LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI
NA IZMAKU 2013. GODINE
Analiza novinarskog istraživanja u okviru projekta
“Mediji i lokalne samouprave”
Autorka: Žužana Serenčeš
Novi Sad, 2014.
Umesto uvoda
S
tanje na “lokalu” oduvek je bilo najbolji pokaza­
telj dometa jednog društva, stepena njegove de­
mokratizacije, ekonomske razvijenosti i ostvaren­
ja ljudskih prava. Tu su pojave, i negativne i pozitivne,
mnogo vidljivije nego u prestonici, pogotovo u visoko­
centralizovanim zemljama kakva je Srbija. Čak se može
reći da je, posmatrajući događanja u lokalnim samou­
pravama, mnogo lakše zaključiti kuda jedno društvo ide,
da ne kažemo “srlja”.
Publikacija koju čitate, a koja je nastala kao pro­
dukt napora Nezavisnog društva novinara Vojvodine i
njegovih saradnika predvođenih analitičarkom Žužanom
Serenčeš, upravo pokušava da, kroz analizu stanja u 45
vojvođanskih opština tokom 2013. godine, odgovori na
pitanje kuda mi kao društvo težimo. Čitajući ovaj zaniml­
jiv analitički tekst, videćete da perspektive nisu sjajne,
a da malo utehe nude, ne tako brojni, primeri “dobre
prakse” u upravljanju.
Iskustvo kazuje da je rad lokalnih vlasti uglavnom
netransparentan, da na lokalnom nivou u velikom broju
slučajeva ne postoji ono što se naziva javno mnjenje. U
pojedinim sredinama ne postoje ni mediji ni novinari,
što posledično dovodi do nemogućnosti kritičkog mišl­
jenja i relevantne ocene uspešnosti rada lokalnih vlasti.
U drugim, pak, lokalni mediji ne obavljaju svoju funkciju
kontrolora rada lokalnih moćnika, već, nasuprot, služe
za njihovu promociju. Svrha projekta “Mediji i lokalne
samouprave”, koju je Nezavisno društvo novinara Vojvo­
dine realizovalo uz podršku Rockefeller Brothers fonda­
cije bila je, između ostalog, i da nadomesti te praznine.
Analiza je urađena na osnovu istraživačkog rada
novinara NDNV-a na terenu. Njima nudimo veliku
zahvalnost na predanosti. Na sajtovima www.najgra­
donacelnik.org i www.autonomija.info, objavljeno je 45
analitičko-istraživačkih tekstova o svakoj vojvođanskoj
lokalnoj samoupravi ponaosob. No, nisu samo rezulta­
ti novinarskih istraživanja poslužili kao materijal za ovu
publikaciju. NDNV je na adrese 45 lokalnih samouprava
uputio, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija
od javnog značaja, anketu sastavljenu od 35 pitanja. U
zadatom roku, uz mnogo napora i strpljenja, ponekad
uz nesebičnu pomoć kancelarije Poverenika za informa­
cije od javnog značaja, uspeli smo da prikupimo, manje
ili više kvalitetne i precizne, odgovore od 40 gradova i
opština. Dosledni da ne odgovore na naša pitanja ostale
su vlasti Vršca, Titela, Odžaka i Bele Crkve, dok je Ada
reagovala prosleđivanjem jednog broja linkova javnih
preduzeća i obrazovnih i kulturnih ustanova i upućivan­
jem na informator o radu opštinske uprave. Ti linkovi
ne pružaju odgovore na postavljena pitanja. U toku pri­
preme publikacija, a u saradnji sa Poverenikom, poku­
šavamo da dobijemo odgovore i od “ćutljivih” lokalnih
samouprava.
I tokom 2012. godine tim novinara i urednika
NDNV-a, takođe u saradnji sa Rockefeller Brothers fon­
dacijom, analizirao je rad lokalnih samouprava na teri­
toriji AP Vojvodine. Ta godina je bila u znaku izbora, pos­
tizbornih turbulencija, ali i „upodobljavanja“ lokalnih sa
republičkom vlašću, u senci formiranja nove republičke
vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom. Zab­
rinjavajuće je to što i tada veoma nepovoljna ekonomska
situacija, i u lokalu i u celini, tokom ove godine ne poka­
zuje znake oporavka, a primetni su i mnogi retrogradni
procesi. Slična konstatacija važi i za efikasnost i odgovor­
nost rada, javnu etiku, socijalnu politiku, građansku par­
ticipaciju, medijske slobode i drugo. Za razliku od pret­
hodne godine, sada su vlasti formirane tokom izborne
godine imale više vremena da se “iskažu”, pa je tako ova
analiza sadržajnija primerima, kao što su to uostalom i
istraživački tekstovi nastali u okviru realizacije projekta.
Nedim Sejdinović
SADRŽAJ
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE.............................................5
Politički ambijent................................................................................................................................ 5
Cunami „upodobljavanja“.................................................................................................................. 5
Računice „upodobljenosti“................................................................................................................ 6
Prekomponovanje socijalista.............................................................................................................. 8
Saradnja političkih rivala.................................................................................................................... 8
Epidemija „preletanja“....................................................................................................................... 9
Vladari iz senke................................................................................................................................ 10
Afere, skandali, sporovi.................................................................................................................... 10
ODGOVORNOST LOKALNE JAVNE VLASTI..................................................................................... 14
Skupa uprava.................................................................................................................................... 15
Stranačko zapošljavanje................................................................................................................... 17
Javna preduzeća na testu................................................................................................................. 18
Širenje standarda u komunikaciji sa građanima i u procedurama....................................................19
PLURALIZAM I UČEŠĆE U DONOŠENJU ODLUKA..........................................................................21
Građanska participacija.................................................................................................................... 21
Fakultativna tela i institucije............................................................................................................. 23
TRANSPARENTNOST LOKALNE JAVNE VLASTI I ODNOS PREMA JAVNOSTI........................... 25
„Polutransparentnost” lokalnih samouprava................................................................................... 26
Odnos prema lokalnom informisanju i medijima............................................................................. 27
EKONOMSKO I DRUGO OKRUŽENJE...............................................................................................30
Posrnula privreda............................................................................................................................. 30
Poljoprivreda kao potencijal............................................................................................................ 32
Infrastruktura u besparici................................................................................................................. 34
Izazovi socijalne zaštite.................................................................................................................... 36
Odlazak mladih................................................................................................................................. 37
NOVINARI ISTRAŽIVAČI: Petar Klaić, Maja Živanović, Darko Šper, Ranka Ivanoska, Slađana Gluščević,
Norbert Šinković, Aleksandar Vukovac, Tivadar Farago, Sava Majstorov, Ivana Buš Jović, Ubava Đogo,
Branislava Lovre, Jovana Zdjelarević, Dragan Solaja, Sanja Kljajić i Miodrag Sovilj.
Projekat “Mediji i lokalne samouprave” realizovan je uz finansijsku pomoć
Za sadržaj ove publikacije odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
Stavovi koji su izneti u njoj ne odražavaju stavove donatora, Rockefeller Brothers fondacije.
IZDAVAČ: Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Zmaj Jovina 3/I, Novi Sad ● Tel: 021-472-3180, Fax:
021-472-3181, Email: [email protected], Web: www.ndnv.org, www.najgradonacelnik.org ●
ZA IZDAVAČA: Dinko Gruhonjić ● UREDNIK: Nedim Sejdinović ● TEHNIČKI UREDNIK:
Duško Medić ● KORICE: Aleksandra Lung ● ŠTAMPA: Štamparija „Stojkov”, Novi Sad ● 2014.
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI
NA IZMAKU 2013. GODINE
V
ećinu vojvođanskih lokalnih samouprava, ras­
trzanih između republičkih i pokrajinskih vlasti, a
upućenih na njihove fondove, u novoj postizbor­
noj realnosti zapljusnuo je pravi cunami političke nesta­
bilnosti. Tek u četvrtini njih, u vremenu od održavanja
majskih izbora 2012. nije promenjena struktura lokalne
vlasti, ili su ih zaobišli takvi pokušaji. Ogromna energija i
vreme utrošeno je na zadržavanje ili zauzimanje pozicija
vlasti. Od predizbornih obećanja da će ljudi živeti bolje,
da će se otvarati nova radna mesta i dovoditi nove in­
vesticije, a da će lokalne vlasti konačno uvesti red u ja­
vni sektor nije ostvareno gotovo ništa. Budžeti lokalnih
zajednica zbog zamrlih privrednih aktivnosti, smanjenih
transfera, ali i izmena poreskih zakona, ostali su sa man­
je prihoda. Uz retke izuzetke i lokalnih preduzimljivisti u
tragovima, ostala je dominantna privredna posustalost
i stagnacija, što u ovdašnjim prilikama znači dalje pro­
padanje; zapuštena je infrastruktura, a rast zaposlenosti
ostvarivan, najčešće, jedino u administracijama uprave
i javnim preduzećima u kojima partokratije zapošljavaju
svoje ljude. Ukupan rad lokalnih vlasti i trošenje javnog
novca ostalo је i dalje nedovoljno transparentno.
Rezultati novinarskog istraživanja u okviru projek­
ta “Mediji i lokalne samouprave”, kojeg je realizovalo
Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Roc­
kefeller Brothers fondacije, svedoče ne samo o eko­
nomskoj već i društvenoj eroziji. Ljudi su sve siromašniji,
pritisak na socijalna davanja sve je veći. Ogroman broj
lokalnih sredina živi u znaku rezignacije, mladi u potrazi
za perspektivom sve češće odlaze, slaba je zastupljenost
civilne sfere u kontroli rada donosilaca odluka, a uslove
za preživljavanje imaju politički poslušni lokalni mediji.
Rad novinarsko-istraživačkog tima NDNV-a na pro­
jektu obuhvatio je analiziranje ključnih dokumenata voj­
vođanskih lokalnih samouprava, informacije prezento­
vane na njihovim internet sajtovima, statističke podat­
ke, odgovore lokalnih uprava u posebno prosleđenom
upitniku svim lokalnim upravama, koje je uz pozivanje
na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja
od 45 pružilo 40 lokalnih samouprava, kao i prikupljanje
činjenica u razgovorima i intervjuima sa predstavnicima
lokalnih vlasti i opozicionih grupacija, takođe i nezavis­
nim izvorima.
Politički ambijent
Ponajmanje što se, gledano u celini, može reći za
političku atmosferu u vojvođanskim lokalnim samoupra­
vama u postizbornom periodu – jeste da je ona stabilna.
Svega je, naime, jedna četvrtina (11) lokalnih samoupra­
va u kojima do januara 2014. nije promenjena struktura
vlasti u odnosu na onu koja je formirana ili je postojala u
vremenu nakon majskih izbora 2012. ili nije bilo pokuša­
ja i razgovora da se to učini (Ada, Apatin, Bačka Topola,
Bački Petrovac, Čoka, Kanjiža, Kovačica, Senta, Sremska Mitrovica, Titel i Novi Kneževac). Čak i među ovim
lokalnim sredinama sa najstabilnijom vlašću ima onih
koje su pravi šampioni u preletanju odbornika iz jedne u
drugu odborničku grupu (Bačka Topola) ili njihova sta­
bilnost na duži rok može biti pod teretom pritiska zbog
aktuelnih policijskih i inspekcijskih istraga povodom
pojedinih afera (Kovačica).
Sve u svemu, većinom nestabilna politička atmosfe­
ra u vojvođanskim opštinama ostavila je posledice zbog
kojih se jednoipogodišnji postizborni period u najvećem
broju sredina, sudeći prema činjenicama, neće pamtiti
po funkcionalnosti, boljitku i ostvarivanju predizbornih
obećanja već upravo po stagnaciji ili čak daljem padu,
imajući u vidu ogromnu energiju i vreme koje je u toj
„permanentnoj krizi“ utrošeno za opstanak, ulazak ili za
smenu vlasti, umesto na oživljavanje ekonomskih aktiv­
nosti, stvaranje boljih uslova za zapošljavanje i život
građana i uvođenje reda u javnoj sferi.
Cunami „upodobljavanja“
Sasvim je očigledno da je politički život na lokalnom
nivou u Vojvodini pretežno bio zapljusnut snažnim cuna­
mijem okretanja ka pobedničkoj strani na izborima u Srbiji,
što je značilo okretanje prvenstveno ka Srpskoj naprednoj
stranci (SNS), kao najsnažnijem akteru stranačke scene i
stožeru republičke vlade. Posebno simp­to­matičan i rečit
upravo je najsvežiji primer „upodoblja­vanja“ iz Sečnja,
opštine u kojoj je na izborima Demokratska stranka (DS)
osvojila bezmalo apsolutnu većinu i vlast. Tokom janua­
ra 2014. opštinski odbor DS kolektivno je pristupio SNS,
a predsednik lokalnog odbora DS, koji je ujedno i pred­
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
Slika 1. Opštine u kojima je Demokratska stranka na
vlasti sa lokalnim partnerima
Slika 2. Opštine u kojima je Srpska napredna stranka na
vlasti sa lokalnim partnerima
sednik opštine Sečanj, pred kamerama je rekao da je on
„pobednik“ i da mu je želja da „uvek igra u pobedničkom
timu“ – što je, kako je rekao, SNS. Još je prokomentarisao
i da je opština teritorija gde on „diriguje“!
Postizborni trend „upodobljavanja“ je i doveo do
toga da se početkom 2014. u najvećem broju (27) voj­
vođanskih opština i gradova SNS nalazi na vlasti (Alibunar, Bačka Palanka, Bečej, Bela Crkva, Kikinda, Kovin,
Kula, Mali Iđoš, Nova Crnja, Novi Bečej, Novi Sad, Odžaci, Opovo, Pančevo, Plandište, Ruma, Sečanj, Šid, Sremski Karlovci, Sremaska Mitrovica, Stara Pazova, Subotica, Titel, Vrbas, Vršac, Žitište, Zrenjanin). Demokratska
stranka – kao opoziciona na republičkom, a vladajuća na
pokrajinskom nivou – na lokalu je na vlasti u 24 vojvođan­
ske opštine (Ada, Alibunar, Apatin, Bač, Bački Petrovac,
Bačka Topola, Bela Crkva, Beočin, Čoka, Inđija, Irig, Kanjiža, Kovačica, Novi Kneževac, Opovo, Pančevo, Plandište, Senta, Sombor, Sremski Karlovci, Temerin, Vršac,
Žabalj, Žitište). Inače, jedina opština u Vojvodini gde ni
SNS ni DS nisu u vlasti i nadalje jeste Srbobran, iako je,
prema svedočenjima, i ovde bilo razgovora o ulasku SNS
u vlast, ali su joj „apetiti bili preveliki“.
Opštine i gradovi u pokrajini, upućeni i na pokra­
jinske i na republičke fondove, u političkoj realnosti u
kojoj je na pokrajinskom nivou na vlasti koalicija DS
-Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) - Savez voj­
vođanskih Mađara (SVM), a na republičkom koalicija
oko SNS-Socijalistička partija Srbije (SPS), približavanje
„pobedniku“ na vertikali vlasti, odnosno SNS – ostvari­
vali su političkom prekompozicijom na različite načine:
smenjivanjem prethodno formirane vladajuće većine
sa drugačijom političko-stranačkom strukturom okupl­
jenom oko SNS-a (Novi Sad, Bečej, Kula, Nova Crnja i
Šid 2012. i Mali Iđoš, Kikinda, Subotica, Ruma 2013.),
promenom partnera na vlasti (Novi Bečej, Žitište 2013.)
ili naknadnim kooptiranjem SNS u lokalnu vlast (Bela
Crkva, Alibunar, Vršac 2012. i Opovo, Sremski Karlovci
2013.) Na krilima rasta popularnosti SNS, u sve tri opšti­
ne u kojima su 2013. održani lokalni izbori (Kovin, Vrbas,
Odžaci) usledila je i promena vlasti u korist trenutno naj­
jače stranke u Srbiji, a u Sečnju su se raniji „pobednici“ iz
DS priklonili novim „pobednicima“ iz SNS.
U još nekoliko opština tokom postizbornog perioda
bilo je (zasad neuspešnih) pokušaja ili najava za prekom­
ponovanje vlasti koje bi podrazumevalo dovođenje SNS
na vladajuću poziciju, bilo rušenjem prethodne, ili uklju­
čivanjem te stranke u vlast. U Somboru je, uz različite
manevre koje su preduzimali i pozicija i opozicija, nekoli­
ko puta uzalud pokušano „upodobljavanje“ vlasti, u Inđiji
nije ostvarena pretnja SNS koji, inače, i nadalje govori da
je „sve u igri i da je sve moguće“. U Srbobranu je nekoliko
takvih sastanaka održano, ali neuspešno zbog prevelikih
zahteva ove stranke za ulazak u vlast, u Temerinu je bilo
razgovora, ali zasad bez uspeha, a u Beočinu su propali
pokušaji SNS i Ujedinjenih regiona Srbije (URS). Pokušaji
SNS u Irigu takođe su se dosad pokazali neuspešnim.
Jedina opština, inače, u kojoj je vlast prekomponovana
u suprotnom smeru (propraćenom i fizičkim obračunava­
njem) jeste i dalje Bač, gde je prethodna koalicija u kojoj su
bili SNS i SPS, oslabljena zbog razjedinjenosti oko izdavanja
zemljišta pod zakup, zamenjena koalicijom DS-LSV-Srpska
radikalna stranka (SRS). U Pećincima je krajem 2013. uvede­
na privremena uprava, a izbori raspisani za mart 2014.
n
Računice „upodobljenosti“
Ambicije, još više postignuto približavanje „pobed­
ničkom“ SNS, često stvaranjem i „čudnih“, širokih ide­
ološki veoma raznorodnih koalicija sa „naprednjacima“
(a ponekad i direktno suprotstavljenih izbornoj volji bira­
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
ča iskazanih na izborima) ili naknadnim uključivanjem
SNS u lokalnu vlast, najčešće je opravdavano opštom
floskulom prema kojoj ideologija i visoka politika nije
toliko ni bitna na lokalnom nivou. „Mi smo svi na ovom
malom terenu povezani rodbinski i kumovski – iako smo
malo politički zagriženi“ – čak je svedočio, primera radi,
jedan od sagovornika.
Stupanje u politički brak na vlasti sa SNS racionalizo­
vano je detaljnije tumačenjem prema kojem je to način
prihvatanja realnosti i obezbeđenja političke stabilnosti
u lokalnom okruženju. „Uvažavamo aktuelnu političku
situaciju na republičkom nivou, a za malu opštinu važan
je konsenzus svih političkih partija“ – govorili su recimo
u Alibunaru, mestu koje je postalo u izvesnom smislu i
simbol za politički apsurd, budući da je tu na izborima
ubedljivo trijumfovala DS, a da je sve skoro sve poluge
vlasti predala SNS, koji je na izborima dobio minornu
podršku. Objašnjenje demokrata iz Alibunara da bi „bilo
neodgovorno da je DS zatvorila vrata pred republič­
kom vlašću“, nadalje, na tragu je i najčešćih racionalnih
„računica“, posebno manjih i nedovoljno razvijenih sredi­
na čiji budžeti ne daju mogućnosti za iole ozbiljniji lokal­
ni projekat bez pomoći pokrajinskih, a posebno repub­
ličkih fondova. U takvoj ekonomskoj i razvojnoj računici
očigledno se krije i objašnjenje zbog čega je kooptiranje
nosećih vladajućih stranaka i sa pokrajinskog i sa repub­
ličkog nivoa vlasti najmasovnije izraženo upravo na tere­
nu južnog Banata, naročito među manjim, nedovoljno
razvijenim ili izrazito siromašnim opštinama.
O prisutnom stavu da od približavanja SNS i
dovođenja te stranke na vlast opštine mogu direktno
ekonomski profitirati, svedoči i primer iz Beočina (gde
su se pokušaji „upodobljavanja“ pokazali neuspešnim),
gde zagovornik takvih promena na račun aktuelne vlas­
ti iznosi optužbe da su „oni uzurpirali pravo Beočinaca
da sarađuju sa republičkom vladom i da dobiju radna
mesta, dakle oni su zaključali 16.000 Beočinaca zbog
svoje sebičnosti”. Drugo je, naravno, pitanje koliko su
takve ekonomske računice zbilja i utemeljene. Ostaje
tek da se vidi koliko su vojvođanske opštine sa vlašću
bliskoj naprednjacima zaista i ostvarile svoje nade i
razvojne benefite. S jedne strane, recimo, tu je i primer
Stare Pazove, jedne od retkih opština koje su u protek­
lom periodu uspele da dovedu nove investitore i gde je
dobar deo obećanja o infrastrukturnom opremanju rea­
lizovan, ali očigledno, uz „pomoć prijatelja“, jer se dobar
deo ovih radova realizuje zahvaljujući svesrdnoj pomoći
sa republičkog nivoa. Rekonstrukciju puta prema Bataj­
nici radili su Putevi Srbije, koji će raditi i novu petlju kod
Nove Pazove. Pojedine infrastrukturne radove finansi­
ralo je ministarstvo za građevinarstvo, a ministarstvo za
saobraćaj je dalo novac za veći deo putarskih radova.
Osim finansijske pomoći iz republike, uočljivo je bilo da
su se državni čelnici u više navrata vrlo rado slikali u Staroj Pazovi i hvalili odličnim rezultatima ove opštine na
polju privlačenja investicija i kreiranja dobrog poslov­
nog ambijenta. Simptomatično, međutim, ipak može da
bude i svedočenje iz Titela, gde su izbori 2012. posle 12
godina promenili lokalnu vlast i doveli SNS u vladajuću
poziciju, a gde predsednik opštine iz redova SNS iznosi:
„Smatram da smo pomalo u zapećku i da nas ljudi zaobi­
laze. Sa Pokrajinom je malo drugačija situacija, ali izos­
taje saradnja sa Republikom; međutim, mogu ih razu­
meti jer su oni okupirani svojim problemima trenutno“.
Sasvim specifičnu računicu o „nacionalnom upo­
dobljavanju“ izneo je u Malom Iđošu tamošnji čelnik
SVM, koji je lane nakon prekomponovanja vlasti, kada je
smenjena koalicija DS, SPS-Jedinstvena Srbija (JS), URS i
Grupa građana “Mali akcionari, oštećeni radnici, poljo­
privrednici i poniženi građani opštine”, a vlast preuzela
koalicija SVM-SPS-SNS – izrazio stavom „da je nelogično
da partija koja predstavlja većinsko stanovništvo u opšti­
ni bude u opoziciji“. SVM je, inače, u koaliciji na vlasti sa
SNS u sedam opština (Bačka Palanka, Kovin, Kula, Subotica, Zrenjanin, Kikinda i Mali Iđoš). Prema onima koji
svode „bilanse upodobljavanja“, manje-više očekivano, u
postupodobljenom periodu, u Malom Iđošu su utihnule
i optužbe na račun čelnika SVM o neracionalnom trošen­
ju budžeta i sumnjivim odlukama u vezi sa tamošnjim
investicionim parkom iz perioda od 2004-2011 godine,
kada je SVM bio na vlasti. Novi koalicioni partneri nisu
se sukobili ni oko pitanja „crnogorskog jezika“ koji je u
službenu upotrebu 2010. godine uveo SVM, a danas je u
partnerstvu sa SPS, čiji ga je predsednik opštine u nekoli­
ko navrata okarakterisao „nepostojećim jezikom“.
Računica „upodobljenosti“ pokazala je na brojnim
primerima i da je prekomponovanje i naknadno koopti­
ranje „pobednika“ u vlast kao po pravilu uvećala i račun
javne vlasti, povećanjem broja funkcionera i zaposlenih
u upravi, a ne njihovom preraspodelom. Primera radi,
u Vršcu prilikom prekomponovanja nijedna stranka nije
izgubila svoje resore, dok je SNS dobila mesto zamenika
predsednika opštine, a opštinsko veće prošireno je sa dva
resora za njihove kadrove. Ili: u Sremskim Karlovcima je
kadar SNS izabran za čelnika opštinske skupštine – umes­
to ranijeg iz URS, ali je ovaj postao zamenik predsedni­
ka opštine, što je novouvedena funkcija. Prošireno je i
opštinsko veće za jednog člana, a SNS je dobio i dva mes­
ta u upravnom odboru tamošnje turističke organizacije...
U uslovima pretežno predimenzioniranih lokalnih
uprava, u saldo prekomponovanja vlasti ušle su i pojedi­
ne polemike oko razmeštanja zaposlenih u upravi. Tako
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
je u Kikindi, gde je SNS nakon četrvtog pokušaja “pre­
komponovala” vlast, tridesetak stalno zaposlenih u
Opštinskoj upravi raspoređeno je na nova radna mesta,
među kojima je najviše članova DS, uglavnom na poslo­
ve poljočuvarske službe. Nova rešenja dobile su dojuče­
rašnje sekretarice sa srednjom školom, ali i fakultetski
obrazovani kadrovi, diplomirani pravnici, ekonomisti,
filolozi... I dok nova vlast navodi da je „sistem preopte­
rećen“ i da „nisu krenuli da otpuštaju radnike, da je prva
mera ako imate toliki broj ljudi, a nemaju šta da rade,
onda morate da im date neki posao“, dotle predstavnici
opozije smatraju da je nova vlast „na ovaj način žele­
la da ponizi zaposlene, verovatno računajući da će isti
odbiti da rade poljočuvarske poslove, jer se među njima
nalaze diplomirani pravnici, ekonomisti, filolozi, dugo­
gogodišnji radnici opštinske uprave, i na taj način obe­
zbediti nova radna mesta za svoje članove i simpatizere
čije zapošljavanje u opštinskoj upravi i javnim preduzeći­
ma već uveliko traje“.
Prekomponovanje socijalista
Na krilima ekspanzije popularnosti i uticaja SNS,
brojna prekomponovanja vlasti u vojvođanskim opšti­
nama (osim jedinog primera u Baču u suprotnom prav­
cu) podrazumevala su „upodobljavanje“ sa vertikalom
vlasti i njihovim stožerima na republičkom nivou, ali
ne podjednako. Za razliku od izrazitog snaženja uloge i
zastupljenosti SNS u lokalnim vlastima u Vojvodini, nai­
me, prekomponovanja vlasti, sa druge strane, dovela
su u poslednjih godinu i po dana do izvesnog slabljenja
pozicije SPS u lokalnim upravama, a ponegde i do raslo­
javanja pripadnika koalicije SPS-Partija ujedinjenih pen­
zionera Srbije (PUPS)-JS.
Tako je u Žablju, kao svojevrstan „odgovor“ na „upo­­
dobljavanje“ novosadske vlasti, iz ranije lokalne vlada­
juće koalicije izbačen SPS i zamenjen drugim partnerom,
dok je PUPS, sa svojim jednim odbornikom, odlučio da
podrži novu većinu i ostane deo vlasti. U Bačkoj Palanci je, tragom razmimoilaženja SNS i SPS oko upravljanja
zemljištem Poljoprivrednog dobra „Karađorđevo“ došlo
do prekomponovanja vlasti, a predsednik opštine iz
redova SPS smenjen je jer je kritikovao vojsku i pokušao
da zemljište u Karađorđevu, koje vojska daje u podza­
kup, vrati opštini. SNS je optužio socijaliste i „njihovog“
čelnika opštine da javno pozivaju na suprotstavljan­
je zakonu i odlukama Vlade Srbije, tako što pozivaju
građane da “uzurpiraju imovinu”, ali je nakon političke
krize na kraju ipak došlo do dogovora SNS i SPS, s tim
što su rotirane ključne pozicije u opštini, pa je smenje­
ni socijalista postao predsednik skupštine, a dotadašnji
n
predsednik SO iz redova naprednjaka preuzeo je prvu
funkciju opštine.
Iz vlasti u opoziciju SPS je stigao u Novoj Crnji,
nakon što je proteklog maja smenjen predsednik opšti­
ne, socijalista, koji je na tom mestu nasledio kadra DS,
ranije uhapšenog zbog sumnje da je proneverio opštin­
ski novac. Opštinsko kormilo preuzela je SNS, sklopivši
tesnu većinu sa predstavnicima URS. „Došlo je do gub­
ljenja poverenja između SNS i SPS. Bilo je pitanje – mi ili
oni, pa smo se opredelili za manju koaliciju, SNS-URS, da
bismo pospešili rad lokalne samouprave i ozbiljnije prišli
rešavanju nagomilanih problema“ – objasnila je nova
čelnica opštine iz redova naprednjaka. Ona je pojasnila
da lokalna administacija na čelu sa smenjenim socija­
listom „nije dala očekivane rezultate“, dok je, sa druge
strane, bivši čelnik opštine prokomentarisao: „Do pro­
mene vlasti je došlo jer je predsednik opštinskog odbo­
ra SNS smatrao da treba da preuzme ključnu ulogu u
vođenju opštine“. Do „prekomponovanja socijalista“ iz
vlasti u opoziciju došlo je i u Žitištu sredinom 2013. (već
druga smena vlasti u toj opštini), gde su ih sa vlasti iz­
gurali naprednjaci kao novi partneri demokrata, dok se
koalicija SPS-JS-PUPS raspala i partneri socijalista prešli
na stranu SNS, zbog čega je opštinski odbor JS raspuš­
ten. Unutarkoalicionog sukoba SPS-JS oko podele kolača
vlasti bilo je i u Kuli, pa se nakon prekomponovanja JS
opredelila za neodređen status „opozicije koja kritikuje,
ali ne ruši vlast“. Veliku pažnju privuklo je i to kada je u
Pančevu u prekomponovanju iz vlasti „izletela“ SPS, a
„uletela“, na čuđenje mnogih, DS.
Saradnja političkih rivala
Iako se radi o „ljutim“ političkim rivalima na stra­
načkoj sceni Srbije, i mada je trend „upodobljavanja“
lokalnih vlasti u Vojvodini podrazumevao tendenciju
koja je uglavnom značila izbacivanje demokrata iz vlasti
po svaku cenu, u osam vojvođanskih opština su SNS i DS
zajedno u vlasti (Alibunar, Bela Crkva, Opovo, Pančevo,
Plandište, Sremski Karlovci, Vršac, Žitište).
Načini za uspostavljanje takve kohabitacije bili su
različiti – od predavanja poluga vlasti naprednjacima „na
tacni“ (Alibunar), preko inkorporiranja SNS u veoma širo­
ke i šarolike koalicije (Plandište), kao i naknadnog uklju­
čivanja SNS u vlast (Bela Crkva, Opovo, Sremski Karlovci), sve do otvorenog istiskivanja partnera sa republičkog
nivoa i „zamene“ socijalista demokratama u režiji SNS
(Pančevo). Zajedničko za sve ove opštine sa naprednjač­
ko-demokratskim partnerima na vlasti je istovremena
zagledanost i u pokrajinske i u republičke izvore i fondo­
ve, u nadi da će partijski „obe strane“ uspeti da iskoriste
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
svoje potencijale i stranačke veze sa višim nivoima vlasti,
na korist ovih, uglavnom slabije razvijenih opština i njiho­
vih građana, kao i da se obezbedi „politička stabilnost i
stabilnost u radu“. Tako, barem zvanično, glase tumačen­
ja saradnje ovih stranačkih rivala na vlasti, iako, naravno,
ima i ironičnih komentara posmatrača sa strane, prema
kojima je vlast „super lepak koji spaja nespojivo“.
Samo stupanje u ovaj specifični brak iz interesa koji
su sklopili odbornici DS i SNS odvijalo se, takođe, po razli­
čitim „ceremonijama“. I pored čestog pozivanja lokalnih
političara na floskulu prema kojoj je politika na lokalu
nešto drugo od one na visokom nivou i da oni imaju
autonomiju u donošenju odluka, u Pančevu se, recimo,
ispostavilo da baš i nije sasvim tako, budući da je, nakon
brojnih demantija, gradonačelnik saradniku novinarskog
istraživanja NDNV priznao da je koaliciju “aminovao”
Beograd. ”U formiranju ove koalicije učestvovale su i
centrale stranaka u Beogradu, ne samo SNS, već i DS“
– rekao je, dodavši da „nije to bila ipak njihova samostal­
na odluka, već zajednički zaljučak koji je donet nakon što
smo im obrazložili zašto je to važno”. Sa druge strane,
opet, Vršac, kojem stožer vlasti čini lokalni Pokret Vršač­
ka regija, ponudio je prilikom prekomponovanja i uklju­
čivanja naprednjaka u vlast svojevrsni „recept“, prema
kojem predstavnici SNS i DS nisu morali međusobno da
se „sporazumevaju“, a da ipak budu zajedno u vlasti.
Predstavnici Pokreta Vršačka regija potpisali sporazum
sa svim strankama koalicije, pravdajući to većim moguć­
nostima za dobijanje sredstava iz republičkih fondova i
realizaciju lokalnih projekata, a prevažilaženje ideoloških
razlika pravdano je interesom lokalnog stanovništva. Na
ovaj način ni jedna druga stranka većine (DS, LSV) nije
bila u obavezi da potpisuje sporazum sa naprednjacima,
što na kraju nisu ni učinile.
Zanimljiv je primer Titela, gde je posle 12 godina na
izborima promenjena vlast, koju sada čini koalicija SNSSPS-Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS)-URS, dok
odbornici DS čine opoziciju. Ipak, predsednik opštine iz
redova SNS govori o „fantastičnoj saradnji“ sa opozicij­
om. „Sve što nam sugerišu, trudimo se da prihvatimo.
Borba za vlast je normalna, ali dok je u okvirima ljudske
i političke kulture mi nemamo problem s tim“, rekao je
on i kao najbolji primer odsustva političke ostrašćenos­
ti pomenuo uspešnu saradnju na projektima sa Vladom
Vojvodine i Fondom za kapitalna ulaganja.
Epidemija „preletanja“
Nova politička realnost i ekspanzija SNS i u Vojvo­
dini dovela je u postizbornom periodu do prave „epi­
demije“ stranačkog „preletanja“ odbornika, ponekad
i čitavih lokalnih stranačkih odbora ili njihovih brojnih
članova prvenstveno u redove SNS, ali i drugih vlada­
jućih stranaka. Teško je čak i pobrojati takve slučajeve.
Činjenica da su odbornici vlasnici svojih mandata dovela
je do masovne zamene stranačkih dresova, često i oni­
ma sa čak sasvim suprotnim ideološkim amblemima, a
ovakvim približavanjem „pobednicima“ omogućen je i
svojevrsni politički inženjering i prekomponovanje vlasti
u više lokalnih sredina (recimo, primer Rume). Gotovo
po pravilu, „preletači“ su bivali nagrađivani funkcijama,
pozicijama, ili zaposlenjem.
Poslednji primer iz Sečnja, gde je kompletan stra­
nački odbor DS, na čelu sa predsednikom opštine „pre­
leteo“ u SNS i time „na tacni“ predao svoju gotovo ap­
solutnu vlast na lokalu ovoj stranci „zbog želje da uvek
igra u pobedničkom timu“, samo je najsvežiji i najočig­
ledniji primer izigravanja biračke volje iskazane na izbo­
rima. Nije to bio, međutim, ni jedini „prelet“ čak čitavog
stranačkog odbora. U Opovu je, kao i u Pančevu, ceo
stranački odbor URS prešao u lokalni SNS, u Pećincima
su nekoliko meseci pre raspuštanja lokalnog parlamenta
odbornici URS kolektivno prešli u SNS. U Plandištu je LSV
prosto, „nestala“ iz skupštine opštine zbog „preletanja“.
U Zrenjaninu je zamenik gradonačelnika, ranije izbačen
iz redova Demokratske stranke Srbije (DSS), pristupio
SNS, a prema njegovim navodima, sledile su ga mnoge
kolege. U Rumi su odbornici raznih stranačkih i politič­
kih boja prešli u SNS, nakon čega je i prekomponovana
vlast, prelaska među naprednjake bilo je i iz odborničke
klupe LSV (Kikinda, Plandište), većine iz odborničke gru­
pe DS (Nova Crnja), iz odborničke grupe SPS (Plandište)... Odborničkih „transformacija“ bilo je i u Somboru,
u Bačkoj Topoli je skupština čak osam puta konstato­
vala prelaske iz jedne u drugu odborničku grupu, „pre­
letanja“ je bilo i u Žablju, Irigu i Šidu... U Srbobranu je
vladajuća koalicija ojačana prelaskom dva odbornika DS
u Grupu građana “Pokret za promene“, U Novom Bečeju je tridesetak članova DS prešlo u vladajući LDP, što
je predsednik opštinskih demokrata doveo u vezu sa
ucenama i pretnjama otkazima od strane LDP-a, a što
vlast demantuje i kao razloge prelaska članova navodi
„bolju perspektivu za budućnost i vidljive rezultate“. U
Staroj Pazovi, koja je na izborima dobila vlast na čelu
sa SNS, vladajuća većina je itekako pojačana podrškom
“Pazovačkog pokreta”, koji je osnovan prošlog proleća, a
sastoji se od devet bivših odbornika DS, na čelu sa gra­
donačelnikom u prethodnom mandatu. Posle svega pet
meseci od osnivanja, iako je najavio da će biti opozicija
koja će “žestoko kritikovati vlast“, njegov pokret posta­
je podrška vladajućoj garnituri u opštini, koja je na taj
način učvrstila položaj, a novinarski izvori navode i da
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
je „podrška nagrađena zaposlenjima u lokalnoj adminis­
traciji i javnim preduzećima“.
„Ljudi su razočarani. Ne da se ništa ne dešava već
sve ide u negativnom smislu, a jedino čime se lokalna
vlast bavi jeste pokušaj da ostane na toj poziciji” – jedan
je od rezigniranih komentara povodom „novih pakovan­
ja” vlasti (Opovo), kao što, recimo, jedan od sagovornika
u Rumi primećuje: „Suština je u tome da se konstantno
na političkoj sceni vrti jedna ekipa koja samo menja dre­
sove po potrebi“.
Vladari iz senke
O postojanju skrivenih centara moći i dilemi u kojoj
meri lokalnom samoupravom zaista samostalno upra­
vljaju oni čija su imena u većini zaokružili birači – nerado
se govori, bilo da je reč o lokalnim političarima iz vlasti ili
opozicije. „Ako nemaju petlje da javno progovore, neka
ućute“, čuje se odvraćanje na poluglasne komentare.
Ipak, recimo, ugled i autoritet aktuelne vladajuće koa­
licije u Kuli stavljen je pod znak pitanja i manje-više jav­
nim nagađanjima o lokalnoj “vladi u hladu” kao centru
moći van opštinske zgrade i kontrovezrnom biznismenu
kao „vladaru iz senke“ ili „onom čije se ime ne spominje
glasno“. Gotovo plašljive insinuacije opozicije o nepri­
merenom autoritetu uticajnog pojedinca na aktuelne
opštinare potvrdio je on sam, inače i veliki zakupac
državne zemlje. Bez formalnog razloga, lokalni velmoža
je svoj autoritet pokazao prisustvom i na konferencija­
ma za medije novoformirane većine na čelu sa SNS, a
potom i aktivnim dolascima na sednice SO Kula koje je
pratio okružen najvažnijim opštinskim funkcionerima.
Simptomatičan je i primer iz Vrbasa (gde je na
izborima s jeseni 2013. promenjena vlast) i gde su
zemljoradnici ostali pri svojim tvrdnjama da se lokal­
na samouprava, bez obzira ko je na vlasti, ponaša kao
advokat tajkuna. „Opština u kojoj je hiljadu radnika
Karneksa završilo na evidenciji nezaposlenih, sada istoj
toj kompaniji daje prvenstvo na zemlji na kojoj stotine
porodica zarađuje ionako gorak hleb“ – kažu paori. O
razlozima zbog kojih su politički protivnici na gotovo is­
tovetan način podelili vrbaske oranice, među prvima je
otvoreno progovorio sada već bivši predsednik opštine
iz redova DS, javno priznajući da se kao prvi čovek opšti­
ne našao na meti otvorenih pretnji prilikom pokušaja
korigovanja plana o izdavanju zemljišta u zakup u korist
paora. „Ako neko otvara nogom vrata opštine i preti da
će za svaki uskraćeni hektar otpustiti jednog radnika
– jasno je o kakvoj je državi reč. ‘Četiristo hektara manje
– četiristo otkaza’ – tako je rečeno“ – posvedočio je bivši
čelnik opštine. I drugi primer iz Vrbasa o ulozi ljudi bez
10
n
formalne funkcije u lokalnoj vlasti može biti svrstan u
red onih bez presedana. Tako je funkcioner SNS iz sen­
ke, inače bivši prvak SRS i čelnik opštine od 2004. godi­
ne do vanrednih lokalnih izbora 2009. godine i jedan od
najkontroverznijih lokalnih političara čiji su uspon pra­
tile brojne afere, svoj uticaj, delimično, potvrdio i sam
javnim istupima na konferencijama za novinare pre kon­
stituisanja novog saziva, ali i prvom konferencijom za
medije nove vlasti koja je, umesto u opštinskoj zgradi,
održana u stranačkim prostorijama! Da je za pitanja o
strategiji nove vlasti u opštini predsednikova adresa, po
svemu sudeći, pogrešna – potvrdila je i ta konferencija
za novinare na kojoj je glavnu reč, okružen formalnim
prvacima opštine, vodio predsednik OO SNS; on je naja­
vio smanjenje plata zaposlenih u administraciji, a ne čel­
nici lokalne uprave.
Afere, skandali, sporovi
Politički život bio je obeležen i brojnim aferama,
skandalima i sporovima u mnogim lokalnim samoupra­
vama. O njihovoj prirodi i motivima mišljenja predstav­
nika pozicije i opozicije u mnogim slučajevima bila su
suprotstavljena.
Uhapšen je jedan broj ljudi koji su bili na istaknu­
tim javnim položajima, pokretani postupci ili podno­
šene krivične prijave, a za najveći broj ovih slučajeva
karakteristično je da se na njihov epilog još uvek čeka.
Kao što je to, uostalom, i slučaj sa krivičnom prijavom
koju je protiv NN lica policiji još odmah nakon majskih
izbora 2012. podneo SVM zbog sumnji u izbornu krađu
u Subotici, ili u slučaju postupka povodom javno izre­
čenih sumnji da je bilo kupovine glasova na lokalnim
izborima u Novom Sadu. Do javnosti je tokom perioda
proteklog od izbora stigao i veliki broj izrečenih optuž­
bi za ranije različite nepravilnosti, nedozvoljene radnje,
zloupotrebe i mahinacije predstavnika javne vlasti u
upravljanju poverenim sredstvima. Ispostavilo se i da u
nekim lokalnim samoupravama pojedini nosioci javne
vlasti imaju biografije sa raznoraznim prekršajnim i kri­
vičnim delima.

U Kovačici, gde suvereno vlada DS, predsednik
opštine Miroslav Krišan uhapšen je krajem okto­
bra 2012. godine zbog sumnje da je zloupotrebom
službenog položaja prilikom izgradnje puteva, čiji
je investitor bilo preduzeće Vojvodinaput, stekao
protivpravnu korist od 80 miliona dinara. On
se sumnjiči da je 2009. sklopio štetan ugovor o
izgradnji i održavanju puteva na teritoriji opštine
Kovačica bez postupka javne nabavke, dok je ugov­
orena cena radova bila za 25 odsto veća od one
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
koju je tražilo preduzeće Srbijaput. Postoje signali
da će istraga protiv predsednika opštine Krišana biti
proširena i na navodno sumnjivu izgradnju Sports­
ko-rekreacionog centra Relaks, koja je, prema tvrd­
njama upućenih u lokalne prilike, koštala najmanje
šest puta više nego što on realno vredi. Poslednja u
nizu afera u Kovačici vezana je za izgradnju fabrike
beogradske firme Junirisk. Nezadovoljni stanovnici
ove opštine smatrali su da je opštinska vlast pomo­
gla da Junirisk dobije građevinsku dozvolu i počne
da gradi opasno skladište i fabriku za preradu az­
besta i drugih otrova u Kovačici.

U Žitištu je Javno preduzeće Razvoj bilo poprište
najveće afere poslednjih godina u tom mestu, kada
je bivši direktor Jovan Mandić uhapšen zbog sum­
nje da je proneverio 1,4 miliona dinara. Njega je
policija, zajedno sa direktorom privrednog društva
Bo­­rovica transport Draganom Janićijevićem i gra­­
đe­­vinskim inženjerom Miodragom Delićem, osu­m­
njičila za zaključivanje dva ugovora po osnovu ko­
jih je, za potrebe JP Razvoj, Vojvodinaput trebalo
da obavi sanaciju i rehabilitaciju saobraćajnica
u opštini Žitište i ulica u mesnim zajednicama te
opštine. Proverom je, naime, utvrđeno da su fak­
turisani i radovi koji nisu izvedeni u ukupnom izno­
su od oko 161 milion dinara.

Nova Crnja, jedna od najsiromašnijih opština u Voj­
vodini, od poslednjih izbora doživljava najturbu­
lentniji politički život. Četiri meseca nakon izbora
zre­njaninska policija uhapsila nosioca tamošnje liste
DS i predsednika opštine Peru Milankova i još pet
osoba, pod optužbom za korupciju, a nakon skan­
dala usledilo je i „prekomponovanje“ vlasti, a da bi
poslednjeg maja usledila i nova „prekompozicija“.

U Pećincima (koje očekuju izbori 16. marta 2014.)
samo mesec dana pre raspuštanja skupštine
uhapšen je bivši predsednik opštine, demokrata
Siniša Vukov, zbog sumnje da je zloupotrebio
službeni položaj i falsifikovao službene isprave.
Apelacioni sud doneo je odluku da ga pusti
da se dalje brani sa slobode, pošto se sadašnji
predsedavajući privremenog organa i dosadašnji
predsednik opštine (koji je prišao naprednjaci­
ma) nije odazvao ni sedmom pozivu da svedoči u
postupku protiv Vukova.

U Staroj Pazovi privedeni su bivši direktor Direkcije za
izgradnju opštine i višegodišnja perjanica DS-a Jovan
Tišma, njegov nekadašnji saradnik Srđan Stanišić i
vlasnici dve privatne firme, koji su osumnjičeni da
su oštetili direkciju za osam miliona dinara.

U Novom Sadu poslednjih godinu dana funkcio­
nisanja lokalne vlasti obeležile su afere, ekslozije,
sumnjivi konkursi, cenzura, hapšenja, prem­la­ći­
vanje odbornika. Ipak, događaj broj jedan u 2013.
godini, sa čim se slažu i vlast i opozicija, bio je suds­
ki epilog afere ATP Vojvodina. Presudom Vrhovnog
kasacionog suda, Grad je obavezan da plati tom
preduzeću dug na ime sudskog spora u iznosu
od 300 miliona dinara, uz pripadajuću kamatu.
Isplaćena je suma od 440 miliona dinara, a opozici­
ja ostala pri ranijem zahtevu da odgovaraju oni koji
su sklopili štetan ugovor sa ATP Vojvodina o izgrad­
nji nove autobuske stanice, pre svega tadašnja
gradonačelnica Maja Gojković i bivši direktor ZIG-a
Igor Mirović, a danas visoki funkcioneri SNS. LSV
je podnela i krivičnu prijavu protiv Maje Gojković
zbog propusta oko izgradnje autobuske stanice
koja je Novosađane koštala silne stotine miliona. U
ovom gradu, pored ostalog, tokom proteklog leta je
na parkingu kod jednog popularnog kafića eksplo­
dirala bomba ispod parkiranog službenog automo­
bila direktora JP „Urbanizam“ Tomislava Bokana, i
povredila dve osobe koje su u tom trenutku pro­
lazile ulicom. Takođe, novosadsku političku scenu
zadesila je još jedna neprijatnost pred sam kraj go­
dine, kada je odbornik LSV u Skupštini grada Nenad
Vezmar brutalno pretučen na ulici.

U Srbrobranu su, nakon nezavisne revizije poslovan­
ja lokalne samouprave u prethodnim mandatima i
rada skupštinskog anketnog odbora, Višem javnom
tužilaštvu u Novom Sadu upućene četiri različite
krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja
od 2006. do 2012. godine, čiji ishod nije poznat.
Između ostalog, traženo je da se preispita kako je
lokalna samouprava 2011. i 2012. godine Srpskoj
pravoslavnoj crkvi u Srbobranu donirala čak 13
miliona dinara, iako je budžetom planirano svega
500.000 dinara na godišnjem nivou za sve verske
zajednice. U dokumentaciji je pronađeno i da je
samo postavljanje pešačke staze od 516 kvadrata
u porti SPC u Nadalju koštalo opštinski budžet više
od 3 miliona dinara. Takođe, upućena je prijava o
6,5 miliona dinara, koji su 2006. godine uplaćeni na
račun firme PTC za izgradnju postojećih sportskih
terena koji u Srbobranu postoje barem 30 godina, a
poslednji put su rekonstruisani oko 2000. godine.

U Rumi je, prema novinarskim izvorima, protiv
sada već bivšeg gradonačelnika Gorana Vukovića,
podneta krivična prijava zbog sklapanja štetnog
ugovora za davanje u zakup atraktivnog poslovnog
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
11
prostora u centru Rume izvesnoj firmi MM99 iz
Stare Pazove, koja je, navodno, nakon toga dala isti
taj prostor u podzakup za nekoliko puta veću sumu
jednom domaćem trgovinskom lancu. Opštinski
organi su se, za traženu proveru ovih navoda, lis­
tom proglasili – nenadležnim.




U Temerinu je zbog sumnjivog samodoprinosa, LSV
još 2011. podnela i krivičnu prijavu Višem javnom
tužilaštvu u Novom Sadu protiv šest osoba za koje
smatraju da su direktno odgovorne za prikupljanje
mesnog samodoprinosa i nenamensko trošenje
više od 1,5 miliona evra, a odgovorni za to, prema
navodima podnosilaca prijave, i dalje sede u vlasti.
Kako je u Malom Iđošu više od 100 hektara indus­
trijske zone, čije je formiranje opština započela
još 2004. godine u partnerstvu sa austrijskim biz­
nismenom Aleksanderom Samonigom, volšebno
postalo privatna svojina – pitanje je na koje je
odbornička grupe GG “Mali akcionari, oštećeni rad­
nici, poljoprivrednici i poniženi građani opštine”u
okviru krivične prijave predala nadležnom tuži­
laš­tvu, pitajući se zašto i po kojoj ceni se lokalna
samouprava odrekla 40 odsto vlasničkog udela i
značajnih ulaganja u otkup privatnih parcela u cilju
formiranja sada jedine privatne industrijske zone
u Srbiji, ali je to jedno od pitanja koja su ostala
bez odgovora nakon „upodobljavanja” u SO Mali
Iđoš. Neposredno pre izbora u maju 2012. godine,
partnersko preduzeće koje upravlja investicionim
parkom Small Steps postalo je privatno, a krajem
2012. godine sedište preduzeća iz opštinske zgrade
u Malom Iđošu izmešteno je u Feketić.
Jedna od najbombastičnijih priča u Kovinu bila
je vezana za izgradnju luke. Opština je godinama
pregovarala i potpisivala formalne dokumente sa
investitorom iz Rusije, koji je obećao izgradnju luke,
ali je ta priča definitivno pala u vodu. Potpisan je
ugovor koji nije bio izvodljiv, a opština je trenutno
u sporu sa navodnim investitorom iz Rusije. Prema
poslednjim informacijama, prvostepena odluka o
raskidanju ovog štetnog ugovora je doneta, ali se
još uvek čeka i zvanični rasplet.
Jedinu funkcionalnu industrijsku zonu u Pančevu
Uprava za zemljište pri Ministarstvu poljoprivrede
izdala je u zakup na 20 godina kompaniji SHB, koja
je želela da na toj lokaciji gradi staklenike i bavi se
poljoprivrednom proizvodnjom. Najkontroverzni­
ji su uslovi po kojima je SHB dobio ovu lokaciju,
budući da je Pančevo vredno zemljište površine
67 hektara izdalo za svega 999 evra godišnje, što
12
n
je jeftinije od godišnje rente jedne garsonjere u
ovom gradu. Pritom, kako pokazuju podaci Agen­
cije za privredne registre, u trenutku izdavanja u
zakup, ova kompanija bila je registrovana na Kipru,
a imala je samo jednog zaposlenog sa osnivačkim
ulogom od 45.000 dinara. Gradska vlast sada želi
da raskine ugovor, uverena da će uspeti da ispo­
sluje raskid dijalogom sa predstavnicima ove kom­
panije, kao i da bi se sudski proces rastegao.

Vršac je prošle godine potresla i još uvek aktuelna
privatizacija Vršačkih vinograda, povodom kojih su
detalje u javnost najviše iznosili predstavnici Srp­
ske napredne stranke. Vlada Srbije je zatražila od
Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju da
primene mere za otklanjanje nezakonitosti u priva­
tizaciji Vršačkih vinograda, a lokalni predstavnici
SNS-a su ocenili da se to preduzeće urušava 13 go­
dina unazad. Rasplet ove afere se tek očekuje.

Raznovrsna prekršajna i krivična dela – od pre­
prodaje kradenih automobila i šverca do krađe
struje i tona šećera – uobičajeni su vrhunac svake
skupštinske rasprave u Kuli, uglavnom na relaciji
JS-SNS i JS-SPS. Šef JS Dragutin Medojević, i sam
vlasnik pravosnažne presude iz 2006. godine na
dvosemečnu kaznu i godinu dana uslovno zbog
krađe tone šećera u kocki, (donacije crvenačke
šećerane KUD-u Kruščić), za skupštinskom govor­
nicom pozivao je čelnike SNS Tomislava Nikolića i
Aleksandra Vučića da provere „ko su im kulski pr­
vaci i sa kim se druže“.

Zamenik predsednika opštine Titel Marinko Trivu­
nović (SNS) krivično odgovara zbog nasilničkog
ponašanja u jednom ugostiteljskom objektu u
poslednjem danu 2012.godine. Predmet je pre­
dat Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu
na dalje postupanje, a Trivunović je zvanično pod
istragom da je flašom više puta udario u glavu
meštanina Milana Pajića. Predsednik opštine je
odbacio svaku mogućnost da Trivunovića, i pored
zahteva odbornika opozicije, zbog toga smeni.

U Alibunaru je za zamenika predsednika Skupštine
opštine izabran Predrag Belić zvani Baki, koji ima
podebeo dosije. Belić, koji je bio nosilac liste SNS
u Alibunaru, bio je hapšen u akciji „Sablja” zbog
dilovanja droge i iznuda, nakon čega je u zatvoru
bio još dva puta. Najčešća krivična dela su mu iz­
nude i nasilničko ponašanje, a protiv Belića su
vođena četiri postupka zbog nezakonitog držanja
oružja i municije. Za ovo krivično delo nije nijed­
nom osuđen jer su procesi obustavljeni zbog za­
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
starelosti. Sve obustave su bile u sudu u Alibunaru.
Dve pravosnažne presude su bile zbog pretnji i
ugrožavanja bezbednosti, zbog čega je u dva navra­
ta bio u zatvoru. Pre hapšenja tokom „Sablje”, sud
mu je izrekao ukupno sedam meseci zatvora i to
1995. četiri meseca, a potom presudom iz 1996.
tri meseca.

Među vojvođanskim opštinama u kojima su to­
kom 2013. održani lokalni izbori (Kovin, Vrbas,
Odžaci) predizborne tenzije i atmosfera napeto­
sti naročito je do izražaja došla u Odžacima. U toj
opštini, policija je morala da interveniše u Bogo-
jevu i Bačkom Gračacu. U ovom potonjem mestu
u sukobu u blizini biračkog mesta učestvovala je
osoba sa majicom SRS, a oštećena je navodno bila
pripadnica SNS. U Bačkom Gračacu napadnute
su i ekipe TV Prva i TV B92, koje su izveštavale sa
lica mesta, kada se dogodio incident. Policijska
uprava Sombor je saopštila da su tokom izbora u
Odžacima prijavljena dva narušavanja javnog reda
i mira, te da policijski službenici rade na rasvetlja­
vanju tih slučajeva, kao i na indicijama o mogućem
krivičnom delu davanja i primanja mita u vezi sa
glasanjem.
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
13
ODGOVORNOST LOKALNE JAVNE VLASTI
„B
io bih nepošten ako bih okrivio samo novu
vlast za nedomaćinsko poslovanje i ne­
dovoljnu stručnost. I u ranijim sazivima,
praktično od početka višestranačja je to bilo prisutno“
– priznao je jedan pripadnik opozicije u Novom Sadu
(izuzimajući, naravno, sopstvenu stranku) i time ukazao
i na suštinu uzroka zbog čega praktično u svim sredina­
ma imamo predimenzioniranu, skupu, neracionalnu
i nedovoljno efikasnu lokalnu javnu vlast, bez obzira
na smenjivanje stranačkih garnitura na njihovom čelu.
Iako je, naime, sređivanje stanja u javnom sektoru, ra­
cionalizacija troškova i smanjivanje broja zaposlenih u
lokalnim upravama, javnim preduzećima i ustanova­
ma (pored dovođenja investicija i stvaranja uslova za
oživljavanje zapošljavanja) bilo jedno od glavnih prediz­
bornih obećanja praktično svih političkih aktera 2012.
godine, ili prilikom političkog prekomponovanja lokalnih
vlasti, proteklo vreme od preuzimanja njihovih mandata
nedvosmisleno je pokazalo da od tog obećanja (uz retke
izuzetke koji samo „potvrđuju pravilo“), barem zasad,
nije ostvareno – gotovo ništa, ili tek jedva. Čak, pre­
ma pojedinim svedočenjima lokalnih aktera političkog
života i posmatrača, nekonstrolisano zapošljavanje kul­
miniralo je krajem 2013. godine zbog najava zabrane
zapošljavanja u javnom sektoru, kada se pristupilo što
bržem udomljavanju velikog broja kadrova.
Sasvim je simptomatično to što lokalne vlasti upra­
vo na pitanja sa egzaktnim podacima o broju zaposlenih
u javnom sektoru i njegovim troškovima – najma­nje
rado odgovaraju. Novinarski tim NDNV okupljen na
istraživačkom projektu o radu lokalnih samouprava upu­
tio je (pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija
od javnog značaja) lokalnim vlastima u svih 45 vojvođan­
skih gradova i opština jednoobrazna pitanja (ukupno 35),
među kojima je zatražio i decidiran odgovor o tome koli­
ki je broj zaposlenih u lokalnoj upravi u odnosu na 1.000
stanovnika koji žive na teritoriji lokalne samouprave
krajem 2013. godine, koliki je bio njihov tačan broj kada
je aktuelna vladajuća koalicija preuzela lokalnu vlast, a
koliki je danas, koliki je broj zaposlenih u lokalnim jav­
nim preduzećima, a koliki je bio prilikom preuzimanja
lokalne vlasti. Zatražen je, takođe, i podatak koliki se
deo lokalnog budžeta izdvaja za plate i troškove zapo­
14
n
slenih u lokalnoj administraciji. Od ukupno 40 lokalnih
samouprava koje su ispunile upitnik, ili dostavile odgo­
varajuća dokumenta (i među njima neke na intervenciju
Poverenika za informacije od javnog značaja) karakte­
ristično je da su i među inače popunjenim upitnicima u
brojnim slučajevima pitanja o broju zaposlenih u lokal­
nom javnom sektoru – ostavljena bez odgovora, ili su
oni bili nepotpuni (primera radi Alibunar, Sečanj, Zrenjanin, Kovin, Temerin, odnosno Bečej, Sombor, Srbobran, Novi Sad, Plandište, Vrbas). Uočljivo je, nadalje, da
mnoge lokalne uprave često „kao zmija noge“ naročito
kriju podatke o broju zaposlenih u lokalnim javnim pre­
duzećima, i da ta pitanja jednostavno ili ignorišu, ili čak
odgovaraju apsurdnom tezom da te podatke opštinske
uprave ne poseduju (Bečej, Srbobran)!
Na osnovu istraživačkih tekstova, kao i podataka
koje su novinari uspeli da prikupe, moguće je zaključiti
da u postizbornom periodu nije ostvareno reformisan­
je javne sfere i smanjenje njenih troškova, da su lokal­
ne uprave velikim delom predimenzionirane čak i u
budžetski siromašnijim opštinama, a da je zapošljavanje
u javnim preduzećima svojevrsna „rak-rana“ javne sfere,
budući da su ona postala pravi „rezervoari“ za zapošlja­
vanje stranačkih kadrova, a da pritom njihovo poslovan­
je opterećuje lokalne budžete zbog izdvajanja značajnih
javnih sredstava u vidu subvencija i dodatnih investicija.
Od zvučno predizborno najavljivane „departizacije“ jav­
ne sfere nije ostalo ništa, najčešće svaka nova vlast dovo­
di do novog zapošljavanja u javnoj sferi, a o primerima
neracionalnog i rasipničkog trošenja javnih sredstava,
građani u najvećem broju slučajeva saznaju naknadno,
kada se postizborni period uveliko koristi za osporavan­
je, optuživanje i iznošenje „grehova“ prethodne vlada­
juće strukture, ili nakon prekomponovanja vlasti.
Rečita ilustracija stiže, recimo, iz Vrbasa, gde par­
tije koje se od 2000. godine smenjuju na vlasti nerado
govore o preciznom broju zaposlenih na teret budžeta,
u opštinskoj zgradi i javnim preduzećima. Stvarne broj­
ke prikrivaju se prećutkivanjem angažovanih po ugovo­
ru o delu ili ugovorom o radu na određeno ili iznošen­
jem ukupnog broja koji uključuje i javne ustanove. Ipak,
pokazuje novinarsko istraživanje, poređenjem podataka
lokalne samouprave od 30. oktobra 2012. godine broj
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
zaposlenih za JLS Vrbas (Opštinska uprava i ustanove
– direktni budžetski korisnici) iznosio je ukupno 215:
180 zaposlenih na neodređeno i 35 na određeno. Da
je ovaj broj za manje od godinu dana znatno povećan
potvrdio je izveštaj Ministarstva finansija o broju zapo­
slenih činovnika u lokalnim samoupravama i javnim
ustanovama u septembru 2013. godine. Dakle, broj
zaposlenih u vrbaskoj admnistraciji porastao za više od
100 novozaposlenih. U odnosu na podatke iz prethodne
godine, broj zaposlenih na neodređeno porastao je za
90 i iznosi 270. Dodajući tome i angažovane po ugovo­
ru o delu i na određeno – ukupan broj iznosi 321. Po
Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u
lokalnoj administaciji u Ministarstvu finansija za vrbas­
ku opštinsku administraciju predviđen je ukupan broj
od 221 (trenutno 270) zaposlenog na neodređeno i 22
(trenutno 41) na neodređeno.
Odgovornost, racionalnost, organizovanost, efi­
kasnost, ali i odnos javnih vlasti zanimljivo je posebno
osvetliti i u tek jednom segmentu nadležnosti lokalnih
uprava, kao što je pitanje visine poreza na imovinu. U
uslovima generalno suženih lokalnih budžetskih okvi­
ra, ali i većinom teškog ekonomskog položaja građana,
lokalne samouprave su se u određivanju stope poreza
na imovinu, što je njihova ingerencija, ponašale različi­
to. Neke, kao što je to recimo bilo u Opovu, i pored siro­
maštva opštine odlučile su se da pokažu sluha za građa­
ne u kreiranju poreske politike pa je doneta odluka o
smanjenju poreza na imovinu sa 0,3 odsto na 0,1 odsto.
Prvi čovek opštine, naime, smatra da Opovo ne može
da prosperira i da ima bogzna kakve vajde od nameta
koje bi mogla natovariti za vrat poljoprivrednicima, pa je
predložio da se naplaćuju minimimalne dažbine. Slikovi­
to, to znači da će porez na godišnjem nivou po hektaru
zemljišta umesto dosadašnjih 2.700 dinara, ubuduće
iznositi 900 dinara. Suprotno tome, druge lokalne vlas­
ti su se odlučile za povećanje stope ovog poreza, kako
je to, primera radi, u Kuli i Temerinu. Jedan od čelnika
vlasti ove potonje opštine takvo opredeljenje objašnja­
va na sledeći način: „Umanjenje prihoda od poreza na
zarade želimo da nadomesimo porezom na imovinu. Pre
svega želimo da podignemo porez na poljoprivredno
zemljište, koji je bio toliko beznačajan pa ga nismo ni
zarezivali“. Između potrebe da se obezbede budžetska
sredstva, ali i uvaži realnost da su građani pretežno sve
siromašniji, jedinstven primer racionalnosti i efikasnosti
u domenu naplate poreza zabeležen je u Sremskoj Mitrovici: Ovde, naime, nisu povećavane stope poreza na
imovinu i građevinsko zemljište za pojedince, nego je, u
saradnji sa organizacijom USAID, pokrenuta široka akcija
u okviru koje je povećana baza poreskih obveznika sa 17
na 24 hiljade ljudi. Usled takvog trenda, poreska stopa
je spuštena za 15 odsto, ali su prihodi svejedno oset­
no povećani, dok je poreskim obveznicima koji uredno
plaćaju porez na imovinu odobreno deset odsto popus­
ta na porez na nekretnine.
Skupa uprava
Već sada je jasno da se pod hitno mora radi­
ti restrukturiranje svih odeljenja u opštinskoj upravi
– najavio je odmah čelnik opštine Žitište, koja je prošle
godine doživela već drugo prekomponovanje vlasti. „A
neke promene su u toku. Opštinsko veće je ’srezano’ sa
11 na osam većnika, analizira se sistematizacija radnih
mesta, češljaju se pravilnici o korišćenju službenih auto­
mobila, kontrolišu izlasci službenika sa posla u toku rad­
nog vremena, proverava se radna disciplina i obaveze“...
Samo po sebi, ovo „rezanje“ u siromašnoj banatskoj opšti­ni (tim više jer joj javna preduzeća grcaju pod teretom
problema i viška zaposlenih) ne znači spektakularnu
ušte­du, ali predstavlja jedan od ređih primera većinom
neracionalnih i preopterećenih lokalnih uprava koje sa
racionalizacijom kreću sa čela.
Karakteristično je, inače, da je čak i u onim opšti­
nama prema čijim je zvaničnim podacima u vremenu od
preuzimanja vlasti došlo do iole značajnijeg smanjivanja
broja zaposlenih u lokalnoj administraciji (Sremska Mitrovica, Šid) istovremeno u znatnoj meri povećan broj
zaposlenih u njihovim javnim preduzećima. Primera radi,
iako je u Šidu broj radnika uprave smanjen za sedam
zaposlenih, istovremeno je – kazuje i zvanični odgovor
– broj zaposlenih u javnim preduzećima porastao za
novih 45 radnika. Opštine, takođe, nerado predočavaju
podatke o broju zaposlenih na neodređeno i određeno
vreme, odnosno i angažovanih po ugovoru, a procenat
budžeta koji se izdvaja za plate i troškove zaposlenih u
lokalnoj administraciji, u kombinaciji sa prosečnim bro­
jem ovih uposlenika na 1.000 stanovnika potvrđuje da
čak neke opštine koje iskazuju izvesno smanjenje radni­
ka u upravi – imaju izuzetno skupu administraciju. Reci­
mo, u Novom Bečeju, koji može da se navede kao primer
sredine sa relativno funkcionalnom, mladom i stručnom
upravom i gde na hiljadu stanovnika ima 2,5 zaposlena
u upravi (što može da se uklapa u neki evropski stan­
dard) za plate i troškove zaposlenih u lokalnoj adminis­
traciji izdvaja se čak 30 odsto lokalnog budžeta. Uočljivo
je, takođe, da čak i pojedine izrazito siromašne opštine,
sa velikim procentom nezaposlenih imaju maksimalan
broj zaposlenih u upravi (Čoka, Mali Iđoš, Bečej...) ili
da su plate čelnika nekih opština u priličnoj nesrazmeri
sa primanjima njihovih sugrađana. Primera radi, prošle
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
15
godine je u Bačkoj Topoli, prema Republičkom zavodu
za statistiku, u oktobru neto plata bila 36.736 dinara, to
jest za skoro sedam hiljada manja u odnosu na repub­
lički prosek. Ipak, predsednica opštine od januara 2013.
prima nešto više od 121 hiljade dinara, odnosno tri puta
veću platu nego prosečan zaposleni u Bačkoj Topoli.
Iako je, sudeći barem prema njihovim zvaničnim
odgovorima, jedan broj lokalnih samouprava skrom­
no smanjio broj zaposlenih u svojoj administraciji, čak
i ovi nepotpuni „odgovori sa pečatom“ (koji se, često,
po brojnosti zaposlenih i razlikuju od tvrdnji na terenu)
svedoče o čitavoj listi opština u kojima je broj zaposlenih
u lokalnoj administraciji u periodu od preuzimanja vlas­
ti povećan (Ruma, Nova Crnja, Senta, Srbobran, Stara Pazova, Plandište, Vrbas, Bačka Topola...). Primer
za praksu da ponekad ni izrazito visok broj zatečenih
činovnika u upravi ne obeshrabruje nove vlasti da i da­
lje zapošljavaju – može biti Kikinda nakon prekompono­
vanja vlasti. U ovom gradu, koji beleži frapantnih skoro
5,5 zaposlenih u lokalnoj administraciji na hiljadu svojih
stanovnika (više nego dvostruko po standardima) i koji
se, između ostalog, „pročuo“ i po „prekomandovanju“
činovnika na radne zadatke poljočuvara jer „neki ne
rade skoro pa ništa“, predstavnici opozicije tvrde da je
„nova vlast već zaposlila deset novih službenika, među
kojima su i penzioneri“. „Sistem je već toliko opterećen
da ne možemo da funkcionišemo“ – potvrdio je i novi
čelnik opštine, najavljujući racionalizaciju: „Pored tri­
desetak preraspoređenih radnika opštinske uprave, oko
sedmoro je u postupku za odlazak u penziju. Opština je
raskinula oko 25 ugovora o povremenim i privremenim
poslovima, kao i ugovora na određeno vreme“. Ipak,
oko petoro je, kako je i to nedavno rekao – novozapo­
slenih. Nakon ove njegove izjave u jednom dnevnom
listu objavljen je konkurs opštine Kikinda za prijem 12
radnika.
O dodatnom finansijskom trošku kao posledici pre­
komponovanja lokalnih vlasti kroz koje je prošlo mnogo
vojvođanskih opština, u atmosferi raširenih različitih
političkih strasti, retko se govorilo. Da ipak može biti i
takvog „salda“, pokazuje recimo primer Malog Iđoša
(opštine u kojoj je dvostruko veći broj nezaposlenih nego
zaposlenih), gde je astronomskim troškovima za zaposle­
ne u opštinskoj zgradi i ustanovama, koji iznose više od
150 miliona dinara, doprinelo i prekrajanje izborne volje
u julu prošle godine. Naime, većina smenjenih funkcio­
nera, zbog smene pre isteka mandata na koji su izabra­
ni, ostvarila je pravo na naknadu u visini od 6 mesečnih
zarada, pa je tako „upodobljavanje“ na pola budžetske
godine udvostručilo „namet“ duplim platama za bivše i
nove funkcionere. Jedan od bivših čelnika opštine svedo­
16
n
či da je više od deset duplih funkcionerskih plata dodat­
no opteretilo budžet koji bez transfernih sredstava sa
republičkog i pokrajinskog nivoa ne bi mogao da servisira
sopstvene potrebe. „Skoro dve trećine budžeta troši se
na plate zaposlenih na teret budžeta. Kako jedna siro­
mašna opština može da finansira zamenika predsednika
skupštine, tri predsednikova savetnika i tri pomoćnika,
plus devet članova veća“ – zapitao je današnji opozici­
onar. O svojevrsnom receptu „da svi budu zadovoljni“, a
na trošak građana, govori i primer o svojevrsnom „paktu
nenapadanja“ između nove i stare vlasti u Vrbasu. Pred­
stavnici opozicije iznose primere kojima argumentuju da
je između bivših i sadašnjih vladajućih partija, očigled­
no, postignut interni dogovor o nenapadanju a u korist
partijskih radnika i o trošku građana. Iz različitih opozi­
cionih grupacija prozivaju jedni druge za postizborno
uhlebljenje i za neskrivenu kohabitaciju između pobed­
nika i poraženih na izborima prošlog oktobra. “Zapravo,
većina ih se samo spustila za stepenik niže u hijerarhiji
i ostala na teretu budžeta istih preduzeća, uvećava­
jući iznos za plate barem za nove rukovodioce“ – iznosi
jedan od ovih opozicionara i dodaje: „Najveća misterija
je način na koji će nova vlast prikriti novozaposlene u
lokalnoj samoupravi od Ministarstva finansija i zabrane
o povećanju broja zaposlenih u javnom sektoru. Pomoć­
nici bivšeg predsednika, prema sistematizaciji, ostaju na
teretu opštinskog budžeta, a primaju se novi. Ista stvar
je sa načelnicima odeljenja. Radi zadovoljavanja apetita
koalicije, broj članova opštinskog veća povećan je sa pet
na sedam. O broju angažovanih po ugovorima o delu,
pre i posle izbora, možemo samo da nagađamo, ali je
činjenica da su pompezne najave o štednji iz SNS pale već
na prvom ispitu“.
O primerima nerealnog i nedomaćinskog plani­
ranja i potrošnje javnog novca po pravilu se saznaje tek
naknadno, bilo nakon promene vlasti, ili najava novih
mera koje pokazuju da u upravljanju poverenim sredst­
vima na lokalnom nivou i te kako ima prostora za ušte­
de. „Već sam ukinuo šest funkcionerskih mesta i to je
ušteda na godišnjem nivou od 10 miliona dinara. Prvog
dana na ovoj funkciji sam u Gradskoj kući zatekao veliki
broj ljudi za koje niko ne zna ni kako su došli tu, niti šta
rade“ – svedočio je, recimo, novi gradonačelnik Subotice, najavljujući, istovremeno, zatvaranje “slavina koje
su u prethodnom periodu nekontrolisano curele“, a kao
prvi će se, prema njegovim rečima, na udaru naći javna
preduzeća i institucije „koji će u narednoj godini morati
da smanje broj zaposlenih za bar pet odsto, kako bismo
rasteretili gradsku kasu“.
Osim predimenzionirane javne sfere u pretež­
nom broju lokalnih sredina, neke usputne najave pre­
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
duzetih mera štednje zbog sve skučenijih budžeta sve­
doče i o odomaćenoj praksi budžetske potrošnje čak i
sa apsurdnim i gotovo neverovatnim troškovima. Tako
je, recimo, predsednik opštine Bečej, ilustrujući da je
„ipak došlo do nekih promena“ naveo primere ukidanja
“trećeg dela plate”, dodatka za Božić, Uskrs i 8. mart“!
U ovoj opštini su se prošle godine, inače, vodile polemi­
ke u javnosti povodom rasipničkog ponašanja, a samo
neki od primera su bili visoki računi za gorivo za službe­
na vozila, troškovi za službene telefone, ali i poklone i
reprezentaciju. Na osnovu podataka do kojih je došla
lokalna nevladina organizacija, recimo, opštinska uprava
u Bečeju je samo u prvih sedam meseci 2013. na poklone
i reprezentaciju potrošila oko 50 hiljada evra, što je oko
160 prosečnih plata. Nije, međutim, ovo i jedina sredi­
na čija javna administracija je (bila) posebno „zaštićena
vrsta“, u odnosu na okruženje, visoku stopu nezaposle­
nosti i turobnu situaciju u njemu. Tako je, primera radi,
iz opštinske kase u Senti (koja je u postizbornim periodu
poprilično i uvećala broj zaposlenih u upravi u javnim
preduzećima) na ime nagrada zaposlenima dodeljeno
više od tri milona dinara. Do septembra realizacija ispla­
te ovog iznosa je ostvarena na nivou od 74 odsto, potro­
šeno je 2,48 miliona dinara. Poređenja radi, na troško­
ve Fonda za poljoprivredu, čiji je zadatak da unapredi
proizvodnju u ovoj privrednoj grani, izdvojeno je šest
miliona dinara. Ili: u Rumi na pitanje koliki su troškovi
reprezentacije i službenih putovanja u opštini, novinari
nisu dobili odgovor, ali je budžetom za troškove puto­
vanja odvojeno skoro 20 miliona dinara. To, možda, nije
cifra koja bode oči, ali je potpuno neverovatno da je čak
duplo veća od sredstava koja se odvajaju za razvoj poljo­
privrede. Zvanični Budžetski fond za razvoj poljoprivre­
de u opštini u kojoj je poljoprivreda najvažnija privredna
grana – iznosi 10 miliona dinara, dvostruko manje nego
što iznose planirana sredstva za službena putovanja!
Različitim oblicima nerealnog planiranja i rasipnič­
kog trošenja javnog novca kumuje i nedovoljna trans­
parentnost rada mnogih lokalnih uprava. Brojne lokalne
samouprave svoje zvanične internet prezentacije ažuri­
raju samo kada su u pitanju formalne odluke opštinskih
organa ili vesti koje svedoče o uspesima, nema detaljni­
jih izveštaja o rashodima. A Adi su, recimo, tvrdili da
nisu znali da izveštaj o izvršenju budžeta treba postaviti
na zvanični sajt, pa su učinili to tek nakon intervenisanja
novinara, u drugim opštinama takođe javnosti nisu pre­
dočeni ovi izveštaji (recimo, Sremska Mitrovica) ili se
oni prezentuju sa višemesečnim zakašnjenjima (recimo,
Ruma). U kontroli rada lokalnih javnih uprava poseban
problem predstavlja i činjenica što je izuzetno mali broj
(gotovo na nivou izuzetka) lokalnih nevladinih organiza­
cija koje se na iole ozbiljniji način bave civilnom kontro­
lom rada lokalnih vlasti. Takav pozitivan „izuzetak“ bez
sumnje je Bečejsko udruženje mladih (BUM), svakako
lider u nevladinom sektoru u ovom delu Vojvodine, bar
kada su u pitanju inovativni projekti, ali i kontrolni meha­
nizmi za proveru rada lokalne samouprave, čije je aktiv­
no „propitivanje“ lokalnih vlasti doprinelo da građani
saznaju za brojne slučajeve nedomaćinskog ponašanja,
ali i tome da one počnu redovnije da im polažu račune.
Stranačko zapošljavanje
Zapošljavanja partijskih kadrova i negativna selek­
cija pri zapošljavanju u javnom sektoru problemi su sa
kojima se suočavaju sve lokalne samouprave. U nekim
sredinama čak i predstavnici vlasti (recimo, Temerin)
otvoreno priznaju da su vladajuće partije „kandidovale
isključivo svoje ljude na najodgovornija mesta u opštini
i javnim preduzećima”. Sa druge strane, iz opozicionih
redova, gotovo po pravilu (kao u Plandištu) zapažaju da
se „vlast nažalost bavi sama sobom” ili (Kovinu) da su
„otvorena neka nova radna mesta u javnim preduzeći­
ma, njihovi ljudi su dobili posao, budžet se tanji, a mi
presipamo iz šupljeg u prazno”. Svi se slažu da postoji
kontinuitet stranačkog zapošljavanja, ali prema mnogim
mišljenjima nikad nije bio ovolikog tempa, iako je u situ­
aciji kada nema investicija, a preduzeća ne rade, i jedan
novozaposleni znači veliko opterećenje. Ilustrativno je
zapažanje jednog od posmatrača lokalnih prilika u Zrenjaninu gde, prema njegovim rečima, vladajuća stranka
(SNS) ima oko 5.000 članova, što je neverovatno za grad
od 70.000 stanovnika: „Ne verujem da su svi oni proči­
tali program stranke, kao što ne verujem da u Zrenjani­
nu postoji dostupno 5.000 programa. To govori da su tu
samo zbog stranačkog zapošljavanja”.
Pored masovnog partijskog „kadriranja”, u nizu
opština ukazuje se i na brojne odluke o zapošljavanju u
javnoj sferi kojima se krše zakoni, na slučajeve sukoba
interesa, nepotizma. „Primljeni su pojedinci u nadzor­
ni odbor društveno-javnog preduzeća iako su u sukobu
interesa, što prolazi bez ikakvih sankcija... Krši se i Zakon
o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnim
samoupravama, po kojem opština Plandište ne može
imati više od 44 zaposlena, koliko je i imala u prethod­
nom mandatu, a sada ih je 53” – svedoče u toj opštini.
U Rumi predstavnik istoimene grupe građana poimence
navodi brojne slučajeve u vezi sa doskorašnjim funkcio­
nerima u sukobu interesa i protivzakonitim kadrovskim
rešenjima, a povodom kojih nikada nije dobila zvanične
odgovore na pitanja od ranijeg predsednika opštine. U
Baču opozicija tvrdi da su se zapošljavali oni ljudi koji
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
17
su dali doprinos prekomponovanju i da je tu prošle je­
seni dolazila i Upravna inspekcija, „koja je konstatova­
la 20 do 30 radnih mesta koja su mimo zakona, mimo
sistematizacije”, kao i da je konstatovano i da se po­
jedini funkcioneri opštine nalaze u sukobu interesa. A
da je Šid, ipak, jedinstvena opština među svim drugim
lokalnim samoupravama, svedoče tamošnji pripadnici
opozicije: „Predsednik opštine je sina stavio u Opštinsko
veće kojim on predsedava, što je presedan u celoj zemlji.
Kuma je postavio za pomoćnika predsednika opštine i
tako je napravljena vlast po rođačkim linijama, na žalost
i nesreću svih koji ovde žive. Ni to nije sve. Supruga pred­
sednika opštine vodi udruženje žena koje se obilato fi­
nansira. Istovremeno, sem podobnih organizacija i KUDova, nevladin sektor stoji”. A da šidski primer možda baš
i nije toliko udaljen od prakse u drugim sredinama, po­
svedočio je i predstavnik jedine opozicione grupacije u
apatinskoj skupštini: „Mi smo pre nekoliko godina nudili
nagradu od 500 evra za svakoga ko pronađe opštinskog
funkcionera koji nije zaposlio nekog svog bližeg ili daljeg
člana porodice. Ta ponuda i dan-danas stoji i mislim da
se takav funkcioner trenutno ne može pronaći”.
Javna preduzeća na testu
Nedvosmisleno se može zaključiti da u postizbor­
nom periodu od sređivanja stanja u poslovanju lokalnih
javnih preduzeća nije ostvareno ništa, iako je upravo to
bilo jedno od glavnih obećanja novoizabranih (ili pre­
komponovanih) vlasti, pri čemu se navođenje teških
dubioza koje opterećuju rad ovih preduzeća obilato
koristilo za „ocrnjivanje“ prethodne vladajuće garniture.
Ilustrativno je, recimo, da je gradonačenik Novog Sada
nakon prekomponovanja lokalne vlasti tada procenio
da se kompletna dugovanja javnih preduzeća u gradu
kreću od sedam do deset milijardi dinara, što je “ravno
katastrofi”, a da je predsednik recimo senćanske opštine
nakon izbora kazao da „budžet jedva pokriva troškove,
tako da za razvoj zajednice skoro da nemaju nijedan
dinar“. Ipak, svedočenja i podaci iz ova dva mesta, pri­
mera radi, danas pokazuju da se na reformisanje i sređi­
vanje stanja u ovom sektoru „zaboravilo“, a da su i dalja
masovna nova (po pravilu sa stranačkim kadririranjem)
zapošljavanja u ovim preduzećima nastavljena. U Senti
je tako u javnim preduzećima prosečan broj zaposlenih
povećan sa 159 na 172 (što su zvaničnici opravdavali
uvođenjem naplate parkinga ili reorganizacijom sistema
daljinskog grejanja), dok su u Novom Sadu, po svemu
sudeći, nastavljena masovna stranačka zapošljavanja u
JP i JKP, a posebno omasovljena na izmaku godine, sa
najavama zakonskog ograničenja novih zapošljavanja u
18
n
javnom sektoru. Simptomatično je, inače, da su nadležni
u Novom Sadu zaobišli da odgovore na pitanje (i pored
novinarskog pozivanja na zakonsku dostupnost informa­
cija od javnog značaja) o ukupnom broju zaposlenih u
javnim preduzećima i ustanovama, pa i da je u razgovo­
ru sa novinarem predsednik gradskog parlamenta čak
rekao: „Ja informaciju o broju zaposlenih nemam, niti
takva informacija dolazi do mene”.
Za organizaciju rada i poslovanje lokalnih javnih
preduzeća primer Novog Sada karakterističan je za
mno­­ge sredine i po strogoj podeli po „stranačkim feu­
dima” među koalicionim partnerima. Tako je, recimo,
ovde tačno precizirano koliko je i koja javna preduzeća
koja vladajuća stranka „dobila” na upravljanje, čime je,
smatraju kritičari, doveden u pitanje i smisao donošen­
ja novog Zakona o javnim preduzećima, jer je očigledno
da o departizaciji nema ni reči, čime su obesmišljeni i
konkursi za direktorska mesta, jer se nameće zaključak
u javnosti da su konkursni uslovi pisani po meri kan­
didata vladajuće koalicije. I dok opozicija sa razlogom
podseća da „obećanja da će srediti stanje u javnim pre­
duzećima nije ispoštovano, čak je napravljeno još gore,
a tekuće subvencije za JP su znatno veće nego što su
bile“, da stvari ozbiljno „škipe“ na polju ovih obećanja,
ali i poslovanja po stranačkim „feudima“, pokazala je i
iznenadna izjava gradonačelnika Novog Sada na kraju
prošle godine, prema kojoj je SNS (čiji je visoki funkci­
oner) nezadovoljna funkcionisanjem lokalne vlasti i da
je ta stranka, ako se stvari ne poprave, bliža vanrednim
izborima ili promeni koalicionih partnera. I mada se niko
od vladajućih partnera nije prepoznao, naveo je primer
da je nekoliko dana ranije jedno komunalno preduzeće
smanjilo broj zaposlenih za više od 40, a da je i istovre­
meno jedno drugo preduzeće zaposlilo 70 novih radnika
(„zašto bismo mi u tome učestvovali“), najavljujući da će
pravi test za postojeću većinu biti predlog prema kojoj
„uprava više neće moći da postoji kao feud”.
Osim što su izostali rezultati na saniranju zatečenih
dubioza u poslovanju javnih preduzeća, dodatno preu­
smeravanje javnih sredstava u ovu sferu u mnogim sredi­
nama je nastavljeno. S jedne strane, novim zapošljavan­
jima i većim izdvajanjima, čak i u siromašnim sredinama.
Primera radi, u Novoj Crnji bivši predsednik opštine tvr­
di da su „jedina radna mesta u Novoj Crnji otvorena u
javnom sektoru, pa je tako u Javnom komunalnom pre­
duzeću broj zaposlenih povećan sa 24 na čak 70 radnika,
zbog čega je opštinska uprava bila prinuđena da poveća
cene komunalija za 50 odsto”. Prema podacima dostavl­
jenim iz opštine Nova Crnja, to javno preduzeće sada
ima 53 zaposlena. Sa druge strane, u nekim lokalnim
samoupravama čak se osnivaju i nova javna preduzeća. U
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
Somboru je tako gradska uprava (koja je godinama una­
zad širom Srbije bila poznata po svojim viškovima zapo­
slenih) početkom prošle godine priblegla „utrojavanju”
postojećeg JKP Čistoća, odnosno osnivanju novih javnih
preduzeća – JKP Prostor i JKP Zelenilo, koji su već tokom
prvih meseci rada imali stotinu novozaposlenih radnika,
a među njima su se našli članovi uže porodice pojedinih
odbornika, dugogodišnji stranački aktivisti, te oni koji su
do tada imali javni posao, pod privremenim ugovorom.
Od obećanja da u novim javnim preduzećima neće biti
značajnijeg povećanja broja zaposlenih na kraju nije bilo
ništa, jer su sva tri preduzeća “dopunila” svoje kadrove.
Takođe, u Zrenjaninu je tokom prošle jeseni počelo da
radi novoosnovano JP Rezervati prirode, sa namerom
da se preuzme upravljanje nad specijalnim rezervatom
prirode Stari Begej-Carska bara, koju u redovima opozi­
cije ocenjuju kao„neozbiljnu”, pri čemu se iz programa
poslovanja vidi da je projektovano da ovo novo predu­
zeće iz budžeta dobije oko sedam miliona dinara, a da bi
od toga 1,5 milion trebalo da ode na zarade, a 3,2 milio­
na dinara na usluge po ugovoru. To, međutim, nije sve,
pa tako vlast u Zrenjaninu planira osnivanje još tri nova
javna preduzeća (Putevi Zrenjanin, Infostan i Direkcija
za poljoprivredu), mada je odluka o tome, po svedo­
čenju opozicije, prolongirana na pritisak javnosti: „Gra­
donačelnik je pomalo nesmotreno objasnio da lokalnu
samoupravu pritiskaju zakonska rešenja o ograničenom
broju zaposlenih, a sa druge strane je prećutao da je za
godinu i po dana zaposleno preko 250 radnika i priznao
da će taj višak preći u nova javna preduzeća. Apsurdno
je osnivati nova javna preduzeća, samo kako bi se smes­
tio višak zaposlenih u lokalnom javnom sektoru”.
Podatak da se, primera radi, u Srbobranu najveći
deo lokalnog budžeta, od gotovo 20 odsto, troši na
administraciju u lokalnoj samoupravi i javnim ustanova­
ma, odnosno da se ukupno na plate zaposlenih na teret
budžeta i subvencije javnim preduzećima troši gotovo
polovina opštinske kase, može biti i ilustrativan primer
„cene” izostanka reformisanja javne sfere za sve lokalne
zajednice. Podaci, naime, govore da se i zbog izostanka
poslovanja javnih preduzeća na zdravim osnovama i pri­
sutnih neracionalnosti iz lokalnih budžeta preusmera­
vaju ogromna sredstva izdvajanjem subvencija. Prema
(raspoloživim) podacima dobijenim od vojvođanskih
lokalnih samouprava, samo subvencije za rad lokalnih
javnih preduzeća čine sume (zavisno i od veličine
lokalnih budžeta i broja lokalnih JP) u rasponu od ispod
jednog procenta opštinskog budžeta (Bački Petrovac,
Beočin, Plandište, Kikinda, Bačka Topola), pa sve do
čak 9,5 procenata u Apatinu, 11,5 odsto u Kanjiži, ili čak
19,5 odsto opštinskog budžeta u Srbobranu.
Posebno interesantan podatak je da od četiri jav­
no-komunalna preduzeća u Sremskoj Mitrovici samo
JP “Komunalije” dobijaju subvencije iz budžeta. Ostala
tri su zabeležila dobit, a reč je o “Toplifikaciji”, “Srem­
gasu” i “Vodovodu”. Prva dva su profit od oko 20 mili­
ona dinara iskoristila da pokriju gubitke iz prošle godi­
ne, a gradska uprava predviđa da će ova preduzeća po
50 odsto svoje dobiti uplaćivati u budžet grada (!) što
je potpuno nesvakidašnja situacija u odnosu na većinu
ostalih lokalnih samouprava. Takođe, nadležni u Staroj
Pazovi najavljuju da od ove godine tamošnji Vodovod i
Čistoća neće dobiti subvencije iz budžeta i da će „morati
da se bore na tržištu za poslove i da uposle veliki broj
zaposlenih koji imaju”, da će im opština u tome pomoći,
poveravajući im sve poslove koje mogu da rade, „ali će
ova preduzeća morati da se dokažu na tržištu ili da idu
u rekonstrukciju”.
Da je i to moguće, pokazuju dva primera, gotovo
neverovatna za uobičajene domaće prilike. Opštinska
komunalna javna preduzeća u Inđiji pozitivno posluju
i za njih se ne izdvajaju nikakve dodatne subvencije iz
opštinskog budžeta, a i njihove investicije za potrebe
sopstvenog razvoja se finansiraju iz sopstvenih izvora,
tvrdi lokalna uprava. Doduše, novinarsko istraživanje
je uočilo cifru od preko 40 miliona dinara subvencija
JKP Vodovod i kanalizacija u prošlogodišnjem budžetu.
Inđijska uprava tvrdi da ulaganja ima samo u slučaju
investicija koje se odnose na javnu infrastrukturu, za
koje se sredstva obezbeđuju iz više, pa i budžetskih iz­
vora. Takođe, od prošle godine ni Novi Bečej ne izdvaja
budžetska sredstva za subvencije i investicije javnih pre­
duzeća.
Širenje standarda u komunikaciji sa
građanima i u procedurama
I poslednji primer kada je u ponudu elektronskih
usluga preko zvanične internet stranice lokalne upra­
ve u Bačkoj Topoli nedavno uveden takozvani „Sis­
tem 48”, kojim se omogućava uključivanje građana u
rešavanje problema od značaja za lokalnu zajednicu,
sa obavezom da nadležni organi, javna preduzeća i
ustanove u roku od 48 sati reše prijavljeni problem,
ili javno utvrde rok za njegovo rešavanje, svedoči o
nesumnjivoj tendenciji u vojvođanskim lokalnim zajed­
nicama i širenju takozvanog Vojvođanskog standarda
za lokalne sampouprave, koji podrazumeva uvođenje
tehnološki savremenih i jednostavnih alata u komu­
nikaciji lokalnih uprava sa građanima, ali i povećanje
efikasnosti u različitim administrativnim procedurama,
predviđenih ovim standardom.
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
19
Mada se u pogledu širenja ovog standarda mogu
prepoznati i pojedine opštine koje u tome stagniraju,
ponekad i nazaduju (u Šidu je recimo po dolasku i upo­
dobljavanju aktuelne vlasti, ukinut Sistem 48, u Vrbasu
se odustalo od Uslužnog centra lokalne samouprave,
koji je trebalo da bude otvoren prošle godine) uočlji­
vo je da zvanični portali velike većine opština i gradova
pružaju mogućnost za podnošenje zahteva za izvode iz
matičnih knjiga rođenih, venčanih, umrlih, izvode iz knji­
ge državljana, za proveru biračkog spiska, a u brojnim
lokalnim samoupravama u okviru prijemnog odeljenja
postoji i elektronska pisarnica i uvedena je e-uprava.
I nadalje je među lokalnim zajednicama u Vojvo­
dini, čak i u Srbiji, u ovoj sferi nesumnjiv lider Inđija, za
čiju upravu se može reći i da je u pogledu komunikacije
sa građanima izrazito servilna i prilagođena potreba­
ma svojih sugrađana. Značajno priznanje ova opština je
dobila i od Evropskog pokreta, koji je ovu opštinu pro­
glasio za najtransparentniju lokalnu samoupravu u Srbi­
ji. U projektu “Dobra vlada”, koji je realizovan po para­
metrima Saveta Evrope, učestvovalo je 48 opština. Inđij­
ski opštinski sajt, inače, jedan je od najažurnijih u Srbiji,
osim što ima uobičajene servise poput kontakta sa gra­
donačelnikom i elektronskog poručivanja dokumena­
ta, aktivan je i vrlo ažuran Kol-centar, građani mogu da
postave pitanja direktorima javnih preduzeća, kao i da
pogledaju registar lokacijskih dozvola na teritoriji Inđije.
Izveštaji o izvršenju budžeta, planski i prostorni planovi
u GIS-u (Geografskom Informacionom Sistemu), dostup­
ni su svima i potpuno ažurni, a građani mogu, koristeći
portal, da dobiju uvid u svoja dugovanja prema javnim
preduzećima, poreskoj upravi, kao i da prate predmete
koji su zavedeni u pisarnici lokalne samouprave. Opština
ima Uslužni centar, sa šalter-salom, elektronskom pisar­
nicom i sistemom vođenja evidencije predmeta putem
automatske obrade podataka.
Sve vojvođanske opštine i gradovi imaju svoje zva­
nične internet prezentacije, ali se one međusobno u
mnogim slučajevima veoma razlikuju u pogledu bogat­
stva, raznovrsnosti, obimnosti i ažurnosti informacija
koje su predočene građanima, kao i u pogledu elek­
tronskih usluga, i mogućnosti interaktivne i direktne
komunikacije sa građanima. Razlike su ponekad tolike
da u nekim slučajevima one međusobno nisu čak ni
uporedive. Najoskudnije i najskromnije prezentacije
20
n
imaju Sečanj, čija je zvanična stranica, inače, već više od
godinu dana „u rekonstrukciji”, Bela Crkva, kao i Opovo,
gde je osim skromne informativne prezentacije i recimo
usluga „virtuelni matičar” tamo gde je bila i pre godinu
dana – u izradi.
Po katalogu elektronskih usluga koje se građani­
ma pružaju, najbogatije ponude (Sistem 48, virtuelni
matičar, sistem za rukovanje dokumentima, elektronska
pisarnica, uslužni centar...) imaju već spominjana u ovoj
oblasti „liderska” opština Inđija, kao i Žabalj, Zrenjanin i
Kula. Solidan katalog ovih usluga imaju Kanjiža, Kikinda,
Kovačica, Mali Iđoš, Nova Crnja, Novi Sad, Pećinci, Senta, Stara Pazova... Najsiromašnije punude u ovim uslu­
gama ima Plandište, zatim Sečanj, Bač i Irig, a oskudan
je ovaj katalog usluga i u Beočinu, Alibunaru, Novom
Kneževcu i Beloj Crkvi.
Elektronske pisarnice postoje (prema podacima
iz ukupno 40 ispunjenih opštinskih upitnika) u preko
polovine opština i gradova u Vojvodini, uslužnih centara
nema samo u desetak njih, sistem za rukovanje doku­
mentima postoji u dvadesetak, a usluga „virtuelnog
matičara” nije dostupna u deset opština (Alibunar, Bač,
Bečej, Bela Crkva, Beočin, Irig, Kanjiža, Kovin, Plandište, Sečanj). Istovremeno, „Sistem 48” na raspolaganju
je u svega oko trećine lokalnih samouprava, a karakte­
ristično je da usluge ovog servisa ne nude najveći voj­
vođanski centri (Novi Sad, Subotica, Kikinda, Sombor,
Sremska Mitrovica).
Opštinske prezentacije u brojnim slučajevima
nude i različite mogućnosti direktne komunikacije sa
građanima, recimo u vidu odeljka „pitajte gradonačelni­
ka” i sličnim (koje se, doduše, na različit način i koriste,
pa tako u rubrici „pitam predsednika” u Malom Iđošu
može da se pronađe svega jedno pitanje, i to iz 2012.).
Ima primera i gde osim toga postoji i mogućnost komu­
nikacije uživo, pa to, recimo, građani Žablja mogu svake
srede da ostvare lično u susretu sa predsednikom opšti­
ne. Ponegde se vidovi komunikacije obogaćuju zahvalju­
jući novim tehnologijama i mogućnostima, pa se tako u
Odžacima za komunikaciju sa građanima koriste i druš­
tvene mreže Facebook i Twitter, a specifičnost Pančeva je u obraćanju gradonačelnika preko svog YouTube
kanala, na kojem se nalazi oko 150 video-snimaka koje
je načinila lokalna televizija, kojima se prvi čovek grada
obraća javnosti.
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
PLURALIZAM I UČEŠĆE U DONOŠENJU ODLUKA
P
ostoje čak opštine u kojima legalno izabrani pred­
stavnici građana uopšte ne učestvuju u radu lo­
kalnog parlamenta (Alibunar, Novi Kneževac), pa
se postavlja pitanje kako oni zastupaju interese građana
koji su ih izabrali. Odbornici SPS (do kojih novinari ne
mogu da dođu) još od majskih izbora 2012. uopšte ne
učestvuju u radu lokalne skupštine u Alibunaru, a ranije
su obrazlagali da „ne mogu biti opozicija nekome ko je
pokrao izbore i vlasti se dokopao nelegalno”, aludirajući,
po svemu sudeći, na činjenicu da je „uvažavajući ak­
tuelnu političku situaciju”, DS i pored izbornog trijumfa
ključne poluge vlasti predala SNS, koja je osvojila mi­
nornu izbornu podršku meštana. Pošto su praktično svi
drugi politički činioci i ušli u ovu lokalnu vlast, lokalni
parlament zapravo funkcioniše bez ikakve opozicije – a
čiji predstavnici, simptomatično, ipak uredno primaju
naknade koje su u opštinskom budžetu namenjene
opoziciji. „SPS apsolutno ne učestvuje u radu Skupštine
opštine Alibunar, više ih nema ni u komisijama, ali zato
redovno uzimaju nadoknade i sve potpisuju kako bi uzi­
mali novac” – tvrde poznavaoci lokalnih prilika. Ni lo­
kalni odbornici druge vladajuće stranke na republičkom
nivou (SNS) od početka ne učestvuju u radu opštinskog
parlamenta u Novom Kneževcu, sa obrazloženjem da
ne žele da daju legitimitet novoj vlasti, niti su njihovi
predstavnici delegirani u skupštinska radna tela.
Deficitu političkog pluralizma u pripremi i donošen­
ju lokalnih odluka u brojnim vojvođanskim sredinama
doprineo je, nadalje, jedan broj izrazito širokih vlada­
jućih koalicija (često i ideološki i veoma raznorodnih) sa
mnogobrojnim političkim strankama, u želji da se obe­
zbedi konsenzus, dodatna stabilnost i omogući političko
„lobiranje” sa lokala u oba pravca prema višim nivoima
vlasti, po čemu su posebno prepoznatljive opštine iz
južnog Banata, ali i neke druge, a tanjenju opozicionih
redova doprinela je i masovna pojava stranačkog „pre­
letanja” odbornika na „pobedničku” stranu. Na taj način
neke lokalne vlasti funkcionišu praktično bez opozicije,
ili je ona izrazito malobrojna i slaba. Tako (osim Alibunara i Novog Kneževca sa potpunim izostankom opozici­
je) lokalni parlament u Senti, recimo, ima svega jednog
odbornika koji ne pripada vladajućoj koaliciji, u Apatinu
u skupštini postoji samo jedna grupa građana u opozici­
onom položaju, u Opovu su svega tri odbornika u opo­
ziciji...
Slaboj, ili nikakvoj zastupljenosti opozicionih mišl­
jenja u kreiranju lokalnih odluka dodatno doprinosi i
činjenica o potpunoj ili delimičnoj isključenosti njihovih
predstavnika iz rada skupštinskih odbora i drugih radnih
tela u brojnim sredinama. Tako je recimo isključenost
opozije iz rada skupštinskih tela potpuna u Novom
Bečeju, Opovu, Baču ili na primer u Malom Iđošu, gde
vlasti navode da opozicija ne učestvuje „mada je to
ponuđeno”. U Subotici je slična situacija (sa zvaničnim
odgovorom „i da i ne”), budući da je opozicija odbila
učešće, a da su neki odbornici prešli u opoziciju, ali se is­
tovremeno i nisu povukli iz radnih tela. U Sečnju takođe
navode da je opozicija „delimično” zastupljena a da su
ostali „odbili”, u Srbobranu takođe, preko samo jedne
političke stranke, u Kuli opozicija ima jednog predstav­
nika, u Novoj Crnji je „rad odbornika kanalisan samo
kroz rad sednica SO”, u Beočinu je, navode u upravi,
opozicija u skupštinskim radnim telima zastupljena „u
manjoj meri”.
O učešću ili uticanju opozicionih političkih gru­
pacija na rad i poslovanje lokalnih javnih preduzeća i
ustanova govori se po pravilu u kontekstu partokrat­
ske podele funkcija i „zabranima” vladajućih stranaka,
a ređe u kontekstu uključenosti opozicije u nadzor nad
radom tih preduzeća. Predstavnika opozicije u lokalnom
parlamentu nema u nadzornim odborima javnih predu­
zeća – zapažaju, primera radi, u Zrenjaninu.
Građanska participacija
Još daleko veći deficit pluralizma, ali i kompetenci­
je u kreiranju i donošenju odluka u lokalnim parlamenti­
ma izražen je u pogledu uključenosti predstavnika NVO
sektora, nezavisnih stručnjaka i eksperta u rad različitih
skupštinskih radnih tela, a u mnogim sredinama se to
pitanje, očigledno, ni ne smatra važnim. Tako (među
raspoloživim odgovorima iz 40 opština) uprave četvr­
tine vojvođanskih opština namah i izričito odgovaraju
da u njihovoj sredini takva uključenost ne postoji (reci­
mo Bečej, Beočin, Čoka, Kikinda, Kula, Opovo, Pećinci,
Novi Kneževac, Sečanj, Temerin...) u Sremskim Karlov-
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
21
cima čak kažu da se „ne prati profil“ članova radnih tela,
a ista opštinska uprava, osim toga (kao i u Bečeju i Baču)
izričito dodaje i da nema običaj da predstavnike NVO
sektora, nezavisne stručnjake, ali i obične građane na
bilo koji način konsultuje prilikom kreiranja svojih odlu­
ka, dok uprave pojedinih opština odgovor na to pitanje
jednostavno izbegavaju (Kikinda, Čoka, Zrenjanin).
O stvarnoj specifičnoj težini učešća predstavnika
civilne sfere i nezavisnih stručnjaka u rad lokalnih skup­
štinskih tela nemoguće je sklopiti verodostojnu sliku na
osnovu argumentacije lokalnih uprava, imajući u vidu i
odgovore tipa „u skladu sa materijalnim propisima“ ili
„gde je to potrebno“, dok se kao primeri uključenosti
u rad stručnjaka i predstavnika NVO najčešće navo­
de saveti za mlade, za zdravstvo, za zapošljavanje, za
populacionu politiku, za privredu ili komisije za poljo­
privredu, za planove i izgradnju, za odnose sa verskim
zajednicama... Među načinima konsultovanja stručne i
civilne sfere, ali i građana, najčešće se načelno navode
javne rasprave povodom priprema odluka o budžetu ili
akcionih planova, stavljanje na uvid različitih planskih
dokumenata, konsultovanje sa socijalno-ekonomskim
savetom, ili prilikom koncipiranja pojedinih komunalnih
odluka (recimo o držanju domaćih životinja ili radnom
vremenu ugostiteljskih objekata).
O pravom dometu i širini javnih rasprava, posebno
uoči donošenja opštinskih budžeta, međutim, mišljenja
u javnosti lokalnih sredina su različita, ponegde (recimo,
Temerin) i otvoreno se komentariše da komunikcija sa
građanima ne funkcioniše, a da su javne rasprave „smeš­
ne“. Međutim, ima primera, kao što je recimo Ada, gde
u postupak kreiranja budžeta čak ni formalno nisu bili
uključeni ili konsultovani ni građani, ali ni predstavnici
opozicije, ni civilnog sektora, jer to vlast očigledno ne
smatra za potrebno: „Budžet koji smo mi sastavili je u
skladu s programom koji smo predstavili građanima, a
mi smo za taj program dobili mandat”. Sa druge stra­
ne, u pogledu radoznalosti vlasti za mišljenje sugrađa­
na u koncipiranju lokalnog budžeta i širenju standarda
u komunikaciji sa građanima postoje i suprotni pomaci.
Tako je u Rumi (i pored toga što se u poslednjih godi­
nu dana tu nijedna građanska inicijativa nije našla pred
odbornicima) prošlog leta učinjen ipak korak napred, pa
su tako od avgusta, popunjavanjem formulara na sajtu
opštine, građani mogli da daju svoje predloge kapitalnih
investicija za 2014. godinu. Sasvim originalan iskorak
napravljen je u Žablju, gde je prilikom kreiranja budžeta
za 2014. godinu na adrese svih stanovnika stigla anketa
sa propratnim pismom, čijim popunjavanjem im je omo­
gućeno da sami učestvuju u planiranju trošenja budžet­
skih sredstava i daju svoj predlog koji poslovi treba da
22
n
budu prioritet u narednoj godini, a građani Žablja su,
takođe, bili pozvani i da se uključe u kreiranje lokalne
Strategije za razvoj. „Za akciju kreiranja budžeta odziv je
bio značajan i to je izazvalo pozitivnu reakciju od strane
građana, a obzirom da je prvi put u istoriji Žablja neko
pitao građane kako da se troše budžetska sredstva. Pri­
oritet su im bila radna mesta, ali i određena socijalna
pitanja i rešavanje ’sitnih’ problema” – naveli su pred­
stavnici vlasti, dok su iz redova opozicije (SNS) stigle kri­
tike da se radi o „marketinškom triku DS”.
U pogledu građanske participacije, Sremski Karlovci se diče praksom „Dana otvorenih vrata”, što pod­
razumeva da jednom nedeljno građani mogu da dođu
i iznesu svoje probleme predsedniku i sekretarici skup­
štine. „Krajem meseca napravi se presek zahteva koji
se potom predstavljaju skupštini” – kažu u upravi. Sa
druge strane, praksa u odnosu na direktno učestvovan­
je građana u donošenju nekih lokalnih odluka, na način
da se peticije ili građanske inicijative i zaista i nađu na
dnevnom redu lokalnih skupština je dvojaka. Naime, sve­
ga trećina vojvođanskih opštinskih uprava navodi da se
u poslednjih godinu dana pred odbornicima našla neka
građanska inicijativa, a pretežno sveukupno po jedna za
godinu dana. Radi se uglavnom o inicijativama vezanim
za neke komunalne probleme, podizanje spomenika,
nazive ulica, uvođenje mesnog samodoprinosa, lokalne
deklaracije protiv GMO proizvoda, ili u vezi sa prome­
nom datuma obeležavanja opštine, kao što je, recimo,
najnoviji slučaj u Kovinu. Ima, međutim, i slučajeva (Te­
merin) gde je opštinsko veće, mada na to nema pravo,
dalo negativno mišljenje, pa se inicijativa sa potpisom
više hiljada građana nije ni našla pred odbornicima, a u
brojnim sredinama beleže se i svedočenja da su i sami
građani nevoljni, nezainteresovani, neinformisani i da
među njima vlada stanje letargije.
Praksa u pogledu saradnje i uključenosti nevla­
dinih organizacija u kreiranju i donošenju odluka, ili u
domenu civilne kontrole vlasti, u vojvođanskim lokalnim
samoupravama veoma je različita, ponekad i suprotna,
zavisno i od otvorenosti lokalnih vlasti za takvu saradn­
ju i inicijative, ali i od stepena razvijenosti i kapaciteta
civilne sfere na lokalu, dok se iz pojedinih sredina svedo­
či i o iskustvu da ponekad nevladine organizacije prera­
staju i u glasnogovornike političkih partija. U Opovu su,
recimo, vlasti na pitanje da li ima formiranih nevladinih
organizacija odgovorili negativno, iako ih ipak postoji
nekoliko, mada su međutim svi jedinstveni u oceni da
je nevladin sektor nerazvijen. Ponegde civilnu sferu čine
gotovo jedino kulturno-umetnička društva, udruženja
žena i slična, čak i u većim centrima često nema civil­
nih organizacija koje se bave kontrolom budžeta, a u
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
nekim sredinama (recimo, Subotica) svedoči se da vra­
ta za civilni sektor i NVO „nikad nisu bila zatvorenija”.
Sa druge strane, opet, nevladina organizacija Asocija­
cija za razvoj opštine Irig aktivno sarađuje sa lokalnom
samoupravom od svog osnivanja 2005, a njeni predstav­
nici tvrde da su za to vreme opštini pribavili oko pola
miliona evra kroz projekte, da neretko pomažu opštin­
skoj upravi pri pisanju projekata i drugim aktivnostima,
a da se sada (što je verovatno i u vezi sa kapacitetima
ove male opštine) čak bave izradom nove Strategije
lokalnog održivog razvoja 2014-2020. Međutim, i pored
razlika u iskustvima, ukupno gledano, situaciju slikovito
ilustruje recimo i svedočenje sagovornika iz Inđije koji
je kratko vreme bio uključen u rad omladine jedne od
stranaka na vlasti, kroz šalu kaže da je “to najaktivniji
NVO sektor”: „Definitivno, omladina stranaka ima više
aktivnosti nego nevladine organizacije, a posebno ako
ne računamo deo tog sektora koji se odnosi na sportske,
kulturne, penzionerske i organizacije osoba sa invalidi­
tetom. Dakle, teško je naći NVO koja se bavi nekom vrs­
tom analize ili predstavlja na bilo koji način korektivni
faktor za čelnike opštine”.
U odnosu na pitanje razvijenosti i osnaživanja lokal­
ne civilne sfere, a posebno one koja se neće baviti samo
„tradicionalnim” aktivnostima, generalno se postavlja
i pitanje spremnosti lokalnih vlasti da podstiču njen
razvoj, kao i pitanje srazmera u deljenju „civilnog dina­
ra”. Slikovit je recimo primer iz Čoke, gde se novac iz
opštinske kase namenjen nevladinom sektoru i verskim
zajednicama troši na dve grupe projekata u ukupnom
iznosu od oko četiri miliona dinara. Međutim, uočljiv je
nesrazmeran odnos u broju projekata i sredstava koje
se za njih izdvajaju – ukupno 39 projekata civilnog sek­
tora deli oko 1,7 miliona dinara (u proseku je svaki pro­
jekat dobio po 45 hiljada dinara), dok je za samo deset
projekata verskih zajednica planiran iznos od 2,1 milion
dinara, odnosno četvorostruko veći iznos po projektu u
poređenju sa civilnim sektorom.
Među retke pozitivne primere kada je lokalna
nevladina organizacija, sa razrađenim mehanizmom
za proveru rada lokalne samouprave, realizacijom pro­
jekata za razvoj zajednice i nizom istraživanja i analiza
trošenja budžetskih sredstava ujedno i strogi kritičar, ali
i konstruktivan partner vlasti nesumnjivo je Bečejsko
udruženje mladih (BUM). Tako je i otkrivena potrošnja
goriva za 17 službenih vozila i to, kako navode iz BUMa, u „količinama sa kojima se moglo stići i do Meseca”,
naterala opštinske činovnike u Bečeju da počnu redo­
vnije da polažu račune pred građanima, pa su prihvatili
inicijativu ove NVO da se sva službena vozila obeleže
nalepnicama, kako bi se sprečile zloupotrebe vozila
u privatne svrhe. Uvođenju oznaka za službena vozi­
la, osim kritike velikih računa za gorivo, prethodio je i
apel BUM-a i poziv građanima da portalu „mojbecej.
rs” dostave fotografije zloupotreba službenih vozila, a
građani su se odazvali pozivu, dostavivši brojne foto­
grafije koje prikazuju mahom nepropisno parkirane
automobile opštinskih funkcionera. Prema rečima čel­
nika lokalne vlasti, ovakve akcije su konstruktivne, kao i
sugestije i kritike građana, i doprineće ostvarivanju pla­
nova da se podignu standardi njene transparentnosti za
neke naredne godine. Takođe, jedan od retkih pozitiv­
nih primera u pogledu uticaja civilne sfere na donosioce
lokalnih odluka zabeležen je i u opštini Odžaci, gde je
zahvaljujući Udruženju građana Ekološki pokret Odžaka,
verovatno najaktivnije organizacije u opštini, lokalni par­
lament usvojio dokument koji Odžake približava zahte­
vima Arhuske konvencije, što podrazumeva dostupnost
informacija od javnog značaja i učešće civilnog društva
u donošenju odluka o životnoj sredini.
Fakultativna tela i institucije
Opštinski Saveti za međunacionalne odnose, ima­
jući u vidu multietnički karakter Vojvodine, osnovani
su u pretežnom broju (35) lokalnih samouprava, kako
potvđuju odgovori iz 40 upitnika. Iz uvida na terenu,
međutim, potpuno je jasno da je postojanje ovih tela
samo formalno i da njihov rad u životu lokalnih zajed­
nica nije zaživeo. Mada u brojnim lokalnim samoupra­
vama ova fakultativna tela postoje još od sredine prošle
decenije, u najvećem broju sredina kažu da se ona ne
sastaju redovno, ili to čine izuzetno retko, neki i nika­
da, a veoma je mali i broj predloga, odnosno mišljenja
koje su ovi saveti uputili lokalnim skupštinama prilikom
odlučivanja.
Primera radi, u mnogim lokalnim upravama odgo­
varaju da se taj savet „ne sastaje redovno”, ili da je njiho­
va aktivnost „neznatna” (Stara Pazova, Novi Kneževac,
Bečej, Sečanj...), a najveći broj odgovora precizira da u
poslednjih godinu dana ti saveti nisu formulisali nijedno
mišljenje, predlog ili inicijativu (Nova Crnja, Novi Sad,
Kovin, Šid, Zrenjanin, Čoka...). U jednom broju opšti­
na saveti za međunacionalne odnose samo su formal­
no konstituisani, ali dosad nisu održali nijednu sednicu
(Pančevo, Srbobran, Bački Petrovac, Vrbas, Sremska
Mitrovica...). U nekim sredinama mandati ranijeg sas­
tava ovih tela su istekli, a novi članovi nisu ni do danas
imenovani, ili nakon opštinske odluke o formiranju ovih
tela njihovi članovi nisu imenovani. U Subotici, gradu u
kojem je recimo poslednjih godina bilo brojnih incidena­
ta na etničkoj osnovi, primera radi, to je tako od 2010.
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
23
godine. U Novom Bečeju, koji je prvi takav savet osno­
vao još 2005. godine, od sredine prošle godine mandat
saveta je istekao, a dosad nije bilo predloga da se novi
sastav formira, niti se on ranije sastajao. U Žitištu je savet
funkcionisao do 2012, ali u novom sazivu do danas nije
oformljen. Simptomatično je i da lokalne vlasti u Sremskim Karlovcima tvrde da u njihovoj opštini takav savet
ne postoji, iako je on u toj sredini bio osnovan još 2006.
godine.
Ipak, tokom prošle godine donete su i pojedine
odluke o konstituisanju novih Saveta za međunacionalne
odnose (Inđija, Bač, a u Kuli je u toku imenovanje člano­
va), dok u Malom Iđošu, iako opštinski savet ne postoji,
rade na formiranju ovih tela u svakom naselju. Jedina
među vojvođanskim lokalnim samoupravama u kojoj
uprava navodi da se Savet za međunacionalne odnose
redovno sastaje je Temerin (koju međunacionalni inci­
denti nisu zaobišli ni prošle godine), dok su upućene ini­
cijative, mišljenja i predlozi ovih tela lokalnim vlastima
poslednje vreme zabeležene samo u Plandištu (u vezi sa
uvođenjem makedonskog jezika u službenu upotrebu) i
u Somboru (u vezi sa kriterijumima za raspodelu sred­
stava za kulturno-umetnička društva i u vezi sa informi­
sanjem na manjinskim jezicima).
Prema podacima iz (40) raspoloživih upitnika, u
sedam vojvođanskih lokalnih samouprava formirana
je i funkcioniše institucija lokalnog zaštitinika građana
(Zrenjanin, Subotica, Novi Sad, Pančevo, Bačka Topola, Bečej, Kikinda). Ova institucija, doduše, među prvi­
ma je formirana i u Somboru i takvo radno mesto u toj
lokalnoj samoupravi postoji i dan-danas, ali je ono već
duže nepopunjeno, nakon odlaska prvog imenovanog
zaštitnika građana na drugu funkciju. U Kovačici, takođe,
nije imenovan novi. Informacije sa terena, takođe, i iz
24
n
Kikinde svedoče o izvesnom „degradiranju” značaja ove
institucije za rad lokalne samouprave, pa su tako nove
vlasti u Kikindi u jeku novih mera štednje doslovno pre­
polovile iznos plate opštinskog zaštitnika građana, mada
je praksa da opštinski ombudsmani imaju platu u visini
zarade načelnika opštinske uprave. U merama štednje,
naime, nema drugih primera za „kresanje” primanja
drugih funkcionera uprave u toj razmeri.
U još dve opštine – Inđiji i Staroj Pazovi – stvoren
je pravni osnov za funkcionisanje lokalnog zaštitnika
građana, odnosno donete su odgovarajuće odluke, ali
oni nisu i imenovani. U Bačkoj Palanci i Kuli opštinski
statuti predviđaju postojanje lokalnog zaštitnika građa­
na, ali se od toga dalje nije odmaklo. Osim ovih sredina,
jedino još u Novoj Crnji kažu da postoji interes da se
ustanovi ova institucija ali, budući da se radi o maloj i
siromašnoj opštini, mogućnosti prepoznaju eventual­
no u tome da se ona formira saradnjom na nivou više
opština. Sve ostale lokalne uprave nepostojanje lokal­
nog zaštitnika građana obrazlažu takođe nedostatkom
finansijskih sredstava, ograničenim brojem zaposlenih u
administraciji, ali i razlozima kadrovske prirode. Pojedi­
ne opštine (Bač, Ruma) pokazuju i nedovoljno razu­
mevanje uloge lokalnog ombudsmana, koju očigledno
brkaju sa pružanjem usluga besplatne pravne pomoći.
Tako, recimo, u Baču uprava precizira koja se advokat­
ska kancelarija u mestu bavi davanjem usluga besplatne
pravne pomoći. Takođe, posebno zanimljivi su i odgovori
opštinskih uprava Čoke i Sente. Naime, dok u Čoki navo­
de da „zaštitnik građana ne postoji, ali iz opštine Senta
dolazi određenim danom u mesecu”, dotle u zvaničnom
odgovoru senćanske lokalne samouprave o lokalnom
zaštitniku građana doslovno stoji: „Ne postoji, a ne zna
se zašto”.
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
TRANSPARENTNOST LOKALNE JAVNE VLASTI I
ODNOS PREMA JAVNOSTI
I
pored pojedinačnih pomaka i u periodu od posled­
njih godinu dana, nedovoljna transparentnost vlasti
u radu i trošenju javnog novca jedna je od izazitih
karakteristika velike većine lokalnih samouprava u Vo­
jvodini.
Novinarski tim NDNV okupljen na istraživačkom
projektu o radu lokalnih samouprava je, pozivajući se
na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja,
lokalnim vlastima u svih 45 gradova i opština u Pokrajini
uputio jednoobrazni upitnik sa molbom da odgovore na
ukupno 35 pitanja. Pored ostalog, zatraženi su precizni
odgovori o broju zaposlenih u lokalnoj upravi i javnim
preduzećima danas u odnosu na stanje prilikom preuzi­
manja lokalne vlasti, o troškovima javne administracije,
o elektronskim i drugim uslugama koje pružaju građani­
ma, o njihovoj uključenosti u kreiranje lokalnih odluka,
o pokazateljima u oblasti privrednih, ekonomskih aktiv­
nosti, rezultatima infrastrukturnog razvoja, podacima
u oblasti socijalnih i društvenih delatnosti i o odnosu
prema lokalnom informisanju i medijima. Od ukupno 45
gradova i opština reagovalo je 40 lokalnih uprava, pro­
sleđujući odgovore precizne u manjoj ili većoj meri, a
među njima je četiri opštine to učinilo na intervenciju
Poverenika za informacije od javnog značaja (Irig, Ruma,
Novi Kneževac i Pančevo). Odgovori na postavljena
pitanja su potpuno uskraćeni iz Vršca, Titela, Odžaka,
Bele Crkve i Ade, s tim što je ova potonja opština formal­
no reagovala prosleđivanjem jednog broja linkova javnih
preduzeća i obrazovnih i kulturnih ustanova i upućivan­
jem na informator o radu opštinske uprave, ali koji ne
pružaju odgovore na postavljena pitanja („...upućujemo
Vas na organizacije i ustanove, koje na svojim sajtovima
raspolažu informacijama koje mogu poslužiti realizaci­
ji Vašeg projekta...”). Sveukupno, dakle, iz skoro petine
opština odgovori na pitanja od javnog značaja u životu
lokalnih samouprava – ponekad nepotpuni, a ponekad
– uz prezentovanje određenih dokumenata, ali i uz čes­
to „izbegavanje” pojedinih pitanja – pruženi su ili tek
na dodatnu intervenciju Poverenika za informacije od
javnog značaja, ili su pak uskraćeni. Uočljivo je, inače,
da se među odgovorenim upitnicima „prenebregnuto”
pitanje najčešće odnosilo na broj zaposlenih u lokalnim
javnim preduzećima.
Među onima koji su prosledili popunjene upitnike,
uprave pojedinih gradova i opština potrudile su se da
na ukupno 35 postavljenih pitanja od javnog značaja u
životu lokalnih zajednica pruže zaista detaljne podatke
i odgovore, propraćene čak i različitim tabelama i gra­
fikonima sa podacima ili dodatnom dokumentacijom,
kako je to sa odgovorima učinjeno recimo iz Subotice,
ili Inđije. Neke opštine reagovale su u celini takođe
detaljnim odgovorima (primera Bač, Bački Petrovac,
Kanjiža, Beočin), a neke su, u zavisnosti od pitanja,
ponekad pružile korektne i precizne podatke, ali su, sa
druge strane, u odgovorima na pojedina pitanja pružili
šture ili birokratske odgovore, ili su neke od njih potpuno
uskratile. Upadljivo je da su među popunjenim upitnici­
ma i odgovorima lokalnih uprava u brojnim slučajevima
pitanja o broju zaposlenih u lokalnom javnom sektoru
– ostavljena bez odgovora, ili su oni bili nepotpuni (pri­
mera radi Alibunar, Sečanj, Zrenjanin, Kovin, Temerin,
odnosno Bečej, Sombor, Srbobran, Novi Sad, Plandište,
Vrbas), a uočljivo je da se po svemu sudeći “najbolnije”
pitanje za lokalne vlasti odnosi na broj zaposlenih u jav­
nim preduzećima. Dok su neke lokalne sredine potpuno
“zaboravile” da pruže taj odgovor (primera radi Sombor,
Novi Sad, Zrenjanin…) ili druge koje su ih prosledile sa
“krnjim”podacima, pojedine opštine su upravo o broju
zaposlenih u javnim preduzećima pružile izrazito doku­
mentovane odgovore, sa tačnim brojem zaposlenih po
svakoj pojedinoj javnoj ustanovi ili preduzeću (Pećinci), a Žitište je u tom pogledu otišlo još dalje, pruživši
i tačan pregled zaposlenih po pojedinim javnim usta­
novama i preduzećima u zavisnosti da li su angažovani
na određeno ili neodređeno vreme. Među odgovorima
lokalnih uprava, osim jednog broja sa šturim, skromnim,
ili nepotpunim odgovorima u upitnicima, može se uočiti
i da su neke sredine u pružanju informacija od javnog
značaja to učinile na izrazito birokratski način, sa čes­
to preopširnim i nepreglednim odgovorima preopte­
rećenih brojevima službenih listova, suvišnim citatima
delova raznih odluka i pravilnika (recimo Novi Sad), a da
su istovremeno pojedini odgovori i podaci prenebreg­
nuti ili su činjenice nepotpune.
Ima i pojedinih odgovora lokalnih uprava koji su
u najmanju ruku začuđujući, gotovo neverovatni. Tako
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
25
su, recimo, iz Srbobrana odgovorili da podatke o bro­
ju zaposlenih u lokalnim javnim preduzećima “Opštin­
ska uprava nema”, a iz Bačke Palanke da su izveštaji o
službenim putovanjima i troškovima reprezentacije pod­
nošeni rukovodiocima organa i organizacionih jedinica
u okviru opštinske uprave “ali isti nisu dostupni javnos­
ti”. Apsurdan je, recimo, odgovor uprave u Zrenjaninu
(između ostalog, grada čijim je žiteljima zbog prisustva
arsena već 10 godina zabranjeno da vodu iz vodovoda
koriste za piće) u kojem se na zahtev da uprava preci­
zira “koje glavne probleme prepoznaje u infrastrukturi
lokalne samouprave, šta su uradili da te probleme reše
i šta planiraju da čine” doslovno navodi: “Gradska upra­
va grada Zrenjanina ne poseduje tražene informacije”!
U kategoriju “čudnih” pojedinačnih odgovora spada i
odgovor nadležnih iz Plandišta o podnošenju izveštaja
o službenim putovanjima i reprezentaciji (“Izveštaje o
službenim putovanjima i troškovima reprezentacije smo
davali MUP policiji – Inspekcija za privredni kriminal i
dostupni su”), dok je u celini gotovo neverovatan “is­
punjen” upitnik koji je lokalna uprava Temerina vratila,
u vidu njegove kopije sa izrazito šturim i nepotpunim
odgovorima koje je na margini i između redova odštam­
panih pitanja – načelnica tamošnje opštinske uprave
jednostavno pribeležila olovkom!
„Polutransparentnost” lokalnih samouprava
Iako se može zapaziti nastojanje jednog broja
opština da pružaju podrobne informacije građanima i
da ispunjavaju obavezu da javnosti polažu jasne račune
o svom radu (među kojima je lider i nadalje Inđija), kao i
napori jednog broja lokalnih uprava da unapređuju svo­
je standarde transparentnosti, istovremeno je uočljiva i
„samodovoljnost” i netransparentnost brojnih lokalnih
samouprava. Postoji jedan broj opština koje su gotovo
„zacementirale” svoju netransparentnost i koje su izra­
zito (samo)zatvorene. Među njima je i Ada (uskratila
odgovore i iz upitnika), koja na svojoj prezentaciji infor­
macije ažurira samo kada su u pitanju formalne odluke
opštinskih organa ili vesti koje svedoče o uspesima, a
da je istovremeno, kao po „tradiciji”, izuzetno zatvore­
na prema medijima, koje, osim vlasti („pre godinu i po
dana smo se povukli iz medija i koristimo samo lokalne”)
izbegavaju čak i predstavnici opozicije. Poseban slučaj u
netransparentnosti lokalnih vlasti i zatvorenosti pred­
stavljaju i Mali Iđoš i Čoka. (Ne)transparetnost lokalnih
vlasti najbolje ilustruje član 41. Odluke o opštinskoj upra­
vi opštine Mali Iđoš, usvojen krajem 2012. godine, a koji
glasi „Opštinska uprava može uskratiti davanje informa­
cija ako njihova sadržina predstavlja državnu, vojnu,
26
n
službenu ili poslovnu tajnu“. Da li je neka informacija
po nekom od ovih kriterijuma tajna, „odlučuje načel­
nik opštinske uprave“. Takođe, opština Čoka je objavila
i informator o svom radu, ali u odeljku o dostupnosti
informacija od javnog značaja navodi da može da uskrati
pristup traženim podacima ako ona oceni da to ipak nije
u interesu zajednice. Na pitanje koji su najčešće traženi
podaci na osnovu Zakona o slobodnom pristupu infor­
macijama od javnog značaja, predstavnici opštine kažu
da su to „uglavnom pitanja u vezi sa radom lokalnih
organa vlasti”. Ima i drugih primera gde je otežano, ili
nemoguće doći do odgovora. Primera radi, u Opovu
predstavnici opozicije navode: „Šta ćete dalje, kada od
opštinske uprave tražimo da nam dostave, po Zakonu o
pristupu informacijama od javnog značaja, koliki je broj
njenih zaposlenih, pa ne dobijamo odgovor...”
I pored obaveze državnih organa, pa i lokalnih
samouprava, da svoj rad učine transparentnim, infor­
macije na zvaničnim prezentacijama se i po obimu,
sadržaju, argumentaciji i širini veoma razlikuju, ali i po
njihovoj ažurnosti. Primera radi, na sajtu Opova se vesti
ažuriraju jednom mesečno, u Baču nema postavljenih
novih vesti ni po deset dana, u Sremski Karlovcima, iako
je sajt modernizovan više puta, i dalje nema svežih vesti.
U Malom Iđošu, iako se opštinskom odlukom izveštaji
o radu opštinske uprave, skupštine opštine i opštinskog
veća objavljuju na godišnjem nivou – poslednji dostup­
ni datiraju iz 2008, 2009. i 2010. godine. Na portalu
Sečnja nema odluka opštinskog veća i skupštine, niti
informacija o radu opštinske administracije. Konačno,
da nivo transparentnosti vlasti ponekad može da zavi­
si i od (ne)uspešnosti realizovanih projekata, pokazuje
i primer iz Čoke i svedočenje novinarke: „Istražujući
projekat (neuspele) izgradnje trim-staze, naišla sam na
poteškoće. Zvaničan odgovor koji sam dobila bio je da
‘nisu uspeli da pronađu sporni izveštaj’.”
Odnos prema javnosti u radu, vladajuća koalicija
Kule pokazala je i odlukom o prekidu direktnih prenosa
sednica putem Radio Kule i TV Kule, nakon svega nekoli­
ko meseci otkako su većinom glasova odbacili odluku o
„medijskom mraku“ svojih prethodnika. I pored najava
da će rad skupštine u ovom mandatu biti javan i trans­
parentan, uz obrazloženje „da pojedini odbornici opo­
zicije zloupotrebljavaju govornicu za maliciozne ocene
i izjave čime narušavaju ugled skupštine i cele opštine“,
odbornici većine glasali su za ukidanje direktnih preno­
sa. Takođe, u Novom Kneževcu vladajuća odbornička
većina nije prihvatila predlog iz opozicionih redova da
se skupštinske sednice direktno prenose na lokalnom
kanalu kablovske televizije iako za to postoje tehnički
uslovi, a taj zahtev je bio obrazložen potrebom objektiv­
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
nog informisanja građana, sa ocenom da „iako se sed­
nice snimaju, građani gledaju cenzurisane izveštaje”. U
Novoj Crnji se, opet, iz redova opozicionih odbornika
koji vlast optužuju za rasipanje novca iz ionako siromaš­
ne opštinske kase, ukazuje na manir upravljanja opšti­
nom koji podrazumeva da su neke skupštinske sedni­
ce zatvorene za javnost, kako se to, recimo, dogodilo
septembra prošle godine, kao i na primere zakazivanja
sednice nepuni dan uoči održavanja, bez razloga za hit­
nost, ili načina formulisanja dnevnog reda kako bi da se
prikrio stvarni značaj odluka koje se donose. Indikativno
je i to da u Plandištu novinari nisu bili pozvani na sed­
nicu opštinske skupštine na kojoj se usvajao rebalans
i budžet za narednu godinu, što je ranijih godina bila
praksa. O toku te važne sednice građani su ovog puta
informisani u nekoliko rečenica iz opštinskog kabineta,
što može biti i odgovor na pitanje koliko je rad lokalne
samouprave transparentan.
Sa druge strane, u pojedinim sredinama zabeležene
su i neke nove inicijative za povećanje transparentnosti
rada lokalnih vlasti. Tako je, iako malobrojna, opozicija
u Pančevu uspela da progura ideju o “Danu za pitanja”,
to jest specifičnoj sednici na kojoj predstavnici Grad­
skog veća, ali i direktori javnih preduzeća pred javnošću
odgovaraju na pitanja građana. Na “Dan za pitanja”
predstavnici izvršne vlasti, direktori JKP i ustanova čiji
je osnivač grad javno odgovaraju na pitanja odbornika.
Žitištani na sajtu mogu uživo da prate sednice skupšti­
ne opštine, a kasnije i da pogledaju snimke. U Novom
Sadu je, opet, uz podsećanje na značaj javnosti u radu
i podele odgovornosti, posebno u slučaju velikih vla­
dajućih koalicija, predsednik gradskog parlamenta (iz
redova SPS) najavio da će pozvati stranke – koalicione
partnere da stave predizborne programe na skupštinski
sajt, kao i uporedno ono što su do sada uradili. Zasad
nije poznato da li će mogućnost ovakvog „bilansiranja”
biti i ostvarena.
Praksa lokalnih samouprava da građanima i jav­
nosti redovno i precizno polažu račune u trošenju javnih
sredstava veoma se razlikuje i često međusobno nije
ni uporedova. Dok, primera radi, u Beloj Crkvi građani
na zvaničnoj prezentaciji ne mogu da se obaveste ni o
sadržaju službenih listova, niti o budžetskoj odluci, dot­
le se na primer u Inđiji izveštaji o službenim putovanji­
ma i reprezentaciji kumulativno za svaki mesec iskazuju
na zvaničnom sajtu opštine kroz izveštaje o izvršenju
budžeta, ili se, recimo, u Apatinu na zvaničnoj opštin­
skoj internetskoj stranici svakog meseca objavljuje broj
zaposlenih po svim osnovama i zbirni iznos njihovih
mesečnih zarada u opštinskoj upravi (iako apatinska
opozicija sumnja u tačnost iznetih podataka). Iako se, u
celini gledano, standardi u odnosu lokalnih vlasti prema
transparentnosti u trošenju javnog novca ipak poveća­
vaju, u brojnim sredinama se periodični izveštaji o rea­
lizaciji budžeta, jasne stavke o različitim budžetskim
rashodina ili javne nabavke ne stavljaju na uvid javnosti,
ili se to čini neažurno i otežano.
Primera radi, u Adi su odluke o izvršenju budžeta
postavljene na sajt tek nakon novinarskog insistiranja
jer, navodno nisu znali da je i to potrebno, U Sremskoj
Mitrovici takođe nema izveštaja o realizaciji budžeta
na internet portalu, u Čoki nedostaje završni izveštaj,
u Bačkoj Topoli nema informacija o realizaciji budžeta,
nisu dostupni ni izveštaji o službenim putovanjima.
U Kuli periodični izveštaji o izvršenju budžeta takođe
nisu dostupni na sajtu, u Rumi su izveštaji o realizaciji
budžeta neažurni, u Sremskim Karlovcima su izveštaji o
službenim putovanjima i reprezentaciji nedostupni jav­
nosti, u Sečnju je, recimo, do odluka o javnim nabavka­
ma i troškovima administracije moguće doći u pisarnici,
a ne i elektronskim putem. U Malom Iđošu se odluke
o budžetu i rebalansima objavljuju na zvaničnoj inter­
netskoj prezentaciji nepristupačno, u okviru obimnih
službenih listova, na zvaničnom sajtu nema objavljenih
postupaka javnih nabavki opštinske uprave, niti perio­
dičnih izveštaja o izvršenju budžeta, niti završnih računa
od poslednjeg objavljenog 2010. godine...
Odnos prema lokalnom informisanju i medijima
Ukupna slika u oblasti informisanja na lokalnom
nivou u Vojvodini izuzetno je šarolika po različitim osno­
vama – od brojnosti lokalnih medija u pojedinim sre­
dinama, njihove vlasničke strukture, visine sredstava
koje opštine izdvajaju za lokalno informisanje i učešća
tih sredstava u lokalnim budžetima, po statusu različitih
medija u podeli lokalnog informativnog dinara, načina
na koji se dodeljuju ta sredstva, odnosa lokalnih vlas­
ti prema medijima, njihovom kvalitetu... Primera radi,
postoje opštine u kojima uopšte nema, ili jedva da tek
postoje neki lokalni mediji (Plandište, Žitište, ili Bač),
dok se recimo u Subotici na konkurse prijavljuje 20
lokalnih medija. Neke opštine, prema podacima njiho­
vih uprava, recimo, tokom prošle godine uopšte nisu
izdvojile ni dinar za lokalno informisanje, ili nisu realizo­
vale takav konkurs (Nova Crnja, Senta, Bečej), dok je sa
druge strane, recimo, u Novom Sadu za lokalno informi­
sanje izdvojeno 0,66 budžeta, što zbog veličine budžeta
iznosi – nešto više od 141 miliona dinara.
Na osnovu podataka o budžetskom izdvajanju za
lokalno informisanje koji su za potrebe novinarskog
istraživanja dostavljeni iz ukupno 39 lokalnih samoupra­
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
27
va (bez podataka za Adu, Belu Crkvu, Odžake, Titel,
Vršac, kao i Temerin) za lokalno informisnje u 2013.
godini je 39 vojvođanskih samouprava iz svojih budžeta
izdvojilo ukupnu sumu u iznosu od približno 719,3 mili­
ona dinara, ili oko 6,2 miliona evra. Prosečno su, dakle,
lokalne samouprave u Vojvodini pojedinačno iz svojih
budžeta za lokalno informisanje izdvojile nepunih 18,5
miliona dinara, ili oko 160 hiljada evra. Razlike među nji­
ma su naravno velike, često višestruke, zavisno i od veli­
čine opština, njihove ekonomske snage i lokalne medij­
ske sfere. Tako je, na primer, u odnosu na novosadskih
141 milion, ili recimo subotičkih 85 miliona, u opštini
Opovo izdvojeno svega nešto više od 558 hiljada dinara,
u Sremskim Karlovcima oko milion, a u Srbobranu 1,6
miliona.
Da u pogledu finansiranja lokalnog informisan­
ja često postoje značajne razlike i u slučaju opština sa
uporedivim brojem stanovnika i njihovih budžetskih
sredstava, pokazuje i primer Bečeja i Novog Bečeja.
Dok nadležni u Bečeju (preko 37 hiljada stanovnika,
1,4 milijarde dinara budžeta) tvrde da konkursi u oblas­
ti informisanja uopšte „nisu realizovani”, dotle se u
Novom Bečeju (24,5 hiljada stanovnika, 1,05 milijardi
dinara budžeta) za lokalno informisanje izdvajaju cela
dva procenta opštinskog budžeta. Razlike, dakako, valja
tumačiti ne samo u svetlu ukupnog odnosa lokalnih
vlasti prema informisanju, nego i u kontekstu činjenice
da recimo opština Bečej nema lokalni medij kojem je
osnivač, za razliku od Novog Bečeja sa javnim predu­
zećem Radio NB. Što – i po ovom primeru – svedoči o
povlašćenom statusu lokalnih medija koji su vlasništvu
opština, ali i o ukupnom odnosu opština prema informi­
sanju u lokalnoj zajednici. Takođe, isti je slučaj i sa Sen­
tom, koja ima nešto manji broj stanovnika i budžetskih
sredstava od Novog Bečeja, a gde se uopšte ne izdvajaju
sredstva za lokalno informisanje, ali gde nema ni medija
u opštinskom vlasništvu.
Po procentualnom učešću finansiranja lokalnog
informisanja u ukupnom budžetu opštine se takođe
značajno razlikuju. Sa bezmalo šest odsto budžeta
(5,94%) za lokalno informisanje, Beočin je opština sa naj­
većim procentom izdvajanja za sadržaje lokalnih medija.
Među ukupno 39 opština koje su precizirale procenat
svoh budžetskog izdvajanja za lokalno informisanje, naj­
brojnije (12) su lokalne samouprave koje za ove name­
ne izdvajaju od nula – do pola procenta svojih budžeta i
to su uglavnom siromašnije opštine, ali su među njima
i Sombor i Zrenjanin. Deset opština i gradova za lokal­
no informisanje izdvaja između 0,5 do jednog procenta
budžeta, 12 lokalnih samouprava za ove namene izdvaja
između 1 i 2 procenta, dok preko dva odsto budžetskih
28
n
sredstava za informisanje, osim Beočina, izdvajaju Irig,
Kovačica, Sečanj i Vrbas. Takođe, uočljiva je u pojedinim
sredinama i tendencija smanjivanja opštinskog dinara
namenjenog informisanju. Recimo, osim što je u Bečeju on i uskraćen, u Pančevu je za godinu dana učešće
medijskog dinara u budžetu sa 1,43% spalo na 1,25%, a
u Bačkoj Palanci će ove godine RTV BAP iz budžeta dobi­
ti 22 miliona dinara, što je za čitavih 10 miliona manje
nego prethodne godine.
Ključna karakteristika finansiranja informisanja na
lokalnom nivou je apsolutno privilegovan i povlašćen
status medija u kojima su same opštine osnivači, odnos­
no vlasnici. Gotovo po pravilu, ovi opštinski mediji povla­
če lavovski deo lokalnog novca namenjenog informisa­
nju, a preostali na lokalnoj medijskoj sceni dele koliko
i ako pretekne. Tako je, na primer, u Bačkoj Topoli za
funkcionisanje Javnog informativnog preduzeća Bačka
Topola obezbeđeno više od 18 miliona dinara (14 milio­
na iz budžeta i 4 miliona iz drugih prihoda), dok je svim
ostalim medijima na raspolaganju svega 2 miliona dina­
ra, u Novom Bečeju od 16 miliona 14 miliona dinara ide
za JP Radio NB, u Pančevu RTV Pančevo takođe dobija
ubedljivo najveći deo sredstava iz budžeta. Zanimljivo je
i da opštinska uprava u Staroj Pazovi tvrdi da se za sve
medije izdvaja 0,58 odsto budžeta, iako prema novinar­
skim istraživanjima samo JP RTV Stara Pazova iz budžeta
dobija oko 38 miliona dinara (od toga za plate oko 16
miliona, a za honorarne ugovore oko 8,7 miliona dina­
ra), što znači da više od 1 odsto budžeta ide samo na
RTV Stara Pazova, dok se za ostale medije izdvaja dras­
tično manje novca. U Vrbasu je, opet, opštinski medij
privilegovan ne samo u finansijskom smislu, pa su tako
i na konferenciju za štampu nove lokalne vlasti nakon
izbora poziv dobili samo novinari iz medija „na opštin­
skim jaslama”.
Primeri i iz drugih vojvođanskih sredina pokazuju
finansijski povlašćen status medija koji su u vlasništvu
opština, a da se u uslovima ionako suženih materijalnih
okvira za lokalno informisanje preostali mediji bore na
tržištu za golo preživljavanje, dok nekima ni to ne uspe­
va. Primera radi, u Bačkoj Topoli, gde JIP dobija 18, a
svi ostali mediji zajedno 2 miliona dinara iz opštinske
kase, tamošnji RTV Omega zbog oskudnih sredstava i
problema sa finansiranjem više ne emituje program. Sa
druge strane, ovakav način finansiranja informisanja na
lokalnom nivou i materijalna zavisnost medija u opštins­
kom vlasništvu dovela je do toga da su ovi mediji posta­
li produžena ruka i glasnogovornici lokalnih vladajućih
elita. Brojna su svedočenja da lokalni informativni dinar
ide samo „poslušnima”, a da se onda takvi mediji, u naj­
boljem slučaju, suzdržavaju od kritičkog izveštavanja i
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
„suvišnih” pitanja. „Podrška lokalne samouprave medi­
jima stiže samo onima koji plasiraju pozitivne informa­
cije o opštinskoj vlasti. Mediji mogu računati na finan­
sijska sredstva iz budžeta opštine samo ako pišu, govore
i snimaju afirmativne emisije o lokalnoj vlasti. Nezavis­
nost medija na lokalu ne postoji, a to ugrožava i njihov
opstanak” – ističu recimo sagovornici iz Odžaka. Slično i
onima u Rumi, koji svedoče da je finansiranje uglavnom
onih medija koji ne neguju kritički odnos – zapravo bio i
ostao manir svih lokalnih vlasti, bez obzira na njihov stra­
nački amblem. Uostalom, najbolji pokazatelj o odnosu
lokalnih vlastodržaca prema informisanju i njihovim oče­
kivanjima da lokalni mediji treba budu sredstvo njiho­
vog uticaja – jesu i smene i imenovanja novih čelnika
medija u opštinskom vlasništvu „po hitnom postupku”
nakon promene vlasti. Tako se i u Vrbasu, odmah nakon
izbora, među prvim promenjenim čelnicima javnih pre­
duzeća našao i direktor Informativnog centra, tako je i
u Baču, nakon prekomponovanja tamošnje vlasti, stara
garnutura javnog preduzeća Radio Bačka smenjena, a
nova direktorka netom imenovana na sednici skupštine
– koja je održana na gradskom trgu.
Način na koji se opštinski novac namenjen informi­
sanju građana dodeljuje je različit, ali se prema poda­
cima može konstatovati da je dodeljivanje ovih sred­
stava na osnovu raspisivanja javnih konkursa za medije
i odlučivanja nezavisnih komisija – na nivou incidenta
u vojvođanskim loalnim samoupravama. Da lokalne
vlasti raspisuju konkurse u ovoj oblasti (makar za deo
sredstava namenjenih informisanju, osim subvencio­
nisanja informativnih javnih preduzeća) potvrđeno je
jedino u Kanjiži, Bačkoj Topoli, Subotici, Temerinu i
Novom Sadu. Apsolutno dominira, dakle, praksa da se
u lokalnim sredinama sredstva za informisanje dodel­
juju putem ugovora sa medijima i medijskim kućama,
a odluke donose ili opštinska veća, ili predsednik opšti­
ne. Ima i slučajeva (Kovin, Šid, Sremska Mitrovica) gde
lokalne vlasti mešaju institut javne nabavke i ostvarivan­
je javnog interesa u oblasti informisanja, pa se tako deo,
ili celokupan iznos namenjen informisanju dodeljuje
putem postupaka javne nabavke „za potrebe pružanja
usluga javnog informisanja”.
Na ukupno gledano sumornoj lokalnoj medijskoj
sceni, sa uglavnom malim i retkim prisustvom nezavis­
nog i kritičkog izveštavanja (primera radi, u Rumi jedini
medij koji vrlo glasno kritikuje rad opštinskih čelnika –
portal grad-ruma.net, nije korisnik lokalnog budžeta), u
pojedinim vojvođanskim sredinama zabeleženi su i neki
posebno grubi slučajevi cenzure, pritisaka ili drugog
nezakonitog ponašanja nosilaca lokalne vlasti u odno­
su na medijsko izveštavanje. Tako su kovinski novinari
Procenat budžeta koji se izdvaja
za lokalno informisanje, AP Vojvodina 2013.
nedavno imali slučaj cenzure, kada im nije dostavljen
materijal sa sednice Skupštine opštine, na kojoj je usvo­
jena kontroverzna odluka da imenovani funkcioneri u
Kovinu nakon prestanka mandata ostaju zaposleni u
lokalnoj samoupravi. “Oni su imenovana lica i to je pro­
tivzakonito. Novinari na sednici nisu dobili materijal, a
onda se to pojavilo na njihovom sajtu jer ih na to oba­
vezuje zakon, nakon čega je izbio skandal” – posvedočili
su lokalni novinari. Drastičan slučaj zabeležen je i u Alibunaru, gde novinarka iz Radija Far (jedinog lokalnog
medija) svedoči o pretnjama zbog objava stavova Neza­
visnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Nezavisnog
društva novinara Vojvodine (NDNV), koje, kako navodi,
lokalni „naprednjaci” doživljavaju kao „antirežimske”:
„Oni ne umeju da sarađuju sa medijima, već nam pre­
te. Pred Novu godinu sam imala poziv od predsednika
opštinskog odbora SNS, koji mi je govorio kako sam ja u
mafijaškoj organizaciji, nakon čega sam zvala policiju.
Poziv je usledio nakon što sam ja u etru čitala objave
NUNS i NDNV, što njima smeta. Isto je kao i za vreme
Slobodana Miloševića, kada su mediji znali šta mogu a
šta ne mogu da objave”. Još jedan slučaj skandalozne i
protivzakonite odluke lokalnih vlasti u oblasti informi­
sanja zabeležen je u Kovinu, koji su javna sredstva dode­
lili i piratskom radiju, budući da su u okviru postupka
javne nabavke za usluge javnog informisanja u raspode­
lu uključili i Radio H sa sedištem u Beogradu, koji nema
dozvolu za rad od strane Rebubličke radiodufuzne agen­
cije, a da je za njega izdvojeno pola miliona dinara iz jav­
nih sredstava.
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
29
EKONOMSKO I DRUGO OKRUŽENJE
Posrnula privreda
Uprkos horskih predizbornim obećanjima praktič­
no svih političkih aktera da će po zauzimanju vladajućih
pozicija na lokalu dovesti nove investicije i omogućiti
otvaranje novih radnih mesta, to se – osim retkih iz­
uzetaka pokazane preduzimljivosti, uglavnom u nekoli­
ko opština Srema – nije dogodilo. Dominantna je, dakle,
slika posrnule privrede, stagnacije i visoke nezaposle­
nosti žitelja vojvođanskih opština i gradova. U pojedinim
sredinama stopa nezaposlenosti beleži čak i dramatične
razmere. Primera radi, u Opovu ona iznosi 52 odsto, u
Sremskim Karlovcima tek procenat i po manje od toga,
u Čoki 45,60%, Novom Bečeju 40,60%, a stopa neza­
poslenosti između 30 i 40 procenata (među ukupno 26
opština koje su precizirale stopu nezaposlenosti) beleži
se u Šidu, Kovinu, Rumi i Sečnju.
O razmerama ekonomskog mrtvila svedoči i poduži
sumoran spisak lokalnih sredina u kojima u poslednjih
godinu dana nije uopšte bilo direktnih investicija (recimo
Irig, Novi Kneževac, Čoka, Kanjiža, Kikinda, Zre­njanin,
Senta, Srbobran, Kovin, Sremski Karlovci, Žitište, Bačka Palanka, Mali Iđoš, Opovo, Vrbas, Sombor, Šid,
Sečanj, Temerin...) I za „stanje duha” može biti ilustra­
tivno, recimo, svedočenje jednog od opštinskih čelnika
u Temerinu: „Možemo biti malo subjektivniji i reći da
smo u godini smanjenja prihodne strane budžeta uspeli
da održimo sve vitalne funkcije lokalne samouprave, u
kriznim vremenima, to je samo po sebi veliki uspeh”.
Simptomatična je i tužna ekonomska slika iz većih
gradova ili (nekadašnjih) industrijskih centara. Tako je
prošla godina bila jedna od najtežih u istoriji somborske
privrede koja je gotovo u celini u restruktuiranju, štraj­
kovi su se smenjivali kao na traci, a te “scene” zaobišle
su praktično samo javni sektor. Gotovo da nije bilo pri­
vatnog preduzeća iz koga se nije čuo “vapaj” neplaćenih,
a u poslednje dve godine Sombor nije dočekao ni jed­
nu ozbiljnu investiciju. U Vrbasu je u planu budžeta za
prošlu godinu bilo predviđeno ukupno 15 kapitalnih
projekata, koji su ostali ili nezapočeti, ili nezavršeni,
a u opštini Srbobran je tokom prošle godine na berzi
poslova tamošnje filijale NSZ ponuđeno osam radnih
mesta i to na određeno. U Subotici, koja je u ranijem
30
n
periodu uspevala da privuče nekoliko dobrih investicija
(lane recimo realizovana direktna investicija kompanije
Gordon od 20 miliona evra), prošla godina bila je poli­
tički najturbulentnija od uvođenja višestranačkog siste­
ma, pa je to u najvećoj meri i doprinelo činjenici da u
tom periodu u gradu niti bude započet novi, niti završen
neki stari kapitalni projekat, a u usvojenom budžetu za
2014. godinu ne postoji stavka koja se odnosi na dalje
opremanje Industrijske zone u Malom Bajmoku. Pančevci strahuju od moguće „socijalne bombe”, čekaju
sudbinu NIS-ove Rafinerije, HIP Petrohemije koja je u
restruktuiranju i Azotare čija je privatizacija prekinuta
– fabrike koje su su nekad pravile veći promet nego cela
Crna Gora, a čija budućnost je sada potpuno neizvesna,
a novih investicija za sada nema. U Kuli, iako se nekoliko
koalicija smenilo na vlasti na talasu obećanja o velikom
zaokretu, broj nezaposlenih je nastavio da raste i nakon
što su gotovo sve tamošnje fabrike odavno zatvorile
svoje kapije a sve pretvoreno u „braunfild“ potencijal
kapaciteta od čak 30.000 kvadratnih metara, spremnih
po principu „ključ u ruke“ za pokretanje proizvodnje, uz
pripremljenu industrijsku zonu od 85 hektara – samo
što očekivanja nisu ispunjena, a sve je ostalo na tome
da je jedna italijanska kompanija uplatila početkom
prošle godine depozit od 20 odsto za zemljište vredno
6 miliona dinara i ishodovala lokacijsku dozvolu, dok
radovi na izgradnji novog pogona planirani najkasnije na
proleće 2012. godine – do danas nisu počeli. U Novom
Sadu proteklu godinu karakteriše nedostatak kapitalnih
investicija, što vlast pravda komplikovanijim procedu­
rama javnih nabavki koje su stupile na snagu sredinom
godine („neki se nisu najbolje snašli”), dok uprava dale­
ko najvećeg grada u Vojvodini (pozivajući se na podatke
VIP Fonda – Fonda za podršku investicija u Vojvodini!)
uspeva da se pohvali direktnim investicijama tokom
prošle godine svega od oko pet miliona evra...
Među retkim pozitivnim izuzecima po privrednom
zamahu i dolasku većeg broja i značajnijih novih inves­
ticija nalazi se prvenstveno nekoliko opština iz Srema
(Stara Pazova, Sremska Mitrovica, Inđija, Pećinci), uz
još nekoliko sredina u kojima se takođe krenulo uzlaz­
nom linijom, ili se barem najavljuju novi investitori.
U Staru Pazovu su investitori već došli u velikom
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
Visina budžeta po glavi
stanovnika, AP Vojvodina 2013.
broju, ovde je oko 5,6 odsto od ukupnog broja stanovni­
ka nezaposleno, a prema rečima lokalnih čelnika, užurba­
no se radi na tome da se procenat još smanji. Koliko će
aktuelna vlast odgovoriti na taj izazov, znaće se, između
ostalog, kada Gorenje potvrdi najave o povećanju proiz­
vodnje i zapošljavanju novih radnika. Kompanija Delez,
za čiji distributivni centar je još u aprilu postavljen
kamen temeljac, zaposlenje 750 radnika najavljuje za
kraj godine, dok preduzeće Kvatro hauses paneli fabrički
pogon gradi u Golubincima (posao za 200 ljudi). Među
najbitnije strane investicije ubrajaju se i pogoni Skanije
i Milšpeda, a kako najavljuju u opštini, dogovoreno je i
javno-privatno partnerstvo sa jednom nemačko-austrij­
skom kompanijom i vrednost ovog posla trebalo bi da
bude više od 35 miliona evra.
Inđija je, takođe, već ranije pokazala da ume da
privuče investitore. Prošlog proleća otvorena je fabri­
ka za proizvodnju vodenih pumpi Grundfos, zaposlila
je 149 radnika, uz najavu dupliranja tog broja do kra­
ja ove godine. Najavljeno je i da će u fabrici grejača za
automobilska sedišta IGV posao dobiti još 330 radnika,
otvoren je i pogon kiparske kompanije Kostas A Zacha­
ria, i najavljeno zaposlenje više od 100 ljudi. Osim toga,
indonežanska kompanija Indofud kupila je zemljište u
severoistočnoj radnoj zoni na kojem će početi izgradnju
postrojenja veličine 25 hiljada kvadrata i gde bi posao
trebalo da nađe oko 200 radnika, u toku je izgradnja
Tehnološkog parka.
Sremska Mitrovica, sa aspekta investicija i privrede,
još uvek kaska za opštinama poput Inđije i Stare Pazove,
pa čak i Pećinaca, ali se naziru bolja vremena. Najavljen je
oporavak i ulaganje u farmu goveda u ponovo prodatom
preduzeću Mačva, vlast tvrdi da je postignut dogovor o
kupovini nekadašnjeg giganta klanične industrije Mitros,
a Sremska mlekara takođe čeka novog vlasnika. Ove dve
privatizacije bi, ako budu realizovane, trebalo da donesu
oko 500 radnih mesta, a isto toliko doneće dolazak svet­
skog dobavljača delova za automobile, Kuper Standard,
čija se fabrika gradi, a investicija je vredna oko 35 mili­
ona evra. Pominju se i tri nova investitora koji su dobili
građevinske dozvole. Izgradnju novih pogona trebalo bi
uskoro da počne italijanska Lames grupa, koja proizvo­
di podizače za stakla na automobilima, trenutno ima
80 radnika i radi u zakupljenoj hali, a prema najavama,
u njihovom poslovnom prostoru će raditi 226 radnika.
Nemački Bauhemik, proizvođač građevinskog lepka, koji
je zemljište kupio pre skoro dve i po godine, tražio je
dozvolu za gradnju pogona, a libanska kompanija VVT,
koja uskoro završava garni hotel u Sremskoj Mitrovici,
kupila je dva hektara građevinskog zemljišta i dobila
dozvolu za izgradnju pogona za preradu drveta.
Opština Pećinci je i ranije već bila destinacija koja
je privlačila pažnju investitora, kao i protekle, što znači
da je u toku realizacija investicije američke kompanije
Cummins, švajcarske kompanije Sika, nemačke Dr Oet­
ker, kao i australijske kompanije Doka, a sve u ukupnoj
vrednosti, kako navode u opštini, od 50 miliona evra.
Bez sumnje najvažnija investicija je ipak ona iz nemačke
kompanije Bosch, čija bi vrednost u narednih neko­
liko godina trebalo da iznosi 71 milion evra i oko 620
novih radnih mesta. U Pećincima je, inače, prošle jeseni
raspuštena lokalna skupština, a opštinom do martovskih
izbora 2014. upravlja Privremeni organ, iz kojeg su poru­
čili da je „najveći uspeh svakako to što uspevaju da obe­
zbede uslove za nastavak realizacije najveće investicije
u Srbiji, investicije nemačke kompanije Boš”. Međutim,
iako je ova fabrika trebalo već da počne da radi, to se do
danas nije dogodilo. Ni predsednik Privremenog organa
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
31
nije mogao da precizno kaže šta se dešava: „Fabrika je,
koliko sam informisan, u probnom radu i očekuje se zva­
ničan početak rada, ali za sva unutrašnja pitanja morate
se obratiti predstavnicima Kompanije Boš“.
Među opštinama u kojima se u privrednom smis­
lu krenulo uzlaznom linijom i gde se najavljuju nove
investicije su i Odžaci, gde je u poslednje dve-tri godine
pokrenuta privreda koja je bila zapala u totalnu depre­
siju, a najeksponiranija investicija bila je svakako ona iz
kanadske fabrike za proizvodnju sedišta za automobile
Magna siting, a i industrijski gigant Hipol u poslednje tri
poslovne godine povratio je deo „stare slave” i na putu
je da ponovo postane vodeći hemijski kompleks na ovim
prostorima. U Beočinu su prošle jeseni tamošnja kom­
panija Lafarž i preduzeće Agrogrnja potpisali ugovor o
prenosu vlasništva nad građevinskim zemljištem u zoni
Beočin biznis parka, u svrhu investicionog ulaganja za
izgradnju pogona. U okviru beočinskog Lafaržovog Biz­
nis parka trenutno posluju tri investitora, a dolaskom i
četvrtog, ukupno će biti obezbeđeno 350 novih radnih
mesta. Dobijena je i donacija USAID-a za izradu glav­
nog projekta za infrastrukturno opremanje Nove indu­
strijske zone, odobrena na osnovu javno-privatnog
part­nerstva sa Lafaržom. U Vršcu se, opet, hvale da
je u saradnji sa županijama koje se graniče sa Srbijom
iz susedne Rumunije u ostvarivanju IPA projekata u ovu
južnobanatsku opštinu uloženo više od deset miliona
evra, najavljuje se početak izgradnje biznis inkubatora,
centra u kojem treba da počne posao na desetine malih
i srednjih preduzeća, a u industrijsko-tehnološkom par­
ku, placeve su kupile strane kompanije za otvaranje
pogona u oblasti farmaceutike. Apatin, koji se, inače,
hvali da je „prvi napravio javno-privatno partnerstvo u
Srbiji oko izgradnje pijace, i to pre sedam godina” spada
među one sredine u kojima se sanjaju veliki projekti, a
sada se tvrdi da za izgradnju tamošnje luke „imaju zain­
teresovane investitore iz Švajcarske i Francuske”, kao što
još neke od opština najavljuju i sanjaju – makar i manje
investicije.
U kreiranju dobrog lokalnog poslovnog ambijenta,
privlačenju investicija i pokušajima da razviju lokalnu
ekonomiju i smanje broj nezaposlenih – po agilnosti i
predusretljivosti, uslovima, pogodnostima, ali i efekti­
ma – razlike su prisutne gotovo od opštine do opštine,
često i veoma značajne. S jedne strane, recimo, Som­
boru nije mnogo pomoglo što ima sertifikat „Povoljno
poslovno okruženje”, sa druge strane je recimo Inđija sa
svojom već poznatom predusretljivošću, pogodnostima
i brzinom sređivanja dokumenata za investirore protek­
lih godina dovela stotine miliona evra investicija, dok je
u Kuli katalog sa ponudama ogromnih povšina za braun­
32
n
fild i grinfild investicije ipak zasad završio neslavno...
Brojne su i opštine koje su uvele različite stimulativne
mere, od uslova za plaćanje naknada pod povoljnim
uslovima - sve do potpunog oslobađanja od komunalne
takse za investicije – a efekti su ipak različiti. U Sremskoj
Mitrovici je, recimo, formiran tim u lokalnoj samoupra­
vi koji je zadužen za pružanje pomoći investitorima u
prikupljanju dokumentacije, Kanjiža ima svoj poseban
sajt posvećen privlačenju investicija, opština Odžaci se
na svom veb sajtu potrudila da korak po korak objas­
ni proces prolaska kroz birokratski aparat, sa tačnim
opisom koji dokument se nabavlja kod koje institucije,
Vrbas planira uvođenje jedinstvenog šaltera za izdavan­
je građevinskih dozvola investitorima...
Evidentne su i značajne razlike oblasti kulture
pisanja projekata, ali i po osposobljenosti i kapacite­
tima lokalnih administracija. Ima čak opština (recimo
Irig) gde je taj posao u velikoj meri prepušten nevla­
dinim organizacijama, dok su sa druge strane neke pravi
šampioni u kreiranju projekata. Vodeća je, recimo, u toj
oblasti, ali i po broju napisanih lokalnih strateških doku­
menata i nadalje opština Novi Bečej, gde je Kancelarija
za lokalni ekonomski razvoj samo tokom prošle na kon­
kursima učestvovala sa 89 projekata. Posebne kancela­
rije za pisanje projekata, inače, ima preko polovine voj­
vođanskih opština. Među 40 lokalnih samouprava (koje
su prosledile svoje odgovore na upitnik) u 25 postoje
posebne kancelarije za pisanje projekata. Takođe, u ovih
40 upitnika, čak je 19 uprava odgovorilo da iz opštinske
kase lane nisu izdvojili ni dinar subvencija za nova radna
mesta, a među njima su (recimo Čoka, Opovo, Ruma,
Kovin) i one koje imaju izrazito visoku stopu nezapo­
slenosti.
Poljoprivreda kao potencijal
Mada u daleko najvećem broju (36 od 45) voj­
vođanskih opština u ukupnoj njihovoj površini poljo­
privredne imaju udela sa preko tri četvrtine i mada u
značajnom broju ovih sredina veliki broj stanovnika živi
od poljoprivrede, ukupna slika ipak govori o tome da
se mnoge opštine, i pored privredne stagnacije, visoke
nezaposlenosti i izostanka novih proizvodnih investi­
cija još uvek nedovoljno oslanjaju na svoje potencijale
u oblasti poljoprivrede, ili da one u podsticanju ove
razvojne mogućnosti čine spore i skromne korake.
Za razliku od, recimo, Sente ili Novog Bečeja, koje
su u proteklih godinu dana ipak formirale svoje poljo­
privredne fondove, to recimo nije ni nadalje učinjeno
u Čoki, opštini koja ima problem sa velikom nezaposle­
nošću i siromaštvom, propalom privredom i sve dužim
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
spiskovima socijalno ugroženog stanovništva, a koja
raspolaže sa oko 4,6 hiljada hektara obradivih površina
koje se izdaju u zakup te je, posmatrano iz tog ugla, po­
ljoprivreda dominantna grana privrede. Uprkos ranijeg
obećanja čelnika ove opštine o formiranju lokalnog Fon­
da za razvoj poljoprivrede, naime, on još uvek nije osno­
van, a opština podržava rad udruženja poljoprivrednika i
obezbeđuje im sredstva iz budžeta kao i svakom drugom
udruženju, ali s obzirom na finansijsku situaciju sredstva
nisu velika. Poljoprivrednici su, takođe, prepušteni sebi
i u Sečnju, gde se veći deo stanovništva i danas se bavi
poljoprivredom, a da opština istovremeno nema agrarni
budžet, a nema ni podsticaja za poljoprivrednike pojedi­
načno. Sav novac koji se sakupi od izdavanja državnog
zemljišta, naime, raspoređuje se prema godišnjem pro­
gramu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog
zemljišta za komasaciju, dobrovoljnog grupisanja parce­
la, odvodnjavanje i navodnjavanje, obeležavanje parcela,
uređenje atarskih puteva, poljočuvarsku službu ili kont­
rolu kvaliteta zemljišta. U Žitištu, opet, nema lokalnog
plana za razvoj poljoprivrede, a iz budžeta se okvirno za
ovu oblast izdvaja ukupno oko 20 odsto budžeta opšti­
ne, ako je suditi prema podacima dobijenim iz opštinske
uprave. Naime, ove godine je iz Fonda za razvoj poljo­
privrede izdvojeno 40 miliona dinara. Poljoprivrednici u
Žitištu najpoznatiji su po proizvodnji suncokreta, lucer­
ke, žita, pasulja i drugih kultura i pored toga što se ne
navodnjava više od pet odsto obradivog zemljišta, pa
često nastaju velike štete od podzemnih voda ili suša. I
pored toga, opština nema inovativnih planova za razvoj
poljoprivrede, a često trpi milionske štete od suše, kao
što je to bio slučaj u 2012. godini. Poljoprivreda je, čini
se, neopravdano zapostavljena i u Subotici, imajući u
vidu da je sa skoro 80 hiljada hektara, koliko ima u svom
ataru, među gradovima u kojima je ova grana privrede
najviše zastupljena. Istina, pri lokalnoj samoupravi je
formiran Fond za razvoj poljoprivrede, koji je od 2004.
godine dao ovdašnjim poljoprivrednicima 2,5 miliona
evra, ali je reč o kreditima, dok su direktne nepovrat­
ne investicije i podsticanje proizvodnje u potpunosti
izostali, što izaziva revolt među poljoprivrednim proiz­
vođačima okupljenim u više udruženja. Oni su nedavno
i zapretili drastičnim merama ukoliko se ovakav odnos
lokalne samouprave prema njima nastavi.
I među onim opštinama koje su formirale svoje
lokalne fondove za razvoj poljoprivrede ili koje imaju
ambicioznije planove u ovoj grani uočljive su razlike, bilo
po obimu budžetskog izdvajanja u ovoj oblasti, tako i po
realizaciji ovih stavki i u pogledu podsticaja poljopriv­
rednicima. Recimo, iako je u Novom Bečeju bilo plani­
rano da oko 10 miliona bude dodeljeno Fondu za razvoj
poljoprivrede - realizovana je samo desetina iznosa tih
sredstava. U Inđiji se nadaju da će ova privredna grana
biti jedan od pokretača budućeg privrednog razvoja, pla­
novi su veliki, ali su ulaganja u poljoprivredu i dalje mala
(0,67% godišnjeg budžeta). Sa druge strane, U Sremskoj Mitrovici je lokalni budžet za poljoprivredu u 2013.
godini udesetostručen u odnosu na 2010. Opština izdaje
u zakup oko 4.000 hektara zemljišta, a na licitacijama je
cena zakupa po hektaru dostizala i do 60-70 hiljada dina­
ra. Sredstva od zakupa koriste se za infrastrukturu, poljo­
privrednu proizvodnju, subvencije za nabavku opreme i
osiguranje useva. Posebno pozitivna iskustva zabeležena
su u Bačkoj Topoli, koja se (sa budžetskim izdvajanjem
za poljoprivredu koji premašuje 20 procenata) zbog veli­
kog broja zemljoradnika ali i stočara trudi da na lokalu
doprinese razvoju ove privredne grane. Naime, osnivan­
jem lokalnog Fonda za poljoprivredu Bačka Topola nudi
bespovratna sredstva na konkursima i među prvim je
lokalnim samoupravama koje su osnovale ovakav finan­
sijski instrument. Fond je fleksibilan, pa tako svaki poljo­
privrednik može da nađe za sebe odgovarajući konkurs i
tako da unapredi proizvodne kapacitete svog gazdinstva.
Osnovni prihodi koji čine ovaj Fond su prihodi od zakupa
poljoprivrednog zemljišta. Na godišnjem nivou ovaj iz­
nos je približno 80 miliona dinara, a među objavljenim
konkursima su i ekološki projekti, odnosno unapređen­
je zaštite okoline u poljoprivredi. Pozitivna iskustva u
podsticanju poljoprivrednika, mada sa mnogo manjim
lokalnim budžetom, beleže i u Bačkom Petrovcu: „Sub­
vencionisali smo poljoprivrednicima kamatnu stopu za
kredite i omogućili da se komercijalne kamate banaka
ipak umanje, da to bude zaista atraktivno za naše pol­
joprivrednike i samo putem tih subvencionisanih kredita
redovno se plasira i preko 20 miliona dinara”.
Prema podacima dobijenim iz lokalnih uprava,
po budžetskim izdvajanjima za poljoprivredu gledano
po procentualnom učešću ovih sredstava u ukupnom
budžetu, inače, najveći deo lokalnih javnih sredstava
(69,28%) izdvaja se u Plandištu, dok Čoka, Kula i Nova
Crnja uopšte nemaju svoje agrarne budžete. Među dve
trećine lokalnih samouprava (30 koje su precizirale ove
odgovore) u 13 se za razvoj poljoprivrede izdvaja do tri
odsto lokalnog budžeta, u 11 opština između tri i šest
odsto, a iznad deset odsto ukupnog budžeta za poljo­
privredu se izdvaja u sedam opština (Bač, Bačka Topola,
Bački Petrovac, Opovo, Plandište, Senta i Srbobran).
U oslanjanju na poljoprivredne razvojne poten­
cijale u pojedinim sredinama su u podsticajima i una­
pređivanja ove oblasti uočljivi i primeri inovativnog
pristupa, mada su oni relativno retki. Recimo, u opštini
Bač je prijavljeno 2.200 individualnih poljoprivrednih
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
33
gazdinstava, što poljoprivredu neminovno stavlja na
vrh liste prioriteta (za razvoj poljoprivrede je u 2013.
godini izdvojeno više od 23 procenta budžeta), a pod­
rška lokalne samouprave sleduje i Centru za organsku
proizvodnju “Zdravo organiko” iz Selenče koja u sezo­
ni zapošljava i po nekoliko stotina radnika. Zahvaljujući
radu tamošnje Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj,
austrijska Agencija za razvoj odobrila je ovoj opštini Bač
projekat kojim se podstiče razvoj organske proizvodnje,
koji podrazumeva opremanje sušare za voće i povrće,
obuku onih koji će se baviti organskom proizvodnjom i
brendirati svoje proizvode. Novosadska uprava takođe
se hvali svojim podsticajnim merama za razvoj organ­
ske i kontrolisane poljoprivredne proizvodnje i sertifi­
kacije proizvoda sa geografskim poreklom, a u Novom
Bečeju su se okrenuli obuci mladih poljoprivrednih
proizvođača, sa probnim programom razvoja predu­
zetništva u poljoprivrednim inkubatorima za mlade.
Inovativan pristup zabeležen je u Inđiji, gde je lokalna
samouprava formirala bazu poljoprivrednih proizvođa­
ča sa izrađenim softverom i podacima o gazdinstvima,
kao i sistemom sms obaveštavanja poljoprivrednika o
aktuelnostima, subvencijama i podsticajima. Radi se na
oporavku zadrugarstva, povećanju zaposlenosti u ovoj
oblasti, uvođenju alternativnih izvora energije u poljo­
privredu, kao i izgradnji novih kapaciteta za preradu po
standardima Evropske unije.
Od izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta
u zakup opštine uspevaju da donekle prihoduju i pune
lokalne agrarne fondove, ali je izdavanje u zakup bio
u jednom broju sredina i predmet nezadovoljstava ili
sumnji da su se od zakupa najviše okoristili povlašćeni,
ili „veliki”, na uštrb malih poljoprivrednih proizvođača,
a ponegde je čak bilo i optužbi za neregularnosti i mal­
verzacije, kao što je to recimo bilo u Baču, gde su ovakvi
događaji i podstakli i na kraju doveli do prekompono­
vanja lokalne vlasti.
Poljoprivrednici iz Vrbasa, recimo, nezadovoljni su
jer se, prema njihovoj oceni, lokalna samouprava, bez
obzira ko je na vlasti, ponaša kao advokat tajkuna. Sum­
nje u neregularnosti počele su sredinom prošle godine,
još „u vreme” bivše vlasti (koja je na jesenjim izborima
promenjena) prilikom tzv. „nadele“ oranica vlasnicima
stočnih fondova i zalivnih sistema prema pravu prečeg
zakupa. Ogorčeni zbog ignorisanja njihovih sumnji u
ispravnost dokumentacije o zalivnom sistemu na osno­
vu kojeg je kompanija Karneks podnela zahtev za pravo
prečeg zakupa na gotovo 1.000 hektara oranica u Bačkom Dobrom Polju, grupa poljoprivrednika iz ovog sela
obratila se nadležnoj poljoprivrednoj inspekciji. Tokom
tri inspekcijska obilaska, utvrđeno je da zalivni sistem,
34
n
pa i osnovanost zahteva kompanije u većinskom vlasniš­
tvu MK grupe pokriva manje od polovine tražene povr­
šine. Ovim su delimično potvrdili sumnje da nadležna
opštinska komisija oranice u „nadeli“ velikim zakupcima
deli bez provere, verujući im na reč kada je u pitanju
broj grla stoke i ispravnost zalivnih sistema, a plan za
izdavanje oranica koalicije na čelu sa DS je ostao bez
saglasnosti nadležnog ministarstva. Nakon izbora i kon­
stituisanja nove vlasti, na čelu sa SNS, koja je paorima
obećavala u kampanji ispravljanje grešaka prethodnika
na vlasti i fer podelu, poljoprivrednici tvrde da je plan i
bivše i aktuelne koalicije – suštinski isti. Inače, od nešto
više od 7.306 hektara državnih oranica u Vrbasu, povr­
šina koju veliki zakupci, prvenstveno mesna industrija
Karneks i PP Sava Kovačević, dobijaju prema pravu pre­
čeg zakupa – raste iz godine u godinu.
U pokušaju da se pomogne manjim poljopriv­
rednim proizvođačima, u Adi je promovisan novi sistem
izdavanja zemljišta u zakup, sa ciljem da im se obezbe­
di što više mogućnosti, budući da su cene zemljišta za
kupovinu dosta skočile. Novi ađanski sistem predviđa
smanjenje granice koliko zemlje poljoprivrednici mak­
simalno mogu da uzmu u zakup sa 100 na 50 hektara,
što će omogućiti većem broju poljoprivrednika da dobi­
je zemlju u zakup. Takođe, opredelili su se i da državna
zemlja bude drugačije isparcelisana, pa je povećan broj
manjih placeva veličine izmedju 5 i 20 hektara. Takvih
parcela sada ima 140, za razliku od prethodnih godi­
na kada su placevi bili površine od 20 do 160 hektara,
kada su manja poljoprivredna gazdinstva ostajala bez
državne zemlje, jer nisu bila u mogućnosti da uplate ni
početnih 20 odsto učešća, a kamoli da licitiraju na povr­
šine te veličine.
Infrastruktura u besparici
I nadalje se u iznenađujuće velikom broju voj­
vođanskih lokalnih samouprava i čitavim naseljima žitelji
suočavaju sa osnovnim infrastrukturnim problemima. U
ovom domenu krilatica „ima plana – nema para”, karak­
teristična je praktično za sve lokalne uprave, što znači
ujedno i da, uz retke izuzetke, predizborna obećanja o
unapređenju lokalne infrastrukture uglavnom nisu is­
punjena, ili se u tome ozbiljno kasni. Lokalne uprave naj­
češće ističu da su njihove budžetske mogućnosti za ove
uglavnom zahtevne investicije nedovoljne i u razreša­
vanju osnovnih infrastrukturnih problema većinom
nade polažu u konkurse Fonda za kapitalna ulaganja Voj­
vodine, ili fondove ministarstava. Ilustrativan je, recimo,
primer Nove Crnje, gde, osim problema i sa elektrodis­
tributivnom mrežom, fekalna kanalizacija nedostaje u
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
svim naseljima, pa opština konkuriše kod ministarstava,
pokrajinskih sekretarijata, fondova, kako bi obezbedila
sredstva, ali samo kanalizacija u Srpskoj Crnji trebalo
bi da košta 600 miliona dinara, dok je prošlogodišnji
budžet predvideo 5 miliona, a po 200 miliona u naredne
dve godine, što će biti gotovo nemoguće. Prošlogodišnje
iskustvo pokazalo je i da je Pokrajinski fond za kapitalna
ulaganja imao ozbiljnih problema sa prilivom sredstava,
kao i da su, očigledno, lokalne nade u odnosu na repub­
lične izvore bile prevelike, dok su sredstva iz samodopri­
nosa manje-više svuda presahnula.
Ostalo je tako da i dalje veliki broj opština u Vojvo­
dini, ili čitavih njihovih naselja nema izgrađenu kanaliza­
ciju: Ada i Mol su tek sa 30 odsto pokriveni kanalizacij­
om, u opštini Bač naselja Vajska i Bođani su u planu tek
za ovu godinu, u opštini Bačka Palanka većina mesnih
zajednica još uvek čeka fekalnu kanalizaciju, u Sečnju je
ogroman problem sa podzemnim vodama i izlivanjem
septičkih jama, u Temerinu je potpuno izostao nastavak
izgradnje kanalizacije, u Beočinu ona još uvek nedostaje
u jednom delu naselja, nije završena ni u Novom Kneževcu, Žablju, u titelskoj opštini Lok i Gardinovci nemaju
kanalizaciju, u Žitištu problem nepostojanja kanaliza­
cije godinama pokušava da se reši, ali se nije daleko
odmaklo... Ozbiljne infrastrukturne probleme ima čak i
grad kao što je Subotica, gde je i dalje polovina grada
– posebno njegov severni deo – i dalje bez vodovoda i
kanalizacije, a uglavnom je reč o višedecenijskim stam­
benim blokovima koji nikada nisu do kraja legalizovani,
što koči izradu planske dokumentacije i radove, a da se
ne govori o tome da je od 720 kilometara saobraćajnica
u gradu svega 440 kilometara asfaltirano...
Sa nedostatkom zdrave pijaće vode, odnosno pri­
susustvom arsena, suočavaju se građani Bačkog Petrovca, rešenje se i nadalje traži, a nade polažu u IPA fon­
dove. Gotovo nijedno selo na teritoriji Sombora nema
ispravnu vodu za piće, pa su stanovnici naseljenih mesta
prinuđeni da kupuju flaširanu vodu ili se snabdevaju iz
cisterne koja jednom dnevno stiže u selo. Problem sa
sadržajem arsena u vodi većim od dozvoljene vrednosti
prvo je isplivao u Kljajićevu, a kasnije je korišćenje vode
iz seoskih vodovoda redom zabranjeno u Svetozaru
Miletiću, Čonoplji, Gakovu, Kolutu, Doroslovu, Staparu, Riđici, Aleksa Šantiću, Bačkom Monoštoru. Sna­
bdevanje cisternom je zasad jedino i najviše što ovim
selima lokalna vlast može da ponudi, jer radovi na iz­
gradnji fabrike vode ne teku planiranim tempom, pa su
danas radovi na magistralnom vodovodu stigli jedino do
“izlaza” iz Sombora.
Najdramatičnije probleme sa nedostatkom pijaće
vode i prisustvom arsena ima grad Zrenjanin, jer se
najveća lokalna investicija – izgradnja fabrike vode,
nije pomakla sa mrtve tačke. Prema nekim procenama,
građani Zrenjanina dnevno troše 20.000 evra za kupovi­
nu vode u flašama, a nedavno su se odlučili i za protest,
zahtevajući hitno rešavanje problema pijaće vode u tom
gradu u kojem je voda iz gradskog vodovoda zabranjena
za piće već 10 godina! Naime, odbornici Skupštine gra­
da usvojili su zaključak o obustavi daljih aktivnosti na iz­
gradnji fabrike, na osnovu ugovora potpisanog još 2012.
godine sa nemačkom firmom Vasertehnik (VTI), a posao
provere biće poveren spoljnom revizoru. Kao osnovna
prepreka izgradnji fabrike vode više od godinu dana bila
je državna garancija, koja je dobijena sredinom prošle
godine, a zatim su se pojavile i informacije o tome da
investitor navodno nije uspeo da iz vode, tokom prob­
nog perioda, eliminiše prekomernu količinu arsena i
bora, da će fabrika koštati znatno više od ugovorenih
26 miliona evra, kao i o raznim pritiscima. Ceo posao sa
Vasertehnikom u poslednjih godinu i po dana, primeću­
ju mnogi posmatrači, prati velika misterija, ima i opozi­
cionih mišljenja da se iza pokušaja opstrukcije izgradnje
fabrike vode „krije interes neformalnih grupa”, a sve je
više i priča o eventualnom raskidu ugovora, koji javnost
nije ni videla i da bi onda cela priča sa zrenjaninskom
fabrikom vode mogla da završi i na sudu, iako gradona­
čelnik kaže da „u partnerskim odnosima sud predstavlja
poslednje mesto na kojem se donosi odluka”.
Mada se infrastrukturne boljke vojvođanskih
samouprava ovde ni izbliza ne iscrpljuju, moguće je
zapaziti i da su u pojedinim sredinama tokom prošle
godine ipak učinjeni i neki pozitivni pomaci, doduše
uz pomoć sa strane. Recimo, jedno od predizbornih
obećanja – infrastrukturno opremanje ulica u opštini
Stara Pazova velikim delom je ispunjeno, asfaltiran je
dobar broj puteva i saobraćajnica, rekonstruisan put
prema Batajnici, izvesna je gradnja petlje kod Nove
Pazove prema Banovcima, počeli su da se izrađuju
i projekti za izgradnju kanalizacije. Treba dodati da se
dobar deo ovih radova realizuje zahvaljujući svesrdnoj
pomoći sa republičkog nivoa. U Titelu je, opet, puštena
u rad vodovodna mreža između Titela, Gardinovaca i
Loka, duga 30 kilometara, koja se svrstava u red kapi­
talnih investicija. Sredstva su obezbedili Fond za kapital­
na ulaganja Vojvodine i opština Titel, a o značaju inves­
ticije govori podatak da je ona srazmerna trećini novca
kojim je lokalna samouprava raspolagala tokom 2013.
godine. Čelnici Bele Crkve takođe su zadovoljni brojem
i značajem započetih i realizovanih projekata, a među
njima je izgradnja gasovodne mreže u Beloj Crkvi i svim
nase­ljenim mestima, izgradnja kanalizacione mreže
u Kruščici, početak rekonstrukcije lokalnog puta Bela
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
35
Crkva-Kusić. U Beočinu su, opet, zadovoljni donacijom
USAID-a za izradu glavnog projekta za infrastrukturno
opremanje nove industrijske zone u vrednosti od 70.000
američkih dolara, a sredstva su odobrena na osnovu jav­
no-privatnog partnerstva sa Lafaržom, kompanijom koja
je i inače glavna ekonomska uzdanica ove opštine.
U brojnim vojvođanskim sredinama (osim podiza­
nja svesti o značaju zaštite životne sredine, recimo kroz
izgradnju regionalnih deponija) uočljivo je i sve veće
okretanje obnovljivim izvorima energije. U Beočinu je
tako prošle godine položen kamen temeljac za izgradnju
prve solarne elektrane u Vojvodini, u koju će biti uloženo
1,5 miliona evra, sa kapacitetom od jednog megavata, a
investitor je slovačka kompanija Prima enerdži. U Plandištu je prošle godine zvanično započeta izgradnja prvog
vetroparka u Vojvodini, a u izgradnju vetrogeneratora
ušla je naftna kompanija NIS sa privatnim investitorom,
kompanijom Energovind, pa će nadomak Plandišta biti
izgrađena 34 vetrogeneraciona uređaja, skupa će košta­
ti oko 160 miliona evra. I u Alibunaru bi uskoro trebalo
da počne izgradnja vetroparka, a među ulagačima je i
belgijska kompanija “Elektravinds”, jedan od evropskih
lidera u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora. Kako
je ranije najavljeno iz pokrajinske vlade, Belgijanci imaju
nameru da u Alibunaru grade vetropark kapaciteta 48,3
megavata. U Odžacima bi, takođe, trebalo da stigne zele­
na energana: moderan energetski poduhvat pomi­nje
se na teritoriji sela Karavukovo, pa bi na deset hektara
trebalo da nikne solarna elektrana, Elektrovojvodina i
Elektromreža dale su pozitivno mišljenje za pripajanje
solarne elektrane na električnu mrežu, a protokolom,
koji je potpisan sa vojvođanskom vlašću, predviđa se da
češka kompanija Grin enerdži zakupi zemljište na naj­
manje 25 godina. I neke druge opštine (Kovačica, Ka­nji­
ža, Novi Bečej, Kovin) svoje lokalne energetske planove
i ambicije zasnivaju na obnovljivim izvorima energije.
Iako se u odnosu na kapitalne infrastrukturne
investicije radi o daleko manjim i simboličnim ulagan­
jima, može se ipak uočiti i napor, posebno nekih man­
jih lokalnih samouprava sa ograničenim budžetskim
mogućnostima, da u svojim sredinama ulažu u tehničku
modernizaciju, recimo u sisteme video-nadzora (prime­
ra radi Temerin, Čoka, Bačka Palanka). Posebno se u
tom pogledu izdvaja slučaj Žablja, koji nema ni 30 hilja­
da žitelja, a gde su obezbeđena sredstva za postavljanje
pet lokacija za besplatan pristup internetu, pored već
dva urađena, a potom i za sprovođenje video nadzora u
osnovnim školama u Žablju i Čurugu, sa čime ne mogu
da se pohvale ni mnoge daleko veće lokalne samoupra­
ve u Vojvodini. Besumnje među inovativne i primere
dobre prakse spada i primer iz Stare Pazove. Naime,
36
n
među prvima u Srbiji, Pazovčani planiraju da zamene
kompletnu uličnu rasvetu LED sijalicama, a projektova­
na godišnja ušteda po urađenoj Studiji opravdanosti je
na nivou izgradnje dva nova vrtića i rekonstrukcije neko­
liko saobraćajnica.
Izazovi socijalne zaštite
Nepovoljna socijalna slika, kao posledica posrnu­
le privrede, stagnacije i visokog nivoa nezaposlenosti
postavila je pred i inače ograničene i prenapregnute
lokalne budžete potrebu da u oblasti socijalne zaštite
odgovore na sve izraženije zahteve i potrebe rastućeg
dela stanovništva koje živi na rubu egzistencije. Sa
druge strane, širenje kataloga različitih socijalnih usluga
koje finansiraju lokalne samouprave u brojnim sredina­
ma, kao i potreba da se i zbog negativnih demografskih
kretanja i starenja stanovništva lokalne samouprave sve
izraženije angažuju u pružanju različitih usluga znači
ujedno i da su ograničeni budžetski okviri praktično u
svim sredinama na ovom polju – nedovoljni.
Primer da je, recimo, u Srbobranu propast neka­
dašnjeg prehrambenog giganta PIK Elan, oslonca lokalne
privrede, koji je nekada zapošljavao i pet hiljada radni­
ka, dovela meštane Srbobrana na vrata narodne kuhinje
koja je otvorena početkom 2013. godine, da je gotovo
1.000 žitelja Srbobrana lane ostvarilo pravo na novčanu
socijalnu pomoć, ili da, na primer, predsednik opštine
Titel svedoči da „zahteva za socijalnu pomoć ima toliko
da bi mogli otići u svaku drugu kuću u opštini da odnesu
socijalnu pomoć” – najbolje svedoči o pritisku „tranzici­
one socijale” u mnogim nekada značajnim industrijskim
centrima. Ilustrativna je i priča iz Čoke, nekadašnjeg
značajnog agroindustrijskog igrača, a opštineu kojoj kao
da je vreme stalo i koja danas zvanično beleži izuzetno
visoku stopu nezaposlenosti – približno 46 odsto, a da ni
u proteklih godinu dana nije uspela da pokrene proces
zapošljavanja građana koji su na ivici egzistencije. Veliko
siromaštvo dobro ilustruje polemika koju je Direkcija za
izgradnju opštine otvorila o sudbini jednog posečenog
hrasta, čije je deblo prečnika skoro dva metra, a težina
od oko četiri tone. Umesto da se od tog drveta izrade
skulpture, klupe, ili neki rekviziti za park, meštani Čoke
tražili da se drvo podeli među siromašnima kao ogrev...
U strukturi izdvajanja iz budžeta vojvođanskih
opština i gradova finansiranje socijalnih usluga procen­
tualno gledano razlikuje se, nekada i značajno. Najveći
procenat za ove namene, prema raspoloživim podaci­
ma, izdvajaju iz svog budžeta Plandište i Beočin (oko
osam odsto), a iznad pet procenata budžeta za finan­
siranje socijalnih usluga izdvajaju i Kikinda, Sombor,
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
Procenat socijalnih davanja iz budžeta,
AP Vojvodina 2013.
Ruma, Kanjiža, Stara Pazova, a tu je i Inđija sa tačno pet
odsto za finansiranje socijalnih usluga. Najmanje, gleda­
no procentualno po učešću u budžetu, za ove namene
izdvaja Temerin (0,20%), a među onima koji izdvajaju
manje od stotog dela ukupnog budžeta još su i Senta,
Novi Kneževac, Opovo, Sremska Mitrovica i Žitište.
Pred izazovima sve izraženijih potreba socijalne
zaštite, s jedne strane, i sve ograničenijih ili smanjenih
budžetskih okvira sa druge, lokalne samouprave na
različit način „laviraju”. U pojedinim sredinama uočl­
jiv je trend povećanja ovih izdvajanja, pa i uvođenja
novih socijalnih usluga. Primera radi, prema svedočenju
nadležnih, u Kuli je iz opštinskog budžeta 2012. izdvoje­
no 1,5 miliona za kupovinu ogreva, godinu docnije čak
3,5 miliona, a i sva ostala izdvajanja za socijalu drastično
su povećana i 2013. iznosila su oko 70 miliona dinara.
Prošlogodišnja izdvajanja za socijalu u Vrbasu u odnosu
na prethodnu godinu, kada su iznosila oko 80 miliona
dinara, porasla su za 20 miliona, a više od 130 Vrbašana
prehranjivalo se u narodnoj kuhinji koja je otvorena pre
četiri godine. Uzgred, u tanjiru onih koji se hrane iz istog
lonca nalazilo se, u skladu sa normativima javne nabavke
JNMB 26 (podaci sa www.vrbas.net/javnenabavke), tek
30 grama mesa...Sa druge strane, ponegde su se nadlež­
ni odlučili i za ukidanje pojedinih socijalnih usluga (Šid),
ili su se lokalne samouprave našle i u „socijalnim dugo­
vima”. U Kikindi – gde će inače u naredne dve godine
među kapitalne projekte spadati i kupovina kontejnera
za socijalno stanovanje – izmenjena je odluka o ostvari­
vanju prava na naknadu nezaposlenim porodiljama, pa
će one, umesto 12 meseci, iz opštinskog budžeta ubu­
duće dobijati mesečnu naknadu u iznosu od 10 hiljada
dinara, samo u toku šest meseci. Ova odluka doneta je
jer se u ovu godinu ušlo s dugom od milion dinara za ove
naknade iz prethodne godine. Takođe, ima tvrdnji da i u
Inđiji postoje dugovanja za određena socijalna davanja,
kao što je besplatan prevoz đaka.
Pored sve više „klasičnih” socijalnih usluga koje se
finansiraju iz budžeta, sve su brojnije lokalne sredine
koje u svoj katalog uvode i nove, ili inovativne socijalne
usluge za svoje meštane. U Novoj Crnji, gde se žale na
mali broj dece, boravak mališana u vrtićima je bespla­
tan, u opštini Sečanj, koja je u vrhu u Srbiji po staros­
ti stanovništva, zahtevi za specijalističkim pregledima i
leče­nji­ma su češći nego na drugim mestima, pa otuda
opština finansira deo putnih troškova pacijenata do
Zrenjanina i deo zdravstvenih usluga, a u Apatinu je
opština, prema svedočenju njenog predsednika, mno­
gim radnicima koji su ostali bez posla posle privatizacija
obezbedila povezivanje radnog staža: „Kao i otpremni­
ne, tako da su poneki dobili i po pet hiljada evra, s čim
su mogli da pokrenu neki posao, a upravo nedavno smo
za preko 70 ljudi povezali radni staž”. U opštini Alibunar
funkcioniše besplatan prevoz za učenike, studente, pen­
zionere i socijalno ugrožene osobe, u Baču su, osim uo­
bičajenih usluga Centra za socijalni rad uvedeni i mobilni
timovi za neodložne intervencije u situacijama nasilja u
porodici, u Novom Bečeju je kao jedna od novih usluga
uvedena i pomoć u kući za decu sa invaliditetom...
U vojvođanskim uslovima jedinstvenu i inovativ­
nu praksu u oblasti socijalnih davanja uvela je Ada. U
opštini, naime, funkcioniše komisija koja svakog meseca
obrađuje pismene zahteve građana za odobravanje jed­
nokratne finansijske pomoći. Ova vrsta socijalnih dava­
nja se ne isplaćuje na račun, već opština direktno kupu­
je drva za ogrev, hranu ili druge potrepštine navedene
u zahtevu, a građani kojima je zahtev odobren prema
utvrđenoj satnici obavljaju društveno koristan rad, koji
se uglavnom odnosi na čišćenje javnih površina.
Odlazak mladih
Osim što su i rezultati poslednjeg popisa stanovniš­
tva (2011.) u celini pokazali trend značajnog demograf­
skog pada u Vojvodini, primeri i svedočenja iz brojnih
vojvođanskih sredina pokazuju da je tendencija depo­
pulacije i sve većeg starenja i osipanja stanovništva i
dalje na snazi, a da je u potrazi za perspektivom i bo­
ljim životom odlazak mladih sve izraženiji, sa primetnim
zamahom u poslednjih godinu-dve.
Ljudi su osiromašeni, obeshrabreni i razočarani
– svedoči se u brojnim sredinama u kojima je uzalud­
no čekano da ostvare predizborne priče o „privlačenju
investicija“ i „novim radnim mestima“, a ponegde nova
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
37
zapošljavanja zabeležena isključivo u lokalnoj adminis­
traciji i javnim preduzećima. Dok ekonomija stagnira,
bez naznaka da građani mogu očekivati bolje dane, odliv
mladih ljudi je veliki – zapaža se u mnogim sredinama.
Tako je to, recimo, i u Senti, gde ukazuju i da je taj pro­
ces posebno ubrzan i pojednostavljenom mogućnošću
dobijanja dvojnog državljanstva, odnosno dobijanje
pasoša Mađarske: „Odliv mladih iz opštine je problem
sa kojim lokalna zajednica, ali i šire društvo mora da se
pozabavi. Otkad postoji mogućnost dobijanja mađar­
skog državljanstva, mislim da ljudi u još većem broju
odlaze. Svi oni traže bolje uslove za život preko granice“.
U Bačkoj Topoli, recimo, takođe se uočava da zbog loše
ekonomske situacije mnogi mladi odlaze. U tome im
pomaže i mogućnost da dobiju državljanstvo Mađarske.
„Ne samo iz Bačke Topole, već i iz obližnjih sela mla­
di odlaze, traže bolji život u inostranstvu. Posebno me
zabrinjava činjenica da mnogi srednjoškolci sa koijma
sam u kontaktu već planiraju odlazak. Mislim da je veli­
ki problem taj pesimizam i negativno raspoloženje, pa
tako mnogi nisu spremni da prihvate pozitivne stvari u
zajednici, ali zato svaku negativnu pojavu odmah uve­
ličavaju, ponekad, naravno sa razlogom” – svedočio je
jedan lokalni aktivista.
U Bačkom Petrovcu takođe se suočavaju sa “odli­
vom mozgova”, jer mnogi mladi ljudi šansu za studiranje,
dalje usavršavanje i zaposlenje vide upravo u Slovačkoj,
dok lokalna uprava, s obzirom na kapacitete lokalnog
budžeta, pokušava da mlade zadrži u toj sredini tako
38
n
što je formirala akademsku mrežu – dobrovoljnu bazu
podataka u skladu sa svim zakonima i zakonu o zašti­
ti podataka o ličnosti, na koju se dobrovoljno stavlja­
ju podaci mladih stručnih kadrova, da bi potencijalni
investitori na jednostavan način, na jednom mestu,
mogli da provere koji su stručni kadrovi na raspolagan­
ju u lokalnoj sredini. Slična akademska mreža, inače,
pravi se i u Odžacima gde je, doduše, nakon 20 godina,
ipak pokrenuta posrnula privreda, ali je i dalje mnogo
nezaposlenih, naročito među mladima. Odlazak mladih
posebno ugrožava perspektivu manjih sredina. Posred­
no su to potvrdili i rezultati istraživanja subotičke Kan­
celarije za mlade, u kojoj je u želji da se pronađe pravi
način za uključivanje mladih u društveni život, sprove­
deno istraživanje o stavovima i potrebama mlade popu­
lacije uzrasta od 15 do 29 godina. Pokazali su, naime,
da mladi nisu previše zainteresovani da menjaju stvari,
već da mnogi od njih – žele da odu u veće gradove ili u
inostranstvo. Sa problemom odlaska mladih suočena je
i Ada koja, inače, stipendira sa mesečnim iznosom od
5.000 dinara svoje najuspešnije studente. Mladi Ađa­
ni se ipak ne zadržavaju u ovoj opštini, zbog čega broj
stanovnika konstantno opada, ali čelnik Ade smatra da
nema pravo da ih na bilo koji način obaveže da tu i osta­
nu: „Ja sam mišljenja da svako treba sam da proceni
svoje šanse u našoj opštini ili nekoj drugoj sredini. Mi ih
ne obavezujemo da se vrate, ako mi već ne umemo da
im obezbedimo dobre uslove za život“.
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
Žabalj
Žitište
SPO
LDP
URS
DSS
SRS
SVM
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
Stranka vojvođanskih Slovaka
x
x
Stranka vojvođanskih Slovaka
x
x
x
x
x
x
x
x
GG “Za Bečej”, DSVM
Bogata Srbija
x
odbronik iz SPS i SNS-a
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
Zajedno za Srbiju
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
Nova Srbija, “Saradnja sa svima, za dobrobit građana”
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
LSV
JS
PUPS
SDPS
x
x
x
x
x
x
x
x
SPS
DZVM
x
x
Romska demokratska stranka i Treća Srbija
GG Miodrag Soldatović
x
x
x
Privremeni organ
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
GI “Ruma”
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
UG Nova reč za Sombor, UG Slobodni građani Sombora
GG Pokret za promene
x
x
Udruženje Vredna Mitrovica
x
Udruženje Pazovački pokret
x
DSHV, podržava PUPS, SPO; SDPS, Savezt bačkih
Bunjevaca, Pokret socijalista i nez. odbornik
x
x
x
x
x
x
x
DSVM, Nova Srbija, GG za prosperitet Opštine Temerin
x
x
x
x
Udruženje krajišnika
x
x
x
x
x
x
x
Pokret Vršačka regija
x
x
x
x
Nova Srbija, Pokret socijalista, Pokret Napred Banat, Pokret snaga Srbije,
Demokratska partija Makedonaca, Napred Petrovgrad
Bogata Srbija
x
x
LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI NA IZMAKU 2013.GODINE
n
39
Vladajuće koalicije u lokalnim samoupravama AP Vojvodine (kraj 2013.)
Šid
Temerin
Titel
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
x
x
x
x
SNS
DS
Ada
Alibunar
Apatin
Bač
Bačka Palanka
Bački Petrovac
Bačka Topola
Bečej
Bela Crkva
Beočin
Čoka
Inđija
Irig
Kanjiža
Kikinda
Kovačica
Kovin
Kula
Mali Iđoš
Nova Crnja
Novi Bečej
Novi Kneževac
Novi Sad
Odžaci
Opovo
Pančevo
Pećinci
Plandište
Ruma
Sečanj
Senta
Sombor
Srbobran
Sr. Karlovci
Sr. Mitrovica
Stara Pazova
Subotica
OSTALI
CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
352(497.113)”2013”
СЕРЕНЧЕШ, Жужана
Lokalne samouprave u Vojvodini na izmaku 2013. godine :
analiza novainarskog istraživanja u okviru projekta “Mediji i
lokalne samouprave” / Žužana Serenčeš. – Novi Sad :
Nezavisno društvo novinara Vojvodine, 2014 (Novi Sad :
Stojkov). - 29 str. ; 29 cm
Tiraž 300.
ISBN 978-86-88606-07-1
a) Локална самоуправа – Војводина – 2013
COBISS.SR-ID 283791879
Download

Publikacija