PANDORINA KUTIJA – projekat borbe protiv seksualnog zlostavljanja i
iskorišćavanja dece
Nosilac projekta: Novosadska novinarska škola
Projekat se realizuje u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Mađarskoj
Finansijska podrška: Evropska komisija – generalni direktorat za proširenje
Autor izveštaja: Ivan Angelovski, novinar TV B92
Podaci za potrebe projekta “Pandorina kutija” prikupljeni po osnovu
Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja o
prijavljenim i procesuiranim slučajevima seksualnog zlostavljanja i
iskorišćavanja dece.
ANALIZA
Tokom 2008. i 2009. u Srbjii je za krivično delo Obljuba s detetom (Čl. 180
KZ) policija podnela 146 krivičnih prijava. U istom periodu sudovi u Srbiji
osudili su 56 osoba na zatvorske kazne u rasponu od dva meseca do tri
godine. Većinom (20 osoba) na kazne od tri do šest meseci zatvora. Deset
osuđenih dobilo je uslovnu kaznu.
Pritom, Krivični zakonik za ovo delo propisuje kaznu od jedne do deset
godina zatvora.
Krivično delo “Obljuba s detetom” podrazumeva da je punoletna osoba
“izvršila obljubu ili s njom izjednačen čin nad detetom”, što znači da je
punoletna osoba stupila u seksualni odnos bilo koje vrste s osobom koja nije
napunila 14 godina života. Traume koje ovakav čin ostavi na psihi deteta
nisu adekvatno ispraćene težinom izrečenih mera. Raspon kazni u ovom
slučaju u skladu je s evropskim standardima, ali je nedopustivo izricanje
kazni toliko ispod zakonskog minimuma (duplo manje).
U ovom primeru vidi se sva slabost represivnog aparata u Srbiji - sporost
pravosuđa, njegova neefikasnost u praćenju rada policije i izricanje kazni
ispod zakonskog minimuma.
Raspon kazni pooštren je novim Krivičnim zakonikom u Srbiji, koji je ispravio
mnoge nedostatke ranijeg Krivičnog zakona Republike Srbije, kao i drugih
zakona koji su regulisali položaj dece pred sudom.
U analizi novog zakonodavstva, stručnjaci beogradskog Centra za prava
deteta na zahtev kancelarija UNICEF-a u Srbiji, našli su da je dobro što u
novom zakonodavstvu sva krivična dela protiv polne slobode “u svojoj
inkriminaciji inkriminišu činjenicu da je krivično delo učinjeno prema
maloletnom licu kao poseban kvalifikatorni oblik krivičnog dela ili ova
činjenica formira samo biće krivičnog dela”.
Grupu krivičnih dela protiv polne slobode na štetu maloletnika čine:
silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa detetom, obljuba
zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje, podvođenje i
omogućavanje vršenja polnog odnosa, posredovanje u vršenju prostitucije,
prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i
iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju, navođenje maloletnog lica na
prisustvovanje polnim radnjama i iskorišćavanje računarske mreže ili
komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela polne
slobode prema maloletniku.
Za gotovo sva krivična dela, ukoliko je oštećeni maloletno lice, predviđeno je
gonjenje po službenoj dužnosti (izuzetak predstavlja jedino krivično delo
nedozvoljene polne radnje, gde se gonjenje preduzima po predlogu što,
ukoliko je žrtva maloletno lice, može u praksi stvoriti velike probleme).
Analiza izrečenih kazni, međutim, pokazuje da se u svim ovim delima sudije
odlučuju za izricanje kazni ispod zakonskog minimuma.
Za krivično delo iz čl 178 st. 3. - Silovanje na štetu maloletnika - zaprećena je
kazna od tri do 15 godina zatvora. Od 27 osuđenih osoba za ovo krivično
delo u 2009. godini, njih 21 osuđeno je minimalne ili kazne ispod zakonskog
minimuma. U 2008. godini od 23 osuđene osobe, njih 17 osuđeno je na
minimalne ili kazne ispod zakonskog minimuma.
Za krivično delo iz čl 179 st. 3. - Obljuba nad nemoćnim licem na štetu štetu
deteta - zaprećena je kazna od pet do 18 godina zatvora. Od sedam osoba
osuđenih za ovo krivično delo tokom 2008. i 2009. godine pet je osuđeno na
minimalne ili kazne ispod zakonskog minimuma. Jedna osoba je, čak,
osuđena na pet puta manju kaznu od zakonski zaprećenog minimuma.
Za krivično delo iz čl 180 st. 1. - Obljuba sa detetom - zaprećena je kazna od
jedne do 10 godina zatvora. Od 23 osobe osuđene za ovo krivično delo
tokom 2008., njih 16 je osuđeno na minimalne ili kazne ispod zakonskog
minimuma. Od 29 osuđenih tokom 2009. njih 17 je osuđeno na minimalne ili
kazne ispod zakonskog minimuma.
Za teži oblik ovog krivičnog dela iz čl 180 st. 2 - Obljuba sa detetom uz
nanošenje teških telesnih povreda - zaprećena je kazna od dve do 12 godina.
Tokom 2008. tri osobe su osuđene za ovaj oblik krivičnog dela. Svo troje
dobili su kazne od tri do 12 meseci zatvora. Dvostruko ispod zakonskog
minimuma. Tokom 2009. godine jedna osoba je osuđena za ovaj oblik
krivičnog dela i dobila je minimalnu zakonsku kaznu.
Za krivično delo iz čl 181. st.2. - Obljuba zloupotrebom položaja na štetu
maloletnika - zaprećena je kazna od jedne do 10 godina. Karakteristično za
ovo delo je da ga čine punoletna lica koja su na bilo koji način nadređena
maloletnicima - stariji članovi porodice, prosvetni i socijalni radnici. Tokom
2008. samo jedna osoba je osuđena za ovo delo i dobila je kaznu ispod
zakonskog minimuma. Tokom 2009. dve osobe su osuđene i dobile su kaznu
iznad zakonskog minimuma.
Za teži oblik ovog krivičnog dela (čl. 181. st. 3.), kada je žrtva mlađa od 14
godina, zaprećena je kazna od dve do 12 godina zatvora. Četiri osobe
osuđene su tokom 2009. za ovo krivično delo i dobile su kaznu iznad
zakonskog minimuma. Čak tri osobe dobile su kazne bliže zakonskom
maksimumu.
Za još teži oblik ovog krivičnog dela (čl 181 st.4), kada je maloletna žrtva
ostala u drugom stanju, zaprećena je kazna od tri do 15 godina zatvora.
Jedna osoba je tokom 2009. osuđena za ovo krivično delo i dobila je
minimalnu zakonsku kaznu.
Za krivično delo iz čl. 184. st. 2. - Posredovanje u vršenju prostitucije
maloletnog lica - zaprećena je kazna od jedne do deset godina zatvora.
Tokom 2008. tri osobe su osuđene za ovo krivično delo i dobile su kazne
ispod zakonskog minimuma. Tokom 2009. četiri osobe su osuđene za ovo
krivično delo i sve su dobile kaznu ispod zakonskog minimuma. Jedna je čak
osuđena na uslovnu kaznu zatvora.
Za krivično delo iz čl. 185. st. 1. - Prikazivanje pornografskog materijala
detetu - od novčane kazne do 6 meseci zatvora. Jedina osoba osuđena za
ovo krivično delo tokom 2008. nije dobila ni novčanu ni zatvorsku već
uslovnu kaznu. Tokom 2009. četiri osobe su osuđene za ovo krivično delo.
Dve su dobile uslovne kazne, jedna je osuđena na novčanu i jedna na
zatvorsku kaznu.
Za teži oblik ovog krivično dela (čl.185 st.3) - prikazivanje snimljenog
pornografskog materijala u kom je iskorišćeno dete - zaprećena je kazna do
dve godine zatvora. Dve osobe su tokom 2009. osuđene na minimalnu
zatvorsku kaznu.
Za krivično delo iz čl. 190. st. 1. - vanbračna zajednica s maloletnikom zaprećena je kazna do 3 godine zatvora. Od 63 osobe osuđene za ovo
krivično delo tokom 2008. godine, 58 ih je osuđeno na uslovne kazne, a
ostali na novčane od 10.000 dinara (100 evra) do 100.000 dinara (1000
evra). Tokom 2009. godine 87 osoba osuđeno je zbog ovog krivičnog dela, od
čega šestoro na minimalne kazne zatvora, a 71 osoba na uslovne kazne.
Ostali su osuđeni na novčane kazne u rasponu od 10.000 dinara (100 evra)
do 200.000 dinara (2000 evra).
Ne računajući krivično delo vanbračne zajednice s maloletnikom, koje spada
u domen krivičnih dela na štetu porodice, u svim krivičnim delima iz oblasti
krivičnih dela protiv polne slobode na štetu maloletnika i dece, sudovi u Srbiji
doneli su 138 presuda tokom 2008 i 2009. godine. Istovremeno, tokom 2008
i 2009. godine, policija je podnela novih 410 krivičnih prijava samo za
krivična dela obljube s detetom, obljube zloupotrebom službenog položaja i
nedozvoljenih polnih radnji u odnosu na maloletnike i decu.
Za najteže od ovih dela - krivično delo obljube s detetom - policija godišnje
podnese više od 60 krivičnih prijava (2006 - 56; 2007 - 66; 2008 - 63; 2009 83). S obzirom da sudovi donesu dvadesetak presuda, jasno je postoji veliki
nesklad u prilivu i odlivu predmeta.
Potrebno je dodatno analizirati rad policije, tužilaštva i sudstva kako bi se
odredilo gde je usko grlo za ove slučajeve - da li policija iprikupi dovoljno
dokaza, da li tužilaštvo ispravno vodi istragu, piše i zastupa optužnicu, zatim
da li sudovi imaju kapaciteta da obrade ovoliki broj predmeta, da li su sudije
edukovane da sude u ovako specifičnim predmetima i, na kraju, da li je
zakonodavac ispravno definisao krivična dela u Krivičnom zakoniku i da li je
Zakonikom o krivičnom postupku dato previše mogućnosti za snižavanje
kazni ispod zakonskog minimuma u ovakvim slučajevima.
Ovo naročito zbog reforme srpskog pravosuđa koja je u toku, a koja je
dodatno smanjila broj sudija i usložnila mrežu sudova, čime je pravosuđe
postalo još nedostupnije građanima.
Dodatna viktimizacija žrtava u Srbiji, pored sporog pravosuđa i malih kazni,
usložnjava se čitavim nizom negativnosti i propusta samog krivičnog
postupka.
Stručnjaci iz oblasti prava i zaštite maloletnika procenjuju da bi neke od tih
posledica mogle biti posledica složenosti krivičnog postupka, dok je u
drugima odlučujući faktor nestručnost službi koje moraju adekvatno da
reaguju u slučajevima seksualnog iskorišćavanja dece.
Problem u krivičnom položaju maloletnih žrtava krivičnih dela iz oblasti
polnih sloboda leži u načinu dokazivanja bitnih činjenica, metodu rada
pravosudnih organa, te policijskim metodama prikupljanja dokaza.
U složenom, višestepenom krivičnom postupku, tokom kog se u više navrata
izvode isti dokazi, dolazi do naročito teške sekundarne viktimizacije dece.
Ovo se rešava izbegavanjem ponovljenih ispitivanja dece na okolnosti
krivičnog dela u kojima su oštećena. Naročito se u ovom smislu mora
izbegavati suočavanje sa osobom osumnjičenom da mu je učinila nažao.
S obzirom da je Srbija potpisnica međunarodnih sporazuma i konvencija iz
ove oblasti, interes deteta mora se staviti čak i ispred zaštite interesa
okrivljenog u krivičnom postupku.
Na to se posebno obraća pažnja u Fakultativnom protokolu uz Konvenciju o
pravima deteta o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji: “država
je dužna da obezbedi zaštitu najboljeg interesa deteta žrtve u svim fazama
krivičnog postupka uz prevashodno priznavanje principa pravičnosti i
nepristrasnosti”.
Nova rešenja postoje u veoma dobro ocenjenom Zakonu o maloletnim
učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Ovaj zakon,
po oceni stručnjaka, predstavlja začetak buduće reforme kojom bi se ova
oblast obogatila i drugim oblicima zaštite maloletnih lica koji nisu učinioci
krivičnih dela, već se u postupku pojavljuju kao oštećeni kod pojedinih
krivičnih dela.
Najvažnija novina koju je doneo ovaj zakon je insistiranje da određeni organi
koji učestvuju u postupku u kom se pojavljuju maloletnici (bilo kao učinioci ili
oštećeni u krivičnim delima) moraju biti posebno obučeni u oblastima prava
deteta i krivičnopravne zaštite maloletnika. Tako u istrazi ovih dela mogu
učestvovati samo policajci koji su prošli posebnu obuku, optužnicu mora
zastupati tužilac sa znanjima iz ovih oblasti, a predsednik sudskog veća koje
odlučuje o ovim stvarima, mora proći obuku za postupanje u tim
predmetima. Po oceni pojedinih stručnjaka, u Srbiji se čak i preterano koriste
ove odredbe jer u pojedinim procesnim radnjama (pretres stana i lica) nije
neophodno proći posebnu obuku za rad s maloletnicima. Insistiranje na tim
znanjima, po ovim stručnjacima, usporava krivični postupak, čime se
maloletne žrtve izlažu reviktimizaciji.
Download

Krivična dela (pdf)