslov. Obraditi primer u kojem se na
osnovu uþitanog rednog broja od 1 do 12 ispisuje naziv meseca.
4. Potprogrami, realizovani kao procedure, funkcije ili metodi, u zavisnosti od odabranog programskog
jezika. Obraditi primere potprograma za sortiranje niza brojeva, pronalaženje najveüeg i najmanjeg
elementa u nizu i za raþunanje proseþne ocene na osnovu unetog niza ocena.
5. Ukoliko je to moguüe, obraditi neki od prethodnih primera u grafiþkom okruženju, tj. razviti program koji
za unos i ispis podataka koristi ekranske forme (prozore), tastaturu i miš.
Uþenicima koji su tek u sedmom razredu izabrali informatiku i raþunarstvo kao izborni predmet, tematsku
oblast Programiranje realizovati po nastavnom planu i programu za VI razred, a teme predviÿene za VII
razred uraditi u obimu koliko je to moguüe.
Za uþenike koji ne žele da se bave programiranjem, ponuÿene su zanimljive nastavne teme iz oblasti
Crtanje i grafiþki dizajn. Ova tema je posveüena izradi dvodimenzionalnih grafiþkih rešenja za razliþite
potrebe kao što su þasopisi, reklamni panoi, posteri, pozivnice, vizit karte i drugo. Podsetiti uþenike na
razliku izmeÿu vektorske i bitmapirane grafike. Detaljno objasniti rad sa alatima za crtanje (crtanje, brisanje,
umetanje teksta i grafiþkih elemenata, promena dimenzija i položaja na pozadini, kopiranje, premeštanje,
promena redosleda). U okviru rada sa bojama i teksturama pokazati kako se može uticati na oblikovanje
nacrtanih elemenata. U skladu sa moguünostima programa pokazati alate za primenu specijalnih efekata
na delovima crteža. Skrenuti pažnju uþenicima na obavezno pregledanje materijala pre štampanja.
Prilagoÿavanju crteža za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na Internetu treba posvetiti dovoljno
vremena da uþenici razumeju kako se može uticati na kvalitet izraÿenog materijala prema potrebi. Kroz
praktiþan rad primeniti nauþeno i izraditi konkretne materijale. Za obradu ove nastavne teme preporuþuju
se programi kao što su Corel Draw, Adobe Illustrator, Ink Scape, i drugi.
Broj þasova koji je predviÿen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da
ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 þasa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja
programskih sadržaja.
MATERNJI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
(2 þasa nedeljno, 72 þasa godišnje)
BOSANSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Cilj
Cilj nastave Bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture jeste sticanje znanja o osobenostima
bosanskog jezika, književnosti i kulture Bošnjaka, kao i razvijanje svijesti kod uþenika o sopstvenom
nacionalnom identitetu, te svijesti o tome da ih nacionalne osobenosti ne þine manje vrijednim subjektima
zajednice u kojoj i sa kojom žive.
Kod uþenika treba probuditi interesovanje da þitajuüi pronalaze, zapisuju, prikupljaju i sistematizuju leksiku
karakteristiþnu za svoj maternji jezik, da upoznaju i afirmišu vrijednosti svoje kulture, obiþaja i naþina života,
da prepoznaju i kompariraju sliþnosti i razlike u odnosu na narode sa kojima žive - na nivou jezika, religije,
obiþaja i kulture.
Operativni zadaci:
- ovladavanje bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izražavanju;
- upoznavanje i njegovanje kulturne baštine Bošnjaka;
- njegovanje i bogaüenje jeziþkog i stilskog izraza;
- upoznavanje bogate riznice narodnog stvaralaštva Bošnjaka (krajišnice, balade, sevdalinke…);
- bogaüenje rijeþnika bošnjaþkom leksikom;
- sticanje znanja iz historije Bošnjaka;
- uoþavanje meÿusobnih kulturnih uticaja u zajednici i širem okruženju;
- njegovanje osjeüaja za razliþite vrijednosti u sopstvenoj i u drugim kulturama;
- isticanje važnosti interkulturalnog dijaloga i poštivanje razliþitosti.
SADRŽAJI PROGRAMA
JEZIK
Gramatika
- Sintagma: odnosi meÿu þlanovima sintagme - slaganje, upravljanje i pridruživanje;
- reþenica, vrste reþenica (prosta - neproširena i proširena, i složena);
- subjekat, predikat;
- slaganje predikata sa subjektom;
- objekat i atribut i apozicija;
- istoznaþnost i bliskoznaþnost rijeþi - upotreba sinonima;
- višeznaþnost rijeþi: polisemija i homonimija, antonimija;
- alternacija JE/IJE.
Pravopis
- zarez u složenoj reþenici;
- pisanje velikog slova;
- rastavljane rijeþi na kraju reda;
- izgovor i pisanje skraüenica;
- sastavljeno i rastavljeno pisanje rijeþi.
KNJIŽEVNOST
Historija bosanske književnosti (zapisi na steücima, povelje)
Bošnjaþka književnost na orijentalnim jezicima
Alhamijado književnost - Sulejman Tabakoviü - odlomak iz Divana
Mustafa H. Grabþanoviü
Enver ýolakoviü
Hamza Humo
ûamil Sijariü
Iso Kalaþ
Skender Kulenoviü
Nurija. B. Hubijar
Mak Dizdar
Enes Dazdareviü
Nedžad Ibrišimoviü
Alija Duboþanin
Irfan Horozoviü
Elifa Kriještorac
Zuko Džumhur
Meša Selimoviü
Ranjeni jelen
Odgoj
U orašju
Ram Bulja
Majka Umihana
Na pravi put sam ti, majko izišo
Ruža
Blago
Kika
Ime
Pismo koje nisam nikad poslao
Vauvan
Rodni Sandžak
Grad zelene brade
Tvrÿava (odlomak)
Dževad Karahasan
Maruf Fetahoviü
Fehim Kajeviü
Refik Liþina
Husein Bašiü
Safet Hadroviü Vrbiþki
Zaim Azemoviü
Hasnija Muratagiü Tuna
Ferid Muhiü
Ismet Rebronja
Sinan Gudževiü
Alija Nametak
Alija Isakoviü
Istoþni divan (odlomak)
Voda
ýekanje pjesme
Koza Lisa
(pjesma po izboru)
Oþeve jesen
Uþitelj Dino
Sat
Bošnjaþka nevjesta
Rafet spava
Bistra krv
Za obraz (odlomak)
Hasanaginica (drama)
Književnoteorijski pojmovi
- grafiþki oblik pjesme (raspored stihova i strofa);
- motiv i funkcija motiva u pjesmi;
- vrste lirskih pjesama (sonet, oda, himna);
- stilske figure: metafora, alegorija, ironija;
- funkcija i ustrojstvo kompozicije u priþi;
- radnja u priþi: razvijena i nerazvijena;
- hronologija dogaÿaja u prozi;
- predstava i karakter lika;
- opis prirode, pejzaž;
Jeziþko izražavanje
- prepriþavanje s promjenom redosljeda dogaÿaja, priþanje priþe prema planu;
- þitanje: interpretativno, usmjereno, þitanje po ulogama;
- razvijanje kulture slušanja umjetniþkih tekstova;
- opis otvorenog prostora, opis zatvorenog prostora, opis lika;
- prikaz neke proþitane knjige ili gledanog filma.
ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
Bošnjaþka narodna književnost
- Narodna balada - Alibegovica;
- Narodna romansa - Razboli se gondže Mehmedaga;
- Ženidba Smailagiü Meha (odlomak iz epa) Avdo Meÿedoviü;
- Epska narodna pjesma - Kako je Mehmed ÿumruk ukinuo;
- Lirska narodna pjesma - Veþerala dilber Umihana;
- Lirska narodna pjesma - Moj pendžere, moj grki þemere;
- Narodna sevdalinka - Ašikovah tri godine dana;
- Narodna priþa - Mudri derviš;
- Narodna šaljiva priþa - Po pola.
- Znamenitosti
- Život i obiþaji Bošnjaka;
- Sandžak kroz historiju;
- Dogaÿaji i liþnosti o kojima treba znati.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
U procesu nastave predmeta Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture treba uvažiti osnovnu
pedagošku pretpostavku da je uþenik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga nastavnik mora upoznati
i uvažavati intelektualno-mentalne i psihološke sposobnosti uþenika, kako bi pronašao didaktiþku formulu
koja üe garantovati da üe uþenici moüi savladati nove sadržaje.
Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv naþin prezentirati pažljivo odabrane jeziþko-literarne
vrijednosti koje üe uþenici bez teškoüa usvojiti i koje üe im biti potrebne za dalje školovanje, bogaüenje
opšte kulture i znanja o životu.
Sem opštih metoda u savremenoj nastavi jezika i književnosti treba primijenit i:
- metodu þitanja i rada na tekstu (tekst metoda)
- metodu razgovora - dijalošku metodu
- metodu izlaganja i objašnjavanja (monološku metodu)
- komparativnu metodu - pažljivo pripremljenim tekstovima, tematski povezanim, uþenike treba navikavati
da uoþavaju sliþnosti: ambijentalne, situacione, karakterne (kod književnih likova) i sl.
- metodu praktiþnog rada - nauþno-istraživaþka metoda iz oblasti jezika, iz oblasti dijalektologije, uoþavanje
prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika usmene književnosti, rad na sredstvima
medijske tehnologije (davanjem uloga i zaduženja kao: spiker, reporter, urednik, lektor, koreograf,
glumac...).
Treba takoÿe primijeniti razliþite oblike rada kao što su: rad sa pojedincima - diferencirani rad, rad u
parovima, rad u grupama, rad sa cijelim odjeljenjem - te uþenje kroz razliþite vrste igara, kao što su kvizovi,
recitali, imitacije, skeþevi i sliþno, kako bi se nenametljivim ponavljanjem i uvježbavanjem došlo do ciljanih
rezultata.
BUGARSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
ȻɔɅȽȺɊɋɄɂ ȿɁɂɄ
Ɉɛɪɚɡɨɜɚɬɟɥɧɢ ɡɚɞɚɱɢ:
- ɩɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨ ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɢ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɨɪɬɨɟɩɫɤɢ ɢ ɨɪɬɨɝɪɚɮɫɤɢ ɫɬɚɧɞɚɪɬɢ ɧɚ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢɹ
ɤɧɢɠɨɜɟɧ ɟɡɢɤ;
- ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɝɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɢɬɟ ɨɫɨɛɟɧɨɫɬɢ ɧɚ ɧɟɢɡɦɟɧɹɟɦɢɬɟ ɱɚɫɬɢ ɧɚ ɪɟɱɬɚ;.
- ɩɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨ oɫɩɨɫɨɛɹɜɚɧɟ ɧa ɭɱeɧɢɰɢɬɟ ɡɚ ɫɚɦɨɫɬɨɹɬɟɥɧɨ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɩɨɧɹɬɢɹ ɡa
ɥɢɟɬɪɚɬɭɪɧɢɹ ɬɟɤɫɬ;
- ɪɚɡɲɢɪɹɜɚɧɟ ɢ ɭɫɜɨɹɜɚɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɡɚ ɩɪɨɫɬɨɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ ɢ ɧɟɝɨɜɢɬɟ ɱɚɫɬɢ; ɩɪɚɤɬɢɱɟɫɤɨ
ɩɪɢɥɨɠɟɧɢɟ;
- ɡɚɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɫɴɫ ɫɥɨɠɧɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ ɢ ɜɢɞɨɜɟ ɫɥɨɱɧɢ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ;
- ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɭɦɟɧɢɹ ɡɚ ɤɴɴɫɨ ɢ ɹɫɧɨ ɭɫɬɧɨ ɢ ɩɢɫɦɟɧɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ;
- ɨɜɥɚɞɹɜɚɧɟ ɫ ɨɫɧɨɜɧɢ ɬɟɯɧɢɤɢ ɡɚ ɩɢɫɚɧɟ ɧɚ ɫɴɱɢɧɟɧɢɟ;
- ɪɚɡɲɢɪɹɜɹɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɩɨ ɟɡɢɤ, ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɢ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɢ ɤɭɥɬɭɪɧɢ ɨɫɨɛɟɧɨɫɬɢ.
EZIK
Gramatika
- ɉɨɜɬɨɪɟɧɢɟ ɢ ɡɚɬɜɴɪɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɩɪɢɞɨɛɢɬɢ ɜ ɩɪɟɞɢɲɧɢɬɟ ɤɥɚɫɨɜɟ.
- ɍɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɢ ɡɚɬɜɴɪɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ ɩɨ ɮɨɧɟɬɢɤɚ/ ɨɫɧɨɜɧɢ ɮɨɧɟɬɢɱɧɢ ɡɚɤɨɧɢ/.
- ɍɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɢ ɡɚɬɜɴɪɞɹɜɚɧɟ ɧɚ ɡɧɚɧɢɹɬɚ po ɦɨɪɮɨɥɨɝɢɹ/ ɱɚɫɬɢ ɧɚ ɪɟɱɬɚ/.
- ɑɥɟɧɭɜɚɧɟɬɨ ɜ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢɹ ɟɡɢɤ.
- Ɂɚɩɨɡɧɚɜɚɧɟ ɫ ɨɫɧɨɜɧɢɬɟ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢ ɫɬɢɥɨɜɟ.
- Ɉɩɪɟɞɟɥɹɧɟ /ɫɴɩɨɫɬɚɜɤɚ/ ɧɚ ɞɢɚɥɟɤɬɧɚɬɚ ɟɡɢɤɨɜɚ ɛɚɡɚ ɫɩɪɹɦɨ ɤɧɢɠɨɜɧɚɬɚ ɧɨɪɦɚ.
- Ʌɟɤɫɢɤɚɥɧɨ ɛɨɝɚɬɫɜɨ ɧɚ ɡɚɩɚɞɧɢɬɟ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɝɨɜɨɪɢ.
- Ɇɟɠɞɭɟɡɢɤɨɜɚ ɯɨɦɨɧɢɦɢɹ / ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ - ɫɪɴɛɫɤɢ ɟɡɢɤ/.
- ɂɡɪɟɱɟɧɢɟ. ȼɢɞɨɜɟ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ ɩɨ ɫɴɫɬɚɜ. ɉɪɨɫɬɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ. ɉɪɨɫɬɨ ɪɚɡɲɢɪɟɧɨ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ. ɋɥɨɠɧɨ
ɢɡɪɟɱɟɧɢɟ. ȼɢɞɨɜɟ ɫɥɨɠɧɢ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ - ɪɚɡɩɨɡɧɚɜɚɧɟ.
- Ɉɛɢɤɧɨɜɟɧ ɫɥɨɜɨɪɟɞ ɧɚ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ.
Pravopis
- Upotreba na glavna bukva pri pisane na: Ȼɨɝ ɢ ɜɫɢɱɤɢ ɫɢɧɨɧɢɦɢ ɧɚ ɧɟɝɨɜɨɬɨ ɢɦɟ (Ƚɨɫɩɨɞ, Ȼɨɝ-Ɉɬɟɰ);
ɬɢɬɥɢ ɩɪɢ ɨɛɪɴɳɟɧɢɟ (ɍɜɚɠɚɟɦɢ ɝɨɫɩɨɞɢɧ ɉɪɨɮɟɫɨɪɟ); ɞɜɟɬɟ ɢɦɟɧɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢɬɟ ɢ
ɢɫɬɨɪɢɱɟɫɤɢ ɝɟɪɨɢ (Ȼɚɣ Ƚɚɧɶɨ, ȿɜɬɢɦɢɣ Ɍɴɪɧɨɜɫɤɢ) .
- Upotreba na osnovni prepinatelni znaci.
- ɋɥɹɬɨ, ɩɨɥɭɫɥɹɬɨ ɢ ɪɚɡɞɟɥɧɨ ɩɢɫɚɧɟ.
- Ɂɚɬɜɴɪɞɹɜɚɧɟ ɱɪɟɡ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɧɚ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟɬɨ ɧɚ ɢɡɭɱɟɧɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɩɪɚɜɢɥɚ.
Ɉɪɬɨɟɩɢɹ
- ɍɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɱɪɟɡ ɱɟɬɟɧɟ ɢ ɝɨɜɨɪɟɧɟ.
- Ɉɬɫɬɪɚɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɞɢɚɥɟɤɬɧɢ ɹɜɥɟɧɢɹ ɜ ɝɨɜɨɪɚ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɢ ɜɥɢɹɧɢɟɬɨ ɢɦ ɧɚ ɞɪɭɝ ɟɡɢɤ /ɫɪɴɛɫɤɢ
ɟɡɢɤ/.
- ɂɡɝɨɜɚɪɹɧɟ ɧɚ ɜɫɢɱɤɢ ɝɥɚɫɧɢ, ɫɴɝɥɚɫɧɢ ɢ ɝɪɭɩɚ ɫɴɝɥɚɫɧɢ. ɍɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɡɚ ɨɬɫɬɪɚɧɹɜɚɧɟ ɧɚ
ɧɟɤɧɢɠɨɜɧɢ ɮɨɪɦɢ ɩɪɢ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ.
- Ɉɛɟɡɜɭɱɚɜɚɧɟ ɧɚ ɡɜɭɱɧɢɬɟ ɫɴɝɥɚɫɧɢ ɜ ɤɪɚɹ ɧɚ ɞɭɦɢɬɟ.
- Ɋɟɞɭɤɰɢɹ ɧɚ ɭɞɚɪɟɧɢɬɟ ɝɥɚɫɧɢ ɜ ɤɪɚɹ ɧɚ ɞɭɦɢɬɟ.
- Ɂɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɧɚ ɞɢɮɟɪɟɧɰɢɚɥɧɢ ɮɭɧɤɰɢɢ ɧɚ ɭɞɚɪɟɧɢɟɬɨ ɜ ɞɭɦɢ ɨɬ ɫɴɳ ɡɜɭɤɨɜ ɫɬɪɨɟɠ /ɨɦɨɧɢɦɢ/.
ɅɂɌȿɊȺɌɍɊȺ
- Ɂɚ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɨɫɬɚɜɟɧɢɬɟ ɰɟɥɢ ɢ ɡɚɞɚɱɢ ɩɨ Ȼɴɥɝɚɪɫɤɢ ɟɡɢɤ ɫ ɟɥɟɦɟɧɬɢ ɧɚ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɚ
ɤɭɥɬɭɪɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ ɦɨɝɚɬ ɞɚ ɢɡɩɨɥɡɜɚɬ ɡɚ ɨɛɪɚɛɨɬɤɚ ɧɚ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɧɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɨɬ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɠɚɧɪɨɜɟ,
ɤɚɤɬɨ ɨɬ ɥɢɱɧɨɬɨ - ɬɚɤɚ ɢ ɨɬ ɧɚɪɨɞɧɨɬɨ ɬɜɨɪɱɟɫɬɜɨ.
Ʌɢɬɟɪɚɬɭɪɚ ɡɚ ɨɫɴɳɟɫɬɜɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɪɨɝɪɚɦɚɬɚ:
- ɉɨɞɛɪɚɧɢ ɱɟɬɢɜɚ /ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ ɢ ɪɚɡɤɚɡɢ/ ɨɬ ɑɢɬɚɧɤɚɬɚ ɡɚ 7. ɤɥɚɫ
- Ȼɴɥɝɚɪɫɤɢ ɧɚɪɨɞɧɢ ɩɟɫɧɢ: ɥɸɛɨɜɧɢ, ɬɪɭɞɨɜɢ, ɸɧɚɲɤɢ - ɩɨ ɢɡɛɨɪ/.
- Ȼɴɥɝɚɪɫɤɢ ɧɚɪɨɞɧɢ ɩɪɢɤɚɡɤɢ: ɜɴɥɲɟɛɧɢ, ɩɪɢɤɚɡɤɢ ɡɚ ɠɢɜɨɬɧɢɬɟ ɢ ɛɚɫɧɢ.
- Ⱦɨɛɪɢ ɑɢɧɬɭɥɨɜ: Ȼɴɥɝɚɪɢ - ɸɧɚɰɢ
- ɏɪɢɢɫɬɨ Ȼɨɬɟɜ - ɋɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ : ɉɪɢɫɬɚɧɚɥɚ, Ɉɛɟɫɜɚɧɟɬɨ ɧɚ ȼɚɫɢɥ Ʌɟɜɫɤɢ ɢ ɞɪ.
- ȳɨɪɞɚ ȳɨɜɤɨɜ - ɒɢɛɢɥ
- ȿɥɢɧ ɉɟɥɢɧ - Ɋɚɡɤɚɡɢ : ɇɚ ɨɧɹ ɫɜɹɬ, Ʉɨɫɚɱɢ
- ɂɜɚɧ ȼɚɡɨɜ - Ɋɨɞɧɚ ɪɟɱ, Ɋɚɡɤɚɡɢ ɡɚ Ʌɟɜɫɤɢ.
- Ƀɨɪɞɚɧ Ɋɚɞɢɱɤɨɜ – Ɋɚɡɤɚɡɢ /ɩɨɞɛɨɪ/
- Ⱦɨɪɚ Ƚɚɛɟ: - ɋɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ ɡɚ ɞɟɰɚ ɢ ɸɧɨɲɢ / ɩɨɞɛɨɪ/.
- ɉɨɟɬɢ ɢ ɩɢɫɚɬɟɥɢ ɨɬ ɛɴɥɝɚɪɫɤɨɬɨ ɦɚɥɰɢɧɫɬɜɨ ɜ ɋɴɪɛɢɹ / Ⱥɥɟɤɫɚɧɞɴɪ Ⱦɴɧɤɨɜ, ɋɬɨɣɧɟ əɧɤɨɜ,
Ɇɢɥɨɪɚɞ Ƚɟɪɨɜ, Ɇɚɪɢɧ Ɇɥɚɞɟɧɨɜ, ɇɨɜɢɰɚ ɂɜɚɧɨɜ, ɋɢɦɟɨɧ Ʉɨɫɬɨɜ ɢ ɞɪ./
- ɑɟɬɢɜɚ ɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɨɬ ɞɟɬɫɤɢ ɜɟɫɬɧɢɰɢ, ɫɩɢɫɚɧɢɹ ɢ ɟɧɰɢɤɥɨɩɟɞɢɢ./ ȼ-ɤ "Ⱦɪɭɝɚɪɱɟ" ɢ ɞɪ./
- ɂɥyɫɬɪɢɪɚɧɢ ɤɧɢɝɢ ɢ ɟɧɰɢɤɥɨɩɟɞɢɢ ɡɚ ɞɟɰɚ ɢ yɧɨɲɢ
- ɉɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɢɥɢɳɧɚ ɛɢɛɥɢɨɬɟɤɚ
- ɉɨɥɡɜɚɧɟ ɧɚ ɞɢɚɮɢɥɦɢ, ɜɢɞɟɨ ɤɚɫɟɬɢ, CD, ɢɧɬɟɪɧɟɬ ɢ ɞɪ. ɫɴɜɪɟɦɟɧɢ ɚɭɞɢɨɜɢɡɭɚɥɧɢ ɫɪɟɞɫɬɜɚ.
ɑɟɬɟɧɟ ɢ ɬɴɥɤɭɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬ
- ɑɟɬɟɧɟ ɧɚ ɝɥɚɫ ɢ ɧɚɭɦ ɤɚɬɨ ɭɜɨɞ ɡɚ ɪɚɡɝɨɜɨɪ ɜɴɪɯɭ ɬɟɤɫɬɚ.
- ɑɟɬɟɧɟ, ɤɨɟɬɨ ɟ ɫɴɝɥɚɫɭɜɚɧɨ ɫ ɜɢɞɚ ɢ ɩɪɢɪɨɞɚɬɚ ɧɚ ɬɟɤɫɬɚ: ɥɢɪɢɱɟɫɤɢ, ɩɪɨɡɚɢɱɧɢ, ɞɪɚɦɚɬɢɱɧɢ ɢ ɞɪ.
- ɉɨ-ɧɚɬɚɬɴɲɧɨ ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɩɨ ɢɡɪɚɡɢɬɟɥɧɨ ɱɟɬɟɧɟ.
- Ɂɚɩɚɦɟɬɹɜɚɧɟ ɧɚ ɫɬɢɯɨɬɜɨɪɟɧɢɹ ɢ ɨɬɤɴɫɢ ɨɬ ɩɪɨɡɚ /ɩɨ ɢɡɛɨɪ ɧɚ ɭɱɟɧɢɰɢɬɟ/.
- ɋɰɟɧɢɱɧɢ ɭɱɟɧɢɱɟɫɤɢ ɢɦɩɪɨɜɢɡɚɰɢɢ.
ȿɁɂɄɈȼȺ ɄɍɅɌɍɊȺ
- Ɉɫɧɨɜɧɢ ɮɨɪɦɢ ɧɚ ɭɫɬɧɨɬɨ ɢ ɩɢɫɦɟɧɨɬɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ
- ɉɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬɨɜɟ ɫ ɩɪɨɦɹɧɚ ɧɚ ɝɪɚɦɚɬɢɱɟɫɤɨɬɨ ɥɢɰɟ. ɉɪɟɪɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɤɫɬ ɢɡɰɹɥɨ ɢ
ɩɨ ɱɚɫɬɢ.
- Ɋɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɜɴɜ ɮɨɪɦɚ ɧɚ ɞɢɚɥɨɝ. Ɋɚɡɤɚɡɜɚɧɟ ɩɨ ɫɜɨɛɨɞɧɨ ɢɡɛɪɚɧɚ ɬɟɦɚ.
- Ɉɩɢɫɚɧɢɟ ɧɚ ɤɚɪɬɢɧɤɢ, ɤɨɢɬɨ ɩɪɟɞɫɬɚɜɹɬ ɩɟʁɫɚɠɢ, ɢɧɬɟɪɢɨɪɢ, ɩɨɪɬɪɟɬɢ.
- ɂɡɜɟɫɬɹɜɚɧɟ ɡɚ ɡɚɜɴɪɲɟɧɢ ɢɥɢ ɧɟɡɚɜɴɪɲɟɧɢ ɞɨɦɚɲɧɢ ɢɥɢ ɭɱɢɥɢɳɧɢ ɡɚɞɚɱɢ - ɜɴɜ ɮɨɪɦɚ ɧɚ
ɩɨɫɬɚɜɟɧɢ ɜɴɩɪɨɫɢ.
- ɍɫɦɟɧɢ ɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ
- Ƚɨɜɨɪɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ: ɭɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɩɪɚɜɢɥɧɨ ɢɡɝɨɜɚɪɹɧɟ ɧɚ ɞɭɦɢ, ɢɡɪɚɡɢ ɢ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ, ɩɨɫɥɨɜɢɰɢ,
ɩɨɝɨɜɨɪɤɢ, ɝɚɬɚɧɤɢ, ɤɪɚɬɤɢ ɬɟɤɫɬɨɜɟ; ɫɥɭɲɚɧɟ ɧɚ ɡɜɭɤɨɜɢ ɡɚɩɢɫɢ, ɞɟɤɥɚɦɢɪɚɧɟ ɧɚ ɤɪɚɬɤɢ ɥɢɪɢɱɧɢ
ɬɜɨɪɛɢ.
- Ⱦɢɤɬɨɜɤɢ: /ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɜɢɞɨɜɟ/.
- Ʌɟɤɫɢɤɚɥɧɢ ɢ ɫɟɦɚɧɬɢɱɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ: ɨɛɪɚɡɭɜɚɧɟ ɧɚ ɫɪɨɞɧɢ ɞɭɦɢ; ɚɧɬɨɧɢɦɢ; ɡɚɛɟɥɹɡɜɚɧɟ ɧɚ
ɫɟɦɚɧɬɢɱɧɚ ɮɭɧɤɰɢɹ ɧɚ ɭɞɚɪɟɧɢɟɬɨ; ɩɪɹɤɨ ɢ ɩɪɟɧɨɫɧɨ ɡɧɚɱɟɧɢɟ ɧɚ ɞɭɦɢɬɟ; ɞɢɚɥɟɤɬɧɢ ɞɭɦɢ ɢ ɬɹɯɧɚ
ɩɨɞɦɹɧɚ ɫ ɤɧɢɠɨɜɧɢ ɞɭɦɢ.
- ɋɢɧɬɚɤɬɢɱɧɢ ɢ ɫɬɢɥɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ: ɫɴɫɬɚɜɹɧɟ ɢ ɩɢɫɚɧɟ ɧɚ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ ɫɩɨɪɟɞ ɧɚɛɥyɞɚɜɚɧɟ ɧɚ
ɤɚɪɬɢɧɤɢ ɢ ɡɚɞɚɞɟɧɢ ɞɭɦɢ; ɩɢɫɦɟɧɨ ɨɬɝɨɜɚɪɹɧɟ.
- ɉɪɟɩɢɫɜɚɧɟ ɧɚ ɢɡɪɟɱɟɧɢɹ ɫ ɩɪɢɥɚɝɚɧɟ ɧɚ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɩɪɚɜɢɥɚ.
- ɍɩɪɚɠɧɟɧɢɹ ɡɚ ɨɛɨɝɚɬɹɜɚɧɟ ɧɚ ɪɟɱɧɢɤɚ. Ɉɛɳɨ ɢ ɤɨɧɤɪɟɬɧɨ ɢɡɪɚɡɹɜɚɧɟ. Ɉɬɫɬɪɚɧɹɜɚɧɟ ɧɚ
ɞɜɭɫɦɢɫɥɢɟ ɢ ɧɟɹɫɧɨɬɚ.
- ɍɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɩɨɞɪɟɠɞɚɧɟ ɞɭɦɢɬɟ ɜ ɢɡɪɟɱɟɧɢɟɬɨ. ɍɩɪɚɠɧɹɜɚɧɟ ɧɚ ɬɟɯɧɢɤɢ ɡɚ ɩɢɫɚɧɟ ɧɚ ɩɢɫɦɟɧɢ
ɫɴɱɢɧɟɧɢɹ.
- ɉɟɪɢɨɞɢɱɧɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɢ ɬɟɫɬɨɜɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ.
- Ⱦɜɟ ɤɥɚɫɧɢ ɩɢɫɦɟɧɢ ɭɩɪɚɠɧɟɧɢɹ - ɩɨ ɟɞɧɨ ɜ ɩɨɥɭɝɨɞɢɟ.
ȿɅȿɆȿɇɌɂ ɈɌ ɇȺɐɂɈɇȺɅɇȺɌȺ ɄɍɅɌɍɊȺ
- ȼɚɠɧɢ ɤɭɥɬɭɪɧɢ ɢ ɢɫɬɨɪɢɱɟɫɤɢ ɦɨɦɟɧɬɢ ɨɬ ɦɢɧɚɥɨɬɨ ɧɚ ɫɜɨɹ ɧɚɪɨɞ; Ȼɴɥɝɚɪɢɬɟ ɧɚ Ȼɚɥɤɚɧɫɤɢɹ
ɩɨɥɭɨɫɬɪɨɜ ɩɨɞ ɬɭɪɫɤɨ ɪɨɛɫɬɜɨ ɨɬ 14-19. ɜɟɤ. Ȼɴɥɝɚɪɢɬɟ ɩɪɟɡ ɩɟɪɢɨɞɚ ɧɚ ȼɴɡɪɚɠɞɚɧɟɬɨ. ɉɨɧɹɬɢɟ ɢ
ɫɴɳɧɨɫɬ ɧɚ ɛɴɥɝɚɪɫɤɨɬɨ ȼɴɡɪɚɠɞɚɧɟ. Ʉɭɥɬɭɪɧɢ, ɩɪɨɫɜɟɬɧɢ ɢ ɤɧɢɠɨɜɧɢ ɩɪɨɹɜɢ ɩɪɟɡ ȼɴɡɪɚɠɞɚɧɟɬɨ.
ɉɚɢɫɢɣ ɏɢɥɟɧɞɚɪɫɤɢ, ɋɨɮɪɨɧɢɣ ȼɪɚɱɚɧɫɤɢ, Ⱦɨɛɪɢ ɑɢɧɬɭɥɨɜ, ɏɪɢɫɬɨ Ȼɨɬɟɜ, ȼɚɫɢɥ Ʌɟɜɫɤɢ, Ʌɸɛɟɧ
Ʉɚɪɚɜɟɥɨɜ /ɤɨɪɟɥɚɰɢɹ ɫ ɭɱɟɛɧɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ ɩɨ ɢɫɬɨɪɢɹ/.
- Ɍɭɪɢɫɬɢɱɟɫɤɢ ɨɛɥɚɫɬɢ ɢ ɤɨɦɩɥɟɤɫɢ ɧɚ Ȼɴɥɝɚɪɢɹ / ɤɨɪɟɥɚɰɢɹ ɫ ɭɱɟɛɧɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ ɩɨ ɝɟɨɝɪɚɮɢɹ/.
- Ʉɭɥɬɭɪɧɢ ɩɪɨɹɜɢ ɨɬ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɨ ɡɧɚɱɟɧɢɟ: ɮɟɫɬɢɜɚɥɢ, ɤɨɧɰɟɪɬɢ.
- ɏɚɪɚɤɬɟɪɧɢ ɛɴɥɝɚɪɫɤɢ ɧɚɪɨɞɧɨ-ɰɴɪɤɨɜɧɢ ɢ ɤɭɥɬɭɪɧɢ ɩɪɚɡɧɢɰɢ: ɟɫɟɧɧɨ-ɡɢɦɧɢ ɢ ɩɪɨɥɟɬɧɨ-ɥɟɬɧɢ.=
ɨɫɩɛɟɧɨɫɬɢ, ɩɪɚɡɧɭɜɚɧɟ, ɫɦɢɫɴɥ,, ɡɧɚɱɟɧɢɟ. / ɧɚɞɨɜɴɪɡɜɚɧɟ ɧɚ ɭɱɟɛɧɢɹ ɦɚɬɟɪɢɚɥ ɨɬ 5. ɢ 6. ɤɥɚɫ/
- ɇɚɪɨɞɧɢ ɨɛɢɱɚɢ, ɜɹɪɜɚɧɢɹ ɢ ɩɨɜɟɪɢɹ ɧɚ ɛɴɥɝɚɪɢɬɟ - ɪɚɡɲɢɪɹɜɚɧɟ ɢ ɨɛɨɝɚɬɹɜɚɧɟ ɫ ɧɨɜɢ ɬɟɦɢ ɢ
ɫɴɞɴɪɠɚɧɢɹ.
- Ɏɨɥɤɥɨɪɧɢ ɨɛɥɚɫɬɢ ɧɚ Ȼɴɥɝɚɪɢɹ. Ɇɹɫɬɨɬɨ ɧɚ ɲɨɩɫɤɚɬɚ ɮɨɥɤɥɨɪɧɚ ɨɛɥɚɫɬ ɜ ɧɚɰɢɨɧɚɥɟɧ ɦɚɳɚɛ.
ȼɪɴɡɤɢ ɢ ɮɨɥɤɥɨɪɧɢ ɜɥɢɹɧɢɹ ɜɴɪɯɭ ɞɚɞɟɧɢ ɨɛɥɚɫɬɢ ɜ Ɋ ɋɴɪɛɢɹ.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nɚstɚvni sɚdržɚji iz Bugɚrskog jezikɚ sɚ elementimɚ nɚcionɚlne kulture u prvom plɚnu su nɚmenjeni deci
pripɚdnikɚ Bugɚrske mɚnjine u Republici Srbiji, koji nemɚju moguünosti dɚ izuþɚvɚju Bugɚrski jezik kɚo
mɚternji jezik (Bugɚri u rɚsejɚnju u veüim ili mɚnjim grɚdskim þetvrtimɚ, vɚn kompɚktnih trɚdicionih nɚseljɚ,
ili pɚk nɚ drugi nɚþin nemɚju moguünosti dɚ izuþɚvɚju mɚternji jezik: Bɚnɚtski Bugɚri, Gorɚnci), kɚo i
pripɚdnicimɚ drugih nɚrodɚ: nɚcionɚlno mešovite sredine, mešoviti brɚkovi, rɚdoznɚlost i interesovɚnje
uþenikɚ drugih nɚrodɚ i etniþkih skupinɚ.
Progrɚm Bugɚrskog jezikɚ je sliþɚn sɚ progrɚmimɚ jezikɚ slovenskog jeziþkog korenɚ: srpski, hrvɚtski,
rusinski, ukrɚjinski, slovɚþki, pɚ u susedstvu sɚ tim jezicimɚ u prɚktiþnoj primeni ovɚj Progrɚm može se
izuþɚvɚti i od pripɚdnikɚ drugih nɚrodɚ: nɚ prvom mestu od Srbɚ, ɚ zɚtim od Hrvɚtɚ, Rusinɚ, Slovɚkɚ,
Ukrɚinɚcɚ Mɚÿɚrɚ, Rumunɚ, Romɚ, Albɚnɚcɚ, Nemɚcɚ i dr. pripɚdnikɚ neslovenske skupine.
U procesu nɚstɚve Bugɚrskog jezikɚ sɚ elementimɚ nɚcionɚlne kulture trebɚ uvɚžiti osnovnu pedɚgošku
pretpostɚvku dɚ je uþenik u centru obrɚzovno rɚdne kreɚcije, pɚ stogɚ nɚstɚvnik morɚ upoznɚti i uvɚžiti
intelektuɚlno-mentɚlne i psihološke sposobnosti uþenikɚ, kɚko bi pronɚšɚo didɚktiþku formulu, kojɚ üe
gɚrɚntovɚti dɚ üe uþenici moüi sɚvlɚdɚti nove sɚdržɚje.
Tokom nɚstɚvnog procesɚ trebɚ nɚ zɚnimljiv nɚþin prezentirɚti pɚžljivo odɚbrɚne jeziþko, literɚrne
vrednosti, koje üe uþenici bez teškoüɚ usvojiti i koje üe im biti potrebne zɚ dɚlje školovɚnje, bogɚüenje
opšte kulture i znɚnjɚ o životu.
Sem opštih metodɚ u sɚvremenoj nɚstɚvi jezikɚ i književnosti trebɚ primeniti:
- metodu þitɚnjɚ i rɚdɚ nɚ tekstu,
- metodu uporeÿivɚnjɚ i korelɚcije / sɚ drugim predmetimɚ, nɚroþito sɚ muziþkom kulturom, istorije i
geogrɚfije, kɚo i sɚ bugɚrskom srodnim jezikom.
- metodu rɚzgovorɚ - dijɚlošku metodu,
- metodu izlɚgɚnjɚ i objɚšnjɚvɚnjɚ,
- metodu posmɚtrɚnjɚ i opisivɚnjɚ,
- metodu prɚktiþnog rɚdɚ:
- nɚuþno-istrɚživɚþkɚ metodɚ iz oblɚsti
- jezikɚ, dijɚlektologije, uoþɚvɚnje prozodijskih osobinɚ lokɚlnog govorɚ, sɚkupljɚnje rɚznih oblikɚ usmene
književnosti, rɚd nɚ sredstvimɚ medijske tehnologije (dɚvɚnjem ulogɚ i zɚduženjɚ kɚo: spiker-reporter,
urednik-lektor, koreogrɚf-glumɚc...)
Trebɚ tɚkoÿe primeniti rɚzliþite oblike rɚdɚ, kɚo što su: rɚd sɚ pojedincimɚ - individuɚlni rɚd, diferencirɚni
rɚd, rɚd u pɚrovimɚ, grupɚmɚ, frontɚlni rɚd; te uþenje kroz rɚzliþite vrste igɚrɚ: kvizovi, recitɚli, imitɚcije,
skeþevi, pesmice zɚ igru, brzɚlice i sl.; kɚko bi se nenɚmetɚnjem, ponɚvljɚnjem i uvežbɚvɚnjem došlo do
ciljɚnih rezultɚtɚ.
MAĈARSKI JEZIK SȺ ELEMENTIMȺ NȺCIONȺLNE KULTURE
MAGYAR NYELV
Célok és felɚdɚtok
A mɚgyɚr nyelv ɚ nemzeti kultúrɚ elemeivel tɚnításánɚk céljɚi:
Az ɚnyɚnyelv szerepe ɚ gyermek érzelmi, értelmi és szociális fejlĘdésében rendkívül nɚgy. A
kommunikáció mɚ már nehezen képzelhetĘ el ɚ verbális megnyilɚtkozás formái nélkül. Az egyén
érvényesülése ɚ társɚdɚlombɚn nɚgymértékben függ ɚ nyelvi kifejezĘkészség minĘségétĘl, történjen ɚz
ɚkár ɚnyɚnyelven, vɚgy ɚ társɚdɚlmi környezet nyelvén, illetve idegen nyelven.
Az ɚnyɚnyelv megfelelĘ szinten vɚló ɚlkɚlmɚzásɚ lehetĘvé teszi ɚz identitástudɚt kiɚlɚkítását, ɚ másokkɚl
vɚló kɚpcsolɚtteremtést, növeli ɚz önbizɚlmɚt.
A mɚgyɚr nyelv ɚ nemzeti kultúrɚ elemeivel tɚnításánɚk felɚdɚtɚi:
A gondolkodás és ɚ nyelv szorosɚn kɚpcsolódik egymáshoz. A nyelvi kifejezĘkészség fejlesztése közvetlen
kɚpcsolɚtbɚn áll ɚz egyén megismerĘ képességének ɚ fejlĘdésével, vɚlɚmint ɚ gondolkodás fejlĘdésével
áltɚlábɚn. A nyelvtɚnulás eredményesebb, hɚ ɚ nyelvet ɚ kommunikáció szolgálɚtábɚ állított természetes
eszközként kezeljük, ezért nem elszigetelten, ɚ kontextustól elidegenítve kell ɚzt tɚnítɚni.
Fontos, hogy ɚ tɚnuló felismerje ɚnyɚnyelvének értékeit, szépségét, mert ɚnyɚnyelvének helyes és
szɚbɚtos hɚsználɚtɚ hozzájárul személyiségének gɚzdɚgításához és kiteljesítéséhez.
A mɚgyɚr nyelv tɚnulását ɚ gyerekek számárɚ élvezetessé kell tenni, ɚmit tudományosɚn és
módszertɚnilɚg jól megɚlɚpozott módszerekkel lehet elérni.
Operɚtív felɚdɚtok:
A tɚnulók kommunikɚtív képességeinek ɚ továbbfejlesztése, fejleszteni kell ɚ beszédértést és ɚ konkrét
szituációkhoz mért megfelelĘ beszédreɚkciót.
Gyɚkorolni kell ɚ tɚgolt, érthetĘ beszédet.
BĘvíteni kell ɚ diákok ɚktív és pɚsszív szókincsét.
A diákoknɚk meg kell tɚnulniuk meghɚtározni ɚ fɚbulát, ɚ szüzsét, levonni ɚ következtetéseket és ɚ szöveg
tɚnulságát.
BĘvíteni kell ɚ tɚnulók mɚgyɚr és áltɚlános nyelvészeti tudását, vɚlɚmint tovább kell fejleszteni ismereteiket
ɚ mɚgyɚr nyelvtɚn körébĘl.
A tɚnulóknɚk szembe kell tudniuk állítɚni ɚ mɚgyɚr nyelv részrendszereit ɚ szerb nyelvrendszer megfelelĘ
szintjeivel és jelenségeivel.
Az elsɚjátított mɚgyɚr és szerb nyelvtɚni ismereteik felelevenítsésével meg kell tudniuk hɚtározni ɚ két
nyelv között fennálló hɚsonlóságokɚt és különbségeket.
Meg kell ismerkedniük ɚ mɚgyɚr irodɚlom klɚsszikusɚivɚl, vɚlɚmint ɚ kortárs mɚgyɚr irodɚlom néhány
mĦvével, különös tekintettel ɚ vɚjdɚsági mɚgyɚr írókrɚ.
A tɚnulók ɚktív részvételével ɚ kommunikációs gyɚkorlɚtokbɚn fejleszteni kell mondɚnivɚlójuk helyes
megfogɚlmɚzását, hogy megnyilɚtkozásɚik rövidek, érthetĘek legyenek.
Ösztönözni kell ɚ diákokɚt ɚrrɚ, hogy kinyilvánítsák véleményüket ɚ feldolgozásrɚ kerülĘ témákkɚl
kɚpcsoltɚbɚn, hogy mondjɚnɚk el egy-egy velük történt eseményt, hogy minél többet beszéljenek.
A helyes mondɚthɚngsúly és ɚ hɚnglejtés begyɚkorlásɚ.
TÉMAKÖRÖK ÉS TARTALMAK
ÁLTALÁNOS NYELVÉSZET
- A kommunikáció fogɚlmɚ és tényezĘi.
- Kommunikációs helyzetek (beszélgetés, vitɚ).
- A nem verbális jelek és szerepük (tekintet, mimikɚ, gesztus, testtɚrtás, mozgás, távolság).
- Szuprɚszegmentális tényezĘk ɚ mɚgyɚrbɚn: ritmus, hɚngsúly, hɚnglejtés.
- A szuprɚszegmentális tényezĘk funkciójɚ.
- A szerb és ɚ mɚgyɚr nyelv szuprɚszegmentális elemeinek ɚz összevetése.
KOMMUNIKÁCIÓ
- A mɚgán-, ɚ kisközösségi és ɚ nyilvános kommunikáció formái és jellegzetességei.
- A felszólɚlás, ɚz érvelés, ɚ vitɚ (kommunikációs helyzetgyɚkorlɚtok).
- A szövegértés fejlesztése: ɚ diák különbözĘ fɚjtɚ hosszɚbb szövegeket hɚllgɚt és ért meg, ɚz
információszerzés elsĘsorbɚn ɚ szókincsbĘvítést szolgáljɚ.
- A figurɚtív jelentés fogɚlmɚ és ɚlkɚlmɚzásɚ.
- A világos és pontos gondolɚt-, érzelem- és ötletkinyilvánítás fejlesztése, ɚ nyelvi nyilɚtkozɚtoknɚk ɚ
konkrét kommunikációs szituációkhoz vɚló igɚzításávɚl.
- A tɚnuló ɚ kommunikációs helyzettel összhɚngbɚn különbözĘ jelenségeket ír le, jellemez és mɚgyɚráz.
- Fogɚlmɚzásírás megɚdott témárɚ - élményleírás.
- Rövid hír szerkesztése egy mindennɚpi eseményrĘl.
- Nɚplóírás.
- KülönbözĘ fɚjtɚ szövegek szerkesztése: mese, elbeszélés, levél, költemény….
- Kérés, tudɚkozódás, tɚnácskérés,
- Köszöntés, köszönetnyilvánítás, helyeslés
- A jellemzés módjɚi: egy emberɚlɚk külsejének, öltözetének, belsĘ tulɚjdonságɚinɚk leírásɚ.
- Jellemzés ɚ cselekedet, beszédmód ɚlɚpján.
- Jellemzés elbeszélés és leírás vegyítésével.
- Jellemzés párbeszédben, önjellemzés.
- Az írábeli kommunikáció különbözĘ formáinɚk helyes ɚlkɚlmɚzásɚ.
NYELVTAN
- A szɚvɚk jelentése, ɚ jelentés tényezĘi.
- A szó ɚlɚkjánɚk és jelentéstɚrtɚlmánɚk kɚpcsolɚtɚ, motivált és motiválɚtlɚn jelentés.
- Egy- és többjelentésĦ szɚvɚk, homonímák, szinonímák, ellentétes jelentésĦ szɚvɚk, szómezĘ.
- Jelentésváltozások és ɚnnɚk különbözĘ formái (névátvitel ɚ fogɚlmɚk hɚsonlóságɚ ɚlɚpján, ɚ fogɚlmɚk
érintkezése, kɚpcsolɚtɚ ɚlɚpján, jelentésátvitel ɚ nevek hɚngɚlɚki hɚsonlóságɚ ɚlɚpján, ɚ nevek
szószerkezetbeli kɚpcsolɚtɚ ɚlɚpján, jelentésvesztés, jelentésmegoszlás)
- A mɚgyɚr és ɚ szerb nyelv szófɚjkɚtegóriáinɚk összevetése.
- A fĘnév: jelentése, felosztásɚ, mondɚtbeli szerepe, toldɚlékolásɚ.
- A névmás: jelentése, felosztásɚ (személyes, visszɚhɚtó, kölcsönös, birtokos, mutɚtó, kérdĘ, vonɚtkozó,
hɚtározɚtlɚn, áltɚlános), mondɚtbeli szerepe.
- A hɚtározószó: jelentése, fɚjɚi (hɚtározott fogɚlmi tɚrtɚlmúɚk és névmási tɚrtɚlmúɚk), mondɚtbeli szerepe
- A névutó: felosztásɚ és szerepe
- A kötĘszó.
HELYESÍRÁS
- Az igekötĘk helyesírási kérdései.
- A képzĘk, jelek, rɚgok helyesírásɚ, ɚ -bɚ/be és ɚ –bɚn/ben közötti különbség.
- A mɚgán- és mássɚlhɚngzók idĘtɚrtɚm-különbségeinek hɚtározott megkülönböztetése.
- Az igemódok helyesírási kérdései.
- Az elválɚsztás mɚgyɚr szɚvɚkbɚn.
- Idegen szɚvɚk írásɚ, ɚ régies csɚládnevek írásɚ.
- A tulɚjdonnevek írásɚ.
- A helyesírási szɚbályzɚt hɚsználɚtɚ.
BESZÉDMĥVELÉS
Beszédgyɚkorlɚtok során fel kell hívni ɚ tɚnulók figyelmét ɚ nyelvhelyességi kérdésekre:
suksükölés,
nákolás,
ɚz ɚki és ɚz ɚmely helytelen hɚsználɚtárɚ.
IRODALOMISMERET
Az ɚlɚpvetĘ irodɚlmi mĦfɚjok jellemzĘi.
Stíluseszközök ɚz irodɚlombɚn, ɚ jelzĘ szerepe, ɚ hiperbolɚ, ɚ megszemélyesítés, ɚ hɚngutánzás, ɚ
fokozás, ɚ metɚforɚ, ɚz iróniɚ.
A stíluseszközök felkutɚtásɚ ɚ konkrét irodɚlmi mĦvekben.
Az életrɚjz és önéletrɚjz.
A nɚpló mint irodɚlmi ɚlkotás.
Az irodɚlomismeret keretében be kell mutɚtni ɚ mɚgyɚr irodɚlom klɚsszikusɚinɚk néhány ɚlkotását (Arɚny,
PetĘfi, Mikszáth), továbbá ízelítĘt kell ɚdni ɚ mɚgyɚr ifjúsági irodɚlomból, különös tekintettel ɚ vɚjdɚsági
mɚgyɚr írókrɚ: Ács Károly, Herceg János, Fehér Ferenc, Gál László, Német István, Deák Ferenc,
Kosztolányi DezsĘ mĦvei kerüljenek bemutɚtásrɚ ɚ tɚnár megítélésére bízvɚ ɚ válogɚtást. Esetleg, ɚ
tɚnulók nyelvismeretének szintjét megítélve ɚ tɚnár háziolvásmányként is felɚdhɚt egy-egy rövidebb
elbeszélést vɚgy mĦrészletet.
Ajánlott irodɚlom:
Arɚny János: Csɚládi kör
PetĘfi Sándor: SzülĘföldemen
Illyés Gyulɚ: PetĘfi (részlet)
Herczeg János: Medvetánc
Kɚrinthy Frigyes: Röhög ɚz egész osztály
Mórɚ Ferenc: A csókɚi csɚtɚ
Nemes Nɚgy Ágnes: Tɚvɚszi felhĘk
Fehér Ferenc: Apám citerájɚ
Mikszáth Kálmán: A néhɚi bárány
Ács Károly: Tɚvɚsszɚl
PetĘfi Sándor: Arɚny Jánoshoz
Arɚny János: Válɚsz PetĘfinek
Kosztolányi DezsĘ: Dɚliás nɚgyɚpám
Gobby Fehér Gyulɚ: Az ujjɚk mozgásɚ (novellɚ)
Németh István: Színötös (novellɚ)
KĘmĦves Kelemenné (népbɚllɚdɚ)
Rózsɚ Sándor (népbɚllɚdɚ)
A csodɚszɚrvɚs (mondɚ)
Háziolvɚsmány-jɚvɚslɚt
PetĘfi Sándor: János vitéz
Szélördög (Jugoszláviɚi mɚgyɚr népmesék)
A NEMZETI KULTÚRA ALAPJAI
- A mɚgyɚr népviselet
- A mɚgyɚr néptánc: csárdás (ɚ helybeli népi táncegyüttes meglátogɚtásɚ)
- Mɚgyɚr szokások ɚz egyházi ünnepek során
- Idénymunkálɚtokhoz kötĘdĘ népi szokások
- Érdekességek ɚ mɚgyɚr történelembĘl, ɚ török dúlás idejébĘl
- Híres történelmi személyiségek
A témɚkörök és ɚzok feldolgozásánk szintje feleljen meg ɚ gyermek életkoránɚk. A szövegek, ɚmelyeket ɚ
ɚz órán feldolgoznɚk legyenek érthetĘek, egyértelmĦek. A válogɚtás ɚ vɚjdɚsági mɚgyɚr gyermekirodɚlom
mĦvein ɚlɚpuljon.
A TANTERV MEGVALÓSÍTÁSÁNAK MÓDJA
A tɚnulók tevékenysége:
Olvɚsásfejlesztés
ɚ tɚnulók ösztönzése hogy olvɚsás közben figyeljenek ɚ szuprɚszegmentális tényezĘkre (ɚ ritmus, ɚ
hɚngerĘ, ɚ hɚngszín, ɚ hɚngsúly, ɚ hɚnglejtés érzékeletetése)
ɚ kifejezĘ és némɚ olvɚsás gyɚkorlásɚ
Szövegértés
Gyɚkorolni kell ɚ különbözĘ fɚjtɚ hosszɚbb szövegek hɚllgɚtását és megértését
A figurɚtív, átvitt értelmĦ szɚvɚk mɚgyɚrázɚtɚ és gyɚkorlásɚ
A jellemzés fɚjtáinɚk megfigyelése: ɚz emberɚlɚk külsejének, öltözetének, belsĘ tulɚjdonságɚinɚk leírásɚ,
ɚ cselekedet, beszédmód ɚlɚpján (párbeszédben, önjellemzés)
A szereplĘk elemzése, ɚ ɚ külsĘ tényezĘk hɚtásánɚk megfigyelése ɚ szereplĘk cselekedeteire
Irdodɚlomelméleti fogɚlmɚk elsɚjátításɚ
A mese és ɚ szüzsé.
A szöveg szerkezete.
AlɚpvetĘ mĦfɚjok: költészet, prózɚ, drámɚ.
Szövegɚlkotás
Események és személyek leírásɚ.
Rövidebb drámɚszöveg írásɚ párbeszédes formábɚn vɚgy pedig monológbɚn.
Vɚlɚmely híres személy életrɚjzánɚk ɚ megfogɚlmɚzásɚ.
Önéletrɚjz írásɚ.
Nɚplóvezetés.
A hír és riport jellemzĘi
SzókincsbĘvítés
A szövegben felbukkɚnó ritkɚ és szép szɚvɚk, kifejezések felkutɚtásɚ, kiemlése.
Szinonímák, homonímák, ellentétes jelentésĦ szɚvɚk gyĦjtése.
SzómezĘk gyĦjtése.
Vers- és szövegtɚnulás
A diák életkornɚk megfelelĘ, ɚ mɚgyɚr ifjúsági irodɚlom néhány versének vɚgy szövegrészletének
megtɚnulásɚ - tetszés szerint ɚ tɚnár sugɚllɚtárɚ.
Rövidebb monológ vɚgy drámɚszerep megtɚnulásɚ.
Elbeszélés
Az elĘdök vɚgy vɚlɚmely csɚládtɚg életével kɚpcsolɚtos események, történések elmondásɚ.
Személyek jellemzése belsĘ tulɚjdonságɚik leírásɚ ɚlɚpján.
A kommunikációs készségek fejlesztése
- Tudɚkozódás, információkérés.
- Tɚnácskérés és -ɚdás.
- Részvétnyilvánítás.
- ÜdvözlĘlɚp és rövid levél írásɚ.
- Hír szerkesztése.
Film- és színmĦvészet
- A fĘ- és mellékszereplĘk felismerése és jellemzése.
- A komédiɚ és ɚ trɚgédiɚ mint ɚ drámɚ fĘ mĦfɚjɚi.
- A párbeszéd és ɚ monológ ɚ drámábɚn.
Házi felɚdɚtok
IdĘnként ɚ tɚnulók rövid, fél- egyoldɚlɚs fogɚlmɚzásokɚt írjonɚk.
Írásbeli dolgozɚtok
Tɚnév közben ɚ diákok két iskolɚi dolgozɚtot írnɚk, félévenként egyet-egyet. A dolgozɚtok témáját ɚ
tɚnulók korosztályánɚk megfelelĘen és áltɚlánosɚn kell meghɚtározni (Pl. FelnĘtt korombɚn … szeretnék
lenni, Példɚképem, Lɚkóhelyemen történt stb.)
A felsorolt tevékenységeken kívül ɚlkɚlmɚzni lehet ɚ más tárgyɚk keretében éppen ɚktuális
tevékenységeket is (pl. ɚ szerb nyelvi órákon, vɚgy ɚz idegen nyelvi órákon stb.)
A tɚnár tevékenysége
A tɚnítárnɚk szem elĘtt kell tɚrtɚniɚ ɚ gyerekek életkorát, ɚ diákok különbözĘ nyelvi szintjét. A tɚnító
szɚbɚdon dönthet ɚ tɚnítási témák és tɚrtɚlmɚk megválɚsztásáról és ɚzokɚt összekɚpcsolhɚtjɚ más
tɚntárgyɚk témáivɚl. A tɚnár nemcsɚk információkɚt továbbít, hɚnem irányítjɚ ɚ tɚnítási folyɚmɚtot,
megszervezi ɚ tɚnítási tevékenységet.
Szɚkirodɚlom
A diákok nyelvtudásánɚk szintjétĘl függĘen ɚ tɚnító megválɚsztjɚ ɚ legmegfelelĘbb könyveket és egyéb
segédeszközöket, ɚmelyek ɚz elĘírt eredmények megvɚlósításához szükségesek. Hɚsználhɚtjɚ már ɚ
meglevĘ könyveket, munkɚlɚpokɚt és gyɚkorlófüzeteket, ɚmelyek ɚz ɚnyɚnyelvápolásrɚ készületek, de ɚz
ötödik, hɚtodik osztályos mɚgyɚr nyelvĦ olvɚsókönyvet is, vɚlɚmint ɚ gyermek-folyóirɚtokɚt. Esetleg
sokszorosított formábɚn is kioszthɚtjɚ ɚ témɚkörnek megfelelĘ konstruált szövegeket.
A tɚnár áltɚl hɚsznált oktɚtási segédeszközök
Irodɚlmi lexikon
ÉrtelmezĘ szótárk
Szinonímɚszótár
Idegen szɚvɚk és kifejezések szótárɚ
Fogɚlomszótárɚk
Enciklopédiák
KönyvismertetĘk
Internet, világháló
Nɚpilɚpok, folyóirɚtok, és ɚ diáklɚpok
Oktɚtási jellegĦ tévémĦsorok
Munkɚ- és felɚdɚtlɚpok ɚz ɚnyɚnyelvápolás tárgykörébĘl
ROMSKI JEZIK SȺ ELEMENTIMȺ NȺCIONȺLNE KULTURE
ROMANI ýHIB
Sikljovibɚsko plɚni vɚš bɚrjɚripe romɚnɚ dɚjɚkɚ þhibjɚko gɚtisɚrdo sito vɚš odolɚ sikljovne ɚno fundone
skole, sɚvengo dɚjɚki þhib romɚni, ɚ nɚkhenɚ ɚno klɚse e srpsko sikljovibɚsko þhibjɚ jɚse þhibjɚ ɚver
nɚcionɚlno minoritetjengo. Buti edukɚciɚko kotɚr dɚjɚki þhib ɚkɚte siton jekhɚ-jekh e bukjɚ edukɚciɚko
kotɚr srpsko sɚr dɚjɚki þhib ɚno sikljovibe, e specifikɚne kɚrɚkteristikɚ sɚve si olɚ romɚni þhib.
Reso progrɚmi e bukjɚko sito bɚrjɚripe dɚjɚkɚ þhibjɚko thɚj gɚtisɚripe sikɚvnengo te hrɚminen, drɚbɚren
thɚj šukɚr te vɚkhɚren dɚjɚki þhib. Uzo odovɚ, reso sito o sikljovne te pendžɚrenpe e fundone kɚnunencɚ
pere dɚjɚkɚ þhibjɚke, te sikljon olen thɚj te istemɚlkeren. Jekhɚ-jekh mɚnglɚpe te bɚrɚvɚlɚkɚren poro
ɚlɚvɚri, bɚjɚkɚren hɚþɚribe prekɚl lɚþho thɚj te pendžɚrenpe e kulturɚ thɚj istoriɚ Romengi.
Operɚtivno bukjɚ
Sikljovne mɚnglɚpe te phɚgen hɚljovibɚ, sig, ɚvɚzesko drɚbɚripe thɚj hrɚmibe ɚndɚ peste.
Bɚrvɚlipe ɚktivno lɚforutnjɚ e sikljovnesko.
Plɚnikɚno bɚrjɚripe mujesko thɚj hrɚmibɚsko vɚkheribe sikljovnesko.
Te lenpe djɚnipe vɚš mothɚvibe, deskripciɚ, deskripciɚ kɚrɚktereski, rɚportiribe, hrɚmibe lilengo.
Sikljovne mɚnglɚpe te pendjɚren thɚj te mothɚven þhibjɚke situɚciɚ.
Sikljovibe lekipɚsko phɚndo e kɚnunjencɚ ɚni þhib.
Te dikhljɚrenpe lilɚvnibɚske keribe sɚve dendile ɚno sikljovibɚsko plɚni, korkoribɚsko dikhljɚripe lirikɚke
thɚj epikɚke keribe.
KULTURA VAKHERIBASKE
Mujibɚsko vɚkheribe
Pɚnɚ sikljovibe formengo sɚve sikljile ɚno ɚnglune klɚse.
Lungɚripe pɚrɚmisjɚko prekɚl dendo ɚnglomothovdipe. Deskripciɚ šejengi, pejsɚžengi thɚj personengi.
Vɚkheribe kotɚr temɚ e pɚrɚmisengi sɚve drɚbɚrisɚle pedi korkoribɚski iniciɚtivɚ.
Sikɚvipe nɚturɚko, rndibɚsko prmibe ɚgorisibe dinɚmikɚke thɚj stɚtistikɚke pilte thɚj scene ɚni deskripciɚ e
pɚrɚmisjengi.
Deskripciɚ kɚrɚkterjengi pedo fundo ɚlosɚrdo literɚrno o rolɚ jɚse šukɚr pendjɚrdo heroji kotɚr populɚrno
literɚturɚ. Deskripciɚ personɚki kotɚr direktno mɚškɚribe (pɚpo, nɚnɚ, komšiɚ, bikindutno nevipengo,
buüɚrno ɚno mɚrketi...).
Rɚporti kotɚr skolɚki bukjɚki ɚkciɚ, mɚnifestɚciɚ, festuibe, thɚj ɚver).
Ano sɚ berš te sikljovenpe te lenpe neve lɚfjɚ. Šukɚr istemɚlkeribe frɚzɚko, idiomi, lɚþho vɚkheribe,
kompɚrɚciɚ kɚnɚ hrɚminenɚpe tekstjɚ.
Hrɚmibɚsko vɚkheribe
Te sikljolpe keribe konceptesko vɚš dikhljɚrdo teksti.
Te mothɚvolpe dikhljɚrdo teksti ɚno ɚver verbengo vɚkhti thɚj ɚno dujto personɚ (kɚnɚ dikhelɚpe o
originɚli).
Korkoribɚsko hrɚmibɚski buti pedo fundo dendo ɚnglomothovdipe.
Sikljovibe deskripciɚko teksti pedo fundo djɚnibe kotɚr ɚnglune klɚse. Kompleksni formɚ deskripciɚ
kɚrɚkterengi (þuþɚvni deskripciɚ e diɚlogeɚ, e deskripciɚ ɚktivno dendi personɚ). Mothovdipe thɚj
deskripciɚko teksti (reprodukciɚ thɚj pedo fundo ɚvɚnturɚko). Sikljovibe hrɚmibe lilengo. Hrɚmibe
divutnesko. Mothovdipe, vɚkheribe kotɚr dende teme.
Hrɚmibɚske teme
Ano skolɚko berš hrɚminenɚpe duj skolɚke thɚj duj kherutne hrɚmibɚske teme (jekh ɚvɚnturɚ, jekh
deskripciɚ, jekh lil, thɚj jekh deskripciɚ kɚrɚkteri).
ýAýIPE ýHIBJAKO THAJ LEKIPE
Lɚforutni - predikɚti, subjekti, objekti.
Adverbjɚ: vɚš thɚneske, vɚkhti, formɚ.
Atributjɚ, formɚ ɚtributjenge: ɚtributjɚ sɚve denɚ kɚrɚkteri, gendo jɚse mothovdipe.
ýuþɚvne lɚforutne, bipherde lɚforutne, bufljɚrde lɚforutne.
Sikljovibe mɚteriɚ kotɚr fonetikɚ, morfologiɚ thɚj sintɚksɚ. Sistemɚtizuibe djɚnibɚsko kotɚr lekipe. Sikljovibe
istemɚlkeribe ɚlɚvɚresko.
Kompɚrɚtivno sikljovibe mɚteriɚko kotɚr grɚmɚtikɚ vɚš VII klɚsɚ sikljovibɚsko pi srbikɚni þhib.
Drɚbɚripe
Drɚbɚripe pedo ɚvɚzi, phɚndipɚ kotɚr kɚrɚkteri tekstesko. Sikljovibe hɚþɚribɚsko drɚbɚripe ɚndɚ peste
pedo fundo poɚngle dende bukjɚ.
Sikljovibe sig drɚbɚribɚsko.
Uzo drɚbɚrutni šɚj te istemɚlkerenpe ini nevipe vɚš þhɚvorenge.
LITERATURA
Romɚni temɚtikɚ ɚni lumiɚki literɚturɚ
Romɚ ɚni evropɚki literɚturɚ
Rɚjko Djuriü "Seobe Romɚ"
Literɚlno keribe evropɚke romɚne lilɚvnengo
Alosɚribe keribɚsko (prozɚ thɚj poeziɚ) srbikɚne lilɚvnengo nɚkhɚvde pi romɚni þhib
Pustikjɚ
Drɚbɚrutni vɚš VII klɚsɚ
Grɚmɚtikɚ romɚnɚ þhibjɚki (Rɚjko Djuriü)
Mɚrsel Kortijɚde - Normɚlizɚciɚ, kodifikɚciɚ, thɚj stɚndɚrdizɚciɚ romɚnɚ þhibjɚki
Georgi Sɚrɚu - ýhib thɚj istoriɚ Romengi
Rɚde Uhlik - Alɚvɚri
Rɚde Uhlik - Kedutno bukjengo
ORIJENTACIONO RNDIPE BERŠESKO FONDI SAHATJENGO
1. Buti po teksti - 17
2. Vɚkheribɚske testjɚ - 12
3. Hrɚmibɚske testjɚ - 8
4. Hrɚmibɚske bukjɚ - 4
5. Grɚmɚtikɚ e lekipɚ - 15
6. Lektirɚ - 6
7. Istorijɚ thɚj kulturɚ Romengi - 8
8. Sistemɚtizɚciɚ - 2
Progrɚmi reɚlizuinelɚpe 2 sɚhɚtjɚ ɚno kurko, 72 sɚhɚtjɚ ɚno berš.
RUMUNSKI JEZIK SȺ ELEMENTIMȺ NȺCIONȺLNE KULTURE
LIMBA ROMÂNĂ
Scopul ɚctivităĠii instructive
În clɚsɚ ɚ VII-ɚ scopul ɚctivităĠii instructive este ɚprofundɚreɚ cunoútinĠelor de limbă română literɚră. În
ɚceɚstă clɚsă scopul ɚctivităĠii instructive este:
- creɚreɚ úi menĠinereɚ interesului pentru lectură cu identificɚreɚ informɚĠiilor esenĠiɚle dintr-un mesɚj orɚl
úi scris,
- însuúireɚ exprimării orɚle úi scrise,
- îmbogăĠireɚ vocɚbulɚrului cu expresii úi cuvinte noi,
- dezvoltɚreɚ interesului fɚĠă de creɚĠiile literɚre în limbɚ română,
- dezvoltɚreɚ cɚpɚcităĠii de exprimɚre, orɚlă úi scrisă,
- cunoɚútereɚ reɚlizărilor culturɚle úi civilizɚtorice ɚle poporului român.
Sɚrcini operɚtive
Lɚ sfârúitul clɚsei ɚ VII-ɚ elevii trebuie:
- să-úi îmbogăĠeɚscă vocɚbulɚrul cu expresii úi cuvinte noi
- să identifice sensul unui cuvânt necunoscut
- să ɚplice regulile de ortogrɚfie în scris
- să sesizeze ɚbɚterile de lɚ normele grɚmɚticɚle într-un mesɚj orɚl úi scris
- să cunoɚscă părĠile de vorbire flexibile úi neflexibile
- să identifice informɚĠiile esenĠiɚle úi detɚliile dintr-un mesɚj orɚl
- să ɚlcătuiɚscă rezumɚtul unui text literɚr
- să ɚlcătuiɚscă lucrări scurte pe o temă dɚtă
- să respecte metodologiɚ lucrărilor scrise
- să utilizeze corect úi eficient limbɚ română în diferite situɚĠii de comunicɚre
- să înĠeleɚgă semnificɚĠiɚ limbii române în conturɚreɚ identităĠii nɚĠionɚle
- să-úi formeze deprinderi de muncă independentă
- să însuúeɚscă vɚlorile ɚrtistice úi reɚlizările civilizɚtorice ɚle poporului român
- să însuúeɚscă obiceiurile legɚte de trɚdiĠiɚ poporului român
LITERATURA
Lectură úcolɚră
1. Ion Agârbiceɚnu, Întâiul drum
2. Vɚsile Alecsɚndri, Iɚrnɚ
3. Ion Creɚngă, Amintiri din copilărie (frɚgment)
4. Bɚlɚdɚ populɚră Corbeɚ
5. Mɚrin Sorescu, Lɚ ce lɚtră Grivei?
6. Mihɚi Eminescu, Lɚ mijloc de codru
7. Grigore Vieru, În limbɚ tɚ
8. Grigore Alexɚndrescu Toporul si pădureɚ
9. Locɚlitɚteɚ MɚrcovăĠ, sɚtul lui Mɚrcu ciobɚnul
10. Otiliɚ Cɚzimir, A murit Luchi
11. George Coúbuc, Noɚpte de vɚră
12. Bɚrbu ùtefănescu Delɚvrɚnceɚ, Domnul Vuceɚ
13. ùtefɚn O. Iosif, Furtunɚ
14. I. L. Cɚrɚgiɚle, Bubico
15. Din creɚĠiile populɚre (cântece, proverbe, ghicitori, zicători, poezii ocɚzionɚle)
16. Petre Dulfu, Isprăvile lui Păcɚlă (frɚgment)
17. Mihɚi Condɚli, Florin úi Floricɚ
Lectură úcolɚră
SelecĠie din literɚturɚ română (poezii, poveúti, povestiri, fɚbule)
Anɚlizɚ textului
Anɚlizɚ operelor literɚre în versuri úi în proză.
Delimitɚreɚ subiectului úi motivului într-o operă literɚră.
Observɚreɚ úi explicɚreɚ ideilor literɚr-ɚrtistice úi identificɚreɚ elementelor componente ɚle nɚrɚĠiunii.
Identificɚreɚ elementelor de bɚză ɚle ɚcĠiunii, ordineɚ lor (intrigɚ, desfăúurɚreɚ), personɚjele úi trăsăturile
lor (fizice, de cɚrɚcter úi morɚle), procedeele ɚrtistice de construire ɚ personɚjelor (ɚutocɚrɚcterizɚre,
propriile mărturisiri, cɚrɚcterizɚreɚ de către ɚlte personɚje).
Formɚreɚ unor opinii personɚle despre operɚ ɚnɚlizɚtă.
Identificɚreɚ noĠiunilor de teorie literɚră.
NoĠiuni literɚre
Pɚstelul, personificɚreɚ, compɚrɚĠiɚ, rimɚ (tipurile), ritmul, bɚlɚdɚ, fɚbulɚ, legendɚ, drɚmɚtizɚreɚ, stilul.
LIMBA
Repetɚreɚ úi consolidɚreɚ mɚteriei din clɚsɚ ɚ VI-ɚ.
NoĠiuni de fonetică. Diftongii, triftongii. Accentul. DespărĠireɚ în silɚbe ɚ cuvintelor derivɚte úi ɚ cuvintelor
compuse.
Vocɚbulɚrul limbii române.
Fɚmiliɚ lexicɚlă. Omonimele. Antonimele. Sinonimele (ɚctuɚlizɚre).
Procedeele interne de îmbogăĠire ɚ vocɚbulɚrului. Derivɚreɚ.
Substɚntivul. Substɚntivele simple úi compuse. Substɚntivele comune úi proprii. Genul. Numărul
(ɚctuɚlizɚre). Cɚzurile substɚntivului úi funcĠiɚ sintɚctică.
Articolul. Articolul hotărât úi ɚrticolul nehotărât.
Nominɚtivul. Genitivul. Articolul posesiv-genitivɚl. Dɚtivul. Acuzɚtivul. PrepoziĠiɚ úi rolul ei în exprimɚreɚ
ɚcuzɚtivului. Vocɚtivul.
Declinɚreɚ substɚntivelor comune úi proprii cu ɚrticol hotărât úi nehotărât .
Articolul demonstrɚtiv-ɚdjectivɚl.
Adjectivul. Adjectivele vɚriɚbile úi invɚriɚbile. Acordul cu substɚntivul în gen, număr úi cɚz. Grɚdele de
compɚrɚĠie.
Pronumele. Pronumele de întărire. Pronumele reflexiv.
Pronumele úi ɚdjectivele pronominɚle: pronumele úi ɚdjectivul posesiv, pronumele úi ɚdjectivul
demonstrɚtiv.
Numerɚlul. Numerɚlul colectiv, distributiv, multiplicɚtiv úi ɚdverbiɚl.
Scriereɚ corectă ɚ numerɚlului.
Verbul. Cɚtegoriile grɚmɚticɚle ɚle verbului: timpul, persoɚnɚ, numărul, modul.
Conjugɚreɚ. Modurile personɚle úi modurile nepersonɚle ɚle verbului.
Timpurile modului indicɚtiv: prezent, imperfect, perfect simplu, perfect compus, mɚi mult cɚ perfectul, viitor,
viitor ɚnterior.
Modurile: imperɚtiv, conjuctiv, condiĠionɚl-optɚtiv.
Infinitiv. Gerunziu. Pɚrticipiu. Supin.
PărĠile de vorbire neflexibile. Adverbul - de loc, timp, mod. Grɚdele de compɚrɚĠie ɚle ɚdverbului.
ConjuncĠiɚ coordonɚtoɚre úi subordonɚtoɚre. PrepoziĠiɚ. InterjecĠiɚ. Tipuri de interjecĠii.
Sintɚxɚ propoziĠiei.
PropoziĠiɚ simplă úi dezvoltɚtă. Subiectul. Subiectul exprimɚt prin substɚntive úi pronume. Subiectul
multiplu. Subiectul neexprimɚt.
Predicɚtul. Predicɚtul verbɚl úi predicɚtul nominɚl
Atributul. Atributul ɚdjectivɚl úi substɚntivɚl. Atributul substɚntivɚl genitivɚl úi prepoziĠionɚl. Atributul
pronominɚl.
Complementul. Complementul direct úi indirect.
Sintɚxɚ frɚzei (noĠiuni generɚle)
NoĠiuni de ortogrɚfie. DespărĠireɚ cuvintelor în silɚbe (ɚctuɚlizɚre). Scriereɚ corectă ɚ substɚntivelor
proprii úi ɚ substɚntivelor în genitiv. Scriereɚ corectă ɚ numerɚlelor úi ɚ pronumelui personɚl sɚu reflexiv
din cɚdrul pɚrɚdigmelor verbɚle compuse.
CULTURA EXPRIMĂRII
Exprimɚreɚ orɚlă
Exprimɚreɚ în mod originɚl, într-o formă ɚccesibilă, ɚ propriilor idei úi opinii
ÎnĠelegereɚ úi interpretɚreɚ unor texte scrise în diverse situɚĠii de comunicɚre.
ÎnĠelegereɚ textului literɚr úi comentɚreɚ lui cɚ mijloc de dezvoltɚre ɚ exprimării orɚle.
Determinɚreɚ sensului unor cuvinte úi explicɚreɚ orɚlă ɚ semnificɚĠiei ɚcestorɚ în diferite contexte.
ExerciĠii de însuúire úi definire ɚ noĠiunilor úi cuvintelor - prin ɚctivităĠi în ɚteliere.
Observɚreɚ mijloɚcelor de limbă úi stil în frɚgmentele din textele cu cɚrɚcter descriptiv (în versuri úi proză).
DiscuĠii pe mɚrgineɚ textelor literɚre úi ɚ subiectelor libere.
ExerciĠii de rostire corectă ɚ cuvintelor cu probleme de ɚccentuɚre.
Trɚnsformɚreɚ vorbirii directe în vorbire indirectă, ɚ monologului în diɚlog, ɚ textului nɚrɚtiv în text
drɚmɚtic.
ConversɚĠii pe teme libere.
Exprimɚreɚ în scris
Dictări libere úi de control.
Compunereɚ (nɚrɚĠiuneɚ, descriereɚ, portretul)
Interpretɚreɚ liberă ɚle unor ɚspecte structurɚle ɚle unei opere literɚre.
Îmbinɚreɚ diferitelor forme de expunere (povestire, descriere úi diɚlog) în compunerile elevilor pe teme
libere úi teme dɚte.
NɚrɚĠiuneɚ (nɚrɚĠiuneɚ lɚ persoɚnɚ ɚ III-ɚ, lɚ persoɚnɚ I, subiectul operei literɚre, timpul úi spɚĠiul în
nɚrɚĠiune)
ExerciĠii pentru dezvoltɚreɚ creɚtivităĠii elevilor.
Scriereɚ corectă ɚ frɚzelor în text folosind corect regulile ortogrɚfice úi semnele de punctuɚĠie.
Afiúul, ɚnunĠul, corespondenĠɚ.
ELEMENTE DE CULTURĂ NAğIONALĂ
ÎnvăĠɚreɚ poeziilor cu temɚtică ocɚzionɚlă úi trɚdiĠionɚlă.
Obiceiuri româneúti.
Folclor românesc.
Artɚ populɚră româneɚscă.
Istoriɚ poporului român în secolele XVII úi XVIII.
NoĠiuni din geogrɚfiɚ României.
Pictură úi sculptură româneɚscă.
Din istoriɚ românilor din Voivodinɚ.
MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI
Progrɚmɚ pentru Limbɚ română cu elemente de cultură nɚĠionɚlă pentru clɚsɚ ɚ VII-ɚ se reɚlizeɚză prin
metode trɚdiĠionɚle prezentɚte în formɚ unei succesiuni de etɚpe clɚr delimitɚte.
În domeniul literɚturii se propun următoɚrele ɚctivităĠi: însuúireɚ limbii române literɚre, dezvoltɚreɚ nivelului
de cunoútinĠe úi cɚpɚcităĠi, creɚreɚ úi menĠinereɚ interesului pentru lectură cu identificɚreɚ informɚĠiilor
esenĠiɚle dintr-un mesɚj orɚl úi scris, însuúireɚ exprimării orɚle úi scrise, dezvoltɚreɚ interesului fɚĠă de
creɚĠiile literɚre în limbɚ română, dezvoltɚreɚ cɚpɚcităĠii de exprimɚre, orɚlă úi scrisă, receptɚreɚ, iniĠiereɚ
úi pɚrticipɚreɚ lɚ un ɚct de comunicɚre orɚl úi în scris în limbɚ română literɚră.
În domeniul limbii se pune ɚccent pe evɚluɚreɚ posibilităĠilor de exprimɚre prin expresii úi cuvinte noi în
vocɚbulɚrul ɚctiv ɚl elevilor úi sesizɚreɚ sensului unităĠilor lexicɚle noi în funcĠie de context. Elevii trebuie
să identifice sensul unui cuvânt necunoscut, să ɚplice regulile de ortogrɚfie în scris, să sesizeze ɚbɚterile
de lɚ normele grɚmɚticɚle într-un mesɚj orɚl úi scris, să cunoɚscă părĠile de vorbire flexibile úi neflexibile.
Mesɚjul pe cɚre elevul îl vɚ comunicɚ în limbɚ română trebuie să fie bɚzɚt pe structurile lingvistice în
spiritul limbii române, determinɚte de gândireɚ în ɚceɚstă limbă.
Culturɚ exprimării orɚle úi în scris ɚre o importɚnĠă deosebită deoɚrece reprezintă bɚzɚ unei comunicări
cɚlitɚtive. Din ɚcest motiv în cursul ɚctivităĠii trebuie insistɚt ɚsuprɚ îmbogăĠirii fondului lexicɚl, identificării
informɚĠiilor esenĠiɚle úi detɚliilor dintr-un mesɚj orɚl, mɚnifestării interesului pentru creɚĠiile literɚre în limbɚ
română, utilizării corect úi eficiente ɚ limbii române în diferite situɚĠii de comunicɚre úi formării deprinderilor
de muncă independentă.
RUSINSKI JEZIK SȺ ELEMENTIMȺ NȺCIONȺLNE KULTURE
RUSKI əZIK
ɐɢɥɶ ɧɚɫɬɚɜɢ ɪɭɫɤɨɝɨ ɹɡɢɤɚ ɡ ɟɥɟɦɟɧɬɚɦɢ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɟɣ ɤɭɥɬɭɪɢ ɬɨ ɡɞɨɛɭɜɚɧɽ ɨɫɧɨɜɧɟɣ ɩɢɫɦɟɧɨɫɰɢ
ɢ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢʀ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ (ɛɟɲɟɞɚ ɢ ɩɢɫɦɨ). Ɍɢɠ ɬɚɤ, ɰɢɥɶ ɢ ɠɟ ɛɢ ɲɤɨɥɹɪ ɡɞɨɛɭɥ ɨɫɧɨɜɧɢ
ɫɩɨɡɧɚɧɹ ɨ ɧɚɪɨɞɧɟɣ ɢ ɭɦɟɬɧʀɰɤɟɣ ɤɧʀɠɨɜɧɨɫɰɢ ɧɚɩɢɫɚɧɟɣ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ ɢ ɞɚɽɞɧɢɯ ɨɛɢɱɚɣɨɯ ɡɨɡ
ɪɭɫɤɟɣ ɬɪɚɞɢɰɢʀ.
Ɂɚɞɚɬɤɢ ɧɚɫɬɚɜɢ ɪɭɫɤɨɝɨ ɹɡɢɤɚ ɡ ɟɥɟɦɟɧɬɚɦɢ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɟɣ ɤɭɥɬɭɪɢ ɬɨ:
- ɪɨɡɜɢɜɚɧɽ ɤɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɢɯ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɰɨɯ ɲɤɨɥɹɪɚ ɩɪɟɣʉ ɛɟɲɟɞɢ, ɫɥɭɯɚɧɹ, ɩɪɢɩɨɜɟɞɚɧɹ,
ɨɩɢɫɨɜɚɧɹ;
- ɨɛɚɱɨɜɚɧɽ ɢ ɯɚɫɧɨɜɚɧɽ ɪɨɡɥɢɤɨɯ ɭ ɩɢɫɚɧɸ ɦɟɞɡɢ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɨɦ ɢ ɹɡɢɤɨɦ ɨɤɪɭɠɟɧɹ;
- ɡɞɨɛɭɜɚɧɽ ɨɫɧɨɜɧɟɣ ɩɪɟɞɫɬɚɜɢ ɨ Ɋɭɫɧɚɰɨɯ, ʀɯ ɢɫɬɨɪɢʀ, ɨɛɢɱɚɣɨɯ ɢ ɫɭɱɚɫɧɢɦ ɤɭɥɬɭɪɧɢɦ ɠɢɜɨɰɟ
ɩɪɟɣɝ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɢ ɢ ɮɨɥɤɥɨɪɚ.
ɁɆɂɋɌɂ ɉɊɈȽɊȺɆȺ
ɄɍɅɌɍɊȺ ɍɋɇɈȽɈ ɂ ɉɂɋȺɇɈȽɈ ȼɂɋɅɈȼɃɈȼȺɇə
Ɋɨɡɩɪɚɜɹɧɽ - ɨ ɩɚɬɪɟɧɟɣ ɩɪɟɞɫɬɚɜɢ, ɜɢɫɬɚɜɢ, ɤɨɧɰɟɪɬɭ, ɫɩɨɪɬɫɤɢɦ ɡɦɚɝɚɧɸ, ɊɌȼ ɟɦɢɫɢʀ, ɩɪɟɱɢɬɚɧɢɦ,
ɡɛɭɜɚɧɸ ɡ ɤɭɥɬɭɪɧɨɝɨ ɠɢɜɨɬɚ.
Ʌɟɤɫɢɤɚ - ɫɥɨɜɚ ɡɚ ɧɚɝɥɚɲɨɜɚɧɽ, ɩɪɟɭɜɟɥʀɱɨɜɚɧɽ, ɩɨɜɹɡɭɸɰɢ ɫɥɨɜɚ. ɋɥɨɜɚ ɡɚ ɨɡɧɚɱɨɜɚɧɽ ɯɚɪɚɤɬɟɪɭ
ɨɫɨɛɨɯ ɢ ɜɨɧɤɚɲɧɶɨɝɨ ɜɢɩɚɬɪɭɧɤɭ. ɋɢɧɨɧɢɦɢ, ɚɧɬɨɧɢɦɢ, ɝɨɦɨɧɢɦɢ, ɞɟɦɢɧɭɬɢɜɢ, ɚɭʉɭɦɟɧɬɚɬɢɜɢ.
Ʉɨɦɭɧɢɤɚɰɢɹ: ɩɪɟɤɥɚɞ ɬɟɤɫɬɚ ɡɨɡ ɪɭɫɤɨɝɨ ɧɚ ɫɟɪɛɫɤɢ ɹɡɢɤ ɢ ɩɪɨɰɢɜɧɟ ɢ ɪɟɜɟɪɡɢɛɢɥɧɨ (ɩɪɟɥɨɠɢɰ
ɬɟɤɫɬ ɧɚ ɫɟɪɛɫɤɢ ɹɡɢɤ ɢ ɜɟɰ ɝɨ ɡɨɡ ɫɟɪɛɫɤɨɝɨ ɩɪɟɥɨɠɢɰ ɧɚ ɪɭɫɤɢ ɢ ɩɨɪɨɜɧɚɰ ɞɜɚ ɞɨɫɬɚɬɢ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ
ɹɡɢɤɭ).
ɉɢɫɚɧɽ - ɫɨɫɬɚɜ ɧɚ ɲɥɽɛɨɞɧɭ ɬɟɦɭ, ɢɧɬɟɪɜɸ, ɩɢɫɦɨ, ɤɪɚɬɤɢ ɫɰɟɧɚɪɢɨ ɡɚ ɩɪɟɞɫɬɚɜɭ ɚɛɨ ɮɢɥɦ,
ɤɨɧɮɟɪɚɧɫɚ.
ɂɞɟɧɬɢɬɟɬ - ɩɪɟɞɫɬɚɜɢɰ ɫɟɛɟ ɢ ɫɜɨɸ ɮɚɦɢɥɢɸ. ɉɪɟɞɫɬɚɜɢɰ Ɋɭɫɧɚɰɨɯ.
Ⱦɜɚ ɩɢɫɦɟɧɢ ɡɚɞɚɬɤɢ ɪɨɱɧɨ.
ɊɈȻɈɌȺ ɇȺ ɄɇȲɀɈȼɇɂɆ ɌȿɄɋɌɍ
ɏɚɫɧɭɸɰɢ ɡɞɨɛɭɬɢ ɫɩɨɡɧɚɧɹ ɨ ɤɧʀɠɨɜɧɢɦ ɞʀɥɭ ɩɪɟɣʉ ɹɡɢɤɚ ɤɨɬɪɢ ɲɤɨɥɹɪɨɜɢ ɧɚɫɬɚɜɧɢ ɹɡɢɤ, ɭɩɨɡɧɚɰ
ɩɪɟɣʉ ɤɪɚɬɲɢɯ ɯɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɱɧɢɯ ɩɪɢɤɥɚɞɨɯ ɚɛɨ ɜɢɪɢɜɤɨɯ ɞʀɥɨ Ɍɚɪɚɫɚ ɒɟɜɱɟɧɤɚ, Ƚɚɜɪɢʀɥɚ
Ʉɨɫɬɟɥɶɧɢɤɚ ɢ Ɇɢɯɚɥɚ Ʉɨɜɚɱɚ ɫɩɪɚɦ ɟɥɟɦɟɧɬɨɯ ɦɨɧɨʉɪɚɮɫɤɨɝɨ ɩɨɫɬɭɩɤɭ.
ȿɅȿɆȿɇɌɂ ɇȺɐɂɈɇȺɅɇȿɃ ɄɍɅɌɍɊɂ
Ⱦɪɭɤɨɜɚɧɽ ɩɟɪɲɢɯ ɤɧʀɠɤɨɯ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ. Ɋɨɛɨɬɚ ɧɚ ɤɨɞɢɮɢɤɚɰɢʀ ɹɡɢɤɚ: ɉɟɪɲɚ ʉɪɚɦɚɬɢɤɚ ɢ ɩɟɪɲɚ
ɤɧʀɠɤɚ ɭɦɟɬɧʀɰɤɟɣ ɩɨɟɡɢʀ. Ɂɚɡɛɟɪɨɜɚɱɟ ɧɚɪɨɞɧɨɝɨ ɫɤɚɪɛɭ, ɪɨɛɨɬɚ ȼɨɥɨɞɢɦɢɪɚ Ƚɧɚɬɸɤɚ. Ʉɚɥɟɧɞɚɪɢ,
ɧɨɜɢɧɢ, ɫɧɨɜɚɧɽ ɞɪɭɠɬɜɨɯ, ɪɨɡɜɨɣ ɤɭɥɬɭɪɢ ɢ ɩɪɨɫɜɢɬɢ, ɫɧɨɜɚɧɽ ɱɢɬɚɥɶɧɶɨɯ, ɜɹɡɢ ɡɨɡ ɫɬɚɪɢɦ ɤɪɚɣɨɦ.
ȼɢɩɚɬɪɭɧɨɤ ɧɚɪɨɞɧɨɝɨ ɨɛɥɽɱɢɜɚ, ɜɢɲɢɜɤɢ.
ɒɜɟɬɚ ɢ ɨɛɢɱɚʀ Ɋɭɫɧɚɰɨɯ - ɩɪɢ ɪɨɞɡɟɧɸ, ɧɚ ɫɜɚɞɡɛɢ, ɭ ɤɚɠɞɨɞɧɶɨɜɢɦ ɠɢɜɨɰɟ, ɭ ɪɨɛɨɬɢ. Ʉɪɚɱɭɧ,
ȼɟɥɶɤɚ ɧɨɰ, Ʉɢɪɛɚɣ. Ȼɚɜɟɧɽ ɢ ɛɚɜɢɫɤɚ.
ɉɪɟɡ ɡɚɽɞɧʀɰɤɢ ɚɤɬɢɜɧɨɫɰɢ ɲɤɨɥɹɪɟ ɬɪɟɛɚ ɠɟ ɛɢ:
- ɩɚɬɪɟɥɢ ɧɚɣɦɟɧɽɣ ɽɞɧɭ ɬɟɚɬɪɚɥɧɭ ɩɪɟɞɫɬɚɜɭ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ,
- ɩɪɨɜɚɞɡɟɥɢ ɩɟɪɢɨɞɢɤɭ ɢ ɊɌȼ ɟɦɢɫɢʀ ɢ ɭɱɚɫɬɜɨɜɚɥɢ ɭ ɞɚɽɞɧɢɯ ɟɦɢɫɢɣɨɯ ɫɩɪɚɦ ɫɩɨɫɨɛɧɨɫɰɨɯ ɢ
ɦɨɠɥʀɜɨɫɰɨɯ,
- ɭɩɨɡɧɚɥɢ ɪɨɛɨɬɭ ɢ ɭɤɚɩɱɚɥɢ ɲɟ ɞɨ ɤɭɥɬɭɪɧɨ-ɭɦɟɬɧʀɰɤɨɝɨ ɞɪɭɠɬɜɚ ɭ ɦɟɫɰɟ.
- ɧɚɭɱɟɥɢ ɲɩɢɜɚɰ ɜɟɰɟɣ ɧɚɪɨɞɧɢ ɚɛɨ ɤɨɦɩɨɧɨɜɚɧɢ ɩɢɫɧʀ ɢ ɩɨ ɽɞɟɧ ɧɚɪɨɞɧɢ ɢ ɤɥɚɫɢɱɧɢ ɬɚɧɽɰ.
ɅȿɄɌɂɊȺ
Ɋɭɫɤɢ ɧɚɪɨɞɧɢ ɩɢɫɧʀ (ɲɤɨɥɫɤɟ ɜɢɞɚɧɽ ɡɛɨɪɧʀɤɚ)
ɏɦɚɪɚ ɧɚ ɜɟɪɯɭ ɬɨɩɨɥʀ (Ⱥɧɬɨɥɨʉɢɹ ɩɨɟɡɢʀ ɡɚ ɞɡɟɰɢ)
əɧɤɨ Ɋɚɦɚɱ: Ʉɪɚɬɤɚ ɢɫɬɨɪɢɹ Ɋɭɫɧɚɰɨɯ (ɜɢɛɨɪ)
ʈɊȺɆȺɌɂɄȺ ɂ ɉɊȺȼɈɉɂɋ
Ɋɭɫɤɢ ɹɡɢɤ ɭ ɮɚɦɢɥɢʀ ɫɥɚɜɹɧɫɤɢɯ ɹɡɢɤɨɯ.
ɇɨɪɦɨɜɚɧɽ ɪɭɫɤɨɝɨ ɹɡɢɤɚ - ɪɨɛɨɬɚ Ʉɨɫɬɟɥɶɧɢɤɚ, ɇɚɞɹ, Ʉɨɱɢɲɚ, Ⱦɭɥɢɱɟɧɤ; ɪɨɛɨɬɚ ɞɪɭɝɢɯ ɚɜɬɨɪɨɯ ɧɚ
ɧɨɪɦɚɜɚɧɸ ɪɭɫɤɨɝɨ ɹɡɢɤɚ, ɤɭɥɬɭɪɢ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɹ ɢ ɩɢɫɚɧɹ ɭɱɟɛɧʀɤɨɯ.
ȼɟɠɛɢ ɧɚ ɪɨɡɜɢɜɚɧɸ ɱɭɜɫɬɜɚ ɡɚ ɪɭɫɤɢ ɜɢɪɚɡ ɭ ɛɟɲɟɞɢ ɢ ɞɪɭɝɢɯ ɮɚɣɬɨɯ ɤɨɦɭɧɢɤɚɰɢʀ.
Ʌɟɤɫɢɱɧɢ, ɫɟɦɚɧɬɢɱɧɢ ɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɢ ɜɟɠɛɢ.
ȼɟɠɛɢ ɭ ɯɚɫɧɨɜɚɧɸ ɩɪɚɜɨɩɢɫɭ ɢ ɩɪɚɜɨɩɢɫɧɨɝɨ ɫɥɨɜɧʀɤɚ.
ɉɪɢɦɟɧɶɨɜɚɧɽ ɡɧɚɧɶɨɯ ɨ ɫɢɧɬɚɤɫɢ, ɭɱɟɧɽ ɩɨɬɪɟɛɧɟɣ ɬɟɪɦɢɧɨɥɨʉɢʀ, ɨɛɚɱɨɜɚɧɽ ɫɩɟɰɢɮɢɱɧɢɯ
ɪɢɲɟɧɶɨɯ ɭ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ.
ɋɉɈɋɈȻ ȼɂɌȼɈɊɃɈȼȺɇə ɉɊɈȽɊȺɆȺ
ɉɪɨɝɪɚɦ ɩɟɫɬɨɜɚɧɹ ɪɭɫɤɨɝɨ ɹɡɢɤɚ ɡ ɟɥɟɦɟɧɬɚɦɢ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɟɣ ɤɭɥɬɭɪɢ ɡɚɫɧɨɜɚɧɢ ɧɚ ɩɪɟɞɩɨɫɬɚɜɟɧɢɦ
ɡɞɨɛɭɜɚɧɸ ɹɡɢɱɧɟɣ ɤɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɟɣ ɤɨɦɩɟɬɟɧɰɢʀ. Ȼɟɲɟɞɚ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ ɨɫɧɨɜɧɟ ɩɪɟɞɭɫɥɨɜɢɽ ɡɚ
ɤɚɠɞɭ ɞɪɭɝɭ ɪɨɛɨɬɭ. ɉɪɨɝɪɚɦ ɡɚ ɨɫɧɨɜɧɭ ɲɤɨɥɭ ɩɨɞɪɨɡɭɦɸɽ ɬɪɢ ɭɪɨɜɧʀ - ɩɨɱɚɬɧɢ, ɫɬɪɟɞɧʀ ɢ ɜɢɫɲɢ ɬɚ ɲɟ ɫɟɞɦɚ ɤɥɚɫɚ ɧɚɯɨɞɡɢ ɭ ɜɢɫɲɢɦ ɭɪɨɜɧɸ. Ɂɚ ɧɚɫɬɚɜɭ ɩɟɫɬɨɜɚɧɹ ɡ ɟɥɟɦɟɧɬɚɦɢ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɟɣ
ɤɭɥɬɭɪɢ ɩɪɢɩɚɞɧɨɫɰ ɨɞɪɟɞɡɟɧɟɣ ɤɥɚɫɢ ɰɚɥɤɨɦ ɢɪɟɥɟɜɚɧɬɧɟ ɩɨɧɟɠɟ ɫɭɳɧɨɫɰ ɭ ɭɪɨɜɧɸ ɡɧɚɧɹ ɚ ɧɽ ɭ
ɤɚɥɟɧɞɚɪɫɤɢɦ ɜɨɡɪɨɫɬɭ ɲɤɨɥɹɪɚ. Ɍɨ ɩɨɞɪɨɡɭɦɸɽ ɠɟ ɧɚɫɬɚɜɧʀɤ ɨɩɪɟɞɡɟɥɸɽ ɲɤɨɥɹɪɚ ɫɩɪɚɦ ɣɨɝɨ
ɡɧɚɧɹ ɞɨ ɨɞɪɟɞɡɟɧɟɣ ʉɪɭɩɢ. ɍ ɧɚɣɜɟɤɲɢɦ ɱɢɲɥɽ ɫɥɭɱɚɣɨɯ ɡɨɡ ɲɤɨɥɹɪɨɦ ɲɟ ɪɨɛɢ ɭ ɞɢɪɟɤɬɧɢɦ
ɜɟɪɛɚɥɧɢɦ ɤɨɧɬɚɤɬɭ ɩɨ ɨɞɪɟɞɡɟɧɢɯ ɦɨɞɟɥɨɯ: ɦɨɞɟɥ ɦɟɧɨɜɚɧɹ ɨɫɨɛɢ, ɩɪɟɞɦɟɬɚ, ɡɹɜɟɧɹ; ɦɨɞɟɥ
ɦɟɧɨɜɚɧɹ ɢ ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɹ ɨɞɧɨɲɟɧɶɨɯ, ɩɨɥɨɠɟɧɹ ɭ ɩɪɨɫɬɨɪɭ; ɦɨɞɟɥ ɦɟɧɨɜɚɧɹ ɤɨɥɢɱɟɫɬɜɚ; ɦɨɞɟɥ
ɜɢɫɥɨɜɣɨɜɚɧɹ ɱɚɫɨɜɢɯ ɨɞɧɨɲɟɧɶɨɯ ɢ ɞɪɭɝɢ. Ʉɚɠɞɢ ɲɤɨɥɹɪ ɦɚ ɪɨɡɥɢɱɧɢ ɭɪɨɜɟɧɶ ɪɨɡɭɦɟɧɹ ɛɟɲɟɞɢ ɢ
ɩɢɫɦɟɧɨɫɰɢ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ, ɚ ɩɨɧɟɠɟ ɭ ʉɪɭɩɢ ɦɚɥɟ ɱɢɫɥɨ ɲɤɨɥɹɪɨɯ, ɜɟɰ ɲɟ ɩɨɞɪɨɡɭɦɸɽ
ɦɚɤɫɢɦɚɥɧɨ ɢɧɞɢɜɢɞɭɚɥɧɚ ɪɨɛɨɬɚ ɡɨɡ ɲɤɨɥɹɪɨɦ. Ʉɚɠɞɢ ɦɨɞɟɥ ɩɨɞɪɨɡɭɦɸɽ ɞɢɹɥɨɝ ɚɛɨ ɞɜɨɯ
ɲɤɨɥɹɪɨɯ ɚɛɨ ɲɤɨɥɹɪɚ ɢ ɧɚɫɬɚɜɧʀɤɚ. ɍ ɬɢɦ ɩɨɫɬɭɩɤɭ ɛɚɪɡ ɜɚɠɧɚ ɢɧɬɟɪɜɟɧɰɢɹ ɧɚɫɬɚɜɧʀɤɚ ɩɨɧɟɠɟ ɧɽ
ɬɪɟɛɚ ɞɨɩɭɳɢɰ ɫɢɬɭɚɰɢɸ ɠɟ ɛɢ ɛɭɥɢ ɭ ɞɢɹɥɨɝɭ ɞɜɨɣɨ ɫɨɛɟɲɟɞɧʀɤɢ ɤɨɬɪɢ ɧɽ ɡɧɚɸ ɩɪɚɜɢɥɧɨ
ɤɨɧɫɬɪɭɨɜɚɰ ɦɨɞɟɥ. Ʉɟɞ ɲɟ ɭ ɞɢɹɥɨɝɭ ɡɹɜɸɽ ɹɡɢɱɧɨ ɬɽ. ʉɪɚɦɚɬɢɱɧɨ ɩɨɝɪɢɲɧɨ ɮɨɪɦɭɥɨɜɚɧɚ
ɤɨɧɫɬɪɭɤɰɢɹ ɜɢɪɟɱɟɧɹ ɜɟɰ ɸ ɬɪɟɛɚ ɬɚɤɨɣ ɢ ɜɢɩɪɚɜɢɰ ɠɟ ɛɢ ɲɟ ɭ ɪɨɡɝɜɚɪɤɢ ɧɽ ɡɹɜɣɨɜɚɥ ɜɟɰɟɣ ɪɚɡ
ɱɭɬɢ ɩɨɝɪɢɲɧɢ ɦɨɞɟɥ.
Ɋɨɡɭɦɟɧɽ ɤɧʀɠɨɜɧɨɝɨ ɞʀɥɚ ɲɤɨɥɹɪ ɭɱɢ ɧɚ ɝɨɞɡɢɧɨɯ ɩɨɪɹɞɧɟɣ ɧɚɫɬɚɜɢ, ɚ ɧɚ ɧɚɫɬɚɜɢ ɩɟɫɬɨɜɚɧɹ ɰɢɥɶ
ɠɟ ɛɢ ɲɤɨɥɹɪ ɞɨɡɧɚɥ, ɩɪɟɱɢɬɚɥ, ɞɨɠɢɥ ɤɧʀɠɨɜɧɟ ɞʀɥɨ ɧɚɩɢɫɚɧɟ ɧɚ ɪɭɫɤɢɦ ɹɡɢɤɭ. Ɏɨɧɞ ɝɨɞɡɢɧɨɯ ɛɚɪɡ
ɦɚɥɢ ɬɚ ɨɦɨɠɥʀɜɸɽ ɥɽɦ ɠɟ ɛɢ ɲɟ ɭ ɫɟɞɦɟɣ ɤɥɚɫɢ ɞɨɡɧɚɥɨ ɞɚɽɞɧɢ ɩɨɞɚɬɤɢ ɨ ɠɢɜɨɰɟ ɢ ɪɨɛɨɬɢ
ɞɚɽɞɧɢɯ ɩɢɫɚɬɟɥɶɨɯ ɤɨɬɪɢ ɛɭɥɢ ɧɚɣɩɪɨɞɭɤɬɢɜɧɽɣɲɢ. ȼɢɛɨɪ ɤɧʀɠɨɜɧɢɯ ɞʀɥɨɯ ɡɚ ɧɚɫɬɚɜɭ ɩɟɫɬɨɜɚɧɹ
ɨɝɪɚɧʀɱɟɧɢ ɡɨɡ ɭɪɨɜɧɶɨɦ ɲɤɨɥɹɪɨɜɨɝɨ ɩɨɡɧɚɜɚɧɹ ɹɡɢɤɚ, ɬɽ. ɜɢɛɨɪ ɩɪɚɜɢ ɧɚɫɬɚɜɧʀɤ ɫɩɪɚɦ ɭɱɟɛɧʀɤɚ
ɤɨɬɪɢ ɦɭ ɩɨɧɭɤɚ ɤɧʀɠɨɜɧɢ ɬɟɤɫɬɢ ɧɚ ɜɟɰɟɣ ɭɪɨɜɧɶɨɯ ɡɥɨɠɟɧɨɫɰɢ ɜɢɪɚɠɨɜɚɧɹ ɢ ɩɪɟɩɨɡɧɚɬɥʀɜɨɫɰɢ
ɫɦɢɫɥɚ.
ȿɥɟɦɟɧɬɢ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɟɣ ɤɭɥɬɭɪɢ ɩɨɞɪɨɡɭɦɸɸ ɠɟ ɲɟ ɡɞɨɛɭɜɚ ɩɪɟɞɫɬɚɜɚ ɨ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɩɨɞʀɣɨɯ ɭ
ɚɤɬɭɚɥɧɢɦ ɱɚɲɟ, ɨ ɩɨɞʀɣɨɯ ɡɨɡ ɢɫɬɨɪɢʀ Ɋɭɫɧɚɰɨɯ ɢ ɠɢɜɨɬɚ ɭ ɨɤɪɭɠɟɧɸ, ɨ ɨɛɢɱɚɣɨɯ, ɨɛɥɽɱɢɜɭ ɢ
ɪɨɛɨɬɢ ɭ ɩɪɟɲɥɨɫɰɢ ɢ ɩɪɟɦɟɧɤɨɯ ɤɨɬɪɢ ɩɪɢɧɽɫɨɥ ɫɭɱɚɫɧɢ ɠɢɜɨɬ. ɂɧɞɢɜɢɞɭɚɥɧɚ ɪɨɛɨɬɚ ɡɨɡ
ɲɤɨɥɹɪɨɦ ɩɨɞɪɨɡɭɦɸɽ ɠɟ ɧɚɫɬɚɜɧʀɤ ɩɪɚɤɬɢɱɧɨ ɡɚ ɤɚɠɞɨɝɨ ɲɤɨɥɹɪɚ ɩɪɚɜɢ ɩɪɨɝɪɚɦ ɣɨɝɨ ɧɚɩɪɟɞɨɜɚɧɹ
ɚ ɞɚɬɢ ɩɪɨɝɪɚɦ ɫɟɞɦɟɣ ɤɥɚɫɢ ɬɨ ɥɽɦ ɨɛɳɢ ɚɛɨ ɭɤɚɡɭɸɰɢ ɪɚɦɢɤ ɡɚ ɣɨɝɨ ɪɨɛɨɬɭ.
SLOVAýKI JEZIK SȺ ELEMENTIMȺ NȺCIONȺLNE KULTURE
SLOVENSKÝ JAZYK
Ciele ɚ úlohy
CieĐom vyuþovɚniɚ slovenského jɚzykɚ s prvkɚmi národnej kultúry je uschopniĢ žiɚkov pre konverzáciu v
slovenskej reþi, vypestovɚĢ v mɚximálne možnej miere kultúru ústneho vyjɚdrovɚniɚ, vyvinúĢ schopnosti ɚ
spôsobilosti þítɚniɚ ɚ písɚniɚ v slovenskej reþi. DávɚĢ dôrɚz nɚ komunikɚþnú funkciu jɚzykɚ.
SprostredkovɚĢ deĢom záklɚdné prɚvidlá slovenského jɚzykɚ, ktoré im umožniɚ þo efektívnejšiu slovnú ɚ
písomnú komunikáciu v slovenþine. PestovɚĢ þitɚteteĐské návyky, predovšetkým smerom k slovenskému
tlɚþenému slovu vo Vojvodine (Zorniþkɚ, Vzlet, Hlɚs Đudu, Rovinɚ, Evɚnjelický hlásnik, knižná produkciɚ),
ɚle i k prilehɚvým publikáciám zo Slovenskej republiky, tiež návyky sledovɚniɚ slovenských elektronických
mɚsovokomunikɚþných prostriedkov (celovojvodinské ɚ lokálne TV ɚ rozhlɚsové stɚnice, tiež dostupné TV
vysielɚniɚ zo Slovenskej republiky). MotivovɚĢ ich k zɚpɚjániu sɚ do mimotriednej þinnosti v slovenskej reþi
ɚ do záujmovej þinnosti v slovenských kultúrno-umeleckých ɚ iných spolkoch ɚ inštitúciách v lokálnom
prostredí. Nevtierɚvým ɚ vekuprimerɚným spôsobom pestovɚĢ národnú ɚ kultúrnu identitu slovenských
detí, etnickú sebɚúctu ɚ zoznɚmovɚĢ ich s prvkɚmi trɚdície, kultúry, zvykov ɚ obyþɚjov slovenského národɚ
vcelku ɚ slovenskej vojvodinskej komunity zvlášĢ, tiež uschopĖovɚĢ ich pre multikultúrne spolunɚžívɚnie vo
vojvodinskom, ɚle i širšom štátnom ɚ regionálnom kontexte. ZoznámiĢ deti so súþɚsnými kultúrnymi ɚ
vzdelávɚcími orgɚnizáciɚmi ɚ inštitúciɚmi slovenskej menšiny vo Vojvodine ɚ v Srbsku ɚ motivovɚĢ ich k
ćɚlšiemu školeniu v slovenskej reþi (gymnázium, fɚkultɚ). UschopĖovɚĢ ich pre súþɚsné, demokrɚtické ɚ
multikultúrne vzĢɚhy medzi etnickými skupinɚmi, pestovɚĢ zmysel pre zɚchovávɚnie svojho etnického ɚ
jɚzykového povedomiɚ, uctievɚnie toho, þo je odlišné, rozdielne, tiež zmysel ɚ spôsobilosti pre tolerɚnciu ɚ
nenásilnú medzietnickú komunikáciu.
Úlohy vyuþovɚniɚ slovenského jɚzykɚ s prvkɚmi národnej kultúry sú:
- nɚuþiĢ žiɚkov správne vyslovovɚĢ hlásky, slɚbiky ɚ vety,
- nɚcviþovɚĢ u žiɚkov techniku hlɚsného ɚ tichého þítɚniɚ s porozumením,
- obohɚcovɚĢ ɚktívnu slovnú zásobu žiɚkov,
- rozvíjɚĢ u žiɚkov jɚyzkový cit ɚ uþiĢ ich ústne ɚ písomne sɚ vyjɚdrovɚĢ.
ýiɚstkové úlohy:
Úlohou vyuþovɚniɚ slovenþiny v 7. roþníku je prehlbovɚnie ɚ rozširovɚnie reþových zruþností získɚných v
predchádzɚjúcich roþníkoch. Žiɚci mɚjú získɚĢ väþšiu pohotovosĢ, sɚmostɚtnosĢ ɚ istotu v temɚtických ɚ
obsɚhovo ohrɚniþených prejɚvoch.
Z reþových zruþností vo vyuþovɚní prevɚžuje ústny prejɚv, ktorý je stimulovɚný poþúvɚním ɚ þítɚním.
Písomný prejɚv je menej zɚstúpený. Systemɚticky sɚ upevĖujú návyky správnej výslovnosti. Dôležité je
uschopĖovɚĢ žiɚkov, ɚby vedeli:
- vhodne, výstižne ɚ správne sɚ vyjɚdrovɚĢ v konkrétnych spoloþenských komunikɚþných situáciách, ɚ to
ústne ɚj písomne
- ɚktívne ɚ správne využiĢ svoju slovnú zásobu ɚ obohɚcovɚĢ ju - používɚĢ výklɚdový ɚ synonymický
slovník, jɚzykové príruþky, encyklopédie...
- sɚmostɚtne ɚ výstižne rozprávɚĢ ɚ opisovɚĢ - používɚĢ pri tom rôzne formy vyjɚdrovɚniɚ;
- formulovɚĢ hlásenie, prosbu, osprɚvedlnenie, poćɚkovɚnie;
- chápɚĢ ɚ zɚujímɚĢ postoj k dɚnej situácii v iterárnom texte ɚko i v kɚždodennom živote;
- þɚsto sɚ zɚpájɚĢ do reþovej þinnosti, do diɚlógov ɚ súvislých prejɚvov ɚ kvɚlitɚtívnɚ úroveĖ týchto sɚ má
zvýšiĢ.
JAZYK (grɚmɚtikɚ ɚ prɚvopis)
Písɚnie i/y, í/ý vo vnútri slovɚ ɚ v koncovkách.
ZvykɚĢ žiɚkov správne používɚĢ pády podstɚtných mien ɚ iných ohybných slov s osobitným dôrɚzom nɚ
prɚvopis.
Vetɚ - záklɚdné rozdelenie. Jednoduchá vetɚ ɚ súvetie. Záklɚdné ɚ rozvíjɚcie vetné þleny.
Vety s tvɚrmi prídɚvných mien rád, rɚdɚ, rɚdi, rɚdy.
Podstɚtné mená ɚ slovesá vo vete - ich funkciɚ. Písɚnie vlɚstných podstɚtných mien.
Slovesá, slovesné þɚsy, neurþitok. ýɚsovɚnie slovies.
Zámená - ukɚzovɚcie ɚ opytovɚcie zámená.
Prɚvopis prídɚvných mien, zámen, þísloviek, slovies.
Predložky - porovnávɚnie so srbþinou.
Neohybné slovné druhy.
Prɚvopisné cviþeniɚ.
Prɚvopisný diktát.
KULTÚRA VYJADROVANIA
Ústne vyjɚdrovɚnie
Rozprávɚnie - o udɚlostiɚch ɚ zážitkoch (þɚsová postupnosĢ dejɚ). Rozprávɚnie o vymyslenej udɚlosti nɚ
záklɚde dɚnej témy - podĐɚ vyprɚcovɚnej osnovy zɚ pomoci uþiteĐɚ. Sloveso ɚko dynɚmizujúci prvok
rozprávɚniɚ.
Opis - enteriéru ɚ exteriéru, Đudí, zvierɚt, detɚilu v prírode.
Diɚlóg - rozprávɚnie o udɚlosti prostredníctvom vynechɚniɚ slov opisu; priɚmɚ ɚ nepriɚmɚ reþ. Mɚjú
povedɚĢ sɚmostɚtne ɚ súvisle nɚjmenej 8 viet o obrázku, precviþenej téme ɚ viesĢ diɚlóg. DávɚĢ dôrɚz nɚ
interpunkciu (bodkɚ, þiɚrkɚ, výkriþník, otáznik).
Drɚmɚtizáciɚ - textu podĐɚ výberu, zážitku ɚlebo udɚlosti z kɚždodenného životɚ (nɚ školskom dvore, v
gɚlérii, nɚ ulici, v meste...); þítɚnie podĐɚ úloh ɚ striedɚniɚ úloh.
Rozhovor - prihliɚdɚĢ nɚ rozvoj slovníkɚ kɚždodennej konverzácie, obohɚcovɚnie ɚktívnej slovnej zásoby,
frɚzeológiɚ. Frekventné vety z kɚždodenného životɚ. Rozliþné tvɚry vyjɚdrovɚniɚ, vynɚchádzɚvosĢ, dôvtip.
Cviþeniɚ so zmenou ɚ dopĎĖɚním viet.
Slovník - použitie slovníkɚ pri obohɚcovɚní slovnej zásoby, pɚrɚlelɚ so srbským jɚzykom, kɚlky, vysvetlenie
význɚmu slov v kontexte. Synonymá, homonymá, ɚntonymá, zdrobneniny. Obohɚcovɚnie slovnej zásoby
žiɚkov pomocou didɚktických hier z jɚzykɚ, rébusov, doplĖovɚþiek, prešmyþiek, hlɚvolɚmov,... Písɚnie
vlɚstného slovníkɚ menej známych slov ɚ výrɚzov.
ýítɚnie - Hlɚsné ɚ tiché þítɚnie, správnɚ dikciɚ ɚ intonáciɚ vety. Melódiɚ vety. Slová, v ktorých nɚstávɚ
spodobovɚnie spoluhlások.
Mimovyuþovɚcie þítɚnie - þɚsopisy pre deti ɚ mládež, slovenská detská literɚtúrɚ ɚ Đudová slovesnosĢ.
Od žiɚkov oþɚkávɚme, ɚby vedeli ɚspoĖ 4 básne, 5 slovenských Đudových piesní, hádɚny, riekɚnky,
niektoré porekɚdlá ɚ prísloviɚ, dve krátke prózy v rozsɚhu 10-12 riɚdkov ɚ 4 krátke diɚlógy ɚlebo úþɚsĢ v
detskom divɚdelnom predstɚvení.
Žiɚci si mɚjú osvojiĢ ɚktívne približne 400 slov ɚ frɚzeologických spojení. Pɚsívnɚ slovná zásobɚ má byĢ nɚ
kɚždej úrovni vyššiɚ ɚko ɚktívnɚ.
Písomné vyjɚdrovɚnie
Písɚnie krɚtších viet ɚ textov, chɚrɚkteristických slov ɚ výrɚzov, odpisovɚnie so zɚdɚnou úlohou (obmenɚ
rodu, þíslɚ, þɚsu, slɚbík...). Písɚnie krátkej slohovej práce podĐɚ osnovy ɚlebo zɚdɚných otázok v rozsɚhu
10 ɚž 12 viet; písɚnie pozdrɚvu ɚ blɚhoželɚniɚ.
Písɚnie krátkych literárnych prác do þɚsopisov.
Prácɚ s textom
ýítɚnie krɚtších slovenských Đudových rozprávok, textov z umeleckej tvorby, piesní, básní, bájok.
Nɚcviþovɚnie plynulého þítɚniɚ s porozumením, ktorá sɚ rovná hovoru. Pri sprɚcovɚní básní nɚcviþovɚnie
umeleckého prednesu.
Reprodukciɚ poþutého ɚ preþítɚného textu: pozorovɚnie štruktúry dejɚ podɚného chronologicky (úvod zɚþiɚtok rozprávɚniɚ, priebeh dejɚ - poukɚzovɚnie nɚ nɚjdôležitejšie momenty, vyvrcholenie; ukonþenie
dejɚ). Anɚlýzɚ postáv nɚ záklɚde ich konɚniɚ.
SledovɚĢ detské þɚsopisy.
Spoloþné pozerɚnie ɚ rozbor ɚspoĖ jedného divɚdelného predstɚveniɚ ɚ filmu pre deti v slovenskej reþi.
Školské þítɚnie
Ján ýɚjɚk: Búrkɚ
Slovenská Đudová bɚlɚdɚ: Smutná novinôþkɚ v Petrovci sɚ stɚlɚ
Zoroslɚv Jesenský: DeĖ, keć nɚšɚ uliþkɚ zɚþɚlɚ vojnu s ýɚpeĐovcɚmi
Jurɚj Bɚttɚ: Básniþkɚ o klobáse
Jurɚj Tušiɚk: Krivý þert
Slovenská Đudová rozprávkɚ: Veterný kráĐ
Sɚmo Chɚlupkɚ: Turþín Poniþɚn
Slovenské Đudové porekɚdlá ɚ prísloviɚ: Z poklɚdnice nášho Đudu
Slovenská Đudová bɚlɚdɚ: Nɚ tichej dolinke
Máriɚ Kotvášová-Jonášová: Jɚno, Jɚno, kde máš hlɚvu?
Slovenská Đudová bájkɚ: Lišiɚk ɚ žɚbɚ
Vujicɚ Rešin Tuciü: Ako vzniklɚ šálkɚ nɚ kávu
Ako vznikɚjú záclony nɚ okne
Pɚvel GrĖɚ: Jɚ som nieþo chcel
ďudová rozprávkɚ: Nɚjväþšie cigánstvo
Miroslɚv Nɚstɚsijeviü: Neviemɚká báseĖ
Andrej ýipkár: Kumɚrí - dievþɚ, ktoré nechodí po zemi
Miroslɚv Antiü: Rɚz v stredu
Annɚ Pɚpugová: Lenɚ v texɚskách
Tomáš ýelovský: Vojenská fɚzuĐɚ po domácky
Mɚrtɚ Šurinová: Dobrý deĖ, orɚngutɚn!
Výber zo súþɚsnej slovenskej literɚtúry pre deti
Literárnovedné pojmy
Poviedkɚ, román, rozprávɚþ - ɚutor, ɚutorská reþ, þitɚteĐ - divák, poslucháþ, rým, verš, strofɚ, metɚforɚ,
personifikáciɚ, prirovnɚnie, epiteton.
Prvky národnej kultúry ɚ trɚdície
Zoznɚmovɚnie detí so záklɚdmi dejín slovenskej menšiny vo Vojvodine ɚ Srbsku (dosĢɚhovɚnie, kultúrne,
vzdelɚnostné, cirkevné ɚ hospodárske snɚhy, vrcholné kultúrne výsledky, relevɚntné orgɚnizɚþné formy ɚ
inštitúcie…), sprostredkovɚnie poznɚtkov, ɚle i pestovɚnie emoþného vzĢɚhu k trɚdícii, kultúre, obyþɚjom ɚ
zvykom slovenskej menšiny vo Vojvodine, Srbsku, ɚle i nɚ celej Dolnej zemi (folklor, remeslá, Đudová
slovesnosĢ, divɚdlo, literɚtúrɚ, hudbɚ, trɚdiþné detské hry, obyþɚje, demonológiɚ…), no nie v zmysle
romɚntického trɚdicionɚlizmu ɚ pɚseizmu, ɚle vždy v relácii k budúcnosti, rozvoju ɚ modernizácii. Nɚ
minulosĢ sɚ opierɚĢ, do budúcnosti sɚ pozerɚĢ. SprostredkovɚĢ deĢom poznɚtky o slovenskej komunite vo
Vojvodine ɚ Srbsku (osɚdy, inštitúcie ɚ orgɚnizácie, osobnosti, mená, priezviská, pôvod…), ɚle i stykoch s
inými etnickými skupinɚmi ɚ kultúrɚmi, o prínosoch Slovákov tunɚjšiemu prostrediu (v školstve, kultúre,
umení, ɚrchitektúre…). SnɚžiĢ sɚ slovenskú identitu ɚ sebɚúctu pestovɚĢ subtílne, nie prostredníctvom
hesiel ɚ fráz, ɚle nɚ konkrétnych príklɚdoch, spájɚĢ pritom poznɚtky s emoþným nɚsɚdením, vždy ɚle so
zreteĐom nɚ menšinové ɚ Đudské právɚ, nɚ európsky kontext, tiež nɚ interetnickú úctu, tolerɚnciu ɚ
interɚkciu.
POKYNY PRE REALIZÁCIU UýEBNÝCH OSNOV
Keć ide o tento predmet, musí sɚ mɚĢ nɚ zreteli podstɚtná úlohɚ: nɚuþiĢ žiɚkov pekne rozprávɚĢ po
slovensky, pekne þítɚĢ, písɚĢ ɚ získɚĢ zruþnosĢ v jɚzykovej správnosti . Musiɚ sɚ mɚĢ vždy nɚ zreteli
predvedomosti žiɚkov ɚ nɚ ne sɚ musí vždy sústɚvne nɚdväzovɚĢ.
Grɚmɚtikɚ sɚ má podávɚĢ v implicitnej podobe, nɚmiesto oprɚvovɚniɚ chýb sɚ využívɚ modelovɚnie
správneho reþového vɚriɚntu. NeodmysliteĐné je vytvorenie príjemnej ɚtmosféry, ktorá predpoklɚdá
pɚrtnerský vzĢɚh medzi uþiteĐom ɚ žiɚkom ɚ má pomôcĢ prekonɚĢ psychickú bɚriéru pri ɚktivizácii
získɚných reþových zruþností, schopností ɚ návykov. Kɚždý jɚzykový prostriedok sɚ demonštruje v urþitom
kontexte, nie izolovɚne. V nácviku reþových zruþností mɚjú dominovɚĢ rozliþné formy párovej konverzácie
v interɚkcii uþiteĐ - žiɚk ɚ žiɚk - žiɚk. K požiɚdɚvkám nɚ spôsob vyjɚdrovɚniɚ sɚ pɚtrí jednoduchosĢ,
prirodzenosĢ, spontánnosĢ ɚ jɚzyková správnosĢ.
UKRAJINSKI JEZIK SȺ ELEMENTIMȺ NȺCIONȺLNE KULTURE
ɍɄɊȺȲɇɋɖɄɈȲ ɆɈȼɂ
Ɇɟɬɚ ɿ ɡɚɜɞɚɧɧɹ
Ɇɟɬɨɸ ɧɚɜɱɚɧɧɹ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨʀ ɦɨɜɢ ɭ ɫɶɨɦɨɦɭ ɤɥɚɫɿ ɽ:
- ɜɢɜɱɚɧɧɹ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨʀ ɥɿɬɟɪɚɬɭɪɧɨʀ ɦɨɜɢ, ɨɡɧɚɣɨɦɥɟɧɧɹ ɡ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨɸ ɥɿɬɟɪɚɬɭɪɨɸ;
- ɨɩɚɧɭɜɚɧɧɹ ɭɱɧɹɦɢ ɦɨɜɢ ɞɥɹ ɭɫɧɨɝɨ ɿ ɩɢɫɶɦɨɜɨɝɨ ɜɢɫɥɨɜɥɸɜɚɧɧɹ;
- ɡɛɚɝɚɱɟɧɧɹ ɫɥɨɜɧɢɤɨɜɨɝɨ ɡɚɩɚɫɭ ɧɨɜɢɦɢ ɫɥɨɜɚɦɢ ɿ ɜɢɪɚɡɚɦɢ;
- ɧɚɜɱɚɧɧɹ ɦɨɜɢ ɞɨ ɪɿɜɧɹ ɜɿɥɶɧɨɝɨ ɜɢɫɥɨɜɥɸɜɚɧɧɹ ɫɜɨʀɯ ɞɭɦɨɤ ɫɬɨɫɨɜɧɨ ɩɨɜɫɹɤɞɟɧɧɨɝɨ ɠɢɬɬɹ;
- ɨɜɨɥɨɞɿɧɧɹ ɦɟɬɨɞɢɤɨɸ ɧɚɩɢɫɚɧɧɹ ɬɜɨɪɿɜ ɧɚ ɜɿɥɶɧɭ ɬɟɦɭ;
- ɨɡɧɚɣɨɦɥɟɧɧɹ ɿɡ ɡɜɢɱɚɹɦɢ ɬɚ ɬɪɚɞɢɰɿɹɦɢ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨɝɨ ɧɚɪɨɞɭ.
Ɉɩɟɪɚɬɢɜɧɿ ɡɚɜɞɚɧɧɹ
ȼ ɤɿɧɰɿ ɫɶɨɦɨɝɨ ɤɥɚɫɭ ɭɱɧɿ ɩɨɜɢɧɧɿ:
- ɩɪɚɜɢɥɶɧɨ ɜɢɦɨɜɥɹɬɢ ɿ ɜɢɤɨɪɢɫɬɨɜɭɜɚɬɢ ɜ ɪɨɡɦɨɜɧɿɣ ɦɨɜɿ ɛɥɢɡɶɤɨ 3000 ɧɨɜɢɯ ɫɥɿɜ ɬɚ ɜɢɪɚɡɿɜ;
- ɩɪɚɜɢɥɶɧɨ ɜɢɦɨɜɥɹɬɢ ɿ ɜɢɤɨɪɢɫɬɨɜɭɜɚɬɢ ɜ ɪɨɡɦɨɜɧɿɣ ɦɨɜɿ ɜɿɞɩɨɜɿɞɧɿ ɦɨɞɟɥɿ ɪɟɱɟɧɶ ɜ ɬɟɩɟɪɿɲɧɶɨɦɭ,
ɦɚɣɛɭɬɧɶɨɦɭ ɿ ɦɢɧɭɥɨɦɭ ɱɚɫɚɯ ɹɤ ɜ ɭɫɧɿɣ, ɬɚɤ ɿ ɜ ɩɢɫɶɦɨɜɿɣ ɮɨɪɦɿ ɜ ɡɚɥɟɠɧɨɫɬɿ ɜɿɞ ɬɟɦɢ;
- ɞɨɛɪɟ ɨɜɨɥɨɞɿɬɢ ɬɟɯɧɿɤɨɸ ɩɟɪɟɤɚɡɭ ɡɦɿɫɬɭ ɬɟɤɫɬɭ ɜ ɪɚɦɤɚɯ ɜɿɞɩɨɜɿɞɧɨʀ ɬɟɦɚɬɢɤɢ;
- ɩɢɫɚɬɢ ɤɨɪɨɬɤɿ ɬɜɨɪɢ ɫɩɢɪɚɸɱɢɫɶ ɧɚ ɩɪɨɣɞɟɧɿ ɬɟɦɢ ɭ ɜɢɝɥɹɞɿ ɜɩɪɚɜ;
- ɞɨɬɪɢɦɭɜɚɬɢɫɶ ɩɪɚɜɢɥ ɩɭɧɤɬɭɚɰɿʀ ɩɪɢ ɱɢɬɚɧɧɿ;
- ɞɨɬɪɢɦɭɜɚɬɢɫɶ ɩɪɚɜɢɥ ɩɪɚɜɨɩɢɫɭ ɧɚ ɩɢɫɶɦɿ;
- ɱɿɬɤɨ ɩɢɫɚɬɢ ɩɢɫɚɧɢɦɢ ɥɿɬɟɪɚɦɢ ɩɿɞ ɱɚɫ ɞɢɤɬɚɧɬɿɜ ɬɚ ɫɚɦɨɞɢɤɬɚɧɬɿɜ;
- ɩɪɚɜɢɥɶɧɨ ɜɢɞɿɥɹɬɢ ɝɨɥɨɜɧɭ ɞɭɦɤɭ ɜ ɪɚɦɤɚɯ ɡɚɫɜɨɽɧɨʀ ɬɟɦɢ;
- ɪɨɡɩɿɡɧɚɜɚɬɢ ɜɿɞɨɦɿ ɫɬɪɭɤɬɭɪɢ ɬɟɤɫɬɭ;
- ɩɨɫɬɭɩɨɜɨ ɨɩɚɧɨɜɭɜɚɬɢ ɦɟɬɨɞɢɤɨɸ ɧɚɩɢɫɚɧɧɹ ɬɜɨɪɿɜ ɧɚ ɜɿɥɶɧɭ ɬɟɦɭ;
- ɡɛɚɝɚɱɭɜɚɬɢ ɡɧɚɧɧɹ ɩɪɨ ɡɜɢɱɚʀ ɬɚ ɬɪɚɞɢɰɿʀ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨɝɨ ɧɚɪɨɞɭ.
ɁɆȱɋɌ ɉɊɈȽɊȺɆɂ
ȼɢɦɨɜɚ, ɱɢɬɚɧɧɹ, ɩɢɫɶɦɨ
ɍ ɫɶɨɦɨɦɭ ɤɥɚɫɿ ɩɨɬɪɿɛɧɨ ɫɢɫɬɟɦɚɬɢɡɭɜɚɬɢ ɜɠɟ ɜɢɜɱɟɧɢɣ ɦɚɬɟɪɿɚɥ ɡ ɮɨɧɟɬɢɤɢ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨʀ ɦɨɜɢ
ɡɝɿɞɧɨ ɨɪɮɨɝɪɚɮɿɱɧɢɯ ɬɚ ɨɪɮɨɟɩɿɱɧɢɯ ɩɪɚɜɢɥ. Ɋɚɡɨɦ ɡ ɬɢɦ ɭɱɧɿ ɩɨɜɢɧɧɿ ɨɜɨɥɨɞɿɬɢ ɿɧɬɨɧɚɰɿɽɸ
ɫɬɜɟɪʇɭɜɚɥɶɧɢɯ, ɩɢɬɚɥɶɧɢɯ ɬɚ ɡɚɩɟɪɟɱɧɢɯ ɪɟɱɟɧɶ. Ɂɚɫɜɨʀɬɢ ɜɢɦɨɜɭ ɝɨɥɨɫɧɨɝɨ ɢ, ɩɪɢɝɨɥɨɫɧɨɝɨ ɝ ɬɚ
ɞɿɽɫɥɿɜɧɢɯ ɡɚɤɿɧɱɟɧɶ - ɫɹ, - ɬɶɫɹ; ɡɚɫɜɨʀɬɢ ɜɠɢɜɚɧɧɹ ɛɭɤɜɢ ɝ; ɪɨɡɪɿɡɧɹɬɢ ɜɢɦɨɜɭ ɩɪɢɣɦɟɧɧɢɤɿɜ ɿ
ɜɿɞɨɤɪɟɦɥɸɜɚɬɢ ʀɯ ɜɿɞ ɫɥɿɜ, ɡ ɹɤɢɦɢ ɜɨɧɢ ɜɠɢɜɚɸɬɶɫɹ, ɿ ɩɪɚɜɢɥɶɧɨ ɧɚɝɨɥɨɲɭɜɚɬɢ ɫɥɨɜɚ, ɧɚɩɪ. ɦɟɧɟ, ɭ
ɦɟɧɟ.
ȱɦɟɧɧɢɤ: Ɉɫɧɨɜɧɿ ɝɪɭɩɢ ɿɦɟɧɧɢɤɿɜ ɭɫɿɯ ɬɪɶɨɯ ɪɨɞɿɜ ɭ ɦɧɨɠɢɧɿ ɬɚ ɨɞɧɢɧɿ.
Ɂɚɣɦɟɧɧɢɤ: ȼɤɚɡɿɜɧɿ ɡɚɣɦɟɧɧɢɤɢ: ɰɟɣ, ɫɬɿɥɶɤɢ. Ɉɡɧɚɱɚɥɶɧɿ ɬɚ ɧɟɨɡɧɚɱɟɧɿ ɩɪɢɤɦɟɬɧɢɤɨɜɿ ɡɚɣɦɟɧɧɢɤɢ:
ɜɟɫɶ, ɫɚɦɢɣ, ɤɨɠɧɢɣ, ɿɧɲɢɣ, ɛɭɞɶ-ɹɤɢɣ, ɱɢɣɫɶ.
ɉɪɢɤɦɟɬɧɢɤ: Ƚɨɥɨɜɧɿ ɪɨɡɪɹɞɢ ɹɤɿɫɧɢɯ ɩɪɢɤɦɟɬɧɢɤɿɜ ɭ ɜɫɿɯ ɜɿɞɦɿɧɤɚɯ ɭ ɮɭɧɤɰɿʀ ɨɡɧɚɱɟɧɧɹ.
ɑɢɫɥɿɜɧɢɤ: ɑɢɫɥɿɜɧɢɤɢ ɞɨ 1000 (ɛɟɡ ɜɿɞɦɿɧɸɜɚɧɧɹ). ɉɨɪɹɞɤɨɜɿ ɱɢɫɥɿɜɧɢɤɢ ɞɨ 100 (ɛɟɡ
ɜɿɞɦɿɧɸɜɚɧɧɹ).ȼɥɚɫɧɟ ɤɿɥɶɤɿɫɧɿ ɱɢɫɥɿɜɧɢɤɢ ɬɢɫɹɱɚ ɿ ɦɿɥɶɣɨɧ.
Ⱦɿɽɫɥɨɜɨ: ȱɧɮɿɧɿɬɢɜ ɡ ɞɨɩɨɦɿɠɧɢɦɢ ɞɿɽɫɥɨɜɚɦɢ ɬɪɟɛɚ, ɩɨɬɪɿɛɧɨ, ɦɨɠɧɚ, ɧɟ ɦɨɠɧɚ. Ɍɟɩɟɪɿɲɧɿɣ ɱɚɫ
ɞɿɽɫɥɿɜ: ɩɢɬɢ, ʀɫɬɢ, ɠɢɬɢ, ɯɨɬɿɬɢ. Ɋɨɡɩɿɡɧɚɜɚɧɧɹ ɜɢɞɿɜ ɞɿɽɫɥɿɜ ɿ ɜɢɫɥɨɜɥɸɜɚɧɧɹ ɜ ɩɪɨɫɬɨɦɭ
ɦɚɣɛɭɬɧɶɨɦɭ ɱɚɫɿ. ɇɚɣɱɚɫɬɿɲɟ ɜɠɢɜɚɧɿ ɡɜɨɪɨɬɧɿ ɞɿɽɫɥɨɜɚ ɜ ɬɟɩɟɪɿɲɧɶɨɦɭ ɿ ɦɢɧɭɥɨɦɭ ɱɚɫɿ.
ɉɪɢɫɥɿɜɧɢɤ: ȼɠɢɜɚɧɧɹ ɤɿɥɶɤɿɫɧɢɯ ɩɪɢɫɥɿɜɧɢɤɿɜ: ɛɚɝɚɬɨ, ɦɚɥɨ, ɧɟɦɚɥɨ, ɱɢɦɚɥɨ, ɞɟɤɿɥɶɤɚ.
ɉɪɢɣɦɟɧɧɢɤ: ɇɚɣɱɚɫɬɿɲɟ ɜɠɢɜɚɧɿ ɩɪɢɣɦɟɧɧɢɤɢ ɿ ɨɫɨɛɥɢɜɨɫɬɿ ɜɠɢɜɚɧɧɹ ɡ ɜɿɞɦɿɧɤɚɦɢ: ȾɅə, ȻȿɁ, Ɂ,
ȾɈ + ɪɨɞɨɜɢɣ ɜɿɞɦɿɧɨɤ; ɍ (ȼ) + ɡɧɚɯɿɞɧɢɣ ɜɿɞɦɿɧɨɤ; Ɂ + ɨɪɭɞɧɢɣ ɜɿɞɦɿɧɨɤ.
ȼɢɞɢ ɪɟɱɟɧɶ
Ɋɨɡɜɢɬɨɤ ɦɨɜɥɟɧɧɹ ɲɥɹɯɨɦ ɡɚɫɜɨɽɧɧɹ ɫɢɧɬɚɤɫɢɱɧɢɯ ɦɨɞɟɥɿɜ ɧɚɫɬɭɩɧɢɯ ɜɢɞɿɜ.
ɋɬɜɟɪɞɧɿ ɪɟɱɟɧɧɹ
ȱɧɮɨɪɦɚɰɿɹ ɩɪɨ ɩɨɱɚɬɨɤ ɬɚ
ɤɿɧɟɰɶ ɞɿʀ.
ȱɧɮɨɪɦɚɰɿɹ ɩɪɨ ɦɨɠɥɢɜɿɫɬɶ,
ɛɚɠɚɧɧɹ ɿ ɧɚɦɿɪ ɜɢɤɨɧɚɧɧɹ
ɞɿʀ.
ȱɧɮɨɪɦɚɰɿɹ ɩɪɨ ɦɟɬɭ
ɩɟɪɟɫɭɜɚɧɧɹ.
ȱɧɮɨɪɦɚɰɿɹ ɩɪɨ ɨɫɨɛɭ,
ɧɚ ɹɤɭ ɫɤɟɪɨɜɚɧɚ ɞɿɹ.
ȱɧɮɨɪɦɚɰɿɹ ɩɪɨ ɦɟɬɭ ɞɿʀ
Ɇɢ ɩɨɱɢɧɚɽɦɨ ɜɱɢɬɢɫɹ.
ɍɱɟɧɶ ɡɚɤɿɧɱɢɜ ɪɨɛɨɬɭ.
ȼɢ ɦɨɠɟɬɟ ɰɟ ɡɪɨɛɢɬɢ.
ɋɚɲɚ ɯɨɱɟ ɦɚɥɸɜɚɬɢ.
Ⱦɿɬɢ ɩɿɲɥɢ ɤɭɩɚɬɢɫɹ.
Ɇɢ ɩɿɲɥɢ ɞɨ ɬɟɚɬɪɭ.
Ⱦɨ ɲɤɨɥɢ ɩɪɢʀɯɚɥɢ ɚɤɬɨɪɢ.
ɉɿɞɪɭɱɧɢɤɢ ɩɪɢɜɟɡɥɢ ɞɥɹ ɭɱɧɿɜ.
ȼɿɧ ɤɭɩɢɜ ɤɧɢɠɤɭ ɫɟɫɬɪɿ.
Ɂɚɩɟɪɟɱɧɿ ɪɟɱɟɧɧɹ
Ɂ ɩɪɨɬɢɫɬɚɜɥɟɧɧɹɦ
ɧɟ ɞɨ ɲɤɨɥɢ, ɚ ɜ ɛɿɛɥɿɨɬɟɤɭ.
ɇɿɧɚ ɧɟ ɣɞɟ ɞɨ ɲɤɨɥɢ. ȼɨɧɚ ɣɞɟ
Ʉɨɦɭɧɿɤɚɬɢɜɧɿ ɨɞɢɧɢɰɿ
ɉɿɲɥɢ... ɉɨʀɯɚɥɢ...
ȼɿɧ ɡɚɯɜɨɪɿɜ. Ƀɨɦɭ ɩɨɝɚɧɨ.
Ɍɟɦɢ
ɋɿɦ’ɹ: ɜɢɫɥɨɜɥɸɜɚɧɧɹ ɩɪɨ ɪɨɞɢɧɧɿ ɡɜ’ɹɡɤɢ, ɪɨɞɨɜɿɞɧɟ ɞɟɪɟɜɨ.
ɒɤɨɥɚ: ɬɨɜɚɪɢɲɭɜɚɧɧɹ ɬɚ ɧɚɜɱɚɧɧɹ ɜ ɲɤɨɥɿ.
ɉɨɜɫɹɤɞɟɧɧɟ ɫɩɿɥɤɭɜɚɧɧɹ: ɜɢɫɥɨɜɥɸɜɚɧɧɹ ɩɪɨ ɦɿɫɰɟɡɧɚɯɨʇɟɧɧɹ, ɩɟɪɟɛɭɜɚɧɧɹ ɭ ɧɟɜɿɞɨɦɨɦɭ ɦɿɫɬɿ.
Ʉɭɥɶɬɭɪɚ: ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɢɣ ɬɚɧɟɰɶ, ɨɛɪɹɞɢ ɬɚ ɡɜɢɱɚʀ, ɪɿɡɧɨɦɚɧɿɬɧɿɫɬɶ ɠɚɧɪɿɜ.
Ɋɨɛɨɬɚ ɧɚɞ ɥɿɬɟɪɚɬɭɪɧɢɦ ɬɟɤɫɬɨɦ
ɇɚɪɨɞɧɿ ɩɿɫɧɿ: ɤɨɥɹɞɤɢ, ɳɟɞɪɿɜɤɢ, ɜɟɫɧɹɧɤɢ, ɠɧɢɜɚɪɫɶɤɿ, ɿɫɬɨɪɢɱɧɿ. ɉɨɧɹɬɬɹ ɝɿɩɟɪɛɨɥɢ ɿ ɩɟɪɫɨɧɿɮɿɤɚɰɿʀ.
ɉɨɟɬɢɱɧɿ ɨɫɨɛɥɢɜɨɫɬɿ ɬɚ ɡɧɚɱɟɧɧɹ ɧɚɪɨɞɧɢɯ ɩɿɫɟɧɶ.
ɇɚɪɨɞɧɿ ɩɿɫɧɿ ɨɛɪɹɞɨɜɨ-ɪɨɞɢɧɧɨɝɨ ɰɢɤɥɭ: ɜɟɫɿɥɶɧɿ ɬɚ ɩɨɦɢɧɚɥɶɧɿ.
ɇɚɪɨɞɧɿ ɛɚɣɤɢ. ɉɨɧɹɬɬɹ ɧɚɪɨɞɧɢɯ ɫɦɿɲɢɧɨɤ.
ɒɅəɏɂ ȼɂɄɈɇȺɇɇə ɉɊɈȽɊȺɆɂ
Ɍɪɚɞɢɰɿɣɧɿ ɦɟɬɨɞɢ ɜɢɤɨɧɚɧɧɹ ɩɪɨɝɪɚɦɢ ɡ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨʀ ɦɨɜɢ ɡ ɟɥɟɦɟɧɬɚɦɢ ɧɚɰɿɨɧɚɥɶɧɨʀ ɤɭɥɶɬɭɪɢ
ɩɪɟɞɫɬɚɜɥɟɧɿ ɭ ɜɢɝɥɹɞɿ ɱɿɬɤɨ ɫɮɨɪɦɭɥɶɨɜɚɧɢɯ ɟɬɚɩɿɜ.
ɍ ɫɮɟɪɿ ɥɿɬɟɪɚɬɭɪɢ ɡɚɩɪɨɩɨɧɨɜɚɧɨ ɞɜɿ ɚɞɟɤɜɚɬɧɿ ɫɢɫɬɟɦɢ: ɱɢɬɚɧɧɹ ɡ ɪɨɡɭɦɿɧɧɹɦ ɬɟɤɫɬɭ ɿ ɩɢɫɶɦɨ ɡ
ɜɠɢɜɚɧɧɹɦ ɩɪɚɜɢɥ ɩɪɚɜɨɩɢɫɭ, ɡɚɫɜɨɽɧɢɯ ɩɪɨɬɹɝɨɦ ɦɢɧɭɥɢɯ ɪɨɤɿɜ ɧɚɜɱɚɧɧɹ. ȼɿɞɩɨɜɿɞɧɚ ɩɪɟɡɟɧɬɚɰɿɹ
ɰɢɯ ɫɢɫɬɟɦ ɬɚ ʀɯɧɽ ɡɚɫɜɨɽɧɧɹ, ɪɚɡɨɦ ɡ ɬɢɦ ɿ ɪɨɡɭɦɿɧɧɹ ɩɨɟɬɢɱɧɢɯ, ɩɪɨɡɨɜɢɯ ɱɢ ɞɪɚɦɚɬɭɪɝɿɱɧɢɯ ɬɜɨɪɿɜ,
ɞɨɩɨɦɚɝɚɸɬɶ ɭɱɧɹɦ ɜ ɩɪɚɜɢɥɶɧɨɦɭ ɿ ɥɨɝɿɱɧɨɦɭ ɫɩɿɥɤɭɜɚɧɧɿ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨɸ ɦɨɜɨɸ.
ȼ ɨɛɥɚɫɬɿ ɦɨɜɢ ɧɚɝɨɥɨɫ ɫɬɚɜɢɬɶɫɹ ɧɚ ɜɞɨɫɤɨɧɚɥɟɧɧɹ ɫɩɿɥɤɭɜɚɧɧɹ ɲɥɹɯɨɦ ɡɛɚɝɚɱɟɧɧɹ ɫɥɨɜɧɢɤɨɜɨɝɨ
ɡɚɩɚɫɭ, ɹɤ ɿ ɜɢɤɨɪɢɫɬɚɧɧɹ ɫɢɧɨɧɿɦɿɜ ɬɚ ɚɧɬɨɧɿɦɿɜ. Ɇɨɜɚ ɭɱɧɿɜ ɩɨɜɢɧɧɚ ɝɪɭɧɬɭɜɚɬɢɫɶ ɧɚ ɦɨɜɧɢɯ
ɫɬɪɭɤɬɭɪɚɯ ɜ ɞɭɫɿ ɭɤɪɚʀɧɫɶɤɨʀ ɦɨɜɢ.
Ʉɭɥɶɬɭɪɚ ɦɨɜɢ ɬɚ ɩɢɫɶɦɚ ɽ ɜɿɞ ɜɢɧɹɬɤɨɜɨɝɨ ɡɧɚɱɟɧɧɹ, ɚɞɠɟ ɹɜɥɹɽ ɫɨɛɨɸ ɤɿɫɬɹɤ ɛɭɞɶ-ɹɤɨɝɨ ɹɤɿɫɧɨɝɨ
ɫɩɿɥɤɭɜɚɧɧɹ. Ɂ ɰɢɯ ɩɪɢɱɢɧ, ɩɪɨɬɹɝɨɦ ɪɨɛɨɬɢ ɡ ɭɱɧɹɦɢ ɜɟɥɢɤɭ ɭɜɚɝɭ ɩɨɬɪɿɛɧɨ ɩɪɢɞɿɥɹɬɢ ɡɛɚɝɚɱɟɧɧɸ
ɥɟɤɫɢɱɧɨɝɨ ɮɨɧɞɭ ɬɚ ɩɪɨɲɢɪɟɧɧɸ ɫɟɦɚɧɬɢɱɧɨɝɨ ɡɧɚɱɟɧɧɹ ɫɥɿɜ, ɩɥɟɤɚɧɧɸ ɧɚɰɿɨɧɚɥɶɧɨʀ ɤɭɥɶɬɭɪɢ,
ɡɜɢɱɚʀɜ, ɿɫɬɨɪɿʀ ɬɚ ɤɭɥɶɬɭɪɢ.
HRVATSKI JEZIK SȺ ELEMENTIMȺ NȺCIONȺLNE KULTURE
HRVATSKI JEZIK
Cilj i zɚdɚtci
Cilj nɚstɚve hrvɚtskog jezikɚ s elementimɚ nɚcionɚlne kulture je dɚ se uþenici prɚvilno koriste hrvɚtskim
stɚndɚrdnim jezikom u okviru predviÿenih sɚdržɚjɚ te upoznɚju elemente hrvɚtske kulture.
Uþenici trebɚju:
- Omoguüiti rɚzvijɚnje višejeziþnosti i interkulturɚlnosti
- Primjenɚ steþenih znɚnjɚ iz oblɚsti elemenɚtɚ nɚcionɚlne kulture i uporɚbɚ istog kroz umjetniþko
izrɚžɚvɚnje, debɚte i vizuɚlne prezentɚcije dogɚÿɚjɚ
- Rɚzumijevɚnje i meÿuovisnost društvɚ i kulture zɚviþɚjɚ
- Uoþɚvɚnje specifiþnosti hrvɚtskog jezikɚ i jezikɚ okoline
- Osposobljɚvɚnje zɚ sɚmostɚlno uþenje i istrɚživɚnje
- Osposobljɚvɚnje zɚ kritiþku uporɚbu informɚcijɚ rɚdi uoþɚvɚnjɚ sliþnosti i rɚzlikɚ: jezikɚ, religije i kulture.
Operɚtivni zɚdɚtci:
Uþenici trebɚju:
- Usporediti govorne vrijednosti hrvɚtskogɚ jezikɚ s vrijednostimɚ jezikɚ okoline
- Proširivɚnje znɚnjɚ o kulturi Hrvɚtɚ Vojvodine
- Njegovɚnje osjeüɚjɚ zɚ rɚzliþite vrijednosti u vlɚstitoj i drugim kulturɚmɚ
- Upoznɚti osnovne promjene svɚkodnevnog životɚ
- Oplemenjivɚnje i bogɚüenje mɚšte, upuüivɚnje u simboliþke forme i njegovɚnje osobnog izrɚzɚ i
komunikɚtivnosti uþenikɚ
- Upoznɚti vɚžnost interkulturɚlnog dijɚlogɚ
- Upoznɚti rɚznolikost kulturnih utjecɚjɚ nɚ rɚzvoj vlɚstite kulture
- Aktivno sudjelovɚnje u društvenom životu okoline nɚ temelju steþenog znɚnjɚ
SADRŽAJI PROGRAMA
HRVATSKI JEZIK
Grɚmɚtikɚ
- sinonimi, homonimi, ɚntonimi, ɚrhɚizmi
- slɚgɚnje reþeniþnih dijelovɚ
- pojɚm ɚktivɚ i pɚsivɚ
Prɚvogovor i prɚvopis:
- pisɚnje imenɚ držɚvɚ
- pisɚnje nɚzivɚ blɚgdɚnɚ
- pisɚnje imenɚ društɚvɚ, udrugɚ i ustɚnovɚ
JEZIýNO IZRAŽAVANJE
Govorenje:
- leksiþke vježbe: pronɚlɚženje i uporɚbɚ rijeþi zɚ oznɚþɚvɚnje osobinɚ i koliþine
- rɚsprɚvljɚnje
ýitɚnje:
- interpretɚtivno þitɚnje
- promjene brzine þitɚnjɚ, stɚnkɚ premɚ reþeniþnim znɚkovimɚ, psihološkɚ stɚnkɚ
Pisɚnje:
- kompozicijske vježbe
- opisi otvorenog i zɚtvorenog prostorɚ
KNJIŽEVNOST
Školskɚ lektirɚ:
1. Dobrišɚ Cesɚriü, Bɚlɚdɚ iz predgrɚÿɚ
2. Zlɚtɚ Kolɚriü Kišur, Zvonþiü - igrokɚz
3. Eugen Kumiþiü, Srnɚ
4. Frɚn Mɚžurɚniü, Mɚjkɚ
5. Sɚnjɚ Piliü, O mɚmɚmɚ sve nɚjbolje - ulomɚk
6. Silvije Strɚhimir Krɚnjþeviü, Nɚ obɚli uskoþkogɚ grɚdɚ
7. Gustɚv Krklec, Ludi dɚn
Domɚüɚ lektirɚ:
1. Aleksɚ Kokiü, Srebrno klɚsje
2. Pɚvɚo Pɚvliþiü, Dobri duh Zɚgrebɚ
ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
Glɚzbɚ:
- glɚzbɚ religijske temɚtike - božiüne, uskršnje, korizmene, mɚrijɚnske
- nɚrodnɚ glɚzbɚ - Krɚljiþke pisme, tɚmburɚškɚ glɚzbɚ
- klɚsici hrvɚtske glɚzbe, Ivɚn Zɚjc, Albe Vidɚkoviü
Filmskɚ umjetnost:
1. "Tko pjevɚ zlo ne misli"
2. "Sokol gɚ nije volio"
Povijest:
- Dubrovnik u dobɚ humɚnizmɚ i renesɚnse
- Znɚmeniti Hrvɚti u dobɚ turske vlɚsti, Zrinski i Frɚnkopɚni
- Seljɚþkɚ bunɚ Mɚtije Gupcɚ
- Hrvɚti i Mletɚþkɚ republikɚ
Zemljopis:
- Društvenɚ obilježjɚ Hrvɚtske (stɚnovništvo, nɚseljɚ i gospodɚrstvo)
Blɚgdɚni:
- vjerski: Sv. Nikolɚ, Oce, Mɚterice, Božiü, Uskrs, Duhovi (izlɚgɚnje, þitɚnje, rɚzgovor, priredbe)
- Blɚgdɚni hrvɚtske nɚcionɚlne zɚjednice: Sv. Josip, roÿenje bɚnɚ Josipɚ Jelɚþiüɚ, Osnutɚk HNV-ɚ,
roÿenje biskupɚ Ivɚnɚ Antunoviüɚ
- obilježjɚ hrvɚtske zɚjednice u Srbiji
Obiþɚji
- godišnji obiþɚji (poklɚde, polivɚþi, ivɚnjske vɚtre...)
- uz kolijevku
Kulturne mɚnifestɚcije u zɚjednici:
- "Dužijɚncɚ" i "Prelo" - upoznɚvɚnje sɚ svim ɚktivnosti
- Upoznɚvɚnje sɚ znɚþɚjnim kulturnim dogɚÿɚnjimɚ tijekom godine
Nɚrodne rukotvorine:
- pɚpuþe, izrɚdɚ
- zveþke, biþevi, izrɚdɚ
- šling, slɚmɚrstvo...
NAýINI OSTVARIVANJA PROGRAMA
Metode izvoÿenjɚ nɚstɚve:
- interɚktivnɚ, nɚstɚvnik-uþenik
- rɚdioniþɚrskɚ
- ɚmbijentɚlnɚ
- kooperɚtivno uþenje u skupinɚmɚ uþenikɚ
- iskustveno uþenje primjenjeno u sɚznɚjnim i socijɚlnim situɚcijɚmɚ
- rɚzne forme uþenjɚ putem otkriüɚ i rješɚvɚnjɚ problemɚ
- integrɚtivni pristup rɚzliþitim podruþjimɚ u sklopu kulture
Aktivnosti nɚstɚvnikɚ:
- Orgɚnizirɚ nɚstɚvni proces (plɚnirɚ metode rɚdɚ, sredstvɚ, plɚnirɚ sɚdržɚj)
- Reɚlizirɚ nɚstɚvni proces (stvɚrɚ prilike zɚ uþenje, prezentirɚ sɚdržɚje, vodi ciljɚn rɚzgovor, omoguüuje
primjenu steþenih vještinɚ)
- Motivirɚ uþenikɚ, podržɚvɚ i rɚzvijɚ njihovɚ interesovɚnjɚ
- Prɚti efekte vlɚstitog rɚdɚ
- Unɚpreÿuje vlɚstiti rɚd
- Sudjeluje u kulturnim dogɚÿɚjimɚ okoline s uþenici
Aktivnosti uþenikɚ:
- Aktivni promɚtrɚþi
- Aktivni slušɚtelji
- Aktivni sudionici u komunikɚciji
- Pɚrtneri - surɚdnjɚ s odrɚslimɚ i vršnjɚcimɚ, uzimɚju u obzir i tuÿe mišljenje
- Orgɚnizɚtori - uþenje i ɚngɚžmɚn u zɚjednici
ȻɍȵȿȼȺɑɄɂ ȽɈȼɈɊ ɋȺ ȿɅȿɆȿɇɌɂɆȺ ɇȺɐɂɈɇȺɅɇȿ ɄɍɅɌɍɊȿ
BUNJEVAýKI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
ɋȿȾɆɂ ɊȺɁɊȿȾ
SEDMI RAZRED
Cilj nastave Bunjevaþkog govora sa elementima nacionalne kulture je proširivanje znanja iz prethodnih
razreda o bunjevaþkom govoru u okviru predviÿenih sadržaja, prouþavanje bunjevaþke književnosti,
osposobljavanje uþenika za složenije usmeno i pismeno izražavanje, obogaüivanje reþnika novim reþima
karakteristiþnim za bunjevaþki govor, kao i dalje upoznavanje i proširivanje znanja o istoriji i tradiciji
bunjevaþkog naroda.
Operativni zadaci
- korektno reprodukovanje i korišüenje u svakodnevnom govoru oko 250 novih reþi i izraza;
- ovladavanje modelom reþenice u bunjevaþkom govoru sa posebnim naglaskom na silaznu reþeniþku
intonaciju;
- savladavanje sistema zavisnosloženih i nezavisnosloženih reþenica, isticanje inverzije;
- proširivanje znanja o glagolima, karakteristiþnim glagolskim oblicima i naþinima u bunjevaþkom govoru;
- uvežbavanje izražajnog þitanja i poetskog kazivanja;
- poštovanje pravopisa prilikom pismenog izražavanja;
- osposobljavanje uþenika za samostalno izlaganje kraüih celina u okviru obraÿene teme;
- upoznavanje sa književnim rodovima i književnim vrstama;
- prepoznavanje nauþene strukture u tekstu, kao i primenjenih pišþevih postupaka;
- upoznavanje uþenika sa raspravom kao oblikom pismenog i usmenog izražavanja;
- osposobljavanje uþenika za samostalnu sadržajnu i stilsku analizu lirskih, epskih i dramskih tekstova.
I. BUNJEVAýKI GOVOR
- obnavljanje, proširivanje i utvrÿivanje sadržaja iz prethodnih razreda (subjekat - gramatiþki, logiþki,
predikat - imenski, glagolski, objekat - dalji, bliži);
- složena reþenica i odnosi u njoj;
- sistem nezavisnih - naporednih reþenica u složenoj reþenici;
- sistem zavisnih reþenica u složenoj reþenici (priloške, subjekatske, objekatske, atributske, predikatske);
- glagolski oblici karakteristiþni za bunjevaþki govor (odsustvo aorista, imperfekta);
- silazni reþeniþki akcenat, intonacija u bunjevaþkom govoru;
- interpunkcija u složenoj reþenici (zapeta, taþka zapeta);
- navikavanje uþenika na samostalno korišüenje reþnika i druge priruþne literature.
II. KULTURA IZRAŽAVANJA
Usmeno izražavanje
- usmena rasprava o aktuelnim problemima u školi, porodici i društvu;
- iskazivanje širih porodiþnih odnosa - prikaz porodiþnog stabla;
- prepriþavanje sadržaja sa promenom redosleda dogaÿaja - retrospektivno kazivanje;
- portretisanje lika iz proþitanog književnog dela na osnovu pišþevog pripovedanja i dijaloga;
- zapažanja sa izleta, ekskurzije, letovanja (deskripcija, emocionalnost u pripovedanju)
- izražajno kazivanje dramskih tekstova, vežbe gestova, mimike i kretnji po zamišljenom prostoru;
- poetsko kazivanje nauþenih stihova;
- prepoznavanje usvojenih stilskih sredstava, znaþaj slovenske antiteze u bunjevaþkoj narodnoj
književnosti.
Pismeno izražavanje
- portretisanje lika iz književnog dela;
- oblici novinarskog izražavanja - vest, izveštaj, intervju, elementi reportaže;
- podsticanje uþenika na samostalno književno stvaralaštvo;
- ukljuþivanje uþenika u Nagradni konkurs "Bunjevaþka lipa riþ" koji svake godine sprovodi Bunjevaþka
matica;
- ovladavanje tehnikom pisanja službenog pisma i molbe;
- pisanje 2 školska pismena zadatka - po 1 u svakom polugodištu;
- pisanje 4 domaüe pismene vežbe sa upotrebom savladanih izraza i reþi maternjeg govora.
III. KNJIŽEVNOST
Školska lektira
- izbor iz bunjevaþkih narodnih pripovedaka;
- izbor iz epskih pesama - GROKTALICE;
- lirske POBOğNE i OPROŠTAJNE pesme;
- Blaško Rajiü - "Bunjevþice" (izbor)
- Matija Evetoviü - "Molitva Bunjevaca"
- Mara Ĉorÿeviü Malagurski - "Vita Ĉanina" (odlomak)
- Veljko Petroviü - "Salašar" (odlomak)
- Gabrijela Dikliü - "Konji vrani pismom opivani"
- Ivan B. Palkoviü - "Ujo Vranje"
- Ana Popov - "Golubovi"
- Alisa Prüiü - "Crno-bila slika"
- Gabrijela Dikliü - "Paþirski put"
- Geza Babijanoviü - "Pisma o ÿugi"
- Vinko Jankoviü - "Dika"
Domaüa lektira
- Veljko Petroviü - "Salašar"
- Mara Ĉorÿeviü Malagurski - "Vita Ĉanina"
- "Bunjevaþka lipa riþ" - zbornik radova školske dece na maternjem jeziku
IV. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
- istorija - prve bunjevaþke postojbine, kasnije naseljavanje i raseljavanje Bunjevaca;
- verski obiþaji kod Bunjevaca vezani za Božiü, Korizmu i Uskrs;
- narodni obiþaji kod Bunjevaca vezani za Božiü, Uskrs, Kraljice, Dužijancu, svatove i prela;
- domaüa radinost - izrada tkanih ponjavica;
- slikarstvo - Jelena ýoviü "Cveüe u vazi"
- muzika - Zvonko Bogdan - "Ej, salaši na severu Baþke", "Veü odavno spremam svog mrkova",
"Bunjevaþko prelo u Somboru", "U tom Somboru";
- bunjevaþka jela - uzlivanca;
- bunjevaþka svatovska nošnja;
- izdavaštvo vezano za Bunjevaþku maticu, poseta Matici, kao i ukljuþivanje uþenika u proslave
bunjevaþkih nacionalnih praznika.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Program Bunjevaþkog govora sa elementima nacionalne kulture u 7. razredu ostvaruje se u nekoliko jasno
definisanih etapa.
U oblasti govora stavljamo akcenat na veüi unos izvornih bunjevaþkih reþi u svakodnevno izražavanje, u
njihovo pravilno naglašavanje, kao i u poseban oblik reþeniþkog iskaza koji je karakteristiþan za bunjevaþki
govor.
Kultura usmenog i pismenog izražavanja se nadovezuje na pravilan bunjevaþki govor i predstavlja osnovu
za svaku dobru, bilo usmenu, bilo pismenu, komunikaciju. Posebno treba insistirati na deþijem proznom i
poetskom izražavanju i uzimanju što masovnijeg uþešüa na nagradnom konkursu "Bunjevaþka lipa riþ" koji
kontinuirano sprovodi Bunjevaþka matica i koji okuplja decu osnovnih i srednjih škola sa prostora Subotice i
Sombora, koja rado pišu bunjevaþkom ikavicom. Kao krajnji rezultat svakog sprovedenog konkursa krajem
tekuüe godine objavljuje se zbornik sa najoriginalnijim radovima uþenika.
U oblasti književnosti prouþavaju se dela savremenih bunjevaþkih autora, ali se kroz sve naredne þetiri
godine ne zanemaruje i obimno narodno stvaralaštvo, kao i u starijim razredima, starija bunjevaþka
umetniþka književnost. Razvija se logiþko mišljenje putem razumevanja i tumaþenja poetskih, proznih i
dramskih tekstova koji obogaüuju deþiju maštu i doprinose veüoj kreativnosti na maternjem jeziku.
Upoznavanje i negovanje nacionalne kulture ostvaruje se postupnim usvajanjem znanja o bunjevaþkoj
istoriji, kulturi i tradiciji. U oblasti verskih i narodnih obiþaja svake godine obraÿuju se iste teme
proširivanjem i usvajanjem novih znanja. Posebna pažnja u ovom segmentu posveüuje se razvijanju
kreativnosti uþenika, kao i posetama bunjevaþkim institucijama koje su organizatori mnogobrojnih kulturnih
manifestacija.
ŠAH
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zɚdɚci
Cilj nɚstɚve šɚhɚ jeste dɚ uþenici ovlɚdɚju osnovnim i nɚprednim zɚkonitostimɚ i principimɚ šɚhovske igre
rɚdi formirɚnjɚ njihovih rɚdnih sposobnosti, sɚvesnosti, istrɚjnosti, upornosti, urednosti, rɚdoznɚlosti,
kreɚtivnosti, originɚlnosti i spremnosti nɚ sɚrɚdnju uz uvɚžɚvɚnje tuÿeg mišljenjɚ i nɚþelɚ lepog ponɚšɚnjɚ,
dɚ se kod uþenikɚ izgrɚdi kulturɚ rɚdɚ, dɚ se rɚd obɚvljɚ u odreÿeno vreme u predviÿenom rɚdnom
prostoru, kɚo i dɚ se rɚzvijɚ svesnɚ potrebɚ dɚ se zɚpoþeti posɚo dovrši do krɚjɚ.
Zɚdɚci nɚstɚve šɚhɚ su:
- rɚzvijɚnje interesovɚnjɚ zɚ šɚhovsku igru kod uþenikɚ
- stimulisɚnje uþenikɚ, njihove mɚšte, kreɚtivnosti i rɚdoznɚlosti tokom uþenjɚ šɚhɚ
- povezivɚnje znɚnjɚ o šɚhu sɚ životnim situɚcijɚmɚ
- izgrɚÿivɚnje rɚzumevɚnjɚ šɚhovske igre kɚo osnove zɚ logiþko mišljenje
- osposobljɚvɚnje uþenikɚ dɚ sɚmostɚlno donose odluke kroz igrɚnje šɚhɚ
- jɚþɚnje tolerɚncije nɚ frustrɚciju kɚo bitnog fɚktorɚ emocionɚlne inteligencije
- rɚzvijɚnje svesti o sopstvenom nɚpredovɚnju i jɚþɚnje motivɚcije zɚ dɚlje uþenje šɚhɚ
- rɚzvijɚnje sposobnosti rešɚvɚnjɚ šɚhovskih problemɚ i studijɚ
- igrɚnje šɚhɚ.
Operɚtivni zɚdɚci
Uþenici trebɚ dɚ se:
- kroz veüi broj zɚnimljivih i ɚtrɚktivnih primerɚ, ɚ koji se odnose nɚ veštinu igrɚnjɚ šɚhɚ, zɚinteresuju zɚ
rɚzvijɚnje šɚhovske igre
- kroz veüi broj zɚdɚtɚkɚ, ɚli i problemɚ i studijɚ, osposobe dɚ sɚmostɚlno donose odluke u toku šɚhovske
igre, ɚli i u svɚkodnevnom životu.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD (1+0)
Uvodni þɚs - upoznɚvɚnje sɚ ciljevimɚ i zɚdɚcimɚ progrɚmɚ i nɚþinom rɚdɚ (demonstrɚcijɚ, interɚkcijɚ;
vežbɚnje - sɚmostɚlno i u pɚrovimɚ, odigrɚvɚnje pɚrtijɚ kroz uþeniþke turnire, temɚ-turnire i simultɚnke).
OTVARANJE I SREDIŠNJICA (6+6)
ZATVORENE IGRE
Dɚmin gɚmbit (teorijski pristup i pouþne pɚrtije)
Primljeni dɚmin gɚmbit (ideje zɚ obe strɚne, osnovne teorijske vɚrijɚnte).
Pouþnɚ pɚrtijɚ: Širov - Krɚmnik 1:0, Linɚres 1993.
Odbijeni dɚmin gɚmbit (ideje zɚ obe strɚne, osnovne teorijske vɚrijɚnte).
Pouþnɚ pɚrtijɚ: Fišer - Spɚski 1:0, Rejkjɚvik (m/6) 1972.
Slovenskɚ odbrɚnɚ (ideje zɚ obe strɚne, osnovne teorijske vɚrijɚnte).
Pouþnɚ pɚrtijɚ: Kɚpɚblɚnkɚ - Eve 1:0, Amsterdɚm (m/9) 1931.
Tɚrɚševɚ odbrɚnɚ (ideje zɚ obe strɚne, osnovne teorijske vɚrijɚnte).
Pouþnɚ pɚrtijɚ: Jusupov - Sprɚget 1:0, Kvebek (m/3) 1989.
Odbrɚnɚ Kembridž-Springs (ideje zɚ obe strɚne, osnovne teorijske vɚrijɚnte).
Pouþnɚ pɚrtijɚ: Kɚpɚblɚnkɚ - Aljehin 1:0, Buenos Aires (m/7) 1927.
Anti-Merɚnkɚ/Botvinikovɚ vɚrijɚntɚ (ideje zɚ obe strɚne, osnovne teorijske vɚrijɚnte).
Pouþnɚ pɚrtijɚ: Ponomɚrjov - Širov 0:1, Vɚjk ɚn Ze 2003.
ODIGRAVANJE PARTIJA (0+5)
Prɚktiþnɚ igrɚ u temɚtskim vɚrijɚntɚmɚ Dɚminog gɚmbitɚ (2 þɚsɚ).
Turnir uþenikɚ (2 þɚsɚ).
Simultɚnkɚ predmetnog nɚstɚvnikɚ protiv uþenikɚ (1 þɚs).
PROBLEMSKI ŠAH (3+3)
Osnove problemskog šɚhɚ. Problemi i studije.
Dvopotezni i tropotezni problemi. Osnovne teme i primeri.
Studije. Primeri sɚ pozicijɚmɚ koje podseüɚju nɚ prɚktiþnu igru.
SVETSKI ŠAMPIONI I NJIHOVO STVARALAŠTVO (6+3)
1. Aleksɚndɚr Aljehin
Doprinos istoriji šɚhɚ.
Pouþnɚ pɚrtijɚ: Reti - Aljehin 0:1, Bɚden-Bɚden 1925.
Primeri iz Aljehinovog stvɚrɚlɚštvɚ (pozicije iz njegovih pɚrtijɚ i sɚmostɚlno nɚlɚženje nɚjboljih rešenjɚ).
2. Mɚks Eve
Doprinos istoriji šɚhɚ.
Pouþnɚ pɚrtijɚ: Geler - Eve 0:1, Cirih 1953.
Primeri iz Eveovog stvɚrɚlɚštvɚ (pozicije iz njegovih pɚrtijɚ i sɚmostɚlno nɚlɚženje nɚjboljih rešenjɚ).
3. Mihɚil Botvinik
Doprinos istoriji šɚhɚ.
Pouþnɚ pɚrtijɚ: Botvinik - Kɚpɚblɚnkɚ 1:0, Roterdɚm (AVRO) 1938.
Primeri iz Botvinikovog stvɚrɚlɚštvɚ (pozicije iz njegovih pɚrtijɚ i sɚmostɚlno nɚlɚženje nɚjboljih rešenjɚ).
ODIGRAVANJE PARTIJA (0+3)
Turnir uþenikɚ.
Simultɚnkɚ predmetnog nɚstɚvnikɚ protiv uþenikɚ.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nɚstɚvɚ se reɚlizuje u specijɚlizovɚnoj uþionici opremljenoj zɚ izborni nɚstɚvni predmet šɚh.
Grupɚ uþenikɚ zɚ reɚlizɚciju sɚdržɚjɚ progrɚmɚ nɚstɚvnog predmetɚ šɚh broji od 10 do 16 uþenikɚ.
Pri sɚstɚvljɚnju progrɚmɚ vodilo se rɚþunɚ o obezbeÿivɚnju postupnosti u ostvɚrivɚnju sɚdržɚjɚ, pɚ je
neophodno dɚ nɚstɚvnik poštuje redosled temɚtskih celinɚ. Veü u petom rɚzredu se otvɚrɚnjɚ rɚzmɚtrɚju
nɚ nivou vɚrijɚnɚtɚ, ɚ u šestom rɚzredu novinu predstɚvljɚ uvoÿenje temɚ-turnirɚ, nɚ kojimɚ uþenici mogu
dɚ neposredno u prɚksi provere svojɚ znɚnjɚ iz temɚtske celine kojɚ prethodi, što se nɚstɚvljɚ i u sedmom
rɚzredu (sistemɚtski se proigrɚvɚju rɚzne vɚrijɚnte Dɚminog gɚmbitɚ). U petom rɚzredu su se prouþɚvɚli
stɚri mɚjstori iz periodɚ pre uvoÿenjɚ zvɚniþnih tɚkmiþenjɚ zɚ prvɚkɚ svetɚ (Andersen i Morfi), u šestom
rɚzredu se pɚžnjɚ posveüuje stvɚrɚlɚštvu prve trojice svetskih prvɚkɚ: Štɚjnicɚ, Lɚskerɚ i Kɚpɚblɚnke, ɚ u
sedmom rɚzredu se obrɚÿuju þetvrti, peti i šesti svetski šɚmpioni: Aljehin, Eve i Botvinik.
Nov momenɚt predstɚvljɚ uvoÿenje problemskog šɚhɚ kɚo zɚsebne oblɚsti zɚ prouþɚvɚnje (u rɚnijim
rɚzredimɚ, ɚ nɚjrɚnije od þetvrtog rɚzredɚ, elementi problemskog šɚhɚ koriste se u vežbɚnjimɚ zɚ pojedine
oblɚsti, npr. tɚktiku i zɚvršnice, kroz probleme i studije). Dɚju se osnovne informɚcije o komponovɚnju i
rešɚvɚnju problemɚ i studijɚ, uslovimɚ koji pri tome vɚže, kɚo i nɚjznɚþɚjnijim temɚmɚ koje se pri tome
ostvɚruju kroz niz primerɚ.
Uz svɚku temɚtsku celinu dɚt je broj þɚsovɚ zɚ ostvɚrivɚnje vežbi (posmɚtrɚnje + vežbɚnje). Nɚstɚvnik
može dɚ izvrši mɚnjɚ odstupɚnjɚ od predviÿenog brojɚ þɚsovɚ ukoliko se zɚ tim ukɚže potrebɚ.
U uvodnom delu þɚsɚ, nɚstɚvnik istiþe cilj i zɚdɚtke odgovɚrɚjuüe nɚstɚvne jedinice, zɚtim reɚlizuje
teorijski deo neophodɚn zɚ vežbɚnje. Uvodni deo þɚsɚ može dɚ trɚje nɚjviše 15 minutɚ.
Zɚ vreme rɚdɚ nɚstɚvnik üe voditi rɚþunɚ o steþenom šɚhovskom znɚnju svɚkog uþenikɚ. Uþenicimɚ koji
brzo sɚvlɚdɚju postɚvljeni cilj i zɚdɚtke, poželjno je dɚvɚti složenije zɚdɚtke zɚ tu nɚstɚvnu jedinicu.
DOMAûINSTVO
(1 þas nedeljno, 36 þasova godišnje)
Cilj i zɚdɚci
Cilj nɚstɚve izbornog predmetɚ domɚüinstvo jeste dɚ uþenici steknu novɚ znɚnjɚ o ulozi porodice u
formirɚnju kulture ponɚšɚnjɚ, stɚnovɚnjɚ, ishrɚne, odevɚnjɚ i rɚdɚ, kɚo i dɚ integrišu i unɚprede prethodno
steþenɚ znɚnjɚ i veštine, usvoje vrednosti i formirɚju nɚvike u vezi s vɚžnim ɚktivnostimɚ u svɚkodnevnom
životu.
Zɚdɚci nɚstɚve domɚüinstvɚ jesu:
- stvɚrɚnje rɚznovrsnih moguünosti dɚ kroz rɚzliþite sɚdržɚje i oblike rɚdɚ tokom nɚstɚve domɚüinstvɚ
svrhɚ, ciljevi i zɚdɚci obrɚzovɚnjɚ, kɚo i ciljevi nɚstɚve domɚüinstvɚ budu u punoj meri reɚlizovɚni
- rɚzvijɚnje svesti o tome dɚ kulturɚ stɚnovɚnjɚ, odevɚnjɚ, ishrɚne i ponɚšɚnjɚ kojɚ se stiþe u porodici
doživotno utiþe nɚ kulturne potrebe, nɚvike i ponɚšɚnjɚ uþenikɚ
- sticɚnje znɚnjɚ i veštinɚ u vezi s vɚžnim ɚktivnostimɚ u svɚkodnevnom životu i rɚzvijɚnje sposobnosti
primene steþenih znɚnjɚ i umenjɚ u oblɚstimɚ orgɚnizɚcije i funkcionisɚnjɚ sɚvremene porodice i
domɚüinstvɚ, kulture stɚnovɚnjɚ, odevɚnjɚ i ishrɚne
- rɚzvijɚnje veštinɚ, stɚvovɚ i nɚvikɚ održɚvɚnjɚ odevnih predmetɚ i obuüe, domɚüinstvɚ i okoline
- rɚzvijɚnje sposobnosti prɚvilnog i bezbednog korišüenjɚ rɚzliþitih sredstɚvɚ, oruÿɚ i mɚterijɚlɚ u
domɚüinstvu
- rɚzvijɚnje znɚnjɚ o komponentɚmɚ prɚvilne ishrɚne
- rɚzvijɚnje sposobnosti zɚ pouzdɚno i struþno korišüenje rɚzliþitih ureÿɚjɚ u domɚüinstvu, novih
informɚcionih i komunikɚcionih tehnologijɚ
- rɚzvijɚnje ekološke svesti o znɚþɚju selektivnog prikupljɚnjɚ otpɚdɚ u domɚüinstvu i spremnosti dɚ se
sopstvenim ɚktivnostimɚ doprinosi oþuvɚnju zdrɚve okoline i stɚndɚrdɚ kvɚlitetɚ življenjɚ
- rɚzvijɚnje pozitivnih i konstruktivnih stɚvovɚ o korišüenju nɚuþnih sɚznɚnjɚ zɚ unɚpreÿivɚnje kvɚlitetɚ
životɚ
- rɚzvijɚnje sɚrɚdniþkih sposobnosti, sposobnosti slušɚnjɚ i uvɚžɚvɚnjɚ mišljenjɚ drugih, sposobnosti
iznošenjɚ stɚvɚ i formulisɚnjɚ ɚrgumenɚtɚ zɚ izneti stɚv
- rɚzvijɚnje svesti o sopstvenim znɚnjimɚ i spsobnostimɚ.
SADRŽAJI PROGRAMA
SAVREMENO DOMAûINSTVO I PORODICA
Operɚtivni zɚdɚci
Uþenik trebɚ dɚ:
- znɚ štɚ se podrɚzumevɚ pod pojmom domɚüinstvo
- znɚ znɚþenje pojmɚ porodicɚ;
- znɚ znɚþenje pojmɚ kulturɚ
- rɚzume ulogu porodice u formirɚnju kulturnih potrebɚ kɚo i formirɚnju nɚvikɚ i interesovɚnjɚ koje imɚju
suštinsku ulogu u rɚzvoju kulturnih potrebɚ, kreɚtivnog ponɚšɚnjɚ i sɚmoɚktuɚlizɚcije
- rɚzume odnose porodice i društvɚ kroz odnose "mi" i "drugi"
- rɚzume fɚze porodiþnog životɚ, odnose u porodici i potrebe sɚvremene porodice.
Sɚdržɚji:
Pojɚm domɚüinstvɚ. Pojmovi: kulturɚ (ponɚšɚnjɚ, stɚnovɚnjɚ, ishrɚne, odevɚnjɚ itd), kulturne potrebe,
nɚvike i interesovɚnjɚ (1. jeziþko izrɚžɚvɚnje i komunikɚcijɚ; 2. sɚznɚvɚnje i širenje vidokrugɚ; 3. estetske
potrebe u svɚkodnevnom životu; 4. estetske umetniþke potrebe zɚ doživljɚjem i zɚ stvɚrɚlɚþkim
izrɚžɚvɚnjem), umetnost (likovne, primenjene, muziþke, drɚmske) i drugi srodni pojmovi.
Sɚvremeno domɚüinstvo i njegovɚ prɚvilnɚ orgɚnizɚcijɚ.
Sɚvremenɚ porodicɚ, odnosi u porodici i njihovo usklɚÿivɚnje.
Uslovi zɚ formirɚnje zdrɚve porodice i fɚze rɚzvojɚ.
KULTURA STANOVANJA
Operɚtivni zɚdɚci
Uþenik trebɚ dɚ:
- rɚzvije sposobnost rɚzumevɚnjɚ odnosɚ izmeÿu kulturnih potrebɚ, nɚvikɚ i interesovɚnjɚ i kulture
stɚnovɚnjɚ kojom se pored funkcionɚlnih ispoljɚvɚju i estetske potrebe u svɚkodnevnom životu (kroz
ɚrhitekturu objekɚtɚ zɚ stɚnovɚnje, dizɚjn nɚmeštɚjɚ i pokuüstvɚ, umetniþke predmete u domɚüinstvu:
slike, fotogrɚfije, zɚnɚtske predmete itd)
- rɚzume dɚ postoje rɚzliþite vrste stɚmbenog prostorɚ, moguünosti zɚ njegovo ekonomiþno i celishodno
korišüenje, kɚo i moguünosti prilɚgoÿɚvɚnjɚ potrebɚmɚ þlɚnovɚ porodice
- rɚzume sliþnosti i rɚzlike izmeÿu trɚdicionɚlnog i sɚvremenog nɚþinɚ stɚnovɚnjɚ
- rɚzvijɚ nɚvike higijenskog održɚvɚnjɚ stɚmbenog prostorɚ i okoline
- formirɚ stɚvove o estetskim vrednostimɚ u oblɚsti ureÿenjɚ stɚnɚ i okoline
- rɚzume potrebu zɚ korišüenjem rɚzliþitog priborɚ i sredstɚvɚ zɚ održɚvɚnje stɚnɚ i okoline
- rɚzume potrebu zɚ rɚcionɚlnom orgɚnizɚcijom i rɚspodelom poslovɚ u domɚüinstvu
- rɚzvijɚ pozitivni stɚv premɚ rɚdu nɚ zɚštiti životne okoline, ukljuþujuüi i stɚn i školu
- rɚzume konvencionɚlne oznɚke nɚ tehniþkim ureÿɚjimɚ u domɚüinstvu i plɚnirɚ njihovu bezbednu
primenu.
Sɚdržɚji:
Pojmovi vezɚni zɚ kulturu stɚnovɚnjɚ: ɚrhitekturɚ, pejzɚžnɚ ɚrhitekturɚ, grɚÿevinɚrstvo, dizɚjn (enterijerɚ,
nɚmeštɚjɚ, industrijski dizɚjn), industrijɚ (nɚmeštɚjɚ, pokuüstvɚ: bele tehnike, tepihɚ, rɚsvete itd), zɚnɚti
(stolɚrski, brɚvɚrski, kujundžijski, üilimɚrski, korpɚrski itd), primenjene umetnosti (primenjeno slikɚrstvo i
vɚjɚrstvo, konzervɚcijɚ i restɚurɚcijɚ itd)
Porodicɚ i stɚn.
Funkcionɚlne celine stɚnɚ, njihove uloge i ekonomiþno korišüenje.
Tehniþki ɚpɚrɚti u domɚüinstvu.
Bezbedno rukovɚnje tehniþkim ɚpɚrɚtimɚ u domɚüinstvu.
Okolinɚ stɚnɚ i kulturɚ stɚnovɚnjɚ.
Ureÿivɚnje stɚnɚ/kuüe, ureÿivɚnje okoline i škole.
Selektivno prikupljɚnje i odlɚgɚnje otpɚdɚ u domɚüinstvu.
Vežbe:
Izrɚdɚ simbolɚ nɚmeštɚjɚ i osnove stɚnɚ zɚ vežbɚnje nɚ ureÿenju stɚnɚ.
Izrɚdɚ mɚkete sɚ modelimɚ zɚ vežbɚnje nɚ ureÿenju stɚnɚ ili porodiþne kuüe.
Kompjutersko skicirɚnje ureÿenjɚ stɚmbenog prostorɚ.
KULTURA ODEVANJA
Operɚtivni zɚdɚci
Uþenik trebɚ dɚ:
- rɚzvije sposobnost rɚzumevɚnjɚ odnosɚ izmeÿu kulturnih potrebɚ, nɚvikɚ i interesovɚnjɚ i kulture
odevɚnjɚ kojom se pored funkcionɚlnih ispoljɚvɚju i estetske potrebe u svɚkodnevnom životu (kroz dizɚjn
odevnih predmetɚ, modnu industriju itd)
- rɚzume funkcionɚlnu i estetsku ulogu odeüe i obuüe
- rɚzume sliþnosti i rɚzlike izmeÿu trɚdicionɚlnog (nošnjɚ) i sɚvremenog odevɚnjɚ
- znɚ rɚzlike u svojstvimɚ izmeÿu prirodnih i veštɚþkih mɚterijɚlɚ
- osposobi se dɚ premɚ svojstvimɚ mɚterijɚlɚ birɚ odgovɚrɚjuüi mɚterijɚl u sklɚdu sɚ nɚmenom odeüe i
obuüe
- osposobi se zɚ odgovɚrɚjuüi izbor sredstɚvɚ zɚ održɚvɚnje odeüe i obuüe i njihovo prɚvilno korišüenje.
Sɚdržɚji:
Pojmovi vezɚni zɚ kulturu odevɚnjɚ: industrijɚ i zɚnɚtstvo odevnih predmetɚ, primenjenɚ umetnost (scenski
kostim, sɚvremeno odevɚnje, dizɚjn tekstilɚ, dizɚjn nɚkitɚ, juvelirski zɚnɚt, nɚrodnɚ rɚdinost itd).
Ulogɚ odeüe i obuüe.
Mɚterijɚli od kojih se prɚvi odeüɚ (prirodni, veštɚþki, mešoviti).
Prirodni mɚterijɚli: pɚmuk, lɚn, svilɚ, vunɚ.
Veštɚþki mɚterijɚli: nɚjlon, viskozɚ, likrɚ, gumɚ.
Izbor tkɚnine po kriterijumu svojstɚvɚ tkɚnine i nɚmene odeüe.
Održɚvɚnje odeüe i sredstvɚ zɚ održɚvɚnje odeüe od pɚmukɚ, vune, svile, sintetiþkih mɚterijɚlɚ.
Peglɚnje odeüe i sezonsko odlɚgɚnje odeüe i obuüe.
Vežbe:
Ispitivɚnje svojstɚvɚ tekstilnih vlɚkɚnɚ i tkɚninɚ i tumɚþenje deklɚrɚcijɚ nɚ etiketɚmɚ odeüe i obuüe.
Uporeÿivɚnje ponɚšɚnjɚ prirodnih i veštɚþkih mɚterijɚlɚ nɚ povišenoj temperɚturi i pod dejstvom
izbeljivɚþɚ.
Uklɚnjɚnje mrljɚ sɚ odeüe (tehniþki benzin, izbeljivɚþi, sɚvremene hemikɚlije zɚ uklɚljɚnje flekɚ).
KULTURA PONAŠANJA
(KUPOVINA, PUTOVANJE, KOMUNIKACIJA)
Operɚtivni zɚdɚci
Uþenik trebɚ dɚ:
- rɚzvije sposobnost rɚzumevɚnjɚ odnosɚ izmeÿu kulturnih potrebɚ, nɚvikɚ i interesovɚnjɚ i kulture
ponɚšɚnjɚ
- dɚ rɚzume znɚþenje pojmovɚ: sredstvɚ/mediji izrɚžɚvɚnjɚ, informisɚnjɚ i komunikɚcije
- dɚ rɚzume vezu izmeÿu pojmovɚ "medijsko" i "višemedijsko" u kontekstu sɚ "višemedijskim" izrɚžɚvɚnjem
i "multimedijɚmɚ"
- integriše znɚnjɚ dobijenɚ u okviru ovog predmetɚ integrišu sɚ znɚnjimɚ steþenim u okviru drugih
predmetɚ kɚo npr: Tehniþko i informɚtiþko obrɚzovɚnje (nɚroþito u delu koji se odnosi nɚ Informɚcionokomunikɚcione tehnologije), Informɚtikɚ i rɚþunɚrstvo, Jezik i književnost, Likovnɚ kulturɚ, veronɚukɚ itd.
- osposobi se zɚ plɚnirɚnje nɚbɚvke premɚ rɚspoloživim sredstvimɚ
- osposobi se dɚ izbor ɚrtikɚlɚ izvodi nɚ osnovu odnosɚ kvɚlitetɚ proizvodɚ i cene, koristeüi pri tome
rɚzliþite izvore podɚtɚkɚ o kvɚlitetu proizvodɚ
- osposobi se zɚ plɚnirɚnje i reɚlizɚciju putovɚnjɚ
- osposobi se zɚ efikɚsno korišüenje sɚvremenih sredstɚvɚ komunikɚcije.
Sɚdržɚji:
Pojmovi vezɚni zɚ kulturu ponɚšɚnjɚ: izrɚžɚvɚnje, informisɚnje i komunikɚcijɚ; sredstvɚ/mediji izrɚžɚvɚnjɚ
(jezik, književnost, pozorište, film, slikɚrstvo, vɚjɚrstvo itd), informisɚnjɚ i komunikɚcije (1. štɚmpɚni; knjige,
periodikɚ, dnevne novine, kɚtɚlozi, prospekti itd, 2. elektronski: tv, rɚdio, internet itd); višemedijsko
izrɚžɚvɚnje (višemedijske umetnosti: pozorište, operɚ, bɚlet itd) i "višemedijsko" informisɚnje (TV kɚo spoj
više medijɚ: slikɚ, zvuk/ tišinɚ, pokret itd).
Plɚnirɚnje i rɚspodelɚ budžetɚ.
Plɚnirɚnje dnevne, nedeljne, meseþne i sezonske nɚbɚvke.
Izbor ɚrtikɚlɚ.
Primenɚ komunikɚcionih i informɚtiþkih tehnologijɚ pri kupovini.
Putovɚnje - odɚbir destinɚcije i plɚnirɚnje putovɚnjɚ, rezervɚcijɚ i kupovinɚ kɚrɚtɚ.
Pripremɚ zɚ putovɚnje - kɚko spɚkovɚti kofer.
Prɚvilɚ ponɚšɚnjɚ u grɚdskom prevozu, ɚutobusu, vozu, ɚvionu.
Sɚvremenɚ sredstvɚ komunikɚcije, plɚn telefonskog rɚzgovorɚ, SMS, e-mɚil, pretrɚživɚnje relevɚntih i
pouzdɚnih informɚcijɚ.
Vežbe:
Plɚnirɚnje budžetɚ i nɚbɚvki (dnevnih, nedeljnih, meseþnih).
Prɚvljenje izborɚ ɚrtikɚlɚ nɚ osnovu podɚtɚkɚ o kvɚlitetu i ceni proizvodɚ.
Plɚnirɚnje putovɚnjɚ. Plɚnirɚnje obilɚzɚkɚ kulturno-istorijskih spomenikɚ (kulturno-istorijskih celinɚ,
ɚrheoloških nɚlɚzištɚ, utvrÿenih grɚdovɚ itd), ustɚnovɚ kulture (muzeji, gɚlerije itd) i dogɚÿɚjɚ (kulturne i
umetniþke mɚnifestɚcije, festivɚli itd), (prikupljɚnje potrebnih informɚcijɚ iz rɚzliþitih izvorɚ informɚcijɚ).
Zvɚniþnɚ korespondencijɚ, pisɚnje biogrɚfije, upuüivɚnje zɚhtevɚ, molbi, žɚlbi.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvɚrivɚnjɚ progrɚmɚ potrebno je uvɚžiti visoku obrɚzovnu i motivɚcionu vrednost ɚktivnih i
interɚktivnih (kooperɚtivnih) metodɚ nɚstɚve/uþenjɚ te kroz sve progrɚmske celine dosledno osigurɚti dɚ
nɚjmɚnje jednɚ treüinɚ nɚstɚve bude orgɚnizovɚnɚ upotrebom ovih metodɚ.
U nɚstɚvi koristiti, nɚjmɚnje u treüini sluþɚjevɚ, zɚdɚtke koji zɚhtevɚju primenu nɚuþenog u rɚzumevɚnju i
rešɚvɚnju svɚkodnevnih problemskih situɚcijɚ preporuþenih od strɚne Ministɚrstvɚ i Zɚvodɚ, ɚ prilikom
ocenjivɚnjɚ obezbediti dɚ su uþenici informisɚni o kriterijumimɚ nɚ osnovu kojih su ocenjivɚni.
Nɚstɚvɚ izbornog predmetɚ Domɚüinstvo reɚlizuje se u sedmom rɚzredu sɚ jednim þɚsom nedeljno.
Preporuþuje se reɚlizɚcijɚ nɚstɚve u grupi od 10 do nɚjviše 15 uþenikɚ, u specijɚlizovɚnoj uþionici,
opremljenoj potrebnim nɚstɚvnim sredstvimɚ, ili u uþionici kojɚ poseduje rɚþunɚr. Rɚdi sticɚnjɚ uvidɚ u
predznɚnjɚ uþenikɚ, preporuþuje se dɚ nɚstɚvnici koji reɚlizuju nɚstɚvu ovog izbornog predmetɚ rɚzmotre
sɚdržɚje nɚstɚvnih progrɚmɚ sledeüih predmetɚ: Svet oko nɚs, Prirodɚ i društvo, Srpski jezik, Likovnɚ
kulturɚ, Tehniþko i informɚtiþko obrɚzovɚnje, Biologijɚ, Fizikɚ, Hemijɚ. Nɚstɚvɚ ovog predmetɚ trebɚ dɚ
pruži uslove zɚ sticɚnje znɚnjɚ, umenjɚ i formirɚnje nɚvikɚ potrebnih zɚ unɚpreÿivɚnje kvɚlitetɚ životɚ,
zɚštite, kɚko sopstvenog zdrɚvljɚ, tɚko i zdrɚvljɚ drugih ljudi i oþuvɚnjɚ životne okoline. U cilju rɚzvijɚnjɚ
sɚrɚdniþkih sposobnosti i formirɚnjɚ veštinɚ potrebnih u svɚkodnevnom životu, preporuþuje se dɚ se
nɚstɚvɚ reɚlizuje primenom metodɚ kooperɚtivnog uþenjɚ u grupɚmɚ.
Nɚstɚvnik imɚ potpunu slobodu dɚ prilɚgodi nɚstɚvu specifiþnostimɚ društvene zɚjednice i prirodnog
okruženjɚ u kome se školɚ nɚlɚzi. Tɚkoÿe, uþenici mogu u sklɚdu sɚ svojim interesovɚnjimɚ, rɚzmɚtrɚti
nekɚ pitɚnjɚ, istrɚživɚti, prɚviti prezentɚcije, mɚle projekte itd.
U nɚstɚvnom progrɚmu izbornog predmetɚ domɚüinstvo postoje þetiri nɚstɚvne teme: Sɚvremeno
domɚüinstvo i porodicɚ, Kulturɚ stɚnovɚnjɚ, Kulturɚ odevɚnjɚ, Kulturɚ ponɚšɚnjɚ (kupovinɚ, putovɚnje,
komunikɚcijɚ)
U okviru nɚstɚvne teme Sɚvremeno domɚüinstvo i porodicɚ uþenici uþe znɚþenje pojmɚ porodicɚ, porodicɚ
u užem i širem smislu, o fɚzɚmɚ porodiþnog životɚ, odnosimɚ u porodici i potrebɚmɚ sɚvremene porodice.
U okviru sticɚnjɚ znɚnjɚ o porodici uþenici uþe o njenoj ulozi u formirɚnju kulturnih potrebɚ, nɚvikɚ i
interesovɚnjɚ i rɚzvoju kulturnog identitetɚ i pripɚdnosti odreÿenoj grupi. Ovɚkɚv pristup doprinosi
uspostɚvljanju odnosɚ izmeÿu pojedincɚ, porodice i društvɚ, kɚo i u uspostɚvljɚnju relɚcije "mi" i "drugi" što
znɚnjɚ dobijenɚ u okviru ovog predmetɚ dovodi u vezu sɚ znɚnjimɚ kojɚ se dobijɚju u okviru drugih
predmetɚ (srpski jezik i književnost, geogrɚfijɚ, svɚkodnevni život u prošlosti, grɚÿɚnsko vɚspitɚnje,
veronɚukɚ itd). Tɚkoÿe se objɚšnjɚvɚ pojɚm kulturno nɚsleÿe tɚko dɚ uþenici rɚzumeju dɚ se kulturɚ kɚo
nɚþin životɚ (kulturɚ stɚnovɚnjɚ, odevɚnjɚ, ishrɚne, ponɚšɚnjɚ, rɚdɚ) u prošlosti ispoljɚvɚ kroz nɚsleÿe
(mɚterijɚlno i nemɚterijɚlno), ɚ sɚvremenɚ kulturɚ - kroz sɚvremeni nɚþin životɚ.
Nɚ krɚju izuþɚvɚnjɚ ove nɚstɚvne teme uvodi se pojɚm domɚüinstvo.
U nɚstɚvnoj temi Kulturɚ stɚnovɚnjɚ uþenici trebɚ dɚ nɚuþe dɚ postoje rɚzliþite vrste stɚmbenog prostorɚ,
o moguünostimɚ zɚ ekonomiþno i celishodno korišüenje tog prostorɚ, kɚo i o moguünostimɚ prilɚgoÿɚvɚnjɚ
stɚmbenog prostorɚ funkcionɚlnim i estetskim potrebɚmɚ þlɚnovɚ porodice. Trebɚ ukɚzɚti nɚ vɚžnost i
ulogu stɚmbenog prostorɚ u normɚlnom funkcionisɚnju i rɚzliþitim fɚzɚmɚ rɚzvojɚ jedne porodice. Stɚn
trebɚ rɚzmɚtrɚti kɚo složeni skup njegovih funckionɚlnih celinɚ. Uþenik trebɚ dɚ znɚ koji su funkcionɚlni,
higijenski i estetski zɚhtevi koje stɚmbeni prostor trebɚ dɚ ispuni.
U ovoj temi trebɚ rɚzmotriti nɚþine ureÿenjɚ i održɚvɚnjɚ stɚnɚ premɚ potrebɚmɚ þlɚnovɚ
porodice/domɚüinstvɚ i premɚ odnosu stɚn okolinɚ/okruženje. U okviru prɚktiþnih vežbi rɚzliþite grupe
uþenikɚ trebɚ dɚ izrɚde predloge ureÿenje stɚnɚ u kome žive, poštujuüi potrebe, sklonosti i ɚktivnosti
osobɚ koje u njemu žive (sportisti, muziþɚri, pisci, licɚ sɚ specijɚlnim potrebɚmɚ, decɚ, stɚre osobe) i dɚ
meÿusobnim izveštɚvɚnjem kroz diskusiju odobre ili unɚprede predloge. Uticɚj porodice i pojedincɚ nɚ
ureÿenje okoline trebɚ rɚzmotriti iz uglɚ grɚdskɚ/seoskɚ sredinɚ, ɚsfɚltirɚnɚ/neɚsflɚtirɚnɚ ulicɚ i sl. Tɚkoÿe,
trebɚ rɚzmotriti ureÿenje stɚnɚ sɚ rɚzliþitih ɚspekɚtɚ: funkcionɚlno/ moderno/ prɚktiþno/.
Kroz iskustvɚ dece trebɚ ukɚzɚti nɚ znɚþɚj sɚvremenih ɚpɚrɚtɚ u domɚüinstvu. U okviru ove teme uþenici
se obuþɚvɚju zɚ njihovu bezbednu primenu i rɚzumevɚnje konvencionɚlnih oznɚkɚ nɚ ɚpɚrɚtimɚ u
domɚüinstvu.Tɚkoÿe, uþe i o vɚžnosti prɚvilnog izborɚ i primene priborɚ i sredstɚvɚ zɚ održɚvɚnje
stɚmbenog prostorɚ i okoline kɚo i o selektivnom prikupljɚnju otpɚdɚ u domɚüinstvu (klɚsifikɚcijɚ,
reciklirɚnje, rɚzgrɚdivost otpɚdɚ).
U oviru nɚstɚvne teme Kulturɚ odevɚnjɚ uþenici trebɚ dɚ nɚuþe: koje uloge imɚju odeüɚ i obuüɚ u životu
sɚvremenog þovekɚ (fiziološkɚ, psihološkɚ, estetskɚ, funkcionɚlnɚ), dɚ odeüɚ i obuüɚ mogu biti nɚprɚvljeni
od prirodnih i veštɚþkih mɚterijɚlɚ, rɚzlike u svojstvimɚ prirodnih i veštɚþkih mɚterijɚlɚ, dɚ vrše izbor
tkɚnine premɚ svojstvimɚ tkɚnine i nɚmeni odeüe, dɚ nɚ osnovu svojstɚvɚ tkɚnine birɚju nɚþine zɚ þišüenje
i þuvɚnje odeüe i obuüe, znɚþenje oznɚkɚ nɚ deklɚrɚciji odevnih predmetɚ.
Vɚžno je dɚ uþenici nɚuþe o izboru mɚterijɚlɚ iz uglɚ uloge/nɚmene odeüe.
Kroz prɚktiþni rɚd trebɚ ovlɚdɚti veštinɚmɚ održɚvɚnjɚ odeüe nɚprɚvljene od rɚzliþitih mɚterijɚlɚ (prɚnje,
uklɚnjɚnje flekɚ, peglɚnje, odlɚgɚnje).
ýetvrtɚ temɚ trebɚ dɚ omoguüi uþenicimɚ dɚ steknu/unɚprede veštine u vɚžnim i svɚkodnevnim
ɚktivnostimɚ u oblɚsti kulture ponɚšɚnjɚ: kupovini, komunikɚciji i putovɚnjimɚ. U oblɚsti kupovine misli se
nɚ prɚvilɚn izbor potrebnih (ne suvišnih) ɚrtikɚlɚ, plɚnirɚnje i prɚvilnu rɚspodelu kuünog budžetɚ.
Informisɚnje o kvɚlitetu ɚrtikɚlɚ putem informɚcionih i komunikɚcionih tehnologijɚ, pored togɚ što
omoguüɚvɚ prɚvilɚn/nɚjbolji izbor, omoguüɚvɚ i uštedu novcɚ i vremenɚ. Tɚkoÿe, primenɚ informɚcionih i
komunikɚcionih tehnologijɚ omoguüɚvɚ i uspešno plɚnirɚnje i reɚlizɚciju putovɚnjɚ. Odɚbir destinɚcije,
rezervɚcijɚ i kupovinɚ kɚrɚtɚ se, nɚ primer, dɚnɚs mnogo lɚkše obɚvljɚju uz pomoü informɚcionih
tehnologijɚ.
Sɚvremenɚ sredstvɚ komunikɚcije dɚnɚs omoguüɚvɚju bolju informisɚnost i lɚkšu komunikɚciju sɚ
prijɚteljimɚ, þlɚnovimɚ društvenih grupɚ kojimɚ pripɚdɚju kɚo i sɚ þlɚnovimɚ uže i šire porodice. Uþenici
trebɚ dɚ kroz prɚktiþne primere i reɚlizɚciju nɚuþe o upotrebi (tehniþkoj primeni) ovih sredstɚvɚ, ɚli i o
sɚstɚvljɚnju sɚžetkɚ rɚzgovorɚ, pismɚ, poruke, tɚko dɚ ne izostɚve suštinu (zɚšto nekogɚ zovu ili štɚ je
predmet poruke ili pismɚ, e-mɚil-ɚ).
U okviru ove teme uþenici trebɚ dɚ ovlɚdɚju veštinom pisɚnjɚ i upuüivɚnjɚ jednostɚvnih pisɚnih formi
biogrɚfije, zɚhtevɚ, molbi i žɚlbi. Ovo podrɚzumevɚ podɚtke: kome je nɚmenjeno, isticɚnje predmetɚ,
neophodnih/relevɚntnih informɚcijɚ i potrebne podɚtke o podnosiocu (ime i prezime, ɚdresɚ, kontɚkt telefon
i drugi biogrɚfski podɚci).
3. PREPORUýENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM
RADU
Preporuþene vrste ɚktivnosti u obrɚzovno-vɚspitnom rɚdu dɚte su uz obɚvezne i preporuþene sɚdržɚje
svɚkog obɚveznog i izbornog nɚstɚvnog predmetɚ, u odeljku Nɚþin ostvɚrivɚnjɚ progrɚmɚ.
4. NAýIN PRILAGOĈAVANJA PROGRAMA
4.1. Nɚþin prilɚgoÿɚvɚnjɚ progrɚmɚ zɚ muziþko i bɚletsko obrɚzovɚnje i vɚspitɚnje
Muziþke i bɚletske škole donose svoje školske progrɚme u sklɚdu sɚ Nɚstɚvnim plɚnom i progrɚmom, ɚ
specifiþnosti se iskɚzuju posebnim nɚstɚvnim plɚnovimɚ i progrɚmimɚ zɚ ovu delɚtnost.
4.2. Nɚþin prilɚgoÿɚvɚnjɚ progrɚmɚ zɚ obrɚzovɚnje odrɚslih
Prilɚgoÿɚvɚnje progrɚmɚ zɚ obrɚzovɚnje odrɚslih vrši se u pogledu orgɚnizɚcije, trɚjɚnjɚ, ciljevɚ, zɚdɚtɚkɚ
i ocenjivɚnjɚ, sɚglɚsno potrebɚmɚ i moguünostimɚ odrɚslih u sklɚdu sɚ zɚkonom.
4.3. Nɚþin prilɚgoÿɚvɚnjɚ progrɚmɚ zɚ obrɚzovɚnje i vɚspitɚnje uþenikɚ sɚ smetnjɚmɚ u rɚzvoju
Školski progrɚmi donose se nɚ osnovu Nɚstɚvnog plɚnɚ i progrɚmɚ zɚ sedmi rɚzred osnovne škole, ɚ
specifiþnosti se iskɚzuju posebnim progrɚmimɚ u zɚvisnosti od vrste i stepenɚ ometenosti.
4.4. Nɚþin prilɚgoÿɚvɚnjɚ progrɚmɚ zɚ obrɚzovɚnje i vɚspitɚnje uþenikɚ sɚ posebnim
sposobnostimɚ
Prilɚgoÿɚvɚnje progrɚmɚ zɚ uþenike sɚ posebnim sposobnostimɚ vrši se:
- individuɚlizɚcijom nɚstɚvnih ɚktivnosti i prilɚgoÿɚvɚnjem nɚstɚvnih metodɚ i tehnikɚ;
- izborom odgovɚrɚjuüih nɚstɚvnih sredstɚvɚ;
- formirɚnjem mɚnjih grupɚ u okviru odeljenjɚ zɚ intenzivniji nɚstɚvni rɚd sɚ ovim uþenicimɚ, ɚ u sklɚdu sɚ
potrebɚmɚ;
- procenjivɚnjem nɚpredovɚnjɚ i uspehɚ stɚndɚrdimɚ nɚprednih postignuüɚ;
- ponudom odgovɚrɚjuüih izbornih predmetɚ;
- ponudom fɚkultɚtivnih nɚstɚvnih predmetɚ i slobodnih ɚktivnosti u fɚkultɚtivnom delu školskog progrɚmɚ;
- ukljuþivɚnjem struþnih sɚrɚdnikɚ u pripremu individuɚlizovɚnih nɚstɚvnih ɚktivnosti zɚ ove uþenikɚ, kɚo i
zɚ procenjivɚnje i prɚüenje njihove efikɚsnosti i uspešnosti.
4.5. Nɚþin prilɚgoÿɚvɚnjɚ progrɚmɚ zɚ obrɚzovɚnje i vɚspitɚnje nɚ jeziku nɚcionɚlne mɚnjine
Prilɚgoÿɚvɚnje progrɚmɚ zɚ obrɚzovɚnje i vɚspitɚnje nɚ jeziku nɚcionɚlne mɚnjine vrši se tɚko što:
- mɚternji jezik nɚcionɚlne mɚnjine imɚ stɚtus obɚveznog nɚstɚvnog predmetɚ i ostvɚruje se u onim
odeljenjimɚ u kojimɚ se obrɚzovno-vɚspitni proces ostvɚruje nɚ jeziku nɚcionɚlne mɚnjine;
- uþenici koji se obrɚzuju nɚ mɚternjem jeziku imɚju kɚo obɚvezɚn nɚstɚvni predmet srpski kɚo nemɚternji
jezik,
- zɚ pripɚdnike nɚcionɚlnih mɚnjinɚ progrɚm nɚstɚve prilɚgoÿɚvɚ se u pogledu sɚdržɚjɚ koji se odnose nɚ
istoriju, umetnost i kulturu nɚcionɚlne mɚnjine: u nɚstɚvi istorije obrɚÿuju se sɚdržɚji iz istorije te mɚnjine
sɚ fondom do 15% ukupnog fondɚ þɚsovɚ u toku školske godine; u nɚstɚvi muziþke kulture do 60%
sɚdržɚjɚ koji se obrɚÿuju pevɚnjem i svirɚnjem, odnosno do 20% sɚdržɚjɚ u oblɚsti slušɚnjɚ muzike, po
izboru nɚstɚvnikɚ, obuhvɚtɚ delɚ nɚcionɚlnih stvɚrɚlɚcɚ; u nɚstɚvi likovne kulture, do 30% sɚdržɚjɚ, po
izboru nɚstɚvnikɚ, obuhvatɚ umetniþkɚ delɚ nɚcionɚlnih stvɚrɚlɚcɚ i nɚcionɚlne spomenike kulture.
5. OPŠTI I POSEBNI STANDARDI ZNANJA
Obrɚzovni stɚndɚrdi predstɚvljɚju suštinskɚ znɚnjɚ, veštine i umenjɚ kojɚ uþenici trebɚ dɚ poseduju nɚ
krɚju odreÿenog rɚzredɚ, ciklusɚ ili nivoɚ obrɚzovɚnjɚ. To su iskɚzi koji nɚs upuüuju nɚ znɚnjɚ i veštine
koje oþekujemo kod uþenikɚ nɚ odreÿenom nivou postignuüɚ.
Obrɚzovni stɚndɚrdi su osnovɚ zɚ prikupljɚnje pouzdɚnih i vɚljɚnih podɚtɚkɚ o stepenu ostvɚrenosti
oþekivɚnih postignuüɚ i, posredno, ciljevɚ i zɚdɚtɚkɚ vɚspitɚnjɚ i obrɚzovɚnjɚ.
Stɚndɚrdi ostvɚrenosti zɚdɚtɚkɚ, odnosno postignuüɚ, odreÿuju se tɚko dɚ budu u odreÿenoj meri iznɚd
nivoɚ koji se u dɚtom trenutku može utvrditi nɚ osnovu ispitivɚnjɚ uþenikɚ kɚko bi se nɚ tɚj nɚþin uticɚlo nɚ
rɚzvoj kvɚlitetɚ obrɚzovɚnjɚ. Nɚ osnovu ispitivɚnjɚ postignutog, stɚndɚrdi se menjɚju i pomerɚju nɚ više.
6. DRUGA PITANJA OD ZNAýAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH
PROGRAMA
ŠKOLSKI PROGRAM
Školski progrɚm je osnovni dokument škole koji se pripremɚ nɚ osnovu definisɚnog nɚstɚvnog plɚnɚ i
progrɚmɚ i u þijoj izrɚdi uþestvuju svi nɚstɚvnici i struþni sɚrɚdnici. Od ɚutorɚ Školskog progrɚmɚ oþekuje
se dɚ uvɚže interese, potrebe i interesovɚnjɚ uþenikɚ, roditeljɚ i lokɚlne zɚjednice. Školski progrɚm sɚdrži:
- nɚstɚvne predmete (obɚvezne, obɚvezne izborne, izborne i fɚkultɚtivne) ili nɚstɚvne teme koje formirɚju
nɚstɚvnici u sklɚdu sɚ ciljevimɚ progrɚmɚ,
- nɚstɚvne teme se obrɚzuju u sklɚdu sɚ definisɚnim ciljevimɚ. Osnov su modelɚ integrisɚnog uþenjɚ kojim
se pojedinɚþni nɚstɚvni sɚdržɚji orgɚnizuju u šire teme i temɚtske celine. Ovɚkvo orgɚnizovɚnje nɚstɚvnih
sɚdržɚjɚ može biti nɚ nivou pojedinɚþnog predmetɚ ili može dɚ prelɚzi grɚnice pojedinɚþnih predmetɚ ɚ dɚ
se integrɚcijɚ vrši nɚ nivou širokih oblɚsti ili domenɚ znɚnjɚ. Ovɚkɚv vid nɚstɚvnog procesɚ omoguüɚvɚ
povezivɚnje znɚnjɚ koje uþenik stiþe liþnim iskustvom, u porodici, široj zɚjednici nɚ jednoj strɚni i školi nɚ
drugoj strɚni. Nɚ ovɚj nɚþin uþeniku se omoguüɚvɚ dɚ veliki broj informɚcijɚ koje nudi Nɚstɚvni progrɚm zɚ
7. rɚzred orgɚnizuje u smislene celine kɚo i lɚkši i brži trɚnsfer znɚnjɚ;
- vremenskɚ dinɚmikɚ;
- metode i tehnike rɚdɚ;
- ɚktivnosti nɚstɚvnikɚ i uþenikɚ;
- ocenjivɚnje.
PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
ZDRAVSTVENO VASPITANJE
Cilj i zɚdɚci
Opšti cilj nɚstɚve zdrɚvstvenog vɚspitɚnjɚ jeste dɚ uþenici ovlɚdɚju osnovnim znɚnjimɚ, veštinɚmɚ,
stɚvovimɚ i vrednostimɚ u oblɚsti zdrɚvstvenog vɚspitɚnjɚ, koji su osnov zɚ formirɚnje odgovornog odnosɚ
premɚ sopstvenom zdrɚvlju i zdrɚvlju drugih.
Ostɚli ciljevi i zɚdɚci nɚstɚve zdrɚvstvenog vɚspitɚnjɚ su:
- sticɚnje znɚnjɚ, umenjɚ, stɚvovɚ i vrednosti u cilju oþuvɚnjɚ i unɚpreÿivɚnjɚ zdrɚvljɚ
- rɚzvijɚnje zdrɚve liþnosti, odgovorne premɚ sopstvenom i tuÿem zdrɚvlju
- podsticɚnje pozitivnog odnosɚ premɚ zdrɚvom nɚþinu življenjɚ
- motivisɚnje i osposobljɚvɚnje uþenikɚ kɚo ɚktivnih uþesnikɚ u oþuvɚnju svog i tuÿeg zdrɚvljɚ
- podsticɚnje humɚnog odnosɚ premɚ bolesnim osobɚmɚ i spremnosti dɚ im se pruži pomoü
- prepoznɚvɚnje štetnih uticɚjɚ po zdrɚvlje i ovlɚdɚvɚnje veštinɚmɚ zɚštite.
Operɚtivni zɚdɚci
Uþenici trebɚ dɚ:
- steknu znɚnjɚ o rɚzvojnom periodu ɚdolescencijɚ, posebno rɚnoj ɚdolescenciji - pubertetu
- steknu znɚnjɚ o zdrɚvoj ishrɚni i problemimɚ koji se jɚvljɚju u periodu rɚne ɚdolescencije, vezɚno zɚ
ishrɚnu
- shvɚte znɚþɚj fiziþke ɚktivnosti u periodu rɚne ɚdolescencije
- se upoznɚju sɚ fɚktorimɚ rizikɚ koji dovode do poremeüɚjɚ ponɚšɚnjɚ u ovom periodu
- kroz primere i zɚdɚtke iz svɚkodnevnog životɚ rɚzvijɚju zdrɚvu liþnost kojɚ üe biti odgovornɚ zɚ
sopstveno zdrɚvlje.
SADRŽAJI PROGRAMA
Pubertet - rɚnɚ ɚdolescencijɚ:
- telesni rɚzvoj
- psihoseksuɚlni rɚzvoj
- socijɚlni rɚzvoj
- kognitivni rɚzvoj
- emocionɚlno sɚzrevɚnje
- rɚzvoj identitetɚ, morɚlɚ.
Ishrɚnɚ (problemi ishrɚne - dijete).
Fiziþkɚ ɚktivnost.
Riziþnɚ ponɚšɚnjɚ po zdrɚvlje mlɚdih.
NAýIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Uþenje sɚdržɚjɚ zdrɚvstvenog vɚspitɚnjɚ podrɚzumevɚ prevoÿenje znɚnjɚ o zdrɚvlju u željeni nɚþin
ponɚšɚnjɚ, uz prepoznɚvɚnje prɚvih životnih vrednosti i podsticɚnjɚ rɚzvojɚ liþnosti. Progrɚm je primeren
uzrɚstu uþenikɚ sedmog rɚzredɚ, njihovim potrebɚmɚ i interesovɚnjimɚ.
Zɚ period pubertetɚ kɚrɚkteristiþnɚ je velikɚ vɚrijɚbilnost biloškog rɚstɚ, sɚznɚjnog i emocionɚlnog rɚzvojɚ.
Imɚjuüi u vidu dɚ normɚlɚn rɚzvoj u ovom periodu može biti ɚsinhron i prekidɚn periodimɚ regresije,
neophodno je pɚžljivo plɚnirɚti i reɚlizovɚti dɚte sɚdržɚje. Adolescent je veomɚ osetljiv i sklon stɚlnom
uporeÿivɚnju sɚ vršnjɚcimɚ i procenjivɚnju dɚ li su njegove promene uobiþɚjene, odnosno normɚlne u
ovom periodu.
Zdrɚvstveno vɚspitɚnje je proces koji se plɚnski i kontinuirɚno odvijɚ. Nɚuþnɚ istrɚživɚnjɚ su pokɚzɚlɚ dɚ
52% svih moguüih uticɚjɚ nɚ zdrɚvlje se odnose nɚ svɚkodnevno ponɚšɚnje pojedincɚ. Veliki broj
pɚtoloških stɚnjɚ mogɚo bi se izbeüi prɚvilnim odnosom premɚ zdrɚvlju i životu. Zdrɚv nɚþin životɚ se uþi u
porodici, školi i široj društvenoj zɚjednici. Školɚ trebɚ kod uþenikɚ dɚ pokrene pozitivne emocije i formirɚnje
prɚvilnih stɚvovɚ, dɚ sprovodi pozitivnu ɚkciju zɚ zdrɚvlje, ugrɚdi znɚnjɚ u obliku nɚvikɚ u kɚrɚkter uþenikɚ
i trɚsirɚ put kɚ veštinɚmɚ zdrɚvog življenjɚ.
Rɚnu ɚdolescenciju kɚrɚkterišu krupne promene kɚo što su intezivnije druženje sɚ vršnjɚcimɚ, veüɚ
mobilnost u kretɚnju, poveüɚnɚ rɚdoznɚlost i potrebɚ zɚ nezɚvisnošüu što stvɚrɚ uslove zɚ poveüɚnje
riziþnog ponɚšɚnjɚ kɚdɚ je u pitɚnju zdrɚvlje.
Zɚ zdrɚv rɚzvoj liþnosti uþenicimɚ je neophodno pomoüi dɚ sigurnost trɚže u sopstvenoj moüi poimɚnjɚ
svetɚ, intelektuɚlno, emocionɚlno i estetski. Zdrɚvo ponɚšɚnje je neposredno povezɚno sɚ zdrɚvljem i
predstɚvljɚ svɚku ɚktivnost preduzetu u cilju oþuvɚnjɚ, unɚpreÿivɚnjɚ i održɚvɚnjɚ zdrɚvljɚ. Suprotno
ovom, "riziþno ponɚšɚnje" je definisɚno kɚo specifiþɚn oblik ponɚšɚnjɚ koji poveüɚvɚ osetljivost zɚ
specifiþne poremeüɚje zdrɚvljɚ. Sɚme informɚcije nisu dovoljne dɚ uþenici prihvɚte zdrɚvo ponɚšɚnje. To
je sɚmo poþetnɚ fɚzɚ, odnosno ɚzbukɚ vɚspitnog procesɚ kojɚ se morɚ dopuniti sɚvremenim zdrɚvstvenovɚspitnim strɚtegijɚmɚ, sɚ dobro plɚnirɚnim i kontrolisɚnim intervencijɚmɚ koje utiþu nɚ postepeno
dobrovoljno prihvɚtɚnje ponɚšɚnjɚ koje vodi zdrɚvlju.
Nɚ nivou ɚktivɚ i nɚstɚvniþkog veüɚ (školɚ) prilikom donošenjɚ školskog progrɚmɚ, školɚ plɚnirɚ i reɚlizuje
temɚtskɚ podruþjɚ iz oblɚsti zdrɚvstvenog vɚspitɚnjɚ u sklɚdu sɚ potrebɚmɚ. Izuzetno je vɚžno unɚpred
odrediti nɚ koji nɚþin i u okviru kojih ɚktivnosti üe biti reɚlizovɚni sɚdržɚji iz progrɚmɚ, dɚ bi se ostvɚrili
postɚvljeni ciljevi i zɚdɚci predmetɚ.
Sɚdržɚji iz progrɚmɚ se mogu reɚlizovɚti kroz:
- obɚvezne nɚstɚvne i izborne predmete
- izborne i fɚkultɚtivne predmete
- þɚsove odeljenjskog stɚrešine
- dodɚtni rɚd, sekcije i slobodne ɚktivnosti
- sɚrɚdnju sɚ roditeljimɚ
- rɚd struþnih sɚrɚdnikɚ
- sɚrɚdnju sɚ lokɚlnom zɚjednicom.
U okviru redovne nɚstɚve, izbornih i fɚkultɚtivnih predmetɚ postoje velike moguünosti zɚ integrɚciju
zdrɚvstveno-vɚspitnih sɚdržɚjɚ. Zɚ uþenje ovih sɚdržɚjɚ veomɚ je vɚžno primeniti metode ɚktivnog uþenjɚ,
vršnjɚþku edukɚciju i sve one metode rɚdɚ koje doprinose ne sɚmo sticɚnju znɚnjɚ, veü i formirɚnju veštinɚ
i rɚzvoju pozitivnih stɚvovɚ i vrednosti što su posebno vɚžni ciljevi ovog progrɚmɚ. Reɚlizɚtori progrɚmɚ
trebɚ dɚ koriste svɚ rɚspoloživɚ sredstvɚ iz ove oblɚsti kɚo što su krɚtki filmovi, posteri, posete
ustɚnovɚmɚ.
Nɚ þɚsovimɚ odeljenske zɚjednice uþenikɚ se:
- reɚlizuju sɚdržɚji koji nisu obrɚÿeni u okviru obɚveznih nɚstɚvnih predmetɚ;
- ostvɚruje sintezɚ znɚnjɚ, koriguju i utvrÿuju stɚvovi i uverenjɚ;
- objektivizirɚju kriterijumi vrednovɚnjɚ;
- ostvɚruje sɚrɚdnjɚ sɚ nosiocimɚ ɚktivnosti (roditeljimɚ i zdrɚvstvenim rɚdnicimɚ).
Vɚnnɚstɚvne ɚktivnosti su pogodne zɚ rɚd klubovɚ zdrɚvljɚ koji mogu sprovoditi: ɚkcije zɚ unɚpreÿivɚnje
školskog prostorɚ i prostorɚ oko škole, ɚkcije posveüene zdrɚvoj ishrɚni i svim ostɚlim ɚktivnostimɚ
plɚnirɚnih kɚlendɚrom zdrɚvljɚ, sɚrɚdnju sɚ zɚjednicom, orgɚnizovɚnje kulturnih ɚktivnosti i drugih sɚdržɚjɚ
zɚ kreɚtivno i rekreɚtivno korišüenje slobodnog vremenɚ.
Nosioci zdrɚvstveno-vɚspitnog rɚdɚ u školɚmɚ su prosvetni i zdrɚvstveni rɚdnici. Zɚ uspešno ostvɚrivɚnje
progrɚmɚ posebnu odgovornost imɚju direktor škole i struþni sɚrɚdnici. Oni pripremɚju godišnji progrɚm
rɚdɚ škole. Pored togɚ što predlɚže godišnji progrɚm rɚdɚ, direktor obezbeÿuje sɚrɚdnju sɚ ustɚnovɚmɚ i
predɚvɚþimɚ vɚn škole, kɚo i struþno usɚvršɚvɚnje nɚstɚvnikɚ i sɚrɚdnikɚ koji þine deo timɚ zɚ reɚlizɚciju
ovog progrɚmɚ.
Ulogɚ direktorɚ škole je bitnɚ zɚ uspostɚvljɚnje uspešnih i pozitivnih relɚcijɚ sɚ roditeljimɚ, društvenim
orgɚnizɚcijɚmɚ, institucijɚmɚ iz okruženjɚ i pojedincimɚ koji mogu dɚti svoj doprinos u reɚlizɚciji ovog
progrɚmɚ. Zɚ što uspešniju promociju zdrɚvljɚ i zdrɚvih stilovɚ životɚ, veomɚ je vɚžno efikɚsno pɚrtnerstvo
izmeÿu nɚstɚvnikɚ, zdrɚvstvenih rɚdnikɚ i resornih ministɚrstɚvɚ.
Reɚlizɚcijɚ progrɚmɚ se ostvɚruje nɚ nivou škole, rɚzredɚ i odeljenjɚ. Uþesnici u reɚlizɚciji progrɚmɚ su
školski odbor, direktor škole i pedɚgoškɚ službɚ kɚo koordinɚtori ɚktivnosti. Reɚlizɚtori progrɚmɚ su
nɚstɚvnici, roditelji, uþenici, usko specijɚlizovɚni struþnjɚci ɚngɚžovɚni zɚ odreÿenu oblɚst i ostɚli rɚdnici
škole.
U cilju što uspešnije reɚlizɚcije sɚdržɚjɚ poželjno je orgɚnizovɚti seminɚr zɚ koordinɚtore i reɚlizɚtore
progrɚmɚ, nɚ kome üe se bolje upoznɚti sɚ sɚdržɚjem, tehnikɚmɚ i metodɚmɚ rɚdɚ.
Vɚspitni proces trebɚ usmeriti nɚ celokupɚn rɚzvoj liþnosti sɚ njenim ɚfektivnim, kognitivnim i psihofiziþkim
kɚrɚkteristikɚmɚ. Nɚstɚvnici biologije, geogrɚfije, književnosti, umetnosti, fiziþkog vɚspitɚnjɚ, kɚo i
nɚstɚvnici drugih predmetɚ, u okviru svogɚ rɚdɚ, dɚju uþenicimɚ osnovne nɚuþno zɚsnovɚne informɚcije iz
progrɚmɚ zdrɚvstvenog vɚspitɚnjɚ.
U slobodnim ɚktivnostimɚ uþenici se ukljuþuju u rɚd sekcijɚ koje kɚo jedɚn od glɚvnih ciljevɚ imɚju
održɚvɚnje zdrɚvstveno-higijenskih uslovɚ u školi. Uþešüe uþenikɚ je dobrovoljno, ɚli je obɚvezɚ škole dɚ
im stvori uslove zɚ rɚd i obezbedi mentorɚ zɚ rɚd. Metod reɚlizɚcije sɚdržɚjɚ, vreme i nɚþin, zɚvise od
moguünosti škole, od sɚmog direktorɚ škole, struþnih sɚrɚdnikɚ, nɚstɚvnikɚ i odeljenjskog stɚrešine.
U zdrɚvstveno vɚspitnom rɚdu veomɚ je vɚžno odɚbrɚti prɚvu informɚciju i metod rɚdɚ sɚ uþenicimɚ.
Metode rɚdɚ trebɚ prilɚgoditi sɚdržɚju pri þemu prednost trebɚ dɚti metodɚmɚ ɚktivnog uþešüɚ i rɚdu u
grupɚmɚ. Nɚjþešüe se preporuþuju kɚko individuɚlne, tɚko i grupne metode rɚdɚ: plɚnirɚni rɚzgovor,
kreɚtivne rɚdionice, zdrɚvstveno predɚvɚnje, igrɚnje ulogɚ i simulɚcije, izložbe, pisɚni rɚdovi, ɚnɚlizɚ
situɚcijɚ i prɚktiþni primeri, debɚte, ɚudio i vizuelne ɚktivnosti, vežbɚnje životnih veštinɚ specifiþnih zɚ
odreÿeni kontekst i rɚd u mɚloj grupi. Uþešüe sɚmih uþenikɚ kɚo orgɚnizɚtorɚ ili vršnjɚþkih edukɚtorɚ je
neophodno i u prɚksi je pokɚzɚlo pozitivne rezultɚte.
PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA SLOBODNIH AKTIVNOSTI
HOR I ORKESTAR
Hor
Uþešüem u horu mlɚdɚ liþnost sɚgledɚvɚ vrednosti zɚjedniþkog rɚdɚ u postizɚnju odreÿenog umetniþkog
zɚdɚtkɚ. Hor je nɚjmɚsovniji vid kolektivnog muzicirɚnjɚ u osnovnoj školi i od njegovog rɚdɚ zɚvisi ugled
škole. Od uþesnikɚ horɚ se zɚhtevɚ jedinstveni pristup i rɚd svih uþenikɚ.
Horsko pevɚnje može biti:
- odeljensko horsko pevɚnje
- rɚzredno horsko pevɚnje
- horsko pevɚnje stɚrijih rɚzredɚ.
Pevɚnje u horu imɚ obrɚzovni i vɚspitni cilj. Obrɚzovni cilj obuhvɚtɚ rɚzvijɚnje sluhɚ i ritmɚ, širenje
glɚsovnih moguünosti, uþvršüivɚnje intonɚcije. Vɚspitni cilj obuhvɚtɚ rɚzvijɚnje oseüɚnjɚ pripɚdnosti
kolektivu, rɚzvijɚnje estetskih oseüɚnjɚ, komunikɚciju sɚ drugim þlɚnovimɚ horɚ.
Rɚzredni hor obuhvɚtɚ svɚ odeljenjɚ istog rɚzredɚ u školi.
Hor uþenikɚ stɚrijih rɚzredɚ obuhvɚtɚ uzrɚst uþenikɚ od petog do osmog rɚzredɚ, sɚ nedeljnim fondom od
3 þɚsɚ.
ýɚsovi horɚ ulɚze u fond þɚsovɚ neposrednog rɚdɚ sɚ uþenicimɚ.
Repertoɚr horɚ obuhvɚtɚ delɚ domɚüih i strɚnih kompozitorɚ. Nɚ repertoɚru horɚ stɚrijih rɚzredɚ uvrstiti
dvoglɚsne i troglɚsne kompozicije ɚ kɚpelɚ ili uz instrumentɚlnu prɚtnju.
U toku školske godine potrebno je sɚ horom urɚditi osɚm do deset kompozicijɚ i nɚstupɚti nɚ smotrɚmɚ,
tɚkmiþenjimɚ i drugim muziþkim mɚnifestɚcijɚmɚ.
Orkestɚr
Orkestɚr koji nɚjbolje odgovɚrɚ interesovɚnjimɚ i moguünostimɚ uþenikɚ jeste Orfov instrumentɚrij. Kɚko
se nɚ ovim instrumentimɚ lɚko sɚvlɚdɚvɚ tehnikɚ svirɚnjɚ, velikɚ je moguünost zɚ odɚbir nɚjbolje
uvežbɚnih uþenikɚ zɚ ovɚj sɚstɚv.
Nɚ poþetku rɚdɚ nɚ Orfovim instrumentimɚ svirɚnje se svodi nɚ prɚüenje ritmɚ, pevɚne pesme ili muziþke
igre. Svirɚnje nɚ melodijskim instrumentimɚ uvodi se kɚsnije kɚdɚ se uþenici priviknu nɚ zɚjedniþko
muzicirɚnje.
U školi se može formirɚti orkestɚr sɚstɚvljen i od neke druge grupe instrumenɚtɚ (hɚrmonikɚ, mɚndolinɚ,
tɚmburɚ, blok flɚutɚ).
ýɚsovi rɚdɚ orkestrɚ predviÿɚju 3 þɚsɚ nedeljeno i ulɚze u fond þɚsovɚ neposrednog rɚdɚ sɚ uþenicimɚ.
U toku školske godine potrebno je sɚ orkestrom urɚditi nɚjmɚnje 5 kompozicijɚ i nɚstupiti nɚ koncertimɚ,
priredbɚmɚ, smotrɚmɚ, tɚkmiþenjimɚ i drugim muziþkim mɚnifestɚcijɚmɚ.
Download

Правилник о наставном плану и програму за