ISSN 2233-1212
1
САДРЖАЈ
05 Уводник
06 Министарство науке и технологије
Наука
08 Министарство науке и технологије
Технологија
10 Стипендирамо будућност
12 Колумна
13 Занимљива страна науке
15 Наука и технологија у РС
17 Тема броја
Фестивал Науке
22 Понос Српске - Милан Врућинић
Улагање у науку је улагање
у будућност
24 У региону
27 Интервју - Проф. др Гордана Ђурић
Наука као покретач развоја
30 Умови који су промијенили свијет
Дивни свијет који ће створити
еликтрицитет
36 Откривамо откриће
Неутрини релативизују Ајнштајна
40 Еурека
41 Макроскоп
44 Инфинити представља
Пољопривредни институт
Републике Српске
46 Препоручујемо
47 Конкурси
#001 // АПРИЛ 2012.
УРЕДНИК ИЗДАЊА: Винко Богдан // ЗАМЈЕНИК УРЕДНИКА: Биљана Војводић // РЕДАКЦИЈА: Санда Десница, Бранка Савић, Санела Вуклишевић, Никола
Плавшић, Зоран Цветковић, Aquarius // ДИЗАЈН И ПРЕЛОМ: Aquarius // ИЗДАВАЧ: Министарство науке и технологије Републике Српске
ШТАМПА: Атлантик д.о.о.
3
SCIENTIA IPSA
POTENTIA EST
(Знање је моћ)
Неспорна је чињеница да се успјешна будућност
неке друштвене заједнице данас везује за
изградњу тзв. друштва знања, односно, друштва које обиљежава феномен културе знања (образованост, иновативност и сарадња) и економије
знања (производња новог знања и компетенција
на глобалном тржишту знања). Наука, као
подручје у којем се ствара ново знање, на најбољи
начин потврђује наведену латинску пословицу, јер
је наука основни покретач развоја, дјелатност која
омогућује задовољавање великог броја друштвених потреба, посебно оних у подручју образовања,
привреде и општег квалитета живота.
Увјерен сам да је знање стратешки ресурс Републике Српске, а да је научно-истраживачка
дјелатност извор знања, нераскидиви дио образовног система, предуслов самоодрживог друштвено-економског развоја и дио
цивилизацијског развоја, односно културе нашег друштва. Улагање у образовање и научноистраживачку дјелатност је улагање у перспективну будућност и залог њене сигурности. ИнфиНИТи је промотивно улагање у будућност.
Стална промоција науке и правих научних
вриједности, као и перманентна борба за квалитет и екслузивитет знања, посебно је важан
задатак који треба да обезбиједи адекватно
позиционирање науке и истраживања у друштву. У том смислу посебно је важан системски приступ и све активности које имају за циљ промјене
друштвене свијести о улози науке у друштву и односа друштва према науци. ИнфиНИТи је још једна
димензија тог настојања.
Наука, истраживање, иновације и технолошки развој на својеврстан начин удаљени су од
очију јавности. За то постоје бар два крупна разлога: Прије свега, то је непознавање ствари, тема,
материје и свега што је у вези с науком, па због
тога је бијег од ове тематике уобичајени приступ.
Незаинтересованост је такође један разлог, јер се
у науци, по дефиницији, не дешава ништа спектакуларно, барем не у оној мјери и динамиком као у
неким другим областима живота и рада. Има и оно
треће: они који се баве науком и истраживањем
у највећем су броју случајева толико окупирани
4
својим послом да због тога не придају значај потреби за промоцијом резултата рада и истраживања.
ИнфиНИТи асоцира на бескрај, на далеке неистражене просторе и непознанице које доноси будућност, али и неријешене загонетке прошлости, као и стална питања егзистенције у
садашњости. Превише је питања без одговора и
због тога пред човјечанством стоје крупни задаци које намеће потреба за опстанком и развојем.
Алхемичари, визарди, истраживачи, научници, иноватори, занесењаци, увијек су били
они који су из њима знаних разлога, а прије свега због чињенице да је човјек мислеће и вјечно
самоиспитивајуће и истраживачко радознало биће, настојали да пронађу одговоре на ова
и слична питања. И због тога се често дешавало
да се изгубе у неком свом свијету, заборављајући
на реално окружење... Због тако постављених
циљева често су ишли испред свог времена и бивали несхваћени, сматрани чудацима, па и горе од
тога...
ИнфиНИТи има задатак да заинтригира, мотивише, информише, демистификује, да упути на
размишљање о неистраженим пространствима, да
разигра машту и постави питања на која још није
добијен одговор, да да преглед неких нових научних спознаја и открића, технолошких иновација.
У увјерењу да ће на тај начин доћи до појаве нових нараштаја научника и истраживача, способних
да одговоре изазовима савременог доба, ИнфиНИТи има пуно оправдање за своју егзистенцију и
мисију.
Јавност је релативно мало обавјештена о стању
у научно-истраживачкој дјелатности и њеној улози у развоју образовања, привреде и цјелокупног
економског развоја Републике Српске. ИнфиНИТи
треба да допринесе побољшању ситуације у том
погледу.
Ово је и прилика да све читаоце и оне који ће
то постати позовемо на сарадњу. То се прије свега односи на академску, научно-истраживачку,
технолошку, иновативну заједницу, као и све
оне који желе да промовишу и помогну научни и истраживачко-развојни рад. Исто тако ово
је посебно адресирано као позив и пословној
заједници, без чије подршке, сарадње, а нарочито
примјене иновација и истраживачко-развојних резултата, ове активности губе на значају и постају
сврха саме себи.
Надам се да ће ИнфиНИТи да оправда своју
мисију и да ће значајно утицати на позитивне промотивне и друге процесе који утичу на адекватније
позиционирање и развој науке, а тиме и развој
друштва у цјелини.
Проф. др Јасмин Комић,
Министар науке и технологије Републике Српске
5
Mинистарство науке и технлогије
НАУКА
Стварање и примјена новог знања зависи
од успјешности рада научноистраживачке
заједнице у којој појединци, научници и
истраживачи стварају, примјењују и преносе
ново знање на будуће генерације.
Н
аука у спрези са технологијом је уграђена
у саме темеље модерне цивилизације и
чини њен нераскидиви дио. Енорман раст
научних достигнућа и огромна и непроцјењива
моћ научних истраживања на далекосежан начин прожимају све аспекте живљења савременог
човјека. Развој науке и стварање новог знања је
стратешко опредјељење многих земаља и од виталног је значаја за њихов цјелокупан друштвени и цивилизацијски напредак. Међутим, напредак и успјех нису само материјално богатство, јер
је напредна она земља у којој људи желе да живе
и раде и у коју сви радо долазе. Сви ми желимо
развијену и успјешну Републику Српску, у којој сви
њени грађани осјећају да припадају кругу напредних европских народа и земаља. Зато је потребно да унаприједимо квалитет живота и рада, сачувамо културну и природну баштину, још више
унаприједимо економију. Како би постигли све то
чему тежимо, неопходни су нам развијена научноистраживачка дјелатност, наука и знање.
Да би научноистраживачка заједница могла
успјешно обављати све задатке који се постављају
пред њу, потребно је обезбиједити низ неопходних услова. То су, прије свега, научноистраживач-
ФЕСТИВАЛ НАУКЕ
Ресор науке, Министарства науке и
технологије Републике Српске, организовао је први Фестивал науке, који се у новембру прошле године одржао у шест градова Републике Српске. Циљ овог фестивала је промоција науке и упознавање што
већег броја грађана Републике Српске са
могућностима, потребама и достигнућима из
области научноистраживачке дјелатности у
Републици Српској.
6
ка инфраструктура – простор,
лабораторије,
опрема, уређаји
и системи, научна публицистика (књиге, часописи,
научне
базе
података),
могућност размјене
најновијих
научних
информација
са
колегама
на
конференцијама, скуповима, предавањима, научно
оспособљавање и усавршавање,
финансијска средства, одговарајућа
законска регулатива – могућности легалног
организовања, заштита ауторских права, правила
напредовања у научноистраживачким звањима,
планирање и дефинисање приоритета на нивоу
шире друштвене заједнице...
Све ово је било на уму људима који су обављали
одређене политичке, управне и законодавне послове у Републици Српској и који су одлучили да 1993. године формирају Министарство
образовања, науке и културе, 1997. године Министарство науке и културе и на крају 2002. године
Министарство науке и технологије, тј. министарства која су у свом саставу имала ресор науке.
Без обзира на то у којем се министарству налазио ресор за нaуку, у ових 20 година постојања Републике Српске, у њему су се обављали и обављају
управни, стручни и административно-технички
послови у оквиру рјешавања конкретних захтјева
физичких и правних лица из домена научноистраживачке дјелатности, праћење и анализирања
стања у овој области, надзор над радом научноистраживачких организација, креирање политике,
стратегије и акционог плана у области науке.
Ресор за науку предлаже и извршава закон и
друге прописе, припрема међународне програме и споразуме о научноистраживачкој сарадњи
у складу са Уставом. Подстиче, унапређује и прати међународну научноистраживачку сарадњу
организација и истраживача, спроводи поступке конкурса за финансирање научноистраживачких програма, евидентира остварења научних истраживања, предузима мјере за остварење
научних истраживања у складу с потребама еко-
ПОДРШКА
Посебно је потребно истаћи подршку научноистраживачким активностима које министарство даје путем финансирања програма:
• основних, примјењених и развојних
истраживања,
• оспособљавања младих надарених за научноистраживачки рад,
• усавршавања научноистраживачког кадра,
• набавке научне и стручне литературе из иностранства и приступа електронским научним и
стручним базама података,
• издавања научних публикација,
• одржавања научних скупова,
• подстицаја активности научних и научностручних удружења које су у функцији
унапређивања научноистраживачког рада,
• промоције и популаризације науке и
технологије,
• обезбјеђивања и одржавања научноистраживачке опреме и простора за научноистраживачки рад,
• међународне научноистраживачке сарадње и
• јачања капацитета за провођење политике научноистраживачке дјелатности.
номског и друштвеног развоја Републике, води
евиденцију о научним организацијама, кадровима и научноистраживачкој инфраструктури, израђује и обрађује статистичке податке
аналитичко-информативних материјала, подржава рад и активности Републичког савјета за науку и технологију...
Закључци са многобројних савјетовања,
конференција и округлих столова, који су одржани у претходном периоду, а везани су за развој
науке и технологије (и образовања) у Републици
Српској, указали су на неопходност непрекидног
финансирања научноистраживачке дјелатности
у обиму који је потребан и реално могућ, као и на
посљедице које у супротном директно трпи научноистраживачка дјелатност, а индиректно и
образовање, економија и друштво у цјелини.
Зато је потребно пратити, развити и усклађивати
динамику висине средстава и оспособљености научноистраживачког потенцијала како би се та
средства продуктивно искористила. Јасно је да
све анализе потенцирају закључак да улагања у
научноистраживачку дјелатност постају инструмент националних економија за постизање компаративних предности у условима јако изражене
глобалне конкурентности.
CRIS
Без база података о истраживачким организацијама, истраживачима и истраживачким пројектима
није могуће на квалитетан начин водити политику научног развоја. Због тога је Министарство науке
и технологије имплементирало електронску базу података E-CRIS.RS, односно информациони систем
о истраживачкој дјелатности (Current Research Information System - CRIS) по угледу на сличне системе који се у Европи граде и примјењују већ дуже времена. За координацију свих активности везаних
за имплементацију система Е-CRIS задужен је E-CRIS центар који је смјештен у Министарству и који се
брине о организацији и координацији прикупљања података у систему E-CRIS.RS, провјерава услове
за упис (регистрацију), те надзире квалитет података које му шаљу истраживачке организације и истраживачи. Тренутно се у бази налазе подаци од преко 750 истраживача и око 50 научноистраживачких организација. Сви подаци у E-CRIS.RS бази међусобно су повезани, а приказују се на нашем и на
енглеском језику.
7
АИДРС И SARNET
Mинистарство науке и технологије
ТЕХНОЛОГИЈA
У 2011. години Министарство науке и технологије додијелило је
подстицаје Савезу иноватора са његових седам удружења, као и за 21
појединачни иноваторски рад.
Ж
ивимо у времену сталних и брзих технолошких промјена, које су основни покретачи привредног развоја, а знање се
појављује као главна економска категорија.
У савременом свијету способност земље за економски и технолошки развој зависи од стварања
нових технологија унутар земље и ширењу
технологија извана, односно способности земље
да економски искориштава иновације и нове
технологије ради повећања продуктивности, без
обзира да ли их је сама створила или преузела.
Иновативне активности у савременим привредним системима представљају услов њиховог опстанка на тржишту.
Ресор технологије, Министарства науке и
технологије Републике Српске, треба да одговори захтјевима све значајнијег позиционирања
технолошког развоја и иновација у савременим друштвено-економским системима. У складу са кључним приоритетима дефинисаним у европским стратешким документима, циљ ресора
технологије јесте подстицање развоја, унапређење
и трансфер технологија, посебно информационокомуникационих технологија, подстицање и
промовисање иновативне активности и доношење
и спровођење стратешких докумената у области
иноваторства и технолошког развоја Републике
Српске.
Министарство науке и технологије подстиче развој иноваторства у Републици Српској
кроз финансијску подршку Савезу иноватора,
удружењима иноватора и другим организацијама,
које се баве иноваторством, као и појединцима или
групама иноватора. Финансијска средства иноваторима или организацијама иноватора додјељују
се у зависности од фазе реализације иноваторског рада, од описа идејног рјешења иновације,
израђеног функционалног модела или поступка,
преко прототипа или поступка који је израђен, уз
позитивне резултате испитивања до заштите интелектуалног власништва.
8
У 2011. години Министарство науке и технологије
додијелило је подстицаје Савезу иноватора са
његових седам удружења, као и за 21 појединачни
иноваторски рад.
Такође, Министарство науке и технологије подстиче развој технологија у Републици Српској
кроз додјелу финансијских средстава пројектима
из области технолошког развоја. То су пројекти
за израду елабората или студије о тестирању
и увођењу савремене технологије, пројекти
тестирања и увођење савремене или значајно
побољшане постојеће технологије, са могућношћу
провјере на моделу, пројекти конструкције, израде и испитивања сопствене опреме, као и набавке савремене опреме, те излагање рада на стручним скуповима у земљи или иностранству, као и
учествовање у организацији стручних скупова о
развоју технологија у земљи.
Поред високошколских установа и института,
једна од циљних група ових активности су мала
и средња предузећа, која показују интерес за
подстицаје развоја технологија, али још увијек у
недовољном обиму. Корисници подстицаја развоја
технологија у 2011. години су били пет факултета јавних универзитета, седам малих и средњих
предузећа, два института и два удружења, за
укупно 20 пројекта.
У оквиру Министарства науке
и технологије дјелују и двије јавне
установе: Агенција за информационо
друштво Републике Српске и Академска и истраживачка мрежа Републике
Српске - SARNET.
Агенција
за
информационо
друштво Републике Српске задужена је за унапређење и праћење
развоја информационог друштва те
промоцију употребе информационокомуникационих технологија у Републици Српској. Надлежности Агенције
су и лиценцирање сертификационих тијела у инфраструктури јавних
кључева, обука кадрова државне управе, стручна верификација
пројеката из области ИКТ у јавном
сектору,
утврђивање технолошких стандарда и стандарда процеса рада у области примјене информатике и интернета, као и праћење
достигнућа у другим земљама и
вршење одговарајуће хармонизације.
Циљ Академске и истраживачке
мреже Републике Српске - SARNET
јесте изградња, развој, одржавање
и
коришћење
информационокомуникационе инфраструктуре за
потребе високошколских и научноистраживачких установа Републике
Српске и међусобно повезивање са
сродним институцијама и рачунарским мрежама на европском и глобалном нивоу.
Такође, предвиђено је да инфраструктуру SARNET-а могу користити и научноистраживачке и наставне
јединице клиничких центара, библиотеке, музеји, установе студентског
стандарда, а у перспективи се планира и укључење комплетног система средњег образовања у Републици Српској.
ТАКМИЧЕЊЕ ЗА НАЈБОЉУ
ТЕХНОЛОШКУ ИНОВАЦИЈУ
ТНТИ
Врло значајна активност Министарства науке и
технологије у претходних пет година је пројекат
„Такмичење за најбољу технолошку иновацију“ ТНТИ, који се заједнички организује са Републиком Србијом и то у двије категорије: „Иновативне идеје“ и „Реализоване иновације“. Прошле године, по први пут у Републици Српској, одржано
је финале овог такмичења, што је додатно промовисало улогу и значај иноваторства и технолошког развоја. Побједник ТНТИ за 2011. годину је
тим „Илуминатор“ из категорије малих предузећа,
којем су на овај начин отворене нове могућности
за развој и потенцијални пласман производње.
ИНОВАЦИОНИ ЦЕНТАР
Влада Републике Српске је, заједно са Владом
Краљевине Норвешке и осталим суоснивачима из
Републике Српске, један од суоснивача Фондације
Иновационог центра Бања Лука - ИЦБЛ, који
представља први модерно опремљени комбиновани центар за подршку и развој компанија, које
су способне да широком тржишту понуде напредна комерцијална решења у виду производа, услуга, запошљавања и унапређења пословних процеса заснованих на знању и примјени иновативних и
напредних технологија. С циљем да постане један
од покретача иновативног друштва у Републици
Српској и да повеже науку и истраживање са пословним сектором, Фондација ИЦБЛ пружа релевантне услуге инкубације и пословног развоја, као
и тржишно оријентисаног стручног савјетовања и
тренинга. Тренутно се у Фондацији ИЦБЛ-у налази осам станара у прединкубацији и седам станара у инкубацији.
ИНОВАЦИОНИ СИСТЕМ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Ради успјешног привредног развоја, за развој науке и технологије у Републици Српској кључно је
успостављање иновационог система Републике
Српске, чија је суштина у обједињавању научноистраживачке и технолошке политике с осталим
дијеловима система. Научно-истраживачка политика се бави искључиво научним истраживањима
док је технолошкој политици сврха у подстицању
предузећа да се развијају, комерцијализују или
усвајају нове технологије. У класичним системима те двије политике су углавном међусобно изоловане и независне, а у савременим друштвеноекономским системима иновацијска политика интегрише научно-истраживачку и технолошку политику уз помоћ процеса подстицања нових инвенција, открића и иновација, као и процеса њиховог ширења, односно ширења технологија,
знања и вјештина за њихову употребу. Ова активност биће један од приоритета Министарства науке и технологије у наредном периоду. Новим Законом о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју, усвојеним у децембру 2011. године, наглашава се повезаност научноистраживачке дјелатности и технолошког развоја, уз обавезу
регистрације организација за развој технологија,
инфраструктурну подршку развоја технологија и
удружења иноватора.
9
ГОДИШЊИ ФОРУМ СТИПЕНДИСТА
ФОНДА ДР МИЛАН ЈЕЛИЋ
Годишњи форум стипендиста Фонда др Милан
Јелић је свечаност на којој се једном годишње
окупљају сви стипендисти Фонда. Циљ форума
јесте упознавање јавности и стипендиста о активностима Фонда, упознавање и дружење са представницима aмбасада у БиХ и истакнутим привредницима.
ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ СА
ЗАВОДОМ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ
ИСТОРИЈАТ, ПРЕДСЈЕДНИК
И ЧЛАНОВИ
Фонд др Mилан Jелић
Стипендирамо будућност
Пут знања је уствари пут успјеха, а ослањајући се на таленат
наших студената сигурно је да ће управо они бити најбоља промоција
Републике Српске у свијету.
О
д свих добара на свијету знање је најбоље.
Оно се не може ни узети, ни дати, ни купити, ни продати. Оно остаје заувијек твоје,
када га једном стекнеш. Развијени свијет је одавно схватио да је људски ресурс главни капитал
за напредак и компететивност једног друштва.
Људски ресурс у науци је широко дефинисан скуп
људи, тј. лица са високим или неким видом постдипломског нивоа образовања, који имају централну улогу у стварању, преносу и употреби нових
знања. Подстицање развоја нове генерације младих научних снага, знања и научне вриједности
такмичењем, систематском евалуацијом и високим критеријима, трајним образовањем и
усавршавањем и примјереним улагањима, основни је предуслов боље будућности Републике
Српске.
То је мисија Фонда др Милан Јелић који се налази под окриљем Министарства науке и технологије
Републике Српске. Фонд подстиче талентоване
младе људе у Републици Српској да унапређују
10
свој потенцијал и остварују резултате по којима ће
бити препознати као интелектуална елита, а чија
ће стечена знања и вјештине бити основ за даљи
развој републике.
Циљеви Фонда су додјељивање стипендија изузетно надареним студентима дипломских и постдипломских студија, односно студентима I, II и III
циклуса високог образовања у земљи и иностранству, награђивање појединаца који се баве научноистраживачким радом и помагање, подстицање
те награђивање талентованих младих људи који
се баве проналазаштвом и иновацијама и другим
друштвено-корисним радом из различитих интелектуалних области.
Стипендисти Фонда др Милан Јелић су млади
људи који знањем и трудом крче свој пут ка успјеху,
а Фонд је ту да им помогне. Пут знања је уствари
пут успјеха, а ослањајући се на таленат наших студената сигурно је да ће управо они бити најбоља
промоција Републике Српске у свијету.
ФФонд др Милан Јелић основан је Одлуком о
образовању Фонда др Милан Јелић, као редован
наставак активности бивше Фондације др Милан
Јелић.
Одлука о формирању Фонда донијета је од
стране Владе Републике Српске 17.03.2011. године, и у том периоду Фонд др Милан Јелић прешао је и дјеловао у оквиру Министарства науке и
технологије Републике Српске. Предсједник Фонда постао је, а и данас је проф. др Јасмин Комић,
министар науке и технологије Републике Српске.
Чланови Фонда су проф. др Рајко Кузмановић,
предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске, Антон Касиповић, министар
просвјете и културе, мр Нада Тешановић, министарка за породицу, омладину и спорт, мр Жељка
Цвијановић, министарка за економске односе и
регионалну сарадњу те др Зоран Тегелтија, министар финансија.
Фонд др Милан Јелић и Завод за запошљавање
потписали су 28.10.2011. године Протокол о
сарадњи са циљем бржег и квалитетнијег
запошљавања стипендиста Фонда сва три циклуса студија. Протоколом је предвиђено да Фонд и
Завод за запошљавање предузму све активности на анимирању послодаваца да запошљавају
стипендисте, да се редовно ажурирају подаци
о стипендистима који завршавају студије, да се
формирају центри за обуку и информисање ради
едукације стипендиста о запошљавању те сачини
посебна радна група за ефикасније запошљавање
стипендиста.
АЛУМНИ БАЗА
У сврху ефикаснијег запошљавања формиран је
Алумни портал.То је мјесто на којем се спајају наука и пракса, нада и очекивања. Задатак Алумни портала је да омогући бржу и ефикаснију
комуникацију између самих стипендиста, стипендиста и привредника те стипендиста и Фонда.
(www.fondmilanjelic.org/alumni)
НАЈБОЉИ НА „САЈМУ
ОБРАЗОВАЊА 2011”
Златна плакета, за „Најбољег излагача», на другом „Сајму образовања 2011“, који је организовала
Унија студената, под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске, припала је Фонду др Милан Јелић.
Критеријуми за оцјену излагача били су комуникативност представника излагача, информисаност
о дјелатностима, уређење изложбеног простора те
садржај и изглед промотивног материјала.
На дводневном сајму одржаном у бањoлучком
Дому омладине, представило се више од 20 излагача из Републике Српске.
11
КОЛУМНА
Проф. dr Миодраг Ловрић
БУДУЋНОСТ НАУКЕ
Вјероватно једно од најтежих питања које данас можете поставити
неком научнику је сљедеће: ко је, или шта је је изазвало велики прасак
(биг банг). Више од сто година нам је познато да се универзум шири.
Праћењем ове експанзије уназад кроз вријеме, до самог почетка, велики
број космолога је закључио да је у самом пра-почетку универзум
заузимао инфинитезималну (бескрајно малу) тачку у простору.
Ч
овјечанство у ову 2012. годину корача веома нестабилним и неизвјесним економским и политичким кораком. Велики број
сајтова на Интернету је прожет есхатолошким
вјеровањима да ће 21-ог децембра 2012. неки катаклизмички или апокалиптични догађаји довести до смака свијета. Чак се понегдје прецизно најављује да ће до смака свијета доћи тачно у
11 часова и 11 минута прије подне. На сву срећу,
до сада је, током посљедњих двије хиљаде година, оваквих најава било преко двјеста и изгледа
да је њихов смисао да се у одређеним тешким периодима људима пружи могућност да побјегну од
непријатне реалности и укаже да се још горе ствари по њих могу десити.
Говорити о будућности науке је наравно
немогуће ако се не пронађе начин да на нашој
12
планети преовлада трајан мир. Тек тада се можемо потпуно фокусирати на ријешавање непосредних фундаменталних проблема са којима се данас
суочавамо: 1,1 милијарда људи тренутно нема приступа чистој питкој води тако да ће вода, ако се
ништа не измјени убрзо постати плаво злато, око
милијарду људи на свету гладује, а сваке године
најмање шест милиона деце умире од глади. Ови
статистички подаци рефлектују само «врх леденог
бријега», са којим се непосредно суочавамо, а на
хоризонту се налази много већа опасност на коју
нас упозорава Стивен Хокинг: уколико људски род
не колонизује друге планете у року од двије стотине година, цивилизација ће заувек нестати. Јасно
је, дакле, да наша будучност зависи прије свега од
убрзаног напретка науке и технологије.
Шта је циљ науке? Да ли је то само потрага за ис-
тином, знањем и бољим разумјевањем свијета око
нас? Уколико се сложимо да је истина скоро увек
само релативна и да су апсолутне истине веома
ријетке, одговор на претходно питање би морао
да укључи и примјењену науку и њен суштински
значај за добробит и бољитак човечанства.
Трагајући за схватањем и тумачењем нашег
окружења и законитости у свемиру као и на субатомском нивоу, поставимо себи питање колико
смо до сада успјели да проникнемо у «вјечне тајне»
природе? Исак Њутн је пред крај живота скромно
навео да себе сматра дјететом које се игра на плажи, док огромни океани истине леже неоткривени пред њим. Ајнштајн је изјавио да је имагинација
важнија од знања, да је знање ограничено и да
машта опасава свет.
Како смо настали, да ли живот има неки виши
смисао? Да ли ћемо икада доћи до одговора на ова
квинтесенцијална питања?
Ако нивое сазнања (и уједно нивое моћи), од
најнижих ка највишим, представимо као пирамиду, на првом нивоу би се налазила фиктивна једнодимензионална створења, на другом
дводимензионална (тзв. Екови), на трећем све
животињске врсте, од четвртог до шестог хомо сапиенс, на сљедећем просветитељи, врхунски научници и најмоћнији људи ове планете. Покушајмо
укратко да дамо одговор на питање да ли се на
врху пирамиде налази Креатор, или Платонов
Демијург.
Вјероватно једно од најтежих питања које данас
можете поставити неком научнику је сљедеће: ко
је, или шта је је изазвало велики прасак (биг банг).
Више од сто година нам је познато да се универзум шири. Праћењем ове експанзије уназад кроз
вријеме, до самог почетка, велики број космолога
је закључио да је у самом пра-почетку универзум
заузимао инфинитезималну (бескрајно малу) тачку у простору. То је стање универзума у тренутку
т = 0, прије више од 13 милијарди година. Од овог
полазишта током великог праска све је настало:
протони, неутрони, звезде, галаксије - чак и простор и вријеме. Број звијезда у свемиру се тренутно процјењује на 300 секстилиона (3 × 1023), а број
галаксија на више од 170 милијарди (1,7 × 1011).
Са друге стране питање свих питања које се
може упутити некој религиозној особи је сљедеће:
ако је Креатор створио универзум, ко је створио
њега?
Да ли је будућност науке везана за смрт религије?
Или ће се једног дана формулисати «теорија свега»
која ће синтетизовати науку и религију, еволуцију
и креационизам (интелигентни дизајн)? За такву
теорију предлажемо назив креацеволуција (на енг.
цреатеволутион).
За успостављање овакве обједињујуће теорије
потребно је укомпоновати и хармонизовати више
идеја, почев од антропичног принципа и фино подешеног свемира, који се заснива на концепту фино
уређених свемирских константи које омогућавају
материју и живот и који се не могу објаснити пуким
случајем. У ове спадају вриједности фундамен-
талних физичких константи, релативна снага нуклеарних сила, електромагнетизам, гравитација
између елементарних честица као и размјере маса
тих честица. Поборник интелигентног дизајна и
члан центра за науку и културу Гиљермо Гонзалес тврди да, ако би једна од тих вриједности била
макар мало другачија свемир би био драстично
другачији и било би немогуће да настану многи
хемијски елементи или неке карактеристике свемира као што су галаксије, као и сам живот. Такође,
мора се укључити и једна од најновијих теорија
савремене физике, теорија паралелних универзума (тз. Мултиверзум). Да ли ће нам будућност
донијети теорију свега, која даје јединствени одговор на претходно постављена пра-питања: креатор је еволуцијом настао у једном од бесконачно
много универзума (можда веома негостољубивом)
и на врхунцу своје моћи изазвао велики прасак
гдје је унапријед дизајнирао све свемирске константе на такав начин да је могуће формирање
живота? На срећу живимо у далеко либералније
вријеме гдје не постоји инквизиција која би спалила постављача овакве «јеретичке» теорије, попут Ђордана Бруна који је 17-ог фебруара 1600.
године завршио на ломачи, и који не би морао
да галилејски изјављује Еппур си муове (ипак се
креће).
Можда ће и људски род, ако успјешно преброди све дјечије болести које се односе на борбу за
моћ и самодеструкцију, једнога дана у далекој
будућности, када свемир почне да се скупља, кроз
врхунску примјену науке, изазвати нови велики
прасак и формирати нови универзум?
Да сумирамо. Иако је наука доживјела огроман процват у XX-ом вијеку, ипак су нека основна очекивања изневјерена. Шездесетих година
прошлог вијека су нам најављивали да ће до 1980.
бити откривен лијек против рака и да ће се брод
са људском посадом спустити на Марс. Данас смо,
међутим, на Интернету преплављени теоријама
завјере попут оне да се Аполо никада није спустио на Мјесец (у том циљу НАСА је 2011. поставила фотографије снимљене помоћу лунарног
пратећег орбитера, ЛРО, на којима се виде трагови астронаута у «бази спокојства» на Месецу, како
је мјесто спуштања назвао Нил Армстронг), као и
да је у више наврата окривен лијек против канцера
али да је био забрањиван (попут леатрила, антинеопластона др Бурзинског, итд.), да се путем хиптнотичке регресије може установити истина о отмицама ванземаљаца, да је Мјесец у ствари вештачки сателит, итд.
Поред свега наведеног сматрамо да има разлога за оптимизам и да ће нам наука и технологија
у релативно скорој будућности пружити велики
број револуционарних открића, попут контактних
интернет сочива, која ће обезбјеђивати и директни превод – титлове, при разговору са странцима,
свијет ослобођен болести и глади, крај старењу,
можда и телепортацију (квантумска телепортација
је остварена још пре 10 година) и коначно контроли људске еволуције.
13
Знате ли да је Земља сваки дан све
лакша и лакша?
Према прорачунима др Криса Смита (Chrisa Smitha) и физичара Дејва Ансела (Davea
Ansela) са Универзитета Кембриџ (Cambridge) Земља годишње на тежини губи чак
10.000 она.
Због гравитације површина Земље годишње привуче око 40.000 тона свемирске прашине која постаје дио њене материје. Из НАСА-е истичу како
Земља годишње због глобалног затопљења добије око 160 тона материје.
„Ако додајемо енергију у систем, маса се мора повећавати“- кажу у
НАСА-и.
Све више људи и грађевина не доприносе маси наше планете јер су
људи и ствари направљени од материје која се већ налази на Земљи и
која се само „трансформише“. Исто тако, већина ракета и сателита који
се шаљу у орбиту Земље прије или касније се враћају на Земљу, тако
да ни у том случају не губимо на тежини.
Земљино језгро с временом губи енергију, попут великог нуклеарног реактора који троши гориво. А мање енергије значи и мања маса.
Земља годишње у том процесу изгуби око 16 тона. Земља годишње
губи око 95.000 тона водоника и 1.600 тона хелијума. Прелагани су да би
их гравитација задржала па једноставно одлазе у свемир.
Према горе наведеним подацима није тешко израчунати да Земља
годишње губи око 50.000 тона што значи да је сваке године лакша за око
0.000000000000001 одсто.
Иако ови подаци са лаичког аспекта звуче забрињавајуће научници
објашњавају да стање није алармантно. Водоника има довољно за још неколико милиона година.
Хелијум представља већи проблем. Он се углавном добија из природног плина тзв.
фракцијском дестилацијом и представља 0.00052 одсто волумена наше aтмосфере. Тако
да полако. али сигурно Земља остаје без хелијума. Физичар Роберт Ричардсон (Robert
Richardson), нобеловац, својевремено је изјавио да би сваки балон напуњен хелијумом
требао имати цијену од 100 долара.
Најдужи лабораторијски
експеримент свих
времена!
Експеримент
професора
Томаса
Парнела (Thomas Parnell) са Универзитета Квинсленд
(Queensland) у Аустралији, који је започет 1927. године, траје и данас.
Ради се о експерименту с вискоеластичним солидним полимером катрана, деривираног из
14
угљена. Изворна намјера Професора Парнела
(1881 – 1948) била је демонстрација, а не експеримент, но како је процес дуготрајан, десило се супротно.
Ова врста катрана иначе је чврстог облика и толико је крхка да се ударцем чекића може разбити
на комадиће. Истовремено, у питању је високо вискозна текућина и тече на собној температури, али
веома споро.
Парнел је отопио катран, ставио га у стаклени
лијевак и пустио да се осуши – пуне три године.
Потом је над лијевак са осушеним катраном поставио стаклено звоно, а испод стаклену посуду и чекао.
Чекање је потрајало осам година, када је кроз
лијевак пала прва кап тог катрана, а девет година након тога још једна. Парнел је дочекао другу, но не и трећу кап, која канула 1954. године. У
међувремену, како је аутор преминуо, а темпо
провођења експеримента није захтијевао ажурност и ангажовање, овај пројекат је запостављен.
Поновно је изложен тек 1975. године, а 28. новембра 2008. године исцурила је и осма кап, но камера која снима звона баш у том тренутку није радила. Очекује се да би током ове године требала исцурити девета кап. Предвиђа се да би експеримент
могао потрајати још 100 година, осим ако одговорним лицима не досади и не одлучи да га прекине.
Планета са три сунца!
Планета, названа GJ 667Cc, 4,5 пута масивнија од Земље, откривена је на
само 22 свјетлосне године далеко од Земље, у сазвијежђу Шкорпион.
Овој „супер-Земљи“ треба око 28 дана да опише један орбитални круг око
своје звијезде.
Потенцијално насељива непозната планета се налази у настањивој зони
своје звијезде у релативно уском појасу у којем температуре нису ни превисоке ни прениске те би текућа вода могла постојати на површини планета.
Управо ово су карактеристике неопходне да би планета била погодна за живот, а GJ 667Cc је, чини, се џек-пот астронома.
Ово откриће је објављено у студији Института Карнеги из Вашингтона
(Carnegie Institution for Science) и Универзитета Санта Круз у Калифорнији
(University of California, Santa Cruz).
Откриће планете око звијезде GJ 667C представља изненађење за астрономе, јер цијели звјездани систем има различит хемијски састав од нашег
сунца. Систем има пуно мање тешких елемената (елемената тежих од водоника и хелијума), као што су жељезо, карбон и силицијум.
„Супер Земља“ је веома близу обичне, наше Земље. Постоји само око 100
звијезда које су нам ближе од тога и може се видјети телескопом са Земље.
Детаљни резултати студије биће објављени у часопису „Астрофизикал
Џурнал Летерс“ (Astrophysical Journal Letters).
Створен најлакши материјал
на свијету
Научници су створили материјал који је толико
лаган да се може положити на врх маслачка без
ометања деликатне структуре биљке.
Ултралагану металну микро-решетку измислили су научници с калифорнијских универзитета
Ирвајн и Калтек (UC Irvine i Caltech) и компаније
ХРЛ Лабораторис (HRL Laboratories), а описана је у
часописа Сајенс (Science) од 18. новембра.
Нови материјал је 100 пута лакши од стиропора.
Тајна његове тежине је ћелијска грађа произведена из шупљих цјевчица подржавајући структуру
материјала која је 99,99 одсто ваздух.
То значи да је густина материјала мања од
једне хиљадинке густине воде. Истраживачи наводе да се ради о веома еластичној материји, која
спљоштена на пола своје висине, послије се врати
на 98 одсто своје првобитне форме.
„Трик је у изради решетке од међусобно повезаних шупљих цјевчица с дебљином стијенке
1.000 пута тањом од људске косе“, изјавио је главни аутор истраживања Тобиас Шандлер (Tobias
Shandler ) из ХРЛ Лабораторис за Лос Анђелес
Тајмс (Los Angeles Times).
Микро-мрежица на фотографији с маслачком је израђена од 90 одсто никла, но Бил Картер (Bill Carter), директор одјела за пројектирање
материјала у ХРЛ-у, тврди да може бити израђена
и од других материјала. Материјал се понаша попут пера када се баци и лелујајући пада на тло, рекао је Картер. „Потребно је више од 10 секунди да
падне на тло када се испусти с висине рамена”.
Један од истраживача са свеучилишта Ирвајн
(The University of California, Irvine) који је био
укључен у пројекат, предлаже да се ултра лагани
материјал користи за апсорпцију удара, а могућу
примјену види у ваздухопловној индустрији, за
звучну изолацију, а можда и за батерије.
15
Природно-математички факултет
Универзитета у Бањој Луци
Шумарски факултет Универзитета
у Бањој Луци
Студенти са Шумарског факултета из Бање Луке
истражили су које је најдебље стабло у Републици
Српској. Ријеч је о храсту лужњаку (Quercus robur
L.) који се налази код цркве Светог Илије у селу
Марићка, општина Приједор. Пречник на пању износи огромних 3,66 m, а на прсној висини 2,67 m.
Стабло је високо 33 метра.
Ово дрво преставља остатак некадашњих непрегледних лужњакових шума, које су се пружале
у низијама доњих токова крајишких ријека и које
су већином искрчене у 19. вијеку.
У оквиру пројекта „Екстремне климатске појаве
у Републици Српској“ на Природно – математичном факултету у Бањој Луци, установили су да су
2010. и 2011. година биле екстремне по више климатских параметара.
Метеоролошки мониторинг падавина у Бањој
Луци ради се од 1883. године. Тако је 2010. година била најкишнија у посљедњих 50 година на територији Републике Српске. Те године забиљежено је просјечно 1396 мм падавина, а
кишније године од претпрошле биле су 1915.(1777
мм), 1919. (1405 мм), 1937 (1506мм) и 1955 (1497). Година 2011. била је најсушнија од 1883. године, а у
Бањој Луци је забиљежено свега 588 мм просјечно
на нивоу године.
Институт заштите, екологије и информатике, Бања Лука
На бањолучком Технолошком факултету, у оквиру студијског програма „Графичко инжењерство“,
захваљујући средствима добијеним од Министарства науке и технологије Републике Српске, формирана је лабораторија графичког инжењерства.
Лабораторија графичког инжењерства опремљена
је деветобојним „Ink” плотером намијењеним за
фину штампу дизајнираних форми и као такав неопходан је за област графичке припреме и графичког дизајна. Плотер је увезан са десет рачунара
одговарајуће конфигурације у цјеловити систем.
Тиме су створени потребни услови за успјешнију и
потпунију реализацију практичне наставе, истраживачких пројеката и израду завршних радова на
I и II циклусу студија.
За штедљиве сијалице се сматра да троше мање
енергије у односу на традиционалне сијалице. То
је један од разлога зашто се форсира избацивање
традиционалних сијалица из употребе, нарочито у ЕУ. Смањење потрошње електричне енергије,
сматра се, смањује количине емитованог CО2 у атмосфери и глобално загријавање, чији је узрок рад
бројних термоелектрана. Међутим, у посљедње
вријеме и у ЕУ постоји знатно противљење употреби оваквих сијалица,јер ове сијалице садрже живу
и олово, а по одређеним испитивањима испуштају
канцерогене хемикалије фенол, нафтален и стирен.
Из Института заштите, екологије и информатике
из Бање Луке поручују да су жива и олово су веома опасни по здравље становништва и да имају
негативан утицај на животну средину, нарочито
код одлагања на депонију, када се жива уз присуство микроорганизама претвара у метил живу,
која је токсичнији продукт од елементарне живе,
а која затим кроз циклус кружења у животној средини доспијева и до човјека. Такође, велики проблем представља могућност ломљења штедљивих
сијалица, јер може доћи до испаравања живе у затвореном простору, a чија концентрација у том
случају може достићи количину и до 20 пута већу
од дозвољене. Приликом евентуалног ломљења
сијалице треба бити нарочито опрезан, отворити прозоре и изаћи ван на извјесно вријеме док се
просторија не провјетри.
Истраживачко-развојни институт
„Институт за примјењену геологију и
водоинжењеринг - ИПИН“, Бијељина
Друштво са ограниченом
одговорношћу „Технички институт“
Бијељина
На територији општине Бијељина у току
је реализација највећег пројекта из области експлоатације геотермалних вода у цијелој
Босни и Херцеговини. Цјелокупни пројекат
искориштавања геотермалне енергије обухвата израду пет бушотина и градњу пратеће инфраструктуре у сврху топлификације града. Температура воде креће се око 90°C, а количина термалне енергије на подручју општине процјењује се као
термални еквивалент количини од око 40 милиона тона нафте. Према извршеним анализама, ради
се о ресурсима геотермалне воде које су међу
богатијим у Европи.
Машински факултет Универзитета
у Бањој Луци
На Машинском факултету у Бањој Луци основана су два нова института, Институт за мехатронику и Институт за моторе, возила и материјале.
Циљ оснивања ових института је да се створи нова
и ефикасна организација која ће појачати научноистраживачки рад у области мехатронике, моторних возила и материјала. Институти ће омогућити
размјену нових технологија и побољшати сарадњу
научних установа са привредом, а створиће се и
услови за запошљавање младих истраживача.
16
Технолошки факултет Универзитета
у Бањој Луци
Најновија
истраживања
Института
за
примјењену геологију и водоинжењеринг - ИПИН,
из Бијељине указују на то да је из првог тј. плитког водоносног слоја у Семберији, из којег се вода
захвата плитким кућним бунарима, могуће добити
геотермалне енергије за гријање објеката зими и
хлађење љети, више него што је укупна годишња
производња термоелектране Угљевик. Осим тога,
из аквифера дубине од 1.500 до 3.000 метара,
могуће је експлоатисати и 2,6 пута више енергије
него што је укупна годишња производња термоелектране Угљевик. Предност коришћења енергије
из плитког водоносног слоја дубине до 10 метара,
помоћу топлотних пумпи, јесте у томе што их, без
икаквог ризика у истраживањима, самостално и
независно од великих топлана, могу користити и
потрошачи удаљени од града. Цијена kWh геотермалне енергије је у просјеку четири до шест пута
јефтинија од енергије добијене сагоријевањем фосилних горива.
Машински факултет Универзитета у
Источном Сарајеву
На Машинском факултету у Источном Сарајеву
почела је са радом Лабораторија за примјењену
механику. Рад Лабораторије се заснива на научноистраживачком раду, наставној активности и
сарадњи са привредницима.
По
питању
научноистраживачког
рада
Лабораторија служи у сврху експерименталних и
нумеричких анализа неопходних за рад на докторским дисертацијама и научним пројектима. Анализе је могуће изводити у подручјима динамичких и
мехатроничких система.
По питању наставне активности Лабораторија
служи за одржавање вјежби из наставних области:
Динамика, Вибрације, Регулација и управљање
динамичким системима, Динамика машина и механизама и Симулација динамичких система. Што се
тиче сарадње са привредом, Лабораторија ће бити
ангажована на изради стручних пројеката, студија
и експертиза из области вибродијагностичких
испитивања и одржавања техничких система.
17
ТЕМА БРОЈА
ФЕСТИВАЛ НАУКЕ
У БРОЈЕВИМА
• 6 градова Републике
Српске
• 9 факултета РС
• 40 демонстрација
• 3.000 посјетилаца
УЧЕСНИЦИ
КАО ГРОМ ИЗ ЕПРУВЕТЕ
Посјетиоци фестивала имали су прилику да се на један дан,
колико се научна екскурзија задржавала у овим градовима, нађу у
улози научника. А да је дошло вријеме науке доказало је преко 3.000
посјетилаца, основаца, средњошколаца, студената, али и свих оних
које је занимало какве научно-технолошке занимљивости стижу из
научних лабораторија универзитета Републике Српске.
18
На првом Фестивалу науке учествовали су јавни
универзитети из Републике Српске: Универзитет у
Бањој Луци (Машински факултет, Технолошки факултет, Електротехнички факултет, Медицински факултет, Пољопривредни факултет и Академија умјетности)
и Универзитет у Источном
Сарајеву (Факултет пословне економије из Бијељине,
Факултет за производњу
и менаџмент из Требиња и
Електротехнички факултет
из Источног Сарајева), као и
Турбина ИПД д.о.о. из Котор
Вароши
19
Д
а свијет науке не зна за границе потврђено
је првим Фестивалом науке, који је, у
организацији Министарства науке и
технологије Републике Српске, био гост у шест
градова Српске, прошле године од 5. до 11. новембра.
Своју узбудљиву турнеју наука је почела у Источном Сарајеву, потом се преселила у Требиње, а
путања је настављена преко Бање Луке, Бијељине,
Приједора и Добоја, с повратком у Бања Луку, гдје
је одржана Свечана академија Фестивала науке.
Фестивал науке је покренут првенствено како
би науку приближили грађанима, указали на њен
значај за развој сваког друштва, али и сваког
појединца. Демонстрације које су грађани могли да
виде на Фестивалу науке не представљају крајњи
домет науке који је најчешће тешко разумљив
обичним људима, већ су, напротив, демонстрације
осмишљене тако да буду занимљиве свима, па чак
и да се сами грађани могу укључити у реализацију
демонстрација.
Посјетиоци фестивала имали су прилику да се
на један дан, колико се научна екскурзија задржавала у овим градовима, нађу у улози научника. А да је дошло вријеме науке доказало је преко 3.000 посјетилаца, основаца, средњошколаца,
студената, али и свих оних које је занимало какве
научно-технолошке занимљивости стижу из научних лабораторија универзитета Републике Српске.
Гости фестивала видјели су преко 40
демонстрација, које су изводили студенти и асистенти факултета. Открили су, између осталог,
како функционише роботизовано возило, како
настаје гром у епрувети, измјерили су количину витамина Ц у шумећој таблети и Цедевити, от-
крили на ком принципу ради алко-тест, проучавали ћелије лука, испитивали тврдоћу воде, препознавали текстилна влакна, упознали нове врсте
вјетротурбина и још много научних занимљивости.
У организацију Фестивала науке укључен је и
Студентски парламент, који је паралелно био организатор четвртог научно-стручног скупа са
међународним учешћем „У сусрет науци“. Искуство у сарадњи са Студентским парламентом је показало како чланови те организације, као студенти, најбоље схватају који је значај науке и да су тим
поводом посебно поносни због њиховог ангажмана на овом пројекту.
Циљ фестивала је био, и биће, промовисање науке тако да она буде подједнако блиска свакоме
без обзира на узраст. Кроз занимљива достигнућа,
посјетиоци
су
откривајући,
истражујући,
доказујући и играјући се, сазнали колико је нау-
ка занимљива, доступна, присутна и неопходна у
исто вријеме.
Велики је значај науке за развој сваког друштва, али и комплетне цивилизације, исто тако се
научни радници и научна достигнућа нажалост
веома често занемарују, с обзиром да се науци
посвећује веома мало простора у медијима. Један
од квалитетнијих аспеката овог пројекта је управо приближавање науке грађанима, али и грађана
науци кроз подршку медија. Због тога су медији
били важан партнер овог пројекта и дали значајан
допринос афирмацији цијеле идеје.
Круна првог Фестивала наука била је Свечана академија, која је уприличена у Банском двору
Културном центру у Бањој Луци, на којој су, поред
богатог културно-научног програма, додијељене
и награде за најбољег студента, магистранта и докторанта истраживача, као и награде за
најбољи научни часопис и најбољу научну књигу.
Награду за најбољег студента истраживача добио је Дејан Радаковић, студент пете године Медицинског факултета Универзитета у Београду, најбољи магистрант истраживач је Ненад
Лаловић, студент постдипломских студија на медицинском факултету у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву и љекар у КБЦ Фоча.
Награда за најбољег докторанта истраживача
додијељена је Милану Врућинићу, који тренутно
ради докторат на свјетски познатом Универзитету Кембриџ (Велика Британија), из области органских полупроводника.
Најбољи научни часопис је „Sportlogia“. Ријеч је
о научно-стручном часопису који се бави антрополошким аспектима спорта, физичког васпитања
и рекреације, у издању Факултета физичког
васпитања и спорта Универзитета у Бањој Луци.
Најбоља научна књига је „Тајна људског битка“,
проф. др Радивоја Керовића, у издању Филозофског друштва Републике Српске.
На Свечаној академији додијељена су и
признања начелницима свих општина, који су
допринијели да наука пронађе свој пут до публике у градовима Српске.
Признања су важна како бисмо охрабрили оне
најбоље међу нама да дају пуни допринос развоју
друштва. Директна је повезаност економије и науке па је важно створити реалну потребу за научним истраживањима у нашој земљи. Економија
мора створити платформу на којој улагање у развој
науке и технологије мора пратити стопу која је
неопходна да би уопште дошло до афирмације
истраживања.
Значај науке није позициониран у јавности већ
на први поглед, зато је важан фестивал науке
који ће са низом активности, истих циљева, приближити јавност чињеници да је наука покретач
иновација и да без науке нема напретка друштва
при чему је и улога медија од суштинског значаја.
20
21
ПОНОС СРПСКЕ
Милан Врућинић, докторанд на Кембриџу
Улагање у науку је
улагање у будућност
Пут знања је уствари пут успјеха, а ослањајући се на таленат
наших студената сигурно је да ће управо они бити најбоља промоција
Републике Српске у свијету.
Д
вадесетшестогодишњи
приједорчанин
Милан Врућинић један је од троје студената из Босне и Херцеговине, који су својим
радом и трудом заслужили да се школују на престижном Универзитету Кембриџ (University of
Cambridge, Cavendish Laboratory - Department of
Physics), у Великој Британији. Од октобра прошле
године Милан ради докторат из физике, из области органских полупроводника.
„Докторат радим из области органских полупроводника, који су обећавајућа алтернатива неорганским полупроводницима, који се сада већином
користе, попут силицијума. Моје истраживање је
фокусирано на боље разумијевање механизма фотопроводности органских полупроводника, а чије
боље разумијевање би нас могло довести до низа
унапређења перформанси уређаја у којима се ови
полупроводници користе. На примјер, на овај начин би се могли смањити губици који настају у соларним ћелијама са органским полупроводницима, што би омогућило достизање већих ефикасности а тиме и већу конкурентност соларних ћелија
са органским полупроводницима у односу на, сада
највише коришћене, соларне ћелије са неорганским полупроводницима“, изјавио је Врућинић
који своје слободне вријеме на Кембриџу проводи
у веслању, пјевајући у хору и учећи стране језике.
Dа ли сте задовољни условима студирања на
Кембриџу?
Заиста сам презадовољан. Све нам је на
располагању, а и атмосфера је одлична. Рад на
докторату захтјева много рада, али када се нешто
воли онда се и све препреке преброде на најбољи
начин у датом тренутку. Оно што је јако битно када
радите на докторату јесте да будете упорни и да
вас неуспјешан експеримент не поколеба већ да
наставите с радом. Да је све тако лако онда би до
22
сада све било откривено. На докторским студијама
радите нешто што нико до сада није радио, тако да
је очекивано да је тешко и непредвидљиво.
Какав је, према Вашем мишљењу, систем високог образовања у Републици Српској?
Ако мислите на уопштено цијели систем, онда
можемо рећи да постоји заиста много простора за напредак. Није увијек проблем само у новцу. Мислим да је, прије свега, проблем у људима
и навикама, у односу професора према студентима, али и односу студената према студирању.
Мислим да је давно прошло вријеме да професори стоје само иза катедре и да испредају шта имају
и оду кући, а студента виде наредни пут на испиту. Потребно је много више интеракције, много
више комуникације, да професори уносе новине у
предавања сваке године, да се прате савремена
научна достигнућа, да нам се студирање не своди само на учење из давно написаних књига. Потребно је поштовање према професорима, али не
и страхопоштовање. Такође, студенти треба да се
више фокусирају на то да је битно да науче, а не
само да положе испит на било какав начин. Нарав-
но, потребна је и подршка власти да би се омогућио
приступ међународним научним часописима,
као и куповина нових савремених књига, опреме
лабораторије и слично. У међувремену док налазимо начине како доћи до тог новца постоје многе ствари које могу да се унаприједе и без њега. У
овим процесима мислим да је јако важно укључити
наше људе који су студирали или студирају у иностранству и који могу своја искуства да пренесу и
на најбољи начин имплементирају у наш систем.
Основа сваког напретка, поред већ поменутих
промјена, јесте што већа међународна сарадња,
јер сами не можемо много, али радећи са другима
можемо много тога и много лакше да постигнемо и
унаприједимо тренутно стање.
Шта млади из Републике Српске тебају научити и чега се све одрећи како би стигли до
Кембриџа?
Мислим да им, прије свега, треба доста
самопоуздања, али наравно и доста рада. Мислим да није највећа поента у одрицању него
у доброј организацији времена. Током свог
студирања успјевао сам да радим у невладином сектору, да путујем, будем дио многих научних конференција... Битно је да знате шта желите
у животу, да организујете свој живот и да уживате у њему. Сви студенти који желе да студирају на
Кембриџу морају да прођу исту процедуру: конкуришу годину дана раније - прије датог рока, попуне све формуларе, пошаљу писма препоруке, напишу есеје и слично, а онда, ако прођу први круг,
иду на интервјуе код различитих професора, траже одговарајуће стипендије и слично. Наравно,
потребно је да се испуне многи предуслови, поред
изузетних академских резултата, јер сви желе студирати на Кембриџу, тако да је конкуренција можда и најјача у цијелом свијету.
Намјеравате ли једног дана да се вратите у Републику Српску?
Ја сам увијек спреман да помогнем, колико је то у мојој моћи, напретку и развоју Републике Српске, прије свега у области науке и у
међународној сарадњи, коју сматрам основом на-
Школовање
Милан Врућинић је магистрирао на Универзитету Утрехт (Universiteit Utrecht) у Холандији на тему
„Nanomaterials: Chemistry and Physics“, а Природно - математички факултет, одсјек Физика, завршио је у Бањој Луци. Добитник је бројних награда
и признања, а на прошлогодишњем Фестивалу науке овјенчан је наградом „Најбољи докторант истраживач“.
претка и науке и високог образовања уопште. Већ
сада сам спреман да помогнем, како кроз држање
предавања, вјежби, упознавање студената са новим и најсавременијим дешавањима у мојој области физике, тако и око могућности студирања у
иностранству, разликама у образовним системима и слично. Наравно за сваку сарадњу су потребне двије стране.
Шта би се требало урадити да најбољи ипак
остану или се врате у Републику Српску?
Потребна су много већа улагања у науку, а пошто ми прилично заостајемо за савременим научним истраживањима онда улагања код нас
увијек треба да буду већа да бисмо покушали да
ухватимо корак са свијетом, јер улагање у науку је улагање у будућност. Поред тога, потребна је и промјена свијести и односа према науци и
научницима. Уколико некоме, ко се са школовања
из иностранства врати у Републику Српску, а ко
је навикао да својим радом постиже резултате и
напредује, на сваком кораку „подмећемо ногу“ и
отежавамо му неке ствари, које не би требале бити
тешке, веома брзо ће тај неко да одустане и врати се негдје гдје ће бити више поштован и цијењен.
Важно је омогућити, онима који желе да се врате, нормалан живот и рад, а не преживљавање
и импровизацју. Потребно је да се сви међусобно
поштујемо, да се такмичимо ко је бољи тиме што
ћемо ми радити више и боље, а не отежавати другом, и онда ћемо сигурно имати много боље резултате сви као заједница, јер тимски рад је основа
напретка у данашњем свијету.
Министарство науке и
технологије РС
Током својих ранијих студија три пута сам добио стипендију Фонда др Милан Јелић, а Министарство науке и технологије ми је шест пута суфинансирало одласке на међународне студентске
конференције. Током студија у Републици Српској
стипендија Фонда била ми је итекако значајна, јер
ми је то био једини извор прихода. Поред тога, као
младој особи која је постизала одређене резултате, то је био и неки начин признања и подстрека
за даљи рад, као и знак да се рад, труд и успијех
цијене, што је за младе јако битно као додатни
подстицај да би наставили са даљим успјешним
радом“, каже Врућинић, којем је Министарство науке и технологије Републике Српске суфинансирало и израду магистарског рада.
23
У РЕГИОНУ
ДНК профил од Вардара до Триглава
Македонски научници из Института за судску медицину из Скопља саопштили су резултате
шестогодишњег испитивања ДНК профила балканских народа. Истраживање је показало велику
генетску сличност народа са ових простора.
Већине земаља Балкана, изузев Грчке, која није
прихватила позив да учествује у пројекту, послале су у Скопље ДНК анализе жртава убистава и
страдалих особа на својој територији. Кориштена
је софистицирана компјутерска технологија да би
се упоредили подаци из Македоније, Србије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске и са Космета. Рађене су двије врсте истраживања, једно преко Y хромозома, а друго анализом локуса ДНК профила.
Резултати анализе добијених података објављен
је у најважнијим светским часописима који се баве
форензиком и форензичком генетиком, па ће резултати овог Института бити кориштени за све
кривичне истраге када су жртве са ових простора у питању.
Сем ове практичне примјене резултати истраживања немају релевантност за
истраживање поријекла народа и њихових сличности и разлика, нити могу представљати аргумент за оне који се таквим истраживањима баве.
То је очито и из методологије рада, али и форме у којој су саопштени резултати јер су везани за територије без обзира на чињеницу да је на
тим територијама насељено мултиетничко становништво чији ДНК профил не може бити идентичан.
Далекосежније претензије нису ни имали у македонском Институту за судску медицину, додајући
да је за истраживање поријекла народа и њихових
међусобних сличности и разлика потребно много
више новца и уложеног времена.
24
Србија званично постала члан
ЦЕРН-а
Хрватска мисао Свјетску академију
наука и умјетности води у акцију
Робот одржао час београдским
ђацима
Србија је постала придружени члан Европске
организације за нуклеарна истраживања ЦЕРН
(фр. CERN - Conseil Européen pour la Recherche
Nucléaire ), која је у јавности најпознатија по
симулацији Великог праска и стварања космоса
и потрази за такозваном „божјом честицом». Споразум о придруживању потписали су у Женеви,
10. Јануара 2012. године, предсједник Србије Борис Тадић и директор ЦЕРН-а Ролф - Дитер Хојер
(Rolf-Dieter Heuer). Одлука о пуноправном чланству Србије у ЦЕРН-у биће донесена у року од пет
година.
Одлука да се Србија прими у придружено чланство донесена је 16. децембра прошле године.
Чланство Србије важно је за обје стране, за ЦЕРН
јер ће српски научници бити ближе повезани са
лабораторијом и јер ће бити могућа сарадња са
српским предузећима, инжењерима и техничарима, док ће за Србију то бити признање високог
рејтинга њених истраживача.
Србија је 1954. године, као једна од република тадашње ФНРЈ, била оснивач ЦЕРН-а. Седам
година касније повукла се из чланства, као дио
СФРЈ, а вратила се у Центар 2001. године кроз Споразум о сарадњи. Овај центар, који се налази недалеко од Женеве на швајцарско - француској граници, данас има 20 чланица, око 2.400 запослених и
око 10.000 гостујућих научника који представљају
више од 600 универзитета широм свијета.
У ЦЕРН-у раде и српски научници у оквиру експеримената ATLAS (A Toroidal LHC Apparatus) и CMS
(Compact Muon Solenoid). ЦЕРН је највећа свјетска
лабораторија за физику честица, а Србија је учествовала и у изградњи убрзивача честица - Великог хадронског колајдера (Large Hadron Collider LHC), тако што је у сарадњи са домаћим фирмама
испоручила дијелове који су неопходни за његов
рад. Управо се у 9,4 милијарде долара вриједном
Великом хадронском колајдеру или сударачу честица, одвијају главна истраживања.
Он убрзава два снопа протона у кружном тунелу 100 метара под земљом дугом 27 километара и
судара их брзином која износи 99,99 одсто брзине
свјетлости. Његових 9.300 магнета воде честице
кроз вакуум на минус 271 степен Целзијуса, чиме
се стварају услови какви су владали неколико тренутака после великог праска.
Чињеница да чланови Института Винча у ЦЕРН-у
учествују у оквиру експеримента CMS има велики значај за Србију, јер се нуди могућност да млади истраживачи и научници проводе више времена у Центру, дошколују се и знање потом враћају
у Србију.
Такође постоји и веома реална могућност да се
српске фирме укључе у израду и пројектовање различитих компоненти детектора и акцелератора те
да се ти делови производе у Србији а постављају
у ЦЕРН-у.
Први пут од како је 1960. године основана Свјетска академија наука и умјетности (World
Academy of Art & Science - WAAS ) предсједник ове
установе је Хрват.
У питању је Иво Шлаус, истраживач у обасти
нуклеарне и медицинске физике, редовни члан
Хрватске академије знаности и умјетности. У духу
измјењеног статута WAAS-a, захваљујући новом предсједнику у наредном периоду сједиште
Свјетске академије наука и умјетности ће бити Институт Руђер Бошковић и град Загреб.
Иначе, Свјетска академија наука и умјетности је
независан политички форум који се бави виталним
проблемима човјечанства и промовисањем науке
за опште друштвено добро. У таквом дјеловању
често сарађује са међународним организацијама
формираним од стране свјетске интелектуалне елите, попут Римског клуба, Пагваш покрета
и Европске мреже лидера. Стратегија која је изражена кроз синтезу друшвених и природних наука, те комбинацију научне теорије, технолошке
примјене и политичке праксе могла се наслутити
и по саставу оснивача Свјетске академије наука и
умјетности (Алберт Анштајн, Бертранд Расел, Роберт Опенхајмер, Харолд Уреј, Пјер Аугер, Харолд
Ласвел, Францис Перин - физичар, а не истоимени
глумац -, Јозеф Ротблат, Џон Бојд Ор ).
Интересантан податак из биографије Ива Шлауса је да је члан и Пагваш покрета и Римског клуба и Европске мреже лидера, превасходно политичких организација.Можда је то овог физичара препоручило за мјесто декана Високе школе за
међународне односе и дипломатију “Даг Хамаршелд” (трагично страдали Генерални секретар УН)
у Загребу.
Свјетска академија наука и умјетности има преко 600 чланова из 86 земаља свијета, са свих континената, а поред Ива Шлауса, још 11 њених чланова је из Хрватске (међу њима су садашњи и
бивши предсједници Хрватске, Иво Јосиповић и
Стјепан Месић, а од 2006. године и предсједник
Академије наука и умјетности Републике Српске,
академик Рајко Кузмановић).
Не тако давно, у бившој СФРЈ, 29. новембар је
за ђаке био дан без школе, са обавезном школском приредбом. Ученицима петог разреда Основне школе „Дринка Павловић“ из Београда овај пут,
29. новембра, 2011. године, умјесто професора, час
је одржао робот НАО (фр. NАО, тј. „Нови“), аутономни, програмабилни, средње величине хуманоидни
робот француске компаније Aldebaran Robotics из
Париза који говори, хода, препознаје људе и предмете и осећа додир.
Робот се прво представио ученицима, затим је
показао како шутира пенале, „одиграо“ један кинески плес, али и ужичко коло.
Заслужни за овај приказ дидактике из будућности
су чланови Одјељења за роботику Института
„Михајло Пупин“, који је дјеци представио робота.
Циљ часа је био да малишани добију мотивацију да
се, када буду настављали школовање, опредјеле
за технику или информационе технологије, јер су
оне „будућност за човјечанство“.
Један овакав робот кошта око 18.000 евра, али
претпоставка Одјељења за роботику Института „Михајло Пупун“ је да би за неколико година,
када научници развију персоналне роботе, што им
и јесте главни циљ, његова цијена требало да буде
мања.
Робот НАО недавно је „дошао“ из Француске,
у груди му је уграђен компјутер који сакупља
информације из окружења, има двије камере и микрофон и покреће га 25 електромотора.
Комуникација са њим је потупно бежична, а све команде се издају са рачунара.
Робот НАО је био изложен и на Фестивалу науке,
одржаном од 2. до 4. децембра прошле године на
четири локације у Београду.
25
ИНТЕРВЈУ
Проф. др Гордана Ђурић, предсједница Републичког савјета за науку
Наука као
покретач развоја
Наука има пресудну улогу у свим дјелатностима: од друштвеноекономских и индустријских до културних и политичких. Без
развијене науке не може бити ни напретка ни благостања једне земље
и њеног народа.
У
земљама у којима је схваћена улога науке, она се третира као производна снага друштва. Успјешна будућност друштвене заједнице везује се за изградњу тзв. друштва
знања и учења, односно друштва које обиљежава
феномен културе знања и економије знања.
Наука, као подручје у којем се ствара ново знање,
је основни покретач развоја, дјелатност која
омогућава задовољавање великог броја друштвених потреба, посебно оних у подручју образовања,
привреде и општег квалитета живота.
„Улогу Републичког савјета за науку видим,
прије свега, у провођењу одређених активности
унапређења научног и технолошког развоја, квалитета научноистраживачког рада и развоја научноистраживачке делатности у Републици Српској,
као и у томе да јавности и сваком појединцу приближи ову дјелатност и нагласи значај науке и њено мјесто у савременом друштву. Свој
материјални и духовни напредак и преображај
човјечанство треба да захвали, у првом реду, науци, научном стваралаштву и истраживању. Наука има пресудну улогу у свим дјелатностима: од
друштвено-економских и индустријских до културних и политичких. Без развијене науке не може
бити ни напретка ни благостања једне земље и
њеног народа“, каже предсједница Републичког
савјета за науку проф. др Гордана Ђурић.
Републички савјет за науку је стручно и
савјетодавно тијело Владе Републике Српске. Има
15 чланова - по два научна радника из шест научних области (природне науке, инжењерство и
26
технологија, медицинске и здравствене науке,
пољопривредне науке, друштвене науке и хуманистичке науке) и три представника привредних
организација. Овакав састав Савјета обезбјеђује
непосреднији контакт са институцијама и
појединцима, који се баве научноистраживачком
дјелатношћу, али и привредним организацијама,
које требају бити крајњи корисници услуга ове
важне дјелатности.
Који су основни задаци Републичког савјета за
науку?
Републички савјет за науку, у складу са законским овлашћењима разматра питања од интереса за научноистраживачку дјелатност и предлаже мјере за њено унапређење, прати стање и
развој научно-истраживачке делатности у Републици, даје мишљење министру на текст нацрта
стратегије научног и технолошког развоја Републике, као и на приједлоге закона и правилника,
анализира квалитет рада научних организација,
утврђује услове које треба да испуњавају научни
институти како би добиле дозволу за спровођење
поступка избора у научна звања, даје мишљење
о оснивању научно-технолошких паркова, иновационих центара и слично, предлаже мјере за
афирмацију и напредовање научног подмлатка, предлаже етички кодекс научноистраживачког рада, предлаже чланове матичних комисија и
према потреби чланове комисије за оцјену етичности научног рада, а обавља и друге послове
27
утврђене законом. Приликом разматрања питања
која чине дио укупне политике Републике у области истраживања и развоја, а која су у вези са областима образовања, здравства, привреде, заштите животне средине, умјетности и културе,
Републички савјет своје ставове усаглашава са
одговарајућим органима, у чијој су надлежности
питања из тих области.
Најзначајнији резултати које је Републички
савјет остварио?
У протеклом периоду Републички савјет за науку је радио на више важних питања. Основне активности Савјета водиле су се око институционалног уређења области, а преко предлагања
критеријума и давања мишљења на приједлоге
правилника. Тако смо, у складу са UNESCO и другим међународним стандардима, усвојили Правилник о научним областима, пољима и ужим областима. Овај правилник је, између осталог, уредио
питање праћења статистике у науци и технологији
и међународне размјене статистичких индикатора.
Други важан акт био је уређење суфинансирања
публицистичке дјелатности, односно доношење
критеријума за категоризацију часописа и осталих
научних публикација што је био основ за доношење
Правилника о уређивању и публиковању научних публикација. Усвајање ових докумената је веома брзо довело до побољшања домаћих научних часописа, како техничког тако и садржајног и
28
успостављања листе категоризованих часописа у
Републици.
Значајна активност било је увођење редовног праћења статистичких индикатора везаних
за научно-истраживачку дјелатност, у складу са
ЕУРОСТАТ-ом. Овај посао је започет 2010 . године као пилот пројекат, а од 2011. године постао је
редовна активност. Овим смо дошли до података
о улагањима у НИД сектор, из других извора а не
само из Буџета РС, који су заиста охрабрујући.
Такође, важна активност био је пројекат „Рачуноводствени и порески третман научноистраживачке дјелатности“ који је спроведен током 2010. и 2011. године, а који је обезбједио податке на основу којих смо спремни да предложимо пореске олакшице и правилно и тачније рачуноводствено евидентирање издвајања и издатака за ову дјелатност. Ништа мање значајно
од претходних послова јесте и учешће Савјета у
креирању аката на нивоу БиХ: Оквирни закон о
основама научно-истраживачке дјелатности и
координацији унутрашње и међународне научноистраживачке сарадње Босне и Херцеговине и
смјерница за доношење правилника у складу са
тим законом, као и Стратегије развоја науке у Босни и Херцеговини.
Какви су планови за 2012. годину?
Први задатак у 2012. години је доношење
Стратегије научно-истраживачке дјелатности и
технолошког развоја Републике Српске. Према но-
вом закону, Стратегију усваја Народна скупштина,а
Савјет даје мишљење на текст нацрта Стратегије.
Поред тога, законом се уређује и иновативни систем републике, као област од посебног интереса, која заправо представља стварање прилика за профитабилну примјену знања, креативног
мишљења, способност генерисања потпуно нових
идеја и рјешења, те њихову примјену у пракси, односно, представља једну од најзначајнијих карактеристика савременог пословања на глобалном
тржишту, а оријентисана је ка изградњи знања,
коришћењу пословних прилика и прилагођавању
промјенама окружења у којем дјелује у стицању
предности над конкуренцијом.
Новим Законом о научно-истраживачкој
дјелатности и технолошком развоју који је ступио на снагу почетком 2012. године, уведене су измјене и у саставу овог тијела. Законом
се прецизније уређују двије области, које су и до
сада биле у оквиру министарства подијељене у
два ресора: научно-истраживачку дјелатност и
технолошки развој. Из тог разлога биће потребно изабрати и нове чланове у складу са одредбама закона. Радиће се и на доношењу правилника за уређење евиденција научно-истраживачких
организација и научно-истраживачких радника,
као и правилника о контроли квалитета и ефикасности рада научно-истраживачких организација;
ажурираће се критеријуми за стицање научних
звања, донијети правилник о наградама за посебна достигнућа у развоју науке, технологије и иноваторства; уредити систем за успостављање центара изузетних вриједности. Пред Савјетом је доста посла и у новом мандату, и ту је веома значајна
активност правилно информисање јавности о
значају научно-истраживачке дјелатности и технолошког развоја за укупни друштвено-економски
развој Републике.
Улагање у младе
истраживаче
Уређење критеријума за суфинансирање
научно-истраживачких
пројеката
и
оспособљавање младих за научноистраживачки рад је такође важна активност, а посебно желим да нагласим
враћање категорије „младих истраживача“. Наиме, током осамдесетих година
у СФРЈ је било изузетно важно улагање
у науку, а једна од важних ставки било је
издвајање значајних средстава за младе истраживаче. Након распада СФРЈ, све
бивше републике, а данас нове државе, су
задржале ову категорију изузев БиХ. Република Српска је 2010. године вратила
ову категорију у систем подстицања, која
омогућава да надарени млади људи преко пројеката буду запослени у научним
организацијама и имају обезбјеђену бруто
плату и средства за материјалне трошкове
до завршетка другог (мастер студија) или
трећег циклуса високог образовања (докторских студија).
29
УМОВИ КОЈИ СУ ПРОМЈЕНИЛИ СВИЈЕТ
Дивни свијет
који ће створити
електрицитет
1
У Њујорк су из Париза 1884. године стигла два госта, оба са намјером да
се ту настане. Један је постао најпрепознатљивији споменик у Америци,
симбол Њујорка, а други је „измислио 21. вијек“. Први је Кип слободе, други
Никола Тесла.
1
Наслов Теслиног чланка у часопису „Manufacturer’s Record“, 9. септембра 1915. године
30
31
УМОВИ КОЈИ СУ ПРОМЈЕНИЛИ СВИЈЕТ
М
ало ко би те, 1884. године, мимоишавши се у њујоршкој луци са особом која је
изгледала као градски кицош коме баш
не иде много тога од руке, могао на било који начин издвојити овог младића из гомиле имиграната
који срећу и успјех траже ван дотадашњег животног простора, свјетоназора и видокруга.
Када је двадесетосмогодишњи мушкарац, након
пловидбе Атлантиком од француске луке Кале до
Њујорка, све вријеме у истој одјећи, крочио на тло
Новог Свијета, од материјалних вриједности имао
је само 4 америчка цента у џепу.
Поред тога имао је амбицију
и неслућен интелектуални
потенцијал.
лост, тек послије смрти му је признат овај проналазак.
Фасцинантно је и готово немогуће замислити да
из Смиљана у Лици, у Војној Крајини (укинута 1883.
године ) тада под влашћу аустријске монархије,
данас унутар Републике Хрватске, из миљеа који
је подразумјевао да велика већина мушког становништва буду
војници
или
свештеници, из
а м б ије н т а
сталних ратова,
буна и
превирања, дође
човјек који покаже пречицу ка
стиле за њихово покретање. Кад је енглески физичар и хемичар Фарадеј (Michael Faraday) направио
први електрични генератор уочио је да ће потећи
необична, наизмјенична струја ако пусти завојницу
да се слободно окреће унутар магнетног поља.
Међутим, нико није могао постићи да та иста чудна
наизмјенична струја покреће мотор.
Нико до Теслине визије сачуване рецитовањем Гетеовог Фауста.
Проблем
тадашњих
уређаја
је
што су имали прекидаче
на
Када је 59 година касније
умро велики научник Никола
Тесла у џеповима и на банковном рачуну није имао много више
него када је дошао у Њујорк.
Доказ да је новац, универзални еквивалент свих вриједности, једна од
највећих превара савременог друштва је
управо однос зараде Николе Тесле и научног и
проналазачког опуса који је остао за њим.
Никола Тесла је свијету оставио око 700 проналазака, од тога 112 најзначајнијих патената из електротехнике, 73 научна текста из различитих часописа, 39 000 радова техничке и научне
документације.
Поводом његове смрти тадашњи
градоначелник Њујорка, Фјорели
Лагвардиа (Fiorelli LaGuardia), је
изјавио: „Никола Тесла је умро. Умро
је сиромашан, али је био један од
најкориснијих људи који су икада
живјели. Оно што је створио велико је и
како вријеме пролази, биће још веће“.
За одјек ових ријечи упућених грађанима Њујорка,
Фасцинантно је и готово немогуће
замислити да из Смиљана у Лици,
из миљеа који је подразумјевао
да велика већина мушког
становништва буду војници
или свештеници, из амбијента
сталних ратова, дође човјек који
покаже пречицу ка будућности
водећи човјечанство за руку...А
избјегавао је руковање.
будућности водећи човјечанство за
руку... А избјегавао је руковање.
Како је сам Тесла навео, његово
интересовање за струју је иницирано пецкањем искри електрицитета са
крзна мачке коју је миловао.Тада је имао
три године.
„Да ли је природа једна огромна мачка...
Ако је тако, ко је милује по леђима?! То
може бити само Бог!“- ријечи су малог
Николе.
Питање електрицитета га је мучило
и много касније: „Шта је електрицитет? Осамдесет година је прошло, а
ја и даље постављам то питање на
које немам одговор.“
али и читавих Сједињених Америчких Држава, побринуо се сам Тесла. Он је први развио и објаснио
начин за производњу радио фреквенција, принцип усаглашених резонантних кола у предајној
и пријемној антени и јавно представио принципе
радија и пренос сигнала на велике даљине. Нажа-
Први извор струје биле су
батерије које су производиле само истосмјерну струју. У
вријеме првих електромотора те батерије су се кори-
32
направи названој комутатор.
Машина се могла употребљавати
као динамо или као мотор, али приликом покретања мотор је почео искрити и крчкати на металним четкицама које
успостављају контакт између комутатора
и покретног дијела.
До појаве Тесле „монопол“ на изуме везане за струју и њихову технолошку
примјену имао је Томас Алва Едисон
(Thomas Alva Edison). Типови опреме
коју су израђивале Едисонове творнице користили су једносмјерну
струју.
Напони које је овај систем добиjао
при производњи струје за
домаћинства били су ниски и губици на водовима велики па су
свјетла била превише слаба да
би могла освјетљавати било
шта уколико сте живјели више
од 800 метара од електране.
То је била основна слабост једносмјерне струје за
јавну употребу. Ипак, први пут, захваљујући Едисоновом систему једносмјерне струје људи су могли само притиском на тастер прекидача натјерати
мрак да устукне.
Невоља је била што је то свјетло притиском на
прекидач могло обасјати тек неколико повлаштених кућа јер је Едисон био у стању испоручити
своју струју на само пола миље удаљена мјеста.
Стога је свако ко је желио електричну расвјету морао живјети близу електране или бити довољно
богат да набави сопствену.
Едисонов рани успјех базирао се на продаји
појединачних
комплета за расвјету богаташких кућа. Он није ни имао
претензије да створи
јефтину енергију за општу
потрошњу као што је то желио Тесла.
Парадокс је да су и Едисон и сви остали инжењери и проналазачи тог времена
имали на располагању Омов закон (струја која
тече струјним кругом је пропорционална напону
и обрнуто пропорционална отпору - V = IR; напон
= струја x отпор ), савршено оруђе да отклоне недостатке система са једносмјерном струјом.
Тесла је креативно примјењивао Омов закон јер
га је у потпуности разумио. Открио је да напон наизмјеничне струје може трансформисати мијењајући га на вишу или нижу
вриједност путем направе са двије
повезане завојнице, коју је назвао
трансформатором. Трансформатор
пребацује енергију у облик с високим напоном и слабом струјом
која путује дугим танким проводницима. Да би се та енергија искористила, мора се вратити на облик с ниским напоном и јаком струјом, што је Тесла урадио поново
користећи трансформатор.
„Не жалим што су други покрали
моје идеје, али жалим што немају
своје... Садашњост је њихова, но
мени припада будућнст.” (Никола
Тесла)
Почео га је занимати и учинак високофреквентних електричних струја те је открио појаву названу резонанца. Уочио је да се струјни кругови који
имају завојнице и кондензаторе понашају резонантно те да би додавањем мале количине електрицитета том типу струјног круга у право вријеме,
као резултат, могао добити врло високе напоне и
високофреквентне струје.
То размишљање довело је до изума Теслине завојнице, направе која је користила резо-
33
нанцу за стварање високофреквентног, високонапонског, електрицитета. У исто вријеме развио
је систем бирања и подешавања помоћу система
кондензатора и завојнице који је основа модерне
телевизије и радија.
Тесла је патентирао „Теслину завојницу“ и направу за бирање станица шест година прије изласка првог Марконијевог (Guglielmo Marconi) патента за радио.
Он је био први научник који је запазио да су топлотни, свјетлосни, радио, звучни таласи, таласи електромагнетизма и наизмјеничне струје математички једна те иста појава.
Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем (трофазни систем), обртно магнетно
поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин
трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је
значајан допринос у преносу и модулацији радиосигнала, а остали су запажени и његови радови у
области рендгенских зрака.
Његов систем наизмjеничних струја је омогућио
знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човjек на
изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.
Иако се није обогатио, многима је омогућио
енормно богаћење. Но, то га вјероватно није толико погађало колико злоупотреба права на његове
патенте. Судски спор са Гуљелмом Марконијем,
поводом одлуке Америчког патентног завода
о додјели патента за радио завршен је у Теслину корист тек након његове смрти. Маркони је за
откриће радија,, односно допринос у развоју бежичне телеграфије 1909. године добио Нобелову
награду.
34
Упечатљиве су ријечи Николе Тесле упућене
онима који су присвојили резултате његовог
рада и стваралаштва: „Не жалим што су други покрали моје идеје, али жалим што немају
своје... Садашњост је њихова, но мени припада
будућност.“.
Никола Тесла је неспорно један од највећих умова човјечанства, но његова генијалност ни изблиза није призната у оној мјери у којој би то било очекивано. Амерички инжењер Бернард А. Беренд
(Bernard A. Behrend) сликовито је описао значај
Теслиног дјела за овакав технолошки развој наше
цивилизације: „Кад бисмо искључили из своје
индустрије резултате Теслиног истраживачког
рада, сви котачи и индустрије престали би се окретати, трамваји, електрични возови би стајали, градови би утонуlи у мрак, творнице би замрле“.
Ц. Д. Сарноф (C. D. Sarnoff), предсједник америчке радиокорпорације је Теслин ум поистовјетио
са људским динамом, машином која је радила за
срећу човјечанства.
Све пријаве за патенте Никола Тесла је почињао
на исти начин: „Свима којих се то може тицати:
Даје се на знање да сам ја, Никола Тесла, из
Смиљана у Лици, пограничној покрајини АустроУгарске, настањен у Њујорку, пронашао извјесна
нова корисна унапређења... за која су у даљњем
тексту дате спецификације...“.
Никола Тесла је умро у соби 3327 њујоршког хотела Њу Јоркер у 87. години живота и без имало
патетике се може рећи да га је дјело надживјело,
чак је данас веће него за његовог живота.
35
ОТКРИВАМО ОТКРИЋЕ
НЕУТРИНИ
РЕЛАТИВИЗУЈУ
АЈНШТАЈНА
Крајем септембра прошле године медији
су пренијели сензационалну вијест да су
научници Европске лабораторије за нуклеарна истраживања ЦЕРН (CERN) ангажовани у експерименту ОПЕРА (The
Oscillation Project with Emulsion-Racking
Apparatus -OPERA) открили неутрине
који се крећу брже од свјетлости!
36
37
И
наче назив неутрино је дао Енрико Ферми
(Enrico Fermi), који је развио прву теорију
о интеракцијама неутрина. Назив неутрино је игра ријечи од енглеског neutrone, преко
италијанског neutrino. Неутрон значи велики и неутралан, а неутрино мали и неутралан.
Неутрини су испаљивани кроз земљину кору из
женевске лабораторије ЦЕРН-а, а затим су детектовани у подземној лабораторији Гран Сасо (Gran
Sasso) у Италији. Након 15.000 регистрованих неутрина научници су измјерили да су неутрини стигли
60 наносекунди раније него што би требало да су се
кретали брзином свјетлости. У ЦЕРН-у тврде да су
резултати хватања неутрина у експерименту ОПЕРА добијени са великом статистичком сигурношћу,
а могућа грешка није већа од 10 милијардитих
дијелова секунде. Званично саопштење је да су
током трогодишњег експеримента мјерења показала да је сноп неутрина испаљен из Женеве стигао до 730 km удаљеног Гран Саса у Италији 60 наносекунда брже од свјетлости. Свјетлости би за ту
удаљеност требало око 2,4 хиљадита дијела секунде, али неутринима је требало око 60 наносекунди мање. Истраживање је показало да су неутрини путовали 299 798 454 метара у секунди, што
је брже од брзине сјветлости, која износи 299 792
458 метара у секунди.
Лабораторија у Гран Сасу је највећа подземна
38
лабораторија за истраживање субатомских честица на свијету. У њој ради око 750 научника из 22
земље, проводећи експерименте у три велике дворане заштићене од космичких зрака 1400 метара
испод површине. Овдје је изграђен детектор ОПЕРА који је током посљедње три године „ловио“ неутрина упућена из ЦЕРН-а.
Неопходно је да се ово откриће потврди
мјерењима у другим лабораторијама да би произвело посљедице како по науку, тако и по нашу
цивилизацију, уопште.
Уколико резултат експеримента буде потврђен
то би уздрмало кључни елеменат Опште теорије
релативитета Алберта Анштајна из 1905. године.
„Теорија која је објашњавала све, од црних рупа до
Великог праска до сада се показала као неприкосновена, међутим, могуће је да је дошло вријеме да
то све преиспитамо“, рекао је Антонио Ередитато
(Antonio Eriditato) из ЦЕРН-а. Према овој теорији,
на којој се заснива савремена физика, тијела која
имају масу не могу се кретати брзином свјетлости,
док се честице без масе могу кретати само брзином свјетлости.
Постојање неутрина, елементарне честице изузетно мале масе која настаје радиоактивним распадом или нуклеарним реакцијама попут оних у
Сунцу, први пут је потврђено 1934. године, а открили су их Клајд Кован (Clyde Cowan) и Фредерик Ре-
инс (Frederick Reines) 1956. године.
Неутрино може проћи потпуно непримјећено
кроз већину материје. Неутрини су елементарне
честице без наелектрисања, лептони (елементарне честице на које не дјелује јака нуклеарна сила)
који не реагују у електричном и магнетном пољу
и могу да стигну до огромних растојања. На неутрино утичу једино слабе субатомске силе чији
је домет много краћи, а улази и у гравитацијске
интеракције с другим честицама. Могу да настану
у нуклеарним процесима, углавном на звијездама,
као и при експлозијама супернова, а физичари их
већ деценијама лове у бројним детекторима широм свијета. Стандардни модел познаје три врсте
неутрина, мионски, електронски и тау неутрино. У
ОПЕРА експерименту су коришћени мионски неутрини који су произведени и убрзани у ЦЕРН-у.
Уколико би заиста постојале честице брже од
свјетлости, хипотезе које су до сада спадале у научну фантастику имале би, барем теоријску подлогу. Џеф Форшо (Jeff Forshaw), професор физике
на Универзитету у Манчестеру (School of Physics &
Astronomy The University of Manchester), за Ројтерс
је изјавио да, уколико буду потврђени, резултати ЦЕРН-а могу значити да би теоретски било
могуће „слати информације у прошлост“. „Другим
ријечима, било би могуће путовање кроз вријеме
у прошлост, мада то не значи да бисмо у скорије
вријеме могли да правимо времеплове“.
Са друге стране у научним круговима бројни
су они који су скептични или оспоравају резултате ЦЕРН-овог експеримента. Ендрју Коен (Andrew
Cohen) и Шелдон Глешоу (Sheldon Glashow) са Бостонског Универзитета (Boston University) тврде да
би хипотетички неутрини који би се кретали брзином већом од брзине свјетлости брзо изгубили
енергију емитујући млаз споријих честица које би
апсорбовала земљина кора. Ова појава је позната у физици као Черенковљево зрачење (по руском
физичару Павел Алексеевич Черенков), тј. ефекат
појаве видљивог зрачења приликом пролетања
наелетрисане честице кроз изолатор брзином која
је већа од брзине светлости у тој средини, а може
се запазити у ситуацијама када се електрон креће
брже од фотона. То се догађа када се веома брзи
електрони крећу кроз медијум, као што је вода,
који успорава кретање фотона. У том случају, електрони губе енергију размјењујући виртуелне фотоне са фотонима који се крећу кроз медијум спорије
од електрона.
Коен и Глешоу су израчунали да би неутрин
који се креће брже од свјетлости емитовао парове електрон-позитрон. Неутрини који би се кретали „надсвјетлосном“ брзином би изгубили енергију
прије него што би стигли до детектора у Гран Сасу.
Међутим, неутрини који су детектовани у овој
лабораторији су имали исту енергију као неутрини емитовани из ЦЕРН-а.
Ни сви чланови ЦЕРН-овог тима који је радио на
овом експерименту нису били убјеђени у резултате које су добили. Чак 15 чланова тима је одбило
да се потпише на документ којим су проглашавани
резултати мјерења брзине неутрина (22.септембар
2011. ). Након наредног истраживања (17. новембар
2011. ), када су потврђени добијени резултати, потписало се још осам чланова тима научника.
Фермилаб
(Fermi
National
Accelerator
Laboratory – Fermilab, U.S. Department of Energy
laboratory, Chicago) - национална лабораторија
специјализована за физику високоенергетских
честица која се налази у близини Чикага, је у
пројекту МИНОС (MINOS - Main Injector Neutrino
Oscillation Search) 2007. године добио сличне резултате, тј. да се неутрини крећу већом брзином
од 300.000 километара у секунди. Међутим, током
анализе физичара установљено је да постоји велика вјероватноћа да је налаз нетачан. Сада се у
Фермилабу спремају за нови покушај да измјере
брзину којом се крећу неутрини помоћу опреме
којом су то већ покушали 2007. побољшавајући
МИНОС пројекат. Податке ће прикупљати током
године да би били у бољој позицији да потврде или
одбаце резултате ОПЕРА пројекта ЦЕРН-а.
Не треба бити физичар да би се извео закључак
да су могуће три опције, а то ће значити да чувена једначина из 1905. године за теорију релативности Е = mc² (енергија једнака маси помноженој
квадратом брзине свјетлости) остаје неприкосновена, одлази у историју или ће бити коригована.
Како каже професор Стивен Хокинг (Stephen
William Hawking), најпознатији светски теоријски
физичар, „Прерано је коментарисати овако нешто“, односно „потребно је још експеримената и
појашњења“ да би се коначно доказала могућност
брзине веће од брзине свјетлости.
39
УЛАТРА ТАНКИ LED РАСВЈЕТНИ
МОДУЛ
Ултра танки LED расвјетни модул је иновација
бањoлучанина Срђана Сладојевића која је, на
прошлогодишњем Такмичењу за најбољу технолошку иновацију Републике Српске, освојила прво
мјесто. На основу изучавања постојећих начина
расвјетљавања објеката, овај иноватор је дошао
дo производа који може ријешити проблеме који
су настајали у досадашњим начинима примјене
расвјете.
Умјесто стандардног начина освјетљења рефлекторима, флуоро и халогеном расвјетом директном и индиректном методом, производ Срђана
Сладојевића омогућава креирање расвјетних
површина једноставним љепљењем свјетлећих
плоча, односно свјетлеће флексибилне фолије великих површина и различитих облика.
Рефлектори и сакривене флуоро цијеви, које се користе за освјетљење стропова замијењују се површином која се једноставно прелијепи самољепљивом
свјетелећом фолијом и свјетлећим плочама модулима без икаквих електроинсталација, јер су оне
већ интегрисане у њима
ЕУРЕКА
КРЕМА ПРОТИВ УЈЕДА КОМАРАЦА
Иноваторка Милица Бабић из Источног Сарајева
награђена је бројним међународним наградама и
признањима за крему против уједа комараца, која,
поред сертификата Завода за заштиту здравља
Београд, има својства као ниједна слична крема
против уједа комараца у свијету.
Послије уједа, она веома брзо дјелује и већ
послије једне минуте нестаје црвенило и свраб.
Крема може да се употребљава и превентивно, тако што се може мазати по цијелом лицу
и тијелу. На основу испитивања и анализа дошло се до сазнања да крему против уједа комараца могу наносити алергичне особе, као и мала
дјеца и бебе. Намјера иноваторке Милице Бабић
била је производња еколошки здраве супстанце,
која би се користила за неутралисање комараца у
просторијама. Крема је направљена од супстанци
животињског и биљног поријекла.
РИБАРСКИ ТОЧАК – РОЛА
Бањолучки рибарски точак проналазак је Јоже
Бенковића из Бање Луке. Његов занимљиви проналазак омогућује добро забацивање мамца, коју
већина аматера тешко достиже. Рибарски точак –
рола користи се при забацивању мамца, као рола,
а као точак при лову и извлачењу улова. Због величине калема трење силка је смањено, а такође
је онемогућено увијање и мршење силка. Предност овог проналaска у односу на постојеће роле
је у већој и прецизнијој дужини забачаја, уз мање
физичко напрезање и замор, лако и једноставно се
употребљава и погодан је за старије особе, лица са
инвалидитетом, жене и дјецу.
40
* Ове успјешне иноваторе подржало је
Министарство науке и технологије Републике Српске
МАКРОСКОП
3D ВИЛИЦА УСПЈЕШНО
УГРАЂЕНА ЖЕНИ
Холандски љекари су 83-годишњој жени
успјешно уградили умјетну доњу вилицу
израђену уз помоћ 3Д принтера, преноси
ББЦ (British Broadcasting Corporation).
Трансплантација је обављена у јуну прошле године, али су подаци о томе тек сада
објављени. Љекари који су обавили захват
тврде да је ово прва операција те врсте, а очекују
да ће овај начин трансплантације у будућности постати уобичајен.
Операцији је претходило истраживање на Институту за биомедицинска истраживања на
белгијском Универзитету у Хаселту.
Вилица је израђена од титанијумског праха у компанији у белгијској фирми «LayerWise»,
специјализованој за израду разних металних
дијелова. Пацијенткиња је патила од хроничне упале кости, а љекари су закључили да би
реконструкција вилице, због њене поодмакле
доби, била преризична па су се окренули новој
технологији.
Иако је ова вилица врло сложена, након
дизајнирања ископирана је за само неколико
сати, израђена је загријавањем и спајањем праха помоћу ласера, слој по слој. Тродимензионални
дизајн био је аутоматски подјељен на дводимензионалне слојеве који су потом спојени ласером. За
само један милиметар била су потребна 33 слоја.
НАУЧНИЦИ НА КОРАК ДО
РЈЕШЕЊА СВИХ ЕНЕРГЕТСКИХ
ПРОБЛЕМА
Да ли је физичарима напокон пошло за руком да
спријече нестабилне ефекте у процесу фузије у нуклеарном реактору. Користећи посебан систем
загријавања,научници су направили велики помак и зауставили раст нестабилних ефеката унутар фузијског нуклеарног реактора постављањем
посебних антена које одашиљу електромагнетно
зрачење, гуше и смањују настале нестабилности,
Након што су сви слојеви спојени вилица је добила
и биокерамички премаз.
Операција је трајала четири сата, што је само
петина времена потребног за уобичајену реконструктивну хирургију. Пацијенткиња је ускоро након буђења проговорила неколико ријечи, а идућег
дана поново је могла и да гута. Кући је пуштена након четири дана. Вилица је тешка 107 грама, што је
за трећину више од обичне, али пацијенткињи није
било тешко да се навикне на нешто већу масу.
преноси physorg.com.
То је један од најважнијих корака у изградњи
будућег фузионог нуклеарног реактора ИТЕР на
југу Француске. Тај реактор би требао производити енергију попут Сунца, али у огромном систему
направљеном на Земљи.
Процес фузије у овом реактору настајао би приликом загријавања плина на неколико милиона степени Целзијуса, при чему се гас претвара у плазму. ИТЕР-ов реактор је замишљен тако
да га ограђује магнетна комора, која задржава
ултраврућу плазму у њему.
Нестабилности и вибрирање могу проузроковати да плазма дотакне стијенке магнета, нагло се
охлади и притом произведе велике електромагнетске силе унутар самог реактора. Резултат би
био врло деструктиван и мало коме пожељан па
је ово откриће научника важно, јер то спријечава.
Наведене антене не би онемогућиле нормалан рад реактора, већ би само редуковале нестабилности у њему. Магнетно поље тада би несметано држало плазму у реактору. То је постигнуто само у симулацијама супер рачунара, јер се
ИТЕР још увијек гради. Сљедећи корак би био антенама додати систем детекције, који би омогућио
неутралисање нестабилности у реалном времену
и свео ризике на минимум.
41
ПОТРОШЊА ВОДЕ РАСТЕ ДВА ПУТА
БРЖЕ ОД СВЈЕТСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ
АМЕРИКАНЦИ ТЕСТИРАЈУ СИСТЕМ
КОЈИ УПОЗОРАВА НА ЗЕМЉОТРЕС
ПРОРАДИЛА ЈЕ НАЈВЕЋА СОЛАРНА
ЕЛЕКТРАНА У СВИЈЕТУ
Највећа свјетска соларна електрана Андасол,
састављена од 600 хиљада закривљених огледала, инсталирана је на пустој андалузијској висоравни. Површина на којој се простире једнака је
површини 210 фудбалских терена.
Конзорцијум који чине четири њемачке
компаније стоји иза пројекта вриједног 350
милијарди евра. Ова висораван је погодна и због
своје надморске висине од 1,100 метара, што значи да је зрак чистији и мање турбулентан него на
нижим висинама. Управо због тога могуће је скупити више соларне енергије него на цијелом Арапском полуострву.
Додатна предност су подземни извори који
опскрбљују турбине водом, те око двије хиљаде
сунчаних сати годишње.
Међутим, развој ове и сличних технологија све
више наилази на озбиљне препреке усљед недостатка најбитнијег ресурса, новца.
Уколико се дужничка криза у еврозони погорша,
у буџетима намијењеним за финансирање сличних
42
пројеката на глобалном нивоу би се могла до 2015.
године појавити рупа од 45 милијарди долара.
Аналитичари тврде да ће се економска
неизвјесност негативно одразити на обновљиве
изворе енергије, јер све већи број држава смањује
субвенције да се лакше могу носити с дефицитом.
Већи производни Андасола капацитети се могу
захвалити закривљеним огледалима који се користе умјесто фотонапонских ћелија.
За разлику од њих, огледала не производе директно електричну енергију, него апсорбују топлоту која се затим проводи и чува у 30 хиљада тона
соли, а довољна је за окретање парних турбина
које производе електричну енергију и до осам сати
након заласка Сунца.
Слично Андасолу у плану је пројект соларне
електране у Сахари. Изградња 400 милијарди евра
вриједног погона би требала почети 2015. године у Мароку. Из њега би се до 2050. године могло производити енергије довољно за око 15 одсто потреба на простору Европе. Локација будућег
постројења осигурава да колектори у само шест
сати на сунчевом свјетлу добију енергије више
него цијели свијет у годину дана.
У Калифорнији, најтруснијем подручју у САД-у,
покренуто је тестирање новог система који би Американце требао упозорити на велике земљотресе.
Иако би у овој фази упозорење становништву могло дати тек неколико секунди чак и то може учинити разлику и спасити многе животе.
Циљ је достићи ниво Јапана и направити сличан
систем за упозоравање који становништву шаље
текстуалне поруке и прекида телевизијски програм када сензори детектују земљотрес.
Јапан је израда овог система коштала 500 милиона долара, но сеизмолошке активности у
овој острвској држави изазивају катаклизмичне
посљедице, те су овакви издаци нужни и логични. Турска, Тајван и Мексико имају сличне системе
иако нису софистицирани као јапански.
Амерички систем, који се састоји од мреже подземних сензора, дизајниран је да осјети пулсирање
и детектује различите врсте сигнала.
Примјеном оваквог система омогућило би тих неколико секунди уочи земљотреса како би се засуставили или успорили возови, контролори лета би
могли зауставити полијетање и слијетање авиона,
нуклеарне електране и творнице затворити вентиле, а дјеца потражити заклон испод столова или
штокова.
Од 2006. године у САД-у се тестирају три алармна система, а направљен је и прототип интерног
имена Шејк Алерт „ShakeAlert“. За сада поруке
упозорења прима 30-ак научника који раде на систему.
Више од три милијарде људи нема приступ
питкој води и живе без одговарајућих санитарних
услова. То су углавном становници сиромашних
држава са израженом инверзијом падавине, технички и технолошки неразвијене и немоћне да се
одупру честим сушама и поплавама.
Према Свјетском институту за ресурсе предвиђа
се да ће потрошња воде расти за 50 одсто у
земљама у развоју, а у развијенима око 18 одсто
у наредних 15 година. Сама потрошња воде расте
двоструко брже него популација.
На земљи има довољно воде, али проблем је
што је већина расположиве воде слана вода. Око
97,5 одсто укупне воде је слано, само 2,5 одсто је
свјежа вода, а трећина од тога смрзнута, тврди
Роб Ренер из Фонда за истраживање воде из Колорада.
Залихе воде највише угрожавају суше, поплаве и загађења. У извјештају Свјетског института
за ресурсе наведена су најугроженија мјеста на
планети : Мареј-Дарлинг ( Murray-Darling ) базен у
Аустралији, базен Колорадо Ривер ( Colorado River
), Оранж-Сенкву ( Orange-Senqu ) базен који покрива дијелове јужне Африке, Боцване и Намибије, те
базен Жуте ријеке и Јангце
( Yangtze ) у Кини.
Екстремне поплаве су оставиле озбиљне
посљедице по привреду у Аустралији, Пакистану
и САД-у. Прехрамбени гиганти Крафт Фудс ( Kraft
Foods ) и Нестле најављују поскупљење робе због
раста трошкова производње које су узроковали
суша, поплаве и друге природне катастрофе.
У источној Африци промјена климе може
донијети промјене температуре и падавине које
би скраћујући вријеме раста вегетације смањиле и
принос усјева попут кукуруза и граха, што је посебан ударац за мале пољопривреднике и сточаре.
Ријечни сливови у Африци, Азији и
Латинској Америци могу удвостручити
производњу
хране у сљедећих неколико деценија,
ако
функционално
искористе
воду
коју имају,
показује
анализа у 30
земаља
свијета.
43
ИНФИНИТИ ПРДСТАВЉА
а само у посљедње три године у стални радни однос примљено је преко 10 младих дипломираних
инжењера пољопривредe.
У циљу ефикаснијег рада, активности Института дефинисане су кроз рад девет Завода: Завод за стрна жита, Завод за кукуруз, Завод за
индустријско биље, Завод за крмно биље, Завод
за повртарство, Завод за воћарство и виноградарство, Завод за заштиту биља, сјеменарство
и биотехнологију, Завод за агрохемију и
агроекологију и Завод за сточарство.
Институт обавља основна, примјењена и
развојна истраживања од општег интереса, односно стратешког значаја за Републику Српску.
Само у току 2011. године у
лабораторијама Пољопривредног
института Републике Српске
урађено је преко 12.000 анализа
Пољопривредни институт
Републике Српске
Као
резултат
досадашњег
научно-истраживачког
рада
у
Пољопривредном институту је до сада створено око 50 сорти
различитих пољопривредних биљака. Признато је 14 сорти пшенице,
8 хибрида кукуруза, по једна сорта јечма, тритикалеа и ражи, четири
сорте соје, двије сорте паприке и више сорти крмних биљака.
П
ољопривредни институт Републике Српске
основан је 1947. године. Има статус јавне
научноистраживачке организације у складу са Законом о научноистраживачкој дјелатности
и технолошком развоју. Од свог оснивања до данас, Пољопривредни институт у Бањалуци је важна државна научна институција и установа преко које Влада Републике Српске спроводи велики број мјера у аграру. Државни институти оваквог типа представљају главну окосницу комплет-
не пољопривредне производње и великог дијела
прерађивачке индустрије било које државе.
Пољопривредни институт Републике Српске
је респектабилна научна установа са најдужим
научно-истраживачким искуством у Републици
Српској и Босни и Херцеговини, у којој је тренутно запослено 88 радника, од којих је осам доктора наука, седам магистара, три мастера и преко 25 дипломираних инжењера. У Институту је запослено 45 радника са високом стручном спремом,
На наше питање који је основни задатак
Пољопривредног института Републике Српске,
директор Института проф. др Михајло Марковић
нам је одговорио да је то наравно научноистраживачки рад, првенствено примјењена и развојна
истраживања из области пољопривреде, чији је
циљ унапређења пољопривреде Српске.
Директор Марковић је такође за наш магазин рекао да се све научне и стручне дјелатности
Института одвијају кроз стварање нових сорти и хибрида за агроеколошке услове Републике Српске, производњу сјемена и садног
материјала високог квалитета, као и проучавање
технологије производње појединих врста и сорти
пољопривредних биљака за поједина подручја те
ширење добијених резултата у пракси.
Као резултат досадашњег научноистраживачког рада у Пољопривредном институту је до сада
створено око 50 сорти различитих пољопривредних
биљака. Признато је 14 сорти пшенице, 8 хибрида
кукуруза, по једна сорта јечма, тритикалеа и ражи,
четири сорте соје, двије сорте паприке и више сорти крмних биљака. Пољопривредни институт је
једина институција, не само у РС, већ и у БиХ, која
има сопствене сорте стрних жита, крмног биља,
индустријског биља и поврћа и хибриде кукуруза. То је основна претпоставка организовања властите сјеменске производње у Српској и смањења
увоза сјемена страних сорти.
Институт има и властиту банку биљних гена
у којој се чува и одржава велики број аутохтоних и старих сорти, различитих популација
и нових сорти и хибрида гајених биљака. Банке гена представљају изворе гена који су неопходни за стварање нових сорти и хибрида и
од богатства банке гена зависи и напредак у
оплемењивању и стварању нових сорти. Генбанке представљају власништво и највриједнији биолошки материјал сваке државе, која о њему брине изградњом објеката и формирањем фирми гдје
се врши чување, евалуација и размјена генетичког
материјала.
ПЛАНОВИ ЗА ТЕКУЋУ ГОДИНУ
У врло уској сарадњи са Министарством
пољопривреде, шумарства и водопривреде
у Влади Републике Српске наставићемо са
институционалним јачањем, изградићемо
нови простор за смјештај савремене и високо софистициране лабораторијске опреме, према правилима струке и захтјевима
законске регулативе, наше а и ЕУ, како
бисмо довршили процес акредитације
лабораторија и тиме ће и Српска имати
своју институцију овлаштену за контроле
увезених сјеменских и меркантилних роба,
као и издавање сертификата о исправности наших пољопривредних производа и тиме омогућавање извоза роба наших
произвођача на тржиште земаља ЕУ.
Наставићемо и са кадровским јачањем, кроз
дошколовавање и доедукацију постојећег
кадра, али и пријем једног броја младих инжењера. На тај начин ћемо јачати и
развијати властиту „банку кадрова“, која
ће моћи одговорити изазовима савремене
пољопривреде у процесу придруживања ЕУ.
Проф. др Михајло Марковић, директор Пољопривредног
института Републике Српске
44
45
ПРЕПОРУЧУЈЕМО
Узимајући у обзир значајну улогу издавачке дјелатности у општем научном напретку Републике Српске, Министарство науке и технологије настоји да, кроз посебан програм издавања
научних публикација, да допринос и помогне издавачима научних дијела и научним радницима како би њихови научни радови и публикације угледале свјетлост дана.
Већ неколико година, кроз јавне позиве, Министарство финансијски подржава научне
књиге, часописе и зборнике научних радова издавача за које стручна комисија оцијени да су
значајани и вриједни пажње.
Овом приликом представићемо издаваче и аутора који су се издвојили, узимајући у обзир
научни аспект, квалитет рукописа и значајан напредак у 2011. години. Дјело „Тајна људског
битка“ проф. др Радивоја Керовића награђена је као најбоља научна књига на Фестивалу
науке, а за најбољи научни часопис проглашен је „Sportlogia“, часопис Факултета физичког
васпитања и спорта из Бање Луке.
„ТАЈНА ЉУДСКОГ БИТКА“
„SPORTLOGIA“
Већ дужи низ година Филозофско друштво Републике Српске је препознатљиво, између осталих
активности, и по значајној издавачкој дјелатности.
Од свих значајних издавачких пројеката које је
Друштво публиковало, у 2011. години посебно
мјесто заузело је дјело проф. др Радивоја Керовића
под називом „Тајна људског битка“. Књига је резултат дугогодишњег ауторовог бављења проблемом човјека у филозофији, као кључним и сложеним проблемом филозофије и хуманистичких
наука уопште.
У књизи, подијељеној на три дијела, аутор нам
даје изузетан преглед развоја мисли о човјеку,
затим нас упућује у широко подручје савремене филозофске антропологије, приближава нам
идеје човјека у руској филозофији, те завршава
поглављем о филозофији и менталном здрављу.
Оно што ову научну публикацију посебно издваја
јесте научна методологија и систематичност приликом презентовања једног изузетно комплексног
садржаја. Зато се за књигу угледног бањалучког
филозофа може слободно рећи да представља
посљедњу ријеч филозофије нашег времена - изузетно дјело о човјеку и његовој природи, смислу и
сврхи људског живљења.
Научни часопис који је заиста заслужио награду
на Фестивалу науке, узимајући у обзир напредак,
труд и ангажовање уредништва, те рејтинг на нашим и иностраним просторима, је свакако часопис
Факултета физичког васпитања и спорта из Бање
Луке под називом „Sportlogia”.
„Sportlogia” је за релативно кратко вријеме постала водећи часопис на овим просторима кад
су у питању истраживања у спортским наукама. Поштујући научну методологију, трудећи се
да чланци у часопису буду што квалитетнији и
настојећи да сваки наредни број буде оригиналнији
и занимљивији, уредништво овог часописа је
успјело да привуче пажњу домаћих и иностраних аутора који су жељели да своје научне радове
објаве баш у овом часопису. О квалитету часописа
свједочи и податак да је часопис регистрован у неколико свјетских цитатних база.
46
47
Download

ISSN 2233-1212 - Фонд др Милан Јелић