26. februar 2015. godine
BETA/RTS/POLITIKA/TV N1/AKTER/RTV
VOJVODINA
Sindikat demantuje informacije o platama u Vojsci
Sindikat Vojske Srbije ASNS uputio je otvoreno pismo premijeru Aleksandru Vučiću u kojem je
demantovao njegove tvrdnje da su plate u vojsci i Ministarstvu odbrane u visini ministarskih.
Saopštenje sindikata Vojske Srbije ASNS potpisao je glavni poverenik tog sindikata Aleksandar Popović.
"Dužni smo da vas informišemo i da vam predočimo da grešite, stvarajući pogrešnu sliku u javnosti o
standardu profesionalnih pripadnika Vojske Srbije... Apsolutno je netačna vaša izjava da je januarska plata
sa prevozom i dodacima iznosila 102.000 dinara, a da je osnovna plata nekoga sa činom majora 81.000
dinara", navodi se u saopštenju koje prenosi agencija Beta.
Popović je ocenio da je Vučić svojim previdom i neproverenom informacijom, koju je plasirao na otvorenoj
sednici Vlade, naneo nepopravljivu štetu za sve zaposlene u sistemu odbrane.
"Zahtevamo od Vas da se upoznate sa realnim iznosima i visini primanja zaposlenih u Ministarstvu odbrane
i VS i da javno objavite ko Vam je, kao predsedniku Vlade, plasirao ovu netačnu informaciju o visini
primanja. Pored toga, obaveza našeg sindikata je da Vas obavestimo da pripadnici VS nisu primili naknadu
za dežurstva iz meseca decembra, da ne dobijaju topli obrok ni regres, kao i da se licima koja žive van mesta
službovanja ne isplaćuje realna cena mesečne karte već umanjena", naveo je Popović.
Sindikat je dodao da se jedino u Ministarstvu odbrane razmatra da se od maja obavi još jedno smanjenje
plata u iznosu od osam do 10 odsto.
"U isto vreme su u jedinice počela da pristižu nova sredstva vojne opreme u vidu 'fijata 500L' i 'opel
insignija', dok sa druge strane Vlada prodaje oko 1.500 putničkih vozila", navodi se u saopštenju.
Sindikat je, takođe, radi Vučićevog ispravnog informisanja, objavio sva primanja u vojsci.
Prema tim navodima, u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane je u novembru 2014. godine prosečna plata
državnog sekretara bila 84.927 dinara, sekretara ministarstva 129.698 dinara, a pomoćnika ministra 123.049.
Plata za čin generala je bila 131.466 dinara, general-potpukovnika 121.629 dinara, general-majora 114.676,
a brigadnog generala 111.150 dinara.
Pukovnici su prosečno primali 84.857 dinara, potpukovnici 70.460, majori 59.034, kapetani 50.347,
poručnici 48.201, a potporučnici 45.481 dinara.
Zastavnik prve klase prosečno je u novembru zaradio 46.150 dinara, zastavnik 42.412, stariji vodnik prve
klase 40.436, stariji vodnik 38.715, a vodnik 35.168 dinara.
Među profesionalnim vojnicima plate su se kretale od 30.371 za razvodnika, preko 31.839 za desetara do
33.941 koliko je prosečno plaćen mlađi vodnik Vojske Srbije.
Doktori nauka koji rade u vojsci imaju prosečnu platu od 78.253 dinara, magistri 68.300, sa visokom
stručnom spremom plaćeni su 55.215 dinara, sa višom 38.383, srednjom 31.268 a nižom stručnom spremom
25.719 dinara.
Visokokvalifikovani radnici imaju platu 35.892, kvalifikovani 29.370 a polukvalifikovani 25.811 dinara.
MONDO/TANJUG
Nije dramatičan pad plate nego "debeli "
decembar
Prosečna neto zarada isplaćena u januaru 2015. godine iznosila je 39.285 dinara i nominalno je veća 3,4 a
realno 3,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. "Dramatičan" pad u odnosu na decembar, zapravo je
statistička "magla".
Prosečna bruto zarada u januaru iznosila je 54.208
dinara i u odnosu na januar 2014. je nominalno veća
3,5 odsto (kada se ne računa inflacija) a realno je
veća 3,4 odsto, saopštio je danas Republički zavod za
statistiku.
Neto plata mereno mesec na mesec je nominalno manja
21,1 a realno 20,9 procenata, dok je bruto plata u
odnosu na decembar nominalno manja 21,4 a realno 21,2 odsto.
Međutim, taj dramatičan pad nije prava slika jer je decembar statistički uvek izuzetak. Zbog toga nije pravi
"rezultat" ni veliki skok prosečne plate u tom mesecu odnosu na novembar.
Plata u decembru je inače obično veća za oko 12-13 odsto u odnosu na prosek godine, jer neke firme tada
isplaćuju i 13 platu, ili bonuse, zaostatke i dr.
To poklazuje i grafik u kom je decembarska plata 2014. bila visoka (odnosno nešto viša) od od plate u istom
mesecu 2013. dok je znatno odskakala od ostalih meseci.
Zbog toga se za realniju sliku mora gledati šire, to jest na 12 meseci, i tu se pokazuje blagi rast a ne
dramatičan pad zarade.
Prosečna zarada u Srbiji u januaru 39.285 dinara
Prosečna zarada, s porezima i doprinosima, isplaćena u januaru bila je 54.208 dinara
Prosečna zarada U Srbiji isplaćena u januaru 2015. godine iznosi 54.208 dinara i u odnosu na decembarsku
2014., nominalno je manja za 21,1 odsto, a realno manja za 20,9 odsto, saopštio je danas Republički zavod
za statistiku.
U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u decembru 2014. godine,
nominalno je manja za 21,4 odsto i realno je manja za 21,2 odsto.
Prosečna zarada isplaćena u januaru 2015. godine nominalno je veća za 3,4 odsto i realno je veća za 3,3
odsto od prosečne zarade isplaćene u januaru 2014. godine.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena januaru2015. godine nominalno je veća za 3,5 odsto i
realno je većaza 3,4 odsto u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u januaru 2014.
godine, navodi se u saopštenju.
Prioritet Vlade reforma javnih preduzeća
Kopaonik biznis forum, biće održan od 3. do 6. marta, i na tom skupu jedna od centralnih rasprava biti
reforma državne uprave i javnog sektora
Glavni cilj Vlade Srbije u narednom periodu treba da bude reforma javnih preduzeća, kako bi postala
profitabilna, ocenio je danas predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.
On je najavljujući Kopaonik biznis forum, koji će biti održan od 3. do 6. marta, kazao da će se na tom skupu
jedna od centralnih rasprava biti reforma državne uprave i javnog sektora.
Tema ovogodišnjeg 22. Kopaonik biznis foruma je "Srbija 2015-30: Nova vizija industrijalizacije privrede i
modernizacije društva".
Forum organizuju Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije, a okupiće 550
učesnika među kojima su predstavnici Vlade, domaći i inostrani privrednici, ekonomski stručnjaci,
ambasadori, predstavnici međunarodnih finansijskih institucija i organizacija.
Potvrđeno je učešće premijera Srbije Aleksandra Vučića, guvernera Narodne banke Srbije Jogovanke
Tabaković, ministrafinansija Dušana Vujovića, ministarke državne uprave i lokalne samouprave Kori
Udovički, ministra energetike Aleksandra Antića,ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević
Boskšković, ministra kulture Ivana Tasovca.
Organzatori Kopaonik biznis foruma očekuju da se na tom skupudefiniše nacionalna strategija ekonomskog
i socijalnog razvoja kojaće omoguciti da domaća privreda opstane i prosperira na globalnom tržištu.
Ukazano je da je Srbija, zbog kašnjenja u geopolitičkom pozicioniranju, "zaglavljena" u prostoru i vremenu,
a da su smetnje privrednom razvoju makroekonomski deficit, cenovni dispariteti, visoka cena kapitala i
precenjen devizni kurs.
U definisanju novog modela rasta, kako je ocenjeno, ne mogu se izbeći mere štednje, ali one nisu dovoljne.
"Srbija je na vetrometini i treba da se okrene sebi i utvrdi modele ekonomske politike koji će unapređivati
ekonomsko okruženje ipodsticati preduzetništvo", kazao je predsednik Udruženje korporativnih direktora
Toplica Spasojević.
On je dodao da nisu dovoljno iskorišćene mogućnosti podsticanja privrednog rasta javno-privatnim
partnerstvom, iako postoje dobri propisi koji to regulišu.
Važna primena Zakona o planiranju i izgradnji
Ministarka gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je u sredu da će sledeće
nedelje oblilaziti lokalne samouprave u Srbiji kako bi se uverila u primenu Zakona o planiranju i izgradnji,
koja počinje 1. marta.
"Vrlo je važno da se zakon primenjuje, vrlo je važno da ne napravimo nikakve greške, da eventualne
probleme u hodu rešavamo, da bismo na kraju godine imali elektronsku gradjevinsku dozvolu", kazala je
Mihajlovićeva novinarima u Vladi Srbije, uoči sastanka sa predstavnicima 62 opštine u Srbiji.
Prema njenim rečima, do petka, 27. februara, planirana je serija sastanaka sa gradonačelnicima svih opština
u Srbiji, kako bi se utvrdilo jesu li lokalne samouprave spremne za primenu zakona.
"Lokalne samouprave će da iskuse sve ono što su i fizička i pravna lica iskusila godinama unazad, kada su
ustvari tražili od javnih preduzeća, lokalnih samouprava, lokacijske i gradjevinske dozvole, sada će lokalne
samouprave videti šta je to značilo", ocenila je Mihajlovićeva.
BLIC/FONET
Crveni oktobar u Smederevu?
Za učešče na tenderu za upravljanje Železarom Smderevo javile su se i kompanije koje su spremne da u nju
ulažu
Mada do okončanja javnog poziva za izbor menadžerskog tima ima još desetak dana, već sada su se
izdvojila neka imena koja imaju ozbiljn šanse da nastave da rade u Smederevu
Među njima je između ostalih, ruska kompanija "Crveni oktobar" Dmitrija Gerasimenka, navodi list Blic.
Ozbiljni konkurenti su i amerčko-slovačko-izraelski konzurcijum i jedna švajcarska kompanija, dodaje list.
eKapija
Grad Beograd postavio nove direktore
Za direktora Kliničko-bolničkog centra "Bežanijska kosa" imenovana je dr Marija Zdravković, odlučeno je
na današnjoj sednici Skupštine Grada. Ona će ovu dužnost obavljati naredne četiri godine. Na čelu Doma
zdravlja "Zemun", takođe u naredne četiri godine, biće specijalista opšte hirurgije dr Ksenija Uzunović, za
vršioca dužnosti direktora DZ "Novi Beograd", na period od šest
meseci, imenovana je dr Božica Novaković, a za v.d. direktora DZ "Dr
Milorad Vlajković" u Barajevu dr Aleksandar Stojanović.
Diplomirani pozorišni i radio producent Bogdan Petković, na period od
četiri godine, imenovan je za direktora Muzeja automobila – zbirka
Bratislava Petkovića.
Gradski odbornici doneli su i rešenja o razrešenju i imenovanju članova
upravnih i nadzornih odbora u jednom broju preduzeća i ustanova čiji je
osnivač Grad Beograd, kao i o razrešenju i imenovanju članova školskih odbora u jednom broju osnovnih i
srednjih škola.
U Komisiju za dodelu Nagrada Grada Beograda za novinarstvo imenovani su novinari Saša Barbulović,
Julijana Simić Tenšić, Nebojša Radošević i Zoran Sekulić, a za predsednika Komisije imenovana je Ivana
Vučićević, novinar.
U Komisiju za dodelu Nagrade Grada Beograda za herojsko delo imenovan je Predrag Marić, umesto Radeta
Miloševića, koji je ove dužnosti razrešen na lični zahtev.
Gradski odbornici doneli su i rešenje kojim se usklađuje prethodna odluka Privremenog organa Grada
Beograda o imenovanju Organizacionog i Izvršnog odbora Beogradskog maratona. Predsednik
Organizacionog odbora je gradonačelnik Beograda Siniša Mali, dok dužnost predsednika Izvršnog odbora
obavlja Goran Vesić, gradski menadžer.
BETA, RTS
Pada rata za kredit i do 5.000 RSD
Od 27. marta dužnicima će biti omogućeno da kredite s deviznom kauzulom otplaćuju po kursu po kojem im
je kredit i odobren, kaže Jorgovanka Tabaković.
"Od 27. marta primenjivaće se izmene Zakona o zaštiti
korisnika finansijskih usluga usvojen u decembru 2014, a koji
se odnosi i na preduzetnike, i na poljoprivredne proizvođače, i
na građane", kazala je guvernerka Narodne banke Srbije za
RTS.
Kako je objasnila, to se odnosi i na građane koji su uzeli
kredite i pre 2012. godine.
"Građani će tako imati uštedu,
recimo od 5.000 dinara po mesečnoj
rati za kredit u švajcarskim francima
za ratu od 500 franaka, a 2.400
dinara za toliku ratu kredita u
evrima", kazala je guvernerka.
Ona je pozvala Udruženje bankarskih klijenata Efektiva da sa 20 vrsta različitih
tipova kredita indeksiranih u devizama dođu u Narodnu banku Srbije gde će se
napraviti simulacija po četiri modela koje je NBS ponudila za dužnike koji imaju
kredite u švajcarskim francima.
"Da napravimo simulaciju po četiri modela koja smo ponudili i da im pokažemo
da je to u interesu svih građana Srbije", dodala je ona.
Guvernerka je izrazila uverenje da će pozitivan trend stabilnosti dinara biti
nastavljen, te da će ukoliko ne bude nepredviđenih šokova "dobrobit stabilnosti
osetiti svi".
Kada je reč o iznosu
prosečnih plata u Srbiji
za januar, koje su niže
nego u decembru prošle
godine, guverneka NBS
objašnjava da je ona u
prilici da komentariše
ono što je osnovni
posao Narodne banke obezbeđivanje
stabilnosti i niske
inflacije. "Od 44 zemlje
iz EU, samo 13 njih je
sa visokom inflacijom.
Srbija spada u grupu
od 31 od onih koje
imaju deflaciju. Bolje
je razgovarati o
pozitivnim efektima, a
ne samo kritikovati",
zaključila je Tabaković.
"Jačanje dinara jeste značajan podsticaj, ali stvari ne mogu toliko bitno da se
poboljšaju u roku od dva, tri ili pet dana, ali to je značajan efekat i monetarnih
mera i politike koje je NBS sprovodila, ali i značajan uticaj poverenja koji je
pokazao MMF u mere koje Vlada Srbije ima nameru da sprovede", kazala je Tabaković.
Ona je istakla da će milijarda i 168 miliona evra od Međunarodnog monetarnog fonda da ode u državne
režerve, u slučaju da država bude imala platno-bilansnih problema.
"S obzirom na sprovođenje mera fiskalne konsolidacije Vlade Srbije i ozbiljnost da se sve najavljene mere
sprovedu, što jesu dobre garancije, ta sredstva ostaće samo rezervisana, ona neće biti potrebna, jer su
dezivne rezerve NBS stabilne i uvećane od 2012. godine", kazala je guvernerka.
Toni Bler u Srbiji, ministri ćute
Kako B92 ekskluzivno saznaje, Toni Bler je danas posetio Beograd i održao jednosatno predavanje
pojedinim ministrima. Njegova poseta obavijena je velom tajne.
Niko od ministara izlazeći sa predavanja nije želeo da
komentariše o čemu je bilo reč.
Predavanje je održano u Tolstojevoj 2 na Dedinju, ali ulaz ekipi
B92 nije bio dozvoljen. Na parkingu smo zatekli službena vozila
Vlade Srbije. Predavanje Tonija Blera trajalo je oko jedan sat,
posle čega su klub poslanika počeli da napuštaju ministri.
Ipak, niko od njih nije želeo da daje izjave.
Na pitanja B92 nisu odgovorili ministri Dušan Vujović, Ivan Tasovac, Nikola Selaković i Zorana
Mihajlović, a gradonačelnik Beograda Siniša Mali je kratko rekao da će "o sastanku pričati neko drugi".
U međuvremenu, vozila britanske ambasade defilovala su oko vile u kojoj su u tom trenutku sastanak imali
srpski ministri i nekadašnji britanski premijer.
Nekadašnjem šefu britanske vlade očigledno je bilo bitno
da u Beogradu ostane neprimećen, pa je zato Klub
poslanika napustio kroz zadnji izlaz, najverovatnije kroz
kuhinju. Napustio je objekat u pratnji blindiranih kombija
i automobila.
Iako nam ulazak u sam objekat nije bio dozvoljen, saznali smo
da je Toni Bler ministrima objašnjavao strategiju političkog delovanja, odnose sa javnošću to kako bi trebalo
da komuniciraju s medijima.
Takođe, rekao im je da bi trebalo da se fokusiraju na tri ili četiri teme tokom svog mandata.
Lični bankrot bi rešio problem sa "švajcarcima"
Najpovoljnija opcija za prevazilaženje problema vraćanja kredita indeksiranih u švajcarskim francima kako
za građane, tako i za banke, bio bi mehanizam ličnog bankrota, koji podrazumeva podeljenu odgovornost
dužnika i poverioca, piše danas finansijski portal Kamatica.
Povodom četiri mere koje je Narodna banka Srbije ponudila kao opcije za rešavanje problema kredita u
"švajcarcima", u tekstu Kamatice navodi se da lični bankrot oslobađa dužnika ropstva, ali sa svojevrsnom
kaznom, odnosno sa pripisivanjem odgovornosti dužniku.
"Njemu se kao kazna za zamišljanje finansijske avanture umesto
racionalnog planiranja oduzima imovina, ako je uopšte ima, i
uvodi prinudno upravljanje finansijama, ali i daje mogućnost za
novi početak".
Najbitnija funkcija koju lični bankrot nosi je, kako se ukazuje,
podeljena odgovornost.
"Klijent će snositi odgovornost za svoje loše planiranje a, sa druge strane, banka će izgubiti novac ako svog
klijenta gurne u bankrot.
I, upravo ova relacija postavlja zadatak bankama da zarad interesa o njihovom profitu vode računa o
klijentima", napominje se u tekstu.
Ocenjujući da se "upravo ovde u korenu suzbija mogućnost da se klijentu ponudi nestabilan finansijski
proizvod", u komentaru Kamatice se zaključuje da je mehanizam ličnog bankrota veliki posao na koji ćemo
u Srbiji još čekati.
NBS je juče donela odluku kojom je obavezala banke da korisnicima ponude četiri modela za otplatu kredita
indeksiranih u švajcarsklim francima.
Prvi model podrazumeva konverziju kredita u "švajcarcima" u evre po kursu nižem za pet odsto, uz kamatu
koju banka primenjuje na kredite u evrima, i uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u
skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina.
Drugi model je konverzija "švajcaraca" u kredit u evrima, uz snižavanje kamatne stope banke na kredite u
evrima na godišnjem nivou za jedan procentni poen, pri čemu ona ne mora biti niža od tri odsto, takođe uz
mogućnost produženja roka otplate a najduže za pet godina.
Treći je da kredit ostane u švajcarskim francima, ali da se kamata na godišnjem nivou smanji za jedan
procentni poen, i uz mogućnost produženja roka otplate kredita do pet godina.
Poslednji, četvrti model je da kredit ostane u "švajcarcima" a da se iznos mesečne rate snižava za 20 odsto
ugovorenog iznosa u periodu od 36 meseci od dana zaključenja aneksa ugovora, i da se ukupan iznos za koji
su mesečni anuiteti umanjeni otplaćuje u 12 jednakih mesečnih rata nakon isteka prvobitnog roka dospeća
kredita.
"Ne uzimajte povrat novca od povećanja kamata"
Udruženje bankarskih klijenata Efektiva pozvalo građane da odbiju vraćanje novca od povećanja kamata i
predložilo masovno podnošenje tužbi kao vid pritiska na banke i Narodnu banku Srbije da bi rešile
nezakonito postupanje banaka.
Efektiva tvrdi da bi se građani prihvatanjem novca
naplaćenog povećanjem kamate odrekli isplate i zakonske
zatezne kamate koja predstavlja i do 50 odsto od iznosa za
koji se tuži, i ističe da već postoji takva sudska praksa.
To udruženje je ocenilo i da je rešenje problema kredita u
švajcarskim francima koje je ponudila Narodna banka Srbije
nepovoljno i nedovoljno.
"Nakon mesec dana obećanja, jasno je da NBS nema snage, a verovatno ni volje, da se se izvuče iz
bankarske stege i uticaja, a svi dosadašnji razgovori su bili samo farsa i kupovina vremena", navodi
Efektiva.
Na to jasno ukazuje i jučerašnja objava u kojoj se, između ostalog, kaže da se predloženim modelima
isključuje dalja mogućnost regulatornih aktivnosti NBS vezanih za ove kredite.
"Dakle, u NBS smatraju da je njihova uloga, predviđena Zakonom o NBS i Zakonom o bankama,
prestala te da oni više neće raditi posao za koji su papreno plaćeni. Treba biti iskren i reći da ga ni do
sada nisu radili u skladu sa interesima građana Srbije već isključivo u interesu banaka, najviše
stranih koje posluju u Srbiji", tvrdi Efektiva.
To udruženje navodi da neće dozovliti NBS da se tek tako izvuče iz procesa rešavanja svih problema koje
građani imaju sa bankama i podsećaju da su i ranije iz NBS dolazile izjave koje su išle u prilog bankama,
kao i saopštenja kojima su građani odgovarani od podnošenja tužbi zbog jednostranih podizanaja
kamatnih stopa.
Kako je navedeno, tri godine nakon donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga NBS
priznaje da je ovaj potez banaka bio nezakonit i to potvrđuje jučerašnjom obavezujućom odlukom.
"Ko nam onda garantuje da NBS neće, kao i u slučaju preplaćenih kamata gde je NBS zapravo reagovala
zbog velikog broja pokrenutih sudskih sporova i dobijenih presuda u korist klijenata, za godinu-dve
reagovati i u slučaju indeksiranja kredita u stranoj valuti, nakon što građani krenu u masovno pokretanje
sporova za poništenje ovih ugovora", ističu u Efektivi.
To udruženje naglašava da bilo kakvo potpisivanje aneksa, čak i prihvatanje neke od ovih ponuda, ne
isključuje mogućnost klijentu da i nakon pet godina pokrene sudski spor za poništenje ugovora, tako da nije
jasno zašto je NBS izašla u javnost sa predlozima koji nikako ne mogu trajno rešiti ove probleme već samo
produžavaju agoniju, kako korisnika kredita tako i banaka koje se suočavaju sa sve većim problemima
likvidnosti i nenaplativih kredita.
Banke hoće da iscede građane i iznesu pare iz Srbije
Očigledna je namera da se bankama dozvoli da što je moguće duže "cede" deo građana i privrede koji još
uvek plaća svoje obaveze, a zarađeni novac iznesu van zemlje, navodi Efektiva. U narednih nekoliko dana
Efektiva će napraviti matematičke kalkulacije predloženih modela kako bi se konkretnim primerima videlo o
kakvim se "pogodnostima" zapravo radi.
Kladionice: 28 radnika "na crno"
Inspektorat za rad sproveo je nadzor u kladionicama u Srbiji u kome je otkriveno da je od 446 zatečenih
osoba, njih 28 angažovano "na crno".
To znači, kako se navodi, da poslodavci sa njima nisu zaključili
ugovore o radu i nisu ih prijavili na obavezno socijalno osiguranje.
Taj nadzor inspektorat je sproveo 24. februara u kladionicama u
Srbiji, a inspektori rada su zbog utvrđenih nepravilnosti doneli 20
rešenja u oblasti radnih odnosa i 64 rešenja u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu.
Takođe, zbog toga što zaposleni nisu osposobljeni za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, inspektori su
doneli i dve zabrane rada.
U oblasti radnih odnosa podneto je 14 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu sedam zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnog i odgovornog lica,
navodi se u saopštenju Ministarstva rada.
Ovim nadzorom je obuhvaćeno 313 kladionica, dok je prethodnim pojačanim nadzorima 4. februara bilo
obuhvaćeno 731 kladionica.
Rusi zainteresovani za PKB, tvrdi Mali
Ruski investitori zainteresovani su za privatiziciju PKB-a, izjavio je danas gradonačelnik Siniša Mali, koji
veruje da je taj poljoprivredni kombinat interesantan i za investitore iz drugih zemalja.
Mali je u izjavi Tanjugu rekao da je prošle godine, kada
su uvedene sankcije EU prema Rusiji, ta zemlja izrazila
zainteresovanost da kupuje što više proizvoda iz Srbije,
posebno poljoprivrednih i prehrambenih.
"To su aktivnosti koje teku već nekoliko meseci unazad,
a s obzirom da je PKB u procesu privatizacije, oni su
izrazili zainteresovanost da učestvuju u tom procesu
kako bi sebi stvorili bazu za izvoz, ne samo
poljoprivrednih, nego i mlečnih proizvoda u Rusiju", rekao je Mali.
On je podsetio da se krenulo sa privatizacijom PKB-a i da očekuje da će do polovine godine biti raspisan
javni poziv za potencijalne investitore, a u međuvremenu se radi na sređivanju imovinsko-pravnih odnosa.
"Mislim da će PKB, bar taj poljoprivredni deo, biti interesantan za veći broj investitora, a ne samo za
investitore iz Rusije", zaključio je Mali.
"Vlada nema prostora za driblanje"
Srbiji je neophodna nova vizija industrijalizacije privrede, kako bi se povećali proizvodnja i zaposlenost,
kaže ekonomista Dragan Đuričin.
Đuričin kaže da bez zajedničkog dogovora političara, državne administracije i ekonomista nema zaokreta od
regresije u kojoj se Srbija nalazi već dve i po decenije.
Prvi korak ka tom zaokretu i na putu industrijalizacije privrede je, ističe Đuričin, već učinjen sa vladinim
merama štednje.
Upitan da li bi reforma
javnih preduzeća i
problem Železare u
Smederevu mogli da
ugroze dalju realizaciju
aranžmana sa MMFom, on kaže da "Vlada
nema prostora za
driblanje". Podseća da
Srbija po ovom
arnažmanu ne može da
finansira preduzeća iz
budžeta. "Vlada je
izgubila opciju da izvrši
privatizaciju Železare u
ovim pregovorima, ona
sada kupuje vreme sa
traženjem
menadžerskog tima koji
bi vodio Železaru kako
bi eventualno opet
reaktivirala program
privatizacije ako se
pojavi novi kupac",
ističe on. Ako se ni
prva ni druga opcija ne
ostvari, "nulta opcija",
kako je naveo, je
zatvaranje preduzeća,
do čega kako veruje
ipak neće doći. Upitan
koliko bi Železara,
zatim Petrohemijski
kompleks za koji se ne
nazire rešenje, ali i
neodrživo poslovanje
Srbijagasa mogli da
fiskalnu konsolidaciju
učine nemogućom, on
kaže da će Vlada morati
Ovaj profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu upozorava da Srbija ne može da da reši sva ova pitanja.
nastavi sa ekonomskim politikama koje su vođene u poslednjih 15-ak godina, jer
takav put ne vodi ekonomiju u stanje održive zaposlenosti. "To je put koji povećava uvoznu zavisnost i
povećava zavisnost ekonomije od duga", kategoričan je on.
Nova vizija industrijalizacije privrede, kako on kaže, pretpostavlja pre svega promenu konteksta i način
razmišljanja, koji, pored makroekonomske perspektive, uvodi i perspektivu privrednih subjekata. "Ništa ne
vredi privredi koja ima nisku inflaciju ako ima negativne stope rasta i visoku nezaposlenost. Zato je glavni
cilj da se povećaju broj zaposlenih i proizvodnja", kaže on.
Da bi se to postiglo, ističe da je neophodno identifikovati ključne proizvodne sektore koji supstituišu uvoz i
povećavaju izvoz i odrediti prioritetne mere koje treba da dovedu do ekspanzije proizvodnje u tim
sektorima. Kontekst, kako kaže, treba da bude takav da se izbegne apresijacija domaće valute i smanji cena
kapitala.
Govoreći o sektorima u kojima je moguće očekivati novu viziju industrijalizacije, Đuričin navodi primer
informacionih i komunikacionih tehnologija, s obzirom na to da Srbija ima solidne resurse za taj plan.
Upitan da li postoji korelacija između vladinih mera štednje i nove industrijalizacije privrede on kaže da su
mere štednje uvek prvi korak. "Svaka zemlja koja ozbiljno razmišlja o svojoj budućnosti mora da se
prilagodi da troši isto koliko i proizvodi. Mi 25 godina proizvodimo manje nego što trošimo i deficite
tekućeg bilansa nadoknadjujemo zaduživanjem", objašnjava on.
U tom smislu predočava da je prvi korak uvođenje čvrstog budžetskog ograničenja ili kretanje ka tom cilju.
"Naša vlada ide ka tom cilju i respekt prema takvoj politici je iskazan odlukom MMF-a", kaže on.
Aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om, ocenjuje kao vetar u leđa Vladi i ohrabrenje da treba da nastavi
sa reformama.
Upozorava da ne mogu sva pitanja da se otvore u istom trenutku, te kaže da verovatno Vlada očekuje neke
investicije koje bi pružile priliku da se otvore nova radna mesta u slučaju da je druga neophodno ugasiti.
"Ako se to ne učini, aranžman sa MMF gubi smisao jer i dalje nastavljamo da se zadužujemo da bismo
finansirali dubioze iz prethnodog perioda", kategoričan je on.
Govoreći o načinima na koji država može da smanji negativne efekte po javni dug zbog jačanja dolara u
odnosu na evro, ovaj sagovornik kaže da Vlada u tom pogledu ne može da učini ništa sem da se prilagodi
svetskim kretanjima.
Većina srpskog uvoza je, kako kaže, vezana za dolare, odnosno energente, što znači da ako raste cena nafte,
što se dešava, raste i vrednost dolara u odnosu na evro i to deluje negativno na naš bilans plaćanja.
Upitan kako je moguće izaći iz začaranog kruga u kome se Srbija našla zbog toga što bi mere štednje mogle
da prodube recesione trendove, on kaže da samo investicije u prioritetne sektore mogu da stave privredu u
ravnotežu.
Ovaj ekonomista ističe da ako se ove godine sprovedu potrebna strukturna prilagođavanja, simboličan pad
BDP-a se ne treba smatrati lošim rezultatom. "Uvek kada ulazite u reforme imate skupljanje privredne
aktivnosti da biste sa novom strukturom ponovo krenuli u ekspanziju", zaključuje Đuričin.
Stefanović (DS): Predlozi NBS neće rešiti probleme
dužnika
Šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović ocenio je danas da predlozi Narodne banke Srbije neće rešiti
probleme građana koji su uzeli kredite u švajcarskim francima.
Stefanović čak smatra da će njihov dug samo biti uvećan i produbljen.
- Dakle, nastavlja se zelenaški odnos poslovnih banaka prema građanima Srbije, pri čemu NBS ništa ne čini.
Javno se odriče bilo kakvih regulatornih mehanizama i na javan transparentan način diže ruke od pomoći
građanima koji imaju kredite u švajcarskim francima ili u evrima - rekao je Stefanović novinarima u
Skupštini Srbije.
On procenjuje da će se situacija i sa građanima koji su uzeli kredite u evrima, takođe pogoršavati iz meseca
u mesec.
- Smatram i apsolutno sam siguran u to da je NBS zajedno sa Vladom Srbije trebalo da donese propis i
regulativu koja bi obavezala poslovne banke da građanima, koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, te
kredite konvertuje u evro po kursu na dan kada su kredit podigli - rekao je Stefanović.
Prema njegovim rečima, DS predlaže da se zakonom ograniče bankarske kamate, kao i da se zakonom
izbace iz upotrebe takozvani skriveni troškovi koji najviše pogadjaju gradjane Srbije.
- Ono što je NBS uradila je kapitulacija dizanja ruku, odustajanje od bilo kakve pomoći građanima Srbije,
davanje četiri vrlo nepovoljne, labave, nerealne opcije koje građanima neće pomoći u vraćanju kredita u
švajcarskim francima - zaključio je šef demokrata u parlamentu.
Stefanović smatra da je oko 20.000 porodica u Srbiji očekivalo neko bolje rešenje i da će se, kako je ocenio,
na kraju sve svesti ili na tužbe protiv tih banaka ili "ono što je još bolje, demokratsko mirno uklanjanje ove
vlasti".
Predstavljanje Zakona o platnim uslugama
Zakon o platnim uslugama biće predstavljen danas u Privrednoj komori Beograda, sa ciljem da se
privrednici informišu o novim zakonskim propisima i blagovremene pripreme za njihovu primenu u praksi.
Uvodna izlaganja podneće predstavnici Narodne banke Srbije, Dragana Stanić - zamenik generalnog
direktora Sektora za platni sistem, i Dejan Dević- zamenik generalnog direktora Direkcije za zakonodavnopravne poslove.
Zakon o platnim uslugama, usvojen 18. decembra, predstavlja osnov
za unapređenje i modernizaciju postojećeg platnog sistema, kroz
obezbeđenje pravnog okvira za primenu novih instrumenata plaćanja
i uvođenje novih učesnika na domaćem tržištu platnih usluga.
Zakon omogućava sigurniju, kvalitetniju i raznovrsniju uslugu plaćanja, znatno veću konkurentnost u
platnom prometu, kao i usaglašavanje pravnog okvira sa praksom EU.
U Komori ističu da veruju da će se kroz direktan dijalog sa predstavnicima NBS, kao predlagača Zakona,
doprineti otklanjanju eventualnih nejasnoća i bržoj i lakšoj implementaciji Zakona u praksi.
Ministarstvo razmatra izveštaj o medijima
Državni sekretar Saša Mirković kaže da je Ministarstvo kulture i informisanja u ponedeljak dobilo Izveštaj o
vlasničkoj strukturi i kontroli medija Saveta za borbu protiv korupcije i da sa pažnjom razmatra taj
dokument.
Saša Mirković je Tanjugu rekao da bi u narednih nekoliko dana dokument trebalo da bude objavljen.
"Trenutno analiziramo taj dokument koji bi, kako je
najavljeno, u narednih nekoliko dana trebalo da bude
objavljen i na sajtu Saveta", rekao je Mirković.
Očekuje da javnost bude u mogućnosti da se upozna sa
tekstom Izveštaja, sa sadržajem i analizama koje je sačinio
Savet.
"U svakom slučaju, Ministarstvo kulture i informisanja sa pažnjom razmatra taj dokument i imaćemo
određeno viđenje navoda iz Izveštaja. Mislim da je najbolje sačekati da bude i zvanično publikovan od
strane Saveta, kao i da se čuju argumenti članova Saveta koji su radili na njegovoj izradi", rekao je
Mirković.
Upitan da li će taj Izveštaj doneti nešto novo na medijskoj sceni, Mirković je odgovorio da je rano davati
procene.
Prema njegovim rečima, treba sačekati da Ministarstvo kulture i informisanja uradi stručnu analizu, kao i
ostala ministarstva kojima je taj Izveštaj upućen.
Savet za borbu protiv korupcije dostavio je Vladi Srbije 20. februara Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli
medija u Srbiji.
U Izveštaju se analizira vlasnička struktura medija, vlasništvo države u medijima, kontrola medija kroz
različite modele finansiranja, funkcionisanje regulatornih tela, kao i fenomeni tabloidizacije, cenzure i
autocenzure.
Kao i u prethodnom izveštaju, Savet je dao preporuke Vladi za razrešenje uočenih problema.
Dr Ljubodrag Savić: Štednja i posle Grčke
Veća je šteta kad MMF nije tu nego što nam koristi kad imamo aranžman sa njima
VEĆA je šteta kad MMF nije tu nego što nam koristi kad
imamo aranžman sa njima.
Prvi benefit je što potencijalni strani investitori mogu lagodnije
da gledaju na Srbiju koja ima sklopljen ugovor sa
međunarodnom monetarnom institucijom. Ali, ne bi trebalo
očekivati ni preteran skok interesovanja svetskih kompanija za
naše tržište, samo zato što je MMF tu.
Drugo, bez obzira na to što premijer poručuje građanima da se ne raduju, jer 1,2 milijarde evra neće ući u
potrošnju i plate, veoma je korisno što imamo taj novac kao podršku makroekonomskoj stabilnosti i
očuvanju kursa. To je aranžman sa vrlo niskim kamatnim stopama i u suštini je povoljan i kvalitetan.
Za građane je korisno i to što će MMF sada da natera Vladu da uđe u reformu javnih preduzeća i državne
uprave.
Što se tiče opasnosti koje aranžman nosi, to je pre svega striktna ekonomska politika koju nam nameću u
vidu stroge štednje i finansijske discipline. Sve je to važno, ali se bojim da će težište biti na tim ciljevima
nauštrb rasta proizvodnje. Preterana štednja i pad potrošnje kod građana ne mogu da stimulišu rast
proizvodenje.
Podsetiću da je MMF još na primeru Grčke priznao da politika striktnog stezanja kaiša nije dala očekivane
rezultate. I pored toga, sa nama su sklopili aranžman kao da se ništa u pristupu nije promenilo.
ZABRANJEN Dekan protiv ombudsmana
Tribina “Zaštitnik građana između pravne države i državne bezbednosti”, u organizaciji Studenata za
slobodu, juče nije održana zbog zabrane dekana Pravnog fakulteta Sima Avramovića.
Na tribini je trebalo da govore: Saša Janković, zaštitnik
građana, dr Tanasije Marinković, vanredni profesor na
predmetu ustavno pravo i Sonja Stojanović, direktorka
Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Janković je, inače, u poslednje vreme u sukobu sa ministrom odbrane Bratislavom Gašićem zbog sumnji
koje je izneo da je VBA radila mimo zakona, nakon čega je u listu “Odbrana”, koji izdaje ministarstvo,
Janković optužen da učestvuje u hajci protiv Vojske Srbije.
Janković bez
komentara
Ombudsman Saša
Janković ne želi da
komentariše
neodržavanje tribine.
- Obavestili su me da se
tribina odlaže, ali ne bih
da ulazim u odnose
- Krajem prošle godine smo organizovali tribinu pod nazivom “Autonomija
univerziteta između slobode i odgovornosti”, na kojoj smo kroz prizmu plagijata dekana i studenata, tim
razgovarali o nadležnostima i odgovornostima državnih institucija. Dva dana pred pre što se radi o mom
tribinu su nam dva od tri govornika otkazala učešće, ali su prof. dr Jovica Trkulja i gostovanju - kaže
Janković za “Blic”.
dr Srbijanka Turajlić u poslednjem momentu prihvatili da govore. Dekan je ovu
tribinu pokušao da zabrani jer bi se „to pretvorilo u kritikovanje ministra i univerziteta što ništa nije uradi“ stoji u saopštenju udruženja
Studenti u saopštenju navode da je tribina zabranjena u usmenom razgovoru, gde
je Avramović naveo tri razloga za zabranu. Prema navodima iz saopštenja:
“zabrana tribine sa ombudsmanom biće osnov da sutra zabrani tribinu sa
Vojislavom Šešeljem ukoliko neka druga studentska organizacija to bude želela da
organizuje”. Drugi navedeni razlog je kažnjavanje studenata za slobodu zbog
prethodne tribine o plagijatima.
Na kraju je dekan dozvolio da se tribina održi, a nakon nje je donet
Pravilnik o organizovanju i održavanju studentskih tribina i skupova,
kojim se i formalno uvodi mogućnost cenzure.
Kao treći razlog za zabranu dekan je zamerio to što nije pozvana
druga strana, dok studenti smatraju da bi pozivanje druge strane
predstavljalo politizaciju skupa.
Tribinu sam zabranio lično kao
moralni čin i pedagošku meru.
Dekan Sima Avramović
Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta, kaže za “Blic” da
održavanje nije dozvoljeno zbog izneverenog poverenja prillikom
prethodne tribine.
- Tribinu sam zabranio lično kao moralni čin i pedagošku meru, budući da prethodna tribina nije bilo ono na
šta sam dao saglasnost - promenjeni su gost, a i tema nije odgovarala onom što je najavljeno. Uostalom,
većina članova ovog udruženja su studenti FPN - kaže Avramović za “Blic”.
Download

BETA/RTS/POLITIKA/TV N1/AKTER/RTV VOJVODINA Sindikat