Velika filozofska biblioteka
FREDERIK KOPLSTON
POSEBNA IZDANJA
Osnivač
VUKO
PAVIĆEVIĆ
Redakcioni
VELJKO
odbor
KORAĆ, PETAR ŽIVADINOVIĆ,
SLOBODAN ŽUNJIĆ, DIMITRIJE TASIĆ
ISTORIJA
FILOZOFIJE
Tom II
SREDNJOVEKOVNA FILOZOFIJA
AVGUSTIN —
SKOT
Preveo
JOVAN
Urednik
DIMITRIJE TASIĆ
BEOGRADSKI
BABIĆ
IZDAVAČKO-GRAFIČKI
BEOGRAD
1989.
ZAVOD
Naslov
originala
Frederick Copleston, S. J.
A
HISTORY
OF
PHILOSOPHY
Volume II
MEDIAEVAL
PHILOSOPHY,
AUGUSTINE
TO
SCOTUS
A. P. Watt & Son, London; Search Press, London
Nevvman Press, NVestminster, Maryland 1976.
SREDNJOVEKOVNA
FILOZOFIJA
Recenzent
BRANKO
PAVLOVIĆ
Stručna redakcija izdanja
JASNA
ŠAKOTA
PRVO
POGLAVLJE
UVOD
I . U o v o m d r u g o m t o m u m o j e Istorije filozofije p r v o b i t n o s a m n a m e r a v a o d a p r i k a z e m r a z v o j filozofije k r o z č i t a v p e r i o d s r e d n j e g v e k a ,
podrazumevajući
pod
srednjovekovnom filozofijom filozofsko
miš­
ljenje i s i s t e m e i z g r a đ e n e o d k a r o l i n š k e r e n e s a n s e k r a j e m V I I I v e k a
[Jovan Skot Eriugena ( J o h a n n e s Scotus Eringena), prvi istaknuti srednjov e k o v n i filozof, r o đ e n j e o k o 810] p a d o k r a j a X I V v e k a . M e đ u t i m ,
razmišljajući, d o š a o s a m d o zaključka d a j e p o t r e b n o posvetiti dva t o m a
s r e d n j o v e k o v n o j filozofiji. K a k o s e m o j prvi t o m 1 z a v r š a v a p r i k a z o m
n o v o p l a t o n i z m a i ne r a z m a t r a filozofske ideje koje m o g u da se n a đ u u
ranih hiišćanskih pisaca, s m a t r a o s a m poželjnim da u o v o m t o m u k a ž e m
n e š t o o t i m i d e j a m a . D o d u š e , t a č n o j e d a l j u d i p o p u t sv. G r i g o r i j a N i s ­
k o g ( G r e g o r i o s N v s a i o s ) i sv. A v g u s t i n a ( A u g u s t i n u s ) p r i p a d a j u p e r i o d u
R i m s k o g C a r s t v a , d a j e n j i h o v a filozofija bila p o v e z a n a s a p l a t o n i z m o m
shvaćenim u najširem smislu, i da se o t u d a ne m o g u s m a t r a t i srednjov e k o v n i m m i s l i o c i m a ; ali, i p a k ostaje činjenica d a s u o n i bili h r i š ć a n s k i
mislioci i da su izvršili veliki uticaj na srednji vek. T e š k o bi b i l o s h v a t i t i
sv. A n s e l m a ( A n s e l m ) ili sv. B o n a v e n t u r u ( B o n a v e n t u r a ) b e z p o z n a ­
v a n j a sv. A v g u s t i n a , k a o š t o b i t e š k o m o g l a d a s e s h v a t i m i s a o J o v a n a
S k o t a E r i u g e n e a d a s e n e z n a p o n e š t o o m i s l i sv. G r i g o r i j a N i s k o g ili
P s e u d o - D i o n i s i j a (Psefidos D i o n v s i o s ) . P r e m a t o m e , j e d v a d a j e p o ­
t r e b n o o p r a v d a v a t i t o š t o istoriju s r e d n j o v e k o v n e filozofije p o č i n j e m o
r a z m a t r a n j e m mislilaca koji p r i p a d a j u , b a r k a d a je r e č o h r o n o l o g i j i ,
periodu Rimskog Carstva.
Ovaj t o m , dakle, počinje r a n i m h r i š ć a o s k i m p e r i o d o m i o b u h v a t a
istoriju s r e d n j o v e k o v n e filozofije do krajai^CIIIJveka, uključujući i D u n s a
Skot, ( D u n s Scotusa o k o 1265—1308). U trećem t o m u n a m e r a v a m da
o b r a d i m filozofiju X I V veka, s p o s e b n i m o s v r t o m na o k a m i z a m . U
taj t o m ću da u k l j u č i m i r a z m a t r a n j e filozofije r e n e s a n s e , filozofije XV i
X V I veka, i »srebrnog d o b a « sholastičke misli, bez obzira što je F r a n 1
Istorija filozofije, tom I, Grčka i Rim.
7
s i s k o S u a r e s ( F r a n c i s c u s S u a r e s ) u m r o t e k 1617. g o d i n e — d v a d e s e t
j e d n u g o d i n u posle D e k a r t o v o g (Descartes) rođenja. Ovaj p o r e d a k
m o ž e da izgleda arbitraran; on to donekle i jeste. Pa ipak, v e o m a je
t e š k o p o v u ć i čvrstu i n e p o m i č n u g r a n i č n u liniju i z m e đ u s r e d n j o v e k o v n e
i m o d e r n e filozofije, i m o g l o bi se, n a s u p r o t tradiciji, o b r a z l a g a t i uklju­
čivanje D e k a r t a m e đ u kasnije sholastičare. Ja, m e đ u t i m , n e n a m e r a v a m
da p r i h v a t i m taj p r a v a c , i a k o u treći t o m u k l j u č i m n e k e filozofe za
koje m o ž e izgledati da p r i p a d a j u » m o d e r n o m periodu«, m o j razlog za
to je u g l a v n o m p r a k t i č n e p r i r o d e — da b i h p r i p r e m i o t e r e n da u čet­
v r t o m t o m u s i s t e m a t s k i r a z v i j e m v e z e i z m e đ u v o d e ć i h f i l o z o f s k i h sis­
t e m a , od Frensisa B e k o n a ( F r a n c i s B a c o n ) u Engleskoj i D e k a r t a u
F r a n c u s k o j p a zaključno d o K a n t a ( K a n t ) . I p a k , m a koji m e t o d z a
razdvajanje da b u d e prihvaćen, t r e b a z a p a m t i t i da periodi na koje se
deli istorija filozofskog mišljenja nisu p o t p u n o odeljeni, da su prelazi
p o s t e p e n i a ne oštri, da i m a p r e k l a p a n j a i m e đ u s o b n i h veza, da sistemi
koji slede nisu o š t r o odvojeni od o n i h koji im p r e t h o d e .
I I . N e k a d a s e mislilo d a s r e d n j o v e k o v n a filozofija nije v r e d n a
o z b i l j n o g i z u č a v a n j a . S m a t r a l o s e o č i g l e d n i m d a j e filozofija t o g a
d o b a bila t o l i k o p o d r e đ e n a teologiji d a je, p r a k t i č n o , bila neraz­
d v o j i v a o d n j e , a u k o l i k o j e m o g l a d a s e o d v o j i , n i j e z n a č i l a više
od j a l o v o g logičkog c e p i d l a č e n j a i igre reči. N a i m e , za e v r o p s k u filo­
zofiju s e s m a t r a l o o č i g l e d n i m d a o b u h v a t a d v a glavna p e r i o d a : antički,
koji se, u stvari, s v o d i o na filozofije P l a t o n a ( P l a t o n ) i A r i s t o t e l a (Aristoteles), i m o d e r n i period. S m a t r a se da je u o v o m poslednjem speku­
lativni um p o n o v o p o č e o da uživa u slobodi posle m r a č n e noći srednjeg
v e k a k a d a je a u t o r i t e t crkve v l a d a o n e o g r a n i č e n o a ljudski u m , s p u t a n
t e š k i m o k o v i m a , bio p r i n u đ e n da se ograniči na beskorisno izučavanje
t e o l o g i j e ; t a k o j e b i l o sve d o k m i s l i l a c p o p u t D e k a r t a n i j e k o n a č n o
raskinuo okove i u m u d a o njegovu slobodu. U antičkom i m o d e r n o m
p e r i o d u filozofija m o ž e da se s m a t r a s l o b o d n o m , d o k je u srednjov e k o v n o m periodu o n a bila rob.
O s i m činjenice da s r e d n j o v e k o v n a filozofja p r i r o d n o i m a u d e l a u
potcenjivanju sa k o j i m se u o b i č a j e n o r a z m a t r a srednji vek, faktor koji
j e d e l o m o d g o v o r a n z a p r i h v a ć e n stav p r e m a s r e d n j o v e k o v n i m misli­
o c i m a b i o je, bez sumnje, i jezik koji su ljudi, k a o Frensis B e k o n i R e n e
D e k a r t , upotrebljavali govoreći o sholastici. U p r a v o k a o što aristotelovci vrednuju platonizam t e r m i n i m a Aristotelove kritike, tako su
o b o ž a v a o c i p o k r e t a , koji je p r i v i d n o b i o začet k o d B e k o n a i D e k a r t a ,
g l e d a l i n a s r e d n j o v e k o v n u f i l o z o f i j u n j i h o v i m o č i m a . O n i s u bili n e svesni činjenice da m n o g o t o g a što je Frensis B e k o n i m a o da kaže p r o ­
tiv sholastičara ne m o ž e o p r a v d a n o da se .primeni na velikane srednjo­
v e k o v n e misli, ma k o l i k o bilo p r i m e n j i v o na kasnije i »dekadentne«
8
sholastičare, koji s u obožavali slovo p o c e n u d u h a . A k o s e o d s a m o g
p o č e t k a n a s r e d n j o v e k o v n u f i l o z o f i j u g l e d a n a t a j n a č i n , m o ž d a o d ist o r i č a r a i ne t r e b a očekivati da se bliže i n e p o s r e d n i j e u p o z n a j u sa n j o m :
oni su je osudili a d a j e nisu upoznali, da nisu spoznali bilo raznovrsnost
srednjovekovne misli bilo njene d u b i n e ; p r e m a njima, o n a j e bila isto
što i s u v o p a r n a igra r e c i m a i r o p s k a zavisnost od teologa. Štaviše, ne­
dovoljno kritični, oni su propustili da uvide činjenicu da nisu s a m o
s r e d n j o v e k o v n i f i l o z o f i bili p o d u t i c a j e m s p o l j n j e g f a k t o r a
— teolo­
gije, v e ć i d a s u m o d e r n i f i l o z o f i t a k o đ e bili p o d u t i c a j e m s p o l j n i h fak­
t o r a , m a d a m e đ u n j i m a n e m a teologije. Većini tih istoričara bi izgledala
besmislena tvrdnja da D u n s a Skota treba smatrati velikim britanskim
filozofom, b a r e m toliko velikim k a o što je to D ž o n L o k (John Locke).
I s t o v r e m e n o , isti o v i i s t o r i č a r i u z d i z a l i s u o š t r o u m n o s t D e j v i d a H j u m a
( D a v i d H u m e ) , a n i s u bili s v e s n i d a s u n e k i m i s l i o c i k a s n o g s r e d n j e g
v e k a v e ć a n t i c i p i r a l i z n a t a n d e o k r i t i c i z m a koji s e u o b i č a j e n o s m a t r a
ličnim doprinosom znamenitog Skotlanđanina.
Navešću primer k a k o se G e o r g Vilhelm Fridrih Hegel (Georg
W i l h e l m F r i e d r i c h H e g e l ) — koji je i s a m b i o veliki filozof — o d n o s i o
p r e m a s r e d n j o v e k o v n o j filozofiji i f i l o z o f i m a . T o j e i n t e r e s a n t a n p r i m e r ,
b u d u ć i da H e g e l o v a d i j a l e k t i č k a ideja o istoriji filozofije
očigle­
d n o iziskuje d a s r e d n j o v e k o v n a filozofija b u d e p r i k a z a n a t a k o d a
b i t n o d o p r i n o s i r a z v o j u filozofske misli. H e g e l nije b i o n a p r o s t o p r o ­
tivnik s r e d n j o v e k o v n e filozofije. On je s m a t r a o da je s r e d n j o v e k o v n a
filozofija izvršila k o r i s n u funkciju, funkciju izražavanja » a p s o l u t n o g
s a d r ž a j a « h r i š ć a n s t v a f i l o z o f s k i m t e r m i n i m a , ali o n i n s i s t i r a n a t o m e
da je to s a m o f o r m a l n o ponavljanje sadržaja vere, u kojoj je Bog pred­
stavljen k a o n e š t o »spoljašnje«. I a k o se p r i s e t i m o da je za H e g e l a v e r a
s a m o o b l i k religiozne svesti i b e z u s l o v n o p o d r e đ e n a f i l o z o f s k o m sta­
novištu, stanovištu čistog u m a , j a s n o je da u njegovim o č i m a srednjo­
v e k o v n a f i l o z o f i j a m o ž e do. b u d e f i l o z o f i j a s a m o p o n a z i v u . P r e m a t o ­
m e , o n tvrdi d a j e s h o l a s t i č k a filozofija z a p r a v o teologija. Pri t o m , Hegel
misli d a B o g j e s t e p r e d m e t filozofije isto k a o i t e o l o g i j e : o n s m a t r a d a
s r e d n j o v e k o v n a f i l o z o f i j a r a z m a t r a isti p r e d m e t k o j i r a z m a t r a i p r a v a
f i l o z o f i j a , ali o n a t a j p r e d m e t i z l a ž e k a t e g o r i j a m a t e o l o g i j e u m e s t o d a
spoljne t e o l o š k e veze ( n a p r i m e r , o d n o s sveta i B o g a k a o spoljnjeg delovanja i slobodnog kreativnog U z r o k a ) zameni sistematskim, n a u č n i m ,
r a c i o n a l n i m i n u ž n i m k a t e g o r i j a m a filozofije. S r e d n j o v e k o v n a filozo­
fija j e , d a k l e , b i l a f i l o z o f i j a p o s a d r ž a j u , ali p o f o r m i t e o l o g i j a , p a j e u
H e g e l o v i m o č i m a i s t o r i j a s r e d n j o v e k o v n e f i l o z o f i j e j e d n o l i č n a . U njoj
ljudi u z a l u d p o k u š a v a j u d a r a z a b e r u n e k e o d r e đ e n e e t a p e s t v a r n o g
progresa i razvitka misli.
i
Ne m o g u na o v o m m e s t u da raspravljam o t o m e u kojoj meri je
H e g e l o v o m i š l j e n j e o s r e d n j o v e k o v n o j filozofiji z a v i s n o c d n j e g o v o g
9
s o p s t v e n o g s i s t e m a , o d n j e g o v o g n a z o r a o o d n o s u religije i f i l o z o f i j e ,
v e r e i u m a , n e p o s r e d n o s t i i p o s r e d o v a n j a ; ali ž e l i m da i s t a k n e m k a k o je
H e g e l o v t r e t m a n s r e d n j o v e k o v n e filozofije p r a ć e n s t v a r n i m n e z n a n j e m
t o k a istorije. M o g u ć e je da n e k i hegelovac i m a istinsko znanje o raz­
v i t k u s r e d n j o v e k o v n e filozofije, a d a o n , u p k o s t o m e , p r i h v a t i H e g e l o v o
opšte stanovište o njoj, i to u p r a v o z a t o s t o j e hegelovac. U j e d n o , m e ­
đ u t i m , ne m o ž e m o s u m n j a t i : č a k i a k o se u z m e u obzir činjenica da s a m
f i l o z o f nije u r e d i o i i z d a o s v o j a p r e d a v a n j a i z i s t o r i j e f i l o z o f i j e , o s t a j e
t o d a H e g e l z a p r a v o nije p o s e d o v a o z n a n j e o k o j e m j e reč. K a k o
n e k o može istinsko poznavanje
s r e d n j o v e k o v n e filozofije d a p r i piše p i s c u koji R o d ž e r a B e k o n a ( R o g e r B a c o n ) uključuje p o d naslov
»Mističari« i jednostavno primećuje: »Rodžer Bekon je obrađivao po­
s e b n o f i z i k u , ali j e o s t a o b e z u t i c a j a . O n j e p r o n a š a o p u š č a n i p r a h , o g l e ­
d a l a , t e l e s k o p e i u m r o 1 2 9 7 ? « a Č i n j e n i c a j e d a s e H e g e l z a svoje i n f o r ­
m a c i j e o s r e d n j o v e k o v n o j filozofiji o s l o n i o n a a u t o r e p o p u t T e n e m a n a
( T e n n e m a n n ) i B r u k e r a ( B r u c k e r ) , d o k se, m e đ u t i m , p r v e z n a č a j n i j e
s t u d i j e o s r e d n j o v e k o v n o j filozofiji p o j a v l j u j u t e k s r e d i n o m X I X v e k a .
Uzimajući Hegela za primer, ja, n a r a v n o , n i s a m želeo da k u d i m
filozofa: pre bih bio zainteresovan za to da d o d a m k a o olakšicu
č i n j e n i c u d a se, z a h v a l j u j u ć i r a d o v i m a m o d e r n i h i s t o r i č a r a p o s l e 1880.
g o d i n e , n a š e z n a n j e o s r e d n j o v e k o v n o j filozofiji z n a t n o u n a p r e d i l o .
P o g r e š n a t u m a č e n j a , z a k o j a s u l j u d i slični H e g e l u n e s v e s n o k r i v i , l a k o
s e m o g u s h v a t i t i i o p r o s t i t i ; ali d a n a s , p o s l e r a d o v a i s t o r i č a r a k a o š t o s u
B o j m k e r ( B a e u m k e r ) , Erle (Ehrle), G r a b m a n ( G r a b m a n n ) , D e Vulf
( D e Wulf), Pelster (Pelster), Gajer (Geyer), M a n d o n e ( M a n d o n n e t ) ,
P e l c e r (Pelzer) itd., č o v e k n e m o ž e biti t o l e r a n t a n p r e m a t a k v i m t u m a č e ­
n j i m a . N a k o n n o v i h razjašnjenja s r e d n j o v e k o v n e filozofije koja s u d o n e l i
tekstovi i kritička izdanja već objavljenih dela, posle izvrsnih t o m o v a
koje su izdala franjevačka b r a ć a iz Kvarakija, n a k o n objavljivanja m n o ­
štva brojeva »Beitrage«b, posle pisanja takvih istorija k a o što je o n a od
M o r i s a d e Vulfa, n a k o n s j a j n i h s t u d i j a E t j e n a Ž i l s o n a ( E t i e n n e G i l s o n ) ,
posle ustrajnog r a d a A m e r i č k e akademije za srednji vek, ne bi trebalo
i d a l j e d a s e m i s l i d a s u s r e d n j o v e k o v n i f i l o z o f i svi » i s t o g soja«, d a s r e d ­
n j o v e k o v n o j filozofiji n e d o s t a j e b o g a t s t v o i r a z n o v r s n o s t i , d a s u s r e d ­
n j o v e k o v n i f i l o z o f i bili j e d n o o b r a z n i l j u d i m a l o g f o r m a t a i o s r e d n j i h
s p o s o b n o s t i . O s i m t o g a , p i s c i slični Ž i l s o n u s u n a m p o m o g l i d a u v i d i m o
k o n t i n u i t e t i z m e đ u s r e d n j o v e k o v n e i m o d e r n e filozofije. Ž i l s o n j e p o -
a
Upor. G. V. F. Hegel, Istorija filozofije, »Kultura«, Beograd 1970, III knj.,
str. 149. — Prim. red.
b
»Beitrage zur Geschichte der Philosophie des Mittelalters. Texte und Untersuchungen« (»Prilozi istoriji filozofije srednjeg veka. Tekstovi i istraživanja«), časo­
pis koji je u Minsteru, 1891. godine, pokrenuo Kl. Bojmker — Prim. prev.
10
k a z a o k a k o j e kartezijanizam zavisan o d srednjovekovne misli z n a t n o
više n e g o što s e ranije p r e t p o s t a v l j a l o . J o š j e v e o m a m n o g o o s t a l o d a s e
učini za izdavanje i tumačenje tekstova [dovoljno je spomenuti Okam o v e ( O c c a m ) k o m e n t a r e Sentencijaa], a l i j e d a n a s v e ć m o g u ć e p r e g ­
l e d n o videti t o k i r a z v o j , s t r u k t u r u i sastav, najviše i najniže t a č k e sred­
n j o v e k o v n e filozofije.
I I I . Ali č a k i a k o je s r e d n j o v e k o v n a filozofija bila bogatija i raz­
novrsnija n e g o što se to p o n e k a d p r e t p o s t a v l j a l o , nije li t a č n o reći da je
o n a bila t a k o u s k o p o v e z a n a s a t e o l o g i j o m d a j e o d nje p r a k t i č n o n e ­
r a z d v o j i v a ? N i j e li, n a p r i m e r , č i n j e n i c a d a s u v e l i k a v e ć i n a s r e d n j o v e k o v n i h filozofa bili sveštenici i t e o l o z i koji su se bavili filozofijom u
d u h u t e o l o g i j e ili č a k a p o l o g e t i k e ?
P r v e n s t v e n o , n u ž n o je naglasiti da je i s a m o d n o s teologije i filo­
zofije b i o z n a č a j n a t e m a s r e d n j o v e k o v n e misli i d a s u različiti m i s l i o c i
zauzimali različite stavove o toj t e m i . Polazeći od t o g a da r a z u m e j u
činjenice otkrovenja, o n o l i k o k o l i k o j e t o m o g u ć e l j u d s k o m u m u , m i ­
s l i o c i r a n o g s r e d n j e g v e k a s u , u s k l a d u sa m a k s i m o m Credo, ut inteligamfi, p r i m e n i l i r a c i o n a l n u d i j a l e k t i k u n a m i s t e r i j e v e r e p o k u š a v a j u ć i
da ih shvate. Na taj n a č i n oni su postavili temelje sholastičkoj teologiji,
]zv p r i m e n a u m a n a t e o l o š k e č i n j e n i c e , u s m i s l u č i n j e n i c a o t k r o v e n j a ,
e s t e i ostaje t e o l o g i j a : taj p o s t u p a k n i k a d a nije p o s t a o filozofija. D o ­
d u š e , z b o g n j i h o v e e n t u z i j a s t i č k e želje d a p r o z r u u m o m m i s t e r i j e k o l i k o
g o d j e više m o g u ć e , n e k i mislioci n a prvi p o g l e d izgledaju d a s u r a c i o nalisti, da su o n o što bi m o g l o da se n a z o v e hegelovcima pre Hegela. Pa
ipak, zaista je a n a h r o n i z a m s m a t r a t i takve ljude »racionalistima« u
m o d e r n o m s m i s l u ; k a d a sv. A n s e l m i R i č a r d o d S e n - V i k t o r a ( R i c h a r d
de Saint-Victor) pokušavaju da d o k a ž u tajnu Svetog Trojstva » n u ž n i m
razlozima«, oni nemaju n a m e r u da o d o b r e bilo k a k v u redukciju d o g m e
ili s l a b l j e n j e i n t e g r i t e t a b o ž a n s k o g o t k r o v e n j a . ( N a o v o ć u s e v r a t i t i
kasnije.) U t o l i k o s u t i ljudi bili t e o l o z i ; p a i p a k , i a k o nisu s a s v i m j a s n o
razgraničili filozofiju od teologije, s i g u r n o je da su se o n i bavili filo­
zofskim p r o b l e m i m a i da su unapredili filozofske a r g u m e n t e . Na pri­
m e r , i a k o j e sv. A n s e l m p r v e n s t v e n o z n a č a j a n k a o j e d a n o d o s n i v a č a
sholastičke teologije, on je d o p r i n e o i r a z v i t k u sholastičke filozofije,
r e c i m o , svojim r a c i o n a l n i m d o k a z i m a o Božijoj egzistenciji. Z a t o ne bi
b i l o p r i m e r e n o n a z v a t i A b e l a r a ( P e t r u s A b a e l a r d u s ) f i l o z o f o m a sv.
a
Sentencije su delo Petra Lombarđanina (Petrus Lombardus). Predstavljaju
sistematski prikaz hrišćanskih dogmi, i imale su veliki uticaj u srednjem veku. Bile
su predmet znatnog broja komentara. Upor. infra str. 169. — Prim. prev.
b
Verujem, da bih razumeo. — Osnovno načelo mišljenja Anselma od Kenterberija. — Prim. prev.
11
A n s e l m a t e o l o g o m bez kvalifikacija. U s v a k o m slučaju, u X I I I v e k u
n a l a z i m o j a s n u r a z l i k u [ k o j u j e p o s t a v i o sv. T o m a A k v i n s k i ( T h o m a s
A q u i n a s ) ] i z m e đ u teologije, k o j a z a svoje p r e m i s e u z i m a činjenice objave,
i filozofije (uključujući, n a r a v n o , i o n o što n a z i v a m o » p r i r o d n o m t e o ­
logijom«), koja je delo ljudskog u m a , bez pozitivne p o m o ć i objave.
T a č n o j e i t o d a j e u i s t o m v e k u sv. B o n a v e n t u r a s v e s n o i u p o r n o z a ­
govarao ona shvatanja koja bi mogla da se n a z o v u integralističkim,
a v g u s t i n s k i m ; ali, i a k o je franjevački d o k t o r v e r o v a o u to da je čisto
filozofsko znanje o Bogu o b e s n a ž e n o već s a m o m njegovom n e p o t p u n o š ć u , o n je, u p r k o s t o m e , b i o s a v r š e n o svestan t o g a d a postoje filo­
zofske istine koje se ustanovljuju isključivo u m o m . U t o m e je razlika
i z m e đ u n j e g a i sv. T o m e . 2 Sv. T o m a s m a t r a d a b i u načelu b i l o m o g u ć e
p r o n a ć i zadovoljavajući filozofski sistem koji bi (s o b z i r o m na n a š e
z n a n j e B o g a , n a p r i m e r ) b i o n e p o t p u n a l i n e i l a ž a n . Sv. B o n a v e n t u r a ,
m e đ u t i m , t v r d i d a v e ć s a m a t a n e p o t p u n o s t ili n e a d e k v a t n o s t i m a k a ­
r a k t e r l a ž n o s t i , p a i a k o b i bila m o g u ć a istinita p r i r o d n a filozofija b e z
v e r e , i s t i n i t a m e t a f i z i k a n e b i b i l a m o g u ć a . A k o filozof, m i s l i o j e sv.
B o n a v e n t u r a , d o k a z u j e u m o m i tvrdi jedinstvo Boga, a u isto vreme ne
zna d a j e Bog Tri Ličnosti u Jednoj Prirodi, on pripisuje Bogu jedinstvo
koje nije b o ž a n s k o J e d i n s t v o .
O s i m t o g a , sv. T o m a j e b i o s a v r š e n o o z b i l j a n k a d a j e f i l o z o f i j i
d o d e l i o » d i p l o m u « . P o v r š n o m p o s m a t r a č u m o ž e i z g l e d a t i d a sv. T o m a
zahteva s a m o f o r m a l n o razlikovanje i z m e đ u d o g m a t i č k e teologije i
filozofije, razlikovanje koje n e m a uticaja na njegovu m i s a o i koje on u
p r a k s i n e u z i m a o z b i l j n o ; ali t a k v o s h v a t a n j e b i b i l o d a l e k o o d i s t i n e ,
k a o š t o m o ž e d a s e v i d i n a s l e d e ć e m p r i m e r u . Sv. T o m a j e v e r o v a o d a
o t k r o v e n j e u č i d a j e svet s t v o r e n u v r e m e n u , t j . d a uči n e v e č n o s t s v e t a ;
pa ipak, on je u p o r n o tvrdio i d o k a z i v a o da filozof k a o t a k a v ne m o ž e
d o k a z a t i niti da je svet s t v o r e n u v e č n o s t i niti da je s t v o r e n u v r e m e n u ,
p r e m d a m o ž e d a p o k a ž e d a t o zavisi o d Boga k a o Stvaraoca. Braneći
t o s t a n o v i š t e , o n s e , r e c i m o , n i j e s l a g a o s a sv. B o n a v e n t u r o m , i č i n j e ­
n i c a d a nije o d u s t a j a o o d t o g s t a n o v i š t a j a s n o p o k a z u j e d a j e ozbiljno
p r i m e n i o u p r a k s i svoje t e o r i j s k o r a z g r a n i č e n j e p o d r u č j a filozofije od
p o d r u č j a d o g m a t i č k e teologije.
N a p o s l e t k u , a k o b i zaista bilo t a č n o reći d a s r e d n j o v e k o v n a filo­
z o f i j a n i j e b i l a n i š t a više n e g o t e o l o g i j a , t r e b a l o b i d a o č e k u j e m o o d
m i s l i l a c a k o j i s u p r i h v a t i l i i s t u v e r u d a p r i h v a t e i i s t u f i l o z o f i j u , ili, p a k ,
da razlike m e đ u njima b u d u ograničene na razlike u n j i h o v o m n a č i n u
p r i m e n e d i j a l e k t i k e n a činjenice o t k r o v e n j a . Ali t o je, z a p r a v o , d a l e k o
o d i s t i n e . S v . B o n a v e n t u r a , sv. T o m a A k v i n s k i , D u n s S k o t , E g i d i j e
2
Ova jednostavna tvrdnja, iako je zagovara M. Žilson (M. Gilson), zahteva
određenu modifikaciju. Vidi str. 233.
12
R i m s k i ( A e g i d i u s R o m a n u s ) , i m o ž e se sa s i g u r n o š ć u reći, Viljem O k a m ,
svi s u o n i p r i h v a t a l i i s t u v e r u , a l i n j i h o v e f i l o z o f s k e i d e j e n i k a k o n i s u
bile j e d n a k e u s v a k o m p o g l e d u . S a s v i m je d r u g o pitanje da li su njihove
filozofije bile p o d j e d n a k o saglasne sa z a h t e v i m a teologije (filozofija
Viljema O k a m a jedva m o ž e da se s m a t r a k o m p a t i b i l n o m s ovim zahte­
v i m a ) ; ali t o p i t a n j e j e i r e l e v a n t n o , j e r , bile o n e s a g l a s n e s o r t o d o k s n o m
t e o l o g i j o m ili n e , t e f i l o z o f i j e n i s u b i l e i s t e . I s t o r i č a r m o ž e d a p r a t i p r a v ­
ce r a z v o j a i g r a n a n j a s r e d n j o v e k o v n e filozofije. A a k o to m o ž e da čini,
o n d a o č i t o m o r a da postoji i s r e d n j o v e k o v n a filozofija: o n a ne bi m o g l a
imati istoriju a d a j e nepostojeća.
M i ć e m o u o v o j k n j i z i r a z m a t r a t i više r a z l i č i t i h s h v a t a n j a o o d n o s u
filozofije i teologije, p a s e z a t o s a d a n e b i h d u ž e z a d r ž a v a o n a t o m e .
I p a k , bilo bi d o b r o od s a m o g p o č e t k a uvažiti sledeće: zahvaljujući o p štoj p o z a d i n i h r i š ć a n s k e vere, svet koji j e t r e b a l o i n t e r p r e t i r a t i p r e d o ­
č a v a o se s r e d n j o v e k o v n o m m i s l i o c u u manje-više j e d n a k o m d u h u . Bilo
d a j e m i s l i l a c p r i h v a t a o ili n e g i r a o o š t r u r a z l i k u i z m e đ u p o d r u č j a t e o ­
logije i f i l o z o f i j e , o n j e , u s v a k o m s l u č a j u , s h v a t a o s v e t k a o h r i š ć a n i n ,
i nije m o g a o a da ga ne s h v a t a u p r a v o t a k o . U svojim filozofskim a r g u ­
m e n t i m a o n j e m o g a o d a i z o s t a v i h r i š ć a n s k o o t k r o v e n j e , ali h r i š ć a n s k o
s t a n o v i š t e i v e r a s u i p a k bili t u , u p o z a d i n i n j e g o v e s v e s t i . T o n e z n a č i
d a n j e g o v i f i l o z o f s k i a r g u m e n t i n i s u bili f i l o z o f s k i ili d a n j e g o v i r a c i o ­
n a l n i d o k a z i n i s u bili r a c i o n a l n i : svaki a r g u m e n t m o r a d a s e r a z m a t r a
u o d n o s u na sopstvene p r e d n o s t i i n e d o s t a t k e , a ne da se odbaci k a o
prikrivena teologija na o s n o v u toga što je pisac bio hrišćanin.
IV. P o š t o s a m zaključio d a j e s r e d n j o v e k o v n a filozofija p o s t o j a l a ,
o d n o s n o d a j e m o g l a da postoji, bez obzira na to što su srednjovekovni
filozofi u g l a v n o m bili h r i š ć a n i i n a j v e ć i m d e l o m t e o l o z i , na k r a j u želim
da k a ž e m n e š t o o svrsi ove knjige (i sledećeg t o m a ) i o n a č i n u na koji se
r a z m a t r a njen predmet.
J a n a m e r a v a m d a p r i k a z e m sva p o z n a t a shvatanja svih p o z n a t i h
s r e d n j o v e k o v n i h filozofa. D r u g i m r e c i m a , d r u g i i treći t o m m o j e istorije
n i s u p r e d v i đ e n i da b u d u e n c i k l o p e d i j a s r e d n j o v e k o v n e filozofije. S d r u ­
g e s t r a n e , m o j a n a m e r a n i j e n i d a d a m s a m o s k i c u ili m n o g o b r o j n e
u t i s k e o toj filozofiji. N a s t o j a o s a m da r a z u m l j i v o i d o s l e d n o p r i k a z e m
r a z v o j s r e d n j o v e k o v n e filozofije i faze k r o z koje je o n a p r o š l a , izostav­
ljajući m n o g a i m e n a i u z i m a j u ć i u r a z m a t r a n j e o n e m i s l i o c e k o j i s u o d
p o s e b n o g značaja i interesa, bilo zbog sadržaja njihove misli, bilo zato
š t o p r e d s t a v l j a j u i i l u s t r u j u n e k i p o s e b a n t i p filozofije ili s t u p a n j n j e n o g
razvoja. N e k i m a od tih mislilaca posvetio sam z n a t a n prostor, razmatra­
jući m a l o temeljnije njihova shvatanja. O v a činjenica m o ž d a m o ž e d a
v o d i zamagljivanju o p š t i h p r a v a c a p r i p a d n o s t i i razvoja, ali, k a o što
s a m r e k a o , m o j a n a m e r a nije b i l a d a n a p r o s t o p r u ž i m s k i c u s r e d n j o -
13
v e l ' o v n e filozofije, b u d u ć i d a isključivo detaljnije r a z m a t r a n j e v o d e ć i h
filozofskih sistema može da istakne
bogatu raznovrsnost srednjo­
v e k o v n e misli. J a s n o isticanje glavnih s m e r o v a p o v e z a n o s t i i razvoja i
i s t o v r e m e n o d e t a l j n o iznošenje ideja i z a b r a n i h mislilaca s i g u r n o nije
l a k z a d a t a k , i bilo bi l a k o u m n o pretpostaviti da će uključivanja i izostavljanja koja s a m p r o v e o , k a o i r a s p o d e l a p r o s t o r a , biti prihvatljivi
z a s v a k o g a ; i z g u b i t i i z v i d a d r v e ć e z b o g š u m e ili š u m u z b o g d r v e ć a
j e s t e v e o m a l a k o , ali i s t o v r e m e n o j a s n o v i d e t i o b o j e nije b a š t a k o j e d n o ­
stavno. I p a k , s m a t r a m z a d a t a k vrednim, pa sam, i pored toga što nisam
o k l e v a o d a d e t a l j n o r a z m o t r i m f i l o z o f i j u sv. B o n a v e n t u r e , sv. T o m e ,
D u n s a Skota i O k a m a , nastojao da razjasnim i opšti razvoj srednjo­
v e k o v n e f i l o z o f i j e , o d n j e n i h p r v i h n a p o r a , p r e k o sjajne z r e l o s t i , d o
konačnog opadanja.
A k o neko govori o »opadanju«, njemu može da se zameri da govori
k a o f i l o z o f a n e k a o i s t o r i č a r . T o j e t a č n o , ali a k o n e k o h o ć e j a s n o d a
r a z a b e r e s t r u k t u r u s r e d n j o v e k o v n e filozofije, o n m o r a d a i m a n a č e l o
i z b o r a i b a r u t o j m e r i d a b u d e filozof. R e č » o p a d a n j e « z a i s t a i m a v r e d n o s n u o b o j e n o s t i t o n , p a u p o t r e b a takve reči m o ž e d a izgleda k a o pre­
koračenje p o d r u č j a koje pravovaljano p r i p a d a istoričaru. M o ž d a to i
j e s t e slučaj u i z v e s n o m s m i s l u ; ali š t a z n a č i b i t i i s t o r i č a r filozofije i d a l i
j e o n samo i s t o r i č a r u n a j u ž e m s m i s l u r e č i ? N i h e g e l o v a c , n i m a r k s i s t ,
ni pozitivist, ni k a n t o v a c ne pišu istoriju izvan filozofskog stanovišta.
I z a r j e d i n o t o m i s t t r e b a d a b u d e taj k o g a o s u đ u j u z a p r a k s u k o j a j e
s t v a r n o n u ž n a , j e r i s t o r i j a filozofije b i b i l a n e j a s n a a k o b i b i l a p u k o n a ­
vođenje mišljenja?
P r e m a t o m e , p o d » o p a d a n j e m « m i s l i m n a slabljenje; s m a t r a m , n a ­
i m e , d a s e s r e d n j o v e k o v n a filozofija deli n a tri g l a v n a p e r i o d a . P r v o
dolazi pripremni period, zaključno sa X I I vekom, zatim dolazi period
k o n s t r u k t i v n e sinteze, X I I I vek, i k o n a č n o , X I V vek, p e r i o d destruk­
t i v n o g k r i t i c i z m a , slabljenja i o p a d a n j a . U p r k o s t o m e , j a n e b i h o k l e v a o
da p r i z n a m da je poslednji p e r i o d bio n u ž a n i, na kraju krajeva, od ko­
risti, j e r j e s t i m u l i s a o sholastičke filozofe d a p o d u t i c a j e m kritike razviju
i u s p o s t a v e s v o j a n a č e l a o d l u č n i j e , š t a v i š e , d a i s k o r i s t e sve š t o j e k a s n i j a
filozofija m o g l a d a p o n u d i k a o p o z i t i v n u v r e d n o s t . S j e d n o g s t a n o ­
v i š t a , s o f i s t i č k i p e r i o d u a n t i č k o j filozofiji ( u p o t r e b l j a v a j u ć i t e r m i n » s o fist« u manje-više p l a t o n s k o m smislu) predstavlja o p a d a n j e , j e r je b i o
o b e l e ž e n , p o r e d o s t a l o g , s l a b l j e n j e m k o n s t r u k t i v n e m i s l i ; ali t o j e i p a k
b i o n e i z b e ž a n p e r i o d u g r č k o j filozofiji i , u k r a j n j o j liniji, m o ž e s e s m a ­
t r a t i d a j e d a o rezultate koji predstavljaju pozitivnu vrednost. N i k o ,
b a r e m onaj koji poštuje m i s a o P l a t o n a i Aristotela, ne m o ž e kritiku i
d e l a t n o s t sofista s m a t r a t i p o t p u n o š t e t n o m z a filozofiju.
O p š t i p l a n o v o g i n a r e d n o g t o m a je, d a k l e , izlaganje o s n o v n i h pe­
r i o d a i p r a v a c a r a z v o j a s r e d n j o v e k o v n e filozofije. P r e svega, j a u k r a t k o
14
o b r a đ u j e m p e r i o d patristike, nastavljajući r a z m a t r a n j a o o n i m hrišć a n s k i m m i s l i o c i m a koji su izvršili najveći uticaj u s r e d n j e m v e k u : B o e t i j a ( B o e t h i u s ) , P s e u d o - D i o n i s i j a i , n a j v i š e o d s v i h , sv. A v g u s t i n a i z
H i p a . Posle ovog manje-više u v o d n o g dela prelazim na p e r i o d pri­
p r e m e prve srednjovekovne misli, k a r o l i n š k u r e n e s a n s u , osnivanje š k o ­
la, s u k o b o k o u n i v e r z a l n i h p o j m o v a i sve v e ć u u p o t r e b u d i j a l e k t i k e , n a
p o z i t i v n o u č e n j e sv. A n s e l m a u X I v e k u , š k o l e X I I v e k a , p o s e b n o o n e
iz Š a r t r a i S e n - V i k t o r a . N u ž n o j e , z a t i m , reći n e š t o i o a r a p s k o j i jevrejskoj filozofiji, n e t o l i k o z b o g nje s a m e , j e r s a m p r v e n s t v e n o z a i n t e resovan za filozofiju s r e d n j o v e k o v n o g hrišćanstva, k o l i k o z b o g činje­
nice da su A r a p i i Jevreji predstavljali z n a č a j a n k a n a l p r e k o kojeg je
aristotelski sistem" p o s t a o u p o t p u n o s t i p o z n a t h r i š ć a n s k o m z a p a d u .
D r u g i p e r i o d sačinjavaju velike sinteze X I I I veka, p o s e b n o filozofije
sv. B o n a v e n t u r e , sv. T o m e A k v i n s k o g i D u n s a S k o t a . S l e d e ć i p e r i o d ,
X I V vek, sadrži nove p r a v c e i d e s t r u k t i v a n k r i t i c i z a m o k a m i s t i č k e škole
u širem smislu. U z a v r š n o m delu se b a v i m p r e l a z n i m p e r i o d o m i z m e đ u
s r e d n j o v e k o v n e i m o d e r n e filozofije. T i m e j e o t v o r e n p u t z a r a z m a t ­
ranje filozofije k o j a se o b i č n o n a z i v a » m o d e r n a « i č i m e se bavi č e t v r t i
t o m ove istorije.
U zaključku neće smetati da s p o m e n e m još dve stvari. Prva je da
a n e m i s l i m d a j e z a d a t a k i s t o r i č a r a f i l o z o f i j e d a v l a s t i t e i d e j e ili i d e j e
m o d e r n i h i s a v r e m e n i h filozofa zamenjuje za ideje s t a r i h mislilaca, k a o
d a s a m i s t a r i n i s u z n a l i šta s u mislili. K a d a P l a t o n izlaže učenje o seć a n j u , o n t i m e n e z a g o v a r a n o v o k a n t o v s t v o ; i m a d a j e sv. A v g u s t i n
a n t i c i p i r a o D e k a r t a k a d a j e r e k a o S i fallor, suma, b i l a b i v e l i k a g r e š k a
p o k u š a t i uklopiti njegovu filozofiju u kartezijanski k a l u p . Sa d r u g e
s t r a n e , n e k i p r o b l e m i koje s u p o k r e n u l i m o d e r n i filozofi bili s u p o ­
krenuti i u srednjem veku, iako m o ž d a u drugačijem okviru, pa je z a t o
o p r a v d a n o obratiti pažnju na sličnost postavljanja i rešavanja t i h p r o ­
b l e m a . N a d a l j e , nije n e o p r a v d a n o p i t a t i d a l i b i n e k i s r e d n j o v e k o v n i
f i l o z o f m o g a o s o p s t v e n i m s i s t e m o m d a s a v l a d a o v u ili o n u t e š k o ć u
k o j u j e p o k r e n u o k a s n i j i filozof. Z a t o , i a k o s a m n a s t o j a o d a i z b e g a v a m
m n o š t v o u p u ć i v a n j a n a m o d e r n u filozofiju, d o p u s t i o s a m sebi d a p o ­
vremeno činim poređenja sa kasnijim filozofijama i da r a z m o t r i m m o ­
gućnosti nekog srednjovekovnog sistema da se suoči sa t e š k o ć a m a koje
s e m o g u pojaviti o n o m e k o j e s t u d i r a o m o d e r n u filozofiju. P r i l i k o m
takvih poređenja i razmatranja t r u d i o s a m se da strogo ograničim svoju
slobodu, i to ne s a m o z b o g uštede p r o s t o r a n e g o i z b o g istorijske t a č nosti.
a
Ako grešim, jesam.
— Prim. prev.
15
D r u g a stvar koju t r e b a s p o m e n u t i jeste sledeća. U g l a v n o m z b o g
u t i c a j a m a r k s i z m a p o s t o j i o d r e đ e n z a h t e v i s t o r i č a r u filozofije d a t r e b a
da obrati pažnju na društvenu i političku p o z a d i n u perioda koji p r o ­
učava, te da razjasni uticaj društvenih i političkih faktora na razvoj
filozofije i filozofske misli. Ali b e z o b z i r a na činjenicu da je u istoriji
filozofije n e o p h o d n o k o n c e n t r i s a t i s e n a s a m u filozofiju a n e n a d r u š t ­
vene i političke d o g a đ a j e i tendencije, s m e š n o je i pretpostaviti da je
s v a k a f i l o z o f i j a , ili svi d e l o v i n e k e d a t e f i l o z o f i j e , p o d j e d n a k o p o d u t i ­
c a j e m d r u š t v e n o g i p o l i t i č k o g milima. D a b i s e r a z u m e l e p o l i t i č k e m i s l i
n e k o g filozofa, očigledno je poželjno o d r e đ e n o znanje o k o n k r e t n o m
p o l i t i č k o m z a l e đ u , a l i d a b i s e r a z m a t r a l o u č e n j e sv. T o m e o o d n o s u
s u š t i n e i e g z i s t e n c i j e , ili p a k S k o t o v a t e o r i j a o u n i v o k a l n o m k a r a k ­
t e r u p o j m a b i ć a a , u o p š t e nije p o t r e b n o p o z n a v a n j e p o l i t i č k e ili e k o ­
n o m s k e p o z a d i n e . O s i m toga, filozofija je i p o d uticajem d r u g i h faktora,
a ne s a m o politike i ekonomije. Na P l a t o n a je uplivisao n a p r e d a k grčke
m a t e m a t i k e ; s r e d n j o v e k o v n a filozofija je s i g u r n o bila izložena uticaju
teologije, i a k o je bila različita od n j e ; p r o u č a v a n j e razvitka fizike je re­
l e v a n t n o z a D e k a r t o v o s h v a t a n j e m a t e r i j a l n o g s v e t a ; biologija nije
bila bez uticaja na B e r g s o n a ( B e r g s o n ) i t a k o dalje. S m a t r a m , z b o g toga,
da je velika g r e š k a zadržati se isključivo na e k o n o m s k o m i političkom
r a z v o j u d o g a đ a j a i r a z v i t a k d r u g i h n a u k a o b j a š n j a v a t i u k r a j n j o j in­
stanciji e k o n o m s k o m istorijom, k a k o to sugeriše marksistička teorija
filozofije. N e z a v i s n o , d a k l e , o d činjenice što m i n e d o s t a t a k p r o s t o r a n e
d o p u š t a da govorim m n o g o o političkoj, društvenoj i ekonomskoj po­
z a d i n i s r e d n j o v e k o v n e filozofije, p r o m i š l j e n o s a m z a n e m a r i o n e o p r a v ­
d a n z a h t e v d a »ideološku n a d g r a d n j u « t r e b a interpretirati isključivo n a
osnovi e k o n o m s k e situacije. O v a knjiga jeste istorija o d r e đ e n o g p e r i o d a
s r e d n j o v e k o v n e filozofije: o n a nije p o l i t i č k a istorija srednjovekovne
ekonomije.
PRVI D E O
PRESREDNJOVEKOVNI
UTICAJI
a
Budući da je predmet ovog toma Koplstonove Istorije filozofije odnos boga
i čoveka, a u našem jeziku se već ustalila upotreba termina »biće« i za jedno i za drugo
(najviše ili beskonačno biće, stvorena ili konačna bića, itd.), u ovom tomu se u smislu
bivstvujućeg ili onog što jeste koristi izraz »biće« (Koplstonovo »being«). Termini
»bivstvovanje« i »postojanje« upotrebljavaju se sinonimno (u siromašnoj anglosak­
sonskoj ontološkoj terminologiji to je takođe »being«), a Koplston ovima pridružuje
još i »egzistenciju« (existence) i »supsistenciju« (subsistence). Ovaj poslednji izraz
Koplston koristi u sholastičkom značenju reči subsistentia. »Esencija« (Koplstonovo
»essence«) i »suština« takođe se koriste sinonimno: »esencija« se upotrebljava kada
se nalazi u paru sa »egzistencijom«, a »suština« u ostalim slučajevima. U sinonimnoj
upotrebi su i termini »kviditet« (Koplstonovo »quiddity«) i »štastvo«. — Prim. red.
2 Istorija filozofije II
16
(
D R U G O POGLAVLJE
P E R I O D PATRISTIKE
Hrisćanstvo
i
grčka
filozofija.
Grčki
apologeti
(Aristid,
sv.
Justin
Mučenik,
Tatijan,
Atenagora,
Teofil).
Gnosticizam
i pisci
protiv
gno­
sticizma
(sv.
Irinej,
Hipolit).
Latinski apologeti (Minucije Feliks,
Tertulijan,
Arnobije,
Laktantije).
Katehetska
škola
u
Aleksandriji
(Kliment,
Origeri). Grčki
Oci (sv.
Vasilije,
Eusebije
sv. Grigorije
Niski).
Latinski
Oci
(sv.
Ambrozije). Sv.
Jovan
Damaskin.
Rezime.
I . H r i s ć a n s t v o j e d o š l o n a svet k a o objavljena religija: o n o j e bilo
s a o p š t e n o svetu p r e k o Hrista (Christos) k a o učenje o iskupljenju, spa­
senju i ljubavi, a ne k a o a p s t r a k t n i i teorijski s i s t e m ; H r i s t je p o s l a o
svoje a p o s t o l e d a p r o p o v e d a j u , a n e d a z a u z m u p r o f e s o r s k e k a t e d r e .
H r i s ć a n s t v o je bilo »put« p r e m a Bogu, koji je t r e b a l o preći p r a k t i č n o ,
a nije p r e d s t a v l j a l o s a m o j e d a n f i l o z o f s k i s i s t e m više k o j i b i t r e b a l o d o ­
dati sistemima i š k o l a m a a n t i k e . Apostoli i njihovi naslednici su imali
p r e d o č i m a o b r a ć a n j e sveta, a ne smišljanje filozofskih sistema. O s i m
toga, u onoj meri u kojoj je njihova p o r u k a bila u p u ć e n a Jevrejima,
a p o s t o l i s u m o r a l i d a o d g o v a r a j u više n a t e o l o š k e n e g o n a f i l o z o f s k e n a ­
p a d e . Š t o se, p a k , N e j e v r e j a t i č e , m i n e m a m o p o d a t a k a o n j i h o v o j k o n ­
f r o n t a c i j i ili p r i b l i ž a v a n j u g r č k i m f i l o z o f i m a u a k a d e m s k o m s m i s l u ;
j e d i n o š t o o t o m e z n a m o j e s t e o n o š t o g o v o r i č u v e n a p r o p o v e d sv. P a v l a
(Paulos) u Atini.
M e đ u t i m , kako je hrisćanstvo brzo puštalo korene i raslo, o n o je
izazivalo s u m n j u i neprijateljstvo, i to ne s a m o Jevreja i p o l i t i č k i h vlasti
nego i paganskih intelektualaca i pisaca. N e k i n a p a d i upereni protiv
hrišćanstva poticali su uglavnom iz neznanja, lakoverne sumnje, straha
o d n e p o z n a t o g ili p o g r e š n e i n t e r p r e t a c i j e ; a l i n e k i d r u g i b i l i s u t e o r i j s k i
i imali su filozofsku osnovu, pa je na njih trebalo t a k o i odgovoriti. To
znači da su u p o t r e b l j a v a n i ne s a m o teološki već i filozofski a r g u m e n t i .
P r e m a t o m e , u spisima r a n i h hrišćanskih apologeta i O t a c a postoje
n e k i filozofski e l e m e n t i ; ali, b u d u ć i d a j e p r i m a r a n i n t e r e s t i h p i s a c a
bio teološki, n a i m e o d b r a n a vere, očigledno bi bilo u z a l u d n o k o d njih
tražiti filozofski sistem. Pa ipak, k a k o je hrisćanstvo j a č a l o i postajalo
2*
19
p o z n a t i j e , i h r i š ć a n s k i učenjaci su dobili m o g u ć n o s t da razvijaju ideje
i u č e n o s t ; filozofski e l e m e n t i su dolazili više do izražaja, p o s e b n o t a m o
g d e j e u p i t a n j u b i l a o d b r a n a o d n a p a d a p a g a n s k i h p r o f e s i o n a l n i h fi­
lozofa.
Uticaj apologetike
n a r a s t h r j š ć a n s k e filozofije t r e b a p r i p i s a t i
prvenstveno u z r o k u koji je špoljašan hrišćanstvu — neprijateljskom
n a p a d u . Ali p o s t o j a o j e i d r u g i , u n u t r a š n j i r a z l o g z a taj n a p r e d a k , n e ­
z a v i s a n o d n a p a d a spolja. O b r a z o v a n i j i h r š ć a n i su, p r i r o d n o , osećali
želju d a p r o n i k n u , o n o l i k o k o l i k o i m j e t a m o g u ć n o s t bila o t v o r e n a , u
činjenicu objave i da u o b l i č e r a z u m l j i v p o g l e d na svet i ljudski život u
d u h u vere. T a j d r u g i razlog j e p o č e o sistematski d a deluje m o ž d a kasnije
n e g o prvi i, b a r što se O t a c a tiče, d o s t i g a o je svoj v r h u n a c delovanja u
u č e n j u sv. A v g u s t i n a ; p r v i r a z l o g , ž e l j a d a s e p r o n i k n e u d o g m e v e r e
( a n t i c i p a c i j a s t a v a Credo, u t inteligam), d e l o v a o j e , n a n e k i n a č i n , o d
s a m o g p o č e t k a . D e l i m i č n o i z želje d a s e r a z u m e i p r o c e n i , d e l i m i č n o i z
p o t r e b e daljeg i jasnijeg definisanja d o g m e u s u k o b u sa jeresima, prvo­
b i t n a činjenica objave p o s t a l a j e izričitija, n a i m e , »razvijena« j e u p r a v o
u s m i s l u d a o n o š t o se p o d r a z u m e v a b i v a e k s p l i c i r a n o . Tako s u h r i š ć a n i o d p o č e t k a p r i h v a t i l i č i n j e n i c u d a j e H r i s t b i o i B o g i č o v e k , ali
su t e k v r e m e n o m razjasnili skriveno značenje te činjenice koja je p o ­
h r a n j e n a u t e o l o š k e definicije ( n a p r i m e r , da H r i s t o v a savršena ljudska
p r i r o d a i m p l i c i r a d a j e p o s e d o v a o ljudsku volju). K a k o s u t e definicije
sasvim teološke, to je i n a p r e d a k od implicitnog ka eksplicitnom bio
n a p r e d a k t e o l o š k e n a u k e ; ali u p r o c e s u a r g u m e n t a c i j e i definisanja
upoTrebTJenf p o j m o v i i k a t e g o r i j e bili s u u z e t i i z f i l o z o f i j e . S t a v i š e , p o š t o
hrišćani n i s u i m a l i s o p s t v e n u filozofiju sa k o j o m bi počeli (tj., filozo­
fiju u a k a d e m s k o m s m i s l u t e r e č i ) , o n i s u se, p r i r o d n o , o k r e t a l i p r e m a
v l a d a j u ć o j f i l o z o f i j i , k o j a j e b i l a i z v e d e n a i z p l a t o n i z m a ali p r o ž e t a i
n e k i m d r u g i m e l e m e n t i m a . G r u b o uopštavajući, m o ž e s e reći d a s u
f i l o z o f s k e i d e j e p i s a c a r a n o g h r i š ć a n s t v a b i l e p l a t o n s k e ili n o v o p l a tonske po svom k a r a k t e r u (s o d r e đ e n o m p r i m e s o m stoicizma), i da je
platonska tradicija nastavila još dugo da dominira filozofskom stranom
h r i š ć a n s k o g u č e n j a . M e đ u t i m , k a d a t o k a ž e m o , m o r a m o s e setiti d a
hrTscanski pisci n i s u j a s n o razlikovali teologiju od filozofije: oni su
t e ž i l i i z n o š e n j u h r i š ć a n s k e m u d r o s t i ili » f i l o z o f i j e « u v e o m a š i r o k o m
smislu, n a i m e , iznošenju one m u d r o s t i koja je bila p r i m a r n o teološka,
i a k o je sadržavala i filozofske elemente u s t r u k t u r n o m smislu. Z a d a t a k
i s t o r i č a r a f i l o z o f i j e j e s t e d a i z d v o j i t e f i l o z o f s k e e l e m e n t e ; p a i p a k , nije
o p r a v d a n o očekivati o d njega d a p r e z e n t i r a k o m p l e t n u sliku r a n e hriš­
ć a n s k e m i s l i , b u d u ć i d a o n , e x hypothesi, n i j e i s t o r i č a r d o g m a t s k e t e o - j j
logn^jiregzegeze.
S j e d n e s t r a n e , p a g a n s k i filozofi bili su skloni da n a p a d a j u c r k v u
i n j e n o u č e n j e , d o k su, s d r u g e s t r a n e , h r i š ć a n s k i a p o l o g e t i i t e o l o z i bili
20
skloni d a pozajmljuju oružje o d svojih p r o t i v n i k a k a d a s u mislili d a t o
m o g u d a i s k o r i s t e z a svoje ciljeve. O t u d a s u h r i š ć a n s k i p i s c i p o k a z i v a l i
r a z l i k e u s t a v u p r e m a a n t i č k o j filozofiji u z a v i s n o s t i o d t o g a d a l i s u
j e t r e t i r a l T T č a o n e p r i j a t e l j a ili r i v a l a h r i š ć a n s t v a ili, p a k , k a o k o r i s t a n
arsenal i skladište oružja, č a k k a o povoljnu p r i p r e m u za hrišćanstvo.
T a k o , d o k je p a g a n s k a filozofija u T e r t u l i j a n o v i m (Tertullianus) o č i m a
b i l a j e d v a m a l o više o d g l u p o s t i o v o g a s v e t a , K l i m e n t A l e k s a n d r i j s k i
( C J e m e n s A l e x s a n d r i n u s ) j e s m a t r a o f i l o z o f i j u z a Božiji d a r — s r e d s t v o
za obražbvanje~"paganskog sveta u d u h u Hrista, k a o što je k o d Jevreja
o b r a z o v n o sredstvo bio Z a k o n . K l i m e n t je, u stvari, mislio — k a o i
Justin (Justinus M a r t v r ) pre njega — da je P l a t o n svoju m u d r o s t pre­
uzeo od Mojsija (Moše) i p r o r o k a (filonska tvrdnja); i baš k a o što je
F i l o n ( P h i l o n ) p o k u š a o d a p o m i r i g r č k u filozofiju i Stari zavet, t a k o j e
K l i m e n t p o k u š a o d a p o m i r i g r č k u f i l o z o f i j u i h r i š ć a n s k u religiju. N a
kraju, n a r a v n o , trijumfovao je K l i m e n t o v a ne Tertulijanov stav, j e r
j e sveti A v g u s t i n o b i l a t o k o r i s t i o n o v o p l a t o n s k e ideje p r i l i k o m p r i k a ­
zivanja
hrišćanskog
Weltanschaunga.
I I . U p r v u g r u p u o n i h h r i š ć a n s k i h p i s a c a čija d e l a s a d r ž e f i l o z o f s k e
e l e m e n t e m o g u s e u v r s t i t i r a n i a p o l o g e t i k o j i s u bili p o s e b n o z a i n t e r e sovani da odbrane hrišćansku veru od paganskog n a p a d a (odnosno, da
p o k a ž u carskim vlastima k a k o hrišćanstvo i m a p r a v o da postoji): Aristid, Justin, Melit (Melitos), Tatijan (Tatianos), Atenagora (Athenagoras) i Teofil Antiohijski ( T h e o p h i l o s Antiochevs). U k r a t k o m p r i k a z u
p a t r i s t i č k e filozofije, p r i k a z u k o j i j e s a m o p r i p r e m a z a g l a v n u t e m u
k n j i g e , m i n e m o ž e m o d a r a z m a t r a m o sve a p o l o g e t e n i t i , p a k , n e k e o d
njih detaljno: m o j a n a m e r a je, z a p r a v o , da o d r e d i m vrstu filozofskih
e l e m e n a t a koje njihova dela sadrže.
1.
Martijan Aristid ( M a r t i a n o s A r i s t e i d e s ) , o t m e n » f i l o z o f iz A t i n e « ,
n a p i s a o j e Apologiju a k o j a d a t i r a o k o 140. g o d i n e a u p u ć e n a j e c a r u A n t o n i n u Piju ( A n t o n i n u s Pius)1. Z n a t a n d e o ovog spisa posvećen je n a p a d u
a
Apologeticum pro christianis (Apologija za hrišćane), P.G., 5. [Brojevi to­
mova (P. G. i P. L.) su navedeni prema Minjovoj (Migne) Grčkoj i Latinskoj patrologiji (Patrologiae cursus completus, series Graeca, Pariš, 1857—1866 i Patrologiae
cursus completus, series Latina, Pariš, 1844—1864). Koplston je ove tomove navodio
samo sporadično. Dati su puni naslovi dela, budući da se Koplstonove skraćenice
teško prate, a i prevodi mu nisu uvek sasvim precizni. Kod onih naslova gde nisu
navedeni brojevi tomova radi se ili o odeljcima već navedenih patroloških dela koje
Koplston tretira kao samostalne spise ili, pak, o delima čija autentičnost nije utvrđena.
Podaci o stranicama P. G. i P. L., koje Koplston mestimično navodi, nisu pouzdane.
— Prim. red.
i Navodi prema izdanju u seriji Tekstovi i studije, svezak I. (Upor. bibliogra­
fiju na kraju knjige. — Prim. prev.)
21
na paganska božanstva Grčke i Egipta, uz nekoliko optužbi na račun
m o r a l a G r k a . N a p o č e t k u A r i s t i d izjavljuje d a j e » z a č u đ e n p o r e t k o m
s v e t a « . S h v a t a j u ć i d a »je svet i sve š t o j e u n j e m u p o k r e n u t o i m p u l s o m
d r u g o g a « , i v i d e ć i d a »je o n o š t o p o k r e ć e j a č e o d o n o g a š t o j e p o k r e ­
n u t o « , o n zaključuje d a j e p o k r e t a č sveta » B o g svega, koji j e n a p r a ­
v i o sve č o v e k a r a d i « . A r i s t i d t a k o v e o m a s a ž e t o i z n o s i a r g u m e n t k o j i s e
i z v o d i iz f i n a l i t e t a i r e d a u s v e t u i iz č i n j e n i c e k r e t a n j a . On t v o r c a i p o ­
kretača izjednačava s a hrišćanskim B o g o m , k ° m e o n d a pripisuje atri­
b u t e : večnost, savršenstvo, nepojmljivost, m u d r o s t , d o b r o t u . P r e m a to­
m e , ovde n a l a z i m o v e o m a r u d i m e n t a r n u p r i r o d n u teologiju, koja j e
bila i z n e s e n a ne iz čisto filozofskih razloga, već u o d b r a n u hrišćanske
religije.
2 . Z n a t n o e k s p l i c i t n i j i s t a v p r e m a f i l o z o f i j i m o ž e d a s e n a đ e u spi­
s i m a Flavija Justina ( F l a v i u s J u s t i n u s ; sv. J u s t i n M u č e n i k ) , k o j i j e r o đ e n u
N e a p o l i s u ( N a b l u s ) o k o 100. g o d i n e n a š e e r e ; r o d i t e l j i s u m u bili p a g a n i , a o n j e p o s t a o h r i š ć a n i n k o g a s u m u č i l i u R i m u o k o 164. g o d i n e .
U s v o m d e l u Dijalog sa Trifonom* on izjavljuje da je f i l o z o f i j a n a j d r a goceniji d a r Božiji. N a m e n a joj j e d a v o d i č o v e k a p r e m a B o g u , i a k o
n j e n a istinska, p r i r o d a i j e d i n s t v e n o s t n i s u b i l i p r i z n a t i u s v i m n a r o d i m a ,
o č e m u "svedoči postojanje m n o g o b r o j n i h filozofskih škola.2 Flavije
Justin je p r v o učio k o d n e k o g stoika; našavši da stoičko učenje o B o g u
nije z a d o v o l j a v a j u ć e , o t i š a o j e j e d n o m p e r i p a t e t i č a r u , k o g a j e u b r z o n a ­
p u s t i o , j e r se ispostavilo da je ovaj bio p o h l e p a n . 3 Od p e r i p a t e t i č a r a
o t i š a o je, s a n e u t a ž e n o m gorljivošću, j e d n o m c e n j e n o m p i t a g o r o v c u ,
ali ga je n e p o z n a v a n j e m u z i k e , geometrije i a s t r o n o m i j e učinilo ne­
p r i k l a d n i m z a f i l o z o f i j u u o č i m a n j e g o v o g b u d u ć e g u č i t e l j a . I p o š t o nije
želeo da troši m n o g o v r e m e n a u sticanju znanja iz t i h n a u k a , on se
o k r e n u o p l a t o n o v c i m a . Justin je bio toliko u s h i ć e n n e m a t e r i j a l n i m ide­
j a m a d a j e p o č e o d a o č e k u j e j a s n u viziju B o g a , š t o j e , k a ž e o n , cilj P l a ­
tonove filozofije4. U s k o r o z a t i m n a m e r i o se na j e d n o g hrišćanina5,
koji m u j e u k a z a o n a n e d o s t a t a k p a g a n s k e filozofije, č a k i P l a t o n o v e .
Justin je t a k o p r i m e r k u l t u r n o g o b r a ć e n i k a iz p a g a n s t v a , koji, osećaj u ć i svoje o b r a ć e n j e k a o p o s t e p e n o r a z v i j a n j e , nije m o g a o d a p r i h v a t i
isključivo n e g a t i v a n i neprijateljski stav p r e m a g r č k o j filozofiji.
J u s t i n o v e reČi o p l a t o n i z m u u Dijalogu p o k a z u j u s a s v i m j a s n o p o ­
štovanje koje j e gajio p r e m a p l a t o n s k o j filozofiji. O n j e v e o m a c e n i o
a
Dialogus cum Tryphone Judaeo (Dijalog sa Trifonom Jevrejinom), P. G., 6.
— Prim. red.
2
Dialog. cum Tryphone, 2, 1.
3 Ibid., 2, 3.
4 Ibid., 2, 4—6.
5 Ibid., 3, 1 ff.
22
n j e n o učenje o i m a t e r i j a l n o m svetu i o b i ć u iza suštine k o j e je izjednačio
sa Bogom. Pa ipak, on je postao u b e đ e n u to da sigurno i p o u z d a n o
znanje o B o g u — istinska »filozofija« — m o ž e da se p o s t i g n e s a m o prih v a t a n j e m o t k r o v e n j a . U n j e g o v i m d v e m a Apologijama? o n č e s t o u p o ­
trebljava platonske termine, na p r i m e r k a d a govori o B o g u k a o »Dem i j u r g u « . K a d a J u s t i n k o r i s t i p l a t o n s k e ili n o v o p l a t o n s k e t e r m i n e i
fraze, ne mislim da ih on u p o t r e b l j a v a u p l a t o n s k o m s m i s l u : njihova
u p o t r e b a je pre posledica njegovog filozofskog o b r a z o v a n j a i n e k e sim­
patije koju je sačuvao za p l a t o n i z a m . T a k o se on ne u s t r u č a v a da p o ­
n e k a d čini analogije i z m e đ u hrišćanskog i p l a t o n s k o g učenja, na p r i m e r
k a d a g o v o r i o n a g r a d i i k a z n i p o s l e s m r t i 7 . O s i m t o g a , n j e g o v o divljenje
S o k r a t u ( S o k r a t e s ) j e o č i g l e d n o . K a d a j e S o k r a t , s l u ž e ć i logosu, p o k u ­
š a o d a p r e v e d e l j u d e i z l a ž i u i s t i n u , zli l j u d i s u g a o s u d i l i n a s m r t k a o
o p a k o g a t e i s t u : t a k o su a t e i s t i m a bili n a z v a n i i h r i š ć a n i koji su sledili
s a m inkarnirani Logos i njemu se pokoravali poričući lažne bogove8.
D r u g i m recima, k a o što je S o k r a t o v o delo, koje je bilo u službi istine,
bilo p r e t h o d n i c a Hristovog p o t p u n o g dela, t a k o je i S o k r a t o v a o s u d a
b i l a p r o b a ili a n t i c i p a c i j a o s u d e H r i s t a i n j e g o v i h s l e d b e n i k a . N a d a l j e ,
ljudske r a d n j e n i s u d e t e r m i n i s a n e , k a o š t o s u učili stoici, n e g o ljudi d e l a j u i s p r a v n o ili n e i s p r a v n o p r e m a s l o b o d n o m i z b o r u . P r i t o m , a k t i v ­
n o s t zlih d e m o n a jeste t a zahvaljujući kojoj ljudi p o p u t S o k r a t a bivaju
p r o g a n j a n i , d o k E p i k u r ( E p i k u r o s ) i n j e m u slični bivaju p o š t o v a n i . 9
J u s t i n , d a k l e , ne razlikuje teologiju od filozofije u s t r o g o m s m i s l u :
postoji j e d n a m u d r o s t , j e d n a »filozofija«, k o j a j e o t k r i v e n a p o t p u n o u
Hristu i Hristom. Pa ipak, prethodnicu i p r i p r e m u za tu m u d r o s t pred­
stavljaju najbolji delovi p a g a n s k e filozofije, p o s e b n o p l a t o n i z a m . U t o ­
liko u k o l i k o su p a g a n s k i filozofi obožavali istinu, o n i su delali p r e k o
logosa: H r i s t , m e đ u t i m , j e s t e s a m o t e l o v l j e n i L o g o s . T a k v o s h v a t a n j e
grčke filozofije i n j e n o g o d n o s a p r e m a h r i š ć a n s t v u j e z n a t n o u t i c a l o n a
kasnije pisce.
3 . P r e m a I r i n e j u ( E i r e n a i o s ) W , Tatijan^s, b i o J u s t i n o v u č e n i k . O n j e
b i o Sirijac, o b r a z o v a n na g r č k o j l i t e r a t u r i i filozofiji, a z a t i m je p o s t a o
hrišćanin. N e m a stvarnog razloga za sumnju u istinitost tvrdnje da je
T a t i j a n u o d r e đ e n o m smislu u č e n i k J u s t i n a M u č e n i k a , ali je sasvim
j a s n o i z n j e g o v e Poslanice Grcimah d a o n n i j e d e l i o J u s t i n o v u s i m p a t i j u
a
Apologia prima pro Christianis (Prva apologija za hrišćane), P.G., 6 i Apo­
logija secunda (Druga apologija), P. G., 6. — Prim. red.
6
Na primer, Apol., I, 8, 2.
7 Ibid., I, 8, 4.
8 Ibid, I, 5, 3 ff.
9 Ibid., II, 6 (7), 3.
10
Protiv jeresi, I, 28. (Adversus haereses, P. G., 7. — Prim. red.)
b
Oratio adversus Graecos (Beseda protiv Grka), P. G., 6. — Prim. red.
23
p r e m a višim d u h o v n i m a s p e k t i m a g r č k e filozofije. T a t i j a n tvrdi d a m i
Boga s p o z n a j e m o iz njegovih dela; k o d njega n a l a z i m o učenje o Logosu,
r a z l i k o v a n j e d u š e (^xh) °d d u h a (7rvsuu.<x), u č e n j e o s t v a r a n j u u v r e ­
m e n u i insistiranje n a s l o b o d n o j volji; ali sve t e k a r a k t e r i s t i k e o n j e
m o g a o d a p r e u z m e i z Biblije i h r i š ć a n s k o g u č e n j a : o n v e o m a m a l o k o ­
r i s t i g r č k o z n a n j e i g r č k u f i l o z o f i j u , i a k o , n a r a v n o , nije m o g a o s a s v i m
da i z b e g n e n j i h o v u t i c a j . T a t i j a n j e , u stvari, b i o s k l o n p r e t e r a n o m rig o r i z m u i m i z n a m o , p r e k o sv. I r i n e j a i sv. J e r o n i m a ( H i e r o n v m o s ) 1 1
da je posle Justinove m u č e n i č k e smrti n a p u s t i o crkvu i prešao u valentinsku gnosu. Kasnije je osnovao sektu enkratista, koja je osuđivala ne
s a m o pijenje v i n a i ž e n s k o kićenje n a k i t o m n e g o i b r a k , za koji je r e k a o
da je oskvrnuće i b l u d . 1 2
Izvesno je da je Tatijan priznavao ljudskom u m u sposobnost da
i z s t v o r e n i h b i ć a d o k a ž e B o ž i j u e g z i s t e n c i j u , t e d a j e u p o t r e b l j a v a o fi­
lozofske p o j m o v e i kategorije u razvijanju teologije. T a k o on tvrdi da
R e č , p r o i z l a z e ć i i z p r o s t e B o ž i j e s u š t i n e , n e » p a d a u p r a z n o « , š t o j e slu­
čaj sa l j u d s k i m r e c i m a , n e g o istrajava u p o s t o j a n j u i sredstvo je b o ž a n ­
s k o g stvaranja. On koristi analogiju sa f o r m i r a n j e m ljudske misli i
jezika da bi i l u s t r o v a o k a k o se javlja R e č . A držeći se učenja o stvaranju,
u p o t r e b l j a v a t e r m i n o l o g i j u k o j a p o d s e ć a n a o n u i z Timaja g d e s e g o ­
v o r i o D e m i j u r g u . Ali, a k o se i služi t e r m i n i m a i i d e j a m a iz p a g a n s k e
filozofije, o n t o n i p o š t o n e čini s a s i m p a t i j o m n e g o s a mišlju d a s u grčki
f i l o z o f i sve š t o j e i s t i n i t o u n j i h o v o m u č e n j u u z e l i i z Biblije, a d a o n o
š t o su s a m i d o d a l i nije n i š t a d r u g o do laž i i z o p a č a v a n j e . Stoici su,
na primer, svojom đavolskom teorijom o fatalističkom determinizmu
iskrivili učenje o p r o v i đ e n j u . I m a n e k e istorijske ironije u t o m e da je
pisac, koji je p o k a z a o t a k o n e d v o s m i s l e n o neprijateljstvo p r e m a grčkoj
misli i koji j e p o v u k a o t a k o o š t r u distinkciju i z m e đ u p a g a n s k e »sofi­
sterije« i h r i š ć a n s k e m u d r o s t i , s a m z a v r š i o u jeresi.
4. Z n a t n o obzirniji pristup G r c i m a , i u skladu s o n i m Justina M u ­
č e n i k a , b i o j e Atenagorin p r i s t u p . O k o 177. g o d i n e n a š e e r e o n j e c a r e ­
v i m a M a r k u Aureliju ( M a r c u s Aurelius) i K o m o d u ( C o m m o d u s ) »osva­
j a č i m a J e r m e n i j e i S a r m a t i j e , ali f i l o z o f i m a i z n a d s v e g a « , u p u t i o Molbu
lcTta
a
za hriščane (7rp£o-fteioc TCspt x p
vwv) . U t o j knjizi a u t o r b r a n i hrišć a n e od tri o p t u ž b e : ateizma, kanibalističkih uživanja i incesta. O d g o ­
varajući n a p r v u o p t u ž b u , o n daje a r g u m e n t o v a n u o d b r a n u hrišćanskog
u č e n j a o j e d n o m B o g u , v e č n o m i d u h o v n o m . P r e svega, o n - c i t i r a r a z n e
11 Na primer, Adv. Jovin., I, 3 [Adversus Jovinianum libri duo (Dve knjige pro
tiv Jovinijana), P.L., 23. — Prim. red.]; Comm. in Amos.
12 Irin., Protiv jeresi, I, 28.
B
Legatio pro Christianis (Zauzimanje za hriščane), P. G., 6. — Prim. red.
24
grčke filozofe, na p r i m e r Filolaja (Philolaos), P l a t o n a , A r i s t o t e l a i
s t o i k e . O n n a v o d i P l a t o n o v o g Timaja d a b i p o k a z a o k a k o j e t e š k o p r o ­
n a ć i T v o r c a i O c a k o s m o s a i d a nije m o g u ć e , č a k i k a d a s e t v o r a c o t ­
krije, objaviti ga s v i m a ; A t e n a g o r a se p i t a z a š t o bi h r i š ć a n e , koji veruju
u jednog Boga, trebalo nazivati ateistima, kada Platona tako ne nazi­
vaju i p o r e d njegovog učenja o demijurgu. Pesnici i filozofi, p o t a k n u t i
b o ž a n s k i m i m p u l s o m , t e ž i l i s u k a t o m e d a n a đ u B o g a , a ljudi s u v o d i l i
r a č u n a o o n o m e o č e m u su oni govorili: k a k o bi tek bilo glupo odbiti
d a s e s l u š a s a m D u h Božiji, k o j i g o v o r i k r o z u s t a p r o r o k a .
A t e n a g o r a u n a s t a v k u izlaže k a k o m n o š t v o materijalnih b o ž a n s t a v a
nije m o g u ć e , i k a k o B o g , k o j i s t v a r a m a t e r i j u , m o r a d a j e t r a n s c e n d i r a
( i a k o m u j e d v a i i s p e v a B o g a d a z a m i s l i n e z a v i s n o o d relacije p r e m a p r o ­
s t o r u ) , o d n o s n o d a U z r o k p r o p a d l j i v i h stvari m o r a biti n e p r o p a d l j i v i
duhovan. Govoreći ovo, Atenagora se poziva posebno na Platonovo
s v e đ o č e n j e . O n , d a k l e , p r e m a g r č k o j filozofiji i m a isti s t a v k o j i j e i m a o
i J u s t i n M u č e n i k . P o s t o j i s a m o j e d n a i s t i n s k a » f i l o z o f i j a « ili m u d r o s t ,
d o k o j e se, u p r k o s t o m e š t o s u g r č k i f i l o z o f i n a s l u t i l i n e š t o o d i s t i n e ,
p r i m e r n o stiže j e d i n o p r e k o h r i š ć a n s k o g o t k r o v e n j a . D r u g i m r e c i m a ,
već s a m o poštovanje grčkih mislilaca i pesnika trebalo bi da promiš­
ljene ljude, p o p u t M a r k a A u r e l i j a , u p u ć u j e d a u v a ž a v a j u i c e n e h r i š ć a n ­
stvo, č a k i a k o ga ne prihvataju. A t e n a g o r i n a glavna n a m e r a bila je
t e o l o š k a i a p o l o g e t s k a , i da bi to p o s t i g a o on koristi filozofske argu­
mente i postupke. Na primer, pokušavajući da dokaže opravdanost
u č e n j a o u s k r s n u ć u t e l a , o n i z l a ž e svoje u v e r e n j e , n a s u p r o t P l a t o n o v o m ,
d a t e l o p r i p a d a i n t e g r a l n o m č o v e k u , i d a č o v e k nije s a m o d u š a k o j a s e
p r o s t o služi t e l o m . 1 3
5 . S l i č n o A t e n a g o r i , u m n o m p a g a n i n u o b r a t i o s e i Teofil Antiohijski u s v o m d e l u Ad Autolycum3, k o j e je n a p i s a o
oko
180. g o d i n e
naše ere. N a k o n što je istakao činjenicu da je m o r a l n a čistota n u ž n a za
svakog ko hoće da spozna Boga, on govori o b o ž a n s k i m atributima,
Božijoj b e s m r t n o s t i , m o ć i , m u d r o s t i , v e č n o s t i i n e p r o m e n l j i v o s t i . K a o
što ljudska d u š a , s a m a nevidljiva, biva o p a ž e n a u p o k r e t i m a tela, t a k o i
Bog, s a m nevidljiv, biva p r e p o z n a t p r e k o njegove P r o m i s l i i n j e g o v i h
dela. Teofil ne iznosi u v e k t a č n o shvatanja g r č k i h filozofa. O n , d a k a k o ,
ceni d o o d r e đ e n e m e r e P l a t o n a , k o g a s m a t r a z a »najuglednijeg filo­
zofa m e đ u n j i m a « 1 4 , ali, isto t a k o , d r ž i d a j e P l a t o n grcšio u t o m e što
nije u č i o o s t v a r a n j u iz n i č e g a ( k o j e T e o f i l o č i t o z a s t u p a ) i u u č e n j u o
b r a k u (koje Teofil ne iznosi k o r e k t n o ) .
13 O vaskrsnuču. [De resurrectione mortuorum (O vaskrsnuču mrtvih), P.G.,
6. — Prim. red.]
a
Libri III ad Autolicum (Tri knjige Autoliku), P. G., 6. — Prim. red.
H Ad Autol, 3, 6.
25
I I I . P r e t h o d n i a p o l o g e t i , k o j i s u p i s a l i n a g r č k o m , bili s u o k u p i ­
rani uglavnom time da odgovore paganskim napadima na hrisćanstvo.
Sada m o ž e m o u k r a t k o da r a z m o t r i m o velikog protivnika gnosticizma,
sv. I r i n e j a , k o m e ć e m o , r a d i j e d n o s t a v n o s t i , d o d a t i i H i p o l i t a ( H i p polvtos). Obojica su pisala na g r č k o m i obojica su se borila protiv gno­
sticizma, koji je d o s t i g a o v r h u n a c u I I . veku. Pa i p a k , H i p o l i t i v o delo
i m a veći z n a č a j i s a d r ž i m n o g a u p u ć i v a n j a n a g r č k u f i l o z o f i j u i f i l o z o f e .
O g n o s t i c i z m u je d o v o l j n o a k o se k a ž e d a j e , u o p š t e uzevši, to bila
č u d o v i š n a smeša biblijskih i hrišćanskih, grčkih i orijentalnih e l e m e n a t a .
G n o s t i c i z a m j e , i s p o v e d a j u ć i z a m e n u z n a n j a (gnosis) z a v e r u , n u d i o
učenje o Bogu, stvaranju, p o r e k l u z l a j spasenju o n i m a koji su voleli da
se smatraju za superiorne ličnosti k a d a se porede s o b i č n i m hrišćanima.
P r e » h r i š ć a n s k o g « o b l i k a p o s t o j a o j e jevrejski g n o s t i c i z a m , p a ovaj k a s ­
niji m o ž e d a s e s m a t r a z a h t i š ć a n s k u j e r e s s a m o u t o l i k o u k o l i k o s u g n o stici p r i h v a t i l i n e k e s p e c i f i č n o h r i š ć a n s k e t e m e : o r i j e n t a l n i i h e l e n s k i
e l e m e n t i suviše su upadljivi da bi bilo m o g u ć e g n o s t i c i z a m n a z v a t i hrišć a n s k o m jeresi u d o s l o v n o m smislu. U p r k o s t o m e , on je predstavljao
s t v a r n u o p a s n o s t u I I v e k u k a d a j e z a v e o o n e h r i š ć a n e k o j i s u bili p r i mamljeni b i z a r n i m teozofskim spekulacijama što su ih gnostici nudili
k a o » z n a n j e « . U s t v a r i , b i l o j e više g n o s t i č k i h s i s t e m a , p o r e d o s t a l i h
C e r i n t o v ( C e r i n t h u s ) , M a r c i o n o v ( M a r c i o n ) , ofitski, Vasilidov (Basilides), V a l e n t i n o v ( V a l e n t i n o s ) . Z n a m o d a j e M a r c i o n b i o h r i š ć a n i n
k o j i j e p r e t r p e o e k s k o m u n i k a c i j u ; ali o f i t i su, v e r o v a t n o , bili j e v r e j s k o -aleksandrijskog porekla, d o k za čuvene gnostike — Vasilida i Valentina
— n e z n a m o č a k n i t o d a l i s u u o p š t e bili h r i š ć a n i .
Karakteristika gnosticizma uopšte jeste dualizam između Boga i
materije. T a k o ovaj d u a l i z a m nije a p s o l u t a n , o n j e sličan o n o m kas­
nijem u m a n i h e j s k o m učenju. P o n o r i z m e đ u B o g a i materije, koji je
proizlazio iz tog dualizma, bio je k o d gnostika ispunjen m n o š t v o m eman a c i j a ili p o s r e d n i h b i ć a m e đ u k o j i m a j e i H r i s t n a š a o m e s t o . D o p u n a
procesu emanacije bio je p o v r a t a k Bogu p r e k o spasenja.
U u č e n j u M a r c i o n a , š t o s e i m o g l o o č e k i v a t i , ističe s e h r i š ć a n s k i
element. Bog iz Starog zaveta — Demijurg, inferioran je p r e m a B o g u iz
N o v o g a z a v e t a , k o j i j e o s t a o n e p o z n a t d o k s e nije o b j a v i o u l i k u I s u s a
H r i s t a . U učenju Vasilida i Valentina, m e đ u t i m , hrišćanski element je
manje z n a č a j a n : Hrist je p r i k a z a n k a o inferiorno biće (jedan E o n ) u
fantastičnoj hijerarhiji b o ž a n s k i h i p o l u b o ž a n s k i h emanacija, a njegova
m i s i j a j e n a p r o s t o t a d a č o v e k u p r e n e s e s p a s o n o s n o z n a n j e ili gnosu.
P o š t o je m a t e r i j a zla, to ne m o ž e biti delo v r h o v n o g b o ž a n s t v a , već je
d e l o »velikog A r h o n a « , k o g a su o b o ž a v a l i Jevreji i koji se i z d a v a o za
v r h o v n o b o ž a n s t v o . G n o s t i č k i s i s t e m i , d a k l e , n i s u bili d u a l i s t i č k i u p u ­
n o m m a n i h e j s k o m smislu, p o š t o D e m i j u r g , i d e n t i f i k o v a n s a B o g o m i z
S t a r o g z a v e t a , nije b i o u č i n j e n n e z a v i s n i m i i z v o r n i m n a č e l o m z l a ( n o v o 26
platonski e l e m e n t je bio suviše upadljiv da bi d o p u s t i o a p s o l u t n i d u a ­
lizam), pa n j i h o v a g l a v n a z a j e d n i č k a k a r a k t e r i s t i k a i nije bila t o l i k o
t e n d e n c i j a k a d u a l i z m u k o l i k o i n s i s t i r a n j e n a gnosi k a o s r e d s t v u z a s p a ­
s e n j e . U s v a j a n j e h r i š ć a n s k i h e l e m e n a t a n a s t a l o j e p r e t e ž n o i z želje z a
a p s o r b o v a n j e m h r i š ć a n s t v a , i z želje d a s e v e r a z a m e n i gnosom. D a l j e
ulaženje u različite o d r e d b e r a z n i h g n o s t i č k i h sistema, i u detalje m n o š t ­
va emanacija, bio bi z a m o r a n i beskoristan zadatak. Dovoljno je uka­
zati na to da je gnosticizam bio smeša orijentalnih i grčkih (na primer,
n o v o p i t a g o r s k i h i n o v o p l a t o n s k i h ) m o m e n a t a , s a v e ć i m ili m a n j i m
prisustvom hrišćanskih elemenata, uzetim kako iz pravog hrišćanstva
tako i iz apokrifnih i sumnjivih d o k u m e n a t a . N a m a je d a n a s teško da
s h v a t i m o k a k o j e g n o s t i c i z a m i k a d a m o g a o b i t i o p a s n o s t z a c r k v u , ili
p a k p r i v l a č a n z d r a v o m d u h u ; ali t r e b a d a s e s e t i m o d a j e o n n a s t a o u
vreme k a d a je čitav j e d a n talas filozofskih škola i tajnih vera nastojao
da zadovolji ljudske d u h o v n e p o t r e b e . K o n a č n o , ezoterični i teozofski
sistemi, o k r u ž e n i l a ž n i m sjajem »istočne m u d r o s t i « , n i d o d a n a s z a n e k e
n i s u sasvim izgubili svoju privlačnost.
1 . S V ^ J n a ž / ^ r o đ e n o k o 137. ili 140. g o d i n e n a š e e r e ) , p i š u ć i u s v o m
Adversus haereses p r o t i v g n o s t i k a , u v e r a v a d a p o s t o j i s a m o j e d a n B o g ,
k o j i j e n a č i n i o sve s t v a r i , T v o r a c n e b a i z e m l j e . O n se, n a p r i m e r , p o ­
ziva na a r g u m e n t iz finaliteta i na onaj iz univerzalne saglasnosti, primećujući da su i sami pagani, na osnovu stvaranja k a o takvog, r a z u m o m
zaključivali o B o g u k a o s t v a r a o c u . 1 5 B o g je stvorio svet s l o b o d n o , a ne
p o n u ž n o s t i . 1 6 K o n a č n o , O n j e s t v o r i o svet i z ničega, a n e i z p r e t h o d n o
postojeće materije, k a o što su to pretpostavljali gnostici oslanjajući se
na »Anaksagoru (Anaxagorasy,nEmpedQklaXEmpedokles) i P l a t o n a 1 7 « .
Ali, i a k o ljudski d u h m o ž e u m o m i o t k r o v e n j e m d a s p o z n a B o g a , i p a k
ne m o ž e i da ga shvati, jer njegova suština transcendira ljudsku sposob­
n o s t s h v a t a n j a : težiti za t i m da se s a z n a neizreciva Božija tajna i da se
o d e dalje od p o n i z n e vere i ljubavi, k a o što čine g n o s t i c i , p r e d s t a v l j a
p u k u u o b r a ž e n o s t i oholost. Učenje o reinkarnaciji jeste pogrešno, d o k
objavljeni m o r a l n i z a k o n ne u k i d a n e g o ispunjava i proširuje p r i r o d n i
z a k o n . N a k r a j u , » u č e n j e a p o s t o l a j e s t e i s t i n s k a gnosis«1^.
P r e m a Irineju, gnostici su uzeli većinu p o j m o v a od g r č k i h filozofa;
on ih optužuje da su svoju e t i k u pozajmili od E p i k u r a i kinika, a učenje
o reinkarnaciji od P l a t o n a . Irineja je, u njegovoj n a m e r i da se gnostičke
teorije pripoje g r č k i m filozofijama, r e v n o s n o p r a t i o .
15
Adv. haereses, 2, 9, 1.
16 Ibid., 2, 1, 1; 2, 5, 3.
17 Ibid., 2, 14, 4.
1« Ibid., 4, 33, 8.
27
2 . Hipolit ( u m r o v e r o v a t n o o k o 2 3 6 . g o d i n e n a š e e r e ) k o j i j e , p r e m a
Fotiju (Photios)19, bio Irinejev učenik, i sigurno koristio njegova preda­
vanja
i
s p i s e . U Proemiumu {Uvodu) s v o g
spisa
Philosophumena
(Filozofemi, s a d a o b i č n o n j e m u p r i p i s i v a n o m d e l u ) o n o b j a v l j u j e s v o j u n e ­
p o t p u n o o s t v a r e n u n a m e r u d a izloži plagijate g n o s t i k a , t a k o što ć e d a
p o k a ž e k a k o s u n j i h o v a r a z n a s h v a t a n j a bila u z e t a o d g r č k i h filozofa.
P o š t o su ih gnostici učinili gorim, Hipolit, da bi to učinio lakšim, p r v o
p o t a n k o iznosi učenja filozofa, oslanjajući se u g l a v n o m na T e o f r a s t o v u
(Theophrastos) doksografiju. Podaci, m e đ u t i m , nisu uvek tačni. Njeg­
ova glavna o p t u ž b a protiv G r k a jeste ta da su oni elegantnim frazama
slavili d e l a s t v a r a n j a , ali d a n i s u z n a l i z a S t v o r i t e l j a s v i h s t v a r i , o n i h
stvari k o j e j e O n s t v o r i o s l o b o d n o i z n i č e g a p r e m a svojoj m u d r o s t i i
z n a n j u o n o g a što će t e k biti.
i n e u m e r e n o g p u r i t a n i z m a . On je bio prvi istaknuti hrišćanski pisac
koji je p i s a o na l a t i n s k o m , i u n j e g o v i m d e l i m a j a s n o i e k s p l i c i t n o d o l a z i
do izražaja prezir p r e m a p a g a n i m a i p a g a n s k i m učenjima. Sta bi za­
j e d n i č k o m o g l i d a i m a j u f i l o z o f i h r i š ć a n i n , p r i v r ž e n i k G r č k e ili p r i j a t e l j
z a b l u d e s a š t i ć e n i k o m n e b a — n e p r i j a t e l j e m z a b l u d e i p r i j a t e l j e m is­
t i n e ? 2 0 Č a k n i S o k r a t a njegova m u d r o s t nije m o g l a odvesti d a l e k o ,
budući da niko ne može stvarno znati Boga odvojeno od Hrista, niti
Hrista odvojeno o d Svetog D u h a . P o v r h toga, S o k r a t a je, p r e m a sopstvenom priznanju, vodio d e m o n ! 2 1 Prema Platonu, on je rekao da je
teško pronaći Tvorca i Oca univerzuma, iako Ga je pronašao i najpro­
stiji h r i š ć a n i n . 2 2 Š t a v i š e , g r č k i f i l o z o f i s u bili p a t r i j a r s i j e r e t i k a 2 3 , b u ­
dući da je Valentin pozajmljivao od platonovaca, M a r c i o n od stoika,
d o k su s a m i filozofi vlastite ideje pozajmili iz S t a r o g z a v e t a i o n d a ih
izopačili i p r e d s t a v i l i k a o svoje s o p s t v e n e . 2 4
I V . P r e t h o d n i a u t o r i s u p i s a l i n a g r č k o m ; ali p o s t o j a l a j e , t a k o đ e , i
g r u p a latinskih a p o l o g e t a : Minucije Feliks ( M i n u c i u s Felix), Tertulijan, A r n o b i j e ( A r n o b i o s ) i L a k t a n t i j e ( L a c t a n t i u s ) , od kojih je n a j ­
značajniji Tertulijan.
Ujjrkoj^gjKečnosti- k o j u j e p o s t a v i o i z m e đ u hrišćanske m u d r o s t i
i grčke filozofije, s a m T e r t u l i j a n se b a v i o filozofskim t e m a m a i b i o je
pod uticajem stoika. On je tvrdio da se egzistencija Boga sa sigurnošću
z n a iz njegovih d e l a 2 5 , a da se iz Božije n e s t v o r e n o s t i m o ž e izvesti
njegova
savršenost
(Imperfectum
non potest
esse,nisi quod factum esta26.
Tertulijan, m e đ u t i m , iznosi i j e d n u zapanjujuću tvrdnju, n a i m e , da je
sve, u k l j u č u j u ć i i B o g a , m a t e r i j a l n o ili t e l e s n o . » S v e š t o p o s t o j i j e s t e
t e l e s n a e g z i s t e n c i j a sui generisb. N e m a t o g a č e m u n e d o s t a j e t e l e s n a e g ­
z i s t e n c i j a o s i m o n o m e š t o j e n e p o s t o j e ć e « 2 7 : »jer k o ć e p o r i c a t i d a j e B o g
telo, i a k o , Bog jeste D u h ' ? Jer D u h i m a telesnu supstanciju vlastite
vrste, u s v o m s o p s t v e n o m o b l i k u . « 2 8 M n o g i pisci su iz o v o g a zaključili
da je Tertulijan z a s t u p a o materijalističko učenje i s m a t r a o da je Bog
zaista m a t e r i j a l n o biće, j e d n a k o k a o što s u t o mislili s t o i c i ; n e k i su, m e ­
đ u t i m , sugerisali d a j e p o d »telom« Tertulijan često r a z u m e v a o p r o s t o
supstanciju, i k a d a B o g u pripisuje materijalnost, on m u , u stvari, j e d .
1 . N i j e u t v r đ e n o d a l i j e M i n u c i j e F e l i k s p i s a o p r e ili p o s l e T e r t u l i j a n a ; u s v a k o m s l u č a j u , n j e g o v o m i š l j e n j e o g r č k o j filozofiji, š t o s e
v i d i i z n j e g o v o g d e l a Octavius (Oktavije)*, b i l o j e z n a t n o b l a g o n a k l o ­
n i j e oćT T e r t u l i j a n o v o g . D o k a z u j u ć i d a s e B o ž i j a e g z i s t e n c i j a m o ž e si­
g u r n o saznati iz r e d a u p r i r o d i i iz p o r e t k a u ž i v o m o r g a n i z m u , p o s e b n o
u l j u d s k o m telu, i da se iz j e d i n s t v a k o s m i č k o g r e d a m o ž e zaključiti o
j e d i n s t v u Boga, M i n u c i j e tvrdi da su i grčki filozofi prihvatali te istine.
T a k o je A r i s t o t e l p r i z n a v a o j e d n o b o ž a n s t v o a stoici učili o b o ž a n s k o m
proviđenju, d o k je Platon upotrebljavao gotovo hrišćanske termine
k a d a je g o v o r i o u Timaju o T v o r c u i O c u v a s e l j e n e .
2 . Tertulijan, m e đ u t i m , g o v o r i o g r č k o j f i l o z o f i j i n a j e d a n s a s v i m
d r u g a č i j i n a č i n . R o đ e n j e o k o 160. g o d i n e n a š e e r e ; r o d i t e l j i s u m u bili
pagani; po obrazovanju je bio pravnik (advokat u R i m u ) , a n a k o n što
je p o s t a o hrišćanin, p a o je u m o n t a n i s t i č k u jeresb — oblik rigoroznog
19
Bibl. cod. 121. [Myriobiblon sive Bibliotheca (Miriobiblun ili Biblioteka),
P.G., 103. — Prim. red.]
a
P.L., 3. — Prim. red.
b
Montanisti, ranohrišćanska sekta, izrazito eshatološka i asketska, nazvana
tako po Montanu iz Frigije (II vek naše ere), svom osnivaču i jednom od prvih hilijastičkih proroka, kakvih je bilo mnogo u istoriji crkve. Podržan od svojih fanati­
čnih, pretežno ženskih, pomoćnika, objavio je dolazak strašnog suda. Osuđujući
crkvenu hijerarhiju, sekta se brzo proširila Rimskim Carstvom, i posebno uporište
stekla u severnoj Africi, gde se održala sve do Avgustinovog doba. Godine 207. sekti
je pristupio i Tertulijan, zbog čega nije upisan u spisak crkvenih Otaca. — Prim. prev.
28
20
Apol., 46. [Apologeticum adversus gentes pro christianis (Apologija za hri­
ščane protiv pagana), P.L., 1. — Prim. red.]
21 De Anima, 1. (O duši, P.L., 2. — Prim. red.)
22 Apol., 46.
23
De Anima, 3.
24 Apol., 47.
25
De Resurrect., 2—3. [De resurrectione Carnis (O vaskrsnuču ploti), P.L., 2.
— Prim. red.]
26
Herm., 28. [Adversus Hermogenem (Protiv Hermogena), P.L., 2. — Prim.
red.]
a
Nesavršeno ne može da postoji, osim kao stvoreno. — Prim. red.
b
Svoje vrste. — Prim. red.
27 De Carne Christi, 11. (O ploti Hristovoj, P.L., 2. — Prim. red.)
28 Adv. Prax., 7. [Liber adversus Praxeam (Knjiga protiv Praksea), P.L., 2.
— Prim. red,]
29
n o s t a v n o pripisuje
supstancijalnost. P r e m a o v o m objašnjenju, k a d a
3
T e r t u l i j a n k a ž e da je B o g corpus sui generis -, da je corpus a i p a k spib
ritus , o n v e r o v a t n o m i s l i d a j e B o g s p i r i t u a l n a s u p s t a n c i j a : u t o m slu­
čaju njegov jezik bi bio p o g r e š a n , d o k bi njegovo mišljenje bilo p r i ­
hvatljivo. N i k o , n a r a v n o , n e m a p r a v o d a isključi o v o objašnjenje k a o
n e m o g u ć e , ali j e i p a k t a č n o d a j e T e r t u l i j a n , g o v o r e ć i o ljudskoj d u š i ,
rekao da o n a m o r a da bude telesna supstancija jer može da p a t i . 2 9 M e ­
đ u t i m , o n g o v o r i d v o s m i s l e n o č a k i o p r i r o d i d u š e , p a u Apologiji*0
k a o r a z l o g z a u s k r s n u ć e t e l a g r e š n i k a n a v o d i d a » d u š a nije k a d r a d a
p a t i bez čvrste s u p s t a n c i j e , tj. m e s a « . Z a t o j e m o ž d a najbolje reći d a
Tertulijanov jezik često p o d r a z u m e v a materijalizam prilično grube
v r s t e , ali d a T e r t u l i j a n o v o m i š l j e n j e n e mora b i t i o n o š t o n j e g o v j e z i k
najčešće implicira. K a d a uči da je dečija d u š a izvedena iz očeva s e m e n a
p o p u t n e k e v r s t e m l a d i c e (surculus, tradux)il, p o s v e m u i z g l e d a d a o n
i z l a ž e č i s t o m a t e r i j a l i s t i č k o u č e n j e ; ali o v a j » t r a d u k c i o n i z a m « c j e b i o
prihvaćen delimično i zbog j e d n o g sasvim teološkog razloga, n a i m e
da bi se objasnio p r e n o s p r v o b i t n o g greha. I neki kasniji pisci, koji su
bili s k l o n i i s t o m s h v a t a n j u , č i n i l i s u t o i z i s t o g t e o l o š k o g r a z l o g a , a d a
nisu uviđali materijalističke implikacije tog učenja. Ovo ne pokazuje,
n a r a v n o , d a T e r t u l i j a n nije b i o m a t e r i j a l i s t a , a l i b i b a r e m t r e b a l o d a
b u d e m o sumnjičavi pre nego što se uverimo u to da je opšti smisao pod­
u d a r a n s o n i m što on g o v o r i . T e r t u l i j a n o v o t v r đ e n j e o s l o b o d i volje i o
p r i r o d n o j b e s m r t n o s t i d u š e j e d v a d a ć e se, s a l o g i č k o g s t a n o v i š t a , sla­
gati sa čistim m a t e r i j a l i z m o m ; ali t o , opet, neće o p r a v d a t i o n o g a ko bi
glatko p o r e k a o da je Tertulijan bio materijalista, jer on m o ž e da z a s t u p a
materijalističku teoriju bez uviđanja da su neke o d r e d b e koje pripisuje
duši nespojive s a p s o l u t n o materijalističkim stavom.
Jedna od značajnih Tertulijanovih zasluga za hrišćansku misao
jeste ta da je razvio t e o l o š k u i d o n e k l e filozofsku t e r m i n o l o g i j u u latinskom jeziku. T a k o , u njegovim ranim spisima nailazimo na tehničku
u p o t r e b u r e č i persona: b o ž a n s k e L i č n o s t i s u o d r e đ e n e k a o Personae, a l i
o n e n i s u r a z l i č i t e , o d e l j e n e , substantiae.11 U s v o m u č e n j u o R e č i 3 3 o n
34
se eksplicitno poziva na stoike: Z e n o n a (Zenon) i K l e a n t a ( K l e a n t h e s ) .
A l i T e r t u l i j a n o v t e o l o š k i r a z v i t a k i n j e g o v a p r a v o v e r n o s t ili n e p r a v o vernost nisu p r e d m e t našeg izlaganja.
3
3. U s v o m e d e l u Adversus Gentes ( o k o 3 0 3 . g o d i n e ) Amobije i m a
neka neobična zapažanja o_duši. Iako je zastupao kreacionizamjia-L.
suprot p l a t o n s k o m učenju o
preegzistenciji,
on prikazuje stvarajući
č i n i l a c k a o b i ć e k o j e j e n i ž e o d B o g a . O s i m t o g a , o n t v r d i bczrazložnost
besmrtnosti duše, poričući njenu prirodnu besmrtnost. Očigledno, j e d a n
od m o t i v a za to bila je i m o g u ć n o s t da se bezrazložnost b e s m r t n o s t i
upotrebi kao argument u prilog hrišćanstva i m o r a l n o g života. Opet,
pobijajući p l a t o n s k u teoriju o sećanju, on z a g o v a r a iskustveno p o r e k l o
svih p o j m o v a , s j e d n i m i z u z e t k o m — p o j m o m Boga. A m o b i j e tvrdi da
dste, koje bi bilo o d g o j e n o u s a m o ć i , tišini i neznanju, ne bi z n a l o n i š t a :
sigurno n e b i i m a l o n i k a k v o znanje p u t e m »sećanja«. P l a t o n o v d o k a z
t e o r i j e o s e ć a n j u u Menonu nije u v e r l j i v . 3 5
4. Poreklo duše u Božijem d i r e k t n o m stvaranju, n a s u p r o t s v a k o m
o b l i k u t r a d u k c i o n i z m a , z a s t u p a o j e u r a d i k a l n o m o b l i k u Laktantije
( o k o 2 5 0 — 3 2 5 . g o d i n e n a š e e r e ) u s v o m d e l u De opificio Deii(>.
V . G n o s t i c i z a m , o n a k a v k a k v o g s u g a p o b i j a l i sv. I r i n e j i H i p o l i t ,
bio je, ukoliko o p r a v d a n o m o ž e da se poveže sa hrišćanstvom, jeret i č a n s p e k u l a t i v a n s i s t e m ili, t a č n i j e , s k u p s i s t e m a k o j i j e , o s i m o - i j e n talnih i hrišćanskih elemenata, uključivao i elemente helenske misli.
J e d n a od njegovih posledica je bila nastajanje o d l u č n o g o t p o r a p r e m a
h e l e n s k o j filozofiji k o d o n i h h r i š ć a n s k i h p i s a c a koji s u p r e u v e l i č a v a l i
p o v e z a n o s t g n o s t i c i z m a i g r č k e filozofije — o n e filozofije k o j u su s m a t ­
rali za klicu jeresi; d r u g a posledica se ispoljila u d o p r i n o s u n a p o r i m a da
se izgradi nejeretička »gnosis«: hrišćanski teološko-filozofski sistem.
Ova nastojanja su bila karakteristična za k a t e h e t s k u školu u Aleksandriji, u k o j o j s u d v a n a j s l a v n i j a i m e n a b i l a : K l i m e n t i O r i g e n ( O r i g e n e s ) .
1. Tit Flavije Kliment ( T i t u s F l a v i u s C l e m e n s ) ili K l i m e n t A l e k s a n d r i j s k i r o đ e n j e o k o 150. g o d i n e n a š e e r e , m o ž d a u A t i n i ; d o š a o j e u
A l e k s a n d r i j u 2 0 2 . ili 2 0 3 , i u m r o t a m o o k o 2 1 9 . g o d i n e . N a d a h n u t s h v a -
a
Svojevrsno telo. — Prim. red.
Duh. — Prim. red.
29 De Anima, 7; cf. 8.
30 Apol., 48.
31 Cf. De Anima, 19.
c
Tradukcionizam — shvatanje da Bog ne stvara dušu svakog čoveka iz ničega
(dajući mu je u času rođenja — kreacionizam), već da se duša prenosi sa oca na decu
u trenutku začeća, a da je samo prva duša, Adamova (Adam), nastala direktnom
Božijom intervencijom. — Prim. prev.
32 Adv. Prax., 12.
33 Sermo, Ratio. (Reč, Razum. — Prim. red.)
b
30
34 Apol., 21.
a
Disputationum adversus gentes libri septam (Sedam knjiga rasprava protiv
pogana), P.L., 5. — Prim. red.
35
Adversus gentes, 2, 20 ff.
36 De opificio Dei, 19. [O Božijem stvaranju, P. L., 6. Kod nas je preveden samo
odlomak Laktantijevog spisa Divinarum institutionum (Božanske uredbe) u: Vladi­
mir Premec, Hrestomatija etičkih tekstova patristike — sholastike — renesanse, »Svjet­
lost«, Sarajevo 1978. — Prim. red.]
t a n j e m k o j e j e k a s n i j e s u m i r a n o u i z r e c i Credo, u t intelligam, o n j e t e ž i o
da razvije sistematski p r i k a z hrišćanske m u d r o s t i u istinskoj, n a s u p r o t
l a ž n o j gnosis. U t o m p o s t u p k u s l e d i o j e n a č i n n a k o j i j e J u s t i n M u č e n i k
t r e t i r a o grčke filozofe, smatrajući njihova dela p r i p r e m o m za hriš­
ć a n s t v o , o d g o j e m g r č k o g s v e t a z a o b j a v l j e n u r e l i g i j u , a n e l u d o š ć u i za­
b l u d o m . B o ž a n s k i L o g o s j e u v e k o b a s j a v a o d u š e ; ali d o k s u Jevreje
prosvetlili Mojsije i p r o r o c i , G r c i su imali njihove m u d r e glave — njih­
ove filozofe, t a k o d a j e filozofija bila z a G r k e o n o š t o j e z a Jevreje b i o
Z a k o n . 3 7 D o d u š e , istina j e i t o d a j e K l i m e n t , o p e t sledeći Justina, mislio
da su G r c i pozajmljivali iz S t a r o g z a v e t a , i da su iz o h o l o s t i to iskriv­
l j a v a l i ; ali o n j e , i s t o t a k o , b i o č v r s t o u b e đ e n u t o d a j e s v e t i o L o g o s a
o m o g u ć i l o g r č k i m f i l o z o f i m a d a d o s e g n u m n o g e istine, i d a j e filozofija,
u stvari, s k u p istina koji ne p r i p a d a nijednoj grčkoj filozofskoj školi,
n e g o se nalazi, u različitoj m e r i i s t e p e n u , u r a z n i m š k o l a m a . Pa i p a k ,
P l a t o n j e u i s t i n u b i o najveći o d svib f i l o z o f a . 3 8
Filozofija nije b i l a s a m o p r i p r e m a z a h r i š ć a n s t v o već i p o m o ć n o
sredstvo za n j e g o v o . r a z u m e v a n j e . Zaista, ličnost koja s a m o veruje a ne
čini n i k a k a v n a p o r da r a z u m e je slična d e t e t u u_poređenju sa č o v e k o m ;
š l e p a v e r a ili p a s i v n o p r i h v a t a n j e n i j e i d e a l , i a k o n a u k a , s p e k u l a c i j a ,
u m o v a n j e , ne m o ž e biti istinito a k o se ne slaže s o t k r o v e n j e m . D r u g i m
r e c i m a , K l i m e n t Aleksandrijski, prvi u č e n i hrišćanin, želeo je HaTvidi"
hrišćanstvo p o v e z a n o sa filozofijom i da koristi spekulativni um pri­
l i k o m sistematizacije i razvoja teologije. U z g r e d , i n t e r e s a n t n o je prim e t i t i d a j e o n p o r i c a o b i l o k a k v o pozitivno z n a n j e o B o g u : m i u i s t i n u
z n a m o s a m o o n o š t o B o g n i j e , n a j p r i m e r , d a o n n i j e r o d ili v r s t a , d a j e
i z a b i l o č e g a o č e m u i m a m o i s k u s t v o ili š t o m o ž e m o z a m i s l i t i . M i m o ­
ž e m o o p r a v d a n o B o g u d a p r i p i š e m o savršenstvo, ali u isto v r e m e n e
s m e m o zaboraviti d a s u sva i m e n a koja primenjujemo n a Boga neadek­
v a t n a — i t a k o , u j e d n o m o d r e đ e n o m smislu, neprimenljiva. D a k l e ,
oslanjajući se na F i l o n a i na n e k o l i k o P l a t o n o v i h p r i m e d b i o d o b r u iz
Države, K l i m e n t je z a s t u p a o via negativaa — t a k o o m i l j e n u m i s t i c i m a
k o j i s u svoj u z o r a n i z r a z d o s t i g l i u s p i s i m a P s e u d o - D i o n i s i j a .
2 . Origen, n a j i s t a k n u t i j i č l a n k a t e h e t s k e š k o l e u A l e k s a n d r i j i , r o đ e n
j e 185. ili 186. g o d i n e n a š e e r e . S t u d i r a o j e d e l a g r č k i h f i l o z o f a i , k a k o
je tvrdio, p o h a đ a o je predavanja Amonija Saka (Ammonios Sakkas),
P l o t i n o v o g (Plotinos) učitelja. M o r a o je da napusti vodstvo aleksandr i j s k e š k o l e j e r j e S i n o d p o v e o ( 2 3 1 . ili 2 3 2 . g o d i n e ) p o s t u p a k p r o t i v
37
Strom., 1, 5. (Stromata, P. G., 8 i 9. Iz Klimentovih Stromata preveden je
jedan mali deo u: V. Premec, Hrestomatija etičkih tekstova patristike — skolastike
— renesanse. — Prim. red.)
38 Paedagogus, 3, 11. (Vaspitač, P.G., 8. — Prim. red.)
a
Negativan metod. — Prim. red.
32
n e k i h stavova njegovog učenja, k a o i protiv njegovog zaređenja (govori
se da se on u Palestini zaredio za sveštenika u p r k o s činu s a m o o s a k a ć e n j a ) ; k a s n i j e j e o s n o v a o š k o l u u C e z a r e j i u P a l e s t i n i , g d e j e sv. G r i gorije Č u d o t v o r a c ( G r e g o r i o s T h a u m a r g o s ) bio j e d a n o d njegovih uče­
n i k a . U m r o j e g o d i n e 2 5 4 . ili 2 5 5 , a n j e g o v a s m r t j e b i l a u z r o k o v a n a
mučenjima koja je t r p e o prilikom Decijevih (Decius) proganjanja.
O r i g e n j e , b i o najplod„ni,iii n a j u č e n i j i h r i š ć a n s k i p i s a c p r e N i k e j s k o g
sabora, i bez s u m n j e d a je želeo da b u d e i ostane p r a v o v e r a n hrišćanin;
a i n T j e g b v a želja da p o m i r i p l a t o n s k u filozofiju i h r i š ć a n s t v o , i n j e g o v o
oduševljenje za alegorijsku interpretaciju Pisma, dovelo ga je do n e k i h
n e p r a v o v e r n i h s h v a t a n j a . T a k o , p o d u t i c a j e m p l a t o n i z m a ili j o š p r e
n o v o p l a t o n i z m a , o h j e s m a t r a o d a j e B o g , k o j i j e č i s t o d u h o v a n , u.ov<x<;
ili e v a ? a 3 9 , i k o j i t r a n s c e n d i r a i s t i n u i u m , s u š t i n u i b i v s t v o v a n j e [u
knjizi p r o t i v p a g a n s k o g filozofa K e l s a ( C e l s u s ) 4 0 k a ž e se, n a t r a g u P l a ­
t o n o v e m i s l i , d a j e B o g e7iexEtva vou xocl o u a t a ? b ] , s t v o r i o
svet u
večnosti i po n u ž n o s t i Njegove p r i r o d e . Bog, koji je d o b r o t a , ne m o ž e
da b u d e »nedelatan«, jer ga njegova d o b r o t a uvek upućuje na s a m o k o m u n i k a c i j u , s a m o š i r e n j e . Š t a v i š e , d a j e B o g s t v o r i o svet u v r e m e n u ,
d a j e u o p š t e p o s t o j a l o » v r e m e « p r e n e g o š t o j e p o s t o j a o svet, B o ž i j a
nepromenljivost bi bila oslabljena, što je n e m o g u ć e . 4 1 Ta dva argu­
m e n t a su nastala p o d uticajem novoplatonizma. Bog je zaista tvorac
m a t e r i j e i , p r e m a t o m e , S t v o r i t e l j u p r a v o m i h r i š ć a n s k o m s m i s l u 4 2 , ali
postoji b e s k o n a č n o m n o g o svetova, koji slede j e d a n za d r u g i m , i koji su
svi r a z l i č i t i j e d a n o d d r u g o g . 4 3 K a k o j e z l o n e d o s t a t n o s t , a n e n e š t o
p o z i t i v n o , B o g n e m o ž e biti o p t u ž e n z a t o d a j e stvaralac z l a . 4 4 Logos
ili R e č j e s t e p r i m e r s t v a r a n j a , iSeoc i S e w v c 4 5 , i sve s t v a r i s u s t v o r e n e
p r e m a L o g o s u , koji j e d e l a t a n k a o p o s r e d n i k i z m e đ u B o g a i s t v o r e n i h
b i ć a . 4 6 Poslednje Božije proizlaženje jeste Sveti D u h , a n e p o s r e d n o
i s p o d S v e t o g D u h a n a l a z e s e s t v o r e n i d u h o v i , koji su, u z p o m o ć S v e t o g
a
Jedinica ili jedno. — Prim. red.
39 De principiis, 1, 1, 6. (O načelima, P. G., 11. Upor., Počela, Samostan sv.
Klare, Split 1985. — Prim. red.)
b
S one strane uma i bivstva. — Prim. red.
4
<> 7, 38. [Contra Celsum (Protiv Kelsa), P. G., 11. Mali odeljak ovog spisa
preveden je u: V. Premec, Hrestomatija etičkih tekstova patristike — sholastike —
renesanse. — Prim. red.]
41 De principiis, 1, 2, 10; 3, 4, 3.
42 lbid., 2, 1,4.
43 lbid., 3, 5, 3; 2, 3, 4—5.
44 ln Joann., 2, 7. [Commentaria in Evangelium loannis (Komentari Jovanovog
jevandelja), P.G., 14. — Prim. red.
c
Ideja ideja. — Prim. red.
45 Contra Celsum, 6, 64.
46 De principiis, 2, 6, 1.
3 Istorija filozofije II
33
D u h a , u z d i g n u t i d o t o g a d a p o s t a n u sinovi Božiji, u zajednici s a S i n o m ,
i k o n a č n o učesnici u b o ž a n s k o m životu O c a . 4 7
B o g j e s t v o r i o d u š e s a s v i m n a l i k j e d n u n a d r u g u p o k v a l i t e t u , ali
ih je g r e h u stanju preegzistencije d o v e o do t o g a da su se z a o d e n u l e u
tela, pa je o t u d a kvalitativna razlika između d u š a rezultat njihovog p o ­
n a š a n j a p r e u l a s k a u o v a j s v e L O n e n a z e m l j i u ž i v a j u s l o b o d u volje, a l i
njihovi p o s t u p c i ne zavise s a m o od njihovog s l o b o d n o g i z b o r a n e g o i
o d m i l o s t i Božije, k o j a s e raspodeljuje p r e m a n j i h o v o m v l a d a n j u p r e
u t e l o v l j e n j a . I p a k , sve d u š e , č a k i z l e , a t a k o đ e i d e m o n i , d o s p e ć e n a
kraju, p r e k o patnji očišćenja, do j e d i n s t v a sa B o g o m . O v o je učenje o
o b n o v i s v i h s t v a r i , eTcavopOcoct?, « 7 c o x a T a ( r r a < u s TTCĆVTCOV, p r e m a k o m e
će sve s t v a r i da se v r a t e u svoje p r v o t n o n a č e l o , i B o g će b i t i sve u sve­
m u . 4 8 T o , n a r a v n o , predstavlja odstupanje od pravovernog učenja o
paklu.
Već na o s n o v u ovoga što je rečeno o O r i g e n o v i m s h v a t a n j i m a tre­
b a l o bi da je j a s n o da je on p o k u š a o da sintetizuje h r i š ć a n s k o učenje i
p l a t o n s k u i n o v o p l a t o n s k u filozofiju. O m e s t u S i n a i Svetog D u h a u
S v e t o m Trojstvu govori se na način koji ih smešta u d o m e n Božanstva,
ali i p a k u k a z u j e na uticaj e m a n a t i z m a filonske i n o v o p l a t o n s k e orijen­
tacije. Teorija o L o g o s u k a o »Ideji ideja« i o v e č n o m i n u ž n o m stvaranju
dolazi iz istog izvora, d o k je teorija o preegzistenciji p l a t o n s k a . N a r a v n o ,
f i l o z o f s k e i d e j e k o j e j e p r i h v a t i o O r i g e n bile s u i n k o r p o r i r a n e u h r i š ­
ćanski okvir, t a k o da on s p r a v o m m o ž e da se s m a t r a p r v i m velikim
s i n t e t i č n i m m i s l i o c e m h r i š ć a n s t v a . Ali, i a k o j e t e filozofske ideje p r i ­
pisivao s l o b o d n o interpretiranim odeljcima iz Pisma, njegov entuzi­
j a z a m za grčku misao ga je p o n e k a d vodio u heterodoksiju.
VI. G r č k i Oci IV i V v e k a bili su z a i n t e r e s o v a n i u g l a v n o m za t e o ­
l o š k a p i t a n j a . T a k o j e sv. Atanasije ( A t h a n a s i o s ) , k o j i j e u m r o 3 7 3 .
g o d i n e , b i o v e l i k i p r o t i v n i k a r i j a n i z m a ; sv. Grigorije Nazijanski ( G r e g o rios N a s i j a n s u s ) zvani Bogoslov, koji j e u m r o 390. g o d i n e , p o s e b n o j e
z n a č a j a n z b o g s v o g d e l a o T r o j s t v u i o h r i s t o l o š k o j t e o l o g i j i ; sv. Jovan
Hrisostom ( J o a n n e s C h r v s o s t o m o s , u m r o 4 0 6 ) p r o s l a v i o s e k a o j e d a n
o d n a j v e ć i h o r a t o r a crkve, ali i z b o g svog r a d a n a P i s m u . R a z m a t r a ­
jući d o g m e k a o što su one o S v e t o m Trojstvu i o H i p o s t a t i č k o m Jedin­
s t v u , O c i s u u p o t r e b l j a v a l i f i l o z o f s k e t e r m i n e i i z r a z e ; n o , p o š t o i h nji­
h o v a t e o l o š k a a r g u m e n t a c i j a nije u č i n i l a f i l o z o f i m a u s t r o g o m s m i s l u ,
ovde i h m o r a m o napustiti. Valjalo bi, m e đ u t i m , primetiti m a k a r t o d a
j e sv. Vasilije ( B a s i l e i u s , u m r o 379), k o j i j e s t u d i r a o n a A t i n s k o m u n i -
47
De principiis, 6, 1—3.
ts Cf. ibid., 3, 6, 1 ff; 1, 6, 3.
34
v e r z i t e t u z a j e d n o s a sv. G r i g o r i j e m N a z i j a n s k i m , u s v o m d e l u A d Adolescentes* p r e p o r u č i v a o i z u č a v a n j e g r č k i h p e s n i k a , g o v o r n i k a , i s t o r i č a r a
i filozofa. U p r k o s t o m e , s m a t r a o je da bi iz njihovih spisa t r e b a l o n a ­
p r a v i t i i z b o r k a k o b i s e isključili n e m o r a l n i o d l o m c i : g r č k a l i t e r a t u r a
i u č e n o s t jesu s n a ž n o v a s p i t n o o r u đ e , ali m o r a l n o v a s p i t a n j e je z n a č a j ­
nije o d l i t e r a r n o g i f i l o z o f s k o g o b r a z o v a n j a . ( S v . V a s i l i j e u s v o j i m o p i ­
s i m a životinja g o t o v o s a s v i m zavisi o d r e l e v a n t n i h A r i s t o t e l o v i h dela.)
I p o r e d toga što ovde ne m o ž e m o da r a z m a t r a m o teološke spe­
kulacije grčkih O t a c a , n e š t o i p a k m o r a da se k a ž e o d v a i s t a k n u t a lika
t o g a p e r i o d a , o i s t o r i č a r u E u s e b i j u ( E u s e b i u s ) i o sv. G r i g o r i j u N i s k o m .
1. Eusebije iz Cezareje je r o đ e n u P a l e s t i n i o k o 2 6 5 . g o d i n e n a š e
ere; postao je biskup u Cezareji, njegovom r o d n o m mestu, godine 313,
i t a m o j e u m r o 3 3 9 . ili 3 4 0 . N a j v i š e j e p o z n a t k a o v e l i k i i s t o r i č a r c r k v e ,
ali j e z n a č a j a n i z a h r i š ć a n s k u a p o l o g e t i k u , k a o i p o s v o m e s t a v u p r e m a
g r č k o i f i l o z o f i j i . U o p š t e g l e d a n o , o n j e s m a t r a o g r č k u f i l o z o f i j u , po-_
sebno platonizam, p r i p r e m o m neznabožačkog sveta jra „hrisćanstvo,
i a k o je bio sasvim svestan z a b l u d a grčkih filozofa i protivurečnosti
i z m e đ u m n o g i h filozofskih Škola. I p a k , i a k o p o n e k a d govori o š t r o ,
njegov o p š t i stav je b l a g o n a k l o n i p u n p o š t o v a n j a , i taj stav najviše
d o l a z i do i z r a ž a j a
u n j e g o v o m d e l u Prgepgratig^ evangelica
(Jevanđelska
priprema)* u j ^ e t n a e s t _ k n j j g a . U v e l i k o j e z a ž a l j e n j e š t o n i j e s a č u v a n o
Eusebijevo delo od dvadeset pet knjiga, a koje je n a p i s a o k a o o d g o v o r
Porfirijevom (Porphvrios) n a p a d u na h r i s ć a n s t v o : taj o d g o v o r bi u m n o ­
g o m e razjasnio filozofske ideje o v o g z n a m e n i t o g n o v o p l a t o n o v c a i
P l a t o n o v o g u č e n i k a ; m e đ u t i m , Praeparatio
evangelica j e
dovoljna da
p o k a ž e ne s a m o da je Eusebije delio o p š t a shvatanja Justina M u č e n i k a ,
K l i m e n t a Aleksandrijskog i Origena, već, t a k o đ e , da je b i o p o d r o b n o
u p o z n a t sa g r č k o m l i t e r a t u r o m . On je, u stvari, b i o v e o m a o b r a z o v a n
č o v e k , i njegovo d e l o jeste j e d a n od i z v o r a n a š e g z n a n j a o filozofiji o n i h
m i s l i l a c a čija d e l a s u p r o p a l a .
O n a j koji u z m e u o b z i r mišljenja Eusebijevih p r e t h o d n i k a , sasvim
opravdano_.ee. očekivati, da je ovaj p o s e b n o ć e m o . P l a t o n a ; i zaista, on
p l a t o n i z m u p o s v e ć u j e t r i k n j i g e Praeparatio ( 1 1 — 1 3 ) . K l i m e n t i e g o v o rio o P l a t o n u k a o Mojsiju koji piše na g r č k o m , a Eusebije, slažući se sa
4
K l i m e n t o m , s m a t r a da su P l a t o n i Mojsije m e đ u s o b n o u s k l a d u ^ i da
50
Platon može da se nazove p r o r o k o m vladavine spasenja.
Slično Kli-
a
Ad Adolescentes de legendis libris gentilium (Mladićima o tome kako treba
čitati paganske knjige), P. G., 31. — Prim. red.
b
Jevanđelska priprema, P. G., 21. — Prim. red.
49
Preparatio evangelica, 11, 28.
so Ibid., 13, 13.
3*
35
m e n t u , Origenu i Filonu, Eusebije je mislio da je P l a t o n pozajmljivao iz
S t a r o g z a v e t a 5 1 , ali i s t o v r e m e n o j e b i o voljan d a d o p u s t i m o g u ć n o s t d a
j e P l a t o n s a m o t k r i o i s t i n u ili d a g a j e p r o s v e t l i o B o g . 5 2 U s v a k o m slu­
čaju, ne s a m o da postoji sklad i z m e đ u P l a t o n a i jevrejskih svetih spisa
n e g o j e P l a t o n u s v o j i m Pismima s u g e r i s a o i i d e j u o S v e t o m T r o j s t v u .
U toj tački Eusebije, n a r a v n o , interpretira P l a t o n a u n o v o p l a t o n s k o m
s m i s l u , u p u ć u j u ć i n a n a č e l a J e d n o g a ili D o b r a , Nousa ili D u h a i D u š e
S v e t a . 5 3 Ideje su ideje B o g a - L o g o s a , o n e su m o d e l i stvaranja, pa je pri­
k a z s t v a r a n j a u Timaju s l i č a n o n o m e k o j i s e n a l a z i u K n j i z i p o s t a n j a . 5 4
Z a t i m , P l a t o n je saglasan sa Svetim p i s m o m i u s v o m učenju o besmrt­
n o s t i 5 5 , d o k m o r a l n a p o u k a Fedra p o d s e ć a E u s e b i j a n a sv. P a v l a . 5 6 Č a k
je i P l a t o n o v politički ideal n a š a o svoju realizaciju u jevrejskoj teokratiji.57
I p a k , o s t a j e t o d a ^ l a t o n n i j e z a s t u p a o sve t e i s t i n e b e z p r i m e s e z a ­
b l u d e . 5 8 N j e g o v o učenje o B o g u i o stvaranju je o s e n č e n o njegovim
učenju o emanaciji i p r i h v a t a n j e m večitosti materije, k a o i učenjem o
d u š i i b e s m r t n o s t i k o j e i z l a z i iz n j e g o v e t e o r i j e o p r e e g z i s t e n c i j i i r e ­
i n k a r n a c i j i . Z a t o P l a t o n , i a k o j e b i o p r o r o k , i p a k n i j e b i o n i š t a više o d
t o g a ; o n s a m nije u š a o u o b e ć a n u z e m l j u istine, i a k o j o j s e v e o m a p r i ­
b l i ž i o : h r i š ć a n s t v o j e j e d i n a istinita filozofija. O s i m t o g a , P l a t o n o v a
filozofija je bila i suviše i n t e l e k t u a l n a — kavijar za g o m i l u — d o k je
h r i š ć a n s t v o z a sve, p a svi, m u š k a r c i i ž e n e , b o g a t i i s i r o m a š n i , o b r a z o ­
v a n i i n e o b r a z o v a n i , m o g u biti »filozofi«.
N e p o t r e b n o je ovde r a z m a t r a t i Eusebijevu interpretaciju Platona.
D o v o l j n o je primetiti da on, k a o i većina drugih hrišćanskih grčkih
p i s a c a , i z d v a j a P l a t o n a i z m e đ u h e l e n s k i h m i s l i l a c a , i d a , k a o i svi r a n i
h r i š ć a n s k i pisci, ne razlikuje teologiju od filozofije u s t r o g o m smislu.
Postoji j e d n a m u d r o s t koja se nalazi a d e k v a t n o i p o t p u n o s a m o u hrišćanstvu, a grčki mislioci su dosegli istinitu filozofiju u t o l i k o što su a n t i ­
cipirali h r i š ć a n s t v o . I z m e đ u o n i h koji s u a n t i c i p i r a l i istinitu filozofiju
P l a t o n j e bio najistaknutiji, ali j e č a k i o n d o š a o s a m o d o p r a g a istine.
Ideja hrišćanskih pisaca da su P l a t o n i drugi helenski mislioci pozaj­
mljivali iz S t a r o g zaveta ( i a k o je i s a m a d e l i m i č n o posledica njihovog
r a z u m e v a n j a »filozofije«) t a k o đ e j e p o m o g l a d a s e učvrsti o n a š i r o k a
i n t e r p r e t a c i j a »filozofije« k a k v a j e Eusebijeva. P r e m a toj i n t e r p r e t a c i j i ,
filozofija uključuje ne s a m o r e z u l t a t e ljudskog u m o v a n j a već i činjenice
otkrovenja. U stvari, u p r k o s Eusebijevom v e o m a p o v o l j n o m sudu o
P l a t o n u , logička posledica njegovog u b e đ e n j a da su grčki filozofi p o ­
zajmljivali iz S t a r o g z a v e t a bila bi da ljudsko u m o v a n j e bez d i r e k t n o g
Božijeg prosvetljenja nije od velike p o m o ć i p r i p o s t i z a n j u istine. J e r
šta su pogreške kojima je č a k i P l a t o n uprljao istinu, a k o ne rezultat
l j u d s k o g u m o v a n j a ? A k o s e k a ž e d a i s t i n a s a d r ž a n a u g r č k o j filozofiji
dolazi iz S t a r o g zaveta, to jest iz otkrovenja, o n d a je teško izbeći zak­
l j u č a k d a p o g r e š k e ili z a b l u d e g r č k e filozofije d o l a z e o d l j u d s k o g u m o ­
vanja. O t u d a proizlazi i d o s l e d n o nepovoljan sud o moći tog u m o v a n j a .
Ovaj stav je bio v e o m a raširen m e đ u O č i m a ; u srednjem, o d n o s n o X I I I
v e k u n j e g a j e j a s n o i z r a z i o sv. B o n a v e n t u r a ; u p r k o s t o m e , t o nije b i l o
s h v a t a n j e k o j e j e k o n a č n o p r e v l a d a l o u s h o l a s t i c i — k o d sv. T o m e
Akvinskog i kod D u n s a Skota.
2. J e d a n od najobrazovanijih grčkih Otaca, i j e d a n od najinte­
r e s a n t n i j i h s a f i l o z o f s k o g s t a n o v i š t a , b i o j e b r a t sv. V a s i l i j a , sv. Grigorije Niski3. O n j e r o đ e n u C e z a r e j i ( u K a p a d o k i j i , a n e P a l e s t i n i ) o k o 3 3 5 .
g o d i n e n a š e e r e ; n a k o n što je bio učitelj r e t o r i k e , p o s t a o je e p i s k o p u
Nisi, a u m r o je 395. g o d i n e .
Grigorije Niski je j a s n o shvatio da su činjenice otkrovenja pri­
hvaćene p r e k o vere i da nisu rezultat logičkog p o s t u p k a zaključivanja,
n a i m e , da svete tajne n i s u filozofski i n a u č n i z a k l j u č c i : k a d a bi bile,
o n d a ne bi bilo razlike i z m e đ u n a t p r i r o d n e vere, o n a k v e k a k o je objav­
ljena h r i š ć a n i m a , i h e l e n s k o g filozofiranja. S d r u g e s t r a n e , vera i m a ,
logički g o v o r e ć i , r a c i o n a l n u o s n o v u , b u d u ć i d a p r i h v a t a n j e tajne n a
osnovu autoriteta pretpostavlja dokučivost n e k i h osnovnih istina p r e k o
p r i r o d n o g zaključivanja, a p o s e b n o istine o egzistenciji Boga, k o j a je
p o d l o ž n a filozofskom dokazivanju. P r e m a t o m e , i a k o m o r a d a s e za­
s t u p a s u p e r i o r n o s t vere, t o m o ž e m o tvrditi s a m o p o m o ć u filozofije.
E t i k a , filozofija p r i r o d e , logika, m a t e m a t i k a , n i s u s a m o o r n a m e n t i u
d v o r c u i s t i n e n e g o , t a k o đ e , m o g u d a d o p r i n e s u ž i v o t u m u d r o s t i i vr­
line. Njih, d a k l e , ne t r e b a prezirati i o d b a c i v a t i 5 9 , i a k o b o ž a n s k o otkrovenje m o r a biti p r i h v a ć e n o k a o p r o b n i k a m e n i kriterijum istine,
p o š t o ljudsko u m o v a n j e m o r a da b u d e m e r e n o B o ž i j o m rečju, a nc
Božija reč ljudskim u m o v a n j e m . 6 0 O p e t , i s p r a v n o je primeniti ljudsku
51
Preparatio evangelica, 10, 1; 10, 8; 10, 14.
52 lbid., 11, 8.
53 lbid., 11, 16; 11, 20.
54 lbid., 11, 23; 11, 29; 11, 31.
55 lbid., 11, 27.
56 lbid., 12, 27.
57 lbid., 13, 12; 12, 16.
58 lbid., 13, 19.
36
a
Od dela Grigorija Niskog kod nas je preveden Spis o djevičanstvu, Samostan
sv. Klare, Split 1982. — Prim. red.
59 De Vita Moysis; P. G., 44, 336 DG, 360 BC. (O Mojsijevom životu. — Prim.
red.)
6" Cf. De anima et resurreetione; P. G., 46, 49 C. [De anima et resurrectione
Dialogus qui inscribitur Macrinia (Dijalog o duši i vaskrsenju koji je naslovljen kao
Makrinija). — Prim. red.]
37
s p e k u l a c i j u i l j u d s k o u m o v a n j e n a d o g m u ; ali z a k l j u č c i n e ć e b i t i v a l j a n i
a k o se ne slažu sa P i s m o m . 6 1
K o s m i č k i r e d d o k a z u j e e g z i s t e n c i j u B o g a , a i z B o ž i j e n u ž n e sa­
vršenosti m o ž e m o da z a k l j u č i m o o Njegovoj jedinstvenosti, tj. da p o ­
stoji j e d a n B o g . G r i g o r i j e i d a l j e n a s t o j i d a d a r a z l o g e z a T r o j s t v o L i č ­
nosti u j e d n o m Božanstvu.62 Na primer, Bog n u ž n o poseduje Logos,
r e č ili u m . O n n e m o ž e d a b u d e n e š t o m a n j e n e g o š t o j e č o v e k , k o j i t a ­
k o đ e i m a u m ili r e č . A l i b o ž a n s k i L o g o s n e m o ž e b i t i n e š t o p r o l a z n o ;
o n m o r a d a b u d e v e č i t , i s t o k a o š t o m o r a d a b u d e živ. U n u t r a š n j a r e č
u č o v e k u jeste p r o l a z a n d o g a đ a j , ali u B o g u ne m o ž e biti ničeg t a k v o g .
Logos je po prirodi j e d a n s O c e m , jer postoji s a m o j e d a n Bog, a razlika
i z m e đ u Logosa i Oca, Reči i G o v o r n i k a , jeste samo relativna. Nije naš
p o s a o da u l a z i m o u Grigorijevo učenje o Trojstvu k a o t a k v o m . Ali
činjenica da on p o k u š a v a u n e k o m smislu da »dokaže« to učenje i m a
o d r e đ e n z n a č a j , j e r p r e d s t a v l j a p r e s e d a n z a k a s n i j e p o k u š a j e sv. A n s e l m a
i R i č a r d a o d S e n - V i k t o r a d a d e d u k u j u T r o j s t v o , t j . d a g a d o k a ž u rationibus
necessariisa.
O č e v i d n o j e , m e đ u t i m , d a j e n a m e r a sv. G r i g o r i j a , s l i č n o o n o j sv.
A n s e l m a , bila da p r i m e n o m dijalektike učini svetu tajnu shvatljivijom,
a ne da je »racionalizuje« u smislu udaljavanja od d o g m a t s k e ortodoksije. Slično, njegova teorija o t o m e da reč »čovek« jeste p r i m a r n o
primenljiva na čoveka uopšte, a tek s e k u n d a r n o na individualnog čoveka, t a k o đ e je predstavljala p o k u š a j da se tajna učini shvatljivijom.
T a j p o k u š a j se sastoji u t o m e što se isto objašnjenje primenjuje na reč
»bog«, a ta reč p r i m a r n o označava b o ž a n s k u suštinu koja je jedna, a
s a m o sekundarno božanske Ličnosti kojih je tri. O t u d a hrišćanin ne
m o ž e o p r a v d a n o da se o p t u ž i za trinitizam. Ali, i a k o je o v o objašnjenje
u v e d e n o r a d i o d b r a n e od o p t u ž b e za trinitizam i tajnu je činilo shvat­
ljivijom, i p a k j e t o b i l o n e s r e ć n o o b j a š n j e n j e , j e r j e i m p l i c i r a l o h i p e r realističko shvatanje univerzalija.
K a d a j e r e č o u n i v e r z a l i j a m a , » p l a t o n i z a m « sv. G r i g o r i j a d o l a z i d o
i z r a ž a j a u n j e g o v o m d e l u De hominis opificio
(O stvaranju čoveka), u
k o m e razlikuje n e b e s k o g idealnog čoveka — univerzaliju, od zemaljskog
č o v e k a , k o j i j e p r e d m e t i s k u s t v a . P r v i , i d e a l a n č o v e k , ili b o l j e r e ć i i d e ­
a l n o l j u d s k o b i ć e , p o s t o j i s a m o u b o ž a n s k o j ideji i n e m a p o l n o g o d r e ­
đ e n j a , o d n o s n o nije n i m u š k o n i ž e n s k o ; o n a j d r u g i č o v e k , i s k u s t v e n o
61
Cf. Contra Eunom.; P. G., 45, 341 B. [Contra Eunomium (Protiv Eunomija).
— Prim. red.]
62
Cf. Oratio Catechetica; P.G., 45. [Oratio catechetica magna (Velika katihetička beseda). — Prim. red.]
a
Nužnim razlozima. — Prim. red.
» P.G., 44. — Prim. red.
38
ljudsko biće, jeste ekspresija ovog ideala i p o l n o je o d r e đ e n , a ideal
» r a s p r š e n « , ili d e l i m i č n o i z r a ž e n , u m n o g i m i z d v o j e n i m i n d i v i d u a m a .
T a k o , p r e m a Grigoriju, stvorena bića proizlaze, i to stvaranjem a ne emanacijom, iz ideala u b o ž a n s k o m Logosu. Očigledno je da se ova teorija
vraća na n o v o p l a t o n i z a m i filonizam. N j u je prihvatio i prvi istaknuti
filozof srednjeg v e k a — J o v a n S k o t E r i u g e n a — na k o g a su izvršili
v e l i k i u t i c a j s p i s i sv. G r i g o r i j a N i s k o g . N e t r e b a z a b o r a v i t i , m e đ u t i m ,
d a G r i g o r i j e nije s m a t r a o d a o v o p o d r a z u m e v a d a j e i k a d a p o s t o j a o
n e k a k a v istorijski i d e a l a n čovek, p o l n o n e o d r e đ e n ; božija ideja č o v e k a
r e a l i z o v a ć e s e s a m o e s h a t o l o š k i , k a d a ( p r e m a r e c i m a sv. P a v l a , o n a k o
k a k o ih interpretira Grigorije) neće biti ni m u š k a r a c a ni žena, jer na
n e b u neće biti b r a k a .
B o g je s t v o r i o svet obilja, d o b r o t e i ljubavi, z a t o da bi m o g l a da
postoje bića koja bi učestvovala u b o ž a n s k o j d o b r o t i . Ali, i a k o je B o g
D o b r o , i m a d a j e s t v o r i o svet i z d o b r o t e , O n svet nije s t v o r i o i z n u ž ­
nosti, već s l o b o d n o . U d e o u ovoj slobodi Bog je d a o i čoveku, d o p u š t a ­
jući mu da izabere zlo a k o to hoće. Zlo je rezultat čovekovog slobodnog
i z b o r a i B o g z a t o nije o d g o v o r a n . T a č n o j e d a j e B o g p r e d v i d e o z l o i
d a g a j e d o p u s t i o , ali j e i p a k stvorio č o v e k a , j e r j e z n a o i t o d a ć e n a
k r a j u sve l j u d e p r i v e s t i k S e b i . G r i g o r i j e , d a k l e , p r i h v a t a o r i g e n s k u t e o ­
r i j u o » v r a ć a n j u s v i h s t v a r i « : s v a l j u d s k a b i ć a , p a Čak i S a t a n a i p a l i
anđeli, na kraju će da se vrate Bogu, m a k a r n a k o n patnji očišćenja.
P r e m d a je Grigorije nesumnjivo prihvatao individualnu besmrtnost, on
je s m a t r a o da će se sva ljudska bića vratiti I d e a l u i da će biti o b u h v a ć e n a
njime. Ideju o p o v r a t k u svih stvari B o g u — n a č e l u iz kojeg su p r o izašle te ideje o p o s t i g n u ć u stanja u k o m e je B o g »sve u s v e m u « , J o v a n
S k o t E r i u g e n a j e , t a k o đ e , p r e u z e o o d sv. G r i g o r i j a . Z a t o , i n t e r p r e t i ­
rajući p o m a l o d v o z n a č a n jezik J o v a n a S k o t a , t r e b a i m a t i n a u m u filo­
z o f i j u sv. G r i g o r i j a , d o p u š t a j u ć i p r i t o m m o g u ć n o s t d a j e J o v a n S k o t
pripisivao različita značenja sličnim recima.
I p o r e d t o g a š t o su se i sv. G r i g o r i j e N i s k i i O r i g e n d r ž a l i t e o r i j e o
p o v r a t k u s v i h s t v a r i , sv. G r i g o r i j e , z a r a z l i k u o d O r i g e n a , nije p r i h v a ­
t i o p l a t o n s k i p o j a m o p r e e g z i s t e n c i j i , pa t a k o u De hominis opificio^
k a ž e z a a u t o r a D e Principiis d a j e b i o z a v e d e n h e l e n s k i m t e o r i j a m a .
D u š a , k o j a nije o g r a n i č e n a n a j e d a n d e o t e l a , j e s t e » s t v o r e n a s u š t i n a (ou<r£cc ysvv-/]Tr)), ž i v a s u š t i n a Koja "je r a ž u m n a _ a j ? o s e d u j e _ o r g a n s k o i .
o s e t n o ; telpj.. s u š t i n a k o i a i m a m o ć d a d a j e ž i v o t j d a o p a ž a č u j n e p r e d ­
mete toliko dugo koliko potraju telesna g r u d a « 6 4 . K a o prosta i jedno­
s t a v n a (<X7rX7Jv xod a a u v 0 £ T o v ) , d u š a i m a m o ć d a n a d ž i v i t e l o 6 5 , ali ć e s e
63 De hominis opificio, P. G., 44, 229 ff.
64
De anima et res.; P. G., 46, 29.
65 lbid., 44.
39
na k r a j u s njim p o n o v o sjediniti. D u š a je, dakle, d u h o v n a i netelesna;
ali n a koji n a č i n j e o n a različita o d tela, k a d je, p r e m a G r i g o r i j u , telo,
tj. k o n k r e t a n materijalan p r e d m e t , i s a m o sastavljeno od kvaliteta koji
66
s u p o s e b i n e t e l e s n i ? U D e hominis opificio o n k a ž e d a t e l o p r o i z l a z i i z
j e d i n s t v a svojstava, k a o što su boja, čvrstoća, količina i težina, d o k raz­
d v a j a n j e o v i h s v o j s t a v a z n a č i p r o p a d a n j e t e l a . U p r e t h o d n o j glavXjQYQg
d e l a p o s t a v l j e n a j e d i l e m a : ili m a t e r i j a l n e s t v a r i p r o i s t i č u j z B o g a , , u
k o m e slučaju bi Bog, k a o n j i h o v Izvor, u sebi s a d r ž a v a o materiju, ti.
b i c T b i " m a t e r i j a l a n , ili, p a k , B o g n i j e m a t e r i j a l a n , p a m a t e r i j a l n e s t v a r i
ne proističu iz njega n e g o je materija večna. Grigorije, m e đ u t i m , od­
bacuje i j e d n o j d r u g o v i materijalnost Boga i dualizam, pa bi prirodan
zaključak iz ovoga bio da svojstva iz kojih je sastavljeno telo nisu m a t e ­
r i j a l n a . D o d u š e , z a g o v a r a j u ć i s t v a r a n j e e x nihilo, G r i g o r i j e t v r d i d a m i
n e m o ž e m o shvatiti k a k o B o g stvara svojstva i z ničega. P a ipak, oprav­
d a n o j e p r e t p o s t a v i t i d a z a G r i g o r i j a s a m a svojstva, o d kojih s u sas­
tavljena tela, nisu t e l a : z a p r a v o , o n a to i ne m o g u biti, jer u o p š t e ne
p o s t o j i k o n k r e t n o t e l o i z u z e v p r e k o n j i h o v o g jedinstva u n j e m u . V e r o ­
v a t n o da je GrigorijeJbioj_o_Luticajem P l a t o n o v o g učenja o svojstvima
koje j e izloženo u J D r a g / M ^ K a k o , o n d a , t a svojstva nisu d u h o v n a ? K a k o
s e d u š a s u š t i n s k i r a z l i k u j e o d t e l a ? O d g o v o r b i , bez s u m n j e , bio d a s e
s v o j s t v a z d r u ž u j u d a b i oblikovala t e l o , ali d a ona sama n e m o g u , a p ­
s t r a k t n o g l e d a n o , biti n a z v a n a »telima«, a i p a k i m a j u suštinski o d n o s
p r e m a materiji, b u d u ć i d a j e njihova funkcija d a oblikuju materiju.
A n a l o g n a teškoća p o n o v o je iskrsnula u aristotelsko-tomističkom uče­
n j u o _ m a t e r i j i - i f o r m i . - P r y a m a t e r i j a n i j e pO-sebi.telo, n e g o je_ j e d n o o d
n a č e l a t e l a : kako s e , o n d a , u z e t a po sebi, r a z l i k u j e o d onog i m a t e r i j a l n o g i d u h o v n o g ? O d g o v o r tomista jeste da prva materija n i k a d a ne
egzistira sama p o s e b i , t e d a ima i z v e s n u p o t r e b u z a k v a n t i t e t o m , d a j e
r
e
s u š t i n s k i p r e d o d r e đ e n a z a k o n k r e t n o t e l o . V e r o v a t n o b i j _ G i-gQTii ~
Niski m o r a o da kaže nešto slično o njenim primarnim.kvaLiJeiima_ U z ­
gred, m o ž e se p r i m e t i t i da slične t e š k o ć e m o g u da i s k r s n u i u p o g l e d u
n e k i h m o d e r n i h teorija koje se tiču konstitucije materije. P l a t o n bi p o ­
z d r a v i o t e t e o r i j e d a j e živ, a sv. G r i g o r i j e N i s k i b i v e r o v a t n o s l e d i o
njegov primer.
I z ovog što j e r e č e n o o č i g l e d n o j e d a j e G r i g o r i j e N i s k i b i o p o d v e ­
l i k i m u t i c a j e m p l a t o n i z m a , n o v o p l a t o n i z m a i F i l o n o v i h s p i s a (na pri­
m e r , o n g o v o r i o 6(i.oico<n? 6 s w a kao s v r s i č o v e k a , o » v i n u ć u j e d n o g k a
J e d n o m « , o p r a v d i po s e b i , o erosu i o u z l a ž e n j u do i d e a l a L e p o t e ) ; ali
m o r a se naglasiti da je Grigorije n e o s p o r n o koristio Plotinove i, u m a ­
n j e m o b i m u , F i l o n o v e f i l o z o f e m e i i z r a z e , o n i h s v a k a k o nije u v e k s h v a 66
a
40
Cf. De hominis opificio, 24.
Sličnosti Bogu. — Prim. red.
t a o u p l o t i n s k o m ili f i l o n s k o m s m i s l u . N a p r o t i v , s l u ž i o s e P l a t o n o v i m
ili P l o t i n o v i m i z r a z i m a d a b i i z l o ž i o i r a z j a s n i o h r i š ć a n s k a u č e n j a . N a
p r i m e r , »sličnost B o g u « jeste d e l o milosti, r a z v i t a k n a o s n o v u Božije
a k t i v n o s t i i uz s l o b o d n u č o v e k o v u s a r a d n j u , slika (eixcov) Božija k o j a je
u s a đ e n a u d u š u p r i l i k o m krštenja. O s i m t o g a , p r a v d a p o sebi nije a p ­
s t r a k t n a v r l i n a n i t i , p a k , i d e j a u Nousu; t o j e L o g o s k o j i o b i t a v a u d u š i .
a za p o s l e d i c u i m a u č e s t v o v a n j e u vrlini. Taj L o g o s , štaviše, nije P l o t i n o v Nous, n i t i F i l o n o v L o g o s ; t o j e d r u g a l i č n o s t S v e t o g T r o j s t v a , p a
između Boga i stvorenih bića n e m a posrednih proizlaženja p o d r e đ e n i h
hipostaza.
K o n a č n o , v r e d n o j e s p o m e n a d a j e sv. G r i g o r i j e N i s k i b i o p r v i
pravi osnivač sistematske mistične teologije. Tu je on o p e t koristio plot i n s k e i filonske m o m e n t e , ali ih je u p o t r e b l j a v a o u h r i š ć a n s k o m smislu
i u n u t a r h r i s t o c e n t r i č n o g n a č i n a mišljenja. Č o v e k o v u m j e p r i r o d n o
osposobljen da sazna čulne predmete, i posmatrajući te predmete um
m o ž e doći do izvesnog znanja o B o g u i o njegovim a t r i b u t i m a (simbo­
lična teologija, koja je d e l i m i č n o ekvivalentna p r i r o d n o j teologiji u
m o d e r n o m smislu). S druge strane, i a k o čovek čulne stvari i m a za pravi
p r e d m e t svoga znanja, te stvari nisu sasvim realne. O n e su priviđenje i
iluzija, o s i m a k o n i s u s i m b o l i ili m a n i f e s t a c i j e i m a t e r i j a l n e r e a l n o s t i ,
one realnosti p r e m a kojoj je čovek d u h o v n o okrenut. Z b o g toga nastaje
n a p e t o s t d u š e , š t o v o d i u s t a n j e avsXTTLO"Tia ili » o č a j a v a n j e « .
To je
z a č e t a k misticizma, b u d u ć i d a d u š a , p o v u č e n a B o g o m , ostavlja pri­
r o d a n p r e d m e t s v o g a z n a n j a , a l i , u p r k o s t o m e , nije k a d r a d a v i d i B o g a
k o m e se o k r e n u l a u ljubavi: o n a s t u p a u m r a k koji se u srednjovekovn i m raspravama nazivao »oblak nepoznatog«. ( D o ovog stepena doseže
negativna teologija, koja je z n a t n o uticala na Pseudo-Dionisija). U
n a p r e d o v a n j u duše postoje, t a k o reći, d v a poticaja, onaj iz obitavanja
T r o j e d i n o g a Boga i onaj u proizlaženju izvan sebe, koji k u l m i n i r a u
»ekstazi«. Origen je interpretirao filonsku ekstazu intelektualno, t a k o
da je, zahvaljujući m o n t a n i s t i č k i m n e u m e r e n o s t i m a , svaki drugi oblik
»ekstaze« bio sumnjiv: ipak, za Grigorija je ekstaza bila v r h u n a c strem­
ljenja d u š e , a i n t e r p r e t i r a o j u j e , p r e s v e g a , k a o e k s t a t i č k u ljubav.
» T a m u « kojjr_jobayjja B o g a . t r e b a p r i p i s a t i p r v e n s t v e n o p o t p u n o j
t r a n s c e h đ e r i c i j T b o ž a n s k e s u š t i n e , . p a G r i g o r i j e izvlači z a k l j u č a k d a
d u š a , p o k r e n u t a ljubavlju, č a k i n a n e b u n e p r e s t a n o m o r a d a s e p r o b i j a
d a l j e p r e m a B o g u . S t a t i č k o s t a n j e b i z n a č i l o ili z a s i ć e n o s t ili s m r t : d u ­
hovni život zahteva stalan n a p r e d a k , a p r i r o d a božanske transcendencije
uključuje n a p r e d a k k a o t a k a v , jer ljudski d u h n e m o ž e n i k a d a d a shvati
B o g a . U n e k o m s m i s l u , d a k l e , » b o ž a n s k a t a m a « uvek p o s t o j i , i t r e b a
reći d a j e Grigorije o v o m z n a n j u u t a m i d a o p r i o r i t e t n a d i n t e l e k t u a l n i m
z n a n j e m , i to ne z a t o što je p r e z i r a o ljudski d u h n e g o z a t o što je shvatio
Božiju o n o s t r a n o s t .
41
Grigorijeva zamisao o uzlasku duše nesumnjivo i m a n e k u sličnost
s o n o m u P l o t i n a ; ali u i s t o v r e m e o n a j e s a s v i m h r i s t o c e n t r i č n a . N a ­
p r e d a k d u š e j e s t e d e l o b o ž a n s k o g L o g o s a ili H r i s t a . Š t a v i š e . n j e g o v
i d e a l nije z a s e b n o j e d i n s t v o s a B o g o m , n e g o o s t v a r e n j e i z v e s n e Pleroma? H r i s t a : n a p r e d a k d u š e d o n o s i m i l o s t i b l a g o s l o v d r u g i m d u š a m a
i Božije o b i t a v a n j e u p o j e d i n a č n i m a f e k t i m a č i t a v o g tela- N j e g o v m i s ­
t i c i z a m j e t a k o s a s v i m s a k r a m e n t a l a n p o s v o m k a r a k t e r u : stxcov j e
uspostavljen krštenjem, a jedinstvo sa B o g o m je p o t a k n u t o suharist i j o r n . K o n a č n o , s p i s i sv. G r i g o r i j a N i s k o g j e s u i z v o r s a k o j e g s u i n s p i ­
r a c i j u c r p i l i n e s a m o P s e u d o - D i o n i s i j e n e g o i m i s t i c i , sve d o sv. H u a n a
d e l a K r u s a ( J u a n d e l a C r u z ) ; t i spisi s u u j e d n o bili i s h o d i š t e o n i h
hrišćanskih filozofskih sistema p r e m a k o j i m a d u š a n a p r e d u j e p r e k o
r a z n i h s t e p e n a z n a n j a i l j u b a v i sve d o m i s t i č n o g ž i v o t a i b l a ž e n e vizije.
A k o s e z a d u h o v n o g p i s c a k a k a v j e sv. H u a n d e l a K r u s m o ž e r e ć i d a
stoji n a liniji k o j a v o d i n a t r a g d o G r i g o r i j a , o n d a i s t o t o m o ž e d a s e
k a ž e i z a m i s t i č k o g f i l o z o f a sv. B o n a v e n t u r u .
V I I . O d l a t i n s k i h O t a c a j e n e s u m n j i v o n a j v e ć i sv. A v g u s t i n i z
H i p a ; a l i , z b o g z n a č a j a n j e g o v o g u č e n j a z a s r e d n j i v e k , n j e g o v u filo­
zofiju r a ž m a t r a ć u p o s e b n o i z n a t n o p o d r o b n i j e . U o v o m odeljku d o ­
v o l j n o j e s a s v i m k r a t k o s p o m e n u t i m i l a n s k o g b i s k u p a sv. A m b r o z i j a
( A m b r o s i u s , o d o k o 333. d o 397. g o d i n e n a š e ere).
Sv. A m b r o z i j e j e z a s t u p a o t i p i č n o r i m s k i s t a v p r e m a filozofiji.
P o k a z j v a o j e interes.zapraktična_i etička pitanja, k a o i nešto m a l o spos o b n o s t n sklonosti za metafizičke spekulacije. Njegov r a d na d o g m a ­
t i c i l e g z e g e z i j e u n a j v e ć o j m e r i z a v i s i o o d g r č k i h O t a c a , d o k j e u etici
na n j e g a u t i c a o C i c e r o n [ C i c e r o ) . U s v o m d e l u De officiis ministrorumh,
koje je n a p i s a o o k o 391. godine i u p u t i o m i l a n s k o m sveštenstvu, A m ­
b r o z i j e d a j e h r i š ć a n s k i p a n d a n C i c e r o n o v o g . d e l a De officiis (O dužnos­
tima). U t o j k n j i z i s v e t a c v e o m a p o m n o s l e d i v e l i k o g o r a t o r a u p o d e l i i
o b r a d i v r l i n a , m a d a j e sve t o p r o ž e t o h r i š ć a n s k i m e t o s o m . Z a t o j e s t o ­
ički ideal sreće, koji se s a s t o j a o u p o s e d o v a n j u vrline, d o p u n j e n krajnjim
i d e a l o m — v e č n o m s r e ć o m u B o g u . Sv. A m b r o z i j e i p a k nije d a o n i ­
k a k a v m ) v d j a p r i n o s h r i š ć a n s k o j e t i c i : z n a č a j n j e g o v a d e l a j e s t e više u
uticaju na m i s a o koja je usledila, uticaju koji je n a s t a o t a k o što su kas­
niji e t i č k i p i s c i k o r i s t i l i o v o d e l o .
V I I I . G r č k i O c i , k a o š t o s e v i d i , bili s u u g l a v n o m p o d u t i c a j e m p l a ­
t o n s k e t r a d i c i j e ; ali j e d a n o d f a k t o r a k o j i j e p o m o g a o d a s e k o n a č n o
pripremi put za povoljan prijem aristotelizma na latinskom Z a p a d u
b i l o j e d e l o p o s l e d n j e g o d g r č k i h o t a c a — sv. J o v a n a D a m a s k i n a .
11
Punoće. — Prim. red.
b
De officiis Ministrorum libri tres (Tri knjige o dužnostima služitelja), P.L.,
16. — Prim. red.
42
Sv. Jovan Damaskin ( J o a n n e s D a m a s k i o s ) , k o j i j e u m r o v e r o v a t n o
k r a j e m 749. g o d i n e , nije b i o s a m o o d l u č a n p r o t i v n i k » i k o n o k l a s t a « n e g o
i veliki s i s t e m a t i č a r teologije, t a k o da se m o ž e s m a t r a t i s h o l a s t i č a r e m
I s t o k a . O n izričito k a ž e d a n e n a m e r a v a d a iznosi n o v a i lična mišljenja,
već da s a č u v a j p r e n e s e učenje svetih i o b r a z o v a n i h ljudi, pa bi z a t o bilo
b e s k o r i s n o t r a ž i t i n o v i n e u s a d r ž a j u n j e g o v i h d e l a ; i p a k , i p o r e d sis­
t e m a t s k o g prikaza ideja p r e t h o d n i k a , njemu m o ž e da se pripiše i odre­
đ e n a o r i g i n a l n o s t . N j e g o v g l a v n i s p i s j e s t e Izvor mudrosti?, k o j i u p r v o m
defu sadrži skicu a r i s t o t e l s k e ^ l o g i k e . i . o n t o l o g i j e ( i a k o o n , u stvari, k o ­
risti i d r u g e pisce, na prinaer.P-orfirija). Ovaj d e o knjige on n a z i v a » D i a lectica« ( » D i j a l e k t i k a « ) b i u n j e m u o t v o r e n o iznosi svoje mišljenje 6 t o m e '
d a s u f i l o z o f i j a i p r o f a n a n a u k a s a m o o r u đ a ili s l u š k i n j e t e o l o g i j e , p r j h vatajući t a k o stanovište koje su zastupali K l i m e n t Aleksandrijski i dva
Grigorija — stanovište koje vuče k o r e n još od aleksandrijskog Jevrejina
F i l o n a i koje je često z a s t u p a n o u srednjem v e k u . 6 7 U d r u g o m odeljku
n j e g o v o g velikogLdela_ d a t a j e i s t o r i j a j e r e s i , p r i č e m u s e k o r i s t i m a t e r i j a l
d o k o j e g j e sv. J o v a n D a m a s k i n d o š a o p r e k o p r e t h o d n i h p i s a c a , a u
t r e ć e m delu, » D e F i d e O r t h o d o x a « c , p r u ž e n je, u četiri knjige, sređen
prikaz patrističke teologije. Taj treći d e o je 1151. godine B u r g u n d i o od
Pize (Burgundio Pisano) preveo na latinski, pa su ga, i z m e đ u ostalih,
k o r i s t i l i P e t a r L o m b a r đ a n i n , A l b e r t V e l i k i ( A l b e r t u s M a g n u s ) i sv.
T o m a A k v i n s k i . N a I s t o k u sv. J o v a n D a m a s k i n u ž i v a g o t o v o i s t o t o ­
l i k o p o š t o v a n j a k o l i k o i sv. T o m a n a Z a p a d u .
I X . Č a k i iz ovog k r a t k o g pregleda očigledno je da bi bilo u z a l u d n o
tražiti sistematsku filozofsku sintezu u delima bilo k o g a od grčkih O t a c a ;
isto važi i za latinske Oce, osim Avgustina. G r č k i _ O c i , koji nisu razl i k o v a l i s a s v i m j a s n o f i l o z o f i j u o d t e o l o g i j e , u z i m a l i s u h r i š ć a n s t v o . .z.a
j e d i n u i s t i n i t u m u d r o s t ili »filozofiju«,. O n i s u h e l e n s k u f i l o z o f i j u s m a ­
trali p r o p e d e u t i k o m za hrišćanstvo. T a k o je njihov slavni interes p r i
r a z m a t r a n j u ove filozofije b i o d a u k a z u n a a n t i c i p a c i j u h r i š ć a n s k e istine
z a k o j u s u v i d e l i d a j e o v a s a d r ž i ; ili. p a k , n a o d s t u p a n j a o d t e i s t i n e .
O n o prvo su često pripisivali pozajmljivanju iz Starog zaveta, a ovo
d r u g o s l a b o s t i m a l j u d s k o g u m o v a n j a , i z o p a č e n o j želji z a o r i g i n a l n o š ć u
i t a š t i n i s a m i h filozofa. K a d a su prihvatili ideje iz h e l e n s k e filozofije,
o n d a s u t o činili z a t o š t o s u mislili d a ć e i m o n e p o m o ć i p r i l i k o m izla­
ganja i prikazivanja h r i š ć a n s k e m u d r o s t i , a ne z a t o da bi ih uključili u
n e k i filozofski sistem u s t r o g o m smislu.
a
Fons scientiae (Izvor saznanja), P. G., 94. — Prim. red.
P. G., 94. — Prim. red.
67 lbid., P. G., 94, 532 AB.
c
»Expositio Fidei orthodoxae« (»Izlaganje prave vere«), P. G., 94. —Prim. red.
b
43
U p r k o s t o m e , v i d e l i s m o d a u s p i s i m a O t a c a i m a i f i l o z o f s k i h ele­
m e n a t a . N a p r i m e r , o n i k o r i s t e r a c i o n a l n e a r g u m e n t e z a B o ž i j u egzi­
stenciju, p o s e b n o a r g u m e n t iz r e d a i u r e đ e n o s t i u svetu; oni su razmiš­
ljali o p o r e k l u i p r i r o d i d u š e ; sv. G r i g o r i j e N i s k i j e i m a o č a k i n e k e
i d e j e k o j e p r i p a d a j u filozofiji p r i r o d e ili k o s m o l o g i j i . I p a k , p o š t o n j i h o v i
a r g u m e n t i (na p r i m e r a r g u m e n t za Božiju egzistenciju) nisu zasnovani
na razvijen, sistematski i strog n a č i n , n e k o m e se m o ž e učiniti besmisle­
n i m d a s e svi o n i r a z m a t r a j u . M i s l i m d a b i t a k a v p r i s t u p b i o p o g r e š a n .
I s t o t a k o , s m a t r a m da je i j e d a n sasvim k r a t a k p r i k a z patrističke misli
d o v o l j a n d a u k a ž e n a p r o b l e m koji zaboravljaju oni koji s u m a l o u p u ć e n i
u h r i š ć a n s k o f i l o z o f s k o u č e n j e . Z a h v a l j u j u ć i č i n j e n i c i d a j e sv. T o m a A k ­
vinski (koji je u skorašnje v r e m e d o b i o p o s e b a n status m e đ u k a t o l i č k i m
f i l o z o f i m a ) p r i h v a t i o z n a t a n d e o A r i s t o t e l o v o g sistema, k a o i činjenici
da su r a n i mislioci » m o d e r n o g d o b a « ( n a p r i m e r , D e k a r t i F r e n s i s Be­
k o n ) žestoko osuđivali sholastički aristotelizam, p o n e k a d se uzima za
g o t o v o d a h r i š ć a n s k a f i l o z o f i j a , ili b a r k a t o l i č k a f i l o z o f i j a , z n a č i a r i s ­
t o t e l i z a m i n i š t a više. I p a k , ostavljajući z a s a d po s t r a n i kasnije vekove,
pregled patrističke misli je d o v o l j a n da p o k a ž e da je P l a t o n bio onaj
grčki mislilac k o g a su crkveni O c i najviše poštovali a ne Aristotela. To
najvećim delom može da se objasni činjenicom da je u to vreme novop l a t o n i z a m b i o s n a ž n a i d o m i n a n t n a s a v r e m e n a filozofija, i č i n j e n i c o m
da su Oci ne s a m o shvatali P l a t o n a u d u h u n o v o p l a t o n s k e interpre­
t a c i j e i r a z v i t k a f i l o z o f i j e u n o v o p l a t o n i z m u n e g o da su u v e ć i n i s l u č a ­
j e v a o A r i s t o t e l u z n a l i r e l a t i v n o m a l o . Ali m a koji u z r o k d a j e d o v e o d o
t o g a , o s t a j e č i n j e r t j c a j l a s u O c H ^ l j _ s W o m _da_u P l a t o n u v i d e p r e t h o d ­
n i k a hrišćanstva, i da su filozofski elementi, koje su oni prihvatili iz
gTčkefilozofije, bili n a j v e ć i m d e l o m u p r a v o i z p l a t o n s k e tradicije. A k o
s e t o m e d o d a j o š i t o d a j e p a t r i s t i č k a filozofija, p o s e b n o A v g u s t i n o v a ,
d u b o k o uticala n e s a m o n a r a n i srednji vek, n e s a m o n a takve istak­
n u t e m i s l i o c e k a k v i s u b i l i sv. A n s e l m i sv. B o n a v e n t u r a v e ć i n a s a m o g
sv. T o m u A k v i n s k o g , p o s t a j e o č i g l e d n o , b a r s i s t o r i j s k o g s t a n o v i š t a ,
da je izvesno p o z n a v a n j e p a t r i s t i č k e misli i poželjno i v r e d n o .
TREĆE
POGLAVLJE
SV. AVGUSTIN
I
Život
i
spisi.
Sv.
Avgustin
i
filozofija.
1. M e đ u l a t i n s k i m O č i m a se i m e A v g u s t i n o v o ističe i k a o n a j z n a ­
čajnije, i sa l i t e r a r n o g i sa t e o l o š k o g s t a n o v i š t a . To je i m e koje je d o m i ­
n i r a l o z a p a d n o m f i l o z o f s k o m m i s l i sve d o X I I I v e k a , i m e čiju s l a v u nije
n a r u š i o n i a r i s t o t e l i z a m sv. T o m e A k v i n s k o g i n j e g o v e š k o l e , p o g o t o v o
s t o j e taj a r i s t o t e l i z a m b i o d a l e k o o d z a n e m a r i v a n j a i j o š dalje o d o m a l o ­
važavanja velikog afričkog d o k t o r a . Zaista, da bi se r a z u m e o t o k misli
u srednjem veku, p o z n a v a n j e Avgustina je suštinski z n a č a j n o . U ovoj
knjizi A v g u s t i n o v a m i s a o n e m o ž e d a b u d e r a z m a t r a n a o n o l i k o p o d ­
r o b n o k o l i k o t o z a s l u ž u j e , ali i p a k m o r a d a b u d e r a z m a t r a n a , m a k a r i
sumarno.
A v g u s t i n j e r o đ e n u T a g a s t i , u p r o v i n c i j i N u m i d i j i , 13. n o v e m b r a
354. g o d i n e n a š e ere. N j e g o v o t a c , Patricije (Patricius), b i o je p a g a n i n ,
a m a j k a , sv. M o n i k a ( M o n i c a ) , h r i š ć a n k a . I a k o j e b i l a h r i š ć a n k a i u t r e ­
n u t k u Avgustinovog rođenja, krštenje deteta je bilo o d g o đ e n o u skladu
sa jednim uobičajenim, iako nepoželjnim običajem toga vremena.1
D e č a k je učio o s n o v e l a t i n s k o g i a r i t m e t i k e k o d učitelja iz T a g a s t e , ali
igra, u kojoj je želeo da b u d e uvek p o b e d n i k , bila mu je m o g o privlačnija o d učenja. G r č k i , koji j e p o č e o d a uči posle n e k o g v r e m e n a , b i o m u
je m r z a k , i a k o su ga privlačile h o m e r s k e p o e m e u o n o m s v o m a s p e k t u
u k o m e su predstavljale p r i č u . Nije t a č n o da A v g u s t i n p r a k t i č n o nije
z n a o g r č k i , ali o n n i k a d a nije n a u č i o d a č i t a t a j j e z i k s a l a k o ć o m .
Otprilike o k o 365. godine Avgustin prelazi u grad M a d a u r u , gde je
stekao osnove znanja iz latinske literature i gramatike. M a d a u r a je bila
veliko p a g a n s k o m e s t o , a u č i n a k opšte atmosfere i izučavanja latinskih
k l a s i k a bila je i d e č a k o v a o č i g l e d n a r a v n o d u š n o s t p r e m a veri njegove
i Conf., 1, 11, 17. [Confessionum libri XIII (Trinaest knjiga ispovesti), P.L..
32. Upor., Ispovjesti, Kršćanska sadašnjost, Zagreb 1973. — Prim. red.]
45
majke, r a v n o d u š n o s t koju nisu n i m a l o umanjile godine njegovog bes­
p o s l i č a r e v a u T a g a s t i ( 3 6 9 — 3 7 0 ) . G o d i n e 3 7 0 , iste o n e k a d a j e u m r o
njegov o t a c koji je u m e đ u v r e m e n u p o s t a o katolik, Avgustin započinje
studije r e t o r i k e u K a r t a g i , najvećem g r a d u što ga je do t a d a video.
R a z u z d a n život velike l u k e i a d m i n i s t r a t i v n o g središta, p r i z o r o p s c e n i h
o b r e d a p o v e z a n i h sa k u l t o v i m a koji su došli sa istoka, k a o i činjenica
da je Avgustin, južnjak, već bio čovek, i to živih i žestokih strasti, d o ­
veli s u g a d o p r a k t i č n o g r a s k i d a s a m o r a l n i m i d e a l i m a h r i š ć a n s t v a . O n
u b r z o u z i m a l j u b a v n i c u , s a k o j o m j e ž i v e o više o d d e s e t g o d i n a i s a
k o j o m je druge godine svoga b o i a v k a u K a r t a g i d o b i o sina. Ali, u p r k o s
n e u r e d n o m životu, Avgustin je bio v e o m a uspešan student retorike i
n i m a l o nije z a p u š t a o s t u d i j e .
1
'* U b r z o n a k o n č i t a n j a C i c e r o n o v o g d e l a Hortensius
(Hortenzije),
koje je p r e o b r a t i l o mladićev d u h u p r a v c u traganja za istinom, Avgus­
tin je prihvatio učenje m a n i h e j a c a 2 , za koje mu je izgledalo da, n a s u p ­
rot varvarskim shvatanjima i nelogičnim učenjima hrišćanstva, nudi
r a c i o n a l n o i z l a g a n j e i s t i n e . H r i š ć a n i t v r d e d a j e B o g s t v o r i o č i t a v svet i
da je d o b a r : kako, onda, m o g u da objasne postojanje zla i patnje? M a nihejci, m e đ u t i m , zastupaju dualističku teoriju p r e m a kojoj postoje dva
k r a j n j a n a č e l a , n a č e l o d o b r a , n a č e l o s v e t l o s t i , B o g ili O r m u z d ( O r m u z d ) , i n a č e l o zla, n a č e l o m r a k a , A r i m a n ( A h r i m a n ) . O b a d v a n a č e l a
su večna i njihov s u k o b se o d r a ž a v a u svetu koji je tvorevina ta d v a
n a č e l a u n j i h o v o m m e đ u s o b n o m s u k o b u . Č o v e k o v a d u š a , k o j a je sas­
tavljena od svetlosti, jeste delo d o b r o g načela, d o k je telo, sastavljeno od
grube materije, delo zlog načela. Ovaj sistem bio je prihvatljiv za Avgust i n a , ali n e s a m o z a t o š t o j e i z g l e d a l o d a o b j a š n j a v a p r o b l e m z l a v e ć i
z a t o š t o j e u o s n o v i b i o m a t e r i j a l i s t i č k i , a A v g u s t i n j o š nije b i o k a d a r d a
zamisli m o g u ć n o s t postojanja nematerijalne stvarnosti, neopažljive za
č u l a . S v e s t a n s v o j i h s o p s t v e n i h s t r a s t i i č u l n i h želja, o n j e o s e ć a o d a b i
i h m o g a o pripisati z l o m u z r o k u izvan sebe. K o n a č n o , i a k o s u m a n i hejci o s u đ i v a l i s e k s u a l a n o d n o s i j e d e n j e m e s a , i p r o p i s i v a l i a s k e t s k a
upražnjavanja, k a o što je post, ta upražnjavanja su bila obavezna s a m o
za i z a b r a n e , a ne i za »slušaoce« — r e d k o m e je p r i p a d a o Avgustin.
O d v o j e n od hrišćanstva i m o r a l n o i i n t e l e k t u a l n o , Avgustin se
v r a ć a u T a g a s t u 374. g o d i n e , g d e p r e d a j e g r a m a t i k u i l a t i n s k u knji­
ževnost g o d i n u d a n a , a z a t i m u j e s e n 374. o t v a r a š k o l u r e t o r i k e u K a ­
r t a g i . T a m o živi s a s v o j o m l j u b a v n i c o m i n j i h o v i m s i n o m , A d e o d a t o m
(Adeodatus). U t o m p e r i o d u dobija n a g r a d u za poeziju (za d r a m s k i
k o m a d k o j i nije s a č u v a n ) i o b j a v l j u j e svoje p r v o p r o z n o d e l o — D e
2 Manihejstvo, koje je u III veku osnovao Manihej (Manichaeus) ili Mani,
potiče iz Persije i bilo je spoj persijskih i hrišćanskih elemenata.
46
pulchro et apto
(O lepom i prikladnom)*.
B o r a v a k u K a r t a g i t r a j e do
383, a o n d a , pred s a m odlazak u R i m , Avgustinu se desilo nešto pri­
lično značajno. N j e m u su zadavale brige i teškoće neki p r o b l e m i na
k o j e m a n i h e j c i n i s u m o g l i d a o d g o v o r e : n a p r i m e r , p r o b l e m i z v o r a izvesnosti u ljudskom znanju, razlog zašto su dva načela u v e č n o m s u k o b u
itd. I pošto je ugledan manihejski biskup, po i m e n u F a u s t (Faustus),
d o š a o u K a r t a g u , Avgustin je odlučio da od njega p o t r a ž i zadovolja­
vajuće rešenje z a svoje t e š k o ć e ; ali, i a k o j e s m a t r a o d a j e F a u s t u g o d a n i
prijateljski r a s p o l o ž e n čovek, on u n j e g o v i m r e c i m a nije n a š a o i n t e ­
l e k t u a l n u satisfakciju za k o j o m je ž u d e o . Z a t o je njegova vera u m a n i ­
h e j s t v o već bila p o l j u l j a n a k a d a j e k r e n u o z a R i m . A v g u s t i n j e o d l u č i o
da o d e u R i m zato što su se studenti u K a r t a g i r đ a v o ponašali i teško
podvrgavali kontroli, a bio je č u o o d o b r o m p o n a š a n j u s t u d e n a t a u
R i m u . D r u g i r a z l o g je b i o taj što se n a d a o uspešnijoj karijeri u c a r s k o j
m e t r o p o l i . Stigavši u R i m , A v g u s t i n je o t v o r i o š k o l u za r e t o r i k u . M e ­
đutim, iako su se studenti d o b r o ponašali u razredu, imali su n e z g o d n u
naviku da menjaju školu u p r a v o u vreme k a d a bi trebalo da plate ško­
larinu. S obzirom na to, on je potražio i uspeo da dobije m e s t o munici­
p a l n o g p r o f e s o r a r e t o r i k e u M i l a n u 3 8 4 . g o d i n e ; n a p u š t a j u ć i R i m , iz­
g u b i o je najveći d e o svoje vere u m a n i h e j s t v o . S a d a ga je p r i v l a č i o a k a ­
demski skepticizam, p r e m d a je zadržao n o m i n a l n u pripadnost manihejstvu i još z a s t u p a o n e k a manihejska stanovišta (na primer, njihov
materijalizam).
U M i l a n u A v g u s t i n je p o č e o da misli m a l o bolje o hrišćanstvu, i to
z a h v a l j u j u ć i p r o p o v e d i m a o S v e t o m p i s m u k o j e j e d r ž a o sv. A m b r o z i j e ,
m i l a n s k i biskup. Ali, i a k o j e bio s p r e m a n p o n o v o d a p o s t a n e k a t e k u m e n , o n j o š nije b i o u b e đ e n u i s t i n i t o s t h r i š ć a n s t v a . O s i m t o g a , n j e g o v e
strasti s u bile j o š suviše j a k e z a njega. M a j k a m u j e želela d a s e o ž e n i
n e k o m p o u z d a n o m devojkom, nadajući se da bi ženidba mogla izmen i t i n j e g o v ž i v o t . K a k o nije b i o k a d a r d a č e k a v r e m e d o ž e n i d b e , u z i m a
d r u g u ljubavnicu na mesto Adeodatove majke, sa k o j o m se rastavio u
tuzi z b o g b r a k a koji je t r e b a l o da usledi. U to v r e m e A v g u s t i n čita n e k e
»platonske« rasprave u Viktorinovom (Victorinus) latinskom p r e v o d u ;
t e r a s p r a v e s u , n a j v e r o v a t n i j e , b i l e P l o t i n o v e Eneade. U č i n a k n o v o p l a t o n i z m a bilo je oslobođenje od o k o v a materijalizma, a to je olakšalo
njegovo prihvatanje ideje o n e m a t e r i j a l n o j stvarnosti. Uz t o , p l o t i n s k a
koncepcija zla k a o lišenosti a ne nečeg pozitivnog u k a z a l a mu je na m o ­
g u ć n o s t k a k o p r o b l e m zla m o ž e da se reši i bez p r i b e g a v a n j a m a n i h e j ­
skom dualizmu. D r u g i m recima, novoplatonizam je u o v o m periodu
a
Ovo delo se ne nalazi u Patrologiji, jer Avgustin ne samo da u to vreme nije
bio zaređen već nije doživeo ni preobraćenje. — Prim. red.
47
o m o g u ć i o Avgustinu da shvati razložnost hrišćanstva, i on je p o n o v o
p o č e o d a č i t a N o v i z a v e t , p o s e b n o p o s l a n i c e sv. P a v l a . A k o m u j e n o v o p l a t o n i z a m sugerisao ideju kontemplacije o d u h o v n i m
stvarima —
m u d r o s t u i n t e l e k t u a l n o m smislu, N o v i zavet mu je p o k a z a o d a j e n u ž n o
v o d i t i život u s k l a d u sa m u d r o š ć u .
Ove utiske p o t k r e p i o je i susret sa Simplicijanom (Simplicianus) i
P o n t i c i j a n o m ( P o n t i c i a n u m ) . Prvi je bio stari d u h o v n i k , a p r i p o v e d a o
je A v g u s t i n u o p r e o b r a ć e n j u n o v o p l a t o n o v c a Viktorina u h r i š ć a n s t v o ;
r e z u l t a t j e b i o t a j d a j e m l a d i č o v e k » g o r e o o d želje d a u č i n i i s t o « 3 . D r u ­
g i m u j e g o v o r i o o ž i v o t u sv. A n t o n a ( A n t o n ) i z E g i p t a , š t o j e A v g u s ­
t i n a učinilo o g o r č e n i m na sopstveno m o r a l n o stanje.4 Z a t i m je usledila
ž e s t o k a m o r a l n a b o r b a . O n a je k u l m i n i r a l a u č u v e n o j sceni koja se odi­
g r a l a u v r t u n j e g o v e k u ć e , k a d a j e A v g u s t i n , č u v š i dečiji g l a s k a k o i z a
z i d a p o n a v l j a Tolle legel Tolle legela, n a s u m i c e o t v o r i o N o v i z a v e t i
u g l e d a o r e č i sv. P a v l a i z Poslanice Rimljanima5. T e
reči su k o n a č n o
učvrstile njegovo m o r a l n o p r e o b r a ć e n j e 6 — p r e o b r a ć e n j e volje, koje je
usledilo n a k o n toga što se intelektualno preobratio. Čitanje novoplat o n s k i h dela bilo je o r u đ e za intelektualno obraćenje, d o k je o n o m o ­
r a l n o bilo pripremljeno Ambrozijevim p r o p o v e d i m a i p r o p o v e d a n j e m
S i m p l i c i j a n a i P o n t i c i j a n a , a z a t i m p o t v r đ e n o i z a p e č a ć e n o N o v i m zav e t o m . A g o n i j a n j e g o v o g d r u g o g ili m o r a l n o g p r e o b r a ć e n j a b i l a j e p o ­
j a č a n a činjenicom da je on već z n a o šta t i e b a da čini, i a k o je, sa druge
strane, osećao da n e m a snage da to postigne. Ipak, na podsticaj mi­
l o s t i , o n j e r e c i m a sv. P a v l a , k o j e j e p r o č i t a o u b a š t i , d a o » i s t i n s k i p r i ­
s t a n a k « , i njegov život je bio p r o m e n j e n . O v o preobraćenje se desilo u
leto 386. g o d i n e .
Lakša plućna bolest od koje je bolovao bila je izgovor Avgustinu
da se p o v u č e iz profesorske službe. On odlazi u Kasicijakb, gde čita­
njem, razmišljanjem i r a z g o v o r i m a sa prijateljima, nastoji da postigne
bolje razumevanje hrišćanske vere, upotrebljavajući k a o o r u đ e pojmove
i t e m e uzete iz n o v o p l a t o n s k e filozofije; njegova ideja hrišćanstva j o š
nije celovita i d a l e k o je više o b o j e n a n o v o p l a t o n i z m o m n e g o š t o će to
biti slučaj kasnije. Iz o v o g p e r i o d a p o v u č e n o s t i datiraju njegova sledeća
3 Conf., 8, 5, 10.
4
lbid., 8, 7, 16.
a
Uzmi čitaj! Uzmi čitaj! — Prim. red.
5 Poslanica Rim., 13, 13—14. (Upor., Sveto pismo u Daničićevom i Karadžićevom prevodu. — Prim. red.)
« Conf., 8, 8—12.
b
Kasicijak je seosko imanje njegovog prijatelja Verekunda, na koje se Avgus­
tin povukao u jesen 386. godine, da bi se pripremio za krštenje. Upor. A. Avgustin,
Ispovijesti, str. 185 — 189, 350. — Prim. prev.
48
d e l a : Contra Academicos3, De Beata
Vitah
i
De
Ordinec.
Vrativši
se
u
M i l a n o , A v g u s t i n p i š e De Immortalitate Animaea (Soliloquiae j e ,
ta­
k o đ e , p o č e o d a p i š e u t o v r e m e ) i p o č i n j e d e l o D e Mušica1. N a V e l i k u
s u b o t u g o d i n e 3 8 7 . k r s t i o g a j e sv. A m b r o z i j e . U b r z o n a k o n t o g a p l a ­
n i r a p o v r a t a k u Afriku. N j e g o v a m a j k a , koja je u m e đ u v r e m e n u d o š l a u
I t a l i j u , u m i r e u O s t i j i d o k s u č e k a l i b r o d . ( T a m o , u Ostiji s e o d i g r a l a
o n a č u v e n a s c e n a o p i s a n a u Ispovestima.1) A v g u s t i n o d l a ž e svoj p o ­
v r a t a k u A f r i k u i za v r e m e b o r a v k a u R i m u p i š e d e l a : De libero arbitrios, De
Quantitate
Animae1"- i De moribus
ecclesiae
Catholicae et de
moribus Manichaeorumi.
U j e s e n 3 8 8 . o d j e d r i o je za A f r i k u .
Vrativši se u T a g a s t u , Avgustin osniva m a l u m o n a š k u zajednicu.
Iz t o g p e r i o d a ( 3 8 8 — 3 9 1 ) d a t i r a j u n j e g o v a d e l a : De Genesi contra Manichaeos', De Magistrok i De Vera
Religionex,
a
dovršava i
spis
De
Mušica. T a d a j e , v e r o v a t n o , z a v r š e n o ili d o t c r a n o g o r e s p o m e n u t o d e l o
De moribus. . . U K a s i c i j a k u A v g u s t i n je o d l u č i o da se n i k a d a ne ž e n i ,
ali, p o s v e m u sudeći, nije n a m e r a v a o d a s e z a r e d i : k a d a s e t o desilo,
b i l o j e p r o t i v n j e g o v e želje. D o g o d i l o s e d a g a j e b i s k u p i z H i p a o d ­
r e d i o z a sveštenika p r i l i k o m j e d n e p o s e t e t o m l u č k o m g r a d u , koji j e
b i o udaljen o k o sto p e d e s e t milja z a p a d n o o d K a r t a g e . Bilo j e t o 3 9 1 .
godine. Biskup je želeo A v g u s t i n o v u p o m o ć , p a s e ovaj preselio u H i p
a
Contra Academicos libri III (Tri knjige protiv akademičara), P.L., 32. Kra­
tak odeljak ovog spisa preveden je u: V. Premec, Hrestomatija etičkih tekstova patri­
stike — skolastike — renesanse. — Prim. red.
b
De Beata Vita liber unus (Jedna knjiga o blaženome životu), P. L., 32. — Prim.
red.
c
De Ordine libri II (Dve knjige o redu), P.L., 32. — Prim. red.
a
De Immortalitate Animae liber unus (Jedna knjiga o besmrtnosti duše), P.L.,
32. — Prim. red.
e
Monolozi, P. L., 40 (Deo druge knjige Monologa preveden je u: Branko Boš­
njak, Od Aristotela do renesanse, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb 1978).
— Prim. red.
' De Mušica libri VI (Šest knjiga o muzici), P.L., 32. — Prim. red.
7 Conf, 9, 23—26.
8 De libero Arbitrio libri III (Tri knjige o slobodnoj volji), P.L., 32. Kratak
odeljak ovog spisa preveden je u: V. Premec, Hrestomatija etičkih tekstova patristike
— skolastike — renesanse. — Prim. prev.
h
De Quantitate animae liber unus (Jedna knjiga o količini duše), P.L., 32. —
Prim. red.
1
De Moribus Ecclesiae catholicae, et de Moribus Manichaeorum libri II (Dve
Knjige — o običajima vaseljenske crkve i o običajima manihejaca), P.L., 32. — Prim.
red.
i De Genesi contra Manichaeos libri II (Dve knjige o Postanju 'protiv manihe­
jaca), P.L., 34. — Prim. red,
k
De Magistro liber unus (Jedna knjiga o Učitelju), P. L., 32. — Prim. red.
1
De Vera Religione liber unus (Jedna knjiga o pravoj veri), P. L., 32. — Prim.
red.
4 Istorija filozofije II
49
i t a m o o s n o v a o m a n a s t i r . Angažujući se u polemici sa m a n i h e j c i m a , on
je
napisao:
De
utilitate
credendi3,
De
duabus
anhnabus0,
Disputatio
0
đ
contra Fortunatum , Fide et Symbolo — p r e d a v a n j e
o veri k o j e je d r ž a o
p r e d s i n o d o m afričkih biskupa. Protiv d o n a t i s t a e
p i š e Psalmus contra
partem Donati{. Z a p o č i n j e
k n j i ž e v n i k o m e n t a r Postanja, a l i , k a k o to i
sam naslov pokazuje,
De
Genesi ad litteram liber imperfectuse, o s t a v l j a
to delo nedovršeno. Iz ovog perioda Avgustinovog života potiču, osim
r a z n i h k o m e n t a r a ( o p o s l a n i c i m a R i m l j a n i m a i G a l a ć a n i m a ) , i : D e diversis quaestionibush
(389—96),
Contra
Adimantum
Manichaeum',
De
sermone Domini in
monte>,
De Mendacio* i
De
Continentia1.
G o d i n e 395/6. Avgustin j e posvećen z a p o m o ć n o g b i s k u p a H i p a ;
u b r z o n a k o n p o s v e ć e n j a o s n i v a j o š j e d a n m a n a s t i r u n u t a r svoje r e z i ­
dencije. K a d a j e Valerije (Valerius), b i s k u p u H i p u , u m r o 396. go­
dine, Avgustin postaje b i s k u p i na t o m p o l o ž a j u ostaje do s m r t i . To je
značilo da je m o r a o da se nosi sa p r o b l e m i m a o k o upravljanja dijecezom
u kojoj je donatistički raskol^ d o b r a n o uzeo m a h a , u m e s t o da se posveti
m o l i t v a m a i s t u d i r a n j u . Ali ma koje da su bile njegove lične sklonosti,
Avgustin se revnosno borio protiv donatista, propovedajući, rasprav­
ljajući i o b j a v l j u j u ć i a n t i d o n a t i s t i č k e s p i s e . I p a k , u p r k o s svoj t o j a k ­
t i v n o s t i , n a š a o j e v r e m e n a d a n a p i š e t a k v a d e l a k a o š t o s u D e diversis
quaestionibus
vrta knjiga
dine 400) i
t e l j e m , sv.
Bibliji.
ad
Simplicianum*
(397), d e o
De
Doctrina
Christiand0
(čet­
j e d o d a t a 4 2 6 ) , d e o Ispovesti ( č i t a v o d e l o j e o b j a v l j e n o g o ­
Annotationes in Jobc. O s i m t o g a , d o p i s i v a o se sa v e l i k i m u č i ­
Jeronimom, i u t i m polemičkim pismima raspravljao o
G o d i n e 400. Avgustin počinje da piše j e d n u od svojih najvećih
r a s p r a v a , d e l o De Trinitated u p e t n a e s t k n j i g a , k o j e je d o v r š e n o 4 1 7 , a
g o d i n e 4 0 1 . p o č i n j e De genesi ad literam",
delo u d v a n a e s t knjiga, d o ­
v r š e n o 4 1 5 . I s t e , 4 0 0 . g o d i n e p o j a v l j u j e se De catechizandis rudibi/,
De
Consensu Evangelistarunfi,
De
Opera
Monachorumb,
zatim
Contra
Faustum Manichaeum1 ( t r i d e s e t t r i
knjige),
te p r v a k n j i g a d e l a Contra litteras Petiliani',
u p e r e n o g p r o t i v d o n a t i s t i č k o g b i s k u p a iz K i r t e ( d r u g a
k n j i g a o v o g d e l a d a t i r a i z 4 0 1 /2, a t r e ć a i z 4 0 2 / 3 . g o d i n e ) . Z a t i m s u u s l e d i l a d r u g a a n t i d o n a t i s t i č k a d e l a k a o š t o j e Contra Cresconium grammaticum partis Donati* ( 4 0 2 ) , o d k o j i h m n o g a n i s u s a č u v a n a , i n e k o ­
liko spisa p r o t i v m a n i h e j a c a . O v o j A v g u s t i n o v o j p o l e m i č k o j a k t i v n o s t i
t r e b a d o d a t i još i stalno p r o p o v e d a n j e i pisanje p i s a m a [na primer, pis­
mo D i o s k o r u ( D i o s c o r u s 8 ) iz godine 410, u k o m e , odgovarajući na n e k a
p i t a n j a o C i c e r o n u , A v g u s t i n razvija svoje s h v a t a n j e p a g a n s k e filozo­
fije, i u k o m e s e v i d i j a k a s k l o n o s t k a n o v o p l a t o n i z m u ] .
U m e đ u v r e m e n u , p r o t i v d o n a t i s t a su bili i z d a t i c a r s k i edikti, pa
j e o k o 411. godine Avgustin m o g a o svoju pažnju d a u s m e r i n a j e d n u
d r u g u g r u p u protivnika, na pelagijance. Pelagijevo (Pelagius) odstupanje
a
De Utilitate credendi ad Honoratum liber unus (Jedna knjiga Honoratu o ko­
risnosti verovanja), P.L., 42. — Prim. red.
b
De duabus Animabus contra Manichaeos (O dvema dušama protiv manihe­
jaca), P.L., 42. — Prim. red.
c
Acta seu Disputatio contra Fortunatum Manichaeum liber unus (Dela ili ras­
prava protiv manihejca Fortunata, jedna knjiga), P.L., 42. — Prim. red.
d
De Fide et Simbolo liber unus (Jedna knjiga o veri i simvolu), P.L., 40. —
Prim. red.
e
Religiozna jeretička hrisćanska sekta u severnoj Africi, sa početka IV
veka. — Prim. red.
f
Psalmus contra partem Dona ti (Psalm protiv stanovišta donatista), P.L., 43.
— Prim. red.
B De Genesi ad litteram liber imperfectus (Nedovršena knjiga o Postanju do slo­
va), P.L., 34. — Prim. red.
h
De diversis Quaestionibus octoginta tribus liber unus (Jedna knjiga o 83 razna
pitanja), P.L., 42. — Prim. red.
1
Contra Adimantum Manichaei Discipulum liber unus (Jedna knjiga protiv Mamhejevog učenika Adimanta), P.L., 42. — Prim. red.
i De Sermone Domini in monte libri 11 (Dve knjige o Gospodnjoj Besedi na gori),
P.L., 34. — Prim. red.
k
De mendacio liber unus (Jedna knjiga o laži), P.L., 40. — Prim. red.
1
De Continentia liber unus (Jedna knjiga o uzdržavanju), P. L., 40. — Prim. red.
'i Kada je biskup Donat godine 313. isključen iz crkve, donatisti su
osnovali sopstvenu crkvu. To je bio prvi raskol ili šizma u hrišćanskoj crkvi. —
Prim. prev.
50
a
De diversis Quaestionibus ad Simplicianum libri II (Dve knjige Simplicijanu
0 raznim pitanjima), P.L., 40. — Prim. red.
b
De Doctrina Christiana libri IV (Četiri knjige o hrišćanskom učenju), P.L.,
34. — Prim. red.
c
Annotationum in Job liber unus (Jedna knjiga beležaka na Jova), P.L., 34.
— Prim. red.
d
De Trinitate libri XV (Petnaest knjiga o Trojstvu) ,P.L., 42. — Prim. red.
e
De Genesi ad literam libri XII (Dvanest knjiga o Postanju do slova), P.L.,
34. — Prim. red.
f
De Catechizandis Rudibus liber unus (Jedna knjiga opoučavanju neukih u veri),
P. L., 40. — Prim. red.
8 De Consensu Evangelistarum libri IV (Četiri knjige o slaganju jevanđelista),
P.L., 34. — Prim. red.
h
De Opera Monachorum liber unus (Jedna knjiga o monaškoj službi), P.L., 40.
— Prim. red.
1
Contra Faustum Maniehaeum libri XXXIII (Trideset tri knjige protiv mani­
hejca Fausta), P.L., 42. — Prim. red.
i Contra Litteras Patiliani libri III (Tri knjige protiv Patilijanovih spisa), P. L.,
43. — Prim. red.
k
Contra Cresconium Grammaticum Donatistam libri IV (Četiri knjige protiv
gramatičara Kreskoiija donatiste), P.L., 43. — Prim. red.
8 Epist., 118. [Većina Avgustinovih poslanica nalazi se u P.L., 33, ali ih ima
1 u ostalim tomovima (P. L., 33—39). — Prim. red.]
s a s t o j a l o se u p r e n a g l a š a v a n j u u l o g e ljudske volje u č o v e k o v o m spa­
senju i u u m a n j i v a n j u u l o g e m i l o s t i , Čime je n e g i r a n i s t o č n i g r e h . G o ­
d i n e 410. Pelagije je sa Kelestijem (Celestios) p o s e t i o K a r t a g u . N a k o n
što je Pelagije o t p u t o v a o na Istok, s i n o d u K a r t a g i je e k s k o m u n i c i r a o
Kelestija. Pelagije je p o k u š a o svoju jeres da p o t k r e p i c i t a t i m a iz Avgust i n o v o g d e l a De libero arbitrio. A l i b i s k u p je u p o t p u n o s t i r a z j a s n i o
svoj
s t a v u d e l u De peccatorum meritis et remissione, et baptismo parvulorum, ad Marcelinum3, a z a t i m u d e l u iz i s t e , 4 1 2 , g o d i n e De špiritu et
litterab, i k a s n i j e u d e l i m a : De fide et operibusc ( 4 1 3 ) , De natura et gratia
contra Pelagiumd ( 4 1 5 ) i De perfectione iustitiae hominis* ( 4 1 5 ) .
Ne z a ­
d o v o l j a v a j u ć i se, m e đ u t i m , a n t i p e l a g i j s k o m p o l e m i k o m , A v g u s t i n p o ­
č i n j e 4 1 3 . g o d i n e da p i š e De civitate Deir ( z a v r š e n o 4 2 6 ) , u d v a d e s e t d v e
knjige, j e d n o od svojih najvećih i najčuvenijih dela, n a p i s a n o g da o b ­
j a s n i p o z a d i n u varvarske invazije n a C a r s t v o . I s t o v r e m e n o , t o delo
p r e d s t a v l j a p r i p r e m u z a m n o g e o d n j e g o v i h Enarrationes i n Psalmose.
Zatim,
415.
objavljuje
Ad Orosium,
contra Priscillianistas et
Origenistash, k n j i g u u p e r e n u p r o t i v j e r e s i k o j u j e p o č e o d a z a s t u p a š p a n s k i
biskup Priscilijan (Priscillianus), a p o t o m , u n a s t a v k u antipelagijskc
p o l e m i k e , d e l a De Gestis Pelagii1 ( 4 1 7 ) i De Gratia Christi et peccato
orginali' ( 4 1 8 ) . K a o d a sve t o n i j e b i l o d o v o l j n o , A v g u s t i n u t o v r e m e
d o v r š a v a De Trinitate, i p i š e d e l a In Joannis Evangeliumk ( 4 1 6 / 1 7 ) i In
Epistolas Joannis ad Parthos1 ( 4 1 6 ) , k a o i m n o g o b r o j n a p i s m a i p r o povedi.
G o d i n e 418. pelagizam je bio o s u đ e n , najpre od koncila afričkih
biskupa, zatim od cara Honorija (Honorius) i konačno od pape Zos i m a ( Z o s i m u s ) . M e đ u t i m , p o l e m i k a j o š nije bila z a v r š e n a . K a d a j e
Julijan (Julianus), jeretički biskup iz E k l a n u m a , optužio Avgustina da je
i z m i s l i o p o j a m i s k o n s k o g g r e h a , S v e t a c j e o d g o v o r i o d e l o m D e nuptiis concupiscentia* ( 4 1 9 / 2 0 ) . G o d i n e 4 2 0 . A v g u s t i n u p u ć u j e p a p i B o n i faciju ( B o n i f a t i u s ) d e l o u d v e k n j i g e : Contra duas epistolas Pelagianorum
ad Bonifatium Papam0, a z a t i m 4 2 1 . g o d i n e d e l o Contra Iulianum haeresis Pelagianae defensorem0, u š e s t k n j i g a . Iz o v o g a p e r i o d a p o t i č u i sled e ć a d e l a : De anima et eius origineA ( 4 1 9 ) , Contra mendacium ad Consentiume
( 4 2 0 ) , Contra adversarium
Legis
et
Prophetaru{,
(420),
Enchie
ridion ad Laurentium, De fide, spe, caritate
( 4 2 1 ) , De cura pro mortuis
gerenda,
ad Paulinum
Nolanumh
(420—21).
Osećajući d a neće živeti j o š d u g o , Avgustin s e p o b r i n u o 426. go­
d i n e z a b u d u ć n o s t svoje d i j e c e z e i z a s v o g n a s l e d n i k a i m e n u j e d u h o v ­
nika Eraklija (Eraclios). N a r o d je imenovanje prihvatio aklamacijom.
A l i S v e t a c nije p r e k i n u o da p i š e , i g o d i n e 4 2 6 / 2 7 , o b j a v l j u j e De gratis et
libero arbitrio ad
Valentinum} i De correptione et gratia^, a z a t i m i d v e
k n j i g e Retractaiionesk, k o j e s a d r ž e k r i t i č k i p r e g l e d n j e g o v i h d e l a i o d
velike je vrednosti za uspostavljanje njihove hronologije. T o k o m čita­
v o g t o g v r e m e n a s i t u a c i j a u C a r s t v u j e b i v a l a sve l o š i j a , a 4 2 9 . g o d i n e
G e n z e r i h (Genezeric) dovodi V a n d a l e u Afriku iz Španije. Avgustin, m e ­
đ u t i m , n e p r e s t a j e d a p i š e . G o d i n e 4 2 7 . o b j a v l j u j e Speculum d e Scriptura
Sacra1, i z b o r t e k s t o v a iz B i b l i j e , a o n d a 4 2 8 . g o d i n e De haeresibus odQu-
a
De peccatorum Meritis et Remissione libri III (Tri knjige o krivicama i opro­
štaju grešnika), P.L., 44. — Prim. red.
b
De Špiritu et Littera liber unus (Jedna knjiga o duhu i slovu), P.L., 44. —
Prim. red.
c
De Fide et Operibus liber unus (Jedna knjiga o veri i delima), P.L., 40. —
Prim. red.
d
De Natura et Gratia liber unus (Jedna knjiga o prirodi i milosti), P. L., 44. —
Prim. red.
e
De Perfectione iustitiae hominis liber unus (Jedna knjiga o usavršavanju ljudske
pravičnosti), P.L., 44. — Prim. red.
f
De civitate Dei libri XXII (Dvadeset dve knjige o državi Božijoj), P.L., 41.
— Prim. red.
8 Enarrationes in Psalmos (Tumačenja psalama), P.L., 36, 37. — Prim. red.
h
Ad Orosium, contra Priscilliaistas et Origenistas liber unus (Jedna knjiga Orosiju protiv priscilijanista i origenista), P.L., 42. — Prim. red.
• De Gestis Pelagii liber unus (Jedna knjiga o delima Pelagija), P.L., 44. —
Prim. red.
i De Gratia Christi et de Peccato Originali libri II (Dve knjige — o milosti Hrislovoj i o prvom grehu), P.L., 44. — Prim. red.
k
In Joannis Evangelium tractatus CXXIV (Sto dvadeset četiri traktata na Jovanovo Jevandelje), P.L., 35. — Prim. red.
1
In Epistolam Joannis ad Parthos tractatus X (Deset traktata na Jovanovu Po­
slanicu Parčanima), P.L., 35. — Prim. red.
52
a
De Nuptiis et de Concupiscentia libri II (Dve knjige — o udaji i o žudnji), P. L.,
44. — Prim. red.
b
Contra duas Epistolas Pelagianorum ad Bonifacium libri IV ( Četiri knjige pro­
tiv dve pelagijanske poslanice Bonifaciju), P.L., 44. — Prim. red.
c
Contra Iulianum libri VI (Šest knjiga protiv Juliana), P. L., — Prim. red.
d
De Anima et eius origine libri IV ( Četiri knjige o duši i njenom poreklu), P. L..
44. — Prim. red.
e
Contra mendacium liber unus (Jedna knjiga protiv laži), P. L., 40. — Prim. red.
f
Contra Adversarium Legis et Prophetarum libri II (Dve knjige protiv protiv­
nika zakona i proroka), P.L., 42. — Prim. red.
e Enchiridion ad Laurentium sive de Fide, Spe et Caritate liber unus (Priručnik
Laurenciju ili o veri, nadi i ljubavi, jedna knjiga), P. L., 40. — Prim. red.
h
De Cura pro moptius Gerenda liber unus (Jedna knjiga o nužnoj brizi za mr­
tve), P.L., 40. — Prim. red.
1
De Gratia et libero Arbitrio liber unus (Jedna knjiga o milosti i slobodnoj volji),
P.L., 44. — Prim. red.
i De correptione et gratia'liber unus (Jedna knjiga o uskraćivanju i milosti),
P. L., 44. — Prim. red.
k
Retractationum libri II (Dve knjige preispitivanja), P. L., 32. — Prim. red.
1
De Scriptura sacra Speculum (Ogled o Svetom pismu), P. L., 34. — Prim. red.
•
53
odvultdeum*; p o s l e o v o g d e l a
slede:
De
praedestinatione sanctorum ad
Prosperumb i
De
dono perseverantiae ad
Prosperunf 4 2 8 — 4 2 9 . K o n a č n o ,
g o d i n e 4 2 9 . p o č i n j e da p i š e Opus imperfectum contra Julianumd — p o ­
bijanje a n t i a v g u s t i n s k e r a s p r a v e k o j u j e m a l o ranije n a p i s a o pelagijan a c J u l i j a n , ali k o j a j e d o s p e l a u S v e č e v e r u k e t e k 4 2 8 . N i j e , m e đ u t i m ,
živeo d o v o l j n o d u g o da bi delo završio ( o t u d a njegov naslov). Avgustin
j e , t a k o đ e , d o š a o u d o d i r s a r i j a n s t v o m , p a j e 4 2 8 . g o d i n e n a p i s a o Collatio
cum
Maximino
Arianorum
episcopoe
i
Contra
Maximinum
haereticum{.
U k a s n o p r o l e ć e ili r a n o l e t o g o d i n e 4 3 0 . V a n d a l i s u o p s e l i H i p .
Za vreme te opsade Avgustin je u m r o , 28. avgusta, d o k je izgovarao p o ­
k a j n i č k e p s a l m e . P o s i d i j e ( P o s s i d i u s ) p r i m e ć u j e d a nije o s t a v i o n i k a k v o
z a v e š t a n j e , j e r , k a o j e d a n o d b o ž i j i h b e s k u ć n i k a , nije i m a o š t a d a o s t a v i .
V a n d a l i su kasnije spalili g r a d , ali su k a t e d r a l a i A v g u s t i n o v a biblio­
t e k a o s t a l e n e t a k n u t e . P o s i d i j e j e n a p i s a o Život Avgustinov k o j i s e m o ž e
n a ć i u Latinskoj patrologiji. » O n i k o j i č i t a j u o n o s t o j e o n ( A v g u s t i n ) n a ­
p i s a o o b o ž a n s k i m s t v a r i m a m o g u m n o g o d a d o b i j u ; ali j a m i s l i m d a b i
n j i h o v d o b i t a k b i o z n a t n o veći k a d a b i b i l i k a d r i d a g a č u j u i v i d e k a k o
p r o p o v e d a u crkvi, a p o g o t o v o k a d a bi imali p r e i m u ć s t v o da uživaju u
razgovoru sa njim.«9
2. M o ž e da izgleda č u d n o što s a m govorio o teološkim polemi­
k a m a sv. A v g u s t i n a i n a b r a j a o m n o š t v o t e o l o š k i h r a s p r a v a . A l i v e ć i
skica njegovog života i aktivnosti biće dovoljna da p o k a ž e da, osim ne­
k o l i k o i z u z e t a k a , A v g u s t i n i nije p i s a o č i s t o f i l o z o f s k a d e l a . N a r a v n o
u knjizi k a o što j e o v a n e m a m o n a m e r u d a r a z m a t r a m o Avgustinovo
č i s t o t e o l o š k o u č e n j e , a l i , d a b i s m o d o š l i d o f i l o z o f s k o g s a d r ž a j a njeg­
o v o g dela, m o r a ć e m o često da se p o z i v a m o i na o n e spise koji su prven­
s t v e n o t e o l o š k i . T a k o , d a b i s m o r a z j a s n i l i A v g u s t i n o v u t e o r i j u o sa­
z n a n j u n u ž n o j e d a s e o s v r n e m o n a r e l e v a n t n a m e s t a i z D e Trinitate; u
De Genesi ad litteram i z l a ž e se t e o r i j a o rationes seminalesq, d o k Ispoa
De Haeresibus ad Q'iodvultdeum liber unus (Jedna knjiga Kvodvultdeusu o
jeresima), P.L., 42. — Prim. red.
b
De Praedestinatione Sanctorum liber (Knnga o predodredenosti Svetih), P. L.,
44. — Prim. red.
0
De Dono perseverantiae liber (Knjiga o daru istrajnosti), P. L., 45. — Prim. red.
d
Contra secundam Juliani Responsionem imperfectum opus (Nedovršeno delo
protiv drugih Julijanovih odgovora), P.L., 4 5 . — Prim. red.
e
Collatio cum Maximino Arianorum Episcopo (Poredenje s arijancem Maksiminom episkopom), P.L., 41. — Prim. red.
f
Contra eundem Maximinum Arianorum libri II (Dve knjige protiv istog arijanca Maksimina), P.L., 42. — Prim. red.
s Vita S. Aug., 31. [Vita S. Aurelii Augustini Hipponensis episcopi (Život sv.
Aurelija Avgustina episkopa Hiponskog), P.L., 32. — Prim. red.]
h
Semenim načelima. — Prim. red.
54
vesti s a d r ž e r a s p r a v u o v r e m e n u . O v a p o m e š a n o s t t e o l o š k i h i f i l o z o f s k i h
sadržaja m o ž e n a m danas izgledati č u d n o m i n e m e t o d i č n o m , p o š t o s m o
navikli n a j a s n u r a z l i k u i z m e đ u d o g m a t s k e teologije i filozofije. Ali m o ­
r a m o se setiti da Avgustin, k a o i ostali O c i i r a n i h r i š ć a n s k i pisci, nije
p r a v i o t u r a z l i k u . S t v a r nije u t o m e d a j e A v g u s t i n p r o p u s t i o d a j e p r i ­
zna, još manje da ju je poricao, t a k o što je negirao m o ć intelekta da bez
objave dosegne istinu. R e č je o t o m e da je on hrišćansku m u d r o s t sma­
trao za j e d n u celinu, da je p o k u š a o da prozre r a z u m o m hrišćansku
v e r u i da vidi svet i ljudski život u d u h u h r i š ć a n s k e m u d r o s t i . On je,
na primer, d o b r o z n a o da je moguće navesti racionalne razloge za Bo­
ž i j u e g z i s t e n c i j u , a l i o n o š t o j e n j e g a i n t e r e s o v a l o nije b i l o t o l i k o i n t e ­
l e k t u a l n o p r i z n a n j e Božije egzistencije k o l i k o r e a l n o p r i z n a n j e — p o ­
z i t i v n a p r i v r ž e n o s t B o ž i j o j volji. A z n a o j e d a j e z a k o n k r e t n u p r i v r ­
ž e n o s t B o g u p o t r e b n a b o ž a n s k a m i l o s t . U k r a t k o , A v g u s t i n nije i g r a o
n a d v e s t r a n e , n a s t r a n i t e o l o g a i n a s t r a n i f i l o z o f a k o j i z a svoj p r e d m e t
ima »prirodnog čoveka«. On je mislio pre o čoveku o n a k v o m k a k a v je
on k o n k r e t n o , o p a l o m i i s k u p l j e n o m čovečanstvu, o č o v e k u koji je za­
ista s p o s o b a n d a p o s t i g n e istinu ali i n a k o g a s t a l n o deluje Božija m i ­
lost, i k o m e je p o t r e b n a m i l o s t da bi istinu k o j a iskupljuje u č i n i o svo­
j o m . A k o bi i p o s t o j a o p r o b l e m da se n e k o u b e d i u Božije p o s t o j a n j e ,
A v g u s t i n b i v i d e o d o k a z k a o s t e p e n i k ili o r u đ e u p r o c e s u č o v e k o v o g
p o t p u n o g p r e o b r a ć e n j a i iskupljenja. On bi, n a i m e , p r i z n a o da je d o k a z
p o sebi r a c i o n a l a n , a l i b i , u i s t o v r e m e , b i o s v e s t a n d a j e p o t r e b n a m o ­
r a l n a p r i p r e m a da bi se d a o s t v a r a n i živ p r i s t a n a k uz d o k a z , te d a ,
p r e m a o n o m e što je Bog n a m e n i o k o n k r e t n o m čoveku, priznanje Božijeg p o s t o j a n j a nije d o v o l j n o . T o p r i z n a n j e b i , n a p o d s t r e k m i l o s t i ,
t r e b a l o da d o v e d e do n a t p r i r o d n e vere u Božiju o b j a v u i do života u saglasnosti sa Hristovim učenjem. R a z u m i m a svoju ulogu pri d o v o đ e n j u
čoveka do vere, a t a k o đ e , k a d a je vera j e d n o m postignuta, i pri sazna­
vanju činjenica vere. Ali o n o što je p r v e n s t v e n o interesovalo A v g u s t i n a
b i o je s v e u k u p a n o d n o s d u š e i Boga. ' R a z u m , k a o što s m o videli iz Avgustinovog vlastitog iskustva, i m a svoju ulogu na i n t e l e k t u a l n o m stup­
n j u o b r a ć e n j a , a z a t i m i n a k o n t o g a : u o p š t a v a j u ć i s v o j e v l a s t i t o is­
kustvo, Avgustin je s m a t r a o da se p u n i n a m u d r o s t i sastoji u d o k u č i vanju o n o g a u šta se veruje, i a k o u s v o m približavanju m u d r o s t i r a z u m
m o ž e da p r i p r e m i č o v e k a za veru. » L e k za d u š u , koji proističe iz Božijeg
proviđenja i neizrecive d o b r o t e , jeste savršeno lep. Jer on je podeljen
i z m e đ u a u t o r i t e t a i r a z u m a . A u t o r i t e t z a h t e v a od nas veru, i p r i p r e m a
čoveka za razum. R a z u m vodi ka opažanju i saznanju m a d a , k a d a je
reč o o n o m e u koga se m o ž e verovati, autoritet ne ispušta r a z u m sasvim
iz v i d a . « 1 0
10
De vera relig., 24, 45.
55
O v a j s t a v j e b i o k a r a k t e r i s t i č a n z a a v g u s t i n s k u t r a d i c i j u . Sv. A n s e l m i z r a ž a v a svoj cilj r e c i m a Credo, ut intelligam, a sv.
Bonaventura, u
X I I I v e k u , j o š p o r i č e o š t r u g r a n i c u i z m e đ u sfera teologije i filozofije.
T o m i s t i č k o razlikovanje i z m e đ u n a u k a d o g m a t i č k e teologije i filozo­
fije, k a o i r a z l i k o v a n j e m e t o d a k o j i s e k o r i s t e u n j i m a , b e z s u m n j e j e
rezultiralo iz ranijih shvatanja, m a d a , sasvim nezavisno od toga, o n o
i m a i t u v e l i k u p r e d n o s t d a o d g o v a r a k o n k r e t n o j i s t v a r n o j r a z l i c i iz­
m e đ u otkrovenja i činjenica »običnog« r a z u m a , i z m e đ u n a t p r i r o d n e i
p r i r o d n e sfere. O n o i s t o v r e m e n o p r u ž a p o k r i ć e z a učenje o n a t p r i r o d ­
n o m i za čovekove moći u r e d u prirode. Ipak, avgustinsko shvatanje
i m a t u p r e d n o s t š t o p r e d o č i m a i m a č o v e k a o n a k v o g kakav o n jeste,
k o n k r e t n o g č o v e k a , j e r d e fakto č o v e k i m a s a m o j e d n u k r a j n j u s v r h u , a
to je n a t p r i r o d n a svrha, i, k a d a je r e č o a k t u a l n o j egzistenciji, p o s t o j e
s a m o p a l i i i s k u p l j e n i : n i k a d a nije p o s t o j a o , n i t i ć e i k a d a p o s t o j a t i , č i s t
» p r i r o d a n č o v e k « , b e z n a t p r i r o d n o g p o z i v a i cilja. D o k t o m i z a m , n e
zapostavljajući činjenicu da k o n k r e t a n čovek i m a s a m o n a t p r i r o d n u
svrhu, naglašava razliku i z m e đ u n a t p r i r o d n o g i p r i r o d n o g , i z m e đ u vere
i u m a , avgustinski pristup, bez i najmanjeg zanemarivanja spontanog
k a r a k t e r a n a t p r i r o d n e vere i milosti, u v e k i m a u vidu k o n k r e t n o g čo­
veka i prvenstveno se interesuje za čovekov a k t u a l a n o d n o s p r e m a Bogu.
P o š t o je to t a k o , ne preostaje n a m ništa d r u g o nego da iz čitave
A v g u s t i n o v e m i s a o n e tvorevine i z d v o j i m o njegove »čisto filozofske«
ideje. T o , n a r a v n o , znači da ć e m o se p r e m a avgustinstvu odnositi sa
t o m i s t i č k i h p o z i c i j a , ali n e z n a č i d a j e r e č o n e l e g i t i m n o m p o s t u p k u : t o
p r o s t o z n a č i p i t a t i se koje A v g u s t i n o v e ideje j e s u filozofske u a k a d e m ­
s k o m smislu te reči. D o d u š e , to p o d r a z u m e v a izdvajanje d o t i č n i h ideja
i z n j i h o v o g p u n o g k o n t e k s t a , ali u j e d n o j i s t o r i j i f i l o z o f i j e , k o j a p o d r a ­
z u m e v a o d r e đ e n u ideju o t o m e šta j e t o filozofija, n e ostaje n a m d r u g a
m o g u ć n o s t . M o r a se, m e đ u t i m , p r i z n a t i d a o v a k a v p r i s t u p A v g u s t i n o v i m filozofskim i d e j a m a , u p o t r e b l j a v a j u ć i r e č »filozofija« u t o m i s t i č k o m smislu, p r u ž a prilično o s i r o m a š e n u predstavu o Svečevim inte­
l e k t u a l n i m d o s t i g n u ć i m a . T a k v u p r e d s t a v u ć e steći m a k a r onaj koji
je o b u č e n u a k a d e m s k o j i objektivnoj atmosferi t o m i z m a , jer Avgustin
n i k a d nije i z g r a d i o filozofski s i s t e m k a o t a k a v , niti j e r a z v i o , d e f i n i s a o
i d o k a z a o svoje filozofske ideje na o n a j n a č i n na koji su navikli t o m i s t i .
R e z u l t a t jeste taj da je č e s t o t e š k o reći sa p r e c i z n o š ć u šta je Avgustin
m i s l i o p o d o v i m ili o n i m p o j m o m ili i s k a z o m , i k a k o i h j e u i s t i n u s h v a t a o : t u p o s t o j i a u r a n e o d r e đ e n o s t i , aluzije, t u n e m a definicija ideja, a t o
n a s ostavlja n e z a d o v o l j e n i m , z b u n j e n i m i z a č u đ e n i m . R i g i d a n t o m i s t će,
p r e t p o s t a v l j a m , u s t v r d i t i d a f i l o z o f i j a sv. A v g u s t i n a n e s a d r ž i n i š t a
v r e d n o š t o k o d sv. T o m e n e b i b i l o r e č e n o z n a t n o b o l j e , o p i s a n o i d e f i n i s a n o z n a t n o jasnije. Ali ostaje činjenica da avgustinska tradicija
nije m r t v a č a k n i d a n a s . M o ž e b i t i d a j e u p r a v o o d s u s t v o s i s t e m a t i z a -
56
cije u A v g u s t i n o v o m u č e n j u , n j e g o v a n e p o t p u n o s t i » s u g e s t i v n o s t « r a z ­
l o g z a d u g o v e č n o s t t e t r a d i c i j e : » a v g u s t i n a c « , n a i m e , nije s u o č e n s a
g o t o v i m s i s t e m o m k o j i b i t r e b a l o p r i h v a t i t i , o d b a c i t i ili o k r n j i t i ; o n j e
s u o č e n s a m o sa j e d n i m p r i s t u p o m , j e d n o m inspiracijom, i izvesnim os­
n o v n i m idejama koje m o g u da se razviju u značajnoj m e r i , pa avgusti­
n a c m o ž e da o s t a n e savršeno v e r a n a v g u s t i n s k o m d u h u i k a d a se udalji
od onog stoje sam Avgustin stvarno rekao.
ČETVRTO
ć a n onaj koji ne poseduje o n o za č i m teži, pa se za č o v e k a koji t r a ž i
i s t i n u , ali j e j o š n i j e n a š a o , n e m o ž e r e ć i d a j e i s t i n s k i s r e ć a n . A v g u s t i n
je težio istini z a t o što je o s e ć a o p o t r e b u za n j o m , i gledajući u n a t r a g na
svoj razvoj u d u h u s t e č e n o g z n a n j a , o n t u težnju i n t e r p r e t i r a k a o p o ­
tragu za Hristom i hrišćanskom mudrošću, k a o privlačnost božanske
l e p o t e , a o n d a t o i s k u s t v o u o p š t a v a . O v o u o p š t a v a n j e s o p s t v e n o g is­
kustva, m e đ u t i m , ne z n a č i da su njegove ideje bile čisto s u b j e k t i v n e :
njegova psihološka introspekcija mu je omogućila da razotkrije dinam i z a m ljudske duše.
POGLAVLJE
SV. AVGUSTIN
I I . SAZNANJE
Saznanje
znanje.
s
obzirom
na
blaženstvo.
Protiv
skepticizma.
Priroda
oseta.
Božanske
ideje.
Iluminacije
i
Iskustveno
apstrakcija.
sa­
1 . T o š t o p o č i n j e m o » e p i s t e m o l o g i j o m « sv. A v g u s t i n a m o ž d a os­
t a v l j a u t i s a k d a j e A v g u s t i n s a č i n i o t e o r i j u o s a z n a n j u z b o g nje s a m e ili
k a o m e t o d o l o š k i u v o d u m e t a f i z i k u . M e đ u t i m , taj u t i s a k b i b i o p o ­
g r e š a n , j e r A v g u s t i n n i k a d a nije r a z v i o t e o r i j u o s a z n a n j u k o j u b i , z a t i m ,
u p o t r e b i o za gradnju j e d n e sistematske metafizike. A k o je Spinoza
( S p i n o z a ) , p r e m a s o p s t v e n i m r e c i m a 1 , težio d a razvije filozofiju B o g a
ili S u p s t a n c i j e z a t o š t o j e d i n o k o n t e m p l a c i j a o b e s k o n a č n o m i v e č n o m
P r e d m e t u m o ž e p o t p u n o da zadovolji d u h i srce i da d o n e s e sreću duši,
o n d a a n a l o g n u težnju m o ž e m o d a p r i p i š e m o Avgustinu, koji j e nagla­
š a v a o da za z n a n j e m t r e b a težiti, ne iz čisto a k a d e m s k i h razloga, već
z a t o š t o d o n o s i i s t i n s k u s r e ć u ili b l a ž e n s t v o . Č o v e k o s e ć a s v o j u n e d o v o l j n o s t , o n t e ž i k a j e d n o m cilju k o j i g a n a d i l a z i , k a n e č e m u s t o j e v e ć e
o d n j e g a i š t o d o n o s i m i r i s r e ć u , a s a z n a n j e t o g cilja j e s t e s u š t i n s k i u s l o v
za njegovo dostignuće. T a k o , Avgustin shvata saznanje k a o funkciju
k o j a s l u ž i o d r e đ e n o m cilju, a t o j e b l a ž e n s t v o . J e d i n o m u d a r č o v e k
m o ž e biti srećan, a m u d r o s t pretpostavlja saznanje istine. Ali u Avgust i n o v o m u č e n j u n e m a p i t a n j a o u m o v a n j u k a o cilju p o s e b i . K a d a m l a d i
L i c e n t i j e ( L i c e n t i u s ) , u d e l u Contra Academico,
t v r d i da se m u d r o s t
s a s t o j i u t r a ž e n j u i s t i n e i izjavljuje, s l i č n o L e s i n g u ( L e s s i n g ) , d a s e s r e ć a
nalazi pre u traženju istine n e g o u n j e n o m a k t u a l n o m postignuću i p o sedovanju, Avgustin o d v r a ć a da je besmisleno pripisivati m u d r o s t čo­
v e k u k o j i n e m a z n a n j e i s t i n e . U d e l u De Beata Vita2 k a ž e se da nije s r e -
1 De Intellectus Emendatione. (Upor. Rasprava o poboljšanju razuma, »Kul­
tura«, Beograd 1956. — Prim. red.)
2 De Beata Vita, 2, 10 i 14; 4, 27 ff.
58
I p a k , t v r d n j e d a A v g u s t i n nije b i o » i n t e l e k t u a l a c « u a k a d e m s k o m
smislu, i d a j e njegova filozofija e u d e m o n i s t i č k a , n e z n a č e d a o n nije
b i o svestan p r o b l e m a izvesnosti. Ali bi, isto t a k o , bilo p o g r e š n o misliti
da je Avgustin bio p r e o k u p i r a n pitanjem » M o ž e m o li postići izvesnost?«
K a o š t o ć e m o u s k o r o v i d e t i , o n j e o d g o v o r i o n a t o p i t a n j e , ali p i t a n j e
koje je o b u z i m a l o njegovu pažnju u z r e l o m d o b u pre je b i l o : » K a k o je
m o g u ć e da s m o kadri da postignemo izvesnost?« K a d a se pretpostavi
k a o d a t o d a j e m o g u ć e doseći izvesnost, j o š ostaje p r o b l e m : » K a k o k o ­
n a č a n , promenljiv ljudski d u h m o ž e da postigne sigurno znanje o večn i m istinama, istinama koje upravljaju i vladaju d u h o m i t a k o ga transcendiraju?« N a k o n s l o m a njegove vere u manihejstvo Avgustin je b i o
n a p u t u d a z a p a d n e u a k a d e m s k i s k e p t i c i z a m ; svoju p o b e d u n a d t i m
i s k u š e n j e m o n j e i z n e o u d e l u Contra Academicos, u k o m e p o k a z u j e d a
mi nedvosmisleno postižemo izvesnost bar o n e k i m činjenicama. Prihvatajući t o , njegovo čitanje » p l a t o n s k i h dela« mu je sugerisalo p r o b ­
lem: k a k o je moguće da smo kadri ne samo da saznamo s izvesnošću
večne i n u ž n e istine već, t a k o đ e , da ih s a z n a m o i k a o večne i n u ž n e .
P l a t o n je tu činjenicu objasnio teorijom o sećanju. A k a k o je objašnjava
Avgustin? N e m a sumnje da ga je rasprava o o v o m p r o b l e m u interesovala i s a m o g p r o b l e m a r a d i . Ali u o n o m što je r a z m a t r a o on je istovre­
m e n o video i pravi o d g o v o r na pitanje o d o k a z u za Božiju egzistenciju
i delovanje. D a k l e , saznanje večnih istina trebalo bi da dovede dušu, pre­
ko refleksije o t o m s a z n a n j u , do s a z n a n j a s a m o g B o g a i Božije aktiv­
nosti.
2 . K a o š t o s a m v e ć r e k a o , A v g u s t i n s e u Contra Academicos p r v e n ­
stveno bavi time da pokaže da je m u d r o s t povezana sa srećom, a da
saznanje istine predstavlja m u d r o s t . Ali o n , t a k o đ e , pokazuje da su č a k
i skeptici sigurni u neke istine, na p r i m e r da je od dve disjunktivne p r o ­
p o z i c i j e j e d n a i s t i n i t a a d r u g a l a ž n a . » J a s a m s i g u r a n u t o d a p o s t o j i ili
j e d a n s v e t ili v i š e s v e t o v a , i a k o p o s t o j i više o d j e d n o g , o n d a d a p o s t o j i
ili k o n a č a n ili b e s k o n a č a n b r o j s v e t o v a . « N a s l i č a n n a č i n j a z n a m d a
s v e t n e m a n i p o č e t a k n i k r a j , ili d a i m a p o č e t a k a n e m a k r a j ili d a n e m a
p o č e t a k ali ć e i m a t i k r a j , ili p a k i m a o b o j e , i p o č e t a k i k r a j , D r u g i m r e 59
cima, ja s a m siguran bar u načelo kontradikcije.3 Opet, a k o se p o n e k a d i
p r e v a r i m misleći da se pojava i stvarnost uvek p o d u d a r a j u , ja s a m b a r
siguran u m o j u subjektivnu impresiju. »Ja n e m a m pritužbi na čula, jer
n e p r a v e d n o j e z a h t e v a t i o d n j i h više n e g o š t o m o g u d a d a j u : b i l o š t a
što oči m o g u da vide o n e vide istinski. Da li je o n d a istinito o n o što
o n e vide u slučaju vesla u v o d i ? S a s v i m istinito. Jer, p o š t o s m o prihva­
tili u z r o k z b o g k o j e g s e o n o pojavljuje n a taj n a č i n (tj., k a o slomljeno),
k a d a bi mi se veslo, koje je u r o n j e n o u v o d u , i p a k pojavilo k a o p r a v o ,
o n d a b i s v a k a k o t r e b a l o d a o p t u ž i m m o j e oči d a m e varaju. Jer o n e n e
vide o n o što, p o d d a t i m p r e t p o s t a v k a m a , t r e b a da vide. . . Ali n e k o će
reći d a s a m o b m a n u t a k o i m d a m svoj p r i s t a n a k . P r e m a t o m e , daj svoju
privolu s a m o pojavnoj činjenici, i nećeš biti o b m a n u t . Jer ja ne vidim
k a k o skeptik m o ž e d a pobija č o v e k a koji k a ž e : ' J a z n a m d a m i ovaj
p r e d m e t izgleda beo, j a z n a m d a m i ovaj zvuk p r u ž a zadovoljstvo, j a
z n a m d a m i j e ovaj miris prijatan, j a z n a m d a m i j e ovaj zalogaj sladak,
j a z n a m d a o s e ć a m d a j e o v o h l a d n o k a d a g a d o d i r n e m . ' , , 4 Ovaj citat
sv. A v g u s t i n a t i č e s e e p i k u r o v a c a i n j i m e s e , n e s u m n j i v o , h o ć e r e ć i d a
čula k a o takva n i k a d ne lažu niti nas obmanjuju, iako mi m o ž e m o da se
p r e v a r i m o u p r o s u đ i v a n j u d a s t v a r i p o s t o j e o b j e k t i v n o n a isti o n a j n a ­
č i n n a k o j i s e p o j a v l j u j u . P u k a p o j a v a s l o m l j e n o g v e s l a nije v a r k a , j e r
k a d a bi mi o n o izgledalo pravo, o n d a sa m o j i m o č i m a nešto ne bi bilo
u r e d u . A a k o n a s t a v i m da s u d i m da je veslo stvarno slomljeno, o n d a
o p e t grešim. Ali dotle d o k j e d n o s t a v n o k a ž e m »Izgleda m i slomljeno«,
ja g o v o r i m istinu i z n a m da g o v o r i m istinu. Isto t a k o , a k o , došavši iz
v e o m a t o p l e sobe, stavim r u k u u m l a k u v o d u , o n a mi m o ž e izgledati
h l a d n a . Ali a k o s a m o k a ž e m : » O v a v o d a m i izgleda h l a d n a « , j a t i m e
g o v o i i m n e š t o u čiju s a m i s t i n u s i g u r a n , i n i j e d a n s k e p t i k n e m o ž e t o d a
opovrgne.
Nadalje, svako ko sumnja zna da sumnja, tako da je siguran bar u
tu istinu, n a i m e , u činjenicu da sumnja. P r e m a t o m e , svako ko sumnja
u to da li postoji istina, z n a b a r j e d n u istinu, pa već s a m a ta s p o s o b n o s t
da s u m n j a t r e b a da ga ubedi u to da postoji istina.5 Mi s m o sigurni i u
m a t e m a t i č k e i s t i n e . K a d a s e k a ž e d a j e s e d a m više t r i j e d n a k o d e s e t ,
o n d a se ne kpže da to treba da b u d e deset, nego se zna da to u p r a v o
jeste deset.6
3. Š t a da k a ž e m o o r e a l n o p o s t o j e ć i m stvarima? J e s m o li sigurni
u e g z i s t e n c i j u b i l o k o j e g s t v a r n o g o b j e k t a , ili s m o , p a k , o g r a n i č e n i n a
sigurno znanje apstraktnih načela i m a t e m a t i č k i h istina? Avgustinov
3 C. Acad., 3, 10, 23.
4
lbid., 3, 11, 26.
De vera relig., 39, 73.
6 De lib. arbit., 12, 34.
5
60
o d g o v o r jeste da je č o v e k s i g u r a n b a r u svoju egzistenciju. Č a k i p o d
p r e t p o s t a v k o m d a s u m n j a u e g z i s t e n c i j u d r u g i h s t v o r e n i h p r e d m e t a ili
u egzistenciju Boga, činjenica njegove sumnje p o k a z u j e da on s a m p o ­
s t o j i , j e r u s u p r o t n o m n e b i m o g a o d a s u m n j a . T a k o đ e , nije n i o d k a k v e
koristi p r e t p o s t a v k a d a b i n e k o m o g a o biti z a v e d e n d a misli d a postoji,
j e r » a k o n e postojiš, n e m o ž e š biti n i zaveden bilo č i m e « 7 . N a taj n a č i n
A v g u s t i n a n t i c i p i r a D e k a r t a : Si fallor, sum.
A v g u s t i n p o v e z u j e e g z i s t e n c i j u sa ž i v o t o m i r a z u m o m . U De libero
arbitrio^ p o k a z u j e k a k o j e č o v e k u o č i g l e d n o d a p o s t o j i , a t a č i n j e n i c a
n e m o ž e i n e b i m o g l a b i t i o č i g l e d n a k a d a n e b i b i o živ. O s i m t o g a , nje­
m u j e j a s n o d a z n a z a o b a d v e č i n j e n i c e , č i n j e n i c u svoje e g z i s t e n c i j e i
činjenicu svoga života. P r e m a t o m e , o n j e s i g u r a n u tri s t v a r i : d a p o s t o j i ,
d a živi i d a z n a . U D e Trinitate9 A v g u s t i n s l i č n o p r i m e ć u j e d a j e u z a ­
l u d n a skeptička insinuacija d a j e čovek z a p r a v o u snu i da su stvari koje
v i d i n j e g o v i s n o v i , j e r o n o š t o č o v e k a o d r e đ u j e nije t o d a j e b u d a n n e g o
d a j e ž i v : » b i o u s n u ili b u d a n , o n živi«. Č a k i k a d a b i b i o s u l u d , j o š b i
b i o živ. N a d a l j e , č o v e k j e s i g u r n o s v e s t a n o n o g a š t o h o ć e . A k o n e k o
kaže da hoće da bude srećan, o n d a je to s a m o drskost sugerisati da se
vara. Filozof skeptik m o ž e da brblja o telesnim čulima i o n a č i n u na
k o j i n a s o n a v a r a j u , ali o n n e m o ž e o p o v r g n u t i o n o s i g u r n o z n a n j e k o j e
d u h ima i bez posredovanja č u l a . 1 0 »Mi postojimo i z n a m o da posto­
j i m o ; mi u ž i v a m o u toj činjenici i n a š e m z n a n j u o njoj; a k a d a je reč o
te tri stvari koje s a m n a b r o j a o , ne u z n e m i r a v a nas n i k a k a v s t r a h od o b ­
m a n e . J e r mi do njih ne stižemo t e l e s n i m čulima, k a o što je slučaj sa
spoljašnjim p r e d m e t i m a . « 1 1
Avgustin tvrdi izvesnost o n o g znanja koje p o s t i ž e m o u n u t r a š n j i m
i s k u s t v o m ili s a m o s v e š ć u ; a l i m o ž e m o s e u p i t a t i š t a m i s l i o n a š e m
z n a n j u spoljašnjih p r e d m e t a , p r e d m e t a koje s a z n a j e m o č u l i m a . Da li i
u p o g l e d u njih i m a m o izvesnost? Avgustin je bio sasvim svestan toga
da se m o ž e m o prevariti u n a š i m s u d o v i m a o p r e d m e t i m a čula, i n e k e od
njegovih primedbi pokazuju d a j e bio svestan relativnosti čulnih utisaka,
u o n o m s m i s l u u k o m e s u d o v i o t o p l o m ili h l a d n o m , n a p r i m e r , z a v i s e
u o d r e đ e n o m s t e p e n u o d u s l o v a č u l n i h o r g a n a . K o n a č n o , o n nije s m a ­
t r a o da p r e d m e t i koje o b u h v a t a m o čulima jesu pravi p r e d m e t i ljudskog
razuma. Budući prvenstveno zainteresovan za usmerenje duše prema
B o g u , telesni p r e d m e t i s u m u bili s a m o p o l a z n a t a č k a u u s p i n j a n j u
d u h a p r e m a Bogu, iako i u t o m pogledu sama duša predstavlja primere-
7
s
9
10
11
De lib. arbit., 2, 3, 7.
lbid., 2, 3, 7.
De Trinitate, 15, 12, 21.
lbid.
De civit. Dei, II, 26.
61
uiju p o l a z n u t a č k u : t r e b a l o bi da se v r a t i m o u sebe, gde istina p r e b i v a , i
u p o t r e b i m o d u š u , k o j a j e slika Božija, k a o sredstvo d a g a d o s t i g n e m o . 1 2
I p a k , i a k o s u t e l e s n e s t v a r i ili p r e d m e t i č u l a s u š t i n s k i p r o m e n l j i v e i m a ­
nje p r i k l a d n e m a n i f e s t a c i j e B o g a n e g o š t o j e t o d u š a , i a k o n a j š t e t n i j e
z a b l u d e nastaju usredsredivanjem na čulne stvari, mi s m o zavisni od
č u l a z a z n a t a n d e o n a š e g z n a n j a , i A v g u s t i n s v a k a k o nije i m a o n a m e r u
da z a s t u p a čisto s k e p t i č k o stanovište u p o g l e d u č u l n i h stvari. J e d n o je
dopustiti m o g u ć n o s t zablude u č u l n o m saznanju a sasvim drugo od­
baciti s v a k o verovanje u čula. T a k o , p o š t o je r e k a o da filozofi m o g u go­
v o r i t i p r o t i v č u l a ali d a n e m o g u o d b a c i t i s v e s t o s o p s t v e n o j e g z i s t e n ­
ciji, A v g u s t i n o d m a h n a s t a v l j a : » D a l e k o b i l o o d n a s d a s u m n j a m o u
istinitost o n o g a što s m o naučili telesnim č u l i m a ; p r e k o njih s m o naučili
k a k o da s a z n a m o n e b o i zemlju.« Mi m n o g o u č i m o iz svedočenja dru­
g i h , i č i n j e n i c a d a s m o p o n e k a d p r e v a r e n i n e d a j e n a m p r a v o d a n e verujemo svim svedočanstvima. Isto t a k o , činjenica da se p o n e k a d pre­
v a r i m o u p o g l e d u p r e d m e t a n a š i h čula n e daje n a m p r a v o n a p o t p u n
skepticizam. »Mi m o r a m o priznati ne samo da naša sopstvena čula
n e g o i o n a d r u g i h ljudi v e o m a m n o g o d o d a j u n a š e m z n a n j u . « 1 3 Z a
p r a k t i č a n život n u ž n o je verovanje u č u l a 1 4 , i č o v e k koji misli da ni­
k a d a ne treba varovati č u l i m a p a d a u z a b l u d u g o r u od bilo koje zab­
lude u k o j u bi m o g a o u p a s t i verujući im. Z a t o Avgustin kaže da mi
» v e r u j e m o « č u l i m a , d a i m d a j e m o p o v e r e n j e k a o š t o g a d a j e m o i sve­
dočanstvima d r u g i h ; pa ipak, on često upotrebljava reč »verovati« da
označi suprotnost n e p o s r e d n o m unutrašnjem saznanju, bez namere da
sugeriše da je t a k v o »verovanje« lišeno p r i m e r e n o g razloga. T a k o , k a d a
mi n e k o saopšti činjenicu o s v o m s o p s t v e n o m m e n t a l n o m stanju, na
p r i m e r d a o n r a z u m e ili želi o v o ili o n o , j a » v e r u j e m « ; ali k a d a m i o n
kaže n e š t o što je istinito za ljudski d u h k a o t a k a v , a ne p o s e b n o i p r o s t o
z a n j e g o v p o j e d i n a č a n d u h , » o n d a j a t o u s v a j a m i d a j e m svoj p r i s t a n a k ,
j e r z n a m p r e k o s a m o s v e s t i i i n t r o s p e k c i j e d a j e o n o š t o j e r e k a o isti­
n a « . 1 3 K o n a č n o , A v g u s t i n j e a n t i c i p i r a o D e k a r t a s v o j i m »Si fallor,
sum«, ali g a z a p r a v o nije z a n i m a l o p i t a n j e d a l i s p o l j a š n j i svet p o s t o j i .
O n nije s u m n j a o u t o d a p o s t o j i , i a k o j e d o v o l j n o j a s n o u v i đ a o d a m i
p o n e k a d d o n o s i m o pogrešne sudove o svetu i da se ne m o ž e uvek vero­
v a t i u s v e d o č a n s t v a , b i l o d a s u t o s v e d o č a n s t v a n a š i h č u l a ili d r u g i h
ljudi. K a k o je b i o p o s e b n o z a i n t e r e s o v a n za saznanje večitih istina i za
o d n o s t o g s a z n a n j a p r e m a B o g u , o č i g l e d n o d a nije m o g a o d a p o s v e t i
12 Cf. De vera relig., 39, 72; Serm., 330, 3; Retract., 18, 3 etc. (Sve Avgustinove propovedi nalaze se u tomovima P.L., 38—39. — Prim. red.)
13 De Trinit., 15, 12, 21.
14 Conf., 6. 5, 7.
15 De Trinit., 9, 6, 9.
62
m n o g o v r e m e n a r a z m a t r a n j u našeg saznanja promenljivih čulnih stvari.
N e o s p o r n a je činjenica da ga je njegov »platonizam«, p o v e z a n sa njego­
vim d u h o v n i m interesima i shvatanjima, doveo do toga da telesne
stvari ne s m a t r a za prave p r e d m e t e saznanja, i to zbog njihove p r o m e n ljivosti i č i n j e n i c e d a n a š e z n a n j e o n j i m a z a v i s i o d t e l e s n i h č u l n i h o r ­
g a n a koji nisu u v e k u i s t o m stanju k a o i s a m i p r e d m e t i . A k o n i s m o p o ­
stigli » i s t i n s k o s a z n a n j e « č u l n i h p r e d m e t a , t o n i j e s a m o z b o g n e d o s t a t ­
nosti subjekta već i z b o g radikalne n e d o s t a t n o s t i p r e d m e t a . D r u g i m re­
c i m a , A v g u s t i n o v o s t a n o v i š t e o č u l n o m s a z n a n j u j e z n a t n o više p l a ­
tonsko nego kartezijansko.16
4. Najniži stepen saznanja, d a k l e , jeste č u l n o znanje koje zavisi od
oseta; Avgustin, u skladu sa svojom p l a t o n s k o m psihologijom, s m a t r a
o s e t e z a d e l a t n o s t d u š e k o j a o r g a n e č u l a k o r i s t i k a o s v o j a o r u đ a . Sentire
non est corporis sed anitnae per corpus3. D u š a p r o ž i m a c e l o t e l o , a l i k a d a
p o v e ć a ili p o j a č a s v o j u a k t i v n o s t u n e k o m p o s e b n o m d e l u t e l a , n a
primer, u n e k o m č u l n o m organu, o n a koristi m o ć o s e t a . 1 7 Čini se da iz te
teorije sledi d a bilo k a k a v n e d o s t a t a k č u l n o g s a z n a n j a m o r a d a p r o ­
i z l a z i i z p r o m e n l j i v o s t i k a k o i n s t r u m e n t a o s e t a ili č u l n o g o r g a n a t a k o i
iz p r e d m e t a oseta; i to je zaista o n o s t o j e Avgustin mislio. R a c i o n a l n a
čovekova duša uvežbava istinsko saznanje i postiže istinsku izvesnost
k a d a razmišlja o v e č n i m i s t i n a m a po sebi i za s e b e ; ali k a d a se o k r e n e
m a t e r i j a l n o m svetu i koristi telesna o r u đ a o n a ne m o ž e da postigne
p r a v o s a z n a n j e . A v g u s t i n p r e t p o s t a v l j a , k a o i P l a t o n , d a s u p r e d m e t i is­
t i n s k o g z n a n j a n e p r o m e n l j i v i , i z čega n u ž n o sledi d a z n a n j e p r o m e n ­
ljivih p r e d m e t a nije i s t i n s k o z n a n j e . T o j e t i p ili s t e p e n z n a n j a k o j i j e n e ­
o p h o d a n z a p r a k t i č a n ž i v o t ; ali č o v e k k o j i s e u s r e d s r e đ u j e n a p o d r u č j e
promenljivog zapostavlja područje nepromenljivog, koje je korelativan
p r e d m e t ljudske duše s o b z i r o m na saznanje u p u n o m smislu.
Č u l n o s t u s t r o g o m s m i s l u j e , n a r a v n o , z a j e d n i č k a i l j u d i m a i ži­
v o t i n j a m a , s t i m što ljudi m o g u da i m a j u i r a c i o n a l n o znanje o t e l e s n i m
s t v a r i m a . U D e Trinitate18 sv. A v g u s t i n i s t i č e d a ž i v o t i n j e m o g u d a o s e ćaju telesne stvari, da ih p a m t e , da teže za k o r i s n i m izbegavajući štetne,
a l i d a i h n e m o g u n a m e r n o z a p a m t i t i ili p o v o l j i d o z v a t i u s e ć a n j e ili
izvršiti n e k u d r u g u operaciju koja uključuje u p o t r e b u r a z u m a . T a k o j e ,
č a k i s o b z i r o m na znanje čulnih stvari, ljudsko znanje n a d r e đ e n o
životinjskom. K o n a č n o , č o v e k je s p o s o b a n r a c i o n a l n o da sudi o teles-
16
Skot je ponovio Avgustinovu sugestiju da status čulnog saznanja može da
se poveže sa prvobitnim grehom.
a
Osečanje nije dato telu već duši preko tela. — Prim. red.
17 Cf. De Mušica, 6—5, 9, 10; De Trinit., 11, 2, 2—5.
is De Trinitate, 12, 2, 2.
63
n i m s t v a r i m a i d a ih. o p a ž a k a o a p r o k s i m a c i j e v c č n i h u z o r a . N a p r i m e r ,
a k o o n p r o s u đ u j e d a j e j e d a n p r e d m e t lepši o d d r u g o g , njegov k o m p a ­
rativan sud (prihvatajući objektivan k a r a k t e r lepog) implicira pozivanje
n a v e č n i u z o r l e p o t e , d o k s u d d a j e o v a ili o n a l i n i j a više ili m a n j e p r a v a ,
ili d a j e o v a f i g u r a d o b r o o c r t a n k r u g , p o d r a z u m e v a p o z i v a n j e n a i d e ­
a l n u pravost i na savršen geometrijski krug. D r u g i m recima, takvi k o m ­
p a r a t i v n i s u d o v i uključuju pozivanje na »ideje« (koje ne t r e b a shvatiti
k a o č i s t o s u b j e k t i v n e ) . » P o s a o višeg u m a j e d a p r o s u đ u j e o t e l e s n i m
s t v a r i m a p r e m a n e t e l e s n i m i v e č n i m , k o j e , k a d a n e b i b i l e i z n a d ljud­
s k o g d u h a , s i g u r n o n e b i bile n e p r o m e n l j i v e . P a i p a k , k a d a n e š t o o d n a s
s a m i h n e b i b i l o p r i d o d a t o o v i m a , m i n e b i s m o bili k a d r i d a i h u p o t r e b i m o k a o u z o r e p r e m a k o j i m a p r o s u đ u j e m o telesne stvari. . . Ali ta
n a š a s p o s o b n o s t , k o j a se tiče t e l e s n i h i v r e m e n s k i h stvari, uistinu je
r a c i o n a l n a , i k a o t a k v a nije z a j e d n i č k a n a m a i ž i v o t i n j a m a , već j e , t a k o
reći, izvedena iz racionalne supstancije našeg d u h a , od koga zavisimo i
p r e k o k o g a p r i p a d a m o inteligibilnom i n e p r o m e n l j i v o m svetu istine, a
koji je o p u n o m o ć e n da rukuje i upravlja nižim stvarima.«19
O n o što j e Avgustin h t e o t i m e d a kaže jeste sledeće. Najniži stepen
saznanja, u k o l i k o u o p š t e m o ž e t a k o da se nazove, jeste oset, koji je
zajednički l j u d i m a i ž i v o t i n j a m a ; a najviši s t e p e n saznanja, svojstven
čoveku, jeste kontemplacija o večnim stvarima (mudrost) u kojoj učes­
tvuje s a m o d u h , bez posredovanja oseta. I z m e đ u tih nivoa nalazi se
j e d n a v r s t a srednjeg p u t a , koji se iskazuje u t o m e da d u h sudi o t e l e s n i m
p r e d m e t i m a p r e m a večnim i netelesnim uzorima. Ovaj stepen saznanja
je po svojoj p r i r o d i r a c i o n a l a n , t a k o d a j e svojstven s a m o č o v e k u a ne i
ž i v o t i n j a m a . Ali on uključuje u p o t r e b u č u l a i tiče se č u l n i h stvari, pa je
to o n d a niži stepen od n e p o s r e d n e kontemplacije večnih i netelesnih
p r e d m e t a . O s i m toga, t a niža u p o t r e b a r a z u m a upravljena j e n a akciju,
d o k je m u d r o s t isključivo k o n t e m p l a t i v n a a ne i p r a k t i č n a . A k t i v n o s t
u kojoj k o r i s n o u p o t r e b l j a v a m o v r e m e n s k e stvari razlikuje se od kon­
templacije večnih stvari, i z a t o je prva o d r e đ e n a k a o znanje, a d r u g a k a o
m u d r o s t . . . P r e m a ovoj razlici, zaključujemo da se m u d r o s t o d n o s i na
kontemplaciju, a znanje na akciju.«20 Ideal je stalno uvećavanje kon­
t e m p l a t i v n e m u d r o s t i , ali n a š r a z u m m o r a d e l i m i č n o d a s e u p r a v i i n a
k o r i s n u u p o t r e b u promenljivih i telesnih stvari, »bez kojih se ne m o ž e
u o v o m životu«; n a r a v n o , p o d u s l o v o m da učinimo t a k o da naše bav­
ljenje v r e m e n s k i m s t v a r i m a služi p o s t i g n u ć u v e č n i h stvari, »prelazeći
l a g a n o p r e k o p r v i h i prijanjajući za ove poslednje«21.
19 De Trinitate.
20 lbid., 12, 14, 22.
21 lbid., 12, 13, 31.
64
O v o stanovište je po svom k a r a k t e r u izrazito p l a t o n s k o . I t a m o
i m a m o omalovažavanje čulnih p r e d m e t a u poređenju sa v e č n o m i ne­
materijalnom stvarnošću, gotovo n e r a d o prihvatanje praktičnog znanja
k a o životne n u ž n o s t i , insistiranje na »teorijskoj« kontemplaciji k a o i na
većem pročišćenju duše i oslobođenju od čula radi n a p r e t k a znanja. Pa
ipak, bilo bi pogrešno smatrati da je Avgustinovo stanovište p u k o pri­
h v a t a n j e p l a t o n i z m a i n i š t a više. O č i g l e d n o je u p o t r e b l j e n p l a t o n s k i
i n o v o p l a t o n s k i p r i s t u p , ali j e A v g u s t i n o v i n t e r e s u p r a v l j e n , p r e s v e g a ,
na p o s t i g n u ć e čovekove n a t p r i r o d n e svrhe — blaženstva, koje se sastoji
u o p s e d n u t o s t i B o g o m i u N j e g o v o j viziji. U p r k o s i n t e l e k t u a l i s t i č k o m
n a č i n u g o v o r a koji je p r e u z e t iz p l a t o n s k e tradicije, u c e l o k u p n o j shemi
njegovog učenja p r i m a t je
uvek
dat
ljubavi:
Pondus
meum, amor
tneum*22. D o d u š e , č a k i o v d e i m a m o a n a l o g i j u s a p l a t o n i z m o m , ali n e
s m e m o z a b o r a v i t i d a z a A v g u s t i n a cilj nije b i o u p o s t i g n u ć u b e z l i č n o g
D o b r a već personalnog Božanstva. Stvar je u t o m e da je on u platon i z m u p r o n a š a o učenje koje j e d o s t o j n o d a b u d e p r i l a g o đ e n o z a izla­
g a n j e o s n o v a h r i š ć a n s k e filozofije ž i v o t a .
5 . P r e d m e t i č u l a ili t e l e s n e s t v a r i j e s u i n f e r i o r n i u o d n o s u n a ljud­
ski u m ; o n o n j i m a s u d i p r e m a u z o r u , z a k o j i m , k a d a s e u p o r e d e , n e ­
i z o s t a v n o zaostaju. Ali p o s t o j e i d r u g i p r e d m e t i s a z n a n j a koji su i z n a d
l j u d s k o g u m a , u t o m smislu d a i h u m o t k r i v a n a taj n a č i n što s e n u ž n o
uspinje ka njima, a k a d a ih j e d n o m dostigne, ne pomišlja na to da ih
ispravlja, n e g o sudi d a s u oni u p r a v o takvi kakvi t r e b a d a b u d u . N a
primer, k a d a gledamo neko u m e t n i č k o delo i sudimo o njemu da je
m a n j e ili više l e p o , n a š s u d n e s a m o d a i m p l i c i r a p o s t o j a n j e u z o r a l e ­
pote, postojanje j e d n o g objektivnog merila, nego t a k o đ e i naše znanje
o t o m m e r i l u . I n a č e , k a k o b i h j a m o g a o s u d i t i d a s u o v a j s v o d ili o n a
s l i k a n e s a v r š e n i ili m a n j k a v i u l e p o t i , k a d a n e b i h p o s e d o v a o o d r e đ e n o
z n a n j e o u z o r u l e p o t e , o s a m o j l e p o t i , o ideji l e p o t e ? K a k o m o j n a v o d n o
objektivan sud m o ž e da b u d e o p r a v d a n a k o ne postoji objektivan uzor,
k o j i nije p r o m e n l j i v i n e s a v r š e n k a o š t o s u l e p e stvari, n e g o n e p r o m e n ljiv, p o s t o j a n , s a v r š e n i v e č a n ? 2 3 Ili o p e t , g e o m e t r i č a r m i s l i n a s a v r š e n e
k r u g o v e i linije, i s u d i o p r i b l i ž n i m k r u g o v i m a i l i n i j a m a p r e m a t o m sa­
v r š e n o m u z o r u . O k r u g l e s t v a r i s u v r e m e n s k e i p r o l a z n e , ali p r i r o d a
o k r u g l o s t i p o s e b i , i d e j a k r u g a , n j e g o v a s u š t i n a , n e m e n j a se. I s t o t a k o ,
mi m o ž e m o da s a b e r e m o s e d a m j a b u k a i tri j a b u k e i da d o b i j e m o deset
j a b u k a , i j a b u k e koje brojimo jesu čulni i vremenski p r e d m e t i , p r o m e n ljivi i p r o l a z n i , ali b r o j e v i s e d a m i t r i , r a z m a t r a n i p o s e b i i o d v o j e n i o d
a
Moja vrlina, moja ljubav. — Prim. red.
22 Conf., 13, 9, 10.
23 Cf. De Trinit., 9, 6, 9—11.
5 Istorija filozofije II
65
stvari, čine za a r i t m e t i č a r a zbir deset, i ta istina se njemu odaje k a o
n u ž n a i večna, a ne k a o zavisna od č u l n o g sveta i ljudskog d u h a . 2 4 Te
večne istine su zajedničke svima. D o k su oseti privatni, u t o m smislu da,
n a p r i m e r , o n o što j e d n o m izgleda h l a d n o n e m o r a n u ž n o d a izgleda
h l a d n o i n e k o m d r u g o m , m a t e m a t i č k e istine su zajedničke svima i p o ­
j e d i n a č a n d u h m o r a d a i h p r i h v a t i i p r i z n a d a i m p r i p a d a a p s o l u t n a is­
t i n a i valjanost koja je nezavisna od njegovog vlastitog stava.
Avgustinov stav o t o m pitanju je očigledno platonski. U z o r i d o ­
b r o t e i l e p o t e , n a p r i m e r , o d g o v a r a j u P l a t o n o v i m p r v i m n a č e l i m a ili
dćpKocž e g z e m p l a r n i h i d e j a , d o k i d e a l n e g e o m e t r i j s k e f i g u r e o d g o v a r a j u
P l a t o n o v i m m a t e m a t i č k i m p r e d m e t i m a ( r a u.«07]u.aTixa), p r e d m e t i m a
Stdćvoia". Tsto p i t a n j e k o j e m o ž e d a s e p o s t a v i p o v o d o m P l a t o n o v e t e o r i j e
m o ž e da se postavi i p o v o d o m Avgustinove, naime, » G d e se nalaze ove
ideje?« ( N a r a v n o , k a d a j e reč o o v i m m i s l i o c i m a , m o r a m o i m a t i n a u m u
d a »ideje« n i s u s u b j e k t i v n e p r i r o d e n e g o o b j e k t i v n e s u š t i n e , i d a s e p i ­
t a n j e » g d e ? « n e t i č e m e s t a , b u d u ć i d a s u ideje e x hypothesi n e m a t e r i ­
jalne, već o n o g a što bi se moglo nazvati o n t o l o š k o m situacijom i sta­
t u s o m . ) N o v o p l a t o n o v c i s u , u v i d e v š i t e š k o ć e u p r i h v a t a n j u sfere b e z l i č n i h
n e m a t e r i j a l n i h s u š t i n a ( a t o j e o d r e đ e n j e k o j e se, b a r e m naoko, p r i d a j e
suštinama u P l a t o n o v i m objavljenim delima), interpretirali platonske
ideje k a o b o ž i j e m i s l i i »stavili« i h u Nous — b o ž a n s k i d u h — k o j i e m a ­
nira iz Jednoga k a o prva proizlazeća hipostaza. (Uporedi Filonovu teo­
riju o i d e j a m a koje su s a d r ž a n e u L o g o s u ) . M o ž e m o reći da A v g u s t i n
p r i h v a t a t a j s t a v , s t i m d a i m a m o u v i d u d a o n nije p r i h v a t a o n o v o p l a t o n s k u t e o r i j u o e m a n a c i j i . E g z e m p l a r n e ideje i večne istine su u B o g u .
» I d e j e s u a r h e t i p s k e f o r m e ili s t a l n e i n e p r o m e n l j i v e s u š t i n e s t v a r i , k o j e
s a m e n i s u s t v o r e n e , n e g o su, k a o o n e k o j e e g z i s t i r a j u v e č n o i b e z p r o m e n e , sadržane u b o ž a n s k o m u m u . « 2 5 O v a teorija m o r a da se prihvati
a k o želimo da izreknemo zaključak da je Bog n e u m n o stvorio svet.26
6. O v d e , m e đ u t i m , postoji j e d n a t e š k o ć a . A k o ljudski d u h vidi
u z o r e - i d e j e i v e č n e i s t i n e , i a k o su te i d e j e i i s t i n e u B o ž i j e m d u h u , z a r
i z t o g a n e sledi d a ljudski d u h vidi s a m u Božiju suštinu, b u d u ć i d a j e
božanski d u h , sa svime što sadrži, ontološki identičan sa b o ž a n s k o m
s u š t i n o m ? N e k i pisci s u v e r o v a l i d a j e A v g u s t i n s t v a r n o m i s l i o t a k o .
M e đ u filozofima, M a l b r a n š (Malebranche) je s m a t r a o da u Avgustinu
i m a p o t p o r u za svoju teoriju da ljudski d u h vidi večne ideje u B o g u . Pa
ipak, M a l b r a n š je p o k u š a o da izbegne prividno logičku konkluziju da
l j u d s k i d u h vidi s u š t i n u B o g a , i t o n a taj n a č i n š t o j e r e k a o d a č o v e k n e
2+ Cf. lbid., 12, 14, 22—23; 12, 15, 24; De lib. arbit., 2, 13, 35; 2, 8, 20—4.
11
Razuma. — Prim. red.
25
De Ideis, 2. (O idejama. — Prim. red.)
26 Cf. Retract., 1, 3, 2.
66
v i d i t u s u š t i n u o n a k v u k a k v a j e o n a p o s e b i ( n a t p r i r o d n a vizija b l a ­
ž e n i h ) , v e ć o n a k o k a k o j e o n a d o s t u p n a a d extraa, k a o p r i m e r s t v a r a ­
n j a . O n t o l o g i s t i su, t a k o đ e , n a l a z i l i u A v g u s t i n u p o d r š k u z a s v o j u t e o ­
riju o n e p o s r e d n o j intuiciji k o j u d u š a i m a o B o g u .
Istina, nemoguće je poreći da neki Avgustinovi tekstovi, uzeti
sami za sebe, potkrepljuju t a k v u interpretaciju. Ali, i a k o p r i h v a t a m
da Avgustin p o n e k a d pokazuje sklonost ka ontologizmu, ipak mi se
čini, k a d a se u z m e u obzir s v e u k u p n o s t njegovog učenja, da je j e d n a
t a k v a interpretacija n e d o p u s t i v a . S i g u r n o n e ć u biti toliko smeo da
t v r d i m d a A v g u s t i n nije n i k a d a b i o n e k o n z i s t e n t a n , ali o n o u šta j a
verujem jeste t o d a ontologistička interpretacija v e o m a loše o d g o v a r a
n j e g o v o m d u h o v n o m učenju. A k o postoje drugi tekstovi koji favorizuju n e o n t o l o g i s t i č k u interpretaciju (a takvi tekstovi postoje), o n t o l o gističkim tekstovima bi trebalo pripisati s e k u n d a r n o značenje i manji
značaj. Avgustin je bio savršeno svestan toga da čovek može da ras­
poznaje večne i n u ž n e istine, na p r i m e r m a t e m a t i č k a načela, a pri t o m
da ne bude uopšte d o b a r čovek: takav čovek ne m o ž e da shvati njihov
k r a j n j i r a z l o g , ali o n b e z s u m n j e m o ž e d a r a z l i k u j e i s t i n e . P r e m a t o m e ,
k a k o je Avgustin m o g a o da pretpostavi da t a k a v čovek razabire suš­
t i n u Boga k a d a on u s v o m d u h o v n o m učenju insistira na potrebi m o ­
r a l n o g o č i š ć e n j a k a o u s l o v u p r i b l i ž e n j a B o g u , i k a d a s m a t r a d a j e vizija
B o g a rezervisana za spašene u s l e d e ć e m ž i v o t u ? Č o v e k koji je d u h o v n o
i m o r a l n o daleko od Boga može sasvim d o b r o da proceni da je Kenterb e r i j s k a k a t e d r a l a l e p š a o d n e k e b a r a k e , b a š k a o š t o j e i s a m sv. A v g u s ­
tin m o g a o da razabere stepene čulne lepote pre svog obraćenja. U ču­
v e n o m o d e l j k u u Ispovestima o n u z v i k u j e : » K a s n o s a m T e z a v o l e o , o
T i L e p o t o , t a k o s t a r a a i s t o d o b n o t a k o n o v a ; suviše k a s n o s a m T e
zavoleo. . . nakazan, kakav s a m bio, ja s a m se b a c a o za lepim stvarima
k o j e si Ti s t v o r i o . « 2 7 S l i č n o , u De quantitate animae2^ on s a s v i m o d r e ­
đ e n o tvrdi da kontemplacija lepote dolazi na kraju uzdizanja duše.
D a k l e , s o b z i r o m na ovo učenje, izgleda neshvatljivo da je Avgustin
mislio da duša, aprehendirajući večne i n u ž n e istine, stvarno a p r e h e n d i r a s a m sadržaj b o ž a n s k o g d u h a . O d l o m c i koji p o k a z u j u d a j e o n t a k o
mislio m o g u se objasniti njegovim prihvatanjem p l a t o n s k i h i novoplat o n s k i h izraza koji, uzeti d o s l o v n o , n e o d g o v a r a j u o p š t e m p r a v c u njeg­
ovog učenja. Izgleda da je n e m o g u ć e utvrditi k a k a v je, p r e m a Avgustin o v o j zamisli, bio status večnih istina k a o o n i h koje a p r e h e n d i r a ljudski
u m ( o n t o l o š k u s t r a n u p i t a n j a v e r o v a t n o n i k a d a nije r a z r a d i o ) ; a l i i p a k ,
a
Spolja. — Prim. red.
27 Conf., 10, 27, 38.
28
De guant. animae, 35, 79.
5*
67
u m e s t o p r i h v a t a n j a c i s t o a o v o p l a t o n s k s ili j e d n e o n t o l o g i s t i č k e i n t e r ­
pretacije, izgleda mi prihvatljivim p r e t p o s t a v i t i da večne istine i ideje,
o n a k v e k a k v e su o n e u Bogu, vrše i d e o g e n e t s k u funkciju; to jest, da
»svetlost« k o j a o d B o g a d o l a z i u ljudski d u h o m o g u ć a v a d u h u d a vidi
u večnim istinama karakteristike nepromenljivosti i nužnosti.
M o ž e se, m e đ u t i m , d o d a t i j o š r a z l o g a p r o t i v o n t o l o g i s t i č k e i n t e r ­
pretacije. Svetac je koristio aprehenziju večnih i n u ž n i h istina k a o d o k a z
za egzistenciju Boga, a r g u m e n t i š u ć i da te istine zahtevaju nepromenljiv
i v e č n i O s n o v . Mi o v o g t r e n u t k a n e ć e m o zalaziti dublje u taj a r g u m e n t ,
ali v r e d n o j e naglasiti d a A v g u s t i n o v a a r g u m e n t a c i j a , a k o u o p š t e i m a
ikakvog smisla, očigledno pretpostavlja m o g u ć n o s t da d u h percipira te
istine, bez i s t o v r e m e n o g percipiranja Boga, m o ž d a istovremeno sum­
n j a j u ć i ili č a k p o r i č u ć i B o ž i j u e g z i s t e n c i j u . A k o j e A v g u s t i n s p r e m a n d a
k a ž e : » T i s u m n j a š ili p o r i č e š B o ž i j u e g z i s t e n c i j u , ali m o r a š d o p u s t i t i d a
prepoznaješ a p s o l u t n e istine, i ja ću ti d o k a z a t i da prepoznavanje takvih
istina implicira Božiju egzistenciju«, o n t e š k o d a j e pretpostavljao d a
a t e i s t a ili o n a j k o j i s u m n j a i m a n e k u viziju B o g a ili s t v a r n o g s a d r ž a j a
b o ž a n s k o g d u h a . O v o r a z m a t r a n j e izgleda isključuje o n t o l o g i s t i č k u
i n t e r p r e t a c i j u . Ali p r e n e g o što n a s t a v i m o dalje s o v i m p r e d m e t o m n u ž ­
no je reći n e š t o i o Avgustinovoj teoriji o iluminaciji. Ta teorija m o ž e da
p o m o g n e l a k š e m shvatanju njegovog stava, i a k o se m o r a dopustiti
m o g u ć n o s t d a i n t e r p r e t a c i j a ove teorije nije s a s v i m p o u z d a n a .
7. Mi ne m o ž e m o , kaže Avgustin, percipirati nepromenljivu istinu
stvari u k o l i k o t e stvari n i s u osvetljene k a o d a s u n a . s u n c u . 2 9 T a b o ­
ž a n s k a svetlost, k o j a osvetljava d u š u , d o l a z i od Boga, koji je »inteligib i l n a s v e t l o s t « , u k o m e i p r e k o k o g a i p o m o ć u k o g a sve o n e s t v a r i k o j e
su u m u shvatljive p o s t a j u shvatljive.30 U ovoj d o k t r i n i o svetlosti, koja
je obeležje čitave avgustinske škole, A v g u s t i n u p o t r e b l j a v a n o v o p l a t o n s k e izraze, koji svoj izvor i m a j u u P l a t o n o v o m p o r e đ e n j u Ideje D o ­
b r a sa S u n c e m 3 1 , i p r e m a k o m e Ideja D o b r a obasjava p o d r e đ e n e intelig i b i l n e p r e d m e t e ili I d e j e . Z a P l o t i n a j e J e d n o ili B o g S u n c e , o d n o s n o
t r a n s c e n d e n t n a svetlost. S a m a u p o t r e b a m e t a f o r e svetlosti, m e đ u t i m , n e
kaže n a m sasvim j a s n o šta j e Avgustin r a z u m e v a o p o d njom. N a sreću,
u t o m e n a m m o g u p o m o ć i i p o j e d i n i o d l o m c i i z D e Trinitate*2, u k o j i m a
Svetac kaže da je p r i r o d a d u h a takva da, »kada je upravljen p r e m a inteligibilnim s t v a r i m a n a p r i r o d a n način, o n a k o k a k o j e t o Stvoritelj od­
r e d i o , on ih vidi u izvesnoj n e m a t e r i j a l n o j svetlosti, b a š k a o što i teles-
29 Soli!., 1, 8, 15.
30 Jbtd., 1, 1, 3.
31 Rep., 514—18. (Upor., Država, BIGZ, Beograd 1976. — Prim. red.)
32 De Trinitate, 12, 15, 24.
68
n i m o č i m a vidimo o k o l n e p r e d m e t e u m a t e r i j a l n o m svetlu«. I z g l e d a da
ove reči p o k a z u j u d a j e i l u m i n a c i j a d u h o v n e p r i r o d e i d a vrši istu funk­
ciju z a p r e d m e t e d u h a k o j u S u n č e v a s v e t l o s t v r š i z a p r e d m e t e o k a : d r u ­
g i m recima, k a o što Sunčeva svetlost čini telesne stvari vidljivim za o k o ,
t a k o b o ž a n s k a iluminacija večne istine čini vidljivim za d u h . Iz o v o g a
b i s l e d i l o d a o n o š t o s e v i d i d u h o m nije s a m a i l u m i n a c i j a , n i t i i n t e l i g i bilno sunce — Bog, n e g o da su k a r a k t e r i s t i k e n u ž n o s t i i večnosti u n u ž ­
n i m i večnim istinama o n o što je Božijom aktivnošću učinjeno dostup­
n i m d u h u . T o o č i g l e d n o nije o n t o l o g i s t i č k a t e o r i j a .
A l i z a š t o j e sv. A v g u s t i n s m a t r a o n u ž n i m d a p r e t p o s t a v i p o s t o j a n j e
ovakve iluminacije? Z a t o što je ljudski d u h promenljiv i v r e m e n s k i , pa
ga o n o što je nepromenljivo i večno transcendira i prevazilazi njegovu
s p o s o b n o s t . » K a d a ljudski d u h z n a i ljubi sebe s a m o g , o n n e z n a i n e
ljubi n i š t a p o s t o j a n o « 3 3 , i a k o b i i s t i n a » b i l a r a v n a n a š i m d u š a m a , o n a
b i t a k o đ e b i l a p r o m e n l j i v a « , j e r n a š e d u š e v i d e i s t i n u n e k a d više a n e k a d
manje, pa s a m a ta činjenica pokazuje da su o n e promenljive. U stvari,
i s t i n a nije n i i n f e r i o r n a n i j e d n a k a n a š i m d u š a m a , n e g o j e » s u p e r i o r n i j a
i savršenija«34. P r e m a tome, n a m a je p o t r e b n a božanska iluminacija da
b i s m o bili s p o s o b n i d a a p r e h e n d i r a m o o n o š t o t r a n s c e n d i r a n a š e d u š e ,
» j e r n i j e d n o s t v o r e n j e , k o l i k o g o d d a j e r a z u m n o i u m n o , nije p r o s v e t Ijeno s a m i m s o b o m , n e g o učestvovanjem u večnoj I s t i n i « 3 5 . »Bog je
učinio č o v e k o v u dušu r a z u m n o m i u m n o m , zahvaljujući č e m u o n a
m o ž e da p r i m i N j e g o v u svetlost. . . i t a k o je o b a s j a o s a m i m s o b o m , da
m o ž e d a o p a ž a d u h o v n i m o k o m n e s a m o one stvari koje istina pokazuje
n e g o č a k i s a m u i s t i n u . « 3 6 Ta svetlost obasjava istine, a p r o m e n l j i v o m
i v r e m e n s k o m l j u d s k o m d u h u čini vidljivim istinosne k a r a k t e r i s t i k e
nepromenljivosti i večnosti.
K a o š t o v i d i m o , sv. A v g u s t i n e k s p l i c i t n o t v r d i d a j e b o ž a n s k a i l u ­
m i n a c i j a n e š t o s a m o s t a l n o i sui generis. P r e m a t o m e , i z g l e d a g o t o v o n e ­
m o g u ć e redukovati teoriju o iluminaciji na p u k o tvrđenje o t o m e da Bog
stvara i čuva ljudski r a z u m i da p r i r o d n a svetlost r a z u m a znači učestvo­
v a n j e u t o j b o ž a n s k o j s v e t l o s t i . N a r a v n o , t o m i s t i k o j i žele d a u k a z u sv.
A v g u s t i n u i s t o o n o p o š t o v a n j e k o j e m u j e u k a z i v a o sv. T o m a , n e r a d o
d o p u š t a j u da postoji r a d i k a l n a razlika u mišljenju dvojice velikih t e o ­
l o g a i f i l o z o f a , i s k l o n i s u sv. A v g u s t i n a d a i n t e r p r e t i r a j u n a n a č i n k o j i
b i s m a n j i o r a z l i k u i z m e đ u n j e g o v o g u č e n j a i u č e n j a sv. T o m e . A l i p o s v e
j e o č i g l e d n o d a sv. A v g u s t i n p o d » s v e t l o š ć u « nije r a z u m e v a o s a m r a ­
z u m ili n j e g o v u a k t i v n o s t , m a k a r t o b i l o i u z u o b i č a j e n o s a d e j s t v o B o 33
34
35
36
De
De
In.
In.
Trinit., 9, 6, 9. '
lib. arbit., 2, 13, 35.
Ps. 119; Serm.. 23. 1.
Ps. 118; Serm., 18, 4.
69
žije, p o š t o j e u p r a v o z b o g n e d o s t a t k a l j u d s k o g r a z u m a t v r d i o e g z i s t e n ­
ciju i a k t i v n o s t b o ž a n s k e i l u m i n a c i j e . M e đ u t i m , s a s v i m j e p r i h v a t l j i v o
s t a n o v i š t e d a j e sv. A v g u s t i n p o g r e š i o z a t o š t o j e p o s t u l i r a o p o s e b n u
b o ž a n s k u i l u m i n a c i j u a d a j e sv. T o m a b i o u p r a v u k a d a j e p o r i c a o
n u ž n o s t jedne takve iluminacije. Izgleda da bi pomirenje bilo prenapregn u t o a k o b i n e k o p o k u š a o d a ustvrdi d a s u obojica r e k l a istu stvar, č a k
i k a d a b i t v r d i o d a j e sv. T o m a i s k a z a o j a s n o i n e d v o s m i s l e n o o n o š t o
j e sv. A v g u s t i n i e k a o n e j a s n o i m e t a f o r i č n o . .
Već s a m u k a z a o n a t o d a p r i h v a t a m o n u interpretaciju Avgustin o v o g učenja p r e m a kojoj funkcija b o ž a n s k e iluminacije jeste ta da
učini vidljivim za d u h e l e m e n t n u ž n o s t i u v e č n i m i s t i n a m a , i da p o r i č e m
ontologističku interpretaciju u bilo k o m e obliku. O v o poricanje oči­
gledno uključuje i odbacivanje stanovišta p r e m a k o m e bi d u h , o kojem
govori Avgustin, n e p o s r e d n o o p a ž a o ideju lepote o n a k v u k a k v a je o n a
u B o g u . Ali, isto t a k o , ja n i s a m s p r e m a n da p r i h v a t i m stanovište da,
p r e m a A v g u s t i n u , B o g a k t u a l n o u l i v a u d u h g o t o v u i d e j u l e p o t e , ili
bilo koju d r u g u n o r m a t i v n u ideju (tj., ideju u o d n o s u na koju mi p r a ­
v i m o k o m p a r a t i v n e s u d o v e u s t e p e n i m a , n a p r i m e r , d a j e ovaj p r e d m e t
lepši od o n o g a , a o n a r a d n j a pravednija od ove itd.). O v o e k s t r e m n o
ideogenetsko stanovište učinilo bi da funkcija b o ž a n s k e iluminacije
p r i p a d a p o s e b n o m d e l a t n o m r a z u m u : u stvari, s a m Bog bi bio ontološki
p o s e b a n d e l a t a n r a z u m koji uliva ideje u l j u d s k u d u š u bez i k a k v o g učes­
t v o v a n j a l j u d s k e o s e t n e m o ć i ili r a z u m a o s i m č i s t o p a s i v n e u l o g e p r i ­
m a n j a . ( O v o u p u ć i v a n j e n a d e l a t a n r a z u m n e cilja, n a r a v n o , n a t o d a
p o k a ž e d a j e A v g u s t i n m i s l i o ili g o v o r i o n a n a č i n a r i s t o t e l s k e p s i h o ­
logije.) N e i z g l e d a m i d a j e t a k v a i n t e r p r e t a c i j a s a s v i m z a d o v o l j a v a j u ć a ,
i a k o b e z s u m n j e m n o g o t o g a m o ž e d a s e n a v e d e njoj u p r i l o g . 3 7
P r e m a sv. A v g u s t i n u , a k t i v n o s t b o ž a n s k e i l u m i n a c i j e u d u h u a n a l o g n a
je funkciji S u n č e v e svetlosti u v i đ e n j u ; i a k o S u n č e v a svetlost čini telesne
s t v a r i v i d l j i v i m , A v g u s t i n s i g u r n o nije m i s l i o d a o n a s t v a r a p r e d s t a v e
p r e d m e t a u ljudskom subjektu. S druge strane, iako božanska ilumina­
cija u A v g u s t i n o v o m u č e n j u z a u z i m a o n o m e s t o k o j e u P l a t o n o v o j f i l o z o ­
fiji i m a s e ć a n j e , p a i l u m i n a c i j a i s p u n j a v a i z v e s n u i d e o g e n e t s k u f u n k c i j u ,
n e s m e m o z a b o r a v i t i d a j e A v g u s t i n o v p r o b l e m — p r o b l e m izvesnosti, a
n e p r o b l e m k o j i b i s e t i c a o s a d r ž a j a n a š i h p o j m o v a ili i d e j a : o n s e t i č e
z n a t n o više f o r m e n u ž n o g s u d a ili o b l i k a n o r m a t i v n e i d e j e n e g o a k t u a l ­
n o g s a d r ž a j a t o g s u d a ili i d e j e . U d e l u D e Trinitate^% A v g u s t i n j e p r i metio da d u h »skuplja saznanje o materijalnim stvarima preko telesnih
37
Vidi, na primer, Portalijeov članak o Avgustinu u Dictionaire de theologie
catholique ( Rečnik katoličke teologije. — Prim. red.)
38 De Trinitate, 9, 3, 3.
70
čula«, i, u k o l i k o se u o p š t e bavio p i t a n j e m o tvorbi p o j m o v a , čini se da
je s m a t r a o da ljudski d u h razabire inteligibilno u č u l n o m , vršeći n e š t o
što je, m a k a r d o n e k l e , ekvivalentno apstrakciji. Ali k a d a se d o đ e do
s p o z n a j e d a j e , n a p r i m e r , n e k a s t v a r više ili m a n j e l e p a , k a d a p o č n e d a
se p r e d m e t prosuđuje p r e m a n e p r o m e n l j i v o m merilu, o n d a d u h sudi u
s v e t l u r e g u l a t i v n e a k t i v n o s t i v e č n e I d e j e , k o j a s a m a nije v i d l j i v a d u h u .
L e p o t a osvetljava aktivnost duše n a t a k a v n a č i n d a o v a m o ž e d a raz­
l u č i v e ć e ili m a n j e p r i b l i ž a v a n j e p r e d m e t a n j e n o m m e r i l u , i a k o d u š a nije
kadra neposredno da opaža s a m u Lepotu. To je onaj smisao u k o m e
k o d Avgustina iluminacija n a d o m e š t a delovanje P l a t o n o v o g sećanja.
S d r u g e s t r a n e , i a k o A v g u s t i n nije j a s n o p o k a z a o kako dolazimo do
p o j m o v a » s e d a m « , » t r i « i » d e s e t « , f u n k c i j a i l u m i n a c i j e nije d a ulije
p o j m o v e t i h brojeva u dušu, n e g o da sud k o j i m se tvrdi da s e d a m i tri
sačinjavaju deset razjasni t a k o da m o ž e m o da r a z a b e r e m o n u ž n o s t i
večnost t o g s u d a . Iz o d l o m k a na koji s m o već u p u t i l i 3 9 , k a o i iz d r u g i h
o d l o m a k a 4 0 , proizlazi sledeće: za razliku od p o j m o v a telesnih stvari
(na p r i m e r p o j m a konja) do kojih dolazimo zavisno od čula, i za raz­
liku o d p o j m o v a nematerijalnih p r e d m e t a ( k a o što j e duša) d o kojih
dolazimo p r e k o samosvesti i tumačenja, naši n u ž n i sudovi o t i m pred­
m e t i m a stoje u svetlosti »iluminacije« p o d r e g u l a t i v n i m d e l o v a n j e m
večnih Ideja. A k o iluminacija i m a izvesnu ideogenetsku funkciju, k a o
što verujem da ima p r e m a A v g u s t i n o v o m stanovištu, o n d a se ta funk­
cija n e o d n o s i n a s a d r ž a j p o j m a , k a o d a j e p o s a o i l u m i n a c i j e d a i z r u č i
taj sadržaj u d u š u , n e g o na kvalitet n a š e g s u d a o p o j m u , o d n o s n o na
naše razabiranje izvesnog određenja p r e d m e t a , njegovog o d n o s a p r e m a
n o r m i ili m e r i l u , k o j i nije s a d r ž a n u č i s t o m p o j m u s t v a r i . A k o j e t o t a k o ,
o n d a s e r a z l i k a i z m e đ u sv. A v g u s t i n a i sv. T o m e n e s a s t o j i t o l i k o u n j i h ­
ovim stavovima o apstrakciji (pošto Avgustinovo stanovište, bilo da on
t o e k s p l i c i t n o k a ž e ili n e , u n a j m a n j u r u k u iziskuje a p s t r a k c i j u u i z v e s n o m o b l i k u ) k o l i k o u činjenici da je A v g u s t i n mislio da je u d u h o v n o j
spoznaji v e č n i h i n u ž n i h istina, p o r e d Božije k r e a t i v n e i o d r ž a v a l a č k e
a k t i v n o s t i , n u ž n o p o s t u l i r a t i n j e g o v u i l u m i n a t i v n u a k t i v n o s t , d o k sv.
T o m a nije s m a t r a o d a j e t o n u ž n o .
Uz p o m o ć ovog shvatanja iluminacije m o ž e da se r a z u m e k a k o je
sv. A v g u s t i n s m a t r a o d a k v a l i t e t i n u ž n o s t i i n e p r o m e n l j i v o s t i u v e č n i m
i s t i n a m a k o n s t i t u i š u d o k a z z a Božiju egzistenciju. T o bi, m e đ u t i m ,
bilo nerazjašnjivo na o s n o v u ontologističke interpretacije, jer, a k o bi
d u š a n e p o s r e d n o p e r c i p i r a l a B o g a ili b o ž a n s k e i d e j e , n e b i p o s t o j a l a
p o t r e b a z a d o k a z o m Božije e g z i s t e n c i j e . M o ž d a j e z a ž a l j e n j e t o š t o
A v g u s t i n nije d e t a l j n o o b j a s n i o k a k o s e o b l i k u j e s a d r ž a j p o j m a ; p a
39 De Trinitate.
40 Solil., 1, 8, 15; In Joann. Evang., 35, 8, 3; De Trinit., 9, 15, 24 etc.
71
ipak, razumljivo je što takvog objašnjenja n e m a , a k o se i m a u vidu da
n j e g o v o i n t e r e s o v a n j e z a p s i h o l o š k a p o s m a t r a n j a nije bilo a k a d e m s k i
m o t i v i s a n o , n e g o j e d o l a z i l o više i z d u h o v n i h i r e l i g i o z n i h m o t i v a : o n o
što ga je p r v e n s t v e n o z a n i m a l o b i o je o d n o s d u š e i B o g a . Ali, p o š t o n u ž ­
n o s t i nepromenljivost večnih istina ( n a s u p r o t kontingenciji i p r o m e n ljivosti l j u d s k o g d u h a ) , z a j e d n o sa u č e n j e m o iluminaciji, p o m a ž u da se
objasni ovaj o d n o s i da se d u š a stimuliše u njenoj upravljenosti p r e m a
Bogu, to istraživanje o oblikovanju p o j m a k a o takvog ne bi imalo t a k o
o č i g l e d a n o d n o s p r e m a Noverim me, noverim Tea.
D a r e z i m i r a m o . Sv. A v g u s t i n s e p i t a k a k o p o s t i ž e m o s a z n a n j e is­
tina, k o j e s u n u ž n e , n e p r o m e n l j i v e i v e č n e . D a u o p š t e p o s t i ž e m o t a k v o
s a z n a n j e n j e m u j e o č i g l e d n o i z i s k u s t v a . P a i p a k , m i n e m o ž e m o i z is­
k u s t v a steći t a k v o s a z n a n j e , j e r s u telesni p r e d m e t i k o n t i n g e n t n i , p r o menljivi i v r e m e n s k i . Isto t a k o , te istine ne m o ž e m o da i z v e d e m o iz n a ­
šeg d u h a , k o j i j e , t a k o đ e , k o n t i n g e n t a n i p r o m e n l j i v . K o n a č n o , t e i s t i n e
upravljaju i vladaju n a š i m d u š a m a , one im se n a m e ć u , a to ne bi mogle
d a čine k a d a b i zavisile o d n a s . Sledi d a s m o m i osposobljeni d a o p a ž a ­
mo te istine p r e k o Bića koje je s a m o n u ž n o , n e p r o m e n l j i v o i v e č n o , a to
j e B o g . B o g j e s l i č a n S u n c u k o j e o b a s j a v a n a š e d u š e ili p o p u t u č i t e l j a
koji n a s uči. Tu počinju teškoće pri tumačenju. A u t o r je sklon interpre­
taciji d a , d o k je s a d r ž a j n a š i h p o j m o v a o č u l n i m p r e d m e t i m a izveden iz
č u l n o g i s k u s t v a i refleksije o n j e m u , r e g u l a t i v a n uticaj b o ž a n s k i h ideja
(što z n a č i uticaj B o g a ) o m o g u ć u j e č o v e k u d a uvidi o d n o s i z m e đ u stvo­
r e n i h s t v a r i i v e č n e n a t č u l n e s t v a r n o s t i , k o j a n i j e d i r e k t n o vidljiva u
o v o m životu. P r e m a Avgustinu, Božija svetlost o m o g u ć u j e duši da raza­
bere elemente nužnosti, nepromenljivosti i večnosti u odnosu između
p o j m o v a koji su izraženi u n u ž n o m s u d u . M e đ u t i m , z b o g Avgustinove
č e s t e u p o t r e b e m e t a f o r a i č i n j e n i c e d a n j e g a nije p r v e n s t v e n o z a n i m a l o
d a p r u ž i s i s t e m a t s k i i b r i ž l j i v o d e f i n i s a n » s h o l a s t i č k i « o p i s p r o c e s a sa­
z n a n j a , nije v e r o v a t n o da se m o ž e d a t i k o n a č n a i definitivna i n t e r p r e ­
t a c i j a n j e g o v o g u č e n j a , i n t e r p r e t a c i j a k o j a b i a d e k v a t n o o b j a s n i l a sve
njegove tvrdnje.
PETO
POGLAVLJE
SV. AVGUSTIN
III. BOG
Dokaz Boga
iz
slaganja.
Razni
Egzemp
larizam.
večnih
dokazi
istina.
kao
Dokazi iz stvorenih bića i iz univerzalnog
stupnjevi
jednog
procesa.
Atributi
Boga.
1. V e r o v a t n o je t a č n o k a d a se kaže d a j e Avgustinov osnovni i naj­
d r a ž i d o k a z za Božiju egzistenciju o n a j iz ideje, tj. d o k a z i z n u t r a . Prvi
k o r a k , t o g d o k a z a jeste d u h o v n a aprehenzija n u ž n e i nepromenljive
i s t i n e — i s t i n e » k o j u n e m o ž e š n a z v a t i m o j o m , ili t v o j o m , ili b i l o č i j o m ,
n e g o k o j a j e svačija, i k o j a j e d a t a s v i m a p o d j e d n a k o « 1 . T a i s t i n a j e s u ­
p e r i o r n a u o d n o s u na d u h , u t o l i k o što on m o r a da se p o k l o n i pred n j o m
i d a j e p r i h v a t i : o n n e m o ž e d a j e k o n s t i t u i š e niti d a j e p o b o l j š a , već n a ­
prosto otkriva da ga o n a transcendira i da upravlja njegovim mislima.
K a d a bi bila inferiorna u o d n o s u na d u h , on bi m o g a o da je p r o m e n i
ili d a j e p o p r a v i , a a k o b i m u b i l a r a v n a , o n d a b i s a m a b i l a p r o m e n l j i v a ,
k a o š t o j e i d u h p r o m e n l j i v . D u h s e m e n j a u svojoj a p r e h e n z i j i i s t i n e ,
poimajući je n e k a d jasnije a n e k a d manje j a s n o , d o k s a m a istina u v e k
o s t a j e i s t a . » Z a t o , p o š t o i s t i n a nije n i i n f e r i o r n a n i r a v n a n a š e m d u h u , n e
o s t a j e n i š t a d r u g o n e g o d a s e z a k l j u č i d a o n a m o r a b i t i s u p e r i o r n a i sa­
vršenija.«2
Ali v e č n e istine m o r a j u da b u d u u t e m e l j e n e u biću, i t a k o da o d r a ­
žavaju O s n o v svih istina. U p r a v o k a o što ljudske predstave o d r a ž a v a j u
nesavršenost i promenljiv k a r a k t e r ljudskog u m a u k o m e su zasnovane,
i k a o što čulni utisci o d r a ž a v a j u telesne p r e d m e t e koji su im osnova,
t a k o i v e č n e i s t i n e o d a j u svoj O s n o v , s a m u I s t i n u , o d r a ž a v a j u ć i t a k o
n u ž n o s t i n e p r o m e n l j i v o s t Božiju. To se tiče svih suštinskih u z o r a . A k o ,
n a p r i m e r , o n e k o m p o s t u p k u s u d i m o d a j e više ili m a n j e p r a v e d a n , m i
s u d i m o p r e m a j e d n o m s u š t i n s k o m i n e p r o m e n l j i v o m uzoru, suštini
Spoznam li sebe, spoznao sam Tebe. — Prim. red.
72
1 De lib. arbit., 2, 12, 33.
2 Ibid.
73
ili » i d e j i « : k o n k r e t n i l j u d s k i p o s t u p c i m o g u biti r a z l i č i t i , ali u z o r o s t a j e
isti. U d u h u t o g v e č n o g i s a v r š e n o g u z o r a m i p r o c e n j u j e m o k o n k r e t n e
p o s t u p k e , p a taj u z o r m o r a d a b u d e z a s n o v a n u j e d n o m v e č n o m i sa­
v r š e n o m Biću. A k o postoji inteligibilna sfera a p s o l u t n i h istina, o n a n e
m o ž e d a s e z a m i s l i b e z O s n o v e i s t i n e , b e z o n e » I s t i n e u k o j o j su, k o j o m s u
i p r e k o koje su istinite one stvari koje su istinite u s v a k o m pogledu.«3
Taj a r g u m e n t o B o g u k a o O s n o v u večne i n u ž n e istine bio je pri­
h v a ć e n ne s a m o u » a v g u s t i n s k o j š k o l i « n e g o se p o n o v o p o j a v l j u j e i u
n e k i h i s t a k n u t i h filozofa, k a o , n a p r i m e r , k o d Lajbnica (Leibniz).
2 . Sv. A v g u s t i n j e d o i s t a d o k a z i v a o B o ž i j u e g z i s t e n c i j u i z spoljnjeg,
t e l e s n o g s v e t a ; ali n j e g o v e r e č i o t o m e j e s u više a l u z i j e , o p o m e n e i su­
m a r n a t v r đ e n j a n e g o r a z v i j e n i d o k a z i u a k a d e m s k o m s m i s l u : njega
nije t o l i k o z a n i m a l o d a d o k a ž e a t e i s t i m a d a p o s t o j i B o g k o l i k o d a p o ­
k a ž e k a k o s v a k o s t v a r a n j e najavljuje B o g a , ž i v o g B o g a k o g a d u š a m o ž e
d a i s k u s i u sebi s a m o j . O n o š t o j e n j e g a z a i s t a i n t e r e s o v a l o b i o j e d i n a ­
mičan stav duše p r e m a Bogu, a ne konstrukcija dijalektičkih a r g u m e ­
n a t a sa čisto teorijskim zaključkom. Priznati čisto intelektualnim pri­
s t a n k o m postojanje najvišeg Bića jeste j e d n a stvar, a učiniti tu istinu
i s t i n s k i s v o j o m j e s t e n e š t o više o d t o g a . D u š a t e ž i k a sreći i m n o g i s u
s k l o n i d a j e t r a ž e i z v a n s e b e : sv. A v g u s t i n n a s t o j i d a p o k a ž e k a k o s t v a ­
r a n j e nije m o g l o d a t i d u š i s a v r š e n u s r e ć u z a k o j o m t e ž i , ali i u k a z u j e n a
ž i v o g B o g a koji m o r a d a s e t r a ž i u n u t a r s e b e . O v a j o s n o v n i r e l i g i o z n i i
d u h o v n i stav m o r a m o i m a t i n a u m u , a k o n e želimo d a n a Avgustinove
d o k a z e g l e d a m o prvenstveno k a o na dijalektičke dokaze u teorijskom
smislu, pa da ih p o t o m o m a l o v a ž i m o k a o n e p r i m e r e n e i tričave tvrdnje
o n e č e m u š t o j e k o d sv. T o m e i z r a ž e n o n a z n a t n o bolji n a č i n . N a m e r e
ove dvojice nisu bile p o t p u n o iste.
K o m e n t a r i š u ć i P s a l a m 73, A v g u s t i n p r i m e ć u j e : » K a k o z n a m d a s i
živ, t i čiju d u š u n e v i d i m ? K a k o z n a m ? T i ć e š o d g o v o r i t i : Z a t o š t o g o ­
vorim, z a t o što h o d a m , z a t o što delam. L u d o ! Iz delovanja tvoga tela
z n a m d a s i živ, p a z a r i t i n e m o ž e š i z d e l a s t v a r a n j a z n a t i z a S t v o r i ­
telja?« O v i m Avgustin, u stvari, tvrdi da Božija egzistencija m o ž e da se
d o k a ž e i z p o s l e d i c a n j e g o v o g d e l o v a n j a . Ali o n nije i š a o z a t i m d a , t a k o
reći, razvije d o k a z z b o g njega s a m o g : o n g a n a v o d i u s p u t , k a o p r i m e d bu u t o k u svoje b i b l i j s k e e g z e g e z e . S l i č n o , k a d a u De civitate Dei4 t v r d i
da » s a m red, r a s p o r e d , l e p o t a , p r o m e n a i k r e t a n j e sveta i svih vidljivih
stvari ć u t k e najavljuju da su m o g l i biti stvoreni s a m o od Boga, neizre­
c i v o i n e v i đ e n o v e l i k o g i n e i z r e c i v o i n e v i đ e n o l e p o g « , o n više p o d s e ć a
hrišćane na činjenicu nego što p o k u š a v a da da sistematski d o k a z o Bo3 Solil., 1, 1, 3.
4
De civitate Dei, 11, 4, 2.
74
žijoj e g z i s t e n c i j i . N a d a l j e , k a d a A v g u s t i n , k o m e n t a r i š u ć i P o s t a n j e 5 ,
tvrdi da » u z r o k n e p r e k i d n e egzistencije s v a k o g p o j e d i n o g bića jeste
m o ć Stvoritelja i njegova s v e m o ć n a i svevladajuća snaga, pa k a d a bi ta
s n a g a u bilo koje v r e m e p r e s t a l a da upravlja s t v a r i m a koje je stvorila,
istog t r e n u t k a njihove vrste bi prestale da postoje i čitava p r i r o d a bi
p r o p a l a « , on tvrdi činjenicu i n u ž n o s t b o ž a n s k o g o d r ž a n j a sveta, i t i m e
p r e p o d s e ć a č i t a o c a n a t u p r i z n a t u činjenicu n e g o što j e filozofski d o ­
kazuje.
Avgustin daje, o p e t u v e o m a s a ž e t o m obliku, o n o što je p o z n a t o
k a o a r g u m e n t o d univerzalnog slaganja. » T a k v a je«, kaže o n , » m o ć
pravog Božanstva da ne m o ž e biti sasvim i do kraja skrivena u m n o m
b i ć u , s a m o a k o o n o u p o t r e b i svoj u m . Jer, s a i z u z e t k o m n e k o l i c i n e čija
j e p r i r o d a p r e k o m e r e i z o p a č e n a , č i t a v ljudski r o d veruje d a j e B o g t v o ­
rac sveta.«6 Č a k i k a d a čovek misli da postoji m n o š t v o b o g o v a , on i p a k
p o k u š a v a da zamisli »jednog B o g a n a d b o g o v i m a « k a o »nešto od čega
n e p o s t o j i n i š t a s a v r š e n i j e i u z v i š e n i j e . Svi s e s l a ž u u v e r o v a n j u d a B o g
p o u z v i š e n o s t i n a d m a š u j e sve d r u g o « 7 . N e m a s u m n j e d a j e sv. A n s e l m
b i o p o d u t i c a j e m o v i h A v g u s t i n o v i h r e č i k a d a j e z a svoj » o n t o l o š k i d o ­
kaz« uzeo univerzalnu ideju Boga k a o » o n o g a od k o g a se veće ne m o ž e
zamisliti«.
3. P r o f e s o r Ž i l s o n , u s v o m d e l u Introduction d Vetude de Saint
Augustirfi, p r i m e ć u j e d a u u č e n j u sv. A v g u s t i n a z a p r a v o p o s t o j i j e d a n ,
ali d u g a č a k d o k a z o B o ž i j o j e g z i s t e n c i j i — d o k a z k o j i s e s a s t o j i o d r a z ­
ličitih stupnjeva.9 Počevši od stupnja p o č e t n e sumnje i njenog pobija­
n j a , p a p r e k o S i fallor, sum, k o j e j e v r s t a m e t o d s k o g u v o d a u t r a ž e n j u
istine i koje osigurava u m u njeno postignuće, d u š a dolazi do r a z m a t ­
ranja č u l n o g sveta. U t o m svetu, m e đ u t i m , o n a ne o t k r i v a istinu za k o ­
j o m teži i z a t o s e o k r e ć e u n u t r a , g d e , n a k o n r a z m a t r a n j a svoje s o p s t vene pogrešivosti i promenljivosti, otkriva nepromenljivu istinu koja
t r a n s c e n d i r a d u š u i n e zavisi o d n j e . T a k o j e d u š a d o v e d e n a d o a p r e henzije Boga k a o Osnove svake istine.
Žilsonov p r i k a z Avgustinovog celovitog d o k a z a za Božiju egzisten­
ciju n e o s p o r n o r e p r e z e n t u j e S v e č e v u z a m i s a o . O s i m t o g a , o n i m a v e l i k u
p r e d n o s t u t o m e što naglašava ne s a m o d o k a z iz p o j m a , iz večnih
5 De Gen. ad litt., 4, 22, 22.
6
In Joann. Evang., 106, 4.
7
De doct. Christ., 1, 7, 7.
8
Introduction a l'etude de Saint Augustin, ch. 2. (Uvod u studije sv. Avgustina.
— Prim. red.)
9
Cf. takođe G. Grunwald: Geschichte der Gottesbeweise im Mittelalter (Grunvald, Istorija dokaza Božije egzistencije u srednjem veku. — Prim. red.) u »Beitrage«,
6, 3, p. 6.
75
istina, već i povezivanje »dokaza« i p o t r a g e duše za B o g o m k a o i z v o r o m
s r e ć e , k a o o b j e k t i v n i m b l a ž e n s t v o m , a sve t o n a t a k a v n a č i n d a d o k a z
n e o s t a j e č i s t o a k a d e m s k i ili t e o r i j s k i n i z ili l a n a c s i l o g i z a m a . O v a j p r i k a z
je potkrepljen, na primer, o d l o m k o m iz Avgustinove dvesta četrdeset
prve p r o p o v e d i 1 0 . T u Svetac prikazuje ljudsku d u š u k a k o ispituje čulne
stvari koje joj ispovedaju da je l e p o t a vidljivog sveta — sveta p r o m e n ljivih s t v a r i — k r e a c i j a i o d r a z n e p r o m e n l j i v e L e p o t e , z a k o j o m d u š a
t r a g a iznutra, otkrivajući sebe s a m u i uviđajući svoju superiornost n a d
t e l o m . »Ljudi vide te dve stvari, razmišljaju o njima, istražuju ih, i n a ­
laze da je s v a k a od njih n e s t a l n a u č o v e k u . « D a k l e , videći da su i telo
i duša promenljivi, um nastavlja p o t r a g u za o n i m što je nepromenljivo.
»I t a k o ljudi d o l a z e do spoznaje B o g a Stvoritelja, i to p r e k o stvari koje
j e O n s t v o r i o . « Sv. A v g u s t i n , z n a č i , n i k a k o n e p o r i č e o n o š t o n a z i v a m o
» p r i r o d n i m « ili » r a c i o n a l n i m « s a z n a n j e m B o g a . M e đ u t i m , t o r a c i o n a l n o
saznanje je u s k o p o v e z a n o sa t r a g a n j e m duše za I s t i n o m koja čini bla­
ž e n i m , i v i đ e n o je t a k o k a o da je i s a m o j e d n a vrsta Božijeg s a m o o t krovenja ljudskoj duši, otkrovenja koje je d o v r š e n o p o t p u n o m objavom
p r e k o Hrista, i p o t v r đ e n o h r i š ć a n s k i m ž i v o t o m molitelja. Avgustin,
d a k l e , n i j e o š t r o r a z l i k o v a o p r i r o d n u i o b j a v l j e n u religiju i t e o l o g i j u , n e
z a t o š t o nije u v i đ a o d i s t i n k c i j u i z m e đ u r a z u m a i v e r e , v e ć z a t o š t o j e
saznanje Boga koje ima duša p o s m a t r a o k a o usko povezano sa duhov­
n o m p o t r a g o m za B o g o m k a o P r e d m e t o m i I z v o r o m blaženstva. K a d a
H a r n a k ( H a r n a c k ) p r e b a c u j e A v g u s t i n u d a nije r a z j a s n i o o d n o s i z m e đ u
vere i z n a n j a 1 1 , o n d a on propušta da uvidi d a j e Svetac prvenstveno bio
z a i n t e r e s o v a n za d u h o v n o iskustvo B o g a i da u njegovim o č i m a i vera
i r a z u m t r e b a da odigraju svoju u l o g u u j e d n o m i s t o m iskustvu koje
predstavlja organsko jedinstvo.
4. Avgustin insistira na t o m e da svet stvorenja o d r a ž a v a i m a n i festuje B o g a , č a k i o n d a k a d a t o č i n i n a j e d a n s a s v i m n e o d g o v a r a j u ć i
n a č i n : » a k o je išta v r e d n o hvale o p a ž e n o u p r i r o d i stvari, p r o c e n j e n o
k a o m a l o ili m n o g o v r e d n o , t o m o r a d a s e p r i p i š e n a j s a v r š e n i j o j i n e i s k a z i v o j slavi S t v o r i t e l j a « . S t v o r e n j a d o i s t a t e ž e k a n e b i ć u , ali t o l i k o
d u g o koliko postoje o n a imaju n e k u formu, a ova je odraz F o r m e koja
niti prolazi niti se smanjuje.12 T a k o red i jedinstvo Prirode navešćuju
jedinstvo Stvoritelja13, k a o što d o b r o t a stvorenih bića, njihova pozi­
tivna realnost, otkriva d o b r o t u B o g a 1 4 , a red i postojanost u kosmosu
10 Serm., 241, 2, 2 i 3, 3.
n Lehrbuch der Dogmengeschichte, 3. izd.
dogmi. — Prim. red.)
12 De lib. arbit., 2, 17, 46.
13 lbid., 3, 23, 70.
it De Trinit., 11, 5, 8.
76
t.
3,
p.
119.
(Udžbenik
istorije
manifestuje Božiju m u d r o s t . 1 5 Sa druge strane, Bog, k a o s a m o p o s t o jeće, v e č n o i n e p r o m e n l j i v o Biće, jeste b e s k o n a č a n , i, k a o b e s k o n a č a n ,
n e s h v a t l j i v . B o g j e svoje s o p s t v e n o s a v r š e n s t v o , o n j e » j e d n o s t a v a n « , p a
njegova m u d r o s t i znanje, njegova d o b r o t a i m o ć , jesu njegova sopstvena suština, koja je bez akcidencija.16 Bog, p r e m a t o m e , transcendira
prostor svojom d u h o v n o š ć u , b e s k o n a č n o š ć u i jednostavnošću, k a o što
t r a n s c e n d i r a v r e m e s v o j o m v e č n o š ć u : » B o g nije u n e k o m d e l u p r o s ­
t o r a , n e g o j e u svojoj n e p r o m e n l j i v o j i p r e e m i n e n t n o j m o ć i u n u t a r s v e g a ,
z a t o š t o s u sve s t v a r i u N j e m u , i i z v a n s v e g a , z a t o š t o j e O n i z n a d s v i h
s t v a r i . O n nije n i u n e k o m i n t e r v a l u v r e m e n a , n e g o j e u s v o j o j n e p r o m e n ­
ljivoj v e č n o s t i stariji o d s v i h s t v a r i , z a t o s t o j e O n p r e s v i h s t v a i i , i m l a đ i
od svih stvari, z a t o što je On posle svih s t v a r i . « 1 7
5 . B o g v e č n o z n a sve s t v a r i k o j e ć e s t v o r i t i : O n s t v o r e n e s t v a r i n e
z n a z a t o što ih je stvorio, već ih z n a p r e n e g o što su nastale u v r e m e n u .
V r s t e s t v o r e n i h s t v a r i i m a j u s v o j e i d e j e ili rationes u B o g u , p a B o g u
sebi v e č n o gleda stvari koje bi m o g a o da stvori i koje će stvoriti u sebi k a o
m o g u ć e o d r a z e s e b e s a m o g . O n z n a sve s t v a r i p r e s t v a r a n j a j e r s u o n e
u njemu, k a o U z o r u , iako ih je stvorio o n a k v i m kakve jesu, tj. k a o spoljašnje i k o n a č n e o d r a z e n j e g o v e b o ž a n s k e s u š t i n e . 1 8 B o g n i j e u č i n i o
n i š t a b e z z n a n j a , O n p r e d v i đ a sve š t o ć e d a s t v o r i , ali n j e g o v o s a z n a n j e
s e n e sastoji o d p o s e b n i h a k a t a znanja, već j e t o »jedna večna, n e p r o menljiva i nepogrešiva vizija«19. Na osnovu ovog večnog a k t a saznanja
— vizije u k o j o j n i š t a nije p r o š l o s t ili b u d u ć n o s t — B o g v i d i ili » p r e d ­
viđa« č a k i s l o b o d n e p o s t u p k e ljudi, znajući » u n a p r e d « , na p r i m e r ,
»šta ć e m o Ga m o l i t i , i k a d a , i k o g a će slušati a k o g a n e , i o k o j e m pi­
t a n j u « 2 0 . Ali t i m e se ovde n e ć e m o opširnije baviti, b u d u ć i da bi to n u ž n o
z a h t e v a l o r a z m a t r a n j e avgustinske teorije o milosti.
K o n t e m p l i r a j u ć i u večnosti svoju s o p s t v e n u suštinu, B o g vidi u sebi
sve m o g u ć e k o n a č n e o d r a z e v l a s t i t e b e s k o n a č n e s a v r š e n o s t i , t a k o d a s u
s u š t i n e ili rationes s t v a r i v e č n o p r i s u t n e u b o ž a n s k o m d u h u k a o n j e g o v e
ideje. Pa ipak, s o b z i r o m na p r e t h o d n o s p o m e n u t o A v g u s t i n o v o učenje
o božanskoj jednostavnosti, to ne bi trebalo shvatiti t a k o k a o da u Bogu
p o s t o j e » n e b i t n a svojstva«, o d n o s n o ideje koje bi bile o n t o l o š k i razli­
č i t e o d n j e g o v e s u š t i n e . U Ispovestima2i S v e t a c u z v i k u j e d a v e č n i » r a z -
15 De civit. Dei, 11, 28.
16 De Trinit., 5, 2, 3; 5, 11, 12; 6, 4, 6; 6, 10, 11; 15, 43, 22; In Joann. Evang.,
99, 4 etc.
17 De Gen. ad litt., 8, 26, 48.
18 Cf. ibid., 5, 15, 33; Ad Orosium, 8, 9.
19 De Trinit., 15, 7, 13.
20 lbid., 15, 13, 22.
21 Conf., 1, 6, 9.
77
lozi« s t v o r e n i h s t v a r i o s t a j u n e p r o m e n l j i v o u B o g u , a u d e l u De Ideis22
o b j a š n j a v a d a s u b o ž a n s k e i d e j e » o d r e đ e n e a r h e t i p s k e f o r m e ili p o s t o ­
j a n i i n e p r o m e n l j i v i razlozi stvari, koji s a m i n i s u stvoreni već p o s t o j e
v e č n o u b o ž a n s k o m d u h u i u v e k s u isti. O n i n i t i n a s t a j u n i t i p r o l a z e ,
ali sve š t o n a s t a j e ili p r o l a z i s t v o r e n o j e p r e m a n j i m a « . Z a k l j u č a k i z
o v o g a jeste taj d a s u s t v o r e n a bića o n t o l o š k i istinita u t o l i k o u k o l i k o
u k l j u č u j u ili u k a z u j u n a u z o r u b o ž a n s k o m d u h u , i d a j e s a m B o g m e r i l o
istine. O v a egzemplaristička d o k t r i n a je, n a r a v n o , bila p o d uticajem
n o v o p l a t o n s k e t e o r i j e , p r e m a k o j o j s u P l a t o n o v e e g z e m p l a r n e ideje
s a d r ž a n e u Nousu. M e đ u t i m , z a A v g u s t i n a s u t e i d e j e s a d r ž a n e u R e č i ,
k o j a nije p o d r e đ e n a h i p o s t a z a k a o š t o j e t o n o v o p l a t o n s k i Nous, n e g o j e
d r u g a Ličnost Svetog Trojstva, po suštini ista s O c e m . 2 3 P r e k o Avgus­
t i n a je d o k t r i n a e g z e m p l a r i z m a prešla u srednji vek. M o g l o bi se p o ­
m i s l i t i d a j e t a d o k t r i n a k a r a k t e r i s t i č n a z a a v g u s t i n s k u š k o l u , ali s e m o ­
r a m o s e t i t i d a j e sv. T o m a nije p o r i c a o , i a k o j u j e p a ž l j i v o i z l a g a o i n a
takav n a č i n da ne sugeriše p o m i s a o k a k o u B o g u postoje o n t o l o š k i odeljene i d e j e . T a k o i n t e r p r e t i r a n a t a d o k t r i n a b i b i l a s u p r o t n a u č e n j u o
božanskoj jednostavnosti, p r e m a k o m e u Bogu ne postoje realne razlike,
izuzev o n e i z m e đ u triju b o ž a n s k i h L i č n o s t i . 2 4 I p a k , i a k o j e A k v i n s k i
u t o m p o g l e d u b i o A v g u s t i n o v s l e d b e n i k , sv. B o n a v e n t u r a j e b i o o n a j
k o j i je u X I I I v e k u n a j v i š e i n s i s t i r a o na d o k t r i n i o e g z e m p l a r i z m u i o
prisutnosti b o ž a n s k i h ideja u Reči Božijoj. To insistiranje je d o p r i n e l o
neprijateljskom stavu p r e m a Aristotelovoj metafizici u kojoj su n a p u š ­
t e n e P l a t o n o v e ideje.
22 De Ideis, 2.
23 De Trinit., 4, 1, 3.
24 Cf. e. g. Summa Theol., la, 15, 2, 3. [Summa Theologica (Teološka suma).
— Prim. red.j
78
ŠESTO
POGLAVLJE
SV. AVGUSTIN
IV. SVET
Slobodna
Duša
i
kreacija
iz nečega.
Materija.
Rationes
telo.
Besmrtnost.
Poreklo
duše.
seminales.
Brojevi.
S o b z i r o m n a već d a t o o p š t e s t a n o v i š t e i k a r a k t e r A v g u s t i n o v o g
učenja, teško da će iko očekivati d a j e Svetac p o k a z a o m n o g o interesa za
m a t e r i j a l a n svet k a o t a k a v : njegovo učenje j e u s r e d s r e đ e n o n a o d n o s
d u š e i tela. Ali njegova o p š t a filozofija uključuje i t e o r i j u o m a t e r i j a l ­
n o m svetu, teoriju koja s e sastoji o d e l e m e n a t a p r e u z e t i h o d p r e đ a š n j i h
mislilaca i u k o m p o n o v a n i h u h r i š ć a n s k i okvir. Bilo bi p o g r e š n o , m e ­
đ u t i m , misliti da se Avgustin u svojim t e o r i j a m a m e h a n i č k i oslanja na
p r e t h o d n e mislioce. U stvari, on n a g l a š a v a o n e e l e m e n t e koji mu se čine
da na najbolji m o g u ć i n a č i n ističu o d n o s i zavisnost p r i r o d e od Boga.
1. D o k t r i n a o stvaranju sveta iz ničega Božijim s l o b o d n i m č i n o m ,
koju je Avgustin z a s t u p a o zajedno sa d r u g i m h r i š ć a n s k i m piscima, nije
bila razvijena k o d p a g a n s k i h filozofa. U P l o t i n o v o j teoriji o emanaciji
svet j e p r i k a z a n t a k o d a , n a n e k i n a č i n , proizlazi i z B o g a , p r i č e m u s e
B o g n i t i s m a n j u j e n i t i m e n j a . A l i z a P l o t i n a B o g nije d e l o v a o s l o b o d n o
(jer b i t a k v a a k t i v n o s t , p r e m a n j e g o v o m mišljenju, p o s t u l i r a l a p r o m e n u
u B o g u ) v e ć p r e necessitate naturaea, p r i č e m u s e D o b r o n u ž n o r a s p r o stiralo. Učenje o s l o b o d n o m stvaranju iz ničega se ne m o ž e naći u n o v o p l a t o n i z m u , o s i m k o d j e d n o g ili d v o j i c e p a g a n s k i h m i s l i l a c a k o j i s u ,
najverovatnije, bili p o d j a k i m u t i c a j e m h r i š ć a n s k o g učenja. A v g u s t i n
je m o g a o da veruje u to da je P l a t o n n a u č a v a o stvaranje iz ničega u vre­
m e n u , a l i , u p r k o s A r i s t o t e l o v o j i n t e r p r e t a c i j i Timaja, nije v e r o v a t n o d a
je P l a t o n zaista to p o d r a z u m e v a o . M e đ u t i m , što god Avgustin mislio o
P l a t o n o v o m shvatanju te problematike, on s a m je sasvim o d r e đ e n o za-
Po nužnosti prirode. — Prim. red.
79
sve s t v a r i n i s u s t v o r e n e z a j e d n o ? N a č i n n a k o j i sv. A v g u s t i n r e š a v a o v a j
p r o b l e m j e s t e t a j d a j e B o g u i s t i n u s t v o r i o sve s t v a r i z a j e d n o n a p o ­
č e t k u , ali d a i h nije s t v o r i o sve n a isti n a č i n : m n o g e s t v a r i (sve b i l j k e ,
ribe, ptice, životinje, i s a m o g č o v e k a ) on je stvorio nevidljivo, l a t e n t n o ,
p o t e n c i j a l n o , u k l i c i , u n j i h o v i m ratones seminales. T a k o j e B o g n a p o ­
četku stvorio svu zemaljsku vegetaciju i p r e n e g o što se o n a a k t u a l n o
razvila na Z e m l j i 1 0 , a isto t a k o i čoveka. Avgustin je, dakle, h t e o da
reši o č i g l e d n u p r o t i v r e č n o s t i z m e đ u Knjige Ecclesiasticus i P o s t a n j a , i
to uz p o m o ć sledeće distinkcije: a k o se govori o a k t u a l n o m f o r m a l n o m
dovršenju, o n d a se to o d n o s i na P o s t a n j e , a a k o se misli na z a č e t n o
ili s e m e n o s t v a r a n j e , o n d a s e t o t i č e K n j i g e E c c l e s i a s t i c u s .
ili k a o c e l i n e k o j e s e s a s t o j e i z o d r e đ e n o g b r o j a d e l o v a k o j i s u d o b r o
raspoređeni u prostoru. D r u g i m recima, telo se može uzeti k a o p r i m e r
b r o j a p o s e b i , m e s n o g ili p r o s t o r n o g b r o j a , ili v r e m e n s k o g b r o j a . » S e ­
m e n a n a č e l a « s u s k r i v e n i b r o j e v i , d o k s u t e l a vidljivi b r o j e v i . N a d a l j e ,
baš k a o što m a t e m a t i č k i brojevi počinju sa j e d a n i završavaju j e d n i m
b r o j e m koji je i s a m celina, t a k o i hijerarhija bića počinje sa najvišim
J e d n i m —- B o g o m — k o j i s t v a r a i k o j i se o d r a ž a v a u m a n j e ili više sa­
v r š e n i m j e d i n i c a m a . O v o p o r e đ e n j e ili p a r a l e l a i z m e đ u m a t e m a t i č k i h
i m e t a f i z i č k i h biojeva izvedeno je iz P l o t i n a , i u o p š t e A v g u s t i n o v o raz­
m a t r a n j e b r o j e v a n e daje suštinski n i š t a n o v o p o s t u p k u koji j e već bila
pružila pitagorsko-platonska tradicija.
Z a š t o s e sv. A v g u s t i n nije z a d o v o l j i o » s e m e n o m « u o b i č n o m s m i s l u
reči, vidljivim s e m e n o m biljaka, žitarica i t a k o dalje? Z a t o što iz P o ­
s t a n j a s l e d i d a s u n a Z e m l j i p o s t o j a l e b i l j k e pre n j i h o v o g s e m e n a 1 1 , i d a
j e i s t o t a k o i u p o g l e d u d r u g i h ž i v i h b i ć a k o j a s e r a z m n o ž a v a j u . O n se,
dakle, osetio prisiljenim d a p r i b e g n e drugačijoj vrsti s e m e n a . N a p r i m e r ,
B o g j e n a p o č e t k u s t v o r i o ratio seminalis p š e n i c e , k o j a se, p r e m a B o ž i j e m p l a n u i delanju, razvila u o d r e đ e n o vreme u stvarnu pšenicu, a p o ­
t o m d o n e l a seme u o b i č n o m smislu.12 K o n a č n o , Bog na početku svojim
č i n o m nije s t v o r i o s v a s e m e n a j a j a š c a , p a o n a o t u d a i z i s k u j u svoj ratio
seminalis. P r e m a t o m e , s v a k a v r s t a j e z a j e d n o s a s v i m s v o j i m b u d u ć i m
raščlanjavanjima i p o s e b n i m članovima, stvorena na početku iz odgo­
varajućeg semenog načela.
5. V r h u n a c m a t e r i j a l n o g s t v a r a n j a j e s t e čovek, koji se sastoji iz
tela i b e s m r t n e duše. A v g u s t i n je sasvim izričit k a d a je reč o činjenici
da se č o v e k sastoji od duše i tela, k a o , na p r i m e r , k a d a kaže da »jedna
d u š a koju poseduje n e k o telo n e sačinjava d v a stvorenja već j e d n o g č o ­
veka«13. Zašto je, uopšte, p o t r e b n o spominjati j e d n u tako očiglednu
stvar? Z a t o što Avgustin govori o duši k a o o samosvojnoj supstanciji
(substantia
guaedam
rationis
particeps,
regendo
corpori
accomodataa)14
i č a k definiše č o v e k a k a o » r a c i o n a l n u d u š u koja koristi s m r t n o i ze­
m a l j s k o t e l o « 1 5 . O v o p l a t o n s k o stanovište, k a o što s m o već videli,
i m a l o je svog o d r a z a u A v g u s t i n o v o m učenju o osetima. N j i h on pri­
k a z u j e više k a o a k t i v n o s t d u š e k o j o j j e t e l o o r u đ e , n e g o k a o a k t i v n o s t
celovitog psihofizičkog o r g a n i z m a : to je, u stvari, p r o l a z a n prirast snazi
delovanja k o j i m d u š a p r o ž i m a o d r e đ e n d e o tela. T e l o n e m o ž e d a deluje
n a d u š u , z a t o š t o j e o n a s u p e r i o r n i j a o d n j e g a , ali d u š a o p a ž a p r o m e n e
u telu koje nastaju usled spoljašnjih podsticaja.
Iz o v o g a s t o j e r e č e n o trebalo bi da je j a s n o da je Sveca z a n i m a o pr­
venstveno egzegetski a ne n a u č n i p r o b l e m , pa je stvarno n e p r i k a l a d n o
p r o g l a s i t i g a p r o t a g o n i s t o m ili o p o n e n t o m u č e n j a o e v o l u c i j i u s m i s l u
l a m a r k i z m a ili d a r v i n i z m a .
4 . Sv. A v g u s t i n j e k o r i s t i o p l a t o n s k u t e o r i j u o b r o j e v i m a k o j a p o ­
tiče iz p i t a g o r i z m a . N a r a v n o , njegovo r a z m a t r a n j e brojeva p o n e k a d
i z g l e d a n e s t v a r n o , č a k f a n t a s t i č n o , k a o , n a p r i m e r , k a d a g o v o r i o sa­
v r š e n i m i n e s a v r š e n i m b r o j e v i m a ili k a d a t u m a č i u p u ć i v a n j a n a b r o j e v e
u S v e t o m pismu. Ali, govoreći u o p š t e n o , on brojeve smatra za načela
r e d a i f o r m e , l e p o t e i savršenstva, s r a z m e r e i z a k o n a . T a k o su Ideje, u
s t v a r i , v e č n i b r o j e v i , d o k s u t e l a v r e m e n s k i b r o j e v i , b r o j e v i koji s e r a z ­
vijaju u v r e m e n u . T e l a s e z a i s t a m o g u s m a t r a t i b r o j e v i m a n a r a z n e n a ­
č i n e : k a o celine koje se sastoje od o d r e đ e n o g broja delova koji su
t a k o p o r e d a n i i p o v e z a n i da se razvijaju u s u k c e s i v n i m e t a p a m a (biljka,
na p r i m e r , klija, razvija listove, p r o i z v o d i cvet i p l o d , o n d a o p e t niče),
6 . L j u d s k a d u š a j e n e m a t e r i j a l n o n a č e l o , i a k o o n a , p o p u t d u š a ži­
v o t i n j a , p r o ž i m a t e l o . N e k o m o ž e m i s l i t i ili p a k r e ć i d a j e n j e g o v a d u š a
s a s t a v l j e n a , n a p r i m e r , o d v a z d u h a , ali o n i p a k n e m o ž e n i k a d a s a z n a t i
da je o n a doista sastavljena od v a z d u h a . Sa druge strane, on vrlo d o b r o
z n a da je svestan, da misli, i da n e m a n i k a k v o g razloga za p r e t p o s t a v k u
o t o m e da vazduh može da misli.16 Uz to, nematerijalnost i supstancijalnost duše osigurava njenu besmrtnost. Ovde Avgustin koristi argu­
m e n t e k o j i p o t i č u o d P l a t o n a . 1 7 N a p r i m e r , o n s e služi a r g u m e n t o m i z
Fedona; p r e m a t o m a r g u m e n t u , d u š a n e m o ž e d a u m r e b u d u ć i d a j e n a ­
čelo života, a dve s u p r o t n o s t i se isključuju. N e z a v i s n o od činjenice da
a r g u m e n t s a m p o s e b i nije m n o g o u b e d l j i v , n j e g a A v g u s t i n nije m o g a o
10 De Gen. ad litt. 5, 4, 7—9.
' i Postanje, 1, 11. (Upor. Sveto pismo u Daničićevom i Karadžićevom pre^
vodu. — Prim. red.)
12 De Gen ad litt., 5, 4, 9.
13 In Joann. Evang., 19, 5, 15.
a
Supstancija koja učestvuje u razumu, primerena da vlada telom. —-Prim. red.
14
De quant. animae, 13, 21.
5
1 De moribus eccl, 1, 27, 52; In Joan. Evang., 19, 5, 15.
is De Gen. ad litt., 7, 21, 28; De Trinit., 10, 10, 14.
" Cf. Solil, 2, 19, 33; Ep., 3, 4; De Immortal. An., ch. 1—6.
82
6'
83
d a p r i h v a t i bez izvesue modifikacije, j e r b i m o g l o izgledati d a d u š a
e g z i s t i r a s a m a p o s e b i , ili d a j e d e o B o g a . O n , p r e m a t o m e , p r i h v a t a
a r g u m e n t na taj n a č i n što k a ž e da d u š a učestvuje u Ž i v o t u , p r i m a j u ć i
svoje bivstvovanje i s u š t i n u iz N a č e l a koje ne d o p u š t a s u p r o t n o s t , a
p o š t o j e bivstvovanje koje d u š a p r i m a o d o v o g N a č e l a (koji n e d o p u š t a
s u p r o t n o s t ) u p r a v o život, d u š a n e m o ž e d a u m r e . A r g u m e n t , m e đ u t i m ,
očigledno m o ž e da se shvati t a k o da implicira da je i životinjska duša
besmrtna, jer je i ona, takođe, načelo života. T a k o bi a r g u m e n t doka­
z i v a o više n e g o š t o t r e b a . O n z a t o m o r a d a s e u z m e z a j e d n o s a j e d n i m
d r u g i m a r g u m e n t o m , koji t a k o đ e potiče o d P l a t o n a , a p r e m a k o m e a u š a
a p r e h e n d i r a n e u n i š t i v u istinu, i koji p o k a z u j e da i s a m a d u š a m o r a biti
n e u n i š t i v a . U d e l u De guantitate animae1^ A v g u s t i n r a z l i k u j e d u š i ži­
v o t i n j a , k o j a p o s e d u j e m o ć o s e t a ali n e i r a s u đ i v a n j a i s a z n a n j a , o d
ljudske duše, koja poseduje o b a d v e te m o ć i , pa se taj a r g u m e n t tiče
s a m o ljudske duše. P l a t o n je d o k a z i v a o da je ljudska duša, p o š t o je u
n j e n o j m o ć i d a s h v a t a I d e j e k o j e s u v e č n e i n e u n i š t i v e , i s a m a s l i č n a nji­
m a , da je »božanska«, to jest neuništiva i večita, pa Avgustin, bez p o t ­
vrđivanja preegzistencije, dokazuje b e s m r t n o s t duše na a n a l o g a n način.
U z t o , o n i m a i a r g u m e n t i z želje z a b l a ž e n s t v o m , želje z a s a v r š e n o m s r e ­
ć o m , pa je to postalo omiljen a r g u m e n t m e d u avgustinovcima (na pri­
m e r , k o d sv. B o n a v e n t u r e ) .
7 - A v g u s t i n j e s m a t r a o d a j e d u š u s t v o r i o B o g 1 9 , ali i z g l e d a d a s e
nije k o n a č n o o d l u č i o o t a č n o m v r e m e n u i n a č i n u n j e n o g p o r e k l a . O n j e ,
izgleda, k o k e t i r a o sa j e d n i m o b l i k o m p l a t o n s k e teorije o preegzistenciji, ali n i j e p r i h v a t i o m o g u ć n o s t d a j e d u š a p o k a z n i s t a v l j e n a u t e l o
z b o g g r e h o v a koje je počinila u n e k o m p r e z e m a l j s k o m stanju; ipak,
glavno pitanje za njega je bilo to da li je B o g stvorio svaku dušu p o ­
s e b n o ili j e s t v o r i o sve d u š e u A d a m o v o j d u š i , t a k o d a j e d u š a » p r e n e ­
s e n a « p r e k o r o d i t e l j a ( t r a d u k c i o n i z a m ) . O v o d r u g o s t a n o v i š t e b i , iz­
g l e d a , l o g i č k i u k l j u č i v a l o m a t e r i j a l i s t i č k o s h v a t a n j e d u š e , ali A v g u s t i n
z a s i g u r n o nije z a s t u p a o t a k v o shvatanje, štaviše, o n j e insistirao n a
t o m e d a d u š a u t e l o nije d o s p e l a p r o s t o r n i m š i r e n j e m . 2 0 M e đ u t i m , r a z ­
lozi z b o g k o j i h j e o n n a g i n j a o t r a d u k c i o n i z m u n i s u bili f i l o z o f s k i , n e g o
t e o l o š k i , p o š t o s e n a taj n a č i n p r v o b i t n i g r e h m o g a o o b j a s n i t i k a o p r e ­
nesena mrlja na duši. A k o se prvobitni g r e h s m a t r a n e č i m pozitivnim,
a n e n e d o s t a t k o m p o sebi, o n d a zaista postoji t e š k o ć a , i a k o n e n e p r e ­
mostiva, da se u t v r d i i n d i v i d u a l n o Božije stvaranje svake p o j e d i n a č n e
ljudske d u š e . Pa ipak, č a k i nezavisno od toga, ostaje činjenica da je
tradukcionizam nekonzistentan sa p o t p u n o m afirmacijom duhovnog
i nematerijalnog karaktera duše.
18
De quant. animae, 28, 54 ff.
De anima et eius origine, 1, 4, 4.
20 Ep., 156.
19
SEDMO
POGLAVLJE
SV. AVGUSTIN
V. TEORIJA MORALA
Sreća
i
Bog.
Sloboda
'obaveza.
Potreba
za
milošću.
Zlo.
Dva
grada.
1 . E t i k a sv. A v g u s t i n a i m a j e d n u z a j e d n i č k u o d r e d b u s e t i k o m k o j u
bismo mogli nazvati tipično grčkom, a to je da je eudemonistička po
s v o m k a r a k t e r u , d a z a cilj l j u d s k o g p o n a š a n j a i m e n u j e s r e ć u . T a s r e ć a
se m o ž e n a ć i j e d i n o u B o g u . » E p i k u r o v a c koji najviše d o b r o č o v e k a stav­
lja u t e l o , s t a v l j a s v o j u n a d u u s e b e s a m o g a « 1 , a l i » r a c i o n a l n o b i ć e . . .
j e sačinjeno t a k o d a o n o s a m o n e m o ž e biti d o b r o k o j i m s e usrećuje«2:
ljudsko biće je n e p o s t o j a n o i n e d o v o l j n o s a m o sebi, o n o m o ž e n a ć i
svoju sreću s a m o u p o s e d o v a n j u n e č e g što je više n e g o o n o s a m o , u p o sedovanju nečeg nepromenljivog. Č a k i s a m a vrlina ne m o ž e biti cilj:
»nije v r l i n a t v o j e d u š e o n o š t o t e č i n i s r e ć n i m , v e ć j e t o O n k o j i t i j e d a o
vrlinu, koji je u d a h n u o volju u t e b e , i koji ti je d a o m o ć da delaš«3. S r e ć u
č o v e k u n e d o n o s i n i epikurski, p a n i stoički ideal, već j e d i n o B o g : »tež­
nja z a B o g o m je, p r e m a t o m e , težnja z a b l a ž e n s t v o m , a p o s t i g n u ć e B o g a
j e b l a ž e n s t v o s a m o « 4 . D a l j u d s k o b i ć e t e ž i k a b l a ž e n s t v u , ili s r e ć i ,
i d a b l a ž e n s t v o z n a č i p o s t i g n u ć e n e k o g cilja, A v g u s t i n z n a i z s o p s t v e n o g
iskustva, č a k i o n d a k a d a p o t v r d u za tu činjenicu nalazi u filozofiji;
a d a j e t a j cilj B o g , t a k o đ e j e n a u č i o i z l i č n o g i s k u s t v a , i a k o se, d a b i
shvatio t u činjenicu, i s p o m a ž e P l o t i n o v o m filozofijom. Ali k a d a Av­
gustin k a ž e da se sreća nalazi u p o s t i g n u ć u i p o s e d o v a n j u t o g v e č n o g i
nepromenljivog P r e d m e t a — Boga, on ne misli na čisto filozofsku i teo­
rijsku k o n t e m p l a c i j u Boga n e g o na ljubav u jedinstvu sa B o g o m i u p o ­
sedovanju B o g a ; o n misli n a n a t p r i r o d n o j e d i n s t v o s a B o g o m koje z a
1 Serm., \S0, 7, 8.
Ep., 1 4 U ) 23, 56.
3 Serm., 150, 8, 9.
4
De moribus ecci., 1, 11, 18.
2
85
h r i š ć a n i n a p r e d s t a v l j a cilj n j e g o v i h m i l o š ć u p o t p o m o g n u t i h n a s t o j a n j a .
Nije uvek lako u A v g u s t i n o v o m učenju razdvojiti p r i r o d n u i natpri­
r o d n u etiku, budući da se on bavi k o n k r e t n i m čovekom, a takav čovek
i m a n a t p r i r o d a n poziv: zato je Avgustin smatrao da su novoplatonovci
razabrali p o n e š t o od o n o g a što je otkrio Hrist, a s a m n o v o p l a t o n i z a m
s m a t r a o je za n e a d e k v a t n o i parcijalno uviđanje istine.
A v g u s t i n o v a e t i k a je, d a k l e , p r v e n s t v e n o e t i k a ljubavi. Č o v e k p o
s v o j o j volji s t r e m i p r e m a B o g u , k o n a č n o g a z a d o b i j a i veseli s e s a n j i m .
» K a d a , d a k l e , volja, k o j a j e p o s r e d n o d o b r o , v o d i k a n e p r o m e n l j i v o m
d o b r u . . . č o v e k n a l a z i b l a ž e n ž i v o t « 5 ; »jer, B o g j e č o v e k o v o v r h o v n o
d o b r o . . . i p o š t o živeti d o b r o z n a č i težiti za v r h o v n i m d o b r o m , j a s n o
sledi d a živeti d o b r o nije ništa d r u g o d o ljubiti B o g a p u n i m srcem, p u ­
n o m d u š o m , svim m i s l i m a 6 « . Zaista, n a k o n n a v o đ e n j a H r i s t o v i h reči,
k a k o i h b e l e ž i sv. M a t e j ( M a t t h a i o s ) 7 , » l j u b i G o s p o d a B o g a s v o j e g a
svijem s r c e m svojijem i s v o m d u š o m svojom, i s v o m misli svojom« i
»ljubi bližnjega svojega k a o s a m o g sebe«, A v g u s t i n ističe: »Filozofija
p r i r o d e j e s a d r ž a n a u o v o m e , p o š t o s u svi u z r o c i s v i h p r i r o d n i h s t v a r i
i B o g u Stvoritelju«, k a o što je i »etika s a d r ž a n a ovde, j e r se d o b a r i pra­
v e d a n život n e stvaraju drukčije n e g o ljubavlju, o n a k v o m k a k v o m b i s m o
m o r a l i da ljubimo one stvari koje treba da ljubimo, n a i m e Boga i naše
b l i ž n j e . 8 « A v g u s t i n o v a e t i k a se, n a t a j n a č i n , u s m e r a v a n a d i n a m i z a m
v o l j e , k o j i j e , u s t v a r i , d i n a m i z a m l j u b a v i (pondus meum, amor
meus)9,
i a k o p o s t i g n u ć e b l a ž e n s t v a , » u č e s t v o v a n j e u v e č n o m d o b r u « , nije m o ­
g u ć e z a č o v e k a u k o l i k o nije p o t p o m o g n u t o m i l o š ć u , u k o l i k o č o v e k nije
zadobio »bezrazložnu milost Stvoritelja«10.
2. Volja je s l o b o d n a , a s l o b o d n a volja je p r e d m e t m o r a l n e oba­
v e z e . G r č k i f i l o z o f i s u z a m i š l j a l i s r e ć u k a o cilj ž i v o t a , i n e b i s e m o g l o
r e ć i d a n i s u i m a l i i d e j u o b a v e z e ; ali z a h v a l j u j u ć i p o t p u n i j e m p o j m u
Boga i b o ž a n s k o g stvaranja, Avgustin je bio k a d a r da pribavi moralnoj
o b a v e z i č v r š ć i m e t a f i z i č k i t e m e l j n e g o š t o s u z a t o bili s p o s o b n i G r c i .
N u ž n a o s n o v a o b a v e z e jeste s l o b o d a . Volja je s l o b o d n a da se o k r e n e
o d v e č n o g D o b r a i d a p o s t a n e privržena p r o m e n l j i v i m d o b r i m a , uzi­
m a j u ć i z a svoj p r e d m e t t e l e s n a ili, p a k , d u š e v n a d o b r a b e z o d n o s a p r e ­
m a B o g u . V o l j a n u ž n o t e ž i s r e ć i ili z a d o v o l j s t v u , a t a s r e ć a m o ž e d a s e
n a đ e j e d i n o u B o g u , koji j e v e č n o D o b r o . P a i p a k , Čovek u o v o m ž i v o t u
n e m a viziju B o g a , n e vidi ga, p a svoju p a ž n j u m o ž e u p r a v i t i i n a p r o 5 De lib. arbit., 2, 19, 52.
6
De moribus eccl., 1, 25, 46.
7
Jevanđelje po Mateju, 22, 37—9. (Vukov prevod. — Prim. prev.)
s Ep., 137, 5, 17.
9 Conf., 13, 9, 10.
io Ep., 140, 21, 14.
86
menljiva d o b r a koja će mu zameniti Boga, s t i m što »ovo odvraćanje i
p r e o k r e t a n j e nisu p r i n u d n e n e g o voljne r a d n j e « 1 1 .
L j u d s k a v o l j a j e , p r e m a t o m e , s l o b o d n a d a s e o k r e n e p r e m a B o g u ili
d a s e o d v r a t i o d n j e g a , ali u i s t o v r e m e l j u d s k i d u h m o r a p r i z n a t i i s t i n u
da o n o za č i m teži — sreća, m o ž e da se n a đ e j e d i n o u p o s e d o v a n j u več­
n o g D o b r a — Boga. Štaviše, da je B o g k a o Stvoritelj u s a d i o u dušu
p u t o k a z koji u s m e r a v a volju p r e m a o v o m D o b r u i d a j e Božija volja d a
d u š a b u d e u p r a v l j e n a p r e m a t o m D o b r u . O d v r a ć a j u ć i s e o d B o g a , volja
se o k r e ć e p r o t i v b o ž a n s k o g z a k o n a , koji je i z r a ž e n u ljudskoj p r i r o d i , i
k o j e g j e s t v o r i o s a m B o g . Svi ljudi s u d o n e k l e svesni m o r a l n i h m e r i l a i
z a k o n a : »čak i bezbožni. . . ispravno osuđuju i ispravno hvale m n o g e
s t v a r i u l j u d s k o m p o n a š a n j u « . K a k o b i o n i bili k a d r i d a č i n e t a k o u k o ­
l i k o n e u v i đ a j u p r a v i l a p r e m a k o j i m a ljudi t r e b a d a ž i v e , č a k i a k o o n i
sami ne poštuju ove z a k o n e u s v o m s o p s t v e n o m p o n a š a n j u ? G d e oni
vide o v a pravila? Ne u njihovim s o p s t v e n i m d u h o v i m a , p o š t o su njihovi
d u h o v i promenljivi, d o k su »pravila pravde« nepromenljiva. Ne u njiho­
v i m k a r a k t e r i m a , j e r s u o n i e x hypothesi n e p r a v e d n i . O n i u v i đ a j u m o ­
r a l n a pravila, k a ž e Avgustin, t a k o što koriste uobičajeni, i a k o nejasan
n a č i n i z r a ž a v a n j a , » u knjizi o b a s j a n o j s v e t l o š ć u k o j e s e n a z i v a I s t i n a « .
Večni m o r a l n i z a k o n i su utisnuti u ljudsko srce, » k a o što o t i s a k p r s t e n a
ostaje u v o s k u , a da se pri t o m p r s t e n ne p r o m e n i « . S v a k a k o , postoje
l j u d i k o j i su, više ili m a n j e , slepi z a z a k o n , ali č a k i o n i s u » p o n e k a d d o ­
t a k n u t i sjajem s v e p r i s u t n e i s t i n e « 1 2 . I u p r a v o o n a k o k a o što ljudski d u h
o p a ž a večne teorijske istine u svetlosti B o g a , t a k o u istoj svetlosti o p a ž a
i p r a k t i č n e i s t i n e ili n a č e l a k o j a t r e b a d a u s m e r a v a j u s l o b o d n u v o l j u .
Č o v e k j e p o svojoj p r i r o d i u p r a v l j e n p r e m a Bogu. Ali o n m o ž e d a i s p u n i
d i n a m i z a m s v o j e p r i r o d e j e d i n o n a t a j n a č i n š t o ć e d a sledi m o r a l n e
z a k o n e k o j i o d r a ž a v a j u v e č n i Božiji z a k o n , i koji n i s u p r o i z v o l j n a
p r a v i l a već p r o i z l a z e iz p r i r o d e B o g a i č o v e k o v o g o d n o s a p r e m a n j e m u .
T i z a k o n i n i s u Božiji h i r o v i i B o g h o ć e d a i h č o v e k s l e d i , j e r o n n e b i n i
s t v a r a o č o v e k a k a d a n e b i h t e o d a ovaj b u d e o n o što j e o n n a m e r a v a o
d a b u d e . V o l j a j e s l o b o d n a , ali u i s t o v r e m e o n a j e p r e d m e t m o r a l n e
o b a v e z e , i ljubiti B o g a jeste d u ž n o s t .
3. O d n o s č o v e k a i Boga predstavlja o d n o s k o n a č n o g stvorenja i
b e s k o n a č n o g B i ć a , t e z b o g t o g a p o s t o j i p o n o r koji i h r a z d v a j a i koji n c
m o ž e biti p r e m o š ć e n bez b o ž a n s k e p o m o ć i , bez m i l o s t i : milost j e n u ž ­
n a č a k i d a b i č o v e k p o č e o d a želi d a ljubi B o g a . » K a d a č o v e k p o k u š a v a
d a živi p r a v i č n o z a h v a l j u j u ć i s v o j o j s o p s t v e n o j s n a z i i b e z p o m o ć i o s l o b a đ a j u ć e m i s l i B o ž j e , t a d a g a s v l a d a v a g r e h ; ali p o s l o b o d n o j volji o n
U De lib. arbit., 2, 19, 35.
12 De Trinit., 14, 15, 2 1 .
87
m o ž e da veruje u Osloboditelja i da p r i m i m i l o s t . « 1 3 » Z a k o n j e , p r e m a
t o m e , d a t da bi se m o g l o težiti za milošću, a m i l o s t je d o d a t a k a k o bi
z a k o n m o g a o d a b u d e i s p u n j e n . « 1 4 » Z a k o n pokazuje d a j e n a š a volja
slaba, a milost da se m o ž e zaceliti n j e n a n e m o ć . « 1 5 » Z a k o n koji uči i
z a p o v e d a o n o što ne može da b u d e izvršeno bez milosti pokazuje čo­
v e k u n j e g o v u slabost, i t o z a t o d a b i slabost, d o k a z a n a n a taj n a č i n ,
m o g l a p r i b e ć i S p a s i t e l j u , u z čiju j e p o m o ć m o g u ć e isceliti volju d a p o ­
s t a n e s p o s o b n a d a i z v r š i o n o š t o j e u svojoj s l a b o s t i s m a t r a l a n e m o ­
gućim.«16
Ne bi bilo na m e s t u r a z m a t r a t i ovde A v g u s t i n o v o učenje o milosti
i n j e n o m o d n o s u p r e m a s l o b o d n o j volji. A l i n u ž n o j e s h v a t i t i č i n j e n i c u
d a k a d a Avgustin ljubav p r e m a B o g u čini s u š t i n o m m o r a l n o g z a k o n a ,
o n t a d a u p u ć u j e n a o n o j e d i n s t v o volje s a B o g o m k o j e z a h t e v a u z d i z a n j e
p r e k o milosti. To je sasvim p r i r o d n o , a k o se u z m e u obzir da Avgustin
r a z m a t r a čoveka u njegovoj k o n k r e t n o s t i , čoveka o b d a r e n o g n a t p r i ­
r o d n i m p o z i v o m ; t o z n a č i d a o n m u d r o s t filozofije d o p u n j u j e i u p o t ­
punjuje m u d r o š ć u Svetog pisma. N e k o bi m o g a o , sistematičnosti radi,
da o d v o j i A v g u s t i n a — t e o l o g a od A v g u s t i n a
— f i l o z o f a ; ali u njeg­
o v i m vlastitim o č i m a istinski filozof jeste onaj koji stvarnost vidi k o n ­
k r e t n o , o n a k o k a k o o n a jeste, a nju valja p o s m a t r a t i k a o o n u što sadrži
vladavinu spasenja i milosti.
4. A k o se m o r a l n a savršenost sastoji u ljubavi p r e m a Bogu, u usm e r a v a n j u volje p r e m a B o g u i d o v o đ e n j u s v i h d r u g i h m o ć i , n a p r i m e r ,
čula, u s a g l a s n o s t s o v i m u s m e r e n j e m , o n d a se z l o sastoji u o d v r a ć a n j u
volje o d B o g a . Ali š t a j e z l o p o s e b i — m o r a l n o z l o ? D a l i j e t o n e š t o
p o z i t i v n o ? P r e s v e g a , o n o n e m o ž e b i t i p o z i t i v n o u s m i s l u d a g a j e st­
v o r i o B o g : u z r o k m o r a l n o g z l a nije S t v o r i t e l j n e g o s t v o r e n a volja. U z ­
r o k d o b r i h s t v a r i j e s t e b o ž a n s k a d o b r o t a , d o k j e u z r o k z l i h s t v a r i st­
v o r e n a volja koja s e o d v r a ć a o d n e p r o m e n l j i v o g D o b r a 1 7 : zlo j e o d ­
v r a ć a n j e s t v o r e n e volje o d n e p r o m e n l j i v o g i b e s k o n a č n o g D o b r a . 1 8 A l i
zlo se ne m o ž e , strogo govoreći, označiti k a o »stvar«, jer ta reč p o d r a z u m e v a p o z i t i v n u stvarnost, pa bi zlo m o r a l o da se pripiše Stvoritelju,
u k o l i k o n i s m o voljni n e k o m d r u g o m s t v o r e n j u d a p r i p i š e m o m o ć p o pozitivnog stvaranja iz ničega. Z l o , p r e m a t o m e , jeste » o n o što o d u d a r a
13
Expos. guarumdam prop. ex epist. ad Rom., 44. [Expositio quarumdam propositionum ex Epistola ad Romanos, liber unus (Izlaganje stavova iz Poslanice Rim­
ljanima, jedna knjiga), P.L., 35. — Prim. red.]
1 4 De spir. et litt., 19, 34.
15 Ibid., 9, 15.
16 Ep., 145, 3, 4.
1 7 Enchirid., 23.
18 De lib. arbit., 1, 16, 35.
88
od suštine i teži ka n e b i ć u . . . O n o teži da nestajuće učini b i v s t v e n i m « 1 9 .
S v e u č e m u p o s t o j i r e d i m e r a t r e b a p r i p i s a t i B o g u , ali u volji k o j a s e
o d v r a ć a o d B o g a p o s t o j i n e r e d . S a m a v o l j a j e d o b r a , ali o d s u s t v o p r a ­
v o g r e d a , z a koji j e o d g o v o r a n čovek, jeste zlo. O t u d a j e m o r a l n o zlo
n e d o s t a t a k p r a v o g r e d a u s t v o r e n o j volji.
Učenje o zlu k a o n e d o s t a t k u jeste P l o t i n o v o , i u n j e m u je A v g u s t i n
n a š a o o d g o v o r manihejcima. Jer a k o je zlo n e d o s t a t a k a ne pozitivna
s t v a r , n e m a više i z b o r a i z m e đ u t o g a d a s e m o r a l n o z l o p r i p i š e d o b r o m
S t v o r i t e l j u ili d a s e i z m i š l j a k r a j n j i o s n o v z l a k o j i b i b i o o d g o v o r a n z a
njegovo postojanje. Ovo Avgustinovo učenje prihvatila je većina sholastičara, a našlo je privrženike i m e đ u n e k i m značajnim m o d e r n i m
filozofima, kod Lajbnica, na primer.
5. A k o je načelo m o r a l n o s t i ljubav p r e m a B o g u a suština zla u
o d v r a ć a n j u od Boga, o n d a ljudski r o d m o ž e da se podeli u d v a velika
t a b o r a , o n e k o j i -ljube B o g a i v i š e v o l e B o g a n e g o s e b e i o n e k o j i v i š e
vole sebe n e g o B o g a : o n o po č e m u se ljudi u krajnjoj instanciji ističu
jeste određenje njihove d o m i n a n t n e ljubavi. Avgustin istoriju ljudskog
r o d a vidi k a o istoriju dijalektike t a d v a n a č e l a , o d kojih j e d a n čini g r a d
Jerusalim, a drugi g r a d Vavilon. » N e k a se svako z a p i t a koji g r a d voli —
i on će saznati kojeg je g r a d a g r a đ a n i n . « 2 0 »Postoje dve vrste ljubavi. . .
Te dve vrste ljubavi razdvajaju d v a g r a d a u t v r đ e n a u l j u d s k o m r o d u . . .
u m e š a n j u k o j i h , d a t a k o k a ž e m o , p r o l a z e v e k o v i . « 2 1 »Vi s t e č u l i i z n a t e
da postoje dva g r a d a , za s a d a p o m e š a n i z a j e d n o u telu, ali razdvojeni
u srcu.«22
Z a h r i š ć a n i n a j e i s t o r i j a i z u z e t n o z n a č a j n a . U istoriji s e z b i l o d a j e
č o v e k p a o , u njoj je i o t k u p l j e n ; istorija je ta u kojoj na zemlji
p r o g r e s i v n o r a s t e T e l o H r i s t o v o i razvija se Božiji p l a n . Za h r i ­
šćanina, istorija o d v o j e n a od činjenice o t k r o v e n j a jeste lišena svog
z n a č e n j a : nije
o n d a č u d o što Avgustin istoriju shvata sa hrišćanskog stanovišta i što je njegovo shvatanje bilo prvenstveno
duho­
v n o i m o r a l n o . K a d a g o v o r i m o o filozofiji i s t o r i j e u A v g u s t i n o v o m
u č e n j u , r e č »filozofija« m o r a m o s h v a t i t i u š i r o k o m s m i s l u h r i š ć a n s k e m u d r o s t i . Z n a n j e činjenica i z istorije m o ž e biti v e ć i n o m p r i r o d n o
znanje, na p r i m e r znanje o postojanju i r a z v i t k u Asirskog i V a v i l o n s k o g
C a r s t v a . A l i n a č e l a , p r e m a k o j i m a s e t e č i n j e n i c e i n t e r p r e t i r a j u ili d o bijaju z n a č e n j e , n i s u u z e t a i z s a m i h č i n j e n i c a . V r e m e n s k o i p r o l a z n o
se prosuđuje u d u h u večnoga. Sasvim je razumljivo da za m o d e r n o g
i s t o r i č a r a nije p r i h v a t l j i v a A v g u s t i n o v a s k l o n o s t d a s e v e ž e z a o n e a s -
19
De moribus eccl, 2, 2, 2.
In. Ps., 64, 2.
21 De Gen. ad litt., 11, 15, 20.
2 2 In Ps., 136, 1.
20
89
p e k t e A s i r s k o g C a r s t v a koji čine da se o n o pojavljuje k a o g r a d Vavilon
( u m o r a l n o m smislu). Ali A v g u s t i n a nije z a n i m a l o d a b u d e i s t o r i č a r u
m o d e r n o m smislu t e reči, već p r e d a p r u ž i »filozofiju« istorije o n a k o
k a k o j u j e o n z a m i s l i o , a p r e m a n j e g o v o m m i š l j e n j u »filozofija« i s t o r i j e
s e s a s t o j i u r a z a b i r a n j u d u h o v n o g i m o r a l n o g z n a č e n j a i s t o r i j s k i h fe­
n o m e n a i d o g a đ a j a . D o i s t a , u k o l i k o u o p š t e m o ž e d a postoji filozofija
i s t o r i j e , h r i š ć a n i n ć e se, u n a j m a n j u r u k u , s l o ž i t i s A v g u s t i n o m d a j e d i n o
h r i š ć a n s k a filozofija istorije m o ž e da se približi d o s t a t n o s t i : za n e h r i š ć a n i n a položaj jevrejskog n a r o d a jeste r a d i k a l n o različit od položaja
koji taj n a r o d i m a u o č i m a hrišćanina. A k o n e k o p r i m e t i d a t o uključuje
t e o l o š k u interpretaciju istorije — čitanje istorije u d u h u d o g m e — t a k v a
p r i m e d b a n e p o g a đ a A v g u s t i n a , j e r o n n i k a d a nije p r e t e n d o v a o n a t o d a
r a d i k a l n o razlikuje t e o l o g i j u od filozofije, a u p r i m e d b i se ta d i h o t o m i j a
pretpostavlja.
OSMO
POGLAVLJE
SV. AVGUSTIN
VI. DRŽAVA
Država
istinsku
i
grad
pravdu.
Vavilon
Crkva
nisu
identični.
je
nadređena
Paganska
državi.
država
ne
ovaploćuje
1 . K a o š t o s a m v e ć p r i m e t i o , A v g u s t i n j e v i d e o u istoriji i s t o o n o
što i u p o j e d i n c u — b o r b u i z m e đ u d v a n a č e l a vladanja, dve ljubavi; na
jednoj strani ljubav p r e m a Bogu, p o d l o ž n o s t njegovom z a k o n u , na dru­
goj s t r a n i ljubav p r e m a sebi, z a d o v o l j s t v u , svetu. Z a t o j e p r i r o d n o što
je on otelovljenje n e b e s k o g g r a d a , J e r u s a l i m a , video u K a t o l i č k o j crkvi,
a u državi, p o s e b n o o n o j p a g a n s k o j , otelovljenje g r a d a V a v i l o n a ; p o ­
sledica t a k v o g Avgustinovog stanovišta bila je ta da se pretpostavi k a k o
z a n j e g a Božiji g r a d m o ž e d a s e i z j e d n a č i s a c r k v o m k a o v i d l j i v o m d r u š t ­
v e n o m i n t i t u c i j o m a g r a d V a v i l o n s a d r ž a v o m k a o t a k v o m . Z a r s e nije
p i t a o : »Šta s u kraljevstva b e z p r a v d e n e g o velike razbojničke b a n d e ?
Š t a s u r a z b o j n i č k e b a n d e n e g o m a l a k r a l j e v s t v a ? « I z a r nije o d o b r a v a o
o d g o v o r koji j e n e k i gusar d a o A l e k s a n d r u Velikom ( A l e x a n d r o s
Basileios): »zato što plovim na m a l o m b r o d u mene nazivaju razboj­
n i k o m , a tebe, j e r ploviš sa v e l i k o m f l o t o m , nazivaju c a r e m « ? 1 Asirija
i p a g a n s k i R i m su o s n o v a n i , ojačali i o d r ž a v a l i se u n e p r a v d i , nasilju,
pljački, porobljavanju: zar to ne potvrđuje da su država i grad Vavilon
j e d n o te isto?
N e o s p o r n o da je Avgustin mislio da su najpotpunija istorijska
o t e l o v l j e n j a g r a d a V a v i l o n a u p r a v o p a g a n s k a c a r s t v a Asirije i R i m a ,
k a o š t o j e i s t o t a k o s i g u r n o d a j e m i s l i o d a s e g r a d J e r u s a l i m — Božiji
g r a d , manifestuje u crkvi. I p a k , ideje b o ž a n s k o g i z e m a l j s k o g g r a d a su
m o r a l n e i d u h o v n e ideje, i njihov s a d r ž a j se ne p o k l a p a u p o t p u n o s t i
sa n e k o m s t v a r n o m institucijom. Na primer, čovek može biti hrišćanin
i p r i p a d a t i cikvi, ali a k o je n a č e l o njegovog p o n a š a n j a samoljublje a ne
1
De civit. Dei, 4, 4./Upor., O državi Božjoj, Sv. 1. (knjiga od I—X), Kršćan­
ska sadašnjost, Zagreb 1982. — Prim. red.]
91
ljubav p r e m a Bogu, on d u h o v n o i m o r a l n o p r i p a d a g r a d u Vavilonu.
N a p r o t i v , a k o se neki državni službenik upravlja u svom ponašanju
v o d e n ljubavlju p r e m a B o g u , a k o sledi p r a v d u i m i l o s r đ e , on d u h o v n o i
m o r a l n o p r i p a d a g r a d u Jerusalimu. » M i m o ž e m o videti g r a đ a n i n a Jerusalima, g r a đ a n i n a n e b e s k o g kraljevstva, k a k o obavlja službu n a zemlji,
k a k o , n a p r i m e r , n o s i o d e ž d u služeći k a o s u d a c , k a o e d i l , k a o p r o ­
k o n z u l ili c a r k o j i u p r a v l j a z e m a l j s k o m d r ž a v o m , ali čije srce j e i z n a d
toga a k o je hrišćanin, a k o je j e d a n od vernih, . . Ne gubimo, dakle, n a d u
za g r a đ a n i n a kraljevstva nebeskog k a d a ga v i d i m o da se bavi poslovima
vavilonskim, zemaljskim stvarima zemaljske države. Isto tako, ne treba
čestitati s v a k o m koga vidimo da je zauzet nebeskim stvarima, jer č a k i
s i n o v i k u g e s e d e u M o j s i j e v o j s t o l i c i . . . A l i d o ć i će v r e m e r a z l u č i v a n j a
k a d a će o n i biti r a z d v o j e n i j e d a n od d r u g o g , sa n a j v e ć o m p a ž n j o m . . .«2
I a k o , dakle, g r a d Vavilon pokazuje tendenciju da se identifikuje sa
državom, posebno sa p a g a n s k o m državom, a grad Jerusalim ima ten­
d e n c i j u d a s e i z j e d n a č i s a c r k v o m k a o v i d l j i v o m o r g a n i z a c i j o m , izjed­
n a č e n j e nijs p o t p u n o : n e m o ž e s e o p r a v d a n o z a k l j u č i t i z a n e k o g a k o j e ,
na primer, službenik crkve da je s a m i m tim građanin d u h o v n o g g r a d a
J e r u s a l i m a , jer što se njegovog d u h o v n o g i m o r a l n o g stanja tiče, on
m o ž ; pripadati i gradu Vavilonu. Osim toga, k a d a bi se država n u ž n o
poklapala sa g r a d o m Vavilonom, nijedan hrišćanin ne bi o p r a v d a n o
m o g a o biti s l u ž b e n i k d r ž a v e , p a č a k n i g r a đ a n i n , u k o l i k o b i t o m o g a o
i z b e ć i ; p a i p a k , s a s v i m j e s i g u r n o d a sv. A v g u s t i n nije z a s t u p a o t a k v o
mišljenje.
2. M e đ u t i m , iako država i grad Vavilon ne m o g u jednostavno da se
i z j e d n a č e , i p a k j e p o u z d a n o d a sv. A v g u s t i n nije s m a t r a o d a j e d r ž a v a
z a s n o v a n a na pravdi niti da je istinska p r a v d a ostvarena u bilo kojoj
stvarnoj državi, a p o g o t o v o ne u onoj p a g a n s k o j . Da izvesna pravda p o ­
stoji č a k i u p a g a n s k o j d r ž a v i d o v o l j n o j e o č i g l e d n o , a l i i s t i n s k a p r a v d a
zahteva da bude ispovedana ona vera koju Bog traži, a paganski R i m
nije i s p o v e d a o t u v e r u , n e g o j e i h r i š ć a n s k i m v r e m e n i m a z a p r a v o č i n i o
sve d a s p r e č i n j e n o i s p o v e d a n j e . K a k o , o n d a , i z b e ć i z a k l j u č a k d a i s t i n ­
ska p r a v d a ne m o ž e biti uključena u definiciju države? Jer, a k o bi bila,
bili b i s m o d o v e d e n i d o t l e d a p o r i č e m o d a j e p a g a n s k i R i m u o p š t e b i o
država. Avgustin o t u d a definiše društvo k a o » m n o š t v o r a c i o n a l n i h
stvorenja u d r u ž e n i h zajedničkim d o g o v o r o m o stvarima koje uživaju«3.
A k o s u t e stvari d o b r e , o n d a ć e t o biti d o b r o d r u š t v o , ali a k o s u stvari
o k o j i m a je reč loše, i d r u š t v o će biti loše. M e đ u t i m , u o d r e đ e n j u n a r o d a
n i š t a s e n e k a ž e o t o m e d a l i s u p r e d m e t i n j e g o v e n a k l o n o s t i d o b r i ili
loši, pa je o t u d a definicija primenjiva i na p a g a n s k u d r ž a v u .
In. Ps., 51, 6.
3 De civit. Dei, 19, 24.
T o , n a r a v n o , ne znači da u Avgustinovim o č i m a država postoji u
n e k o j i z v a n m o r a l n o j s f e r i : n a p r o t i v , isti m o r a l n i z a k o n v r e d i i z a d r ž a v e
i z a p o j e d i n c e . O n o š t o o n želi d a n a g l a s i j e s t e t o d a d r ž a v a n e ć e o t e loviti istinsku p r a v d u , n e ć e biti s t v a r n a m o r a l n a d r ž a v a u k o l i k o nije
h r i š ć a n s k a : o n o što ljude čini d o b r i m g r a đ a n i m a jeste h r i š ć a n s t v o .
S a m a d r ž a v a , k a o i n s t r u m e n t sile, i m a s v o j e t e m e l j e u p o s l e d i c a m a p r v o ­
bitnog greha, i podrazumevajući činjenicu prvobitnog greha i njegove
posledice, d r ž a v a j e n e o p h o d n a institucija. Ali p r a v e d n a d r ž a v a nije
m o g u ć a u k o l i k o nije h r i š ć a n s k a . » N i j e d n a d r ž a v a n e m o ž e p o t p u n i j e
da se utvrdi i sačuva od one koja je z a s n o v a n a na s p o n a m a vere i od­
l u č n e s l o g e , k a d a s u svi o d a n i n a j v i š e m i n a j i s t i n s k i j e m d o b r u , n a i m e
B o g u , i k a d a ljudi vole j e d n i d r u g e u N j e m u b e z p r i t v o r n o s t i j e r se vole
z b o g Njega.«4 D r u g i m recima, k a d a j e d r ž a v a p r e p u š t e n a s a m o j sebi,
o n a j e n a d a h n u t a ljubavlju o v o g a s v e t a ; ali o n a m o ž e d a b u d e n a d a h ­
n u t a i višim načelima, načelima koji m o r a j u da se izvedu iz hrišćanstva
3 . I z s v e g a o v o g a p r o i s t i č u d v e z n a č a j n e p o s l e d i c e . (1) H r i š ć a n ­
ska crkva će pokušati da uputi g r a đ a n s k o društvo u njena vlastita ne­
b e s k a n a č e l a p o n a š a n j a : njena misija j e d a deluje n a zemlji k a o n e b o .
A v g u s t i n o v a k o n c e p c i j a h r i š ć a n s k e crkve i njene misije bila je u suštini
d i n a m i č k a i društvena koncepcija: crkva m o r a da p r o ž m e d r ž a v u svojim
n a č e l i m a . (2) C r k v a j e , p r e m a t o m e , j e d i n o s t v a r n o s a v r š e n o d r u š t v o i
o n a j e n e d v o s m i s l e n o n a d r e đ e n a državi, jer, a k o d r ž a v a m o r a svoja n a ­
čela d a u z m e o d crkve, o n a n e m o ž e d a b u d e i z n a d nje niti n a i s t o m ni­
v o u s a n j o m . Z a s t u p a j u ć i t o g l e d i š t e , sv. A v g u s t i n stoji n a č e l u s r e d n j o ­
v e k o v n o g u z d i z a n j a c r k v e vis-a-vis d r ž a v e . O t u d a j e o n b i o s a s v i m d o sledan k a d a je pozivao državu u b o r b u protiv donatista, b u d u ć i da je,
p r e m a n j e g o v o m mišljenju, c r k v a p o svojoj p r i r o d i s u p e r i o r n a o r g a n i ­
zacija kojoj je H r i s t p o t č i n i o z e m a l j s k a kraljevstva, i koja i m a p r a v o da
iskoristi i zemaljske m o ć i . 5 Ali a k o je A v g u s t i n o v o stanovište o o d n o s u
crkve i države bilo j e d n o od o n i h koja su postala karakteristična za za­
p a d n o h r i š ć a n s t v o (ali n e i z a Vizantiju), t o n e z n a č i d a j e o n o n u ž n o
t e ž i l o d a p o t k o p a ili u m a n j i z n a č e n j e g r a đ a n s k o g i d r u š t v e n o g ž i v o t a .
K a o što j e primetio Kristofer D o s o n ( C h r i s t o p h e r D a w s o n ) 6 , i a k o j e
A v g u s t i n lišio d r ž a v u njene b o ž a n s k e a u r e , o n je, i s t o v r e m e n o , insisti­
r a o na vrednosti slobodne ljudske ličnosti i njene m o r a l n e o d g o v o r n o s t i
(čak i protiv države), t a k o da je time »učinio m o g u ć i m ideal društvenog
r e d a koji bi p o č i v a o na s l o b o d n o j ličnosti i na zajedničkim n a p o r i m a ka
m o r a l n i m ciljevima«.
2
92
red.)
4
Ep., 137, 5, 18.
5 Cf. Ibiđ., 105, 5, 6; 35, 3.
6 A Monument to St. Augustine, pp. 76—77. (U spomen sv. Avgustinu. — Prim.
93
DEVETO
POGLAVLJE
P S E U D O-DIONISIJE
Spisi
i
pretacija
vovernost
autor.
Pozitivan
metod.
Negativan
metod.
Trojstva.
Dvosmisleno
učenje
o
stvaranju.
ili
nepravovernost?
Novoplatonska
Problem
zla.
inter­
Pra-
1. U s r e d n j e m v e k u spisi koji su bili p r i p i s i v a n i a t i n s k o m o b r a ć e ­
n i k u sv. P a v l a , D i o n i s i j u A r e o p a g i t i ( D i o n v s i o s A l e i o p a g i t e s ) 3 , u ž i v a l i
su veliki ugled, i to ne s a m o m e đ u m i s t i c i m a i a u t o r i m a dela iz mističke
teologije n e g o , t a k o đ e , i m e đ u s t r u č n i m t e o l o z i m a i filozofima k a o što
s u sv. A l b e r t V e l i k i i sv. T o m a A k v i n s k i . P o š t o v a n j e i p a ž n j a k o j a j e t i m
s p i s i m a o d a v a n a z n a t n i m d e l o m j e zavisila o d pogrešne p r e t p o s t a v k e
o njihovom autoru, od greške koja je nastala a u t o r o v o m u p o t r e b o m
p s e u d o n i m a . »Dionisije, prezviter, svome kolegi prezviteru Timotiju
( T h i m o t h e o s ) . « 1 G o d i n e 533. patrijarh iz Antiohije, Severus (Severus),
p o z v a o s e n a D i o n i s i j e v e spise d a b i p o t k r e p i o svoje m o n o f i z i t s k o u č e ­
nje. T a činjenica o č i g l e d n o p o k a z u j e d a s u spisi već s m a t r a n i z a o d r e ­
đ e n a u t o r i t e t . I p o r e d t o g a što se Severus p o z i v a o na ta dela da bi p o t ­
k r e p i o s v o j e j e r e t i č k o u č e n j e , t o š t o s e o n a p r i p i s u j u sv. D i o n i s i j u o s l o ­
b a đ a l o ih je bilo kakve sumnje u njihovu pravovernost. U Istočnoj
crkvi ovi spisi su bili u š i r o k o m o p t i c a j u ; k o m e n t a r i s a o ih je M a k s i m
I s p o v e d n i k ( M a x i m o s C o n f e s s o r ) , a v e l i k i i s t o č n i u č i t e l j , sv. J o v a n
D a m a s k i n , p o z i v a o s e n a njih, i a k o j e Hipatije ( H v p a t i o s ) i z Efesa p o ­
sumnjao u njihovu autentičnost.
N a Z a p a d u , n a P r v o m l a t e r a n s k o m k o n c i l u g o d i n e 649, p a p a
M a r t i n ( M a r t i n u s ) I p o z v a o se na te spise k a o a u t e n t i č n e , a o n d a je
858. g o d i n e J o v a n S k o t Eriugena, n a zahtev K a r l a Ćelavog (Charles
le C h a u v e ) , p r e v e o sa g r č k o g j e d a n t e k s t koji je 827. c a r M i h a i l o Balbus (Michael Balbus) darovao Ludvigu (Ludwig) P o b o ž n o m . Jovan
a
1
94
Upor. Dela apostolska, 17, 34. — Prim. prev.
Iz. Božanskih imena.
S k o t nije s a m o p r e v e o spise P s e u d o - D i o n i s i j a n e g o i h j e i k o m e n t a r i s a o ,
i n a t a j n a č i n p r i r e d i o p r v i o d serije k o m e n t a r a k o j i s u s e p o j a v i l i u z a ­
p a d n o m hrišćanstvu. T a k o je, n a primer, H u g o o d Sen-Viktora ( H y g o
d e S a i n t - V i c t o r ) k o m e n t a r i s a o Nebesku hijerarhiju k o r i s t e ć i E r i u g e n i n
p r e v o d , a isto su učinili i R o b e r t G r o s e t e s t e ( R o b e r t G r o s s e t e s t e , g o ­
d i n e 1253) i A l b e r t V e l i k i ( g o d i n e 1 2 8 0 ) . Sv. T o m a A k v i n s k i n a p i s a o
j e k o m e n t a r Božanskih imena o k o 1 2 6 1 . g o d i n e . Svi t i a u t o r i , k a o i D i o ­
nisije K a r t u z i j a n a c ( D i o n v s i o s C a r t u s i a n u s ) , p r i h v a t i l i s u a u t e n t i č n o s t
spisa. Ali v r e m e n o m j e p o s t a l o j a s n o d a oni sadrže e l e m e n t e p r e u z e t e
iz razvijenog n o v o p l a t o n i z m a i d a , u stvari, predstavljaju p o k u š a j da se
izmire n o v o p l a t o n i z a m i hrisćanstvo. O t u d a bi ih trebalo pripisati au­
t o r u iz z n a t n o kasnijeg v r e m e n a od o n o g u k o m e je živeo istorijski D i o ­
nisije A r e o p a g i t a . I p a k , p i t a n j e o a u t e n t i č n o s t i s p i s a nije i s t o š t o i p i ­
tanje o njihovoj p r a v o v e r n o s t i sa h r i š ć a n s k o g stanovišta. I a k o su u X V I I
veku kritičari ne s a m o osporavali njihovu autentičnost nego i n a p a d a l i
n j i h o v u p r a v o v e r n o s t , p r i z n a n j e d a n i s u a u t e n t i č n i nije n e i z b e ž n o u k l j u ­
čivalo i priznanje da nisu nesaglasni sa hrišćanskim učenjem, u p r k o s
t o m e š t o više nije b i l o m o g u ć e b r a n i t i n j i h o v u p r a v o v e r n o s t a p r i o r n i m
r a z l o g o m d a i h j e n a p i s a o u č e n i k sv. P a v l a . L i č n o s m a t r a m d a s u t i
spisi p r a v o v e r n i s o b z i r o m n a o d b a c i v a n j e m o n i z m a , ali k a d a j e r e č o
Svetom Trojstvu, veoma su sporni, a k o se uopšte i m o g u pomiriti sa
p r a v o v e r n o m h r i š ć a n s k o m d o g m o m . M a koje d a s u m o g l e biti piščeve
n a m e r e , njegove reči, o n a k o k a k o stoje, n e s a m o d a s u n e j a s n e , k a o š t o
je to s m a t r a o j o š T o m a Akvinski, već se t e š k o m o g u usaglasiti sa Avgustinovim i T o m i n i m učenjem o trinitetu. M o ž e se j o š primetiti da u o v i m
s p i s i m a nije p o s v e ć e n a d o v o l j n a p a ž n j a d o g m i o i n k a r n a c i j i k o j a j e
s u š t i n s k i z n a č a j n a z a h r i s ć a n s t v o , ali j e i p a k o č i g l e d n o d a a u t o r p r i ­
h v a t a tu d o g m u , i a k o m a l o govori o njoj. U z m e m o li relevantne o d l o m k e
i z sv. D i o n i s i j a , n e ć e n a m i z g l e d a t i m o g u ć e d a i h u p o g l e d u i n k a r n a c i j e
o d b a c i m o k a o nedvosmisleno n e p r a v o v e r n e ; to bi bilo isto k a o k a d a
b i s m o , r e c i m o , o d b a c i l i k a o n e p r a v o v e r n o m i s t i č k o u č e n j e sv. H u a n a
d e l a K r u s a , koji j e j e d a n o d Učitelja c r k v e .
I p o r e d t o g a š t o d a n a s više n i k o n e p r e t p o s t a v l j a d a s u t i s p i s i z a ­
i s t a d e l o D i o n i s i j a A r e o p a g i t a , nije m o g u ć e d o k a z a t i k o j e n j i h o v p r a v i
a u t o r . Spisi su najverovatnije n a p i s a n i k r a j e m V v e k a , j e r o č i g l e d n o
uključuju ideje n o v o p l a t o n o v c a P r o k l a ( P r o k l o s , 4 1 8 — 4 8 5 ) , a n a g a ­
đ a l o s e d a j e H i j e r o t e j ( H i e r o t h e u s ) , koji s e p o j a v l j u j e k a o l i k u d e l u , u
s t v a r i sirijski m i s t i k S t e f a n B a r S a d a i l i . A k o s e spisi P s e u d o - D i o n i s i j a
s t v a r n o d o n e k l e oslanjaju n a P r o k l o v u filozofiju, o n i nisu mogli d a
b u d u n a p i s a n i p r e poslednje decenije V veka, a b u d u ć i da su s p o m i n j a n i
n a k o n c i l u 533. g o d i n e , t e š k o d a s u m o g l i n a s t a t i z n a t n o p o s l e 500.
g o d i n e . P r e m a t o m e , i s p r a v n o j e s m a t r a t i d a s u n a p i s a n i o k o 500. go­
d i n e , d o k j e p r e t p o s t a v k a d a s u n a s t a l i u Siriji s a s v i m o p r a v d a n a . A u t o r
95
je bio teolog, i bez s u m n j e sveštenik. To nije m o g a o da b u d e s a m Severus,
k a o š t o su n e k i pisci na b r z i n u pretpostavljali. U s v a k o m slučaju, i a k o
ne bi bilo beznačajno k a d a bi se m o g l o , s izvesnošću, saznati ko je za­
p r a v o b i o a u t o r t i h s p i s a , nije v e r o v a t n o d a ć e s e i k a d a r a s p o l a g a t i n e ­
č i m š t o j e b i l o više o d p r e t p o s t a v k e , a g l a v n i z n a č a j t i h s p i s a i nije u lič­
n o s t i n j i h o v o g a u t o r a , već u n j i h o v o m s a d r ž a j u i uticaju. To su sledeći
spisi:
O božanskim imenima
(De divinis Nominibus),
O
mističkoj
teologiji
(De mystica Theologia),
O nebeskoj hijerarhiji
(De coelesti Hierarchia)
i
O
crkvenoj hijerarhiji
(De eccesiastica Hierarchia),
a z a t i m još i deset
p i s a m a . D e l a su š t a m p a n a u M i n j o v o j
(Migne)
Patrologia Graeca,
t o m 3—4; z a p o č e t o j e , t a k o đ e , i k r i t i č k o i z d a n j e .
2. Postoje dva n a č i n a da bi se prišlo Bogu, i oni su stožer svake
s p e k u l a c i j e : p o z i t i v a n (jfaTa(pxiTO«f)) i n e g a t i v a n n a č i n (oOToipaTud)).
N a p r v i n a č i n ili p o p r v o m m e t o d u d u h p o č i n j e »sa n a j u n i v e r z a l n i j i m
tvrdnjama, a z a t i m p r e k o p o s r e d n i h t e r m i n a (prelazi) na p o s e b n e na­
z i v e « 2 , p o l a z e ć i , t a k o , od » n a j v i š e k a t e g o r i j e « 3 . U d e l o O božanskim
imenima P s e u d o - D i o n i s i j e sledi a f i r m a t i v a n
metod, pokazujući k a k o
s u i m e n a k a o što s u D o b r o , Život, M u d r o s t , M o ć , primenjiva n a B o g a
u t r a n c e n d e n t a l n o m smislu. Ista i m e n a se m o g u p r i m e n i t i na stvorenja
s a m o zahvaljujući n j i h o v o m proizlaženju iz Boga i različitom stepenu
n j i h o v o g u č e s t v o v a n j a u o n i m k v a l i t e t i m a k o j i se n a l a z e u B o g u u s u p s t a n c i j a l n o m j e d i n s t v u s a n j i m . T a k o o n p o č i n j e s i d e j o m ili i m e n o m
d o b r a , k o j e j e n a j u n i v e r z a l n i j e i m e , u t o l i k o š t o sve s t v a r i , p o s t o j e ć e ili
m o g u ć e , učestvuju u d o b r u do određene m e r e . To ime, m e đ u t i m , isto­
v r e m e n o i z r a ž a v a i P r i r o d u B o ž i j u : » N i š t a nije d o b r o i z u z e v j e d n o g , t o
jest B o g a . « 4 Bog, k a o D o b r o , jeste p r e o b i l a n izvor i k o n a č n a svrha stva­
ranja, p a »iz D o b r a d o l a z i svetlost koja j e lik D o b r a , t a k o d a s e d o b r o
opisuje i m e n o m 'Svetlost', b u d u ć i da je p r a o b l i k o n o g a što se otkriva
u liku«5. O v d e je u v e d e n n o v o p l a t o n s k i m o t i v svetlosti, ali je P s e u d o - D i o n i s i j e v a z a v i s n o s t o d n o v o p l a t o n i z m a p o s e b n o vidljiva u n a s t a v k u
gde govori o Bogu k a o o Lepoti, k a o »nadsuštinski lepom«, te u p o t r e b ­
l j a v a P l a t o n o v e i z r a z e iz Gozbe k o j i se p o n a v l j a j u u P l o t i n o v i m Eneadama. K o n a č n o , k a d a u t r i n a e s t o j g l a v i Božanskih imena** P s e u d o - D i o ­
nisije g o v o r i o » J e d n o m « k a o » n a j z n a č a j n i j e m n a z i v u svega«, o n o č i ­
g l e d n o piše pod uticajem P l o t i n o v o g učenja o J e d n o m k a o krajnjem
Načelu.
U k r a t k o , dakle, afirmativan m e t o d znaci da se Bogu pripisuju o n a
savršenstva koja se nalaze u stvorenjima, to jest, savršenstva koja su
s a g l a s n a s a d u h o v n o m p r i r o d o m B o g a , i a k o n e p o s t o j e u n j e m u n a isti
n a č i n na koji postoje u stvorenjima. Jer, u B o g u o n a egzistiraju bez
nesavršenosti i, u slučaju i m e n a koja se pripisuju B o ž a n s k o j P r i r o d i ,
bez r e a l n e diferencijacije. A u t o r k a ž e 7 d a u a f i r m a t i v n o m m e t o d u p o č i ­
njemo najvišim kategorijama z a t o što treba otpočeti s o n i m što je naj­
sličnije B o g u . P r a v i l n i j e j e , n a i m e , t v r d i t i d a j e o n ž i v o t ili d o b r o t a n e g o
d a j e v a z d u h ili k a m e n . I m e n a » Ž i v o t « i » D o b r o « s e t i č u n e č e g š t o j e
d o i s t a u B o g u ; O n j e v a z d u h ili k a m e n s a m o u m e t a f o r i č k o m s m i s l u , o d ­
n o s n o u smislu da je u z r o k t i h stvari. I p a k , Pseudo-Dionisije je obazriv
k a d a insistira n a t o m e d a j e d n a i m e n a bolje opisuju Boga o d n e k i h dru­
gih, jer su o n a i t a d a v e o m a d a l e k o od toga da predstavljaju o d g o v a r a ­
juće znanje i predstavu o Bogu. O v o uverenje on izražava k a d a govori
0 B o g u k a o n a d s u š t a s t v e n o j S u š t i n i ili k a o o n a d s u š t a s t v e n o L e p o m .
O n o što P s e u d o - D i o n i s i j e čini nije p u k o p o n a v l j a n j e n e k i h i z r a z a
iz p l a t o n s k e tradicije, već v e r o v a n j e u to da o b j e k t i v n o z n a č e n j e t i h
i m e n a koje je stvarno s a d r ž a n o u B o g u beskrajno t r a n s c e n d i r a sadržaj
t i h imena kakav je on u n a š e m iskustvu. Na primer, a k o Bogu pripisu­
j e m o inteligenciju, o n d a m u t i m e n e pripisujemo ljudsku inteligenciju,
koja n a m je jedino pristupačna u n e p o s r e d n o m iskustvu i na koju se
i m e o d n o s i , v e ć t i m e m i s l i m o d a j e B o g više, b e s k r a j n o v i š e o d o n o g a
što n a m iskustvo n u d i k a o inteligenciju. T o s e najbolje d a izraziti k a d a
s e o B o g u g o v o r i k a o o N a d i n t e l i g e n c i j i ili k a o o n a d s u š t a s t v e n o j
Inteligenciji.
3. Pozitivan m e t o d Pseudo-Dionisije u g l a v n o m koristi u delu O
božanskim
imenima i u i z g u b l j e n i m d e l i m a Simbolička
teologija i Preg­
led teologije, d o k je za d e l o
O mističkoj teologiji k a r a k t e r i s t i č a n n e g a ­
t i v a n m e t o d , k o j i s e s a s t o j i u t o m e d a s e i z B o g a i s k l j u č e sve n e s a v r š e ­
nosti stvorenih bića. Distinkcija i z m e đ u ta dva m e t o d a potiče od Prokla,
a p r e k o Pseudo-Dionisija, koji je razvija, prelazi u h r i š ć a n s k u filozofiju
1 t e o l o g i j u . N j u , p o r e d o s t a l i h , p r i h v a t a i sv. T o m a A k v i n s k i . M e đ u t i m ,
Pseudo-Dionisije je prednost d a o negativnom m e t o d u . P r e m a t o m m e ­
t o d u , d u h počinje t a k o što B o g u odriče o n e stvari koje su najudaljenije
o d n j e g a , n a p r i m e r » p i j a n s t v o ili r a z j a r e n o s t « 8 , i n a s t a v l j a p r e m a g o r e
p r o g r e s i v n o poričući B o g u a t r i b u t e i svojstva s t v o r e n i h bića, d o k ne
dostigne »nadsuštastvenu T a m u « 9 . Pošto je Bog u potpunosti transc e n d e n t a n , m i ć e m o g a n a j b o l j e s l a v i t i » p o r i č u ć i ili u k l a n j a j u ć i sve o n e
2
O mist. teol., 2.
3 lbid., 3.
4
O bož. imenima, 2, 1; Sv. Mat., 19, 17.
s lbid., 4, 4.
" lbid., 13, 1.
96
7 O mist. teol., 3.
8 O mist. teol, 3.
9 lbid., 2.
7 Istorija filozofije II
97
stvari koje ga zaklanjaju, u p r a v o k a o i č o v e k koji, klešući s t a t u u od
m r a m o r a , u k l a n j a sve z a p r e k e k o j e s m e t a j u j a s n o m o p a ž a j u s k r i v e n o g
lika, a t i m u k l a n j a n j e m o t k r i v a s k r i v e n u s t a t u u u svoj njenoj skrivenoj
lepoti«10. Ljudska bića su sklona da stvaraju antropološke koncepcije
S v e v i š n j e g , p a j e n u ž n o p r i m e n i t i via remotionisa d a b i s e o d s t r a n i l a t a
odveć ljudska
shvatanja. Pseudo-Dionisije, m e đ u t i m , ne misli da
iz o v o g p r o c e s a proizlazi j a s n o shvatanje o t o m e šta je B o g po sebi, i
p o r e đ e n j e s a s t a t u o m n e s m e d a n a s z a v e d e . K a d a d u h o d s t r a n i i z ideje
Boga ljudski n a č i n mišljenja i n e o d g o v a r a j u ć e zamisli o Svevišnjem, on
t a d a stupa u » T a m u N e p o z n a t o g « ' i , u kojoj »odustaje od svakog p o ­
imanja i razumevanja i biva obavijen o n i m sasvim nedodirljivim i ne­
vidljivim. . . ujedinjen. . . sa N j i m koji je s a s v i m n e s a z n a t l j i v « 1 2 ; to je
p o d r u č j e m i s t i c i z m a . » T a m a n e s a z n a t l j i v o g « nije u z r o k n e d o d i r l j i v o s t i
t o g Cilja k a o t a k v o g , već j e t o o g r a n i č e n o s t l j u d s k o g d u h a koji j e zaslepljen p r e o b i l j e m svetlosti. O v o učenje j e n e o s p o r n o p o d u t i c a j e m
n o v o p l a t o n i z m a , ali o n o je z a s n o v a n o i u s p i s i m a h r i š ć a n s k i h m i s t i č k i h
t e o l o g a , p o s e b n o sv. G r i g o r i j a N i s k o g . N j e g o v i spisi su, b a r k a d a j e r e č
0 jeziku i izlaganju, p o d uticajem n o v o p l a t o n s k i h rasprava,
predstavljaju i izraz ličnog iskustva.
premda
4 . N o v o p l a t o n s k i u t i c a j n a P s e u d o - D i o n i s i j a s e v e o m a d o b r o vidi
u n j e g o v o m u č e n j u o S v e t o m T r o j s t v u , j e r on j e , čini se, bio p o d s t a k n u t
željom da p r o n a đ e J e d n o u razlici b o ž a n s k i h Ličnosti. On je sigurno
d o p u š t a o da je razlikovanje Božijih Ličnosti večno, i da O t a c , na pri­
m e r , nije S i n , n i t i j e S i n O t a c . P a i p a k , u o n o j m e r i u k o j o j m o ž e m o p o ­
stići t a č n u i n t e r p r e t a c i j u o n o g a što o n k a ž e , izgleda d a , p r e m a njego­
v o m mišljenju, razlikovanje L i č n o s t i postoji u ravni pojave. Ta p o j a v a
je večna, pa t r e b a činiti razliku i z m e đ u te večne različitosti u n u t a r Boga
1 spoljašnje p o j a v e B o g a u r a z l i č i t i m s t v o r e n i m b i ć i m a . Ali B o g po sebi,
s one strane pojave, jeste nerazlikovano Jedinstvo. M o ž e m o , naravno,
p o k u š a t i d a o p r a v d a m o taj j e z i k P s e u d o - D i o n i s i j a t a k o što ć e m o u k a z a t i
na Božiju P r i r o d u koja je, p r e m a p r a v o v e r n o m učenju o Trojstvu, j e d n a
i nepodeljena, i sa k o j o m je svaka od b o ž a n s k i h Ličnosti supstancijalno
i d e n t i č n a . Ali čini s e najverovatnijim, d a n e k a ž e m sigurnim, d a j e a u t o r
bio ne s a m o p o d uticajem Plotinovog učenja o J e d n o m nego, takođe, i
p o d uticajem P r o k l o v o g učenja o p r v o b i t n o m N a č e l u koje transcen­
d i r a a t r i b u t e J e d n o s t i , D o b r a , Bića. Izgleda da n a d s u š t a s t v e n o Jedin­
s t v o p r e d s t a v l j a P r o k l o v o p r v o N a č e l o , d o k razlika i z m e đ u tri b o ž a n s k e
Ličnosti u j e d i n s t v u b o ž a n s k e P r i r o d e predstavlja n o v o p l a t o n s k u za­
m i s a o o emanaciji, koja je s t u p a n j , m a k a r i večni s t u p a n j , u s a m o p o j a v i
ili o b j a v i p r v o g B o ž a n s t v a ili A p s o l u t a . K a d a g o v o r i m o o s v e t r a n s c e n d i r a j u ć e m B o g u k a o o J e d i n s t v u i T r o j s t v u , t o nije t a k v o j e d i n s t v o
ili t r o j s t v o k a k v o b i s m o m i m o g l i d a s a z n a m o . . . ( i a k o ) » m i p r i m e n j u j e m o nazive »Trojstvo« i » J e d i n s t v o « n a o n o š t o nadilazi svaki naziv,
izražavajući p o d Bićem o n o što je s o n e strane b i ć a . . . (Transcendent.no
Božanstvo) n e m a imena, niti g a m i m o ž e m o shvatiti r a z u m o m . . . Č a k
mu ni naziv »Božanstvo« ne pripisujemo zato što mislimo da mu odgo­
v a r a . . . « 1 3 ( B o ž a n s t v o ) »nije j e d i n s t v o ili d o b r o , n i t i D u h , n i t i n j e g o v o
o d r e đ e n j e k a o S i n a ili k a o O c a . . . n i t i p r i p a d a k a t e g o r i j i n e p o s t o j a n j a
niti kategoriji postojanja.«14
Istina je, d o d u š e , da t a k a v n a č i n izražavanja m o ž e da se brani,
i to t a k o što bi se p o k a z a l o da je i s p r a v n o reći da reč » O t a c « p r i p a d a
prvoj Božijoj Ličnosti k a o ličnosti a ne Sinu, i a k o b o ž a n s k a suština
egzistira u n u m e r i č k o m j e d i n s t v u i bez s t v a r n e intrinsečne razlike u sva­
koj od tri b o ž a n s k e L i č n o s t i ; o d b r a n a bi dalje tekla t a k o što b i s m o se
složili d a j e u n a š e m j e z i k u r e č » O t a c « , k o j u p r i m e n j u j e m o n a p r v u
L i č n o s t , z a t u s v r h u n a j b o l j a r a s p o l o ž i v a r e č , ali i p a k p o z a j m l j e n a i z
ljudskih o d n o s a i p r i m e n j e n a na B o g a u a n a l o g n o m smislu, t a k o da
s a d r ž a j i d e j e » O c a « u n a š e m d u h u nije p r i m e r e n o n o j r e a l n o s t i k o j a j e u
Bogu. Nadalje, Pseudo-Dionisije nedvosmisleno govori o »razlikovanju
u n a d s u š t a s t v e n o m učenju o B o g u « , misleći na trojstvo Ličnosti i na
i m e n a koja s u primenjiva n a s v a k u Ličnost p o s e b n o 1 5 , p a izričito p o ­
riče da on »uvodi b r k a n j e svih distinkcija koje postoje u B o ž a n s t v u « 1 6 .
O n t v r d i d a i m e n a k a o š t o s u » n a d ž i v o t a n « ili » p r e m u d a r « p r i p a d a j u
»čitavom božanstvu«, d o k »diferencirana imena«, i m e n a »Otac«, »Sin«
i » D u h « , »ne m o g u da se izmenjuju, niti da b u d u z a j e d n o « . 1 7 Šta više,
i a k o postoji »zajedničko boravljenje i prebivanje« b o ž a n s k i h Ličnosti,
»u j e d n o m p o t p u n o nediferenciranom i transcendentnom jedinstvu«
o n o j e »bez ikakve z b r k e « 1 8 . P a i p a k , i a k o m n o g o šta o d o n o g a što j e
Pseudo-Dionisije i m a o da kaže o Svetom Trojstvu može da se interpre­
tira i brani sa stanovišta teološke ortodoksije, teško da čovek m o ž e
d a previdi P s e u d o - D i o n i s i j e v u j a k u tendenciju d a o d e dalje, t a k o reći
s o n u s t r a n u razlike Ličnosti, do krajnjeg o n o s t r a n o g nediferenciranog
Jedinstva. V e r o v a t n o je razlog t o m e taj što je Pseudo-Dionisije, i a k o po
intenciji p r a v o v e r a n trinitista, bio i s t o v r e m e n o p o d t a k o j a k i m uti-
O mist. teol.
a
Metod uklanjanja. — Prim. red.
11
Nema sumnje da je autor srednjovekovne mističke rasprave Oblak nepozna­
tog bio pod neposrednim ili posrednim uticajem spisa Pseudo-Dionisija.
12
O mist. teol., 1.
1 3 O božan. imenima, 13, 3.
1 4 O mist. teol., 5.
15 O božan. imenima, 2, 5.
16 Ibid., 2.
17 Ibid., 3.
18 Ibid., 4.
98
7*
10
99
čajem novoplatonske filozofije daje napetost između dva elementa nad­
mašila njegov pokušaj da ih izmiri, a to se, onda, jasno pokazuje i u
njegovim izlaganjima.
5. Razmatrajući odnos sveta i Boga, Pseudo-Dionisije govori ο
»emanaciji« (πρόοδος)3 Boga u svet stvari 1 9 ; on pokušava da spoji novoplatonsku teoriju ο emanaciji sa hrišćanskim učenjem ο stvaranju, pa
otuda nije panteist. Budući da Bog podaruje egzistenciju svim posto­
jećim stvarima, kaže se da Bog proizvođenjem postojećih stvari iz sebe
postaje mnogostruk; pa ipak, Bog istovremeno ostaje Jedno čak i u
aktu »samoumnožavanja«. On je bez diferencijacije čak i u procesu emanacije. 2 0 Proklo je insistirao da se prvobitno Načelo ne smanjuje u pro­
cesu emanacije i Pseudo-Dionisije ponavlja njegovo učenje ο tome. Iz­
gleda da je novoplatonizam uticao na to da Pseudo-Dionisije nije u pot­
punosti shvatio odnos stvaranja i božanske volje ili slobode akta stva­
ranja. On, naime, govori kao da je stvaranje prirodna i čak spontana
posledica božanske dobrote, mada je Bog različit od sveta. Bog postoji
nedeljivo i ne umnožava sebe u sve pojedinačne, odvojene i mnogostruke
stvari. Iako te stvari učestvuju u dobroti koja proističe iz Boga, pa se ο
njima može, u izvesnom smislu, misliti kao ο »ekstenziji« Boga, sam
Bog nije uključen u njihovu mnogostrukost: ukratko, svet je izlivanje
božanske dobrote, ali to nije sam Bog. Kada je reč ο Božijoj transcendenciji, isto kao i ο Njegovoj imanenciji, Pseudo-Dionisije je jasan. Ali
njegova sklonost da opisuje svet kao izlivanje preobilne Božije Dobrote,
kao i da povlači neku vrstu paralele između unutrašnjeg božanskog Proizlaženja i spoljašnjeg proizlaženja u stvaranju, navela ga je da govori ο
kreaciji kao da je to spontana Božija aktivnost, kao da je Bog stvarao
po prirodnoj nužnosti.
Pseudo-Dionisije je više puta izricao da je Bog transcendentan
uzrok svih stvari, i da je stvorio svet preko egzemplarnih ili arhetipskih
ideja, odnosno preko »preordinacije« (προορισμοί) koje postoje u nje­
m u 2 1 ; uz to, Bog je i finalni uzrok svih stvari, koji kao Dobro privlači
sve stvari k sebi. 22 On je, prema tome, »početak i kraj svih stvari« 23 ,
»početak kao njihov uzrok, kraj kao njihova poslednja svrha« 24 . Po­
stoji, dakle, odlaženje od Boga i povratak Bogu, proces umnogostručavanja i proces zajedništva i povratka. Ta ideja je postala osnovna u filo­
zofiji prevodioca »Areopagite« — Jovana Skota Eriugene.
a
Izlaženje. — Prim. red.
19 Ibid., 5, 1.
20
Ibid., 2, 11.
21
Ο božan. imenima, 5, 8.
22 Ibid., 4, 4. ff.
23 Ibid., 4, 35.
24 Ibid., 5, 10.
100
6. Pošto je toliko insistirao na božanskoj dobroti, Pseudo-Dioni­
sije je smatrao da mu je dužnost da posveti određenu pažnju postojanju
zla i problemu koji iz toga sledi. On to čini u delu Ο božanskim imenima25,
oslanjajući se, bar delimično, na Proklovu De subsistentia mali3-. Pre
svega, on insistira na tome da bi zlo, u slučaju da je nešto pozitivno,
moralo da se pripiše Bogu kao njegovom uzroku; zlo, međutim, uopšte
nije nešto pozitivno: upravo kao zlo ono nema postojanje. Ako se pri­
govori da zlo mora biti pozitivno, budući da je produktivno a ponekad
proizvodi čak i dobro, te da je otuda, na primer, razuzdanost, kao sup­
rotnost umerenosti, nešto zlo i pozitivno, njegov odgovor je da ništa
nije produktivno kao zlo, nego samo utoliko ukoliko je dobro, ili kroz
aktivnost dobra: zlo kao takvo teži samo da razara i unižava. Da zlo po
sebi nema pozitivno bivstvovanje očigledno je iz toga što su dobro i
bivstvovanje sinonimi: sve što bivstvuje proizlazi iz Dobra i bivstvo­
vanje kao takvo jeste Dobro. Da li to, onda, znači da su zlo i neposto­
janje jedno te isto? Pseudo-Dionisije je začelo sklon da govori da je
tako, ali njegova prava namera je data u tvrdnji da »su sva stvorenja, uto­
liko što bivstvuju, dobra i da dolaze od Dobra, a utoliko što su lišena
Dobra, da nisu niti dobra niti bivstvujuća« 26 . Drugim recima, zlo je lišenost ili nedostatak: ono se sastoji ne jednostavno iz nepostojanja ili
odsustva postojanja, već pre iz odsustva dobra koje bi trebalo da bude
prisutno. Grešnik je, na primer, dobar utoliko ukoliko ima bivstvova­
nje, život, egzistenciju, volju; zlo se sastoji u lišenosti dobra koje bi
trebalo da je tu a njega, u stvari, nema; ono je u pogrešnom odnosu
njegove volje prema načelu morala, u odsustvu ove ili one vrline itd.
Sledi da nijedno stvorenje, posmatrano kao postojeće, ne može da
bude zlo. Čak su i đavoli dobri utoliko ukoliko postoje, jer njihova eg­
zistencija potiče od dobra, i ta egzistencija je i dalje dobra: oni nisu zli
zbog svoje egzistencije, zbog svog piirodnog ustrojstva, nego »samo
zbog nedostatka anđeoskih vrlina« 2 7 ; »oni se nazivaju zli zbog lišenosti
i gubitka usled kojih su zastranili od njihovih prvih vrednosti«. Isto to
važi i za zla ljudska bića, koja se nazivaju zlima na osnovu »nedostatka
dobrih svojstava i aktivnosti, te na osnovu propadanja koje treba pri­
pisati njihovoj vlastitoj slabosti«. »Otuda zlo nije sadržano u đavolima
ili nama kao zlima, nego jedino u pomanjkanju i odsutnosti savršenstva
naših vlastitih vrlina.« 2 8
Fizičko ili izvanmoralno zlo se tretira na sličan način. »Nijedna
prirodna sila nije zla: zlo prirode leži u nemoći stvari da ispune svoje
25
Ο božan. imenima, 4, 18 ff.
Ο postojanju zla. — Prim. red.
Ο božan. imenima, 4, 20.
27 Ibid., 23.
28 ibid., 24.
a
26
101
prirodne funkcije.« 29 Nadalje, »ružnoća i bolest su nedostatak forme i
predstavljaju pomanjkanje reda«, ali to nije potpuno zlo, »već je zapravo
smanjeno dobro« 3 0 . Ni materija kao takva ne može biti zla, jer »materija
takođe učestvuje u redu, lepoti i obliku« 3 1 : ona ne može da bude zla
po sebi, pošto ju je proizvelo Dobro i pošto je neophodna Prirodi. Nema
potrebe da pribegavamo dvama krajnjim Načelima, Dobru i Zlu. »Uk­
ratko, dobro dolazi od jednog univerzalnog uzroka, zlo od mnogih delimičnih nedostataka.« 3 2
Ako bi se prigovorilo da neki ljudi žele zlo, tako da to zlo, kao
predmet želje, mora da bude pozitivno, Pseudo-Dionisije odgovara da
sva dela imaju dobro za svoj predmet, ali ljudi mogu da pogreše, jer je
moguće prevariti se u tome šta je vlastito dobro ili pravi predmet želje.
U slučaju greha grešnik ima moć da sazna istinsko dobro i ono što je
istinski ispravno, pa se njegova »greška« moralno pripisuje njemu sa­
mom. 3 3 Konačno, primedba da Proviđenje treba da dovede čoveka do
vrline čak i protiv njegove volje nije razborita, jer »nije prikladno da
Proviđenje povređuje prirodu«: Proviđenje se stara za slobodan izbor
i uvažava ga. 3 4
7. U zaključku možemo da primetimo sledeće: iako Ferdinand
Kristijan Baur (Ferdinand Christian Baur) ide suviše daleko kada kaže
da je Pseudo-Dionisije redukovao hrišćansko učenje ο Trojstvu na puku
formalnu upotrebu hrišćanskih termina bez sadržaja, i da njegov sistem
ne dopušta posebnu inkarnaciju 3 5 , ipak moramo dopustiti da je posto­
jala napetost između novoplatonske filozofije koju je prihvatio i hriš­
ćanskih dogmi u koje je verovao. Pseudo-Dionisije je kanio da ta dva ele­
menta dovede u sklad: hrišćansku teologiju i hrišćanski misticizam da iz­
razi u novoplatonskom filozofskom domenu i sistemu; ali kada se sukob
zbio, prevladao je novoplatonizam. Posebna i lična inkarnacija bila je
jedna od glavnih tačaka hrišćanstva koju su kritikovali paganski novoplatonovci (na primer Porfirije), pa iako, kao što sam već rekao, ne možemo
prihvatiti tvrdnju da je Pseudo-Dionisije poricao inkarnaciju, njegovo
prihvatanje te dogme nije se dobro uklapalo u njegov filozofski sistem,
niti ima neku značajniju ulogu u njegovim postojećim spisima. Oprav­
dano je sumnjati u to da bi njegovi spisi izvršili onaj uticaj koji su iz­
vršili na hrišćanske mislioce da oni nisu bez proveravanja prihvatili
autorov pseudonim kao njegovo pravo im e 29
Ο bozan. imenima, 26.
30 Ibid., 27.
31 Ibid., 28.
32 Ibid., 30.
33 Ibid., 4, 35.
34 Ibid., 33.
35 U njegovom delu Christliche Lehre von der Dreieinigkeit und Menschenwerdung
Gottes, Vol. 2, p. 42. (Hrišćansko učenje ο trojedinstvu i očovečenju Boga. — Prim. red.)
102
DESETO POGLAVLJE
BOETIJE, KASIODOR, ISIDOR
Boetijevo prenošenje Aristotelovih ideja. Prirodna teologija. Uticaj na
srednji vek. Kasiodor ο sedam slobodnih veština i ο spirittialnosti
duše. Isidorove Etimologije i Sentencije.
1. Ako su spisi Pseudo-Dionisija bili jedan od kanala kojima je
filozofija starog sveta prešla u srednji vek, drugi kanal, i u određenom
smislu komplementaran prema onom prvom, činili su spisi Boetija
(480—524/5. godina naše ere), hrišćanina koji je studirao u Atini, a za­
tim zauzimao visok činovnički položaj pod ostrogotskim kraljem Teodorikom (Teoderik), da bi naposletku bio pogubljen zbog optužbe za
veleizdaju. Koristim reč »komplementaran« zato što je Pseudo-Dioni­
sije doprineo da rana srednjovekovna filozofija, a posebno filozofija
Jovana Skota Eriugene. bude prožeta novoplatonskom spekulacijom,
dok je Beotije preneo u rani srednji vek znanja iz Aristotelove logike.
Njegova dela sam nabrojao u tomu ο grčkoj i rimskoj filozofiji1, i ovde
ih neću ponavljati. Biće dovoljno podsetiti se na to da je on komcntarisao i preveo na latinski Aristotelov Organon, da je napisao komentar za
Porfirijeve Isagoge i neke originalne rasprave iz logike. Uz to, on je na­
pisao i nekoliko teoloških opuskula, a za vreme zatočenja u zatvoru
svoje čuveno delo De Consolatione Philosophiaea.
Neizvesno je da li je Boetije, u skladu sa svojim prvobitnim pla­
nom, osim Organona, preveo i druga Aristotelova dela; ali u njegovim
spisima koji su nam dostupni spominju se neke značajne Aristotelove
doktrine. Raniji srednjovekovni mislioci su se uglavnom zanimali za
problem univerzalija, uzimajući za svoje ishodište Porfirijeve i Boetijeve
tekstove, a da su se, pri tom, malo obazirali na Aristotelovo meta­
fizičko učenje koje su mogli da nađu u Boetijevim spisima. Prvi veliki
1
Istorija filozofije, tom T,. Grčka i Rim, str. 307·—313.
De consolatione Philosophiae libri quinque (Pet knjiga ο utehi filozofije), P. L..
63. Mali odeljak ove knjige preveden je u: B. Bošnjak. Od Aristotela do renesanse.
— Prim. red.
a
103
spekulativni srednjovekovni mislilac — Jovan Skot Eriugena — duguje
više Pseudo-Dionisiju i ostalim piscima koji su zavisili od novoplatonizma nego bilo kakvom aristotelskom uticaju. Sve dok čitav Aristo­
telov corpus nije postao dostupan Zapadu (kraj XII i početak XIII
veka), nije bilo pokušaja sinteze aristotelizma. Ali to ne menja činje­
nicu da je značajan deo aristotelskog učenja bio sadržan u Boeticvim spisima. Na primer, u svom teološkom delu protiv Eutihija
(Eutvches) 2 Boetije govori ο »materiji«, ο zajedničkom supstratu tela,
kao onom koji omogućuje i predstavlja osnovu za supstancijalne promsne u telima ili telesnim supstancijama, dok odsustvo materije u netelesnim supstancijama čini nemogućim promenu jedne nematerijalne
supstancije u drugu ili promenu telesne supstancije u netelesnu i vice
versa. Rasprava je vođena u domenu teologije i u teološku svrhu, jer je
Boetije želeo da pokaže da su u Hristu božanska i ljudska priroda razd­
vojene i da su obadve realne, nasuprot Eutihiju koji je smatrao da »je­
dinstvo sa Bogom povlači za sobom iščezavanje ljudske prirode« 3 . Ali
u teološku je uključena i filozofska rasprava, i upotrebljene su katego­
rije koje su aristotelske po svom karakteru. Slično, u delu De Trinitate4
Boetije govori ο formi, naime, ο načelu koje je korelativno materiji. Na
primer, zemlja nije zemlja zbog neodređene materije, već zato što je to
određena forma. [Za »neodređenu materiju« Boetije koristi grčki izraz
άποικ ΰλη, uzimajući ga bez sumnje od Aleksandra Afrodizijskog
(Alexandros Aphrodisios)]. 5 Sa druge strane, Bog ili Božanska Supstan­
cija jeste forma bez materije, i ne može biti supstrat. Kao čista Forma
On je jedan.
Nadalje, u De Trinitate6 Boetije daje deset kategorija ili praedicamenta, a zatim tumači da mi Boga nazivamo »supstancija«, ali da time
ne mislimo da je On supstancija u onom smislu u kome je to neka stvo­
rena stvar: On je »supstancija koja je nadsupstancijalna«. Slično, ako
Bogu prediciramo neko svojstvo, kao, na primer, »pravedan« ili »ve­
liki«, mi time ne mislimo da mu pripada svojstvo u sadržinskom smislu.
»Kod njega je biti pravedan i biti Bog jedno te isto«, i dok je »čovek
1
velik, Bog je velikost«. U delu Contra Eutichen nalazi se slavna Boetijeva definicija ličnosti, naturae rationalis individua substantia*, koju je
prihvatio sv. Toma i koja je postala klasična u školi.
2. U svom učenju ο Svetom Trojstvu Boetije se znatno oslanja na
sv. Avgustina. Ali u De Consolatione Philosophiae on razvija skicu jedne
prirodne teologije na aiistotelskim osnovama, razlikujući, tako, impli­
citno prirodnu teologiju, kao najviši deo filozofije, od dogmatičke teo­
logije, koja svoje premise prihvata preko otkrovenja. U trećoj knjizi 8
toga dela on spominje racionalni dokaz za egzistenciju Boga kao nepo­
kretnog pokretača, dok u petoj knjizi 9 raspravlja ο očiglednoj teškoći
da se pomire ljudska sloboda i božansko proviđenje. »Ako Bog posmatra sve stvari i ne može da bude obmanut, nužno sledi da ono što
njegova promisao predvidi mora i da dođe. Stoga, ako On večno pred­
viđa ne samo ljudska dela nego i njihove namere, slobodna volja ne
može da postoji.« 1 0 Reći da se budući događaji dešavaju ne zato što ih
Bog predviđa, već, naprotiv, da ih Bog predviđa zato što će se oni de­
siti, ne bi bilo zadovoljavajuće rešenje, jer bi to impliciralo da su vre­
menski događaji i vremenske radnje stvorenih bića uzrok večnog Božijeg predviđanja. Pre bi trebalo da kažemo da Bog, strogo govoreći, ne
»predviđa« ništa: Bog je večan, a pošto Boetije večnost definiše u re­
čenici kao interminabilis vitae tota simul et perfecta possessio,&lx Božije
znanje jeste znanje ο onome što mu se večno pokazuje u neprolaznoj
sadašnjosti, a ne predviđanje stvari koje bi za Boga predstavljale buduć­
nost. Prema tome, znanje sadašnjeg događaja ne nameće mu nužnost,
tako da Božije znanje ο ljudskim slobodnim radnjama, koje su sa ljud­
skog stanovišta buduće, a Bogu su prisutne u njegovoj večnoj sadaš­
njosti, ne čini te radnje determinisanim i nužnim (u smislu da su ne­
slobodne). Večnost Božije vizije, »koja je uvek u sadašnjosti, podudara
se sa svojstvom budućnosti neke radnje«.
Boetije se nije oslanjao samo na Aristotela, nego i na Porfirija i
druge novoplatonske pisce, isto kao i na Cicerona, pa lako može biti
daje podela filozofije ili spekulativne nauke na fiziku, matematiku i teo­
logiju bila uzeta direktno iz Porfirijevog dela Isagoge; ali ne smemo za­
boraviti da je i sam Porfirije bio pod uticajem Aristotela. U svakom slu­
čaju, aristotelska crta u Boetijevom učenju jeste utoliko izuzetnija i zna­
čajnija ukoliko je posmatramo u svetlu pretežno novoplatonskog karak­
tera prethodne hrišćanske filozofije. Tačno je, doduše, da on govori ο
božanskoj dobroti i njenom izlivanju na način koji podseća na novopla12
tonizam (u De Consolatione Philosophiae on kaže da se »suština Boga
2
Contra Eutichen, 6. (Protiv Eutihija. — Prim. red.)
3 Ibid., 5.
4
De Trinitate, 2. (O Trojstvu. — Prim. red.)
5
Cf. Aleksandrova dela De Anima, 17, 17 i De Anima libri mantissa, 124, 7.
(Ο duši. Dodatak knjizi Ο duši. — Prim. red.)
6 De Trinitate, 4.
7
Contra Eutichen, 3.
• Nedeljiva supstancija racionalne prirode. — Prim. red.
104
8 De Consol. PhiL, 12.
9 Ibid., 2 ff.
10 Ibid., 5, 3.
a
Potpuno i savršeno posedovanje beskonačnog života. — Prim. red.
11 De Consol. PhiL, 5, 6.
2
1 Ibid., 3, 9.
105
ne sastoji ni iz čega drugog nego iz dobrote«) i da ponekad, povodom
proizlaženja stvorenih bića iz Boga 1 3 , upotrebljava termine kao što je
defluerea, ali on je sasvim jasan u pogledu distinkcije između Boga i
sveta i u pogledu hrišćanskog učenja ο stvaranju. Tako, na primer, iz­
ričito tvrdi da je Bog »bez ikakve promene, izvršavajući nameru poznatu
samo njemu, odlučio da stvori svet i stvorio ga iz apsolutno ničega, ne
proizvodeći ga iz svoje sopstvene supstancije« 14 , čime on poriče da je
božanska supstancija in externa dilatatur^15 ili da »sve stvari koje jesu,
jesu Bog« 1 6 .
3. Boetije je, dakle, bio posebno značajan za rani srednji vek, jer
mu je preneo veliki deo tada dostupnog znanja ο Aristotelu. Uz to, njeg­
ova primena filozofskih kategorija na teologiju pomogla je razvitku
teološke nauke, dok je njegovo definisanje i upotreba filozofskih termina
bilo korisno i za teologiju i za filozofiju. Naposletku, možemo spome­
nuti i uticaj koji je Boetije izvršio pisanjem komentara, jer je taj oblik
pisanja bio omiljen među srednjovekovnim piscima. Iako nije bio po­
sebno značajan kao originalan i nezavisan filozof, Boetije je veoma zna­
čajan kao prenosilac i kao filozof koji je pokušao da izrazi hrišćansko
učenje ne samo jezikom novoplatonovaca već i jezikom filozofa čiji će
uticaj preovlađivati u najvećoj filozofskoj sintezi srednjeg veka.
4. Kasiodor (Cassiodorius, 477—565/70. godine naše ere) je bio
Boetijev učenik; kao i njegov učitelj, proveo je neko vreme u službi
ostrogotskog kralja Teodorika. U svom delu De artibus ac disciplinis
liberalium litterarum0 (koje je druga knjiga njegovih Institutiones6)
raspravlja ο sedam slobodnih veština, tj. tri scientiae sermocinalese (gra­
matika, dijalektika i retorika) i četiri scientiae realese (aritmetika, geo­
metrija, muzika i astronomija). On nije težio za novošću i originalnošću
nego je želeo da da. pregled učenja koja je pokupio od drugih pisaca 1 7 ,
pa se njegova knjiga ο veštinama, poput one Martijana Kapele (Marti-
13 Cf. Lib. de hebdom., 173. (De Hebdomadibus libri I) (Jedna
cama). — Prim. red.]
8
Oticanje. — Prim. red.
1 4 De Fide Catholica. (O sveopšloj veri. — Prim. red.)
* Ona koja se Siri napolje. — Prim. red.
is De Consol. Phil., 3, 12.
16
Quomodo Substantiae (kao supstancije. — Prim. red.). Ja,
slim da kod Aristotela postoji bilo kakvo učenje ο stvaranju.
0
Ο umenjima i disciplinama slobodnih veština, P.L., 70. —
a
De institutione divinarum litterarum (O pouci božanskih
70. — Prim. red.
e
Govorničke nauke. — Prim. red.
f
Realne nauke. — Prim. red.
106
anus Capella), 17 u ranom srednjem veku veoma često koristila kao udžbe­
nik. U delu De anima?-, dokazujući duhovnost ljudske duše, Kasiodor se
oslanja na sv. Avgustina i Klaudija Mamerta (Claudianus Mamertus,
umro 474. godine naše ere). Mada duša ne može da bude dco Boga, jer
je promenljiva i podložna zlu, ona nije materijalna; duhovno može da
bude predmet njenog saznanja, a duhovno može saznati jedino ono što
je i samo duhovno. Kao duhovna, duša je cela u ćelom telu, i cela je u
svakom delu tela, jer je nedeljiva i nerasprostrta; ali ona deluje u odre­
đenom delu tela, tj. u čulnom organu, nekad sa većim, a nekad sa
manjim intenzitetom. 1 8
5. Kasiodor je, dakle, bio znatno više »prenosilac« nego origina­
lan mislilac, a isto se može reći i ο Isidoru (Isidorus, umio 636. godine
naše ere), koji je bio nadbiskup u Sevilji u vreme kraljevanja Vizigota.
Njegova enciklopedija Originum seu Etyniologiarum libri XX a je bila
veoma popularna u ranom srednjem veku, pa se nalazila u svakoj zna­
čajnijoj manastirskoj biblioteci. U ovom delu Isidor raspravlja ο se­
dam slobodnih veština, takođe i ο znatnom broju naučnih ili kvazinaučnih činjenica i teorija, od Svetog pisma, sudstva, medicine pa do
arhitekture, poljoprivrede, rata, navigacije i tako dalje. Tu je iskazano
i njegovo ubeđenje u božansko poreklo vrhovne vladavine i neograni­
čenog autoriteta morala, zakona i pravde u građanskom društvu, čak i
kada je reč ο ponašanju i postupcima monarha. Osim Etimologije, mnogo
su korišćene i Isidorove Libri tres sententiarumh — zbirka ogleda ο teo­
loškim i moralnim temama koje su preuzete od sv. Avgustina i sv. Grigorija Velikog (Gregorius Magnus). Njegova rasprava ο brojevima,
Liber Numerorum0, koja razmatra brojeve iz Svetog pisma, često je
do krajnosti fantastična u piipisivanju mističnih značenja tim broje­
vima.
knjiga ο Sedmi­
naravno, ne mi­
Prim. red.
veština), P. L.,
17
De Anima, 12. (O duši. — Prim. red.)
Etymologiarum libri XX (Dvadeset knjiga etimologija), P. L., 82. — Prim. red.
Tri knjige sentencija. — Prim. red.
c
Liber numerorum qui in sanctis Scripturus Occurrant (Knjiga brojeva iz
Svetog pisma), P. L.. 83. — Prim. red.
18
Ibib., 4.
a
b
DRUGI DEO
KAROLINŠKA
RENESANSA
JEDANAESTO POGLAVLJE
KAROLINŠKA RENESANSA
Karlo Veliki i Palatinska škola. Druge škole, nastavni program,
oteke. Raban Maur.
bibli­
1. Godine 771. naše ere umro je Karloman (Karlman), suvladar
Karla Velikog (Karolus Magnus) koji tada postaje jedini upravljač
franačkih oblasti; rušenje lombardskog kraljevstva i opšta politika koju
je vodio učinili su krajem veka Karla Velikog neograničenim gospodarem svih zemalja zapadnog hrišćanstva. Njegovo krunisanje za cara, koje
je obavio papa 25. decembra 800. godine, bilo je simbol uspeha njegove
imperijalne politike i kulminacije franačke moći. Franačko Carstvo se,
kasnije, raspalo i carska kruna je prešla u Nemačku. Međutim, Karlo
Veliki, neosporan gospodar zapadnog hrišćanskog sveta, započeo je
reorganizaciju i reformu, što je postalo vapijuća potreba pod dinastijom
Merovinga. Car nikako nije bio prosto vojni niti, pak, samo vojni i po­
litički organizator; on je želeo da uzdigne nivo kulture njegovih poda­
nika, i to širenjem i pospešivanjem prosvete. Njemu su za tu svrhu bili
potrebni učitelji i prosvetni prvaci, i kako do njih u samom franačkom
kraljevstvu nije bilo lako doći, morali su da se traže sa strane. Već u V
veku stara kultura romaniziranih Gala bila je u naglom opadanju a u
VI i VII veku dospela je na zaista nizak stupanj. U ono malo škola koje
su postojale učilo se samo čitanje, pisanje i elementi latinskog; a, na­
ravno, davane su i verske pouke. Da bi popravio to stanje dostojno ža­
ljenja, Karlo Veliki je angažovao strane učitelje, poput Petra iz Pize
(Petrus Pisano) i Pavla Đakona (Paulus Diaconus) koji su bili Italijani.
Izgleda da je prvi od te dvojice već bio zašao u godine kada je počeo da
predaje latinski u Dvorskoj školi Karla Velikog. Onaj drugi [Pavle
Varnefrid (Paulus Varnefrid), đakon] došao je u Francusku 782. godine
da bi oslobodio svoga brata koji je bio ratni zarobljenik. Tamo je pre­
davao grčki od 782. do 786. kada se povukao u Monte Kasino, gde je
napisao /storiju Lombardana. Jedan drugi italijanski učitelj u Dvorskoj
školi bio je Paulin iz Akvileje (Paulinus di Aquileia); on je predavao od
oko 777. do 787. godine.
111
Osim te grupe italijanskih učitelja jezika mogu se spomenuti i dva
Španca koji su došli kao izbeglice u Francusku: Agobard (Agobard),
koji je 816. postao nadbiskup Liona, i Teodulf (Theodulf), koji je postao
biskup u Orleanu i umro 821. godine. Ovaj poslednji je bio dobar poz­
navalac latinske klasike a i sam je pisao stihove na latinskom. [Uzgred,
najstariji poznat srednjovekovni Kvintilijanov (Quintilianus) manu­
skript potiče iz Teodulfove privatne biblioteke.] Međutim, sa stanovišta
praktičnog značaja, u prosvetiteljskom radu Karla Velikog, Italijane
i Špance je bacio u zasenak čuveni engleski učitelj — Alkuin (Alcuin) iz
Jorka.
2. Alkuin (730—804) je dobio svoje prvo obrazovanje u Jorku.
U Engleskoj je učenost počela da napreduje od 669. godine, kada je
grčki kaluđer Teodor (Theodoros) iz Tarsusa došao u zemlju i postao
nadbiskup u Kenterberiju. On je kasnije, zajedno s opatom Hadrijanom
(Hadrian), razvio kenterberijsku školu i obogatio njenu biblioteku. Ovo
delo su nastavili ljudi kao što je Benedikt Biskop (Benedict Biscop),
koji je osnovao manastire u Vermutu (674) i Džerouu (682), i Aldhelm
(Aldhelm), koji je, nakon što je učio kod Teodora i Hadrijana, osnovao
manastir Malmesberi u Viltširu, gde je postao i opat. Značajnija figura
anglosaksonskog školstva bio je, međutim, veliki egzegeta i istoričar
Beda (Beda 674—735), sveštenik i kaluđer u Džerouu. Škola u Jorku
postala je vodeće kulturno i prosvetno središte Engleske i čuvena po bo­
gatstvu svoje biblioteke zahvaljujući radu Bedinog prijatelja i učenika
Egberta (Egbert), koji je postao nadbiskup u Jorku neposredno pre
Bedine smrti.
U Jorku je Alkuin bio pod posebnim pokroviteljstvom Elberta
(Aelbert), sa kojim je putovao i u Rim; na tom putu se susreo sa Karlom
Velikim. Kada je Egberta na položaju nadbiskupa Jorka nasledio Elbert
767. godine, glavni posao u školi obavljao je Alkuin. Međutim, 781. go­
dine Elbert šalje Alkuina u Rim, i tada on u Parmi po drugi put sreće
Karla Velikog. Kralj je iskoristio susret da pozove engleskog učenjaka
u svoju službu. Nakon što je dobio dopuštenje od svog kralja i svog
nadbiskupa, Alkuin prihvata poziv i 782. preuzima upravljanje Palatinskom (Dvorskom) školom, koju je vodio (izuzev u vreme kratke posete Engleskoj 786. godine i jedne duže posete od 790. do 793) sve do
796, kada je primio opatiju Sv. Martin u Turu, gde je proveo poslednje
godine svoga života.
Verovatno oko 777. godine Karlo Veliki je napisao jedno pismo
Baugulfu (Baugulf), opatu iz Fulde 1 , u kome savetuje opata i zajednicu
da budu revnosni u prosvećivanju. To je samo jedan od mnogih primei Ako je Baugulf postao opat tek 788, pismo nije moglo datirati pre te godine.
112
ra njegove stalne brige za prosvetu. Pa ipak, škola koja je bila posebno
povezana s imenom Karla Velikog jeste Dvorska ili Palatinska škola.
Iako nije bila carevo delo, ona svoj razvitak duguje njemu. Pre nego što
je pod Karlom Velikim doživela uspon, u školi su učili prinčevi i deca
višeg plemstva ο viteškom načinu života. Ali car je insistirao na inte­
lektualnom obučavanju, pa je posledica te reforme bila da su u školu
počeli da dolaze i učenici iz šireg kruga nego stoje to bio dvor. Francuski
pisci obično tvrde da je Palatinska škola bila začetak Pariškog univer­
ziteta; ali moramo se setiti d a j e carski dvor bio u Ahenu ili Eks-la-Šapelu, a ne u Parizu, iako je kasnije, pod Karlom Ćelavim (umro 877),
premešten u Paiiz. Pa ipak, budući da je Pariški univerzitet izrastao iz
spajanja pariških škola, može se reći da je Palatinska škola u određenom
s mislu daleki začetak Univerziteta.
Karlovo glavno oruđe prilikom organizacije Palatinske škole bio
je Alkuin, iz čijih spisa možemo stvoriti predstavu ο nastavnom prog­
ramu škole. Alkuin sigurno nije bio originalan mislilac, i njegova pe­
dagoška dela, napisana u obliku dijaloga, najvećim delom se oslanjaju
na prethodne autore. Na primer, u delu De Rhetorica* Alkuin se, pored
drugih autora, koristi Ciceronom, dok se u drugim raspravama oslanja
na Priscijana (Priscianus), Kasiodora, Boetija, Isidora, Bedu. Ali, iako
je Alkuin bio neoriginalan i osrednji pisac, i teško da zaslužuje naziv
filozofa, on je, izgleda, bio izvanredan i uspešan učitelj. Neki od naj­
poznatijih likova karolinške renesanse [na primer, Raban Maur (Hrabanus Maurus)] bili su njegovi učenici. Kada se povukao u opatiju
Sen-Martin u Turu, on je nastavio svoj učiteljski posao, što se jasno
vidi iz čuvenog pisma upućenog caru, u kome Alkuin opisuje kako je
neke mladiće poslužio medom Svetog pisma, dok je druge pokušao da
opije vinom antičke literature: neke hrani jabukama gramatike, dok
drugima pokazuje poredak sjajnih nebeskih tela koja rese plava nebesa.
(Karlo Veliki se lično zanimao za astronomiju, i njih dvojica su se do­
pisivala ο tome.)
Alkuin je obogatio biblioteku u Turu prepisima rukopisa koje je
doneo iz Jorka — u to vreme najbolje biblioteke u Evropi. On je, takođe, posvetio pažnju usavršavanju metoda za prepisivanje rukopisa.
U jednom pismu iz 799. godine 2 govori ο svakodnevnoj borbi protiv
»prostaštva« u Turu, iz čega se može zaključiti da putevi reforme nisu
bili uvek laki. Osim toga, sigurno je da je Alkuin obratio pažnju i na
tačnost prepisivanja i ispravljanja rukopisa Svetog pisma, budući da ο
a
Dialogus de Rhetorica et Virtutibus (Dijalog ο retorici i vrlinama), P. L., 101.
— Prim. red.
2
Ep., 4, 172. (Alkuinove poslanice nalaze se u P.L., 100. — Prim. red.)
8 I s t o r i j a f i l o z o f i j e II
i-
-
tome eksplicitno govori u pismima Karlu Velikom iz 800.3 i 8 0 R go­
dine. Ali nije sasvim pouzdano koju je ulogu imao u izradi revizije Vul­
gate koju je tražio car, i koja je poznata kao »Alkuinova revizija«. Ipak,
s obzirom na značaj položaja koji je imao pri sprovođenju carskih re­
formi, izgleda opravdano pretpostaviti da je Alkuin imao vodeću ulogu
u tom značajnom poslu koji je pomogao da se zaustavi dalje iskrivlja­
vanje rukopisa.
3. Kada je reč ο razvitku drugih škola (osim Palatinske i one u
Turu), mogu se spomenuti škole pri manastirima Sen-Gal, Korbi i
Fulda. U manastirima su se školovali ne samo oni koji su se pripremali
za pripadnike nekog verskog reda nego i drugi, iako su, izgleda, posto­
jale dve odvojene škole: schola claustri za prve, i schola exterior za ove
poslednje. Tako je u Sen-Galu schola claustri bila unutar samog manas­
tira, dok je schola exterior bila među spoljnjim zgradama. Jedan kapitular Luja (Louis) Pobožnog propisivao je da manastiri treba da imaju
samo škole za »posvećene«, ali izgleda da se na taj propis nije obraćala
preterana pažnja.
Ako izdvojimo Palatinsku školu, sve druge mogu da se razvrstaju
u dve osnovne grupe, episkopske ili saborske škole i manastirske škole.
Osim izučavanja teologije i egzegeze, nastavni program za učenike koji
su se pripremali za sveštenički ili verski život, bio je sastavljen iz izuča­
vanja triviuma (gramatika, retorika i dijalektika) i guadriviuma (arit­
metika, geometrija, astronomija i muzika) koji su sačinjavali sedam
slobodnih veština. Međutim, bilo je malo novog ili originalnog rada u
ovim predmetima. Tako se, na primer, gramatika, koja je uključivala
literaturu, izučavala iz spisa Priscijana i Donata (Donatus) i iz Alkuinovih udžbenika. Doduše, bilo je napisano i nekoliko komentara ο delima antičkih gramatičara, na primer Smaragdov (Smaragdus) ο Donatu.
Napisano je i nekoliko osrednjih gramatičkih dela, recimo Ars gram3
maticae - Klementa Skota (Clemens Scotus), koji je postao učitelj u Palatinskoj školi pri kraju života Karla Velikog. Logika se, takođe, izu­
čavala iz Alkuinovih priručnika ili, kada se tražilo malo više od toga, iz
onih dela na koja se oslanjao Alkuin, na primer Boetija. U geometriji
i astronomiji učinjeno je veoma malo u IX veku, a teorija muzike je uz­
napredovala delom Mušica enchiriadis, koje se pripisuje Hogaru (Hogar), opatu iz Verdena (umro 902. godine). Biblioteke, na primer bi­
blioteka manastira Sen-Gal, znatno su se obogatile u IX veku; osim teo­
loških i verskih dela koja su sačinjavala najveći deo bibliotečkih jedi-
nica, u njih je uključen i određen broj pravničkih i gramatičkih dela,
kao i dela klasičnih autora. Ali, kada je reč ο filozofiji, jasno je da je je­
dini predmet koji se izučavao bila logika ili dijalektika (koja je, prema
Aristotelu, samo propedeutika za filozofiju, a ne grana same filozofije).
U IX veku postojao je samo jedan uistinu spekulativan filozof — Jovan
Skot Eriugena. Karolinška renesansa je težila prvenstveno ka prošire­
nju postojeće učenosti, a ono što je učinjeno uistinu je bilo značajno.
Pa ipak, ona nije vodila ka originalnoj misli i spekulaciji, s izuzetkom
jednog jedinog slučaja, a taj izuzetak je predstavljao sistem Jovana
Skota. Da su karolinško carstvo i civilizacija preživeli i nastavili da na­
preduju, svakako bi nastupio i period originalnog rada. Međutim, oni
su bili predodređeni da potonu u nov mračni vek i bila je potrebna jedna
nova renesansa da bi se ostvario period pozitivne, konstruktivne i ori­
ginalne delatnosti.
4. Kada je reč ο karolinškoj renesansi, ime Rabana Maura je od
velikog značaja za prosvetu u Nemačkoj. On je rođen oko 776. godine;
bio je Alkuinov učenik, a predavao je u manastiru u Fuldi, gde je postao
opat 822. Godine 844. imenovan je za nadbiskupa u Majncu i ostao je
na tom položaju do smrti, do 856. godine. Raban se zanimao za prosvećivanje klera, i za tu svrhu napisao je delo De Institutione Clericoruma
u tri knjige. Osim što su razmatrane hijerarhije sveštenstva, liturgije,
obučavanja propovednika i tako dalje, to delo se dotiče i sedam slo­
bodnih veština, ali Raban tu ne pokazuje više originalnosti nego u jed­
nom drugom svom delu — De rerum naturiš"0 — enciklopediji koja je
uglavnom kompilirana iz Isidora. Uopšte, Raban gotovo sasvim zavisi
od ranijih pisaca, Isidoia, Bede i Avgustina. Kada je reč ο egzegezi, on se
opredeljivao za mističke i alegorijske interpretacije. Drugim recima,
0
Praeceptor Germaniae bio je prva tvorevina karolinške renesanse, uči­
telj s istinskim entuzijazmom za prosvećivanjem i strasnom revnošću za
intelektualnim obrazovanjem klera, ali izrazito neoriginalan mislilac.
a
3
4
a
114
Ep., 195.
Ibid., 205.
Umeće gramatike. — Prim. red.
De clericorum Institutione ad Haistulphum (Haistulfu ο poučavanju sveštenika), P.L., 107. — Prim. red.
* Ο prirodama stvari. — Prim. red.
c
Učitelj Germanije. — Prim. red.
115
DVANAESTO POGLAVLJE
JOVAN SKOT ERIUGENA
i
Život i dela.
1. Jedna od najznačajnijih pojava u IX veku jeste filozofski sistem
Jovana Skota Eriugene, sistem nalik na visoku hridinu koja se uzdiže
usred ravnice. Videli smo da je u tom veku bila veoma živa prosvetna
aktivnost. Uzimajući u obzir merila, mogućnosti i prilike vremena, po­
stojao je rastući interes za znanjem i učenošću. Ali bilo je malo origi­
nalnog umovanja. To je činjenica koja ne treba da nas iznenađuje jer je
to bio period održavanja i širenja postojećeg znanja. Ali utoliko je zna­
čajnije kada se iznenada pojavi usamljen slučaj originalnog umovanja
velikog formata, bez upozorenja i uistinu bez neposrednog kontinui­
teta. Da se Jovan Skot ograničio na razmatranje jedne ili dve posebne
teme, mi ne bismo bili tako iznenađeni, ali on je, u stvari, stvorio čitav
jedan sistem, prvi veliki sistem srednjeg veka. Može se, naravno, reći
da se on umnogome oslanja na prethodne spekulacije sv. Grigorija
Niskog, a posebno na delo Pseudo-Dionisija, i to je sasvim tačno. Ali,
kada se čita njegovo delo De Divisione Naturae*, teško da se može izbeći
utisak da se radi ο jednom snažnom, dubokoumnom i originalnom duhu
koji se nosi sa kategorijama i modalitetima učenja i shvatanja koje su
mu ostavili u nasleđe njegovi prethodnici, a koje je on oblikovao u si­
stem, čitavog ga prožimajući jednom posebnom atmosferom, dajući
mu boju i ton svojstvenu samo njemu. Svakako je interesantno, ako već
ne i korisno, upitati se kako bi se razvijala misao Jovana Skota da je
živeo u nekom kasnijem periodu bogatijeg filozofskog razvitka. Ovako
se suočavamo sa duhom velike snage, sputanim granicama svoga vre­
mena i oskudnošću materijala koji mu je bio na raspolaganju. Iako bi
bilo pogrešno interpretirati sistem Jovana Skota terminima neke znatno
kasnije filozofije, koja je i sama uslovljena prethodnim razvitkom misli
a
Ο podeli prirode, P.L., 122. Mali deo ovog spisa preveden je u: B. Bošnjak,
Od Aristotela do renesanse. — Prim. red.
116
i istorijskim okolnostima, to nas ne sprečava da pokušamo da razlu­
čimo osobene karakteristike Jovanovog učenja, koje donekle menjaju
značenje ideja i kategorija prihvaćenih od prethodnih pisaca.
Ο životu Jovana Skota ne znamo mnogo. Rođen je u Irskoj oko
810. godine i učio je u nekom irskom manastiru. »Eriugena« znači »koji
pripada narodu Irske«, dok termin »Skot« ne treba shvatiti kao da ozna­
čava bližu vezu sa Škotskom, jer je u IX veku Irska bila poznata kao
Scotia Maior a Irci kao Scoti. Neosporno, Jovan Skot je stekao svoje
znanje grčkog jezika u irskom manastiru. Govoreći uopšteno, u IX
veku izučavanje grčkog jezika je bilo svojstvenost irskih manastira.
Beda je, doduše, postigao aktivno znanje grčkog jezika, ali ni Alkuin
ni Raban Maur nisu znali da izgovore ni jednu jedinu grčku reč. Prvi
od ove dvojice je upotrebljavao grčke izraze u svojim komentaiima ali,
iako je morao da zna bar grčki alfabet, ovi Graeca su bili preuzeti iz
spisa drugih autora. Uopšte, pokazalo se da pojava grčkih izraza u ne­
kom rukopisu ukazuje na irsko poreklo ili pak na vezu ili uticaj nekog
irskog pisca. Na primer, pažnja koja se posvećivala grčkom jeziku u
manastirima kao što je Sen-Gal prvenstveno je zasluga irskih kaluđera.
Međutim, čak i ako prisustvo Graeca u rukopisima ukazuje, direktno
ili indirektno, na irski uticaj, i ako je izučavanje grčkog jezika bilo ka­
rakteristika irskih manastira, bilo bi sasvim prenagljeno zaključiti da su
svi irski pisci koji su koristili grčke izraze, a još manje svi irski kaluđeri,
stvarno izučavali i znali grčki. Sama upotreba grčkih izraza nije dokaz
za istinsko znanje grčkog jezika isto kao što i upotreba izraza fait accompli3- nije dokaz za stvarno znanje francuskog. Broj irskih kaluđera
koji su znali više od osnova grčkog bio je bez sumnje mali. U svakom
slučaju, Jovan Skot je bio među njima. To se jasno vidi iz činjenice da je
za vreme boravka u Francuskoj bio kadar da prevede sa grčkog spise
sv. Grigorija Niskog i dela Pseudo-Dionisija, kao i iz čijenice da je
pokušavao da piše stihove na grčkom. Bilo bi besmisleno smatrati
Jovanovo znanje grčkog jezika kao tipično za njegov vek ili pak tipično
za irske manastire: istina se krije u tome da je on za IX vek bio izuzetan
poznavalac grčkog.
Oko četrdesetih godina Jovan Skot je prešao u Francusku. Si­
gurno je da je bio 850. godine na dvoru Karla Ćelavog. Tamo je zauzi­
mao istaknuto mesto u Palatinskoj školi. Ne postoji sigurno svedočanstvo ο tome da je ikada bio postavljen za sveštenika. Ali, bio laik ili ne,
njega je Hinkmar (Hinkmar), biskup u Remsu, podstaknuo da se uklju­
či u jednu teološku polemiku ο predestinaciji. Rezultat je bio delo De
h
praedestinatione koje nije zadovoljilo nijednu stranu, a na svoga autora
a
b
Svršen čin. — Prim. red.
Ο predodređenosti, P. L., 122. — Prim. red.
117
navuklo sumnju za jeres. Jovan se, zatim, okrenuo filozofiji i 858. go­
dine laća se, na zahtev Karla Ćelavog, prevođenja dela Pseudo-Dionisija sa grčkog na latinski. Ta dela, koja dotad nisu bila adekvatno pre­
vedena, car Mihailo Balbus darovao je 827. godine Ludvigu Pobožnom.
Osim toga, Jovan je prihvatio ne samo da ih prevede nego da ih i komentariše. On je zaista objavio komentare spisa Pseudo-Dionisija,
izuzev Mističke teologije, mada mu je papa Nikola (Nicolaus) I zamerio što je objavljivanje izvršeno bez njegovog odobrenja. Jovan Skot je
objavio i prevode dela Ambiguđ1 Maksima Ispovednika i De Hominis
Opificio sv. Grigorija Niskog, a izgleda da je kasnije komentarisao sv.
Jovana Jevanđelistu i Boetijeve De Consolatione Philosophiae kao i njeg­
ove teološke opuscula.b
Međutim, delo zbog kojeg je Jovan Skot postao slavan jeste De
Divisione Naturae, napisano verovatno između 862. i 866. godine. To
delo se sastoji iz pet knjiga, napisanih u dijaloškom obliku koji je bio
veoma popularan u to vreme i koji su koristili Alkuin i drugi. Ono nije
sasvim lako za interpretaciju, jer Jovanov pokušaj da izrazi hrišćansko
učenje i Avgustinovu filozofsku doktrinu na način koji je sugerisao
Pseudo-Dionisije, i u okviru novoplatonske filozofije, ostavlja prostora
za raspravu ο tome da li je bio pravoveran hrišćanin ili je, pak, bio panteist. Oni koji zastupaju stanovište da su njegovi nazori pravoverni mogu
da ukazu na takve iskaze kao što je onaj da se »autoritet Svetog pisma
mora slediti u svim stvarima« 1 , dok oni koji tvrde da je Jovan smatrao
daje filozofija iznad teologije i daje anticipirao hegelovski racionalizam
mogu da ukazu, na primer, na iskaz 2 da »svaki autoritet« (recimo, onaj
svetih Otaca), »koji nije potkrepljen istinitim argumentom izgleda slab,
dok istinit argument ne mora da bude potkrepljen nikakvim autori­
tetom«. Međutim, nema korisne rasprave ο problemu interpretacije dok
prvo ne izložimo učenje koje je sadržano u De Divisione Naturae, i po­
red toga što je dobro unapred ukazati na činjenicu da postoji neslaganje
oko ispravne interpretacije tog dela.
Izgleda da Jovan Skot nije nadživeo Karla Ćelavog koji je umro
877. godine. U stvari, postoje razne priče ο njegovom kasnijem životu
koje se mogu naći kod hroničara, na primer da je postao opat u Atelneju i da su ga ubili kaluđeri, ali izgleda da postoji malo dokaza za isti­
nitost takvih priča, i one su verovatno ili legende ili posledica brkanja
sa nekim drugim Jovanom.
a
Ambiguorum Liber sive de variis dificilibus locis SS. Dionysii Areopagitae et
Gregorii Theologi (Knjiga dvosmislenosti ili ο raznim teškim mestima kod sv. Dionisija Areopagite i sv. Grigorija Teologa), P. G., 91. — Prim. red.
b
Manje spise. — Prim. red.
1 De Div. Nat., 1, 64.
2 Ibid., 1, 69.
1.18
TRINAESTO POGLAVLJE
JOVAN SKOT ERIUGENA
II
Priroda. Bog i stvaranje. Saznanje Boga na afirmativan i negativan
način; neprimenljivost kategorija na Boga. Kako se, dakle, za Boga
može reči da je stvorio svet? Božanska Ideja u Reči. Stvorena bića
kao participacije i teofanije; stvorena biča su u Bogu. Priroda čoveka.
Povratak svih stvari Bogu. Večna kazna u duhu kosmičkog povratka.
Interpretacija sistema Jovana Skota.
1. Na početku prve knjige De Divisione Naturae, u dijalogu koji se
razvija između Magistera i Discipulusa, Jovan Skot objašnjava kroz
usta učitelja šta on podrazumeva pod prirodom, naime, sveukupnost
stvari koje jesu i stvari koje nisu, i daje različite metode da se učini ta
opšta podela. Na primer, stvari koje primećujemo čulima ili one koje
možemo saznati razumom jesu stvari koje jesu, dok predmeti koji transcendiraju moć razuma jesu stvari koje nisu. Nadalje, stvari koje leže
skrivene u svojim semina3-, koje nemaju realizaciju, »nisu«, dok stvari
koje su se razvile iz svog semena »jesu«. Ili opet, za predmete koji su
samo umski može se reći da su stvari koje jesu, dok predmeti koji su
materijalni, prostornovremenski objekti podložni propadanju, mogu se
nazvati stvarima koje nisu. Isto tako, ljudska priroda, razmatrana kao
grehom otuđena od Boga, može da bude označena sa »ono što nije«;
naprotiv, kada je pomirena sa Bogom preko milosti, ona počinje da biva.
Termin »priroda« ne znači, dakle, za Jovana Skota Eriugenu isk­
ljučivo prirodni svet, nego takođe i Boga i natprirodnu sferu: tim ter­
minom se označava celokupna stvarnost. 1 Kada on tvrdi da se priroda
deli na četiri vrste, naime na prirodu koja stvara a nije stvorena, na
prirodu koja je stvorena i stvara, na prirodu koja je stvorena a ne stvara,
a
Semenima. — Prim. red.
i De Div. Nat., 3, 1.
11 9
i na prirodu koja niti je stvorena niti stvara, onda to može da izgleda
kao zastupanje monističkog učenja. I začelo, ako te reči shvatimo u nji­
hovom doslovnom značenju, morali bismo zaključiti da je on zaista za­
stupao ovakvo stanovište. Pa ipak, na početku druge knjige, u jednom
dugačkom i pomalo zamršenom izlaganju, Jovan Skot razjašnjava da
njegova namera nije da tvrdi da su stvorena bića stvarno deo Boga ili
da je Bog rodovan pojam a da su stvorena bića vrste koje pripadaju tom
rodu, pa iako ostaje pri četvorostrukoj podeli »prirode«, on kaže da se
može smatrati da Bog i stvorena bića zajedno sačinjavaju universitas,
univerzum ili sveukupnost. Time je potvrđen zaključak da Jovan Skot
nije imao nameru da zastupa učenje ο panteističkom monizmu ili da
je poricao distinkciju između Boga i stvorenih bića, iako njegovo filo­
zofsko objašnjenje, ili racionalizacija proisticanja stvorenih bića iz
Boga i njihovog povratka Bogu, može uzeto samo za sebe, da implicira
panteizam i poricanje te distinkcije.
2. »Priroda koja stvara a nije stvorena« jeste, naravno, Bog, koji je
uzrok svih stvari a sam nema uzroka. On je početak ili prvo načelo,
jer sva stvorena bića proizlaze iz njega. On je »sredina« (medium), pošto
stvorena bića postoje i kreću se u njemu i pomoću njega, On je, takođe,
cilj i finalni uzrok, jer je granica kretanja stvorenih bića u samorazvitku i savršenosti. 2 On je prvi uzrok, koji stvorena bića prevodi u stanje
egzistencije iz stanja neegzistencije, odnosno iz ničega (de nihilo)^ Ovo
učenje ο Bogu je saglasno sa hrišćanskom teologijom i sadrži jasan izraz
božanske transcendencije i samoegzistencije. Ali Jovan Skot ide dalje
kada kaže da se ο Bogu može reći da je stvoren u stvorenim bićima, da
je načinjen u stvarima koje je načinio, da počinje bivati u stvarima koje
počinju bivati. Bio bi, ipak, anahronizam pretpostaviti da on zastupa
evolutivni panteizam, i da tvrdi da je priroda, u običnom smislu, Bog u
svojoj drugosti, jer on u nastavku objašnjava 4 da kada kaže da je Bog
stvoren u stvorenim bićima, pod tim treba razumevati da se Bog »po­
javljuje« ili manifestuje u stvorenim bićima, odnosno da su stvorena
bića teofanija. Neke od ilustracija koje koristi su doista pomalo nepri­
kladne sa stanovišta pravovernosti; tako, na primer, on kaže da upravo
kao što se za ljudski razum, kada prelazi u aktualnost u smislu stvarnog
mišljenja, može reći da je sačinjen od misli, tako isto se i za Boga može
reći da je sačinjen od stvorenih bića koja proizlaze iz njega. Ova ilu­
stracija bi, izgleda, implicirala da su stvorena bića aktualizacija Boga.
Ali, koje god ilustracije da koristi i koliko god da je pod uticajem filo-
zofske tradicije novoplatonizma, sasvim je očigledno, bar što se tiče
njegove namere, da je Jovan Skot težio da sačuva realnu distinkciju
između Boga i stvorenih bića, prema kojoj je Bog u odnosu na stvorena
bića Natura quae creat et non creatur3-. On sasvim nedvosmisleno ističe
istinitost te dogme.
3. Da bi se postiglo izvesno znanje ο Natura quae creat et non
creatur može se upotrebiti afirmativan (καταφατική) i negativan
(αποφατική) metod. Kada se koristi negativan metod, onda pori­
čemo da je božanska suština ili supstancija bilo koja od onih stvari
»koje jesu«, tj. koje mi možemo razumeti. Kada koristimo afirmativan
metod, onda Bogu pripisujemo one stvari »koje jesu«, u smislu da se
uzrok manifestuje u posledici. 5 Ovaj dvostruki teološki metod Jovan
Skot je, kao što sam otvoreno izjavljuje6, prihvatio od Pseudo-Dioni­
sija. Od njega je preuzeo i ideju da Boga ne treba nazivati, na primer,
Istinom ili Mudrošću ili Suštinom, već radije Nadistinom, Nadmudrošću, Nadsuštinom, budući da se imena uzeta od stvorenih bića ne
mogu primeniti na Boga u strogom i pravom smislu: ona se primenjuju
na Boga samo metaphorice ili translative6. Uz to, u narednom odeljku 7
Jovan Skot veoma inventivnim dijalektičkim postupkom pokazuje da
upotreba afirmativnog metoda ne protivreči učenju ο neizrecivom i ne­
pojmljivom karakteru Svevišnjeg, ali da je negativan metod onaj fun­
damentalan. Na primer, afirmativnim metodom kažemo da je Bog
Mudrost, dok negatvnim metodom kažemo da Bog nije mudrost, i na
prvi pogled čini se da je to protivrečno. Ali, kada kažemo da Bog jeste
Mudrost, mi zapravo upotrebljavamo reč »mudrost« u »metaforičkom«
smislu (sholastičar bi rekao u »analognom« smislu), dok, međutim,
kada kažemo da Bog nije mudrost, mi upotrebljavamo tu reč u njenom
pravom i osnovnom značenju (tj., u značenju ljudske mudrosti, jedine
mudrosti ο kojoj imamo neposredno iskustvo). Kontradikcija, dakle,
nije realna, već samo verbalna, i ona se izbegava tako što je Bog
nazvan Nadmudrost. Doduše, ako se ograničimo samo na reči, izgledalo
bi da je pripisivanje Bogu predikata Nadmudrosti postupak koji sledi
afirmativan metod, ali ako pažljivije ispitamo stvar, videćemo da, iako
izraz formalno i verbalno pripada via affirmativa, duh nema sadržaja,
nema ideju koja bi odgovarala reči »nad«, tako da, u stvari, izraz pri­
pada via negativa — da je dodavanje reči »nad« reči »mudrost« ekvi­
valentno negaciji. Verbalno nema negacije u predikatu »Nadmudrost«,
a
De Div. Nat., 1, 11.
3 Ibid., 1, 12.
4 Ibid.
2
120
Priroda koja stvara i nije stvorena — Prim. red.
De Div. Nat., 1, 13.
6 Ibid., 1, 14.
b
Metaforički ili prenosno. — Prim. red.
i De Div. Nat.
5
121
ali kada se uzme u obzir umni sadržaj, tu postoji negacija. Via negativa
je tako fundamentalan, a budući da ne pretendujemo da definišemo šta
je to »nad« po sebi, onda neizrecivost i nepojmljivost Božanstva nije
narušena. Naravno, ako bismo rekli da je upotreba reči »nad« prosto i
samo ekvivalentna negaciji, naišli bismo na primedbu (koju bi stavio svaki
logički pozitivist) da ne postoji u našem duhu značenje tog izraza i da
je izraz, prema tome, besmislen. Pa ipak, iako nije direktno razjasnio tu
teškoću, Jovan Skot je pripremio moguće rešenje sledećom sugestijom:
kada ο Bogu, na primer, kažemo da je Nadmudrost, mi podrazumevamo da je on više od mudrosti. Ako je to tako, onda dodatak »nad« ne
može biti prosto ekvivalentan negaciji, pošto mi i za kamen kažemo da
»nije mudar«. Sigurno je da mislimo na različite stvari kada kažemo
»Bog nije mudar« i kada kažemo »kamen nije mudar«: ako reči »mudar«
pripisujemo značenje koje odgovara ljudskoj mudrosti, onda Bog nije
mudar, u smislu da je on nešto više od ljudske mudrosti; kamen, me­
đutim, nije mudar u smislu da je manje od mudrosti. Ova misao je, iz­
gleda, nagoveštena u Jovanovom zaključnom primeru: »(Bog) je suš­
tina« — afirmacija; »On nije suština« — negacija; »On je nadsuštastven« — afirmacija i negacija u isto vreme. 8 Tako su teza i antiteza di­
jalektički pomirene u sintezi.
Ako, dakle, Bog ne može da bude s pravom označen kao mudar,
bez obzira na to što se ta oznaka ne pripisuje čisto materijalnim stva­
rima, još manje je moguće pripisati Bogu neku od deset Aristotelovih
kategorija koje su zasnovane isključivo na materijalnim predmetima.
Na primer, kvantitet ne može biti pripisan Bogu, pošto kvantitet impli­
cira dimenzije, a Bog je bez dimenzija i ne zauzima prostor. 9 Pravo go­
voreći, Bog nije čak ni supstancija ili ουσία, jer je On beskrajno više od
supstancije, iako translative može biti nazvan supstancijom, zato što je
stvoritelj svih supstancija. Kategorije su zasnovane u stvorenim bićima
i primenjuju se na njih, pa su otuda neprimenjive na Boga. Isto tako, pre­
dikat »Bog« nije rod, vrsta ili svojstvo. Tako Bog transcendira i praea
dicamenta i praedicabilia , te je otuda očigledno da Jovan Skot nije monist; on jasno naglašava božansku transcendenciju u onom istom smislu
kako je to učinio i Pseudo-Dionisije. Teologija Sv. Trojstva nas pouz­
dano uči da je odnos zasnovan u Bogu, ali otuda ne sledi da odnosi u
Bogu potpadaju pod kategoriju odnosa. Reč je upotrebljena metaphorice ili translative, a to znači da kada je primenjena na božanske Lič­
nosti, onda nije upotrebljena u svom pravom i pojmljivom smislu:
božanski »odnosi« su više nego odnosi. Ukratko, iako možemo iz stDe Div Nat., 1, 14.
•> Ibid., 1, 15.
a
Priroke i ono što se može priricati. — Prim. red.
8
122
vorenih bića razabrati da Bog jeste, mi ne možemo na osnovu njih ra­
zabrati šta On jeste. Mi zaključujemo da je on nešto više od supstan­
cije, više od mudrosti i tako dalje. Ali šta to više jeste, šta supstancija ili
mudrost znače kada se primene na Boga, mi ne možemo saznati, jer On
transcendira svaki razum, i onaj anđeoski i onaj ljudski.
4. I pored toga što Jovanovo učenje ο neprimenjivosti kategorija
na Boga nesumnjivo podrazumeva Božiju transcendenciju i apsolutnu
distinkciju između Boga i stvorenih bića, razmatranje kategorija facere
i patia ga je, izgleda, dovelo do sasvim drugačijeg zaključka. U jednoj
veoma inventivnoj raspravilo Jovan Skot pokazuje, što je ionako do­
voljno očigledno, da pati ne može da se predicira Bogu, i u isto vreme
pokazuje kako i facere i pati uključuju kretanje. Da li je moguće Bogu
pripisati kretanje? Ne, to nije moguće. Onda ni stvaranje ne može da se
pripiše Bogu. Ali, kako u ovom slučaju objašnjavamo učenje Svetog
pisma da je Bog stvorio sve što postoji? Pre svega, mi ne možemo da
pretpostavimo da je Bog postojao pre nego što je stvorio svet, jer, ako
bi bilo tako, ne samo da bi Bog postojao u vremenu nego bi i njegovo
stvaranje predstavljalo slučajan događaj koji je proizišao iz njega, a te
dve pretpostavke nisu moguće. Božije stvaranje, prema tome, mora da
bude večno kao i on sam. Na drugom mestu, čak i ako je stvaranje večno i identično sa Bogom, a ne samo slučajan događaj, mi ne možemo
Bogu pripisati kretanje, a kretanje je uključeno u kategoriju stvaranja.
Sta, onda, znači reći da je Bog stvorio sve stvari? »Kada čujemo da je
Bog stvorio sve stvari, mi pod tim ne treba da razumemo ništa drugo
do to da je Bog u svim stvarima, tj. da je suština svih stvari. Jer jedino
On istinski jeste, i sve za šta se uistinu može reći da postoji u onim stva­
rima koje jesu, jeste samo i jedino Bog.«n Takva tvrdnja, govoreći
vrlo obzirno, veoma je bliska panteizmu — učenju Spinoze — i nije ni­
kakvo čudo što Jovan Skot tu svoju raspravu počinje izvesnim napome­
12
nama ο odnosu uma i autoriteta i kaže da je razum iznad autoriteta
i da je istinski autoritet prosto »istina zasnovana snagom uma, i u spi­
sima Otaca predata budućim pokolenjima«. Zaključak je da reči, izrazi
i iskazi Svetog pisma, ma koliko da su prikladni za neobrazovane, treba
da budu racionalno interpretirani od onih koji su kadri da učine to.
Drugim recima, Jovan Skot niti je mislio ο sebi da je nepravoveran niti
je nameravao da to bude, ali njegova filozofska interpretacija Svetog
pisma ponekad izgleda kao racionalizacija Svetog pisma i stavljanje
a
Činjenja
10 De Div.
11 Ibid., 1,
12 Ibid., 1,
i trpljenja. — Prim. red.
Nat., 1, 70—2.
72.
69.
123
uma iznad autoriteta i vere. Ipak, to stanovište ne treba prenaglaša­
vati. Na primer, uprkos citiranog panteističkog odlomka, on uspeva da
reafirmiše stvaranje iz ničega; isto tako je očigledno da njegovo odbi­
janje da Bogu pripiše stvaranje sveta ne znači poricanje samog stvara­
nja, nego poricanje Božijeg stvaranja u onom smislu u kome mi jedino
razumemo stvaranje, naime kao događaj, kao potpadanje pod odre­
đenu kategoriju. Božija egzistencija i esencija i njegov čin stvaranja su
ontološki jedno isto 1 3 , i svi predikati koje mi primenjujemo na Boga
označavaju jednu nepojmljivu Nadsuštinu. 1 4
Srž problema je, kako se čini, u tome da je Jovan Skot, prihvatajući razliku između Boga i stvorenih bića, želeo istovremeno da zastupa
koncepciju Boga kao sveobuhvatne Realnosti, bar ukoliko se Bog raz­
matra altiori theoria*. Tako on ukazuje 1 5 da se prva i četvrta vrsta prirode
(Natura quae creat et non creatur i Natura quae nec creat nec creatur*)
ispunjavaju jedino u Bogu, dok se druga i treća vrsta (Natura quae et
creatur et creatc i Natura quae creatur et non creatd) ispunjavaju isklju­
čivo u stvorenim bićima. Ali ide i dalje pa kaže 1 6 da svako stvoreno biće
učestvuje u Njemu koji jedino postoji po sebi, pa da se otuda svaka Pri­
roda može redukovati na jedno Načelo, i da se utoliko Stvoritelj i stvo­
rena bića mogu posmatrati kao jedno.
5. Druga glavna vrsta prirode (Natura quae et creatur et creat) se,
odnosi na »prvobitne uzroke«, koje su Grci nazivali π ρ ω τ ό τ υ π α , ϊδέαι,
itd. 1 7 Ti prvobitni uzroci ili praedestinationes jesu egzemplarne ideje
stvorenih bića i postoje u Reči Božijoj: oni su, u stvari, božanske ideje,
prototipovi svih stvorenih suština. Kako se, onda, može za njih reći da
su »stvorene«? Jovan Skot smatra da večno stvaranje Reči ili Sina uk­
ljučuje večno obrazovanje arhetipskih ili egzemplarnih ideja u Reči.
Stvaranje Reči nije vremenski nego večan pioces, a takvo je i obrazo­
vanje praedestinationes: gledano apstraktno, prvenstvo Reči nad
arhetipovima je logičko a ne vremensko. Tako je nastanak tih arhe­
tipova deo večnog procesa izlaženja Reči »stvaranjem«. Jedino u tom
18
smislu za njih može da se kaže da su stvorene. Ipak, logičko prvenstvo
Reči nad arhetipovima i zavisnost ovih od Reči znači da, iako nikada
De Div. Nat., 1, 77.
1 4 Ibid. 1, 75.
a
Sa stanovišta više kontemplacije. — Prim. red.
15 De Div. Nat., 2, 2.
b
Priroda koja niti stvara niti je stvorena. — Prim. red.
0
Priroda koja je i stvorena i stvara. — Prim. red.
d
Priroda koja je stvorena i ne stvara. — Prim. red.
16 Dei Div. Nat.
17 Ibd.
18 Ibid., 2, 20.
13
124
nije postojalo vreme kada je Reč bila bez arhetipova, oni nisu omnino
coaeternae (causaea) sa Rečju. 1 9
U kome se, onda, smislu može reći za prvobitne uzroke da stva­
raju? Ako se insistira na iskazima kao što je onaj da je π ρ ω τ ό τ υ π ο ν
rasprostrt (diffunditur) kroz sve stvari kojima daje suštinu, ili, opet, da
prožima sve stvari koje je stvorio 2 0 , onda bi to prirodno vodilo ka panteističkoj interpretaciji. Pa ipak, Jovan Skot ponavlja 2 1 da je »Sveto
Trojstvo stvorilo iz ničega sve stvari koje je stvorilo«, a to bi impliciralo
da su prototipovi uzroci samo u smislu egzemplarnih ideja. Ništa nije
stvoreno izuzev onog što je u večnosti unaped određeno, i ti večni prae­
destinationes ili θ ε ϊ α θ η λ ή μ α τ α su prototipovi. Sva stvorena bića
»učestvuju« u tim prototipovima, na primer ljudska mudrost u Mud­
rosti po sebi 2 2 . Jovan se u svome učenju u znatnoj meri oslanja na Pseu­
do-Dionisija i Maksima, što ostavlja utisak da je imao nameru da svoje
filozofsko učenje pomiri sa pravovernom hrišćanskom teologijom. Ali
njegov jezik još više nameće utisak da je ta veza prenapeta i da njegovo
učenje, uprkos pravovernim namerama, teži ka jednom obliku filozof­
skog panteizma. Da su njegove namere bile pravoverne izgleda dovo­
ljno očigledno iz čestih cautelaeb koje daje.
Da li u Reči aktualno i ontološki postoji pluralitet praedestina­
tiones! Odgovor Jovana Skota je negativan. 2 3 Brojevi proizlaze iz monas ili jedinice, i u tom proizlaženju se umnožavaju i dobijaju poredak;
ali razmatrani u svom poreklu, u monadi, oni ne formiraju pluralitet
nego su nerazlikovani jedan od drugoga. Tako, prvobitni uzroci, uko­
liko egzistiraju u Reči, jesu jedno a ne stvarno odvojeni, iako su u svo­
jim posledicama, koje čine uređeno mnoštvo, mnogostruki. Monada se
niti smanjuje niti menja proizlaženjem brojeva, kao što ni prvobitan
uzrok ne podleže promeni i ne smanjuje se kada iz njega proizlaze njego­
ve posledice, mada one jesu sadržane u njemu. U ovoj tački Jovan
Skot se drži novoplatonskog stanovišta prema kome se emanacijom
načelo ne menja i ne smanjuje. Otuda utisak da njegova filozofija trpi
od iste one napetosti koju primećujemo i u novoplatonizmu, naime, na­
petosti između teorije ο emanaciji i odbijanja da se dopusti da se emana­
cijom ili procesom proizlaženja narušava integritet načela koji emanira.
a
Potpuno savezni (uzroci). — Prim. red.
De Div. Nat., 2, 21.
20 Ibid., 2, 27.
21 Ibid., 2, 24, col. 580.
22 Ibid., 2, 36.
b
Cautelae su objašnjenja srednjovekovnih autora kojima su oni usklađivali
svoja učenja sa hrišćanskom dogmom i tako ih štitili od moguće optužbe za jeretičnost. — Prim. red.
23 Cf. De Div. Nat., 3, 1.
19
125
6. Natura quae creatur et non creat sastoji se od stvorenih bića,
spoljašnjih prema Bogu, i čini svet prirode u užem smislu, koji je stvorio
Bog iz ničega. Jovan Skot naziva ta bića »participacijama«, i smatra da
ona učestvuju u prvobitnim uzrocima, kao što ovi neposredno učestvuju
u Bogu. 2 4 Prvobitni uzroci su, prema tome, usmereni naviše prema kraj­
njem Načelu i naniže prema mnogostrukim posledicama — učenje koje
očito podseća na novoplatonsku teoriju ο emanaciji. »Participacija«,
međutim, znači »proizlaženje iz«, pa, interpretirajući grčke termine
μετοκή ili μετουσια. kao da znače μεταέχουσα ili μεταουσίοο* (post-essentia ili secunda essentiah), Jovan Skot kaže da participacija nije ništa
drugo nego proizlaženje druge suštine iz neke više suštine. 2 5 Jednako
kao što i voda izvire iz vrela i izliva se u rečno korito, tako se i bo­
žanska dobrota, suština, život itd., koji su Izvoi svih stvari, izlivaju, pre
svega, u prvobitne uzroke i čine ih bivstvenim, a zatim iz prvobitnih
uzroka u njihove posledice. 2 6 Ovo je očigledno metafora u duhu teo­
rije ο emanaciji. Jovan Skot zaključuje da je Bog sve što istinski jeste,
pošto je On stvorio sve stvari i stvoren je u svim stvarima, »kao što
kaže sv. Dionisije Areopagita« 2 7 . Božanska dobrota se postepeno širi
kroz univerzum na taj način što »stvara sve stvari, sačinjena je od svih
stvari, i jeste isto što i sve svari« 2 8 . To već izgleda kao čisto panteističko
učenje emanacionističke vrste. Ali Jovan Skot isto tako tvrdi da je Bog
svojom božanskom dobrotom stvorio sve stvari iz ničega, i da ex nihilo
ovde ne znači preegzistenciju nečeg materijalnog, bilo oblikovanog ili
neoblikovanog, što bi se moglo nazvati nihil, već da nihil znači negaciju
i odsustvo suštine ili supstancije, štaviše, svih stvari koje su stvorene.
Stvoritelj nije stvorio svet ex aliquoc, već de omnino nihilod.29 Dakle,
Jovan Skot ovde opet pokušava da kombinuje hrišćansko učenje ο
stvaranju i odnosu stvorenih bića prema Bogu i novoplatonsku filo­
zofiju emanacije. Upravo taj pokušaj kombinovanja jeste razlog za
raznolikost interpretacija, zavisno od toga da li se smatra jedan ili drugi
element osnovnijim za njegovo učenje.
Ova napetost postaje još očiglednija u sledećem razmatranju. Stvo­
rena bića sačinjavaju ne samo »participaciju« božanske dobrote već i
De Div. Nat., 3, 3.
a
Saimanje ili sabivstvo. — Prim. red.
b
Postsuština ili druga suština. — Prim. red.
25 De Div. Nat.
26 Ibid., 3, 4.
27 Ibid.
28 Ibid.
29 Ibid., 3, 5.
c
Iz nečeg. — Prim. red.
d
Od potpunog ništa. — Prim. red.
24
126
božansko samoispoljenje ili teofaniju. Svi predmeti poimanja ili čula
jesu »pojava onog nepojavnog, ispoljenje skrivenog, afirmacija negiranog (aluzija na via negativa), poimanje nepojmljivog, govorenje ο
neizrecivom, prilaženje nepristupačnom, razumevanje neshvatljivog,
telo netelesnog, sušina nadsuštinskog, oblik bezobličnog« itd.30 Upravo
kao što ljudski duh, sam nevidljiv, postaje vidljiv i jasan recima, pismom,
gestama, tako se i nevidljiv i nepojmljiv Bog otkriva u prirodi, koja je
otuda istinska teofanija. Dalje, ako je stvaranje teofanija, otkrovenje
božanske dobrote, koja je sama nepojmljiva, nevidljiva i skrivena, zar
već to ne ukazuje na novo tumačenje ο nihilum iz kojeg stvaranje pro­
izlazi? Otuda Jovan Skot u jednom kasnijem odeljku 3 1 objašnjava da
nihilum znači »onu neizrecivu, nepojmljivu i nepristupačnu svetlost
božanske dobrote«, jer ono što je nepojmljivo može se per exellentiama
nazvati »ništa«, pa kada je Bog počeo da se otkriva u teofanijama, mi
možemo reći da On počinje ex nihilo in aliquid. Ο božanskoj dobroti
posmatranoj po sebi može se reći da je omnino nihil, iako u stvaranju
ona počinje da bivstvuje, »jer je suština čitavog sveta«. Bio bi zaista
anahronizam pripisivati Jovanu Skotu doktrinu ο apsolutizmu i za­
ključiti kako je on smatrao da je Bog, posmatran po sebi i odvojeno od
»teofanija«, zapravo jedna apstrakcija. Ali u njegovom učenju ο stva­
ranju izgleda da su prisutna dva sistema misli, naime hrišćansko učenje
ο slobodnom stvaranju »u vremenu« i novoplatonsko učenje ο nužnom
širenju božanske dobrote preko »emanacije«. Verovato je on sam mis­
lio da zastupa hrišćansko učenje, ali je, u isto vreme, smatrao da je dao
opravdano filozofsko objašnjenje ovog učenja. Takav stav bi, naravno,
bio utoliko razumljiviji što u to vreme nije postojala jasna razlika između
teologije i filozofije i područja koja pripadaju jednoj ili drugoj. Rezultat
toga mogao je da bude, bez opasnosti da mislioca nazovemo racionalistom u današnjem smislu, taj da je on prihvatio neku objavljenu dog­
mu, kao što je ona ο Trojstvu, a da je onda u najboljoj veri počeo tu
dogmu da »objašnjava« ili izvodi na takav način da objašnjenje prak­
tično menja dogmu u nešto drugo. Ako želimo da nazovemo Jovana
Skota hegelovcem pre Hegela, ne smemo zaboraviti da je krajnje neverovatno da je on u potpunosti razumevao ono što je činio.
U filozofiji Jovana Skota nije uvek lako odrediti odnos stvorene
prirode prema Bogu. To što je svet u jednom smislu večan, naime u
svojim rationes, u prvobitnim uzrocima, u Božijoj volji da stvara, ne
čini neku posebnu teškoću, pa ne bi trebalo da predstavlja nikakvo
De Div. Nat., 3, 4.
31 Ibid., 3, 19.
a
U pravom smislu reči. — Prim. red.
30
127
iznenađenje ako bi autor, tvrdeći da je svet i večan i stvoren, mislio da
kaže samo to da je svet večan utoliko što ga Bog predviđa i hoće, ali da
je vremenit i spoljašnji prema Bogu utoliko što je stvoren. Međutim, on
tvrdi da svet nije izvan Boga, odnosno da je svet i večan i stvoren unutar
Boga 3 2 . Kada je reč ο prvome, da svet nije extra Deum, to mora da se
razume u smislu teorije ο participaciji i »asumpciji« (est igitur participatio divinae essentiae assumptio3-) . 3 3 Budući da stvorena bića proizlaze
iz Boga i svu svoju realnost dobijaju od Boga, ona izvan Boga nisu ni­
šta, pa se u tom smislu može reći da nema ničeg izvan Boga: kada bi
božanska aktivnost prestala, i stvorena bića bi prestala da postoje. Ali
mi moramo poći dalje. 3 4 Bog u večnosti vidi sve što hoće da stvori.
Prema tome, ako je on stvorena bića video iz celine večnosti, on ih je,
takođe, i stvorio iz celine večnosti, jer viđenje i delovanje jesu jedno te
isto u Bogu. Štaviše, ako je on video stvorenja u sebi samom, onda ih je
i stvorio u sebi samom. Prema tome, moramo zaključiti da Bog i stvo­
rena bića nisu odeljeni, nego da su jedno te isto (unum et id ipsum);
stvoreno biće postoji u Bogu a Bog biva stvoren u stvorenom biću »na
jedan čudesan i neizreciv način«. Bog, dakle, »sadrži i uključuje prirodu
svih čulnih stvari u sebi, ali ne u tom smislu da u sebi sadrži bilo šta
pored samog sebe, nego u smislu da je On supstancijalno sve što je sa­
držano u Njemu, supstancija svih vidljivih stvari koje su stvorene u Nje­
mu« 3 5 . Upravo na ovom mestu Jovan Skot daje svoju interpretaciju
pojma »ništa«, iz čega proizlaze stvorena bića prema božanskoj do­
broti 3 6 , pa zaključuje da je Bog sve, da je iz nadsuštastva svoje prirode
(in qua dicitur non esseh) Sebe Sobom stvorio u prvobitnim uzrocima, a
onda i u posledicama prvobitnih uzroka — u teofanijama. 37 Konačno,
u skladu sa prirodnim redom, Bog vraća sva bića u sebe, u božansku
Prirodu iz koje su proizašli, i tako je Bog prvi i poslednji Uzrok, omnia
in omnibusc.
Možemo se upitati kako je moguće pomiriti ta dva stava Jovana
Skota: da je Bog Natura quae creat et non cretur i da je on isto što i Na­
tura quae creatur et non creat. Ako božansku prirodu smatramo za
onakvu kakva ona jeste po sebi, vidimo da je ona bez uzroka (άναρχος
3
i άναΐτως) », ali u isto vreme ona je uzrok svih stvorenih bića. Ona se,
32 Vidi dugu raspravu ο tome u 3, 5 i dalje.
• Dakle, učestvovanje božanske suštine jeste primanje. — Prim. red.
33 De Div. Nat., 3, 9.
34 Ibid., 3, 17.
35 Ibid., 3, 18.
36 Ibid., 3, 19.
6
Za koju se kaže da nije. — Prim. red.
37 De Div. Nat., 3, 10.
c
Sve u svemu. — Prim. red.
3 8 De Div. Nat., 4, 8.
128
prema tome, s pravom može nazvati »Priroda koja stvara i nije stvo­
rena«. Sa druge strane, međutim, posmatrajući Boga kao krajnji Uzrok,
kao ishodište ritma kosmičkog procesa, možemo da ga nazovemo »Pri­
roda koja niti stvara niti je stvorena«. Opet, posmatran kao onaj koji
proizlazi iz skrivenih dubina svoje prirode, Bog počinje da se »pojav­
ljuje«, i to najpre u prvobitnim uzrocima ili rationes aeternae. Ovi uzroci
su identični sa Rečju koja ih sadrži, tako da se Bog, »stvarajući« prvo­
bitne uzroke ili načela suštine, sam sebi pojavljuje, postaje samosvestan,
i stvara sebe; a sve to na stupnju stvaranja Reči i u njoj sadržanih ra­
tiones. Bog je tako »Priroda, koja stvara i koja je stvorena«. Na drugom
stupnju božanskog proizlaženja ili teofanije Bog bivstvuje u posledi­
cama prvobitnih uzroka, i tako postaje »Priroda koja je stvorena«. Ali,
budući da te posledice imaju ishodište i obuhvataju sve stvorene posledice (tako da nema daljih posledica a ), Bog je takođe »Priroda koja
ne stvara«. 3 9
7. Jovanovo alegorijsko objašnjenje biblijskog prikaza stvaranja
sveta za šest dana 4 0 , izvedeno terminima njegove vlastite filozofije,
dovelo ga je, u četvrtoj knjizi, do učenja ο čoveku. Mi ο čoveku možemo
reći da je životinja, ali, isto tako, možemo reći da on nije životinja 4 1 ,
jer zajedničko sa životinjama ima to što se hrani, oseća itd., ali on takođe
ima sposobnost razuma, koji mu je svojstven i koji ga uzdiže iznad svih
životinja. Pa ipak, u čoveku ne postoje dve duše, jedna životinjska i
jedna razumska: postoji samo razumska duša, koja je čitava prisutna
u svakom delu tela, gde obavlja različite funkcije. Jovan Skot je, prema
tome, sklon da prihvati definiciju čoveka kao animal rationale, podrazumevajući pod animal rod a pod rationale specifičnu razliku. S druge
strane, ljudska duša je načinjena prema Božijem liku, ona je slična Bogu,
i ta sličnost izražava istinsku supstanciju i suštinu čovekovu. Onako
kako postoji u aktualnom pojedinačnom čoveku, ona je posledica; ali
onako kako postoji u Bogu, duša je prvobitni uzrok, iako su ovo samo
dva načina posmatranja iste stvari. 4 2 Sa tog stanovišta, čovek može da
se definiše kao Notio quaedam intellectualis in mente divina aeternaliter
facta3.4^ Na isti način kao što ljudska svest može da sazna da Bog po­
stoji, a ipak ne može da sazna šta Bog jeste, tako ljudski um može da
zna da postoji supstancija čoveka, odnosno sličnost Bogu ili partici­
pacija u Njemu, mada ne može da sazna šta je suština duše. Prema tome,
De Der. Nat.
40 Ibid., 3, 24 ff.
41 Ibid., 4, 5.
42 Ibid., 4, 7.
a
Intelektualni pojam koji je večno u božanskom duhu. — Prim. red.
43 De Div. Nat.
39
9 I s t o r i j a filozofije II
129
dok sa jednog stanovišta čoveka možemo da definišemo, sa drugog
stanovišta to nije moguće, pošto je ljudski duh ili razum načinjen prema
Božijoj slici, a ta slika, kao i sam Bog, prevazilazi našu moć razumevanja. U ovoj raspravi ο definiciji čoveka možemo da razaberemo aristotelske elemente, pored novoplatonskih i hrišćanskih. Ta raznolikost
pristupa daje povoda različitim stavovima i shvatanjima ovog prob­
lema.
Jovan Skot ističe da je čovek mikrokosmos stvaranja, jer on uje"
dinjuje u sebi materijalni i duhovni svet, deleći sa biljkama moći rastenja
i ishrane, sa životinjama moći oseta i osećajne reakcije, a sa anđelima
moć razumevanja: on je, u stvari, ono što je Posejdonije (Poseidonios)
nazvao spoj ili δέσμος, spona između materijalnog i duhovnog, vid­
ljivog i nevidljivog stvaranja. Tako gledano, pre može da se kaže da je
svaki životinjski rod u čoveku nego da je čovek u rodu životinja. 44
8. Četvrti stupanj proizlaženja prirode jeste Natura quae nec creat
nec creatur, naime Bog kao ishodište i cilj svih stvari, Bog kao sve u
svemu. Ovaj stupanj jeste stupanj povratka Bogu i analogan je procesu
proizlaženja iz Boga. Postoji ritam u životu prirode, pa kao što svet
stvorenih bića proizlazi iz prvobitnih uzroka, isto tako će se i vratiti u
te uzroke. »Jer cilj celokupnog kretanja jeste u njegovom početku, po­
što nije ograničeno nikakvim drugim ciljem do svojim sopstvenim na­
čelima iz kojeg počinje i u kojeg stalno teži da se vrati, da bi u njemu
opet postiglo mir. I to ne treba razumeti tako da se tiče pojedinih delova čulnog sveta, već čitavog sveta. Njegov cilj jeste njegov početak
prema kome teži, i dostižući ga prestaje da postoji, ali ne propadanjem
supstancije, nego vraćanjem u ideje (rationes) iz kojih je proizišao.« 4 5
Ovaj proces je kosmički i tiče se svakog stvaranja, premda će promenljiva i neoduhovijena materija propasti, naime propašće ona materija
koju Jovan Skot, sledeći sv. Grigorija Niskog, prikazuje kao skup slu­
čajnosti i kao pojavu. 4 6
Osim kosmičkog procesa stvaranja kao celine, imamo i specifičnu
hrišćansku temu ο povratku čoveka Bogu (koju Jovan Skot često une­
koliko »racionališe«). Čoveka palog u greh privodi natrag Bogu inkarnirani Logos, koji je poprimio ljudski lik da bi otkupio sve ljude koji su
u tom obličju. Jovan Skot ističe jedinstvo ljudskog roda kako u Ada­
movom padu tako i u Hristovom uskrsnuću. Hrist vodi čovečanstvo
natrag prema Bogu, premda svi nisu ujedinjeni sa Bogom u istoj meri.
Jer, iako Hrist iskupljuje sve ljude, »neke je vratio u negdašnje stanje
ljudske prirode, a druge je uzdigao iznad ljudske prirode«; pa ipak,
niko drugi osim Njega samoga nije u ljudskom obličju bio supstancijalno ujedinjen sa Bogom. 4 7 Jovan Skot tako zastupa stanovište ο je­
dinstvenom karakteru inkarnacije i odnosa ljudske i božanske prirode
u Hristu. Doduše, kada nabraja stupnjeve povratka ljudske prirode
Bogu, pokazuje se jedno drugo, manje pravoverno stanovište. Ti stup­
njevi su sledeći 4 8 : (1) raspadanje ljudskog tela na četiri elementa čulnog
sveta; (2) uskrsnuće tela; (3) promena tela u duh; (4) povratak sveukupne
ljudske prirode u večne i nepromenljive prvobitne uzroke; i (5) povra­
tak prirode i prvobitnih uzroka u Boga. »Jer Bog će biti sve u svemu, i
ništa neće postojati osim samoga Boga.« Ako sada ovo poslednje sta­
novište izgleda nesaglasno s ortodoksnom teologijom, a posebno sa
Hristovom jedinstvenom prirodom, Jovan Skot ipak nije imao nameru
da zagovara stvarnu panteističku apsorpciju u Boga, budući da on isto
tako tvrdi da to ne znači propadanje pojedinačne supstancije već njeno
uzdizanje. Za ilustraciju te svoje misli on koristi poređenje sa gvožđem
koje je vatrom dovedeno u stanje belog usijanja; iako možemo reći
da se gvožđe preobratilo u vatru, supstancija mu je ostala ista. Isto
tako, kada Jovan Skot kaže da se ljudsko telo menja u duh, ono na šta
se misli jeste glorifikacija ili »spiritualizacija« ljudskog tela, a ne neka
vrsta transsupstancijacije. Konačno, moramo se setiti da Jovan Skot
izričito tvrdi da se njegovo učenje zasniva na učenju sv. Grigorija Nis­
kog i na njegovom komentaru dela Maksima, pa otuda Jovanovo učenje
mora da se razume u duhu te tvrdnje. Da se ne bi pomislilo da je sasvim
zapustio latinske mislioce zbog grčkih, on dodaje svedočanstvo svetog
Ambrozija. Iako će zemlja i nebesa propasti i nestati (interpretirajući
njihovo propadanje kao reditus in causasa, što znači prestanak stvaranja
materijalnog sveta), to ne znači da će individualne ljudske duše u nji­
b
hovim reditus in causas prestati da postoje: njihovo deificatio ne znači
njihovu supstancijalnu apsorpciju u Boga, isto kao što prožimanje vazduha svetlošću ne znači destrukciju ili transsupstancijaciju vazduha.
Jovan Skot je sasvim jasan kada ο tome govori.
Činjenica je i ovde, u slučaju kosmičkog »povratka«, kao i diugde,
da Jovan Skot pokušava da kombinuje učenje iz Svetog pisma i crkve­
nih Otaca sa filozofskom spekulacijom novoplatonske tradicije, ili još
pre da izrazi hrišćanski IVeltanschauung terminima takve spekulacije.
Pošto se hrišćanska mudrost posmatrala kao sveukupnost, nije se jasno
razlikovala objavljena teologija od filozofije. Zato je primena Jovanove
47
44
De. Dir. Nat. 4, 8.
45 Ibid., 5, 3.
46 Ibid., 1, 34.
130
De Div. Nat., 5, 25.
"8 Ibid., 5, 8.
a
Vraćanje uzrocima. — Prim. red.
b
Oboženje. — Prim. red.
9»
131
spekulativne metode ponekad neminovno značila de facto racionali­
zaciju, ma kako pravoverne da su mogle biti njegove namere. Na pri­
mer, iako insistira na činjenici da povratak Bogu ne znači uništenje ili
potpunu apsorpciju individualnog ljudskog bića i ο tome se izjasnio sa­
svim jasno, ipak ga je njegov stav ο tom problemu, kao pitanju prelaznog božanskog proizlaženja, dovelo dotle da kaže 4 9 da pre pada ljud­
ska bića nisu bila polno diferencirana i da će posle uskrsnuća da se vrate
u to stanje (a da bi potkrepio to stanovište on se poziva na sv. Pavla, sv.
Grigorija i Maksima). Čovek bi, da nije pao, bio polno nediferenci­
ran; ljudska priroda je u prvobitnom uzroku bila polno jednolika, što
znači da reditus in causam uključuje povratak na stanje ljudske prirode
kakvo je bilo in causa i oslobođenje od onog stanja koje je usledilo
nakon pada. Međutim, reditus in causam je stupanj kosmičkog proizla­
ženja Prirode, pa bi Jovan Skot morao da tvrdi da se uskrsnuće tela
dešava prirodno, non per gratiama5°; za potporu on se i ovde poziva na
sv. Grigorija Niskog, Maksima i sv. Epifanija (Epiphanios). S druge
strane, izvesno je, bar s teološkog stanovišta, da nešto mora da se pripiše i milosti, pa Jovan Skot slobodnom daru i naklonosti Božijoj, to
jest milosti, pripisuje deificatio koju ne postižu sva ljudska bića. Ovo je
jedan primer njegovog pokušaja da spoji otkrovenje i vlastiti spekula­
tivni sistem; za taj pokušaj on je, naravno, lako mogao naći potporu u
spisima ranijih hrišćanskih pisaca. Na jednoj strani, Jovan Skot, veran
svojim hrišćanskim namerama, mora uskrsnuće, bar u jednom njego­
vom aspektu, da pripiše Božijoj slobodnoj milosti koja deluje preko
Hrista, dok, na drugoj strani, njegovo filozofsko učenje ο povratku svih
stvari Bogu podrazumeva da on mora uskrsnuće makar donekle da
učini prirodnim i nužnim procesom, i to ne samo zato što sama ljudska
priroda mora da se vrati u svoj uzrok već zato što sve stvoreno mora da
se vrati u svoj uzrok i da traje večno, a to delotvorno postiže svako
ljudsko stvorenje koje je, kao ljudsko, mikrokosmos. 5 1
9. Ako ima kosmičkog vraćanja Bogu u ljudskoj prirodi i preko
nje, tako da Bog, kao što kaže sv. Pavle, postaje »sve u svemu«, kako
je moguće opravdati pravoverno teološko učenje ο večnoj kazni za pro­
klete? Sveto pismo uči da će večno biti kažnjeni pali anđeli i ljudska
bića koja su do kraja nepokajna, dok, sa druge strane, razum upućuje
na to da zlo ne može biti bez svrhe, pošto će Bog biti sve u svemu, a zlo
De Div. Nat., 5, 20.
Ne po milosti. — Prim. red.
50 De Div. Nat., 5, 23.
51 Ibid., 5, 25.
•»9
a
132
je dijametralno suprotno Bogu koji je dobrota. 5 2 Kako mogu da se po­
mire ta dva stanovišta a da se ne porekne bilo autoritet bilo razum? Od­
govor 5 3 Jovana Skota je oštrouman i predstavlja dobar primer njegovog
postupka »racionalizacije«. Ništa što je Bog stvorio ne može biti zlo:
prema tome, supstancije ili prirode đavola ili zlih ljudi moraju da budu
dobre. Tu on upućuje na Pseudo-Dionisija. Demoni i zli ljudi, dakle,
nikada neće biti uništeni. Sve što je stvorio Bog vratiće se Bogu i svaka
»priroda« biće sadržana u Bogu, uključujući i ljudsku prirodu, tako da
nije moguće da ljudska priroda treba da podlegne večnoj kazni. Šta je,
onda, sa kaznama koje su opisane u Svetom pismu? Prvenstveno, one
ne mogu da budu telesne ili materijalne, po svom karakteru, a na dru­
gom mestu one mogu pogađati samo ono što Bog nije stvorio i što je,
u tom smislu, izvan »prirode«. Dalje, Bog nije stvorio izopačenu volju
demona ili zlih ljudi, a upravo će ona biti kažnjena. Međutim, ako će
sve stvari da se vrate Bogu i Bog će biti sve u svemu, kako onda kazna
može da bude sadržana u Bogu? Konačno, ako zlo i svaka bezbožnost
mora da nestane, šta ostaje da bude kažnjeno? Kazna mora da se sa­
stoji u božijem večnom predusretanju sklonosti volje da se veže za slike
predmeta koji su bili željeni na zemlji, a koje su se sačuvale u sećanju.
Bog će, dakle, biti sve u svemu, i svako zlo biće uništeno, ali će i grešni
biti večno kažnjeni. Očigledno je, međutim, da sa stanovišta pravoverne
teologije termini »grešan« i »kažnjen« moraju da se stave pod znake na­
voda, jer je Jovan Skot racionalizovao učenje Svetog pisma da bi za­
dovoljio potrebe svog filozofskog sistema. 5 4 Svaka ljudska priroda, svi
ljudi bez izuzetka, uskrsnuće sa duhovnim telima i potpunim posedovanjem potrebnih prirodnih svojstava, iako će samo izabrani uživati
»obogotvorenje« (»deifikaciju«). 55
Zaključak je, prema tome, da je ljudska priroda cilj i ishodište
svih stvari, koje će se vratiti u svoje rationes aeternae i tamo ostati, »prestajući da se nazivaju imenom stvorenih bića«, jer će Bog biti sve u sve­
mu, i svako stvoreno biće potamniće u senci Boga, kao što zvezde po­
56
tamne kada izađe Sunce.
10. Premda Jovanovo delo De Divisione Naturae nije ostavilo onaj
utisak koji je zbog svoje izuzetno sistematične metafizike zasluživalo,
njega su, ipak, koristili mnogobrojni srednjovekovni pisci počev od
Remigija od Oksera (Remigius of Auxerre) pa do Amalriha od Bene
(Amaurv de Bene), uključujući Berengara (Berengarius), Anselma od
52 De Div. Nat., 5, 26—7.
53 Ibid., 5, 27—8.
54 Ibid., 5, 29—36.
55 Ibid., 5, 36.
56 Ibid., 3, 23.
133
Laona (Anselm de Laon), Viljema od Malmsberija (William of
Malmesburv) (koji je uzdizao Jovanov spis iako nije odobravao nje­
govu naklonost prema grčkim piscima), i Honorija (Honorius) iz Otina,
dok je Pseudo-Avicena (Pseudos Avicena) koristio to delo za svoje De
Intelligentii, napisano sredinom ili u drugoj polovini XII veka. Me­
đutim, činjenica da su se na ovaj spis pozivali albigenzi, i da je Amalrih
od Bene (krajem XII veka) tumačio učenje Jovana Skota u panteističkom smislu, sve to navelo je 1225. godine papu Honorija (Honorius) III
da osudi to delo i naredi da se spali; ali ova naredba nije svuda izvr­
šena. Ta osuda De Divisione Naturae i interpretacija koja je dovela do
osude prirodno nameću pitanje ο tome da li je Jovan Skot bio panteista.
Već sam izneo svoje mišljenje da je Jovan Skot bio pravoveran u
svojim namerama; postoji više mesta koja mogu da se navedu kao sa­
žet argument za potporu tog tvrđenja. Pre svega, on se obilno pozivao
na spise i na ideje autora koje je sasvim izvesno smatrao za pravoverne
i čije ideje je smatrao saglasnim sa njegovim vlastitim. Na primer, veoma
često koristi navode iz dela sv. Grigorija Niskog i Pseudo-Dionisija
(za koga je mislio daje sv. Dionisije Areopagita); da ne bi izgledalo da
zapostavlja latinske pisce, citira sv. Avgustina i sv. Ambrozija u prilog
svojih stanovišta. Štaviše, Jovan Skot je smatrao daje njegovo umovanje
zasnovano na samom Svetom pismu. Na primer, teorija ο četvrtom
stupnju Prirode, Deus omnia in omnibus, temelji se na recima sv. Pavla 5 7 :
»A kad mu se sve pokori, onda će se i sam sin pokoriti onome koji mu
sve pokori, da bude Bog sve u svemu«, dok se učenje ο telu koje us­
krsnućem »postaje duh« zasniva na Pavlovom tvrđenju da se telo ra­
sipa u pokvarenosti i uzdiže u nepokvarenosti, i da je uzdignuto telo
»duhovno« telo. Osim toga, Jovan Skot se u svom prikazu stvaranja
oslanja na prvu glavu Jevanđelja po sv. Jovanu, gde se nalazi koncep­
cija Logosa iz kojeg su stvorene sve stvari, dok je deificatio bila opšte
mesto u spisima Otaca.
I pored toga što je Jovan Skot pisao tako kao da je njegov sistem
zasnovan na Svetom pismu i tradiciji, zar nije moguće da je on svesno
racionalizovao tekst Biblije, i da je, prosto rečeno, sam sebi skakao u
usta? Zar ne kaže 5 8 da autoritet proizlazi iz razuma a nikako razum iz
autoriteta? Da je slab svaki autoritet koji nije zasnovan na istinskom
razumu? Da istinski razum ne zahteva nikakvo opravdanje od bilo kak­
vog autoriteta i da autoritet nije ništa drugo do istina koja je otkrivena
snagom razuma i u spisima Otaca predata potomstvu da je koristi? I
8
Ο umovima. — Prim. red.
57 I Kor., 15, 28. (Prevod V. Karadžića. — Prim. prev.)
58 De Div. Nat., 1, 69.
134
zar sve to ne ukazuje na to da on zapravo i nije cenio autoritet? Kada
Jovan Skot ovde govori ο autoritetu, izgleda mi da ne misli na reči
iz Svetog pisma, već na učenje Otaca i interpretaciju Svetog pisma
koju su oni dali. Naravno, iako je tačno da autoritet mora da počiva na
razumu, u smislu da autoritet mora da ima dobra svedočanstva, ipak
tvrdnja Jovana Skota da autoritet nije ništa drugo do istina otkrivena
razumom i predata preko Otaca nije prihvatljiva sa teološkog stano­
višta (hoću reći, u poređenju s ortodoksnim tradicionalnim učenjem).
Očigledno, Jovan Skot podrazumeva da je dato »objašnjenje« odnosno
određena dogma kako ju je razvio i izložio ovaj ili onaj crkveni otac
jednostavno rezultat njegovog napora i da to objašnjenje nije konačno;
on nije mislio da je učenje ο Trojstvu istina koja je prosto otkrivena
razumom, a nije objavljena. On ne smatra da u samu dogmu, onako
kako ju je u Svetom pismu našao i protumačio sv. Avgustin, može op­
ravdano da se sumnja; on misli da je intelektualni razvitak koji je ta
dogma pretrpela kod sv. Avgustina, iako vredan poštovanja, samo delo
razuma i ne može da bude istog nivoa na kome je sama dogma. Njegov
stav je, prema tome, sledeći. Ako sv. Pavle kaže da će Bog biti omnia
in omnibus, onda je to objavljena istina, ali kada dođemo do toga da
odlučimo šta je sv. Pavle mislio ovim iskazom i kako ga tačno treba
shvatiti, razum je poslednja instancija na koju se možemo pozvati. Ja
ovde ne pokušavam da nametnem mišljenje kako je Jovanovo stano­
vište teološki prihvatljivo; moj cilj je više u tome da ukazem na to da,
bez obzira na to da li su njegovi pogledi prihvatljivi, Jovan Skot ne
sumnja u dogmu kao takvu niti polaže pravo da je interpretira, te da se
njegova »racionalizacija« sastoji upravo u tome. On ne govori ironično
kada se poziva na Sveto pismo, jer iskreno veruje da činjenicu otkrovenja moramo racionalno i filozofski interpretirati. To je delimično zbog
toga što on ne razlikuje strogo teologiju od filozofije. Njegov sistem
pretpostavlja »hrišćansku mudrost« (uključujući i one istine koje se
mogu otkriti jedino razumom, na primer Božiju egzistenciju, ali i one
koje su objavljene i koje se ne mogu otkriti samo razumom, na primer
Trojstvo Ličnosti u Bogu) i predstavlja spekulativan pokušaj da se iz­
loži hrišćanska mudrost kao jedna organska i međusobno povezana
celina, bez jasne distinkcije između sfera filozofije i otkrovenja, a takav
pokušaj neizbežno uključuje izvesnu racionalizaciju. Ponavljam, ja ne
pokušavam da branim racionalizaciju Jovana Skota, nego da objasnim
njegovo stanovište, i moja teza jeste ta da je pogrešno interpretirati
njegovu »racionalizaciju« tako kao da je naknadno pridodata na osnovi
već postojeće razlike između filozofije i teologije: njegovo stanovište
nije suštinski različito od stanovišta kasnijih srednjovekovnih teologa
koji su pokušavali da dokažu Trojstvo rationibus necessariis. Da je
Jovan Skot svesno bio »filozof« u užem smislu i ništa više, mi bismo
135
morali da ga nazovemo racionalistom u modernom smislu. Međutim,
on je bio i teolog i filozof ujedno (u jednoj zbrkanoj kombinaciji, ako
neko tako više voli), i njegova racionalizacija je, psihološki, sasvim kom­
patibilna sa verom u otkrovenje. Prema tome, kada on kaže 5 9 da ne
želi da se odupire apostolima ili svedočanstvu summae ac sanctae auctoritatis3-, valja verovati da je sasvim iskren. Doista je njegovo sta­
novište izvrsno pokazano u njegovoj tvrdnji 6 0 da »nije na nama da su­
dimo ο mišljenjima svetih Otaca, već da ih prihvatimo sa pobožnošću
i poštovanjem, iako nas to ne sprečava da biramo (između njihovih
mišljenja) ona koja razumu izgledaju saglasnija sa božanskim recima«.
Jovan Skot, na primer, prihvata učenje ο večnoj kazni zato što je ob­
javljeno, i prihvata ga iskreno. Ali on ne smatra da ga to sprečava u
pokušaju da to učenje objasni na takav način da se ono slaže s ostatkom
njegovog sistema — sistema za koji je smatrao da se temelji na objavi.
Nekome se može učiniti da smo ovde napustili pravi problem; u
stvari, nije tako. Na primer, objava — hrišćanska dogma — jasno uči
da je Bog stvorio svet iz ničega i da stvorena bića nisu Bog. Međutim,
opšti sistem Jovana Skota zahteva da stvorena bića treba da se vrate
Bogu i da Bog treba da bude sve u svemu. Smatrajući da su obadve is­
tine zasnovane na božanskom učenju, Jovan Skot je morao racionalno
da ih pomiri na taj način da, sjedne strane, reditus in Deurri0 ne dovede
do zaključka kome on na prvi pogled vodi, naime do panteističke ap­
sorpcije, i, sa druge strane, da predočavanje distinkcije između Boga i
stvorenih bića ne dovede u kontradikciju sa Pavlovim tvrđenjem da će
Bog biti sve u svemu. Taj proces usklađivanja mogao je da ima za posledicu ono što bi teolozi tomisti nazvali »racionalizacija«, ali njegove
cautelae (na primer, da bića koja se vraćaju Bogu »postaju« Bog, ne
ita ut non sint° nego »ut melius sint«d) nisu piščev pokušaj da ironično
podmiti teologe, već iskren izraz njegove želje da očuva hrišćansko
učenje ili ono što je on, ispravno ili pogrešno, smatrao hrišćanskim
učenjem.
Već je ukazivano na to da je postojala napetost između hrišćanskih i novoplatonskih crta u učenju Jovana Skota, ali je vredi ponovo
naglasiti, jer iz nje takođe proizlazi problem njegovog »racionalizma«.
U skladu sa novoplatonskom tradicijom nasleđenom preko Pseudo-Dionisija, Jovan Skot je tvrdio 6 1 da je Bog po sebi, Natura quae creat
De Div. Nat., 1, 7.
Najvišeg i svetog autoriteta. — Prim. red.
«ο De Div. Nat., 2, 16.
b
Vraćanje Bogu. — Prim. red.
0
Tako da nisu. — Prim. red.
d
Tako da je bolje da jesu. — Prim. red.
6 1 De Div. Nat., 3, 23.
59
et non creatur, nedokučiv sam sebi, bez znanja ο sebi samom, budući
da je beskonačan i nadsuštastven, i da postaje jasan sam sebi tek u teofanijama. To je, naravno, odjek novoplatonskog učenja ο Jednom, ο
poslednjem Božanstvu koje je iznad poimanja, iznad samosvesti, jer
misao i samosvest uključuju dualitet subjekta i objekta. Svakako, tvrd­
nja da Bog nije shvatljiv nekom stvorenom duhu predstavlja jedno od
hrišćanskih načela, ali da Bog nije shvatljiv sam sebi nije učenje hrišćanstva. Jovan Skot, dakle, mora na neki način da uskladi ta dva stava
ako želi da ih oba zadrži, i on pokušava to da postigne čineći prvom
»teofanijom« pojavljivanje Logosa koji sadrži prvobitne uzroke, tako
da u njemu i preko njega Bog postaje (iako ne u vremenu) samosvestan, onaj koji se pojavljuje pred sobom. Logos tako odgovara novo­
platonskom Nousu, pa racionalizacija nastaje iz želje da se sačuva i
jedno i drugo, i hrišćansko učenje i načela koja Jovan smatra za istinsku
filozofiju. Želja da se sačuva hrišćansko učenje je dovoljno iskrena, ali
napetost između dva elementa je neizbežna. Ako se izoluju neke Jovanove tvrdnje, moralo bi se reći da je on bio ili panteista ili teista. Na
primer, tvrdnja da razliku između drugog i trećeg stupnja Prirode treba
pripisati isključivo formama ljudskog rasuđivanja 6 2 po sebi je očigledno
panteistička, dok je tvrdnja da je supstancijama razlika između Boga i
stvorenih bića uvek sačuvana očigledno teistička. Nekome se može
činiti potrebnim da se bezuslovno opredelimo za jednu ili drugu tvrdnju.
Upravo takvo stanovište dalo je povoda za ideju da je Jovan Skot bio
svestan svog panteizma; da je davao verbalne koncesije ortodoksiji,
čime je zapravo izbegavao da se izjasni. Pa ipak, valjalo bi da shvatimo
da je Jovan Skot bio iskren hrišćanin, koji je, uprkos tome, pokušao da
uskladi hrišćansko učenje sa pretežno novoplatonskom filozofijom ili
možda čak samo da izrazi hrišćansku mudrost u onom duhovnom okviru
koji mu je bio najbliži, a slučajno se desilo da je taj bio novoplatonski. Osim toga, uprkos spomenute napetosti i tendencije da se racionalizuju hrišćanske dogme, moramo biti kadri da uvidimo da je Jovan
pronašao zadovoljavajuće pomirenje. To, naravno, ne menja činjenicu
da nije malo onih tvrdnji koje, kada se uzmu same za sebe, afirmišu
panteističko učenje, i da neke druge tvrdnje nisu pomirljive sa orto­
doksnim teološkim učenjem, recimo, kada je reč ο problemima kao što
je večna kazna. Upravo zbog takvih tvrdnji delo De Divisione Naturae
je bilo osuđeno od crkvenih vlasti. Međutim, bilo ortodoksno ili ne,
delo svedoči ο moćnom i pronicljivom duhu — duhu spekulativnog
filozofa koji znatno nadmašuje sve druge mislioce svog vremena.
a
136
62
De Div. Nat., 2, 2.
TREĆI DEO
DESETI, JEDANAESTI
I DVANAESTI VEK
ČETRNAESTO POGLAVLJE
PROBLEM UNIVERZALIJA
Situacija nakon smrti Karla Velikog. Poreklo rasprave u tekstovima
Porfirija i Boetija. Značaj problema. Ekstremni realizam.
Roscelinov
»nominalizam«. Stav sv. Petra Damijanija prema dijalektici.
Viljem
od Šampoa. Abelar. Žilber de la Pore i Jovan Solzberijski. Hugo od
Sen-Viktora. Sv. Toma Akvinski.
1. Neko bi mogao očekivati da je oživljavanje književnosti i uče­
nosti pod Karlom Velikim dovelo do postupnog i progresivnog raz­
vitka filozofije i da su mislioci bili kadri da prošire vidike (podrazumevajući zadržavanje onog što je postignuto), te da nastave na višem teo­
rijskom nivou, pogotovu što je zapadna Evropa već imala jedan primer
filozofskog umovanja na koji je mogla da se ugleda — Jovana Skota
Eriugenu. To, međutim, nije bio slučaj, jer su istorijski faktori izvan
sfere filozofije bacili carstvo Karla Velikog u novo mračno doba, mrač­
no doba X veka, pa su, tako, izneverena očekivanja koje je pružila ka­
rolinška renesansa.
Napredak kulture je, donekle, zavisio od održavanja centralizacije
koja je bila vidna u vreme vladavine Karla Velikog. Posle njegove smrti
Carstvo se raspalo; njegovu podelu između Karlovih potomaka pratio
je porast feudalizma, to jest decentralizacija. Kako je plemiće bilo mo­
guće nagraditi jedino darovanjem zemlje, oni su, sticanjem zemlje,
postajali sve više i više nezavisni od monarha, a njihovi interesi su se
razilazili i sukobljavali. Viši sveštenici su postali feudalci, manastiri
su bili degradirani (na primer, raširenom praksom da se imenuju laički
opati), biskupije su bile sredstva za odavanje priznanja ili za nagrađi­
vanje kraljevih slugu. Papinstvo, koje je moglo da obuzda ili popravi
pogoršane uslove u Francuskoj, bilo je i samo na veoma niskom stupnju
duhovnog i moralnog uticaja, i, pošto su prosveta i učenost bili uglav­
nom u rukama kaluđera i sveštenika, neizbežna posledica raspada Car­
stva Karla Velikog bila je i propast školske i vaspitne aktivnosti. Nova
reforma nije počela sve do osnivanja Klinija 910. godine, ali i uticaj te
reforme se, naravno, osetio tek postepeno. Sv. Dansten (Dunstan), koji
141
je bio u klinijskom manastiru u Ženevi, upoznao je Englesku sa idea­
lima Klinija.
Pored unutrašnjih činilaca koji su sprečili uspeh karolinške rene­
sanse (politička dezintegracija, koja je uslovila u X veku^prenos carske
krune iz Francuske u Nemačku, dovela je do propasti manastirskog
života i degradacije papinstva), delovali su i takvi spoljašnji činioci
kao što su upadi VikingaJI IX i X veku, koji su razorili središte bogat­
stva i kulture i zaustavili napredak civilizacije, a zatim i napadi Sara­
cena i Mongola. Unutrašnje rasulo, povezano sa spoljašnjom opas­
nošću i napadima, učinili su da nije bio moguć napredak kulture. Jedino
što je bilo moguće bilo je sačuvati postignuto. Progres u školstvu i filo­
zofiji opet je pomeren za budućnost. Postojeći interes za filozofiju kretao
se uglavnom oko dijalektičkih problema, posebno oko problema univerzalija, a u raspravu se pošlo od određenih tekstova Porfirija i Boetija.
^2. U svom komentaru Porfirijeve Isagoge1 Boetije navodi Porfirijevu primedbu da je neodlučan u tome da li su rodovi i vrste posto­
jeći entiteti ili se sastoje jedino iz pojmova, s obrazloženjem da tako
uzvišene stvari ne mogu da se razmatraju u jednom uvodu; ako rodovi
i vrste postoje, da li su materijalni ili nematerijalni i, dalje, da li su od­
vojeni od čulnih predmeta ili nisu. Sam Boetije, međutim, ide dalje u
razmatranju problema: prvo, ukazuje na teškoću pitanja i potrebu da
se ono ipak razmatra, a zatim pokazuje da postoje dva načina kojima
može da se formira neka ideja, i to tako da se njen sadržaj ne nalazi u
vanmentalnim predmetima na isti onaj način na koji egzistira u samoj
ideji. Na primer, može da se proizvoljno zamisli biće koje je kombina­
cija čoveka i konja, odnosno možemo imati predstavu kentaura u kojoj
su spojeni predmeti za koje priroda ne dopušta da se tako spoje; takve
proizvoljne predstave su »lažne«. Sa druge strane, ako formiramo pred­
stavu linije, tj. čiste linije kao što je zamišlja geometričar, onda, iako je
tačno da nikakva čista linija po sebi ne egzistira u vanmentalnoj real­
nosti, predstava nije »lažna«, jer tela uključuju linije i sve što smo uči­
nili jeste da smo izdvojili liniju i posmatrali je apstraktno. Sastavljanje
(kao što je spoj konja i čoveka da bi se stvorila predstava kentaura) pro­
izvodi lažne predstave, dok apstrahovanje proizvodi predstave koje su
istinite, pa makar tako zamišljene stvari ne postojale izvanmentalno —
kao nešto izdvojeno ili kao apstrakcija.
Pojmovi roda i vrste jesu pojmovi poslednjeg tipa, tj. formirani su
apstrakcijom. Predstava ljudskog roda je apstrahovana iz individualnih
i P.L., 64,
— Prim. red.]
142
col.
82—6. [Commentaria in Porphyrium
(Komentari na Porfirija).
ljudi, i ta predstava, posmatrana u duhu, jeste pojam vrste, dok se po­
jam roda formira razmatranjem i poređenjem različitih vrsta. Prema
tome, »rodovi i vrste su u individuama, ali, kao pomišljeni, oni su univerzalije«. Oni »postoje u čulnim stvarima, ali se poimaju bez tela«. Iz­
vanmentalno postoji samo jedan predmet i za rod i za vrstu, tj. indivi­
dua, ali to ne smeta da se posmatraju odvojeno, kao što nas ni činjenica
da se radi ο istoj liniji koja je konveksna i konkavna ne sprečava da
imamo različite pojmove ο konveksnom i konkavnom i da ih definišemo različito.
Boetije je, tako, dao materijal za aristotelsko rešenje problema;
mada kaže da je smatrao da nije prikladno odlučivati između Aristotela
i Platona, on sledi mišljenje Aristotela pošto se njegova knjiga bavi
Kategorijama, spisom čiji je autor Aristotel. Iako je Boetije nudio re­
šenje problema univerzalija unutar umerenog realizma, i premda su
upravo njegovi navodi iz Porfirija i komentari koje je dao ο tim navo­
dima započeli raspravu ο problemu univerzalija u ranom srednjem veku,
prvo rešenje koje je dao srednji vek nije bilo u duhu onog koje je po­
nudio Boetije već jedan prilično simpliciste oblik ekstremnog realizma.
3. Neko ko nije sklon razmišljanju mogao bi da pretpostavi da su
rani srednjovekovni mislioci koji su se bavili ovim problemom samo
raspravljali ο nekorisnim temama ili se podavali nepotrebnom dija­
lektičkom žongliranju; ali i malo razmišljanja dovoljno je da pokaže
značaj problema, barem što se tiče njegovih implikacija.
Iako ono što vidimo i dodirujemo jesu pojedinačne stvari, kada
mislimo ο njima mi ne možemo a da ne upotrebljavamo opšte pojmove
i reči, na primer: »Ovaj poseban predmet koji vidim jeste drvo, tačnije,
to je brest.« Takav sud tvrdi da je pojedinačan predmet stvar određene
vrste, da pripada rodu drvo i vrsti brest. Očigledno je da može postojati
mnogo drugih predmeta pored onih stvarno opaženih na koje se mogu
primeniti isti termini koji pokrivaju iste pojmove. Drugim recima, pred­
meti izvan duha su pojedinačni, dok su pojmovi opšti, univerzalni po
svom karakteru, u smislu da se primenjuju bez razlike na mnoštvo in­
dividualnih stvari. Ali, ako su izvanmentalni predmeti pojedinačni a
ljudski pojmovi univerzalni, očigledno nije bez značaja naći odnos koji
postoji među njima. Ako to što su postojeći predmeti pojedinačni a
pojmovi opšti znači da univerzalni pojmovi nisu zasnovani u izvanmentalnoj stvarnosti, ako univerzalnost pojmova znači da su oni puke ideje,
onda je postavljen jaz između misli i predmeta, i tada je naše znanje,
utoliko što je izraženo univerzalnim pojmovima i sudovima, u krajnjoj
instanciji samo nesigurne vrednosti. Naučnik izražava svoja saznanja
apstraktnim i univerzalnim terminima (na primer, on ne donosi sud ο
posebnom elektronu, nego ο elektronima uopšte), i ako ti termini nisu
143
zasnovani u vanmentalnoj stvarnosti, njegova nauka je proizvoljna
konstrukcija koja nema nikakav odnos prema stvarnosti. Doista, pošto
su ljudski sudovi univerzalnog karaktera ili uključuju univerzalne poj­
move (kao stoje to, na primer, u tvrdnji daje ova određena ruža crve­
na), problem se tiče ljudskog znanja uopšte, pa ukoliko se na pitanje ο
postojanju vanmentalne zasnovanosti univerzalnih pojmova odgovori
negativno, za posledicu imamo skepticizam.
Problem se može postaviti na razne načine, i, gledajući istorijski, on
je doista bio različito postavljen u različita vremena. Na primer, on može
da se postavi ovako: »Šta u spoljašnjem svetu korespondira univerzal­
nim pojmovima u duhu?« To bi moglo da se nazove ontološkim pri­
stupom, i upravo unutar tog pristupa u ranom srednjem veku se ras­
pravljalo ο ovom pitanju. Ili možemo se pitati kako su stvoreni naši
univerzalni pojmovi. To je psihološki pristup i naglasak je različit od
onog u prvom pristupu, iako su obadva veoma usko povezana i teško
može da se raspravlja ο ontološkom pristupu a da se, istovremeno, ne
odgovori i na psihološko pitanje. Sa druge strane, ako se pretpostavi
konceptualističko rešenje, naime da su univerzalni pojmovi prosto poj­
movne konstrukcije, može se pitati kako je onda uopšte moguće naučno
znanje koje se koristi u praktične svrhe. Ali, ma kako da se problem
postavi i bilo koji oblik da uzme, on je od fundamentalnog značaja. On
je možda jedan od činilaca koji su doprineli utisku da su mislioci
srednjeg veka raspravljali ο relativno nevažnom pitanju, i da su, prak­
tično, ograničili svoju pažnju na rodove i vrste u kategoriji supstancije.
Ali to ne znači da je problem beznačajan, čak i u ovako ograničenom
obliku; ako je postavljen s obzirom na druge kategorije, postaje jasnije
da se njegove implikacije tiču većeg dela ljudskog znanja. Tada počinje
da biva očigledno da je to u krajnjoj instanciji epistemološki problem ο
odnosu misli i stvarnosti.
4. Prvo rešenje problema koje su dali srednjovekovni filozofi jeste
ono koje je poznato kao »ekstremni realizam«. Da je hronološki to bilo
prvo rešenje potvrđuje činjenica da su protivnici tog stanovišta neko
vreme bili poznati kao moderni, dok ga, na primer, Abelar ubraja među
ona koja predstavljaju antigua doctrina*. Prema tom stanovištu, naši
pojmovi roda i vrste odgovaraju stvarnosti koja postoji izvanmentalno
u predmetima, odnosno odgovaraju supsistentnoj stvarnosti u kojoj
učestvuju pojedinačne stvari. Tako pojam čoveka ili čovečanstva odra­
žava stvarnost — čovečanstvo ili suštinu ljudske prirode, koja postoji
izvanmentalno na isti način na koji je i zamišljena, to jest kao jedinst­
vena supstancija u kojoj učestvuju svi ljudi. Za Platona pojam čoveka
a
144
Staro učenje. — Prim. red.
odražava ideal ljudske prirode koji postoji odvojeno od pojedinačnog
čoveka i »izvan« njega — ideal koji pojedinačan čovek otelovljuje ili
»imitira« u većem ili manjem stepenu. Srednjovekovni realisti, međutim,
verovali su da pojmovi odražavaju jedinstvenu suštinu koja postoji
izvanmentalno, u kojoj ljudi učestvuju ili su njene slučajne modifika­
cije. Takvo shvatanje je, naravno, krajnje naivno, i ukazuje na potpuno
nerazumevanje Boetijeve rasprave ο tom pitanju, jer pretpostavlja da
ako predmet koji je odražen u pojmu ne postoji van duha na potpuno
isti način na koji postoji u duhu, onda je taj pojam čisto subjektivan.
Drugim recima, ovo stanovište pretpostavlja da jedini način da se spase
objektivnost našeg znanja jeste taj da tvrdimo naivnu i tačnu korespon­
denciju između pojmova i stvari.
Realizam je impliciran već u učenju Fredegizija (Fredegisius),
koji je nasledio Alkuina kao opat u opatiji Sen-Martin u Turu, koji je
tvrdio da svako ime ili termin pretpostavlja odgovarajuću pozitivnu
stvarnost (na primer, Mrak ili Ništa). Realizam je impliciran i u učenju
Jovana Skota Eriugene. Isto učenje nalazimo i kod Remigija od Oksera
(841—908), koji je smatrao da je vrsta partitio substantialis* roda, te da
je vrsta čovek supstancijalno mnoštvo individua. (Homo est multorum
hominum substantialis unitas^J. Takvo tvrđenje, ako se razume u smislu
da mnoštvo pojedinačnih ljudi ima zajedničku supstanciju koja je nu­
merički jedna, ima za prirodnu posledicu zaključak da se pojedinačni
ljudi razlikuju samo akcidentalno jedan od drugoga. Tako Odo od Turnea (Odo de Tournai, umro 1113), koji je pripadao školi pri katedrali u
Turneu [a takođe se zove Odo od Kambrea (Odo de Cambrai) zato što
je postao biskup u Kambreu], nije oklevao da izvede ovaj zaključak,
tvrdeći da prilikom nastajanja deteta Bog ne proizvodi novu supstan­
ciju već novo svojstvo na postojećoj supstanciji. Logički, iz ovog ek­
stremnog realizma proizlazi čist monizam. Na primer, mi imamo poj­
move supstancije i bića, a, prema načelu ekstremnog realizma, sledilo bi
da su svi predmeti na koje primenjujemo termin supstancija modifi­
kacije jedne jedine supstancije i, još šire, da su sva bića modifikacije
jednog jedinog Bića. Verovatno je ovakvo stanovište prevladavalo kod
Jovana Skota Eriugene, ukoliko njega uopšte možemo s pravom nazvati
monistom.
Kao što su pokazali profesor Žilson i drugi, oni koji su u ranom
srednjem veku zastupali ekstremni realizam filozofirali su kao logičari,
u tom smislu da su pretpostavljali da su logički i stvarnosni red potpuno
paralelni. Oni su smatrali da, zato što je značenje reči »čovek« u iska» Supstancijalna deoba. — Prim. red.
h
Čovek je supstancijalno jedinstvo mnogih ljudi. — Prim. red.
10 I s t o r i j a filozofije II
145
zima »Platon je čovek« i »Aristotel je čovek« isto, postoji u stvarnosnom redu i supstancijalno jedinstvo između Platona i Aristotela. Ipak,
mislim da bi bilo pogrešno pretpostaviti da su ekstremni realisti vodili
računa jedino ο logičkim razlozima: oni su bili i pod uticajem teoloških
razloga. Ovo je očigledno u slučaju Odoa od Turnea, koji je koristio
tako shvaćen realizam da bi objasnio prenos prvobitnog greha. Ako neko
pod prvobitnim grehom razumeva pozitivno kvarenje ljudske duše,
onda mora da se suoči sa sledećom očiglednom dilemom: ili mora da
kaže da Bog stvara iz ničega novu ljudsku supstanciju svaki put kada
nastaje dete, a posledica toga je da je Bog odgovoran za kvarenje, ili
mora da porekne da Bog stvara pojedinačnu dušu. Ono što je zastupao
Odo od Turnea jeste jedan oblik tradukcionizma, to jest, da se ljudska
priroda ili Adamova supstancija, pokvarena prvobitnim grehom,
prenosi sa generacije na generaciju i da je ono što je Bog stvorio
samo novo svojstvo jedne već postojeće supstancije.
Nije uvek lako odrediti precizno značenje koje treba pripisati
recima ranih srednjovekovnih mislilaca, kao što ne možemo uvek, sa
izvesnošću, reći da li je neki pisac potpuno priznavao sve implikacije
svojih reči ili je, pak, naglašavao jednu stranu u raspravi, argumentišući
ađ hominem, bez svesne želje da se shvati doslovno njegova tvrdnja. Ta­
ko, kada Roscelin (Roscelin), kaže da tri Ličnosti u Svetom Trojstvu mogu
da se označe kao tri Boga (ako je takva upotreba reči dopuštena) na os­
novu toga što je svako pojedinačno biće pojedinačno, sv. Anselm (1033—
1109) se pita kako on, koji ne razume da je moguće da mnoštvo ljudi
jeste specifično jedan čovek, uopšte može da razume kako su zasebne
Ličnosti, od kojih je svaka potpun Bog, zapravo jedan Bog. 2 Na osnovu
ovog iskaza, sv. Anselm je nazvan ultra-ili ekstremnim realistom;
i zaista, prirodna interpretacija ovog iskaza, u duhu dogme koju uklju­
čuje, jeste sledeća: upravo kao što postoji samo jedna Supstancija ili
Priroda božanstva, tako postoji samo jedna supstancija ili priroda (tj.
numerički jedna) u svim ljudima. Pa ipak, možda je sv. Anselm argumentisao ad hominem i možda je namera njegovog pitanja bila: da li
čovek koji ne razume vrstovno (specifično) jedinstvo ljudi (pretpo­
stavljajući, s pravom ili ne, daje Roscelin poricao svaku realnost univerzalijama) može da shvati znatno veće jedinstvo božanskih Ličnosti u
jednoj Prirodi, Prirodi koja je i numerički jedna. Sv. Anselm je možda i
bio ekstremni realista, ali ta druga interpretacija njegovog pitanja je
potkrepljena i činjenicom da je on očigledno mislio da Roscelin tvrdi da
2 De fide Trin., 2. [De fide Trinitatis et de incarnatione Verbi (Ο veri u Trojstvo
i ο otelotvorenju Reči), P. L., 158. — Prim. red.]
146
univerzalni pojmovi nemaju nikakve realnosti već da su samo flatus
vocisa, te činjenicom da on u Dialogus de Grammatico1 razlikuje primarne
od sekundarnih supstancija, spominjući Aristotela po imenu.
5. Ako je načelo koje su podrazumevali ekstremni realisti bilo
potpuna korespondencija između misli i izvanmentalne stvarnosti, na­
čelo protivnika ekstremnog realizma bilo je da postoje samo pojedinač­
ne stvari. Tako, Erik od Oksera (Eric of Auxerre, 841—876) primećuje
da ako neko pokušava da tvrdi da belo ili crno postoje apsolutno i bez
neke supstancije na koju bi prianjali, on ne bi bio kadar da ukaže na
bilo koju odgovarajuću stvarnost nego bi morao da uputi na belog čo­
veka ili crnog konja. Opšta imena nemaju opšte ili univerzalne predmete
koji im odgovaraju, njihovi jedini predmeti jesu pojedinačne stvari.
Kako, onda, nastaju univerzalni pojmovi, šta je njihova funkcija i koji
je njihov odnos prema stvarnosti? Ni razum ni sećanje ne mogu da obu­
hvate sve pojedinačne stvari, pa tako duh sakuplja zajedno (coarctat)
mnoštvo jedinki i oblikuje pojam vrste, na primer čoveka, konja, lava.
Ali i samih vrsta životinja ili biljaka je i suviše mnogo da bi ih duh obu­
hvatio odjednom, pa on sakuplja vrste zajedno i formira rod. Postoji,
međutim, mnogo rodova, pa duh pravi sledeći korak u procesu coarctatio: formira još širi i još opsežniji pojam — pojam usta (ουσία). Tako,
na prvi pogled, izgleda nominalističko shvatanje, koje podseća na stenografski prikaz teorije Dž. S. Mila (J. S. Mili). Ali, zbog nedostatka
podrobnijih dokaza, bilo bi prebrzo zaključiti da je to stvarno bilo
Erikovo stanovište. Verovatno je hteo da naglasi da samo jedinke eg­
zistiraju, to jest, da porekne ekstremni realizam, i u isto vreme da skrene
pažnju na psihološko objašnjenje naših univerzalnih pojmova. Nemamo
dovoljno dokaza da opravdamo tvrđenje da je Erik poricao svaku re­
alnu osnovu univerzalnih pojmova.
Slična teškoća u interpretaciji postoji i kada je reč ο učenju Roscelina(l050—1120), koji je, nakon studija u Soasonu i Remsu, predavao
u Kompjenju, njegovom rodnom mestu, zatim u Lošu, Bezansonu i
Turu. Njegovi spisi su izgubljeni, izuzev jednog pisma Abelaru; zato
moramo da se oslonimo na svedočanstva drugih pisaca kao što su sv.
Anselm, Abelar i Jovan Solzberijski (Johannes Saresberiensis). Ti pisci
ne sumnjaju da je Roscelin uistinu bio protivnik ekstremnog realizma
i da je tvrdio da samo jedinke egzistiraju, ali njegovo pozitivno učenje
nije sasvim jasno. Prema sv. Anselmu 4 , Roscelin je smatrao da je uni­
verzalija samo puka reč (flatus vocis) i shodno tome sv. Anselm ga je
• Prazan glas. — Prim. red.
3 Dialogus de grammatico, 10. (Dijalog ο gramatičaru, P.L., 158. — Prim. red.)
•» De fide Trin., 2; P.L. 158, 265 A.
III«
147
ubrojao u one svoje savremenike koje je smatrao za jeretike u dijalek­
tici. Anselm, dalje, primećuje da ti ljudi misle da boja nije ništa drugo
nego telo i da čovekova mudrost nije ništa drugo do duša, pa nalazi da
je glavna mana »dijalektičkih jeretika« ta daje njihov um tako vezan sa
njihovom uobraziljom da ne mogu da se oslobode od slika i da zamisle
apstraktne i čisto inteligibilne predmete. 5 Da je Roscelin rekao da su
univerzalni pojmovi reči — opšte reči, to je nešto što ne možemo do­
vesti u sumnju, budući daje svedočanstvo sv. Anselma sasvim jasno; ali
teško je odrediti šta je on tačno razumevao pod tim. Ako sv. Anselma
interpretiramo više ili manje kao aristotelovca a ne kao ekstremnog
realistu, onda bismo morali zaključiti da je on shvatio Roscelinovo
učenje tako da ono uključuje poricanje bilo kakve objektivnosti uni­
verzalnih pojmova. Ali ako interpretiramo Anselma kao ekstremnog
realistu, možemo pretpostaviti da je Roscelin samo poricao tu vrstu
realizma na jedan veoma emfatičan način. Ne može se, naravno, poreći
da doslovno uzeta tvrdnja ο tome da je univerzalan pojam samo flatus
vocis predstavlja poricanje ne samo ekstremnog i umerenog realizma
nego čak i konceptualizma i prisustva univerzalnih pojmova u duhu. Ali
mi nemamo dovoljno podataka da bismo mogli reći šta je Roscelin
mislio ο pojmovima kao takvim, ako se uopšte bavio ovim pitanjem:
možda je on, u svojoj odlučnosti da negira ekstremni realizam ili for­
malno postojanje univerzalija, naprosto suprotstavio postojećoj univerzaliji universale in vocea, možda je pod tim razumevao da samo je­
dinke egzistiraju a da univerzalije kao takve ne egzistiraju izvanmen­
talno i da pri tom uopšte nije imao nameru da kaže bilo šta ο universale
in mente0, koje je mogao uzeti kao nešto što se podrazumeva samo po
sebi, ili, pak, ο njima nikad nije ni mislio. Tako, iz nekih Abelarovih
primedbi u pismu ο Roscelinu upućenom biskupu Pariza 6 i iz njegovog
dela De divisione et definitionec, jasno je da, prema Roscelinu, deo nije
ništa drugo do puka reč; kada kažemo da se celina supstancije sastoji iz
delova, onda ideja da se celina sastoji iz delova jeste »puka reč«, pošto
objektivnu stvarnost čini mnoštvo individualnih stvari ili supstancija.
Ali iz toga bi bilo prenagljeno zaključiti da bi Roscelin, kada bi sam
mogao da definiše svoje stanovište, bio spreman da tvrdi da mi nemamo
nikakvu ideju ο celini koja se sastoji od delova. Zar on nije mogao da
misli jednostavno da je naša ideja ο celini koja se sastoji iz delova čisto
subjektivna, a da je jedina objektivna realnost mnoštvo individualnih
5 De fide Trin., 2; P.L., 158, 265 B.
" Univerzalno u reči. — Prim. red.
b
Univerzalno u duhu. — Prim. red.
6 P.L., 178, 358 B.
0
Ο podeli i definiciji. — Prim. red.
148
supstancija? (Izgleda da je na sličan način poricao i logičko jedinstvo
silogizma, rastvarajući ga u posebne propozicije.) Prema Abelaru, Ros­
celinovo tvrđenje da su ideje celine i dela puke reči odgovara njegovoj
tvrdnji da su vrste samo reči; pa ako je gornja interpretacija održiva u
pogledu odnosa celina-deo, mi je možemo primeniti i na njegovo učenje
ο rodovima i vrstama i reći da je njihova identifikacija sa recima više
potvrda njihove subjektivnosti nego što je poricanje da postoje takve
stvari kao što su opšte ideje.
Niko, naravno, nije opsednut time da interpretira Roscelina. On je
doista mogao da bude nominalista u jednom naivnom i apsolutnom
smislu, i ja začelo nisam spreman da kažem da on to nije bio. Jovan
Solzberijski ga je, izgleda, shvatio baš u tom smislu, jer kaže da su »neki
mislili da same reči jesu rodovi i vrste, iako je to stanovište odavno po­
bijeno i iščezlo zajedno sa njegovim autorom« 7 , ta primedba mora da se
odnosi na Roscelina, jer isti autor kaže u svom delu Metalogicus* da je
stanovište koje izjednačava vrste i rodove sa recima praktično iščezlo
sa Roscelinom. I pored toga što je Roscelin mogao da bude čist nomi­
nalista, i premda fragmentarna svedočanstva ο njegovom učenju, ako se
uzmu doslovno, začelo potkrepljuju tu interpretaciju, ipak izgleda da
je nemoguće definitivno utvrditi da se on uopšte bavio pitanjem posto­
janja ideja rodova i vrsta a još manje da je tako nešto poricao, čak i ako
njegove reči to impliciraju. Sve što možemo, s izvesnošću, da kažemo
jeste to da je Roscelin, bio on nominalista ili konceptualista, zasigurno
bio protivnik realizma.
6. Ranije smo primetili da je Roscelin sugerisao jedan oblik »triteizma« koji je izazvao neprijateljstvo sv. Anselma, i koji je doveo dotle
daje Roscelin osuđen a njegova teorija opozvana na Koncilu u Soasonu,
1092. godine. U stvari, najezda dijalektičara u teologiji izazvala je ne­
prijateljstvo ljudi kakav je bio sv. Petar Damijani (Petrus Damiani).
Peripatetički dijalektičari ili sofisti, laici koji su došli iz Italije i putovali
od jednog školskog centra do drugog, ljudi poput Anselma PeripatetiČara (Anselmus Peripateticus) iz Parme koji je pokušao da izvrgne
ruglu načelo kontradikcije, bacili su na dijalektiku veoma bedno svetio
svojim verbalnim obmanama i sofisterijom. Ali u onoj meri u kojoj su
se ograničili na verbalne dispute, oni verovatno nisu bili ništa više nego
jedna razdražljiva i neprijatna epizoda: oni su, primenjujući svoju dija­
lektiku na teologiju i padajući u jeres, izazivali neprijateljstvo teologa.
Tako Berengar iz Tura (1000—1088), koji tvrdi da akcidencije ne mogu
da egzistiraju bez supstancije koja bi ih nosila, poriče učenje ο transsup7
Polycraticus, 12; P.L., 199, 665 A (Polikrat. — Prim. red.)
s 2, 17; P.L., 199, 874 C. [Metalogicus (Metalogičar.) — Prim. red.]
149
stancijaciji. Berengar je bio kaluđer a ne Peripateticus, ali njegov smisao
za nepoštovanje autoriteta je, izgleda, bio karakterističan za grupu dijalektičara XI veka, pa je uglavnom zbog ovakvih stavova sv. Damijani
dijalektiku proglasio suvišnom, dok je Otloh od Sen-Emerana (Otloh
de Sent-Emmeram, 1010—1070) rekao da su neki dijalektičari više verovali Boetiju nego Svetom pismu.
Sv. Petar Damijani (1007—1072) imao je malo razumevanja za slo­
bodne veštine (one su nekorisne, rekao je on) ili za dijalektiku, pošto se
one ne bave Bogom ili spasenjem duše; pa ipak, kao teolog i pisac, i on
je upotrebljavao dijalektiku. Međutim, bio je ubeđen u to da je dija­
lektika veoma inferiorno zanimanje i da je njena upotreba u teologiji
sasvim dopunska i podređena, ne samo zato što su dogme objavljene
istine nego zato što i krajnja načela razuma mogu da iznevere kada se
primene na teologiju. Na primer, Bog, prema sv. Petru Damijaniju, nije
samo arbitar moralnih vrednosti i moralnog zakona [on bi, svakako,
imao razumevanja za Kjerkegorove (Kierkegaard) refleksije ο Avramu
(Abraham)], već može učiniti i da bude »uništen« neki istorijski događaj,
da bude tako da se nije desio; i ako to izgleda daje u suprotnosti sa na­
čelom kontradikcije, onda utoliko gore po ovo načelo: to samo poka­
zuje inf2riornost logike u poređenju sa teologijom. Ukratko, mesto
dijalektike jeste mesto sluškinje — velut ancilla dominae.9
Ideju »sluškinje« je zastupao i Gerhard od Čanada (Gerhard Chanadiensis, umro 1046), Venecijanac koji je postao biskup u Čanadu u
Mađarskoj. Gerhard je isticao superiornost apostolske mudrosti ηεά
mudrošću Aristotela i Platona, i izjavio je da dijalektika treba da bude
ancilla theologiae. Često se pretpostavlja da je to, u stvari, tomističko
gledište ο nadležnosti filozofije, ali kada se uzme u obzir Tomino raz­
graničenje odeljenih područja teologije i filozofije, ideja sluškinje se ne
uklapa u njegovo vlastito učenje ο prirodi filozofije. To je bila (kao što
primećuje M. de Vulf) ideja jedne »ograničene grupe teologa«, koji nisu
imali smisla za novatorsku nauku. Međutim, ni oni sami nisu mogli da
izbegnu upotrebu dijalektike. Prema tome, kada nadbiskup Lanfrank
[(Lanfranc), koji je rođen 1010. a umro kao nadbiskup u Kenterberiju
1089. godine] kaže da sama dijalektika nije to što treba osuditi, već da je
to njena zloupotreba, on samo izražava opšte mišljenje.
7. Abelar se tokom čitavog života protivio dijalektici; sukob ovog
svetog i strogog teologa sa Viljemom od Šampoa predstavlja sledeći
stepenik u istoriji rasprave ο univerzalijama, iako je taj sukob imao uticaja jedino na Abelarov život, a ne i na njegovu konačnu pobedu nad
ekstremnim realizmom.
9 De div. omnip., P. L., 145, 63. [De divina omnipotentia (Ο Božanskoj svemoći).
— Prim. red.]
150
Viljem od Šampoa (Wilhelm Campellensis, 1070—1120), nakon
studija u Parizu i Laonu, studirao je kod Roscelina u Kompjenju. Me­
đutim, on je prihvatio teoriju koja je upravo suprotna Roscelinovoj;
u školi pri katedrali u Parizu iznosio je ekstremni realizam. Prema Abelaru, koji je pratio Viljemova predavanja u Parizu i od koga potiče naše
znanje ο Viljemovoj doktrini, ovaj je zastupao učenje daje ista suštinska
priroda u celosti prisutna istovremeno u svakom pojedinačnom članu
vrste ο kojoj je reč, sa neizbežnom logičkom posledicom da se individu­
alni članovi neke vrste ne razlikuju međusobno supstancijalno nego
samo akcidentalno. 1 0 Ako je to tako, kaže Abelar, onda postoji ista
supstancija u Platonu na jednom mestu i u Sokratu na drugom mestu,
a to znači da Platon bivstvuje u jednom skupu akcidencija a Sokrat u
drugom. 1 1 Naravno, takvo učenje predstavlja oblik ekstremnog rea­
lizma koji je bio rasprostranjen u ranom srednjem veku, i Abelar nije
imao teškoća da pokaže apsurdne konsekvencije koje iz toga slede. Na
primer, ako je ljudska vrsta supstancijalno, i prema tome, u celosti pri­
sutna i u Sokratu i u Platonu istovremeno, onda Sokrat mora da bude
Platon i mora da bude prisutan na dva mesta u isto vreme.i 2 Osim toga,
takvo učenje vodi, u krajnjoj liniji, u panteizam, pošto je Bog supstan­
cija i sve supstancije će biti identične sa božanskom.
Pod pritiskom kritike ovog tipa Viljem od Šampoa je promenio
svoju teoriju tako što je teoriju ο identitetu zamenio teorijom ο indiferenciji, prema kojoj se za dva člana iste vrste kaže da su ista stvar —
ne suštinski (essentialiter), već indiferentno (indifferenter). Ovaj po­
datak znamo od Abelara 1 3 , koji je novu teoriju očigledno tretirao kao
puku izliku, kao da je Viljem ovaj put rekao da Sokrat i Platon nisu
isti, ali da, uprkos tome, nisu ni različiti. Međutim, fragmenti iz Vilje4
movog dela Sentenciae^ potpuno razjašnjavaju njegovo stanovište. On
tamo kaže da se reči »Jedno« i »isto« mogu razumeti na dva načina,
secundum indifferentiam et secundum identitatem eiusdem prorsus essentiae3, pa u produžetku objašnjava da su Petar i Pavle »indiferentno«
ljudi, odnosno sadrže ljudsku prirodu secundum indifferentiam, i to
tako što je Pavle uman na isti način na koji i Petar, što je Pavle smrtan
kao i Petar itd., dok njihova ljudska priroda nije ista (pod čim se pod10
Hist. calam., 2; P.L., 178, 119 AB. [Historia calamitatum (Pripovest ο ne­
voljama). Upor., Petar Abelard, Povijest nevolja. Etika. Pisma Abelar da i Heloize,
»Naprijed«, Zagreb 1970. — Prim. red.]
11
Dialectica, edit. Geyer, p. 10. (Dijalektika. — Prim. red.)
12
De Generibus et speciebus (O rodovima i vrstama. — Prim. red.); Cousin,
Ouvrages inedites <Γ'Abelard (Kuzen, Neobjavljena Abelarova dela. — Prim. red.),
p. 153.
13 Hist. calam., 2; P.L., 178, 119 B.
14
Edit. Lefevre, p. 24. [Sentenciae (Sentencije). — Prim. red.]
a
Prema indiferenciji i prema identitetu same te suštine. — Prim. red.
151
razumeva da njihova suština ili priroda nije numerički ista) nego slična
(similis), jer oni jesu dva čoveka. Ali on dodaje da se ta jednost ne tiče
božanske Prirode, podrazumevajući, naravno, daje Božija Priroda iden­
tična u svakoj od tri božanske Ličnosti. Ovaj fragment, prema tome,
uprkos pomalo nejasnog jezika, očigledno jeste suprotan ekstremnom
realizmu. Kada Viljem kaže da su Petar i Pavle jedno i isto u ljudskosti
secundum indifferentiam, on time hoće da kaže da su njihove suštine
slične i da je ta sličnost osnova univerzalnog pojma čoveka, koji ce primenjuje »indiferentno« i na Petra i na Pavla i na bilo koga drugog čo­
veka. Ma šta da je Abelar mogao misliti ο ovoj modifikaciji Viljemove
teorije, odnosno ma koju interpretaciju te teorije da je napadao, izgleda
da je ona predstavljala poricanje ekstremnog realizma i da nije bila
znatno različita od njegove vlastite teorije.
Treba napomenuti da to što je rečeno donekle predstavlja uprošćavanje u kome tok događaja u raspravi između Abelara i Viljema ne do­
lazi sasvim do izražaja. Na primer, iako je pouzdano da se Viljem, nakon
što ga je Abelar porazio, povukao u opatiju Sen-Viktor gde je držao
predavanja da bi nakon toga postao biskup u Salonu na Marni, ne zna
se tačno u kome se trenutku rasprave povukao. Izgleda verovatno da je
promenio svoju teoriju dok je predavao u Parizu, i da se onda, pod uda­
rom Abelarove opravdane ili neopravdane kritike, povukao u opatiju
Sen-Viktor, gde je nastavio da predaje, a možda doprineo i osnivanju
mističke tradicije u opatiji. Prema M. de Vulfu, međutim, on se, prvo,
povukao u Sen Viktor i tamo predavao svoju novu teoriju — teoriju
ο indiferenciii. Smatralo se, takođe, da je Viljem zastupao tri različite
teorije: (1) teoriju ο identitetu, koja je predstavljala ekstremni realizam;
(2) teoriju ο indiferenciji, za koju je Abelar rekao da se ne razlikuje od
prve teorije; i (3) jednu antirealističku teoriju, što znači da se on povu­
kao u opatiju Sen-Viktor nakon napuštanja prve i druge teorije. Možda
je ovo tačno, a moglo bi se eventualno potkrepiti i Abelarovom inter­
pretacijom i kritikom teorije ο indiferenciji. Ipak, neizvesno je da li je
Abelarova interpretacija bila išta drugo do polemička, i ja sam sklon
da se složim sa De Vulfom da teorija ο indiferenciji uključuje poricanje
teorije ο identitetu, tj. da to nije bila puka verbalna izlika. U svakom
slučaju, pitanje nije od velikog značaja, pošto se svi slažu u tome da je
Viljem od Šampoa na kraju napustio ekstremni realizam sa kojim je
počeo.
8. Abelar (1079—1142), čovek koji je porazio Viljema od Šampoa u
debati, rođen je u Le Paleu ili Paleu (Le Pallet, Palet ili Palais) pored
Nanta; otuda i potiče njegovo ime Peripateticus PalatinuS*. Studirao je
a
152
Palatinski peripatetičar. — Prim. red.
dijalektiku kod Roscelina i Viljema, posle čega je osnovao vlastitu školu,
prvo u Melinu (Melutl), a zatim u Korbeju (Corbeil) i napokon u Pa­
rizu, gde je vodio polemiku sa svojim bivšim učiteljem. Kasnije, on se
posvetio teologiji, studirao je kod Anselma od Laona a i sam počeo da
predaje teologiju u Parizu 1113. godine. Nakon epizode sa Heloizom
(Heloise) Abelar je morao da se povuče u opatiju Sen-Deni. Godine
1121. u Soasonu je osuđena njegova knjiga De Unitate et Trinitate di­
vina*. U to vreme je osnovao školu u Le Parakleu blizu Nožana na
Seni, koju je napustio već 1125. da bi postao opat manastira Sen-Žilda
u Bretanji; manastir je napustio godine 1129. Od 1136. do 1149. pre­
davao je zasigurno u Sen-Zenevjevi u Parizu, gde je Jovan Solzberijski
bio jedan od njegovih učenika. Međutim, sv. Bernar (Bernhard) ga je
optužio zbog jeresi i 1141. godine Abelar je bio osuđen u Sanu. Njegova
žalba papi Inokentiju (Innokentios) II dovela je do nove osude i za­
brane predavanja; posle toga Abelar se povukao u Klini i ostao tamo do
svoje smrti.
Abelar je bio, to je sasvim očigledno, čovek borbene naravi i bez
milosti za svoje protivnike: on je ismejao svoje učitelje filozofije i teo­
logije, Viljema od Šampoa i Anselma od Laona. Iako je bio pomalo
sentimentalan, bio je sebičan i teško se s njim nalazio zajednički jezik:
na to ukazuje i činjenica da je izgubio zaredom opatije Sen-Deni i Sen-Žilda zato što nije bio kadar da živi zajedno sa drugim kaluđerima.
Ipak, bio je čovek velikih sposobnosti, istaknut dijalektičar, i u tom po­
gledu znatno nadmoćan nad Viljemom od Šampoa. On svakako nije
bio neko ko bi se mogao zaobići; njegova oštroumnost i dijalektička
spretnost, takođe i njegovi napadi na drupe učitelje, stvorili su mu veliku
popularnost. Međutim, njegovi zaleti u teologiji, pogotovo kada se
uzme u obzir velika reputacija jednog tako oštroumnog čoveka, učinili
su ga opasnim u očima onih koji su, po prirodi stvari, imali malo razumevanja za dijalektiku i intelektualnu veštinu. Abelara je posebno istrajno progonio sv. Bernar, kome se filozof pričinjavao kao doušnik
sotone. On je začelo učinio sve što je mogao da bi postigao Abelarovu
osudu. Pored ostalih optužbi, on je okrivio Abelara da zastupa jeretičko
učenje ο Svetom Trojstvu — optužba koju je Abelar uporno poricao.
Ukoliko je reč ο filozofovim intencijama, on nije bio racionalista u uobi­
čajenom smislu reči (nije imao nameru da poriče otkrovenje ili da od­
baci svetu tajnu); ali svojom primenom dijalektike na teologiju on se
ogrešio ο teološku pravovernost, iako ne namerno. Sa druge strane,
upravo primena dijalektike na teologiju omogućila je progres teologije,
i to je znatno olakšalo sholastičku sistematizaciju u XIII veku.
* Ο božanskom Jedinstvu i Trojstvu. — Prim. red.
153
Kao što smo videli, Abelar nije imao teškoća da pokaže besmisle­
nosti do kojih je logički dovodio ekstremni realizam Viljema od Šampoa;
ali to ga nije obavezivalo da stvori sistem koji bi bio uverljiviji. Prihvatajući Aristotelovu definiciju univerzalnog pojma, onako kako ju je
preneo Boetije (quod in pluribus natum est praedicari, singulare vero
quod non)a, on tvrdi da ono što se predicira nije stvar nego ime, pa za­
ključuje da »ne preostaje drugo nego da se univerzalnost te vrste pripiše
samo recima« 1 5 . To zvuči kao čisto nominalističko stanovište tradi­
cionalno pripisivano Roscelinu (kod koga je studirao Abelar). Pa ipak,
činjenica da je bio voljan da govori ο univerzalnim i partikularnim re­
cima pokazuje da ne možemo neposredno zaključiti daje Abelar poricao
svaku realnost koja bi korespondirala univerzalnoj reči, jer on svakako
nije poricao postojanje realnosti koja odgovara partikularnim recima,
budući da je ta realnost u tom slučaju jedinka. Osim toga, Abelar raz­
likuje (u Logica nostrorum petitioni sociorumP) vox od sermo i kaže da ne
važi Universale est voxc nego Universale est sermoa. Zbog čega on pravi
tu distinkciju? Zato što vox označava reč kao fizički entitet (flatus vocis) ili stvar, a nijedna stvar ne može biti predicirana drugoj stvari, dok
sermo označava reč s obzirom na njen odnos prema logičkom sadržaju,
pa je to ono što se predicira.
Šta je, dakle, logički sadržaj? Šta je intellectus universalis ili uni­
verzalna ideja čiji je izraz nomen universale! Pod univerzalnom idejom
duh »zamišlja opštu i nejasnu sliku mnogih stvari.. . Kada čujem reč
čovek, u mome duhu javlja se izvestan lik koji je tako povezan s poje­
dinačnim ljudima da je zajednički svima a nije svojstven nijednom«. Ta­
kav jezik doista sugeriše da, prema Abelaru, univerzalni pojmovi, u
stvari, uopšte ne postoje, nego postoje samo nejasne slike, rodovne ili
vrstovne već prema stepenu nejasnosti i nerazgovetnosti. Ali on, isto
tako, kaže da su univerzalni pojmovi formirani apstrakcijom i da mi
preko njih zamišljamo ono što je u predmetu, iako to ne zamišljamo na
način kao da je u predmetu. »Jer, kada ja mislim ο ovom čoveku samo
kao ο supstanciji ili telu, a ne ο njemu kao živom biću, čoveku ili gramatičaru, ja očigledno ne pretpostavljam ništa izvan onog što sačinjava
njegovu prirodu, ali time ne mislim sve ono što on jeste.« Prema tome,
kada Abelar kaže da je naša ideja čoveka »nejasna«, on podrazu-
a
Prim.
154
Ono što je u mnogima nastalo pripisuje se, jer nije istinsko pojedinačno. —
red.
Ingredientibus, edit. Geyer, 16. (Upućenima. — Prim. red.)
b
Logika na zahtev naših saveznika. — Prim. red.
0
Univerzalno je glas. — Prim. red.
Λ
Univerzalno je govor. — Prim. red.
e
Opšte ime. — Prim. red.
meva da je priroda čoveka apstrakcijom, tako reći, oslobođena svake
individualnosti i da na taj način ne uključuje nikakav poseban odnos
prema bilo kojoj pojedinačnoj jedinki, ali da može da bude predicirana
svim pojedinačnim ljudima. Ukratko, ono što je pojmovima vrste i roda
zamišljeno jeste u stvarima (pojmovi nisu lišeni objektivne reference),
ali ono nije u pojedinačnim stvarima kao zamišljeno. Drugim recima,
ekstremni realizam je pogrešan. Ali to ne znači da su univerzalni poj­
movi čisto subjektivne konstrukcije, a još manje da su samo reči. Kada
Abelar kaže da je univerzalan pojam nomen ili sermo, ono što on pod
tim razumeva jeste to da se logičko jedinstvo univerzalnog pojma od­
nosi samo na predikat, to jest na nomen, a ne na res ili individualnu
stvar. Ako želimo, zajedno sa Jovanom Solzberijskim. Abelara da na­
zovemo »nominalistom«, mi moramo priznati istovremeno da je njegov
»nominalizam« prosto negiranje ekstremnog realizma, gde se postavlja
distinkcija između logičkog i realnog reda, ali bez poricanja objektivne
zasnovanosti univerzalnog pojma. Abelarovo učenje je, uprkos malo
dvosmislenog jezika, skica jedne razvijenije teorije »umerenog rea­
lizma«.
U svojim delima Theologia Christianaa i Theologiah Abelar sledi sv.
Avgustina, Makrobija (Macrobius) i Priscijana, stavljajući u Božiji duh
formae exemplares° ili božanske ideje, rodovne ili vrstovne, koje su iden­
tične sa samim Bogom; osim toga, shvatajući Platona u novoplatonskom
smislu, Abelar ga hvali zato što je postavio Ideje u božanski duh, quam
Graeci Noyn appellant&.
9. Abelarova rasprava ο problemu univerzalija bila je uistinu pre­
sudna; ona je zadala smrtan udarac ekstremnom realizmu time što je
pokazala kako ga je moguće negirati a da se, istovremeno, ne mora po­
ricati svaka objektivnost rodova i vrsta. I upravo iz tog razloga, iako je
škola u Šartru u XII veku (suprotno školi u Sen-Viktoru) težila ka
ekstremnom realizmu, dve najistaknutije ličnosti koje se povezuju sa
Šartrom, Žilber de la Pore (Gilbert de la Porree) i Jovan Solzberijski,
raskinule su sa starom tradicijom.
a. Žilber de le Pore ili Gilbertus Porretanus rođenje u Poatjeu 1076.
godine; bio je učenik Bernara od Šartra (Bernhard de Chartres) a zatim
i sam predavao u Šartru više od dvadeset godina. Kasnije je predavao u
Parizu, i istovremeno bio biskup u Poatjeu. Umro je 1154. godine.
15
a
h
0
d
Hrišćansko teologija, P.L., 178. — Prim. red.
Teologija. — Prim. red.
Uzorne forme. — Prim. red.
Koji Grci nazivaju Umom. — Prim. red.
155
Žilber de la Pore je bio nepokolebljivo na stanovištu da svaki čovek
ima svoj vlastiti humanitet ili ljudsku prirodu; 1 6 on je imao osobeno
shvatanje ο unutrašnjoj konstituciji individue. U individui moramo razlikovati individualizovanu suštinu ili supstanciju, u kojoj su sadržane
akcidencije stvari, i formae substantiales ili formae ηαίίναεΛΛΊ>Τζ uro­
đene forme su zajedničke u smislu da su slične u predmetima iste vrste
ili roda, i one imaju svoje uzore u Bogu. Kada duh kontemplira te uro­
đene forme u stvarima, on ih može apstrahovati iz materije u kojoj su
otelovljene ili učinjene konkretnim, i onda ih razmatrati izdvojeno
i apstraktno: tada imamo posla sa rodom ili vrstom, koji su subsistentiae°, ali nisu supstancijalno postojeći predmeti. 1 8 Na primer, rod je
prosto skup (collectio) subsistentiae, a dobija se upoređivanjem stvari
koje su slične 1 9 ali različite u vrsti. Prema njemu, do pojma ο vrsti do­
lazimo upoređivanjem sličnih suštinskih određenja ili formi sličnih poje­
dinačnih predmeta i njihovim sakupljanjem u jednu ideju, dok do pojma
ο rodu dolazimo upoređivanjem predmeta koji se razlikuju po vrsti ali
koji još imaju neke zajedničke suštinske odredbe ili stanja, kao što je
konju i psu zajedničko to što^su životinje. Forma, kao što je primetio
Jovan Solzberijski povodom Žilberovog učenja 2 0 , jeste čulna u čulnim
predmetima, ali duh je zamišlja odeljeno od čula, to jest nematerijalno,
i dok je pojedinačna u svakoj jedinki, ona je ipak zajednička ili slična
u svim članovima neke vrste ili roda.
Njegovo učenje ο apstrakciji i sličnosti pokazuje da je Žilber bio
umereni a ne skstremni realista, ali njegova čudna ideja ο razlici između
individualne suštine ili supstancije i zajedničke suštine (pri čemu termin
»zajednički« znači sličan u mnoštvu jedinki), stavila ga je pred teškoće
kada je tu razliku primenio na učenje ο Svetom Trojstvu, i kada je Deus
i Divinitas, Pater i PaternitasQ odelio kao različite stvari, upravo kao što
bi razlikovao Sokrata od ljudske prirode, to jest od ljudske prirode u
Sokratu. Žilber je bio optužen za narušavanje Božijeg jedinstva i za propovedanje jeresi, a jedan od onih koji su ga napadali bio je i sv. Bernar.
Nakon što je osuđen na koncilu u Remsu odrekao se grešnih učenja.
16
In Boeth. de dual. nat.; P. L., 64, 1378. [Liber de persona et duabus naturiš,
cum Gilberti Porretae Commentario (Knjiga ο ličnosti i dvema prirodama, sa komen­
tarom Gilberta i: Porete). — Prim. red.]
a
Supstancijalne ili urođene forme. — Prim. red.
17
In Boeth. de Trinit.; P.L., 64, 1393. [De unitate Trinitatis, cum Gilberti Por­
retae (O jedinstvu Trojstva, sa komentarom Gilberta iz Porete). — Prim. red. ] Cf. Johan
of Salisburv, Metalog., 2, 17; P.L., 64, 875—6.
b
Ono što zasebno postoji. — Prim. red.
l
& In Boeth. de dual. nat.; P. L., 64, 1267.
19 Ibid., 64, 1386.
-o Ibid., 64, 875—6.
c
Bog i Božanstvenost; Otac i Očinstvo. — Prim. red.
156
b. Jovan Solzberijski (1115—1180) otišao je u Pariz 1136. godine
da bi slušao predavanja Abelara, Žilbera de la Porea, Adama Parvipontanusa (Adam Parvipontanus) i Roberta Pulina (Robert Pulleyn).
Postao je sekretar nadbiskupa iz Kenterberija, i to prvo nadbiskupa
Teobalda (Theobald) a onda sv. Tomasa Beketa (Thomas Bečket), da
bi kasnije, 1176. godine, bio imenovan za biskupa u Šartru.
Svet je, kaže Jovan, ostario raspravljajući ο problemu univerzalija:
više vremena je posvećeno bavljenju tim problemom nego što je Cezaru
(Caesar) bilo potrebno za osvajanje i ovladavanje svetom. 2 1 Svako ko
traži rodove i vrste izvan čulnih stvari samo gubi vreme 2 2 : ekstremni
realizam je neistinit i protivreči učenju Aristotela 2 3 , prema čijoj je di­
jalektici Jovan gajio naročitu naklonost; povodom Topika, on primećuje da su korisnije od gotovo svih dijalektičkih knjiga koje savremenici
obično izlažu u školama. 2 4 Rodovi i vrste nisu stvari, već su zapravo
forme stvari, koje duh, upoređujući njihovu sličnost, apstrahuje i uje­
dinjuje u univerzalne pojmove. 2 5 Univerzalni pojmovi ili rodovi i vrste,
posmatrani apstraktno, jesu razumske konstrukcije (figurata rationis),
jer ne postoje kao univerzalni u vanmentalnoj stvarnosti. Ali konstruk­
cija ο kojoj je reč nastaje upoređivanjem stvari i apstrakcijom iz stvari,
tako da univerzalni pojmovi nisu lišeni objektivne zasnovanosti i ob­
jektivnog značenja. 2 6
10. Već je spomenuto da je škola u Sen-Viktoru naginjala umerenom realizmu. Tako je Hugo od Sen-Viktora (1096—1141) uglavnom
prihvatao Abelarovo stanovište i zastupao učenje ο apstrakciji koje je
primenio na matematiku i fiziku. Upravo je matematika ta koja posmatra actus confusos inconfusea;21; ona u smislu izolovanog posmatranja apstrahuje liniju ili ravnu površinu, iako ni linije ni površine ne
postoje izdvojeno od tela. U fizici, takođe, fizičar razmatra u apstrakciji
svojstva četiri elementa, mada se oni u konkretnoj realnosti nalaze sa­
mo u raznim kombinacijama. Na sličan način dijalektičar uzima forme
stvari izolovano ili apstraktno, u jedinstvenom pojmu, iako u aktualnoj
stvarnosti forme čulnih stvari ne postoje niti izolovano od materije, niti
kao univerzalije.
21 Polycrat., 7, 12.
22 Metalog., 2, 20.
23 Ibid.
24 Ibid., 3, 10.
25 Ibid., 2, 20.
26 Ibid., 3, 3.
a
Odvojeno ono što je spojeno. — Prim. red.
27 Didasc, 2, 18; P.L., 176, 785. [Didascalion (Poučavanje).
—
Prim. red.]
157
11. Tako su osnove tomističke doktrine umerenog realizma bile
postavljene još pre XIII veka, i mi doista možemo reći da je upravo
Abelar učinio kraj ekstremnom realizmu. Kada je sv. Toma tvrdio da
univerzalije nisu po sebi postojeća bića već da postoje jedino u pojedi­
načnim stvarima 2 8 , on samo ponavlja ono što su Abelar i Jovan Solzberijski rekli pre njega. Na primer, humanitet ili ljudska priroda egzi­
stira jedino u ovome ili onome čoveku, i univerzalnost koja se pripisuje
pojmu ljudske prirode jeste rezultat apstrakcije, pa je otuda u izvesnom
smislu subjektivna tvorevina. 2 9 Ali to ne podrazumeva lažnost univer­
zalnih pojmova. Ako apstrahujemo specifičnu formu neke stvari i isto­
vremeno mislimo ο njoj kao da aktualno egzistira u stanju apstrakcije,
naša ideja biće doista lažna, jer je uključen lažan sud ο stvari ο kojoj je
reč; međutim, iako duh u univerzalnom pojmu zamišlja nešto što je
različito od konkretnog bića, naš sud ο samoj stvari nije pogrešan. Stvar
je prosto u tome da smo apstrahovali formu koja u pojedinačnoj stvari
egzistira u individualizovanom stanju, odnosno da smo jednom nema­
terijalnom aktivnošću tu formu učinili predmetom isključive pažnje
duha. Otuda objektivnu zasnovanost univerzalnog vrstovnog pojma
čini predmetna i individualna suština stvari, koja je aktivnošću duha
oslobođena individualizirajućih činilaca, to jest, prema sv. Tomi, oslo­
bođena materije, i pcsmatrana apstraktno. Na primer, duh apstrahuje
iz pojedinačnog čoveka suštinu ljudske prirode koja je jednaka, ali nije
numerički ista za sve članove ljudske vrste, dok zasnovanost univerzal­
nog rodovnog pojma čini ono suštinsko određenje koje je zajedničko
za više vrsta, kao što, na primer, vrste čovek, konj, pas itd. imaju zajed­
ničko određenje »životinjstva«.
in re*, konkretna individualna suština jednaka u svim članovima jedne
vrste; i (3) universale post remb, apstraktan univerzalan pojam. 3 1 Ovde
je suvišno napominjati da termin universale in re, upotrebljen u delu
Komentari Sentencija, treba interpretirati u duhu Tominog opšteg uče­
nja, tj. kao zasnovanost univerzalnog pojma — zasnovanost koja pred­
stavlja konkretnu suštinu ili quidditas reic.i2
Kasnije u srednjem veku problem univerzalija je iznova postao
predmet razmatranja, kada su mu Viljem Okam i njegovi sledbenici
dali jedno drugačije rešenje. Ali načelo da su samo jedinke postojeća
bića je ostalo. Nova struja u XIV veku nije bila usmerena ka realizmu
već suprotno njemu. Istoriju ovog pokreta razmatraću u sledećem tomu.
Sv. Toma je, dakle, poricao obadva oblika ekstremnog realizma,
kako onaj Platonov tako i onaj ranih srednjovekovnih mislilaca. Ali on,
isto kao i Abelar, nije bio sklon da odbaci platonizam u potpunosti —
misli se, naravno, na platonizam kako ga je razvio sv. Avgustin. Ideje,
kao ideje-uzori, egzistiraju u božanskom duhu, mada nisu ontološki
različite od Boga niti predstavljaju realno mnoštvo, i u tom smislu je
platonska teorija opravdana. 3 0 Tako kod sv. Tome imamo: (1) uni­
a
versale ante rem , s tim što on tvrdi da to nije postojeća stvar, nešto što
bi bilo izvan stvari (Platon) ili u njima (rani srednjovekovni ekstremni
realisti), jer to je Bog koji opaža svoju suštinu kao nešto što se u odre­
đenom tipu stvorenih bića može podražavati ad extra; (2) universale
28
red.]
S. T., Ia, 85, 1, ad 1; Ta, 85, 2, ad 2.
30 Contra Gent., 3, 24.
a
Univerzalno pre stvari. — Prim. red.
29
158
Contra Gent., 1, 65. [Summa contra Gentiles (Stana protiv pagana). — Prim.
a
Univerzalno u stvari. — Prim. red.
Univerzalno posle stvari. — Prim. red.
31 in Sent. (Komentar na Sentencije. — Prim. red.), 2; Dist., 3, 2 ad 1.
c
Štastvo stvari. — Prim. red.
32
Distinkciju između universale ante rem, in re i post rem uveo je Avicena.
b
PETNAESTO POGLAVLJE
SV. ANSELM KENTERBERIJSKI
»SV. Anselm kao filozof. Dokazati za Božiju egzistenciju u Monologiumu.
Dokazi za Božiju egzistenciju u Proslogiumu. Koncepcija istine i drugi
avgustinski elementi u filozofiji sv. Anselma.
1. Sv. Anselm a je rođen u Aosti u Pijemontu 1033. godine. Nakon
pripremnih studija u Burgundiji, prvo u Avranšu a zatim u Beku, stupa
u benediktinski red, da bi kasnije postao prior u Beku (1063), a zatim
opat (1078). Godine 1093. postaje nadbiskup u Kenterberiju na mestu
svog učitelja, prijatelja i verskog starešine Lanfranka, i na tom položaju
je i umro (1109).
Uopšteno govoreći, za učenje sv. Anselma s pravom može da se
kaže da pripada avgustinskoj tradiciji. Slično velikom afričkom Uči­
telju, i on je svoja glavna misaona nastojanja posvetio razumevanju
učenja hrišćanske vere; njegov stav, koji se nalazi u Proslogiumu1,ne­
dvosmisleno nosi pečat avgustinskog duha: »Ja ne tražim, ο Gospode,
da prozrem Tvoju nedokučivost, jer smatram da moj razum nije dovo­
ljan za takav poduhvat, ali ja želim u određenoj meri da saznam Tvoju
istinu, u koju veruje i koju ljubi moje srce. Jer ja ne tražim da saznam
da bih mogao verovati, već je verujem da bih saznao. Ja, uostalom,
verujem i u to da kada ne bih verovao, ne bih ni saznao.« Ovaj credo,
nt intelligam jeste zajednički stav Avgustina i Anselma, pa je zato Anselm
2
u punoj saglasnosti s Avgustinom kada u delu Cur Deus Homo smatra
nemarnošću i nesavesnošću odsustvo zalaganja da razumemo ono u šta
verujemo. Naravno, to za Anselma ne znači da se na dogme primenjuje
dijalektika da bi se sa njih skinula tajna, nego zato da bi se te dogme razumele, da bi se razvile i razlučile njihove posledice u onoj meri u kojoj
a
Od Anselmovih dela kod nas su prevedeni samo odlomci iz De libero arbitrio (O slobodnoj volji) i De veritate (O istini) u: V. Premec, Hrestomatija etičkih
tekstova patristike — sholastike — renesanse. — Prim. red.
1
P.L., 158, 277. [Proslogion seu Alloavium de Dei Existentia (Prolog ili raz­
govor ο egzistenciji Boga). — Prim. red.]
2
Ibid., 158, 362. f Cur Deus Homo (Zašto se Bog učovečio). — Prim. red.]
1 60
je to moguće ljudskom duhu. Rezultati ovog postupka, na primer njeg­
ova knjiga ο inkarnaciji i spasenju (Cur Deus Homo), čine Anselma zna­
čajnim i za istoriju razvoja teologije i teološke spekulacije.
Ipak, primenom dijalektike na teološke činjenice ne izlazimo iz
domena teologije, i sv. Anselm bi teško stekao neko mesto u istoriji
filozofije svojim teološkim spekulacijama, izuzev, naravno, u onoj meri
u kojoj već sama primena filozofskih kategorija na objavljene dogme
nužno uključuje i izvesnu obradu i razvijanje tih filozofskih kategorija.
Međutim, Anselm, isto kao i Avgustin, nije ograničavao primenu načela
Credo, ut intelligam na razumevanje isključivo onih istina koje su ob­
javljene a nisu otkrivene dijalektičkim putem; on je proširio važenje
ovog načela i na one istine kao što je Božija egzistencija, u koje se, do­
duše, veruje ali do kojih se može doći i ljudskim rasuđivanjem. Prema
tome, njegovo delo ne spada samo u dogmatsku teologiju nego pripada
i području prirodne teologije ili metafizike. U tom smislu sveti Anselm
zaslužuje mesto u istoriji filozofije, postoje doprineo razvoju one grane
filozofije koja je poznata kao prirodna teologija. Bilo da se njegovi ar­
gumenti smatraju valjanim ili nevaljanim, činjenica da je on sistematski
razradio te argumente je sama po sebi značajna i daje njegovom delu
pravo da ga ozbiljno razmatraju istoričari filozofije.
Sv. Anselm, kao i sv. Avgustin, nije sasvim razlikovao teologiju od
filozofije, pa njegovo podrazumevano stanovište može da se ilustruje
na sledeći način. Ukoliko je to moguće ljudskom duhu, hrišćanin treba
da se trudi racionalno da shvati i pojmi sve ono u šta veruje. Pa pošto
verujemo u Božije postojanje i u učenje ο Svetom Trojstvu, mi treba,
shodno tome, da primenimo moć rasuđivanja da bismo razumeli te dve
istine. Ali, ako neko, slično tomistima, strogo razlikuje filozofiju od dog­
matske teologije, za njega će primena rasuđivanja na prvu istinu — Bo­
žije postojanje — pripasti području filozofije, dok će primena rasuđivanja
na drugu istinu — Trojstvo — pripasti teologiji. Tako će tomista smat­
rati da prva istina može da se demonstrira ljudskim rasuđivanjem, dok
druga ne može, pa makar da je ljudski duh kadar da stvara istinite tvrd­
nje ο ovoj tajni onda kada je ona jednom otkrivena, i da pobija zamerke
koje bi protiv nje mogao da učini ljudski duh. Međutim, ako se posta­
vimo u poziciju sv. Anselma, to jest u poziciju onog stanja duha koje je
prethodilo jasnom razgraničenju između filozofije i teologije, lako ćemo
uvideti sledeće: činjenica da se prva istina može dokazati i želja da se
razume sve ono u šta verujemo (s tim što je nastojanje da se ta želja
zadovolji shvaćena kao dužnost) prirodno su vodili pokušaju da se na
isti način dokaže i druga istina. U stvari, sv. Anselm govori ο dokazi­
3
vanju Trojstva Ličnosti »nužnim razlozima« , ali i ο tome da se na isti
3 De fide Trin., 4; P.L., 158, 272.
11 I s t o r i j a filozofije II
161
način može pokazati da za čoveka nije moguće spasenje bez Hrista. 4 Ako
neko želi to učenje da nazove »racionalizam«, kao što se ponekad činilo,
onda pre svega treba objasniti šta se misli pod terminom »racionalizam«.
Ako se podrazumeva stanovište koje poriče otkrovenje i veru, onda sv.
Anselm začelo nije bio racionalista, budući da je prihvatao primat vere
i istinu autoriteta, a tek na osnovu toga nastojao da razume činjenice
vere. Ako se, međutim, proširi značenje termina »racionalizam« tako
da obuhvati ono stanovište duha koje vodi nastojanju da se dokažu
svete tajne, i to zato što svete tajne ne bi bile prihvaćene verom ili što
bismo ih odbacili ako se ne dokažu, nego zato što želimo da razumemo
sve ono u šta verujemo bez prethodnog oštrog određivanja načina na
koji su nam dostupne različite istine, tada, naravno, učenje sv. Anselma
može da se nazove »racionalizam« ili bar nečim što je približno racio­
nalizmu. Ali ako bi neko pretpostavio da bi sv. Anselm bio spreman da
se odrekne, na primer, učenja ο Trojstvu kada ne bi bio kadar u prilog
tom učenju da navede rationes necessariae, onda bi to bilo potpuno nerazumevanje njegovog stanovišta: on je, pre svega, verovao u to učenje,
a tek nakon toga nastojao da ga razume. Rasprava ο tome da lije učenje
sv. Anselma racionalizam je sasvim promašena ako se ne uvidi činjenica
da on uopšte nije sumnjao u integritet hrišćanske vere: ako uporno in­
sistiramo na interpretaciji sv. Anselma kao da je živeo posle sv. Tome
i jasno razlikovao posebna područja teologije i filozofje, iz toga može
da sledi samo anahronizam i pogrešno tumačenje.
2. U Monologiumu5 sv. Anselm razvija dokaz ο Božijoj egzisten­
ciji na osnovu stupnjeva savršenosti koji se mogu naći u stvorenim bi­
ćima. U prvoj glavi on taj argument primenjuje na dobrotu, a u drugoj
na »veličinu«, shvaćenu, kako sam kaže, ne u smislu kvantitativne ve­
ličine, već u smislu kvaliteta koji je sličan mudrosti po tome što je bolje
imati ga više nego manje; a veći kvantitativni iznos kao takav ne pot­
vrđuje i kvalitativnu prednost. Takva svojstva se nalaze u različitim stup­
njevima u predmetima iskustva, pa argument polazi od empirijskog opa­
žanja različitih stupnjeva, na primer dobrote, što znači da je to argument
a posteriori. Sud ο raznim stupnjevima savršenstva (sv. Anselm pretpo­
stavlja, naravno, da je sud objektivno zasnovan) implicira pozivanje na
merilo savršenstva, jer činjenica da stvari objektivno učestvuju u dob­
roti u različitim stupnjevima pokazuje da je samo merilo objektivno,
4 Cur Deus Homo; P.L., 158, 361.
P.L., 158. [De Divinitatis essentia Monologium (Monolog ο Božanskoj sušti­
ni). — Prim. red.]
5
162
da postoji, na primer, apsolutna dobrota u kojoj učestvuju sve dobre
stvari, i kojoj se manje ili više približavaju, već prema slučaju.
Ovaj tip argumenta je platonski po svom karakteru (mada je i Aris­
totel u svojoj platonskoj fazi dokazivao da tamo gde postoji bolje mora
da postoji i najbolje) i ponovo se javlja u delu Tome Akvinskog Via
quarta*. To je, kao što sam već rekao, argument a posteriori: on ne ide
od pojma ο apsolutnom dobru ka egzistenciji apsolutnog dobra nego od
opaženih stupnjeva dobra ka egzistenciji apsolutnog dobra i od razli­
čitih stupnjeva mudrosti ka apsolutnoj mudrosti, a onda apsolutno dobro
i apsolutnu mudrost izjednačuje sa Bogom. Razvijen oblik argumenta
bi, naravno, nužno iziskivao dokazivanje kako objektivnosti suda ο
različitim stupnjevima dobrote tako i načela na kome sv. Anselm za­
sniva argument; posredi je, naime, načelo prema kome predmeti poseduju dobrotu u ograničenoj meri, pa otuda moraju svoju dobrotu da
dobiju od samog apsolutnog dobra, koje je dobro per seb a ne per aliudc.
Treba, takođe, primetiti da argument može da se primeni samo na ona
savršenstva koja po sebi ne uključuju ograničenje i konačnost: ne može
se, recimo, primeniti na kvantitativan iznos. (Da li je argument validan i ima li dokazanu snagu, ο tome ne odlučuje istoričar.)
U trećoj glavi Monologiuma sv. Anselm primenjuje istu vrstu ar­
gumenta na biće. Sve što egzistira, egzistira ili po nečemu ili po ničemu.
Ova poslednja pretpostavka je besmislena; tako sve što egzistira mora
da egzistira po nečemu. To znači da sve postojeće stvari egzistiraju ili
jedna po drugoj ili po sebi ili po nekom uzroku egzistencije. Ali nije
zamislivo da X egzistira po F, a Υ po X: izbor leži između mnoštva neuzrokovanih uzroka i jednog takvog uzroka. Utoliko je ovaj argument
zapravo argument iz uzročnosti, ali sv. Anselm ide dalje od toga i uvodi
platonski element kada ukazuje na to da ako postoji mnoštvo postoje­
ćih bića koja jesu sama po sebi, tj. koja su nezavisna i neuzrokovana,
onda mora da postoji forma bića po sebi u kojoj sve te stvari učestvuju;
tu argument postaje sličan onome koji je već izložen, s implikacijom da
ako više bića ima istu formu, tada mora da postoji i jedinstveno biće,
koje je spoljašnje ovima, koje jeste ta forma. Prema tome, ne može da
postoji više do jedno biće koje bitiše samo sobom, odnosno može da
postoji samo jedno poslednje Biće, i ono mora da bude najbolje, najviše
i najveće od svega što jeste.
a
b
c
Četvrti put. — Prim. red.
Po sebi. — Prim. red.
Po drugom. — Prim. red.
11·
163
U sedmoj i osmoj glavi sv. Anselm razmatra odnos između uzro­
kovanog i Uzroka, i zaključuje da su svi konačni predmeti stvoreni iz
ničega — ex nihilo — a ne iz prethodno postojeće materije ili uzroka kao
materije. On brižljivo razjašnjava da to što je neka stvar stvorena ex
nihilo ne znači da je ona stvorena od ničega kao nekog materijala: to
znači da je ta stvar stvorena non ex aliguo, i dok ranije nije imala egzi­
stenciju izvan božanskog duha, sada je ima. To može da izgleda do­
voljno očigledno, pa ipak, ponekad se zastupalo stanovište da to što je
biće stvoreno ex nihilo znači ili da je za nas ništa nešto ili da ćemo biti
izloženi primedbi da ex nihilo nihil fit; pa ipak, sv. Anselm jasno kaže da
a
ex nihilo ne znači ex nihilo tamguam materia već prosto non ex aliguo".
c
Kada je reč ο svojstvima Ens a Se , ο njemu možemo da prediciramo samo ona svojstva za koja je apsolutno bolje posedovati ih nego ih
6
ne posedovati. Na primer, biti zlatan je bolje za zlato nego biti olovan,
ali za čoveka ne bi bilo bolje da je sačinjen od zlata. Biti telesan je bolje
nego ne biti ništa, ali za duh ne bi bilo bolje da je telesan nego što je
bestelesan. Biti zlatan je samo relativno bolje nego ne biti zlatan, i biti
telesan je samo relativno bolje nego ne biti telesan. Ali apsolutno je bolje
biti mudar nego ne biti mudar, biti živ nego ne biti živ, biti pravedan
nego ne biti pravedan. Mi moramo, prema tome, najvišem Biću da pripišemo mudrost, život, pravdu^ ali ne možemo da mu pripišemo telesnost ili svojstvo »biti zlatan«. Štaviše, budući da najviše Bića ne poseduje svoja svojstva participacijom, već po svojoj vlastitoj suštini, Ono
jeste Mudrost, Pravičnost, Život itd. 7 ; a, osim toga, budući da vrhovno
Biće ne može biti sastavljeno od elemenata (koji bi u tom slučaju lo­
gički prethodili vrhovnom Biću, pa Ono tako ne bi ni bilo vrhovno Biće),
ta svojstva su identična sa božanskom suštinom, koja je prosta. 8 Sa
druge strane, Bog nužno transcendira prostor usled svoje jednostavnosti
i duhovnosti, a vreme usled svoje večnosti. 9 On je potpuno prisutan u
svemu ali ne na nekom mestu ili određeno; sve stvari su prisutne u Nje­
govoj večnosti, koju ne treba zamišljati kao beskrajno vreme nego kao
interminabilis vita simul perfecte tota existensdA° Možemo Ga nazvati
supstancijom, ako imamo u vidu božansku suštinu, ali ne i ako imamo u
a
Kao da materija iz ničeg (nastaje). — Prim. red.
Ne iz nečeg. — Prim. red.
Biće za sebe. — Prim. red.
6
Monologium, ch. 15.
7
Ibid., ch. 16.
8 Ibid., ch. 17.
9 Ibid., ch. 20—4.
d
Beskrajan život a istovremeno sasvim potpuno egzistiranje. — Prim. red.
10
Monologium, ch. 24.
vidu kategoriju supstancije, pošto On nije kadar da se menja ili da pod1
leže slučaju. 1 Ukratko, ako na njega primenimo bilo koje ime koje ta­
kođe primenjujemo i na stvorena bića, valde procul dubio intelligen da
3
est diversa significatio -.
Sv. Anselm u Monologiumu nastavlja da navodi razloge za Troj­
stvo Ličnosti u jednoj Prirodi, a da, pri tom, ne daje nikakvog znaka da
je svestan da napušta jedno područje nauke i da ulazi u drugo, u kojoj ga
mi, ma koliko to moglo biti interesantno za teologe, ne možemo slediti.
Ipak, bilo je dovoljno rečeno da bi se pokazalo da je sv. Anselm stvarno
doprineo prirodnoj teologiji. Platonski element je uočljiv i, ako izu­
zmemo sporadične primedbe, nedostaje podrobnije razmatranje ana­
logije; ali on daje aposteriori argumente za Božiju egzistenciju, koji su
znatno sistematičniji po svom karakteru nego što je to slučaj kod sv.
Avgustina, a zatim pažljivo razmatra božanske atribute, Božiju nepromenljivost, večnost itd. Očigledno je, dakle, koliko je pogrešno vezivati
ime sv. Anselma za »ontološki argument«, kao da je jedini njegov do­
prinos razvoju filozofije argument čija je valjanost, u najmanju ruku,
sporna. Njegovo delo možda nije izvršilo znatniji uticaj na savremenike
i na one koji su bili njegovi neposredni sledbenici, a to otuda što su ovi
bili preobuzeti drugim stvarima (dijalektičkim problemima, usklađi­
vanjem stanovišta Otaca i tako dalje). Pa ipak, gledano u duhu opšteg
razvitka filozofije u srednjem veku, njemu mora da se pripiše i prizna
značaj jednog od glavnih doprinosnika sholastičkoj filozofiji i teologiji,
kako zbog njegove prirodne teologije tako i zbog primene dijalektike
na dogmu.
3. U Proslogiumu sv. Anselm razvija takozvani »ontološki argu­
ment«, koji iz pojma ο Bogu zaključuje da je Bog stvarnost — da po­
stoji. On tamo kaže kako su ga molbe njegove sabraće i razmatranje
složenih i različitih argumenata iz Monologiuma doveli do toga da istraži
da li bi se mogao naći takav argument koji bi sam po sebi bio dovoljan
da dokaže sve ono što verujemo u vezi sa božanskom supstancijom, tako
da bi jedan jedini argument ispunio funkciju koju su u prethodnom
opusculumu vršili mnogi komplementarni argumenti. Napokon, za­
ključio je da je otkrio jedan takav argument, koji se radi pogodnosti
može staviti u formu silogizma, iako ga je sv. Anselm razvio u obliku
poslanice Bogu:
b
Bog je ono od čega ništa veće ne može da se zamisli.
Ali ono od čega se ništa veće ne može zamisliti mora da egzistira,
i to ne samo mentalno, u pojmu, nego takođe i vanmentalno.
0
164
11
a
Monologium, ch. 26.
Začelo, van sumnje je da treba razumevati različita značenja. — Prim. red.
165
Prema tome, Bog egzistira, ali ne samo u pojmu, mentalno, već
i vanmentalno.
Velika premisa jednostavno daje pojam Boga, pojam koji čovek ima
ο Bogu, čak i kada poriče njegovu egzistenciju.
Mala premisa je očigledna, jer ako ono od čega ništa veće ne može
da se zamisli postoji samo u duhu, onda ono neće biti nešto od
čega se veće ne da zamisliti, jer može da se zamisli nešto veće
od toga, naime, biće koje postoji i u vanmentalnoj realnosti isto
kao i u duhu.
Ovaj dokaz počinje pojmom Boga kao onog bića od koga ništa
veće ne može da se zamisli, tj. apsolutnog savršenog bića: to je ono što
se razumeva pod »Bogom«.
Ako takvo biće ima samo idealnu stvarnost, ako postoji samo u na­
šem subjektivnom pojmu, mi još možemo zamisliti jedno veće biće, na­
ime, biće koje ne postoji samo u našem pojmu nego i u objektivnoj
stvarnosti. Iz toga, prema tome, sledi daje ideja ο Bogu kao apsolutnom
savršenstvu nužno ideja ο postojećem biću, pa sv. Anselm iz toga zakključuje da u tom slučaju niko ne može istovremeno da ima pojam Boga
i da poriče njegovo postojanje. Ako neko misli ο Bogu, recimo, kao ο
natčoveku, on će biti potpuno u pravu da poriče »Božiju« egzistenciju
u tom smislu, ali on time neće poreći objektivnost pojma Boga. Ali i onaj
koji ima pravi pojam Boga, koji pravilno shvata značenje pojma »Bog«,
može recima da porekne njegovu egzistenciju. Pa ipak, ako shvati šta
to poricanje uključuje (tj., tvrđenje da ne postoji nužno biće ili Biće koje
mora da postoji po svojoj suštini a i dalje to poricanje zagovara, biće
odgovoran za golu kontradikciju: samo luđak (insipiens) može u dubini
svoje duše da kaže: »Bog ne postoji«. Suština apsolutno savršenog bića
jeste da postoji, odnosno ono nužno uključuje postojanje, pošto ta u
suprotnom moglo da se zamisli još savršenije biće; Bog je nužno Biće,
a nužno biće koje ne postoji predstavljalo bi kontradikciju.
Sv. Anselm je želeo da njegov dokaz bude demonstracija svega
onoga u šta verujemo s obzirom na božansku Prirodu, i, pošto se dokaz
tiče apsolutno savršenog bića, svojstva Boga su sadržana implicitno u
njegovom zaključku. Treba jedino da se upitamo šta je sadržano u poj­
mu bića od koga se ništa veće ne može zamisliti, pa da se uvidi da Bog
mora da bude svemoćan, sveznajući, pravedan u najvećem stepenu i
tako dalje. Štaviše, osim dedukovanja ovih svojstava u Proslogiumu, sv.
Anselm poklanja određenu pažnju i pojmovima ο kojima je reč. Na
primer, Bog ne može da laže: zar to nije znak nedostatka svemoći? Ne,
odgovara on, sposobnost da se laže bi trebalo nazvati pre nemoći nego
snagom, nesavršenstvom nego savršenstvom. Ako bi Bog mogao da po­
stupa na način koji ne bi bio konzistentan sa njegovom suštinom, to bi
166
bio nedostatak njegove moći. Naravno, može se primetiti da to pret­
postavlja da mi već znamo šta je Božija suština ili šta ona predstavlja,
dok je, u stvari, upravo to ono što tek treba pokazati; verovatno bi sv.
Anselm odgovorio da je već ustanovio da je Bog svesavršen i da je on,
sledstveno tome, i svemoćan i istinoljubiv: problem je samo da se po­
kaže šta svemoć savršenstva stvarno znači i da se izloži lažnost pogreš­
nog pojma ο svemoći.
Dokaz koji je sv. Anselm dao u Proslogiumu napao je kaluđer Gaunilo (Gaunilo) u svom delu Liber pro Insipiente adversus Anselmi in
Proslogio rationationema, u kome on primećuje da pojam koji imamo ο
nekoj stvari ne jamči njeno vanmentalno postojanje, te da je sv. Anselm
kriv za nedopušten prelaz sa logičkog na realan nivo. Mi isto tako mo­
žemo reći da najlepša moguća ostrva moraju negde da postoje zato što
možemo da ih zamislimo. Svetac u svom Liber Apologeticus contra
Gaunilonem respondentem pro Insipienteb poriče analogiju, i poriče je
s pravom, jer, ako je pojam Boga pojam svesavršenog bića i ako apso­
lutna savršenost uključuje postojanje, taj pojam jeste pojam ο posto­
jećem, i to nužno postojećem biću, dok pojam čak i ο najlepšim ostrvima nije pojam ο nečem što mora da postoji: čak i na logičkom planu
ta dva pojma nisu analogna. Ako je Bog moguć, tj. ako pojam svesa­
vršenog i nužnog bića ne sadrži nikakvu kontradikciju, Bog mora da
postoji, jer bi bilo besmisleno govoriti ο samo mogućem nužnom biću
(to je kontradikcija termina), dok u pojmu samo mogućih lepih ostrva
nema nikakve kontradikcije. Glavni prigovor dokazu sv. Anselma, koji
je bio upućen i Dekartu a na koji je pokušao da odgovori i Lajbnic, jeste
taj da mi ne znamo a priori da je pojam Boga, pojam ο beskonačnom i
apsolutnom savršenstvu, pojam mogućeg bića. Mi možemo da ne vidimo
nikakvu kontradikciju u tom pojmu, ali, kaže prigovarač, ta »negativna«
mogućnost nije isto što i »pozitivna«; to ne pokazuje da stvarno nema
kontradikcije u tom pojmu. Da u pojmu Boga nema protivrečnosti je
nesumnjivo tek onda kada a posteriori dokažemo da Bog postoji.
Dokaz iz Proslogiuma je pobudio malo neposrednog interesa; u
XIII veku njime se bavio sv. Bonaventura, naglašavajući više psihološki
nego logički aspekt argumentacije, dok ga je sv. Toma odbacio. Duns
Skot ga je koristio kao uzgredno pomoćno sredstvo. U »modernom«
dobu dokaz je imao istaknutu, iako raznoliku istoriju. Dekart ga je pri­
hvatio i preradio, Lajbnic ga je branio na brižljiv i ingeniozan način,
Kant ga je kritikovao. U školama je Anselmov dokaz uglavnom odba­
čen, iako su pojedini mislioci tvrdili njegovu valjanost.
» Liber pro insipiente Auctore Gaunilone (Gaunilova knjiga za budale), P.L.,
158. — Prim. red.
b
S. Anselmi liber apologeticus contra Gaunilonem (Sv. Anselmova knjiga od­
brane protiv Gaunila), P. [.., 158. — Prim. red.
167
4. Među avgustinskim crtama Anselmove filozofije može se spo­
menuti i njegova teorija ο istini. Kada raspiavlja ο istini suda 1 2 , on
sledi aristotelsko stanovište da se istina sastoji u tome što se u sudu ili
propoziciji tvrdi ono što aktualno postoji ili poriče ono što aktualno ne
postoji, pri čemu je označena stvar uzrok istine, a sama istina prebiva
u sudu (teorija korespondencije); ali Anselm sledi Avgustinov trag kada,
nakon razmatranja ο istini volje (iskrenost) 1 3 , nastavlja da govori ο is­
tini bića ili suštine 1 4 i kada tvrdi da se istina stvari sastoji u biću kakvo
ono »treba« da bude, to jest u ovaploćenju stvari ili odražavanju njih­
ovog pojma u Bogu — najvišoj Istini i merilu istine — da bi zatim iz
večne istine suda zaključio ο večnosti uzroka istine ili Boga l s ; Bog je,
prema tome, večna i bivstvena Istina, koja je uzrok ontološke istine
svih stvorenih bića. Večna istina je samo uzrok, a istina suda je samo posledica (večne Istine) i uzrok (istine u sudu). Ovu avgustinsku koncep­
ciju ontološke istine, s egzemplarizmom koji pretpostavlja, nalazimo
još kod sv. Tome u XIII veku, iako je on, naravno, znatno više nagla­
šavao istinu suda. Tako, dok je za sv. Tomu karakteristika definicije
istine ta da je ona adaeauatio rei et intellectusa, za sv. Anselma istina je
rectitudo sola mente perceptibilish.16
U svom opštem stavu ο odnosu duše i tela i u nedostatku teorije ο
njihovoj hilomorfnoj strukturi, Anselm sledi platonsko-avgustinsku
tradiciju, iako je, kao i sam Avgustin, bio savršeno svestan da duša i
telo čine jednog čoveka, pa otuda izričito tvrdi tu činjenicu. Sa druge
strane, u Proslogiumu'11, njegove reči ο božanskoj svetlosti podsećaju na
Avgustinovu teoriju ο iluminaciji: Quantu namque est lux illa, de qua
micat omne verum, quod rationali menti lucet0.
Govoreći uopšte, možda bi se moglo reći da filozofija sv. Anselma
jeste na liniji avgustinske tradicije, ali da je izvedena sistematičnije od
Avgustinovog učenja, dok njegova prirodna teologija i metodična pri­
mena dijalektike pokazuju znak jednog kasnijeg doba.
12 Dialogus de Veritate, 2; P.L., 158. (Dijalog ο istini. — Prim. red.)
13 Dial., 4.
1 4 Ibid., 7 ff.
15 Ibid., 10.
* Saglasnost između stvari i uma. — Prim. red.
b
Tačnost koja se može samo duhom opažati. — Prim. red.
16 Dial., 11.
7
1 Proslogium, ch. 14.
0
Kolika li je samo ona svetlost od koje živi sve istinito, koja svetli razumnoj
duši. — Prim. red.
ŠESNAESTO POGLAVLJE
ŠKOLA U ŠARTRU
Pariški univerzalizam i sistematizacija nauka u XII veku. Regionalizam,
humanizam. Platonizam Šartra. Hilomorfizam u Šartru. Prima facie
panteizam. Politička teorija Jovana Solzberijskog.
1. Jedan od najvećih doprinosa srednjeg veka razvoju evropske
civilizacije bio je univerzitetski sistem, a najveći od svih srednjovekovnih
univerziteta bio je neosporno onaj u Parizu. To veliko središte teoloških
i filozofskih istraživanja nije dobilo povelju kojom bi postalo univerzitet
u formalnom smislu sve do početka XIII veka, ali može se reći, u jednom
netehničkom smislu, da su pariške škole činile »univerzitet« već u XII
veku. Štaviše, u određenom pogledu u XII veku francuska učenost je
bila dominantnija nego u XIII, budući da su se u XIII veku razvili i dru­
gi univerziteti, kao što je Oksford, koji su počeli da šire vlastiti uticaj.
To je tačno barem utoliko ukoliko je reč ο severnoj Evropi; kada je reč
ο južnoj Evropi, univerzitet u Bolonji, na primer, dobio je svoju prvu
povelju još 1158. godine od Fridriha (Friedrich) I. I pored toga što je
Francuska bila veliko središte intelektualne aktivnosti u XII veku, što
i objašnjava kako je nastala često navođena izreka »Italija ima papu,
Nemačka carstvo, a Francuska ima znanje«, to ipak ne znači da su inte­
lektualno aktivni bili samo Francuzi: evropska kultura je bila interna­
cionalna, pa intelektualna prevlast Francuske znači samo to da su stu­
denti, učenjaci i profesori u znatnom broju dolazili u francuske škole.
Iz Engleske su došli, pored ostalih, Adam Smolbridž (Adam Smallbridge) i Aleksandar Nekham (Alexander Neckham), dijalektičari XII
veka, Adelard od Bata (Adelhard of Bath) i Robert Pulin, Ričard od
Sen-Viktora (umro 1173) i Jovan Solzberijski; iz Nemačke, Hugo od
Sen-Viktora (umro 1141), teolog, filozof i mistik; iz Italije Petar Lombarđanin (1100—1160), autor slavnih Sentencija, koje su bile predmet
mnogih komentara u srednjem veku, na primer sv. Tome Akvinskog i
Dunsa Skota. Tako se za Unverzitet u Parizu može reći da je reprezentovao internacionalan karakter srednjovekovne evropske kulture, kao
što je papinstvo reprezentovalo internacionalan, ili još više nadnacio169
nalan, karakter srednjovekovne religije; pa ipak, ovo dvoje je bilo usko
povezano jedno sa drugim, jer religija je davala opšti intelektualni okvir
a jezik na kome se predavalo — latinski — bio je jezik crkve. Ove dve
zajednice, religiozna i kulturna, međusobno tako usko povezane, sa
razlogom mogu da se nazovu delotvornim i stvarnim zajednicama, na­
suprot političkoj zajednici koju je predstavljalo Sveto Rimsko Carstvo
koje je bilo više teoretska nego efektivna zajednica; jer, iako su apso­
lutne monarhije pripadale budućnosti, nacionalizam je već bio počeo da
se razvija, premda ga je kočio feudalizam, lokalni karakter srednjovekovih političkih i ekonomskih institucija i jedinstven jezik i inte­
lektualni okvir.
Ovaj univerzitetski život, koji se razvijao i proširivao, našao je
svoj intelektualan i akademski izraz u pokušaju da se klasifikuje i sistematiše nauka, znanje i umovanje tog doba; taj pokušaj se javlja već u XII
veku. Mi možemo ovde da navedemo dva primera sistematizacie:
Huga od Sen-Viktora i Petra Lombarđanina. Prvi, u svom delu Didascalion1, sledi uglavnom aristotelsku klasifikaciju. Tako je logika
propedeutika ili uvod u pravu nauku i bavi se pojmovima, a ne stva­
rima. Ona se deli na gramatiku i na Ratio Disserendi*, koja se, opet, deli
na Demonstratio, Pars Probabilis i Pars Sophistica (dijalektiku, retoriku
i sofistiku). Nauka, za koju je logika uvod i nužan instrument, deli se
na sledeće delove: teorijsku nauku, praktičku nauku i »mehaniku«. Teo­
rijska nauka obuhvata teologiju, matematiku (aritmetiku, koja se bavi
numeričkim aspektom stvari; muziku, koja se bavi proporcijom; geo­
metriju, koja se bavi prostiranjem stvari; astronomiju, koja se bavi kre­
tanjem stvari) i fiziku (čiji je predmet unutrašnja priroda ili unutrašnja
svojstva stvari, pa tako dopire dalje od matematike). Praktična nauka
se deli na etiku, »ekonomiju« i politiku, dok mehanika obuhvata sedam
»neslobodnih veština« ili sciantiae adulterinae, jer majstori pozajmljuju
svoje modele od prirode. Te »neslobodne veštine« obuhvataju predenje
vune, proizvodnju oružja, tesarstvo, pomorstvo, trgovinu (koja, prema
Hugu, »miri narode, smiruje ratove, ojačava mir i čini da privatna dobra
budu od opšte koristi za sve«), poljoprivredu, lov (uključujući veštinu
kuvanja), medicinu i pozorišne predstave. Očigledno, Hugova klasifi­
kacija zavisi ne samo od Aristotela, preko Boetija, nego takođe i od
enciklopedijskih dela pisaca kao što je bio, na primer, Isidor Seviljski.
Petar Lombarđanin, koji se školovao u Sen-Viktoru, predavao je u
školi pri katedrali u Parizu, da bi, naposletku, postao biskup tog grada
između 1150. i 1152. godine; on je napisao delo Libri Quatuor Senteni
a
170
Didasc, P.L., 176.
Nauk raspravljanja, — Prim. red.
tiarum3-, delo koje je, iako neoriginalno u pogledu sadržaja, izvršilo
ogroman uticaj na taj način što je potaklo druge pisce da pišu spise u
kojima se dogme izlažu sistematski i opsežno; ono je postalo predmet
kompendija i mnogih komentara, sve do kraja XVI veka. Lombarđaninove Sentencije su, kao što je poznato, udžbenik 2 i cilj te knjige bio je da
se skupe mišljenja ili sententiae Otaca ο teološkim učenjima, udžbenik
čija je prva knjiga posvećena Bogu, druga stvorenim bićima, treća in­
karnaciji, iskupljenju i vrlinama b , a predmet četvrte jesu sedam svetih
tajni i poslednje stvari. Najveći broj navoda uzet je od sv. Avgustina,
mada su navođeni i drugi latinski pisci, pa se pojavio čak i sv. Jovan
Damaskin, iako se pokazalo da je Lombarđanin video samo mali deo
latinskog prevoda Fons Scientiae" koji je načinio Burgundije od Pize.
Očigledno, Sentencije predstavljaju pretežno teološko delo, mada Lom­
barđanin govori ο onim stvarima koje se saznaju prirodnim umom i
koje mogu na taj način da se saznaju i pre nego što se u njih veruje, tj.
nezavisno od vere 3 : tu spadaju egzistencija Boga, Božije stvaranje sveta
i besmrtnost duše.
2. Videli smo kako se razvijanje i širenje intelektualnog života po­
kazalo kroz porast uticaja »univerziteta« u Parizu i prve pokušaje da se
klasifikuje i sistematizuje znanje; ali to ne znači da se nisu razvijale i
regionalne škole. U stvari, snaga lokalnog života i interesa bila je u sred­
njem veku karakteristika komplementarna internacionalističkom ka­
rakteru verskog i intelektualnog života. Na primer, iako su neki koji su
studirali u Parizu ostali tamo da predaju, drugi su se vratili u njihove
zemje i pokrajine ili su se pridružili lokalnim prosvetnim institucijama.
Štaviše, postojala je tendencija ka specijalizaciji, pa je Bolonja, na pri­
mer, postala poznata po svojoj školi prava, a Monpelje po svojoj medi­
cinskoj školi, dok je mistička teologija bila značajna karakteristika
škole u Sen-Viktoru, koja se nalazila izvan Pariza.
Jedna od najrazvijenijih i najinteresantnijih lokalnih škola u XII
veku bila je škola u Šartru, na koju su, da spomenemo odmah, počela
da utiču izvesna aristotelska učenja, koja su bila povezana sa veoma
jakim primesama platonizma. Ta škola je, takođe, bila pod uticajem
humanističkih stremljenja. Uzmimo, na primer, Teodorika od Šartra
(Thierrv de Chartres) koji je, nakon što je vodio školu 1121. godine,
predavao u Parizu, da bi se potom vratio u Šartr 1141, gde je postao
3
Sententiarum libri quauior ( Četiri knjige sentencija), P. L.. 192. — Prim. red.
- Cf. Prolog.
b
Vrline (Virtutes) predstavljaju peti red nebeske hijerarhije. — Prim. prev.
c
Izvor saznanja. — Prim. red.
3
Libri Quatuor Sententiarum, 3, 24, 3.
171
rektor nasledivši Žilbera de la Porea. Njega je Jovan Solzberijski, i sam
humanist, opisao kao artium studiosissimus investigator&. Teodorikov
Heptateuchonb razmatra sedam slobodnih veština i snažno je usmeren pro­
tiv antihumanista, »kornifika«, koji su omalovažavali studiranje i uče­
nost. Slično je bilo i sa Viljemom od Konša (VVilhelm de Conches, 1080—
1154), koji je studirao kod Bernara od Šartra, a zatim predavao u
Parizu i bio privatni učitelj Henrija Plantageneta (Henry Plantagenet).
On je kritikovao kornifikea sam je posvetio pažnju gramatičkim studi­
jama, zbog čega ga je Jovan Solzberijski pohvalio kao najboljeg gramatičara posle Bernara od Šartra. 4 Međutim, upravo je Jovan Solzberijski
(1115/20—1180) bio najnadareniji od svih humanističkih filozofa iz
Šartra. Premda nije bio obrazovan u Šartru, on je, kao što smo već ranije
videli, postao biskup u Šartru 1176. Pobornik slobodnih veština, a zna­
lac latinskih klasika, posebno Cicerona, on je osećao gnušanje prema si­
rovoj neugladenosti stila i sve one koji su bili protivnici dobrog stila i
govorničke veštine u načelu je nazivao »kornificima«. Veoma pažljiv
kada je posredi njegov vlastiti književni stil, on predstavlja ono najbolje
što se može naći u humanizmu XII veka; osim Jovana, i sv. Bernar
predstavlja humanizam svojim himnama i duhovnim spisima. U sledećem, XIII veku filozofska dela postaju zanimljiva ne zbog jezika, već
zbog njihovog sadržaja, budući da se njime više bave nego formom.
3. Škola u Šartru, čije floreat0 pada u XII stoleće, imala je dugu
istoriju. Osnovao ju je 990. godine Fulbert (Fulbert), učenik Gerberta
od Orijaka (Gerbert de Aurillac). (Ovaj posednji je bio veoma istaknuta
figura X veka, humanist i učenjak, koji je predavao u Remsu i Parizu, i
redom postao opat u Bobiju, nadbiskup u Remsu, i nadbiskup u Raveni,
te došao na papski tron kao Silvestar (Silvester) I I ; umro je godine 1003).
Osnovana u X veku, škola u Šartru je zadržala čak i u XII veku kon­
zervativan duh, koji se pokazivao u privrženosti škole platonističkoj
tradiciji, posebno izučavanju Platonovog Timaja i onih Boetijevih spisa
koji su naginjali platonizmu. Tako je Bernar od Šartra, koji je bio glava
škole od 1114. do 1119. i rektor od 1119. do 1124. godine, zastupao sta­
novište da je materija egzistirala u haotičnom stanju pre oblikovanja,
odnosno pre nego što je nered postao red. Jovan Solzberijski ga je na­
zivao »najsavršenijim platonovcem našeg doba«. Za njega je priroda
bila organizam, a zastupao je i platonsku teoriju ο Duši Sveta. U tome
ga je sledio Bernar od Tura (Bernhard de Tours, Silvestris), koji je postao
rektor u Šartru oko 1156. godine i koji je sastavio poemu De mimdi
* Najrevnosnijeg istraživača veština. — Prim. red.
4
Metal., 1. 5.
,J
Sedmoknjižje. — Prim. red.
c
Cvetanje. — Prim. red.
172
universitate*, služeći se Kalcidijevim (Chalcidius) komentarima Timaja
i opisujući Dušu Sveta kao da prožima i formira prirodna bića iz haosa
prvobitne materije koji egzistiraju Bogu ili Nousu. Viljem od Konša je
otišao dalje, pa je Dušu Sveta identifikovao sa Svetim Duhom, ali ga
je zbog toga učenja napao Viljem od Sen-Teodorika (VVilhelm de
Saint-Theodoric). Odustajući od tog stanovišta, on je objasnio da je
hrišćanin a ne član Akademije.
Kada je reč ο umovanjima koja su bila u duhu Timaja, može da se
spomene i sklonost škole u Šartru ka ekstremnom realizmu, mada, kao
što smo videli, njena dva najznačajnija predstavnika, Žilber de la Pore
i Jovan Solzberijski, nisu bili ekstremni realisti. Uzmimo za primer
Klarembalda od Arasa (Clarembaldus de Arras) učenika Teodorika od
Šartra, koji je bio predstojnik u Arasu od 1152, a zatim i arhiđakon od
1160. On je u svojim komentarima Boetijevog dela De Trinitate, na­
suprot Žilberu de la Poreu, zastupao stanovište da postoji samo jedna
i ista ljudska priroda u svim ljudima, a da se pojedinačni ljudi razlikuju
samo propter accidentium varietatem.b$
4. I pored njihove privrženosti Platonovom Timaju, pripadnici
škole u Šartru su poštovali u određenoj meri i Aristotela. Ne samo da su
ga sledili u logici nego su, takođe, uveli i njegovu hilomorfičku teoriju:
upravo u Šartru ta teorija se i pojavila pivi put u XII veku. Tako, prema
B;rnaru od Šartra, prirodni objekti se sastoje iz forme i materije. Forme,
ο kojima je reč, mogu da se nazovu formae nativae, i on ih opisuje kao
slike Ideja u Bogu. Tu informaciju nam daje Jovan Solzberijski, koji
kaže da su Bernar i njegovi učenici pokušali da posreduju između Pla­
tona i Aristotela i da ih pomire. 6 Kao što smo videli, za Bernara od
Tura forme stvari takođe su slike Ideja u Bogu, dok Klarembald od
Arasa predstavlja materiju kao biće u stanju stalne promene a formu kao
savršenost i celovitost stvari. 7 On, dakle, interpretira Aristotelovu ma­
teriju u duhu Platonovog učenja ο promenljivom i prolaznom karakteru
materijalnih stvari. Viljem od Konša, međutim, krenuo je vlastitim
putem i zastupa Demokritovu (Demokritos) teoriju ο atomima 8 ; govo­
reći uopšteno, možemo reći da su pripadnici škole u Šartru prihvatili
Aristotelovu hilomorfičku teoriju, iako su je interpretirali u duhu Pla­
9
tonovog Timaja.
• Ο celosti sveta. — Prim. red.
b
Preko akcidentalnih razlika. — Prim. red.
5
Ed. W. Janssen, p. 42.
6 Metal., 2, 27.
7
Ed. W. Janssen, pp. 44 i 63.
8
P.L., 90, 1132. [Venerabilis Beda, Elementorum Philosophiae libri quartor
( Četiri knjige osnova filozofije). — Prim. red.]
9
Žilber de la Pore je skrenuo pažnju na aristotelsku hilomorfičku teoriju kada
je komentarisao Boetijeva dela Contra Eutichen ili Liber de duabus Naturiš et ima Persona Christi; cf. P.L., 64, 1367.
173
5. Učenje da su prirodni predmeti sastavljeni iz materije i forme,
pri čemu je forma slika egzemplara ili Ideje u Bogu, sasvim razlikuje
Boga od stvorenih bića i po svom karakteru nije panteističko; ali neki
pripadnici škole su koristili terminologiju koju bi, ako se uzme doslovno
i bez daljih određenja, bilo prirodno lazumeti na taj način da povlači
panteizam. Tako je Teodorik od Šartra, koji je bio mlađi Bernarov
brat, tvrdio da »su sve forme jedna forma; božanska forma obuhvata
sve forme«. On je smatrao da je božanstvo forma essendi3 svake stvari,
dok je stvaranje opisivao kao proizvođenje mnoštva iz jednog. 1 0 Na­
dalje, Klarembald od Arasa je dokazivao da je Bog forma essendi stvari
pošto forma essendi mora da bude prisutna svuda tamo gde i stvar, a
Bog je svuda i uvek suštinski prisutan. Π Premda su ti tekstovi shva­
ćeni doslovno i izdvojeno, po svom karakteru panteistički ili monistički,
izgleda da ni Teodorik od Šartra ni Klarembald od Arasa nisu imali
nameru da zastupaju monističko učenje. Na primer, neposredno nakon
što je rekao da božanska forma obuhvata sve forme, Teodorik napomi­
nje da, iako božanska forma obuhvata svaku formu zato što je ona sa­
vršenost i potpunost svih stvari, iz toga se ne može zaključiti da je bo­
žanska forma, na primer, ljudska priroda. Izgleda da Teodorikovo uče­
nje moramo da shvatimo u duhu egzemplarizma, jer on izričito kaže da
božanska priroda ne može uključivati aktualnu konkretnu formu, pa ne
može, prema tome, ni da bude aktualna konkretna forma čoveka ili
konja ili kamena. Slično tome, opšte učenje ο egzemplarizmu Klarembalda od Arasa, i njegovo insistiranje na stanovištu da su forme mate­
rijalnih stvari slike (imagines), nije u skladu sa čistim panteizmom. Iz­
razi koji upućuju na učenje ο emanaciji pozajmljeni su od Boetija, i verovatno ne izražavaju ništa doslovniji smisao emanacije od onoga koji
je prisutan u Boetijevom shvatanju: u određenom smislu ti izrazi su
uobičajene fraze, koje su postale kanon zahvaljujući svojoj drevnosti, pa
otuda ne bi trebalo mnogo da nas muče.
XI stoleće) čak i kraljevsku moć vladara pripisivao ugovoru sa narodom 1 2
i izjavio da ako kralj napusti vladanje po zakonu i postane tiranin, treba
smatrati da je prekršio ugovor kome duguje svoju moć i narod može da
ga svrgne. 1 3 Takve ideje ο vladavini zakona i pravde kao suštinskih
određenja, kao i ideje ο prirodnom zakonu, pri čemu je građanski zakon
izraz prirodnog zakona, temelje se na tekstovima Cicerona, stoika i
rimskih pravnika. One su se javile ponovo u učenju Jovana Solzberijskog,
koji je, takođe, koristio De civitate Dei sv. Avgustina i De Officiis sv.
Ambrozija.
Iako Jovan Solzberijski nije postavio nikakvu čvrstu teoriju po
ugledu na Manegolda od Lautenbaha, on je stalno naglašavao da vladar
nije iznad zakona i tvrdio da, nasuprot svemu onome što bi ulizice vla­
dara mogle da kažu u prilog vladareve neograničene vlasti, on neće ni­
kada priznati da je vladar oslobođen svih ograničenja i svakog zakona.
Ali šta on razumeva pod tim kada kaže da je i vladar podložan zakonu?
Bar delom, on je pod tim razumevao (i to je, u stvari, bio glavni predmeF
njegove pažnje) prirodni zakon, u saglasnosti sa stoičkim učenjem da
postoji prirodni zakon kome se približavaju, ili treba da se približe,
svi pozitivni zakoni. Vladar, prema tome, nije slobodan da proglasi
pozitivne zakone koji bi bili u suprotnosti, ili koji su neuskladljivi, bilo
sa prirodnim zakonom bilo s onom aequitas& koja rerum convenientia,
tribuens unicuique quod suum esth. Da bi bio to što jeste, pozitivan za
kon je određen i usaglašen sa prirodnim zakonom i prirodnom prav­
dom, a stav vladara ο tom pitanju pokazuje da li se radi ο vladaru ili ο
tiraninu. Ako njegove odredbe pobliže određuju, primenjuju ili nado­
punjuju prirodni zakon i prirodnu pravdu, on je vladar; ako, pak,
njegove odredbe krše prirodni zakon i prirodnu pravdu, on je tiranin
koji postupa svojeglavo i ne izvršava funkciju svog položaja.
Da li je Jovan Solzberijski pod zakonom razumevao još nešto
kada je tvrdio da je i vladar podložan zakonu? Nesumnjivo, postojalo
je opšte mišljenje ο tome da je vladar u određenoj meri podložan obi­
čajima zemlje, odredbama svojih prethodnika, lokalnim sistemima
vlasti ili tradiciji koja se razvila tokom vremena. Razumno je pretpo­
staviti da je Jovan Solzberijski delio to opšte stanovište, premda njegovi
spisi pokazuju malo interesovanja za feudalizam budući da se oslanja
uglavnom na pisce iz rimskog perioda. Njegovi stvarni sudovi ο moći i
položaju vladara izražavaju opšte stanovište, iako on formalno pristupa
problemu preko rimskog prava; on sigurno nije predviđao apsolutis-
6. I pored toga što Jovan Solzberijski nije bio obrazovan u Šartru,
ovde će biti podesno da se kaže nešto ο njegovoj filozofiji države onako
kako je nalazimo u njegovom delu Polycraticus. Razmirice između Svete
stolice i Carstva i gloženja oko investiture doveli su prirodno do toga
da oni pisci koji su učestvovali u raspravama izraze, makar i samo uz­
gredno, svoje mišljenje ο funkciji države i njenog vladara. Jedan ili dva
pisca su otišla još dalje i dali, tako reći, jednu grubu skicu političkog
učenja. Tako je Manegold od Lautenbaha (Manegold von Lautenbach,
12 Liber ad Gebehardum, 30 i 47. (Knjiga Gebehardu. — Prim. red )
13 Ibid., 47.
a
Jednakošću. — Prim. red.
b
Odgovara stvarima, pripisujući svakome ono što mu pripada. — Prim. red.
a
Forma bivstvovanja. — Prim. red.
10 De sex dierum operibus, ed. W. Janssen, pp. 16, 21, 108, 109. (O šest dana
stvaranja. — Prim. red.)
u Ed. W. Janssen, p. 59.
175
174
!
tičku primenu rimsko pravne maksime Quod principi placuit legis habet
vigorem* na feudalnog monarha.
Sa druge strane, budući da je Jovan Solzberijski uzdizao rimsko
pravo i smatrao ga jednim od najvećih civilizatorskih činilaca Evrope,
on je bio suočen sa problemom kako da interpretira gore spomenutu
maksimu, a da istovremeno ne žrtvuje svoja ubeđenja ο ograničenoj
moći vladara. Pre svega, šta je sam Ulpijan (Ulpianus) razumevao pod
tom maksimom? On je bio pravnik, i njegov cilj je bio da opravda i
objasni legalnost carskih zakona i constitutionesh. Prema republikan­
skim pravnicima, zakonom upravlja sudija, ali očigledno da je u vreme
Carstva i sam car bio jedan od izvora pozitivnog zakona, i pravnici su
morali da objasne legalnost te pozicije. Tako Ulpijan kaže da, iako ca­
rev legislativni autoritet izvodi svoje poreklo iz rimskog naroda, narod
preko lex regiae prenosi na njega svu svoju moć i autoritet, tako da,
jednom zadobivši njegova ovlašćenja, careva volja ima moć zakona.
Drugim recima, Ulpijan je prosto objašnjavao legalnost zakona rim­
skog cara: on se nije bavio time da postavi političku teoriju na osnovu
stanovišta da je car bio ovlašten da se oglušuje ο svaku prirodnu pravdu
i načela morala. Jovan Solzberijski primećuje, izričito upućujući na
Ulpijanovu maksimu, da kada se za vladara kaže da je slobodan od
zakona, to ne treba shvatiti u smislu da car može da čini i ono što je
nepravedno, već u smislu da treba da sledi pravičnost ili prirodnu pravdu
iz stvarne ljubavi za pravdu a ne iz straha od kazne koja se ne primenjuje na njega; tu Jovan izražava opšte stanovište feudalnih pravnika, a
da pri tom nimalo ne protivreči Ulpijanovom načelu. U kasnom sred­
njem veku neki teoretičari politike odvojili su značenje Ulpijanove mak­
sime od carske ličnosti, i preneli ga na nacionalnog monarha shvaćenog
u apsolutističkom smislu, te su time napustili opštesrednjovekovno
shvatanje i u isto vreme su učinili Ulpijanovu pravničku maksimu
apstraktnim iskazom apsolutističke političke teorije.
U zaključku može da se primeti da je Jovan Solzberijski zastupao
supremaciju crkvene vlasti (Hune ergo gladium de manu Eccelessiae
aecipit principi*)14, i da je iz svoje distinkcije između vladara i tiranina
izveo logičan zaključak ο legalnoj dopustivosti ubistva tiranina. Doista,
budući da se tiranin suprotstavlja opštem dobru, ubistvo tiranina može
15
ponekad da bude obavezno , iako Jovan postavlja neobičan uslov
da za tu svrhu ne srne da bude upotrebljen otrov.
a
Što se vladaru svidelo to ima snagu zakona. — Prim. red.
Uredaba. — Prim. red.
c
Carskog zakona. — Prim. red.
d
Dakle, vladar je ovaj mač primio od crkve. — Prim. red.
14
Pohcrat, 4, 3.
15 Ibid., 8, 10.
SEDAMNAESTO POGLAVLJE
ŠKOLA U SEN-VIKTORU
Hugo od Sen-Viktora; dokazi za Božiju egzistenciju, vera, misticizam.
Ričard od Sen-Viktora; dokazi za Božiju egzistenciju. Gotfrid od Sen-Viktora i Valter od Sen-Viktora.
Opatija Sen-Viktor, koja se nalazila izvan zidina Pariza, pripadala
je avgustinskim redovima. Već smo videli da je Viljem od Šampoa bio
povezan s ovom opatijom, i da se povukao u nju posle izgubljene ras­
prave s Abelarom; ali ta škola je postala značajna uglavnom zahvalju­
jući delu dvojice kaluđera, jednog Nemca, Huga od Sen-Viktora, i jed­
nog Škotlanđanina, Ričarda od Sen-Viktora.
1. Hugo od Sen-Viktora je rođen u Saksoniji 1096. godine u ple­
mićkoj porodici, i svoje prvo obrazovanje stekao je u manastiru Hamersleben kod Halberštata. Nakon zaređenja otišao je u Pariz 1115. godine,
da bi nastavio školovanje u opatiji Sen-Viktor. Godine 1125. počeo je
da drži predavanja, a od 1133. pa do svoje smrti 1141. godine vodio je
školu. Iako jedan od najistaknutijih dogmatičkih i mističkih teologa
svog vremena, on ipak nije bio protiv negovanja umetnosti, smatrajući
da izučavanje umetnosti, ako se pravilno sprovodi, doprinosi napretku
teologije, štaviše, d a j e svaka vrsta znanja korisna. »Uči sve; posle ćeš
videti da ništa nije suvišno.«1 Gledano s filozofskog stanovišta, njegovo
glavno delo jeste Didascalion u sedam knjiga; u delu se razmatraju slo­
bodne veštine (tri knjige), teologija (tri knjige) i religiozna meditacije
(jedna knjiga); ali sa teološkog gledišta, značajni su i njegovi spisi ο teo­
logiji svetih tajni. Osim toga, on je upoieđivao egzegetska i mistička
dela i sačinio jedan komentar Pseudo-Dionisijeve Nebeske hijerarhije,
koristeći, pri tom, latinski prevod Jovana Skota Eriugena.
h
176
l P.L.,
176, 800 C. [Didascalion (Poučavanje). — Prim. red.]
12 I s t o r i j a filozofije Π
177
Hugovu klasifikaciju i sistematizaciju nauka već smo spomenuli
kada je bilo reci ο sistematizaciji, koja je bila primetna već u XII veku
zahvaljujući primeni dijalektike u teologiji; takođe smo spomenuli, po­
vodom diskusije ο univerzalijama, Hugovu teoriju ο apstrakciji. 2 Te
dve stvari iznose na videlo aristotelske aspekte njegove filozofije, dok je
njegova psihologija po svom karakteru nedvosmisleno avgustinska.
»Svako ko je stvarno razuman uviđa da on sam postoji; pa ipak, ako
čovek počne istinski da razmišlja ο tome šta je on zaista, videće da nije
nijedna od onih stvari koje se vide ili bi se mogle videti na njemu. Jer
razum ipak jasno razlikuje ono u nama što je kadro da rasuđuje i nepo­
sredno ga vidi kao različito od suštine materije, iako je, tako reći, uliveno
i pomešano sa mesom.« 3 Drugim recima, svest i introspekcija svedoče
ne samo ο egzistenciji duše nego i ο njenoj duhovnosti i nematerijalnosti. Šta više, sama duša, kao racionalan duh, jeste ličnost, pošto poseduje personalnost po sebi i za sebe, dok telo čini element ljudske per­
sonalnosti samo zbog svog jedinstva sa racionalnim duhom. 4 Modalitet
jedinstva je pre »apozicija« nego kompozicija. 5
Hugo je doprineo sistematskom napretku prirodne teologije tako
što je razvio argumente a posteriori iz unutrašnjeg i spoljašnjeg iskustva.
Kada je reč ο dokazu iz unutrašnjeg iskustva, on počiva na iskustvenoj
činjenici samosvesti, svesti ο samom sebi, koja se »uviđa« na čisto ra­
cionalan način i ne može biti materijalna. Razmatrajući samosvest kao
nužan uslov za egzistenciju racionalnog bića, a pošto duša nije uvek
bila svesna svoga postojanja, Hugo tvrdi da je bilo vreme kada duša
nije postojala. Ali ona ne može samoj sebi da podari egzistenciju: mora,
prema tome, svoje postojanje da duguje jednom drugom biću, i to biće
mora da bude nužno i da postoji samim sobom, tj. to biće mora biti
Bog. 6 Ovaj dokaz je pomalo zbijen, uključujući u svoje premise i to
da uzrok racionalnog načela mora i sam da bude racionalan i da nije
moguć beskonačan regres. Njegova »unutarnjost« svakako podseća na
Avgustina, ali to nije Avgustinov dokaz iz znanja duše o, večnim isti­
nama, niti pretpostavlja religiozno, a još manje mistično iskustvo, bu­
dući da počiva na prirodnom iskustvu duše ο samosvesti, i upravo to
oslanjanje na iskustvo jeste ono što karakteriše Hugove dokaze za eg­
zistenciju Boga.
2
3
4
5
Vidi str. 157.
Didasc, P.L., 176, 825 A.
Ibid., 176, 409.
Ibid.
6
De Sacramentis, 3, 7; P.L., 176, 219. [De sacramentis Fidei Christianae (O
svetim tajnama hrišćanske vere). — Prim. red.]
178
W Drugi dokaz, dokaz iz spoljašnjeg iskustva 7 , zasniva se na činje­
nici promene koju nalazimo u iskustvu. Stvari stalno nastaju i propa­
daju, a sveukupnost, koja se sastoji iz tih promenljivih stvari, mora i
sama da ima početak. Otuda ova sveukupnost mora da ima jedan uzrok.
Ništa što nema stalnost, što je prolazno, ne može da nastane bez nekog
spoljašnjeg uzroka. Ideja takog dokaza nalazi se već u De Fide Orthodoxa sv. Jovana Damaskina 8 ; ali Hugo od Sen-Viktora pokušava da
popuni nedostatke u postupku sv. Jovana.
Hugo na više mesta daje i teološki dokaz. 9 U svetu životinja vidimo
kako čula i nagoni nalaze svoje zadovoljenje u predmetima: u svetu
uopšte vidimo veliku raznolikost kretanja (odnosi se na prostorno kre­
tanje), koja je, uprkos tome, skladno uređena. S druge strane, rastenje je
činjenica iskustva, a rastenje, ukoliko ono znači pridodavanje nečeg
novog, ne može proizlaziti samo i jedino iz stvari koja raste. Hugo zak­
ljučuje da ta tri razloga isključuju slučaj i pretpostavljaju proviđenje koje
je odgovorno za rastenje i vodi sve stvari u skladu sa zakonom. 1 0 Dokaz
je očigledno pomalo neubedljiv u obliku u kome je dat, ali on se zasniva
na činjenicama iskustva kao polaznoj tački, i to je karakteristično za
Hugove dokaze uopšte. Hugo je prihvatao teoriju Viljema od Konša ο
atomističkoj strukturi materije. Ovi atomi su prosta tela, koja su pod­
ložna uvećavanju i rastenju. 1 1
Dakle, Hugo je smatrao mogućim prirodno saznanje Božije egzi­
stencije, ali on je, isto tako, isticao i nužnost vere. Vera je nužna, i to ne
samo zato što oculus contemplationis3, kojim duša u sebi samoj aprehendira Boga et ea quae in Deo erantb, biva potpuno zamračen grehom,
već i zato što se tajne koje nadmašuju moć ljudskog uma nude ljudskom
verovanju. Te tajne su supra rationenf, u tom smislu da su za njihovo
poimanje potrebni otkrovenje i vera, ali one su secundum rationemd a ne
contra rationemt: po sebi, one su racionalne i mogu biti predmet sazna­
nja, ali one ne mogu biti predmet saznanja u strogom smislu u ovom ži­
votu, postoje ljudski um suviše slab, posebno u njegovom stanju zamračenosti grehom. Prema tome, saznanje posmatrano po sebi je iznad
7 De Sacramentis, 3, 10; P.L., 176, 219 and Sent. 1, 3; P.L., 176, 45.[Summa
sententiarum (Suma sentencija). — Prim. red.]
8 De Fide Orthodoxa, 1, 3; P. G., 94, 796 A.
» Didasc, P.L., 176, 826.
10 Cf. De Fide Orthodoxa, 1, 3; P. G., 94, 795 B.
11 De Sacramentis 1, 6, 37; P.L., 176, 286.
a
Oko kontemplacije. — Prim. red.
h
I ono što u Bogu bejase. — Prim. red.
0
Iznad razuma. — Prim. red.
d
U skladu s razumom. — Prim. red.
e
Protiv razuma. — Prim. red.
12·
179
vere, koja predstavlja izvesnost duha ο odsutnim stvarima, i koja je
iznad mnenja ali niža od nauke ili saznanja, pošto su oni (scientes3)
koji razumeju neposredno prisutne predmete iznad onih koji veruju u
autoritet. Možemo reći, dakle, da je Hugo od Sen-Viktora oštro razli­
kovao veru od saznanja i da, iako je priznavao nadređenost ovog poslednjeg, nije time osporavao ono prvo. Njegovo učenje ο nadređenosti
saznanja veri nije ni na koji način ekvivalentno hegelovskom učenju, jer
Hugo sigurno nije smatrao da saznanje, barem ukoliko je reč ο prirod­
nom saznanju, može zameniti veru u ovom životu.
I pored toga što je oculus contemplationis pomračen grehom, duh,
pod natprirodnim uticajem milosti, može da se uspinje postepeno do
kontemplacije samog Boga. Tako natprirodni misticizam kruniše na­
predovanje saznanja u ovom životu kao što ga blažena vizija Boga kru­
niše na nebesima. Ovde, međutim, nije mesto da ulazimo u dalju ras­
pravu ο Hugovom mističkom učenju; ipak, vredi naglasiti da mistička
tradicija Sen-Viktora nije bila puki duhovni luksuz. Njihova mistička
teologija jeste integralan deo njihove teološko-filozofske sinteze. U
filozofiji Božija egzistencija se dokazuje prirodnom upotrebom ra­
zuma, dok nas u teologiji duh uči ο Prirodi Boga i primenjuje dijalek­
tiku na činjenice otkrovenja koje se prihvataju verom. Ali filozofsko i
teološko (dijalektičko) saznanje jesu saznanja ο Bogu: na još višem
mestu stoji iskustvo ο Bogu ili neposredno znanje Boga, koje se postiže
mističkim iskustvom — znanje koje je praćeno ljubavlju prema Bogu
ili ljubav prema Bogu koja se sastoji u znanju Boga. Sa druge strane,
mističko saznanje nije puna vizija, a Božija prisutnost u duši u mističnom
iskustvu je pomračena preobiljem svetlosti, tako da iznad te dve vrste
saznanja Boga, saznanja verom i neposrednog mističkog saznanja, stoji
blažena vizija nebesa.
2. Ričard od Sen-Viktora je rođen u Škotskoj, ali je veoma mlad
došao u Pariz i stupio u opatiju Sen-Viktor, gde je postao podnamesnik
oko 1157. godine a namesnik 1162. Umro je 1173. godine. Opatija je
bila u teškoj situaciji tih godina, pošto je opat, Englez po imenu Ervizije (Ervisius), rasipao njena dobra i rušio njenu disciplinu, a ponašao
se na tako nezavisan način da ga je papa Aleksandar (Alexander) III
nazvao »drugim Cezarom«. Iako s izvesnom teškoćom, nagovorili su ga
da se povuče 1172. godinu dana pre Ričardove smrti. Ipak, mada je
njegov opat bio pomalo samostalan i samovoljan čovek, namesnik je,
kako nam kaže opatijska knjiga umrlih, ostavio za sobom uspomenu
koja govori ο dobrom ugledu, svetom životu i divnim spisima.
a
180
Učeni. — Prim. red.
Ričard je značajna figura u srednjovekovnoj teologiji, a'njegovo glav­
no delo iz tog područja jeste De Trinitate* u šest knjiga. On je, takođe, bio
i filozof, kao stoje bio i mistički teolog koji je objavio dva dela ο kon­
templaciji: Beniamin minor0, ο pripremi duše za kontemplaciju, \Baniamin
inaior , ο vrlini kontemplacije. Drugim recima, on je bio dostojan naslednik Huga od Sen-Viktora; slično njegovom prethodniku, on je in­
sistirao na upotrebi uma u postizanju i istraživanju istine. »Često sam
čitao da postoji samo jedan Bog, da je on večan, nestvoren, neizmeran,
svemoćan i gospodar svega:. . . Ja sam čitao ο mome Bogu da je on
jedan i tri, jedan u Supstanciji, tri u Ličnostima: sve to sam čitao; ali
ja se ne sećam da sam čitao kako je sve to dokazano.« 1 2 Ili opet, »U
svim ovim stvarima autoriteti obiluju, ali ne i argumenti; u svim ovim
stvarima experimenta desuntd, dokazi su retki; zato mislim da treba da
učinim nešto, ako budem kadar da pomognem bar malo onima koji su
skloni učenju, pa makar ih ne mogao zadovoljiti.«
Očigledno je da je u gornjim navodima prisutno opšte stanovište
sv. Anselma: Credo, ut intelligam. Činjenice koje hrišćanska vera pret­
postavlja Ričard od Sen-Viktora izlaže da bi ih razumeo i da bi ih do­
kazao. Kao što je sv. Anselm objavio svoju nameru da pokuša da do­
kaže Sveto Trojstvo, tako i Ričard na početku svog dela De Trinitate^
objavljuje da je njegova namera da u tom delu, ukoliko to Bog dopusti,
navede ne samo verovatne nego i nužne razloge za ono u šta verujemo.
On ističe da moraju postojati nužni razlozi za ono što nužno jeste; ako
je Bog nužno Tri u Jednom, onda mora postojati i nužan razlog za tu
činjenicu. Naravno, iz činjenice da je Bog nužno Trojedini ni na koji
način ne sledi da možemo raspoznati tu nužnost. Ričard, u stvari, do­
pušta mogućnost da mi ne možemo potpuno pojmiti tajne Vere, po­
sebno one koje se tiču Svetog Trojstva. 1 4 Pa ipak, to ga ne sprečava u
pokušaju da pokaže kako mnoštvenost Ličnosti u božanskoj prirodi
nužno sledi iz činjenice da je Bog Ljubav, i da demonstrira Trojstvo
Ličnosti u jednoj Prirodi.
0
Ričardova umnovanja ο Svetom Trojstvu su znatno uticala na kas­
niju sholastičku teologiju; ali, sa filozofskog gledišta, njegovi dokazi za
Božije postojanje su daleko značajniji. Takvi dokazi, kako on stalno
* Ο Trojstvu, P.L., 196. — Prim. red.
b
De preparatione animi ad contemplationem liber dictus Benjamin Minor (Knji­
ga ο pripremi duše za kontemplaciju nazvana Benjamin Manji), Ρ. L., 196. — Prim. red.
0
De gratia contemplationes seu Benjamin Major (Ο milosti kontemplacije ili
Benjamin Veći), P.L., 196. — Prim. red.
12 De Trinit., 1, 5; P.L., 196, 893 BC.
d
Nedostaju dokazi. — Prim. red.
13 De Trinit., P.L., 196, 892 C.
i« Ibid., 196, 72 A.
181
ističe, moraju da se temelje na iskustvu: »Treba da počnemo od onih
stvari u koje ne možemo ni na koji način sumnjati, pa preko tih stvari
koje znamo iz iskustva da zaključimo racionalno ο onome što moramo
da mislimo ο predmetima koji transcendiraju iskustvo.« 15 Ovi predmeti
iskustva su kontingentni, to su stvari koje nastaju i koje mogu prestati
da postoje. Takve stvari možemo saznati jedino iskustvom, jer ono što
nastaje i može propasti ne može biti nužno, pa njegovo postojanje ne
može da se dokaže pre iskustva, nego može da se sazna isključivo
iskustvom. 1 6
Otuda je početna tačka dokaza u kontingentnim predmetima is­
kustva; ali, da bi naše rasuđivanje na toj osnovi moglo biti uspešno,
nužno je da pođemo od nesumnjivo valjanog i, tako reći, nepromenljivog utemeljenja istine 1 7 ; to jest, dokazu treba sigurno i izvesno načelo
na kome će se zasnivati. To načelo je da svaka stvar koja postoji, i!i
može da postoji, bivstvuje ili po sebi ili po nečemu izvan sebe, i da svaka
stvar koja postoji, ili može da postoji, bivstvuje ili večno ili počinje u
vremenu. Ova primena načela protivrečnosti dopušta nam da izvršimo
sledeću podelu bića. Za svaku postojeću stvar važi: ili (1) je večna i po
sebi, i tako postoji sama po sebi, ili (2) nije ni večna ni po sebi, ili (3) jeste
večna, ali ne po sebi, ili (4) nije večna, ali, ipak, jeste po sebi. Ova četvoročlana logička podela dopušta neposredno svođenje na tročlanu
podelu, jer stvar koja nije večna ali jeste a se nije moguća, i to zato što
neka stvar koja počinje da bivstvuje očigledno ne može sama sebi da
podari postojanje ili da postoji n u ž n o . 1 8 Početak u vremenu i aseitet
su međusobno nesaglasni, pa ne preostaje ništa drugo nego da počnemo
od iskustvenih stvari i onda primenimo opšte načelo. Stvari iz iskustva,
onako kako ih opažamo u ljudskom, životinjskom i biljnom svetu i u
prirodi uopšte, jesu propadljive i slučajne: one nastaju. Ako, dakle, na­
staju, onda nisu večne. Ali, kao što je već rečeno, ono što nije večno, to
ne može da bivstvuje po sebi. Prema tome, to je nešto što bivstvuje po
nečemu drugome. Pa ipak, mora postojati biće koje postoji samo po
sebi, tj. nužno, jer ako takvo biće ne bi postojalo, onda ne bi 'postojao
nikakav razlog za postojanje bilo čega: ništa ne bi postojalo, dok u
stvarnosti, kao što znamo iz iskustva, nešto već postoji. Ako se prigo­
vori da doista mora da postoji jedno ens a se, da to može da bude isto
tako i sam svet, Ričard bi odgovorio daje on već isključio tu mogućnost
ukazavši na to da mi u iskustvu otkrivamo da stvari od kojih je sas­
tavljen svet imaju kontingentan karakter.
is De Trinit., 196, 894.
16 Ibid., 196, 892.
17 Ibid., 196, 893.
18 Cf. Ibid., 196, 893.
182
Ako u ovom prvom Ričardovom dokazu i nalazimo značajna od­
stupanja od onog kod sv. Anselma, u svom sledećem dokazu on prihvata
19
poznato anselmsko stanovište. Činjenica je iskustva da postoje raz­
ličiti i raznovrsni stupnjevi dobra ili savršenstva, na primer racionalno
je više od iracionalnog. Iz te iskustvene činjenice Ričard prosleđuje do­
kaz da mora postojati najviše, ono od čega ništa nije veće ili bolje. Pošto
je racionalno nadređeno iracionalnom, ta najviša supstancija mora biti
duhovna, i pošto ono što je više ne može od ničega ili podređenog da
primi ono što poseduje, to ono mora da ima svoje bivstvovanje i svoju
egzistenciju samo iz sebe. To nužno znači da je ono večno. Kao što
smo već pokazali, nešto mora biti i večno i a se, jer drugačije ne bi ništa
postojalo, a iskustvo nas uči da nešto ipak postoji, pa ako ono što je
više ne može od nižega da primi ono što poseduje, to mora postojati
najviše ili vrhovno Biće, koje je večno i nužno.
Na trećem mestu Ričard pokušava da dokaže postojanje Boga iz
ideje mogućnosti. 2 0 U čitavom univerzumu ništa ne može da postoji a da
nema mogućnost bivstvovanja^(mogućnost ili moć da bude) bilo po sebi
bilo po drugome. Stvar kojoj nedostaje mogućnost bivstvovanja, stvar
koja je potpuno nemoguća, nije uopšte ništa, a da bi nešto moglo posto­
jati, ono mora, na osnovu mogućnosti, da primi moć da egzistira (posse
esse). (Da stvari u svetu ne mogu biti zasnovane u sebi samima, Ričard
uzima kao nešto samorazumljivo: u svom prvom dokazu on je već po­
kazao inkompatibilnost aseiteta i temporalnosti ili početka bivstvovanja.)
Ovaj osnov mogućnosti, dakle, koji je izvor i mogućnosti i egzistencije
svih stvari, mora biti samozavisan, praizvoran. Svaka suština, svaka
moć, svaka mudrost, mora da zavisi od te Osnove, pa ona sama mora
da bude najviša Esencija kao osnov svih esencija, najviša Moć kao izvor
svake moći, i najviša Mudrost kao izvor svake mudrosti, jer nije mo­
guće izvor da podaruje više od sebe samog. Ali mudrost ne može da
postoji izvan racionalne supstancije kojoj bi bila imanentna: zato mora
da postoji racionalna i savršena Supstancija, kojoj bi bila imanentna
savršena mudrost. Osnov svake mogućnosti je, prema tome, savršena
Supstancija.
Naravno, ovi argumenti su vežbe razumske diskurzivne inteligen­
cije, koja predstavlja oculus rationisa; on je nadmoćan u odnosu na
oculus imaginationis* koji posmatra telesni svet, ali i niži od oculus intelligentiae0, kojim Bog kontemplira sebe samog. 2 1 Na nižem nivou pred­
io De Trinit.. 1. 11; P.L., 196, 895—6.
20 Ibid., 1, 12; P.L., 196, 896.
a
Oko razuma. — Prim. red.
b
Oko uobrazilje. — Prim. red.
c
Oko uma. — Prim. red.
21 De gratia contemplationis, 1, 3, 7; P.L., 196, 66 CD, 72 C.
183
meti čula se opažaju kao neposredno prisutni; na srednjem nivou duh
misli diskurzivno ο stvarima koje nisu neposredno prisutne, dokazujući,
na primer, iz posledice na uzrok ili vice versa; na višem nivou duh posmatra jedan nevidljiv predmet — Boga, kao neposredno prisutan. 2 2
Nivo kontemplacije je na taj način, tako reći, duhovno analogan čulnoj
percepciji, pošto joj je, nasuprot diskurzivnom mišljenju, sličan u nepo­
srednosti i konkretnosti, ali se razlikuje od percepcije po tome što pred­
stavlja čisto duhovnu aktivnost, upravljenu na čisto duhovni predmet.
Ričardova podela saznanja na šest stupnjeva, od opažanja Božije lepote
u lepoti stvaranja pa do mentis alienatio3-, koja se dešava pod učinkom
milosti, uticala je na sv. Bonaventuru u njegovom delu Itinerarium mentis
in Deum0.
3. Gotfrid od Sen-Viktora (Gottfried de Saint-Victor, umro 1194)
je napisao delo Fons Philosophiae0, u kome klasifikuje nauke i razmatra
i takve filozofe i prenosioce filozofskih znanja kao što su Platon, Aris­
totel, Boetije i Makrobije, posvećujući posebnu glavu problemu univerzalija i različitim rešenjima tog problema. Valter od Sen- Viktora (VValter
de Saint-Victor, umro posle 1180) jeste autor čuvene paskvile Contra
Quatuor Labyrinthos FranciaeA, prema kojoj su Abelar, Petar Lombarđanin, Petar od Poatjea (Petrus Pictaviensis) i Žilber de la Pore bili
predstavnici dijalektičke teologije. Za njih se kaže da su, nadahnuti
duhom Aristotela, sa sholastičkom lakoumnošću tretirali neiskazive
stvari Svetog Trojstva i inkarnacije, prouzrokovavši mnoge jeresi i počinivši puno grešaka. Drugim recima, Valter od Sen-Viktora je bio re­
akcionar koji ne reprezentuje pravi duh Sen-Viktora, onog Sen-Viktora
kome su pripadali Nemac Hugo i Škotlanđanin Ričard, sa njihovom pro­
mišljenom kombinacijom filozofije, dijalektičke teologije i misticizma.
U svakom slučaju, kazaljke sata nisu mogle da se vrate natrag, jer je di­
jalektika i dijalektička teorija ostala prisutna i u sledećem, XIII veku.
doživevši svoj trijumf u velikim sistematskim sintezama.
OSAMNAESTO POGLAVLJE
DUALISTI I PANTEISTI
Albigenzi i katari. Amalrih od Bene. David od Dinanta.
1. U XIII veku sv. Dominik (Dominicus) je propovedao protiv
albigenza. Ta sekta se, isto kao i katari, raširila u Italiji i južnoj Fran­
cuskoj u XII stoleću. Glavno načelo vere tih sekti bio je dualizam ma­
nihejskog tipa, koji je došao u zapadnu Evropu preko Vizantije. Prema
dualističkom učenju, postoje dva prvobitna načela, jedan dobar i jedan
zao, od kojih je prvi prauzrok duše, a drugi prauzrok tela i materije
uopšte. Iz ove hipoteze oni su izveli zaključak da je telo zlo i da treba
da bude savladano askezom, a takođe i to da je pogrešno ženiti se i
širiti ljudski rod. Može izgledati čudno da je sekta, čiji su pripadnici za­
stupali takvo učenje, mogla da se širi; ali ne smemo zaboraviti da se
smatralo dovoljnim ako je srazmerno mali broj perfecti* vodio takav
asketski život, dok su njihovi manje zaneseni sledbenici mogli spokojno
da vode običniji život, samo ako su primili blagoslov jednog od »sa­
vršenih« pre smrti. Kada imamo u vidu pažnju koju su albigenzi i katari
pobudili kod crkvenih i građanskih vlasti, ne smemo da zaboravimo da
je osuda rađanja i braka kao zlih prirodno vodila zaključku da su kon­
kubinat i brak na jednom nivou. Štaviše, katari su negirali legitimnost
zakletve i svakog rata. Bilo je, prema tome, sasvim prirodno što se
smatralo da te sekte predstavljaju opasnost za hrišćansku civilizaciju.
b
Sekta valdenza , koja još postoji, potiče takođe iz katarskog pokreta i
bila je prvobitno dualistička sekta, ali se utopila u reformaciju i za svoja
glavna načela je prihvatila antikatoličanstvo i protivstav instituciji sve1
štenstva.
a
Savršenih. — Prim. red.
Valdenzi, hrišćanska jeretička sekta nastala u XII veku, osuđena na IV lateranskom saboru 1215. g. Osnivač sekte, prema kome je dobila i naziv, jeste Petar
Valdus (Petrus Vaux) iz Liona, a njena osnovna načela su jevanđelsko siromaštvo,
negativan stav prema ovome svetu, odbacivanje svete tajne krštenja i ekstremno antipapstvo. — Prim. prev.
1
Izvori našeg znanja ο učenju albigenza nisu bogati, pa je istorija tog pokreta
prilično nepoznata.
b
22
b
c
d
De gratia contemplationis, 1, 39; P.L., 196, 110 D.
Duhovnog rastrojstva (ekstaze). — Prim. red.
Putovanje duha ka Bogu. — Prim. red.
Izvor filozofije. — Prim. red.
Protiv četiri francuska lavirinta. — Prim. red.
185
2. Amalrih od Bene je rođen pored Šartra; umro je kao profesor
teologije u Parizu oko 1206/7. godine. Sv. Toma Akvinski 2 primećuje
da »neki kažu da je Bog formalno načelo svih stvari, a govori se da je to
bilo mišljenje amalričana«, dok Martin (Martinus) iz Poljske kaže ο
Amalrihu da je smatrao da je Bog esencija i egzistencija svih stvari. Po
svemu sudeći, on je interpretirao u panteističkom duhu učenje Jovana
Skota Eriugena, kao i neke izraze koje su koristili Teodorik od Šartra i
Klarembald od Arasa. On je čak išao tako daleko da kaže da su Ličnosti
u Svetom Trojstvu stvorena bića, da su se inkarnirale sve tri i da je svaki
pojedinačan čovek isto toliko Bog koliko je to bio i Hrist. Iz ovog učenja
neki njegovi učenici su, izgleda, izvukli zaključak da je greh ne­
realan pojam, i to na osnovu toga što svaki čovek ima božansku prirodu,
pa otuda ne može da se postavi pitanje ο njegovom sagrešenju. Bilo da
je Amalrih svesno zagovarao stvarni panteizam ili ne, on je, u svakom
slučaju, osuđen zbog jeresi i morao je da se povuče, a njegovo učenje je
osuđeno 1210. godine, nakon njegove smrti, zajedno s učenjem Jovana
Skota Eriugene.
3. Ako je za Amalriha od Bene Bog forma svih formi, za Davida od
Dinanta (David de Dinante) Bog je izjednačen sa prvom materijom, u
smislu mogućnosti svih stvari. Ο životu Davida od Dinanta veoma malo
se zna, a isto tako i ο izvorima iz kojih je on izvodio svoje učenje, pa i ο
samom učenju, pošto su njegovi spisi, koji su osuđeni 1210. godine i za­
branjeni u Parizu 1215, nestali. Sv. Albert Veliki 3 mu pripisuje delo De
tomis, hoc est de divisionis*, dok mu dokumenti Pariškog koncila (1210)
pripisuju Quaterni ili Quaternulib, mada Gajer, na primer, pretpostavlja
da se ta dva naslova tiču istog dela, koje se sastoji od određenog broja
(guaterni) odeljaka ili paragrafa. U svakom slučaju, mi moramo za
obaveštenje ο njegovom učenju da se oslonimo na navode ili prikaze
sv. Alberta Velikog, sv. Tome i Nikole Kuzanskog (Nicolaus Cusanus).
U Summa Theclogica4 sv. Toma tvrdi da je David od Dinanta
»veoma lakoumno tvrdio da je Bog prva materija«. Na drugom mestu
on kaže 5 da je ovaj podelio stvari u tri klase: tela, duše i večne supstan­
cije, pri čemu su tela sastavljena iz Hyle, duše od Nousa ili duha, a večne
supstancije sačinjava Bog. Ova tri sastavna izvora su nedeljiva, a tri
nedeljiva su jedan i isti. Na taj način sva tela bi bila modusi jednog nedeljivog bića — Hyle, i sve duše bi bile modusi jednog nedeljivog bića —
Nousa; ali ta dva nedeljiva bića jesu jedno, i ona su, prema Davidu,
identična sa Bogom, koji je jedna Supstancija. »Očigledno je (prema
Davidu) da postoji isključivo jedna supstancija, i to ne samo svih tela
nego, takođe, i svih duša, i ta supstancija nije ništa drugo do sam Bog.
Jasno je, dakle, da je Bog supstancija svih tela i svih duša, i da su Bog,
Hyle i Mens jedna supstancija.« 6
David od Dinanta je pokušao to stanovište da dokaže dijalektički.
Da bi se dve vrste supstancija razlikovale jedna od druge, one moraju
da se razlikuju po osnovi koja omogućava razlikovanje, a prisutnost
razlike povlači prisutnost zajedničkog elementa. Prema tome, ako
se materija razlikuje od duha, onda mora da postoji differentia u prvoj
materiji, tj. forma i materija, i u tom slučaju morali bismo ići u besko­
načnost. 7 Sv. Toma izlaže argument na sledeći način. 8 Ako se stvari ni
na koji način ne razlikuju jedna od druge, onda su one iste. Nadalje,
svaka stvar koja se razlikuje od neke druge, razlikuje se po osnovu differentiae, i prema tome mora biti složena. Ali Bog i prva materija su
sasvim prosti, a ne složeni. Dakle, oni ne mogu ni na koji način da se
razlikuju jedno od drugoga, pa, prema tome, moraju biti isto. Na ovaj
argument sv. Toma odgovara da se složene stvari, kao što su, na primer,
čovek i konj, doista razlikuju jedna od druge po osnovu differentiae, ali
da to nije slučaj i sa prostim stvarima: za proste stvari, strogo govoreći,
treba kazati da su razne (diversa esse), a ne različite (differe). Drugim
recima, on optužuje Davida za poigravanje terminima, optužuje ga da je
u pokušaju da izrazi raznolikost Boga i materije birao one termine
koji povlače složenost Boga i materije.
Zašto su sv. Albert i sv. Toma smatrali da vredi posvetiti toliku
pažnju sistemu koji se zasnivao teorijski uglavnom na nadmudrivanju
recima? Verovatno da razlog nije toliko strah od širenja Davidovog
uticaja koliko strah da bi njegova jeres mogla da kompromituje Aris­
totela. Izvori iz kojih je David izvodio svoja učenja bili su sporni, ali su
se svi slagali u tome da se on oslanjao na prikaz antičkog materijalizma
koji je dat u Fizici i Metafizici, i očigledno da je koristio aristotelske
pojmove ο prvoj materiji i formi. Isti Koncil u Parizu, koji je 1210. osudio
Davidove spise, zabranio je javno i privatno predavanje ο Aristotelovoj
prirodnoj filozofiji na Univerzitetu. Prema tome, sv. Toma je najverovatnije želeo da pokaže kako monizam Davida od Dinanta ne proizlazi
ni na koji način iz Aristotelovog učenja; i u svom odgovoru na već na­
vedene primedbe on izričito upućuje na Metafiziku.
2
S. T., Ia, 3, 8, in corpore.
S. T., Ia, 4, 20, 2, quast. incidens.
• Ο delovima, to jest ο podelama. — Prim. red.
b
Četvorke ili Četvorkice. — Prim. red.
4
S. T., Ia, 3, 8, in corpore.
5 2 Sent., 17, 1, 1.
3
186
6 S. Alb. M., S. T., 11a, t. 12, q. 72, membr. 4, a. 2, n. 4. / Sv. Albert Veliki,
Summa Theologiae (Suma teologije). — Prim. red.]
7
Ibid., Ia, t. 4, q. 20, membr. 2; In Metaph., t. 4, c. 7. (Komentar na Metafi­
ziku. — Prim. red.)
8 5. T., Ia, 3, 8, ob. 3.
187
ČETVRTI DEO
ISLAMSKA I JEVREJSKA
FILOZOFIJA
PREVODI
DEVETNAESTO POGLAVLJE
ISLAMSKA FILOZOFIJA
Razlozi za razmatranje islamske filozofije. Izvori islamske
Alfarabi. Avicena. Averoes. Dante i arapski filozofi.
filozofije.
I. Čitaoca koji se prvi put susreće sa filozofijom srednjeg veka može
da iznenadi što se u delu posvećenom filozofiji srednjovekovnog hrišćanstva nalazi poglavlje ο arapskoj filozofiji. Međutim, uticaj, pozitivan
i negativan, koji je izvršila islamska filozofija na filozofiju hrišćanstva,
sada je stvar opšteg znanja istoričara, i teško je izbeći govor ο tome.
Arapska filozofija je bila jedan od glavnih kanala kojim su dospela
celokupna Aristotelova dela na Zapad; ali veliki filozofi srednjovekov­
nog islama, ljudi kao Avicena (Avicenna) i Averoes (Averroes), bili su
više od pukih prenosilaca ili pak samo komentatora; oni su menjali
i razvijali filozofiju Aristotela, više ili manje u duhu novoplatonizma, a
neki od njih su ga interpretirali u smislu koji je, bio egzegetski ispravan
1
ili ne, nespojiv sa hrišćanskom teologijom i verom. Zato, kada se Aris­
totel pojavio pred srednjovekovnim misliocima u obliku koji mu je, na
primer, dao Averoes, prirodno je bilo da je izgledao kao protivnik hrišćanske mudrosti, odnosno hrišćanske filozofije u širem smislu. Ta či­
njenica objašnjava u znatnoj meri protivljenje na koje je naišao aristotelizam kod mnogih zagovornika hrišćanske tradicije koji su gledali
na paganske filozofe kao na protivnike Avgustina, Anselma i velikih
filozofa hrišćanstva. To protivljenje je variralo u stepenu, od prilično
krute odbojnosti i straha od novina, do umerenog protivljenja mislilaca
poput sv. Bonaventure; međutim, takav odbojan stav postaje razum­
ljivijim ako se prisetimo da su muslimanski filozofi, na primer Averoes,
tvrdili da daju pravu interpretaciju Aristotela, a da je ta interpretacija
značajnim delom bila u protivslovlju sa hrišćanskim verovanjem. To,
1
Međutim, istina je da su neki islamski filozofi (na primer Avicena) svojim
spisima olakšali hrišćansku interpretaciju Aristotela.
191
takođe, objašnjava i pažnju koju su islamskim filozofima posvećivali
oni mislioci (posebno sv. Toma Akvinski) koji su u aristotelskom sis­
temu videli ne samo vredan instrument za dijalektički izraz hrišćanske
teologije nego i istinsku filozofiju. Takvi mislioci su morali da pokažu
da aristotelizam ne uključuje nužno interpretacije koje su dali muslimani:
oni su morali da se ograde od Averoesa i jasno da razdvoje svoj aris­
totelizam od njegovog.
Da bi, dakle, potpuno razumeli teološke rasprave sv. Tome i drugih,
nužno je da znamo nešto i ο srednjovekovnojislamskoj filozofiji; to je
potrebno iz još jednog razloga srodnog ovome: u Parizu je nastala filo­
zofska škola koja je tvrdila da predstavlja integralni aristotelizam, i
glavna ličnost te škole bio je Siger od Brabanta (Siger van Brabant),
glasoviti protivnik sv. Tome. Ti »integralni« i autentični aristotelovci,
kakvima su predstavljali sebe, pod autentičnim aristotelizmom su razumevali Averoesovu interpretaciju Aristotelovog sistema, i Averoes je
bio za njih komentator par exellence. Da bismo razumeli tu školu i jednu
značajnu fazu teoloških polemika u Parizu, očigledno je potrebno da se
upoznamo sa mestom Averoesa u istoriji filozofije, kao i sa njegovim
učenjem.
Premda je potrebno prikazati srednjovekovnu islamsku filozofiju,
ipak u ovu knjigu ne spada razmatranje islamske filozofije kao takve.
Ona je, doduše, značajna i sama po sebi (na primer, njen odnos prema
islamskoj teologiji, pokušaj njihovog međusobnog usklađivanja i na­
petost između njih, odnos islamske filozofije prema misticizmu u is­
lamskom svetu i prema islamskoj kulturi uopšte — sve to ima svoj vlas­
titi značaj), ali čitalac ne sme da očekuje ovde više od jednog kratkog
prikaza islamske filozofije u srednjem veku, jer ne razmatra se toliko
zbog nje same koliko zbog njenog uticaja na filozofiju srednjovekovnog
hrišćanstva. Ova, možda pomalo jednostrana, rasprava nije zamišljena
tako da omalovaži dostignuća muslimanskih filozofa, niti uključuje
negiranje njihovog značaja za islamsku filozofiju kao takvu: ona je
jednostavno određena opštom svrhom i domenom ove knjige, i, razume
se, razlogom za uštedu prostora.
II. Islamska filozofija je bila povezana sa filozofijom hrišćanstva
ne samo na upravo spomenuti način već i u svojim izvorima, i to zahva­
ljujući tome što su upravo sirijski hrišćani bili ti koji su prvi preveli
Aristotela i druge antičke filozofe na arapski jezik. Prva etapa tog posla
bilo je prevođenje grčkih dela na sirijski. Prevodilo se u školi u Edesi u
Mesopotamiji, koju je osnovao sv. Efrem (Ephraim) iz Nisibisa 363.
godine, a zatvorio car Zenon (Zenon) 489. zbog nestorijanizma koji je
tamo prevladao. U Edesi su prevedena na sirijski neka Aristotelova
dela, uglavnom logička, kao i Porfirijeva Isagoge; taj posao je nastav192
Ijen u Persiji, u Nisibisu i Gandisapori, kuda su se sklonili učenjaci na­
kon zatvaranja škole. Tako su prevedena Aristotelova i Platonova dela
na persijski. U VI veku u monofizitskim školama u Siriji prevedena su
na sirijski dela Aristotela i Porfirija i spisi Pseudo-Dionisija.
Druga etapa bila je prevođenje sirijskih prevoda na arapski. Čak i
pre Muhamedova (Muhammad) vremena (569—639) bilo je dosta nestorijanaca koji su radili među Arapima, najčešće kao lekari, a kada
je dinastija Abasida zamenila dinastiju Omajada 750. godine, sirijski
učenjaci su bili pozvani na arapski dvor u Bagdadu. Ponajpre su
prevođena medicinska dela; ali nakon izvesnog vremena prevedeni su i
filozofski spisi, pa je 832. godine formirana prevodilačka škola u Bag­
dadu; to je bila ustanova koja je dala arapsku verziju Aristotela, Alek­
sandra Afrodizijskog, Temistija (Themistios), Porfirija i Amonija. Pre­
vedeni su i Platonova Država i Zakoni, kao i takozvana Aristotelova
teologija (u prvoj polovini IX veka), koja predstavlja kompilaciju Plotinovih Eneada (4—6), pogrešno pripisanu Aristotelu. Ovome treba do­
dati i to da je Liber de Causis*, u stvari, Proklova Institutio Theologicd0,
takođe pripisivana Aristotelu. Ta pogrešna pripisivanja, kao i prevodi
novoplatonskih komentara Aristotela na arapski, doprineli su širenju
novoplatonskih interpretacija Aristotelovog sistema. Međutim, i drugi
činioci, osim Aristotelovih i Platonovih dela, pridoneli su stvaranju is­
lamske filozofije, recimo, sama islamska religija, a onda i uticaj verskih
učenja Orijenta, na primer persijskog.
III. Muslimanski filozofi se mogu podeliti u dve grupe: istočnu i
zapadnu. U ovom poglavlju razmatraću ukratko tri filozofa koji
pripadaju istočnoj grupi.
1. Alfarabi (Alfarabi), koji je pripadao bagdadskoj školi i umro oko
950. godine, jeste dobar primer mislioca kod koga se opažaju uticaji koje
smo pre spomenuli. On je pomogao islamskom kulturnom svetu da se
upozna s Aristotelovom logikom, dok u klasifikaciji područja filozofije
i teologije filozofiju čini, tako reći, samosvesnom, odvajajući je od teo­
logije. Logika je propedeutika i priprema za pravu filozofiju, koju Alfa­
rabi deli na: fiziku, koja obuhvata posebne nauke (gde je uključena i psi­
hologija a teorija saznanja se razmatra u psihologiji), metafiziku (fizika
i metafizika su dve grane teorijske filozofije) i etiku ili praktičnu filo­
zofiju. Njegova shema teologije uključuje sledeće odeljke: (1) svemoć i
pravičnost Boga; (2) jedinstvo i druge atribute Boga; (3) učenje ο sank­
cijama u narednom životu; (4) i (5) prava pojedinaca i društvene odnose
a
b
Knjiga ο uzrocima. — Prim. red.
Teološko obučavanje. — Prim. red.
13 Istorija filozofije II
193
muslimana. Prema tome, čineći filozofiju posebnim područjem, Alfarabi nije kanio da potkopa ili uništi islamsku teologiju: pre bi se moglo
reći da je stavio shematizaciju i logičku formu u službu teologije.
Osim toga, Alfarabi je koristio aristotelske argumente u dokazi­
vanju Božije egzistencije. Tako, pretpostavljajući da se stvari u svetu
pasivno kreću, a to je bila ideja koja se dobro uklapala u islamsku teo­
logiju, on dokazuje da stvari moraju da dobijaju svoje kretanje od prvog
Pokretača ili Boga. Zatim, stvari ovoga sveta su kontingentne, one ne
egzistiraju nužno: njihova esencija ne uključuje njihovu egzistenciju, a
to se pokazuje time što one nastaju i propadaju. Iz ovoga sledi da su one
svoju egzistenciju dobile, pa u krajnjoj instanciji mora postojati Biće
koje egzistira suštinski ili nužno, i koje je Uzrok postojanja svih kontingentnih bića.
Na drugoj strani, kada dođemo do Alfarabijevog opšteg sistema,
uticaj novoplatonizma je očigledan. Tako se tema emenacije koristi da
da bi se pokazalo da iz prvobitnog Božanstva ili Jednog proizlazi Um i
Duša Sveta, a da iz njegovih misli ili pojmova proizlazi Kosmos, po­
čevši od viših ili spoljašnjih prema nižim ili untrašnjim sferama. Tela su
sastavljena od materije i forme. Um čoveka je iluminiran kosmičkim
umom, koji je čovekov delatan razum (νοϋ5 επίκτητος* Aleksandra
Afrodizijskog). Štaviše, iluminacija ljudskog razuma objašnjava činje­
nicu da naši pojmovi »odgovaraju« stvarima, budući da su Ideje u Bogu
u isto vreme i primer i i izvori pojmova u ljudskom duhu i formi stvari.
To učenje ο iluminaciji je povezano ne samo sa novoplatonizmom
nego i s orijentalnim misticizmom. Sam Alfarabi se pridružio jednoj mis­
tičkoj školi ili sekti čiji su se pripadnici nazivali sufi, a njegova filozo­
fija je bila religiozno obojena. Najviši cilj čoveka jeste da sazna Boga, i,
upravo kao što opšti tok sveta proizlazi iz Boga i vraća se u Njega, tako
i čovek, koji proizlazi iz Boga emanacijskim procesom i koji je obasjan
Bogom, treba da stremi ka povratku Boga i sličnosti sa Njim.
2. Najveći muslimanski filozof u istočnoj grupi jeste neosporno
Avicena!0 ili Ibn Sina (980—1037), tvorac sholastičkog sistema u islam­
2
skom svetu. Persijanac po rođenju, rođen u blizini Buhare, on je stekao
svoje obrazovanje na arapskom jeziku, i najveći deo njegovih dela, koja
su bila mnogobrojna, napisana su na arapskom. Prerano sazreo dečak,
on izučava redom Kuran, arapsku književnost, geometriju, pravo, lo" Stečen um. — Prim. red.
* Od Aviceninih spisa kod nas je prevedeno: Ibn Sina Haldun Abu Ali, »Iz
knjige Ο duši«, Stvaranje, XXXVI, 6, 1981. — Prim. red.
2 Ime Avicena, pod kojim je Ibn Sina poznat u srednjovekovnom svetu, dolazi
od jevrejske verzije Aven Sina.
194
giku. Nadmašivši svoje učitelje, sam studira teologiju, fiziku, matema­
tiku i medicinu, i u šesnaestoj godini već radi kao lekar. On je godinu i
po posvetio izučavanju filozofije i logike, ali svojim razumevanjem Aris­
totelove Metafizike postao je zadovoljan tek kada se slučajno namerio na
Alfarabijeve komentare, iako je pre toga, kako nam kaže, čitao Meta­
fiziku četrdeset puta a da nije bio kadar daje razume. Ostatak života mu
je bio nemiran i pustolovan; bio je vezir raznih sultana, bavio se medi­
cinom, iskusio je uspone i padove u životu i milost i nemilost vladara,
ali ostao je uvek filozof, baveći se izučavanjem i pisanjem svuda gde se
nalazio, pa makar u zatvoru ili jašući konja. Umro je u Hamadanu kada
mu je bilo pedeset sedam godina, pošto je prethodno uzeo abdest, po­
kajao se zbog svojih grehova, razdelio obilnu milostinju i oslobodio
svoje robove. Njegovo glavno filozofsko delo je Aš-Šifđ, u srednjem
veku poznato pod naslovom Sufficientiae&, koje obuhvata logiku, fiziku
(uključujući i prirodne nauke), matematiku, psihologiju i metafiziku.
Najđt je bila zbirka tekstova preuzetih iz Aš-Šifđ i uređenih na drugačiji
način.
Avicenina podela filozofije u širem smislu na logiku, filozofsku pro­
pedeutiku, spekulativnu filozofiju (fiziku, matematiku i teologiju) i
praktičnu filozofiju (etiku, ekonomiju i politiku) ne predstavlja osobit
doprinos, izuzev što je teologija podeljena na prvu teologiju (koja obu­
hvata ontologiju i prirodnu teologiju) i drugu teologiju (koja obuhvata
predmete islamske religije), što odvaja islamsku teologiju od grčke.
Ali njegova metafizika, iako uzeta od Aristotela i novoplatonista, po­
kazuje i vlastite značajke. To govori da je Avicena, ma koliko da je po­
zajmio od prethodnih filozofa, svoj sistem smislio brižljivo i samostalno
i da taj sistem nosi osoben pečat. Na primer, iako se slaže s Aristotelom
da je predmet metafizike biće kao takvo, Avicena koristi nearistotelsku
ilustraciju kako bi pokazao da duh nužno aprehendira pojam bića, iako
se taj pojam uči iz iskustva. Zamislimo čoveka koji je iznenada stvoren,
koji ne može da vidi ni da čuje, koji lebdi u prostoru i čiji su udovi tako
raspoređeni da ne mogu da dodirnu jedan drugog. Pretpostavljajući da
on ne može da oseća čulima i da ne može da stekne pojam bića preko
viđenja ili dodira, da li će on usled toga biti nesposoban da stvori ovaj
pojam? Ne, zato što će biti svestan i moći će da potvrdi vlastito posto­
janje; čak i ako ne može da nauči pojam bića iz spoljašnjeg iskustva,
on će ga, ipak, steći samosvešću. 3
Za Avicenu pojam nužnosti je, takođe, prvobitan pojam, pošto
su za njega sva bića nužna. Treba, međutim, razlikovati dve vrste nuž­
nosti. Pojedinačan predmet u svetu nije nužan po sebi: njegova esencija
a
Dovoljnosti. — Prim. red.
3 Aš-Sifd, 1, 281 i 363.
195
ne uključuje nužuo egzistenciju, a to se pokazuje time što on nastaje i
propada; ali on je nužan u smislu da je njegovo postojanje determinisano nužnom radnjom nekog spoljašnjeg uzroka. Otuda kontingentno
biće za Avicenu ne postoji po sopstvenoj suštini, već zbog nužne radnje
jednog spoljašnjeg uzroka. Takvo biće je, u stvari, uzrokovano i u tom
smislu »kontingentno«, ali je zato radnja uzroka determinisana.
To ga navodi da dokaže da lanac uzroka ne može biti beskonačan,
jer u tom slučaju ne bi postojao razlog za postojanje bilo čega, pa mora
da postoji prvi uzrok koji sam nije uzrokovan. To neuzrokovano Biće,
nužno Biće, ne može svoju egzistenciju primiti od nečeg drugog, niti njeg­
ova egzistencija može biti odvojena od njegove esencije, pošto bi sas­
tavljanje delova podrazumevalo jedan raniji ujedinjujući uzrok: u nužnom
Biću, prema tome, esencija i egzistencija moraju biti identične. Ovo prvo­
bitno Biće je nužno samo po sebi, dok »kontingentna« bića nisu nužna
po sebi nego su nužna po drugome, tako da pojam »biće«, primenjen
na nužno i kontingentno biće, nema isti smisao. Ta dva bića nisu, prema
tome, vrste jednog roda; u stvari, biće pripada par exellence, prvenst­
veno i prvobitno, nužnom Biću, a kontingentnom biću se predicira je­
dino sekundarno i po analogiji.
Sa distinkcijom između mogućeg i nužnog je usko povezana dis­
tinkcija između potencijalnosti i aktualnosti. Potencijalnost je, kao što
je rekao Aristotel, načelo promene u drugo kao drugo, i to načelo može,
biti ili u činiocu (delatna moć) ili u trpiocu (pasivna moć). Osim toga,
postoje različiti stupnjevi mogućnosti i aktualnosti, počevši od donje
granice, odnosno od čiste potencijalnosti, ili prve materije, pa do gornje
granice, do čiste aktualnosti, ili nužnog Bića (mada Avicena ne koristi
izraz »čist Akt« Quoad verbutna. Na ovom mestu Avicena prelazi na
pokazivanje da je Bog Istina, Dobro, Ljubav i Život. Na primer, Biće
koje je uvek u delanju, a bez potencijalnosti ili lišenosti, mora biti ap­
solutno Dobro, i pošto su božanski atributi ontološki nerazlučivi, bo­
žanska Dobrota mora biti identična sa božanskom Ljubavlju.
Bog je apsolutno Dobro, On nužno teži prema širenju svoje dobrote,
On je zrači, a to znači da On stvara nužno. Pošto je Bog nužno Biće, svi
njegovi atributi moraju biti nužni: On je, prema tome, nužno Stvoritelj.
To uključuje, opet, zaključak daje stvaranje večno, jer, ako je Bog nužno
Stvoritelj i večan, onda i stvaranje mora biti večno. Štaviše, ako Bog
stvara iz nužnosti svoje prirode, onda sledi i to da ne postoji sloboda
izbora u stvaranju, da Bog ne može da stvara drukčije ili da stvara druge
stvari od onih koje aktualno stvara. Ali Bog može direktno da proizvede
samo nešto što je slično njemu: nemoguće je da Bog neposredno stvara
materijalne stvari. Prvo biće koje logički proizlazi iz Boga je, prema
tome, prvi Um. Taj Um stvoren je u smislu da proizlazi iz Boga: on
dobija, dakle, svoju egzistenciju, i na taj način počinje dvojstvo. Dok u
Jednome nema dvojstva, u prvobitnom Umu postoji dvojstvo esencije
i egzistencije, u kome je egzistencija pridošla, a postoji dvojstvo i u sa­
znanju tako što prvobitni Um saznaje Jedno ili Boga kao nužno a sebe
kao »mogućno«. Na taj način Avicena izvodi deset Umova koji se sve
više umnožavaju i tako premošćuju jaz između jednosti Boga i mnoštvenosti stvaranja. Deseti Um je »davalac formi«, koje se daju prvoj
materiji, čistoj potencijalnosti (ili još pre potencijalnosti »lišenoj« forme,
koja je, onda, u tom smislu »zla«), i koje tako postaju sposobne za dalje
umnožavanje unutar svojih vrsta. Posebni Umovi mogu da se raz­
likuju jedan od drugog samo specifično, na temelju njihove manje ili
veće blizine Jednome i opadajuće jednostavnosti u procesu emenacije;
ali, kako je reč ο načelu individuacije, ista specifična forma može da se
umnoži u mnoštvo pojedinačnih konkretnih predmeta; pri tom, prvo­
bitna materija mora da se izvede iz njenog stanja neodređenosti i da se
podstakne na prihvatanje specifične forme, prvo preko forma corporeitatis3- a zatim i kroz delatnost spoljašnjih uzroka koji predodređuju
materiju za recepciju jedne posebne specifične forme.
Deseti Um ima još jednu funkciju osim toga stoje Dator formaruni0,
jer on, takođe, izvršava funkciju aktivnog razuma u čoveku. U svojoj
analizi apstrakcije Avicena neće pripisati ljudskom razumu kao takvom
poslednji čin apstrahovanja, odnosno aprehenziju univerzalnog u stanju
čiste inteligibilnosti, jer bi to značilo da razum iz stanja mogućnosti
prelazi u stanje delatnosti svojom sopstvenom moći, a međutim nijedan
činilac ne može preći iz stanja mogućnosti u stanje aktivnosti drukčije
do pod uticajem jednog spoljašnjeg činioca koji mu je, uprkos tome, sli­
čan. On je, prema tome, razlikovao aktivni i pasivni razum, ali je od
aktivnog razuma načinio posebnu i jedinstvenu moć rasuđivanja koja
iluminira ljudski razum, odnosno prenosi na njega svoju moć intelek­
tualnog i apstraktnog zahvatanja esencija (esenciju ili univerzaliju post
rem treba razlikovati od esencije ante rem i in re.
Avicenino učenje ο nužnom stvaranju i njegovo poricanje Jednom
da ima neposredno saznanje ο raznovrsnosti konkretnih predmeta sup­
rotstavilo ga je teologiji Kurana. Ali on je pokušao, onoliko koliko je
mogao, da pomiri svoj aristotelsko-platonski sistem sa pravovernim
islamom. Na primer, i pored toga što je zastupao učenje ο odvojenosti,
aktivnog razuma, on nije poricao besmrtnost ljudske duše, pa je otuda
a
* Što se tiče reci. — Prim. red.
196
Telesne forme. — Prim. red.
~° Davalac formi. — Prim. red.
197
prihvatao i učenje ο sankcijama nakon smrti, interpretirajući ih na
intelektualistički način, tako da se nagrada sastoji u saznanju čisto
inteligibilnih predmeta, a kazna u lišenosti takvog saznanja. 4 Nadalje,
iako njegova analiza i objašnjenje stvaranja i odnosa sveta prema Bogu
nužno uključuju učenje ο emanaciji i u tom pogledu teže ka panteizmu, on je pokušao da se zaštiti od panteizma zagovarajući distin­
kciju između esencije i egzistencije u svim bićima koja proizlaze,
bilo neposredno ili posredno, iz Boga. Možda islamsko učenje ο
božanskoj omnipotenciji, kada se interpretira »spekulativno«, teži ka
panteizmu, i moguće je da izvesna Avicenina fundamentalna načela
idu u prilog panteizmu; pa ipak, on sigurno nije nameravao da bude
panteista.
Kada su pojedini delovi Aviceninog spisa bili prevedeni na latinski
u XII veku, hrišćanski svet se suočio po prvi put sa jednim strogo sasta­
vljenim sistemom koji je na neke mislioce ostavio veoma jak utisak.
Tako je Gundisalin (Gundissalinus, umro 1151) preveo na latinski
španski prevod Avicene koji je načinio Jovan Španac (Johannes Hispanus, Avendeat). Osim toga, Gundisalin je koristio Avicenino učenje
u svom delu De Anima* sledeći avicensku psihologiju (pa je citirao i
Aviceninu alegoriju ο »lebdećem čoveku«); pa ipak, u jednom je dao
prednost Avgustinu pred Avicenom, smatrajući daje delatan razum, kao
izvor iluminacije, identičan sa Bogom. Štaviše, u svom delu De Processione Mundib on je pokušao da pomiri Aviceninu kosmogoniju sa hrišćanskim učenjem, ali se za njegovim primerom niko nije poveo. Pre
nego što je postala dostupna čitava Aristotelova Metafizika, vladala je
neizvesnost ο tome koja učenja treba pripisati Aviceni a koja Aristo­
telu. Tako je Rodžer Bekon mislio da Avicena u potpunosti sledi Aristototela, iako on nije imao na raspolaganju knjige Μ i Ν iz Metafizike, pa
nije mogao, prema tome, ni da bude siguran u tačnost te svoje pretpo­
stavke. Rezultat je bio taj daje Viljem od Overnja (VVilhelm de Auvergne,
umro 1249), prvi odlučan protivnik Avicene, jednostavno pripsao Avi­
ceninu kosmogoniju Aristotelu. Ta kosmogonija je, prema Viljemu, po­
grešna, zato što dopušta posrednike u procesu stvaranja, i tako stvore-
4
Treba ukazati na to da je averoističko učenje ο jedinstvenosti pasivnog iii
mogućeg razuma bilo ono koje je nužno uključivalo negiranje lične besmrtnosti. Uče­
nje ο jedinstvenosti aktivnog razuma ne uključuje nužno takvo poricanje, pa bilo
da se aktivni razum izjednači sa podređenim Umom ili sa Bogom kao iluminatorom.
Kada je reč ο Aristotelu, on sam možda nije verovao u ličnu besmrtnost, ali negi­
ranje lične besmrtnosti ne sledi nužno iz njegovog učenja ο aktivnom razumu, kao
što to sledi iz Averoesovog učenja. U tome treba oštro razlikovati učenja Avicene
i Averoesa.
* Ο duši. — Prim. red.
Ο proizlaženju sveta. — Prim. red.
b
198
nim bićima priznaje božansku moć, poriče božansku slobodu, tvrdi
večnost sveta, čini materiju načelom individuacije i drži da je poseban
aktivan razum eficijentni uzrok ljudskih duša. Uprkos tome, sam Viljem
prenosi Aviceninu distinkciju između esencije i egzistencije u latinsku
sholastiku. Štaviše, poričući Avicenino učenje ο aktivnom razumu, on
ipak identifikuje ovaj razum sa Bogom. Drugi mislioci, na primer Alek­
sandar od Hejlsa (Alexander of Hales), Jovan od Rošelea (Johannes
de la Roschelle) i sv. Albert, poricali su učenje ο posebnom delatnom ra­
zumu, ali su koristili Aviceninu doktrinu ο apstrakciji i ο nužnosti ilu­
minacije, dok su Rodžer Bekon i Rodžer Marston (Roger Marston)
našli da je Avicenina jedina greška u tome što taj poseban delatan i iluminativan razum nije identifikovao sa Bogom. Ne ulazeći dalje u pro­
blem ο Aviceninom uticaju, koji bi zahtevao posebnu monografiju,
može se reći da je on uplivisao na latinsku sholastiku bar u pogledu sledeća tri pitanja: na pitanje ο saznanju i iluminaciji, na pitanje ο esen­
ciji i egzistenciji, i na pitanje ο materiji kao načelu individuacije.5 To što
su latinski sholastičari kritikovali Avicenu ne znači, naravno, da oni od
njega nisu ništa naučili. Na primer, sv. Toma je smatrao nužnim da kritikuje način na koji su muslimanski filozofi tretirali mogućnost, 6 ali
to ne znači da sam sv. Toma nije svoje stanovište razvio delimično i
proučavanjem Aviceninog učenja, čak i ako nije uvek lako odrediti
tačan stepen uticaja Aviceninih spisa na najvećeg sholastičara. Skot je
međutim, bio pod znatno većim uticajem Avicene nego što je to slučaj
sa sv. Tomom, pa ipak, ni on ne može s pravom da se nazove Aviceninim sledbenikom.
3. Algazel (Al-Gazzali, 1058—1111), koji je neko vreme predavao
u Bagdadu, suprotstavio se stavovima Alfarabija i Avicene sa stanovišta
muhamedanske pravovernosti. U svom delu Maqđsid ili Intentiones
Philosophorum3- ukratko prikazuje shvatanja te dvojice filozofa, ali taj
prikaz, uzet sam za sebe, daje utisak da se Algazel slaže sa iznesenim
gledištima (spis je preveo na latinski Gundisalin). Tako, Viljem od
Overnja napada kao »Aristotelove sledbenike« Alfarabija, Algazela i
Avicenu, nesvestan činjenice da Algazel pristupa kritici sistema tih fi­
1
lozofa u delu Destructio philosophorumP , pokušavajući da pokaže kako
su oni u protivrečnosti sami sa sobom. Ta knjiga je, kasnije, izazvala
ί Ο Aviceninom uticaju upor. Roland-Gosselin, komentari ο De ente et essentia. pp. 59 i 150. (O biću i suštini. — Prim. red.)
« Cf. De Pot., 5, 3.fDe Potentia (O moči). — Prim. red.]; Contra Gent., 2, 30.
a
Namere filozofa. — Prim. red.
b
Opovrgavanje filozofa. — Prim. red.
7
Ispravnije bi bilo Incoherentia philosphorum (Nedoslednost filozofa. — Prim
red.).
199
a
Averoesov
odgovor:
Destructio
destructionis
philosophorum .
U
delu
Oživljavanje religioznih nauka A l g a z e l i z n o s i
svoja pozitivna gledišta,
braneći od Aviceninih shvatanja ο emanaciji i večnosti sveta p r a v o v e r n o
učenje ο stvaranju sveta iz ničega i u v r e m e n u . O n , t a k o đ e , b r a n i učenje
ο Božijoj u n i v e r z a l n o j k a u z a l n o s t i n a t a j n a č i n š t o v e z u i z m e đ u u z r o k a
i posledice čini z a v i s n o m od b o ž a n s k e m o ć i , a ne od bilo koje u z r o č n e
a k t i v n o s t i s t v o r e n i h b i ć a . F i l o z o f v i d i p o s l e d i c u ili k o n s t a n t n u v e z u i i z
t o g a zaključuje ο o d n o s u u z r o k a i posledice, d o k , u stvari, sledovanje
j e d n o g d o g a đ a j a za d r u g i m potiče p r o s t o iz m o ć i i d e l a t n o s t i Božije.
D r u g i m recima, on zastupa okazionalističko učenje.
A l g a z e l j e b i o v e o m a d a l e k o o d t o g a d a b u d e p r o s t o f i l o z o f koji
želi d a o s u j e t i n e p r a v o v e r n e t e n d e n c i j e s v o j i h h e l e n i z i r a n i h p r e t h o d n i k a :
on je b i o viđeni sufi, m i s t i č a r i d u h o v n i pisac. N a p u s t i v š i p o s a o u Bag­
d a d u , p o v u k a o s e u Siriju, g d e j e ž i v e o a s k e t s k i m i k o n t e m p l a t i v n i m
ž i v o t o m . U s t v a r i , o n j e p o n e k a d i z l a z i o i z svoje p o v u č e n o s t i a i m a o j e i
s l e d b e n i k e : č a k je o s n o v a o i n e k u vrstu t e o l o š k o g fakulteta i sufističku
š k o l u u T u s u — m e s t u u k o j e s e p o v u k a o ; a l i g l a v n i cilj n j e g o v o g ž i v o t a
b i o je oživljavanje vere u smislu misticizma. Oslanjajući se ne s a m o na
p r e t h o d n e islamske izvore n e g o , t a k o đ e , koristeći i n o v o p l a t o n s k a shva­
tanja, pa č a k i shvatanja j u d a i z m a i hrišćanstva, on je izgradio jedan
d u h o v n i sistem koji j e bio p e r s o n a l i s t i č k i , tj. n e p a n t e i s t i č k i p o s v o m ka­
r a k t e r u . N e k i o d A l g a z e l o v i h i z r a z a n a p r v i p o g l e d p o v l a č e ili u k l j u č u j u
p a n t e i z a m , ali n j e g o v n o v o p l a t o n i z a m j e s t a v l j e n u s l u ž b u v e r s k o g m i s ­
t i c i z m a a n e s p e k u l a c i j e . P r o b l e m n i j e u t o m e d a j e o n n a g i n j a o izjed­
n a č e n j u sveta sa B o g o m ; njega je u svojevrsni p a n t e i z a m vodilo njegovo
stapanje islamskog učenja ο predestinaciji i božanskoj omnikauzalnosti
sa v e o m a naglašenim verskim misticizmom. Semitski monoteizam, k a d a
"Se p o s m a t r a u d u h u n o v o p l a t o n i z m a i s p o j e n s a m i s t i c i z m o m , v e r o v a t n o ga i nije m o g a o odvesti u n e k o m d r u g o m p r a v c u . U p o d r u č j u
čisto filozofske spekulacije on pokazuje p o m a l o s k e p t i č k o stanovište,
i p r e d s t a v l j a p r o t e s t v e r s k o g m i s t i c i z m a p r o t i v r a c i o n a l i z m a , sličan
o n o m e k o j i n a l a z i m o u i s l a m s k o j t e o l o g i j i p r o t i v a r i s t o t e l o v s k e filo­
zofije.
I V . S j a j n a i s l a m s k a c i v i l i z a c i j a k o j a se r a z v i l a u Š p a n i j i u X v e k u
i koja je, u to d o b a , bila z n a t n o superiornija od svega što je m o g l o da
p o n u d i z a p a d n o hrišćanstvo, činila j e k u l t u r n u p r e t p o s t a v k u musliman­
s k o g f i l o z o f i r a n j a n a Z a p a d u . P r v i f i l o z o f z a p a d n e g r u p e b i o j e Ibn
Masara ( I b n M a s s a r a h , u m r o 9 3 1 ) , k o j i j e p r i h v a t i o s h v a t a n j e P s e u d o - E m p e d o k l a ( P s e O d o s E m p e d o k l e s ) , d o k Avempace ili Ibn Baga ( I b n
B a g g a h , u m r o 1138) i Abubacer ili Ibn Tofail ( I b n T h o f a i l , u m r o 1185)
predstavljaju mističke t e n d e n c i j e ; ali najveća figura te g r u p e je n e o s p o r ­
no Averoes, koji z a u z i m a o n o i s t a k n u t o m e s t o u z a p a d n o j grupi koje
Aviceni p r i p a d a u i s t o č n o j .
Averoes ili Ibn Ružd ( I b n R u s c h d ,
Komentator, k a k o su ga z v a l i
latinski sholastičari) r o đ e n je u K o r d o v i 1126. g o d i n e , k a o sin sudije.
N a k o n studija teologije, p r a v a , m e d i c i n e , m a t e m a t i k e i filozofije, o n
p o s t a j e s u d i j a , p r v o u Sevilji a z a t i m u K o r d o v i , d a b i 1182. p o s t a o k a l i fov lični lekar. K a s n i j e p a d a u n e m i l o s t kalifa A l - M a n s u r a ( A l - M a n sura) i biva p r o t e r a n sa d v o r a . O d l a z i u M a r o k o , gde u m i r e 1198. go­
dine.
P o š t o je bio u b e d e n u to da je Aristotelov genij v r h u n a c ljudskog
u m a , A v e r o e s je, d a k a k o , z n a t a n d e o svoje energije p o s v e t i o p i s a n j u
k o m e n t a r a . O n i s e d e l e n a t r i v r s t e : (1) m a n j i ili » s r e d n j i « k o m e n t a r i ,
u kojima Averoes iznosi Aristotelovo učenje, dodajući vlastita objaš­
njenja i izvođenja n a t a k a v n a č i n d a nije u v e k l a k o r a z l i k o v a t i š t a j e
A r i s t o t e l o v o a šta A v e i o e s o v o ; (2) veći k o m e n t a r i , u k o j i m a A v e r o e s
p r v o n a v o d i d e o A r i s t o t e l o v o g t e k s t a a o n d a i svoj vlastiti k o m e n t a r ; i
(3) m a l i k o m e n t a r i ( p a r a f r a z e ili k o m p e n d i j a ) u k o j i m a i z n o s i z a k l j u č k e
do kojih je d o š a o Aristotel, izostavljajući d o k a z e i istorijska u p u ć i v a n j a ;
ovi k o m e n t a r i s u b i l i n a m e n j e n i s t u d e n t i m a k o j i n i s u b i l i k a d r i d a d o đ u
d o i z v o r a ili v e ć i h k o m e n t a r a . ( O č i g l e d n o , s r e d n j i k o m e n t a r i s u s a s t a v ­
ljeni p r e v e l i k i h k o m e n t a r a , a t o s e m o ž e r e ć i i z a k o m p e n d i j a . ) P o s t o j e
m a n j i k o m e n t a r i i k o m p e n d i j a z a č i t a v A r i s t o t e l o v Organon, k a o i l a ­
t i n s k i p r e v o d i s v i h t r i j u v r s t a k o m e n t a r a za Drugu analitiku, Fiziku, De
Caelo&, De AnimaP i Metafiziku. O s i m t i h i d r u g i h k o m e n t a r a u l a t i n ­
s k o m prevodu, hrišćanski sholastičari su imali i Averoesov o d g o v o r
Algazelu
( t j . , Destructio
destructionis philosophorum), više
logičkih
dela,
jedno pismo ο povezanosti apstraktnog u m a i čoveka, delo ο blaženstvu
duše itd.
Metafizički sled stupnjeva p r o t e ž e se od čiste materije k a o najniže
g r a n i c e d o č i s t e d e l a t n o s t i ili B o g a k a o n a j v i š e g r a n i c e , a i z m e đ u o v i h
dveju granica su p r e d m e t i sastavljeni od m o g u ć n o s t i i a k t u a l n o s t i , koji
č i n e Natura naturalan. ( O v i i z r a z i iz l a t i n s k o g p r e v o d a , Natura naturansA
i Natura naturata, p o j a v l j u j u se p o n o v o u S p i n o z i n o m s i s t e m u . ) P r v a
materija, k a o ekvivalent nebića, k a o čista m o g u ć n o s t i odsustvo svake
determinacije, n e m o ž e biti rezultat s t v a r a l a č k o g č i n a : o n a je, p r e m a
• Ο nebu. — Prim. red.
b
Ο duši. — Prim. red.
Stvorenu prirodu. — Prim. red.
Priroda koja stvara. — Prim. red.
c
a
200
Opovrgavanje opovrgavanju filozofa.
—
Prim. red.
d
201
t o m e , v e č n a k a o i B o g . P a i p a k , B o g i z v o d i ili i z a z i v a f o r m e m a t e r i ­
j a l n i h stvari iz m o g u ć n o s t i čiste materije, i s t v a r a U m o v e , deset na broju,
spolja p o v e z a n e sa sferama, t a k o da se izbegava Avicenina teorija ο
e m a n a c i j i i i s k l j u č u j e s t v a r n i p a n t e i z a m . M e đ u t i m , r e d s t v a r a n j a ili
generacija stvari jesu determinisani.
I p a k , č a k i a k o ga njegovo poricanje emanacije čini u j e d n o m smislu
p r a v o v e r n i j i m od Avicene, A v e r o e s nije sledio A v i c e n u u p r i h v a t a n j u
lične b e s m r t n o s t i . On je, u stvari, sledio Temistija i druge k o m e n t a t o r e ,
s m a t r a j u ć i da je intellectus materialis* i s t a s u p s t a n c i j a k a o i intellectus
h
agens i d a o b a d v a n a d ž i v l j a v a j u s m r t , a l i j e o p e t , z a j e d n o s A l e k s a n d ­
r o m Afrodizijskim, s m a t r a o da je ta supstancija poseban i jedinstven
U m . ( T o j e M e s e č e v U m , najniža sfera.) I n d i v i d u a l a n p a s i v a n u m p o ­
staje, a k t i v n o š ć u d e l a t n o g u m a , »stečen u m « , koji biva a p s o r b o v a n u
a k t i v a n u m n a t a k a v n a č i n da, i a k o preživljava telesnu smrt, o n t o n e
č i n i k a o l i č a n ili p o j e d i n a č n o p o s t o j e ć i , n e g o k a o m o m e n a t u n i v e r z a l n o g
i z a j e d n i č k o g u m a l j u d s k e v r s t e . P o s t o j i , d a k l e , b e s m r t n o s t , ali t o nije
l i č n a b e s m r t n o s t . Sv. T o m a i d r u g i s h o l a s t i č a r i s u r e v n o s n o p o b i j a l i t o
lično gledište, i a k o su ga latinski averoisti držali za filozofsku istinu.
Zanimljivije od Averoesovog p o s e b n o g filozofskog učenja jeste
n j e g o v o s h v a t a n j e ο o p š t e m o d n o s u filozofije i teologije. B u d u ć i da je
s m a t r a o d a j e A r i s t o t e l d o v r š i t e l j 8 l j u d s k e n a u k e — m o d e l l j u d s k e sa­
vršenosti i a u t o r sistema koji predstavlja najvišu istinu — i s o b z i r o m
n a t o d a j e i n t e r p r e t i r a o A r i s t o t e l a k a o d a ovaj z a s t u p a j e d i n s t v e n o s t
a k t i v n o g u m a i prihvata učenje ο večnosti materije, Averoes je n e m i ­
n o v n o m o r a o d a p o k u š a d a p o m i r i svoja filozofska shvatanja s a p r a v o v e r n o m i s l a m s k o m t e o l o g i j o m , p o g o t o v o š t o nije m a n j k a l o o n i h koji
s u bili s p r e m n i d a g a o p t u ž e z a j e r e s z b o g njegove o d a n o s t i p a g a n s k o m
misliocu. On je, stoga, p o k u š a o da izvede to pomirenje t a k o z v a n o m
t e o r i j o m ο » d v o s t r u k o j istini«. Ta teorija ne p o d r a z u m e v a , p r e m a Aver o e s u , d a n e k a p r o p o z i c i j a m o ž e d a b u d e i s t i n i t a u filozofiji a l a ž n a u
t e o l o g i j i ili vice versa: n j e g o v a i d e j a j e b i l a d a s e j e d n a i i s t a i s t i n a sa­
znaje j a s n o u filozofiji a i z r a ž a v a alegorijski u teologiji. N a u č n a f o r m u ­
lacija istine se p o s t i ž e isključivo u filozofiji, ali ta ista istina se iražava
i u teologiji, s a m o na drugi n a č i n . Slikovito izlaganje u K u r a n u izražava
istinu n a n a č i n koji j e razumljiv o b i č n o m čoveku, o n o m n e o b r a z o v a n o m ,
d o k filozof skida alegorijsku ljusku i tu istu istinu saznaje »nelakiranu«,
o s l o b o đ e n u s p o l j a š n j e g sjaja k o j i j o j d a j e
Vorstellung. A v e r o e s o v o s h v a ­
t a n j e o d n o s a f i l o z o f i j e i t e o l o g i j e liči d o n e k l e n a H e g e l o v o , i b i l o b i
;
neprihvatljivo, k a o što je i bilo, za pravovernog islamskog teologa; al
n i j e b e s m i s l e n a i d e j a d a j e d n a p r o p o z i c i j a m o ž e d a b u d e i s t i n i t a u filo­
zofiji a d a j e d i j a m e t r a l n o s u p r o t n a p r o p i z i c i j a i s t i n i t a u t e o l o g i j i . O n o
što j e A v e r o e s u č i n i o b i l o j e t o d a p o d r e d i teologiju filozofiji, d a o v u
d r u g u učini s u d i j o m z a p r v u , t a k o d a filozofi o d l u č u j u k o j a t e o l o š k a
u č e n j a t r e b a i n t e r p r e t i r a t i alegorijski i n a koji n a č i n i h t r e b a t u m a č i t i .
To gledište su prihvatili latinski averoisti, i u p r a v o je o n o islamske teo­
loge u č i n i l o p o t i v n i c i m a A v e r o e s a i filozofije u o p š t e . S o b z i r o m na to
da tvrdnje koje su pripisivane Averoesu, uzete doslovno, povlače da je
j e d n a propozicija (na primer, d a j e aktivan u m b r o j č a n o j e d a n ) istinita
u filozofiji a l a ž n a u t e o l o g i j i , p r e t p o s t a v l j a se da je to j e d n o s t a v n o s a r ­
kastičan n a č i n da se kaže da su teološka učenja besmislena. K a d a Ave­
roes kaže da je n e k a propozicija istinita u fideističkoj teologiji k o n z e r v a t i v a c a koji s u odbacivali filozofiju, o n t i m e h o ć e d a k a ž e d a j e t a p r o ­
pozicija istinita u školi neprijatelja n a u k e , tj. da je j e d n o s t a v n o lažna.
On je m r z e o tradicionaliste k a o što su i tradicionalisti mrzeli njega, i
n j e g o v o s t a n o v i š t e ο o v o m p i t a n j u d o v e l o j e d o z a b r a n e g r č k e filozofije
i do s p a l j i v a n j a f i l o z o f s k i h d e l a u i s l a m s k o j Š p a n i j i .
V. Ο uticaju Averoesa na l a t i n s k o hrišćanstvo g o v o r i ć u kasnije;
ali m o ž e biti zanimljivo d o d a t i ovde k o j u reč ο mišljenju D a n t e a ( D a n t e ,
1265—1321) ο a r a p s k i m f i l o z o f i m a . 9 P r o b l e m D a n t e o v o g o d n o s a pre­
ma a r a p s k i m filozofima n a s t a o je o n d a k a d a su učenjaci počeli ozbiljno
i b e z p r e d r a s u d a da se p i t a j u z a š t o D a n t e , k o j i je u Divina Commedia'd
M u h a m e d a s m e s t i o u p a k a o , s m e š t a A v e r o e s a i A v i c e n u u čistilište, a
latinskog averoistu Sigera od B r a b a n t a na n e b o ; on čak ide toliko da­
l e k o d a s t a v l j a u u s t a sv. T o m e A k v i n s k o g , k o j i j e b i o u p o r a n p r o t i v n i k
Sigerov, b e s e d u u slavu Sigerovu. Očigledno, D a n t e je s m a t r a o te ljude
filozofima, i zato je dvojicu islamskih mislilaca uzdigao onoliko visoko
k o l i k o j e m o g a o : p o š t o n i s u h r i š ć a n i , o n nije s m a t r a o d a i h m o ž e r a z r e š i t i o d Inferneb, i t a k o i h j e s m e s t i o u čistilište. S i g e r j e , m e đ u t i m , b i o
h r i š ć a n i n , p a g a j e D a n t e s t a v i o u r a j . T o š t o j e u č i n i o d a sv. T o m a g o ­
v o r i p o h v a l e ο S i g e r u i š t o g a j e s t a v i o l e v o o d sv. T o m e , d o k j e sv. A l b e r t Veliki desno od T o m e , postaje objašnjivo a k o se setimo da t o m i s tički sistem pretpostavlja filozofiju k o j a je i z g r a đ e n a jedino p r i r o d n i m
u m o m , i da je t a k v a filozofija bila u p r a v o o n o što je Siger od B r a b a n t a
i s p o v e d a o : n i j e n u ž n o p r e t p o s t a v i t i d a j e D a n t e p r i s t a j a o u z sve Sigcr o v e n a z o r e , ali o n g a j e u z i m a o z a s i m b o l » č i s t e filozofije«.
9
* Materijalni um. — Prim. red.
b
Delatni u m . — Prim. red.
8 De 4nima, 3, 2.
202
Za neke dalje pnmedbe ο ovome vidi str. 191—204.
Božanstvena komedija (Upor. Dante Alighieri, Djela, Liber —. Nakladni zavod
Matice hrvatske, Zagreb 1976, knj. II. — Prim. red.)
Pakla. — Prim. red.
a
b
203
M e đ u t i m , z a š t o je D a n t e izdvojio Avicenu, A v e r o e s a i Sigera od
B r a b a n t a ? D a l i j e t o b i l o p r o s t o z a t o š t o s u o n i f i l o z o f i ili, p a k , i s a m
D a n t e nešto duguje muslimanima? B r u n o N a r d i (Bruno N a r d i ) 1 0 je
p o k a z a o , a z a t i m je to prihvatio i Asin Palacios (Asin y P a l a c i o s ) 1 1 , da
D a n t e duguje sistemima Alfarabija, Avicene, Algazela i Averoesa zna­
čajne s t a v o v e svoje filozofije, na p r i m e r učenje ο B o g u k a o svetlosti,
u č e n j e ο U m o v i m a , ο u t i c a j u n e b e s k i h sfera, s h v a t a n j e d a j e s a m o r a ­
z u m a n d e o duše stvoren n e p o s r e d n o i u p r a v o m smislu, učenje ο potrebi
iluminacije za p o i m a n j e itd. D o d u š e , n e k e od t i h ideja n a l a z i m o i u
a v g u s t i n s k o j t r a d i c i j i ; ali p o k a z a l o s e d a j e D a n t e d a l e k o o d č i s t o g t o m i z m a i da duguje m n o g o m u s l i m a n i m a , p o s e b n o Averoesu. To objaš­
njava z a š t o on izdvaja i p o s e b n o t r e t i r a n a j i s t a k n u t i j e islamske filo­
zofe, i z a š t o je s m e s t i o u raj najveće od l a t i n s k i h averoista.
DVADESETO
POGLAVLJE
JEVREJSKA FILOZOFIJA
Kabala.
Avicebron,
Majmonid.
1. J e v r e j s k a filozofija d u g u j e svoje p o č e t k e m e š a n j u J e v r e j a sa d r u ­
g i m n a c i j a m a i k u l t u r a m a . Ja s a m u P r v o m t o m u ove istorije filozofije
već r a z m a t r a o F i l o n a , Jevrejina iz A l e k s a n d r i j e ( o k o 2 5 . s t a r e ere —
o k o 40. g o d i n e n a š e ere), koji j e p o k u š a o d a p o m i r i jevrejsku biblijsku
teologiju i g r č k u filozofiju t a k o što je s t v o r i o s i s t e m u k o m e su bili
k o m b i n o v a n i elementi platonske tradicije (teorija ο idejama), stoicizma
(učenje ο L o g o s u ) i orijentalne misli ( p o s r e d n a bića). U F i l o n o v o j filo­
zofiji b i l a j e s n a ž n o n a g l a š e n a t r a n s c e n d e n c i j a B o g a , i t o i s t i c a n j e b o ­
žanske transcendencije bilo je karakteristično i za učenje kabale, koja se
r a z v i l a p o d u t i c a j e m g r č k i h , p o s e b n o p l a t o n s k i h u č e n j a . Kabala s e s a ­
stoji iz d v e k n j i g e : Jesira (Stvaranje), k o j a je v e r o v a t n o s a s t a v l j e n a u
d r u g o j p o l o v i n i I X s t o l e ć a n a š e e r e , i Žohara (Sjaj), k o j a j e n a s t a l a p o ­
č e t k o m X I I I stoleća, a stavio ju je na hartiju j e d a n španski Jevrejin o k o
1300. g o d i n e . K a s n i j e s u p r i d o š l e d o p u n e i k o m e n t a r i . F i l o z o f i j a k a b a l e
pokazuje da je p r e t r p e l a uticaj n o v o p l a t o n i z m a u svojim učenjima ο
emanaciji i ο p o s r e d n i m bićima i z m e đ u B o g a i sveta; j e d a n od k a n a l a
p r e k o kojih j e n o v o p l a t o n i z a m u t i c a o n a e m a n a c i o n i s t i č k u filozofiju
Žohara b i l o j e u č e n j e š p a n s k o g J e v r e j i n a k o j i j e l a t i n s k i m s h o l a s t i č a rima bio p o z n a t k a o Avicebron.
10
Intorno al tomismo di Dante e alla guistione di Sigeri {Ο Danteovom lomizmu
i ο Sigerovom pitanju. — Prim. red.), »Giornale Dantesco«, XXII, 5.
U Islam i Božanstvena komedija (skraćen engl. prev.), London, 1926.
2. Salomon Ibn Gabirol ili Avicebron ( A v e m c e b r o l ) , t a k o su ga n a ­
zvali latinski s h o l a s t i č a r i koji s u z a njega mislili d a j e A r a p i n , r o đ e n j e
u M a l a g i o k o 1021. g o d i n e , a š k o l o v a o se u S a r a g o s i ; u m r o je 1069/70.
O n je, p r i r o d n o , b i o p o d uticajem a r a p s k e filozofije, p a j e i n j e g o v o
g l a v n o d e l o , Fons Vitae&, b i l o p r v o b i t n o n a p i s a n o n a a r a p s k o m . A r a p ­
ski o r i g i n a l više n e p o s t o j i , ali g a m i p o s e d u j e m o u l a t i n s k o m p r e v o d u
J o v a n a Š p a n c a ( A v e n d e a t a ) i D o m i n i k a G u n d i s a l i n a . D e l o se sastoji
od pet knjiga i z n a t n o je uticalo na hrišćanske sholastičare.
» Izvor života. — Prim. red.
205
N o v o p l a t o n s k i uticaj n a l a z i m o u e m a n a c i o n i s t i č k o j osnovi Avic e b r o n o v e filozofije. V r h u n a c hijerarhije bića i izvor svih k o n a č n i h
bića je, n a r a v n o , Bog, koji je j e d a n i nesaznatljiv d i s k u r z i v n i m r a z u ­
m o m , koji je shvatljiv j e d i n o n e p o s r e d n i m sagledavanjem koje se p o ­
stiže e k s t a z o m . O v o m e A v i c e b r o n d o d a j e n e o b i č n o učenje ο b o ž a n s k o j
volji k o j o m s e s t v a r a j u ili i z k o j e e m a n i r a j u s v a n i ž a b i ć a . B o ž a n s k a
volja, p o p u t s a m o g B o g a , t r a n s c e n d i r a slaganje materije i f o r m e i m o ž e
s e a p r e h e n d i r a t i j e d i n o m i s t i č n i m i s k u s t v o m ; ali t a č a n o d n o s b o ž a n s k e
volje i B o g a nije l a k o o d r e d i t i . D i s t i n k c i j a k o j a je p o v u č e n a i z m e đ u
Božije esencije i Božije volje izgleda da čini o v u p o s l e d n j u j e d n o m p o ­
s e b n o m h i p o t e z o m , i a k o je, s d r u g e s t r a n e , Božija volja opisana* k a o s a m
B o g u k o l i k o j e d e l a t a n a d extra, k a o B o g u s v o j o j p o j a v i . U s v a k o m
slučaju, p o s t o j i z a m e n a Volje z a L o g o s . I z Boga, p r e k o b o ž a n s k e volje,
b i l o d a s e o n a s h v a t i k a o B o g u j e d n o j s v o j o j p o j a v i ili k a o p o s e b n a h i p o s t a z a , p r o i z l a z i k o s m i č k i d u h ili D u š a S v e t a , k o j a j e n i ž a o d B o g a i
s a s t a v l j e n a od m a t e r i j e i f o r m e , od materia universalis i forma universalis. I z D u š e S v e t a p r o i z l a z e j e d n o z a d r u g i m č i s t i d u h o v i i t e l e s n e
stvari.
I n t e r e s a n t n a stvar p o v o d o m Avicebronovog sistema, m e đ u t i m ,
nije t o l i k o njegova e m a n a c i o n i s t i č k a s h e m a k o l i k o njegovo učenje ο
u n i v e r z a l n o m h i l o m o r f i č k o m sastavu svih bića nižih od Boga, učenje
koje potiče, b a r p o s r e d n o , od P l o t i n a i koje je uticalo na j e d n u struju,
s h o l a s t i č k e h r i š ć a n s k e filozofije. K a o što i z D u š e Sveta p r o i z l a z e p o ­
jedinačne forme, t a k o iz Nje proizlazi i d u h o v n a materija, koja je pri­
s u t n a u U m u i racionalnoj duši, k a o i u telesnoj materiji. P r e m a t o m e ,
m a t e r i j a , k o j a n e u k l j u č u j e p o sebi t e l e s n o s t , j e s t e n a č e l o o g r a n i č e n j a i
konačnosti u svim stvorenim stvarima: u p r a v o je hilomorfički sastav
stvorenja o n o što ih razdvaja od B o g a , j e r u B o g u n e m a n i k a k v e slo­
ženosti. O v o učenje ο univerzalnom hilomorfičkom sastavu stvorenja
z a s t u p a o j e , n a p r i m e r , i sv. B o n a v e n t u r a — v e l i k i f r a n j e v a č k i s a v r e m e n i k sv. T o m e A k v i n s k o g . N a d a l j e , u s v a k o m b i ć u k o j e u s e b i s a d r ž i
m n o š t v o stupnjeva savršenosti postoji m n o š t v o formi, k a o , na primer,
u ljudskom biću, m i k r o k o s m o s u , u k o m e postoje savršenstva telesnosti,
vegetativnog života, osećajnog života i itelektualnog života. Svako tel e s n o b i ć e p o s e d u j e forma corporeitatis, a l i o n o j o š t r e b a d a d o b i j e s v o j e
m e s t o u hijerarhiji bića, a to se postiže p o i m a n j e m forme k o j o m o n o
postaje živo biće, životinja, p a s . T v r d i l o se da je A v i c e b r o n o v o učenje
stvaran izvor teorije ο m n o š t v u formi koju je zastupala avgustinska
š k o l a , ali n e s m e m o z a b o r a v i t i d a s e t o u č e n j e p o d j e d n a k o d o b r o u k l a p a
i u A v g u s t i n o v u filozofiju, j e r je s a m A v g u s t i n u č i o da niže f o r m e imaju
tu funkciju da v o d e ka višim f o r m a m a i da to važi za ove f o r m e u k o l i k o
su predstavljene u ljudskom saznanju, tj. da kontemplacija nižih stupnjeva
bića treba da vodi d u h ka višim stupnjevima.
206
3. Najzanimljiviji od svih jevrejskih srednjovekovnih filozofa jeste
Mojsije Majmonid ( M o j s i j e M a i m o n i d e s ) , k o j i j e r o đ e n u K o r d o v i g o ­
d i n e 1 1 3 5 . a u m r o u K a i r u 1204, n a k o n n a p u š t a n j a m a v a r s k e Š p a n i j e
k o j a n i j e više b i l a n a k l o n j e n a f i l o z o f i m a . U s v o m d e l u Voda lutajućih
o n j e p o k u š a o d a p o k a ž e k a k o teologija i m a svoju r a c i o n a l n u o s n o v u u
filozofiji; p o d filozofijom o n j e r a z u m e v a o filozofiju Aristotela, j e r
njega je, zajedno sa p r o r o c i m a , s m a t r a o najvećim p r e d s t a v n i k o m ljudske
d u h o v n e m o ć i . M i m o r a m o čvrsto d a s e d r ž i m o o n o g a što n a m j e d a t o
čulnim opažanjem i o n o g a što m o ž e strogo da se dokaže r a z u m o m , pa
a k o iskazi koji su sadržani u S t a r o m zavetu očito protivreče o n o m e što
j e o č i g l e d n o z a s n o v a n o n a r a z u m u , o n d a takvi iskazi m o r a j u d a s e in­
terpretiraju alegorijski. T o stanovište, m e đ u t i m , n e znači d a M a j m o n i d
n a p u š t a učenje teologije k a d g o d Aristotel p o d r ž a v a nešto različito o d
o n o g š t o uči Biblija. Na p r i m e r , teologija uči ο s t v a r a n j u sveta u vre­
m e n u iz ničega, a to z n a č i da je B o g p o d j e d n a k o stvoritelj materije k a o
i f o r m e i da svet ne m o ž e biti v e č a n . A k o bi v e č n o s t sveta m o g l a da se
dokaže r a z u m o m na takav način da bi suprotnost toga očigledno pred­
stavljala n e m o g u ć n o s t , o n d a b i s m o m o r a l i , s h o d n o t o m e , d a i n t r e p r e t i r a m o učenje Biblije; u stvari, biblijsko učenje je j a s n o a filozofski
a r g u m e n t i n a v e d e n i d a d o k a ž u večnost sveta s u n e k o n k l u z i v n i : p r e m a
t o m e , mi m o r a m o da o d b a c i m o Aristotelovo učenje ο ovoj tački. Pla­
t o n j e b i o bliži istini o d A r i s t o t e l a , ali j e č a k i o n p r i h v a t a o n e s t v o r e n u
materiju. P r e m a M a j m o n i d u , stvaranje materije i forme iz ničega jeste
n u ž n o a k o t r e b a da se d o p u s t i činjenica čudesa koja je j a s n o p o t v r đ e n a
u S t a r o m z a v e t u ; a k o j e B o g k a d a r d a isključi d e l o v a n j e p r i r o d n i h z a ­
kona, on m o r a da bude apsolutan gospodar prirode, a on to može da
b u d e s a m o k a o s t v o r i t e l j u p u n o m s m i s l u t e r e č i . M a j m o n i d o v o alegorijsko t u m a č e n j e n e k i h biblijskih slika ο B o g u je f a n a t i c i m a izgledalo
k a o izdaja Svetog p i s m a za r a č u n G r k a , pa su neki Jevreji u F r a n c u s k o j
otišli t o l i k o d a l e k o d a s u p o k u š a l i d a p r i d o b i j u inkviziciju p r o t i v t e
»jeresi«. U s t v a r i , M a j m o n i d j e r e k a o s a m o t o d a , o s i m t e o l o g i j e , p o s t o j e
i d r u g i izvori za p o u z d a n u istinu. D r u g i m r e c i m a , on je p o v l a s t i o filo­
z o f i j u , i t a k o u t i c a o n a J e v r e j e u Š p a n i j i d a s e više i n t e r e s u j u z a f i l o ­
zofiju, b e z o b z i r a na to š t o je njegov glavni uticaj b i o u p r a v o u teologiji.
V e ć j e b i l o p o k a z a n o d a o n nije b i o s l e p i o b o ž a v a l a c A r i s t o t e l a . M a j ­
m o n i d je mislio d a j e Aristotel pogrešio u učenju ο večnosti sveta; č a k i
a k o filozofija n e m o ž e d a d o k a ž e stvaranje u v r e m e n u , o n a m o ž e b a r d a
pokaže da su argumenti navedeni u korist aristotelskog shvatanja ne­
konkluzivni i nezasnovani.
Oslanjajući se delimično na teologiju Alfarabija i Avicene, M a j ­
m o n i d j e d o k a z i v a o egzistenciju Boga n a r a z n e n a č i n e , a r g u m e n t i š u ć i
o d s t v o r e n i h b i ć a k a B o g u k a o p r v o m P o k r e t a č u , n u ž n o m B i ć u ili k a o
p r v o m U z r o k u . Ovi d o k a z i su potkrepljeni tvrđenjima iz Aristotelove
207
Fizike i Metafizike. A l i a k o je M a j m o n i d i a n t i c i p i r a o v e ć i n u d o k a z a
k o j e j e k a s n i j e d a o sv. T o m a , o n j e i n s i s t i r a o više o d T o m e n a n e p r i menljivosti pozitivnih p r e d i k a t a na Boga. B o g je čista delatnost, bez
materije i bez m o g u ć n o s t i , b e s k o n a č n o udaljen od stvorenih bića, i,
s o b z i r o m n a » k v a l i t e t e « , m o ž e m o p r e r e ć i š t a B o g nije n e g o š t a o n j e ­
ste. On je j e d a n i t r a n s c e n d e n t a n ( i z m e đ u B o g a i sveta postoji hijerarhija
U m o v a ili č i s t i h d u h o v a ) , a l i m i n e m o ž e m o d a s t v o r i m o b i l o k a k a v d o ­
s t a t a n p o z i t i v a n p o j a m ο B o g u . Sv. T o m a b i , n a r a v n o , t o u v a ž i o , ali
M a j m o n i d j e z n a t n o više i s t r a j a v a o n a via negativa. M i m o ž e m o , n a
p r i m e r , B o g u d a p r i p i š e m o d e l a t n o s t i s t v a r a n j a i p r o v i đ e n j a , ali p o d
u s l o v o m da s h v a t i m o da r a z l i k a u n a z i v i m a ne o d g o v a r a bilo k a k v o j
razlici u s a m o m B o g u , t e d a j e s a m B o g n e p r o m e n l j i v . N a s u p r o t Avic e b r o n u , M a j m o n i d p r i h v a t a p o s e b n o Božije proviđenje s o b z i r o m n a
p o j e d i n a č n a stvorenja, i a k o j e o n o istinito s a m o z a ljude u k o l i k o j e
je reč ο m a t e r i j a l n o m svetu. D e l a t n i um je deseti Um ( U m o v i su bez
»materije«), ali pasivni u m p r a v e d n i h j e b e s m r t a n . M a j m o n i d , dakle,
d o p u š t a b e s m r t n o s t s a m o u o g r a n i č e n o m o b i m u — z a p r a v e d n e ; ali o n
j e z a s t u p a o s l o b o d u volje p r e k o k o j e č o v e k p o s t a j e p r a v e d a n , i p o r i c a o
je o d r e đ u j u ć i uticaj n e b e s k i h tela i sfera na ljudsko p o n a š a n j e . U k r a t k o .
M o j s i j e M a j m o n i d j e u č i n i o više o d A v i c e b r o n a z a p o m i r e n j e g r č k e
filozofije i j e v r e j s k e p r a v o v e r n o s t i , i t r e b a i s t a ć i d a j e u t i c a j a r i s t o t e l s k o g
s i s t e m a p r i s u t n i j i u filozofiji p r v o g n e g o u filozofiji d r u g o g m i s l i o c a .
DVADESET PRVO
POGLAVLJE
PREVODI
Prevedena
dela.
otpor
prema
Prevodi
sa
aristotelizmu.
grčkog
i
arapskog.
Posledice
prevođenja
i
1. Pre X I I veka srednjovekovnim filozofima je bio d o s t u p a n s a m o
jedan
deo
Aristotelovog
Organona
(Kategorije
i
De
Interpretatone*)
u B o e t i j e v o m l a t i n s k o m p r e v o d u Logica vetush, a č i t a v , Organon p o s t a o
j e d o s t u p a n t e k p o č e t k o m X I I veka. T a k o , o k o 1128. J a k o v i z Venecije
(Jakob
di
V e n e z i a ) je
preveo
Analitike,
Topiku i
Sofistička pobijanja
s a g r č k o g n a l a t i n s k i ; i z n o v a p r e v e d e n e k n j i g e Organona s u b i l e p o z n a t e
k a o Logica nova0. D e l o v i d r u g i h k n j i g a Organona, o s i m Kategorija i De
Interpretatione, i z g l e d a d a s u s a č u v a n i u B o e t i j e v o m p r e v o d u d o X I I
v e k a ; u s v a k o m s l u č a j u , k o m p l e t a n p r e v o d Organona u č i n j e n j e s r e d i ­
n o m tog veka. T r e b a naglasiti da je p r e v o d J a k o v a iz Venecije bio pre­
v o d s a g r č k o g , k a o š t o j e b i o i p r e v o d č e t v r t e k n j i g e Meteorologica'1
koji j e u č i n i o H e n r i k A r i s t i p ( H e n r i c u s A r i s t i p p u s ) p r e 1162. g o d i n e .
H e n r i k A r i s t i p j e b i o a r h i đ a k o n u K a t a n i j i n a Siciliji, o s t r v u k o j e j e
b i l o z n a č a j n o s r e d i š t e p r e v o d i l a č k o g r a d a . U p r a v o n a Siciliji u X I I v e k u
bili s u p r e v e d e n i s a g r č k o g n a l a t i n s k i P t o l e m e j e v a ( P t o l e m a i o s ) d e l a
μ ε γ ά λ η σ ύ ν τ α ξ ι ς " 3 i Optika, n e k a E u k l i d o v a ( E u k l e i d e s ) d e l a i P r o k l o v a
Elementatio
physical.
Sicilija j e b i l a j e d n o o d s r e d i š t a p r e v o d i l a č k o g r a d a ; Š p a n i j a j e
bila d r u g o , gde je najčuvenija prevodilačka škola bila o n a u T o l e d u .
Na zahtev nadbiskupa R a j m u n d a ( R a i m u n d u s , 1126—1151) J o v a n Špan a c (Avendeat) j e p r e v e o s a a r a p s k o g n a latinski ( p r e k o š p a n s k o g ) Avic e n i n u Logiku, d o k j e D o m i n i k G u n d i s a l i n p r e v e o ( u z p o m o ć d r u g i h
a
Ο tumačenju. — Prim. red.
Stara logika. — Prim. red.
Nova logika. — Prim. red.
d
Meteorologija. — Prim. red.
e
Veliki zbornik. — Prim. red.
' Elementi fizike. — Prim. red.
b
c
14 [ s t o r i j a filozofije II
209
u č e n j a k a ) A v i c e n i n u Metafiziku, d e l o v e n j e g o v e Fizike i n j e g o v e De
Sufficientia,
De
Caelo
et
Mundo i
De
Mundo*,
Algazelovu
Metafiziku
b
i A l f a r a b i j e v o d e l o D e Scientiis . D o m i n i k G u n d i s a l i n i J o v a n Š p a n a c
s u , t a k o đ e , p r e v e l i s a a r a p s k o g n a l a t i n s k i A v i c e b r o n o v o d e l o Fons
Vitae.
physica nova ili Translatio nova p o j a v i o se p r e v o d sa g r č k o g V i l j e m a od
M u r b e k e a ( W i l h e l m v a n M o e r b e k e , p o s l e 1260), n a o s n o v u k o j e g j e
sv. T o m a n a p i s a o k o m e n t a r . T a k o đ e j e u t v r đ e n o d a j e p o s t o j a l a i trans­
h
latio media s a g r č k o g , p r e v o d n a k o m e j e sv. A l b e r t V e l i k i z a s n o v a o
svoj k o m e n t a r i k o j i j e b i o p o z n a t sv. T o m i .
Istaknuti član te grupe učenjaka bio je Gerhard od Kremone (Gerh a r d d i C r e m o n a ) , k o j i j e d e l a o u T o l e d u o d 1134. d o 1187, k a d a j e
u m r o . O n j e p r e v e o s a a r a p s k o g n a l a t i n s k i A r i s t o t e l o v a d e l a : Drugu
analitiku ( z a j e d n o sa T e m i s t i j e v i m k o m e n t a r i m a ) , Fiziku, De Caelo et
c
Mundo,
De
Generatione
et
Corruptione ,
Meteorologica
(prve
tri
knji­
g e ) ; A l k i n d i o v a ( A l k e n d i ) d e l a De Intellectu, De Somno et Visione, De
d
e
quinque Essentiis ;
z a t i m Liber de
Causis
i
druga
dela.
K a d a su p o s r e d i A r i s t o t e l o v i etički spisi, p r e v o d d r u g e i treće knjige
Nikomahove etike j e b i o d o s t u p a n k r a j e m X I I v e k a . T a j p r e v o d j e s a
g r č k o g ( m o g u ć e j e d a j e t o u č i n i o s a m Boetije) i b i o j e p o z n a t p o d n a ­
c
s l o v o m Ethica vetus , d o k j e j e d a n k a s n i j i p r e v o d ( p r v a k n j i g a ) b i o p o ­
a
z n a t p o d n a s l o v o m Ethica nova . P o t p u n p r e v o d , o b i č n o p r i p i s i v a n
R o b e r t u G r o s e t e s t e u ( u m r o 1253), u č i n j e n j e s a g r č k o g , p r i č e m u s u
p r v e t r i k n j i g e p r e d s t a v l j a l e r e d a k c i j u Ethica vetus i Ethica nova. V a r t o l o m e j o d M e s i n e ( B a r t h o l o m a e u s d i M e s s i n a ) j e p r e v e o Magna Moe
ralia z a v r e m e v l a d a v i n e k r a l j a M a n f r e d a ( M a n f r e d , 1 2 5 8 — 1 2 6 6 ) ; a l i
u X I I I v e k u b i l a j e p o z n a t a s a m o s e d m a k n j i g a Eudemove etike.
T o l e d s k a prevodilačka škola bila je značajna još u X I I I veku. T a k o
j e M i h a i l o S k o t ( M i c h a e l S c o t t u s , u m r o o k o 1235) u T o l e d u p r e v e o
De Caelo et Mundo, De Anima, z o o l o š k e s p i s e , a ( v e r o v a t n o ) i Fiziku,
k a o i A v e r o e s o v e k o m e n t a r e d e l a De Caelo et Mundo i De Anima, A v i {
c e n i n k o m p e n d i j u m D e Animalibus , d o k j e H e r m a n N e m a c ( H e r m a n n u s A l e m a n n u s ) , koji j e u m r o 1272. g o d i n e k a o b i s k u p u A s t o r g i , p r e ­
v e o A v e r o e s o v » s r e d n j i k o m e n t a r « Nikomahove etike, n j e g o v k o m p e n ­
d i j u m ο i s t o m d e l u i k o m e n t a r e Retorike i Poetike.
2. Iz o v o g a što je r e č e n o vidi se da je p o g r e š n o misliti da su latin­
s k i s h o l a s t i č a r i b i l i p o t p u n o z a v i s n i o d a r a p s k i h p r e v o d a ili, p a k , d a
su prevodi sa arapskog uvek prethodili prevodima sa grčkog. T a k o je
A r i s t i p o v p r e v o d s a g r č k o g č e t v r t e k n j i g e Meteorologica p r e t h o d i o G e r h a r d o v o m p r e v o d u sa a r a p s k o g prve tri knjige istog dela. Štaviše, n e k i
d e l o v i Metafizike s u bili p r e v e d e n i s a g r č k o g j o š p r e n e g o š t o j e b i o
s a č i n j e n a r a p s k i p r e v o d . P r e v o d s a g r č k o g 1 , k o j i nije o b u h v a t a o s a m o
prve tri knjige i mali d e o četvrte, k a o što se ranije pretpostavljalo, bio
j e k o r i š ć e n u P a r i z u o k o 1 2 1 0 . i b i o j e p o z n a t k a o Metaphysica vetuse,
z a razliku o d p r e v o d a s a a r a p s k o g , koji j e učinio G e r h a r d o d K r e m o n e
ili M i h a i l o S k o t i k o j i j e b i o p o z n a t ( u p r v o j p o l o v i n i X I I I v e k a ) k a o
Metaphysica novah. K n j i g e Κ , Μ , N , k a o i n e k i m a n j i d e l o v i , n e d o ­
s t a j a l i s u u t o m p r e v o d u . U d r u g o j p o l o v i n i s t o l e ć a p o d n a z i v o m Meta-
a
b
0
đ
e
f
1
s
Jl
210
Ο dovoljnosti; Ο nebu i svetu; Ο svetu. — Prim. red.
Ο naukama. — Prim. red.
Ο rađanju i propadanju. — Prim. red.
Ο umu; Ο snu i sanjama; Ο pet suština. — Prim. red.
Knjiga ο uzrocima. — Prim. red.
Ο životinjama. — Prim. red.
To je Translatio Boethii (Boetijev prevod. — Prim. red.) koju citira sv. Toma.
Stara metafizika. — Prim. red.
Nova metafizika. — Prim. red.
3
De Anima je b i l a p r e v e d e n a sa g r č k o g p r e 1215, a p r e v o d sa a r a p ­
skog M i h a i l a S k o t a j e d o š a o m a l o kasnije. Viljem o d M u r b e k e a j e d a o
n o v u verziju p r e v o d a sa g r č k o g koja je, m o ž d a , predstavljala i korig o v a n o izdanje prvog p r e v o d a sa grčkog. Isto t a k o , postojao je i prevod
Fizike s a g r č k o g j o š p r e n e g o š t o s u s e p o j a v i l a d v a p r e v o d a s a a r a p ­
skog, j e d a n G e r h a r d a od K r e m o n e a drugi M i h a i l a S k o t a ; p r e v o d sa
g r č k o g De Generatione et Corruptione j e , t a k o đ e , p r e t h o d i o p r e v o d u
s a a r a p s k o g G e r h a r d a o d K r e m o n e . Politiku j e s a g r č k o g p r e v e o V i l j e m
o d M u r b e k e a o k o 1260 ( a p r e v o d s a a r a p s k o g n e p o s t o j i ) ; isti p r e v o ­
d i l a c j e , v e r o v a t n o , p r e v e o i Ekonomiju o k o 1267. O v a j i s t a k n u t č o v e k ,
koji j e r o đ e n o k o 1215. a u m r o 1286 k a o n a d b i s k u p K o r i n t a , n e s a m o
da je preveo sa grčkog Aristotelova dela i p o n o v o izdao ranije prevode
( i t a k o o m o g u ć i o s v o m p r i j a t e l j u , sv. T o m i A k v i n s k o m , d a n a p i š e svoje
komentare) nego je preveo sa grčkog i neke komentare Aleksandra
Afrodizijskog, Simplikija (Simplikios), J o v a n a F i l o p o n a ( J o a n n e s Philop o n o s ) i Temistija, k a o i n e k a P r o k l o v a dela i njegove p r i k a z e P l a t o ­
n o v o g Timaja.2
N j e g o v p r e v o d P r o k l o v e Elementatio
theologica d o v e o
j e sv. T o m u d o z a k l j u č k a d a Liber d e Causis n i j e A r i s t o t e l o v o d e l o , k a o
što se ranije pretpostavljalo, nego da je z a s n o v a n o na t o m P r o k l o v o m
a
Novi prevod. — Prim. red.
Srednji prevod. — Prim. red.
Stara etika. — Prim. red.
đ
Nova etika. — Prim. red.
e
Velika etika. — Prim. red.
2
Platonov Timaj bio je poznat Zapadu zahvaljujući Ciceronu i Kalcidiju, ali
Menon i Fedon nisu bili prevedeni do X I I veka (prevod Henrika Aristipa).
b
c
14*
211
d e l u . V i l j e m o d M u r b e k e a j e p r e v e o i A r i s t o t e l o v u Retoriku. K a d a j e
r e č ο Poetici, u s r e d n j e m v e k u j e p o s t o j a o s a m o p r e v o d H e r m a n a N e m c a
3
jednog Averoesovog k o m e n t a r a tog dela.
K a o što su m o d e r n a istraživanja p o k a z a l a da prevodi sa grčkog
uopšte prethode prevodima sa arapskog, i da je, č a k i k a d a su prvo­
b i t n i p r e v o d i s a g r č k o g bili n e p o t p u n i , a r a p s k o - l a t i n s k a v e r z i j a m o r a l a
b r z o da ustupi m e s t o novijem i boljem p r e v o d u sa grčkog, isto t a k o
n e m o ž e više d a s e s m a t r a d a u s r e d n j e m v e k u n i s u t a č n o z n a l i A r i s t o ­
telova učenja, već da su ga p o z n a v a l i s a m o n e p o t p u n o i o n a k o k a k o
s u g a p o g r e š n o interpretirali a r a p s k i filozofi. M e đ u t i m , o n o što m o ž e
d a s e k a ž e j e s t e t o d a u s r e d n j e m v e k u n i s u bili u v e k k a d r i d a r a z l i k u j u
o n o što j e s a m o p r i p i s a n o Aristotelu o d o n o g što m u stvarno p r i p a d a .
V e l i k i k o r a k n a p r e d j e u č i n j e n k a d a j e sv. T o m a u v i d e o d a Liber d e
Causis n i j e A r i s t o t e l o v o d e l o . O n j e b i o s v e s t a n č i n j e n i c e d a A v e r o e s o v i
k o m e n t a r i ne m o g u da b u d u osnova za nepobitnu interpretaciju Aristo­
t e l o v e filozofije, a l i i z g l e d a d a j e i o n s m a t r a o , b a r n e k o v r e m e , d a j e
P s e u d o - D i o n i s i j e A r i s t o t e l o v s l e d b e n i k . P r o b l e m , m e đ u t i m , nije u t o m e
da se s r e d n j o v e k o v n i mislioci n i s u oslanjali na Aristotela, n e g o u t o m e
što je njima nedostajalo istorijsko znanje: oni nisu, na piimer, u dovolj­
n o j m e r i r a z u m e l i A r i s t o t e l o v o d n o s p r e m a P l a t o n u ili o d n o s n o v o p l a t o n o v a c a p r e m a P l a t o n u i A r i s t o t e l u . Sv. T o m u k a o u m e š n o g k o m e n ­
t a t o r a A r i s t o t e l a m o g u d a n e g i r a j u s a m o o n i k o j i n i s u u p o z n a t i s a nje­
g o v i m k o m e n t a r i m a ; m e đ u t i m , b i l o b i n e p r o m i š l j e n o č a k i sv. T o m i
pripisivati p o z n a v a n j e istorije i r a z v o j a grčke filozofije u o n o j meri u
kojoj j e t o m o g u ć e m o d e r n o m p o z n a v a o c u a n t i č k e filozofije. O n j e
d o b r o i s k o r i s t i o i n f o r m a c i j e k o j e s u m u bile d o s t u p n e ; ali t e i n f o r m a ­
cije s u b i l e u z n a t n o j m e r i o g r a n i č e n e .
3. Prevodi Aristotelovih dela i k o m e n t a t o r a njegovih dela, k a o
i prevodi a r a p s k i h mislilaca, snabdeli su latinske sholastičare obiljem
i n t e l e k t u a l n o g m a t e r i j a l a . P o s e b n o s u b i l a d r a g o c e n a z n a n j a ο filozof­
s k i m s i s t e m i m a k o j i s u bili m e t o d o l o š k i n e z a v i s n i o d t e o l o g i j e i k o j i
su za njih predstavljali refleksije ljudskog d u h a ο k o s m o s u . Sistemi
Aristotela, Avicene, Averoesa, otvarali su široke perspektive u vido­
k r u g u ljudskog u m a ; srednjovekovnim misliocima je bilo j a s n o da istina
dostignuta u njima m o r a da bude nezavisna od hiišćanskog otkrovenja,
j e r nju je b i o d o s e g a o j e d a n grčki filozof i njegovi grčki i islamski k o ­
m e n t a t o r i . N a taj n a č i n n o v i p r e v o d i s u p o m o g l i s r e d n j o v e k o v n i m m i ­
s l i o c i m a d a r a z j a s n e o d n o s i z m e đ u t e o l o g i j e i filozofije i m n o g o s u d o -
prineli da se razgraniče područja tih dveju n a u k a . T a č n o je, n a r a v n o ,
da je Aristotelov sistem p r i r o d n o z a u z e o središnje m e s t o u s i s t e m i m a
njegovih k o m e n t a t o r a , i da je njegova filozofija i m a l a t e n d e n c i j u da se
&
u o č i m a o n i h k o j i su n j o m e b i l i i m p r e s i o n i r a n i p o j a v i k a o ne plus ultra
ljudskog u m n o g n a p o r a , p o š t o je bila najpotkrepljeniji i najopsežniji
p o t h v a t l j u d s k o g d u h a s a k o j i m s u o n i b i l i u p o z n a t i ; ali o n i s u b i l i p o t ­
p u n o svesni t o g a d a j e t o delo r a z u m a , a n e s k u p objavljenih d o g m i .
Za nas, koji g l e d a m o u n a t r a g sa velike udaljenosti, m o ž e izgledati da
su neki od s r e d n j o v e k o v n i h mislilaca preuveličavali A r i s t o t e l o v genij
( m i , t a k o đ e , z n a m o d a o n i n i s u z n a l i z a p o s t o j a n j e r a z l i č i t i h s l o j e v a ili
p e r i o d a A r i s t o t e l o v o g u č e n j a ) , ali z a t r e n u t a k p o k u š a j m o d a z a m i s l i m o
u t i s a k koji j e m o g a o d a ostavi n a s r e d n j o v e k o v n o g filozofa u v i d u o n o
što svakako predstavlja j e d n o od v r h u n s k i h dostignuća ljudskog d u h a
— sistem koji je, i u pogledu p o t p u n o s t i i u p o g l e d u strogosti r a s u đ i ­
v a n j a , b i o b e z p r e m c a u filozofiji r a n o g s r e d n j e g v e k a .
I p a k , A r i s t o t e l o v s i s t e m nije n a i š a o n a o p š t u d o b r o d o š l i c u i o d o ­
b r a v a n j e . T o d o l a z i o t u d a š t o s u Liber d e Causis ( d o k sv. T o m a n i j e
0
otkrio istinu),
t a k o z v a n a Theologia Aristotelis
(izvodi iz P l o t i n o v i h
c
Eneada), i De secretis secretorum ( k o j e je n a p i s a o n e k i a r a p s k i f i l o z o f
u X I ili p o č e t k o m X I I v e k a ) p o g r e š n o p r i p i s i v a n i A r i s t o t e l u , a t a d e l a
su n a r u š a v a l a u g l e d njegove filozofije. Štaviše, pripisivanje t i h knjiga
Aristotelu p r i r o d n o je vodilo ka pretpostavci da su arapski k o m e n t a ­
t o r i bili u p r a v u u s v o m n o v o p l a t o n s k o m t u m a č e n j u A r i s t o t e l a . S t o g a
j e o k o 1210. d o š l o d o t o g a d a j e p r o v i n c i j a l n i k o n c i l u P a r i z u , z a s e d a jući pod predsedništvom Petra od Korbeja (Petrus de Corbeil), nadbis­
kupa u Sanu, zabranio javno i privatno predavanje Aristotelove »pri­
r o d n e f i l o z o f i j e « ili n j e n o t u m a č e n j e . T a z a b r a n a j e n a l a g a l a e k s k o m u n i k a c i j u i ticala se U n i v e r z i t e t a u P a r i z u . N a j v e r o v a t n i j e je » p r i r o d n a
filozofija« o b u h v a t a l a i A r i s t o t e l o v u m e t a f i z i k u , j e r k a d a j e 1 2 1 5 . g o ­
dine papski legat — R o b e r t de K u r s o n ( R o b e r t de C o u r c o n ) , — o d o b r i o
statute univerziteta, t a d a su z a b r a n j e n a i Aristotelova dela ο metafizici
i p r i r o d n o j filozofiji, isto k a o i k o m p e n d i j a t i h d e l a i u č e n j a D a v i d a
od D i n a n t a , A m a l r i h a od Bene i M o r i sa (Maurice) iz Španije (najvero­
v a t n i j e A v e r o e s a , k o j i j e b i o M a v a r ili Maurus)d; i z u č a v a n j e Etike n i j e
bilo zabranjeno, d o k je studiranje Aristotelove logike bilo o b a v e z n o .
* Ono najviše. — Prim. red.
Aristotelova teologija. — Prim. red.
c
Ο tajnama tajni. — Prim. red.
d
Ime Moriš (Maurice) dolazi od Mauritius, što znači M a u r ili Mavr. — Prim.
b
3
Ο tome u kojoj meri je sv. Toma koristio Viljemov prevod vođene su mno­
ge rasprave.
212
prev.
213
R a z l o g za tu zabranu," k a o što je već n a p o m e n u t o , treba tražiti
u t o m e što su se Aristotelu pripisivala dela k o j a nisu bila njegova. A m a l r i h o d B e n e , čiji s p i s i s u b i l i u k l j u č e n i u z a b r a n u i z 1 2 1 5 . g o d i n e , z a s t u ­
p a o je učenje koje je bilo s u p r o t n o h r i š ć a n s k o m učenju i za koje je bilo
p r i r o d n o d a n a l a z i svoje p o t k r e p l j e n j e u A r i s t o t e l o v o j filozofiji, u k o l i k o
bi o n a b i l a i n t e r p r e t i r a n a u d u h u o n i h knjiga koje su A r i s t o t e l u bile
p r i p i s a n e ; D a v i d o d D i n a n t a , d r u g i j e r e t i č k i f i l o z o f čiji s p i s i s u bili z a ­
b r a n j e n i , p o z i v a o s e n a Metafiziku, k o j a j e b i l a p r e v e d e n a n a l a t i n s k i
sa g r č k e verzije d o n e s e n e iz Vizantije p r e 1210. g o d i n e . O v i m r a z m a t r a ­
n j i m a t r e b a d o d a t i i n e o s p o r n u činjenicu da je Aristotel z a s t u p a o več­
n o s t sveta. P r e m a t o m e , nije b i l o n e p r i r o d n o š t o j e A r i s t o t e l o v sistem,
p o g o t o v o k a d a je bio povezan sa filozofijama D a v i d a od D i n a n t a , Amalriha od Bene i Averoesa, izgledao o p a s a n za pravovernost u očima tra­
dicionalista. Aristotelova logika je bila već d u g o u u p o t r e b i (iako se
č i t a v Organon p o j a v i o u o p t i c a j u r e l a t i v n o k a s n o ) , a l i p o t p u n o A r i s t o ­
telovo metafizičko i k o s m o l o š k o učenje predstavljalo je novost, novost
k o j a s e č i n i l a u t o l i k o o p a s n i j o m j e r j e b i l a p o v e z a n a s a j e r e t i č k i m filo­
zofijama.
M e đ u t i m , g o d i n e 1231. p a p a Grigorije (Gregorius) IX, p o t v r đ u ­
j u ć i z a b r a n u , i m e n u j e j e d n u k o m i s i j u t e o l o g a koju su sačinjavali Viljem
o d O k s e r a ( W i l h e l m d e A u x e r e e ) , S t e f a n ( S t e p h a n u s ) i z P r o v a n s e i Sim o n od Otjea (Simon de Authie), da koriguju Aristotelove knjige; pošto
je ta m e r a očigledno p o d r a z u m e v a l a da te knjige nisu u p o t p u n o s t i ne­
p o d o b n e , postojala je tendencija da se zabrana zanemari. Inokentije
( I n n o k e n t i o s ) I V u v e o j e t u z a b r a n u 1245. godine n a Univerzitet u T u l u z i , a l i o d t a d a više n i j e b i l o m o g u ć e s p r e č i t i š i r e n j e a r i s t o t e l i z m a ; o d
1255. g o d i n e sva p o z n a t a Aristotelova dela z v a n i č n o se predaju na U n i ­
v e r z i t e t u u P a r i z u . S v e t a stolica nije činila n i š t a dalje p r o t i v U n i v e r ­
z i t e t a ; i a k o j e 1263. p a p a U r b a n ( U r b a n u s ) I V o b n o v i o z a b r a n u i z 1210.
godine (verovatno iz straha od averoizma), o n a je t a d a ostala mrtvo
slovo n a p a p i r u . P a p a j e s i g u r n o z n a o d a n a n j e g o v o m d v o r u Viljem
o d M u r b e k e a prevodi z a b r a n j e n a Aristotelova dela, p a j e z a b r a n a i z
1263. v e r o v a t n o bila zamišljena k a o i n s t r u m e n t za obuzdavanje avero­
i z m a , a ne k a o ozbiljan pokušaj da se dokrajči svako izučavanje Aristo­
t e l o v e f i l o z o f i j e . U s v a k o m s l u č a j u , z a b r a n a nije i m a l a u č i n k a , i k o ­
n a č n o 1366. legati p a p e U r b a n a ( U r b a n u s ) V tražili s u o d s v a k o g k a n ­
d i d a t a za licencijata u m e t n o s t i u P a r i z u p o z n a v a n j e svih z n a n i h Aristo­
telovih dela. S r e d n j o v e k o v n i m misliocima je, dakle, već d u g o bilo j a s n o
d a d e l o p o p u t Liber d e Causis n e m o ž e b i t i A r i s t o t e l o v o i d a A r i s t o ­
t e l o v a filozofija nije (izuzev, n a r a v n o , z a l a t i n s k e averoiste) o g r a n i č e n a
na o n u interpretaciju koju joj je d a o Averoes već da m o ž e da se uskladi
sa h r i š ć a n s k o m v e r o m . U stvari, teolozi su mogli i s a m a verska učenja
d a i z r a z e t e r m i n i m a koji s u bili u z e t i i z A r i s t o t e l o v o g sistema.
214
O v a j k r a t a k r e z i m e z v a n i č n o g s t a v a c r k v e n i h i a k a d e m s k i h vlasti
p r e m a Aristotelu pokazuje da je aristotelizam trijumfovao na kraju.
T o , m e đ u t i m , n e z n a č i d a s u svi s r e d n j o v e k o v n i m i s l i o c i X I I I i X I V
v e k a i s k a z a l i j e d n a k u d o b r o d o š l i c u A r i s t o t e l u ili d a s u g a svi r a z u m e l i
n a isti n a č i n : s n a g a i r a z n o v r s n o s t s r e d n j o v e k o v n e m i s l i p o s t a ć e j a s n i j a
u n a r e d n i m g l a v a m a . Istinita je t v r d n j a da je n a d f i l o z o f s k o m misli
s r e d n j e g v e k a l e b d e l a i d o m i n i r a l a s e n k a A r i s t o t e l a , ali n a š a p r e d s t a v a
ο s r e d n j o v e k o v n o j filozofiji X I I I i X I V v e k a n e b i b i l a p o t p u n a a k o
b i s m o mislili da je o n a bila i n s p i r i s a n a i da je r o p s k i p r i h v a t a l a svaku
reč velikog g r č k o g filozofa.
PETI DEO
TRINAESTI VEK
DVADESET D R U G O POGLAVLJE
UVOD
Univerzitet
u Parizu.
Univerzitet
Nastavni program.
Verski
redovi
veku.
kao
zatvorena i
privilegovana društva.
u
Parizu.
Duhovne
tendencije u XIII
1. Većina v o d e ć i h filozofa i teologa X I I I veka bila je p o v e z a n a
s a U n i v e r z i t e t o m u P a r i z u , k o j i j e n a s t a o o d p r o f e s o r a i s t u d e n a t a koji
su pripadali K a t e d r a l n o j školi N o t r d a m i d r u g i m pariškim š k o l a m a ;
s t a t u t e U n i v e r z i t e t a s a n k c i o n i s a o j e 1215. g o d i n e R o b e r t d e K u r s o n .
p a p s k i l e g a t . A l e k s a n d a r o d H e j l s a , sv. B o n a v e n t u r a , sv. A l b e r t V e l i k i ,
sv. T o m a A k v i n s k i , M a t e j o d A k v a s p a r t e ( M a t t h e u s d a A c q u a s p a r t a ) ,
Rodžer Marston, Ričard od Midltona (Richard of Middleton), Rodžer
B e k o n , Egidije R i m s k i , Siger o d B r a b a n t a , H e n r i k o d G e n t a ( H e i n r i c h
v a n G e n t ) , R a j m u n d L u l ( R a v m u n d u s L u l l u s ) , D u n s S k o t ( u m r o 1308),
svi o n i su s t u d i r a l i ili p r e d a v a l i (ili i j e d n o i d r u g o ) u P a r i z u . A l i , i d r u g a
središta v i s o k o g o b r a z o v a n j a su dobijala značaj i sticala su svoju vlas­
titu tradiciju. T a k o su za Univerzitet u Oksfordu vezana i m e n a R o b e r t a
Grosetestea, Rodžera B e k o n a i D u n s a Skota, i d o k je Pariz bio mesto
trijumfa aristotelizma, Oksford podseća na karakterističnu smešu avgus t i n s k e t r a d i c i j e i » e m p i r i z m a « , k a o , n a p r i m e r , u filozofiji R o d ž e r a
B ; k o n a . I p a k , u p r k o s važnosti k o j u su imali Oksford, Bolonja i, p o ­
v r e m e n o , p a p s k i dvor, U n i v e r z i t e t u P a r i z u jc bio najznačajnije sredi­
šte v i s o k o g š k o l s t v a h r i š ć a n s t v a X I I I v e k a . U č e n j a c i s u m o g l i d o ć i
u P a r i z r a d i s t u d i r a n j a i o n d a s e v r a t i t i u O k s f o r d ili B o l o n j u , d a b i t a m o
predavali, raznoseći t a k o d u h i ideale velikog Univerziteta; č a k i oni
k o j i n i k a d a n i s u k r o č i l i v l a s t i t o m n o g o m u P a r i z bili s u p o d n j e g o v i m
u t i c a j e m . R o b e r t G r o s e t e s t e , n a p r i m e r , k o j i v e r o v a t n o n i k a d a nije
studirao u Parizu, očigledno je bio p o d uticajem pariških profesora.
Internacionalan k a r a k t e r Univerziteta u Parizu, značajan za inte­
l e k t u a l a n i z r a z i o d b r a n u h r i š ć a n s t v a k o j i s u i z t o g a sledili, p r i r o d n o
je d o v e o do toga da održavanje verske pravovernosti u n u t a r njegovih
g r a n i c a p o s t a n e j e d a n o d interesa Svete stolice. Z a t o j e p o l e m i k a o k o
a v e r o i z m a m o r a l a biti p o s m a t r a n a u d u h u internacionalnog položaja
219
U n i v e r z i t e t a : U n i v e r z i t e t j e r e p r e z e n t o v a o i n t e l e k t u a l n u k u l t u r u sred­
n j e g v e k a , b a r k a d a j e r e č ο filozofiji i t e o l o g i j i , p a š i r e n j e j e d n o g s a
h r i š ć a n s t v o m n e p o m i r l j i v o g s i s t e m a m i s l i u n u t a r n j e g o v i h z i d i n a nije
m o g l a biti stvar p r e m a kojoj b i R i m m o g a o biti r a v n o d u š a n . S a druge
strane, bilo bi p o g r e š n o pretpostaviti da je postojalo bilo k a k v o rigidno
n a m e t a n j e j e d n e p o s e b n e t r a d i c i j e . D o d u š e , sv. T o m a A k v i n s k i j e n a ­
išao na t e š k o ć e k a d a je p r i h v a t i o i p r o p a g i r a o a r i s t o t e l i z a m ; ali takve
t e š k o ć e n i s u d u g o t r a j a l e , p a k a d a j e A r i s t o t e l o v a filozofija i p a k n a
kraju zagospodarila intelektualnim ž i v o t o m Univerziteta u X I I I i X I V
veku, bilo je još d o s t a p r o s t o r a za različita filozofska učenja.
r i r a ; m i n i m a l n a starost za o v o bila je trideset četiri godine. Da bi se
predavalo na F a k u l t e t u umetnosti m i n i m a l n a starost bila je dvadeset
g o d i n a , U P a r i z u j e p o s t o j a l a t e n d e n c i j a d a s e sve v i š e p o v e ć a v a b r o j
g o d i n a za sticanje d o k t o r a t a , d o k je u O k s f o r d u tečaj u m e t n o s t i b i o
duži a teološki tečaj kraći nego u Parizu.
2. Univerziteti, da bi mogli da postoje uopšte, morali su da dobiju
j e d n u f o r m a l n u p o v e l j u , ili o d p a p e ili o d c a r a [ U n i v e r z i t e t u N a p u l j u
d o b i o j e s v o j u p o v e l j u o d F r i d r i h a ( F r i e d r i c h ) I I ] ili, k a s n i j e , o d k r a ­
ljeva. T e p o v e l j e s u o m o g u ć a v a l e z n a č a j n e p r i v i l e g i j e p r o f e s o r i m a i
s t u d e n t i m a , privilegije k o j e s u l j u b o m o r n o č u v a n e . D v e n a j v a ž n i j e p r i ­
vilegije b i l e s u u n u t r a š n j a j u r i s d i k c i j a ( k o j a j e j o š p r e ž i v e l a u O k s f o r d u ,
na primer) i vlast da daju d i p l o m u koja je davala p r a v o da se obavlja
p o s a o n a s t a v n i k a . S t u d e n t i s u bili i z u z e t i i z v o j n e s l u ž b e , o s i m u p o ­
sebnim okolnostima, a univerzitet je bio oslobođen velikog dela poreza,
p o s e b n o o n i h mesnih. U severnoj E v r o p i profesori su upravljali uni­
verzitetima i birali rektora, d o k su univerziteti južne E v r o p e često imali
n e d v o s m i s l e n o d e m o k r a t s k o u r e đ e n j e u p r a v e ; u s v a k o m slučaju, u n i ­
v e r z i t e t i s u bili u z n a t n o j m e r i n e z a v i s n a i z a t v o r e n a d r u š t v a , k o j a s u
č u v a l a s v o j e privilegije o d c r k v e i d r ž a v e . U t o m p o g l e d u u n i v e r z i t e t i
u O k s f o r d u i K e m b r i d ž u predstavljaju verniju sliku siednjovekovne
t r a d i c i j e i p r a k s e n e g o š t o j e t o slučaj s a u n i v e r z i t e t i m a n a K o n t i n e n t u
u kojima rektore i profesore imenuje država.
K a d a je reč ο n a s t a v n o m p r o g r a m u , opšta p r a k s a na univerzitet i m a u X I I I v e k u b i l a j e d a s e d r ž e ili s l u š a j u p r e d a v a n j a ο o d r e đ e n i m
t e k s t o v i m a . T a k o , a k o i z u z m e m o spise g r a m a t i č a r a p o p u t Priscijana
i D o n a t a i n e k e d r u g e klasične t e k s t o v e , A r i s t o t e l o v i spisi su p o č e l i
v r e m e n o m sasvim da dominiraju na Fakultetu u m e t n o s t i ; značajno je
da su »latinski averoizam« predstavljali u g l a v n o m profesori ovog fakul­
t e t a . U t e o l o g i j i s u d o m i n i r a l i Biblija i Sentencije P e t r a L o m b a r đ a n i n a ;
predavanja su se odvijala t a k o što su profesori u k o m e n t a r i m a iznosili
svoje vlastito mišljenje. O s i m p r e d a v a n j a , p o s t o j a l a j e j o š j e d n a o d l i k a
nastavnog p r o g r a m a , n a i m e disputacija, koja je imala dva oblika: »obi­
č n e « d i s p u t a c i j e (disputatio ordinaria) i » o p š t e « d i s p u t a c i j e
(de quodlibet). Desputationes de quodlibet, za k o j e su se b i r a l e v e o m a r a z l i č i t e
teme, održavane su u vreme p r a z n i č n i h svečanosti, i n a k o n disputacije
u s t r o g o m s m i s l u , to j e s t r a s p r a v e i z m e đ u b r a n i t e l j a ili respondensa i
p r i g o v a r a č a ili opponentesa, p r o f e s o r b i s u m i r a o č i t a v p r o b l e m , d o k a z e ,
p r i m e d b e , i odgovore, i završio t a k o što bi p o n u d i o rešenje d o t i č n o g
p r o b l e m a za koje s m a t r a da je zadovoljavajuće, i koje bi počinjao re­
cima Respondeo dicenduma. K o n a č a n r e z u l t a t , k o j i b i u r e d i o p r o f e s o r ,
b i o b i o b j a v l j e n k a o Quodlibeth. (Sv. T o m a j e o s t a v i o n e k i h j e d a n a e s t
ili
dvanaest
Quodlibeta.)
Disputatio
ordinaria j e ,
takođe,
završavana
j e d n i m determinatioc i b i v a l a je o b j a v l j e n a k a o guaestio disputataa. P o ­
s t o j a l i su i d r u g i o b l i c i d i s p u t a c i j a ; a l i ta d v a o b l i k a , disputatio ordina­
ria i disputatio quodlibet, b i l i su n a j v a ž n i j i . O n i su b i l i z a m i š l j e n i t a k o
da pospeše studentovo razumevanje pojedinih problema, njegovu m o ć
argumentisanja i pobijanja p r i m e d b i . U stvari, govoreći u o p š t e n o , sredn j o v e k o v n o u n i v e r z i t e t s k o o b r a z o v a n j e j e i m a l o z a cilj v i š e s a o p š t a -
3. U s r e d n j o v e k o v n i m , k a o i u n e k i m z n a t n o kasnijim v r e m e n i m a
studenti su dolazili na univerzitet z n a t n o ranije n e g o što to čine sada.
D e č a c i o d t r i n a e s t ili č e t r n a e s t g o d i n a m o g l i s u d a p o s e ć u j u u n i v e r z i t e t ,
pa a k o se i m a u vidu ta činjenica, o n d a broj g o d i n a koji se z a h t e v a da
bi se postigla d o k t o r s k a titula neće biti t a k o iznenađujući. Tečaj u m e t n o s t i t r a j a o j e n e k i h č e t i r i i p o d o šest g o d i n a , z a v i s n o o d u n i v e r z i e t a
( m a d a je u Oksfordu trajao sedam godina), a posle o d r e đ e n o g v r e m e n a
student je m o r a o da apsolvira na Fakultetu umetnosti da bi m o g a o da
nastavi studije teologije. N a t e o l o š k o m tečaju o n j e m o r a o d a p r o v e d e
četiri g o d i n e i da posećuje p r e d a v a n j a ο S v e t o m p i s m u , a z a t i m j o š dve
g o d i n e d a p o s e ć u j e p r e d a v a n j a ο Sentencijama
Petra
Lombarđanina,
d a b i z a t i m , a k o j e i m a o d v a d e s e t šest g o d i n a , p o s t a o b a k a l a u r e a t i
p r e d a v a o sledeće dve g o d i n e ο d v e m a k n j i g a m a iz Svetog p i s m a . T a d a
b i m o g a o d a d r ž i p r e d a v a n j a ο Sentencijama, i k o n a č n o , n a k o n više
godina p r o v e d e n i h u studiranju i disputiranju, on bi m o g a o da d o k t c 220
kao
kao
koji
šljen
O n i s t u d e n t i koji su d o k t o r i r a l i i n a p u s t i l i u n i v e r z i t e t bili su p o z n a t i
magistri non regentes, a o n i k o j i s u o s t a l i d a p r e d a j u b i l i s u p o z n a t i
magistri regentes; a l i , m a k o l i k o m n o g o d a j e b i l o o n i h s t u d e n a t a
su spadali u p r v u klasu, očigledno da je t a k o d u g kurs bio zami­
r a d i p r o i z v o đ e n j a profesionalnih p r o f e s o r a i učitelja.
a
Odgovaram ono što treba reći. — Prim. red.
Quodlibeta predstavljaju kratke beleške ο raznim problemima, a pisane su
u obliku pitanja i odgovora. Za Quodlibeta je teško naći adekvatan termin u našem
jeziku, a možda mu je najpribližnija hrvatskosrpska reč »svaštice«. — Prim. red.
c
Završetkom. — Prim. red.
a
Razmotreno pitanje. — Prim. red.
b
221
vanje o d r e đ e n e k o l i č i n e z n a n j a i v e š t i n a n e g o p o v e ć a v a n j e z n a n j a činje­
n i c a k a o što j e t o slučaj u m o d e r n i m i s t r a ž i v a č k i m i n s t i t u t i m a . N a r a v n o ,
učenjaci s u s v a k a k o stremili u v e ć a n j u z n a n j a , ali n a s p e k u l a t i v a n n a ­
č i n ; i p a k , p o r a s t n a u č n o g z n a n j a nije p r e d m e t većeg interesovanja u
srednjem veku, i a k o je u X I V bilo izvesnog n a p r e t k a n a u k e u Parizu
i Beču.
4. Od v e l i k o g z n a č a j a za ž i v o t u P a r i z u i O k s f o r d u bili su verski
redovi, posebno dva prosjačka reda osnovana u X I I I veku: domini­
k a n s k i i f r a n j e v a č k i . P r v i r e d je u s p o s t a v l j e n u P a i i z u 1217. g o d i n e ,
a d r u g i n e k o l i k o g o d i n a kasnije, i o b a d v a su, z a t i m , p o s t a v i l i z a h t e v e
da se osnuju katedre za teologiju na univerzitetu, tj. oni su zahtevali
da se njihove k a t e d r e za teologiju uključe u univerzitet i da njihovi p r o ­
fesori i s t u d e n t i uživaju univerzitetske povlastice. T i m z a h t e v i m a su
s e v e o m a p r o t i v i l i p r o f e s o r i u n i v e r z i t e t a ; a l i 1229. g o d i n e d o m i n i k a n c i
su d o b i l i j e d n u i 1231. d r u g u k a t e d r u ; iste g o d i n e i franjevci su dobili
svoju p r v u k a t e d r u ( d r u g u nisu n i dobili). R o l a n d o d K r e m o n e ( R o l a n d
di C r e m o n a ) i J o v a n od S e n - D ž a i l z a ( J o h a n of St. Giles) su bili prvi
d o m i n i k a n s k i profesori, a A l e k s a n d a r od Hejlsa prvi franjevački p r o ­
fesor. G o d i n e 1248. O p š t i k a p t o l d o m i n i k a n s k o g r e d a p r o k l a m u j e osni­
v a n j e studia generalica ( š k o l e z a č i t a v r e d , z a r a z l i k u o d š k o l a u p o s e b ­
n i m provincijama) u Kelnu, Bolonji, Monpeljeu i Oksfordu, d o k su
f r a n j e v c i u to v r e m e u s p o s t a v i l i studia generalia u O k s f o r d u i T u l u z i .
G o d i n e 1 2 6 0 . a v g u s t i n o v c i s u o t v o r i l i j e d n u š k o l u u P a r i z u , čiji j e p r v i
zvanični učitelj bio Egidije R i m s k i , d o k su karmelićani otvorili škole
u O k s f o r d u 1253, i P a r i z u 1259. D r u g i r e d o v i su, t a k o đ e , sledili ovaj
primer.
Verski r e d o v i , p o s e b n o d o m i n i k a n s k i i franjevački, obavili su veliki
p o s a o na i n t e l e k t u a l n o m p o d r u č j u i dali su ljude izuzetnih s p o s o b n o s t i
( t r e b a s a m o d a s e s e t i m o sv. A l b e r t a V e l i k o g i sv. T o m e A k v i n s k o g
o d d o m i n i k a n a c a , ili A l e k s a n d r a o d H e j l s a i sv. B o n a v e n t u r e o d f r a ­
n j e v a c a ) ; ali o n i su naišli na veliki o t p o r , koji je p o t i c a o z n a t n i m d e l o m
iz zavisti. Ne s a m o da su njihovi protivnici zahtevali da nijedan verski
r e d n e t r e b a d a drži više o d j e d n e k a t e d r e u j e d n o v r e m e n e g o s u č a k
p o č e l i d a n a p a d a j u s a m e v e r s k e r e d o v e . T a k o j e 1255. Viljem o d Sen- A m u r a ( W i l h e l m d e S a i n t - A m o u r ) o b j a v i o p a m f l e t D e periculis novissimorum temporurri0, k o j i je i z a z v a o o d g o v o r iz p e r a sv. T o m e Contra
impugnantes Dei cultum0.
Pamflet
Viljema
od S e n - A m u r a je
osuđen,
a 1257. g o d i n e svjetovnjacima je z a b r a n j e n o da objavljuju spise p r o t i v
a
b
c
222
Opštih studija. — Prim. red.
Ο opasnostima najnovijih vremena. — Prim. red.
Protiv onih koji napadaju bogoštovanje. — Prim.
r e d o v n i k a ; u p r k o s toj zabrani, G e r h a r d od Abvila ( G e r h a r d de Abbeville) p o n o v o p o k r e ć e o p o z i c i j u s v o j i m d e l o m Contra adversarium perfectionis christianae3: Sv. B o n a v e n t u r a i sv. T o m a , m a k o l i k o d a s u s e
r a z i l a z i l i m e đ u s o b n o k a d a j e b i l o r e č i ο f i l o z o f s k i m p i t a n j i m a , bili s u
z d r u ž e n i u o d l u č n o s t i da b r a n e verske redove, i obojica su objavili od­
g o v o r e n a G e r h a r d o v r a d ; t i o d g o v o r i s u izazvali s n a ž a n p r o t i v n a p a d
N i k o l e od Lizjea ( N i c o l a u s de Lisieux), koji je p i s a o u k o i i s t svetovn j a k a . P r e p i r k i i z m e đ u r e d o v n i k a i svetovnjaka bilo je i kasnije u raz­
n i m p r i l i k a m a , ali, k a d a je r e č ο g l a v n o m p r o b l e m u s u k o b a , ο uklju­
čenju redovničkih katedri na univerzitet, p r e s u d a je bila u korist r e d o v ;
n i k a i o n a nije više b i l a u k i d a n a . I z o v o g a j e , m e đ u t i m , u s l e d i l a p o s l e dica koju vredi s p o m e n u t i , a to je osnivanje Univerziteta S o r b o n a o s n o v a o ga je R o b e r t de S o r b o n ( R o b e r t de Sorbonne), k a p e l a n Luja
(Louis) IX, za obrazovanje s t u d e n a t a teologije; p r i m a n i su svetovnjaci,
A k o osnivanje S o r b o n e i d r u g i h sličnih škola n a z i v a m »posledicom«
s u k o b a i z m e đ u s v e t o v n j a k a i r e d o v n i k a , o n d a sve š t o r a z u m e v a m p o d
t i m jeste to da su takve škole o s n o v a n e delimično k a o protivteža uticaju
i p o l o ž a j u r e d o v n i k a i da bi se u n a p r e d i l o o n a k v o o b r a z o v a n j e i ško­
lovanje koje su uveli k a l u đ e r i .
5. U X I I I v e k u m o ž e m o da razlikujemo n e k o l i k o t o k o v a misli
k o j i s u s e , p r e k o v e r s k i h r e d o v a , m a n j e ili više u t v r d i l i u t r a d i c i o n a l n e
škole. P r e svih t u j e a v g u s t i n s k a struja mišljenja, k o n z e r v a t i v n a p o s v o m
k a r a k t e r u i u o p š t e rezervisana p r e m a aristotelizmu, pri č e m u je njen
stav varirao od izrazitog neprijateljstva do delimičnog prihvatanja. Ova
s t r u j a j e k a r a k t e r i s t i č n a z a f r a n j e v a č k e m i s l i o c e (i, u s t v a r i , z a p r v e d o ­
m i n i k a n c e ) ; n j u p r e d s t a v l j a j u G r o s e t e s t e , A l e k s a n d a r o d H e j l s a i sv.
B o n a v e n t u r a . Z a t i m , tu je aristotelska struja misli, koja je postala ka­
r a k t e r i s t i č n a z a d o m i n i k a n c e , i k o j u p r e d s t a v l j a j u sv. A l b e r t V e l i k i ( d e l i ­
m i č n o ) i ( s a s v i m ) sv. T o m a A k v i n s k i . N a t r e ć e m m e s t u s u a v e r o i s t i .
koje predstavlja Siger o d B r a b a n t a . N a č e t v r t o m m e s t u m o r a m o uzeti
u r a z m a t r a n j e nezavisne i eklektičke mislioce, k a o što su Egidije R i m s k i
i H e n r i k od G e n t a . Na p e t o m m e s t u , na prelazu vekova, nalazi se ve­
lika figura D u n s a Skota, koji je revidirao franjevačku tradiciju u d u h u
a r i s t o t e l i z m a i k o j i j e b i o p r i h v a ć e n z a u č i t e l j a s v o g a r e d a p r e n e g o sv.
B o n a v e n t u r a . Ja ne m o g u ovde detaljno da ulazim u učenje svakog od
o v i h filozofa X I I I v e k a , ali ću nastojati da što jasnije i s t a k n e m najznai
čajnije karakteristike, d a u k a z e m n a r a z n o v r s n o s t mišljenja u n u t a r
manje-više zajedničkog okvira i da n a g o v e s t i m uobličavanje i razvoj
različitih tradicija.
a
red.
Protiv neprijatelja hrišćanske savršenosti. — Prim. red.
223
z a u z i m a o episkopsku stolicu u P a r i z u u v r e m e k a d a su prosjački redovi
d o b i j a l i svoje p r v e k a t e d r e , p a i s o b z i r o m n a t o p o s t o j i o p r a v d a n j e
za razmatranje njegovih filozofskih shvatanja pre n e g o što p r e đ e m o
na izučavanje mislilaca franjevačkog i d o m i n i k a n s k o g reda. O s i m toga,
o n s a m nije sasvim z a n e m a r l j i v a figura: n a p r o t i v , njegova m i s a o j e
snažna, originalna i sistematična.
DVADESET TREĆE POGLAVLJE
VILJEM OD OVERNJA
Razlozi
za
razmatranje
Viljema
od Overnja.
Bog i stvorena
bića; esen­
cija
i
egzistencija.
Božije
stvaranje je
neposredno
i u vremenu. Dokazi
za
Božiju
egzistenciju.
Hilomorfizam.
Duša.
Saznanje
Viljem
od
Over­
nja
kao
mislilac
prelaznog perioda.
1. V i l j e m od O v e r n j a (ili V i l j e m iz P a r i z a ) , a u t o r d e l a De Trinitate
a
0
ili De primo principio
(1225),
De Animd
(1230),
De universo creatoc
rum ( 1 2 3 1 ) i d r u g i h m a n j i h r a s p r a v a , b i o j e b i s k u p P a r i z a o d 1228.
d o 1249. g o d i n e , k a d a j e i u m r o . D o d u š e , o n nije j e d a n o d n a j p o z n a ­
tijih m i s l i l a c a s r e d n j e g v e k a , ali z a s l u ž u j e n a š u p a ž n j u k a o f i l o z o f i t e ­
olog koji je bio b i s k u p P a r i z a u v r e m e k a d a je Grigorije IX n a i m e n o v a o
komisiju teologa da popravi Aristotelova dela i t a k o prećutno modifikuje s t a v c r k v e p r e m a o v o m p a g a n s k o m f i l o z o f u . U s t v a r i , V i l j e m
od Overnja ima o n o isto stanovište koje je prihvatio i Grigorije IX, a
i z n e o g a j e u s v o m d e l u D e Anima; p r e m a n j e m u , i a k o A r i s t o t e l č e s t o
protivreči istini i u t o l i k o m o r a da se o d b a c i , n j e g o v o učenje i p a k t r e b a
prihvatiti o n d a k a d a j e o n o saglasno istini, t o jest k a d a j e k o m p a t i b i l n o
s a h r i š ć a n s k i m u č e n j e m . U o s n o v n o j liniji V i l j e m o v o u č e n j e n a s t a v l j a
t r a d i c i j u A v g u s t i n a , B o e t i j a i A n s e l m a , ali o n j e p o z n a v a o n e s a m o A r i ­
s t o t e l o v a d e l a n e g o i s p i s e a r a p s k i h i j e v r e j s k i h f i l o z o f a i nije o k l e v a o
d a o b i l n o i s k o r i s t i n j i h o v e i d e j e . U o p š t e se, d a k l e , m o ž e r e ć i d a u Viljemu od Overnja nalazimo inteligentnog i nepristrasnog sledbenika
s t a r e t r a d i c i j e k o j i j e b i o v o l j a n d a i s k o r i s t i n o v e t o k o v e m i s l i , ali k o j i
je bio savršeno svestan u k o j i m t a č k a m a se A r a p i i sam Aristotel razi­
laze s a h r i š ć a n s k i m učenjem. O n je, p r e m a t o m e , otelovljenje susreta
X I I i X I I I veka i i m a p r a v o da b u d e r a z m a t r a n k a d a se govori ο rani­
j i m m i s l i o c i m a X I I I veka. Štaviše, o n j e b i o svetovni sveštenik koji j e
a
b
0
Ο Trojstvu ili Ο prvom načelu. — Prim. red.
Ο duši. — Prim. red.
Ο svetu stvorenja. — Prim. red.
2. Od Avicene je Viljem od Overnja p r i h v a t i o razliku i z m e đ u esen­
cije i e g z i s t e n c i j e i u č i n i o je o b j a š n j e n j e m za k o n a č n o s t i z a v i s n o s t s t v o ­
r e n i h b i ć a . Esse*, e g z i s t e n c i j a , n e p r i p a d a e s e n c i j i (ratio) b i l o k o j e g
p r e d m e t a izuzev j e d n o g (Boga) u k o m e je o n a identična sa esencijom;
svim d r u g i m p r e d m e t i m a egzistencija se p r e d i c i r a s a m o » a k c i d e n t a l n o « ,
t j . o n a i m p r i p a d a u č e s t v o v a n j e m (per participationem). A k o r a z m o ­
t r i m o bilo koji k o n a č a n p r e d m e t , u v i đ a m o d a postoji distinkcija i z m e đ u
n j e g o v o g ratio ili n j e g o v e s u š t i n s k e p r i r o d e i n j e g o v e e g z i s t e n c i j e , j e r
nije n u ž n o d a o n p o s t o j i ; a l i a k o r a z m o t r i m o n u ž n o B i ć e , u v i đ a m o d a
njegova esencija ne m o ž e da se zamisli bez egzistencije. U k r a t k o , »u
h
c
1
s v e m u ( i z u z e v u B o g u ) ens je j e d n a s t v a r , a esse ili entitas d r u g a « .
T o z n a č i d a j e j e d i n o B o g č i s t a e g z i s t e n c i j a , d a j e s a m o n j e g o v a egzi­
stencija isto što i njegova esencija, d o k drugi p r e d m e t i ne egzistiraju
s u š t i n s k i , n e e g z i s t i r a j u z a t o š t o m o r a j u , v e ć z a t o š t o j e n j i h o v a egzi­
stencija stečena, dobijena. P r e m a t o m e , o d n o s p r e d m e t a različitih o d
Boga i Boga m o r a da b u d e o d n o s stvorenih bića i Stvoritelja, iz čega
sledi da je učenje ο e m a n a c i j i l a ž n o 2 : B o g je a p s o l u t n o j e d n o s t a v a n .
Stvari ne egzistiraju ranije u B o g u k a o njegovi delovi, što bi m o r a l o
d a b u d e k a d a b i s e o n e izlivale i z B o g a k a o što s e v o d a izliva i z i z v o r a ,
n e g o s a m o u formae exemplares k o j e s u i d e n t i č n e s a B o g o m . B o g o p a ž a
sebe k a o e g z e m p l a r a n u z r o k svih s t v o r e n i h b i ć a . 3
3. A k o je Viljem od Overnja o d b a c i o n o v o p l a t o n s k o - a r a p s k u te­
oriju ο emanaciji, on je o d b a c i o i shvatanje ο stvaranju p r e k o posred­
n i k a . H i j e r a r h i j a u m o v a , k o j u s u p r e t p o s t a v l j a l i A r i s t o t e l i n j e g o v i sledbenici, n e m a n i k a k v e z a s n o v a n o s t i u stvarnosti^*: B o g je s t v o r i o svet
n e p o s r e d n o . Iz o v o g a sledi da B o g deluje k a o p r o m i s a o u p o g l e d u poje­
d i n a č n i h stvari, i Viljem se o p s e ž n o poziva na instinktivne aktivnosti
životinja k a o n a ilustraciju delatnosti b o ž a n s k e p r o m i s l i . 5 Nadalje,
a
Bivstvovanje. — Prim. red.
» Biće. — Prim. red.
Bivstvovanje ili postojanje. — Prim. red.
1 Cf. De Universo, 1, 3, 26; 2, 2, 2, 8; De Trinitate, 1 i 2.
2
De Universo, 1, 1, 17.
3 Ibid., 1, 1, 17.
« Ibid., 1, 1, 24 ff.
5 Ibid., 1, 3, 2—3.
0
15 I s t o r i j a filozofije II
224
225
nije p r i h v a ć e n o i A r i s t o t e l o v o učenje ο v e č n o s t i sveta. Ma šta ljudi m o g l '
da kažu, i ma koliko pokušavali da opravdaju Aristotela, očigledna
je činjenica da je on s m a t r a o da je svet v e č a n i da nije p o s t a o , a Avi­
c e n a ga je sledio u t o m u č e n j u . 6 P r e m a t o m e , Viljem ne s a m o da je n a ­
veo razloge z b o g kojih su Aristotel i Avicena zastupali to učenje n e g o
je č a k p o k u š a o da ih p r i k a ž e u n a j b o l j e m svetlu poboljšavajući njihove
a r g u m e n t e , d a b i n a k o n toga p o b i o t e a r g u m e n t e . N a primer, učenje
p r e m a k o m e bi, a k o b i B o g p r e t h o d i o stvaranju sveta, p r e stvaranja
m o r a l o da p r o t e k n e j e d n o b e s k o n a č n o trajanje, k a o i učenje da bi u
t o m slučaju pre stvaranje postojalo j e d n o p r a z n o vreme, počiva na brka­
nju v r e m e n a i večnosti. Učenje ο b e s k o n a č n o m trajanju, koje proriče
p r e stvaianja, bi imalo smisla s a m o a k o bi večnost bila isto što i vreme,
tj. a k o ne bi bilo večnosti, a k o bi Bog bio u v r e m e n u ; učenje ο p r a z n o m
v r e m e n u p r e s t v a r a n j a j e t a k o đ e b e s m i s l e n o , j e r p i e s t v a r a n j a nije m o g l o
biti v r e m e n a . M i , d o d u š e , m o r a m o d a g o v o r i m o ο B o g u koji p r e t h o d i
s t v a r a n j u , ο n j e g o v o m p o s t o j a n j u p r e s v e t a , ali m o r a m o se, i s t o v r e ­
m e n o , prisetiti t o g a da su takvi izrazi uzeti iz o n o g n a č i n a govora kojim
g o v o r i m o ο v r e m e n s k o m trajanju, pa k a d a se p r i m e n e na nešto što je
v e č n o , o n i su u p o t r e b l j e n i u a n a l o g i j s k o m a ne u j e d n o z n a č n o m smislu.
I p a k , k a o š t o p r i m e ć u j e V i l j e m o d O v e r n j a 7 , nije d o v o l j n o s a m o
protivrečiti svojim protivnicima i p o k a z a t i nedovoljnost njihovih argu­
m e n a t a da bi se pozitivno d o k a z a l o vlastito stanovište. O n , stoga, na­
vodi različite a r g u m e n t e za stvaranje sveta u v r e m e n u , od kojih se neki
j a v l j a j u p o n o v o k o d sv. B o n a v e n t u r e , a sv. T o m a i h p r o g l a š a v a n e k o n kluzivnim. Na p r i m e r , Viljem d o k a z u j e , uzimajući, t a k o reći, l e č iz
u s t a svojih p r o t i v n i k a , da a k o bi svet b i o v e č a n u egzistenciji, onda. bi
pre sadašnjeg vremenskog trenutka m o r a l o da protekne beskonačno
v r e m e . Ali n e m o g u ć e j e p r o ć i k i o z b e s k o n a č n o vreme. P r e m a t o m e ,
svet nije m o g a o večno p o s t o j a t i . D a k l e , stvoren je u v r e m e n u , to jest,
prvi t r e n u t a k v r e m e n a je odredljiv. O p e t , pretpostavljajući da okretanje
S a t u r n a stoji p r e m a o k r e t a n j u S u n c a u o d n o s u j e d a n p r e m a trideset,
S u n c e b i o d t r e n u t k a s t v a r a n j a n a č i n i l o t r i d e s e t p u t a više o k r e t a j a n e g o
S a t u r n . Ali a k o bi svet p o s t o j a o v e č n o , i S a t u r n i S u n c e bi načinili bes­
k o n a č a n broj okretaja. A, k a k o j e d n a beskonačnost m o ž e da b u d e tri­
deset p u t a veća od druge beskonačnosti?
I z o v o g a š t o j e r e č e n o j a s n o j e d a V i l j e m o d O v e r n j a nije p r o s t o
p o r i c a o novoplatonsku koncepciju emenacije i aristotelsko shvatanje
ο večnosti sveta, zastupajući, p r i t o m , avgustinsko učenje ο Božijem
n e p o s r e d n o m i s l o b o d n o m stvaranju u vremenu. N a p r o t i v , on je od-
6
De Universo, 1, 2, 8.
7 Ibid., 1, 2, 11.
226
l u č n o i brižljivo izložio i p o b i o a r g u m e n t e svojih p r o t i v n i k a i d a o siste­
m a t s k e d o k a z e za svoju vlastitu tezu. To što je on učinio t r e b a uglav­
n o m objasniti činjenicom d a j e bio iz prve ruke u p o z n a t sa spisima Ari­
s t o t e l a i A r a b l j a n a , i da se nije libio da u p o t r e b i ne s a m o a r i s t o t e l s k u
logiku n e g o i učenja Aristotela, Avicene i drugih, k a d a su o n a bila pri­
hvatljiva. Njegova k o r i s n a u p o t r e b a Avicenine distinkcije i z m e đ u esen­
cije i e g z i s t e n c i j e , n a p r i m e r , v e ć j e s p o m e n u t a ; u s t v a r i , o n j e b i o p r v i
srednjovekovni sholastičar koji je tu distinkciju učinio eksplicitnom i
f u n d a m e n t a l n o m z a svoju filozofiju. Toj distinkciji, koja m u j e o m o ­
gućila da j a s n o razvije o d n o s s t v o r e n o g bića i Stvoritelja, Viljem je d o ­
d a o učenje ο analogiji. P o v o d o m tvrđenja da k o n a č n e stvari p o s e d u j u
esse » u č e s t v o v a n j e m « , o n p r i m e ć u j e d a č i t a l a c n e t r e b a d a b u d e z b u n j e n
ili u z n e m i r e n z b o g t o g a š t o s e i s t a r e č p r i m e n j u j e i n a B o g a i n a s t v o ­
r e n a b i ć a , p o š t o s e o n a n e p r i m e n j u j e u i s t o m s m i s l u (univoce) ili j e d n a ­
k o : o n a s e p r i m e n j u j e p r v e n s t v e n o n a B o g a , k o j i j e esse, a t e k s e k u n ­
d a r n o n a s t v o r e n a b i ć a k o j a imaju esse, t o j e s t , k o j a u č e s t v u j u u e g z i ­
stenciji t a k o što je p r i m a j u p r e k o Božijeg stvaralačkog čina. Zdravlje
s e , o b j a š n j a v a o n , p r i p i s u j e i č o v e k u i u r i n u , i l e k u i h r a n i , ali se ne p r i ­
p i s u j e u i s t o m s m i s l u ili n a isti n a č i n . P r i m e r s a z d r a v l j e m 8 j e p o m a l o
o t r c a n , ali on p o k a z u j e da je Viljem od Overnja s h v a t i o učenje ο a n a ­
logiji
koje je suštinski z n a č a j n o za t e i s t i č k u filozofiju.
4 . K a d a j e r e č ο d o k a z i m a z a Božiju egzistenciju, n e o b i č n a j e činje­
n i c a d a j e V i l j e m o d O v e r n j a m a l o k o r i s t i o A r i s t o t e l o v e ili Čak i M a j monidove dokaze. Aristotelovi dokazi ο Bogu k a o ο p r v o m nepokret­
n o m p o k r e t a č u nisu n a v e d e n i , p a i a k o j e Viljem začelo u B o g u video
prvi eficijentni uzrok, njegov k a r a k t e r i s t i č a n d o k a z p o d s e ć a na o s n o v n u
l i n i j u d o k a z a k o j i j e d a o sv. A n s e l m , m a d a A n s e l m o v d o k a z nije r e p r o d u k o v a n . D o k a z ο k o j e m je reč ide od bića koje egzistira p a r t i c i p a c i j o m
k a b i ć u k o j e e g z i s t i r a s u š t i n s k i , per essentiam. T o n e p o s r e d n o p o d s e ć a
na d o k a z iz k o n t i n g e n c i j e koji se pojavljuje u a r a p s k o j i jevrejskoj filo­
zofiji, a l i V i l j e m d a j e p r e d n o s t d o k a z i v a n j u o d j e d n o g p o j m a k a d r u ­
g o m . N a p r i m e r , p o j a m esse adunatum* i m a z a svoj k o r e l a t i v p o j a m
esse non causatumh,
esse causatumc u k l j u č u j e esse non causatum,
esse
a
secundarium, esse primum i t a k o d a l j e . 9 V i l j e m g o v o r i ο analogia oppositorum* i u k a z u j e n a t o k a k o j e d a n p o j a m ili r e č n u ž n o u k l j u č u j e o d g o -
8
De Trinit., 7.
Ujedinjeno bivstvovanje. — Prim. red.
b
Neuzrokovano bivstvovanje. — Prim. red.
c
Uzrokovano bivstvovanje.'— Prim. red.
d
Sekundarno bivstvovanje, primarno bivstvovanje. — Prim. red.
9 De Trinit., 6.
e
Analogiji suprotnosti. — Prim. red.
a
15'
227
v a r a j u ć i k o r e l a t i v n i p o j a m ili r e č ; z a t o G r u n v a l d ( G r u n v v a l d ) 1 0 m o ž e
d a k a ž e d a V i l j e m više v o l i l o g i č k i ili č a k g r a m a t i č k i m o d u s d o k a z a ,
u k o m e se sa j e d n e reči zaključuje na d r u g u koja je s a d r ž a n a u prvoj
r e č i ili n j o m e p r e t p o s t a v l j e n a . D o d u š e , t a č n o j e d a a r g u m e n t m o ž e d a
se predstavi na ovaj n a č i n i da bi, a k o bi to bio čisto verbalan a r g u m e n t ,
b i o i z l o ž e n p r i g o v o r u da r e č i ili p o j m o v i esse participatum3- ili esse causatum z a i s t a u k l j u č u j u r e č i ili p o j m o v e esse per essentiam0 ili esse non
causatum, a l i da to n i j e d o k a z da esse per essentiam ili esse non causatum a k t u a l n o p o s t o j e , a k o p r v o n i j e d o k a z a n o d a p o s t o j i j e d n o esse
participatum ili j e d n o esse causatum. U s u p r o t n o m , d o k a z ne bi b i o
d e m o n s t r a c i j a B o ž i j e e g z i s t e n c i j e više n e g o š t o j e t o a p r i o r n i d o k a z sv.
A n s e l m a . M e đ u t i m , i a k o V i l j e m nije u d o v o l j n o j m e r i r a z v i o i s k u s t v e n i
k a r a k t e r d o k a z a u p o g l e d u njegove p o l a z n e t a č k e , njegov a r g u m e n t
nije n i u k o m e s l u č a j u č i s t o v e r b a l a n , b u d u ć i d a p o k a z u j e d a p r e d m e t
k o j i n a s t a j e n e m o ž e b i t i n e z a v i s a n ili s a m o u z r o k o v a n . Esse indigentiae12
z a h t e v a esse sufficientiaed k a o r a z l o g z a s v o j u e g z i s t e n c i j u , u p r a v o k a o
š t o je i za esse potentialee p o t r e b n o d e l a t n o b i ć e k o j e bi ga d o v e l o u
s t a n j e a k t u a l n o s t i . Č i t a v k o s m o s i z i s k u j e n u ž n o B i ć e k a o svoj u z r o k
i k a o svoj r a z l o g . D r u g i m r e c i m a , i a k o s e m o ž e steći u t i s a k d a V i l j e m
p r o s t o a n a l i z i r a p o j m o v e i d a i h h i p o s t a z i r a , o n d a j e d o k a z k o j i nije
s a m o l o g i č k i ili v e r b a l a n n e g o j e , t a k o đ e , i m e t a f i z i č k i .
5. Viljem od Overnja je p r i h v a t i o aristotelsko učenje ο h i l o m o r f i č k o m sastavu, ali j e o d b a c i o A v i c e b r o n o v o shvatanje p r e m a k o m e
s u i u m o v i ili a n đ e l i s a s t a v l j e n i h i l o m o r f i č k i . 1 1 O č i g l e d n o , A r i s t o t e l
n i j e m i s l i o d a r a c i o n a l n a d u š a s a d r ž i materiaprima1, b u d u ć i d a j e n e d v o ­
smisleno tvrdio da je o n a j e d n a nematerijalna forma, a opis prve m a ­
terije koji j e d a o Averoes, p r e m a k o m e j e p r v a m a t e r i j a p o t e n c i j a l n o s t
čulne supstancije a č u l n a supstancija krajnji u č i n a k prve materije, oči­
gledno implicira isto, to jest da je prva materija j e d i n o materija čulne
supstancije. O s i m t o g a , č e m u bi služila p r v a m a t e r i j a u a n đ e l i m a , šta
b i m o g l a d a b u d e n j e n a funkcija? M a t e r i j a p o sebi jeste n e š t o m r t v o ;
o n a n e m o ž e n i n a k o j i n a č i n n e š t o d a p r i d o d a i n t e l e k t u a l n o j ili d u h o v ­
n o j delatnosti niti m o ž e d a p r i m i t a k v u d e l a t n o s t . K a k o j e već k o r i s t i o
distinkciju i z m e đ u esencije i egzistencije da bi o b j a s n i o k o m i č n o s t stvo­
r e n i h b i ć a i k o r e n i t u r a z l i k u i z m e đ u n j i h i B o g a , V i l j e m u nije b i l a p o 10
Geschichte der Gottesbeweise im Mitelalter; »Beitrage«, 6, 3, p. 92.
Bivstvovanje učestvovanjem. — Prim. red.
b
Suštinsko bivstvovanje. — Prim. red.
c
Bivstvovanje oskudice. — Prim. red.
d
Bivstvovanje dovoljnosti. — Prim. red.
e
Potencijalno bivstvovanje. — Prim. red.
11 De Universo, 2, 2, 8.
a
Prvu materiju. — Prim. red.
a
228
trebna univerzalna primena hilomorfičke kompozicije za tu
pošto je s m a t r a o da bi postuliranje prisustva prve materije u
z n a č i l o više z a p r e k u n e g o p o t p o r u o b j a š n j e n j u n j i h o v e č i s t o
d e l a t n o s t i , o n j e o g r a n i č i o p r v u m a t e r i j u n a čulni svet, k a o
u č i n i o i sv. T o m a p o s l e n j e g a .
svrhu, pa
anđelima
duhovne
što je to
6. U p s i h o l o g i j i , k a k o je i z n e s e n a u d e l u De Anima, V i l j e m od O v e r ­
nja k o m b i n u j e aristotelski i avgustinski p r i s t u p . On izričito p r i h v a t a
a r i s t o t e l s k u d e f i n i c i j u d u š e k a o perfectio corporis physici organici potentia vitam habentisa17, i a k o u p o z o r a v a č i t a o c a n a t o d a o n n e n a v o d i
Aristotela k a o n e p o b i t a n autoritet, n e g o n a m e r a v a da p o k a ž e istinitost
ove definicije. S v a k o m č o v e k u t r e b a l o b i d a j e o č i g l e d n o d a i m a d u š u ,
j e r s v a k o j e s v e s t a n s v o j e m o ć i r a z u m e v a n j a i s u đ e n j a 1 3 ; ali d u š a nije
celina ljudske p r i r o d e . K a d a b i bila, o n d a b i l j u d s k a d u š a u d r u ž e n a sa,
n a p r i m e r , s a m o z a m i š l j e n i m t e l o m j o š b i l a č o v e k , d o k , u s t v a r i , t o nije
slučaj. Aristotel je, p r e m a t o m e , b i o u p r a v u k a d a j e r e k a o d a j e d u š a
za telo o n o što je forma za m a t e r i j u . 1 4 M e đ u t i m , to Viljema ne spre­
čava da kaže d a j e duša supstancija; on to tvrdi na osnovu toga što o n a
m o r a d a b u d e ili s u p s t a n c i j a ili a k c i d e n c i j a , a n e m o ž e d a b u d e a k c i dencija; ovde on koristi Avgustinovo poređenje duše sa harfistom, pri
č e m u je telo harfa. M o ž e izgledati da postoje tri duše u čoveku, j e d n a
koja bi bila načelo života (vegetativna duša), d r u g a koja bi bila n a č e l o
s p o s o b n o s t i z a o s e t e ( a n i m a l n a ili č u l n a d u š a ) i t r e ć a k o j a b i b i l a n a ­
čelo r a z u m s k e m o ć i ( r a c i o n a l n a d u š a ) ; ali već m a l o razmišljanja ć e
p o k a z a t i d a t o n e m o ž e biti t a k o . A k o b i u č o v e k u postojala j e d n a a n i ­
m a l n a d u š a , r a z l i č i t a o d r a c i o n a l n e ili l j u d s k e d u š e , o n d a h u m a n i t e t ,
ljudska p r i r o d a , ne bi uključivao a n i m a l n o s t , d o k je, u stvari, č o v e k
živo biće z a t o š t o j e čovek, z a t o što a n i m a l n o s t p r i p a d a ljudskoj p r i ­
r o d i . 1 5 P r e m a t o m e , u č o v e k u p o s t o j i jedna d u š a k o j a v r š i r a z n e f u n ­
kcije. O n a j e s t v o r e n a i u d a h n u t a o d s a m o g B o g a ; n j u n i s u p r o i z v e l i
roditelji niti je izvedena iz
potencijalnosti m a t e r i j e 1 6 ; o n a je, štaviše, b e s m r t n a , k a o š t o d a l j e p o k a z u j e r a z n i m a r g u m e n t i m a , o d k o j i h
s u n e k i p l a t o n s k o g p o r e k l a . N a p r i m e r , a k o z l o n a m e r n o s t j e d n e zle
d u š e n e p o z l e d u j e ili r a z a r a n j e n o esse, k a k o b i m o g l a t e l e s n a s m r t d a
j e u n i š t i ? 1 7 Ili o p e t , p o š t o t e l o p r i m a ž i v o t o d d u š e i n j e n a m o ć j e t a k v a
a
Savršenstvo koje poseduje životnu moć i pripada fizičkom organskom telu.
— Prim. red.
12
De Anima, 1, 1.
13 Ibid., 1, 3.
14 Ibid., 1, 2.
15 Ibid., 4, 1—3.
16 Ibid., 5, 1 ff.
17 Ibid., 6, 1.
229
d a oživljava telo koje je, u z e t o s a m o p o sebi, m r t v o , t o jest t a k v o d a
m u n e d o s t a j e ž i v o t , č i n j e n i c a d a t e l o p r e s t a j e d a živi n e m o ž e d a r a z o r i
18
životnu m o ć inherentnu duši.
Nadalje, duša može da komunicira sa
substantiae separatae*, i s t o g a j e s l i č n a n j i m a , t o j e s t b e s m r t n a ; ali p o š t o
je ljudska d u š a nedeljiva i j e d n a , proizlazi da je čitava duša besmrtna,
1 9
a ne s a m o njen racionalni d e o .
I p o r e d t o g a što p r i h v a t a p e r i p a t e t i č k o učenje ο duši k a o formi
tela ( m a d a je on p o n e k a d p o v o d o m jedinstva duše i tela koristio platons k o - a v g u s t i n s k e izraze), Viljem od O v e r n j a , k a o i Avgustin, ne priznaje
2 0
stvarnu razliku između duše i njenih m o ć i .
Jedino supstancija može
r a z u m e v a t i ili h t e t i ; a k c i d e n c i j a n e m o ž e d a č i n i t o . P r e m a t o m e , s a m a
d u š a j e o n a k o j a r a z u m e ili h o ć e , i a k o s e o n a o d n o s i p r e m a r a z l i č i t i m
p r e d m e t i m a , ili p r e m a i s t i m p r e d m e t i m a , n a r a z l i č i t e n a č i n e , s a d a i h
a p r e h e n d i r a j u ć i , sada žudeći za njima. Iz o v o g a bi p r i r o d n o sledilo od­
bacivanje Aristotelove distinkcije i z m e đ u aktivnog i pasivnog r a z u m a .
I zaista, Viljem od Overnja p o t p u n o negira učenja ο a k t i v n o m r a z u m u
0
i ο species intelligibilis . A r i s t o t e l o v i s l e d b e n i c i i n j e g o v i k o m e n t a t o r i
prihvatili su o l a k o i bez najmanjeg razmišljanja tu teoriju ο a k t i v n o m
r a z u m u , dok, u stvari, a r g u m e n t i navedeni u prilog te teorije ne s a m o
d a s u n e d o v o l j n i n e g o se, š t a v i š e , m o g u n a v e s t i d o b r i a r g u m e n t i k o j i
bi dokazivali s u p r o t n o (na primer, a r g u m e n t iz jednostavnosti duše).
A k t i v n i r a z u m je, dakle, o d b a č e n k a o n e p o t r e b n a fikcija.21 Viljem,
n a r a v n o , a fortiori o d b a c u j e a r a p s k u i d e j u ο odvojenom a k t i v n o m r a ­
z u m u , ideju k o j u je, sledeći Averoesa, pripisivao ( m o ž d a s p r a v o m )
s a m o m Aristotelu.
7. D a k l e , k a d a je r e č ο a k t i v n o m r a z u m u , Viljem od O v e r n j a se
razilazi s Aristotelom i A r a p i m a u prilog Avgustina, a avgustinski uti­
caj je uočljiv t a k o đ e i u njegovoj teoriji ο s a z n a n j u . Slično A v g u s t i n u ,
i on n a g l a š a v a znanje duše ο s a m o j sebi, njenu n e p o s r e d n u samosvest,
i, opet, k a o i Avgustin, umanjuje značaj čula. D o d u š e , čovek je sklon
d a s e u s r e d s r e d i n a t e l e s n e s t v a r i ili p r e d m e t e č u l a ; t o j e r a z l o g z a š t o
čovek m o ž e da zanemari samosvest i čak da bude toliko glup da negira
postojanje nematerijalne duše. T a k o đ e , tačno je da su za čulno opa­
ž a n j e n e o p h o d n a č u l a , i d a t e l e s n i p r e d m e t i izazivaju fizički u t i s a k n a
o r g a n i m a čula. Ali inteligibilne forme, a p s t r a k t n e i univerzalne, kojima
mi s a z n a j e m o p r e d m e t e telesnog sveta, ne m o g u da n a s t a n u niti iz t i h
18
De Anima., 6, 7.
Odvojenim supstancijama. — Prim. red.
ι» De Anima, 6, 8.
20 Ibid.
b
Inteligibilnom liku (slici). — Prim. red.
21
De Anima, 7, 3.
a
230
p r e d m e t a n i t i i z č u l n i h s l i k a t a k v i h p r e d m e t a , p o š t o s u i p r e d m e t i i nji­
h o v e slike p o j e d i n a č n i . K a k o , o n d a , n a s t a j u n a š i a p s t r a k t n i i univer­
zalni pojmovi ο čulnim p r e d m e t i m a ? Oni nastaju s a m i m razumevanjem,
k o j e n i j e č i s t o p a s i v n o , v e ć je a k t i v n o , effectrix earum (scientiarum quae
a parte sensibilium
ei advenire
videntur)
apud semetipsam
et in semea 22
tipsa .
O v a a k t i v n o s t j e a k t i v n o s t s a m e d u š e , i a k o s e o n a vrši p r i l i k o m
delovanja čulnog utiska.
Koje jemstvo, onda, i m a m o da su apstraktni i univerzalni pojmovi
o b j e k t i v n i ? J e m s t v o j e č i n j e n i c a d a r a z u m nije s a m o a k t i v a n n e g o j e
i p a s i v a n , i a k o je p a s i v a n s a m o s o b z i r o m na Boga, a ne i s o b z i r o m na
čulne stvari. Bog utiskuje u r a z u m ne s a m o prva načela nego i naše a p ­
21
s t r a k t n e p o j m o v e ο č u l n o m s v e t u . U d e l u De Anima ' V i l j e m i z r i č i t o
0
u č i da se ne s a m o p r v a n a č e l a (regulae primae et per se notae ) i z a k o n i
0
m o r a l a (regulae honestatis ) s p o z n a j u n a t a j n a č i n v e ć , t a k o đ e , i i n t e l i ­
gibilne forme čulnih p r e d m e t a . Ljudska duša se nalazi na granici između
dva sveta
(velut in horizonte duorum mundorum naturaliter esse constiA
tutam et ordinatam ), od k o j i h je j e d a n svet č u l n i h p r e d m e t a , u k o j i
o n a s t u p a t e l o m , d o k j e d r u g i svet, n e svet P l a t o n o v i h u n i v e r z a l n i h
e
Tdeja ili A r i s t o t e l o v i h p o s e b n i h U m o v a , v e ć s a m B o g , creator ipse ,
f
k o j i je exemplar, o n a j speculum, ili liber vivus , k o j i jc t a k o n a z o č a n
l j u d s k o m r a z u m u d a o v a j , t a k o r e ć i , o d č i t a v a u B o g u (absque ulio alio
medio«) n a č e l a i p r a v i l a i i n t e l i g i b i l n e f o r m e . N a t a j n a č i n j e z a V i l j e m a
od Overnja aktivni r a z u m Aristotela i arapskih mislilaca postao s a m
Bog, i to t a k o što je k o m b i n o v a o ove teorije s A v g u s t i n o v o m t e o r i j o m
ο iluminaciji, interpretiranom ideogenetski.
8. M o ž e da b u d e iznenađenje što je p o s e b n o poglavlje posve­
ć e n o č o v e k u čije i m e n i j e m e đ u n a j g l a s o v i t i j i m s r e d n j o v e k o v n i m
m i s l i o c i m a ; ali V i l j e m o d O v e r n j a j e z n a č a j a n n e s a m o k a o s n a ž a n i
s i s t e m a t i č a n m i s l i l a c n e g o i k a o p r i m e r n a č i n a n a koji s u m e t a f i z i č k e ,
k o s m o l o š k e i p s i h o l o š k e ideje A r i s t o t e l a i a r a p s k i h filozofa m o g l e da
deluju n a n e p r i s t r a s n o g č o v e k a koji s e d r ž a o , u o p š t e n o govoreći, sta­
rije t r a d i c i j e . V i l j e m o d O v e r n j a j e b i o p o t p u n o p r i p r a v a n d a p r i h v a t i
ideje a r i s t o t e l o v a c a ; o n j e u s v o j i o A r i s t o t e l o v u d e f i n i c i j u d u š e , n a p r i
a
Tvoriteljica njihova (onih znanja za koja se vidi da joj dolaze iz čulnog) kod
sebe same i u sebi samoj. — Prim. red.
b
Prva pravila i znaci po sebi. — Prim. red.
0
Pravila časti. — Prim. red.
đ
Prirodno stvorena i postavljena (kao) na granici dva sveta. — Prim. red.
22
De Anima, 5, 6.
23 Ibid., 7, 6.
e
Sam tvorac. — Prim. red.
f
Živa knjiga. — Prim. red.
e Bez ikakvog drugog posrednika. — Prim. red.
231
m e r , i u p o t r e b i o A v i c e n i n u distinkciju i z m e đ u esencije i egzistencije;
ali o n j e b i o p r e i i z n a d s v e g a h r i š ć a n s k i f i l o z o f i , n a s t r a n u p o s e b n a
n a k l o n o s t p r e m a Avgustinu, nije b i o t i p č o v e k a koji b i p r i h v a t i o a r i s t o t e l s k a ili p r e t p o s t a v l j e n a a r i s t o t e l s k a u č e n j a k o j a b i b i l a i n k o m p a t i b i l n a
sa h r i š ć a n s k o m verom. T a k o je, bez oklevanja, odbacio Aristotelovo
učenje ο večnosti sveta, n o v o p l a t o n s k o - a r a p s k a s h v a t a n j a ο emanaciji
i ο »stvaranju« p r e k o posrednika, i teoriju ο p o s e b n o m , jedinstvenom
i p o d b o ž a n s k o m d e l a t n o m r a z u m u . Bilo bi, m e đ u t i m , pogrešno pret­
postaviti da je on odbacio ta shvatanja k a o nesaglasna sa hrišćanstvom
i o n d a ostavio stvar na t o m e ; jer, on je očigledno bio uveren u to da
su argumenti za p o n u đ e n a stanovišta nekonkluzivni, a da su dokazi
za njegove vlastite postavke konkluzivni. D r u g i m recima, on je bio
filozof i pisao je k a o filozof č a k i k a d a u njegovim delima n a l a z i m o
t e o l o š k e i filozofske t e m e r a z m a t r a n e z a j e d n o , u istoj knjizi, a to je bila
odlika i većine d r u g i h srednjovekovnih mislilaca.
novišta. U i z v e s n o m smislu, svaki p r e t o m i s t i č k i srednjovekovni filozof
koji s e k o r i s t i o A r i s t o t e l o m p r i p r e m a o j e p u t z a j e d n o p o t p u n i j e p r i ­
hvatanje aristotelizma; pa ipak, legitimno je pitati se da li su aristotelski
e l e m e n t i u p o t r e b l j e n i u k o r i s t a v g u s t i n s k e tradicije na taj n a č i n da u
filozofiji k o j a i z t o g a r e z u l t i r a a v g u s t i n s k i m o m e n t i p r e o v l a đ u j u , ili s u
u p o t r e b l j e n i z a s t v a r a n j e j e d n e filozofije k o j a j e , u k r a j n j o j i n s t a n c i j i ,
orijentisana ka aristotelizmu k a o sistemu. A k o se postavi to pitanje,
o n d a n e m o ž e biti s u m n j e o k o o d g o v o r a , b a r što s e tiče Viljema o d O v e r ­
n j a ; z a t o M . Ž i l s o n m o ž e d a izjavi k a k o s u » a v g u s t i n o v c i X I I I v e k a
gotovo p o t p u n o predstavljeni u učenju Viljema od Overnja« i k a k o je,
d o k n i š t a nije m o g l o d a z a u s t a v i n a j e z d u a r i s t o t e l s k i h š k o l a , » V i l j e m o v
uticaj s i g u r n o učinio m n o g o da se u s p o r i i o g i a n i č i njihovo n a p r e d o ­
vanje«.24
M o ž e se, d a k l e , r e ć i d a j e V i l j e m o d O v e r n j a b i o m i s l i l a c p r e l a z n o g
d o b a . On je, svojim d u b o k i m p o z n a v a n j e m spisa Aristotela i a r a p s k i h
i jevrejskih filozofa, te o g r a n i č e n i m p r i h v a t a n j e m njihovih teorija, p o ­
m a g a o d a s e p o p l o č a p u t d o p o t p u n i j e g a r i s t o t e l i z m a sv. A l b e r t a i sv.
T o m e ; sa druge strane, on je svojim j a s n i m negiranjem n e k i h glavnih
Aristotelovih shvatanja i shvatanja njegovih sledbenika popločao p u t
za izričito antiaristotelsko stanovište j e d n o g avgustinovca k a k a v je bio
sv. B o n a v e n t u r a . V i l i j e m o d O v e r n j a j e , k a o š t o s a m r e k a o r a n i j e , o t e lovljenje s u s r e t a X I I i X I I I v e k a : o n je, m o g l o b i s e reći, X I I v e k koji,
s a n a k l o n o š ć u a l i b e z n e k r i t i č k o g d i v l j e n j a ili p r i h v a t a n j a , izlazi u s u s r e t
X I I I veku.
S o b z i r o m n a r a s t u ć i u t i c a j i sve v e ć e p r i h v a t a n j e a r i s t o t e l i z m a ,
sa p r a v o m s m o Viljema od Overnja tretirali k a o prelaznog mislioca,
t j . k a o j e d a n s t u p a n j r a z v o j a filozofije n a p r e l a z u o d starijeg avgustin i z m a k a h r i š ć a n s k o m a r i s t o t e l i z m u sv. T o m e ; p a i p a k , m i m o ž e m o
u njegovoj filozofiji da v i d i m o i s t u p a n j r a z v o j a s a m o g a v g u s t i n i z m a .
Sv. A n s e l m j e m a l o k o r i s t i o a r i s t o t e l i z a m , ο k o j e m j e i m a o i s a s v i m
o g r a n i č e n o z n a n j e ; ali k a s n i j i a v g u s t i n o v c i s u bili p r i m o r a n i d a u z m u
u obzir i Aristotela, pa t a k o vidimo k a k o D u n s Skot pokušava da konstruiše j e d n u sintezu u kojoj bi avgustinizam bio izložen i branjen uz
p o m o ć Aristotela. N a r a v n o , s p o r n o je da li ovakve mislioce treba tre­
tirati k a o avgustinovce koji su modifikovali i obogatili avgustinizam
p o d u t i c a j e m A r i s t o t e l a ili k a o n e p o t p u n e a r i s t o t e l o v c e , p a ć e s e i n e ­
č i j a p r o c e n a V i l j e m o v e filozofije r a z l i k o v a t i p r e m a t o m e d a l i u s v a j a
j e d n o ili d r u g o s h v a t a n j e , a l i , o n a j z a k o g a s r e d n j o v e k o v n a f i l o z o f i j a
nije p r o s t o f u n k c i j a t o m i z m a , d o p u s t i ć e d a V i l j e m o d O v e r n j a b u d e
r a z m a t r a n kao priprema za pojavu D u n s a Skota, baš kao i priprema
z a sv. T o m u . V e r o v a t n o s u i s t i n i t a o b a d v a s u d a , i a k o s a r a z l i č i t i h s t a 232
24
La Philosophie ao Moyen Age, treće izdanje,
srednjeg veka. — Prim. red.)
1944, str. 423—4.
(Filozofija
s f o r d a i A l e k s a n d r a o d H e j l s a (iz P a r i z a ) , z a t i m A l e k s a n d r o v o g u č e ­
n i k a sv. B o n a v e n t u r u , n a j v e ć e g p r e d s t a v n i k a a v g u s t i n s k e t r a d i c i j e X I I I
v e k a , p o t o m a r i s t o t e l i z a m sv. A l b e r t a i sv. T o m e i p o l e m i k e k o j e s u
usledile, i t e k na kraju R o d ž e r a B e k o n a , i pored njegove d u h o v n e srod­
nosti sa Grosetesteom.
DVADESET ČETVRTO
ROBERT GROSETESTEI ALEKSANDAR OD HEJLSA
A. Život
i
spisi Roberta
Grosetestea.
Učenje ο svetlosti. Bog i stvorena
bića.
Učenje ο istini i ο iluminaciji.
B. Stav
Aleksandra
od Hejlsa prema filozofiji.
Dokazi
za Bozi ju
egzis
tenciju.
Božanski
atributi.
Sklop
stvorenih
bića.
Duša,
razum,
volja.
Karakter
Aleksandrove
filozofije.
K a d a se n e k o bavi s r e d n j o v e k o v n o m filozofijom, j e d n u od teškoća
predstavlja i to što nije l a k o odlučiti na koji n a č i n grupisati različite
mislioce. T a k o bi, na primer, O k s f o r d i P a r i z mogli da se r a z m a t r a j u
o d v o j e n o . U O k s f o r d u je o p š t a t e n d e n c i j a u metafizici i psihologiji bila
konzervativna, avgustinska, d o k je, u isto vreme, bio razvijen i interes
za empirijska istraživanja; u t o l i k o bi kombinacija tih dvaju činilaca
b i o r a z l o g d a s e s l e d i u k o n t i n u i r a n o j liniji t o k filozofije u O k s f o r d u
o d R o b e r t a G r o s e t e s t e a d o R o d ž e r a B e k o n a ; u P a r i z u , m e đ u t i m , avg u s t i n i z a m A l e k s a n d r a o d H e j l s a i sv. B o n a v e n t u r e , n a j e d n o j , i a r i s t o t e l i z a m sv. A l b e r t a i sv. T o m e , n a d r u g o j s t r a n i , z a j e d n o s a o d n o s o m
koji je p o s t o j a o i z m e đ u dve škole, m o g a o bi da sugeriše da se oni raz­
m a t r a j u u n a j u ž o j p o v e z a n o s t i . P a i p a k , t a k a v m e t o d i m a svoje n e d o ­
s t a t k e . N a p r i m e r , R o d ž e r B e k o n j e u m r o z n a t n o kasnije (1292) o d
A l e k s a n d r a o d Hejlsa (1245), p o v o d o m čijih spisa j e u č i n i o n e k o l i k o
o m a l o v a ž a v a j u ć i h p r i m e d b i , a t a k o đ e i p o s l e sv. A l b e r t a V e l i k o g ( 1 2 8 0 ) ,
p r e m a k o m e je, izgleda, osećao p o s e b n u netrpeljivost,^pa ispada da
je bolje da se R o d ž e r B e k o n r a z m a t r a posle ove dvojice. Č a k i t a d a raz­
matranje Roberta Grosetestea može da se odgodi, naime da se razma­
t r a u p o r e d o s a R o d ž e r o m B e k o n o m ; ali, ostaje činjenica d a j e G r o s e teste u m r o (1253) z n a t n o p r e o k s f o r d s k e o s u d e m n o g o b r o j n i h teza [ m e đ u
k o j i m a s u s e n a l a z i l e i n e k e k o j e j e z a s t u p a o sv. T o m a ( 1 2 7 7 . i 1284)],
d o k j e R o d ž e r B e k o n u v r e m e t i h o s u d a b i o živ, p a j e i k r i t i k o v a o o n u
iz 1277. z a t o što je m i s l i o da se t i č e l i č n o njega. P r i h v a t a j u ć i , d a k l e ,
da bi se m o g l o m n o g o toga reći u k o r i s t drugačijeg n a č i n a grupisanja,
u k o m e b i s e više p a ž n j e p o s v e t i l o d u h o v n i m s r o d n o s t i m a n e g o h r o n o logiji, j a s a m o d l u č i o d a r a z m a t r a m p r v o R o b e r t a G r o s e t e s t e a i z O k -
234
A. Robert Groseteste
POGLAVLJE
1 . R o b e r t G r o s e t e s t e j e r o đ e n u S a f o l k u o k o 1170. g o d i n e i p o s t a o
j e r e k t o r O k s f o r d s k o g u n i v e r z i t e t a o k o 1 2 2 1 . O d 1229. d o 1232. g o d i n e
b i o j e a r h i đ a k o n u L e s e s t e r u , d a b i 1235. p o s t a o b i s k u p u L i n k o l n u ,
i to m e s t o je z a u z i m a o do svoje s m r t i 1253. g o d i n e . O s i m p r e v o d a (već
j e s p o m e n u t o d a j e v e r o v a t n o p r e v e o Etiku s a g r č k o g ) , R o b e i t G r o s e ­
t e s t e je n a p i s a o k o m e n t a r e za s p i s e P s e u d o - D i o n i s i j a i za Drugu analitiku, Sofistička pobijanja i Fiziku ( m a d a je » k o m e n t a r « Fizike b i o v i š e
k o m p e n d i j u m nego k o m e n t a r ) . P r e m a t o m e , tvrđenje R o d ž e r a B e k o n a
iX
da je
G r o s e t e s t e neglexit omnino libras Aristotelis et
vias eorum'
ne
m o ž e se shvatiti u smislu da on nije p o z n a v a o Aristotelove spise, n e g o
d a j e G r o s e t e s t e , i a k o u p o z n a t s A r i s t o t e l o v i m u č e n j e m , p r i š a o filozof­
s k i m p r o b l e m i m a n a drugačiji n a č i n . B e k o n o v e dalje reči p o t v r đ u j u
da je t a k o , jer on kaže da je Groseteste bio zavisan od drugih autora,
a n e o d A r i s t o t e l a i d a se, t a k o đ e , o s l a n j a o n a svoje v l a s t i t o i s k u s t v o .
O d o r i g i n a l n i h dela, R o b e r t G r o s e t e s t e j e objavio sledeće knjige:
De
unica forma omnium,
De Intelligentiis,
De statu causarum,
De potentia et actu, De veritate, De veritate propositionis, De scientia Dei,
De
ordine emanandi causatorum a Deo i De libero arbitrioh, d o k a u t e n t i č n o s t
d e l a D e Anima0 n i j e s i g u r n a . I z d e l a k o j a s u u p r a v o s p o m e n u t a j a s n o
je da je Groseteste p r i p a d a o avgustinskoj tradiciji, i a k o je p o z n a v a o
A r i s t o t e l o v u filozofiju i k o r i s t i o je u svojim spisima. On je, m e đ u t i m ,
avgustinizam k o m b i n o v a o sa interesom za empirijsku n a u k u , čime je
u t i c a o na R o d ž e r a B e k o n a . B e k o n je s divljenjem g o v o r i o ο s v o m uči­
telju d a j e p o z n a v a o n a u k e b o l j e o d d r u g i h l j u d i 2 i d a j e b i o k a d a r d a
objasni u z r o k e p o m o ć u m a t e m a t i k e . 3 U d u h u empirijske n a u k e G r o s e ­
t e s t e je n a p i s a o De utilitate artium, De generatione sonorum, De sphaera,
De computo,
De generatione stellarum,
De cometis,
De impressione aeris.
a
Potpuno zanemario Aristotelove knjige i njihove metode. — Prim. red.
Compendium studii (Studijski priručnik. — Prim. red.), ed. Brewer, p. 469.
Ο jednoj formi svega, Ο umovima, Ο statusu uzroka, Ο mogućnosti i stvar­
nosti, Ο istini, Ο Božijem znanju, Ο redosledu uzroka proizašlih iz Boga, Ο slobodnoj
volji. — Prim. red.
0
Ο duši. — Prim. red.
2
Compendium Studii, p. 472.
3
Opus Maius, ed. Bridges, 1, 108. (Veći opus. — Prim. red.).
1
h
235
De luce, De lineis, angulis et figuris, De natura locorum, De iride, De
colore,
De calore soliš,
De differetiis localibus,
De impressionibus elementorum,
De
motu
corporali,
De
motu supercaelestium,
De finitate
mo3
tus et temporis i
Quod homo sit minor mundus. 2 . U filozofiji R o b e r t a G r o s e t e s t e a s r e d i š n a t a č k a j e s t e i d e j a svet4
l o s t i , i d e j a t a k o o m i l j e n a d u h u a v g u s t i n o v a c a . U d e l u D e luce G r o s e teste primećuje da je prva telesna forma, koju neki nazivaju telesnost,
z a p r a v o svetlost. Svetlost se spaja sa m a t e r i j o m , s a r i s t o t e l s k o m p r v o m
materijom, i konstituiše j e d n o s t a v n u supstanciju bez dimenzija. Z a š t o
je Groseteste učinio svetlost p r v o m t e l e s n o m f o r m o m ? Z a t o što je pri­
r o d a svetlosti d a s e r a s p r o s t i r e , p a o n koristi t o svojstvo svetlosti d a
objasni k a k o je j e d n o j supstanciji, koja je sastavljena od nedimenzionalne forme i od nedimenzionalne materije, potrebna trodimenzionalnost. A k o p r e t p o s t a v i m o da je funkcija svetlosti da se u m n o ž a v a i da
se rasprostire i da je t a k o svetlost činilac a k t u a l n o g prostiranja, m o ­
r a m o z a k l j u č i t i d a u p r a v o s v e t l o s t jeste p r v a t e l e s n a f o r m a , b u d u ć i d a
z a p r v u t e l e s n u f o r m u n e b i b i l o m o g u ć e d a p r e k o d r u g e ili n e k e sledeće forme d o v e d e do prostiranja. Štaviše, svetlost je najuzvišenija od
svih formi i najviše je slična p o s e b n i m u m o v i m a , t a k o da je i po t o m e
pravu o n o prva telesna forma.
S v e t l o s t (lux) se r a s p r o s t i r e u s v i m p r a v c i m a , » s f e r i č n o « , f o r m i r a ­
j u ć i n a j u d a l j e n i j u sferu, n e b e s k i s v o d n a n a j u d a l j e n i j o j t a č k i s v o g r a ­
s p r o s t i r a n j a , i t a sfera s e s a s t o j i p r o s t o i z s v e t l o s t i i p r v e m a t e r i j e . I z
s v a k o g d e l a n e b e s k o g s v o d a s v e t l o s t (lumen) s e r a s p r o s t i r e p r e m a s r e ­
d i š t u sfere, i t a d a je ta s v e t l o s t ( i s k u s t v e n a s v e t l o s t ) corpus spirituale,
sive mavis dicere spiritus corporalisb5. To r a s p r o s t i r a n j e se d e š a v a s a m o u m n o ž a v a n j e m i r a đ a n j e m svetlosti, t a k o da u intervalima, t a k o reći,
n a s t a j u n o v e sfere, sve d o k d e v e t n e b e s k i h i k o n c e n t r i č n i h sfera, o d
kojih je najniža Mesečeva, n i s u d o v r š e n e . M e s e č e v a sfera o p e t p r o i z ­
v o d i s v e t l o s t , ali j e r a z r e đ e n j e sve m a n j e š t o s v e t l o s t više p r i l a z i s r e d i š t u ,
i t a k o n a s t a j u č e t i r i p o d m e s e č e v e sfere, i t o v a t r e , v a z d u h a , v o d e i z e m ­
lje. U č i t a v o m č u l n o m s v e t u i m a , d a k l e , t r i n a e s t sfera, d e v e t n e b e s k i h ,
k o j e su n e p o k v a r l j i v e i n e p r o m e n l j i v e , i č e t i r i p o d n e b e s k e sfere, k o j e
su pokvarljive i p o d l o ž n e p r o m e n i .
a
Ο koristi veština, Ο nastanku zvukova, Ο sferi, Ο računu, Ο nastanku zvezda,
Ο kometama, Ο vazdušnom pritisku, Ο svetlosti, Ο linijama, uglovima i figurama, Ο
prirodi mestči, Ο dugi, Ο boji, Ο toploti Sunca, Ο mesnim razlikama, Ο utiscima ele­
menata, Ο telesnom kretanju, Ο kretanju nebeskih telci, Ο svrsi kretanja i vremena,
Ο tome kako je čovek manji svet. — Prim. red.
4
De luce, Ed. Baur, p. 51.
b
Duhovno telo, ili bolje rečeno telesni duh. — Prim. red.
5
De Luce, p. 5 5 .
236
S t e p e n svetlosti koje telo i m a o d r e đ u j e njegovo m e s t o u telesnoj
a6
h i j e r a r h i j i , p r i č e m u je s v e t l o s t species et perfectio
corporum omnium .
G r o s e t e s t e i b o j e t u m a č i k a o s v e t l o s t i , o b j a v l j u j u ć i d a j e b o j a lux incorhl
c
porata perspicuo .
Obilje svetlosti
in perspicuo puro je
belo,
d o k lux
d
pauca in perspicuo impuro nigredo est , i on u t o m s m i s l u t u m a č i A r i s t o ­
8
t e l o v o i Averoesovo tvrđenje da je c r n o lišenost. N a d a l j e , svetlost je
e9
n a č e l o k r e t a n j a , a k r e t a n j e n i j e n i š t a d r u g o do vis multiplicativa lucis .
3 . S v e t l o s t se, d a k l e , s m a t r a z a n e š t o t e l e s n o , z a k o m p o n e n t u t e l e s n o g ; ali G r o s e t e s t e proširuje k o n c e p c i j u svetlosti t a k o d a o b u h v a t a
i d u h o v n i svet. P r e m a t o m e , B o g j e č i s t a S v e t l o s t , v e č n a S v e t l o s t ( n a ­
r a v n o , n e u t e l e s n o m s m i s l u ) , i a n đ e l i su, t a k o đ e , n e t e l e s n a s v e t l o s t ,
koja učestvuje u večnoj Svetlosti. Bog je, t a k o đ e , »forma svih stvari«,
ali n e u s m i s l u d a u l a z i u n j i h o v u s u p s t a n c i j u , s p a j a j u ć i s e s a n j i h o v o m
1 0
materijom, već k a o njihova e g z e m p l a r n a f o r m a .
Bog prethodi svim
s t v o r e n i m b i ć i m a , ali » p r e t h o d i « m o r a d a s e s h v a t i u s m i s l u d a j e B o g
večan, a stvaranje v r e m e n s k o : a k o bi se to r a z u m e l o u smislu da postoji
z a j e d n i č k o trajanje, u k o m e egzistiraju i B o g i stvorenja, o n d a bi taj
iskaz bio pogrešan, jer Bog i stvorenje ne m o g u da imaju bilo koju za­
1 1
jedničku meru.
M i p r i r o d n o zamišljamo v r e m e u k o m e j e B o g e g z i s t i ­
r a o pre stvaranja, u p r a v o k a o što j e p r i r o d n o d a zamišljamo p r o s t o r
izvan k o s m o s a ; m e đ u t i m , oslanjanje na zamišljanje u t a k v i m stvarima
m o ž e da b u d e izvor zablude.
4. U d e l u De
veritate propositionis12
Groseteste
kaže
da
veritas
sermonis vel opinionis est adaeguatio sermonis vel opinionis et
ra'f,
ali
o n s e više u s r e d s r e đ u j e n a » o n t o l o š k u istinu«, n a a v g u s t i n s k o s h v a t a n j e
istine. On je voljan da prihvati aristotelsko gledište ο istini iskaza k a o
adaeguatio sermonis et reis ili adaeguatio rei ad intellectumb,
ali istina,
a
Lepota i savršenstvo svih tela. — Prim. red.
De Luce, p. 56.
Svetlost koja je otelovljena u prozirnosti. — Prim. red.
^ De Colore, p. 78.
c
U čistoj prozirnosti. — Prim. red.
8
Physics, 201a 6; Metaph., 1065b 11 (upor. Aristotel, Metafizika, Politička
misao, Zagreb 1985. — Prim. red.).
d
Veoma malo svetlosti u nečistoj prozirnosti jeste crno. — Prim. red.
e
Moć umnožavanja svetlosti. — Prim. red.
9
De motu corporali et luce, p. 92.
10
De unica forma omnium, p. 109.
11
De ordine emanandi causatorum a Deo, p. 149.
12
De veritate propositionis, p. 144.
f
Istina govora ili mišljenja jeste podudaranje između govora ili mišljenja i
stvari. — Prim. red.
g
Podudaranje između govora i stvari. — Prim. red.
h
Odgovaranje stvari umu. — Prim. red.
6
ΰ
237
z a p r a v o , z n a č i s a g l a s n o s t s t v a r i s a v e č n o m R e č i quo dicuntur* i s a s t o j i
se u njihovoj saglasnosti sa b o ž a n s k o m r e č i . 1 3 Stvar je istinita utoliko
ukoliko je o n o što treba da bude, a o n a je o n o što treba da bude k a d a
je saglasna sa Reči, to jest sa njenim egzemplarom. Ta saglasnost može
d a s e p r i m e t i j e d i n o u m o m , p a istina m o ž e d a s e definiše o n a k o k a k o
to č i n i sv.
Anselm,
k a o rectitudo sola mente perceptibilis^.^*
Iz ovoga proizlazi da nijedna stvorena istina ne može da se opazi
drugačije izuzev u svetlosti najviše Istine — B o g a . A v g u s t i n je svedočio
da je s t v o r e n a istina shvatljiva j e d i n o u t o l i k o u k o l i k o je u d u h u pri­
s u t n a n j e n a ratio aeterna.xs K a k o , o n d a , g r e š n i i n e č i s t i m o g u d a d o ­
stignu istinu? Za njih se ne m o ž e pretpostaviti da vide Boga, k o g a vide
s a m o o n i č i s t o g s r c a . O d g o v o r j e d a d u h n e o p a ž a R e č ili ratio aeterna
n e p o s r e d n o , n e g o da o p a ž a istinu u svetlosti Reči. I k a o što telesno
o k o vidi telesne p r e d m e t e u Sunčevoj svetlosti a da i ne gleda d i r e k t n o
u S u n c e ili m o ž d a č a k o d v r a ć a j u ć i s e s a s v i m o d n j e g a , t a k o i d u h o p a ž a
istinu u svetlosti b o ž a n s k e iluminacije a d a , pri t o m , ne o p a ž a n e p o ­
s r e d n o B o g a k o j i j e Veritas summac, p a č a k i n e s h v a t a j u ć i n u ž n o d a
se istina m o ž e videti s a m o u božanskoj svetlosti.16 T a k o Groseteste
s l e d i a v g u s t i n s k o u č e n j e ο b o ž a n s k o j i l u m i n a c i j i , ali i z r i č i t o o d b a c u j e
s v a k u i n t e r p r e t a c i j u t o g u č e n j a k o j a b i u k l j u č i v a l a viziju B o g a .
U razmatranje Grosetesteovih shvatanja matematike, perspektive
itd. ne m o ž e m o o v d e ulaziti: rečeno je d o s t a da bi se p o k a z a l o k a k o
j e G r o s e t e s t e o v a f i l o z o f i j a n a a v g u s t i n s k o j liniji, i a k o j e p o z n a v a o i b i o
s p r e m a n da iskoristi Aristotelova shvatanja.
B.
Aleksandar
od
Hejlsa
5. U n u t a r franjevačkog reda postojala je g r u p a fanatika koja je
bila protiv učenosti i d r u g i h prilagođavanja p o t r e b a m a života, smatra­
j u ć i d a sve t o p r e d s t a v l j a i z d a j u j e d n o s t a v n o g i d e a l i z m a a n đ e o s k i h O t a ­
ca. T a k v e » d u h o v n i k e « je u ć u t k a l a Sveta stolica, pa je franjevački red
d a o m n o g o b r o j n e i s t a k n u t e teologe i filozofe. P r v a z n a m e n i t a ličnost
m e đ u n j i m a b i o je Englez — A l e k s a n d a r od Hejlsa — koji je b i o r o đ e n
u g r o f o v i j i G l o s e s t e r i z m e đ u 1170. i 1180. g o d i n e , s t u p i o u f r a n j e v a č k i
r e d o k o 1 2 3 1 , a u m r o 1245. g o d i n e . O n j c b i o p r v i f r a n j e v a č k i p r o f e s o i
t e o l o g i j e u P a r i z u , i d r ž a o j e k a t e d r u sve d o n e k o l i k o g o d i n a p r e d s v o j u
smrt, kada ga je na t o m m e s t u nasledio Jovan od Rošelea.
T e š k o je t a č n o ustanoviti koje filozofske d o p r i n o s e t r e b a pripisati
s a m o m A l e k s a n d r u o d H e j l s a , j e r Summa theologica*, k o j a m u j e p r i ­
p i s a n a , i k o j a j e i z a z v a l a zajedljive p r i m e d b e R o d ž e r a B e k o n a , o b u h v a t a ,
p o s e b n o u d r u g o m delu, e l e m e n t e uzete iz spisa d r u g i h mislilaca, pa
i z g l e d a d a j e svoj k o n a č a n o b l i k d o b i l a n e k i h d e s e t ili više g o d i n a n a k o n
A l e k s a n d r o v e s m r t i . 1 7 U s v a k o m slučaju, delo predstavlja j e d a n step e n i k r a z v o j a z a p a d n e filozofije i j e d n u t e n d e n c i j u u t o m r a z v o j u . Step e n i k predstavlja z a t o što se u n j e m u prvi p u t otkriva korišćenje i p o z ­
n a v a n j e A r i s t o t e l o v e filozofije k a o c e l i n e ; t e n d e n c i j u , p a k , p r e d s t a v l j a
z a t o što je u n j e m u usvojen kritički stav p r e m a Aristotelu, i to u smislu
što Aleksandar ne s a m o da n a p a d a izvesna Aristotelova i aristotelska
u č e n j a n e g o s m a t r a d a p a g a n s k i f i l o z o f i n i s u u n a č e l u bili k a d r i d a s t v o r e
z a d o v o l j a v a j u ć u »filozofiju« u š i r o k o m s m i s l u z a t o š t o n i s u i m a l i h r i š ć a n s k o o t k r o v e n j e : s a b r e g a č o v e k m o ž e d a vidi više n e g o u p o d n o ž j u .
O n , p r e m a t o m e , p r e sledi s v o j e h r i š ć a n s k e p r e t h o d n i k e ( c r k v e n e O c e ,
p o s e b n o sv. A v g u s t i n a , B o e t i j a , P s e u d o - D i o n i s i j a , sv. A n s e l m a , v i k t o rince) nego Aristotela.
6 . D o d o g m e ο S v e t o m T r o j s t v u n e m o ž e d a s e d o đ e s a m i m ljud­
s k i m r a z u m o m , z b o g s l a b o s t i l j u d s k e m o ć i r a s u đ i v a n j a 1 8 , ali B o ž i j u
e g z i s t e n c i j u m o g u d a s a z n a j u svi l j u d i , p a b i l o d a s u d o b r i ili l o š i . 1 9
R a z l i k u j u ć i B o ž i j u e g z i s t e n c i j u (quia esth)
od n j e g o v e p r i r o d e
(quid
est°J, A l e k s a n d a r u č i d a svi m o g u s a z n a t i B o ž i j u e g z i s t e n c i j u p r e k o
s t v o r e n i h bića, prihvatajući da je B o g i eficijentni i finalni u z r o k . 2 0 Štaviše, i a k o j e p r i r o d n a svetlost r a z u m a n e d o v o l j n a d a b i s e p o s t i g l o saz­
n a n j e ο b o ž a n s k o j p r i r o d i k a k v a je o n a po sebi, to ne znači da je pri­
r o d n o m r a z u m u uskraćeno svako saznanje božanske prirode; on, na­
ime, m o ž e doći do izvesnih saznanja ο Bogu, na primer ο njegovoj moći
i m u d r o s t i , r a z m a t r a j u ć i njegovu d e l a t n o s t u s t v o r e n i m bićima, i to je
stepen saznanja d o s t u p a n o n i m a koji nisu u stanju k r e p o s t i . 2 1 Ovaj tip
s a z n a n j a nije j e d n o z n a č a n n e g o j e a n a l o g i j s k i . 2 2 N a p r i m e r , d o b r o t a
a
Teološka suma. — Prim. red.
Upućivanja na koja ćemo nailaziti dalje u tekstu tiču se Summa theologica
u izdanju Kvaraki.
18 Summa theologica, 1, no. 10.
19 Ibid., 1, no. 15.
b
Jer jeste. — Prim. red.
c
Šta jeste. — Prim. red.
20
Summa theologica, 1, no. 21.
21 Ibid., 1, no. 15.
22
Ibid., 1, no. 21.
11
a
Što se kaže. — Prim. red.
13 De veritate, pp. 134—5.
b
Tačnost koju može da opaža jedino duh. — Prim. red.
14 De veritate, p. 135.
15 Ibid., p. 137.
c
Sva istina. — Prim. red.
16 De veritate, p. 138.
238
239
s e p r e d i c i r a i B o g u i s t v o r e n i m b i ć i m a , ali d o k s e B o g u p r e d i c i r a per
naturam3, k a o i d e n t i č n a s a n j e g o v o m p r i r o d o m i s a m o s v o j a n i z v o r sva­
k e d o b r o t e , d o t l e s e o n a s t v o r e n i m b i ć i m a p r e d i c i r a per participationem, b u d u ć i d a s t v o r e n a b i ć a z a v i s e o d B o g a , Božiji s u u č i n c i , i o d n j e g a
primaju ograničen stepen dobrote.
U d o k a z i v a n j u Božije e g z i s t e n c i j e A l e k s a n d a r k o r i s t i m n o š t v o d o ­
kaza. T a k o , on koristi d o k a z iz kontingencije Ričarda od Sen-Viktora,
d o k a z i z u z r o č n o s t i sv. J o v a n a D a m a s k i n a , i d o k a z i z z n a n j a d u š e
d a j e i m a l a p o č e t a k , a koji j e d a o H u g o o d S e n - v i k t o r a ; o n , t a k o đ e ,
k o r i s t i i d o k a z iz v e č n o s t i i s t i n e sv. A v g u s t i n a i sv. A n s e l m a i p r i h v a t a
A n s e l m o v d o k a z i z ideje ο s a v r š e n s t v u , o n a k o k a k o j e o n d a t u Proslogiumu.2* P o v r h t o g a , o n s m a t r a d a j e n e m o g u ć e b i t i n e s v e s t a n Božije
egzistencije.24 O v o je zapanjujuća propozicija, ali p o t r e b n o je imati
n a u m u izvesne distinkcije. N a p r i m e r , m i m o r a m o d a razlikujemo hab i t u a l n o od a k t u a l n o g z n a n j a (cognitio habitu, cognitio actu). P r v o j e ,
kaže Aleksandar, d u h o v n o ustrojstvo koje je p r i r o d n o u t i s n u t o r a z u m u
i k o j e g a o s p o s o b l j a v a d a s a z n a B o g a ; i z g l e d a d a j e t o j e d v a m a l o više
od implicitnog saznanja, a k o se bilo koje saznanje m o ž e nazvati »impli­
c i t n i m « . Sveti A l b e r t V e l i k i p r i m e ć u j e , p o m a l o s a r k a s t i č n o , d a j e t a
d i s t i n k c i j a solutio mirabilisb.25 A k t u a l n o s a z n a n j e i s a m o se, o p e t , r a z l i ­
k u j e , j e r o n o m o ž e d a b u d e ili u v i đ a n j e d u š e d a o n a nije a s e ili m o ž e
d a znači usredsređivanje n a s t v o r e n a bića. U k o l i k o j e a k t u a l n o saznanje
saznanje prve vrste, d u š a ne m o ž e p r o p u s t i t i da sazna Božiju egzisten­
ciju, i a k o m o ž e i z g l e d a t i d a j e a k t u a l n o p r e p o z n a v a n j e B o g a č a k i o v d e
» i m p l i c i t n o « ; ali, u k o l i k o s e d u š a o d v r a t i o d B o g a g r e h o m ili z a b l u d o m
i prikuje svoju pažnju na stvorena bića, o n d a se m o ž e desiti da ne u s p e
da uvidi Božiju egzistenciju. U o v o m p o s l e d n j e m slučaju, m e đ u t i m ,
m o r a d a s e u v e d e n o v a d i s t i n k c i j a , t j . i z m e đ u s a z n a n j a B o g a i n ratione
communi0 i s a z n a n j a B o g a in ratione propriaa. Na p r i m e r , č o v e k k o j i
s v o j u s r e ć u v i d i u b o g a t s t v i m a ili u č u l n i m z a d o v o l j s t v i m a i p a k s a z n a j e
Boga, p o š t o j e Bog Blaženstvo; u p r k o s t o m e , o n n e m a istinit p o j a m
B o g a , i n ratione propria. N a s l i č a n n a č i n i d o l o p o k l o n i k p r e p o z n a j e B o g a
i n communi, n a p r i m e r , k a o » N e š t o « , ali n e i k a k o o n s t v a r n o j e s t e , i n
ratione propria. T a k v e d i s t i n k c i j e m o g u , u s t v a r i , d a i z g l e d a j u p o m a l o
n a t e g n u t e , ali A l e k s a n d a r u z i m a u o b z i r t a k v e č i n j e n i c e k a o š t o j e iz-
r e k a sv. P a v l a 2 6 d a s u p a g a n i p o z n a v a l i B o g a a l i g a n i s u slavili k a o B o g a ,
ili i z j a v a sv. J o v a n a D a m a s k i n a d a j e s p o z n a j a B o g a u t i s n u t a u d u h . 2 7
Gledište d a ljudski d u h n e m o ž e biti lišen svake spoznaje B o g a k a r a k t e ­
ristično je za a v g u s t i n s k u š k o l u ; ali, s o b z i r o m na činjenicu da p o s t o j e
i d o l o p o k l o n i c i i , n a p o k o n , o p r e d e l j e n i ateisti, svaki p i s a c koji želi d a
z a s t u p a t a k v o gledište m o r a d a uvede distinkciju i z m e đ u implicitnog
i e k s p l i c i t n o g s a z n a n j a ili i z m e đ u s a z n a n j a B o g a in ratione communi
i s a z n a n j a B o g a in ratione propria.
7. Aleksandar razmatra božanske atribute: nepromenljivost, jedno­
stavnost, beskonačnost, neizmernost, nepojmljivost, večnost, jedinstve­
nost, d o b r o t a , m o ć i m u d r o s t , postavlja p r i m e d b e , daje vlastiti o d g o v o r
na opšte pitanje i odgovara na primedbe. Pozivanja na p r e t h o d n e pisce
i citati iz a u t o r i t e t a k a o što su Avgustin i A n s e l m su v e o m a česti, a ni
u č e n j e nije r a z v i j e n o n a p o s e b n o o r i g i n a l a n n a č i n ; p a i p a k , g r u p i s a n j e
je s i s t e m a t i č n o i brižljivo, i u k l j u č e n o je p o d o s t a o p š t i h filozofskih r a z ­
matranja. Na primer, obrađujući jedinstvenost božanske prirode, Alek­
s a n d a r p o č i n j e r a z m a t r a n j e m j e d i n s t v e n o s t i u o p š t e , d e f i n i š u ć i unitasa
k a o indivisio entisb i unurn0 k a o indivisum in se, divisum autem ab aliisa2S,
i nastavlja da r a z m a t r a o d n o s jedinstvenosti i bića, istine i d o b r o t e . 2 9
K a d a j e p o š t e d i b o ž a n s k o saznanje, A l e k s a n d a r tvrdi, sledeći A v g u s t i n a
i A n s e l m a , d a B o g z n a sve s t v a r i p o s e b i i z a s e b e . E g z e m p l a r n e ili v e č n e
»ideje« s t v o r e n i h bića s u u B o g u , m a d a , p o s m a t r a n e z a sebe, o n e n e
čine m n o š t v o nego su identične sa j e d n o m b o ž a n s k o m suštinom, pa
B o g s a z n a j u ć i s e b e s a z n a j e sve s t v a r i . K a k o , o n d a , B o g s a z n a j e z l o i
greh? J e d i n o k a o n e d o s t a t a k , tj. n e d o s t a t a k d o b r o t e . A k o b i svetlost,
k a ž e A l e k s a n d a r sledeći P s e u d o - D i o n i s i j a , bila o b d a r e n a m o ć j u saz­
n a n j a , o n a b i s a z n a l a d a j e o v a j ili o n a j p r e d m e t n e p r i j e m č i v z a n j e n u
aktivnost: o n a n e b i m o g l a d a sazna t a m u p o sebi, bez ikakvog o d n o s a
s a svetlošću. T o , n a r a v n o , uključuje gledište d a zlo nije n i š t a p o z i t i v n o
nego da je o n o lišenost30, jer a k o bi zlo bilo nešto pozitivno, o n d a bi
t o ili p o d r ž a v a l o d u a l i z a m ili b i z n a č i l o d a p o s t o j i u z o r z l a u B o g u .
R a z m a t r a j u ć i b o ž a n s k u volju, A l e k s a n d a r p o s t a v l j a p i t a n j e d a l i
B o g m o ž e ili n e m o ž e d a n a l o ž i p o s t u p k e k o j i s u p r o t i v n i p r i r o d n o m
26
a
Po prirodi. — Prim. red.
23
Summa theologica, 1, no. 25.
24 Ibid., 1, no. 26.
h
Čudno rešenje. — Prim. red.
25 S. Τ., ρ. 1., tr. 4, q. 1 9 .
c
U uobičajenom smislu. — Prim. red.
d
U pravom smislu. — Prim. red.
240
Poslanica Rim., I.
De fide orthod., 1, cc. 1 i 3; P. G., 94, 790 i 794.
a
Jedinstvenost. — Prim. red.
b
Nedeljivost bića. — Prim. red.
0
Jedno. — Prim. red.
a
Nedeljivo u sebi, ali deljivo u drugom. — Prim. red.
28
Summa theologica, 1, n o . 72.
2
« Ibid., 1, n o . 73.
30 Cf. Ibid., 1, n o . 123 ff.
27
16 I s t o r i j a filozofije Π
241
z a k o n u . N e p o s r e d a n uzrok ovome pitanju nalazi se u j e d n o m problemu
biblijske egzegeze: k a k o objasniti Božiji n a l o g Jevrejima d a opljačkaju
E g i p ć a n e ; t o p i t a n j e , n a r a v n o , i m a z n a t n o širi s m i s a o . Bog, o d g o v a r a
A l e k s a n d a r , n e m o ž e d a n a r e d i p o s t u p a k koji b i bio f o r m a l n o s u p r o t a n
p r i r o d n o m z a k o n u , jer bi t a k o protivrečio s a m o m e sebi; on ne može,
n a p r i m e r , d a ž e l i d a č o v e k i m a n e k i d r u g i cilj o s i m B o g a , p o š t o j e B o g
s u š t i n s k i u p r a v o f i n a l n i cilj. N i t i B o g m o ž e d a n a l o ž i J e v r e j i m a d a k r a d u
u p r a v o m s m i s l u te reči, j e r bi to p o v l a č i l o p o s t u p a k u p e r e n p r o t i v sa­
m o g B o g a , t o j e s t g r e h . B o g m o ž e , m e đ u t i m , d a liši E g i p ć a n e n j i h o v e
svojine i t a k o d a n a r e d i Jevrejima d a j e u z m u . O n m o ž e , t a k o đ e , d a
naloži Jevrejima d a u z m u nešto što p r i p a d a d r u g o m , p o š t o t o deluje
s a m o n a ordo a d creaturarrp, a l i i m n e m o ž e n a l o ž i t i d a t o u z m u e x cupiditateh, j e r to bi d e l o v a l o i na ordo ad Deumc, pa bi u k l j u č i v a l o s a m o k o n t r a d i k c i j u s a Božije s t r a n e . 3 1 Slično, B o g m o ž e d a n a r e d i p r o r o k u
Osiji ( H o š e a ) d a i m a o d n o s s a ž e n o m k o j a nije n j e g o v a s u p r u g a , u t o l i k o
u k o l i k o o v a j p o s t u p a k u k l j u č u j e ordo a d creaturam, a l i o n n e m o ž e d a
n a l o ž i Osiji da to u č i n i ex libidinea, j e r bi u k l j u č i v a l o ordo ad Deum.
A l e k s a n d r o v e distinkcije ο t i m stvarima su p o m a l o o p s k u r n e i nisu
u v e k z a d o v o l j a v a j u ć e , ali, u s v a k o m slučaju, j a s n o je da on nije verov a o d a m o r a l n i z a k o n z a v i s i o d B o ž i j e g a r b i t r a r n o g fiat, k a o š t o j e k a s ­
nije t v r d i o O k a m .
8. Bog je n e p o s r e d n i Stvoritelj sveta, i to k a k o s o b z i r o m na m a ­
teriju t a k o i s o b z i r o m na f o r m u , pa n e v e č n o s t sveta m o ž e da se d o k a ­
ž e . 3 2 T a k o , A l e k s a n d a r negira A r i s t o t e l o v o shvatanje ο večnosti sveta,
ali on p r i h v a t a učenje ο n j e g o v o m h i l o m o r f i č k o m sklopu. Taj sklop
se nalazi u s v a k o m s t v o r e n o m biću, p o š t o je materija isto što i m o g u ć ­
n o s t ; ali j e d n a o s n o v n i j a s t r u k t u r a , k o j a se t a k o đ e n a l a z i u s v a k o m
s t v o r e n o m b i ć u , o g l e d a se u d i s t i n k c i j i i z m e đ u quo est i quod e s i e . 3 3 M o ž e
s e č i n i t i d a j e t o d i s t i n k c i j a i z m e đ u e s e n c i j e i e g z i s t e n c i j e , ali s e z a p r a v o
quod est t i č e k o n k r e t o g b i ć a , na p r i m e r č o v e k a , a quo est a p s t r a k t n e
s u š t i n e , na p r i m e r ljudske p r i r o d e . U s v a k o m slučaju, ta distinkcija je
» r a z u m s k a « d i s t i n k c i j a , j e r quo est m o ž e m o da p r e d i c i r a m o ο quod est,
m a k a r u n e k o m smislu, k a o k a d a k a ž e m o d a o v o biće ovde jeste čovek.
N e m a realne razlike i z m e đ u č o v e k a i njegove ljudske p r i r o d e ; pa ipak,
a
Poredak stvorenja. — Prim. red.
Iz pohlepe. — Prim. red.
Božiji poredak. — Prim. red.
31
Summa Theologica, 1, no. 276.
Q
Iz požude. — Prim. red.
32 Summa Theologica, 2, no. 67.
e
K a k o jeste i da (li) jeste. — Prim. red.
33 Summa theologica, 2, nos. 59—61.
b
c
242
ljudska p r i r o d a je primljena. U Bogu, m e đ u t i m , ne postoji n i k a k v a
zavisnost, nikakvo primanje, pa t a k o i nikakva sastavljenost i z m e đ u
quod est
(Deus)
i quo est
(Deitas).
9 . U s k l a d u s a t r a d i c i j o m , A l e k s a n d a r o d H e j l s a d a j e i b r a n i se­
d a m d e f i n i c i j a ili d e s k r i p c i j a l j u d s k e d u š e . 3 4 N a p r i m e r , d u š a m o ž e d a
se
definiše
kao
Deiforme spiraculum
vitae^5 ili
k a o substantia quedam
rationis
particeps,
regendo
corpori
accommodatabi6,
ili
kao
substantia
spiritalis
a
Deo
creata,
propria
sui
corporis
vivificatrixcil'.
Druge
defi­
n i c i j e s u u z e t e o d sv. A v g u s t i n a , sv. J o v a n a D a m a s k i n a i S e n e k e ( S e n e c a ) . D u š a , insisistira A l e k s a n d a r , nije supstancija u smislu da je to
s u p s t a n c i j a l n a f o r m a , n e g o je o n a ens in se, s u p s t a n c i j a simpliciter, sa­
stavljena od » d u h o v n e « m a t e r i j e i f o r m e . A k o u t o m p o g l e d u on sledi
p l a t o n s k o - a v g u s t i n s k u tradiciju, j e d n a k o n a v o d e ć i d a d u š a m o r a biti
supstancija, jer se odnosi p r e m a telu k a o što se k r m a r odnosi p r e m a
b r o d u , o n d a on t a k o đ e ostaje i pri t o m e da duša unosi život u telo. An­
đ e o j e , t a k o đ e , spiraculum vitae, a l i a n đ e o nije spiraculum vitae corpo­
ris'1, d o k d u š a j e s t e ž i v o t n o n a č e l o t e l a .
S v a k u l j u d s k u d u š u B o g j e s t v o r i o i z n i č e g a . 3 8 L j u d s k a d u š a nije
e m a n a c i j a Boga, d e o b o ž a n s k e s u p s t a n c i j e 3 9 , niti se p r e n o s i na n a č i n
koji su postulirali t r a d u k c i o n i s t i . P r v o b i t n i g r e h m o ž e da se objasni
bez pozivanja na t r a d u k c i o n i s t i č k o u č e n j e . 4 0 D u š a je sjedinjena sa tel o m na n a č i n j e d i n s t v a f o r m e i m a t e r i j e (ad modum formae cum materia)*1, i t o m o r a d a s e t u m a č i u a v g u s t i n s k o m s m i s l u , j e r r a c i o n a l n a
d u š a je z d r u ž e n a sa t e l o m ut motor mobili et ut perfectio formalis suo
perfectibili*42. D u š a i m a t r i m o ć i , i to vis vegetativan
z a t i m vis sensi-
2, no. 321.
Bogoliki dah života. — Prim. red.
35 Cf. De sp. et an., c. 42, (stavljeno među Avgustinova dela; P. L., 40, 811)
f De špiritu et anima (Ο duhu i duši). — Prim. red.]; i St. Aug., De Gen. ad litt., 7cc.
1-3.
b
Supstancija koja učestvuje u razumu, primerena da vlada telom. — Prim. red.
36
St. Augustin, De quant. an., c. 13, n. 22.
0
Duhovna supstancija koju je stvorio Bog, a koja oživljava svoje sopstveno
telo. — Prim. red.
37 Cassiodorus, De Anima, c. 2.
d
Životni dah tela. — Prim. red.
38 Summa theologica, 2, no. 329 i 322.
39 Ibid, 2, no. 322.
40 Ibid., 2, no. 327.
•»i Ibid., 2, no. 347.
e
Kao pokretni pokretač i kao formalno savršenstvo njegove (moguće) savr­
šenosti. — Prim. red.
42
Summa theologica, 2, n o . 345.
f
Vegetativna moć. — Prim. red.
34
a
16*
243
tiva3- i v/s intellectivaP, i m a d a se za te m o ć i ne m o ž e r e ć i da su d e l o v i
d u š e u s t r i k t n o m smislu reči » d e o « 4 3 , o n e su, i p a k , različite j e d n a o d
druge i od suštine duše. Aleksandar, dakle, objašnjava Avgustinovo
tvrđenje ο j e d i n s t v u duše i njenih m o ć i t a k o da se o n o tiče supstancije
a ne suštine d u š e . 4 4 D u š a ne m o ž e da postoji bez svojih m o ć i niti se
t e m o ć i m o g u z a m i s l i t i i z v a n d u š e , ali u p r a v o k a o š t o esse i operaric
n i s u i d e n t i č n i , t a k o t o n i s u n i essentia i potentia.
^ D e l a t n i i p a s i v n i r a z u m su duae differentiae& r a c i o n a l n e d u š e ; p r v i
se odnosi na d u h o v n u formu duše, drugi na njenu d u h o v n u materiju,
p a a k t i v n i r a z u m nije o d v o j e n o d d u š e n e g o j o j p r i p a d a . 4 5 Ali z a j e d n o
s A r i s t o t e l o v o m klasifikacijom r a c i o n a l n i h m o ć i d u š e A l e k s a n d a r daje
i k l a s i f i k a c i j e sv. A v g u s t i n a i sv. J o v a n a D a m a s k i n a i p o k u š a v a d a i h
u s a g l a s i . N a p r i m e r , » r a z u m « u a r i s t o t e l s k o j filozofiji s e o d n o s i n a n a š u
m o ć sticanja inteligibilnih formi p r e k o a p s t r a k c i j e 4 6 , i odgovara, p r e m a
t o m e , a v g u s t i n s k o m ratio, a ne a v g u s t i n s k o m intellectus ili intelligentia,
koji imaju posla sa d u h o v n i m p r e d m e t i m a . R a z u m u aristotelskom
s m i s l u s e o d n o s i n a o t e l o v l j e n e f o r m e i a p s t r a h u j e i h i z phantasmatae,
ali r a z u m u a v g u s t i n s k o m smislu se o d n o s i na neutelovljene d u h o v n e
f o r m e , i k a d a s e p o s t a v i p i t a n j e ο s a z n a v a n j u o n i h f o r m i k o j e s u više
o d ljudske d u š e , r a z u m j e n e m o ć a n u k o l i k o nije prosvetljen o d B o g a . 4 7
A l e k s a n d a r n e o b j a š n j a v a š t a b i b i l o t a č n o o v a i l u m i n a c i j a , ali b a r e m
je j a s n o to da p r i h v a t a aristotelsko učenje ο apstrakciji k a d a je reč ο
t e l e s n o m s v e t u ; k a d a j e p o s r e d i d u h o v n i svet, t o A r i s t o t e l o v o učenje
m o r a d a s e d o p u n i A v g u s t i n o v i m u č e n j e m . M o ž e se, t a k o đ e , p r i m e t i t i
d a j e A l e k s a n d a r b i o p o t p u n o u p r a v u k a d a j e u p e r i p a t e t i č k o j klasifi­
kaciji v i d e o p s i h o l o š k u a n a l i z u a u avgustinskoj klasifikaciji p o d e l u
p r e m a p r e d m e t u saznanja.
A l e k s a n d a r n a v o d i t r i d e f i n i c i j e s l o b o d n e v o l j e : d e f i n i c i j u sv. A n ­
selma
(potestas servandi rectitudinem propter se1),
sv.
Avgustina
(facultas rationis et voluntatis,
qua bonum eligitur gratia assistente et malum
eadem desistente5)
i
sv.
Bonaventure
(consensus
ob
voluntatis
inamissi-
a
Čulna moć. — Prim. red.
Intelektualna moć. — Prim. red.
43 Summa Theologica, 2, no. 351.
44 Ibid., 2, n o . 349.
c
Biti i delati. — Prim. red.
d
Dve vrste. — Prim. red.
45 Summa theologica, 2, no. 372.
46 ibid., 2, n o . 368.
e
Čulnih slika (predstava). — Prim. red.
47 Summa Theologica, 2, no. 372.
f
Moć čuvanja pravičnosti po sebi. — Prim. red.
s Sposobnost razuma i volje, ukoliko se dobro bira zato što je milost prisut­
na i ukoliko se zlo bira zato što je ista (milost) odsutna. — Prim. red.
b
244
bilem
libertatem
et rationis
indeclinabile
indicium3-),
a
zatim
pokušava
d a i h u s a g l a s i . 4 8 Liberum arbitriumP j e z a j e d n i č k a B o g u i d u š i , a l i s e
ne predicira ni univerzalno ni j e d n o z n a č n o , već analogijski, p r i m a r n o
Bogu, a tek sekundarno stvorenom b i ć u . 4 9 U čoveku ona predstavlja
s p o s o b n o s t ili f u n k c i j u u m a i v o l j e u j e d n o , i s a m o u t o m s m i s l u s e m o ž e
označiti k a o n e š t o različito od u m a i volje: u stvarnosti to nije n e k a
m o ć koja bi bila odvojena od duše. Štaviše, b u d u ć i da je p o v e z a n a sa
p o s e d o v a n j e m u m a i volje, o n a j e n e o d v o j i v a o d d u š e , t o jest, u k o l i k o
j e r e č ο p r i r o d n o j s l o b o d i . S l e d e ć i sv. B e r n a r a , A l e k s a n d a r r a z l i k u j e
libertas arbitriic i libertas consilii et complacitia, pa t v r d i da se m o ž e i z ­
g u b i t i s a m o d r u g a , ali n e i p r v a .
10. A l e k s a n d a r o d H e j l s a j e z n a č a j a n z a t o š t o j e n j e g o v o d e l o n e ­
p r e k i d a n n a p o r d a s e sistematski izloži s h o l a s t i č k a p r e d s t a v a h r i š ć a n s k e
teologije i filozofije. P r e m a f o r m i , o n o p r i p a d a o n o m s r e d n j o v e k o v n o m
p e r i o d u k o j e g k a r a k t e r i š u Summae, a p r e m a v r e d n o s t i m a i n e d o s t a c i m a
p r i p a d a o n o m t i p u kompilacija koje po svojoj sažetosti i u r e d n o j kla­
sifikaciji, k a o i s v o j o j s u v o p a r n o s t i i o d s u s t v u r a z v i j a n j a , m o g u b i t i
p o ž e l j n e . K a d a j e r e č ο s a d r ž a j u , n a j e d n o j s t r a n i A l e k s a n d r o v a Summa
je u s k o p o v e z a n a sa p r o š l o š ć u ; a u t o r je o d l u č a n u svojoj vernosti t r a ­
diciji p a v e o m a č e s t o c i t i r a A v g u s t i n a ili A n s e l m a , B e r n a r a ili J o v a n a
D a m a s k i n a , u m e s t o d a razvija vlastite a r g u m e n t e . T o što o n često n a ­
v o d i svoje p r e t h o d n i k e , n e z n a č i d a se, p r o s t o , p o z i v a n a a u t o r i t e t u
smislu p u k o g citiranja slavnih i m e n a . T o , u stvari, z n a č i da nije ni bilo
razvijenih a r g u m e n a t a koji bi odgovarali v r e m e n u u k o m e je on pisao.
N a r a v n o , n j e g o v o d e l o j e Summa, a Summa j e , k a o š t o j e o p š t e p r i z n a t o ,
sumarna, to je rezime. Sa druge strane, njegovo delo pokazuje p o z n a ­
vanje A r i s t o t e l a ( m a d a A r i s t o t e l nije č e s t o izričito s p o m i n j a n ) i u n j e m u
se koristi u izvesnoj m e r i peripatetičko učenje. M e đ u t i m , uvek je pri­
s u t n a želja d a s e u s a g l a s e e l e m e n t i p r e u z e t i o d A r i s t o t e l a s u č e n j e m
Avgustina i Anselma. Opšta tendencija je bila da se protivstave B o g u
prosvetljeni hrišćanski mislioci, na j e d n o j strani, i filozofi, na d r u g o j
s t r a n i . T o n e z n a č i d a A l e k s a n d a r o d a j e u t i s a k p o l e m i č k o g p i s c a ili d a
b r k a f i l o z o f i j u i t e o l o g i j u 5 0 , n e g o d a se, p r v e n s t v e n o , z a n i m a z a s a z n a n j e
B o g a i H r i s t a . Reći to znači p r o s t o reći da je o s t a o v e r a n tradiciji avgustinske škole.
—
a
Slaganje zbog prisustva slobode volje i nepromenljive
Prim. red.
48 Cf. Summa Theologica, 2, no. 393—6.
b
Slobodna volja. — Prim. red.
49 Summa Theologica, 2, n o . 402.
0
Slobodu volje. — Prim. red.
d
Slobodu savesti i izbora. — Prim. red.
50
Summa Theologica, 1, n o . 2.
zapovesti
razuma.
245
DVADESET PETO
POGLAVLJE
SV. BONAVENTURA
I
Život
i
dela.
Duh.
Teologija
i
filozofija.
Stav
prema
aristotelizmu.
1. Sv. B o n a v e n t u r a , Đ o v a n i F i d a n c a , r o đ e n je u Banjoreji, u T o s k a n i , g o d i n e 1221. U detinjstvu se izlečio od n e k e bolesti t a k o što je
n j e g o v a m a j k a z a z v a l a sv. F r a n j u A s i š k o g ( F r a n c e s k o d ' A s s i s i ) ; z a t o
j e sv. B o n a v e n t u r a s t u p i o u f r a n j e v a č k i r e d ;
ne zna se tačno k a d a je
t o u č i n i o , a l i b i m o g l o b i t i n e p o s r e d n o p r e ili p o s l e 1240. g o d i n e ; u
s v a k o m slučaju, B o n a v e n t u r a je p o s t a o franjevac pre
1245,
kada je
u P a r i u u m r o A l e k s a n d a r o d H e j l s a čiji j e b i o s t u d e n t . A l e k s a n d r o v a
p r e d a v a n j a su, o č i t o , učinila s n a ž a n u t i s a k n a njegovog u č e n i k a , jer
u
svom
spisu
Praelocutio
proemio
in
secundum
librum
Sententiarum
premissaa B o n a v e n t u r a
izjavljuje
d a , k a o š t o je u p r v o j knjizi ο Sentencijama o s t a o p r i v r ž e n o p š t i m s h v a t a n j i m a u č i t e l j a , p o s e b n o o n i m
»našeg učitelja i oca B r a t a A l e k s a n d r a « , i u sledećim knjigama neće
s k r e t a t i s a t o g p r a v c a . 1 D r u g i m r e c i m a , B o n a v e n t u r a usvaja franje­
vačku, tj. avgustinsku tradiciju, i b i o je nepokolebljiv u n a m e r i da je
s e d r ž i . M o ž e se, m o ž d a , p o m i s l i t i d a t a o d l u k a u k a z u j e p r o - t o n a p o b o ­
ž a n k o n z e r v a t i v i z a m i d a j e B o n a v e n t u r a b i o n e s v e s t a n ili d a , u n a j ­
m a n j u r u k u , nije p r i h v a t i o n i k a k a v o d r e đ e n i p o z i t i v a n s t a v p r e m a
n o v i m f i l o z o f s k i m t e n d e n c i j a m a u P a r i z u ; ali t u m a č e n j e Sentencija
d a t i r a iz 1 2 5 0 / 1 . g o d i n e ( o n je p o č e o da drži p r e d a v a n j a 1248. ο J e v a n đ e l j u sv. L u k e ) , a u t o v r e m e B o n a v e n t u r a nije m o g a o d a s t u d i r a u P a r i z u
a da ne b u d e u p o z n a t s A r i s t o t e l o v o m filozofijom. Štaviše, kasnije
ć e m o v i d e t i d a j e o n p r i h v a t i o s a s v i m o d r e đ e n s t a v p r e m a t o j filozofiji,
s t a v koji nije b i o p r o s t o p l o d n e z n a n j a već j e p r o i z l a z i o i z razmišljanja
i promišljenog ubeđenja.
a
Prethodna uvodna reč u drugu knjigu Sentencija. — Prim. red.
i Aleksandar se pojavljuje ponovo kao »naš otac i učitelj« u 2 Sent., 23, 2, 3;
I I , p. 547.
246
Sv. B o n a v e n t u r a j e b i o u v u č e n u iste s p o r o v e i z m e đ u r e d o v n i k a
i s v e t o v n j a k a u k o j e j e b i o u v u č e n i sv. T o m a A k v i n s k i , p a j e 1 2 5 5 .
g o d i n e b i o isključen sa univerziteta, to jest univerzitetsko veće mu je
odbilo priznanje d o k t o r a t a i profesure. On je m o ž d a bio pripušten
v e ć 1256, ali s i g u r n o j e d a j e p r i h v a ć e n z a j e d n o s A k v i n s k i m o k t o b r a
1257. g o d i n e , zahvaljujući p a p s k o j intervenciji. B o n a v e n t u r a j e n a k o n
t o g a p o s t a o profesor teologije n a U n i v e r z i t e t u ; p r i h v a t i o j e t u d u ž n o s t ,
i b e z s u m n j e b i n a s t a v i o d a j e o b a v l j a d a nije 2 . I I 1257. i z a b r a n z a g e n e ­
r a l n o g ministra njegovog reda. Obavljanje r e d o v n i h p o s l o v a koji su
p r o i z l a z i l i i z n j e g o v o g p o l o ž a j a v e ć s a m i p o sebi s u p o r e m e t i l i s m i r e n
život j e d n o g univerzitetskog p r o f e s o r a , a b u d u ć i da su u to v r e m e u
s a m o m r e d u p o s t o j a l a različita mišljenja ο n j e g o v o m k a r a k t e r u , njego­
vim z a d a c i m a i njegovoj delatnosti, B o n a v e n t u r a je bio suočen j o š i
s a d o d a t n i m t e š k i m z a d a t k o m : d a u s t a n o v i ili p o v r a t i m i r . I p a k , g o d i n e
3
1259. on je n a p i s a o Itinerarium mentis in deum ,
1261. l e g e n d u ο d v a
h
ž i v o t a sv. F r a n j e , 1267. ili 1 2 6 8 . Collationes de decem praeceptis
(veliko0
p o s n e p r o p o v e d i ) , z a t i m De decem donis Spiritus sancti
( o k o 1270),
d
e
Collationes in
Hexaemeron
1 2 7 3 . Breviloquium
je n a p i s a n p r e
1257.
Tumačenja Svetog pisma, kratke mističke rasprave i propovedi i pisma
p o v o d o m ciljeva f r a n j e v a č k o g r e d a s a č i n j a v a j u o s t a l a n j e g o v a d e l a i z
raznih perioda njegovog života.
I a k o j e 1265. g o d i n e B o n a v e n t u r i u s p e l o d a u b e d i p a p u d a p o v u č e
njegovo n a i m e n o v a n j e z a n a d b i s k u p a J o r k a , o n j e 1273. i p a k b i o naim e n o v a n z a b i s k u p a u A l b a n u i z a k a r d i n a l a . G o d i n e 1274. p r i s u s t v o v a o
je k o n c i l u u L i o n u , gde je z a g o v a r a o p o n o v n o ujedinjenje I s t o č n e crkve
s a R i m o m ; u m r o j e k a d a s e k o n c i l z a v r š i o ( 1 5 . j u l a 1274) i s a h r a n j e n
je u L i o n u u prisustvu p a p e Grigorija (Gregorius) X.
2 . Sv. B o n a v e n t u r a j e b i o n e s a m o u č e n č o v e k n e g o s e z a l a g a o
i za razvoj učenosti u n u t a r franjevačkog r e d a ; to m o ž d a izgleda č u d n o
za j e d n o g franjevačkog sveca, s o b z i r o m na činjenicu da osnivač r e d a
nije z a m i š l j a o r e d o v n i k e k a o l j u d e k o j i s e p o s v e ć u j u u č e n o s t i . A l i n a m a
j e , n a r a v n o , s a v r š e n o j a s n o , k a o š t o j e b i l o i sv. B o n a v e n t u r i , d a j e d a n
r e d k o j i s e s a s t o j i u g l a v n o m o d s v e š t e n i k a , čiji p o z i v u k l j u č u j e i p r o p o v e d a n j e , n e m o ž e n i k a k o d a v r š i svoj p o z i v a k o n j e g o v i č l a n o v i , b a r
o n i koji su bili o d r e đ e n i za sveštenike, ne bi izučavali S v e t o p i s m o i
t e o l o g i j u . I z u č a v a n j e s h o l a s t i č k e t e o l o g i j e nije b i l o m o g u ć e b e z p r e t ­
h o d n o g u p o z n a v a n j a sa filozofijom, t a k o da su filozofske i teološke
» Putovanje duha ka Bogu. • — Prim. red.
'» Poredenja deset zapovesti. — Prim. red.
Ο deset darova Svetog Duha. — Prim. red.
d
Poredenja na Šestodnev. — Prim. red.
Kratak govor. — Prim. red.
c
e
247
studije bile p o d j e d n a k o n u ž n e . A k a d a je to o p š t e n a č e l o j e d n o m bilo
p r i h v a ć e n o , k a o š t o j e i m o r a l o d a b u d e p r i h v a ć e n o , o n d a više nije b i l o
m o g u ć e p o s t a v i t i g r a n i c u d o koje b i izučavanje m o g l o d a ide. A k o stu­
d e n t i t r e b a da b u d u filozofski i teološki o b r a z o v a n i , oni m o r a j u da
imaju profesore, a profesori, opet, ne m o g u jedini da b u d u stručni,
već m o r a j u d a o d g o j e i svoje n a s l e d n i k e . O s i m t o g a , a k o a p o s t o l s k a
d e l a t n o s t uključuje i d o d i r s u č e n i m ljudima, m o ž d a čak i sa jereticima,
o n d a n i n a k a k v o j a priori o s n o v i n e m o ž e d a s e u s p o s t a v i n e k a g r a n i c a
učenosti koja bi mogla da se preporuči.
O v a k v a praktična razmatranja, koja opravdavaju razvoj učenosti
u n u t a r franjevačkog r e d a , m o g l a bi dalje u beskraj da se redaju, ali,
u k o l i k o j e r e č ο sv. B o n a v e n t u r i , p o s t o j i j e d a n j e d n a k o v a ž a n r a z l o g
k o j i z a s l u ž u j e d a b u d e s p o m e n u t . Sv. B o n a v e n t u r a j e b i o s a v r š e n o v e r a n
duhu
sv.
Franje u pogledu jedinstva sa
Bogom
kao
najvaž­
n i j e g cilja u ž i v o t u ; ali o n j e s a s v i m d o b r o z n a o d a t o t e š k o m o ž e
da se postigne bez spoznaje B o g a i Božijih stvari, i da je t a k v o saznanje
d a l e k o o d t o g a d a b u d e z a p r e k a sjedinjenju s a B o g o m , već, n a p r o t i v ,
d a čini d u š u s k l o n o m z a j o š prisnije j e d i n s t v o . N a kraju krajeva, o n o
što je B o n a v e n t u r a p r e p o r u č i v a o i što je i s a m sledio bilo je izučavanje
Svetog p i s m a i teologije, a ne o n o g a što ne bi i m a l o n i k a k v e veze sa
B o g o m . T o j e j e d a n o d g l a v n i h r a z l o g a z a š t o o n nije b i o s k l o n i z a š t o
j e b i o n e p o v e r l j i v p r e m a A r i s t o t e l o v o j m e t a f i z i č k o j filozofiji, u k o j o j n i ­
je bilo m e s t a za lično opštenje sa Svevišnjim k a o ni m e s t a za H r i s t a . P o s ­
toji, k a o š t o j e p o k a z a o M . Ž i l s o n , i z v e s n a p a r a l e l a i z m e đ u ž i v o t a sv.
F r a n j e i u č e n j a sv. B o n a v e n t u r e . J e r , k a o š t o l i č n i ž i v o t p r v o g a k u l m i ­
nira u mističnoj zajednici sa B o g o m , t a k o učenje d r u g o g a kulminira
u n j e g o v o j m i s t i č n o j d o k t r i n i , i k a o š t o j e sv. F r a n j a p r i s t u p i o B o g u
p r e k o H r i s t a p a j e o p a ž a o , k o n k r e t n o , sve s t v a r i u s v e t l o s t i b o ž a n s k e
Reči, t a k o je i B o n a v e n t u r a insistirao na t o m e da hrišćanski filozof
m o r a d a p o s m a t r a svet u o d n o s u p r e m a stvaralačkoj Reči. Hrist, k a k o
o n i z r i č i t o k a ž e , j e s t e medium ili s t o ž e r s v i h n a u k a , p a z a t o B o n a v e n ­
t u r a ne može da prihvati Aristotelovu metafiziku koja je toliko daleko
o d s a z n a n j a b i l o č e g a u vezi s a H r i s t o m d a p o r i č e č a k i P l a t o n o v e g z e m plarizam.
F r a n j e v a č k i r e d j e p r i h v a t i o D u n s a S k o t a z a s v o g u č i t e l j a par excellence; i a k o j e r e d n e s u m n j i v o b i o u p r a v u k a d a j e t a k o o d l u č i o , i p r e m d a
je S k o t b i o n e o s p o r n o čovek genijalne stvaralačke snage i velike speku­
lativne i analitičke s p o s o b n o s t i , m o ž e se reći da je B o n a v e n t u r a onaj
koji j e b i o bliži p o i d e j a m a , k a o i p o v r e m e n u , d u h u a n đ e o s k i h O t a c a .
Z a č e l o , nije b e z r a z l o g a B o n a v e n t u r a b i o taj k o m e j e d o d e l j e n a titula
Doctor
seraphicus*.
a
248
Serafimski učitelj. — Prim. red.
3 . B o n a v e n t u r i n o m i š l j e n j e ο svrsi i v r e d n o s t i u č e n o s t i , k o j e j e
bilo o d r e đ e n o k o l i k o njegovim vlastitim s k l o n o s t i m a i d u h o v n i m tež­
njama toliko i njegovim intelektualnim obrazovanjem stečenim k o d
Aleksandra od Hejlsa i njegovom pripadnošću franjevačkom redu,
p r i r o d n o g a j e s v r s t a l o u a v g u s t i n s k u t r a d i c i j u . F i l o z o f i j a sv. A v g u s t i n a
u s r e d s r e đ e n a je na Boga, i, p o š t o je čovek koji se o d n o s i p r e m a B o g u
k o n k r e t a n i a k t u a l a n istorijski čovek, koji je o t p a o od milosti i koji
treba da b u d e iskupljen milošću, Avgustin se bavi k o n k r e t n i m a ne
» p j ^ r o d n i m č o v e k o m « ; o n se, n a i m e , b a v i č o v e k o m k o j i s e n e p o s m a t r a
odvojeno od njegovog n a t p r i r o d n o g poziva i od delatnosti n a t p r i r o d n e
m i l o s t i . T o z n a č i d a sv. A v g u s t i n nije m o g a o s t r o g o d a r a z l i k u j e t e o ­
logiju o d filozofije, i a k o j e r a z l i k o v a o p r i r o d n u svetlost r a z u m a o d n a t ­
p r i r o d n e vere. Postoji, n a r a v n o , odgovarajuće o p r a v d a n j e za r a z m a ­
tranje čoveka u » p r i r o d n o m stanju«, jer je p o r e d a k milosti n a t p r i r o d a n ,
p a s e m o ž e razlikovati p o r e d a k milosti o d p o r e t k a p r i r o d e . Ali p o e n t a
o n o g a što h o ć u da k a ž e m jeste j e d n o s t a v n o to da a k o se n e k o z a n i m a
p o g l a v i t o za n a p r e d o v a n j e d u š e p r e m a B o g u , k a o što je slučaj s Avgust i n o m i B o n a v e n t u r o m , o n d a će njegova filozofija biti u s r e d s r e đ e n a
na konkretnog čoveka, a k o n k r e t a n čovek jeste čovek sa n a t p r i r o d n i m
pozivom. Č o v e k p o s m a t r a n u » p r i r o d n o m stanju« jeste legitimna apst­
r a k c i j a , ali o n a n e m o ž e d a p r i v u č e n e k o g čije u č e n j e s e u s r e d s r e đ u j e
n a a k t u a l a n istorijski p o r e d a k . T o j e u g l a v n o m pitanje p r i s t u p a i m e t o d a .
Ni Avgustin ni B o n a v e n t u r a ne bi negirali distinkciju i z m e đ u p r i r o d n o g
i n a t p r i r o d n o g , ali b u d u ć i d a s u s e o b o j i c a i n t e r e s o v a l a z a a k t u a l n o g
istorijskog čoveka, koji je, p o n o v i m o t o , čovek sa n a t p r i r o d n i m b o ž a n ­
s k i m p o z i v o m , o n i su p r e pokazivali s k l o n o s t ka m e š a n j u teologije i
filozofije u j e d n u j e d i n s t v e n u h r i š ć a n s k u m u d r o s t n e g o k a n j i h o v o m
oštrom, m e t o d o l o š k o m razdvajanju.
M o ž e se, m e đ u t i m , p r i g o v o r i t i d a j e u t o m s l u č a j u sv. B o n a v e n t u r a
p r o s t o s a m o t e o l o g a ne i filozof; na to m o ž e slično da se o d g o v o r i
k a o i u s l u č a j u sv. A v g u s t i n a . A k o f i l o z o f a d e f i n i š e m o k a o o n o g a k o
s e b a v i i z u č a v a n j e m B i ć a ili p o s l e d n j i h u z r o k a , ili b i l o k o j e g d r u g o g
p r e d m e t a k o j i s e želi p r i p i s a t i f i l o z o f u k a o p r e d m e t n j e g o v o g i z u č a ­
vanja, t a k o d a t o izučavanje n e m a nikakvog o d n o s a p r e m a otkrovenju
i sasvim z a o b i l a z i d o g m a t i č k u t e o l o g i j u , h r i š ć a n s k e z a k o n e i n a t p r i r o d n i
p o r e d a k , o n d a , n a r a v n o , n i Avgustin n i B o n a v e n t u r a n e m o g u biti naz­
v a n i f i l o z o f i m a ; ali a k o o n a j koji je voljan da uključi u r e d filozofa
sve o n e koji su se bavili p r o b l e m i m a za k o j a je o p š t e p r i z n a t o da su
filozofski, o n d a obojicu m o r a da ubroji u filozofe. Istina, B o n a v e n ­
t u r a r a z m a t r a stupnjeve uzlaženja duše od spoznaje Boga p r e k o stvo­
renih bića do n e p o s r e d n o g i unutrašnjeg iskustva ο Bogu, a da pri t o m
j a s n o n e r a z g r a n i č a v a o n o što p r i p a d a teologiji o d o n o g a što p r i p a d a
filozofiji; p a ipak, t o n e m e n j a činjenicu d a o n , r a z m a t r a j u ć i saznanje
249
B o g a p r e k o stvorenih bića, razvija d o k a z e za Božiju egzistenciju i da
su ti d o k a z i potkrepljeni razlozima zbog čega m o r a j u da se n a z o v u
filozofskim a r g u m e n t i m a . S druge strane, B o n a v e n t u r i n o zanimanje
za m a t e r i j a l n i svet m o ž e biti u n a č e l u i n t e r e s o v a n j e za taj svet k a o m a n i ­
f e s t a c i j u B o g a i o n m o ž e d a b u d e u s h i ć e n k a d a u n j e m u s a g l e d a vestigia* T r o j e d i n o g B o g a , a l i j e o n , u p r k o s t o m e , z a s t u p a o i z v e s n a g l e d i š t a
ο p r i r o d i sveta i njegovoj konstituciji k o j a su k o s m o l o š k a , filozofska,
p o s v o m k a r a k t e r u . T a č n o je, d o d u š e , t o d a b i izoliranje B o n a v e n t u r i n i h filozofskih učenja značilo u o d r e đ e n o m smislu narušavanje
i n t e g r i t e t a n j e g o v o g s i s t e m a ; m e đ u t i m , u n j e g o v o m sistemu i m a filo­
zofskih u č e n j a , i to n a m daje za p r a v o da ga u v r s t i m o u istoriju filo­
zofije. T e š k o b i b i l o , n a p r i m e r , K j e r k e g o r a i s k l j u č i t i i z i s t o r i j e f i l o ­
zofije, i a k o j e n j e g o v s t a v p r e m a f i l o z o f i j i , s h v a ć e n o j u n j e g o v o m s m i s l u
te reči, b i o neprijateljski, j e r on je f i l o z o f i r a o ο filozofiji; j o š m a n j e bi
s e m o g a o i s k l j u č i t i B o n a v e n t u r a , čiji j e s t a v p r e m a f i l o z o f i j i b i o m a n j e
neprijateljski i koji je z a s t u p a o p o s e b n o s h v a t a n j e filozofije, s h v a t a n j e
p r e m a k o m e n e s a m o d a postoji h r i š ć a n s k a filozofija n e g o , t a k o đ e ,
da je s v a k a nezavisna filozofija n e p o t p u n a pa č a k i delimično p o g r e š n a
k a o f i l o z o f i j a . B i l o t o s t a n o v i š t e i s p r a v n o ili p o g r e š n o , o p r a v d a n o ili
n e o p r a v d a n o , o n o zaslužuje da b u d e u z e t o u o b z i r u j e d n o j istoriji
filozofije.
B o n a v e n t u r a j e , d a k l e , p r i p a d a o a v g u s t i n s k o j t r a d i c i j i ; ali n e s m e m o
zaboraviti da je m n o g o vode proteklo od Avgustinovog vremena. Od
t o g v r e m e n a razvila se sholastika, filozofija je sistematizovana, Aristo­
telova m e t a f i z i k a j e bila sasvim p o z n a t a z a p a d n o m h r i š ć a n s k o m svetu.
B o n a v e n t u r a j e k o m e n t a r i s a o Sentencije P e t r a L o m b a r d j a n i n a i b i o j e
u p o z n a t s Aristotelovom filozofijom: dakle, p r i r o d n o je očekivati da
u njegovim spisima i m a z n a t n o više sholastike i sholastičkih m e t o d a
n e g o u Avgustinovim, k a o i delimičnog prihvatanja većeg broja Ari­
s t o t e l o v i h i d e j a , j e r B o n a v e n t u r a nije s a s v i m o d b a c i o A r i s t o t e l a ; n a p r o ­
t i v , o n g a j e c e n i o k a o f i l o z o f a p r i r o d e , i a k o nije i m a o v i s o k o m i š l j e n j e
ο njegovoj metafizici, a p o s e b n o ο teologiji. T a k o se iz p e r s p e k t i v e X I I I
v e k a B o n a v e n t u r i n sistem pokazuje k a o m o d e r a n avgustinizam, avgust i n i z a m razvijen k r o z vekove i iznova promišljen u o d n o s u p r e m a aristotelizmu.
4.
između
Ta dva
pitanje
a
250
K a k v o je, dakle, bilo B o n a v e n t u r i n o shvatanje opšteg o d n o s a
filozofije i teologije i k a k v o je njegovo shvatanje a r i s t o t e l i z m a ?
pitanja m o g u da se razmatraju zajedno, jer odgovor na prvo
jeste odgovor i na drugo.
Tragove. — Prim. red.
K a o što s m o već primetili, Avgustin razlikuje veru od r a z u m a , i
B o n a v e n t u r a g a , n a r a v n o , u t o m e sledi, c i t i r a j u ć i A v g u s t i n o v e r e č i d a
o n o u šta verujemo d u g u j e m o autoritetu, a o n o što r a z u m e v a m o dugu­
j e m o r a z u m u . 2 M o g l o b i s e p o m i s l i t i d a i z o v o g a sledi d a s u f i l o z o f i j a
i teologija d v e o d v o j e n e n a u k e , i da je n e z a v i s n a filozofija d o v o l j n o g
k a r a k t e r a m o g u ć a b a r e m teorijski. I doista, B o n a v e n t u r a eksplicitno
i j a s n o razlikuje d o g m a t i č k u teologiju od filozofije. Na p r i m e r , u d e l u
Breviloquiurrii o n k a ž e d a t e o l o g i j a p o č i n j e B o g o m , k o j i j e p r v i U z r o k ,
a da filozofija njime završava. D r u g i m r e c i m a , teologija d o b i j a svoje
činjenice p r e k o o t k r o v e n j a ; o n a kreće od B o g a pa zaključuje ο njego­
v i m u č i n c i m a , d o k f i l o z o f i j a p o l a z i o d vidljivih p o s l e d i c a i o n d a d o k a ­
z u j e B o g a k a o u z r o k . N a d a l j e , u De Reductione Artium ad Theologiam4
B o n a v e n t u r a » p r i r o d n u filozofiju« deli na fiziku, m a t e m a t i k u i m e t a ­
f i z i k u , d o k u d e l u In Hexaemeron^ f i l o z o f i j u deli na f i z i k u , l o g i k u i
etiku.
S o b z i r o m na to šta je gore rečeno, k a k o može da se zastupa sta­
n o v i š t e d a sv. B o n a v e n t u r a nije d o p u š t a o s t r o g u d i s t i n k c i j u i z m e đ u
filozofije i teologije? O d g o v o r j e : on je p r i z n a v a o m e t o d o l o š k u razliku
između pojedinih n a u k a , t a k o đ e i razliku između njihovih p r e d m e t a ,
ali j e s m a t r a o d a n e m o ž e d a s e razvije n i k a k v a z a d o v o l j a v a j u ć a m e t a ­
f i z i k a ili f i l o z o f i j a a k o f i l o z o f nije v o đ e n s v e t l o š ć u v e r e i a k o n e filo­
zofira u d u h u vere. N a p r i m e r , o n j e b i o p o t p u n o svestan t o g a d a filo­
zof m o ž e d o ć i d o z a k l j u č k a ο Božijoj egzistenciji b e z p o m o ć i o t k r o ­
venja. Č a k i a k o se nije u b e d i o u to vlastitim r a z u m o m i s v e d o č a n s t v o m
Svetog p i s m a , A r i s t o t e l o v a filozofija biće dovoljna da ga u b e d i u t o .
B o n a v e n t u r a s e nije z a d o v o l j i o t i m e d a k a ž e d a j e saznanje p o s t i g n u t o
n a taj n a č i n n e p o t p u n o i d a m u j e p o t r e b n a n a d o p u n a o t k r o v e n j a ; o n
je otišao j o š dalje i tvrdio da je čisto r a c i o n a l n o saznanje k a o t a k v o u
v a ž n i m t a č k a m a nedovoljno i z a b l u d n o i da m o r a da b u d e t a k v o . Ovaj
zaključak on dokazuje empirijski. Na primer, »najplemenitiji Plotin
i z P l a t o n o v e š k o l e i T u l i j e i z a k a d e m s k e š k o l e « , čije s h v a t a n j e B o g a
i d u š e t r e b a p r e t p o s t a v i t i A r i s t o t e l o v i m , grešili s u j e r n i s u z n a l i z a č o v e k o v n a t p r i r o d a n cilj, z a i s t i n s k o u s k r s n u ć e t e l a i z a v e č n o b l a ž e n s t v o . 6
Oni to nisu mogli ni da z n a j u b e z svetlosti vere, i upali su u z a b l u d u
upravo zato što je nisu imali. Slično, n e k o ko je s a m o metafizičar m o ž e
s t e ć i s a z n a n j e ο v r h o v n o m U z r o k u , ali a k o j e d o i s t a s a m o m e t a f i z i č a r .
on će stati tu, a a k o stane tu, on je već u zabludi, jer zamišlja Boga d r u k 2
Aug., De utilitate credendi, 11, 25; Bonav., Brevilog., 1, 1,4.
Brevilog., 1 , 1 .
4
De Reductione Artium ad Theologiam, 4. (O svođenju veština na teologiju. —
Prim. red.)
5
In Hexaemeron, 4, 2.
6 Ibid., 1, 3 ff.
3
251
čije n e g o š t o j e s t e , n e s p o z n a j u ć i d a j e B o g i s t o v r e m e n o j e d a n i t r i . » F i l o ­
z o f s k a n a u k a j e p u t k a d r u g i m n a u k a m a ; ali o n a j k o želi d a s t a n e t u ,
p a d a u t a m u . « 7 D r u g i m recima, B o n a v e n t u r a n e p o r i č e m o ć filozofu
d a p o s t i g n e i s t i n u , ali o n t v r d i d a č o v e k k o j i s e z a d o v o l j a v a f i l o z o f i j o m ,
k o j i j e s a m o filozof, n u ž n o p a d a u z a b l u d u . J e d n o j e a k o č o v e k r a z u ­
m o m s a z n a da postoji j e d a n Bog a z a t i m , u svetlosti vere, p r e p o z n a
da je to jedinstvo zapravo jedinstvo jedne Prirode u Trojstvu Ličnosti,
a sasvim je d r u g o a k o se čovek zaustavi iznenada k o d jedinstva Boga.
U d r u g o m slučaju z a s t u p a se j e d i n s t v o P r i r o d e uz isključenje T r o j s t v a
Ličnosti, a učiniti to znači pasti u zabludu. A k o bi se prigovorilo da
nije n u ž n o i s k l j u č i t i T r o j s t v o , j e r f i l o z o f m o ž e o t k r o v e n j e s a s v i m d a
isključi i z r a z m a t r a n j a t a k o d a n j e g o v o f i l o z o f s k o s a z n a n j e , i a k o n e p o t ­
p u n o , ostaje v a l i d n o i istinito, B o n a v e n t u r a bi, bez sumnje, o d g o v o r i o
da će č o v e k , koji je p r o s t o i s a m o filozof i koji ostaje u g r a n i c a m a filo­
zofije, b i t i u b e đ e n u t o d a j e B o g j e d a n p o P r i r o d i ali n e i t r i p o L i č n o ­
stima. D a b i u p o t p u n i o svoje saznanje, n j e m u j e p o t r e b n a svetlost vere.
Svetlost vere mu ne p r u ž a racionalne a r g u m e n t e za Božiju egzistenciju
( z a t o š t o p o s t o j i t a k v a s t v a r k a o š t o j e f i l o z o f i j a ) , ali o n o m u o s i g u r a v a
da će filozofija ostati » o t v o r e n a « i da se neće zatvoriti u sebe na t a k a v
način da dođe do zablude.
B o n a v e n t u r i n o mišljenje ο aristotelizmu sasvim g l a t k o proističe
iz ovih premisa. Da je Aristotel bio vrstan filozof p r i r o d e , to jest u
pogledu čulnih p r e d m e t a , to B o n a v e n t u r a priznaje: o n o što on neće
d a p r i z n a j e s t e t o d a j e A r i s t o t e l b i o istinski m e t a f izičar, t o jest, d a j e
A r i s t o t e l o v a m e t a f i z i k a z a d o v o l j a v a j u ć a . N e k i su, videći d a j e A r i s t o t e l
b i o t a k o i z v a n r e d a n u d r u g i m n a u k a m a , pomislili d a m o r a biti d a j e
p o s t i g a o i s t i n u i u m e t a f i z i c i ; ali t o n e s l e d i , j e r s v e t l o s t v e r e j e n u ž n a
da bi se izgradio zadovoljavajući metafizički sistem. Štaviše, Aristotel
je b i o s p o s o b a n u d r u g i m n a u k a m a u p r a v o z a t o što su njegov d u h i
interesi bili t a k v e vrste d a nije s t v a r a o filozofiju k o j a b i u p u ć i v a l a izvan
s e b e . T a k o , o n nije t r a ž i o n a č e l o s v e t a i z v a n s v e t a : o n n i j e p r i h v a t i o
P l a t o n o v e ideje8 i u č i n i o svet v e č n i m . 9 Iz njegovog negiranja P l a t o n o v e
t e o r i j e ο i d e j a m a sledi n e s a m o p o r i c a n j e k r e a c i o n i z m a v e ć i p o r i c a n j e
Božijeg s a z n a n j a p o s e b n i h stvari, b o ž a n s k e m o ć i p r e d v i đ a n j a i provi­
đ e n j a . 1 0 Z a t i m , učenje ο jedinstvenosti r a z u m a , koju je Averoes pri­
pisao Aristotelu, povlači negiranje individualnog blaženstva i kazne
p o s l e s m r t i . 1 1 U k r a t k o , i a k o s u svi p a g a n s k i f i l o z o f i p a l i u z a b l u d u ,
A r i s t o t e l j e t i o z n a t n o v i š e u p l e t e n u z a b l u d e n e g o P l a t o n ili P l o t i n .
7
De Donis, 3, 12.
In Hexaemeron, 6, 2.
9 Ibid., 4.
10 Ibid., 2, 3.
11 Ibid., 4.
8
252
M o ž d a se m o ž e postići jasnije mišljenje ο B o n a v e n t u r i n o m u č e n j u
ο o d n o s u filozofije i teologije a k o i m a m o u v i d u p o n a š a n j e k a t o l i č k i h
f i l o z o f a . O n i , n a p r i m e r , t r a ž e a r g u m e n t e z a B o ž i j u e g z i s t e n c i j u , ali s e ,
pri t o m , ne p o n a š a j u k a o ateisti niti o d b a c u j u svoju veru u učenje ο
Trojstvu: oni filozofiraju u d u h u o n o g a u šta već veruju i neće zaključiti
ο jedinstvu u B o g u koje bi bilo takve vrste da bi isključivalo T r o j s U o
Ličnosti. N a drugoj strani, njihovi d o k a z i z a ezgistenciju B o g a jesu
racionalni d o k a z i : u njima s a m i m a se ne upućuje na d o g m u , pa vrednost d o k a z a k a o takvih počiva na njihovoj filozofskoj valjanosti. Filo­
zof p r a t i svoje a r g u m e n t e , p s i h o l o š k i g o v o r e ć i , u d u h u vere k o j u već
p o s e d u j e i k o j u n e želi d a n a p u s t i u s v o j i m f i l o z o f s k i m i z u č a v a n j i m a .
Njegova vera mu p c m a ž e da postavi prave probleme i da izbegne lažne
zaključke, i a k o se ne p o z i v a f o r m a l n o na v e r u u svojoj filozofskoj a r g u ­
mentaciji. T o m i s t bi, n a r a v n o , r e k a o da je vera za filozofa ekstrinsečna
n o r m a , da apstrahuje veru, m a d a je ne poriče, pa da, p r e m a t o m e , pagani
m o g u , b a r teorijski, d o ć i do istih z a k l j u č a k a u filozofiji. Sv. B o n a v e n ­
t u r a bi, m e đ u t i m , o d g o v o r i o d a , i a k o s e filozof m o ž d a n e p o z i v a for­
m a l n o n a d o g m u u o v o m ili o n o m m e t a f i z i č k o m a r g u m e n t u , o n s i g u r n o
filozofira u d u h u vere, a to je nešto p o z i t i v n o : delatnost vere i m a pozi­
tivan uticaj na d u h filozofa i bez njega on bi n e i z b e ž n o p a o u z a b l u d u .
N e m o ž e se, s a s i g u r n o š ć u , r e ć i d a j e sv. B o n a v e n t u r a v e r o v a o j e d i n o
u celovitu hrišćansku m u d r o s t koja bi o b u h v a t a l a bez razlike filozofske
i teološke istine, p o š t o je on p r i z n a v a o klasifikaciju n a u k a u kojoj je
filozofija f i g u r i r a l a k a o p o s e b n a j e d i n i c a ; ali, k a d a s e j e d n o m p r i h v a t i o
taj stav, m o ž e se reći da je njegov ideal bila h r i š ć a n s k a m u d r o s t u k o j o j
b i s e svetlost R e č i širila n e s a m o n a t e o l o š k e n e g o i n a filozofske istine,
i bez koje se ne bi m o g l e postići te istine.
V e ć s a m p o k a z a o k a k o sv. B o n a v e n t u r a , b u d u ć i d a j e r a z m a t r a o
izvesna filozofska pitanja, i m a p r a v o da b u d e u v r š t e n u istoriju filo­
zofije; j a n e v i d i m k a k o b i t a t v r d n j a m o g l a d a s e n e g i r a ; ali ostaje istina
da je b i o t e o l o g , da je p i s a o k a o t e o l o g i d a , u stvari, nije r a s p r a v l j a o
f i l o z o f s k a p i t a n j a i p r o b l e m e z b o g n j i h s a m i h . Sv. T o m a A k v i n s k i j e ,
t a k o đ e , b i o p r v e n s t v e n o t e o l o g , i p i s a o je, p r e svega, k a o teolog, ali
je r a z m a t r a o detaljno filozofske p r o b l e m e , č a k je n a p i s a o i n e k e filo­
z o f s k e s p i s e , š t o sv. B o n a v e n t u r a nije č i n i o . T u m a č e n j e Sentencija n i j e
nešto što bismo danas nazvali filozofskim delom. Izgleda, dakle, da
M. Ž i l s o n preteruje (u svojoj, inače, izvrsnoj studiji ο f i l o z o f s k o m učenju
sv. B o n a v e n t u r e ) k a d a t v r d i d a p o s t o j i B o n a v e n t u r i n f i l o z o f s k i s i s t e m
čiji d u h i s a d r ž a j m o g u s t r o g o d a s e d e f i n i š u . M i s m o v i d e l i d a j e sv.
B o n a v e n t u r a p r i z n a o d a j e filozofija n a u k a o d v o j e n a o d teologije. Ali
k a d a j e r e č ο n j e m u s a m o m , m o ž e m o g a n a z v a t i f i l o z o f o m s a m o per
accidens. N a r a v n o , u o d r e đ e n o m s m i s l u i s t o s e m o ž e r e ć i i z a s v a k o g
s r e d n j o v e k o v n o g m i s l i o c a k o j i j e b i o p r i m a r n o t e o l o g , č a k i z a sv. T o m u ;
ali to je r e l e v a n t n o u slučaju m i s l i o c a k o m e je b i o glavni interes p r i s t u p
d u š e B o g u . Štaviše, M. Žilson je, izgleda, sklon preuveličavanju Bonav e n t u r i n o g n e p r i j a t e l j s t v a p r e m a p a g a n s k o j filozofiji i A r i s t o t e l u p o s e b n o .
J a , u s t v a r i , p r i z n a j e m d a j e sv. B o n a v e n t u r a n a p a d a o A r i s t o t e l o v u
metafiziku (to je činjenica koja se ne m o ž e poreći) i da je s m a t r a o da
svaki filozof koji j e s a m o filozof n e i z b e ž n o p a d a u z a b l u d u ; ali, p o ž e l j n o
j e p o v o d o m t o g a p r i z v a t i u s e ć a n j e č i n j e n i c u d a j e i s a m sv. T o m a i n s i ­
s t i r a o n a m o r a l n o j n u ž n o s t i o t k r o v e n j a . U t o m e s u bili s a g l a s n i sv.
B o n a v e n t u r a i sv. T o m a . O b o j i c a S J n e g i r a l a p a g a n s k u f i l o z o f i j u g d e
je o n a b i l a i n k o m p a t i b i l n a sa h r i š ć a n s t v o m , i a k o su se razilazili u t o m e
d o koje m e r e t u filozofiju t r e b a o d b a c i t i i k o l i k o d a l e k o Aristotel m o ž e
da se prati.
M e đ u t i m , iako mislim da je Žilsonov smisao za otkrivanje i oštro
isticanje o s o b e n o g d u h a pojedinih mislilaca odvelo njega u preuveli­
č a v a n j e s i s t e m a t s k o g a s p e k t a f i l o z o f i j e sv. B o n a v e n t u r e i u n a l a ž e n j e
prevelike s u p r o t n o s t i i z m e đ u B o n a v e n t u r i n o g i T o m i n o g mišljenja ο
p a g a n s k i m filozofima, i p a k s e n e m o g u saglasiti s a s u d o m M . F e r n a n d a
12
van Stenbergena (M. Fernand van Steenberghen).
d a j e »filozofija
sv. B o n a v e n t u r e j e d a n e k l e k t i č k i i n o v o p l a t o n i z i r a n i a r i s t o t e l i z a m ,
stavljen u službu avgustinske teologije«. Da je B o n a v e n t u r a koristio
u z n a t n o j m e r i a r i s t o t e l i z a m s a v r š e n o je t a č n o ; ali inspiracija njego­
v e filozofije je, p r e m a m o m e mišljenju, o n o što b i s m o mogli n a z v a t i
»avgustinstvo«. K a o što s a m p r i m e t i o k a d a je bilo g o v o r a ο Viljemu
o d O v e r n j a , o d nečijeg s t a n o v i š t a zavisi d a l i ć e a v g u s t i n s k e t e o l o g e
k o j i s u u filozofiji p r i h v a t i l i n e k a A r i s t o t e l o v a u č e n j a n a z v a t i n e p o t ­
p u n i m a r i s t o t e l o v c i m a ili u m e r e n i m a v g u s t i n o v c i m a ; ali u s l u č a j u č o v e k a
čiji j e j e d i n i i n t e r e s u s r e d s r e đ e n n a u z l a ž e n j e d u š e p r e m a B o g u , k o j i j e
t o l i k o n a g l a š a v a o B o ž i j u i l u m i n a t i v n u d e l a t n o s t i k o j i , k a o š t o ističe
i s a m M . v a n S t e n b e r g e n k r i t i k u j u ć i Ž i l s o n a , n i k a d a nije i z g r a d i o n e k a ­
k v u f i l o z o f i j u z b o g nje s a m e , i z g l e d a d a j e » a v g u s t i n s t v o « j e d i n a p r a v a
reč koja bi m o g l a da opiše njegovo učenje, a k o ne zbog nekog drugog
b o l j e g r a z l o g a a o n o p r e m a n a č e l u da maior pars trahit minorem* i da
d u h m o r a da ima prednost n a d slovom.
12 Aristote en Occident, p. 147. (Aristotel na Zapadu. — Prim. red.)
a
Veći deo sadrži manji. — Prim. red.
254
DVADESET
ŠESTO
POGLAVLJE
SV. BONAVENTURA
II. EGZISTENCIJA BOGA
Karakter
Bonaventurinih
nog sveta.
A
priori
dokaza
za
Božiju
egzistenciju.
saznanje Boga.
Anselmski
dokaz.
Dokazi
Dokaz
iz
iz
čul­
istine.
1 . V i d e l i s m o d a s e sv. B o n a v e n t u r a , s l i č n o sv. A v g u s t i n u , i n t e r e sovao u g l a v n o m za o d n o s duše p r e m a Bogu. Taj interes je i m a o uticaja
n a njegovo r a z m a t r a n j e d o k a z a z a Božiju egzistenciju: bilo m u j e stalo
d o t o g a d a izloži ove d o k a z e k a o stupnjeve uzlaženja d u š e p r e m a B o g u
ili, j o š p r e , d a i h r a z m a t r a u f u n k c i j i t o g u z l a ž e n j a . T r e b a , d a k l e , s h v a ­
t i t i d a B o g n a k o g a s e o d n o s e d o k a z i nije p r o s t o n e k o a p s t r a k t n o n a č e l o
u m a , o n j e , u s t v a r i , B o g h r i š ć a n s k e svesti, B o g k o m e s e m o l e l j u d i .
J a , n a r a v n o , n e mislim t i m e d a sugerišem d a i z m e đ u B o g a »filozofa«
i B o g a i z i s k u s t v a p o s t o j i , u o n t o l o š k o m s m i s l u , d i s k r e p a n c i j a ili n e p o ­
mirljiva tenzija; m e đ u t i m , B o n a v e n t u r a je bio prvenstveno zainteres o v a n za B o g a koji je p r e d m e t o b o ž a v a n j a i molitve, i s v r h a ljudske
d u š e ; on je išao za tim da dokazi skrenu pažnju na samomanifestaciju
B o g a , b i l o u m a t e r i j a l n o m s v e t u ili u n u t a r s a m e d u š e . U s t v a r i , k a o š t o
se m o ž e i očekivati, B o n a v e n t u r a više n a g l a š a v a d o k a z e i z n u t r a n e g o
d o k a z e i z m a t e r i j a l n o g s v e t a , s p o l j a . O n , d o d u š e , d o k a z u j e B o ž i j u egzi­
s t e n c i j u i z s p o l j n j e g č u l n o g s v e t a ( k a o š t o j e č i n i o i sv. A v g u s t i n ) , i t a k o
pokazuje k a k o se iz saznanja k o n a č n i h , nesavršenih, složenih, pokret­
n i h i k o n t i n g e n t n i h b i ć a u z d i ž e m o d o a p r e h e n z i j e b e s k o n a č n o g , savr­
šenog, p r o s t o g , n e p r o m e n l j i v o g i n u ž n o g B i ć a ; ti d o k a z i nisu razvijeni
s i s t e m a t s k i , a r a z l o g z a t o nije n e k a k v a B o n a v e n t u r i n a n e s p o s o b n o s t
d a razvije t e d o k a z e dijalektički, n e g o p r e njegovo u b e đ e n j e d a j e Božija
e g z i s t e n c i j a t o l i k o o č i g l e d n a z a d u š u v e ć u s a m o j refleksiji ο s e b i d a
n a m e k s t r a m e n t a l n o stvaranje služi u g l a v n o m z a t o d a n a s p o d s e t i n a
t o . N j e g o v o s t a n o v i š t e j e s t e s t a n o v i š t e p s a l m o s p e v c a k o j i k a ž e : Coeli
enarrant
gloriam
Dei,
et
opera
manum
eius
annuntiat
firmamentum*.
a
Nebesa pronose slavu Božiju, i zvezdani svod objavljuje delo njegovih ruku.
— Prim. red.
255
T a k o , p o t p u n o je istinito da nesavršenost k o n a č n i h i kontingentnih
s t v a r i z a h t e v a i d o k a z u j e e g z i s t e n c i j u a p s o l u t n e s a v r š e n o s t i ili B o g a ;
m e đ u t i m , sv. B o n a v e n t u r a n a t i p i č n o p l a t o n s k i n a č i n p i t a : » k a k o r a z u m
m o ž e da z n a da je to biće nesavršeno i n e p o t p u n o , a k o n e m a saznanje
ο Biću bez n e d o s t a t k a « 1 . D r u g i m recima, p o j a m nesavršenosti p r e t p o ­
stavlja p o j a m s a v r š e n o s t i , t a k o d a i d e j a s a v r š e n o s t i i s a v r š e n o g n e m o ž e
da se postigne p r o s t o negacijom i apstrakcijom, pa r a z m a t r a n j e stvo­
r e n i h b i ć a u njihovoj k o n a č n o s t i , n e s a v r š e n o s t i i zavisnosti služi p r o s t o
d a p o d s e t i ili p r i v e d e d u š u j a s n i j o j s v e s t i ο o n o m e š t o j o j j e , u o d r e ­
đ e n o m smislu, već o č i g l e d n o , što joj j e već p o z n a t o .
2 . Sv. B o n a v e n t u r a n i z a t r e n u t a k n e p o r i č e d a Božija egzistencija
m o ž e d a s e d o k a ž e i z s t v o r e n i h b i ć a : n a p r o t i v , o n z a s t u p a t a k v o sta­
n o v i š t e . U K o m e n t a r u Sentencija2 o n t v r d i d a B o g m o ž e d a s e s a z n a
iz s t v o r e n i h bića k a o u z r o k iz posledice, štaviše, da je taj n a č i n s a z n a n j a
p r i r o d a n za čoveka u k o l i k o su čulne stvari za n a s sredstvo kojim
s t i ž e m o d o s a z n a n j a »intelligibilia«, t o j e s t , p r e d m e t a k o j i t r a n s c e n d i r a j u č u l a . M e đ u t i m , S v e t o T r o j s t v o n e m o ž e d a s e d o k a ž e n a isti n a č i n
p r e k o p r i r o d n e svetlosti u m a , j e r mi ne m o ž e m o zaključiti ο Trojstvu
L i č n o s t i n i p o r i c a n j e m n e k i h s v o j s t a v a ili o g r a n i č e n o s t i s t v o r e n i h b i ć a ,
niti na pozitivan način, o d n o s n o pripisivanjem B o g u nekih osobina
s t v o r e n i h b i ć a . 3 Sv. B o n a v e n t u r a , d a k l e , o č i g l e d n o s m a t r a m o g u ć i m
p r i r o d n o ili » f i l o z o f s k o « s a z n a n j e B o g a , i n j e g o v a p r i m e d b a ο p s i h o ­
loškoj p r i r o d n o s t i tog p r i s t u p a B o g u p r e k o čulnih p r e d m e t a jeste aris t o t e l s k a p o s v o m k a r a k t e r u . N a d a l j e , u d e l u I n Hexaemeron4 o n d o k a ­
zuje d a a k o p o s t o j i b i ć e k o j e j e s t v a r n o , o n d a m o r a d a p o s t o j i i p r v o
B i ć e , j e r m o r a d a p o s t o j i u z r o k ; a k o p o s t o j i b i ć e a b alio, o n d a m o r a d a
p o s t o j i i B i ć e a se; a k o p o s t o j i s l o ž e n o b i ć e , m o r a d a p o s t o j i i p r o s t o
Biće; a k o postoji promenljivo biće, m o r a da postoji i n e p r o m e n l j i v o
B i ć e , quia mobile reducitur ad immobile3-.
Poslednji iskaz je, očigledno,
referenca n a A r i s t o t e l o v d o k a z z a egzistenciju n e p o k r e t n o g p o k r e t a č a ,
i a k o B o n a v e n t u r a s p o m i n j e A r i s t o t e l a s a m o d a b i r e k a o d a j e ovaj n a
taj n a č i n d o k a z i v a o v e č n o s t sveta, i da je F i l o z o f i tu p o g r e š i o .
1
Itm., 3, 3. (Upor., Put duha k Bogu, Kršćanska sadašnjost, Zagreb 1974. Osim
ovog dela, kod nas su prevedeni sledeći Bonaventurini spisi: Tri puta, Samostan sv.
Klare, Split 1985; Životopis sv. Franje, Hrvatska franjevačka provincija sv. Ćirila
i Metoda, Zagreb 1981; Pismo Sestrama ο savršenom životu, Samostan sv. Klare,
Split 1980. — Prim. red.)
2
1, Sent., 3, 2: U truni, Deus sit cognoscibilis per creaturas (Da li je Bog saznatljiv preko stvorenja. — Prim. red.)
3 1, Sent., 3, 4.
4
In Hexaemeron, 5, 29.
a
Jer je promenljivo svedeno na nepromenljivo. — Prim. red.
256
S l i č n o , u d e l u De Mysterio Trinitatis5 B o n a v e n t u r a n a v o d i m n o ­
gobrojne kratke argumente za to k a k o stvorena bića očigledno ukazuju
n a e g z i s t e n c i j u B o g a . N a p r i m e r , a k o p o s t o j i ens a b alio, o n d a m o r a d a
p o s t o j i i ens non a b alio, z a t o š t o n i š t a n e m o ž e s a m o o d s e b e d a p r e đ e
iz stanja nebivstvovanja u stanje bivstvovanja, pa n a p o s l e t k u m o r a
d a p o s t o j i b i ć e k o j e p o s t o j i s a m o s o b o m . Z a t i m , a k o p o s t o j i ens
possibile*, b i ć e k o j e m o ž e d a p o s t o j i i d a n e p o s t o j i , o n d a m o r a d a p o s ­
t o j i i ens necessariumb, b i ć e k o j e n e m a m o g u ć n o s t n e p o s t o j a n j a , j e r
j e t o n u ž n o d a b i s e o b j a s n i l o i z v o đ e n j e m o g u ć e g b i ć a u s t a n j e egzi­
s t e n c i j e ; a a k o p o s t o j i ens in potentia, m o r a da p o s t o j i i ens in actu,
p o š t o m o ć nije s v o d l j i v a n a č i n i z u z e v p r e k o d e l o v a n j a n e č e g a š t o j e
v e ć č i n ; i k o n a č n o , m o r a d a p o s t o j i actus purus, b i ć e k o j e j e č i s t a d e l a t nost, koje n e m a u sebi n i k a k v u potencijalnost, to jest B o g . N a d a l j e ,
a k o p o s t o j i ens mutabilec, m o r a d a p o s t o j i i ens immutabiled j e r , k a o š t o
j e d o k a z a o Filozof, k r e t a n j e i m a svoje n a č e l o u j e d n o m n e p o k r e t n o m
biću i postoji radi tog n e p o k r e n u t o g bića koje je njegov finalni u z r o k .
Ovi pasaži, u kojima B o n a v e n t u r a koristi aristotelske a r g u m e n t e ,
m o g u , začelo, d a izgledaju t a k o d a čine neuverljivom t v r d n j u d a j e
B o n a v e n t u r a p o s m a t r a o d o k a z Božije egzistencije u funkciji u z d i z a n j a
duše p r e m a B o g u i da je s m a t r a o da je egzistencija B o g a s a m o o č e v i d n a .
Ali o n n a više m e s t a 6 o b j a š n j a v a d a čulni svet s h v a t a k a o Božije ogle­
d a l o , a č u l n o s a z n a n j e i s a z n a n j e k o j e se p o s t i ž e č u l i m a i r a z m i š l j a n j e m
ο čulnim predmetima formalno shvata k a o prvi stepenik stupnjeva
d u h o v n o g u z d i z a n j a d u š e , m e đ u k o j i m a j e u o v o m ž i v o t u najviši stu­
p a n j i s k u s t v e n o s a z n a n j e B o g a p r e k o apex mentis ili synderesis scintillae
( u ovoj stvari o n j e p o k a z a o d a j e v e r a n tradiciji A v g u s t i n a i v i k t o r i n a c a ) ,
d o k u s a m o m o d e l j k u ο De Mysterio Trinitatis, g d e n a v o d i d o k a z e , n e d ­
vosmisleno tvrdi da je Božija egzistencija n e s u m n j i v a istina k o j a je
p r i r o d n o u s a đ e n a u l j u d s k i d u h {quod Deum esse sit menti humanae
indubitabile tanquam sibi naturaliter insertum).
On t v r d i , d a l j e , d a ,
osim
o n o g a što je već r e č e n o ο t o m p r o b l e m u , postoji i d r u g i n a č i n da se
p o k a ž e egzistencija B o g a k a o n e s u m n j i v a istina. Taj d r u g i n a č i n s e
sastoji u t o m e d a s e p o k a ž e k a k o s v a k o s t v o r e n o biće u k a z u j e n a j e d n u
n e s u m n j i v u istinu, i u t o m o d e l j k u daje m n o g o b r o j n e svoje d o k a z e
5
De Mysterio Trinitatis 1,1, 10—20. (O misteriji Trojstva. — Prim. red.)
Moguće biće. — Prim. red.
Nužno biće. — Prim. red.
0
Promenljivo biće. — Prim. red.
d
Nepromenljivo biće. — Prim. red.
6
Na primer, u delu Itinerarium mentis in Deum, c. 1.
e
Duhovnog vrhunca ili iskre sinderesisa. Sinderesis ili sinteresis jeste moralno
čulo ili prirodna sposobnost za primanje prvih načela praktičnog reda. — Prim. red.
a
b
17 [storija filozofije 11
257
( z a p r a v o više i n d i k a c i j a ) d a s v a k o s t v o r e n o biće s t v a r n o n a g o v e š t a v a
egzistenciju Boga. P o t o m , on d o d a j e da postoji i treći n a č i n da se p o k a ž e
k a k o u Božiju egzistenciju ne m o ž e da se s u m n j a i n a v o d i svoju verziju
A n s e l m o v o g d o k a z a i z Proslogiuma. P r e m a t o m e , n e m o ž e b i t i n i k a k v e
s u m n j e u to da je B o n a v e n t u r a t v r d i o da je Božija egzistencija s a m o o č i g l e d n a i da u nju ne m o ž e da se s u m n j a : p i t a n j e je više u t o m e šta
je on t a č n o r a z u m e o p o d tim, i to ć e m o r a z m a t r a t i u sledećem odeljku.
3 . P r v e n s t v e n o , B o n a v e n t u r a nije mislio d a s v a k o i m a r a z g o v e t n u
i j a s n u spoznaju Boga, a još manje da ima takvu spoznaju od samog
r o đ e n j a ili o d p r v e u p o t r e b e r a z u m a . O n j e b i o p o t p u n o s v e s t a n p o s t o ­
j a n j a i d o l o p o k l o n i k a i p o s t o j a n j a insipiens3-, b o g o h u l n i k a k o j i i u d u b i n i
svoje d u š e misle d a n e m a Boga. Postojanje i d o l o p o k l o n i k a n e pred­
stavlja, n a r a v n o , veliku t e š k o ć u , j e r i d o l o p o k l o n i c i i p a g a n i ne p o r i č u
t o l i k o e g z i s t e n c i j u B o g a k o l i k o i m a j u p o g r e š a n p o j a m ο B o g u ; ali š t a
s o n i m k o j i s u insipiensl O v a j p o s l e d n j i v i d i , n a p r i m e r , d a o n i k o j i n e
v e r u j u n i s u u v e k k a ž n j e n i n a o v o m s v e t u ili m a k a r p o n e k a d d a ž i v e
bolje o d m n o g i h d o b r i h ljudi, p a i z t o g a zaključuje d a n e postoji b o ž a n s k o
P r o v i đ e n j e , d a n e postoji b o ž a n s k i V l a d a r sveta.7 Štaviše, B o n a v e n t u r a
i z r i č i t o t v r d i 8 , k a o o d g o v o r n a p r i m e d b u d a nije p o t r e b n o d o k a z i v a t i
postojanje nečega što je s a m o o č i g l e d n o i u šta n i k o ne sumnja, da, iako
je p o s t o j a n j e B o g a n e s u m n j i v o u k o l i k o je r e č ο objektivnoj evidenciji,
u
njega
m o ž e da se s u m n j a propter defectum considerationis ex parte nostrah, j e r n a š e m i š l j e n j e n i j e p r a v o . Z a r t o n e i z g l e d a k a o d a B o n a v e n t u r a
k a ž e d a je, o b j e k t i v n o g o v o r e ć i , p o s t o j a n j e B o g a n e s u m n j i v o (to jest,
evidencija je n e s u m n j i v a i k o n k l u z i v n a ) , ali da u njega, subjektivno
g o v o r e ć i , m o ž e d a s e s u m n j a ( t j . , z a t o š t o o v o ili o n o l j u d s k o b i ć e n e
p o k l a n j a dovoljno pažnje objektivnoj evidenciji); a k o je to o n o što on
p o d r a z u m e v a k a d a k a ž e da je Božije postojanje nesumnjivo i s a m o o č e v i d n o , k a k o se, o n d a , n j e g o v o s t a n o v i š t e r a z l i k u j e o d s t a n o v i š t a
sv. T o m e A k v i n s k o g ?
O d g o v o r j e , i z g l e d a , s l e d e ć i . I a k o sv. B o n a v e n t u r a nije p r e t p o s t a v i o
da s v a k o ljudsko biće i m a j a s n u i r a z g o v e t n u ideju Boga, a j o š m a n j e
b i l o k a k v u n e p o s r e d n u v i z i j u ili i s k u s t v o ο B o g u , o n j e s v a k a k o p r e t ­
p o s t a v i o da postoji n e j a s n a svest ο B o g u u s v a k o m l j u d s k o m biću,
j e d n o implicitno saznanje koje se ne m o ž e p o t p u n o poreći i koje s a m o m
u n u t r a š n j o m r e f l e k s i j o m p o s t a j e j a s n a i r a z g o v e t n a s v e s n o s t , m a d a se,
p o n e k a d , m o r a p o t k r e p i t i razmišljanjem i ο č u l n o m svetu. U n i v e r z a l n o
a
Nerazboritih. — Prim. red.
De Mysterio Trinitatis, 1,1, conclusio.
8 Ibid., 12.
6
Zbog slabosti našeg mišljenja. — Prim. red.
7
258
s a z n a n j e B o g a j e , p r e m a t o m e , i m p l i c i t n o a n e e k s p l i c i t n o ; ali o n o j e
implicitno u smislu da se m o ž e učiniti eksplicitnim i s a m o m u n u t r a š ­
n j o m refleksijom. Sv. T o m a je p r i h v a t i o ideju ο i m p l i c i t n o m z n a n j u
B o g a , ali o n j e , p r i t o m , s m a t r a o d a u m i m a m o ć d a p o s t i g n e s a z n a n j e
Božije egzistencije razmišljajući ο s t v a r i m a čula i zaključujući ο posled i c i i z u z r o k a , d o k j e sv. B o n a v e n t u r a p o d i m p l i c i t n i m z n a n j e m p o d r a z u m e v a o n e š t o više, t o j e s t v i r t u e l n o s a z n a n j e B o g a , n e j a s n u svest k o j a
m o ž e da se učini e k s p l i c i t n o m i bez pribegavanja č u l n o m svetu.
Primena ovog stanovišta na Bonaventurine konkretne primere
m o ž e olakšati njihovo razumevanje. Na primer, svako ljudsko biće
i m a p o t r e b u z a s r e ć o m (appetitus beatitudinis). S r e ć a s e s a s t o j i u p o s e d o v a n j u najvišeg D o b r a , koje j e Bog. P r e m a t o m e , s v a k o ljudsko biće
ž u d i z a B o g o m . Ali ž u d n j a n e m o ž e d a postoji b e z n e k a k v o g z n a n j a
(sine aliquali notitid) ο o b j e k t u želje. P r e m a t o m e , s a z n a n j e da B o g ili
v r h o v n o D o b r o postoji p r i r o d n o je u s a đ e n o u ljudsku d u š u . 9 Slično,
r a c i o n a l n a d u š a i m a p r i r o d n o saznanje sebe same, jer je p r i s u t n a u
sebi s a m o j i saznatljiva je s a m o j sebi. B o g je najprisutniji u duši i on je,
t a k o đ e , saznatljiv. D a k l e , s p o z n a j a B o g a je u g r a đ e n a u d u š u . A k o bi
s e stavila p r i m e d b a d a , d o k j e d u š a o g r a n i č e n a s v o j o m v l a s t i t o m sazn a j n o m m o ć i , B o g nije o g r a n i č e n n a t a j n a č i n , m o g l o b i s e o d g o v o r i t i
da, k a d a bi to bilo t a č n o , o n d a d u š a n i k a d a ne bi m o g l a postići spoznaju
Boga, a to je očigledno p o g r e š n o . 1 0
Z n a č i , p r e m a gore n a v e d e n i m a r g u m e n t i m a , ljudska volja j e pri­
r o d n o u s m e r e n a p r e m a v r h o v n o m D o b r u , koje je B o g ; i ne s a m o da
j e t a u s m e r e n o s t volje n e o b j a š n j i v a a k o v r h o v n o D o b r o ili B o g n e p o s t o j i
v e ć o n a u p r a v o p r e t p o s t a v l j a j e d n u a priori s p o z n a j u 1 1 B o g a . T a s p o z ­
n a j a nije n u ž n o u v e k r a z g o v e t n a ili j a s n a , j e r k a d a b i b i l a t o , o n d a n e
bi bilo ateista; o n a je implicitna i n e o d r e đ e n a . A k o se prigovori da
i m p l i c i t n o i n e j a s n o s a z n a n j e t e v r s t e u o p š t e i nije s a z n a n j e , m o ž e s e
o d g o v o r i t i d a n e p r i s t r a s a n č o v e k k o j i r a z m i š l j a ο u s m e r e n o s t i svoje
volje k a p o s t i z a n j u s r e ć e m o ž e v i d e t i d a u p r a v l j e n o s t n j e g o v e volje
povlači egzistenciju o d g o v a r a j u ć e g p r e d m e t a i da taj p r e d m e t — p o t ­
p u n o D o b r o — m o r a postojati i biti o n o što n a z i v a m o B o g o m . On će
shvatiti da u težnji za s r e ć o m on teži p r e m a B o g u i da ta težnja impli­
cira, t a k o reći, slutnju Boga, j e r ne m o ž e da se t r a g a za nečim što je
9
De Mysterio Trinitatis, 1, 1, 7.
io Ibid., 10.
n K a d a se ovde govori ο »prirodnoj« usmerenosti volje, onda ja ne mislim
na taj termin u njegovom strogo teološkom smislu, nego više u smislu da je volja kon­
kretnog čoveka upravljena na dostizanje Boga, potpuno apstrahujući od toga da li
postoji ili ne postoji desiderium naturale videndi Deum (prirodna želja da se vidi Bog.
— Prim. red.).
17'
259
sasvim n e p o z n a t o . P r e m a t o m e , r a z m i š l j a j u ć i ο sebi s a m o j , ο s v o j o j
v l a s t i t o j z a v i s n o s t i i svojoj težnji z a m u d r o š ć u , m i r o m ili b l a ž e n s t v o m ,
d u š a m o ž e d a p r e p o z n a Božije p o s t o j a n j e p a č a k i B o ž i j e p r i s u s t v o ,
B o ž i j u d e l a t n o s t u n u t a r s e b e : d a b i t o p o s t i g l a nije p o t r e b n o d a t r a ž i
o k o l o , d o v o l j n o j e d a sledi A v g u s t i n o v s a v e t i d a s t u p i u n u t a r s e b e , p a
ć e v i d e t i d a nije l i š e n a i z v e s n e s l u t n j e , i z v e s n e n e j a s n e svesti ili » v i r t u e l n o g « s a z n a n j a B o g a . T e ž i t i k a sreći ( a s v a k o l j u d s k o b i ć e j o j t e ž i ) ,
i i s t o v r e m e n o poricati Božiju egzistenciju, z n a č i u p a s t i u k o n t r a d i k c i j u ,
r e c i m a poricati o n o što se p r i h v a t a voljom, i, b a r e m u slučaju m u d r o s t i ,
r a z u m o m . D a l i j e t a v r s t a a r g u m e n t a c i j e v a l j a n a ili nije, o v d e n e k a n i m
d a r a s p r a v l j a m . O č i g l e d n o s e m o ž e s t a v i t i p r i m e d b a , u v e r l j i v a ili n e ,
d a a k o B o g n e b i p o s t o j a o , o n d a b i želja z a s r e ć o m m o g l a b i t i frustra*
ili b i m o g l a i m a t i n e k i d r u g i u z r o k u m e s t o e g z i s t e n c i j e B o g a . A l i b a r e m
t o l i k o j e j a s n o d a sv. B o n a v e n t u r a nije p o s t u l i r a o u r o đ e n u i d e j u B o g a
u o n o m s i r o v o m o b l i k u k o j i j e , k a s n i j e , n a p a o L o k . N a d a l j e , k a d a sv.
B o n a v e n t u r a izjavljuje d a d u š a s a z n a j e B o g a k a o n e š t o š t o j o j j e n a j ­
prisutnije, on time ne tvrdi o n t o l o g i z a m niti kaže da d u š a n e p o s r e d n o
v i d i B o g a : o n a u v l a s t i t o j slici r a z a b i r e ( s l i k u ) B o g a . K a o š t o n u ž n o
poznaje sebe, k a o što je svesna sebe s a m e , o n a n u ž n o poznaje i Boga,
m a k a r i n a i m p l i c i t a n n a č i n . K o n t e m p l i r a j u ć i ο sebi, o n a m o ž e t u s v e s t
u č i n i t i e k s p l i c i t n o m , b e z u p u ć i v a n j a n a spoljnji svet. S p o r n o j e , m e đ u ­
t i m , d a l i j e o d s u s t v o u p u ć i v a n j a i p o z i v a n j a n a s p o l j n i svet s a m o for­
m a l n o ili j e n e š t o više o d t o g a .
4 . V i d e l i s m o d a z a sv. B o n a v e n t u r u i s a m i a r g u m e n t i i z spoljnjeg
sveta pretpostavljaju izvesnu svest ο B o g u , j e r on se p i t a k a k o d u h m o ž e
da z n a da su čulne stvari n e p o t p u n e i nesavršene a k o p r e t h o d n o n e m a
svest ο savršenosti, u p o r e đ e n j u sa k o j o m p r e p o z n a j e n e s a v r š e n o s t i
stvorenih bića. O v o m o r a m o imati u vidu prilikom r a z m a t r a n j a njegove
verzije d o k a z a sv. A n s e l m a , k o j i j e B o n a v e n t u r a u s v o j i o i z Proslogiuma.
U K o m e n t a r u Sentencija12
sv.
Boneventura rezimira Anselmov
a r g u m e n t . Bog je o n o od čega se ništa veće ne m o ž e zamisliti. Ali o n o
ο č e m u ne m o ž e da se misli k a o da ne postoji jeste veće od o n o g a ο
č e m u m o ž e d a s e misli k a o ο n e p o s t o j e ć e m . P r e m a t o m e , p o š t o j e Bog
o n o od čega se n i š t a veće ne m o ž e zamisliti, ο B o g u se ne m o ž e misliti
k a o da ne p o s t o j i . U d e l u De Mysterio Trinitatis
on c i t i r a i p r i k a z u j e
a r g u m e n t m a l o detaljnije i p o k a z u j e
kako može da nastane sumnja
a k o neko ima pogrešan pojam ο Bogu i ako ne shvata da je Bog o n o
13
1 4
a
Uzaludna. •— Prim. red.
12 1, Sent., 8, 1, 2.
13 De Mysterio Trinitatis, 1, 1, 21—4.
1 4 Ibid., conclusio.
260
o d čega s e ništa veće n e m o ž e zamisliti. K a d a u m j e d n o m uvidi šta j e
p o j a m Boga, on m o r a i s t o v r e m e n o uvideti da u egzistenciju B o g a ne
s a m o da ne m o ž e da se sumnja nego da njegova neegzistencija ne m o ž e
čak ni da se zamisli. K a d a je reč ο G a u n i l o v o j p r i m e d b i ο najboljem
15
o d s v i h m o g u ć i h o s t r v a , sv. B o n a v e n t u r a o d g o v a r a
da tu ne postoji
analogija: jer, d o k u p o j m u Bića od k o g a se ne m o ž e zamisliti veće
n e m a kontradikcije, dotle p o j a m ostrva od kojeg se ne m o ž e zamisliti
b o l j e p r e d s t a v l j a k o n t r a d i k c i j u t e r m i n a (oppositio in adiecto), b u d u ć i
da »ostrvo« označava nesavršeno biće a » o n o od čega se ne m o ž e z a m i ­
sliti n i š t a bolje« o z n a č a v a s a v r š e n o b i ć e .
O v a j m e t o d a r g u m e n t a c i j e m o ž e d a i z g l e d a č i s t o d i j a l e k t i č k i , ali,
k a o š t o j e v e ć s p o m e n u t o , B o n a v e n t u r a nije p o j a m s a v r š e n o g p o s m a t r a o
tako kao da je postignut prosto negacijom one nesavršenosti koja se
nalazi u stvorenim bićima, već k a o nešto što se pretpostavlja u n a š e m
prepoznavanju nesavršenosti stvorenih bića, i to b a r u smislu da ljudska
želja z a s a v r š e n i m p r e t p o s t a v l j a p r e t h o d n u s v e s t ο n j o j . U s a g l a s n o s t i
sa platonsko-avgustinskom tradicijom Bonaventura pretpostavlja, dakle,
virtuelnu u r o đ e n u ideju ο savršenom, koja ne m o ž e biti ništa d r u g o
n e g o Božiji o t i s a k u d u š i , n e u s m i s l u d a j e d u š a s a v r š e n a v e ć u s m i s l u
d a d o b i j a i d e j u ο s a v r š e n o m , o d n o s n o s t v a r a i d e j u ο s a v r š e n o m u svet­
l o s t i B o g a , p r e k o b o ž a n s k e i l u m i n a c i j e . I d e j a nije n e š t o n e g a t i v n o , čije
bi ostvarenje u k o n k r e t n o j egzistenciji m o g l o da se n e g i r a , j e r p r i s u s t v o
s a m e t e ideje n u ž n o p o v l a č i B o ž i j u e g z i s t e n c i j u . T u m o ž e m o d a p r i m e t i m o da postoji b a r e m sličnost i z m e đ u B o n a v e n t u r i n o g i D e k a r t o v o g
učenja.16
5 . O m i l j e n a r g u m e n t sv. A v g u s t i n a z a e g z i s t e n c i j u B o g a b i o j e o n a j
i z i s t i n e i p o s t o j a n j a v e č n i h i s t i n a : sv. B o n a v e n t u r a g a j e t a k o đ e k o r i s ­
tio. Na primer, svaka afirmativna propozicija tvrdi da je nešto istinito;
ali a f i r m a c i j a b i l o k o j e i s t i n e t v r d i u z r o k s v a k e i s t i n e . 1 7 Č a k i k a d a
n e k o k a ž e d a j e č o v e k m a g a r a c , t a j i s k a z , b i o i s p r a v a n ili n e , t v r d i egzi­
s t e n c i j u j e d n e p r v o b i t n e i s t i n e ; i k a d a n e k o izjavi d a n e p o s t o j i i s t i n a ,
on tvrdi da je ta negacija istinita i t a k o implicira postojanje osnove i
u z r o k a istine.18 Nijedna istina se ne bi m o g l a razabrati k a d a ne bi bilo
p r v e istine, i istina k o j o m se r a z a b i r e s v a k a d r u g a jeste n e s u m n j i v a
istina: p r e m a t o m e , p o s t o j e p r v a Istina Bog, Božija egzistencija je n e s u m ­
njiva.19
15 De Mysterio Trinitatis, 1, 1, 6.
16 Uporedi E. Žilsonov komentar Discours de la Methode, koji se odnosi na
pojam savršenog. (Rasprava ο metodi. — Prim. red.)
17 1, Sent., 8, 1, 2, conclusio.
18 Ibid., 5 i 7. Cf. De Mysterio Trinitatis, 1, 1, 26.
1 9 De Mysterio Trinitatis, 1, 1, 25.
261
M e đ u t i m , o v d e B o n a v e n t u r a n e sledi s a m o v e r b a l n i i dijalektički
argument.
U j e d n o m o d e l j k u d e l a I n Hexaemeron^, g d e p o k a z u j e
kako
č o v e k koji k a ž e d a n e postoji istina protivreči s a m sebi j e r tvrdi d a j e
istina da ne postoji istina, on primećuje da je istina svetlost duše, koja
t a k o osvetljava d u š u d a o n a n e m o ž e d a p o r i č e egzistenciju istine a d a
ne p r o t i v r e č i s e b i s a m o j ; a u d e l u Itinerarium mentis in Deum2^ B o n a ­
v e n t u r a tvrdi d a d u h m o ž e d a a p r e h e n d i r a večne istine i d a izvuče n u ž n e
zaključke s a m o p r e k o b o ž a n s k e svetlosti. R a z u m n e m o ž e d a a p r e h e n ­
d i r a n i j e d n u i s t i n u s a s i g u r n o š ć u a k o nije v o đ e n s a m o m I s t i n o m . P o r i ­
cati Božiju egzistenciju, d a k l e , j e d n o s t a v n o z n a č i u p a s t i u dijalektičku
k o n t r a d i k c i j u ; to isto znači i k a d a se p o r e k n e neegzistencija I z v o r a o n e
s v e t l o s t i k o j a j e n u ž n a d a b i u m p o s t i g a o i z v e s n o s t , s v e t l o s t i quae illuminat omnem hominem venientem in hunc mundum\ to z n a č i p o r e ć i
Izvor
u i m e o n o g a što proizlazi iz njega.
DVADESET
SEDMO
POGLAVLJE
SV. BONAVENTURA
III. ODNOS STVORENIH BIĆA PREMA BOGU
Egzemplarizam.
Božanska
saznanje.
Nemogućnost
stvaranja
u
večnosti.
Greške
koje proizlaze
iz poricanja
egzemplarizma i stvaranja.
Sličnost
stvorenih
bića sa Bogom,
analogija.
Da li je ovaj svet najbolji mogu­
ći
svet?
I . V i d e l i s m o d a d o k a z i k o j e j e p r i h v a t i o sv. B o n a v e n t u r a n e v o d e
A r i s t o t e l o v o m t r a n s c e n d e n t n o m i u sebe z a t v o r e n o m n e p o k r e t n o m
P o k r e t a č u ( i a k o o n nije o k l e v a o d a u p o t r e b i F i l o z o f o v o u č e n j e i d a g a
citira k a d a je to s m a t r a o u m e s n i m ) , već da vode Bogu, istovremeno
t r a n s c e n d e n t n o m i i m a n e n t n o m , koji predstavlja D o b r o (koje u s m e r a v a
volju), I s t i n u (koja je ne s a m o o s n o v a svake p o s e b n e istine n e g o i Svet­
lost k o j a svojim z r a č e n j e m u n u t a r d u š e čini u o p š t e m o g u ć o m a p r e henziju n e k e o d r e đ e n e istine), I s k o n (koji se o g l e d a u ljudskoj duši i
u p r i r o d i ) i S a v r š e n s t v o ( k o m e t r e b a p r i p i s a t i i d e j u s a v r š e n o g u ljud­
skoj duši). N a taj n a č i n d o k a z i z a Božiju egzistenciju s u u s k o p o v e z a n i
s a d u h o v n i m ž i v o t o m d u š e , otkrivajući joj B o g a k o m e o n a u v e k teži,
m a k a r i s a m o na p o l u s v e s t a n n a č i n , B o g a koji uvek deluje u njoj. Z n a n j e
ο Bogu, koje je d a t o o t k r o v e n j e m , kruniše filozofsko znanje i o t v a r a
d u š i više v i d i k e d u h o v n o g ž i v o t a i m o g u ć n o s t z a b l i ž e s j e d i n j e n j e s a
B o g o m . Filozofija i teologija se t a k o m e đ u s o b n o dopunjuju, p r v a vodi
ka drugoj, d r u g a p o d r o b n i j e razjašnjava značenje prve.
20
2
262
In Hexaemeron, 4, 1.
1 Itinerarium mentis in Deum, 3, 2 ff.
a
Koja osvetljava sve ljude koji prispevaju u ovaj svet. — Prim. red.
Slično d o p u n j a v a n j e i z m e đ u filozofije i teologije m o ž e da se vidi
u B o n a v e n t u r i n o m u č e n j u ο e g z e m p l a r i z m u , koje je za njega bila stvar
o d n a j v e ć e g z n a č a j a . U d e l u I n Hexaemeronl o n s m a t r a e g z e m p l a r i z a m
za središnu tačku metafizike. Metafizičar, kaže on, polazi od razma­
tranja ο stvorenoj, pojedinačnoj supstanciji, pa prelazi na n e s t v o r e n u
i u n i v e r z a l n u s u p s t a n c i j u (ali n e u p a n t e i s t i č k o m s m i s l u ) , p a j e o t u d a ,
1
In Hexaemeron, 1, 13.
263
u k o l i k o se bavi i s k o n s k i m N a č e l o m svih stvari, blizak filozofu p r i r o d e
koji t a k o đ e r a z m a t r a p o r e k l o stvari; m e đ u t i m , u o n o j m e r i u kojoj
r a z m a t r a B o g a k a o k r a j n j i cilj, o n p r e d m e t s v o g i z u č a v a n j a d e l i s a f i l o ­
z o f o m m o r a l a , koji t a k o đ e gleda n a v r h o v n o D o b r o k a o n a poslednji
cilj, p o s v e ć u j u ć i s v o j u p a ž n j u s r e ć i n a p r a k t i č n o m ili s p e k u l a t i v n o m
n i v o u . A l i u k o l i k o o n k a o m e t a f i z i č a r u z i m a B o g a ili v r h o v n o B i ć e
k a o e g z e m p l a r n i u z r o k svih stvari, o n o n d a n e deli p r e d m e t svog raz­
m a t r a n j a ni sa k i m d r u g i m (cum milio communicat et verus est metaphysicusa). M e đ u t i m , a k o m e t a f i z i č a r h o ć e d a d o s e g n e i s t i n u ο e g z e m p l a r i z m u , o n n e m o ž e d a s t a n e k o d p u k e činjenice d a j e B o g e g z e m p l a r n i
U z r o k s v i h s t v a r i , j e r medium s t v a r a n j a , p o s e b n o o b l i č j e O c a i u z o r
svih stvari, jeste b o ž a n s k a R e č . D o d u š e , u p r a v o k a o filozof o n n e m o ž e
da postigne izvesnost saznanja ο R e č i 2 ; a k o se zadovolji da b u d e s a m o
filozof, o n ć e p a s t i u z a b l u d u : o n m o r a d a b u d e p r o s v e t l j e n v e r o m , m o r a
d a k r e n e dalje o d filozofije i m o r a d a shvati d a j e b o ž a n s k a R e č U z r o k
svih stvari. Č i s t o filozofsko učenje ο e g z e m p l a r i z m u t a k o p r i p r e m a
p u t za teologiju Reči i, o b r n u t o , teologija Reči razjašnjava istinu koja
j e p o s t i g n u t a u filozofiji, i u t o m s m i s l u H r i s t j e medium n e s a m o z a
teologiju n e g o i za filozofiju.
Iz ovakvog stanovišta proističe očigledan zaključak p o v o d o m
A r i s t o t e l a . P l a t o n j e z a s t u p a o u č e n j e ο a r h e t i p s k i m i d e j a m a ili s u š t i ­
n a m a i, bilo šta da je s a m P l a t o n mislio, n o v o p l a t o n o v c i su »smestili«
t e i d e j e u b o ž a n s k i u m , a t o j e o m o g u ć i l o sv. A v g u s t i n u d a , n a o s n o v u
t o g a , p o h v a l i P l a t o n a i P l o t i n a ; ali A r i s t o t e l nije p r i h v a t i o P l a t o n o v e
i d e j e i ž e s t o k o je n a p a o n j e g o v o u č e n j e (in principio Metaphysicae et
in fine et in multis aliis locis exsecrantur ideas Platonisb).3
On i u Etici
n a p a d a t u d o k t r i n u , i a k o s u r a z l o z i k o j e n a v o d i b e z v r e d n i (nihil valent
rationes suae).4 Z a š t o A r i s t o t e l n a p a d a P l a t o n a ? P r o s t o z a t o š t o j e o n
filozof p r i r o d e , z a i n t e r e s o v a n za stvari o v o g a sveta z b o g njih s a m i h ,
o b d a r e n sermo scientiae0 ali ne i sermo sapientiaed.
Odbacujući prezir
p r e m a č u l n o m svetu i odbijajući da ograniči izvesnost na znanje ο tran­
s c e n d e n t n o m , Aristotel je bio u p r a v u n a s u p r o t P l a t o n u , koji je u svom
z a n o s u za via sapientiae r a z o r i o via scientiae; i s t i n a , A r i s t o t e l je s p r a v o m
k r i t i k o v a o P l a t o n a u o v o j s t v a r i , ali j e i s a m o t i š a o u s u p r o t n u k r a j n o s t
a
Koji ni sa kim ne saobraća i pravi je metafizičar. — Prim. red.
In Hexaemeron, 1, 13.
Na početku, na kraju i na mnogim drugim mestima Metafizike bivaju pro­
klete Platonove ideje. — Prim. red.
3 Ibid., 6, 2.
4
Ibid.
0
Govorom nauke. — Prim. red.
d
Govorom mudrosti. — Prim. red.
2
b
264
r a z o r i v š i sermo sapientiaed U s t v a r i , p o r i č u ć i u č e n j e ο e g z e m p l a r i z m u ,
Aristotel n u ž n o d o v o d i sebe do negiranja b o ž a n s k o g stvaranja i provi­
đenja, t a k o da je njegova z a b l u d a g o r a od P l a t o n o v e . Jer, egzempla­
rizam, n a k o m e j e insistirao P l a t o n , jeste, k a o što s m o videli, ključ i
s r e d i š t e m e t a f i z i k e , t a k o d a j e A r i s t o t e l , p o r i č u ć i e g z e m p l a r i z a m , isklju­
čio sebe iz r e d a metafizičara u o n o m značenju koji B o n a v e n t u r a pri­
pisuje t o m t e r m i n u .
M e đ u t i m , m i t r e b a d a i d e m o dalje o d P l a t o n a i d a u č i m o o d Avgu­
s t i n a k o m e je b i l o d a t o o b o j e : i sermo
sapientiae i sermo scientiae6.
A v g u s t i n j e z n a o d a s u ideje s a d r ž a n e u b o ž a n s k o j R e č i , d a j e R e č a r h e ­
tip stvaranja. O t a c spoznaje sebe s a m o g s a v r š e n o i taj a k t spoznaje
j e s t e l i k i i z r a z n j e g a s a m o g a : t o j e n j e g o v a R e č , n j e g o v a similitudo
eKpressiva3-.1 P r o i z l a z e ć i i z O c a , R e č j e b o ž a n s k a , b o ž a n s k i S i n (filiusb
označava
similitudo
hypostatica,
similitudo
connaturalis0)8,
i
predstav­
ljajući O c a k a o Imagod, k a o similitudo expressa, R e č t a k o đ e
izražava
sve o n o š t o O t a c m o ž e d a p r o u z r o k u j e (quidquid Pater potest).9 A k o
b i n e k o m o g a o d a s p o z n a R e č , o n b i m o g a o d a s a z n a sve saznatljive
stvari
{si
igitur
intelligis
Verbum,
intelligis
omnia
scibilid).10
U
Sinu
ili R e č i O t a c j e i z r a z i o sve o n o š t o b i m o g a o d a u č i n i ( t j . , s v a m o g u ć a
b i ć a s u i d e a l n o ili a r h e t i p s k i p r e d s t a v l j e n a u R e č i ) i sve o n o š t o ć e d a
u č i n i . 1 1 P r e m a t o m e , »ideje« svih s t v o r e n i h b i ć a , m o g u ć i h i s t v a r n i h ,
s a d r ž a n e s u u R e č i , i o n e s e p r o t e ž u n e s a m o n a u n i v e r z a l i j e (genera i
species) n e g o i n a s i n g u l a r i j e ili p o j e d i n a č n a b i ć a . 1 2 O n e s u b e s k o n a č n e
u b r o j u , p o š t o predstavljaju sve m o g u ć n o s t i , r e p r e z e n t u j u ć i b e s k r a j n u
m o ć B o ž j u . 1 3 Ali k a d a se k a ž e da postoji b e s k o n a č n o m n o g o ideja u
Reči, to ne znači da su ideje r e a l n o različite od B o g a , j e r u B o g u n e m a
različitosti, izuzev različitosti L i č n o s t i : p o s m a t r a n e k a o postojeće u
B o g u , o n e n i s u r a z l i č i t e o d b o ž a n s k e s u š t i n e ili j e d n a o d d r u g e {ideae
sunt unum secundum reme).i4
Iz
t o g a š t o n i s u različite j e d n a od
druge
5 Sertn., 18.
β Serm., 4, 19.
a
Očevidna sličnost. — Prim. red.
7
Breviloguia, 1, 3.
b
Sin. — Prim. red.
0
Hipostatična sličnost, sličnost po zajedničkoj prirodi. — Prim. red.
8
Breviloguia.
d
Sliku (lik). — Prim. red.
9
In Hexaemeron, 3, 4.
10 Ibid.
11 Ibid., 1, 13.
xz
1 Sent., 35, art. unicus, 4.
13 Ibid., 5.
e
Ideje su jedno u odnosu na stvar. — Prim. red.
14
1 Sent., 2.
265
sledi d a o n e n e m o g u d a g r a d e r e a l n u hijerarhiju.13 M e đ u t i m , i a k o s u
ideje o n t o l o š k i j e d n o , j e r nisu različite j e d n a o d d r u g e , postoji razlika
u u m u , t a k o da su o n e plures secundum rationem intelligendi*1.16
Osnova
te različitosti ne m o ž e biti n e k a r e a l n a različitost u b o ž a n s k o j suštini,
j e r n e s a m o d a s u ideje o n t o l o š k i i d e n t i č n e s p r o s t o m b o ž a n s k o m sušti­
n o m već Bog n e m a stvaran o d n o s p r e m a stvorenim bićima, pošto ni
n a koji n a č i n n e zavisi o d n j i h ; i p a k , postoji r e a l a n o d n o s bića p r e m a
B o g u a B o g i s t v o r e n a b i ć a n i s u j e d n o t e isto, t a k o d a su, s a s t a n o v i š t a
n a z n a č e n i h ili o z n a č e n i h s t v a r i , i d e j e r a z l i č i t e secundum rationem inteUigendi. U B o g u i d e j e s u j e d n o ; a l i , s a n a š e g g l e d i š t a , o n e s u , t a k o r e ć i ,
na sredini i z m e đ u Boga, koji ih saznaje, i saznate stvari, pri č e m u razlika
i z m e đ u n j i h n i j e r a z l i k a u o n o m e š t o o n e j e s u ( t j . , nije r e a l n a r a z l i k a )
n e g o je razlika u o n o m e što o n e označavaju; t a k o je o s n o v a razlike
r e a l n o m n o š t v o o z n a č e n i h stvari (tj., stvorenih bića), a ne r e a l n a razlika
u b o ž a n s k o j s u š t i n i ili u b o ž a n s k o m s a z n a n j u .
P l a t o n s e p r i b l i ž i o o v o j t e o r i j i ο i d e j a m a , ali p o š t o m u j e n e d o s ­
t a j a l a svetlost vere, o n nije m o g a o d a s e u z d i g n e d o i s t i n s k o g učenja
n e g o je n u ž n o o s t a o u s k r a ć e n : da bi se dostiglo istinsko učenje ο ide­
j a m a , n u ž n o je spoznati R e č . Štaviše, k a o što su stvorena bića stvorena
p o s r e d s t v o m Reči, t a k o o n a ne m o g u da se saznaju drugačije osim u
d u h u n j i h o v o g o d n o s a p r e m a R e č i . A r i s t o t e l j e m o g a o biti, k a o što j e
i b i o , i s t a k n u t f i l o z o f p r i r o d e , a l i o n nije m o g a o i s t i n s k i d a s a z n a č a k
n i p r e d m e t e s o p s t v e n i h i z u č a v a n j a , p o š t o i h nije p o s m a t r a o u n j i h o v o m
o d n o s u p r e m a Reči, kao odraze božanskog Lika.
I I . B o g , d a k l e , s a z n a j u ć i s e b e s a z n a j e i sve n a č i n e n a k o j e n j e g o v a
s u š t i n a m o ž e d a s e o d r a ž a v a spolja. B o g z n a sve k o n a č n e d o b r e stvari
koje m o g u da se ostvare u v r e m e n u , i to znanje B o n a v e n t u r a naziva
cognitio approbationis0, s a z n a n j e o n i h s t v a r i n a k o j e s e p r o t e ž e n j e g o v a
beneplacitum voluntatis0. O n z n a n e s a m o sve d o b r e s t v a r i k o j e s u b i l e ,
k o j e j e s u i k o j e će biti, n e g o i sve zle stvari, i to B o n a v e n t u r a n a z i v a
cognitio visionisd. N e p o t r e b n o j e r e ć i d a sv. B o n a v e n t u r a nije m i s l i o
da to p o v l a č i da zlo i m a svoju e g z e m p l a r n u ideju u B o g u : zlo je, n a p ­
rotiv, n e d o s t a t a k u s t v o r e n o m biću o n o g a što bi o n o trebalo da i m a
p r e m a s v o j o j ideji u B o g u . O s i m t o g a , B o g p o z n a j e sve m o g u ć e s t v a r i , i t o
p o z n a v a n j e B o n a v e n t u r a n a z i v a cognitio
intelligentiaee.
Njegovi pred­
meti, mogućnosti, beskonačni su po broju, dok su predmeti prve dve
15 Sent., 6.
a
Mnoštvo shvatljivo razumom. — Prim. red.
i« 1 Sent., 3.
b
D o k a z a n o (nesumnjivo) znanje. — Prim. red.
0
Dobronamernost volje. — Prim. red.
d
Providnosno znanje. — Prim. red.
e
U m s k o znanje. — Prim. red.
266
vrste z n a n j a k o n a č n i . 1 7 T r i vrste z n a n j a nisu, m e đ u t i m , slučajne oso­
bine u Bogu, različite j e d n a od d r u g e : p o s m a t r a n e ontološki, o n a k v e
kakve su u Bogu, o n e su j e d a n čin saznanja, identičan s b o ž a n s k o m
suštinom.
B o ž j i č i n s a z n a n j a j e b e s k o n a č a n i v e č a n , t a k o d a s u sve s t v a r i
prisutne u njemu, čak i b u d u ć i d o g a đ a j i : ne postoji n i k a k v o sledovanje
u b o ž a n s k o m saznanju, pa k a d a g o v o r i m o ο Božijem »znanju« o n o g a
što će se desiti, o n d a p o d t i m m o r a m o r a z u m e t i b u d u ć n o s t s o b z i r o m
na same predmete (u smislu da oni proističu jedan za drugim u vremenu
i da ih B o g z n a k a o takve, tj. da slede j e d a n za d r u g i m u v r e m e n u ) , a
n e s o b z i r o m n a s a m o b o ž a n s k o z n a n j e . B o g z n a sve s t v a r i j e d n i m v e č n i m č i n o m , i u t o m č i n u n e m a n i k a k v o g v r e m e n s k o g sleda, n i k a k v o g
p r e i p o s l e ; ali B o g u t o m j e d n o m č i n u v e č n o z n a d a s t v a r i s l e d e j e d n a
d r u g u u v r e m e n u . B o n a v e n t u r a , d a k l e , čini j a s n u distinkciju p o v o d o m
t v r đ e n j a d a B o g p o z n a j e sve s t v a r i praesentera, u k a z u j u ć i n a t o d a s e
praesentialitas0 tu m o r a s h v a t i t i u o d n o s u p r e m a B o g u (a parte cognoscentis0), a ne u o d n o s u p r e m a s a z n a t i m p r e d m e t i m a (a parte
cognitorum).
A k o b i s e s h v a t i l a u d r u g o m s m i s l u , o n d a b i t o p o v l a č i l o d a s u sve s t v a r i
p r e d o č e n e j e d n a d r u g o j , a t o j e p o g r e š n o , j e r o n e n i s u sve p r e d o č e n e
j e d n a d r u g o j n a t a j n a č i n , i a k o s u sve p r i s u t n e u B o g u . 1 8 Z a m i s l i m o ,
kaže o n 1 9 , j e d n o fiksirano i n e p o k r e t n o o k o na zidu koje o p a ž a suk­
cesivne p o k r e t e svih ličnosti i stvari ispod sebe j e d n i m j e d i n i m č i n o m
v i đ e n j a . O k o s e n e m e n j a , n i t i n j e g o v a k t v i đ e n j a , ali s t v a r i i s p r e d z i d a
se menjaju. O v a ilustracija, primećuje B o n a v e n t u r a , ni na koji način
n e sliči o n o m e š t o i l u s t r u j e , j e r b o ž a n s k o s a z n a n j e n e m o ž e d a s e p r i ­
k a ž e n a o v a j n a č i n ; ali o n a m o ž e d a p o m o g n e d a s e r a z u m e o n o š t o
se podrazumeva.
I I I . K a d a n e b i p o s t o j a l e b o ž a n s k e ideje, k a d a B o g n e b i i m a o s a z ­
n a n j e ο sebi i ο o n o m e što m o ž e da učini i što će da učini, ne bi m o g l o
da b u d e stvaranja, p o š t o stvaranje p o d r a z u m e v a Stvoriteljevo saznanje,
saznanje i volju. P r e m a t o m e , ne t r e b a da b u d e i z n e n a đ u j u ć e što Ari­
stotel, koji je n e g i r a o ideje, p o r i č e stvaranje i uči v e č n o s t sveta — uči
d a svet nije s t v o r i o B o g . Svi g r č k i c r k v e n i učitelji, k a o G r i g o r i j e N i s k i ,
G n g o r i j j N a z i j a n s k i , D a m a s k i n i Vasilije, i svi a r a p s k i k o m e n t a t o r i ,
procenili s u d a j e A r i s t o t e l z a s t u p a o t a k v o stanovište, p o š t o s : k o d njega
nigde ne m o ž e n a ć i da g o v o r i ο p o č e t k u sveta: štaviše, on kritikuje Pla1 7 Cf. 1 Sent., 39, 1, 2 i 3; De Scientia Christi. 1.
a
Po (neposrednom) prisustvu. — Prim. red.
h
Prisustvo. — Prim. red.
c
U odnosu prema o n o m koji saznaje. — Prim. red.
18 Cf. 1 Sent., 39, 2, 3, conclusio.
9
1 Ibid., 2, conclusio.
267
t o n a , j e d i n o g g r č k o g f i l o z o f a k o j i j e , i z g l e d a , izjavio d a v r e m e i m a p o č e ­
t a k . 2 0 Sv. B o n a v e n t u r a nije m o r a o d a g o v o r i t a k o o p r e z n o , b u d u ć i d a
A r i s t o t e l o č i g l e d n o nije v e r o v a o u b o ž a n s k o s t v a r a n j e s v e t a i z n i č e g a .
S a f i l o z o f s k o g s t a n o v i š t a , sv. T o m a nije v i d e o n i k a k v u i n k o m p a ­
tibilnost i z m e đ u ideje ο stvaranju, na j e d n o j , i večnosti sveta, na d r u g o j
s t r a n i , t a k o da je za njega svet m o g a o i da n e m a p o č e t a k u v r e m e n u
a da i p a k b u d e stvoren, to jest B o g bi m o g a o da stvori svet u v e č n o s t i ;
m e đ u t i m , sv. B o n a v e n t u r a j e s m a t r a o d a v e č n o s t s v e t a nije m o g u ć a i
d a B o g nije m o g a o d a s t v o r i t a k a v s v e t : a k o j e svet s t v o r e n , o n d a v r e m e
n u ž n o ima početak. Iz toga proističe da poricati vremenu da ima početak
z n a č i n e g i r a t i d a j e svet s t v o r e n , a d a d o k a z i v a n j e n e m o g u ć n o s t i v e č n o g
k r e t a n j a ili v r e m e r a b e z p o č e t k a z n a č i d o k a z i v a n j e s t v o r e n o s t i s v e t a .
Sv. B o n a v e n t u r a , d a k l e , s m a t r a da je A r i s t o t e l o v a z a m i s a o ο večnosti
s v e t a nužno p o v e z a n a s a p o r i c a n j e m s t v a r a n j a , p a j e t o B o n a v e n t u r i n o
mišljenje, k o j e T o m a A k v i n s k i nije d e l i o , d o v e l o d o z a o š t r a v a n j a n j e g o ­
vog stava p r e m a Aristotelu. I B o n a v e n t u r a i Akvinski su prihvatili
činjenicu d a svet i m a r o č e t a k u v r e m e n u , j e r t o j e o n o š t o u č i t e o l o g i j a ;
ali o n i s u s e r a z i l a z i l i k a d a j e b i l o r e č i ο a p s t r a k t n o j m o g u ć n o s t i s t v a ­
r a n j a u v e č n o s t i ; B o n a v e n t u r i n o u b e đ e n j e u n e m o g u ć n o s t t a k v o g stva­
ranja učinilo ga je o d l u č n o neprijateljskim p r e m a Aristotelu, jer mu
s e A r i s t o t e l o v o g l e d i š t e ο v e č n o s t i s v e t a k a o činjenici a n e s a m o k a o
p u k o j m o g u ć n o s t i činilo r a v n i m tvrđenju ο nezavisnosti sveta od Boga,
a t a k v o m tvrđenju, p r e m a B o n a v e n t u r i n o m mišljenju, t r e b a tražiti
uzrok u Filozofovom negiranju egzemplarizma.
K o j i r a z l o z i s u b i l i d a B o n a v e n t u r a s m a t r a d a v e č n o k r e t a n j e ili
v r e m e b e z p o č e t k a n i j e m o g u ć e ? N j e g o v i a r g u m e n t i s u v i š e ili m a n j e
o n i k o j e j e sv. T o m a s m a t r a o p r i m e d b a m a n a svoje v l a s t i t o s t a n o v i š t e .
Navešću neke primere.
1. A k o bi svet egzistirao v e č n o , iz t o g a bi sledilo da ga je m o g u ć e
povećavati u b e s k o n a č n o s t . Na primer, to bi značilo da se već desilo
b e s k o n a č n o m n o g o solarnih revolucija, a da svake godine pridolazi
j e d n a n o v a revolucija. Ali n e m o g u ć e j e p o v e ć a v a t i b e s k o n a č n o . P r e m a
t o m e , s v e t nije m o g a o d a p o s t o j i o d u v e k . 2 1
Sv. T o m a o d g o v a r a 2 2 d a , a k o s e p r e t p o s t a v i d a j e v r e m e v e č n o ,
o n o je o n d a b e s k o n a č n o ex parte ante&, a l i ne i ex parte posth, pa ne
postoji n i k a k v a uverljiva p r i m e d b a koja bi se m o g l a odnositi na d o d a -
vanje b e s k o n a č n o s t i n a o n o m n j e n o m kraju n a k o m e j e o n a k o n a č n a ,
t o j e s t t a m o g d e s e z a v r š a v a u s a d a š n j e m t r e n u t k u . N a t o sv. B o n a v e n ­
tura odvraća da, ako neko razmatra samo prošlost, o n d a će morati
da dopusti b e s k o n a č a n broj l u n a r n i h revolucija. Ali l u n a r n i h revolu­
cija j e d v a n a e s t u j e d n o j s o l a r n o j r e v o l u c i j i . P r e m a t o m e , s u o č e n i s m o
s a d v a b e s k o n a č n a broja, o d kojih j e j e d a n d v a n a e s t p u t a veći o d d r u g o g ,
a t o nije m o g u ć e .
2 . Nije m o g u ć e p r o ć i k r o z b e s k o n a č a n niz, p a a k o j e v r e m e v e č n o ,
t o jest, n e m a p o č e t k a , svet n i k a d a n e b i d o s t i g a o d a n a š n j i d a n . Ali oči­
g l e d n o j e d a j e svet d o s t i g a o d a n a š n j i d a n . 2 3 N a t o sv. T o m a o d g o v a r a 2 4
d a s v a k o p r o l a ž e n j e k r o z n e š t o (transitus) z a h t e v a p o č e t n u i k r a j n j u
granicu. Ali a k o v r e m e b e s k o n a č n o traje, o n d a n e postoji p r v a g r a n i c a
p a , p r e m a t o m e , n i transitus, t a k o d a p r i m e d b a n e v a ž i . Sv. B o n a v e n ­
t u r a , m e đ u t i m , o d v r a ć a : ili p o s t o j i r e v o l u c i j a S u n c a k o j a j e o d d a n a š n j e
r e v o l u c i j e b e s k o n a č n o d a l e k o u p r o š l o s t i ili n e p o s t o j i t a k v a r e v o l u c i j a .
A k o n e postoji, o n d a j e udaljenost k o n a č n a i niz, p r e m a t o m e , m o r a d a
i m a p o č e t a k . Ali a k o postoji t a k v a revolucija, o n d a šta j e s o n o m revo­
lucijom k o j a n e p o s r e d n o sledi iza t e k o j a j e b e s k o n a č n o u d a l j e n a o d
današnje? Da li je ta revolucija t a k o đ e b e s k o n a č n o udaljena od današnje
ili nije? A k o nije, o n d a r e v o l u c i j a , k o j a j e , p r e m a p r e t p o s t a v c i , b e s k o ­
n a č n o daleka, n e m o ž e biti b e s k o n a č n o udaljena, p o š t o j e r a z m a k izme­
đu »prve« i druge revolucije k o n a č a n . A k o jeste, o n d a šta je sa t r e ć o m ,
č e t v r t o m ( i t a k o dalje) r e v o l u c i j o m ? D a l i s u o n e t a k o đ e b e s k o n a č n o
udaljene o d današnje revolucije? A k o jesu, o n d a d a n a š n j a revolucija
nije m a n j e u d a l j e n a o d n j i h n e g o o d p r v e . U t o m s l u č a j u n e m a u o p š t e
s l e d o v a n j a i o n e su sve i s t o v r e m e n o , a to je b e s m i s l e n o .
3. Nije moguće istovremeno da postoji b e s k o n a č n o m n o g o k o n ­
k r e t n i h p r e d m e t a . M e đ u t i m , a k o b i svet egzistirao v e č n o , o n d a b i o v o g
t r e n u t k a egzistirao b e s k o n a č a n broj racionalnih duša. P r e m a t o m e ,
s v e t nije m o g a o d a e g z i s t i r a o d u v e k . 2 5
N a t o T o m a Akvinski o d g o v a r a 2 6 d a neki k a ž u d a ljudske duše
n e egzistiraju posle s m r t i tela, d r u g i t v r d e d a s a m o (zajednički) r a z u m
nastavlja da egzistira, treći, o p e t , z a s t u p a j u učenje ο reinkarnaciji, d o k
n e k i pisci s m a t r a j u da je a k t u a l n o b e s k o n a č a n broj m o g u ć u slučaju
o n i h s t v a r i k o j e n i s u u r e đ e n e (in his quae ordinem non habent). S a m sv.
T o m a , n a r a v n o , nije z a s t u p a o n i j e d n o o d p r v a t r i s t a n o v i š t a ; k a d a j e
r e č ο č e t v r t o m s t a n o v i š t u , o n nije o d l u č a n , t a k o d a j e B o n a v e n t u r a
20
In Hexaemeron, 6, 4.
21 2 Sent., i, 1, 1, 2, 1.
Contra Gentiles, 2, 38.
a
Onim delom koji prethodi. — Prim. red.
b
Onim delom koji sledi. — Prim. red.
22
268
23 2 Sent., 1, 1, 1, 2, 3.
24
Contra Gentiles, 2, 38; S. T., Ia, 46, 2, ad 6.
25 2 Sent., 1, 1, 1, 2, 5.
26 Contra Gentiles, 2, 38.
269
p r i l i č n o zajedljivo p r i m e t i o d a teorija i n k a r n a c i j e predstavlja z a b l u d u
filozofije i da je s u p r o t n a A r i s t o t e l o v o j psihologiji, a da j o š g o r u zab­
l u d u predstavlja učenje d a s a m o zajednički r a z u m preživljava. K a d a
je reč ο mogućnosti a k t u a l n o g b e s k o n a č n o g broja, on je verovao da
je to pogrešan pojam, zato što j e d n o b e s k o n a č n o m n o š t v o ne može
da bude uređeno, pa, prema tome, ne bi mogla da bude predmet božan­
ske p r o m i s l i , a sve s t o j e B o g s t v o r i o m o r a biti p r e d m e t njegove p r o m i s l i .
B o n a v e n t u r a je, t a k o , n a s u p r o t A r i s t o t e l u b i o u b e đ e n u t o d a filo­
zofski m o ž e da se d o k a ž e da svet i m a p o č e t a k , te da ideja ο stvaranju
u v e č n o s t i u k l j u č u j e » o č i g l e d n u p r o t i v r e č n o s t « , j e r a k o j e svet s t v o r e n
i z n i č e g a , o n b i v s t v u j e n a k o n š t o nije b i v s t v o v a o (esse post
non-ese)21,
p a t a k o n e m o ž e b i t i d a j e p o s t o j a o o d u v e k . Sv. T o m a o d g o v a r a d a
o n i k o j i t v r d e d a j e s v e t s t v o r e n u v e č n o s t i n e k a ž u d a j e s t v o r e n post
nihiluma, v e ć d a j e s t v o r e n i z n i č e g a , a t o j e s u p r o t n o s t » o d n e č e g a « .
P o j a m v r e m e n a , h o ć e s e r e ć i , nije n i n a k o j i n a č i n i m p l i c i r a n . Z a B o n a v e n t u r u već je d o v o l j n o loše k a d a se k a ž e da je svet v e č a n i n e s t v o r e n
( t o j e g r e š k a k o j a m o ž e f i l o z o f s k i d a s e p o b i j e ) , ali r e ć i d a j e s v e t v e č n o
stvoren iz ničega znači pasti u očiglednu kontradikciju, » t a k o s u p r o t n u
r a z u m u d a n e m o g u p o v e r o v a t i d a j e b i l o k o j i filozof, m a k a k o m a l e n a
bila njegova pronicljivost, m o g a o da je tvrdi«28.
I V . A k o s e n e g i r a u č e n j e ο e g z e m p l a r i z m u , i a k o B o g nije s t v o r i o
svet, o n d a j e d i n o što m o ž e d a s e zaključi jeste t o d a B o g p o z n a j e s a m o
s e b e s a m o g , d a o n p o k r e ć e s a m o k a o f i n a l n i U z r o k , k a o p r e d m e t želje
i l j u b a v i (ut desideratum et amatum) i da on ne p o z n a j e n i j e d n u s t v a r
i z v a n s e b e s a m o g . 2 9 U t o m slučaju, B o g n e b i m o g a o d a vrši n i k a k v u
p r o m i s a o a da u s e b i n e m a rationes rerum — i d e j e s t v a r i , k o j i m a bi ih
m o g a o s a z n a t i . - 1 0 U č e n j e sv. B o n a v e n t u r e , n a r a v n o , j e s t e i t o d a B o g
p o z n a j e i d r u g e stvari o s i m sebe s a m a , ali da ih p o z n a j e k r o z sebe, p r e k o
e g z e m p l a r n i h i d e j a . D a nije z a s t u p a o o v a k v o s t a n o v i š t e , o n b i m o r a o
d a k a ž e d a b o ž a n s k o s a z n a n j e m o r a d a p r i m i s v o j u n a d o p u n u ili s a v r ­
š e n o s t o d s t v a r i i z v a n B o g a , p a d a n a t a j n a č i n u i z v e s n o m s m i s l u zavisi
od s t v o r e n i h bića. U stvarnosti B o g je onaj koji je p o t p u n o nezavisan:
s t v o r e n a b i ć a zavise o d njega i n e m o g u m u p o d a r i t i n i k a k v u savrše­
n o s t . 3 1 Ali a k o j e B o g o b u z e t s a m i m s o b o m , u smislu d a n e m a n i k a k v o g
z n a n j a ο s t v o r e n i m b i ć i m a i da ne vrši n i k a k v u p r o m i s a o , o n d a iz t o g a
s l e d i d a p r o m e n e k r e t a n j a u s v e t u n a s t a j u ili s l u č a j n o , š t o nije m o g u ć e ,
ili i z n u ž n o s t i , k a o š t o s u a r a p s k i f i l o z o f i s m a t r a l i d a n e b e s k a t e l a o d r e ­
đuju kretanje stvari u o v o m svetu. Ali a k o je to t a k o , o n d a p a d a svako
u č e n j e ο n a g r a d i ili k a z n i u o v o m ž i v o t u ( z a t o s e k o d A r i s t o t e l a i n e
m o ž e naći nijedno m e s t o gde se govori ο blaženstvu posle sadašnjeg
ž i v o t a ) . 3 2 Svi t i p o g r e š n i z a k l j u č c i p r o i z l a z e , d a k l e , i z p o r i c a n j a e g z e m p l a r i z m a , i više je n e g o o č i g l e d n o da je e g z e m p l a r i z a m ključ za s v a k u
p r a v u metafiziku i da bez njega filozof neizbežno z a p a d a u zablude
a k o razmatra metafizičke probleme.
V. Iz učenja ο e g z e m p l a r i z m u proističe da postoji izvesna sličnost
i z m e đ u s t v o r e n i h b i ć a i B o g a ; ali m i m o r a m o d a r a z l i k u j e m o r a z n e
v r s t e s l i č n o s t i (similitudo) d a b i s m o i s p r a v n o s h v a t i l i o d n o s s t v o r e n i h
b i ć a i B o g a , o d n o s n o da b i s m o izbegli p a n t e i z a m , na j e d n o j s t r a n i , i
n e z a v i s n o s t s v e t a , n a d r u g o j s t r a n i . U s v o m K o m e n t a r u Sentencija1'3
B o n a v e n t u r a k a ž e d a similitudo m o ž e d a z n a č i s l a g a n j e d v e j u s t v a r i
u trećoj
(i tu s l i č n o s t on
n a z i v a similitudo secundum univocationem'd),
ili p a k s l i č n o s t j e d n e s t v a r i s d r u g o m b e z i m p l i k a c i j e s l a g a n j e s a t r e ć o m
stvari, i to je onaj s m i s a o u k o m e se k a ž e da su s t v o r e n a bića slična B o g u .
U i s t o m conclusio^ (ad 2)
on r a z l i k u j e similitudo
univocationis sive participationis0
i
similitudo imitationis,
et expressionisa,
i
smatra
da
prva
ne može da se primeni na o d n o s između stvorenih bića i Boga, zato što
ne p o s t o j i z a j e d n i č k n i t e r m i n (quia nihil est communee, to j e s t z a t o š t o
n e m a ničeg zajedničkog između Boga i stvorenih bića). O n o što on
p o d t i m r a z u m e v a j e s t e t o d a B o g i s t v o r e n o b i ć e n e u č e s t v u j u u bivs t v o v a n j u jednoznačno ( t a č n o u i s t o m s m i s l u ) , j e r k a d a b i b i l o t a k o ,
stvoreno biće bi bilo B o g i rezultirao bi p a n t e i z a m . S t v o r e n o biće je,
m e đ u t i m , imitacija Boga, ideje ο n j e m u u B o g u , i B o g izražava tu
ideju spolja u k o n a č n o m s t v o r e n o m biću. P r e m a t o m e , k a d a B o n a ­
v e n t u r a o d b a c u j e similitudo participationis, o n d a m i p o d p a r t i c i p a c i j o m
m o r a m o d a r a z u m e m o o n o što s e time ovde zaista misli, n a i m e p a r t i ­
cipaciju u n e č e m u z a j e d n i č k o m i za B o g a i za s t v o r e n a b i ć a u j e d n o z n a č ­
n o m s m i s l u , u j e d n o m , k a k o B o n a v e n t u r a k a ž e , tertium communeT.
M o ž e d a s e stavi p r i m e d b a d a a k o n e postoji ništa zajedničko i z m e đ u
B o g a i s t v o r e n i h b i ć a , o n d a n e m o ž e b i t i n i s l i č n o s t i ; ali z a j e d n i š t v o
k o j e sv. B o n a v e n t u r a želi d a isključi j e s t e jednoznačno z a j e d n i š t v o , k o m e
32
33
27 2 Sent., 1, 1, 1, 2, 6.
a
Posle ničeg. — Prim. red.
28 2 Sent., conclusio.
29 In Hexaemeron, 6, 2.
3
ο Ibid., 3.
31 Cf. 1 Sent., 3 9 , 1, 1. conclusio.
270
a
b
0
đ
e
r
In Hexaemeron, 6, 3.
1 Sent., 35, art. un., 1, conclusio.
Sličnost prema jednoznačnosti. — Prim. red.
Zaključku. — Prim. red.
Sličnost jednoznačja ili- učešća. — Prim. red.
Sličnost podražavanja i izražavanja. — Prim. red.
Jer ništa nije zajedničko. — Prim. red.
Trećem zajedničkom. — Prim. red.
271
o n p r o t i v s t a v l j a analogiju. S l i č n o s t s t v o r e n o g b i ć a s a B o g o m ili B o g a s a
s t v o r e n i m b i ć e m (exemplaris ad exemplatum!i) j e s t e j e d n a v r s t a a n a l o ­
gije,
a
druga
v r s t a j e s t e proportionalitas
(habitudo
duorum
ad duoh),
koja postoji između s k u p o v a stvari koje pripadaju različitim r o d o v i m a ,
i a k o u slučaju o d n o s a i z m e đ u s t v o r e n o g bića i B o g a s a m o s t v o r e n o
biće jeste č l a n n e k e g e n e r i č k e klase. T a k o , učitelj za svoju školu jeste
o n o š t o j e k o r m i l a r z a svoj b r o d , j e r o b o j i c a u p r a v l j a j u . 3 4 N a j e d n o m
d r u g o m m e s t u B o n a v e n t u r a razlikuje proporciju u š i r o k o m smislu,
k o j a uključuje p r o p o r c i o n a l n o s t , od proporcije u s t r o g o m smislu, koja
p o s t o j i i z m e đ u č l a n o v a j e d n e iste k l a s e , n a p r i m e r a r i t m e t i č k i h b r o j e v a .
Ne m o ž e , n a r a v n o , biti proporcije i z m e đ u Boga i stvorenih bića u o v o m
poslednjem, s t r o g o m smislu te reči.
I a k o B o n a v e n t u r a govori ο analogiji p r o p o r c i o n a l n o s t i , analogije
k o j i m a on posvećuje najveću p a ž n j u jesu analogije sličnosti, jer on je
v o l e o da u svetu s t v o r e n i h b i ć a v a z d a n a l a z i izraze, z n a k o v e , slike i
vestigia B o g a . T a k o u K o m e n t a r u Sentencija15, n a k o n š t o j e i s k l j u č i o
similitudo per
conventiam
omnimodam
in
natura0,
za
k o j u je
smatrao
da postoji i z m e đ u tri b o ž a n s k e Ličnosti, od kojih je s v a k a identična
sa
b o ž a n s k o m P r i r o d o m , i similitudo per participationem alicuius naturae
universalisd, z a k o j u j e m i s l i o d a p o s t o j i i z m e đ u č o v e k a i m a g a r c a z b o g
n j i h o v o g zajedničkog učestvovanja u r o d u živih bića, on d o p u š t a p r o ­
porcionalnost,
similitudo
secundum
proportionalitatem"
(dajući
i
ovde
primer kormilara i vozara u odnosu prema predmetima kojima oni
upravljaju)
i similitudo per convenientem
ordinis (sicut exemplatum
assimilatur exemplaric), p a r a z m a t r a o v a d v a t i p a a n a l o g i j e , o d k o j i h o b a d v a ,
k a o što je već rečeno, vrede za o d n o s i z m e đ u stvorenog bića i Boga.
S v a k o s t v o r e n o b i ć e , k a ž e B o n a v e n t u r a , j e s t e vestigium B o ž j i , i
d v a t i p a a n a l o g i j e ( o n a j i z m e đ u exemplatum i exemplar i o n a j k o j i se
tiče p r o p o r c i o n a l n o s t i ) v r e d e za s v a k o živo biće, prvi u t o l i k o što je
s v a k o s t v o r e n o biće Božija t v o r e v i n a i što je saglasno sa B o g o m p r e k o
b o ž a n s k e ideje, d r u g i u t o l i k o š t o i s a m o s t v o r e n o b i ć e p r o i z v o d i s v o j e
t v o r e v i n e , i a k o n e n a isti n a č i n n a k o j i B o g s t v a r a s v o j e (sicut enim
Deus producit suum
effectum,
sic et
agens
creatum,
licet non
omninos
a
Uzora i onoga što je po uzoru. — Prim. red.
Proporcionalnost (između dve stvari i broja dva). — Prim. red.
Cf. 1 Sent., 3, 1, art, un., 2, 3 i 1 Ibid., 48, 1, 1, conclusio.
35
2 Sent., 16, 1, 1, conclusio.
c
Sličnost po sveopštem slaganju u prirodi. — Prim. red.
d
Sličnost po učestvovanju neke univerzalne prirode. — Prim. red.
'• Sličnost po proporcionalnosti. — Prim. red.
f
Sličnost po skladnosti poretka (kao što na uzor nalikuje ono što je po uzoru).
— Prim. red.
s Onako kako Bog stvara svoj učinak, stvoreni delatelj ne može u potpunosti.
— Prim. red.
b
34
272
— j e r s t v o r e n o b i ć e nije p o t p u n u z r o k s v o g a u č i n k a ) . I p o r e d t o g a
š t o j e s v a k o s t v o r e n o b i ć e vestigium Dei, t a o p š t a s l i č n o s t i z m e đ u
s t v o r e n i h b i ć a i B o g a je v r l o d a l e k a (magis de longinquo): p o s t o j i d r u g a
s l i č n o s t k o j a j e b l i ž a (de proximo) i i z r i č i t i j a i k o j a v r e d i s a m o z a n e k a
s t v o r e n a b i ć a . S v a s t v o r e n a b i ć a s u p o d r e đ e n a B o g u , ali s u s a m o r a z u m n a
s t v o r e n j a n e p o s r e d n o (immediate) u p r a v l j e n a p r e m a B o g u , a n e r a z u m n a
s t v o r e n j a p o s r e d n o (mediate creatura rationali*). J e d i n o r a z u m n a s t v o ­
renja m o g u s p o z n a t i Boga, m o g u ga hvaliti i svesno mu služiti, pa su
t a k o u v e ć o j m e r i s a g l a s n a s a B o g o m , i m a j u v e ć u convenientia ordinis,
v e ć u , v e r n i j u i o d r e đ e n i j u s l i č n o s t ili similitudo. T u v e r n i j u s l i č n o s t
B o n a v e n t u r a j e n a z v a o imago. S v a k o s t v o r e n o b i ć e j e , d a k l e , vestigium
Dei, ali s a m o r a z u m n o s t v o r e n j e j e s t e imago Dei, j e r o n o sliči B o g u p o
t o m e što p o s e d u j e d u h o v n u m o ć k o j o m p o s t a j e sve više i više s a g l a s n o
s Bogom.
Slična razlika i z m e đ u r a z u m n o g i n e r a z u m n o g stvorenja m o ž e se
primetiti i k a d a r a z m a t r a m o analogiju proporcionalnosti. M o ž e m o
reći, u z p r i m e r n o u b l a ž a v a n j e i o g r a d u , d a o n o što j e B o g p r e m a s t v o ­
r e n o m biću ( U z r o k ) , to je i stvoreno biće p r e m a s v o m učinku, i to važi
z a s v a s t v o r e n a b i ć a u k o l i k o s u a k t i v n i č i n i o c i : ali u č i n a k ο k o j e m j e
r e č j e s t e spoljašnji u o d n o s u n a č i n i o c a , d o k u s l u č a j u r a z u m n o g s t v o ­
renja, i s a m o u n j e g o v o m slučaju, postoji j e d n a u n u t r a š n j a s r a z m e r a .
U Bogu postoji jedinstvo Prirode u Trojstvu Ličnosti, a u čoveku postoji
jedinstvo suštine u trojstvu moći, koje su p o d r e đ e n e j e d n a d r u g o j ; o d n o s
i z m e đ u n j i h sliči, na n e k i n a č i n , o d n o s i m a u B o g u (quasi consimili modo
se habentum sicut se habent personae in divinisb).
B o n a v e n t u r a ne m i s l i
da mi m o ž e m o da d o k a ž e m o učenje ο Trojstvu p r e k o p r i r o d n e svetlosti
r a z u m a r a z m a t r a n j e m ljudske prirode, jer on poriče m o g u ć n o s t bilo
k a k v o g filozofskog d o k a z a t e tajne, već više misli d a , v o đ e n i s v e t l o š ć u
vere, m o ž e m o d a p r o n a đ e m o o d r e đ e n u analogiju s a T r o j s t v o m u ljud­
skoj r a c i o n a l n o j p r i r o d i . K a o što b o ž a n s k a P r i r o d a čini tri b o ž a n s k e
L i č n o s t i , t a k o (quasi consimili modo) l j u d s k a p r i r o d a ili s u š t i n a i m a
tri moći. To je »izrazita« sličnost srazmere, pa i zbog t o g a čovek m o ž e
da se n a z o v e slikom Božijom. R e č »izrazit« znači da se Sveto Trojstvo
donekle izražava u ustrojstvu ljudske prirode. Očigledno, za Bona­
v e n t u r a a n a l o g i j a s l i č n o s t i ( t j . exemplati a d exemplar) j e o s n o v n i j a o d
analogije p r o p o r c i o n a l n o s t i , pa se o v a d r u g a t r e t i r a u funkciji o n e p r v e
i i z v a n nje n e m a n i k a k v u p o s e b n u v r e d n o s t ili z n a č e n j e .
N a taj n a č i n B o n a v e n t u r a j e m o g a o d a u r e d i hijerarhiju bića p r e m a
n j i h o v o j v e ć o j ili m a n j o j s l i č n o s t i s a B o g o m . S v e t č i s t o č u l n i h s t v a r i
a
6
Preko razumnih stvorenja. — Prim. red.
Takvu potpunu sličnost kakvu one imaju, imaju Ličnosti u Bogu. — Prim. red.
18 Istorija filozofije II
273
je vestigium ili umbra Dei, m a d a se i o v d e n a l a z e a n a l o g i j e T r o j s t v a ;
t a j s v e t j e liber scriptus forinsecus.&
K a d a ga p o s m a t r a filozof p r i r o d e
k o j i nije n i š t a d r u g o d o f i l o z o f p r i r o d e , o n j e p r o s t o natura: t a k a v č o v e k
n e m o ž e d a o d g o n e t n e k n j i g u p r i r o d e , k o j a z a n j e g a nije n i k a k v o vesti­
gium Dei v e ć j e n e š t o u z e t o s a m o z a s e b e i b e z r e f e r e n c e n a B o g a . 3 6
R a c i o n a l n e t v o r e v i n e s t o j e i z n a d č u l n i h i o n e s u imago Dei, B o ž i j e s l i k e
u p o s e b n o m smislu. I s a m izraz »slika Božija« i m a široku p r i m e n u , jer
p o k r i v a ne s a m o p r i r o d n u supstanciju ljudi i a n đ e l a n e g o i n a t p r i r o d n u
sličnost k o j a proizlazi iz p o s e d o v a n j a milosti. D u š a u milosti je slika
Božija u višem smislu nego što je to čisto p r i r o d n a suština čoveka, a
d u š a n a n e b u , u ž i v a j u ć i u b l a ž e n o j viziji, j e s t e s l i k a B o g a u j o š d u b l j e m
s m i s l u . T a k o p o s t o j e r a z l i č i t i s t u p n j e v i a n a l o g i j e ili s l i č n o s t i s a B o g o m
i svaki od o v i h stupnjeva t r e b a p o s m a t r a t i u svetlosti Reči, koja je j e d n o b i t n a slika O c a i U z o r svakog stvaranja — U z o r koji se o d r a ž a v a u
stvorenim bićima na raznim stupnjevima. Ovde m o ž e m o da primetimo
ne s a m o k o n s t a n t n o s t a p a n j e teologije i filozofije već i činjenicu da
su različiti stupnjevi sličnosti u s k o p o v e z a n i s intelektualnim i d u h o v n i m
ž i v o t o m čoveka. Uzdizanje pojedinca p r e m a B o g u uključuje odvraćanje
od umbra ili č i s t o g vestigium k o j i se k o n t e m p l i r a č u l i m a , od liber scriptus
forinsecus, i o k r e t a n j e p r e m a u n u t r a š n j o j slici B o g a , imago Dei, p r e m a
liber scriptus intrinsecush; t u s e p o š t u j e A v g u s t i n o v a z a p o v e s t d a s e
i d e u n u t a r sebe, i t a k o k o n a č n o sve d o k o n t e m p l a c i j e B o g a u N j e m u
s a m o m (exemplatum). Č i n j e n i c a d a sv. B o n a v e n t u r a n e r a z m a t r a t e o ­
logiju i filozofiju p o t p u n o o d v o j e n o j e d n u o d d r u g e o m o g u ć u j e m u d a
spoji svoju sliku k o s m o s a s a s k e t s k i m i mističkim ž i v o t o m i t a k o zasluži
ime tipično hrišćanskog mislioca.
a da o n e i dalje o s t a n u u n u t a r svojih vlastitih vrsta? A k o se p i t a p r v o ,
o n d a je odgovor da Bog začelo m o ž e da p r o m e n i supstancije t a k o da
b u d u p l e m e n i t i j e , a l i t o v i š e n e b i b i o isti svet, p a t a k o B o g n e b i u č i n i o
ovaj s v e t b o l j i m . A k o s e p i t a d r u g o , o n d a j e o d g o v o r d a j e B o g m o g a o
d a u č i n i ovaj svet boljim. U z m i m o j e d a n p r i m e r . A k o b i B o g p r o m e n i o
č o v e k a u a n đ e l a , o n d a č o v e k ne bi više b i o č o v e k i B o g ne bi u č i n i o
b o l j i m č o v e k a ; ali B o g m o ž e d a u č i n i č o v e k a b o l j i m p o v e ć a v a n j e m
n j e g o v e i n t e l e k t u a l n e m o ć i ili n j e g o v i h m o r a l n i h o s o b i n a . 3 7 Z a t i m ,
i a k o m o ž e d a u č i n i ovoga č o v e k a ili ovoga k o n j a b o l j i m č o v e k o m ili
konjem, m i m o r a m o d a u č i n i m o j e d n u d r u g u distinkciju a k o p i t a m o
da li Bog m o ž e da učini čoveka k a o takvog boljim, u t o m smislu da ga
stavi u bolje uslove. A p s o l u t n o g o v o r e ć i — m o ž e ; ali, a k o se u z m e
u r a z m a t r a n j e svrha z b o g koje bi Bog stavio čoveka u te n o v e uslove,
m o ž e v e o m a lako da se p o k a ž e da Bog ne m o ž e da učini čoveka boljim.
N a p r i m e r , a k o b i B o g u č i n i o d a g a svi l j u d i d o b r o s l u ž e , o n b i , a p s ­
t r a k t n o g l e d a n o , u č i n i o č o v e k a b o l j i m ; ali a k o r a z m o t r i m o s v r h u z b o g
k o j e j e B o g d o p u s t i o č o v e k u d a m u s l u ž i d o b r o ili r đ a v o , v i d e ć e m o d a
o n č o v e k a n e b i m o g a o učiniti boljim t a k o što b i m u p r a k t i č n o u k i n u o
njegovu s l o b o d n u volju. K o n a č n o , a k o b i s m o s e upitali zašto Bog, a k o
j e m o g a o ili a k o m o ž e d a u č i n i o v a j s v e t b o l j i m , nije u č i n i o ili n e u č i n i
t a k o , o n d a jedini o d g o v o r koji s e m o ž e d a t i jeste d a j e o n t a k o h t e o i
da j e d i n o on z n a r a z l o g t o m e (solutio non potest dari nisi haec, quia
voluit, et
rationem
ipse
no vit)*s.
V I . D a l i j e ovaj svet, koji t a k o i z v a n r e d n o o d r a ž a v a B o ž a n s k o g
T v o r c a , najbolji o d svih m o g u ć i h s v e t o v a ? P r e svega, m o r a m o d a razli­
k u j e m o d v a p i t a n j a : d a l i j e B o g m o g a o d a stvori bolji svet o d o v o g
sveta i da li je B o g m o g a o da stvori ovaj svet boljim n e g o što on jeste?
B o n a v e n t u r a o d g o v a r a n a p r v o pitanje d a j e B o g m o g a o d a stvori
bolji svet n e g o što je ovaj s t v a r a n j e m plemenitijih esencija, i da to ne
m o ž e d a s e p o r e k n e a d a se, p r i t o m , n e o g r a n i č i b o ž a n s k a m o ć . K a d a
j e r e č ο d r u g o m p i t a n j u , sve zavisi o d t o g a šta s e r a z u m e v a p o d »svet«
i »bolje«. A k o i m a m o u v i d u s u p s t a n c i j e koje sačinjavaju ovaj svet,
m i ili p i t a m o d a l i B o g m o ž e d a u č i n i t e s u p s t a n c i j e b o l j i m u s m i s l u
d a u č i n i njihove esencije p l e m e n i t i j i m a , t o jest d a učini d a o n e b u d u
v i š e g r e d a , ili, p a k , p i t a m o d a l i B o g m o ž e d a u č i n i t e s u p s t a n c i j e b o l j i m ,
8
Spolja napisana knjiga. — Prim. red.
36 In Hexaemeron, 12, 15.
11
Iznutra napisanoj knjizi. — Prim. red.
274
37 1 Sent., 44, 1, 1, conclusio.
38 Ibid., ad 4.
DVADESET
OSMO
stavljaju. T o j e n a č i n n a k o j i m e t a f i z i č a r r a z m a t r a m a t e r i j u , t e j e o t u d a
za m e t a f i z i č a r a m a t e r i j a i s t o v r s n a i u d u h o v n i m i u m a t e r i j a l n i m t v o r e ­
v i n a m a . A k o se, m e đ u t i m , m a t e r i j a r a z m a t r a u relaciji p r e m a k r e t a n j u
u š i r e m s m i s l u , t o j e s t u relaciji p r e m a p r o m e n i , o n d a o n a n i j e i s t a u
o n i m s t v o r e n i m b i ć i m a k o j a n e p o d l e ž u s u p s t a n c i j a l n o j p r o m e n i ili n e
primaju telesnu formu i u o n i m stvorenim bićima koja podležu sup­
s t a n c i j a l n o j p r o m e n i ili p r i m a j u t e l e s n u f o r m u ( i a k o s e m o ž e u z e t i k a o
analogijski s l i č n a , u t o l i k o š t o s u , n a p r i m e r , a n đ e l i p o d l o ž n i b o ž a n s k o m
u t i c a j u ) . N a o v a j n a č i n f i l o z o f p r i r o d e ili physicus r a z m a t r a m a t e r i j u .
POGLAVLJE
SV. BONAVENTURA
IV. MATERIJALNO STVARANJE
Hilomorfička
struktura
svih
formi.
Rationes
seminales.
stvorenih
bića.
Individuacija.
Pluralitet
1 . Sv. B o n a v e n t u r a j e p r i h v a t i o o d svog učitelja, A l e k s a n d r a o d
Hejlsa, učenje ο h i l o m o r f i č k o j s t r u k t u r i svih s t v o r e n i h bića, to jest
učenje da su sva s t v o r e n a bića sastavljena od materije i f o r m e . On o v d e
p o d m a t e r i j o m r a z u m e v a načelo potencijalnosti u najširem smislu, a ne
»materiju« u o n o m smislu u k o m e je o n a suprotstavljena d u h u . » M a t e ­
rija posmatrana p o sebi nije n i d u h o v n a n i t e l e s n a « , p a j e , p r e m a t o m e , p o
s e b i i n d i f e r e n t n a z a r e c e p c i j u b i l o d u h o v n e b i l o t e l e s n e f o r m e ; ali b u d u ć i
d a m a t e r i j a n i k a d a n e egzistira s a m a p o sebi, o d v o j e n o o d n e k e o d r e đ e n e
f o r m e , i b u d u ć i d a j e d n o m s j e d i n j e n a s a t e l e s n o m ili d u h o v n o m for­
m o m u v e k o s t a j e d u h o v n a ili t e l e s n a , v e ć p r e m a s l u č a j u , sledi d a j e
materija koja je a k t u a l n o p r i s u t n a u telesnoj supstanciji različita po
vrsti od o n e u d u h o v n o j supstanciji.1 »Materija« se m o ž e p o s m a t r a t i
n a više n a č i n a . A k o s e p o s m a t r a s a g l e d i š t a » l i š e n o s t i « (per privationem),
a k o s e a p s t r a h u j e o d s v i h f o r m i , b i l o s u p s t a n c i j a l n i h ili a k c i d e n t a l n i h ,
o n d a se m o r a priznati da je materija suštinski ista u svim s t v o r e n i m
b i ć i m a , »jer a k o j e s v a k a v r s t a m a t e r i j e o d v o j e n a o d s v i h f o r m i i s v i h
akcidencija, o n d a n e m o ž e d a s e vidi u o p š t e n i k a k v a razlika«. Ali a k o s e
m a t e r i j a s h v a t a » a n a l o g i j s k i « (secundum analogiam), t o j e s t k a o
potencijalnost, k a o o s n o v a za formu, o n d a m o r a da se razlikuje sledeće:
u k o l i k o se materija shvata k a o nešto što predstavlja osnovu za formu,
f o r m u p r o s t o u s m i s l u b i ć a (in ratione entis), o n d a j e o n a s u š t i n s k i i s t a
i za d u h o v n e i za m a t e r i j a l n e tvorevine, p o š t o i j e d n e i d r u g e egzistiraju
i supsistiraju, pa n j i h o v a egzistencija m o ž e da se p o s m a t r a po sebi, b e z
r a z m a t r a n j a n a č i n a n a k o j i o n e e g z i s t i r a j u ili k o j u v r s t u s t v a r i p r e d -
1
276
2 Sent., 3, 1, 1, 2, conclusio ad 3.
Bez ulaženja u dalje distinkcije koje u v o d i B o n a v e n t u r a i bez p o k u ­
šaja d a o c e n i m o n j e g o v u d o k t r i n u , m o ž e m o r e ć i d a n j e g o v o u č e n j e ο
h i l o m o r f i č k o j s t r u k t u r i svih s t v o r e n i h bića implicira d a j e m a t e r i j a
načelo potencijalnosti. I d u h o v n a i materijalna stvorena bića su zavisna
a ne samopostojeća, pa a k o se potencijalnost p o s m a t r a apstrahovano
od svih formi, i a k o se shvati k a o j e d a n od d v a n a č e l a bića, m o ž e se
reći, zajedno sa metafizičarem, da je o n a ista i k o d j e d n i h i k o d drugih.
A k o se, m e đ u t i m , p o t e n c i j a l n o s t r a z m a t r a k a o a k t u a l n o p o s t o j e ć a ,
k a o o n a koja je u a k t u a l n o m o d n o s u sa k o n k r e t n o m f o r m o m , materi­
j a l n o m ili d u h o v n o m , o n d a o č i g l e d n o nije u o b a d v a s l u č a j a i s t a . F i l o z o f
p r i r o d e r a z m a t r a t e l a i b a v i se m a t e r i j o m , ali ne n j e n o m a p s t r a k t n o m
suštinom nego njom k a o postojećom, k a d a je u k o n k r e t n o m odnosu s
određenom vrstom forme, materijalnom f o r m o m ; materija r a z m a t r a n a
n a o v a j n a č i n n e m o ž e s e n a ć i u d u h o v n i m b i ć i m a . M o ž e se, n a r a v n o ,
staviti p r i m e d b a d a a k o s e materija koja k o n k r e t n o postoji, koja j e
sjedinjena sa f o r m o m , razlikuje po vrsti i ostaje različita, o n d a m o r a da
postoji nešto u s a m o j materiji što čini da o n a m o ž e da b u d e različitih
vrsta t a k o da njena sličnost na d u h o v n o m i m a t e r i j a l n o m stupnju stva­
r a n j a n e m o ž e d a b u d e n i š t a v i š e d o a n a l o g i j s k a ; ali B o n a v e n t u r a t v r d i
da materija n i k a d a a k t u a l n o ne egzistira o d v o j e n o od forme, a u k o l i k o
m o ž e d a s e r a z m a t r a a p s t r a k t n o o d svih formi, k a o p u k a potencijal­
nost, o n d a se m o ž e s p r a v o m reći da je suštinski ista. A k o anđeli posed u j u e l e m e n t m o g u ć n o s t i ili p o t e n c i j a l n o s t i ( k a o š t o z a p r a v o i p o s e d u j u ) ,
o n d a o n i m o r a j u d a p o s e d u j u m a t e r i j u , jer m a t e r i j a , u z e t a p o sebi, jeste
p r o s t a m o g u ć n o s t ili m o ć . J e d i n o u B i ć u k o j e j e č i s t a d e l a t n o s t , b e z
i m a l o m o g u ć n o s t i ili p o t e n c i j a l n o s t i , u o p š t e n e m a m a t e r i j e .
2. Da li je materija načelo individuacije? B o n a v e n t u r a k a ž e 2 da
su neki mislioci, oslanjajući se na Aristotelove reči, smatrali da jeste,
ali j e v r l o t e š k o u v i d e t i k a k o o n o š t o j e z a j e d n i č k o s v e m u m o ž e b i t i
glavni u z r o k razlike, o d n o s n o individualnosti. N a d r u g o j strani, reći
2
2 Sent., 3, 1, 2, 3, conclusio.
277
da je forma načelo individuacije i pretpostaviti j e d n u individualnu
f o r m u , po u z o r u na f o r m u vrste, znači otići u d r u g u krajnost i zabora­
viti d a s v a k a s t v o r e n a f o r m a m o ž e biti j e d n a k a s a n e k o m d r u g o m .
N a j b o l j e j e s m a t r a t i d a i n d i v i d u a c i j a n a s t a j e i z k o n k r e t n o g sjedinjenja
materije i forme, koje, t a k o reći, u svom jedinstvu odgovaraju j e d n a
d r u g o j . Pečati su načinjeni p o m o ć u različitih otisaka u vosku, i bez
v o s k a n e b i p o s t o j a l a m n o š t v e n o s t p o č a t a , ali t a k o đ e b e z r a z l i č i t i h
o t i s a k a v o s a k n e b i m o g a o d a p o s t a n e raznolik. N a sličan način, m a t e ­
rija j e n u ž n a a k o t r e b a d a p o s t o j i r a z l i k a i m n o š t v o , o d n o s n o , b r o j ,
ali i f o r m a j e n u ž n a , j e r r a z l i k a i u m n o ž a v a n j e p r e t p o s t a v l j a j u s l o ž e n o s t
supstancije o d e l e m e n a t a koji j e sastavljaju. D a j e i n d i v i d u a l n a s u p s t a n ­
cija n e š t o o d r e đ e n o , d a j e n e k e o d r e đ e n e v r s t e , t o t r e b a p r i p i s a t i f o r m i ;
d a j e o n a ovo n e š t o , z a h v a l j u j e p r e t e ž n o m a t e r i j i k o j o m f o r m a s t i č e
poziciju u p r o s t o r u i vremenu. Individuacija označava u g l a v n o m nešto
s u p s t a n c i j a l n o , s u p s t a n c i j u k o j a j e s a s t a v l j e n a o d m a t e r i j e i f o r m e , ali
o n a t a k o đ e o z n a č a v a i n e š t o što se m o ž e r a z m a t r a t i k a o slučajnost,
n a i m e b r o j . P o j e d i n a č n o s t (discretio individualis) o z n a č a v a d v e s t v a r i :
individuaciju, koja nastaje iz j e d i n s t v a d v a načela, materije i forme, i
na d r u g o m m e s t u različitost od d r u g i h stvari, različitost u kojoj je
p o r e k l o i p o č e l o b r o j a ; ali o n o p r v o , i n d i v i d u a c i j a , j e s t e o s n o v n i j e .
P e r s o n a l n o s t (discretio personalis) n a s t a j e o n d a k a d a s e r a c i o n a l n a
f o r m a sjedini s a m a t e r i j o m ; t a f o r m a daje p o j e d i n a č n o s t i dignitet r a c i o ­
n a l n e p r i r o d e k o j a z a u z i m a najviše m e s t o m e đ u s t v o r e n i m p r i r o d a m a
i n e m a m o g u ć n o s t više s u p s t a n c i j a l n e f o r m e . Ali postoji n e š t o š t o je
j o š p o t r e b n i j e z a u s p o s t a v l j a n j e p e r s o n a l n o s t i , n a i m e d a u n u t a r supposituma* n e p o s t o j i d r u g a p r i r o d a j o š v e ć e u z v i š e n o s t i i d i g n i t e t a , d a u n u ­
tar
supposituma
racionalna
priroda
poseduje
actualem
eminentiani0.
( U H r i s t u l j u d s k a p r i r o d a , i a k o s a v r š e n a i p o t p u n a , n e m a actualem
eminentiam, p a t a k o n i j e
ličnost.) » M o r a m o reći, d a k l e , da k a o što
individualnost nastaje iz postojanja p r i r o d n e forme u materiji, t a k o
p e r s o n a l n o s t nastaje iz p o s t o j a n j a p l e m e n i t e i preuzvišene p r i r o d e u
supstanciji.«3
B u d u ć i d a j e sv. B o n a v e n t u r a a n đ e l i m a p r i p i s i v a o d u h o v n u m a t e ­
r i j u , o n j e m o g a o d a d o p u s t i m n o š t v o p o j e d i n a č n i h a n đ e l a u n u t a r iste
v r s t e ; o n nije b i o p r i s i l j e n , k a o sv. T o m a , d a p o s t u l i r a t o l i k o a n đ e o s k i h
vrsta k o l i k o i m a i anđela. Sveto p i s m o n a m pokazuje k a k o neki anđeli
izvršavaju slične funkcije što d o k a z u j e sličnost bića, d o k » m i l o s r d n a
ljubav« t a k o đ e z a h t e v a m n o š t v o a n đ e l a u n u t a r iste v r s t e . 4
B
b
3
4
278
U sholastičkoj filozofiji suppositum često označava personu.
Aktualnu uzvišenost (odličnost). — Prim. red.
2 Sent., 3, 1, 2, 2, conclusio.
Ibid., 3, 1, 2, 1.
— Prim.
red.
3. U telesnim tvorevinama postoji j e d n a supstancijalna f o r m a
k o j u imaju sva tela, a to je svetlost.5 Svetlost je s t v o r e n a p r v o g d a n a ,
t r i d a n a p r e n e g o stoje s t v o r e n o S u n c e , i o n a j e , p r e m a B o n a v e n t u r i n o m
m i š l j e n j u , t e l e s n a , i a k o j u j e sv. A v g u s t i n i n t e r p r e t i r a o k a o a n đ e o s k u
t v o r e v i n u . O n a nije, p r a v o g o v o r e ć i , t e l o n e g o f o r m a t e l a , p r v a s u p s t a n ­
cijalna forma, zajednička svim telima i načelo njihove aktivnosti, pa
r a z l i č i t e v r s t e t e l a č i n e s t u p n j e v i t u h i j e r a r h i j u p r e m a t o m e d a l i više u č e s ­
t v u j u u f o r m i s v e t l o s t i . T a k o » e m p i r e j « a stoji n a j e d n o m k r a j u h i j e r a r ­
h i j s k e l e s t v i c e , d o k Z e m l j a stoji n a d r u g o m , n i ž e m k r a j u . N a t a j n a č i n
t e m a svetlosti, t e m a t a k o omiljena u avgustinskoj školi, p o r e k l o m j o š
od P l o t i n a i P l a t o n o v o g p o r e đ e n j a Ideje D o b r a sa S u n c e m , nalazi istak­
n u t o m e s t o u filozofiji sv. B o n a v e n t u r e .
4. Očigledno, a k o B o n a v e n t u r a b r a n i stanovište da je svetlost sup­
stancijalna f o r m a k o j u imaju sva tela, o n t a k o đ e m o r a d o p u s t i t i d a
postoji m n o š t v o supstancijalnih formi u j e d n o j supstanciji. Za njega
nije p r e d s t a v l j a l o t e š k o ć u d a m i s l i t a k o , b u d u ć i d a j e s h v a t a o f o r m u
k a o n e š t o što p r i p r e m a t e l o z a p r i m a n j e viših stupnjeva savršenstva.
D o k j e z a sv. T o m u s u p s t a n c i j a l n a f o r m a o g r a n i č a v a j u ć a i d e f i n i t i v n a ,
t a k o d a n e m o ž e biti više o d j e d n e s u p s t a n c i j a l n e f o r m e u j e d n o m telu,
z a sv. B o n a v e n t u r u f o r m a j e , t a k o r e ć i , o k r e n u t a i s p r e d i i z n a d s e b e ;
o n a ne zaokružuje telo t a k o oštro i ne ograničava ga u pripravnosti za
n o v e m o g u ć n o s t i i u s a v r š a v a n j a . U d e l u In Hexaemeron6 on i d e t a k o
d a l e k o d a k a ž e d a j e l u d o s t (insanum) r e ć i d a j e k r a j n j a f o r m a p r i d a n a
p r v o j m a t e r i j i a d a n e p o s t o j i n e š t o š t o b i b i l o d i s p o z i c i j a z a n j u ili š t o
bi predstavljalo njenu m o g u ć n o s t , tj. da ne postoji j e d n a p o s r e d n a f o r m a ;
B o n a v e n t u r a j e u ž i v a o d a vrši p o r e đ e n j a i z m e đ u r e d a milosti i r e d a
prirode. K a o što d a r saznanja doprinosi d a r u m u d r o s t i a da s a m ne
biva p o n i š t e n njime, i k a o što ovi d a r o v i ne poništavaju teološke vrline,
t a k o j e d n a f o r m a v o d i k a d r u g o j , višoj formi, g d e o n a p r v a n e b i v a
uništena već k r u n i s a n a o v o m d r u g o m .
5 . N o r m a l n o j e o č e k i v a t i d a ć e sv. B o n a v e n t u r a , k o j i p r e m a v l a s ­
t i t o m priznanju ide s t a z o m avgustinske tradicije, prihvatiti učenje ο
rationes seminales, p o g o t o v o š t o t o u č e n j e n a g l a š a v a d e l a t n o s t S t v o r i ­
t e l j a i u m a n j u j e n e z a v i s n o s t p r i r o d n o g č i n i o c a ; z a sv. B o n a v e n t u r u i
sv. A v g u s t i n a t o nije b i l o » n a u č n o « u č e n j e u m o d e r n o m s m i s l u r e č i :
za o b o j i c u to je b i l o u č e n j e k o j e je p r o i z l a z i l o iz istinske biblijske egzeg e z e ili f i l o z o f i j e k o j a u z i m a u o b z i r č i n j e n i c u o t k r o v e n j a ; z a B o n a v e n 5 Cf. 2 Sent., 13.
a
»Sedmo« (»deveto«) nebo, najviši deo neba, ispunjen »čistom« svetlošću.
— Prim. prev.
6
In Hexaemeron, 4, 10.
279
t u r u je postojao i d o d a t n i razlog — to je bilo stanovište njegovog velikog
p r e t h o d n i k a , h r i š ć a n s k o g f i l o z o f a par excellence, k o j i j e b i o o b d a r e n
p o d j e d n a k o sa sermo sapientiae i sermo scientiae: » V e r u j e m da t r e b a
d a s e d r ž i m o ovog stanovišta, n e s a m o z a t o što n a s r a z u m vodi k a n j e m u
nego i z a t o što ga potvrđuje autoritet Avgustina u njegovom d o s l o v n o m
tumačenju Knjige postanja.«7
B o n a v e n t u r a t a k o t v r d i i z v e s n u latitatio formarum? s t v a r i u m a t e ­
r i j i ; ali o n n e p r i h v a t a g l e d i š t e d a s u f o r m e s t v a r i k o j e s e p o j a v l j u j u
u v r e m e n u p r v o b i t n o b i l e u m a t e r i j i u aktualnom s t a n j u , p o p u t s l i k e
prekrivene p l a t n o m , t a k o da ih p o s e b a n činilac s a m o razotkriva, slično
č o v e k u koji bi u k l o n i o p l a t n o sa slike i t a k o u č i n i o da se slika pojavi.
P r e m a o v o m gledištu, s u p r o t n e f o r m e , koje s e m e đ u s o b n o isključuju,
b i l e b i z a j e d n o u i s t o v r e m e n a i s t o m p r e d m e t u , a t o nije m o g u ć e . I s t o
t a k o , on ne p r i h v a t a gledište d a j e B o g jedini eficijentni u z r o k u p r o i z v o ­
đ e n j u f o r m i , j e r t o b i z n a č i l o d a B o g s t v a r a sve f o r m e n a isti o n a j n a č i n
na koji s t v a r a r a c i o n a l n u ljudsku d u š u i da d r u g o s t e p e n i činilac, u stvari,
ne čini u o p š t e ništa, d o k je, z a p r a v o , očigledno da njegova delatnost
n e š t o d o p r i n o s i u č i n k u . D r u g i m o d o v a d v a g l e d i š t a r e d u k o v a l a b i s e ili
sasvim uklonila aktivnost stvorenog činioca, d o k bi se prvim njegova
d e l a t n o s t s m a n j i l a n a m i n i m u m ; B o n a v e n t u r a nije s p r e m a n d a p r i h v a t i
n i j e d n o od ovih gledišta. On daje p r e d n o s t shvatanju »koje je, izgleda,
A r i s t o t e l o v o , i k o j e s a d a n a j č e š ć e z a s t u p a j u učitelji f i l o z o f i j e i t e o l o g i j e « ,
d a s u , » p o p u t f o r m i e l e m e n a t a i m e š a v i n a , g o t o v o sve p r i r o d n e f o r m e ,
m a k a r o n e telesne, s a d r ž a n e u m o ć i materije, i da se d o v o d e do aktu­
a l n o s t i (educuntur i n actum) d e l a t n o š ć u p o s e b n o g č i n i o c a « . T o m o ž e
da se r a z u m e na dva načina. To m o ž e značiti da m a t e r j a istovremeno
i m a i m o ć da primi f o r m u i sklonost za sudelovanje u proizvodnji forme,
a da f o r m a koja treba da se proizvede jeste u p o s e b n o m činiocu k a o
u s v o m d e l o t v o r n o m i i z v o r n o m načelu, pa se izvođenje forme dešava
multiplikacijom forme činioca, k a o što se j e d n o m zapaljenom svećom
m o ž e u p a l i t i m n o š t v o s v e c a ; ili t o m o ž e z n a č i t i d a m a t e r i j a s a d r ž i f o r m u
koja treba da bude izvedena ne samo k a o o n o u čemu i čime se ta forma
p r o i z v o d i n e g o , t a k o đ e , i k a o o n o iz čega o n a biva proizvedena, u smislu
da je o n a s t v o r e n a z a j e d n o sa m a t e r i j o m i u materiji, ali ne k a o a k t u a l n a
već k a o virtue!na forma. P r e m a prvoj hipotezi, ne kaže se da je činilac
stvorio forme, jer one nisu nastale iz ničega, m a d a je, u p r k o s t o m e , na
n e k i n a č i n s t v o r e n a n o v a e s e n c i j a , d o k se, p r e m a d r u g o j h i p o t e z i , n e
s t v a r a n i k a k v a n o v a e s e n c i j a ili s u š t i n a , v e ć j e f o r m a k o j a p o s t o j i u
p o t e n c i j i ili v i r t u e l n o d o v e d e n a d o a k t u a l n o s t i , č i m e j e d a t a n o v a dispositio. P r e m a t o m e , d r u g a h i p o t e z a p r i p i s u j e s t v o r e n o m č i n i o c u m a n j e
7
a
280
2 Sent., 7, 2, 2, 1, resp.
Skrivenost formi. — Prim. red.
nego prva, budući da je stvoreni činilac p r o s t o p r o u z r o k o v a o da nešto
što j e ranije p o s t o j a l o n a j e d a n n a č i n s a d a postoji n a drugi način, d o k ,
p r e m a prvoj hipotezi, stvoreni činilac proizvodi nešto pozitivno n o v o ,
m a k a r i ne na n a č i n stvaranja iz ničega. A k o b a š t o v a n neguje ružino
drvo k a k o bi pupoljci mogli da procvetaju u ruže, on, ćoćuše, time
n e š t o č i n i , ali m a n j e n e g o š t o b i č i n i o k a d a b i p r o i z v e o r u ž i n o d r v o i z
n e k e d r u g e v r s t e d r v e t a . B o n a v e n t u r a , s l e d s t v e n o t o m e , u želji d a i z b e g n e
da s t v o r e n o m činiocu pripiše m a k a r i sličnost sa stvaralačkim m o ć i m a ,
bira o n u hipotezu p r e m a kojoj je delatnost stvorenog činioca manje
značajna od delatnosti Stvoritelja.
D a k l e , f o r m e koje su i z v e d e n e p r v o b i t n o su bile u m a t e r i j i u virt u e l n o m s t a n j u . Te v i r t u e l n e f o r m e su rationes seminales. Ratio seminalis j e s t e a k t i v n a m o ć k o j a p o s t o j i u m a t e r i j i ; b u d u ć i d a j e a k t i v n a m o ć
s u š t i n a f o r m e k o j a s e i z v o d i , o n a stoji p r e m a f o r m i k a o esse incompletum3j p r e m a esse completumh ili esse in potentia0 p r e m a esse in actud.s
M a t e r i j a j e t a k o seminarium ili s e m e n i š t e u k o m e j e B o g s t v o r i o t e l e s n e
f o r m e u v i r t u e l n o m stanju, iz kojeg se o n e i z v o d e p o s t u p n o . To se tiče
ne s a m o formi n e o r g a n s k i h stvari već i d u š a životinja i biljaka. N e p o ­
t r e b n o je naglašavati d a j e Bonaventura svestan d a j e aktivnost posebnih
č i n i l a c a n u ž n a p r i z a č e t k u ž i v i h b i ć a , ali o n n e p r i z n a j e t r a d u k c i o n i s tičko učenje, p r e m a k o m e se d u š a n o v o g živog stvora stvara » u m n o ­
žavanjem« duše roditelja a gde d u š a roditelja ne trpi n i k a k v o umanji­
vanje, jer to učenje implicira da stvorena f o r m a m o ž e stvoriti sličnu
f o r m u iz ničega.9 O n o što se dešava jeste to da roditelji deluju na o n o
što su i sami primili — na s e m e n o n a č e l o ; to načelo jeste aktivna m o ć
ili p o t e n c i j a k o j a u k l i c i s a d r ž i n o v u d u š u , m a d a j e a k t i v n o s t r o d i t e l j a
n u ž n a da bi o n o što je virtuelno postalo a k t u a l n o . B o n a v e n t u r a t a k o
z a u z i m a srednje stanovište i z m e đ u o n a dva, od kojih bi j e d n o stvore­
n o m č i n i o c u p r i p i s i v a l o m a l o ili n i š t a , a d r u g o b i o p e t , p r e m a n j e g o v o m
mišljenju, pripisivalo suviše m n o g o . N j e g o v o o p š t e n a č e l o jeste t o d a
d o k Bog proizvodi stvari iz ničega, dotle stvoreni činilac m o ž e da proiz­
vede s a m o nešto što u potenciji već postoji, p o d čime on p o d r a z u m e v a
virtualno s t a n j e . 1 0 U z a l u d n o je, m e đ u t i m , tražiti t a č a n opis i objašnjenje
k o n k r e t n o g f u n k c i o n i s a n j a n j e g o v e t e o r i j e ο rationes seminales, p o š t o
je ona zasnovana delimično na autoritetu, delimično na apriornim
f i l o z o f s k i m z a k l j u č i v a n j i m a , a n e n a e m p i r i j s k o m p o s m a t r a n j u ili n a u č ­
n o m eksperimentu.
a
Nepotpuno bivstvovanje. — Prim. red.
Potpunom bivstvovanju. — Prim. red.
c
Bivstvovanje u mogućnosti. — Prim. red.
a
Bivstvovanju u stvarnosti. — Prim. red.
8 2 Sent., 18, 1, 3, resp.
9 Ibid., 2, 15, 1, 1, resp.
1» Cf. 2 Sent., 7, 2, 2, 2, resp.
b
281
DVADESET
DEVETO
POGLAVLJE
SV. BONAVENTURA
V. LJUDSKA DUŠA
Jedinstvo ljudske
duše.
Odnos
duše i
tela.
Besmrtnost
ljudske
duše.
Neistinitost
averoističkog
monopsihizma.
Saznanje
čulnih
predmeta
i
prvih
logičkih
načela.
Saznanje
duhovnih
činjenica.
Iluminacija.
Uzlaženje
duše prema
Bogu.
Bonaventura
kao
filozof
hrišćanskog
života.
1 . V i d e l i s m o d a s u , p r e m a sv. B o n a v e n t u r i , d u š e ž i v o t i n j a s t v o r e n e
seminaliter3-; ali t o se, n a r a v n o , n e t i č e l j u d s k e d u š e , k o j a j e s t v o r e n a
i z ničega, n e p o s r e d n o o d B o g a . L j u d s k a d u š a j e slika Božija, p o z v a n a
n a j e d i n s t v o s a B o g o m i , s o b z i r o m n a t o (propter dignitatemb), n j e n o
p r o i z v o đ e n j e je p r i m e r e n o rezervisano za s a m o g Boga. O v a k v o zaklju­
č i v a n j e u k l j u č u j e t e o l o g i j u , ali B o n a v e n t u r a a r g u m e n t i š e i f i l o z o f s k i :
p o š t o je ljudska d u š a b e s m r t n a , nerazoriva, nju m o ž e da stvori s a m o
o n o N a č e l o koje je živo i koje n e p r e k i d n o traje s a m o od sebe. Besmrt­
n o s t l j u d s k e d u š e i m p l i c i r a t a k v u » m a t e r i j u « d u š e k o j a nije p o d l o ž n a
s u p s t a n c i j a l n o j p r o m e n i ; ali s t v o r e n i č i n i o c i d e l u j u s a m o n a p r o m e n ljivu m a t e r i j u , d o k p r o i z v o đ e n j e s u p s t a n c i j e i z n e p r o m e n l j i v e m a t e r i j e
t r a n s c e n d i r a m o ć t a k v i h č i n i l a c a . I z t o g a sledi d a t r a d u k c i o n i s t i č k o
s t a n o v i š t e m o r a biti o d b a č e n o , i a k o j e Avgustin p o k a z i v a o p o n e k a d
sklonost ka t o m učenju jer je mislio da t a k o m o ž e da objasni p r e n o s
prvobitnog greha.1
Šta je to što Bog stvara? To je cela ljudska duša, a ne s a m o njena
r a z u m s k a m o ć . Postoji s a m o jedna duša u čoveku obdarena razumskim
i č u l n i m m o ć i m a , i to je u p r a v o o n a duša koju stvara Bog. Telo je sadr­
ž a n o seminaliter u A d a m o v o m t e l u , u t e l u p r v o g č o v e k a , i o n o s e p r e ­
n o s i s e m e n o m , ali t o n e z n a č i d a t e l o i m a č u l n u d u š u , i z v e d e n u i z p o t e n -
a
Iz semena. — Prim. red.
Po vrednosti. — Prim. red.
i 2 Sent., 18, 2, 3, resp.
h
282
cije m a t e r i j e i r a z l i č i t u o d s t v o r e n e i u d a h n u t e r a z u m s k e d u š e . D o d u š e ,
seme sadrži ne s a m o p r e o b i l n o s t očinske h r a n e n e g o i m a l o njegove
humiditas radicalis3-, p a v e ć u e m b r i j u , p r e u l a s k a d u š e , p o s t o j i d i s p o ­
zicija z a o s e t e ili p o č e t n a o s e t l j i v o s t ; ali t a d i s p o z i c i j a j e s t e d i s p o z i c i j a
da se obave osetne delatnosti preko duše onda kada ona j e d n o m bude
u d a h n u t a : p o t p u n i m oživljavanjem embrija, k a d a se u d a h n e duša,
p r e s t a j e t a p o č e t n a o s e t l j i v o s t ili, b o l j e r e ć i , b i v a p o d v e d e n a p o d a k t i v ­
n o s t duše koja je načelo čulnosti isto t a k o k a o i r a z u m n o s t i . D r u g i m
r e c i m a , sv. B o n a v e n t u r a j e o p r e z a n k a d a t v r d i k o n t i n u i t e t ž i v o t a i r e a ­
lnost roditeljstva da bi izbegao razdvajanje ljudske duše u dva d e l a . 2
2 . L j u d s k a d u š a j e f o r m a t e l a ; sv. B o n a v e n t u r a k o r i s t i A r i s t o t e l o v o
učenje p r o t i v o n i h koji s m a t r a j u d a s u d u š e svih ljudi j e d n a s u p s t a n ­
cija. » R a c i o n a l n a d u š a j e o s t v a r e n j e i e n t e l e h i j a l j u d s k o g t e l a : p r e m a
t o m e , p o š t o su ljudska tela različita, racionalne duše koje n a d a h n j u j u
t a tela biće t a k o đ e r a z l i č i t e « 3 ; d u š a j e postojeća, živa, r a z u m n a f o r m a ,
o b d a r e n a s l o b o d o m . 4 O n a j e p r i s u t n a cela u s v a k o m delu tela; t a k o j e
m i s l i o i sv. A v g u s t i n , č i j e m s h v a t a n j u B o n a v e n t u r a d a j e p r e d n o s t n a d
t e o r i j o m da je d u š a p r i s u t n a p r v e n s t v e n o u o d r e đ e n o m delu tela, srcu
na p r i m e r . » Z b o g t o g a što je o n a f o r m a celog tela, o n a je p r i s u t n a u
ć e l o m t e l u ; z a t o š t o j e p r o s t a , o n a nije p r i s u t n a d e l i m i č n o o v d e a d e l i m i č n o t a m o ; z a t o š t o j e d o v o l j n o p o k r e t a č k o n a č e l o (motor sufficiens)
t e l a , o n a n e m a n e k i p o s e b a n p o l o ž a j , n e n a l a z i s e u j e d n o j t a č k i ili j e d ­
n o m o d r e đ e n o m delu.«5
I p o r e d t o g a što B o n a v e n t u r a p r i h v a t a A r i s t o t e l o v u definiciju
d u š e k a o forme tela, njegov opšti p r a v a c filozofiranja jeste platonski i
a v g u s t i n s k i p o s v o m k a r a k t e r u , u t o l i k o š t o i n s i s t i r a n a t o m e d a j e ljud­
ska d u š a d u h o v n a supstancija, sastavljena iz d u h o v n e forme i d u h o v n e
m a t e r i j e . N i j e d o v o l j n o r e ć i d a j e d u š a s a s t a v l j e n a i z o n o g e x quo est,
i quod est, j e r d u š a m o ž e d a d e l u j e i n a n j u m o ž e d a s e d e l u j e , m o ž e d a
se pokreće i da b u d e p o k r e n u t a , i to dokazuje prisustvo »materije«,
načela pasivnosti i promenljivosti, m a d a ta materija transcendira prostiranje i pokvarljivost, p o š t o je d u h o v n a a ne telesna.6 Za ovo učenje
m o ž e izgledati da protivreči pretpostavljenoj j e d n o s t a v n o s t i ljudske
d u š e , ali B o n a v e n t u r a p o k a z u j e 7 d a » j e d n o s t a v n o s t « i m a r a z l i č i t a z n a ­
čenja i stupnjeve. T a k o , »jednostavnost« m o ž e da se odnosi na odsustvo
a
Izvorne tečnosti. — Prim. red.
2 Cf. 2 Sent., 30, 3, 1, i 31, 1, 1.
3 Ibid., 18, 2, 1, contra 1.
4
Breviloq., 2, 9.
5
1 Sent., 8, 2, ari. un., 3, resp.
6 2 Sent., 17, 1, 2, resp.
7 Ibid., ad 5.
283
kvantitativnih delova, a takvu jednostavnost duša ima, pošto je jedno­
s t a v n a u p o r e đ e n j u s a t e l e s n i m s t v a r i m a ; ili s e m o ž e o d n o s i t i n a o d ­
sustvo sastavnih delova, a takvu jednostavnost duša n e m a . M e đ u t i m ,
o n o što je o s n o v n o jeste to da je duša, iako f o r m a tela i načelo kretanja
t e l a , t a k o đ e i m n o g o više o d t o g a ; d a m o ž e d a p o s t o j i s a m a p o s e b i
j e r je
hoc aliquida, i a k o k a o hoc aliquid, k o j e je d e l i m i č n o p a s i v n o i
p r o m e n l j i v o , m o r a da i m a u sebi d u h o v n u materiju. Učenje ο hilo­
m o r f i č k o m sastavu ljudske duše je t a k o u d e š e n o da se duši osigura
njeno dostojanstvo i njena m o ć da m o ž e da postoji o d v o j e n o od tela.
A k o j e d u š a s a s t a v l j e n a i z f o r m e i d u h o v n e m a t e r i j e , sledi d a s e
o n a upojedinjuje p o svojim vlastitim n a č e l i m a . 8 A k o j e t a k o , o n d a zašto
s e u o p š t e ujedinjuje s a t e l o m , b u d u ć i d a j e o n a i n d i v i d u a l n a d u h o v n a
s u p s t a n c i j a već s a m a p o sebi? O d g o v o r j e taj d a j e d u š a , i a k o d u h o v n a
supstancija, t a k o sačinjena da m o ž e da oživotvori telo i da je p r i r o d n o
sklona da p o s t u p i t a k o . I o b r n u t o , telo, i a k o sastavljeno od materije
i f o r m e , i m a appetitus0 d a b u d e o ž i v o t v o r e n u d u š o m . J e d i n s t v o o v o g a
d v o g a p r e d s t a v l j a s a v r š e n o s t s v a k o g a o d n j i h i nije n a u š t r b n i j e d n o g a . 9
D u š a ne postoji p r o s t o zato da pokreće t e l o 1 0 nego za radost Božiju;
i p a k , o n a u p o t p u n o s t i ispoljava svoje m o ć i i s p o s o b n o s t i s a m o u oživotvorenju tela i j e d n o g d a n a , prilikom vaskrsenja mrtvih, duša će p o n o v o
d a s e u j e d i n i s a t e l o m . A r i s t o t e l nije z n a o z a t o , ali n e t r e b a s e č u d i t i
z b o g t o g a , j e r » f i l o z o f n u ž n o z a p a d a u n e k e z a b l u d e , u k o l i k o nije v o đ e n
svetlošću vere«11.
3. Učenje ο h i l o m o r f i č k o j strukturi ljudske duše p r i r o d n o olakšava
d o k a z i v a n j e n j e n e b e s m r t n o s t i , b u d u ć i d a B o n a v e n t u r a nije p o v e z a o
d u š u sa t e l o m t a k o u s k o k a o što je to slučaj u A r i s t o t e l o v o m u č e n j u ;
ali n j e g o v o m i l j e n i d o k a z j e s t e o n a j k o j i s e i z v o d i i z r a z m a t r a n j a k r a j n j e
s v r h e d u š e (ex cosideratione finiš). D u š a t e ž i z a s a v r š e n o m s r e ć o m (činje­
n i c a u k o j u n i k o n e m o ž e s u m n j a t i , » u k o l i k o n j e g o v r a z u m nije s a s v i m
i z o p a č e n « ) . Ali n i k o n e m o ž e biti s a v r š e n o srećan a k o s e plaši g u b i t k a
o n o g a što p o s e d u j e : n a p r o t i v , već s a m ovaj strah ga čini nesrećnim.
P r e m a tome, budući da duša p r i r o d n o žudi za srećom, o n a o t u d a m o r a
biti b e s m r t n a . Ovaj d o k a z p r e t p o s t a v l j a , n a r a v n o , egzistenciju B o g a i
m o g u ć n o s t p o s t i z a n j a savršene sreće, k a o i postojanje p r i r o d n e žudnje
za l j u d s k o m s r e ć o m ; razlog z b o g kojeg je to B o n a v e n t u r i n omiljeni
a
Nešto određeno. — Prim. red.
8 2 Sent., 18, 2, 1, ad 1.
b
Žudnju. — Prim. red.
<> Cf. 2 Sent., 17, 1, 2, ad 6.
10 Ibid., 18, 2, 1, ad 6.
11 Ibid.
284
d o k a z jeste d u h o v n i k a r a k t e r tog d o k a z a , njegova p o v e z a n o s t sa kreta­
n j e m d u š e p r e m a B o g u : t o j e z a n j e g a ratio principalis — o s n o v n i a r g u ­
ment.12
N a v e o m a sličan n a č i n B o n a v e n t u r a o b r a z l a ž e r a z l o g e 1 3 i z for­
m a l n o g u z r o k a , i z p r i r o d e d u š e k a o Božije slike. P o š t o j e d u š a s t v o r e n a
r a d i p o s t i g n u ć a sreće, k o j a se sastoji u p o s e d o v a n j u v r h o v n o g D o b r a
ili B o g a , o n a m o r a d a b u d e k a d r a d a p o s e d u j e B o g a {capax Dei&), p a ,
p r e m a t o m e , m o r a d a b u d e s t v o r e n a p r e m a n j e g o v o j slici i p r i l i c i . A l i
o n a ne bi bila stvorena p r e m a obličju B o g a k a d a bi bila s m r t n a . D a k l e ,
d u š a m o r a d a b u d e b e s m r t n a . D a l j e ( a r g u m e n t i š u ć i e x parte materiae0),
B o n a v e n t u r a tvrdi da je f o r m a racionalne duše takvog digniteta da čini
d u š u s l i č n o m B o g u , pa o n d a i m a t e r i j a k o j a se sjedinjuje s o v o m for­
m o m (tj., d u h o v n a m a t e r i j a ) n a l a z i svoje ispunjenje i zadovoljenje j e d i n o
u sjedinjenju s a t o m f o r m o m , t a k o d a i o n a m o r a d a b u d e b e s m r t n a
n a isti n a č i n .
B o n a v e n t u r a daje i d r u g e d o k a z e , k a o što je onaj iz n u ž n o s t i p o s t o ­
j a n j a s a n k c i j a u b u d u ć e m ž i v o t u 1 4 ili o n a j i z n e m o g u ć n o s t i d a ć e B o g
učiniti d a s e d o b r o izjalovi. T i m d r u g i m d o k a z o m B o n a v e n t u r a zaklju­
čuje d a b i b i l o p r o t i v n o b o ž a n s k o j p r a v d i d a o n o š t o j e d o b r o u č i n j e n o
b u d e u s m e r e n o p r e m a zlu i neuspehu. Z a t i m , p r e m a s v a k o m m o r a l n o m
učenju, č o v e k t r e b a radije d a u m r e n e g o d a u č i n i n e p r a v d u . Ali a k o
bi d u š a bila s m r t n a , njena privrženost pravdi, t a k o hvaljena od svih
filozofa m o r a l a , ne bi vodila n i č e m u , i to bi bilo s u p r o t n o b o ž a n s k o j
p r a v d i . Više aristotelski p o s v o m k a r a k t e r u j e s u a r g u m e n t i izvedeni
iz m o ć i duše da misli ο sebi s a m o j , te iz njene i n t e l e k t u a l n e a k t i v n o s t i
k o j a nije i n t r i n s e č n o z a v i s n a o d t e l a , č i m e s e p o k a z u j e n j e n a n e p r o padljivost i n a d m o ć n a d t e l e s n o m m a t e r i j o m . 1 5 Ali, i a k o su za n a s aris­
totelski d o k a z i v e r o v a t n o prihvatljiviji, j e r p r e t p o s t a v l j a j u m a n j e i ne
uključuju teologiju, z a B o n a v e n t u r u više g o v o r e d o k a z i uzeti o d A v g u s t i n a ili o n i k o j i s u u a v g u s t i n s k o m d u h u , p o s e b n o d o k a z i z t e ž n j e z a
blaženstvom. B o n a v e n t u r a navodi i Avgustinov d o k a z iz aprehenzije
i a s i m i l a c i j e v e č n i h i s t i n a 1 6 , ali t a j d o k a z s e n e p o j a v l j u j e k a o potissimus
modus0 p r i d o k a z i v a n j u b e s m r t n o s t i d u š e . O v a k v a l i f i k a c i j a j e r e z e r v i s a n a z a d o k a z e i z želje z a b l a ž e n s t v o m .
12 2 Sent., 19, 1, 1, resp.
13 Ibid.
a
Vrsnost Boga. — Prim. red.
b
Na osnovu materije. — Prim. red.
4
1 2 Sent., sed contra 3, 4.
15 Ibid., 7 ff; cf. De Anima, knj. 3.
16 2 Sent., 11.
:_c Najvrsniji. — Prim. red.
285
p o d r ž a v a j u č u l a , j e r ljudi se razlikuju, na p r i m e r , u svojim p o j m o v i m a
ο v r e d n o s t i m a , koji nisu z a s n o v a n i na č u l n o m o p a ž a n j u i nisu apstrah o v a n i i z u o b r a z i l j n i h species. N i t i b i , p r e m a B o n a v e n t u r i n o m m i š l j e n j u ,
bio d o b a r a r g u m e n t k a d a bi se reklo da to što je r a z u m s k a d u š a neza­
visna o d tela z n a č i d a o n a n e m o ž e biti i n d i v i d u i r a n a p r e k o njega, jer
d u š a i nije i n d i v i d u i r a n a p r e k o t e l a , v e ć j e d i n s t v o m s v o j a d v a k o n s t i ­
tutivna načela: d u h o v n e materije i d u h o v n e forme.
A k o b i s e B o n a v e n t u r i stavila p r i m e d b a d a ovakav d o k a z p r e t p o ­
stavlja želju z a j e d i n s t v o m s a B o g o m , z a b l a ž e n s t v o m u p u n o m smislu,
i da je ta želja i z v e d e n a t e k na o s n o v u č i n a milosti i t a k o p r i p a d a n a t ­
p r i r o d n o m r e d u a ne r e d u p r i r o d e koji je p r e d m e t filozofskih izučavanja,
Svetac bi, verovatno, odgovorio da n e m a n a m e r u da dovodi u sumnju
d e l o m i l o s t i ili n j e n n a t p r i r o d a n k a r a k t e r , ali d a , s d r u g e s t r a n e , i s t i n s k i
filozof r a z m a t r a svet i ljudski život o n a k o k a k o oni jesu, i da je j e d n a
o d č i n j e n i c a t a k v o g s v e t a u p r a v o želja z a p o t p u n o m s r e ć o m . P a m a k a r
da želja p o v l a č i d e l a t n o s t milosti, o n a je činjenica iskustva, i filozof
m o ž e d a j e u z m e u obzir. A k o filozof nije k a d a r d a j e objasni bez prib e g a v a n j a t e o l o g i j i , t o j e s a m o j o š j e d n a p o t v r d a više z a B o n a v e n t u r i n
d o k a z d a n i j e d n a f i l o z o f i j a n e m o ž e b i t i z a d o v o l j a v a j u ć a a k o nije o b a ­
sjana svetlošću vere. D r u g i m recima, d o k »tomist« sistematski odstra­
njuje iz č i n j e n i c a i s k u s t v a sve o n o za š t a se z n a da je n a t p r i r o d n o a
o n d a k a o filozof r a z m a t r a o n o što iza t o g a preostaje k a o »priroda«,
b o n a v e n t u r s k i filozof počinje od p r i r o d e k a o date. Savršeno je t a č n o
d a m i l o s t n i j e n e š t o » d a t o « u s m i s l u d a j e t o n e š t o v i d l j i v o ili d a s e m o ž e
s i z v e s n o š ć u p o j m i t i j e d i n o s a m i m r a z u m o m , ali neki o d njenih u č i n a k a
su d a t i u iskustvu, i u p r a v o njih će filozof uzeti u obzir, i a k o ih ne m o ž e
objasniti bez upućivanja na teologiju. Tomistički i b o n a v e n t u r s k i pri­
s t u p i s u , p r e m a t o m e , r a z l i č i t i , i n e m o g u n a silu d a s e s t a v e u isti k a l u p
a d a s e p r i t o m l a ž n o n e p r e d s t a v i j e d a n ili d r u g i .
5. S obzirom na sadržaj saznanja čulnih predmeta, d u š a je zavisna
o d č u l n e p e r c e p c i j e , i sv. B o n a v e n t u r a s e s l a ž e s a A r i s t o t e l o m d a d u š a
n e m a s a m a p o sebi n i znanje n i ideje č u l n i h p r e d m e t a : ljudski r a z u m
je s t v o r e n u stanju »golotinje« i zavisan je od čula i u o b r a z i l j e . 1 8 Č u l n i
p r e d m e t i d e l u j u n a č u l n e o r g a n e , u n j i m a p r o i z v o d e č u l n e ideje k o j e
d e l u j u n a m o ć o s e t a , i t a d a i m a m o o p a ž a n j e . T r e b a p r i m e t i t i d a sv.
B o n a v e n t u r a , d o p u š t a j u ć i p a s i v a n e l e m e n t u m o ć i o s e t a , n a p u š t a sv.
A v g u s t i n a ; ali u i s t o v r e m e o n m i s l i d a m o ć o s e t a ili s e n z i t i v n a m o ć
duše sudi ο sadržaju oseta, na p r i m e r d a j e ovo b e l o ; p a s i v n a recepcija
ideje s e pripisuje p r v e n s t v e n o č u l n o m o r g a n u , d o k s e d e l a t n o s t s u đ e n j a
p r i p i s u j e f u n k c i j i č u l a . 1 9 O v o s u đ e n j e , n a r a v n o , nije r e f l e k s i v n o , v e ć p r e
p r i p a d a s p o n t a n o j s v e s n o s t i ; ali o n o j e m o g u ć e z a t o š t o j e m o ć o s e t a
senzitivna m o ć racionalne duše, b u d u ć i da u p r a v o duša prenosi telu
delatnost o s e t a . 2 0 Različiti oseti, na p r i m e r boje i d o d i r a , ujedinjeni su
u » o p š t e m č u l u « i o d r ž a v a j u se u u o b r a z i l j i , k o j a nije i s t o š t o i » p a m ­
ć e n j e « u z e t o u s m i s l u recordatio ili p o d s e ć a n j a p o v o l j i . 2 1 K o n a č n o ,
a k t i v n i i p a s i v n i r a z u m , delujući z a j e d n o , a p s t r a h u j u ideje iz uobrazilje.
Aktivni i pasivni r a z u m nisu dve m o ć i koje bi mogle da deluju j e d n a
b e z d r u g e , t o s u d v e » o d l i k e « iste i n t e l e k t u a l n e m o ć i d u š e . M i z a č e l o
m o ž e m o reći d a aktivni r a z u m a p s t r a h u j e a d a pasivni r a z u m p r i m a ,
ali B o n a v e n t u r a u b l a ž a v a t a j s u d t v r d e ć i d a p a s i v n i r a z u m i m a m o ć d a
a p s t r a h u j e i p r o s u đ u j e i d e j e , m a d a samo p r e k o a k t i v n o g r a z u m a , d o k
aktivni r a z u m isto t a k o zavisi u svojoj d e l a t n o s t i od s a z n a n j a i n f o r m a ­
cija k o j e m u p r u ž a p a s i v n i r a z u m . P o s t o j i , u s t v a r i , s a m o j e d a n p o t p u n
čin razumevanja, i aktivni i pasivni r a z u m nerazdvojivo sarađuju u
tom činu.22
4. Sve o v o što je r e č e n o ο ljudskoj duši implicira njenu individu­
alnost. B o n a v e n t u r a je z n a o za averoističku interpretaciju Aristotela
i izričito ju je osuđivao. Averoes je t v r d i o da i aktivni i pasivni r a z u m
preživljavaju smrt, i, bilo šta da je s a m Aristotel ο t o m e učio, njegov
k o m e n t a t o r Averoes je s m a t r a o da ta dva r a z u m a nisu individualna u
s v a k o m č o v e k u , d a n i s u d e l o v i ili m o ć i p o j e d i n a č n i h l j u d i , v e ć , n a p r o ­
tiv, d a s u j e d i n s t v e n e s u p s t a n c i j e , k o s m i č k i u m o v i . T a k v o s t a n o v i š t e ,
m e đ u t i m , ne s a m o da je j e r e t i č k o i s u p r o t n o hrišćanskoj veri n e g o je,
takođe, protivno r a z u m u i iskustvu.17 Protivno je razumu jer je očigledno
d a r a z u m s k a d u š a predstavlja s a v r š e n s t v o č o v e k a k a o č o v e k a , a ljudi
se r a z l i k u j u j e d a n od d r u g o g , o n i su i n d i v i d u a l n e ličnosti, i to k a o ljudi
a n e s a m o k a o živa b i ć a ; o v o d r u g o b i b i o slučaj k a d a b i r a c i o n a l n a
d u š a bila n u m e r i č k i ista u svim ljudima. O s i m toga, o v o stanovište je
p r o t i v n o i s k u s t v u , j e r činjenica i s k u s t v a j e s t e d a različiti ljudi različito
misle. P r i t o m , nije d o v o l j n o reći d a t a r a z l i k a u mišljenju d o l a z i p r o s t o
i z r a z n o l i k o s t i species u u o b r a z i l j i r a z l i č i t i h l j u d i , t o j e s t d a j e o n o š t o
je različito u različitim pojedincima s a m o propadljiva uobrazilja koju
Očigledno je, dakle, a k o o s t a v i m o po strani različite »avgustinizme« (kao što je odbijanje da se prizna realna razlika između m o ć i
d u š e ) , da se B o n a v e n t u r i n o mišljenje ο n a č i n u k o j i m p o s t i ž e m o saz18 2 Sent., 3, 2, 2, 1, resp. i ad 4.
19 Ibid., 8, 1, 3, 2, ad 7.
Ibid., 25, 2, art. un., 6, resp.
21
Ibid., 1, 2, 1, 2, resp., gde Bonaventura razlikuje pamćenje k a o moć, retentio
speciei, od čina pamćenja ili recordatio.
22
2 Sent., 24, 1, 2, 4.
20
17 2 Sent., 18, 2, 1, resp.
287
286
i
n a n j e č u l n i h p r e d m e t a p r i b l i ž a v a , više ili m a n j e , A r i s t o t e l o v o m u č e n j u .
On d o p u š t a da je duša, k a d a je reč ο saznanju takvih predmeta, prvo­
1
b i t n o fabula
rasa? *, b e z u r o đ e n i h i d e j a . Š t a v i š e , n e g i r a n j e u r o đ e n i h
ideja se o d n o s i i na naše saznanje prvih načela. N e k i k a ž u da su ta načela
u r o đ e n a a k t i v n o m r a z u m u , a d a su, k a d a j e p o s r e d i p a s i v a n r a z u m ,
s t e č e n a ; ali t a k v o u č e n j e s e n e s l a ž e n i s A r i s t o t e l o v i m r e c i m a n i s isti­
n o m . Jer k a d a b i t a načela bila u r o đ e n a a k t i v n o m r a z u m u , zašto o n d a
ne bi m o g l a da b u d u prenesena na pasivni r a z u m bez p o m o ć i čula, i
z a š t o ovaj n e z n a t a načela o d s a m o g p o č e t k a ? P r e i n a č e n a verzija u r e ­
đ e n o s t i jeste o n a p r e m a kojoj su načela u r o đ e n a u njihovoj najopštijoj
f o r m i a z a k l j u č c i i p o s e b n e p r i m e n e s u s t e č e n i , ali n a o s n o v u t o g gle­
dišta bi bilo teško p o k a z a t i zašto dete ne poznaje prva načela u njiho­
voj najopštijoj f o r m i . Štaviše, č a k i o v o p r e i n a č e n o učenje ο u r o đ e n o s t i
protivreči i Aristotelu i Avgustinu. B o n a v e n t u r a bez sumnje smatra
da učenje koje je p r o t i v n o ujedno i Aristotelu i Avgustinu ne m o ž e n i k a k o
biti t a č n o . Ostaje, p r e m a t o m e , da se kaže da su načela u r o đ e n a j e d i n o u
smislu da je r a z u m o b d a r e n p r i r o d n o m svetlošću koja mu o m o g u ć a v a
da a p r e h e n d i r a n a č e l a u njihovoj u n i v e r z a l n o s t i o n d a k a d a stekne saz­
n a n j e r e l e v a n t n i h i d e j a ili p o j m o v a . N a p r i m e r , n i k o n e z n a š t a j e c e l i n a
ili š t a j e d e o d o k n e s t e k n e i d e j u ili p o j a m k o j i j e z a v i s a n o d č u l n o g
o p a ž a n j a ; ali k a d a j e d n o m s t e k n e t a j p o j a m , o n d a m u s v e t l o s t r a z u m a
o m o g u ć u j e da p o j m i načelo da je celina veća od d e l a . 2 4 K a d a je reč ο
o v o m p i t a n j u , d a k l e , sv. B o n a v e n t u r a s e s l a ž e s a sv. T o m o m .
6 . A l i i a k o m i n e m a m o u r o đ e n o s a z n a n j e č u l n i h p r e d m e t a ili n j i h o ­
v i h e s e n c i j a ili p r v i h n a č e l a , l o g i č k i h ili m a t e m a t i č k i h , i z t o g a n e sledi
da je naše saznanje čisto d u h o v n i h činjenica stečeno čulnim opažanjem.
» B o g se ne saznaje p r e k o sličnosti koju i z v o d i m o iz č u l a « 2 5 , n e g o n a p ­
r o t i v r e f l e k s i j o m d u š e ο sebi s a m o j . D u š a u o v o m ž i v o t u n e m a n e p o s r e d n u p r e d s t a v u B o g a ili b o ž a n s k e S u š t i n e , a l i o n a j e s t v o r e n a p r e m a
B o ž i j o j slici i u s m e r e n a j e p r e m a B o g u s v o j o m ž u d n j o m i s v o j o m v o l j o m ,
t a k o d a r e f l e k s i j a ο n j e n o j v l a s t i t o j p r i r o d i i ο s m e r u n j e n e volje o r n o g u ć a v a duši da stvori p o j a m Boga bez pribegavanja spoljnjem č u l n o m
s v e t u . U t o m s m i s l u i d e j a B o g a j e » u r o đ e n a « , ali n e i u s m i s l u d a s v a k i
čovek i m a od p o č e t k a jasno, eksplicitno i tačno saznanje Boga. U s m e r e n o s t volje, n j e n a ž u d n j a z a p o t p u n o m s r e ć o m , s v e t o j e s u u č i n c i s a m e
b o ž a n s k e d e l a t n o s t i , p a refleksija ο o v o j ž u d n j i m a n i f e s t u j e d u š i egzi­
stenciju P r e d m e t a žudnje, kojeg o n a , u stvari, već p o z n a j e u n e k o j vrsti
n e o d r e đ e n e svesti, i a k o n e n u ž n o u o b l i k u e k s p l i c i t n e i d e j e . » Z n a n j e
ove istine ( n a i m e , Božije egzistencije) j e u r o đ e n o r a z u m n o m d u h u , b u d u ć i
da je d u h Božija slika; z b o g t o g a on i m a p r i r o d n u žudnju, saznanje i
s e ć a n j e ο N j e m u p o čijoj j e slici s t v o r e n , i p r e m a k o m e p r i r o d n o t e ž i
26
kako bi m o g a o da nađe blaženstvo u N j e m u . «
Saznanje Boga je raz­
ličito : s a m B o g i m a o b u h v a t n o znanje ο sebi s a m o m , blaženi ga p o z n a j u
&
j a s n o (dare e t perspicue ), m i g a p o z n a j e m o d e l i č m i č n o i n a s k r i v e n
n a č i n (ex parte et in aenigmente); o v o p o s l e d n j e z n a n j e s a d r ž a n o je
i m p l i c i t n o u z n a n j u k o j e s v a k a d u š a i m a ο t o m e d a nije o d u v e k p o s t o ­
27
jala i da je morala j e d n o m da ima početak.
P o z n a v a n j e v r l i n a m o r a d a b u d e » u r o đ e n o « u smislu d a nije izve­
d e n o iz čulnog opažanja. N e p r a v i č a n čovek m o ž e da z n a šta je to p r a ­
v i č n o s t ; ali o n o č i g l e d n o n e m o ž e d a p o z n a j e p r a v i č n o s t n j e n i m p r i s u s ­
t v o m u sopstvenoj duši jer je ne poseduje, niti m o ž e da je sazna apstrak­
c i j o m i z č u l n i h i d e j a j e r o n a nije p r e d m e t č u l a n i t i i m a b i l o k a k v u slič­
nost sa čulnim svetom. On je, t a k o đ e , ne m o ž e saznati ni iz njenih posledica, jer n e m o ž e d a p r e p o z n a posledice pravičnosti a k o p r e t h o d n o
ne z n a šta je pravičnost, k a o što ne bi m o g a o da p r e p o z n a učinke čove28
kove delatnosti a k o pre toga ne bi z n a o šta je čovek.
Mora, dakle,
d a p o s t o j i n e k o a priori ili u r o đ e n o z n a n j e v r l i n e . U k o m e s m i s l u j e
o n o u r o đ e n o ? N e p o s t o j i u r o đ e n a i d e j a (species innata) u t o m s m i s l u
d a o d p o č e t k a u d u h u i m a m o j a s n u i d e j u ili i n t e l e k t u a l n u s l i k u v r l i n e ,
ali u duši je p r i s u t n a p r i r o d n a svetlost k o j o m d u h p r e p o z n a j e i s t i n u
i i s p r a v n o s t , a p r i s u t n a j e o d r e đ e n a s k l o n o s t ili n a k l o n o s t volje. D u š a ,
p r e m a t o m e , z n a š t a j e i s p r a v n o s t i š t a j e s k l o n o s t ili n a k l o n o s t v o l j e ,
i n a t a j n a č i n o n a p r e p o z n a j e s t a j e rectitudo affectionis0. A k o j e t o m i l o srdnost, o n d a o n a zna šta je milosrdnost, čak i o n d a k a d a ne poseduje
vrlinu m i l o s r d n o s t i . 2 9
T a k o je poznavanje vrlina u r o đ e n o u istom o n o m smislu u k o m e
je u r o đ e n a i spoznaja Boga, to jest ne k a o u r o đ e n a eksplicitna ideja
ili p o j a m , n e g o u smislu da i m a u sebi sve s p o s o b n o s t i p o t r e b n e da se
formira eksplicitan pojam, a da, pri t o m , ne m o r a da pribegava č u l n o m
svetu. B o n a v e n t u r i n e u r o đ e n e ideje s u v i r t u a l n o u r o đ e n e ideje. N a ­
r a v n o , postoji velika razlika i z m e đ u saznanja vrlina i saznanja Boga,
jer dok u o v o m životu ne m o ž e m o n i k a d a da p o j m i m o suštinu Boga,
m o g u ć e j e pojmiti suštinu vrlina. M e đ u t i m , n a č i n n a koji p o s t i ž e m o
26
a
Neispisana tabla. — Prim. red.
2 Sent., resp.
Ibid., 39, 1, 2, resp.
25 Ibid., 39, 1, 2, resp.
23
24
288
De Myst. Trinit., 1, 1, resp.
" Jasno i razgovetno. — Prim. red.
27
De Myst. Trinit., 1, 2, ad 14.
2
8 De Scientia Christi, 4, 23.
b
Ispravnost volje. — Prim. red.
29
1 Sent., 17, 1, art. un., 4, resp.
19 Istorija filozofije II
289
s a z n a n j e v r l i n a i saznanje B o g a su slični, i m o ž e m o reći da d u š a poseduje u r o đ e n o znanje n a č e l a koji su n e o p h o d n i za njeno upravljanje.
O n a samorefleksijom saznaje šta je Bog, šta je strah i šta je ljubav, i
t a k o saznaje šta je to bojati se i voleti B o g a . 3 0 A k o n e k o , n a s u p r o t
t o m e , n a v e d e F i l o z o f o v u m a k s i m u nihil est in intellectu, guod prius non
fuerit i n sensua, o d g o v o r j e d a m a k s i m u t r e b a r a z u m e t i t a k o d a s e t i č e
s a m o n a š e g z n a n j a č u l n i h p r e d m e t a ili s t i c a n j a p o j m o v a k o j i m o g u
apstrakcijom da se formiraju iz čulnih ideja.31
7.1 pored toga što Bonaventura ne d o p u š t a da se prva načela odnose
n a svet o k o n a s , d a s u p r v e n a č e l a k o j i m a s e r u k o v o d i d u h o d s a m o g
p o č e t k a u n j e m u e k s p l i c i t n a ili d a s u s p o l j a u d a h n u t a u n j e g a b e z i k a k v e
d e l a t n o s t i s a m o g d u h a , i z t o g a i p a k n e sledi d a j e o n s p r e m a n d a s e
o d r e k n e avgustinskog učenja ο iluminaciji; naprotiv, on ga smatra
j e d n o m od glavnih istina metafizike.
I s t i n a je adaeguatio rei et intellectus^2, i o n a o b u h v a t a u s e b i i s a z ­
n a t i p r e d m e t i r a z u m koji saznaje. D a b i istina k a o pojmljena m o g l a
da postoji, p o t r e b n o je da su zadovoljeni uslovi s o b a d v e strane —
nepromenljivost na strani predmeta i p o t p u n a nepogrešivost na strani
s u b j e k t a . 3 3 Ali a k o j e B o n a v e n t u r a n a ovaj n a č i n p r i p r a v a n d a ponavlja
r e č i i z Theaiteta, z a h t e v a j u ć i t a d v a u s l o v a d a b i m o g l a p o s t o j a t i cognitio
certitudinalis ili i z v e s n o z n a n j e , o n j e , o n d a , n e i z b e ž n o s u o č e n s a slič­
n i m p r o b l e m i m a s a k o j i m a s u b i l i s u o č e n i P l a t o n i A v g u s t i n : j e r , nije­
d a n s t v o r e n p r e d m e t n i j e s t r o g o n e p r o m e n l j i v i svi č u l n i p r e d m e t i s u
p r o p a d l j i v i ; i s t o t a k o , n i l j u d s k i d u h nije p o sebi n e p o g r e š i v u o d n o s u
p r e m a bilo kojoj klasi p r e d m e t a . O n m o r a , p r e m a t o m e , d a primi p o m o ć
spolja, i p r i r o d n o je da B o n a v e n t u r a p r i b e g a v a a v g u s t i n s k o m učenju
ο iluminaciji, koje mu se p r e p o r u č i v a l o s a m o od sebe, i to ne s a m o
z a t o š t o j e z a s t u p a o sv. A v g u s t i n n e g o i z a t o š t o n a g l a š a v a z a v i s n o s t
ljudskog r a z u m a od Boga i u n u t r a š n j u aktivnost Boga u ljudskoj duši.
Za njega je to b i l o p o d j e d n a k o i e p i s t e m o l o š k a istina i religijska istina,
nešto što bi se moglo uspostaviti k a o n u ž a n zaključak iz izučavanja
p r i r o d e i z a h t e v a izvesnosti, a t a k o đ e i k a o n e š t o ο č e m u se m o ž e k o r i s n o
razmišljati u religioznom smislu. D o i s t a , p r e m a njemu, intelektualni
i d u h o v n i život ne m o g u da se razdvoje.
Ljudski d u h je, dakle, p r e d m e t p r o m e n e , sumnje, zablude, d o k su
p o j a v e koje n a l a z i m o u iskustvu i koje saznajemo promenjljive. Na
d r u g o j strani, nesumnjiva je činjenica da ljudski d u h poseduje n e k e
30 2 Sent., 39, 1, 2, resp.
8
Ničeg nema u umu što prethodno nije bilo u čulu. — Prim. red.
31 Ibid.
32 1 Sent,, resp., ad 1, 2, 3; c f . Brevilog., 6, 8.
33
De Scientia Christi, 4, resp.
290
izvesnosti i da z n a da ih poseduje, te da je k a d a r da pojmi n e p r o m e n ljive s u š t i n e i n a č e l a . S a m o j e B o g n e p r o m e n l j i v , a t o z n a č i d a j e l j u d s k i
d u h p o t p o m o g n u t B o g o m i da je p r e d m e t njegovog izvesnog saznanja
n a n e k i n a č i n u k o r e n j e n u B o g u , k a o d a p o s t o j i u rationibus aeternis
ili b o ž a n s k i m i d e j a m a . A l i m i n e p o i m a m o n e p o s r e d n o s a m e b o ž a n s k e
ideje; B o n a v e n t u r a p o k a z u j e , k a o i Avgustin, da slediti p l a t o n s k o učenje
znači otvoriti v r a t a skepticizmu, jer a k o je izvesno saznanje dostižno
j e d i n o u d i r e k t n o m s a z n a n j u v e č n i h a r h e t i p o v a ili u z o r a , i a k o m i n e m a ­
m o n e p o s r e d n o s a z n a n j e t i h a r h e t i p o v a , i z t o g a sledi n e i z b e ž a n z a k l j u ­
čak d a s e istinska izvesnost n e m o ž e postići ljudskim u m o m . 3 4 N a d r u g o j
s t r a n i , nije d o v o l j n o r e ć i d a ratio aeterna u t i č e n a d u h j e d i n o u s m i s l u
da saznajući um ne dostiže s a m a večna načela nego jedino njihove učinke,
k a o habitus mentis3-, j e r b i u m i s a m b i o s t v o r e n i p o d l o ž a n i s t i m u s l o v i m a k a o i d u h čija j e d i s p o z i c i j a . 3 5 Rationes aeternae, d a k l e , m o r a j u
n e p o s r e d n o d a deluju n a ljudski d u h , i a k o s a m e ostaju nevidljive. O n e
su te koje p o k r e ć u d u h i upravljaju d u h o m pri njegovim a p o d i k t i č n i m
s u d o v i m a , omogućujući mu da a p r e h e n d i r a izvesne i večne istine na
s p e k u l a t i v n o m i m o r a l n o m p l a n u i da d o n o s i izvesne s u d o v e č a k i ο
č u l n i m p r e d m e t i m a : njihov u č i n a k (koji predstavlja b o ž a n s k u ilumi­
naciju) jeste taj d a d u h m o ž e d a u v i d i n e p r o m e n l j i v e i p o s t o j a n e s u š t i n e
u p r o l a z n i m i promenljivim p r e d m e t i m a iskustva. To ne znači da B o n a ­
ventura protivreči svom povoljnom sudu ο Aristotelovom učenju ο
n a š e m s a z n a n j u č u l n o g s v e t a , ali s i g u r n o j e s m a t r a o t o u č e n j e n e d o v o l j ­
nim. Bez čulnog opažanja mi doista ne bismo n i k a d a saznali čulne pred­
m e t e i s a s v i m j e t a č n o d a r a z u m a p s t r a h u j e , ali b o ž a n s k a i l u m i n a c i j a ,
d i r e k t n a d e l a t n o s t ratio aeterna, n u ž n a j e k a k o b i d u h m o g a o d a v i d i
u p r e d m e t u o d r a z n e p r o m e n l j i v o g ratio i b i o s p o s o b a n d a d o n e s e ο
njemu nepogrešiv sud. Č u l n o opažanje je p o t r e b n o da bi nastali naši
p o j m o v i ο č u l n i m p r e d m e t i m a , ali p o s t o j a n o s t i n u ž n o s t k o j a j e s a d r ž a n a
u n a š i m s u d o v i m a ο n j i m a t r e b a p r i p i s a t i d e l a t n o s t i rationes aeternae,
jer niti su čulni p r e d m e t i našeg iskustva nepromenljivi, niti su d u h o v i
k o j i i h s a z n a j u p o s e b i n e p o g r e š i v i . N e j a s n e (pbtenebratae) i d e j e , k o j e
n a š i d u h o v i i m a j u z a t o š t o s u z a h v a ć e n i n e j a s n o š ć u phantasmata, t a k o
s u prosvetljene k a k o b i d u h m o g a o d a saznaje. »Jer a k o s t v a r n o znanje
znači znanje d a stvar n i k a k o n e m o ž e biti drukčija, n u ž n o j e d a n a s
O n j e d i n i p o d s t a k n e d a s a z n a m o , O n koji z n a istinu i i m a istinu u s e b i . « 3 6
T a k o , p r e k o ratio aeterna d u h s u d i ο s v i m o n i m s t v a r i m a k o j e s a z n a j e m o
čulima.37
34 De Scientia Christi, 4, resp.
a
Stanje duha. — Prim. red.
35 De Scientia Christi.
36 In Hexaemeron, 12, 5.
37 Itin. Mentis in Deum, 2, 9.
19»
291
U d e l u Itinerariwn
Mentis in Deum}%
sv.
Bonaventura
opisuje
k a k o spoljni čulni p r e d m e t i izazivaju sliku ο sebi
{similitudo)
prvo u
m e d i j u m u a zatim deluju p r e k o m e d i j u m a na čulni organ, pa t a k o i
n a u n u t r a š n j e č u l o . P o s e b n o č u l o , ili m o ć o s e t a k o j a d e l u j e p r e k o p o s e b ­
n o g č u l a , s u d i d a j e o v a j p r e d m e t b e o ili c r n ili v e ć k a k a v j e , a u n u t r a š n j e
č u l o d a j e taj p r e d m e t p r i j a t a n , l e p , ili o b r n u t o . I n t e l e k t u a l n a m o ć , o k r e ­
ćući se p r e m a idejama, p i t a se zašto je d o t i č a n p r e d m e t lep i zaključuje
da je lep z a t o što i m a o d r e đ e n e karakteristike. Ali taj sud p o d r a z u m e v a
p o z i v a n j e n a i d e j u l e p o t e k o j a j e s t a l n a i n e p r o m e n l j i v a , a nije o g r a n i ­
č e n a m e s t o m ili v r e m e n o m . T o j e o n a j a r g u m e n t u k o m e n a s t u p a b o ž a n ­
s k a i l u m i n a c i j a , n e d a b i s e u k l o n i l a i i z b r i s a l a d e l a t n o s t č u l a ili a k t i v ­
n o s t apstrakcije, nego da se sud u njegovom n e p r o m e n l j i v o m i n a d v r e m e n s k o m aspektu objasni upućivanjem na direktivnu i regulativnu
ratio aeterna. Svi č u l n i o b j e k t i k o j e s a z n a j e m o u l a z e u d u h p r e k o t r i
duševne
operacije,
apprehensio,
oblectatio
i
diiudicatio*,
ali
poslednja
o d njih, o č i g l e d n o , m o r a d a b u d e p r o s u đ i v a n j e u s v e t l o s t i rationes aeterne.
P r e m a t o m e , rationes aeterne s u , k a o š t o s m o v e ć r a n i j e v i d e l i , o n t o ­
loški slične i, u stvari, identične sa Božijom Rečju. Iz t o g a proističe da
je R e č o n o što iluminira ljudski d u h , i da R e č obasjava svakog čoveka
k o j i d o l a z i n a o v a j svet. » H r i s t j e u n u t r a š n j i u č i t e l j i n i j e d n a i s t i n a n e
m o ž e d a s e s a z n a b e z N j e g a , ali n e t a k o š t o b i O n g o v o r i o k a o š t o m i
g o v o r i m o , nego time što n a s obasjava iznutra. . . On je d u b o k o prisu­
t a n u svakoj duši i On Svojim prejasnim idejama obasjava t a m n e pred­
s t a v e n a š i h d u h o v a . « 3 9 M i n e m a m o n i k a k v o v i đ e n j e Božije R e č i i m a d a
j e s v e t l o s t t a k o d u b o k o u n a m a , o n a j e n e v i d l j i v a , inaccessibilisb: m i
m o ž e m o samo da zaključujemo ο njenom prisustvu na osnovu posmaranja njenih u č i n a k a . 4 0 Na taj n a č i n B o n a v e n t u r i n o učenje ο ilumi­
naciji i njegova interpretacija A v g u s t i n a ne uključuje o n t o l o g i z a m . To
n j e g o v o učenje u p o t p u n u j e njegovu, na izgled, a r i s t o t e l s k u t v r d n j u ο
apstrakciji, a njegovo negiranje pravog u r o đ e n o g karaktera čak i prvih
načela daje njegovom učenju osoben nearistotelski, avgustinski t o n i
b o j u . M i , i s t i n a , a p s t r a h u j e m o , ali n e m o ž e m o d o ć i d o o n o g i n t e l i g i bilnog i p o s t o j a n o g s a m o apstrakcijom, već n a m je p o t r e b n a i b o ž a n s k a
iluminacija: m o ž e m o , d o d u š e , postići spoznaju m o r a l n i h načela unu­
t r a š n j o m r e f l e k s i j o m , ali n e m o ž e m o o t k r i t i n j i h o v
nepromenljiv i
n u ž a n k a r a k t e r b e z r e g u l a t i v n o g i v o d e ć e g d e l o v a n j a b o ž a n s k e svet-
38
a
39
b
40
292
Itin. Mentis in Deum., 2, 4—6.
Razumevanje, uživanje i suđenje. — Prim. red.
In Hexaemeron, 1 2 , 5.
Nepristupačna. — Prim. red.
In Hexaemeron„ 12, 11.
l o s t i . A r i s t o t e l nije u s p e o t o d a u v i d i ; k a o š t o n e m o ž e m o p o t p u n o d a
s a z n a m o s t v o r e n a b i ć a a k o i h n e s h v a t a m o k a o exemplata b o ž a n s k o g
exemplara, t a k o i s t o n e m o ž e m o d a s t v o r i m o i z v e s n e s u d o v e ο n j i m a
b e z s v e t l o s t i b o ž a n s k e R e č i , b e z Ratio Aeterna. E g z e m p l a r i z a m i ilu­
minacija su u s k o povezani, pa istinski metafizičar priznaje i j e d n o i
d r u g o : A r i s t o t e l , m e đ u t i m , nije p r i z n a v a o n i j e d n o .
8. Postoje s a m o četiri m o ć i d u š e , vegetativna i senzitivna m o ć ,
r a z u m i v o l j a ; ali B o n a v e n t u r a r a z l i k u j e m n o g e » a s p e k t e « d u š e , a p o s e b ­
n o r a z u m a ili d u h a , i t o s o b z i r o m n a p r e d m e t e n a k o j e j e u p r a v l j e n a
njegova pažnja i s o b z i r o m na n a č i n kojim je upravljena. Bilo bi, d a k l e ,
o p g r e š n o p r e t p o s t a v i t i d a j e o n m i s l i o d a s u ratio, intellectus, intelligentia i apex mentis ili synderesis scintilla41
različite m o ć i d u š e :
ovi
izrazi z a p r a v o označavaju različite funkcije r a c i o n a l n e d u š e u n j e n o m
u z d i z a n j u o d č u l n i h t v o r e v i n a d o s a m o g B o g a . U K o m e n t a r i m a Sen­
tencija42 i z r i č i t o s e k ; ž e d a r o d e l a r a z u m a n a n i ž i i viši (ratio inferior
i ratio superior) n i j e p o d e l a n a r a z l i č i t e m o ć i : t o j e p o d e l a n a officia i
dispositiones*, a t o j e m a l o v i š e o d p o d e l e n a a s p e k t e (aspectus). N i ž i
r a z u m j e s t e r a z u m koji j e u p r a v l j e n k a č u l n i m p r e d m e t i m a , viši r a z u m
jeste r a z u m koji j e upravljen k a inteligibilnim p r e d m e t i m a , p a s e t a k o
t e r m i n i »viši« i » n i ž i « t i č u r a z l i č i t i h d u ž n o s t i ili officia i s t e m o ć i ; a l i
ovde t r e b a d o d a t i j o š i to d a j e r a z u m koji je upravljen ka inteligibilnom
p o j a č a n i potkrepljen, d o k je r a z u m koji je upravljen ka č u l n o m oslabljen
i p o v u č e n n a d o l e , p a i a k o p o s t o j i s a m o j e d a n ratio, r a z l i k a i z m e đ u
višeg i nižeg r a z u m a o d g o v a r a ne s a m o različitim f u n k c i j a m a već,
t a k o đ e , i različitim dispozicijama j e d n o g istog r a z u m a .
Stupnjevi u z d i z a n j a ^'vha g o t o v o d a s e i n e m o r a j u r a z m a t r a t i ,
b u d u ć i da su p o v e z a n i više s a s k e t s k o m i m i s t i č k o m t e o l o g i j o m n e g o
sa filozofijom u n a š e m smislu te reči; p o š t o su ipak povezani sa filo­
zofijom u o n o m smislu u k o m e je B o n a v e t u r a u z i m a o taj t e r m i n , p o ž e ­
ljno je u k r a t k o da se d o t a k n e m o i t o g pitanja, j e r o n o ilustruje B o n a v e n t u r i n u t e n d e n c i j u da filozofiju i teologiju p o v e ž e što je m o g u ć e više.
Krećući se s t o p a m a Avgustina i viktorinaca, B o n a v e n t u r a prati uzlazne
stupnjeve života duše, stupnjeve koji o d g o v a r a j u različitim m o g u ć ­
n o s t i m a d u š e i v o d e i z sfere p r i r o d e u s f e r u m i l o s t i . P o l a z e ć i o d s e n z i t i v n i h m o ć i d u š e (sensualitas), o n p o k a z u j e k a k o d u š a m o ž e d a v i d i
u č u l n i m p r e d m e t i m a vestigia Dei: o n a k o n t e m p l i r a č u l n e p r e d m e t e
p r v o k a o Božije u č i n k e , z a t i m k a o stvari u k o j i m a je B o g p r i s u t a n , a
o n d a se p o v l a č i u sebe i k o n t e m p l i r a svoje p r i r o d n o u s t r o j s t v o i m o ć i
41
42
a
Itin. Mentis in Deum., 1, 6.
2 Sent., 24, 1, 2, 2, resp.
Dužnosti i sposobnosti. — Prim. red.
293
k a o sliku Boga. I z l o ž e n o je, dakle, k a k o intelekt k o n t e m p l i r a B o g a
u m o ć i m a duše koje su p r e p o r o đ e n e i u z d i g n u t e milošću, i k a k o mu
Božija R e č o m o g u ć a v a d a t o čini. N a o v o m stupnju, m e đ u t i m , d u š a
j o š k o n t e m p l i r a B o g a u n j e g o v o j slici k o j a j e s a m a d u š a , m a k a r i u z d i g ­
n u t a m i l o š ć u ; p a i p a k , o n a m o ž e otići j o š i dalje, d o k o n t e m p l a c i j e
B o g a supra nos3-, p r v o k a o B i ć a , z a t i m k a o D o b r a . B i ć e j e d o b r o , i k o n ­
templacija B o g a k a o Bića, savršenstva bića, vodi d o p o i m a n j a Bića k a o
D o b r a , k a o diffusivum sui°, i t a k o d o k o n t e m p l a c i j e S v e t o g T r o j s t v a .
D a l j e o d o v o g r a z u m n e m o ž e i ć i : i z a t o g a leži b l e š t a v a t a m a m i s t i č k e
k o n t e m p l a c i j e i e k s t a z e , apex affectus0 k o j i n a d m a š u j e d u h . V o l j a j e ,
m e đ u t i m , m o ć t e i s t e j e d i n s t v e n e l j u d s k e d u š e i , m a d a ističe i z s u p s t a n ­
cije d u š e , o n a n i j e p o s e b n a a k c i d e n c i j a , p a k a d a s e k a ž e d a a f e k c i j a
volje n a d m a š u j e r a z u m , o n d a t o znači p r o s t o d a j e d u š a u ljubavi t a k o
u s k o sjedinjena sa B o g o m da je svetlost koja je p r o ž i m a p o t p u n o zaslepljuje. M o ž e d a p o s t o j i s a m o j e d a n viši s t u p a n j , n a m e n j e n ž i v o t u p o s l e
s m r t i , a t o j e vizija B o g a n a n e b e s i m a .
K a o što se stvaranje i egzemplarizam ne m o g u pravilno razumeti a k o
s e n e s h v a t i d a s u sve s t v a r i s t v o r e n e R e č j u B o ž i j o m , k o j a j e j c d n o b i t n a
slika O c a k o g a o d r a ž a v a j u sva s t v o r e n a bića, t a k o iluminacija u svojim
različitim stupnjevima ne m o ž e pravilno da se r a z u m e a k o se ne shvati
da R e č Božija obasjava svakog čoveka, da predstavlja vrata kroz koja
d u š a izlazi i z sebe p r e d B o g a , d a R e č , p r e k o S v e t o g D u h a , k o g a j e O n
poslao, raspaljuje d u š u i vodi je p r e k o granice njenih svesnih p r e d s t a v a
u ekstatičko jedinstvo. K o n a č n o , Reč n a m pokazuje Oca i otvara n a m
b l a ž e n u viziju n e b e s a . H r i s t j e , u s t v a r i , medium omnium scientarum3-4^,
k a k o u teologiji t a k o i u metafizici, j e r metafizičar k a o t a k a v ne m o ž e
d a postigne spoznaju Reči u p o t r e b o m p r i r o d n o g r a z u m a , niti m o ž e d a
zasnuje i k a k a v istinit i izvestan s u d b e z iluminacije Reči, č a k i a k o je
sasvim nesvestan toga, a njegovo znanje je n e p o t p u n o i o b e s n a ž e n o
o v o m n e p o t p u n o š ć u u k o l i k o nije k r u n i s a n o t e o l o g i j o m .
9. S e t i ć e m o se da su tri o s n o v n e t a č k e B o n a v e n t u r i n e metafizike
stvaranje, egzemplarizam i iluminacija. Njegov metafizički sistem čin;
j e d i n s t v o , j e r u č e n j e ο s t v a r a n j u o t k r i v a svet koji proizlazi iz B o g a , svet
s t v o r e n iz n i č e g a i u celosti zavisan od N j e g a , d o k učenje ο egzempla­
r i z m u o t k r i v a s v e t s t v o r e n i h b i ć a k o j i p r e m a B o g u stoji u relaciji p o d r a ž a v a n j a m o d e l a , o d n o s n o exemplatuma p r e m a exemplaru, a u č e n j e ο
iluminaciji sledi stupnjeve p o v r a t k a d u š e B o g u , gde s t v o r e n a bića p r v o
k o n t e m l i r a j u ο sebi s a m o m a z a t i m i ο S a v r š e n o m Biću. B o ž a n s k o j
delatnosti uvek p r i p a d a poseban značaj. Stvaranje iz ničega se m o ž e
d o k a z a t i , k a o i Božije prisustvo i d e l a t n o s t u stvorenim bićima, a p o ­
s e b n o u s a m o j d u š i : Božija d e l a t n o s t ulazi u aprehenziju svake izvesne
istine, pa k o n t i n u i t e t b o ž a n s k e d e l a t n o s t i u p o r a s t u stupnjeva postoji
č a k i o n d a k a d a su za uspostavljanje višeg s t u p n j a uzdizanja d u š e p o t ­
r e b n e činjenice teologije. Bog deluje u d u h u s v a k o g č o v e k a k a d a ovaj
p o s t i ž e i s t i n u , a l i n a t o m s t u p n j u s a m a B o ž i j a d e l a t n o s t nije d o v o l j n a :
čovek j e d e l a t a n i p r e k o svojih p r i r o d n i h m o ć i . N a višim stupnjevima
Božija d e l a t n o s t se progresivno povećava d o k u ekstazi Bog sasvim ne
preuzme dušu i ljudska intelektualna delatnost bude poništena.
B o n a v e n t u r a se, o t u d a , m o ž e o z n a č i t i k a o f i l o z o f h r i š ć a n s k o g
života, filozof koji se služio i r a z u m o m i v e r o m da bi stvorio njihovu
sintezu. O v o j p o v e z a n o s t i r a z u m a i vere, filozofije i teologije, d a t a je
p o s e b n a v a ž n o s t t a m o g d e j e o n a u s k l a d u s a H r i s t o m , koji j e R e č Božija.
a
6
0
294
Iznad nas. — Prim. red.
Širenja sebe. — Prim. red.
Vrhunsko stanje. — Prim. red.
• Medijum svih znanja. — Prim. red.
In Hexaemeron, 1, 11.
43
TRIDESETO POGLAVLJE
SV. ALBERT VELIKI
Život
Duša.
i
intelektualna
aktivnost.
Reputacija
i
značaj sv.
Filozofija
Alberta.
i
teologija.
Bog.
Stvaranje.
1 . A l b e r t V e l i k i j e r o đ e n 1206. g o d i n e u L a u i n g e n u u Š v a p s k o j ;
N e m a č k u je n a p u s t i o z b o g studija u m e t n o s t i u P a d o v i , gde je stupio
u d o m i n i k a n s k i red 1223. godine. Posle p r e d a v a n j a teologije u K e l n u i
d r u g i m m e s t i m a d o k t o r i r a o j e u P a r i z u 1245. g o d i n e ; m e d u n j e g o v i m
u č e n i c i m a o d 1245. d o 1248. b i o j e i T o m a A k v i n s k i . K a s n i j e s e v r a t i o
u K e l n zajedno sa T o m o m , da bi t a m o o s n o v a o d o m i n i k a n s k u školu.
M e đ u t i m , njegov intelektualni r a d bio je p r e k i n u t administrativnim
z a d a c i m a k o j i s u m u bili n a m e t n u t i . T a k o j e o d 1254. d o 1257. g o d i n e
b i o p r o v i n c i j a l n e m a č k e P r o v i n c i j e d o m i n i k a n a c a , a o d 1260. d o 1262.
b i o je b i s k u p u R a t i s b o n u . O s i m toga, posete R i m u i agitacija za krstaški
rat u Češkoj oduzimali su mu vreme. On je izabrao Keln za stalno mesto
s v o g b o r a v k a , m a d a g a j e n a p u s t i o 1277. i o t i š a o u P a r i z d a b r a n i s h v a t a ­
n j a T o m e A k v i n s k o g ( k o j i j e u m r o 1274). A l b e r t j e u m r o u K e l n u 15.
n o v e m b r a 1280. g o d i n e .
Iz njegovih spisa i delatnosti vidi se prilično j a s n o da je Albert
Veliki bio čovek širokih intelektualnih stremljenja. T e š k o bi bilo očeki­
vati da će čovek njegovog tipa ignorisati u s p o n aristotelizma na pari­
š k o m Fakultetu umetnosti, posebno a k o se ima u vidu da je bio pot­
p u n o s v e s t a n n e m i r a i t e š k o ć a k o j i s u bili p r o u z r o k o v a n i n o v i m t e n ­
d e n c i j a m a . K a o č o v e k o t v o r e n a d u h a , o n nije b i o o d o n i h koji s u i m a l i
b e s k o m p r o m i s n o n e p r i j a t e l j s k i s t a v p r e m a n o v o m p o k r e t u , ali j e , s a
d r u g e strane, bio v e o m a sklon n o v o p l a t o n s k o j i avgustinskoj tradiciji.
P r e m a t o m e , prihvatajući izvesne aristotelske e l e m e n t e i uključujući
i h u s v o j u filozofiju, o n j e z a d r ž a o m n o g o i z a v g u s t i n s k e i n e a r i s t o t e l s k e t r a d i c i j e , p a n j e g o v a filozofija n o s i k a r a k t e r p r e l a z n o g s t e p e n i k a
n a p u t u k a p o t p u n i j e m usvajanju aristotelizma, koje j e izvršio njegov
v e l i k i u č e n i k — sv. T o m a A k v i n s k i . Š t a v i š e , b u d u ć i p r v e n s t v e n o t e o l o g ,
A l b e r t nije m o g a o a d a n e b u d e osetljiv n a v a ž n e t a č k e u k o j i m a j e A r i ­
s t o t e l o v a filozofija bila u s u p r o t n o s t i sa h r i š ć a n s k i m učenjem, pa za
296
n j e g a nije b i l o m o g u ć e o n o n e k r i t i č k o p r i h v a t a n j e A r i s t o t e l a k o j e j e
bilo p o s t a l o m o d o m n a F a k u l t e t u u m e t n o s t i . Z a č e l o , n e t r e b a d a pred­
stavlja i z n e n a đ e n j e d a o n , k o j i j e n a p i s a o o b j a š n j e n j a m n o g i h A r i s t o ­
t e l o v i h l o g i č k i h , f i z i č k i h ( n a p r i m e r , ο Fizici i ο De Caelo et Mundo),
m e t a f i z i č k i h i e t i č k i h (Nikomahova etika i Politika) d e l a , nije z a z i r a o
od t o g a da u k a ž e na Filozofove z a b l u d e i da objavi j e d n o delo protiv
3
A v e r o e s a , k o j e se n a z i v a De unitate intellectus -. N j e g o v a i z r i č i t a m e r a
bila je da, pišući objašnjenja, učini Aristotela shvatljivim za k a t o l i k e ,
i da, kako sam
kaže,
objektivno
prikaže
Aristotelova
gledišta;
ali, o n nije m o g a o d a k r i t i k u j e A r i s t o t e l a a d a n e i z n e s e n e š t o o d s v o j i h
vlastitih shvatanja, i a k o su njegovi k o m e n t a r i najvećim d e l o m bezlične
parafraze i objašnjenja Filozofovih dela.
Nije m o g u ć e t a č n o odrediti d a t u m n a s t a n k a Albertovih spisa, p a
č a k n i r e d k o j i m s u bili o b j a v l j e n i , ali i z g l e d a d a j e o b j a v l j i v a n j e n j e g o ­
v o g K o m e n t a r a Sentencija P e t r a L o m b a r đ a n i n a i Summa de
Creah
turis p r e t h o d i l o o b j a v l j i v a n j u n j e g o v i h o b j a š n j e n j a A r i s t o t e l o v i h d e l a .
On je, t a k o đ e , objavio k o m e n t a r e knjiga Pseudo-Dionisija. D e l o De
unitate intellectus n a p i s a n o j e , i z g l e d a , p o s l e 1270. g o d i n e , a Summa
0
theologiae , k o j a b i m o g l a b i t i k o m p i l a c i j a k o j u s u d r u g i s a s t a v i l i , o s t a l a
je nezavršena.
N e m o ž e m o m i r n o preći p r e k o j e d n e značajne strane A l b e r t o v i h
interesovanja i d e l a t n o s t i , a to je njegovo z a n i m a n j e za fizičke n a u k e .
Na j e d a n prosvećen n a č i n on insistira na n u ž n o s t i opservacije i eksperi­
m e n t a u o v i m n a u k a m a , i u s v o j i m d e l i m a De vegetabilibusd i De animalibuse i z n o s i r e z u l t a t e v l a s t i t i h p o s m a t r a n j a k a o i s h v a t a n j a r a n i j i h
pisaca iz tih p o d r u č j a . K a d a opisuje drveće i biljke A l b e r t p r i m e ć u j e
d a o n o š t o j e u t v r d i o p r e d s t a v l j a ili r e z u l t a t n j e g o v i h p o s m a t r a n j a ili
je p r i h v a ć e n o od a u t o r a za koje z n a da su svoja shvatanja potkrepljivali
p o s m a t r a n j e m , j e r u t i m s t v a r i m a s a m o i s k u s t v o m o ž e d a p r u ž i izves­
nost.1 Njegova u m o v a n j a su često vrlo razborita, k a o , na primer, k a d a
tvrdi, n a s u p r o t s h v a t a n j u d a Z e m l j a j u ž n o o d e k v a t o r a nije n a s t a n j e n a ,
d a je, p o svoj prilici, t a č n o u p r a v o s u p r o t n o , m a d a h l a d n o ć a n a p o l o ­
v i m a m o ž e biti t a k o p r e k o m e r n a d a spreči naseljavanje. A k o , m e đ u t i m ,
p o s t o j e ž i v o t i n j e k o j e žive t a m o , m o r a m o p r e t p o s t a v i t i d a o n e i m a j u
dovoljno d e b e l a k r z n a da ih zaštite od t a k v e klime, i ta k r z n a su, v e r o v a t n o , bela. U s v a k o m slučaju, n e r a z u m n o je p r e t p o s t a v i t i da će ljudi
k o j i žive n a d o n j e m d e l u Z e m l j e p o p a d a t i , p o š t o j e t e r m i n » d o n j i « s a m o
a
Ο jedinstvu uma. — Prim. red.
Sve ο stvorenjima. — Prim. red.
Suma teologije. — Prim. red.
11
Ο biljkama. — Prim. red.
e
Ο životinjama. — Prim. red.
i Liber 6, de Veget. et Plantis, Tract. 1, c. 1.
b
c
297
relativan u o d n o s u na nas.2 N a r a v n o , Albert se znatno oslanjao na
m i š l j e n j a , p o s m a t r a n j a i n a g a đ a n j a s v o j i h p r e t h o d n i k a ; ali o n s e č e s t o
p o z i v a i na svoja vlastita p o s m a t r a n j a , na o n o što je s a m u o č i o , r e c i m o ,
ο n a v i k a m a p t i c a s e l i c a , ili ο p r i r o d i b i l j a k a . A l b e r t V e l i k i j e b i o č o v e k
snažnog uma. T a k o je on smatrao da apriorni argumenti ο nenastanjenosti i nenastanjivosti »žarke zone« ne m o g u pretegnuti n a d očigled­
n o m činjenicom da postoje delovi zemlje u toj zoni za koje z n a m o da
s u n a s t a n j e n i . Z a t i m , g o v o r e ć i ο M e s e č e v o m p r s t e n u ili » d u g i « 3 , o n
p r i m e ć u j e d a s e taj f e n o m e n , p r e m a Aristotelu, dešava s a m o d v a p u t
za pedeset godina, d o k su ga on i drugi primetili dvaput u jednoj godini,
iz čega zaključuje da m o r a da je Aristotel govorio na osnovu predanja
a ne na o s n o v u iskustva. U s v a k o m slučaju, bilo k a k v u v r e d n o s t da
d a j e m o p o j e d i n a č n i m z a k l j u č c i m a sv. A l b e r t a , o n o š t o j e z n a č a j n o k o d
njega jeste d u h r a d o z n a l o s t i i oslanjanje na p o s m a t r a n j e i eksperiment,
i to n a m p o m a ž e da ga razlikujemo od z n a t n o g broja sholastičara kas­
nijeg p e r i o d a . N e p r e d v i đ e n o , ovaj d u h istraživanja i njegova š i r o k a
interesovanja d o v e l a su ga bliže Aristotelu, b u d u ć i da je Filozof bio
p o t p u n o svestan vrednosti empirijskih istraživanja u nauci (iako su
kasniji sledbenici prihvatili sve A r i s t o t e l o v e tvrdnje k a o n e o s p o r n e ,
jer im je n e d o s t a j a o njegov istraživački d u h i m n o g o s t r u k a intereso­
vanja).
2 . Sv. A l b e r t V e l i k i j e p o t p u n o s h v a t i o r a z l i k u i z m e đ u t e o l o g i j e i
filozofije, pa t a k o i i z m e đ u o n e teologije koja i m a za svoju o s n o v u
činjenice o t k r o v e n j a i o n e teologije koja je p r o i z v o d s a m o g p r i r o d n o g
r a z u m a i p r i p a d a m e t a f i z i č k o j f i l o z o f i j i . M e t a f i z i k a ili p r v a t e o l o g i j a
razmatra
Boga
kao
prvo
Biće
(secundum
quod substat proprietatibus
entis primi3), d o k t e o l o g i j a r a z m a t r a B o g a k a o v e ć s p o z n a t o g v e r o m
(secundum
quod
substat
attributis
quae
per fidem
attribunturb).
Dalje,
filozof deluje n a o s n o v u o p š t e svetlosti r a z u m a k o j a o b a s j a v a sve ljude
i n j i m e o n u v i đ a p r v a n a č e l a , d o k t e o l o g d e l u j e p r e k o n a t p r i r o d n e svet­
l o s t i v e r e k o j o m p r i m a o b j a v l j e n e d o g m e . 4 Sv. A l b e r t j e , d a k l e , b i o
m a l o n a k l o n j e n o n i m a k o j i s u n e g i r a l i ili o m a l o v a ž a v a l i f i l o z o f i j u , j e r
on ne s a m o da je koristio dijalektiku pri teološkim razmatranjima nego
je, t a k o đ e , p r i z n a v a o d a j e s a m a filozofija nezavisna n a u k a . O n priz­
naje da filozofsko zaključivanje ne m o ž e biti p r i m a r n o , jer je d o g m a
d o k a z a n a tamquam e x priori0, t o j e s t t e o l o g s m a t r a d a j e d o g m a o b j a v 2
red.)
298
Cf. De Natura Locorum, Tract. 1, cc. 6, 7, 8, 12. (O prirodi mestđ. — Prim.
3 Liber 3, Meteorum, Tract. 4, c. 11. (Treća knjiga Meteora. — Prim. red.)
a
K a o onog koji poseduje svojstva prvog bića. — Prim. red.
6
K a o onog koji poseduje atribute koje verom pripisujemo. — Prim. red.
•* 1 Summa Theol, 1, 4, ad 2 et 3.
c
Već iz prethodnog. — Prim. red.
l j e n a , a nije z a k l j u č a k i z n e k o g f i l o z o f s k o g a r g u m e n t a ; p a i p a k , n a s u p ­
r o t o n i m a koji su tvrdili da je p o g r e š n o uvoditi u teologiju filozofska
r a z m a t r a n j a , o n k a ž e d a filozofski a r g u m e n t i m o g u biti o d s t v a r n e
koristi k a o sekundarni, k a d a n a m p o m a ž u da se r a z r a č u n a m o sa prim e d b a m a koje postavljaju neprijateljski raspoloženi filozofi, i k a d a
g o v o r i m o n e u k o m n a r o d u koji n a svaki n a č i n h o ć e d a n a p a d a filozo­
fiju i p o p u t » n e r a z u m n i h ž i v o t i n j a h u l i n a sve š t o m u j e n e p o z n a t o « 3 .
Č a k i u r e d u p r o p o v e d n i k a b i l o j e p r o t i v l j e n j a filozofiji i i z u č a v a n j u
t a k o » p r o f a n e « n a u k e , p a j e j e d n a o d n a j v e ć i h z a s l u g a sv. A l b e r t a u p r a v o
t a š t o j e z a g o v a r a o i z u č a v a n j e i p r i m e n u filozofije u n j e g o v o m v l a s t i t o m
redu.
3 . U č e n j e sv. A l b e r t a nije h o m o g e n s i s t e m , n e g o j e p r e s m e š a a r i stotelskih i novoplatonskih elemenata. Na primer, on se poziva na
A r i s t o t e l a k a d a daje d o k a z ο Božijoj egzistenciji iz k r e t a n j a 6 i zaklju­
č u j e d a j e j e d a n b e s k o n a č a n l a n a c principia n e m o g u ć i p r o t i v r e č a n , j e r
t a d a ne bi u s t v a r n o s t i p o s t o j a o n i k a k a v principium. Primum principium
ili p r v o n a č e l o m o r a , v e ć s a m o m č i n j e n i c o m d a j e p r v o n a č e l o , d a d o b i j e
svoju egzistenciju iz sebe s a m o g a ne iz d r u g o g : njegova egzistencija
(esse) m o r a d a b u d e n j e g o v a s u p s t a n c i j a i e s e n c i j a . 7 O n o j e n u ž n o B i ć e ,
bez ikakve primese slučajnosti i m o g u ć n o s t i , i Albert pokazuje da je
o n r a z u m a n , živ, s v e m o ć a n , s l o b o d a n i t a k o d a l j e ; d a u B o ž i j e m s a z ­
nanju sebe s a m o g n e m a razlike i z m e đ u subjekta i o b j e k t a ; da N j e g o v a
v o l j a nije n e š t o r a z l i č i t o o d N j e g o v e s u š t i n e . K o n a č n o , o n b r i ž l j i v o
razlikuje Boga, koji j e p r v o N a č e l o , o d sveta, p r i m e ć u j u ć i d a n i j e d n o
o d i m e n a koje pripisujemo B o g u n e m o ž e m o d a m u p r i p i š e m o u njego­
v o m p r i m a r n o m smislu. A k o , na primer, Boga i n a z i v a m o supstanci­
j o m , o n d a t o nije z a t o š t o o n s p a d a u k a t e g o r i j u s u p s t a n c i j e , n e g o z a t o
što je iznad svake supstancije i same kategorije supstancije. Slično,
t e r m i n »biće« s e p r v e n s t v e n o o d n o s i n a opšti a p s t r a k t n i p o j a m bića,
koji se ne m o ž e pripisati B o g u . 8 U k r a t k o , tačnije je a k o k a ž e m o da ο
B o g u z n a m o p r e o n o š t o o n nije n e g o o n o š t o o n j e s t e . 9 M o ž e se, d a k l e ,
r e ć i d a j e u filozofiji sv. A l b e r t a B o g o p i s a n k a o k o d A r i s t o t e l a , n a i m e ,
k a o n e p o k r e t n i P o k r e t a č , k a o čista D e l a t n o s t i k a o samosaznajući
R a z u m ; a l i , u s k l a d u s a s p i s i m a P s e u d o - D i o n i s i j a , A l b e r t i s t i č e činje­
n i c u d a B o g t r a n s c e n d i r a sve n a š e p o j m o v e i sva n a š a i m e n a k o j a m u
prediciramo.
5 Comm. in Epist., 9 B. Dion. Areop., 7, 2.
6 Lib. 1, de causis et proc. universitatis 1, 7.
— Prim. red.).
7 Ibid., 1, 8.
8 Ibid., 3, 6.
9 Comm. in Epist., 9 B. Dion. Areop., 1.
(Ο
uzrocima
i rađanju sveta.
299
4. Ova kombinacija Aristotela i Pseudo-Dionisija osigurava božan­
sku transcendenciju i osnova je za učenje ο analogiji; ali kada se dođe
do opisa stvaranja sveta, Albert interpretira Aristotela prema učenju
Peripatetici, a to znači prema novoplatonskim interpretacijama. Tako
koristi reči fluxus i emanatioa (fluxus est emanatio formae a primo fonte,
qui omnium formarum est fons et origob)10 i tvrdi da je prvo načelo,
intellectus universaliter agens0, izvor iz kojeg ističe drugi um, koji je,
opet, izvor iz kojeg ističe treći um i tako dalje. Iz svakog podređenog
uma izvedena je njegova vlastita sfera, sve dok konačno ne nastane
Zemlja. Ova opšta shema (Albert daje različite posebne sheme, prob­
rane od »starih«) izgleda da smanjuje božansku transcendenciju i nepromenljivost, kao i stvaralačku delatnost Boga; sv. Albert nije, naravno,
mislio da se Bog smanjuje u procesu emanacije ili da podleže bilo kak­
voj promeni; naprotiv on je insistirao na tome da podređen uzrok
deluje samo preko i u zavisnosti od višeg uzroka, tako da se čitav pro­
ces mora u krajnjoj instanci odnositi na Boga. Taj proces je predstavljen
različito, kao stupnjevito širenje dobra ili kao stupnjevito širenje svetlosti. Međutim, očigledno je da je za ovakvu sliku stvaranja sv. Albert
našao znatno više inspiracije u Liber de causis, u novoplatonovaca i
u novoplatoniziranih aristotelovaca nego kod istorijskog Aristotela,
a da, sa druge strane, nije potpuno shvatio da novoplatonski pojam
emanacije nije sasvim u skladu s hrišćanskim učenjem ο stvaranju
iz ničega (mada nije strogo panteistički, jer Bog ostaje različit od svih
drugih bića). Time ni za trenutak ne mislim da sugerišem da je sv. Albert
nameravao da zameni hrišćansko učenje novoplatonskim učenjem ο
procesu emancije: naprotiv, on je pokušao prvo da izrazi terminima
drugog, ali pri tom očigledno nije shvatao teškoće koje su povezane sa
jednim takvim pothvatom.
Sv. Albert se udaljava od avgustinsko-franjevačke tradicije jer
smatra da se razumom ne može, sa sigurnošću, dokazati stvaranje sveta
u vremenu, to jest, da svet nije oduvek bio stvoren 1 1 , a takođe i po tome
što je poricao da su anđeli i ljudske duše stvoreni od materije i forme,
pri tom očigledno podrazumevajući pod materijom kvantitet. Ali, sa
druge strane, on je prihvatio učenje ο rationes seminales i učenje da je
svetlost forma corporeitatis. Staviše, osim toga što je prihvatao učenja
čas aristotelska, čas opet avgustinska ili novoplatonska, sv. Albert je
a
Isticanje i izviranje. — Prim. red.
Isticanje je izviranje forme iz prvog izvora koji je svim formama izvor
poreklo. — Prim. red.
c
Univerzalno delatni um. — Prim. red.
10
Lib. 1, de causis et proc. universitatis, 4, 1.
11
In Phys, 8, i, 13. (Komentar na Fiziku. — Prim. red.).
b
300
i
izraze koje je uzimao iz jedne tradicije često interpretirao u smislu druge
tradicije; na primer, to je slučaj kada govori ο viđenju suština u božan­
skoj svetlosti, podrazumevajući pri tom da je ljudski razum i njegova
delatnost odraz božanske svetlosti i njen učinak, ali ne i to da je iznad
stvaranja i očuvanja razuma potrebna posebna Božija iluminativna
delatnost. Govoreći uopšteno, može se reći da on sledi Aristotelovu
teoriju ο apstrakciji. Ali, za Alberta se ne može reći da je uvek jasno
izrazio ono što je mislio, tako da ostaje sporno da li je on smatrao raz­
liku između egzistencije i esencije realnom ili konceptualnom. Pošto
je poricao prisustvo materije u anđelima, tvrdeći da su oni sastavljeni
od »esencijalnih delova«, izgleda razumno pretpostaviti da je zastupao
teoriju ο realnoj distinkciji; on ponekad govori u tom smislu. Ali na
drugim mestima govori tako kao da zastupa averoističko učenje ο kon­
ceptualnoj razlici. Nama je otežana interpretacija njegovog učenja u
ovoj i drugim tačkama zahvaljujući njegovom običaju da navodi razne
i različite teorije, bez jasnog nagoveštaja ο tome koje rešenje problema
on sam prihvata. Nije uvek jasno u kojoj meri prosto izveštava ο gledištima drugih a u kojoj meri on sam zastupa gledišta ο kojima raspravlja.
Nemoguće je, dakle, govoriti ο dovršenom »sistemu« Alberta Velikog:
njegovo učenje je, u stvari, stepenik ka prihvatanju Aristotelove filo­
zofije kao intelektualnog sredstva za izražavanje hrišćanskog shvatanja
aveta. Proces prihvatanja i prilagođavanja Aristotelove filozofije trajao
je i posle Albertovog velikog učenika — Tome Akvinskog; ali bilo bi
pogrešno preuveličavati značaj aristotelizma čak i kod Tome. Obojica,
i Albert i Toma, u velikoj meri su ostali u avgustinskoj tradiciji, iako
su obojica, sv. Albert nepotpuno a sv. Toma na znatno potpuniji način,
tumačili Avgustina Aristotelovim kategorijama.
5. Sv. Albert je bio ubeđen u to da besmrtnost duše može da se
dokaže razumom. Tako on u svojoj knjizi ο poreklu i prirodi duše daje
izvestan broj dokaza, i zaključuje: duša, budući da transcendira mate­
riju svojom razumskom delatnošću čiji princip ima u sebi samoj, ne
može da zavisi od tela secundum esse et essentiam*.12 Međutim on ne
prihvata da su argumenti ο jedinstvenosti aktivnog razuma u svim lju­
dima validni, jer ti argumenti, kada bi bili dokazani, vodili bi ka negi­
ranju lične besmrtnosti. On taj problem razmatra ne samo u De Anima
nego, takođe, i u posebnom delu ο tom problemu koje se naziva Libellus de unitate intellectus contra Averroemh. Utvrdivši da je problem
veoma težak, i da samo iskusni filozofi, naviknuti na metafizičko miša
Za bivstvovanje i suštinu. — Prim. red.
12 Liber de natura et origine animae (Knjiga ο prirodi i poreklu duše. —• Prim.
red.), 2, 6; upor. takođe De Anima, 3. (O duši. — Prim. red.)
b
Knjižica protiv Averoesa ο jedinstvu uma. — Prim. red.
301
ljenje, treba da učestvuju u raspravi 1 3 , Albert izlaže trideset argume­
nata koje averoisti navode ili bi mogli da navedu kako bi potkrepili
svoje stanovište, pa primećuje da je vrlo teško odgovoriti na njih. On
zatim iznosi tridest šest argumenata protiv averoista, izlažući svoje
mišljenje ο razumskoj duši i odgovara r e d o m 1 4 na svih trideset averoističkih argumenata. Razumska duša jeste forma čoveka, tako da mora
da bude umnožena u pojedinačnim ljudima: ali ono što je umnoženo
numerički mora biti umnoženo i supstancijalno. Ako se, dakle, može
dokazati, kao što se doista i može, da je duša besmrtna, onda sledi da
množina racionalnih duša nadživljava smrt. Dalje, esse je konačna
forma (formae ultimae) svake stvari, a konačna ili krajnja forma čoveka
jeste racionalna duša. Sa druge strane, pojedinačni ljudi ili imaju svoj
odvojeni esse ili nemaju. Ako se kaže da nemaju esse, onda se mora
dopustiti da oni nisu pojedinačni ljudi, što je očito neistinito, dok ako
se dopusti da svaki pojedinačan čovek ima vlastiti pojedinačni esse,
onda on mora da ima i svoju vlastitu individualnu razumsku dušu.
6. Sv. Albert Veliki je uživao veliki ugled još za svog života; Rodžer
Bekon, za koga se nikako ne može reći da je bio oduševljen obožavalac
njegovog dela, prenosi nam da »upravo kao što su u školama bili citirani
(allegantur) Aristotel, Avicena i Averoes, tako je bio citiran i on«. Rodžer
Bekon hoće da kaže da je sv. Albert navođen po imenu, a to je bilo
suprotno običaju, jer tada je bilo u modi da se živi pisci ne navode po
imenu; ovo svedoči ο poštovanju koje je sv. Albert stekao. Ovakav
ugled treba svakako u znatnoj meri pripisati Svečevoj erudiciji i njego­
vim mnogostrukim interesovanjima, kao teologu, filozofu, čoveku od
nauke i komentatoru. On je posedovao široko znanje iz jevrejske i arap­
ske filozofije, a često navodi i mišljenja drugih pisaca, tako da, uprkos
čestim neodređenostima njegovih misli i izraza i njegovim greškama
kada je reč ο istoriji, Albertovi spisi odslikavaju čoveka velikog znanja,
koji je bio veoma načitan i zainteresovan za mnoge misaone pravce.
Njegov učenik, Ulrih (Ulrich) iz Strasbura, dominikanac koji je razvio
novoplatonsku stranu filozofije sv. Alberta, naziva ga »čudom našeg
vremena«^. Misao sv. Alberta je značajna za nas ne samo zbog privr­
ženosti eksperimentalnoj nauci već i zbog njegovog uticaja na To­
mu Akvinskog, koji je, za razliku od Ulriha iz Strasbura i Jovana
od Friburga, (Johannes von Fribourg), razvio aristotelski aspekt nje­
gove filozofije. Učitelj, koji je nadživeo svog učenika, bio se posvetio
njegovoj uspomeni; priča se da je sv. Albert, već sasvim star čovek,
!3 Liber de natura et origine animae, C. 3.
14 Ibid., C. 7.
15 Summa de bono, 4, 3, 9. (Sve ο dobru. — Prim. red.)
302
služeći posvetne mise u čast mrtvih, spominjao Tomu, i da je plakao
pri pomenu smrti onoga ko je bio ponos i slava ovoga sveta.
Ugled sv. Alberta kao učenog čoveka raznolikih i širokih interesovanja je potpuno zaslužen; ali njegova glavna zasluga, kao što su
već primetili mnogi istoričari, jeste ta da je uvideo kakva se vrednost
za hrišćanski Zapad nalazi u Aristotelovom sistemu i u delima arapskih
filozofa. Gledajući na XIII vek iz jednog znatno kasnijeg perioda, mi
smo često skloni da ο prodoru i sve većoj prevlasti aristotelizma mislimo
u duhu suvoparne aristotelske sholastike kasnijeg doba, koja je bila
žrtvovala duh Pismu i sasvim pogrešno razumela istraživački duh veli­
kog grčkog filozofa, njegovo zanimanje za nauku i eksperimentalan
karakter mnogih njegovih zaključaka; shvatati XIII vek u tom duhu
znači zapasti u anahronizam, jer stanovište dekadentnih aristotelovaca
kasnijeg doba nije bilo i stanovište sv. Alberta. Hrišćanski Zapad nije
imao ništa svoje u području čiste filozofije i prirodne nauke što bi se
moglo meriti s Aristotelovom i arapskom filozofijom. Sv. Albert je to
u potpunosti shvatio; on je uvideo da se mora zauzeti određeni stav
prema aristotelizmu, da aristotelizam ne može prosto da se zanemari,
i s pravom je bio ubeđen u to da bi bilo štetno, pa čak i kobno, pokušati
ga zaobići. On je, naravno, uviđao da su Aristotel i arapski filozofi ο
pojedinim problemima zastupali učenja koja su bila u suprotnosti sa
dogmom; istovremeno, on je shvatio da razlog da se nešto poriče u poje­
dinim delovima nije razlog da se to potpuno negira. Albert je nastojao
da učini aristotelizam shvatljivim za katolike i da im pokaže njegovu
vrednost, ukazujući pri tom i na njegove greške. To što je Albert prih­
vatio ovaj ili onaj deo Aristotelovog učenja, odbacujući pri tom ovu
ili onu ideju, nije toliko značajno koliko činjenica da je uvideo opšte
značenje i vrednost aristotelizma, a očigledno je da nije neophodno
biti aristotelovac da bi se procenile njegove zasluge u tom pogledu. Pog­
rešno je, na primer, preterano isticati nezavisnost sv. Alberta od nekih
Aristotelovih naučnih opservacija, jer se tako gubi iz vida njegova velika
zasluga za skretanje pažnje na Aristotela. Vreme je sigurno dovelo do
izvesnog nesretnog okoštavanja aristotelske tradicije, ali se krivica za
to ne može svaliti na sv. Alberta Velikog. Ako pokušamo da zamislimo
šta bi srednjovekovna filozofija bila bez Aristotela, ako zamislimo da
nema tomističke sinteze i filozofije Dunsa Skota, ako iz filozofije sv.
Bonaventure odstranimo sve aristotelske elemente, videćemo sav istorijski značaj prodora aristotelizma u filozofiju srednjeg veka.
TRIDESET PRVO POGLAVLJE
SV. TOMA AKVINSKI
I
Život. Dela. Način izlaganja filozofije sv.
sv. Tome.
Tome.
Karakter filozofije
1. Toma Akvinski rođenje u zamku Rokaseka, nedaleko od Napu­
lja, krajem 1224. ili početkom 1225. godine. Njegov otac je bio grof
od Akvina. Kada je Tomi bilo pet godina njega su, kao posvećenika,
roditelji smestili u benediktinski manastir u Monte Kasinu, gde je budući
svetac i učitelj reda stekao svoje prvo obrazovanje; u manastiru je bio
od 1230. do 1239, kada je car Fridrih II proterao kaluđere. Tada se
dečak vratio svojoj porodici na nekoliko meseci, a zatim je u jesen iste
godine otišao na Univerzitet u Napulju. Tada mu je bilo četrnaest
godina. U gradu se nalazio manastir dominikanskih redovnika, i Toma,
privučen njihovim životom, stupa u red 1244. godine. Taj postupak
se nije nikako dopadao njegovoj porodici, koja je želela da dečak na
svaki način stupi u opatiju Monte Kasino, što je trebalo da bude poče­
tak njegove svešteničke karijere. Možda je to porodično protivljenje
delimično uticalo na odluku dominikanskog generala da povede Tomu
sa sobom u Bolonju (general je išao tamo na neki opšti sabor), a zatim
da ga pošalje na Univerzitet u Pariz. Međutim, Tomu su na putu kidnapovala njegova braća; držali su ga kao zatvorenika u Akvinu oko godinu
dana. Njegova čvrsta odluka da ostane veran svome redu odolela je
ovom pritisku, pa je mogao poći na svoj put u Pariz ujesen 1245. godine.
Toma je bio u Parizu verovatno od 1245. do leta 1248. godine,
kada je, zajedno s Albertom Velikim, otišao u Keln, gde je ovaj drugi
osnovao školu {studium generale) za dominikanski red; tamo je ostao
do 1252. U tom periodu, prvo u Parizu, a zatim u Kelnu, Toma je bio
usko povezan s Albertom Velikim, koji je uočio mogućnosti svog uče­
nika; kako je Tomina želja za učenjem i studiranjem bila u znatnoj
meri podstaknuta prisnim kontaktom sa profesorom takve erudicije
i takvog intelektualnog ljubopitstva, teško možemo pretpostaviti da je
304
Albertov pokušaj korisno da upotrebi ono što je bilo vredno u aristotelizmu ostao bez neposrednog uticaja na duh njegovog učenika. Čak
i ako sv. Toma u tom ranom periodu svog života još nije pomišljao
na to da dovrši ono što je njegov učitelj bio započeo, na njega je svakako
duboko uticala učiteljeva bespredrasudnost. Toma nije posedovao
sveobuhvatno ljubopitstvo svoga učitelja (ili se može možda reći da je
on bolje ekonomisao svojim duhom), ali je zato posedovao veću moć
sistematizacije, pa je susret erudicije i odsustva predrasuda starijega
i velike spekulativne moći i sposobnosti sintetizovanja mlađega dao
izvanredan rezultat. Sv. Toma je bio onaj filozof koji je uspeo da izrazi
hrišćansku ideologiju aristotelskim terminima, on je bio onaj koji je
uspešno upotrebio aristotelizam kao instrument teološke i filozofske
analize i sinteze; ali njegov kratak boravak u Parizu i Kelnu sa sv.
Albertom bio je neosporno faktor od primarnog značaja za njegov
intelektualni razvitak. Pri tom je sasvim irelevantno da li sistem sv.
Alberta shvatamo kao nepotpun tomizam; značajnija je činjenica da
je sv. Albert bio (mutatis mutandis) Tomin Sokrat.
Godine 1252. sv. Toma se vratio iz Kelna u Pariz i nastavio svoje
studije, držeći predavanja ο Svetom pismu kao Baccalaureus Biblicus&
(1252—1254) i ο Sentencijama Petra Lombarđanina kao Baccalaureus
Sententiarius° (1254—1256), nakon čega je dobio diplomu koja je pred­
stavljala svedočanstvo ili dozvolu na osnovu koje se moglo predavati
na teološkom fakultetu. Iste godine postao je Magister i predavao je
kao dominikanski profesor do 1259. godine. Tada su se već vodile pole­
mike oko dominikanskih i franjevačkih katedara na Univerzitetu. Godine
1259. on je napustio Pariz i otišao u Italiju, gde je do 1268. predavao
teologiju na studium curiae0 pri papskom dvoru. Bio je u Ananjiju kod
Aleksandra (Alexander) IV od 1259. do 1261, a zatim kod pape Urbana
IV u Orvijetu od 1261. do 1264. godine, i konačno kod pape Klementa
(Clemens) IV u Santa Sabini u Rimu od 1265. do 1267, i u Viterbou od
1267. do 1268. godine. Urban IV mu je poverio da sastavi liturgiju za
blagdan Telova; na dvoru tog istog pape sreo je i glasovitog prevodioca
Viljema od Murbekea.
Godine 1268. Toma se vratio u Pariz i predavao tamo do 1272,
učestvujući u polemici s averoistima, a takođe i sa onima koji su obno­
vili napad na verske redove. Godine 1272. poslat je u Napulj da osnuje
dominikansko studium generale, gde je nastavio svoju profesionalnu
aktivnost do 1274, kada ga je papa Grigorije X pozvao u Lion da učes­
tvuje u koncilu. Putovanje nije nikada završeno, jer sv. Toma je umro
a
b
c
Bakalaureus (asistent) za Bibliju. — Prim. red.
Bakalaureus (asistent) za Sentencije. — Prim. red.
Studiju kurije. — Prim. red.
20
I s t o r i j a filozofije I I
305
na putu 7. marta 1274. godine, u cistercinskom manastiru Fosanuova,
između Napulja i Rima. Njemu je bilo četrdeset devet godina kada je
umro, a iza sebe je ostavio život posvećen učenju i predavanju. To nije
bio život koji je obilovao mnogim spoljašnjim aktivnostima ili uzbu­
đenjima, ako isključimo slučaj pritvora u mladosti, više ili manje česta
putovanja i polemike u koje je Svetac bio uključen; to je bio život pos­
većen traženju i odbrani istine, život prožet i podstican dubokom duhov­
nošću. Na izvestan način, Toma Akvinski veoma liči na profesora iz
priče (postoji više priča ο naletima njegove rasejanosti, ili zapravo kon­
centracije, koji su se činili njegovoj okolini kao zaboravnost); ali on
je bio znatno više od profesora ili teologa — bio je svetac, pa ako se
njegova posvećenost i ljubav nisu smeli manifestovati na stranama nje­
govih akademskih dela, ekstaze i mistična sjedinjenja sa Bogom u njego­
vim kasnijim godinama svedoče nam ο činjenici da su istine ο kojima
je pisao bile istine po kojima je živeo.
2. Tomini komentari SentencijcP Petra Lombarđanina potiču
verovatno iz vremena od 1254. do 1256. godine, delo De principiis naturae, datira iz 1255. godine. De ente et essentiac iz 1256. i De Veritated
iz perioda između 1256. i 1259. Možda su i Quaestiones quodlibetalese
7, 8, 9, 10 i 11 bili napisani pre 1259. godine, tj. pre nego što je Toma
napustio Pariz i otišao u Italiju. Dela In Boethium de Hebdomadibus{ i
I« Boethium de Trinitatee treba, takođe, staviti u ovaj period. Za vreme
boravka u Italiji sv. Toma je napisao dela Summa contra Gentiles^,
De PotentiaS, Contra errores Graecorum), De emptione et venditionek
a
Commentum in quattuor libros Sententiarum magistri Petri Lombardi (Ko­
mentar na četiri knjige Sentencija Petra Lombarđanina). — Prim. red.
13
De principiis naturae ad fratrem Silvestrum (Ο načelima prirode bratu Silvestru). — Prim. red.
0
Ο biću i suštini. — Prim. red.
a
Ο istini. — Prim. red.
e
Razna pitanja. Dva Pitanja su prevedena u: Toma Akvinski, Izabrano djelo,
»Globus«, Zagreb 1981. — Prim. red.
1
Expositio super librum Boethii De hebdomadibus (Izlaganje Boetijeve knjige
ο sedmicama). — Prim. red.
* Expositio super librum Boethii De Trinitate (Izlaganje Boetijeve knjige Ο Troj­
stvu. Jedan odlomak ovog spisa preveden je u: Toma Akvinski, Izabrano djelo). —
Prim. red.
b
Summa de veritate catholicae fidei contra errores infidelium seu Summa contra
Gentiles (Suma ο istini katoličke vere protiv zabluda nevernika ili Suma protiv pagana.
Odeljci ovog spisa prevedeni su u: Toma Akvinski, Izabrano djelo). — Prim. red.
1
Ο moći. — Prim. red.
J Contra errores Graecorum ad Urbanum IV Pontificem Maximum (Protiv za­
bluda Grka Urbanu IV vrhovnom svešteniku). — Prim. red.
k
De emptione et venditione ad tempus (Ο kupovini i prodaji na rokove). — Prim.
red.
306
i De regimine principum3-. Ovom periodu pripada i izvestan broj komen­
tara Aristotelovih dela, na primer oni ο Fizici'0 (verovatno), Metafizici,
Nikomahovoj etici6, ο De Animae, i (verovatno) ο Politici. Nakon njego­
vog povratka u Pariz, gde je učestvovao u polemici sa averoistima, sv.
Toma je napisao De aeternitate mundi contra murmurantesg i De unitate
intellectus contra Averoistash, zatim De Malo' (verovatno), De spiritualibus creaturis', De Animak (to je jedna od Quaestiones disputatae1),
i De unione Verbi incarnati1', kao i Questiones quodlibetales 1 do 6; komen­
tari De causism, Meteorologicalni i Peri hermeneias"'' takođe pripadaju
ovom periodu. Dok je boravio u Napulju, sv. Toma je napisao De mixtione elementarum°, zatim De motu cordisp i De virtutibusr, kao i komen-
a
De regimine principum ad regem Cypri (Ο vladavini vladara Kiparskom kra­
lju. Jedan odeljak ovog dela preveden je u N. Smailagić, Historija političkih doktrina
I, »Naprijed«, Zagreb 1970). — Prim. red.
b
In octo libros Physicorum expositio (Izlaganje osam knjiga Fizike) — Prim. red.
c
In duodecim libros Metaphysicorum expositio (Izlaganje dvanaest knjiga Meta­
fizike. Neki odeljci ovog spisa prevedeni su: Toma Akvinski, Ο Filozofiji. Tumačenje
Aristotelove Metafizike. Knjiga I. Rasprava 1. Staje teologija? Postoji li Bog? Suma
teologije, I dio. Predgovor. Pitanje 1 i 2., Dominikanski provincijalat, Zagreb 1974,
i Toma Akvinski, Izabrano djelo). — Prim. red.
d
In decem libros Ethicorum expositio (Izlaganje deset knjiga Etike. Odlomak
preveden u: Toma Akvinski, Izabrano djelo). — Prim. red.
e
In libros de anima expositio (Izlaganje knjiga Ο duši). — Prim. red.
In libros Politicorum expositio (Izlaganje knjiga Politike. Predgovor za ovo
delo preveden je u: Toma Akvinski, Izabrano djelo). — Prim. red.
Β Ο večnosti sveta protiv onih koji mrmljaju. — Prim. red.
h
Ο jedinstvu uma protiv averoista. — Prim. red.
• Ο zlu. — Prim. red.
i Ο duhovnim stvorenjima. — Prim. red.
k
Ο duši. — Prim. red.
Razmotrena pitanja [Od Tominih Pitanja kod nas su prevedena tri. De Veritate (O istini) i Tractatus de universalibus (Rasprava ο opštim pojmovima) u: Toma
Akvinski, Dvije filozofske rasprave, »Veselin Masleša«, Sarajevo 1976, a De libero
arbitrio (O slobodnoj volji) u: V. Premec, Hrestomatija etičkih tekstova patristike
— sholastike — renesanse], — Prim. red.
') Ο jedinstvu otelovljene Reči. — Prim. red.
m
In librum de causis expositio (Izlaganje knjige Ο uzrocima). — Prim. red.
n
Dodatak komentara ο Meteorologica je izgleda dovršio neki anonimni pisac,
oslanjajući se na Petra od Overnja.
1
In libros Meteorologicorum expositio (Izlaganje knjiga Meteorologije). —
Prim. red.
n
J In libros Perihermeneias expositio (Izlaganje knjiga Ο tumačenju). — Prim.
red.
° De mixtione elementorum ad magistrum Philippum (O mešavini elemenata
učitelju Filipu). — Prim. red.
Ρ De Motu cordis ad magistrum Philippum de Castrocoeli (O strasti srca uči­
telju Filipu iz Kastrokoelija). — Prim. red.
τ
Ο vrlinama. — Prim. red.
f
1
20·
307
tare ο Aristotelovim delima De Caelo* i De generatione et corruptioneh
Kada je reč ο Summa Theologiccf to delo je napisano između 1265
(najranije) i 1273. godine, Pars primad je napisana u Parizu, Prima
secundaee i Secunda secundae( u Italiji, a Tertia parss u Parizu 1272. i
1273. godine. Supplementumb, sastavljen od prethodnih spisa sv. Tome,
dodao je Ređinaldo od Piperna (Reginald di Peperno), koji je bio sekretar
sv. Tome od 1261. godine. Mora se spomenuti d a j e Petar od Overnja
(Petrus de Auvergne) dovršio komentare De Caelo i Politike (od knjige 3,
lectio 7), dok je Ptolemej iz Luke (Ptolemaeus di Lucca) delimično odgo­
voran za delo De regimine principum, od kojeg je sv. Toma napisao samo
prvu knjigu i prve četiri glave druge knjige. Compendium theologiae',
delo koje je ostalo nedovršeno, jeste tvorevina iz kasnijih godina Tominog života, ali se ne zna da li je ono napisano pre ili posle njegovog
povratka u Pariz 1268. godine.
Sv. Tomi su pripisivana i neka dela koja on sigurno nije napisao,
dok je autentičnost nekih drugih manjih dela sporna, na primer, auten­
tičnost dela De natura verbi intellectus1. Hronologija koja je gore data k
nije opšteprihvaćena: monsinjor Martin Grabman i otac Mandone
smatraju da neka dela datiraju iz drugih godina. Ο ovom pitanju mogu
se konsultovati relevantna dela koja su navedena u Bibliografiji.
3. Pokušaj da se da zadovoljavajući prikaz »filozofskog sistema«
najvećeg sholastičara jeste posao od velike važnosti. Meni ne izgleda
osetljivo pitanje da li treba vršiti sistematsko ili genetsko izlaganje filo­
zofije sv. Tome, jer stvaralački period njegovog života ne obuhvata
više od dvadeset godina, i mada u tom periodu ima promena i izvesnog
a
In libros de caelo et mundo expositio (Izlaganje knjiga Ο nebu i svetu). —
red.
In libros de genaratione et corruptione expositio (Izlaganje knjiga Ο rađanju
i propadanju). — Prim. red.
c
Teološka suma (Ovaj spis je delimično preveden u: Toma Akvinski, Izabrano
djelo). — Prim. red.
d
Prvi deo. — Prim. red.
e
Prvi odeljak drugog dela. — Prim. red.
f
Drugi odeljak drugog dela. — Prim. red.
8 Treći deo. — Prim. red.
b
Dopuna. — Prim. red.
i Compendium theologiae ad Fratrem Reginaldum socium suum carissimum (Pri­
ručnik teologije svom predragom drugu bratu Reginaldu). — Prim. red.
i Ο prirodi umne reci. — Prim. red.
k
Od Tominih dela koje Koplston nije naveo kod nas je preveden spis: Sto­
žeri kršćanske vjere: tumačenje apostolskog vjerovanja, očenaša, dviju zapovjedi ljubavi
i deset zapovjedi te Zdravomarije, Samostan sv. Klare, Split 1981. Ο našim prevodima
manjih Tominih spisa vidi Bibliografiju Tome Vereša u: T. Akvinski, Izabrano djelo.
— Prim. red.
Prim.
308
b
razvoja mišljenja, ipak nema takvog značajnog razvoja kao u slučaju
Platona, a još manje bilo kakvog sleda faza ili perioda kao što je to,
na primer, slučaj kod Šelinga (Schelling).2 Poželjno je Platonovu filo­
zofiju posmatrati genetski (mada sam ja, radi pogodnosti i jasnoće,
prihvatio pretežno sistematski način izlaganja njegove filozofije u prvom
tomu), baš kao što je od suštinskog značaja da se na isti način razmatra
i Šelingova filozofija; ali nema stvarnog razloga da se sistem sv. Tome
ne izlaže sistematski: naprotiv, postoji mnogo razloga da se on upravo
tako izloži.
Teškoća leži pre u odgovoru na pitanje koju formu treba da uzme
sistematsko izlaganje Tomine filozofije i koje značenje i interpretaciju
treba dati sadržaju pojedinih delova. Sv. Toma je bio teolog, pa iako
je razlikovao znanja objavljene teologije i filozofije, on sam nije raz­
radio sistematsko izlaganje filozofije kao takve (teologije ima čak i u
Summa contra Gentiles), tako da odluku ο tome koji metod izlaganja
da prihvatimo ne možemo naći kod samog Sveca.
Protiv ovog shvatanja može se primetiti da je sv. Toma utvrdio
određeno ishodište za izlaganje sopstvene filozofije; tako M. Žilson,
u svom poznatom delu ο sv. Tomi 3 , tvrdi da je pravi način na koji treba
izlagati tomističku filozofiju onaj koji se podudara s izlaganjem tomističke teologije. Sv. Toma je bio teolog i njegova filozofija mora da se
razmatra u duhu njenog odnosa prema njegovoj teologiji. Može se
reći da bi za upoznavanje filozofije sv. Tome veću prepreku predstav­
ljao gubitak dela kao što je Summa Theologica nego gubitak komentara
ο Aristotelu; štaviše, može se reći da Tomina koncepcija sadržaja filo­
zofije, ili onoga čime se filozof (tj., teolog-filozof) bavi, obuhvata le
revulable&, ono što je moglo biti objavljeno ali nije i ono što je objavljeno
ali nije moralo biti, u smislu da se moglo saznati i samim ljudskim razu­
mom (na primer, činjenica daje Bog mudar). Kao što M. Žilson s pravom
primećuje, problem za sv. Tomu nije bio u tome kako da uvede filo­
zofiju u teologiju a da, pri tom, ne iskvari filozofiju, nego u tome kako da
uvede filozofiju a da sačuva suštinu i prirodu teologije. Teologija raz­
matra ono što je objavljeno, i objava mora da ostane čitava; ali u teo­
logiji se uče izvesne istine koje bi mogle da se saznaju i bez objave (na
primer, Božija egzistencija), a ima i drugih istina koje nisu objavljene
ali koje su mogle biti objavljene i koje su značajne za potpuno razma­
tranje i shvatanje čina Božijeg stvaranja. Dakle, filozofiju sv. Tome
treba razmatrati u duhu njenog odnosa prema teologiji, i bilo bi
pogrešno skupljati filozofske odlomke iz njegovih dela, uključujući
2
Skorašnja istraživanja, međutim, pokazuju da je bilo više razvoja u filozo­
fiji sv. Tome nego što se to ponekad pretpostavlja.
3
Le Thomisme, 5. izdanje, Pariš, 1944. (Tomizam. — Prim. red.)
a
Ono što se može objaviti. — Prim. red.
309
i teološka, da bi se iz njih konstruisao sistem prema nekoj unapred
datoj ideji ο tome kakav treba da bude filozofski sistem. Takva rekon­
strukcija tomističkog sistema sasvim bi zadovoljila jednog filozofa,
ali istoričar mora da ostane veran Tominoj vlastitoj metodi.
M. Žilson svoju tezu dokazuje s uobičajenom jasnoćom i uverljivošću, pa mi izgleda da se ta teza, govoreći uopšteno, mora prihvatiti.
Početi, na primer, istorijsko izlaganje filozofije sv. Tome teorijom ο
saznanju, posebno ako se teorija ο saznanju odvoji od psihologije ili
od učenja ο duši, ne bi pravilno predstavilo Tomin vlastiti postupak;
to bi bilo sasvim opravdano pri jednom izlaganju »tomizma« koje ne
bi težilo da bude primarno istorijsko. Sa druge strane, sv. Toma je napi­
sao neka filozofska dela pre Summa Theologica, i dokazi za Božiju egzi­
stenciju u tom poslednjem delu očigledno pretpostavljaju znatan broj
čisto filozofskih pojmova. Štaviše, budući da ti filozofski pojmovi nisu
puki pojmovi, nego su, prema načelima Tomine vlastite filozofije, apstrahovani iz iskustva ο onom konkretnom, izgleda mi potpuno opravdano
početi sa konkretnim čulnim svetom iskustva i razmotriti neke Tomine
teorije ο tome pre nego što pređemo na razmatranje njegove prirodne
teologije. I to je, u stvari, postupak koji sam ja prihvatio u ovoj knjizi.
4. Filozofija sv. Tome je u biti realistička i konkretna. Sv. Toma
je nedvosmisleno prihvatio Aristotelovu tvrdnju da prva filozofija ili
metafizika izučava biće kao biće; ali savršeno je jasno da je zadatak
koji je on sebi postavio bilo objašnjenje postojećeg bića, u onoj meri
u kojoj je to objašnjenje dostižno ljudskom umu. Drugim recima, on
nije polazio od pojma iz kojeg bi trebalo izvesti stvarnost, nego je pola­
zio od postojećeg sveta i istraživao šta je njegovo bivstvovanje, kako
on egzistira, koji su uslovi njegove egzistencije. Štaviše, njegova filo­
zofija se koncentriše na vrhovnu Egzistenciju, na Biće koje ne samo da
egzistira nego je svoja vlastita egzistencija koja je sva punina egzisten­
cije, ipsum esse subsistens3-: njegova filozofija uvek ostaje povezana
s onim konkretnim ili postojećim, i s onim čija je egzistencija izvedena
ili što je svoju egzistenciju primilo, i s onim što svoju egzistenciju nije
primilo nego je ono samo egzistencija. U tom smislu ispravno je reći
da je tomizam »egzistencijalistička filozofija«, iako je, prema mom
mišljenju, sasvim pogrešno nazvati tomizam »egzistencijalističkim«,
jer egzistencijalističko Existenz nije isto što i Tomino esse; niti je Tomin
metod pristupa problemu egzistencije isti kao u onih filozofa koje danas
nazivamo egzistencijalistima.
Još nešto. Sv. Toma je pisao izrazito jasno; pa ipak, postojale su
i postoje razlike u interpretaciji u pogledu nekih njegovih učenja. Među­
tim, u jednoj opštoj istoriji filozofije nije moguće potpuno razmotriti
razloge za i protiv različitih interpretacija: pisac jedva može da učini
malo više od toga da da onu interpretaciju koja se njemu čini najbo­
ljom. Istovremeno, autor ove knjige nije spreman da tvrdi da tamo gde
postoji razlika u interpretaciji može da da nesumnjivo ispravnu inter­
pretaciju. Uostalom, možemo se pitati da li postoji univerzalno slaganje
u interpretaciji sistema bilo koga velikog filozofa? Da li postoji slaganje
ο Platonu, Aristotelu, Dekartu, Lajbnicu, Kantu, Hegelu? Kada je reč
ο nekim filozofima, posebno onim koji su izložili svoju misao jasno i
brižljivo, kao sv. Toma, postoji prilično ujednačena opšta interpretacija,
bar što se tiče glavnine sistema; ali nije izvesno da li je ikada postojala
i da li će ikada postojati apsolutna i univerzalna saglasnost. Neki filozof
može da piše jasno a da, ipak, ne izrazi svoju konačnu misao ο svim
problemima koji izrastaju iz njegovog sistema, pogotovo što i ne uočava
neke od tih problema: bilo bi besmisleno očekivati od bilo koga filo­
zofa da odgovori na sva pitanja, reši sve probleme, čak i ako svoj sistem
završi i hermetički zatvori na takav način da isključi svaku mogućnost
za drugačiju interpretaciju. Autor ove knjige ima najveće obzire i gaji
poštovanje prema geniju sv. Tome Akvinskog, ali ne vidi da bi se išta
postiglo ako bi se pobrkao konačan Svečev duh s Apsolutnim Duhom
ili, pak, ako bi se u njegov sistem uključilo ono što sam autor sigurno
nikad nije ni sanjao da uključi.
Tvrdilo se da je sv. Toma, dovodeći esse u prvi plan filozofskog
istraživanja, prevazišao filozofije koje se bave esencijom, posebno Pla­
tonovu filozofiju i filozofije platonske inspiracije. Začelo, u tome ima
istine: iako Platon nije zaobilazio pitanje ο egzistenciji, značajna karak­
teristika njegove filozofije je objašnjenje sveta više terminima esencije
nego terminima egzistencije, i dok je čak i za Aristotela Bog, iako čista
delatnost, primarno Misao ili Ideja, platonsko Dobro je »personalno«.
Štaviše, iako je Aristotel nastojao da objasni pravilnost i red u svetu
i pojmi proces razvitka, on nije ni pokušao da objasni egzistenciju sveta;
očigledno, smatrao je da nije ni potrebno nikakvo objašnjenje.' U novoplatonizmu, naprotiv, iako je poreklo sveta razjašnjeno, opšta shema
emanacije je prvenstveno emanacija esencija, iako ni egzistencija nije
ostavljena izvan razmatranja: Bog je prvenstveno Jedno ili Dobro, a
ne ipsum esse subsistens, ne onaj Ja sam koji jesam. Ali ne smemo zabo­
raviti da je stvaranje iz ničega ideja do koje nije došao nijedan grčki
filozof a da se nije oslanjao na judaizam ili hrišćanstvo, i da bez te
ideje objašnjenje porekla sveta teži da dobije oblik nužnog proizlaženja
esencija. Oni hrišćanski filozofi koji su koristili novoplatonsku termi­
nologiju govore ο svetu koji proističe iz Boga ili emanira iz Njega, pa
čak i sv. Toma povremeno koristi takve izraze; ali jedan pravoveran
hrišćanski filozof, ma kakva da je njegova terminologija, smatra da je
310
a
Samo bivstvovanje koje jeste. — Prim. red.
311
Bog slobodno stvorio svet, tj. da je svet dobio esse iz ipsum esse subsistens. Kada sv. Toma insistira na činjenici da je Bog supsistentna
egzistencija, da njegova suština nije prvenstveno ni dobrota ni misao,
on time ne čini ništa drugo osim što eksplicira implikacije jevrejskog
ili hrišćanskog shvatanja odnosa sveta prema Bogu. Time ne želim
da sugerišem da se do ideje ο stvaranju ne može dospeti razumom;
ali ostaje činjenica da grčki filozofi nisu došli do te ideje i teško da su
mogli doći do nje, ako se uzme u obzir njihov pojam Boga.
Ο opštem odnosu sv. Tome i Aristotela govoriću kasnije; ali bilo
bi, možda, isto tako dobro ukazati sada na veliki uticaj aristotelizma
na Tomina filozofska shvatanja i postupak. Moglo bi se očekivati da
će sv. Toma, kao hrišćanin, teolog, redovnik, staviti naglasak na odnos
duše prema Bogu i da će početi onim što neki moderni filozofi nazivaju
»subjektivnost«, da će, štaviše, unutrašnji život staviti u prvi plan svoje
filozofije, kao što je to učinio sv. Bonaventura. Međutim, jedna od
glavnih karakteristika filozofije sv. Tome je, u stvari, upravo njena
»objektivnost« a ne njena »subjektivnost«. Neposredan predmet ljud­
skog razuma jeste suština materijalne stvari, i sv. Toma gradi svoju
filozofiju na refleksiji ο čulnom iskustvu. U dokazima koje on daje za
Božiju egzistenciju proces argumentacije ide uvek od čulnog sveta prema
Bogu. Bez sumnje, izvesni dokazi mogu da se primene na samu dušu
kao početnu tačku i onda da se razviju na različite načine. Ali u stvar­
nosti to nije bio put koji je izabrao sv. Toma, pa dokaz koji on naziva
via manifestior&jeste takav daje u najvećoj meri zavisan od Aristotelovih
dokaza. Ta aristotelska »objektivnost« kod sv. Tome može da zbuni
one za koje je »istina subjektivna«; ali u isto vreme to je veliki izvor
snage, jer to znači da njegovi argumenti mogu da se posmatraju po
sebi (mimo njihove veze sa Tominim vlastitim životom), prema njihovim
prednostima i nedostacima; otuda su opservacije ο »zavaravanju samog
sebe« u znatnoj meri irelevantne, a relevantna je objektivna uverljivost
samih argumenata. Druga posledica jeste ta da filozofija sv. Tome
izgleda »moderna« u jednom smislu u kome to filozofija sv. Bonaventure nikako nije. Filozofija sv. Bonaventure izgleda suštinski povezana
s opštim srednjovekovnim shvatanjem sveta i sa hrišćanskim duhovnim
životom i tradicijom, tako da se pojavljuje na jednom sasvim različitom
planu od »profanih« filozofija modernih vremena; tomistička filozo­
fija, međutim, može da se odvoji od hrišćanske duhovnosti i u znatnoj
meri od srednjovekovnog shvatanja sveta i od srednjovekovne pozadine,
pa može da postane neposredna konkurencija savremenijim sistemima.
Kao što svi znamo, tomizam je doživeo obnovu; ali nije lako zamisliti
a
312
Očevidniji put. — Prim. red.
obnovu bonaventurske filozofije, osim ukoliko nismo istovremeno za
promenu koncepta filozofije, a u tom slučaju moderan i bonaventurski
filozof više ne bi govorili isti jezik.
Pa ipak, sv. Toma je bio hrišćanski filozof. Kao što je već spome­
nuto, sv. Toma sledi Aristotela kada metafiziku određuje kao nauku
ο biću kao biću; ali činjenica da se ta misao usredsređuje na ono kon­
kretno i činjenica da je bio hrišćanski teolog odvela ga je dotle da istakne
gledište da je »prva filozofija potpuno upravljena na saznanje Boga
kao krajnje svrhe« i da je »spoznaja Boga konačan cilj svakog ljudskog
znanja i delatnosti« 4 . Ali konkretan čovek je stvoren za dublje i suštinskije saznanje Boga od onoga koje se može postići prirodnim razumom
u ovom životu; zato je otkrovenje moralno nužno kako bi duh mogao
da se uzdigne do nečeg višeg nego što u ovom životu može da se postigne
razumom, te da bi mogao da želi i gorljivo žudi prema nečemu »što
nadmašuje celokupno stanje ovog života« 5 . Prema tome, metafizika
ima svoj vlastiti predmet i izvesnu autonomiju, ali ona ukazuje prema
naviše i potrebno je da bude dovršena u teologiji: na drugi način čovek
ne bi shvatio svrhu za koju je stvoren i ne bi želeo i težio ka tome. Šta­
više, budući da primarni predmet metafizike, Bog, prevazilazi poimanje
metafizičara i moć prirodnog razuma uopšte, i budući da potpuno saz­
nanje ili vizija Boga ne može da se dostigne u ovom životu, koncep­
tualno saznanje Boga u ovom životu se kruniše misticizmom. Mistična
teologija ne zadire u područje filozofije i filozofija sv. Tome se može
razmatrati bez upućivanja na nju; ali ne smemo zaboraviti da za sv.
Tomu filozofsko saznanje nije ni dovoljno ni presudno.
4
Contra Gent., 3, 25.
5 Ibid., 1, 5.
TRIDESET D R U G O POGLAVLJE
SV. TOMA AKVINSKI
II. FILOZOFIJA I TEOLOGIJA
Razlika između filozofije i teologije. Moralna nužnost otkrovenja.
Inkompatibilnost vere i nauke u jednom duhu, a ο istom predmetu.
Prirodna svrha i natprirodna svrha. Sv. Toma i sv. Bonaventura.
Sv. Toma kao »inovator«
1. Da je sv. Toma formalno i eksplicitno razlikovao dogmatsku
teologiju od filozofije neosporna je činjenica. Filozofija i druge huma­
nističke nauke zasnivaju se prosto i jedino na ljudskom razumu: filozof
primenjuje načela koja su saznata ljudskim razumom (sa pristankom
Boga, naravno, ali bez natprirodne svetlosti vere), i on ukazuje na zak­
ljučke koji su plod ljudskog rasuđivanja. Teolog, sa druge strane, iako
začelo koristi svoj razum, prihvata načela na osnovu autoriteta, na
osnovu vere; on ih prima kao objavljene. Uvođenje dijalektike u teo­
logiju, običaj da se počne od objavljene premise ili od objavljenih pre­
misa, i onda racionalno dokazuje zaključak, vodi razvitku sholastičke
teologije, ali to ne čini teologiju filozofijom, jer su načela ili činjenice
prihvaćeni kao objavljeni. Na primer, teolog može da pokuša da preko
kategorija i formi zaključivanja prihvaćenih iz filozofije razume bolje
tajnu Trojstva; ali on time ne prestaje da postupa kao teolog, jer sve
vreme prihvata dogmu Trojstva Ličnosti u jednoj Prirodi na osnovu
autoriteta objavljenog Boga: to je za njega činjenica ili načelo, objav­
ljena premisa prihvaćena verom, a ne zaključak filozofskog dokaza.
Zatim, dok filozof počinje od sveta iskustva i umom zaključuje ο Bogu,
utoliko ukoliko Bog može da se sazna preko stvorenih bića, teolog
počinje od Boga onako kako se objavio otkrovenjem; prirodan sled
zaključivanja u teologiji je od Boga kao takvog ka stvorenim bićima,
a ne uspinjanje od stvorenih bića prema Bogu, kao što čini i mora da
čini filozof.
314
Iz toga sledi da osnovna razlika između teologije i filozofije leži
u činjenici da teolog prihvata svoja načela kao objavljena i ο predmetima
kojima se bavi misli kao da su objavljeni ili izvodljivi iz onoga što je
objavljeno, dok filozof aprehendira svoja načela samo razumom, a
ο predmetima kojima se bavi misli ne kao ο objavljenim već kao pojm­
ljivim i saznatim prirodnom svetlošću razuma. Drugim recima, funda­
mentalna razlika između teologije i filozofije nije u razlici između pred­
meta koje one razmatraju. Neke istine pripadaju teologiji, jer ne mogu
biti saznate razumom nego su saznate samo otkrovenjem (na primer,
tajna Trojstva), dok druge istine pripadaju filozofiji samo u smislu da
nisu bile objavljene; ali postoje izvesne istine koje su zajedničke i teo­
logiji i filozofiji, jer su objavljene, iako su, istovremeno, mogle biti
ustanovljene i razumom. Postojanje takvih zajedničkih istina jeste ono
što onemogućava da se kaže da se teologija i filozofija razlikuju prven­
stveno zato što svaka nauka razmatra drugačije istine: u nekim sluča­
jevima one razmatraju iste istine, iako ih razmatraju na različit način:
teolog ih razmatra kao objavljene, a filozof kao zaključke procesa ljud­
skog rasuđivanja. Na primer, filozof raspravlja ο Bogu kao stvoritelju,
mada i teolog razmatra Boga kao stvoritelja; ali za filozofa saznanje
Boga kao stvoritelja dolazi kao zaključak čisto razumskog dokaza,
dok teolog prihvata činjenicu da je Bog stvoritelj iz otkrovenja, tako
da je to za njega pre premisa nego zaključak, i to premisa koja nije hipotetička već objavljena. Govoreći tehničkom terminologijom, ono što
čini razliku između istine teologije i istine filozofije nije prvenstveno
razlika između istina posmatranih »materijalno«, ili prema njihovom
sadržaju, nego zapravo razlika između istina posmatranih »formalno«.
Znači, i filozof i teolog mogu da iskažu jednu istu istinu; ali teolog
dolazi do nje i razmatra je na drugačiji način nego što to čini filozof.
Diversa ratio cognoscibilis diversitatem scientiarum inducit*. . . »Ne pos­
toji, prema tome, nikakav razlog zašto neka druga nauka ne bi mogla
da posmatra kao saznate božanskim otkrovenjem iste one predmete
koje filozofska nauka smatra saznatljivim svetlošću prirodnog razuma.
Zato, teologija koja pripada svetom učenju se generički razlikuje od
one teologije koja je deo filozofije.«^- Između dogmatske teologije i
prirodne teologije postoji izvesno poklapanje; ali te dve nauke se razli­
kuju generički jedna od druge.
'•
2. Prema sv. Tomi, gotovo čitava filozofija je upravljena ka saz­
nanju Boga, barem u smislu da prirodna teologija pretpostavlja i potrebuje znatan deo filozofskih učenja, naime onaj deo metafizike koji
a
Različit način istraživanja dovodi do različitih znanja. — Prim. red.
i S. T., Ia, 1, 1, ad 2.
315
razmatra Boga. Prirodna teologija, kaže on, jeste deo filozofije koji
treba učiti poslednji.2 Uzgred, ovo tvrđenje ne potkrepljuje gledište
da izlaganje tomističke filozofije treba početi prirodnom teologijom.
Ali bilo kako bilo, ono na šta sada hoću da ukazem jeste to da sv. Toma,
uvidevši da prirodna teologija, pravilno shvaćena, zahteva mnogo pret­
hodnog izučavanja i razmišljanja, insistira na moralnoj nužnosti otkrovenja, uzimajući u obzir činjenicu da je Bog čovekova svrha. Štaviše,
ne samo da prirodna teologija zahteva više nego što je većina ljudi kadra
da joj posveti, više razmišljanja, izučavanja i sposobnosti, već isto tako,
čak i kada je istina otkrivena, istorija pokazuje da je ona često iskriv­
ljena zabludama. Paganski filozofi su svakako otkrili egzistenciju Boga;
ali zabluda je bila često uključena u njihova umovanja, pa ti filozofi
ili nisu pravilno razumevali jedinstvo Boga ili su poricali božansko
proviđenje ili, pak, nisu uviđali da je Bog stvoritelj. Ako je bilo pitanje
prosto iz astronomije ili iz prirodne nauke, zablude nisu bile od tako
velike važnosti, jer čovek može da ostvari svoju svrhu i ako zastupa
pogrešna mišljenja ο astronomskim ili naučnim pitanjima; ali Bog je
sam čovekova svrha, i spoznaja Boga je od suštinske važnosti da bi
čovek ispravno upravio sebe samog prema toj svrsi, tako da je istina
ο Bogu veoma značajna, a zabluda u pogledu Boga kobna. Prihvatajući, dakle, da je Bog čovekova svrha, mi možemo videti da je moralno
nužno da se otkriće istina tako važnih za život prosto ne prepusti samo
uticaju onih koji imaju sposobnosti, revnosti i dokolice da ih otkriju,
nego da one treba da budu i objavljene.3
3. Takođe, postavlja se pitanje da li isti čovek može u isto vreme
da veruje (da prihvata na osnovu autoriteta vere) i da zna (kao rezultat
razumskog zaključivanja) jednu istu istinu. Ako filozof, na primer,
racionalnim putem dokaže egzistenciju Boga, može li on onda istovre­
4
meno da veruje u nju verom? U delu De Veritate sv. Toma odlučno
odgovara da je nemoguće da postoji i vera i znanje ο istom predmetu,
da je nemoguće da isti čovek može iste istine i naučno (filozofski) da
sazna i da u isto vreme u njih veruje (putem vere). Prema ovoj pret­
postavci, čovek koji je dokazao jedinstvo Boga ne može toj istoj istini
da priđe verom. Da ne bi, shodno tome, izgledalo kao da taj čovek
prenebregava načela vere, sv. Toma se oseća prinuđen da kaže da takve
istine kao što je jedinstvo Boga nisu, pravo govoreći, dogme vere, već
su, zapravo, praeambula ad articulos*.5 On, međutim, dodaje da ne
2
Contra Cent., 1, 4.
3 Cf. S. T., Ia, 1, 1; Contra Gent., 1, 4.
4
De Veritate, 14, 9.
a
Uvodi u članke. — Prim. red.
5 S. T., Ia, 2, 2, ad 1; De Verit., 14, 9, ad 9.
316
predupređuje ništa da takve istine budu predmeti verovanja čoveka
koji ne razume ili nema vremena da razmatra filozofsko dokazivanje 6 ,
pa tako ne odustaje od svog mišljenja da je bilo pravilno i umesno da
se takve istine propišu za verovanje. 7 Na pitanje da li čovek koji razume
dokaz ali se nije usredsredio na njega, ili ga je izgubio iz vida za trenutak,
može da sledi veru u jedinstvo Boga, sv. Toma ne daje eksplicitan odgovor.
Kada je reč ο prvom načelu vere (Credo in unum Deum, Verujem u jednog
Boga), koje može da izgleda kao da implicira da se od svih ljudi zahteva
vera u jedinstvo Boga, Toma bi, na osnovu gore spomenutog, morao
da kaže da se jedinstvo Boga ovde ne shvata po sebi već zajedno s onim
što sledi, to jest, kao jedinstvo Prirode u Trojstvu Ličnosti.
Ulaziti dalje u ovo pitanje i razmatrati kojom vrstom vere neobra­
zovani veruju u one istine koje filozof (demonstrativno) saznaje, bilo
bi neprikladno ovde, ne samo zato što je to teološko pitanje nego i zato
što je to pitanje koje ni sam sv. Toma eksplicitno ne razmatra: glavni
cilj spominjanja čitave te stvari jeste u tome da se ilustruje činjenica
da sv. Toma stvarno razlikuje filozofiju od teologije. Uzgred, kada
govorimo ο »filozofu«, onda to treba shvatiti tako da se ne isključuje
teolog: većina sholastičara su bili istovremeno i teolozi i filozofi, pa
sv. Toma razlikuje radije nauke nego ljude. Da sv. Toma tu razliku
shvata sasvim ozbiljno može da se vidi i iz toga koji stav zauzima prema
večnosti sveta (na šta ću se vratiti kasnije). On smatra da se može doka­
zati da je svet stvoren, ali ne misli da je razumom moguće dokazati
da svet nije stvoren u večnosti, iako se mogu pobiti oni dokazi koji su
navedeni da pokažu da on tako jeste stvoren. Sa druge strane, mi znamo
iz otkrovenja da svet nije stvoren večno već da je imao početak u vre­
menu. Drugim recima, teolog zna preko otkrovenja da svet nije večan,
ali filozof ne može to da dokaže —· ili, još bolje, nijedan argument koji
je naveden da dokaže to nije konkluzivan. Ova distinkcija očigledno
pretpostavlja ili implicira stvarnu distinkciju između tih dveju nauka —
filozofije i teologije.
4. Ponekad se kaže da se sv. Toma razlikuje od sv. Avgustina u
tome što ovaj poslednji posmatra čoveka samo konkretno, kao biće
koje ima natprirodnu svrhu, dok sv. Toma razlikuje dve svrhe, natpri­
rodnu, koju, prema njemu, razmatra teolog, i prirodnu svrhu, čije raz­
matranje pripisuje filozofu. Doduše, sasvim je tačno da sv. Toma razli­
kuje te dve svrhe. U delu De Veritate* on kaže da se krajnje dobro,
kako ga određuje filozof, razlikuje od krajnjeg dobra kako ga određuje
teolog, jer filozof razmatra ono krajnje dobro {bonum ultimum) koje
6 S. T., Ia, 2, 2, ad 1.
1 Contra Gent., 1, 4.
317
ne može da otkrije sve što je u čoveku, ne može da otkrije njegov nat­
prirodan poziv; on može da otkrije samo deo čovekove sudbine, upravo
zato što je čovek stvoren za jednu svrhu koja transcendira moći njegove
prirode. Prema tome, nije tačno kada se kaže da, prema sv. Tomi, filozof
razmatra čoveka u nekom hipotetičkom stanju čiste prirode, to jest
čoveka kakav bi bio da mu nije nikada predočena natprirodna svrha:
filozof razmatra konkretnog čoveka, ali ne može da sazna sve što bi
se moglo saznati ο konkretnom čoveku. Kada sv. Toma postavlja pitanje
da li je Bog mogao da stvori čoveka in puris naturalibus2- n , on pita
samo to da li je Bog mogao da stvori čoveka (koji je čak, i prema ovoj
hipotezi, stvoren sa natprirodnom svrhom) a da ga ne posveti milošću;
to znači da li je Bog mogao da stvori čoveka bez sredstava kojima
bi postigao svoju svrhu, i da mu ih tek naknadno da; on se, znači, ne
pita da li je Bog mogao da da čoveku isključivo prirodnu krajnju svrhu,
kao što su ga interpretirali kasniji pisci. Dakle, bilo koju vrednost da
ima ideja ο stanju čiste prirode posmatrane po sebi (to je ono što nećemo
razmatrati), ona nema nikakvu ulogu u Tominoj koncepciji filozofije.
Otuda se on nije razlikovao od sv. Avgustina tako mnogo kao što se
ponekad pretpostavlja, iako je razgraničio područja dveju nauka, filo­
zofije i teologije, oštrije nego što ih je razgraničio sv. Avgustin: ono što
je učinio sv. Toma jeste to da je izrazio avgustinizam terminima aristotelske filozofije, a to je činjenica koja gaje primorala da koristi pojam
prirodne svrhe, mada ga on interpretira na takav način da se ne može
reći da nalazi ishodište u filozofiji potpuno različitoj od Avgustinove.
je srazmerno ljudskim moćima, dok teolog razmatra ono krajnje dobro
koje transcendira prirodnu moć, naime večni život, pod kojim on ne
razumeva samo život posle smrti već i viziju Boga. Ta razlika je veoma
značajna i odražava se kako u moralu, gde predstavlja osnovu za razli­
kovanje prirodnih i natprirodnih vrlina, tako i u politici, gde pred­
stavlja osnovu za razlikovanje između ciljeva crkve i ciljeva države i
određuje odnos koji treba da postoji između njih; ali to nije razlika
između dve svrhe kojima bi odgovarala dva međusobno isključiva poret­
ka, natprirodan poredak i poredak »čiste prirode«: to je razlika između
dva stupnja saznanja i delatnosti u istim konkretnim ljudskim bićima.
Konkretno ljudsko biće je stvorio Bog za natprirodnu svrhu, za pot­
punu sreću, koja se može postići jedino u budućem životu vizijom Boga,
i koju, štaviše, čovek ne može dosegnuti samo svojom prirodnom moći;
ali čovek može da dostigne nepotpunu sreću još u ovom životu ako
stekne prirodne vrline i ako svoje prirodne moći koristi da dođe do
filozofskog saznanja ο Bogu preko stvorenih bića. 9 Očigledno je da ti
ciljevi nisu međusobno isključivi, jer čovek može da dosegne nepotpunu
sreću koja je njegova prirodna svrha a da ne bude izvan mogućnosti
da postigne svoju natprirodnu svrhu; prirodna svrha, nepotpuna sreća,
odgovara ljudskoj prirodi, ali, budući daje stvoren za natprirodnu svrhu,
čovek se ne može zadovoljiti prirodnim ciljem, kao što pokazuje sv.
Toma u delu Contra Gentiles10; takav cilj je nesavršen i ukazuje izvan
sebe.'
U kakvoj je ovo vezi sa pitanjem ο odnosu teologije i filozofije?
Evo kakvoj. Čovek ima jednu krajnju svrhu — natprirodno blaženstvo;
ali, iako je čovek stvoren da bi je postigao i mada mu je data moć da
učini to preko milosti, postojanje te svrhe se ne može saznati prirodnim
razumom, pa otuda filozof ne može da je nasluti: njeno razmatranje
je ograničeno na teologiju. Sa druge strane, čovek može upotrebom svojih
prirodnih moći da postigne izvesnu nepotpunu i ograničenu prirodnu
sreću još u ovom životu, a postojanje te svrhe i sredstava da se dostigne
jeste nešto što može da otkrije filozof, koji može da dokaže egzisten­
ciju Boga iz stvorenih bića, da dostigne izvesno analogijsko saznanje
Boga, da odredi prirodne vrline i sredstva za njihovo postignuće. Tako
se za filozofa može reći da razmatra svrhu čoveka utoliko ukoliko ona
može da se otkrije ljudskim razumom, tj. samo delimično, nepotpuno.
Ali i teolog i filozof razmatraju konkretnog čoveka: razlika je u tome
što filozof, koji je kadar da vidi i razmatra ljudsku prirodu kao takvu,
8
9
2; S.T.,
10
U stvari, izgleda da je Kajetan (Cajetan) uveo u tomizam ideju ο
stanju čiste prirode. Suares, koji je i sam prihvatao to shvatanje, primećuje da su »Kajetan i moderniji teolozi razmatrali treće stanje, koje
su oni nazvali čisto prirodnim, stanje ο kome se može misliti kao mogu­
ćem, iako ono ne postoji zapravo«. 1 2 Dominik Soto (Dominicus Soto) 1 3
kaže da to pokazuje izopačenost duha sv. Tome, dok Tolet (Toletus)^
primećuje da u nama postoji prirodna težnja za vizijom Boga, mada je
to mišljenje, koje je zastupao Skot, a izgleda i sv. Toma, suprotno Kajetanovom.
5. Sv. Toma je verovao da je teorijski moguće da filozof izgradi
istinit metafizički sistem i bez pribegavanja otkrovenju. Takav sistem
bi nužno bio nesavršen, nedovoljan i nepotpun, zato što se metafizičar
• U čistoj prirodnosti. — Prim. red.
11 In 2 Sent., 29, 1, 2; Ibid., 29, 2, 3; S. T., Ia, 95, 1, 4; Quodlibet, 1, 8.
12
De Gratia, Protegom., 4, c, 1, n. 2. (O milosti, Uvod. — Prim. red.)
13 In 4 Sent., 49, 2, 1; p. 903, izd. 1613.
i* In Summam Sancti Thomae, Ia, 1, 1, t. 1, p. 17—19, izd. 1869. (Komentar
na Sumu svetog Tome. — Prim. red.)
De Veritate, 14, 3.
Cf. In Boethium de Trinitate, 6, 4, 5; In I Sent., prol, 1, 1; De Veritate, 14,
Ia, Ilae, 5, 5.
Contra Gent., 3, 27 ff.
319
318
1
zanima prvenstveno za samu Istinu, za Boga koji je načelo istine, ali
nije kadar čisto ljudskim racionalnim istraživanjem da otkrije sve ono
znanje koje je neophodno čoveku da bi postigao svoju krajnju svrhu.
Onaj koji je samo filozof ne može ništa reći ο natprirodnoj čovekovoj
svrsi ili ο natprirodnim sredstvima kojima se postiže taj cilj, a budući
da je poznavanje tih stvari potrebno za čovekovo spasenje, nedovoljnost filozofskog saznanja je očigledna. Sa druge strane, nepotpunost
i nedovoljnost ne znače nužno i lažnost. Istina da je Bog jedan nije obezvređena samom činjenicom da ništa nije rečeno ili da se ništa ne zna
ο Trojstvu Ličnosti; druga istina upotpunjuje prvu, ali prva istina nije
zato pogrešna, čak i kada je uzeta po sebi. Ako filozof tvrdi da je Bog
jedan i prosto ne kaže ništa ο Trojstvu zato što mu ideja ο Trojstvu nikada
nije pala na um, ili ako zna za učenje ο Trojstvu ali sam ne veruje u
njega i prosto se zadovoljava da kaže da je Bog jedan, ili čak ako izra­
žava gledište da Trojstvo, koje je on pogrešno razumeo, nije saglasno
sa božanskim jedinstvom — još ostaje istina da je tvrđenje da je Bog
jedan u Prirodi ispravno tvrđenje. Naravno, ako filozof tvrdi da je Bog
jedna Ličnost, onda on tvrdi nešto lažno; ali ako on prosto kaže da
je Bog jedan i daje personalan, a ne tvrdi daje Bog jedna Ličnost, njegovo
tvrđenje je istinito. Može se činiti neverovatnim da će filozof iznenada
stati kod tvrdnje da je Bog personalan, ali je barem teorijski moguće.
Ukoliko neko nije spreman da odbaci ljudski razum kao takav ili da
ga liši mogućnosti da otkrije istinsku metafiziku, onda on mora dopus­
titi da je iznalaženje istinske metafizike moguće i za paganskog filozofa.
Sv. Toma je bio veoma daleko od toga da sledi sv. Bonaventuru u tome
da isključi Aristotela iz reda metafizičara: naprotiv, Aristotel je za
Tomu bio filozof par excellence, bio je samo otelovljenje intelektualne
moći ljudskog duha koji deluje bez božanske vere; on je nastojao.^ gde
god je to bilo moguće, da interpretira Aristotela u »najmilosrdnijem«
smislu, to jest, u smislu koji je bio najviše saglasan hrišćanskom otkrovenju.
Ako bi se naglasila samo ta strana Tominog stava prema filozofiji,
izgledalo bi da tomista ne može legitimno da prihvati dosledno nepri­
jateljski i polemički stav prema modernoj filozofiji. Ako se prihvati
bonaventursko stanovište i tvrdi da metafizičar ne može da dostigne
istinu ukoliko ne filozofira u duhu vere (mada, naravno, ne zasniva svoje
filozofske dokaze na teološkim premisama), onda je nužno očekivati
da će zastraniti onaj filozof koji negira natprirodno ili ograničava veru
samo na razum; ali ako je neko spreman da dopusti mogućnost da
čak i paganski filozof razvije više ili manje zadovoljavajuću metafiziku,
onda je nerazumno pretpostaviti da kroz tolike vekove intenzivnog
mišljenja nijedna istina nije ugledala svetlost dana. Izgleda, tomista
treba da očekuje da će kod modernih filozofa naći intelektualno osve320
ženje, te da ovim filozofima pristupi sa ljubavlju i nadom a ne s apri­
ornom sumnjom, rezervisanošću ili čak neprijateljstvom.
Sa druge strane, iako se stav sv. Tome prema paganskim filozo­
fima, a posebno prema Aristotelu, razlikuje od stava sv. Bonaventure,
ipak nije umesno preuveličavati razliku između njihovih stanovišta.
Kao što je već spomenuto, sv. Toma navodi razloge zašto je prikladno
propisati ljudskom verovanju čak i one istine koje se mogu otkriti razu­
mom. Neki od tih razloga su, svakako, relevantni za pitanje ο kome
raspravljamo. Na primer, savršeno je tačno da su mnogi ljudi toliko
zauzeti zarađivanjem svagdašnjeg hleba da čak i kada su sposobni za
metafizička razmišljanja nemaju vremena za njih, pa je njima poželjno
verom propisati one metafizičke istine koje su značajne za njihov život:
u suprotnom, oni ih uopšte ne bi saznali 1 5 , kao što većina nas nema ni
vremena ni energije da otkrije Ameriku za sebe, ako već ne prihvati,
na osnovu svedočanstva drugih, činjenicu da ona postoji; ali ne pro­
izlazi nužno da će oni koji imaju vremena i sposobnosti za metafizička
razmišljanja izvući pogrešne zaključke, mada je metafizičko razmišljanje
teško i zahteva dugotrajnu pažnju i koncentraciju, a »neki ljudi« su, kao
što primećuje sv. Toma, lenji. Međutim, još jednu stvar treba imati na
u m u 1 6 : zbog slabosti našeg razuma u suđenju i zbog uplitanja uobra­
zilje, u zaključcima ljudskog duha lažnost je obično (plerumque) pomešana s istinom. Među zaključcima koji su ispravno demonstrirani se
ponekad (aliguando) nađe i lažan zaključak koji nije dokazan ali se
tvrdi na osnovu verovatnog ili sofističkog zaključivanja koje se krije
pod nazivom dokazivanje. Praktičan rezultat biće taj da mnogi ljudi
neće potpuno prihvatiti čak i sigurne zaključke, posebno kada vide
kako filozofi zastupaju različita učenja, a da ni sami nisu sposobni da
razlikuju učenje koje je ispravno dokazano od onoga koje počiva samo
na verovatnom ili sofističkom dokazu. Slično, u Summa Theologica
sv. Toma primećuje da su do istine ο Bogu ljudskim razumom dospeli
samo retki, i to posle dugog vremena i »uz mnoge greške« 1 7 . Kada
svetac kaže da je poželjno propisati kao predmet verovanja čak i one
istine koje se mogu razumom dokazati, da te istine treba da se prihvate
na osnovu autoriteta, on zapravo ističe praktične potrebe mnogih a ne
spekulativnu nedovoljnost metafizike kao takve. Pa ipak, on dopušta
mogućnost čestog mešanja greške i istine, bilo zbog skoka u zaklju­
čivanju bilo zbog uticaja strasti i emocija ili uobrazilje. Možda on nije
dosledno primenio ovo shvatanje na Aristotela, možda je bio spreman
15
Contra Gent., 1, 4.
i« Ibid.
11
S.T.,1&, 1, 1, in corpore.
21
I s t o r i j a filozofije II
321
da interpretira Aristotela u onom smislu koji je najkompatibilniji sa
hrišćanskim učenjem, ali ostaje činjenica da je teorijski priznavao sla­
bost ljudskog razuma u njegovom sadašnjem stanju, mada ne i njegovu
potpunu izopačenost. Dakle, iako se Toma razlikuje od sv. Bonaventure
u tome što dopušta apstraktnu mogućnost, a u slučaju Aristotela čak i
konkretan primer »zadovoljavajuće« metafizike jednog paganskog
filozofa, i odbija da prihvati da njena nepotpunost obezvređuje meta­
fizički sistem, on takođe smatra da je verovatno da će nezavisan meta­
fizički sistem sadržavati zablude.
Možda ne bi bilo neobično ako autor sugeriše da su apstraktna
mišljenja dvojice filozofa u znatnoj meri bila određena njihovim stavom
prema Aristotelu. Može se, naravno, prigovoriti da je to prebrz zaklju­
čak, ali on će biti znatno prihvatljiviji ako se razmotre stvarne okol­
nosti u kojima su oni živeli i pisali. Po prvi put rimokatoličko hrišćanstvo je upoznalo jedan veliki filozofski sistem koji ne duguje ništa
hrišćanstvu a kojeg su njegove revne pristaše (kao, na primer, Averoes)
predstavljali kao poslednju reč ljudske mudrosti. Veličina Aristotelova,
dubina i opsežnost njegovog sistema, sve su to bili činioci koje nije
mogao ignorisati nijedan hrišćanski filozof XIII veka; ali Aristotela su
dočekali i tretirali na razne načine. Sa jedne strane, onako kako ga je
tumačio Averoes, aristotelizam se sukobljavao u mnogim veoma zna­
čajnim tačkama sa hrišćanskim učenjem, pa je bilo moguće zauzeti
neprijateljski i neprijemčiv stav prema Aristotelovoj metafizici. Ako se,
međutim, prihvati takav stav, kao stoje to učinio sv. Bonaventura, mora
se reći ili da Aristotelov sistem tvrdi filozofsku istinu, ali da ono što je
istinito u filozofiji ne mora biti istinito i u teologiji (jer Bog može da
odbaci zahteve prirodne logike), ili pak da je pogrešna Aristotelova
metafizika. Sv. Bonaventura je izabrao ovaj drugi stav. Ali zašto je,
prema Bonaventurinom mišljenju, pogrešna filozofija najvećeg sistematičara staroga sveta? Očigledno zato što je svaka nezavisna filo­
zofija prinuđena da greši, a greši zato što je nezavisna: samo u svetlosti
hrišćanske vere može da se izgradi potpun i zadovoljavajući filozofski
sistem, jer je samo u svetlosti hrišćanske vere filozof kadar svoju filozofiju
da učini pristupačnom otkrovenju: ako nema te svetlosti, on će pre­
skakati i na silu dovršavati svoj filozofski sistem, pa će taj sistem biti
barem delimično iskrivljen, posebno oni delovi koji su najznačajniji,
naime delovi koji se bave Bogom i svrhom čoveka. Sa druge strane, ako
neko u Aristotelovom sistemu vidi sjajan instrument izražavanja istine
i sjedinjavanja božanske istine teologije i filozofije, onda se mora priz­
nati da paganski filozofi imaju moć da dosegnu metafizičku istinu:
ipak, u pogledu tumačenja Aristotela koje su dali Averoes i drugi, mora­
mo uzeti u obzir da je čak i filozof zapadao u zablude. To je bio pravac
koji je prihvatio sv. Toma Akvinski.
322
6. Kada se gleda na XIII vek iz jednog znatno kasnijeg vremena,
ne vidi se uvek činjenica da je sv. Toma bio inovator i da je njegovo
prihvatanje aristotelizma bilo hrabro i »novo«. Sv. Toma je bio suočen
sa jednim filozofskim sistemom rastućeg uticaja i značaja, sistemom
koji je izgledao u mnogim aspektima nesaglasan s hrišćanskim učenjem
i hrišćanskom tradicijom, ali koji je privlačio pažnju mnogih studenata
i učitelja, posebno na Fakultetu umetnosti u Parizu, i to upravo zbog
svoje veličanstvenosti, očigledne koherencije i obuhvatnosti. To što
je Akvinski hrabro zgrabio bika za rogove i iskoristio aristotelizam za
stvaranje svog sopstvenog sistema, bilo je daleko od mračnjaštva: nap­
rotiv, to je bilo do krajnosti »moderno« i veoma značajno za buduću
sholastičku filozofiju, zapravo, za istoriju filozofije uopšte. Sv. Tomu
ne pogađa to što su neki sholastičari u kasnijem srednjem veku i u vreme
renesanse doveli aristotelizam do ozloglašenosti svojom mračnjačkom
privrženošću svim Aristotelovim dictcP, čak i u naučnim pitanjima;
očigledno, oni nisu bili verni duhu sv. Tome. Svetac je, u svakom slučaju,
učinio neprocenjivu uslugu hrišćanskoj filozofiji time što je iskoristio
oruđe koje se nudilo; on je, dakako, protumačio Aristotela u najpovo'jnijem smislu sa hrišćanskog stanovišta, jer je bilo suštinski važno da
se pokaže da Aristotel i Averoes nisu ili ne spadaju zajedno. Štaviše,
nije istina kada se kaže da sv. Toma nije imao smisla za ispravnu inter­
pretaciju: ne moramo se složiti sa svim njegovim interpretacijama Ari­
stotela, ali ne može biti nikakve sumnje, uzimajući u obzir uslove vre­
mena i malobrojnost relevantnih istorijskih informacija koje su mu
bile na raspolaganju, da je bio jedan od najsavesnijih i najsuptilnijih
Aristotelovih komentatora.
U zaključku, međutim, moramo naglasiti da, iako je sv. Toma
prihvatio aristotelizam kao instrument izražavanja svog sistema, on
ipak nije bio slepi obožavalac Aristotela, obožavalac koji napušta Avgustina zbog paganskog mislioca. U teologiji on je, naravno, išao stopama
Avgustina, mada mu je prihvatanje Aristotelove filozofije omogućilo
da sistematiše, odredi i dokaže teološka učenja na način koji je bio stran
Avgustinu. U filozofiji, iako ima mnogo toga što dolazi pravo od Ari­
stotela, on često interpretira Filozofa na način koji je saglasan Avgu­
stinu ili izražava Avgustina aristotelskim kategorijama; ipak, možda
je tačnije reći da je činio i jedno i drugo. Na primer, kada razmatra
božansko saznanje i proviđenje, on tumači Aristotelovo učenje ο Bogu
u smislu koji barem ne isključuje Božije saznanje sveta, a razmatrajući
božanske ideje primećuje da je Aristotel osuđivao Platona što je ideje
učinio nezavisnim i od konkretnih stvari i razuma, sa prikrivenom
a
Recima. — Prim. red.
21 '
323
implikacijom da Aristotel ne bi osuđivao Platona da je ovaj ideje stavio
u Božiji um. To znači, naravno, da je Toma tumačio Aristotela in meliorem partem3- sa teološkog stanovišta, pa iako to tumačenje naginje prib­
ližavanju Aristotela i Avgustina, ono najverovatnije ne predstavlja
stvarnu Aristotelovu teoriju ο božanskom saznanju. Međutim, ο Tominom odnosu prema Aristotelu govoriću kasnije.
TRIDESET TREĆE POGLAVLJE
SV. TOMA AKVINSKI
III. NAČELA STVORENOG BIĆA
Razlozi da se počne telesnim bićem. Hilomorfizam. Odbacivanje plu­
ralizma supstancijalnih formi. Ograničenje hilomorfičke strukture na
telesne supstancije. Potencijalnost i aktualnost. Esencija i egzistencija.
1. Summa Theologica, kao što već i sam naziv pokazuje, predstavlja
teološki sinopsis. Prvi teološki problem ο kome sv. Toma raspravlja
u ovom delu jeste egzistencija Boga, nakon čega razmatra Božiju pri­
rodu a zatim prirodu božanskih Ličnosti, da bi potom prešao na stva­
ranje. Na sličan način, u Summa contra Gentiles, delu koje više liči na
filozofsku raspravu (iako se ne može nazvati čistom filozofskom ras­
pravom, jer takođe razmatra i takve dogmatske teme kakve su Trojstvo
i inkarnacija), sv. Toma počinje egzistencijom Boga. Otuda može da
izgleda da bi bilo prirodno početi izlaganje filozofije sv. Tome sa doka­
zima ο Božijoj egzistenciji. Ali osim činjenice (koja je spomenuta u jed­
noj ranijoj glavi) da sv. Toma kaže da deo filozofije koji razmatra Boga
dolazi posle drugih delova filozofije, sami dokazi pretpostavljaju izvesne
osnovne pojmove i načela. Tako je sv. Toma napisao De ente et essentia
pre nego što je napisao bilo koju od Summae. Dakle, ne bi bilo prirodno
početi odmah sa dokazima za egzistenciju Boga; čak i M. Žilson, koji
insistira na tome da je prirodan način izlaganja filozofije sv. Tome onaj
koji je u saglasnosti sa redom koji je Svetac prihvatio u obadve Summae,
ipak počinje razmatranjem izvesnih osnovnih ideja i načela. Sa druge
strane, teško bi bilo razmotriti čitavu Tominu opštu metafiziku i sve
one ideje koje su eksplicitno ili implicitno pretpostavljene u njegovoj
prirodnoj teologiji: zato je nužno da ograničimo svoje razmatranje.
a
Boljim delom. — Prim. red.
Moderan čitalac, naviknut na tok i probleme moderne filozofije,
može smatrati da treba početi raspravom ο Tominoj teoriji ο saznanju:
da se postavi pitanje da li Svetac daje ili ne daje epistemološko oprav-
325
danje mogućnosti metafizičkog saznanja, Ali, iako je sv. Toma imao
»teoriju saznanja«, on nije živeo posle Kanta, i problem saznanja ne
zauzima ono mesto u njegovoj filozofiji koje zauzima u filozofiji kasnijih
vremena. Izgleda mi daje prirodna početna tačka za izlaganje tomističke
filozofije razmatranje telesnih supstancija. Uostalom, sv. Toma izri­
čito uči daje u ovom životu neposredan i pravi predmet ljudskog razuma
suština materijalnih stvari. Osnovni pojmovi i načela koje pretpostavlja
prirodna teologija sv. Tome nisu urođeni, nego su izvučeni refleksijom
i apstrakcijom iz našeg iskustva ο konkretnim predmetima, pa izgleda,
prema tome, jedino razumno da se ti fundamentalni pojmovi i načela
razviju razmatranjem materijalnih supstancija. Tomini dokazi ο egzi­
stenciji Boga su a posteriori; oni idu od stvorenih bića prema Bogu;
ono što otkriva egzistenciju Boga jeste priroda stvorenih bića, nedo­
statak samodovoljnosti neposrednih predmeta iskustva. Štaviše, mi
možemo prirodnom svetlošću razuma postići samo ono saznanje Boga
koje se doseže refleksijom ο stvorenim bićima i njihovom odnosu prema
Bogu. To je još jedan razlog zašto je »prirodno« početi izlaganje tomi­
stičke filozofije razmatranjem onih konkretnih predmeta iskustva na
osnovu kojih stižemo do osnovnih načela, koja nas, opet, vode razvijanju
dokaza za egzistenciju Boga.
2. Kada je reč ο telesnoj supstanciji, sv. Toma od samog početka
prihvata stanovište zdravog razuma prema kome postoji mnoštvenost
supstancija. Ljudski duh dolazi do saznanja zavisno od čulnog iskustva,
i prvi konkretni predmeti koje duh saznaje jesu materijalni predmeti
sa kojima on dolazi u odnos preko čula. Refleksija ο tim predmetima,
međutim, istovremeno upućuje duh da formira, ili da otkrije, različitost
koja postoji u samim predmetima. Ako pogledam kroz moj prozor u
proleće, videću bukve sa mladim i nežnim zelenim lišćem; u jesen ću,
pak, videti da lišće menja boju, iako ista ona bukva stoji napolju u
parku. Bukva je supstancijalno ista, to je isto drvo i u proleće i u jesen,
ali boja njenog lišća nije jedna ista: boja se menja iako bukva ne menja
svoju supstancijalnost. Slično, ako odem u rasadnik, videću mlade ariše
kao malo, tek zasađeno drveće; kasnije ih vidim kao veće drveće: njihova
visina se menja, iako oni stalno ostaju ariši. Krave u polju koje sada
vidim na jednom mestu, a zatim na drugom, sada u jednom položaju,
sada u drugom, kako stoje ili leže, i čas rade jednu stvar, čas drugu, čas
pasu, čas preživaju ili spavaju, sada su izložene jednoj stvari, pa onda
drugoj, sada su mužene, sada su puštene pa onda svezane, ali sve vreme
one su iste krave. Refleksija tako upućuje duh da uočava razliku između
supstancije i akcidencije, i između različitih vrsta akcidencija, pa sv.
Toma prihvata Aristotelovo učenje ο deset kategorija, ο supstanciji
i devet kategorija akcidencije.
326
Tako nas refleksija dovodi samo do ideje ο akcidentalnoj promeni
i do pojma kategorija: ali dalja refleksija dovodi duh do dublje konsti­
tucije materijalnog bića. Kada krava popase travu, trava ne ostaje ono
što je bila u polju, već saobražavanjem (asimilacijom) postaje nešto
drugo, mada, sa druge strane, ona ne iščezava, nego ostaje nešto u pro­
cesu promene. Ovde je promena supstancijalna, pošto se promenila
sama trava a ne samo njena boja ili visina, i analiza supstancijalne pro­
mene vodi duh do razlučivanja dvaju elemenata, od kojih je jedan zajed­
nički travi i mesu, koje nastaje iz trave, a drugi tom elementu prenosi
svoje određenje, svoj supstancijalan karakter, čineći ga prvo travom,
a zatim kravljim mesom. Štaviše, mi u krajnjoj instanci možemo zami­
sliti da se bilo koja materijalna supstancija menja u bilo koju drugu,
ne nužno direktno i trenutno, ali svakako barem posredno, nakon niza
promena. Tako dolazimo, na jednoj strani, do pojma osnovnog sup­
strata promene koji, posmatran po sebi, ne može da se nazove imenom
bilo koje određene supstancije, a na drugoj strani do pojma elementa
koji određuje ili karakteriše. Prvi element jeste »prva materija«, neo­
dređen supstrat supstancijalne promene, a drugi element jeste supstan­
cijalna forma, koja čini da supstancija jeste to što jeste, stavljajući je
u njenu specifičnu klasu i određujući je kao travu, kravu, kiseonik,
vodonik, ili bilo šta drugo. Svaka materijalna supstancija je sastavljena
na taj način od materije i forme.
Sv. Toma je tako prihvatio aristotelsko učenje ο hilomorfičkoj
strukturi materijalnih supstancija, određujući prvu materiju kao čistu
mogućnost a supstancijalnu formu kao prvu stvarnost fizičkog tela,
pri čemu pod »prvom stvarnošću« razume ono načelo koje telo stavlja
u njegovu specifičnu klasu i određuje njegovu suštinu. Prva materija
može da bude s v a k a forma tela, ali razmatrana po sebi ona je lišena
svake forme, ona je čista p o t e n c i j a l n o s t : to je, kao što je r e k a o A r i s t o t e l ,
nec quid nec guantum nec quale nec aliud quidquam eorutn quibus deter1
minatur ens*. Iz ovog razloga ona ne može da egzistira po sebi, pa
bi govor ο biću koje aktualno egzistira bez delatnosti ili forme pred­
stavljalo kontradikciju: prva materija, dakle, ne prethodi formi vre­
menski, nego je stvorena zajedno sa formom. 2 Sv. T o m a je tako sasvim
određen kada je reč ο činjenici da samo konkretne supstancije, indivi­
dualne kompozicije materije i forme, aktualno egzistiraju u materi­
jalnom svetu. Ali iako se slaže s Aristotelom u poricanju odvojene egzi­
stencije univerzalija (premda ćemo uskoro videti da se mora učiniti
red.
;l
Ni šta, ni koliko, ni kakvo, niti bilo šta drugo čime je određeno biće. — Prim.
1
In 7 Metaph., lectio 2.
S.T., Ia, 66, 1, in corpore.
2
327
ograda povodom ove tvrdnje), on takođe sledi Aristotela i u gledištu
da forma treba da bude individualizirana. Forma je univerzalan ele­
ment, ona je ono što neki predmet stavlja u njegovu klasu, u njegovu
vrstu, čineći ga da bude konj, brest ili željezo: ona, dakle, treba da bude
individualizirana da bi postala forma ove posebne supstancije. Šta je
načelo individuacije? To može da bude samo materija. Ali materija
po sebi jeste čista potencijalnost: ona nema određenja koja su nužna
da bi mogla individualizirati formu. Akcidentalne karakteristike kvan­
titeta su logički posteriorne prema hilomorfičkom ustrojstvu supstan­
cije. Sv. Toma je, dakle, bio prinuđen da kaže da je načelo individuacije
materici signata cjuantitate3-, u smislu da materija ima izvesnu potrebu
za kvantitativnim određenjem koje dobija zbog svog jedinstva sa for­
mom. To je pojam težak za razumevanje, jer iako je materija, a ne forma,
osnova kvantitativne multiplikacije, materija posmatrana po sebi je
ipak bez kvantitativnog određenja: ovaj pojam je, u stvari, ostatak
platonskih elemenata u Aristotelovoj misli. Aristotel je odbacio i napao
Platonovu teoriju ο formi, ali njegovo platonsko obrazovanje uticalo
je na njega u dovoljnoj meri da kaže da forma zahteva individuaciju
zato što je po sebi univerzalna; sv. Toma ga sledi u tome. Naravno,
sv. Toma nije mislio da forme prvo egzistiraju odvojeno a zatim da
bivaju individualizirane, jer forme čulnih predmeta ne prethode vre­
menski složenim supstancijama; ideja individuacije odgovara prvenstveno
platonskom načinu mišljenja i govora ο formama: Aristotel je zamenio
pojam imanentne supstancijalne forme pojmom »transcendentne«
egzemplarne forme, ali ne priliči istoričaru da skreće pogled pred pla­
tonskom baštinom u Aristotelovoj filozofiji, pa tako i u Tominoj.
3. Logička posledica učenja da je prva materija kao takva čista
potencijalnost bilo je Tomino odbacivanje Avgustinove teorije ο rationes
seminales^: dopustiti tu teoriju značilo bi pripisati stvarnost, u izvesnom
4
smislu, nečemu što je bez stvarnosti. Neduhovne forme su izvedene
iz potencijalnosti materije aktivnošću eficijentnog činioca, ali one nisu
prethodno postojale u materiji kao začete forme. Činitelj ne deluje,
naravno, na prvu materiju kao takvu, jer ona ne može da postoji po
sebi. Ali on tako preinačuje ili menja dispozicije date telesne supstan­
cije da proizvodi potrebu za novom formom koja se izvodi iz potena
Kvantitativno određena materija. — Prim. red.
3 In 2 Sent., 18, 1, 2.
4
Sv. Toma je koristio naziv rationes seminales, ali on je njime označavao prven­
stveno aktivne sile konkretnih predmeta, npr. aktivnu moć koja upravlja stvaranjem
živih bića i ograničava je na jednu istu vrstu, a ne učenje ο tome da postoje začetne
forme u prvoj materiji. Tu teoriju on ili odbacuje ili kaže da se ne uklapa u učenje
sv. Avgustina (cf. loc. cit., S. T., Ia, 115; 2; De Veritate, 5, 9, ad 8 i ad 9).
328
cijalnosti materije. Promena na taj način pretpostavlja, za Tomu Akvinskog kao i za Aristotela, »privaciju« ili potrebu za novom formom koju
supstancija još nije dobila ali »zahteva« da je dobije zbog preinačenosti
koju je u njoj proizveo činitelj. Voda, na primer, predstavlja potenci­
jalno stanje za nastajanje pare, ali ona neće postati para ako se ne zagreje do određenog stepena pomoću spoljašnjeg činitelja, i na tom stepenu će se razviti zahtev za formom pare, koja ne dolazi spolja, već se
izvodi iz potencijalnosti materije.
4. Kao što nije prihvatio zastarelu teoriju ο rationes seminales, sv.
Toma nije isto tako prihvatio i teoriju ο mnoštvu supstancijalnih formi
u jednoj istoj složenoj supstanciji, tvrdeći jedinstvenost supstancijalnih
formi u svakoj supstanciji. U svojim komentarima Sentencija izgleda
da sv. Toma doista prihvata forma corporeitatis kao prvu supstancijalnu
formu u telesnoj supstanciji 5 ; ali čak i ako je ovu iz početka prihvatio,
on je nju odbacio kasnije. U delu Contra Gentiles6 on dokazuje da,
ako prvu formu čini supstancija kao supstancija, naredne forme će
se pojaviti u nečemu što je već hoc aliquid in actu, odnosno u nečemu
što već aktualno postoji, i tako ne bi bile ništa drugo do akcidentalne
forme. Na sličan način on argumentiše protiv Avicebronove teorije 7 ,
ukazujući na to da samo prva J forma može biti supstancijalna forma,
jer će ona preneti karakteristiku supstancijalnosti i rezultat će biti taj
da će druge nadolazeće forme, koje nastaju u već postavljenoj supstan­
ciji, biti akcidentalne. (Nužna implikacija je ta da supstancijalna forma
neposredno uobličava prvu materiju.) Ovo gledište je izazvalo mnogo
otpora, bilo je žigosano kao opasna inovacija, što ćemo još videti kada
budemo razmatrali polemike u koje je bio uvučen sv. Toma zbog svog
aristotelizma.
5. Hilomorfičko ustrojstvo koje postoji u materijalnim supstan­
cijama sv. Toma je ograničio na telesan svet: on ga ne proteže, kao sv.
Bonaventura, na netelesna stvorenja, na anđele. Da anđeli postoje, to
se, prema sv. Tomi, može racionalno dokazati bez pozivanja na otkrovenje, budući da je njihova egzistencija nešto što zahteva hijerarhijski
karakter lestvice bića. Mi možemo razlučiti uzlazne redove i nizove
formi: forme u neorganskim supstancijama, vegetativne forme, ira­
cionalne čulne forme životinja, čovekovu racionalnu dušu i beskonačnu
i čistu Aktualnost ili Boga; ali postoji jedan jaz u hijerarhiji. Racionalna
duša čoveka je stvorena, konačna i otelovljena, dok je Bog nestvoren,
beskonačan i čist duh: sa razlogom se, dakle, može pretpostaviti da
5 Cf. In 1 Sent., 8, 5, 2; 2 Sent., 3, 1, 1.
6 Contra Gentiles, 4, 81.
7
Quodlibet, 11, 5, 5, in corpore.
329
između ljudske duše i Boga postoje konačne i stvorene duhovne forme
koje su netelesne. Na vrhu lestvice jeste apsolutna jednostavnost Boga:
vrhunac telesnog sveta jeste ljudsko biće, delimično duhovno a deli­
mično telesno; prema tome, između Boga i čoveka moraju da postoje
bića koja su sasvim duhovna a ipak ne poseduju apsolutnu jednostavnost
Svevišnjeg.8
Ova linija argumentacije nije nova: bila je korišćena u grčkoj filo­
zofiji (kod Posejdonija, na primer). Osim toga, sv. Toma je bio pod uticajem aristoteskog učenja ο odvojenim Umovima koji su povezani sa
kretanjem sfera, a to astronomsko shvatanje se ponovo pojavljuje u
Aviceninoj filozofiji, sa kojom je sv. Toma bio dobro upoznat; ali raz­
log koji je najviše uticao na sv. Tomu bio je onaj izveden iz hijerarhije
bića. Kao što je razlikovao razne stupnjeve formi uopšte, tako je razli­
kovao i razne »horove« anđela, i to prema predmetu njihovog saznanja.
Oni koji najjasnije poimaju Božiju dobrotu po sebi i koji su usplamteli prema njoj jesu serafimi — najviši »hor«, dok oni koji se bave Božijim proviđenjem u pogledu pojedinačnih stvorenih bića, na primer, u
pogledu pojedinih ljudi, jesu anđeli u užem smislu reči — najniži hor.
Hor koji se bavi, inter aliaa, kretanjem nebeskih tela (ona su univerzalni
uzroci koji deluju na ovaj svet) jeste hor Vrlina1'. Sv. Toma, dakle, nije
postulirao egzistenciju anđela samo zato da bi razjasnio kretanje sfera.
Jedna od posledica poricanja hilomorfičke strukture anđela jeste
i poricanje mnoštvenosti anđela unutar jedne vrste, pošto je materija
načelo individuacije a u anđelima ne postoji materija. Svaki anđeo je
čista forma: svaki anđeo, prema tome, mora iscrpljivati svoju vrstu
i tako predstavljati vlastitu vrstu. Horovi anđela nisu, dakle, vrste an­
đela; horovi se sastoje iz hijerarhija anđela koji se razlikuju ne vrstovno
nego prema funkciji. Postoji onoliko vrsta anđela koliko ima samih
anđela. Zanimljivo je da Aristotel, kada tvrdi u Metafizici mnoštvo
pokretača ili odvojenih umova, takođe postavlja pitanje kako je to
moguće ako je materija načelo individuacije; pa ipak, on nije odgovorio
na to pitanje. I dok sv. Bonaventura, dopuštajući hilomorfičku struk­
turu anđela, može da dopusti i dopušta da ih ima više u jednoj vrsti,
dotle je sv. Toma, smatrajući da je materija načelo individuacije i pori­
čući u isto vreme njeno prisustvo u anđelima, bio prinuđen da porekne
njihovo mnoštvo unutar jedne određene vrste. Za sv. Tomu. dakle,
umovi postaju odvojene univerzalije; naravno, ne u smislu hipostaziranih pojmova. To je bilo jedno od Aristotelovih otkrića da odvojene
forme moraju da budu razumske, iako on nije uspeo da shvati istorijsku
povezanost njegove teorije ο odvojenim umovima i Platonove teorije
ο odvojenim formama.
Anđeli, prema tome, postoje; ali ostaje pitanje da li su i oni hilomorfički sastavljeni. Sv. Toma je tvrdio da nisu. On dokazuje da anđeli
moraju biti čisto nematerijalni, jer su oni umovi čiji je korelativan pred­
met nematerijalan, a takođe i samo njihovo mesto u hijerarhiji bića
zahteva njihovu potpunu nematerijalnost. 9 Štaviše, pošto je sv. Toma
postavio u materiju potrebu za kvantitetom (koja ne mora u potpu­
nosti da se sukobljava sa njenim određenjem čiste potencijalnosti),
on ni u kome slučaju nije mogao pripisati hilomorfičko ustrojstvo anđe­
lima. Sv. Bonaventura je, recimo, dokazivao da anđeli moraju biti hilomorfički sastavljeni, jer bi u suprotnom bili čista delatnost, a samo je
Bog čista delatnost; sv. Toma je na to uzvratio tvrdnjom da je distink­
cija između esencije i egzistencije u anđelima dovoljna da osigura njihovu
10
kontingenciju i njihovo radikalno razlikovanje od Boga. Na tu dis­
tinkciju uskoro ćemo se, opet, vratiti.
6. Uspostavljanjem hilomorfičkog ustrojstva materijalnih supstan­
cija otkriva se istovremeno suštinska promenljivost takvih supstancija.
Promena, dakako, nije slučajan događaj, nego se dešava prema odre­
đenom ritmu (ne može se pretpostaviti da neka data supstancija može
trenutno da postane bilo koja druga supstancija koja se želi, a da pro­
mena, pri tom, podleže uticaju opštih uzroka, kao što su nebeska tela);
ipak, supstancijalna promena se ne može desiti drugde osim u telima,
jer je čini mogućom jedino materija koja je supstrat promene. Na osnovu
načela koji je sv. Toma prihvatio od Aristotela da je ono što se menja ili
kreće promenjeno ili pokrenuto »po drugome« (ab alio), može se, na
osnovu promena u telesnom svetu, dokazivati egzistencija jednog nepo­
kretnog pokretača, naravno uz načelo da nije moguć beskonačan regres
u redu zavisnosti; ali pre nego što pređemo na dokaz ο Božijoj egzi­
stenciji iz prirode prethodno moramo dublje da proniknemo u struk­
turu konačnog bića.
8 Cf. De špirit, creat., 1, 5.
Između ostalog. — Prim. red.
b
Postoji devet redova anđela: serafimi (seraphimi), heruvimi (cherubini), prestoli (throni), vladari (dominationes), vrline (virtutes), moći (potestates), knezovi
ili principi (principa!usj, arhanđeli i anđeli. — Prim. prev.
" S. T., Ia, 50, 2; De špirit, creat., 1,1.
10 De špirit, creat., 1, 1; S. T., Ia, 50, 2, ad 3; Contra Gent., 2, 30; Quodlibet,
9, 4, I.
Hilomorfička kompozicija je, prema sv. Tomi, ograničena na telesni
svet; ali postoji jedna još dublja distinkcija, a razlika između forme
i materije je samo jedan njen primer. Prva materija, kao što smo videli,
jeste čista potencijalnost, dok je forma aktualnost, tako da je distink­
cija između materije i forme, u stvari, distinkcija između potencijalnosti
i aktualnosti, ali ta druga distinkcija ima širu primenu nego prva. U
anđelima ne postoji materija, ali, uprkos tome, u njima ima potencijal-
a
330
331
nosti. (Sv. Bonaventura zaključuje da zato što je materija potencijalnost,
onda ona može da postoji i u anđelima. On je, prema tome, bio prinuđen
da prihvati forma corporeitatis, da bi razlikovao telesnu materiju od
materije u opštem smislu. Sv. Toma, na drugoj strani, učinivši materiju
čistom potencijalnošću a ipak poričući njeno prisustvo u anđelima,
bio je prinuđen da pripiše materiji potrebu za kvantitetom koji joj pri­
dolazi preko forme. Očigledno, postoje teškoće u obadva gledišta.)
Anđeli mogu da se menjaju izvršavajući dela razuma i volje, čak i ako
ne mogu da se menjaju supstancijalno: prema tome, u anđelima postoji
izvesna potencijalnost. Distinkcija između potencijalnosti i aktualnosti
proteže se, dakle, kroz čitavo stvaranje, dok se distinkcija između forme
i materije nalazi samo u telesnim tvorevinama. Otuda, prema načelu
da svođenje potencijalnosti na aktualnost zahteva jedno načelo koje
samo predstavlja aktualnost, mi iz osnovne razlike koja postoji u svim
tvorevinama treba da zaključimo ο egzistenciji čiste Aktualnosti ili
Boga; ali, pre svega, moramo da razmotrimo osnovu potencijalnosti
u anđelima. Uzgred primećujemo da je razliku između potencijalnosti
i aktualnosti Aristotel razmatrao u Metafizici.
7. Videli smo da je, prema sv. Tomi, hilomorf ički sastav ograničen
na telesnu supstanciju. Ali postoji jedan osnovniji sastav koji se tiče
svakog konačnog bića. Konačno biće jeste biće zato što postoji, zato
što ima egzistenciju: supstancija je ono što jeste, a »egzistencija je ono
na osnovu čega se supstancija naziva bićem« 1 1 . Esencija telesnog bića
jeste supstancija sastavljena od materije i forme, dok je esencija nema­
terijalnog konačnog bića samo forma; ali ono po čemu je materijalna
ili nematerijalna supstancija realno biće (ens) jeste egzistencija (esse),
budući da egzistencija stoji prema esenciji kao aktualnost prema poten­
cijalnosti. Ustrojstvo aktualnosti i potencijalnosti nalazi se, prema tome,
u svakom konačnom biću a ne samo u onom telesnom. Nijedno konačno
biće ne egzistira nužno; ono poseduje egzistenciju koja je različita od
esencije kao što je aktualnost različita od potencijalnosti. Forma se
određuje ili ispunjava u sferi esencije, ali ono što aktualizira esenciju
jeste egzistencija. »U intelektualnim supstancijama, koje nisu sastavljene
od forme i materije (u njima je forma supsistentna supstancija), forma
je ono što jeste; ali egzistencija je aktualnost kojom forma jeste; i na
osnovu toga u njima postoji samo jedan spoj aktualnosti i potencijal­
nosti, naime spoj supstancije i egzistencije. . . Međutim, u supstancijama
sastavljenim od materije i forme postoji dvostruki spoj aktualnosti i
potencijalnosti, od kojih je prvi spoj u supstanciji, koja je sastavljena
od materije i forme, a drugi spoj same, već složene supstancije sa egzi­
li Contra Gent., 2, 54.
332
stencijom. Ovaj drugi spoj se može nazvati i spojem quod est i esse,3ili spojem onoga quod est i onoga quo est\<u; egzistencija, dakle, nije
ni materija ni forma; ona nije niti esencija niti jedan deo esencije; ona
je aktualnost kojom esencija jeste, odnosno ima bivstvovanje. »Esse
označava izvesnu delatnost; jer za stvar se ne kaže da jeste (esse) po
tome što je u potencijalnosti, nego time što je u aktualnosti.« 1 3 Kao
što nije ni materija ni forma, egzistencija ne može biti ni supstancijalna
ni akcidentalna forma; ona ne pripada sferi esencije, nego je ono čime
forme jesu.
U školama se razvila polemika oko toga da li je sv. Toma distink­
ciju između esencije i egzistencije smatrao realnom. Očigledno da odgo­
vor na to pitanje u znatnoj meri zavisi od značenja koje se pripisuje
izrazu »realna distinkcija«. Ako se pod realnom distinkcijom razume
razlika između dve stvari koje mogu da se odvoje jedna od druge, onda
sv. Toma sigurno nije smatrao da postoji neka realna distinkcija između
esencije i egzistencije, jer one nisu dva odvojiva fizička predmeta. Egidije
Rimski je zastupao to stanovište, čineći distinkciju fizičkom razlikom;
ali za sv. Tomu distinkcija je bila metafizička, esencija i egzistencija
su za njega dva konstitutivna metafizička načela svakog konačnog bića.
Ako se, međutim, pod realnom distinkcijom razumeva distinkcija neza­
visna od duha, objektivna razlika, onda mi se čini ne samo da je sv.
Toma tvrdio da jedna takva razlika postoji između esencije i egzisten­
cije nego i da je ona suštinska za njegov sistem i da joj je on pridavao
veliki značaj. Sv. Toma govori ο esse kao adveniens extrac, u smislu
da dolazi od Boga ili uzroka egzistencije; to je aktualnost različita od
potencijalnosti koju aktualizira. Samo u Bogu, insistira sv. Toma, esen­
cija i egzistencija su identične: Bog postoji nužno zato što je njegova
esencija isto što i njegova egzistencija; sve druge stvari primaju ili »par­
ticipiraju u« egzjstenciji, a ono što prima mora biti različito od onoga
14
što se prima. Činjenica da sv. Toma zaključuje da ono čija je egzisten­
cija drugo od njegove esencije mora da primi svoju egzistenciju od dru­
goga, i da je samo za Boga istinito da se njegova egzistencija ne razli­
kuje od njegove esencije, znači da je on distinkciju između esencije i
egzistencije smatrao za objektivnu i nezavisnu od duha. »Treći način«
dokazivanja Božije egzistencije izgleda da pretpostavlja realnu distink­
ciju između esencije i egzistencije u konačnim stvarima.
a
Onoga što jeste i bivstvovanja. — Prim. red.
Što jeste i po čemu jeste. — Prim. red.
Contra Gent.
13 Ibid., 1, 22.
c
Ono što dolazi spolja. — Prim. red.
i* Cf. S. T., Ia, 3, 4; Contra Gent., 1, 22.
b
12
333
Egzistencija određuje esenciju u tom smislu što je ona aktualnost
i što kroz nju esencija ima postojanje; ali, sa druge strane, da bi bila
egzistencija ove ili one vrste esencije 15 , egzistencija, kao aktualnost,
jeste određena esencijom, kao potencijalnošću. Ipak, ne smemo zamiš­
ljati da esencija postoji pre nego što primi egzistenciju (što bi bila kon­
tradikcija termina), ili da postoji neka vrsta neutralne egzistencije, koja
nije egzistencija nijedne određene stvari dok ova nije sjedinjena s esen­
cijom: dva načela nisu fizičke stvari koje su sjedinjene zajedno, već
su to dva konstitutivna načela koja su zajedno stvorena kao načela
posebnog bića. Ne postoji esencija bez egzistencije niti egzistencija
bez esencije; one su stvorene zajedno, i ako egzistencija iščezne, išče­
zava i konkretna esencija. Egzistencija, dakle, nije nešto akcidentalno
za konačno biće: ona je ono što konačno biće čini bićem. Ako se oslo­
nimo na uobrazilju, mislićemo ο esenciji i egzistenciji kao dvema stva­
rima, kao ο dva bića; ali veliki deo teškoća u razumevanju sv. Tome
dolazi od korišćenja uobrazilje i iz pretpostavke da ako je on zastupao
realnu distinkciju, onda je morao daje shvati u preteranom i pogrešnom
smislu kao i Egidije Rimski.
Muslimanski filozofi su već raspravljali ο odnosu egzistencije i
esencije. Alfarabi je, na primer, primetio da analiza esencije konačnih
predmeta ne otkriva njihovu egzistenciju. Kada bi to činila, onda bi
bilo dovoljno saznati šta je ljudska priroda da bi se znalo da čovek pos­
toji, što nije slučaj. Esencija i egzistencija su, dakle, različite, i Alfarabi
izvlači pomalo nesrećan zaključak ο tome da je egzistencija akcidencija
esencije. Avicena je sledio Alfarabija u tome. Iako sv. Toma nije smatrao
egzistenciju »akcidencijom«, u delu De ente et essentia16 on sledi Alfa­
rabija i Avicenu u njihovom načinu pristupa ovoj distinkciji. Sve što
ne pripada pojmu esencije dolazi spolja (adveniens extrd) i čini spoj sa
njom. Nijedna esencija ne može da se zamisli bez onoga što čini deo
esencije; ali svaka konačna esencija može da se zamisli tako da u nju
nije uključena egzistencija. Ja mogu da zamislim »čoveka« ili »feniksa«
a da ne znam da li oni postoje u prirodi. Bilo bi, međutim, pogrešno
interpretirati sv. Tomu kao da tvrdi da je esencija, pre nego što primi
egzistenciju, nešto svoje vlastito, nešto što, tako reći, poseduje umanjenu
egzistenciju: ona postoji samo preko egzistencije, i stvorena egzistencija
je uvek egzistencija ove ili one vrste esencije. Stvorena egzistencija i
esencija nastaju zajedno, i mada su ta dva konstitutivna načela objek­
tivno različita, egzistencija je fundamentalnija. Pošto stvorena egzisten­
cija jeste aktualnost neke potencijalnosti, ova poslednja nema nikakvu
is De Potentia, 7, 2, ad 9.
16 De ente et essentia, C. 4. (Upor., Ο biću i suštini, BIGZ, Beograd 1973. —
Prim. red.)
334
aktualnost izvan egzistencije, koja je »među svim stvarima najsavršenija« i »savršenstvo svih savršenstava« 17 .
Sv. Toma tako otkriva u srcu svakog konačnog bića izvesnu nesta­
bilnost, koja neposredno ukazuje na egzistenciju jednog bića koje je
izvor konačne egzistencije, stvaraoca sjedinjenja između esencije i
egzistencije; budući da egzistira nužno, samo to biće ne može da
bude sastavljeno od esencije i egzistencije već mora da ima egzis­
tenciju kao svoju esenciju. Bilo bi doista besmisleno i krajnje nep­
ravično optužiti Fransiska Suaresa (1548—1617) i druge sholastičare,
koji su poricali »realnu distinkciju«, da poriču kontingentan karakter
konačnog bića (Suares je negirao realnu distinkciju između egzisten­
cije i esencije i tvrdio da su konačni predmeti ograničeni ab alio); ali
ja lično ne sumnjam u to daje sv. Toma zastupao učenje ο realnoj distink­
ciji, pod uslovom da se realna distinkcija ne interpretira onako kako
ju je interpretirao Egidije Rimski. Za sv. Tomu egzistencija nije stanje
esencije, nego ono što stavlja esenciju u stanje aktualnosti.
Neko može da mi zameri da sam izbegao stvarni problem, naime
da nisam precizno objasnio po čemu je distinkcija između esencije i
egzistencije objektivna i nezavisna od duha. Ali sv. Toma nije izneo
svoje učenje na takav način da bi svaka polemika ο smislu tog učenja
bila nemoguća. Ipak, izgleda očigledno da je distinkcija između esencije
i egzistencije objektivna distinkcija između dva metafizička načela koja
konstituišu čitavo biće stvorene konačne stvari, od kojih jedno načelo
ili egzistencija stoji prema drugom načelu ili esenciji kao aktualnost
prema mogućnosti. I ja ne vidim kako bi sv. Toma mogao ovoj distink­
ciji da pripiše onaj značaj koji joj je pripisao da nije mislio da je ona
»realna«.
17 De Potentia., 7, 2, ad 9.
TRIDESET ČETVRTO POGLAVLJE
SV. TOMA AKVINSKI
IV. DOKAZI ZA EGZISTENCIJU BOGA
Potreba za dokazom. Dokaz sv. Anselma. Mogućnost dokaza. Prva
tri dokaza. Četvrti dokaz. Dokaz iz svrhovitosti. »Treći način« kao
osnovni.
1. Pre nego što je razvio dokaze za Božiju egzistenciju sv. Toma
je pokušao da pokaže da trud oko takvih dokaza nije beskorisan: pre
svega, ideja ο Božijoj egzistenciji, pravo govoreći, nije urođena; isto
tako, moguće je zamisliti suprotnost stava »Bog postoji«. Nama, koji
živimo u svetu u kome je ateizam čest, gde moćne i uticajne filozofije
eliminišu ili otklanjaju pojam Boga, gde je znatan broj muškaraca i
žena obrazovan bez ikakve vere u Boga, izgleda prirodno da mislimo
da je za Božiju egzistenciju potreban dokaz. Kjerkegor i oni filozofi
i teolozi koji su ga sledili mogli su da ne prihvate prirodnu teologiju
u uobičajenom smislu; međutim, mi ne smemo ni u snu da tvrdimo da
je Božija egzistencija ono što sv. Toma naziva per se notum3-. Sv. Toma
nije živeo u svetu u kome je teorijski ateizam bio uobičajen, i on se osećao
obaveznim da se bavi ne samo tvrdnjama nekih ranih hrišćanskih pisaca
koji su podrazumevali daje saznanje Boga urođeno čoveku, nego takođe
i opštepoznatim dokazom sv. Anselma koji ide na to da pokaže da je
1
neegzistencija Boga nezamisliva. Tako, u Summa Theologica on posve­
ćuje jedan odeljak odgovoru na pitanje utrum Deum esse sit per se notumb,
1
a dve glave u Summa contra Gentiles bave se razmatranjem de opinione
dicentum quod Deum esse demonstrari non potest, quum sit per se
0
notum .
a
Očevidnim po sebi. — Prim. red.
S. T., Ia, 2, 1.
Da li je očevidno po sebi da Bog postoji. — Prim. red.
2 Contra Gent., 1, 10—11.
c
Ο mišljenju koje govori da se ne može dokazati da Bog postoji, budući da
je to očevidno po sebi. — Prim. red.
1
b
336
Sv. Jovan Damaskin 3 tvrdi da je saznanje Božije egzistencije pri­
rodno urođeno čoveku; sv. Toma objašnjava daje to prirodno saznanje
zbrkano i neodređeno i da je potrebno razjašnjenje da bi postalo eksplicitno. Čovek prirodno želi sreću (beatitudo), a prirodna želja pret­
postavlja prirodno saznanje; ali iako se istinska sreća nalazi jedino
u Bogu, iz toga ne sledi da svaki čovek ima prirodno saznanje ο Bogu
kao takvom: on ima neodređenu ideju ο sreći jer je želi, ali on može da
misli da se sreća sastoji u čulnom uživanju ili u posedovanju bogatstva,
i potrebno je još razmišljanja pre nego što uspe da shvati da se sreća
nalazi jedino u Bogu. Drugim recima, čak i ako njegova prirodna žudnja
za srećom možda čini osnovu za dokaz Božije egzistencije, to ne znači
da dokaz nije potreban. Opet, da postoji istina to je u jednom smislu
per se notum, budući da čovek koji tvrdi da nema istine tvrdi da je istina
da nema istine, ali \z toga ne sledi da čovek zna da postoji iskonska
ili prva Istina, Izvor svake istine — Bog: ako hoće to da shvati, potrebna
su dalja razmišljanja. Osim toga, iako je tačno da bez Boga ne možemo
ništa saznati, iz toga ne sledi da saznajući bilo šta imamo aktualno
znanje Boga, jer Božiji uticaj, koji nam omogućava da bilo šta saznamo,
nije predmet neposredne intuicije nego se saznaje samo razmišljanjem. 4
Uopšte, kaže sv. Toma, mi moramo da razlikujemo ono što je
per se notum secundum sea i ono što je per se notum quod nosh. Za neku
postavku se kaže da je per se nota secundum se kada je predikat uklju­
čen u subjekt, kao što je to u tvrdnji da je čovek životinja, jer je čovek
upravo racionalna životinja. Tvrdnja da Bog postoji je, prema tome,
tvrdnja per se nota secundum'se,'jer Božija esencija jeste njegova egzi­
stencija i nemoguće je saznati Božiju prirodu, ono što on jeste, a da se
ne sazna njegova egzistencija, da on jeste; pa ipak, čovek ne poseduje
nikakvo saznanje a priori ο Božijoj prirodi, pa do saznanja činjenice
da je njegova esencija isto što i njegova egzistencija dolazi tek nakon
saznanja Božije egzistencije, tako da čak i ako je tvrdnja da Bog postoji
per se nota secundum se, ona ipak nije per se nota quod nos.
3
De fide orthodoxa, 1,3.
Može izgledati da se stav sv. Tome ο »urođenom« saznanju Boga ne razli­
kuje bitno od stava sv. Bonaventure. U izvesnom smislu to je tačno, jer nijedan od
njih ne priznaje eksplicitnu urođenu ideju Boga; ali sv. Bonaventura je mislio da po­
stoji jedna vrsta početne implicitne svesti ο Bogu, ili barem da se ideja Boga može
učiniti eksplicitnom samom unutrašnjom refleksijom, dok svi dokazi koje daje sv.
Toma polaze od spoljnjeg sveta. Čak i ako naglasimo »aristotelski« aspekt Bonaventurine epistemologije, ipak između dvojice filozofa ostaje razlika u naglašavanju
i pristupu prirodnoj teologiji.
a
Za sebe očevidno po sebi. — Prim. red.
6
Za nas očevidno po sebi. — Prim. red.
4
22 T s t o r i j a filozofije II
337
2. Povodom ontološkog dokaza ili apriornog dokaza Božije egzi­
stencije koji daje sv. Anselm, sv. Toma kaže da ne zamišlja svako Boga
kao ono »od čega se ništa veće ne može zamisliti«. Možda ova primedba,
iako nesumnjivo tačna, nije sasvim relevantna, izuzev ukoliko je sv.
Anselm smatrao da svako pod »Bogom« podrazumeva ono biće čiju
egzistenciju je on pokušao da dokaže, naime najsavršenije biće. Ne srne
se zaboraviti da je Anselm smatrao da je njegov argument dokaz a ne
tvrdnja ο neposrednoj intuiciji Boga. Toma zato zaključuje, kako u
Summa contra Gentiles tako i u Summa Theologica, da dokaz sv. Anselma
uključuje nedopušten prelaz ili skok s idealnog na realan nivo. Iz tvrdnje
da se Bog zamišlja kao biće od koga se ne može zamisliti ništa veće ne
proizlazi nužno da postoji takvo biće, tj. da postoji nezavisno od toga
što ga zamišljamo, odnosno van naše svesti. Ovo, međutim, nije dovoljan
dokaz (barem ne sam po sebi) da opovrgne Anselmovo zaključivanje,
jer on zapostavlja osoben karakter Boga kao bića od koga se ništa ne
može zamisliti. Takvo biće je svoja vlastita egzistencija i ako je za takvo
biće moguće da egzistira, onda ono mora da egzistira. Biće od koga se
ne može zamisliti ništa veće jeste biće koje egzistira nužno, to je nužno
biće, a bilo bi apsurdno govoriti ο samo mogućem nužnom biću. Ali,
kao što smo videli, sv. Toma dodaje da razum nema nikakvog saznanja
a priori ο Božijoj prirodi. Drugim recima, zahvaljujući slabosti ljudskog
razuma mi ne možemo razabrati a priori pozitivnu mogućnost najvišeg
savršenog bića, bića čija je esencija istovremeno njegova egzistencija;
mi do saznanja činjenice da takvo biće postoji ne dolazimo analizom
ili razmatranjem ideje takvog bića, već argumentima iz njegovih učinaka,
to jest a posterioftr
"
~
""""
3. Ako se Božija egzistencija ne može dokazati a priori, iz ideje
Boga ili razmatranjem njegove esencije, onda ostaje da se dokaže a
posteriori, (istraživanjem Božijih učinaka. Istina, neko bi mogao "da
primeti da je to nemoguće jer su Božiji učinci konačni dok je Bog besko­
načan, pa tako ne postoji srazmera između posledica i njihovog uzroka,
naime, zaključak sadrži beskonačno mnogo više nego što je sadržano
u premisama. Zaključivanje počinje od čulnih predmeta, i, prema tome,
treba da se završi čulnim predmetima, dok se u dokazima ο Božijoj
egzistenciji prelazi na jedan predmet koji beskrajno transcendira sve
čulne predmete.
Sv. Toma se ne bavi detaljno ovom primedbom, i bio bi apsurdan
anahronizam očekivati da je on unapred razmatrao i odgovorio na
Kantovu kritiku metafizike. Ali on ukazuje na to da, uprkos tome što
iz razmatranja učinaka koji su nesrazmerni uzroku, ne možemo da pos­
tignemo savršeno znanje uzroka, mi ipak možemo doći do saznanja
da postoji uzrok. Mi možemo iz posledice zaključivati ο egzistenciji
338
uzroka, i ako je posledica takve vrste da može proizaći samo iz odre­
đene vrste uzroka, mi legitimno možemo da zaključimo ο egzistenciji
uzroka takve vrste. (Upotreba reči »učinak« ne srne biti takva da potura
nedokazano kao dokazano, ne srne da čini petitio principii: sv. Toma
razmatra izvesne činjenice ο svetu i zaključuje da te činjenice zahtevaju
ontološko objašnjenje. On, naravno, pretpostavlja da načelo uzročnosti
nije čisto subjektivno ili primenjivo samo unutar sfere »pojava« u
kantovskom smislu; ali on je savršeno svestan toga da treba još doka­
zati da su čulni predmeti učinci, u smislu da oni ne sadrže u sebi samima
dovoljno ontološko objašnjenje.)
Od modernog tomiste, koji želi da protumači i odbrani Svečevu
prirodnu teologiju u duhu poslesrednjovekovne filozofske misli, može
se s pravom očekivati da kaže nešto u prilog opravdanja spekulativnog
uma i metafizike. Čak i ako smatra da teret dokaza pada na protivnika
metafizike, on ne može da zanemari činjenicu da je legitimnost meta­
fizike, pa čak i smislenost metafizičkih argumenata i zaključaka, dove­
dena u sumnju, i obavezan je da se suoči sa tim izazovom. Međutim,
ne mogu da vidim kako od jednog istoričara opšte srednjovekovne
filozofije može da se očekuje da razmatra sv. Tomu kao savremenika,
kao da je ovaj bio svestan ne samo Kantove kritike spekulativnog uma
nego i stava koji su prema metafizici zauzeli logički pozitivisti. Ipak.
tačno je da već sama tomistička teorija ο saznanju pruža, bar na prvi
pogled, jaku primedbu protiv prirodne teologije. Prema sv. Tomi, pravi
predmet ljudskog razuma jeste guiditas ili suština materijalnog predmeta:
razum počinje od čulnih slika i srazmeran je, zbog svog otelovljenog
stanja, čulnim predmetima. Sv. Toma nije priznavao urođene ideje niti
je tražio izlaz u intuitivnom saznanju Boga, pa ako se strogo primeni
aristotelsko načelo da ne postoji ništa u razumu što pre nije bilo u čulima
(Nihil in intellectu quod non prius fuerit in sensu), može lako izgledati
da je ljudski razum ograničen na saznanje telesnih predmeta i da, zah­
valjujući svojoj prirodi, bar svom sadašnjem stanju ne može da ih
transcendira. Kako ova primedba proizlazi iz Tominog vlastitog učenja,
značajno je ispitati da li je Svetac pokušao da je predupredi i, ako jeste,
kako je učinio to. Tomističkom teorijom ο ljudskom saznanju pozabaviću se kasnije 5 ; ali hoću odmah, bez ulaženja u detalje i upućivanja,
ukratko da prikazem ono što izgleda da je stanovište sv. Tome kada je
reč ο ovom problemu.
Predmeti, bilo duhovni ili telesni, saznatljivi su jedino utoliko
ukoliko sadržavaju bivstvovanje, ukoliko su aktualni, a razum kao
takav jeste moć aprehenzije bića. Posmatran prosto po sebi, razum za
5
Vidi Trideset osmo poglavlje ove knjige.
22*
339
svoj predmet ima celokupno biće; primaran predmet razuma jeste biće.
Ali činjenica da je posebna vrsta razuma (ljudski razum) utelovljena
i u svom radu zavisna od čula znači da taj razum mora da počne od
čulnih stvari i da može doći do saznanja nekog predmeta koji transcendira čulne stvari (razmatranje samosaznanja je ovde izostavljeno) samo
utoliko ukoliko čulne stvari nose sobom neki odnos prema tom pred­
metu i manifestuju ga. Zahvaljujući činjenici da je ljudski razum utelovljen, njegov prirodan i pravi predmet, srazmeran njegovom sadaš­
njem stanju, jeste telesan predmet; ali to ne narušava elementarnu ori­
jentaciju razuma prema biću uopšte, i ako telesni predmeti nose razaberiv odnos prema nekom predmetu koji ih transcendira, razum može
da sazna da postoji jedan takav predmet. Štaviše, u onoj meri u kojoj
materijalni predmeti otkrivaju karakter transcendentnog, razum može
postići izvesno saznanje ο njegovojprirodi; ali takvo saznanje ne može
biti adekvatno ili savršeno, jer čulni predmeti ne mogu adekvatno ili
savršeno otkriti prirodu transcendentnog. Ο našem prirodnom saz­
nanju Božije prirode govoriću kasnije 6 : ovde neka bude dovoljno da se
ukaže na to da kada sv. Toma kaže da je telesan predmet prirodan pred­
met ljudskog razuma, on time misli da je ljudski razum u njegovom
sadašnjem stanju usmeren prema suštini telesnog predmeta, ali da ta
telesna uslovljenost ljudskog razuma ne uništava njegov primaran karak­
ter razuma kao razuma; zbog svog otelovljenog stanja razum je usmeren
prema telesnom predmetu, ali to ne uništava njegovu primarnu usmerenost prema biću uopšte. On, prema tome, može postići prirodno
saznanje Boga utoliko ukoliko se telesni predmeti odnose prema Bogu
i otkrivaju ga; ali to saznanje je nužno nesavršeno i neadekvatno i ne
može biti intuitivno po svom karakteru.
4. Prvi-od pet dokaza za Božiju egzistenciju koje daje sv. Toma
jeste dokaz iz kretanja, koji se nalazi i u Aristotela 7 a koristili su ga i
Majmonid i sv. Albert Veliki. Mi čulnim opažanjem saznajemo da se
kreću izvesne stvari u svetu, da je kretanje činjenica. Kretanje se ovde
uzima u širokom aristotelskom smislu, kao prelaženje iz mogućnosti
u aktualnost; sv. Toma, sledeći Aristotela, zaključuje da mogućnost
ne može da pređe u aktualnost drukčije osim preko nečega Što je već
aktualno. U tom smislu »svaka stvar koja se kreće pokrenuta je bd
nečega drugog«. Ako je to drugo i samo pokrenuto, onda ono mora
biti pokrenuto nekim drugim pokretačem. Budući da beskonačan niz
nije moguć, mi dolazimo na kraju do jednog nepokretnog pokretača,
8
prvog pokretača, i »svi razumeju da je to Bog« . Ovaj dokaz sv. Toma
6
7
8
340
Vidi Trideset peto poglavlje ove knjige.
Metafizika, knj. 12; Fizika, knj. 8.
S. T., Ia, 2, 3, in corpore.
naziva manifestior via.9 U Summa contra Gentiles10 on ga razvija pri­
lično detaljno.
(^Drugj^đokaz, koji pruža druga knjiga Aristotelove Metafizike11
i koji je koristio Avicena, Alan od Lila (Alanus ab Insulis) i sv. Albert,
takođe počinje od čulnog sveta, ali ovaj put od reda ili niza eficijentnih
uzroka. Ništa ne može biti uzrok sebe samog, jer da bi to bilo, moralo
bi da postoji pre sebe samog. Sa druge strane, nemoguće je produžavati
do u beskonačnost niz eficijentnih uzroka: prema tome, mora da pos­
toji prvi eficijentni uzrok, »koga svi ljudi nazivaju Bogom«.
cCTieći dokaz, koji je Majmonid preuzeo od Avicene i razvio ga dalje,
počinje od činjenice da neka bića nastaju i propadaju, a to pokazuje
da ona mogu i da postoje i da ne postoje, da su kontingentna a ne nužna,
jer kada ΐϊ bila nužna ona bi uvek egzistirala i ne bi nikada nastajala
iirpropadala. Sv. Toma zaključuje da mora da postoji nužno biće, koje
Je^azTog zašto nastaju kontingentna bića.jAko ne bi postojalo nijedno
nužno biće, onda ne bi postojalo uopšte ništa.
Ima raznih primedaba koje moraju, makar ukratko, da se spo­
menu povodom ovih dokaza. Pre svega, kada sv. Toma kaže da besko­
načan niz nije moguć (a to je načelo koje on koristi u sva tri dokaza),
pod tim ne misli na jedan niz koji se proteže natrag kroz vreme, na
jedan, tako reći, »horizontalan« niz. On ne kaže: zato što dete duguje
život svojim roditeljima i zato što detetovi roditelji njihov život duguju
svojim roditeljima i tako dalje, mora da postoji jedan prvobitan par
koji nema roditelja i koji je stvorio neposredno Bog,. Sv. Toma nije
verovao da može da se dokaže filozofski da svet nije stvoren večno:
on dopušta apstraktnu mogućnost stvaranja večnog sveta, a to se ne
može dopustiti bez istovremenog prihvatanja mogućnosti niza koji ne
bi imao početak. Ono što on poriče jeste mogućnost beskonačnog niza
aktualno zavisnih uzroka, mogućnost jednog beskonačnog »vertikal­
nog« niza. Pretpostavimo da je svet aktualno stvoren u večnosti. Onda
bi postojao beskonačni horizontalni ili istorijski niz, ali čitav niz bi
se sastojao od kontingentnih bića, jer činjenica da niz nema početka
ne čini ih nužnim. Čitav niz, prema tome, mora da zavisi od nečeg izvan
niza. Ali ako se vi uspinjete naviše, a nikada ne stižete do kraja, vi nemate
objašnjenje za egzistenciju niza: prema tome, mora da se zaključi ο
egzistenciji bića koje samo nije zavisno.
Drugo, razmatranje gore spomenutih primedbi pokazaće da tako­
zvani matematički beskonačni nizovi nemaju nikakve veze sa tomistič9 Ibid.
Ό Contra Gent., 1, 13.
li C. 2.
341
kim dokazima. Ono što sv. Toma poriče nije mogućnost beskonačnih
nizova kao takvih, nego mogućnost beskonačnog niza u ontološkom
redu zavisnosti. Drugim recima, on poriče da kretanje i kontingencija
iskustvenog sveta može da ostane bez konačnog i zadovoljavajućeg
ontološkog objašnjenja.
Treće, može izgledati da je ponašanje sv. Tome prilično slobodno
kada pretpostavlja da je nepokretni pokretač, prvi uzrok ili nužno biće
upravo ono što mi nazivamo Bogom. Očigledno, ako uopšte nešto
postoji, onda mora da postoji nužno biće: mišljenje mora doći do ovog
zaključka ako metafizika nije sasvim odbačena; ali nije isto tako oči­
gledno da to nužno biće mora da bude personalno biće koje mi nazi­
vamo Bog. Da nas jedan čisto filozofski dokaz ne dovodi do punog
objavljenog pojma Boga ne treba dokazivati. Ali, čak i ako apstrahujemo
potpun pojam ο Bogu kako ga je objavio Hrist i kako ga propoveda
crkva, možemo se pitati da li se jedan čisto filozofski dokaz uopšte
odnosi na personalno biće? Da li je sv. Tomu vera dovela do toga da
može u zaključku dokaza da nađe više nego što u njemu stvarno ima?
Da li je on, tražeći argumente da bi dokazao egzistenciju Boga u koga je
verovao, možda prenaglio u identifikovanju prvog pokretača, prvog
uzroka ili nužnog bića sa hrišćanskim Bogom, Bogom hrišćanskog
iskustva, sa ličnim bićem kome čovek može da se moli? Ja mislim da
moramo dopustiti da neki izrazi koje sv. Toma dodaje dokazima koje
iznosi u Summa Theologica (et hoc omnes intelliguent Deum, causam
efficientem primam quam omnes Deum nominant, quod omnes dicunt
Deum3') čine, ako se razmatraju izolovano, prenagljen zaključak. Ali,
nezavisno od činjenice da je Summa Theologica sažet (i uglavnom) teo­
loški udžbenik, ti izrazi ne treba da se uzimaju izolovano. Na primer,
konkretan sažet dokaz za egzistenciju nužnog bića ne sadrži nikakav
izričit znak koji bi pokazivao da lije to biće materijalno ili nematerijalno,
pa primedba na kraju dokaza — da je to biće koje svi nazivaju Bogom
— može da izgleda nedovoljno zasnovana. Ali u prvom delu sledećeg
pitanja sv. Toma se pita da li je Bog materijalan, da li je telo, i zaklju­
čuje da nije. Izraze u ovom pitanju treba, prema tome, razumeti kao
izraz činjenice da svi koji veruju u Boga prihvataju da je On prvi uzrok
i nužno biće, a ne kao neopravdano pokrivanje sledećeg argumenta.
U svakom slučaju, sv. Toma iznosi svoje dokaze samo skicirano: on
nije mislio da napiše raspravu koja bi bila usmerena protiv deklarisanih
ateista. Da je morao da se bavi marksistima, on bi bez sumnje svoje
dokaze razmatrao na jedan drugačiji način: u stvari, njegov glavni cilj
&
je bio da dokaže praembula fidei . Čak i u Summa contra Gentiles Svetac
se ne suprotstavlja ateistima, nego više muhamedancima koji su čvrsto
verovali u Boga.
5(^Četvrti dokaz je iniciran izvesnim opservacijama iz Aristotelove
Metafizike11 i nalazi se uglavnom kod sv. Avgustina i sv. Anselma.
On počinje odstupnjeva savršenosti, dobrote, istine itd. koji se nalaze
u~~Svarirna ovoga sveta, a to omogućava pravljenje takvih kompara­
tivnih sudova kao što je »ovo je lepše od onoga«. Pretpostavljajući da
takvi "sudovi moraju imati objektivnu zasnovanost, sv. Toma zaklju­
čuje ^đa stepeni savršenstva nužno impliciraju egzistenciju najboljeg,
najistinitijeg itd., koje će, takođe, biti najviše biće (maxime ens).
Tako dokaz vodi samo do relativno najboljeg. Ako se može usta­
noviti da postoje aktualno stepeni istine, dobrote i bića, da postoji jedna
hijerarhija bića, onda mora da postoji jedno biće ili više bića koja su
komparativno ili relativno najviša. Ali to nije dovoljno da bi se dokazala
egzistencija Boga, i sv. Toma dokazuje da ono što je najviše u dobroti
mora biti uzrok dobrote u svim" stvarima. Dalje, utoliko ukoliko su
dobrota, istina i biće zamenjivi, mora da postoji najviše biće koje je
uzrok bića, dobrote, istine i svih ostalih savršenstava u svakom drugom
biću; et hoc dicimus Dcumb.
Kao što je premisa dokaza biće koje transcendira sve čulne pred­
mete, tako i savršenstva ο kojima je reč očigledno mogu biti samo ona
savršenstva koja mogu da postoje sama po sebi, to jest čista savršenstva,
koja ne uključuju nikakav nužan odnos prema protežnosti ili kvantitetu.
Dokaz je platonski po svom poreklu i pretpostavlja ideju participacije.
KLontingentna bića ne poseduju svoje bivstvovanje sama po sebi, a isto
tako ni svoju dobrotu ili svoju ontološku istinu; ona svoja savršenstva
primaju, učestvuju u njima. Krajnji uzrok savršenstva mora sam da
budfi.^avjšgn; on svoje savršenstvo ne može da primi od drugog, nego
mora sam da bude svoja vlastita savršenost: on je samopostojeće biće
i savršenstvo. Dokaz se sastoji, dakle, u primeni načela koja su već korišćena u prethodnim dokazima za čista savršenstva: ovaj dokaz, u stvari,
ne predstavlja odstupanje od opšteg duha drugih dokaza, uprkos njego­
vom platonskom poreklu. Međutim, kao što smo već videli, jedna od
glavnih teškoća u vezi sa njim jeste u tome kako pokazati da aktualno
postoje objektivni stepeni bića i savršenstva pre nego što je dokazano
da aktualno postoji biće koje je apsolutno i samopostojeće Savršenstvo.
;l
a
I ovim svi shvataju Boga, prvi pokretački uzrok koji svi nazivaju Bogom,
jer svi tvrde da Bog jeste. — Prim, red.
342
12
b
Uvode vere. — Prim. red.
Contra Gent., 2, 1; 4, 4.
1 ovo nazivamo Bogom. — Prim. red.
343
6ζ Peti dokaz jeste teleološki dokaz, koji je Kant veoma poštovao
zbog njegove starosti, jasnoće i ubedljivosti, iako, u saglasnosti sa nače­
lima koja su sadržana u Kritik der reinen Vernunft {Kritici čistog uma),
on odbija da prizna njegov dokazni karakter.
Sv. Toma pokazuje da mi u neorganskim predmetima opažamo
delatnosti koje su usmerene ka nekom cilju, a pošto se to dešava uvek
ili veoma često, ne može da proizlazi iz slučajnosti, već mora da bpde
rezultat namere. Ali neorganski predmeti su bez saznanja: prema tome,
oni ne mogu težiti ka nekom cilju ukoliko nisu upravljeni od nekoga
ko je razuman i poseduje saznanje, kao što »strehi usmerava strelac«.
Prema tome, mora da postoji jedno razumno biće koje usmerava sve
prirodne stvari ka jednom cilju; et hoc dicimus Deum. U Summa contra
Gentiles Svetac prikazuje ovaj dokaz donekle različito, dokazujući da
kada mnoge stvari različitih, čak suprotnih svojstava sudeluju u ostva­
rivanju jednog istog reda, onda to mora da proizlazi iz jednog razumnog
uzroka ili proviđenja; et hoc dicimus Deum. Ako ovaj dokaz, onako
kako je dat u Summa Theologica, naglašava unutrašnji finalitet u neorganskom predmetu, dokaz koji je dat u Summa contra Gentiles nagla­
šava više sudelovanje mnogih predmeta u realizaciji jednog svetskog
reda ili harmonije. Uzet za sebe, dokaz vodi prema Konstruktoru,
Upravljaču ili Arhitekti svemira, kao što je primetio Kant; potrebni
su daljni argumenti kako bi se pokazalo da ovaj Arhitekta nije samo
»Demijurg«, nego takođe i Stvoritelj.
7. Dokazi su izlagani na više ili manje isti sažet način na koji ih
je izlagao i sv. Toma. Sa izuzetkom prvog dokaza, koji je razmatran
malo detaljnije u Summa contra Gentiles, ostali dokazi su samo skicirani,
podjednako u Summa Theologica i u Summa contra Gen