AKTUELNOSTI PRIVREDNE LEGISLATIVE KAO DETERMINANTE RAZVOJA EKONOMIJA DRŽAVA U REGIONU
CURRENT ECONOMIC LEGISLATION AS DETERMINANTS OF ECONOMIES OF THE COUNTRIES IN THE REGION
CMYK
Zbornik radova X tradicionalnog međunarodnog naučnog skupa
“Pravnički dani Prof. dr Slavko Carić”
The Collec on of Papers of the 10th tradi onal interna onal Counseling
“Legal Days Prof. Slavko Carić Ph.D.”
AKTUELNOSTI PRIVREDNE LEGISLATIVE
KAO DETERMINANTE RAZVOJA EKONOMIJA
DRŽAVA U REGIONU
Priredila: Prof. dr Marijana Dukić-Mijatović
CURRENT ECONOMIC LEGISLATION
AS DETERMINANTS OF ECONOMIES
OF THE COUNTRIES IN THE REGION
Edited by: Associate Prof. Marijana Dukić-Mijatović, Ph.D
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE
FACULTY OF LAW FOR BUSINESS AND JUSTICE
NOVI SAD
2013.
UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
UNIVERSITY BUSINESS ACADEMY
AKTUELNOSTI PRIVREDNE LEGISLATIVE
KAO DETERMINANTE RAZVOJA EKONOMIJA
DRŽAVA U REGIONU
Priredila: Prof.dr Marijana Dukiü-Mijatoviü
CURRENT ECONOMIC LEGISLATION
AS DETERMINANTS OF ECONOMIES
OF THE COUNTRIES IN THE REGION
Edited by: Associate Prof. Marijana Dukiü-Mijatoviü, Ph.D
Pravni fakultet za privredu i pravosuÿe
Univerziteta Privredna akademija Novi Sad
Novi Sad, 2013.
Faculty of Law for Business and Justice
University Business Academy Novi Sad
Novi Sad, 2013
Zbornik referata sa meÿunarodnog nauþnog skupa održanog 20. decembra
2013. godine u Novom Sadu u organizaciji Pravnog fakulteta za privredu i
pravosuÿe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.
IZDAVAý: Pravni fakultet za privredu i pravosuÿe Univerziteta Privredna
akademija u Novom Sadu, Geri Karolja br.1, telefon: 021/400 - 499
www.pravni-fakultet.info
RECENZENTI:
Prof.dr Gordana Stankoviü
Prof.dr Ranka Raþiü
Prof.dr Arsen Janevski
Prof.dr Branko Vuþkoviü
Prof.dr Željko Bjelajac
Prof.dr Marijana Dukiü Mijatoviü
ZA IZDAVAýA: Prof.dr Marko Cariü
UREDNIK: Prof.dr Marijana Dukiü Mijatoviü
LEKTOR: Emina Kosanoviü
ŠTAMPA: Mala knjiga, Novi Sad
TIRAŽ: 150
ISBN 978-86-6019-037-8
CIP – ʶ̶̨̛̛̯̣̠̌̌̐̌̌̚ ̱ ̶̡̛̛̛̪̱̣̠̍̌
ʥ̨̡̛̛̣̯̖̍̌ ʺ̶̛̯̖̌ ̡̭̬̪̭̖, ʻ̨̛̏ ˁ̌̔
347.7(497)(082)
AKTUELNOSTI PRIVREDNE LEGISLATIVE KAO DETERMINANTE RAZVOJA EKONOMIJA
DRŽAVA U REGIONU / priredila Marijana Dukiđ-Mijatoviđ = CURRENT ECONOMIC
LEGISLATION AS DETERMINANTS OF ECONOMIES OF THE COUNTRIES IN THE REGION =edited
by Marijana Dukiđ-Mijatoviđ. – Novi Sad : Pravni fakultet za privredu i pravosuĜe
Univerziteta Privredna akademija, 2013 (Novi Sad : Mala knjiga). - 208 str. ; 24 cm
Uporedo srp. tekst i engl. prevod. – Tiraž 150. – Bibliografija.
ISBN 978-86-6019-037-8
̌) ʿ̨̛̬̬̖̦̏̔ ̨̪̬̌̏ – ʥ̡̡̣̦̭̖̌̌ ̬̙̖̔̌̏ – ʯ̶̨̛̛̬̦̍
COBISS.SR-ID 282042887
SADRŽAJ:
UVODNA REý UREDNIKA .............................................................................7
Prof.dr Ranka Raþiü
POSTUPAK REGISTRACIJE POSLOVNIH SUBJEKATA............................11
Doc.dr Aleksandar Grujiü
Mr Marija Dostaniü
SAGLASNOST OSNIVAýA NA OPŠTA AKTA JAVNOG
PREDUZEûA NA LOKALNOM NIVOU ........................................................22
Dr Dejan Šuput
Doc.dr Nadežda Ljubojev
PRAVNI POLOŽAJ SPORTSKIH PRIVREDNIH DRUŠTAVA
U REPUBLICI SRBIJI.......................................................................................35
Dr Mirko Smoljiü
Mr Sanja Gongeta
PROBOJ PRAVNE OSOBNOSTI
U HRVATSKOM PRAVNOM SUSTAVU.......................................................47
Prof. dr Marijana Dukiü Mijatoviü
Prof. dr Vladimir ýoloviü
Mr Emir Sudžuka
MEĈUNARODNI STEýAJ U PRAVU
REPUBLIKE SRBIJE I FEDERACIJE BIH......................................................58
Doc.dr Kozar Vladimir
Prof.dr Milan Poþuþa
Prof.dr Bjelajac Željko
STEýAJ BANAKA U PRAVU REPUBLIKE SRBIJE.....................................73
Prof.dr Gordana Stankoviü
OVLAŠûENJA PRIVATNOG IZVRŠITELJA.................................................84
Prof. dr Arsen Janevski
Prof. dr Tatjana Zoroska Kamilovska
ɈȻȿɁȻȿȾɍȼȺȵȿ ɇȺ ɇȺɉɅȺɌȺɌȺ ɇȺ ɉɈȻȺɊɍȼȺȵȺɌȺ ɋɈ
ɁȺȾɈɅɀɇɂɐȺɌȺ – ɉȺɊȺɅȿɅɂ ɆȿȮɍ ɆȺɄȿȾɈɇɋɄɈɌɈ ɂ
ɏɊȼȺɌɋɄɈɌɈ ɉɊȺȼɈ ɂ ɉɊȺɄɌɂɄȺ.........................................................98
Prof.dr Vladimir Boranijaševiü
POSTUPAK IZVRŠENJA NA HARTIJAMA OD VREDNOSTI
I UDELIMA U PRIVREDNOM DRUŠTVU ..................................................113
Prof.dr Ljubica Mandiü
VANPARNIýNI POSTUPCI U PRIVREDNIM STVARIMA .......................124
Prof. dr Rok Lampe
CIVILNOPRAVNO VARSTVO OSEBNOSTNIH PRAVIC
GRAĈANSKOPRAVNA ZAŠTITA LIýNIH PRAVA ..................................136
Doc.dr Janko Veselinoviü
KOLEKTIVNA ZAŠTITA AUTORSKIH PRAVA I PITANJE
MONOPOLA ..................................................................................................149
Mr Sanja Jelisavac Trošiü
Doc.dr Mina Zirojeviü
MESTO SRBIJE NA POLJU INTELEKTUALNE SVOJINE .......................162
Prof. dr Branko Vuþkoviü
Prof. dr Vesna Vuþkoviü
KRIVIýNOPRAVNA ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE..................176
Doc.dr Igor Kambovski
E-BIZNIS, E-TRGOVINA I E-MARKETING................................................187
Prof. dr Rajko Tepavac
Prof. dr Marko Cariü
UPRȺVLJȺNȳȿ PɈRɌFȿLJɈɆ ɆSP U ɈSIGURȺNȳU..............................196
TABLE OF CONTENTS
EDITOR’S INTRODUCTORY ...........................................................................9
Prof. Ranka Raþiü, Ph.D
REGISTRATION PROCEDURE FOR BUSINESS ENTITIES .......................11
Assistant Prof. Aleksandar Grujiü, Ph.D
Marija Dostaniü, LLM
THE FOUNDERS OF GENERAL ACT PUBLIC COMPANIES AT
THE LOCAL LEVEL PERMIT.........................................................................22
Dejan Šuput, Ph.D
Assistant prof. Nadežda Ljubojev, Ph.D
LEGAL POSITION OF SPORT COMPANIES IN THE REPUBLIC
OF SERBIA........................................................................................................35
Mirko Smoljiü, Ph.D
Sanja Gongeta, MA
PIERCING THE CORPORATE VEIL
IN CROATIAN LEGAL SYSTEM ...................................................................47
Associate prof. Marijana Dukiü Mijatoviü, Ph.D
Prof. Vladimir ýoloviü, Ph.D
Emir Sudžuka, MA
INTERNATIONAL BANCRUPTCY IN SERBIAN AND
FEDERATION OF BOSNIA AND HERCEGOVINA’S
LEGISLATIONS ...............................................................................................58
Assistant prof. Kozar Vladimir, Ph.D
Associate prof. Milan Poþuþa, Ph.D
Prof. Bjelajac Željko, Ph.D
BANKRUPTCY OF BANKS IN THE SERBIAN LAW ..................................73
Prof. Gordana Stankoviü, Ph.D
PRIVATE EXECUTOR’S AUTHORITY .........................................................84
Prof. Arsen Janevski, Ph.D
Associate prof. Tatjana Zoroska Kamilovska, Ph.D
SECURITY PAYMENT CLAIMS – EXECUTORY DEBENTURE –
PARALLELS BETWEEN MACEDONIAN AND CROATIAN
LEGISLATION AND CURRENT PRACTICE ...............................................98
Associate Prof. Vladimir Boranijaševiü, Ph.D
THE ENFORCEMENT PROCEEDINGS
OF SECURITIES AND SHARES IN AN ENTERPRISE...............................113
Associate prof. Ljubica Mandiü, Ph.D
NON-CONTENTIOUS PROCEEDINGS
IN COMMERCIAL MATTERS ......................................................................124
Associate prof. Rok Lampe, Ph.D
THE CIVIL LAW ASPECTS ON THE PROTECTION OF
PERSONALITY RIGHTS ..............................................................................136
Assistant prof. Janko Veselinoviü, Ph.D
COLLECTIVE COPYRIGHT PROTECTION
AND MONOPOLY ISSUES ...........................................................................149
Sanja Jelisavac Trošiü, LLM
Assistant prof. Mina Zirojeviü, Ph.D
INTELLECTUAL PROPERTY RIGHTS AND POSITION OF
SERBIA ...........................................................................................................162
Prof. Branko Vuþkoviü, Ph.D
Prof. Vesna Vuþkoviü, Ph.D
CRIMINAL – LEGAL PROTECTION OF INTELLECTUAL
PROPERTY .....................................................................................................176
Assistant prof. Igor Kambovski, Ph.D
E-BUSSINES, E-COMMERCE AND E-MARKETNG ..................................187
Associate prof. Rajko Tepavac, Ph.D
Prof. Marko Cariü, Ph.D
MANAGING A PORTFOLIO OF SMALL AND MEDIUM
ENTERPRISES WITH INSURANCE.............................................................196
Pravnički dani „Prof. dr Slavko Carić“ 2013.
7
UVODNA REČ UREDNIKA
U ekonomiji, pod recesijom se podrazumeva period umanjene ekonomske
aktivnosti i redukcija ukupnog domaćeg bruto dohotka posmatrano u
vremenskom intervalu od poslednjih šest meseci. Recesija se manifestuje
zastojem rasta domaćeg bruto dohotka, zarada zaposlenih, porastom broja
nezaposlenih, padom razvoja industrijske proizvodnje i kupovne moći građana.
U slučaju kada globalni rast padne ispod 3%, prema tumačenjima Međunarodnog monetarnog fonda postoji globalna recesija, koja se obično javlja u
ciklusu od 8 do 10 godina i karakteriše je negativan privredni rast. Pad cena na
tržištu akcija može biti jedan od pokazetelja nastupajuće recesije, ali i slabosti
na tržištu nekretnina, što je u ekonomiji poznato kao The halfway rule, u skladu
sa kojim investitori počinju ekonomski oporavak nakon proteka polovine
perioda nastupele recesije. Finansijska kriza, koja je najveća od tridesetih
godina prošlog veka, počela je američkim kolapsom u hipotekarnim kreditima u
avgustu 2007. godine kao posledica neusklađenosti ponude i potražnje. To je
bio okidač za nastupanje globalne recesije, posmatrano sa ekonomskog aspekta,
obzirom da je nastupio period kada veći broj korisnika kredita nije plaćao
dospele anuitete.
Budući da je region Zapadnog Balkana u suštini van glavnih globalnih
finansijskih tržišta i da su neposredne efekte udara globalne recesije pretrpele
najrazvijenije zemlje sveta, finansijska kriza nije pokazala odmah svoje efekte
na ovoj teritoriji. Ipak, u ovom trenutku je sve evidentnije je da je nestabilnost u
privredama članica Evropske Unija počela da utiče na zemlje u razvoju —
ekonomije Zapadnog Balkana. Problemi su intenzivirani postojećim tranzicionim problemima nasleđenim iz prethodnih ekonomskih sistema.
Zbornik „Aktuelnosti privredne legislative kao determinante razvoja
ekonomija država u regionu“ nastao je kao sinergičan odgovor na više pitanja,
koja se javljaju svakodnevno u privrednom ambijentu u regionu, a to su kako
poboljšati legislativu i omogućiti privredi efikasne pravne mehanizme za
rešavanje problema u poslovanju, posebno jer je privreda država u regionu
povezana po principu „spojenih sudova“ i kako postati članica Evropske Unije i
biti konkurentna na tržištu na kome se fluktuacije javljaju po osnovnim
zakonima ponude i tražnje.
Zbornik sa tematikom iz oblasti Privrednog prava je nastao u znak
poštovanja i sećanja na prof.dr Slavka Carića, eminentnog profesora Privrednog
prava i osnivača Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Univerziteta
Privredna akademijaa u Novom Sadu, kome je posvećen međunarodni naučni
skup “Pravnički dani prof. dr Slavko Carić”, koji ove godine obeležava desetu
godinu tradicionalnog održavanja.
8
Pravnički dani „Prof. dr Slavko Carić“ 2013.
Zbornik radova je koncipiran tako da autori i to profesori, docenti i
asistenti eminentnih naučnih ustanova u regionu uporednopravno razmatraju
zakonodavne novine i ocenjuju njihovu svrsishodnost. Aktuelnosti privredne
legislative kao determinante razvoja ekonomija država u regionu, kako sledi iz
objavljenih naučnih radova intenzivne su i sveobuhvatne. Praćenje promena je
imperativ, uslov uspešnog funkcionisanja privrednog i pravnog sistema. Sve
promene imaju za cilj da se uspostavi savremen, celovit i konzistentan privredni
i pravni sistem, koji će uz to imati još jedno bitno svojstvo: da omogući
privredni rast države i da bude kompatibilan sa pravom EU, te na taj način
omogući i pospeši integraciju država u regionu u zajednicu evropskih naroda,
poučenih iskustvima Slovenije i Hrvatske. Da bi taj cilj bio dostignut što pre
neophodno je da se što veći broj institucija uključi u organizovanje ovakvih
naučnih skupova i objavljivanje zbornika i drugih zbirki naučnih radova, koji bi
se bavili ovom temom.
Novi Sad, decembar 2013.
Prof.dr Marijana Dukić Mijatović
Prodekan za nauku i međunarodnu saradnju
Pravni fakultet za privredu i pravosuđe
Univerzitet Privredna akademija Novi Sad
EDITOR’S INTRODUCTORY
In economics, the recession is a period of decreased economic activity
and a reduction of the total gross domestic income observed in the time interval
of the last six months. Recession is manifested by the arrested growth of
domestic income, salaries of employees, increase of unemployment, decline of
industrial production and purchasing power. In case the global growth falls
below 3%, according to the International Monetary Fund, there is a global
recession, which usually occurs in cycle of 8-10 years and it is characterized by
negative growth. The fall of prices in the stock market may be one of the
indicators of the upcoming recession, but also a weakness in the real-estate
market, known in economics as the half way rule according to which investors
begin their economic recovery after half of the recession period expires. The
financial crisis, which is the largest since the thirties of the last century began
with US mortgage loans collapse in August 2007 as a result of inconsistency
between supply and demand. It was a trigger for the onset of the global
recession, from the economic point of view, since the period when many users
did not pay the matured loan annuities began.
Since the region of the Western Balkans is essentially outside the global
financial markets and that the most developed countries of the world have
experienced direct effects of global recession, financial crisis has not shown its
immediate effects on this territory. Nevertheless, at this point, it is more evident
that the instability in Member States of European Union started influencing the
developing countries – economies of the Western Balkan. The problems are
intensified by the existing transition problems inherited from the previous
economic systems.
Repertory "Current Economic Legislation as Determinants of Economies
of the Countries in the Region" was created as a synergistic response to several
questions that arise daily in the economic environment of the region, such as
how to improve the legislation and allow the economy effective legal
mechanisms to solve business problems, especially because the country’s
economy in the region is linked by the principle of “connected vessels” and how
to become a member of the European Union and be competitive at the market
where fluctuations occur at the basic laws of supply and demand.
Repertory with the subject matter in the field of commercial law was
created in honor and memory of Prof. Dr. Slavko Cariü, an eminent professor of
business law and founder of the Law Faculty for Economy and Justice at
University Business Academy in Novi Sad, which is dedicated to the
international scientific conference “Law Days of Prof. Dr. Slavko Cariü”,
marking tenth anniversary of the traditional maintenance.
10
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Repertory has been designed for the authors - professors, assistant
professors and assistants of eminent scientific institutions in the region so they
can comparatively consider legislative papers and evaluate their appropriateness. News in economic legislation as determinants of the economies of
the countries in the region, as follows from published scientific papers, are
intensive and comprehensive. Following the changes is an imperative for
successful functioning of the economic and legal systems. All changes aim to
establish modern, comprehensive and consistent economic and legal systems
that will have another important property: to enable economic growth in the
country and to be compatible with the EU law, and thus facilitate and encourage
the integration of countries in the region into community of European nations
that have learned from the experience of Slovenia and Croatia. In order to
achieve it as soon as possible, it is necessary that a large number of institutions
gets involved in organizing such conferences and publish repertories and other
collections of scientific works that would deal this subject matter.
Novi Sad, December 2013
Associate prof. Marijana Dukiü Mijatoviü, Ph.D
Vice Dean for Science and International Cooperation
Faculty of Law for Business and Justice
University Business Academy, Novi Sad
UDK: 347.714
POSTUPAK REGISTRACIJE POSLOVNIH SUBJEKATA
REGISTRATION PROCEDURE FOR BUSINESS ENTITIES
Prof. dr Ranka Raþiü
Redovni profesor Pravnog fakultet Univerziteta u Istoþnom Sarajevu
i Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjaluci
Prof. Ranka Raþiü, Ph.D
Professor at the Faculty of Law in Eastern Sarajevo
and Faculty of Law in Banja Luka
Rezime: Republika Srpska je sredinom 2013. godine donijela Zakon o
registraciji poslovnih subjekata. Ovim zakonom na bitno drugaþiji naþin
regulisan je postupak registracije poslovnih subjekata. Zakon „uvodi“
jednošalterski sistem registracije poslovnih subjekata. U skladu sa novim
zakonskim rješenjima, postupak registracije poslovnih subjekata odvija se u
dvije faze. U prvoj fazi, prijava za registraciju se podnosi Agenciji za
posredniþke, informatiþke i finansijske usluge. Postupak koji se vodi pred
Agencijom je administrativni. Agencija je dužna da prijavu “odmah i bez
odlaganja“ dostavi registarskom sudu. Hitno postupanje je jedna od osnovnih
karakteristika ovog vanparniþnog postupka. Registarski sud je dužan da odluku
donese u roku od dva dana od dana dostavljanja prijave. Autor u radu kritiþki
analizira nova zakonska rješenja. Bez obzira što je novi Zakon donesen sa
namjerom da se postupak registracije ubrza, veü na prvo þitanje zakona
uoþavaju se odreÿene nelogiþnosti. Pored toga, nova zakonska rješenja nisu
usaglašena sa Okvirnim zakon o registraciji poslovnih subjekata Bosne i
Hercegovine. Pravila o postupku pred Agencijom za posredniþke, informatiþke i
finansijske usluge nisu potpuna pa ona mogu biti povod za razliþita postupanja.
Primjena ovih odredaba uskoro üe pokazati da li üe postupak registracije
poslovnih subjekata biti jednostavan, brz, jeftin i efikasan ili üe biti
komplikovaniji i skuplji.
Abstract: In the middle of 2013 Republic of Srpska adopted the Law on
Registration of Business Entities. This Law regulates the procedure for
registration of business entities in a significantly different way. The Law
“introduces” one-stop shop system for registration of business entities. In line
with new legal solutions, the procedure of registration of business entities takes
place in two phases. In the first phase, an application for registration is filed
with the Agency for Intermediation, Information and Financial Services. The
procedure that takes place before the Agency is administrative. The Agency is
obliged to submit the application to the Registration Court “immediately and
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
12
without delays”. Urgent acting is one of the basic features of these extrajudicial
proceedings. Registration Court is obliged to make a decision within two days
as of the date of submission of the application. In her paper, the Author provides
a critical analysis of the new legal solutions. Although the new law has been
adopted with the desire to accelerate the registration procedure, there are certain
illogical items observed already at first reading of the Law. In addition, new
legal solutions have not been harmonised with the Framework Law on
Registration of Business Entities of Bosnia and Herzegovina. The rules on the
procedure before the Agency are not complete and they can trigger various
actions. Application of these provisions will soon demonstrate if the procedure
of registration of business entities will be simple, fast, cost-effective and
efficient or even more complicated and expensive.
Kljuþne rijeþi: poslovni subjekti, registracija, vanparniþni postupak.
Key words: business entities, registration, extrajudicial proceedings.
1. UVOD
Skupština Republike Srpske donijela je Zakon o registraciji poslovnih
1
subjekata u julu mjesecu 2013 godine. U prelaznim i završnim odredbama je
predviÿeno, da ZRPS stupa na snagu prvog decembra 2013 godine. ZRPS uvodi
niz novih zakonskih rješenja kojim se na bitno drugaþiji naþin reguliše postupak
registracije poslovnih subjekata, u odnosu na postupak registracije poslovnih
subjekata koji je normiran u Zakonu o registraciji poslovnih subjekata iz 2005.
2
godine. Rješenja koja su sadržana u ZRPS zainteresovala su pravniþku javnost,
i to ne samo nauþne radnike veü i sudije, advokate i notare odnosno subjekte
koji u postupku registracije aktivno uþestvuju.
Istovremeno sa donošenjem ovog Zakona izvršene su izmjene i dopune
veüeg broja zakona, þije se odredbe primjenjuju u postupku registracije
poslovnih subjekata. Novelirane su odredbe Zakona o Agenciji za posredniþke,
3
informatiþke i finansijske usluge. Pored toga, došlo je do izmjena i dopuna
4
5
Zakona o privrednim društvima, Zakona o elektronskom potpisu, Zakona o
6
7
stranim ulaganjima, Zakona o sudskim taksama, i Zakona o klasifikaciji
1
2
3
4
5
6
Vidjeti, Zakon o registraciji poslovnih subjekata, Sl.gl. RS. br. 37/2013 godine. U
daljem radu ZRPS.
O tome detaljno vidjeti, R. Raþiü, Vanparniþno procesno pravo, 2013. str. 132-137.
Vidjeti, Izmjene i dopune Zakona o Agenciji za posredniþke, informatiþke i
finansijske usluge Sl. gl. RS, br. 37/2013 godine.
Vidjeti, Izmjene i dopune Zakona o privrednim društvima Sl. gl. RS. br. 37/2013
godine. U daljem radu ZPD.
Vidjeti, Izmjene i dopune Zakona o elektronskom potpisu Sl. gl. RS.br. 68/2013.
Vidjeti, Izmjene i dopune Zakona o stranim ulaganjima, Sl. gl. RS. br. 68/2013.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
13
8
djelatnosti poslovnih subjekata. Odredbe koje su sadržane u ovim zakonima
nisu harmonizovane, tako da üe registracija poslovnih subjekata u Republici
Srpskoj, od prvog decembra 2013. sigurno biti korak nazad u odnosu na
postojeüi postupak registracije.
Kad je u pitanju postupak registracije poslovnih subjekata, najznaþajnija
novina tiþe se uvoÿenja nove službe u postupak registracije, odnosno Agencije
9
za posredniþke, informatiþke i finansijske usluge. Može se slobodno reüi da
APIF ima „centralnu ulogu“ u postupku registracije. Izmjene i dopune Zakona o
APIF-u tiþu se prije svega, uvoÿenja jednošalterskog sistema registracije, pa bi
se na prvi pogled moglo zakljuþiti da üe postupak registracije poslovnih
subjekata biti brz, jednostavan, efikasan, i jeftin. Meÿutim, primjena novog
ZRPS izazvaüe niz problema. Ne samo da su pojedine odredbe ZRPS upitne veü
i izmjene i dopune navedenih zakona koji su u vezi sa registracijom poslovnih
subjekata, su vrlo sporne. Skora primjena ovih zakonskih pravila imaüe za
posljedicu pravnu nesigurnost pošto je veliki broj odredaba neuslaÿen i
protivrjeþan što üe se sigurno negativno odraziti na domaüa i strana ulaganja na
podruþju Republike Srpske.
Na podruþju entiteta Republike Srpske, primjenjuje se Zakon o
10
registraciji poslovnih subjekata iz 2005 godine. Ovaj Zakon, kao i Zakon o
registraciji poslovnih subjekata Federacije Bosne i Hercegovine i Zakon o
registraciji poslovnih subjekata Brþko distrikta BiH, usklaÿen je sa Okvirnim
11
zakonom o registraciji poslovnih subjekata Bosne i Hercegovine. Primjena
ovih zakona ima za posljedicu harmonizovan i dosta jednostavan postupak
registracije poslovnih subjekata. Pored toga, Vlada Republike Srpske je donijela
Odluku o postupku o usklaÿivanju zakonodavstva Republike Srpske sa pravnom
12
tekovinom Evropske unije i pravnim aktima Savjeta Evrope i ona je dužna da
svoje zakonodavstvo uskladi na naþin kako je to predviÿeno u ovoj Odluci. Ako
se ima u vidu komplikovano državno ureÿenje Bosne i Hercegovine, podijeljena
nadležnost izmeÿu države Bosne i Hercegovine, njenih entiteta i Brþko distrikta
BiH, za svaku pohvalu je harmonizovan i ujednaþen postupak registracije u
Bosni i Hercegovini. To nikako ne znaþi da su postojeüi zakoni savršeni i da
nisu nužne izmjene pojedinih odredaba. Meÿutim, Republika Srpska nije išla u
izmjene i dopune postojeüeg zakona veü je krenula u sasvim suprotnom pravcu i
7
8
9
10
11
12
Vidjeti, Sl. gl. RS. br 67/2013.
Vidjeti, Izmjene i dopune Zakona o klasifikaciji poslovnih subjekata, Sl.gl. RS.
68/13.
U daljem radu APIF.
Vidjeti, Zakon o registraciji poslovnih subjekata, Sl. gl. RS. 42/05, 118/09 i 102/12.
Vidjeti Sl. gl. BiH, br. 42/04. U daljem radu Okvirni Zakon.
Vidjeti, Sl. gl. RS br. 46/11.
14
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
donijela potpuno novi zakon. Bitno su izmjenjena pravila o registraciji
poslovnih subjekata a osnovni ciljevi koji se žele postiüi primjenom ovih pravila
su: efikasan, jednostavan, i jeftin postupak registracije poslovnih subjekata.
Veliko je pitanje hoüe li ovi ciljevi zaista i biti ostvareni. Pored toga, primjena
odredaba koje su sadržane u ZRPS iz 2013. godine imaüe za posljedicu razliþito
postupanje registarskih sudova u Republici Srpskoj u odnosu na sudove u
Federaciji Bosne i Hercegovine i Brþko distriktu Bosne i Hercegovine.
Prema pravilima koja su sadržana u ZRPS iz 2013. Godine, registarski
sud dužan je u roku od dva dana da provede postupak registracije. Podnosilac
prijave, prema izriþitom zakonskom nareÿenju, može traženu pravnu zaštitu
ostvariti na jednom šalteru.
U ovom radu nije moguüe analizirati sve odredbe ZRPS iz 2013 godine,
što nije ni bila namjera autora. U radu üe biti analizirane samo pojedine sporne
odredbe zakona þija üe primjena sigurno izazvati niz problema. Pošto se
odredbe o postupku registracije nalaze i u drugim zakonima one moraju biti
meÿusobno usklaÿene. U postupku registracije pored APIF-a i registarskog
suda, uþestvuju i notari a u odreÿenim sluþajevima i druga lica. Sve üe to otežati
i iskomplikovati jedan postupak koji je u proteklom periodu bio dosta
jednostavan i nije dugo trajao. Ako se odreÿene odredbe ne izmjene na samom
poþetku, pravna sigurnost üe biti ozbiljno dovedena u pitanju i sigurno üe to biti
još jedan od mnogobrojnih razloga za oprez stranih pravnih lica, ukoliko i
razmišljaju da ulažu i rade na podruþju Republike Srpske.
2. KARAKTERISTIKE POSTUPKA ZA REGISTRACIJU
POSLOVNIH SUBJEKATA
Postupak registracije poslovnih subjekata sprovode okružni privredni
sudovi. O zahtjevu za upis u sudski registar u prvom stepenu odluþuje sudija
pojedinac, a u drugom stepenu, vijeüe u sastavu od tri sudije.
Postupak registracije poslovnih subjekata je, u pravilu, jednostranaþki,
statusni, vanparniþni postupak. Pravni status pravnog lica, spada, u skladu s
novim zakonskim rješenjima, u grupu nepravih vanparniþnih stvari. Pored
registarskog suda, u postupku registracije aktivno uþestvuje APIF koji postupa
po pravilima upravnog postupka. Ukoliko se sprovodi postupak brisanja iz
sudskog registra, postupak je tada dvostranaþki.
Predmet postupka registracije poslovnih subjekata je upis poslovnih
subjekata u sudski registar. U Registar se obavezno upisuju svi oblici privrednih
društava koji su predviÿeni ZPD, kao i drugi subjekti kada je to predviÿeno
posebnim zakonom. U Registar se upisuje: osnivanje, povezivanje i brisanje
subjekta upisa, osnivanje, odnosno brisanje djela subjekta upisa, sve statusne
promjene, ukljuþujuüi promjene oblika organizovanja subjekta, podaci o
povezanim društvima, podaci o subjektu upisa koji su od znaþaja za pravni
promet i njihova izmjena, podaci u vezi sa prestankom, steþajnim, odnosno
likvidacionim postupkom, podaci o pokretanju postupka brisanja subjekta
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
15
registracije, kao i drugi podaci predviÿeni ZRPS ili drugim zakonima.13 U
Registar se takoÿe upisuje zabrana obavljanja djelatnosti i upisa drugih þinjenica
na osnovu pravnosnažne odluke nadležnog organa, izreþene privremene mjere,
odnosno zabilježbe o odlukama koje su donesene u skladu sa posebnim
propisima.14
Svaki uþesnik u postupku za upis u sudski registar snosi svoje troškove.
U ovom postupku nije dopušteno vraüanje u preÿašnje stanje. U pravilu, sud
donosi odluku bez održavanja roþišta, ali nadležni registarski sud može zakazati
roþište, ukoliko ocijeni da je to neophodno radi izjašnjenja ili utvrÿivanja
odluþujuüih þinjenica. Sud može, i izvan roþišta, saslušati uþesnika u postupku i
druga lica kad ocijeni da je to potrebno radi unošenja ispravnih podataka u
Registar.
U ovom vanparniþnom postupku nije dopuštena revizija, niti prijedlog za
ponavljanje postupka.
Podnosilac prijave može povuüi prijavu za upis u Registar sve dok odluka
ne stekne svojstvo pravnosnažnosti, a ne ”do donošenja pravnosnažnog
rješenja”, kako pogrešno stoji u zakonu.15 Pošto podnosilac prijave povuþe
prijavu za upis u Registar, sud donosi rješenje kojim obustavlja pokrenuti
postupak.
Registracija poslovnih subjekata odvija se u dvije faze. U prvoj fazi, koja
je obavezna, postupak se pokreüe podnošenjem prijave APIF-u. Registarski sud
o prijavi mora da odluþi u roku od dva dana. Sud svoju odluku preko APIF-a
dostavlja podnosiocu prijave.
Postupak za registraciju poslovnih subjekata, ureÿen je u skladu sa
pojedinim naþelima, koja su taksativno nabrojana u ZRPS. Upravo ova naþela
odreÿuje postupak registracije poslovnih subjekata, kao poseban vanparniþni
postupak.
Po principu obaveznosti svi poslovni subjekti obavezni su da se registruju
prije zapoþinjanja poslovne djelatnosti.
Postupak registracije mora se provesti u skladu sa zakonom. To zahtijeva
princip zakonitosti.
Princip ekonomiþnosti, jedan je od osnovnih naþela po kojem se vrši
registracija poslovnih subjekata. Postupak registracije, uvid u Registar i
izdavanje izvoda iz registra, obavlja se bez odlaganja i uz što manje troškova.
Tako, postupak registracije pred sudom mora se provesti u roku od dva dana, od
dana podnošenja prijave registarskom sudu.
13
14
15
ýl. 5. st. 1. ZRPS.
ýl. 5. st. 2. ZRPS.
Vidjeti, þl. 65. st.1. ZRPS.
16
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Ovaj postupak sprovodi se uz poštovanje odreÿene forme. Princip
formalnosti zahtijeva da registracioni obrasci moraju imati obaveznu pismenu
formu, þiji je sadržaj utvrÿen posebnim pravilnikom.
Nadležni registarski sud dužan je postupati po pojedinaþnim prijavama,
prema redoslijedu njihovog prijema. Ovo je izriþito predviÿeno pravilima
kojima je oblikovan princip prioriteta.
Po principu konstitutivnosti u trenutku upisa u Registar, þinjenice koje se
odnose na subjekat upisa postaju pravne, odnosno u momentu upisa u Registar
konstituišu se odreÿena prava registracije prema treüim licima. To znaþi da svi
upisi u Registar imaju konstitutivno pravno dejstvo.
Po naþelu javnosti podaci iz registra su dostupni svim zainteresovanim
licima, bez dokazivanja pravnog interesa. Prije podnošenja prijave za upis u
Registar, registarski sud üe omoguüiti, na zahtjev zainteresovanog lica, provjeru
iskljuþivosti odabrane firme, odnosno firme koju subjekt upisa ima namjeru
prijaviti za registraciju.
Pravila o registraciji poslovnih subjekata su, po svojoj pravnoj prirodi,
pravila lex specialis i ona se primjenjuju prilikom upisa, a u nedostatku
odgovarajuüih odredaba, shodno se primjenjuju opšta pravila vanparniþne
procedure.
3. POKRETANJE I TOK POSTUPKA
Postupak se pokreüe podnošenjem prijave APIF-u, ili njenim
organizacionim jedinicama, nezavisno od sjedišta subjekta upisa. Po izriþitom
nareÿenju zakonodavca, prijava je inicijalna radnja kojom se pokreüe
vanparniþni postupak, a ne prijedlog. Prijava se podnosi na propisanom obrascu
i uz prijavu predlagaþ podnosi odreÿene dokumente u originalu, ovjerenom
prepisu, ili ovjerenoj fotokopiji. Ukoliko predlagaþ uz prijavu podnosi
dokument na stranom jeziku, dužan je da podnese prevod tog dokumenta od
strane ovlašüenog prevodioca, a ne “sudskog tumaþa” kako je to izriþito
predviÿeno u zakonu. Strane javne isprave ne podliježu nadovjeri, pod uslovom
reciprociteta. Podnosilac prijave prijavu može podnijeti neposredno, putem
pošte, ili elektronskim putem. Ukoliko predlagaþ podnese prijavu putem pošte,
rok za podnošenje prijave raþuna se od dana kada je Agencija primila prijavu sa
dokumentacijom. Ako su prijava i dokumenti podneseni elektronskim putem,
potpisavanje podneska i neophodne dokumentacije vrši se u skladu sa pravilima
kojima je ureÿen elektronski potpis.
Podnosilac prijave uz prijavu podnosi odreÿene priloge.
U postupku registracije poslovnih subjekata pojavljuje se i notar.
Zakonom o notarima Republike Srpske je predviÿeno da osnivaþki akt
privrednog društva mora biti saþinjen u formi notarski obraÿene isprave.
Izmjenama i dopunama Zakona o privrednim društvima iz 2011. godine
predviÿeno je da se izmjene i dopune osnivaþkog akta ortaþkog i komanditnog
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
17
društva (društva lica) notarski obraÿuju, a izmjene i dopune osnivaþkog akta
društva sa ograniþenom odgovornošüu i otvorenog akcionarskog društva
16
(društva kapitala) notarski se potvrÿuju . Nije uopšte jasno zašto je
zakonodavac predvidio blažu formu kada su u pitanju izmjene i dopune
osnivaþkog akta otvorenog akcionarskog društva i društva sa ograniþenom
odgovornošüu a strožu formu kada se radi o izmjenama i dopunama osnivaþkog
akta društva lica. Kada notar vrši ovjeru potpisa on ne provjerava sadržinu akta.
To može dovesti do odugovlaþenja postupka, jer izmjene i dopune osnivaþkog
akta društva sa ograniþenom odgovornošüu i otvorenog akcionarskog lica može
saþiniti nadripisar. Ovakvim zakonskim rješenjem forma ovih akata je postala
manje sigurna. Nije sporno da ove akte može saþiniti i advokat. Time üe pravna
sigurnost biti obezbjeÿena, ali ako ove akte sastavlja advokat a ovjerava notar,
tada podnosilac prijave mora sastavljanje isprave platiti advokatu a ovjeru
potpisa notaru. Potom u izmjenama i dopunama ZPD iz 2013. godine,
zakonodavac je dodatno zakomplikovao situaciju kada je predvidio da osnivaþki
akt jednoþlanog društva sa ograniþenom odgovornošüu þiji je poþetni kapital
17
jedna konvertibilna marka samo se notarski ovjerava . Ovim izmjenama i
dopunama uloga notara u registraciji poslovnih subjekata je smanjena. To može
itekako uticati na efikasnost postupka. Pored toga ovim zakonskim rješenjima
postupak registracije neüe biti jeftiniji, veü naprotiv skuplji. U ovim sluþajevima
uloga notara se svodi na provjeru autentiþnosti potpisa i to može ugroziti pravnu
sigurnost. Kad notar saþinjava osnivaþki akt on, u pravilu, saþinjava i prijavu o
registraciji i time su greške i odugovlaþenje postupka registracije svedene na
minimum.
Novim zakonskim rješenjima i nadležnost registarskog suda je smanjena.
Uþesnik prijavu za registraciju podnosi APIF-u, a on istu dostavlja registarskom
sudu. Kad osnivaþki akt nema sve zakonom predviÿene elemente ili ako
nadležni registarski sud utvrdi da nisu ispunjeni svi formalni elementi, sud üe
prijavu odbaciti.
Ove napomene su bile nužne da bi se ukazalo da postupak registracije,
zbog novih rješenja, može da traje duže od dva dana i skoro je iluzorno
oþekivati da üe se postupak okonþati u roku od dva dana, od dana kada APIF
dostavi prijavu registarskom sudu.
Pravilima koja su sadržana u ZRPS iz 2013. godine izriþito je predviÿeno
da se prijava podnosi Agenciji. Kada prijavu sa dokumentacijom zaprimi
Agencija, dužna je odmah i bez odlaganja da istu dostavi registarskom sudu na
odluþivanje. Zakonom je predviÿeno da je Agencija dužna da, prije dostavljanja
16
17
Vidjeti, þl. 3 Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o privrednim društvima
Republike Srpske br 100/11.
ýl. 7. St. 3 Zakona o izmjenama i dopunama zakona o privrednim društvima
Republike Srpske, Sl. gl. br.68/2013.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
18
prijave registarskom sudu, pribavi od nadležnog poreskog organa jedinstveni
identifikacioni broj (JIB) za subjekte upisa i pod (JIB) za organizacioni dio
subjekta upisa. Nadležni poreski organ, obavezan je isti dan po prijemu prijave
od Agencije da dostavi JIB ili pod JIB Agenciji. Ukoliko postoje odreÿeni
razlozi zbog kojih nadležni poreski organ ne može izdati JIB ili pod JIB, o
razlozima neizdavanja obavijestiüe Agenciju. Agencija je dužna da prijavu sa
dostavljenom dokumentacijom neposredno u pisanom obliku i elektronskim
putem dostavi nadležnom registarskom sudu na odluþivanje.
Posebna procesna pretpostavka, koja mora biti ispunjena da bi registarski
sud uopšte postupao i odluþivao o registraciji je da uþesnik prijavu podnese
Agenciji i da je ona provela postupak, u skladu s pravilima koja su predviÿena
ZRPS. Kada prijava bude podnesena registarskom sudu, on je dužan u roku od
dva dana utvrditi da li su ispunjeni uslovi za upis u sudski registar i donijeti
odluku.
Registarski sud, prije donošenja odluke, ispituje procesne i materijalne
pretpostavke za dopuštenost, odnosno za osnovanost upisa u sudski registar.
Zakon izriþito navodi odreÿene pretpostavke, kao formalne uslove za
dopuštenost odluþivanja. Po izriþitom nareÿenju zakonodavca, formalni uslovi
su: da je prijava podnesena na propisanom obrascu i potpisana od strane
podnosioca, da su uz prijavu priložene sve zakonom predviÿene isprave u
originalu, odnosno u ovjerenoj fotokopiji, da je isprava donesena u postupku
koji je unaprijed predviÿen, da ima zakonom propisan sadržaj, i da su ispunjeni i
drugi uslovi predviÿeni ZRPS.18 Pošto utvrdi da su ispunjene procesne
pretpostavke, registarski sud üe utvrditi i osnovanost zahtjeva za upis u sudski
registar. U postupku utvrÿivanja osnovanosti zahtjeva sud mora utvrditi: da li je
zahtjev za upis odreÿenih podataka u saglasnosti sa pravilima koja su
predviÿena odredbama ZRPS, kojima je utvrÿena obaveza upisa tih podataka i
da li je zahtjev u saglasnosti sa odredbama opštih akata kojima su ureÿeni
podaci, odnosno promjene koje se upisaju u sudski registar.
U sudski Registar, pod istom ili sliþnom firmom, ne mogu biti upisana
dva ili više poslovnih subjekata, pa je i ovo jedna od materijalno-pravnih
pretpostavki koja mora biti ispunjena. U sluþaju potpune podudarnosti
prijavljene firme sa veü registrovanom firmom, registarski sud üe “pismeno
upozoriti” podnosioca prijave na postojanje identiþne firme, što predstavlja
smetnju za registraciju. Sud, u ovom sluþaju, donosi zakljuþak i podnosiocu
prijave nalaže da izmijeni naziv prijavljene firme. Podnosilac prijave dužan je u
roku od tri dana da izmijeni naziv firme. Ukoliko predlagaþ ne postupi po
nalogu suda, sud üe donijeti rješenje kojim üe odbiti prijedlog za registraciju
poslovnog subjekta. Pošto sud utvrdi da su ispunjene procesne i materijalne
pretpostavke, donijeüe rješenje kojim üe usvojiti zahtjev za registraciju. Kad
18
ýl. 11. ZRPS.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
19
registarski sud utvrdi da ne postoje procesne pretpostavke, sud üe odbaciti
zahtjev za registraciju.
Održavanje roþišta u ovom postupku nije obavezno. Meÿutim, ako sud
posumnja u istinitost akta kojim se dokazuje þinjenica koja je predmet upisa,
nadležni registarski sud zakazaüe roþište na koje üe pozvati podnosioca prijave i
lica kojima bi mogle biti poznate sporne þinjenice. Ukoliko nadležni registarski
sud posumnja u postojanje neke þinjenice od koje zavisi upis u Registar, a sam
sud nije nadležan da utvrÿuje postojanje te þinjenice, naložiüe podnosiocu
prijave da od nadležnog organa, ili druge institucije pribavi ispravu u
odreÿenom roku. Ako je za utvrÿivanje postojanja te þinjenice nadležan drugi
sud, registarski sud üe podnosioca prijave uputiti da pokrene postupak pred
nadležnim sudom. Pošto nadležni registarski sud primi obavještenje da je
pokrenut postupak, prekinuüe postupak za upis u registar, do pravnosnažnog
okonþanja postupka.
Kada registarski sud, u postupku izviÿanja uoþi oþigledne greške u
pisanju, koje je moguüe sa sigurnošüu provjeriti i utvrditi na osnovu podnesenih
registarskih isprava, neüe donijeti odluku o odlaganju postupka registracije
poslovnih subjekata, veü üe sam otkloniti te greške. Ukoliko je prilikom
registracije naþinjena greška u pisanju, raþunanju, ili druga oþigledna greška,
nadležni registarski sud üe postupiti shodno pravilima koja su sadržana u ZPP o
otklanjanju ovih grešaka.
Sud, nakon sprovedenog izviÿanja, donosi odluku o podnesenom zahtjevu
za registraciju poslovnog subjekta.
4. UPIS U REGISTAR
Zakonom je izriþito predviÿeno da se Registar vodi u elektronskom
obliku. Registar se sastoji od glavne knjige i zbirke isprava. Glavna knjiga se
vodi u elektronskom i štampanom obliku. Glavna knjiga Registra u
elektronskom obliku dostupna je svim registarskim sudovima u Bosni i
Hercegovini. Podatke upisane u glavnu knjigu mijenja samo registarski sud, a
pristup glavnoj knjizi imaju APIF i nadležni poreski organi.19 Izmjenama i
dopunama Zakona o APIF-u predviÿeno je takoÿe voÿenje Registra. APIF
uspostavlja i vodi Registar poslovnih subjekata koji predstavlja jedinstvenu
bazu podataka poslovnih subjekata koji podliježu sudskoj registraciji u skladu
sa zakonom koji ureÿuje registraciju poslovnih subjekata. Prema tome, Registri
üe se voditi, od prvog decembra 2013. godine, u sudu i u APIF-u. Registarski
sud je dužan izdati izvod iz Registra, ali uþesnik u postupku ne može se direktno
obratiti sudu za izdavanje javnih isprava veü se zahtjev podnosi APIF-u.
Takoÿe, registarski sud ne može direktno javnu ispravu dostaviti uþesniku veü
je dostavlja APIF-u. ýini se da je ovo komplikovan postupak i da postoje velike
19
Vidjeti, þl. 20 ZRPS.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
20
moguünosti za odugovlaþenje postupka. Pored toga, stranka üe biti izložena
veüim troškovima.
5. DOSTAVLJANJE ODLUKA PODNOSIOCU ZAHTJEVA
Registarski sud dostavlja svoju odluku podnosiocu preko Agencije.
Agencija je dužna odmah i bez odlaganja dostaviti odluku podnosiocu zahtjeva.
Agencija rješenje o upisu subjekta upisa u Registar dostavlja i: administrativnoj
službi opštine, odnosno administrativnoj službi grada prema sjedištu subjekta
upisa, Privrednoj komori Republike Srpske, Ministarstvu za ekonomske odnose
i regionalnu saradnju Republike Srpske, Ministarstvu spoljne trgovine i
ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine i službi za strance pri Ministarstvu
bezbjednosti Bosne i Hercegovine za subjekte upisa sa elementima stranog
ulaganja, Republiþkom zavodu za statistiku, Fondu za penzijsko i invalidsko
osiguranje, prema sjedištu subjekta upisa, ako je subjekat upisa registrovan za
spoljnotrgovinsko poslovanje, nadležnim regulatornim organima, u skladu sa
posebnim propisima koji utvrÿuju uslove i izdaju dozvole odnosno odobrenja za
obavljanje pojedinih djelatnosti, ukoliko je subjekt upisa registrovan za takvu
djelatnost, i Republiþkoj upravi za inspekcijske poslove.20
6. UMJESTO ZAKLJUýKA
Postupak registracije poslovnih subjekata þini se da üe u narednom
periodu na podruþju Republike Srpske biti mnogo komplikovaniji nego što je to
do sada bio sluþaj. Uvoÿenje APIF-a u postupak registracije sigurno neüe
doprinijeti brzini u postupanju, niti üe smanjiti troškove ovog postupka. Pored
toga, registarski sud üe postati “služba” APIF-a. Zakonodavac veü na poþetku
primjene ovih zakona mora reagovati kako bi se odreÿena pravila izmjenila.
Ukoliko se ne postupi na ovaj naþin, pravna sigurnost üe biti ozbiljno dovedena
u pitanju i sigurno üe to biti još jedan od razloga za oprez stranih pravnih lica,
ukoliko i razmišljaju da ulažu i rade na podruþju Republike Srpske.
Literatura
1. Izmjene i dopune Zakona o Agenciji za posredniþke, informatiþke i
finansijske usluge (Sl. gl. RS, br. 37/2013);
2. Izmjene i dopune Zakona o privrednim društvima (Sl. gl. RS. br. 37/2013);
3. Izmjene i dopune Zakona o elektronskom potpisu (Sl. gl. RS.br. 68/2013);
4. Izmjene i dopune Zakona o stranim ulaganjima (Sl. gl. RS. br. 68/2013);
5. Izmjene i dopune Zakona o klasifikaciji poslovnih subjekata ( Sl.gl. RS.
68/13);
6. Zakon o registraciji poslovnih subjekata ( Sl.gl. RS. br. 37/2013);
20
Vidjeti, þl.85. ZRPS.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
21
7. Zakon o registraciji poslovnih subjekata ( Sl. gl. RS. 42/05, 118/09 i
102/12);
8. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o privrednim društvima Republike
Srpske (Sl. gl. br 100/11);
9. Zakon o sudskim taksama (Sl. gl. RS. br 67/2013);
10. Zakon o izmjenama i dopunama zakona o privrednim društvima Republike
Srpske ( Sl. gl. br.68/2013);
11. Odluka o postupku o usklaÿivanju zakonodavstva Republike Srpske sa
pravnom tekovinom Evropske unije i pravnim aktima Savjeta Evrope (Sl. gl.
RS br. 46/11);
12. Okvirni zakon o registraciji poslovnih subjekata Bosne i Hercegovine (Sl.
gl. BiH, br. 42/04);
13. R. Raþiü, Vanparniþno procesno pravo, 2013. str. 132-137
UDK: 347.721.037:658.115
SAGLASNOST OSNIVAýA NA OPŠTA AKTA
JAVNOG PREDUZEûA NA LOKALNOM NIVOU
THE FOUNDERS OF GENERAL ACT PUBLIC COMPANIES
AT THE LOCAL LEVEL PERMIT
Dɨc. dr Ⱥlɟksɚndɚr Gruʁiü, Zɚštitnik grɚÿɚnɚ Grɚdɚ Nɨvɨg Sɚdɚ,
[email protected]
Mr Marija Dostaniü, Šef Struþne službe Zaštitnika graÿana
[email protected]
Aleksandar Grujiü Ph.D., Local Ombudsman Novi Sad,
[email protected]
MA Dostaniü Marija , Head of Protector of Citizens professional service
[email protected]
Rezime: U Republici Srbiji javna preduzeüa su preduzeüa koja obavljaju
delatnost od opšteg interesa, þiji je osnivaþ Republika Srbija, autonomna
pokrajina ili jedinica lokalne samouprave a koja omoguüavaju trajno i
nesmetano pružanje, izmeÿu ostalih i komunalnih usluga korisnicima. Javno
preduzeüe za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od znaþaja za rad
organa jedinice lokalne samouprave osniva jedinica lokalne samouprave, aktom
koji donosi lokalni parlament. U tom smislu, u Novom Sadu Skupština donosi
Odluku o osnivanju javnih preduzeüa u cilju urednog i kvalitetnog
zadovoljavanja potreba korisnika u vršenju komunalnih delatnosti, odreÿujuüi
uslove za obavljanje delatnosti, prava i obaveze korisnika komunalnih usluga,
naþin pružanja komunalnih usluga kao i vršenje nadzora nad obavljanjem
komunalnih delatnosti. Obzirom da osnivaþ poverava vršenje javnog ovlašüenja
odreÿenim þiniocima društvenog života, on je kroz postojeüe propise, na veüi
broj naþina, omoguüio svoj uticaj na dalji rad javnog preduzeüa, i to kako u
organizacionom, tako i u normativnom smislu, što je predmet analize ovog rada.
Abstract: In the Republic of Serbia public companies are companies which
provide service that is of public interest, whose founder is The Republic of
Serbia, autonomous province or local self-government which allows permanent
and smooth service, incuding public utility services. The public company for its
public operations or activities relevant for the work of local governments is
established by local governments through a local act passed by the Parliament.
In this sense, in Novi Sad, the Assembly adopted a Decision on the
establishment of public companies in order to correct the quality and to meet the
needs of users in the performance of public utilities, determining the conditions
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
23
for carrying out the rights and obligations of users of municipal services, the
provision of utility services as well as overseeing the performance of utilities.
Given that the founder, entrusts the exercise of public powers to certain factors
of social life, he in most ways, allows their influence on the further work of
public enterprises through existing regulations, in the organizational and in
normative sense, which is the subject of this analysis.
Klʁuþnɟ rɟþi: javno preduzeüe, saglasnost skupštine, opšti akt, skupština,
gradsko veüe,
Key Words: public company, approval of the Assembly, general acts,
parlament, city council,
UVOD
Zadovoljavanje potreba predstavlja jedno od osnovnih postulata kojima
se savremeno društvo rukovodi. Danas je nemoguüe zamisliti da se obavi bilo
koja aktivnost savremenog þoveka, a da se pri tom akcenat u odreÿenoj meri ne
stavi na zadovoljavanje potreba. Zadovoljavanje potreba ne treba shvatati u
prostom, egzistencijalnom smislu, veü mnogo više na naþin da se savremeni
þovek u odreÿenom domenu društvenog života oplemeni i ostvari. U tom smislu
aktivnost svih þinilaca društvenog života, a radi pravilnog i potpunog
zadovoljenja potreba savremenog þoveka, mora da bude sihronizovana, potpuna
i pravovremena.
Javna preduzeüa predstavljaju pravne subjekte koje poznaju mnogi pravni
sistemi. Istorijski posmatrano, nastali su kao proizvod državnog intervencionizma u odreÿenim segmentima privredno-javnog života. U odreÿenim
sluþajevima država je vršila intervencije u pojedinim privrednim oblastima iz
razloga kako bi odreÿene neprofitabilne aktivnosti, a koje su egzistencijalno
znaþajne za državu i njeno stanovništvo, mogle da nesmetano funkcionišu.
Takoÿe, država je u odreÿenim sluþajevima preduzimala aktivnosti nad
pojedinim privrednim oblastima koje su visoko profitabilne, a koje su se našle u
rukama privatnog sektora, upravo iz razloga kako bi ograniþila moü i uticaj
pojedinih grupa u društvu, a sve pod izgovorom finansiranja države, njenog
aparata i zadovoljenja osnovnih ekonomskih i socijalnih potreba svog
stanovništva. Države današnjice, koje veü duži vremenski period potresa velika
ekonomska kriza, karakteriše takoÿe intervencija države u privatni sektor, koja
je sve oþiglednija i potpunija, a sve sa ciljem opstanka odreÿenih kompanija i
oþuvanja velikog broja radnih mesta. Primer ovakvog postupanja imamo gotovo
svakodnevno u SAD i pojedinim þlanicama EU (Nemaþka, Francuska, Italija i
dr.).
Ukoliko se posmatra naš pravni sistem, možemo konstatovati da su sve
do 90-tih godina prošlog veka, gotovo jedini vid privrednog organizovanja bila
preduzeüa u kojima su vlasnici bili radnici. Ova preduzeüa su bila društvena
preduzeüa, pored kojih su postojala i državna preduzeüa, mada nekih veüih
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
24
razlika (suštinski posmatrano) izmeÿu ova dva oblika nije bilo. Imajuüi u vidu
ovo, može se konstatovati da su, na prostoru bivše SFRJ, sva preduzeüa koja su
postojala na neki naþin bila javna preduzeüa. Javna u smislu karaktera svojine u
preduzeüu i samog vlasnika preduzeüa. Danas, u Republici Srbiji pravni propisi
poznaju instituciju javnih preduzeüa, sa svim karakteristikama kao i u
savremenim pravnim sistemima.
Javna preduzeüa danas imaju osnovnu funkciju da monopol koji im je
poveren nad odreÿenim resursima ravnomerno omoguüe i rasporede na sve
korisnike njihovih usluga. Javna ovlašüenja koja im se prenose bilo od strane
republike, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave, predstavljaju u
najveüem broju sluþajeva komunalne delatnosti koje su neophodan uslov
opstanka, života i rada u savremenoj društvenoj zajednici. Zadovoljavanje ovih
potreba predstavlja na odreÿeni naþin egzistencijalni minimum i potrebu
savremenog þoveka. U tom svetlu posmatrano, veoma je važno analizirati,
odnos izmeÿu javnog preduzeüa i njegovog osnivaþa, posebno imajuüi u vidi
opšte pravne akte koje donose javna preduzeüa sa ciljem razrade i pojašnjenja
pojedinih zakonskih odredbi.
PRAVNI OKVIR
Ustavom Republike Srbije je utvrÿeno da Republika Srbija, izmeÿu
ostalog, ureÿuje i obezbeÿuje sistem lokalne samouprave, pravni položaj
privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti i
1
drugo . Jedinice lokalne samouprave nadležne su u pitanjima koja se, na
svrsishodan naþin, mogu ostvarivati unutar jedinice lokalne samouprave i za
koje nije nadležna Republika Srbija. Zakonom se odreÿuje koja su pitanja od
republiþkog, pokrajinskog i lokalnog znaþaja.
Ustav takoÿe navodi da Republika Srbija može zakonom poveriti
autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz
svoje nadležnosti, a takoÿe i autonomna pokrajina može odlukom poveriti
jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti. Važno je
napomenuti da sredstva za vršenje poverenih poslova obezbeÿuje onaj ko je
poverio nadležnost.
Prema odredbama Ustava, opština preko svojih organa, u skladu sa
zakonom, izmeÿu ostalog, ureÿuje i obezbeÿuje obavljanje i razvoj komunalnih
delatnosti, donosi svoj budžet i završni raþun, urbanistiþki plan i program
razvoja opštine i dr. U þlanu 191. Ustava se navodi da je najviši pravni akt
opštine statut koji donosi skupština opštine, a da skupština može donositi opšte
akte iz svoje nadležnosti.
1
Ustav Republike Srbije, („Službeni glasnik RS“, br.98/2006), þlan 97. taþ.3. i 6.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
25
2
U skladu sa þlanom 2. Zakona o lokalnoj samoupravi lokalna
samouprava predstavlja pravo graÿana da upravljaju javnim poslovima od
neposrednog, zajedniþkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno
i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama lokalne samouprave, kao i
pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da, u granicama zakona, ureÿuju
poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od
interesa za lokalno stanovništvo. Lokalna samouprava se u skladu sa zakonom
ostvaruje u opštini, gradu i gradu Beogradu.
Naše zakonsko rešenje ide u pravcu da je jedinica lokalne samouprave
3
odgovorna za kvalitetno i efikasno vršenje svojih i poverenih nadležnosti . U
tom smislu predviÿeno je da jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih
prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva može
osnovati preduzeüa, ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu, u
skladu sa zakonom i statutom. Pored navedenog, zakon predviÿa da jedinica
lokalne samouprave može ugovorom, na naþelima konkurencije i javnosti,
4
poveriti pravnom ili fiziþkom licu obavljanje ovih poslova . Opština, preko
svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom, izmeÿu ostalog, ureÿuje i
obezbeÿuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (preþišüavanje i
distribucija vode, preþišüavanje i odvoÿenje atmosferskih i otpadnih voda,
proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom, linijski gradski i prigradski
prevoz putnika u drumskom saobraüaju, održavanje þistoüe u gradovima i
naseljima, održavanje deponija, ureÿivanje, održavanje i korišüenje pijaca,
parkova, zelenih, rekreacionih i drugih javnih površina, javnih parkirališta,
javna rasveta, ureÿivanje i održavanje grobalja i sahranjivanje i dr.), kao i
5
organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje . Zakon
posebno navodi da Skupština opštine, u skladu sa zakonom, pored ostalog
donosi propise i druge opšte akte, da osniva službe, javna preduzeüa, ustanove i
6
organizacije, utvrÿene statutom opštine i vrši nadzor nad njihovim radom .
Jedan od važnih pravnih izvora za oblast javnih preduzeüa predstavlja i
7
Zakon o komunalnim delatnostima . Komunalne delatnosti u smislu ovog
zakona su delatnosti pružanja komunalnih usluga od znaþaja za ostvarenje
životnih potreba fiziþkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave
dužna da stvori uslove za obezbeÿenje odgovarajuüeg kvaliteta, obima,
2
3
4
5
6
7
Službeni glasnik Republike Srbije, broj 129/2007.
Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 129/2007),
þlan 6 stav 1.
Ibid, þlan 7.
Ibid, þlan 20. taþ. 5.
Ibid, þlan 32. taþ. 6 i 8.
Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj
88/2011)
26
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
8
dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem . Komunalne
9
delatnosti su delatnosti od opšteg interesa . Zakonodavac je skupštini jedinice
lokalne samouprave dao moguünost, da može kao komunalne odrediti i druge
delatnosti od lokalnog interesa i propisati uslove njihovog obavljanja.
Ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti vrši poslove državne
10
uprave koji se odnose na komunalne delatnosti, unapreÿenje i razvoj istih .
Zakon je propisao obavezu da jedinica lokalne samouprave i vršilac komunalne
delatnosti do kraja februara tekuüe godine dostavljaju Ministarstvu izveštaj u
vezi sa obavljanjem komunalnih delatnosti u prethodnoj godini. Na ovaj naþin
Ministarstvo prati kvalitet i obuhvat pružanja komunalnih usluga, efikasnost
vršilaca komunalne delatnosti, kretanje cena, broja zaposlenih i nivo ulaganja u
održavanje i izgradnju komunalne infrastrukture i o svojim nalazima najmanje
11
jednom godišnje obaveštava Vladu i javnost .
Zakon o komunalnim delatnostima predviÿa da Skupština jedinice
lokalne samouprave svojim odlukama propisuje naþin obavljanja komunalne
delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i
12
korisnika usluga na svojoj teritoriji . Odluka koju donese Skupština i kojima se
propisuju opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalnih delatnosti i
korisnika komunalnih usluga neposredno se primenjuje na sve, kao opšti uslovi
13
poslovanja . Zakon je predvideo i obavezu koju vršilac komunalne delatnosti
8
Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj
88/2011), þlan 2.
9
Prema þlanu 2. Stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik
Republike Srbije“, broj 88/2011), komunalne delatnosti su: 1) snabdevanje vodom za
piüe; 2) preþišüavanje i odvoÿenje atmosferskih i otpadnih voda; 3) proizvodnja i
distribucija toplotne energije; 4) upravljanje komunalnim otpadom; 5) gradski i
prigradski prevoz putnika; 6) upravljanje grobljima i pogrebne usluge; 7) upravljanje
javnim parkiralištima; 8) obezbeÿivanje javnog osvetljenja; 9) upravljanje pijacama;
10) održavanje ulica i puteva; 11) održavanje þistoüe na površinama javne namene;
12) održavanje javnih zelenih površina; 13) dimniþarske usluge; 14) delatnost zoo
higijene.
10
Ibid, þlan 7.
11
Ibid, þlan 8.
12
Prema þl. 13. Zakona o komunalnim delatnostima, u ovo je ukljuþen i naþin plaüanja
cene komunalne usluge, naþin vršenja kontrole korišüenja i naplate komunalne usluge
i ovlašüenja vršioca komunalne delatnosti u vršenju kontrole i mere koje su
kontrolori ovlašüeni da preduzimaju.
13
Prema þl. 13. st. 3. Zakona o komunalnim delatnostima: „Ukoliko odlukom skupštine
jedinice lokalne samouprave o obavljanju komunalne delatnosti nije predviÿeno
zakljuþenje pojedinaþnih ugovora izmeÿu vršioca i korisnika komunalnih usluga,
smatra se da je ugovorni odnos o pružanju komunalne usluge nastao zapoþinjanjem
korišüenja komunalne usluge, odnosno poþetkom pružanja komunalne usluge u
skladu sa propisima kojima se bliže ureÿuje obavljanje te komunalne delatnosti.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
27
prilikom obavljanja svog rada i poslovanja mora da obezbedi, a to su: 1) trajno i
nesmetano pružanje komunalnih usluga korisnicima pod uslovima i na naþin
ureÿen zakonom, propisima i standardima donesenim na osnovu zakona; 2)
propisani ili ugovoreni obim i kvalitet komunalnih usluga, koji podrazumeva
taþnost u pogledu rokova, sigurnost korisnika u dobijanju usluga i zdravstvenu i
higijensku ispravnost u skladu sa pozitivnim propisima; 3) preduzimanje mera
održavanja, razvoja i zaštite komunalnih objekata, postrojenja i opreme, koji
služe za obavljanje komunalnih delatnosti; 4) razvoj i unapreÿenje kvaliteta i
vrsti komunalnih usluga, kao i unapreÿenje organizacije i efikasnosti rada.“
Javna preduzeüa u Republici Srbiji ureÿena su Zakonom o javnim
14
preduzeüima . Prema navedenom zakonu, javno preduzeüe je preduzeüe koje
obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna
15
pokrajina ili jedinica lokalne samouprave . Koje su delatnosti od opšteg
interesa zakon takoÿe navodi tako što kaže da su to delatnosti koje su kao takve
odreÿene zakonom u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije elektriþne
energije; proizvodnje i prerade uglja; istraživanja, proizvodnje, prerade,
16
transporta i distribucije nafte i drugog .
Delatnost od opšteg interesa u Republici Srbiji obavljaju javna preduzeüa.
Delatnost od opšteg interesa može da obavlja i društvo kapitala þiji je osnivaþ
Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i
njihova zavisna društva, kao i društvo kapitala i preduzetnik, u skladu sa
zakonom kojim se ureÿuje njihov pravni položaj, kada im nadležni organ poveri
17
obavljanje te delatnosti . Javno preduzeüe za obavljanje komunalne delatnosti
ili delatnosti od znaþaja za rad organa jedinice lokalne samouprave osniva
jedinica lokalne samouprave, aktom koji donosi skupština jedinice lokalne
18
samouprave, koja ostvaruje prava osnivaþa .
Javno preduzeüe osniva se i posluje radi obezbeÿivanja trajnog obavljanja
delatnosti od opšteg interesa i urednog zadovoljavanja potreba korisnika,
proizvoda i usluga; razvoja i unapreÿivanja obavljanja delatnosti od opšteg
interesa; obezbeÿivanja tehniþko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i
usklaÿenosti njegovog razvoja; sticanja dobiti; ostvarivanja drugog zakonom
19
utvrÿenog interesa .
Opšti akti koje svako javno preduzeüe donosi i koristi u svom radu su
statut i drugi opšti akti. Svake kalendarske godine javno preduzeüe donosi
14
15
16
17
18
19
Zakon o javnim preduzeüima („Službeni glasnik RS“, br.119/2012).
Ibid, þlan 1.
Ibid, þlan 2.
Ibid, þlan 3.
Ibid, þlan 4. st.2.
Ibid, þlan 6.
28
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
godišnji program poslovanja i dostavlja ga osnivaþu radi davanja saglasnosti.
Program se smatra donetim kada na njega saglasnost da osnivaþ. Usvojeni
program javnih preduzeüa þiji je osnivaþ autonomna pokrajina, odnosno jedinica
20
lokalne samouprave moraju da ga dostave nadležnim ministarstvima .
Kako bi se na najbolji moguüi naþin zaštitio opšti interes u javnom
preduzeüu, zakon je predvideo da nadležni organ osnivaþa daje saglasnost na:
statut; davanje garancija, avala, jemstava, zaloga i drugih sredstava obezbeÿenja
za poslove koji nisu iz okvira delatnosti od opšteg interesa; tarifu (odluku o
cenama, tarifni sistem i dr.) osim ako drugim zakonom nije predviÿeno da tu
saglasnost daje drugi državni organ; raspolaganje (pribavljanje i otuÿenje)
sredstvima u javnoj svojini koja su preneta u svojinu javnog preduzeüa, veüe
vrednosti, koja je u neposrednoj funkciji obavljanja delatnosti od opšteg
interesa, utvrÿenih osnivaþkim aktom; akt o opštim uslovima za isporuku
proizvoda i usluga; ulaganje kapitala; statusne promene; akt o proceni vrednosti
kapitala i iskazivanju tog kapitala u akcijama, kao i na program i odluku o
svojinskoj transformaciji; druge odluke, u skladu sa zakonom kojim se ureÿuje
21
obavljanje delatnosti od opšteg interesa i osnivaþkim aktom .
OSNIVAýKA AKTA I UTICAJ OSNIVAýA NA RAD JAVNOG
PREDUZEûA
Osnivaþki akt je konstitutivni akt privrednog društva koji prema Zakonu
o privrednim društvima ima formu odluke o osnivanju, ako društvo osniva
jedno lice, ili ugovora o osnivanju, ako društvo osniva više lica. Kada su u
pitanju javna preduzeüa na lokalnom nivou osnivaþki akt je odluka Skupštine
grada kojom se osniva javno preduzeüe za obavljanje odreÿene komunalne
delatnosti i kojom se ureÿuju najvažnija pitanja koja se odnose na konkretno
javno preduzeüe.
Ako kao predmet posmatranja i analize za potrebe ovog rada uzmemo
Grad Novi Sad, tada možemo reüi da Skupština Grada Novog Sada donosi
Odluku o osnivanju javnih preduzeüa u cilju urednog i kvalitetnog
zadovoljavanja potreba korisnika u vršenju komunalnih delatnosti, odreÿujuüi
uslove za obavljanje delatnosti, prava i obaveze korisnika komunalnih usluga,
naþin pružanja komunalnih usluga kao i vršenje nadzora nad obavljanjem
komunalnih delatnosti. Nakon stupanja na snagu novog Zakona o javnim
22
preduzeüima , Skupština Grada Novog Sada je pristupila usklaÿivanju
osnivaþkih akata javnih preduzeüa sa novim zakonskim rešenjima. U tom smislu
lokalni parlament je usvojio veüi broj Odluka kojim se usklaÿuju odluke o
20
21
22
Ibid, þlan 50. st.6.
Ibid, þlan 60.
Zakona o javnim preduzeüima ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012).
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
29
osnivanju veü postojeüih javnih preduzeüa sa odredbama Zakona o javnim
preduzeüima.
Prema trenutnom stanju pozitivno-pravni propisi kojima je regulisano
poslovanje javnih i javno-komunalnih preduzeüa u Novom Sadu, kroz veüi broj
odredaba osnivaþkog akta obezbeÿuju uticaj osnivaþa, odnosno, obezbeÿuje se i
štiti opšti interes u javnom preduzeüu. Primer toga je da predsednika i þlanove
nadzornog odbora i direktora javnih preduzeüa imenuje i razrešava Skupština
Grada (kao osnivaþ).
Nova zakonska rešenja, koja regulišu oblast javnih preduzeüa, više ne
poznaju termin upravnog odbora, veü poseban znaþaj dobija nadzorni odbor.
Prema novim rešenjima, nadzorni odbor javnog preduzeüa je nadležan da
utvrÿuje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve javnog preduzeüa i stara se o
njihovoj realizaciji, potom usvaja izveštaj o stepenu realizacije programa
poslovanja javnog preduzeüa, donosi dugoroþni i srednjoroþni plan rada i drugo.
Pored navedenog, još direktniji uticaj osnivaþa, ako se tako može reüi, na
rad javnog preduzeüa, ogleda se kroz propisivanje neophodne saglasnosti
Skupštine Grada, odnosno Gradskog veüa Grada Novog Sada, za odreÿene
radnje, odnosno za odreÿena akta preduzeüa. Kao primer možemo navesti
Odluku o usklaÿivanju Odluke o organizovanju javnog komunalnog preduzeüa
23
"Tržnica" Novi Sad , gde je predviÿeno da Skupština Grada Novog Sada daje
saglasnost na Statut javnog preduzeüa, odluku o statusnim promenama i
osnivanju drugih pravnih subjekata, dugoroþni i srednjoroþni plan rada i razvoja
preduzeüa, odluku o raspodeli dobiti, odnosno naþinu pokriüa gubitka, odluku o
ulaganju kapitala, godišnji program poslovanja preduzeüa, finansijske
24
izveštaje i drugo. U istoj toj odluci, predviÿeno je za koje radnje je neophodna
25
prethodna ili naknadna saglasnost Gradskog veüa Grada Novog Sada .
Saglasno Zakonu o komunalnim delatnostima i Zakonu o lokalnoj
samoupravi jedinica lokalne samouprave je ovlašüena da ureÿuje i obezbeÿuje
obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti i da u tom smislu propisuje
organizacione, materijalne i druge uslove za obavljanje delatnosti ali i da donosi
propise kojima odreÿuje bliže uslove i naþin obavljanja delatnosti. U sklopu tog
ovlšüenja Skupština Grada Novog Sada donela je izmeÿu ostalog i Odluku o
snabdevanju toplotnom energijom iz toplifikacionog sistema Grada Novog
26
Sada , Odluku o uslovima i naþinu organizovanja poslova u vršenju
23
24
25
26
Odluka o usklaÿivanju Odluke o organizovanju javnog komunalnog preduzeüa
"Tržnica" Novi Sad ("Sl. list Grada Novog Sada", br. 9/2013)
Odluka o usklaÿivanju Odluke o organizovanju javnog komunalnog preduzeüa
"Tržnica" Novi Sad ("Sl. list Grada Novog Sada", br. 9/2013), þlan 19.
Ibid, þlan 20.
"Sl. List Grada Novog Sada", br. 21/2011, 38/2012 i 34/2013.
30
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
27
komunalnih delatnosti isporuke vode i uklanjanja voda , Odluku o javnim
28
29
parkiralištima na teritoriji Grada Novog Sada , Odluku o pijaþnom redu ,
Odluku o obavljanju komunalne delatnosti upravljanje grobljima i pogrebne
30
usluge i drugo.
OPŠTA AKTA JAVNOG PREDUZEûA
Pored osnivaþkog akta i odluke kojom se bliže odreÿuje obavljanje
odreÿene delatnosti na lokalnom nivou, veoma znaþajan akt koji se odnosi na
rad javnog preduzeüa, a koji donosi javno preduzeüe je Statut. Statut donosi
31
nadzorni odbor javnog preduzeüa , ali je neophodno da isti bude usvojen od
strane Skupštine Grada, dakle neophodno je da akt proÿe proceduru kontrole i
odobrenja od strane osnivaþa i tek tada se smatra donetim.
Statutom se u skladu sa zakonom, odlukom o osnivanju i drugim
propisima bliže odreÿuje poslovno ime, sedište i delatnost preduzeüa,
zastupanje, organi preduzeüa i njihova nadležnost, odnosno uopšteno reþeno
poslovanje, upravljanje i organizacija javnog preduzeüa kao i druga pitanja od
znaþaja za rad i poslovanje istog. Deo statuta javnog preduzeüa obiþno je
32
posveüen i drugim opštim aktima koji se donose u okviru javnog preduzeüa , a
þije donošenje je predviÿeno zakonom, odlukama grada i drugim propisima i
znaþajno je da sva ta akta moraju biti u saglasnosti sa Statutom, odnosno
osnivaþkim aktom, odnosno sa pozitivno-pravnim propisima Republike Srbije.
Nadzorni odbor javnog preduzeüa ima ovlašüenje da utvrÿuje cene
komunalnih usluga javnog preduzeüa, koje se primenjuju na sve one graÿane
koji üe radi zadovoljenja svojih potreba koristili usluge javnog preduzeüa. Kao
jedno od pitanja koje se može postaviti jeste i to, da li je cenovnik opšti akt
33
javnog preduzeüa ili nije. U jednoj svojoj odluci Ustavni sud Srbije je doneo
odluku u kojoj je rekao da „Odluka o obrazovanju cena usluga zagrevanja
stambenog prostora nije opšti akt“. Bez obzira na postojeüu dilemu, u Gradu
Novom Sadu, osnivaþ preko Gradskog veüa daje prethodnu saglasnost na
odluku o utvrÿivanju cene komunalne usluge javnog preduzeüa.
27
"Sl. List Grada Novog Sada", br. 60/2010, 8/2011 - ispr. i 38/2011.
"Sl. list Grada Novog Sada", br. 4/2010, 5/2010 - ispr., 19/2010 - ispr., 50/2010,
44/2011, 38/2012 i 7/2013 - ispr.
29
"Sl. list Grada Novog Sada", br. 28/2006, 31/2006 - ispr. i 28/2011.
30
"Sl. list Grada Novog Sada", br. 34/2013
31
Stefanoviü Z., Stefanoviü M., Jovanoviü-Pejþiü M., (2013), Priruþnik za primenu
zakona o javnim preduzeüima, Paragraf Lex, Beograd, str. 97.
32
Janojliü S., Stanojþiü G., (2010), Komentar Zakona o opštem upravnom postupku,
Poslovni biro, Beograd, str.236.
33
Zakljuþak Ustavnog suda Republike Srbije, IU broj 292/97 od 4. juna 1998. godine.
28
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
31
SAGLASNOST OSNIVAýA NA OPŠTI AKT
JAVNOG PREDUZEûA
Kao jedno od važnih pitanja koje se postavlja kod rada i poslovanja
javnih preduzeüa, jeste pitanje kontrole i naþina na koji se ona može vršiti. U
praksi postoje razliþiti modaliteti kontrole, koju osnivaþ vrši, u odnosu na javno
preduzeüe u pogledu aktivnosti i poslovanja. Pored osnivaþa, kontrolu rada i
poslovanja javnih preduzeüa vrše i drugi nadležni organi, svaki u okviru svojih
zakonskih ovlašüenja (npr. Poreska uprava, Uprava carina, Narodna banka
Srbije, Budžetska inspekcija itd).
Kao jedan od modaliteta kontrole samog javnog preduzeüa, a samim tim i
ostvarivanja odreÿenog uticaja u njemu, jeste i Institut saglasnosti osnivaþa na
opšta akta javnog preduzeüa. Saglasnost predstavlja neophodan uslov za
postojanje odreÿene odluke, tako da kada se pribavi saglasnost, odreÿena odluka
javnog preduzeüa proizvodi puno pravno dejstvo u pravnom životu. Postojanje
saglasnosti na opšta akta javnih preduzeüa predstavlja veoma veliko i znaþajno
ovlašüenje osnivaþa, koje svoju snagu crpi iz odnosa vlasnik/osnivaþ – kapital/
javno ovlašüenje - javno preduzeüe.
Prilikom obrade osnivaþkog akta javnog preduzeüa i uticaju osnivaþa na
rad istog, ukazano je da je za donošenje pojedinih akata potrebna saglasnost
osnivaþa. Tada je navedeno da je to Statut javnog preduzeüa, što nije sporno u
praksi, meÿutim smatramo da Statut nije jedini opšti akt na koji osnivaþ treba da
da saglasnost javnom preduzeüu. Dajuüi saglasnost na Statut, osnivaþ vrši
direktan uticaj na pitanja koja su najvažnija prilikom osnivanja javnog
preduzeüa, odnosno na sam temelj ili osnov njegovog rada.
Nadovezujuüi se na prethodno ovlašüenje nadzornog odbora da bliže
odredi uslove za pružanje usluga, mišljenja smo da u toj situaciji Nadzorni
odbor javnog preduzeüa takoÿe ima i obavezu da od jedinice lokalne
samouprave traži i dobije saglasnost na opšti akt, obzirom da se na taj naþin od
strane osnivaþa vrši neophodna i prethodna kontrola opšteg akta koji üe se
primenjivati na sve graÿane kada budu koristili usluge javnog preduzeüa. Ovo je
neophodno imajuüi u vidu i odredbe osnivaþkog akta koje se odnose na direktan
uticaj osnivaþa na rad javnog preduzeüa, a pored toga, imajuüi u vidu i potrebu
za transparentnim ostvarivanjem opšteg interesa. Meÿutim, ovo je neophodno i
sa aspekta zadovoljavanja potreba graÿana jer se putem kontrole od strane
osnivaþa direktno utiþe na naþin, obim i kvalitet usluge, odnosno stepen
zadovoljenja potreba graÿana.
Svako drugo postupanje odstupa od važeüih propisa, obzirom da se na taj
naþin omoguüava da se bez direktne kontrole osnivaþa donose i primenjuju opšti
akti na naþin koji je lišen svakog oblika kontrole. Kada je u pitanju opšti akt
kojim se odreÿuju uslovi za pružanje usluga javnog preduzeüa, odredbama
osnivaþkog akta je predviÿeno da je za takvu odluku potrebna saglasnost
Gradskog veüa. Opravdano se tada može postaviti pitanje da li je to opravdano,
odnosno da li je Skupština organ koji treba da da saglasnost na ovaj opšti akt?
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
32
Posmatrano sa strogo formalne strane, to bi trebala da bude Skupština grada,
meÿutim gledano sa praktiþne (operativne), mišljenja smo da je sasvim
opravdano da u tom sluþaju saglasnost na opšti akt daje Gradsko veüe. Ovo iz
razloga što je Gradsko veüe, kao izvršni organ, mnogo bolje upoznato pre svega
sa radom i moguünostima javnih preduzeüa, a sa druge strane i sa konkretnim
zahtevima graÿana, pri þemu je mnogo operativnije i ekspeditivnije u svom radu.
ZAKLJUýAK
Javna preduzeüa predstavljaju oblik organizovanja koji je danas preko
potreban savremenom þoveku. Zadovoljavanje odreÿenih potreba stavlja se kao
obaveza vodeüih društvenih þinilaca, þinilaca koji su neposredno na vlasti.
Savremena država je „shvatila“ da poveravanje odreÿenih „komunalnih
ovlašüenja“ pojedinim/razliþitim nivoima vlasti, ima za cilj efikasno, kvalitetno
i pravovremeno obavljanje tih poslova. Istovremeno, savremena država je
ustanovila mehanizme koji bi obezbedili da poverena ovlašüenja budu na pravi
naþin i u punoj meri sprovedena i ostvarena. Jedan od tih mehanizama
predstavlja i saglasnost osnivaþa na opšta akta koja javna preduzeüa donose.
Saglasnost na opšte akte javnih preduzeüa, predstavlja ovlašüenje koje je
ustanovljeno u korist predstavniþkog tela – skupštine. Skupštini je ovo
ovlašüenje dato najpre jer predstavlja najšire predstavniþko telo na odreÿenom
nivou politiþke vlasti (opština, grad, grad Beograd, pokrajina, republika). Pored
navedenog, skupština predstavlja i najdemokratiþniji organ savremenih država,
organ pred kojim je moguüe ukrstiti razliþita mišljenja, mišljenja pozicije i
opozicije, te u interesu graÿana iznaüi najbolja rešenja. Takoÿe, jednom data
saglasnost Skupštine na pojedina opšta akta, dosta se sporije i komplikovanije
menja (akta su teže podložna promenama), što utiþe na njihovu dugoveþnost, a
samim tim i na kvalitet donetih akata.
Skupština svoje ovlašüenje na davanje saglasnosti na opšta akta javnih
preduzeüa veoma þvrsto „drži“ u svojim rukama, sa retkim izuzecima u
pojedinim sluþajevima kada se ono prenosi na Gradsko veüe kao izvršni organ.
Odreÿena razmišljanja idu u pravcu da je potrebno što više Gradsko veüe
„uposliti“ u ovakvim situacijama, odnosno da je potrebno u mnogo veüem broju
sluþajeva predvideti da saglasnost na opšte akte javnih preduzeüa daje Gradsko
veüe. Razlozi koji govore u prilog ovog razmišljanja su najpre ti da je Gradsko
veüe veoma operativno i efikasno telo, te u tom smislu može brzo, adekvatno i
efikasno da reaguje na sve situacije iz društvenog života. U ovom sluþaju
akcenat treba staviti na brzo reagovanje, jer pojedine situacije iz društvenog
života zahtevaju reagovanje mereno þasovima, što Gradsko veüe nesumljivo
može da ostvari, za razliku od Skupštine. Takoÿe, kao argument se navodi i to
da u politiþkom smislu posmatrano Gradsko veüe oslikava sastav parlamenta, te
samim tim odluke koje donosi parlament, svakako üe doneti i Gradsko veüe.
Usled toga sasvim je opravdano da se zbog brzine i hitnosti ovo prenese na
Gradsko veüe.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
33
Pored navedenih postoje i razmišljanja da nije dobro rešenje prenos
ovlašüenja za davanje saglasnosti na donošenje opštih akata javnih preduzeüa sa
Skupštine na Gradsko veüe. Nisu sporni argumenti koji govore o brzini i hitnosti
postupanja Gradskog veüa, ali smisao poveravanja ovog ovlašüenja skupštini,
ogleda se u tome, da se graÿani izjašnjavaju o pojedinim komunalnim
delatnostima, delatnostima koje ih neposredno dotiþu. Skupština na ovaj naþin
zadržava svoju izvornu poziciju, poziciju u kojoj ona predstavlja izvor
34
ovlašüenja svih ostalih þinilaca u jednoj zajednici. Takoÿe, argument koji se
navodi u prilog Gradskog veüa u pogledu hitnosti reagovanja na društvene
situacije, stoje u odreÿenom delu. Ovo se može urediti tako, da Gradsko veüe
samo izuzetno ima ovo ovlašüenje, dok u svim ostalim situacijama ovlašüenje
iskljuþivo pripada skupštini. Važna je tekovina buržoaskih revolucija
uspostavljanje skupštine kao predstavniþkog tela naroda, te u tom smislu veoma
je važno oþuvati raspravu i dijalog unutar Skupštine, posebno prilikom
odluþivanja o pitanjima koja se neposredno tiþu samih graÿana. Pitanja
komunalne ureÿenosti, efikasnosti i svrsishodnosti predstavljaju pitanja, o
kojima treba da se raspravlja i koja treba da budu predmet politiþke borbe, sa
osnovnim ciljem da graÿanima bude što bolje.
Na kraju možemo zakljuþiti da je postojeüe stanje našeg zakonodavstva, u
pogledu lokalnih propisa kojima se reguliše saglasnost osnivaþa na opšta akta
koje donose javna preduzeüa sasvim zadovoljavajuüe, odnosno da je osnivaþ,
prema našem mišljenju, upravo i vodio raþuna o svim onim argumentima koje
smo izneli u prilog i protiv prenošenje ovlašüenja, te da je vodio raþuna o
kvalitetnom zadovoljavanju potreba graÿana. Skupština i dalje treba da ostane
poslednja brana prilikom donošenja opštih akata javnih preduzeüa, mada u
izuzetnim sluþajevima i Gradsko veüe treba da ima svoju ulogu u društvenom
životu.
LITERATURA:
1. Ruso, Ž.Ž., (2003), O poreklu i osnovima nejednakosti meÿu ljudima
(Discours sur l’origine et les fondements de l’inégalité parmi les hommes iz
1754. god), Filip Višnjiü, Beograd,
2. Janojliü, S., Stanojþiü, G., (2010), Komentar Zakona o opštem upravnom
postupku, Poslovni biro, Beograd,
3. Gruʁiü, Ⱥ., Uzɟlɚc, Ɉ., (2012). Prɚvni ɨpsɟg pɨstupɚnjɚ lɨkɚlnɨg
ɨmbudsmɚnɚ pɨsmɚtrɚn krɨz prizmu prɨblɟmɚ kɨʁi sɟ ʁɚvlʁɚʁu u
svɚkɨdnɟvnɨm rɚdu, Zbrɨnik rɚdɨvɚ IX trɚdiciɨnɚlnɨg mɟÿunɚrɨdnɨg
nɚuþnɨg skupɚ „Prɚvniþki dɚni Prɨf. dr Slɚvkɨ Cɚriü“, Nɨvi Sɚd, str.82-91
34
Ruso Ž.Ž., (2003), O poreklu i osnovima nejednakosti meÿu ljudima (Discours sur
l’origine et les fondements de l’inégalité parmi les homes, 1754. god), Filip Višnjiü,
Beograd,
34
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
4. Stefanoviü, Z., Stefanoviü, M., Jovanoviü-Pejþiü, M., (2013), Priruþnik za
primenu zakona o javnim preduzeüima, Paragraf Lex, Beograd,
5. Ustav Republike Srbije, („Službeni glasnik RS“, br.98/2006)
6. Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj
129/2007)
7. Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik Republike Srbije“,
broj 88/2011)
8. Zakon o javnim preduzeüima („Službeni glasnik RS“, br.119/2012)
9. Odluka o usklaÿivanju Odluke o organizovanju javnog komunalnog
preduzeüa "Tržnica" Novi Sad ("Sl. list Grada Novog Sada", br. 9/2013)
10. Zakljuþak Ustavnog suda Republike Srbije, IU broj 292/97 od 4. juna 1998.
godine.
UDK 343:796(497.11)
PRAVNI POLOŽAJ SPORTSKIH PRIVREDNIH DRUŠTAVA
U REPUBLICI SRBIJI
LEGAL POSITION OF SPORT COMPANIES
IN THE REPUBLIC OF SERBIA
Dr Dejan Šuput
Predavaþ Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda
i potpredsednik Atletskog saveza Beograda
e-mail: [email protected]
Doc.dr Nadežda Ljubojev
Docent Tehniþkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin
e-mail: [email protected]
Dejan Šuput, Ph.D
Professor at the College of Sports and Health
and Vice-president of Athletic Association of Belgrade
e-mail: [email protected]
Nadežda Ljubojev, Ph.D
Assistant Professor at the Tehnical faculty „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin
Rezime: Autori u radu analiziraju odredbe Zakona o sportu iz 2011. godine,
koje se odnose na osnivanje i rad sportskih privrednih društava, kao jedne od
pravnih formi sportskih organizacija. Pored analize zakonskih rešenja, predlažu
se i dalji koraci za sprovoÿenje reforme pravnog okvira koji ureÿuje sport u
Srbiji. Osim toga, u tekstu su u osnovnim crtama prikazana uporedno-pravna
pravila i uslovi za osnivanje i rad sportskih privrednih društava. Naveden je i
primer fudbalskog sporta u Srbiji u þijem najvišem rangu takmiþenja uþestvuju
samo dva fudbalska kluba koji imaju formu privrednog društva, dok svi ostali
klubovi imaju formu udruženja. Autori naglašavaju da je adekvatno pravno
ureÿivanje statusa sportskih privrednih društava jedan od preduslova za
sprovoÿenje svojinske transformacije sportskih organizacija u Republici Srbiji i
privatizacije sportske infrastrukture.
Summary: In this paper authors analyzed the solutions offered by the Law on
Sports in 2011, concerning the establishment and operation of sport companies,
as a possible legal form for sport organizations. The second objective is to point
out the shortcomings of certain legal solutions and propose further steps in the
implementation of the legal framework regulating sports in Serbia. Furthermore,
the paper provides a short overview of lawmaking practice in a number of
countries concerning the establishment and operation of sport companies.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
36
Another example provided is football in Serbia where there are only two clubs
in the primary competition registered as companies, whereas all other clubs are
associations. The authors underlines adequate legal regulation of the sport
company status as a prerequisite for the transformation of ownership patterns of
sport organizations in the Republic of Serbia and the privatization of the sport
infrastructure.
Kljuþne reþi: sportska privredna društva, Republika Srbija, akcionarsko
društvo, sportski klub, privatizacija.
Keywords: Sport Companies, Republic of Serbia, Joint Stock Company, Sport
Club, Privatization.
UVOD
Sagledavanje svih aspekata pravnog položaja sportskih privrednih
društava u Republici Srbiji i analiza zakonskih rešenja koja ureÿuju ovu
materiju, jedno je od znaþajnijih i aktuelnih pitanja, uzimajuüi u obzir þinjenicu
da je takav oblik privrednih društava u našoj državi zanemarljivo mali u odnosu
na broj sportskih organizacija registrovanih u pravnoj formi udruženja, iako
savremeni sistem sporta i njegov razvoj sve više pretpostavljaju funkcionisanje
sportskih organizacija u skladu sa tržišnim principima i na osnovu naþela
korporativnog naþina upravljanja sportskim organizacijama. Formalno-pravno
posmatrano, model organizovanja sportskih organizacija u formi privrednih
društava nije sasvim nov u našem pravnom sistemu i u sistemu sporta i
sportskih organizacija Republike Srbije. Meÿutim, dosadašnja praksa osnivanja
i rada sportskih organizacija u formi privrednih društava u Srbiji, toliko je
zanemarljiva, da se opravdano može tvrditi da je suštinski posmatrano, model
organizovanja i rada sportskih organizacija u formi privrednih društava potpuna
novina u našem poslovnom i pravnom životu. Samim tim, aktuelnost pitanja
pravnog položaja sportskih privrednih društava u Srbiji polazi i od þinjenice da
üe od osobina, a pre svega primenʁivosti u praksi, pravnih normi koje ureÿuju
osnivanje i rad sportskih privrednih društava, u mnogome zavisiti moguünost za
sprovoÿenje svojinske transformacije sportskih organizacija u Srbiji, koja se veü
godinama najavljuje, ali nikako ne zapoþinje.
1
Proteklo je više od dve godine od donošenja Zakona o sportu , koji
predviÿa da se sportske organizacije mogu osnivati u formi posebnog oblika
2
privrednog društva, þiji je naziv: „sportsko privredno društvo''. To je otvorilo
mnoga pitanja koja üe se u buduünosti odraziti na organizaciju i rad, pre svega
sportskih klubova, ali i ostalih formi sportskih organizacija koje deluju na
teritoriji Republike Srbije. Jedno od najznaþajnijih pitanja biüe ukljuþivanje
1
2
Zakon o sportu, ,,Službeni glasnik RS'', br. 24/2011 i 99/2011 – dr. zakon.
ýlan 31. Zakona o sportu.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
37
ovih novoosnovanih privrednih društava, kao novih pravnih subjekata, u
mnogobrojne privredne aktivnosti i njihovo pojavljivanje i delovanje u
raznovrsnim segmentima privrednih delatnosti. U veüini evropskih država, kao i
u Sjedinjenim Ameriþkim Državama (SAD) i Kanadi, veü godinama postoje i
rade sportske organizacije u formi privrednih društava, pa je u tim zemljama, za
razliku od Srbije, razvijena dugogodišnja uspešna praksa poslovanja sportskih
organizacija kao privrednih subjekata. Takva praksa je uticala i na okolnost da
se u tim državama, sport sve više posmatra i tretira kao privredna delatnost i
posebna grana privrede, a ne, kako je to bilo krajem XIX i prvom polovinom
XX veka, iskljuþivo kao neprofitabilna delatnost koja ima prevashodan cilj da
se ljudi zabave i na pozitivan naþin iskoriste slobodno vreme i unaprede svoje
zdravlje. Na to ukazuje podatak da je još 1974. godine Evropski sud pravde
odluþio da je komunitarno pravo primenjivo na sport kao privrednu delatnost u
3
smislu þlana 2. Ugovora o Evropskoj zajednici. Naime, Evropski sud pravde je
presudio da se sport podvodi pod odredbe komunitarnog prava kada se sportske
aktivnosti i delatnosti obavljaju kao privredne aktivnosti. Takvo opredeljenje,
koje nije predstavljalo samo pravno tumaþenje suda, veü i shvatanje o
4
savremenom sportu, kasnije je potvrÿeno i u sluþajevima Dona, Bosman ,
Deliege i Lethonen, a doprinelo je daljoj komercijalizaciji sporta u Evropi i
razvoju pravnog okvira koji ureÿuje rad sportskih organizacija kao privrednih
5
društava.
3
4
5
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2012,
pristupljeno: novembar, 2013.
Sluþaj Bosman predstavljao je jednu od prekretnica u voÿenju evropske sportske
politike i najavu zapoþinjanja stvaranja sportskog prava EU koje je direktan proizvod
evropske sportske politike. Taj sluþaj iz 1995. godine pokazao je da üe EU
insistiranjem na poštovanju odredbi komunitarnog prava i garantovanjem slobode
kretanja radne snage na teritoriji EU direktno uticati na menjanje propisa sportskih
organizacija koje su do tada autonomno ureÿivale oblasti kao što su transferi
fudbalskih igraþa iz kluba u klub. Judgment of the Court of 15 December 1995.
Union royale belge des sociétés de football association ASBL v Jean-Marc Bosman,
Royal club liégeois SA v Jean-Marc Bosman and others and Union des associations
européennes de football (UEFA) v Jean-Marc Bosman. Reference for a preliminary
ruling: Cour d'appel de Liège - Belgium. Freedom of movement for workers Competition rules applicable to undertakings - Professional footballers - Sporting
rules on the transfer of players requiring the new club to pay a fee to the old club Limitation of the number of players having the nationality of other Member States
who may be fielded in a match. Case C-415/93. European Court Reports 1995 I04921 http://eur lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ, pristupljeno: novembar,
2013.
Šuput, D., (2011), Kazneno-pravna zaštita sporta, Beograd, JP Službeni glasnik i
Pravni fakultet Univerziteta Union, str.11.
38
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
ZAKONODAVSTVO I PRAKSA EU
Praksa donošenja propisa þija pravila omoguüavaju da se sportske
organizacije osnivaju i rade u pravnoj formi privrednih društava ima dugu
tradiciju u državama Evropske Unije. Takvoj praksi su se u procesu tranzicije
90-ih godina XX veka postepeno prikljuþile i države Istoþne Evrope. Uopšteno
posmatrano, veüina evropskih država je po ugledu na zakonodavna rešenja
Velike Britanije i SAD, u formi prilagoÿenoj kontinentalnom pravnom sistemu,
prihvatila i uvela postojanje pravnih normi koje ureÿuju rad sportskih
organizacija kao privrednih društava. Meÿutim, do danas, evropske države nisu
otišle toliko daleko u komercijalizaciji sportskih aktivnosti i delatnosti, kao što
6
je to sluþaj u SAD i Velikoj Britaniji. SAD i Kanada su još uvek jedine države
u kojima sportske lige funkcionišu kao franšize i u kojima uþešüe u pojedinom
rangu takmiþenja ne zavisi direktno od plasmana na tabeli. To znaþi da
profesionalne sportske lige u SAD i njihovi sportski klubovi, posluju kao
preduzeüa (dakle, kao profitne za razliku od neprofitnih organizacija). U skladu
sa tom þinjenicom je postavljena i odgovarajuüa regulativa: lige su zatvorene
(nema ispadanja ili kvalifikovanja za ulazak u njih na osnovu sportskih
rezultata), transferi i regrutovanje sportista su regulisani tako da se održava što
više ujednaþena konkurencija meÿu uþesnicima lige (kao naþin da se izbegne
7
Luis-Šmelingov paradoks (Louis-Schmelling Paradox) itd. Samim tim, lige
6
7
Broj sportskih klubova koji su u Evropi registrovani u formi privrednih društava i
dalje je neuporedivo manji nego u Sjedinjenim Ameriþkim Državama, ali je u
poslednjih dvadesetak godina prisutna sve izraženija tendencija transformacije
evropskih klubova iz forme udruženja graÿana u formu privrednih društava. Kao
primer mogu da posluže engleski fudbalski klubovi, ali i fudbalski klubovi iz
italijanske prve lige kao što su ,,AC Milan'', ,,Lacio’’(1998. godine transformisan u
akcionarsko društvo) i ,,Juventus’’. Sa druge strane, u onim evropskim državama u
kojima su sportski klubovi u formi udruženja graÿana, oni radi obavljanja
komercijalnih delatnosti povezanih sa sportom i radi ostvarivanja profita, osnivaju
spostvena preduzeüa. Najreprezentativniji primer takve prakse osnivanja sportskih
preduzeüa predstavlja Fudbalski klub Bajern iz Minhena koji je osnovao akcionarsko
društvo ,,FC Bayern AG'' koje se nalazi u vlasništvu firme ,,Adidas'' (10%) i ,,FC
Bayern EV'' (90%), dakle u veüinskom vlasništvu udruženja Fudbalski klub Bajern.
http://www.fcbayern.telekom.de//, pristupljeno:novembar, 2013.
Luis-Šmelingov paradoks prvi je detaljnije razmotrio Walter C. Neale (1964). On je
podsticao þitaoca da zamisli šta se dešava u sluþaju da jedan apsolutni šampion u
boksu ostvari totalnu dominaciju (þemu inaþe teže preduzeüa u drugim industrijama).
Zakljuþak je paradoksalan: jedan šampion koji ne bi imao dostojnog protivnika ostao
bi bez prihoda i bez profita. Na osnovu tog nalaza izraÿeni su razliþiti modeli
konkurencije u sportu pri þemu se pokazalo da je specifiþna strana sportske delatnosti
u tome što se ekonomski rezultat ostvaruje kao funkcija neizvesnosti ishoda. WC
Neale The Peculiar Economics of Professional Sports: A Contribution to the Theory
of the Firm in Sporting Competition and in Market CompetitionThe Quarterly
Journal of Economics, 1964 – JSTOR.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
39
nisu u punom smislu sportska takmiþenja – one su organizatori sportskih
priredbi u formi takmiþenja, ali od rezultata ne zavisi sudbina kluba (prelazak u
viši ili niži rang), niti od upravljanja klubom u punom smislu zavisi njegov
uspeh u takmiþenju (npr. od stvaranja i obuke igraþa mlaÿih kategorija, a ni od
8
uspeha u igraþkim akvizicijama s obzirom da je taj proces regulisan).
Veüina zakona evropskih država koji ureÿuju oblast sporta propisuju
moguünost osnivanja sportskih klubova, kako u formi otvorenih akcionarskih
društava, tako i u formi udruženja graÿana. Neophodno je napomenuti da zakoni
o sportu, u državama u kojima su doneti pod takvim nazivom, dozvoljavaju ili
zabranjuju osnivanje i organizovanje sportskih klubova u pojedinom obliku –
pravnoj formi, dok ostale pravne preduslove za organizovanje i rad sportskih
klubova propisuju i detaljno razraÿuju odredbama drugih zakona i njihovim
imperativnim normama. Pre svega, takve pravne norme nalaze se u propisima
tih država koji ureÿuju materiju: privrednih društava, udruženja graÿana, tržišta
hartija od vrednosti, raþunovodstva i revizije.
Svi evropski sportski klubovi koji postoje i rade u pravnoj formi
otvorenog akcionarskog društva (OAD), nužno se posmatraju i vrednuju kroz
prizmu tržišta, odnosno ponude i tražnje akcija tih klubova. Zato se u teoriji
smatra da vlasnik, tj. vlasnici takvih klubova zainteresovani su primarno za
profit, a tek sekundarno za sportski rezultat, a naþin poslovanja koji ce dovesti
do profita u sportskom klubu ponekada može da bude u koliziji sa sportskim
interesima kluba. Ako klub ne donosi profit, vlasnik se vrlo lako može odluþiti
9
da zatvori klub i proda zemljište na kome se nalazi sportski objekat.
U sluþajevima kada su sportski klubovi organizovani kao privredna
društva, skupštinu sportskog kluba þine akcionari - vlasnici kluba, koji biraju
upravni odbor, nadzorni odbor i druge organe. Zakoni koji ureÿuju sport u
evropskim državama, uglavnom zabranjuju izdavanje preferencijalnih akcija,
odnosno akcija sa specifiþnim pravima i ograniþenjima i obavezuju klubove da
mogu da emituju samo obiþne akcije kako bi svi akcionari bili ravnopravni.
10
Tako u Hrvatskoj Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o športu , pored
toga što zabranjuje emitovanje preferencijalnih akcija, propisuje da redovne
akcije koje klub emituje obavezno glase na ime. Meÿutim, postoje i drugaþija
zakonska rešenja. Tako se u Belgiji, pored ostalih, dozvoljva izdavanje i
8
9
10
Ceroviü, B., (2009). Kontraverze privatizacije u sportu: Dejan M. Šuput, et al.
(urednik) Sport u privatizacija, Zbornik radova, Beograd, Institut za uporedno pravo i
Sportski fond Zepter, str. 17.
Sever, M., (2009). Struktura organizovanja sportskih fudbalskih klubova: Dejan M.
Šuput, et al. (urednik) Sport u privatizacija. Zbornik radova, Beograd, Institut za
uporedno pravo i Sportski fond Zepter, str. 88.
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o športu, koji je Hrvatski sabor doneo 2012.
godine. Klasa: 011-01/12-01/95, Urbroj: 71-05-03/1-12-2 Zagreb,2012.
40
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
preferencijalnih akcija, što omoguüava da klub ima akcionare koji ne mogu
glasati na sednici skupštine, ali koji imaju pravo da naplate dividendu pre
ostalih akcionara, ili da dobiju uveüanu dividendu, što u suštini predstavlja
kompenzaciju za to što takvi akcionari nemaju pravo glasa u skupštini
akcionara.
U Francuskoj, zakon koji ureÿuje sport, obavezuje sportske klubove koji
su organizovani kao udruženja graÿana, da ako se ukljuþe u takmiþenje i
ukoliko im godišnji prihod od sportskih dogaÿaja i nagrada prelazi 1.2 miliona
evra, moraju sprovesti transformaciju u akcionarsko društvo (Societe Anonyme
Sportive Professionnelle (SASP).11Veüina francuskih fudbalskih klubova u
prvoj ligi je organizovana kao akcionarsko društvo, a oko 66% tih klubova je u
12
vlasništvu samo jednog akcionara.
U Nemaþkoj je samo manji broj fudbalskih klubova organizovan kao
akcionarsko društvo (aktiengesellschaft – AG) þije se akcije kotiraju na berzi.
Specifiþnost je da udruženja graÿana, pa i sportski klubovi osnovani kao
akcionarska društva, mogu da obavljaju privrednu delatnost, kao da su
privredna društva, a ne udruženja neprofitnog karaktera, u skladu sa pravilima iz
13
Zakona o udruženjima donetim još 1900. godine . Iz te zakonske moguünosti,
a i iz potrebe za uspostavljanjem efikasnijeg sistema upravljanja klubovima i
donošenja pravilnih poslovnih odluka, stvorena je moguünost da upravo
udruženje graÿana osnuje privredno društvo koje üe upravljati klubom. Na taj
naþin dolazi do simbioze izmeÿu udruženja graÿana i privrednog društva koja
funkcioniše besprekorno. Klub i dalje ima status udruženja graÿana, ali
poslovne odluke donosi tim struþnjaka koji se nalazi u privrednom društvu
osnovanom od strane udruženja graÿana. Skupština udruženja graÿana imenuje
nadzorni odbor koji imenuje upravni odbor udruženja. Nadzorni i upravni odbor
udruženja graÿana biraju nadzorni odbor privednog društva koji bira upravni
odbor privrednog društva. Na taj naþin se postiže da struþnost i kompetentnost
þlanova upravnog odbora privrednog društva bude istovremeno kontrolisana od
nadzornog odbora privrednog društva, ali i od upravnog i nadzornog odbora
udruženja graÿana. Na taj naþin se dobija struktura kontrole koja nužno daje
pozitivne rezulate i zbog þega je nemaþka fudbalska liga najprofitabilnija liga u
Evropi.
11
12
13
http://www.bertrand-sport-avocat.com/en/droit/abecedaire-droit-du-sport/societeanonyme-sportive-professionnelle-sasp.html pristupljeno:novembar, 2013.
Interesantan je podatak da u Francuskoj ne postoji kontrola procesa prenosa akcija
sportskih klubova, kao i da se na berzi ne mogu kupiti akcije fudbalskih klubova.
Das Vereinsgesetz vom 19. April 1908 nebst Ausführungsbestimmungen unter
Benutzung der amtlichen Quellen und mit Berücksichtigung der gesamten
Rechtsprechung, Ed. by Romen, A.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
41
U Španiji je veüina fudbalskih klubova koji uþestvuju u zvaniþnim
profesionalnim takmiþenjima organizovana u formi akcionarskih društava, dok
izuzetak predstavljaju FK Barselona (156 366 þlanova), FK Real Madrid (69
000 þlanova), FK Athletic de Bilbao (34 373 þlanova) i FK Osasuna (15 016
þlanova) koji su organizovani u formi udruženja graÿana. Jedno od znaþajnih
ograniþenja predviÿeno španskim propisima, a koje doprinosi regularnosti
takmiþenja i spreþavanju zloupotreba u radu sportskih klubova kao privrednih
društava je da fiziþko ili pravno lice koje ima najmanje 5% akcija u jednom
klubu ne može imati akcije u drugom klubu koji se takmiþi u istom sportu u
iznosu veüem od 5% ukupnog osnovnog kapitala tog kluba. Iz tog razloga, svaki
posao koji bi pojedinom fiziþkom ili pravnom licu omoguüio da stekne
vlasniþko uþešüe veüe od zakonom dozvoljenog procenta je ništa po sili zakona
14
i ne proizvodi pravna dejstva.
PROPISI I STANJE U REPUBLICI SRBIJI
Postojanje posebnog oblika privrednih društava koja se bave sportskom
15
delatnošüu u Republici Srbiji nema dugu tradiciju. Prethodni Zakon o sportu
koji se primenjivao od 1996. do 2011. godine, propisivao je þlanom 18. stav 2.
da se sportska organizacija može osnovati kao udruženje, ili kao preduzeüe,
odnosno ustanova. Stavom 3. istog þlana ovog Zakona bilo je propisano da se:
,,na osnivanje i rad udruženja, preduzeüa i ustanova iz stava 2. þlana primenjuju
propisi o udruženjima graÿana, preduzeüima, odnosno ustanovama, ako ovim
zakonom nije drukþije odreÿeno''. Pored navedenog pravila, ovaj Zakon nije
sadržao druge pravne norme koje bi na poseban naþin, uredile status i rad
sportskih organizacija osnovanih u formi preduzeüa. Nisu bile predviÿene
nikakve specifiþnosti takvih preduzeüa, þak ni formalne, a koje bi u nazivu
preduzeüa naglašavale ,,sportski’’ element, tj. þinjenicu da se bave sportskom
delatnošüu. Sliþna situacija postoji i danas, þlan 31. novog Zakona o sportu iz
2011, predviÿa da je u Srbiji moguüe osnivanje posebnih oblika privrednih
društɚva, koja se bave primarno sportskom delatnošüu, pod nazivom: ,,sportsko
privredno društvo''. Suštinski posmatrano, ponovo je reþ o zakonodavnom
rešenju koje samo propisuje moguünost osnivanja i rada sportskih organizacija u
formi privrednih društava, bez posebnih pravila o specifiþnim organizacionopravnim oblicima sportskih privrednih društava u odnosu na ostala privredna
društva, kao i bez posebnih pravila o poslovanju sportskih privrednih društava i
njihovom poreskom tretmanu, a na osnovu kojih bi se takva privredna društva i
14
15
U Španiji je karakteristiþno da akcionari najþešüe nisu zainteresovani za isplatu
dividendi sportskih klubova i da su zahtevi za isplatu dividendi izuzetno retki, tako
da se svi prihodi i eventualni profit sportskih klubova uglavnom troše za dalji razvoj
sportskih klubova.
Zakon o sportu ,,Službeni glasnik RS'', br. 52/96 i 101/2005.
42
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
njihovo poslovanje i pravni status razlikovali od svih ostalih oblika privrednih
društava koja se bave delatnostima koje nisu sportske.
U Zakonu o sportu iz 2011. malobrojna su pravna pravila koja se
prevashodno odnose na pojedine vidove delatnosti sportskih organizacija
16
osnovanih u formi privrednih društava. Tako þlan 94. stav 3. ovog Zakona
propisuje: ,,Sportsko privredno društvo može obavljati sportsku aktivnost i
sportsku delatnost ako ispunjava uslove iz þlana 33. ovog zakona i ako se te
aktivnosti i delatnosti obavljaju kao pretežna delatnost sportskog privrednog
društva’’. Reþ je o pravilu koje, baš kao i za sportske organizacije koje su
osnovane u formi udruženja, propisuje da sportsko privredno društvo može
obavljati sportske aktivnosti i sportske delatnosti ako, u skladu sa Zakonom o
sportu i sportskim pravilima, ima:
1. uþlanjene ili ugovorom angažovane sportiste;
2. angažovane sportske struþnjake u zavisnosti od vrste delatnosti;
3. obezbeÿen odgovarajuüi prostor, odnosno sportske objekte i sportsku
opremu;
4. odgovarajuüu unutrašnju organizaciju i finansijska sredstva, ako
uþestvuje u sportskim takmiþenjima.
Kao dodatni uslov za poslovanje, Zakon je predvideo obavezu za sportsko
privredno društvo da najmanje 70% ostvarene neto dobiti u tekuüoj godini mora
da reinvestira u pretežnu delatnost tog društva, kako bi se saþuvala prvenstveno
17
sportska delatnost tog društva. Zato se u teoriji postavlja pitanje da li üe
sportska privredna društva imati interes da rade, a investitori da ulažu novac u
njih, ako najmanje 70% ostvarene neto dobiti u tekuüoj godini moraju da
reinvestiraju u pretežnu (sportsku) delatnost tog društva, koja sama po sebi, a
18
pogotovo u našim uslovima nije visokoprofitabilna. Takvim pravilom, više se
uþinilo na obeshrabrivanju pravnih i fiziþkih lica da osnivaju sportske
organizacije u formi privrednih društava, nego što se zaštitila sportska delatnost
tih društava. Osim toga, zakonodavac je posebnu pažnju posvetio sportskim
privrednim društvima koja ne uþestvuju u sportskim takmiþenjima i þija je
pretežna delatnost sportsko osposobljavanje i sportsko usavršavanje treüih lica,
a ne njegovih þlanova (npr. škole fudbala, škole tenisa, sportski kampovi i sl.),
ili delatnost omoguüavanja sportskog vežbanja ( npr. fitnes centri, drugi sportski
centri i sl.). Zakon je regulisao zabranu za takvo sportsko privredno društvo da u
19
svom nazivu ima reþ „klub” ili reþ „savez”. Zakonodavac je ovo predvideo
kako bi se takva sportska privredna društva nedvosmisleno razlikovala od
16
17
18
19
Zakon o sportu ureÿuje þlanovima 94. 96. i 97.
ýlan 94. stav 4. Zakona o sportu.
Šuput, D., (2011). Novi Zakon o sportu. Pravni zapisi 1, str.160.
ýlan 97.Zakona o sportu.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
43
ostalih sportskih organizacija, i kako bi se spreþilo da prihodi koje ona ostvaruju
po osnovu pružanja komercijalnih usluga povezanih sa sportskom delatnošüu,
budu prikazana kao þlanarine sportskih organizacija, þime bi bilo izbegnuto
oporezivanje tih prihoda.
Osim prikazanih i analiziranih pravila iz Zakona o sportu koja se direktno
odnose na regulisanje pravnog statusa i uslova za obavljanje sportskih delatnosti
od strane sportskih privrednih društava, postoji niz pravila propisanih Zakonom
o sportu koja u manjoj ili veüoj meri nastoje da naprave razliku izmeÿu
sportskih organizacija registrovanih u formi privrednih društava i onih
registrovanih u formi udruženja, iako sve te organizacije obavljaju istu delatnost
– sportska delatnost. Neke od propisanih razlika su toliko formalne, a ne i
suštinske, da se može postaviti pitanje da li je do njih došlo prostom omaškom
pisaca zakonskog teksta. Radi ilustracije jednog od takvih sluþajeva, dovoljno je
navesti primer zakonskog ureÿivanja materije statusnih promena sportskih
organizacija. Statusne promene sportskih organizacija koje su ureÿene
þlanovima 78. do 85. Zakona o sportu izazvale su dosta nedoumica u praksi i do
sada su izvršene u izuzetno malom broju sluþajeva. Zakon o sportu propisao je
da su moguüe sledeüe statusne promene sportskog udruženja: 1) pripajanje; 2)
20
spajanje; 3) podela; 4) odvajanje.
Zakon se ograniþio na pravno ureÿivanje statusnih promena sportskog
udruženja zbog naglašavanja specifiþnosti koje, navodno u velikoj meri, postoje
u tim udruženjima u odnosu na sportska privredna društva i sva ostala privredna
društva, mada je oþigledno da veüina postojeüih sportskih organizacija
registrovanih u pravnoj formi udruženja, veü duži niz godina sa manje ili više
uspeha, suštinski posluje i radi po ugledu na poslovanje privrednih društava. Na
statusne promene sportskih privrednih društava primenjuju se pravne norme
21
Zakona o privrednim društvima koje ureÿuju to pitanje. Pošto Zakon o sportu
ne ureÿuje tu oblast, primeniüe se odredbe Zakona o privrednim društvima, a na
osnovu þlana 31. Zakona o sportu koji glasi: ,,Radi obavljanja sportskih
aktivnosti i sportskih delatnosti sportska organizacija može se osnovati kao
udruženje ili kao privredno društvo, u skladu sa ovim zakonom, a na pitanja
koja nisu ureÿena ovim zakonom primenjuju se opšti propisi o udruženjima,
odnosno privrednim društvima’’. Zanimljivo je da je zakonodavac u okviru
odredbi Zakona o sportu, baš kao i u Zakonu o privrednim društvima propisao
þetiri vrste statusnih promena, ali uz jednu neznatnu terminološku razliku do
koje je verovatno došlo bez namere, a to je da se statusna promena koja se u
sluþaju privrednih društava naziva: ,,izdvajanje’’, u sluþaju sportskih udruženja
naziva: ,,odvajanje’’. Iako je reþ o suštinski identiþnom obliku statusne
20
21
ýlan 78. stav 1. Zakona o sportu.
Zakon o privrednim društvima. ,,Sl. glasnik RS’’ br. 36/2011 i 99/2011. þlanovi 483.
do 514.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
44
promene, terminološka razlika može da dovede do pojavljivanja upotrebe
pogrešnog termina u praksi. Osim toga, ovakvim regulisanjem zakonodavac je
doveo i do nejednakog tretmana sportskih udruženja u odnosu na tretman
sportskih privrednih društava koja se odluþe za vršenje statusnih promena, jer je
predviÿeno da sportska udruženja koja uþestvuju u ligaškim sportskim
takmiþenjima mogu vršiti statusne promene ako se statusnom promenom ne
utiþe na regularnost takmiþenja i uz prethodnu saglasnost nadležnog granskog
22
sportskog saveza. Zakonsku obavezu pribavljanja prethodne saglasnosti
nadležnog granskog sportskog saveza za vršenje statusnih promena ima samo
sportsko udruženje, dok sportsko privredno društvo može da izvrši statusnu
promenu bez ikakve saglasnosti nadležnog granskog sportskog saveza, pošto
Zakon o sportu to ne propisuje kao obavezu za sportska privredna društva, a
odgovarajuüe odredbe o tome ne postoje ni u Zakonu o privrednim društvima.
Time je osim nejednakog tretmana sportskih organizacija, takvim zakonskim
rešenjem, zbog postojanja pravne praznine, ugrožen i sistem kontrole
regularnosti ligaških takmiþenja pošto nadležni granski sportski savez nema
pravnog osnova da traži od sportskog privrednog društva prethodno pribavljanje
saglasnosti za vršenje statusne promene i na taj naþin nema na zakonu zasnovan
mehanizam za zaštitu regularnosti takmiþenja u sluþaju vršenja statusnih
promena od strane sportskih privrednih društava.
Zbog navedenih zakonskih rešenja, trenutno u Srbiji, þak i u najviše
komercijalizovanim sportovima kakvi su fudbal, košarka i rukomet, postoji
gotovo zanemarljiv broj sportskih klubova osnovanih u formi sportskih
privrednih društava. Dovoljno je navesti primer iz fudbalskog sporta, u kome u
najvišem rangu ligaškog takmiþenja – Jelen super ligi Srbije – postoje samo dva
fudbalska kluba registrovana u formi privrednog društva. Reþ je o fudbalskom
klubu ,,ýukariþki'' iz Beograda i fudbalskom klubu ,,Rad'', takoÿe iz Beograda.
Fudbalski klub ,,ýukariþki'' registrovan je u pravnoj formi društva sa
ograniþenom odgovornošüu, a nastao je nakon otvaranja steþaja i reorganizacije
iz forme društvenog preduzeüa za sportske aktivnosti ,,FK ýukariþki Stankom''.
Fudbalski klub ,,Rad'' još uvek u statusno pravnom smislu predstavlja društveno
preduzeüe za sportske aktivnosti. Navedeni primeri govore o tome da su u
stvari, one malobrojne sportske organizacije koje u Srbiji postoje i rade u formi
privrednog društva, nasleÿene iz ranijih perioda i da se u skladu sa Zakonom o
sportu, nova sportska privredna društva u formi akcionarskih društava, ili
društava sa ograniþenom odgovornošüu i ne osnivaju. Uzrok tome je ne samo
što ne postoje zakonska rešenja, veü i oklevanje sa otpoþinjanjem svojinske
transformacije sportskih organizacija i odlaganje pokretanja procesa
privatizacije sportske infrastrukture koja se nalazi u društvenom i državnom
vlasništvu.
22
ýlanom 78. stav 5. Zakon o sportu.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
45
ZAKLJUýAK
Donošenjem novog Zakona o sportu 2011. godine, zakonodavac je samo
formalno naveo sportska privredna društva kao pravne forme u kojima se mogu
registrovati sportske organizacije, a propuštena je prilika da se propišu pravna
pravila koja bi stvorila povoljan poslovni ambijent za razvoj sportskih
privrednih društava kao nosilaca razvoja savremenog sporta i nacionalnog
sportskog sistema. Takoÿe, u ovom Zakonu malobrojna su pravna pravila koja
se prevashodno odnose na pojedine vidove delatnosti sportskih organizacija
osnovanih u formi privrednih društava.
Novim Zakonom o sportu nisu predviÿena posebna pravila koja bi, kao
što je to na primer uþinjeno u Zakonu o športu Republike Hrvatske, predvidela
pojam sportskog akcionarskog društva – kluba, kao i druga važna pitanja
pravnog ureÿivanja statusa i rada ovog oblika sportskih privrednih društava:
naþin osnivanja sportskih akcionarskih društava; osnivaþki kapital sportskog
akcionarskog društva; þlanstvo u sportskom akcionarskom društvu; ograniþenja
i saglasnosti za sticanje znaþajnog uþešüa u kapitalu sportskog akcionarskog
društva; povezana lica; pravne posledice protivpravnog sticanja akcija;
obavezno sprovoÿenje revizije i dr.
Oþigledno je da donošenje i primena novog Zakona o sportu nisu sami po
sebi rešili probleme u kojima se srpski sport nalazi, a može se tvrditi da su ih
þak i produbili. Delimiþan uzrok tome je i izostanak pravnih normi koje bi
podstakle osnivanje i rad novih sportskih organizacija u formi privrednih
društava i transformisanje znaþajnog broja postojeüih sportskih udruženja u
neku od formi i oblika privrednih društava koje propisuje Zakon o privrednim
društvima. Sliþna konstatacija važi i za eventualno sprovoÿenje procesa
svojinske transformacije ili ,,privatizacije u sportu’’, koja je zasenila sva druga
pitanja koja ureÿuje novi Zakon. U drugom planu našla su se pitanja kao što su
pravni status sportista, ureÿivanje sistema školskog, vojnog i policijskog sporta,
finansiranje javnog interesa u oblasti sporta, nadzor nad struþnim radom u
sportu i zaštita zdravlja sportista. Paralelno sa tim, u javnosti je stvoren utisak
da je privatizacija u sportu pitanje svih pitanja i da bez njenog brzog
sporovoÿenja u buduünosti više neüe biti srpskog sporta, iako postoji opasnost
da loše koncipirana privatizacija dodatno oteža stanje u srpskom sportu. S
obzirom na usvojena zakonska rešenja, þini se da üe uticaj politike na sport i
dalje jaþati, dok se finansiranje sportskih (nevladinih) organizacija registrovanih
u formi udruženja, neüe rešavati tržišnim principima.
Novi Zakon o sportu trebao je da predvidi moguünost da i mali akcionari,
pre svega bivši sportisti i navijaþi, uzmu uþešüe u privatizaciji i upravljanju
sportskim klubovima, da bi se privatizacijom prikupio novac za dalji adekvatan
rad sportskih klubova, a samim tim bi se stadioni i sportske hale pretvorili u
moderne sportske objekte koji uz osnovni sportski sadržaj mogu da ponude i
mnogobrojne prateüe usluge i pogodnosti.
46
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
LITERATURA
1. Vasiljeviü, M., (2007) Kompanijsko pravo: pravo privrednih društava Srbije
i EU, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
2. Ceroviü, B., (2009). Kontroverze privatizacije u sportu: Dejan M. Šuput, et
al. (urednik) Sport u privatizacija, Zbornik radova, Beograd, Institut za
uporedno pravo i Sportski fond Zepter, str. 13-46.
3. Judgment of the Court of 15 December 1995. Union royale belge des
sociétés de football association ASBL v Jean-Marc Bosman, Royal club
liégeois SA v Jean-Marc Bosman and others and Union des associations
européennes de football (UEFA) v Jean-Marc Bosman. Reference for a
Preliminary Ruling: Cour d'appel de Liège - Belgium. Freedom of
Movement for Workers - Competition Rules Applicable to Undertakings Professional Footballers - Sporting Rules on the Transfer of Players
Requiring the New Club to Pay a Fee to the Old Club - Case C415/93, European Court Reports 1995 Page I-04921, http//eurlex.europa.eu/pristupljeno:novembar, 2013.
4. Neale, W.C., (1964)The Peculiar Economics of Professional Sports: A
Contribution to the Theory of the Firm in Sporting Competition and in
Market CompetitionThe Quarterly Journal of Economics – JSTOR.
5. Sever, M., (2009). Struktura organizovanja sportskih fudbalskih klubova:
Dejan M. Šuput, et al. (urednik) Sport u privatizaciji, Zbornik radova,
Beograd, Institut za uporedno pravo i Sportski fond Zepter, str. 87-96.
6. Šuput, D., (2011). Novi Zakon o sportu. Pravni zapisi 1, str. 150-178.
7. Šuput, D., (2011), Kaznenopravna zaštita sporta, Beograd, JP Službeni
glasnik i Pravni fakultet Univerziteta Union.
8. Zakon o sportu, ,,Službeni glasnik RS'', br. 24/2011 i 99/2011 – dr. zakon.
9. Zakon o sportu, ,,Službeni glasnik RS'', br. 52/96 i 101/2005.
10. Zakon o privrednim društvima. ,,Sl. glasnik RS’’ br. 36/2011 i 99/2011.
UDK: 347.72(497.5)
PROBOJ PRAVNE OSOBNOSTI
U HRVATSKOM PRAVNOM SUSTAVU
PIERCING THE CORPORATE VEIL
IN CROATIAN LEGAL SYSTEM
dr.sc.Mirko Smoljiü
Viši predavaþ, Veleuþilište Lavoslav Ružiþka u Vukovaru, RH
E mail [email protected]
Sanja Gongeta, mag.iur.
Predavaþ, Veleuþilište Lavoslav Ružiþka u Vukovaru, RH
E mail [email protected]
Mirko Smoljiü, Ph.D
Senior Lecturer at the University of Applied Sciences in Vukovar
E mail: [email protected]
MA Sanja Gongeta
Lecturer at the University of Applied Sciences in Vukovar
E mail: [email protected]
Rezime: U radu se obraÿuje pitanje proboja pravne osobnosti, odnosno iznimke
od naþela da þlanovi društva kapitala ne odgovaraju za obveze društva. U
hrvatskom pravnom sustavu ovo je pitanje regulirano þl. 10. st. 3. i 4. Zakona o
trgovaþkim društvima, gdje se osim opüeg naþela neodgovornosti þlanova
trgovaþkog društva kapitala navode primjeri zlouporabe okolnosti da se kao þlan
trgovaþkog društva ne odgovara za obveze. Ovakvom pravnom regulacijom
hrvatski zakonodavac pretpostavio je prednost zaštite vjerovnika temeljnom
pravilu neodgovornosti þlanova društava kapitala za obveze društva. Autori se
priklanjaju stajalištu da u tom sluþaju þlanovi odgovaraju primjenom pravila za
odgovornost solidarnih jamaca za obveze. Globalno tržište roba i usluga ostavlja
prostor zaobilaženju zakona i dodatno aktualizira temu te se slijedom tog konteksta, u radu komparativno analizira ovaj poseban oblik zaštite vjerovnika društva kapitala u sudskoj praksi Sjedinjenih ameriþkih država te hrvatskog prava.
Summary: This paper addresses the issue of piercing the corporate veil , or
exceptions to the principle that members of the company are not responsible for
company's liabilities. In Croatian legal system, this issue has been regulated by
Art. 10th Paragraph 3 and 4 of The Company Law, where there are general
principles of the irresponsibility of the company members provided as well as
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
48
examples of abuse of circumstances where a member of a company is not liable.
Croatian legislator presumed the advantage of creditor's protection to
fundamental rule of corporation's members irresponslibility for company's
liabilities. The authors are inclined to the view that in this case the members
correspond by the appropriate application for liability of solidary guarantors.
The global market for goods and services leaves space for law evasion and
further updates the topic and consequently this context, comparatively analyzing
this particular form of creditor' capital protection in the jurisprudence of the
United States and the Croatian law.
Kljuþne rijeþi: odgovornost za obveze društva, proboj pravne osobnosti
društva, društva kapitala, kaznena djela u vezi s probojem pravne osobnosti
Key words: responsibility for the company's liability, piercing the corporate
veil, capital societies, offenses relating to piercing the corporate veil.
UVODNO
ýlanovi društava kapitala, odnosno društva s ograniþenom odgovornošüu
i dioniþkog društva, u pravilu ne odgovaraju za obveze društva. Ovo naþelo
odvojenosti proizlazi prije svega iz þinjenice da je pravna osoba kao pravni
1
subjekt odvojena od svojih þlanova. Navedeno naþelo i ograniþenje ekonomskog rizika þlanova u poslovanju trgovaþkog društva koje iz njega proizlazi
2
jedan je od najveüih razloga povijesnog nastanka trgovaþkih društava kapitala.
Pravni odnosi s treüima nužni su za ostvarenje zajedniþkog cilja þlanova i
društva pri þemu je društvo kao pravna osoba nositelj prava i obveza koji
3
nastaju sklapanjem tih odnosa. ýlanovi društva kapitala u pravilu snose tek
4
rizik poslovanja trgovaþkog društva kapitala . Smisao ovakve ograniþene
odgovornosti þlanova upravo je razvoj gospodarskih djelatnosti te ekonomski
rast poticanjem ulagaþa na sudjelovanje na tržištu bez straha za njihovu osobnu
1
2
3
4
Barbiü, J.: (2008), Knjiga prva – opüi dio, Zagreb, str. 291. ; jednako tako i Barber,
David H. (1980); Piercing the Corporate Veil, Willamette L. Rev. 17, str. 371, Bakst,
D.: (1996) Piercing the Corporate Veil for Environmental Torts in the United States
and the European Union: The Case for the Proposed Civil Liability Directive, 19,
B.C.Int1&Comp. L. Rev. 323, dostupno na
http://lawdigitalcommons.bc.edu/iclr/vol19/iss2/4
Petroviü, S, Ceronja, P.: (2010), Osnove prava društava, Zagreb, str. 16.
Barbiü, J.: (2009) Odgovornost þlanova za obveze društva kapitala, RRiF br. 9/09.
str.: 143.
Werlauff, E. (1993), EC Company Law – The Common Denominator for Business
Undertakings In 12 States 10 – 14 u Bakst, D., op. cit. bilj. 3. str. 322
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
49
5
imovinu. Institut proboja pravne osobnosti pri tome služi sprjeþavanju
6
zlouporaba i nepoštenog poslovnog ponašanja na globalnom tržištu.
Naime, navedena odvojenost pravnog subjekta društva od þlanova otvara
moguünosti za skrivanjem þlanova iza pravne osobe društva te postizanjem
7
osobnih ciljeva bez straha od osobne odgovornosti za odnose s treüima.
8
Takvo narušavanje ravnoteže stjecanja koristi i snošenja posljedica
vezanih za njih najprije se uoþilo kod društava kapitala sa samo jednim þlanom,
a kasnije i kod drugih društava.
Proboj pravne osobnosti prvotno se razvio na podruþju Sjedinjenih
ameriþkih država, a potom i na europskome podruþju. Po uzoru na europske
9
pravne sustave i hrvatski zakonodavac uz opüenitu odgovornost, pri þemu je
teret dokazivanja zloporabe na tužitelju, navodi situacije kada se smatra da je
ispunjena pretpostavka za odgovornost þlana društva.
U radu üemo analizirati kriterije za primjenu pravnog instituta proboja
pravne osobnosti.
Probojem pravne osobnosti svakako se narušava jedna od osnovnih
prednosti društva kapitala u odnosu na ostale oblike obavljanja gospodarske
djelatnosti - neodgovornost þlanova za obveze društva. Institut je tim više
atraktivan za detaljniju analizu.
KOMPARATIVNI PREGLED INSTITUTA
Institut proboja pravne osobnosti se prvo razvio na podruþju Sjedinjenih
ameriþkih država, a potom i na europskome podruþju, prije svega u
10
Njemaþkoj.
U Sjedinjenim ameriþkim državama proboj pravne osobnosti javlja se pod
nazivom lifting / piercing of corporate veil i predstavlja probijanje tzv. zaštitnog
vela koji pruža pravna osoba. Pravni institut se razvio temeljem sudskih odluka
u odnosu na odgovornost za obveze pravne osobe kada su njeni þlanovi zlorabili
11
þinjenicu da je rijeþ o društvu kao zasebnoj pravnoj osobi.
5
6
7
8
9
10
11
Lattin, N. (2d ed. 1971), The Law of Corporations str. 11. i 12. u Barber, David H.,
op. cit. u bilj. 3. str. 371.
Lazarušiü, M.: (2010), Proboj pravne osobnosti, Zagreb, RRiF, br. 08/10, str. 131
Barbiü, J. op. cit. u bilj. 3., str. 291.
Ibid
Na pr. u slovenskom Zakonu o gospodarskih družbah pa i bosanskohercegovaþki
Zakon o gospodarskim društvima; više o tome u Barbiü, J. op. cit. bilj. 3. str. 299.
bilj. 168.
Lazarušiü, M.: op.cit. bilj. 7., str. 131.
Barbiü, J.: op.cit.bilj. 3., str. 292
50
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Sudovi su željeli sprijeþiti prijevaru (fraud), nepravdu (injustice),
izbjegavanje pravne odgovornosti (evasion of just responsibility), iskrivljivanje
ili skrivanje istine (distortion ili hiding of the truth) ili neopravdano isticanje
12
prigovora (unjust raising of a defense). Druga strana pak ima priliku isticati
opravdane prigovore (to let in a just defense) što bi zbog odvojenosti pravne
osobe od njenih þlanova to inaþe bilo nemoguüe.
Iscrpan i u detalje razraÿen ameriþki model proboja pravne osobnosti
13
razvio se kroz brojne sluþajeve iz sudske presude npr. Berkey v. Third Avenue
Railway (1927.), Perpetual Real estate services Inc. v. Mishaelson Properties
Inc. (1992.), Minton v. Cavaney (1961.), Kinney Shoe Corp v. Polan (1991.) i
sliþno.
Njemaþka normativna teorija i pravna znanost razvile su nekoliko
14
teorija glede pitanja pravne osobnosti (Durchgriffshaftung bei der GmbH): a)
teoriju subjektivne zlouporabe prava prema kojoj se govori o proboju pravne
osobnosti u sluþaju da se koristi za ostvarenje tzv. „nedopuštenog cilja“ pri
þemu se ne traži kategorizacija u smislu mala fide; b) teoriju cilja pravne norme
prilikom þega se praksom provjerava bi li u konkretnom sluþaju primjena
zakonskoga naþela o odvojenim pravnim osobnostima þlana i društva bila
utemeljena.
Negativan odgovor pri tome predstavlja proboj pravne osobnosti i c)
mješovitu teoriju koja dopušta da sud u svakom konkretnom sluþaju procjenjuje
je li došlo do proboja pravne osobnosti.
Uz sudsku praksu SAD-a i Njemaþke, svakako treba spomenuti i
englesko pravo u kojem su se glede proboja pravne osobnosti formirala tri
15
modela. Single economic unit theory utemeljeno je presudom Salomon v.
Salomon (1897.) kada je ustrojeno naþelo odvojenosti pravne osobe društva i
njegovih þlanova. Fraud exception je teorija koja proboj pravne osobnosti
smatra situacijom kada je veü postojanje odreÿenih društava prijevarno
16
poslovanje. Treüa teorija u engleskom pravu glede proboja pravne osobnosti je
tzv. reverse piercing koju karakterizira obrnuta koncepcija, odgovornosti
društva za obveze za koje bi po naravi stvari na individualnoj osnovi trebao
17
odgovarati þlan društva.
12
13
14
15
16
17
Ibid
Primjeri korišteni u radu preuzeti su iz Lazarušiü, M. op.cit.bilj.7, str. 132
Barbiü, J . op.cit. bilj 8. str. 292.; isto i Lazarušiü, M. op.cit.bilj.7, str. 132.
Navedena teorija usvojena je u presudama: DHN v Tower Hamlets LBC, Woolfson
v. Stratchylde, Adams v.Cape industries, Creasey v. Breachwood, Ord v. Bellhayen
prema Lazarušiü, M. op. cit. bilj 7. str. 133.
Lazarušiü, M. op.cit.bilj.7, str. 133.
Ibid
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
51
OPûENITO O ODGOVORNOSTI ZA OBVEZE
TRGOVAýKOG DRUŠTVA
U REPUBLICI HRVATSKOJ
Odgovornost za obveze trgovaþkog društva u Republici Hrvatskoj
18
regulirana je Zakonom o trgovaþkim društvima (dalje u tekstu: ZTD). U þl. 9.
ZTD-a hrvatski zakonodavac propisuje da trgovaþko društvo odgovara za svoje
obveze cijelom svojom imovinom. Postavlja se pitanje hoüe li i kada uz društvo,
odgovornost za obveze snositi i njegovi þlanovi?!
To prije svega ovisi o tipu društva, dodatnim okolnostima predviÿenim
19
zakonom i je li þlan preuzeo odgovornost za obveze društva pravnim poslom.
Odgovornost þlanova trgovaþkog društva regulirana je þl. 10. i to na naþin da
þlanovi javnog trgovaþkog društva i komplementari u komanditnome društvu za
obveze društva odgovaraju osobno, solidarno i neograniþeno cijelom svojom
20
imovinom.
Kako smo veü naveli, þlanovi društva kapitala u pravilu snose tek rizik
poslovanja trgovaþkog društva. Slijedom toga st. 2. þlanka 10. ZTD-a predviÿa
da þlanovi društva s ograniþenom odgovornošüu, dioniþari dioniþkog društva i
komanditori u komanditnom društvu ne odgovaraju za obveze društva osim u
sluþaju predviÿenom samim zakonom. ZTD za svaki od društava kapitala
posebno izražava naþelo neodgovornosti þlanova za obveze društva. Tako za
dioniþare dioniþkog društva u þl. 159. st. 3. jasno stoji da dioniþari ne
21
odgovaraju za obveze društva.
Za društvo s ograniþenom odgovornošüu neodgovornost þlanova
izrijekom je propisana þl. 385. st. 2. ZTD-a.
Protuteža þinjenici da þlanovi društva kapitala ne odgovaraju za obveze
22
društva je postojanje temeljnog kapitala društva kojega, prema zakonu, treba i
održati. Najniži iznos temeljnog kapitala pojedinog društva kapitala utvrÿen je
18
19
20
21
22
Narodne Novine 111/93, 34/99, 121/99, 52/00, 118/03, 107/07, 146/08, 137/09,
152/11, 111/12, 144/12, 68/13
Barbiü, J. op.cit. bilj. 3. str. 297.
Više o društvima osoba u Republici Hrvatskoj vidi u Barbiü, J.: (2002) Pravo
društava, knjiga treüa – društva osoba, Zagreb
Sliþno je i u austrijskom Zakonu o dionicama, švicarskom Zakonu o obvezama ,
španjolskom Zakonu o dioniþkim društvima prema Barbiü, J.: (2007) Pravo društava,
knjiga druga – društva kapitala, Zagreb, str. 13.
„Temeljni kapital (eng. share capital; franc. capital social; njem. das Grundkapital)
jest u novcu izražena vrijednost onoga što þlanovi društva (dioniþari) moraju unijeti u
društvo na ime uplate dijelova tog kapitala koji se odnose na sve izdane dionice.“
Barbiü, J. op.cit. bilj. 10. str. 28. Temeljni kapital mora se izraziti u kunama.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
52
23
smjernicama Europske Unije i nacionalnim zakonodavstvima zemalja þlanica,
24
te slijedom toga u Republici Hrvatskoj ZTD-om.
PROBOJ PRAVNE OSOBNOSTI
Iznimka od naþela neodgovornosti þlanova društva kapitala za obveze
društva predstavlja proboj pravne osobnosti reguliranu u þl. 10. st. 3. i 4. ZTD-a.
Tako proboj pravne osobnosti predstavlja okolnost da onaj tko zloupotrebljava
okolnost da kao þlan trgovaþkog društva ne odgovara za obveze društva ne
može se pozvati na to da po zakonu ne odgovara za te obveze. Važno je
25
napomenuti kako je teret dokaza da je rijeþ o zloporabi na vjerovniku.
Nadalje, sam ZTD pobliže odreÿuje koje su okolnosti potrebne da bi se ispunila
pretpostavka za odgovornost þlana za obveze društva kapitala i u tom sluþaju se
26
ne mora dokazivati postojanje zlouporabe.
To je prije svega: 1. da þlan koristi društvo za to da bi postigao cilj koji
27
mu je inaþe zabranjen , 2.ako koristi društvo da bi oštetio vjerovnike, 3. ako
28
protivno zakonu upravlja imovinom društva kao da je to njegova imovina i 4.
ako u svoju korist ili u korist neke druge osobe umanji imovinu društva, iako je
znao ili morao znati da ono neüe moüi podmiriti svoje obveze. Navedeno
29
nabrajanje nije taksativno i ostavlja moguünost sudovima da procjenjuju od
sluþaja do sluþaja. Zakonom nije propisano vrijeme þlanstva u društvu da bi se
30
od njega moglo zahtijevati podmirenje obveze. Ovakvi sluþajevi odgovornosti
31
navode se i u þl. 8. slovenskog Zakona o gospodarskih družbah. Tužiti se
23
24
25
26
27
28
29
30
31
Barbiü, J. op.cit. bilj. 10. str. 32. bilj. 25.: Druga smjernica EU br. 77/91/EEC od 13.
12. 1976., izmijenjena smjernica br. 92/101/EEC od 23. 11. 1992. u þl. 6. st. 1.
propisuje da temeljni kapital dd-a ne može biti manji od 25.000 Eura
Za društvo s ograniþenom odgovornošüu temeljni kapital iznosi 20.000,00kn (þl. 389.
ZTD-a), a za dioniþko društvo 200.000,00 kn (þl. 162. ZTD-a). U Republici
Hrvatskoj odnedavno je moguüe osnovati i novi oblik doo-a, tzv. jednostavni doo s
temeljnim kapitalom od 10,00kn (þl. 390. st. 3. ZTD-a)
Barbiü, J., op.cit. bilj. 10., str.. 21.
Tako Visoki trgovaþki sud Republike Hrvatske u odluci od 23. rujna 2003. predmet
Pž-1522/03, objavljenoj u Zborniku odluka Visokog trgovaþkog suda RH 1994-2004,
br. 9, Zagreb, 2004, odluka pod br. 294/VIII; prema Barbiü, J. op. cit. bilj. 3., str.
299., bilj 167.
O tome više Slakoper, Z. (1999.), Osobna odgovornost þlanova društva kapitala,
Zbornik Pravnog Fakulteta Sveuþilišta u Rijeci, v. 20, br. 2. str. 779-784
Više o tome: Brnabiü, R. (2010), Proboj pravne osobnosti u joint-venture odnosima,
Pravo u gospodarstvu, 49 (3), str. 712.
Barbiü, J. op.cit. bilj. 3. str. 299.
Barbiü, J., op.cit. bilj. 10. str. 21.
Više o slovenskoj regulaciji proboja pravne osobnosti Ivanjko, Š, Kobeck, M. (1994),
Pravo družbah, Ljubljana, str. 96,97
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
53
dakle, može i nekoga tko je bio þlan prije, ali i tko je þlanom društva postao
poslije podizanja tužbe pri þemu je njegova odgovornost s ostalim þlanovima
neograniþena i solidarna.
Osobna odgovornost þlana za obveze društva iskazana institutom proboja
pravne osobnosti predstavlja sankciju za najteže sluþajeve povrede þlanskog
32
33
položaja i na odreÿen naþin svakako dovodi do profesionalizacije .
Kako je veü reþeno, o zloporabi se radi kada se društvo koristi s
namjerom da se postignu ciljevi koji su þlanovima inaþe zabranjeni (þl. 10. st.
4.) što je subjektivna zloporaba društva. Do objektiviziranja zloporabe dolazi
34
kada se pravna osoba koristi suprotno njezinu cilju.
Ipak, postavlja se pitanje zbog kojih okolnosti može doüi do iskljuþivanja
naþela odvojenosti pravne osobe i njezinih þlanova?! Do takve situacije prije
svega dolazi ako se þlanovima pripisuju odreÿena saznanja koja opravdavaju
proboj pravne osobnosti u oba smjera, zatim važno je utvrditi tko iz ugovora
35
preuzima odgovornost za prava i obveze te kada je rijeþ o zloporabi prava.
36
PROBOJ PRAVNE OSOBNOSTI I SUDSKA PRAKSA
U sudskoj praksi Republike Hrvatske se pronalaze sljedeüi sluþajevi
proboja pravne osobnosti:
Miješanje imovine þlana i društva. 37 Do navedene situacije dolazi kada
se za pojedine ili sve predmete koji þine imovinsku masu ne može odrediti
pripada li pravo glede predmeta imovini društva ili þlana.
Tako i Visoki trgovaþki sud RH u odluci od 17.2.2004., predmet br. Pž38
6369/2004, zauzima stajalište da društvo þlan drugog društva odgovara za
obveze toga drugog društva njegovim vjerovnicima ako je došlo do miješanja
32
33
34
35
36
37
38
Širola, N.: (2011): Odgovornost þlanova društva s ograniþenom odgovornošüu za
nedopušten zahvat u imovinu društva, Zbronik PFZ, 61, (5), str. 1718.;
Markoviü, V. (2012), Zakonski i statutarni zastupnici privrednih subjekata, Pravo –
teorija i praksa (7-9), str. 33.; više o modernizaciji prava društava u Republici Srbiji u
Dukiü-Mijatoviü, M. (2011), Korporativno upravljanje i kompanijsko pravo
Republike Srbije, Pravo – teorija i praksa (1-3), str. 15-22
Barbiü, J., op. cit. bilj. 3. str. 300.
Ibid, str. 293.-296.
Primjeri korišteni za svrhu rada pronalaze se i u Barbiü, J., op. cit. bilj. 3.; Barbiü, J.,
op.cit. bilj. 5.; Lazarušiü, M. op.cit.bilj.7; Katušiü-Jergoviü, S .(2003): Proboj pravne
osobnosti i kaznena djela u vezi s tim, Aktualna pitanja kaznenog zakonodavstva,
Zagreb
Barbiü, J. op.cit. bilj. 5. str. 145. Katušiü-Jergoviü, S., op.cit. bilj. 39., str. 78.
Zbornik odluka Visokog trgovaþkog suda Republike Hrvatske 1994-2004, (2004) br.
9, odluka pod br. 293/VIII
54
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
imovine tih društava pa se za pojedine predmete ne može odrediti u imovinu
kojeg društva pripadaju.
39
Tzv. miješanje sfera društva i þlana gdje se odvojenost subjekata ne
istiþe dovoljno, takoÿer je jedan od temelja za odgovornost þlana prema
vjerovnicima. Sliþno se izjasnio Visoki trgovaþki sud Republike Hrvatske u
40
predmetu br. Pž-1008/98, u odluci od 7. travnja 1998. navodeüi „ako je
tuženik þlan trgovaþkog društva „O.“d.o.o. , Zagreb, i vodi obrt pod istim
nazivom „O.“ pa istu robu naruþuje od istog prodavatelja koristeüi peþate i
trgovaþkog društva i obrta, ispunjene su pretpostavke za primjenu odredbe þl.
10. st. 3. Zakona o trgovaþkim društvima.“
Jednaka je situacija i kada društvo osniva novo društvo s jedinim ciljem
da ošteti svoje vjerovnike prebacivanjem imovine u drugo društvo ili osnuje
novo društvo s neznatnom imovinom i poslovanje prebaci na to novo društvo.
41
Tada dužnik odgovara i za obveze društva koje je radi toga osnovao.
Vladajuüe društvo može utjecati na voÿenje poslova ovisnoga društva ako
su meÿu njima sklopljeni ugovori o voÿenju poslova društva ili ugovor o
42
prijenosu dobitka, meÿutim, to ne mora uvijek biti temelj proboja pravne
osobnosti. Takvo stajalište zauzima i Visoki trgovaþki sud Republike Hrvatske
43
u odluci od 15. 4. 2003. donesenoj u predmetu br. Pž-1760/02 .
U presudi se navodi da bi odgovornost postojala kad bi vladajuüe društvo
osnovalo ovisno društvo radi zloporabe utjecaja tako da se vladajuüe društvo
44
koristi ovisnim društvom za postizanje nedopuštenih ciljeva.
Potkapitalizacija45 nije nužno osnova za odgovornost þlanova društva
kapitala vjerovnicima društva za obveze. Hrvatski zakonodavac predviÿa
46
odgovornost þlanova za obveze društva kod materijalne potkapitalizacije u þl.
10. st. 4. t. 4. Navedeni þlanak navodi da þlanovi odgovaraju za obveze društva
39
40
41
42
43
44
45
46
Barbiü, J. op. cit. bilj. 5., str. 145.
ING Pregled sudske prakse, god. 1998., br. 4., odjeljak 2, odluka pod br. 221.32, str. 27
Barbiü, J. op. cit. bilj. 5., str. 145
ýl. 479. st. 1. ZTD-a
Zbornik odluka Visokog trgovaþkog suda Republike Hrvatske 1994-2004, (2004) br.
9, odluka pod br. 292/VIII
Barbiü, J. op. cit. bilj. 5., str. 145.
Od potkapitalizacije treba razlikovati insolventnost (nesposobnost plaüanja) te
prezaduženost (imovina društva ne pokriva njegove postojeüe obveze) koji su razlozi
pokretanja steþajnog postupka.
Barbiü, J. op. cit. bilj. 5., str. 146: Razlikujemo nominalnu i materijalnu
potkapitalizaciju. Kod nominalne potkapitalizacije potreba za vlastitim kapitalom
zadovoljava se podizanjem kredita, a kod materijalne potkapitalizacije nedostaju
izvori sredstava pa društvo nije u moguünosti redovno poslovati.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
55
ako su u svoju korist ili u korist nekog drugog umanjili imovinu društva iako su
znali ili morali znati da društvo neüe moüi podmiriti svoje obveze.
Kako smo ranije naveli, dokazivanje postojanja zloporabe leži na
tužitelju, odnosno na vjerovniku društva, osim sluþajevima navedenim u þl. 10.
47
st. 4. ZTD-a kada se zloporaba ne mora dokazivati. Zakonsko navoÿenje
primjera zloporabe okolnosti da se kao þlan društva kapitala ne odgovara za
obveze društva nije taksativno i sud ima slobodu ocjenjivati situaciju od sluþaja
do sluþaja. Visoki trgovaþki sud Republike Hrvatske u odluci od 18. 11. 2003. u
48
predmetu Pž-636/03 , odluka br. 295/VIII zauzima stajalište da je ispunjena
pretpostavka za postojanje odgovornosti društva s ograniþenom odgovornošüu
koje pri prijenosu ugovora o radu na društva küeri osim obveza društvu küeri
49
nije prenijelo znaþajniju imovinu društva.
50
Jednak stav izražen je i u odluci od 5. 10. 2004. u predmetu Pž-8695/03
odluka pod br. 53 gdje je reþeno kako þlan osnivaþ odgovara za obveze
vjerovnicima u sluþaju kad je društvo osnivaþ samovoljno rasporedilo svoje
zaposlenike na rad u novoosnovana društva, a nije prenijelo imovinu kako se
obvezalo. Tada društvo majka odgovara solidarno s društvom küeri za obveze
prema djelatnicima/vjerovnicima koji se u steþajnom postupku nisu mogli
naplatiti od društva küeri.
Primjer proboja pravne osobnosti nalazimo i sluþaju prijevarnog
postupanja51 kada jedini þlan, dioniþar društva, koji i vodi poslove društva
osnuje drugo društvo i fiktivnim poslovima prebacuje sredstva iz društva u
društvo tako da društvo posluje preko raþuna drugog društva.
Praksa Visokog trgovaþkog suda poznaje i primjere namjerne blokade
vlastitog raþuna kako bi se onemoguüilo namirenje vjerovnika društva pri þemu
se obveze stvaraju jednom društvu, a korist ostvaruje za drugo društvo.
Tzv. tuneliranje ili izvlaþenje sredstava iz društva takoÿer je osnova za
zloporabu. Ovaj je primjer þešüi u društvima unutar koncerna kad se sredstva
jednog društva koriste za potrebe drugog društva.52
47
48
49
50
51
52
Vidi presudu Visokog trgovaþkog suda Republike Hrvatske u odluci od 23. 9. 2013.
u predmetu br. Pž-1522/03. Zbornik odluka Visokog trgovaþkog suda Republike
Hrvatske 1994-2004, (2004) br. 9, odluka pod br. 294/VIII
Zbornik odluka Visokog trgovaþkog suda Republike Hrvatske 1994-2004, (2004) br.
9, odluka pod br. 295/VIII
Više o odgovornosti društva majke za obveze društva küeri: Braut Filipoviü, M.
(2011) Odgovornost društva majke za obveze društva küeri, Zbornik Pravnog
fakulteta u Rijeci, v. 32, br. 2, 795-828
Zbrika odluka hrvatskih trgovaþkih sudova (2005) br. 10, Zagreb
Barbiü, op. cit. bilj. 5., str. 148.
Više o tuneliranju ibid, str. 149.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
56
UMJESTO ZAKLJUýKA
ýlan društva koji zloporabi okolnost da kao þlan društva kapitala po
zakonu ne odgovara za obveze društva, ipak odgovara za obveze društva. U tu
kategoriju svrstavamo dioniþare dioniþkog društva i þlanove društva s
ograniþenom odgovornošüu. Pri tome je teret dokaza da je rijeþ o zloporabi
položaja na vjerovniku / tužitelju.
Zakonski temelj odgovornosti þlanova za obveze društva je moguünost
utjecaja þlanova u društvu. Dualistiþki ustroj dioniþkog društva tako ostavlja
manje moguünosti na utjecaj dioniþara na donošenje poslovnih odluka u odnosu
na društva s ograniþenom odgovornošüu, posebice na društva s ograniþenom
odgovornošüu sa samo jednim ili manjim brojem þlanova.
Zakonom o trgovaþkim društvima nije predviÿena odgovornost þlanova
društva za neke od obveza društva, veü þlanovi društva odgovaraju kako za
ugovorne tako i izvanugovorne obveze društva. ýlanovi pri tome za obveze
društva odgovaraju solidarno i neograniþeno. Ovakvo rješenje preventivno štiti
vjerovnike od prijevarnog ponašanja druge strane.
Institut proboja pravne osobnosti razvio se prije svega u Sjedinjenim
ameriþkim državama gdje se naziva piercing the corporate veil i temelji se na
sudskim odlukama koje su u tom pravnom sustavu glede ovog instituta i
najbrojnije.
Na europskom podruþju meÿutim, takoÿer pronalazimo adekvatnu pravnu
regulaciju. Osim njemaþkog, slovenskog i donekle talijanskog i hrvatski
zakonodavac precizno regulira ovaj sustav zaštite vjerovnika od zloporabe
okolnosti, a sve veüi broj sudskih odluka pokazuje da ono zaista i funkcionira u
praksi.
LITERATURA
1. Barbiü, J.: (2008) Pravo društava, knjiga prva – opüi dio, Zagreb
2. Barbiü, J.: (2007) Pravo društava, knjiga druga – društva kapitala, Zagreb
3. Barbiü, J.: (2002) Pravo društava, knjiga treüa – društva osoba, Zagreb
4. Ivanjko, Š, Kobeck, M. (1994), Pravo družbah, Ljubljana
5. Petroviü, S., Ceronja, P.: (2010) Osnove prava društava, Zagreb
6. Bakst, D.: (1996) Piercing the Corporate Veil for Environmental Torts in the
United States and the European Union: The Case for the Proposed Civil
Liability Directive, 19 B.C.Int1&Comp. L. Rev. 323
http://lawdigitalcommons.bc.edu/iclr/vol19/iss2/4
7. Barber, David H. (1980-1981) Piercing the Corporate Veil, 17 Willamette L.
Rev.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
57
8. Barbiü, J.: (2009) Odgovornost þlanova za obveze društva kapitala, RRiF br.
9/09. str.: 143.- 152.
9. Brnabiü, R. (2010), Proboj pravne osobnosti u joint-venture odnosima, Pravo
u gospodarstvu, 49 (3)
10. Bryant, Larry S. (1982), Piercing the Corporate Veil, Com. LJ 87
11. Dukiü-Mijatoviü, M. (2011), Korporativno upravljanje i kompanijsko pravo
Republike Srbije, Pravo – teorija i praksa 28 (1-3), str. 15-22
12. Jeliniü, S., Akšamoviü, D.: (2009) O proboju pravne osobnosti (piercing the
corporate veil), Pravo u gospodarstvu, 482; str.544-574.
13. Katušiü – Jergoviü, S.: Proboj pravne osobnosti i kaznena djela u svezi s
tim, Aktualna pitanja kaznenog zakonodavstva, (2003); str.75-88.
14. Lazarušiü, M.: (2010), Proboj pravne osobnosti, RRiF, br. 8/10., str.130133.
15. Markoviü, V.: (2012) Zakonski i statutarni zastupnici privrednih subjekata,
Pravo – teorija i praksa 7 – 9, str. 20-41
16. Slakoper, Z. (1999.), Osobna odgovornost þlanova društva kapitala, Zbornik
Pravnog Fakulteta Sveuþilišta u Rijeci, v. 20, br. 2. str. 779-784
17. Širola, N.: , (2011); Odgovornost þlanova društva s ograniþenom
odgovornošüu za nedopušten zahvat u imovinu društva, Zbornik PFZ 61 (5),
str. 1687-1728
18. Thompson, Robert B., (1990), Piercing the corporate veil: an empirical
study, Cornell L. Rev. 76
19. Werlauff, E. (1993), EC Company Law – The Common Denominator for
Business Undertakings In 12 States 10 – 14
UDK: 341.96:347.736 (497.11+497.6)
MEĈUNARODNI STEýAJ U PRAVU
REPUBLIKE SRBIJE I FEDERACIJE BIH
INTERNATIONAL BANCRUPTCY IN SERBIAN AND
FEDERATION OF BOSNIA AND HERCEGOVINA’S LEGISLATIONS
Prof.dr Marijana Dukiü Mijatoviü
Vanredni profesor i Prodekan za nauku i meÿunarodnu saradnju Pravnog
fakulteta za privredu i pravosuÿe Univerziteta Privredna akademija Novi Sad
E mail: [email protected]
Prof.dr Vladimir ýoloviü
Nauþni savetnik Instituta za uporedno pravo Beograd
E mail: [email protected]
Mr Emir Sudžuka
Viši asistent Fakulteta pravnih nauka Sveuþilišta “Vitez”,
Travnik, Federacija BIH
E mail: [email protected]
Prof. Marijana Dukiü Mijatoviü, Ph.D
Associate professor and Vice Dean for Science and International Relations,
Faculty of Law, Business Academy, Novi Sad,
[email protected]
Prof. Vladimir ýoloviü, Ph.D
Research Advisor at the Comparative Law Instutute, Belgrade
E mail: [email protected]
MA Emir Sudžuka
Senior Assistant at the Faculty of Law at the University “Vitez”, Travnik,
Federation of Bosnia and Herzegovina
E mail: [email protected]
Rezime: U ovom radu autori su analizirali osnovne institute i razliþite naþine
regulisanja meÿunarodnog steþaja u srpskom pravu, kao i pravu Federacije BIH.
Zakon o steþaju Republike Srbije zasnovan je velikim delom na odredbama
Model-zakona o prekograniþnoj insolventnosti, koji je donet od strane
UNCITRAL. Na drugaþiji naþin se ova materija reguliše u zakonodavstvima susednih zemalja, odnosno u Zakonu o steþajnom postupku Federacije BiH, po ugledu
na Steþajni zakon Republike Hrvatske, koji sadrži kvalitetna i primenljiva rešenja.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
59
Srpski zakonodavac bi prilikom eventualnih buduüih izmena i dopuna Zakona o
steþaju trebalo da se odluþi za jednu od tri varijante regulisanja meÿunarodnog
steþaja. Prva bi se odnosila na detaljno regulisanje, sa navoÿenjem opštih pravila
Meÿunarodnog privatnog prava, druga na kraüe regulisanje sa pozivanjem na
druge zakone, pre svega one koji regulišu element inostranosti, a treüa bi se
odnosila na preuzimanje delova ili celih odredaba iz pojedinih zakonodavstava u
regionu, koja su, ovu oblast definisala na uspešniji naþin.
Summary: In this paper the authors have analyzed the basic institutions and the
different ways of regulating the Serbian International Bankruptcy Law and the
Law of the Federation of BiH. Bancrupcy Law of Republic of Serbia is mostly
based on the provisions of the Model Law on Cross-Border insolvency adopted
by UNCITRAL. This material is regulated differently in legislation of the
neighbouring countries and in the Law of Bancrupcy Procedure of the BiH
Federation made after the model of the Bancrupcy Act of the Republic of Croatia
which contains good-quality and applicable solutions. Serbian legislators should
opt for one of three variants of the Regulation of International Bancrupcy at any
future amandments. The first one would be related to the detailed regulations,
stating the general rules of Private International Law, the second one to shorter
regulations with reference to other laws, particularly those governing foreign
elements and the third would be related to the overtaking parts from regulations of
laws in the region which defined this area in a more succeesful way.
Kljuþne reþi: steþaj, element inostranosti, glavni steþaj, sekundarni steþaj,
strana odluka.
Key words: bancrupcy, foreign element, main solvency, secondary solvency,
foreign decision.
UVOD
„Kompleksnost i multipliciranost poslovnih odnosa privrednih subjekata
u redovnim tokovima þesto zahteva svakodnevna operativna rešenja, radi
prevazilaženja nastale situacije i realizacije posla, koji u nizu povezuje više
poslova i privrednih subjekata, što ponekad rezultuje voÿenjem sudskih
postupaka, a u najgorem sluþaju steþajem nekog od dužnika u lancu poslovnih
partnera. To je naroþito sluþaj kad steþajni dužnik ima sedište u jednoj državi,
njegova imovina koja ulazi u steþajnu masu nalazi se u drugoj državi, a
1
poverioci su državljani razliþitih država.“ „Pitanja koja se tiþu prisustva
elementa inostranosti u steþajnom postupku, odnosno, njegovo vezivanje za
elemente tog postupka, zatim dejstva stranih steþajnih odluka, status stranih
subjekata u domaüem steþajnom postupku, istovremeno voÿenje dva ili više
steþajna postupka protiv jednog steþajnog dužnika, kao i niz drugih pitanja,
1
Velimiroviü, M.(2004) Steþajno pravo, Symbol, Novi Sad, str.171.
60
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
uvek su izazivala nedoumice i kod teoretiþara i kod praktiþara, a, posebno, kod
2
zakonodavca, odnosno, zakonodavaca.”
3
Kada je u pitanju meÿunarodni steþaj, Zakon o steþaju Republike Srbije
4
uvodi odreÿene novine u odnosu na Zakon o steþajnom postupku. Pre svega, tu
se misli na XII Glavu ovog zakona koja se umesto naziva „Steþajni postupak sa
5
elementom inostranosti“ pretvara u naziv „Meÿunarodni steþaj“. Steþajni
postupak nad steþajnim dužnikom koji nema sedište u Republici Srbiji sprovodi
sud na þijem podruþju je središte glavnih interesa steþajnog dužnika, ako su za
to ispunjeni uslovi predviÿeni zakonom, rešenje je propisano þlanom 16. st. 2 i
174 Zakona o steþaju, þime je zakonodavac harmonizovao steþajni zakon sa
6
propisima Evropske unije i na taj naþin premostio situaciju iz prakse, gde neka
2
3
4
5
6
ýoloviü, V. (2009) Meÿunarodni steþaj u domaüem zakonodavstvu, zakonodavstvima
zemalja u regionu i pravu Evropske Unije, II druga meÿunarodna konferencija
regiona Istoþne Evrope, Beograd
Zakon o steþaju Republike Srbije (”Službeni glasnik RS” br. 104/09, 99/11 - dr.
zakon i 71/12 - odluka US.)
Zakon o steþajnom postupku Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 84/2004 i
85/2005)
Dukiü Mijatoviü M.(2010) Vodiþ kroz steþajni postupak - Osvrt na zakonodavstvo
bivših jugoslovenskih republika, Novi Sad, autorsko izdanje, str.108.
Evropska konvencija o meÿunarodnim aspektima steþaja, doneta u okviru Saveta
Evrope u Istanbulu 1990. godine je napravila razliku izmeÿu dve vrste steþaja. Jedan,
koji je otvoren u zemlji dužnikovog centra poslovanja, nazvala je glavni steþaj (main
bankruptcy), a drugi, koji je otvoren posle glavnog u drugim zemljama potpisnicama,
nazvala je sekundarni (posebni) steþaj ili steþajni postupak (secondary bankruptcy).
Svaki drugi steþajni postupak, koji je otvoren na teritoriji jedne od država potpisnica,
a koji se ne može definisati ni kao glavni, ni kao sekundarni steþaj Konvencija naziva
obiþnim steþajem, steþajem u opštem smislu. Ako je steþaj otvoren u treüim
zemljama, koje nisu zakljuþile i potpisale Konvenciju, þak i ako se u toj zemlji nalazi
dužnikov centar poslovanja odnosno sedište glavnih interesa, takav steþaj se ne može
posmatrati kao glavni steþajni postupak ili primarni steþaj. Ako se dužnikovo sedište
nalazi van neke od zemalja potpisnica Konvencije, a steþajni postupak je otvoren u
jednoj od tih država, takav steþaj se ne može definisati ni kao glavni, ni kao
sekundarni, veü je to obiþan steþaj.). Regulativa (Uredba) Evropske Unije br.
1346/2000 o steþajnim postupcima, doneta 29.05.2000. godine (Council Regulation
(EC) No.1346/2000 of 29 May 2000 on insolvency proceedings predviÿa da je za
pokretanje postupka, nadležan onaj sud, na þijoj se teritoriji nalazi „centar interesa“
dužnika. Pretpostavlja se da je „centar interesa“ mesto, gde je registrovan dužnik, ali
dužnik – pravno lice. Ukoliko se postavi pitanje pokretanja steþajnog postupka na
teritoriji druge države ugovornice, gde dužnik ima sedište poslovnih interesa, a ne
centar interesa, onda je u pitanju takozvani sekundarni (posebni) steþajni postupak.
Uredba odreÿuje da je svaki postupak, koji je otvoren posle glavnog, odnosno onog,
koji je otvoren u mestu gde se nalazi dužnikov centar glavnih interesa, sekundarni
steþajni postupak. Što se tiþe primene merodavnog prava, predviÿeno je da üe se
primenjivati pravo države u kojoj je postupak otvoren, tj. lex fori.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
61
privredna društva imaju sedište glavnih interesa kod nas, a osnovana su i
registrovana u inostranstvu. ýlanom 174. Zakona o steþaju definisano je da se
pod stranim postupkom, u smislu ovog zakona, podrazumeva sudski ili upravni
postupak, ukljuþujuüi i prethodni postupak, koji se sa ciljem kolektivnog
namirenja poverilaca putem reorganizacije, bankrotstva ili likvidacije sprovodi
u stranoj državi u skladu sa propisom kojim se ureÿuje insolventnost, a u kojem
su imovina i poslovanje dužnika pod kontrolom ili nadzorom stranog suda ili
7
drugog nadležnog organa. Izostao je sluþaj primene iz þlana 146. stav 1. taþka
8
4. Zakona o steþajnom postupku , koji je regulisao da se steþajni postupak sa
elementom inostranosti sprovodi kada poverioci i druga lica iz strane države
koja imaju pravni interes, zahtevaju pokretanje postupka ili uþestvuju u
9
postupku koji se vodi u skladu sa ovim zakonom.
7
8
9
Dužnik može biti: pravno lice koje nema registrovano sedište u Republici Srbiji i
fiziþko lice koje nije rezident Republike Srbije u smislu zakona kojim se ureÿuje
porez na dohodak graÿana. Tako se uspostavlja opšte pravilo merodavnog prava, uz
dva izuzetka – stvari i prava na kojima postoji izluþno ili razluþno pravo ili ugovori o
radu. U drugim sluþajevima, osigurava se da za odreÿena dejstva postupka u sluþaju
insolventnosti merodavno pravo nije pravo države otvaranja postupka, veü pravo date
države þlanice. Ti izuzeci, odnose se na: strana prava treüih lica, prebijanja,
zadržavanje prava svojine, ugovore koji za predmet imaju nepokretnosti, sisteme
plaüanja i finansijska tržišta, ugovore o radu, prava koja se upisuju u registar,
komunitarni žig i komunitarni patent, štetne radnje, zaštitu treüih lica, kupaca i
parnica u toku.
Model – Zakon UNCITRAL o prekograniþnoj (meÿunarodnoj) insolventnosti, donet
15.12.1997. godine Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija broj 52/158
(General assembly resolution 52/158 of December 15, 1997 – Model Law on CrossBorder Insolvency of the United Nations Commission on International Trade Law)
Model – Zakon üe se primenjivati: kada strani sud ili strani predstavnik stupi u
kontakt sa domaüim sudom, a u vezi steþajnog postupka, koji je pokrenut u
inostranstvu, ali üe, najverovatnije, proizvoditi dejstva i u domaüoj zemlji, odnosno
zemlji priznanja strane odluke, koja se odnosi na strani steþajni postupak; kada strana
država zatraži pomoü od ovlašüenih organa domaüe države u vezi steþajnog
postupka; kada se steþajni postupci vode i u stranoj i u domaüoj državi, istovremeno
protiv istog dužnika (glavni i sporedni, odnosno sekundarni ili posebni steþajni
postupci); kada poverioci iz strane države zahtevaju da uþestvuju u steþajnom
postupku, koji se vodi na tlu domaüe države, odnosno kada zahtevaju pokretanje
steþajnog postupka u domaüoj državi, na osnovu strane odluke o pokretanju steþajnog
postupka u inostranstvu. Iz ovih odredaba proizlazi da strani poverioci direktno mogu
komunicirati sa ovlašüenim subjektima u domaüoj državi.- Vidi više ýoloviü
V.(2005) Model Zakon o prekograniþnoj insolventnosti, Pravni život, br. 7-8,
Beograd, str.75-91.
Dukiü Mijatoviü M.(2010) Steþajno pravo, Pravni fakultet za privredu i pravosuÿe
Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad, str.82.
62
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Iako ne postoje odredbe o iskljuþivoj meÿunarodnoj nadležnosti suda u
Republici Srbiji trebalo bi prihvatiti da je sud u Republici Srbiji iskljuþivo
nadležan za sprovoÿenje steþajnog postupka protiv steþajnog dužnika þije je
sedište poslovnog delovanja na podruþju Republike Srbije.10 Postupak obuhvata
celokupnu imovinu steþajnog dužnika, bez obzira na to da li se on nalazi u
Republici Srbiji ili u inostranstvu (glavni steþajni postupak). Kada se upisano
sedište steþajnog dužnika nalazi u inostranstvu, a sedište njegovog poslovnog
delovanja je u Republici Srbiji, u steþajnom postupku iskljuþivo bi bio mesno
nadležan steþajni sud na þijem podruþju se nalazi sedište poslovnog delovanja
steþajnog dužnika. ýlanom 47. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima
drugih zemalja11 je regulisano da je iskljuþiva nadležnost domaüih sudova
izriþito propisana tim zakonom ili nekim drugim saveznim zakonom.12 Zakon o
steþaju nije definisao ni meÿunarodnu nadležnost prema poslovnoj jedinici,
odnosno imovini stranog steþajnog dužnika u Republici Srbiji. Radi se o
posebnim steþajnim postupcima, koji se mogu voditi uporedo sa glavnim
steþajnim postupkom.
Odredbama þlana 195. Steþajnog Zakona Federacije BIH13 iskljuþiva
nadležnost domaüeg suda se odreÿuje za dužnika, koji ima središte poslovnog
delovanja na domaüoj teritoriji. 14 Možemo zakljuþiti, da je ova odredba ureÿena
na ovakav naþin, radi sigurnosti poverilaca, ali ona je, analogno, izvedena iz
pravila Meÿunarodnog privatnog prava. Ali, u istoj odredbi je predviÿeno da üe
se protiv dužnika pokrenuti steþajni postupak u domaüoj zemlji, ako je njegovo
sedište registrovano u inostranstvu, a središte poslovnog delovanja se nalazi u
domaüoj zemlji.15 Steþajni zakon Federacije BIH definiše i otvaranje posebnih
10
11
12
13
14
15
ýoloviü V.(2000) Iskljuþiva nadležnost u steþajnom postupku sa elementom
inostranosti, Pravni život, br.11, Beograd, str.213-228.
Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreÿenim
odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 43/82 i 72/82, "Službeni list SRJ", br. 46/96 i
"Službeni glasnik RS", br. 46/2006)
Dukiü Mijatoviü M.(2012) Meÿunarodno privatno pravo, Pravni fakultet za privredu i
pravosuÿe Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad, str.69
Zakon o steþajnom postupku Zakon o steþajnom postupku Federacije Bosne i
Hercegovine(“Službene novine Federacije BiH”, br. 29/2003,32/2004 i 42/2006.)
Pretpostavlja se da je to njegovo sedište, koje je upisano u registar privrednih
subjekata. Pod sedištem se podrazumeva registrovano sedište. Meÿutim, ako je
središte poslovnog delovanja dužnika u inostranstvu, a njegovo sedište je upisano na
teritoriji domaüe zemlje, tada üe, isto, iskljuþivo nadležan biti domaüi sud, ako se,
prema pravu države, u kojoj se nalazi središte poslovnog delovanja dužnika, ne može
otvoriti steþajni postupak protiv istog.
ýoloviü V.(2005) Meÿunarodni steþaj, Pravni fakultet Univerzitet Istoþno Sarajevo,
str 104-116.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
63
steþajnih postupaka protiv steþajnog dužnika. 16 Ako je steþajni postupak
otvoren u zemlji, gde se nalazi središte poslovnog delovanja dužnika (znaþi gde
je otvoren glavni steþajni postupak), u domaüoj zemlji, u kojoj se otvara
sekundarni steþajni postupak, neüe se ispitivati steþajni razlozi, koji su doveli do
pokretanja glavnog steþajnog postupka. Pre svega, dejstva steþajnog postupka
odreÿuju se prema pravu države u kojoj je taj postupak otvoren, znaþi, po
pravilu lex fori. Zakonom o steþaju Republike Srbije zakonodavac je propustio
da unese još niz odredaba kojima üe se regulisati pitanje merodavnog prava u
steþajnom postupku, naroþito imajuüi u vidu nedostatak izriþitih odredaba o
tome iz oblasti meÿunarodnog privatnog prava koja su trenutno na snazi u
Republici Srbiji.17 Dejstvo steþajnog postupka odreÿuje se pravu države u kojoj
je taj postupak otvoren, znaþi, prema pravilu lex fori. Ovde je pravilnije koristiti
termin lex fori concursus, koji oznaþava pravo mesta otvaranja steþajnog
postupka. 18
Zakonodavac ne definiše posebno da se dejstva glavnog steþajnog
postupka, odnosno sekundarnog steþajnog postupka odreÿuju po ovom pravu,
ali je jasno da se, uvek, primenjuje opšte pravilo da se posledice pokrenutog
postupka uvek procenjuju po pravu države, u kojoj je taj postupak pokrenut.
Naravno, mogu postojati odreÿeni izuzeci. Ista je situacija i kada su u pitanju
izluþna i razluþna prava poverilaca. 19 Obzirom da se protiv istog dužnika mogu
16
17
18
19
Posebni steþajni postupci se mogu voditi uporedo sa glavnim steþajnim postupkom,
koji se pokreüe na osnovu nadležnosti, koja je, napred, analizirana, te je predviÿeno
da se sekundarni steþajni postupak može pokrenuti protiv dužnika, ako taj dužnik ima
poslovnu jedinicu bez svojstva pravnog lica na teritoriji domaüe države, kao i da se
sekundarni steþajni postupak protiv dužnika može otvoriti u domaüoj zemlji i na
osnovu toga što se na njenoj teritoriji nalazi imovina dužnika. No, ovde je
zakonodavac postavio odreÿene uslove. Sekundarni steþajni postupak üe se
pokrenuti, ako se, u državi u kojoj dužnik ima središte poslovnog delovanja, ne može
protiv njega pokrenuti steþajni postupak, iako postoje steþajni razlozi, zatim, ako po
pravu države, u kojoj dužnik ima središte poslovnog delovanja, steþajni postupak,
otvoren u toj državi, obuhvata samo imovinu dužnika, koja se nalazi u toj državi,
zatim, kada se strana odluka o otvaranju steþajnog postupka ne može priznati po
domaüem pravu, kao i kada se otvaranje sekunadrnog steþajnog postupka u domaüoj
zemlji predlaže kod postupka za priznanje strane odluke o otvaranju steþajnog
postupka. U ovim odredbama, pominje se središte poslovnog delovanja dužnika, a ne
sedište, što je i logiþno, jer, ako bi se sedište dužnika nalazilo u domaüoj zemlji, onda
bi se stekli uslovi za zasnivanje iskljuþive nadležnosti.
Dukiü Mijatoviü M.(2012) Meÿunarodno privatno pravo, Pravni fakultet za privredu i
pravosuÿe Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad, str.71.
Kozar V., Poþuþa M., Stankoviü I.(2013) Opšti steþajni postupak, Poslovni biro,
Beograd, str.286.
Dukiü Mijatoviü M– Mijatoviü M.(2011) Pravni položaj razluþnih poverilaca u
steþaju, Pravni život, br.11, str. 205-221
64
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
voditi i glavni i sekundarni steþajni postupak, postavlja se pitanje namirenja
potraživanja u jednom i u drugom postupku, kao i pitanje transfera sredstava iz
jedne u drugu zemlju, ukoliko preostanu sredstva, nakon namirenja
potraživanja. 20
Prema þl.178 Zakona o steþaju Republike Srbije steþajni upravnik
imenovan u skladu sa ovim zakonom ovlašüen je da preduzima radnje u stranoj
državi u ime i za raþun steþajnog dužnika, odnosno steþajne mase, ako je to
dopušteno zakonom te države. Ovaj þlan je istovetan kao i þlan 151. Zakona o
steþajnom postupku. 21 Radi se o boljoj stilizaciji, jasnijem odreÿenju pojmova i
u suštini kvalitetnijem rešenju. Kvalitet u odnosu na prethodno rešenje sastoji se
u tome što je decidno odreÿeno da je steþajni upravnik ovlašüen da preduzima
radnje u stranoj državi u ime i za raþun steþajnog dužnika. I ne samo steþajnog
dužnika, veü u ime i za raþun steþajne mase koja po domaüem pravu predstavlja
u odreÿenim sluþajevima i pravni subjekt. Naravno, svako postupanje steþajnog
upravnika u stranoj državi mora biti dopušteno zakonom te strane države. 22
Steþajni upravnik prema steþajnom zakonu Federacije BIH mora biti izjednaþen
sa steþajnim upravnikom na domaüoj teritoriji, ukoliko je i u domaüoj zemlji
pokrenut steþajni postupak. Ako nije, on mora imati sva ovlašüenja, koja bi
imao i steþajni upravnik u domaüoj zemlji. To znaþi, da strani steþajni upravnik
postupa po pravilu lex fori i da on mora saraÿivati sa nadležnim organima
zemlje u kojoj se priznaje strana steþajna odluka. Zakonodavac je odredio da je
steþajni upravnik iz glavnog steþajnog postupka, koji je otvoren u domaüoj
20
21
22
Pre svega, potraživanja üe biti namirena direktno iz imovine dužnika, koja se nalazi u
zemlji, gde je i otvoren sekundarni steþaj. Nakon namirenja tih potraživanja, ukoliko
se pojavi višak imovine dužnika, dužnost je steþajnog upravnika sekundarnog steþaja,
da izvrši transfer imovine u zemlju, gde je otvoren glavni steþaj. To znaþi, da üe sa
tom imovinom raspolagati steþajni upravnik glavnog steþajnog postupka. Namirenje
potraživanja poverilaca üe se vršiti po pravilu lex fori. Ako poverioci iz glavnog
steþaja nisu u potpunosti namirili svoja potraživanja u tom postupku, oni üe imati
položaj, kao i obiþni poverioci u sekundarnom steþaju, ako prijave svoja potraživanja
u tom postupku. Ukoliko potraživanja tih poverilaca nisu namirena u potpunosti, ono
što su primili u sekundarnom postupku, uraþunaüe im se, u sluþaju namirenja, u
glavnom steþajnom postupku. No, zakonodavac je predvideo steþajnim zakonom
Federacije BIH da nema uraþunavanja u steþajnu kvotu u glavnom steþajnom
postupku, ako su se delimiþno namirili razluþni poverioci, odnosno, ako je do
namirenja došlo putem prebijanja.
Spasiü S.(2010) Meÿunarodni steþaj po Zakonu o steþajnom postupku Republike
Srbije, III konferencija odbora pristupajuüih zemalja INSOL EUROPE, Beograd,
str.62-93.
Dukiü-Mijatoviü M, Pregled zakonskih procedura u postupku utvrÿivanja
potraživanja steþajnih zakona u regionu, Tematski zbornik radova Pravo zemalja u
regionu izdavaþa Institut za uporedno pravo Beograd, 2010, str. 368-390
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
65
zemlji, dužan da, na zahtev poverioca, potraživanje prijavljeno u tom postupku,
prijavi i u stranom steþajnom postupku, koji je sekundaran (poseban).
Priznanje stranog postupka sprovodi sud koji je odreÿen u skladu sa
Zakonom o steþaju Republike Srbije, a radi se o sudu koji može sprovoditi
steþajni postupak. 23 Ponavlja se propust, pogotovo ako se ima u vidu obaveza
koordinacije postupaka koji se vode u isto vreme protiv istog dužnika, kao i
obaveza saradnje izmeÿu sudova i steþajnih upravnika iz ovih postupaka.
Buduüi da je u meÿunarodnom insolventnom pravu najvažnija odluka o
otvaranju steþajnog postupka, gde se kao takva najþešüe pojavljuje kao predmet
priznanja, te buduüi da je odgovor na pitanje hoüe li strana odluka o otvaranju
steþajnog postupka uopšte imati pravno dejstvo u zemlji, zavisi od toga da li su
ispunjene pretpostavke za njeno priznanje. Zakon o steþaju ne kaže precizno
koja se to odluka stranog suda priznaje, veü uopšteno definiše priznanje stranog
postupka. U Zakonu o steþajnom postupku Federacije BIH se navodi da üe se na
priznanje stranih odluka o otvaranju steþajnog postupka, primenjivati pravila
Meÿunarodnog privatnog prava. Odreÿuje se da üe se predlog za priznanje
strane steþajne odluke podneti sudu, koji je nadležan po poslovnoj jedinici
dužnika, odnosno po mestu nalaženja imovine dužnika. To je i logiþno, jer na
tim mestima i mora doüi do izvršenja stranih steþajnih odluka (iz glavnog
steþajnog postupka). Predlog za priznanje strane steþajne odluke mogu podneti
strani steþajni upravnik ili poverilac. Oni uz taj predlog trebaju da prilože
original odluke ili overeni prepis (sa prevodom), zatim potvrdu nadležnog
stranog organa o izvršnosti te odluke, kao i popis imovine dužnika, koja se
nalazi u domaüoj zemlji i popis njegovih poverilaca.24 Naravno, bilo bi
obavezno dostaviti original odluke ili njenu overenu kopiju, kao i potvrdu o
izvršnosti, ali da li je neophodno i moguüe, uvek, dostavljati popis imovine
dužnika i poverilaca, kao i da li to može biti dostupno i poznato stranom
steþajnom upravniku i poveriocima, kao ovlašüenim predlagaþima. Sud, koji
23
24
ýoloviü V.(2002) Uticaj strane odluke o ostvaranju steþajnog postupka na otvaranje
steþajnog postupka u domaüoj zemlji, Pravni život, br.11, Beograd, str.213-228.
Ta nadležnost se ureÿuje zakonom kojim se definiše nadležnost sudova. 24 Što se tiþe
mesne nadležnosti, priznanje stranog postupka sprovodi sud na þijem se podruþju
nalazi pretežni deo imovine dužnika u Republici Srbiji. Samo naþelo automatskog
priznanja je þini se logiþno posledica nastojanja da postupak u sluþaju insolventnosti
treba da ima univerzalno dejstvo na celokupnu imovinu dužnika, bez obzira na to gde
se ona nalazi u okviru Evropske Unije. Kao što je veü istaknuto, ovo priznanje ne
utiþe na moguünost otvaranja sekundarnog postupka u državi priznanja. Svakako da
nije moguüe oþekivati prenošenje ovih odredaba Uredbe u zakonodavstvo Republike
Srbije. Ipak trebalo bi olakšati i pojednostaviti postupak priznanja stranih steþajnih
odluka, što se odredbama Zakona o steþaju i þini. Pitanje drugih odluka koje se
donose tokom steþajnog postupka – radi se o odlukama koje se odnose na tok i
zakljuþenje steþajnog postupka od strane steþajnog suda nije regulisano, kao ni u
prethodnom Zakonu o steþajnom postupku.
66
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
odluþuje o priznanju strane steþajne odluke, može o priznanju te odluke odluþiti
i kao o prethodnom pitanju, što su rešenja i srpskog zakonodavca. 25
Zakonodavac je definisao pretpostavke za priznanje stranih odluka o
otvaranju steþajnih postupaka. Odredbama þlana 212. steþajnog zakona Federacije BIH da üe se strana odluka o otvaranju steþajnog postupka priznati,
ukoliko ispunjava pretpostavke za priznanje, kao i ako je, pre podnošenja
predloga za priznanje strane odluke otvoren steþajni postupak protiv dužnika, i
to prema mestu poslovne jedinice, odnosno nalaženja imovine dužnika. To
praktiþno znaþi, da strana odluka mora da ispuni uslove predviÿene za
priznanje. Strani steþajni upravnik ne može osporavati potraživanja, koja su
utvrÿena u ranije pokrenutom postupku na domaüoj teritoriji, a ukoliko je prošlo
petnaest dana izmeÿu podnošenja predloga za priznanje strane odluke i javnog
oglasa u deobnom popisu u steþajnom postupku u domaüoj zemlji, deoba se
neüe sprovoditi po odluci o deobi, koja je doneta u stranom steþajnom
postupku.26 Važno je da postoji moguünost incidentalnog ispitivanja pretpostavke za priznanje strane odluke o otvaranju steþajnog postupka, jer voÿenje
posebnog formalnog postupka priznanja neüe biti uvek ekonomski opravdano.27
Srpsko autonomno meÿunarodno steþajno pravo ne predviÿa postojanje
uzajamnosti, kao pretpostavku priznanja strane odluke o otvaranju steþajnog
postupka. Time se odstupa od srpskog sistema priznanja stranih odluka u
graÿanskim odnosno trgovaþkim stvarima. Naime, princip uzajamnosti nije od
koristi za državu priznanja buduüi da putem zahteva za postojanje uzajamnosti
države priznanja ne može podstaüi druge države na to da one priznaju njene
odluke. Nepriznavanje strane odluke zbog nepostojanja uzajamnosti vodi
odlaganju pravne zaštite i pravnoj nesigurnosti. ýlan 191. Zakona o steþaju
Republike Srbije govori o pravnom dejstvu priznanja glavnog postupka.
25
26
27
Dukiü Mijatoviü M., Priznanje i izvršenje arbitražnih odluka - Osvrt na izmene i
dopune UNCITRAL-ovog Model- Zakona o meÿunarodnoj trgovinskoj arbitraži,
Pravna rijeþ, þasopis za pravnu teoriju i praksu, br. 5/2010, str. 173-180
Kod priznanja strane odluke, koje ne utiþe na pokretanje steþajnog postupka na
domaüoj teritoriji, regulišu se samo dejstva, koje strana odluka može da proizvede,
bez pokretanja steþajnog postupka. Dejstva strane odluke o otvaranju steþajnog
postupka se odreÿuju prema pravu države, u kojoj je postupak otvoren, ako nisu u
suprotnosti sa domaüim naþelima steþajnog prava. Nije uvek potrebno voditi posebni
postupak za priznanje da bi se ostvarilo priznanje strane sudske odluke o otvaranju
steþajnog postupka. Iz duha steþajnog zakona proizilazi zakljuþak da se može
dozvoliti i incidentalno priznanje takve odluke, ali samo sa uþinkom za taj postupak.
Pravni uþinci priznanja strane odluke o otvaranju steþajnog postupka nastupaju
danom donošenja odluke u kojoj je o navedenom priznanju odluþeno kao u
prethodnom pitanju. Posebno u situacijama ako u zemlji ne bi bilo mnogo domaüih
poverilaca i mnogo imovine.
ýoloviü V.(2005) Meÿunarodni steþaj, Pravni fakultet Univerzitet Istoþno Sarajevo,
str 146.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
67
Meÿutim, pre toga propušteno je da se navede i bliže reguliše samo rešenje o
priznanju stranog postupka, odnosno o priznanju strane sudske odluke. Kada je
u pitanju rešenje o priznanju strane steþajne odluke, naš zakonodavac je ponovo
došao u situaciju da, kao pretpostavke, odnosno uslove za priznanje odreÿuje
neka pravila koja su, veü definisana Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa
propisima drugih zemalja.28 U odredbama þlanova 213.-218. steþajnog zakona
koje se odnose na sluþaj, kada priznanje strane odluke ne utiþe na pokretanje
steþajnog postupka u domaüoj zemlji, govori se o posledicama, koje je proizvelo
otvaranje steþajnog postupka u inostranstvu, odnosno, koje je proizvelo
priznanje strane odluke. Naime, zakonodavac je predvideo da sva namirenja,
koja su otvorena putem izvršenja izmeÿu dana otvaranja stranog steþajnog
postupka i dana objavljivanja oglasa o predlogu za priznanje strane odluke na
oglasnoj tabli suda, nemaju pravno dejstvo. Isto važi i za razluþna prava. U
navedenom vremenu, sva izvršena raspolaganja dužnika gube pravno dejstvo,
ukoliko su protivna interesima poverilaca steþajnog dužnika i ako bude dokazano da je protivna strana znala ili morala znati u trenutku raspolaganja dužnika,
da je protiv njega u inostranstvu otvoren steþajni postupak. Ukoliko u domaüoj
zemlji sedište ima lice, koje dužnik stranog steþajnog dužnika, ono je dužno da,
nakon saznanja o otvaranju steþajnog postupka u inostranstvu, odmah obavesti
stranog steþajnog upravnika da postoji njegova obaveza prema stranom steþajnom dužniku. Prebijanje nije dopušteno, ako je potraživanje ustupljeno u vreme
izmeÿu dana otvaranja steþajnog postupka u inostranstvu i dana objavljivanja
rešenja o priznanju strane odluke o otvaranju steþajnog postupka. Odreÿeno je u
Zakonu o steþajnom postupku Federacije BiH da priznanje strane odluke ne
utiþe na namirenje privilegovanih potraživanja u punom iznosu, ako za to
postoji imovina, na koju ne polažu prava treüa lica, koja se nalaze u domaüoj
zemlji, u trenutku objavljivanja rešenja o priznanju na oglasnoj tabli suda.
U odredbama þlanova 219.-225. steþajnog zakona se odreÿuje da, u
predlogu za priznanje strane odluke, strani steþajni upravnik ili poverilac, mogu
da zahtevaju otvaranje steþajnog postupka u domaüoj zemlji. Tada bi se, na tako
28
Meÿutim, zakonodavac se uopšte ne poziva na pomenuti zakon, kada je u pitanju
postupak priznanja stranih steþajnih odluka. Osim toga, zakonodavac u regulisanju
ove oblasti svakako je morao drugaþije da definiše pravila, uzimajuüi u obzir da je
prethodno regulisanje u stvari zapravo predstavljalo prevod odredaba Modela zakona
o prekograniþnoj insolventnosti, koji je donet u okviru UNCITRAL-a, što je i sada
uþinjeno. Automatska pravna dejstva primenjuju se samo u sluþaju priznanja glavnog
postupka. Pravna dejstva priznanja se odnose na strane privremene postupke. Ovo
rešenje je potrebno jer prethodni postupak ne bi trebalo razlikovati od drugih
steþajnih postupaka samo zbog toga što je po prirodi prethodni. Ukoliko nakon
priznanja strani prethodni postupak više nema dovoljnu osnovu za automatska pravna
dejstva, automatski prekid bi mogao biti okonþan u skladu sa Zakonom o steþaju.
Buduüi da ne pravi razliku izmeÿu razliþitih vrsta pojedinaþnih pravnih radnji, stav 1.
taþka 1. takoÿe pokriva i postupke koji se vode u arbitražnom sudu.
68
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
pokrenuti steþajni postupak, primenjivalo domaüe pravo. To znaþi da bi se
primenjivala naþela steþajnog prava domaüe zemlje, kao i naþela javnog
poretka. Steþajni zakon, u daljim odredbama, koje se odnose na otvaranje
steþajnog postupka, usled priznanja strane odluke, odreÿuje, na predlog kojih
poverilaca üe se otvoriti steþajni postupak, zatim, koja su ovlašüenja stranog
steþajnog upravnika, koja su pravila o deobi steþajne mase, kako üe se postupati,
ukoliko je poverilac delimiþno namirio svoje potraživanje u sekundarnom
(posebnom) steþajnom postupku u nekoj treüoj zemlji, kako üe se postupati kod
prijave potraživanja u steþajnom postupku u domaüoj zemlji, kao i kako üe
saraÿivati steþajni upravnici steþajnog postupka, koji je otvoren u inostranstvu i
steþajnog postupka, koji je otvoren, kao posledica priznanja strane odluke, na
teritoriji domaüe zemlje.
U steþajnom zakonu Federacije BiH odredbama þlanova 226.-228. su
predviÿena rešenja i za sluþaj da se odbije priznanje strane steþajne odluke. Taj
sluþaj moramo razlikovati od napred pomenutih. Predviÿeno je da se može
otvoriti steþajni postupak u domaüoj zemlji, na predlog poverilaca, ako bi to
bilo neophodno zbog ravnomernog namirenja svih poverilaca. Ovakvo
regulisanje situacije, kada se ne može priznati strana odluka, opravdana je, zbog
ravnomernog namirenja potraživanja poverilaca. Ono što je karakteristiþno za
pomenuti sluþaj, jeste da je predviÿeno da steþajni postupak, koji se pokreüe u
sluþaju da je odbijen predlog za priznanje strane odluke o otvaranju steþajnog
postupka, obuhvata samo imovinu dužnika, koja se nalazi u domaüoj zemlji.
U Republici Srbiji aktuelne su aktivnosti zakonodavca na izmenama i
dopunama Zakona o steþaju, a važeüa radna verzija Nacrta Zakona o izmenama
i dopunama Zakona o steþaju dostupna je struþnoj javnosti. “Zakon je pravila o
meÿunarodnom steþaju uskladio sa pravilima EU o steþajnoj proceduri (Council
Regulation (EC) No 1346/200 of 29 May 2000 on insolvency proceedings). U
odredbama o meÿunarodnom steþaju, Zakon dosledno sprovodi pravilo o
središtu glavnih poslovnih interesa (centre of main interests). Za strana pravna
lica, koja imaju središte glavnih poslovnih interesa u Republici Srbiji nadležan
je sud u Republici Srbiji gde se nalazi centar glavnih interesa. U delu iskljuþive
meÿunarodne nadležnosti, dalje se reguliše ovo pravilo, pa se odreÿuje da je Sud
Republike Srbije iskljuþivo nadležan za pokretanje, otvaranje i sprovoÿenje
steþajnog postupka protiv steþajnog dužnika þije je središte glavnih poslovnih
interesa na podruþju Republike Srbije. Odreÿuje se pretpostavka da se smatra da
steþajni dužnik ima središte glavnih poslovnih interesa u mestu u kojem ima
registrovano sedište. Ako se središte glavnih poslovnih interesa steþajnog
dužnika nalazi u inostranstvu, a njegovo registrovano sedište se nalazi u
Republici Srbiji, iskljuþivo je nadležan Sud Republike Srbije ako se prema
pravu države u kojoj steþajni dužnik ima središte glavnih poslovnih interesa ne
može pokrenuti i otvoriti steþajni postupak na osnovu središta glavnih poslovnih
interesa. Steþajni postupak obuhvata celokupnu imovinu steþajnog dužnika, bez
obzira da li se nalazi u Republici Srbiji ili u inostranstvu (glavni steþajni
postupak). Kada se registrovano sedište steþajnog dužnika nalazi u inostranstvu,
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
69
a središtu glavnih poslovnih interesa na podruþju Republike Srbije, nadležan je
sud u Republici Srbiji.
Ako sud u Republici Srbiji nije nadležan prema središtu glavnih
poslovnih interesa, nadležan je ako steþajni dužnik ima poslovnu jedinicu bez
svojstva pravnog lica u Republici Srbiji. Pod poslovnom jedinicom
podrazumeva se bilo koje mesto poslovanja u kojem steþajni dužnik obavlja
ekonomsku delatnost koja nije tranzitornog karaktera, upotrebom ljudske radne
snage i dobara ili usluga.
Kada se u Republici Srbiji ne nalazi središte glavnih poslovnih interesa,
ni poslovna jedinica steþajnog dužnika, veü samo njegova imovina, steþajni
postupak u Republici Srbiji je moguüe voditi: 1) ako postoji steþajni razlog ali
se u državi gde steþajni dužnik ima središte glavnih poslovnih interesa steþajni
postupak ne može voditi zbog uslova predviÿenih u steþajnom pravu te države;
2) ako se prema pravu države u kojoj steþajni dužnik ima središte glavnih
poslovnih interesa, steþajni postupak odnosi samo na imovinu u toj državi; 3)
kada se strana sudska odluka o otvaranju steþajnog postupka ne može priznati;
4) kada se otvaranje sporednog steþajnog postupka u Republici Srbiji predlaže u
okviru postupka priznanja strane odluke o otvaranju steþajnog postupka.
Za sprovoÿenje sporednog steþajnog postupka nadležan je sud na þijem
podruþju se nalazi poslovna jedinica steþajnog dužnika, a ako nema poslovne
jedinice u Republici Srbiji, sud na þijem podruþju se nalazi imovina steþajnog
dužnika. Ako bi više sudova bili mesno nadležni, postupak vodi sud kod kojeg
prvo podnet predlog za pokretanje steþajnog postupka.
Sporedni steþajni postupak odnosi se samo na imovinu koja se nalazi u
Republici Srbiji.
Kada je glavni steþajni postupak veü otvoren u stranoj državi, prilikom
otvaranja sporednog steþajnog postupka sud neüe ispitivati postojanje steþajnog
razloga ako je strana odluka o otvaranju glavnog steþajnog postupka priznata u
Republici Srbiji.
Ako steþajni sudija odbije predlog za priznanje, doneüe rešenje o
otvaranju steþajnog postupka u Republici Srbiji a na predlog poverilaca ili
steþajnog dužnika, ako je to potrebno radi ravnomernog naminjenja svih
poverilaca. Ovaj predlog može se podneti u roku od 8 dana od dana oglašavanja
na oglasnoj tabli suda rešenja o odbijanju predloga za priznanje stranog
postupka, s tim da obuhvata samo imovinu koja se nalazi u Republici Srbiji.
Protiv rešenja kojim se odbija predlog za priznanje strane odluke o otvaranju
steþajnog postupka, strani steþajni dužnik, strani predstavnik i poverioci imaju
pravo žalbe. Žalba ne odlaže izvršenje.
Svaki poverilac i steþajni dužnik su ovlašüeni da podnesu predlog za
otvaranje steþajnog postupka u Republici Srbiji, nezavisno od toga što je
otvoren glavni steþajni postupak u drugoj državi ili na teritoriji na kojoj
Republika Srbija nema jurisdikciju, ako su ispunjeni uslovi zbog kojih bi se
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
70
predlog za prizanje strane odluke o otvaranju steþajnog postupka mogao odbiti.
U ovom sluþaju sud üe dozvoliti otvaranje steþajnog postupka u Republici Srbiji
ako to zahteva naþelo ravnomernog namirenja svih steþajnih poverilaca. U
rešenju o otvaranju steþajnog postupka sud üe nemoguünosti priznavanja strane
odluke o otvaranju steþajnog postupka odluþiti kao o prethodnom pitanju. U
ovom sluþaju, steþajni postupak takoÿe obuhvata samo imovinu steþajnog
dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji.
Posebni razlozi za preciziranje predloženih zakonskih rešenja su u
omoguüavanju da se u Republici Srbiji vode steþajni postupci nad off shore
kompanijama koje imaju središte glavnih poslovnih interesa, ukljuþujuüi i
glavnu imovinu u Republici Srbiji, nad pravnim licima koja su formalno
izmestila sedište u AP Kosovo i Metohiju da bi izbegli jurisdikciju sudova u
Republici Srbiji, kao i da bi omoguüili voÿenje sporednih steþajnih postupaka u
sluþaju poslovnih jedinica (pre svega ogranaka) stranih pravnih lica, kod kojih
29
postoje potraživanja zaposlenih iz Republike Srbije.“
ZAKLJUýAK
Imajuüi u vidu komparativnu analizu kako steþajnih zakona Republike
Srbije, tako i Federacije Bosne i Hercegovine, zakljuþujemo da je srpski
zakonodavac u regulisanju meÿunarodnog steþaja, morao da drugaþije definiše
pravila, uzimajuüi u obzir da regulisanje, u stvari, predstavlja prevod odredaba
Model-zakona o prekograniþnoj insolventnosti, koji je donet u okviru
UNCITRAL-a. Srpski zakonodavac je napravio grešku, jer se, izmeÿu tri, za
naše zakonodavstvo moguüa naþina regulisanja meÿunarodnog steþaja, odluþio
za þetvrti, koji nije u potpunosti ni razumljiv ni primenljiv. Tri moguüa naþina
regulisanja meÿunarodnog steþaja su sledeüa: 1) Potpuno, detaljno i opširno
regulisanje ove materije, gde bi se definisali svi instituti koji se pojavljuju. To bi
zahtevalo ponavljanje nekih odredaba drugih zakona (pre svega, Zakona o
MPP), ali bi stvorilo mnogo jasniju sliku o steþaju sa elementom inostranosti.
No, podrazumeva se da zakonodavac ne bi morao da ponavlja odredbe drugih
zakona, npr. pozivao bi se na odredbe Zakona o MPP o pretpostavkama za
priznanje stranih odluka; 2) Drugi naþin regulisanja bi bio kraüi, sa dosta
pozivanja na odredbe drugih zakona, što znaþi da bi sudija ili drugo lice koje
primenjuje Zakon morao da koristi i druge izvore. Moramo, ovde, spomenuti
Zakon o prinudnom poravnanju, steþaju i likvidaciji (Sl.list SFRJ br. 84/89 i
Sl.list SRJ br. 37/93 i 28/96) koji je u þetiri þlana koji su regulisali sukob zakona
u steþaju bio jasan, iako nije definisao sve situacije koje se pojavljuju u ovom
postupku. To ne znaþi da se zalažemo za takvo regulisanje meÿunarodnog
steþaja; 3) Zakonodavac je mogao da se odluþi i za kombinaciju pravila, o
kojima je bilo reþi, sa pravilima steþajnih zakonodavstava iz drugih zemalja. Tu
29
http://www.privreda.gov.rs/pages/article.php?id=9889, 30.10.2013.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
71
mislimo na susedne zemlje. Pravila koja je mogao da preuzme iz tih
zakonodavstava, odnose se na priznanje stranih steþajnih odluka, odnosno,
odluka o pokretanju steþajnih postupaka u stranoj zemlji, kao i na uticaj tih
odluka na pokretanje postupka u domaüoj zemlji, odnosno na veü pokrenuti
postupak u domaüoj zemlji, itd. Smatramo da bi tada meÿunarodni steþaj bio
mnogo jasnije i taþnije regulisan. Odreÿene pomake u pravcu kvalitetnije
regulative uoþavamo u odredbama Radne verzije Nacrta Zakona o izmenama i
dopunama Zakona o steþaju. Sa druge strane, na drugaþiji naþin se ova materija
reguliše u zakonodavstvima susednih zemalja, odnosno, u Zakonu o steþajnom
postupku Republike Srpske i Zakonu o steþajnom postupku Federacije BiH, koji
su preuzeli veüinu odredaba ove oblasti iz Steþajnog zakona Hrvatske,
zasnovanom velikim delom na Uredbi br.1346/2000 o steþajnim (insolvetnim)
postupcima.
LITERATURA
1. Council Regulation (EC) No.1346/2000 of 29 May 2000 on insolvency
proceedings;
2. ýoloviü V.(2005) Model-Zakon o prekograniþnoj insolventnosti, Pravni
život, br. 7-8, Beograd, str.75-91;
3. ýoloviü V.(2000) Iskljuþiva nadležnost u steþajnom postupku sa elementom
inostranosti, Pravni život, br.11, Beograd, str.213-228;
4. ýoloviü V.(2002) Uticaj strane odluke o ostvaranju steþajnog postupka na
otvaranje steþajnog postupka u domaüoj zemlji, Pravni život, br.11,
Beograd, str.213-228;
5. ýoloviü, V. (2009) Meÿunarodni steþaj u domaüem zakonodavstvu,
zakonodavstvima zemalja u regionu i pravu Evropske Unije, II druga
meÿunarodna konferencija regiona Istoþne Evrope, Beograd;
6. ýoloviü V.(2005) Meÿunarodni steþaj, Pravni fakultet Univerzitet Istoþno
Sarajevo;
7. Dukiü Mijatoviü M.(2012) Meÿunarodno privatno pravo, Pravni fakultet za
privredu i pravosuÿe Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad;
8. Dukiü Mijatoviü M.(2010) Vodiþ kroz steþajni postupak - Osvrt na
zakonodavstvo bivših jugoslovenskih republika, Novi Sad, autorsko izdanje;
9. Dukiü Mijatoviü M, Priznanje i izvršenje arbitražnih odluka - Osvrt na
izmene i dopune UNCITRAL-ovog Model Zakona o meÿunarodnoj
trgovinskoj arbitraži, Pravna rijeþ, þasopis za pravnu teoriju i praksu, br.
5/2010, str. 173-180;
10. Dukiü Mijatoviü M.(2010) Steþajno pravo, Pravni fakultet za privredu i
pravosuÿe Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad;
11. Dukiü Mijatoviü M.(2011), Dukiü-Mijatoviü M – Mijatoviü M, Pravni
položaj razluþnih poverilaca u steþaju, Pravni život, br.11, str. 205-221;
72
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
12. Dukiü-Mijatoviü M, Pregled zakonskih procedura u postupku utvrÿivanja
potraživanja steþajnih zakona u regionu, Tematski zbornik radova Pravo
zemalja u regionu izdavaþa Institut za uporedno pravo Beograd, 2010, str.
368-390;
13. Kozar V., Poþuþa M., Stankoviü I.(2013) Opšti steþajni postupak, Poslovni
biro, Beograd;
14. http://www.privreda.gov.rs/pages/article.php?id=9889, 30.10.2013.
15. Spasiü S.(2010) Meÿunarodni steþaj po Zakonu o steþajnom postupku
Republike Srbije, III konferencija odbora pristupajuüih zemalja INSOL
EUROPE, Beograd, str.62-93;
16. Velimiroviü, M.(2004) Steþajno pravo, Symbol, Novi Sad;
17. Zakon o steþajnom postupku Zakon o steþajnom postupku Federacije Bosne
i Hercegovine( “Službene novine Federacije BiH”, br. 29/2003,32/2004 i
42/2006.);
18. Zakon o steþajnom postupku Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br.
84/2004 i 85/2005);
19. Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreÿenim
odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 43/82 i 72/82, "Službeni list SRJ", br.
46/96 i "Službeni glasnik RS", br. 46/2006);
20. Zakon o steþaju Republike Srbije (”Službeni glasnik RS” br. 104/09, 99/11 dr. zakon i 71/12 - odluka US.);
21. Zakon o prinudnom poravnanju, steþaju i likvidaciji (Sl.list SFRJ br. 84/89 i
Sl.list SRJ br. 37/93 i 28/96).
UDK: 347.736+336.71 (497.11)
STEýAJ BANAKA U PRAVU REPUBLIKE SRBIJE
BANKRUPTCY OF BANKS IN THE SERBIAN LAW
Doc. dr Vladimir Kozar,
Docent Pravnog fakulteta za privredu i pravosuÿe Univerziteta Privredna
akademija u Novom Sadu;
Specijalni savetnik, NLB banka AD, Beograd
E-mail: [email protected]
Prof. dr Milan Poþuþa
Vanredni profesor i Prodekan za kvalitet i razvoj Pravnog fakulteta za privredu i
pravosuÿe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu
E-mail: [email protected]
Prof.dr Željko Bjelajac
Redovni profesor i Predsednik Saveta Pravnog fakulteta za privredu i pravosuÿe
Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu
E-mail: [email protected]
Doc. Vladimir Kozar,Ph.D
Assistant Professor at the Law Faculty of Economics and Justice, University of
Business Academy in Novi Sad;
Special Advisor, NLB Banka AD Beograd
E-mail: [email protected]
Prof. Milan Poþuþa, Ph.D
Associate Professor and Vice Dean for Quality and Development at Faculty of
Economics and Judicial at University of Business Academy in Novi Sad
E-mail: [email protected]
Prof. Željko Bjelajac, Ph.D
Professor and Chairman of the Council of the Law at Faculty of Economics and
Justice at University of Business Academy in Novi Sad
E-mail: [email protected]
Rezime: Najznaþajnije novinu iz Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
steþaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, predstavlja uvoÿenje
postupka administrativnog upravljanja u banci, kojoj je oduzeta dozvola za rad.
Takoÿe, znaþajne su nove odredbe kojima je ureÿen prenos imovine i obaveza
banke (purchase and assumption) u toku postupka administrativnog upravljanja,
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
74
kao i poslovanje i prestanak rada banke za posebne namene (bridge bank).
Zatim, uvedeni su novi i redefinisani postojeüi isplatni redovi u sluþaju steþaja
banke. Novele predstavljaju poboljšanje u odnosu na dosadašnja zakonska
rešenja, jer uvode mehanizme zaštite finansijskog sistema u celini, uz
odgovarajuüu zaštitu pojedinaþnih interesa deponenata.
Abstract: The most important novelty in the Law Amending the Law on
Bankruptcy and Liquidation of Banks and Insurance Companies, is the
introduction of the procedure of administrative management in the bank, which
is revoked. Also significant are the new provisions governing the transfer of
assets and liabilities (purchase and assumption) during the procedure of
administrative management, and business and the termination of the bank for
special purposes (bridge bank). Then, they introduced a new and refined the
existing order of payment in case of bankruptcy of the bank. Legal novels
represent an improvement on the legal solutions, because introducing
mechanisms to protect the financial system as a whole, with appropriate
protection of individual interests of depositors.
Kljuþne reþi: steþaj; administrativno upravljanje; prenos imovine i obaveza;
banka za posebne namene.
Key words: bankruptcy, liquidation, administrative management, transfer of
assets and liabilities; bank for special purposes.
UVOD
U radu su prikazane novine u postupku steþaja banaka u Republici Srbiji,
kroz analizu odredbi Zakona o steþaju i likvidaciji banaka i društava za
osiguranje1 kojima je ureÿen postupak administrativnog upravljanja nad
bankom, kojoj je oduzeta dozvola za rad, kao i postupak steþaja. Reþ je o
novelama ovog zakona iz 2010. godine.2
Kljuþni cilj administrativnog upravljanja je da se Agenciji za osiguranje
depozita, kao administratoru banke, ostavi odreÿeno vreme kako bi mogla da
proceni celokupno finansijsko stanje u banci kojoj je oduzeta dozvola za rad i
odluþi o najboljem naþinu zaštite imovine banke i interesa deponenata.
1
2
"Službeni glasnik RS", br. 61/2005, 116/2008, 91/2010
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o steþaju i likvidaciji banaka i društava za
osiguranje stupio je na snagu 11. decembra 2010. godine u okviru paketa antikriznih
zakona. Osnovni cilj donošenja ovih zakona je stvaranje pravnih pretpostavki za
blagovremenu i delotvornu reakciju državnih organa koja bi spreþila nastupanje
kriznih situacija u finansijskom i bankarskom sektoru ili uticala na ublažavanje
njihovih efekata, zaštita interesa deponenata, kao i umanjenje državnih troškova, i
oþuvanje vrednosti imovine banaka u sluþaju spasavanja banaka koje svojim
poslovanjem mogu ugroziti finansijsku stabilnost.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
75
1. Pokretanje postupka steþaja ili likvidacije nad bankom
Zbog obaveznog sprovoÿenja postupka administrativnog upravljanja nad
bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad, došlo je do promene naþina na koji se
pokreüe postupak steþaja, odnosno likvidacije nad bankom. Postupci se više ne
pokreüu na osnovu rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za
pokretanje steþajnog postupka, odnosno rešenja o likvidaciji, veü na osnovu
predloga Agencije za osiguranje depozita. Postupak steþaja, odnosno likvidacije
sprovodi se nad bankom kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad,
a nadležni sud, na odgovarajuüi predlog Agencije, doneo rešenje o pokretanju
steþajnog, odnosno likvidacionog postupka nad bankom (izmenjeni þl. 2. i 3).
2. Administrativno upravljanje bankom
Pored postupka steþaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje, u
izmenjenom þlanu 1. Zakona o steþaju i likvidaciji banaka i društava za
osiguranje uvodi se i postupak administrativnog upravljanja bankom.
Novim þlanom 1a odreÿeno je da se administrativno upravljanje sprovodi
nad bankom koja je dobila saglasnost Narodne banke Srbije na odluku skupštine
banke o prestanku rada banke i nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad, a
istovremeno se Agencija za osiguranje depozita imenuje za administratora
banke. Kljuþni cilj je da se Agenciji ostavi odreÿeno vreme kako bi mogla
adekvatno da proceni celokupno finansijsko stanje u banci kojoj je oduzeta
dozvola za rad i odluþi o najboljem naþinu zaštite imovine te banke i interesa
deponenata þiji su depoziti osigurani, odnosno spreþi nastupanje štetnih
posledica koje bi mogle ugroziti finansijsku stabilnost.3
Postupak administrativnog upravljanja sprovodi se u dva sluþaja: nad
bankom kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad, kao i nad
bankom koja je dobila saglasnost Narodne banke Srbije na odluku skupštine
banke o prestanku rada. Ovaj postupak sprovodi Agencija za osiguranje
depozita, koju je Narodna banka Srbije imenovala za administratora u rešenju o
oduzimanju dozvole za rad, odnosno u rešenju o davanju saglasnosti na odluku
skupštine banke o prestanku rada.
Na ovaj naþin, Agenciji za osiguranje depozita data je dvostruka uloga –
u postupku administrativnog upravljanja ona ima ulogu administratora, dok u
postupku steþaja banke funkciju steþajnog upravnika4 takoÿe vrši Agencija za
3
4
Kozar V., (2011) Izmene i dopune zakona o steþaju i likvidaciji banaka i društava za
osiguranje, struþni þlanak, Zbornik referata za savetovanje sa meÿunarodnim
uþešüem (meÿunarodni nauþni skup) „Aktuelne promene u pravnom sistemu država u
regionu“, 22 – 23. septembar 2011. godine, Sombor, Pravni fakultet za privredu i
pravosuÿe Univerziteta Privredna akademija Novi Sad, Novi Sad, str. 316.
U pravnoj teoriji steþajni upravnik definisan je kao operativni organ steþajnog
postupka, koji pod nadzorom steþajnog sudije i poverilaca vrši poslove steþajnog
76
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
osiguranje depozita, kao specijalizovana institucija, što u odreÿenim situacijama
može dovesti do sukoba interesa. Npr. ako doÿe do spora izmeÿu dve banke, od
kojih je jedna pod administrativnim upravljanjem a druga u steþaju, tada bi ista
agencija imala ima položaj i ulogu statutarnog zastupnika kod obe parniþne
stranke. A kako u parniþnom postupku nije dozvoljeno da obe stranke imaju
istog zakonskog zastupnika, tuženom bi morao biti postavljen privremeni
zastupnik u smislu þlana 81. stav 2. taþka 3. Zakona o parniþnom postupku.
2.1. Postupak administrativnog upravljanja bankom
Dodato je novo Poglavlje 1A i novi þl. 3a, 3b, 3v, 3g i 3d, Zakona o
steþaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje kojima se bliže ureÿuje
postupak administrativnog upravljanja bankom.
ýlanom 3a ograniþen je rok u kome može trajati administrativno
upravljanje bankom, odnosno za obavljanje funkcije administrativnog
upravljanja od strane Agencije, i on iznosi najduže 25 dana od dana donošenja
rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad banci, odnosno
rešenja kojim se daje saglasnost na odluku skupštine banke o prestanku rada
banke. Predviÿeno je da Agencija obavlja funkciju administratora banke sa svim
ovlašüenjima upravnog i izvršnog odbora i skupštine banke utvrÿenih zakonom.
Dakle, na Agenciju prelaze zakonska ovlašüenja organa banke.
U toku administrativnog upravljanja bankom imovina banke ne može biti
predmet izvršenja, a prekidaju se svi sudski i upravni postupci protiv banke.
Ova pravna posledica administrativnog upravljanja bankom sliþna je
moratorijumu kao jednoj od mera obezbeÿenja u prethodnom steþajnom
postupku iz þl. 62. i 63. Zakona o steþaju, kao i zabrani izvršenja i namirenja
koja je posledica otvaranja steþajnog postupka, (þlan 93. st. 1. i 2. Zakona o
steþaju). Reþ o dejstvu otvaranja steþajnog postupka na potraživanja subjekta
steþajnog postupka, s tim što se u steþaju zabrana izvršenja i namirenja ne
primenjuje na izluþne i razluþne poverioce.5
Na radne odnose zaposlenih shodno se primenjuju odredbe zakona koje
regulišu steþaj privrednih društava. To znaþi da bi sprovoÿenje postupka
administrativnog upravljanja bankom predstavljalo razlog za otkaz ugovora o
radu koji je banka zakljuþila sa zaposlenima (otkazni razlog) u smislu Zakona o
steþaju. Naime, Zakonom o steþaju, (þlan 77. stav 1.) preuzeta je odredba iz
5
dužnika. - Milijeviü N., Organi steþajnog postupka i njihovi meÿusobni odnosi,
"Zakonodavstvo i praksa", Zbornik radova sa regionalne konferencije o steþaju u
Banja Luci, 14. i 15. februara 2008. godine, Nemaþka organizacija za tehniþku
saradnju (GTZ) GmbH, Otvoreni Regionalni fond za jugoistoþnu Evropu - Pravna
reforma, strana 16
Vasiljeviü M., (1997), Poslovno pravo, Savremena administracija d.d, Beograd, , str.
334. i 335
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
77
Zakona o steþajnom postupku, kojom je izmenjen položaj zaposlenih, na taj
naþin što otvaranjem steþajnog postupka ne dolazi do automatskog prestanka
radnog odnosa ex lege,6 kao što je to bilo propisano Zakonom o prinudnom
poravnanju, steþaju i likvidaciji, veü je otvaranje steþajnog postupka samo
razlog za otkaz ugovora o radu koji je steþajni dužnik zakljuþio sa zaposlenima.
2.1.1. Pravno sledbeništvo banke za posebne namene i banke
preuzimaoca
Takoÿe je predviÿeno da Agencija u ovom periodu može zakljuþiti
ugovor sa bankom koja kupuje i preuzima celokupnu ili deo imovine i obaveza
banke pod administrativnim upravljanjem ili može osnovati banku za posebne
namene u skladu sa ovim zakonom i preneti celokupnu ili deo imovine i
obaveza banke kojoj je oduzeta dozvola za rad, na banku za posebne namene, s
tim što se ova druga moguünost (prenos imovine i obaveza na banku za posebne
namene) ne primenjuje na banku pod administrativnim upravljanjem koja je
dobila saglasnost Narodne banke Srbije na odluku skupštine banke o prestanku
rada banke, dakle kad je u pitanju dobrovoljni prestanak rada banke u postupku
likvidacije po odredbama þlana 131. Zakona o bankama.
Ovi novi pravni instituti u teoriji se kvalifikuju kao restrukturiranje.7
Dakle upotrebljen je termin koji se koristi i u Zakonu o privatizaciji. Uvoÿenje
moguünosti restrukturiranja banke, kojoj je oduzeta dozvola za rad, predstavlja
znaþajno poboljšanje s obzirom da je i posle novela Zakona o steþaju i
likvidaciji banaka i društava za osiguranje, ostala zabrana reorganizacije.
Naime, kada je u pitanju steþaj banaka i društava za osiguranje, zakonom nije
dozvoljena reorganizacija, veü bankrotstvo predstavlja jedini moguüi pravac
odvijanja steþajnog postupka.8
6
7
8
Dukiü – Mijatoviü M., (2010). Vodiþ kroz steþajni postupak, izdanje autora, Novi
Sad, str. 132 – 135.
Kneževiü M., (2010) Steþaj banaka – Novi pravni instituti i rešenja, Pravni život 11,
str. 553. i 556.
ýlan 19. Zakona o steþaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje propisuje da se
na steþajni postupak banaka i društava za osiguranje, ako ovim zakonom nije drukþije
odreÿeno, primenjuju odredbe zakona kojim se ureÿuje steþaj privrednih društava,
izuzev odredaba o prethodnom steþajnom postupku, skupštini poverilaca,
nacionalnim standardima koje propisuje ministarstvo nadležno za poslove privrede,
Agenciji za licenciranje steþajnih upravnika i reorganizaciji; Videti: Jovanoviü –
Zattila M. i V. ýoloviü V., (2007), Steþajno pravo, Dosije, Beograd, strana 197;
Slijepþeviü D. i Spasiü S., (2006) Komentar Zakona o steþajnom postupku, Ces
Mecon, Beograd, strana 497; Velimiroviü M. (2008), Reforma steþajnog
zakonodavstva, zbornik radova "Aktuelna pitanja savremenog zakonodavstva", Savez
udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske, Budva, str. 218.
78
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Kupovina i preuzimanje celokupne ili dela imovine i obaveza banke pod
administrativnim upravljanjem, po svojim pravnim dejstvima, sliþna je statusnoj
promeni pripajanja iz þlana 486. Zakona o privrednim društvima, odnosno
pripajanju iz þlana 133. Zakona o bankama, jer banka preuzimalac (kupac
imovine) postaje pravni sledbenik svih prava i obaveza banke pod
administrativnim upravljanjem. Da su instituti prenosa imovine i obaveza
banke pod administrativnim upravljanjem sliþni statusnoj promeni pripajanja
ukazuje i odredba iz þlana 134. stav 2. Zakona o bankama, u kojoj je propisano
da se na zahtev za davanje saglasnosti za preuzimanje prava i obaveza banke u
postupku administrativnog upravljanja, odnosno banke za posebne namene
shodno primenjuju odredbe þlana 133. ovog zakona, dakle odredbe koje
regulišu proceduru i pravne posledice pripajanja banke, a koje, izmeÿu ostalog
predviÿaju da je banka kojoj se pripaja druga banka dužna da svoj osnivaþki akt
izmeni tako da navede da je ona pravni sledbenik svih prava i obaveza banke
koja joj se pripaja (stav 2. taþka 2).
2.2. Prenos imovine i obaveza banke pod administrativnim
upravljanjem (purchase and assumption)
Prenos imovine i obaveza banke (eng. purchase and assumption) pod
administrativnim upravljanjem ureÿen je novim þl. 3b i 3v. Obaveza Agencije je
da u taj prenos ukljuþi sve depozite deponenata do visine osiguranog iznosa
(50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti) utvrÿenog Zakonom o osiguranju
depozita. Prilikom prenosa imovine i obaveza banke na banku preuzimaoca ili
banku za posebne namene, Agencija je dužna da obezbedi jednak tretman
poverilaca banke pod administrativnim upravljanjem, u skladu sa isplatnim
redovima u steþajnom postupku utvrÿenim ovim zakonom. Postoji mišljenje da
se praktiþan domašaj navedene odredbe sastoji u tome da ako se na banku
sticaoca prenosi u celini obaveza banke pod administrativnim upravljanjem
prema jednom poveriocu iz odreÿenog isplatnog reda, Agencija ima obavezu da
u celini izvrši prenos svih ostalih obaveza prema svim poveriocima koji
pripadaju tom isplatnom redu (npr. vrši se prenos svih depozita velikih pravnih
lica).9
Postupak kupovine i preuzimanja celokupne ili dela imovine i obaveza
banke, vrši se bez pristanka akcionara, deponenata i drugih poverilaca, odnosno
dužnika banke pod administrativnim upravljanjem. U pravnoj teoriji istiþe se da
navedena odredba, prema kojoj se dug preuzima bez pristanka poverilaca,
predstavlja odstupanje od opšteg pravila iz þlana 446. stav 1. Zakona o
9
Komentar najnovijih izmena i dopuna Zakona o steþaju i likvidaciji banaka i društava
za osiguranje - Službeni glasnik RS", br. 91/2010 – Paragraf Lex, pravna baza, v.12.2
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
79
obligacionim odnosima, prema kome se dug ne može preuzeti bez pristanka
poverilaca.10
Tokom administrativnog upravljanja bankom, Agencija za osiguranje
depozita može obezbediti finansijsku podršku banci koja kupuje i preuzima
celokupnu ili deo imovine i obaveza te banke, odnosno banci za posebne
namene. Finansijska podrška se može obezbediti samo kada iznos takve podrške
predstavlja rezultat testa najmanjih troškova, koji je utvrdila Agencija, u skladu
sa Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita.
2.3. Osnivanje banke za posebne namene (bridge bank)
Banka za posebne namene (eng. bridge bank) je banka koja se na zahtev
Agencije za osiguranje depozita osniva na odreÿeno vreme, radi prenosa
celokupne ili dela imovine i obaveza banke kojoj je Narodna banka Srbije
oduzela dozvolu za rad. Osnivaþ banke za posebne namene je Agencija.
Trajanje banke za posebne namene, kao pravnog lica, zakonom je ograniþeno na
rok od dve godine, koji može biti produžen za još najviše dve godine.
Postoje dva naþina na koji se uspešno može okonþati rad banke za
posebne namene: prenosom njene imovine i obaveza na drugu banku ili
prerastanjem u "redovnu" banku nakon prodaje njenih akcija.
3. POSTUPAK STEýAJA
U izmenjenom þlanu 4. ureÿene su radnje koje Narodna banka Srbije
preduzima nakon oduzimanja dozvole za obavljanje poslova osiguranja, tj.
donošenje rešenja o ispunjenosti uslova za pokretanje steþajnog postupka nad
društvom za osiguranje.
ýlan 5. je izmenjen tako da se sada odnosi samo na pokretanje steþajnog
postupka nad društvom za osiguranje, a ne i na banke.
Odredbe izmenjenog þlana 6. odnose se samo na društva za osiguranje, s
obzirom da se na banke primenjuju odredbe iz novog þlana 6a.
Novi þlan 6a propisuje obavezu nadležnog suda da najkasnije prvog
narednog radnog dana od dana prijema predloga Agencije, za pokretanje
steþajnog postupka nad bankom pod administrativnim upravljanjem, donese
rešenje o pokretanju steþajnog postupka nad tom bankom.
ýlan 7. usklaÿen je sa odredbama Zakona o steþaju, kao opšteg propisa –
u kome je takoÿe ukinuto steþajno veüe, a sva dosadašnja ovlašüenja veüa
preneta su na steþajnog sudiju i odbor poverilaca. Dakle, steþajno veüe kao
organ u postupcima steþaja nad bankom i društvom za osiguranje zamenjeno je
10
Kneževiü M., (2010) Steþaj banaka – Novi pravni instituti i rešenja, Pravni život 11,
str. 557.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
80
steþajnim sudijom. Funkciju steþajnog upravnika u postupku steþaja banke vrši
Agencija za osiguranje depozita, kao specijalizovana institucija.
U izmenjenom þlanu 9. precizira se da se isplata osiguranih depozita od
strane Agencije vrši i u postupku steþaja banaka i u postupku likvidacije banaka,
a novina je da se isplata osiguranih depozita od strane Agencije vrši ne samo u
postupku steþaja banaka, veü i u postupku likvidacije banaka.
Izmenjenim þlanom 11. stav 1. predviÿen je izuzetak od pobijanja pravnih
poslova i pravnih radnji kojima je steþajni dužnik pogodovao poverioce u
smislu Zakona o steþaju, a koje se odnose na prenos imovine i obaveza banke u
toku administrativnog upravljanja bankom od strane Agencije.
3.1. Namirenje poverilaca
Na teret steþajne mase banke u steþaju, pre glavne deobe, isplaüuje se i
potraživanje Agencije po osnovu osiguranog iznosa depozita zajedno sa
troškovima koje Agencija ima u postupku isplate osiguranog iznosa depozita,
kao i potraživanje Agencije po osnovu obezbeÿenja finansijske podrške banci u
skladu sa Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita. Ovi troškovi i
potraživanja isplaüuju se meseþno u skladu sa dinamikom priliva sredstava u
steþajnu masu. U suštini, reþ je o specifiþnoj vrsti troškova steþajnog postupka,
odnosno obaveza steþajne mase.
Izmenjenim þlanom 17. redefinisani su postojeüi isplatni redovi u
steþajnom postupku nad bankom, tako da potraživanje prvog isplatnog reda
podrazumeva potraživanja po osnovu depozita koja su preostala nakon isplate
osiguranog iznosa u smislu Zakona o osiguranju depozita, kao i potraživanje
Agencije po osnovu osnivanja banke za posebne namene. Drugi isplatni red nije
izmenjen (javni prihodi). Uvedeni su novi isplatni redovi, i to: potraživanja
Narodne banke Srbije ukljuþujuüi i potraživanja po osnovu kredita odobrenih
banci koja nisu namirena u potpunosti zbog razlike u vrednosti sredstava
obezbeÿenja (treüi isplatni red), potraživanja po osnovu depozita velikih pravnih
lica u smislu zakona kojim se ureÿuje raþunovodstvo i revizija - osim depozita
velikih pravnih lica povezanih s bankom, depozita koji glase na šifru i
donosioca (þetvrti isplatni red); potraživanja drugih poverilaca, osim poverilaca
po osnovu subordiniranih obaveza banke i akcionara banke (peti isplatni red);
potraživanja poverilaca po osnovu subordiniranih obaveza banke (šesti isplatni
red); i na kraju potraživanja akcionara banke (sedmi isplatni red);
Depoziti veliki pravnih lica nisu osigurani po Zakonu o osiguranju
depozita pa su sada potraživanja po osnovu depozita posebno izdvojena u
þetvrtom isplatnom redu, što znaþi da bi velika pravna lica trebalo da za svoje
depozite obezbede odgovarajuüe obezbeÿenje – hipoteku ili npr. bankarsku
garanciju druge banke, s obzirom da je moguünost naplate potraživanja velikih
pravnih lica po osnovu depozita u sluþaju steþaja banke, bitno smanjena, s
obzirom na isplatni red u kome se nalaze i nepostojana osiguranja.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
81
Pojam subordiniranih obaveza banke iz šestog isplatnog reda, nije
preciznije odreÿen, ali postoji mišljenje da bi se njegovo znaþenje moglo
utvrditi u smislu odredbe þlana 54. stav 5. Zakona o steþaju kojim su ureÿena
potraživanja steþajnih poverilaca koji su se pre otvaranja steþajnog postupka
saglasili da budu namireni nakon punog namirenja jednog ili više steþajnih
poverilaca. Takvi poverioci po Zakonu o steþaju biüe namireni tek nakon punog
namirenja treüeg isplatnog reda sa pripadajuüim kamatama, dakle posle punog
namirenja svih drugih poverilaca. S druge strane, u kreditnom poslovanju sa
inostranstvom,11 a naroþito u poslovanju banaka þiji su osnivaþi strane banke,
postoji posebna vrsta kredita, pod nazivom subordinirani kredit. Zakon o
deviznom poslovanju12 u þlanu 2. taþka (17) stav 3. propisuje da se krediti i
zajmovi sa rokom dospeüa od pet godina ili dužim ukoliko imaju prirodu
podreÿenog potraživanja (subordinirani krediti i zajmovi), smatraju direktnim
investicijama. A direktne investicije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i
nerezidenta u Republici Srbiji u pravno lice sa ciljem da se ukljuþi u upravljanje
poslovima tog pravnog lica. Dakle, subordinirani krediti, smatraju se direktnim
– vlasniþki investicijama, a ne indirektnim – obligaciono-pravnim, i
izjednaþavaju se sa kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, odnosno
dokapitalizacijom pravnog lica. Zato je opravdano opredeljenje zakonodavca da
subordinirane obaveze uvrsti u pretposlednji – šesti isplatni red, s obzirom da
subordinirani krediti i zajmovi imaju obeležje ulaganja u kapital, pa su takvi
„poverioci“ bliski akcionarima banke iz poslednjeg – sedmog isplatnog reda,
koji u suštini predstavljaju rezidualne poverioce.13
Na ovaj naþin u steþaju banaka odstupa se od naþela pariteta. Steþajni
poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire steþajni
poverioci višeg isplatnog reda.14 Steþajni poverioci istog isplatnog reda
namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.15 To znaþi da se princip
srazmernosti namirenja steþajnih poverilaca ostvaruje samo u okviru pojedinih
isplatnih redova, dok su poverioci iz višeg isplatnog reda privilegovani u
odnosu na poverioce iz nižih isplatnih redova.
11
Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi izmeÿu rezidenta i nerezidenta
zakljuþeni u devizama, pri þemu kredite odobrava banka ili strana banka.
12
"Službeni glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011.
13
Petroviü Z. - Kozar V., (2005). Komentar Zakona o steþaju i likvidaciji banaka i
društava za osiguranje, “Intermex”, Beograd, , strana 27.
14
ýoloviü V. i Milijeviü N., (2004). Steþajni postupak, Udruženje pravnika Republike
Srpske, Banja Luka, strana 55.
15
Dukiü M., (2008). Zaštita poverilaca u steþaju, doktorska disertacija, Privredna
akademija, Novi Sad, strana 4.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
82
ZAKLJUýAK
Potreba za uspostavljanjem stabilnog, održivog i funkcionalnog
bankarskog sistema Republike Srbije dovela je do izmene Zakona o steþaju i
likvidaciji banaka i društava za osiguranje, uvoÿenjem dodatne funkcije
Agencije za osiguranje depozita kao administratora banke kojoj je oduzeta
dozvola za rad, obezbeÿenjem finansijske podrške bankama od strane Agencije,
kao i osnivanjem banke za posebne namene.
Novelama je izmenjen dosadašnji koncept oduzimanja dozvole za rad
banci i nakon toga pokretanje postupka steþaja ili likvidacije banke. Uvoÿenje
administrativnog upravljanja od strane Agencije za osiguranje depozita i
moguünost intervencije, odnosno pružanja finansijske podrške u toku perioda
administrativnog upravljanja, nametnulo je drugaþije rešavanje naþina
pokretanja postupka steþaja, odnosno likvidacije banaka.
Zakonskim novelama omoguüeno je da Agencija za osiguranje depozita u
toku administrativnog upravljanja takvom bankom, na osnovu sprovedenih
analiza, izvrši prodaju i prenos imovine i obaveza te banke na drugu banku ili da
osnuje banku za posebne namene na koju üe izvršiti prenos imovine i obaveza
banke pod administrativnim upravljanjem.
Takoÿe, bliže je regulisan naþin osnivanja i uslovi poslovanja banke za
posebne namene koja se osniva u cilju prenosa imovine i obaveza banke pod
administrativnim upravljanjem do konaþnog rešenja, a radi zaštite interesa
deponenata ili potrebe da se umanje moguüi troškovi isplate osiguranih depozita
u sluþaju steþaja banke.
LITERATURA
1. Dukiü – Mijatoviü M., (2010). Vodiþ kroz steþajni postupak, izdanje autora,
Novi Sad
2. Dukiü M., (2008). Zaštita poverilaca u steþaju, doktorska disertacija,
Privredna akademija, Novi Sad
3. Jovanoviü – Zattila M. i V. ýoloviü V., (2007). Steþajno pravo, Dosije,
Beograd, Slijepþeviü D. i Spasiü S., (2006). Komentar Zakona o steþajnom
postupku, Ces Mecon, Beograd
4. Kneževiü M., (2010). Steþaj banaka – Novi pravni instituti i rešenja, Pravni
život, 11, str. 557.
5. Kozar V., (2011). Izmene i dopune zakona o steþaju i likvidaciji banaka i
društava za osiguranje, struþni þlanak, Zbornik referata za savetovanje sa
meÿunarodnim uþešüem (meÿunarodni nauþni skup) „Aktuelne promene u
pravnom sistemu država u regionu“, 22 – 23. septembar 2011. godine,
Sombor, Pravni fakultet za privredu i pravosuÿe Univerziteta Privredna
akademija Novi Sad, Novi Sad, str. 316.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
83
6. Komentar najnovijih izmena i dopuna Zakona o steþaju i likvidaciji banaka i
društava za osiguranje - Službeni glasnik RS", br. 91/2010 – Paragraf Lex,
pravna baza, v.12.2
7. Milijeviü N., (2008).Organi steþajnog postupka i njihovi meÿusobni odnosi,
"Zakonodavstvo i praksa", Zbornik radova sa regionalne konferencije o
steþaju u Banja Luci, Nemaþka organizacija za tehniþku saradnju (GTZ)
GmbH, Otvoreni Regionalni fond za jugoistoþnu Evropu - Pravna reforma,
strana 16
8. Petroviü Z. - Kozar V., (2005). Komentar Zakona o steþaju i likvidaciji
banaka i društava za osiguranje, “Intermex”, Beograd, strana 27.
9. Vasiljeviü M., (1997). Poslovno pravo, Savremena administracija d.d.,
Beograd
10. Velimiroviü M., (2008). Reforma steþajnog zakonodavstva, zbornik radova
"Aktuelna pitanja savremenog zakonodavstva", Savez udruženja pravnika
Srbije i Republike Srpske, Budva,. str. 218.
11. ýoloviü V. i Milijeviü N., (2004). Steþajni postupak, Udruženje pravnika
Republike Srpske, Banja Luka
UDK: 347.952 (497.11)
OVLAŠûENJA PRIVATNOG IZVRŠITELJA
PRIVATE EXECUTOR’S AUTHORITY
Dr Gordana Stankoviü
Redovni profesor, Pravni fakultet Univerzitet u Nišu
E mail: [email protected]
Gordana Stankoviü, Ph.D
Professor at the Faculty of law University of Niš
E mail: [email protected]
Apstrakt: Zakon o izvršenju i obezbeÿenju Republike Srbije (2011.) doneo je
niz novih zakonskih rešenja da bi se efikasno ostvarivalo pravo na namirenje
potraživanja i ubrzao postupak izvršenja. Prema jednom od novih zakonskih
rešenja, privatni izvršitelj koji je organizovan kao preduzetnik ili kao þlan
ortaþnog društva, umesto suda vrši sudsku funkciju i odreÿuje i sprovodi
izvršenje. U radu se kritiþki analiziraju nova zakonska rešenja.
Abstract: The Law on Enforcement and Security (2011) has brought a series of
legal decisions in order to effectively realize the right to settlement of claims
and hasten the enforcement proceedings. One of the new legal decisions is a
decision about a private executor (enforcement agent). The legislator has
regulated a special procedure where a private executor (enforcement agent)
performs judicial functions and defines and carries out the enforcement. In the
paper the author critically analyzes the new legal decisions.
Kljuþne reþi: prinudno izvršenje, privatni izvršitelj
Key words: enforcement proceeding, private executor, enforcement agent.
1. Zakonom o izvršenju i obezbeÿenju (2011.),1 Republika Srbija je
reorganizovala izvršnu proceduru tako što je na nov naþin organizovala službu
odluþivanja i sprovoÿenja izvršenja, predvidela paralelan sistem sprovoÿenja
izvršenja i uvela privatne izvršitelje kao novu pravosudnu profesiju.2
Prema odredbama ZIO, izvršni sud je, po pravilu, nadležan da odreÿuje
izvršenje osim kad se radi o izvršenju potraživanja po osnovu komunalnih i
drugih sliþnih usluga na osnovu verodostojnih isprava. Umesto sistema sudskog
sprovoÿenja izvršenja, uveden je sistem alternativne nadležnosti u postupku
1
Službeni glasnik RS, br. 31/2011, u daljem tekstu: ZIO.
2
Sliþno zakonsko rešenje predviÿeno je i Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o
izvršnom postupku Republike Srpske, Službeni glasnik Republike Srpske, br. 5/2012.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
85
sprovoÿenja izvršenja i prepušteno je izvršnom poveriocu da se opredeli da li üe
izvršenje, koje je dozvolio i odredio sud, sprovoditi sam sud ili privatni
izvršitelj.3 Privatnom izvršitelju, koji posluje kao privredni subjekt – kao
preduzetnik ili þlan ortaþkog društva, prenet je jedan deo sudske vlasti i
prinudnih ovlašüenja koja su bila u monopolu državne vlasti i omoguüeno mu je
i da odluþuje u postupku radi namirenja komunalnih i drugih sliþnih usluga4 i da
sprovodi izvršenje koje je odredio sud.
2. Izvršenom reformom izvršne procedure zakonodavac je nastojao da
obezbedi funkcionisanje pravne države s obzirom da neefikasan postupak
izvršenja predstavlja problem za ostvarivanje prava graÿana i pravnih lica.
Izvršavanje sudskih odluka, takoÿe, predstavlja jedan od kljuþnih preduslova za
ostvarivanje prava na praviþno suÿenje koje je zagarantovano Evropskom
konvencijom o ljudskim pravima. Sporim sprovoÿenjem postupka izvršenja
narušavaju se fundamentalna prava stranaka, što dovodi do velikog broja ne
samo ustavnih žalbi, veü i do velikog broja obraüanja Evropskom sudu za
ljudska prava u Strazburu.
Zakonodavac je nastojao da reformom izvršne procedure otkloni i
prepreke za privlaþenje stranih investicija. Smatralo se da je Srbiji potrebna
hitna reforma postupka izvršenja i da je to jedan od preduslova da se u vreme
globalne ekonomske krize privuku strane investicije bez kojih srpska ekonomija
5
nema šansu na svetskom tržištu. U svojim javnim nastupima predstavnici
stranih investitora þesto su isticali da dugo trajanje postupka izvršenja kod njih
stvara lošu percepciju o sigurnosti pravnog sistema Srbije, da dugo trajanje
postupka izvršenja predstavlja barijeru za strana ulaganja, kao i da standard
sigurnosti za strana ulaganja postaje znatno viši u uslovima ekonomske krize
6
koja je zahvatila svet. I strane banke koje posluju na domaüem tržištu posebno
su insistirale na ubrzanju i kraüem trajanju postupka izvršenja.
Osnovni pravno-politiþki ciljevi koje je zakonodavac imao u vidu
prilikom zakonodavne reforme izvršne procedure bili su efikasnost, ekono3
4
5
6
Videti: G. Stankoviü – V. Boranijaševiü, Izvršno procesno pravo, Kosovska Mitrovica, 2012., str. 43.
Detaljno o tome: G. Stankoviü, Privatizacija sudske funkcije, Pravna rijeþ, 32/2012,
str. 355, G. Stankoviü, Poseban izvršni postupak za namirenje potraživanja po osnovu
komunalnih usluga, Zbornik „Pravo i usluge“, Pravni fakultet, Kragujevac, 2012., str.
789.
Videti zakljuþke panela „Efikasan izvršni postupak – Neophodan faktor konkurentnosti u uslovima globalne krize“, u organizaciji Ekonomist magazina i USAID
Programa za reformu steþajnog i izvršnog postupka
(www.emg.rs/data/File/Prilozi/447_dodatak_low.pdf - pristup 12.6.2011).
Mediji su preneli da je na brifingu za novinare u prostorijama Nemaþke organizacije
za meÿunarodnu saradnju u Beogradu reþeno da prvo što strani investitori gledaju
kada doÿu u neku zemlju je kako da naplate svoje potraživanje.
86
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
miþnost i funkcionalnost postupka izvršenja, obezbeÿivanje transparentnosti
podataka o imovini izvršnog dužnika da bi se predupredio neuspeh u izvršenju i
implementacija evropskih pravnih standarda u domenu izvršne procedure u
skladu sa preporukama Saveta Evrope.7
3. Ideja o uvoÿenju privatnih izvršitelja u postupak izvršenja, bila je
motivisana razliþitim pravno-politiþkim razlozima.
Uvoÿenje privatnih izvršitelja bilo je u skladu sa tendencijom tzv.
dejudicijalizacije i nastavka privatizacije sudske funkcije. Ovaj proces nije bio
diktiran samo preporukama Saveta Evrope, veü je bio i jedan od postulata
Nacionalne strategije reforme pravosuÿa za period 2006. – 2011. godine po
kojoj je trebalo da se „sudovi rasterete nadležnosti koje se ne odnose na
suÿenje.“8 Preduzimanje izvršnih radnji, koje preduzimaju administrativni
radnici suda, sudski izvršitelji ili sudijski pomoünici, bez obzira što predstavlja
akt vlasti kojim se u faktiþkim životnim odnosima sprovodi zakon, ne
predstavlja suÿenje odnosno odluþivanje. Zbog toga se smatralo da se
sprovoÿenje izvršenja može poveriti i privatnim izvršiteljima, a da sam izvršni
sudija treba da sprovodi izvršenje iskljuþivo kad se radi o izvršnim stvarima iz
porodiþnih odnosa zbog njihove delikatnosti i potrebe da se vodi raþuna o
najboljem interesu deteta.
Uvoÿenje privatnih izvršitelja bila je šansa za smanjenje radnog
optereüenja sudova u situaciji enormnog poveüanja broja izvršnih predmeta,
posebno onih koji se odnose na komunalne i sliþne usluge.
Motivisan razlozima ekonomiþnosti, zakonodavac je nastojao da novom
organizacijom službe sprovoÿenja izvršenja rastereti ne samo sudstvo veü i
državni budžet. Iz tog razloga je sprovoÿenje izvršenja ili kompletan postupak
izvršenja u odreÿenim izvršnim stvarima preneo na privatne izvršitelje, što je
posebno bilo od znaþaja u periodu enormnog bujanja raznih paradržavnih
institucija (agencija, fondova, zavoda, itd) u sferi izvršne vlasti.9 S druge strane,
7
8
Preporuka (2003) 17 Komiteta ministara Saveta Evrope državama þlanicama o
izvršenju sudskih presuda od 9. septembra 2003. g.
I u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuÿa 2013. – 2018., usvojenoj jula 2013.g.
stoji da se uvoÿenjem privatnih izvršitelja u pravosudni sistem „oþekuje poveüanje
efikasnosti i poboljšanje kvaliteta pravde. Oþekuje se da üe se radom ovih
pravosudnih profesija rasteretiti rad sudova, predmeti üe se rešavati u razumnom roku
i graÿanima üe biti olakšan pristup pravdi,“ da unapreÿivanje sistema izvršenja
9
sudskih odluka treba da svede na najmanju moguüu meru moguünost da se strane u
sporu ponovo obraüaju sudu povodom pravne stvari u kojoj je veü bila doneta odluka
da bi to dovelo do smanjivanja broja sudskih predmeta.
Pravilnikom o merilima za odreÿivanje sudskog osoblja u sudovima (Sl. glasnik RS
br. 116/08, 72/ 2009, 79/2009) koji je doneo ministar pravde predviÿeno je npr. da na
poslovima izvršenja na svakih 1300 predmeta godišnje u osnovnom sudu dolazi po
jedan sudski izvršitelj.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
87
budžetska sredstva namenjena sudstvu10 nisu bila dovoljna da bi se poboljšali
neodgovarajuüi smeštajni i radni uslovi u mnogim sudovima, nadomestio
nedostatak neophodne opreme i odgovarajuüih smeštajnih kapaciteta za þuvanje
i uskladištenje zaplenjenih pokretnih stvari, kad nije bilo uslova za odreÿivanje
sekvestra, i izlaz je pronaÿen u tome da se ti investicioni i materijalni izdaci
prevale na privatne izvršitelje.
Ideja o uvoÿenju privatnih izvršitelja, bila je motivisana i nastojanjem da
se izvrši privatizacija i u pravosudnoj sferi, te da se i u ovoj oblasti, pored
privrednih društava, razvija i preduzetništvo u sferi prinudnog izvršenja jer je
odredbama ZIO predviÿeno da privatni izvršitelj može da obavlja delatnost kao
preduzetnik11 ili kao þlan ortaþkog društva þiji þlanovi mogu biti iskljuþivo
privatni izvršitelji.12
Osim toga, u uslovima enormne i sve veüe nezaposlenosti, zakonodavac
je nastojao da u odreÿenoj meri, reši i problem nezaposlenosti u društvu i
omoguüi zapošljavanje ne samo pripadnika pravniþke profesije. Privatni
izvršitelj üe morati da angažuje, posebno u veüim gradovima, diplomirane
pravnike kao svoje zamenike,13 privremene zamenike14 ili pomoünike,15 ali i
administrativno osoblje i nekvalifikovanu radnu snagu. Na ovaj naþin stvaraju
se uslovi da se dodatno rastereti državni budžet i smanji obim naknada
nezaposlenim licima koja su u uslovima tranzicije, ekonomske krize,
privatizacije i smanjenja državne administracije ostala bez posla.
Zakonodavac je raþunao i na motivaciju privatnih izvršitelja prilikom
vršenja njihove profesionalne delatnosti bez obzira što naplatu svojih usluga
treba da vrše po tarifi koju odreÿuje ministar pravde. Obezbeÿenje neophodnih
10
11
12
13
14
15
U toku rada na reformi sistema izvršenja svojevremeno je procenjeno da bi
poboljšanje kadrovskog sastava u izvršnim sudovima državu koštalo oko 35 miliona
dolara, što je ocenjeno kao preskupo. (Ovaj podatak izneo je sudija Jovan Kordiü na
savetovanju u organizaciji USAID „Efikasan izvršni postupak, neophodan faktor
konkurentnosti u uslovima globalne krize“,
www.emg.rs/data/File/Prilozi/447_dodatak_low.pdf).
Videti odredbu þl. 312. ZIO.
Okolnost da privatni izvršitelji kao privredni subjekti vršenjem svoje delatnosti treba
da stiþu zaradu uticala je na zakonodavca da eliminiše moguünost da privatni
izvršitelji budu angažovani na planu vansudskog namirenja izvršnog potraživanja pre
pokretanja postupka izvršenja bez obzira što je predviÿena moguünost da u toku
postupka sprovoÿenja izvršenja mogu da posreduju radi dobrovoljnog namirenja
potraživanja koje je odreÿeno rešenjem o izvršenju.
Prema odredbi þl. 333. ZIO, privatni izvršitelj može imati jednog ili više zamenika.
Videti odredbu þl. 335. ZIO.
Izvršitelj može, prema odredbi þl. 336. ZIO, da zaposli ili angažuje treüa lica koja u
njegovo ime i za njegov raþun, kao njegovi punomoünici odnosno punomoünici po
zaposlenju, sprovode pojedine radnje izvršenja i obezbeÿenja.
88
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
sredstava za egzistenciju, ali i pravo na posebnu nagradu, nesumnjivo može da
motiviše privatnog izvršitelja i da bude dodatni stimulans prilikom njegovog
angažovanja u vršenju njegove profesionalne delatnosti, za razliku od sudskog
izvršitelja koji radi za platu i koji nije posebno motivisan da se postupak
efikasno odvija.
Zakonodavac je pošao i od toga da, prema zakonskim rešenjima, država
ima veüi uticaj na sistem izvršenja u kome uþestvuju privatni izvršitelji u
odnosu na sistem u kome izvršenje sprovode sudski izvršitelji jer ima mnogo
više moguünosti da kontroliše njihov rad.
4. Privatni izvršitelj (ili izvršitelj, kako ga naziva zakonodavac) je fiziþko
lice koje imenuje ministar nadležan za pravosuÿe da u statusu službenog lica
sprovodi izvršenje u granicama rešenja o izvršenju i da vrši druga ovlašüenja
koja su mu zakonom poverena.
ZIO, pored termina „sudski izvršitelj“, kojim je oznaþen državni (sudski)
izvršitelj, uveo je i pojam „izvršitelja“ kojim oznaþava privatnog (profesionalnog, nedržavnog) izvršitelja, tako da u pravnom sistemu Republike Srbije
postoje dve vrste izvršitelja. Na taj naþin ZIO je uneo odreÿenu terminološku
zabunu, bez obzira na terminološko objašnjenje u samom zakonskom tekstu, s
obzirom da i jedan i drugi izvršitelj uþestvuju u sprovoÿenju izvršenja. Iz tog
razloga u ovom radu koristi se termin „privatni izvršitelj“ da bi se naglasila
razlika izmeÿu njega i sudskog (državnog) izvršitelja.16
Razlika izmeÿu privatnog i sudskog izvršitelja je velika. Privatni izvršitelj
ima pravniþke kvalifikacije i licenciran je za obavljanje poslova u domenu
postupka izvršenja. On samostalno obavlja svoju profesiju kao preduzetnik ili
kao þlan ortaþkog društva. Sudski izvršitelj je službeno lice koje je zaposleno u
sudu. On spada u sudsko osoblje kao nameštenik koji obavlja administrativnotehniþke poslove u postupku sprovoÿenja izvršenja po uputstvima i nalozima
izvršnog sudije. Za sudskog izvršitelja može da bude postavljeno lice koje
ispunjava uslove školske spreme, radnog iskustva i ostale uslove propisane
pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.
Razlike u pravnom statusu sudskog i privatnog izvršitelja su velike.
Privatni izvršitelj ima znatno šira ovlašüenja od sudskog izvršitelja. Za razliku
od privatnog izvršitelja, koji ima razliþite funkcije i samostalan je u radu, sudski
izvršitelj je vezan za uputstva i naloge sudije. Izmeÿu sudskog izvršitelja i
izvršnog poverioca pored procesnog odnosa, koji ima javnopravni karakter, ne
zasniva se nikakav materijalno-pravni odnos. Radnje sudskog izvršitelja su
radnje pomoünog organa suda. Izmeÿu privatnog izvršitelja i izvršnog
poverioca, pored procesnog odnosa, paralelno se zasniva se i obligaciono-pravni
16
Ovaj termin se veü odomaüio i u procesnoj literaturi i u obiþnom govoru i u
medijima. Pored ovog termina, þesto se koristi i termin „profesionalni izvršitelj“ i
„vansudski izvršitelj.“
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
89
odnos,17 tako da paralelno postoje dva pravna odnosa – javno-pravni i privatnopravni. Radnje privatnog izvršitelja su radnje koje preduzima preduzetnik ili
þlan ortaþkog društva kome je ministar pravosuÿa imenovanjem poverio vršenje
javnih ovlašüenja i delegirao mu pravo na primenu sile na subjekte privatnog
prava.18
5. Privatnog izvršitelja imenuje ministar za podruþje osnovnog suda i
podruþje privrednog suda.
Privatni izvršitelj, kao što je veü reþeno, obavlja delatnost kao
preduzetnik ili kao þlan ortaþkog društva. ýlanovi ortaþkog društva mogu biti
iskljuþivo licencirani privatni izvršitelji. Privatni izvršitelj može da ima jednog
ili više zamenika, privremenog zamenika, pomoünike i druga zaposlena lica.
Zamenika privatnog izvršitelja imenuje ministar na predlog privatnog
izvršitelja, a po prethodno pribavljenom mišljenju Komore. Zamenik može da
preduzima sve radnje u postupku izvršenja, kao i sam privatni izvršitelj.
Ukoliko privatni izvršitelj nema zamenika, on je ovlašüen da, u sluþaju
spreþenosti, odredi privremenog zamenika, koji mora da ispunjava uslove za
zamenika. O odreÿivanju privremenog zamenika, privatni izvršitelj je dužan da
obavesti Ministarstvo, Komoru i sud za þije podruþje je imenovan. Ako privatni
izvršitelj u sluþaju spreþenosti ne imenuje privremenog zamenika u roku od
osam dana, predsednik Komore odreÿuje privremenog zamenika. Privatni
izvršitelj može da zaposli ili angažuje treüa lica koja u ime i za raþun privatnog
izvršitelja, kao njegovi punomoünici po zaposlenju, sprovode pojedine radnje
izvršenja. Privatni izvršitelj odgovara za štetu koju ta lica uþine prilikom
obavljanja pojedinih izvršnih radnji.
6. Zakonodavac nije predvideo uslove koje treba da ispunjavaju lica koja
su zaposlena kod privatnog izvršitelja. To znaþi da bi privatni izvršitelj mogao
da zaposli ili angažuje i lica koja su bila osuÿivana zbog raznih kriviþnih dela
(npr. organizovani kriminal, reket, telesne povrede itd). S druge strane,
odgovornost privatnog izvršitelja za štetu koju priþine zaposlena ili angažovana
lica može da bude iluzorna ukoliko privatni izvršitelj odgovara samo svojom
imovinom.19
17
18
19
U Republici Srpskoj se ugovorni odnos zasniva izmeÿu suda i privatnog izvršitelja
(izvršitelja po ugovoru), dok se u Republici Srbiji ugovorni odnos zasniva izmeÿu
izvršnog poverioca i privatnog izvršitelja. Oþigledno je da su u pitanju dva koncepta
na kojima se privatizuje sudska funkcija.
Videti: A. Jakšiü, Graÿansko procesno pravo, Beograd, 2012, str. 793.
Odredbe o privatnim izvršiteljima, kao novoj pravosudnoj profesiji, uslovima za
licenciranje, disciplinskoj odgovornosti i poslovanju predstavljaju deo pravosudnog
organizacionog prava.
90
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
7. Privatni izvršitelj, kao subjekt izvršnog procesnog odnosa, ima razliþite
funkcije u postupku izvršenja.20 Iako je pripadnik privatne profesije, on je dobio
status službenog lica i izuzetno širok spektar ovlašüenja.
Privatni izvršitelj vrši sudsku funkciju u posebnom postupku izvršenja
samostalno odluþuje i odreÿuje izvršenje, samostalno sprovodi postupak
sprovoÿenja izvršenja i preduzima represivne akte u postupku sprovoÿenja
izvršenja, sam ili uz asistenciju državnih organa, posreduje izmeÿu stranaka kao
medijator, stupa u ugovorni odnos sa izvršnim poveriocem i predstavlja
punomoünika izvršnog poverioca u postupku za utvrÿivanje imovine izvršnog
dužnika.
8. Privatni izvršitelj je ovlašüen da, umesto suda, odreÿuje izvršenje u dve
situacije.
Privatni izvršitelj odreÿuje izvršenje u postupku po predlogu za izvršenje
na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novþanog potraživanja po
osnovu izvršenih komunalnih i sliþnih usluga.21 U ovom posebnom postupku
izvršenja privatni izvršitelj vrši sudsku funkciju u prvom stepenu, dok u
postupku po pravnom leku, poput sudije izvestioca, priprema nacrt odluke o
kojoj treba da odluþuje nadležni instancioni izvršni sud.
U postupku radi ostvarivanja novþanog potraživanja izvršnog poverioca
radi namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i drugih sluþnih usluga,
privatni izvršitelj, na osnovu ugovora koji je zakljuþio sa izvršnim
poveriocem,22 koji ga je ovlastio da uz ugovorenu naknadu i nagradu sprovede
postupak odluþivanja radi namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i
drugih usluga, kao druga ugovorna strana kojoj je izvršni poverilac poverio
odreÿivanje i sprovoÿenje izvršenja, odreÿuje izvršenje svojom odlukom.23
Privatni izvršitelj je zakonom ovlašüen da odreÿuje i izvršenje radi
naplate troškova postupka koji su nastali u postupku koji je on sproveo (þl. 34.
st. 1).
Kad odreÿuje izvršenje privatni izvršitelj donosi odluke u formi
zakljuþka.
20
21
22
23
O funkcijama izvršioca po ugovoru u Republici Srpskoj detaljno: R. Raþiü, Izvršilac
po ugovoru, Pravna rijeþ, 32/2012, str. 367.
Detaljno o tome: G. Stankoviü, Privatizacija sudske funkcije u postupku izvršenja,
Pravna rijeþ, 32/2012, str. 355.
U Republici Srpskoj ugovor o angažovanju privatnog izvršitelja zakljuþuje sud na
predlog izvršnog poverioca (tražioca izvršenja). Detaljno: R. Raþiü, op. cit. str. 378.
Iako je realizacija prava na prirodnog sudiju kljuþni preduslov nepristrasnog
odluþivanja o predmetu, izborom privatnog izvršitelja koji vrši izvršni poverilac i
koji ugovara da ovaj privatni preduzetnik odredi i sprovede izvršenje radi namirenja
komunalnih usluga narušen je osnovni postulat nepristrasnosti suÿenja na kome
insistira i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
91
9. Privatni izvršitelj je nadležan da sprovodi izvršenje na osnovu rešenja
suda za þije je podruþje imenovan i privremene mere suda, ako zakonom nije
propisana iskljuþiva nadležnost suda za sprovoÿenje izvršenja.
Privatni izvršitelj i sud ne mogu istovremeno i paralelno da sprovode
izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju. Izvršni poverilac odreÿuje da li üe
za izvršenje u konkretnoj pravnoj stvari biti nadležan privatni izvršitelj ili sudski
izvršitelj.
Privatni izvršitelj može delegirati svoju nadležnost na privatnog
izvršitelja sa drugog podruþja ali ne i na sudskog izvršitelja. S jedne strane,
privatni izvršitelj i sud ne mogu istovremeno sprovoditi izvršenje na osnovu
istog rešenja o izvršenju,24 a s druge strane, zakonodavac je represivnu funkciju,
koja pripada državnim organima, zakonom preneo na privatnog izvršitelja.
10. Privatni izvršitelj preduzima radnje u okviru svoje nadležnosti, po
pravilu, na podruþju za koje je imenovan. Podruþje privatnog izvršitelja je
podruþje osnovnog suda ili podruþje privrednog suda.
Privatni izvršitelj može da preduzima radnje sprovoÿenja izvršenja na
svom podruþju i izvan podruþja za koje je imenovan. Izvan podruþja za koje je
imenovan privatni izvršitelj može preduzimati radnje liþno ili preko izvršitelja
sa drugog podruþja.
11. U postupku sprovoÿenja izvršenja koje je odredio sud rešenjem o
izvršenju, privatni izvršitelj ima odreÿena ovlašüenja koja su znatno šira od onih
ovlašenja koja ima sudski izvršitelj jer je privatni izvršitelj samostalni organ
koji sprovodi izvršenje. Privatni izvršitelj u postupku sprovoÿenja izvršenja
donosi odluke u formi zakljuþka, upravlja postupkom, preduzima razliþite
represivne izvršne radnje zavisno od toga o kome se sredstvu izvršenja radi,
preduzima razliþite službene radnje, zasvedoþava preduzete radnje, vrši
dostavljanje i preduzima i druge radnje na þije je preduzimanje ovlašüen
zakonom.
Privatni izvršitelj u ime i za raþun izvršnog poverioca ima ovlašüenje da:
izvrši izbor sredstva i predmeta izvršenja, da promeni sredstvo i predmet
izvršenja, da preduzme procesne radnje u postupku sprovoÿenja izvršenja koje
po zakonu može da preduzme izvršni poverilac, da pokrene postupak za
dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, da pokrene postupak za naplatu
sudskih penala, da pokrene postupak za izricanje novþane kazne, da sam
procenjuje vrednost predmeta izvršenja ili da izvrši izbor struþnog lica radi
procene vrednosti predmeta izvršenja.
Pošto u njegovu nadležnost spada sprovoÿenje izvršenja, privatni
izvršitelj je ovlašüen da preduzima represivne radnje u cilju namirenja
24
Izvršni poverilac u toku postupka sprovoÿenja izvršenja može da promeni naþin
sprovoÿenja izvršenja i da se opredeli da sud nastavi sa postupkom izvršenja.
92
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
potraživanja pošto mu je država, kad mu je prenela ovlašüenja u domenu
izvršenja, zakonom prenela ovlašüenje da primenjuje prinudne mere prilikom
sprovoÿenja izvršenja.
U toku postupka sprovoÿenja izvršenja privatni izvršitelj je ovlašüen da
prikuplja podatke o imovinskom stanju izvršnog dužnika i bez odluke suda.25
Državni organi, banke, poslodavci i druga pravna lica dužni su da na zahtev
privatnog izvršitelja obezbede pristup podacima o odreÿenom dužniku kojima
raspolažu, a koji su neophodni za radnje izvršenja.26 On je ovlašüen da utvrÿuje
identitet stranaka i uþesnika u toku postupka sprovoÿenja izvršenja.
Privatni izvršitelj u postupku sprovoÿenja izvršenja odreÿuje naþin
izvršenja, ukoliko eventualno izvršni poverilac nije odredio naþin izvršenja. On
je prilikom sprovoÿenja izvršenja dužan da postupa u skladu sa odredbama ZIO,
sudskim odlukama kojima se eventualno ograniþava izvršenje na odreÿenim
sredstvima i predmetima i uslovima odreÿenim u izvršnoj ispravi, kao i u skladu
sa ovlašüenjem koje je dobio od izvršnog poverioca.
Kad je u pitanju izbor premeta izvršenja i njegova procena, ZIO
omoguüava da privatni izvršitelj sam odluþi šta üe zapleniti i da sam proceni
vrednost stvari koje pleni jer veštaþenje u postupku izvršenja po samom zakonu
nije dozvoljeno. S obzirom da privatni izvršitelj nije uvek kompetentan da sam
vrši procenu, a da zbog efikasnog sprovoÿenja izvršenja ne angažuje struþno
lice radi procene, oþigledno je da u praksi može da doÿe, i da dolazi, do toga da
privatni izvršitelj prenisko proceni vrednost stvari koje pleni i da zbog toga
može da doÿe do preteranog zahvatanja u imovinu izvršnog dužnika. Takvo
postupanje nesumnjivo doprinosi opštem osiromašenju graÿana i nije u skladu
sa principom socijalnog postupanja.
Privatni izvršitelj sprovodi popis, vrši procenu imovine, sprovodi
plenidbu i organizuje prodaju zaplenjenih pokretnih i nepokretnih stvari. On je
ovlašüen da þuva popisane ili obezbeÿene stvari izvršnog dužnika, kao i da
sprovede postupak za deobu zajedniþkih stvari. Zaplenjene stvari privatni
izvršitelj može o svom trošku i na svoju odgovornost da poveri treüim licima.
Sredstva koja je naplatio od izvršnog dužnika u toku postupka izvršenja privatni
izvršitelj je dužan da primi i da kasnije, sa posebnog raþuna koji je otvoren u tu
svrhu, odmah prenese novþana sredstva na raþun izvršnog poverioca. Privatni
izvršitelj je dužan da naloži nadležnom organu prenošenje prava vlasništva na
25
26
Ovim ovlašüenjem privatni izvršitelj je dobio moguünost, da se ne bi osujetilo
namirenje izvršnih poverilaca, da sve banke i druge institucije privatnim izvršiteljima
pružaju podatke o izvršnim dužnicima kao što su detalji o zaradi ili posedovanju
stana, neke druge nepokretnosti, automobila, poljoprivrednih mašina itd. i bez odluke
suda i bez rešenja odnosno zakljuþka o izvršenju, samo na osnovu svog zahteva.
Takva moguünost otvara prostor ne samo za narušavanje prava na privatnost i pristup
informacijama, veü i za eventualne zloupotrebe.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
93
nepokretnim stvarima sa izvršnog dužnika na izvršnog poverioca ili na kupca
nepokretnosti. Osim toga, privatni izvršitelj je ovlašüen da sprovodi iseljenje iz
nepokretnosti i da preduzima i druge izvršne radnje neophodne radi sprovoÿenja
izvršenja.
Preduzete radnje u toku postupka, u skladu sa svojim ovlašüenjima,
privatni izvršitelj zasvedoþava zapisnikom ili službenim beleškama.
Privatni izvršitelj sam dostavlja svoja akta, ali se javlja i u ulozi organa
dostavljanja izvršnog suda jer je ovlašüen da dostavlja ili uruþuje podneske i
sudske odluke po ovlašüenju suda.
12. Privatni izvršitelj ima i još jednu specifiþnu funkciju – funkciju
medijatora. Odredbama ZIO, privatni izvršitelj je ovlašüen da na zahtev
izvršnog dužnika ili izvršnog poverioca posreduje u cilju postizanja
sporazumnog rešenja. Postignuto sporazumno rešenje stranaka u toku postupka
izvršenja predstavlja vansudsko poravnanje kojim su naknadno revidirana prava
i obaveze stranaka utvrÿene izvršnom ispravom.
Zakonodavac ni bliže, ni izriþito, nije odredio kakvo pravno dejstvo ima
sporazum stranaka postignut u fazi sprovoÿenja izvršenja u odnosu na rešenje o
izvršenju. Nesumnjivo je da rešenje o izvršenju posle postignutog vansudskog
poravnanja više ne može da proizvede dejstvo. Sklapanjem vansudskog
poravnanja revidirana su meÿusobna prava i obaveze dotadašnjih stranaka i,
pošto su se promenile okolnosti, rešenje o izvršenju ne može više da proizvede
dejstvo. Stranke imaju pravo da dobrovoljno izvrše preuzete obaveze ili da,
ukoliko izostane dobrovoljno namirenje, kasnije ponovo pokrenu parniþni
postupak da bi mogao da nastane novi osnov za izvršenje.
13. Privatni izvršitelj je odredbama ZIO ovlašüen da pojedine radnje u
postupku sprovoÿenja izvršenja preduzima u ime i za raþun izvršnog poverioca,
tako da se on javlja u ulozi specifiþnog voljnog zastupnika odnosno
punomoünika izvršnog poverioca. Ovo ovlašüenje privatnog izvršitelja
posledica je ugovornog odnosa izmeÿu njega i izvršnog poverioca za þiji raþun
on treba da preduzme represivne mere predviÿene zakonom da bi namirio
potraživanje izvršnog poverioca. Za usluge predviÿene ugovorom i svoje
angažovanje u postupku sprovoÿenja izvršenja, privatni izvršitelj ima pravo na
naknadu i nagradu.
14. Uvoÿenjem privatnih izvršitelja zakonodavac je, s jedne strane,
nastojao da po svaku cenu ubrza postupak izvršenja i da maksimalno zaštiti
izvršnog poverioca. Na taj naþin spreþio je da poverioci koji su pravna lica ili
preduzetnici eventualno idu u steþaj zbog toga što ne mogu da blagovremeno i
efikasno naplate svoja potraživanja. S druge strane, novim zakonskim rešenjima
zakonodavac i dalje nije uspeo da uspostavi odreÿeni balans u procesnom
položaju stranaka u postupku izvršenja – zakonodavac koji je ranije u velikoj
meri štitio izvršnog dužnika, skoro sasvim je to prestao da þini. U ZIO je u toj
meri reduciran sistem pravnih lekova, tako da se može postaviti pitanje da li
uopšte postoje delotvorni pravni lekovi u postupku izvršenja, posebno u onim
94
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
najmasovnijim postupcima izvršenja u kojima je odluþivanje o odreÿivanju
izvršenja u pogledu komunalnih usluga u potpunosti povereno privatnim
izvršiteljima i gde je uloga instancionog suda u potpunosti marginalizovana.27
Uvoÿenje privatnih izvršitelja nije u potpunosti poboljšalo sistem
prinudne naplate potraživanja – ono ga je u odreÿenoj meri uþinilo
nepraviþnijim.
Privatne izvršitelje plaüa izvršni poverilac, a ne država koja im je poverila
da vrše sudsku funkciju, za razliku od javnih beležnika kojima naknadu i
nagradu za postupanje u poverenim vanparniþnim postupcima ili za poverene
procesne radnje plaüa sud. Privatni izvršitelj je preduzetnik, dok je javno
beležništvo služba od javnog poverenja.
Broj izvršnih poverilaca koji su fiziþka lica i koji se obraüa privatnim
izvršiteljima nije veliki zbog troškova koje unapred treba da podnesu.28 Razlog
treba tražiti u tome što izvršni poverilac unapred plaüa advokata koga je
angažovao i sudske takse u postupku dozvole izvršenja koja zavisi od visine
potraživanja, a potom, pošto zakljuþi ugovor sa privatnim izvršiteljem i ovlasti
ga da odredi i sprovede izvršenje, on mora i da avansira troškove postupka
izvršenja.29 Takve izdatke može da podnese relativno mali broj izvršnih
poverilaca, a u taj krug nikako ne spadaju graÿani koji imaju potraživanje prema
državi, privrednim društvima ili preduzetnicima.
Kad je u pitanju izvršni dužnik, ZIO je, s jedne strane, neadekvatnim
zakonskim rešenjima znatno suzio moguünosti velikog broja graÿana da se bore
protiv zakljuþka o izvršenju koji je doneo privatni izvršitelj, kao odluke koju on
donosi na zahtev izvršnog poverioca i sa kojim poþinje postupak naplate
komunalnog potraživanja koje nije namireno. Sprovoÿenje izvršenja koje
sprovodi privatni izvršitelj ne može se ni odložiti, ni zaustaviti prigovorom þak
ni u sluþaju nepravilnosti u njegovom sprovoÿenju, niti se može tražiti vraüanje
27
28
29
Detaljno: G. Stankoviü, Privatizacija sudske funkcije, Pravna rijeþ, 32/2012, str. 355.
Treba primetiti i da u Srbiji još uvek nema dovoljno privatnih izvršitelja.
Prema podacima iz štampe, privatni izvršitelj iz Novog Sada je na samo jednom
sprovoÿenju izvršenja zaradio najmanje þetrdeset miliona dinara. Komunalno
preduzeüe koje je ugovorilo sa privatnim izvršiteljem odreÿivanje i sprovoÿenje
izvršenja za neplaüene komunalne usluge moralo da da na ime avansa iznos od 4.000
dinara po predmetu što je za 10.000 predmeta iznosilo oko þetrdeset miliona dinara. S
druge strane, mediji su preneli podatak da je privatni izvršitelj za šest meseci od
„Elektrodistibucije Beograd“ na ime avansa za odreÿivanje i sprovoÿenje izvršenja
primio sedamnaest miliona i sedam stotina hiljada dinara da bi prinudnim putem
naplatio potraživanje u iznosu od tri stotine deset miliona dinara, koliko je dugovalo
2.600 privrednika i graÿana. Konaþna nagrada koja üe biti isplaüena privatnom
izvršitelju zavisi od efikasnosti s tim što mu se zarada uveüava najmanje za 10%.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
95
u preÿašnje stanje, niti se privatni izvršitelj može iskljuþiti ili izuzeti iz postupka
izvršenja.30
Postupak izvršenja koji sprovode privatni izvršitelji zakonodavac je
dodatno novim i veüim troškovima izvršenja opteretio izvršnog dužnika koji
nije ispunio dugovanu þinidbu.31 Zakonodavac je u odreÿenoj meri odstupio od
principa socijalne pravde i omoguüio da se u veüoj meri regrutuju socijalni
sluþajevi tako da obezbeÿenje dalje egzistencije izvršnog dužnika pada na teret
þitavog društva.32
15. U vreme pripreme ZIO postojala je opravdana bojazan da üe uvoÿenje
privatnih izvršitelja pospešiti neravnopravnost i nejednakost graÿana, jer üe
privatne izvršitelje moüi da angažuju oni koji imaju dovoljno materijalnih
sredstava, a da üe siromašni i osiromašeni graÿani biti i dalje upuüeni na sud jer
pred sudom mogu da budu osloboÿeni od prethodnog snošenja troškova
postupka i da dobiju besplatnu pravnu pomoü, tako da se neüe smanjiti pritisak
na sud. Privatni izvršitelji, kao privredna društva i kao preduzetnici, ne mogu da
rade pro bono. S druge strane, pojedina pravna lica, pre svega javna preduzeüa,
30
31
32
ZIO je, isto tako, iskljuþio moguünost da stranke u postupku izvršenja, bez obzira da
li su fiziþka ili pravna lica, pokreüu discipinski postupak protiv privatnog izvršitelja.
ZIO predviÿa da predlog kojim se zahteva pokretanje disciplinskog postupka mogu
da podnesu ministarstvo nadležno za poslove pravosuÿa, predsednik suda za þije je
podruþje imenovan privatni izvršitelj i predsenik Komore izvršitelja, ili na osnovu
izvršenog nadzora ili po pritužbi stranaka, njihovih zastupnika ili punomoünika.
Same stranke iz postupka izvršenja, neposredno ili preko punomoünika, nisu
ovlašüene da neposredno podnesu disciplinsku prijavu, kao što to mogu kad su u
pitanju sudije ili advokati.
Za postsocijalistiþko društvo karakteristiþan je trend poskupljenja pružanja pravne
zaštite i pravnih usluga. Pored poveüanja sudskih taksi koje treba da omoguüe bolji
finansijski položaj sudstva i spreþe veliki priliv sudskih predmeta, poveüano
obraüanje sudu i favorizovanje medijacije, i stalna poveüanja advokatskih tarifa za
pružene usluge u situaciji kad je ZPP (2011) uveo advokatski monopol u zastupanju
(koji üe uskoro zakonskim izmenama biti ukinut), zakonodavac omoguüava dalje
poskupljenje pravnih usluga uvoÿenjem privatnih izvršitelja, ali i javnih beležnika.
Poskupljenje pravnih usluga u društvu u kome se poveüava siromaštvo dovodi do
toga da mnogi pojedinci odustaju da traže pravnu zaštitu ili se troškovi pružanja
pravnih usluga prevaljuju na državu koja garantuje besplatnu pravnu pomoü za
najsiromašnije graÿane i pravna lica.
Interesantno je da je italijanska vlada, da bi spreþila socijalni slom graÿana u
uslovima ekonomske krize nedavno usvojila „dekret za pokretanje ekonomije." Pošto
je za samo sedam godina unazad broj izvršenja porastao za 1.400%, jedan broj mera
odnosi se i na zaštitu dužnika. Da bi se zaštitili graÿani, predviÿeno je, izmeÿu
ostalog, da niko ne može da bude izbaþen iz stana u kome stanuje zbog duga, da se na
osam meseci, umesto dotadašnja dva, produžuje moguünost neplaüanja rate
stambenog kredita pre no što banka pokrene postupak zbog prekida otplate duga.
96
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
kao ekonomski jaþe strane u odnosima sa graÿanima, moüi üe da angažuju
privatne izvršitelje koji se mogu pretvoriti u njihove „uterivaþe dugova“33 i na
taj naþin znatno poveüati iznos troškova izvršenja koji pada na teret izvršnog
dužnika po principu krivice.
Bojazni koje su postojale u vreme pripreme i donošenja ZIO u dobroj
meri su se ostvarile u dosadašnjoj praksi funkcionisanja privatnih izvritelja. Iako
je naplata komunalnih dugovanja najþešüi posao privatnih izvršitelja, njih sve
þešüe angažuju i banke kao izvršni poverioci koji imaju hipoteku na
nepokretnostima i kompanije iz inostranstva. Oþigledno je da se u ulozi izvršnih
poverilaca sve þešüe javljaju oni subjekti koji su ekonomski moüniji.
Novom organizacijom sprovoÿenja izvršenja najviše su pogoÿeni graÿani
kao izvršni dužnici i to oni koji duguju za pružene komunalne usluge iz
razliþitih razloga, kao što su nezaposlenost, gubitak posla posle izvršene
privatizacije, troškovi leþenja itd. U procesu izvršenja koje sprovode privatni
izvršitelji enormno rastu troškovi sprovoÿenja izvršenja koje konaþno snosi
izvršni dužnik. Nagrade i troškovi izvršitelja rastu u zavisnosti od visine duga, a
mogu i nadmašiti vrednost osnovnog potraživanja.34 Dogaÿa se da graÿani trpe i
štetu koja je nesrazmerna dugu, a sama moguünost da štetu nadoknade je i spora
i otežana.
16. Ima indicija da je novi sistem izvršenja u kome funkcionišu privatni
izvršitelji postao i osnov za širenje korpupcije. Postoji sumnja da rukovodioci
pojedinih javnih preduzeüa i privatni izvršitelji þesto zakljuþuju sumnjive
ugovore povodom ugovaranja zastupanja u odreÿivanju i sprovoÿenju izvršenja,
kao i da se poveravanje odreÿivanja i sprovoÿenja izvršenja þesto vrši po
politiþkim i srodniþkim kriterijima, kako na te okolnosti ukazuju i sami privatni
izvršitelji.
LITERATURA
1. Efikasan izvršni postupak – neophodan faktor konkurentnosti u uslovima
globalne krize, Ekonomist magazin i USAID Programa za reformu
steþajnog i izvršnog postupka,
www.emg.rs/data/File/Prilozi/447_dodatak_low. pdf
2. Zakon o izvršenju i obezbeÿenju, Službeni glasnik RS, br. 31/2011
3. Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o izvršnom postupku Republike
Srpske, Službeni glasnik Republike Srpske, br. 5/2012.
33
34
U Republici Hrvatskoj je, pre no što je poþeo da se primenjuje, stavljen van snage
Zakon o javnim izvršiteljima, iako je bio završen postupak licenciranja privatnih
izvršitelja. Zakljuþeno je da se izvršenje može sprovoditi u okviru sudskog sistema i
da Republici Hrvatskoj „pored države nije potrebna još i paradržava.“
Postoje podaci da je jedan privatni izvršitelj za dug od oko 1.700 dinara naplatio
nagradu i troškove u iznosu od 11.000 dinara.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
97
4. Jakšiü, A. – Graÿansko procesno pravo, Beograd, 2012
5. Nacionalna strategija reforme pravosuÿa 2013 – 2018, jul 2013.g.
6. Pravilnik o merilima za odreÿivanje sudskog osoblja u sudovima, Sl. glasnik
RS br. 116/08, 72/ 2009, 79/2009.
7. Preporuka (2003)17 Komiteta ministara Saveta Evrope državama þlanicama
o izvršenju sudskih presuda od 9. septembra 2003. g.
8. Raþiü, R. – Izvršilac po ugovoru, Pravna rijeþ, 32/2012
9. Stankoviü, G. – Privatizacija sudske funkcije u postupku izvršenja, Pravna
rijeþ, 32/2012
10. Stankoviü, G. – Poseban izvršni postupak za namirenje potraživanja po
osnovu komunalnih usluga, Zbornik „Pravo i usluge“, Pravni fakultet,
Kragujevac, 2012
11. Stankoviü, G. – Boranijaševiü, V. – Izvršno procesno pravo, Kosovska
Mitrovica, 2012
UDK: 336.717.13:(497.7+497.13)
ɈȻȿɁȻȿȾɍȼȺȵȿ ɇȺ ɇȺɉɅȺɌȺɌȺ ɇȺ ɉɈȻȺɊɍȼȺȵȺɌȺ ɋɈ
ɁȺȾɈɅɀɇɂɐȺɌȺ – ɉȺɊȺɅȿɅɂ ɆȿȮɍ ɆȺɄȿȾɈɇɋɄɈɌɈ ɂ
ɏɊȼȺɌɋɄɈɌɈ ɉɊȺȼɈ ɂ ɉɊȺɄɌɂɄȺ
SECURITY PAYMENT CLAIMS – EXECUTORY DEBENTURE –
PARALLELS BETWEEN MACEDONIAN AND CROATIAN
LEGISLATION AND CURRENT PRACTICE
ɉɪɨɮ. ɞɪ Ⱥɪɫɟɧ ȳɚɧɟɜɫɤɢ
Ɋɟɞɨɜɟɧ ɩɪɨɮɟɫɨɪ ɧɚ ɉɪɚɜɧɢɨɬ ɮɚɤɭɥɬɟɬ “ȳɭɫɬɢɧɢʁɚɧ ɉɪɜɢ” ɩɪɢ
ɍɧɢɜɟɪɡɢɬɟɬɨɬ “ɋɜ. Ʉɢɪɢɥ ɢ Ɇɟɬɨɞɢʁ” ɜɨ ɋɤɨɩʁɟ
ȿ mail: [email protected]
ɉɪɨɮ. ɞɪ Ɍɚɬʁɚɧɚ Ɂɨɪɨɫɤɚ – Ʉɚɦɢɥɨɜɫɤɚ
ȼɨɧɪɟɞɟɧ ɩɪɨɮɟɫɨɪ ɧɚ ɉɪɚɜɧɢɨɬ ɮɚɤɭɥɬɟɬ “ȳɭɫɬɢɧɢʁɚɧ ɉɪɜɢ” ɩɪɢ
ɍɧɢɜɟɪɡɢɬɟɬɨɬ “ɋɜ. Ʉɢɪɢɥ ɢ Ɇɟɬɨɞɢʁ” ɜɨ ɋɤɨɩʁɟ.
E mail: [email protected]
[email protected]
Prof. Dr. Arsen Janevski, Ph.D
Professor at Faculty of Law „Justinian the First“
at „St. Cyril and Methodius“ University in Skopje
ȿ mail: [email protected]
Prof.Dr. Tatjana Zoroska – Kamilovska, Ph.D
Associate professor at Faculty of Law „Justinian the First“
at „St. Cyril and Methodius“ University in Skopje
Email: [email protected]
[email protected]
Ɋɟɡɢɦe: Ⱦɨɛɪɚɬɚ ɥɢɤɜɢɞɧɨɫɬ ɢ ɫɨɥɜɟɧɬɧɨɫɬ ɧɚ ɞɟɥɨɜɧɢɬɟ ɫɭɛʁɟɤɬɢ
ɩɨɞɪɚɡɛɢɪɚ ɨɞɪɠɭɜɚʃɟ ɧɚ ɤɨɧɫɬɚɧɬɟɧ ɩɚɪɢɱɟɧ ɬɟɤ (cash flow) ɢ ɧɚɜɪɟɦɟɧɚ
ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ. Ɂɚ ɠɚɥ, ɨɬɟɠɧɚɬɚɬɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ e
ɟɞɟɧ ɨɞ ɧɚʁɝɨɥɟɦɢɬɟ ɩɪɨɛɥɟɦɢ ɫɨ ɤɨʁ ɞɟɧɟɫ ɫɟ ɫɨɨɱɭɜɚɚɬ ɞɟɥɨɜɧɢɬɟ ɫɭɛʁɟɤɬɢ.
Ɂɚ ɜɨɥʁɚ ɧɚ ɜɢɫɬɢɧɚɬɚ, ɮɢɧɚɧɫɢɫɤɚɬɚ ɞɢɫɰɢɩɥɢɧɚ ɜɨ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɚ Ɇɚɤɟɞɨɧɢʁɚ
(ɚ ɬɨɚ ɦɨɠɟ ɞɚ ɫɟ ɤɚɠɟ ɢ ɡɚ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɚ ɏɪɜɚɬɫɤɚ) ɧɢɤɨɝɚɲ ɧɟ ɛɢɥɚ ɧɚ ɜɢɫɨɤɨ
ɧɢɜɨ, ɧɨ ɫɟ ɱɢɧɢ ɞɟɤɚ ɫɨ ɬɟɤɨɜɧɚɬɚ ɟɤɨɧɨɦɫɤɚ ɤɪɢɡɚ ɫɢɬɭɚɰɢʁɚɬɚ ɟ ɭɲɬɟ
ɩɨɜɟʅɟ ɜɥɨɲɟɧɚ. ɋɟɤɨʁɞɧɟɜɧɨ ɫɟ ɢɫɬɚɤɧɭɜɚɚɬ ɩɪɨɛɥɟɦɢɬɟ ɧɚ ɧɟɥɢɤɜɢɞɧɨɫɬ ɢ
ɢɧɫɨɥɜɟɧɬɧɨɫɬ ɧɚ ɤɨɦɩɚɧɢɢɬɟ, ɢɚɤɨ ɧɢɤɨʁ ɧɟ ɢɡɥɟɝɭɜɚ ɫɨ ɬɨɱɧɚ ɛɪɨʁɤɚ ɧɚ
ɧɟɧɚɩɥɚɬɟɧɢ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɧɟɧɚɦɢɪɟɧɢ ɞɨɥɝɨɜɢ, ɱɢʁ ɢɡɧɨɫ ɫɚɦɨ ɫɟ
ɩɪɟɬɩɨɫɬɚɜɭɜɚ ɢ ɧɚɝɚɼɚ. ɉɨɫɬɨʁɚɬ ɢ ɬɜɪɞɟʃɚ ɞɟɤɚ ɥɚɧɟɰɨɬ ɧɚ ɧɟɩɥɚʅɚʃɚ
ɡɚɩɨɱɧɭɜɚ ɨɞ ɞɪɠɚɜɚɬɚ ɢ ɝɨɥɟɦɢɬɟ ɤɨɦɩɚɧɢɢ, ɚ ɫɟ ɩɪɟɤɪɲɭɜɚ ɧɚ ɦɚɥɢɬɟ
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
99
ɩɪɟɬɩɪɢɟɦɚɱɢ ɤɨɢ ɧɚʁɬɟɲɤɨ ɞɨɚɼɚɚɬ ɞɨ ɡɚɪɚɛɨɬɟɧɢɬɟ ɩɚɪɢ. ȼɨ ɧɟɞɨɫɬɢɝ ɧɚ
ɨɮɢɰɢʁɚɥɧɢ ɩɨɞɚɬɨɰɢ, ɫɟ ɱɢɧɢ ɞɟɤɚ ɢ ɨɜɚ ɨɫɬɚɧɭɜɚ ɧɚ ɧɢɜɨ ɧɚ ɲɩɟɤɭɥɚɰɢɢ.
ɇɚɜɟɞɟɧɢɬɟ ɩɪɨɛɥɟɦɢ, ɩɪɢɤɚɠɚɧɢ ɦɨɲɧɟ ɫɢɦɩɥɢɮɢɰɢɪɚɧɨ, ɫɨɫɟɦɚ ɥɨɝɢɱɧɨ
ɝɢ ɩɨɬɬɢɤɧɭɜɚɚɬ ɚɤɬɢɜɧɨɫɬɢɬɟ ɡɚ ɢɡɧɚɨɼɚʃɟ ɲɬɨ ɩɨɚɞɟɤɜɚɬɧɢ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢ
ɡɚ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ ɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ. ɉɨɫɥɟɞɧɢɬɟ ɱɟɤɨɪɢ ɧɚ ɬɨʁ
ɩɥɚɧ ʁɚ ɢɫɮɪɥɢʁɚ ɧɚ ɩɨɜɪɲɢɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɚɤɨ ɧɨɜ ɢ ɞɨɫɟɝɚ ɧɟɩɨɡɧɚɬ
ɮɢɧɚɧɫɢɫɤɢ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ ɡɚ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ ɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ ɜɨ
Ɋɟɩɭɛɥɢɤɚ Ɇɚɤɟɞɨɧɢʁɚ. ɐɟɥɬɚ ɛɟɲɟ ɞɚ ɫɟ ɤɪɟɢɪɚ ɩɪɚɤɬɢɱɟɧ ɮɢɧaɧɫɢɫɤɨɩɪɚɜɟɧ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ ɫɨ ɤɨʁ ɛɢ ɫɟ ɧɚɦɚɥɢɥɟ ɩɪɢɫɬɢɝɧɚɬɢɬɟ ɧɟɧɚɩɥɚɬɟɧɢ
ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚ, ɚ ɢɫɬɨɜɪɟɦɟɧɨ ɛɢ ɫɟ ɞɟʁɫɬɜɭɜɚɥɨ ɫɬɢɦɭɥɚɬɢɜɧɨ ɜɨ ɩɨɝɥɟɞ ɧɚ
ɡɝɨɥɟɦɭɜɚʃɟ ɧɚ ɞɟɥɨɜɧɢɬɟ ɬɪɚɧɫɚɤɰɢɢ.
Summary: Proper liquidity and solvency of the company involves maintaining
a constant flow of cash and fast payment claims. Unfortunatelly, difficult debt
collection is one of the largest problems business faces today. Actually, finance
discipline in Macedonia (the same can be said about Croatia) has never been
high, but it seems that the current economic crisis makes situation getting
worse. There is a chain in series of charges, starting from payments from the
state, then from large companies and small businesses are also often threatened
by insolvency. Lack of official data makes speed and succees of collection
remain at the level of speculation. These problems point to the need for
identification, legal regulation and application in business practice of adequate
collateral receivables. Starting from the importance of executory debenture, as a
new and unknown instrument and its influence on macro- and micro- economic
trends in Macedonia and Croatia, the authors of this paper will be dedicated to
justly clarify its legal nature and its applicability with special reference to the
forced execution.
Ʉɥɭɱɟɧ ɡɛɨɪ: ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ, ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ ɡɚ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ,
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ.
Key words: debt collection, collateral, debenture executory. L ack of official
data makes
1. ȼɨɜɟɞɭɜɚʃɟ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɜɨ Ɇɚɤɟɞɨɧɢʁɚ ɢ ɜɨ ɏɪɜɚɬɫɤɚ
Ʉɚɬɚɥɨɝɨɬ ɧɚ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢ ɡɚ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ ɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚɬɚ ɧɚ
ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ ɟ ɩɪɨɲɢɪɟɧ ɫɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɫɨ ɞɨɧɟɫɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ Ɂɚɤɨɧɨɬ ɡɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ1. ɋɨɝɥɚɫɧɨ ɫɨ ɱɥ. 1 ɨɞ ɁɁ, ɫɨ ɨɜɨʁ ɡɚɤɨɧ ɫɟ ɜɨɜɟɞɭɜɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɚɤɨ ɢɫɩɪɚɜɚ ɢ ɫɟ ɭɪɟɞɭɜɚ ɧɚɱɢɧɨɬ ɧɚ ɢɡɞɚɜɚʃɟ ɧɚ
1
Ɂɚɤɨɧ ɡɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ, ɋɥɭɠɛɟɧ ɜɟɫɧɢɤ ɧɚ ɊɆ, ɛɪ.59 ɨɞ 11.05.2012 ɝɨɞɢɧɚ, ɜɨ
ɧɚɬɚɦɨɲɧɢɨɬ ɬɟɤɫɬ ʅɟ ɫɟ ɤɨɪɢɫɬɢ ɫɤɪɚɬɟɧɨ ɁɁ. ɋɨɝɥɚɫɧɨ ɫɨ ɱɥ. 23 ɨɞ ɁɁ, ɨɜɨʁ
ɡɚɤɨɧ ɜɥɟɡɟ ɜɨ ɫɢɥɚ ɨɫɦɢɨɬ ɞɟɧ ɨɞ ɞɟɧɨɬ ɧɚ ɨɛʁɚɜɭɜɚʃɟɬɨ ɜɨ „ɋɥɭɠɛɟɧ ɜɟɫɧɢɤ
ɧɚ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɚ Ɇɚɤɟɞɨɧɢʁɚ“, ɚ ɫɟ ɩɪɢɦɟɧɭɜɚ ɨɞ 1 ɫɟɩɬɟɦɜɪɢ 2012 ɝɨɞɢɧɚ.
100
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɢ ɧɚɩɥɚɬɚɬɚ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ, ɤɚɤɨ ɢ ɞɪɭɝɢ
ɩɪɚɲɚʃɚ ɜɨ ɜɪɫɤɚ ɫɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ. ɋɭɦɚɪɧɨ ɢɫɤɚɠɚɧɨ, ɫɨ ɞɨɧɟɫɭɜɚʃɟɬɨ
ɧɚ ɨɜɨʁ ɡɚɤɨɧ ɦɭ ɟ ɞɚɞɟɧɚ ɦɨɠɧɨɫɬ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɧɚɞɜɨɪ ɢ ɧɟɡɚɜɢɫɧɨ ɨɞ
ɛɢɥɨ ɤɚɤɜɚ ɫɭɞɫɤɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚ, ɧɨ ɫɨ ɤɜɚɥɢɮɢɤɭɜɚɧɚ ɩɪɢɜɚɬɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ ɞɚ
ɞɚɞɟ ɫɨɝɥɚɫɧɨɫɬ ɞɚ ɦɭ ɫɟ ɡɚɩɥɟɧɚɬ ɫɢɬɟ ɫɦɟɬɤɢ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ
ɩɪɨɦɟɬ ɡɚɪɚɞɢ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɨ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟ ɧɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ.
Ɉɜɚɚ ɦɨɠɧɨɫɬ ɜɟʅɟ ɨɞɚɦɧɚ ɟ ɩɨɡɧɚɬɚ ɜɨ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɚ ɏɪɜɚɬɫɤɚ. Ɂɚ
ɪɚɡɥɢɤɚ ɨɞ Ɇɚɤɟɞɨɧɢʁɚ, ɜɨ ɏɪɜɚɬɫɤɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɧɟ ɟ ɜɨɜɟɞɟɧɚ ɫɨ
ɩɨɫɟɛɟɧ ɡɚɤɨɧ, ɬɭɤɭ ɤɚɤɨ ɩɨɫɟɛɟɧ ɢɧɫɬɢɬɭɬ ɧɚ ɯɪɜɚɬɫɤɨɬɨ ɢɡɜɪɲɧɨ
ɩɪɨɰɟɫɧɨ ɩɪɚɜɨ ɬɚɚ ɟ ɜɨɜɟɞɟɧɚ ɫɨ Ɂɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ (Ovršni zakon) ɜɨ
1996 ɝɨɞɢɧɚ2. ɇɟʁɡɢɧ ɩɪɜɢɱɟɧ ɨɛɥɢɤ ɛɟɲɟ ɬ.ɧ. ɡɚɩɥɟɧɚ ɧɚ ɫɦɟɬɤɢ ɫɨ
ɫɨɝɥɚɫɧɨɫɬ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ, ɲɬɨ ɩɨɧɚɬɚɦɭ ɜɨ 1999 ɝɨɞɢɧɚ, ɫɨ ɢɡɦɟɧɢɬɟ ɢ
ɞɨɩɨɥɧɭɜɚʃɚɬɚ ɧɚ ɯɪɜɚɬɫɤɢɨɬ Ovršni zakon3 ɟ ɬɪɚɧɫɮɨɪɦɢɪɚɧɚ ɜɨ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ ɢ ɬɨɚ ɧɚʁɩɪɜɨ ɤɚɤɨ ɧɟɧɨɦɢɧɢɪɚɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ - ɢɫɩɪɚɜɚ ɡɚ
ɫɨɝɥɚɫɧɨɫɬ ɡɚ ɡɚɩɥɟɧɚ, ɚ ɫɨ ɧɨɜɟɥɚɬɚ ɧɚ ɨɜɨʁ ɡɚɤɨɧ ɨɞ 2005 ɝɨɞɢɧɚ4 ɬɚɚ ɢ
ɢɡɪɢɱɧɨ ɡɚɤɨɧɫɤɢ ɫɟ ɢɦɟɧɭɜɚ ɤɚɤɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ (ɯɪɜ. zadužnica).
Ɂɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɟ ɩɪɟɞɜɢɞɟɧɚ ɢ ɜɨ ɧɨɜɢɨɬ Ovršni zakon ɨɞ 2012 ɝɨɞɢɧɚ (ɱɥ.
214-216)5. Ɍɪɟɛɚ ɞɚ ɫɟ ɧɚɩɨɦɟɧɟ, ɞɟɤɚ ɜɨ ɯɪɜɚɬɫɤɨɬɨ ɩɪɚɜɨ, ɩɨɤɪɚʁ
ɨɛɢɱɧɚɬɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ ɩɨɫɬɨɢ ɢ ɰɢɪɤɭɥɢɪɚ ɢ ɬ.ɧ. ɛʁɚɧɤɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ (ɯɪɜ.
bjanko zadužnica). ɂ ɩɨɤɪɚʁ ɫɥɢɱɧɨɫɬɚ ɧɚ ɨɜɢɟ ɞɜɚ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢ, ɦɟɼɭ ɧɢɜ
ɩɨɫɬɨʁɚɬ ɢ ɫɭɲɬɟɫɬɜɟɧɢ ɪɚɡɥɢɤɢ ɤɨɢ ɫɟ ɫɜɟɞɭɜɚɚɬ ɝɥɚɜɧɨ ɧɚ ɫɥɟɞɧɨɜɨ:
ɩɪɜɨ, ɜɨ ɛʁɚɧɤɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɧɟ ɦɨɪɚ ɨɞɧɚɩɪɟɞ ɞɚ ɫɟ ɨɩɪɟɞɟɥɢ ɤɨʁ ɟ
ɞɨɜɟɪɢɬɟɥ (ɬɨʁ ɦɨɠɟ ɢ ɞɨɩɨɥɧɢɬɟɥɧɨ ɞɚ ɛɢɞɟ ɜɩɢɲɚɧ ɜɨ ɢɫɩɪɚɜɚɬɚ), ɧɢɬɭ
ɞɚ ɛɢɞɟ ɧɚɡɧɚɱɟɧ ɢɡɧɨɫɨɬ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ (ɨɬɬɚɦɭ ɢ ɧɟʁɡɢɧɨɬɨ ɢɦɟ, ɨɞ
ɢɬɚɥ. bianco - ɛɟɥɨ) ɢ ɜɬɨɪɨ, ɛʁɚɧɤɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɦɨɠɟ ɞɚ ɫɟ ɢɡɞɚɞɟ ɫɚɦɨ
ɞɨ ɧɚʁɜɢɫɨɤɢ ɩɪɨɩɢɲɚɧɢ ɢɡɧɨɫɢ6.
ɉɨɞɚɬɨɰɢɬɟ ɝɨɜɨɪɚɬ ɞɟɤɚ ɜɨ ɏɪɜɚɬɫɤɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɟ ɨɞɥɢɱɧɨ
ɩɪɢɮɚɬɟɧɚ ɜɨ ɞɟɥɨɜɧɚɬɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɝɥɚɜɧɨ ɩɨɪɚɞɢ ɞɨɥɝɢɬɟ ɫɭɞɫɤɢ ɩɨɫɬɚɩɤɢ
ɡɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ, ɚ ɞɨɩɨɥɧɢɬɟɥɧɨ ɧɚ ɬɨɚ ɜɥɢʁɚɟɲɟ ɢ
ɭɤɢɧɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɚɤɰɟɩɬɧɢɨɬ ɧɚɥɨɝ, ɤɨʁɲɬɨ ɩɨɤɪɚʁ ɦɟɧɢɰɚɬɚ ɛɟɲɟ
ɧɚʁɤɨɪɢɫɬɟɧɨ ɫɪɟɞɫɬɜɨ ɡɚ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ. ɋɩɨɪɟɞ ɧɟɤɨɢ
2
3
4
5
6
NN, br. 57/96.
NN, br. 107/99.
NN, br.88/05.
NN, br. 112/12.
ȼɢɞɟɬɟ ɩɨɜɟʅɟ ɤɚʁ M. Dika, Graÿansko ovršno pravo, I. knjiga, Opüe graÿansko
ovršno pravo, Zagreb, lipanj 2007, str. 267; B. Markoviü, B. Matiü, D. Karaþiü
(2007), Promissory Note as Payment Security Instrument in the Republic of Croatia,
Interdisciplinary Management Research III (2007): pp. 167- 175; Z. Šafranko,
Zadužnica i njezino novo pravno ureÿenje, Pravo u gospodarstvu (1330-5476) 49
(2010), 6; 1487-1527.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
101
ɦɢɫɥɟʃɚ, ɜɨ ɯɪɜɚɬɫɤɚɬɚ ɩɪɚɤɬɢɤɚ, ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ e ɧɚʁɫɢɝɭɪɟɧ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ
ɡɚ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ ɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ, ɦɧɨɝɭ ɩɨʁɚɤ ɨɞ ɪɟɲɟɧɢɟɬɨ ɡɚ
ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɜɪɡ ɩɚɪɢɱɧɢ ɫɪɟɞɫɬɜɚ7.
Ʉɚɤɨ ɲɬɨ ɦɨɠɟ ɞɚ ɫɟ ɜɢɞɢ ɩɨɫɬɨɢ ɜɪɟɦɟɧɫɤɚ ɞɢɫɬɚɧɰɚ ɨɞ
ɩɟɬɧɚɟɫɟɬɬɢɧɚ ɝɨɞɢɧɢ ɦɟɼɭ ɜɨɜɟɞɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɜɨ ɩɪɚɜɨɬɨ ɧɚ
ɏɪɜɚɬɫɤɚ ɢ ɧɚ Ɇɚɤɟɞɨɧɢʁɚ. Ⱦɨɞɟɤɚ ɜɨ ɨɜɨʁ ɩɟɪɢɨɞ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɭɫɩɟɚ ɞɚ
ɫɟ ɟɬɚɛɥɢɪɚ ɤɚɤɨ ɫɢɝɭɪɟɧ ɢɧɫɬɭɦɟɧɬ ɡɚ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ ɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚɬɚ ɧɚ
ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ ɜɨ ɏɪɜɚɬɫɤɚ, ɜɨ Ɇɚɤɟɞɨɧɢʁɚ ɬɚɚ ɩɨɫɬɨɢ ɤɪɚɬɤɨ ɜɪɟɦɟ, ɩɚ ɫɟ
ɭɲɬɟ ɟ ɬɟɲɤɨ ɞɚ ɫɟ ɩɪɨɝɧɢɡɢɪɚ ɤɚɤɜɚ ʅɟ ɛɢɞɟ ɩɨɩɭɥɚɪɧɨɫɬɚ ɧɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ8.
ɇɟɫɩɨɪɧɨ ɟ ɞɟɤɚ ɩɪɢ ɢɡɝɨɬɜɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɦɚɤɟɞɨɧɫɤɢɨɬ ɁɁ ɨɞɪɟɞɟɧɨ
ɜɥɢʁɚɧɢɟ ɢɦɚɲɟ ɯɪɜɚɬɫɤɨɬɨ ɢɫɤɭɫɬɜɨ ɫɨ ɨɜɨʁ ɢɧɬɪɭɦɟɧɬ ɡɚ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ
ɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ. ɋɟɩɚɤ, ɪɟɞɚɤɬɨɪɢɬɟ ɧɚ ɦɚɤɟɞɨɧɫɤɢɨɬ ɡɚɤɨɧ
ɧɟ ɩɪɢɮɚɬɢʁɚ ɢɞɟɧɬɢɱɟɧ ɤɨɧɰɟɩɬ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ ɤɚɤɨ ɜɨ ɯɪɜɚɬɫɤɨɬɨ ɩɪɚɜɨ.
Ⱥɤɨ ɫɟ ɢɦɚ ɩɪɟɞɜɢɞ ɞɟɤɚ ɢ ɦɚɤɟɨɞɧɫɤɢɨɬ ɢ ɯɪɜɚɬɫɤɢɨɬ ɡɚɤɨɧɨɞɚɜɟɰ ɢɦɚɚɬ
ɛɚɡɢɱɧɨ ɢɫɬɢ ɰɟɥɢ ɩɪɢ ɜɨɜɟɞɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ, ɢɧɬɟɪɟɫɧɨ ɟ ɞɚ ɫɟ
ɜɢɞɢ ɤɚɤɨ ɬɢɟ ɰɟɥɢ ɫɟ ɨɫɬɜɚɪɟɧɢ ɩɪɟɤɭ ɞɜɚ ɪɚɡɥɢɱɧɢ ɤɨɧɰɟɩɬɢ ɧɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ. ɉɚɪɚɥɟɥɢɬɟ ɩɨɦɟɼɭ ɦɚɤɟɞɨɧɫɤɢɨɬ ɢ ɯɪɜɚɬɫɤɢɨɬ ɤɨɧɰɟɩɬ ɧɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ʅɟ ɛɢɞɚɬ ɩɪɚɜɟɧɢ ɬɚɤɚ ɲɬɨ ɛɚɡɢɱɧɨ ʅɟ ɛɢɞɟ ɪɚɡɪɚɛɨɬɭɜɚɧ
ɦɚɤɟɞɨɧɫɤɢɨɬ ɤɨɧɰɟɩɬ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ, ɚ ɩɨɩɚɬɧɨ ʅɟ ɛɢɞɟ ɭɤɚɠɭɜɚɧɨ ɧɚ
ɪɚɡɥɢɤɢɬɟ ɫɨ ɯɪɜɚɬɫɤɢɨɬ ɤɨɧɰɟɩɬ ɩɨ ɨɞɞɟɥɧɢ ɩɪɚɲɚʃɚ.
2. ɉɨɢɦ ɡɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ
2.1. Ɂɚɤɨɧɫɤɨ ɞɟɮɢɧɢɪɚʃɟ, ɤɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɤɢ ɢ ɩɪɚɜɧɚ ɩɪɢɪɨɞɚ.
ɋɩɨɪɟɞ ɱɥ.2, ɫɬ. 1, ɬɨɱ. 1 ɨɞ ɁɁ, „ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ“ ɟ ɩɨɬɜɪɞɟɧɚ ɩɪɢɜɚɬɧɚ
ɢɫɩɪɚɜɚ ɫɨ ɤɨʁɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɞɚɜɚ ɫɨɝɥɚɫɧɨɫɬ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ
7
ȼɢɞɟɬɟ Tribina Pravnog fakulteta u Zagrebu i Kluba pravnika grada Zagreba, Bilten
br. 21, Voditelj Tribine i urednik: Prof.dr.sc. Jakša Barbiü, Sadržaj: Autorizirano
izlaganje predavaþa Prof.dr.sc. Mihajla Dike, Pravni fakultet u Zagrebu, Tema 92.
tribine: Novela Ɉvršnog zakona i pravna sigurnost, Zagreb, 29.1.2004, ɞɨɫɬɚɩɧɨ ɧɚ
http://www.pravo.unizg.hr/_download/repository/godisnjaci/3-godisnjak.pdf. Ɍɚɤɚ ɫɩɨɪɟɞ
Miljenko Giunio:“ Ne znam koliko je to uoþeno, ali zadužnica je danas puno jaþi
instrument od rješenja o ovrsi na novþanim sredstvima. Jaþi zbog toga jer se uz
primjenu odredbi Zakona o platnom prometu provedba ovrhe, uz prijenos sredstava,
zadržava, zastaje na raþunima kod jedne banke, dok se kod zadužnice plijene raþuni
kod svih banaka i prenose sredstva vjerovniku.”, ɚ ɫɩɨɪɟɞ Mihajlo Dika: “Mislim da
je ona uspjela potisnuti mjenicu i da je efikasnija kao sredstvo osiguranja i
ostvarivanja tražbina”.
8
Ɂɚ ɩɟɪɢɨɞ ɨɞ ɲɟɫɬ ɦɟɫɟɰɢ, ɤɨɥɤɭ ɫɟ ɩɪɢɦɟɧɭɜɚ ɁɁ, ɫɟ ɢɡɞɚɞɟɧɢ ɨɤɨɥɭ 60
ɨɛɜɪɡɧɢɰɢ, ɧɚ ɢɡɧɨɫ ɨɞ ɫɬɨɬɢɧɚ ɦɢɥɢɨɧɢ ɞɟɧɚɪɢ, ɢɥɢ ɨɤɨɥɭ 16 ɦɢɥɢɨɧɢ ɟɜɪɚ.
ɋɩɨɪɟɞ ɩɨɞɚɬɨɰɢɬɟ ɨɞ ɐɟɧɬɪɚɥɧɢɨɬ ɪɟɝɢɫɬɚɪ ɧɚ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɚ Ɇɚɤɟɞɨɧɢʁɚ
ɞɨɫɬɚɩɧɢ ɧɚ http://faktor.mk/archives/30309.
102
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
ɧɚɡɧɚɱɟɧɨ ɜɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɞɚ ɫɟ ɧɚɩɥɚɬɢ ɨɞ ɫɢɬɟ ɪɚɫɩɨɥɨɠɥɢɜɢ
ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥɢɬɟ ɧɚ ɩɥɚɬɧɢɨɬ ɩɪɨɦɟɬ”. ɉɨɧɚɬɚɦɭ,
ɫɩɨɪɟɞ ɱɥ. 12, ɫɬ. 1 ɨɞ ɁɁ “ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɢɦɚ ɤɚɪɚɤɬɟɪ ɧɚ ɢɡɜɪɲɧɚ
ɢɫɩɪɚɜɚ”.
Ɉɞ ɧɚɜɟɞɟɧɢɬɟ ɡɚɤɨɧɫɤɢ ɞɟɮɢɧɢɰɢɢ, ɩɪɨɢɡɥɟɝɭɜɚ ɞɟɤɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ
ɟ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ ɡɚ ɞɨɛɪɨɜɨɥɧɨ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ ɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ,
ɤɨʁ ɩɪɜɟɧɫɬɜɟɧɨ ɢɦɚ ɡɚ ɰɟɥ ɨɫɬɜɚɪɭɜɚʃɟ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚɞɜɨɪ ɨɞ
ɜɨɫɬɚɧɨɜɟɧɢɨɬ ɫɢɫɬɟɦ ɡɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɨɫɬɜɚɪɭɜɚʃɟ ɢ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ
ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ (ɜɨ ɫɭɞɫɤɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚ ɢ ɜɨ ɩɨɫɬɚɩɤɚ ɡɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ
ɨɞ ɫɬɪɚɧɚ ɧɚ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ). ɋɟɩɚɤ, ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɟ ɦɧɨɝɭ ɩɨɜɟʅɟ ɨɞ ɬɨɚ: ɫɨ
ɨɝɥɟɞ ɞɟɤɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɟ ɩɨɬɜɪɞɟɧɚ ɩɪɢɜɚɬɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ ɨɞ ɫɬɪɚɧɚ ɧɚ ɧɨɬɚɪ,
ɬɚɚ ɞɨɛɢɜɚ ɤɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɤɢ ɧɚ ɫɬɪɨɝɨ ɮɨɪɦɚɥɟɧ ʁɚɜɧɨɩɪɚɜɟɧ ɚɤɬ, ɫɨ ɞɟʁɫɬɜɨ
ɧɚ ɢɡɜɪɲɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ. Ȼɢɞɟʁʅɢ ɟ ʁɚɜɧɨɩɪɚɜɟɧ ɚɤɬ - ʁɚɜɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ, ɜɨ ɩɨɝɥɟɞ
ɧɚ ɧɟʁɡɢɧɚɬɚ ɞɨɤɚɡɧɚ ɫɢɥɚ ɫɟ ɜɪɡɭɜɚ ɡɚɤɨɧɫɤɚ ɩɪɟɡɭɦɰɢʁɚ ɡɚ ɜɢɫɬɢɧɢɬɨɫɬ ɧɚ
ɫé ɨɧɚ ɲɬɨ ɫɟ ɩɨɬɜɪɞɭɜɚ ɢɥɢ ɨɩɪɟɞɟɥɭɜɚ ɫɨ ɢɫɩɪɚɜɚɬɚ9.
ȼɨ ɜɪɫɤɚ ɫɨ ɩɪɚɜɧɚɬɚ ɩɪɢɪɨɞɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɫɟ ɩɨɫɬɚɜɭɜɚ ɢ
ɩɪɚɲɚʃɟɬɨ ɞɚɥɢ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɟ ɯɚɪɬɢʁɚ ɨɞ ɜɪɟɞɧɨɫɬ10. ȼɨ ɧɚɲɚɬɚ ɬɟɨɪɢʁɚ
ɨɜɚ ɩɪɚɲɚʃɟ ɞɨɫɟɝɚ ɧɟ ɟ ɪɚɡɝɥɟɞɭɜɚɧɨ11, ɚ ɧɚ ɫɩɨɪɟɞɛɟɧ ɩɥɚɧ ɩɪɚɲɚʃɟɬɨ ɟ
ɫé ɭɲɬɟ ɤɨɧɬɪɨɜɟɪɡɧɨ. Ɍɚɤɚ, ɩɨɫɬɨʁɚɬ ɦɢɫɥɟʃɚ ɞɟɤɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɟ ɜɢɞ
ɯɚɪɬɢʁɚ ɨɞ ɜɪɟɞɧɨɫɬ, ɢ ɬɨɚ ɬɪɚɞɢɰɢɨɧɚɥɧɚ, ɨɛɥɢɝɚɰɢɨɧɚ ɯɚɪɬɢʁɚ ɨɞ
9
10
11
ȼɢɞɟɬɟ ɱɥ. 215 ɨɞ Ɂɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɩɚɪɧɢɱɧɚɬɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚ (ɋɥɭɠɛɟɧ ɜɟɫɧɢɤ ɧɚ ɊɆ,
ɛɪ.79/2005, 110/2008, 83/2009 ɢ 116/2010; ɩɪɟɱɢɫɬɟɧ ɬɟɤɫɬ ɜɨ ɛɪ. 7/2011), ɜɨ
ɧɚɬɚɦɨɲɧɢɨɬ ɬɟɤɫɬ ɫɤɪɚɬɟɧɨ Ɂɉɉ.
ɉɪɚɲɚʃɟɬɨ ɢɦɚ ɢ ɫɜɨɟ ɞɨɩɨɥɧɢɬɟɥɧɨ ɡɧɚɱɟʃɟ, ɡɚɬɨɚ ɲɬɨ ɨɞ ɨɞɝɨɜɨɪɨɬ ɧɚ ɧɟɝɨ
ɡɚɜɢɫɢ ɞɚɥɢ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɦɨɠɟ ɞɚ ɛɢɞɟ ɩɪɟɞɦɟɬ ɧɚ ɩɨɧɢɲɬɭɜɚʃɟ
(ɚɦɨɪɬɢɡɚɰɢʁɚ) ɜɨ ɩɨɫɟɛɧɚ ɫɭɞɫɤɚ ɜɨɧɩɚɪɧɢɱɧɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚ. ɋɨɝɥɚɫɧɨ ɫɨ ɱɥ. 266
ɨɞ Ɂɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɜɨɧɩɚɪɧɢɱɧɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚ (ɋɥɭɠɛɟɧ ɜɟɫɧɢɤ ɧɚ ɊɆ, ɛɪ. 9/08), ɜɨ
ɩɨɫɬɚɩɤɚɬɚ ɡɚ ɩɨɧɢɲɬɭɜɚʃɟ ɧɚ ɢɫɩɪɚɜɢ ɫɟ ɩɪɨɝɥɚɫɭɜɚ ɞɟɤɚ ɢɫɩɪɚɜɚɬɚ ɜɪɡ
ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɤɨʁɚ ɧɟɩɨɫɪɟɞɧɨ ɫɟ ɡɚɫɧɨɜɚ ɧɟɤɨɟ ɢɦɨɬɧɨ ɩɪɚɜɨ ɢ ɨɞ ɱɢʁɚ
ɫɨɩɫɬɜɟɧɨɫɬ, ɢɦɨɬ, ɢɥɢ ɞɪɠɟʃɟ ɡɚɜɢɫɢ ɨɫɬɜɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɬɨɚ ɢɦɨɬɧɨ ɩɪɚɜɨ, ʁɚ
ɝɭɛɢ ɫɜɨʁɚɬɚ ɩɪɚɜɧɚ ɜɚɠɧɨɫɬ ɚɤɨ ɟ ɢɡɝɭɛɟɧɚ, ɭɤɪɚɞɟɧɚ, ɢɡɝɨɪɟɧɚ ɢɥɢ ɧɚ ɤɨʁ ɢ ɞɚ
ɛɢɥɨ ɞɪɭɝ ɧɚɱɢɧ ɟ ɢɫɱɟɡɧɚɬɚ ɢɥɢ ɟ ɭɧɢɲɬɟɧɚ.
Ʉɨɥɤɭ ɲɬɨ ɧɢ ɟ ɧɚɫ ɩɨɡɧɚɬɨ, ɩɨ ɞɨɧɟɫɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɁɁ, ɨɛʁɚɜɟɧ ɟ ɫɚɦɨ ɟɞɟɧ ɬɪɭɞ
ɩɨɫɜɟɬɟɧ ɧɚ ɩɪɚɜɧɚɬɚ ɩɪɢɪɨɞɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ. ȼɢɞɟɬɟ, Ⱦ. Ʉɨɫɬɨɜɫɤɢ,
Ɂɚɞɨɥɠɧɢɰɚ - ɚɧɚɥɢɡɚ ɧɚ ɩɪɚɜɧɚɬɚ ɩɪɢɪɨɞɚ (ɩɪɜ ɞɟɥ), ɉɪɚɜɧɢɤ, ʁɭɧɢ, 2012, ɫɬɪ.
54-56 ɢ Ɂɚɞɨɥɠɧɢɰɚ - ɚɧɚɥɢɡɚ ɧɚ ɩɪɚɜɧɚɬɚ ɩɪɢɪɨɞɚ (ɜɬɨɪ ɞɟɥ), ɉɪɚɜɧɢɤ, ʁɭɥɢ ɚɜɝɭɫɬ, 2012, ɫɬɪ. 2-14. ȼɨ ɨɜɨʁ ɬɪɭɞ, ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɫɟ ɞɟɮɢɧɢɪɚ ɤɚɤɨ
“ɟɞɧɨɫɬɪɚɧɚ ɢɡʁɚɜɚ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɫɨ ɤɨʁɚ ɬɨʁ ɩɨɬɜɪɞɭɜɚ ɞɟɤɚ ɧɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɦɭ
ɞɨɥɠɢ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧ ɩɚɪɢɱɟɧ ɢɡɧɨɫ ɤɨʁ ɟ ɧɚɜɟɞɟɧ ɜɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɢ ɢɫɬɨɜɪɟɦɟɧɨ
ɫɟ ɫɨɝɥɚɫɭɜɚ ɬɨʁ ɢɡɧɨɫ ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɞɚ ɛɢɞɟ ɢɫɩɥɚɬɟɧ ɨɞ ɫɢɬɟ ɧɟɝɨɜɢ ɪɚɫɩɨɥɨɠɥɢɜɢ
ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɤɨɢ ɫɟ ɧɚɨɼɚɚɬ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥɢɬɟ ɧɚ ɩɥɚɬɧɢɨɬ ɩɪɨɦɟɬ”.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
103
ɜɪɟɞɧɨɫɬ12, ɨɞɧɨɫɧɨ ɯɚɪɬɢʁɚ ɨɞ ɜɪɟɞɧɨɫɬ sui generis13. Ɉɞ ɞɪɭɝɚ ɫɬɪɚɧɚ, ɢɦɚ
ɢ ɦɢɫɥɟʃɚ ɞɟɤɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ - ɨɛɢɱɧɚ ɢɥɢ ɛʁɚɧɤɨ, ɧɟ ɟ ɯɚɪɬɢʁɚ ɨɞ
ɜɪɟɞɧɨɫɬ, ɬɭɤɭ ɫɚɦɨ ɢɫɩɪɚɜɚ ɤɨʁɚ ɦɭ ʁɚ ɢɡɞɚɜɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɧɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ
ɤɚɤɨ ɩɨɬɜɪɞɚ ɡɚ ɩɨɫɬɨɟʃɟɬɨ ɧɚ ɞɨɥɝɨɬ, ɚ ɫɚɦɨɬɨ ɡɚɞɨɥɠɭɜɚʃɟ ɧɚɫɬɚɧɚɥɨ
ɧɟɡɚɜɢɫɧɨ ɨɞ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ. ȼɨ ɬɚɚ ɫɦɢɫɥɚ, ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɟ ɫɚɦɨ ɞɨɤɚɡ ɡɚ
ɩɨɫɬɨɟʃɟɬɨ ɧɚ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɨ ɢɦɨɬɧɨ ɩɪɚɜɨ-ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟ14.
ɉɪɢ ɨɞɝɨɜɨɪɨɬ ɧɚ ɩɪɚɲɚʃɟɬɨ ɫɟɤɚɤɨ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɫɟ ɬɪɝɧɟ ɨɞ
ɫɭɲɬɟɫɬɜɟɧɢɬɟ ɫɜɨʁɫɬɜɚ ɧɚ ɯɚɪɬɢɢɬɟ ɨɞ ɜɪɟɞɧɨɫɬ ɢ ɞɚ ɫɟ ɜɢɞɢ ɞɚɥɢ ɬɢɟ ɫɟ
ɢɦɚɧɟɧɬɧɢ ɡɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ. ɏɚɪɬɢʁɚɬɚ ɨɞ ɜɪɟɞɧɨɫɬ ɟ ɞɟɮɢɧɢɪɚɧɚ ɫɨ ɱɥ.
223 ɨɞ Ɂɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɨɛɥɢɝɚɰɢɨɧɢɬɟ ɨɞɧɨɫɢ15, ɫɩɨɪɟɞ ɤɨʁ “ɯɚɪɬɢʁɚ ɨɞ ɜɪɟɞɧɨɫɬ
ɟ ɩɢɫɦɟɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ ɫɨ ɤɨʁɚ ɧɟʁɡɢɧɢɨɬ ɢɡɞɚɜɚɱ ɫɟ ɨɛɜɪɡɭɜɚ ɞɟɤɚ ʅɟ ɦɭ ʁɚ
ɢɫɩɨɥɧɢ ɧɚ ɧɟʁɡɢɧɢɨɬ ɡɚɤɨɧɢɬ ɢɦɚɬɟɥ ɨɛɜɪɫɤɚɬɚ ɡɚɩɢɲɚɧɚ ɧɚ ɬɚɚ ɢɫɩɪɚɜɚ”.
ȼɨ ɬɟɨɪɢʁɚɬɚ, ɯɚɪɬɢʁɚɬɚ ɨɞ ɜɪɟɞɧɨɫɬ ɫɟ ɞɟɮɢɧɢɪɚ ɤɚɤɨ ɢɫɩɪɚɜɚ ɜɨ ɤɨʁɚ ɟ
ɢɧɤɨɪɩɨɪɢɪɚɧɨ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɨ ɢɦɨɬɧɨ ɩɪɚɜɨ, ɱɢɟ ɨɫɬɜɚɪɭɜɚʃɟ ɡɚɜɢɫɢ ɨɞ
ɞɪɠɟʃɟɬɨ (ɩɨɫɟɞɭɜɚʃɟɬɨ) ɧɚ ɯɚɪɬɢʁɚɬɚ ɨɞ ɜɪɟɞɧɨɫɬ. Ȼɟɡ ɢɫɩɪɚɜɚɬɚ
(ɯɚɪɬɢʁɚɬɚ ɨɞ ɜɪɟɞɧɨɫɬ) ɩɪɚɜɨɬɨ ɧɟ ɦɨɠɟ ɞɚ ɧɚɫɬɚɧɟ, ɧɢɬɭ ɞɚ ɫɟ ɩɪɟɧɟɫɭɜɚ
ɢɥɢ ɨɫɬɜɚɪɭɜɚ.
Ⱥɤɨ ɫɟ ɢɦɚ ɩɪɟɞɜɢɞ ɧɚɜɟɞɟɧɨɬɨ, ɧɚ ɩɪɜ ɩɨɝɥɟɞ ɫɟ ɱɢɧɢ ɧɟɫɩɨɪɧɨ
ɞɟɤɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɢɦɚ ɨɞɪɟɞɟɧɢ ɤɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɤɢ ɧɚ ɨɛɥɢɝɚɰɢɨɧɚ ɯɚɪɬɢʁɚ
ɨɞ ɜɪɟɞɧɨɫɬ. ɋɟɩɚɤ, ɩɪɚɲɚʃɟɬɨ ɟ ɦɧɨɝɭ ɩɨɤɨɧɬɪɨɜɟɪɡɧɨ ɨɬɤɨɥɤɭ ɲɬɨ ɧɚ
ɩɪɜ ɩɨɝɥɟɞ ɫɟ ɱɢɧɢ. ɇɟ ɦɨɠɟ, ɚ ɞɚ ɧɟ ɫɟ ɤɨɧɫɬɚɬɢɪɚ ɞɟɤɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ
ɤɚɤɨ ɢɫɩɪɚɜɚ ɛɚɪɟɦ ɜɨ ɦɚɤɟɞɨɧɫɤɨɬɨ ɩɪɚɜɨ ɧɟ ɟ ɨɫɧɨɜɚ ɡɚ ɧɚɫɬɚɧɭɜɚʃɟ ɧɚ
ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ. ɉɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɧɚɫɬɚɧɚɥɨ ɨɞ
ɞɪɭɝɚ ɩɪɚɜɧɚ ɪɚɛɨɬɚ ɦɟɼɭ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɢ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ (ɤɨʁɚ ɫɟ ɧɚɜɟɞɭɜɚ ɜɨ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɚɤɨ ɨɫɧɨɜ ɡɚ ɧɟʁɡɢɧɨ ɢɡɞɚɜɚʃɟ), ɚ ɫɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɫɚɦɨ ɫɟ
ɩɨɬɜɪɞɭɜɚ ɩɨɫɬɨɟʃɟɬɨ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɢ ɫɟ ɞɚɜɚ ɫɨɝɥɚɫɧɨɫɬ ɡɚ ɧɟɝɨɜɚ
ɩɪɢɫɢɥɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɞɢɪɟɤɬɧɨ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ. Ⱥɤɨ ɫɟ ɢɦɚ ɨɜɚ ɜɨ
12
Tɚɤɚ M. Dika, op.cit., str. 270, “Ako se uporede zahtjevi koji po opüim odredbama
ZOO 05 trebaju ispunjavati pisane isprave da bi se smatrale vrijednosnim
papirima.........., sa zahtjevima koje mora ispuniti zadužnica, moglo bi se zakljuþiti da
zadužnice u bitnome ispunjavaju te zahtjeve, odnosno da bi se odgovarajuüom
prilagodbom sadržaja zadužnice ti zahtjevi mogli zadovoljiti”. Ɉɞ ɧɚɜɟɞɟɧɨɬɨ ɤɚɤɨ
13
14
15
ɞɚ ɩɪɨɢɡɥɟɝɭɜɚ ɞɟɤɚ Ɇ. Ⱦɢɤɚ, ɫɟɩɚɤ, ɫɚɦɨ ɭɫɥɨɜɧɨ ʁɚ ɬɪɟɬɢɪɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɚɤɨ
ɯɚɪɬɢʁɚ ɨɞ ɜɪɟɞɧɨɫɬ.
Ɍɚɤɚ, I. Crniü -H. Matiü, Primjena zadužnice i bjanko zadužnice, Pravo u
gospodarstvu br. 4/2000, str. 155 i 161.
Ɂɚ ɩɪɚɜɧɚɬɚ ɩɪɢɪɨɞɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɜɨ ɯɪɜɚɬɫɤɨɬɨ ɩɪɚɜɨ ɢ ɬɟɨɪɢʁɚ ɜɢɞɟɬɟ
ɩɨɜɟʅɟ ɤɚʁ M. Giunio, Zadužnica - deset godina poslije (1996-2006), Javni bilježnik,
25/2007, str. 30.
Ɂɚɤɨɧ ɡɚ ɨɛɥɢɝɚɰɢɨɧɢɬɟ ɨɞɧɨɫɢ, ɋɥɭɠɛɟɧ ɜɟɫɧɢɤ ɧɚ ɊɆ, ɛɪ. 18/2001, 4/2002,
5/2003, 84/2008, 81/2009 ɢ 161/2009, ɜɨ ɧɚɬɚɦɨɲɧɢɨɬ ɬɟɤɫɬ ɫɤɪɚɬɟɧɨ ɁɈɈ.
104
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
ɩɪɟɞɜɢɞ, ɬɨɝɚɲ ɛɢ ɦɨɠɟɥɨ ɞɚ ɫɟ ɡɚɤɥɭɱɢ ɞɟɤɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɧɟ
ɩɪɟɬɫɬɚɜɭɜɚ ɯɚɪɬɢʁɚ ɨɞ ɜɪɟɞɧɨɫɬ.
Ɍɪɟɛɚ ɞɚ ɫɟ ɧɚɩɨɦɟɧɟ ɞɟɤɚ, ɨɞɪɟɞɟɧɚ ɡɚɛɭɧɚ ɜɨ ɨɩɪɟɞɟɥɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ
ɩɪɚɜɧɚɬɚ ɩɪɢɪɨɞɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɜɧɟɫɭɜɚɚɬ ɢ ɨɞɪɟɞɛɢɬɟ ɨɞ ɁɁ, ɫɩɨɪɟɞ
ɤɨɢ ɞɨɤɨɥɤɭ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɧɟ ɩɨɞɧɟɫɟ ɛɚɪɚʃɟ ɡɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ
ɩɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɜɨ ɤɪɚʁɧɢɨɬ ɪɨɤ ɡɚ ɞɨɫɬɚɜɭɜɚʃɟ ɧɚ ɛɚɪɚʃɟɬɨ ɡɚ ɧɚɩɥɚɬɚ
ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥɨɬ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ, ɨɛɜɪɫɤɢɬɟ ɩɨ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɩɪɟɫɬɚɧɭɜɚɚɬ (ɱɥ.8, ɫɬ.4 ɨɞ ɁɁ), ɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɫɟ ɛɪɢɲɟ ɨɞ
Ɋɟɝɢɫɬaɪɨɬ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɢ (ɱɥ. 8, ɫɬ.5 ɨɞ ɁɁ). Ɂɚɛɭɧɚɬɚ ɜɫɭɲɧɨɫɬ ʁɚ ɫɨɡɞɚɜɚ
ɨɛɪɚɡɥɨɠɟɧɢɟɬɨ ɧɚ ɉɪɟɞɥɨɝ- ɡɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ16, ɜɨ ɤɨɟ ɩɪɢ
ɨɛʁɚɫɧɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɱɥ. 8, ɫɬ. 4 ɫɬɨɢ ɞɟɤɚ “ɞɨɤɨɥɤɭ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɧɟ ɩɨɞɧɟɫɟ
ɛɚɪɚʃɟ ɡɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ ɩɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɜɨ ɤɪɚʁɧɢɨɬ ɪɨɤ ɡɚ...
17
, ɫɟ ɫɦɟɬɚ ɞɟɤɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ ɫɟ ɧɚɩɥɚɬɟɧɢ ɢ ɨɛɜɪɫɤɢɬɟ ɩɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ
ɩɪɟɫɬɚɧɭɜɚɚɬ (ɱɥɟɧ 8)”. ɋɦɟɬɚɦɟ ɞɟɤɚ ɱɥ. 8, ɫɬ. 4 ɨɞ ɁɁ ɧɟ ɦɨɠɟ ɜɨ ɧɢɤɨʁ
ɫɥɭɱɚʁ ɞɚ ɫɟ ɬɨɥɤɭɜɚ ɤɚɤɨ ɲɬɨ ɟ ɧɚɜɟɞɟɧɨ ɜɨ ɰɢɬɢɪɚɧɢɨɬ ɞɟɥ ɨɞ
Ɉɛɪɚɡɥɨɠɟɧɢɟɬɨ, ɚ ɢɦɟɧɨ ɞɚ ɫɟ ɫɦɟɬɚ ɞɟɤɚ ɚɤɨ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɧɟ ɩɨɞɧɟɫɟ
ɛɚɪɚʃɟ ɡɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ ɩɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɜɨ ɤɪɚʁɧɢɨɬ ɪɨɤ ɡɚ
ɧɚɩɥɚɬɚ, ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ ɫɟ ɧɚɩɥɚɬɟɧɢ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɫɟ ɫɦɟɬɚɚɬ ɡɚ ɧɚɩɥɚɬɟɧɢ.
Ɂɚɤɨɧɫɤɢɨɬ ɬɟɤɫɬ ɤɨʁ ɝɥɚɫɢ “ɨɛɜɪɫɤɢɬɟ ɩɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɩɪɟɫɬɚɧɭɜɚɚɬ”
ɟɞɢɧɫɬɜɟɧɨ ɦɨɠɟ ɞɚ ɫɟ ɩɪɨɬɨɥɤɭɜɚ ɤɚɤɨ ɩɪɟɫɬɚɧɨɤ ɧɚ ɩɪɚɜɨɬɨ ɞɚ ɫɟ ɛɚɪɚ
ɩɪɢɫɢɥɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ, ɧɨ ɧɟ ɢ
ɤɚɤɨ ɩɪɟɫɬɚɧɨɤ ɧɚ ɫɚɦɨɬɨ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟ ɤɨɟ ɩɪɢɡɥɟɝɭɜɚ ɨɞ ɩɪɚɜɧɚɬɚ ɪɚɛɨɬɚ
ɲɬɨ ɟ ɨɫɧɨɜɚ ɡɚ ɢɡɞɚɜɚʃɟ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ.
Ɂɚɞɨɥɠɢɬɟɥɧɨɬɨ ɧɚɜɟɞɭɜɚʃɟ ɧɚ ɨɫɧɨɜɨɬ ɡɚ ɢɡɞɚɜɚʃɟ ɜɨ ɫɚɦɚɬɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ (ɧɚ ɩɪ., ɞɨɝɨɜɨɪ ɡɚ ɤɪɟɞɢɬ ɢ ɫɥ.) ɟ ɚɪɝɭɦɟɧɬ ɜɨ ɩɪɢɥɨɝ ɧɚ
ɤɨɧɫɬɚɬɚɰɢʁɚɬɚ ɞɟɤɚ ɜɨ ɦɚɤɟɞɨɧɫɤɨɬɨ ɩɪɚɜɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɧɟɦɚ ɚɩɫɬɪɚɤɬɟɧ
ɤɚɪɚɤɬɟɪ. ɋɩɨɪɨɬɢɜɧɨ ɧɚ ɬɨɚ, ɜɨ ɯɪɜɚɬɫɤɨɬɨ ɩɪɚɜɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɢɦɚ
ɚɩɫɬɪɚɤɬɟɧ ɤɚɪɚɤɬɟɪ Ʉɨɧɫɬɚɬɚɰɢʁɚɬɚ ɫɟ ɢɡɜɥɟɤɭɜɚ ɨɞ ɮɚɤɬɨɬ ɞɟɤɚ ɜɨ
ɯɪɜɚɬɫɤɨɬɨ ɩɪɚɜɨ ɟ ɞɨɜɨɥɧɨ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ (ɨɛɜɪɫɤɚɬɚ) ɜɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɞɚ
ɛɢɞɟ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧo ɫɚɦɨ ɤɜɚɧɬɢɬɚɬɢɜɧɨ ɢ ɜɪɟɦɟɧɫɤɢ, ɲɬɨ ɡɧɚɱɢ ɞɚ ɛɢɞɟ
ɧɚɡɧɚɱɟɧ ɢɡɧɨɫɨɬ ɧɚ ɝɥɚɜɧɢɰɚɬɚ ɢ ɞɚɬɭɦɨɬ ɧɚ ɩɪɢɫɬɢɝɧɭɜɚʃɟ, ɚ ɡɚ ɤɚɦɚɬɚɬɚ
ɞɚ ɛɢɞɟ ɧɚɡɧɚɱɟɧɚ ɤɚɦɚɬɧɚɬɚ ɫɬɚɩɤɚ ɢ ɜɪɟɦɟɬɨ ɨɞ ɤɨɟ ɫɟ ɩɪɟɫɦɟɬɭɜɚ. ɇɟ ɟ
ɩɨɬɪɟɛɧɨ ɞɚ ɫɟ ɧɚɜɟɞɟ ɨɫɧɨɜɨɬ ɡɚ ɢɡɞɚɜɚʃɟ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ.
Ɉɞ ɞɪɭɝɚ ɫɬɪɚɧɚ, ɫɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɩɪɚɜɨɫɢɥɧɨ, ɚɜɬɨɪɢɬɟɬɧɨ ɢ
ɧɟɨɬɩɨɜɢɤɥɢɜɨ ɧɟ ɫɟ ɭɬɜɪɞɭɜɚ ɩɨɫɬɨɟʃɟɬɨ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɲɬɨ ɟ
ɧɚɡɧɚɱɟɧɨ ɜɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ, ɩɨɪɚɞɢ ɲɬɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɧɟɦɚ ɫɜɨʁɫɬɜɨ ɧɚ res
judicata, ɤɚɤɨ ɲɬɨ ɟ ɬɨɚ ɫɥɭɱɚʁ ɢ ɫɨ ɞɪɭɝɢɬɟ ɧɨɬɚɪɫɤɢ ɢɡɜɪɲɧɢ ɢɫɩɪɚɜɢ18.
16
17
18
ɉɪɟɞɥɨɝ- ɡɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ, ɋɤɨɩʁɟ, ɮɟɜɪɭɚɪɢ 2012.
ɇɚɩɨɦɟɧɚ: ɜɨ ɰɢɬɢɪɚɧɢɨɬ ɞɟɥ ɨɞ ɨɛɪɚɡɥɨɠɟɧɢɟɬɨ ɩɨ ɡɛɨɪɨɬ “ɡɚ” ɧɟɞɨɫɬɚɫɭɜɚ
ɬɟɤɫɬ.
Ɍɚɤɚ ɢ M. Dika, op.cit., str. 273 ɢ M. Giunio, op. cit. str.32.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
105
ɂɦɟɧɨ, ɢɚɤɨ ɁɁ ɢ ɞɚɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɚɪɚɤɬɟɪ ɧɚ ɢɡɜɪɲɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ, ɫɨ
ɬɨɚ ɬɨʁ ɧɟ ʁɚ ɢɡɟɞɧɚɱɭɜɚ ɫɨ ɫɭɞɫɤɢɬɟ ɨɞɥɭɤɢ - ɩɪɚɜɨɫɢɥɧɢ ɩɪɟɫɭɞɢ ɢɥɢ
ɫɭɞɫɤɢ ɩɨɪɚɦɧɭɜɚʃɚ.
ɋɩɨɪɟɞ ɁɁ, ɩɪɚɜɚɬɚ ɢ ɨɛɜɪɫɤɢɬɟ ɨɞ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɧɟ ɫɦɟɟ ɞɚ ɫɟ
ɩɪɟɧɟɫɭɜɚɚɬ (ɱɥ. 5 ɨɞ ɁɁ). Ɉɜɚ ɝɨɜɨɪɢ ɜɨ ɩɪɢɥɨɝ ɧɚ ɤɨɧɫɬɚɬɚɰɢʁɚɬɚ ɞɟɤɚ
ɰɟɥɬɚ ɧɚ ɦɚɤɟɞɨɧɫɤɢɨɬ ɡɚɤɨɧɨɞɚɜɟɰ ɛɢɥɚ ɞɚ ɫɨɡɞɚɞɟ ɰɜɪɫɬɚ ɤɚɭɡɚɥɧɚ ɜɪɫɤɚ
ɦɟɼɭ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɤɨɟ ɟ ɧɚɡɧɚɱɟɧɨ ɜɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɢ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɨɞ
ɩɪɚɜɧɚɬɚ ɪɚɛɨɬɚ ɲɬɨ ɟ ɨɫɧɨɜɚ ɡɚ ɢɡɞɚɜɚʃɟ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ, ɜɨ ɫɦɢɫɥɚ
ɞɟɤɚ ɬɚɤɜɨɬɨ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɦɨɠɟ ɞɚ ɝɨ
ɨɫɬɜɚɪɭɜɚ ɫɚɦɨ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɫɩɪɟɦɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ. Ɂɚ ɪɚɡɥɢɤɚ ɨɞ ɨɜɚ, ɜɨ
ɯɪɜɚɬɫɤɨɬɨ ɩɪɚɜɨ ɟ ɞɨɡɜɨɥɟɧɚ ɩɪɟɧɨɫɥɢɜɨɫɬ ɧɚ ɩɪɚɜɚɬɚ ɨɞ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ19,
ɛɢɞɟʁʅɢ ɫɟ ɫɦɟɬɚ ɞɟɤɚ ɫɨ ɬɨɚ ɭɲɬɟ ɩɨɜɟʅɟ ɫɟ ɧɚɝɥɚɫɭɜɚ ɭɥɨɝɚɬɚ ɧɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɚɤɨ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ ɡɚ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ ɢ ɨɫɬɜɚɪɭɜɚʃɟ ɧɚ
ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ ɫɨ ɡɧɚɱɢɬɟɥɧɨ ɩɨɟɮɢɤɚɫɧɚ ɢ ɩɨɨɩɟɪɚɬɢɜɧɚ ɩɪɚɜɨɡɚɲɬɢɬɧɚ
ɮɭɧɤɰɢʁɚ ɨɞ ɨɧɚɚ ɲɬɨ ʁɚ ɢɦɚ ɦɟɧɢɰɚɬɚ20.
ɉɨɧɚɬɚɦɭ ɛɢ ɦɨɠɟɥɨ ɞɚ ɫɟ ɪɚɡɝɥɟɞɭɜɚ ɢ ɩɪɚɲɚʃɟɬɨ ɞɚɥɢ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɢɦɚ ɫɜɨʁɫɬɜɨ ɧɚ ɜɟɪɨɞɨɫɬɨʁɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ? ɂɦɚʁʅɢ ɩɪɟɞɜɢɞ ɞɟɤɚ
ɜɟɪɨɞɨɫɬɨʁɧɢɬɟ ɢɫɩɪɚɜɢ ɫɟ ɢɫɩɪɚɜɢ ɫɨ ɤɨɢ ɫɨ ɜɢɫɨɤ ɫɬɟɩɟɧ ɧɚ ɜɟɪɨʁɚɬɧɨɫɬ
ɫɟ ɞɨɤɚɠɭɜɚ ɩɨɫɬɨɟʃɟɬɨ ɧɚ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɨ ɩɚɪɢɱɧɨ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟ, ɫɦɟɬɚɦɟ ɞɟɤɚ
ɦɨɠɟ ɩɨɡɢɬɢɜɧɨ ɞɚ ɫɟ ɨɞɝɨɜɨɪɢ ɧɚ ɩɨɫɬɚɜɟɧɨɬɨ ɩɪɚɲɚʃɟ. ȼɨ ɬɚɚ ɫɦɢɫɥɚ,
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɫɟ ɜɤɥɨɩɭɜɚ ɜɨ ɨɩɪɟɞɟɥɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɜɟɪɨɞɨɫɬɨʁɧɢɬɟ ɢɫɩɪɚɜɢ
ɫɩɨɪɟɞ Ɂɉɉ ɢ Ɂɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ21. ɋɟɩɚɤ, ɮɚɤɬɨɬ ɞɟɤɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ
ɢɦɚ ɤɚɪɚɤɬɟɪ ɧɚ ɜɟɪɨɞɨɫɬɨʁɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ ɢ ɧɟɦɚ ɧɟɤɨɟ ɩɨɝɨɥɟɦɨ ɡɧɚɱɟʃɟ,
ɡɨɲɬɨ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɦɨɠɟ ɞɢɪɟɤɬɧɨ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɞɚ ɛɚɪɚ
ɩɪɢɫɢɥɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɫɜɨɟɬɨ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ,
ɨɞɧɨɫɧɨ ɤɚʁ ɧɚɞɥɟɠɟɧ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ, ɲɬɨ ʅɟ ɪɟɱɟ ɞɟɤɚ ɬɨʁ, ɩɨ ɩɪɚɜɢɥɨ, ɧɟɦɚ
ɩɪɚɜɟɧ ɢɧɬɟɪɟɫ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɚɤɨ ɜɟɪɨɞɨɫɬɨʁɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ ɞɚ
ɜɨɞɢ ɩɨɫɟɛɧɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚ ɡɚ ɢɡɞɚɜɚʃɟ ɩɥɚɬɟɧ ɧɚɥɨɝ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɞɚ ɛɚɪɚ
ɞɨɧɟɫɭɜɚʃɟ ɧɚ ɪɟɲɟɧɢɟ ɫɨ ɤɨɟ ɫɟ ɞɨɡɜɨɥɭɜɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ
ɜɟɪɨɞɨɫɬɨʁɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ ɨɞ ɫɬɪɚɧɚ ɧɚ ɧɨɬɚɪ22.
19
20
21
22
Ɍɚɤɚ, ɜɨ ɯɪɜɚɬɫɤɨɬɨ ɩɪɚɜɨ ɟ ɩɪɨɩɢɲɚɧɨ ɞɟɤɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɦɨɠɟ ɫɜɨɢɬɟ ɩɪɚɜɚ ɨɞ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɞɚ ɝɢ ɩɪɟɧɟɫɭɜɚ ɧɚ ɞɪɭɝɢ ɥɢɰɚ, ɫɨ ɢɫɩɪɚɜɚ ɧɚ ɤɨʁɚ ɟ ʁɚɜɧɨ ɡɚɜɟɪɟɧ
ɧɟɝɨɜɢɨɬ ɩɨɬɩɢɫ. Ʌɢɰɚɬɚ ɜɨ ɬɨʁ ɫɥɭɱɚʁ ɝɢ ɫɬɟɤɧɭɜɚɚɬ ɩɪɚɜɚɬɚ ɤɨɢ ɩɨ ɬɚɚ ɢɫɩɪɚɜɚ
ɝɢ ɢɦɚɥ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ (ɱɥ. 214, ɫɬ.4 OZ).
Ɍɚɤɚ, M. Dika, op.cit., str. 265.
ȼɢɞɟɬɟ ɱɥ. 418 ɨɞ Ɂɉɉ ɢ ɱɥ. 16-ɜ ɨɞ Ɂɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ (ɋɥɭɠɛɟɧ ɜɟɫɧɢɤ
ɧɚ ɊɆ, ɛɪ. 35/2005, 50/2006, 129/2006, 8/2008, 83/2009, 50/2010, 83/2010,
88/2010, 171/2010; ɩɪɟɱɢɫɬɟɧ ɬɟɤɫɬ ɜɨ ɛɪ. 59/2011; ɢ ɛɪ. 148/2011), ɜɨ
ɧɚɬɚɦɨɲɧɢɨɬ ɬɟɤɫɬ ɫɤɪɚɬɟɧɨ Ɂɂ.
ɋɟɤɚɤɨ, ɦɨɠɚɬ ɞɚ ɩɨɫɬɨʁɚɬ ɢ ɢɫɤɥɭɱɨɰɢ ɨɞ ɨɜɚ, ɧɚ ɩɪ., ɚɤɨ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɫɚɤɚ ɞɚ
ɛɚɪɚ ɩɪɢɫɢɥɧa ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɜɨ ɫɬɪɚɧɫɬɜɨ, ɚ ɬɨɚ ɬɚɦɭ ɧɟ ɦɨɠɟ ɞɚ ɝɨ
ɨɫɬɜɚɪɢ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
106
3. ɉɪɢɫɢɥɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ
3.1. ɉɪɟɬɯɨɞɧɢ ɧɚɩɨɦɟɧɢ.
Ɂɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ, ɤɚɤɨ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ ɡɚ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ ɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚɬɚ ɧɚ
ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ, ɩɨɤɪɚʁ ɬɨɚ ɲɬɨ ɨɜɨɡɦɨɠɭɜɚ ɞɢɪɟɤɬɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ
ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɩɪɟɤɭ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ, ɢɫɬɨɜɪɟɦɟɧɨ ɢɦɚ ɤɚɪɚɤɬɟɪ
ɢ ɧɚ ɢɡɜɪɲɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ (ɱɥ. 12, ɫɬ. 1 ɨɞ ɁɁ)23, ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɤɨʁɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ
ɦɨɠɟ ɞɚ ɛɚɪɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɡɚɪɚɞɢ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɫɜɨɟɬɨ ɩɚɪɢɱɧɨ
ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟ ɢ ɨɞ ɞɪɭɝ ɢɦɨɬ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɜɨ ɩɨɫɬɚɩɤɚ ɩɪɟɞ ɧɚɞɥɟɠɟɧ
ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ24.
ȼɨ ɜɪɫɤɚ ɫɨ ɦɨɠɧɨɫɬɚ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ ɞɚ ɫɟ ɛɚɪɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ
ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɢ ɤɚʁ ɧɚɞɥɟɠɟɧ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ, ɜɨ ɬɟɪɨɪɢʁɚɬɚ ɢ ɜɨ ɩɪɚɤɬɢɤɚɬɚ ɤɚɤɨ
ɫɩɨɪɧɨ ɫɟ ɩɨɫɬɚɜɢ ɩɪɚɲɚʃɟɬɨ ɜɪɡ ɤɨʁ ɢɦɨɬ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ, ɢɡɜɪɲɢɬɟɥɨɬ
ɦɨɠɟ ɞɚ ɝɨ ɫɩɪɨɜɟɞɭɜɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ, ɩɨɬɨɱɧɨ ɞɚɥɢ ɩɪɟɞɦɟɬ ɧɚ
ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɜɨ ɩɨɫɬɚɩɤɚɬɚ ɩɪɟɞ ɧɚɞɥɟɠɟɧ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ ɦɨɠɚɬ ɩɨɜɬɨɪɧɨ ɞɚ
ɛɢɞɚɬ ɩɚɪɢɱɧɢɬɟ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ.
ɋɩɨɪɟɞ ɟɞɧɨ ɦɢɫɥɟʃɟ, ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ ɤɚɤɨ
ɢɡɜɪɲɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ ɟ ɫɩɟɰɢɮɢɱɧɨ ɩɨɪɚɞɢ ɮɚɤɬɨɬ ɲɬɨ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɤɨɧ (ɫɨ
ɩɨɜɢɤɭɜɚʃɟ ɧɚ ɱɥ. 11, ɫɬ. 5 ɨɞ ɁɁ), ɫɟ ɩɪɟɡɭɦɢɪɚ ɞɟɤɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɧɟ
ɩɪɨɢɡɜɟɞɭɜɚ ɞɟʁɫɬɜɨ ɧɚ ɩɪɟɞɦɟɬɨɬ ɧɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɤɨʁ ɟ ɩɪɢɦɚɪɧɨ
ɧɚɩɪɚɜɟɧ ɨɛɢɞ ɡɚ ɪɟɚɥɢɡɚɰɢʁɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ - ɧɚ ɩɚɪɢɱɧɢ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɧɚ
ɫɦɟɬɤɚ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ. ȼɨ ɬɚɚ ɫɦɢɫɥɚ, ɩɪɢ
ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ, ɢɡɜɪɲɢɬɟɥɨɬ ɧɟ ɦɨɠɟ ɜɨ ɰɟɥɨɫɬ ɞɚ
ɝɨ ɤɨɪɢɫɬɢ ɫɜɨɟɬɨ ɨɜɥɚɫɬɭɜɚʃɟ ɨɞ ɱɥ. 27, ɫɬ. 3 ɨɞ Ɂɂ, ɫɩɨɪɟɞ ɤɨʁ ɫo
ɜɪɚɱɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɢɡɜɪɲɧɚɬɚ ɢɫɩɪɚɜɚ ɱɢɟ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɫɟ ɛɚɪɚ, ɢɡɜɪɲɢɬɟɥɨɬ
ɟ ɨɜɥɚɫɬɟɧ ɞɚ ɢɡɛɟɪɟ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɧɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɢ ɩɪɟɞɦɟɬɢ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ
ɡɚɪɚɞɢ ɰɟɥɨɫɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɧɚ ɢɡɜɪɲɧɚɬɚ ɢɫɩɪɚɜɚ. ɂɡɜɪɲɢɬɟɥɨɬ ɦɨɠɟ ɞɚ
ɢɡɛɟɪɟ ɛɢɥɨ ɤɨɟ ɞɪɭɝɨ ɫɪɟɞɫɬɜɨ ɢ ɩɪɟɞɦɟɬ ɧɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɡɚɪɚɞɢ ɧɚɩɥɚɬɚ
ɧɚ ɩɚɪɢɱɧɨ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟ, ɨɫɜɟɧ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɜɪɡ ɩɚɪɢɱɧɢ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɧɚ ɫɦɟɬɤɚ
ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ.
ɋɩɨɪɟɞ ɞɪɭɝɨ ɦɢɫɥɟʃɟ, ɨɞɪɟɞɛɚɬɚ ɨɞ ɱɥ. 11, ɫɬ. 5 ɨɞ ɁɁ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɫɟ
ɬɨɥɤɭɜɚ ɬɚɤɚ ɲɬɨ ɬɚɚ ɨɧɟɜɨɡɦɨɠɭɜɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɩɨɜɬɨɪɧɨ ɞɚ ɛɢɞɟ
23
24
ɋɨ ɱɥɟɧɨɬ 12, ɫɬ 1 ɨɞ Ɂɂ ɟ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧɨ ɞɟɤɚ ɢɡɜɪɲɧɢ ɢɫɩɪɚɜɢ ɫɟ: 1) ɢɡɜɪɲɧɚ
ɫɭɞɫɤɚ ɨɞɥɭɤɚ ɢ ɫɭɞɫɤɨ ɩɨɪɚɦɧɭɜɚʃɟ; 2) ɢɡɜɪɲɧɚ ɨɞɥɭɤɚ ɢ ɩɨɪɚɦɧɭɜɚʃɟ ɜɨ
ɭɩɪɚɜɧɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚ ɚɤɨ ɝɥɚɫɚɬ ɧɚ ɢɫɩɨɥɧɭɜɚʃɟ ɩɚɪɢɱɧɚ ɨɛɜɪɫɤɚ; 3) ɢɡɜɪɲɧɚ
ɧɨɬɚɪɫɤɚ ɢɫɩɪɚɜɚ; 4) ɡɚɤɥɭɱɨɤ ɧɚ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥɨɬ ɡɚ ɭɬɜɪɞɭɜɚʃɟ ɧɚ ɬɪɨɲɨɰɢɬɟ ɧɚ
ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ; 5) ɪɟɲɟɧɢɟ ɫɨ ɤɨɟ ɫɟ ɞɨɡɜɨɥɭɜɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ
ɜɟɪɨɞɨɫɬɨʁɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ ɞɨɧɟɫɟɧɨ ɨɞ ɧɨɬɚɪ ɢ 6) ɞɪɭɝɚ ɢɫɩɪɚɜɚ ɤɨʁɚ ɤɚɤɨ ɢɡɜɪɲɧɚ
ɢɫɩɪɚɜɚ ɟ ɩɪɟɞɜɢɞɟɧɚ ɫɨ ɡɚɤɨɧ.
Ɍɚɤɜɨ ɪɟɲɟɧɢɟ ɩɨɫɬɨɢ ɢ ɜɨ ɯɪɜɚɬɫɤɨɬɨ ɩɪɚɜɨ: “Isprave iz stavaka 1. i 2. ovoga
þlanka imaju svojstvo ovršnih isprava na temelju kojih se može tražiti ovrha protiv
dužnika ili jamaca plataca na drugim predmetima ovrhe”(ɱɥ.214, ɫɬ. 7 OZ).
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
107
ɩɨɞɧɟɫɟɧɚ ɡɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɩɪɟɞ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ ɨɞ ɫɬɪɚɧɚ
ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ, ɨɬɤɚɤɨ ɟɞɧɚɲ ɟ ɩɨɜɥɟɱɟɧɚ. ɋɨ ɬɨɚ ɧɟ ɫɟ ɢɫɤɥɭɱɭɜɚ ɦɨɠɧɨɫɬɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɞɚ ɛɢɞɟ ɩɨɜɬɨɪɧɨ ɩɪɟɞɦɟɬ ɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɩɪɟɞ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ
ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ, ɧɨ ɫɟɝɚ ɜɨ ɩɨɫɬɚɩɤɚ ɧɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɨɞ ɫɬɪɚɧɚ ɧɚ
ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ. ȼɨ ɬɚɚ ɫɦɢɫɥɚ, ɧɟ ɛɢ ɬɪɟɛɚɥɨ ɞɚ ɩɨɫɬɨɢ ɨɝɪɚɧɢɱɭɜɚʃɟ ɧɚ
ɦɨɠɧɨɫɬɚ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥɨɬ ɞɚ ɫɩɪɨɜɟɞɟ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɡɚɪɚɞɢ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ
ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɩɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɢ ɜɪɡ ɩɚɪɢɱɧɢ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɧɚ ɫɦɟɬɤɚ ɧɚ
ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ25.
ɋɟ ɩɪɢɞɪɭɠɭɜɚɦɟ ɤɨɧ ɩɪɜɨɬɨ ɦɢɫɥɟʃɟ. ɋɦɟɬɚɦɟ ɞɟɤɚ ɢɧɬɟɧɰɢʁɚɬɚ ɧɚ
ɡɚɤɨɧɨɞɚɜɟɰɨɬ ɛɢɥɚ ɞɚ ɦɭ ɨɜɨɡɦɨɠɢ ɧɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɫɚɦɢɨɬ ɞɢɪɟɤɬɧɨ ɞɚ
ɛɚɪɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɨɞ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɧɚ ɫɦɟɬɤɢ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɤɚʁ
ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ, ɚ ɞɭɪɢ ɚɤɨ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɧɟ ɦɨɠɟ ɞɚ ɫɟ ɧɚɩɥɚɬɢ
ɧɚ ɬɨʁ ɧɚɱɢɧ, ɬɨʁ ɦɨɠɟ ɞɚ ʁɚ ɩɨɜɥɟɱɟ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɢ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɧɟɚ ɞɚ
ɛɚɪɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɜɨ ɩɨɫɬɚɩɤɚ ɤɚʁ ɧɚɞɥɟɠɟɧ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ, ɧɨ ɫɚɦɨ
ɜɪɡ ɞɪɭɝ ɢɦɨɬ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ, ɚ ɧɟ ɢ ɜɪɡ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɧɚ ɫɦɟɬɤɚ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ
ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ26. Ɂɚɬɨɚ ɫɦɟɬɚɦɟ ɞɟɤɚ ɞɨɤɨɥɤɭ ɢɧɬɟɧɰɢʁɚɬɚ ɧɚ
ɡɚɤɨɧɨɞɚɜɟɰɨɬ ɛɢɥɚ ɧɚɜɢɫɬɢɧɚ ɬɚɚ, ɬɨɚ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɛɢɞɟ ɢ ɫɨɨɞɜɟɬɧɨ ɢɡɪɚɡɟɧɨ
ɜɨ ɡɚɤɨɧɫɤɢɬɟ ɨɞɪɟɞɛɢ, ɡɚ ɞɚ ɧɟ ɫɨɡɞɚɜɚ ɞɨɩɨɥɧɢɬɟɥɧɢ ɩɪɨɛɥɟɦɢ ɜɨ
ɩɪɚɤɬɢɤɚɬɚ.
ȼɨ ɜɪɫɤɚ ɫɨ ɧɚɩɥɚɬɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɩɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɫɟ
ɩɨɫɬɚɜɭɜɚ ɢ ɩɪɚɲɚʃɟɬɨ: ɞɚɥɢ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɦɨɠɟ ɫɥɨɛɨɞɧɨ ɞɚ ɝɨ ɢɡɛeɪɟ
ɧɚɱɢɧɨɬ ɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ, ɲɬɨ ʅɟ ɪɟɱɟ ɫɥɨɛɨɞɧɨ ɡɚ ɢɡɛɟɪɟ ɞɚɥɢ
ʅɟ ɩɨɞɧɟɫɟ ɛɚɪɚʃɟ ɡɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ ɢɥɢ ɞɢɪɟɤɬɧɨ
ʅɟ ɛɚɪɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ ɤɚɤɨ ɢɡɜɪɲɧɚ
ɢɫɩɪɚɜɚ ɤɚʁ ɧɚɞɥɟɠɟɧ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ, ɢɥɢ ɬɨʁ ɦɨɪɚ ɩɪɜɨ ɞɚ ɢɧɢɰɢɪɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚ
ɡɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ, ɚ ɞɭɪɢ ɩɨɬɨɚ ɫɨ ɩɨɜɥɟɤɭɜɚʃɟ ɧɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ, ɧɚɩɥɚɬɚɬɚ ɦɨɠɟ ɞɚ ɩɪɨɞɨɥɠɢ ɜɨ ɩɨɫɬɚɩɤɚ ɡɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ
ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɤɚʁ ɧɚɞɥɟɠɟɧ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ.
ȼɨ ɯɪɜɚɬɫɤɚɬɚ ɬɟɨɪɢʁɚ ɢ ɩɪɚɤɬɢɤɚ ɫɟ ɫɦɟɬɚ ɞɟɤɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɧɟ ɟ
ɞɨɥɠɟɧ ɩɪɟɞ ɞɚ ɩɨɛɚɪɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ ɞɚ ɫɟ ɨɛɢɞɟ
25
26
ȼɨ ɬɚɚ ɧɚɫɨɤɚ, Ɇ. Ʉɨɰɟɫɤɢ, ɧɨɬɚɪ, ɉɪɚɤɬɢɱɧɚ ɩɪɢɦɟɧɚ ɧɚ Ɂɚɤɨɧɨɬ ɡɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ, Ⱦɟɥɨɜɧɨ ɩɪɚɜɨ, Ƚɨɞɢɧɚ XII, ɛɪ. 27, ɋɤɨɩʁɟ, 2012, ɫɬɪ. 183-184.
ȼɨ Ɉɛɪɡɥɨɠɟɧɢɟɬɨ ɧɚ ɉɪɟɞɥɨɝ- ɡɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ ɫɬɨɢ: “ɉɨɜɥɟɱɟɧɚɬɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ ɧɟ ɦɨɠɟ ɞɚ ɛɢɞɟ ɩɨɜɬɨɪɧɨ ɩɪɟɞɦɟɬ ɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɩɪɟɞ ɧɨɫɢɬɟɥɢɬɟ ɧɚ
ɩɥɚɬɧɢɨɬ ɩɪɨɦɟɬ (ɱɥɟɧ 11), ɧɨ ɦɨɠɟ ɞɚ ɞɨɛɢɟ ɤɚɪɚɤɬɟɪ ɧɚ ɢɡɜɪɲɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ ɢ ɞɚ
ɫɟ ɧɚɩɥɚɬɢ ɩɨ ɩɪɢɫɢɥɟɧ ɩɚɬ. ɂɡɜɪɲɧɨɫɬɚ ʁɚ ɢɧɢɰɢɪɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ, ɫɨ
ɩɨɞɧɟɫɭɜɚʃɟ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɚʁ ɧɨɬɚɪ ɤɨʁ ɧɚ ɩɨɜɥɟɱɟɧɚɬɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ ɫɬɚɜɚ
ɩɨɬɜɪɞɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɧɨɫɬ. ɋɨ ɬɨɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɦɨɠɟ ɞɚ ɢɧɢɰɢɪɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚ ɡɚ
ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɜɪɡ ɞɪɭɝ ɢɦɨɬ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤ ɩɪɟɤɭ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ, ɜɨ ɪɨɤ ɨɞ 15
ɞɟɧɚ ɨɞ ɩɨɜɥɟɤɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ (ɱɥɟɧ 12). ȼɨ ɬɚɚ ɧɚɫɨɤɚ ɟ ɢ ɫɬɚɜɨɬ ɧɚ
ɯɪɜɚɬɫɤɚɬɚ ɩɪɨɰɟɫɧɚ ɬɟɨɪɢʁɚ. ȼɢɞɟɬɟ Ɇ. Dika, op. cit. str. 266.
108
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
ɞɚ ɝɨ ɧɚɩɥɚɬɢ ɫɜɨɟɬɨ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟ ɩɪɟɤɭ ɛɚɧɤɚ. Ɉɞ ɧɟɝɨɜɚɬɚ ɞɢɫɩɨɡɢɰɢʁɚ
ɡɚɜɢɫɢ ɧɚ ɤɨʁ ɧɚɱɢɧ ɢ ɩɨ ɤɨʁ ɪɟɞɨɫɥɟɞ ʅɟ ɩɨɫɬɚɩɢ27.
Ɉɞ ɚɧɚɥɢɡɚ ɧɚ ɨɞɪɟɞɛɢɬɟ ɧɚ ɁɁ, ɩɪɨɢɡɥɟɝɭɜɚ ɞɟɤɚ ɜɨ ɦɚɤɟɞɨɧɫɤɨɬɨ
ɩɪɚɜɨ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɬɪɟɛɚ ɧɚʁɩɪɜɨ ɞɚ ɢɧɢɰɢɪɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚ ɡɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɤɚʁ
ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ, ɚ ɞɭɪɢ ɩɨɬɨɚ ɦɨɠɟ ɞɚ ɛɚɪɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɤɚʁ
ɧɚɞɥɟɠɟɧ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ. ɋɩɨɪɟɞ ɡɚɤɨɧɨɬ, ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɢɦɚ ɩɪɚɜɨ ɜɨ ɫɟɤɨɟ
ɜɪɟɦɟ ɩɨ ɩɨɞɧɟɫɭɜɚʃɟ ɧɚ ɛɚɪɚʃɟɬɨ ɡɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ
ɩɪɨɦɟɬ, ɞɚ ʁɚ ɩɨɜɥɟɱɟ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɨʁɚ ɧɟ ɟ ɧɚɩɥɚɬɟɧɚ ɜɨ ɰɟɥɨɫɬ ɨɞ
ɧɨɫɢɬɟɥɨɬ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ (ɱɥ. 11, ɫɬ. 1 ɨɞ ɁɁ). Ɍɨɥɤɭɜɚʁʅɢ ʁɚ ɨɜɚɚ
ɨɞɪɟɞɛɚ sticto sensu, ɩɪɨɢɡɥɟɝɭɜɚ ɞɟɤɚ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥɨɬ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ ɦɨɪɚ
ɞɚ ɛɢɞɟ ɧɚɩɥɚɬɟɧ ɛɚɪɟɦ ɞɟɥ ɨɞ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɩɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ, ɡɨɲɬɨ ɜɨ
ɫɩɪɨɬɢɜɧɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɧɟ ɛɢ ɦɨɠɟɥɚ ɞɚ ɛɢɞɟ ɩɨɜɥɟɱɟɧɚ. ɂɚɤɨ, ɟ
ɧɟɫɩɨɪɧɨ ɞɟɤɚ ɧɚɩɥɚɬɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚ ɨɞ ɩɪɚɜɧɢ ɥɢɰɚ - ɬɪɝɨɜɫɤɢ
ɞɪɭɲɬɜɚ ɩɪɜɟɧɫɬɜɟɧɨ ɫɟ ɜɪɲɢ ɨɞ ɧɢɜɧɢɬɟ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɧɚ ɫɦɟɬɤɚ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ
ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ, ɧɟ ɝɥɟɞɚɦɟ ɨɩɪɚɜɞɚɧɚ ɩɪɢɱɢɧɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ
ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ ɜɪɡ ɞɪɭɝ ɢɦɨɬ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɞɚ ɫɟ ɨɝɪɚɧɢɱɭɜɚ ɛɚɪɟɦ ɫɨ
ɞɟɥɭɦɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɨɞ ɩɚɪɢɱɧɢ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɧɚ ɫɦɟɬɤɚ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ
ɩɪɨɦɟɬ. ɋɩɨɪɟɞ ɧɚɲɟ ɦɢɫɥɟʃɟ, ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɛɢ ɬɪɟɛɚɥɨ ɞɚ ɢɦɚ ɩɪɚɜɨ ɜɨ
ɫɟɤɨɟ ɜɪɟɦɟ ɩɨ ɩɨɞɧɟɫɭɜɚʃɟ ɧɚ ɛɚɪɚʃɟɬɨ ɡɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ
ɩɪɨɦɟɬ, ɞɚ ʁɚ ɩɨɜɥɟɱɟ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɛɟɡ ɨɝɥɟɞ ɞɚɥɢ ɬɚɚ ɧɟ ɟ ɧɚɩɥɚɬɟɧɚ ɜɨ
ɰɟɥɨɫɬ ɢɥɢ ɧɟ ɟ ɜɨɨɩɲɬɨ ɧɚɩɥɚɬɟɧɚ ɢ ɞɚ ɛɚɪɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɤɚʁ
27
Ɍɚɤɚ, Ɇ. Dika, op. cit. str.270. ȼɨ ɬɚɚ ɧɚɫɨɤɚ ɟ ɢ Pravno shvaüanje prihvaüeno na
sednici sudaca Visokog trgovaükog suda Republike Hrvatske, 6 srpnja 2006: “Kad
ovrhovoditelj na temelju zadužnice na kojoj je javno ovjerovljen dužnikov potpis
podnosi prijedlog sudu za odreÿivanje ovrhe na pokretninama, ne mora dostavljati
dokaz da je takvu ispravu dostavio na naplatu u banku te da njegova tražbina nije u
cijelosti namirena. Radi se o prijedlogu za ovrhu na temelju ovršne isprave kojim se
traži odreÿivanje ovrhe na drugom predmetu i drugim sredstvom, a ne o nastavku
ovrhe, buduüi da nema ovrhe koja bi se trebala nastaviti. Takav se predlog
ovrhovoditelja ne može odbaciti kao nedopušten”, ɞɨɫɬɚɩɧɨ ɧɚ http://www.udrugakorporativnih-pravnika.hr/dld/PRAVNA%20SHVACANJA.pdf.
Ɍɚɤɚ ɢ Odluka Visokog trgovaþkog suda Republike Hrvatske Pž-3407/06.- “Prema
odredbi þl. 183 st. 7 OZ zadužnica na kojoj je dužnik kod javnog bilježnika dao
suglasnost vjerovniku da mu se mogu zaplijeniti svi raþuni kod banaka radi naplate
vjerovnikove tražbine, ima svojstvo ovršnɟ isprave na temelju koje se može tražiti
ovrha protiv dužnika na drugim predmetima ovrhe. Dakle, prema citiranom
zakonskom propisu vjerovnik-ovrhovoditelj ima u konkretnom sluþaju zadužnicu
koja ima svojstvo pravomoünog rješenja o ovrsi kojim se zapljenjuje tražbina po
raþunu i prenosi na ovrhovoditelja radi naplate. Osim toga ovrhovoditelj ima
moguünost tražiti naplatu protiv dužnika, tražiti ovrhu, na drugim predmetima ovrhe,
konkretno na pokretninama ovršenika. Prvostupanjski sud neosnovano tvrdi da je
ovrhovoditelj mogao tražiti ovrhu na pokretninama tek nakon što se naplata na žiro
raþunu nije mogla provesti, jer to u zakonu nije propisano a sud je dužan suditi po
zakonu”.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
109
ɧɚɞɥɟɠɟɧ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ, ɞɨɤɨɥɤɭ ɢɦɚ ɫɨɡɧɚɧɢʁɚ ɞɟɤɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɢɦɚ ɞɪɭɝ
ɢɦɨɬ ɨɞ ɤɨʁ ɦɨɠɟ ɞɚ ɫɟ ɧɚɩɥɚɬɢ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ, ɧɨ ɬɨɚ ɢɦɚ ɡɚ ɩɨɫɥɟɞɢɰɚ
ɞɟɤɚ ɩɨɞɨɰɧɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɧɟ ɦɨɠɟ ɞɚ ɝɨ ɧɚɩɥɚɬɢ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɨɞ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥɨɬ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ, ɚɤɨ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɞɨɛɢɟ
ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɧɚ ɫɦɟɬɤɚ.
3.2. ɋɩɟɰɢɮɢɱɧɨɫɬɢ ɧɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚɬɚ ɡɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ
ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ.
ɋɨɝɥɚɫɧɨ ɫɨ ɱɥ. 12, ɫɬ.2 ɨɞ ɁɁ, ɜɨ ɪɨɤ ɨɞ 15 ɞɟɧɚ ɩɨ ɩɨɜɥɟɤɭɜɚʃɟɬɨ
ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɨɞ ɧɨɫɢɬɟɥɨɬ ɧɚ ɩɥɚɬɧɢɨɬ ɩɪɨɦɟɬ, ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɦɨɠɟ ɞɚ
ɢɧɢɰɢɪɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚ ɡɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɫɨɝɥɚɫɧɨ ɫɨ
ɨɞɪɟɞɛɢɬɟ ɧɚ Ɂɂ. Ⱦɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɩɪɟɬɯɨɞɧɨ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɩɨɛɚɪɚ ɨɞ ɧɨɬɚɪɨɬ ɞɚ
ɫɬɚɜɢ ɩɨɬɜɪɞɚɬɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɧɨɫɬ28 ɧɚ ɩɨɜɥɟɱɟɧɚɬɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ (ɱɥ. 12, ɫɬ. 3
ɁɁ).29 ɂɚɤɨ, ɫɨ ɁɁ ɢɡɪɢɱɧɨ ɧɟ ɟ ɩɪɨɩɢɲɚɧɨ, ɨɞ ɨɞɪɟɞɛɚɬɚ ɨɞ ɱɥ. 12, ɫɬ. 2
ɩɪɨɢɡɥɟɝɭɜɚ ɞɟɤɚ ɩɨ ɢɫɬɟɤɨɬ ɧɚ ɪɨɤɨɬ ɨɞ 15 ɞɟɧɚ ɩɨ ɩɨɜɥɟɤɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɨɞ ɧɨɫɢɬɟɥɨɬ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ ɧɟ ɦɨɠɟ ɞɚ ɫɟ ɢɧɢɰɢɪɚ
ɩɨɫɬɚɩɤɚ ɡɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɚʁ ɧɚɞɥɟɠɟɧ
ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ.
ɂɡɜɪɲɢɬɟɥɨɬ ɤɨʁ ʅɟ ɝɨ ɫɩɪɨɜɟɞɭɜɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨɬɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɧɚ
ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɲɬɨ ɟ ɩɪɟɞɦɟɬ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɟ ɞɨɥɠɟɧ ɜɨ Ɋɟɝɢɫɬɚɪɨɬ ɧɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɢ:
• ɞɚ ɝɨ ɩɪɢʁɚɜɢ ɩɪɢɟɦɨɬ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɧɚʁɞɨɰɧɚ ɧɚɪɟɞɧɢɨɬ
ɪɚɛɨɬɟɧ ɞɟɧ ɨɞ ɞɟɧɨɬ ɧɚ ɩɪɢɟɦɨɬ;
• ɞɚ ɝɢ ɩɪɢʁɚɜɢ ɫɢɬɟ ɞɟɥɭɦɧɢ ɧɚɩɥɚɬɢ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚɡɧɚɱɟɧɨ ɜɨ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɧɚʁɞɨɰɧɚ ɧɚɪɟɞɧɢɨɬ ɪɚɛɨɬɟɧ ɞɟɧ ɨɞ ɞɟɧɨɬ ɧɚ
ɢɡɜɪɲɟɧɚɬɚ ɢɫɩɥɚɬɚ;
• ɞɚ ɩɨɞɧɟɫɟ ɛɚɪɚʃɟ ɡɚ ɛɪɢɲɟʃɟ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɧɚʁɞɨɰɧɚ
ɧɚɪɟɞɧɢɨɬ ɪɚɛɨɬɟɧ ɞɟɧ ɨɞ ɞɟɧɨɬ ɧɚ ɰɟɥɨɫɧɚɬɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ
ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚɡɧɚɱɟɧɨ ɜɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɢ
28
29
Ɂɚ ɩɨɬɫɟɬɭɜɚʃɟ, ɩɨɬɜɪɞɚɬɚ (ɤɥɚɭɡɭɥɚɬɚ) ɡɚ ɢɡɜɪɲɧɨɫɬ ʁɚ ɫɬɚɜɚ ɧɚɞɥɟɠɧɢɨɬ ɫɭɞ
ɢɥɢ ɞɪɭɝ ɨɪɝɚɧ, ɩɨ ɩɪɚɜɢɥɨ, ɧɚ ɩɪɢɦɟɪɨɤ ɨɞ ɢɫɩɪɚɜɚɬɚ (ɧɚ ɩɪ., ɤɚɤɨ ɲɬɟɦɛɢɥ ɧɚ
ɨɞɥɭɤɚɬɚ), ɚ ɧɟ ɤɚɤɨ ɩɨɫɟɛɟɧ ɚɤɬ - ɩɨɬɜɪɞɚ. ɋɨ ɤɥɚɭɡɭɥɚɬɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɧɨɫɬ ɫɟ
ɩɨɬɜɪɞɭɜɚ ɞɟɤɚ ɨɞɥɭɤɚɬɚ ɟ ɩɪɚɜɨɫɢɥɧɚ (ɤɨɧɟɱɧɚ) ɢ ɞɟɤɚ ɢɫɬɟɤɨɥ ɪɨɤɨɬ ɡɚ
ɞɨɛɪɨɜɨɥɧɨ ɢɫɩɨɥɧɭɜɚʃɟ ɧɚ ɨɛɜɪɫɤɚɬɚ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɞɟɤɚ ɫɟ ɢɫɩɨɥɧɟɬɢ ɭɫɥɨɜɢɬɟ
ɭɬɜɪɞɟɧɢ ɫɨ ɡɚɤɨɧ ɡɚ ɢɡɜɪɲɧɨɫɬ ɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚɬɚ. Ʉɥɚɭɡɭɥɚɬɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɧɨɫɬ
ɩɪɟɬɫɬɚɜɭɜɚ ɩɪɨɰɟɫɧɚ ɩɪɟɬɩɨɫɬɚɜɤɚ ɡɚ ɜɨɞɟʃɟ ɧɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚɬɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ.
ɉɨɨɩɲɢɪɧɨ ɤɚʁ, Ⱥ.ȳɚɧɟɜɫɤɢ - Ɍ. Ɂɨɪɨɫɤɚ -Ʉɚɦɢɥɨɜɫɤɚ, Ƚɪɚɼɚɧɫɤɨ ɩɪɨɰɟɫɧɨ
ɩɪɚɜɨ, ɤɧɢɝɚ ɬɪɟɬɚ, ɢɡɜɪɲɧɨ ɩɪɚɜɨ, ɋɤɨɩʁɟ, 2011, ɫɬɪ. 51 - 52.
ɋɩɨɪɟɞɟɬɟ ɢ ɫɨ ɱɥ. 43, ɫɬ. 7 ɨɞ Ɂɇ, ɫɩɨɪɟɞ ɤɨʁ ɩɨɬɜɪɞɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɧɨɫɬ ɧɚ ɧɨɬɚɪɫɤɚ
ɢɫɩɪɚɜɚ ɫɬɚɜɚ ɧɨɬɚɪɨɬ, ɩɨ ɩɢɫɦɟɧɨ ɛɚɪɚʃɟ ɧɚ ɫɬɪɚɧɤɚɬɚ. Ʉɨɧ ɧɨɬɚɪɫɤɚɬɚ
ɢɫɩɪɚɜɚ ɫɬɪɚɧɤɚɬɚ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɩɪɢɥɨɠɢ ɡɚɜɟɪɟɧɚ ɢɡʁɚɜɚ ɞɟɤɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɢɥɢ ɞɟɥ
ɨɞ ɧɟɝɨ ɩɪɢɫɬɢɝɧɚɥɨ.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
110
•
ɞɚ ɩɨɞɧɟɫɟ ɛɚɪɚʃɟ ɡɚ ɛɪɢɲɟʃɟ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɧɚʁɞɨɰɧɚ
ɧɚɪɟɞɧɢɨɬ ɪɚɛɨɬɟɧ ɞɟɧ ɨɞ ɞɟɧɨɬ ɤɨɝɚ ɝɨ ɡɚɩɪɟɥ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ.30
Ⱦɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɧɟ ɦɨɠɟ ɞɚ ɛɚɪɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɩɨ
ɡɚɩɢɪɚʃɟɬɨ ɧɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɨɞ ɫɬɪɚɧɚ ɧɚ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥɨɬ
(ɱɥ. 12, ɫɬ.5 ɨɞ ɁɁ). ɋɦɟɬɚɦɟ ɞɟɤɚ ɬɭɤɚ ɟ ɩɨɬɪɟɛɧɚ ɦɚɥɚ ɞɢɝɪɟɫɢʁɚ. ɋɨ
ɬɟɪɦɢɧɨɬ “ɡɚɩɢɪɚʃɟ ɧɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ”, Ɂɂ ɝɨ ɨɡɧɚɱɭɜɚ ɛɟɡɭɫɩɟɲɧɨɬɨ
ɡɚɜɪɲɭɜɚʃɟ ɧɚ ɫɩɪɨɜɟɞɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ ɢɥɢ ɡɚɜɪɲɭɜɚʃɟ ɧɚ
ɩɨɫɬɚɩɤɚɬɚ ɧɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɤɚɤɨ ɪɟɡɭɥɬɚɬ ɧɚ ɜɨɥʁɚɬɚ ɧɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ (ɤɨɝɚ
ɬɨʁ ʅɟ ɝɨ ɩɨɜɥɟɱɟ ɛɚɪɚʃɟɬɨ ɡɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ). Ɍɨɚ ɡɧɚɱɢ ɞɟɤɚ ɚɤɨ ɩɨɫɬɚɩɤɚɬɚ
ɡɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɟ ɡɚɩɪɟɧɚ, ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɧɟ ɦɨɠɟ ɩɨɜɬɨɪɧɨ ɞɚ ɛɚɪɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ
ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɢɫɬɚɬɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ, ɢɚɤɨ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɩɨ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɧɟ ɟ ɜɨ ɰɟɥɨɫɬ ɧɚɩɥɚɬɟɧɨ. ȼɨ ɨɜɨʁ ɤɨɧɬɟɤɫɬ, ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɫɟ ɢɦɚ
ɩɪɟɞɜɢɞ ɞɟɤɚ Ɂɂ ɝɢ ɩɪɟɜɢɞɭɜɚ ɫɥɟɞɧɢɜɟ ɫɥɭɱɚɢ ɧɚ ɡɚɩɢɪɚʃɟ ɧɚ
ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ ɡɚɪɚɞɢ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɚɪɢɱɧɨ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟ: ɚ) ɤɨɝɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ
ʅɟ ɝɨ ɩɨɜɥɟɱɟ ɛɚɪɚʃɟɬɨ ɡɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ (ɱɥ. 28 ɨɞ Ɂɂ) ɛ) ɚɤɨ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ
ɩɨɛɚɪɚɥ ɨɞɥɚɝɚʃɟ ɧɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ ɩɨɜɟʅɟ ɨɞ ɞɜɚɩɚɬɢ (ɱɥ. 83 Ɂɂ); ɜ) ɚɤɨ
ɧɢɬɭ ɟɞɧɚ ɨɞ ɫɬɪɚɧɤɢɬɟ ɧɟ ɫɬɚɜɢɥɚ ɩɪɟɞɥɨɝ ɡɚ ɜɬɨɪɨ ɧɚɞɞɚɜɚʃɟ ɧɚ
ɩɨɞɜɢɠɧɢ ɩɪɟɞɦɟɬɢ ɜɨ ɩɪɨɩɢɲɚɧɢɨɬ ɪɨɤ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɩɪɟɞɥɨɝ ɡɚ ɩɨɜɬɨɪɧɚ
ɩɪɨɞɚɠɛɚ ɫɨ ɧɟɩɨɫɪɟɞɧɚ ɫɩɨɝɨɞɛɚ, ɢɥɢ ɚɤɨ ɩɪɟɞɦɟɬɢɬɟ ɧɟ ɦɨɠɟɥɟ ɞɚ ɫɟ
ɩɪɨɞɚɞɚɬ ɧɢ ɧɚ ɜɬɨɪɨɬɨ ɧɚɞɞɚɜɚʃɟ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɫɨ ɧɟɩɨɫɪɟɞɧɚ ɫɩɨɝɨɞɛɚ ɜɨ
ɩɨɜɬɨɪɧɢɨɬ ɪɨɤ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧ ɨɞ ɫɬɪɚɧɚ ɧɚ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥɨɬ (ɱɥ. 99 Ɂɂ); ɝ) ɚɤɨ
ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɜɨ ɨɩɪɟɞɟɥɟɧ ɪɨɤ ɧɟ ɫɬɚɜɢ ɩɪɟɞɥɨɝ ɡɚ ɧɨɜɚ ɩɪɨɞɚɠɛɚ ɚɤɨ
ɧɟɞɜɢɠɧɨɫɬɚ ɧɟ ɦɨɠɟɥɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɨɞɚɞɟ ɧɚ ɩɪɜɨɬɨ ʁɚɜɧɨ ɧɚɞɞɚɜɚʃɟ ɧɢɬɭ ɡɚ
ɞɜɟ ɬɪɟɬɢɧɢ ɨɞ ɭɬɜɪɞɟɧɚɬɚ ɜɪɟɞɧɨɫɬ (ɱɥ. 180 Ɂɂ)31. ɂɫɬɨ ɬɚɤɚ, ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɫɟ
ɡɟɦɟ ɞɟɤɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɫɟ ɡɚɩɪɟ ɢ ɜɨ ɫɥɭɱɚɢɬɟ ɤɨɝɚ ɩɨɪɚɞɢ
ɮɚɤɬɢɱɤɢ ɢɥɢ ɩɪɚɜɧɢ ɩɪɢɱɢɧɢ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɧɟ ɦɨɠɟ ɞɚ ɫɟ
ɨɫɬɜɚɪɢ.32
30
31
32
ɐɟɧɬɪɚɥɧɢɨɬ ɪɟɝɢɫɬɚɪ ɟ ɞɨɥɠɟɧ ɜɟɞɧɚɲ ɩɨ ɞɨɛɢɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɩɪɢʁɚɜɚɬɚ, ɨɞɧɨɫɧɨ
ɛɚɪɚʃɟɬɨ ɜɨ Ɋɟɝɢɫɬɚɪɨɬ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɢ ɞɚ ɝɢ ɟɜɢɞɟɧɬɢɪɚ ɩɪɢɟɦɨɬ ɧɚ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɚʁ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥɨɬ ɢ ɧɚɩɥɚɬɢɬɟ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɞɚ ʁɚ ɢɡɛɪɢɲɟ
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ.
Ɍɪɟɛɚ ɞɚ ɫɟ ɧɚɩɨɦɟɧɟ ɞɟɤɚ ɜɨ ɩɨɝɨɪɟ ɧɚɜɟɞɟɧɢɬɟ ɫɥɭɱɚɢ, ɤɨɝɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ ɫɟ
ɫɩɪɨɜɟɞɭɜɚ ɜɪɡ ɩɨɞɜɢɠɧɢ ɩɪɟɞɦɟɬɢ ɢɥɢ ɧɟɞɜɢɠɧɨɫɬɢ ɡɚɪɚɞɢ ɧɚɦɢɪɭɜɚʃɟ
ɩɚɪɢɱɧɨ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟ (ɱɥ. 99 ɢ ɱɥ. 180 Ɂɂ), ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ ɫɟ ɡɚɩɢɪɚ ɫɚɦɨ ɜɨ
ɨɞɧɨɫ ɧɚ ɩɨɞɜɢɠɧɢɬɟ ɩɪɟɞɦɟɬɢ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɜɪɡ ɧɟɞɜɢɠɧɨɫɬɚ ɱɢʁɚ ɩɪɨɞɚɠɛɚ ɛɢɥɚ
ɛɟɡɭɫɩɟɲɧɚ, ɧɨ ɧɟ ɢ ɜɨɨɩɲɬɨ. ɂɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ ɦɨɠɟ ɞɚ ɩɪɨɞɨɥɠɢ ɫɨ ɞɪɭɝɨ
ɫɪɟɞɫɬɜɨ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɜɪɡ ɞɪɭɝ ɩɪɟɞɦɟɬ ɧɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ, ɫɩɨɪɟɞ ɢɡɛɨɪɨɬ ɲɬɨ ʅɟ ɝɨ
ɢɡɜɪɲɢ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥɨɬ, ɨɫɜɟɧ ɜɪɡ ɩɚɪɢɱɧɢ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɧɚ ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ
ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ, ɤɚɤɨ ɲɬɨ ɟ ɩɪɟɬɯɨɞɧɨ ɨɛʁɚɫɧɟɬɨ.
Ɂɚ ɡɚɩɢɪɚʃɟ ɧɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟɬɨ ɜɨ ɦɚɤɟɞɨɧɫɤɨɬɨ ɩɪɚɜɨ ɜɢɞɟɬɟ ɩɨɜɟʅɟ ɤɚʁ
Ⱥ.ȳɚɧɟɜɫɤɢ - Ɍ. Ɂɨɪɨɫɤɚ - Ʉɚɦɢɥɨɜɫɤɚ, ɨɩ. ɰɢɬ., ɫɬɪ. 71-72.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
111
Ⱦɨɤɨɥɤɭ ɜɨ ɪɨɤ ɨɞ 20 ɞɟɧɚ ɨɞ ɞɟɧɨɬ ɧɚ ɞɨɛɢɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɢɡɜɟɫɬɭɜɚʃɟɬɨ
ɡɚ ɩɨɜɥɟɤɭɜɚʃɟ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɨɞ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥɨɬ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ, ɧɟ ɫɟ
ɩɨɞɧɟɫɟ ɩɪɢʁɚɜɚ ɞɟɤɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɟ ɩɪɢɦɟɧɚ ɤɚʁ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ ɡɚɪɚɞɢ
ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ, ɐɟɧɬɪɚɥɧɢɨɬ ɪɟɝɢɫɬɚɪ ɟ ɞɨɥɠɟɧ ɜɟɞɧɚɲ ɞɚ ʁɚ
ɢɡɛɪɢɲɟ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɨɞ Ɋɟɝɢɫɬɚɪɨɬ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɢ (ɱɥ. 12, ɫɬ. 7 ɨɞ ɁɁ).
ɇɚɜɟɞɟɧɨɜɨ ɡɧɚɱɢ ɞɟɤɚ ɜɨ ɩɪɨɩɢɲɚɧɢɬɟ ɪɨɤɨɜɢ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɧɟ
ɦɚɧɢɮɟɫɬɢɪɚɥ ɢɧɬɟɪɟɫ ɡɚ ɨɫɬɜɚɪɭɜɚʃɟ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɩɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ,
ɩɨɪɚɞɢ ɲɬɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɫɟ ɛɪɢɲɟ ɨɞ Ɋɟɝɢɫɬɚɪɨɬ ɧɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɢ ɢ ɩɨɜɟʅɟ
ɧɟ ɩɪɟɬɫɬɚɜɭɜɚ ɨɫɧɨɜɚ ɡɚ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ ɢ ɡɚ ɩɪɢɫɢɥɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ
ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ.
ɁȺɄɅɍɑɇɂ ɋɈȽɅȿȾɍȼȺȵȺ
ȼɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɩɪɟɬɯɨɞɧɨ ɢɡɧɟɫɟɧɨɬɨ ɦɨɠɟɦɟ ɞɚ ɤɨɧɫɬɚɬɢɪɚɦɟ ɞɟɤɚ
ɫɨ ɞɨɧɟɫɭɜɚʃɟɬɨ ɧɚ ɁɁ ɜɨ ɩɪɚɜɧɢɨɬ ɫɢɫɬɟɦ ɧɚ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɚ Ɇɚɤɟɞɨɧɢʁɚ ɟ
ɜɨɜɟɞɟɧ ɧɨɜ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ ɡɚ ɞɨɛɪɨɜɨɥɧɨ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ ɢ ɜɪɟɦɟɧɫɤɢ
ɨɝɪɚɧɢɱɟɧɨ ɧɚɩɥɚɬɭɜɚʃɟ ɧɚ ɩɚɪɢɱɧɢ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚ ɜɨ ɞɨɥɠɧɢɱɤɨɞɨɜɟɪɢɬɟɥɫɤɢɬɟ ɨɞɧɨɫɢ ɦɟɼɭ ɩɪɚɜɧɢ ɥɢɰɚ - ɬɪɝɨɜɰɢ ɫɩɨɪɟɞ ɮɨɪɦɚɬɚ ɢ
ɞɟʁɧɨɫɬɚ ɫɨɝɥɚɫɧɨ ɫɨ ɁɌȾ. ɋɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɫɟ ɨɜɨɡɦɨɠɭɜɚ ɞɢɪɟɤɬɧɚ
ɧɚɩɥɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟɬɨ ɲɬɨ ɟ ɧɚɡɧɚɱɟɧɨ ɜɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ
ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ, ɩɪɢ ɲɬɨ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɢɦɚ ɞɟʁɫɬɜɨ ɧɚ ɪɟɲɟɧɢɟ ɡɚ ɩɪɢɫɢɥɧɚ
ɧɚɩɥɚɬɚ ɜɨ ɫɦɢɫɥɚ ɧɚ Ɂɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɩɥɚɬɧɢɨɬ ɩɪɨɦɟɬ. ɂɫɬɨɜɪɟɦɟɧɨ,
ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ɢɦɚ ɤɚɪɚɤɬɟɪ ɧɚ ɢɡɜɪɲɧɚ ɢɫɩɪɚɜɚ, ɜɪɡ ɨɫɧɨɜɚ ɧɚ ɤɨʁɚ
ɞɨɜɟɪɢɬɟɥɨɬ ɦɨɠɟ ɞɚ ɝɨ ɧɚɩɥɚɬɢ ɫɜɨɟɬɨ ɜɨ ɰɟɥɨɫɬ ɧɟɧɚɩɥɚɬɟɧɨ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɟ
ɨɞ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɧɚ ɫɦɟɬɤɢ ɤɚʁ ɧɨɫɢɬɟɥ ɧɚ ɩɥɚɬɟɧ ɩɪɨɦɟɬ, ɨɞ ɞɪɭɝ ɢɦɨɬ ɧɚ
ɞɨɥɠɧɢɤɨɬ ɜɨ ɩɨɫɬɚɩɤɚ ɡɚ ɩɪɢɫɢɥɧɨ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ ɤɚʁ ɧɚɞɥɟɠɟɧ ɢɡɜɪɲɢɬɟɥ.
ɂɚɤɨ, ɡɚɤɨɧɫɤɚɬɚ ɪɟɝɭɥɢɪɚɧɨɫɬ ɧɚ ɨɜɨʁ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ ɧɟɫɩɨɪɧɨ ɭɩɚɬɭɜɚ
ɧɚ ɡɚɤɥɭɱɨɤɨɬ ɞɟɤɚ ɫɟ ɪɚɛɨɬɢ ɡɚ ɟɮɢɤɚɫɟɧ, ɫɢɝɭɪɟɧ ɢ ɟɞɧɨɫɬɚɜɟɧ
ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ ɡɚ ɨɛɟɡɛɟɞɭɜɚʃɟ ɧɚ ɧɚɩɥɚɬɚɬɚ ɧɚ ɩɨɛɚɪɭɜɚʃɚɬɚ, ɢ ɩɨ ɩɨɥɨɜɢɧɚ
ɝɨɞɢɧɚ ɨɞ ɩɨɱɟɬɨɤ ɧɚ ɩɪɢɦɟɧɚɬɚ ɧɚ ɨɜɨʁ ɡɚɤɨɧ, ɧɟ ɦɨɠɟ ɞɚ ɫɟ ɤɨɧɫɬɚɬɢɪɚ
ɩɪɟɝɨɥɟɦ ɢɧɬɟɪɟɫ ɧɚ ɤɨɦɩɚɧɢɢɬɟ ɡɚ ɤɨɪɢɫɬɟʃɟ ɧɚ ɨɜɨʁ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ.
ȼɪɟɦɟɬɨ ʅɟ ɩɨɤɚɠɟ ɞɚɥɢ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚɬɚ ʅɟ ʁɚ ɞɨɠɢɜɟɟ ɫɜɨʁɚɬɚ ɩɨɩɭɥɚɪɧɨɫɬ
ɤɚɤɨ ɜɨ ɏɪɜɚɬɫɤɚ, ɞɚɥɢ ɢ ɤɨɥɤɭ ɡɚɤɨɧɫɤɚɬɚ ɪɚɦɤɚ ɟ ɫɨɨɞɜɟɬɧɚ, ɞɚɥɢ
ɟɜɟɧɬɭɚɥɧɨ ɩɨɫɬɨɢ ɩɨɞɧɨɪɦɢɪɚɧɨɫɬ ɧɚ ɨɞɪɟɞɟɧɢ ɩɪɚɲɚʃɚ ɢ ɞɚɥɢ ɫɟ
ɩɨɬɪɟɛɧɢ ɞɨɩɨɥɧɢɬɟɥɧɢ ɡɚɤɨɧɫɤɢ ɢɧɬɟɪɜɟɧɰɢɢ. Ɉɞɪɟɞɟɧɢ ɩɪɚɲɚʃɚ ɤɨɢ ɫɟ
ɜɟʅɟ ɨɬɜɨɪɟɧɢ ɫɨ ɨɜɨʁ ɬɪɭɞ ɞɚɜɚɚɬ ɩɨɜɨɞ ɡɚ ɪɚɡɦɢɫɥɭɜɚʃɟ ɜɨ ɬɨʁ ɩɪɚɜɟɰ.
ɅɂɌȿɊȺɌɍɊȺ
1. Giunio M., Zadužnica - deset godina poslije (1996-2006), Javni bilježnik,
25/2007;
2. Dika M., Graÿansko ovršno pravo, I. knjiga, Opüe graÿansko ovršno pravo,
Zagreb, lipanj 2007;
3. Ɂɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ (ɋɥɭɠɛɟɧ ɜɟɫɧɢɤ ɧɚ ɊɆ, ɛɪ. 35/2005, 50/2006,
129/2006, 8/2008, 83/2009, 50/2010, 83/2010, 88/2010, 171/2010;
112
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
ɩɪɟɱɢɫɬɟɧ ɬɟɤɫɬ ɜɨ ɛɪ. 59/2011; ɢ ɛɪ. 148/2011), ɜɨ ɧɚɬɚɦɨɲɧɢɨɬ ɬɟɤɫɬ
ɫɤɪɚɬɟɧɨ Ɂɂ;
4. Ɂɚɤɨɧ ɡɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ, ɋɥɭɠɛɟɧ ɜɟɫɧɢɤ ɧɚ ɊɆ, ɛɪ.59 ɨɞ 11.05.2012
ɝɨɞɢɧɚ, ɜɨ ɧɚɬɚɦɨɲɧɢɨɬ ɬɟɤɫɬ ʅɟ ɫɟ ɤɨɪɢɫɬɢ ɫɤɪɚɬɟɧɨ ɁɁ. ɋɨɝɥɚɫɧɨ ɫɨ
ɱɥ. 23 ɨɞ ɁɁ, ɨɜɨʁ ɡɚɤɨɧ ɜɥɟɡɟ ɜɨ ɫɢɥɚ ɨɫɦɢɨɬ ɞɟɧ ɨɞ ɞɟɧɨɬ ɧɚ
ɨɛʁɚɜɭɜɚʃɟɬɨ ɜɨ „ɋɥɭɠɛɟɧ ɜɟɫɧɢɤ ɧɚ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɚ Ɇɚɤɟɞɨɧɢʁɚ“, ɚ ɫɟ
ɩɪɢɦɟɧɭɜɚ ɨɞ 1 ɫɟɩɬɟɦɜɪɢ 2012 ɝɨɞɢɧɚ;
5. Ɂɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɢɡɜɪɲɭɜɚʃɟ (Ovršni zakon) NN, br. 57/96;
6. Ɂɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɩɚɪɧɢɱɧɚɬɚ ɩɨɫɬɚɩɤɚ (ɋɥɭɠɛɟɧ ɜɟɫɧɢɤ ɧɚ ɊɆ, ɛɪ.79/2005,
110/2008, 83/2009 ɢ 116/2010; ɩɪɟɱɢɫɬɟɧ ɬɟɤɫɬ ɜɨ ɛɪ. 7/2011), ɜɨ
ɧɚɬɚɦɨɲɧɢɨɬ ɬɟɤɫɬ ɫɤɪɚɬɟɧɨ Ɂɉɉ;
7. Ɂɚɤɨɧ ɡɚ ɨɛɥɢɝɚɰɢɨɧɢɬɟ ɨɞɧɨɫɢ, ɋɥɭɠɛɟɧ ɜɟɫɧɢɤ ɧɚ ɊɆ, ɛɪ. 18/2001,
4/2002, 5/2003, 84/2008, 81/2009 ɢ 161/2009, ɜɨ ɧɚɬɚɦɨɲɧɢɨɬ ɬɟɤɫɬ
ɫɤɪɚɬɟɧɨ ɁɈɈ.;
8. ȳɚɧɟɜɫɤɢ Ⱥ. - Ɂɨɪɨɫɤɚ –Ʉɚɦɢɥɨɜɫɤɚ Ɍ., Ƚɪɚɼɚɧɫɤɨ ɩɪɨɰɟɫɧɨ ɩɪɚɜɨ,
ɤɧɢɝɚ ɬɪɟɬɚ, ɢɡɜɪɲɧɨ ɩɪɚɜɨ, ɋɤɨɩʁɟ, 2011;
9. Ʉɨɫɬɨɜɫɤɢ Ⱦ., Ɂɚɞɨɥɠɧɢɰɚ - ɚɧɚɥɢɡɚ ɧɚ ɩɪɚɜɧɚɬɚ ɩɪɢɪɨɞɚ (ɩɪɜ ɞɟɥ),
ɉɪɚɜɧɢɤ, ʁɭɧɢ, 2012, ɫɬɪ. 54-56 ɢ Ɂɚɞɨɥɠɧɢɰɚ - ɚɧɚɥɢɡɚ ɧɚ ɩɪɚɜɧɚɬɚ
ɩɪɢɪɨɞɚ (ɜɬɨɪ ɞɟɥ), ɉɪɚɜɧɢɤ, ʁɭɥɢ - ɚɜɝɭɫɬ, 2012;
10. Ʉɨɰɟɫɤɢ Ɇ., ɉɪɚɤɬɢɱɧɚ ɩɪɢɦɟɧɚ ɧɚ Ɂɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ, Ⱦɟɥɨɜɧɨ
ɩɪɚɜɨ, Ƚɨɞɢɧɚ XII, ɛɪ. 27, ɋɤɨɩʁɟ, 2012;
11. Markoviü B., Matiü B., Karaþiü D. (2007), Promissory Note as Payment
Security Instrument in the Republic of Croatia, Interdisciplinary
Management Research III (2007);
12. ɇɨɜɟɥɚɬɚ ɧɚ ɯɪɜɚɬɫɤɢɨɬ Ovršni zakon ɨɞ 2005 ɝɨɞɢɧɚ NN, br.88/05;
13. Ovršni zakon RH NN, br. 107/99;
14. Ovršni zakon ɨɞ 2012 ɝɨɞɢɧɚ NN, br. 112/12;
15. ɉɪɟɞɥɨɝ- ɡɚɤɨɧɨɬ ɡɚ ɡɚɞɨɥɠɧɢɰɚ, ɋɤɨɩʁɟ, ɮɟɜɪɭɚɪɢ 2012;
16. Ɍɚɤɚ, I. Crniü – Matiü H., Primjena zadužnice i bjanko zadužnice, Pravo u
gospodarstvu br. 4/2000;
17. http://www.pravo.unizg.hr/_download/repository/godisnjaci/3godisnjak.pdf, 28.10.2013.
18. http://www.udrugakorporativnipravnika.hr/dld/PRAVNA%20SHVA
CANJA.pdf.,24.10.2013.
19. Šafranko Z., Zadužnica i njezino novo pravno ureÿenje, Pravo u
gospodarstvu (1330-5476) 49 (2010), 6;
UDK: 336.763
POSTUPAK IZVRŠENJA NA HARTIJAMA OD VREDNOSTI I
UDELIMA U PRIVREDNOM DRUŠTVU
THE ENFORCEMENT PROCEEDINGS OF SECURITIES
AND SHARES IN AN ENTERPRISE
Prof. dr Vladimir Boranijaševiü
Vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini
sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
E mail: [email protected]
Vladimir Boranijaševiü, Ph.D
Associate professor at the Faculty of Law at the University in Pristina,
with a temporary headquarters in Kosovska Mitrovica
E-mail: vladimir.boranijasevic @ pr.ac.rs
Apstrakt: Jedno od sredstava izvršenja radi namirenja novþanog potraživanja
izvršnog poverioca je izvršenje na hartijama od vrednosti i na udelima u
privrednom društvu. Pravila po kojima se postupa u postupku izvršenja na
hartijama od vrednosti i na udelima u privrednom društvu predviÿena su
odredbama Zakona o izvršenju i obezbeÿenju Republike Srbije. Autor u radu
analizira pomenuta pravila, posebno ukazujuüi na specifiþnosti postupka
izvršenja na akcijama, kao posebnoj vrsti hartija od vrednosti, i udelima u
privrednom društvu koji ne predstavljaju hartije od vrednosti. U radu su
komparirana rešenja Zakona o izvršnom postupku Republike Srbije iz
2004.godine i Zakona o izvršenju i obezbeÿenju iz 2011. godine u pogledu
izvršenja na akcijama i udelima u privrednom društvu, detaljno su obraÿene
izvršne radnje koje se u postupku izvršenja preduzimaju i apostrofirana uloga
privatnog izvršitelja kome izvršni poverilac može da poveri postupak
sprovoÿenja izvršenja.
Abstract: One of the means of execution with the aim of a settlement of
monetary claims of an enforcement creditor is the enforcement proceedings of
securities and shares in an enterprise. The rules to comply with in the
enforcement proceedings of securities and shares in an enterprise are provided
by the regulations of the Law on Enforcement and Security of the Republic of
Serbia. In this paper the author analyzes the mentioned rules, paying special
attention to the specificities of the executive proceedings of stock, as a special
kind of securities, and the shares in an enterprise which do not represent
securities. In the paper the decisions of the Law on Executive Proceedings of the
Republic of Serbia in 2004 and the decisions of the Law on Execution and
Security in 2011 are compared regarding the execution of the stock and shares
in an enterprise. The enforcement actions undertaken in case of the enforcement
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
114
proceedings are discussed in detail, while the role of a private bailiff, which can
be entrusted with a procedure of implementation of the execution by an
enforcement creditor, is stressed.
Kljuþne reþi: postupak izvršenja, hartije od vrednosti, akcije, udeli u
privrednom društvu, izvršne radnje
Key words: enforcement proceedings, securities, stock, shares in an enterprise,
enforcement actions.
UVOD
Kao što je poznato, postupak izvršenja, kao poseban metod pravne zaštite,
sprovodi se radi konaþnog namirenja potraživanja izvršnog poverioca koje je na
nesumnjiv naþin i autoritativno utvrÿeno u jednom prethodno voÿenom
1
postupku. U situacijima kada postoji potreba za prinudnim izvršenjem, pravna
zaštita se pruža u sudskom postupku, u postupku izvršenja, po posebnim
procesnim pravilima, primenom metoda prinude, a u cilju saobražavanja fakata
prava i ostvarenja prava na pravnu zaštitu koja obuhvata i pravo na prinudno
izvršenje odluke u kojoj je utvrÿeno postojanje jednog potraživanja.
U zavisnosti od þinjenice da li je potraživanje izvršnog poverioca
novþane ili nenovþane prirode, izvršenje se sprovodi razliþitim sredstvima
izvršenja na odreÿenim predmetima izvršenja. Jedno od sredstava izvršenja radi
namirenja novþanog potraživanja izvršnog poverioca je izvršenje na hartijama
od vrednosti i na udelima u privrednom društvu. Pravila po kojima se postupa u
postupku izvršenja na hartijama od vrednosti i na udelima u privrednom društvu
2
predviÿena su odredbama Zakona o izvršenju i obezbeÿenju Republike Srbije.
Zakonodavac u delu treüem, glavi sedmoj ZIO propisuje pravila izvršenja
na hartijama od vrednosti i udelima u privrednom društvu. Evidentno je da je
3
zakonodavac izmenio sistematiku u odnosu na raniji zakon i situirao odredbe o
izvršenju na hartijama od vrednosti i udelima u privrednom društvu na jednom
1
2
3
Potreba za prinudnim izvršenjem nastaje onda kada presudom parniþnog suda koja je
postala pravnosnažna, pružanje pravne zaštite nije u potpunosti ostvareno. Donošenje
kondemnatorne presude u parniþnom postupku i nastupanje njene pravnosnažnosti,
ne znaþi i sigurnost da üe tuženi u paricionom roku postupiti u skladu sa
pojedinaþnom pravnom normom formulisanom u dispozitivu presude. U sluþaju da
tuženi u paricionom roku ne ispuni dobrovoljno svoju obavezu, raniji tužilac,
poverilac potraživanja, üe pokrenuti izvršni postupak kako bi se u postupku izvršenja
konaþno ostvarilo njegovo potraživanje.
Zakon o izvršenju i obezbeÿenju, Službeni glasnik RS, br. 31/2011.U daljem tekstu:
ZIO.
Zakon o izvršnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 125/2004. U daljem tekstu: ZIP
2004.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
115
mestu. Raniji ZIP 2004 je regulisao najpre izvršenje na hartijama od vrednosti o
kojima se vodi javni registar i drugim hartijama od vrednosti (þl. 192 – 195) a
potom, izvršenje na akcijama i udelima u društvu sa ograniþenom
odgovornošüu, u delu koji se odnosio na izvršenje u trgovinskim stvarima i
trgovinski povezanim stvarima (þl. 245 – 251). Ujedno, ZIP 2004 je bio prvi
zakon u oblasti izvršnog procesnog prava koji je izriþito regulisao izvršenje na
hartijama od vrednosti, akcijama i udelima u privrednom društvu, kao posebno
4
sredstvo izvršenja.
U ovom radu je posebna pažnja posveüena izvršenju na akcijama i
izvršenju na udelima u privrednom društvu.
POSTUPAK IZVRŠENJA NA AKCIJAMA
AKCIONARSKOG DRUŠTVA
Pod hartijama od vrednosti podrazumevaju se prenosivi elektronski
dokumenti kojima se trguje na finansijskom tržištu iz kojih za zakonite imaoce
proizlaze prava i obaveze u skladu sa zakonom i odlukom izdavaoca o izdavanju
5
hartija od vrednosti. Razlikuje se više vrsta hartija od vrednosti a osnovne su:
akcije, dužniþke hartije od vrednosti, varanti i depozitne potvrde.
Akcionarsko društvo je privredno društvo koje osniva jedno ili više
pravnih ili fiziþkih lica u statusu akcionara društva, radi obavljanja odreÿene
6
delatnosti. Prema Zakonu o privrednim društvima, akcionarsko društvo je
privredno društvo þiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili
više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva, osim kada je to zakonom
predviÿeno. Shodno tome, akcije predstavljaju hartije od vrednosti koje glase na
deo osnovnog kapitala akcionarskog društva. To su hartije od vrednosti koje
4
5
6
Odredbama Zakona o izvršnom postupku Republike Srbije iz 2000. godine ovo
sredstvo izvršenja nije bilo predviÿeno. Kako je postojala potreba za namirenjem
izvršnih poverilaca i u situacijama kada izvršni dužnici nemaju novþanih sredstava na
raþunu niti poseduju pokretne ili nepokretne stvari na kojima je moguüno sprovesti
izvršenje, bilo je celishodno regulisanje ovog posebnog sredstva izvršenja u ZIP
2004. Ova konstatacija se može potkrepiti i þinjenicom da su se izvršni poverioci
obraüali sudovima i predlagali izvršenje na akcijama i udelima u privrednom društvu,
ali da posebne odredbe nisu postojale u zakonu, osim u Zakonu o privrednim
društvima koji je samo pominjao izvršenje na akcijama i udelima (Tako: Kordiü, J.,
Izvršenje na akcijama i izvršenje na udelima u društvu sa ograniþenom
odgovornošüu, Sudski glasnik Trgovinskog suda u Beogradu, Intermex, Beograd,
broj 1/2006, (2013, Oktobar 16) Preuzeto sa:
http://www.propisionline.com/Practice/Decision/30763).
Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Službeni
glasnik RS, br. 47/06, þl. 2. st. 1. t. 1.
Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik RS, br. 36/2011. U daljem tekstu:
ZPD.
116
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
izdaje akcionarsko društvo, sa odreÿenom nominalnom ili raþunovodstvenom
7
vrednošüu koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala.
Postupak izvršenja radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca koje je
novþane prirode može se sprovesti na akcijama akcionarskog društva. Postupak
izvršenja se pokreüe predlogom za izvršenje na akcijama. Predlog se podiže kod
stvarno i mesno nadležnog suda. Mesna nadležnost suda je odreÿena prema
podruþju na kome se vodi javni registar društava u kome je upisano društvo na
þijim se akcijama sprovodi izvršenje. Identiþno rešenje u pogledu mesne
nadležnosti važi i kada je u pitanju izvršenje na udelima u privrednom društvu.
Kada je pokrenut postupak izvršenja, izvršni sud u stadijumu odreÿivanja
izvršenja odluþuje o predlogu, na osnovu podnesaka i drugih pismena a bez
usmene rasprave i izjašnjavanja izvršnog dužnika. Ukoliko sud usvaja predlog
za izvršenje on donosi rešenje o izvršenju i pristupa se sprovoÿenju izvršenja.
S druge strane, moguüno je da izvršni poverilac poveri sprovoÿenje
8
izvršenja privatnom izvršitelju, koji je u tom sluþaju dužan da donese zakljuþak
9
o sprovoÿenju izvršenja na akcijama.
Rešenje o izvršenju, odnosno zakljuþak o sprovoÿenju izvršenja se
dostavlja izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i Centralnom registru hartija
od vrednosti. Dostavljanje Centralnom registru hartija od vrednosti ustanovljeno
je zbog dužnosti da se upišu odreÿeni podaci o akcijama kao i višestrukog
10
dejstva upisa podataka o akcijama u registar.
7
8
9
10
Tako: Vasiljeviü, M., (2007) Kompanijsko pravo, Beograd, Pravni fakultet i JP
Službeni glasnik, str. 282; Milanoviü, B., (2009) Bankarsko pravo i pravo hartija od
vrednosti, Kraljevo, Pravni fakultet u Prištini, str. 137.
Novi ZIO uvodi pojam izvršitelja, pored sudskog izvršitelja. Radi se o privatnom
izvršitelju, fiziþkom licu koje imenuje ministar za pravosuÿe da u statusu službenog
lica sprovodi izvršenje i vrši druga ovlašüenja poverena zakonom. Privatni izvršitelj
obavlja delatnost kao preduzetnik ili kao þlan ortaþkog društva i u postupku izvršenja
ima razliþite funkcije i ovlašüenja. (Detaljno: Stankoviü, G., Boranijaševiü, V.,
(2012). Izvršno procesno pravo, Kosovska Mitrovica, Pravni fakultet, str. 213. Videti
i: Jakšiü, A., (2012) Graÿansko procesno pravo, Beograd, Pravni fakultet, str. 793 –
797). Izvršni poverilac u predlogu za izvršenje oznaþava da li izvršenje sprovodi sud
ili privatni izvršitelj.
U postupku sprovoÿenja izvršenja privatni izvršitelj donosi odluke u formi zaljuþka a
postupa po rešenju o izvršenju suda kojim je odreÿeno izvršenje. Samo izuzetno,
privatni izvršitelj ima ovlašüenje da odreÿuje izvršenje, kada, takoÿe, donosi odluku
u formi zakljuþka koji ima specifiþnu sadržinu (Videti: Stankoviü, G., (2012.)
Privatizacija sudske funkcije, Pravni informator (10), str. 24-25).
Centralni registar hartija od vrednosti je pravno lice koje je organizovano i posluje
kao zatvoreno akcionarsko društvo i njegova delatnost je precizno odreÿena
odredbom iz þl. 188. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata, Službeni glasnik RS, br. 47/06.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
117
Prema dikciji zakonodavca, po prijemu rešenja o izvršenju, odnosno
zakljuþka o sprovoÿenju izvršenja, Centralni registar hartija od vrednosti
upisuje sledeüe podatke: naziv suda koji je doneo rešenje o izvršenju, odnosno
privatnog izvršitelja koji je doneo zakljuþak o sprovoÿenju izvršenja; broj
rešenja, odnosno zakljuþka; datum donošenja rešenja, odnosno zakljuþka;
11
eminenta akcija na kojima se upisuje založno pravo; CFI i ISIN broj akcija
koje su predmet založnog prava; poslovno, odnosno liþno ime založnog dužnika
12
i visinu potraživanja za koje se vrši obezbeÿenje. Zakonodavac je u odnosu na
raniji procesni zakon detaljnije propisao šta je predmet upisa u Centralni registar
hartija od vrednosti i na sistematiþan naþin regulisao dejstva upisa. Taþnije, ZIP
2004 je samo opštom odredbom propisivao dužnost dostavljanja rešenja o
izvršenju Centralnom registru hartija od vrednosti a ne i dužnost upisa. Iz opšte
odredbe se nije ni moglo zakljuþiti da je Centralni registar bio dužan da upiše
rešenje o izvršenju ali se analizom odredaba koje slede može utvrditi da je
postojala dužnost upisa založnog prava izvršnog poverioca, po službenoj
13
dužnosti ili na predlog izvršnog poverioca.
Upis podataka o akcijama u Centralni registar hartija od vrednosti (upis
rešenja, odnosno zakljuþka) ima višestruko dejstvo, koje se ogleda u sledeüim
þinjenicama: 1) izvršni poverilac stiþe založno pravo na akcijama koje su
predmet izvršenja, 2) upisom se istovremeno vrši plenidba akcija na kojima se
sprovodi izvršenje, i 3) od trenutka upisa treüa lica ne mogu biti savesna u
14
pogledu postojanja založnog prava izvršnog poverioca.
Odredbama ZIP 2004 bila su propisana drugaþija pravila. Kako nije bila
izriþito propisana dužnost upisa rešenja o izvršenju, samim dostavljanjem
rešenja o izvršenju vršena je i plenidba akcija. Od momenta plenidbe akcija
izvršni poverilac je sticao založno pravo na akcijama koje su bile predmet
izvršenja a to pravo je moglo biti upisano na predlog izvršnog poverioca ili je to
Centralni registar þinio po službenoj dužnosti nakon prijema rešenja o
15
izvršenju.
11
12
13
14
15
Putem CFI koda se vrši identifikacija klase i vrste hartije od vrednosti, pojedinaþnih
prava iz te hartije i drugih bitnih obeležja koja se odreÿuju s obzirom na vrstu hartije
od vrednosti. S druge strane, ISIN broj predstavlja jedinstveni klasifikacioni broj
kojim se vrši bliža identifikacija hartije od vrednosti – identifikuje se zemlja
izdavanja hartija od vrednosti, izdavalac, vrsta hartije od vrednosti i druga bitna
obeležja. I CFI kod i ISIN broj dodeljuje Centralni registar hartija od vrednosti.
Zakon o izvršenju i obezbeÿenju, Službeni glasnik RS, br. 31/2011, þl. 194. st.2. t.1 – 7.
Zakon o izvršnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 125/2004, þl. 247.
Zakon o izvršenju i obezbeÿenju, Službeni glasnik RS, br. 31/2011, þl. 194. st. 3, 4 i
7. Detaljnije videti: Stankoviü, G., Boranijaševiü, V., op. cit. str. 213.
Videti: Zakon o izvršnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 125/2004, þl. 247;
Stankoviü, G., (2007.). Graÿansko procesno pravo, druga sveska, Vanparniþno i izvršno
procesno pravo, Niš, Udruženje za graÿansko procesno i arbitražno pravo, str. 237.
118
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Izvršne radnje u postupku izvršenja na akcijama
U postupku izvršenja na akcijama preduzimaju se odreÿene izvršne
radnje. Prema opštoj odredbi zakonodavca iz þl. 193. ZIO, izvršenje na
akcijama se sprovodi upisom i sticanjem založnog prava, plenidbom, procenom,
prodajom i namirenjem izvršnog poverioca.
Kao što je veü reþeno, upisom rešenja o izvršenju, odnosno zakljuþka o
sprovoÿenju izvršenja stiþe se založno pravo na akcijama. Izvršni poverilac od
trenutka upisa stiþe založno pravo na akcijama akcionarskog društva koje su
predmet izvršenja.
Plenidba akcija, kao jedna od sledeüih izvršnih radnji koje se
preduzimaju, vrši se, takoÿe, upisom rešenja o izvršenju, odnosno zakljuþkom o
odreÿivanju izvršenja u Centralnom registru hartija od vrednosti. Od trenutka
plenidbe akcija, izvršni dužnik nema više pravo da raspolaže zaplenjenim
akcijama. Zabrana raspolaganja zaplenjenim akcijama upisuje se u Centralni
registar hartija od vrednosti istovremeno sa upisom rešenja o izvršenju, odnosno
zakljuþkom o sprovoÿenju izvršenja.
Sledeüa izvršna radnja koja se preduzima u postupku izvršenja na
akcijama je procena akcija. U postupku je neophodno utvrditi vrednost akcije
kako bi bile prodate i na taj naþin, iz dobijenog novþanog iznosa bio namiren
izvršni poverilac. Utvrÿivanje vrednosti akcija se vrši na dva naþina, u
zavisnosti da li se akcije kotiraju na berzi ili ne. Ukoliko se akcije kotiraju na
berzi, njihova vrednost se utvrÿuje na osnovu berzanskog izveštaja, kao
proseþna cena akcija na berzi u poslednjih 30 dana. S druge strane, ukoliko se
akcije ne kotiraju na berzi ili se vrednost akcije ne može utvrditi na ovaj naþin,
radi procene vrednosti akcija može biti angažovano struþno lice. Kako izvršnu
radnju procene vrednosti akcija preduzima sud, odnosno privatni izvršitelj,
struþno lice za procenu vrednosti akcija može biti angažovano na njihov zahtev.
Prodaja akcija se može izvršiti na više naþina. Naþin prodaje akcija zavisi
od toga da li se akcije kotiraju na berzi ili ne. Ukoliko su akcije predmet
berzanske trgovine, njihovo unovþavanje se vrši na berzi. Kada se akcije
kotiraju na berzi, njihova prodaja se vrši preko ovlašüenog uþesnika tržišta
hartija od vrednosti kojeg odreÿuje izvršni poverilac ili privatni izvršitelj. S
16
druge strane, akcije se mogu prodati i na vanberzanskom tržištu ili na neki
17
drugi naþin koji je predviÿen zakonom kojim se ureÿuje promet akcija.
16
17
Organizovano tržište je tržište na kome se trgovina hartijama od vrednosti i drugim
finansijskim instrumentima obavlja aktima Komisije za hartije od vrednosti i
pravilima poslovanja ovlašüenih uþesnika na organizovanom tržištu. Vanberzansko
tržište je oblik organizovanog tržišta. O organizovanom tržištu videti: Todoroviü, S.,
(2003). Tokovi razvoja finansijskog tržišta u svetlu novog zakona. Izbor sudske
prakse (1) str. 7.
Zakon o izvršenju i obezbeÿenju, Službeni glasnik RS, br. 31/2011, þl. 195. st. 4.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
119
Poslednja u nizu izvršnih radnji koje se preduzimaju u postupku izvršenja
na akcijama je namirenje izvršnog poverioca. Zakonodavac nas u odredbi iz þl.
195. st. 5. ZIO upuüuje na odredbe o namirenju izvršnog poverioca u postupku
18
izvršenja na pokretnim stvarima i propisuje njihovu shodnu primenu.
Postupak izvršenja na udelima u privrednom društvu
Izvršenje radi namirenja novþanog potraživanja izvršnog poverioca može
se sprovesti i na udelu izvršnog dužnika u privrednom društvu. Pod privrednim
društvom podrazumeva se pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja
dobiti a može se javiti u formi ortaþkog, komanditnog, akcionarskog i društva sa
ograniþenom odgovornošüu. Udeli u privrednom društvu, koji ne predstavljaju
hartije od vrednosti, mogu biti predmet izvršenja, ukoliko su ispunjeni svi
potrebni uslovi. Dakle, izvršenje se odnosi na udele u ortaþkom, komanditnom i
društvu sa ograniþenom odgovornošüu a ne i na udelima u akcionarskom
društvu, jer akcije predstavljaju posebnu vrstu hartija od vrednosti.
Zakonodavac eksplicitno u odredbi iz þl. 150. ZPD propisuje da udeli u društvu
sa ograniþenom odgovornošüu nisu hartije od vrednosti, odreÿujuüi pravnu
prirodu udela na negativan naþin – konstatacijom da nisu hartije od vrednosti i
19
da nemaju svojstva koja su karakteristiþna za hartije od vrednosti. Moguüe je
primetiti da je zakonodavac proširio obim predmeta izvršenja kada su u pitanju
udeli u privrednom društvu jer je odredbama ZIP 2004 bilo predviÿeno samo
20
izvršenje na udelima u društvu sa ograniþenom odgovornošüu.
I u postupku izvršenja na udelima u privrednom društvu preduzimaju se
odreÿene izvršne radnje. To su: plenidba, procena, prodaja i namirenje izvršnog
poverioca.
Kada je pokrenut postupak izvršenja, sud u stadijumu odreÿivanja
izvršenja donosi rešenje o izvršenju, odnosno privatni izvršitelj donosi
zakljuþak o sprovoÿenju izvršenja.Sud, odnosno privatni izvršitelj dostavlja
rešenje, odnosno zakljuþak izvršnom dužniku, izvršnom poveriocu i Agenciji za
privredne registre.
18
19
20
Naþin namirenja iz cene postignute prodajom zaplenjene i procenjene akcije zavisi od
toga da li postoji jedan ili više izvršnih poverilaca. Kako üe u delu rada koji sledi biti
reþi o namirenju izvršnog poverioca u postupku izvršenja na udelima u privrednom
društvu, u kome važe ista pravila, ona üe tada biti detaljno analizirana.
Tako: Vasiljeviü, M., (2011) Vodiþ za primenu Zakona o privrednim društvima,
Intermex, Beograd, str. 202.
Zakon o izvršenju i obezbeÿenju, Službeni glasnik RS, br. 31/2011, þl. 249 – 251.
Detaljnije o postupku izvršenja na udelima u društvu sa ograniþenom odgovornošüu,
videti: Keþa, R., (2011). Graÿansko procesno pravo, Priruþnik za polaganje
pravosudnog ispita, Beograd, Pravni fakultet u Beogradu i Službeni glasnik, str. 535
– 536; Rajoviü, V., (2011).Graÿansko procesno pravo, Priruþnik za polaganje
pravosudnog ispita, Beograd, Projuris, str. 267.
120
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Dostavljanje rešenja o izvršenju, odnosno zakljuþka o sprovoÿenju
izvršenja Agenciji za privredne registre proizvodi odreÿena dejstva. Agencija za
privredne registre na osnovu rešenja, odnosno zakljuþka vrši upis založnog
21
prava na pokretnim stvarima i pravima koja se upisuju u registar. Istovremeno
sa upisom založnog prava, Agencija za privredne registre vrši i zabeležbu
pokretanja postupka izvršenja prinudnom prodajom na udelu u privrednom
22
društvu.
Upis rešenja o izvršenju, odnosno zakljuþka o sprovoÿenju izvršenja
proizvodi i dejstvo koje se ogleda u sticanju založnog prava izvršnog poverioca
na udelu u privrednom društvu koji je predmet izvršenja.
Istovremeno sa upisom rešenja o izvršenju, odnosno zakljuþka o
sprovoÿenju izvršenja sprovodi se i plenidba, kao izvršna radnja u postupku
izvršenja na udelima u privrednom društvu. Samim upisom vrši se plenidba a
rešenje, odnosno zakljuþak o plenidbi se dostavlja privrednom društvu.
Privredno društvo na þijim udelima se sprovodi izvršenje je dužno da istog dana
izvrši upis založnog prava u knjigu þlanova društva, kako bi se spreþilo da
23
izvršni dužnik eventualno raspolaže udelima. Kako je izvršen upis založnog
prava, izvršni dužnik od tog trenutka gubi pravo da raspolaže svojim udelom u
privrednom društvu.
Kada su u pitanju procena i prodaja udela u privrednom društvu koji je
predmet izvršenja, zakonodavac nas upuüuje na primenu odredaba kojima su
regulisane procena i prodaja pokretnih stvari.
Procenu pokretnih stvari vrši sudski, odnosno privatni izvršitelj. S
obzirom na þinjenicu da postoji moguünost da sudski, odnosno privatni izvršitelj
24
nije dovoljno kvalifikovan da izvrši procenu svih popisanih stvari, procena se
može izvršiti da razliþite naþine. Po pravilu, procena popisanih stvari, u ovom
sluþaju udela u privrednom društvu, utvrÿuje se na osnovu tržišne cene stvari u
mestu popisa. Ukoliko cena ne može da se odredi na taj naþin, onda se cena
može odrediti i na osnovu pisanih i usmenih informacija o ceni stvari dobijenih
od odgovarajuüih organizacija, institucija, pravnih ili fiziþkih lica.
Nakon procene stvari, neophodno je da se stvari i unovþe kako bi se
namirilo potraživanje izvršnog poverioca. Prodaja pokretnih stvari (udela u
privrednom društvu) vrši se, po pravilu, nakon nastupanja pravnosnažnosti
21
22
23
24
Agencija za privredne registre upisuje: naziv suda, odnosno privatnog izvršitelja koji
je doneo rešenje o izvršenju, odnosno zakljuþak o sprovoÿenju izvršenja; broj i datum
rešenja, odnosno zakljuþka; poslovno ime privrednog društva na þijem udelu se
upisuje založno pravo; udeo na kome se upisuje založno pravo, poslovno odnosno
liþno ime založnog dužnika i visinu potraživanja za koje se vrši obezbeÿenje.
Zakon o izvršenju i obezbeÿenju, Službeni glasnik RS, br. 31/2011, þl. 199. st. 6.
Jakšiü, A. op. cit. str. 847.
Stankoviü, G., Boranijaševiü, V. op. cit. str. 178.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
121
25
rešenja o izvršenju a može se izvršiti na dva naþina: putem usmenog javnog
nadmetanja i neposrednom pogodbom.
U situacijama kada se radi o stvarima veüe materijalne vrednosti ili se pak
oþekuje da üe se stvari prodati po višoj ceni od procenjene, prodaja se vrši
putem javnog nadmetanja. Oglas o prodaji se objavljuje na internet strani i
oglasnoj tabli suda, a sud, odnosno privatni izvršitelj obaveštava izvršnog
dužnika i izvršnog poverioca o danu, þasu i mestu prodaje stvari javnim
nadmetanjem. Zakonom su predviÿena posebna pravila prodaje stvari putem
usmenog javnog nadmetanja. Stvar se na prvom roþištu za javnu prodaju ne sme
prodati za cenu koja je ispod 60% od procenjene vrednosti stvari. Ukoliko se
stvar ne proda, zakazuje se drugo roþište na kome se stvar ne sme prodati za
cenu nižu od 30% od njene procenjene vrednosti. Izmeÿu dva roþišta za prodaju
može da proÿe najmanje 15 a najviše 30 dana. Ukoliko se ni na drugom roþištu
stvar ne proda, izvršni poverilac ima moguünost da predloži namirenje
26
dosuÿenjem stvari ili prodaju neposrednom pogodbom.
S druge strane, prodaja neposrednom pogodbom je moguüa u toku celog
postupka. Izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu se sporazumeti o prodaji
neposrednom pogodbom i uslovima prodaje. Ukoliko do sporazuma stranaka
doÿe, zakljuþuje se ugovor o prodaji neposrednom pogodbom þije su strane
kupac i sudski, odnosno privatni izvršitelj. Sudski, odnosno privatni izvršitelj
prodaje stvari za raþun izvršnog poverioca a u ime izvršnog dužnika. Kupac na
osnovu ugovora stiþe pravo svojine nad kupljenim stvarima.
Prilikom prodaje udela u privrednom društvu, preostali þlanovi društva
imaju pravo preþe kupovine koje se ostvaruje prema pravilima o ostvarivanju
27
prava preþe kupovine u sluþaju sprovoÿenja izvršenja na nepokretnosti.
Poslednja u nizu izvršnih radnji koje se preduzimaju kako u postupku
izvršenja na akcijama tako i u postupku izvršenja na udelima u privrednom
društvu je namirenje izvršnog poverioca. Kada je u pitanju izvršenje na
25
26
27
Prodaja je moguüna, izuzetno, i pre nastupanja pravnosnažnosti rešenja o izvršenju.
Videti detaljno: Ibid., str. 179.
U sluþaju da izvršni poverilac predloži prodaju neposrednom pogodbom, prodajna
cena se odreÿuje dogovorom stranaka, bez neophodne saglasnosti izvršnog dužnika.
Pravo preþe kupovine ostvaruje se na razliþit naþin, u zavisnosti od toga da li se radi
o prodaji javnim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom. U prvom sluþaju, titular
zakonskog prava preþe kupovine ima prednost u odnosu na najpovoljnijeg ponudioca
ukoliko odmah po zakljuþenju roþišta za prodaju javnim nadmetanjem izjavi da stvar
kupuje pod istim uslovima. Kada se radi o ugovornom zakonskom pravu preþe
kupovine, titular üe ga ostvariti na isti naþin ukoliko nije postojalo zakonsko pravo
preþe kupovine ili se nosilac prava nije njime koristio. U drugom sluþaju, sud,
odnosno izvršitelj poziva nosioca zakonskog prava preþe kupovine, nosioca
ugovornog prava preþe kupovine koje je upisano u javne knjige i izvršnog poverioca
da se pismenim putem izjasne da li üe pravo preþe kupovine koristiti.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
122
akcijama, zakonodavac nas izriþito upuüuje na pravila namirenja u postupku
izvršenja na pokretnim stvarima dok kod udela u privrednim društvima to ne
þini. Meÿutim, kako udeo u privrednom društvu þine stvari i prava, moguüno je
zakljuþiti da se pravila o namirenju izvršnog poverioca u postupku izvršenja na
pokretnim stvarima primenjuju i na namirenje izvršnog poverioca u postupku
izvršenja na udelima u privrednom društvu.
Pravila namirenja izvršnog poverioca u postupku izvršenja na akcijama i
udelima u privrednom društvu se razlikuju u zavisnosti od toga da li se namiruje
jedan izvršni poverilac ili više njih. U sluþaju da se radi o jednom izvršnom
poveriocu þije potraživanje treba namiriti, sud, odnosno privatni izvršitelj donosi
zakljuþak i odreÿuje redosled namirenja iz iznosa koji je dobijen prodajom akcije
ili udela u privrednom društvu. Nakon što se izmire troškovi izvršnog postupka,
troškovi odreÿeni u izvršnoj ispravi i kamata do dana unovþenja stvari, vrši se
namirenje glavnog potraživanja. Eventualni višak novþanih sredstava se predaje
izvršnom dužniku, ukoliko za to ne postoje smetnje.
U sluþaju da postoji više izvršnih poverilaca, pravila namirenja su
drugaþija. Sud, odnosno privatni izvršitelj može da donese zakljuþak i odredi da
se namire samo ona potraživanja izvršnih poverilaca u pogledu kojih je rešenje
o izvršenju postalo pravnosnažno do dana donošenja odluke o namirenju. Po
pravilu, izvršni poverioci se iz prodajne cene namiruju onim redom kojim su
stekli založno pravo ili neko drugo pravo koje je prodajom prestalo da postoji.
U situaciji kada izvršni poverioci istog reda ne mogu u potpunosti da se namire
iz prodajne cene, oni se namiruju srazmerno iznosima svojih potraživanja. Višak
prodajne cene koji ostane nakon namirenja izvršnih poverilaca se predaje
izvršnom dužniku.
Samo izuzetno, namirenje izvršnog poverioca je moguüno i dosuÿenjem
stvari izvršnom poveriocu, na njegov predlog, onda kada stvar nije mogla biti
prodata. Tada se smatra da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovara
iznosu od 30% od procenjene vrednosti stvari.
ZAKLJUýAK
U ovom radu ukazano je na novine koje je doneo ZIO u pogledu postupka
izvršenja na akcijama i udelima u privrednom društvu. Najpre, zakonodavac je
odredbe o izvršenju na akcijama, drugim hartijama od vrednosti i udelima u
privrednom društvu situirao na jednom mestu. Sprovoÿenje izvršenja, na
predlog izvršnog poverioca može biti povereno i privatnom izvršitelju koji
zakljuþkom odreÿuje sprovoÿenje izvršenja na akcijama i udelima u privrednom
društvu. U odnosu na ranija zakonska rešenja, detaljnije su propisana pravila u
pogledu upisa rešenja o izvršenju, odnosno zakljuþka o sprovoÿenju izvršenja u
Centralni registar hartija od vrednosti i Agenciju za privredne registre. Kada su
u pitanju udeli u privrednom društvu, zakonodavac se ne ograniþava na udele u
društvu sa ograniþenom odgovornošüu veü se predmetom izvršenja smatraju i
udeli u ortaþkom i komanditnom društvu.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
123
ýinjenica da upis rešenja o izvršenju, odnosno zakljuþka o sprovoÿenju
izvršenja u odgovarajuüe registre izaziva višestruko dejstvo i da se samim
upisom preduzimaju odreÿene izvršne radnje u postupku izvršenja na akcijama i
udelima u privrednom društvu, þini se da je zakonodavac težio da postupak
izvršenja koncipira tako da što pre doÿe do namirenja potraživanja izvršnog
poverioca koje je novþane prirode. S druge strane, moguünost sprovoÿenja
izvršenja i na udelima u ortaþkom i komanditnom društvu svakako poboljšava
položaj izvršnog poverioca u situacijama kada izvršni dužnik raspolaže samo
tim udelima kao potencijalnim predmetima izvršenja.
LITERATURA
1. Jakšiü, A., (2012). Graÿansko procesno pravo, Beograd, Pravni fakultet
2. Keþa, R., (2011). Graÿansko procesno pravo, Priruþnik za polaganje
pravosudnog ispita, Beograd, Pravni fakultet u Beogradu i Službeni glasnik
3. Kordiü, J., Izvršenje na akcijama i izvršenje na udelima u društvu sa
ograniþenom odgovornošüu, Sudski glasnik Trgovinskog suda u Beogradu,
Intermex, Beograd, broj 1/2006, (2013, Oktobar 16) Preuzeto
sa:http://www.propisionline.com/Practice/Decision/30763)
4. Milanoviü, B., (2009). Bankarsko pravo i pravo hartija od vrednosti,
Kraljevo, Pravni fakultet u Prištini
5. Rajoviü, V., (2011). Graÿansko procesno pravo, Priruþnik za polaganje
pravosudnog ispita, Beograd, Projuris
6. Stankoviü, G., (2007). Graÿansko procesno pravo, druga sveska,
Vanparniþno i izvršno procesno pravo, Niš, Udruženje za graÿansko
procesno i arbitražno pravo
7. Stankoviü, G., Boranijaševiü, V., (2012). Izvršno procesno pravo, Kosovska
Mitrovica, Pravni fakultet
8. Stankoviü, G., (2012). Privatizacija sudske funkcije.Pravni informator (10),
str. 24-25
9. Todoroviü, S., (2003). Tokovi razvoja finansijskog tržišta u svetlu novog
zakona. Izbor sudske prakse (1) str. 7.
10. Vasiljeviü, M., (2011). Vodiþ za primenu Zakona o privrednim društvima,
Intermex, Beograd
11. Vasiljeviü, M., (2007). Kompanijsko pravo, Beograd, Pravni fakultet i JP
Službeni glasnik
12. Zakon o izvršenju i obezbeÿenju, Službeni glasnik RS, br. 31/2011
13. Zakon o izvršnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 125/2004
14. Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik RS, br. 36/2011
15. Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata,
Službeni glasnik RS, br. 47/06
UDK: 347.919.1:347.7
VANPARNIýNI POSTUPCI U PRIVREDNIM STVARIMA
NON-CONTENTIOUS PROCEEDINGS IN COMMERCIAL MATTERS
Prof. dr Ljubica Mandiü
Vanredni professor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini
sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
E mail: [email protected]
Ljubica Mandiü, Ph.D
Associate Professor
Faculty of Law, University of Priština, Kosovska Mitrovica
E mail: [email protected]
Rezime: Zakonom o privrednim društvima iz 2011.g. zakonodavac je regulisao
niz vanparniþnih postupaka u privrednim stvarima. Normiranjem posebnih
privrednih vanparniþnih postupaka zakonodavac je proširio sferu sudske
vanparniþne jurisdikcije. U radu su prikazani i analizirani posebni vanparniþni
postupci u privrednim stvarima.
Apstract: Legislator, through our new Company law which came into force in
2011, has regulated a number of non-contentious proceedings in commercial
matters. By regulating these special commercial non-contentious proceedings,
legislator has significantly expanded the sphere of judicial non-contentious
jurisdiction. In this article we present and analyze these non-contentious
proceedings in commercial matters.
Kljuþne reþi: vanparniþni postupak, privredni vanparniþni postupak
Ʉey words: Non-contentious proceedings, non-contentious proceedings in
commercial matters
UVOD
Vanparniþni postupak, kao što je poznato, nije jednoobrazan graÿanski
sudski postupak poput parniþnog postupka. Vanparniþni postupak þini veliki
broj posebnih vanparniþnih postupaka koji su ili regulisani Zakonom o
vanparniþnom postupku ili su regulisani odredbama koje se nalaze u nizu drugih
materijalnopravnih zakona.1 Prilikom regulisanja mnogih vanparniþnih
1
G. Stankoviü – LJ. Mandiü – Vanparniþno procesno pravo, Kosovska Mitrovica,
2013., str. 11, G. Stankoviü – Graÿansko procesno pravo, druga sveska, Vanparniþno
i izvršno procesno pravo, Niš, 2007., str. 3.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
125
postupaka zakonodavac þesto samo odreÿuje vanparniþnu prirodu pojedinog
postupka ili predviÿa samo mali broj odredaba koji se odnose na postupanje u
tim pravnim stvarima te se u tom sluþaju, kad postoje zakonske praznine,
primenjuju opšte odredbe vanparniþnog postupka sadržane u ZVP.
Dugi niz godina postojao je relativno mali broj vanparniþnih postupaka u
privrednim stvarima. Pored postupka priznanja stranih sudskih i arbitražnih
odluka, postupka za amotrizaciju menice i þeka, prirodu vanparniþnog postupka
imao je i postupak za upis u sudski registar, koji su vodili privredni sudovi, sve
dok ovaj postupak nije postao upravni formiranjem Agencije za privredne
registre. U novije vreme zakonodavac je zapoþeo da normativno reguliše i
posebne postupke u vanparniþnim privrednim stvarima. Tako je prethodni
Zakon o privrednim društvima (2004.)2 regulisao niz vanparniþnih postupaka.3 I
Zakon o privrednim društvima (2011.),4 kao i prethodni zakon, predviÿa mnoge
vanparniþne pravne stvari u kojima se postupa po pravilima vanparniþnog
postupka.
Zakonodavac je u Zakonu o privrednim društvima (2011.) predvideo
vanparniþni postupak kao metod pravne zaštite za one situacije u kojima treba
pružanjem pravne zaštite eliminisati neku kriznu situaciju u odnosima izmeÿu
þlanova privrednog društva ili urediti jedan odnos kad postoji potreba da se on
uredi uz sadejstvo suda.5 Pošto su interesi þlanova društva neprotivureþni i
usmereni ka istom cilju, jer su þlanovi pravnog lica koje obavlja privrednu
delatnost u cilju sticanja dobiti, zakonodavac se opredelio za vanparniþni metod
pravne zaštite kao adekvatan metod ukoliko doÿe do krizne situacije u njihovim
meÿusobnim odnosima. Da bi se uredio jedan odnos izmeÿu þlanova privrednog
društva, vanparniþni sud u odreÿenim situacijama izdaje odreÿene naloge
kojima se uspostavlja narušena pravna ravnoteža u pravnim odnosima izmeÿu
þlanova društva.
Pored vanparniþnih postupaka u kojima se pruža pravna zaštita
odluþivanjem, kod privrednih sudova se vode i razliþiti evidenciono-tehniþki
postupci. U ovim vanparniþnim stvarima, uþesnicima se izdaju razliþite
potvrde, uverenja i izvodi.
U ovom radu biüe dat pregled vanparniþnih postupaka u privrednim
stvarima koji su regulisani Zakonom o privrednim društvima (2011.).
2
3
4
5
Zakon o privrednim društvima, Sl. glasnik RS, br. 125 /2004).
Videti: G. Stankoviü – Graÿansko procesno pravo, druga sveska, Vanparniþno i
izvršno procesno pravo, Niš, 2007, str. 123; G. Stankoviü – N. Petrušiü – Novine u
graÿanskom procesnom pravu, Niš, 2005, str. 97.
Zakon o privrednim društvima, Sl. glasnik RS, br. 36/2011.
G. Stankoviü – LJ. Mandiü – Vanparniþno procesno pravo, Kosovska Mitrovica,
2013, str. 281.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
126
MESNA NADLEŽNOST
U vanparniþnim privrednim stvarima stvarna nadležnost privrednog suda
odreÿena je Zakonom o ureÿenju sudova, dok je mesna nadležnost ovog suda u
vanparniþnim stvarima predviÿena Zakonom o privrednim društvima (2011.).
U privrednim vanparniþnim pravnim stvarima opšta mesna nadležnost
odreÿuje se prema sedištu privrednog društva ili preduzetnika odnosno prema
mestu poslovanja organa stranog pravnog lica. Posebnim propisima može da
bude predviÿena i posebna mesna nadležnost.
SUBJEKTI U POSTUPKU
Vanparniþni privredni postupci s obzirom na broj stranaka mogu da budu
dvostranaþki i jednostranaþki postupci.
Vanparniþni privredni postupci su, po pravilu, dvostranaþki postupci jer
se ureÿuje odnos izmeÿu þlana i privrednog društva. Predlagaþ je jedan od
uþesnika, a protivnik predlagaþa je, po pravilu, društvo.
U pojedinim vanparniþnim pravnim stvarima protivnik predlagaþa može
da bude i Centralni registar hartija od vrednosti.
Pojedine vanparniþne stvari su jednostranaþke. U tim vanparniþnim
stvarima može da doÿe do subjektivne kumulacije, kao npr. u situaciji kad više
privrednih društava traži da se imenuje revizor koji treba da saþini zajedniþki
izveštaj o statusnoj promeni za sva društva.
BITNA OBELEŽJA POSTUPKA U VANPARNIýNIM
PRIVREDNIM STVARIMA
Postupak u vanparniþnim privrednim stvarima je neoficijelan i zasnovan
na principu dispozicije. Pokreüe se predlogom.
U pojedinim vanparniþnim stvarima predviÿene su posebne procesne
pretpostavke koje se odnose na prethodno voÿen postupak kod protivnika
predlagaþa i blagovremenost predloga. Rok za pokretanje postupka je zakonski i
prekluzivan. Tako npr. þlan društva u roku od 30 dana može tražiti od suda da
naloži društvu da mu omoguüi pristup aktima ili dokumentima ukoliko mu je
pristup bio uskraüen.
Predlagaþ može da zahteva deklarativnu, konstitutivnu i kondemnatornu
pravnu zaštitu. Najþešüe se traži od vanparniþnog suda da utvrdi postojanje
nekog prava (npr. prava na informisanost, prava na uvid u poslovne knjige), da
zasnuje neki odnos (npr. odnos izmeÿu društva i privremenog zastupnika), da
naloži ispunjenje neke þinidbe (da izda nalog da neko nešto postupi ili da
dopusti – na primer, da zakaže skupštinu akcionara, da dopusti uvid u poslovne
knjige, da omoguüi da revizor izvrši reviziju itd).
U pojedinim privrednim vanparniþnim stvarima izriþito je propisano da je
sud dužan na zatraži pisano izjašnjenje protivnika predlagaþa, tako da dominira
princip pismenosti, što predstavlja odstupanje od ustavnog i konvencijskog
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
127
prava na usmenu raspravu. U tim pravnim stvarima sud je dužan da izda nalog
protivniku predlagaþa da da odgovor na predlog tako što üe se izjasniti o
pojedinim þinjenicama. Rok za odgovor i izjašnjavanje iznosi osam dana.
Održavanje roþišta nije uvek obavezno; sud može da odluþi i bez
održavanja roþišta ako oceni da je to celishodno jer postoje svi uslovi za
odluþivanje odnosno ako se protivnik predlagaþa izjasnio u pisanom obliku.
U pojedinim zakonskim odredbama predviÿeno je pravilo o subjektivnom
teretu dokazivanja.
Postupak je hitan. Zakonodavac je za pojedine vanparniþne pravne stvari
predvideo rok u kome postupak treba da se sprovede i okonþa. U pojedinim
vanparniþnim stvarima zakonom je predviÿen rok od osam dana u kome sud
treba da odluþi.
Rešenje suda može da bude, po svojoj prirodi, deklarativno, konstitutivno
i kondemnatorno.
Žalba nema suspenzivno dejstvo.
POSTUPCI U KOJIMA SE ZAHTEVA UTVRĈENJE
U nizu odredaba Zakon o privrednim društvima propisao je moguünost da
uþesnik u vanparniþnom postupku zatraži od vanparniþnog suda da donese
rešenje kojim üe utvrditi da postoji neko pravo predlagaþa ili neka þinjenica.
U postupku za utvrÿivanje vrednosti nenovþanog uloga akcionara ili
vrednosti uloga u hartijama od vrednosti predlagaþ može da zahteva od
vanparniþnog suda da utvrdi vrednost nenovþanog uloga þlanova društva ili
vrednost uloga u hartijama od vrednosti u sluþajevima koji su predviÿeni
Zakonom o privrednim društvima (2011.).
Povod za pokretanje ovog vanparniþnog postupka mogu da budu razliþite
situacije: kad vrednost nenovþanog uloga nije utvrÿena u skladu sa zakonom,
kad nije izvršena nova procena vrednosti nenovþanog uloga, kad postoji
neslaganje izmeÿu þlanova društva u pogledu nevršenja procene vrednosti
nenovþanog uloga koji ne þine hartije od vrednosti i instrumenti tržišta novca,
ako vrednost nenovþanog uloga koji þine hartije od vrednosti ili instrumenti
tržišta novca ne bude utvrÿena u roku i na naþin predviÿen zakonom.
Postupci u ovim vanparniþnim stvarima su neoficijelni i kontenciozni. U
nekim od ovih postupaka predlagaþ treba da podnese predlog u prekluzivnom
zakonskom roku.
U ovim postupcima, po prirodi stvari, obavezno je izvoÿenje dokaza
veštaþenjem. Subjektivni teret dokazivanja vrednosti nenovþanog uloga snosi
þlan društva koji je taj ulog uneo.
Postupak za utvrÿivanje vrednosti novþanog uloga može da pokrene i
poverilac društva, kao ovlašüeni predlagaþ, ako je vrednost novþanog uloga bila
128
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
utvrÿena sporazumno od strane þlanova društva, a društvo nije u moguünosti da
izmiruje svoje obaveze u redovnom toku poslovanja.
Predlagaþ u ovom postupku ima pravo da zahteva i da se utvrdi vrednost
nenovþanog uloga u vreme unošenja tog uloga.
U pojedinim postupcima u kojima se utvrÿuje vrednost nenovþanog
uloga, predlagaþ može da kumulira zahteve i da pored rešenja kojim se utvrÿuje
pravo na utvrÿivanje vrednosti i sama vrednost udela, da zahteva da sud izda
nalog za plaüanje, kao dugovanu þinidbu, kao i da, pod odreÿenim uslovima,
solidarno sa društvom snosi troškove sudskog postupka.
POSTUPCI ZBOG POVREDE PRAVA NA INFORMISANJE I
PRISTUP AKTIMA I DOKUMENTIMA
ýlan društva ima pravo na pristup aktima i dokumentima društva u skladu
sa odredbama zakona. On ima pravo da na zakonom odreÿeni naþin podnese
zahtev odreÿene sadržine i da zatraži da bude informisan o odreÿenim aktima i
dokumentima ili da izvrši uvid u njih pod odreÿenim uslovima.
U praksi se može dogoditi da društvo uskrati þlanu društva pristup svim
ili nekim od traženih akata ili dokumenata iz razloga propisanih zakonom za
svaku pojedinu pravnu formu društva. Zakonodavac je zbog povrede prava na
informisanost þlana društva, akcionara ili komanditara predvideo vanparniþni
postupak kao metod za zaštitu prava na informisanost uz sadejstvo suda. Na
ovaj naþin zakonodavac je omoguüio zaštitu prava i interesa svih onih uþesnika
u postupku koji kao ovlašüeni predlagaþi imaju pravo da budu informisani da bi
mogli da ostvaruju svoja prava.
Procesna pretpostavka za pokretanje i voÿenje vanparniþnog postupka
zbog povrede prava na informisanost je prethodno voÿenje postupka kod
odgovarajuüeg društva – protivnika predlagaþa koje je uskratilo pravo na
informisanost odreÿenom licu. Pored toga, procesna pretpostavka za
dopuštenost vanparniþne zaštite je blagovremenost predloga koji je vezan za
odreÿeni zakonski prekluzivan rok. Ukoliko ove procesne pretpostavke nisu
ispunjene, sud je dužan da odbaci predlog.
Postupak koji se vodi kod nadležnog suda je hitan i sud je dužan da
odluku o zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema predloga.
U Zakonu o privrednim društvima predviÿene su situacije u kojima može
da doÿe do povrede prava na informisanost i ko su u toj situaciji ovlašüeni
predlagaþi.
Ako društvo ne postupi u skladu sa zahtevom þlana društva da mu
omoguüi ostvarivanje prava na informisanost u roku od osam dana od dana
prijema tog zahteva, þlan društva u narednom roku od 30 dana može da zatraži
od nadležnog suda da u vanparniþnom postupku naloži društvu da mu omoguüi
pristup tim aktima ili dokumentima.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
129
Javno akcionarsko društvo je u dužno da najkasnije u roku od tri dana od
dana održane sednice skupštine akcionara na svojoj internet stranici objavi
donete odluke i rezultate glasanja po svim taþkama dnevnog reda o kojima su
akcionari glasali. Ukoliko društvo ne objavi donete odluke i rezultate glasanja,
dužno je da svakom akcionaru na njegov zahtev dostavi informacije o odlukama
i rezultatima glasanja u roku od osam dana od dana prijema zahteva. Ako
društvo propusti da odgovori na zahtev koji se odnosi na informacije o
odlukama i rezultatu glasanja na skupštini, akcionar koji je zahtevao da bude
informisan može u daljem roku od 30 dana da pokrene vanparniþni postupak i
da predlogom zatraži da nadležni sud rešenjem naloži društvu da mu dostavi
informacije o odlukama skupštine.
I þlanovi društva sa ograniþenom odgovornošüu imaju pravo na pristup
dokumentima i aktima. Ukoliko im u roku od pet dana od dana kad su zatražili
uvid ili pristup dokumentima ovo pravo bude uskraüeno ili im ne bude
dostavljena odluka skupštine, imaju pravo da ga ostvare uz sadejstvo suda u
vanparniþnom postupku.
Pravo na informisanost i na uvid ima i komanditor. On ima pravo da
zahteva kopije godišnjih finansijskih izveštaja društva radi provere njihove
ispravnosti, kao i da mu se u tu svrhu dozvoli uvid u poslovne knjige i
dokumenta društva. Komanditor može imati i druga prava u pogledu pristupa
dokumentima društva ako je to odreÿeno ugovorom o osnivanju. Pošto
komanditor ima pravo nadzora i ako komanditoru ne bude omoguüeno da vrši
svoje pravo na obaveštenost i uvid u roku od osam dana od dana kada je podneo
odgovarajuüi zahtev, on može da pokrene vanparniþni postupak i da traži da sud
naloži društvu da postupi po njegovom zahtevu za obaveštavanje i uvid.
POSTUPAK ZA DOPUNU DNEVNOG REDA
PO ODLUCI SUDA
Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor u akcionarskom društvu ne
prihvati predlog za dopunu dnevnog reda skupštine u roku od tri dana od dana
prijema predloga, podnosilac predloga ima pravo da u daljem roku od tri dana
podnese predlog nadležnom sudu i da zahteva da nadležni sud rešenjem naloži
društvu da predložene taþke stavi na dnevni red skupštine.
Ukoliko sud u ovom postupku utvrdi da je predlog blagovremen i
osnovan, on rešenjem usvaja zahev za dopunu dnevnog reda. Rešenje ima
specifiþnu i zakonom odreÿenu sadržinu.
Rešenjem kojim usvaja zahtev za dopunu dnevnog reda sud odreÿuje
nove taþke dnevnog reda i nalaže društvu da rešenje bez odlaganja dostavi onim
akcionarima koji imaju pravo uþešüa u radu skupštine. Sud može, prema
okolnostima sluþaja, odluþiti da se odluka o dopuni dnevnog reda objavi o
trošku društva u najmanje jednom visokotiražnom dnevnom listu koje se
distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije. Na ovaj naþin sam vanparniþni
sud sprovodi svoju odluku.
130
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Rešenje suda u pogledu dopune dnevnog reda mora da sadrži i tekst
odluka ako nove taþke dopunjenog dnevnog reda obuhvataju i predlog za
donošenje odreÿenih odluka.
Sud je dužan da rešenje odmah, a najkasnije narednog radnog dana,
dostavi društvu. Društvo je dužno da tu odluku bez odlaganja dostavi
akcionarima koji imaju pravo na uþešüe u radu skupštine na naþin koji je
predviÿen zakonom u pogledu poziva koji se upuüuje akcionarima i njegovoj
sadržini.
Postupak za dopunu dnevnog reda skupštine akcionara je hitan i sud je
dužan da odluku o zahtevu iz predloga donese u roku od osam dana od dana
prijema predloga u sudu.
Žalba na odluku o dopuni dnevnog reda ne zadržava izvršenje.
U ovom postupku sud pruža zaštitniþku pomoü i njegova odluka
supstituiše odluke organa upravljanja u cilju zaštite prava i interesa akcionara.
POSTUPAK ZA ODRŽAVANJE SEDNICE PO NALOGU SUDA
Skupština akcionara je organ akcionarskog društva preko koga akcionari
uþestvuju u upravljanju akcionarskim društvom. Skupština akcionara može da
bude redovna ili vanredna. Zakonom su propisani uslovi za održavanje
skupštine. Ukoliko redovna ili vanredna sednica ne budu zakazane iako su
ispunjeni zakonski uslovi, da bi se zaštitili interesi akcionara, zbog povrede
njihovog prava, zakonom je propisan vanparniþni postupak u kome sud odluþuje
o njenom održavanju.
U ovom vanparniþnom postupku predviÿen je prekluzivni rok u kome se
može zatražiti pravna zaštita pokretanjem postupka, subjekti koji se mogu javiti
u ulozi ovlašüenog predlagaþa, elementarna pravila postupka i sadržina rešenja
koje sud treba da donese. Postupak je dvostranaþki.
Ako se redovna sednica akcionarskog društva ne održi u roku koji je
propisan zakonom, akcionar koji ima pravo na uþešüe u radu skupštine
akcionarskog društva, direktor ili þlan nadzornog odbora ako je upravljanje
društvom dvodomno, po zakonu ima pravo da, kao ovlašüeni predlagaþ, pokrene
vanparniþni postupak i da zatraži od suda da naloži održavanje redovne sednice
skupštine.
Rok u kome treba pokrenuti ovaj postupak je prekluzivan. On iznosi tri
meseca od isteka roka za održavanje redovne sednice. Protekom roka gubi se
pravo na pravnu zaštitu.
Postupak po predlogu za zakazivanje redovne skupštine je hitan i sud je
dužan da rešenje donese u roku od osam dana od dana prijema predloga.
Rešenje kojim se izdaje nalog za održavanje redovne skupštine akcionara
ima kondemnatorni karakter jer se njime nalaže ispunjenje odreÿene þinidbe.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
131
Vanparniþni postupak se može pokrenuti i kad postoji propust da se
zakaže vanredna sednica akcionarskog društva. Ukoliko akcionari zahtevaju
sazivanje vanredne sednice, a odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje društvom dvodomno, propusti da donese odluku po zahtevu
akcionara u roku od osam dana od dana prijema zahteva ili ako u istom roku
odbije zahtev, i o tome u istom roku ne obavesti podnosioca zahteva, i ako se
vanredna sednica ne održi u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, svaki
podnosilac zahteva za održavanje vanredne skupštine ima pravo da u daljem
roku od 30 dana pokrene vanparniþni postupak i da zahteva od suda da sud
naloži održavanje te sednice.
Predlagaþ je dužan da predujmi troškove preduzimanja radnji koje se
odnose na zakazivanje i održavanje vanredne sednice, kao i troškove
privremenog zastupnika koji üe imati pravo da sazove i da predsedava
vanrednom skupštinom.
Rešenje kojim se nalaže održavanje redovne ili vanredne sednice mora da
sadrži podatke o mestu i vremenu održavanja sednice, o naþinu oglašavanja
održavanja sednice i pozivanja akcionara, kao i dnevni red sednice. Ukoliko sud
naÿe da je to opravdano prema okolnostima sluþaja, on može rešenjem da
imenuje i lice koje üe, u skladu sa odlukom suda, kao privremeni zakonski
zastupnik, oglasiti održavanje sednice, izvršiti pozivanje akcionara na sednicu i
predsedavati sednicom. Sam nalog suda da se održi skupština akcionara kad se
opstruira njeno održavanje, bez odreÿivanja i imenovanja lica koje üe sprovesti
radnje vezane za zakazivanje i održavanje skupštine ne bi mogle da dovedu do
ostvarivanja prava akcionara koje je garantovano odredbama Zakona o
privrednim društvima. Osim toga, sud üe odluþiti i o visini troškova koje treba
da predujmi predlagaþ kao naknadu za organizaciju vanredne skupštine i rad
privremenog zakonskog zastupnika.
POSTUPAK POVODOM REVIZIJE
FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Zakon o privrednim društvima (2011) predvideo je, pored unutrašnjeg
nadzora, i spoljni nadzor nad radom javnog akcionarskog društva. Spoljni
nadzor se sastoji u obaveznoj reviziji godišnjih finansijskih izveštaja. Zakon je,
pored spoljnog nadzora, predvideo i vanparniþne postupke koji se vode ukoliko
izostane spoljni nadzor u kojima sud, svojom odlukom, omoguüava da se on
realizuje. To su postupak za zakazivanje vanredne sednice skupštine akcionara u
cilju donošenja odluke o posebnoj odnosno vanrednoj reviziji finansijskih
izveštaja i postupak kad zahtev akcionara za posebnu ili vanrednu reviziju
finansijskog izveštaja nije bio stavljen na dnevni red redovne sednice skupštine.
Predlagaþi u ovim postupcima su akcionari koji su predložili da se pitanje
posebne ili vanredne revizije finansijskih izveštaja društva uvrsti u dnevni red
skupštine akcionara ili koji predlažu zakazivanje sednice skupštine radi
odluþivanja o posebnoj ili vanrednoj reviziji finansijskih izveštaja.
132
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Postupak za zakazivanje vanredne skupštine akcionara vodi se kad
izostane donošenje odluke o sprovoÿenju posebne ili vanredne revizije
finansijskih izveštaja i odluke o odreÿivanju revizora koji üe izvršiti posebnu ili
vanrednu reviziju. Ako zahtev za posebnu ili vanrednu reviziju finansijskog
izveštaja nije bio stavljen na dnevni red redovne sednice skupštine, predlagaþ
treba da pokrene vanparniþni postupak u roku od 30 dana od dana održavanja te
sednice i da zahteva da sud uvrsti u dnevi red odluþivanje o posebnoj odosno
vanrednoj reviziji finasijskih izveštaja.
Ukoliko skupština akcionara odbije predlog za sprovoÿenje posebne
odosno vanredne revizije finansijskih izveštaja, akcionari koji su to zahtevali
mogu da pokrenu vanparniþni postupak kod nadležnog suda i da zahtevaju da
on odluþi o predlogu za sprovoÿenje posebne odnosno vanredne revizije
finansijskih izveštaja. Predlagaþ treba da pokrene postupak u roku od 30 dana
od dana održavanja sednice na kojoj je odbijen predlog za reviziju finansijskih
izveštaja.
U postupku koji se vodi po predlogu akcionara kad je skupština akcionara
odbila predlog za sprovoÿenje posebne odnosno vanredne revizije, društvo, kao
protivnik predlagaþa, može da zahteva da sud donese rešenje kojim nalaže
Centralnom registru da izvrši upis privremene zabrane prenosa akcija akcionara
po þijem predlogu je doneta odluka o sprovoÿenju posebne, odnosno vanredne
revizije.
Ukoliko sud usvoji predlog u pogledu sprovoÿenja posebne odnosno
vanredne revizije finansijskih izveštaja, sud je dužan da donese još dve odluke:
odluku o imenovanju revizora i odluku o troškovima postupka revizije.
Imenovani revizor odlukom suda mora da ispunjava zakonske uslove za
imenovanje.
Sud je dužan i da odluþi o iznosu procenjenih troškova revizije i da naloži
društvu njegovu uplatu na odgovarajuüi depozitni raþun suda u odreÿenom roku.
Rešenje o troškovima revizije finansijskih izveštaja po odluci suda ima
kondemnatornu prirodu i predstavlja izvršnu ispravu. Ako društvo ne izvrši
uplatu iznosa procenjenih troškova za sprovoÿenje posebne ili vanredne revizije
finansijskih izveštaja u roku odreÿenom odlukom suda, sud üe prinudno izvršiti
naplatu ovog iznosa.
Kad bude sprovedena revizija finansijskih izveštaja po odluci suda i
izveštaj revizora ne bude stavljen na dnevni red skupštine akcionara, akcionari
koji su pokrenuli vanparniþni postupak i predložili sprovoÿenje posebne ili
vanredne revizije mogu u roku od 30 dana od dana dostavljanja izveštaja
revizora podneti predlog sudu i zahtevati da sud naloži održavanje vanredne
sednice skupštine akcionara radi razmatranja revizorovog izveštaja.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
133
POSTUPAK ZA POSTAVLJANJE
PRIVREMENOG ZASTUPNIKA DRUŠTVA
Postupak za postavljanje privremenog zastupnika društva je poseban
vanparniþni postupak koji se vodi kad je jedini direktor društva dao ostavku te
je društvo ostalo bez direktora. Direktor koji je dao ostavku po zakonu je dužan
da nastavi da preduzima poslove koji ne trpe odlaganje do imenovanja novog
direktora ali ne duže od 30 dana od dana registracije te ostavke u skladu sa
zakonom o registraciji.
Kad je društvo ostalo bez direktora, a novi direktor ne bude registrovan u
registru privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana, akcionar ili drugo
zainteresovano lice može tražiti da sud u vanparniþnom postupku postavi
privremenog zastupnika društva.
Postupak za postavljanje privremenog zastupnika društva je hitan. Sud je
dužan da odluku po predlogu za postavljanje privremenog zastupnika društva
donese u roku od osam dana od dana prijema predloga.
Postavljeni privremeni zastupnik je zakonski zastupnik društva koji je
postavljen odlukom suda sve dok društvo samo ne postavi svog zastupnika
pravnog lica.
POSTUPAK ZA POSTAVLJANJE REVIZORA
U SLUýAJU STATUSNE PROMENE
Statusne promene društva predstavljaju promene u pravnom položaju
jednog društva. Kada u statusnim promenama uþestvuju dva ili više društava,
moguüno je da doÿe do statusnih promena koje, prema Zakonu o privrednim
društvima, mogu da budu: pripajanje, spajanje, podela i izdvajanje.
Ako samo jedno društvo uþestvuje u statusnoj promeni, odbor direktora,
odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, usvaja plan
podele. Plan podele mora biti sastavljen u pisanoj formi i overava se u skladu sa
zakonom kojim se ureÿuje overa potpisa. Overu može, pored suda da izvrši i
javni beležnik.
Kad u statusnoj promeni uþestvuju dva ili više društava zakljuþuje se
ugovor o statusnoj promeni.
Na predlog društva koje uþestvuje u statusnoj promeni nadležni sud u
vanparniþnom postupku je dužan da imenuje revizora radi revizije ugovora o
statusnoj promeni, odnosno plana podele koji treba u postupku statusne
promene da saþini izveštaj o statusnoj promeni. Ukoliko u statusnoj promeni
uþestvuje više društava, nadležni sud može na zajedniþki predlog svih tih
društava da imenuje jednog revizora koji treba da saþini zajedniþki izveštaj o
statusnoj promeni za sva društva. Rešenjem kojim odreÿuje revizora, sud
odreÿuje rok u kome je on dužan da saþini i dostavi izveštaj o statusnoj
promeni. Rok je sudski i ne može biti duži od dva meseca od dana imenovanja.
134
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
POSTUPAK ZA ODREĈIVANJE
OTKUPNE CENE HARTIJA OD VREDNOSTI
Prema ugovoru o statusnoj promeni odnosno planu podele društvo
sticalac je dužno da, na zahtev lica – zakonitih imalaca zamenljivih obveznica,
varanata i drugih hartija od vrednosti sa posebnim pravima, osim akcija, otkupi
te hartije od vrednosti po njihovoj tržišnoj vrednosti. Otkupna cena mora biti
odreÿena u ugovoru o statusnoj promeni, odnosno planu podele prema tržišnoj
vrednosti tih hartija od vrednosti utvrÿenoj u skladu sa zakonom i potvrÿenoj od
strane revizora u izveštaju o reviziji statusne promene.
Ukoliko imaoci hartija od vrednosti smatraju da vrednost hartija od
vrednosti utvrÿena ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele nije
odgovarajuüa, oni imaju pravo da u roku od 30 dana od dana objave obaveštenja
o sprovoÿenju statusne promene predlože da nadležni sud u vanparniþnom
postupku odredi otkupnu cenu predmetnih hartija od vrednosti.
POSTUPAK ZA UTVRĈIVANJE VREDNOSTI AKCIJA
KOD PRINUDNE PRODAJE I OTKUPA AKCIJA
Zakon o privrednim društvima predviÿeno je pravo otkupa akcija u
sluþaju prinudne prodaje i prinudnog otkupa akcija.
Svaki akcionar društva þije su akcije predmet prinudnog otkupa koji
smatra da cena koju je utvrdilo društvo nije utvrÿena u skladu sa zakonom ima
pravo da u roku od 30 dana od dana registracije odluke o prinudnom otkupu
zatraži da nadležni sud u vanparniþnom postupku utvrdi vrednost tih akcija u
skladu sa zakonom.
Nadležni vanparniþni sud kod koga je pokrenut postupak za odreÿivanje
cene akcija u sluþaju prinudnog otkupa dužan je da o pokrenutom postupku
odmah obavesti Centralni registar hartija od vrednosti radi obustavljanja isplate
cene akcionarima þije su akcije predmet prinudnog otkupa.
Rešenje kojim se utvrÿuje vrednost akcija koje su predmet prinudnog
otkupa sud je dužan da po pravnosnažnosti dostavi Centralnom registru.
Kontrolni akcionar koji stekne akcije koje predstavljaju najmanje 90%
osnovnog kapitala društva obavezan je da kupi akcije svakog od preostalih
akcionara društva na njegov pisani zahtev.
ZAKLJUýNO RAZMATRANJE
U Zakonu o privrednim društvima iz 2011. godine zakonodavac je uredio
niz posebnih privrednih vanparniþnih postupaka i tako, regulisanjem
heterogenih vanparniþnih pravila postupanja, primerenih konkretnoj
vanparniþnoj stvari, proširio zonu vanparniþne jurisdikcije. Za razliku od
Zakona o privrednim društvima iz 2004.godine, novi Zakon o privrednim
društvima nije normirao zajedniþka pravila za sve posebne vanparniþne
postupke.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
135
Svi posebni vanparniþni postupci u privrednim stvarima su neoficijelni i
zasnovani su na principima dispozicije i hitnosti.
U nastojanju da se pravna zaštita pojedinim vanparniþnim stvarima pruži
u razumnom roku, zakonodavac je za pojedine privredne vanparniþne postupke
predvideo i rokove u kojima sud treba da odluþi. Na ovaj naþin on je stvorio
normativne uslove da se sudska vanparniþna pravna zaštita efikasno pruži.
LITERATURA
1. Zakon o privrednim društvima, Sl. glasnik RS, br. 125 /2004.
2. Zakon o privrednim društvima, Sl. glasnik RS, br. 36/2011.
3. Stankoviü, G. – Graÿansko procesno pravo, druga sveska, Vanparniþno i
izvršno procesno pravo, Udruženje za graÿansko procesno i arbitražno
pravo, Niš, 2007.
4. Stankoviü, G. – Mandiü, LJ. – Vanparniþno procesno pravo, Sven (Niš),
Kosovska Mitrovica, 2013.
5. Stankoviü, G – Petrušiü, N. – Novine u graÿanskom procesnom pravu,
Udruženje za graÿansko procesno i arbitražno pravo, Niš, 2005.
UDK:347.1
CIVILNOPRAVNO VARSTVO OSEBNOSTNIH PRAVIC
GRAĈANSKOPRAVNA ZAŠTITA LIýNIH PRAVA
THE CIVIL LAW ASPECTS ON THE PROTECTION
OF PERSONALITY RIGHTS
Prof.dr Rok Lampe
Vanredni profesor Fakulteta za državne in evropske studije Kranj
Slovenija
E mail: [email protected]
Prof. Rok Lampe, Ph.D
Associate Professor at the Graduate School of Government and European
Studies Kranj Slovenia
E mail: [email protected]
Povzetek: Zakon o obligacijskih razmerjih (Zakon o obligacionim odnosima)
sprejet leta 1978 v okviru tedanje Federacije predstavlja hrbtenico današnjih
obligacijskopravnih ureditev v državah nekdanje Federacije tako kot zakon, ki
še vedno velja (npr. Srbija) ali kot podstat modificiranih obligacijskih zakonov
(npr. Hrvaška – Zakon o obveznim odnosima ali Slovenija – Obligacijski
zakonik). Ureditev civilnopravnega varstva osebnostnih pravic pa je v
omenjenih ureditvah ostala nespremenjena. Za to je namen þlanka prouþiti
ZOR-ovsko teorijo in prakso ureditve civilnopravnega varstva osebnostnih
pravic.
Summary: Act on Obligations (Zakon o obligacionim odnosima) was in acted
on the Federal level in the year 1978. It still represents the backbone of
legislation on law of obligations in the States of the formal Federation; either as
valid law (for example in Serbia), or as the basis of new modified obligation law
(for example in Croatia – Act on Obligations, or in Slovenia – Code of
Obligations). Legislation regarding protection of personality rights founded in
the Act on Obligations (1978) remained identical. Therefore the aim of the
article is to research on the theoretical aspects and legal practice of civil law
aspects on the protection of personality rights.
Kljuþne reþi: Zakon o obligacijskih razmerjih, civilnopravno varstvo
osebnostnih pravic.
Key words: Act on Obligations, civil law aspects on the protection of
personality rights.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
137
1. Temeljno o položaju osebnostnih pravic in njihovega varstva v
ZOR-ovski ureditvi
Na podroþju bivše SFRJ je bil 26. 5. 1978 "konþno" sprejet Zakon o
obligacijskih razmerjih, katerega namen je bil s stališþa osebnostnega prava
ureditev civilnopravnega, natanþneje obligacijskopravnega varstva osebnostnih
pravic in zapolniti veþ desetletno vrzel našega civilnega prava — natanþno
ureditev varstva osebnostnih pravic z instrumenti obligacijskega prava.1
Naslanjajoþ se na Skico profesorja Konstantinoviüa, seveda z doloþenimi
spremembami, je (z vidika varstva osebnostnih pravic) na zakon treba gledati
kot na zaokroženo obligacijsko zakonodajo in ne celotno civilno kodifikacijo, ki
bi natanþneje obravnavala tudi osebnostne pravice. ZOR tako ureja
obligacijskopravno varstvo osebnostnih pravic ter jih na doloþenih mestih le
okvirno našteva in posebej ne doloþa. Glede samih osebnostnih praviþ gre
slediti okvirni ureditvi osebnostnih pravic v Ustavi SFRJ (1974), ki je v 176.
þlenu zagotavljala nedotakljivost þlovekove osebnosti, osebnega in družinskega
življenja (pravica do zasebnosti) in drugih pravic osebnosti ter tudi teoretiþnim
dosežkom in dotedanji sodni praksi. Teorija2 kot zakonodaja, manj praksa, so
tako z doloþenim odstopanji uvršþali med pravnozavarovane osebnostne pravice
v odškodninskem pravu pravico do življenja, telesne integritete, osebne
integritete, pravico do svobode, pravico do þasti in dobrega imena, pravico do
osebne identitete in pravico do osebnega in družinskega življenja — pravico do
zasebnosti.
Dobršen del osebnostnih pravic, zašþitenih z instrumetni ZOR-a, je tako
naštevala že sama Ustava SFRJ v omenjenem 176. ýlenu 2, sam ZOR pa 157.
(pravica do nedotakljivosti þlovekove osebnosti, osebnega in družinskega
življenja in druge — okvirna opredelitev), 198. (pravica do þasti in dobrega
imena) in predvsem v 200. þlenu (pravica do telesne nedotakljivosti, pravica do
duševne nedotakljivosti, pravica do dobrega imena in þasti, pravica do svobode,
1
2
"Sl. list SFRJ", br. 29/78. Zakon o obligacijskih razmerjih je v Republiki Sloveniji
namestil Obligacijski zakonik (Uradni list RS, 83/2001, Ur.l. RS, št. 32/2004,
28/2006Odl.US: U-I-300/04-25, 29/2007Odl.US: U-I-267/06-41, 40/2007, 97/2007UPB1, 30/2010Odl.US: U-I-207/08-10, Up-2168/08-1239/85, 45/89). V Srbiji je
Zakon o obligacijskih razmerjih še vedno v veljavi z doloþenimi spremembami
(Odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna
povelja). Na Hrvaškem je Zakon o obligacijskih razmerjih namestil (Narodne novine,
35/05, 41/08, 125/11)
Strohsack, Odškodninsko pravo in druge neposlovne obveznosti (obligacijska
razmerja II ), Tretja spremenjena in dopolnjena izdaja, CZ Uradni list, Ljubljana
1996, str. 250, Cigoj, Ali novo obligacijsko pravo priznava samo boleþine kot
nepremoženjsko škodo (pravno priznana nepremoženjska škoda), ZZR, Ljubljana
1978, str. 41-69.
138
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
in (druge) pravice osebnosti — osebnostne pravice — kar predstavlja prav tako
okvirno naštevanje pravno zavarovanih osebnostnih pravic).
Obligacijski zakon v uvodnih doloþbah uvaja naþelo "neminemlaedere" naþelo prepovedi povzroþanja škode. T.i. causiremota odgovornosti za škodo je
dodana še causaproxima v 154. þlenu, po katerem je dolžan povrniti škodo, kdor
jo drugemu povzroþi , þe ne dokaže, da je škoda nastala brez njegove krivde.
Zakon temu naþelu primerno primarno regulira odškodninsko varstvo
osebnostnih pravic.
Teorija je poudarjala, da je varstvo osebnostnih pravic v ZOR-u urejeno
po zgledu na francosko pravo, predvsem z vidika odškodninskega prava. V
francoski teoriji in praksi se varstvo osebnih dobrin le polagoma izvija iz
okvirov deliktnega prava v smeri priznavanja osebnostnih pravic in varstva
osebnih dobrin, ne glede na krivdo storilca. Ta tendenca je v ZOR-u prišla do
izraza v posebni, primerni "zahtevi za prenehanje s kršitvami pravice
osebnosti", doloþeni v 157. þlenu.
Eden izmed vodilnih teoretikov na prostoru bivše Jugoslavije profesor
Finžgar pozdravlja novo obligacijsko pravno varstvo osebnostnih pravic, saj
daje nova obligacijsko pravna zakonodaja sedaj trdno zakonito podlago za
varstvo osebnostnih pravicv sistemu posameznih (t.i. posebnih) osebnostnih
pravic.3 Prav tako profesor Cigoj ugotavlja, da je ZOR sprejel "široko gledišþe"
varstva þloveka in njegovega osebnega podroþja.4 Osebnostne pravice (pravice
þlovekove osebnosti — Cigoj), ki jih zagotavlja Ustava, so dobile v
obligacijskih odnosih posebno zašþito. Cigoj izpostavlja, da med osebnostnimi
pravicami ZOR varuje tudi þlovekovo "strogo osebno sfero" kot obmoþje
osebne tajnosti'. Misleþ na posamezne aspekte zasebnosti profesor Cigoj meni,
da ne sme nihþe razglašati informacij iz te "strogo osebne" sfere, npr. kako se je
kdo vedel v hudih trenutkih, nihþe naj ne objavlja fotografij in prikazuje na
sliki, filmu ali televiziji þloveka, ko trpi, ker je doživel hudo prometno nesreþo,
nihþe naj drugega ne prikazuje v smešnem položaju, kadar ne nastopa v javnosti
kot t.i. javna oseba ipd.
Nedvomno je ZOR-ovska teorija (kot tudi sicer pomanjkljiva praksa)
priznala pravico do zasebnosti. Varstvo njenega pomembnega aspekta - "pravica
do nedotakljivosti osebnega in družinskega življenja" je bila eksplicitno
doloþena v 157., posredno tudi 200. þlenu ZOR-a. Vnos omenjene pravice v
ZOR je bila posledica njene garancije v sami Ustavi (176. þlen). Vendar nas
3
4
Akademik je bil mnenja, da so sicer osebnostne pravice bile v naši teoriji na splošno
priznane, v glavnem pa se je nauk o osebnostnih pravicah opiral na ustavne
predpise, mednarodne dokumente, na kazenskopravne predpise, deloma pa tudi na
predvojne predpise. Finžgar, Varstvo osebnostnih pravic po zakonu o obligacijskih
razmerjih, Pravnik, 1980, str. 10-12.
Cigoj, Nova pravna ureditev odnosov med ljudmi, Naši razgledi, št. 11, 1978, str. 1.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
139
sama zgodovina omenjene pravice kot njeni primerjalno pravni aspekti
opozarjajo, da gre pri obravnavanju pravice do zasebnosti za kompleksno
pravico. Le-ta pokriva in zagotavlja širok spekter varstva posameznih
osebnostnih dobrin, ki imajo skupen imenovalec — zasebnost. Katere aspekte
zasebnosti varuje pravica do zasebnosti? Kako je pravico do zasebnosti
klasificirala ZOR-ovska teorija oz. kateri so tisti teoretiþni dosežki ZOR-ovske
teorije, ki so lahko še danes nepogrešljivi de teoretiþnega obravnavanja pravice
do zasebnosti?
Relevantna civilnopravna teorija je pod pravico do zasebnosti (pravo na
privatnost = pravo na privatni život — Vodineliþ, Kmeta) subsumirala tri
aspekte zasebnosti, katerim je dopušþala "status" samostojnih/posebnih
osebnostnih pravic. To so bile "pravica na osebnih zapisih", "pravica na lastni
podobi" in "pravica do glasu oz. pravica do izgovorjene besede".5 Primaren
pravni vir teh pravic je Zakon o avtorski pravici iz leta 1968, ki pa je nehal
veljati na podlagi 107. þlena Zakona o avtorski pravici iz leta 1978, torej malo
pred sprejemom ZOR-a. ýlanki omenjenih profesorjev so bili objavljeni pred
spremembo Zakona o avtorski pravici, vendar je ne glede na to dejstvo moþ
slediti predlogom teorije, po katerih so "pravica na osebnih zapisih", "pravica na
lastni podobi" in "pravica do glasu oz. pravica do izgovorjene besede" aspekti
pravno zagotovljene pravice do zasebnosti v civilnem pravu. Takšna
klasifikacija bi po mnenju profesorja Vodineliþa prinesla dva pozitivna efekta:
pravnosistematsko þistosti' in izpopolnjevanje varstva. ýeprav menim, da so
omenjene tri pravice ali aspekti zasebnosti le okvirno našteti» jim je teorija
nudila primarno funkcijo posameznikove zasebnosti.
Omenjene pravice so sicer bile do leta 1978 normirane v avtorskem
pravu, þeprav avtorsko pravo ni namenjeno normiranju te vrste pravic. Avtorsko
pravo primarno varuje þlovekovo avtorsko delo. Moralna avtorska pravica pa
varuje avtorja glede njegovih duhovnih vezi do tega dela. "Pravica na osebnih
zapisih", "pravica na lastni podobi" in "pravica na glasu« oz. »pravica do
izgovorjene besede" pa niso avtorske pravice, temveþ osebnostne pravice,
katerih primarna funkcija je varstvo njihovega nosilca napram avtorju. Le-ta bi
lahko neupraviþeno uporabil doloþene zavarovane dobrine omenjenih pravic
(osebni zapis, podoba, glas ipd.).
Pravica do zasebnosti in njeni aspekti ("pravica na osebnih zapisih",
"pravica na lastni podobi" in "pravica do glasu oz. pravica do izgovorjene
besede") pa niso ogroženi le s strani "potencialnih avtorjev", temveþ vseh
5
Pravo na liþne zapise, pravo na sopstvenu sliku, pravo na glas, izgovorenu reþ —
Vodineliþ. Liþna prava, op. cit. str. 920-923. Profesor Vodineliþ se v svojem
enciklopediþnem þlanki.: nanaša na starejša þlanka profesorice Krnete O pravu na
pisma i liþne zapise, Godišnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu, 1973, str. 190 in
profesorja Finžgarja Varstvo osebnostnih pravic po zakonu o avtorski pravici,
ZZR, 1970, str. 129.
140
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
drugih oseb, pa tudi javnosti. Zato ne gre normirati omenjene osebnostne
pravice le v avtorskem pravu, temveþ na splošno v Ustavi in na splošno v
civilnem (natanþneje obligacijskem) pravu. V tem trendu je tudi delovalo
tedanje pravo in Zakon o avtorski pravici6 iz leta 1978 ni vseboval doloþb o
"pravici na osebnih zapisih", "pravica na lastni podobi" in "pravici do glasu oz.
do izgovorjene besede". Te pravice so enostavno ostale brez eksplicitnega
pravnega temelja, vendar ne brez pravnega varstva. Teorija je namreþ potrjevala
tezo, da so omenjene tri pravice zašþitene s pravico spoštovanja nedotakljivosti
osebnega in družinskega življenja. Veþkrat omenjena "pravica do osebnega
življenja" — "pravica do zasebnosti", zagotovljena tako z Ustavo, kot z ZORom, je pokrivala obsežna podroþja — aspekte zasebnosti. Nekateri aspekti
zasebnosti, kot so podoba, glas, ime ipd., so postale obravnavane kot
samostojne osebnostne pravice, poleg eksplicitno priznanih osebnostnih
pravicah po ZOR-u. Tako je npr. "pravica do lastne podobe" dobila veþkrat
svojo potrditev v pravni praksi. Po sprejemu ZOR-a sta transparentnejši glede
aspektov zasebnosti naslednji odloþbi: VS Hrvaške je odloþilo, da v zavarovane
osebnostne pravice spada tudi pravica vsakega odloþiti se, ali bo njegova slika
ali portret objavljena v masovnih medijih, razstavljena ipd."7 V drugem primeru
pa je VS Makedonije odloþilo, da pravna oseba, ki za reklamiranje svojih
proizvodov, uporablja fotografijo nekoga brez njegovega soglasja, mora povrniti
škodo tej osebi, þeprav je fotografije dobila na podlagi pogodbe s fotografom, ki
je to osebo fotografira.8
2. Preventivno varstvu osebnostnih pravic po ZOR
a) Ali je 156. þlen ZOR zagotavljal opustitveni zahtevek?
Zahteva, da se odstrani škodna nevarnost9, je neposredna posledica naþela
"neminemlaedere", katere funkcija je prepreþiti škodo pred njenim nastankom.
"Zahtevek, da se odstrani škodna nevarnost", ima vse znaþilnosti opustitvenega
6
7
8
9
Ur. List SFRJ, 19-318/78. Finžgar, SAZU, str. 37, Krneta Povodom novih
republiþkihzakonodavstava, Godišnjak Sarajevo, 1980, str. 154, 166.
Seveda se ta rek navezuje na posebne okolišþine konkretnega primera in da v
doloþenih primerih mediji lahko objavljajo fotografije brez privolitve upodobljenih.
VS Hrvatske, Rev. 1233/85 z dne 10.10.1985, Pregled VS Hrvatske, št. 31, str. 65.
VS Makedonije, Rev. 590/81 z dne 11.3.1982, SP 1983/1, str. 42.
Doloþba 156. þlena je bila izoblikovana v Skici profesoija Konstantinoviþa - 123. þlen
(Zahtev, da se ukloni opasnost štete) 1. Svak može zahtevati od drugoga da ukloni izvor
opasnosti štete koja preti njemu ili neodreÿenom broju lica, kao i da se uzdrži od
aktivnosti iza koje za njega proizlazi opasnost štete ili uznemiravanja, ako se nastajanje
štete ili uznemiravanje ne može spreþiti odgovarajuþim merama. 2. Sud þe dopustiti da
se preduzmu odgovarajuþe mere za spreþavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da
se ukloni izvor opasnosti, na trošak držaoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne uþini«.
- Zahteva, da se odstrani škodna nevarnost v ZOR-u je nespremenjena verzija 129.
þlena Osnutka zakona o obligacijah in pogodbah iz leta 1976.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
141
zahtevka in menim, da je bila uporabljiva tudi v primeru varstva pred grozeþo
nevarnostjo kršitve osebnostne pravice.10 Po tej doloþbi je lahko "vsak zahteval
od drugega, da odstrani vir nevarnosti, od katerega grozi njemu ali nedoloþenemu številu oseb veþja škoda, ter da se vzdrži dejavnosti, iz katere izvira
vznemirjanje ali škodna nevarnost, þe nastanka vznemirjanja ali škode ni mogoþe
prepreþiti z ustreznimi ukrepi". Sodišþe pa je lahko na to zahtevo odredilo
ustrezne ukrepe za prepreþitev nastanka škode ali vznemirjanja ali odstranitev
vira nevarnosti (na stroške njegovega posestnika, þe ta sam tega ni storil)".
3. "Zahtevek za prenehanje s kršitvami pravice osebnosti"
a) Pravna narava 157. þlena ZOR
157. þlen ZOR-a doloþa "zahtevek za prenehanje s kršitvami pravice
osebnosti" (s tem je ZOR obdržal doloþilo 126. þlena Skice). Po doloþbi - 157.
þlena - ima "vsak pravico zahtevati od sodišþa ali drugega pristojnega organa,
da odredi prenehanje dejanja, s katerim se krši nedotakljivost þlovekove
osebnosti, osebnega in družinskega življenja (!) ali kakšna druga pravica
njegove osebnosti (l. odst.). Sodišþe oziroma drug pristojni organ lahko odredi,
da kršitelj preneha z dejanjem, ker bo sicer moral plaþat: prizadetemu doloþen
denarni znesek, odmerjen skupaj ali od þasovne enote (2. odst.)".
V teoriji je bila pravna narava 157. þlena sporna, v pravni praksi pa
popolna "tabula rasa". Mogoþe bi to negotovost in nedoreþenost "zahtevka za
prenehanje s kršitvami osebnostnih pravic" bilo pripisati manjku tradicije glede
preventivnega varstva osebnosti (osebnostnih pravic). Vendar je ta manjko
obstajal tudi pozneje (po letu 1978) ob pozitivnopravnem temelju tega instituta.
Katere osebnostne pravice je varoval 157. þlen? V teoriji je veþkrat moþ
naleteti na ugotovitev, da je 157. þlen bil konkretizacija ustavne doloþbe 176.
þlena (Ustave SFRJ), ki je zagotavljal "nedotakljivost in integriteto þlovekove
osebnosti, osebnega in družinskega življenja ter drugih pravic osebnosti".
Predvsem gre za naslednje osebnostne pravice, katerih objekti so osebni interesi
posameznika (zagotovljeni z Ustavo), posebej tisti, ki se nanašajo na telesno in
duševno integriteto, nedotakljivost þlovekove osebnosti, nedotakljivost tajnosti
osebnega življenja, nedotakljivost osebnega miru, pravico do ugleda in þasti in
varuje tudi pred drugimi posegi v osebno sfero (kjer ne gre za pravnopriznane
osebnostne pravice) ali druge pravno priznane osebnostne pravice.11 Teorija je
ves þas poudarjala, da se ta doloþba razlaga široko.
10
11
Cigoj, Zahteva za odstranite vškodne nevarnosti (popularna tožba za škodo, ki ogroža
okolje in ljudi), Združeno delo, 1979, str. 123., B.Morait, Gradanskopravne tužbe i
ekološka (imisiona) zaštita, pravna misao, 1987, str. 92., B. Morait, Uklanjanje
opasnosti u sistemu jugoslovenskog obligacionog prava, Pravni život, 1989, str. 39.
B. Vizner našte vaše druge osebnostne pravice: pravica do imena, svoboda,
nedotakljivost stanovanja, nedotakljivost poslovnih skrivnosti, nedotakljivost
podjetniške osebnosti, nedotakljivost hišnega miru ipd.
142
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Nedvomno je ZOR v 157. þlenu nudil varstvo pravici do zasebnosti,
natanþneje njenemu zelo pomembnemu aspektu - v terminologiji zakona
"nedotakljivost osebnega življenja" - kot pravico osebnosti. V okviru te pravice
gre šteti tudi pravico na lastni podobi in pravico do tajnosti korespondence.
Kršitev pravice do osebnega življenja se izraža kot širjenje in prenašanje
informacij iz osebnega in družinskega življenja, neupraviþena izdaja
profesionalne skrivnosti, neupraviþeno prisluškovanje ali snemanje pogovora ali
izjave, kršitev nedotakljivosti stanovanja ipd. Pri vprašanju, ali gre doloþeni
osebi varstvo osebnostne pravice, mora sodišþe tehtati interese
(Interesenabwagung) obeh strank. ýe je poseg upraviþen, torej obstaja razlog
izkljuþitve protipravnosti, prizadetemu ne bo šel zahtevek. ýe poseg ne bi bil
upraviþen, torej protipraven, bi sodišþe odredilo prenehanje dejanja, s katerim je
kršena osebnostna pravica prizadetemu. Glede vprašanja, ali je doloþen interes
osebnostna pravica in je s tem zašþiten s 157. þlenom, torej þe obseg doloþene
osebnostne pravice ni natanþno doloþen, je vseeno potrebno tehtati interese,
tako prizadetega, kot "storilca".
b) 157. þlen ZOR - "unterlassungsanspruch" ali "beseitigungsanspruch"?
V teoriji je to vprašanje bilo naþeto premalokrat. Menim, da iz 157. þlena
izhajajo tri variante opustitvenega zahtevka varstva osebnostnih pravic, od
katerih je bila uporabljiva le prva (in sprejeta v teoriji in praksi):
1.Varianta: "Opustitveni zahtevek", vendar ne klasiþni "Unterlassungsanspruch. Temveþ"opustitveni zahtevek ob doloþenem pogoju" - daje
nastalo stanje, v katerem je osebnostna pravica trajno kršena. S tem zahtevkom,
tore; "opustitvenim zahtevkom za prenehanje s kršitvami pravice osebnosti",
lahko upraviþenec zahteva od sodišþa (ali drugega pristojnega organa), da
odredi prenehanje dejanja, ki kontinuirano (!) krši doloþeno osebnostno pravico.
Dejanje torej traja. S tem zahtevkom upraviþenec zahteva prepoved nadaljnjega
kršitvenega dejanja - opustitev (propuštanje, Unterlassung\nadaljnjega
kršitvenega dejanja, ki traja.
2.varianta: Oblike zahtevka iz prve toþke, torej "zahtevka za opustitev
nadaljnjega trajajoþega kršitvenega dejanja" ne gre zamenjati s klasiþnim
"opustitvenim zahtevkom". "Opustitveni zahtevek - kvazinegatomi zahtevek", je
naperjen zoper neizvršeno bodoþe dejanje, ki grozi, da bo kršilo osebnostno
pravico. Ta varianta je možna le ob široki interpretaciji 157. þlena in
interpretaciji osebnostne pravice kot absolutne pravice - kot je to storilo nemško
pravo, ki nudi opustitveno varstvo osebnostne pravice na podlagi ustrezne
analogne uporabe "negatome tožbe" iz par. 1004 BGB-ja, torej stvarnopravnega
instituta. Ob široki interpretaciji 157. þlena ZOR bi lahko zakljuþili, daje naše
pravo zagotavljalo tudi "opustitveni zahtevek" kot pravni instrument varstva
osebnostne pravice. Vendar po jezikovni razlagi 157. þlena tej trditvi ne gre
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
143
slediti.Ta þlen namreþ zagotavlja sodišþu, "da odredi prenehanje dejanja, s
katerim se krši nedotakljivost þlovekove osebnosti ...". Zakonodajalec je
uporabil dovršno slovniþno obliko. Kršitveno dejanje potemtakem mora
nastopiti in trajati. Profesor Cigoj uþi, da 157. þlen želi z ukrepi odvrniti
"nadaljnja" dejanja. Po jezikovni razlagi ne gre varstvo pred neizvršenim
dejanjem, torej dejanjem, ki grozi/preti, da bo kršilo osebnostno pravico oz.
pravno varovano osebno dobrino. Praktiþno bi imeli podano sledeþo situacijo:
tiska se material, ki še ni objavljen - tožnik bi zahteval opustitev dejanja objave tega materiala; montira se film, v katerem so posneti inserti iz zasebnega
življenja brez dovoljenja ipd.
Takšna interpretacija, torej da zagotavlja opustitveno varstvo, pa gre prej
omenjenemu 156. þlenu. Vendar je ta þlen bil "okarakteriziran" kot
actiopopularis in ne kot opustitveni zahtevek za varstvo osebnostnih pravic pred
dejanjem, ki grozi.
Od teoretikov seje profesor Vizner zavzemal za ustrezno interpretacijo
157. þlena ZOR - kot nadaljevanje 156. þlena - kot obliko preventivnega varstva tudi v obliki "klasiþnega" opustitvenega zahtevka pred dejanjem, ki še ni
bilo izvršeno. Po njegovem mnenju gre za splošno normo, kateri sledi splošni
zahtevek, oba gre razlagati široko.
3. Varianta: V tej varianti pa bi opustitveni zahtevek zagotavljal
opustitvene (preventivno) varstvo pred izvršenim dejanjem, kateremu pa grozi
ponovitev. Upraviþenec je bil napaden, vendar se po okolišþinah da sklepati, da
bo ponovno napaden.
Teorija ni našla odgovora na vprašanje, zakaj je zakon predvidel le prvo
varianto opustitvenega zahtevka. ýeprav bi bilo z ustrezno analogijo moþ
uporabiti "zahtevek za prenehanje s kršitvami pravice osebnosti" tudi v vseh
ostalih omenjenih situacijah, je teorija poudarjala ustrezno spremembo 157
þlena. Analogija bi bila možna, predvsem zaradi samega namena - ratiolegis zakonskega doloþila "varstvo pred kršitvami osebnostnih pravic". In to varstvo
pred nastalo kršitvijo, varstvo pred kršitvijo, ki traja, varstvo pred kršitvijo, ki je
izvršena, a obstaja konkretna nevarnost, da bo ta kršitev ponovno nastopila, ter
varstvo pred nastalo kršitvijo, ki je pustila škodne posledice, ki kršitveno
vplivajo na osebo in jih je moþ odstraniti. Zato profesor Vodineliþ poudarja, da
mora biti zagotovljeno varstvo pred kakršnimikoli kršitvami. Medtem ko je
kršitev v ožjem smislu stanje, nasprotno osebnostni pravici, pa kršitev v širšem
smislu vkljuþuje nevarnost, da takšno stanje nastopi.
Ob ustrezni široki interpretaciji bi lahko 157. þlen služil tudi kot
"odstanitveni zahtevek" - "Beseitigungsanspruch". V tej situaciji mora biti
dejanje že izvršeno. Tako bi lahko sodišþe odredilo na podlagi odstranitvenega
zahtevka, da kršitelj "odstrani" (ukloni, Beseitigt) posledice kršitvenega dejanja,
da "odstrani" nastalo stanje; odredi odstranitev razstavljene slike, izbris
144
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
magnetofonskega traku, odstranitev plakata, umaknitev književnega dela iz
prometa ipd.12Poudariti je treba, da je doloþene podobne (tu omenjene) mere
predvideval ZOR v 199. þlenu (objava sodbe ali popravka): "ýe gre za kršitev
osebnostne pravice, lahko sodišþe odredi ali kaj drugega, s þimer je mogoþe
doseþi namen, ki se doseže z odškodnino". Vendar so mere iz 199. þlena oblike
povrnitve nematerialne škode in so lahko izreþene le v primeru obstoja krivde
kršitelja (so posledica civilnega delikta). Krivda pa ni pogoj za odstranitveni
zahtevek. Kršitveno dejanje katerega tožnik zahteva odstranitev, ne rabi biti
krivdno - dovolj je, daje nedopustno - protipravno.
Menim, da je bil 157. þlen nomotehniþno prožen in da bi lahko ob
ustrezni podpori sodne prakse zagotaljal vse štiri (tri opustitvene in
odstranitveno) preventivne oblike varstva osebnostnih pravic. Zal je treba
ugotoviti, da sodna praksa ne beleži objavljene judikature.13 Veþina teoretikov
se je zavzemala za spremembo 157. þlena, ki bi jasno poudaril obe preventivni
obliki varstva osebnostnih pravic.
V okviru jezikovne razlage14 je torej 1. odst. 157 þlena nudil "zahtevek za
prenehanje s kršitvami pravice osebnosti", na podlagi katerega je sodišþe lahko
odredilo prenehanje kršitvenega dejanja, ki traja (1. varianta). V bistvu bi (ker ni
dokazov, da je) lahko sodišþe odloþilo na podlagi opustitvenega zahtevka in
odredilo prenehanje - torej prepoved izvrševanja tega trajajoþega dejanja. V
primeru, da kršitelj ne bo prenehal s tem dejanjem, mu je sodišþe lahko
zagrozilo s plaþilom doloþenega denarnega zneska. 2. odst. 157. þlena, je
namreþ doloþal, da "lahko sodišþe odredi, da kršitelj preneha z dejanjem, ker bo
sicer moral plaþati prizadetemu doloþen denarni znesek, odmerjen skupaj ali od
þasovne enote". Tako je bil uveden našemu pravu tuj institut, okoli katerega je
bilo veliko teoretiþnih polemik, pomislekov, strinjanj, nasprotovanj (profesor
Finžgarje zapisal, da bi bilo najbolj primerno, þe se 2. odst. 157. þlena šteje kot
nezapisan) ipd. V praksi pa je vseeno ostal popolna tabula rasa. Ta institut naj bi
bil prevzet po francoskem vzoru instituta "astreinte". Plaþilo sodnih penalov bi
na: zagotovilo nov naþin prisile, da kršitelj preneha z dejanjem, s katerim se krši
osebnostna pravica. Gre za obliko civilne kazni, ki se izreþe z namenom vplivati
na kršitelja in ni odvisna od škode ali krivde storilca. Profesor Vodineliþ graja
to doloþbo, saj postavlja pod vprašaj avtoriteto sodišþa in postopka pred njim
(tako pravdnega kot izvršilnega). Kako je postopek oz. kako bi naj postopek na
12
13
14
Finžgar, Komentar 157. þlen, str. 554., Finžgar, 1988, str. 140, kjer poudarja, da
utegne v praksi biti dvomljivo, kdaj gre za prenehanje dejanja in kdaj za odstranitev
kršitve, vendar pa ni dvoma, da gre za razliþne situacije.
Strohsack, str. 65.
Po jezikovni razlagi nudi 157. þlenomejeno in ozkopreventivno varstvo, pred katerim
je teorija svarila. Vodinelic, Obligacionopravna zaštita liþnosti, op. cit., Finžgar,
1988, str. 140: »ýe tolmaþimo 157. þlen tako, kot je napisano, bi to pomenilo le
delnovarstvo osebnostnih pravic pred protipravnim i nezakrivljenim i posegi«.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
145
podlagi 2. odst. 157. tekel, so teoretiki zgolj ugibali. Šlo naj bi za analogijo s
postopkom na podlagi þlena 294 ZOR-a, po katerem je lahko odloþbo o sodnih
penalih predlagal tožnik. V izdani odloþbi na podlagi 157. þlena, s katero je
sodišþe odredilo prenehanje dejanja, s katerim se krši osebnostna pravica, je
lahko sodišþe tudi zagrozilo tožencu, da bo moral plaþati doloþeno vsoto denarja
v primeru, da ne bo prenehal z dejanjem, s katerim se krši nedotakljivost
þlovekove osebnosti, osebnega in družinskega življenja (ali kakšna druga
pravica njegove osebnosti - 2. odst. 157. þlena ZOR).
Ponoviti pa moram, da zahtevek za prenehanje s kršitvami osebnostnih
pravic ne izkljuþuje drugih oblik obligacijskopravnega varstva osebnosti odškodninskih zahtevkov zaradi materialne in nematerialne škode. Razlika med
preventivnim in reparacijskim varstvo je, kot že omenjeno, v primerjalnopravnih poglavjih v þasu storitve kršitvenega dejanja in mandatornem obstoju
krivde toženca pri odškodninskem zahtevku.
4. Reparacijsko varstvo
a) Odškodninsko varstvo
ZOR je obdržal približno 80% materije Skice profesorja Konstantinovica.
Veliki teoretik se je namreþ šolal v Franciji in je njegovo pravniško znanje
baziralo na francoskem pravu. Zelo pa se je naslanjal tudi na profesorja
Bogišiþa oz. njegov Imovinski zakonik. Zaradi tega dejstva ZOR vsebuje
nekatere institute francoskega prava, ki so bili morda tedanji pravni ureditvi, ki
je bila dediþ germanskega pravnega kroga, predvsem avstrijskega ODZ, tuji.
ZOR je kot transparentna instituta francoskega obligacijskega prava uvedel npr.
na podroþju pogodb institut kavze (la causé) in za nas na tem mestu zelo
pomembno novost na podroþju odškodninskega prava, institut oz. natanþneje
poseben konstrukt civilnega delikta, temeljeþega na institutu "krivde" (la faute).
Novost, ki jo uvaja ZOR, ni civilni delikt sam po sebi, temveþ gre za poseben
konstrukt civilnega delikta, þigar posebnost so elementi: škoda, vzroþna zveza
in "krivdna odgovornost". Za razliko od nemškega in npr. švicarskega prava, ki
poznata naslednje elemente civilnega delikta: protipravno ravnanje, škoda,
vzroþna zveza in krivda, se ZOR naslanja na francoski konstrukt - domage, le
lien de causalité, la faute. V strukturi civilnega delikta ZOR-a poseben element
protipravnost ne obstaja, ker je subsumiran v element krivde. Konþna verzija
ZOR-a ni sledila ideji profesorja Konstantinovica, po kateri je "dolžan
nadoknaditi škodo vsak, ki jo drugemu povzroþi s svojo krivdo"15 (elementi
civilnega delikta so v tem primeru tudi: škoda, vzroþna zveza in krivda).
V primeru, da so bili izpolnjeni vsi elementi civilnega delikta, je lahko
sodišþe tožencu naložilo povrnitev škode - odškodnino. ZOR je poznal dve
15
123. þlen Skice (2. oddelek, 1. glava – splošna naþela, temelji odgovornosti) 1. odst.
»Ko drugome prouzrokuje štetu svojom krivicom dužan je naknaditi je«.
146
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
obliki odškodnine: denarno odškodnino (ZOR jo je delil v denarno odškodnino
za materialno škodo in denarno odškodnino za nematerialno škodo) in druge
oblike povrnitve škode - doloþena dejanja (popravek, objava sodbe ipd.).
Odškodnina za nematerialno škodo zaradi kršitve osebnostnih pravic je
potemtakem lahko v obliki denarja (dajatve) ali kakšne storitve ali opustitve.
Odloþujoþ faktor, za kakšno vrsto odškodnine gre, je obstoj in vrsta škode
ZOR je kot temeljno naþelo v 16. þlenu uvedel naþelo neminemlaedere
(prepoved povzroþanja škode), po katerem je vsak dolžan vzdržati se ravnanja, s
katerim bi utegnil drugemu povzroþiti škodo. Kot že omenjeno, je ZOR loþil
med premoženjsko (gmotno) škodo, kot je zmanjšanje nekega premoženja
(navadna škoda) in prepreþitev njegovega poveþanja (izgubljen dobiþek), in
nepremoženjsko škodo (negmotna škoda) za povzroþitev 1. telesnih, 2. duševnih
boleþin ali 3. strahu drugemu.
b) Denarna odškodnina za nematerialno škodo - 200. þlen
Vprašanje varstva osebnostnih pravic je najveþkrat povezano z
odškodnino za nematerialno škodo. Veþkrat sem že poudaril pot instituta
denarne odškodnine za nematerialno škodo za duševne boleþine, zaradi okrnitv
e osebnostnih pravic v našem pravu. Po neodobravanju in nasprotovanju temu
institutu v prvih letih povojnega obdobja, je leta 1964 zvezno Vrhovno sodišþe
izdalo precedenþno pravno stališþe o povraþilu negmotne škode. “ V sklepih
posvetovanja sodnikov civilnih oddelkov republiških Vrhovnih sodišþ in
sodnikov civilnega oddelka zveznega Vrhovnega sodišþa leta 1969 je bila
potrjena obstojeþa sodna praksa, po kateri gre oškodovancu odškodnina za
nematerialno škodo v primeru krivdne odgovornosti oškodovalca.16
Posvetovanje sodnikov civilnih oddelkov v Sloveniji leta 1973 je sprejelo
podobna stališþa, po katerih gre denarna odškodnina za nematerialno škodo
oškodovancu v primeru kršitve osebnih dobrin - þasti.
Ta temeljna spoznanja sodne prakse je pozitivna zakonodaja, torej ZOR,
razširila tudi na primere kršitev osebnostnih pravic. Na podlagi 200. þlena ZORa "lahko sodišþe prisodi za pretrpljene duševne boleþine zaradi " (...) okrnitve
pravice osebnosti" praviþno denarno odškodnino, neodvisno od povraþila
gmotne škode, pa tudi þe gmotne škode ni, þe spozna, da okolišþine primera,
zlasti pa stopnja boleþin ter njihovo trajanje to opraviþujejo.
ZOR je v 200. þlenu posebej doloþal, da lahko sodišþe, þe spozna, da
okolišþine primera, zlasti pa stopnja boleþin in strahu ter njihovo trajanje, to
opraviþujejo, prisodi praviþno denarno odškodnino, neodvisno od povraþila
gmotne škode (pa tudi, þe gmotne škode ni) "za pretrpljene duševne boleþine"
zaradi "zmanjšanja življenjske aktivnosti" (,skaženosti), "razžalitve dobrega
imena in þasti" (ali okrnitve svobode) "ali pravice osebnosti" (ali smrti bližnjega
in za strah). Sodišþe pa mora na podlagi 2. odst. 200. þlena ZOR pri odloþanju o
16
Objavljeno v ZSO XIV/3, 1969, str. 105-106.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
147
zahtevku za povrnitev nematerialne škode ter pri odmeri odškodnine upoštevati
predvsem pomen prizadete dobrine in namen odškodnine. Denarna odškodnina
za nematerialno škodo, ki nas v našem kontekstu zanima je denarna odškodnina
za nematerialno škodo za pretrpljene duševne boleþine zaradi okrnitve
osebnostne pravice na podlagi (odškodninskega) zahtevka za povrnitev
negmotne škode. Preden pa preidem na odškodnino za nepremoženjsko škodo v
denarni obliki, moram omeniti še druge oblike "satisfakcije"- objava sodbe ali
popravka itd.
c) Odškodnina za nematerialno škodo "quasirestitutio in integrum "
ZOR v 199. þlenu je izrecno predvideva takšno obliko povrnitve
nematerialne škode v primeru kršitve osebnostne pravice, po katerem je lahko
sodišþe odredilo objavo sodbe oziroma popravka (na stroške oškodovalca), ali
odredilo, da mora oškodovalec preklicati izjavo, s katero je storil kršitev, ali kaj
drugega, s þimer je mogoþe doseþi namen, ki se doseže z odškodnino. Naštete
oblike nematerialne škode ne gre zamenjati s preventivnimi ukrepi varstva
osebnostnih pravic in z popravkom oz. odgovorom - institutoma medijskega
prava. Preventivni ukrepi bi lahko bili pomešani z zakonsko dikcijo "... ali kaj
drugega, s þimer je mogoþe doseþi namen, ki se doseže z odškodnino". Teorija
je veþkrat omenjala storitve, kot odstranitev materiala, s katerim je bila kršena
osebnostna pravica. Vendar je med preventivno odstranitvijo in tem ukrepom
bistvena razlika. Medtem, ko za "preventivno mero" tožnik izkaže le protipravni
poseg v osebnostno pravico, mora za "sankcijo odstranitve" kot obliko
nematerialne škode biti podana krivda oškodovalca, natanþneje: podan mora biti
civilni delikt, medtem ko preventivno varstvo zahteva "le" kršitev osebnostne
pravice.
ýeprav je pravna praksa s podroþja odškodninskega prava, natanþneje iz
odgovornosti za nematerialno škodo bogata, moram ugotoviti, da je pravna
praksa glede "denarne odškodnine za nematerialno škodo za duševne boleþine
zaradi okrnitve osebnostnih pravic" zelo skromna.17 Prav tako moram ugotoviti,
da se je teorija, razen pešþice izjem, (pre)malo ukvarjala z vprašanji
(civilnopravnega in še posebej) odškodninskopravnega varstva osebnostnih
pravic, še posebej odškodninskopravnega varstva pravice do zasebnosti.
Zakljuþek
Zakaj je danes prouþevanje ZOR-ovske ureditve še vedno nepogrešljiv
del slovenske civilistike? Leta 2001 sprejeti Obligacijski zakonik'”' je dediþ
ZOR-a. Analizirane doloþbe v tem þlanku pa so veþinoma ostale identiþne, oz.
so le delno spremenjene. Najbolj transparentna sprememba, ki jo je terjala tudi
teorija je dopolnitev 157. þlena ZOR-a - sedaj 134. þlen. Dikcija tega þlena sedaj
natanþno opredeljuje tako opustitveni (Unterlassungsanspruch), kot odstranitve17
Isto ugotavljaj otudi drugi avtorji, npr. Strohsack, str. 250.
148
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
ni (Beseitigungsanspruch) zahtevek: (Zahteva za prenehanje s kršitvami
osebnostnih pravic) - "Vsak ima pravico zahtevati od sodišþa ali drugega
pristojnega organa, da odredi prenehanje dejanja, s katerim se krši
nedotakljivost þlovekove osebnosti, osebnega in družinskega življenja ali
kakšna druga osebnostna pravica, da prepreþi tako dejanje ali da odstrani
njegove posledice". Drugi odstavek 134. þlena je ostal nespremenjen.
LITERATURA:
1. Cigoj, S.(1978) Nova pravna ureditev odnosov med ljudmi, Naši razgledi,
št. 11
2. Cigoj,S.(1979) Zahteva za odstranite vškodne nevarnosti (popularna tožba
za škodo, ki ogroža okolje in ljudi), Združeno delo
3. Cigoj, S.(1978) Ali novo obligacijsko pravo priznava samo boleþine kot
nepremoženjsko škodo (pravno priznana nepremoženjska škoda), ZZR,
Ljubljana, str. 41-69
4. Finžgar, A.(1988) Osebnostne pravice, SAZU Ljubjana
5. Finžgar, A.(1970) Varstvo osebnostnih pravic po zakonu o avtorski pravici,
ZZR, str. 129-135.
6. Finžgar (1980) Varstvo osebnostnih pravic po zakonu o obligacijskih
razmerjih, Pravnik, str. 10-12.
7. Konstantinoviþ, M., Obligacije i ugovori, Skica za zakonik o obligacijama i
ugovorima, Beograd 2006
8. Krneta, S.(1980) Povodom novih republiþkih zakonodavstava, Godišnjak
Sarajevo, str. 154-166.
9. Krneta, S.(1973) O pravu na pisma i liþne zapise, Godišnjak Pravnog
fakulteta u Sarajevu, str. 190-200.
10. Morait, B.(1989) Uklanjanje opasnosti u sistemu jugoslovenskog
obligacionog prava, Pravni život, str. 39-55.
11. Morait, B.(1987) Graÿansko pravne tužbe i ekološka (emisiona) zaštita,
pravna misao, str. 92-102.
12. Strohsack, B.(1996) Odškodninsko pravo in druge neposlovne obveznosti
(obligacijska razmerja II), Tretja spremenjena in dopolnjena izdaja, CZ
Uradni list, Ljubljana
13. Vodinelic, V.(1988) Obligacionopravna zaštita liþnosti, Pravni život I,
Beograd
UDK: 347.76/.78
KOLEKTIVNA ZAŠTITA AUTORSKIH PRAVA
I PITANJE MONOPOLA
COLLECTIVE COPYRIGHT PROTECTION
AND MONOPOLY ISSUES
Doc.dr Janko P. Veselinoviü
Docent Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu
E mail: [email protected]
Janko P. Veselinoviü, Ph.D
Assistant Professor, Faculty of Agriculture at Novi Sad
University
E mail: [email protected]
Rezime: Autorsko pravo, kao pravna vlast koju autor ima povodom svog dela,
predstavlja jedan vid svojine ljudskog prava. Pravna tekovina je moguünost da
se autorsko pravo pored individualne zaštite štiti i kolektivno preko organizacija
koje osnivaju autori. U Republici Srbiji, ali i šire u regionu, kolektivna zaštita
autorskog prava nije pravna kategorija koja ima do kraja uþvrüene pravne
mehanizme zaštite. Postavlja se pitanje reprezentativnosti organizacija koje
zastupaju autore, ali i organizacija korisnika tih usluga. U praktiþnoj primeni
donetih propisa posebno se istaklo pitanje moguüe zloupotrebe monopola koje
pojedine organizacije za zaštitu autora imaju u odnosu na korisnike usluga.
Dovodila se u pitanje i ustavnost pojedinih zakonskih odredbi iz ove oblasti.
Treba dati i odgovor na pitanje koliko je zakonodavac pogodovao otvaranju
pravnih i ekonomskih kontroverzi oko ove teme, koja je karakteristiþna za sve
zemlje u kojima kolektivna zaštita autorskih prava nije do kraja utemeljena u
pravnoj tradiciji.
Abstract: Collective protection of copyrights in Serbia, as well as in the other
countries of the region, is legally regulated, but there are various legal and
economic interpretations in the application of regulations in this area.
Particularly emphasized is the problem of practically unequal relationship with
the authors from various areas. While in certain areas of collective copyright
protection, such legal solutions were made and applied which enable high
incomes for the organizations for collective copyright protection (dealing with
the issue of just division of incomes), other kinds of copyrights leave authors
with no incomes whatsoever, including the organizations that protect those
rights. The question here is whether the existing regulations for enjoying
collective rights have been adjusted to domestic circumstances or was it a matter
of better organization of certain copyright holders. On the other hand, the users
of certain copyrights have expounded their attitude on the “absolute” monopoly
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
150
of the organizations for collective copyright protection, trying to enjoy their
rights both in legal “disobedience” and through legal charges, which often ends
up at constitutional courts. The region-wide state is almost identical, so the
potential corrections of positive legislation will also be “harmonized”, as the
interests of copyright holders and users have become a regional problem,
already solved, to a greater extent, by the countries with a longer tradition in
collective copyright protection.
Kljuþne reþi: kolektivna zaštita, autorska prava, monopol
Keywords: collective protection, copyright, monopoly
1. UVOD
Kada je 1930. godine poþeo da se primenjuje Zakon o zaštiti autorskih
1
prava, prvi takve vrste u Srbiji , meÿu šabaþkim kafedžijama je nastala velika
pometnja. Pravih dvorana gotovo da nije ni bilo, pa se muziciralo u restoranima
i hotelima. Zato su vlasnici dobili upozorenje da bez odobrenja autora, tj.
2
autorske agencije ne mogu da izvode pozorišne i muziþke predstave.
„Sopstvenici lokala koji bi dozvolili besplatno ili uz naknadu u svome lokalu
prireÿivanje istih (predstava) a bez odobrenja, kažnjavane su novþano od 500 do
3
10.000 dinara ili zatvorom od 7 dana do dva meseca“. Dozvole za rad izdavao
je sekretar Udruženja za zaštitu autorskih prava þije je sedište bilo u Narodnoj
gostionici. Ne zna se od koga je Šabaþka narodna knjižnica 1936. godine tražila
dozvolu za svoj „Veliki koncert“ Ludviga van Betovena, ali ga je ipak priredila,
i to na najvišem nivou. Ovo su bili prvi oblici zaštite autorskih prava, ali i prvi
oblici kolektivne zaštite autorskih prava u Srbiji. Naš tadašnji zakon bio je raÿen
po uzoru na odgovarajuüe propise nemaþkog, austrijskog i švajcarskog
zakonodavstva. U svetskim okvirima kolektivno ostvarivanje autorskih prava
poþelo je polovinom XlX veka osnivanjam francuskog društva SACEM 1850.
4
godine.
Prva meÿunarodna konvencija iz ove oblasti doneta je 1886. godine
5
(Bernska konvencija ) , a Kraljevina Jugoslavija je Konvenciju potpisala 1930.
1
2
Srbija je tada bila u sastavu Kraljevine Jugoslavije
Violinista svirao u praznoj sali,
http://www.vesti-online.com/Riznica/Filigran/110814/Violinista-svirao-u-praznojsali/print, 07. septembar 2012.
3
4
5
Zakon o zaštiti autorskih prava Kraljevine Jugoslavije , 1929., þl. 52
Blaževiü, B,. (2008), Kolektivno ostvarivanje autorskog, odnosno srodnog prava,
Zagreb, str. 12.
Bernska konvencija o zaštiti književnih i umetniþkih dela, 1886., usvojena 9.
septembra 1886. godine i više puta menjana. Poslednji put 1971. godine u Parizu.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
151
godine. Nakon drugog svetskog rata ova materija je ureÿena u novi Zakon o
6
autorskom pravu , da bi novi Zakon o autorskom pravu bilo donet 1957. godine,
„kako bi se poboljšao položaj autora i kako bi se nacionalno zakonodavstvo
7
uskladilo sa meÿunarodnim obavezama jugoslovenske države“ . Na taj zakon
8
1968. godine, na predlog SOKOJ-a usvojeni su amandmani. Novi Zakon o
zaštiti autorskog i srodnih prava, usvojen nakon raspada bivše države 1998.
godine.
Dosadašnja zaštita autorskih prava i uopšte intelektualne svojine do
nedavno se u Srbiji svodila na uzak krug tih prava. U praktiþnoj primeni zakona
pojedina autorska prava još uvek nemaju kolektivnu zaštitu. Veüina autora iz
sfere nauke i obrazovanja je zainteresovana za zaštitu svojih moralnih prava na
delo i za sticanje prestiža. Komercijalni interesi autora iz domena nauke (nauþni
radovi) praktiþno ne postoje, jer vodeüi nauþni þasopisi ne samo da ne plaüaju
autorima nikakvu autorsku naknadu, nego neki i naplaüuju od autora
objavljivanje radova. Prema pojedinim teoretiþarima iz ove oblasti pomenutim
autorima zakonodavstvo o autorskim pravima predstavlja više prepreku nego
9
zaštitu.” Društvene okolnosti i neadekvatno zakonodavstvo i još lošija primena
zakona u protekle dve decenije ostavila je traga na autorskim pravima u Srbiji.
“Nedefinisani zakoni i vladavina sile, uslovili su nepoštvovanje autorskih prava
10
i stvorili veliki problem kako izdavaþima tako i izvoÿaþima.” Prema jednima
“svrha Zakona o zaštiti autorskih prava jeste da zaštiti moralno pravo autora na
kreativni izraz sopstvene liþnosti i da mu obezbedi finansijsku nadoknadu kako
11
bi mogao da nastavi da stvara”. Prema drugima, “današnje društvo obeleženo
je razliþitim interesima koje nastoji da pomiri: s jedne strane interesima i
potrebama korisnika dela, a sa druge zaštitom prava autora”.12
Autorska delo, u domenu „književnih i umetniþkih dela“ prema Bernskoj
konvenciji o zaštiti književnih i umetniþkih dela13 obuhvata sve tvorevine iz
književne, nauþne i umetniþke oblasti, bez obzira na naþin i oblik njihovog
6
7
8
9
10
11
12
13
Zakon o autorskom pravu, Službeni list FNRJ br. 45/46
Bio je to deo obrazloženja potrebe donošenja ovog Zakona.
Savez organizacija kompozitora Jugoslavije
James, B., (2009). The Public Domein: enclosing the Commons of
Mind,http://thepublicdomain.org/thepublicdomain1.pdf (20.09.2011.)
Aranÿeloviü, P., Stojanoviü, A., Dadiü, J., (2012). S Media group – problem
autorskih prava, http://www.academia.edu/1105883/S_Media_Group__Problem_autorskih_prava, 15.10.2012.
Stela Filipi Matutinoviü, Nauþne informacije u Srbiji ,
http://www.unilib.bg.ac.rs/edukacija/Naucne%20informacije%20u%20Srbiji.pdf
Brzuloviü Stanisavljeviü, T, (2010), Autorsko pravo i biblioteke, Beograd, str. 75.
Bernska konvencija o zaštiti književnih i umetniþkih dela, 1886., þl. 2, st.1.
152
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
izražavanja, kao što su: knjige, brošure i ostali spisi, predavanja, govori, besede
i druga dela iste prirode; dramska ili dramsko-muziþka dela, koreografska i
pantomimska dela, muziþke kompozicije sa tekstom ili bez njega,
kinematografska dela s kojim su izjednaþena dela izražena postupkom sliþnim
kinematografiji, dela iz oblasti crtanja, slikarstva, arhitekture, vajarstva,
rezbarstva, litografije, dela iz oblasti fotografije s kojim su izjednaþena dela
izražena postupkom sliþnim fotografiji, dela primenjene umetnosti, ilustracije,
geografske karte, planovi, skice i plastiþna dela koja se odnose na geografiju,
topografiju, arhitekturu ili nauku, zaštiüena su kao originalna dela i prevodi,
adaptacije, muziþki aranžmani i druge prerade književnog ili umetniþkog dela,
ali bez štete za prava autora originalnog dela. Zbirke književnih ili umetniþkih
dela, kao što su enciklopedije i antologije koje prema izboru i rasporedu
sadržine predstavljaju intelektualne tvorevine, zaštiüene su kao takve, bez štete
za prava autora na svako od tih dela koja þine sastavni deo ovih zbirki.
U Ženevi je 1952. godine usvojena Univerzalna konvencija o autorskom
pravu,14 poznatija kao Univerzalna konvencija (UK). Ona takoÿe sadrži princip
nacionalnog tretmana i zabranjuje diskriminaciju prema stranim autorima, ali
sadrži manje zahteva koje zemlje þlanice moraju da ispoštuju. Naša zemlja je
þlanica od 1966. godine.
2. KOLEKTIVNA ZAŠTITA AUTORSKIH PRAVA
Pored individualnog ostvarivanja autorskih i srodnih prava Zakonom je
kod nas, ali i u veüini drugih zakonodavstava predviÿeno i kolektivno
ostvarivanje, odnosno zaštita ovih prava preko organizacija za kolektivno
15
ostvarivanje tih prava. Iako je ova oblast kod nas normativno ureÿena,
pojavljuju se brojne pravne kontroverze oko primene pojedinih zakonskih
odredbi. Pitanja koja bi kroz vreme trebala da dobiju odgovor tiþu se moguüe
zloupotrebe monopola, stvarne reprezentativnosti organizacija za ostvarivanje
kolektivnih prava, naþina utvrÿivanja naknade i realizacija pregovora oko
utvrÿivanja tarifa, ali i reprezantativnosti organizacija koje zastupaju korisnike
autorskog i srodnih prava.
Na meÿunarodnom planu najpoznatija organizacija za zaštitu
intelektualne svojine je Internacionalna alijansa za zaštitu prava intelektualne
16
svojine (IIPA). Ova organizacija predstavlja koaliciju više od 1100 kompanija
koje proizvode i distribuiraju širom sveta materijale koji sadrže autorsko i druga
srodna prava.
14
15
16
Univerzalna konvencija o autorskom pravu, Ženeva, 1952.
Zakon o autorskom i srodnim pravima - ZOAISP, Službeni glasnik RS, br. 104/09,
99/11.
Formirana je 1984. godine u Sjedinjenim Ameriþkim Državama.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
153
Za ostvarivanje iskljuþivih imovinskih prava u našem pravu, nosioci
autorskog i srodnih prava ugovorom ustupaju svoja prava iskljuþivo organizaciji
za kolektivno ostvarivanje prava, da u svoje ime, a za njihov raþun zakljuþuje
ugovore sa korisnicima autorskih dela i predmeta srodnog prava o
neiskljuþivom ustupanju tih prava, kao i da u svoje ime, a za njihov raþun vrši
naplatu posebne naknade od korisnika. Organizacija ima i pravo da kontroliše
korišüenje predmeta zaštite koji su u njenom delokrugu, kao i da pokreüe
odgovarajuüe postupke radi zaštite prava koja su joj poverena na kolektivno
ostvarivanje.17
Obzirom da nosioci autorskog, odnosno srodnog prava ugovorom na
organizaciju za kolektivno ostvarivanje tih prava prenose ovlašüenje za
zakljuþivanje ugovora, ali i naplate naknade od korisnika moglo bi se reüi da je
po svojoj pravnoj prirodi ovaj ugovor ugovor o komisionu, sa brojnim
specifiþnostima. Ima, meÿutim, autora koji smatraju da je reþ o indirektnom
zastupanju, odnosno da je kolektivna organizacija posrednik tj. indirektni
18
zastupnik imalaca autorskog i srodnih prava.
Nosioci kolektivne zaštite autorskih prava su udruženja, kao specijalizovane organizacije za zaštitu odreÿenih autorskih prava, koja sa radom mogu
otpoþeti tek po dobijanju dozvole od nadležnog organa. To je u našoj zemlji
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Nosioci kolektivne zaštite
registruju se u skladu sa Zakonom o udruženjima, a samo jedno udruženje može
da se registruje, odnosno dobije dozvolu za istu vrstu prava na istoj vrsti
autorskih dela ili predmeta srodnog prava. ýinjenica da se samo jedna organizacija pojavljuje prema korisnicima usluga autorskih prava, prema odreÿenim
mišljenjima, stvara moguünost za stvaranje i zloupotrebu monopolskog
položaja.
Kolelektivna zaštita prema našem Zakonu o autorskom i srodnim pravima
je obavezna u sledeüim oblastima: u pogledu zaštite prava reemitovanja kada se
autorsko delo saopštava javnosti putem kablovskih ili mikrotalasnih sistema ili
19
kada se delo izvorno emituje iz druge države (kablovsko reemitovanje) ; za
20
pravo autora na posebnu naknadu: za pravo autora na naknadu za davanje na
21
poslugu; interpretatori radi ostvarivanja prava na naknadu za emitovanje i
reemitovanje njegove interpretacije sa snimaka izdatog na nosaþu zvuka, javno
17
18
19
20
21
Markoviü, P., (2009). Komentar zakona o autorskom i srodnim pravima, Beograd,
http://www.naled-serbia.org/index.php?action=propisi&ltsID=16
Dabetiü Trogrliü, V., (2011). Osporavanje statusa kolektivne organizacije za
ostvarivanje autorskih i srodnih prava, Singidunum revija, Beograd, br. 8, str. 187.
ZOAISP, þlan 29, st. 2.
ZOAISP, þl. 39.
ZOAISP, þl. 40.
154
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
saopštavanje njegove interpretacije koja se emituje sa snimka izdatog na nosaþu
zvuka, javno saopštavanje njegove interpretacije sa snimka izdatog na nosaþu
22
zvuka; proizvoÿaþi fonograma radi ostvarivanja prava na naknadu za emitovanje i reemitovanje fonograma, javno saopštavanje fonograma, javno saopšta23
vanje fonograma koji se emituje; izdavaþi štampanih izdanja radi ostvarivanja
24
svojih prava, s tim da se ta naknada deli sa autorima u srazmeri 50:50%. U
ostalim sluþajevima, u kojima nije propisana obaveza kolektivne zaštite, nosioci
autorskog i srodnog prava, koji nisu sa organizacijom zakljuþili ugovor, mogu
da obaveste organizaciju da üe svoja prava ostvarivati samostalno.
Neophodno je da organizacija za kolektivnu zaštitu autorskih prava ima
sedište u Srbiji i da njeni osnivaþi predstavljaju veüinu nosilaca autorskog,
odnosno srodnih prava iz oblasti na koju se odnosi delatnost organizacije, a
25
imaju prebivalište u Republici Srbiji ili su njeni državljani. Kako osnivaþi
mogu biti samo autori, odnosno nosioci autorskog ili srodnih prava odnosno
njihova udruženja, iz ovoga proizilazi da je za „reprezentativnost“ neophodno
da je meÿu osnivaþima veüina, odnosno više od 50%, svih nosilaca autorskog,
odnosno srodnih prava iz odreÿene delatnosti. Mogli bismo da pretpostavimo da
je reþ o svim autorima u momentu osnivanja organizacije, ali bi ta organizacija
trebalo da ima „reprezentativnost“ za sve vreme svog egzistiranja. To se
potvrÿuje odredbom Zakona u kojoj se navodi da üe nadležni organ oduzeti
organizaciji dozvolu za obavljanje delatnosti kad utvrdi da je organizacija
26
prestala da ispunjava neki od propisanih uslova za izdavanje dozvole za rad.
Šta bi þinilo „reprezentativnost“ za organizaciju za zaštitu autorskih prava
autora, odnosno nosioca autorskih prava za književna dela u Srbiji. Gledajuüi
zakonsku definiciju to bi bila veüina književnika, odnosno nosioca prava na sva
književna dela koji imaju prebivalište u Srbiji ili su njeni državljani, a imaju
dela izdata u Srbiji koja još uvek uživaju autorsku zaštitu. Nismo sigurni da
postoji validan podatak o broju tih autora, odnosno nosioca autorskih prava
27
(npr. njihovi naslednici) i nije jasno kako bi se reprezentativnost, u ovom
sluþaju, odredila ukoliko takvog podatka nema.
Organizacija za zaštitu autorskih i srodnih prava usvaja tarifu kojom se
utvrÿuje visina i naþin odreÿivanja naknade koju organizacija naplaüuje
22
23
24
25
26
27
ZOAISP, þl. 117.
ZOAISP, þl. 127.
ZOAISP, þl. 142.
ZOAISP, þl. 153.
ZOAISP, þl. 162.
Prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima, Službeni glasnik RS, br. 104, 99/11,
þl. 102. “imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove
smrti. Moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora”.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
155
korisnicima za pojedine oblike iskorišüavanja autorskih dela i predmeta srodnih
28
prava i obveznicima plaüanja posebne naknade.
3. ODNOS IZMEĈU ORGANIZACIJA ZA ZAŠTITU
KOLEKTIVNIH AUTORSKIH PRAVA I KORISNIKA
AUTORSKIH PRAVA
3.1. Stanje u Srbiji
Pojedine oblasti autorskih prava, odnosno autori, kod nas su u posebnom,
moglo bi se reüi, u privilegovanom položaju u odnosu na druge autore. Tako je
uvedena zakonska obaveza plaüanja korišüenja emitovanja muzike putem radio
prijemnika, TV prijemnika ili korišüenje drugih ureÿaja sa kojih se sa nosaþa
zvuka javno emituje muzika. Prihod ubire ovlašüena organizacija koja ostvaruje
kolektivna prava iz ove oblasti.
O odnosu izmeÿu organizacija za zaštitu kolektivnih autorskih prava i
korisnika najbolje svedoþi spor koji je nastao povodom promene koeficijenta
obraþuna od strane SOKOJ-a, što je dovelo do protesta Asocijacije elektronskih
29
medija Vojvodine. ýlanovi ove Asocijacijacije traže dogovor sa SOKOJ-em o
minimalnoj naknadi za muziþka i autorska prava, a u suprotnom üe organizovati
30
„vojvoÿansko udruženje za zaštitu prava izvoÿaþa i kompozitora“. Iako
ovakvo udruženje ne bi imalo zakonskog osnova, imajuüi u vidu þlan 157.
Zakona o autorskim i srodnim pravima prema kome samo jedna organizacija
može dobiti dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskog, odnosno srodnih
prava za istu vrstu prava na istoj vrsti dela, odnosno predmeta srodnog prava,
kao i þinjenicu da prema þlanu 158. istog Zakona veüinu osnivaþa treba da þine
nosioci autorskog, odnosno srodnih prava iz oblasti na koju se odnosi delatnost
organizacije.
Suština prethodnog nerazumevanja je u þinjenici da organizacija za
zaštitu kolektivnih prava autora, u ovom sluþaju SOKOJ „nameüe“ nove cene
bez dogovora sa korisnicima, u ovom sluþaju vlasnicima elektronskih medija u
Vojvodini. Na ovaj naþin komercijalne radio i TV stanice u Vojvodini üe biti
dovedene u situaciju da dobijaju nove raþune, koje üe im, kako su istakli,
31
ugroziti opstanak. Ovaj sluþaj je i sa pravne i sa ekonomske strane specifiþan.
Sa pravne strane sporna je prvenstveno þinjenica kako je SOKOJ bez dogovora
sa emiterima promenio tarifu. Iako je u Zakonu ostavljena moguünost da
28
29
30
31
ZOAISP, þl. 170.
Bodrožiü, Ž., (2012), Nepodnošljivi nameti SOKOJa,
http://kikindske.net/index.php?option=com_content&view=article&id=1064:vlajninepodnoljiv-namet-sokoj-a-&catid=7:aktuelno&Itemid=21, 18.07.2012.
Ibid.
Ibid.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
156
ukoliko se tokom pregovora o tarifi u roku od 60 dana ne postigne sporazum
tada upravni odbor organizacije odreÿuje tarifu.
U ovom sluþaju nametnulo se pitanje reprezentativnosti korisnika usluga
autorskih i srodnih prava i reprezentativnost za pregovore sa nosiocima
kolektivne zaštite autorskih i srodnih prava.
3.2. Stanje u regionu
U Hrvatskoj je pitanje kolektivne zaštite autorskih prava regulisano
32
Zakonom o autorskom i srodnim pravima. Imajuüi u vidu da je zakonska
zaštita kolektivnih prava ranije normativno ureÿena razumljivo je da su ranije i
otvorena brojna pitanja i sporovi oko primene odredbi tog Zakona. Tim
pitanjima pozabaviüemo se kroz analizu ustavnih sporova po ovim pitanjima.
Bosna i Hercegovina je zaštitu autorskih i srodnih prava regulisala
33
Zakonom o autorskom pravu i srodnim pravima,
dok je kolektivno
ostvarivanje autorskog i srodnih prava regulisala posebnim Zakonom o
34
kolektivnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava. Prema ovom Zakonu
ostvarivanje autorskog prava mora se obavljati samo na kolektivan naþin u
sluþaju: „ponovne prodaje originala likovnih djela (pravo slijeÿenja); ubiranje
naknade za privatnu i drugu sopstvenu upotrebu djela; kablovskog reemitovanja
autorskih djela, osim ako se ne radi o sopstvenim emisijama radio-difuznih
organizacija, nezavisno od toga da li su to izvorna prava radio-difuznih
organizacija, ili prava koja su na njih prenijeli drugi nosioci prava; prava
reprodukovanja aktuelnih novinskih i sliþnih þlanaka o tekuüim pitanjima u
35
pregledima takve štampe (kliping).“ Dozvolu za obavljanje specijalizovanih
poslova zaštite kolektivnih autorskih prava za odreÿenu delatnost daje Institut za
36
intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine . Pored ostalih uslova koji su
neophodni da bi Institut za intelektualno vlasništvo izdao dozvolu za rad
organizaciji za kolektivno ostvarivanje autorskih prava neophodno je da „postoji
dovoljna ekonomska osnova pravnog lica, za efikasno i ekonomiþno
ostvarivanje tih prava“.
Reprezentativnost udruženja koje može zastupati korisnike autorskih dela
u Bosni i Hercegovini se utvrÿuje na bazi nekoliko kriterijuma. Kao
reprezentativno udruženje korisnika smatra se ono koje predstavlja veüinu
korisnika u oblasti odreÿene delatnosti, odnosno ono kome je reprezentativnost
32
33
34
35
36
Narodne novine , br. 167/03. i 79/07.
Službeni glasnika BiH, br 7/02, 76/06
Zakon o kolektivnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava - ZOKOAISP BiH,
Službeni glasnik BiH, 63/10
ZOKOAISP BiH, þl. 4., st. 2.
ZOKOAISP BiH, þl. 2.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
157
priznata na osnovu drugih propisa. Ako se reprezentativnost ne može utvrditi na
prethodno pomenuti naþin „reprezentativnost üe se utvrÿivati na osnovu broja
korisnika koje udruženje predstavlja, aktivnosti udruženja, stepena
37
organizovanosti udruženja i sl.“ Faktiþka primena donetih zakona u Bosni i
Hercegovini je još uvek nedovoljna, a to se posebno odnosi na kolektivnu
zaštitu autorskih prava.
U Crnoj Gori kolektivnu zaštitu autorskih prava ureÿuje Zakon o
38
autorskom i srodnim pravima iz 2011. godine. Od osnovnog pravila da se
autorska prava mogu ostvarivati individualno i kolektivno nosilac autorskog ili
srodnog prava” može samo kolektivno ostvarivati pravo: 1) kablovske
retransmisije predmeta zaštite, osim emisija radio difuznih organizacija iz
sopstvene produkcije, bez obzira da li se radi o njihovim sopstvenim pravima ili
pravima steþenim od drugih nosioca prava; 2) davanja na poslugu iz þlana 24
stav 2 Zakona; 3) na naknadu za umnožavanje za privatne i druge interne
potrebe; 4) na naknadu za umnožavanje aktuelnih þlanaka iz dnevnih i
periodiþnih štampanih medija iz þlana 46 stav 1 taþka 3 Zakona; 5) na naknadu
za umnožavanje aktuelnih þlanaka iz dnevnih i periodiþnih štampanih medija za
39
potrebe pregleda štampe (klipinga) iz þlana 46 stav 1 taþka 3 Zakona.” Iako
postoje i druge razlike po predmetu kolektivne zaštite u našem i crnogorskom ili
bosansko-hercegovaþkom zakonu iz ove oblasti, koje bi mogle biti predmet
posebne analize, uoþava se da naš zakonodavac u predmete obavezne kolektivne
zaštite nije uvrstio “naknadu za umnožavanje aktuelnih þlanaka iz dnevnih i
periodiþnih štampanih medija za potrebe preglada štampe (klipinga)”. U
crnogorskom Zakonu su detaljno ureÿena pitanja odnosa prema þlanovima,
odnos prema korisnicima, utvrÿivanje tarifa i zajedniþki sporazumi, kontrola
rada organizacije za kolektivnu zaštitu autorskih prava i druga pitanja.
U Sarajevu je tokom juna 2012. godine održan sastanak predstavnika
40
društava za kolektivnu zaštitu autorskih prava sa podruþja cele bivše
Jugoslavije. Povod okupljanja društava iz regiona bila je „zabrinutost za
oþuvanje meÿunarodnog sistema za kolektivno ostvarivanje prava na teritoriji
41
Bosne i Hercegovine i zaštita interesa autora iz te zemlje, regije i celog sveta“.
37
38
39
40
41
ZOKOAISP BiH, þl. 24.
Zakon o autorskom i srodnim pravima – ZOAISP CG, Službeni list Crne Gore, br.
37/11
ZOAISP CG, þl.155.
Domaüin skupa bio je Sine Qua Non, organizacija za zaštitu kolektivnih autorskih
prava u BiH, a prisustovali su i predstavnici društava SAZAS (Slovenija),
HDS/ZAMP (Hrvatska), ZaMP (Makedonija), SOKOJ (Srbija), PAM (Crna Gora)
Regionalna saradnja od velike važnosti za zaštitu autorskih prava,
http://www.mojevijesti.ba/novost/126620/Regionalna-saradnja-od-velike-vaznostiza-zastitu-autorskih-prava, 18.septembar 2012.
158
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
3.3.Tumaþenje Ustavnog suda pitanja monopola
Pitanje monopolskog položaja organizacija za kolektivno ostvarivanje
autorskih prava raspravljano je i na Ustavnom sudu Srbije. Osnov ustavnog
spora je þlan 167., stav 1. prethodno važeüeg Zakona o autorskom i srodnim
42
pravima prema kome „samo jedna organizacija može dobiti dozvolu za
ostvarivanje autorskog, odnosno srodnih prava za istu vrstu prava na istoj vrsti
dela, odnosno predmeta srodnog prava“. Novim Zakonom o autorskom i
srodnim pravima ova odredba se nije suštinski menjala. Osnov za pokretanje
postupka Ustavni sud je našao u odredbama Ustava Srbije: „(1) Svi imaju
jednak pravni položaj na tržištu. (2) Zabranjeni su akti kojim se suprotno
zakonu, ograniþava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom
43
monopolskog ili dominantnog položaja. (...)“
44
ugraÿeni su argumenti
U Odluku koju je doneo Ustavni sud
45
Zakonodavnog odbora koji je istakao da neprofitni karakter kolektivnih
organizacija umanjuje potrebu za konkurencijom. Svakako da bi se o ovom
stavu Odbora moglo polemisati, pre svega imajuüi u vidu da kolektivne
organizacije za zaštitu autorskih prava jesu po zakonu neprofitne, ali
istovremeno donose profit svojim osnivaþima. Moglo bi se reüi da su ove
organizacije po svojoj pravnoj suštini sui generis jer se osnivaju na osnovu
posebnog zakona i po posebno utvrÿenim kriterijumima. Veü prilikom samog
osnivanja moraju ispunjavati brojne uslove, meÿu kojima i ekonomsko –
materijalne uslove, što za ostala udruženja nije sluþaj.
Prema stavu Odbora postojanje samo jedne organizacije za zaštitu
odreÿene vrste prava je jedini naþin da se omoguüi pravna sigurnost,
jednostavnost i niski troškovi zaštite autorskih i srodnih prava þlanova.
Postojanje više organizacija, prema ovom stavu, poveüalo bi verovatnoüu
kršenja autorskog i srodnih prava, a predstavljalo bi i optereüenje za korisnike
koji imaju obavezu da obaveštavaju kolektivne organizacije o korišüenju dela sa
46
njihovog repertoara.
42
43
44
45
46
Zakon o autorskom i srodnim pravima, Službeni list SCG, br. 61/04
Ustav Republike Srbije, Službeni list, þl. 84.
Odluka Ustavnog suda Srbije od 13.juna 2012. godine, Službeni glasnik RS br. 68/12
Odgovor Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije od 06.10.2009.,
br.011-2542/09, (taþka 1. Odgovora) povodom zahteva Ustavnog suda Republike
Srbije za davanje odgovora povodom pokrenute inicijative za ocenu ustavnosti
odredaba þlana 155. taþka 2, þlana 163. st. 3. i 4. i þlana 167. stav 1. Zakona o
autorskom i srodnima pravima,Službeni list SCG, br. 61/04
Veselinoviü, J., (2013). Intervencija države u spreþavanju monopola kao potencijalna
opasnost u ograniþavanju autorskih prava, Anali pravnog fakulteta Novi Sad, Novi
Sad, str. 193-208
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
159
Istina, sa izuzetkom Sjedinjenih Ameriþkih Država, nijedna država ne
poznaje sistem paralelne zaštite autorskih i srodnih prava. Samo jedna
organizacija može da bude ovlašüena da ostvaruje odreÿene vrste prava
povodom odreÿenih predmeta zaštite u sledeüim zemljama: Švajcarska, Španija,
Austrija, Maÿarska, Italija, Holandija.
Postavlja se i pitanje kakvu kontrolu naša država može da obezbedi da se
prava data jednoj organizaciji ne bi zloupotrebljavala, odnosno da se ne bi
zloubotrebljavali monopoli.
Ustavni sud je uvažio argumente odbora. Svojom odlukom Sud je u stvari
„legalizovao“ monopol kolektivnih organizacija za zaštitu autorskih prava jer
Sud istiþe da „þlan 84 Ustava zabranjuje zloupotrebu monopola, ali ne i
monopol kao takav“. U obrazloženju ovog stava Sud istiþe da Zakon o
autorskim i srodnim pravima spreþava zloupotrebu tako što ovlašüuje državu da
kontroliše da li kolektivna organizacija ispunjava uslove za dobijanje dozvole za
rad, da oduzme kolektivnoj organizaciji dozvolu za rad, kao i da vrši nadzor nad
radom organizacije, a nosiocima prava je ostavljena moguünost da svoja pravo
ostvaruju individualno. Ne sporeüi moguünost da se i ovako tumaþi þlan 84
Ustava možemo postaviti pitanje da li je to dovoljna „brana“ od zloupotrebe
monopola.
ZAKLJUýAK
Kolektivna zaštita autorskih prava u Srbiji, ali i u ostalim zemljama
regiona je pravno ureÿena, ali u primeni propisa iz ove oblasti postoje razliþita
pravna i ekonomska shvatanja. U praksi je posebno izražen problem nejednakog
odnosa prema autorima iz razliþitih oblasti.
Dok su u pojedinim oblastima kolektivne zaštite autorskih prava
ustanovljena i primenjena zakonska rešenja koja organizacijama za kolektivnu
zaštitu autorskih prava obezbeÿuje visoke prihode i kod kojih se postavlja
pitanje praviþne raspodele tih prihoda, kod drugih vrsta autorskih prava njihovi
autori ne ostvaruju nikakve prihode, pa þak nemaju ni organizacije za zaštitu tih
prava. Tu se postavlja pitanje da li su postojeüi propisi prilagoÿeni našim
uslovima za ostvarivanje kolektivnih prava ili je u pitanju bolja organizovanost
pojedinih nosioca autorskih prava.
Sa druge strane, korisnici pojedinih autorskih prava iznose svoje stavove
o “apsolutnom” monopolu organizacija za kolektivnu zaštitu autorskih prava i
svoja prava pokušavaju da ostvaruju kako u zakonskoj “neposlušnosti”, tako u
pravnim sporovima, koji þesto završavaju u sporovima pred ustavnim sudovima.
Stanje u celom regionu je gotovo identiþno, pa üe i potencijalne korekcije
pozitivnog zakonodavstva biti “usklaÿene”, kao što su i interesi autora i
korisnika autorskih prava postale regionalni problem, koji su zemlje sa dužom
tradicijom u kolektivnoj zaštiti autorskih prava u dobroj meri rešile.
160
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
LITERATURA
1. Aranÿeloviü, P., Stojanoviü, A., Dadiü, J., (2012). S Media group – problem
autorskih prava, http://www.academia.edu/1105883/S_Media_Group__Problem_autorskih_prava, 15.10.2012.
2. Bernska konvencija o zaštiti književnih i umetniþkih dela, 1886., usvojena
9.septembra 1886. godine i više puta menjana. Poslednji put 1971. godine u
Parizu.
3. Blaževiü, B,. (2008.), Kolektivno ostvarivanje autorskog, odnosno srodnog
prava, Zagreb
4. Bodrožiü,Ž., (2012.), Nepodnošljivi nameti SOKOJ-a,
http://kikindske.net/index.php?option=com_content&view=article&id=1064
:vlajni-nepodnoljiv-namet-sokoj-a-&catid=7:aktuelno&Itemid=21,
18.07.2012.
5. Brzuloviü Stanisavljeviü, T, (2010.), Autorsko pravo i biblioteke, Beograd
6. Dabetiü Trogrliü, V., (2011.). Osporavanje statusa kolektivne organizacije
za ostvarivanje autorskih i srodnih prava, Singidunum revija, Beograd, br. 8,
str. 187.
7. James, B., (2009). The Public Domein: enclosing the Commons of Mind,
http://thepublicdomain.org/thepublicdomain1.pdf(20.09.2011.)
8. Matutinoviü Filipi, S., Nauþne informacije u Srbiji ,
http://www.unilib.bg.ac.rs/edukacija/Naucne%20informacije%20u%20Srbij
i.pdf
9. Markoviü, P., (2009.). Komentar zakona o autorskom i srodnim pravima,
Beograd, http://www.naled-serbia.org/index.php?action=propisi&ltsID=16
10. Markoviü, P., (2009.). Komentar zakona o autorskom i srodnimpravima,
Beograd, http://www.naled-serbia.org/index.php?action=propisi&ltsID=16
11. Odluka Ustavnog suda Srbije od 13.juna 2012. godine, Službeni glasnik RS
br. 68/12
12. Odgovor Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije od
06.10.2009., br.011-2542/09, (taþka 1. Odgovora) povodom zahteva
Ustavnog suda Republike Srbije za davanje odgovora povodom pokrenute
inicijative za ocenu ustavnosti odredaba þlana 155. taþka 2, þlana 163. st. 3.
i 4. i þlana 167. stav 1. Zakona o autorskom i srodnima pravima,Službeni
list SCG, br. 61/04
13. Univerzalna konvencija o autorskom pravu, Ženeva, 1952.
14. Veselinoviü, J., (2013). Intervencija države u spreþavanju monopola kao
potencijalna opasnost u ograniþavanju autorskih prava, Anali pravnog
fakulteta Novi Sad, Novi Sad, str. 193-208
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
161
15. Zakon o autorskom i srodnim pravima - ZOAISP, Službeni glasnik RS, br.
104/09, 99/11.
16. Zakon o autorskom i srodnim pravima, Službeni list Crne Gore, br. 37/11
17. Zakon o autorskom pravu, Službeni list FNRJ br. 45/46
18. Zakon o autorskom i srodnim pravima, Službeni list SCG, br. 61/04
19. Zakon o kolektivnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava - ZOKOAISP
BiH, Službeni glasnik BiH, 63/10
20. Zakon o zaštiti autorskih prava Kraljevine Jugoslavije , 1929.
UDK: 347.7/.78
MESTO SRBIJE NA POLJU
INTELEKTUALNE SVOJINE1
INTELLECTUAL PROPERTY RIGHTS
AND POSITION OF SERBIA 2
Mr Sanja Jelisavac Trošiü
Istraživaþ saradnik, Institut za meÿunarodnu politiku i privredu, Beograd,
[email protected]
MA Sanja Jelisavac Trošiü
Research Assistant, Institute for International Politics and Economics, Belgrade,
[email protected]
Dr Mina Zirojeviü
Nauþni saradnik, Institut za uporedno pravo, Beograd,
[email protected]
Mina Zirojeviü, Ph.D
Research Assistant, Institute for Comparative Law, Belgrade,
mina.zirojevic @ gmail.com
1
2
Ovaj nauþni rad nastao je sinergiþnim nauþno istraživaþkim angažovanjem mr Sanje
Jelisavac Trošiü, u okviru projekta: „Srbija u savremenim meÿunarodnim odnosima:
Strateški pravci razvoja i uþvršüivanja položaja Srbije u meÿunarodnim integrativnim
procesima – spoljno-politiþki, meÿunarodni, ekonomski, pravni i bezbednosni
aspekti“, koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije,
projekat br. OI179029, a realizuje se u Institutu za meÿunarodnu politiku i privredu u
periodu od 2011.-2014., te dr Mine Zirojeviü u okviru projekta: „Srpsko i evropsko
pravo – uporeÿivanje i usaglašavanje“, koje finansira Ministarstvo za nauku i
tehnološki razvoj Republike Srbije, projekat br. OI179031, a realizuje se u Institutu
za uporedno pravo u periodu od 2011-2014.
This document has occured through synergic research engagement of MA Sanja
Jelisavac Trošiü within the project ’Serbia in Contemporary International Relations:
Strategic directions of development and strenghtening of Serbia in international
integration processes – foreign policy, international, economic, legal and security
aspects’, financed by the Ministry of Science and Technological development of
Republic of Serbia, project No. OI179029 and implemented by the Institute for
International Politics and Economy in the period from 2011. to 2014.; as well as PhD
Mina Zirojeviü within her project ‘Serbian and European Law – Comparing and
Reconciliation,’ financed by the Ministry of Science and Technological Development
of Republic of Serbia, project No.OI179031 which is implemented at the Institute for
Comparative Law in period since 2011. to 2014.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
163
Apstrakt: Opšte prihvaüen stav je da znanje i inovacije doprinose razvoju i
napretku privrede i društva. Brojni su pokušaji kvantitativnog merenja tog
doprinosa posmatranjem kretanja prava intelektualne svojine u meÿunarodnim
okvirima, ali još uvek ne postoji jedna sveobuhvatna metoda. U našem radu se
istražuje pozicija Srbije u više statistiþkih metoda obuhvatanja intelektualne
svojine. Uraÿeno je poreÿenje mesta naše zemlje na polju intelektualne svojine
u poreÿenju sa zemljama okruženja, zemljama iste dohodne grupe i razvijenim
zemljama sveta.
Abstract: It is generally accepted that knowledge and innovation contribute to
the development and progress of the economy and society. There are numerous
attempts to quantify contribution by observing the movement of intellectual
property rights at the international level, but there is no a comprehensive
method yet. This paper examines the position of Serbia in a few statistical
methods of capturing intellectual property rights. Serbia is compared to the
neighboring countries in the field of intellectual property, the countries of the
same income groups and developed countries.
Kljuþne reþi: Srbija, intelektualna svojina, bruto domaüi proizvod, patenti,
licence.
Key words: Serbia, intellectual property, GDP, patents, license.
U meÿunarodnom i uporednom pravu termin intelektualna svojina je
prihvaüen kao zajedniþki naziv za pravo industrijske svojine i autorsko pravo.
Intelektualna svojina je kreacija intelekta koja ima komercijalnu vrednost,
ukljuþujuüi autorsku svojinu kao što su literarna ili umetniþka dela, ali i idejnu
svojinu, kao što su patenti, ime porekla, poslovne metode, i industrijski procesi.3
Meÿunarodni transfer znanja i tehnologije ostvaruje se kroz formu opredmeüene i
neopredmeüene tehnologije. Pod opredmeüenom tehnologijom podrazumeva se
savremena oprema, dok u neopredmeüenu tehnologiju spadaju patenti, know how,
licence, poslovno tehniþka saradnja i drugo. Ako izuzmemo nekomercijalne forme
transfera tehnologije koje se ostvaruju kroz meÿunarodnu pomoü, dominantnu
formu meÿunarodnog transfera neopredmeüene tehnologije predstavljaju licence.4
Statistiþkom analizom ameriþki ekonomista Donald Kising (Donald
Keesing) pronašao je visok stepen korelacije izmeÿu izvoznih ostvarenja i
3
Legal Definitions and Terms, Internet,
4
www.sandiegobusinesslawfirm.com/legal_definition, 27/11/2003.
Sanja Jelisavac, Intelektualna svojina – meÿunarodna trgovina pravima intelektualne
svojine, Institut za meÿunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2006, str. 78.
164
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
ukupnih izdataka za istraživanje i razvoj izraženih u procentima od prodaje.5
Struþnjaci OECD-a na bazi istraživanja su konstatovali da je statistiþki teško
utvrditi efekte inovacija na izvozna ostvarenja iz mnogobrojnih razloga.6
Statistiþka istraživanja efekata nauþno-istraživaþkog rada na konkurentnost u
veüini sluþajeva daje potcenjene rezultate. I pored toga radovi struþnjaka OECD
pokazuju da postoji dobro slaganje podataka izvoznih ostvarenja i originalnih
inovacija nauþno-intenzivnih proizvoda.7 Srbija je 2005. godine imala
objavljenih 849 nauþnih i struþnih þlanaka u þasopisima, dok su izdaci za
istraživanje i razvoj tokom perioda 2000.-2005. godine iznosili 1,41% od bruto
domaüeg proizvoda (BDP). Što se tiþe izvoza visoke tehnologije Srbija je 2006.
godine ostvarila vrednost od 176 miliona ameriþkih dolara, što je 4% od robnog
izvoza iste godine. U Srbiji su 2005. godine rezidenti podneli 381 patentnu
prijavu, a nerezidenti 658 patentnih prijava, dok su rezidenti 1089 žigova i 736
nerezidenti.8
U svim oblicima meÿunarodne trgovine i razmene, kako opredmeüene
tako i neopredmeüene tehnologije i znanja uopšte, dominira mali broj razvijenih
zemalja.9 Zemlje sa visokim dohotkom imale su 2005. godine objavljenih
578.656 nauþnih i struþnih þlanaka u þasopisima, dok su izdaci za istraživanje i
razvoj tokom perioda 2000.-2005. godine iznosili 2,38%od bruto domaüeg
proizvoda. Što se tiþe izvoza visoke tehnologije zemalja sa visokim dohotkom
2006. godine on je bio 21% od robnog izvoza iste godine. Zemlje sa niskim
dohotkom imale su 2005. godine 16.711 objavljenih nauþnih i struþnih þlanaka
u þasopisima, dok su izdaci za istraživanje i razvoj tokom perioda 2000.-2005.
godine iznosili 0,57% od bruto domaüeg proizvoda. Što se tiþe izvoza visoke
tehnologije zemalja sa niskim dohotkom 2006. godine on je bio 6% od robnog
izvoza iste godine.10 Zemlje sa srednjim dohotkom imale su 2005. godine
objavljenih 112.719 nauþnih i struþnih þlanaka u þasopisima, dok su izdaci za
istraživanje i razvoj tokom perioda 2000.-2005. godine iznosili 0,85% od bruto
domaüeg proizvoda. Što se tiþe izvoza visoke tehnologije zemalja sa srednjim
dohotkom 2006. godine on je bio 20% od robnog izvoza iste godine.11
5
6
7
8
9
10
11
Donald B. Keesing, Impact of R&D on U.S. Trade, The Journal of Political
Economy, No 1, February 1967, p. 2-4.
Detaljni razlozi se mogu naüi u Gaps in Technology-Analitical Report, OECD, Paris,
1970, pp. 205-206.
Sanja Jelisavac, op.cit., str. 47.
World Bank, World Development Indicators 2008, Washington, 2008, p. 314.
Sanja Jelisavac, op.cit, str. 62.
Za više informacija videti: Mina Zirojeviü, Terorizam, Institut za meÿunarodnu
politiku i privredu, 2014, odeljak 6.
World Bank, World Development Indicators 2008, Washington, 2008, p. 314.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
165
Prema najnovijem izveštaju Globalnog indeksa inovacija iz 2013. godine
(pogledati grafikon 1), Srbija je, mereno prema globalnom indeksu inovacija,
zauzela 54. mesto u svetu (analizirane su 142 zemlje), sa skorom od 37,87
(opseg je od 0 do 100), a 33. mesto u Evropi.12 Globalni indeks inovacija se
dobija kao prosek podindeksa ulaganja u inovacije i podindeksa proizvodnje
inovacija. Prethodne godine Srbija je zauzela 46. mesto u svetu, a 2011. godine
57. mesto.13 Prema najnovijim podacima 2013. godine došlo je do pada u
poziciji Srbije u odnosu na prethodnu godinu za 8 mesta u svetu i za 3 mesta u
Evropi. Srbija je u ovom istraživanju kategorisana kao zemlja sa srednjim
dohotkom (upper middle income), pa je u poreÿenju sa drugim zemljama iz te
kategorije relativno dobro pozicionirana, iza Malezije, Letonije, Kine, Kosta
Rike, Litvanije, Bugarske, Crne Gore, ýilea, Rumunije, Makedonije, Urugvaja i
Mauricijusa. Što se tiþe zemalja koje su ostvarile najbolje inovacione rezultate,
koji se mere globalnim indeksom inovacija, veü treüu godinu zaredom ovu
grupu predvode Švajcarska i Švedska. Prvih 30 zemalja na rang listi globalnog
indeksa inovacija su iz kategorije zemalja sa visokim dohotkom što znaþi da
visoko razvijene zemlje ostvaruju najbolje inovacione rezultate.Osim toga,
možemo istaüi da postoji pozitivna korelacija izmeÿu indeksa inovacione
efikasnosti i globalnog indeksa inovacija pa zakljuþujemo da efikasnije zemlje
postižu u proseku bolji rang kod globalnog indeksa inovacija.
Srbija je 2013. godine ostvarila koeficijent efikasnosti inovacija od 0,82
(prema kome je zauzela 49 mesto u svetu).14 Ovaj pokazatelj je osmišljen tako
da na njega nema uticaj stepen razvijenosti posmatrane privrede. Srbija je prema
podindeksu ulaganja u inovacije zauzela 63. mesto u svetu, a sa druge strane,
prema podindeksu proizvodnje inovacija, Srbija je zauzela 51. mesto u svetu
2013. godine.15 Naša zemlja, uprkos slabom inovacionom okruženju, ima dobru
proizvodnju inovacija. Nedostatak ovoga pokazatelja je što se relativno dobri
rezultati u koeficijentu efikasnosti inovacija mogu postiüi i sa slabim ulaganjem
u inovacije, a ne samo sa dobrom proizvodnjom inovacija. Zbog toga su u
analizu ukljuþeni i podindeksi ulaganja u inovacije i podindeksi proizvodnje
inovacija. Pošto je Srbija lošije pozicionirana prema ulaganju u inovacije nego
što je po proizvodnji inovacija, zakljuþujemo da je potrebno dodatno ulagati u
12
13
14
15
Soumitra Dutta and Bruno Lanvin (Eds), The Global Innovation Index 2013, The
Local Dynamics of Innovation, Table: Global Innovation Index 2013 Rankings,
Cornell University, INSEAD, and WIPO 2013, p. xx.
Soumitra Dutta, Ed., (2012), The Global Innovation Index 2012, WIPO, INSEAD, p.
8.
Soumitra Dutta and Bruno Lanvin (Eds), The Global Innovation Index 2013, The
Local Dynamics of Innovation, Table: Global Innovation Index 2013 Rankings,
Cornell University, INSEAD, and WIPO 2013, p. xx.
Ibid, p. 240.
166
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
inovacione aktivnosti da bi naša zemlja ostvarila još bolje rezultate u oblasti
intelektualne svojine.
Grafikon 1: Globalni indeks inovacija 2013. godine16
Izvor: Autorke prema podacima Global Innovation Index 2013., p. 6.
16
U zagradama su navedena mesta koja zauzima Srbija.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
167
Tabela 1: Meÿunarodne prijave PCT, Haški i Madridski sistem,
po poreklu 2011. godine
Meÿunarodne prijave
Zavod
PCT17
Madrid
Hag
Kancelarija za
harmonizaciju
unutrašnjeg tržišta
(EU)
/
5.859
/
Ruska federacija
946
1.652
1
Japan
38.873
1.538
/
SAD
48.896
4.791
229
Kina
16.403
2.149
5
Albanija
/
/
/
Bugarska
28
189
16
Rumunija
20
76
4
Slovenija
125
183
15
Hrvatska
47
218
19
Bosna i
Hercegovina
6
21
2
Crna Gora
2
10
/
Srbija
19
163
15
Izvor: WIPO, WIPO IP Facts and Figures 2012, WIPO Economics &
Statistics Series , p. 39.
Meÿunarodne prijave intelektualne svojine pokazuju ozbiljnu nameru i
planove domaüih pronalazaþa i proizvoÿaþa da plasiraju svoje proizvode
intelektualne svojine u inostranstvu. Zato je neophodno videti gde se na tom
polju pozicionirala Srbija. Ugovor o saradnji u oblasti patenata (PCT) je
meÿunarodni ugovor zakljuþen 1970. godine u Vašingtonu, þiji je cilj saradnja
zemalja na podnošenju patentnih prijava, utvrÿivanje stanja tehnike u postupku
patentiranja, ispitivanje prijava i širenje tehniþkih informacija koje su sadržane
u njima. Izvan mehanizma koji je uspostavljen ovim Ugovorom, jedini naþin da
17
Ugovor o saradnji u oblasti patenata, na engleskom jeziku: Patent Cooperation Treety
(PCT).
168
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
se obezbedi patentna zaštita za isti pronalazak u više zemalja, jeste podnošenjem
odvojenih patentnih prijava u svakoj zemlji pojedinaþno, što iziskuje
ponavljanje posla; tako da je Ugovor o saradnji u oblasti patenata ustanovio
sistem þiji je cilj da, u interesu korisnika patentnog sistema i nacionalnih
patentnih administracija pojednostavi, pojeftini i uþini efikasnijim obezbeÿenje
patentne zaštite za isti pronalazak u više zemalja.18 U Srbiji je putem PCT
prijavljeno 19 patenta, što je na nivou ostalih zemalja regiona, osim Slovenije
koja je 2011. godine imala þak 125 prijava (tabela 1). U poreÿenju sa razvijenim
zemljama i zemljama koje se ubrzano razvijaju, sve zemlje Zapadnog Balkana
znaþajno zaostaju sa brojem patentnih prijava (na primer, SAD 48.986 PCT
2011. godine).
Madridski aranžman predviÿa sistem meÿunarodne registracije žigova, po
kome se podnošenjem jedne meÿunarodne prijave dobija istovremeno pravna
zaštita u onim zemljama þlanicama Aranžmana u kojima podnosilac prijave želi
pravnu zaštitu. Prijava se podnosi putem nacionalne administracije u zemlji
porekla podnosioca prijave.19 U Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije 2011.
godine podneseno je 163 prijave za meÿunarodnu registraciju žigova putem
Madridskog aranžmana. Ovaj broj prijava, kao i kod drugih zemalja regiona, je
daleko manji nego kod razvijenih zemalja, na primer EU 5.859 prijava, SAD
4.791 i Japan 1.538.
Haškim sporazumom o meÿunarodnom prijavljivanju industrijskih
uzoraka i modela od 1925. godine, ustanovljen je sistem meÿunarodnog
prijavljivanja i registrovanja dizajna kojim je omoguüeno da se na osnovu jedne
meÿunarodne prijave dizajna ostvari zaštita dizajna u više zemalja odjednom, uz
minimalne formalnosti i troškove. Sada postoje tri važeüa dokumenta Haškog
sporazuma i to Londonski akt iz 1934. godine, Haški akt iz 1960. godine i
Ženevski akt iz 1999. godine. Meÿutim, postoji tendencija da, sa pristupanjem
država þlanica Londonskog i Haškog akta novom Ženevskom aktu, postojeüi
Londonski i Haški akt prestanu da važe.20 Meÿunarodna zaštita proizvodi iste
efekte kao da je zahtev za registraciju podnet u svakoj od zemalja potpisnica
osim ukoliko zaštitu odbije odgovarajuüi organ te zemlje. Srbija ima 15 prijava
industrijskog dizajna putem Haškog sporazuma u 2011. godini. U Srbiji kao i
kod drugih zemalja sveta manje je zastupljeno meÿunarodno prijavljivanje
18
19
20
Jelisavac Sanja, (2006), Intelektualna svojina – meÿunarodna trgovina pravima
intelektualne svojine, Institut za meÿunarodnu politiku i privredu, Beograd, str. 107.
Ibid, str. 109.
Jelisavac Sanja, (2008), „Ženevski akt Haškog sporazuma o meÿunarodnoj
registraciji industrijskog dizajna” Evropsko zakonodavstvo, br 25-26 , Institut za
meÿunarodnu politiku i privredu, Beograd, str. 67.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
169
industrijskog dizajna u poreÿenju sa prijavama industrijskog dizajna u domaüim
kancelarijama za intelektualnu svojinu.21
Tabela 2: BDP i registrovana prava intelektualne svojine u Srbiji
Godina
Patenti
Žigovi
Industrijski
dizajn
BDP
2004
473
-
-
60,13
2005
372
-
-
63,37
2006
443
2553
157
65,65
2007
437
5700
213
69,20
2008
452
4690
131
71,83
2009
353
4344
142
69,32
2010
390
4495
279
69,98
2011
243
3363
292
71,22
Napomena: Bruto domaüi proizvod (milijarde USD, konstanta 2005. USD
(PPP)): 71,22 (2011) (Rang = 73)
Izvor: WIPO statistics database, preuzeto iz WIPO, Statistical Country
Profiles, Internet,
http://www.wipo.int/ipstats/en/statistics/country_profile/countries/rs.html,
02/10/2013.
Tabela 2 nam pokazuje kakav je odnos izmeÿu registrovanih prava
intelektualne svojine u Srbiji i bruto domaüeg proizvoda. Na poþetku
posmatranog vremenskog perioda, u periodu 2004.-2005. godine Srbija je imala
opadajuüi trend registracije patenata, ali uzlazni trend BDP. U periodu 2005.2006. oba pokazatelja, registracija patenata i BDP, imaju uzlazni trend. U
narednom periodu 2006.-2007. godine registracija patenata stagnira, ali
industrijskog dizajna i posebno žiga ima izražen uzlazni trend, dok BDP i dalje
raste. Period od 2007.-2008. obeležio je i dalje trend rasta BDP, blagog rasta
registracije patenata, ali pada registrovanog industrijskog dizajna i registrovanih
žigova. Negativan uticaj svetske ekonomske krize se pokazuje 2008. godine, jer
dolazi do pada BDP, kao i registrovanih prava intelektualne svojine. Posle 2009.
21
Sanja Jelisavac Trošiü, „Položaj Srbije u meÿunarodnim tokovima intelektualne
svojine”, u: Položaj Srbije u savremenim meÿunarodnim ekonomskim odnosima,
urednici Predrag Bjeliü i Duško Dimitrijeviü, Institut za meÿunarodnu politiku i
privredu, Beograd, 2012.
170
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
godine, sa blagim oporavkom privrede dolazi do postepenog rasta BDP,
registrovanih patenata i žigova i znatno izraženijeg porasta broja registrovanog
industrijskog dizajna. Posmatrajuüi ova kretanja, ne može se tvrditi da u Srbiji
porast registrovanih prava intelektualne svojine i njihova eventualna primena u
privredi imaju znaþajan uticaj na bruto domaüi proizvod.
Grafikon 2: Patenti na snazi, Srbija
Izvor: Wipo Statistic Database, last update 05/13, preuzeto sa
http://www.wipo.int/ipstats/en/statistics/country_profile/countries/rs.html,
14/10/2013.
Zaštita intelektualne svojine stimuliše inovacije i kreativnost, što su osnove
konkurentnosti u savremenoj ekonomiji. Patentno pravo je kompromis izmeÿu
dve protivureþnosti, prava stvaraoca na rezultate svog intelektualnog rada i
prava društvene zajednice da se tim rezultatima koristi. Patent je nacionalno
determinisan i zasnovan na principu teritorijaliteta.22
Patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike,
koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv. Predmet
pronalaska koji se štiti patentom može biti proizvod, postupak, primena
22
Jelisavac Sanja, (2006), Intelektualna svojina – meÿunarodna trgovina pravima
intelektualne svojine, Institut za meÿunarodnu politiku i privredu, Beograd, str. 67.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
171
proizvoda i primena postupka.23 Broj odobrenih patenta u svetu je u stalnom
porastu, a osvrt na inostranu sudsku praksu pokazuje da su sudovi sve više
naklonjeni njihovoj jaþoj zaštiti.24
Tokom 2007. godine u Srbiji bilo je ukupno 1274 patenta na snazi, þime
je naša zemlja zauzela 38. poziciju u svetu (grafikon 2). Tokom 2008. godine taj
broj se neznatno poveüao, da bi 2009. godine bio ostvaren najbolji rezultat za
posmatrani vremenski period sa 1635 patenata na snazi. Najbolje mesto u svetu
je ostvareno veü pomenute 2007. godine, a najniža pozicija (50) 2010. godine.
Poslednje posmatrane godine, 2011., u Srbiji je bilo 1439 patenata na snazi.25
Rastuüi udeo koji imaju prava intelektualne svojine u meÿunarodnoj
trgovini ogleda se u podacima da odmah za izvozom finansijskih usluga koji
predstavlja 7,4 odsto globalnog izvoza komercijalnih usluga u 2011. godini,
dolaze prihodi vlasnika licence sa 6,4 odsto. Raþunarske i informacione usluge
þine 6,0 odsto svetskog izvoza komercijalnih usluga, u odnosu na 4,0 odsto u
2005. godini.26 Tantijeme i naknade za licence (royalties and licence fees),
prema statistiþkom obuhvatanju Svetske trgovinske organizacije, obuhvataju
plaüanja za korišüenje nematerijalne nefinansijske imovine i vlasniþkih prava,
kao što su patenti, autorska prava, žigovi, industrijski procesi i franšizing. U
tabeli 3 može se videti promet tantijema i naknada za licencu, kao i vodeüi
izvoznici odnosno uvoznici na ovom polju.
Vodeüi izvoznici tantijema i naknada za licencu su SAD, Evropska unija i
Japan, dok su na strani uvoza EU ispred SAD. Primeüujemo da je veüina
zemalja u isto vreme i vodeüi izvoznik i vodeüi uvoznik tantijema i naknada za
licencu. Pregledom prometa tantijema i naknada za licencu možemo u
odreÿenom obimu pratiti meÿunarodni promet prava intelektualne svojine.
Srbija je þlanica Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (pristupila
1992. godine) i potpisnica je 24 sporazuma o intelektualnoj svojini koje
administrira ta organizacija.27 Naša zemlja je i potpisnica Meÿunarodne
konvencije za zaštitu novih biljnih sorti, a potpisnik TRIPS üe postati
pristupanjem Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer je ovaj sporazum sastavni
deo Sporazuma o osnivanju STO.28
23
„Zakon o patentima“, ýlan 7, Službeni list RS, br. 99/2011, str. 3.
Jelisavac Sanja, (2006), Intelektualna svojina – meÿunarodna trgovina pravima
intelektualne svojine, Institut za meÿunarodnu politiku i privredu, Beograd, str. 20.
25
WIPO, Statistical Country Profiles, Internet,
http://www.wipo.int/ipstats/en/statistics/country_profile/countries/rs.html , 14/10/2013.
26
WTO, International Trade Statistics 2012, p. 139.
27
Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, na engleskom World Intellectual
Property Organization (WIPO).
28
International Convention for the Protection of New Varieties of Plants (UPOV
Convention).
24
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
172
Tabela 3: Priliv i odliv tantijema i naknada za licencu, 2010. i 2011. godine,
izraženi u milionima ameriþkih dolara i u procentima
vrednost
udeo u
10
privreda
godišnja procentualna promena
2010
2011
2010
20052010
2009
2010
2011
SAD
92054
103797
39,7
7
-6
10
13
EU (27)
85472
93832
36,8
12
7
5
10
-
41920
49036
18,1
7
-3
9
17
Japan
26684
29016
11,5
9
-16
23
9
Švajcarska
16405
…
7,1
14
30
10
…
Kanada
3813
3946
1,6
7
-5
11
3
Koreja
3145
4321
1,4
11
34
-2
37
Singapur
1867
2230
0,8
16
0
38
19
Australija
926
921
0,4
11
4
26
-1
Izrael
849
1067
0,4
8
-5
12
26
Kina
830
830
0,4
39
-25
93
0
Prethodnih
10
232045
…
100
-
-
-
-
EU (27)
108996
116980
47,2
11
0
2
7
-
57128
60850
24,7
7
-8
2
7
SAD
31784
34813
13,8
5
0
14
10
Japan
18773
19160
8,1
5
-8
12
2
Singapur
15857
19391
6,9
11
-7
37
22
Švajcarska
14910
…
6,5
14
39
3
…
Kina
13040
14632
5,6
20
7
18
12
Izvoznici
extra
EU
(27)
Uvoznici
extra
EU
(27)
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
173
Koreja
9031
7302
3,9
15
27
26
-19
Kanada
8665
9218
3,7
5
-6
7
6
Ruska
federacija
5066
6105
2,2
26
-11
23
21
Tajvan
4943
6105
2,2
26
-11
44
17
Prethodnih
10
231065
…
100
-
-
-
-
Izvor: WTO, International Trade Statistics 2012, p. 176.
Srbija je þlanica Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (pristupila
1992. godine) i potpisnica je 24 sporazuma o intelektualnoj svojini koje
administrira ta organizacija.29 Naša zemlja je i potpisnica Meÿunarodne
konvencije za zaštitu novih biljnih sorti, a potpisnik TRIPS üe postati
pristupanjem Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer je ovaj sporazum sastavni
deo Sporazuma o osnivanju STO.30
Najnoviji meÿunarodni sporazumi u vezi intelektualne svojine, a koji su
stupili na snagu u Srbiji su Londonski Protokol o vodi i zdravlju na Konvenciju
o zaštiti i korišüenju prekograniþnih vodotokova i meÿunarodnih jezera 1992.
godine(15. jula 2013. godine)31, Meÿunarodni sporazum o biljnim genetiþkim
resursima za hranu i poljoprivredu (2. Jula 2013. godine) i veü pomenuta
Meÿunarodna konvencija za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV ) (5. januara
2013. godine). Prethodne godine su doneti Zakon o patentima i Kijevski
Protokol o ispuštanju i prenosu zagaÿujuüih registara uz Konvenciju o
dostupnosti informacija, uþešüu javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu
zaštitu u pitanjima životne sredine (21. februar 2012. godine).32 Ipak, dok prava
intelektualne svojine mogu doneti strane direktne investicije, transfer
29
30
31
32
Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, na engleskom World Intellectual
Property Organization (WIPO).
International Convention for the Protection of New Varieties of Plants (UPOV
Convention).
London Protocol on Water and Health to the 1992 Convention on the Protection and
Use of Transboundary Watercourses and International Lakes (July 15, 2013);
International Treaty on Plant Genetic Resources for Food and Agriculture (July 2,
2013); International Convention for the Protection of New Varieties of Plants
(UPOV) (January 5, 2013).
Kiev Protocol on Pollutant Release and Transfer Registers to the Convention on
Access to Information, Public Participation in Decision-Making and Access to Justice
in
Environmental
Matters
(February
21,
2012).
WIPO,
Internet,
http://www.wipo.int/treaties/en/summary.jsp, 17/10/2013.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
174
tehnologije, domaüe inovacije i istraživaþko-razvojne aktivnosti u zemljama u
razvoju, usvajanje zakona iz oblasti zaštite prava intelektualne svojine nije
garancija da üe ekonomski razvoj da ih sledi.33
ZAKLJUýAK
Prava intelektualne svojine sa protokom godina imaju rastuüi udeo u
meÿunarodnoj trgovini. Njihov znaþaj u meÿunarodnoj razmeni se poveüava, a
postoji i visok stepen korelacije izmeÿu izvoznih ostvarenja i ukupnih izdataka
za istraživanje i razvoj. Postoje mnogobrojni pokušaji statistiþkih istraživanja
efekata nauþno-istraživaþkog rada na konkurentnost jedne privrede, kao i na
meÿunarodnu trgovinu. Promet prava inteektualne svojine, u meÿunarodnim
okvirima je teško pratiti, ali postoji dobro slaganje podataka o izvoznim
ostvarenjima nauþno-intenzivnih proizvoda i originalnih inovacija. Ulaganje u
istraživanje i razvoj utiþu na rast izvoza znanjem intenzivnih i visokotehnoloških proizvoda. Na tom polju uglavnom dominira mali broj razvijenih
zemalja.
Srbija u delu izvoza visoke tehnologije ostvaruje skromne rezultate sa
izuzetno malim uþešüem istog u ukupnom robnom izvozu. Sa druge strane,
prema globalnom indeksu inovacija, naša zemlja je relativno dobro
pozicionirana. Naša zemlja uprkos slabom inovacionom okruženju ima dobru
proizvodnju inovacija. Pošto je Srbija lošije pozicionirana prema ulaganju u
inovacije nego što je po proizvodnji inovacija, zakljuþujemo da je potrebno
dodatno ulagati u inovacione aktivnosti da bi se ostvarili još bolji rezultati u
oblasti intelektualne svojine. Visoko razvijene zemlje i ovde ostvaruju najbolje
inovacione rezultate.
Kada pojedinaþno posmatramo prava intelektualne svojine, rezultati su
skromni. U Srbiji se prijavljuje patenta na nivou ostalih zemalja regiona, a sve
zemlje Zapadnog Balkana znaþajno zaostaju sa brojem patentnih prijava u
odnosu na ostatak Evrope. Pokazatelji na polju novih žigova i industrijskog
dizajna su kao i kod drugih zemalja regiona, a daleko manji nego kod razvijenih
zemalja. Kada posmatramo uticaj prava intelektualne svojine na rast bruto
domaüeg proizvoda u našoj zemlji on još nije izražen, tako da je potrebna
dodatna implementacija rezultata istraživanja, inovacija i znanja u domaüu
privredu. Potencijal prava intelektualne svojine je da donesu strane direktne
investicije i transfer tehnologije, razvoj domaüih inovacija i istraživaþkorazvojne aktivnosti u Srbiji, meÿutim usvajanje zakona iz oblasti zaštite prava
intelektualne svojine nije garancija da üe ekonomski razvoj da ih sledi.
33
Olwan, Rami M., Intellectual Property and Development, Theory and Practice,
Springer-Verlag Berlin Heidelberg, 2013, p. 361.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
175
LITERATURA
1. Dutta Soumitra and Lanvin Bruno (Eds), The Global Innovation Index 2013,
The Local Dynamics of Innovation, Table: Global Innovation Index 2013
Rankings, Cornell University, INSEAD, and WIPO 2013.
2. Gaps in Technology-Analitical Report, OECD, Paris, 1970.
3. Jelisavac Sanja, „Ženevski akt Haškog sporazuma o meÿunarodnoj
registraciji industrijskog dizajna” Evropsko zakonodavstvo, br 25-26 ,
Institut za meÿunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008.,
4. Jelisavac Trošiü, Sanja „Položaj Srbije u meÿunarodnim tokovima
intelektualne svojine”, u: Položaj Srbije u savremenim meÿunarodnim
ekonomskim odnosima, urednici Predrag Bjeliü i Duško Dimitrijeviü,
Institut za meÿunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2012.
5. Jelisavac, Sanja Intelektualna svojina – meÿunarodna trgovina pravima
intelektualne svojine, Institut za meÿunarodnu politiku i privredu, Beograd,
2006.
6. Keesing, Donald B., Impact of R&D on U.S. Trade, The Journal of Political
Economy, No 1, February 1967.
7. Legal Definitions and Terms, Internet,
www.sandiegobusinesslawfirm.com/legal_definition, 27/11/2003.
8. Olwan, Rami M., Intellectual Property and Development, Theory and
Practice, Springer-Verlag Berlin Heidelberg, 2013.,
9. World Bank, World Development Indicators 2008-., Washington, 2008.
10. Zirojeviü, Mina, Terorizam, Institut za meÿunarodnu politiku i privredu,
2014., odeljak 6.
UDK: 347.78:343.2
KRIVIýNOPRAVNA ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE
CRIMINAL – LEGAL PROTECTION
OF INTELLECTUAL PROPERTY
Prof. dr Branko Vuþkoviü
Predsjednik Osnovnog suda u Kotoru
Predsjednik Udruženja za kriviþno pravo i kriminalnu politiku Crne Gore,
Profesor Meÿunarodnog kriviþnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta
Mediteran u Podgorici,
Profesor Kriviþnog prava i kriviþno procesnog zakonodavstva na Fakultetu za
mediteranske poslovne studije u Tivtu
Prof. dr Vesna Vuþkoviü
Sudija Upravnog suda Crne Gore,
Profesor Kriminalistike na Pravnom fakultetu Univerziteta „Mediteran“ u
Podgorici i na Fakultetu za mediteranske poslovne studije u Tivtu
E mail: [email protected]
Prof. dr Branko Vuþkoviü, Ph.D
President of the Basic Court in Kotor
President of The Association for Criminal Law and Criminal Policy of
Montenegro
Professor of International Criminal Law at The Faculty of Law at Mediteran
University in Podgorica,
Professor od Criminal Law and Criminal Procedural Law at Mediteran Business
Studies in Tivat
Prof. dr Vesna Vuþkoviü,Ph.D
The judge at the Administrative Court of Montenegro
Professor of Criminology at Mediteran University, Faculty of Law in Podgorica
and at Mediteran Business Studies in Tivat
E mail: [email protected]
Rezime: Intelektualna svojina je þest objekt povreda prava i neovlašüenog
korišüenja intelektualnih djela. Postoji opravdan interes država da štite prava
intelektualne svojine. Njihova efikasna zaštita preduslov je prevencije
zloupotreba kulturnih i ekonomskih dobara, ali efikasnom zaštitom podstiþe se
kreativnost pojedinca. U protivnom, dolazi do gubitka motiva za realizaciju
novih ideja. Prava intelektualne svojine su ekskluzivna prava titulara koja
djeluju erga omnes - prema svima. Ona imaju za cilj da sprijeþe druge da ih
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
177
neovlašüeno koriste. Stoga, kriviþno-pravna zaštita ima posebno, znaþajno
mjesto i ulogu u zaštiti prava intelektualne svojine i to je najefikasniji vid njene
zaštite.
Abstract: Intellectual property is a frequent object of infringment of rights and
unauthorized use of intellectual acts. There is justified interest of states to
protect rights od intellectual property. Their effective protection is a preliminary
condition for prevention of cultural and economic properties abusal, and
individual creativity is encouraged by efficient protection. Otherwise, it brings
to loss of motifs for realization of new ideas. Intellectual property rights are the
exclusive right of the holder to operate erga omnes - toward everyone. Their aim
is to stop others using them unauthorizedly. Therefore criminal – legal
protection has special, important place role in protection of right of intellectual
property and it is the most efficient form of its protection.
Kljuþne rijeþi: intelektualna svojina, kriviþno-pravna zaštita, meÿunarodni
standardi, autorsko pravo, srodno pravo.
Key words: Intellectual property, legal protection, inernational standards,
copyright, neighbouring right.
UVOD
Pojam „intelektualna svojina“ definisan je u Konvenciji o osnivanju
Svjetske organizacije za intelektualnu svojinu, koja je donijeta 1967. godine, sa
izmjenama 1979. godine. Prema ovoj konvenciji intelektualna svojina
definisana je kao pravo koje se odnosi na književna, umjetniþka i nauþna djela,
interpretacije umjetnika i izvoÿaþa, fonograme, radio i televizijske emisije,
pronalaske u svim oblastima ljudske aktivnosti, nauþna otkriüa, industrijski
dizajn, fabriþke, trgovaþke i uslužne žigove, kao i trgovaþka imena i trgovaþke
nazive, zaštitu od nelojalne utakmice i sva druga prava vezana za intelektualnu
aktivnost u industrijskoj, nauþnoj, književnoj i umjetniþkoj oblasti.1
Intelektualna svojina je pravo, skup svih ovlašüenja koje pravni poredak
zemlje priznaje nosiocu intelektualne svojine. Ova prava imaju autori,
pronalazaþi i ostali nosioci intelektualne svojine. Njena karakteristika je
unikatnost, da je plod liþne kreativnosti i inovativnosti, da podstiþe ljudsko
stvaralaštvo pomjerajuüi postojeüe granice nauke i tehnologije, obogaüujuüi
svjet umjetnosti i književnosti. Kada govorimo o intelektualnoj svojini, onda
mislimo na njene dvije grupe: industrijsko pravo i autorsko pravo.
1
Convention Establishing the World Intellectual Property Organization, Internet
adresa:
http://www.wipo.int/wipolex/en/wipo_treaties/text.jsp?doc_id=131054&file_id=190
032#P50_1504, dana 11.10.2013. godine
178
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Danas, usljed sve bržeg razvoja informacionih tehnologija i posebno
interneta, dolazi do poveüanja razliþitih oblika ugrožavanja intelektualne
svojine, posebno u cyber prostoru, pa je osnovana njena kriviþno-pravna zaštita.
Na meÿunarodnom planu, u pogledu regulative donijeti su znaþajni
dokumenti kojima je regulisana ova materija, a meÿu njima najznaþajniji je
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (Agreement on
Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights - TRIPS), usvojen od
strane Svjetske trgovinske organizacije, a njime se propisuju sredstva koja treba
primjenjivati u cilju zaštite i to:
- efikasnu graÿansko-pravnu zaštitu, u kojoj nosilac prava dobija materijalnu
naknadu štete nastale povredom prava intelektualne svojine;
- efikasnu kriviþno-pravnu zaštitu, u cilju kažnjavanja uþinilaca kriviþnih djela
i u cilju sprijeþavanja njihovog daljeg vršenja uz izricanje mjera bezbjednosti
- oduzimanje predmeta i sredstava kojima je djelo izvršeno;
- primjenu specijalnih mjera u borbi protiv zloupotrebe tehniþkih sredstava,
koje se odnose na neovlašüeno kopiranje, kao i deskriptovanje televizijskih
programa;
- primjenu preventivnih mjera od strane sudova u cilju sprijeþavanja
falsifikovanja roba u trgovaþkim kanalima.
Pored ovog dokumenta donijet je i Trgovinski sporazum protiv
falsifikovanja (Anti – Counterfeiting Trade Agreement – ACTA).
Usklaÿivanje pravnih normi kojima je intelektualna svojina ureÿena u
Evropskoj uniji vrši se na dva naþina: prvo, ujednaþavanjem pravnih normi koje
se primjenjuju u državama þlanicama Evropske unije, u skladu sa Ugovorom o
osnivanju Evropske zajednice. Drugo, donošenjem propisa koji sadrže norme o
intelektualnoj svojini koje važe na nivou Evropske zajednice.
Zaštita prava intelektualne svojine uopšte, a autorskih i srodnih prava
posebno, predstavlja aktuelan problem, ne samo na globalnom, meÿunarodnom
planu, veü i na nacionalnom, lokalnom nivou. Da bi se ova prava zaštitila
neophodna je dobra pravna regulativa usklaÿena sa meÿunarodnim standardima.
ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE
Zaštita intelektualne svojine ostvarivala se u našem društvu sporo i prije
svega pravnim odredbama iz oblasti graÿanskog, privrednog i upravnog prava,
prevashodno kao oblik graÿanske i moralne zaštite. U tom pogledu donijeto je
nekoliko zakonskih propisa kojima se ostvarivala ova zaštita. To su: Zakon o
autorskim i srodnim pravima („Sl. list CG“, broj 37/11), Zakon o žigu („Sl. list
CG“, broj 72/10), Zakon o patentima („Sl. list CG“, broj 66/08 i 40/10), Zakon
o oznakama geografskog porijekla („Sl. list CG“, broj 48/08), Zakon o pravnoj
zaštiti industrijskog dizajna („Sl. list CG“, broj 80/10), Zakon o zaštiti
topografija poluprovodnika („Sl. list CG“, broj 75/10), Zakon o primjeni propisa
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
179
kojima se ureÿuje zaštita prava intelektualne svojine („Sl. list RCG“, broj 45/05
i „Sl. list CG“, broj 37/11), Zakon o optiþkim diskovima („Sl. list CG“, broj
27/07 i 53/11), Zakon o zaštiti biljnih sorti („Sl. list CG“, broj 48/07 i 48/08),
Zakon o oznakama porijekla, geografskim oznakama i oznakama garantovano
tradicionalnih specijaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda („Sl. list
CG“, broj 18/11).
U cilju što potpunije zaštite intelektualne svojine, u Crnoj Gori donijeta je
nacionalna strategija za period 2012 – 2015 godine, u saradnji sa Svjetskom
organizacijom za intelektualnu svojinu i Crna Gora kao þlanica Svjetske
trgovinske organizacije (STO) ima za cilj da i dalje unapreÿuje ekonomiju, što
zahtjeva efikasan sistem za realizaciju svih politika, posebno ostvarivanje prava
intelektualne svojine.
KRIVIýNO-PRAVNA ZAŠTITA U KRIVIýNOM ZAKONIKU
CRNE GORE
Kriviþno-pravna zaštita intelektualne svojine regulisana je u Kriviþnom
zakoniku Crne Gore2 u posebnoj glavi - Kriviþna djela protiv intelektualne
svojine (þlan 233 do 238). Propisivanjem kriviþnih djela upotpunjena je zaštita
intelektualne svojine u našem pravnom sistemu i po prvi put, posveüena je cijela
glava kriviþnim djelima protiv intelektualne svojine.
Mada je sfera zaštite intelektualne svojine mjerama kriviþnog prava u
posljednje vrijeme znatno proširena, ona je i danas relativno uska i ograniþena
na mali broj kriviþnih djela, tako da se u sudskoj praksi osjeüa potreba za
proširenjem ovog oblika zaštite.
Kriviþna djela iz ove grupe su relativno malobrojna, ali su dosta
kompaktna u pogledu grupnog zaštitnog objekta. Njima se štite prava koja ulaze
u domen intelektualne svojine, a to je prije svega autorsko pravo i njemu srodna
prava. U ovo grupu prava spadaju: autorsko pravo, pravo proizvoÿaþa
fonograma, pravo proizvoÿaþa videograma, pravo proizvoÿaþa emisija i pravo
proizvoÿaþa baze podataka.
Kriviþnim djelima iz ove grupe štite se i tzv. prava industrijske svojine u
koja spadaju: patentno pravo, pravo žiga, pravo zaštite geografskih oznaka
porijekla, pravo uzoraka i modela, pravo zaštite topografije integrisanih kola,
pravo suzbijanja nelojalne konkurencije i poslovna tajna.3
Ukazaüemo na zakonska rješenja u Kriviþnom zakoniku Crne Gore, za
svako od kriviþnih djela kojima se štiti intelektualna svojina:
2
„Sl. list RCG“, broj 70/03, 13/04, 47/06 i „Sl. list CG“, broj 40/08, 25/10 i 32/11
3
Vuþkoviü B., Vuþkoviü V., (2011), Kriviþno pravo Crne Gore, drugo izmijenjeno i
dopunjeno izdanje, FMS, Tivat, str. 557-558.
180
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
1. Povreda moralnih prava autora i interpretatora
(þlan 233 KZ)
Autorsko pravo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u
odreÿenoj formi, bez obzira na njegovu umjetniþku, nauþnu ili drugu vrijednost
i naþin ispoljavanja. Zakonik predviÿa nekoliko oblika ovog kriviþnog djela,
koji su veüinom blanketne prirode. Kod osnovnog oblika obilježja djela su:
Radnja kriviþnog djela odreÿena je alternativno kao objavljivanje,
stavljanje u promet ili javno saopštavanje.
Objavljivanje je publikovanje, þinjenje dostupnim javnosti tuÿeg
autorskog djela ili interpretacije. Pri tome nije od znaþaja na koji naþin se to
þini, usmeno ili pismeno, na javnom skupu, korišüenjem medija i sl. Stavljanje u
promet ima isti efekat kao objavljivanje. I na ovaj naþin se javnost upoznaje sa
sadržajem tuÿeg autorskog djela ili interpretacije, ali se to ostvaruje njihovim
stavljanjem u promet, što se može uþiniti davanjem na poklon, prodajom,
razmjenom i sl. Najzad, kao radnju izvršenja Zakon predviÿa i svaki drugi naþin
javnog saopštavanja navedenih djela; to je takoÿe upoznavanje javnosti sa
sadržinom tuÿeg autorskog djela ili interpretacije, koji se ne mogu podvesti pod
objavljivanje ili stavljanje u promet.4
Objekat zaštite su primjerci autorskog djela ili interpretacije. Pod autorskim djelima smatraju se pisana djela, govorna, dramska, muziþka, umjetniþka,
kartografska djela, planovi, skice, fotografije, raþunarski programi, nesvršeni
autorski djelovi, djelovi autorskog djela i naslov autorskog djela. Interpretacije
obuhvataju javno izvoÿenje ili tumaþenje svojih ili tuÿih autorskih djela.
Autor djela je nosilac autorskog prava i on ima iskljuþivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli stavljanje u promet primjeraka svog djela, odnosno njihovo objavljivanje, izvoÿenje, predstavljanje, prenošenje, emitovanje, snimanje i
umnožavanje. Iz prirode djela proizilazi da se izvršilac djela „poslužio“ tuÿim
autorskim radom odnosno izvoÿenjem kao svojim. Pored autora nosilac
autorskog prava može biti i lice koje nije autor a koje je u skladu sa zakonom
steklo autorsko pravo.
Zakonik inkriminiše izmjenu i preradu tuÿeg autorskog djela ili izmjenu
tuÿeg izvoÿenja bez dozvole autora ili izvoÿaþa. Autorska prava zaštiüena su
tzv. autorskom licencom, tako da se bez dozvole autora ili drugog nosioca autorskog djela ne bi mogla vršiti izmjena ili prerada tih djela odnosno izvoÿenja.
Zakonik propisuje kažnjivost i kada se autorsko djelo ili tuÿe interpretacije iskorišüavaju na naþin kojim se vrijeÿa autorova ili izvoÿaþeva þast i ugled.
Naime, autor i izvoÿaþ imaju iskljuþivo pravo da se suprostavljaju iskorišüavanju svog djela na naþin koji ugrožava ili može ugroziti njegovu þast ili ugled.
Pobude iz kojih se to vrši su irelevantne za postojanje djela, a u pogledu vinosti
potreban je umišljaj.
4
Lazareviü, Lj., Vuþkoviü, B., Vuþkoviü, V., (2010), Komentar Kriviþnog zakonika
Crne Gore, treüe izmijenjeno i dopunjeno izdanje, FMS Tivat, str. 599
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
181
2. Neovlašüeno iskorišüavanje autorskog djela
ili predmeta srodnog prava (þlan 234 KZ)
Ovo kriviþno djelo ima nekoliko osnovnih i jedan teži oblik. Kod
osnovnog djela propisana su sljedeüa njegova obilježja:
Radnja izvršenja je alternativno odreÿena – objavljivanje, umnožavanje,
snimanje ili na drugi naþin javno saopštavanje ili þinjenje dostupnim. Snimanje
je pravljenje fotografskog ili drugaþijeg snimka autorskog djela, interpretacije,
fonograma, videograma, emisije, raþunarskog programa ili baze podataka.
Umnožavanje je pravljenje kopija navedenih predmeta i pri tome nije od znaþaja
u koliko je primjeraka djelo umnoženo.
Objekt kriviþno-pravne zaštite je autorsko djelo ili srodno pravo.
Autorskim djelom ne smatraju se: zakoni, podzakonski akti i drugi propisi, službeni materijal državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju, podnesci
i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku. Srodna prava su: interpretacije
(duhovna tvorevina koja nastaje liþnim angažovanjem interpretatora radi zvuþnog, vizuelnog ili zvuþno – vizuelnog saopštavanja djela javnosti); fonogram
(predstavlja zabilježen zvuk, odnosno odreÿeni niz zvukova na nosaþu zvuka);
videogram (zabilježen odreÿeni niz slika sa ili bez prateüeg zvuka na nosaþu
slike). Objekt zaštite su i emisija, raþunarski program ili baza podataka.
Drugi oblik obuhvata još neke oblike neovlašüenog korišüenja. Kao
radnje izvršenja predviÿaju se: stavljanje u promet ili, sa namjerom stavljanja u
promet, držanje umnoženih ili neovlašüeno stavljenih u promet primjeraka
autorskog djela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, raþunarskog
programa ili baze podataka.
Teži oblik kriviþnog djela postoji, ako se djela vrše u namjeri pribavljanja
imovinske koristi za sebe ili drugog.
Smatra se da je autorsko djelo objavljeno neovlašüeno ako poslije smrti
autora nije pribavljena saglasnost za objavljivanje od nasljednika autorskih
prava i ovlašüenog izdavaþa.5
3. Neovlašüeno zaobilaženje mjera zaštite namijenjenih
sprijeþavanju povreda autorskih i srodnih prava i
informacija o pravu (þlan 235 KZ)
Ovim kriviþnim djelom se ostvaruje zaštita autorskih prava i njima
srodnih prava, kao i informacija koje se na njih odnose, ali se to þini na
posredan naþin, preko uklanjanja ili osujeüivanja tehnoloških mjera namjenjenih
zaštiti ovih prava. Prema radnji izvršenja djelo ima dva oblika:
Prvi oblik kriviþnog djela ima tri osnovna elementa - objekt, radnju
izvršenja i sredstva izvršenja.
5
Presuda Okružnog suda u Beogradu, br. Kž. 3112/03 od 17.11.2003.g.
182
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Objekt kriviþnog djela su tehnološke mjere koje su namjenjene zaštiti
autorskih ili srodnih prava. Rijeþ je o zaštitnom objektu þija je sadržina
blanketne prirode, tako da se na osnovu Zakona o zaštiti autorskih i srodnih
prava kao i drugih prateüih propisa odreÿuje koje se mjere i od kojih organa
preduzimaju radi zaštite ovih prava. Zakon ih uopšteno naziva ureÿajima i
sredstvima.
Za postojanje kriviþnog djela neophodno je da su ovi ureÿaji ili sredstva u
osnovi ili pretežno namjenjeni uklanjanju, zaobilaženju ili osujeüivanju
tehnoloških mjera namjenjenih sprjeþavanju povrede autorskih i srodnih prava.
To je i suštinsko obilježje ovog kriviþnog djela. Rijeþ je o ureÿajima ili
sredstvima koja su funkcionalno povezana sa zaštitom autorskih ili njima
srodnih prava. Ova okolnost se mora utvrÿivati u svakom konkretnom sluþaju.6
Radnja kriviþnog djela je alternativno odreÿena i obuhvata više razliþitih
djelatnosti, kao što su: proizvoÿenje, izvoÿenje, stavljanje u promet, prodaja,
davanje u zakup, reklamiranje u cilju prodaje, zatim držanje u namjeri za takve
svrhe. Za najveüi broj radnji izvršenja nije sporna njihova sadržina. Osnovno je
da se navedene radnje preduzimaju u odnosu na ureÿaje i sredstva koja su
namjenjena uklanjanju, zaobilaženju ili osujeüivanju tehnoloških mjera
namijenjenih sprjeþavanju povreda autorskih ili srodnih prava.
Drugi oblik kriviþnog djela je korišüenje ureÿaja i sredstava navedenih
kod prethodnog oblika.
4. Neovlašüeno uklanjanje ili mijenjanje elektronske
informacije o autorskom i srodnim pravima (þlan 236 KZ)
Ovo djelo predstavlja poseban oblik zaštite autorskih i srodnih prava,
uslovljen razvojem elektronske tehnike, a posebno razvojem prenosa
informacija elektronskim sredstvima. Ima sljedeüa obilježja:
Objekt zaštite je autorsko pravo ili njemu srodno pravo, þije pojmove
treba uzeti u istom znaþenju kao i kod prethodnih kriviþnih djela. Ta zaštita se
meÿutim ostvaruje na posredan naþin, preko zaštite elektronskih informacija
koje se odnose na ova prava. Objekt radnje je elektronska informacija, pod
kojom treba razumjeti odreÿenu sadržinu, obavještenje do koga se došlo
primjenom elektronskih sredstava. Bitno je meÿutim da se ta informacija odnosi
na autorsko ili njemu sliþno pravo.
Radnja kriviþnog djela je alternativno odreÿena i obuhvata sljedeüe
djelatnosti: uklanjanje, izmijenu, stavljanje u promet, uvoženje, emitovanje,
þinjenje dostupnim ili na drugi naþin javno saopštavanje autorskog djela ili
predmeta koji uživaju srodnu zaštitu.
6
Lazareviü, Lj., Vuþkoviü, B., Vuþkoviü, V., (2010), op. cit., str. 605
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
183
5. Neovlašüeno korišüenje tuÿeg patenta (þlan 237 KZ)
Predmet zaštite kod ovog kriviþnog djela je tuÿi patentirani pronalazak od
njegovog neovlašüenog korišüenja. Zakon predviÿa dva oblika ovog kriviþnog
djela i jedan kvalifikovani oblik.
Osnovni oblik kriviþnog djela ima sljedeüa obilježja:
Radnja kriviþnog djela obuhvata više alternativno propisanih djelatnosti,
kao što su proizvodnja, uvoz, izvoz, nuÿenje radi stavljanja u promet, stavljanje
u promet, skladištenje ili korišüenje u privrednom prometu. Navedene
djelatnosti treba da se vrše neovlašüeno, što znaþi da uþinilac nema odobrenje
nadležnog ovlašüenog organa ili lica. Pronalazak se štiti patentom ili malim
patentom; patentom se štiti pronalazak koji predstavlja novo tehniþko rješenje
odreÿenog problema koje ima inventivni nivo i koje je primjenjivo. Mali patent
je pravo kojim se štiti pronalazak koji ima niži inventivni nivo.
Objekt zaštite kod ovog djela su proizvodi ili postupci zaštiüeni patentom.
Predmet pronalaska koji se štiti patentom može biti proizvod (ureÿaj, supstanca,
mikroorganizam), postupak, kao i primjena proizvoda, izuzev supstance,
kompozicije, mikroorganizama i biljne ili životinjske üelije kulture.
Pronalascima se smatraju: nauþna dostignuüa, otkriüa, nauþne teorije,
matematiþke metode, estetske kreacije, planovi, pravila i postupci za obavljanje
intelektualnih djelatnosti, za igranje igara i za obavljanje poslova, kao i
programi raþunara, prikazivanje informacija definisano samim sadržajem tih
informacija.
Kod kvalifikovanog oblika, kvalifikatorna okolnost je posljedica djela.
Rijeþ je o pribavljanju imovinske koristi ili prouzrokovanju štete u iznosu koji
prelazi trideset hiljada eura.
Poseban oblik ovog kriviþnog djela se sastoji u neovlašüenom
objavljivanju ili þinjenju dostupnim na drugi naþin suštine tuÿeg prijavljenog
pronalaska prije nego što je ovaj pronalazak objavljen na naþin utvrÿen
zakonom.
Poseban oblik falsifikata postoji kad se u prijavi patenta ne navede ili se
lažno navede pronalazaþ.
6. Neovlašüeno korišüenje tuÿeg dizajna (þlan 238 KZ)
Ovo djelo može se pojaviti u dva oblika: kao neovlašüena upotreba tuÿeg
dizajna proizvoda i kao neovlašüeno objavljivanje tuÿeg dizajna.
Prvi oblik obuhvata nekoliko obilježja:
Radnja kriviþnog djela je neovlašüena upotreba na svom proizvodu
zaštiüenog dizajna tuÿeg proizvoda. To je svaka ona djelatnost kojom se, bez
saglasnosti ovlašüenog lica ili organa, stavlja u cjelosti ili djelimiþno neko
obilježje koje je kao dizajn ugraÿeno u proizvod nekog drugog lica.
184
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Objekt zaštite je dizajn (model) odnosno spoljni oblik, slika ili crtež. Pod
modelom se podrazumjeva industrijski proizvod na koji se može primjeniti
zaštita. Kao model može se zaštiti samo novo djelo koje se bitno razlikuje od
onih u zemlji i inostranstvu, prikazan putem štampe ili na drugi naþin, dok su
spoljni oblik, crtež ili slika u smislu ovog kriviþnog djela posebni po tome što je
data zaštita upravo takvom izgledu i važe kao zaštitni znaci odreÿenog
proizvoda. Pod uzorkom se podrazumjeva slika ili crtež koji mogu poslužiti kao
ogled i mogu se prenijeti na proizvode. Uslov njegove zaštite je novost.
Zaštiüeni dizajn proizvoda treba da je tuÿ i da je napravljen kod nadležnog
organa, a ugraÿuje se neizostavno na proizvod uþinioca djela.7
Takoÿe, inkriminisano je i objavljivanje ili þinjenje dostupnim javnosti
„na drugi naþin“ predmeta prijave tuÿeg dizajna. Objavljivanje treba da je
neovlašüeno, da se ne þini po odobrenju vlasnika dizajna. Za postojanje djela
bez znaþaja je iz kojih razloga je ono izvršeno.
Ono što je zajedniþko za sva kriviþna djela jeste, da izvršilac može biti
svako lice, da se djelo vrši sa umišljajem i u sluþaju izvršenja kriviþnog djela
obavezno se izriþe mjera bezbjednosti – oduzimanje predmeta uz njihovo
uništavanje, kao i da se svi postupci pokreüu ex officio.
NOVE TENDENCIJE PRAVNE ZAŠTITE
INTELEKTUALNE SVOJINE
Komisija Evropske unije donijela je Direktive o kriviþnim mjerama
2004/18, u cilju obezbjeÿivanja efikasnije zaštite prava intelektualne svojine.
Razlog njenog donošenja je bilo poveüanje povrede prava intelektualne svojine,
a što predstavlja ozbiljnu prijetnju za ekomiju zemalja þlanica. Meÿu pojedinim
zemljama þlanicama postoje znaþajnije razlike u vrsti i nivou kriviþno-pravne
zaštite, a što može dovesti do ugrožavanja zdravlja i opšte sigurnosti graÿana.
Porastom tzv. piratske robe, došlo je do porasta „sive“ ekonomije, odnosno do
poveüanja finansijskih efekata pojedinaca, sa tendencijom daljeg širenja, sa
moguünošüu poprimanja obilježja organizovanog kriminala.
U zemljama þlanicama Evropske unije, poþetak harmonizacije u kriviþnopravnoj zaštiti bio je Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne
svojine (TRIPS), þije odredbe su implementirane u nacionalna zakonodavstva,
ali i pored toga, broj povreda iz prava intelektualne svojine se nije znaþajno
smanjio, što je rezultat razliþite kriviþno-pravne zaštite u zemljama þlanicama.
Razlike su zbog razliþitog pravnog nasleÿa, ne samo u pravnim sistemima, veü i
u primjeni prava.
Prema Direktivi, obaveza je država þlanica da svaki oblik namjerne
povrede bilo kog prava intelektualne svojine smatraju kriviþnim djelom, i da
predvide kriviþne sankcije, ne samo za fiziþka lica, veü i za pravna lica, uz
7
Vuþkoviü, B., Vuþkoviü, V., op. cit., str. 566-567
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
185
obaveznu primjenu mjere bezbjednosti – oduzimanja robe koja je predmet
kriviþnog djela, sredstava kojima su izvršena i njihovo uništavanje. Prema
uþiniocima kriviþnih djela, ako su ista poþinjena na teritoriji Evropske unije,
pokreüu se postupci po službenoj dužnosti.
Danas u oblasti zaštite intelektualne svojine tri su nove kategorije koje
zaslužuju posebnu zaštitu: zaštita neoriginalne baze podataka, tradicionalna
prava zemalja, biotehnologija i razvoj genetike.8
Neoriginalne baze podataka, koje su rasprostranjene i imaju znaþajnu
ekonomsku vrijednost, nemaju pravnu zaštitu, iako elektronske baze postaju sve
znaþajnija „imovina“ lica koja ih posjeduju u obavljanju poslovnih aktivnosti.
Evropska unija je Direktivom inicirala zaštitu sui generis, zabranjujuüi
nedozvoljeno korišüenje djelova baze ili ponovno korišüenje bitnih djelova
baze. Ipak, neke zemlje nijesu prihvatile ovaj koncept zaštite baze podataka.
Ovo je bio razlog da se radi na sporazumu o zaštiti baze podataka, koji bi
predviÿao širu zaštitu, neuslovljenu originalnošüu.
Postojeüi sistem pravne zaštite, kada su u pitanju opšte vrijednosti koje
pripadaju javnom sektoru, nije dovoljan, posebno zbog rasta ekonomskog
interesa za posebne vrste biljaka i životinja, a što je izraženo u razvijenom
svijetu. Postavlja se pitanje, da li monopolska prava koja se stiþu u okviru prava
intelektualne svojine odgovaraju zaštiti javnih dobara ili treba stvoriti posebnu
zaštitu izvan opšteprihvaüenih principa intelektualne svojine.
Biotehnologija je u izvjesnoj mjeri zavisna od nivoa zaštite koji joj pruža
pravo intelektualne svojine, ali ona ipak ne može da odgovori na sve zahtjeve
koji se postavljaju.
ZAKLJUýNA RAZMATRANJA
Intelektualna svojina, prihvaüen kao zajedniþki naziv za pravo
industrijske svojine i autorsko pravo, obuhvata široku lepezu prava koja se
odnose na pronalaske i inovacije u svim oblastima ljudskih aktivnosti.
Intelektualna svojina proizvod je intelekta u vlasništvu pojedinca ili
organizacije koji može da ga koristi ili ustupi drugom, uz kontrolu daljeg
korišüenja.
Sistem zaštite postavljen je tako da od njega koristi imaju i stvaralac i
društvo, ono je ravnoteža za obje strane.
Savremeni tehnološki razvoj uticao je na rast znaþaja zaštite intelektualne
svojine. Zaštita je bila uslovljena stvaranjem novih tehnologija uz postojanje
svijesti da se obezbjedi nesmetan razvoj ekonomske i nauþno – tehniþke
saradnje.
8
ICC: Current and emergin intellectual property issues for business, (2006), Paris, str.
23
186
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
U zaštiti intelektualne svojine treba težiti preventivnim mjerama, koje bi
se odnosile na voÿenje posebne evidencije deponovanih autorskih djela, na
pružanje informacija o pravima intelektualne svojine, preventivnim djelovanjem
protiv neovlašüenog korišüenja, od þega bi i pronalazaþi i autori imali korist i
priznanje, a ekonomski subjekti ekonomsku korist. Samo zaštiüena intelektualna
svojina postaje predmet trgovine, postaje vrijednost „za sebe“, koja po pravilu
raste, a time se uveüava i vrijednost privrednih subjekata.
Obzirom na znaþaj intelektualne svojine, opravdana je njena kriviþnopravna zaštita, koja je u Kriviþnom zakoniku Crne Gore, po prvi put objedinjena
kroz posebnu glavu – Kriviþna djela protiv intelektualne svojine, a u obilježja
biüa kriviþnih djela unijete su odredbe konvencija kojima se štiti intelektualna
svojina.
LITERATURA
1. Besaroviü, V., Intelektualna prava, industrijska svojina i autorsko pravo,
2.
3.
4.
5.
6.
(2006), Beograd
Convention Establishing the World Intellectual Property Organization
Fuštiü, S., Zaštita intelektualne svojine – uloga carinske službe u borbi
protiv krivotvorenja u: Srÿan Koraü (urednik), Revija za bezbednost, br.
5/2007.
ICC: Current and emergin intellectual property issues for business, (2006),
Paris
Kriviþni zakonik Crne Gore, „Sl. list RCG“, br. 70/03, 13/04, 47/06 i „Sl.
list CG“, br. 40/08, 25/10 i 32/11
Lazareviü, Lj., Vuþkoviü, B., Vuþkoviü, V., (2010), Komentar Kriviþnog
zakonika Crne Gore, treüe izmijenjeno i dopunjeno izdanje, FMS Tivat
7. Presuda Okružnog suda u Beogradu, br. Kž. 3112/03 od 17.11.2003.g.
8. Vuþkoviü B., Vuþkoviü V., (2011.), Kriviþno pravo Crne Gore, drugo
izmijenjeno i dopunjeno izdanje, FMS, Tivat
UDK: (339: 339.138): 004.738
E-BIZNIS, E-TRGOVINA I E-MARKETING
E-BUSINESS, E-COMMERCE AND E-MARKETING
Dr Igor Kambovski
Docent Pravnog fakulteta, FON Univerzitet
E-mail: [email protected]
[email protected]
Igor Kambovski, Ph.D
Assistant Professor at the Faculty of Law, University of FON
E-mail: [email protected]
[email protected]
Rezime: Razvoj globalne ekonomije i interneta uslovili su neminovni razvoj
novog koncepta poslovanja. Omoguüena je brza i jednostavna onlajn
komunikacija, globalna dostupnost, transfer podataka na velike udaljenosti,
direktno plaüanje putem interneta, umrežavanje kompanija i javne uprave. Ebiznis, E-trgovina i E-marketing, u poreÿenju sa tradicionalnim naþinima
poslovanja, predstavljaju revolucionarni iskorak u procesima trgovanja i novo,
multidisciplinarno polje interesovanja velikog broja ljudi iz nauþne i struþne
javnosti, ali i izazov za obiþnog potrošaþa koji traži svoje mesto i ulogu, ali i
pravni položaj i zaštitu u novonastalim uslovima i okolnostima.
Abstract: The development of the global economy and the Internet have caused
the inevitable development of a new business concept. There is a fast and easy
online communication, global availability, data transfer over long distances,
direct payments via the Internet, networking of the companies and public
administration. E-business, e-commerce and e-marketing, compared with the
traditional ways of doing business, represent a revolutionary step forward in the
process of trading and new, multidisciplinary field of interest of many people in
the scientific and expert community, but also a challenge for the ordinary
consumer who looks for his own place and the role in the new environment and
legal status and protection under new conditions and circumstances.
Kljuþne reþi: onlajn, e-biznis, e-trgovina, e-marketing, potrošaþi
Key words: online, E-business, E-commerce, E-marketing, consumers
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
188
E-BIZNIS I E-TRGOVINA
Veüina ljudi smatraju da elektronska trgovina znaþi kupovinu putem
interneta. U svakom sluþaju, elektronska trgovina obuhvata mnogo veüu lepezu
aktivnosti kao što su poslovni poduhvati i transakcije izmeÿu kompanija i firmi,
kao i unutrašnje procese koje kompanije sprovode sa ciljem poveüanje profita i
prodaje, iznajmljivanja, pružanja usluga, planiranja i drugih aktivnosti. Tako,
neki autori koriste termin elektronski biznis ili e-biznis kada govore o
elektronskoj trgovini u njenom najširem pojavnom obliku i kontekstu. Takoÿe,
þesto se dogaÿa da se ova dva termina mešaju, verovatno kao rezultat njihove
meÿusobne povezanosti i interaktivnosti, ali i kao rezultat nepoznavanja
1
njihovih karakteristika i osobina .
E-biznis se može definisati, u najopštijem obimu, kao obavljanje
poslovnih aktivnosti primenom savremenih informacionih i komunikacionih
tehnologija. Sam termin predstavlja modernu kovanicu koja proizlazi iz
originalnog naziva - elektronski biznis, ali s obzirom na þinjenicu da je u
poslednjih 10-15 godina postalo veoma popularno korišüenje termina koji
poþinju sa E- (electronic: e-business, e-commerce, e-signature, e-contract i dr.),
smatram da je uobiþajeno i praktiþno da koristimo ovu skraüenu verziju termina.
Neke osnovne karakteristike e-biznisa su: poveüana brzina promena u
poslovanju, smanjenje znaþaja udaljenosti kao parametra u okviru poslovanja,
smanjenje vremenskih disproporcija, globalno tržište, veštine upravljanja,
znaþajne promene u odnosima izmeÿu prodavca i kupca, interdisciplinarnost,
2
zaštita potrošaþkih prava i zaštita intelektualne svojine . U pogledu poveüanja
dinamike promena u poslovanju može se primetiti da oni koncepti u eposlovanju koji su se pokazali uspešnim veoma brzo se šire i postaju deo
poslovanja i kod konkurencije, na velikom broju lokacija u virtuelnom prostoru.
Konkretno, ukoliko jedna firma uspešno uvede sistem prodaje proizvoda putem
3
onlajn aukcija, u najkraüem roku üe i ostale konkurentske firme uþiniti isto to .
Takoÿe, i udaljenost subjekata u uslovima e-biznisa veü gubi na težini i ne
predstavlja nikakav ograniþavajuüi faktor u uspostavljanju poslovnih veza i
odnosa. Zahvaljujuüi internetu i ostalim mrežama koje omoguüuju onlajn
komunikaciju, dolazi do skraüivanja vremenskih intervala potrebnih za
obavljanje poslovnih aktivnosti, bazirane na stabilnoj, postojanoj, sigurnoj i
brzoj komunikaciji izmeÿu poslovnih partnera.
1
2
3
Schneider G., (2007), Electronic commerce - 7-th annual edition, Thomson Course
technology, Boston, str.5
Novakovic J., (2005), Elektronsko poslovanje, Megatrend Univerzitet primenjenih
nauka, Beograd, str.3
Schneider, op. cit. str.269-275
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
189
Internet predstavlja najjaþi faktor daljeg razvoja globalizacije i svetske
ekonomije, kao i globalnog tržišta koje povezuje milijarde korisnika ovog
medija. Internet omoguüuje povezivanje subjekata na tržištu i olakšava pristup
potrošaþima do traženih i željenih proizvoda, kao i komunikaciju izmeÿu
poslovnih partnera i subjekata. Veština upravljanja predstavlja kljuþ uspeha u
digitalnom okruženju. Najznaþajniji faktori koji utiþu na proces donošenja
odluka su informisanost i pravovremeno rapolaganja relevantnim podacima.
Kompanije koje prodaju onlajn najviše koristi mogu izvuüi iz baza podataka o
potencijalnim kupcima, ali i dobavljaþima, poslovnim partnerima, konkurenciji i
sliþno.
U savremenom poslovanju nastale su odreÿene promene u odnosu izmeÿu
prodavca i kupca u svakom pogledu. Kupac ima novu opciju, moguünost
pretraživanja i korišüenja neograniþenih moguünosti interneta. On moze menjati
svoju lokaciju i biti bliže ili dalje od „elektronske prodavnice“. Dovoljan je
jedan pritisak dugmeta na kompjuteru da se napusti „prodavnica“ i da se prekine
proces kupovine, ali i da se isti taj proces sprovede do kraja, ili da se uspostavi
komunikacija sa prodavcem radi dobijanja informacija o proizvodu, bez
obaveze da se obavi kupovina.
Trendom globalizacije, u uslovima lako dostupnih informacija, tržište
poprima drugaþiji oblik. Primera radi, kod tradicionalnog naþina kupovine,
kupac koji je zainteresovan da kupi stan može posetiti agenciju za nekretnine,
banku (zbog dobijanja informacija o naþinima kreditiranja), može pogledati stan
i može uporediti ponudu sa aktuelnim ponudama na tržištu nekretnina. U
uslovima e-biznisa i e-trgovine, isti taj kupac može posetiti veb-stranicu ili vebportal koji prati kretanja tržišta stanova i može na jednom mestu pronaüi sve
relevantne informacije o stanovima koji se nude, njihovim cenama, godini
gradnje, dopunskih pogodnosti, odobravanju kredita i sliþno, kao i moguünost
da se konkretni stan „razgleda“, korišüenjem tehnologije virtuelne realnosti i
trodimenzionalnog prikaza.
Tradicionalni metodi poslovanja kod kojih strane koje uþestvuju u
transakcijama moraju biti fiziþki prisutne i þija se komunikacija svodi na
suoþavanje i pregovore u kancelariji ili na drugom mestu, nisu primenljivi kod
e-biznisa. Kod e-biznisa je izvršena modifikacija metoda plaüanja i
prilagoÿavanje poslovanja korišüenjem informacijskih i komunikacijskih
tehnologija. Veliki broj kompanija prihvata koncept poslovanja i trgovanja
putem interneta iz jednostavnog primarnog razloga što je izrada prezentacija i
veb-stranica na internetu daleko jeftinija od klasiþnog reklamiranja, a takve
prezentacije i veb-stranice mogu privuüi ogroman broj potencijalnih kupaca.
Kada je veb-prezentacija dobro koncipirana i ujedinjena u ekonomskom
procesu, kupcu se mogu ponuditi i dopunske informacije. Neke kompanije
(Dell, na primer), nude, pored individualizacije porudžbine, moguünost da
korisnik sam konfiguriše proizvod, kao i moguünost praüenja toka proizvodnje i
isporuke, kako bi kupac mogao, u svakom trenutku, biti informisan u kojoj se
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
190
4
fazi proizvodnje ili isporuke nalazi njegov proizvod . Isto, i Amazon.com pruža
dopunske informacije u odnosu na tradicionalne knjižare, s tim što kupcu
5
omoguüuje uviÿaj u kojoj je fazi njegova porudžbina , kao i opis knjiga,
apstrakte odobrene od strane autora, kao i druge detalje (godina objavljivanja,
tiraž, trenutna dostupnost, popusti), forum sa mišljenjima i komentarima drugih
kupaca i drugo.
Neke kompanije, pored tradicionalne prodaje u radnjama, nude i tzv.
„kupovinu iz fotelje”, þime se kupcima omoguüuje komforniji naþin kupovine.
Ovo nije tipiþna e-trgovina iz razloga što je samo poruÿbina obavljena
elektronskim putem ili elektronskim sredstvima, dok se plaüanje najþešüe
obavlja u gotovini, pouzeüem.
Jedno od najþešüe postavljanih pitanja u vezi e-trgovine je: dali kupac
realno može da oþekuje da dobije ono što je naruþio onlajn? Ovo podstiþe
trgovce da stvaraju moüne, prepoznatljive i poverljive onlajn brendove, ali i da
vode raþuna o zadovoljstvu potrošaþa, razvijanjem sistema koji üe kupcu pružiti
nivo sigurnosti i samopouzdanja da obavi onlajn transakciju. Ova rešenja su u
funkciji jaþanja poverenja kod potrošaüa i njihovog ubeÿenja da su onlajn
transakcije sigurne i bezbedne, da üe se sprovesti bez problema i da üe na kraju
dobiti željeni proizvod ili uslugu, onakvog kakvog su ga hteli i naruþili.
E-MARKETING
Marketing postoji, u ovom ili onom obliku, od samih poþetaka trgovine.
U prvobitnim društvima marketing se svodio na priþe koje su ljudi priþali jedni
drugima, kako bi sagovornika ubedili da je neka stvar dovoljno dobra da bi je
uzeo ili trampio. Do današnjih dana marketing je prošao kroz mnogo faza i
transformacija i današnji trgovci se koriste marketingom, ali su njihove priþe
daleko sofisticiranije i efekat je konkretniji. U duhu nove ere, razvojem novih
komunikacijskih tehnologija, marketing je dobio novu dimenziju, predstavljen
kao e-marketing.
E-marketing, ili elektronski marketing, deo je e-biznisa koji koristi
elektronske mediume za obavljanje akivnosti marketinga. E-marketing obuhvata
sve poslovne aktivnosti koje se obavljaju putem interneta, naroþito u pogledu
privlaþenja novih korisnika i poslovnih partnera, održavanju postojeüih
funkcionalnih biznisa i razvijanje identiteta brenda. Internet kao interaktivni
medium pruža specifiþne prednosti u pogledu e-marketinga, meÿu kojim je i
4
5
Preuzeto sa: https://support.dell.com/support/order/status.aspx?c=us&l=en&s=gen
Preuzeto sa:
https://www.amazon.com/gp/css/history/view.html/ref=hy_f_1?ie=UTF8&issecure=true&orderFilter=wheres-my-stuff
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
191
smanjivanje troškova distribucije informacija na globalnom nivou, organizaciju
6
podataka, odnose sa javnošüu, korisniþke usluge i prodaju .
Svakodnevnim razvojem novih tehnologija, polje delovanja e-marketinga
se nezadrživo širi. Interaktivnost interneta omoguþuje e-marketingu da uspostavi dvonasoþne komunikacijske kanale koji pojednostavljuju protok informacija i
7
komunikaciju izmeÿu kompanija i potrošaþa . Još jedna pozitivna karakteristika
e-marketinga je neposrednost, bliskost. U uslovima tradicionalnog marketinga,
potrošaþ može potražiti informacije o odreÿenom proizvodu u brošurama,
novinama, katalozima, i moraüe se zadovoljiti limitiranim kvantumom podataka
koje ti mediumi nude. E-marketing omoguüuje bliži i interaktivniji pristup željenom proizvodu, potrošaþu stoje na raspolaganju veliki broj opcija i informacija
koja su kreirana da bi zadovoljila sve ukuse potrošaþa, i ukoliko je potencijalni
kupac zadovoljan ponuÿenim, on može istog trenutka naruþiti željeni proizvod,
zakazati njegovo testiranje, proþitati komentare drugih kupaca, pratiti isporuku i
sliþno. E-marketing istraživanja tržišta su direktno dostupni kompanijama i ona
mogu u najkraüem roku zadovoljiti sve prohteve i potrebe potrošaþa.
Sa druge strane, kao slabosti e-marketinga, koje ne mogu umanjiti
pozitivni utisak i efekat, navode se iste slabosti i mane koje važe za e-trgovinu
uopšte: nedostatak liþnog pristupa i kontakta sa potrošaþem, nemoguünost
neposredne probe proizvoda, zavisnost od tehnologija i njihovog razvoja,
sigurnost i bezbednost transakcija, ugroženost liþnih podataka i privatnosti
potrošaþa, praüenje najnovijih trendova u marketingu zbog dinamiþnog
evolutivnog razvoja e-trgovine u globalnom okviru.
Važna osobina e-marketinga je reklamiranje. Kod tradicionalnih formi
trgovanja reklamiranje se ne smatra kao jedna od faza koja prethode zakljuþenju
ugovora, ono je više opšta informacija o proizvodu, dostupna velikom broju
ljudi, i time ne ulazi u takozvane „nužne” faze dogovaranja (ponuda, akcept,
8
kontra-ponuda) . Kod e-ugovora reklamiranje se izdiže na viši nivo, ono postaje
deo dogovaranja, inicijalna kapisla koja podstiþe kupca da ostvari kontakt sa
9
prodavcem, putem interneta, i da zakljuþe elektronski ugovor .
E-marketing ima veliki uticaj u više oblasti koje su ranije bile orijentisane
iskljuþivo prema maloprodaji. U ovu grupu spadaju: muziþka i filmska
industrija, bankarstvo, second-hand prodaja, kao i sama reklamna industrija. U
okviru muziþke industrije postoji ogroman broj kupaca koji kupuju onlajn ili
6
7
8
9
Novakoviü J., op.cit., str.63
Preuzeto sa:
http://www.nytimes.com/imagepages/2008/03/10/technology/20080310_PRIVACY_
GRAPHIC.html
Koevski G., (2009) Elektronsko zakljuþivanje ugovora i odgovornost, Delovno pravo
br. 20, Udruženje pravnika R. Makedonije, Skopje, str.244
Schneider G., op. cit. str. 184
192
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
preuzimaju muziþke fajlove sa razliþitih internet lokacija. Banke nude
elektronske usluge: pregled stanja na raþunu, plaüanje, brzi transfer novca i dr.
Internet aukcije (eBay) su veü postale deo svakidnevice. Ni politika nije imuna svetski pretraživaþ Yahoo je izuzetno zaslužan za uspeh i izborne pobede
ameriþkog presednika Obame, s time što je u vreme kampanja na naslovnoj
stranici postavljivao udarne informacije o njegovim aktivnostima, otvoreni
10
raþun za prikupljanje donacija, najrazliþitije zanimljivosti i dr. .
PRAVNI ASPEKTI E-MARKETINGA
Direktiva 2000/31 Evropskog Parlamenta i Saveta o odreÿenim pravnim
11
aspektima informatiþkog društva i e-trgovine definiše e-marketing i komercijalne komunikacije na nivou zemalja þlanica EU. Tako, trgovaþke ili komercijalne komunikacije su definisane kao: bilo koja forma komunikacije uspostavljena za promovisanje, direktno ili indirektno, roba, usluga ili imidža kompanija, organizacija i lica, ili za praüenje trgovaþkih, industriskih ili zanatskih
aktivnosti. Koncept je dovoljno širok i obuhvata reklamiranje bilo koje vrste
komunikacije u pravcu promovisanja proizvoda ili usluga. Pri kreiranju ove
široke definicije, bitno je ispunjavati dva uslova: biti tehološki neutralan na
naþin kako bi svaka komercijalna komunikacija, bez obzira na medium, bila
predmet ureÿenja od strane Direktive, i postiüi širinu i sveobuhvatnost tako da
transparentnost i poverljivost budu primenljive, radi unapreÿenja i razvoja
potrošaþkih prava. Takoÿe, moraju se zaštititi legitimna oþekivanja proseþnog
potrošaþa koji je obazriv i pun nepoverenja. U funkciji ostvarenja ovih uslova i
ciljeva u internet okruženju, potrebno je predvideti strožija pravila i zahteve od
onih koji su bili predviÿeni starijim zakonima, iz razloga što je internet
dinamiþna sredina koja omoguüuje potrošaþima nove naþine kupovanja.
Istraživanje tržišta putem interneta nije samo poseta odreÿene veb stranice, iz jednostavnog razloga što potencijalni kupac ne prestaje sa daljim interesovanjem i pretragom, koje se nastavlja otvaranjem sporednih linkova koje vode
do drugih veb-stranica koje su hostirane od strane drugog provajdera usluga sa
sedištem u drugoj zemlji. U meÿuvremenu, na kompjuteru se mogu otvarati
novi prozori sa novim informacijama o sliþnim proizvodima i uslugama, vezani
za inicijalno pretraživanje. Ovo mnoštvo informacija može ponekad prouzrokovati konfuziju i zbunjenost kod neiskusnih kupaca i stvaranje lažne slike o
informacijama, proizvodima i kompanijama koje prodaju preko interneta.
Direktiva predviÿa da komercijalne komunikacije i lice u þije se ime
sprovode moraju biti jasno i precizno istaknuti i odvojeni. Ovo omoguüava
primaocima da razlikuju komercijalne komunikacije od ostalih vrsta informacija
10
11
Preuzeto sa: http://www.opensecrets.org/pres08/summary.php?id=N00009638
Preuzeto sa: http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32000L0031:En:HTML
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
193
do kojih se može doüi na veb-stranicama, biltenima, elektronskoj pošti i korisniþkim grupama. Takoÿe, s obzirom na þinjenicu da reklame mogu biti postavljene na veb-stranicama u vlasništvu treüih lica (upotrebom tzv. banera), uvek
mora biti jasno istaknuto ko reklamira proizvod ili uslugu. U tom kontekstu,
rizik od konfuzije i zablude kod kupca se bitno smanjuje. Još uvek nije jasno
kako ova identifikacija može funkcionisati u praksi: neki autori smatraju da
može imati više vrsta, u zavisnosti od internet aplikacija koje stoje na raspolaganju. Oni predlažu vlasnicima veb-stranica da sortiraju i grupišu sve komercijalne komunikacije na jedno mesto, pod nazivom „reklame“. Postoji i obaveza
za transparentnost u sjuþajevima kada se komercijalne komunikacije sastoje od
promotivnih ponuda (diskonti, premije, pokloni, nagradne igre). U skladu sa
odredbana Direktive, uslovi za uþešüe ili korišüenje promotivnih ponuda moraju
biti jasno istaknuti i prezentovani potencijalnim uþesnicima, na samoj vebstranici ili na posebnom linku koji vodi do detaljnijih informacija i uputstava.
Kod primene naþela zemlje porekla, za priznavanje ovih komunikacija dovoljno
je da iste budu priznate u zemlji u kojoj je provajder usluga bio osnovan.
Drugi problem u pogledu ureÿivanja komercijalnih komunikacija
Direktivom 2000/31 može proizaüi iz njene nekoordiniranosti sa Direktivnom o
tendencioznom reklamiranju. Da bi se moglo ustanoviti da li je reklamiranje
tendenciozno, nacionalni sudovi mogu uspostaviti viši nivo zaštite od onog koji
je predviÿen navedenom Direktivom, s tim što kontrola reklamiranja spada u
nadležnost sudova zemlje primaoca usluga, što pretstavlja digresiju u poreÿenju
sa gorenavedenom odredbom koja proizlazi iz þlana 6 Direktive 2000/31 u
kojem je uspostavljeno naþelo zemlje porekla. U ovoj situaciji moguüe su dve
interpretacije: ili uzajamno prihvatanje odredbi, þime bi sudovi ostali podjednako nadležni u odluþivanju o tendencioznoj prirodi komercijalnih komunikacija, ili da Direktiva 2000/31 bude derogirana Direktivom 89/552 o televiziji
12
bez granica . Imajuüi u obzir veliki broj koordinisanih polja, smatra se da je
druga opcija prihvatljivija, sa preporukom da Evropska komisija nastavi sa
naporima za iznalaženje uzajamno prihvatljivog kompromisnog rešenja i
uspostavljanja principa uzajamnog priznavanja.
Na žalost, Direktiva 2000/31 ne sadrži posebne odredbe koje bi se
odnosile na zaštitu maloletnika, kao što je sluþaj sa Direktivom o televiziji bez
granica, þime ova osetljiva i ranjiva grupa korisnika ostaje nezaštiüena. Ipak,
ovaj se problem može rešiti korišüenjem drugih instrumenata široke primene
koji su veü usvojeni ili na kojim rade evropske institucije, a koji uspostavljaju
sistem filtriranja nezakonskih i štetnih sadržaja. Meÿu ostalim merama koje se
12
Preuzeto sa: http://eurlex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnumdoc&lg=
EN&numdoc=31989L0552&model=guichett-Directive on the coordinatiot of certain
provisions laid down by Law, Regilation or Administrative Action in Member States
concerning the pursuit of television broadcasting activities.
194
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
preduzimaju radi spreþavanja i onemoguüivanja pristupa maloletnicima do
odreÿenih veb sadržaja koji su namenjeni odraslima, ovi instrumenti nude
inovativna rešenja zasnovana na najnovijim tehnologijama: kontrola pristupa,
alatke za verifikaciju identiteta ili uzrasti, softverske filtre i dr. Meÿu ostalim, i
sama internet zajednica, na osnovi dobre trgovinske prakse, može uspostaviti
svoje mehanizme za samoregulaciju, što može još više doprineti poboljšanju
zaštite maloletnih lica.
Pružaoci usluga mogu pristupiti novim klijentima i potencijalnim
kupcima i preko elektronske pošte, e-mailom. U svakodnevnoj komunikaciji emailom nameüe se problem tzv. spam poruka. Spam poruke su neželjene,
netražene elektronske poruke koje se šalju hiljadama primaocima i kojima
provajder usluga ili treüe lice reklamira svoje proizvode ili usluge.
Korišüenje novih tehologija u velikoj meri olakšava þuvanje i korišüenje
liþnih podataka. U odreÿenim zemljama u kojima je zaštita liþnih podataka na
niskom nivou, ove poverljive informacije se mogu koristiti kao roba koja ima
svoju vrednost i þiji transfer od jedne do druge kompanije stvara bazu podataka
o potrošaþima i prethodi moguüim zloupotrebama, predstavljenih u obliku spam
poruka. Ukoliko korišüenje i slanje spam poruka nije regulisano, to postaje
izuzetno zamorna i iritirajuüa praksa iz razloga što se kapaciteti za skladištenje
podataka nepotrebno optereüuju, dok sa druge strane cirkulacija velikog broja
neželjenih poruka može usporiti i otežati korišüenje usluga provajdera i
13
celokupno funkcionisanje interaktivnih mreža .
U kontekstu borbe protiv spam poruka, u þlanu 7 Direktive 2000/31 je
utvrÿeno da spam poruke moraju biti jasno oznaþene i da se mogu lako identifikovati u trenutku kada ih primaoc dobije. Najefikasniji naþin za brzo prepoznavanje spam poruka je ukoliko se u polju „subject” oznaþi komercijani ili
reklamni karakter njihovog sadržaja. Ukoliko to funkcioniše, primaoci bi mogli
obrisati neželjene poruke bez otvaranja, odmah nakon prijema. Ipak, ova
odredba samo parcijalno rešava problem. Cirkulacija spam poruka i dalje otežava normalno funkcionisanje internet aplikacija i uveüava troškove korišüenja
interneta. Direktiva predviÿa moguünost da države - þlanice EU uspostave sistem (po sopstvenom izboru) za zaštitu potrošaþa od neželjenih komercijalnih
komunikacija, ali nije definisano ko može obavljati nadzor i kontrolu - to može
biti samo ovlašüeni državni organ ili institucija, sami provajderi ili neki
nezavisni treüi subjekt. U svakom sluþaju, mora se uspostaviti sistem registara u
kojim üe provajderi usluga unositi podatke o isporuþenim spam porukama i koji
moraju imati širok raspon pokrivanja s obzirom na transnacionalnost interneta i
13
Pretpostavlja se da smanjenje produktivnosti poslovanja zbog otvaranja i þitanja spam
poruka od strane zapošljenih košta svaku kompaniju po 1$ na minut. U 2013. godini
odnos spam poruka iznosi 66.55% od ukupnog broja elektronskih poruka. Preuzeto sa:
http://www.securelist.com/en/analysis/204792291/Spam_in_Q1_2013#10
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
195
disperziranost korisnika usluga. Iz tih razloga, smatra se da ovi registri moraju
biti uspostavljeni na nuvou Zajednice, ili, ukoliko postoje na nacionalnom
nivou, moraju biti interaktivno i funkcionalno povezani, kako bi se obezbedila
široka dostupnost podataka. Direktiva ne nalaže državama-þlanicama koji
14
sistem da izaberu, tako da ostaje moguünost individualnog izbora . Prvi
ponuÿeni sistem obavezuje provajdere da pitaju svakog novog korisnika usluga
da li bi želeo da dobija neželjenu komercijalnu komunikaciju - spam poruke i u
kojim oblastima (sport, ishrana, edukacija, politika, ekonomija i dr.), nakon
þega üe korisnik dobijati samo one poruke za koje je dao izriþitu saglasnost, i ti
se korisnici odmah upisuju u registar. Ovaj sistem je bio predmet kritika od
strane provajdera usluga zato što otežava njihov rad i stvara obavezu da ubeÿuju
potrošaþe i da preduzimaju neophodne mere za njihovu registraciju. Sa druge
strane, ovaj sistem garantuje veüi stepen zaštite privatnosti. U tom kontekstu i
stav Evropske komisije za zabranu korišüenja elektronskih poruka u funkciji
direktnog reklamiranja, bez prethodne izriþite saglasnosti primaoca, sadržan u
Direktivi za zaštitu liþnih podataka u elektronskim komunikacijama, izgleda
15
prihvatljivo . Države-þlanice EU moraju preduzeti sve odgovarajuüe mere da
bi se, bez nepotrebnih troškova, neželjene komercijalne komunikacije u funkciji
direktnog marketinga, svele na minimum ili omoguüile u strogo definisanim
situacijama, uz prethodno zvaniþno i izriþito odobrenje od strane primaoca.
LITERATURA
1. Edwards L., (2005) The New Legal Framework for E-Commerce in Europe(Article 6-7, ECD:Privacy and Electronic Communication Directive 2002Canning the Spam and Cutting the Cookies: Consumer Privacy On-line and
EU Regulation), Hart Publishing, Oxford
2. Koevski G., (2009) Elektronsko zakljuþivanje ugovora i odgovornost,
Delovno pravo br. 20, Udruženje pravnika R. Makedonije, Skopje
3. Novakovic J., (2005), Elektronsko poslovanje, Megatrend Univerzitet
primenjenih nauka, Beograd
4. Schneider G., (2007), Electronic commerce - 7th annual edition, Thomson
Course technology, Boston
14
Potencijalnom korisniku da sam izabere usluge koje mu odgovaraju i na koji naþin üe
biti korišüeni njegovi liþni podaci, dok kod opt-out sistema postojeüi korisnik veü
prima komercijalne komunikacije i spamove na osnovu ustanovljene prakse i bez
posebnog zahteva za izriþitu saglasnost.
15
Edwards L., (2005) The New Legal Framework for E-Commerce in Europe-(Article
6-7, ECD:Privacy and Electronic Communication Directive 2002-Canning the Spam
and Cutting the Cookies: Consumer Privacy On-line and EU Regulation), Hart
Publishing, Oxford, str. 45
UDK: 330.322: 368
UPRȺVLJȺNȳȿ PɈRɌFȿLJɈɆ ɆSP U ɈSIGURȺNȳU
MANAGING A PORTFOLIO OF SMALL AND MEDIUM
ENTERPRISES WITH INSURANCE
Prof.dr Rajko Tepavac
Vanredni profesor Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment
Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu i Savetnik Generalnog
direktora Dunav osiguranje ad Beograd
E mail: [email protected]
Prof.dr Marko Cariü
Redovni profesor i Dekan Pravnog fakulteta za privredu i pravosuÿe
Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu
E mail: [email protected]
Prof.dr Rajko Tepavac, Ph.D
Associate professor, Faculty of Economics and Engineering Management,
University Business Academy in Novi Sad and Advisor od the General Manager
of Dunav Insurance ad Belgrade.
E mail: [email protected]
Prof.dr Marko Cariü, Ph.D
Professor and Dean at the Faculty of Economics and Justice, University
Business Academy in Novi Sad
E mail: [email protected]
Rezime: Sposobnost upravljanja portfeljom osiguranja koji þine MSP je od
izuzetnog znacaja za stabilnost biznisa osiguravajuüe kompanije. Disperzija
tržišta osiguranja se upravo temelji na stabilnosti i broju nosilaca male i srednje
velike privredne aktivnosti jer bilo koji veliki klijent ili preuzeti posao uz sebe
nosi þitav niz MSP koji mu participiraju u rezultatu, riziku, i perspektivi
razvoja. Stabilizovati fluktuacije novih þlanica portfelja kao i zadržavanje starih
klijenata kompanije je preduslov za naredne poslovne zahvate efektuirane u
obliku nižih cena kao benefita vernosti i predvidivosti u sklopu procene rizika te
manjih šteta, kvalitetne naplate sopstvenog razvoja i investicione aktivnosti iz
sredstava pokriüa tehniþke rezerve. Iz stabilnog portfelja MSP se lako uoþavaju
posebne grupe pravnih lica sa posebno atraktivnom delatnošüu i regionalnim
pokriüem. Iz takvog info slede novi potezi klasifikacije delatnosti MSP i
definisanje posebne poslovne politike u cilju dizanja kvaliteta poslovanja.
Abstract: The ability to manage an insurance portfolio consisted of SMEs is of
the utmost importance for the stability of insurance company's business.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
197
Insurance market dispersion is based on the stability and the number of holders
of small and medium business activity since any major client or any assumed
business brings an array of SMEs that participate in terms of results, risk and
development perspective. Stabilization of new portfolio members fluctuation
and retention of old clients of the company, are a precondition for successive
business ventures realized in terms of lower prices that represent loyalty and
predictability benefits within risk assessment, then, minor claims and quality
payments of its own investment activities development from technical reserve
funds. Groups of legal entities with particularly attractive business activity and
regional cover are easily noticeable in the stable SME portfolio. That
information allows us to take new steps in classification of SME business
activity and definition of a separate business policy aimed at increase of
business quality.
Kljuþne reþi: Portfelj, MSP, osiguranje, ulaganje, rizik, razvoj
Key words: portfolio, SME, insurance, investment, risk, development
UVOD
Nɟsumnjivɨ mɚlɚ i srɟdnjɚ prɟduzɟüɚ pɨstɚʁu znɚþɚʁnɚ pɨlugɚ
ɟkɨnɨmskɨg rɚzvɨʁɚ Srbiʁɟ, tɟ su u pɟrspɟktivi znɚþɚʁnɚ i zɚ pɨrtfɟlʁ ɨsigurɚnjɚ
u Srbiʁi. I pɨrɟd uticɚʁɚ ɨvɨg sɟgmɟntɚ nɚ ukupni privrɟdni rɚzvɨʁ, prisutni su
krupni rɚzvɨʁni prɨblɟmi u vidu nɟpɨvɨlʁnɟ strukturɟ sɚ nɟdɨvɨlʁnim brɨʁɟm i
niskim nivɨɨm rɚzviʁɟnɨsti srɟdnjih prɟduzɟüɚ kɚɨ pɨkrɟtɚþɚ rɚzvɨʁɚ sɟktɨrɚ.
Rɚzvɨʁni prɨblɟmi u ɨvɨm sɟktɨru sɟ ɨglɟdɚʁu ʁɨš u usitnjɟnɨsti pɨslɨvnih
subʁɟkɚtɚ, mɚlɨʁ rɚzuÿɟnɨsti finɚnsiʁskɨg tržištɚ, nɟɨdgɨvɚrɚʁuüɨʁ strukturi
tržištɚ rɚdɚ, niskɨʁ kɨnkurɟntnɨsti, nɟpɨvɨlʁnɨm rɟgiɨnɚlnɨm rɚspɨrɟdu,
ɚdministrɚtivnim prɟprɟkɚmɚ, spɨroj nɚplɚti pɨtrɚživɚnjɚ i sl., štɨ imɚ svɨʁih
ɨdʁɟkɚ i nɚ plɚsmɚn ɨsigurɚnjɚ.
ȺMBIȳȿNT ZȺ PɈSLɈVȺNJȿ
I ZNȺýȺȳ MȺLIH I SRȿDNJIH PRȿDUZȿûȺ
Sɟgmɟnt mɚlih i srɟdnjih prɟduzɟüɚ prɟdstɚvlʁɚ vɟɨmɚ znɚþɚʁɚn sɟgmɟnt
privrɟdɟ u sprɨvɨÿɟnju rɟfɨrmi i glɚvni ʁɟ pɨkrɟtɚþ njɟnɟ rɟvitɚlizɚciʁɟ,
trɚnsfɨrmɚciʁɟ i rɚzvɨʁɚ njɟnɟ ukupnɟ ɚktivnɨsti. Sɟktɨr mɚlih i srɟdnjih
prɟduzɟüɚ zɚʁɟdnɨ sɚ prɟduzɟtnicimɚ ɨstvɚruʁu ɨkɨ dvɟ trɟüinɟ ukupnɨg
prɨmɟtɚ i ɨkɨ 56% brutɨ dɨdɚtɟ vrɟdnɨsti. U ɨvɨm sɟktɨru ʁɟ u pɨslɟdnjim
gɨdinɚmɚ ɨtvɨrɟnɨ nɚʁvišɟ nɨvih rɚdnih mɟstɚ i dɚnɚs ɚngɚžuʁɟ dvɟ trɟüinɟ svih
zɚpɨslɟnih u privrɟdi. ɆSP imɚʁu ɚpsɨlutnu prɟvlɚst u ukupnɨm brɨʁu
pɨslɨvnih subʁɟkɚtɚ. Ɉd ɨkɨ 110.000 svih rɟgistrɨvɚnih privrɟdnih društɚvɚ, nɚ
grupɚciʁu mɚlih i srɟdnjih prɟduzɟüɚ sɟ ɨdnɨsi ɨkɨ 99 ɨdstɨ. Nɟsumnjivɨ mɚlɚ i
srɟdnjɚ prɟduzɟüɚ pɨstɚʁu znɚþɚʁnɚ pɨlugɚ ɟkɨnɨmskɨg rɚzvɨʁɚ Srbiʁɟ, tɟ su u
pɟrspɟktivi znɚþɚʁnɚ i zɚ pɨrtfɟlʁ ɨsigurɚnjɚ u Srbiʁi.
198
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
I pɨrɟd uticɚʁɚ ɨvɨg sɟgmɟntɚ nɚ ukupni privrɟdni rɚzvɨʁ, prisutni su
krupni rɚzvɨʁni prɨblɟmi u vidu nɟpɨvɨlʁnɟ strukturɟ sɚ nɟdɨvɨlʁnim brɨʁɟm i
niskim nivɨɨm rɚzviʁɟnɨsti srɟdnjih prɟduzɟüɚ kɚɨ pɨkrɟtɚþɚ rɚzvɨʁɚ sɟktɨrɚ.
Rɚzvɨʁni prɨblɟmi u ɨvɨm sɟktɨru sɟ ɨglɟdɚʁu ʁɨš u usitnjɟnɨsti pɨslɨvnih
subʁɟkɚtɚ, mɚlɨʁ rɚzuÿɟnɨsti finɚnsiʁskɨg tržištɚ, nɟɨdgɨvɚrɚʁuüɨʁ strukturi
tržištɚ rɚdɚ, niskɨʁ kɨnkurɟntnɨsti, nɟpɨvɨlʁnɨm rɟgiɨnɚlnɨm rɚspɨrɟdu,
ɚdministrɚtivnim prɟprɟkɚmɚ, spɨroj nɚplɚti pɨtrɚživɚnjɚ i sl., štɨ imɚ svɨʁih
ɨdʁɟkɚ i nɚ plɚsmɚn ɨsigurɚnjɚ. Uprɚvlʁɚnjɟ prɟduzɟüɟm u uslɨvimɚ
nɟdɨstɚtɚkɚ rɟsursɚ utiþɟ i nɚ dɟfinisɚnjɟ ɨrgɚnizɚciɨnɟ strukturɟ mɚlih i
srɟdnjih prɟduzɟüɚ - mɚli ʁɟ brɨʁ zɚpɨslɟnih, zɚpɨslɟni ɨbɚvlʁɚʁu pɨ višɟ
funkciʁɚ u prɟduzɟüu, ɚ nɟkɟ funkciʁɟ su dislɨcirɚnɟ izvɚn prɟduzɟüɚ. U
rɚzviʁɟnim zɟmlʁɚmɚ svɟtɚ rɚsprɨstrɚnjɟnɟ su mɚlɟ firmɟ kɨʁɟ su
visɨkɨtɟhnɨlɨški ɨprɟmlʁɟnɟ i kɨʁɟ imɚʁu snɚžnu pɨdršku u sɚvrɟmɟnim
tɟhnɨlɨškim dɨstignuüimɚ, pri þɟmu sɟ zɚpɨšlʁɚvɚ minimɚlnɨ pɨtrɟbni brɨʁ
rɚdnikɚ. Pɨstizɚnjɟ kɨnkurɟntskɟ prɟdnɨsti u glɨbɚlnɨʁ privrɟdi zɚhtɟvɚ
inɨvɚtivni pristup pɨslɨvɚnju, prɟvɚshɨdnɨ kɚdɚ sɟ rɚdi ɨ znɚnju. U tɨm smislu,
uprɚvlʁɚnjɟ u ɆSP mɨrɚ dɚ budɟ ɨriʁɟntisɚnɨ u prɚvcu ulɚgɚnjɚ u znɚnjɟ i
pɨvɟüɚnjɚ prɨduktivnɨsti rɚdɚ i znɚnjɚ, u þɟmu ɨsigurɚvɚʁuüɟ kuüɟ prɟpɨznɚʁu
svɨʁu ulɨgu, tɟ kɨnstɚntnɨ prɚtɟ krɟtɚnjɚ u ɨvɨʁ ɨblɚsti sɚ pɨkušɚʁimɚ dɚ
pɨʁɚþɚʁu svɟst privrɟdnikɚ iz ɨvɨg sɟgmɟntɚ kɚdɚ ʁɟ ɨþuvɚnjɟ imɨvinɟ i
1
imɨvinskih intɟrɟsɚ u pitɚnju.
Ɉsim privrɟdnih društɚvɚ kɨʁɚ pɨ zvɚniþnim kritɟriʁumimɚ spɚdɚʁu u
mɚlɚ ili srɟdnjɚ prɟduzɟüɚ, sɚ ɚspɟktɚ ɨsigurɚnjɚ, uzimɚʁuüi u ɨbzir vrɟdnɨst
imɨvinɟ, spɟcifiþnɨst rizikɚ i drugɟ bitnɟ pɚrɚmɟtrɟ zɚ kvɚlifikɚciʁu i
kvɚntifikɚciʁu rizikɚ, ɨvɨm sɟgmɟntu kliʁɟnɚtɚ ɨdnɨsnɨ ɨsigurɚnikɚ pridružuʁu
sɟ i budžɟtskɟ ustɚnɨvɟ i nɟprɨfitnɟ ɨrgɚnizɚciʁɟ, kɨʁɟ üɟ biti ɨbuhvɚüɟnɟ i ɨvim
rɚdɨm u ɨkviru pɨʁmɚ sɟgmɟnt ɆSP. Pɨd budžɟtskim ustɚnɨvɚmɚ sɟ
pɨdrɚzumɟvɚʁu svɟ zdrɚvstvɟnɟ ustɚnɨvɟ, ɨbrɚzɨvnɟ ustɚnɨvɟ, prɚvɨsudni
ɨrgɚni, kɚɨ i ɨpštinski ɨrgɚni uprɚvlʁɚnjɚ i ministɚrstvɚ, ɚgɟnciʁɟ i fɨndɨvi
ɨsnɨvɚni ɨd strɚnɟ držɚvɟ. U ɨstɚlɟ nɟprɨfitnɟ ɨrgɚnizɚciʁɟ spɚdɚʁu dɨmɚüɚ i
strɚnɚ udružɟnjɚ, sɚvɟzi i društvɚ iz ɨblɚsti spɨrtɚ, kɨmɨrɟ, fɨndɚciʁɟ,
zɚdužbinɟ, muzɟʁi, gɚlɟriʁɟ, crkvɟ, kɚɨ i strɚnɚ prɟdstɚvništvɚ. U Srbiʁi trɟnutnɨ
imɚ ɨkɨ 10.000 budžɟtskih ustɚnɨvɚ sɚ svɨʁɨm nɟspɨrnɨm ulɨgɨm u ɨbɚvlʁɚnju
svɚkɨdnɟvnih ɚktivnɨsti ɨd znɚþɚʁɚ zɚ grɚÿɚnɟ Srbiʁɟ i ɨkɨ 20.000 ɨstɚlih
nɟprɨfitnih ɨrgɚnizɚciʁɚ. Pɨsmɚtrɚʁuüi nɚvɟdɟnɟ sɟgmɟntɟ iz uglɚ ɨsigurɚnjɚ,
dɨlɚzimɨ dɨ zɚklʁuþkɚ dɚ ʁɟ rɟþ ɨ vɟɨmɚ brɨʁnɨʁ pɨpulɚciʁi rɚzliþitih subʁɟkɚtɚ,
kɨʁi sɟ, u smislu zɚʁɟdniþkih ɨsɨbinɚ bitnih zɚ ɨsigurɚnjɟ mɨgu nɚʁgrublʁɟ
pɨdɟliti nɚ srɟdnjɚ prɟduzɟüɚ, brɨʁnɚ mɚlɚ prɟduzɟüɚ, budžɟtskɟ ustɚnɨvɟ i
nɟprɨfitnɟ ɨrgɚnizɚciʁɟ, pri þɟmu ʁɟ dɚtɚ pɨdɟlɚ bitnɚ sɚ stɚnɨvištɚ uprɚvlʁɚnjɚ
pɨrtfɟlʁɨm, pɨnɚšɚnjɚ subʁɟkɚtɚ u smislu zɚhtɟvɚ kɨʁi sɟ stɚvlʁɚʁu prɟd
1
Vidi više Tepavac R., Marovic B., Njegomir V., (2013) Osiguranje – ekonomski
aspekti, Sl.Glasnik RS, Beograd, str.112.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
199
ɨsigurɚvɚþɟ, ɨdnɨsɚ prɟmɚ imɨvini i zɚpɨslɟnimɚ, pɚ dɨ tɟhniþkih ɚspɟkɚtɚ
rizikɚ.
ɌRŽIŠTȿ ɈSIGURȺNJȺ – ɈPŠTI PɈKȺZȺTȿLȳI
Glɨbɚlnɚ ɟkɨnɨmiʁɚ sɟ ɨd 2008. gɨdinɟ suɨþɚvɚ sɚ finɚnsiʁskɨm krizɨm,
ɟfɟktimɚ klimɚtskih prɨmɟnɚ i pɨrɚstɨm cɟnɚ hrɚnɟ i glɨbɚlnɨg sirɨmɚštvɚ. U
tɨm duhu, nɚkɨn pɚdɚ u 2008. i 2009. gɨdini, ukupnɚ prɟmiʁɚ ɨsigurɚnjɚ u svɟtu
ʁɟ pɨrɚslɚ zɚ 2,4%.
ȿfɟkti krizɟ su sɟ u rɟgiɨnu Cɟntrɚlnɟ i Istɨþnɟ ȿvrɨpɟ nɚʁvišɟ ɨsɟtili u
2009. gɨdini, dɨk ʁɟ u 2010. gɨdini ɨstvɚrɟn rɚst ukupnɟ prɟmiʁɟ ɨsigurɚnjɚ ɨd
svɟgɚ 0,2%. Ɍržištɟ Srbiʁɟ, kɚɨ i cɟlɨg rɟgiɨnɚ, kɚrɚktɟrišɟ spɨr ɨpɨrɚvɚk
ɟkɨnɨmskɟ situɚciʁɟ i niskɚ invɟsticiɨnɚ ɚktivnɨst, štɨ sɟ dirɟktnɨ ɨdrɚžɚvɚ nɚ
sɟktɨr ɨsigurɚnjɚ. Dɚ ʁɟ sɟktɨr ɨsigurɚnjɚ u Srbiʁi nɟrɚzviʁɟn vidi sɟ iz dvɚ
pɨkɚzɚtɟlʁɚ rɚzviʁɟnɨsti tržištɚ: ɨdnɨs ukupnɟ prɟmiʁɟ i brutɨ dɨmɚüɟg
prɨizvɨdɚ i ukupnɟ prɟmiʁɟ pɨ stɚnɨvniku. Uþɟšüɟ prɟmiʁɟ u BDP-u u 2010.
gɨdini u Srbiʁi ʁɟ iznɨsilɨ 2% štɨ ʁɟ znɚtnɨ nižɟ ɨd prɨsɟkɚ zɟmɚlʁɚ þlɚnicɚ ȿU
(8,4%), ɚli u pɨrɟÿɟnju sɚ zɟmlʁɚmɚ rɟgiɨnɚ Cɟntrɚlnɟ i Istɨþnɟ ȿvrɨpɟ ɨd 2,6%
i zɟmlʁɚmɚ u rɚzvɨʁu ɨd 2,9%, Srbiʁɚ ʁɟ u zɚdɨvɨlʁɚvɚʁuüɨʁ pɨziciʁi. Prɟmɚ
prɟmiʁi pɨ glɚvi stɚnɨvnikɚ Srbiʁɚ ʁɟ sɚ 73 ɟvrɚ dɚlɟkɨ ispɨd prɨsɟkɚ ȿU (2.716
ɟvrɚ), ɚ tɚkɨÿɟ i ispɨd prɨsɟkɚ zɟmɚlʁɚ u rɚzvɨʁu (109 ɟvrɚ). Rɚst ukupnɟ
prɟmiʁɟ ɨsigurɚnjɚ u Srbiʁi u 2011. gɨdini u ɨdnɨsu nɚ 2010. gɨdinu iznɨsi
1,4%, ɚli ʁɟ istɨvrɟmɟnɨ zɚbɟlɟžɟn rɟɚlɚn pɚd ɨd 5,2%, štɨ dɨvɨdi dɨ
uspɨrɚvɚnjɚ pɨzitivnih trɟndɨvɚ rɚzvɨʁɚ tržištɚ kɚkɨ ɨbɚvɟznih, tɚkɨ i
nɟɨbɚvɟznih ɨsigurɚnjɚ. Kɚdɚ sɟ pɨsmɚtrɚ strukturɚ ɨstvɚrɟnɟ ukupnɟ prɟmiʁɟ u
Srbiʁi u 2011. gɨdini, uþɟšüɟ nɟživɨtnih ɨsigurɚnjɚ (82,6%) dɨminirɚ u ɨdnɨsu
nɚ živɨtnɚ ɨsigurɚnjɚ (17,4%) uprkɨs þinjɟnici dɚ ʁɟ ɨstvɚrɟn rɚst živɨtnih
ɨsigurɚnjɚ ɨd 6,8% u ɨdnɨsu nɚ prɟthɨdnu gɨdinu.
Svi pɨkɚzɚtɟlʁi ukɚzuʁu dɚ pɨstɨʁi vɟliki prɨstɨr i nɟiskɨrišüɟni pɨtɟnciʁɚl
kɚdɚ ʁɟ rɟþ ɨ ɨsvɚʁɚnju ɨvɨg dɟlɚ tržištɚ.
ɈSIGURȺNJȿ MȺLIH I SRȿDNJIH PRȿDUZȿûȺ
U SRBIȳI I U SVȿTU
Sɟgmɟnt mɚlih i srɟdnjih prɟduzɟüɚ ʁɟ sɚ ɚspɟktɚ ɨsigurɚnjɚ vɟɨmɚ
ɚtrɚktivɚn zɚ ɨsigurɚvɚþɚ prvɟnstvɟnɨ zbɨg rɚznɨvrsnɨsti dɟlɚtnɨsti kɨʁimɚ sɟ
ɨvi privrɟdni subʁɟkti bɚvɟ kɚɨ i njihɨvɟ dinɚmiþnɨsti, pɨvɟüɚnɨg stɟpɟnɚ
mɨbilnɨsti, spɨsɨbnɨsti brzɨg prilɚgɨÿɚvɚnjɚ tržišnim prɨmɟnɚmɚ i vɟüɟ
sprɟmnɨsti i mɨguünɨsti dɚ izdvɨʁɟ srɟdstvɚ zɚ ɨsigurɚvɚʁuüu zɚštitu svɨg
pɨslɨvɚnjɚ u ɨdnɨsu nɚ mikrɨ prɟduzɟüɚ, ɨdnɨsnɨ prɟduzɟtnikɟ.
Pɨsmɚtrɚnɨ pɨ tɟritɨriʁɚlnɨʁ rɚspɨrɟÿɟnɨsti, nɚʁvɟüɚ kɨncɟntrɚciʁɚ mɚlih i
srɟdnjih prɟduzɟüɚ ʁɟ u rɟgiɨnu Bɟɨgrɚdɚ (ɨkɨ 42%) i Rɟgiɨnu Vɨʁvɨdinɟ (ɨkɨ
27%). Pɨsmɚtrɚnɨ pɨ dɟlɚtnɨstimɚ, nɚʁvɟüi brɨʁ mɚlih i srɟdnjih prɟduzɟüɚ sɟ
bɚvi dɟlɚtnɨšüu trgɨvinɟ nɚ vɟlikɨ i mɚlɨ (ɨkɨ 35%), zɚtim prɟrɚÿivɚþkom
industriʁom (ɨkɨ 18%), grɚÿɟvinɚrstvom (ɨkɨ 8%), kɚɨ i sɚɨbrɚüɚʁem i
200
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
sklɚdištɟnjem i infɨrmisɚnjem i kɨmunikɚciʁama (ɨkɨ 5%) i pɨlʁɨprivrɟdom,
prɨizvɨdnjom mɟtɚlnih prɨizvɨdɚ i prɟrɚdom drvɟtɚ (ɨkɨ 2%).
Zɚ rɚzliku ɨd ɨvih privrɟdnih društɚvɚ, budžɟtskɟ ustɚnɨvɟ i nɟprɨfitnɟ
ɨrgɚnizɚciʁɟ su tɟritɨriʁɚlnɨ skɨrɨ pɨdʁɟdnɚkɨ zɚstuplʁɟnɟ u svim ɨkruzimɚ.
Ɍɚkɨÿɟ, vrstɟ ɨsigurɚnjɚ kɨʁɟ zɚklʁuþuʁu su skɨrɨ uvɟk istɟ zɚ svɟ ustɚnɨvɟ istɟ
nɚmɟnɟ, ɚ nɚʁþɟšüi ɨblik pribɚvlʁɚnjɚ ɨsigurɚnjɚ ʁɟ putɟm tɟndɟrɚ, ɨdnɨsnɨ
ʁɚvnih nɚbɚvki, gdɟ držɚvɚ ɨdrɟÿuʁɟ ɨbim i uslɨvɟ ɨsigurɚnjɚ. U ɟkɨnɨmski
rɚzviʁɟnim zɟmlʁɚmɚ, gdɟ ʁɟ svɟst ɨ pɨtrɟbi ɨsigurɚnjɚ i mɨguünɨst izdvɚʁɚnjɚ
nɨvþɚnih srɟdstɚvɚ zɚ ɨsigurɚnjɟ mnɨgɨ vɟüɚ nɟgɨ u Srbiʁi, uprɚvlʁɚnjɟ rizikɨm
kɚɨ sɚstɚvnim dɟlɨm pɨslɨvɚnjɚ prɟdstɚvlʁɚ kruciʁɚlnu funkciʁu u mɚlim i
srɟdnjim prɟduzɟüimɚ. Rukɨvɨdiɨci u ɨvim privrɟdnim društvimɚ su svɟsni dɚ
zɚklʁuþivɚnjɟm ɨsigurɚnjɚ nɟ dɨbiʁɚʁu sɚmɨ zɚštitu svɨʁih zɚpɨslɟnih, imɨvinɟ i
prɨcɟsɚ pɨslɨvɚnjɚ ɨd nɟprɟdviÿɟnih ɨpɚsnɨsti ili gubitɚkɚ u pɨslɨvɚnju, vɟü
dɨbiʁɚʁu i nɚ krɟditnɨʁ spɨsɨbnɨsti i „kupuʁu“ pɨvɟrɟnjɟ svɨʁih pɨslɨvnih
pɚrtnɟrɚ dɚ üɟ nɚ vrɟmɟ i u pɨtrɟbnɨm ɨbimu biti ispɨruþɟnɟ njihɨvɟ
pɨrudžbinɟ, ɨdnɨsnɨ plɚüɟnɚ pɨtrɚživɚnjɚ. Primɚrnɚ ɨsigurɚvɚʁuüɚ zɚštitɚ u
rɚzviʁɟnim zɟmlʁɚmɚ svɟtɚ sɟ ɨdnɨsi nɚ ɨsigurɚnjɟ zɚpɨslɟnih ɨd nɟzgɨdɟ i
ɨsigurɚnjɟ imɨvinɟ ɨd pɨžɚrɚ i drugih ɨpɚsnɨsti. Zɚtim slɟdi pɨtrɟbɚ zɚ
ɨsigurɚnjɟm pɨkrɟtnɟ imɨvinɟ ɨd krɚÿɟ, ɨsigurɚnjɟ ɟlɟktrɨnskɟ ɨprɟmɟ i rɚdnih
urɟÿɚʁɚ, mɚšinɚ i ɨstɚlɟ ɨprɟmɟ, kɚɨ i ɨsigurɚnjɟ nɨvcɚ u prɟvɨzu ili prɟnɨsu
ukɨlikɨ pɨstɨʁi pɨtrɟbɚ zɚ ɨvɚkvim ɨsigurɚnjɟm. Ɉsigurɚnjɚ u ɨvɨm ɨbimu sɟ
nɚʁþɟšüɟ zɚklʁuþuʁu u vidu „All Risks“ ɨsigurɚnjɚ ili pɚkɟtɚ ɨsigurɚnjɚ
nɚmɟnjɟnih ɨdrɟÿɟnim dɟlɚtnɨstimɚ.
Sɚ pɨvɟüɚnjɟm ɨbimɚ pɨslɚ i sɚglɟdɚvɚnjɟm rizikɚ sɚ kɨʁimɚ sɟ
prɟduzɟüɚ susrɟüu u pɨslɨvɚnju, rukɨvɨdiɨci žɟlɟ dɚ svɨʁɟ pɨslɨvɚnjɟ zɚštitɟ i
ɨd gubitɚkɚ uslɟd prɟkidɚ rɚdɚ, ɨsigurɚʁu sɟ ɨd ɨdgɨvɨrnɨsti prɟmɚ trɟüim
licimɚ, ɨdgɨvɨrnɨsti zɚ svɨʁɟ prɨizvɨdɟ, prɨfɟsiɨnɚlnɟ ɨdgɨvɨrnɨsti, kɚɨ i dɚ
ɨbɟzbɟdɟ zdrɚvstvɟnɨ ɨsigurɚnjɟ zɚ svɨʁɟ zɚpɨslɟnɟ, tɟ ɨvɟ vrstɟ ɨsigurɚnjɚ
prɟdstɚvlʁɚʁu nɚ rɚzviʁɟnim tržištimɚ vɟɨmɚ bitɚn fɚktɨr sigurnɨsti pɨslɨvɚnjɚ
ʁɟdnɟ firmɟ. U nɚšɨʁ zɟmlʁi, s ɨbzirɨm nɚ nɟdɨvɨlʁnɨ rɚzviʁɟnu svɟst ɨ pɨtrɟbi
ɨsigurɚnjɚ i finɚnsiʁski nɟstɚbilnɨ tržištɟ sɚ nɟrɚzviʁɟnɨm ɟkɨnɨmiʁɨm, situɚciʁɚ
ʁɟ drugɚþiʁɚ. Ɉnɟ vrstɟ ɨsigurɚnjɚ kɨʁɟ vlɚsnici ili prɟdstɚvnici mɚlih i srɟdnjih
prɟduzɟüɚ nɚʁprɟ zɚklʁuþuʁu su svɚkɚkɨ ɨbɚvɟznɚ ɨsigurɚnjɚ. U tu grupu spɚdɚ
prvɟnstvɟnɨ ɨsigurɚnjɟ mɨtɨrnih vɨzilɚ zɚ štɟtɟ priþinjɟnɟ trɟüim licimɚ (ɚutɨɨdgɨvɨrnɨst), ɚ zɚtim i drugɚ ɨbɚvɟznɚ ɨsigurɚnjɚ. Sɚ rɚzvɨʁɟm tržištɚ,
ulɚskɨm strɚnɨg kɚpitɚlɚ nɚ tržištɟ, kɚɨ i pɨtrɟbɨm dɚ sɟ pɨslɨvɚnjɟ usklɚdi sɚ
rɟgulɚtivɨm ȿvrɨpskɟ uniʁɟ, svɟ ʁɟ vɟüi brɨʁ ɨsigurɚnjɚ kɨʁɚ su privrɟdnɚ
društvɚ kɨʁɚ pripɚdɚʁu sɟgmɟntu ɆSP u ɨbɚvɟzi dɚ zɚklʁuþɟ kɚkɨ bi stɟkli
prɚvɨ dɚ sɟ rɟgistruʁu ɨdnɨsnɨ dɨbiʁu licɟncu zɚ rɚd. U tɨm smislu sɟ rɚzviʁɚʁu i
ɨsigurɚnjɚ prɨfɟsiɨnɚlɟ ɨdgɨvɨrnɨsti ɚdvɨkɚtɚ, privɚtnih izvršitɟlʁɚ, rɟvizɨrɚ,
pɨsrɟdnikɚ u ɨsigurɚnju, nɨtɚrɚ, zɚtim ɨsigurɚnjɟ ɨdgɨvɨrnɨsti i pɨtrɚživɚnjɚ ɨd
turistiþkih ɚgɟnciʁɚ, ɨsigurɚnjɟ ɨdgɨvɨrnɨsti zɚ prɨizvɨdɟ itd.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
201
Nɚsuprɨt ɨsigurɚnjimɚ kɨʁɚ su uslɨvlʁɟnɚ zɚkɨnimɚ ili nɟkim drugim
ɚktimɚ, nɚʁʁzɚstuplʁɟniʁɟ vrstɟ ɨsigurɚnjɚ kɨd mɚlih i srɟdnjih prɟduzɟüɚ u
zɟmlʁi su tzv. ɨsigurɚnjɚ imɨvinɟ, kɚɨ npr. ɨsigurɚnjɟ ɨd pɨžɚrɚ i nɟkih drugih
ɨpɚsnɨsti, ɨsigurɚnjɟ mɚšinɚ ɨd lɨmɚ i nɟkih drugih ɨpɚsnɨsti, ɨsigurɚnjɟ stɚklɚ
ɨd lɨmɚ, ɨsigurɚnjɟ ɨd prɨvɚlnɟ krɚÿɟ i rɚzbɨʁništvɚ itd., zɚtim ɨsigurɚnjɟ
mɨtɨrnih vɨzilɚ (kɚskɨ), kɨlɟktivnɨ ɨsigurɚnjɟ rɚdnikɚ ɨd pɨslɟdicɚ nɟsrɟünɨg
sluþɚʁɚ (nɟzgɨdɟ) i ɨsigurɚnjɟ zɚ sluþɚʁ bɨlɟsti i hirurških intɟrvɟnciʁɚ. U
ɨdrɟÿɟnim cilʁnim grupɚmɚ sɟ kɚɨ bitnɚ vrstɚ ɨsigurɚnjɚ ʁɚvlʁɚ ɨsigurɚnjɟ rɨbɟ
u mɟÿunɚrɨdnɨm i dɨmɚüɟm trɚnspɨrtu, ɨsigurɚnjɟ ɨdgɨvɨrnɨsti prɟvɨziɨcɚ zɚ
štɟtɟ nɚ rɨbi u mɟÿunɚrɨdnɨm i dɨmɚüɟm prɟvɨzu i ɨsigurɚnjɟ ɨdgɨvɨrnɨsti
špɟditɟrɚ. Ɉsigurɚnjɟ ɨpštɟ ɨdgɨvɨrnɨsti i uɨpštɟ ɨsigurɚnjɚ ɨdgɨvɨrnɨsti sɟ u
pɨslɟdnjɟ vrɟmɟ, pɨd uticɚʁɟm strɚnih pɨslɨdɚvɚcɚ, svɟ višɟ prɟpɨznɚʁu kɚɨ
bitnɚ. Zɚnimlʁivɨ ʁɟ istɚüi i pɨrɚst ɨsigurɚnjɚ ɨbʁɟkɚtɚ u izgrɚdnji i mɨntɚži,
tɚkɨÿɟ pɨspɟšɟn uticɚʁɟm strɚnih invɟstitɨrɚ i bɚnɚkɚ. Svɚkɚkɨ, bitɚn sɟgmɟnt
privrɟdɟ ʁɟ pɨlʁɨprivrɟdɚ, tɟ sɟ tu prɟpɨznɚʁu brɨʁnɟ vrstɟ ɨsigurɚnjɚ usɟvɚ i
2
plɨdɨvɚ i ɨsigurɚnjɟ živɨtinjɚ.
Štɨ sɟ tiþɟ ɨsigurɚnjɚ nɟfinɚnsiʁskih ɨrgɚnizɚciʁɚ i budžɟtskih ustɚnɨvɚ,
ɨsigurɚnjɚ kɨʁɚ nɚʁþɟšüɟ zɚklʁuþuʁu su uprɚvɨ ɨnɚ kɨʁimɚ sɟ štiti imɨvinɚ
držɚvɟ - ɨsigurɚnjɟ ɨd pɨžɚrɚ i nɟkih drugih ɨpɚsnɨsti, ɨsigurɚnjɟ stɚklɚ ɨd
lɨmɚ, ɨsigurɚnjɟ lɨmɚ mɚšinɚ, kɚɨ i ɨsigurɚnjɟ zɚpɨslɟnih ɨd pɨslɟdicɚ
nɟsrɟünɨg sluþɚʁɚ (nɟzgɨdɟ), kɚɨ i ɨsigurɚnjɟ ɚutɨ-ɨdgɨvɨrnɨsti i kɚskɨ
ɨsigurɚnjɟ. Pɨrɟd ɨvih vrstɚ zɚklʁuþuʁu sɟ i ɨsigurɚnjɚ uskɨ vɟzɚnɚ zɚ dɟlɚtnɨst
ɨrgɚnizɚciʁɟ kɚɨ štɨ su ɨsigurɚnjɟ uþɟnikɚ i studɟnɚtɚ ɨd nɟzgɨdɟ u ɨbrɚzɨvnim
ustɚnɨvɚmɚ, ɨsigurɚnjɟ prɨfɟsiɨnɚlnɟ ɨdgɨvɨrnɨsti lɟkɚrɚ u zdrɚvstvɟnim
ustɚnɨvɚmɚ, ɨsigurɚnjɟ ɨpštɟ ɨdgɨvɨrnɨsti (nɚrɨþitɨ kɨd kɨmunɚlnih
prɟduzɟüɚ), ɨsigurɚnjɟ uþɟsnikɚ nɚ spɨrtskim tɚkmiþɟnjimɚ i pɨsɟbnɨ
ɨsigurɚnjɟ spɨrtistɚ ɨd nɟzgɨdɟ u spɨrtskim društvimɚ, ɨsigurɚnjɟ pɨsɟtilɚcɚ i
turistɚ u kulturnim ustɚnɨvɚmɚ i sl.
ȺNȺLIZȺ PɈLȳȺ ɈSIGURȺNJȺ KȺɈ PRȿDUSLɈV
ZȺ UPRȺVLȳȺNJȿ PɈRTFȿLȳɈM
Sɚ ɚspɟktɚ uprɚvlʁɚnjɚ rizicimɚ kɨʁi pɨgɚÿɚʁu mɚlɚ i srɟdnjɚ prɟduzɟüɚ i
ɨstɚlɟ ɨsigurɚnikɟ svrstɚnɟ sɚ stɚnɨvištɚ rizikɚ u ɨvɚʁ pɨrtfɟlʁ, uzimɚʁuüi u ɨbzir
intɟnzitɟt rizikɚ i frɟkvɟnciʁu štɟtɚ, kɚɨ i vɟliku brɨʁnɨst ɨsigurɚnikɚ, tɟškɨ dɚ sɟ
mɨžɟ pristupiti individuɚlnɨm uprɚvlʁɚnju rizicimɚ (sɟm u pɨsɟbnim
3
sluþɚʁɟvimɚ).
2
3
Tepavac R. (2013) Izvori finansiranja investicija i njihov uticaj na ekonomski rast
RS, Ekonomika poljoprivrede, br. 2. Beograd, str. 79.
Milovanoviü S. Cariü M.(2010) Alternativne metode procene efikasnosti investicija i
izbor, Zbornik radova (Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment), vol. 3, br.
4, str. 85.
202
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
STɈGȺ ȳȿ, RȺDI RȺZLIýITɈG PRISTUPȺ U
UPRȺVLȳȺNJU BITNɈ NȺPRȺVITI SLȿDȿûȿ
KȺTȿGɈRIZȺCIȳȿ PɈRTFȿLȳȺ:
- vrstɟ ɨsigurɚnjɚ ɨdnɨsnɨ prɨizvɨdi kɨd kɨʁih nɟ pɨstɨʁi vɟlikɚ
dispɟrziʁɚ rizikɚ, ɚ mɨgu imɚti štɟtɟ visɨkɨg intɟnzitɟtɚ ili vɟliku frɟkvɟnciʁu
štɟtɚ;
- ɨdrɟÿɟnɟ grupɟ ɨsigurɚnikɚ zɚ kɨʁɟ ʁɟ ustɚnɨvlʁɟnɨ dɚ zbɨg svɨʁɟ
dɟlɚtnɨsti i vrstɟ rizikɚ mɨgu znɚþɚʁnɨ dɨprinɟti pɨgɨršɚnju tɟhniþkɨg rɟzultɚtɚ
ɨdrɟÿɟnih vrstɚ ɨsigurɚnjɚ;
- prɨfitɚbilnɟ vrstɟ ɨsigurɚnjɚ, sɚ pɨtɟnciʁɚlɨm zɚ rɚzvɨʁ.
Kɚdɚ ʁɟ rɟþ ɨ prvɨʁ grupɚciʁi, u pitɚnju su prɨizvɨdi zɚstuplʁɟni u
pɨsmɚtrɚnɨm pɨrtfɟlʁu, þiʁi sɟ rɚzvɨʁ mɨrɚ kɨntinuirɚnɨ prɚtiti dɚ bi sɟ svim
rɚspɨlɨživim mɟrɚmɚ uticɚlɨ nɚ kɨntrɨlisɚnjɟ i pɨbɨlʁšɚnjɟ njihɨvɨg tɟhniþkɨg
rɟzultɚtɚ. Nɚrɨþitɚ pɚžnjɚ ʁɟ stɨgɚ usmɟrɟnɚ nɚ ɨbɚvɟznɚ ɨsigurɚnjɚ u
sɚɨbrɚüɚʁu (ɚutɨ ɨdgɨvɨrnɨst, ɨdgɨvɨrnɨst vlɚsnikɚ vɚzduhɨplɨvɚ), zɚtim nɚ
ɨsigurɚnjɚ mɨtɨrnih vɨzilɚ (ɚutɨ-kɚskɨ), ɨsigurɚnjɚ licɚ ɨd pɨslɟdicɚ nɟsrɟünɨg
sluþɚʁɚ i ɨsigurɚnjɚ pɨlʁɨprivrɟdɟ. Ɉsigurɚnjɟ vlɚsnikɚ mɨtɨrnih vɨzilɚ ɨd
ɨdgɨvɨrnɨsti zɚ štɟtu priþinjɟnu trɟüim licimɚ (tzv. ɨsigurɚnjɟ ɚutɨɨdgɨvɨrnɨsti) prɟmɚ Zɚkɨnu ɨ ɨbɚvɟznɨm ɨsigurɚnju u sɚɨbrɚüɚʁu prɟdstɚvlʁɚ
ɨbɚvɟznu vrstu ɨsigurɚnjɚ, pɚ sɚmim tim i nɚʁzɚstuplʁɟniʁu vrstu ɨsigurɚnjɚ u
Srbiʁi. U strukturi ɨstvɚrɟnɟ prɟmiʁɟ dɨminɚntɨ uþɟstvuʁɟ sɟgmɟnt fiziþkih licɚ,
dɨk sɟ svɟgɚ ʁɟdnɚ þɟtvrtinɚ ɨdnɨsi nɚ sɟgmɟnt mɚlih i srɟdnjih prɟduzɟüɚ i
vɟlikih prɟduzɟüɚ. Vɟüɚ pɚžnjɚ ɨvɨʁ vrsti ɨsigurɚnjɚ sɟ pɨsvɟüuʁɟ prɟ svɟgɚ
zbɨg mɚsɨvnɨsti i visɨkɟ frɟkvɟnciʁɟ štɟtɚ, ɚli i zbɨg visɨkih nɟmɚtɟriʁɚlnih
štɟtɚ kɨʁɟ mɨgu prɨiziüi iz štɟtnɨg dɨgɚÿɚʁɚ uzrɨkɨvɚnɨg upɨtrɟbɨm mɨtɨrnɨg
vɨzilɚ. Ⱥutɨ kɚskɨ ʁɟ vrstɚ ɨsigurɚnjɚ kɨʁɚ ʁɟ nɚrɨþitɨ zɚstuplʁɟnɚ u sɟgmɟntu
kliʁɟnɚtɚ kɨʁi su tɟmɚ ɨvɨg rɚdɚ, þɟmu dɨprinɨsɟ u nɟku ruku i brɨʁni krɟditi i
lizing ɚrɚnžmɚni kɨʁi kliʁɟntɟ uslɨvlʁɚvɚʁu dɚ pɨsɟduʁu pɨlisu ɨsigurɚnjɚ ɚutɨ
kɚskɚ. Ɍrɟbɚ istɚüi dɚ ʁɟ kɨntrɨlisɚnjɟ ɨvɟ vrstɟ ɨsigurɚnjɚ vrlɨ spɟcifiþnɨ zbɨg
istɨvrɟmɟnɟ vɟlikɟ frɟkvɟnciʁɟ štɟtɚ, kɚɨ i zbɨg pɨʁɟdinɚþnɨ visɨkih
pɨtɟnciʁɚlnih štɟtɚ uslɨvlʁɟnih visɨkim vrɟdnɨstimɚ pɨʁɟdinih vɨzilɚ kɨʁɚ sɟ
ɨsigurɚvɚʁu (kɚmiɨni, ɚutɨbusi, rɚdnɚ vɨzilɚ, sɚmɨhɨdnɚ mɟhɚnizɚciʁɚ). Visɨkɚ
frɟkvɟntnɨst štɟtɚ u ɨvɨm sɟgmɟntu ʁɟ izrɚžɟnɚ prɟ svɟgɚ u vɟüɨʁ upɨtrɟbi
službɟnih vɨzilɚ u ɨdnɨsu nɚ vɨzilɚ fiziþkih licɚ, pɨsɟbnɨ kɨd ɨsigurɚnikɚ kɨʁi
ɨsigurɚvɚʁu dɨstɚvnɚ vɨzilɚ, tɚksi vɨzilɚ, zɚtim kɨd trɚnspɨrtnih firmi i sl.
Ɉsigurɚnjɟ vɚzduhɨplɨvɚ tɚkɨÿɟ pɨdrɚzumɟvɚ ɨbɚvɟznɨ ɨsigurɚnjɟ vlɚsnikɚ
vɚzduhɨplɨvɚ ɨd ɨdgɨvɨrnɨsti zɚ štɟtu priþinjɟnu trɟüim licimɚ i putnicimɚ
(prɟmɚ Zɚkɨnu ɨ ɨbɚvɟznɨm ɨsigurɚnju u sɚɨbrɚüɚʁu), kɚɨ i kɚskɨ ɨsigurɚnjɟ
vɚzduhɨplɨvɚ kɨʁɟ sɟ zɚklʁuþuʁɟ nɚ dɨbrɨvɨlʁnɨʁ ɨsnɨvi. S ʁɟdnɟ strɚnɟ, zɚkɨn
prɟdviÿɚ visɨkɟ sumɟ ɨsigurɚnjɚ ɨdgɨvɨrnɨsti, u sklɚdu sɚ ɟvrɨpskim
dirɟktivɚmɚ, dɨk s drugɟ strɚnɟ brɨʁ kliʁɟnɚtɚ kɨʁi imɚʁu pɨtrɟbu zɚ ɨvim
ɨsigurɚnjɟm niʁɟ dɨvɨlʁɚn zɚ dispɟrziʁu rizikɚ u sɟgmɟntu mɚlih i srɟdnjih
prɟduzɟüɚ – uglɚvnɨm ʁɟ rɟþ ɨ ɚɟrɨ klubɨvimɚ i mɚnjim prɚvnim licimɚ kɨʁɚ
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
203
pɨsɟduʁu ʁɟdɚn dɨ dvɚ vɚzduhɨplɨvɚ. ȿvɟntuɚlnɚ štɟtɚ bi kɨd bilɨ kɨg
ɨsigurɚvɚþɚ višɟstrukɨ nɚdmɚšilɚ iznɨs ukupnɟ gɨdišnjɟ prɟmiʁɟ cɟlɟ vrstɟ
ɨsigurɚnjɚ, tɟ sɟ stɨgɚ vrlɨ pɚžlʁivɨ pristupɚ prɟuzimɚnju ɨvɚkvɨg rizikɚ u
ɨsigurɚnju i isti sɟ skɨrɨ uvɟk plɚsirɚ u rɟɨsigurɚnjɟ u zɚvisnɨsti ɨd
sɚmɨpridržɚʁɚ kɨmpɚniʁɟ. Ɉsigurɚnjɟ licɚ ɨd pɨslɟdicɚ nɟsrɟünɨg sluþɚʁɚ
ɨbuhvɚtɚ višɟ rɚzliþitih ɨblikɚ ɨsigurɚnjɚ mɟÿu kɨʁimɚ ʁɟ u pɨsmɚtrɚnɨm
sɟgmɟntu kliʁɟnɚtɚ nɚʁzɚstuplʁɟniʁɟ ɨsigurɚnjɟ zɚpɨslɟnih, ɨsigurɚnjɟ dɟcɟ,
uþɟnikɚ i studɟnɚtɚ, ɨsigurɚnjɟ licɚ u mɨtɨrnim vɨzilimɚ, ɨsigurɚnjɟ gɨstiʁu
hɨtɟlɚ, kɚɨ i ɨsigurɚnjɟ putnikɚ u ʁɚvnɨm prɟvɨzu (pɨslɟdnjɟ kɚɨ ɨbɚvɟznɨ
shɨdnɨ Zɚkɨnu ɨ ɨbɚvɟznɨm ɨsigurɚnju u sɚɨbrɚüɚʁu). Iɚkɨ pɨstɨʁi dispɟrziʁɚ
rizikɚ, frɟkvɟnciʁɚ štɟtɚ, pɚ sɚmim tim i tɟhniþki rɟzultɚt ʁɟ pɨd strɨgɨm
kɨntrɨlɨm. Nɚrɨþitɚ vulnɟrɚbilnɨst sɟ ɨglɟdɚ u ɨsigurɚnju tzv. uþɟniþkɟ
nɟzgɨdɟ, štɨ ʁɟ uzrɨkɨvanɨ pɚdɨm prɟmiʁɟ uslɟd nɟlɨʁɚlnɟ kɨnkurɟnciʁɟ nɚ
tržištu, ʁɟr sɟ ɨvɚ vrstɚ ɨsigurɚnjɚ kɨristi kɚɨ ulɚz zɚ pridɨbiʁɚnjɟ prɨsvɟtnih
ustɚnɨvɚ i zɚklʁuþivɚnjɟ ɨsigurɚnjɚ njihɨvɟ imɨvinɟ.
Osigurɚnjɟ usɟvɚ i plɨdɨvɚ ʁɟ, s ɨbzirɨm nɚ dirɟktɚn uticɚʁ vrɟmɟnskih
prilikɚ nɚ rɟzultɚtɟ u ɨsigurɚnju usɟvɚ i plɨdɨvɚ, nɚrɨþitɨ pɨgubnɨm uticɚʁu
grɚdɚ kɚɨ ɨpɚsnɨsti, kɚɨ grɚnɚ ɨsigurɚnjɚ vɟɨmɚ pɨdlɨžnɚ vɟlikim vɚriʁɚciʁɚmɚ
u tɟhniþkɨm rɟzultɚtu, kɚkɨ pɨ gɨdinɚmɚ, tɚkɨ i pɨ pɨʁɟdinim pɨdruþʁimɚ.
Dugɨrɨþnɚ stɚbilizɚciʁɚ rɟzultɚtɚ pɨstižɟ sɟ ɨbɚvɟznim prɟglɟdɨm prɟdmɟtɚ
ɨsigurɚnjɚ i rɟviziʁɨm rizikɚ uz struþni nɚdzɨr ɨdgɨvɚrɚʁuüɟg prɨfilɚ, rɟdɨvnim
ɚžurirɚnjɟm tɚrifnih ɟlɟmɟnɚtɚ kɨʁi uzimɚʁu u ɨbzir istɨriʁu štɟtɚ, kɨntrɨlu
zɚklʁuþivɚnjɚ ɨsigurɚnjɚ u pɨglɟdu kulturɚ kɨʁɟ sɟ ɨsigurɚvɚʁu, dɨpunskih rizikɚ
(mrɚz, pɨplɚvɚ i ɨluʁɚ), frɚnšizɚ i sl., prɟciznu prɨcɟnu štɟtɚ, rɟɨsigurɚnjɟ i sl.
Ɉsigurɚnjɟ živɨtinjɚ imɚ inɚþɟ mɚlɨ uþɟšüɟ u pɨrtfɟlʁu nɟživɨtnih
ɨsigurɚnjɚ, pɚ i u sɟgmɟntu mɚlih i srɟdnjih prɟduzɟüɚ. Zbɨg svɨʁɟ ɨsɟtlʁivɨsti,
kɚɨ i zbɨg ɚktivnɨsti držɚvɟ, prɟ svɟgɚ nɚdlɟžnɨg ministɚrstvɚ u grɚnɚnju i
pɨspɟšivɚnju stɨþɚrskɟ prɨizvɨdnjɟ, uprɚvlʁɚnjɟ ɨvɨm vrstɨm ɨsigurɚnjɚ bi
trɟbɚlɨ dɚ idɟ u smɟru širɟnjɚ i divɟrsifikɚciʁɟ pɨrtfɟlʁɚ. S drugɟ strɚnɟ, zɚ ɨvɨ
ɨsigurɚnjɟ vɟzuʁɟ sɟ niz pɨtɟškɨüɚ, ɚ u nɚʁvɟüɨʁ mɟri sɟ ɨdnɨsɟ nɚ struþnɨst
prɟuzimɚnjɚ rizikɚ i kɨntinuirɚnɨ prɚüɟnjɟ prɟuzɟtih rizikɚ kɨʁɟ ʁɟ zɚ ɨvu vrstu
ɨsigurɚnjɚ nɟɨphɨdnɨ, i prɟdstɚvlʁɚ nɚʁɟfikɚsniʁi mɟhɚnizɚm uprɚvlʁɚnjɚ
tɟhniþkim rɟzultɚtɨm (prɟvɟntivnim kɨrɟktivnim struþnim dɟlɨvɚnjɟm), štɨ
4
zɚhtɟvɚ vrɟmɟ i pɨsɟbnɟ rɟsursɟ nɚ strɚni ɨsigurɚvɚþɚ.
Ɉsim pɨʁɟdinih, gɨrɟ nɚvɟdɟnih, vrstɚ ɨsigurɚnjɚ kɨʁɟ trɟbɚ stɚviti pɨd
pɨsɟbɚn nɚdzɨr, zɚ prɚvilnɨ uprɚvlʁɚnjɟ pɨrtfɨliʁɨm pɨtrɟbnɨ ʁɟ izdvɨʁiti i
kliʁɟntɟ (ɨsigurɚnikɟ) kɨʁi u dužɟm vrɟmɟnskɨm pɟriɨdu bɟlɟžɟ izrɚzitɨ lɨšɟ
rɟzultɚtɟ pɨ pitɚnju tɟhniþkɨg rɟzultɚtɚ u cɟlini ili u pɨʁɟdinim vrstɚmɚ
ɨsigurɚnjɚ, kɚɨ i pɨ pitɚnju nɚplɚtɟ prɟmiʁɟ buduüi dɚ ʁɟ nɚrɨþitɨ zɚ ɨvɚʁ
4
Tepavac R., (2012) Znaþaj upravljanja rizicima u osiguranju za ekonomski razvoj
zemlje, Teme,br.4, Niš, str. 1810.
204
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
sɟgmɟnt kɚrɚktɟristiþnɚ spɨrɚ nɚplɚtɚ pɨtrɚživɚnjɚ. Zbɨg nɟgɚtivɚnɨg uticɚʁɚ nɚ
ukupɚn rɟzultɚt sɟgmɟntɚ ɨvɚkvi ɨsigurɚnici mɨrɚʁu biti prɟdmɟt kɨntinuirɚnɨg
prɚüɟnjɚ dɚ bi sɟ svim rɚspɨlɨživim mɟrɚmɚ uticɚlɨ nɚ pɨbɨlʁšɚnjɟ nɚplɚtɟ i/ili
njihɨvɨg tɟhniþkɨg rɟzultɚtɚ.
Buduüi dɚ ʁɟ cilʁ svɚkɨg ɨsigurɚvɚþɚ dɚ rizik uþini „ɨsigurlʁivim“,
pɨmɟnuti pɨsɟbɚn nɚdzɨr pɨdrɚzumɟvɚ ɨbɚvɟznɨst prɨvɟrɟ tɟhniþkih rɟzultɚtɚ
ɨsigurɚnikɚ prɟd ɨbnɨvu ɨsigurɚnjɚ, kɨrɟkciʁu ugɨvɨrɟnih pɨkriüɚ u smislu
njihɨvɨg dɨvɨÿɟnjɚ nɚ prihvɚtlʁiv nivɨ, prɟvɟntivnɚ ulɚgɚnjɚ, prɨvɟru nɚplɚtɟ
prɟmiʁɟ itd. U izuzɟtnim sluþɚʁɟvimɚ, kɚdɚ sɟ rizik þini vɟü izvɟsnim, dɚʁu sɟ i
prɟpɨrukɟ zɚ prɟkid ɨsigurɚnjɚ. U ɨvu grupu sɟ mɨgu svrstɚti prɟ svɟgɚ
trɚnspɨrtnɟ i ɚutɨprɟvɨzniþkɟ firmɟ sɚ lɨšim rɟzultɚtimɚ pɨ ɚutɨɨdgɨvɨrnɨsti,
kɚskɨ ɨsigurɚnju i pɨnɟkɚd CMR-u, zɚtim ʁɚvnɨ kɨmunɚlnɚ prɟduzɟüɚ kɨd
kɨʁih sɟ ʁɚvlʁɚʁu vɟlikɟ štɟtɟ kɨd ɨsigurɚnjɚ mɚšinɚ ɨd lɨmɚ, zdrɚvstvɟnɟ
ustɚnɨvɟ - tɚkɨÿɟ zbɨg kɨntrɨlɟ štɟtɚ pɨ ɨsnɨvu lɨmɚ mɟdicinskih ɚpɚrɚtɚ i
urɟÿɚʁɚ i sl. Zɚnimlʁivɨst prɟdstɚvlʁɚʁu lɨvɚþkɚ udružɟnjɚ zbɨg izuzɟtnɨ
frɟkvɟntnih štɟtɚ kɨd ɨsigurɚnjɚ ɨdgɨvɨrnɨsti itd. S drugɟ strɚnɟ, pɨd pɨsɟbnim
nɚdzɨrɨm su i srɟdnjɚ prɟduzɟüɚ sɚ vɟüɨm vrɟdnɨšüu imɨvinɟ kɨʁɚ sɟ ɨsigurɚvɚ
ɨd pɨžɚrɚ kɨʁi pɨ svɨʁɨʁ prirɨdi spɚdɚ u rizikɟ sɚ mɚlɨm uþɟstɚnɨšüu, ɚli sa
vɟlikim intɟnzitɟtɨm. Ɉvɚkvi ɨsigurɚnici zɚhtɟvɚʁu individuɚlni pristup, pɨ
þɟmu sɟ približɚvɚʁu nɚþinu nɚ kɨʁi sɟ uprɚvlʁɚ vɟlikim prɟduzɟüimɚ, tɟ sɟ, sɚ
stɚnɨvištɚ rizikɚ kɨntrɨlišu ɨd strɚnɟ risk inžɟnjɟrɚ krɨz izrɚdu ɟlɚbɨrɚtɚ i
izvɟštɚʁɚ ɨ ɨcɟni rizikɚ, tɟrmɨviziʁskim prɟglɟdimɚ, prɟvɟntivnim ulɚgɚnjimɚ i
5
ɟvɟntuɚlnim plɚsmɚnɨm dɟlɚ rizikɚ u rɟɨsigurɚnjɟ ili sɚɨsigurɚnjɟ.
U ɨkviru trɟüɟ – nɚʁprɨfitɚbilniʁɟ grupɚciʁɟ u pɨrtfɟlʁu ɆSP su prɨizvɨdi
kɨʁi imɚʁu pɨzitivɚn tɟhniþki rɟzultɚt, znɚþɚʁnɨ bɨlʁi ɨd prɨsɟkɚ nɟživɨtnih
ɨsigurɚnjɚ, i kɨʁi sɚmɨstɚlnɨ ili kɨmbinɚciʁɨm sɚ drugim prɨizvɨdimɚ u vidu
pɚkɟtɚ mɨgu dɨprinɟti pɨbɨlʁšɚnju ukupnɨg tɟhniþkɨg rɟzultɚtɚ. Pɨrɟd klɚsiþnih
ɨsigurɚnjɚ imɨvinɟ ɨd pɨžɚrɚ, ɨd prɨvɚlnɟ krɚÿɟ i rɚzbɨʁništvɚ, stɚklɚ ɨd lɨmɚ,
mɚšinɚ ɨd lɨmɚ i sl., mɨgu sɟ nɚrɨþitɨ izdvɨʁiti:
- ɨsigurɚnjɟ ɨpštɟ ɨdgɨvɨrnɨsti i rɚznih drugih vidɨvɚ ɨsigurɚnjɚ
ɨdgɨvɨrnɨsti (prɨfɟsiɨnɚlnɟ, ɨdgɨvɨrnɨst zɚ prɨizvɨdɟ, ɨdgɨvɨrnɨst izvɨÿɚþɚ
rɚdɨvɚ itd.);
- dɨbrɨvɨlʁnɨ zdrɚvstvɟnɨ ɨsigurɚnjɟ;
- pɚkɟti zɚ ɨsigurɚnjɟ nɚmɟnjɟni ɨdrɟÿɟnim cilʁnim grupɚmɚ;
- ɨsigurɚnjɟ ɨbʁɟkɚtɚ u izgrɚdnji ɨdnɨsnɨ mɨntɚži;
- ɨsigurɚnjɟ rɨbɟ u prɟvɨzu i drugɚ trɚnspɨrtnɚ ɨsigurɚnjɚ...
Sɚ stɚnɨvištɚ sɟgmɟntɚ ɆSP, ɨsigurɚnjɟ ɨdgɨvɨrnɨsti imɚ pɨtɟnciʁɚl
nɚrɨþitɨ kɚdɚ ʁɟ rɟþ ɨ pɨmɟnutim prɨfɟsiɨnɚlnim ɨdgɨvɨrnɨstimɚ kɨʁɟ svɟ višɟ
5
Tepavac R., Stupar D.(2011) Moderni principi prodaje osiguranja, Zlatibor,
Meÿunarodni skup - Udruženje za odštetno pravo - Zbornik radova, str.360.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
205
pɨstɚʁu zɚkɨnskɚ ɨbɚvɟzɚ (ɚdvɨkɚti, rɟvizɨri, nɨtɚri, izvršitɟlʁi...). Ɍɚkɨÿɟ, ɨsim
ɨpštɟ ɨdgɨvɨrnɨsti kɨʁɚ ʁɟ prisutnɚ kɨd vɟlikɨg brɨʁɚ kliʁɟnɚtɚ, znɚþɚʁnɚ ʁɟ
prɨfɟsiɨnɚlnɚ ɨdgɨvɨrnɨst lɟkɚrɚ kɨd zdrɚvstvɟnih ustɚnɨvɚ u pɨrtfɟlʁu ɆSP,
ɨdgɨvɨrnɨst turistiþkih ɚgɟnciʁɚ, ɨdgɨvɨrnɨst izvɨÿɚþɚ grɚÿɟvinskih ili
mɨntɚžnih rɚdɨvɚ u sklɨpu prɨʁɟkɚtɚ izgrɚdnjɟ i mɨntɚžɟ, CMR i sl.
Kɚdɚ ʁɟ u pitɚnju dɨbrɨvɨlʁnɨ zdrɚvstvɟnɨ ɨsigurɚnjɟ, uþɟšüɟ sɟgmɟntɚ
ɆSP mɨžɟ biti dɨminɚntnɨ u ɨvɨʁ vrsti ɨsigurɚnjɚ pɨ kɨʁɨʁ sɟ zɚ sɚdɚ ɨstvɚruʁɟ
pɨvɨlʁɚn tɟhniþki rɟzultɚt, pɚ sɟ ukɚzuʁɟ pɨtrɟbɚ zɚ širɟnjɟm pɨrtfɟlʁɚ, nɚrɨþitɨ
ɚkɨ sɟ imɚ u vidu nɟɨphɨdnɨst rɟfɨrmɟ zdrɚvstvɟnɨg ɨsigurɚnjɚ u sklɚdu sɚ
svɟtskim prilikɚmɚ. Šɨmɚž, ɨsigurɚnjɟ ɨbʁɟkɚtɚ u izgrɚdnji i ɨsigurɚnjɟ
ɨbʁɟkɚtɚ u mɨntɚži su prɨizvɨdi kɨʁi su, zɚ rɚzliku ɨd inɨstrɚnih iskustɚvɚ, nɚ
tržištu ɨsigurɚnjɚ Srbiʁɟ nɟdɨvɨlʁnɨ zɚstuplʁɟni. U pitɚnju su visɨkɨ prɨfitɚbilnɟ
vrstɟ ɨsigurɚnjɚ þiʁɟ ʁɟ uþɟšüɟ u ukupnɨm pɨrtfɟlʁu mɨguüɟ pɨvɟüɚti pɨsɟbnɨ sɚ
dɨlɚskɨm strɚnih invɟstitɨrɚ i grɚÿɟvinskih prɟduzɟüɚ. Pɨštɨ ih kɚrɚktɟrišu mɚlɟ
štɟtɟ i ɨdliþɚn tɟhniþki rɟzultɚt, u sɟgmɟntu ɆSP pɨstɨʁi brɨʁþɚnɨ vɟliki
pɨtɟnciʁɚl zɚ širɟnjɟ ɨvih vrstɚ ɨsigurɚnjɚ. Ɉsigurɚnjɟ rɨbɟ u prɟvɨzu i drugɟ
vrstɟ trɚnspɨrtnih ɨsigurɚnjɚ, nɚ žɚlɨst, imɚʁu vɟü dɟcɟniʁɚmɚ nizɚk udɟɨ u
prɟmiʁi nɟživɨtnih ɨsigurɚnjɚ, ɚ zbɨg svɨʁɟ rɚznɨvrsnɨsti i dispɟrziʁɟ rizikɚ i
dɨbrih tɟhniþkih rɟzultɚtɚ prɟdstɚvlʁɚʁu prɚvi bisɟr ɨsigurɚnjɚ, kɨʁi üɟ, sɚ
rɚzvɨʁɟm privrɟdɟ, svɚkɚkɨ biti u uspɨnu. I nɚʁzɚd, kɚdɚ ʁɟ rɟþ ɨ sɚmɨʁ fɨrmi
prɨizvɨdɚ, cilʁnɚ grupɚ mɚlih prɟduzɟüɚ sɚ mɚnjɨm vrɟdnɨšüu imɨvinɟ, zɚʁɟdnɨ
sɚ prɟduzɟtnicimɚ, ʁɟ intɟrɟsɚntnɚ sɚ stɚnɨvištɚ pɚkɟtɚ ɨsigurɚnjɚ. Pɨštɨ ʁɟ rɟþ ɨ
uʁɟdnɚþɟnɨʁ cilʁnɨʁ grupi, sɚ rizicimɚ kɨʁɟ ʁɟ pɨ intɟnzitɟtu mɨguüɟ priliþnɨ
dɨbrɨ sɚglɟdɚti, pɚkɟti ɨbiþnɨ pružɚʁu vrlɨ širɨkɨ pɨkriüɟ pɨ izuzɟtnɨ pɨvɨlʁnɨʁ
cɟni i rɚzviʁɟni su širɨm svɟtɚ pɨ sliþnɨm principu. U pitɚnju su, dɚklɟ,
prɨizvɨdi kɨʁi mɚsɨvnɨ tɚrgɟtirɚʁu ɨdrɟÿɟnɟ cilʁnɟ grupɟ, sɚdržɟ sɚ pɚžnjɨm
ɨdɚbrɚnɨ kɨmbinɨvɚnɨ ɨsigurɚvɚʁuüɟ pɨkriüɟ ɨd rizikɚ þiʁɟ dɟlɨvɚnjɟ mɨžɟ
ɨzbilʁnɨ ugrɨziti dɚtɟ dɟlɚtnɨsti. Flɟksibilni su, ʁɟr pɨ prɚvilu dɨzvɨlʁɚvɚʁu
kɨmbinɨvɚnjɟ ɨsnɨvnɨg pɚkɟtɚ i izbɨrnih pɨkriüɚ uz ɚdɟkvɚtnɟ pɨpustɟ.
Prɟdnɨst ɨvɚkvih prɨizvɨdɚ zɚ ɨsigurɚvɚþɟ ʁɟ u ʁɟdnɨstɚvnɨʁ prɨdɚʁi, pɨvɟüɚnɨʁ
brzini ɨbrɚdɟ prɟdmɟtɚ buduüi dɚ su unɚprɟd dɟfinisɚni, dɨk kliʁɟnt svɨʁ intɟrɟs
ɨbiþnɨ prɨnɚlɚzi u nižɨʁ cɟni. Nɨ, nɟrɟtkɨ sɟ krɟirɚʁu i pɨsɟbni prizvɨdi zɚ vɟüɟ
firmɟ u kɨʁɟ sɟ sɚ stɚnɨvištɚ ɨsigurɚnjɚ mɨgu svrstɚti i pɨʁɟdinɚ srɟdnjɚ
prɟduzɟüɚ. Ɉvɚkvi prɨizvɨdi, pɚk, zɚ rɚzliku ɨd unificirɚnih pɚkɟtɚ, tɟžɟ dɚ
ɨbuhvɚtɟ pɨtrɟbɟ i spɟcifiþnɨsti dɚtɟ dɟlɚtnɨsti (npr. špɟditɟri, drvnɚ industriʁɚ,
itd.) nɟrɟtkɨ uzimɚʁuüi u ɨbzir žɟlʁɟ kliʁɟnɚtɚ i sl., tɟ sɟ i prɨdɚʁu mɚnjɟm brɨʁu
kliʁɟnɚtɚ.
UPRȺVLȳȺNJȿ PɈRTFȿLȳɈM
Nɚ ɨsnɨvu ɚnɚlizɟ plɚnɨvɚ nɚ nivɨu držɚvɟ, ɚnɚlizɟ pɨlʁɚ ɨsigurɚnjɚ, kɚɨ
i ɨstvɚrɟnih rɟzultɚtɚ u pɨʁɟdinim vrstɚmɚ ɨsigurɚnjɚ, mɨžɟ sɟ zɚklʁuþiti dɚ ʁɟ u
sɟgmɟntu mɚlih i srɟdnjih prɟduzɟüɚ prɨstɨr zɚ širɟnjɟ pɨrtfɟlʁɚ vɟliki, dɚ ʁɟ u
ɨdrɟÿɟnim vrstɚmɚ ɨsigurɚnjɚ pɨtrɟbnɨ unɚprɟditi sɟlɟkciʁu rizikɚ i dɚ ʁɟ
pɨtrɟbnɨ intɟnzivirɚti prɨdɚʁu pɨzitivnih vrstɚ ɨsigurɚnjɚ.
206
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
Ɉsigurɚvɚþimɚ ʁɟ vɟɨmɚ bitnɚ þinjɟnicɚ dɚ sɟ ugɨvɚrɚnjɟm ɨsigurɚnjɚ u
sɟgmɟntu ɆSP pɨstižɟ stɚbilnɨst pɨrtfɟlʁɚ putɟm divɟrsifikɚciʁɟ rizikɚ,
ɚmɨrtizuʁu sɟ udɚrci kɨʁi mɨgu nɚstɚti privɚtizɚciʁɨm vɟlikih držɚvnih
prɟduzɟüɚ, ɚ intɟnzivirɚnjɟm prɨdɚʁɟ prɨfitɚbilnih vrstɚ ɨsigurɚnjɚ pɨvɟüɚvɚ sɟ
uþɟšüɟ pɨzitivnih tɚrifɚ prɟmiʁɚ u ukupnɨm pɨrtfɟlʁu ɆSP i ɨstɚlih subʁɟkɚtɚ
pridružɟnim ɨvɨm pɨrtfɟlʁu. Dɚ bi sɟ zɚistɚ pɨstigli žɟlʁɟni rɟzultɚti ɨdnɨsnɨ
pɨrtfɟlʁ pɨkrɟnuɨ u smɟru rɚstɚ uz istɨvrɟmɟnɨ pɨvɟüɚnjɟ prɨfitɚbilnɨsti,
pɨtrɟbnɨ ʁɟ pɨstɚviti ʁɚsnɟ cilʁɟvɟ i dɟfinisɚti niz mɟrɚ kɨʁimɚ sɟ ɨni mɨgu
ɨstvɚriti. Ⱥkɨ gɨvɨrimɨ ɨ pɨrfɟlʁu ɆSP, tɚdɚ su cilʁɟvi, uz pɨvɟüɚnjɟ uþɟšüɚ u
ukupnɨm pɨrfɟlʁu ɨsigurɚnjɚ i pɨbɨlʁšɚnjɟ prɨfitɚbilnɨsti sɟgmɟntɚ, svɚkɚkɨ i
pɨbɨlʁšɚnjɟ kvɚlitɟtɚ prɟuzɟtih rizikɚ, rɚciɨnɚlizɚciʁɚ trɨškɨvɚ, stɚlni rɚzvɨʁ
6
prɨcɟsɚ underwritinga itd.
Kɚd ʁɟ rɟþ ɨ pɨvɟüɚnju uþɟšüɚ mɚlih i srɟdnjih prɟduzɟüɚ u pɨrtfɟlʁu,
rɚzlikuʁɟmɨ pɨvɟüɚnjɟ pɨrtfɟlʁɚ u kvɚntitɚtivnɨm smislu krɨz pɨvɟüɚnjɟ brɨʁɚ
ugɨvɚrɚþɚ i pɨvɟüɚnjɟ visinɟ prɟmiʁɟ zɚ pɨstɨʁɟüɟ ugɨvɚrɚþɟ. Prvɨ sɟ ɨstvɚruʁɟ
krɨz upɨznɚvɚnjɟ tržištɚ ɆSP sɚ prɨizvɨdimɚ i uslugɚmɚ putɟm mɚsɨvnɨg i
cilʁɚnɨg mɚrkɟtingɚ i kɨnstɚntnu ɟdukɚciʁu pɨtɟnciʁɚlnih kupɚcɚ, pɟrmɚnɟntnɨ
prɚüɟnjɟ i prɟpɨznɚvɚnjɟ pɨtrɟbɚ kliʁɟnɚtɚ i tržištɚ, kɚɨ i sprɨvɨÿɟnjɟ ɚktivnɨsti
u vɟzi krɟirɚnjɚ nɨvih prɨizvɨdɚ, rɚzviʁɚnjɟ dirɟktnɟ prɨdɚʁɟ fɨkusirɚnɟ nɚ
sɟgmɟnt mɚlih i srɟdnjih prɟduzɟüɚ, ɨrgɚnizɨvɚnɨm ɟdukɚciʁɨm, izgrɚdnjɨm
kvɚlitɟtnɨg sistɟmɚ nɚgrɚÿivɚnjɚ kɚɨ mɨtivɚciɨnɨg fɚktɨrɚ, kɚɨ i krɨz rɚzvɨʁ i
unɚprɟÿɟnjɟ kɚnɚlɚ prɨdɚʁɟ kɨʁi sɟ ɨdnɨsɟ nɚ sɟgmɟnt ɆSP - sɚrɚdnjɚ sɚ
bɚnkɚmɚ, lizing kuüɚmɚ, drugim finɚnsiʁskim ɨrgɚnizɚciʁɚmɚ (fɨndɨvi zɚ rɚzvɨʁ
itd.), kɚɨ i privrɟdnim kɨmɨrɚmɚ, grɚnskim udružɟnjimɚ þiʁi su þlɚnɨvi ɆSP,
dɚ bi sɟ prɟkɨ ɨvih instituciʁɚ ɨstvɚrili mɚsɨvniʁi vidɨvi pɨslɨvnɟ sɚrɚdnjɟ.7 Pɨvɟüɚnjɟ visinɟ prɟmiʁɟ zɚ pɨstɨʁɟüɟ ugɨvɚrɚþɟ sɟ ɨstvɚruʁɟ krɨz prɨširɟnjɟ pɨkriüɚ nɚ drugɟ vrstɟ ɨsigurɚnjɚ i nɨvɟ prɨizvɨdɟ ɨsigurɚnjɚ, rɚzvɨʁ nɚmɟnskih
pɚkɟtɚ prɨizvɨdɚ i svɟɨbuhvɚtnih prɨgrɚmɚ ɨsigurɚnjɚ kɚkɨ bi sɟ kliʁɟntimɚ
pɨnudilɚ štɨ širɚ lɟpɟzɚ prɨizvɨdɚ, unɚprɟÿɟnjɟ tɟhnɨlɨgiʁɟ zɚklʁuþivɚnjɚ
ugɨvɨrɚ ɨ ɨsigurɚnju i kɨrišüɟnjɟ Cross-sellingɚ kɨd pɨstɨʁɟüih kliʁɟnɚtɚ.
Dɚ bi sɟ ɨstvɚrilɨ pɨbɨlʁšɚnjɟ finɚnsiʁskɨg rɟzultɚtɚ sɟgmɟntɚ i
ɨbɟzbɟdilɚ stɚbilnɨst u ɨstvɚrɟnju prɨfitɚ, vɟɨmɚ ʁɟ vɚžnɨ unɚprɟÿɟnjɟ strukturɟ
vrstɚ ɨsigurɚnjɚ krɨz fɨkusirɚnjɟ na vɟü pɨmɟnutɟ prɨfitɚbilnɟ prɨizvɨdɟ i
prɨizvɨdɟ sɚ pɨtɟnciʁɚlɨm zɚ rɚst i pɨvɟüɚnjɟ njihɨvɨg uþɟšüɚ u ukupnɨm
pɨrtfɟlʁu putɟm vɟüɟ ɨriʁɟntɚciʁɟ nɚ ugɨvɚrɚnjɟ ɨnih vidɨvɚ ɨsigurɚnjɚ kɨd
kɨʁih ʁɟ mɨguüɟ izvršiti prɨširɟnjɟ pɨkriüɚ i kɨʁi dɚʁu prɨstɨr zɚ Cross-selling
(pɚkɟti ɨsigurɚnjɚ, trɚnspɨrtnɚ ɨsigurɚnjɚ). Pɨdrɚzumɟvɚ sɟ i rɚzvɨʁ prɨizvɨdɚ u
6
7
Tepavac R. (2008) Institucionalni investitori na finansijskom trzistu, Izdavac Filip
Višnjiü, Beograd, str.135.
Baboviü J.,Raiþeviü V., Cariü M.(2012) Benþmarking u funkciji konkurentnosti i
efikasnosti u poslovanju, Ekonomika poljoprivrede, vol. 59, br. 1, str. 120.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
207
vrstɚmɚ ɨsigurɚnjɚ kɨʁɟ imɚʁu pɨtɟnciʁɚl zɚ rɚst (rɚzliþiti vidɨvi prɨfɟsiɨnɚlnih
ɨdgɨvɨrnɨsti), kɚɨ i dɚlʁi rɚzvɨʁ mɟšɨvitih prɨgrɚmɚ ɨsigurɚnjɚ, pɚkɟtɚ i sliþnɨ.
Pɨbɨlʁšɚnjɟ kvɚlitɟtɚ prɟuzɟtih rizikɚ u ɨsigurɚnjɟ u cilʁu smɚnjɟnjɚ nivɨɚ
štɟtɚ pɨstižɟ sɟ krɨz prɟglɟd rizikɚ ɨd strɚnɟ struþnih službi, ulɚgɚnjɟ u prɟvɟntivu, pɨbɨlʁšɚnjɟ kvɚlitɟtɚ zɚklʁuþɟnih ugɨvɨrɚ ɨ ɨsigurɚnju, pɟrmɚnɟntnu
kɨmunikɚciʁu prɨdɚvɚcɚ sɚ službɚmɚ zɚ nɚknɚdu štɟtɚ u cilʁu rɚzmɟnɟ infɨrmɚciʁɚ i uprɚvlʁɚnjɚ štɟtɚmɚ, kɚɨ i ɨtkɚzɨm nɟrɟntɚbilnih ugɨvɨrɚ ɨ ɨsigu8
rɚnju.
Ɉbɟzbɟÿɟnjɟ ɨptimɚlnɨg rɟɨsigurɚvɚʁuüɟg pɨkriüɚ tɚkɨÿɟ dɨprinɨsi
stɚbilizɚciʁi i ɨptimizɚciʁi pɨrtfɟlʁɚ, ɚ ɨmɨguüɚvɚ sɟ, izmɟÿu ɨstɚlɨg,
ɚdɟkvɚtnim izbɨrɨm ugɨvɨrɚ ɨ rɟɨsigurɚnju, kɚɨ i ɚdɟkvɚtnɨm kɨntrɨlɨm
rɟɨsigurɚnih rizikɚ u smislu prɨcɟntɚ ɆɆŠ.
Rɚciɨnɚlizɚciʁɚ trɨškɨvɚ i pɨbɨlʁšɚnjɟ ɨdnɨsɚ nɚplɚüɟnɟ prɟmiʁɟ i brutɨ
prɟmiʁɟ sɟgmɟntɚ ɆSP krɨz kɚtɟgɨrizɚciʁu kliʁɟnɚtɚ sɚ stɚnɨvištɚ dugɨvɚnjɚ i
izdvɚʁɚnjɟ kritiþnɨg dɟlɚ pɨrtfɟlʁɚ kɨʁi üɟ biti pɨd pɨsɟbnim nɚdzɨrɨm,
dɨslɟdnɨ pɨštɨvɚnjɟ principɚ nɚplɚtɟ prɟmiʁɟ, kɚɨ i dɨslɟdnɨ pɨštɨvɚnjɟ
smɟrnicɚ zɚ kliʁɟntɟ sɚ vɟüim dugɨvɚnjimɚ (usklɚÿivɚnjɟ ɨsigurɚvɚʁuüɟg
pɨkriüɚ sɚ finɚnsiʁskim mɨguünɨstimɚ ɨsigurɚnikɚ i sl.).
U svɟmu gɨrɟ nɚvɟdɟnɨm ʁɟ, u dɚnɚšnjim uslɨvimɚ pɨslɨvɚnjɚ, vɟɨmɚ
znɚþɚʁɚn rɚzvɨʁ pɨkriüa, zɚtim dɟfinisɚnjɟ smɟrnicɚ zɚ prɟuzimɚnjɟ rizikɚ nɚd
dɟlɨm pɨrtfɟlʁɚ, u prɨcɟsu underwritinga u funkciʁi pɨdizɚnjɚ prɨfitɚbilnɨsti i
kɨnkurɟntnɨsti. U ɨvɨm sɟgmɟntu idɟntifikɨvɚnjɟ i prɨcɟna rizikɚ kliʁɟnɚtɚ vrši
sɟ nɚ nivɨu ɨsigurɚvɚʁuüɟg društvɚ, rɟgiɨnɚ, ɨgrɚnkɚ, pɨʁɟdinɚþnɨg kliʁɟntɚ ili
grupɟ kliʁɟnɚtɚ, kɚɨ i nɚ nivɨu vrstɟ i tɚrifɟ ɨsigurɚnjɚ uklʁuþuʁuüi svɟɨbuhvɚtnu
ɚnɚlizu prɟmiʁɚ, štɟtɚ i trɨškɨvɚ pɨpustɚ i bɨnusɚ itd. Izlɚz iz ɚnɚlizɟ ʁɟ
dɟfinisɚnjɟ glɨbɚlnɟ tɟhnɨlɨgiʁɟ rɚdɚ zɚ prɟuzimɚnjɟ rizikɚ u ɨkviru ɨdrɟÿɟnɟ
vrstɟ ɨsigurɚnjɚ ili zɚ grupu kliʁɟnɚtɚ sɚ istim ɨsɨbinɚmɚ, izdɚvɚnjɟ uputstɚvɚ
zɚ zɚklʁuþivɚnjɟ ɨsigurɚnjɚ, primɟnɚ sistɟmɚ kɨntrɨlɟ rizikɚ prɟuzɟtih u pɨkriüɟ
(prirɨdɚ rizikɚ, nɚþin ugɨvɚrɚnjɚ, štɟtɟ, nɚplɚüɟnɚ prɟmiʁɚ itd.) i dɟfinisɚnjɟ
mɟrɚ zɚ ɨtklɚnjɚnjɟ nɟprɚvilnɨsti i slɚbih mɟstɚ. Dɚ bi uprɚvlʁɚnjɟ išlɨ i u kɨrɚk
s vrɟmɟnɨm, pɨtrɟbɚn ʁɟ stɚlni rɚzvɨʁ sistɟmɚ uvɟzivɚnjɚ pɨstɨʁɟüih infɨrmɚciʁɚ
ɨ kliʁɟntimɚ iz rɚzliþitih izvɨrɚ, kɚɨ i rɚzvɨʁ spɨlʁnih kɚnɚlɚ infɨrmisɚnjɚ ɨ
kliʁɟntimɚ kɨʁi üɟ ɨmɨguüiti fɨrmirɚnjɟ svɟɨbuhvɚtnɟ bɚzɟ kliʁɟntɚ i prɟcizniʁu
prɨcɟnu rizikɚ, zɚtim ɨrgɚnizɨvɚnjɟ ɟdukɚtivnih sɚdržɚʁɚ, sɚvɟtɨvɚnjɚ, ɨbukɚ i
prɚktiþnih rɚdiɨnicɚ sɚ intɟrɚktivnim pristupɨm, kɚɨ i kɨntinuirɚnɨ unɚprɟÿɟnjɟ
pɨslɨvnih prɨcɟsɚ krɨz rɚzvɨʁ infɨrmɚciɨnɨg sistɟmɚ, rɚzvɨʁ kɚpɚcitɟtɚ
zɚpɨslɟnih i unɚprɟÿɟnjɟ prɨcɟsɚ uprɚvlʁɚnjɚ rizicimɚ i sistɟmɚ intɟrnih
kɨntrɨlɚ. Ukɨlikɨ sɟ nɚprɟd nɚvɟdɟnɟ ɚktivnɨsti sprɨvɨdɟ kɨntinuirɚnɨ i
plɚnski, u prɟthɨdnɨ dɟfinisɚnim vrɟmɟnskim intɟrvɚlimɚ, uz kɨnstɚntnɨ
8
Tepavac R., Marovic B., Njegomir V. (2013). Osiguranje – ekonomski aspekti,
Izdavac Sl. Glasnik RS, Beograd, str.167.
Pravniþki dani „Prof. dr Slavko Cariü“ 2013.
208
prɚüɟnjɟ rɟzultɚtɚ u cilʁu ɚdɟkvɚtnɨg rɟɚgɨvɚnjɚ nɚ mɨguüɟ disbɚlɚnsɟ i
dɟviʁɚciʁɟ pɨrtfɟlʁɚ, rɟzultɚti svɚkɚkɨ nɟüɟ izɨstɚti.
ZAKLJUýAK
Kvalitetno upravljanje portfeljem MSP donosi visestruku korist svim
ucesnicima repro-procesa iz tog okruzenja. Osiguravajuüe kompanije tako
stabilizuju poslovanje u ovoj oblasti i izgradjuju realnu bazu za unapredjenje
delatnosti osiguranja uz visoku disperziju rizika. MSP standardnim odnosom
prema osiguravajuüoj kompaniji otvaraju prostor ka široj saradnji prema
moünom reputacionom partneru i kao moguüem investitoru. Na kraju, samo
trzište se definiše po segmentu veliþine preduzeca koja koheziono deluju na tom
trzištu i kapilarno povezuju privredne procese po delatnosti, regionu i broju
zaposlenih. Kvalitet portfelja i veština upravljanja njime uglavnom je parametar
kvaliteta osiguravajuüih kompanija a ova kategorija klijenata najstabilniji deo.
LITERATURA
1. Baboviü J., Raiþeviü V., Cariü M. (2012) Benþmarking u funkciji
konkurentnosti i efikasnosti u poslovanju, Ekonomika poljoprivrede, vol.
59, br. 1.
2. Milovanoviü S. Cariü M.(2010) Alternativne metode procene efikasnosti
investicija i izbor, Zbornik radova (Fakultet za ekonomiju i inženjerski
menadžment), vol. 3, br. 4.
3. Tepavac R., (2013). Izvori finansiranja investicija i njihov uticaj na
ekonomski rast RS, Ekonomika poljoprivrede, br.2, Beograd
4. Tepavac R., Marovic B., Njegomir V. (2013) Osiguranje – ekonomski
aspekti, Izdavaþ Sl.Glasnik RS, Beograd
5. Tepavac R. (2012) Znaþaj upravljanja rizicima u osiguranju za ekonomski
razvoj zemlje, Teme, br.4, Niš
6. Tepavac R., Stupar D., (2011) Moderni principi prodaje osiguranja, Zbornik
radova meÿunarodnog skupa - Udruženje za odštetno pravo, Zlatibor
7. Tepavac R., (2008). Institucionalni investitori na finansijskom trzistu,
Monografija Izdavac Filip Visnjiü, Beograd
8. Tepavac R., Maroviü B., Njegomir V., (2013). Osiguranje – ekonomski
aspekti, Izdavaþ Sl. Glasnik RS, Beograd
Download

aktuelnosti privredne legislative kao determinante