B ra n isla v N u šić
(1864-1938)
Narodni poslanik
(komedija, 1883)
Lica:



















Jev rem P ro k ić
P av k a, n jeg o v a ţen a
D an ica, n jih o v a k ći
S p ira, Jev rem o v p ašen o g
Spirinica
Iv k o v ić, ad v o k at
Gospa Marina, njegova tetka
S ek u lić, p o licijsk i p isar
Jo v ica Jerk o v ić
S im a S o k ić
Sreta
Prvi
D ru g i g raĊ an in
T reći
Govornik iz naroda
M lad en , p o k u ćar Jev rem o v
Kafanski momak
Ţ an d arm
Š eg rt
Ĉ in p rvi
S o b a k o d Jev rem a P ro k ića. V rata sa d esn e stran e i u d n u .
Na levom zidu d v a p ro zo ra, n a sv ak o m ĉiste zav ese i
sak sije sa cv ećem . Izm eĊ u p ro zo ra m in d er sa ţan ilsk o m
zastirk o m sa stran e b o lje d rv en e sto lice. Izm eĊ u p ro zo ra
v elik o o g led alo u zlatn o m ram u . U u g lu izm eĊ u o v o g zid a
i zad n jeg , v eća g v o zd en a p eć, k o ja se lo ţi sp o lja. Izm eĊ u
p eći i v rata o rm an sa fio k am a, a v iše o rm an a k red o m
raĊ en e slik e, Jev rem o v a i P av k in a. N a o rm an u v azn a sa
cv ećem , fig u rice o d g ip sa, v eći sat, šatu le o d b o m b o n a,
slike u ramovima sa naslonom i druge sitnice. Na desnom
zidu, od publike pa do vrata, m ali etaţer n a tri sp rata i n a
n jem u šo ljice, ĉaše i jo š p o g d ek o ja sitn ica. N a sred in i
so b e sto sa k u p ov nim ĉaršav o m i o k o n jeg a sto lice. N ad
n jim v isi sa p lafo n a v eća lam p a.
P alan aĉk a so b a iz o sam d esetih g o d ina u ĉiji se stil u n eo i
ukus devojke koja je p o g d ešto p rim ila o d lazeći ro d b in i u
Beograd.
I
PAVKA, DANICA
PAVKA (dolazi iz desnih vrata, pa kad vidi da nikog
nema u sobi, odlazi vratima u dnu, napolje): 'Odi ovamo!
Ĉ u ješ li, o v am o k ad ti k aţem !
DANICA: (ulazi).
P A V K A : T i o p et? Jesam li ti h iljad u p u ta k azala n eću d a
te vidim tamo!
D A N IC A : B o ţe, m ajk a...
P A V K A : A m a, n em o j ti m en i: "B o ţe m ajk a!" N eću d a te
v id im tam o k ad n em aš p o sla, p a to !
D A N IC A : U ĉin ilo m i se d a je p ala sak sija.
PAVKA: Pala saksija, hm! Nije nego jo š n ešto ! Š to se
m en i n e u ĉin i d a je p ala sak sija!
DANICA (g u n đ a ): A , v eć...
P A V K A : Š ta k aţeš?
D A N IC A : N išta!
P A V K A : S lu šaj ti! M o ja m ajk a n ije v u k la rep za so b o m ,
n isam g a n i ja v u k la, p a n e d am n i ti d a g a v u ĉeš! N e d am ,
razu m eš li m e...
D A N IC A : B o ţe, majka, kakav rep?
P A V K A : N eg o šta, ak o te u zm e sv et u u sta?
D A N IC A : E h , v eć sv et...
PAVKA: Svet, dabome!
D A N IC A : A M ica A n tićev a, je l'im ala o v o lik i rep , p a
šta? O p et se u d ala!
P A V K A : N eću ja teb e s rep o m d a u d ajem , razu m eš li? I
n e n aĊ e d ru g u d a m i k aţeš n eg o M icu A n tićev u ! Š to m i
n e k aţeš za R o su Jan jićev u? E to , b aš k rasn a d ev o jk a, p a
k ak o je p ro šla? U ze je sv et u u sta p a a-u, a-u, a-u... te eno
i sad sedi i broji dane.
D A N IC A : B ro ji d an e zato što n em a d a izb ro ji p are, a d a
ima...
PAVKA: I da ima, boga mi, kad svet uzme na zub?
D A N IC A : A p o ĉem u im a m en e sv et d a u zm e n a zu b?
P A V K A : P o to m e, v id iš, što ti se sv ak i ĉas ĉin i d a je p ala
sak sija... a o n m lad ĉo v ek !
DANICA: Znam, al' ovo je drugo!
P A V K A : P o ĉem u d ru g o , n i p o ĉem u . N ije d a k aţeš d a je
ĉo v ek o tv oreno kazao, nego tako bila njegova tetka dvatrip u t, p ro g o v o rila o to m e, rasp itiv ala k o lik o no siš i... eto ,
to . S am o razg o v o r i n išta v iše. O cu ĉak n isam n i g o v o rila
šta im am d a m u g o v o rim p razn e reĉi.
D A N IC A : N isu to p razn e reĉi.
P A V K A : N eg o šta su?
DANICA: Ja znam da nisu.
P A V K A : T i zn aš? K azao ti v aljd a? A m a, ja sam k riv a,
niko drugi nije kriv nego ja.
D A N IC A : Š ta im aš ti d a b u d eš k riv a?
P A V K A : T o što sam se steg la k ao k u k av ica p a h o ću d a
u šted im . "Izd aj, Jev rem e, d v e so b e n am a je m n o g o p et
so b a, šta će nama pet soba." A eto ti sad, uselio ti se u
k u ću m lad ĉo v ek , a im aš d ev o jk u u ku ći, p a sad trljaj
glavu!
DANICA: Svojedno, da nije on, uselio bi se drugi.
PAVKA: Uselio bi se, jest, al' je mogla da se useli kakva
familija. O v ak o ... jesi li ĉu la, n ek a p o p ad aju sv e sak sije,
n eću v iše d a m i izlaziš tam o ! A n e zn am n i šta će m i o n e
sak sije u h o d n iku , u n eće ih M lad en jo š d an as u k u jn u .
DANICA: Uh, saksije u kujnu!... Neko kuca. Izvol'te!
II
S IM A S O K IĆ , P R E Đ A Š N jI
SIMA (na srednja vrata): D o b ar d an ţelim .
PAVKA: Dobar dan.
S IM A : Je li g o sp od in k o d ku će?
DANICA: Nije!
S IM A : H teo sam , zn aš... a ti si n jeg o v a g o sp oĊ a?
PAVKA: Jeste!
S IM A : H teo sam , zn aš d a g a zam o lim n ešto . B aš... ak o
h o ćeš, g o sp o Ċo , m o lim ti se, p ro g o v ori m u i ti. R eci mu,
k u m im g a b o g o m , n ek a m e n e g o n i to lik o ! I d a je zašto ,
n eg o n izašto ! R eci m u d o lazio S im a S o k ić, o n aj što g a
g o n iš zb og ţen e...
PAVKA (iznenadi se): Z b o g ţen e?... (prekrsti se) A m a šta
g o v o riš, ĉo v eĉe i p rijatelju , zar te m o j m u ţ g o n i zb o g
ţen e?
SIMA: ... R eci m u n ije ĉo v ek k riv ! Jed an p u t-d v apu t što je
isp reb ijao ţen u , to to lik o . A k o će je i isp reb ijati ak o n eće
m u ţ?
P A V K A : Ja n e zn am o ĉem u ti to g o v o riš?
S IM A : A m a, ev o šta je. O d b eg la m i, zn aš, ţen a. V eli
tu ĉem je, a n ije, b o g a m i! Jest, d ig ao sam ruku, nije da
nisam! Al' onako dva-trip u t, k ao što i p riliĉi m u ţu ; al'n ije,
d a k aţeš, d u šm an ski. P a o n a sad k aţe: d o sad ilo jo j, i o tišla
o d m en e, k ao d a će n eg d e n aći b o lje. N eg o tak o , ţen sk a
p am et! P a o tišla p rav o u ad v o k ata, te tv o j g o spo d in tu ţi
mene za tešk u p o v red u i sad m e g o n i k ao v u k a p o p lan ini.
PAVKA: A, to je? (čisto jo j la kn e)
D A N IC A : T i si p o g rešio v rata. N e sed i o v d e ad v ok at.
SIMA: Nego?
D A N IC A : E v o o v d e, o v a d ru g a v rata. 'O d i, p o k azaću ti.
P A V K A : A m a, n em o j ti d a m u p o k azu ješ. (Simi) Evo
ovde, isti hodnik, samo ona druga vrata.
S IM A : E , o p ro stite, ja v id io , zn aš, firm u n a k u ći p a
mislim... ova druga vrata, je l'?
DANICA: Jeste!
SIMA: E, hvala, oprostite! (odlazi)
III
PAVKA, DANICA
P A V K A : Ja n e zn am sam o zašto taj ĉo v ek n e n ap iše n a
svoja vrata: Advokat. Ovde je advokat i da izmoluje onaj
prst (pokazuje poznati prst iz oglasa), n eg o tak o , sv ak i ĉas
n am d o laze! I što d o Ċ e - n išta, n eg o što m e p restrav i...
DANICA: Pa ima dole na ulici firmu.
PAVKA: Ima na ulici, ali nema ovde. A kazao mu je
Jevrem da metne i ovde, pa eto...
IV
JE V R E M , P R E Đ A Š N jI
JEVREM (u la zi za b rin u t, p u n i m u d žep o vi n o vin a ; čim
u đ e, d ije zn a k P a vki da ukloni Danicu, a ona da ostane).
PAVKA (razumela ga je, p a se o kreće D a n ici): 'Ajde, ocu
kafu!
JEVREM (posle izvesne p a u ze, p o što je ra zm išlja o m a lo ):
O v aj... P av k a... im am n ešto v aţn o d a ti k aţem ...
PAVKA: A ja opet tebi...
JE V R E M : A m a o stav i ti, o v o što ja im am d a ti k aţem
m n o g o je v aţn ije. D ak le, id em o d ju tro s ja ĉaršijo m ...
P A V K A : B aš k ad p o m en u , a što , b o g a ti...
JEVREM: Ta ne prekidaj me!... Eto, sad moram opet iz
p o ĉetk a. D ak le, id em ja ju tro s ĉaršijo m , a g o sp o d in
n aĉeln ik , p a tek m en i sp u sti ru k u n a ram e, p a v eli...
P A V K A : A , zn am šta je, izb o ri...
JEVREM: Evo ti sad, kakvi izbori?
P A V K A : S ećam se, zn aš d a ti je g o spo d in n aĉeln ik
sp u stio ru k u i p ro šle g o d in e k ad su b ili o p štin sk i izb o ri.
JE V R E M : A m a n ije to , n eg o ĉo v ek m e u p ita: k ak o , k ak o ,
gazda - Jevreme?
P A V K A : P a to je to što ti ja k aţem . Ĉ im se p rib liţe
izbori, on tebe pita: kako, gazda-Jevreme? (spazi mu
novine) U o stalo m , što te i p itam , k ad eto ti p u n i d ţep o v i
novina?
JEVREM: To onako.
PAVKA: Nije onako, Jevreme. Znam ja tebe. Kad je
o n ak o , ti id eš u k afan u , p o p iješ k afu i p ro ĉitaš n o v in e. A i
n e ĉitaš ih , n eg o sam o o g lase. A k ad d o Ċ u izb o ri, ti
n ab iješ n o v in am a d ţep o v e p a se zariješ u n jih , a d u ćan o
klin.
JE V R E M : E h , eh ... T i o p et p reteru ješ!
PAVKA: Ama kako preterujem! Pa eto, otkud ti sad, u
o v o d ob a k u ći? G de je seb e p o d n e!
JE V R E M : D o šao , zn aš, d a p ro ĉitam n o v in e. S tig la, p o šta,
a u d u ćan u larm a p a n e m o g u d a ĉitam .
P A V K A : E to . Je l' k aţem ja! O stav io d u ćan d a ĉita
n o v in e! B aš p rav o d a ti k aţem , Jev rem e, k ad d o Ċ u ti
izb o ri, a m en i ĉisto sm rk n e.
JE V R E M : E to ti sad ! A šta im a teb i d a sm rk n e?
PAVKA: Tako. Ne mili mi se. Da si ti kao drugi ljudi, da
o d eš n a d an izb o ra p a d a g lasaš, 'ajd ', 'ajd '! N eg o se sav
p red aš i p ro m en iš, p o stan eš d ru g i ĉo vek . D ig n eš ru k e i o d
d u ćan a i o d k u će.
JEVREM: E, nije nego... Bolje idi ti pa mi skuvaj kavu.
Z n aš k ak o je, slaĊ e se ĉitaju n o v in e u z k av u .
PAVKA (p o la zeći): Dobro, Jev rem e. A l'k aţem ti n e
v o lim k ad n aiĊ u ti izb o ri, p a to ti je! (odlazi)
V
JEVREM, DANICA
JEVREM (va d i n o vin e iz d žep a i stavlja ih na sto seda,
savija cigaretu, pripaljuje, razvija novine i razgleda ih):
"R eĉ-d v e u o ĉi izb o ra." (čita d a lje u seb i)
DANICA: (donosi kafu i stavlja na sto).
JE V R E M : D ed er, b o g a ti, k ad si tu , p ro ĉitaj, sv e, o v o !
N ešto m i m n o g o zam ršen o . (d a je jo j p o vin e, o zn a ču ju ći
m esto ko je želi d a m u se čita , a o n u sta je i slu ša šeta ju ći)
D A N IC A (sed n e n a n jeg o vu sto licu i čita ): "Evolucija
jed n o g d ru štv a zavisi ĉesto i u m n o g o m e o d n ap o ra i
p o d v ig a p o jed in aca, k ad a isti p o d v izi h arm o n išu sa
so cijaln im p o treb am a i sav rem en im teţn jam a to g a
d ru štv a."
JE V R E M : N e m o g u d a razu m em šta je k azao , al' v id i se,
lepo je kazao.
DANICA (čita d a lje): "T eţn je su p ak m o d ern o g d ru štv a:
stalno suzbijanje konzervativnih institucija, zasnovanih na
predrasudama i nemoralnim principima, koji pojam
liĉn o sti stav ljaju n ad p o jm o m o p štn o sti, so lid arn o sti i
jednakosti"...
JEVREM (više seb i): Pametni, brate, ti novin ari. P išu ,
ĉitaju i razu m eju sam i seb e. (glasno) K ak av b eše n aslo v
to m e ĉlan k u ?
DANICA (čita ): "R eĉ-d v e u o ĉi izb o ra."
JE V R E M : P a to , d ab o m e! Š ta im a v azd a tu d a p iše k ad se
iz naslova vidi da su skoro izbori, a to je najglavnije.
U o stalo m , ĉak i k ad b i d ru k ĉiji n aslo v b io , zn am o m i i
sami da su skoro izbori, ne mora to kroz novine da nam se
k aţe. A , d ed er, o v aj, p rev rn i u n u tra.
DANICA (otvori novine).
JE V R E M : Im a li što?
DANICA (čita ): "Rusija".
JE V R E M : P resk o ĉi!
DANICA (čita ): "Engleska".
JE V R E M : P resk o ĉi i Englesku. Vidi-der ti tamo, u
d n ev n im v estim a, d a n ije k o o d b iv ših m in istara u šao u
d v o r, jer, zn aš, ĉim b iv ši m in istri p o ĉn u d a u Ċ u u d vo r,
o n d a zn aj d a će b iti k rize!
DANICA (ra zg led a d n evn e vesti i čita n a slo ve u seb i).
VI
IV K O V IĆ , P R E Đ A Š N jI
IV K O V IĆ (p o što je ku ca o ): Izvinite!
DANICA (hitno ustaje).
JE V R E M : A ti si, g o sp od in e Iv k o v iću? Izv o li!
IV K O V IĆ (Danici): Hteo sam da se izvinim! Vas opet
uznemiravaju moji klijenti?
D A N IC A : D a. M alo p re je b io jed an k o ji se, siro m ah , ţali
da ga gonite kao vuka!
IV K O V IĆ : H e, šta ćete! T ak av je n aš p o sao . A li, n eće v as
v iše u zn em irav ati. (va d i iz d žep a jed n u ta b licu n a ko jo j
p iše: A d vo ka t) Ĉ im ste m e o p o m en u li, g azd a-Jevreme, ja
sam n aru ĉio , ali, eto , tek sad stig lo !
JE V R E M : E , b aš d o b ro ! P rik u caj ti to lep o n a sv oja vrata,
d a te lak še n aĊ u tv o je m u šterije!
IV K O V IĆ : H v ala b o g u te je stig lo . N eću b iti o v d e d v a-tri
d an a p a b i v as jo š v iše u zn em irav ali.
D A N IC A : N ećete b iti o v d e?
IV K O V IĆ : D a, m o ram m alo d o B eo g rad a, zb o g izb o ra.
Na dan-dva samo.
JEVREM (trgne se): Zbog izbora, je l'?... Aha, aha!
D ak le, m isliš zb o g izb o ra u B eo g rad . H m , h m ! (m a še za
leđ im a ru ko m D a n ici da se ukloni iz sobe)
IV K O V IĆ : M o raću !
JEVREM: Pa jeste! (m a še en erg ičn ije D a n ici, ko ja g a
prvi put nije dovoljno razumela)
DANICA (p o što g a je ra zu m ela ): Izvinite, ja moram
m ajci, zv ala m e jo š m alo p re, a ja se zad rţala. K lan jam se!
(odlazi)
IV K O V IĆ : D o v iĊ en ja, g o sp o Ċ ice!
VII
JE V R E M , IV K O V IĆ
JEVREM (p o što su o sta li sa m i): A o v aj... šta sam h teo d a
te p itam , g o sp o d ine Iv k o v iću? A , tak o , a... id eš m alo u
Beograd, a?
IV K O V IĆ : P a d a, se v id im s p rijateljim a, d a
razgovaramo.
JE V R E M : D a razg o v araš... o izb o rim a, je l'?
IV K O V IĆ : O izb o rim a, o k an d id atu .
JE V R E M : K ak o o k an d id atu? Z ar n ije P etro v ić v aš
kandidat?
IV K O V IĆ : O n je b io p ro šlo g a p u ta. A li sad , v id ećem o ...
m o ţd a n ećem o n jeg a.
JE V R E M : H o ćete n o v og a?
IV K O V IĆ : A v i?
JEVREM: Pa, znate...
IV K O V IĆ : O p et Ilića?
JE V R E M : K aţu : o n je n ajb o lji!
IV K O V IĆ : A m a ja ĉu jem d a Ilić n eće o v o m p rilik o m b iti
biran.
JEVREM: Kako to?
IV K O V IĆ : V i v eć zn ate d a je n aĉeln ik u zav ad i sa Ilićem ,
pa... ko zna kako je on to gore, u Beogradu, predstavio,
tek ĉu o sam d a je n aĉeln ik jed n o m svo m p rijatelju rek ao :
ja izb risah Ilića!
JE V R E M : G le, m o lim te, b aš tak o rek ao?
IV K O V IĆ : K aţu , ĉak , d a je n aĉeln ik d o b io p ov erljiv o
p ism o iz B eo g rad a d a n aĊ e k ak v o g m ek šeg k an d id ata.
JEVREM (ra d o zn a o i p rija tn o izn ena đ en ):M ek šeg?
IV K O V IĆ : P a d a. O n ak o ... sav itljiv ijeg , p o g o d n ijeg .
JEVREM (ra zm išlja , a li m u se o g led a za d o vo ljstvo na
licu, on govori više seb i): Hm! Gle, molim te! A ko bi to
mogao biti? (glasno) Š ta ti m isliš, g o sp o d in e Iv k ov iću , k o
b i o d n aših b io o n ak o m ek an?
IV K O V IĆ (sm ešeći se): N e zn am , al' to će v eć zn ati
g o sp od in n aĉeln ik !
JE V R E M : P a jeste što k aţeš, o n će zn ati! A ti b aš m isliš:
n eće Ilić b iti b iran ?
IV K O V IĆ : O n o , zn ate k ak o je, i Ilić im a sv o je lju d e, p a
ak o u d ari u stran u , m o ţe sv ašta b iti!
JEVREM: A to bi vi kao voleli, da on udari u stranu?
IV K O V IĆ : P a, p rav o d a v am k aţem , v o leli b i!
JEVREM: E, to ti ne valja, gospodine Ivkoviću . N e v alja
ti što si o tišao u o p o ziciju , a sad se jo š rad u ješ n za Ilića.
K am o sreće, k ak o sed im o u isto j k u ći, p o d istim k ro v o m ,
d a sm o jo š i u isto j p artiji, p a d a p rijateljsk i razg o v aram o ,
a ovako...
IV K O V IĆ : P a m i m o ţem o p rijateljski razg o v arati, a n e
biti u istoj partiji.
JE V R E M : M o ţem o , n e k aţem d a n e m o ţem o . M o g u ja
teb i, n a p rim er, d a k aţem : g o sp o d in e Iv k o v iću , sk u p e
šljiv e o v e g o d in e. A ti m en i d a o d g o v o riš: jest, sk u p e su !
P a tak o m o ţem o d a razg o v aram o i o o rasim a i o jarećim
k o ţam a. A li k ad treba da progovorimo o politici, kako
m o ţem o p rijateljski d a razg o v aram o k ad sam ja v lad a, a ti
opozicija?
IV K O V IĆ : P a m i n e m o ram o razg o v arati o p o litici.
JEVREM: Pa ne moramo svaki put, al' kad su izbori, kako
m o ţeš d a n e razg o v araš o p o litici? O ĉem u ćeš d ru g o d a
razg o v araš k ad su izb o ri?
IV K O V IĆ : P a ak o p ro g o v o rim o i o izb o rim a, g azd aJev rem e, b u d ite u v eren i d a ću ja u v ek u m eti d a saĉu v am
p rem a v am a sv e p o što v an je.
JEVREM: To jest, to ti priznajem. Iako si ti iz druge
partije, ja te, v id iš, sam o p o litiĉk i m rzim , a o n ak o , u d u ši,
ja te volim.
IV K O V IĆ : H v ala v am , g azd a-Jevreme! I ja se, pravo da
v am k aţem , u v ašo j k u ći o sećam n ek ak o k ao k o d sv o je
k u će, k ao d a ste m i ro d itelji i v i i g o sp o Ċ a P av k a...
JEVREM: E, pa onda, kad se tak o o sećaš, b aš d a te n ešto
zapitam. Reci ti meni (zaviruje u novine) šta će to reći
"individua"?
IV K O V IĆ : Z n aĉi o so b a. Ja sam , n a p rim er, in d iv id u a, v i
ste individua!
JEVREM: A je li moja Pavka individua?
IV K O V IĆ : D a!
JE V R E M : E , h v ala ti. T o sam zn aš hteo da te pitam. A
v eliš n aĉeln ik d o b io p o v erljiv o p ism o d a n aĊ e m ek šeg
ĉo v ek a?
IV K O V IĆ : T ak o se ĉu je!
JE V R E M : M o ţe! M o ţe!
IV K O V IĆ : D o zv o lite, o d o h ja d a zak u cam o v u tab lu .
JE V R E M : E , ak o , ak o ! Z b o g o m , g o sp o d in e Iv k ov iću !
IV K O V IĆ : Z b o g om , g azd a-Jevreme! (odlazi)
VIII
JE V R E M , Š E G R T
JEVREM (vra ća se i sta n e n a sred so b e za m išljen ; n a licu
m u se o crta va b rig a ko ja g a sve više o b u zim a ; u zim a šešir
i hteo b i d a p o đ e, a li se ko d vra ta u sta vi, vra ća se i sed a
n a sto licu b rižan ).
Š E G R T (n o si jed n u d u ća n sku kesu od h a rtije i n a njoj
n ešto n a p isa n o ): Gazda! Poslao kalfa Joca.
JEVREM (čita , p rim iču ći i o d m iču ći kesu o d o čiju ): 'Odi
o v am o , ti im aš b o lje o ĉi. Je li o v o "F "?
Š E G R T (g led a d u že): M o ţe g azd a, a m o ţe d a b u d e i "R ",
a m o ţe i "K ".
JE V R E M : K aţi k alfa-Jo ci, d ru g i p u t k ad h o će n ešto d a
n ap iše, n ek a u zm e k esu o d d v e k ile pa n ek a k ru p n ije p iše.
(n a težu ći čita ): "G o sp o d in S ek u lić p isar m o li d v e b an k e
zajm a, v ratiće su tra." (sam sebi) sv i o n i su tra v raćaju ,
nego... (ra zm išlja ) M o ţe m i o n sad i zatrebati. (p iše n a
drugoj stra n i kese): "D a j m u !" (d a je kesu šeg rtu ) Na nosi,
ovo kalfa-Joci.
Š E G R T : A u v raćao u d u ćan i g azd a Jo v ica, p itao za teb e,
gazda.
JEVREM: Dobro!
Š E G R T (sreta ju ći se na vratima sa Jovicom): A, evo ga!
(ode)
IX
JEVREM, JOVICA
JOVICA (s vrata): A ja sv ratio u d u ćan , p a k aţu m o m ci
o tišao k u ći.
JEVREM: Otkud ti?
JO V IC A : O tk u d? O tu d , n aišao , n an eo m e v etar!
JEVREM: Sedi! (odlazi desnim vratima) Danice, deder
jo š jed n u k afu .
JOVICA (sed a ju ći): Im am , zn aš, n ek e n ap o leo n e, p a
rekoh da ih ne dajem iz ruke dok tebe ne pitam za kurs.
JEVREM: More, drugom ti taj kurs, nemoj meni! Bajagi
n isi m o g ao u ĉaršiji d a se p riu p itaš, n eg o p o teg ao o v am o
d a m e n aĊ eš, k ao d a ja sv ak i d an sam o n ap o leo n e
p rev rćem p rek o ru k e. N eg o , ak o si d o šao za n ek i p o sao, a
ti govori!
JO V IC A : P a... p a i za p o sao . T i im aš, zn aš, n ek e jareće
k o ţe. Jed an p u t si m i se ţalio - n e zn aš šta ćeš sa n jim a. p a,
rek o h , ja ću sk o ro u B eo g rad ...
JE V R E M : A m a o tk u d ti, b re, b rate, k o ţe p ad o še n a
p am et! O tk ad k o ţe b ile p a b itisale! N eg o ti u v ek tak o :
o b ilaziš d ev et so k ak a d o k stig n eš u ku ću u k o ju si p o šao .
D ru g o si ti d o šao , n isi za k o ţe!
JO V IC A : N išta d ru g o , n eg o za k o ţe!
JE V R E M : E , p a, d ed er sad , n em o j d a m u k aţeš! P a jesi li
ti, bre, pio alvaluk kad sam ih prodao?
JOVICA (kao b a ja g i d o seća se): P a je l'to za k o ţe b ilo ?
JEVREM: Nije, nego za drenjine!
JOVICA: Ja smeo s uma.
DANICA: (donosi kafu, ostavlja i odlazi).
JEVREM: More, nisi smeo s uma, nego - znam ja tebe.
A k o h o ćeš d a k u p iš k o n ja, a ti p rv o p o ĉn eš razg o v o r o
o b ru ĉim a i b u rad im a.
JO V IC A : P a, zn aš k ak o je, trg o v aĉk i red k o lik o d a se
o tp o ĉn e razg o v o r. A ... jesi li silazio o d ju tro s u ĉaršiju ?
JEVREM: Jesam.
JO V IC A : P a b iće o n d a i d a si ĉu o što?
JE V R E M : A šta im a d a se ĉu je? Im a l'što n o v o?
JO V IC A : Z n aš, id em ja ju tro s ĉaršijo m , a n aĉeln ik , p a tek
spusti meni ruku na rame...
JEVREM (izn en a đ en o i su revn jivo ): A m a, n a ĉije ram e?
JOVICA: Spusti ruku meni na rame.
JEVREM: Ko spusti?
JO V IC A : G o sp o d in n aĉeln ik .
JEVREM: Ama i on, koga god sretne, a on mu spusti ruku
n a ram e! P a šta ti v eli?
JOVICA: Veli: "Boga mi, gazda-Jovice, ne stoje dobro
stvari!"
JEVREM: Koje stvari?
JO V IC A : P a o p o litici m i g o v o ri ĉo v ek .
JE V R E M : A što n e sto je d o b ro?
JO V IC A : V eli: "O n i n aši u B eo g rad u k an d a n e b i h teli
v iše d a im Ilić b u d e p o slan ik ."
JEVREM (ka o b a ja g i izn en a đ en ): E, boga ti, kako to?
JO V IC A : E to , tak o m i k aţe ĉo v ek o d reĉi d o reĉi.
JE V R E M : Ja to , b o g m e, n e v eru jem . Š to , b rate! Ilić je b aš
ĉo v ek n a sv o m e m estu .
JO V IC A : E , v id iš, o n im a tam o g o re n ije n a sv o m e m estu !
JE V R E M : P a sad ? Š ta k aţe g o sp o d in n aĉeln ik?
JO V IC A : V eli, m o ram o n aći d ru g o g a!
JEVREM: Jes', drugoga, kao da ovde rode poslanici na
vrbi, pa mi samo da uzberemo.
JO V IC A : A k ad se ĉo v ek zrelo razm isli: zašto k ao n e b i
mogao i ko drugi?
JEVREM (podozrivo): M o g ao b i, n e k aţem d a n e b i
m o g ao , am a d ed er k aţi k o?
JOVICA (b a ja g i ra zm išlja ): M o g ao b i... E to , M ita A rsić!
JE V R E M : P a je l' ĉo v ek p o d steĉajem ?
JOVICA: A Jova Crvljanin?
JEVREM: Pa je l' ukrao testament i bio u apsu?
JOVICA: A pop Pera?
JE V R E M : O n jeste. A k o tam o u sk u p štin i treb a zin u ti,
pop ume da zine pa da ga majci olako ne zatvori usta. Ali,
b rate, o d v ešće sv astik u u B eo g rad , p a će d a n am p u ca
bruka.
JOVICA: To jeste!
JEVREM: Pa posle, brate, u Beogradu ima mnogo
m u zik a, a o n , ĉim ĉu je m u zik u m o ra p o v esti k o lo , p a
m ak ar to i o zad u šnicam a b ilo . A to jo š o v d e i b iv a, ali
tamo...
JOVICA: Pa onda, ne znam koga bi?
JEVREM (podozrivo): Ne znam ni ja.
JO V IC A : Jer tu treb a n aći ĉo v ek a, ali tak v o g d a m u se ne
v u ĉe rep . A g d e ti je d an as tak av? E to , n a p rim er, m islio
sam n ešto i n a teb e...
JEVREM (prestravi se).
JO V IC A : P a m u zn aš d o Ċ e n ezg o dn o zb o g o n o g šp iritu sa.
JE V R E M : K o g šp iritu sa?
JO V IC A : O n o g , zn aš što k aţu d a si šv erco v ao .
JEVREM (u vređ en o ): S lu šaj ti, ak o i k aţu za m en e d a
sam šv erco v ao šp iritu s, ja d rţav u n isam o štetio . Ja sam
k azn u p o šten o p latio , a za m en e b ar n e k aţu d a sam
liferovao vojsci crknuto meso.
JO V IC A : E to ti sad ! S ad p a d a p o ĉn em o d a se v reĊ am o .
N isam ja zato , b rate, d o šao , n eg o sam d o šao k ao ĉo v ek i
kao prijatelj da se razgovorimo kao ljudi.
JE V R E M : E p a, razg o v araj k ao ĉo v ek , a n em o j d a m i
p o m in ješ v iše šp iritu s, k ad o to m e n em a v iše n i ak ata.
JOVICA: Pa nema dabome, kad ih je pisar za pet banke
pojeo.
JEVREM: Ako ih je i pojeo, akta je jeo, a nije crknuto
m eso . I u d ru g o m sv etu m o ţe ĉin o v n ik d a p o jed e ak ta, ali
nigde u svetu nema da vojska jede crknuto meso.
JOVICA (ko rsem d iže se): E, pa da idem ja!
JE V R E M : A m a, što d a id eš?
JO V IC A : P a k ad ti jed n ak o n av rćeš n a u v red u !
JE V R E M : A m a n ije ja, n eg o ti jed n ak o n av rćeš n a
šp iritu s.
JOVICA: Ostavi, boga ti, to, pa da razgovaramo kao ljudi.
JEVREM: Pa sedi, de!
JOVICA (seda, pa posle izvesne pauze): V id iš, Jev rem e, a
zn aš i sam , p o slo v i v iše n e id u . R azlab av ilo se n ešto p a n e
ide. O k rp iš s jed n e stran e, a rasp ara se s d ru g e... N e id e,
pa to ti je...
JEVREM: Jest, stalo!
JO V IC A : S talo , b o m e, p a m o ra ĉo v ek h teo -ne hteo, da
g led a ak o m o ţe s k o je d ru g e stran e d a se sp o m o g n e te d a
izaĊ e n ak raj.
JE V R E M : N e m isliš v aljd a u slu ţb u?
JOVICA: Da mi ne da bog!
JE V R E M : E , p a šta d ru g o m o ţe?
JO V IC A : Z n aš, m islim se n ešto i v elim , ak o si m i ti
p rijatelj, ti i jo š d v a-tri u ĉaršiji, te ak o h ted n ete d a m e
p o m o g n ete... V elim , zn aš, o v o je sad d o b ra p rilik a... K ad
b i n am estio Ilića ja n ešto o tišao u S k u p štin u .
JEVREM (prenerazi se): P o slan ik d a b u d eš?
JO V IC A : P a v elim , Jev rem e, n isam d a k aţeš ĉo v ek v ezan .
U m em d a se razg o v aram , u m em d a se n aĊ em , im ao sam ,
h v ala b o g u , p o sla i sa v lastim a, p a zn aš, n isam b aš ću tao a
o n d a m i zap isu je šta h o će, n eg o sam i sam govorio. Pa
v elim ... M o g ao b i', zašto d a n e b i' m o g ao ! A ti zn aš m en e,
n isam o d o n ih k o ji se n eće o d u ţiti. S p o m o ći ću se i ja, ali
o d u ţiću se i p rijateljim a, zn aš k ak o je k ad si p o slan ik ...
Pa... (zastane i posmatra Jevrema) Š ta v eliš ti n a to ,
Jevreme?
JEVREM (u sta o je i u zn em iren šeta čeka ju ći n estrp ljivo
d a Jo vica svrši g o vo r); P a je l', to si ti d o šao?
JOVICA: Pa to.
JE V R E M : U h a, a p o ĉeo o d k u rsa, p a n a jareće k o ţe, a
sv ršio sa k an d id acijo m !
JOVICA: Pa velim...
JEVREM: Jesi li ti o tome govorio sa gospodinom
n aĉeln ik o m ?
JOVICA: Nisam!
JEVREM: A jesi li govorio drugom nekom?
JOVICA: Nisam, rekoh prvo da razgovaram s tobom, pa
onda...
JE V R E M : ... P a o n d a n ik o m v iše i d a n e g o v o riš! M en i p a
n ik o m v iše. V o d u d a m etn eš u u sta i d a n e o tv o riš u sta
v iše. D a o stav iš m en i stv ar, i sa n aĉeln ik o m m en i d a
o stav iš i sa celim sveto m m en i d a o stav iš, a ti d a se n e
m ešaš.
JOVICA (ohrabren): A ti p ristaješ?
JE V R E M : K ad ti k aţem , m en i d a o stav iš stv ar, a ti d a se
n e m ešaš v iše.
JOVICA: E, velika ti hvala na tome, Jevreme! Rekoh ja:
sa Jevremom treba prvo da razgovaram, pa ovaj... i to da ti
k aţem ... A k o ti je p o ĉem stalo d o to g a, a ja p ristajem i d a
p o d elim o , d a m e p u stiš p rv o m en e jed n o d v e g od in e,
k o lik o zn aš d a se p o m o g n em , p a p o sle ti id i, ak o h o ćeš, u
S k u p štin u . E v o , ak o h o ćeš i u g o v o r da p rav im o .
JEVREM (šeretski): Jo k , m o re, što će m en i to ! P o sao m i,
h v ala b o g u , d ob ro id e, p a što d a traţim p rek o h leb a
p o g aĉe.
JO V IC A : P a jeste, p rav o k aţeš.
JE V R E M : D ru g o ti! P o sle, što k aţeš, ti u m eš i d a se
n aĊ eš, u m eš d a g o v o riš...
JOVICA: Jest!
JE V R E M : I ak o m e sam o p o slu šaš.
JO V IC A : Š ta d a te p o slu šam ?
JE V R E M : D a o d eš o d av d e p rav o u d ućan , p a n i lu k jeo n i
lu k m irisao . N ik o m e n i reĉi o to m e. I ak o te p rip ita k o : šta
-m isliš, k o , d a b u d e p o slan ik , a ti d a m u k aţeš: šta se to
m en e tiĉe ja g led am sv o ja p o sla, a k o g n aro d h o će taj
neka ide! Je l' tako?
JOVICA: Tako je!
JE V R E M : I tak o ćeš d a rad iš?
JOVICA (d ižu ći se): P a tak o , k ad ti k aţeš d a je tak o b o lje.
JEVREM: A za dalje je moja briga. Ti samo nakrivi kapu
p a ĉek aj m an d at!
JOVICA (p o la zeći): P a ja, p rav o d a ti k aţem , u teb e sam
se i nadao.
JEVREM (isp ra ća ju ći g a ): I ne treba ti drugi!
JOVICA: E, pa hvala ti, Jevreme! (odlazi)
JEVREM (za njim): P rav o u d u ćan i n ik o m n i reĉi!
H
JEVREM, MLADEN
JEVREM (vra ća se n ervo zn o u zb uđ en o i id e p ra vo ka
levim vratima): Mladene! (pauza) P av k a, p o šlji m i, b o g a
ti Mladena. (stade nasred sobe i duboko se zamisli)
MLADEN: Zvao si me gazda?
JE V R E M : Id i p rek o , zn aš o n o g a g o spo d in a S retu !
MLADEN. A znam!
JEVREM: Ako nije tu preko, a on je u "Nacionalu", idi pa
m u k aţi: zam o lio te g azd a Jev rem d a d o Ċ eš ĉaso m n a
jednu kafu. Jesi li razumeo?
MLADEN: Jesam! (ode)
XI
JEVREM, PAVKA
PAVKA (dolazi zdesna): S lu šaj, Jev rem e, v id im id e p rek o
pijace gospa Marina, izvesn o će o v am o .
JE V R E M : P a n ek a d o Ċ e.
P A V K A : A m a h tela sam b aš d a ti k aţem : n e zn am d a li si
ti n am irisao zašto o n a u p o sled n je v rem e d o lazi tak o ĉesto
k nama?
JE V R E M : E to ti sad ! Š ta ja im am tu d a n am irišem ?
P A V K A : P a n em aš šta, d ab o m e, k ad si zav u k ao n o s u
politiku.
JE V R E M : T o d a m i n e k aţeš d ru g i p u t. G d e ja zav laĉim
n o s n ek a g a zav laĉim . Ja zn am šta rad im !
P A V K A : E to , n e m o ţe s to b o m n i d a se razg o v ara o
p o ro d iĉn im stv arim a, k ad ti o d m ah ... n e zn am n i šta sam
p o ĉela d a g o v o rim .
JE V R E M : P a to : d a li sam štogod namirisao?
P A V K A : Jest, to ! T i zn aš v aljd a d a je ta g o sp a M arin a
n ešto ro d o v o m g o sp o d inu Iv k o v iću?
JEVREM: Ako!
P A V K A : A n ešto m i se m n o g o rasp itu je o D an ici i h v ali
g o sp od in a Iv k o v ića i u o p šte... P rek ju ĉe m i ĉak rek la:
"Boga mi, gospa Pavka, da gledamo mi da se orodimo!"
E to , tak o m i je u o ĉi rek la.
JEVREM (koji nije ni slu ša o n jen o ka ziva n je, već je sa m o
rasejano gledao): P a šta se to m en e tiĉe?
P A V K A : B o ţe, Jev rem e, p a g o v o rim ti o tv ome detetu!
JEVREM: Otkud je gospa Marina moje dete? (izvadio
novine i razgleda)
P A V K A : A m a, n e o n a, ĉo v eĉe, n eg o ... Ĉ u li ti, b o g a ti, što
ti rek o h , šta m i je ţen a p rek ju ĉe g o v o rila?
JEVREM (rasejano): Jest, jest, ĉu o sam ... ali n ek a g o v o ri
k o šta h o će, šta se to n as tiĉe!
PAVKA (krsti se): Ju , k ak o d a n as se n e tiĉe, p o b o g u
ĉo v eĉe!
XII
MARINA, JEVREM, PAVKA
MARINA (dolazi spolja): Dobar dan, dobar dan, gazdaJevreme!
JEVREM: Dobar dan!
P A V K A : A ja v as b aš g led am k ro z p ro zo r, p a k aţem
Jevremu: evo gospa Marine pravo k nama.
M A R IN A : B aš d o b ro što v as v id im , g azd a-Jevreme, te da
v as k ao ĉo v ek a i g raĊ an in a zap itam : im a li, b o g a v am ,
vlasti u ovoj zemlji?
JEVREM: Pa ima, gospa Marina. Eto, gospodin
n aĉeln ik ...
MARINA: Ili, ako nema vlasti, a ono, ima li bar
graĊ an stv a?
JEVREM: Kako da nema! Pa ko bi glasao za izbore kad
n e b i b ilo g raĊ an stv a?
MARINA: Pa molim vas lepo, kako ta vlast i to
g raĊ an stv o trp i o va ĉu d a? E to , m o lim v as, sad b aš p ro Ċ o h
kraj apoteke. (Pavki) Ju, slatka, ono vredi videti, ono se ne
d a reĉim a o p isati, o n o treb a o ĉim a v id eti. (Jevremu)
Prolazim kraj apoteke i gledam. Znate onu sekretaricu...
Ju , zab o g a. P a o n o je v eć jav n a stv ar... V isi o v ak o , ev o
o v ak o , n a p ro zo ru , a o n aj ćo sav i p o tp o ru ĉn ik p o d
prozorom. Ona, znate, njemu sve ovako, ovako, ovako.
(pokazuje gestove rukama) A on njoj sve ovako... Kao u
p o zo rištu .
PAVKA: Ju, ju, ju! (krsti se) P a k aţu o n d a: n ije istin a k ad
tak o n o v in e za p o nek u p išu .
MARINA: Tome bi, zaboga, trebala vlast da stane na put,
a g raĊ an stv o b i treb alo d a se g n u ša.
JEV R E M : Š ta ćete, u sv ak o j v aro ši im a i tak v ih
individua!
MARINA: I bar da je neka persona, ta sekretarica, pa i da
mi nije krivo, ali...
P A V K A : K ak v ih ti n as n em a! D a v am k aţem sam o što
sam ju ĉe ĉu la, p a d a se k rstite i lev o m i d esn o m !
JEVREM: A jeste, jeste... T o treb a d a ĉu jete! E to id ite
tam o u so b u d a v am k aţe P av k a šta je ju ĉe ĉu la, p a, d a se
k rstite i lev o m i d esn o m . Id ite, to v red i d a ĉu jete!
PAVKA (n u d eći M a rin u ): Izvol'te!
MARINA (p o la zeći, za sta n e p red fo to g ra fija m a ko je vise
o zidu): Boga vam, je li o v o sv e v aša fam ilija?
PAVKA: Jeste, Jevremova. Dao ih bog mnogo!
M A R IN A : I sv e ţiv o?
PAVKA: Gotovo.
MARINA: Ovde?
JEVREM: Svi su ovde.
MARINA: Mnogo ih ima. (Pavki) Vidite, pa to mu je kao
neki miraz za zeta, to lik i g lasaĉi u fam iliji... K ak o , n ije ih
malo, molim vas, i to... (u la zi u so b u g o vo reći d a lje)
PAVKA (ulazi sa njom).
XIII JEVREM, SRETA
JEVREM (ka d je g o sp a M a rina p o m en u la g la sa če, trg n e
se iz ra seja n o sti, te čim su žen e u šle u so b u , p rila zi zidu i
broji fo to g ra fije d otiču ći sva ku ka žip rsto m ; ka d n a iđ e
Sreta, on prekida): A , b aš d o b ro !
SRETA: Dobar dan gazda-Jevreme, kako, kako? (uzima
Jevremovu tabakeru sa stola i pravi cigaretu)
JE V R E M : O v aj... h teo sam o n ak o , k ak o d a ti k aţem ... P a
jest, to, hteo sam s tobom da progovorim malo...
S R E T A : A k o , ak o ... A o ĉem u to , g azd a-Jevreme?
JE V R E M : P a... k ak o d a ta k aţem ... Im alo b i v azd a o
ĉem u d a se razg o v aram o , ali ja sam h teo o n ak o d a
p ro g o vo rim o o o p štim stv arim a...
S R E T A : A h a o o p štim ? D o b ro , g azd a-Jev rem e m o ţem o ,
što k aţeš, razg o v arati i o o p štim stv arim a, zašto d a n e
razgovaramo!
JE V R E M : P a to , zn aš... v elim m o g li b i razg o v arati, n a
p rim er, o p o litici... E v o , izb o ri su , što k aţu , n a p rag u .
SRETA: Jest, bome, na pragu su!
JE V R E M : Ĉ u jem , o n ak o , sasv im poverljivo, da je
n aĉeln ik d o b io jedn o p ism o iz B eo g rad a d a se Ilić n e b ira
za poslanika.
S R E T A : G le, m o lim te! A k o to teb i reĉe?
JE V R E M : O n i su , zn aš, i in aĉe u sv aĊ i, n aĉeln ik i Ilić, p a
sad o n i iz B eo g rad a p ristali u z n aĉeln ik a d a n aĊ e n ek o g
m ek šeg .
SR E T A : G le, m o lim te! A k o to teb i reĉe?
JE V R E M : T o ... n em o j d a m e p itaš, to je p o v erljiv o .
SRETA: Ako vala, dosta je i bilo njegovog!
JEVREM: Sasvim!
S R E T A : M o lim te, b rate, je l'p ro d ad e sv o ju k u ću za
sresk u k an celariju ? A što? Z ar n ije i d ru g i im ao k u ću za
p ro d aju? N e k aţem d a sam ja im ao , ali, eto „ d a p o stav im o
sv ak u stv ar n a sv o je m esto p a d a se u p itam o : šta će teb i,
n a p rim er, o v o lik a k u ćerin a?
JE V R E M : P a v id iš d a p o lo v in u d ajem p o d k iriju . D ab o m e
da mi ne treba!
SRETA: E, pa zar nisi mogao ti da prodaš k u ću d rţav i?
Mogao si, dabome! Pa onda, je l' mu dadosmo spisak
n aših g raĊ an a k o ji su n a ro b iji? Izrad i ĉo v ek m ilo v an je
sam o sv o m e šu rak u , a n am a sv im a šu p alj n o s d o o ĉiju .
JEVREM: Jes'!
S R E T A : P a o n d a p o n am ešta, b rate, celu sv o ju fam iliju i
zauze sva mesta o d p ro te d o o p štin sko g strv o d era. A k o je
n a o p štin sko m k an taru - n jeg o v ro Ċ ak , ak o je p isar u
o p štin i - n jeg o v roĊ ak . P a d o sta, b rate, im a n as jo š u o v o j
S rb iji k o ji im am o ro Ċ ak e za slu ţb u i ro Ċ ak e n a ro b iji i
k u će za p ro d aju ! Je l'tak o ?
JEVREM: Tako je! U h , d a n ije iz n aše p artije, p a d a m u
p o d v ik n eš tak o d etaljn o n a zb o ru . A li p u sto n e id e...
n eg o ... o v aj... k aţi ti m en i, šta m isliš, n a p rim er, k o b i
o n ak o o d n aših m o g ao b iti p o slan ik m esto n jeg a?
S R E T A : P a k ak o d a ti k aţem , b rate m o j! A k o ćem o sv ak u
stv ar d a p o stav im o n a sv o je m esto : o n jed in i što je o n ak o
malo otresit, svi ostali su nekako malo zavezani i glupi...
JE V R E M : T o jeste što k aţeš, o stali su n ek ak o zav ezan i i
glupi...
S R E T A : E to , b aš, ak o h o ćeš d a p o ĉnem o o d teb e...
JEVREM (g rčevito p rih va ti): E , v id iš, S reto , b aš sam i to
h teo d a te p itam ! V id iš, o n i iz B eo g rad a traţe m ek šeg
ĉo v ek a: zar ti n e n alaziš d a sam ja m ek ši o d Ilića?
SRETA (sad mu je jasno): Ja, ja, ja, ja, ja!... (udara
jezikom o nepce) S ad , d ak le, m o ţem o d a p o stav im o sv ak u
stvar na svoje mesto!
JE V R E M : Ja v elim ... a to što k aţeš... ak o sam b aš i
zavezan malo... to onako...
X IV D A N IC A , P R E Đ A Š N jI
DANICA (iz desne sobe): M ajk a h o će n ešto d a razg o v ara
sa g o sp a M arin o m što ja n e treb a d a ĉu jem , p a m i k azala
d a ja izaĊ em u o v u so b u . (Sreti) Dobar dan!
SRETA: Dobar dan! Dobar dan!
JE V R E M : E , i ja, v id iš, h o ću , n a p rim er, d a razg o v aram
n ešto sa g o sp od in om S reto m što ti n e treb a d a ĉu ješ zato
izaĊ i iz o v e so b e p a id i u n ek u treću .
DANICA (radosno): D a izaĊ em u h o d n ik?
JE V R E M : D ab o m e, d a izaĊ eš!
DANICA (veselo o trči).
XV
P R E Đ A Š N jI B E Z D A N IC E
JEVREM (šeta za b rin u to i nastavlja red misli koje je
Danica svojim dolaskom prekinula): A n ije d a k aţeš d a n e
b ih u m eo n išta reći. U m em , a u m em ak o treb a i d a ću tim .
S R E T A : U m eš!
JE V R E M : B aš i d a n e u m em što , im a tam o u B eo g rad u
p am etn ih lju d i p a će m i reći: k ad , n a p rim er, treb a d a
ću tim , a k ad d a g o v o rim .
SRETA (koji je za sve to vreme mislio): E , ĉek aj sad , ti,
brate si mi moj, da mi najpre postavimo svaku stvar na
sv o je m esto ... K aţi ti m en i n ajp re, k ak o ti sto jiš sa
n aĉeln ik o m ?
JEVREM (trlja d va ka žip rsta jed a n o d ru g i): Ovako!...
Ju tro s b aš id em ja tak o ĉaršijo m , a g o sp o d in n aĉeln ik
spusti tek ruku meni na rame, kao na primer bratu svome,
p a će reći...
S R E T A : Ĉ ek aj... ĉek aj... d ru g o : b rate si m i m o j, k aţi ti
m en i, što će teb i d a b u d eš n aro d n i p oslan ik k ad ti o v d e
v iše zaraĊ u ješ o d sitn ih in teresa n o što će ti d iju rin a
doneti?
JEVREM (zbunjen): P a... zn aš k ak o je... n ije to za zarad u ,
nego... onak o ... n aro d n o po v eren je.... p o ĉast i o n ak o k ao...
S R E T A : D o b ro , sad sm o n aĉisto i sad m o ţem o d a
p o stav im o sv ak u stv ar n a sv o je m esto . T i zn aš, Jev rem e,
d a sam ja v ešt za te stv ari.
JEVREM (h teo b i n ešto d a ka že).
S R E T A : Z n am šta ćeš d a k aţeš: d a sam b io v ešt, ja n e b ih
o d leţao g o d inu d an a za d eficit.
JE V R E M : N isam to h teo d a k aţem .
S R E T A : M o lim te, to si h teo d a k aţeš, v id im d a si to h teo
d a k aţeš. A li, b rate si m i m o j, to je d ru g a stv ar, to je
su d b in a. T o m o ţe sv ak o g d a p o stig n e. N e zn a se šta n o si
dan, a šta n o si n o ć. E to , n a p rim er, d an as si zd rav i ĉitav , a
su tra o sv an eš p red su d o m zb o g d eficita. D o b ro , recim o ,
trg o v ac si, p a n e m o ţeš im ati d eficit, ali d a si p o rezn ik ,
k ao ja što sam b io , p itao b ih te o n d a...
JEVREM: Pa to jeste!
S R E T A : I ti m isliš d a m en e v reĊ a što m e zo v u S reta
numera 2436. To je numera sudske presude kojom sam
b io o su Ċ en n a g o d in u d an a. A treb a d a zn aš, g o sp o d in e
m o j, d a je ta n u m era b aš u ĉin ila, d a m en i sk o ĉi n u m era u
o v o j v aro ši. D ed er, reci, ev o , ti m en i: k o ji je to posao koji
b i se m o g ao sv ršiti b ez m en e? 'A jd e, reci m i? A k o treb a
d a se rastu ri k ak av laţan g las p o v aro ši, d aj o v am o S retu ;
ak o treb a d a se p o k v ari k ak av p o litiĉk i zb o r, d aj o v am o
Sretu; ako treba da se falsifikuju izborni spiskovi, daj
ovamo Sretu; ako treba na izbore, daj opet Sretu. I da ne
raĉu n am o sitn e p o slo v e: rastu ran je licitacija, sv ed o ĉen je,
ĉestitk e v lad i, d o p is, teleg ram p ro tiv n asilja i v azd an
takvih stvari.
JE V R E M : P a to jeste... Z ato ja, v id iš, i h o ću s to b o m .
SRETA: Znam ja da ti ho ćeš sa m n o m , ali je sad p itan je:
d a li ja h o ću s to b o m ?
JEVREM: Pa ja velim...
S R E T A : A m a, n em aš tu n išta ti d a v eliš ili d a n e v eliš, to
je stv ar raĉu n a. T i, recim o , im aš u ru k am a k ralja, a ja,
brate si mi moj, keca. E, dobro, onda, brate moj, da ti
meni o d g o v o riš n a farb u , ak o h o ćeš d a ja teb e p o stav im n a
svoje mesto.
JE V R E M : D a o d g o v o rim , zašto d a n e o d g o v o rim , sam o ...
Ne, razumem te kako?
S R E T A : I to ću ti reći. T i, v id iš, n e m o ţeš sam za seb e d a
u ĉin iš n išta, ja ti treb am , je li, to p rizn aješ? E , lep o , onda
ev o : ja b acam k eca! Je l' m e razu m eš sad?
JEVREM: Ne razumem.
S R E T A : N e razu m eš? D o b ro sad ćeš m e razu m eti. V id iš,
ja im am n a ţen in o im e o n u v elik u n jiv u v an v aro ši... d v a
h ek tara... T o b i treb alo d rţav a d a m i o tk u p i, n ek p od ig ne
tamo bolnicu, kasarn u , rasad n ik , k azn en i zav o d , šta h o će
n ek p o d ign e, sam o d rţav a treb a to d a o tk u p i, je li?
JEVREM: Jes'!
SRETA: Pa onda, brate si mi moj, ja imam petnaest
g o d in a p rak tik an tsk e slu ţb e, p re n o što sam p o stao
poreznikom, a nisam ja tih petnaest godina radio za sebe,
n eg o za d rţav u . E , p a, b rate, p rav o je d a d rţav a p rizn a te
g o d in e slu ţb e!
JEVREM: A numera 2436?
SRETA: Ne brini ti za to, samo kad si ti poslanik. Obnova
p arn ice... n o v i d o kazi... n ev in o st... p en zija, razu m eš li?
JEVREM: Razumem.
SRETA: Pa onda, brate si mi moj, ja bih rad i da se
uposlim.
JE V R E M : O p et u slu ţb u?
S R E T A : K ak v a slu ţb a, b o g a ta, d o k le ćem o sv i d a v isim o
n a d rţav n im jaslam a! Im a i d ru g ih p o slo v a sem d rţav n e
slu ţb e, sam o k ad se sv ak a stv ar p o stav i n a sv o je m esto .
JEVREM: Pa jes', pravo kaţeš!
SRETA: Ima ti tu, brate, hiljadu sitnih poslova i krupnih
p rih o d a, sam o k ad je ĉo v ek v red an i o n ak o o k retan . E to ,
n a p rim er, ti si p o slan ik i ti n e m o ţeš k ao p o slan ik d a
p rim iš licitaciju za zid an je k asarn e n a m o jo j n jiv i. A li, n a
p rim er, m o ţeš d a je p rim iš n a m o je im e, je li? P a o n d a,
b rate m o j ro Ċ en i, n e m o ţeš ti u o v o j zem lji p o seći n ijed n o
d rv o n a sv o je im e, al'n a m o je m o ţeš o b o riti ĉitav e
p lan in e, p a o n d a p o m ilo v an ja! K o lik o sv eta leţi n a ro b iji
b an b ad av a, p a i to ti je lep p o sao , sam o k ad je ĉo v ek
v red an i o k retan . D a li m e sad razu m eš?
JEVREM: Razumem!
S R E T A : E , to ti je v id iš o n o : b acio sam k eca, sad ti
odgovaraj na farbu.
JEVREM (zabrinuto): Samo... ovaj...
XVI
P A V K A , P R E Đ A Š N jI
PAVKA (izlazi iz sobe): Jevreme... da te priupitam.
JEVREM: Nemoj m o lim te d a m e p itaš, jer n isam n i za
kakvo pitanje!
P A V K A : Ţ en a izišla s farb o m n a sred u .
JE V R E M : A m a k o j'izišao s farb o m n a sred u ?
PAVKA: Pa, gospa Marina.
JEVREM: O, gospode, otkud joj sada palo na pamet da
iziĊ e s farb o m n a sred u? Z ar n e v id iš d a sam u n ajv ećo j
brizi?
PAVKA: Treba da joj odgovorim!
JE V R E M : M o lim te, P av k a, id i tam o u so b u , p a iziĊ i i ti s
farbom na sredu!
SRETA: Sasvim, svaku stvar treba postaviti na svoje
mesto.
P A V K A : A m a, ĉo v eĉe b o ţji, p a šta d a k aţem ţeni?
JEVREM (rasejano): Zar ja znam... Eto... na primer... na
primer... ako je ona bacila kralja, onda ti baci keca...
(zbuni se) N ije to ... v eć sv ak u stv ar p o stav i n a sv o je
mesto, pa eto ti!
PAVKA (krsti se): Ĉ o v eĉe b o ţji, g o v o riš k ao d a n ije reĉ o
tvome detetu.
JEVREM: Ama jeste, ali ne volim kad te detinjaste stvari
p ad n u tak o ... k ad ĉo v ek im a d ru g ih b rig a.
P A V K A : B ar d a zn am šta d a k aţem ţen i?
JE V R E M : O tk u d ja zn am šta d a jo j k aţeš? N ap o sletku ,
reci jo j n ek a se strp i d o k n e p ro Ċ u izb o ri...
PAVKA (zgrane se): Š ta je teb i, p o b o g u ĉo v eĉe! Ja v id im
v eć d a si ti d ig o ru k e, n eg o ću ja d a k id am p a k ak o b o g
da!
JE V R E M : P a d o b ro , k id aj, a ja... ja ću v eć p ro m isliti o
tome.
P A V K A : P ro m išljaj ti, ak o , ak o , a ja v eć zn am šta ću !
(ode)
XVII
JEVREM, SRETA
JEVREM (posle malje pauze): S ad m i d o šla... k ao d a je
sad vreme tome.
S R E T A : P a ţen a, v id iš, n eće b ez tv o g a p itan ja.
JEVREM: Jest, nego... (zamisli se rasejano) A Ilić?
S R E T A : Š ta Ilić?
JE V R E M : A k o o n , n a p rim er, n eće d a p rim i n aĉeln ik o v
savet da se odrekne, nego udari u stranu... On ima mnogo
g lasaĉa, u ţiv a n aro d n o p ov eren je
SRETA: Hm, narodno poverenje? I to ti je, brate, artikal
k ao i sv ak i d ru g i artik al. M etn eš g a n a k an tar, v id iš k o lik o
je tešk o , o d rešiš k esu d a p latiš. O n o n e k aţem d a će to ići
sasvim kao nam azan o ; Ilić će se u zjo g u n iti, ali sp rem i
kesu, pa eto ti!
JE V R E M : K ak o to m isliš?
SRETA: Pa eto tako: ti gazda-Jev rem e, im aš p ara, Ilić im a
narodno poverenje. Dobro! Da postavimo svaku stvar na
sv o je m esto . Ilić, p etlja i n e m o ţe d a sastav i k raj s k rajem ,
a tebi se, gazda-Jev rem e, p o m alo i p reliv a, n jem u p laćan je
n ajah u je n a p laćan je, teb i p rim an je n ajah u je n a p rim an je.
JEVREM (buni se): N ije b aš tak o ...
S R E T A : A m a d e, o stav i, tak o je k ad ti ja k aţem ! E , p a
lep o , k ad je tak o , o tići ću n jem u p a ću m u reći: deder, daj
kantar da izmerimo tvoje narodno poverenje pa da ga se ti,
b rate, p red tv o jim b iraĉim a o d reĉeš u k o rist g azd aJev rem a P ro k ića. E to , tak o se to rad i!
JEVREM: Gle, molim te!
S R E T A : E , v id iš, ak o tak o sv e izv ed em o i ak o sm o se
sporazumeli kao ljudi, o n d a se m o ţe reći d a je sv ak a stv ar
postavljena na svoje mesto.
JE V R E M : I ti m isliš?...
S R E T A : Ja m islim , b rate i p rijatelju , d a ćeš ti i n ik o d ru g i
bita narodni poslanik!
JE V R E M : I to b aš... o v aj... o n ak o , d a b u d em izab ran ?
SRETA: Pa izabran, dabome!
JE V R E M : ... V ećin o m g laso v a?
S R E T A : P a v ećin o m g laso v a, n ije - nego manjinom!
S am o , d ab o m e, sa n aĉeln ik o m ti d a u d esiš, to n e m o g u ja.
N ajb o lje je d a u h v atiš p isara S ek u lića, o n je o n ak o v atra
ĉo v ek za te stv ari i o v ak o o b rće n aĉeln ik a o k o m alo g a
prsta.
JEV R E M : Jest, to je istin a, o n je, k aţu , v atra.
S R E T A : I k ad a g a n aĊ eš, reci m u , b o g a ti, o d sv o je stran e,
neka me se okane. Petlja me tamo za nekakvu bajagi
dvaput naplatu. Molim te sad kad se bacimo na ovaj
ozbiljan posao, nemamo kad za nikakve istrage. Neka baci
akta u fioku! A ti, ovaj, gledaj lepo s njim. (p o la zeći) I
n em o j d a steg n eš ru k u . 'A jd ', o d o h ja m alo d a o m irišem
ĉaršiju i d a p u stim tv o je im e u sao b raćaj, n ek a se ĉu je...
D a p o stav im o , zn aš, sv ak u stv ar n a svo je m esto .
JEVREM: E, pa hajde, neka je sa srećo m !
S R E T A : V id ećeš ti šta v red i S reta n u m era 2 4 3 6 ! (odlazi)
XVIII
JEVREM, DANICA
JEVREM (p o što g a je isp ra tio , vra ća se zam išljen o ).
DANICA (ulazi spolja): Ode gospodin Sreta?
JEVREM (trgne se iz misli): Gde si bila dosad?
DANICA: Pa tamo, u hodniku.
JE V R E M : Je l' se n ije ĉu lo tam o šta sm o razg o v arali ja i
gospodin Sreta?
DANICA: Nije. Razgovarala sam sve vreme sa
g o sp od in o m Iv k o v ićem , p a n e b ih n i m o g la d a ĉu jem i d a
sam htela.
JE V R E M : S n jim razg o v arala. A šta o n o n ak o k aţe... O
ĉem u ste razg o v arali?
D A N IC A : O v rlo v aţn im stv arim a.
JE V R E M : O v aţn im stv arim a? Z ar o n s to b o m razg o v ara
o v aţn im stv arim a?
D A N IC A : P a o n ak o ... K aţe id e u B eo g rad ... H o će d a se
k an d id u je za n aro dn o g p o slan ik a... k aţe...
JEVREM (pretrne): Š ta k aţe?
D A N IC A : P a to , h o će d a ide u Beograd...
JEVREM: Ama nije to, nego ono drugo?
DANICA: Koje drugo?
JE V R E M : O n o d ru g o što ti je k azao ?
D A N IC A : P a to ... k aţe, h o će d a se k an d id u je za n aro d no g
poslanika.
JEVREM: Koj' da se kandiduje za narodnog poslanika?
D A N IC A : P a o n , g o sp o d in Iv k o v ić. K aţe, teraju g a
prijatelji, on nije hteo, ali ga teraju prijatelji i oni iz
Beograda...
JE V R E M : A n aĉeln ik?
D A N IC A : P a o n k aţe, n jeg a će d a k an d id u je o po zicija.
JEVREM: Aha! Opozicija! Dakle tako, opozicija? A
ĉem u o p o zicija, zašto o p o zicija, k o m e o p o zicija? A ? E , to
ćem o d a v id im o ! Id i, id i m u k aţi: e, to ćem o d a v id im o !
U p rav o : id i m u k aţi d a o n ... Ĉ ek aj: id i m u k aţi d a je...
Ĉ ek aj!.. Id i d o Ċ av o la i n em o j n ik o m n išta d a k aţeš.
DANICA (gleda ga za ču đ en o i izn ena đ en o i odlazi
desno).
JEVREM (u zb u đ en o h o da i g o vo ri pešto sam sebi,
m la ta ra ju ći ru ka m a ).
XIX
S P IR A , S P IR IN IC A , P R E Đ A Š N jI
SPIRINICA (za njom Spira): E, e, e, e, pa, zete, svetlo ti
oko!
SPIRA: Ama ostavi, boga ti, kakvo svetlo oko! Kako
m o ţeš tak o s n eb a p a u reb ra?
SPIRINICA (izbekelji se na Spiru i krsti se): O, gospode
S av ao te! D a ĉu d n a ĉo v ek a, n e d aš m i n i d a zin em !
S P IR A : P a zin i, b rate, ali k ad zin eš, a ti b ar k aţi n ešto
pametno.
S P IR IN IC A : A teb i v eć p am et cu ri k ro z k ap u ! M an i se...
(pljuje ga) P... pp... p... p... p... da mi te ne ureknu!
S P IR A : E , M ico , ti o p et traţiš! M o li se b o g u što je tu Ċ a
k u ća i što n ije red ...
S P IR IN IC A : A ti p a n ašao tu Ċ u k u ću d a se reb riš.
Suklato!
JEVREM (sta o izm eđ u n jih i p o ku šava d a ih umiri): Ama,
d e! N iste v aljd a d o šli d a se o v d e sv aĊ ate?!
S P IR IN IC A : P a n ism o , d ab o m e, n eg o k ad o n za p rv u reĉ.
JE V R E M : Ĉ ek aj, m o lim te! O , lju d i b o ţji, p a m en i p u n a
g lav a b rig a, i sad jo š m i v i d o šli d a se sv aĊ ate!
SPIRINICA (u vređ en o ): P a m i m o ţem o ići. M o ţem o se
m i i n a d ru g o m m estu sv aĊ ati, n e m o ram o b aš o v d e!
JE V R E M : A m a n e k aţem to .
S P IR A : Ĉ ek aj, m o lim te, d a se p rv o o b jasn im o o g lav n o j
stv ari. D o šao m alo ĉas tv o j slu g a, v eli: p o slala g a P av k a i
zo v e n as d a d o Ċ em o . V eli: v aţn a stv ar, tiĉe se d eteta!
JE V R E M : A , jes', g o sp a M arin a izašla sa farb o m na
sredu.
SPIRINICA: Ju, s kakvom farbom?
JE V R E M : P a, zn aš, o n a je ro d g o sp o d in u Iv k ov iću !
SPIRINICA: Pa da nije za Danicu?
JEVREM: Jes'!
S P IR IN IC A : A k ad je izišla s farb o m n a sred u ?
JEVREM: Sad!
SPIRINICA: Pa sad?
S P IR A : P a tu , b rate, n iti im aš šta d a razm išljaš, n iti d a se
sav etu ješ sa n am a. M lad ić je ĉestit...
SPIRINICA: Prilika je vrlo dobra, i ako je da mene
pitate...
S P IR A : P a ĉek aj, zab o g a. Z ar n e v id iš d a sam ja zin u o d a
k aţem ...
S P IR IN IC A : A li ti, k ad zin eš, n e u m eš d a zatv o riš u sta.
S P IR A : N isam n i p ar reĉi rek ao !
S P IR IN IC A : N e d aš ĉo v ek u d o reĉi d a d o Ċ e!
JEVREM: Ama umirite se, zaboga!!
S P IR A : P a to k aţem , p rilik a n ije rĊ av a, m lad ĉo v ek ,
advokat, dobro radi.
JEVREM: Znam, ali - opozicija.
S P IR A : A šta se to teb e tiĉe?
S P IR IN IC A : I p o p A n ta im a zeta o p o ziciju , p a jo š k ak o
lep o ţiv e.
JE V R E M : Jes', ali... o v aj... k ak o d a k aţem ... o n m o ţe d a
se kandiduje i za poslanika.
SPIRINICA: Zar on?
JEVREM: Jes'!
S P IR A : P a jo š b o lje?
JE V R E M : A ... o v aj... Š ta sam o n o h teo d a k aţem ... P a to ,
zn aš... i ja, to jest g o sp od in n aĉeln ik ... u p rav o n ije n i o n ,
n eg o o n i iz B eo g rad a... ili b o lje reći: n aro d ... o v d ašn ji
n aro d ... h o će d a i ja b u d em p o slan ik .
SPIRA I SPIRINICA (zgranu se): Ti?
JEVREM (stavlja prst na usta): Pst! To je zasad jo š tajn a,
jo š n ije sv ršen o .
S P IR A : P a p rav o d a ti k aţem i treb a. Iz n aše fam ilije jo š
niko nije bio poslanik, a tolika familija.
S P IR IN IC A : P a d ab o m e, k ad si se ti zatu tu ljio p a n e u m eš
d a m ak n eš! A što n e b i ti b io p o slan ik , k ad m o ţe Jev rem ,
valjda moţeš i ti...
S P IR A : A m a n e id e to tak o , ţen o !
S P IR IN IC A : N e id e k o d teb e, teb i p išta n e id e, k ad si ti...
S P IR A : Jev rem , v id iš, im a p o v eren je...
S P IR IN IC A : A što ti d a n em aš p o v eren je?
JE V R E M : A m a, ĉek aj, b rate, n em o jte se sv aĊ ati, jo š to
n ije sv ršen o , jo š je zec u šu m i!
S P IR A : P a recim o i d a je sv ršen o , n e v id im šta ti to sm eta
za Danicu.
JEVREM: Kako da mi ne smeta? Ja kandidat vladin, a on
kandidat opozicijin; on mene gleda da obori, a ja njega. Pa
onda, molim te, ja moram grditi opozicionog kandidata,
jer k ak o ću d ru k ĉe d a o b av eštav am n aro d ak o n e g rd im
protivnika?
SPIRA: To jeste!
JE V R E M : A i o n će m en e d a g rd i.
S P IR A : H o će. A li o p et, ja m islim d a to n ije n išta, to je
v iše o n ak o , p o litiĉk i. P o litiĉk i m o ţeš u S rb iji k o g a h o ćeš
d a izg rd iš p a o p et...
JE V R E M : D o b ro , n išta n ije, ak o ja b u d em izab ran , ali ak o
o n b u d e izab ran , a ja o stan em b an b ad av a izg rĊ en .
S P IR A : O p et n išta!
JE V R E M : P a o n d a, ja m o ram p o d u ţn o sti, u in teresu
partije, njega da mrzim. Ne mogu ja tek voleti
opozicionog kandidata.
SPIRA: Nije n i to b aš o n ak o stro g o kao što je b ilo n ek ad .
Pre kad si ga mrzeo, a ti si ga mrzeo kao psa - ili ti ili on,
d o istrag e. A sad se n ek ak o sm ek šalo . Z ar n e v id iš d a sad
u sv ak o m e p o slu o rtak u ju p artije? A ko je trg o v in a, ĉitaš: S im ić i P etro v ić", rasp itaš se, a o n o S im ić v lad in a stran k a,
a P etro v ić o p o zicija, p a d e, n ek izm ak n e liferacija ak o
m o ţe! P a o n d a: tast P av lo v ić, a zet Jan k o v ić, tast v lad ina
stranka, a zet opozicija. Pa ide kao namazano; a tast
p o slan ik a zet n aĉeln ik o k ru ţn i; a zet p o slan ik a tast
p red sed n ik o p štin e. Izv eštili se lju d i, p a to ti je!
JE V R E M : A m a to jeste, n eg o n ezg o d n o m u d o lazi, b aš
sad u o ĉi izb o ra.
S P IR IN IC A : P a zar g o sp a M arin a n av alila b aš sad d a to
sv rši?
JE V R E M : P a sad , o v o g a ĉasa. E n o ih tamo u sobi
kuvaju...
SPIRINICA: Iju, a v i m en e o v d e d rţite ĉitav sat. Š to n e
g o v o riš, zab o g a? (odjuri)
XX
JEVREM, SPIRA
JE V R E M : Š to n e id e, n e id e! A k o h o će p o sle izb o ra,
d o b ro , m o ţem o d a razg o v aram o . P a o n d a... k o zn a d a to
nije i neka zamka?
SPIRA: Kakva zamka?
JE V R E M : P a zn aš k ak o se p rav e zam k e i p o d v ale u o ĉi
izb o ra. T o m o ţe lak o b iti. N eću d a ĉu jem . S ad n eću d a
ĉu jem , a p o sle izb o ra m o ţem o razg o v arati. Id i, S p iro ,
tam o u so b u p a im tak o reci; p o sle izb o ra m o ţem o
razgovarati!
XXI
M L A D E N , P R E Đ A Š N jI
MLADEN (donosi jednu hartijicu): Dade mi ovo ced u ljĉe
gospodin Sreta.
JE V R E M : S reta? Je l'b aš o n ti d ad e?
MLADEN: Jes'! (odlazi)
JEVREM (ra d o zn a lo ra zvija i teško čita ): "Sad sam
razg o v arao sa S ek u lićem . N aĉeln ik m u k azao d a će te
zv ati d a razg o v ara s to b o m . S tv ar m o ţem o sm atrati za
p o la sv ršen u . P ijem o n a tv o j raĉu n ! (zb u n jen rad o šću ,
u sh ićen ). Spiro... Spiro...
S P IR A : Ĉ u jem ...
JE V R E M : P o la sv ršen o !
S P IR A : M o re sv e je sv ršen o . K ad teb e n aĉeln ik zo v e n a
sav eto v an je, a v id iš i S ek u lić je tu ... p a o n d a...
JE V R E M : I v eć p iju n a m o j raĉu n !
SPIRA: Pa dab o m e!... N ek a je sa srećo m , Jev rem e!
JE V R E M : D aj B o ţe, S p iro , b rate! (potresen grli ga).
XXII
P A V K A , S P IR IN IC A , P R E Đ A Š N jI
PAVKA (dolazi iz sobe, za njom Marina i Spirinica;
M a rin a o d m ah žu rn o o d la zi na za d n ja vra ta ; o n a je o tišla
d a izvesti Ivko vića o srećn o svršen im p ro g o vo rim a ):
Jev rem e, k aţi d rag iĉk a!
JE V R E M : P st! Ĉ ek aj! K aţi ti p rv o d rag iĉk a!
P A V K A : A m a k aţi ti, k ad ta k aţem !
JE V R E M : P a d o b ro : d rag iĉk a!
P A V K A : Ja, u im e B o ţje, d ad o h reĉ za D an icu .
JEVREM: A ja dadoh za poslanika.
SPIRINICA (Jevremu): Ju, pa ti se i ne zaradova!
S P IR A : T i d a se n e m ešaš, jesi li ĉu la?
S P IR IN IC A : A m a p u sti m e, ĉo v eĉe, m ak ar jed n u reĉ d a
p ro g o vo rim . K aţem o tac, a n e rad u je se d etin jo j sreći.
JE V R E M : A m a k o se n e rad u je, rad u jem se, n eg o ... ĉu li,
P av k a, šta ti ja rek o h : ja u im e B o ţje o d o h u po slan ik e.
P A V K A : B o ţe, p a d v e rad o sti o d jed an p u t!
XXIII
D A N IC A , M L A D E N , P R E Đ A Š N jI
DANICA (nailazi na vrata, za njom Mladen).
PAVKA: 'Ajd', ovamo, pa poljubi ocu ruku! (Danica ljubi
ruku Jevremu)
MARINA (iz zadnjih vrata, za njom Ivko vić): 'Ajde
ovamo, pa poljubi majci ruku.
JEVREM (u p la šio se zb u n io , trza ru ku ko ju je Ivko vić
p riša o da poljubi): A m a, ĉek ajte, b rate!
S V I: 'A jd e, 'ajd e. N ek a je sa srećo m , d aj B o ţe!
P A V K A : M lad en e, o trĉi o d m ah k u m a-S v eti i k aţi m u ...
JE V R E M : Ĉ ek aj, id i... ovaj, kuma-Sveti i gazda-Arsi i
prijatelj-Miki i reci im.
SPIRA: Reci im: gazda-Jevremova Danica...
S P IR IN IC A : A m a, p u sti ĉo v ek a n ek a k aţe što je p o ĉeo !
S P IR A : N e m ešaj se ti!
JE V R E M : Ĉ ek ajte, b rate, ĉek ajte p rv o d a p o stav im o
svaku stvar na svoje mesto.
XXIV
Ž A N D A R M , P R E Đ A Š N jI
Ţ A N D A R M (ulazi sa dna): Poslao ate, gazda-Jevreme,
g o sp od in n aĉeln ik d a d o Ċ eš d o n jeg a, im a g o sp o d in
n aĉeln ik v aţan razg o v o r s to b o m .
JEVREM (sreća n i zb u n jen sve više): Je l'b aš o n to
rekao?
Ţ A N D A R M : P a jes', rek ao g o sp o d in n aĉelnik.
JEVREM: Spiro, pola!
SPIRA: Sve!
PAVKA: Idi ti, Mladene, kuma-S tev i i k aţi m u ...
JE V R E M : Ĉ ek aj, ĉek aj, m o lim te. S tv ar se, k ao što v id iš,
sasvim zamrsila... Upravo, nije se zamrsila nego onako...
(Pavki) D o b ro , šta h o ćeš ti? H o ćeš d a M lad en id e k u m aStevi. Dobro, to znamo. (Ivko viću ) A šta h o ćeš ti?
IV K O V IĆ : T a d a v am p o lju b im ru k u !
JEVREM: I to znamo! (ža n d a rm u ) A ti?
Ţ A N D A R M : G o sp o d in n aĉeln ik ...
PAVKA: Pa nek ide Mladen?
JEVREM: Vrlo dobro... i to znamo...
JEVREM: N ek id e... Id i... ĉek aj... reci k u m a-Stevi...
PAVKA: ... I prijatelj-Miki...
SPIRINICA: ... I gazda-Arsi...
JE V R E M : P a d o b ro , al'šta d a im k aţe? (seti se) Reci im:
gazda-Jevrem se isprosio za narodnog poslanika...
PAVKA: Ama za Danicu.
JEVREM: Pa to, to h o ću d a k aţem , reci ţen a n aro d n o g
p o slan ik a, to jest, ćerk a n aro d n o g p oslan ik a, u p rav o zet
n aro d n o g po slan ika... o d n o sno ... eto n e zn am n i šta
g o v o rim ! Z b u n ili ste m e i sad , n a p rim er, n e zn am šta
g o v o rim , i u p rav o n e zn am k o d rţi u ru ci k eca, a k o
kralja... (Ivko viću ) P a d ab o m e k ad si i ti u m ešao tv o ju
farbu!.. (prodera se na Mladena) Id i p a reci šta h o ćeš!
(Mladen ode)
SVI (sm eju se i čestita ju m eđ u so b o m ).
P A V K A : A ţan d arm u n isi n išta o d g o v o rio , ĉo v ek ĉek a.
JEVREM: A jes'! (p rila zi ža n da rm u i sp u šta m u ruku na
rame) T i, b rate, ak o te zap ita što g o d g o sp od in n aĉeln ik , a
ti samo reci, gazda Jevrem mi je spustio ruku na rame, on
zn a šta to zn aĉi. A za d o laţen je, ev o , sad ću ja d a d o Ċ em .
Ţ A N D A R M : R azu m em ! (salutira i odlazi)
IV K O V IĆ : P a h o ćete li se, n ajzad , gazda-Jevreme i mene
setiti?
JEVREM (spusti mu ruku na rame): Evo i tebi da spustim
ruku na rame.
SPIRA: Tako, brate. To si trebao odmah.
S P IR IN IC A : N e m ešaj se ti!
S P IR A : A m a o stav i m e, ţen o ... jed an p u t...
S P IR IN IC A : Š ta im am d a te o stav im , k ad n ep restano
g o v o riš... (oni se i dalje prepiru sve dok se zavesa potpuno
ne spusti)
Ĉ in d ru gi
Druga soba s ulice. U dnu dva prozora. Levo, vrata koja
su zatvorena i pred koja je postavljen visok orman, a
desno dvoja vrata.
I
D A N IC A , IV K O V IĆ , P A V K A
DANICA (isp ra ća ju ći sa m a jko m Ivko vića . ko ji je za vršio
posetu i p o šao ): Š to tak o ţu rite?
IV K O V IĆ : Š ta ćete, p o slo v i! V i zn ate d a b ih ja v rlo rad o
o stao o v d e što d u ţe.
PAVKA: Bolje bi bilo kad bi i tvoj otac gledao tako svoje
poslove. Istina, zete, kad bi mu ti pro g o v o rio , d iţe ĉo v ek
ru k e o d d u ćan a p a n eće v iše n i d a n av iri.
IV K O V IĆ : N ezg o d n o m i je d a m u ja g o v o rim . M islio b i
h o ću d a ga ometem u agitaciji. Zar ne vidite da se sav
predao agitaciji protivu mene?
D A N IC A : B o ţe, k ak o je to n ep rijatn o , v i rad ite p ro tiv
njega, a on protivu vas.
IV K O V IĆ : P rizn ajem d a je n ep rijatn o , p a ip ak m o ţe b iti i
zan im ljiv o , jer k o b ilo d a p o b ed i, iz v aše k u će id e jed an
poslanik u Beograd.
DANICA: Da, ali on vas grdi.
PAVKA: E, pa nemoj ti sad, i zet grdi njega.
IV K O V IĆ : Ja?
PAVKA: Tak o o n k aţe, d a g o v o riš n a zb o ro v im a p ro tiv
njega.
IV K O V IĆ : T o je v eć d ru g o , sasv im d ru g o . S am o , o tac je
o tišao d alje o d to ga, o n se u p u stio sa p o sled n jim lju d im a
k o ji izm išljaju , k lev etaju i p o d m eću . H v ataju ĉak i o n e
k o je ja p o slo v no go n im . E to , sećate li se o n o g a... što je
zalu tao b io k o d v as k ad m e je jed an p u t traţio ... tu ţio sam
g a zb o g ţen e.
PAVKA (d o seća se): K an d a S im a S o k ić.
IV K O V IĆ : D a. T aj im je sad n ajv eći ag itato r i n atu tk ali
ga te kakve sve gadosti ne govori.
D A N IC A : Jed v a ĉek am d a se ti izb o ri sv rše. M en e je ĉisto
strah!
IV K O V IĆ : P a, ip ak , n ećem o se m i p o sv aĊ ati. N e b o jte se!
K o p o b ed i taj će p o sle o p ro stiti sv o m e p ro tiv n ik u ... Z ar
ne? (gleda u sat) Im am ro ĉište k o je n e sm em d a
n ap u stim ... G led aću , ip ak , d o p o d n e da d o Ċ em . G o sp o Ċ ice
Danice, vama poveravam interese moje partije. Otac je
n ared io m o m k u te sv ak o m k o m e traţi k aţe d a n isam k o d
k u će i d a n eću n i d o laziti, p a m i n a taj n aĉin o d b ija b iraĉe.
M o lim v as, ak o m e k o p o traţi, recite d a ću sk o ro d o ći.
D A N IC A : A ak o ĉu je o tac d a sam to rad ila?
IV K O V IĆ : A v i m u recite o tv o ren o d a v i sad p rip ad ate
m o jo j p artiji. D o v iĊ en ja!...
DANICA (na vratima): D o Ċ ite n a p o d n e!
II
DANICA, PAVKA
D A N IC A : Z n aš, m ajk a, p rav o d a ti k aţem , sv e m e n ešto
strah od tih izbora.
P A V K A : A što ?
D A N IC A : D a se n ešto n e p o k v ari.
P A V K A : P a o n o , ak o h o ćem o p rav o , o n b i treb ao d a
p o p u sti, m laĊ i je.
D A N IC A : P a n em a šta tu d a se p o p usti, k o d o b ije v iše
glasova, taj je poslanik.
P A V K A : Z n am , al'v id iš, ak o ćem o o n ak o fam ilijarn o ,
pravo bi bilo ja i tvoj otac da idemo, sad kao poslanici u
B eo g rad , a v as d v o je, m laĊ i ste, im ate v rem en a.
DANICA: To sve zavisi od toga ko ima poverenje
narodno.
PAVKA: A on ga bajagi ima?
DANICA: Pa ima.
P A V K A : Ć u ti, b o g a ti, u h v atio se s k o jek ak v im a!
D A N IC A : A v eć o tac!
P A V K A : Š ta o tac?
DANICA: On se kobajagi s boljima uhvatio!
P A V K A : Ju ! Jo š ćeš p o ĉeti p ro tiv ro Ċ en o g o ca d a
g o v o riš!
D A N IC A : N eću , ali što je p rav o , p rav o je! E to , zar se o tac
n ije u h v atio i sa o n im S reto m , a cela g a v aro š i o k ru g zn a
ko je i kakav je...
P A V K A : I cela v aro š i ceo o k ru g d a zn a, al'ti n e m o raš d a
zn aš, n iti se teb e to tiĉe. G le ti n je! N em o j d a m isliš ak o
smo pristali da te damo, da smo te upisali i u njegovu
partiju!
D A N IC A : A o tk ad si ti to u o ĉev o j p artiji?
PAVKA: Otkad sam se udala, sinko.
DANICA: E, pa i ja, otkad sam se isprosila.
P A V K A : P rv o i p rv o , ak o si se i isp ro sila, o n ti n ije jo š
m u ţ, a d ru g o , i d a ti je m u ţ, n e b i m u tv o ja o d b ran a n išta
pomogla da bude poslanik.
D A N IC A : P a b iće o n p o slan ik i b ez m o je o d b ran e.
P A V K A : E , a k o ti to k aţe?
DANICA: Ja k aţem !
P A V K A : O d n jeg a si v aljd a ĉu la?
DANICA: Pa od njega.
P A V K A : A ja sam v id iš, o d Jev rem a ĉu la d a o n n eće b iti
p o slan ik i d a se b an b ad av a b ak će i lo m i.
DANICA: Ne zna to otac, on misli...
PAVKA: Gle sad ti nje! Dakle, otac ne zna, a on zna?
DANICA: Pa jes'!
P A V K A : G o sp o d e B o ţe, ti to o n ak o iz in ata sam o !
D A N IC A : Ja sam o k aţem d a će o n b iti p o slan ik .
P A V K A : A k o je d o in ata, k ćeri, u p am ti: m o j m u ţ m o ra
bita poslanik!
D A N IC A : P a n ek a b u d e, ak o m o ţe.
P A V K A : B iće, b o m e, ja ti to k aţem !
DANICA: Osim ako ti n e g lasaš za n jeg a.
P A V K A : N ije n i m o ja m ajk a g lasala p a n eću n i ja. A li
u m em ja i d ru k ĉije k ad je d o in ata! Z aći ću p o k u ćam a p a
ću u p aliti ţen e!
DANICA: Da glasaju?
P A V K A : N e d a g lasaju , n eg o d a g lasaju n jin i m u ţev i
o n ak o k ako o n e h oće. Z n am ja d o b ro u k o je ću k u će p o ći i
u k o jo j je k u ći ţen a g o sp o d ar, p a ćem o v id eti. K ad je in at,
umem i ja!
DANICA: Manj ako to ne pomogne!
PAVKA (krsti se): Ju , ju , ju ! E , jesi li ĉu la, ti si p u stila
jezik kao prava opozicija. Zar te nije sramota tako da
razg o v araš s majkom?
DANICA: Pa ne, ali...
P A V K A : N i reĉi v iše d a m i n isi k azala, d a m i n e p rek ip i!
B o lje sk lo n i m i se isp red o ĉiju .
D A N IC A : D o b ro , sk lo n iću se! (odlazi u sobu)
III
S P IR A , S P IR IN IC A , P R E Đ A Š N jI
SPIRA (sa njim Spirinica): Dobar dan, svajo!
PAVKA: O , b aš d obro...
S P IR IN IC A : A zn aš šta sm o rešili ja i S p ira?
S P IR A : A m a, n ism o rešili, n eg o ...
S P IR IN IC A : T a p u sti m e, ĉo v eĉe, jed an jed in i p u t u
ţiv o tu d a k aţem što h o ću !
S P IR A : K aţi, ali reci k ak o je u stv ari!
SPIRINICA: O , g o sp o d e b o ţe! N e ĉek a d a k aţem , p a
onda ak o im a što d a p rim eti n eg o ...
SPIRA: Pa, dobro, 'ajde reci.
S P IR IN IC A : Ja i S p ira sm o rešili: n ek a Jev rem b u d e
p o slan ik , a S p ira p red sed n ik o p štin e.
S P IR A : E to , k ao d a to zav isi o d to g a što sm o m i rešili!
SPIRINICA: Ne zavisi, ali ako bude Jevrem poslanik, a
on neka gleda! Bolje mu je valjda da metne svoga za
p red sed n ik a o p štine n eg o tu Ċ in a.
SPIRA: Pa jeste, al' ima za to vremena.
S P IR IN IC A : A što n e b i k azala P av k i?
PAVKA: Pa jeste!
S P IR IN IC A : P a n ek a m u o n a k lju ca svak i d an . Z n aš k ak o
je k ad ţen a za n ešto zap n e?
SPIRA: Znam!
PAVKA: Ama 'ajde ovamo u sobu, da sednemo. Imam
vazdan da vam kazujem.
SPIRINICA: 'Ajde. (odlaze svi u desnu sobu)
IV
JE V R E M , S E K U L IĆ
JEVREM (za n jim S eku lić): Evo iz ove sobe. Eto taj
orman zatvara vrata koja vode u njegov stan.
S E K U L IĆ : B aš u n jeg o v u so b u?
JEVREM: Jes' tu mu je kancelarija.
S E K U L IĆ : V rlo d o b ro , v rlo d o b ro ! (pripije se kraj
ormana i p rislu škuje) A h a, ah a... p a m o ţe i d a se ĉu je.
S lu šaj, g azd a-Jev rem e, o v aj ćeš o rm an m aći o d av d e.
M etn i g a, en o tam o , izm eĊ u prozora!
JE V R E M : A zašto ?
S E K U L IĆ : T reb a o slu h nu ti, K o d n jeg a se sk u p ljaju
sumnjivi tipovi, tice. Treba osluhnuti... Tu se svakojako
v o d e razg o v o ri p ro tiv p o sto jećeg stanja, p ro tiv v lad e,
p ro tiv n aĉeln ik a, p ro tiv m en e; d ru g im reĉim a, p ro tiv
svega u ovoj zem lji... T reb a o slu šn u ti. A k o d rţi k lju ĉ o d
tih vrata?
JEVREM (va d i g a iz d žep a ): Ja
S E K U L IĆ : A k o , ak o , je to d o b ro ... O v aj, k ak av o n o
d u v an p ušiš ti, g azd a-Jevreme?
JE V R E M : M ek , m ek d u v an p u šim .
S E K U L IĆ (seo i pravi cigaretu): Sedi, sedi, molim te...
Mislio sam ja, zn aš... u p rv i m ah d a m u o tk aţem o k v artir.
Kakvog to smisla ima: kandidat opozicije pa pod istim
krovom sa vladinim kandidatom? Ali, sad sam se na licu
mesta uverio da je ovako bolje.
JEVREM: Jes', bolje je!
S E K U L IĆ : O v ak o g a d rţim k o b u v u p o d noktom...
(pripaljuje cigaretu)
JEVREM (pravi i sam cigaretu): V eliš, tak o k aţe
g o sp od in n aĉeln ik?
S E K U L IĆ : Š ta "k aţe g o sp o d in n aĉelnik?" N e k aţe, b rate,
g o sp od in n aĉeln ik n išta, n eg o to ja k aţem , razu m eš li, ja
k aţem ! O n i sam o zn aju d a k aţu : S ek u lić o v ak av , S ek u lić
o n ak av . Ĉ itao si v aljd a d o p ise o m en i? P a jeste, b re...
(gruva se u grudi) Ja se n e stid im to g a što sam b io
ţan d arm erijsk i p o d n ared n ik . D a ih v id im , te šk o lo v an e,
k ad d o Ċ e tak o v elik a v atra k ao što su izb o ri sv i se o n i
izm ak n u p a d aj S ek u lića n ap red ! A ja, b o m e, izaĊ em p red
narod pa "mirno!"... "Narode, razbroj' se" (smeje se
zadovoljno)
JEVREM: Disciplina, a?
S E K U L IĆ : K aţu : S ek u lić slu ţi sv ak o j p artiji. A što ,
b rate? Ja sam v o jn ik , tak o sam v asp itan , v o jn iĉk i. D o sad
sam bio u ovoj komandi, sad prelazim u ovu. Ne pitam ja
k o je starešin a n eg o : "R azu m em !"
JE V R E M : P a jeste! A k ak o v eliš, je li sv e o n ak o
spremno?
S E K U L IĆ : Š ta sp rem n o?
JE V R E M : P a to , za izb o re. Jesu l' u ĉin jen e sv e p rip rem e?
S E K U L IĆ : Š ta im a d a se p rip rem a? S v e je to , v id iš, o v d e,
u m o m e d ţep u . Z a to se ti n e b rin i, to je m o ja b rig a. (vadi
jed n u h a rtiju iz d žep a ) P o v ad io sam v id iš, iz ak ata sv e
k riv ice, i o n e k o je su o tišle v eć u ak ta i o n e k o je n isu jo š
n i d o šle d o ak ta, sv e, sv e. P a o n d a licitacije, in tab u lacije,
procene, propise, zab ran e, p ren o se i u o p šte tak v e stv ari
sv e ću te g rlice sad d a h v atam n a "k ratak p o ziv " sa tri
crv en e štrik le. P a k ad m i d o Ċ e, a ja tek : "E , g rlice m o ja, ti
k an d a im aš n ek u p ro cen u , a? A , o v aj, za k o g a ti, p rep elice
m o ja, m isliš d a g lasaš, je li za g azd a-Jev rem a P ro k ića, a"?
JEVREM (zadovoljno): He, he... formalna agitacija!
S E K U L IĆ : P a, b rate, to ti je n aš p o sao? S v ak i m ajsto r
treb a d a je p eĉen u sv o m e p o slu . Z ašto sam ja o v d e, i
zašto m i je k ralj d ao u k az n eg o d a u pu tim o v aj n aro d ! Jesi
li ĉitao k o ji p u t u k az u zv an iĉn im n o v in am a?
JEVREM: Jesam!
S E K U L IĆ : "P o m ilo sti B o ţjo j i v o lji n aro d n o j: S ek u lić
p isar to g a i to g a sreza, p o p o treb i slu ţb e, u taj i taj srez."
Š ta zn aĉi o n o "p o p o treb i slu ţb e"?
JE V R E M : P a to , p o m ilo sti b o ţjo j...
S E K U L IĆ : - P o m ilo sti b o ţjo j, 'ajd e ti, S ek u liću , u to i to
n aĉelstv o , i p o v erav am o ti n aro d to g a o k ru g a, o d n o sno
sreza, te g a p o u ĉi, u p u ti i p o p riteg n i m alo .
JE V R E M : P a jes', m o ra i d a se p o p riteg n e... A je l' će d a
se n ap rav i k ak v o nasilje n a o v d ašn ju o p o ziciju?...
S E K U L IĆ : N ije to, brate, nasilje, nego: on se protivi
vlasti, a ja se naslonim na zakon i on vrisne. Eto ti, to nije
nasilje!
JEVREM (ra zm išlja ): A o v aj, n o v in e? Z ar n eće o to m e
n o v in e d a p išu i d a n ad ad u d rek u?
S E K U L IĆ : Ĉ u d o b o ţje! Z v an iĉn a isp rav k a, p a sv ršen a
stvar. Z ašto je b o g izm islio zv an iĉn u isp rav k u , n eg o za to?
Pa posle, ja to tako udesim da to i nije nasilje, nego
d o b ro ĉin stvo . Z o v n em , n a p rim er, k asap in a k o ji liferu je
m eso o k ru ţn o j b o ln ici, zo v n em g a i sasv im m u b lag o
k aţem : ti, b ratac m o j, im aš sed am k riv ica za davanje
smrdljivog mesa bolnici, i sva akta tih krivica evo ih u
m o jo j fio ci! N e k aţem d a su to b o g zn a k ak v e k riv ice, jer
b o lesn ici i in aĉe im aju rĊ av e sto m ak e, p a im je sv ejed n o
je li zd rav o ili sm rd ljiv o m eso , ali zak o n m o ţe teb e d a
uvrne samo ako ja h o ću , a ak o n eću , m o ţe i d a te n e
uvrne. Metnem ja tebi, na primer, na kantar jedan
p arag raf, k ao m eru , p a ti d o d am jo š i jed an rasp is k ao
cubok, pa ode, prepelice moja, s one strane zakona.
JEVREM (zadovoljno se smeje).
S E K U L IĆ : Je li to n asilje? N ije! Naprotiv, to je
d o b ro ĉin stvo . - A istin a, je li tv o j m o m ak b eleţio k o sv e
d o lazi k o d Iv k o v ića? Jesi li m u rek ao d a b eleţi?
JEVREM: Jest rekao sam mu Mladene!
S E K U L IĆ : A je l' p o slao S reta p lak ate?
JEVREM: Kakve plakate?
S E K U L IĆ : P a o n e što sm o štam p ali sa p o tp iso m S im e
S o k ića? Z n aš, što sam ti g o v o rio d a S im a S o k ić o b jav lju je
d a m u je Iv k o v ić p reo teo ţen u?
JEVREM (buni se): K ak v u ţen u?
S E K U L IĆ : Ţ en u S im e S o k ića. O stav i ti to m en i sam o !
Moram ga ja tako obrukati da ne sme n i iz k u će izaći o d
bruke.
JE V R E M : A m a, p a n ije p reo teo ţen u , zastu p a je k ao
advokat!
S E K U L IĆ : P a zn am ja d a je n ije p reo teo , ali o v o je
ag itacija. N e m isliš v aljd a d a p rilik o m ag itacije treb a
govoriti istinu narodu? No, lepo bi se ti proveo kad bi
govorio istinu!
JE V R E M : P a d o b ro , al' m o ţe ĉo v ek d a p sa tu ţi za
klevetu.
S E K U L IĆ : M o ţe, n e k aţem d a n e m o ţe. A l' zato ja im am
u k an celariji fio k u što g u ta ak ta. P ro g u tala je ta jed an p u t
d v e i p o k ile ak ta jed n e istrag e, sa saslu šan jim a ĉetrd eset i
dva svedoka i sa tri stru ĉn a m išljen ja.
JEVREM (zabrinuto): O p et... zar n ije b o lje d a m u što
d ru g o izm islim o n eg o to d a je p reo teo tu Ċ u ţen u?
S E K U L IĆ : O stav i ti to m en i, m o lim te! N isu o v o m en i
prvi izbori.
JE V R E M : P a d o b ro , al'ak o o n i m en i izm isle tak o n ešto
p a štam p aju plakate?
S E K U L IĆ : Š ta d a ti izm isle, d a si p reo teo tu Ċ u ţen u?
JE V R E M : N e k aţem to , n eg o ...
S E K U L IĆ : A m a g d e ti je taj M lad en ?
JEVREM: E, pa de!... (ode na vrata) Mladene, Mladene!
V
M L A D E N , P R E Đ A Š N jI
JEVREM (Mladenu koji izlazi): Z ar ti n e ĉu ješ?
MLADEN: Ĉ u jem , n eg o g azd arica m e zad rţav a.
S E K U L IĆ : Jesi li ti zap isao m en i sv ak o g red o m k o d o lazi
k o d Iv k ov ića u k an celariju ?
MLADEN: Jesam!
S E K U L IĆ : G d e ti je sp isak?
MLADEN: Nemam.
S E K U L IĆ : K ak o n em aš?
MLADEN: Pa ja nisam pismen.
S E K U L IĆ : P a k ak o si Ċ av o la zap isivao?
MLADEN: Tako... u pameti.
S E K U L IĆ : E , 'ajd 'g o v o ri!
M L A D E N : P rv o i p rv o , d o lazio je ju ĉe p o sle p o d n e P era
pisar, doneo neku cedulju, pa onda... (seća se) dolazila je i
n aša g o sp o Ċ ica D an ica...
JE V R E M : T o o stav i... n eg o d ru g i, tu Ċ in i.
MLADEN: Pa onda... dolazio je pop Vidoje.
S E K U L IĆ : D o b ro , d o b ro , p o p e, o b rijaću ja teb e, ak o b o g
d a. H o će o p o ziciju a o v am o p resk aĉe u d o v iĉk e p lo to v e!
JEVREM: Jest, kod one Angeline.
S E K U L IĆ : P a o n d a?
M L A D E N ; P a o n d a... ĉek aj, p o p V id o je, p a o n d a o p et
gospoĊ ica D an ica...
JEVREM: Ama za druge govori.
M L A D E N : A jest, b io je i g o sp o d in S reta u ĉitelj o d ju tro s.
S E K U L IĆ : D o b ro , d o b ro , u ĉo , g o lu be m o j, ti i in aĉe
g u ĉeš u m o jo j fio ci!
JE V R E M : K ak o g u ĉe u fio ci?
S E K U L IĆ : Ĉ etiri tu ţb e, razu m eš li, ĉetiri tu ţb e! Jed n om
detetu, za jednu zapetu, mal' nije odvalio jedno uvo. Pa je
o n d a, b ratac m o j, g aĊ ao d ecu tv rd o po v ezan im k n jig am a,
koje mu je poslalo ministarstvo za poklanjanje dobrim
Ċ acim a; p a je o n d a, b ratac m o j, p red lju d im a u k afan i
kazao: da je gospodin ministar p ro sv ete jed n a o b iĉn a
p ro feso rsk a sten ica, i jo š, b rate m o j, sv aĊ ao se sa ţen o m
p red Ċ acim a, p a se ţen a p red d eco m p ljesk ala g d e je
stig la, a o n jo j jav n o k azao d a je o n a p o licijsk o p od sv o jĉe,
a ta se uvreda ima da odnosi na mene.
JEVREM: E, taj je, bome, mnogo zagustio!
S E K U L IĆ (Mladenu): K o je jo š d o lazio?
M L A D E N : K m et S red o je, p a p o sle n jeg a o p et g o sp o Ċ ica
Danica.
JE V R E M : A m a, p resk o ĉi n ju !
MLADEN: E, pa onda kmet Sredoje.
S E K U L IĆ : T aj k m et ti je rib a s o b e stran e p rţen a. G u ta
p o rezu k ao šaran m u v e. O v o lik o slan in ice d a m etn eš n a
m išo lo v k u p a m o ra d o ći d a je lizn e. S n jim m i je b ar lak o !
(Mladenu) Im a li jo š k o ji?
M L A D E N : P a to , n em a v iše... a jes', ju tro s je n ešto u lazila
i gazdarica.
S E K U L IĆ (Jevremu): U h a, p a to cela tv o ja k u ća o d e u
opoziciju!
JEVREM: A m a n ije n eg o ţen sk o , zn aš k ak o je, m o ra
svuda da zaviri.
S E K U L IĆ (Mladenu): Dobro, dobro! Ti pazi samo i dalje
p a sv ak o g d a m i zap išeš.
M L A D E N : H o ću ja! (polazi)
JE V R E M : O v aj... ĉek aj, M lad en e. K ad je v eć tu , rek o h ,
da izmaknemo ovaj orman.
S E K U L IĆ : Jest, b o m e! D o b ro si se setio . 'A jd e d rţi!
(prihvate sva trojica i odnose orman uz drugi zad) Tako.
E to , v id iš! (p ro viri n a klju ča o n icu ) S ad se m o ţe i
osluhnuti i videti.
MLADEN (odlazi).
S E K U L IĆ : E , p a h ajd e sad i ja n a p o sao . A o v aj, i ti se,
gazda-Jevreme, u p u ti, p ro Ċ i m alo k ro z k afan e; sed i s o v im
i s o n im , o b ećaj o v o m o v o a o n o m o n o ; p o zd rav i se i s
o n im s k im se i n e p o zn aješ. Z n aš k ak o je, u o ĉi izb o ra sv i
sm o b raća. Jed n o m p lati k afu , d ru g o m rak iju ; jed n o m
o b ećaj d rţav n u slu ţb u , d ru g o m d a će m u se sk in u ti steĉaj;
trećem d a će d o b iti zajam k o d o k ru ţn e šted io n ice,
ĉetv rto m d a će m u se ro Ċ ak p u stiti s ro b ije. O b ećaj!
O b ećan ja b ar n išta n e k o štaju .
JEVREM: Jest, i sam sam to mislio.
S E K U L IĆ : E , 'ajd e, u zd rav lje, p a n a p o sao ! (p o đ e p a se
vrati) Jes'b o g a m i, m alo n e zab o rav ih . N o , jo š m i se i to
m o ţe d esiti d a zab o rav im . (vadi pet-šest n eisp u n jen ih
m en ica iz d žep a i p relista va ih , čita ju ći su m e) Sto, dvesta,
trista, ĉetiri sto tin e... 'A jd 'o v u o d p et sto tin a. D ed er,
gazda-Jev rem e, p o tp iši o v o !
JEVREM (zgrane se); Koje, more?
S E K U L IĆ : P a o v u m en icu , b rate, o d p et sto tin a d in ara.
N ije d a k aţeš h iljad a, n eg o p et sto tin a. E v o i slo v im a p iše
pet stotina.
JE V R E M : E , to ja n eću d a p o tp išem !
S E K U L IĆ : A m a, k ak o n ećeš?
JE V R E M : T ak o , n eću ! Z ašto d a p o tp išem ?
S E K U L IĆ : K ak o zašto? P a je l'h o ćeš d a b u d eš n aro d n i
p o slan ik ili n ećeš?
JE V R E M : D o b ro , al'zašto d a p o tp išem ?
S E K U L IĆ : E , p a k ak o ti to m isliš? M isliš sam o p lju n i p a
zalep i. A treb a li o v aj b rat d a p o cep a b ar tri p ara p en d ţeta
i bar jedne herclove? Pa ond a: h o će li n aro d d a g u cn e
što g o d ili n eće? A ? E , m o j b rate, k ad b i sv e to b ilo
besplatno, ja bih bio narodni poslanik, a ne bih tebe
pustio. Deder, deder... evo ovde! (stavlja menicu na sto i
pokazuje mu gde treba da p o tp iše)
JEVREM (snebiva se): Ne znam šta im aju p en d ţeta v eze
sa mandatom?
S E K U L IĆ : E , sin k o , m an d at se n e stiĉe g lav o m , n eg o
k eso m i n o g am a. T i p are, ja p en d ţeta, a n aro d m an d at?
JEVREM (snebiva se i lomi): Znam, al' to... (trgne se) A,
jo k , n eću to d a p o tp išem !
S E K U L IĆ (uzima menicu): Nemoj! (sta vlja je u d žep )
Meni mandat ne treba, a ne treba ni tebi, rekao bih. Onaj
Jo v ica i o n ak o m i d o sad i g ov o reći m i k ak o b i o n treb ao d a
bude poslanik.
JEVREM (prestravljen): Zar ti je govorio, boga ti?
S E K U L IĆ : Jes', jo š p re n ed elju d an a.
JEVREM: E, vidi g a, m o lim te, to o n o tišao o d m en e p a
pravo tebi.
S E K U L IĆ : N e zn am o d ak le je o tišao , sam o ĉo v ek m o li i
preklinje. E, 'ajd' u zdravlje, gazda-Jevreme!
JE V R E M : P a, d o b ro , k u d ćeš ti?
S E K U L IĆ : Id em d a g led am sv o j p o sao ! (polazi)
JE V R E M : Ĉ ek aj d e... Ĉ ek aj d a p rogovorimo ko ljudi!
S E K U L IĆ : O ĉem u d a p ro g o v o rim o ?
JE V R E M : P a d o b ro , k ak o to m o ţe d a b u d e: jed n a
p en d ţeta i jed n i erclo v i p et sto tin a d in ara? D a k aţeš d a je
manje...
S E K U L IĆ : P a što tak o n e g o v o riš p a d a se k ao lju d i
sp o razu m em o ? A ko ti je b aš to lik o stalo za manje... neka
bude manje. Meni je glavno da se sporazumemo a suma je
sp o red n a stv ar... E v o , n a p rim er, o v a o d ĉetri sto tin e
dinara.
JEVREM (češe se za uvetom): Mnogo, brate!
S E K U L IĆ : P a d o b ro , 'ajd 'o v u o d trista, a ak o d o cn ije jo š
zatreba, ti si, hvala bogu, tu!
JEVREM (jo š se sn eb iva ): Z n aš, m islio sam ...
S E K U L IĆ (trpa mu pero u ruke): A m a n em aš ti tu šta
m isliš. N ek a m isle o n i u B eo g rad u k ojim a ti treb aš.
P latiće o n i to , ak o ti n e p latiš. D ed er, d ed er!...
JEVREM (p o tp isu ju ći n evo ljn o ): O, brate!...
S E K U L IĆ (trp a m en icu u d žep ): E , tak o , v id iš, p a d a se
ide na posao! U zdravlje! (ode)
VII
JEVREM, SPIRA, SPIRINICA
JEVREM (o sta je u kip ljen , d ržeći jo š u vek p ero u ru ci; o n
u zn o si o brve ra zm išlja ju ći i izraža va ju ći n eza d o vo ljstvo).
SPIRINICA (izlazi iz sobe, za njom Spira i Pavka koja ih
isp ra ća ): G le, p a tu je i Jev rem ! B aš d o b ro , m o g li b i
odmah da progovorimo i s njime.
S P IR A : N ek a sad , d ru g i p u t ćem o .
S P IR IN IC A : A m a, ĉo v eĉe, h o ćeš li m e jed an p u t o stav iti
n a m iru b ar jed n u reĉ d a k aţem !
SPIRA : P a k aţi, b rate, ali k ad je v rem e d a se k aţe!
SPIRINICA: Tebi nikad nije vreme.
SPIRA: Pa nije, dabome!
SPIRINICA: Da nisi ti takav, te nije ti danas vreme, te
n ije su tra, sv e b i d ru k ĉe b ilo . N eg o tak av si za sv ašta!
JE V R E M : D e, d o b ro , šta h o ćete d a m i k aţete?
S P IR IN IC A : P a to , zete, rešili sm o ja i S p ira.
S P IR A : E to , o p et: "rešili sm o "...
S P IR IN IC A : A m a, p u st' m e, ĉo v eĉe, ak o b o g a zn aš!
P A V K A : P a p u sti ţen u n ek a k aţe!
SPIRA: E 'ajde, govori, govori!
SPIRINICA: Pa to - rešili sm o ja i S p ira: ti zete d a b u d eš
p o slan ik , a S p ira p red sed n ik o p štin e.
JE V R E M : P a... to m o ţe...
S P IR A : M o ţe, al' k ad b u d e v rem e to m e.
S P IR IN IC A : A m a, p u sti ĉo v ek a n ek a k aţe.
S P IR A : P a to je h teo d a k aţe.
JE V R E M : P a jeste to , k ad b u d e v rem e. S ad n e m o ţem o n i
da razgovaramo o tome.
SPIRIN IC A : T o jeste. N eg o k aţem sam o d a zn aš šta sm o
rešili! (prilazi Pavki i govori joj poverljivo)
SPIRA (Jevremu): Kako, kako idu stvari?
JE V R E M : T a... id u ... sam o k o šta!
S P IR A : P a k o šta, ali v red i.
S P IR IN IC A : H o ćem o li?
SPIRA: Hajde, zbogom!
P A V K A : P a d o Ċ ite! (isp ra ća ih i vra ća se)
VIII
PAVKA, JEVREM
PAVKA: Nisam htela pred njima, ali ovi tvoji dovde mi
d o Ċ o še.
JE V R E M : A zašto , P av k a?
P A V K A : K ak o , zab o g a, zar n e v id iš k ak o se sv e tu m b e
obrnulo! Ostavi što m i se o d k u će n ap rav i k afan a i što v eć
n ik o u k u ći n i o ĉem u d ru g o m n e g o v o ri n eg o o to m e,
n eg o i o v a o p o zicija u k u ći.
JE V R E M : K o ja o p o zicija, Iv k o v ić?
P A V K A : N išta o n , ali d a ĉu ješ n ju !
JEVREM: Koju nju?
P A V K A : P a tv o ju ćerk u . D a ĉu ješ sam o k ak o razg ovara
sa mnom i ide mi uz nos, kao da je u njegovoj partiji.
JEVREM: E pa, Pavka, ti si je upisala u tu partiju; nisam
ja, p a sad trp i što te sn aĊ e! N eg o d ru g o sam ja h teo teb i d a
k aţem , o v aj... zn aš, u sv ak o j u stav n o j zem lji red je d a se
k an d id ati u o ĉi izb ora g rd e. M o ţe, n a p rim er, d a izaĊ e
p lak at p a d a k aţe b o g zn a šta ru ţn o o m en i, a m o ţe tak o
isto d a izaĊ e p lak at p a d a k aţe n ešto ru ţn o za zeta. Jer
k ak o m o ţe d a se ag itu je ak o se za p ro tiv n ik a n e izn ese
n ešto ru ţn o? P a... h teo sam , o v aj, d a k aţem : n em o j ti to
d a p rim iš k srcu , a i D an ica... to je, zn aš, u o ĉi izb o ra.
P A V K A : E to ti sad ... a šta m o ţe o p et teb i d a izm isle?
JE V R E M : M o ţe svak o m e d a izm isle, sam o k ad se h o će.
Izmisle mi, na primer... izmisle mi... (d o m išlja se) Izmisle
mi, na primer, da sam preoteo tu Ċ u ţen u .
PAVKA (zgrane se): Jev rem e, p o m eri se s m esta! Š ta je
teb i, ĉo v eĉe? G d e b i ti m o g ao u tim g o d in am a p reo teti
tu Ċ u ţen u?
JEVREM: Pa znam ja da ne bih mogao, ali tako izmisle,
na primer!
P A V K A : A k o ti izm isle, n ek a ti n ešto d ru g o izm isle. Z a
to n eću d a ĉu jem ! G led aj ti n jeg a! M alo što je d ig o ru k e
o d d u ćan a i o d k u će, n eg o sad h o će i o d ţen e d a d ig n e
ruke!
JEVREM: Ama nije, brate, ja to samo onako na primer.
P A V K A : N eću n i n a p rim er. T ak v e stv ari n e sm e n i n a
primer da ti se d ese. R azu m eš?
JEVREM: P a d o b ro m en i, al'recim o izaĊ u p lak ati u
k o jim a se k aţe d a je Iv k o v ić p reo teo tu Ċ u ţen u .
P A V K A : S am o d a ja ĉu jem to , io n ak o m i je ta p ro šev in a
d o šla d o vd e!
JE V R E M : P a n e treb a to tak o d a u zim aš k srcu , to je
politika.
PAVKA: Ama, kakva politika! Otkuda je to politika da
ĉo v ek p reo tm e tu Ċ u ţen u?
JE V R E M : N e razu m eš ti to , n eg o 'ajd e, b lag o m en i, ti
tam o , p a p o u ĉi ćerk u , d a je o n a u m o jo j p artiji sv e d o k se
n e v en ĉa. P o sle k ak o h o će...
PAVKA (o d la zeći): T o ti d a jo j k aţeš, n e slu ša o n a v iše
mene! (ode)
IX
JE V R E M , Z A T IM IV K O V IĆ
JEVREM (va d i iz d žep a n o vin e, ra zvija ih i seda da ih
čita ).
IV K O V IĆ : D o b ar d an !
JEVREM: Gle, ti si?
IV K O V IĆ : O b ećao sam d o ći p red p o d n e, ali je o d lo ţen o
ro ĉište p a ja p o ţu rio .
JE V R E M : A k o , m lad si p a m o ţeš i d a p o ţu riš. A jesi li
tak o taĉan i u ag itaciji k ao što si o v d e?
IV K O V IĆ : T a... rad i se k o lik o se m o ţe.
JE V R E M : M n o g o g o v o rite, što tak o m n o g o g o v o rite?
IV K O V IĆ : K ak o g o v o rim o ?
JEVREM: Pa tako, zborovi, zborovi, zborovi, ne
ostavljate nijedan sokak na miru.
IV K O V IĆ : P a i v i?
JE V R E M : Jo k ja! O v i m o ji m o ţe b iti, ali ja n e, ja v o lim
d a se ću ti i d a se rad i.
IV K O V IĆ : O n ak o isp o d ţita?
JEVREM: A nije, nego kao vi, na talambase!
IV K O V IĆ : A zašto n e b i istin u k azali jav n o?
JEVREM: Ovaj... u p o litici se n e k aţe sam o istin a jav n o ,
nego i neistina.
IV K O V IĆ : A to n e!
JE V R E M : P a n e k aţem ti, ali im a. Ja za m o g a p ro tiv n ik a
n e b ih , n a p rim er, n ik ad izn eo tak o nešto što n ije istin a, ali
im a k o ji i to rad e. Im a, k aţu , u p o n ek im o k ru zim a p a
štam p aju p lak ate i izn esu k an d id atu nešto sasv im ru ţn o ,
u p letu ĉak i fam ilijarn e stv ari.
IV K O V IĆ : V o leo b ih ja d a k o p o k u ša m en i izn eti tak o
što , p a b i v id eo k ak o b i se p ro v eo .
JE V R E M : E to , k ak o si p rg av . N ek izn o si, b rate, što h o će
sam o k ad ti zn aš d a n ije istin a, što te se o n d a tiĉe!
IV K O V IĆ : A što d a se izn o si o n o što n ije istin a?
JEVREM: E, pa politika, borba, partija, agitacija. A posle,
k ad p ro Ċ u izb o ri, k aţe se lep o : o v o i o v o je b ila istin a, a
o v o i o v o n ije b ila istin a. E to , i v i ste m en i u v ašim
novinama izneli kako sam pre jedanaest godina, kad sam
b io o p štin sk i o d born ik , p o jeo jed n o go d išn ju po rezu .
IV K O V IĆ : P a n iste je p latili?
JEVREM: Nisam, al' to je zastarelo.
IV K O V IĆ : A v i, zar n išta b o lje n iste m o g li izm isliti
protiv mene u dopisima nego da sam izd ajn ik o tad ţb in e?
JE V R E M : T o b ar n ije n išta, to je sasvim n ev in o . Ĉ im se
d v o jica n e trp e, o n aj d ru g i m o ra b iti izd ajn ik o tad ţb in e.
T ak o je to u p o litici. A , p o sle, n em o j ti d a m isliš d a su ti
sam o to izm islili, izm isliće o n i teb i jo š n ešto g o re. N e
brini se, izm isliće ti!
IV K O V IĆ : S lu šajte, g azd a-Jevreme, ja razumem, iako to
ne odobravam, ova sredstva u borbi prema protivniku, ali i
to m o ra im ati sv o jih g ran ica. I g ran ica, d o k o je ću ja
d o zv o liti d a m e n ap ad aju , to je m o ja liĉn a ĉast. A k o se n je
ko dotakn e, v eru jte d a će m i to k rv lju p latiti.
JE V R E M : U h a, g d e si ti o tišao ! Š to spo m in ješ, b rate, k rv?
Š to im aš ti tu k rv d a m ešaš, o stav i k rv n a m iru !
IV K O V IĆ : H o ću sam o d a v am k aţem .
JE V R E M : N em o j, b rate, n i d a m i k aţeš. N e v o lim n i d a
m i se k aţe: k rv . N ajb o lje je ja i ti, ovako kad smo sami, i
da ne razgovaramo o politici, mi smo familija kad smo
sami...
IV K O V IĆ : P a d a... ali... d o Ċ e, v id ite, tak o reĉ.
JE V R E M : Z ato , v id iš, m i n e treb a n ik ad d a sm o sam i. (na
vratima) Danice! (Ivko viću ) Bolje da nismo sami. (na
vratima) Danice!
X
D A N IC A , P R E Đ A Š N jI
DANICA (izn en a đ en a ): A , to je lepo, tako ste se brzo
vratili.
IV K O V IĆ : D a, o d lo ţen o je ro ĉište.
D A N IC A : A ja ĉu jem o tac razg o v ara s n ek im , p a m islim
neko od njegovih ljudi.
JEVREM: A, nije od mojih.
DANICA (n u d eći g a d a u đ e u sob u iz ko je je o n a iza šla ):
Izv o lite, h o ćete li u n u tra? D a p ro b ate slatk o o d ru ţa,
m alo ĉas g a je m ajk a sk u v ala.
IV K O V IĆ : Z ar n iste v i?
DANICA: Pa i ja sam pomagala.
JEVREM (više seb i): Tako, dabome, eto to je familijarni
razgovor kad se gov o ri o slatk u o d ru ţa, a n e k rv !
XI
S R E T A , P R E Đ A Š N jI
SRETA (iz d žep a m u viri ro ln a crven ih plakata): Dobar
d an , d o b ar d an ţelim ! (smuti se ka d vid i Ivko vića )
JEVREM: Dobar dan, Sreto... (zbuni se i sam) Ovaj...
(Ivko viću ) Id i d a p ro b aš slatk o o d ru ţa...
IVK O V IĆ : D o cn ije... Ja b ih jo š im ao n ešto p o sla u v aro ši.
JEVREM (Dinici poverljivo): Odvedi ga, odvedi ga!
DANICA (Ivko viću ): Isp ratiću v as!
IV K O V IĆ : D o v iĊ en ja! (odlazi i Danica s njim)
XII
SRETA, JEVREM
SRETA: Kada postavimo svaku stvar na svoje mesto
o n d a, p rav o d a ti k aţem , o v aj Iv k o v ić u tv o jo j k u ći n ije
b aš n a sv o m e m estu .
JE V R E M : P a... jest... al'šta ćeš, tak o se d esilo . (hteo bi da
se izvu če iz toga razgovora) A im a li što n o v o?
S R E T A : M o re, k ak o d a n em a, u g azili sm o sad v eć
d u b ok o , p a sv ak i ĉas n o v o sti. E to , ĉu o si v aljd a, d a Jo v ica
Jerk o v ić p relazi u o p o ziciju .
JEVREM: Koj'?
S R E T A : I d a g a ĉu ješ šta p iše. (razvije jedne novine i
čita ): "Do danas sam pripadao..." (govori) T o v eć zn aš,
n eg o ĉu j sam o k ak o sv ršav a: (čita ) "N iti ja m o g u v iše
pripadati partiji koja kandiduje za poslanike ljude koji su
šv erco v ali šp iritu s."
JEVREM (plane): A m a k o j'šp iritu s?
SRETA: Ta onaj, de!
JEVREM (u zb u đ en ): A m a, šta m eša o n šp iritu s u
p o litik u? O tk u d to d v o je id e zajed n o : šp iritu s i p o litik a?
S R E T A : E , al'd a v id iš kako sam ja njemu odgudio.
JEVREM: Je l' dopis?
S R E T A : P a jesi li ĉitao d o p ise sa p o tp iso m "R išelje"?
JEVREM: Jest!
S R E T A : E , R išelje - to sam ja!
JEVREM: Gle, molim te!
S R E T A : P a jesi li ĉitao d o p ise sa p o tp iso m "H em o lan d "?
JEVREM: Jes'!
SRETA: E, Hemoland - to sam ja!
JEVREM: Opet ti?
S R E T A : O , k o lik o jo š p o tp isa im am ja: B arn av a,
H ero strat, G o lijat, H ad ţi-Đ era, P ro sp er M erim e; sv e su to
moji potpisi.
JE V R E M : B aš u m eš ti to , S reto . A jesi li m u d o b ro
kazao?
S R E T A : K o m e, Jo v ici? S lu šaj sam o : "N aša n acija
p reb o ljev a jed n u tešk u b o lest, k o jo j je jed in i izlaz
p rep o ro d !" T o m u d o Ċ e zn aš k ao m alo filo sofsk i uv o d , a
p o sle m u , o v d e d alje, o p et n a jed an filo so fsk i n aĉin
k aţem : "Jo v ice, m ag arĉin o jed n a, zar ti sm eš d a g o v o riš o
šp iritu su , k ad si liferovao vojsci crknuto meso?"
JEVREM (zadovoljno): Jes' jes', to ti njemu, tog (spazi mu
p la ka te u d žep u ) A šta ti je to ?
SRETA: Koje?
JEVREM: To crveno?
SRETA: A ovo? Pa to je ono.
JEVREM: Koje ono?
S R E T A : O n o što je sastav io S ek u lić, štam p ao sam i v eć se
lepi po ulicama.
JEVREM (u p la ši se): Ama da nije to za onoga? (pokazuje
n a Ivko vićevu so b u )
S R E T A : P a jeste, za o v u ţen u !
JEVREM: Uh, pobogu brate!
S R E T A : S lu šaj! (ra zvija i čita jed a n p la ka tić): "Sodoma i
Gomora".
JE V R E M : A što te crk v en e reĉi?
SRETA: To je sam o n aslo v . S lu šaj (čita ): "Advokat
o v d ašn ji, Iv k o v ić, k o jeg a izv esn e p ro p alice i b esk u ćn ici
k an d id u ju i za n aro d n og p o slan ik a, preo teo m i je v en ĉan u
ţen u i jav n o se s n jo m sastaje...
JEVREM (p restra vljen m a še ru ko m d a p resta n e čita ti):
Ĉ ek aj! (ode do Ivko vićevih vra ta i o slu šn e, o d e i d o
drugih pa proviri i opet se vrati Sreti) Ĉ itaj lak še!
SRETA (nastavlja): "... i javno se s njom sastaje
n ao ĉig led celo g g raĊ an stv a, a n a p o ru g u jav n og a m o rala. I
tak av ĉo v ek zastu pa p rav d u p red su d om , i tak av ĉo v ek
sme d a se k an d id u je za n aro d n o g p o slan ik a. N a ĉast
stran ci k o ja će se i tak v o m p erjan ico m zak ititi S im a
S o k ić."
JE V R E M : U h , p o b o g u b rate, n aru ţiste g rd n o ĉo v ek a!
S R E T A : N aru ţism o , d ab o m e. E n o , v eć se lep e p lak ate p o
u licam a i zb ira se svet u g o m ilam a p a ĉita. Ovo sam tebi
doneo (daje mu) jed n o sto tin ak ko m ad a d a rastu riš p o
ĉaršiji.
JEVREM: Ama, ko da rasturi, je l' ja?
S R E T A : P a jes', p o šalji p o tv o m šeg rtu p o d u ćan im a.
JE V R E M : A m a, zar ja? E , to , n eću !
S R E T A : K ak o n ećeš?
JEVREM: Pa... ovaj... on je brate, moj zet!
S R E T A : A k o je tv o j zet, n ije n aro d n i zet; a ak o h o ćeš
p rav o d a ti k aţem , b o lje b i b ilo d a n ije n i tv o j zet. O d sek le
su m i se n o g e k ad sam u ĉaršiji ĉu o d a ti se isp ro sila
ćerk a. K aţem Jo ci crev aru : Iv k o v ić je o v ak av , Iv k o v ić je
o n ak av , i v eć k aţem m u n ajg o re što se m o ţe reći o ţiv o m
ĉo v ek u , k ao što je to red p rilik o m ag itacije, i k aţem m u
jo š: eto , zato n e treb a d a g lasaš za n jeg a. A o n v eli: p a k ad
je o n tak o rĊ av ĉo v ek , zašto m u Jev rem d aje k ćer?
JEVREM: Pa nije o n tak o rĊ av ĉo v ek!
SRETA: Pa kad nije, neka on bude poslanik. 'Ajd' neka on
b u d e p o slan ik . D a g lasam o sv i za n jeg a. Je l'h o ćeš?
JEVREM (češe se za u vo m ): Pa ono... tako je, pravo da
k aţeš, n eg o ...
S R E T A : Ili ak o n ećeš za n jeg a, 'ajd 'd a g lasam o za L azu
klomfera.
JEVREM: Za kakvog Lazu klomfera?
S R E T A : I n jeg o v a je lista ju tro s p o tv rĊ en a u su d u .
JE V R E M : A m a, k ak v a lista? P a ĉiji je o n k an d id at?
S R E T A : S o cijalistiĉk i.
JEVREM: Pa zar i oni?
SRETA: I oni, dabome!
JEVREM: I Laza klomfer kandidat?
SRETA: Jes'!
JE V R E M : E , što n e id e - n e id e. O tk u d o n m o ţe d a b u d e
k an d id at? P en je se n a k u će i lem i o lu k . D o Ċ e n ek i stran ac
i v o d iš g a k ro z v aro š d a m u p o k aţeš zn am en ito sti, a L aza
ĉu ĉi n a k ro v u . S tran ac te, n a p rim er p ita: k o je o n aj ĉo v ek
što ĉu ĉi n a k ro v u? - A ti m u k aţeš: to je n aš n aro d n i
p o slan ik ! M o ţe li to b u d e?
S R E T A : M o re, n e b rig aj ti b rig u n eće o n v iše n ik ad ĉu ĉati
n a k ro v u k ad ĉu ĉne jed an p u t n a p o slan iĉk u d iju rn u .
JEVREM: To jeste!
S R E T A : P rem a to m e, v id iš, sad im aš d v a p ro tiv n ik a, p a
se m o ra jo š ţiv lje raditi. Mora se pripraviti javno mnenje i
zato su , v id iš, p o treb n e o v e p lak ate. Z n aš li ti, m o lim te,
šta je to m n en je?
JEVREM: Pa... novine.
S R E T A : M o re jo k , k ak v e n o v in e! U n o v in e d o Ċ e on o što
je p eĉen o v eć. A d o k se to isp eĉe, im a v azd an p o sla.
Treba da se zam esi u n aćv e, d a se p o so li, d a n araste, d a se
m etn e u k alu p e, p a n a lo p atu , p a u p eć.
JE V R E M : P a d a se isp eĉe.
S R E T A : D a se isp eĉe, jest, al' d ela g a u m esi ak o si
m ajsto r. A zn aš li ti: k ak o se m esi jav n o m n en je? Jo š
u ju tro ran o , ĉim se p ro b u d im , p a d o k se o p asu jem , a ţen a
m i d o n ese ĉašu v o d e sa p arĉeto m šećera, i k aţe m i šta je
ĉu la o d p rija-Mace kad je na bunaru zahitala vodu. A ne
o p asu jem se ja sam o u ju tru i n e p ijem v o d u sa šećero m
sam o ja u ju tru , n eg o i ti i o v aj i o n aj i sv im a n am a k aţe
p o n ešto ţen a. E , v id iš, to sv e m i p o b erem o sv ak i o d sv o je
k u će, p a 'ajd 'u k afan u n a o n u p rv u k afu što se izju tra p ije.
T u d o Ċ e i p o štar k o ji je v eć ĉitao n o v in e, tu d o Ċ e i
teleg rafista k o ji p riĉa d a n a d esn o u v o u m e d a ĉu je
internacionalne telegrame, kad prolaze k ro z ţicu , p a tu
p isar iz n aĉelstv a k o ji zn a šta je p o v erljiv o d o šlo , p a o n da
tu m i sv i o stali. I k ak o k o p o ĉn e d a srĉe k afu , tak o
izru ĉu je n a sto sv e što je ĉu o i sv e što zn a. T ak o se tu n a
sto sk u p i p un o n ovo sti i m i p o ĉn em o d a ih m esim o . Jed an
doda soli, d ru g i b ib er, treći d o lije m alo v o d e, ĉetv rti p o sp e
jo š m alo b rašn a d a b u d e g u šće, p a k ad se rastan em o , a o n o
v id iš, rasp ršti se jav n o m n en je u sv e sok ak e, u sv e d u ćan e
i u sv e k an celarije. I, o n d a, to ti je k ao k ad b aciš m lev o u
v o d en icu . B u k će i frk će v aro šk i k am en o d ju tra d o p o d ne i
m elje o n o što sm o m i b acili p o d k am en . E to , v id iš, k ak o
se pravi javno mnenje, ako nisi znao.
JEVREM: A to sve vi kuvate tamo pred "Narodnom
gostionicom"?
S R E T A : T am o , d ab o m e! T reb alo b i i ti k o ji p u t d a sv ratiš
tam o , m eĊ u nas.
JEVREM: Trebalo bi, vidim da bi trebalo, ali pravo da ti
k aţem n em am k ad .
S R E T A : P a šta rad iš p o ceo d an k o d k u će?
JEVREM: Brinem se... eto, to, po ceo dan se brinem.
S R E T A : Š ta k o g Ċ av o la b rin eš k ad m i n o sim o tv o ju
brigu?
JEVREM: Nije za izbore, nego se brinem ako budem
izab ran . Z n aš o tk ak o sam se rešio d a b u d em n aro d n i
poslanik, a mene sve onako neka tuga podilazi. Nije
u p rav o n i šala! V elik a sala - pa tu klupe, pa puno ljudi, pa
ministri, pa onda tu publika i narod i svi v iĉu , n a p rim er...
O n o k ad v iĉu sv i, i lak o je, v iĉem i ja, p a eto ti. A li tišin a,
b rate m o j, tišin a, n a p rim er. P o leti m u v a i cela sk u p štin a
ĉu je zu u u c... fo rm aln a tišin a. A tek p red sed n ik u zm e
zvonce pa: ziminimi, ziminimi, nimi, nimi, nimi!
Gospodin Jevrem P ro k ić im a reĉ! A ?!
S R E T A : A ti u stan eš p a g o v o riš.
JE V R E M : Jest, g o v o riš, ali ti se stig n e srce p a se n ap rav i
o v o liĉk o ...
S R E T A : S lu šaj, b rate, d a p o stav im o svak u stv ar n a sv o je
m esto . Z n aš k ak o ti je to u sk u p štin i: ak o g o v o riš za
v lad in raĉu n , o p o zicija će reći d a si g lu p o g ov o rio , a ak o
g o v o riš za o p o ziciju , v lad in a će stran k a reći d a si g lu p o
g o v o rio . U sv ak om slu ĉaju , n e g in e ti d a g lu p o g o vo riš, p a
onda...
JEVREM (prekida ga): A m a n ije to . M en i je sv ejed n o šta
ću ja d a g o v o rim , n eg o je o v d e p itan je k ak o ću d a
govorim?
S R E T A : P a tak o lep o , u stan eš p a g o vo riš.
JE V R E M : Jest, u stan eš! A v ilice ti se steg le i jezik
o d eb ljao , a su ze ti n aišle n a o ĉi...
S R E T A : M o re, o slo b o d ićeš se, p o lako !
JE V R E M : P a to sam , zn aš, i h teo d a p ro b am , d a se
oslobodim.
SRETA: K ak o d a p ro b aš?
JE V R E M : Ĉ ek aj d a v id iš. (pogleda najpre na vrata leve
sobe i zatvori ih, naviri zatim kroz klju ča o n icu Ivko vićeve
sobe, a za tim ku ca n a vra ta D a n ice, g u n đ a sa m za sebe)
Gledaj ti, molim te, nje!
XIII
D A N IC A , P R E Đ A Š N jI
DANICA (ulazi spolja): Evo me!
JEVREM: Je l' tamo onaj tvoj?
D A N IC A : N ije, o tišao je.
JE V R E M : P a šta ćeš ti tam o ?
D A N IC A : P a ja ĉu v am k lju ĉ o d n jeg o v e k an celarije.
JEVREM: Ti?
DANICA: Jeste!
JE V R E M : D o b ro , ĉu v aš k lju ĉ to razu m em . A l'šta ćeš u
kancelariji?
D A N IC A : Ĉ itala sam .
JE V R E M : Š ta si ĉitala?
D A N IC A : N ešto !
JE V R E M : N ešto . D aću ja teb i n ešto ! 'A jd 'tam o u k u jn u,
k o d m ajk e, p a rad i n ešto . 'A jd '!
DANICA: Idem. (ode)
XIV
JEVREM, SRETA
JE V R E M : N ešto !
S R E T A : T ak o je to , d ab o m e, k ad ti je o n u k u ći.
JE V R E M : N ešto , h m , n ešto ! (zatvori vrata kroz koja je
D a n ica o tišla ) Eto, sad nema nikog. Molim te ko brata,
u zm i o v o zv o n ce p a sed i, ev o o v d e sed i, p a d a m i d aš reĉ.
H o ću b aš d a p ro b am . N e zn aš k ak o m e to m u ĉi.
S R E T A : M o ţem o , m o ţem o ! (sedne za sto) Ĉ ek aj p rv o d a
postavimo svaku stvar na svoje mesto. (m eće zvo n ce)
Tako. 'A jd 'sad ! S ed i ti tam o p a traţi reĉ!
JEVREM (o d e jo š jed n o m te o slu šn e n a vratima, pa se
vra ća i sed a n a stolicu p rem a S reti, u kru ti se, iska šlje,
u sta n e sa sto lice i d iže ru ku u vis): Molim, gospodine
p red sed n iĉe, za reĉ!
S R E T A : A m a, ĉek aj, k u d si n av ro ! N e id e to tak o ! P rv o
da otvorim sednicu.
JEVREM (sedne).
SRETA (ustane, silno zvoni i razdere se): Mir, mir kad
v am k aţem ! Jeste li sv i n a b ro ju?
JEVREM: Jesmo!
SRETA: Molim gospodu stenografe da se spreme. Molim
g o sp od in a sek retara o d b o ra za m o lb e i ţalb e d a m i d a
p o slo vn ik d a m i se n aĊ e p ri ru ci. M o lim p o slan ik e d a
g o v o re u ĉtiv o , k ako se n e b i d ešav ali su k o b i, m o lim
g aleriju d a o d rţav a red . M ir k ad v am k aţem ! (sedne)
JEVREM (kao pre): M o lim g o sp o d in e p red sed n iĉe, za
reĉ! (sedne)
SRETA (dugo zvoni): G o sp o d o , g o sp o d in Jev rem P ro k ić
im a reĉ!
XV
P A V K A , P R E Đ A Š N jI
PAVKA (na vratima): Jevreme, crni Jevreme!
SRETA (strogo): Pst!
JE V R E M : Ć u ti, id i o d av d e!
PAVKA: Ama, sam o d a ti k aţem .
SRETA (ljutito zvoni): Molim, na mesto, ne dozvoljavam
d a g o v o ri k o n em a reĉ!
JEVREM (Pavki): Id i k ad ti k aţem !
P A V K A : D u ćan , Jev rem e!
S R E T A : T raţite reĉ!
JE V R E M : N em o j d a traţiš reĉ, n eg o d a n as o stav iš!
M o lim te, P av k a, d a n as o stav iš!
PAV K A : A m a d o šao šeg rt iz d u ćan a d a jav i...
JEVREM: Nek javi tebi, a mene ostavi na miru. 'Ajde
'ajd e, o v o je v aţn ije. (izgura je i opet zatvori)
XVI
SRETA, JEVREM
SRETA (zvoni): Jesu li u d aljen i sv i k o ji su n en ad leţn i?
JEVREM (sed a ju ći): Jesu!
SRETA (zvoni); G o sp o do , g o sp od in Jev rem P ro k ić im a
reĉ!
JEVREM (sa v se p ren eo u sku p štin ske klu p e i celu stva r
u zim a o zb iljn o i o ča jn o ; ka d d o b ije reč, o seti d a m u je
za ig ra lo srce i p rep la ši se; za tim se p rib ere, p a se sveča n o
d iže, iska šlju je se i zauzima g o vo rn ički sta v): P o što v an a
g o sp od o , n aro d n i p red stav n ici o v e k u će!... Ja... o v aj... ja...
Na primer... (za p eo , n e u m e d a lje, o ča jn o ra zm išlja )
SRETA (zvoni): Molim, nemojte prekidati govornika!
JEVREM (p rib ira se, b riše čelo i o d va ži se p o n o vo ):
P o što v an a g o sp o do , p red stav n ici o v e k u će!...
SRETA (zvoni): Molim govornika da ne govori po dva
puta o istome predmetu.
JEVREM (prilazi Sreti familijarno): Z n aš, ja sam h teo ...
SRETA (zvo n i en erg ičn o i d ere se): Na mesto! Molim
gospodu poslanike da zauzmu mesto, galerija neka
zauzme mesto, stenografi neka zauzmu mesto, vlada neka
zauzme mesto, narod neka zauzme mesto, svaku stvar
treba postaviti na svoje mesto!(zvoni)
JEVREM (p rep la šen o d lu čn o šću Sretin o m sed n e p o ra žen
na svoje mesto).
SRETA (o b ičn o ): Aha! Je l' vidiš šta je v last? M isliš ti to
je tak o? A šta m isliš tek tam o , u S k u p štin i, g alerija,
ţan d arm i, p a p o lijeleji...
JEVREM (zabrinuto): Nije lako!
S R E T A : Z ato je, v id iš, d rţav a i o d red ila p o d v an aest
d in ara d iju rn e o d sed n ice, za taj strah što g a p o jed eš.
'Ajde, sed i p a iz p o ĉetk a d a se o slo b o d iš m alo .
JE V R E M : A l' n em o j d a m e b u n iš! (n ešto h ra b rije) Molim
za reĉ!
SRETA (zvoni): G o sp o d in Jev rem P ro k ić im a reĉ.
JEVREM (d iže se, g o vo ri m a lo o d va žn ije): P o što v an a
g o sp od o i b raćo , p red stav n ici n aro d n i, u n ašo j zem lji ima
razn ih n ep rav iln o sti. B u d ţet, n a p rim er, n ije u rav n o teţi
p rem a sv im a g raĊ an im a... D o k ... o v aj... jed an k raj... jed an
k raj n aše o tad ţb in e im a i šu m u i rasad n ik i stru g aru i...
o k ru ţn u k o m an d u , n a p rim er, d o tle se u d ru g o m k raju n e
primenjuje pravilno zak o n o n ak n ad i štete p riĉin jen e
gradom, na primer...
SRETA: Tako je!
JEVREM (ohrabren): Ja sam , b raćo m o ja, d u g o
razm išljao o to m e k ak o d a se to m e zlu k o je se u k o ren ilo u
n ašem n aro d u stan e n a p u t i d o šao sam d o zak lju ĉk a d a je
najbolje da se to ostavi vlad i d a o n a razm išlja o to m e.
SRETA (jednim glasom): Tako je! (drugim glasom) Nije
tako! (prvim) Jeste! (drugim) Nije! (prvim) Vi, dok ste bili
na vladi, upropastili ste ovu zemlju! (drugim) Ć u tite v i,
izdajnici. (prvim) Ko je izdajnik? (drugim) Ti! (prvim) A
ti si lopov i hulja! (svojim glasom) Pljus! Pljus! (ša m a ra
po vazduhu dok i samog Jevrema ne o ša m a ri. (za tim zvo n i
silno) M ir, m ir, g o sp o d o ! M o lim , ĉu v ajte d o sto jan stv o
ovoga doma! Umoljava se gospodin poslanik koji je
o p alio šam ar o v o m e d ru g o m e g o sp o d inu poslaniku da
trg n e šam ar n atrag . S k u p štin a p rim a k zn an ju o v aj šam ar i
prelazi preko istoga na dnevni red!
JEVREM (za sve vrem e sa ču đ en jem g a posmatra): Š ta ti
je?
S R E T A : P a h o ću b rate, d a ti p o tp u n o p red stav im
S k u p štin u . P o sle sv ak o g zn aĉajn ijeg g o v o ra mora da se
larm a. Jed n i v iĉu : "T ak o je!" d ru g i: "N ije!" P a o n d a jed n i
viknu: "Ti si izdajnik!" A drugi: "Ti si lopov!" Pa onda
jed an p o slan ik o p ali d ru g o m e šam ar, i o n d a se p reĊ e n a
dnevni red.
JEVREM: A kako ti izgleda, mogu li? A?
S R E T A : D o teraćeš se ti jo š k ak o .
JE V R E M : S am o m o lim te d a sv ratiš ĉešće, p a jo š k o j' p u t
ovako.
S R E T A : M o ţe, d o ći ću su tra. N a d n ev n o m je red u su tra
zakon o neposrednoj porezi. Upamti to!
XVII
G O S P A M A R IN A , P R E Đ A Š N jI
MARINA (dolazi spolja): Dobar dan, prijatelju, dobar
d an , ţelim ! Ju , d a v as n isam u p o slu p rek in u la?
JE V R E M : A n ije, sv ršili sm o !
MARINA (pakosno): Neka trgovina valjda?
JEVREM: A nije... onako posao!
SRETA: 'Ajd' ja odoh!
JE V R E M : P a d o Ċ i su tra. Z ak o n o n ep o sred n o j p o rezi,
reĉe?
SRETA: Jes'! Zbogom!
JEVREM: Zbogom!
SRETA (odlazi).
XVIII
MARINA, JEVREM
MARINA (p o što je S reta o tiša o ): Ovo meni, prijatelju,
liĉi n a ag itaciju ; ĉim je taj S reta tu .
JE V R E M : P a šta ćeš, p rijo , i to je p o sao !
MARINA: Ono i jeste posao, kako da nije! A zbog toga
sam , ak o h o ćete, i d o šla d a razg o v aram o .
JEVREM: Pa ako, prijo, da razgovaramo. Izvol'te, sedi!
MARINA (sed a ju ći): Ja mislim, prijatelju, da za takve
stv ari k ao što je, što k aţu , v eza za ceo ţiv o t, treb a n ajp re
iskrenost.
JEVREM: Treba!
MARINA: I onda, znate, kad nema iskrenosti na prvom
k o rak u , o n d a, što kaţu , n em a ţiv o ta.
JEVREM: Nema! (on u jedan mah spazi crvene plakate
koje je Sreta ostavio, p retrn e živ i ščep a ih te m erka n a
sve strane sobe gde bi ih sakrio)
MARINA: I onda, kad je tako, ja ne razu m em o v u v ašu
agitaciju?
JEVREM (sakrije plakate iza leđ a ): Koju agitaciju na
primer?
M A R IN A : P a to , što h o ćete d a b u d ete n aro d n i p o slan ik .
JEVREM: A, to? (vra ti p la ka te p o d m iške)
M A R IN A : M i k ad sm o p ro sili v aše d ete, v i n iste k azali d a
h o ćete d a b u d ete narodni poslanik, a to se protivi
iskrenosti!
JEVREM: Kojoj iskrenosti?
MARINA: Vidite, gazda-Jev rem e, ja ću d a b u d em
o tv o ren a. V aš zet v am to , m o ţe b iti, n eće reći, al' b o g a m i,
ja volim s farbom na sredu.
JEVREM: Pa jes', vi volite!
M A R IN A : N e k aţem , prijatelju, da se nama nije dopala
d ev o jk a, i što k aţu , sp o razu m eli sm o se k ao lju d i i za sv e
d ru g o što p rip ad a d ev o jci i što je p o treb n o za b raĉn i ţiv o t.
A li, p rijatelju , k ad je d o šlo d o to g a d a se izaĊ e s farb o m
n a sred u , o n d a v am ja m o ram reći d a sm o m i na drugo
raĉu n ali.
JE V R E M : N a šta d ru g o?
M A R IN A : V id ite, p rijatelju , v aša fam ilija, izg led a, v rlo
velika?
JE V R E M : I m o ja i ţen in a.
M A R IN A : M o ţd a n ajm an je d v ad eset d o trid eset g laso v a,
a to nije malo kad se glasa za izbore.
JEVREM: Pa nije!
MARINA: Pa vidite, ja v am m o ram reći d a sm o m i i n a to
raĉu n ali. K ad g o d sam d o lazila u v ašu k u ću , a ja sam
p reb ro jav ala p o v ašim zid o v im a m u ške g lav e i m islila u
seb i: eto , m o j sestrić, u z ţen u , d o b iće k ao m iraz i o v ih
trideset glava.
JEVREM (izn en a đ en ): A m a u z k ak v u ţen u?
M A R IN A : P a, m o lim v as lep o , k ad b i recim o s v aše
strane postojala iskrenost, kome bi drugom vi dali te
g laso v e n eg o svo m e zetu ? E to , k aţite sam i!
JE V R E M : G le sad ! N a šta p a o n a raĉu n a? P a zar, b re,
d ajem p are, p a d ajem n am eštaj, p a d ajem devojku; pa sad
jo š i celu fam iliju d a m u d am ?
M A R IN A : N e k aţem to , p rijatelju , al'o v d e je reĉ o
isk ren o sti. D a sm o m i zn ali d a v i h o ćete d a b u d ete
poslanik...
JE V R E M : A d a sam ja zn ao d a o n h o će d a b u d e
poslanik...
MARINA: Pa lepo, prijatelju, al' kad se h o će, sv e se to jo š
m o ţe p o p rav iti.
JEVREM: Kako da se popravi?
M A R IN A : M o ţete se v i jo š i o d reći!
JE V R E M : Š ta k aţeš: d a se o d reĉem ? A m a k o j'd a se
o d reĉe? Z ašto d a se o d reĉem ? Ĉ eg a d a se o d reĉem ?
M A R IN A : D a se o d reĉete fam ilije u k o rist v ašeg a zeta!
JEVR E M : A m a, k ak o , p o b o gu b rate, d a se o d reĉem
familije?
M A R IN A : H o ću reći, n ije fam ilije, n eg o d a se o d reĉete
k an d id acije u k o rist v ašeg a zeta. A v aša fam ilija d a g lasa
za njega.
JEVREM: A dakle, to mu je dakle ta iskrenost?
M A R IN A : P a jeste, to je, ak o h o ćete!
JEVREM: A je l' te on, boga ti, prijo, poslao da mi
g o v o riš?
M A R IN A : B o ţe saĉu v aj, p rijatelju ! A li sam ja, zn ate, o v u
stv ar sasv im isk ren o p o ĉela p a sam rad a d a se o d rţi ta
isk ren o st izm eĊ u n as.
JE V R E M : P a to iskren o st, d a se ja o d reĉem k an d id acije?
MAR IN A : M o ţe to , p rijatelju , d a se u d esi p a i d a se n e
o d reĉete. K ad u p o ro d ici v lad a isk ren o st, o n d a je lak o
sporazumeti se. Mogli bi vi i da ostanete kandidat, pa
n ek a g lasaju za v as v aši lju d i, a v aša fam ilija d a g lasa za
v ašeg a zeta. E to , to b i b io red !
JE V R E M : I red b i b io d a o n id e u S k u p štin u , a ja d a n e
idem.
M A R IN A : P a i jeste to red , ak o h o ćete.
JE V R E M : E n eće g a o tići! I n e sam o m o ja b liţa fam ilija,
v eć i o n i što m i p ad aju ro d p o m aćeh i i sv e što n jim a p ad a
ro d , n eće g lasati za n jeg a.
MARINA (ustaje): U o stalo m , sig u rn a fam ilija! Š to se ja
tu jedim kad ionako ne bi bilo nikakve koristi. Pola
familije i nema pravo da glasa!
JEVREM: Koj' nema pravo glasa?
MARINA: Ja ne znam ko - al' pogledajte ih samo,
(pokazuje fotografije) sam e n ju šk e.
JEVREM: Kakvi su d a su , za m en e će d a g lasaju , a v i,
p rijo , n em o jte d a v reĊ ate n iĉiju fam iliju !
MARINA: Molim vas, iskrenost nije uvreda, a ako vi na
u v red u izv rćete, o n d a b o lje d a p rek in em o taj razg o v o r.
Id em ja d a o b iĊ em p rija-Pavku.
JEVREM: Pa jes', to je najbolje!
MARINA (p o la zeći u so b u ): Kao da nismo ni razgovarali,
prijatelju!
XIX
JEVREM, MLADEN
JEVREM (g u n đ a ): Ko da nismo razgovarali! Daj mi
familiju, pa onda, kao da nismo ni razgovarali. (on tek sad
vidi d a d rži jo š p od pazuhom crvene plakate) O, gospode
b o ţe, g d e ću s o v im ? (tra ži g d e b i ih sa krio , p a ka d n e
n a la zi, o n ih trp a u d žep o d kaputa)
MLADEN (unosi jedno pismo): Pismo, gazda!
JEVREM: Je l' za mene?
MLADEN: Jes'!
JEVREM: Ko je doneo?
M L A D E N : Jed an ţan d arm .
JEVREM (ščep a g rčevito ): P a što n e g o v o riš d a je
ţan d arm d o n eo ! (otvara i gleda potpis) S ek u lić. (čita ):
"Gazda-Jevreme, u kafani kod, Slobode skupio se cvet
g raĊ an stv a, k o ji će sad tv o jo j k u ći d a te u im e n aro d a
p o zd rav i. Ja sam ih ĉastio , raĉu n izn o si 8 7 d in ara.
O d u šev ljen je v elik o . D o ĉek aj ih lep o i o d rţi im jed an
g o v o r. T v o j S ek u lić." (prestravi se) Eto ti sad! Otkud sad
n ajed an p u t d a se sk u p i cv et g raĊ an stv a? I k ak av g o v o r,
otkud meni govor? (zbuni se i ustumara) Idi, Mladene,
ĉek aj n em o j d a id eš... (čita p ism o ): "R aĉu n izn o si 8 7
d in ara, o d u šev ljen je v elik o ." (Mladenu) Zovi mi ovamo...
T a što si se zb u n io ? Š to si se zb u n io , k o g Ċ av o la, k ao d a
ćeš ti d a d rţiš g o v o r? Id i m i zo v i D an icu ... N em o j... Ja ću
je zv ati... Id i n ap o lje p red k ap iju , p a k ad v id iš
g raĊ an stv o ... je l' zn aš šta je g raĊ an stv o? - k ad v id iš
g raĊ an stv o d a id e o v am o , a ti d a m i jav iš. 'A jd e, 'ajd e
b rţe!
MLADEN (ode).
XIX
JEVREM, DANICA
JEVREM (zbunio se i uzmuvao, ne zna na ko ju će stranu
n i šta d a p o čn e): Š ta sam o n o h teo ...? (seti se) A, jest!...
Ne, nije! Ne znam pro sto n i s k o g a k raja d a p o ĉn em ... E ,
o v o je b aš p rav a situ acija. I d ed er ti sad reci m i, šta d a
radim? (ra zm išlja se i d o seti se) Mladene! (na druga
vrata) Danice, Danice?
DANICA (ulazi): Š ta je?
JEVREM (d o m išlja se): T i im aš lep ru k o p is?
DANICA: Nemam!
JEV R E M : N em aš, ali lak še p išeš. M en i je lak še d a
d ig n em sto k ila n eg o d a n ap išem jed n o , a n em am d ara za
p isan je. P a d ab o m e, n e m o ţe ĉo v ek za sv ašta d a im a d ara.
(šeta u zb u đ en o i frkće)
D A N IC A : Š ta ti je?
JE V R E M : T ek što n isu d o šli, razu m eš li, tek što n isu
do šli!
DANICA: Ko, zaboga?
JE V R E M : K o ? D ep u tacija! Z n aš li ti šta je to d ep u tacija?
G raĊ an stv o , cv et g raĊ an stv a, n aro d n a sv est,
d em o n stracija. Z n aš li ti šta zn aĉi to k ad ti n aro d n a sv est
d o Ċ e u k u ću? Ja b ih v o leo d a v id im to g a k o g a to n e b i
zbunilo?
DANICA: P a je l' treb a d a im g o v o riš?
JEVREM (drekne): Pa to je ono! I bar da su mi ranije
jav ili? O tk u d ĉo v ek u m o ţe o v ak o n ap reĉac d a p ad n e što
p am etn o n a p am et? O lju d i bo ţji, šta m e je sn ašlo? P a
o n aj m i jo š p o m in je šp iritu s! Š p iritu s, ja! N ek d o Ċ e d a
v id i šta je šp iritu s!... O v aj, sed i m o lim te, p a p iši.
DANICA: Nemam hartije.
JEVREM: Pa razume se da nema, ko je od nas to mislio
pa da spremi hartije? (va d i iz d žep a p u n o h a rtija , za g leda
jedno pismo) "Pop Spira..." (čita ) "Al' ako si siguran da
m i izrad iš p o m ilo v an je za o n o što su m e o b ed ili d a je
m o ja slu ţav k a ro d ila"... (govori) Evo, ova je polovina
ĉista. (ocepi i da joj) P iši, m o lim te!
DANICA (u m o či p ero i sed a )
JEVREM (šeta u zb u đ en o , m isli i g ricka n o kte): Da l' da
kaţem "G o sp o d o "? N e, b o lje je "G raĊ an i"! Ili, ĉek aj, b riši
"G raĊ an i", p a k aţi: "B raćo !" Jesi li n ap isala "B raćo "?
DANICA: Jesam.
JEVREM: E, dobro, s tim smo gotovi. (misli) Sad bi
treb alo n ešto i d a se k aţe lju d im a. N e m o ţe sam o
"B raćo !" (opet misli) N ap iši... E, pa de sad, kad oni tako
izn en ad a... N ap iši... n ap iši... Ĉ ek aj, n em o j n išta d a
n ap išeš. (uhvatio se o b em a ru ka m a za g la vu , p a o ča jn o
gleda u zemlju)
D A N IC A : A , d a zn aš, o ĉe, što je g o sp o d in Iv ko v ić d iv an
g o v o r n ap isao d a ga p ro ĉita sv o jim b iraĉim a!
JEV R E M : D ab o m e, lak o je n jem u k ad u n ap red zn a d a će
g o v o riti. A o tk u d ti zn aš d a je divan govor?
D A N IC A : E n o m u i sad sto ji n a sto lu . O n o "n ešto " što
sam ĉitala m alo p re k ad si m e ti g rd io - bio je taj govor.
N ašla sam g a n a sto lu , p a sam g a ĉitala. D iv an g o v o r!
JE V R E M : P a d o b ro , šta k aţe, zn aš li m ak ar p rv e reĉi?
DANICA: Ne znam!
JE V R E M : B aš si p rav a ću rk a, zar n isi m o g la d a u p am tiš
m ak ar p rv e reĉi?
XX
M L A D E N , P R E Đ A Š N jI
MLADEN (upadne i razdere se): Idu!
JEVREM (prestravljen): Ko, brate? Govori, ko?
M L A D E N : E v o ih o zg o , tek što n isu d o šli!
JE V R E M : A m a što u rlaš, p o b o g u b rate! K o id e? (ščep a
ga i drmusa) Govori, ko ide?
M L A D E N : N aro d , d ep u tacija. D o trĉao jed an k eln er iz
k afan e p a k aţe: "P o slao m e g o sp o d in S ek u lić d a k aţem
gazda-Jevremu da idu."
JEVREM (zb u n i se jo š više): Dabome da idu, razume se
d a id u . M o ţd a su v eć v rlo b lizu , a ja jo š n e zn am n i k ak o
d a p o ĉn em . (u zm u va se, zb u n i se, tu ri ru ku u d žep i n a đe
ono zvonce; zvoni pa se trgne i baci ga na zemlju kao da
se opekao) K o ješta, o tk u d sad o p et o vo zv o n ce i šta će m i
to zvonce? (krsti se) G o sp o d e b o ţe, n ašta će o v o izaći.
(spazi Mladena i izdere se) A m a, šta si m i tu stao k ao ...
B len eš sam o ! Id i, id i n ap o lje p a d a m i jav iš k ad ih v id iš n a
uglu! (Mladen ode Danici) Pa i ti, brate, idi pa spremi za
p o slu ţen je!
D A N IC A : H o ću li rak iju?
JEVREM: Jeste, rakiju!
XXI
JEVREM (sam; dohvati ono zvonce sa poda i metne ga na
sto): B ar d a je u p am tila sam o p o ĉetak o d n jeg o vo g
govora. (šeta u zb u đ en ) M o ra d a su v eć b lizu . M o ţe b iti
sasvim blizu? (gleda na prozor) Ne vidi se, a i da se vidi,
šta im am o d to g a, k ad n em am n i reĉi n ap isan e, a o n i id u i
tek što n isu d o šli. (nasloni se na sto) "B raćo !"
(n a sla n ja ju ći se n a p ip a o p et zvo n ce pa g a ščep a i b a ci n a
pod) A o n im a d iv an g o v o r, ĉitala g a je D an ica i k aţe d a
je divan. I sad taj govor stoji banbadava tamo na stolu, a
ja - n em am n i reĉi. (sine mu misao u glavu) Boga mi, i to
b i m o g lo ... zašto d a sto ji b an b ad av a, a o n m o ţe d a n ap iše i
drugi? (o slu šku je) K an d a se ĉu je larm a? M o re, o v i
odistinski idu! O, brate, što m e sn aĊ e n ap ast n i k riv a n i
d u ţn a! (o slu šku je n a Ivko vićevim vra tim a ) Nije ovde,
o tišao je u ag itaciju . (viri) A g o v o r en o g a tam o sto lu leţi.
(va d i klju č iz d žep a ) D o b ro k aţe S ek u lić, d a izm ak n em o
orman. (o tklju ča va p o la ko vra ta , obzire se i ša p će) On
m o ţe n ap isati i d ru g i. (u la zi u Ivko vićevu so b u , a malo
za tim vra ća se radostan, sa govorom u ruci,
za b o ra vlja ju ći d a za tvo ri vra ta za so bo m ; ka d u đ e u so b u ,
razvija i razgleda) I što je g lav n o , ĉitk o n ap isan o ! (spolja
se ču je la rm a )
XXII
JE V R E M , M L A D E N , G R A Đ A N I
MLADEN (u trči): Evo ih! (o tva ra širo m vra ta ) Izvol'te,
b raćo !
G R A Đ A N I (ulazi gomila raznolikih tipova, koji su
p o m a lo i đ o rnu ti; p re u la ska se g u raju n a vra tim a ili
za sta ju ći n ud e jed a n d ru go g a da u đ e; m eđ u n jim a je i
S reta ; jo š o d u la ska n a n jeg o vu ko m an d u viču ): Ţ iv eo
g azd a Jev rem P ro k ić! Ţ iv eo n aro d n i p o slan ik !
SRETA (prilazi Jevremu): Jed an će g o v o riti, d a
o d g ov o riš! (vra ća se g o m ili i n u d i p o jed in e d a g o vo re)
KAFANSKI MOMAK (progura se kroz gomilu n prilazi
Jevrem u p o d n o seći m u jednu hartiju): Poslao gospodin
S ek u lić d a se p lati.
JE V R E M : Š ta je to?
K A F A N S K I M O M A K : R aĉu n za o v e što su p ili.
JEVREM (u zim a ra ču n i trp a g a u d žep ): Dobro, posle!
T R I G R A Đ A N IN A (isp a d a ju iz g o m ile n a p red i p o čn u
jednovremeno): Gazda-Jevreme!... (Pogledaju se, pa kao
u stu p a ju ći jed a n dru g o m , sva se tro jica p o vu ku n a trag )
SRETA (upadne u gomilu, grdi ih i izgura jednog).
Ĉ E T V R T I G R A Đ A N IN : D ra... d rag i g azd a-Jevreme! Mi
o v d e, m i što n as v id iš i k ak o se u zm e stv ar. T o sm o m i.
(n e u m e d a lje, zb u n io se, o ča jn o gleda u gomilu iz koje su
ga izgurali)
P E T I G R A Đ A N IN : D a, m i sv i, k ao što reĉe b rat
p red g o v o rn ik , ak o se stv ar o zb iljn o u zm e, m i sm o o n i što
ćem o g lasati. M i ţelim o d a ti id eš u S k u p štin u od n arod n e
stran e i d a rad iš tak v e stv ari k o je će za n aro d b iti k o risne.
A m i sv i što n as o v d e v id iš, k ao što reĉe b rat
p red g o v o rn ik , m i ćem o u v ek za teb e d a g lasam o i d a
g in em o ak o treb a. U to im e k liĉem : ţiv eo g azd a Jev rem
P ro k ić!
S V I: Ţ iv eo n aro d n i p o slan ik !
JEVREM (za sve vreme bio je u velikom uzbuđ en ju i
za b u n i g leda ju ći netrem ice u ta va n ): G o sp o d o i b raćo !
D rag i g raĊ an i i n aši b iraĉi. (u šep rtlja se i tu ra ru ku levi
d žep , g d e n a p ipa crven e p la ka te; turi zatim u d esn i d žep i
n a p ipa Ivko vićev g o vo r. R a zved ri m u se lice
zadovoljstvom i izvadi hartiju, ali umesto govora izvadi
ra ču n ko ji je m a lo p re d o b io i sta n e ga n a g la s čita ti)
B raćo ! Ĉ etrd eset i d v a litra v in a... (prekine) Ko mi sad
d ad e o v aj raĉu n? (zg u žva lju tito i b a ci na zemlju, pa izvadi
Ivko vićev g o vo r i čita ) B raćo ! H v ala v am n a izrazim a
poverenja, koje mi je utoliko dragocenije jer stojim pred
o zb iljn im zad aćam a i tešk im d u ţn o stim a. M i se, b raćo ,
m o ram o u p o rn o i o d lu ĉn o bo riti p ro tiv u d an ašn je v lad e
koja nije izraz naroda i koja se svojim delima daleko
u d aljila o d n aro d n ih ţelja i n aro d n ih p o treba...
SVI: Tako je! Tako je!
JEVREM (p a o u va tru i sa d sve slo bo d n ije čita ): N aša je
zem lja, b raćo , zad u ţen a i razriv en a, zak o n i su o sram o ćen i
i proigrani, a narod je ogolio i obosio...
SVI: Tako je!
XXIII
P A V K A , P R E Đ A Š N jI
PAVKA (uletela je sva zajapurena): Jevreme!
JEVREM (m a še jo j ru ko m d a ću ti i n a sta vlja ): H o ćem o li,
b raćo , v lad u k o ja je n aro d u p ro p astila i d alje d a
p o m aţem o ? N e, n ećem o ...
S V I: N ećem o !
SRETA (u zvrd a o se, n e zn a šta će ča s trči Jevrem u i
g o vo ri m u , ča s g rađ a n im a i o b ja šn ja va im n ešto).
PAVKA (o ča jn o ): Jev rem e, d u ćan je p o k rad en !
JEVREM: Neka je pokraden!
S R E T A : S lu šaj, g azd a-Jevreme...
JEVREM (m a še m u ru ko m d a ću ti): I zato , b raćo , ja s
vama zajedno uzvikujem: dole vlada!
SVI: Dole vlada!
DANICA (u n ela je slu ža vn ik sa ra kijo m i sta la u stranu,
o čeku ju ći kra j g o vo ra te d a p o slu ži).
MARINA (izišla je za n jo m i stala na prag od sobe).
SRETA (o b ja šn ja va se živo sa Jevrem o m , ko ji g a n e
razume).
IV K O V IĆ (n a ša o vra ta o d svo je so be o tvo rena, upada
lju tito d ržeći jed a n o d onih crvenih plakata u ruci):
G o sp o d in e taste, o v o je k lev eta k o ja se k rv lju p laća. V i i
v aši lju d i o v o rastu rate!
DANICA (vrisn e i isp u sti slu ža vn ik).
PAVKA (o ča jn o ): Jev rem e, d u ćan !
SRETA: Gazda-Jevreme, popravljaj situaciju!
JEVREM (zbunjeno i tupo posmatra sve redom, on nikog'
n e ču je i n iko g ' n e ra zu m e i n a jza d o ča jn o u zvikn e): Dole
vlada!
SVI: Dole!
SRETA (publici): E, sad je postavljena svaka stvar na
svoje mesto!
Ĉ in treći
(Pozornica na sredini podeljena. Leva (od gledalaca)
polovina je Iv k o v ićev a so b a, a d esn a Jev rem o v a, d eo so b e
u k o jo j je p ro šlo g ĉin a ig ran o . N a o b em a so b am a p ro zo ri
na zadnjim zidovima. Vrata koja vode iz jedne sobe u
d ru g u širo m su o tv o ren a i v iše su n ap red )
I
JE V R E M , IV K O V IĆ
JEVREM (u svojoj sobi, d ržeći u ru ci jed a n zg u žva n broj
n o vin a , g o vo ri p reteći Ivko viću ): To nije izraz narodne
svesti, to nije dopis, to nije politika, to je kleveta!
IV K O V IĆ (u svojoj so b i, d ržeći jed n u zg u žva n u crvenu
plakatu): A k o h o ćeš d a zn aš šta je k lev eta, a ti tu ri ru k e u
sv o je d ţep o v e, tam o ćeš n aći o v e p lak ate.
JEVREM: A ovaj telegram u novinama?
IV K O V IĆ : T o je sušta istin a. U teleg ram u sto ji d a si ti,
gazda-Jev rem e, g o v o rio p ro tiv u v lad e i n išta v iše.
JEVREM: Govorio protivu vlade? Pa dabome da sam
govorio protivu vlade kad si mi ti podmetnuo tvoj govor!
IV K O V IĆ : N e k aţeš m i h v ala što n isam u teleg ram u jav io
da si mi ukrao govor.
JE V R E M : T u reĉ d a trg n eš, jesi ĉu o ! N e k rad em ja, ja
sam karakterna individua.
IV K O V IĆ : P a jes', m o j g o v o r je sam u leteo u tv o j d ţep !
JEVREM: Z et si m i, m o g u d a se p o slu ţim tv o jim
g o v o ro m , ak o te je ţao , m o g u i ja teb i n ap isati jed an p a d a
ti vratim zajam.
IV K O V IĆ : H v ala! P iši ti sa tv o jim lju d im a p ašk v ile.
JE V R E M : D ru g o m to d a k aţeš, jesi ĉu o ...
IV K O V IĆ : Ja teb i k aţem , a ti reci o n o m k o m e treb a!
JEVREM: Nije te ni sramota: za jedan govor potego kroz
n o v in e d a se ţali!
IV K O V IĆ : N isam se ţalio , ja sam sam o izn eo d a si i ti
p rešao u o p o ziciju .
JEVREM: U opoziciju? S tobom valjda?
IV K O V IĆ : N ije sa m n o m , n eg o p ro tiv v lad e.
JEVREM: Protiv vlade? Ja protiv vlade? Zar te nije
sram o ta u o ĉi d a m e p o g led aš?
IV K O V IĆ : N ije m e sram o ta, jer sam k azao istin u .
JE V R E M : T o što si p lju n u o , o d m ah d a p o liţeš!
T eleg rafsk i d a p o liţeš. Ja ću d a p latim d ep ešu , in aĉe...
IV K O V IĆ : Š ta in aĉe?
JE V R E M : ... In aĉe ću ja teleg rafisati u Beograd da ti
laţeš...
IV K O V IĆ : Ja ću o n d a štam p ati tv o j g o v o r.
JEVREM: Ama otkud moj, kad je to tvoj govor?
IV K O V IĆ : T i si g a g o v o rio ...
JE V R E M : H o ćeš li d a p o šlješ d ep ešu p li n ećeš?
IV K O V IĆ : N eću !
JE V R E M : E , o n d a... d a zn aš... n em a n išta v iše... Jest...
n em a n išta v iše... (n e sm e d a ka že)
IV K O V IĆ : Š ta n em a?
JE V R E M : P a to ! N e m o ţem o v iše zajed n o p o d istim
k ro v o m i o tk azu jem ti k v artir. E to ti! S a d u šm an in o m
svojim ne mogu pod jednim krovom!
IV K O V IĆ : Lepo, primam k znanju!
JE V R E M : I d a zn aš i to : n isi m i v iše k irajd ţija n i k o d
m o je ćerk e i... o d atle d a se iseliš.
IV K O V IĆ : O d atle d a se iselim ?
JE V R E M : O d atle!.. N isi m i v iše zet, p a eto ti... I d a se
iseliš.
IV K O V IĆ : Ĉ u o sam !
JE V R E M : Jo š d an as!
IV K O V IĆ : Iz srca tv o je k ćeri m o g u jo š d an as, a iz
kvartira kroz petnaest dana.
JE V R E M : Ja en erg iĉn o k aţem : jo š d an as!
IV K O V IĆ : D an as je izb o r!
JEVREM: Ako je tvoj izbor, i moj je!
IV K O V IĆ : T eb i je lak o , g azd a-Jev rem e, ti se m o ţeš i
iseliti, p o što n ećeš b iti izab ran .
JE V R E M : A ti ćeš b iti izab ran ?
IV K O V IĆ : Ja se n ad am !
JE V R E M : S ig u ran p o slan ik ! P iše d ep eše p ro tiv sv o g a
tasta. (b a ci m u zg u žva n e n o vin e kroz vrata) Na ovo pa da
se zak itiš!
IV K O V IĆ (baci mu zg u žva n e crven e plakate): A evo tebi!
Ĉ itaj o v o p a se p o n o si!
JEV R E M : I d a m i v iše n e izlaziš n a o ĉi, n eg o d a se seliš!
T o ti je m o ja p o sled n ja reĉ. E to ti! (gurne vrata, za klju ča
ih , strp a klju č u d žep i šeta u zb u đ en o i lju tito )
IV K O V IĆ (seda za sto i p iše).
II
S P IR A , S P IR IN IC A , P R E Đ A Š N jI
SPIRINICA (ulaze u Jevremovu polovinu sobe): Dobar
d an , zete! A m i b aš p o šli n a g lasan je, p a v elim o d a
svratimo.
S P IR A : A m a, n ism o p o šli m i n a g lasan je, n eg o p o šao ja...
S P IR IN IC A : E n o g a o p et! E , o v aj će m e ĉo v ek i u g ro b
o terati, a n eće m i d ati b ar jed n u reĉ d a p ro g o v o rim za
ţiv o ta. P a n e k aţem ja...
S P IR A : A m a, k ak o n e k aţeš, k ad si k azala?
S P IR IN IC A : N isam k azala, n o v elim sam o : m i p o šli...
SPIRA: E, pa to, to si kazala.
S P IR IN IC A : T a p u sti m e, ĉo v eĉe, d a k aţem ; n e zap u šav aj
m i ţiv o j u sta!
JE V R E M : O , g o sp o d e b o ţe, d o k le ćete v as d v o je? P a zar
ti jo š n isi g lasao?
SPIRA: Nisam! Reko', imam vremena!
JE V R E M : P a d a v id iš i n em a. S ad će jo š m alo p a d a
zatvore kapije.
S P IR A : S ad ću ja. S am o d a se p o zd rav im sa P av k o m .
(žen i) K aţem ja teb i d a p o ţu rim o. (polazi u Pavkinu sobu)
SPIRINICA (ode za njim): Ti meni kazao? A od jutros ti
govorim...
S P IR A : K azao sam ti 'ajd e b rţe, a ti?
S P IR IN IC A : E to , sad će d a isp ad n e d a sam ja k riv a... (oni
o ve p o sled n je rečen ice g o vo re za kulisama)
III
S R E T A , P R E Đ A Š N jI
SRETA (ulazi u Jevremovu polovinu sobe): S to ĉetrd eset i
dva!
JEVREM: Pa platio sam malopre sto dvadeset.
SRETA: Kakvih sto dvadeset?
JE V R E M : P a raĉu n , što su p ili g lasaĉi.
S R E T A : A m a, n e g o v o rim ti ja to , n eg o sto ĉetrd eset i d v a
g lasa im aš d o sad .
JEVREM: A, je l'im a to lik o ? A b iće jo š. Je l'?
S R E T A : M o re, b ila b i cela v aro š, sam o d a n e b eše o n e
bruke.
JEVREM: Koje bruke?
SRETA: Pa onaj tvoj govor deputaciji. Oni sad silno
ag itu ju s tim . Š ta ti b i, p o b o g u b rate, d a o n ak o p o stav iš
stvar na svoje mesto.
JEVREM: Š ta m i b i?... K azao sam ti... to n ije m o j g o v o r,
to je njegov.
JE D A N G R A Đ A N IN (ulazi ko d Ivko vića i d a je m u jed n u
cedulju).
IV K O V IĆ (razmatra ced u ljicu , o b ja šn ja va se n ešto sa tim
g ra đ an in o m , u zim a za tim šešir i za jed n o o d la ze).
SRETA: Pa otkud kod tebe?
JE V R E M : P a tak o , izm ešalo se. Z n aš k ak o je u fam iliji,
sv e se izm eša.
SRETA: Ono jeste, gazda-Jev rem e, p o sle sv ad b e i m o ţe
d a se izm eša, ali n e id e to d a se izm eša jo š p re sv ad b e. P a
o n d a, izm ešalo , izm ešalo . D o b ro , n ek a je i tak o , ali k ad
vide da je govor p ro tiv u v lad e, što se n e u stav i, n eg o zap e
pa do kraja?
JE V R E M : K ak o d a ti k aţem ... zn aš, n ek ak o m u lak o id e
k ad g rd iš v lad u . D o Ċ e ti o n ak o k ao od srca. Z ato v aljd a i
govore uvek lepo oni koji grde vladu. A deder ti, sinko,
b ran i v lad u , p a d a v id iš k ak o je to tešk o d a se lep o i
g o v o ri. A o v o , zn aš, ja p o ĉeo , p a p o d u fati m e n ešto i k ao
o tv o ri m u se srce... P a tak o ... a jo š g raĊ an i p o ĉeše d a v iĉu :
tak o je! P a m e to jo š v iše o d v u ĉe.
SRETA: Od jutros se na sve strane lepe ove plakate
k o lik o d a zam aţem o m alo stv ar. E v o ĉitaj. (čita m u sa m )
"N ev aljalstv o o p o zicio n e štam p e p rev ršilo m eru . P o d la je
izm išljo tin a d a je n aš k an d id at g azd a Jev rem P ro k ić
g o v o rio p ro tivu v lad e. O n sto ji i sad ĉv rsto i
n ep o k o leb ljiv o u z v lad u , a u z n jeg a ceo n aro d . D an ašn ji
izb o r će p o k azati d a k lev ete n e p o m aţu tam o g d e je
narodna vlast budna."
JEVREM: E, to si mu lepo sastavio.
SRETA: A ovo? (vadi drugu hartiju)
JE V R E M : Š ta je to?
S R E T A : V id iš li p o tp is? "M irab o ". Z n aš li k o je M irab o ?
To sam ja, a ovo je telegram koji sam napisao za
beogradske listove da te i tamo operem od bruke. Na,
p o šlji o v o n a telegraf. (daje mu) Moram, brate, moram da
p o stav im sv ak u stv ar n a sv o je m esto , a ti, u b u d u će, p azi
se: ĉim ti n a jezik n aiĊ e reĉ "v lad a", a ti o d m ah jezik za
zube!
IV
M L A D E N , P R E Đ A Š N jI
MLADEN (dojuri usplahiren i razdera se) Gazda!
JEVREM (trgnu se, ispusti telegram, te drekne i sam): Š ta
je, brate?
MLADEN: Jurio sam kao da me panduri vijaju.
V
P A V K A , S P IR A , S P IR IN IC A , P R E Đ A Š N jI
PAVKA (za njom Spira i Spirinica): Š ta je zab o g a?
S P IR A I S P IR IN IC A : Š ta je?
JE V R E M : T a g o v o ri šta je, u zb u n i celu k u ću (digne
isp u šten i teleg ra m )
M L A D E N : P red o p štin o m p u n o sv eta, p a se g u raju ,
sv aĊ aju , v iĉu ...
JE V R E M : Š ta v iĉu ?
M L A D E N : T ak o , v iĉu !
JE V R E M : A m a šta v iĉu , p o b o g u b rate, šta v iĉu ?
M L A D E N : S v ašta. Jed n i v iĉu : d o le! D ru g i: g o re! Jed n i:
u a! D ru g i: ţiv eo !
S R E T A : O d o h ja d a v id im šta je to .
JEVREM: 'Ajde, boga ti!
SRETA (odlazi).
VI
P R E Đ A Š N jI, B E Z S R E T E
JEVREM (Mladenu): A v iĉu i "ţiv eo ", je li? (Pavki)
Ĉ u ješ li, P av k a, to je n aro d n o o d u šev ljen je! Jesi li ĉu la
k o j'p u t šta je to n aro d n o o du šev ljen je?
PAVKA: Nisam!
JE V R E M : E , eto , to je n aro d n o o d u šev ljen je k ad g o m ila
v iĉe, a n e zn a zašto v iĉe.
MLADEN (nastavlja): V iĉu lju d i, v iĉu d eca v iĉe n aro d ,
v iĉu p an d u ri, sv i v iĉu . U k afan am a, n a so k ak u , p o
d u ćan im a, sv u d se isk u p io sv et, p un o n aro d a, p a n ek i v iĉu
a p o n ek i i šap ću u g o m ilicam a.
JE V R E M : O n i što šap ću , to je o p o zicija?
S P IR IN IC A : T i ćeš v aljd a za o n o g a g lasati? (pokazuje na
Ivko vićevu so b u )
S P IR A : T i n em o j d a se m ešaš u p o litik u !
SPIRINICA: Eto ti sad, opet, otkud je to politika?
S P IR A : N eg o šta je?
SPIRINICA: Ovo su izbori!
MLADEN (nastavlja): Pred kafanom kod "Ujedinjenja"
sv ira m u zik a, to ĉi se p iv o , p ije se...
JE V R E M : Jesu li to n aši što p iju?
M L A D E N :N aši.
JEVREM (više seb i): O p et raĉu n !
MLADEN: ... A u zemlju pred kafanom, pobijen veliki
b arjak , p a ĉim p ro Ċ e k raj k afan e k o ji o d n jih o v ih a o n i m u
podvikuju: ua! I bacaju se za njim mezetom, krastavcima,
jajima...
JEVREM (više seb i): A k afed ţija sv e to b eleţi!
MLADEN (nastavlja): A njini uzeli drugu muziku pa idu
k ro z v aro š i p red Jelisijev im d u ćan o m u p alili b u re
k atran a, p a se isk u p io sv et i d eca te p resk aĉu v atru . U
Tenkinoj kafani potukli se i razbili jednom glavu, ali taj
n ije n i n aš n i n jih o v , n ije ĉak n i o v d ašn ji. A k sen tiju
M atiću p o lu p ali p ro zo re. P eru Z arića u h ap sio go sp od in
S ek u lić što je p so v ao v last, Jašu A n d rića istu k li, n e zn a se
k o . P eru M rv ića jah ali u g o rn jo j m ah ali. K aţu , n ijed n e
godine nije bilo tako lepo kao ove.
JE V R E M : B o ţe m o j, što ti je to k ad se n aro d razb u d i!
PAVKA (krsti se): P rav a ĉu d a, b o g a m i! B o g n ek n am je
n a p o m o ći!
S P IR A : N isu to ĉu d a, P av k a, n eg o to ti je n aro d n i o b iĉaj.
S P IR IN IC A : T a k ak av o b iĉaj, to je o d u šev ljen je!
S P IR A : N em o j d a se m ešaš k ad ja g o v o rim .
SPIR IN IC A : A m a, ĉo v eĉe b o ţji, v aljd a i ja im am p rav a
d a p išem , n e m o g u tek celo g v ek a ću tati.
S P IR A : Z n am , al' k ad zin eš, a ti n e zn aš d a se zau stav iš.
JE V R E M : D o sta, ĉek ajte! Im am o m i, b rate, i d ru g a p o sla,
a n e v as d a slu šam o ! (Mladenu) N a sad , d a n o siš o v u
d ep ešu n a teleg raf!
MLADEN: E, pa ne mogu sad to.
JE V R E M : K ak o n e m o ţeš?
MLADEN: Treba da glasam.
JEVREM: Pa jesi l' od jutros glasao?
M L A D E N : Jes', al' o d ju tro s sam g lasao za g o sp o Ċ icu , a
sad za tebe, gazda.
JEVREM (zgranut): K ak v u g o sp oĊ icu , m arv o jed n a?
MLADEN (p o ka zu je n a Ivko vićeva vra ta ): Pa za onoga...
JEVREM (h o će d a g a ščep a za g u šu ): Za koga, bre?
MLADEN (prestravljen): Pa... za zeta!
JEVREM: Za zeta? A kako si, bre, smeo za njega da
g lasaš?
M L A D E N : P a... m o lila m e g o sp o Ċ ica...
SPIRINICA: Iju!
S P IR A : T i d a ću tiš!
SPIRINICA: Pa kazala sam samo: iju!
S P IR A : N em o j n i "iju " d a k aţeš!
S P IR IN IC A : P a n e m o g u zaĉep i ta u sta!
P A V K A : E to , eto , Jev rem e, šta si n ap rav io !
JEVREM (Mladenu): A m a, zar ti m o j h leb jed eš, a za
d ru g o g a d a g lasaš? Je li, b re?
MLADEN : M o lim te, g azd a, d a m i o p ro stiš ak o sam n ešto
p o g rešio . M en i je g o sp od in S ek u lić kazao d a p re p o d n e
d o Ċ em i d a g lasam n a m o je im e, a p o sle p o d n e, o n ak o
p red v eĉe, k ad b u d e n ajv eća n av ala, d a d o Ċ em i d a g lasam
k ao Jo v a S to jić, rab ad ţija, p o što je o n o tišao sa espapom u
B eo g rad , p a d a m u n e p ro p ad n e g las. P a p o što sam im ao
d v a g lasa, g o sp o Ċ ica m e o k u p ila p a k aţe: jed an d aj za
oca, a jedan za zeta...
JE V R E M : A m a k o g zeta, ĉijeg zeta? N ije o n n iĉiji zet,
more!
M L A D E N : P a ak o m o ţe d a se izb riše!
JE V R E M : Š ta d a se izb riše?
M L A D E N : P a taj g las, što sam o d ju tro s g lasao .
JE V R E M : M o ţeš tv o j n o s d a izb rišeš! 'A jd e d o Ċ av o la!
Idi pa glasaj da bar taj drugi glas ne propadne!
MLADEN (o d la zeći): N eće d a p ro p ad n e, k u d b i p ro p ao!
(ode)
VII
P R E Đ A Š N jI, B E Z M L A D E N A
JEVREM (Pavki): Jesi li ĉu la sad tv o jim ro Ċ en im u šim a?
P A V K A : Ĉ u la!
S P IR IN IC A : Iju , ro Ċ en a ćerk a p a d a g lasa p ro tiv u o ca. T o
d a sam p ro ĉitala u n o v in am a, p a n e b ih v ero v ala!
S P IR A : E to , tak v e ste v i ţen sk e, u v ek v o lite za d ru g o g a
da glasate.
JEVREM: Zato sam ja, vid iš, i rask in u o .
S P IR IN IC A : Š ta si rask in u o?
S P IR A : A m a, n e p rek id aj ĉo v ek a!
SPIRINICA: Ta pusti me da ga pitam.
SPIRA: Evo Pavke tu, pa neka ga ona pita!
P A V K A : Š ta si raskin u o , Jev rem e?
JE V R E M : I k v artir i p ro šev in u !
PAVKA: Kako raskinuo?
JE V R E M : T ak o . K azao sam m u o tv o ren o : ti n em aš v iše
nikakvih veza s mojim kvartirom, i otkazujem ti od danas
p a za p etn aest d an a m o ju ćerk u .
PAVKA: Kako za petnaest dana?
JE V R E M : K v artir, a ćerk u o d m ah !
P A V K A : P o b o g u , ĉo v eĉe!
JEVREM: Neka sad ide pa neka glasa za njega.
P A V K A : Jesi li d o b ro razm islio , Jev rem e? D u ćan n am
p ro p ad e, p ro šev in u rastu ri...
JE V R E M : A p o slan iĉk i m an d at d o b ih !
PAVKA: A dete?
JE V R E M : K o je d ete? Je l'o n o što p od g o v ara g lasaĉe?
P A V K A : P lak aće, g ru v aće se, ĉu p aće k o se...
JEVREM: Kaţi jo j: p o v ešćem o je u B eo g rad i o v aj... šta
zn aš... ćerk a n aro d n o g p o slan ik a... p o d n esem
in terp elaciju ... m in istar se u p laši...
S P IR IN IC A : I p o ĉn e d a se u v ija o k o teb e.
S P IR A : A m a, n e p rek id aj ĉo v ek a!
S P IR IN IC A : O stav i m e d a k aţem , zab o g a!
SPIRA: Ne mo raš ti d a k aţeš, n ek a k aţe Jev rem !
JE V R E M : P a to sam h teo d a k aţem . K ao n aro d n i p o slan ik
im am p rav o d a d o b ijem n ek u k o n cesiju , recim o : d a seĉem
šu m u ili d a g rad im n o v i ţelezn iĉk i k rak , ili tak o n ešto ... A
ja n eću , recim o , k o n cesiju , a h o ću zeta. E to ti!
SP IR IN IC A : I o n d a, d ab o m e, v lad a ti n aĊ e zeta.
S P IR A : A m a, n e n aĊ e v lad a! G d e je v lad a jo š traţila
zetove narodnim poslanicima?
S P IR IN IC A : P a n e n aĊ e, n eg o o n ak o ... p ro v o d ad ţira.
P A V K A : P a v eliš, tak o d a jo j k aţem ?
JEVREM: Tako, dabome! (u zim a šešir i h o će d a iziđ e)
P A V K A : A k u d a ćeš sad?
JE V R E M : V id iš d a n em a k o d a m i o d n ese o v u d ep ešu ,
m o ram sam . A i d a p ro Ċ em m alo , d a ĉu jem i d a v id im šta
je napolju.
VIII
IV K O V IĆ , P R E Đ A Š N jI
IV K O V IĆ (vra ća se u svo ju so b u , sed a i nastavlja
pisanje).
PAVKA (va d i iz d žep a klju č o d d u ćan a ): A zar ne bi
m o g ao u z p u t, d a o b iĊ eš m alo d u ćan?
JE V R E M : T am an ! Izb o ri, a ja d a o b ilazim d u ćan !
P A V K A : Z n aš d a m e je sram o ta o d sveta što je zatv o ren
d u ćan .
JEVREM: Pa neka je zatvoren, svetac je!
PAVKA: Kakav svetac?
JEVREM: Pa izbori. Zar to nije svetac?
PAVKA: Nije!
JEVREM: Gle! Zar vama Paraskeva svetac, pa meni
izb o ri d a n e b u d u? Z ar P arask ev a što jed an p u t u g od in i
p ad a p a v i n e rad ite, a o v o m an d at k o ji traje ĉetiri g o d in e?
(ode)
IX
P R E Đ A Š N jI, B E Z JE V R E M A
PAVKA: Ne zn am k ak o ću D an ici n a o ĉi, i k ak o ću jo j
k azati d a jo j je o tac rastu rio p ro šev in u?
S P IR IN IC A : P a v elim , P av k a, ak o n isi p o ĉem p ro tiv n a, ja
d a jo j k aţem ?
S P IR A : E to , o p et ti! A m a što m o raš svu d d a se trp aš?
S P IR IN IC A : A m a n em o j d a si tak av , ĉo v eĉe b o ţji! Sestra
sam jo j, p a k o će jo j p o m o ći ak o ja n eću?
P A V K A : P a jest', to će n ajb o lje b iti. R eci jo j ti, ja b o m e
ne smem. Idi, eno je ona u svojoj sobi, a ja odoh u kujnu.
(odlazi)
H
SPIRA I SPIRINICA
S P IR A : I sad d a m i je d a zn am k ak o ćeš d a jo j k aţeš?
SPIRINICA: Pa valjda toliko umem.
S P IR A : N e u m eš, ti ćeš d a zb rk aš, m o ram i ja p o ći s
tobom da ti pomognem.
S P IR IN IC A : T am an , ak o ti p o Ċ eš, o n d a jo j n ećem o n išta
kazati.
S P IR A : M o lim te, ţen o , v aljd a to lik o u m em ...
S P IR IN IC A : P u sti ti sam o m en e, a ti ću ti, jer ti kad
p o ĉn eš... (za la ze iza ku lise p rep iru ći se)
XI
JO V IC A , IV K O V IĆ
JOVICA (ulazi kod Ivko vića ): D o b ro v eĉe!
IV K O V IĆ : D o b ro v eĉe, g azd a-Jovice!
JO V IC A : N e zn am k ak o si ti ĉu o , ali m en i S im a p o rezn ik
v eli d a sm o ih p rem ašili sa d v ad eset g laso v a.
IV K O V IĆ : Š ta je to d v ad eset g laso v a, to se ĉaso m m o ţe
da izmeni! Pa gde su ti tvoji ljudi, gazda-Jo v ice? T i reĉe,
k ad si d av ao izjav u , d a sto tin u v u ĉeš za so b o m ?
JO V IC A : Z n aš k ak o je, g o sp o d in e Ivk o v iću , n e m o ţeš
d an as n i ro Ċ en o m b ratu v ero v ati. O b eća p a v rd n e. K ad si s
n jim u ĉetiri o k a, o n o v o lik a u sta n a vlast, a k ad a se sa
v lastim a p o g led a o ĉi u o ĉi, o n n e u m e d a zin e.
IV K O V IĆ : A m a, sve ja to zn am , ali sam raĉu n ao m n o g o
v iše n a teb e. T eb e je, je li, in at o d v eo u n ašu p artiju?
JOVICA: Jeste, to priznajem. Da me sad ko zapita: bi li se
p o tu rĉio k ad b i znao d a Jev rem P ro k ić n eće b iti p o slan ik , i
to bih pristao.
IV K O V IĆ : E , p a to n ije p o treb n o d a se p o tu rĉiš, d o v o ljn o
je d a p o trĉiš. S ad je, v id iš, p o sled n ji ĉas. (gleda na sat)
Jo š m alo p a će se zatv o riti k ap ije n a o p štin i, i o n d a n ik o
n o v n e m o ţe u ći. O n o što se zatek lo u d v o rištu - g lasaće.
S ad , v id iš, treb a u b aciti što v iše g lasaĉa u o p štin sk o
d v o rište. (ču je se m u zika )
JO V IC A : P a rad im ja, m isliš d a n e rad im . E n o , ĉu ješ li, to
sam ja platio muziku da ide u gornju mahalu te da otud
potera svet.
DANICA (ka d ču je m u ziku , istrči iz svo je so b e i o d e n a
zadnji prozor pa se nasloni i gleda napolje).
IV K O V IĆ : N e p o m aţe tu m u zik a, v eć razb o rita reĉ. P o Ċ i
sam o tam o m eĊ u b iraĉe; o h rab ri ih ; reci im d a je v last
samo toliko jaka koliko se mi bojimo; reci im da je vlast
n em o ćn a d a g raĊ an im a u sk rati p rav a k o ja im zak o n i d aju ;
reci im ... T a v eć zn aš v aljd a to lik o .
JOVICA (p o la zeći): Z n am . N e b rin i. T ešk o je m en i b ilo
govoriti dok sam uz vladu, a sad - n e b rin i, u m eću ja.
IV K O V IĆ (isp ra ća ju ći g a ): E, pa hajde, ne gubi vremena.
N em am o k ad v iše, p o sled n ji je tren u tak . A k o sad
m alak šem o , isp u stićem o p o b ed u . (isp ra ća g a i Jo vica
odlazi)
XII
S P IR A I S P IR IN IC A , P R E Đ A Š N jI
SPIRINICA (ulazi, za njom Spira i Danica): Gde si, dete,
zab o g a? T raţim o te p o celo j k u ći...
S P IR A : Im am o v aţan razg o v o r s to b o m .
SPIRINICA (Spiri): Ama, ostavi me da govorim, kad sam
v eć p o ĉela!
S P IR A : V id iš li sam a d a n e u m eš, ti ćeš o d m ah s n eb a p a
u rebra.
SPIRINICA: O , g o sp o d e b o ţe, d a ĉu d n e n ap asti! A m a,
saĉek aj d a k aţem p rv o ... S P IR A : P a jest, al' rĊ av o p o ĉn eš.
S P IR IN IC A : A m a, n isam jo š n i p o ĉela.
D A N IC A : P a g o v orite v eć jed an p u t, šta je to što im ate d a
m i k aţete?
S P IR IN IC A : P a to , Jev rem će k ao p o slan ik i teb e da vodi
u B eo g rad , p a će tam o d a p o d n ese in terp elaciju i o n d a će
d a d o b ije o d d rţav e k o n cesiju za zeta.
SPIRA: Ama, nije tako!
S P IR IN IC A : E , p a 'ajd ', k aţi ti!
S P IR A : N eće d o b iti k o n cesiju za zeta, n eg o će p o d n eti
in terp elaciju , a m in istri će o n d a p o ĉeti lepim oko njega... a
on...
SPIRINICA: Pa to je isto?
SPIRA: Nije sasvim isto.
S P IR IN IC A : P a n ije, ali je g lav n o d a će se D an ica tam o u
Beogradu mnogo bolje isprositi i udati. |
DANICA: Ama, ko je to sve vama nakazivao?
SPIRINICA: Pa Pavka.
SPIRA: Ta nije Pavka, nego Jevrem.
SPIRINICA: Pa Jevrem, jest! al' Pavka nam je kazala da
k aţem o D an ici.
D A N IC A : A zašto d a m i k aţete?
S P IR A : P a zato d a se o k an eš o v o g a.
DANICA: Koga ovoga?
S P IR A : P a o v o g a što ti je d o sad a b io v eren ik .
DANICA (izn en a đ en o ): Kako dosad?
S P IR IN IC A : P a d o sad d ab o m e, jer sad v iše n ije.
S P IR A : T a reci jasno : n ije v iše, jer je Jev rem sv e
prekinuo.
S P IR IN IC A : P a to sam i h tela d a k aţem .
SPIRA: Htela si, al' nisi kazala.
D A N IC A : Ĉ ek ajte, m o lim v as! G o v o rite jasn o : s k im
p rek in u o? Š ta p rekin u o?
SPIRINICA (p o ka zu je ru ko m n a Ivko vićevu so b u ): S ovim
tvojim!
S P IR A : S a g o sp o din o m Iv k o v ićem !
DANICA (prestravljeno): Kako prekinuo?
SPIRA: Tako otkazao mu kvartir.
SPIRINICA: I to odmah!
SPIRA: I otkazao mu prosidbu.
SPIRINICA: Za petnaest dana.
SPIRA: Ta nije tako.
SPIRINICA: Tako je.
SPIRA: Otkazao mu je prosidbu za petnaest dana.
S P IR IN IC A : T a n ije, ĉo v eĉe, n eg o o d m ah .
S P IR A : A k v artir za p etn aest d an a. E to , tak o treb a reći!
SPIRINICA: Pa tako sam i rekla.
D A N IC A : T a o stav 'te se, zab o g a, v aših o b jašn jen ja.
K aţite m i jasn o i razg o v etn o : šta je to b ilo , k ad je b ilo i
p o v od o m ĉeg a? U o stalo m , recite m i: g d e je o tac?
S P IR A : O tišao je p o slo m u v aro š.
DANICA: A majka?
SPIRINICA: I ona je u poslu.
D A N IC A : U p o slu su? D o b ro , n eću ih n i traţiti i n e
trebaju mi. Samo, molim vas, recite im, i ocu i majci, da ja
n eću d o zv o liti d a se tak o ig raju sa m n o m i d a m i se sv et
smeje.
S P IR IN IC A : E h , šta im a d a ti se sm eje sv et k ad se u d aš u
Beogradu?
DANIC A : N e traţim ja d a se u d am u B eo g rad u , n iti d a
id em u B eo g rad . I ak o id em , ići ću sa sv o jim m u ţem .
SPIRINICA: Al' drugo je to...
SPIRA (prekine je): Drugo je, dabome, kad ti je otac
poslanik.
DANICA: Jes' poslanik, al' prvo treba da bude izabran.
S P IR IN IC A : P a b iće!
SPIRA: Svi glasaju za njega.
D A N IC A : K o to k aţe? A ja v am k aţem d a o n n eće b iti
izab ran , n eg o Iv k o v ić!
SPIRINICA: Boga ti?
S P IR A : Ć u ti ti! A ... o v aj, k o to teb i k aţe?
D A N IC A : Ja što v am k aţem p a ćete v id eti. P rv o i p rv o :
Ilić, b iv ši p o slan ik , n ije g lasao i sa n jim p rek o ĉetrd eset
njih. Pa onda i onaj gazda Jovica povukao je sa sobom
o k o trid eset i ĉetrd eset, p a o n d a m n o g i su o ca p rev arili, p a
onda... Ja ne pamtim sve, al'zn am d a o tac n eće b iti
izabran.
SPIRINICA: Iju, pa onda?
S P IR A : A m a, ću ti ti! P a d o b ro , šta će o n d a b iti?
D A N IC A : B iće eto to : o n n eće b iti p o slan ik , a sa
Iv k o v ićem rask in u o , i k o m e će se o n d a sm ejati sv et n eg o
m en i? M esto d a ste p am etn i p a sv i u k u ći d a pomognemo
Iv k o v iću .
S P IR IN IC A : E to , k aţem ja!
S P IR A : Š ta k aţeš ti, n isi k azala n išta.
SPIRINICA: Ju, otkud nisam?
SPIRA: Pa nisi, dabome!
S P IR IN IC A : E , o v aj će m e p ro sto u g ro b o terati!
D A N IC A : E to , n a p rim er. jeste li g lasali v i, teĉa-Spiro?
SPIRINICA: Nije!
S P IR A : A l'o stav i m e zab o g a, d a ja o d g o vo rim . N isam jo š
glasao?
DANICA: E, pa, eto vi za primer, mogli bi glasati za
Iv k o v ića?
SPIRA: Ama, zar protiv Jevrema?
S P IR IN IC A : Ju , crn a d ev o jk o , šta g ov o riš?
DANICA: Ja vrlo pametno govorim. Kad bi otac imao
izg led a d a b u d e izab ran , o n d a, n e k aţem i sam a b ih v am
k azala: g lasajte za o ca! A l'o v ak o : zašto d a se zam erite
Iv k o v iću?
SPIRINICA: Pa jeste...
SPIRA: Jeste, ne...
D A N IC A : O sim , ak o v i n e ţelite d a b u d ete p red sed n ik
o p štin e?
S P IR A : A m a ţelim , k ak o d a n e ţelim !
S P IR IN IC A : A b aš d a o n n ešto i n e ţeli, ţelim ja.
DANICA: E, pa, eto, razmislite, vremena mnogo nema.
S P IR IN IC A : A n e zn am šta se i n ap eo taj Jev rem d a b u d e
p o slan ik , što će m u to !
SPIRA: Ja sam mu govorio da nije to za njega.
D A N IC A : D ak le, šta m islite?
S P IR A : O ĉem u ?
DANICA: Pa o glasanju?
S P IR A : T a, p rav o d a ti k aţem , i sam sam tak o n ešto
mislio.
SPIRINICA: Jest, tako smo i mi mislili.
S P IR A : A m a, n e p rek id aj, p o b o g u , ţen o , d a k aţem šta
sam hteo!
S P IR IN IC A : 'A jd ', b aš g o v o ri!
S P IR A : R ek o h , b o lje d a p o ĉek am d o p red v eĉe, p a ak o
Jevrem ima dosta glasova, da glasam za njega, a ako zet
im a v iše g laso v a, o n d a d a g lasam za n jeg a.
S P IR IN IC A : A ja k ao d a sam p red o sećala n ešto , p a
k aţem S p iri: ĉek aj, n e ţu ri, n e m o raš ti b aš p rv i g lasati!
SPIRA: Ama, nisi mi ti kazala, nego ja sam vrdaram od
jutros.
SPIRINICA: Eto ti sad, kako da ti nisam kazala?
SPIRA: Naprotiv, ja sam tebi kazao...
S P IR IN IC A : Iju , sad će jo š isp asti k ao d a je o n m en i
kazao...
S A T IR A : P a zar n e p am tiš ju tro s, k ad sam ti rekao...
SPIRINICA: Uostalom, tako mi uvek radimo kad je kakvo
v aţn o g lasan je. Ĉ ek am o d o p red v eĉe, p a k o im a v iše
glasova...
D A N IC A : A li, zab o g a, n em o jte o k lev ati, ak o ćete g lasati
id ite o d m ah , in aĉe će b iti d o ck an .
S P IR IN IC A : K aţem ja teb i d a će b iti d o ck an...
S P IR A : Š ta im aš ti d a m i k aţeš, k ao d a ja...
DANICA: Ali...
SPIRA: Evo idem... (p o đ e, d o đ e d o vra ta i vra ti se) A to
je, je li izv esn o d a će Iv k o v ić d o b iti v ećin u?
D A N IC A : M o g u ak o h o ćete i n ap ism en o d a v am d am .
S P IR A : Z n aš, ja m islim ...
SPIRINICA: Nem o j n išta d a m isliš, n eg o id i p a g lasaj!
SPIRA (p o la zeći): A v eć ti d a n e k aţeš p o sled n ju ,
presvisla bi... (ode)
DANICA (Spirinici): A ti, tetk a, id i p a n aĊ i m ajk u . R eci
jo j d a si m i sv e k azala a d a sam ja o d g o v o rila: što je o tac
u rad io n e v aţi za m en e. Ja ostajem i dalje verenica
g o sp od in a Iv k o v ića.
S P IR IN IC A : A m a, je l'tak o d a jo j k aţem ?
D A N IC A : T ak o , o d reĉi d o reĉi!
SPIRINICA: Dobro... (ode)
XIII
D A N IC A , IV K O V IĆ
DANICA (ku ca n a Ivko vićeva vra ta ).
IV K O V IĆ (sko či i o d la zi vra tim a ): Š ta je to sad o p et? K o
je?
DANICA: Ja sam!
IV K O V IĆ : V i?
DANICA: Moram da govorim s vama.
IV K O V IĆ : Izv o l'te, sam sam .
D A N IC A : D an as je v elik a n av ala sv eta u k u ći, n e b ih
ţelela d a m e k o zateĉe k o d v as, g o v o rićem o o v ak o , k ro z
vrata.
IV K O V IĆ : Ĉ u li ste, v aljd a, k ak o je v aš o tac p o stu p io sa
mnom?
D A N IC A : Ĉ u la sam , al'se to m en e n išta n e tiĉe.
IV K O V IĆ : Z b ilja? - Pa ipak... roditelji?
DANICA: Kad oni imaju prava da pripadaju vladi, imam i
ja prava da pripadam opoziciji.
IV K O V IĆ : A li v aš p o lo ţaj m o ra b iti, v rlo n eprijatan?
D A N IC A : D o sad je b io , al'sad v iše n e!
IV K O V IĆ : K ak o to?
DANICA: Stupila sam u otvorenu borbu protivu oca.
IV K O V IĆ : V i?
D A N IC A : V eć sam v am d v a g lasa p rib av ila i sad rad im
n a to m e d a stv o rim o p o zicio n u p artiju u sam o j k u ći.
IV K O V IĆ : T o je o d ista mnogo od vas. Ja ne bih nikako
ţeleo d a izg led a k ao d a v as ja p o d g o varam .
DANICA: Ah, to ne!
IV K O V IĆ : A l'ak o b i v aš o tac b io izab ran , v aš b i se
p o lo ţaj p o g o ršao .
DANICA: A kako stoji?
IV K O V IĆ : Ja p o u zd an o v eru jem d a sam p o b ed io ali p o licija je p o ĉin ila masu nepravilnosti a u takvim
p rilik am a izn en aĊ en ja n isu isk lju ĉen a.
D A N IC A : I za slu ĉaj d a ja im am p lan . K ad sam se v eć
u p u stila u b o rb u , ići ću d o k raja. B o riću se k ao p rav i
opozicionar.
IV K O V IĆ : T o je v rlo m u šk i o d v as... A li...
D A N IC A : H o ću d a p o sv ed o ĉim da sam vas dostojna.
IV K O V IĆ : A l'n e m islite v aljd a i p o sle, u b rak u , d a
o stan ete tak o o d luĉan o p o zicio n ar?
D A N IC A : E , to će zav isiti o d v lad e!
IV K O V IĆ : R ecite m i sv o j p lan?
D A N IC A : Im a li o tac p rilik e d a d rţi jo š k ak av g o vo r u
slu ĉaju d a b u d e izab ran?
IV K O V IĆ : P a... im ao b i.
DANICA: Kad... Gde?
IV K O V IĆ : P a... Z n ate v eć o b iĉaj k o d n as, izab ran o m e
p o slan ik u do Ċ e n aro d s m u zik o m p red k u ću d a g a
pozdravi.
DANICA: A on odgovara s prozora. Jest, jest, to znam!
IV K O V IĆ : P a?
DANICA: Neka otac s prozora vikne: "Dole vlada!"
IV K O V IĆ : N e razu m em k ak o ?
D A N IC A : Jeste li v eć sp rem ili g o v o r za tu p rilik u ?
IV K O V IĆ : O p et m o j g o v o r?
DANICA: Pa da, opozicioni!
IV K O V IĆ : Ĉ u jete, to je g ru b o o d v as, to je ĉak
nemilosrdno...
DANICA: Kad oni prema vama mogu biti grubi i
nemilosrdni.
IV K O V IĆ : Ja n e ţelim d a v i tak o d alek o id ete.
D A N IC A : D ajem v am reĉ d a ću to g ru b o sred stv o
u p o treb iti sam o u slu ĉaju ak o o tac o stan e p ri o n o m e što
vam je rekao. Recite mi, dakle, jeste li spremili govor?
IV K O V IĆ : T a im am n ešto o v d e n a sto lu ... p o ĉetak .
D A N IC A : H o ćete li sk o ro o d k u će?
IV K O V IĆ : O v o g a ĉasa.
D A N IC A : U ći ću u v ašu so b u i p rep isaću v aš g o v o r,
ostavite ga na stolu.
IV K O V IĆ : Ja n e b ih b io rad d a b u d em v aš sau ĉesn ik u to j
stvari.
DANICA: Ali ne brinite kad v am k aţem - n eću ja stv ar
zloupotrebiti.
IV K O V IĆ : D o zv o liću v am sam o sto g a što zn am izv esn o
d a v aš o tac n eće b iti izab ran za p o slan ik a p a n eće n i im ati
p rilik e d a g o v o ri. P a ip ak , zato , sešću o d m ah i u b laţiću
g o v o r k o liko g o d m i je to m o g u će.
DANICA: Dobro, pristajem!
IV K O V IĆ (seda za sto i popravlja govor).
XVI
P A V K A , S P IR IN IC A , P R E Đ A Š N jI
SPIRINICA (p o ka zu ju ći D a n icu ): Evo je pa nek ti sama
k aţe!
D A N IC A : N em am šta d ru g o d a v am k aţem d o d a sv e to
za m en e n išta n e v red i!
PAVKA: Koje ne vredi?
DANICA: To što je o tac o tk azao . A k o je o tac p rek in u o ,
n isam ja, i to sam m alo ĉas k azala Iv k o v iću .
PAVKA: Govorila si s' njim?
D A N IC A : S ad m alo p re, k ro z k lju ĉao n icu .
P A V K A : C rn a d ev o jk o , im aš li ti b o g a?
D A N IC A : Z ašto? K ak v o sam zlo u ĉin ila?
P A V K A : Z ar p red o ĉim a m aterin im i o ĉev im g o v o riš k ro z
k lju ĉao n icu sa tu Ċ im ĉo v ek o m , p a se to jo š n e stid iš sam a
d a k aţeš!
D A N IC A : Ja n isam g o v o rila sa tu Ċ im ĉo v ek o m , g o v o rila
sam sa svojim verenikom.
PAVKA (Spirinici): Ĉ u ješ li je, m o lim te?
S P IR IN IC A : A što ! A k o ćeš p o ĉem , d ete im a p rav o .
PAVKA (p ren era žen o ): Iju! Pomeri se, sestro!
S P IR IN IC A : N ije n eg o , zato što Jev rem h o će d a b u d e
p o slan ik d a d ete p ro p u sti sv o ju sreću .
DANICA: Dabome, kad ni otac ni majka ne misle o tome
k ak o će cela stv ar izg led ati ak o otac ne bude izabran za
poslanika.
PAVKA: Kako da ne bude izabran?
D A N IC A : T ak o , jer n eće b iti izab ran .
S P IR IN IC A : I S p ira je o tišao d a g lasa p ro tiv u n jeg a.
P A V K A : Š ta k aţeš? Iju , šta je v am a p o b og u ! O k rete se
svet tumbe!
D A N IC A : A k ak o će stv ar izg led ati kad ne bude otac
izab ran , m o ţeš i sam a zam isliti. P o tro šio to lik e p are,
zavadio se s tolikim ljudima, izgrdili ga, izrezili ga preko
n o v in a, d u ćan m u je zatv o ren , a i p o h arali g a i p rek o
sv eg a jo š, o terao zeta i to zeta n aro d n o g p o slan ik a, eto ti!
PAVKA: A m a, m o ţe li to b iti?
D A N IC A : T ak o će b iti v eru j! I ti, m esto k ao p am etn a
ţen a i k ao m ajk a, d a p ristan eš sa m n o m p a d a sp asav am o
oca od sramote, a ti se sama uhvatila u kolo.
S P IR IN IC A : I šta se n ap eo taj Jev rem d a b u d e p o slan ik?
P A V K A : A m a, zar m o ţe to b iti da ne bude izabran?
D A N IC A : N eće b iti, ja što ti k aţem ! I m esto d a se ti b ar,
m ajk a, za v rem en a trg n eš...
SPIRINICA: Pa jeste... eto kako se trgao Spira.
P A V K A : A šta ti p o m aţe d a se ja trg n em , k ad je Jev rem
v eć rask in u o v erid b u i o tk azao ĉo v eku , i...
DANICA: O , p o m aţe to m en i m n o g o k ad zn am d a si ti i
tetk a i teĉa, d a ste sv i sa m n o m , o n d a ja sm em ...
XVII
JE V R E M , P R E Đ A Š N jI
JE V R E M : D ak le, zatv o riše k ap ije, P av k a, zatv o riše
kapije!
P A V K A : N ek a zatv o re! K ad su zatv o rili d u ćan , n ek a
zatvore i kapije.
SPIRINIC A : A k o će p o b ed iti, Jev rem e, ti ili n aš zet?
JE V R E M : K o ji n aš zet?
P A V K A : P a n aš zet. Š ta se b u n iš?
D A N IC A : M o j zaru ĉn ik .
JEVREM (plane): Jesi li ĉu la: o n n iti je v iše tv o j
zaru ĉn ik , n iti je n aš zaru ĉn ik , n iti je u o p šte zaru ĉn ik . O n
je protivnik moj i p ro tiv n ik v lad in , i o n n e m o ţe u zeti
v lad in u k ćer za ţen u , p a to ti je! N eću v iše n i d a m i g a
p o m in ješ, razu m eš li? M o li b o g a što je v eć zatv o ren a
kapija pa mi je tamo pamet. (Pavki i Spirinici) Vodite je,
vodite je odavde.
PAVKA I SPIRINICA: 'Ajdemo. (odlaze sve tri)
IV K O V IĆ (p o što je za vršio isp ra vku u govoru odlazi)
XVIII
JE D A N G R A Đ A N IN , P R E Đ A Š N jI
G R A Đ A N IN : D o b ar d an , g azd a-Jevreme!
JEVREM: Dobar dan!
G R A Đ A N IN : Im ate li n o v o sti?
JE V R E M : P a p reb raja se, u im e b o ţje.
G R A Đ A N IN : Ja ĉu h , g azd a-Jevreme, 272; Iv k o v ić, k aţu ,
214, a socijalisti 26.
DANICA (u la zi p o la ko u Ivko vićevu so b u , sed a za sto i
prepisuje govor)
JE V R E M : E , a o d k o g a si ĉu o?
G R A Đ A N IN : O d S im e p o rezn ik a. Ĉ u h , p a rek o h , 'ajd e d a
sv ratim te d a te o b rad u jem . M i, u im e b o ţje, v eć p ijem o
na tvoj raĉu n .
JEVREM: Ko pije?
G R A Đ A N IN : G raĊ an stv o .
JE V R E M : A u ! A m a zar celo g raĊ an stv o?
G R A Đ A N IN : E , o d o h ja! P a ak o što p o u zd an ije sazn am ,
evo me opet!
JEVREM: E, 'ajde, 'ajde!
G R A Đ A N IN (ode).
XIX
SPIRA, JEVREM
S P IR A : Jed v a, jed v a sv ršism o !
JE V R E M : Š ta je?
SPIRA: Prebrojasmo.
JEVREM: Pa?
S P IR A : N e zn a se, n išta se n e zn a.
JEVREM: Pa kako to - p reb ro jasm o , a n išta se n e zn a?
S P IR A : N e m o ţeš d a m u u h v atiš k raj. Jed n i v ele: ti si
izab ran , d ru g i v ele: n isi ti, n eg o Iv k o v ić.
JEVREM: Ama, kako to jedni vele ovo, a drugi ono!
S P IR A : E to tak o . N e m o ţeš d a m u u h v atiš k raj, p a to ti je!
JE V R E M : P o b o g u, lju d i, zar n ik o n išta n e zn a? A m a, zar
m o ţe to d a b u d e d a n ik o n išta n e zn a? Z ar p red sed n ik nije
objavio kroz prozor, kao pre?
SPIRA: Nije!
JEVREM: Kako bi bilo, Spiro brate, kad bi trknuo donde
d a v id iš u ĉem u je stv ar?
SPIRA: Pa je l' sad idem otud?
XX
M L A D E N , P R E Đ A Š N jI
MLADEN (uleti zaduvan): G azd a! E n o o d o p štin e k ren u o
silan n aro d . N ap red m u zik a, u p alili fen jere i v iĉu , g rd n o
viĉu .
JEVREM (prestravljeno): Š ta v iĉu?
DANICA (za vršila je p rep is i o d la zi iz so b e Ivko vićeve).
M L A D E N : V iĉu : ţiv eo n aro d n i p o slan ik , d o le, g o re! I...
n e zn am šta jo š v iĉu .
JEVREM (Spiri): A m a, p a o n i će sad o v d e p o d p ro zo r, je
li? D o ći će d a m e p o zd rav e, a ja treba da im odgovorim!
Je li, Spiro!
S P IR A : P a jest, tak av je o b iĉaj...
JEVREM: Dabome da treba da odgovorim... Pa gde su
sad o n aj S ek u lić, p a o n aj S reta? N ik o g a n em a sad k ad m i
n ajv iše treb aju . A ti (izdera se na Mladena), b ar d a u m eš
ĉestito d a m i k aţeš. Š to ću tiš, b rate? Š to n e g o v o riš: id u li,
k o id e, je l'o d av n o id u , je l'o v am o id u . A i ti, S p iro , što si
se k o g Ċ av o la sm rzn u o? T rĉi, b rate, p o k u ći k ao d a je
tv o ja k u ća. Z o v ite P av k u , D an icu . Z o v ite ih n ek a u p ale
sv eće n a p ro zo re! (odjuri i Spira i Mladen) I otkud sad da
m i p ad n e n ajed an p u t n a p am et g o v o r? N isam ja d rţav n i
aparat, pa da -m i tak o n ajed an p u t m ak ar šta p ad n e n a
pamet!
XXI
JEVREM, PAVKA
PAVKA (nosi dve milikerc-sveće): K ak v e sv eće, b o g a ti.
traţiš?
JEVREM: Limunacija, raketle, milikerc-sv eće, m u zik a,
n aro d . R azu m eš li?
P A V K A : P a je l'd a u p alim sv eće n a p ro zo re?
JE V R E M : A m a k ak v e sv eće! O stav i to , m o lim te! P av k a,
zn aš li ti šta je to n aro d n i p o slan ik?
PAVKA:Znam!
JE V R E M : E , ak o zn aš, eto , p o g led aj m e: ja sam n aro d n i
poslanik.
PAVKA: Je l' sv ršen o?
JE V R E M : S v ršen o !
PAVKA (u sh ićen o ): Jevreme!
JE V R E M : A , Jev rem e, sad , a ju ĉe m al' m i n isi razb ila
g lav u k lju ĉem o d d u ćan a.
PAVKA: Jevreme, oprosti!
JE V R E M : P o g led aj m i u o ĉi, h o ću d a v id im jesu l'ti
n aišle su ze n a o ĉi?
PAVKA: Jesu!
XXII
D A N IC A , S P IR A , S P IR IN IC A , P R E Đ A Š N jI
D A N IC A : Je l' istin a što m i k aţe teĉa.
JEVREM: Jeste, vi ste propali!
DANICA: Ko je propao?
JEVREM: Vi, opozicija!
DANICA: A ko je izabran?
PAVKA: Mi smo izabrani.
JE V R E M : I sad će d o ći n aro d , ev o v eć id e n aro d ...
(najedanput mu padne na p a m et i lu p i se p o čelu ) Narod,
g o v o r! E to , ćask am sa v am a p a zab o rav io n a g o v o r. A m a
ću tite k ad v am k aţem ... ću tite, razu m ete li... (šeta
u zb u đ en o i sm išlja govor)
SPIRINICA (Spiri nasamo): Jesi li glasao?
SPIRA: Jesam!
SPIRINICA: Za koga?
S P IR A : P a za zeta, ali ću ti d a n e ĉu je jer v id iš k ak o je
ispalo.
S P IR IN IC A : P a d ab o m e, k ad si ti o d m ah p o trĉao d a
g lasaš. K aţem ti: S p iro , p o ĉek aj d a v id im o . A ja, h o će
ĉo v ek d a g lasa.
SPIRA: Eto ti sad, pa jesi li me ti terala na glasanje?
SPIRINICA: Pa jest, al'ti si m o g ao d a o teţeš, n eg o ...
JE V R E M : A m a, ću tite k ad v am k aţem ... E to , sad m i je
p ro sto isp alo iz p am eti i o n o što sam sm islio . P ro sto m i
ispalo, pa to ti je.
D A N IC A : Z n aš šta, o tac?
JE V R E M : Ć u ti k ad ti k aţem !
D A N IC A : E v o p o k u šala sam ja d a n ap išem jed an g o v o r.
JEVREM: Ti?
D A N IC A : E v o , p ro ĉitaj ak o n e v eru ješ.
JEVREM (sumnjivo): A d a n ije n ešto o n to p o d m etn u o ,
pa opet: dole vlada!?
D A N IC A : P ro ĉitaj slo b o d no , p a ak o n e v alja...
JEVREM (čita g la sn o ): "D rag a b raćo ! P o v eren je isk azan o
mi danas jasan je izraz v aše teţn je d a u n aro d n o m e
p red stav n ištv u bu du isk ren o zastu p ljen e v aše ro d o lju b ive
ţelje za d o b ro i n ap red ak n aše o tad ţb in e. P rim aju ći iz
v aših ru k u i iz v aših d u ša to p o v eren je, ja p o lazim u
B eo g rad sa ĉv rsto m o d lu k o m d a te v aše teţn je isk reno,
istrajn o i o d lu ĉn o zastu p am !..." (vrlo zadovoljan
d o sa da n jo m sa držin o m , p rekin u o je čita n je i p o g led a o
zadovoljno u Danicu) M o ja k rv , p o slan iĉk a k rv !.. (čita
dalje) "N a o v o m e sv eto m e m estu k o je ću ja k ao v aš
predstavnik zauzeti..." (prekine, uzme Danicu za ruku i
p o lju b i je u čelo ) B io sam lju t n a teb e ali sad ti p raštam .
D an as ti p raštam .
XXIII
M L A D E N , P R E Đ A Š N jI
MLADEN (u leti ka o b eso m u ča n ): G azd a ev o ih v eć n a
ćo šk u ! (izd a leka se ču je m u zika )
JE V R E M : Ć u t'! ću t'! Š to se d ereš, b rate! K o te je postavio
d a m i se tu d ereš!... P av k a... D an ice... S p iro ... sv i... sv i...
'o d ite b liţe... ev o id u ! (čita ) D rag a b raćo ! P o v eren je
iskazano mi... (svojima) Nemojte da me ostavljate samog
o v am o , 'o d ite o v am o , b liţe!
XXIV
IV K O V IĆ , JO V IC A , D V A G R A Đ A N IN A I
P R E Đ A Š N jI
IV K O V IĆ (u la zi u svo ju so b icu sa Jovico m i jo š d va
g ra đ an in a i vrlo živo ra zg o va ra ju ).
MLADEN (seti se): A jes', a ja zaboravio, evo i ovo. (daje
m u listić)
JEVREM (uzima i zagleda): Š ta je o v o? (Spiri) Pa je l' ti
k aţeš 2 7 1 g las?
S P IR A : T ak o sam ĉu o? K o ti to jav lja?
JEVREM (Mladenu): Ko je ovo poslao?
M L A D E N : C en a, k afed ţija.
SPIRA (uzeo je pismo iz ruku Jevremovih i gleda): Pa ovo
n ije g laso v a. O v o je 1 1 3 d in ara raĉu n .
JEVREM (u zim a ra ču n n a tra g ): K ak av raĉu n?
ML A D E N : P a za p iće i m u zik u .
JE V R E M : A m a, k ak v o p iće? O stav ite se sad p ića! O , lju d i
b o ţji, sp asite m e to g p ića! (zbuni se) Eto, sad ne znam ni
gde mi je govor?
DANICA: Eto ti ga u ruci!
JEVREM: Jes', boga mi! (on u jednoj ru ci d rži g o vo r, a u
d ru g o j ra ču n zbunio se, ĉas p o čn e d a čita . ra ču n ča s
govor la ih menja iz ruke u ruku najzad se naljuti, zg u žva
ra ču n i b a ci g a d a p o čn e čita ti g o vo r) "Poverenje
isk azan o m i d an as, jasan je izraz v aše teţn je." P av k a, je l'
to m u zik a sv ira? "T eţn je d a u n aro d n o m e p red stav n ištv u
b u d u isk ren o zastup ljen e..." I sad n ašao d a m i d o n ese
raĉu n?... P a o n i su v eć stig li? (muzika pod samim
prozorom sp o lja velika vika , o n p rila zi u zb u đ eno p ro zoru ,
b rišu ći se o d zn o ja)
IV K O V IĆ (prilazi svome prozoru).
NAROD (spolja): Ţ iv eo ! (zatim se ču je p o jed in a čno ) Pst!
M ir! Ĉ u jm o ! Ĉ u jm o ! Ĉ u jm o !
GOVORNIK (spolja): D rag i b rate i izab ran iĉe n aro d n i! T i
ĉu ješ o d u šev ljen e u sk lik e n aro d a, a p o raz n asilja i
n ep rav d e. P o v eren je k o je sm o ti m i, tv o ji b iraĉi d an as
o v ak o sjajn o m an ifesto v ali, o p rav d aćeš jed ino radom
tv o jim u S k u p štin i, rad o m k o ji n a p rv o m m estu treb a d a
p o sv edo ĉi tv o ju i n ašu lju b av p rem a o tad ţb in i! Ţ iv eo !
Ţ iv eo !
IV K O V IĆ (prilazi svome prozoru).
N A R O D : Ţ iv eo ! Ţ iv eo ! Ţ iv eo ! (muzika svira jed a n kra ći
m a rš)
JE V R E M I IV K O V IĆ (za vreme muzike svaki na svom
prozoru klanja se napolje; spolja raznoliki i zbog muzike
n era zu m ljivi u zvici; ka d m u zika p resta n e, p o čn u o bo jica
jed n o vrem en o , sa m o što Ivko vić g o vo ri n a p a m et, a
Jevrem čita ): D rag a b raćo ! P o v eren je, isk azan o m i d an as,
jasan je izraz v aše teţ...
NAROD: Dole! Ua! Ua! Ua! (na pozornicu lete krompiri,
glavice kupusa, jaja, kojima Jevrema narod ga đ a )
IV K O V IĆ (trg n e se s' p ro zo ra i živo se o b ja šn ja va sa
onima u njegovoj sobi).
JEVREM (p o ku ša va sa m d a n a sta vi): "... v aše teţn je d a u
narodnome predstav n ištv u ..." (g u žva ka p u t, h a rtiju i sve
što m u d o đ e p o d ru ku )
NAROD: Ua! Ua-a-a-a! D o le! D o le! D o le P ro k ić! Ţ iv eo
n aro d n i p o slan ik Iv k o v ić! Ţ iv eo Iv k o v ić!
DANICA (ža leći o ca , h o će d a g a o d vu če o d p ro zo ra ):
Otac!
JEVREM (gurne je, pa bi ipak hteo da nastavi govor):
O v aj... v aše teţn je...
N A R O D : D o le! D o le! P ro k ić! T u š! T u š! (muzika svira,
u ža san d žu m b u s, bu b a n j b ije b eso m učn o i d iže se p a klen a
dreka)
DANICA I PAVKA: (uspevaju da Jevrema odvuku od
p ro zo ra i n ešto m u o b ja šn ja va ju , čem u se o n o p ire).
IV K O V IĆ (za to vrem e p riša o p ro zoru ).
N A R O D : Ţ iv eo Iv k o v ić! Ţ iv eo !
JEVREM (svojima): A m a šta je o v o , p o b og u , lju d i? E n o
h o će o n aj d a m i o tm e, h o će n a silu d a m i o tm e.
IV K O V IĆ (govori): D rag a b raćo ! P o v eren je, isk azan o m i
danas, jasan je izraz v aše teţn je d a u n aro d n o m e
p red stav n ištv u bu du isk ren o zastu p ljen e v aše ro d o lju b ive
ţelje za d o b ro i n ap red ak n aše o tad ţb in e...
JEVREM: Gle! Gle! (ču je g o vo r i čisto n e veru je, ra zvija
svo ju h a rtiju i p ra ti Ivko vićev g o vo r)
IV K O V IĆ : ... P rim aju ći iz v aših ru k u i iz v aših d u ša to
p o v eren je, ja p o lazim u B eo g rad sa ĉv rsto m o d lu k o m d a
te v aše teţn je isk ren o , istrajn o i o d lu ĉn o zastu p am n a
ovome... (tra ži reč) na ovome...
JEVREM (drekne): ... svetome mestu...
IV K O V IĆ : ... sv eto m e m estu , k o je ću ja k ao v aš
p red stav n ik zau zeti, staraću se d a se sav esn im rad o m
o d u ţim v ašem p o v eren ju . H v ala v am , b raćo !
N A R O D : Ţ iv eo ! Ţ iv eo ! (muzika svira jed a n m a rš sve d o
kraja scene)
JEVREM (d o čep a se ko su ): Pa ovaj ukrao moj govor!...
(o d ju ri Ivko vićevim vra tim a , o tklju ča ih i u leti u n jeg o vu
sobu) Gospodine... gospodine... (klone)... N išta, h teo
sam... upravo... dakle, ti si izabran za narodnog poslanika?
IV K O V IĆ : Ja, g azd a-Jevreme.
JEVREM (vra ća se u svo ju so b u , a Ivko vić u la zi za njim):
Ama je l' to istina, ljudi? Je l' to istina, Spiro.
IV K O V IĆ : C ela je istin a, g azd a-Jevreme.
JEVREM: Zar tolike muke?
SPIRINICA: I bruke!
P A V K A : P a d u ćan .
JE V R E M : P a tro šk o v i... (Ivko viću ) Bar kad bi hteo da
p rizn aš p o lo v in u tro šk o v a k ad si m i o teo m an d at.
IV K O V IĆ : N e m o g u , jer sad im am tro šk o v a ok o seo b e iz
v ašeg stan a... JE V R E M : A ti h o ćeš d a se seliš, a? (p rila zi Ivko viću )
Lepo si govorio, mora ti se priznati da si lepo govorio.
(uzme ga poverljivo) R azb o jn iĉe o p o zicio n arsk i, d o b ro si
mi se osvetio, pre ja tebi ukrao govor, a sad ti meni...
IV K O V IĆ (smeje se): Da, da!
JE V R E M : Š to ti je, b o ţe m o j, su d b ina! N eću ići u
S k u p štin u k ao p o slan ik al'ću ići k ao sku p štin sk i tast.
(Ivko viću ) Ja ću p isati g o v o re!...
P A V K A : A d u ćan , Jev rem e? - Z ar i sad n ećeš d a se setiš
d u ćan a?
JE V R E M : D u ćan a?... I to je istina... (posle izvesne borbe)
D aj m i k lju ĉ, P av k a!
N A R O D : Ţ iv eo ! Ţ iv eo !
IV K O V IĆ : (pojavljuje se na prozoru, i narod kliče, a
muzika mnogo burnije svira; Danica kraj njega; Spira i
Spirinica n ešto se p rep iru , što se n e ču je o d m u zike i
larme, a Jevrem , d ržeći u jed n o j ru ci klju č a u drugoj
g o vo r, sta o u zbu đ en i p la če).
Zavesa
Download

[Projekat Rastko] Branislav Nusic: Narodni poslanik