Voda
je hemijsko jedinjenje kiseonika i vodonika.
Hemijska formula vode je H2O. Voda je supstanca bez
mirisa, ukusa i boje. Temperatura mržnjenja vode je
0°C, a temperatura ključanja je 100°C. Čvrsto agregatno
stanje se zove led, a gasovito para.
 Svojstva
 Osnovna fizička svojstva vode su:
 boja
 mutnoća (izgled)
 miris
 ukus
 temperatura
 Čista voda je bezbojna. Može imati i neke nijanse
(zelenkastoplavu), (zelenkastu), što je posledica
rastvorenih organskih i neorganskih materija u njoj.
 Mutnoća vode opisuje se sledećim ocenama: bistra,
slaboopalescirajuća, opalescirajuća, malo mutna,
mutna, vrlo mutna. Vode u potocima i rekama mogu
biti mutnije u periodu kiša i topljenja snega. Mutna
voda se ne sme koristiti za piće. Takvu vodu treba pre
upotrebe izbistriti, a potom dezinfikovati. Po pravilu
čista voda je bistra.
Podzemne vode su sve vode koje se
nalaze ispod površine terena u ma kom
vidu i ma kom agregatnom stanju. Ova
voda može biti slobodna ili
gravitaciona tj. vezana za
čestice stena kao kapilarna,
higroskopna.
 Podzemna voda može biti kao tečna,
čvrsta u vidu leda i gasovita u
vidu vodene pare. U Zemljinoj
kori podzemna voda može se naći u
tečnom stanju i do 14 km dubine.
Podzemna voda je značajna za
vodosnabdevanje stanovništva.
 Poslednjih godina podzemne vode se sve više zagađuju.
Takođe podzemne vode rastvaraju materije(minerale)od
kojih se sastoji zemljina kora. Takve vode često kroz
duboke pukotine izbijaju na površinu zemlje u vidu
izvora mineralne vode

 Samo tri odsto zemaljske vode je slatko, ali
stručnjaci procenjuju da to ukupno pokriva preko
100000 km², uključujući polarne ledene kape.
Reke, jezera i močvare snabdevene slatkom
vodom spadaju u najbolja mesta za gledanje
divljeg sveta. Ali otkuda potiče slatka voda?
 Zemljina atmosfera je ogromna vodena pumpa koja prenosi
vodu iz okeana na kopno .Sunčeva toplota uzrokuje isparavanje
vode sa morske površine, tako da nastala vodena para postaje
deo atmosfere. Topla vodena para u vazduhu može se ohladiti
iz raznih razloga. Hlađenjem ona počinje da se vraća u tečno
stanje, formirajući sitne kapljice na površini čestica prašine
koje nosi vetar. Ove vlažne čestice prašine okupljaju se i
formiraju oblake koji često zastru nebo. Ako se vazduh ohladi
još više, količina vode koja se kondenzuje u oblaku postaje
preteška da bi je on zadržao i voda pada na zemlju kao kiša.
Kišna voda i drugi oblici padavina obezbeđuju slatku vodu. Kada
voda ispari iz okeana, so ostaje i u atmosferu se diže samo
molekuli vode. Iako slatka voda dobija izvesne količine
rastvorenih soli na putu do mora, ona je mnogo manje slana od
morske vode, a to ima veliki uticaj na životinje koje u njoj žive.
Dok je morska voda slanija od telesnih tecnosti kod životinja,
slatka voda je neslanija, što znači da voda nastoji da spolja utiče u
životinju. Ako se životinja ne oslobađa često dela vlage, nateći
će,a njene telesne tečnosti biće previše razvodnjene da bi delovale
efikasno. Slatkovodne ribe i vodozemci bore se sa ovim
problemom izmokravanjem viška vode. Poluvodene životinje,
kao što su vidre i anakonde, oslanjaju se na kožu koja predstavlja
barijeru prilivu vode.
 Morska voda je voda iz mora ili okeana. U proseku
voda u svetskim okeanima ima salinitet od ~3,5‰
(promila). To znači da na svaku litru (1000 -{mL}-)
morske vode dolazi 35 grama različitih soli (uglavnom,
ali ne u potpunosti natrijum hlorida) rastvorenih u
njoj. To se može opisati kao 0,6 -{M}- -{NaCl}- ili 0,6 mol/L (ako je salinitet isključivo posljedica -{NaCl}-,
što obično nije slučaj).
 Iako se većina morske vode u okeanima ima salinitet od
oko 3,5‰, salinitet nije svuda isti. Najslađe (najmanje
slano) more na svetu se nalazi u istočnim
delovima Finskog zaliva i u severnom delu Botnijskog
zaliva. Oni pripadaju Baltičkom moru. Najslanije
otvoreno more je Crveno more, gde visoke temperature i
ograničena cirkulaciju rezultiraju u visokoj
stopi isparavanja. Ono isto takom ima relativno mali
prinos sveže vode iz reka. Salinitet u izolovanim morima i
slanim jezerima (npr. Mrtvo more) je daleko veći.
Download

voda i njen značaj