1
Naša planeta Zemlja u budućnosti
Naša planeta u budućnosti
Ključni koncepti/sadržaji
Trajanje
Razvojni projekti i životna sredina
2-3 školska časa
Razred
VI – IX
Mesto
Učionica
Nastavni materijali
Video materijal Zeleni paket, CD-ROM
Nastavni predmeti
Geografija, Biologija, Građansko vaspitanje
Ciljevi nastave
Nastavne metode
Učenik/učenica treba da:
• zna da objasni šta je održivi razvoj;
• analizira posebne slučajeve održivog razvoja;
• planira u skladu sa izazovima sa kojima se suočavaju
životna sredina i razvoj u nastupajućem periodu.
Izlaganje, diskusija, video prezentacija
Uvod
Međunarodna konferencija UN Životna sredina i razvoj, održana u Rio de Žaneiru u junu 1992.
godine, predstavljala je nesvakidašnji događaj. Okupili su se predsednici 179 država
i predstavnici brojnih zemalja, međunarodne organizacije i NVO sektor. Konferencija je jasno
pokazala da čovečanstvo više ne može posmatrati životnu sredinu i ekonomski razvoj kao dva
odvojena problema. Na ovoj konferenciji usvojen je globalni akcioni plan pod imenom Agenda
21, program aktivnosti koji se proteže na idućih 100 godina.
206
Naša planeta u budućnosti
Naša planeta Zemlja u budućnosti
Agenda 21 se stara da postigne dva cilja na globalnom nivou: visok kvalitet stanja životne sredine
i održivu ekonomiju za sve zemlje sveta. Ovaj istorijski dokument predstavlja iscrpan pristup
problemu održivog razvoja. Rio deklaracija sadrži osnovne principe i mere kojih se države moraju
pridržavati u budućnosti u donošenju odluka. Ovi principi nalaze se na strani 210. Deset godina
kasnije, na Svetskom samitu o održivom razvoju u Johanesburgu, okupilo se preko 50000
učesnika, uključujući predsednike država, vođe i predstavnike NVO i biznisa. Pažnja je bila
usmerena na potrebu uklanjanja barijera održivom razvoju u modernim društvima, na smanjenje
siromaštva i bolesti, racionalno upravljanje prirodnim dobrima i korišćenje prednosti globalizacije
za stvaranje ravnoteže između potreba za razvojem i potreba za zdravom životnom sredinom.
1
Aktivnosti
Uskršnja ostrva
1
Objasnite da prirodni procesi na planeti regulišu jedni druge, i da se sama priroda
na taj način obnavlja. Agresivne i nepromišljene aktivnosti ljudi mogu narušiti ravnotežu
prirodnih procesa, uzrokujući neotklonjive promene eko-sistemima.
2
3
4
Pročitajte i prodiskutujte studiju slučaja Uskršnje ostrvo na času.
Objasnite da je u pitanju eko-sistem koji je potpuno izolovan od ostatka sveta,
i da se to društvo urušilo zato što je populacija premašila količinu raspoloživih resursa.
Povucite paralele između Uskršnjeg ostrva i trenutnog stanja životne sredine na planeti,
pozivajući se na tekstove Uskršnje ostrvo i Živa planeta na strani 209.
Generacije koje dolaze
1
Objasnite da održivi razvoj znači korišćenje resursa na takav način koji će omogućiti
njihovo potpuno obnavljanje (regeneraciju), i to u cilju obezbeđivanja budućim
generacijama iste količine resursa kojima mi danas raspolažemo. U suštini, to znači ostaviti
u nasleđe potomcima isti onaj svet koji smo mi nasledili.
2
Recite učenicima da smisle svoju
sopstvenu definiciju održivog razvoja.
Pomozite njihovu slobodnu diskusiju
predstavljajući sledeće stavove:
• Ukupan ulov ribe ne sme premašivati
količine koje bi ugrozile obnavljanje
ribljeg fonda.
• Količina vode koja se crpi
iz podzemnih akumulacija
ne sme premašivati količinu kojom
se akumulacije prirodno obnavljaju.
• Erozija zemlje ne sme premašivati
stopu kojom se formira novo zemljište.
• Broj posečenih stabala ne sme premašivati broj novozasađenih stabala.
• Emisije ugljenika ne smeju premašivati kapacitete prirode za preradu atmosferskog
ugljen dioksida.
• Biljke i životinje se ne smeju uništavati brzinom koja premašuje stvaranje novih.
3
4
Smislite i prodiskutujte stavove koji su slični navedenima.
U nastavku, recite učenicima da osmisle sopstvenu definiciju koncepta održivog razvoja.
Napišite neke od njih na tabli i prodiskutujte ih.
Naša planeta u budućnosti
207
1
Naša planeta Zemlja u budućnosti
Principi održivog razvoja
1
2
Podelite učenicima radni list Osnovni principi održivog razvoja i prodiskutujte teme koje
ste izdvojili.
3
Razgovarajte o svakom od izazova koji se pominje u tekstu i odlučite koji su relevantni
za vašu zemlju, ili će to postati u godinama koje dolaze. Koristite dodatne informacije
sa CD-ROM-a.
Proučite informacije o Svetskom samitu u Johanesburgu, koje se javljaju u tekstu.
Razgovarajte o osnovnim izazovima sa kojima se čovečanstvo suočava u 21. veku,
kao i najvažnije mere koje su posebno naglasili predstavnici vlada, NVO sektora,
međunarodnih organizacija i biznisa.
Rukovati s pažnjom
1
2
Prikažite video isečak Rukovati s pažnjom i razgovarajte o njemu u svetlu prethodnih
aktivnosti.
Zadajte učenicima da napišu sastav, nacrtaju crtež, napišu kratku pesmu ili rimu koristeći
teme iz video isečka i iz diskusije o ekološkoj odgovornosti prema budućim generacijama.
U nastavku...
208
•
Recite učenicima da pronađu dopunske informacije o budućnosti Zemlje i izazovima
sa kojim se suočavaju životna sredina i razvoj. Obezbedite im pristup CD-ROM-u i internetu.
•
Zatražite od učenika da pripreme sastav na temu „Priroda Kosova juče, danas i sutra”.
Naša planeta u budućnosti
Naša planeta Zemlja u budućnosti
Radni list
Uskršnje ostrvo
Uskršnje ostrvo nalazi se u Tihom okeanu (Pacifiku), oko 3200 km zapadno od Južne Amerike.
Prvi doseljenici koji su naselili ostrvo pre otprilike 15 vekova, bili su Polinežani.
Ostrvo ima polusuve klimatske uslove, znatno ublažene raskošnom šumom koja je upijala
i zadržavala vodu. Njenih 7000 stanovnika uzgajalo je žitarice i živinu, lovilo ribu i živelo u malim
selima. Kultura naroda je najuočljivija u masivnim, osam metara visokim statuama od opsidijana,
koje su vučene preko celog ostrva uz pomoć posečenih stabala drveća korišćenih kao valjci.
Do trenutka kada su evropski naseljenici stupili na Uskršnje ostrvo u 17. veku, ove kamene
statue, poznate kao Moai, bile su jedini ostatak nekada impresivne civilizacije — civilizacije
koja se urušila i nestala za samo nekoliko desetleća.
Propast ovog društva pokrenulo je desetkovanje njihovih ionako ograničenih resursa.
Kako se populacija ostrva povećavala, njegovi stanovnici sekli su šume i pretvarali sve veće
i veće površine u obradivu zemlju. Stabla su korišćena za grejanje, za gradnju kuća i brodova
i u religiozne svrhe (prebacivanje Moai statua).
Jednog dana je nestalo poslednje drvo sa ostrva. Više nije bilo građe za brodove, pa je količina
hrane postala nedovoljna. Uništavanje šume dovelo je do erozije, i dalje nestašice hrane.
Ljudi su se postepeno selili u pećine. Usledili su oružani sukobi, oživio je robovlasnički sistem,
a javili su se i slučajevi kanibalizma kojem su ljudi pribegavali kako bi preživeli.
Živa planeta
„... Ljudi žive na Zemlji, životinje svih vrsta, ptice koje lete u vazduhu i nepoznate ribe
(nebrojene) koje žive u vodi. Neke od ovih vrsta su toliko velike, koje ti ulivaju strah,
ali postoje i druge tako male, jedva vidljive oku.
Kroz zemlju teku reke, izvori čiste vode. Ali Zemlja, kao što ima polja, ima i brda
i planine. Oni imaju svoje rudnike bogate zlatom, srebrom, sumporom, itd.. Kada voda
teče bočno, ih struže. Stružeći ih, dobija njihovu boju i postaje žuta…
Zemlja stoji kao da je kugla među lepršavim nebom ... ”
Prema Petar Bogdani
209
Radni list
Naša planeta Zemlja u budućnosti
Osnovni principi održivog razvoja
(Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju, 1992)
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
210
Svako ima neotuđivo pravo na zdrav i produktivan život u harmoniji sa prirodom.
Sadašnje i buduće generacije polažu podjednako neotuđivo pravo na ovaj zahtev.
Zaštita životne sredine mora postati nedvojivi dio svih razvojnih procesa i projekata.
Svaka zemlja ima pravo da koristi svoje sopstvene resurse, bez prava da ugrožava životnu
sredinu van svojih granica.
Zagađivač mora nadoknaditi štetu koju je naneo životnoj sredini — princip „zagađivač plaća”.
Privredne aktivnosti uključuju i princip preduzimanja mera predostrožnosti za zaštitu
životne sredine.
Države moraju sarađivati na polju zaštite životne sredine.
Smanjenje siromaštva i neujednačenosti životnog standarda u različitim delovima sveta
sastavni su deo održivog razvoja.
Države moraju ograničiti i ukinuti neodržive modele proizvodnje i potrošnje, i sprovoditi
odgovarajuće demografske mere.
Najefikasniji način rešavanja problema iz oblasti životne sredine jeste učešće
svih zainteresovanih strana.
Države moraju razviti i ohrabriti obaviješteno učešće građana u procesima donošenja odluka.
Države moraju razviti i sprovoditi efikasan zakonodavni sistem za zaštitu životne sredine.
Zaštita životne sredine mora uključiti sve društvene grupe.
Mir, razvoj i zaštita životne sredine su međuzavisni i nedeljivi.
Naša planeta Zemlja u budućnosti
Svetski samit o održivom razvoju okupio
je desetine hiljada učesnika, uključujući
i lidere država i vlada, nacionalne
delegacije i lidere NVO sektora,
biznis sektora i druge predstavnike
najvažnijih grupa.
Pažnja je usmerena na uklanjanje
barijera održivom razvoju u modernim
društvima, smanjenje siromaštva
i bolesti, racionalno upravljanje
prirodnim dobrima, promocija
odgovorne potrošnje i proizvodnje,
kao i korišćenju dobrobiti globalizacije
za uspostavljanje ravnoteže između
razvoja i životne sredine.
Radni list
Samit u Johanesburgu 2002. godine
Glavni izazovi i njihove posledice su:
• Populacija: Na početku 21. veka populacija zemlje dostigla je šest milijardi, a očekuje
se da će dostići između 10 i 11 milijardi u toku narednih 50 godina. Glavne izazove
predstavljaće nestašica pijaće vode i obradive zemlje za proizvodnju hrane.
• Siromaštvo i nejednakost: Skoro 25 posto svetske populacije preživljava sa manje od jednog
dolara dnevno. Pošto je nejednakost uporna barijera održivom razvoju, Samit je apelovao da
se ovaj postotak smanji na 12 do 13 odsto, zajedno sa brojem ljudi koji pate od neishranjenosti.
• Hrana i poljoprivreda: Pad cena hrane za poslednjih 30 godina doprineo je povećanju njene
potrošnje, ali su u mnogim područjima sveta obradive površine ograničene, a stvaranje novih
uništava preostale eko-sisteme. U budućnosti, rast proizvodnje hrane ne sme biti na uštrb
prirode. Do 2010. godine trenutni tempo nestajanja eko-sistema morao bi biti značajno usporen.
• Pijaća voda: Nestašica pijaće vode u mnogim regionima sveta predstavlja najveću barijeru
održivom razvoju. Prema trenutnom tempu, očekuje se da će svaka druga osoba patiti
od nestašice vode do 2025. godine. Samit je apelovao da se do 2015. godine prepolovi broj
ljudi koji nema pristup čistoj pijaćoj vodi i osnovnim higijenskim uslovima.
• Zdravlje ljudi: Smrtan ishod bi se u zemljama u razvoju često mogao izbeći. Čovečanstvo
mora u narednim godinama usmeriti više pažnje i sredstava u borbu protiv bolesti. Najpreči
zadatak je smanjiti smrtnost dece ispod pet godina života za dve trećine, i smrtnost mladih
majki za 75 posto do 2015. godine.
• Energija: Potrošnja svih vidova energije je u stalnom porastu. Poboljšanje pristupa stabilnim,
održivim i ekološki bezbednim izvorima energije i usluga, kao i stvaranje nacionalnih
programa za energetsku efikasnost naročito je važan zadatak u narednih 10 do 15 godina.
• Šume: Šume na svetskom nivou nestaju uglavnom zbog poljoprivrede. U narednim
godinama, poboljšanje obnavljanja i upravljanja šumama biće od izuzetnog značaja.
• Klimatske promene: Potrošnja goriva stalno raste. Na Samitu je naglašena potreba realizacije
Kjoto protokola za postizanje dogovora o dozvoljenim emisijama gasova staklene bašte
u razvijenim zemljama.
Samit je sledeće zadatke za čovečanstvo proglasio obaveznim:
• potreba boljeg razumevanja koncepta održivog razvoja i stabilizacija relevantnih institucija
na međunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou; i
• dalje potvrđivanje uloge građanskog društva i promocija partnerskih inicijativa između
privatnog i javnog sektora.
211
Download

Naša planeta u budućnosti