BLAGOMIR BI[EVAC
Istorijski arhiv Kraqevo
PORODI^NI FOND KURSULI]A (1856ñ1946)
U ISTORIJSKOM ARHIVU KRAQEVO
TI= Porodi~ni fond
Kursuli}a (1856-1946)
u Istorijskom arhivu Kraqevo
AU=Bi{evac, Blagomir
DC=929.52
KYRSYLI]î18/19î(093.2) ;
908(497.11 Ra{ka)î18/19î
ID=153380108
Apstrakt
Retke su porodice, a i pojedinci iz redova imu}nih qudi koji su se odlu~ivali da sav svoj ste~eni imetak ulo`e u izgradwu inustrijskih objekata, zidawe
poslovno-stambenih zgrada i ulep{avawe varo{i u kojoj su dugo `iveli. Jedna od
takvih porodica bila je porodica Kursuli}a iz Ra{ke. Ona je izme|u dva svetska
rata na podru~ju Ra{ke i prostorima kopaoni~kih i golijskih {uma podigla prve strugare na vodi i jednu parnu strugaru za preradu drveta razli~itih drvnih
asortimenata. Zaslu`na je za prvu elektrifikaciju Ra{ke.
Bili su najve}i akcionari Prvog srpskog akcionarskog dru{tva za iskori{}avawe {uma, ~lanovi i osniva~i Studeni~ke banke AD, ~lanovi Udru`ewa
trgovaca Ra{ke, predsednici op{tine Ra{ka, narodni poslanici, veliki graditeqi i poznati humanitarci.
Karakterisala ih je stvarala~ka sposobnost koja se nije zaustavqala na jednoj vrsti posla. Kao takvi, dali su poseban doprinos ekonomskom napretku Ra{ke.
U nazna~enim vremenskim okvirima trajawa porodice te{ko ih je predstaviti kao qude koji su mnogo stvarali kada im je 1946. godine oduzeta imovina, kada su neki ~lanovi li{eni `ivota, a neki slobode i gra|anske ~asti.
Kqu~ne re~i: Kursuli}i, Ra{ka, Qubomir, Velimir, Ratko, Parna strugara, elektri~na centrala.
Istorijski arhiv u Kraqevu 1999. godine preuzeo je arhivsku gra|u koja
predstavqa zaostav{tinu pokojnog prof. Tihomira D. \or|evi}a iz Ra{ke.1
Preuzeta arhivska gra|a ~uva se kao celina u Istorijskom arhivu u Kraqevu. Fond sadr`i arhivsku gra|u raznovrsnu po sadr`ini i obimu. U fondu ima
dokumenata razli~ite provenijencije. Me|u originalnim dokumentima, kao
posebna celina, sa~uvana su dokumenta poznate porodice Kursuli} iz Ra{ke.
Dokumenta su arhivisti~ki sre|ena, popisana i sa~iwen je Sumarni inventar
kao obave{tajno sredstvo. Grani~ne godine fonda su 1856ñ1946. godina, a grani~ne godine gra|e su 1890ñ1946. Obim gra|e u fondu je 5 arhivskih kutija i jedan sve`aw, tj. 287 predmeta na 1 759 lista.
Odlukom Stru~nog ve}a Arhiva u martu 2001. godine, gra|a ovog fonda
svrstana je u grupu porodi~nih fondova i vodi se kao: PORODI^NI FOND
KURSULI]A (1856ñ1946). Iako je arhivska gra|a delimi~no sa~uvana i nekompletna je za Ra{ku i okolinu, odnosno biv{i Studeni~ki, Moravi~ki i
De`evski srez od izuzetnog je zna~aja za izu~avawe privredne, politi~ke i
kulturne istorije.
Na osnovu pomenute arhivske gra|e koja je fragmentalno o~uvana te{ko je
javnosti predstviti Kursuli}e u pravom smislu re~i, ali prou~avawem arhivske gra|e fondova susednih arhiva, dostupne objavqene literature i li~nim
Porodi~ni fond Kursuli}a (1856-1946) u Istorijskom arhivu Kraqevo
131
1
Tihomir D. \or|evi (1907ñ1997)
ro|en u Ra{ki. Zavr{io u~iteqsku {kolu 1925/26. godine. Potom
Filozofski fakultet, Odsek za
srpskohrvatski jezik i kwi`evnost. Radni vek proveo kao profesor u {koli. Bavio se novinarstvom. Bio je dopisnik ÑPolitikeî. Objavio je vi{e nau~nih
~lanaka reporta`a i drugih dopisa u mnogim ~asopisima. Napisao je vi{e kwiga iz zavi~ajne
istorije najzna~ajnija je monografija ÑRa{ka i okolinaî. Pisao je
o {kolstvu i sportu. Sakupio je
ogromnu arhivsku gra|u koja se odnosi na biv{e srezove studeni~ki, de`evski i {tavi~ki.
Kafexija Mirko Kursuli}
iz Jo{ani~ke Bawe
Damqan Kursuli}, trgovac,
sa `enom i sinom, oko 1890. god.
2
Tihomir D. \or|evi}, Ra{ka i
okolina, Ra{ka, 1987, 773ñ774.
3
Petar Petrovi}, Ra{ka ñ antropogeografska i etnolo{ka
monografija varo{ice Ra{ke,
Beograd, 1957, SAN, 1ñ7,
1953/54, 232.
4
Istorijski arhiv Kraqevo,
Zbirka mati~nih kwiga, kwiga
ro|enih, Crkva Jo{ani~ka Bawa, 1857ñ1870, 9.
5
IAK, Porodi~ni fond Kursuli}a (1956ñ1946), inv. br. 3, 4.
6
Tihomir D. \or|evi}, Ra{ka i
okolina, Ra{ka, 1987, 27ñ273.
kontaktima sa potomcima porodice u~iwen je poku{aj da se praznine dopune
kako sadr`ajno, tako i hronolo{ki.
Porodica Kursuli}a vezana je za Ra{ku i Jo{ani~ku Bawu. Prema tvr|ewima prof. Tihomira D. \or|evi}a, vodi poreklo od Jova Kursule, ~uvenog
vojvode iz Prvog srpskog ustanka.2 U Jo{ani~koj Bawi pomiwu se u drugoj polovini 19. veka kao poznati doma}ini i kafexije. Petar @. Petrovi} u svom
radu RA[KA ANTROGEOGRAFSKA I ETNOLO[KA MONOGRAFIJA VARO[ICE izme|u ostalog isti~e Ñda su ro|eni u Dragosiwcima u podibru, a na
Ra{ku su stigli iz Dubrave u kopaoni~koj Jo{anici, daqom starinom su
Drobwaci slave \ur|icî.3
Da su iz Dubrave, potvr|uju i podaci iz mati~ne kwige ro|enih crkve u
Jo{ani~koj Bawi (1857ñ1870) koji se odnose na Kursuli}e: dete ro|eno Nevena, 3. februar 1858. godina, od oca Damqana Kursuli}a i majke Milene `iteqa dubravskih.4
Kursuli}i su bili izuzetno sposobni, preduzimqivi i vredni qudi. Wihova stvarala~ka sposobnost nije se zaustavqala na jednoj vrsti posla. Radili
su skoro na svim poslovima. Iz dokumentacije sa~uvane u porodi~nom fondu da
se videti da su bili poqoprivrednici, gradili su vodenice poto~are, strugare poto~are na brzim planinskim rekama, prvo u studeni~kom kraju a kasnije i
u moravi~kom.5 Sve je to poslu`ilo kao podloga za wihovo ekonomsko ja~awe. U
Jo{ani~koj Bawi otvorili su prvu gostionicu ÑKafana Mirka Kursuli}aî, podignutu jo{ pre 1870. godine. Ona je po~ela s radom kada je op{tinska sudnica
preseqena iz Jelakca u Jo{ani~ku Bawu.6
U drugoj polovini 19. veka Ra{ka je postala jako administrativno-trgova~ko i pograni~no mesto. Pored legalne trgovine, promet roba obavqao se
velikim delom i preko tzv. pograni~nog {verca, budu}i da je u Ra{koj bila
granica prema Turskoj sve do 1912. godine. Me|u tada{wim trgova~kim radwama me{ovite robe bila je i trgova~ka radwa Damqana Kursuli}a.
132
Blagomir Bi{evac
Qubo i Vaso Kursuli} i
Borka, `ena Vasova, sa decom
U prvoj polovini 20. veka Kursuli}i su kao trgovci i proizvo|a~i rezane
gra|e i ujedno najve}i izvoznici sa ~uvenom porodicom Vukosavqevi} iz Ra{ke.
Radom i dobrom organizacijom stekli su imetak, pravili ku}e, kupovali
imawa, podizali strugare, kupovali kola, {kolovali decu, `enili se i udavali sa ~lanovima imu}nih porodica u Kraqevu, Novom Pazaru i Sjenici. Voleli su da putuju i sa tih putovawa donosili mnogo toga novog. Sa~uvana je jedna
fotografija ove porodice iz 1885. godine, koja izme|u ostalog pokazuje kako su
veoma rano prihvatili tzv. gradsku no{wu. No{wa na fotografiji karakteristi~na je za varo{i Srbije u drugoj polovini 19. veka.
Gubitak pograni~nog polo`aja Studeni~kog sreza posle 1912. godine osetno se
odrazio na trgovinu, trgovce i privredu u Ra{koj. Poput drugih privrednih grana i trgovina je prolazila kroz veoma te{ke promene. Umesto trgovine Kursuli}i
se orijenti{u na proizvodwu. Wihova proizvodwa bila je vezana za preradu drveta na strugarama, tzv. poto~arama koje su za rad koristile mehani~ku snagu vode brzih planinskih potoka i reka. Takvih strugara bilo je na terenima Kopaonika i
Golije. Balvane za preradu do strugara dovla~ile su rabaxije na volujskim i kowskim kolima, a prera|ena gra|a tako|e je prevo`ena rabaxijskim kolima. Potra`wa drvene gra|e stalno je rasla. Veoma je bila izra`ena u vreme otvarawa rudnika na podru~ju Baqevca i U{}a i u vreme izgradwe `elezni~ke pruge KraqevoñRa{ka i Ra{ka ñ Kosovska Mitrovica. Pruga KraqevoñRa{ka pu{tena je u saobra}aj
7. avgusta 1931. godine, a Ra{ka ñ Kosovska Mitrovica 12. februara 1931. godine.7
Sve te okolnosti uticale su na otvarawe novih strugara i modernizaciju
postoje}ih. Tipi~an primer prerastawa jedne strugare u industrijsko preduze}e bila je izgradwa PARNE STRUGARE U RA[KOJ, koja se zvala INDUSTRIJSKO PREDUZE]E ÑQUBO KURSULI] I SINî.8
Kursuli}i su bili jedni od osniva~a Studeni~ke banke AD, ~ije je sedi{te bilo u Ra{koj. Ovo potrv|uje i dr Vladan Virijevi} u kwizi Studeni~ki srez 1918ñ1941.9
Porodi~ni fond Kursuli}a (1856-1946) u Istorijskom arhivu Kraqevo
133
^ituqa o smrti
Qubomira ñ Quba Kursuli}a
7
Milenkovi} Petar, Istorija
gra|ewa `eleznica i `elezni~ka
politika kod nas 1850ñ1935, Beograd, 1936, 361ñ366.
8
IAK, Porodi~ni fond Kursuli}a (1956ñ1946), inv. br. 4, 5 i 6.
9
Vladan Virijevi}, Studeni~ki
srez 1918ñ1941 (dru{tveno-ekonomske i politi~ke prilike),
KraqevoñRa{ka, 2000, 61ñ64.
Parna strugara
ÑKursuli} i kompanijaî
U porodi~nom fondu Kursuli}a pomiwe se vi{e imena. Me|u wima najstariji je bio Damqan, koji je imao ~etiri sina, Vasu, Qubomira, Mirka i Minu,
i }erke Stanimirku i Jelicu. Sinovi Qubomir i Mirko imali su porodice.
Qubomirov sin bio je velimir ñ veqa i }erke leposava i Stevka. Leposava je
bila udata za Petra buwaka, trgovca iz kraqeva, a Stevka za Milenka Jovanovi}a, lekara sreza Studeni~kog.
Mirkovi sinovi bili su Slavoqub i Branislav, a }erke Nada, Zora i @ivka. Mirkov sin Slavoqub imao je }erku Milku, udatu Petrovi}, koja danas `ivi u Beogradu. Ovom prilikom zahvaqujem se gospo|i Milki za pru`enu pomo}
tokom utvr|ivawa rodoslova porodice Kursuli}.
Sin Velimira Kursuli}a bio je Ratko, a iza Ratka ostali su wegovi sinovi
Miodrag i Jovan.
Za Ra{ku i okolinu posebno su zna~ajne li~nosti Qubomir, wgov sin Velimir i unuk Ratko. Sva trojica bavili su se trgovinom, preduzima~kim i industrijskim poslovima.
Qubomir Kursuli}, poznati trgovac, dugogodi{wi predsednik opp{tine
Ra{ka, ro|en je 1856. godine, a umro 1933. godine.
Qubomir Kursuli} jedan je od osniva~a Prvog srpskog akcionarskog dru{tva za eksploataciju {uma ~ije je sedi{te bilo u Beogradu. Osim toga pomagao je mnoge humanitarne i nacionalne akcije. U vreme Ilindenskog ustanka
1903. godine, Qubomir je sa tada{wim u~iteqima u Ra{koj, u svojstvu predsednika op{tine Ra{ka, sakupqao priloge za ilindence u Makedoniji. Pomagao je
rad Trgova~kog udru`ewa u Ra{koj, rad @enske-zanatske {kole, Kulturno prosvetnog udru`ewa Ñ@upan ^aslavî, Dru{tva ÑStudenicaî i drugih. U wegovoj
ku}i, jednoj od najlep{ih zgrada u ono vreme u Ra{koj, boravila je 1915. godine
srpska vlada: ÑTrideset prvog oktobra srpska vlada i Vrhovna komanda su stigle u Ra{ku. Za sedi{te vlade odabrana je ku}a uglednog i imu}nog Ra{~anina,
Qubomira Kursuli}a, sme{tena na levoj obali Ibra, na samom ulasku u varo{icu iz pravca Kraqeva. Ona }e u woj boraviti 13 dana (do 12. novembra) i za
135
Porodi~ni fond Kursuli}a (1856-1946) u Istorijskom arhivu Kraqevo
Predizborni plakati 1935.
10
Vladan Virijevi}, Ra{ka ratna prestonica Kraqevine Srbije
1915, Ra{ka, 2005, 17.
11
IAK, Porodi~ni fond Kursuli}a (1956ñ1946), inv. br. 1.
12
Isto, inv. br, 1, 2 i 3.
13
IAK, Op{tina Ra{ka
(1918ñ1941), inv. br. 36.
to vreme odra`ati 11 sednicaî.10 Danas su u ovoj ku}i sme{teni Centar za kulturu ÑGradacî Ra{ka, Galerija i Biblioteka.
Od strane dr`ave odlikovan je ordenom Svetog Save petog reda.
Wegov sin Velimir Kursuli} ro|en je 1877. godine u Ra{koj, a strqan na
Bawici 1945. godine.11 Posle zavr{enog {kolovawa po~eo se baviti trgovinom
a kasnije preduzima~kim i industrijskim poslovima. Sa ocem je nastavio da
podi`e strugare na vodi, i to najpre u selu Koritniku, op{tina Ostatija ñ srez
Moravi~ki. Ova strugara je imala jedan gater sa dve vertikalne testere i jednim
cirkularom. Druga strugara nalazila se na reci [ipova~ki potok, mesto zvano
Dugi Laz, tako|e u srezu Moravi~kom. Wena ja~ina i opremqenost bili su kao
i kod prethodne. Tre}a strugara podignuta je na Crnoj reci, u mestu Debela
Kosa, na teritoriji onda{we op{tine Ostatija.12 ^etvrta i najve}a strugara
podignuta je u Ra{koj. U vezi sa wom Kursuli}ima se pripisuje i posebna zasluga za prvu elektrifikaciju varo{i Ra{ke. Dodu{e, prva konkretna inicijativa za elektrifikaciju Ra{ke potekla je od predsednika suda i op{tine Ra{ka,
Ananija En. Stefanovi}a, jo{ 1929. godine.13 Za ovu akciju kori{}ena su iskustva op{tina u Srbiji koje su to vreme uvodile elektri~no osvetqewe.
136
Blagomir Bi{evac
Proces izgradwe i elektrifikacije Ra{ke i{ao je putem javnog oglasa.
Vladan Virijevi} u svom radu O elektrifikaciji Ra{ke po~etkom 30-ih godine ovog veka, isti~e: ÑNa raspisani javni op{tinski oglas prijavilo se samo akcionarsko dru{tvo Studeni~ka banka AD iz Ra{ke. U prijavi koju su potpisali predsednik Studeni~ke banke AD Velimir Q. Kursuli} i ~lan wene uprave
Qubovir \. Gizdovi} isti~e se da je ovaj posao zbog slabe potro{we elektri~ne energije koja }e biti skupa usled velikog ko{tawa instalacija, vrlo nerentabilan i da ustvari Studeni~ka banka ovim ~ini svoju `rtvu kako bi pomogla
napretku varo{iceî14. Uz mno{tvo problema na relaciji op{tinskih i sreskih vlasti ugovor o izgradwi je potpisan, a Studeni~ka banka AD se obavezala
da poslove oko elektrifikacije varo{ice obavi do 1. oktobra 1931. godine.
Za pokretawe generatora centrale koristilo se ~vrsto gorivo, jer je predsednik Studeni~ke banke AD Velimir Kursuli} uz centralu izgradio svoju strugaru,
iz koje su se kao energenti koristili otpadno drvo i strugotina.
Pu{tawe centrale u rad obavqeno je 5. novembra 1931. godine, Ñdozvola je
izdata tek 25. avgusta 1932. godine. Pu{tawe elektri~ne centrale i varo{ne
mre`e u rad imalo je veliki zna~aj za Ra{ku i wene `iteqe. Ra{ka se tako svrstala u red modernih varo{ica Kraqevine jugoslavije, elektri~na energija je
dala sna`an inpuls br`em razvojuî15.
U sa~uvanoj dokumentaciji porodi~nog fonda Kursuli}a iz 30-ih godina
20. veka pomiwu se dve protokolisane firme Kursuli}a: Idustrijsko preduze}e
ÑQubo Kursuli} i sinî i Kalori~na elektri~na centrala Studeni~ka banka ad.
Obe firme se pomiwu u op{tini Ra{ka, srez Studeni~ki, banovina Zetska. U
neposrednoj blizini centrale na lokaciji u{}a Trnavske reke u reku Ra{ku,
Kursuli}i su podigli parnu strugaru. Postrojewa su kupili od Mali{e Tadi}a iz Vaqeva, o ~emu svedo~i sa~uvan ugovor o kuporodaji od 27. oktobra 1933.
godine. (Faksimil u prilogu.)
Izgradwom parne strugare u Ra{koj po~ela je industrijska proizvodwa drveta. Proizvodni asortiman ove strugare ~inile su: daske, letve, grede, {tafne, talpe i drugo, a za potrebe doma}eg i inostranog tr`i{ta. Iz dokumentacije se da videti da su u proizvodwi, odabiru asortimana robe, nabavci delova,
anga`ovawu majstora i specijalne radne snage Kursuli}ima posebno pomagali
industrijalci iz Beograda, Izraela i Rajko Rus.
Posle 1934. godine, tj. nakon godi{wice od smrti Qubomira Kursuli}a,
firma je protokolisana kao: Kursuli} i kompanija. Glavno snabdevawe sirovinom vr{eno je preko kompleksa Prvog srpskog akcionarskog dru{tva za eksploataciju {uma, koje je imalo koncesije na {umske rezervate Kole{nica na Goliji.
Intenzivni rad Parne strugare zabele`en je od 1934. do 1940. godine. Ona
je tada proizvodila preko 8.000 kubnih metara ~amovog i vi{e od 600 kubnih
metara borovog drveta godi{we, i to specijalnih dimenzija. Postoje podaci da
se gra|a izvozila najvi{e u Gr~ku i Albaniju.
Na strugarama Kursuli}a mahom je radila nekvalifikovana radna snaga,
osim u Parnoj strugari, gde je bilo {kolovanih, tj. kvalifikovanih radnika raznih zanimawa: poslovo|a, plac majstor, gater majstor, o{tra~ testera, ma{inista, cirkularista, ruba~, {ofer, elektri~ar, vo|a {umske eksploatacije i dr.
U Industrijskom preduze}u Kursuli} i kompanija bilo je zaposleno po 30
radnika godi{we. Prema izve{taju od 1. januara 1941. godine16 tu je bilo:
14
Vladan Virijevi}, O elektofikaciji Ra{ke po~etkom 30tih godina ovog veka, Zbornik
radova Filozofskog fakulteta
u Pri{tini, 26ñ27, 1996/97,
213.
15
ñ upravnog osobqa ............................................................. 2
ñ administrativnog ..........................................................4
Porodi~ni fond Kursuli}a (1856-1946) u Istorijskom arhivu Kraqevo
16
Isto, 222.
IAK, Porodi~ni fond Kursuli}a (1956ñ1946), inv. br. 2, 3, 4.
137
Zgrada Kursuli}a
izgra|ena 1930.
Zapisnik o
finansijskom pregledu i
poslovawu za 1938. godinu
138
Blagomir Bi{evac
ñ manipulativnog ..............................................................3
ñ stru~nog ............................................................................6
ñ obi~nih radnika u strugari .........................................5
ñ obi~nih radnika u stovari{tu ................................... 5
________________________________________________
ñ Ukupno osobqa ................................................................ 32
Kursuli}i su se bavili i politikom. Me|u wima se posebno izdvajao Velimir. Wegova politi~ka misao najvi{e je do{la do izra`aja na parlamentarnim izborima koji su odr`ani 5. maja 1935. godine. Bira~ima na predizbornim sastancima obe}avao je izgradwu puteva po {umama, izgradwu va`nijih puteva u srezu, izgradwu {kola, podizawe ulica u gradu itd. Izborni rezultati su pokazali da je najve}i procenat glasa~a svoj glas dao Velimiru Kursuli}u (51,64 %), koji je dobio apsolutnu ve}inu glasova u op{tinama: Baqeva~koj, Beo~koj, Biqanova~koj, Grada~koj, \akovi~koj, Mlana~koj, Planskoj,
Ra{koj, Rudwanskoj i Studeni~koj.17
Prema tome, ra{~anski industrijalac Velimir Q. Kursuli} na parlamentarnim izborima 1935. godine bio je izabran za narodnog poslanika sreza Studeni~kog na listi Bogoquba Jevti}a iz Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ).
U toku op{tinskih izbora iz novembra 1936. godine Velimir je izabran za
predsednika Sreskog odbora JRZ za Studeni~ki srez. Iste godine izabran je za
ve}nika Trgovinsko-industrijske i zanatske komore u Podgorici.18
Wegovi govori kao narodnog poslanika bili su veoma zapa`eni. Jedan je
sa~uvan, a delovi izlagawa istog izgledaju ovako: ÑGospodo, u mome srezu nalaze
se mnoge starine, koje tako re~ito govore o na{oj slavnoj pro{losti i spomenici na{e sredwovekovne kulture koji srpsko ime prenose {irom celog sveta.
Tu je u prvom redu manastir Studenica, jedna od najstarijih Nemaqi}kih zadu`bina i nema, gospdo izletnika koji prolazi `ivopisnom Ibarskom dolinom,
a neza`eli da vidi ovo veliko arhitektonsko delo. Me|utim, put od U{}a do
Studenice nalazi se u takvom stawu da se mo`e mirne du{e re}i da predstavqa
na{u pravu sramotu. Zato je neophodno potrebno da se ovaj put dovede u ispravno stawe, kako bi mogao odgovoriti interesima javnog saobra}aja i zadovoqiti osnovne zahteve za razvoj i unapre|ewe turizmaÖ Sem manastira Studenice
i drugih manastira ogromno interesovawe turista privla~i manastir Gradac,
zadu`bina Jelene An`ujske. Do ovog manastira otpo~eta je izgradwa puta jo{
pre 30 godina, a nije zavr{ena. Merodavni su videli zna~aj ove saobra}ajne veze i na moja nastojawa pomo}u Ministarstva gra|evina i Banske uprave na Cetiwu nastavqen je rad na izgradwi puta od Brvenika pa do Gradca i Rudna. Ovaj
put spaja sedam planinskih op{tina. Mo`ete misliti Gospodo, kako smo izgledali u o~ima stranaca kada je francuski poslanik sa jednom velikom grupom
francuskih turista po{ao u Gradac, pa se sa pola puta vratio i jedva uspeo da
svoj automobil sa nekoliko pari volova izvu~e iz brveni~ke rekeÖ Gospodo
narodni poslanici, Kopaonik je jedno od najlep{ih na{ih planinskih izleti{ta i prava je atrakcija za mnogobrojne turiste koji ga pose}uju i zimi i leti.
Kaopanik je, istovremeno i glavno izleti{te Beogra|ana koji na wemu tra`e
odmora i zabaveÖ Pored puteva u izvesnim naseqima ose}a se velika nesta{ica u vodi, a ona prouzrokuje ~esto puta niz zaraznih obolewa od kojih stanovni{tvo svake godine strada. ^ak i Jo{ani~ka Bawa, koja je poznata po svojoj lekovitosti nema pija}e vode, i ovo je glavni razlog {to nije obilnije
pose}enaÖ Studeni~ki srez je prete`no sto~arski i vo}arski. Ali zbog nedoPorodi~ni fond Kursuli}a (1856-1946) u Istorijskom arhivu Kraqevo
139
17
18
Isto.
Narodno predstavni{tvo Kraqevine Jugoslavije, Beograd, 1935, 15.
Ratko Kursuli} sa porodicom
na svom ven~awu
ÑVremeî
od 17. maja 1937. godine
140
Blagomir Bi{evac
statka puteva seqaci su apsolutno u nemogu}nosti da svoje proizvode donose do
svoje prve eksportne staniceÖî19
U mnogim obra}awima Banskoj upravi na Cetiwu i govorima u Narodnoj
skup{tini zalagao se za unapre|ewe ratarske i sto~arske proizvodwe, govorio
je o siroma{tvu qudi u Studeni~kom srezu, o wihovom po{tewu, vredno}i, tome da treba formirati zadruge koje bi mogle dobijati poqoprivredne kredite.
Takve zadruge formirane su u Gradcu, Rudnici, Trnavi i Pocesju.
Zbog parlamentarne krize koja je svoju kulminaciju dostigla 1938. godine
do{lo je do raspu{tawa Narodne skup{tine izabrane maja 1935. godine. Kandidat u JRZ, tj. nosilac Stojadinovi}eve liste za Studeni~ki srez, bio je ponovo Velimir Kursuli}. I na ovim izborima on je, po drugi put, izabran za narodnog poslanika.
U organizaciji stranke zauzimao je mnoge po~asne funkcije. Svojim autoritetom i javnim govorima i daqe je nastavio da poma`e studeni~ki kraj.
Izme|u dva svetska rata od ste~enog imetka kupovao je imawa, pravio ku}e
i uspeo da zavr{i 1930. godine jednu od najlep{ih zgrada u to vreme u Ra{koj, a
to je zgrada u kojoj je danas sme{ten deo adminstracije op{tine Ra{ka.
Sin Velimira Kursuli}a Ratko ro|en je 8. februara 1913. u Ra{koj. Zavr{io je Trgova~ku akademiju u Be~u. Bio je preduzimqiv i vredan. U poslu mu je
vi{e odgovarala trgovina nego proizvodwa. Me|utim, otkada mu je 1935. godine otac postao narodni poslanik i sve vi{e vremena provodio u Beogradu i Cetiwu, sedi{tu Zetske banovine, morao je da se prihvati poslova glavnog rukovodioca preduze}a. Preuzeo je u svoje ruke celokupnu proizvodwu, kako u Parnoj strugari, tako i u strugarama na terenu. Otac mu je u poslu pomagao tako {to
je uglavnom obilazio {umske radove na terenu i radove u strugarama na vodi,
kontaktirao sa mnogim saradnicima, raa|ijama i drugim poslovnim qudima.
Proizvodwa, nabavka delova, asortiman robe, prodaja i izvoz bili su u ratkovim rukama. Va`io je za trgovca koji je dobro poznavao nema~ki jezik, u tada{we vreme to je bio jezik trgovine.
Ratko je svojim proizvodima snabdevao mnoge vojne ustanove Kraqevine Jugoslavije, kao {to su: Vojno-tehni~ki zavod u Kragujevcu, Fabriku aviona u
Kraqevu, vojne po{te u Pirotu, [tipu i drugim mestima. Snabdevao je mnoge
`elezni~ke ispostave. U poslovnom svetu smatran je vlasnikom firme i kao takvom su mu se obra}ali. Da je Ratko Kursuli} zaista bio predstavnik Industrijskog preduze}a Parna strugara ÑKursuli} i sinî ilustruju podaci uneti u
Zapisnik Zetske finansijske direkcije o izvr{enom finansijskom poslovawu
za 1938. godinu koji je u prilogu.
Kao i wegovi prethodnici, i Ratko je pomagao humanitarne i sportske organizacije. Fudbalskom klubu ÑStudenicaî kupio je 11 pari cipela.20 Pomagao
je i rad Kulturno-prosvetnog dru{tva Ñ@upan ^aslavî, u ~iji je sastav u{ao i
Fudbalski klub ÑStudenicaî. Da je bio humanista, najboqe svedo~i sa~uvana izjava Todora Mihailovi}a, ~inovnika Ministarstva kolonizacije DFJ, od 29.
11. 1945. godine, u kojoj je izme|u ostalog za Ratka Kursuli}a napisao: ÑKoliko
ga ja poznajem krase ga sve vrline jednog socijalnog ~oveka, pomagao je obilatno
paketima ne samo zarobqenike i wihove porodice no i logora{e ñ komuniste
i wihove porodice. Mojoj deci ~lanovima SKOJ ukazivao je kao i meni svu materijalnu i moralnu potporu i ja }u biti sav sre}an ako bi se Ratku ukazala ona
pa`wa, koju on zaista zaslu`ujeî.21
Za Ra{ku i okolinu ostala je dugo u se}awu `enidba Ratka Kursuli}a 1937.
godine. Izabranica je bila Du{anka Bukmirovi} rodom iz Sjenice. I ona je
Porodi~ni fond Kursuli}a (1856-1946) u Istorijskom arhivu Kraqevo
141
19
IAK, Porodi~ni fond Kursuli}a (1956ñ1946), inv. br. 3.
20
Vladan Virijevi}, Studeni~ki srez 1918ñ1941. (dru{tveno-ekonomske i politi~ke prilike), KraqevoñRa{ka, 2000, 175.
21
IAK, Okru`ni sud Kraqevo,
inv. br. 39
22
Isto.
bila iz ~uvene trgova~ke porodice. Svadba je trajala tri dana. Bile su prisutne zvanice iz vi{e gradova, a i zvanice iz sela studeni~kog kraja. Pri~alo se
da je svadbena povorka bila duga kilometar. O toj svadbi pisala je i dnevna
{tampa. List ÑVremeî je to zabele`io ovako:
Posle odslu`ewa vojnog roka i vremena provedenog na vojnim ve`bama
1935ñ1940. godine, Ratko je dobio ~in rezervnog poru~nika Jugoslovenske vojske. Do rata je `iveo u Ra{koj, a posle dolaska Nemaca ~itava porodica bila je
preseqena u Beograd. Nema podataka o tome kada su se ta~no preseli u Beograd,
ali po wegovoj izjavi i izjavama mnogih svedoka na sudskom procesu Ratku Kursuli}u u Sudu za su|ewe zlo~ina i prestupa protiv srpske nacionalne ~asti ñ
Ve}a u ^a~ku navodi se: Ñdo okupacije `iveo sam stalno u Ra{koj, ali posle ulaska Nemaca ~itava porodica je pre{la za Beograd, jer smo primetili da nam
ubacivawem oru`ja i municije u na{e prostorije izvesni qudi rade o glavi.
Isto tako pretpostavqao sam da za mene postoji opasnost jer sam bio rezervni
oficir u jugoslovenskoj vojsci. Po iseqewu za Beograd nisam se bavio nikakvim privrednim poslovima iako je moja bran`a trgovinaî.22
Kada je rat po~eo, Kursuli}i su imali velike koli~ine neprera|ene i prera|ene gra|e, kako na Kopaoniku tako i na Goliji. Evidencije nisu sre|ene na
jednom mestu ali se radilo o koli~ini od preko 4 200 kubnih metara trupaca,
2000 kubnih metara dasaka, i preko 5 000 kubnih metara greda. ^im su saznali za
pomenute zalihe Nemci su naredili da se iste transportuje do Ra{ke. Parna
strugara u Ra{koj uzeta je od strane organizacije ÑTOTî (okupatorska organizacija za eksploataciju prirodnih resursa).
Ista je nastavila proizvodwu sa postoje}im radnicima. Pod rukovodstvom organizacije ÑTOTî kupuju se sirovine od raznih sopstvenika. Kursuli}i su na ime naknade za oduzeta postrojewa prvo dobijali sto dinara po kubnom
metru prera|ene gra|e, zatim 600 dinara pa onda 470 i na kraju pau{alno 90.000
dinara za godinu dana. U takvim okolnostima strugara u Ra{koj radila je sve do
aprila 1944. godine.
Od zara|enog novca, u{te|evine i akcija sa kojima su raspolagali, kao i
izvesne koli~ine novca koje su dobili na ime zaliha gra|e na lagerima, a koja
je dospela do nema~kih okupacionih vlasti, Kursuli}i su kupili tri ve}e
stambene jedinice u Beogradu. Prema podacima iz spisa sa sudskog procesa Ratku Kursuli}u 1945. godine, da se videti da su stambene objekte u Beogradu platili 25.900.000 dinara. Objekti su bili u Vlajkovi}evoj, Gepratovoj i Katani}evoj ulici. Ku}a u Katani}evoj kupqena je u leto 1941. godine, u Vlajkovi}evoj u
avgustu 1942. godine i u Gepratovoj 1942. godine.
Neposredno posle oslobo|ewa Ra{ke 27. novembra 1944. godine otpo~eo je
proces formirawa Dr`avne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wegovih pomaga~a, sa zadatkom da utvrdi odgovornost, prona|e, privede i kazni
lica odgovorna za zlo~ine koje su u toku rata po~inili okupatori i wihovi pomaga~i. Na toj listi na{li su se i Kursuli}i.
Zasada nema pouzdanih podataka o tome pod kojim je uslovima li{en slobode
i `ivota industrijalac Velimir Kursuli}. Po podacima koji se ~uvaju u Me|uop{tinskom istorijskom arhivu u ^a~ku, fond: Okru`ni narodni odbor ^a~ak ñ
Odsek uprave narodnih dobara, Spisak preduze}a poqoprivrede i industrije na
teritoriji okuga ^a~anskog, koji je sa~iwen po nare|ewu uprave narodnih dobara
br. 7195 od 3. septembra 1945. godine, stoji upisano da je Velimir Kursuli} streqan od Prekog vojnog suda i da mu je konfiskovano preduze}e, a da wim upravqa
Uprava narodnih dobara Ra{ka i da je ukupna vrednost preduze}a 60.000 dinara.
142
Blagomir Bi{evac
Ratku Kursuli}u je su|eno 1945. godine pred Sudom za su|ewe zlo~ina i prestupa protiv srpske nacionalne ~asti ñ Ve}e u ^a~ku. Taj sud ga je osudio na tri
godine gubitka srpske nacionalne ~asti, ukqu~uju}i tu i gubitak gra|anske ~asti,
na jednu godinu lakog prisilnog rada, ra~unaju}i obe kazne od dana izvr{ne presude, i na konfiskaciju celokupne imovine u korist dr`ave (presuda u prilogu).
Posle izre~ene presude usledio je popis imovine Kursuli}a za konfiskaciju. Popis je sa~iwen u vidu zapisnika. Zapisnik je sastavqen 6. novembra 1945. godine u Ra{koj. Predsednik komisije bio je Jaroslav Gvozdenovi}, a ~lanovi Qubi{a Balti} iz Sreskog narodnog suda i Predrag Medarevi} iz Gradskog narodnog odbora. Procenioci imovine bili su Milo{ Jovanovi}, trgovac, i Borisav
Vu~eti}, pekar. Popis je izvr{en od rednog broja 1 pa rastu}im redom.
1. plac u Kara|or|evoj ulici br. 5ñ7. Na placu se nalaze jedna kafana sa kujnom i podrumom, pekarnica sa amurlukom, dve sobe, hodnik i dva podruma.
Zgrada je sazidana 1905. godine. Kafana je od tvrdog materijala, pekarnica od
slabog materijala.
Vrednost placa je 80.000 dinara, kafane 150.000 hiqada i pekarnice 50.000
dinara.
2. Jedna zgrada u Kra|ore|evoj br. 1 od tvrdog materijala koja se sastoji od
jednog du}ana i jedne nus prostorije. Sagra|ena je 1895. godine.
Vrednost je 30.000 dinara.
3. Plac u Nemawinoj ulici br. 3. Na placu jedna zgrada na spratu sa dva du}ana sa po jednom nus prostorijom i podrumom. Na spratu dva stana od po dve
sobe, kujna sa predsobqem. Sagra|ena 1908. godine.
Vrednost placa 60.000 dinara a zgrade 220.000 dinara.
4. U Pocerskoj ulici br. 2 plac sa jednim du}anom i jednom nus prostorijom i sve je proceweno u vrednosti od 30.000 dinara.
5. U Du{anovoj ulici br. 5 jedan du}an sa jednom nus prostorijom i podrumom, sagra|en 1870. godine od tvrdog materijala. Vrednost placa je 20.000 dinara a du}ana 60.000 dinara.
6. U Du{anovoj br. 8 dva du}ana i dve nus prostorije sa placem koji je procewen na 40.000 dinara, a oba du}ana na 160.000 dinara.
7. Plac u Ibarskoj ulici, ~ija je vrednost 50.000 dinara.
8. Plac na uglu Du{anove i Ibarske i na placu se nalaze slede}e zgrade: a)
jedna stara ku}a od slabog materijala sa jednim stanom od dve sobe, kujnom i hodnikom, sagra|ena 1860. godine, u vrednosti od 20.000 dinara, b) zgrada od tvrdog
materijala sa jednim spratom i prizemqem. U prizemqu jedna pekarnica sa
amurlukom i jedan du}an sa jednim sporednim prostorim. Na spratu jedan stan
sa dve sobe, predsobqe, kujna i drugi stan sa dve sobe, predsobqe, kujna i {pajz,
ispod cele ku}e podrum. Sagra|ena je 1930. godine. Procena vrednosti je
220.000 dinara.
9. Plac na delu Svetosavske i Ibarske ulice u vrednosti od 200.000 dinara. Na ovom placu se nalazi pet ku}a, i to:
a) zgrada u Ibarskoj ulici sa jednim spratom. U prizemqu dva du}ana, na
spratu jedan stan sa dve sobe, kujna i {pajiz. Sagra|ena 1918. godine, u vrednosti od 150.000 dinara;
b) zgrada u dvori{tu sa jednim stanom od dve sobe, kujna i podrum, sagra|ena 1880. godine, u vrednosti od 20.000 dinara;
v) druga ku}a u Ibarskoj na spratu. U prizemqu kafana sa kujnom i podrumom. Na spratu pet soba i predsobqe. Sagra|ena 1855. godine. Vrednost je
220.000 dinara;
144
Blagomir Bi{evac
g) tre}a ku}a u Ibarskoj ulici sa pekarnicom i akurlukom od tvrdog materijala, sagra|ena 1890. godine, u vrdnosti od 60.000 dinara;
d) ~etvrta ku}a u Ibarskoj ulici sa tri du}ana i sa po jednom nus prostorijom sagra|ena je 1920. godine. U dvori{tu se nalazi jedan ambar, dva sala{a,
jedna {upa i dve {tale. Vrednost je 280.000 dinara.
10. Plac u Karantinskoj ulici br. 9. Na placu se nalazi jedna ku}a na spratu od tvrdog materijala od tri stana sa po tri sobe. U prizemqu ku}e imaju tri
du}ana sa jednom sporednom prostorijom, a u dvori{tu ima {upa i klozeti.
Vrednost placa je 60.000 dinara a zgrada 200.000 dinara.
Van navedenog spiska nalazi se i popis Parne strugare, ~ija je vrednost
1.200.000 dinara, Studeni~ka banka AD Ra{ka u vrednosti hiqadu akcija, vrednost
akcija je 1.000 dinara, elektri~na centrala, ~ija je vrednost 1.000.000 dinara.23
Literatura:
ñ Tihomir D. \or|evi}, Ra{ka i okolina, Ra{ka, 1987, 773ñ774.
ñ Petar Petrovi}, Ra{ka ñ antropogeografska i etnolo{ka monografija
varo{ice Ra{ke, Beograd, 1957, SAN, 1ñ7, 1953/54, 232.
ñ Milenkovi} Petar, Istorija gra|ewa `eleznica i `elezni~ka politika
kod nas 1850ñ1935, Beograd, 1936, 361ñ366.
ñ Vladan Virijevi}, Studeni~ki srez 1918ñ1941 (dru{tveno-ekonomske i
politi~ke prilike), KraqevoñRa{ka, 2000.
ñ Vladan Virijevi}, O elektrifikaciji Ra{ke po~etkom 30-ih godina ovog
veka, Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Pri{tini, 26ñ27, 1996/97, 213.
ñ Peruni~i} Branko, Jedno stole}e Kraqeva 1815ñ1915, Kraqevo, 1966.
ñ Pavlovi} Radoslav, Stanovni{tvo i naseqa op{tine Ra{ke u funkciji
privrednog razvoja, Beograd, 1995.
23
Porodi~ni fond Kursuli}a (1856-1946) u Istorijskom arhivu Kraqevo
145
Isto.
Blagomir Bi{evac
FAMILY HOLDINGS OF THE KURSULICS (1856-1946)
IN THE HISTORICAL ARCHIVES IN KRALJEVO
Summary
The Kursuli}s belong to the most famous families from Ra{ka and its surroundings, the Studenica
District and a broader region. They were characterized by their creative capability which did not stop at one
kind of work; they were enterprising, hard-working and diligent people. They dealt with agriculture, trade,
banking, entrepreneurial and industrial jobs. As reputable people, they were several times mayors of Ra{ka.
They dealt with politics and helped the authorities. They bought, built and sold a lot. They sent their descendants to schools.
The documentation about the Kursuli}s is not completely preserved. The preserved part is nowadays kept
in the Historical Archives in Kraljevo in the collection of family and personal holdings. The holdings are kept as
a separate unit offering possibilities for versatile studying of several topics from the historical past of Ra{ka, and
the former Studenica, Moravica and De`eva districts. An abundance of data contained in these holdings binds the
researchers in local history and the others to enter the secrets of these holdings. A special value of the holdings is
attached to the photographs that represent a rarity in the Historical Archives in Kraljevo.
146
Blagomir Bi{evac
Download

10 Blagomir Bisevac - Kursulic foto KOREKTURA + SUMMARY.qxp