РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ЦЕНТАР ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ
Београд, Макензијева 24
31. јануар 2014. године
ИНФОРМАЦИЈА О РАДУ ЦЕНТРА ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ
ЗА ПЕРИОД ОД ЈАНУАРА 2011. ДО ЈАНУАРА 2014. ГОДИНЕ
I
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Наука прожима готово сваки аспект нашег окружења и живота. Она заузима
значајно место у развоју друштва и свакодневним активностима и потребама савремених
људи. Уз то, способност да се знање ствара, преноси и примени постала је главна
конкурентна предност појединих земаља, јер се привредни раст развијених економија
ослања данас, у великој мери, на снажну научну и технолошку инфраструктуру –
инфраструктуру која може да доведе до развоја нових привредних грана и делатности,
повећања конкурентности постојећих, као и стварања радних места са високим
примањима. Управо повећање глобалне конкуренције, а потом и неопходност ограничења
јавне потрошње, намећу потребу за бољим разумевањем улоге науке у економији и
друштву и за успостављањем одговарајућих институција и политика у области науке и
њене промоције.
Управо препознаући да данас, више него икада, наука треба да буде ангажована у
процесима стварања друштвене културе, а јавност обавештена, освешћена и укључена у
процесе разумевања и креирања науке, научног напретка и технолошких промена,
Република Србија je Стратегијом научног и технолошког развоја Републике Србије за
1
период од 2010. до 2015. године1 препознала потребу за оснивањем Центра за промоцију
науке (у даљем тексту: Центар).
Од почетка свог рада, Центар активности усмерене на остваривање своје мисије
базира на спознаји да снага науке и технологије једног друштва зависи од његовог
капацитета да подстиче таленте и преузима идеје из свих доступних извора, као и на
чињеници да се тај оквир може створити само кроз плодотворан и богат дијалог и активну
сарадњу између науке и друштва. У том процесу, свакако, неопходно је имати у виду и
околност да брз напредак у технологијама, научном раду и иновацијама отвара и бројна
нова етичка, правна и друштвена питања која на тај однос утичу, те да је за њихово боље
разумевање неопходно повећање друштвене и политичке подршке науци и технологији.
Једна од важних полазних претпоставки у дефинисању стратегије рада Центра била
је зато и спознаја да јавно улагање у науку, које је у многим друштвима, па и у Србији,
значајно смањено или задржано на истом најчешће незадовољавајућем нивоу дуги низ
година, може бити повећано само ако се обезбеди разумевање вредности науке и
образованих и ангажованих грађана, који препознају неопходност нових знања за развој
друштва и економски напредак.
Такође, један од кључних елемената који је потребно узети у обзир када се говори
о научној култури и потреби њеног јачања, јесте и неопходност активног укључивања
грађана у научни процес и већи ангажман јавности у научном дијалогу. Наука је исувише
важна да би се само научници занимали за њу – она поставља дубока етичка и социјална
питања и данас се очекује да целокупно друштво учествује у расправи о научним темама.
За Србију је овај приступ додатно важан у процесу европских интеграција јер је поменути
дијалог један од постулата активности у домену науке и истраживања у Европској унији.
Тако, у свом плану „Наука и друштво: Акциони план“ Европска унија истиче да
становништво мора да има информације о променама у науци и култури које су му
разумљиве, високог квалитета и лако достпуне свима, а научни и технолошки напредак
1
Детаљније
на
интернет
страници
Владе
Републике
Србије:
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678
2
потребно је појаснити, приближити и популаризовати кроз организоване догађаје,
публикације и друге савремене видове комуникације и дисеминације знања.2
Свакако, комуникација између научника и грађана важна је не само због подизања
нивоа свести о значају науке, већ и због проширења научних знања и оспособљавања
грађана за разумевање, прихватање и примену нових технологија. Комуникација о
идејама и открићима због тога је једна од најважнијих одговорности научника, посебно
када је реч о учешћу грађана у различитим видовима развојних процеса, новонасталих
друштвених околности или измењених услова у животној и радној средини. Данас, за
развој друштва није довољно да се улаже само у процес ”истраживање – развој –
иновације – производња”, јер се такав „затворени процес“ и иначе одвија у оквиру дела
друштва који се већ налази у стручном, научно-технолошком или привредном сектору
(институционализована или корпоративна наука), важно је да се поред тога улаже и у
суштинску интеграцију науке у друштво.
Управо то је задатак који је поменутом
Стратегијом и законима који су из ње произашли дат Центру за промоцију науке.
II
ЗАКОНСКИ ОКВИР И НАДЛЕЖНОСТ ЦЕНТРА
Центар за промоцију науке основан је Законом о научноистраживачкој делатности
(„Службени гласник Републике Србије“ број 110/05, 50/06 и 18/10), као посебно правно
лице чија је надлежност промоција науке и технологије и научних и технолошких
достигнућа у земљи и свету.
Према поменутом Закону, сходно члану 27б, Центар је надлежан да:
1) припрема предлог програма промоције науке, научно-технолошких резултата и
достигнућа;
2) припрема предлог акта о финансирању активности научних, научностручних
друштава,
удружења и
других
организација
које
су
у
функцији
унапређења
научноистраживачког рада, промоције и популаризације науке и технике;
2
Преузето са интернет странице Европске уније, „Наука и друштво: Акциони план“,
http://ec.europa.eu/research/science-society/pdf/ss_ap_en.pdf
3
3) сарађује и материјално подстиче активности научних, научностручних друштава,
удружења и других организација које су у функцији унапређења научноистраживачког
рада, промоције и популаризације науке и технике;
4)
сарађује
научноистраживачким
са
институтима,
организацијама
високошколским
и
привредним
установама
друштвима
и
и
другим
њиховим
асоцијацијама на остваривању промоције и популаризације науке и технологије;
5) организује или учествује у организовању скупова, саветовања, округлих столова
и других манифестација ради промоције науке, научно-технолошких резултата и
достигнућа;
6) води евиденцију научних, научностручних друштава и других организација и
удружења која промовишу и популаризују науку;
7) организује заједничко излагање научних издања научноистраживачких
организација на Међународном сајму књига у Београду;
8) остварује сарадњу и пружа услуге у домену промоције и популаризације науке
Министарству и министарству надлежном за високо образовање;
9) обавља послове у области маркетинга и друге послове у вези са промоцијом
науке, научно-технолошких резултата и достигнућа у земљи и свету;
10) издаје брошуре и друге публикације у вези са промоцијом и популаризацијом
науке;
11) обавља и друге послове у складу са овим законом и Статутом Центра.3
Улога Центра за промоцију науке је, у том смислу, да кроз систематизовану
координацију иницијатива и модела институционалног и јавног умрежавања ствара
функционалне и одрживе оквире и системе подршке програмима и активностима
популаризације науке. Задатак научноистраживачких и образовних установа, стручних и
научних друштава, културних институција, приватних иницијатива и осталих субјеката из
области економије, требало би да, следствено томе, буде осмишљавање тих програма и
активности, како би се остварио усклађенији приступ научно истраживачком раду и
успостављање система промоције науке у Републици Србији. Како би подржала и
оснажила такве активности, Република Србија је зато поверила Центру за промоцију науке
3
Преузето из Закона о научноистраживачкој делатности („Службени гласник Републике Србије“
број 110/05, 50/06 и 18/10) са интернет странице Министарства просвете, науке и технолошког
развоја – МПНТР, http://www.mpn.gov.rs/userfiles/nauka-pravna_akta/Zakon%20o%20NID.pdf.
4
као значајан задатак да подстакне, ојача и умрежи ове иницијативе и створи широки
фронт за ширење научне културе и подстицање стварања економије засноване на знању.
III
ЗАТЕЧЕНО СТАЊЕ У ОБЛАСТИ ПРОМОЦИЈЕ НАУКЕ У 2011. ГОДИНИ, КАДА
ЈЕ ЦЕНТАР ПОЧЕО СА РАДОМ
Влада Републике Србије је поменутом Стратегијом коју је донела 2010. године
констовала да ”јавност није довољно упозната са радом научника” и предвидела увођење
додатних подстицаја за научнике који се баве овим активностима и најавила обимна
средства за дисеминацију резултата научних пројеката које држава финансира. У пракси,
на жалост, до тога није дошло.
Упрокос томе, одмах након оснивања, Центар је промоцију науке успоставио је
тесну сарадња са националним институцијама (националним саветима, Српском
академијом наука и уметности (у даљем тексту: САНУ), научним институцијама,
надлежним министарствима и другим релевантним субјектима) у циљу
прикупљања
информација од значаја за јачање активности промоције науке у нашој земљи. Центар је
такође, већ у првој години свог рада, спровео и опсежно истраживање у циљу сагледавања
ставова јавности у погледу статуса науке у друштву. Неопходност унапређења
комуникације о науци у Србији и успостављања јаче везе између науке и друштва
очитавала се и у изнетим ставовима представника институција и у ставовима јавног
мњења.
Tакође, Национални савет за науку и технолошки развој у својим годишњим
извештајима истакао је у више наврата да је нужно да наука и друштво буду у чвршћој
вези, и у том смислу закључио: „Неопходно је спровести организоване активности како би
се стручни и научни потенцијал ових институција искористио, кроз институционално
повезивање науке и друштва, у сврху подизања научне и укупне писмености српског
друштва, за ширење научне културе и информисаности и подстицање економског и
укупног развоја друштва“.4
4
Више можете погледати у публикацији: „Стање науке у Србији 2010–2012“ у издању Националног
савета за науку и технолошки развој и Универзитета у Београду.
5
Резултати поменутог истраживања о ставовима јавности о науци, технологији и
промоцији науке, које су Центар за промоцију науке у сарадњи са Филозофским
факултетом Универзитета у Београду, спровео током 2011. године, на целој територији
Србије, на статистички репрезентативном узорку, показали су да је информисаност о науци
и научним истраживањима и технологији у Србији на веома ниском нивоу, а да су ставови
о науци тада били стереотипни. Наиме, истраживање је показало да грађани сматрају да
би корист од научних истраживања могли и требало да имају сви људи, али да је добробит
за човечанство у научно-истраживачком раду често споредна и да се неретко крију
резултати истраживања од јавног значаја. Већина грађана Србије, како се види из
Графикона 1, није знала да наведе ниједног савременог научника из Србије (87%) или из
иностранства (95%).
Графикон 1
Савремени научници познати грађанима из Србије (лево)
и иностранства (десно)
100%
100%
80%
87%
60%
60%
40%
40%
20%
0%
9%
20%
4%
Миодраг Остали
Стојковић
0%
Ниједан
95%
80%
2%
1%
Стивен
Хокинг
Бил
Гејтс
3%
Остали Ниједан
Извор: Центар за промоцију науке, 20125
Око половина грађана Србије није знала да наведе ниједну научну институцију у
земљи, а чак 91% становништва нема информације о научним пројектима у које се
тренутно улаже у нашој земљи. Већина грађана није у току са новостима из науке и
технологије (82%) и ретко се информише о споменутим темама самоиницијативно (80%),
путем телевизије и интернета. Имиџ науке је организован око два пола – позитивног, где је
5
„Имиџ науке – Привлачност, баријере и ставови према промоцији науке у Србији“, МАСМИ, 2012.
6
наука привлачна, корисна и води ка напретку, и негативног, где је наука одбојна, досадна
и потенцијално нас угрожава. Чак 71% грађана сматра да развој науке и технологије
доводи до губитка радних места.
Са позитивне стране, код великог броја грађана постоји жеља за већом
упућеношћу у науку – како је приказано на Графикону 2, више од трећине грађана би
желело да се чешће информише о овој области.
Графикон 2
Жеља за чешћим информисањем о науци и технологији
34%
53%
13%
Не бих желео/ла
Нисам сигуран/на
Желео/ла бих
Извор: Центар за промоцију науке, 20126
Бављење науком у Србији није привлачно младима и већина не намерава да се
бави науком, јер верује да је то тежак, досадан и посао са ниским примањима. Осим тога,
као препрека се види и недостатак услова за бављење науком, уз уверење да је поменуто
резервисано за богатије слојеве становника који живе у већим универзитетским
градовима Србије.
Поред младих, ни будући, ни тренутни родитељи не би желели да им се деца баве
науком. На Графикону 3 се види да би чак трећина испитаника више волела да им се деца
баве нечим другим, док је 7% изричито против идеје да им се деца определе за научну
каријеру, што је у складу са перцепцијом посла научника као струке са ниским зарадама и
недостатком радних места, као и уверењем да научна каријера подразумева тежак живот
са много одрицања. Томе свакако доприносе и, из перцепције грађана и самих научника,
6
„Имиџ науке – Привлачност, баријере и ставови према промоцији науке у Србији“, МАСМИ, 2012.
7
релативно мала издвајања за бављење овим послом из јавних средстава и недовољно
интересовање приватног сектора за иновативним и технолошко напредим решењима које
би научници и истраживачи могли да понуде.
Графикон 3
Колико грађани желе да им се деца баве науком
(питани сви испитаници старији од 20 година)
Нипошто не бих
волео/ла
7%
29%
37%
27%
Не бих имао/ла
ништа против, али
боље да раде
нешто друго
Волео/ла бих
Без одговора
Извор: Центар за промоцију науке, 20127
Велики број грађана сматра да се професионално бављење науком не вреднује
довољно у Србији и да би улагање у науку и научно образовање требало да буде део
стратегије развоја наше државе. Промовисање науке се разуме као популаризација науке,
приближавање науке младима у циљу да се што више њих определи за научну каријеру.
Резултати консултација са носиоцима научно-истраживачког рада, резултати
истраживања ставова грађана, као и стање у области науке у погледу издвајања за ову
значајну друштвену делатност, указaли су на на потребу за спровођењем обимних
активности приближавања науке грађанима како у циљу подизања научне писмености,
тако и у циљу обезбеђивања веће подршке за саме научне раднике и створања
позитивнија сликa науке у друштву, како би Србија постала „иновативна земља у којој
7
„Имиџ науке – Привлачност, баријере и ставови према промоцији науке у Србији“, МАСМИ, 2012.
8
научници достижу европске стандарде, доприносе укупном нивоу знања друштва и
унапређују технолошки развој привреде“8, како је то планирано стретешким документима.
Такође, након сагледавања конкретних активности промоције и популаризације
науке у Србији до 2010. године, уочено је да су оне биле ретке, углавном краткотрајне и
спорадичне, инициране најчешће од стране појединаца.
Ова сазнања су забрињавајућа и када се има у виду да је питање повезаности
науке и друштва битно не само за унутрашње стање у Србији, већ и једно од важних
питања и у процесу преговора за приступање Србије Европској унији. Наиме, поглавље 25,
посвећено науци и истраживању, у коме је веза науке и друштва значајна тема једно је од
првих на дневном реду у процесу ових преговора.
Србија за тај процес почетком 2010. године није била довољно спремна, иако је
Европа већ дуги низ година стратешким документима уређивала ову област. Наиме,
Европскa комисија је још новембра 2000. године објавила документ под именом „Наука,
друштво и грађани у Европи“9, а наредне године је усвојена и резолуција10 којом се
Комисија обавезала да ће радити на унапређењу везa између науке и друштва. Децембра
исте године постављен je и Акциони план за науку и друштво11, који је постао део Шестог
оквирног програма (енгл. Framework Program 6 – FP6), за који је издвојено око 80 милиона
евра.12 С друге стране, иако је постала део интегрисаних европских процеса процеса на
пољу науке и истраживања још 2006. године, када је наша земља добила могућност да
учествује у такозваном Оквирном програму 6, а врло брзо након тога и у Оквирном
програму 7 (енгл. Framework Program 7 – FP7), институције Србије, до оснивања Центра за
промоцију науке, нису биле значајан актер у програмима посвећеним специфично
8
Преузето из Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2010. до
2015. године: Фокус и партнерство, са интернет странице Министарства просвете, науке и
технолошког
развоја
–
МПНТР,
http://www.mpn.gov.rs/userfiles/naukapravna_akta/strategija_prelom.pdf
9
Више
можете
прочитати
на
интернет
страници
Европске
комисије:
ftp://ftp.cordis.europa.eu/pub/rtd2002/docs/ss_en.pdf
10
Више можете прочитати на интернет страници Европске комисије: http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/site/en/oj/2001/c_199/c_19920010714en00010002.pdf
11
Више
можете
прочитати
на
интернет
страници
Европске
комисије:
http://ec.europa.eu/research/science-society/pdf/ss_ap_en.pdf
12
Преузето са интернет странице Европске комисије: http://ec.europa.eu/research/sciencesociety/index.cfm?fuseaction=public.topic&id=1263&lang=1
9
дисеминацији научних знања, подизању научне културе и повезивању науке и друштва,
кроз програме Европске уније ”Наука и друштво” (енгл. Science and Society) и ”Наука у
друштву” (енгл. Science in Society).
IV
ЦИЉНЕ ГРУПЕ АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ
Сходно наведеним законским надлежностима, а имајући у виду и компаративне
анализе и међународне пројекте у овој области, као и поменуте резултате истраживања,
најширу циљну групу активности Центра за промоцију науке представљају сви грађани
Републике Србије. У данашње време, без критичне масе грађана, способне за
информисану комуникацију и свесне потребе за научним развојем и за ширу друштвену
примену науке, није могуће изградити конкурентно и напредно друштво, нити је могуће
успоставити стабилну државу и друштво спремно за остваривање различитих нивоа
привредних интеграција, посебно када је реч о сложеним системима међународног
умрежавања и стандардизације процеса рада.
Свакако, поред опште комуникације са грађанима Републике Србије, неопходно је
спровести и стратешку комуникацију, која се остварује у посебним циљним групама, јер се
мишљења, ставови и преференције образују управо у оквиру интересних група. Циљним
групама
таквих
активности
промоције
науке
припадају
особе
са
различитим
социодемографским и бихевиористичким обележјима (жене и мушкарци, богатији и
сиромашнији слојеви становништва, самци или породице) који као једину заједничку
особину имају интерес и представу о одређеној теми. Уз то, свака од тих циљних група има
своју комуникациону мрежу, начин на који долази до информација и гради мишљење, те
је у претходном периоду сагледавање тих циљних група био значајан елемент при
конципирању програма Центра за промоцију науке.
Тако је, у претходном периоду, имајући све наведено у виду, Центар за промоцију
науке је своје активности у Србији усмерио на следеће циљне групе:
1.
јавна гласила;
2.
студенти;
3.
универзитетски професори и научни истраживачи;
10
4.
стручњаци и истакнуте јавне личности;
5.
представници јавне управе (државних органа, територијалних аутономија и
локалних самоуправа);
6.
министарства и друге институције јавног сектора;
7.
активисти организација грађанског друштва;
8.
чланови и представници верских заједница;
9.
представници пословног сектора, синдиката и струковних удружења;
10.
заинтересоване стране у области образовања, обуке и запошљавања;
11.
професионалци из различитих сектора;
12.
наставници;
13.
деца у вртићима, ђаци у основним и средњим школама и остале групе
младих;
14.
родитељи;
15.
сви грађани Републике Србије.
Како би остварио циљеве проистекле из Закона о научноистраживачкој делатности
и осталих стратешких докумената, а у складу са затеченим стањем, Центар је у прве три
године рада окупио широку мрежу сарадника из целе Србије. Бројни научници,
популаризатори науке, новинари, професори, учитељи и ентузијасти који се баве
промоцијом и популаризацијом науке учествовали у активностима које је Центар
организовао или подржао. Кроз медије, запажене манифестације, гостовања и конкретне
пројекте, Центар је у процес промоције науке укључио велики број научника, професора,
новинара, колега из државних институција и локалних самоуправа, родитеља, ученика,
наставника, студента и других грађана, као и велики број заинтересованих лаика и
љубитеља науке.
Упоредо, Центар је успоставио активну везу са министарствима надлежним за
просвету, науку и другим министарствима у Влади Републике Србије, као и са
најугледнијим научним установама у Србији, у конкретним акцијама, као и кроз уговоре о
дугорочној сарадњи. Посебно је драгоцена сарадња са САНУ, као кровном установом
српске науке, али је свакако врло важна и сарадња са универзитетима широм земље,
институтима, научним и стручним друштвима и другим организацијама заинтересованим
за промоцију науке.
11
Сарадња са стотинама основних и средњих школа, пре свега кроз гостовања
мобилних тимова Центра, логистичку подршку у организацији научно-популарних
манифестација и повезивању са научном заједницом, учинила је да број школских научних
фестивала у Србији са пет, на почетку 2011. године, крајем 2013. године порасте на више
од 75 догађаја овог типа у свим крајевима Републике.
Поред тога, Центар тесно сарађује са медијима, о чему ће такође посебно бити
речи даље у тексту, са невладиним организацијама и бројним културним установама, као
што су музеји, галерије и културни центри.
Кроз јавни позив за давање подршке активностима научних и научностручних
друштава, удружења и других организација које су у функцији унапређивања
научноистраживачког рада, промоције и популаризације науке и технике, Центар је
директно подржао значајан број конкретних пројеката: у 2011. години 33 пројекта, у 2012.
години чак 89 пројеката, а у 2013. години 74 пројекта промоције науке. Пројекти су
обухватили велики број научних дисциплина, природне и друштвене науке, а осигурана је
и равномерна географска покривеност.
Најзад, Центар је у претходном периоду успео да се снажно повеже са локалним
самоуправама и, што је посебно важно, са привредом у Србији, те је за своје пројекте
добио подршку компанија и других привредних субјеката у земљи и иностранству.
V
ПРОГРАМСКЕ
АКТИВНОСТИ
ЦЕНТРА
ЗА
ПРОМОЦИЈУ
НАУКЕ
У
ПРЕТХОДНОМ ТРОГОДИШЊЕМ ПЕРИОДУ
Центар за промоцију науке је, одмах по свом оснивању и потом упису у судски
регистар у складу са Законом, покренуо бројне програмске активности са циљем
успостављања бољег протока научних информација које ће обухватити све сегменте
друштва и читаву територију Републике Србије.
12
Како је економија заснована на знању могућа и одржива само у друштву које
већински схвата важност науке у свакодневном животу и које је способно да вреднује
знање и научну експертизу, конкретне мере Центра су усмерене превасходно на:
квалитетно информисање свих друштвених сегмената о значају науке за друшво, о
резултатима научног рада и научно-технолошким достигнућима, стварање умрежених
система институционалне и ванинституционалне комуникације и сарадње науке и друштва
и, коначно, подизањe броја научно информисаних, научно описмењених и научно свесних
грађана, оспособљених за активно учествовање у научној култури, иновативном друштву и
економији знања. У том циљу, посебна пажња посвећена је обезбеђивању релевантних
канала директне комуникације представника научних и образовних инситуција и других
стручњака из земље и иностранства са грађанима, грађанским удружењима, школама,
вртићима, студентским и другим невладиним организацијама, са институцијама културе,
субјектима из сектора државне управе, са стручним друштвима и медијима.
Будући да је наука углавном перципирана као тесно у вези само са формалним
образовањем, овде је важно напоменути да је описани приступ вид неформалног
образовања чији је значај у последњих неколико деценија видно порастао. Тако, једно од
најновијих истраживања у Сједињеним Америчким Државама (САД) показује да чак 95%
знања које поседује просечни појединац стиче кроз различите облике неформалног
образовања.13 То свакако указује на потребу и обавезу надлежних институција да се
управо кроз неформалне видове подстиче и успостави ефикасна и одговорна научна
култура, која потом има позитиван утицај на целокупну привреду и друштво.
Паралелно са грађењем мреже за научну комуникацију у Србији, Центар је одмах
по свом оснивању отпочео са организовањем великог броја конкретних активности
промоције науке широм Србије, успоставио партнерски однос са медијима и започео
обимну регионалну и међународну сарадње у домену промоције науке. Након широких
консултација, Центар је припремио и дугорочне програмске и планске документе које је, у
складу са својом законском надлежношћу, упутио на усвајање Влади Републике Србије.
Џон Х. Фок и Лин Д. Диркинг, „Решење од 95 процента: Школа није место где већина
Американаца стиче већину свог научног знања“, Амерички научник (2010)
13
13
Све
програмске
активности
спроведене
су
уз
стално
прилагођавање
научнопопуларних програма актуелним сазнањима, а водила се посебна пажња о
равноправној и равномерној заступљености научних садржаја на целој територији
Републике Србије. Све активности које организоване су у складу са етичким начелима којa
подразумевају потпуну безбедност учесника и присутних у јавности, поштовање родне
равноправности, отворен приступ научним информацијама, очувањe животне средине у
којој се спроводе активности промоције науке и уз поштовање осталих важних принципа
модерних демократија, а нарочито принципа које се односе на сегмент програма
интегрисања науке у друштво.
Имајући све наведено у виду, посебни циљеви активности које је Центар спровео у
претходном периоду били су:

указивање на важност науке за развој друштва, економски раст и већи
квалитет живота свих грађана;

обезбеђивање приступа резултатима научних истраживања и промовисање
резултата научних истраживања која могу имати утицај на даљи развој
друштва;

стварање комуникационих канала којима ће се ширити информацијe o
најновијим научним достигнућима и значају науке уопште;

стварање платформе за јавне расправе о могућностима које наука пружа;

пружање подршке развоју будућих генерација научника;

стварање делотворне мреже за научну комуникацију;

обезбеђивање родне равноправности у истраживачком процесу и у самим
предметима истраживања;

промовисање етичке димензије научних истраживања;

подршка иницијативама за промоцију научног образовања и научне
културе;

интегрисање различитих друштвених чинилаца у фазе истраживачког
процеса и његове евалуације у циљу успостављања дијалога науке и
друштва;

обезбеђивање широке подршке, посебно од стране доносилаца важних
друштвених одлука, активностима промоције и популаризације науке на
локалном, националном, регионалном и међународном нивоу.
14
Поменути циљеви остварени су кроз више стотина различитих догађаја који
промовишу науку, које је Центар спровео у претходне три године. Међу свим овим
активностима се посебно издвајају велике националне научнопопуларне манифестације
као што су „Мај месец математике“ (у мају 2012. и 2013. године), „Дани будућности:
Роботика“ (у октобру 2012. године), „ЦЕРН у Србији“ (у новембру 2012. године), као и
организација Прве регионалне конференције промоције науке SCIPROM (у октобру 2013.
године). Ове манифестације посетило је више стотина хиљада људи, а у јавности у Србији,
региону и широм Европе су изазвале велику пажњу. Центар је организовао и на десетине
интерактивних, научнопопуларних изложби, као што су „Десет отворених питања науке“,
„Шума знања“, „Metahousing”, ”Математика и природа”, ”3Д КИДЕ”, ”Геометрија око нас”,
”Свемирска авантура”, ”Живот у капљици воде” и многе друге, које су такође биле
изузетно запажене у стручној и општој јавности. Истовремено, Центар је претходне три
године учествовао на Сајму књига у Београду, где је представио комплетан опус научне
заједнице у Србији, али и на стотинама других сајмова, конференција, семинара, изложби,
представљајући свуда нов, другачији, модеран научнопопуларни садржај.
Извођење овако великог броја манифестација Центра за промоцију науке помажу
бројни волонтери, на шта је Центар посебно поносан. Више од 500 волонтера прошло је
програм селекције и обуке, а најискуснији међу њима, 30 студената природних и
друштвених наука, чине тим демонстратора који пролази континуирану обуку за научну
комуникацију и популаризацију науке и учествује у научно-популарним активностима на
манифестацијама широм земље и региона.
Центар је, такође, током овог трогодишњег периода непрекидно пружао подршку
ентузијастима који шире научну идеју. Учешћем на локалним манифестацијама Центар је
наставио да подстиче фестивале науке широм Србије и својим оригиналним и
динамичним и интерактивним поставкама, експериментима, демонстрацијама и
изложбама дао додатну вредност овим иницијативама. Центар је до сада подржао
фестивале науке у преко 50 градова: у Београду, Нишу, Сенти, Чачку, Крушевцу, Пожеги,
Бечеју, Новом Бечеју, Смедеревској Паланци, Пожаревцу, Панчеву, Ћуприји, Кикинди,
Краљеву, Крагујевцу, Новом Саду, Подгорици, Бањалуци, Требињу, Котору, Андрићграду и
многим другим градовима широм Србије и региона, а учествовао је са својим експонатима
15
и изложбама и на међународним манифестацијама науке у Тбилисију, Љубљани, Скопљу.
Стижу позиви и за гостовања у Шведској, Мађарској, Румунији и многим другим земљама.
Мобилни планетаријум Центра, током само једне године, до децембра 2013.
године, гостовао је у 27 градова. Тајне звезданог неба у њему је до сада имало прилике да
открије преко 20.000 посетилаца.
Научнопопуларне трибине Центра, које се традиционално одржавају једном
месечно у Великој сали Студентског културног центра, током 2013. забележиле су изузетно
велику посету и велико интересовање медија, постајући један од препознатљивих
догађаја у Београду. Учесници трибина Центра, истакнути научници и стручњаци из земље
и света, у 2013. години су разговарали о проласку комета кроз Сунчев систем, квалитету
хране, генима, вештачкој интелигенцији, животу у свемиру, питањима нуклеарне енергије,
о проблемима псеудонауке и многим другим темама које занимају нашу јавност. Неке од
трибина гостовале су потом у градовима широм Србије и региона: Краљеву, Панчеву,
Новом Саду, Рашкој, Бањалуци, Требињу, Подгорици ...
Велика распрострањеност ових активности довело је до ”експлозије” научнопопуларних догађаја широм Србије, које су се у претходним годинама удвостручавале на
годишњем нивоу. Запослени у Центру, сарадници Центра, волонтери и други учесници у
програмима били су месецима ангажовани без дана одмора, неретко радећи под великим
оптерећењем, посебно имајући у виду да је интересовање значајно расло, да се мрежа
промотера науке непрекидно ширила, да су се активности интензивиране на целој
територији Србије, и чак прешле наше границе, а да је буџет Центра за промоцију науке
бивао све мањи, да су плате из буџетасве више касниле (чак више месеци), а да је новац
који се издваја из јавних средстава за програмске активности промоције науке минималан.
У истом том периоду, Центар је отпочео и издавачку делатност и до сада објавио
седам научно-популарних наслова, о којима ће бити речи у каснијем делу ове
Информације.
Такође, изузетно велику активност Центар спроводи на интернету и на друштвеним
мрежама. Центар је до сада развио мрежу од више од 20 сајтова. Сви они су у потпуности
16
произведени, дизајнирани и написани унутар Центра, без спољних ангажмана. Међу
сајтовима се посебно издваја најчитанији, научнопопуларни, од стране публике и стручне
јавности вишеструко награђивани портал ”Елементаријум”, који по броју аутора и
садржају представља најзначајнији медиј о науци у Србији.
У сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Београду, Центар је у три
наврата (током 2011. године и два пута 2012. године) спровео већ поменута истраживања
о перцепцији науке међу грађанима, што је обезбедило значајну основу за планирање
програмских активности Центра и израду стратешких планских документа за програм
промоције науке у Србији.
Један од најзначајнијих модела за обезбеђивање дијалога науке и друштва у
данашњем свету је кроз специјализоване научне центре, односно центре за промоцију
науке, који служе не само као место на коме се та комуникација дешава већ и као метод за
успостављање дијалога, за усавршавање модела комуникације који подразумева
интеракцију
уместо
пасивне
опсервације
артефаката.
14
Будући
да захваљујући
финансијском споразуму са Европском инвестиционом банком Република Србија у Блоку
39 на Новом Београду подиже објекат Центра за промоцију науке, који у себи спаја
креативност, иновативност, технологију и идеју научног напретка, Центар је активно
укључен у припрему планских докумената за тај објекат односно за његове будуће
програме, посебно за интерактивне експонате, лабораторије, дечји научни клуб, конгресне
и семинарске сале и друге програмске целине. Будућа зграда Центра ће, као синоним
визије модерне Србије, биће отворена за све грађане, те се тако велика пажња посвећује
обезбеђивању приступачности и занимљивости експоната који треба да привуку људе свих
узраста, без обзира на формално образивање. Будући да ће зграда бити простор и за
представљање иновација и научних и технолошких достигнућа у Србији и свету, најновијих
резултата рада научне заједнице, производа иновативних компанија и креативних
појединаца, Центар припрема и посебан каталог ових садржаја, у сарадњи са нашим
научноистраживачким организацијама, образовним институцијама и другима учесницима
у процесу истраживања и иновирања у земљи и свету.
14
Mariana E. Lafrance, Beyond bells and whistles: the role of the science centre in science
communication, Hypothesis 21.
17
У наставку овог поглавља су, ради информисања и примера ради, приказане су
неке од конкретних програмских активности Центра у претходном трогодишњем периоду.
Овај преглед ни у ком случају не представља листу свих програма које је Центар иницирао
и спровео у периоду на који се информација односи, будући да би и најкраће
информисање о свим појединачним активностима Центра у претходне три године
изискивало значајно дуже време за припрему приказа. Одабране активности приказане су
на годишњем нивоу, како би се указало на моделе рада и континуитет рада у различитим
форматима, на различитим просторима и са различитим циљним групама. Детаљније
информације и податке о појединим другим активностима Центра, које нису из
објективних разлога могле да буду приказане у овој информацији, могуће је погледати и
на интернет страници Центра за промоцију науке: www.cpn.rs.
V.I
ПРИКАЗ ПОЈЕДИНИХ ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА У 2011.
ГОДИНИ
Центар за промоцију науке почео је са радом у мају 2011. године, када су
обезбеђена прва средства за његове програмске активности. Најзначајнији програми који
су, у сарадњи са научном заједницом, спроведени у првих пола године рада Центра су:
1.
„Свемирска авантура“
Центар је, симболично, своје активности отпочео програмима за најмлађе, на
отвореном јавном простору, са темама о будућности и у вези са вечитим људским
стремљењима да спознамо космос у коме се налазимо, да сазнамо ко смо, одакле смо
дошли и куда идемо, са покушајима да, кроз науку, докучимо да ли смо сами у огромном
пространству универзума. Тако је, током маја и јуна 2011. године, Центар у сарадњи са
Астрономским друштвом „Руђер Бошковић“ и Савезом астронома Србије, био
суорганизатор програма „Свемирска авантура“, намењеног деци узраста од пет до десет
година. Програм је укључивао „свемирску симулацију“ ходања по Месецу и у
бестежинском стању, представљање огромног „Земљиног модула“, предавања о свемиру,
Сунчевом систему и небеским телима, планетаријумске пројекције, посету „Месечевом
18
свемирском модулу”, пробање правог астронаутског одела и кациге и друге интерактивне
начине приближавања узбудљиве науке астрономије.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-u-uscu/
2.
Ветро парк
У оквиру Шесте београдске интернационалне недеље архитектуре БИНА 2011,
Центар је у мају 2011. године одржао низ дечијих интерактивних радионица под називом
„Ветропарк“, са темом науке и архитектуре у служби одрживости. Учесници су
пројектовали и правили модел ветрењаче која производи енергију за осветљавање
модела кућа направљених од картона, а потом од тих макета формирали мало насеље.
Циљ овакве радионице био је да се деца упознају са аспектима одрживости који се односе
на обновљиве изворе енергије. Радионица је касније наставила да се изводи у низу школа
у оквиру гостујућег мобилног програма Центра.
Сазнајте више на адреси: http://elementarium.cpn.rs/u-centru/vetro-park/
3.
Прво обележавање националног Дана науке
Одлуком Владе Републике Србије (из августа 2010. године) дан рођења Николе
Тесле, 10. јул, проглашен је националним Даном науке, те је његовом првом
обележавању, 2011. године (такође у својој првој години свог рада) Центар посветио
посебну
пажњу. Дан науке је обележен низом догађања. У првом делу програма
угледним научницима, представницима државних институција и медијима представљени
су млади истраживачи и научници, добитници највећих светских и европских признања.
Организован је и научни еко-сафари – у еколошкој учионици – отвореном амфитеатру на
Великом ратном острву, како би се јавност из прве руке упознала са радом научникаистраживача на терену, а потом су у Кнез Михаиловој улици и на Студентском тргу
организоване научне радионице из бројних научних дисциплина за све заинтересоване
грађане. У здању „Коларчеве задужбине“ постављена је мулитмедијална изложба „500
година открића, проналазака и идеја“.
19
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/dan-nauke-u-srbiji/
4.
Изложба „Геометрија око нас“
Интерактивна изложба и научна радионица „Геометрија око нас“ одржана је у
Галерији „Коларчевног народног универзитета“, од 22. августа до 4. септембра. Посетиоци
су имали прилику да учествују у изради правилних (Платонових и Кеплерових) и
хипергеометријских тела. Сложене геометријске композиције, рад угледних математичара,
али и студената, ђака и других посетилаца изложбе излагане су свакодневно у Галерији и
на отвореном простору. Паралелно, приказиване су видео-пројекције са објашњењима и
визуелизацијом
структуре
геометријских
облика,
а
научници
су
свакодневно
заинтересованој јавности приближавали лепоте и тајне математике. Сарадници на овом
пројекту били су научници из Математичког института САНУ и студенти Математичког
факултета Универзитета у Београду.
5.
Сарадња са ентузијастима
Током августа 2011. године у Крагујевцу су, у сарадњу са професорима и
сарадницима Универзитета у Крагујевцу, научницима који су за ту прилику дошли из
Београда из Центра за динамичке системе МИСАНУ и Удружењем младих ентузијаста из
Крагујевца, организоване
бројне математичке и астрономске научне радионице на
отвореном, у којима су могли да учествују сви заинтересовани грађани.
Сазнајте више на адреси: http://elementarium.cpn.rs/u-centru/u-ime-detinjstva/
6.
Научни камп „Дани открића“
Више од 6.000 ђака учествовало је у научном кампу који је Центар за промоцију
науке организовао током септембра 2011. године. Ђаци су на радионицама из осам
научних дисциплина сазнавали како се бубе камуфлирају да би избегле опасност, учили о
свету изван планете Земље, изоловали сопствени ДНК, пројектовали школу, учили о леду,
минералима и нервном систему и имали прилике да директно од научника сазнају још
много других занимљивих ствари. Мали истраживачи, после упознавања са научним
20
радницима из нашим реномираних научно-истраживачких организација и спознавања
радости откривања, са собом су понели не само комете које су правили на кампу већ и
пробуђено интересовање за науку. „Дани открића“ одржани су у сарадњи са
Универзитетом у Београду - Филозофским факултетом, Хемијским факултетом и
Факултетом за физику, Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство,
Математичким институтом САНУ и Институтом за биолошка истраживања „Синиша
Станковић“.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/dani-otkrica-2011/
7.
Европски пројекат „Ноћ истраживача“
Манифестација
„Ноћ
истраживача“
одржава
се
широм
Европе
под
покровитељством Европске уније. У 2011. години Центар је био суорганизатор овог
догађаја у Србији, на више локација у Новом Саду, Суботици и Зрењанину, као и у
Београду, у дворишту зграде Ректората Универзитета у Београду. Центар је тада посетиоце
упознао и са своја два прва, необична интерактивна експоната: коцкоциклом (бициклом са
квадратним точковима) и хармонографом (направом која бележи записе клатна по папиру
правећи „научне“ слике, визуелно упечатљива научно-уметничка дела). Манифестацију је
посетило више од 40.000 људи.
Пројекат који су за ову манифестацију конципирали Центар за промоцију науке и
Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду одабран је потом, од стране
Европске комисије, за спровођење и суфинансирање и у 2012. години.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/noc-istrazivaca/
8.
Наука изблиза
Током 2011. године Центар је отпочео спровођење програма „Посетите научну
установу“, у оквиру ког се врата научних институција отварају, на посебан начин – кроз
присуство
истинском
истраживачком
раду,
најширој
јавности.
Одзив
научно-
истраживачких организација (у даљем тексту: НИО) овој иницијативи је изузетан и из дана
у дан расте интересовање грађана да се упознају са научницима у њиховом радном
21
окружењу, у лабораторијама и кабинетима. Овај програм већ дужи период значајно
доприноси интегрисању науке у друштво и промовисању научника и истраживача.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/posetite-naucnu-ustanovu/
9.
Обука за „научни баскинг“
Термин који у Србији тек улази у употребу, ”science busking” (енгл.), односно научни
баскинг, означава научни перформанс. Научни баскери, налик пантомимичарима, својим
перформансом преносе научну поруку, а њихов алат су најразличитији научни експонати,
али и сасвим обичне свакодневне ствари – балон, платно, маказе, чаша воде, парче
канапа. У жељи да ову вештину пренесе и у Србију, Центар је са Британским саветом у
Београду, у октобру 2011. године, организовао обуку првих српских научних баскера.
Тренинге је нашим младим научницима и промотерима науке држао чувени британски
баскер Дејвид Прајс из организације Science Made Simple, који се у Британији научним
перформансом бави већ две деценије.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/naucni-basking/
10.
Фестивал „Физика уживо“
Замишљена као низ популарних предавања и експеримената намењених
надареним средњошколцима, манифестација „Физика уживо“ на једном месту је окупила
ђаке заинтересоване за ову научну дисциплину, као и стручњаке из физике и различитих
сродних грана. „Физика уживо“ одржана је у организацији Центра за промоцију науке и
Физичког факултета Универзитета у Београду. Говорило се о најактуелнијим темама из
физике, раду ЦЕРН-а, о плазми, ласерима, промени климе, нанофизици, астрофизици и
психологији, а организовано је преко 20 интерактивних научних демонстрација.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/fizika-uzivo/
22
11.
Обележавање „Сто година Београдске школе физиологије“
Повод за панел-дискусију „Nulla dies sine eхperimento“ („Ниједан дан без
експеримента“) и серију других догађаја и медијских активности била је велика
годишњица: век од оснивања Београдске школе физиологије. Циљ програма, који је у
новембру 2011. организовао Центар за промоцију науке, у сарадњи са Институтом за
физиологију и биохемију Биолошког факултета Универзитета у Београду, био је да се
младима приближи физиологија и да се шира јавност упозна са ликом и делом проф. др
Ивана Ђаје, нашег најуспешнијег физиолога и оснивача Београдске школе физиологије.
Осим о фасцинантном животу и каријери овог врсног научника, у галерији „Озон“
посетиоци су могли да се упознају са визионарским експериментима и испитивањем
хипотермије, као и да открију зашто овај феномен представља стање „на граници живота“.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/sto-godina-beogradske-skolefiziologije/
12.
Излагање научних издања на Међународном сајму књига 2011. године
Центар је на Међународном сајму књига у Београду представио серију узбудљивих
програма и дао годишњи пресек српског научног издаваштва. У самом средишту сајамских
дешавања, на оригиналном простору у облику лавиринта, Центар је представио 800
наслова издања научноистраживачких организациjа Републике Србиjе. Простор је био
оплемењен разноврсним садржаjима – интерактивним екранима са дигитализованим
књигама, научним загонеткама, и аудиторијумом за демонстрације, дискусије и
радионице. Централно место на штанду Центра за промоциjу науке заузело је оригинално,
револуционарно дело Исака Њутна Математички принципи филозофиjе природе, коjе је
премиjерно изложено у сарадњи са Библиотеком Института за нуклеарне науке „Винча“,
где се ово ремек-дело науке, донација нашег познатог научника Павла Савића, чува.
Публика је тако имала прилику да погледа ексклузивни примерак из 1723. године, док је
на екрану ова књига, која је дигитализована уз помоћ Центра, могла виртуелно да се
прелистава.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-na-sajmu-knjiga/
23
13.
Поклон Универзитету у Приштини
У децембру 2011. године, Центар је предао готово 900 научних наслова проректору
за међународну сарадњу Универзитета у Приштини проф. др Александру Јовановићу. Реч
је о књигама које су у претходних годину дана објавиле научноистраживачке установе
наше земље, а које су биле изложене на Сајму књига. Центар их је, са великим
задовољством, предао онима који упркос проблемима настављају да верују у моћ знања.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/knjige-na-poklon/
14.
Прво обележавање у Србији Унесковог Међународног дана науке за мир
и развој (2011)
Међународни дан науке за мир и развој први пут је, на иницијативу Центра за
промоцију науке, обележен у Србији 2011. године. Низом активности, овај пут у сарадњи
са
Биолошким факултетом Универзитета у Београду, скренута је пажња јавности на
допринос науке миру и развоју. Учесници су, између осталог, са научницима обишли
Ботаничку башту Универзитета у Београду, присуствовали предавањима о значају науке за
очување наше планете и еко-система и учествовали у занимљивим програмима „Екомускетара“. Први пут су, захваљујући медијској кампањи Центра, електронски и штампани
медији, у својим ударним емисија и рубрикама, посветили пажњу овом дану науке који је
Унеско установио још пре 25 година.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/svetski-dan-nauke-i-mira2011/
15.
Радионица „3D фигура винчанског човека“
Упоредо са изложбом „Исхрана у неолитској Винчи“, у Галерији науке и технике
САНУ, Центар за промоцију науке организовао је у децембру 2011. године радионицу 3D
KIDE, у којој су учесници помоћу 3D штампача правили фигуре и реплике винчанских
фигурина, које сведоче о изузетно богатој и развијеној неолитској култури на нашим
24
просотима. Била је то необична прилика да савремени људи додирну и обликују прадавну
прошлост људске цивилизације.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/plasticna-figura-vincanskogcoveka/
16.
Радионице друштвених наука у 2011. години
У сарадњи са Филозофским факултетом Универзитете у Београду, Центар је одржао
дванаест радионица из научних области које се у овој институцији знања проучавају, у
којима су учествовали средњошколци и њихови професори у Београду, а потом овај
програм поновио и у више градова широм Србије. Такође, са овим факултетом отпочела је
сарадња и у циљу припреме експоната из палеонтологије и археологије за будућу сталну
поставку Центра за промоцију науке у згради на Новом Београду.
17.
Фестивали науке у 2011. години
Центар за промоцију науке је покровитељ највећег научнопопуларног догађаја у
Србији – Фестивала науке у Београду, који је у децембру 2011. године организован на
четири локације. Центар је, уз подршку учешћу научноистраживачких организација и
стручних друштава у овој манифестацији, представио и своју необичну поставку, која је
промовисала модел и циљ рада ове нове државне инситуције – отварање прозора у свет
науке. Наиме, Центар је поставио велики бели објекат, налик на зграду Центра који се
гради у Блоку 39, у коме су се, кроз мање и веће прозоре, могли видети прашума, шумске
животиње, Месечева површина, лунарни модул и слике свемира, научна лабораторија,
магнетни воз који левитира, интерактивни екрани и дрво које твитује. Највише пажње,
посебно код млађих посетилаца, изазивао је перформанс живог ”астронаута” који је у
свемирском оделу ”ходао по површини Месеца” и поздрављао посетиоце.
Центар је, такође, током 2011. године био суорганизатор и активно је учествовао у
фестивалима науке у Новом Саду, Нишу, Смедеревској Паланци, Пожаревцу, Великој
Плани, Краљеву и многим другим градовима у Србији, са оригиналним експонатима,
25
поставкама и програмима чији је циљ буђење научне радозналости и подстицање
креативности.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-na-festivalu-nauke/
18.
Путујући ЦПН у 2011. години
Центар током 2011. развија и програм ”Путујућег Центра”. У том циљу, у сарадњи
са Министарством за заштиту животне средине, грађевину и рударство, Центар је преузео
на коришћење брод-лабораторију ”Аргус”, који је дониран Србији од стране немачке
покрајине Хесен. Пошто је брод био у веома лошем стању, Центар је, у сарадњи са
Југорегистром, припремио извештај о стању брода, обезбедио потребна финансијска
средства и урадио техничку документацију за његов ремонт а потом и, у сарадњи са
нашим научницима, припремио програм научних радионица и других програма који ће се
на њему спроводити. Припремљен је, такође, и нацрт модела коришћења брода за научно
истаживачки рад и испитивање квалитета воде, у сарадњи са заинтересованим НИО и
државним институцијама. Центар је истовремено започео и опремање посебног Научног
камиона, као покретне лабораторије површине 120м2, који ће путовати широм Србије и
омогућити представљање научно популарних програма и у најудаљенијим крајевима
Србије.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/putujuci-centar/
20.
Покретање Елементаријума и сајтова Центра у 2011. години
Центар је током 2011. године покренуо сајт на коме се могу пратити активности
промоције науке у Србији, у чијем је саставу и обиман научнопопуларни портал
”Елементаријум” (еlementarium.rs). Сајт је након само месец дана рада, од стране стручног
жирија специјализованих новинара, проглашен за један од 50 најбољих сајтова у Србији.
На овом порталу се могу наћи научнопопуларни чланци, најаве научних манифестација,
аудио и видео записи са научних догађаја, база НИО и стручних друштава. Посебан
допринос промоцији науке даће и део програма сајта Центра под називом ”Календар
научних догађаја”, који свакодневно доноси информације о научним конгресима,
26
предавањима, семинарима, изложбама и другим научним и научнопопуларним
збивањима у Србији и свету.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-sajt-medju-50-najboljih/
21.
Подршка представљању науке у медијима у 2011. години
У циљу јачања научне комуникације у нашој земљи, Центар је током 2011.
успоставио интензивну сарадњу са медијима. Организован је и први Колоквијум научног
новинарства у Србији, као специјализовани годишњи програм за новинаре који
извештавају о науци и технологији у писаним и електронским медијима. Новинари су,
почев од тог дана, у прилици да од Центра добијају и сажете актуелне информације о
научним сазнањима, манифестацијама и посебно о новим достигнућима, као и прилику да
уз помоћ Центра лакше обезбеде кредибилне саговорнике из наше и међународне научне
заједнице.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/kolokvijum/
22.
Сарадња са образовним институцијама у 2011. години
У циљу успостављања мреже сарадника за рад широм земље, у просторијама
Центра су, почев од септембра 2011. године, сваке недеље одржаване радионице и
предавања за руководиоце школских секција, наставнике, директоре, представнике
стручних друштава и друге ентузијасте који су спремни да се активно укључе у промоцију
науке и постану део тимова који ће континуирано и координирано активно радити на
подизању научне писмености у нашем друштву.
Сазнајте
више
на
адреси:
http://www.cpn.rs/aktivnosti/cas-za-nastavnike-
matematike/
27
23. Издавачка делатност Центра у 2011. години
Центар је као суиздавач, током 2011. године, у сарадњи са Српским хемијским
друштвом објавио публикацију Жене хемичарке у Србији, потом Књигу о архитектонском
конкурсу за зграду Центра за промоцију науке (у којој су, у сарадњи са Савезом
архитеката Србије и Друштвом архитеката Београда, представљени сви пристигли радови
на конкурс за зграду Центра у Блоку 39 у Новом Београду), као и књигу за чије је
објављивање од Астрономске опсерваторије у Паризу добио бесплатно право на издавање
- изузетну публикацију Под Сунчевим ветром.
24.
Велика изложба на Калемегдану
На Савском шеталишту на Калемегдану, од 12. до 16. јуна 2011. године, Београђани
су могли да виде изложбу свих пристиглих радова Међународног архитектонског конкурса
за зграду Центра за промоциjу науке. Посетиоци су имали прилику да на једном месту
погледају чак 232 рада која су учествовала на конкурсу. Конкурс је, иначе, расписало
Министарство за науку и технолошки развој у складу са препорукама УНЕСКО-а и у
сарадњи
са
Савезом
архитеката
Србије,
Друштвом
архитеката
Београда
и
Интернационалном унијом архитеката. Отварању изложбе присуствовали су Волфганг
Чапелер, победник Међународног архитектонског конкурса, Бранислав Реџић, главни
архитекта проjектног бироа АРЦВС, аутор трећепласираног конкурсног решења,
председник Савеза архитеката Србиjе Jован Митровић и многи други истакнути српски
архитекти и научни радници.
Сазнајте више на адреси: http://elementarium.cpn.rs/u-centru/izlozba-radova/
28
V.II
ПРИКАЗ ПОЈЕДИНИХ ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА У 2012.
ГОДИНИ
1.
Јавни позив за пројекте промоције и популаризације науке у 2012. години
У децембру 2011. године Центар за промоцију науке расписао је јавни позив за
финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке у 2012. години, а у
складу са надлежностима које проистичу из Закона о научноистраживачкој делатности.
Како би се процес пријављивања олакшао и убрзао, пријава за конкурс први пут се
подносила попуњавањем електронског обрасца који је био доступан од 28. 12. 2011.
године, када је јавни позив објављен у медијима, до 28. јануара 2012, када је конкурс
затворен. Како би кандидати на што успешнији начин попунили пријаве, било је доступно
и детаљно упутство за попуњавање обрасца, као и видео-упутство, у ком је додатно
објашњено како попунити пријаву. На основу пристигли пријава, Управни одбор Центра је
изабрао 88 пројеката промоције и популаризације науке којима су током 2012. додељена
средства.
Сазнајте више на адреси: http://prijave.cpn.rs/rezultati-javnog-poziva-2012/podrzaniprojekti/
2.
Massterclass са ЦЕРН-ом у 2012. години
Другу годину заредом, Центар се укључио, са Физичким факултетом у Београду,
Институтом за физику и ИНН ”Винча” у спровођење манифестације ”Мастер клас”, у оквиру
које се телентовани средњошколци упознају са радом ЦЕРН-а и доприносом српске науке
овом изузетном научном подухвату.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cern-za-matirant/
3.
„Недеља свести о мозгу“
У сарадњи са Друштвом за неуронауке и научним институцијама које се баве
проучавањем функција мозга, Центар за промоцију науке учествовао је у међународном
29
програму „Недеља свести о мозгу“, у оквиру кога је у Галерији САНУ одржана
интерактивна изложба са експонатима мозга, као и бројне панел дискусије, предавања,
посете лабораторијама, али и хуманитарни концерт, изложба радова особа са аутизмом и
позоришна представа пацијената психијатријских установа. Манифестација се одиграла на
осам локација, уз учешће 21 организације, у организацији Студентске секције за
неуронауке, и подршку Центра, у периоду од 12. до 18. марта 2012. године.
Сазнајте више на адреси:
http://elementarium.cpn.rs/u-centru/nedelja-svesti-o-
mozgu/
4.
Фестивал науке у Смедеревској Паланци
Центар је у сарадњи са Физичким, Хемијским и Филозофским факултетом
Универзитета у Београду, на позив четири средње школе из Смедеревске Паланке и
Велике Плане суорганизовао Фестивал науке у Смедеревској Паланци, на коме је за око
700 ученика приређен низ интерактивних научнопопуларних програма.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/festival-smederevska-palanka/
5.
Иницијатива ђака за пример: Фестивал „На младима свет остаје“
Центар је подржао организацију манифестације „На младима свет остаје“, која је
као школски фестивал науке одржана у простору Основне школе „Деспот Стефан
Лазаревић“ у Београду. Приказани су разноврсни научни садржаји, омогућено непосредно
учешће ученика у извођењу експеримената и дати одговори на многа питања која указују
на изузетну заинтересованост младе популације за различите области науке и научног
рада. Специфичног овог фестивала је да је организован на иницијативу једног ученика,
бившег ђака поменуте школе, тренутно ученика Математичке гимназије у Београду и
сарадника Центра за промоцију науке.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/na-mladima-svet-ostajeskolski-festival/
30
6.
Лабораторија славних у 2012. години
Током месеца фебруара Центар је подржао традиционално међународно
такмичење за најбољег комуникатора науке, који су организовали Радио телевизија
Србије, Институт за физику Универзитета у Београду и Британски савет. Ова традиционална
манифестација има за циљ регрутовање и промовисање комуникатора науке и додатно
афирмисање младих научних радника који су спремни да се ангажују на преношењу знања
и повећању интересовања за научно истраживачки рад у области природних и техничких
наука. Центар је организовао низ информативних састанака и учинио позив за такмичење
доступним младима широм наше земље.
Сазнајте
више
на
адреси:
http://www.cpn.rs/aktivnosti/u-cpn-se-predstavlja-
laboratorija-slavnih/
7.
„Наука у дечјем боравку“
Уз подршку Центра, у Дечјем боравку «Оница», на Звездари у Београду, уз
присуство
ученика
и
основних
школа
са
Звездаре,
организоване
су
бројне
научнопопуларне радионице за децу предшколског узраста и ученике нижих разреда.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-u-decjem-boravku/
8.
„Наук није баук“ у 2012. години
Манифестација под називом „Наук није баук“ организована је у сарадњи са
Гимназијом „Светозар Марковић“ из Ниша и Електонским факултетом, Универзитета у
Нишу, у периоду од 30. до 31. марта 2012. године. Центар је пружио логистичку и
финансијску подршку и омогућио постављање својих броних експоната. Манифестацију је
посетило око 10.000 учесника.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-na-festivalu-u-nisu/
31
9.
Београдска интернационална недеља архитектуре (БИНА) у 2012.
У оквиру Београдске интернационалне недеље архитектуре и изложбе „50 година
архитектуре Лондона“ Центар за промоцију науке је од 20. до 29. маја, у Галерији Прогрес
у Београду, одржао архитектонску радионицу „Град и светлост“. У складу са темом БИНА –
„Енергија града“, осмишљен је и концепт радионице у којој су учесници правили макете
делова центара Лондона и Београда. Радионица се скретале пажњу на предности
коришћења обновљиве енергије. У радионици је учествовало седам београдских основних
и средњих школа, а најистакнутијим учесницима су директорка Центра за промоцију науке
и Дејвид Мекфарлајн, заменик амбасадора Велике Британије, доделили вредне награде –
књиге у издању Центра за промоцију науке.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/bina/
10.
Манифестација „Научне чаролије“
Основна школа „Доситеј Обрадовић“ из Пожаревца, као организатор, у сарадњи са
Филозофским и Електротехничким факултетом Универзитета у Београду, уз подршку
Центра омогућила је за око 2.000 посетилаца својеврстан научни празник кроз низ
научнопопуларних радионица и интерактивних огледа путем којих су видели, сазнали и
осетили науку.
Више о овоме се може наћи на адреси:
http://www.cpn.rs/aktivnosti/naucne-
carolije/
11.
Радионице друштвених наука у 2012. години
Центар је у сарадњи са одељењима Филозофског факултета Универзитета у
Београду, у простору факултета, током априла 2012. године, организовао представљање
друштвених наука кроз научнопопуларне радионице за ученике четвртог разреда
београдских гимназија.
Сазнајте више на адреси: http://institucije.cpn.rs/
32
12. Национална манифестација „Мај месец математике“ у 2012. години
„Мај месец математике – М3“ је национална научнопопуларна манифестација коју
је Центар, током маја 2012. године, покренуо са Математичким институтом САНУ и
Немачким математичким друштвом. Манифестација спада у најуспешније и најобимније
догађаје које је Центар организовао и наставила се и наредне, 2013. године. Партнери
Центру у овом подухвату су били универзитети у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу,
Новом Пазару и Приштини, Математичка гимназија у Београду, стручна друштва, Амбасада
Немачке, институти „Гете“ и „Сервантес“, Француски институт, Педагошки музеј, као и
бројне друге државне институције и домаћа и међународна удружења, НИО из земље и
света.
Циљ овог програма је подстицање математичке писмености и упознавање
јавности, посебно младих, са лепотом и значајем ове науке. Покровитељи манифестације
били су академик Никола Хајдин, председник САНУ, и др Гинтер Циглер, један од
најпознатијих светских математичара, познат и као изузетно цењен промотер науке и
координатор веома успешне немачке манифестације „Година математике“. О значају и
успешности ове манифестације говоре 150 новинских чланака, 40 ТВ прилога и преко
150.000 посетилаца.
Сазнајте више на адреси: http://m3.cpn.rs/2012/
13.
Наука и Европа – 10. мај
У сарадњи са Факултетом за економију, финансије и администрацију и Европском
комисијом – Канцеларијом у Београду, Центар је поводом обележавања 10. маја Дана
Европе, био суорганизатор Конференције о иновацијама и предузетништву као
инструменту за европске интеграције, са истакнутим стручњацима и представницима НИО,
дипломатског кора и представника државних институција Републике Србије.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/preduzetnistvo-eu/?lang=en
33
14.
Фестивал БУДИ
У периоду од 15. маја до 15. јуна, у сарадњи са више локалних невладиних
организација, у Културном центру Панчева одржано је Бијенале уметничког дечјег израза –
БУДИ, у оквиру кога су спроведене радионице Центра за промоцију науке из инжењерских
наука и физике („Весела буба“ и „Гравитациони чамац“), уз учешће значајног броја
посетилаца различитог узраста, у пратњи родитеља и наставника.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-u-pancevu/
15.
Научне радионице на Тари
Центар се 2012. године укључио и у организацију традиционалне Школе
пријатељства на Тари, која се организује за децу из Србије, посебно децу из енклава на
Косову и Метохији, као и децу из земаља у региону. Полазницима ове летње школе Центар
је представио богат и занимљив научнопопуларни програм, кроз радионице из физике,
психологије, роботике и астрономије, у којима су могли да учествују од 16. до 23. јула.
Деца су такође имала прилику да посете покретни планетаријум, који је Центар допремио
на Тару, као и да у вечерњим сатима уз помоћ телескопа посматрају планете.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-na-tari/
16.
Дан биодиверзитета
У циљу обележавања 22. маја, Међународног дана биодиверзитета, Центар је у
сарадњи са Факултетом за примењену екологију Футура, у Медија центру организовао
Конференцију о заштити подунавског мискантуса, а потом и низ других промотивних
активности са циљем скретања пажње на врсте које настају и врсте које нестају.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-dana-biodiverziteta/
34
17.
Скуп астронома аматера
Центар је у сарадњи са Астрономском опсерваторијом у Београду у јуну, у простору
Галерије науке и технике САНУ, организовао врло посећен семинар за астрономска
друштва и астрономе аматере.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-i-astronomija/
18.
Друго обележавање националног Дана науке (2012)
Поводом дана науке, 10. јула, у сарадњи са Астрономском опсерваторијом и
Комисијом Србије за сарадњу са ЦЕРН-ом, Центар је јавности понудио програме посете
Астрономској опсерваторији у Београду, где је грађанима омогућено да се упознају са
овом установом и њеном делатношћу, а потом је организована веома посећена трибина
под називом „Лов на Хигсов бозон“ у Галерији науке и технике САНУ, у којој су учествовали
наши научници који учествују у научним пројектима у ЦЕРН-у.
Сазнајте више на адреси: http://elementarium.cpn.rs/u-centru/dan-nauke-2012-2/
19.
Манифестација „Дани будућности: Роботика“
Највећа научнопопуларна манифестација коју је Центар организовао од оснивања
одржала се од 24. септембра до 15. октобра 2012. године под називом „Дани будућности:
Роботика“. Заинтересованост публике је била толика да је у овом периоду чак 150.000
посетилаца у Београду посетило централну изложбу робота. Медијска покривеност је била
изузетна, упоредива са највећим кампањама, а према мерењу агенције Метро маркет
медијска вредност кампање (вредност медијског простора који је, без накнаде, одвојен у
извештавањима медија за ову манифестацију ) износила је 640.000 евра, при чему је сама
кампања спроведена без додатних улагања и кроз постојеће ресурсе Центра.
Манифестација је била намењена свим узрастима. Уз велику изложбу робота
програм се одвијао и кроз низ научних предавања, научнопопуларних изложби,
интерактивних научних радионица, демонстрација и филмског програма о роботици.
35
Манифестација је спроведена у сарадњи са Електротехничким факултетом
Универзитета у Београду, а уз подршку Међународног института инжењера електрике и
електротехнике (IEEE) и Академије инжењерских наука (АИНС). Централна поставка
укључила је представљање преко 25 робота, као веома значајних научних достигнућа у
Галерији у Кнез Михаиловој 5. Но, највише пажње је изазвао ексклузиван наступ и
демонстрација на сцени Задужбине „Илије М. Коларца“ најнапреднијег хуманоидног
робота на свету – АСИМА.
Након најчувенијег хуманоидног робота јапанског произвођача, манифестацију
Дани будућности увеличало је и присуство једног од 100 светских генија (по листама
реномираних светских часописа), професора Хироши Ишигура из Осаке, Јапан, који је
одржао предавање на тему „Људи, андроиди и медији“, које је изазвало значајну пажњу
јавности и медија у Србији.
Tакође, овај догађај су увеличали и чувени научници Овен Холанд из Велике
Британије и Ролф Фајфер из Швајцарске, који се сматрајујендим од најбиљих светских
роботичара.
Јавност и посетиоци манифестације имали су прилику да се подсете и на значај и
традицију Београдске школе роботике, са посебним освртом на допринос развоју
роботике нашег академика Миомира Вукобратовића, на чијем открићу почивају и
данашње активности роботичара широм света.
Сазнајте више на адреси: http://danibuducnosti.cpn.rs/
20.
„Жене у науци“ у 2012. години
У оквиру манифестације „Дани будућности“, Центар је организовао и конференцију
о учешћу жена у техничким и инжењерским наукама, које својим учешћем у одлучивању
или научноистраживачком раду значајно доприносе развоју и унапређењу науке и научне
заједнице у Србији.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/жене-у-науци/
36
21.
Европски пројекат „Ноћ истраживача“ у 2012. години
Манифестација „Ноћ истраживача“ одржана је 28.09.2012. године широм Европе.
Центар је био суорганизатор овог програма у Србији, а гостовао је и на манифестацији
„Ноћ истраживача“ у Подгорици, Црна Гора, где је представио своје експонате и
организовао научне радионице и демонстрације, у сарадњи са Министарством науке
Републике Црне Горе, као и у Републици Српској где је, у сарадњи са Министарством науке
Републике Српске организовао научнопопуларни програм у Требињу.
Сазнајте више на адреси:
http://elementarium.cpn.rs/naucni-krug/noc-istrazivaca-
2012/
22.
Изложба о животу и делу Михајла Пупина
У Галерији науке и технике САНУ је, почев од 11. септембра 2012. године, одржана
изложба „Михајло Идворски Пупин – Стваралачка координација”. Изложба jе део проjекта
популаризациjе лика и дела Михаjла Пупина, коjу реализуjе Удружење Лумен у сарадњи
са Српском академиjом наука и уметности и Центром за промоциjу науке.
Сазнајте више на адреси: http://elementarium.cpn.rs/naucni-krug/pupin-u-pancevu/
23.
Излагање научних издања на Међународном сајму књига 2012. године
У оквиру своје надлежности Центар је обезбедио успешно учешће и заступљеност
научне заједнице на Међународном сајму књига 2012. године у Београду, који је одржан у
периоду од 21. до 28. октобра. На штанду Центра у Хали 2, изложено је 872 наслова које су
ове године издале научноистраживачке организације у Србији. Центар је припремио
Каталог издања у коме је сваки заинтересовани посетилац могао да добије основне
информације о изложеним насловима. Током трајања Сајма књига, на штанду Центра
организовано је учешће научника, аутора, приређен је низ предавања, промоција књига и
научних радиница за младе посетиоце школског узраста.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-na-sajmu-knjiga-2012/
37
24.
Манифестација „ЦЕРН у Србији“
У организацији Центра и Комисије за сарадњу са ЦЕРН-ом, у центру Београдa, у
периоду од 19.10. до 07.11.2012. године, одржана је манифестација под називом «ЦЕРН у
Србији», посвећену истраживањима Европске лабораторије за нуклеарна истраживања.
Под покровитељством ЦЕРН-а и Министарства просвете, науке и технолошког развоја
Републике Србије, ова интерактивна изложба представила је најновија достигнућа у
највећој истраживачкој институцији у свету. Изложбу су 19. октобра 2012. године свечано
отворили директор ЦЕРН-а др Ролф Дитер Хојер и министар просвете, науке и технолошког
развоја др Жарко Обрадовић. Изложба, предавања, научни експерименти су у периоду
одржавања ове манифестације заинтересовали више од 120.000 посетилаца.
Сазнајте више на адреси: http://cpn.rs/cern/
25.
Друго обележавање Унесков Међународног дана науке за мир и развој
(2012)
У Србији је на иницијативу Центра, дана 10.11.2012. године, по други пут обележен
Светски дан науке за мир и развој, установљен под покровитељством Унеска. Тема
догађаја ове године је «Наука за глобалну одрживост, повезаност, сарадњу,
трансформације». Обележавање овог датума организовано је у Београду, отварањем
изложбе у Галерији науке и технике САНУ, под називом Metahousing - насеља прошлости и
градови будућности, као и у Новом Саду у Департману за физику Универзитета у Новом
Саду отварањем изложбе ЦЕРН у Србији.
Сазнајте
више
на
адреси:
http://www.cpn.rs/aktivnosti/otvotena-izlozba-
metahousing/
26.
Фестивал науке у Београду у 2012. године
На Фестивалу науке у Београду одржаном у периоду од 29.11. до 02.12.2012.
године, чији је покровитељ, Центар је узео учешће опремањем изложбеног простора поставком под називом «Десет отворених питања науке», која је специјално израђенa за ту
38
прилику. У оквиру изложбе посетиоцима је пружена могућност да непосредно учествују у
процесу под називом «Гласам за науку», чиме је дата могућностим заинтересованима да
на овој поставци, коришћењем интерактивне табле, изаберу једну научну област за коју
сматрају да Центар у наредном периоду треба да joj посвети већу пажњу у оквиру својих
програма. Поставка је, по окончању Фестивала, изложена и у Галерији науке и технике
САНУ, где је изложба отворена 15. јануара 2012. године.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-na-festivalu-nauke-2/
27.
Центар у Републици Српској
Центар је био суорганизатор неколико манифестација у Републици Српској, након
сарадње која је успостављена са Министарством науке и технологије Републике Српске.
Центар је учествовао у припреми и реализацији манифестацијe Ноћ истраживача, која је у
организацији Министарства одржана 28.09.2012. у Требињу, као и фестивала науке који је
одржан од 07. до 09. 11. 2012. године у Бања Луци.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-i-rs/
28.
Центар у Црној Гори
У оквиру Фестивала науке „Отворени дани науке“ одржаног у Подгорици од 24. до
28. септембра 2012. године, у организацији Министарства науке Црне Горе, на позив
министарства, Центар је био један од главних излагача, и својим изложбама,
експериментима, поставкама и радионицама оставио запажен утисак међу грађанима
нарочито најмлађима.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-u-crnoj-gori/
29.
Развој Елементаријума и сајтова Центра у 2012.
Центар је већ током 2012. године додатно развио мрежу сајтова као и основни сајт
Центра, који је у перманентној функцији. Ажуриране су и базе научних институција,
39
друштава и појединаца од значаја за остваривање основне делатности Центра, Календар
научних догађаја, научнопопуларни портал Елементаријум (са око 1.500 посетилаца
дневно) и специјални сајтови који подржавају конкретне догађаје и манифестације (М 3,
Дан науке, „Дани будућности: Роботика“ и др.). Почетком 2012, сајт Центра је уврштен и у
избор 50 најбољих сајтова у Србији.
Сазнајте више на адреси: http://elementarium.cpn.rs/
30.
Колоквијум научног новинарства у 2012. години
Полазећи од значаја медија у процесу промоције и популаризације науке, Центар
је посебну пажњу посветио професији научног новинара, па је током марта и маја
организовао колоквијуме за око 30 професионалних научних новинара, понудио стручну
подршку и контакт са научницима, представио концепт израде билтена вести из науке и
друге активности у 2012. години. То је изузетно допринело успеху кампања за догађаје као
што су „Дани будућности: Роботика“, „ЦЕРН у Србији“ и „Мај месец математике“.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/prijave/kolokvijum/
31.
Подршка обимнијем представљању науке у медијима
Центар је ове године започео својеврсну „борбу“ за више медијског простора за
науку, тако да је успостављена чврста сарадња са уредницима, издавачима, емитерима.
Центар сарађује са око 150 професионалних новинара и са значајним медијским кућама
РТС, Б92, Студио Б, ТВ Прва и другим медијима са националном и локалном фреквенцијом.
Центар је у циљу остваривања своје основне делатности забележио и омогућио медијима
бесплатно коришћење низа видео-записа којима се представљају научне институције,
успешни српски научници, пројекти и манифестације, прате научни догађаји за потребе
медија, а који се емитују и у форми кратких научних прилога на сајту Центра.
Сазнајте више на адреси: http://www.cpn.rs/novinar/
40
32.
Издавачка делатност Центра у 2012. години
Центар је у претходном периоду објавио бројне наслове: ”Рачунам на
математику”, ”Смем ли да бројим?”, ”Роботи” и ”Р.У.Р”. Центар је у оквиру своје
надлежности издао током 2012. године и други штампани материјал, као вид подршке
манифестацијама које популаризују науку.
Сазнајте више на адреси: http://elementarium.cpn.rs/u-centru/nova-izdanja-centra/
V.III
ПРИКАЗ ПОЈЕДИНИХ ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА У 2013.
ГОДИНИ
1.
Јавни позив за пројекте промоције и популаризације науке у 2013. години
У децембру 2012. године Центар је расписао нови јавни позив за финансијску
подршку пројектима промоције и популаризације науке за 2013. годину, а у складу са
надлежностима које проистичу из Закона о научноистраживачкој делатности. И ове године
се пријава за конкурс подносила попуњавањем електронског обрасца који је био доступан
до краја јануара 2013, када је конкурс затворен. Пријавио се рекордан број стручних
друштава, невладиних организација, а електронски је поднето чак 250 пријава. Нажалост,
средства за финансирање пројеката су 2013. године била троструко умањена, тако да је
селекција била оштра, а додељени су знатно мањи износи за појединачне пројекте.
Коначно, подржана су 82 пројеката промоције и популаризације науке којима је, поред
финансијске, пружена и различита друга врста подршке, пре свега логистичке и медијске, у
2013. години.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://prijave.cpn.rs/
41
2.
Изложба „Десет отворених питања науке“
Изложба „Десет отворених питања науке“ отворена је 15. јануара у Галерији науке
и технике САНУ. Посетиоци су могли да открију више детаља о неким од
најинтересантнијих питања науке, а током изложбе су на лицу места могли да гласају за
питање које је по њиховом мишљењу најинтригантније. Након тога, изложба је гостовала и
у Новом Саду и касније на Сајму технике, што је чини најмобилнијом изложбом Центра до
сада. Изложба је изазвала велико медијско интересовање, о њој су известили практично
сви медији, а организована су и три директна укључења са отварања изложбе.
Изложба је у потпуности реализована у Центру за промоцију науке и састоји се од
десет панела са питањима савремене науке и видео-зида са десет видео-клипова на
одговарајућу тему. Осим да сазнају више о десет питања која су проблематизована,
посетиоци су могли и да гласају за питање које је по њима најзанимљивије на лицу места
као и на сајту glasamzanauku.cpn.rs.
Генерални покровитељ изложбе „Десет отворених питања науке“ био је британски
научни писац Филип Бол, један од тренутно највећих популаризатора науке у свету и један
од уредника чувеног часописа Nature. Изложба је била базирана на његовом истоименом
тексту, а бавила се горућим и недовољно истраженим проблемима науке који још нису
одгонетнути.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/glasam-zanauku/
3.
УН година сарадње у области вода
Тема Године вода је усклађена са Резолуцијом Уједињених нација у вези са
питањима вода, која је ову тему позиционирала као централну тему у науци за 2013.
години. Центар за промоцију науке, у партнерству са факултетима и научним институтима
(Архитектонски, Грађевински, Филозофски и Биолошки факултет Универзитета у Београду,
Институт „Јарослав Черни“ и Институт „Синиша Станковић“), организовао је серију акција у
2013. години посвећених води, постављајући ову тему као кључну за бројна питања
42
размене искустава на важну тему проналажења решења за проблеме обезбеђивања
пијаће воде код нас и у свету.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://godinavode.cpn.rs/
4.
Светски дан воде
У оквиру обележавања Међународне године сарадње у области вода, Центар је 22.
марта на недавно ремонтованом броду лабораторији Аргус организовао радионице и
предавања на тему вода и екологије. Учесници радионица су имали прилику да постану
прави научници на један дан и заједно са стручним сарадницима Центра ураде неколико
занимљивих ескперимената. У поподневним часовима на Аргусу су одржана предавања за
студенте о историји пловидбе на рекама Србије, као и о вези Андерсенових бајки са
Дунавом и физиком, у сарадњи са Музејом науке и технике и Институтом за физику
Универитета у Београду.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/светски-данвода/
5.
ЦПН Трибина „Како продужити живот“
Серија популарних ”ЦПН трибина” Центар је почео да организује од прве половине
2013. године, као заметак програма будућег ЦПН Научног клуба. Прва од њих, трибина
„Како продужити живот“, организована је у фебруару 2013. године у Галерији науке и
технике САНУ.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/kako-produzitizivot-2/
6.
ЦПН Трибина „О комети“
После више занимљивих астрономских догађаја током фебруара и марта, Центар
за промоцију науке је 7. марта организовао трибину „Чекајући комету“, у Великој сали
43
Студентског културног центра у Београду. Трибина је изазвала велико интересовање
публике, која је пуна два сата у препуној сали Студентског културног центра слушала
најпознатије београдске астрономе и промотере науке.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/tribina-okometi/
7.
ЦПН Трибина „Тамна страна свемира“
Центар је уз помоћ Културног центра Панчева организовао трибину „Тамна страна
свемира“. Учесници трибине су из различитих углова представили теме у вези са небеским
телима блиским Земљи и друге појаве у космосу, а централна тема била су актуелна
збивања у свемиру, која су почетком године изазвала велику пажњу у јавности.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/tribina-tamnastrana-kosmosa/
8.
Први Watch Party у Србији
Центар је, у сарадњи са иницијаторима са Медицинског факултета, организовао
прво интерактивно праћење познате конференције Science Online 2013, одржане од 31.
јануара до 2. фебруара у Сједињеним Америчким Државама. Заинтересовани учесници су
на бројним Watch Party-јима широм света пратили ове теме, а београдска група гледалаца
имала је прилику да путем интернета директно поставља питања предавачима у Северној
Каролини, САД, и размењује идеје, размишљања и знања током конференције.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/prvi-watchparty-u-srbiji-2/
9.
GAMM конференција у Новом Саду
Центар је подржао GAMM, Међународну асоцијацију примењених математичара и
механичара, која је ове године одржана у Новом Саду у марту, по 84. пут. Ова
44
конференција окупила је 770 учесника из 50 земаља света. Циљ ове конференције је
размена знања из области примењене математике и механике.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://vimeo.com/63086867
10.
Mind Genomics у САНУ
У сарадњи са професором Вељком Милутиновићем са ЕТФ-а у Београду, Центар је
учествовао у организацији серије представљања „Геномике ума“ (Mind Genomics). У
оквиру тих активности, у Свечаној сали САНУ, у априлу је гостовао познати амерички
професор са Универзитета Харвард др Хауард Московиц. Јавности је у оквиру ове
иницијативе представљен његов концепт хоризонталне сегментације, као и радови
студената и постдипломаца из Србије.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://vimeo.com/61620744
11.
Копaоник Business Forum
Центар је своје активности представио и на јубиларном, двадесетом Економском
форуму на Копаонику, где су се средином марта 2013. окупили представници привреде,
политике и економије. На Копаонику је, као учесник у званичном програму, Центар у
оквиру бројних трибина указао на значај иновација, образовања и науке за привредни
развој.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-nakopaoniku/
12.
Центар на Сајму образовања у Новом Саду
Центар је у сарадњи са са Природно-математичким факултетом Универзитета у
Новом Саду од 28. фебруара до 2. марта учествовао на деветом по реду Међународном
сајму образовања „Путокази“. Након поставке у Галерији науке и технике САНУ, на
новосадски сајам се преселила интерактивна изложба „Десет отворених питања науке“.
45
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-u-novomsadu/
13.
Центар на Сајму технике 2013.
На 57. саjму технике и техничких достигнућа „Корак у будућност“, Центар за
промоциjу науке освоjио jе признање за активациjу и најбољи целовит промотивни наступ.
На прошлогодишњем саjму технике, коjи се сматра једним од наjзначаjниjих привредних и
технолошких догађаjа у Србији, учествовало jе 630 излагача из више земаља света.
Признање Центру jе доделио четворочлани жири Удружења за тржишне комуникациjе
Србиjе, коjи jе оцењивао изложбени простор, промотивни материjал, наступ и догађаjе,
као и комуникациjу запослених на штанду.
Центар за промоциjу науке се на Саjму представио поставком „Путеви научног
сазнања“. Поставка на штанду jе обухватила две целине коjе су посетиоцима кроз
интеракциjу представиле процес научног истраживања – од открића ка примени. Наступ
Центра jе указао на отворена питања савремене науке, као и на оне научне области коjе су
већ надомак технолошке примене.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-na-sajmutehnike/
14. Београдска интернационална недеља архитектуре (БИНА) у 2013.
Центар је један од суорганизатора Београдске интернационалне недеље
архитектуре (БИНА), која се ове године одвијала од 18. до 30. aприла са темом
„Разоткривање архитектуре“. Заједно са Клубом финих заната, Центар за промоцију науке
је 25. и 26. априла организовао радионицу „Земљана архитектура“, која је одржана на
платоу испред Дечјег културног центра Београд. Полазници радионице били су у прилици
да се упознају са једном од најраспрострањенијих и најстаријих техника градње земљом –
техником набоја. Уз упознавање са алатом и материјалом потребним за градњу, учесници
су савладали све етапе градње, од припреме земље до њене уградње у зид.
46
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/bina/
15. Internet of Things (IoT) дан
Центар за промоцију науке, компаније ДунавНет и Ериксон Србија обележили су 9.
април, Дан Интернета интелигентних објеката, у Европском центру за културу и дебату
ГРАД. Др Срђан Крчо и тим истраживача укључених у истраживачке пројекте
суфинансиране
средствима
Европске
комисије,
у
току
интерактивног
дружења
приближили су посетиоцима широк спектар могућности и употребe Интернета
интелигентних објеката у свакодневном животу. У оквиру обележавања IoT дана
демонстриране су примене ове напредне технологије кроз неколико експоната: IoT LED
лампа – снагом ума и уз помоћ IoT технологије контролише се боја светла и приказ на
лампи.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-iinteligentni-objekti/
16. ЦПН Трибина о генима
Трибина Центра „Да ли гени имају националност“, одржана 19. априла у сарадњи
са Студентским културним центром, привукла је рекордан број посетилаца. Након
значајног медијског интересовања, више од 300 посетилаца дошло је у СКЦ да чује
разговор о генима и нацијама.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-tribina-ogenima/
17. Манифестација ”Мај месец математике” у 2013. години
У сарадњи са Математичким институтом САНУ, Центар је 2013. године године по
други пут организовао манифестацију „Мај месец математике“, која је трајала од 29.
априла до 29. маја. Манифестација је организована у 20 градова Србије уз два
47
покровитеља: академика Николу Хајдина, председника САНУ, и Седрика Виланија,
француског математичара, добитника Филдсове медаље. Осим њих, манифестацију је
подржало 23 партнера, десет спонзора, 15 медијских партнера и 350 волонтера. На
централној изложби у Галерији Робне куће „Београд“, у Кнез Михаиловој улици, могло се
видети више од 25 интерактивних експоната који су развијени у Центру за промоцију науке
и који су млађој и старијој публици математику представили на забаван начин.
Посебно место у овом програму заузимала је изложбена целина „Леонардови
полиедри“, која је постављена у сарадњи са Италијанским културним центром. Уз њу, на
изложби су биле постављене и интерактивне целине „Математика и природа“,
„Математика око нас“ и „Математика и уметност“. Према проценама на основу
узоркованих дневних мерења, изложбу у Галерији Робне куће „Београд“, као и бројна
дешавања у 20 градова широм Србије, посетило је преко 120.000 грађана.
„Мај месец математике“ је изазвао огромну медијску пажњу. Према мерењу
агенције Медија маркет, медијска вредност кампање износила је чак 206.000 евра, што и
по укупној вредности медијских објава превазилази просечне комерцијалне кампање. Она
је притом реализована без икаквих финансијских улагања, само радом Центра за
промоцију науке и партнера у промоцији науке. Ефекти ове манифестације су дугорочни,
али се већ може уочити да се број пријављених матураната за упис на Математички
факултет утростручио у последње две године, откако се манифестација организује.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://m3.cpn.rs/
18. Конференција и трибина о биоетици
Центар је био суорганизатор међународне научне биоетичке конференције
„Побољшање: когнитивно, морално и побољшање расположења (Enhancement: Cognitive,
Moral and Mood)”, у сарадњи са Центром за биоетичке студије, Оксфордским центром за
неуроетику и Центром за развој либерализма. Конференција је одржана од 14. до 16. маја
у Београду, и окупила је највеће филозофе и биоетичаре данашњице.
48
Током трајања конференције, Центар за промоцију науке у сарадњи са Центром за
биоетичке студије Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду
организовао је 15. мaja 2013. године у Галерији Робне куће „Београд“ и посебну трибину о
једној
од
најактуелнијих
тема
савремене
биоетике
–
„Морално
побољшање
биомедицинским средствима и слобода“. Трибина је представљала јединствено
сучељавање великих опонената, врхунских мислилаца и научника, Џона Хериса, директора
Института за науку, етику и иновације на Универзитету у Манчестеру, и Џулијана
Савулескуа, директора Оксфордског центра за неуроетику.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-tribina-obioetici/
19.
Центар на школским фестивалима науке у Пожаревцу и Смедеревској
Паланци
Центар је пружио организациону и програмску подршку школским фестивалима у
Пожаревцу и Смедеревској Паланци, а у априлу је помогао реализацију фестивала науке,
чији је домаћин Основна школа „Доситеј Обрадовић“ из Пожаревца, истовремено
обогативши садржај фестивала својим програмом. Деца су имала прилику да се упознају
са природним наукама, попут физике и хемије, на динамичан и атрактиван начин, кроз
радионице, интерактивне експонате и научне демонстрације. Као и претходне године,
Центар за промоцију науке придружио се организаторима школског фестивала у
Смедеревској Паланци, где је 28. марта преко 700 деце имало прилику да учествује у
неколико
интерактивних
научних
радионица,
да
присуствује
планетаријумским
пројекцијама и да се упозна са популарним роботом НАО-ом.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-usmederevskoj-palanci/
20.
Центар на фестивалима науке у Новом Саду, Нишу и Ћуприји
На Фестивалу науке у Новом Саду, уз подршку Центра, одржане су бројне
радионице из области физике, хемије, музике, биологије и микробиологије. Четврти по
49
реду фестивал „Наук није баук“, отворен је у петак, 30. марта, у Нишу, на Електронском
факултету. На манифестацији се кроз занимљиве поставке, презентације и експерименте
представљају бројне институције, стручњаци и популаризатори науке из земље и
иностранства, укључујући и Центар за промоцију науке. Регионални тим подршке за науку,
образовање и уметност, у сарадњи са Друштвом физичара Србије и Високом медицинском
школом струковних студија у Ћуприји, организовао је Регионални фестивал науке,
образовања и уметности, 25. и 26. априла у Ћуприји. Центар за промоцију науке подржао
је овај фестивал гостујућим програмом планетаријума, радионицама из области
природних наука и интерактивним експонатима.
Више
о
овоме
се
може
наћи
на
адреси:
http://elementarium.cpn.rs/u-
centru/dnevnik-jednog-planetarijuma/
21. Центар у Сенти
Центар за промоцију науке је 6. и 7. јула учествовао на манифестацији осмишљеној
са циљeм да промовише науку – ”Пут науке” у Сенти. Том приликом посетиоци су, поред
богатог програма, могли да погледају и Центар изложбу „Математика и природа“ и да се
тако упознају са разноврсним појавама у области физике и математике.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/Центар-усенти/
22.
ЦПН Дечји научни камп (ДНК)
Центар за промоцију науке овог лета понудио је ученицима од 8 до 14 година
прилику да буду део ДНК – Дечјег научног кампа у Виминацијуму. Дечји научни кампови
су места на којима, кроз пажљиво осмишљене и забавне програме, деца развијају научни
поглед на свет, радозналост, креативност и тимски дух. Деца у природном окружењу, у
друштву вршњака, на интересантан и интерактиван начин, упознају науке као што су
археологија, антропологија, палеонтологија, биологија, физика, хемија, метеорологија,
астрономија и психологија. Камп се одржавао у више термина, трајао по три дана, а групе
су ограничене на 12 полазника, како би се осигурало да сваком детету стручни едукатори и
50
аниматори индивидуално посвете пажњу. Програм је био осмишљен тако да, поред
научних радионица, деца имају прилику и да у слободно време, кроз организоване
друштвене активности, граде пријатељства и развијају сопствену креативност и
самопоуздање.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/dnk/
23. Треће обележавање националног Дана науке
У среду, 10. јула 2013. године, Центар се по трећи пут укључио у обележавање Дана
науке. Ова манифестација традиционално окупља и већи број мањих организација које
тада организују различите акције посвећене Николи Тесли. Ове године Центар је 10. јула
отворио Дечји научни камп (ДНК) у Археолошком парку „Виминацијум“, који се одвијао у
три групе током јула и августа и учествовао на конференцији о брендирању Србије
Rebranding Serbia, која је одржана у Новом Саду, а на којој је приказано како би наука
могла да буде нови позитиван бренд Србије у свету. На овом догађају је ексклузивно
најављен и нови филм о Николи Тесли, који ће бити сниман и у Србији, а чијој екипи
Центар пружа подршку за активности у Србији.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://dannauke.cpn.rs/
24.
Дан Дунава 2013.
У павиљону у центру Београда, у Кнез Михаиловој улици, од 20. до 30. јуна, Центар
за промоцију науке је организовао манифестацију „Ја волим Дунав“, којом је обележен
овогодишњи Дан Дунава (29. јун). Манифестација је организована у сарадњи са
Министарством пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, односно са
Републичком дирекциjом за воде, која већ годинама руководи свим активностима којима
наша земља обележава Дан Дунава.
У формирању програма и активности, а даље и реализацији истих, манифестацију
су подржали Институт за водопривреду „Јарослав Черни“, Културни центар Београда и
51
Музеј града Београда. Током манифестације свакодневно су организоване бројне
радионице осмишљене да подигну свест о значају очувања Дунава и његових притока.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://godinavode.cpn.rs/
25. Студентско такмичење Еcotrophelia
На студентском такмичењу Ecotrophelia, одржаном 18. јула на Пољопривредном
факултету у Београду, уз подршку Центра, а у организацији Удружења прехрамбених
технолога Србије, јавност се упознала са иновативним пољопривредним производима које
су осмислили студентски тимови. Идеја овог такмичења је промовисање студентске
иновативности и креативности, стварање нових екоиновативних производа заснованих на
студентским идејама и њихов пласман на светском тржишту.
Награду за најбољи иновативни прехрамбени производ, која је додељена
победнику такмичења Ecotrophelia, добио је тим студената Пољопривредног факултета у
Београду, за свој производ од малине Sparkberry, пиће од малине, без адитива и
вештачких боја, са ниским процентом алкохола. Победник националног такмичења био је
представник Србије на европској смотри најбољих тимова, Ecotrophelia Europe, која је
одржана од 6. до 8. октобра у Келну, у Немачкој, у оквиру највећег светског сајма
хране ANUGA.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/ecotrophelia/
26.
CASE STUDY (студија случаја) 2013. године
Београдско међународно такмичење у студији случаја 2013, чији је Центар био
суорганизатор, прво је такмичење ове врсте које је организовано у Србији. Представљало
је јединствену прилику да универзитети из целог света учествују у првом такмичењу
студије случаја у Југоисточној Европи. Учествовало је 12 тимова из различитих земаља као
што су Тајланд, Канада, Сингапур, Босна и Хрецеговина, САД, Нови Зеланд, Данска и
Србија. Учесници су имали 30 сати за решавање случаја и проналажење најбољег решења
за дати проблем и 20 минута да два пута представе своја решења пред компетентним
52
жиријем који су чинили лидери водећих компанија у Србији. Изабрана су три најбоља
тима. Прво место је освојио Универзитет из Сингапура, друго са Тајланда а треће место
Универзитет из Канаде.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/saopstenja/takmicenje-ustudiji-slucaja/
27.
Мasterclass ЦЕРН-а у 2013. години
Комисија за сарадњу са ЦЕРН-ом, уз подршку Центра за промоцију науке,
организовала је „ЦЕРН-ов међународни час“ (Masterclass) у понедељак, 18. марта, на
Физичком факултету у Београду. Два дана раније, 16. марта, иста манифестација
организована је и на Природно-математичком факултету у Новом Саду.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cern-zamatirant/
28.
Organic Live Fest
У Топчидерском парку у Београду, од 28. до 30. јуна, организован је Organic Live
Fest, фестивал чији је концепт заснован на промовисању природних ресурса и развијању
свести о здравом начину живота. Центар се укључио у ову манифестацију са концептом
”Град и светлост”, представљајући макету дела Београда код које је јавно осветљење
базирано на алтернативном извору енергије. За све старосне групе посетилаца Центар је
организовао и тематске интерактивне радионице у сарадњи са Иновационим центром
Електротехничког факултета у Београду, компанијом ДунавНет из Новог Сада, са CITI SENSE
европским истраживачким пројектом и Екомускетарима.
Деца су кроз игру учила о
разноврсним биљкама у Топчидерском парку и штедљивом коришћењу воде, а кроз
игрицу ”Чувајмо природу” како да се одговорно понашају према природним ресурсима и
природи развијајући енергетску и еколошку свест.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://elementarium.cpn.rs/u-centru/organiclive-fest/
53
29.
Национално првенство у роботици – Eurobot Serbia Open 2013.
Центар је подржао такмичење одржано 21. априла у новосадском Спенсу, 11. по
реду Националнo првенствo у роботици – Eurobot Serbia Open 2013, коjе jе и ове године
организовала Катедра за мехатронику, роботику и аутоматизациjу Факултета техничких
наука у Новом Саду. Овогодишње такмичење окупило jе 10 екипа од коjе су две билe гости
из Француске, коjи већ годинама учествуjу на нашем националном првенству. Реч jе о
екипама Supaero и Isty Mecatronique са Универзитета у Тулузу и Версаjу. Као и сваке
године, циљ Националног првенства био jе избор три наjбоља робота, односно тима, коjи
ће нас представљати на финалном такмичењу у Францускоj.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://institucije.cpn.rs/
30.
Друмска стрела 2013.
Центар је подржао пројекат
Друмска стрела 2013, конструисањe студентске
формуле – возила и такмичења у оквиру европских институција Механичких инжењера,
Међународног друштва инжењера машинства IMechE - Тhe Institution of Mechanical
Engineers, Formula Student (FS). Са циљем промоције науке, технике, иновација,
инжењерства, тимског рада студената и учешћа на светским студентско-инжењерским
такмичењима, овај тим ради на изради сопственог студентског формула болида.
Пројектовање и израда болида ради се према захтевима такмичења, тако да перформансе
возила постигну завидне резултате.
31.
Летња школа језика и преводилаштва Тршић 2013
Студенти српског језика из Велике Британије, Италије, Немачке и Русије имали су
прилику да се упознају са специфичним чувањем и приказивањем српског материјалног и
нематеријалног културног наслеђа у знаменитом месту Тршић. Резултати њиховог рада
биће представљени на другом великом Вуковом јубилеју 200 година од објављивања прве
граматике народног језика "Писменице сербскога језика", наредне 2014. године. Током
месеца јула, студенти су преводили прилагођен текст изложбе Музеја језика и писма
„Српско писмо и језик кроз историју“.
54
32.
Традиционална сарадња са Задужбином „Илије М. Коларца“
Центар је у оквиру пројекта Задужбине „Коларац“ под називом “Предлог програма
Центра за предавачку делатност 2013, природне науке”, подржао његово спровођење
путем организовања циклуса тематских предавања и дискусија, радионица и изложби у
оквиру катедри из области астрономије, биологије, медицине, физике, хемије,
биомедицине, нанотехнологија, заштите животне средине, енергетске ефикасности,
пољопривреде и хране, као и интердисциплинарних и мултидисциплинарних програма, са
акцентом на интерактивности, вредновање наших великана науке и наших научника у
свету, а нарочиту подршку пружа обележавању јубилеја Задужбине и другим
активностима Задужбине којима се доприноси ширењу и популаризацији науке, научног
рада и научних сазнања код нас и у свету.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://prijave.cpn.rs/
33.
Сарадња са Удружењeм „Милутин Миланковић“
Центар за промоцију науке подржао је опремање и отварање простора Удружења
„Милутин Миланковић“ у Улици Поп Лукина 1. Званично отврање просторија Удружења
одржано је 28. маја 2013. Године. Просторије је отворио председник САНУ Никола Хајдин,
а отварању су присуствовали и представници бројних институција, организација и
медијских кућа, који су до сада подржали рад Удружења.
Центар је техничком документацијом, описима, спецификацијама и пројектима
помогао у припреми и опремању 200 квадратних метара мултимедијалне изложбе о
чувеном научнику.
У оквиру просторија Удружења осмишљен је изложбени део за
представљање укупног радног опуса Милутина Миланковића, који обухвата изложбене
паное, витрине са аутентичним предметима које је користио Миланковић, као и
пројекционо платно за пуштање филмова о животу и делу Миланковића.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://institucije.cpn.rs/
55
34.
Музеј звука
У сарадњи са Задужбином „Илије М. Коларца“, Електротехничким факултетом
Универзитета у Београду и архитектонским студијом Петокрака, Центар је учествовао у
припреми интерактивне поставке ”Музеј звука” у Задужбини „Илије М. Коларца“. За
манифестацију Ноћ музеја, одржану 18. маја 2013. изложени су интерактивни експонати
који анализирају начин распростирања звука, његове таласне природе, и других
карактеристика звука. Изложба је сада свакодневно приказана у Задужбини „Илије М.
Коларца“, и планирано је њено проширење.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://institucije.cpn.rs/
35.
MiniCity – град за најмлађе
Центар за промоцију науке је отворио интерактивни научни кутак за најмлађе у
оквиру прјекта MiniCity. MiniCitу је јединствена интерактивна поставка за децу узраста од 3
до 12 година, која се налази на петом спрату зграде ”Београђанка” у Масариковој 5, која је
отворена 22. маја 2013. У простору MiniCity-ја деца уче кроз игру, дружење, уз помоћ
обучених аниматора, и истражују своје афинитете, креативност и индивидуалност. Центар
је у оквиру свог простора у MiniCity-ју поставио експонате као што су: расклопиви модел
људског мозга, Ханојеве куле, оптичке илузије, микроскоп за најмлађе, тродимензионалне
слагалице, пиратски брод, потапање бродова и друге експонате који развијају логичко
размишљање наших најмлађих суграђана. Експонати у оквиру поставке Центра у MiniCitују ће се смењивати на сваких пола године.
36.
Саветовање „Фабрика чипова у Србији“
Академија инжењерских наука Србије АИНС, Одељење електротехничких наука,
организовала je у Петници, 28. и 29. јуна 2013, саветовање на тему “Фабрика чипова у
Србији – има ли интереса и кадрова”. Представници Центрa су учествовали у овом
саветовању које је окупило еминентне стручњаке из науке и привреде. Разматране су
могућности које би се отвориле привреди и научнoj заједници у Србији потенцијалном
реализацијом фабрике чипова уз помоћ страних инвестиција. Детаљно су разматране
56
технологије које би биле употребљене и ситуација са кадровима у овој стручној области,
као и потребне активности да се прилагоде постојећи академски програми ради
припремања одговарајућих профила стручњака.
37.
Астрономски камп „Летенка”
Екипа планетаријумских предавача из Центра за промоцију науке је 18. јула
учествовала у Астрономском кампу „Летенка“, који од 2001. године организује
Астрономски магазин из Новог Сада, а који финансијски подржава Центар за промоцију
науке. Овај камп окупља неколико стотина астронома аматера из земље и региона.
Учесници преко дана имају прилику да присуствују богатом астрономском програму
предавања и радионица, док су ведре ноћи резервисане за посматрања телескопом.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://elementarium.cpn.rs/naucnikrug/naucni-kampovi/
38.
Летња школа senZations 2013
Центар је подржао међународну IT летњу школу senZations 2013, која је одржана
на Палићу од 2. до 6. септембра, што је осми по реду сусрет младих истраживача и
предавача из области интернет технологија. Ова школа добро је позната младим
истраживачким талентима широм Европе и других делова света, а бави се спектром тема у
вези са бежичним сензорским мрежама, интернетом интелигентних објеката (IoT) и
његовом применом у свакодневном животу.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/Центар-напалићу/
39.
”Рашке духовне свечаности” 2013.
Центар за промоцију науке је други пут по реду био гост Рашких духовних
свечаности. Ове године Центар се поред трибинског програма на познатој манифестацији
представио и са мобилним планетаријумом. У петак, 16. августа, у Галерији Центра за
57
културу „Градац“ одржана је ЦПН трибина на тему вештачке интелигенције. Други дан
гостовања Центра у Рашки био је намењен пројекцијама у мобилном планетаријуму.
Велики број пре свега школске деце имао је прилику да се упозна са основама
астрономије.
Више о овоме се може наћи на адреси:http://www.cpn.rs/aktivnosti/Центар-урашки/
40.
ЦПН мобилни планетаријум у Ивањици, Кикинди, Београду и Ужицу
Мобилни планетаријум Центра за промоцију науке је 9. августа посетио Ивањицу. У
организацији НУРДОР-а, специјалне бонице за рехабилитацију, око 100 деце оболеле од
рака, њихови родитељи и волонтери су присуствали планетаријумским пројекцијама.
Поводом почетка школске године, у сарадњи са дневним листом Данас, ученици Прве
основне школе краља Петра II из Ужица, као и њихови наставници, али и чланови градске
канцеларије, имали су прилику да 2. септембра присуствују пројекцијама у мобилном
планетаријуму Центра за промоцију науке.
На Дечjем фестивалу „Мамут фест“ учествовао је и Центар за промоциjу науке. У
два дана фестивала, проjекциjама jе присуствовало 500 посетилаца. Првог дана jе Центар
угостио школарце коjи су долазили у организованим посетама, док су другог дана
фестивала сви заинтересовани грађани могли да истраже свемир под куполом
планетариjума. Триста педесет ученика нижих разреда београдске основне школе „Стеван
Синђелић“ са Коњарника имало ју 18. септембра прилику да открије основе астрономије у
мобилном планетаријуму Центра за промоцију науке.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/mobilniplanetarijum/
41.
ЦПН трибина „Где су ванземаљци?“
Изузетно велика посета забележена је на ЦПН трибини „Где су ванземаљци“ у
Великој сали СКЦ-а, у среду, 11. септембра 2013. године. Тема трибине је изазвала
58
огромно интересовање јавности и медија, тако да је Велику салу попунило више од 250
посетилаца. Будући да се у домаћоj науци само неколицина астронома бави овом темом, а
да се НЛО обично посматра само као раширена заблуда, трибина је представљала први
научнопопуларни догађаj у Београду на коме се о овоj теми говорило из научне
перспективе.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://elementarium.cpn.rs/videos/gde-susvi/
42. „Фабрика знања“
На едукативној манифестациjи „Фабрика знања“ у Андрићграду, Центар jе
представио своје научнопопуларне експонате 11. и 12. септембра. „Фабрика знања“
представља jединствени догађаj у Jугоисточноj Европи. Сваке године, око 3000 ученика и
студената има прилику да се из прве руке упозна са актуелним трендовима на пољу
хардвера и софтвера, уз помоћ више од 50 искусних предавача и демонстратора, као и
преко 100 волонтера.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-uandricgradu/
43.
„Стене вршачких планина“
Природњачко друштво „ГЕА“ из Вршца је, уз финансијску подршку Центра,
представило јединствени научнопопуларни пројекат – „Стене вршачких планина”, чији је
циљ реализација промотивног, пригодног пакета који представља истински геолошки
сувенир Баната – комадиће стена карактеристичне за ово подручје. Промоција пројекта
одржана је 19. септембра у изузетном амбијенту Свечане сале Општине Вршац, током
познате локалне манифестације „Вршачка берба грожђа“.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://elementarium.cpn.rs/sajam2013/
59
44.
Центар у Црној Гори у 2013. години
Настављајући регионалну сарадњу, Центар за промоцију науке је са великим
бројем својих научнопопуларних програма учествовао у „Отвореним данима науке“ од 23.
до 27. септембра. Центар је у Подгорици гостовао са до сада најобимнијим
научнопопуларним садржајем који је икада представљен изван Србије. Представио је
„Велику математичку изложбу“, која је била изложена у приземљу нове репрезентативне
зграде Атлас Капитол, у Подгорици, поред Универзитета Црне Горе. Овај изванредан
галеријски простор био је сјајно место за излагање различитих интерактивних експоната са
досадашњих изложби у оквиру „Маја месеца математике“. У суседном објекту, Центар је
поставио мобилни планетаријум, у коме су приказиване планетаријумске пројекције.
У исто време, на другом крају града, на Универзитету Доња Горица, одржавала се
„Фабрика знања“у оквиру које је била изложена ЦПН-ова изложба „Десет отворених
питања науке“, а уз њу и серија интерактивних експоната из физике. „Отворене дане
науке“ у Црној Гори већ трећи пут организује Министарство науке Црне Горе и на тај начин
спаја неколико изложби, предавања и трибина, које се завршавају манифестацијом „Ноћ
истраживача“. Манифестација је настављена 28. и 29. септембра у Тивту, када је у
комплексу Порто Монтенегро, на сцени Војног музеја, преко 500 људи посетило мобилни
планетаријум Центра.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-u-crnojgori-2/
45.
Прва регионална конференција промоције науке – SCIPROM
Центар за промоцију науке организовао је Прву регионалну конференцију
промоције науке, која је од 2. до 3. октобра одржана у згради Народне банке Србије на
Славији, у Београду. SCIPROM је одржан под покровитељством Унеска и окупио је
промотере и популаризаторе науке, научнике и новинаре из целог региона Југоисточне
Европе. Центар је успео да уз помоћ спонзорских уговора обезбеди смештај и боравак чак
250 гостију из целог света.
60
У организацији су, поред Центра, учествовавали и Унескова канцеларија у
Венецији, Комисија Републике Србије за сарадњу са Унеском, мрежа ЕУ пројекта
SCICAMPS, као и амбасаде Велике Британије и САД. Више партнера из научне заједнице
помогло је Конференцију, као и значајан број спонзора, будући да је Центар имао на
располагању врло органичена средства за организацију, а учешће за делегате се није
наплаћивало. Конференција је трајала два дана током којих су учесници могли да чују
бројне дискусије на значајне теме које се односе на однос науке и друштва, медија,
економије, невладиних организација и образовног система. Конференцију је отворио
министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, проф. др Томислав
Јовановић, који је том приликом указао на значај науке у развоју друштва. Конференцији
су присуствовали и министри науке из Босне и Херцеговине и ентитета Републике Српске,
као и представници Министарства науке Црне Горе. Уз њих, на отварању су били и
представници САНУ и свих значајнијих института и универзитета у Србији, али и региону.
Више о овоме се може наћи на адресама: http://sciprom.cpn.rs/
46.
ЦПН Трибина у Краљеву
Након ЦПН трибине „Где су ванземаљци?” одржане у Студентском културном
центру, Центар је са овом темом 12. октобра 2013. био гост краљевачке Народне
библиотеке „Стефан Првовенчани”. Центар за промоцију науке је одговорио на позив
Омладинског истраживачког центра „Гимназијалац” из Краљева, те је у краљевачкој
Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” одржана трибина о чувеном Фермијевом
парадоксу и пројектима истраживања живота изван Земље.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-u-kraljevu/
47.
ЦПН Мобилни планетаријум у Калуђерици, Панчеву, Бору, Батајници,
Прибоју и Београду
Мобилни планетаријум Центра за промоцију науке имали су прилику да 17.
октобра 2013. посете ђаци Основне школе „Милоје Васић” у Калуђерици. Преко 500 ђака
упознало је звездано небо и свемирске феномене: особености земљиних суседа, јата
61
звезда, изворе живота и разна сазвежђа. Неколико месеци након прве посете Панчеву,
када су ученици локалних школа организовано долазили у планетариjум смештен у
Основноj школи „Браца Петров“, Центар за промоциjу науке поново jе посетио оваj град. У
приjатноj атмосфери модерне гимнастичке сале Основне школе „Jован Jовановић Змаj“,
око 500 ученика присуствовало jе проjекциjама. Мобилни планетаријум Центра гостовао је
и у Бору, у оквиру манифестације „Тимочки научни торнадо“ (ТНТ), 16. и 17. новембра. Око
250 ученика Основне школе „Бранко Радичевић“ је двадесетог новембра присуствовало
пројекцијама мобилног планетаријума Центра за промоцију науке. Мобилни планетаријум
Центра за промоцију науке је од 16. до 20. децембра гостовао у Прибоју, у сали Гимназије.
Кроз планетаријум је прошло 1250 ученика из свих основних и средњих школа на
територији општине Прибој. На трећи рођендан Центра, а на фестивалу науке у Основној
школи „Деспот Стефан Лазаревић“ у Београду, кроз мобилни планетаријум је прошао
двадесетхиљадити посетилац.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://planetarijum.cpn.rs/
48.
ЦПН трибина „Храна – шта једемо?“
Поводом Светског дана хране, на октобарској трибини Центра за промоцију науке
говорили су уважени стручњаци за исхрану, генетику и производњу хране, који су овом
приликом указали на само неке од бројних изазова са којима се свакодневно суочавамо у
Србији: какву храну једемо, да ли је она довољно тестирана, ко доноси одлуку о њеном
квалитету, да ли је органска храна одржива, као и да ли треба да одустанемо од ГМО-а.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-tribina-ohrani/
49.
Излагање научних издања на Међународном сајму књига 2013. године
Штанд Центра на Сајму књига, где је представљено 1.050 издања научне заједнице
Србије, посетили су премијер Републике Србије Ивица Дачић и министар просвете, науке и
технолошког развоја др Томислав Јовановић. Као и претходних година, на овогодишњем
сајму, одржаном од 20. до 27. октобра, Центар је изложио све наслове које је, за
62
последњих годину дана, објавила научна заједница – научноистраживачке организације,
институти, универзитети, САНУ, стручна и научна друштва, и друге организације које се
баве науком у нашој земљи. Број наслова које Центар излаже достигао је рекорд од чак
1050 разноврсних публикација, што је највише на читавом Сајму. Центарје трећи пут
објавио и детаљан, годишњи каталог свих ових издања.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://elementarium.cpn.rs/videos/naukamedu-knjigama/
50.
Конгрес неурохирурга југоисточне Европе
Први конгрес неурохирурга Југоисточне Европе (Southest European Neurosurgical
Society – SeENS), у организациjи Клинике за неурохирургиjу Клиничког центра Србиjе,
Удружења неурохирурга Србиjе и Удружења неурохирурга Југоисточне Европе, одржан jе у
хотелу Metropol Palace у Београду, у периоду од 31. октобра до 2. новембра 2013. године.
Скуп је логистички, као и излагачким прогрмаом, подржао и Центар за промоцију науке.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-nakongresu-neurohirurga/
51.
Jobfair
Четвртог и петог новембра Центар за промоцију науке је у згради Техничких
факултета учествовао на манифестацији JobFair, у организацији студентских удружења
BEST и EESTEC. Центар је на свом штанду током два дана сајма презентовао свој
волонтерски програм, који омогућава стицање праксе и познанстава студентима
природних и друштвених наука.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://elementarium.cpn.rs/u-centru/armijavolontera/
63
52.
Центар у Републици Српској у 2013. години
Центар је гостовао и на трећем Фестивалу науке и технологије у Бањалуци. Осим
Центра за промоциjу науке, на фестивалу су гостовали и Институт „Михаjло Пупин“,
Друштво физичара из Београда, Електротехнички факултет Београдског универзитета и
Београдска астрономска опсерваториjа. Фестивал jе траjао три дана, од 6. до 8. новембра
2013. Центар за промоцију науке је омогућио ученицима основних и средњих школа
Републике Српске да посете мобилни планетаријум. Центар је организовао и радионицу
научног новинарства, на којој је низом предавања предочено на који начин је најбоље
носити се са изазовима комуникације о науци.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-ubanjaluci/
53.
Центар део европског пројекта „Дебатујмо о науци“
Центар је организовао Ђачки парламент на тему „Дебатујмо о науци“ од 8. до 10.
новембра у Народној скупштини Републике Србије. Пројекат су подржали скупштински
одбор за науку и министар просвете, науке и технолошког развоја др Томислав Јовановић.
Пројекат „Европски ђачки парламент“ покренула је организација Wissenschaft im Dialog из
Берлина, а за циљ има јачање дијалога између ученика узраста од 16 до 19 година и
научних истраживача у Европи.
Пројекат је финансирала Фондација „Роберт Бош“ из Немачке, а организатор у
Србији је Центар за промоцију науке. У оквиру пројекта, од 8. до 10. новембра, Ђачки
парламент је у Народној скупштини окупио 100 ђака из целе Србије, уз подршку Одбора за
науку Народне скупштине, као и народних посланика их различитих странака, који су и
присуствовали догађају. Пројекат се истовремено одвија у двадесет земаља Европе и кроз
њега је прошло око 2000 ученика. Сто одабраних ће имати прилику да учествује на
завршном Европском ђачком парламенту, који ће се, средином јуна 2014, одржати током
конференције Европског научног форума (ЕSOF) у Копенхагену. Србију ће на том форуму
представљати ученици који су изабрани као најбољи учесници Ђачког парламента: Софија
Јовановић, Јелена Глишић, Богдан Радичевић, Лазар Булић и Вања Гођевац. Припреме
64
наших учесника већ су почеле.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://djackiparlament.cpn.rs/
54.
GREEN FEST
Међу бројним партнерима на фестивалу зелене културе Green Fest, Центар је
наступио са „Десет отворених питања науке“. Овај међународни фестивал зелене културе,
отворен је 13. новембра и трајао је до 15. новембра. Фестивал зелене културе покренула је
организација Центар за унапређење животне средине, а догађај је окупио више
партнерских организација и компанија, међу којима и Центар за промоцију науке. Поред
ове изложбе, Центар је учествовао и на панел-дискусији „Процена утицаја медија на
животну средину“, која је одржана у четвртак, 14. новембра, у Дому омладине Београда.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-na-greenfest-u/
55. Конференција New Leaders Conference
Центар за промоцију науке је помогао организовање манифестације New Leaders
Conference, коју је у згради Народне Банке Србије 15. новембра 2013. организовала
студентска организација AIESEC. Ова конференција окупља више стотина делегата из целог
света, а програмска екипа Центра за промоцију науке се представила својим програмом
science busking, кроз серију кратких експеримената којима се на интерактиван и атрактиван
начин објашњавају занимљиви научни феномени из разноврсних научних области.
56.
Први радни састанак пројекта CREAT-IT
Центар за промоцију науке је 19. и 20. новембра учествовао на првом радном
састанку међународног пројекта CREAT-IT у оквиру програма Comenius. Пројекат CREAT-IT,
на коме је Центар један од седам партнера у оквиру међународног конзорцијума, бави се
развојем модела имплементације креативних процеса и активности унутар формалне
наставе природних наука у основним и средњим школама. Први радни састанак пројекта
65
одржан је на Универзитету Хаугесунд у Норвешкој, који је координатор овог конзорцијума.
Пројекат траје две године, а финални документ је планиран за крај 2015.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/medjunarodneaktivnosti/cpn-na-sastanku-creatit-projekta/
57.
Конференција SAPGERIC
Центар за промоцију науке учествовао је, по позиву, на међународној
конференцији
Structural
Change
Promoting
Gender
Equality
in
Research
Organisations (SAPGERIC), која је организована под покровитељством председнице
Литваније и Савета Европске уније. Конференција је отворена 21. новембра у Вилњусу, а
организовали су је Универзитет у Вилњусу, уз финансијску подршку Европске комисије.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-u-vilniusu/
58. Конференција „Безбедност деце на интернету”
У оквиру пројекта „Играј безбедно“, Центар је указао на то како научнопопуларни
садржаји помажу безбедност деце на интернету. Под покровитељством Министарства
спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, у Земуну се, 23. новембра 2013,
одржала конференција на тему „Безбедност деце на интернету“. Конференцију, која је
могла да се прати и путем живог преноса на интернету, организовао је Центар за едукациjу
и истраживање у медицини, екологиjи и социологиjи (ЦЕРМЕС) у сарадњи са Центром з
апромоцију науке.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-naprojektu-igraj-bezbedno/
59.
ЦПН стручна радионица о генетици
Др Душан Богуновић, постдокторанд са Рокфелер универзитета у Њујорку, одржао
је у уторак, 26. новембра, радионицу на тему генетичке предиспозиције за инфективне
66
болести. Радионица је одржана у просторијама Центра за промоцију науке, а
присуствовало јој је око 30 учесника. Овај програм је први у низу активности које Центар
организује у циљу повезивања са нашом научном дијаспором.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/strucnaradionica-u-cpn-u/
60.
ЦПН трибина „Зашто се плашимо нуклеарне електране?“
Новембарска трибина у циклусу Трибина у организациjи Центра за промоциjу
науке, одржана jе 27. новембра, у веома посећеноj Великоj сали Студентског културног
центра. На тему „Зашто се плашимо нуклеарне електране?“, говорили су проф. др Иван
Аничин, нуклеарни физичар, Институт за физику, Београд, проф. др Никола Рајаковић,
енергетичар,
Електротехнички
факултет,
Београд,
проф.
др
Уранија
Козмидис-
Лубурић, нуклеарна физичарка, Нуклеарни објекти Србије.
Више
о
овоме
се
може
наћи
на
адреси:
http://elementarium.cpn.rs/videos/nuklearno-pitanje-u-srbiji/
61.
Округли сто „Наука и техника за девојке?”
На округлом столу под називом „Наука и техника за девојке“, који jе одржан у
Ректорату Универзитета у Нишу, 28. новембра, говорило се о родној равноправности у
науци и оснаживању девојака када је реч о одабиру занимања у области науке. Тема о
већем учешћу жена у науци заинтересовала је преко стотину девојака из Ниша и околине.
На трибини су, поред Дивне Вучковић, координаторке за промоцију технолошких
иновација и ИКТ активности Центра, говориле и научнице са Електронског факултета у
Нишу, саобраћајних факултета у Нишу и Београду, и Више пословне школе и Економског
института у Београду.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-u-nisu/
67
62.
ЦПН трибина „Морално побољшање и слобода“
Трибина „Морално побољшање и слобода“ одржана је у Галерији Озон, у петак,
29. новембра у организацији Центра за промоцију науке и Кембриџ радне групе за
биоетичку едукацију у Србији – Центар за биоетичке студије. Тражио се одговор на
питање: Да ли ће ускоро бити могуће морално унапредити људску врсту лековима или
хируршким захватима? Учесници трибине дискутовали су и о слободи избора када је реч о
моралном „побољшању“. На трибини су говорили проф. др Војин Ракић, директор Центра
за биоетичке студије из Београда, проф. др Александар Дамјановић, редовни професор
Медицинског факултета Универзитета у Београду, и Рамбо Амадеус, музичар. Трибину је
модерирала Дубравка Вејновић, стручна сарадница Центра и чланица Кембриџ радне
групе за биоетичку едукацију у Србији.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://elementarium.cpn.rs/naucnikrug/moralno-poboljsanje-i-sloboda/
63.
Фестивал „Како и зашто”
Центар за промоциjу науке помогао је организацију првог фестивала науке у Чачку,
под називом „Како и зашто“. Омладинско удружење Културни центар Лифт, у сарадњи са
Гимназиjом, Прехрамбено-угоститељском, Техничком и Машинско-саобраћаjном школом
из Чачка, први пут jе организовало фестивал науке у петак, 29. новембра. Покровитељи
Фестивала науке су Центар за промоциjу науке и Канцелариjа за младе у Чачку. Центар jе у
оквиру своjе велике поставке из физике представио како ради воз маглев, шта су Теслин
трафо, клупа Жуковског и Ван де Графов генератор.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/cpn-u-cacku/
64.
Радионица међународног пројекта PLACES
Центар за промоцију науке је 2. и 3. децембра учествовао у радионици у оквиру
међународног пројекта PLACES. Тема радионице је била Еко-градови, зелени градови и
градови будућности, а циљ да се на радионици припреме предлози за финални документ
68
пројекта, који ће бити представљен као препорука на европском нивоу за развој градова
научне културе.Радионици су присуствовали учесници пројекта из Финске, Данске, Белгије,
Холандије, Португала, САД, Немачке и Србије.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/cpn-u-svetu/?lang=en
65.
Фестивал науке у Београду 2013.
Цeнтар је учествовао на седмом Фестивалу науке у Београду који је отворен 5.
децембра, у згради некадашње робне куће Клуз, и трајао је до 8. децембра. Центар је и
ове године финансиjски подржавао Фестивал, као један од 82 пројекта промоције и
популаризације науке који су добили средства по Јавном позиву за 2013. годину. Центар је
и претходних година подржавао ову манифестацију на исти начин, док је, поред тога, и
један од редовних излагача на овој манифестацији.
На овогодишњем Фестивалу науке Центар је представио поставку „Година воде –
капљица науке“. Ова изложбена целина, смештена у приземљу Робне куће Клуз,
постављена је поводом обележавања УН Међународне године сарадње у области вода.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://www.cpn.rs/aktivnosti/teslinanagrada-za-cpn/
66.
ЦПН Научни клуб
Центар за промоцију науке је у децембру отворио Научни клуб у Београду, на
првом и другом спрату некадашње Робне куће „Београд“, у Кнез Михаиловој улици бр. 5.
Клуб је отворен за све грађане који желе да се укључе у највећи пројекат повезивања и
умрежавања љубитеља науке у Србији.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://naucniklub.cpn.rs/o-klubu/
69
67.
Конференција „О архитектури”
Центар за промоцију науке је учествовао на међународној конференцији одржаној
у Београду, од 9. до 16. децембра. Међународну конференцију „О архитектури“
организовала је Асоцијација за развој одрживе урбане заједнице – STRAND, уз подршку
Центра за промоцију науке.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://elementarium.cpn.rs/naucni-krug/oarhitekturi/
68.
Изложба „Шума знања”
Центар за промоциjу науке је ове зиме у Београду, у оквиру изложбе „Шума
знања”, представио 13 научних идеjа коjе су промениле свет. Изложба jе, у сарадњи са
Шумарским факултетом Универзитета у Београду, отворена 13. децембра 2013. и трајала је
до 10. јануара 2014, у изложбеном простору Научног клуба, у приземљу Робне куће
„Београд”, Кнез Михаилова бр. 5. За то време, изложбу је посетило око 70.000 посетилаца,
а улаз је – као и на свим претходним догађајима Центра – био бесплатан. Паралелно са
изложбом, реализован је и програм ђачких радионица у којима је учествовало око 1000
деце. Посетиоци изложбе су имали јединствену привилегију кретања кроз шуму
карактеристичну за наше поднебље, чији је амбиjент реализован у сарадњи са Шумарским
факултетом, Јавним предузећем „Србијашуме” и са низом других јавних и приватних
предузећа. Унутар шуме су, међу стаблима, лишћем, биљкама и животињама, биле
постављене научне идеје које су истовремено приказивале како са становишта биологије
фунционише шумски екосистем и како се процес открића може описати метафором
путовања кроз шуму.
Више
о
овоме
се
може
наћи
на
адреси:
http://elementarium.cpn.rs/videos/%C5%A1uma-u-centru-grada/
70
69.
Развој Елементаријума и сајтова Центра у 2013. години
Током 2013, Центар је наставио активно да развија Елементаријум. Смештен на
адреси elementarijum.rs, овај портал је једини такав сајт у Србији који је у потпуности
посвећен научнопопуларним садржајима и који за Центар представља један од главних
инструмената за подизање научне писмености. Свакога дана Елементаријум посети више
од 1.500 читалаца, а готово сви научнопопуларни текстови са портала се редовно преносе
у другим медијима – на сајтовима Б92, National Geographic Serbia, Свет науке и 40 других
адреса. Елементаријум уређује Одељење комуникација Центра, а у припреми садржаја
окупљено је више од 20 аутора који долазе махом из научне заједнице.
У последњих шест месеци, повећаним интензитетом, објављено је укупно 700
научнопопуларних чланака, видео-прилога, наукографика и радио-емисија. Захваљујући
томе, сајт бележи како континуиран и стабилан рaст публике тако и све већи утицај на
јавну сцену. Уз то, Елементаријум је почетком 2014. године, поново изабран за 50
најбољих сајтова у Србији.
Више о овоме се може наћи на адреси: http://elementarium.cpn.rs/
70.
ЦПН и друштвене мреже
Центар је изузетно активан на друштвеним мрежама попут Фејсбука и Твитера.
Друштвене мреже омогућују значајан замајац у кампањама поводом манифестација
Центра, повећавају свест публике о догађајима који се припремају и можда и најважније,
омогућују да се преко њих дистрибуирају линкови на чланке које Центар објављује, како
на свом порталу тако и на другим местима. Због свега тога, Центар је посебну пажњу
посветио развоју овог аспекта своје појаве на интернету.
Тренутни број пријатеља званичне стране Центра на Фејсбуку је преко 3.900, а овај
број је у сталном порасту. У просеку, сваку дневну објаву посети преко 1.000 корисника.
На Твитеру, налог Центра ажурира се на дневној бази од фебруара ове године. Тренутни
број посетилаца је преко 500, а број корисника расте из дана у дан. Ово је пораст од 250%
у односу на фебруар (180 корисника). Дневни домет по објави на Твитеру је преко 1.000.
71
Више
о
овоме
се
може
наћи
на
адреси:
https://www.facebook.com/centarzapromocijunauke?ref=br_tf
VI
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА И ПРОЈЕКТИ ЦЕНТРА ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ
Изузетно значајна област деловања Центра јесу међународни и регионални
пројекти, сфера активности у којој је Центар постигао изузетне успехе и довео до тога да
Република Србија само три године од оснивања Центра постане препознатљива као земља
која предводи регион на плану промоције науке.
Центар је успоставио изузетну сарадњу са Унеско-м, са којим је организовао бројне
заједничке пројекте, а генерална директорка Унеско-а била је покровитељ неколико
манифестација Центра за промоцију науке у пртходном периоду.
Центар је убрзо након оснивања успео да успостави сарадњу са неким од водећих
тела у овој области у Европској унији: Европскoм мрежoм научних центара и музеја (енг.
European Network of Science Centres and Museums), скраћено названом ”Ексајт” (од
енглеког Ecsite)15, чији је пуноправни члан од 2011. године, и Европским удружењем за
промоцију науке и технологије (енг. European Association for the Promotion of Science and
Technology) познатог као ”Јуросајанс ”(од скрећеног енгл. Euroscience)16.
Ексајт је Eвропска мрежа научних центара и музеја, основана пре 20 година, која
повезује промотере и комуникаторе науке и саме научнике у више од 400 институција у 50
земаља, чиме се не ограничава само на државе чланице ЕУ. 17 Мисија Ексајта је
повезивање оваквих институција кроз заједничке пројекте и активности, и кроз
подстицање размене идеја и најбољих пракси о актуелним научним питањима.18 Чланице
15
Више можете прочитати на интернет страници Европске мреже научних центара и музеја – Ecsite:
http://www.ecsite.eu/
16
Више можете прочитати на интернет страници Европског удружења за промоцију науке и
16
технологије – Euroscience: http://www.euroscience.org/.
17
Преузето са интернет странице Европске мреже научних центара и музеја – Ecsite,
http://www.ecsite.eu/http://www.ecsite.eu/about
18
Ibid.
72
ове организације су, поред научних центара, и музеји, фестивали, научни, природни и
историјски музеји, универзитети, предузећа и истраживачки институти који комуницирају
и ангажују јавност у науци кроз приступачне и интерактивне изложбе и програме.
Јуросајанс (Euroscience) је паневропска платформа за научнике, инжењере,
студенте и све заинтересоване за унапређење науке и технологије у корист европског
друштва са циљевима да: обезбеди члановима учешће у расправи и изради политика о
науци и технологији у Европи; подстиче научну културу и дијалог и узајамно разумевање
између науке и друштва; подстакне европски дух међу својим члановима кроз расправу о
заједничким питањима; олакша сарадњу између свих учесника у науци и технологији у
Европи; допринесе разумевању науке и технологије, као заједничком подухвату за
добробит Европе и њених грађана; успоставља сарадњу између европских научних
институција, као и сарадњу између Европе и остатка света.
Са обе ове асоцијације Центар је и партнер у више европских пројеката из
Оквирног програма 7 Европске комисије. Taкође, Центар је и учесник у највећим научним
и научно-популарним манифеставијама у Европи: Отворени форум коју организује управо
Јуросајанс (енг. European Science Open Forum, скраћено ESOF), ког прате бројни тематски и
регионални састанци, као и многе активности усмерене ка грађанима, 19 и годишњој
конференцији Ексајта на којој су у више наврата у официјелном програму, уз најбоље
европске програме, представљене активности нашег Центра за промоцију науке.
Центар је члан и Европске асоцијације научних догађаја (Еuropean Science Events
Association - ЕUSEA), која окупља организаторе највећих манифестације у области научне
комуникације из свих земаља Европе, а учествује и у програму Европска сарадња у домену
науке и технологије (COST - Cooperation in the field of Scientific and Technical Research),
познатом по акрониму КОСТ, који представља међународни оквир за сарадњу у области
науке и технологије.20
Поред тога, Центар је активан и у бројним другим европским програмима који
подржавају боље интегрисање науке у друштво, као што је на пример Комениус
19
20
Ibid, http://www.euroscience.org/esof.html
Више можете видети на Интернет страици програма КОСТ: http://www.cost.eu/
73
(Comenius)21, о чему ће више речи бити код представљања појединачних међународних
пројеката Центра.
Добар пример организованог приближавања науке и друштва у целини
представљају и САД, где промоција науке игра важну улогу у одржавању конкурентности.22
САД су, од свог настанка, а посебно у протекле две деценије, засновале свој економски
развој управо на научном и технолошком напретку, кроз улагања државе и предузећа у
истраживања, која су значајно допринела порасту продуктивности 23 . Из тих разлога,
Центар је успоставио и блиску сарадњу са Америчким удружењем за унапређење науке
(енг. American Association for the Advancement of Science, скраћено AAAS),24 Америчком
академијом наука (American Academy of Sciences), Националном фондацијом за науку САДа (National Science Foundation), као и са Асоцијацијом научних и технолошких центара
(Association of Science-Technology Centers)25 са седиштем у Вашингтону и Националном
асоцијацијом наставника науке (National Science teachers Association)
26
, у којим
асоцијацијама је примљен и у активно члансто.
Поводом конкрeтних пројеката Центар је успоставио значајну билатералну
сарадњу, која се могла сагледати и приликом представљања партнера Центра у
спровођењу наведених конкретних програмских активности. Тако је Центар имао
заједничке програме са Амбасадом САД-а, УСАИД-ом, Амбасадом Велике Британије,
Британским саветом, Амбасадом Француске, Француским институтом, Италијанским
културним центром, Амбасадом Немачке, Институтом Гете, Немачким математичким
друштвом, Институтом Сервантас, Aмбасадом Шведске и бројним другим међународним
партнерима.
21
http://eacea.ec.europa.eu/static/en/overview/comenius_overview.htm
Више можете прочитати на интернет страници Националне задужбине за науку – НСФ,
http://www.nsf.gov/
23
Више можете прочитати у студији ОЕЦД, „Наука, технологија и иновације у новој економији“,
http://www.oecd.org/science/sci-tech/1918259.pdf
24
Више можете прочитати на интернет страници Америчког удружења за унапређење науке – AAAS,
http://www.aaas.org/. Поред организовања различитих активности за чланове Асоцијације, АААС
(AAAS) објављује и престижни часопис „Наука“ (енг. Science), као и велики број научних билтена,
књига и извештаја, а израђује и програме који предвиђају подизање прага разумевања науке у
свету. АААС повезује 261 научно друштво и академију наука, и служи око десет милиона појединаца
са мисијом да „унапреде науку и служе друштву“ кроз иницијативе за унапређење политика науке,
међународних програма науке, образовања и промовисања науке и технологије.
25
http://www.astc.org/index.htm
26
http://www.nsta.org/
22
74
Од посебног значаја за Центар је и сарадња са ЦЕРН-oм, водећим европским
научним центрима и музеија, Музејом математике у Њујорку и престижним светским
универзитетима Харвард, МИТ, Колумбија, Кембриџ, Монфор, Твенте, Универзитетским
колеџом у Лондону, Аустријским институтом за технологију, Универзитетом у Цириху,
универзитетима у Токију и Осаки и бројним другим.
Центар, поред сарадње са међународним организацијама и асоцијациjaма,
директно сарађује и са највећим светским компанијама: Гугл, Мајкрософт, Оракл, Хјулит
Пакард, Теленор, Хонда, Тесла кар, Атос и многим другим.
Конкретне активности у којима Центар, пре свега кроз успостављене међународне
конзорцијуме, учествује у европским пројектима односе се превасходно на:

ангажовање грађана и грађанског друштва у области истраживања и
иновација;

промовисање науке и образовања, чинећи научно знање доступнијим;

развијање одговорног истраживања и иновационих програма, који
задовољавају потребе и очекивања грађанина, као и целокупног друштва
Европске Уније.27
Уз то, Центар је, у сарадњи са поменутим међународним партнерима и са домаћим
НИО, већ предузео низ активности ради укључивања у нови програмски оквир за
истраживање и развој – Хоризонт 2020, којим Европска Унија настоји да продуби однос
између науке и друштва, као и да ојача поверење јавности у науку.
Представници Центра су у претходном периоду били веома активни и у самом
осмишљавању активности у Оквирном програму 7 Европске уније, као део програмског
комитета у области „Наука у друштву“.
27
Више о овим прогрмамима може се видети у документу Европскe комисијe, „Радни програм 2013:
Наука у друштву“ (2012),
http://ec.europa.eu/research/participants/portalplus/static/docs/calls/fp7/common/32895annex_9_sis_wp2013_for_cap_en.pdf
75
Најзад, по јавно изнетом мишљењу представника Европске комисије и КОСТ
акције, један од најзначајнијих догађаја који су се на међународној сцени у области
повезивања науке и друштва догодили током 2013. године организовао је управо Центар
за промоцију науке. Реч је о Првој регионалној конференцији промоције науке SCIPROM,
која је одржана од 2. до 5. октобра у Београду и која је окупила око 300 учесника и 90
говорника из региона, Европе и света.
Препознат као
релевантан партнер, иако сам није
научноистраживачка
организација, Центар равноправно са другим европским партнерима учествује у неколико
највећих истраживачких пројеката које финансира Европска комисија у овом моменту, као
што су, на пример, SATORI, RRI Toolkit, V-ALERT, Holiday Science Camps, Places, Creat-IT.
Тако, пројекат из Оквирног програма 7 “Aлати за одговорно истраживање и
иновације” (енгл. Risponsible Research and Innovation Tools, скраћени назив: RRI TOOLS),
окупља учеснике из 27 институција из исто толико земаља. Очекује се да ће његови
резулати бити посебно имплементирани у оквиру свих пројеката из програма Хоризонт
2020.28 Циљ овог пројекта је промовисање одговорног истраживања и иновација, кроз
развијање упутства и модела за тренинге и дисеминацију на тему одговорног
истраживања и иновација научно-истраживачким и образовним инситуцијама и
организацијама које финансирају научно-истраживачки рад.29
У овом пројекту Центар за промоцију науке је један од главних носилаца
истраживања и руководилац пројекта за 6 земаља (Србија, Црна Гора, Хрватска, Босна,
Македонија, Босна и Херцеговина). Комуникацију о овом пројекту води управо поменути
Јуросајанс, на чијим се интернет страницама могу прочитате инфомормације и о нашем
Центру и његовој улози у овом пројекту.30
Више можете прочитати на:
http://www.diten.unige.it/attachments/article/295/WP_SIS_18_sett.pdf и
29 Више можете прочитати на:
http://ec.europa.eu/research/participants/portalplus/static/docs/calls/fp7/common/32895annex_9_sis_wp2013_for_cap_en.pdf
30 Више можете прочитати на: http://euroscientist.com/2014/01/south-eastern-european-countriesjoin-forces-to-implement-rri-solutions/; http://euroscientist.com/2014/01/from-rri-concept-to-toolkit-adefining-project-launch/ и http://euroscientist.com/rri/
28
76
Пројекат Центра из програма Комениус (енгл. COMENIUS) ”Научни кампови у
Европи” (енгл. скраћеница назива пројекта: SCICAMPS), за циљ има умрежавање научних
кампова у Европи ради успостављања сарадње, размене идеја и искустава, повезивање са
локалним компанијама, универзитетима и другим научним институцијама, локалним
школама и образовним програмима.31
Пројекат из програма целоживотног учења “Виртуални свет за развијање свести и
учења о безбедности информација” (енгл. скраћени назив пројекта: V-ALERT), у коме
Центар има значајну улогу, има циљ промовисање предности технологије у контексту
целоживотног учења. Пројекат је базиран на онлајн методологији заснованој на 3D
виртуелном моделу, мултимедијалном материјалу за учење и бројним симулацијама
студија случаја у циљу заштите од злоупотребе информација и неауторизованог приступу
онлајн системима.
Велики по обиму и аспирацијама и за саму Европску комисију (према изјавама
њихових званичника), је пројекат из Оквирног програма 7 Европске комисије ”Заједничко
деловање свих заинтересованих субјеката у области оцене етичког утицаја истраживања и
иновација” (енгл. ”Stakeholders Acting Together on the Ethical Impact Assessment of Research
and Innovation”), у коме је Центар значајан партнер. Пројекат је познат под скраћеним
називом САТОРИ (енгл. SATORI) и представља један од свега четири пројекта која је
Европска комисија одабрала за финансирање у овој области у 2013. години.
Центар учествује и у још једном пројекту из програма Комениус: ”Примена
креативних стратегија за научну едукацију базирану на питањима” (енгл. скраћни назив
пројекта: CREAT-IT), који повезује науку, креативност и технологију. Циљ пројекта је да
развије вештине у предавању природних наука кроз друге креативне и уметничке
дисциплине у оквиру формалног школског образовања. Циљна група су наставници виших
разреда основних школа и нижих разреда средњих школа.
Веома динамичан пројекат ”Европски ђачки парламент: Дебатујмо о науци” (енгл.
European Student Parliament: Debate Science!, скраћено: EUSP Debate Science!) Центар
спроводи у сарадњи са европском организацијом ”Наука кроз дијалог” (Wissenschaft in
31
Више можете прочитати на: http://sciencecamps.eu/
77
Dialog).32 У оквиру овог пројекта ће се у оквиру ЕСОФ-а, у Копенхагену, организовази
велики Пан-Европски ђачки парламент, за који Центар спрема ђаке из Србије.
Европски пројекат ”Градови научне културе” (енгл. скраћени назив пројеката:
PLACES) зa тему има развоj градова научне културе и Центар је његов једини партнер из
овог дела света. Пројекат усмерава научне институције да развију и ојачају политику
научне комуникације на локалном нивоу. Тренутно броjи 69 градских партнерстава у 27
европских земаља.33
Поред у наведеним, Центар учествује и у бројним другим европским пројектима
који за циљ имају повезивање и размену знања у области науке, технологије и
образовања. Детаље о многим другим међународним пројектима Центра можете видети
на Интернет страници Центра у посебном делу Међународни пројекти.34
VII
ЦЕНТАР ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ У ДОМАЋОЈ ЈАВНОСТИ
Као предуслов за ширење научне писмености и представљање науке у Републици,
Центар од 2011. до 2014. спроводи медијску стратегију која подразумева отвореност,
транспарентност у раду и спремност да пружи подршку свакој иницијативи која подстиче
видљивост науке у медијима.
Затечено стање 2010. године и положај науке у медијима, како је раније већ
наведено, нису погодовали ни науци ни организивању научнопопуларних активности.35
Међутим, кроз серију активности Центра у врло кратком року се развила интензивна
сарадња са практично свим медијима у Србији.
Са идејом да организује обуку и пружи помоћ у производњи вести које се односе
на науку, Центар је, како је већ поменуто, створио мрежу специјализованих научних
32
Више можете прочитати на интернет страници: http://www.student-parliaments.eu/
Више можете прочитати на интернет страници: http://www.openplaces.eu/
34
О тим активностима можете више прочитати на интернер страници Центра за промоцију науке:
http://eu.cpn.rs/
35
О томе најбоље сведочи већ поменуто истраживање о ставовима јавности о науци које је на
почетку 2012. Центар спровео на репрезентативном узорку за Србију.
33
78
новинара и контаката у готово свакој редакцији у Србији. У ту сврху, Центар свакодневно
пружа одговоре, контакте и материјал који свим заинтересованим новинарима олакшава
производњу вести из науке. Овакав приступ је истовремено одговорио на оба своја циља:
у последње три године драстично се подигла видљивост науке, пре свега у штампаним
медијима, у већем броју дневних и недељних листова отворене су нове научне рубрике, а
активности Центра учинињене су видљивим.
Упоредо са тим, након три године и сам Центар је постао препознатљив у јавности,
а научнопопуларне акције су праћене медијским кампањама каквим се могу похвалити и
највеће компаније. Кaко је већ поменуто, манифестација Центра „Дани будућности:
Роботика“, одржана крајем 2012, постигла је медијску вредност од чак 640.000 евра.
Такође, због овог медијског наступа, појмови попут на пример „мај месец математике“,
”економија знаса” и „робот“ постали су уобичајени и много више присутни у домаћој
штампи.
Резултати активности Центра за прoмоцију науке огледају се у налазима
истраживањa спроведеног новембра 2012. године, које је за циљ имало стицање увида у
упознатост са Центром и у став грађана према Центру и његовим активностима. У односу
на претходно истраживање спроведено почетком 2012. године, помаци су значајни.
Првенствено, упознатост са научнопопуларним дешавањима у Београду је битно порасла.
Више од половине Београђана је чуло да је у Београду у последњих годину дана било
научнопопуларних манифестација. У анализи су посебно обрађени резултати три велика
догађаја које је организовао Центар за промоцију науке: „Мај месец математике“, „Дани
будућности: Роботика“ и „ЦЕРН у Србији“.
79
Графикон 4
Упознатост са манифестацијама „Мај месец математике“(горе лево),
„Дани будућности: Роботика“ (горе десно) и „ЦЕРН у Србији“ (доле)
Упознати
Нису упознати
Упознати
35%
Нису упознати
42%
58%
65%
Упознати
Нису упознати
30%
70%
Извор: Центар за промоцију науке, 201236
На Графикону 4 је приказана упознатост са поменутим манифестацијама, а анализа
на репрезентативном узорку је показала и да већина посетилаца сматра да су изложбе
намењене ширем јавном мњењу, односно примерене свакоме, без обзира на године и
образовање. Све три изложбе су такође од стране испитаника посматране као добар начин
промовисања науке и као изложбе које буде радозналост.
Порасла је и упознатост са самим Центром за промоцију науке као јавном
установом. Коначно, ставови о Центру и његовим активностима су веома позитивни. Чак
97% грађана увиђа оправданост циљева и активности Центра, док 70% верује да је
организовање научнопопуларних манифестација добар начин промоције науке.
36
„Имиџ науке – Привлачност, баријере и ставови према промоцији науке у Србији“, МАСМИ, 2012
80
VIII
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА ЗА РАД ЦЕНТРА ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ У ПЕРИОДУ
ОД 2011. ДО 2014. ГОДИНЕ
Центар за промоцију науке је за резултате свог рада у прве три године од оснивања
добио, између осталог, и Награду Фондације „Илија Милосављевић Коларац“, Награду
Града Београда за догађај од највећег значаја за град Београд у 2012. години и Награду
Фондације „Никола Тесла“ за подстицање научних истраживања, стваралаштва и
привредног развоја у Србији. Такође, како је већ поменуто, на 57. сајму технике и
техничких достигнућа „Корак у будућност“, 2013. године, Центар је добио награду за
активацију и целовит промотивни наступ.
Интернет сајт Центра cpn.rs добио је низ престижних признања – одмах након
покретања, 2011. године, изабран је на листу 50 најбољих сајтова у Србији. Ово признање,
које додељује часопис PC Press, Центар је добио и по други пут: научнопопуларни портал
elementarijum.rs изабран за најбољи сајт на домену .rs за 2013. годину.
Истовремено, Центар је добио читаву серију признања, похвала и захвалница од
НИО, институција и организација у Републици Србији, али и у свету.
IX
ПЛАНИРАНЕ АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ У НАРЕДНОМ
ПЕРИОДУ
У активностима предвиђеним за период од 2014. до 2020. године, Цeнтар ће и
даље тесно сарађивати са научном заједницом, образовним институцијама, предузећима,
институцијама грађанског друштва, министарствима, посебно МПНТР, и другим
институцијама јавног сектора, као и са свим заинтересованим странама из земље и
иностранства. У међународној сарадњи, посебна пажња биће посвећена сарадњи у оквиру
програма Хоризонт 2020 и другим програмима Европске уније.
Такође, Центар планира да обезбеди додатну мрежу сарадника у научним
институцијама, али и већи број волонтера широм земље, будући да, уз раст интересовања
за популаризацију науке, активности Центра и институција са којима сарађује на овом
81
послу постају све интензивније. Један од могућих облика сарадње са високошколским
установама биће и институционализовање студентске праксе у програмима Центра, кроз
признавање у виду кредита и уношења података о тој пракси у додатак уз диплому.
У циљу информисања јавности и промовисања науке и самих научних радника,
Центар ће посебну пажњу посветити представљању међународних пројеката у којима
учествују наши научни радници и истраживачи. Такође, неопходно је и подстицање ширег
ангажовање свих учесника у научном раду, државних институција и удружења на јачању
свести о зацртаним приоритетима веће интеграције науке у друштво, спровођењу
концепта ”одговорног истраживања”, припреми посебних програма промоције науке за
младе (нарочито у области природних наука, технологије, инжењерских наука и
математике), као и промовисању родно сензитивног истраживања и већег укључивања
жена у научни рад, нарочито на руководећим позицијама.
Најзад, у складу са правцима дефинисаним Стратегијом научног и технолошког
развоја Србије за период 2010. до 2015. године, потребно је континуирано радити на
информињу најшире јавности, али и доносилаца важних друштвених одлука, о
резултатима пројеката финансираним од стране Министарства просвете и науке и
њиховом доприносу остваривању зацртаног циља – трансформисања Србије у економију
знања.
Имајући посебно у виду да се у оквиру европског програма Хоризонт 2020 тема
повезивања науке и друштва значајно проширује - суштински, финансијски, и самим
називом, и постаје посебан програм ”Наука са друштвом и за друштво” (енгл. Science with
and for Society)37, неопходно је и у нашој земљи, која је на путу европских интеграција,
посветити много више пажње повезивању науке и друштва, кроз финансирање њихове
сарадње, регрутовање нових талената за науку и повезивање научне изузетности са
друштвеном свешћу и одговорношћу. 38 Овај приступ сматра се, како то саоштава и
Европска комисија, суштински значајним за суочавање са друштвеним изазовима у
37
Више
можете
прочитати
на
интернет
страници
Европске
комисије:
http://ec.europa.eu/research/horizon2020/pdf/workprogrammes/science_with_and_for_society_draft_work_programme.pdf#view=fit&pagemode=none
38
Више
можете
прочитати
на
интернет
страници
Европске
комисије:
http://ec.europa.eu/research/horizon2020/pdf/workprogrammes/science_with_and_for_society_draft_work_programme.pdf#view=fit&pagemode=none
82
Европи, за изградњу капацитета и развој иновативних начина повезивања науке и
друштва.39 Зато је, како би успешно одговорили на овај позив, потребно да се адекватно
припремимо, да се сви субјекти који могу да учествују у овом програму координирају и
умреже, посебно имајући у виду да је захтев Европске комисије ”формирање
конзорцијума састављених и од представника друштвених и хуманистичких наука, малих и
средњих предузећа и организација грађанског друштва, филантропских организација”40 и
других субјеката који до сада нису били у толикој мери укључени у сличне програме.
Имајући све изнето у виду, планирано је да Центар за промоцију науке у наредном
периоду спроведе читав низ конкретних активности, које су груписане у десет целина:
У оквиру прве групе активности, означане као Ширење комуникационих канала
којима ће научне информације бити доступне јавности („Наука доступна свима“) Центар
планира да:
 Успостави интернет сервис по узору на интернет сервис Алфа Галилео, који је
успоставила ЕУ, са циљем обезбеђивања информација из области науке и
технологије прилагођених медијима и широј јавности;
 Покрене посебно периодично штампано издање или серију периодичних
публикација научног карактера са идејом да подигне научну културу грађана
Србије и да повећа информисаност о науци и технологији;
 Организује сталне радионице са представницима медија у циљу пружања научних
информација јавности, односно пружања објашњења за лакша схватања
грађанима који нису научни радници;
 У сарадњи са међународним партнерима, настави обуку новинара ради лакше
комуникације и разумевања шире јавности о научним и техничким достигнућима;
 Организује припрему научника за лакше комуницирање са широм јавношћу путем
одржавања обука за наступе научника у јавности, писања научнопопуларних
текстова, давања интервјуа, представљања резултата истраживања и сл, као и да
 Организује израду документарних видео прилога о нашим најуспешнијим
научницима и њховим достигнућима, са циљем стварања заинтересованост за
науку код младих људи и подизања свести о њеном значају.
39
40
Ibid.
Ibid.
83
Друга група планираних активности, Успостављање делотворне мреже за
комуникацију научних институција са јавношћу, подразумева израду и одржавање
електронске базе са информацијама о научноистраживачким установама у Србији и
њиховим најважнијим резултатима. Предвиђено је да се успостави електронска база на
нивоу Србије, која ће садржати кратак опис научних институција, најзначајнијих пројеката
и резултата њиховог истраживања, као и имена истакнутих истраживача који раде у
поменутим институцијама.
Трећа група планираних активности, Обезбеђивање лакшег приступа резултатима
научних истраживања, усмерена је на:

Покретање иницијативе за омогућавање отвореног приступа резултатима научних
истраживања, путем чега ће Цeнтар омогућити свим заинтересованим странама
лакши приступ резултатима научних истраживања и достигнућа кроз радионице на
којима ће поменути приступ бити промовисан;

Одржавање
научнопопуларних
трибина,
у
циљу
приближавања
научних
сагледавања заснованих на знању, разним ставовима и резултатима научне
заједнице у Републици Србији. У складу са тим, Центар ће наставити да организује
месечни програм научнопопуларних трибина отворених за јавност на најактуелније
научне теме;

Одржавање семинара о важности отвореног приступа научним информацијама, на
којима ће представницима медија, доносилаца одлука, научне и шире јавности
бити указивано на неопходност отворенијег приступа научним знањима и
преношења информација о научним резултатима;

Покретање иницијативе за објављивање годишњих извештаја о раду и планова
рада за наредну годину акредитованих НИО, у оквиру чега ће Центар позвати све
акредитоване научне институције да на својим интернет страницама објаве
годишње извештаје и планове рада за наредну годину у циљу лакше
информисаности о објављеним радовима или другим научним резултатима.
У оквиру четврте група активности, Стварање платформе за јавне расправе о
могућностима које наука пружа, планирано је:
84

Иницирање дебате о улози и будућности науке у друштву, путем организовања
форума и јавних трибина на којима ће представници надлежних министарстава,
научних и образовних институција разговарати о начинима како да се наука и
научна достигнућа лакше приближе грађанима, као и о начинима како и на који
начин грађани могу да постану део научне заједнице наше земље.

Одржавање јавних консултација о значају научних резултата за свакодневни живот
грађана и

Организовање низа јавних консултација у форми дебата са циљем омогућавања
директних дијалога између научне институције и грађана у сврху реалних
сагледавања потреба друштва, ставова грађана и забринутости грађана у вези са
развојем појединих сегмената науке и технологије.
У склопу пете планиране групе активности, Пружање подршке развоју будућих
генерација научника, Цeнтар ће:

Покренути пројекат намењен деци у предшколским установама. Циљ пројекта је да
се деци на забаван начин у форми бајки, прича, приручника за интерактивне
радионице и видео материјала престави наука, чему она служи и која је њена
сврха;

Организовати мобилне научне програме, чиме ће наставити са реализацијом
пројекта намењеног основцима. У оквиру мобилнх научних програма, које ће бити
доступне свим основним школама у Србији, биће организоване интерактивне
радионице, планетаријумске пројекције, као и подршка школским научним
манифестацијама;

Реализовати и даље пројекат „Дечји научни камп“, намењен ученицима основних
школа, који ће пружити могућност деци да се, у циљу развијања њихових првих
научних пројеката, упознају са науком кроз комуникацију са научницима и
истраживачима;

Организовати гостовања и предавања еминентних предавача, чији ће циљ бити
упознавање средњошколаца са животима и успешним каријерама научника и
доприносом који би они могли дати уколико се буду бавили науком.

У сарадњи са стручним научним друштвима покренути програме којима ће
наставницима омогућити приступ најновијим вестима и научним достигнућима,
како би их на посредан начин учинили доступнијим ученицима, и
85

Организовати добровољне праксе, у водећим научним институцијама и
лабораторијама, које ће свим заинтересованим средњошколцима омогућити
стицање практичних знања из области које их интересују.
Шеста група активности, Организовање националних манифестација у циљу
промоције науке и научних и технолошких достигнућа у земљи и свету, обухватиће:

Организацију манифестације „Недеља науке“, у сарадњи са надлежним
министарствима, путем чега ће Центар покренути иницијативу да се у свим
градовима Србије организује поменута манифестација усмерена на промовисање
научних достигнућа, резултата научних истраживања као и упознавање грађана са
самом науком, њеном применом и научном културом.

Организацију манифестације „Ноћ истраживача“, што представља наставак рада у
оквиру европског пројекта, посвећеног дијалогу између креатора политике у
домену науке са једне и научника и истраживача са друге стране. Осим тога, ова
манифестрација има карактер промовисања и презентација свих иновативних и
занимљивих научних достигнућа, која су остварена у претходној години.

Подршку креирању online
научне игрице, којом ће
Центар допринети
промовисања науке међу млађим генерацијама, као и учење на забавне начине.

Суфинансирање пројеката промоције и популаризације науке и технологије у
складу са Законом којим је дефинисана његова надлежност, а са циљем
приближавања рада научних институција широј јавности;

Организацију националних научнопопуларних манифестација, која ће обухватити
наставак организације научнопопуларних манифестација као што су „Мај месец
математике“ и сличних догађаја на теме усмерене на развој науке међу грађанима
и млађом популацијом и

Подстицање промоције науке кроз развој везе између науке и уметности, у оквиру
чега ће промовисање науке бити спроведено кроз ангажовања публике у
активностима сродним уметничком изражавању (филм, поезија, театар, итд.).
Седма група активности, Жене у науци, подразумева:

Промовисање родне равноправности у науци, путем активности које ће бити
спроведене у виду радионица о родној равноправности, а у којима ће се ЦЕНТАР
залагати за уклањање постојећих предрасуда по том основу;
86

Покретање иницијативе за спровођење истраживања о предрасудама и
препрекама на које наилазе жене научнице;.

Промовисање жена научница, у оквиру чега ће Центар кроз сарадњу са медијима,
издавање публикација, промовисање видео програма и разним документарних
филмова, помоћи да жене у науци напредују.

Организацију програма у оквиру којих ће младим девојкама из основних и
средњих школа бити пружена менторска сарадња са успешним научницама и
другим успешним женама у разним областима, а у циљу њиховог мотивисања да
своја интересовања и будуће каријере усмере ка науци.

Подршку НИО за успостављање планова за постизање родне равноправности у
науци, у оквиру чега ће Центар пружити подршку истраживачким организацијама у
спровођењу планова за успостављање родне равноправности, као и

Медијске семинаре о родно сензитивном истраживању о научним темама, у
оквиру чега ће бити организоване радионице за новинаре.
У оквиру осме групе активности, означене као Сарадња са привредом, планирано
је да Центар:

У сарадњи са НИО креира базу најзначајнијих домаћих научних достигнућа, а у
циљу повезивања свих учесника у процесу припреме производње за тржиште и
његов пласман;

Представи јавности резултате научноистраживачких пројеката који могу допринети
економском развоју и друштвеном напретку кроз практичну примену;

Организује трибине, научне клубове и остале манифестације, путем чега ће бити
презентовани резултати заинтересованих научноистраживачких институција и
организована промоција и упознавање привредних институција са идејама које би
се могле спровести за даљу комерцијализацију.
Девета група активности носи назив Продубљивање сарадње са организацијама
грађанског друштва, што Центар планира да уради путем:

Подршке научним и стручним друштвима у промоцији науке;

Представљања јавности активности организација грађанског друштва у области
промоције и популаризације науке;

Сарадње са локалним самоуправама у домену промоције науке широм Србије;
87

Покретања активности у којима ће обични грађани моћи да дају свој допринос
научноистраживачком пројекту, кроз прикупљање
потребних
података и
информација од значаја за научна истраживања (Грађанин – научник).
Десета група планираних активности, Међународна сарадња у области промоције
науке, подразумева:

Сарадњу са водећим међународним организацијама у области промоције науке;

Спровођење
(кроз
међународне
конзорцијуме),
започетих
међународних
пројеката промоције науке;

Чланство и сарадња са програмима међународних асоцијација у области
промоције науке и технике;

Организовање регионалне конференције о промоцији науке (SCIPROM), која се у
октобру одржава у Београду,

Сарадња са машом научном дијаспором

Учествовање у програму Хоризонти 2020 у оквиру радног програма „Наука са
друштвом и за друштво” и

Учествовање у преговарачким тимовима, сходно одлуци Владе Републике Србије,
за приступање Србије Европској унији.
За спровођење свих планираних активности биће потребно много рада, труда и
ентузијазма, али свакако и јасна политичка воља и подршка доносиоца одлука, као и
финансијска средства која ће омогућити да се припремљени програми спроведу, а тиме и
планирани резултати остваре.
ДИРЕКТОРКА
Александра Дрецун
88
Download

Извештај о раду