Dr Nikola @uti}
IDEOLOGIJA I POLITIKA
NIKE BARTULOVI]A
^lanci, kritike i polemike
1935-1941
KWIGA II/2
Srpska radikalna stranka
Beograd 2010.
Dr Nikola @uti}
Ideologija i politika Nike Bartulovi}a
– Kwige, ~lanci, kritike i polemike 1911-1935 –
Recenzenti
Prof. dr Vojislav [e{eq
Dr Mom~ilo Suboti}
Direktor izdava~kog sektora
Ogwen Mihajlovi}
Redakcija
Ivana Borac, Vesna Mari}, Vesna Zobenica, Qubinka Bo`ovi},
Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Olui}, Severin Popovi},
Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi},
Dragica Tomi}, Milica [e{eq
Izdava~
Srpska radikalna stranka
Trg pobede 3, Zemun
Za izdava~a
Dr Vojislav [e{eq
[tampa
[tamparija “DOO Dragi}”
Za {tampariju
Mom~ilo Dragi}
Tira`
500 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.163.4
BARTULOVI], Niko, 1890-1945
Ideologija i politika Nike Bartulovi}a :
~lanci, kritike i polemike : 1935-1941. #Kw.
#2/2 / Niko Bartulovi} ; (priredio Nikola
@uti}). - Zemun : Srpska radikalna stranka,
2010 (Zrewanin : Dragi}). - 515 str. : faks.
; 24 cm
Tira` 500. - Str. 3-6: Uvodne napomene /
autor (Nikola @uti}).
ISBN 978-86-7886-087-4
COBISS.SR-ID 180432140
UVODNE NAPOMENE
Hrvatski kwi`evni istori~ari, pomenuti u prvoj i drugoj kwizi o Niki Bartulovi}u, subjektivno, i sa animozitetom, prikazali su wegovo stvarala{tvo i ideolo{ko-politi~ki lik. Kao {to sam istakao u prvoj kwizi,
Bo{kovi} je pisao o “skromnoj vrednosti” Bartulovi}evih kwi`evnih
stranica, pa se zato wegovo ime ne sre}e u hrvatskim kwi`evnim povijestima, jer je, pored “skromnih kwi`evnih vrednosti”, wegovo djelo ograni~eno wegovim “ideologijskim ograni~ewem” zbog pripadnosti jugonacionalizmu i ~etni~kom pokretu kao wegov “dokazani apologet”.
Branimir Donat je pisao o relativno niskoj specifi~noj te`ini Nikinog kwi`evnog opusa, koja je dodatno umawivana “brojnim prete`ito nekwi`evnim razlozima”. A ti nekwi`evni razlozi nalazili su se u “problemati~noj politi~koj orijentaciji” jednog “jugonacionaliste”, “juga{a”
i “orjuna{a”, kojeg Donat posmatra kao “eksponenta ideja integralisti~kog jugoslavenstva”, koje se potom kristaliziralo “u crnu gvaqu ~etni{tva
i misli no`a i osvete”.
Me|utim i sa srpske strane imamo Bartulovi}eve ideolo{ke kriti~are, na ~elu sa kwi`evnim istori~arem Gojkom Te{i}em. U napomenama uz
prvu kwigu “Zli vol{ebnici - polemike i pamfleti u srpskoj kwi`evnosti 1917 - 1943” (Beograd, 1983), Gojko Te{i}, “zbog objektivne predstave o
me|uratnoj srpskoj kwi`evnosti”, posebno napomiwe da su u wegovom izboru zastupqeni i autori koji su “u toku rata sara|ivali sa okupatorima ili
su i sami bili protivnici Narodnooslobodila~kog pokreta”. Pri tom je
ukazao “na tamne strane” politi~kih i stvarala~kih biografija nekolicine autora u svom izboru. Na prvom mjestu je istakao Niku Bartulovi}a kao
“saradnika ~etni~kog pokreta”, koji je poginuo 1943. godine. Te{i} nekriti~ki koristi ve} pomenuti famozni falsifikat hrvatske kwi`evnoistorijske publicistike, koji je do dana{wih dana ostao izmi{qeni besprizorni stereotip.
Poslije Bartulovi}a Te{i} navodi Ratka Pare`anina, kao pripadnika
najekstremnije desnice qoti}evskog pokreta, zatim Vojislava Ili}a Mla|eg kao nacionalisti~ki orijentisanog, koji je “sara|ivao u kvislin{kim listovima”; Simu Pandurovi}a, koji je “u toku rata bio ~lan namesni~ke uprave Kolar~evog narodnog univerziteta” (!?); Milo{a M. Milo{evi}a kao saradnika kvislin{kih novina i zamenika glavnog urednika
(Velibora Joni}a) lista “Srpski narod”; Svetislava Stefanovi}a, koji je
3
“tridesetih godina bio izrazito profa{isti~ki orijentisan”, kao saradnik “Ideja”, Qoti}eve “Otaybine”, a u “toku rata gotovo svih kvislin{kih
novina”. Te{i} ga pomiwe i kao “komesara” Srpske kwi`evne zadruge pod
okupacijom (1942-1944), pa na kraju isti~e da je 1944. streqan “zbog saradwe
s okupatorom i doma}im izdajnicima”.
Iako je Qubomir Mici} bio pokreta~ i urednik avangardnog ~asopisa
“Zenit 1921-1926”, po Te{i}u su i u tom razdobqu kod Mici}a “pokatkad dominirale nacionalisti~ke ideje”, da bi se u ~asopisu “Srbijanstvo” (1940)
- “Manifestom Srbijanstva” - predstavio kao “izrazit tip nacionaliste”.
Po Te{i}u i Todor Manojlovi} je u toku Drugog svjetskog rata sara|ivao u
kvislin{kim listovima, a bio je i ~lan komesarske uprave Srpske kwi`evne zadruge. “Tamnu stranu politi~ke i stvarala~ke biografije” po Te{i}u nosi ~ak i Milo{ Crwanski zbog toga {to je bio urednik “desni~arskog lista ’Ideje’ 1934-1935”, i {to je u toku rata `iveo je u Engleskoj”. Ve}ini navedenih nije sudio “revolucionarni” komunisti~ki sud, ali ih Te{i} osu|uje i predstavqa kao nacionaliste (u smislu {ovinista) i saradnike okupatora i “doma}ih izdajnika”.
“Tamnu stranu” politi~ke i stvarala~ke biografije Te{i} je dakle pripisivao istaknutim srpskim i jugoslavenskim kwi`evnim stvaraocima,
koji su u tada{wem bezna|u antisrpstva i antijugoslavenstva ispoqavali,
za dana{we pojmove “benigni” nacionalizam, i koji su potom u ratnim uslovima, zbog egzistencijalnih potreba, “sara|ivali” s tzv. kvislin{kim kulturnim institucijama i listovima. Kao i kod hrvatskih kwi`evnih istori~ara, opet je Niko Bartulovi} na prvom mjestu prokazanosti zbog svoje
kwi`evno-istoriografski falsifikovane politi~ke i ideolo{ke biografije. Mora se konstatovati da je Te{i}, koji je u savremenom trenutku
evoluirao u nacionalnog Srbina, najboqi primjer u kolikoj mjeri je klasna anacionalna svijest srpskih intelektualaca zamagqivala objektivne
istorijske ideolo{ko-politi~ke vidike.
Istina je dakle ~esto taoc svake totalitarne ideologije.U prvoj kwizi
o Niki Bartulovi}u izrazio sam sumwu da je on prisustvovao ravnogorskom
Svetosavskom kongresu u selu Ba (str. 382). Naknadnim detaqnim pregledom “^etni~ke arhive” Vojnog arhiva u Beogradu, ustanovio sam da Bartulovi} uop{te nije prisustvovao tom Kongresu po{to wegovog imena nema
u prona|enim spiskovima delegata u~esnika, a kao takav se ne pomiwe ni u
ostalim dokumentima “^etni~ke arhive”. Komunisti~ka propaganda je, dakle, iskonstruisala ordinarnu la` da je Bartulovi} ubijen 1943. “u borbi”,
a da je potom krajem januara 1944. “kao pokojnik” u~estvovao na Svetosavskom kongresu, i sve to zbog opravdawa wegove likvidacije u proqe}e 1945.
godine. Poslije ovako utvr|enog ~iweni~kog stawa razo~ara}e se falsifikatori Bartulovi}eve biografije iz Hrvatske, ali i kwi`evni istori~ar Gojko Te{i} iz Srbije, koji je, kako sam ve} istakao, navodio “tamne
strane” wegovog ideolo{kog i politi~kog djelovawa.
Ipak ne treba zaboraviti na ~iwenicu da Bartulovi}, kao “prosje~ni”
stvaralac i nosioc “tamne strane politi~ke i stvarala~ke biografije”,
impresivnim djelom u drugoj polovini tridesetih godina do`ivqava svoj
4
kwi`evno-istorijski i publicisti~ki zenit. Bartulovi} suo~ava ~itaoca
sa dubinskim istorijskim ideolo{kim procesima koji bitno odre|uju dr`avni karakter privrede, kulture i politike u jednoj zemqi. U ovoj kwizi
Bartulovi}eva analiza ideolo{kih uticaja u Kraqevini Jugoslaviji, ali
i u evropskim i svjetskim okvirima, dobija svoj kona~ni oblik preko apologetike gra|anskom liberalizmu (liberalnom jugoslavenstvu) i `estoke
osude totalitarnih ideologija rimokatolicizma, nacizma i fa{izma.
Bartulovi} je tako pratio “duhovne u~iteqe i interprete najkonsekventnije demokratije”, ameri~ke, engleske i ~e{ke, od vremena Abrahama Lincolna pa do wegovog uzora ^eha Toma`a Masarika.
U svojim uspjelim polemikama Bartulovi} je pisao da se dobar deo nauke, literature, publicistike i umetnosti u fa{isti~kim ili boq{evi~kim zemqama, pretvorio u dirigovani falsifikat. Me|utim, istu ili
sli~nu ocjenu nije davao nauci i literaturi liberalno-demokratskih stvaralaca koji su tako|e falsifikovali istorijske fakte, naro~ito u Kraqevini Jugoslaviji vezano na pr. za nacionalno - vjerske etni~ke i neetni~ke
identitete (“nadnacije”), progla{avaju}i pri tom vjerske i konvertitske
grupacije za nove umjetne etni~ke individualitete, kao na pr. naciju hrvatstva. Bartulovi} je ipak ponekad priznavao da se “doga|alo” i u “demokratskim i liberalnim sredinama, da se poneke istine suvi{e nate`u”.
Volio je da citira ~e{ke publiciste, kao na pr. dr. J. Slavika, koji je
1938. u vreme Minhenske krize pisao u reviji “Sobota” o “najnovijoj kampawi protiv ideologija” u ^ehoslova~koj, zakqu~iv{i da se takva kampawa u
Evropi javqala uvijek kada je, “posle slobodarskih era, nastupala reakcija”. Pri tom nije zaboravio da je i “reakcija” imala svoju ideologiju, pa je
konstatovao da nema tog vladavinskog sistema koji nema svoje ideologije:
“Reakcija Svete Alianse je imala De Bonalda, Lammenaisa, Hallera itd; carizam je imao Pobjedonosceva i Leontjeva, boq{evizam je imao Lewina i
Buharina, nacionalsocijalizam ima Rosenberga itd”. Potom je citirao dr
Slavikove o{troumne konstatacije: “Tra`i li se kod nas, da napustimo sve
ideologije, onda se tra`i nemogu}e. Feuerbach je kazao, da se ~ovek i razlikuje od majmuna samo time, {to ima izvesno shvatawe o stvarima. Tra`iti
da gra|anin bude bez ideologije, zna~i dakle, isto, kao tra`iti od wega da
se pretvori u politi~kog majmuna, koji nema ni pojma o tome kako nastaju i
kako se mewaju vladavinski sistemi. Bez politi~kih ideologija svet bi
podlegao politi~kom idijotizmu. Oni koji to tra`e, ne ~ine to zato, {to
bi gra|ani u XX veku mogli zaista da `ivu bez ideologije, ve} zato, da bi
onemogu}ili stvarawe dru{tvenih teorija, koje otkrivaju, kako je do{lo
do izvesnih re`ima u dana{wem svetu. Reakcija koja vodi taj boj protiv
ideologija, tvrdi da je demokratija zatajila, navode}i pri tom stvarne i izmi{qene grehe pojedinih demokratskih re`ima. Kao da bi ikakva reakcija u savremenoj Evropi bila mogla da do|e do vlasti, da nisu demokratski
re`imi pravili gre{ke i ludosti?... I zato mi tvrdimo obratno, da nikad
kao u dana{wim vremenima nije potrebno toliko politi~ke ideologije,
zdrave, zaista demokratske i slobodarske...”.
5
Bartulovi} je tridesetih godina op~iwen s ~e{kom liberalnom misli,
~e{kom filozofijom, s tada{wim liberalnim dr`avnim ustrojstvom i
~e{kim civilizacijskim dometima, pa je zbog svega navedenog duboko sau~estvovao s propa{}u ^e{ke dr`ave u vreme tzv. Minhenske krize 1938. godine, posmatraju}i ^e{ku kao `rtvu male zemqe za interese velikih ideologija. Iz navedenih razloga o ^ehoslova~koj je napisao brojne ~lanke,
kritike i polemike objavqene u Javnosti, Krugu i Vidicima.
I u savremenom trenutku “demokratska neoliberalna reakcija” vodi
“boj protiv ideologija”, upornim sklawawem u drugi plan autora (“teoreti~ara zavjere”) koji “otkrivaju” ideolo{ku su{tinu istorijskog kretawa,
odnosno istorijskih promjena u politici, privredi, kulturi i vjeri koje su
izazivale ili i danas izazivaju ideolo{ke internacionale. Zna~aj ideologija, potvr|en egzaktnim dokumentarnim realno-istorijskim istra`ivawima, rekonstruisao sam u vi{e svojih studija, u smislu globalnog konflikta gra|anskog liberalizma i rimokatolicizma tokom XIX i XX vijeka. Radovi Nike Bartulovi}a, objavqeni u ovoj kwizi, upravo u wihovoj sadr`ajnoj politi~koj pozadini ~esto razmataju ideolo{ki uzro~nik.
Ovom tre}om kwigom (II/2) dokumentovao sam navode iz prve dvije kwige
o izuzetnom intelektualnom kwi`evno-istorijskom stvarala{tvu Nike
Bartulovi}a, objavqenom u listovima koje je on sam ure|ivao ili bio u naju`em uredni{tvu ili redakciji (“Javnost”, “Krug”, “Vidici”, “Sokolski
glasnik”). Jo{ jednom da podsjetim da je tre}a kwiga povezana sa prvom kwigom o Niki Bartulovi}u, u kojoj su najavqeni, komentarisani i analizirani wegovi ~lanci.
U drugoj kwizi “Ideologija i politika Nike Bartulovi}a” (II/1) predstavio sam Bartulovi}eve kwi`evno publicisti~e i istoriografske spisateqske domete od 1911. do 1935, koji su zaista fascinantni. U kwizi nisu
~ak ni svi obuhva}eni, bilo zbog nemogu}nosti nabavqawa literature i ~asopisa u kojima je Bartulovi} objavqivao, bilo zbog tehni~kih propusta
prilikom pripreme kwige za {tampu. Iz tog razloga sam u ovoj tre}oj kwizi (II/2) u okviru uvodnih napomena objavio nekoliko Bartulovi}evih vrlo
zna~ajnih radova koji su gre{kom izostavqeni u prethodnoj kwizi. Radi se
na pr. o ~lanku “O futurizmu” (objavqenom u “Savremeniku iz 1914) koji,
iako napisan u Nikinim mla|anim godinama, pokazuje wegovu punu spisateqsku zrelost i obrazovnu utemeqenost.
Na koricama prethodne kwige (II/1) je fotografija srpskog (jugoslaven skog) vojnika i dalmatinskog jugoslavenskog mornara pod nazivom “Stra`ari Jadrana”, objavqena na naslovnoj strani “Jadranske stra`e” br. 6. iz juna 1925. godine. Na koricama kwige (II/2) su naslovne strane ~asopisa koje
je ure|ivao ili redaktirao Niko Bartulovi}, iz kojih su i ~lanci objavqeni u ovoj kwizi.
Na Aran|elovdan 2010.
6
Autor
7
8
JAVNOST – NEDEQNI ^ASOPIS
ZA KULTURNA, SOCIJALNA, PRIVREDNA I
POLITI^KA PITAWA 1935-1937
Ne`eqeni incidenti i Dr. Ma~ek
Raspravqaju}i o odnosima izme|u pojedinih grupa Udru`ene opozicije,
neke beogradske novine su, javile da }e srbijanski opozicioni vo|e tra`iti od Dr. Ma~eka da se ogradi od poznatih incidenata, koji su se odigravali i jo{ se de{avaju i Hrvatskoj i u Dalmaciji, a koje je, “Javnost” ve} zabele`ila i `igosala.
Zagreba~ki “Obzor” se osvr}e na to pisawe, pa tom prilikom ka`e i ovo:
“Tvrdwe pak jednog dijela beogradske {tampe, da }e Quba Davidovi} i Joca Jovanovi} pozvati dra Ma~eka, da se ogradi od ovih ekstremnih akcija u
–Hrvatskoj, zlonamjerne su i bez temeqa. U redovima pokreta biv{e HSS
nema nikakovih ekstremnih elemenata, niti itko vodi neku ekstremnu akciju. U wenim redovima vlada disciplina i vodi se samo ona akcija, koju odre|uje dr. Vlatko Ma~ek. Ina~e dr. Ma~ek ne mo`e biti pozivan od Qube
Davidovi}a i Joce Jovanovi}a, pa ni od bilo koga, da on suzbija neke ekstremisti~ke akcije. Prvo, jer takvih akcija nema u redovima biv{e HSS, a drugo ako se negde doga|aju ne`eqeni incidenti, to nije u nikakvoj vezi sa drom Ma~ekom, i on zato ne snosi nikakovu odgovornost. Ako netko radi protuzakonito, tu su vlasti i one su pozvane da ure|uju”.
Sa ovim pisawem “Obzora”, pogotovo ako je ono izraz mi{qewa u krugovima biv{e HSS, ne mo`emo se nikako slo`iti.
Da ne`eqeni incidenti nisu ni u kakvoj vezi sa Dr. Ma~ekom, primamo
rado na znawe, u toliko pre {to smo i sami ve} ranije istakli to ube|ewe.
Ali to nikako nije dovoqno! Incidenti su tu i oni se ponavqaju; – {kode
ugledu dr`ave, smetaju odnosima u narodu, ne koriste ni dobrom glasu Hrvata i – last not least – zbog tih incidenata bilo je i krvavih glava!... Najosnovnija humanost, dakle, – a da i ne govorimo o patriotizmu (svejedno da li hrvatskom ili jugoslovenskom), te o najelementarnijim obzirima prema srbijanskoj
opoziciji, – tra`e imperativ da se ti incidenti spre~e! Ne da se preko tre}ih lica, u op{tim izrazima i nezvani~no ustanovi da Dr. Ma~ek nije ni. u kakvoj vezi sa wima, – {to je vi{e nego premalo, i {to nikako nije u stawu da
spre~i wihovo ponavqawe, pa da se na taj na~in pilatovski operu ruke, – ve}
da se i u pozitivnom pravcu u~ini sve da do tih incidenata vi{e ne do|e!
“Obzor”, kao i vo|e HSS, ne pori~u da incidenata ima, ma da su sve do nedavna o wima {utili i, skupa sa ostalim organima javnosti, zavla~ili glavu u pesak. To zavla~ewe se nastavqa jo{ uvek, samo na drugi na~in. Priznaje se da su incidenti tu, ali se preko wih prelazi pau{alnim tvrdwama da
“u redovima biv{e HSS nema nikakvih ekstremnih elemenata”, da u tim redovima “vlada potpuna disciplina” i da se “vodi samo ona akcija, koju odre|uje Dr. V. Ma~ek”.
To su fraze, koje – kad bi i bile istinite – bile bi u toliko nepovoqnije za samog Dr. Ma~eka. Jer, da 5 maja za g. Ma~eka nisu glasali samo prista9
lice biv{e HSS, to znaju i politi~ka deca; jednako kao {to znaju i to, da
su se u Ma~ekov pokret (kao i u svaki koji je u porastu!) uvukla i lica, koja
ne samo {to nacionalno ne stoje na visini, ali ni moralno. Ti i izazivaju
incidente! Pa, ako se uzme u obzir da su se ti incidenti odigrali u prili~no ra{irenim delovima Hrvatske i Dalmacije (a Dr. Ma~ek uverava da su
danas svi Hrvati uz wega) – onda je nelogi~no tvrditi da niko iz redova
HSS nema veze sa tim doga|ajima, jer bi to zna~ilo da su jo{ veliki delovi Hrvata izvan Ma~ekovog pokreta ! Stvarno je me|utim istina, da su ne`eqeni incidenti izazvani od qudi, koji su se iz bilo kojih razloga uvukli u redove biv{e HSS i koji se – makar i neovla{teno – pokrivaju autoritetom wenih vo|a, pa i samog Dr. Ma~eka.
Zagreba~ki list pilatovski ka`e: “Ako neko radi protuzakonito, tu su
vlasti i one su pozvane da ure|uju!”... Kao da se radi o ze~evima, a ne o qudskim udesima, i to o `ivotima hrvatskog seqaka i radnika! Prema tom stanovi{tu, Dr. Ma~ek i ostali vo|e nisu tu zato da narod upu}uju i da ga odvra}aju od stramputica, te da ga ~uvaju da ne strada bez potrebe, – ve} to upu}ivawe prepu{taju policijskim organima, sa, rezultatima kao {to je onaj
od pred nekoliko dana u Taborskom, a kakvih se je ve} nekoliko odigralo...
Na koncu konca, autoritet nije zato tu, da se ~uva u zlatnoj kutiji, u idili~nosti Kupinca, ve} da se korisno upotrebi! Pa ako su pomenuti incidenti zaista ne`eqeni, onda tu nije dovoqno da se peru ruke od wih, ve} da
se i spre~e. Mi se sla`emo potpuno sa time, da gg. Davidovi} i Jovanovi}
nemaju {ta da diktiraju Dr. Ma~eku, ali zato dr`imo da mu taj uslov diktira sam wegov polo`aj, koji je pun odgovornosti, ne samo prema stvari narodnog sporazuma, nego i prema svakom Qudskom `ivotu, koji mu se slepo poverava. Ma koliko da smo i mi ube|eni da incidenti izazivaju i vr{e qudi,
koji su li~no i idejno daleko od Dr. Ma~eka, – isto tako verujemo da se ti
dementi nebi vi{e odva`ili da ih nastave, kad bi ih Dr. Ma~ek javno desavuirao i kad bi time pokazao da niko nema prava da narod nagoni u zlo, ako
ne}e da po zasluzi bude izba~en iz pokreta HSS.
Jer, velimo ponovno, – ne radi se tu vi{e ni o kakvoj “politi~koj taktici”, ili “diplomaciji”, nego o najosnovnijoj humanosti i patriotizmu, gde
ne poma`u skrivaqke, ve} otvorene re~i.
Javnost, 14. septembar 1935. godine
^akav{tina o`ivqena
Pored kajkavske poezije, na ~iji procvat je uticao pesni~ki uspeh Dragutina Domjani}a, do`ivqujemo u posledwe vreme i renesansu ~akavske poezije.
^akav{tina je nare~je prvih kulturnih spomenika kod Hrvata, po~am{i
od Ba{}anske plo~e pa do razli~itih zakonika, lekcionara i crkvenih
prikazivawa. I na{a svetovna kwi`evnost u Dalmaciji po~ela je ~akav{tinom. ,,Libar Marka Maruli}a, Spli}anina, u kom se sadr`i istorija
svete udovice “Judit” napisan je u rodnom nare~ju pesnikovom, koje jo{ i danas `ivi u Splitu, jednako kao i “pjesni quvene Hanibala Lu~i}a i “Ribawe“ Petra Hektorovi}a, oba iz naj~istijeg ~akavskog podru~ja, sa ostrva
Hvara. ^akavski, kao i ostali na{i dijalekti, odr`ali su svoj autoritet
10
do Preporoda, kada je nacionalna, misao tra`ila unifikaciju raspar~anih delova i piscima nametala jedno nare~je, kao jedinstvenu kwi`evnu
formu. Ali ~im jedinstvo naroda nije vi{e moglo da do|e u pitawe, po~eli su se i kod ostalih naroda pojedini pisci vra}ati na ~ar regionalne poezije, pa tako i kod we. Danas se to vi{e ne doga|a pod vidom raspar~anosti, ve} u te`wi da se u kwi`evnost unese {to vi{e raznolikosti i da se
otkriju nova bogatstva za celinu.
^akavsko podru~je se, neprestanim nadirawem {tokav{tine, svelo danas na vrlo uski pojas kopna u Istri i u Hrv. Primorju, te na istarskim
ostrvima. To je severna ~akav{tina; dok ju`na `ivi jo{ na sredwedalmatinskim ostrvima, Bra~u, Hvaru, Visu, Kor~uli, itd., i u nekim oazama na
kopnu (u Splitu, Trogiru, itd.).
Sem nastojawa da se svet literature obogati novim akcentima, najnoviju renesansu ~akav{tine u literaturi treba zahvaliti i ~e`wi za rodnim
krajem, kojoj se pridru`io i nacionalno-politi~ki momenat, naro~ito na
podru~ju severne, istarske ~akav{tine, koja je u dana{woj renesansi tog dijalekta najja~e zastupana. Dogodilo se naime da je ba{ Istra bila otrgnuta
od na{eg narodnog tela i da je pripala Italiji, gde se to nare~je, koje je
kroz stole}a odolevalo svim poku{ajima romanizacije i germanizacije, ho}e svim sredstvima da iskoreni. Na taj na~in je, sa pitawem otpornosti tog
govora, skop~ano danas i pitawe, biti ili ne biti ~itavog na{eg nacionalnog opstanka u Istri. Intelektualcima, koji su u ogromnoj ve}ini bili prisiqeni da ostave rodnu grudu, onemogu}en je svaki kontakt sa svojima preko, –
i wihova nostalgija nema ja~eg ventila nego li je taj, da svoju bol ka`u ba{ u
toj mu~eni~koj ~akav{tini, o koju su vezane sve wihove nade u budu}nost.
Me|utim, novija ~akavska kwi`evnost imala je lokalnih prestavnika
ve} u ranije vreme. Tako je na pr. hvarski biskup, J. Zaninovi}, u starigradskom ~akavskom nare~ju napisao komediju ,,Okapio!” koja je {tampana u dubrova~koj reviji ,,Sr|; a pokojni splitski na~elnik i nar. poslanik, Dr.
Vice Mihaqevi}, bavio se ~itavog `ivota politi~kom i dru{tvenom satirom u stihu, u splitskoj ~akav{tini je pod pseudonimom ,,Neurastenikus”
{tampao i kwigu, ,,Pregr{t {u{wa”. Kasnije je splitsku ~akav{tinu gajio humoristi~ni list splitskih umetnika, ,,Duje Balavac”, a me|u redaktorima se najvi{e isticao Ante Katunari}, autor ~akavskih pripovedaka i
kwige pesama u splitskom nare~ju, ~ije duhovite poante nisu bez kwi`evnog interesa. U posledwe vreme je stekao popularnost, kao humorist u ~akavskoj prozi, g. Marko Uvodi}, koji je, sem stalne rubrike u ,,Novom Dobu”
i u ,,Jadranskom Dnevniku”, dao i nekoliko napisa dubqe kwi`evne vrednosti, zanimqivih ne samo zbog dijalekti~nog {arma i ~istog folklora, nego i
po specifi~no ~akavskom ambijentu, o`ivqenom duhovitim zapa`awima. Jedna od tih pripovedaka {tampana je i u ,,Srpskom Kwi`. Glasniku”.
U Istri je tako|er ~akavska proza o`ivela preko humoristi~no satiri~kih rubrika u ,,Na{oj Slogi” i ,,Pu~kom Prijatequ”, gde je naro~ito ~uven postao dijalog ,,Jurina i Franina”. Me|utim se narodna pesma razvijala, u ~akavskom nare~ju, jo{ od najstarijih vremena. To dodu{e nije herojska epika, ~iji doga|aji su se odigravali na {tokavskom podru~ju, pa su i
11
{tokavski opevani; – ve} t. zv. ,,`enska’’ pesma, posve}ena intimnijim bolima i radostima, koja ima i svoj lokalni ~akavski kolorit. Najvi{e tih pesama je {tampano u zbirci ,,Istarske narodne Pesme”, {to ju je g. 1924 izdala
Istarska Kwi`. Zadruga, i u Karamanovoj pesmarici ,,Marjanska Vila”.
Nedavno su I. Jelenovi} i H. Petris izdali u Zagrebu ,,Antologiju nove
~akavske lirike, u koju su u{li svega ~etiri pesnika: V. Nazor, Mate Balota, Pere Qubi} i Drago @erve, – uz jednu jedinu pesmu Tina Ujevi}a.
Vladimir Nazor je po ro|ewu ju`ni ~akavac, ali po{to se za rana odselio u Istru, gde je u naj~istijem ~akavskom kraju, u Kastvu, dugi niz godina
pro`iveo kao nastavnik na u~iteqskoj {koli, wegova ~akavska poezija nije dalmatinska, ve} istarska. Nazorove ~akavske pesme su nastale u tom vremenu (izme|u g. 1906 i 1918), pa prema tome nisu plod nostalgije za izgubqenim krajem, ve} rezultat te`we da se motivi, koji su po mentalitetu, po ambijentu i po tipovima ~akavski, izraze u adekvatnom govoru, pa da tako impresija bude potpunija.
Pored socijalnih motiva koji su tipi~ni za taj kraj, Nazor i u ~akav{tini peva istorijske reminiscencije sa savremenom nacionalnom tendencijom (,,Ban Dragowa” i ,,Galijotova pesam”); a nacionalno-politi~ka nota
ose}a se i u pesmi Pore~u, kad tome gospodsko-italijanskom centru slovenske Istre, pesnik dovikuje:
“Vrni nam cmiqe, ma`urane struk,
Raj na{eh du{ i trude na{eh ruk!
Vrni nam znoj.
I krv. – Iz seh je `il Iz nas tekla.
A ti si nam ju pil.”
Ujevi}eva pesma ,,Opro{taj” zanimqiva je vi{e kao primer uspele verzifikatorske imitacije autora ,,Judite”, nego li kao prilog `ivoj ~akavskoj poeziji.
Pere Qubi} je mlad pesnik, iz Vrbawa na Hvaru, i wegova lirika je iskqu~ivo ~akavska (Izdao je zbirku ,,Bodulske pisme”). Po duhu ta poezija
odgovara sasvim Domjani}evoj kajkav{tini: Idili~na je i elegi~na, deskriptivna i puna {timunga, sa evocirawem likova koji nestaju – starih
baka i dedova, ribara i mornara, upornih kmetova i osirotelih gospodara.
Refleksivnost te poezije sva je u bolnoj rezignaciji novih i te{kih vremena, punih socijalne bede i neizvesnosti:
“I zato su tako
{koji `alosniji,
jer su barda pusta,
a narod bidniji”
Jedine dve “mrtve stra`e” nad ,,{kurim {kojima” (ostrvima), to su dva
simbola:
Stare bake (,,none”), {to posledwe ~uvaju ogwi{ta, ~iji su ~lanovi ra{trkani po svim morima i po svim kontinentima:
,,Sad zgarbjene, suhe od brimen i trudih, u `epu traverse svej sobon imaju: krunice, mendule – da s molitvan martve, s mendulin unuke male darivaju...” – i beli seoski zvonici (,,kampaneli”), {to kao dobri dusi, svake ve~eri ,,uz mrtvi zvon sa svojima progovore”:
12
,,Sve gledaju kampaneli
posrid mistih po {kojima,
a kucadu, kako sarca,
areloji svej u wima”.
Ostala dva pesnika iz ove antologije – Mate Balota i Drago @erve, – tako|er su mladi i pevaju samo u ~akav{tini; ali po{to su oba Istrani, to je
predmet wihove poezije onaj {to smo ga naveli u po~etku:
Nostalgija za porobqenom domajom, izra`ena – ne u patriotsko-politi~kom rezonirawu – nego u elementarnoj i najneposrednijoj ~e`wi za doma}im qudima i prirodom, za dobrom i zlom, za blagostawem i nevoqom, za
~estitom i doma}om primitivno{}u. I tu je mnogo elegi~nosti, ali bez Qubi}eve rezignacije; sa gor~inom kroz koju provejava gotovo nemo, ali duboko
ube|ewe da to ipak tako ne sme da ostane i da se ra~uni moraju pre~istiti.
Kao {to je ~uveni ~e{ki pesnik, Petr Bezru~, ,,bard posledwih 70.000
porobqenih ~e{kih rudara i seqaka iz Beskida”, otkrio svetu jad i borbu
~e{ke mawine u [leskoj, tako i Mate Balota (pseudonim jednog na{eg univerzitetskog profesora), uporni bard bespravne na{e raje u Istri, ho}e da
nam otkrije jad i borbu svoga kraja. Antologija Jelenovi}a i Petrisa nije
dala zaokru`eni izbor Balotine poezije, jer se dr`ala elegi~nih i kopnenih motiva, dok su i Balotini primorski stihovi isto toliko karakteristi~ni, a pesme o Japleni~arima, o Jo`i Ro`i, o Fo{ki, a naro~ito one o
Sipi, tom pandanu Nazorovog Velog Jo`e i Bezru~evog ,,ludog rebela”, zna~e i pesni~ki i misaoni vr{ak Balotinog dela. Jer taj neiskorewivi Sipe,
preko koga su, kao i preko Nazorovog Galijota Ilije, prohujale sve pokore i
sva progonstva, ostaje uporan kao ~esmina na svojoj hridi, sa pesmom u kojoj
“ ...ro{taju makine velikih brodi, na kih je ogaw lo`ija, i {ume mora, ke
je mlad prigazija”.
Iz grla Sipinog pucaju pu{ke labinske, kad je on, te`ak, ribar i volar,
se tuka za svoje, da bude tu gospodar i u~uva grudu zemqe slovinske ...”
Balota se nije pla{io da pogleda otvoreno u o~i bedi svog kraja i wegovi ra~uni su bolni, ali jasni:
,,Vajk su na{i dani te{ki bili,
prazni `epi i `uqavi dlani.
Mu~an nam je bija kruh na{ svakidawi,
ko ga je bilo. Ko ne, smo postili.”
Stradawa ratnih vremena izra`ena su gorkom plasti~no{}u u baladi o
posledwoj kozi, {to je uginula, a kod ku}e su mati i bra}a ostala bez hrane:
,,Ma daleki cesar austrijski
i veliki car od Jermanije
nisu ni slutiti mogli
~a misli jedan mali ~ovik,
ki cilu bo`ju no} propla~e za kozon...’’
I po{to je ve} do{la pokora talijanske okupacije, pesnik uzalud ~ezne za
doma}im Bo`i}ima, u kojima pop kri{om ,,molistare slovinske beside”; dok:
,,u svakoj hi`i za stolom prazne kantride te stati prazna mista te biti
doma}ih sini, {}er, sestar i brati, ki su, nikamo sami u maglu morali pojti po svitu...”
13
Ali i pored toga, Balota ni jednog ~asa ne sumwa da se ra~uni moraju pre~istiti:
,,Sjor, sad {umaj, da budu ra~uni ~isti
Sve ~a je staro se bri{e i samo novo se pi{e,
za novo ima svaki na novo da brusi kosir.”
Misaono najjednostavniji, ali zato i najlirskiji od na{ih ~akavaca, to
je Drago @erve, potomak jedne francuske familije, ro|en i odgojen u najlep{em kraju Istre, u Opatiji.
Gervaisova lirika `ive u stvari svega od par motiva – noni}i (dedi}i),
biv{i kapetani-~udaci, koji se u besposlici kartaju i brundaju; te isto takove nonice, uz po neku belu ku}icu, barkicu i ,,tanac uz armuniku”. Ali sve
je to ovijeno bolom i kazano neposredno{}u, koja potse}a na Aleksandrova
@upan~i~a, u jednom dahu i gotovo improvizovano, kao tu`an akord prosut
u jedan mah sa srebrne harfe u mese~evu no}:
“Pod U~kom ku}ice bele,
mi}e, kot suzice vele.
Beli zidi}i, ~rjeni krovi}i,
na keh vrap~i}i kantaju.
Mi}i dol~i}i, jo{ mawe le{ice,
na keh `enice kopaju.
Cestice bele, tanki puti}i,
po keh se vozi}i pejaju,
i jedna mi}a, uska re~ica.,
pul ke se de~ica igraju ...”
U sitnoj viweti pesnik nam pru`a sugestivnu sliku tragike iskorewenih kapetana, nekadawih morskih vukova, kojima – nakon svih {kuna i brikova, nakon svih Atlantika i Pacifika – sada ne ostaje drugo nego da stara~ke `uqeve prodaju stranim turistima, nude}i ih da ih provozaju la|icom po luci (,,Pite {en, barke faren!”):
,,Bi najraje noni} be{timal,
tel sve z rukun mornarskun zdrobit,
pa bi ga i jad i sram pasal,
ma i mora i ki fjorin dobit:
– pite {en barke faren ...”
Jelenovi}evoj i Petrisovoj Antologiji dodato je i nekoliko narodnih
pesama, ali bez naro~ite pa`we pri izboru. Pesma ,,Marina kruna” ima na
pr. vi{e varijanta, i trebalo je izabrati najop}enitiju, a ne ovu koja je lokalno bakarska. I naposletku, od osam narodnih pesama, unesenih u antologiju, nema ni jedne iz ju`nog (dalmatinskog) ~akavskog podru~ja, ma da ih i
tamo ima lepih; kao n. pr. ,,Oj, more duboko”, ,,Po sruku murtile” itd. Autori u predgovoru nagla{uju da su pesme birali po literarnoj vrednosti, i da
su se zato ograni~ili na pomenutu ~etvoricu pesnika. Napomiwemo ipak da
se i Jakov Cari}, sa Hvara, bavi u posledwe vreme ~akavskim stihovima,
dok Rikard Katalini}-Jeretov ima starijih, i to dobrih, ~akavskih pesama.
Javnost br. 1, 4. januar 1935. godina
14
Krhawe karaktera
Nasuprot asocijalnom individualizmu predratnog gra|anskog liberalizma. koji se ~esto izrodio u anarhizam – poratni fa{isti~ki i rasisti~ki
pokreti istakli su na~elo kolektivne stege – ali ne vidu svesne autodiscipline koja poti~e iz odgoja i iz li~nog ube|ewa da je, zbog op{teg i pojedina~nog napretka, potrebita saradwa, i prema tome dragovoqno ograni~ewe
li~ne slobode – ve} u vidu neke poluvojni~ke, ~isto mehani~ke presije, koja se kroz propagandu opravdava idejnim razlozima, ali koja se u praksi name}e argumentima grube sile i iskori{}avawa vlasti, i to ~esto od qudi
koji ni po ~emu nemaju kvalifikacija za tra`ewe te stege od moralno i umno ja~ih od sebe.
Da se razumemo – ~im priznajem potrebu autodiscipline i kolektivne
saradwe, ja priznajem i potrebu hijerarhije, {to a priori ukqu~uje mogu}nost
da se pojedinac na|e podre|en nekome koji po apsolutnoj vrednost ne stoji
vi{e od wega. I nemam ja ni{ta protiv toga, ako je podloga tog hijerarhi~nog reda idejna i eti~ka. Ali oni koji propovedaju preno{ewe vojni~ke discipline i hijerarhije na autodisciplinu gra|anske javnosti, zaboravqaju
na bitnu razliku – da je ciq vojske u stvari upotreba sile prema neprijatequ, pa da je zato i shvatqivo da se za spremawe te sile upotrebe tako|er
sredstva sile, bez obzira na voqu ili na raspolo`ewe pojedinca. Ali posao civilne javnosti, a naro~ito wenih intelektualnih pretstavnika, nije
baratawe fizi~kom, ve} duhovnom snagom, pa se oni na to ne mogu terati
pod presijom sile, ve} snagom ube|ewa. Drugim re~ima – kao god {to je
eti~ki dopustqivo da se za odbranu zemqe, pa time i sebe samog, vojnik makar i revolverom u ruci natera da puca na neprijateqa – tako isto je nedopustqivo i ne odgovara ciqevima celine da se gra|anin, ili ~itave skupine wih, snagom vlasti nateraju da se odreknu smernica koje su po wihovom
mi{qewu podesnije za procvat celine, te da prihvate druge, koje su po wihovom mi{qewu {tetne. U dobro organizovanim, i na idejnoj osnovici postoje}im hijerarhijama, mo`e se na~elno razumeti najvi{e to, da i se pojedinac koji ima odvojeno mi{qewe, spre~i da sprova|awem tog mi{qewa u
delo, ometa izvo|ewe vladaju}e koncepcije; – ali i nikako to da presija
vlasti na wega bude toliko jaka, da on mora da radi i da govori i ba{ protivno od onoga {to misli. Jer takova presija nema vi{e nikakve veze sa nacionalnom kompaktnosti, i vodi pravo u demoralizaciju.
Kod toga treba naro~ito imati na umu podesnost dana{wih ekonomskih
prilika za demoralizaciju i za uni{tavawe karaktera – koja je upravo katastrofalna. Pred rat je n. pr. svaki dobar profesor ili sudija mogao da
svoje gledi{te brani protiv bilo koga – pa ako je bio smewen, stajalo mu je
na raspolo`ewu stotinu sli~nih zaposlewa, javnog ili privatnog karaktera, u otaybini ili izvan i we. Student je mogao tada da se javno isti~e kao
najve}i protuaustrijski revolucionarac, pa je ipak – ~im je zavr{io nauke
– dobio name{tewe, ostaju}i i daqe kod svojih ube|ewa, jer je tada bilo i
previ{e tih mesta na raspolo`ewu A ako ga i nije dobio, mogao je i privatnim radom da se prehrani. U takovim prilikama neko mehani~ko name15
tawe stege bilo je i nemogu}e – ne samo zato {to onda nisu postojali moralni ni idejni uslovi za to, ve} u prvom redu zbog toga sto nisu postojali
ekonomski ni socijalni uslovi. Mi ~ak tvrdimo da ni danas – kad zaista postoje uslovi za svesnu autodisciplinu u interesu celine, na eti~koj podlozi – ne postoje ni moralni ni idejni uslovi za gore spomenutu mehani~ku i
grubu stegu – ve} jedino socijalni i ekonomski. I prova|a~i te discipline iskori{}uju ba{ te okolnosti, ma da ih opravdaju idejnim parolama.
Po~nimo, ako ho}ete, ba{ od najvi{ih: Kolikima je, izme|u najuglednijih nau~nika, {to su – ne hteju}i prihvatiti hitlerovsku stegu – morali be`ati iz zemqe, uspelo da na|u pristojnog zaposlewa vani; – i koliko li ih,
ve} za kratko vreme, pod udarcima bede, ne}e pasti u isku{ewe da priznaju
sve {ta se od wih bude tra`ilo? A da o onima, koji su ostali u Nema~koj, i
ne govorimo !... Ili, predo~ite sebi, kako je n. pr. nema~ki demokrat od pre
rata – ~inovnik, profesor, sudija, itd. – pod vojni~kom diktaturom za vreme rata, bio prisiqen da se divi bo`anskoj misiji Viqemovoj; da se zatim
nakon rata, posti|en, vra}a ponovo u stranku, prikrivaju}i svoj jad {to
bu~nijim ispadima; i da onda, ba{ u ~asu kada je ekonomska kriza dosegla vrhunac, i kad je ono par~e name{tewa trebalo ~uvati kao o~i u glavi – do|e
opet nova sila, pa da, u ime nacionalne discipline tra`i od wega da opet
peva ratni~ke pesme i da se po deseti put odri~e sebe. Zamislite, kakovu bi
– do o~ajawa iskrivqenu crtu – pru`io dijagram savijawa tog karaktera,
kao grafi~ki prikaz wegovog mrcvarewa!...
I nije to samo u Nema~koj, ve} i u Rusiji, u Italiji, u [paniji, itd. Re`imi se mewaju, svi prihva}aju evan|eqe autodiscipline, i svi tra`e bezuslovno po{tivawe; pogotovo t. zv. krajwi re`imi, rasisti~ki i boq{evi~ki. I dok jedni tvrde da ho}e da odgoje samosvesnu, jaku i otpornu nacionalnu celinu, drugi to isto vele za socijalnu, a u stvari postizavaju obratno. Jer, u ve}ini slu~ajeva, nacionalna stega je samo izlika za li~nu odanost pojedinim, vi{im ili ni`im prestavnicima re`ima; pogor{ana jo{
i time {to – u ime nacionalne ili dru{tvene discipline – nije dozvoqeno ni da se otkriju, ni da se isprave pravi ciqevi te stege. I onda je lako
zamisliti, kako to izgleda u praksi, kad ~oveku iz dana u dan probijaju u{i
apelima da treba da ide za Remom ili za Trockim – kao za nosiocima ideje
– pa se najednom zbog toga na|e u koncentracionom logoru ili u Sibiru –
da zatim, u sve ve}oj obezglavqenosti, tra`e}i bar neku i malo sigurnu kartu, na koju }e da prive`e par~e egzistencije – vrluda od Trockoga k Zinovjevu, a od Zinovjeva k Staqinu, ili od Rema k Geringu, a od Geringa k Gebelsu, savijaju}i se sve vi{e i strepe}i sve o~ajnije da ne pogre{i u lutriji, i
da mu neko jo{ ume{niji u savijawu, ne preotme kost, od koje `ive... I ono
{to pri tom najvi{e demoralizuje, to je zakqu~ak da oni koji se najve{tije okre}u, najlak{e uspevaju; te da kao najtra`eniji artikal dolaze u obzir
ba{ oni koji imaju “masla na glavi”, kao materijal koji mora da slu`i i koji }e prisiliti i druge da slu`e.
Ba{ zato, {to ekonomske i socijalne prilike i ve} same od sebe i suvi{e sputavaju slobodno razvijawe karaktera, bila bi du`nost svake akcije,
koja zaista ide za obnovom zemqe i za stvarawem nacionalne kompaktnosti,
16
da te prepreke otstrawuje, stvarawem idejnih, eti~kih uslova za spre~avawe demoralizacije i za o~uvawe karaktera. Ovako – {ta da radi student, koji je – makar kako odli~no – zavr{io univerzitet i koji na nekoliko stotina molbi za jedva desetak praznih mesta, treba da pridoda i svoju, a zna da u
takovoj gurwavi odlu~uje samo protekcija onih kojima treba da se dodvori,
a kojih ima ~itav niz, i to sa posve opre~nim i ~esto samo li~nim interesima? ... U otimawu za tu kost, i u nastojawu da svoja, jo{ do ju~e beskompromisna na~ela slobodnog univerzitetskog gra|anima, {to uspe{nije podesi
na kalup svih mogu}ih poslanika i ministara, ili ~ak i onih koji stoje za
wima – on iz dana u dan samo savija svoj karakter i svoj ponos, tako da, u momentu kad treba da kao svestan ~ovek poslu`i i dr`avi i dru{tvu – on ve}
prestavqa savr{enu moralnu vetrewa~u, koja se i sama sprema da druge tako okre}e. Ili, {ta da rade svi oni bezbrojni predsednici op{tina, bele`nici, u~iteqi itd, koji bi mo`da i hteli da u smislu nacionalne kompaktnosti porade kod pu~anstva svog kraja, a koji su u neprestanoj strepwi
da se ba{ taj wihov dobronamerni rad ne bi kri`ao sa bog zna kakvim li~nim interesom sreskog poslanika, ili nekog drugog, koji mo`e da ih “secne”?... Ili, zamislite n. pr. situaciju pojedinih parlamentaraca, koji su ve}
postali akrobati u oscilirawu izme|u naklonosti ono 4 –5 vode}ih, a u
stvari potajnih rivala? Ali {to je najgore, to su slu~ajevi poni`ewa, kojima su iz dana u dan izlo`eni i malo samosvesniji, osetqiviji i sposobniji intelektualci u opho|ewu sa nosiocima te krivo shva}ene stege, a koji –
u pomawkawu pritu`be, kritike ili kontrole – kad ne padnu u o~ajawe –
prelaze u sve ve}u beski~menost i apatiju.
Stvarawe nacionalne ili dru{tvene kompaktnosti nesumwivo je korisno kao korektura individualisti~kog anarhizma, zakera~kog hiperkriticizma i defetizma. Ali sva ta kompaktnost i autodisciplina, ima}e samo
onda svoju punu vrednost ako to bude kompaktnost ~vrstih karaktera, jakih
li~nosti i izra|enih mi{qewa. Nacionalnu celinu treba osloboditi od
skepticizma, cinizma, vu~ewa u stranu i anarhije, ali zato se ne sme od we
napraviti zbir automata, bez du{e i bez ponosa. Gra|anski rat, koji je poru{io republiku u Rimu, bio je zlo, ali jo{ ve}e zlo je bio senat, koji je
ropski slu`io i Helijogabalu, i koji je dr`avu doveo do sloma. Ako jo{ nismo u stawu da popravimo socijalne i ekonomske prilike, koje uti~u {tetno na razvijawe karaktera, trebamo bar stvoriti moralne i idejne uslove
za to. Nacionalna disciplina je problem vaspitawa; i gde god se obratno
radi, postoji opasnost da se ~itava ta pompezna i silom podignuta zgrada,
preko no}i ne poru{i, ostavqaju}i za sobom samo utucanu gomilu, koja – bez
li~nog moralnog oslonca – vodi pravo u anarhiju. Pitawe nacionalne kompaktnosti treba dakle re{iti na idejnim i na eti~kim osnovama, a ne na ru{evinama karaktera, li~nog dostojanstva i po{tivawa vrednosti.
Javnost br 1, 4. januar 1935. godine
Problem starih i novih
Nisu problem generacija kod nas postavili nestrpqivci kojima se `uri
na vlast, kao {to se to ~esto, u {ali i u zbiqi ponavqa, ve} se taj problem
name}e sam od sebe, silom posleratnih prilika i snagom ~iwenica.
17
Koliko znam, prva je problem generacija, nakon rata, isticala “Orjuna”;
i – ne ulaze}i u pitawe koliko su ba{ weni (ili koje bilo grupe) redovi
bili pozvani da zamene pre|a{wu generaciju – to isticawe nije bilo bez
osnove. Sama ~iwenica da je politika u novoj i pro{irenoj dr`avi dospela
u ruke qudi koji su dobrim delom bili srasli sa posve drugim prilikama,
te sa naopakim shvatawem plemenskih, regionalnih i verskih problema,
davala je pravo svakome da istakne na~elo po kome politika nove dr`ave
zahteva i nove qude sa savremenim kriterijima u nacionalnom,
dru{tvenom i ekonomskom pogledu.
Docnije su problem generacija isticale grupe intelektualaca, oli~ene
u ve}im ili u mawim pokretima; a u posledwe vreme uzeli su ga kao geslo
Jugoslovenska Narodna Stranka (opoziciona), te skupine koje su se udru`ile
u Jug. Pu~ki Pokret, kao {to su “Jugoslovenska Akcija”, “Bojovnici” iz
Slovenije, “Zbor” iz Bosne i grupa oko lista “Otaybina”. Mo`e se ~ak re}i
da je i dana{wa vlada podvukla akutnost tog problema, {to je, ne bez
upadqivosti, sastavqena ve}inom iz novih qudi, bez obzira na stranku.
Treba ~ak lojalno priznati da je i u Jugosl. Nacionalnoj Stranci – ~ije
zalagawe za stare i uvek iste qude je, svojim mumificirawem jugoslovenske
politike, i napravilo u tolikoj meri akutnim problem generacija kod nas
– da je ~ak i u woj taj problem bio postavqen od strane svih onih, koji su –
vide}i kuda to mumificirawe vodi – ku{ali da ga se re{e. Da je tome tako,
najboqi je dokaz ~iwenica {to se ~itav niz mla|ih i boqih qudi dao
birati na listama J.N.S. i ostao u woj, veruju}i da }e prilivom mladosti
potisnuti one koji uobra`avaju da imaju tapiju na dr`avu, pa da }e ba{ tim
putem re{iti problem generacija. Dogodilo se na `alost obratno, da su
stari postajali svaki dan uporniji, a novi svaki dan prilagodqiviji... A da
se problem generacija name}e sam od sebe i u opozicionim, izvanparlamentarnim grupama, jasno je svakome ko je svestan ~iwenice da kroz ~etiri
godine danono}nog dogovarawa i sporazumevawa, ni dve od tih grupa nisu
uspele ni u ~emu pozitivnom, ni da se dogovore ni da se sporazume.
Problem generacija ne treba, dakle, shvatiti kao trik nestrpqivih, ve}
kao ozbiqnu pojavu, koja je – naro~ito kod nas – stupila u najakutnije stawe,
akutnije nego li u ijednoj drugoj dr`avi u Evropi. Jer – ako apstrahiramo
od posledwe promene, kojoj je – kako smo videli i kumovala donekle parola
o smeni generacija – zar ima u Evropi zemqe ~ija se politika ve} petnaest
godina vrti uvek oko istih imena, i to qudi koji su ve} pre rata imali po
10-15 godina politi~kog rada za sobom? Najstabilniji evropski re`imi,
kao {to su oni u Francuskoj ili u Engleskoj, nisu ni imali svoj problem
generacija, jer se kod wih to re{avalo normalno evolucijom, bez skokova i
bez provalija, na na~in koji je i najodli~nije me|u wima, kao {to su bili
Klemensoa i Poenkare, ili Lojd Yory i Grej, – sa najve}im taktom
postavqao na piedestal uglednih savetodavaca, da ih na prakti~nom
dr`avnom poslu zamene Lavali i Flandini, Simoni i Edeni, za kojima ve}
dolaze i formiraju se novi.
U dr`avama mawe utvr|enih oblika, to se odigravalo pomo}u prevrata
mnogo radikalnije. Zar u Nema~koj, u Italiji, u Rusiji, u [paniji, u
18
Turskoj, itd. ima danas i jednog politi~ara na vlasti koji je tamo bio pre
10-15 godina, ili i jednog koji je pre{ao {esdesetu? Kona~no je i u
Bugarskoj izvr{ena promena generacija, a u ^ehoslova~koj je, sem ogromnog
autoriteta Masarikovog, sve novo; pa su ~ak i Kramar` i Klofa~, pored
svih ogromnih zasluga i svetskog renomea, stavqeni u zaslu`eni mir. Pa i
u Rumuwskoj, izme|u tolikih starih autoriteta liberalne partije, do{ao
je na vlast najma|i – Tataresko.
Ima ih me|u na{im starijim, koji na sve to cini~ki odvra}aju: “Da su
bili ne~em ti mla|i, bili bi se afirmirali i nametnuli, kao {to smo to
u~inili mi, kad smo bili u wihovim godinama – i kao {to to i danas ~ine
oni koji vrede”. I ba{ na tu tvrdwu du`ni smo pre svega odgovor.
Prilike u kojima su se nametnuli ti nekada{wi novi i dana{we prilike, skroz su druga~ije. Te prilike su toliko opre~ne da bismo im – kada
bismo se ograni~ili samo na nas s preka – mogli najboqe odvratiti, da su
se tada mladi, ma da ve}inom studenti i u tu|oj dr`avi – u borbi protiv te
dr`ave umeli toliko afirmirati, da je Be~ podizao optu`nice i spremao
ratove, u prvom redu zbog tih mladih – i ako ti danas mnogi, u ime wih
eskomptiraju... Ali onda je ~itav javni i privatni `ivot i ~itav sistem
politi~kog rada bio jednostavniji i pristupa~niji. Jer, gde }e mlad ~ovek
da se politi~ki afirmi{e ako li ne u {tampi, u pokretu ili u stranci, te
na zborovima ili izborima? Ali dok su pre rata jedva svr{eni studenti
pokretali revije, a ~esto i dnevnike, te preko wih izazivali najsudbonosnije doga|aje, danas to ne ide bez ~itavih milijuna, a da i ne govorim o
administrativnim preprekama i o ~itavim kapitalima potrebnim za putovawa, zborove i za organizovawe pokreta. ^ak i za izbore – pre|a{wi sreski sistem bio je nepravedan u pitawu raspodele glasova, ali je davao daleko
vi{e mogu}osti za nezavisno isticawe kandidatura, pa time i za slobodno
opredeqivawe bira~a. Naprotiv je sistem nosilaca liste, pa ba{ i onaj
ultrademokratski, od pre {estog januara – i zapo~eo upravo to mumificirawe na{e politike, zato {to je svakog kandidata u~inio ovisnim – ne od
bira~a – ve} od milosti onog jednog neprikosnovenog vo|e, ili nekoliko starih oko wega. I ko da u takovim prilikama pokrene list ili da se u ve} postoje}im strankama nametne, ako ne metani{e starima? Zar nisu svi sistemi,
koji su od rata postojali kod nas, parlamentarni i oni drugi, jednako i{li za
time da onemogu}e afirmaciju novih, bilo na kom poqu i u ma kom obliku?
[to se pak ti~e primedbe da su oni “koji su vredeli, ipak uspeli”, o tome
je boqe da i ne govorimo. Jer, trebalo bi pre svega ispitati u ~emu su to, i
na koji na~in uspeli; – zatim, ko je taj ko im taj “uspeh” priznaje, a koliko
li ih naprotiv cvili zbog wega; – i kona~no: {ta oni koji zaista ne{to
vrede misle sami o tom uspehu, a jo{ vi{e o nali~ju tog uspeha? A pojedine,
i to vrlo izolirane iznimke, samo potvr|uju pravilo.
I {to, dakle – pita}e nas neko: Ako novi danas nisu u mogu}nosti da
svladaju prepreke – ne mogu vaqda tra`iti od starih da im naprosto ustupe
mesto, pa da do|u na gotovo? – I to je ta~no. Ali u politi~koj demokratiji,
smene re`ima kao i smene generacija, ne vr{e se prema tome {ta neko
nekome ho}e da ustupi, ili {ta neko od nekog o~ekuje, ve} po stanovitim
normama, koje i ~ine osnovicu gra|anskih i ustavnih sloboda.
19
To {to se problem name}e danas u tolikoj meri, dokaz je da je i on u vezi
sa problemom sanirawa i obnavqawa demokratije, koji je centralno
pitawe ~itavog `ivota. Naro~ito kad vidimo da su parlamentarni i neparlamentarni re`imi jednako krivi za spre~avawe smene generacija u na{oj
zemqi, onda nam treba da bude jasno da ni ta tobo`wa na{a demokratija
nije uspela da ispuni jedan od prvih uslova demokratije, jednako kao {to ni
na{e tobo`we revolucije nisu umele da izvedu jedan od najosnovnijih postulata revolucije. Naprotiv su, i jedni i drugi, ostavqali sve po starom, i
u tome je – koliko god oni hteli da se dele – wihova tragi~na srodnost,
tragi~na u prvom redu za interese zemqe i naroda.
Dolazak novih qudi je dakle postulat demokratije, i to {to se za ovih
petnaest godina to nije vr{ilo – zna~i da to {to smo mi imali za tih petnaest godina, i nije bila prava demokratija! A to {to je problem danas
u{ao u akutnu fazu, dokazuje da je i problem na{e demokratije u istoj fazi
i da je ~itav na{ javni `ivot na sudbonosnoj prekretnici. Ve} godinama
~itava na{a javnost ponavqa frazu; “Nemamo qudi” a niko se ne pita,
za{to ih nemamo. Zar smo mi neka degenerisana nacija, ~iji su se rezervoari qudi iscrpeli – ili je naprotiv stvar u tome da se na{i qudi sistematski i od prvih koraka tucaju u mozak? I kako onda da imamo qudi?
Pod tim “qudima” razumevaju se oni koji su postepenom aktivno{}u, na
sveizlo`enijim mestima, dokazali da su sposobni za vi{e – dakle oni koji
bi imali biti neke vrsti generali na{e javnosti. Ali, otkud nam generali
kad su se ~itave generacije sistematski dr`ale u ni`im rangovima i nije ih
se pripu{talo ni na kapetanski ispit? I otkud nam elana kad se u nas i
~etrdesetogodi{waci smatraju jo{ “omladincima”, a za dr`avne i politi~ke
poslove dr`i se ~ovek tek onda doraslim, kad je ve} po~eo da gubi snage?
I po{to je – kao {to smo to pokazali – problem generacija tako usko
vezan sa op{tim pitawem obnavqawa demokratije kod nas, to on treba tim
putem i da se re{ava, i jedino tim putem wegovo re{ewe mo`e da se izvede
pravilno. Jer, i ako smo u po~etku naveli da se ~itavom nizu skupina i
javnih faktora problem generacija nametnuo sam od sebe, ili da su ga uzele
kao parolu – to jo{ ne zna~i da su sve voqne da ga pravilno i re{e. Mogla
bi da se javi ~ak opasnost da u ime smene generacija poku{aju nametnuti
ograni~ene grupe, ili ~ak koterije koje bi u pravilnoj i demokratskoj
smeni te{ko mogle da se istaknu. A to je i razumqivo, ako se pitawe smene
generacija u~ini ovisnim o prora~unanim dodvoravawima, te o zakulisnim
intrigama, spojenim sa zadwim mislima. Od takvih “smena”, koje mlade
preko no}i pretvaraju u stare, i kojima prirodno nedostaje zamah smene – ipak
je mnogo boqa smena silom, kao {to je to provedeno u mnogim dr`avama. Samo
{to ni tu nije mogu}a prava selekcija – zato {to je smena koja se tu izvodi
suvi{e mehani~ka, dok je iz we ispu{teno ono {to je bitno – svrstavawe
odnosne generacije prema vrednostima i sklonostima, i mogu}nost da se wena
stvarala~ka inicijativa nepatvorena uka`e na poslu.
Kazati }e nam se da to {to mi tra`imo iziskuje postepenost, a da svet
danas tra`i hitnija re{ewa. Ali to mi{qewe vi{e je plod histeri~nosti
vremena, nego li realnih prosu|ivawa. Krizu koja je tra`ila hiru{ke zah20
vate mi smo ve} prebrodili i sad je sva opasnost u tome da daqwim otezawem pristupawima normalizaciji, ne dovedemo opet sebe u to stawe. A kad
smo ve} toliko proma{ili, za{to da sada poru~nike |uture pretvaramo u
generale, umesto da im pru`imo mogu}nost da se u `ustroj utakmici sami
popnu, neko do pukovnika, a neko i do generala? Tu slobodu takmi~ewa, slobodu brigawa i nastojawa oko op{tih poslova, tu mogu}nost u~estvovawa u
javnom `ivotu – uz postepeno poboq{awe materijalnih i dru{tvenih uslova za isticawe i za valorizirawe sposobnosti – to je ono {to re{ewe
problema generacija bezodvla~no tra`i kao prvi korak, iza koga }e onda
postepeno nai}i i sve drugo.
Ponavqam: i sve drugo! Jer kad se jednom na vrhovima partija i vlasti
na|u qudi kojima `ivot nije potekao u koterijskim, li~nim, plemenskim i
verskim razmiricama; koji ne `ive jo{ uvek u mentalitetu austrijske
birokracije ili patriarhalnih navika predratne Srbije, ve} koji su deca
dana{we tehnike, dana{we filozofije, ekonomije, sociologije i dana{we
ujediwene Jugoslavije – onda wima ne}e ni na kraj pameti padati da se
sva|aju oko pitawa koja se na{im `ivotom jo{ povla~e kao vukodlaci
starim dvorima, ve} }e kao novi qudi biti sretni da mogu da se nesmetano
bace na nova re{avawa, za novu dr`avu i nova pokolewa.
Ali, posve naravski, da na{ problem postavqa zahteve i na te nove – {to
drugim re~ima zna~i da ni oni nisu bez krivwe za svoje dana{we stawe. Ti
zahtevi su pre svega u {to ja~oj povezanosti, u dizawu samosvesti i
odva`nosti koja treba da ih odvrati od suvi{e lakog odbacivawa
utvr|enih vrednosti i od snobovskog opona{awa tu|eg. Ali o svemu tome
trebao bi zaseban ~lanak.
Javnost br. 1, 4. januar 1935. godine
Kwi`evnost i umetnost
Pripovetke Veqka Petrovi}a
Kwiga pripovedaka g. Veqka Petrovi}a {to ju je u redovitom kolu, ove
godine, izdala “Srpska Kwi`evna Zadruga”*) zna~ajna je za autora i za vreme. Sem jedne jedine, sve su to kra}e pripovetke, na 6 do 12 strana, kao zahvati trenutaka u kojima je sa`et `ivot, i sve su pro`ete jednom plemenitom i otmenom donkihoterijom, koja se prote`e, ne samo na psiholo{ko, eroti~no i nacionalno, nego isto tako na op{tequdsko i socijalno podru~je.
I, koliko god to izgledalo paradoksalno, ta crta koja je tako zna~ajna za
pisca, postaje zna~ajna i za vreme. Jer za one, koji ne gledaju na `ivot samo
kroz statisti~ke tabele, ve} umeju i da osete stvari, jasno je da – u koliko
je taj `ivot grubqi, – u toliko vi{e u wemu ima Don Kihota, i to ne u ciqu da be`e od realnosti, ve} za to da je savladaju. Pred tom perspektivom,
pripovetke g. Veqka Petrovi}a dobijaju, sem neizmewene umetni~ke, i svoju vremensku aktuelnost, kao prelaz u novu savremenost, kada }e qudima biti
opet jasno da zadatak literature nije da hladno i racionalno bele`i odnose
i borbe, niti da u `u~qivoj zatrovanosti zamahuje perom kao kamom, ve} da
stvara trajno, po sili emocije, svejedno da li socijalne ili nacionalne.
21
G. Veqko Petrovi} pi{e iskqu~ivo po sili te emocije. Vrlo osetqiv
kao li~nost, sa jakom dozom misaonog i nervnog nemira, on u svakidaqwem
`ivotu, u kancelariji ili na ulici, u poslu ili na zabavi prime}uje ili biva uzbu|en od mno{tva sitnih ~udesa, za drugoga neprimetqivih, ali za wega vanredno zanimqivih, koji se – po{to se okupe oko neke ja~e to~ke – formiraju u wemu u do`ivqaj i u pri~u. Petrovi}ev pripoveda~ki dar ima katkada vi{e lirsku nego epsku boju, i vi{e je slikarski i akvarelski nego li
plasti~an i dinami~an; vi{e u `anru Koro-a i Mone-a, nego li u gr~u Deklaroa ili Domije-a. Veqku Petrovi}u je katkada vi{e do zahvata trenutaka, koji be`e; do vernog odraza atmosfere; do neke bradavice na licu, ili
do refleksije o pokretu ptice, nego li do kompozicije dela. Do`ivqena
impresija produ`uje `ivot u wemu, da na vrhuncu nemira izleti na papir
bez ikakvih predradwi, bez zabele`aka i modelirawa i bez racionalnog
retu{irawa. To je svakako i jedan od razloga za{to g. Veqko Petrovi}, koji je na{u kwi`evnost obdario sa vi{e nego li 100 pri~a, ne pi{e romane
niti duqe pripovetke, u kojima `ivot treba da je uokviren u arhitektonske
oblike, sa unapred izra|enim planom i zapletom. Ali talenat za pripovetku je isto tako dragocen kao i onaj za roman, i mnogim a odli~nim romanopiscima bilo bi te{ko da napi{u pri~u, u stilu Mopasana ili ^ehova. I
obratno. Pa kad se uzmu u obzir odlike g. Petrovi}a kao pripoveda~a, onda
se mo`e, naravski `aliti {to se one nisu ogledale i u romanu, ali to nikako ne umawuje wegovu vrednost u `anru, {to ga je on prona{ao kao svoj i
kome se sa uspehom posvetio. Jer i Cankar je npr. najboqi ba{ u takovim crticama, – u tim trenuta~nim ise~cima ve~nosti, u kojima se kao u kapqici
rose, odrazuje katkada ~itava beskrajnost, a u kojima i g. Veqko Petrovi}
nije bez stanovite sli~nosti sa velikim slovena~kim piscem.
G. Petrovi} je senzitivan, ne samo u odnosu prema qudima, nego i prema
prirodi, prema `ivotiwama i mrtvim stvarima. Odatle dolazi da je priroda kod wega uvek slivena sa doga|ajima i sa qudima, a weni opisi su oduhovqeni i zna~e vi{e do`ivqavawe nego li posmatrawe prirode: “Senke od
oblaka su letele po poqima kao utrkuju}i se sa vozom, a mlada vla`na `ita su bila naizmenice svetla, skoro `uta, i zatvorena, skoro modra. Odjednom, sunce je uhvatilo maha i neko daleko selo je sinulo, bele ku}ice kao da
su prnule, jedan u ka~keti otvori okno, te se za ~as ispuni{e kola onim neodre|enim zadatkom natopqnih oranica i mladih useva.”
Sa istom tom istan~anosti prodire Petrovi} i u qude, – u seqake i u
radnike, u `ene i devojke, ali vi{e od svega u gradske qude i intelektualce; – a wihovi udesi, i za wih same mo`da svakidawi, navode ga na refleksije i na ose}awa, koja grani~e sa op{tequdskim i transcedentalnim. Ma
da ne re{ava tzv. goru}a pitawa, Veqku Petrovi}u je sve problem, a wegova misaonost je zaokupqena ~itavim kaleidoskopom `ivota i zbivawa. U
pripovetci “Karlova~ki doga|aj” zastaje uznemireno ~ak i pred pitawem
“za{to se ~ovek se}a `ivo trenutka i prizora koji su bili bez sadr`aja, u
kojima se ni{ta nije dogodilo, i koji nisu bili presudni po tok wegove sudbine”. I sve to {to on tu na ~itave dve strane re|a, nije nikakva nau~na psihoanaliza, po kwi`evnom receptu, ve} jedan zahuktali slap slika i refleksi22
ja ~oveka koji se u toku pri~awa na{ao pred zagonetkom, pa “analizira” strastveno i krvavo, na na~in koji }e uvek ostati savremen, jer je neposredan.
I u najzamra~enijim danima, kad su se racionalni San~o Panse i crnogle|e bili uprli iz petnih `ila da iskorene poeziju, Veqko Petrovi} je
imao kura`i da ostane kod svoje donkihoterije, koja je sada opet na pomolu,
da pre|e u avangardu. Svi ti qudi {to ginu sa svojim barjakom, u veri za nekom stvarno{}u ili himerom, qubavnom ili verskom, nacionalnom ili op{tequdskom, Veqku su bliski. Pored starog Dede-Rusa, ~ija `ivotna iluzija je u beskrajnom pravoslavnom sveslovenstvu, on sa jednakom toplinom
pi{e o staroj Ma|arici, udatoj u [umadiji, u kojoj se i nakon trideset godina nije ugasio instinkt rase; a pored su{i~avog |aka, koji izgara od ~e`we za aktivno{}u, u toj se kwizi nalazi i stari profesor, koji ni pred
stvarno{}u ludnice, ne}e da napusti iluziju minule qubavi, jednako kao i
otmeni plemi} Wegovan, koji i u opustelim dvorima ho}e – bar stranima –
da odr`i visoko barjak tradicija, za koje zna dobro da se ne vra}aju. Takav
plemeniti vitez je i pas Backo, jednako kao i onaj tobo`e skepti~ni Bana}anin u Rimu, – pa ~ak i vojnik seqak, kome ~ovek ne zna ni imena, a koji }e
spasiti rawene neprijateqe jednakim mirom, kao {to pu{i svoju lulu, veran jednom, mo`da i besvesnom idealu, da su svi qudi bra}a.
Motivi Veqka Petrovi}a nisu veliki po spoqnom zbivawu, i kad bi se
oqu{tili na golu fabulu, oni bi zaista mogli da se uporede sa motivima
za feqtonsku pri~u. Ali izme|u wih i istinske feqtonske pri~e ista je
razlika kao i izme|u tro~etvrtinskog stava u nekoj Grigovoj sonati i obi~nog be~kog valsa, za popodnevne balove. Kada bi pored tih pri~a pisao i
slo`enije stvari, literarna fizionomija Veqka Petrovi}a bila bi dodu{e raznolikija, ali ona je i ovako sna`na. Naro~ito kada se upotpuni sa
Petrovi}evom lirikom, koja je zna~ila istinsku obnovu rodoqubive poezije kod nas, a ~ije zna~ewe za formirawe na{ih predratnih generacija jo{
uvek nije dovoqno oceweno.
*) V. Petrovi}: Pripovetke, Kwiga druga (Izd. Srpske Kwi`. Zadruge, 1934.)
Kwi`evnik Veqko Petrovi} je ro|en u Somboru 5. februara 1884, u kome je zavr{io i gimnaziju, dok je pravo studirao u Pe{ti. U mla|im godinama bavio se publicistikom, 1907. je stalni saradnik zagreba~kog lista
“Srbobran” i urednik lista “Sloboda”, organa Srpske samostalne stranke
u Sremskoj Mitrovici. Godine 1909. u{ao je u redakciju sarajevskog lista
“Srpska rije~”. U Prvom balkanskom ratu bio je dopisnik novosadskog lista “Branik”. Bio je dobrovoqac u Prvom svjetskom ratu. Jedno vreme bio
je u Jugoslovenskom odboru u Ni{u urednik lista “Savremena pitawa”. Godine 1915. povukao se sa vojskom iz Srbije. U @enevi je radio u publicisti~ko-propagandnom birou Jugoslavenskog odbora, a 1918. postaje wegov
~lan. Po zavr{etku rata postavqen je za referenta u odjeqewu Ministarstva prosvete za Banat, Ba~ku i Barawu u Novom Sadu, a potom u Umetni~kom odeqewu u Beogradu. Tokom Drugog svjetskog rata bio je jedno vreme interniran u logor na Bawici. Poslije oslobo|ewa bio je upravnik Narodnog muzeja, sve do 1962. godine.
Javnost br. 6, 20. februar 1935.
23
Pred obnovu na{e Narodne skup{tine
Kriza parlamentarizma, koju protivnici demokratije toliko isti~u, nije ne{to zasebno, kao gwila jabuka me|u zdravima, ve} je to posledica op{te svetske krize, moralne i ekonomske. Kao {to se usled ekonomskih poreme}aja i silnog pada moralnih na~ela. – {to se javilo nakon rata, – parlamentarizam spu{tao na ni`e, tako isto su se spu{tale i ostale grane javnog `ivota, koje su – kao i parlamentarizam – pre toga bile korisne i uzvi{ene. ^itavi stale`i, koji su se, kao n. pr. lekarski ili pravni~ki, pre nalazili iznad svakoga sumwi~ewa, danas su inficirani svake vrste uqezima; a univerziteti, ~ija elita je nekad bila ~uvena, danas pru`aju tako|er
lo{ih primera;. Moral finansijskih, trgova~kih i industrijskih krugova
pokazivao je iz dana u dan sve ja~e pukotine, – a intelektualci, koji svoj ponos pre nisu davali ni za kakve tranzakcije, danas podle`u svakojakim isku{ewima. ^ak i seqak, kome je porodi~na ~ast pre bila svetiwa, danas popu{ta pred porocima velikih varo{i, a u politi~kom pogledu je zatrovan
demagogijom, kao i radnik.
Ako su, dakle, usled te op{te krize svi stale`i i sve institucije, pa ~ak
i naj{iri slojevi do`iveli tolike pertubacije, kako da ne do`ivi poreme}aj sistem, koji ve} po svojoj nameni predstavqa rezultantu te`wi i prilika tih institucija i pojedinaca, i preko koga treba da se wihovo moralno i
materijalno stawe – dobro ili zlo – najefikasnije manifestira? I prema
tome, – nije zlo otvoriti o~i pred krizom parlamentarizma i tra`iti joj
leka, ali je zlo kada se na osnovu toga tra`i ukidawe parlamentarizma, kao
ne~eg {to je samo za sebe {tetno. Ti, koji danas, zbog kowukture ili zbog
demagogije vi~u na parlamentarizam, zaboravqaju da je ba{ on, onakav kakav je bio kod nas, – jednako onaj pre 6 januara, kao i ovaj posledwi – slika
na{e dana{wice, koja nije ni{ta boqa onda kad se manifestuje u negativnost opozicije, koja ne preza ni pred ~ime u borbi za vlast, nego li n. pr. u
beskona~nosti uvek spremnih slu`benika, svakog re`ima, koji su jednom za
uvek dobili svoj `alosni uzorak u formaciji biv{e J.N.S. Zar bismo mi
znali kakvi smo, da nismo videli kakvim se cinizmom sabotiraju najvitalnije dr`avne potrebe, ~im se izmakne vlast, i kakvom lako}om narodni poslanici ostavqaju one na koje su do ju~e prisizali, te prilaze drugima, koji su one prve nadja~ali? I ko bi nam dao pravu sliku stanovitih vo|a, da
nismo do`iveli kako mizerno napu{taju vojsku, – a da niko i ne poku{a da
se bori, da istraje u ne~em, da pru`i otpor, ili sli~no?
Kaza}e nam se da ~itave velike grupe nisu bile zastupqene u pro{lom
parlamentu, pa da to ne mo`e da se i na wih odnosi. Ali posledwi parlament nije bio prvi, koji je kod nas po{ao zlim putem; i ako se on proslavio
po beski~menosti, onaj od pre 6 januara se proslavio po besavesnosti.
Sve ovo, naravski, i ne zna~i, da i danas nema ispravnih qudi. Mi ve} od
prirode nismo crnole|e, i verujemo da takovih qudi ima ~ak vi{e nego
{to bi se prema fasadi dalo zakqu~iti, – da ih ima u svim stale`ima, u
svim krajevima i u svim generacijama. Ali dok su pre takovi bili u ve}ini,
24
ili bar u tako jakom broju da su davali ton, danas. se taj razmer poremetio na
wihovu {tetu, i nadmo} su preuzeli oni drugi. A ekonomska kriza, koja qudima otima nezavisnost, poja~ava jo{ vi{e wihovu nemo} prema lo{ima.
Uzimaju}i parlamentarizam. kao sredstvo dobrog upravqawa, mi naravski, nismo a tout prix za o~uvawe svakog parlamenta, pa ~ak i onda kad taj
parlamenat svojim postupcima vodi dr`avu u propast. Ali suspendirawe
parlamentarizma treba da ima za ciq, ne samo odbranu od {tetnog rada jedne konkretne lo{e Skup{tine, nego jo{ vi{e pripremu da se dobije jedna
nova i boqa Skup{tina. To je uostalom bila i su{tina Kraqevih re~i nakon {estog januara, i ba{ zbog toga je {esti januar bio dobronamerno pozdravqen od mnogih iskrenih pristalica parlamentarizma.
Prvo, dakle, {to se moralo zapitati pred ~etiri godine, kada je parlamentarizam, makar i u druga~ijem vidu bio obnovqen, – a jo{ vi{e danas,
kada se pristupawem opozicije glasawu, ~ini korak daqe, – bilo je ovo: [ta
li je za sve ovo vreme (koje je trebalo da bude vreme le~ewa!) u~iweno za
ozdravqewe op{tih uslova koji su na{ parlamentarizam doveli do sloma,
– i da li su rezultati tog le~ewa takvi da bi, pod istim normama dali u velike poboq{anu sliku od one, koju je pru`ao parlamenat pre 6 januara? I
po{to su zla koja su dovela do sloma, bila moralne a nikako formalne naravi, da li se u tom moralnom i u tom idejnom pravcu ne{to u~inilo?
Na `alost nije. Sa strane onih koji su sebe smatrali “jedinim instrumentom” dr`avne politike, sve {to se uradilo, svelo se na iskqu~ivo administrativne i policijske mere i na zavla~ewe glave u pesak. Umesto da
se partizanstvo i plemenske trzavice le~e i da im se otklone uzroci, one
su jednostavno bile zabrawene, – kao kad bi lekar izdao nare|ewe da zaraza ima da se stra`arno udaqi. Posledica je. naravski, bila ta, da je u takvoj
atmosferi Potemkinovih sela bilo i te kako slobodnog poqa za sva potajna, mnogo opasnija rovarewa, te za stvarawe zavereni~kih raspolo`ewa,
koja dodu{e nisu bila ozbiqna, ali nam nisu koristila ugledu.
Ali ni same rasturene stranke nisu u~inile ni{ta da se spreme na unutarwu regeneraciju, ve} su – ba{ kao za inat – uve}ale stara rovarewa. I
{to je najgore, u takvoj atmosferi zata{kivawa. prosperirale su nove
otrovne gqive, koje nije bilo mogu}e ni kontrolisati ni progoniti. Pojedina~ni poku{aji dobronamernih qudi, kojih je naravski bilo i u JNS, – da
se neparlamentarni re`im iskoristi na to, da se u ime nacionalne discipline zavede red, pa da se stvori jedan idejni pokret, koji }e svemu tome dati i moralno opravdawe, i time se zaista odazvati smislu Kraqevskog akta od {estog januara, – nai{li su na potpuno nerazumevawe odlu~uju}ih, i
bili kvitirani sa prezrivim osmejkom qudi kojima svaka idejna inicijativa zna~i ,,guslarska posla”.
I {to sada? Zar je – zato {to preduslovi za ozdravqewe parlamentarizma jo{ nisu tu, – trebalo i daqe ostaviti neparlamentarno stawe i komotno ~ekati na kona~no ozdravqewe? – To nikako. Jer ima bolesti, kod kojih
je va`no prebroditi krizu, a onda nastaje duqi period rekovalescencije, za
vreme koje bolesnik ne sme odmah na ulicu, ve} treba postepeno da se stalnim trenirawem povrati u normalno stawe.
25
Ma kakvo mi{qewe imali o na{oj posledwoj Skup{tini, ve} sama wena
pojava bila je dokaz da se bez kakvog-takvog parlamenta ipak nije moglo, a,
sa na~elnog gledi{ta to mnogo zna~i. Me|utim, budu}a na{a Skup{tina
treba da zna~i vi{e, – ona treba da pretstavqa {to ja~i korak daqe prema
kona~nom normalizirawu. Savr{ena ta Skup{tina ne mo`e da bude; pa ~ak
ni dobra, u smislu starih parlamentarnih tradicija, – naprosto zato, {to
op{te prilike jo{ ne pru`aju preduslov za to. Krajwi opozicionalci }e
kazati: ,,Naravski da ne mo`e, kad nema tajnog prava glasa i neograni~ene
slobode pri postavqawu kandidatura!”... Ali nije u tome sva istina. Pitawe je, koga bi sve danas raspu{tena demagogija poslala u parlament i do ~ega bi sve to dovelo. Ali jednako nije sva istina ni u tome, kad re`im krivi
opoziciju. Jer i kod pro{lih izbora, kada je – zbog apstinencije opozicije
– i te kako postojala mogu}nost da se tako re}i dekretom napravi izbor
{to boqih – dolazili su na listu svakojaki, i bili ~esto podupirani protiv boqih. A ti svakojaki, nastoje da se proguraju i danas.
Ba{ zbog tog pitawa moralnih i umnih kvalifikacija, prave se u mnogim dr`avama poku{aj da se pomo}u direktiva ili ograni~ewa, – bilo u vidu
korporativnog sistema, bilo u vidu odre|enog broja kvalificiranih, ili u
vidu nametawa kandidata sa strane vrhovnih partiskih instancija, – uvede neki regulator, te da se tako – makar i umetnim na~inom – parlamentarni sastav
odr`i na visini, dok op{te prilike ne dopuste da on sam sebe reguli{e.
Mi ne plediramo ni za koji od tih sistema, ali ni mi ne mo`emo da ~ekamo na op{te ozdravqewe, u toliko mawe {to je i parlament sam pozvan da
radi na tom ozdravqewu jer je delovawe tu ipak uzajamno. A u poslu tokom
tog ozdravqewa imaju svoje du`nosti jednako vlada kao i opozicija. Ni~im
se ne bi smelo pre~iti ponovno razvijawe i parlamentarizma, – ni ometawem onih koji ispune zakonske uslove, da pristupe zakonski slobodnom glasawu, ni apstinirawem od kandidovawa i glasawa, onda kad zakon pru`a, makar kako komplikovane mogu}nosti za to. Izgovarawe zbog nepodesnosti
zakona tu ne sme da va`i, jer gra|anska kura` tra`i da se ulazi u borbu i
onda, kad nema izgleda da se odmah dobije ve}ina i da se do|e na vlast.
A {to je glavno, – to op{te nastojawe da se parlamentarizam pomakne za
~im ja~i korak daqe ka demokratskim zahtevima, treba da se manifestuje
naro~ito u ova dva pravca: da i vlada i opozicija u svojim izbornim parolama budu {to stvarnije, {to konstruktivnije i {to savesnije, te da i jedni i drugi po{aqu u parlament qude koji }e svojim radom i imenom mo}i
da rehabilitiraju jednu, u osnovi korisnu, ali nepravom nabe|enu ustanovu.
Javnost br 7, 2. mart 1935 godine
Nov stav Italije prema Jugoslaviji
Predavaju}i u sve~anoj audijenciji akreditivna pisma Knezu-Namesniku
Pavlu, u prisustvu pretsednika vlade i ministra spoqnih poslova, g. B. Jevti}a, novi italijanski poslanik u Beogradu, g. Viola di Campalto, izrekao je
pozdravni govor, koji se u veliko razlikuje od ceremonijoznih pozdrava, koji se obi~no kazuju u takovim prilikama, i koji, ve} samim tim {to je kazan,
treba da zna~i prekretnicu u dosadawim odnosima Italije prema na{oj dr`avi. Novi italijanski poslanik je, izme|u ostalo kazao:
26
,,Stavqeno mi je izri~no u du`nost od strane {efa Vlade, da izjavim, da
}e moja delatnost biti upravqena k ostvarewu stvarnog zbli`ewa izme|u
na{e dve zemqe. Ovla{ten sam da ponovim, da Italija nema neprijateqskih namera prema Jugoslaviji, niti `eli da smeta wenom razvoju ili teritorijalnom integritetu, ve} naprotiv ima nameru da, razvije sve uslove koji postoje, da bi se do{lo do stvarne saradwe i do sporazuma na politi~kom
i na ekonomskom poqu”
Na taj pozdrav, Knez-Namesnik je odgovorio re~ima, koje su jednako zna~ajne i koje, izme|u ostalog, glase:
“Misija, koja Vam je poverena, i naro~ita izjava Va{eg {efa Vlade, da }e Va{a delatnost biti upravqena k ostvarewu stvarnog zbli`ewa izme|u na{e dve
zemqe, kako bi se do{lo do srda~ne saradwe i do sporazuma na politi~kom i
ekonomskom poqu potpuno odgovara na{im ose}ajima, tako da mo`ete biti uvereni, da }ete ovde sresti sve na{e simpatije. Ta saradwa i sporazum, ne samo da
}e koristiti na{im dvema zemqama, ve} }e biti i u interesu mira.”
Da se oceni pravo zna~ewe izjave italijanskog poslanika, dosta se ograni~iti na zakqu~ke koji proizlaze iz samog teksta, a ~ija jasno}a ne dopu{ta dvosmislenih tuma~ewa.
G. poslanik je kazao da mu je poruka koju je doneo ,,izri~no stavqena u du`nost od {efa italijanske Vlade”, pa ve} ta izri~nost podvla~i novinu
takvog stava, – novinu, koja treba da se razlikuje od pro{losti, i koju je –
ba{ zato – potrebno izri~no naglasiti.
Drugi deo izjave je jo{ va`niji. U wemu se nagla{ava precizno da ,,Italija nema neprijateqskih namera prema Jugoslaviji, niti da `eli da smeta wenom razvoju ili teritorijalnom integritetu”, – {to nesumwivo povla~i za
sobom krupne obaveze. Izreka dodu{e po~iwe re~ima: ,,Ovla{ten sam da ponovim...”, {to mo`e da se veruje na ~ast; ali formalno mi jo{ takvu decidiranu izjavu, sa najautoritativnije strane, nismo bili ~uli, i pored ~iwenice da
ju je strana {tampa, nakon Lavalovog puta u Rim, sa sigurno{}u najavqivala,
kao preduslov i prvi korak za zbli`ewe Rima i Beograda. Ako se pomenutim
re~ima htelo aludirati na oktobarski govor {efa italijanske vlade u Milanu, onda je jasno da tu izjavu, u kojoj je stanovito priznawe bilo pome{ano sa
tonom gro`we, mi nismo mogli da uzmemo ni kao bazu ni kao preduslov za ika kvu iskreniju saradwu. Ali sve to nije va`no, – va`no je da je takva izjava pala sada, i mi ho}emo da je sa punim priznawem kvitiramo.
A ~inimo to zato, {to je ba{ takva, nedvoumna i izri~na izjava, jedina
bila u stawu da stvori bazu za zbli`ewe izme|u Italije i Jugoslavije; {to
ona pretstavqa ,,conditio sine qua non” tog zbli`ewa, i {to bi bez we svi na pori g. Lavala, ili koga bilo, ostali bezuspe{ni. A ostali bi bezuspe{ni
zato, {to ,,ne imati neprijateqskih namera prema nekome, ne `eleti smetati razvoju drugoga, ili wegovom teritorijalnom integritetu”, – pretstavqa u stvari, ne samo minimum, nego i ono najelementarnije {to treba da
postoji u odnosima izme|u dveju zemaqa, pa makar one bile najudaqenije jedna od druge i bez ikakvih tendencija za saradwom, a pogotovo, ako su susetke i ako ih geografski i ekonomski polo`aj zove na saradwu, u interesu wihovom i u interesu mira.
27
Takvi uslovi bi trebali zapravo da se podrazumevaju sami od sebe, kao
najnormalniji stav me|unarodnih odnosa, pa ih kao takve ne bi trebalo uop{te, ni izri~no ni neizre~no, nagla{avati. ^im se pak oni nagla{uju, i to
izri~no, – ~im ih je cela evropska {tampa unapred najavila, kao rezultat
ne male diplomatske akcije, – zna~i da su za to nagla{avawe postojali iznimni i va`ni razlozi, – ili drugim re~ima, da se je dr`awe koje je preko
toga postojalo u odnosu Italije prema Jugoslaviji, stvarno razlikovalo od
tih najelementarnijih uslova, ili da je bar davalo razloga pretpostavkama,
da se razlikuje.
Meritorno mi ne `elimo davati neku naro~itu va`nost ovim dedukcijama, u toliko mawe {to se one odnose na pro{lost, koja treba da se likvidira. A ako smo ih ipak izveli, to je zato, da ba{ na pozadini te pro{losti,
u toliko ja~e otsko~i zna~ewe izjava g. Viole za budu}nost. A va`nost tih
izjava za budu}nost je, ne samo u pozitivnom uveravawu da }e “Italija razviti sve uslove da bi se do{lo do stvarne saradwe, itd”, – nego ba{, i u prvom redu, u konstataciji da Italija “ne `eli da smeta na{em razvoju ili teritorijalnom integritetu”. Jer ta izjava, bez ikakvih dvosmislenosti, mora za uvek da iskqu~i, ne samo bilo kakvo potpomagawe pojedinaca ili organizacija, uperenih protiv Jugoslavije, nego i svaki revizionizam, aktivni ili teorijski, pa krio se on pod maskom “mirne revizije”, ili se pripremao otvoreno na rat. Pariski “Oeuvre” je to najboqe formulirao u ~lanku,
u kome je kazao: “O ovoj je izjavi Duce razmi{qao nekoliko meseci i na zna~i, da i{~ezava svaka pomisao o iredentisti~koj Dalmaciji i o Jadranu kao
italijanskom jezeru, a da je g. Mussolinieva politika i italijansko-arbanski
ugovor od godine 1927, ranije uperen protiv Jugoslavije, u stvari poni{ten.
Izjava u~iwena u Beogradu, zna~i tako|er, da g. Mussolini ne podr`ava
Mayarsku u wenim revizionisti~kim planovima.” Autor ~lanka u
“Oeuvru” nadodaje jo{ i to, da je “rimska vlada ve} pred par nedeqa saop{tila Budimpe{ti, da }e preko svog novog poslanika u Beogradu dati izjavu, kojom }e se odre}i revizionisti~ke politike.”
Kona~no, va`nost g. Violine izjave otska~e i time {to ju je dao ba{ on,
a ne biv{i poslanik u Beogradu, g. Galli i posve prirodno, inkarnirao stari kurs prema Jugoslaviji, suprotan od onoga ko treba da nastupi, pa je zato
g. Mussolini posve opravdano – hteo da za novi kurs dovede i novog ~oveka.
Odgovor Kneza-Namesnika na pozdrav g. Viole, ne potrebuje nikakvog, ni
komentara ni relevirawa, iz prostog razloga, {to ni taj odgovor sam nije
imao {ta izri~no da naglasi ni da ube|uje, i zato {to je sve to {to on sadr`i, bila nedvoumna i stoput jasno izra`ena `eqa ~itavog na{eg naroda
i sviju wegovih pretstavnika. Ve} sama logi~na upotreba ovih dvaju tekstova utvr|uje dakle nepobitno, da nismo mi bili ti, koji smo, – da se do|e do
saradwe – trebali da ne{to izri~no izjavimo ili da ube|ujemo, jer mi nikakvih neprijateqskih ni agresivnih namera prema drugoj strani nismo pokazivali, i jedino {to smo sa pravom tra`ili, i mirno, sa punim pouzdawem u svoje pravo ~ekali, bilo je to, da i od druge strane dobijemo ube|ewe
o jednakom otsustvu agresivnosti i neprijateqstva.
28
[tampa celog sveta dala je veliku va`nost izjavama palim u Beogradu, i
to sa punim pravom. Ima listova koji nastoje da im otkriju i poreklo, pa se
dana{wi stav Italije spram op{te evropske politike obja{wava neuspesima {to ih je italijanska politika do`ivela u posledwe vreme na Balkanu, u Sredwoj Evropi i na Istoku.
Nasuprot svim stranim uticajima Balkan se povezao ~vrstim savezom,
dok se na istoku sprema tako|er novi pakt, a va`nost Male Antante u Sredwoj Evropi biva iz dana u dan sve ve}a. Jo{ 20. februara, ku{ao je Rim da
Ankaru i Atinu pridobije za jedan tripartitni savez sa Italijom, ali bez
uspeha; a slom Venizelosove revolucije i odli~no funkcionisawe Balkanskog sporazuma mogli su samo da oduzmu i posledwe iluzije svakome, ko se
jo{ nadao da tu u mutnom {to ulovi. Jugoslavija je pak, umesto da podlegne
“raspadawu”, kao {to su lo{i informatori do{aptavali u Rimu, izdr`ala je sa uspehom i najte`u ku{wu, – gubitak Kraqa Aleksandra, – i postaje
sve mo}niji faktor u op{toj evropskoj politici.
Isti~e se da je Italija kona~no uvidela, da wen negativni stav prema
svim tim ~iwenicama, ne vodi ni~emu, a da joj makar i na~elno pomagawe revizionizma, samo vezuje ruke i name}e obaveze prema dr`avama, koje za uzvrat ne mogu ni{ta da joj pru`e. I {to je jo{ glavnije, tom politikom, ne
samo da se nisu otklawale spoqno-politi~ke te{ko}e Italije, ve} jo{ mawe ekonomske i demografske, koje su za Italiju i va`ne i hitne.
Kona~no je nemogu}e pretpostaviti, da g. Mussoliniu, kao dalekovidom politi~aru, nije bilo ve} unapred jasno da Nema~ka sprema udar protiv Versajskog ugovora, i to ne udar koji }e se zadovoqiti teorijskim revizionizmom, ve} koji }e na vagu me|unarodnih odnosa baciti stvarnost nove nema~ke neograni~ene vojne snage, a koja – udru`ena sa otvorenim nacisti~kim te`wama za “Anschlussom”, – pretstavqa viziju armija tre}eg Rajha na
Brenneru, dakle – ante portas Romae! ... Bilo je dodu{e vremena, kad je Italija podupirala Nema~ku protiv Francuske, ali je to podupirawe imalo za
ciq vi{e da oslabi mo} Francuske, nego li da podigne mo} Nema~ke. Nema~ka zaokupqena Francuskom, i Francuska zaokupqena Nema~kom, bile
su ideal italijanskih {ahovskih poteza, ali nova nema~ka stvarnost prevazi{la je tu suptilnu igru i postala gro`wom za Italiju, mo`da jo{ vi{e nego li za Francusku. A po{to se ~ini da se i onako evropska konstelacija sve vi{e formira prema ugledu na situaciju pred 1914, – zar da nam izgleda ~udno, ako se pred opasno{}u sa severa, italijanska diplomacija jo{
jedamput vrati na San Giulianovu formulu iz godine 1908. i 1913, kada se Rim
sa vanrednom srda~nosti odnosio prema malenoj Srbiji, koja je onda pretstavqala najotporniju prepreku za “Drang nach Osten”?
Me|utim, meritorno ni ta razmatrawa ne bi mogla da uti~u na na{u
principielnu ocenu novog stava italijanske vlade. Bez obzira kojim je putevima italijanska vlada do{la do ube|ewa da je sada{wi wen stav koristan za wu, – a znaju}i da u diplomatskim odnosima hladna razmatrawa i dobro uo~eni interesi daju najstvarniju podlogu za odluke, – mi ~ak dr`imo
da }e taj stav italijanske vlade biti u toliko trajniji i ~vr{}i, u koliko
su mu prethodile preciznije kalkulacije i razmi{qawa. Pa ~ak i to, {to
29
je neka odluka usledila posle neuspelih poku{aja u obratnom pravcu, mo`e
~esto da bude razlog vi{e, da se ~ovek te odluke nepokolebqivije dr`i, jer
razo~arewa su skupi, ali zato nezaboravni u~iteqi.
Odnosi izme|u na{eg i italijanskog naroda datiraju od vremena kad su
se na{i pre|i doselili na Jadran, i posve je prirodno da su se u ratni~kim,
feudalnim i imperijalisti~kim vremenima, ti odnosi ispoqavali u rivalstvu i u me|usobnom zatirawu. Uostalom, zar su bila igde dva susedna naroda u
svetu, pa makar i srodna po krvi, koja se u tim vremenima nisu glo`ila? Susedstvo je tada bilo ba{ uslov za sva|e, jednako kao {to nove prilike ~ije te`we se ispoqavaju i internacionalizaciji ekonomije i u op{tim naporima
zamirnom i konstruktivnom utakmicom, – name}u ba{ susedima, koji su i ekonomski i duhovno najvi{e upu}eni jedni na druge, prijateqsku saradwu.
I zato, ako se pitawe Jadrana shvati imerijalisti~ki i po kriteriju
presti`a, onda ono pretstavqa jabuku razdora izme|u Italije i nas. Ali
ako se Jadran shvati kao sredstvo za ekonomsku, socijalnu i dru{tvenu komunikaciju, onda to more mo`e da se pretvori u kop~u koja nas spaja.
I pored sveg londonskog pakta i okupacije dalmatinske teritorije nakon rata, na{i su pretstavnici opetovano hteli da veruju u macinijevske i
garibaldinske tradicije Italije i stvarali su – godine 1918, kada se Italija nalazila u vrlo nezavidnom polo`aju – s wome rimski pakt; jednako
kao {to su nakon rata, kada je Italiji vi{e nego ikada trebao unutarwi
mir, sklopili s wome rapalski ugovor. Pouzdavali su se na veru i odricali se, uvek u `eqi da poka`u, u kolikoj su meri pristalice novog shvatawa
o ulozi Jadrana izme|u dva na{a naroda. I uvek su se prevarili.
Na{i merodavni faktori ho}e i ovoga puta da veruju. Razloga za saradwu izme|u nas i Italije ima mnogo, i oni su korisni za obe strane i za op}enitost, ekonomski smo mi uvek biti upu}eni na Italiju, kao i ona na nas,
– pa ni za vreme najte`ih glo`ewa te veze nisu uspele da se kompromituju.
A upu}eni smo jedni na druge i duhovno. Mi nismo nikada odricali da smo
jake kulturne uticaje primili sa one strane Jadrana, a ni Italiji ne bi trebalo da bude indiferentno, da li }e u nama imati srda~nog posrednika za
prijateqsku ekspanziju latinskog genija na Balkanu, ili }e imati protivnika, koji ne}e nikada dozvoliti da se ta duhovna sklonost upotrebi kao
sredstvo denacionalizacije, protiv wega samog.
Politi~ki nam je pak jednim i drugima u interesu da se o~uvaju tekovine
tolikih `rtava i da se prilike u Sredwoj Evropi, na Mediteraniju i na
Balkanu konsoliduju, pa da se svi skupa mo`emo posvetiti konstruktivnom
delu. Ali zato se ne smemo vra}ati na ono {to se pre`ivelo. Novi svet ne}e nikada mo}i da se uredi prema podeli na velike i na male, kao {to je to
predvi|ao Pakt u ~etvero, ve} na osnovi ravnopravne saradwe sviju, kao
{to predvi|aju paktovi Male Antante i Balkanskog sporazuma, kao {to
ima da predvidi Isto~ni pakt, a ~ime verujemo da je bio zadahnut i sporazum izme|u g. Lavala i g. Mussolinia u Rimu. I zato je posve prirodno {to
svet o~ekuje, da }e nakon beogradskih izjava do}i do zbli`ewa, ne samo izme|u Italije i Jugoslavije, nego i izme|u Italije s jedne strane, te Male i
Balkanske Antante, kao dveju povezanih celina, – pogotovu kada se zna koliku ulogu igra Jugoslavija u jednom i u drugom savezu.
30
Sve su to, ne samo `eqe, nego i logi~ne dedukcije, ali wihovo ostvarewe
zavisi ipak o delima, a dela imaju tek da do|u. Ona, {to su dolazila do sada, zna~ila su obratno; pa ako se to nastavi – svejedno da li pod maskom privatne inicijative, ili zvani~no, – plodovi beogradskih izjava bi{e be}u
zametku ugu{eni. Ako se akcije razli~itih “udru`ewa za Dalmaciju”, ~iji
su vo|e najuticajniji fa{isti~ki prvaci i dr`avni funkcioneri, – ne budu za uvek onemogu}ile, na{a javnost ni pored najboqe voqe ne}e mo} da veruje u stvarnu promenu odnosa; jednako kao {to ne}e mo}i da veruje ni onda,
ako u italijanskoj {tampi budu i daqe nalazile uto~i{ta najdifamatorskije vesti o na{em narodu i dr`avi. Jo{ do nedavna je n. pr. Radio stanica u Bariu va`ila kao naro~it rasadnik tih vesti, a nema ni nekoliko nedeqa da je sa Radio stanice u Milanu, general Palavini bacao u svet teorije, po kojima bi gotovo polovina na{e dr`ave trebala da pripadne velikom
fa{isti~kom carstvu. A kwiga oficira Paola Driga “Claustra provinciae”,
u kojoj se otvoreno zastupa misao da sve jadranske obale imaju da pripadnu
Italiji, izi{la je tek pred nekoliko meseci.
Niko nam dakle ne mo`e zameriti, ako nakon ovakvih iskustava – mi ~ekamo ipak dela, pa da tek onda ocenimo, da li izjave kazane u Beogradu imaju i
svoju stvarnu, unutarwu sadr`inu, ili }e samo upotpuniti istoriju diplomatske krasnore~ivosti. To u toliko pre, {to je ~ak i {vajcarskoj {tampi palo
o~i, da je od italijanske {tampe, jedini “Gionale d’ Italia” posvetio jedan
skromni komentar beogradskom doga|aju, dok se je ostala {tampa ograni~ila
samo na to da ga zabele`i. I zbog ~ega li je taj muk? Da li samo zato {to je fa{izmu bilo mo`da nezgodno da pre obratnom pravcu, prizna tako nagli preokret pa to namerava da u~ini postepeno; – ili zato {to je va`nost, koju Italija sama pridaje tom aktu, zaista mawa od one, koju mu pridaje ostali svet?
I kona~no, ako se radi o istinskom zbli`ewu – onda se imperativno name}e i pitawe duhovnog preokreta. Za potpunu saradwu potrebna su raspolo`ewa {irokih krugova, a raspolo`ewa ne proizlaze ni iz diplomatskih izjava ni iz ugovora, ve} iz svakida{weg `ivota i iz konkretnih ~iwenica.
Zaludu je tu hvatati se za slovo dokumenata i dokazivati da Italija nije
uzela nikakvih obaveza u pogledu na{ih mawina u Julijskoj Krajini, a mi
da smo ih uzeli u pogledu italijanske mawine u Dalmaciji. Narodne mase
taj jezik ne razumeju. I dokle god te na{e mase budu imale pre o~ima ~iwenicu, da oko 4.000 Italijana u Dalmaciji u`ivaju blagodati ~itavog niza
{kola i udru`ewa, dok preko pola milijuna na{ih u Italiji, nemaju ni
jedne jedine {kole, a kamo li udru`ewa, te mase }e ose}ati – ne juridi~ku
– ali stvarnu nepravdu; a ose}aj nepravde najve}i je neprijateq prijatnih i
prijateqskih raspolo`ewa.
To je vrlo va`no, i u Italiji ne bi smeli da ne poklone tom momentu pa`wu koju zaslu`uje.
Javnost br 10, 23. mart 1935 godine
Kwi`evnici i naše kulturno jedinstvo
Unifikatorska na{a nastojawa imaju od prvih po~etaka literarno poreklo. Literati humaniste, kao [i`gori}, Vlaci} i Grbi}, nagla{avali
31
su izri~ito svoju pripadnost {irem ilirskom, ili jugoslovenskom narodu,
u vreme kada je na{a otaybina bila raspar~ana na ~itav niz tu|ih uprava,
i kad su weni politi~ki upravqa~i ve}inom vodili iskqu~ivo regionalnu i familijarnu politiku, Jednako i pisci reformacije rade za Ju`ne
Slovene kao za celinu, a dubrov~aninu Mavru Orbinu, gramati~aru Ka{i}u, panslavisti Kri`ani}u i pesniku Gunduli}u, ve} je posve jasno jedinstvo Ju`nih Slovena i zajednica svih Slovena. To vredi pogotovo za Pavla
Vitezovi}a, F. Grabovca, A. Ka~i}a-Mio{i}a, V. Vodnika, Dositeja Obradovi}a, B. Kopitara i Antuna Mihanovi}a.
O ilirskom preporodu, i o preporodu u Srbiji, ne treba ni govoriti.
Imena i dela Q. Gaja, Vraza, Boti}a, Ma`urani}a, Matije Bana, Jovana Suboti}a, F. Petranovi}a, i drugih, najboqe su svedo~anstvo za nasu tvrdwu.
Literarni listovi, koji su u tim vremenima izlazili, bili su jugoslovenskiji nego {to se to danas mo`e i zamisliti, ne samo po obra|ivanoj ideologiji, nego jo{ vi{e po {irini gledawa i po beskompromisnom akceptirawu ~iwenice da izme|u Srba i Hrvata nema nikakve razlike. Wihovo jugoslovenstvo (odnosno ilirstvo) vidi se ve} iz samih naslova: “Danica
ilirska”, “Ilirske Narodne Novine”, “Sveob{te jugoslovenske i serbske
Nar. Novine”, ,,Illyrishes Blatt”, “Slavenski Jug”, “Jugoslavenske Novine”,
“Zora, – jugoslavenski glasnik”, ,,Zvijezda” (sa prvim programatskim ~lankom “Jugoslavjanstvo”!), ,,Jugoslavenska zvezda”, ,,Jugoslavija” (1871. u Bukure{tu!) “Slovinac”, itd. Za mnoge iz dana{we generacije, koji misle da je
jugoslovenstvo stvoreno dekretima, sama ova imena mogu da poka`u koliko
smo mi po{li unatrag – pred na{im starima!
Stvarawe Hrvatsko-srpske koalicije u Hrvatskoj zna~i aktivnije ula`ewe ~istih politi~ara u arenu nar. jedinstva; ali i u tom radu nau~nici
i literati igraju najkonstruktivniju ulogu. Ve} na drugom kongresu ju`noslovenskih kwi`evnika, dr`anom 13 maja 1906 u Sofiji, stvara se Savez ju`noslovenskih kwi`evnika i publicista, koji tra`i osnivawe zajedni~kog ju`noslovenskog ~asopisa. U Koaliciji samoj, kvas su ~inili napredwa~ki literati i publiciste, a kwi`evnici i umetnici prave i prve konkretne korake za saradwu sa Srbijom. Tako n. pr., organizuju grandioznu izlo`bu jugoslovenskih umetnika u Beogradu, prilikom krunisawa Kraqa
Petra, izdavaju Srpsko-hrvatski almanak, a Matica Slovenska i Matica
Hrvatska, sa Srp. Kwi`. Zadrugom, stvaraju me|usobne sporazume o uzajamnom izdavawu kwiga. Na ~elu predratnog omladinskog revolucionarnog nacionalisti~kog pokreta bili su opet kwi`evnici i nau~nici: Skerli},
Marjanovi}, Vasa Staji}, ]orovi}, Ga}inovi}, ^erina, Antula, Veqko Petrovi}, Ujevi}, D. Mitrinovi}, itd., – a wegovi najuspe{niji bardovi, koji su
idejom nar. jedinstva raspalili omladinu i naj{ire slojeve, bili su opet kwi`evnici i umetnici: Me{trovi}, [anti}, Voinovi}, Nazor, Tresi}, itd.
Velikohrvatstvo ili velikosrpstvo nisu dali ni. jednog zna~ajnijeg pesnika, a i ono {to se u mladosti javilo u nekom od tih tabora, – privu~eno,
ne separatizmom, ve} antiaustrijskim radikalizmom Star~evi}a i Kvaternika, – brzo je pre{lo u jugoslovenski tabor, ~im je uvidelo da separatizam
nu`no vodi u ovisnost od tu|ina.
32
Za vreme rata prve znakove javnog jugoslovenskog gibawa u Austriji dali su ponovno kwi`evnici i publicisti oko “Jugoslovenske Wive” i
“Kwi`evnog Juga”, te umetnici, koji su prire|ivali manifestacione izlo`be, predavawa, itd. i {to je va`no, – kwi`evnici su u to vreme dr`ali
kao svoj najve}i ponos, da su ba{ oni pioniri i lu~ono{e jedinstva, da se
nalaze u prvim redovima i da vode! I taj opravdani ponos ispuwao ,je srca
srpskih, hrvatskih i slovena~kih kwi`evnika kroz vekove, od prvih po~etaka na{e kwi`evnosti i civilizacije, pa sve do pred – desetak godina...
Da – do pred desetak godina. Jel’ od tog doba, kao da se duh i mentalitet
na{ih kwi`evnika i umetnika najednom izmenio, oni do tog ponosa vi{e
ne dr`e i odbacuju ga. Umetnici i kwi`evnici su danas mo`da jedini stale` u Jugoslaviji, koji nema svog zajedni~kog udru`ewa, i jedini ~ije su manifestacije, ili separatne, ili u najmawu ruku, trojstvene. U vremenima
kada ve} i berberi, limari, hotelijeri, bankari, {umari, in`eweri, lekari, peva~i, itd, imaju zajedni~ka jugoslovenska udru`ewa i saveze za ~itavu
zemqu, – kada su dakle svi prihvatili na~ela dovedena do pobede naporima
kwi`evnika, nau~nika i umetnika, ti umetnici i kwi`evnici – kao da su
od nekog ukleti – najednom se odri~u tih svojih tradicija ...
Kod nas ne postoji danas ni jedno literarno udru`ewe, protegnuto na celu zemqu, niti sa Jugoslovenskim imenom. ^ak ni na{ PEN-klub nije jedinstven, kao n. pr. bugarski, francuski, ili mayarski, ve} imamo tri centra; ali ne kao {to je to bilo u Nema~koj: nema~ki centri u razli~itim
kwi`evnim sredi{tima, ve} n. pr. centar u Qubqani ima izri~itu titulu
“Slovena~ki centar”, bez ikakve oznake veze sa ostalim jugoslovenskim
centrima. Dogodilo se ~ak, kad je Ministarstvo saobra}aja izdalo besplatne karte sa oznakom “Jugoslov. PEN-klub, centar taj i taj”, da je jedan od tih
centara najodlu~nije protestirao! Odnosi izme|u tih centara su veoma mr{avi, i {to je glavno, nisu vo|eni tendencijama ~im ja~eg pribli`avawa.
A da o odnosima izme|u ostalih kwi`evni~kih dru{tava, u Beogradu, Zagrebu i Qubqani i ne govorimo, – jer tih odnosa uop{te nema.
Sli~no vredi i za izdava~ka kwi`evna udru`ewa, kao sto su Matica
Srpska, Matica Hrvatska i Matica Slovenska, te Srpska Kwi`. Zadruga.
Dok su jo{ pre rata izme|u wih postojali sporazumi o izdavawu kwiga, danas od tih sporazuma nema ni trasa; i jedino jedamput godi{we, po neki
pretstavnik Matice Hrvatske u~estvuje pasivno i zbog reprezentacije, na
godi{woj skup{tini Matice Srpske ili Slovenske, i obratno. I dok se
Srp. Kwi`. Zadruga, makar i bez dogovora trudi da izdaje hrvatske i slovena~ke pisce, te ima i takvih udru`ewa koja se klone i da spomenu ime drugog plemena, dok su za wihove edicije ostali jugoslovenski pisci mawe poznati od qudi na Marsu...
Me|u revijama ima dodu{e takvih koje pored literature svog plemena,
posve}uju pa`wu i piscima ostalih plemena (kod ~ega treba na prvom mestu spomenuti ,,Srpski Kwi`. Glasnik”), ali ih je ve}i deo, koje to ~ine u
srazmeri kao da se radi o posve stranoj kwi`evnosti, a ima ih koji to ne ~ine nikako. Ima ~ak revija ~iji je sav program u negovawu partikularnih
plemenskih literarnih ideologija.
33
I ostale na{e kwi`evne manifestacije u jednakom su tonu. Umre li neki slovena~ki kwi`evnik, bave se wime u glavnom slovena~ki listovi, a
ostali to jedva i zabele`e; kao i obratno. Na predavawu o hrvatskom ilirskom preporodu i na ve~erima posve}enim Dinku [imunovi}u ili slovena~koj kulturi, u Beogradu, bilo je svega stotiwak lica, a od tih najmawe
kwi`evnika. I {to je naj`alosnije, – u jednoj prilici koja se te{ko vra}a,
kada smo trebali da se reprezentujemo pred stranim svetom, za vreme internacionalnog kongresa PEN-klubova u Jugoslaviji, – izdavale su se specijalne antologije prevoda hrvatske ili slovena~ke proze i poezije, sa ~isto
partizanskim kriterijima pri izboru pisaca, umesto da barem tu istupimo
kao celina, kao {to bi n. pr. Preradovi} i Zmaj-Jova, ili Skerli} i Vojnovi}, jedva bili do~ekali da istupe. I da nismo imali Dubrovnik, kao neke
vrsti ,,neutralni” teren, kongres bi se vrlo verovatno bio odr`ao na nekoj
livadi, na ta~noj geometrijskoj razdaqini izme|u Beogra|a, Zagreba i Qubqane, – ili bi se preme{tao iz centra u centar, – toliko se qubomorno
~uva zasebnost jednog centra pred drugim u zemqi.
Sli~no se dogodilo i prilikom stogodi{wice ilirizma ili pedesetgodi{wice [trosmajerove galerije; dakle jednog eminentno unitaristi~kog
pokreta, ~iji je ideal bio ba{ nedeqiva literatura, i jubileja galerije, ~iji je osniva~ otac savremenog jugoslovenstva; – pa su se ipak u slavu tih datuma prire|ivale izlo`be samo hrvatske umetnosti i izdavale antologije
samo hrvatske kwi`evnosti. Kao da zna~ewe hrvatskog ilirskog preporoda ne bi jo{ vi{e otsko~ilo, ako bi se pokazalo koliko je ba{ on pridoneo
za op{te bu|ewe, i koliko u wegovoj slavi u~estvuju i Srbi; i kao da za hrvatsku umetnost ne bi ~asnije bilo kad bi se pokazalo da je u te{kim vremenima bu|ewa ona zauzimala tako istaknuto mesto na Slovenskom Jugu?!...
I najsme{nije je to izdavawe separatnih hrvatskih ili srpskih antologija danas, kad nastaje n. pr. problem da li su Ivo Andri}, Gjuro Dimovi}, Sibe Mili~i}, Pecija Petrovi}, G. Krklec, itd – srpski ili hrvatski pisci,
kad kao Hrvati rade u srpskoj sredini, ili kao Srbi u hrvatskoj, i ne}e da
se od te sredine ni~im razlikuju, ve} bez obzira da li su Hrvati ili Srbi
– ho}e da budu jugoslovenski pisci?
Ali nije stvar samo u formi, ve} i u duhu. Malo kada se u na{oj kwi`evnosti toliko ostentativno hrvatovalo, srbovalo i slovenisalo – i to u
uskogrudnom zna~ewu re~i – kao {to se to radi danas. Nismo mi naravski,
ni za neko tendenciozno “jugoslavisawe” u kwi`evnosti, a naro~ito ne za
politi~ko, partijsko ili re`imsko, – ali smo za {iroka i duboka gledawa,
za koncepcije i raspolo`ewa koja su iznad sitnog i efemernog, iznad uskogrudnog i inayijskog, jer se samo u tim raspolo`ewima stvara velika literatura, i samo pod tim kriterijima mogu da se odrede ta~ne relacije u literarnim vrednostima. Ovako se naprotiv doga|a da se iz stanovitih grupa
ku{a da “umawi” jedan odli~ni slovena~ki kwi`evnik, samo zato da se uzdignu nove, grupi konvenabilnije li~nosti; ili da se od nekog prose~nog
pisca stvara veliki hrvatski prozaist, samo zato {to je onaj koji je zaista
dobar, kao n. pr. I. Andri}, ne samo Hrvat, nego i dobar Jugosloven, i {to
Krle`a ne}e da bude plemenski {ovinist. Na isti na~in se ve} i u Beogra34
du nalaze tesnogrudnici, koji na skup{tinama kwi`evnih udru`ewa protestiraju da se izdaje previ{e Hrvata (a ne wih!), pa ~ak i takovih koji visa-vis Hrvata, isti~u pravoslavstvo, kao neku naro~itu literarnu odliku.
Me|utim jedino {to se, bogu hvala, ipak “jugoslovenizira” – i to silom
prirodnih zakona, a ne svesnim htewem na{ih kwi`evnika, – to je materijal, {tof i ambijenat na{e kwi`evnosti. Hteli ili ne hteli, svi ti na{i
kwi`evnici prisiqeni su da `ive u dana{woj jugoslovenskoj stvarnosti,
koja u svojim socijalnim i ekonomskim manifestacijama pretstavqa sve vi{e jednu celinu, pa – ~ak i onda kada svoj {tof uzimaju iz ograni~enih regionalnih podru~ja – oni sve vi{e podle`u toj stvarnosti, koja nije ni politi~ka ni partijska, ali je organska, elementarna i `ivotna. Sem toga, `ivot
sam ih upu}uje jedne na druge. Pisci iz jednih krajeva prisiqeni su da, zbog
slu`be, posla ili odmora, polaze u druge krajeva, pa im se tako motivi isprepli}u; tako danas o moru pevaju srbijanski, hrva}anski ili slovena~ki pisci
jednako kao i oni iz Dalmacije, a crtice iz Ju`ne Srbije ili Bosne javqaju se
u delima Zagrep~ana ili Qubqan~ana, jednako kao i u onima Beogra|ana. I
ba{ zbog toga, paradoks je jo{ ve}i, da – dok tradicije, jednako kao i najrealniji `ivot sada{wice, upu}uju na{e kwi`evnike na sve intenzivnije zbli`avawe, – oni se po svom htewu udaquju jedni od drugih, i u tom pogledu tvore nesumwiv nazadak, ne samo prema g. 1918, nego i prema g. 1914 i 1848!...
Ne nameravamo da pravimo li~ne reinkarnacije, jer je na{ ciq vi{e
konstruktivan, nego li samo kriti~ki; i zato {to od {iroke saradwe jugoslovenskih kwi`evnika ne `elimo da iskqu~imo nikog, pa ni one koji sada
o~ito rade protiv toga. U toliko pre {to mi a priori odbacujemo svaki kulturni hegemonizam, pa javqao se on pod bilo kojom maskom. I mi }emo podupreti
borbu protiv takvog hegemonizma, – kao n. pr. kad stanoviti neupu}eni Srbi
ili Hrvati diletantski tra`e da se smesta napusti slovena~ki jezik, – ali
isto tako ne}emo nikada razumeti obzidavawe u ograni~ene kule, u odbrani od
opasnosti koje ne postoje i od pitawa koja se ozbiqno ne postavqaju.
Na{ list, i po svojim saradnicima i po svom duhu i po vawskim oznakama, `eli da bude isto toliko hrvatski i slovena~ki, koliko i srpski. Ako
to uvek ne postizava, krivica nije na nama, a kad je dobra voqa tu, onda se i
ne radi o merewu na milimetre. Tom istom ciqu trebale bi da streme i sve
na{e revije, kwi`evne, nau~ne i umetni~ke. I kada bi n. pr. kod pozvanih
bilo razumevawa za va`nost kulturnih pregnu}a u duhovnoj unifikaciji
(~ega na `alost kod na{ih politi~kih qudi nije nikada bilo, a ~ega u drugim narodima i te kako ima!), – preduze}a kao {to je n. pr. Dr`. [tamparija
i sli~na, trebala bi ve} davno da izdaju jednu veliku jugoslovensku ilustrovanu kwi`evnu reviju, u kojoj bi sara|ivali najboqi na{i pisci, na na~elima
slobode stvarawa i konstruktivnog dela, i bez uslova – naravski – da pi{u pau{alne hvalospeve politici ovog ili onog resornog ministra, ove. ili one
grupe, itd. I sigurno je da bi to vi{e pridonelo za izgradwu unutarweg jedinstva, nego li mnogi drugi pothvati, koji progutaju daleko ve}e pare.
Jednako je potrebno osnivawe zajedni~kog jugoslovenskog kwi`evni~kog, stale{kog ili kulturnog udru`ewa, ili barem saveza jugoslovenskih
kwi`evni~kih udru`ewa; ~iji bi zadatak bio da koordinira na{e duhovne
35
napore, da radi na stvarawu {to jedinstvenije kulture u zajedni~koj dr`avi, te da – zajedni~kim nastojawima – podigne i moralnu i materijalnu cenu na{e kwi`evnosti, kod publike i kod javnih faktora.
Javnost br. 13, 13.april 1935
Pokreti i akcije odozgo i odozdo
Danas je ceo svet pun onih, koji bi “umeli boqe”. Za svakim kavanskim
stolom, na svakom trgu, u svakom klubu i u svakom parku sedi sijaset takovih, koji sva pitawa i sve krize, politi~ke i ekonomske, plemenske i kulturne, re{avaju jednim jedinim samosvesnim udarcem o sto i usklikom: “E,
kad bi meni dali vlast... itd.!
Ne, “kad bih zadobio vlast”, ili “kad bih je zaslu`io”, ve} prosto i jednostavno: ,,kad bi mi dali vlast”, ili “kad bih je imao”... I nije da tako misle samo kavanski politikanti, ve} i oni koji ih vode; oni koji zaista dolaze u kombinaciju da do|u na vlast; i takvo mi{qewe karakteri{e ~itav
savremeni politi~ki `ivot u svetu.
Vlast je danas – kao malo kada – ideal gotovana, zato {to je malo kada, kao
danas, vlast te`ila ka apsolutnosti i svemo}nosti, te ka neprikosnovenosti, bez kritike, bez opasnosti i bez opozicije. U demokratskim shvatawima od pre i posle rata, borba o vlast je privla~ila samo vrlo istrajne i vrlo borbene prirode, dok su oni koji su je pri`eqkivali, bez rizika da se izlo`e, obi~no be`ali od wenog vidnog posedovawa i radije se skrivali iza
kulisa, znaju}i da vlast – na udaru oponirawa i kritike – i nije ba{ takva
naro~ita slast... Da se dopre do vlasti, trebalo je zapo~eti iz daleka, trebalo je grickati tvrdi hleb opozicije; a i onda kad je dospeo do we, ~ovek je
morao da bude pripravan da svaki ~as si|e s vlasti, pa da se onda ponovo bori, kao da je tek po~eo. Vlast tada nije imala ni ~aska nesmetanog u`ivawa,
bila je ogoqena sa svih strana, a pohvala prema woj da je {krta i onda kada je
najboqe ~inila. Kad se to uzme u obzir, onda je razumqivo {to se pre za vlast
borilo najvi{e 5 – 6 vrlo izdr`qivih priroda, a {to danas naprotiv svaki
bezobzirniji buka~ uobra`ava sebi da bi “mogao da bude Hitler ili Mussolini”, i {to bi bez premi{qawa pristao da se kao takav proglasi. Ali samo da
se proglasi; – dok je vrlo malo takvih koji bi imali i odva`nosti da naprave
put {to su ga napravili Hitler i Mussolini, da do te vlasti dopru!...
A to i jest ono {to se najvi{e pu{ta iz vida, – taj put i na~in, kojim su
Mussolini, Hitler, Lewin, Pilsudski, itd., do{li na vlast, i preko koga
prisvajaju sebi pravo da svoju voqu smatraju kao voqu celine, ili bar znatnog dela te celine, koga oni, naravski, dr`e odabranim. Hitleru, Mussoli niu i Lewinu niko nije vlast dao, niti su je oni – kao da su pali iz oblaka –
uzeli u jednom ~asu bespu}a, kad se nije znalo, kome svet da se obrati. Oni
su naprotiv tu vlast zaradili, na dugom i punom prepreka putu, te do{li do
we u otvorenoj borbi protiv dotada{wih vlasti, po{av{i iz najni`ih
slojeva i ja~aju}i se odozdo. Ma da }e to izgledati paradoks, mo`e se kazati da je put, kojim su Mussolini i Hitler do{li na vlast, bio u svojoj proceduri demokratski. Mussolini je po~eo kao socijalist, a i onda kada je postao fa{ist, apelirao je na naj{ire slojeve i na mlade`. Jurio je od varo36
{i do varo{i, tukao se sa komunistima i sa pristalicama liberalnih grupa
na vlasti, riskirao sve i – osvajao. Iskoristio je dodu{e naklonost stanovitih vojnih i kapitalisti~kih krugova, ali i tu naklonost morao je da osvoji.
Pohod na Rim bio je zaista pohod odozdo, – ne dodu{e pohod ~itavog italijanskog naroda, ve} jedne wegove mawine, – ali mawine, koja se stvorila i sabrala odozdo, koja se izgradila u kompaktnu snagu, i koja je imala smelosti.
Na sli~an na~in je do{ao na vlast i Hitler, – po~ev{i sa stotiwak pristalica, ismejan i bagatelisan do posledweg ~asa, bore}i se iz dana u dan, i otimaju}i se, ne samo za naklonost naj{irih slojeva, nego i za naklonost vojske, Hindenburga, itd. A da o radu Lewinovom u radni~kim masama i ne govorimo.
I kona~no, – od prvog ~asa, {to je u Nema~koj ili u Italiji ba~ena re~
o diktaturi protiv parlamentarne demokratije, znalo se da ti diktatori
ne mogu da budu drugi nego Mussolini ili Hitler! Ne samo da je, dakle, diktatura bila spremana odozdo, nego su i diktatori bili unapred predestinirani odozdo, zato {to je ve} od po~etka svatko video u wima, ne samo voqu,
nego i {tof za diktatore, – priro|enu energiju, istrajnost, fanatizam i
odre|eni ciq pred o~ima. I ba{ to, {to se ve} unapred spontano javila i
li~nost Du~ea ili Firera, – koja uvek ima fasciniraju}u mo}, – ba{ to je i
pridonelo da su te diktature dobile korena u masama, pa tom sugestivno{}u povezale u isti snop li~nost diktatorovu, kolektivnu disciplinu i
voqu naroda, te autoritet dr`ave i veru u boqu budu}nost.
Ne treba, mislim, ni nagla{avati da ovaj na{ ~lanak nije nikakva apologija diktature, naro~ito ne u principu. Ali naivno bi bilo zatvarati
o~i pred ~iwenicom, da diktatura prestavqa danas jedan od teku}ih oblika vladavine, kome, i ako se ne priznaju principielni razlozi, priznaju mu
se bar razlozi prelaznog opravdawa, za pripremu novih i samodiscipliranijih oblika demokratije. A po{to je i kod nas bilo gre{aka demokratije,
to su se zagovarateqi autoritativnih sistema javili i kod nas, delom kao
prelazne forme, a delom – oslawaju}i se na analogije iz stranih zemaqa –
kao pristalice principijelne diktature. Me|utim, ti analogisti zaboravqaju ono bitno: na~in i put kojim se do{lo do autoritativnih sistema;
proces kojim se stvaraju autoriteti; kao i ~iwenicu, da su se tamo zaista
~itavi delovi naroda, u fanati~nom zanosu, izri~ito odricali demokratije, za voqu novo javqenih spasilaca, koji bi mogli da ih izvedu iz te{kih
politi~kih, i jo{ vi{e ekonomskih kriza! U nas se me|utim o autoritativnim sistemima, jednako kao i o obnavqawu demokratije, u glavnom samo raspreda, i to u intelektualnim ~asopisima; ili se – {to je jo{ ~e{}e – takve
teorije proklamuju odozgo! Niko, me|utim, jo{ nije poku{ao da metne sve
te ideje u putnu torbu, pa da – oduprt o {tap istrajnosti, strpqewa, mesijanisti~kog ube|ewa i li~ne neporo~nosti – podje sa wima od sela do sela,
od fabrike do fabrike, od kancelarije do kancelarije, od du{e k du{i.
Mo`da }e to zvu~iti kao paradoks, ali u nas se nakon rata, sve nametalo
odozgo, jednako demokratija, kao i teorije o autoritativnom sistemu (ista kao N. @). Velika Demokratska stranka, koja je g. 1919. bila osnovana u Sarajevu, od biv{ih koaliciona{a iz Hrvatske, samostalaca i napredwaka iz
Srbije, itd. – nije uop{te bila unapred spremqena u narodu, ve} proklamo37
vana od nekoliko vo|a. I zato nikad nije postala pokret; zato se neprestano raspadala. I samo demokratstvo nametalo se odozgo, ~esto ~ak preko
Ministarstva policije. Radikali su se samo zato o~uvali ja~i, {to su, i ako
docnije konzervativniji, a ~esto i reakdonarni, – vukli poreklo od jednog
predratnog pokreta odozdo, koji im je korewe duboko zario u zemqu.
I druga demokratska grupa, Zemqoradnici, bila je organizovana u glavnom sa vrhova, a svoju glavnu parolu, agrarnu reformu, upotrebqavala je kao
adut prema vlasti. I zato, ~im je taj adut zatajio, u pre~anskim krajevima
se rasplinula kao mehur od sapunice, a ni u srbijanskim nije napredovala.
Jedan pokret odozdo, to je bio pokret Radi}ev, pa je zato i ostavio tako
dubokog traga, i pored svih zaokretawa svog vo|e, te pored svih neprilika,
pravqenih mu sa toliko strana. Za ono {to je docnije postigao, Radi} je sejao seme jo{ davno, u vremenima kada se seqa~ka stranka ~inila utopijom,
i kad su se protiv we borili, kako vlastodr{ci, tako i najliberalnija demokratska bur`oazija. I ba{ zato {to je po~eo tako duboko u zemqi, mogao
je docnije da okre}e kako je hteo, – narod mu je slepo verovao. Pa{i} i Radi} su bili ba{ primeri takovih diktatora, neograni~enih gospodara u
vlastitim strankama, koji su bili no{eni voqom masa, i ~ija samovoqa se
u tim masama smatrala gotovo kao providnost.
Sli~an rad odozdo bio je zapo~eo i Krek u Slovena~koj, i docniji autoritet Koro{~ev samo je ostav{tina tog rada; jednako kao {to je autoritet
Ma~ekov, ostav{tina rada Radi}evog. Slovena~ki liberalci naprotiv, i
ako li~no i programatski odli~ni qudi, bili su, ~ak i onda kada su stali u
naj`e{}oj opoziciji protiv Austrije, svojim radom vi{e qubqanska, ili
bar polugradska stranka, i odatle wihova raspar~anost. G. Davidovi} tako|er, ima popularnosti, ne toliko kao vo| docnije demokratske stranke, napravqene u vrhovima, koliko kao vo| nekada{wih samostalaca iz predratne Srbije. I zbog svega toga, Pa{i}u, Radi}u itd. – ne bi se moglo nikada
desiti da, dok imaju vlast u rukama, imaju i “ogromnu ve}inu” u zemqi, a ~im
padnu sa vlasti, da ne mogu ni da se kandiduju; kao {to se to dogodilo g. Uzunovi}u, Sr{ki}u, Marinkovi}u, Maksimovi}u, Demetrovi}u, itd.
Me|utim, i noviji na{i pokreti padaju u sli~ne gre{ke. Ne samo buka~i koji tra`e “da im se da vlast”, nego i oni koji stvaraju pokrete i koji u
teoriji govore o “zatalasawu masa”, ograni~avaju se ve}inom na talasawe
niz kancelarije ili iz redakcije. Ako im prigovorite, odgovori}e vam:
,,Priznajemo da bi trebalo odozdo; ali vremena su sudbonosna, a put odozdo
je dug, i zato treba spasavati ~im pre”. To je me|utim krivo. Ako su vremena tako sudbonosna, da svaki ~as mogu da nastupe katastrofe, onda ni dolazak na povr{inu nekolicine novih, ne}e na tome ni{ta izmeniti; u toliko mawe, {to }e se ti qudi, bez korena u zemqi, povijati pri svakom povetarcu, a kamo li ne kod sudbonosnih vihora. Ali i nije tako. Vremena dodu{e jesu sudbonosna, ali `ivot naroda i dr`ave ne ra~una se od danas do sutra. I zato nema druge, ve} motku u ruke i kr~iti, pa kad stigne{! A ako se
posteno zabrazdi, mo`e da se stigne i brzo.
Za nas, koji smo Jugosloveni iz ube|ewa, i iz vremena kada je jugoslovenstvo bilo silom progoweno odozgo, od tu|ih (i doma}ih!) vlasti, najte`e je
38
to {to se i ono provodi gotovo iskqu~ivo odozgo, bez ikakvog dubqeg orawa i {ireg sejawa u narodu. Ne mislimo time na progla{ewe dr`ave Jugoslavijom, {to je ogromno delo Kraqevo i koje je – da je bilo pameti u na{ih
politi~ara – trebalo da bude provedeno ve} g. 1918; ali toj formi treba dati sadr`inu! Re~ ,,Abbiamo L’Italia, ora dobbiamo fare gli italiani!”, vredi i za
nas; a taj posao, – stvarati Italijane, jednako kao i stvarati Jugoslovene
({to drugim re~ima zna~i: izvoditi pribli`avawe, povezivawe i stapawe!) – mo`e se raditi u prvom redu odozdo!
Administracija i policija imaju drugih, vrlo potrebnih zadataka, i mogu da interveni{u onde gde neko ho}e silom i direktno da ometa rad na konsolidaciji dr`ave. Ali stvarno ujediwewe mo`e da se provede jedino {irokim zatalasawem narodnih masa odozdo, vo|enim preko nezavisnih intelektualaca, preko bistrih seqaka i radnika, preko iskrenih fanatika, koji treba da znaju da se bore za ne{to uzvi{eno i op{te, a ne za ne{to kotewsko i konjunkturno. I {to je va`no, – idejnom zatalasawu treba da odgovaraju i dela; u konkretnim pitawima i u stvarima svakida{weg `ivota.
To vredi za sve pokrete bez razlike, bili oni pristalice autoritativnih ili korporativnih sistema, ili pristalice {iroke demokratije. Pogotovu oni, koji i za nas tra`e analogije prema pokretima u Nema~koj, Italiji, itd., trebali bi da su u tim analogijama dosledni do kraja, a ne da iz
wih izvuku ono {to je najprijatnije i najkomotnije, – ~iwenicu neograni~ene vlasti i disciplinovane celine, – a sve drugo da batale, – i napore po
kojima se do te vlasti do{lo, i na~in kako da se zanos i disciplina u narodu odr`e! Jer jo{ i danas, kada imaju svu vlast u rukama, Musolini i Hitler
forsiraju svim snagama rad odozdo, i to ne preko zvani~nih organa, nego
preko bar na oko nezavisnih partijskih organizacija i inicijativa. Zanos
masa koji ih je doveo na vlast, oni neguju dotle, da zbog wega prave ~ak i gestove u spoqnoj politici. I zato, pored sveg nezadovoqstva, koje i te kako
postoji u Nema~koj, u Italiji ili u Sovjetskoj Rusiji, ni jedan od tih re`ima ne bi mogao da se sru{i bez najozbiqnijeg otpora onih, koji ga iz istinskog – ne mari na koji na~in negovanog – zanosa podr`avaju.
Iskqu~ivim nametawem odozgo, kako demokratije, tako i autoritativnih koncepcija, {iroki narodni slojevi se dovode u raspolo`ewa, koja ni
sa stanovi{ta gra|anskog morala, ni sa stanovi{ta nacionalne svesti nisu ni malo ute{na. ^itave ogromne mase bira~a dresiraju se da i ne misle
o javnom dobru, ve} da glasaju za koga im do|e mig, svejedno dali od partije
ili od vlasti. A to dresirawe mo`e da se pretvori u vrlo destruktivni, da ne
ka`emo nihilisti~ki cinizam, koji ne mo`e da vodi ni do utvr|ivawa autoriteta dr`ave, ni do delotvornog patriotizma, ni do svesne demokratije.
Mi svoje gledi{te na odlike i na mane demokratije i autoritativnih re`ima imamo, i kazali smo ga ve} vi{e puta, a naro~ito u uvodnom ~lanku
prvog broja. Mi znamo da danas, kada se nametnula potreba dirigovane privrede, te dirigovane socijalne i prosvetne akcije, ne mo`e apriori da se
odbije ni ideja o dirigovanoj politici; ali ve} sama re~ “dirigovati” zna~i, da masama treba dati direktive, a ne ih o{amutiti; te da strujawa odozdo, koja su bila udarila stranputice, treba uputiti zdravijim pravcem, i
39
dati im mogu}nosti da se sna|u. Vlast ne bi trebala da je sama sebi ciq, jednako kao {to ni demokratija ne pretstavqa svrhu, ve} metodu. Ciq je u op{tem napretku i slobodi, te u ekonomskoj i socijalnoj povezanosti i duhovnoj utakmici me|u narodima. Zato je potrebno da se sve zasniva na radu odozdo, pa makar to bio i najautoritativniji re`im; jer i taj najautoritativniji ne bi smeo da ima drugi ciq, nego {to ga ima demokratija, a to je op{te blagostawe. Pogotovo pak oni, koji s pravom veruju da se demokratija
mo`e i mora obnoviti, treba da upru odozdo i da to ne napuste ni ~aska, –
na{li se momentano na vlasti ili u opoziciji.
Javnost br. 20, 2. juni 1935.
Kwi`evnost i umetnost
“Marin Sorgo” A. Vidakovi}a
U napomeni {tampanoj na prvoj strani svog istoriskog romana, „Marin
Sorgo”; Aleksandar Vidakovi} nepotrebno isti~e da je “kroz mesne prilike dubrova~ke hteo da tuma~i ne{to {to je bilo op{te i nije bilo ograni~eno samo na Dubrovnik; da prika`e jedno doba, jedan problem i jednu li~nost”. Ni jedno kwi`evno delo od vrednosti ne mo`e da bude bez te te`we
ka op{tem, bez tog nemira problema i bez te opsesije li~nosti, ma koliko
ono ina~e trudilo da istoriski i rekonstrui{e epohu i ambijenat.
Dr`imo ~ak, kad g. Vidakovi} ne bi sa toliko planskog predumi{qaja
postavio, sebi taj zadatak, da bi ga jo{ uspe{nije dosegao. Jer - da pre|emo
na stvar – g. Vidakovi}u treba priznati da je studirawem dubrova~kog miqea, kroz arhive i kroz sada{wicu, uspeo zaista da unese sebe u jednu sredinu, koja mu je po poreklu i po mentalitetu daleka, ali je zato mawe uspeo da
atmosferu i mentalitet Dubrovnika unese u sebe. Dubrovnik XVI veka je u
ovom romanu rekonstruisan u tolikoj meri da }e se te{ko i koji nedubrov~anin mo}i pohvaliti ne~im sli~nim, ali je zato g. Vidakovi} sam u tom delu ostao ipak nedubrov~anin, ~ovek sistema i eti~kih formula, kakav se
izgradio u svojim englosaksonskim simpatijama - kome je daleko va`nije da
u Marinu Sorgu re{i problem greha i ispa{tawa, zadovoqstva `ivota
asketizma, bo`anske i altruisti~ke qubavi i qubavi polne, nego li da svog
junaka postavi na dve do kraja solidne qudske noge (i jo{ k tome dubrova~ke!), koje bi ga, i kao najve}eg zanesewaka i altruistu, u~inile ipak krvavijim ispod ko`e i mawe neodre|enim.
To {to je g. Vidakovi} Sorgove altruisti~ke sklonosti, wegovu qubav
prema jevrejskoj devojci, wegovu za{titu sirote slu`avke, a naro~ito wegovo razumevawe za patwe nevoqe pu~ana, gledao vi{e kroz prizmu dana{wih socijalnih shvatawa nego li kroz onda{we pojmove o samilosti, bio
nikakav greh, jer svrha istorijskih romana i nije gola rekonstrukcija, ve}
put da se kroz prikladan istorijski doga|aj ka`u li~na gledawa autorova,
dakle aktuelne istine. Zamerke koje bi se mogle u~initi Vidakovi}evom
Sorgu le`e u tome da je u odnosu prema ostalim partnerima premalo junak;
– ne mislimo junak u herojskom smislu, nego ba{ kao nosilac te idejne i
eti~ke neodlu~nosti. Jer, Hamletova neodlu~nost je n. pr. od jedne linije,
dok je Sorgo ~as odlu~an a ~as neodlu~an, a wegova te`wa da se `rtvuje za
40
ne{to vi{e neodre|ena je i fali joj ono {to je kod Hamleta osnovno: osveta za jednu konkretnu nepravdu.
To “pale cast of thought” (bleda senka misli) kao {to bi rekao Hamlet,
u~inilo je da je i ~itav ambijent Dubrovnika u romanu prikazan dodu{e istoriski verno i zanimqivo, ali uvek sa sredinom i u osvetqewu koje nas
potse}a na Vidovi}eve sumra~ne vizije uvek sun~anog i lepr{avog Splita
jedna mala te`ina severwa~ke problematike le`i nad tom ju`wa~kom atmos ferom, u kojoj se u toliko vi{e i u toliko intezivnije do`ivqavaju i drame i
problemi, u koliko se mawe svesno i mawe racionalno ra{~lawuju.
G. Vidakovi} je zato odli~no uspeo tamo gde je spontanim instinktom
umetnika zadovoqio time da iz starih arhiva i atavisti~kog ambijenta dozove u `ivot istinske figure starih Dubrov~ana, od krvi i od mesa, od lude strasti za `enom i hladne trgova~ke gramzivosti, od slovenske upornosti romanske “diplomatske ume{nosti. Pored Marina Sorga, Vidakovi}ev
roman nosi u sebi ~itavu galeriju takvih lica kojih se ne bi stideo autor
“Dubrova~ke Trilogije”– ~udaka Baru kao tipi~nog pretstavnika renesansnog skepticizma i erudicije, pa zatim neumoqivog gospara Nikolu, koji i
vlastitu krv unosi u svoje ra~une; pa Sorgovog prijateqa Tudizija, plahovitog i pohlepnog na `ene; pa i Nikolinu k}er Anu, tu ro|enu sestru Vojnovi}eve Pavle iz “Sutona”, koja zbog interesa i dostojanstva porodice mora svoju mladost da `rtvuje manastiru; te kona~no Jevrejku Juditu i wenog oca, itd.
I dubrova~ki puk prikazan je slikovito, mo`da vernije u scenama maskerata i javnih zabava nego li u onima kad se buni i tra`i socijalnu pravdu.
Jer socijalne te`we ju`wa~kih masa bile su jo{ od Rimqana, ne samo u tra`ewu hleba (i, recimo, slobode), kao na severu, ve} u “panem et circenses” i Vojnovi} je to genijalno intuirao, kad se u “Allons enfants!” dubrova~ki pu~ani vesele dolasku Francuza, zato {to }e tada i oni mo}i na bal kao i vlastela.
Da g. Vidakovi} ose}a Dubrovnik i voli ga, vidi se najboqe po wegovim
opisima pejsa`a i po toploj poeti~nosti kojom je, naro~ito u drugom delu, zadahnut wegov roman. Ta qubav je i ~itavoj, na {iroko zasnovanoj konstrukciji dela, kao i svim minucijoznim istra`ivawima koja zaslu`uju najdubqe priznawe, dala ba{ onu organsku povezanost i ubrizgala joj `ivotni fluid, koji
~ini da se preko nekih mesta, na kojima se prime}uje studja ili {av, lako prelazi i da roman ostavqa retko `iv upe~atak i puno sadr`ine se}awe.
Pisan dobro i te~no, sa sretno kombinovanim jezikom u dijalozima, sa poletom koji prema kraju raste, sa motivom i problemom koji ukazuje na dubok i
ozbiqan napor, te sa lepom kwi`evnim odlikama, roman g. Vidakovi}a zaslu`uje pa`wu ~italaca i kritike kao retko koje delo u posledwe vreme kod nas.
Javnost br. 21, 8. jun 1935.
Sokolstvo i nacionalni rad
Na{e sokolstvo je u posledwe vreme razvilo `ivu aktivnost - ba{ nejuna~kom vremenu u prkos! ... Dosta je pogledati novine od posledweg ponedeqnika i videti koliko li je korisne i lepe manifestacije Sokolstvo izvelo du` cele na{e zemqe, pa da se vidi da prisustvujemo wegovoj renesansi, a
preko wega i renesansi na{eg dru{tvenog `ivota u zdravom narodnom duhu.
41
Tako su same pro{le nedeqe zapo~ele sletske sve~anosti u Skopqu, prilikom dvadesetpetogodi{wice oslobo|ewa Ju`ne Srbije; pa su odr`ane
velike jubilarne sve~anosti sokolske `upe Novi Sad; pa splet `upe Tuzla;
pa je Sokolstvo otkrilo u Prokupqu spomenik Kraqu Aleksandru i Vojvodi Kosti Vojnovi}u; pa je osve}en Sokolski dom u Bawoj Luci; pa je osve}ena zastava kowi~kog otseka `upe Beograd; pa je u Mostaru odr`an veliki
sokolski sastanak seqa~kih ~eta, u ciqu socijalne i kulturne akcije, itd.
U samim nadasve agilnim `upama Qubqana, Maribor i Ceqe, koje pripadaju slovena~kom delu na{eg naroda, bio je za nedequ zakazan tako|er ~itav
niz priredaba, od kojih jubilarna proslava tridesetogodi{wice Sokola na
Taboru, u Qubqani, pa zatim slet mariborske sokolske `upe, kojoj je W. V.
Kraq darovao trak za zastavu; pa zatim razvi}e zastave u Dobravi kod Bleda,
skupa sa sletom gorewske `upe, pa javni nastup sokolskog dru{tva u La{kom.
Me|utim, od svih tih proslava odr`ala se samo ona u Qubqani, dok su ostale,
kako javqaju svi qubqanski listovi, bile zabrawene. Uprava Sokolske `upe
Maribor objavila je tom prilikom u novinama obave{tewe, koje glasi:
“Uprava Sokolske `upe Maribor javqa svim dru{tvima i ~etama da je pretstojni{tvo mesne policije u Mariboru zabranilo `upski slet, prilikom proslave tridesetogodi{wice Sokola Maribor-matice, dana 12 i 13 juna.”
“Sokolski savez je javio Sokolskom dru{tvu Maribor-matrica, da mu je
W. V. Kraq Petar II poklonio trak za zastavu. Ta sve~anost }e se obaviti
prilikom `upskog sleta, pa je sada zajedno sa wime odlo`ena - Sokolsko
dru{tvo Maribor.”
Mo`da ba{ zato {to je qubqanska sve~anost u takvim prilikama ostala jedina pro{le nedeqe u Sloveniji, ona je ispala jo{ veli~anstvenija nego ikada. Mada je ne~ija zlobna ruka zapalila tribine na Sokolskom stadionu (a da to mo`e da bude samo ruka neprijateqa Sokolstva, to je jasno svakome ko ima i malo po{tewa u du{i!) - na hiqade i hiqade rodoqubivog jugoslovenskog stanovni{tva slovena~ke metropole je do{lo na proslavu, da
u najve}em odu{evqewu manifestira za sokolsku misao i za jugoslovensko
nar. jedinstvo.
I ba{ zato, kao i zato {to su na sokolskom sletu u Novom Sadu prisustvovali sam Kr. Namesnik, Dr Perovi} i pretsednik Narodne Skup{tine, g. ]iri}; kao i zato {to je na sve~anostima u Prokupqu prisustvovao
ministar prosvete g. Sto{ovi}, a u svim drugim mestima pretstavnici Sokola su postupili kako treba, kad su posetili predsednika vlade, g. Stojadinovi}a, koji je tako|e sokolac, i kad su ga, kako se u izve{taju ka`e, “upoznali sa izvesnim doga|ajima, u vezi sa sokolstvom na podru~ju `upa Maribor, Ceqe i Qubqana”.
Jer, ako Sokol na podru~ju pomenutih triju `upa nije patriotski i nacionalan, ili ako se bavi nedozvoqenim radom, onda to treba dokazati, ali
argumentima, a ne pau{alnim aluzijama, pa ga treba zabraniti i ne kvariti wime reputaciju ~itavog sokolstva. Ali ako nije – a slovena~ki Sokoli
su jo{ u austrijsko doba bili poznati kao pioniri jugoslovenskog nacionalizma i slovena~kog patriotizma - onda Sokolstvo kao celina ne mo`e biti zadovoqno sa time, da u jednom kraju bude u najvi{oj ceni i po~asti, a u
drugom da bude spre~eno da vr{i svoju najnacionalniju delatnost.
42
Izjava pretsednika vlade, g. Stojadinovi}a, da }e “Sokolstvu biti pru`ena najve}a zakonska za{tita”, na mestu je; ma da Sokolstvu jo{ vi{e nego za{tite, treba slobode, da radi predano i svesno, kao {to je radilo od
doba svog osnivawa – nepartijski i na korist ~itave zemqe.
Javnost br. 25, 19. jun 1935.
Organizacija na{e propagande
S vremena na vreme proleti na{om javnosti vest da }e se i kod nas osnovati ministarstvo za propagandu ili tome sli~no, pa se ~ak i pomiwu lica
koja bi trebala da do|u na ~elo tog resora. U koliko se moglo proveriti, te
su vesti – bar do sada – imale mawe osnova u namerama merodavnih, nego li u
`eqama onih, koji se smatraju pozvanima da okupiraju taj resor i koji na taj
na~in isti~u svoju kandidaturu za neku vrstu jugoslovenskog – Goebbelsa.
Vest u ovakvom obliku prima se, naravski, ve} prema tome, kakve ko ima poglede na pojavu i funkcije Goebbelsa u nacionalisti~kom re`imu. Demokratski i slobodarski elementi stvar otklawaju, dok je oni drugi prihva}aju, imaju}i u vidu vi{e komponenata autoritativnog sistema i propagandu odre|enog re`ima, nego li istinski kulturnu, higijensku, socijalnu i op{tenarodnu
propagandu obave{tavawa u zemqi, te intezivnu propagandu ciqeva spoqne
politike, i reprezentacije na{e kulture, ekonomije i turizma na strani.
Mi me|utim nalazimo da su i onda, kad apstahiramo od svakog opona{awa nacional-socijalisti~kih institucija poboq{awe i organizacija na{e propagande od apsolutno preke potrebe, te da je sada{we wihovo stawe,
ne samo nedovoqno, nego i lo{e organizirano.
To, {to su se ba{ u autoritativnim re`imima, u posledwe vreme naro~ito razvila ministarstva i druge institucije, odre|ene za propagandu i za
obeve{tavawe uop{te, ne bi smelo da kod demokratskih redova izazove
apriornu protivnost prema stvari, jer je nesumwivo da se i u najlo{ijem
re`imu mo`e uvek na}i pone{to zla. Uostalom, intezivna spoqna propaganda nije pronalazak autoritativnih re`ima, ve} je i te kako bila razvijena u predratnoj Nema~koj, u predratnoj Engleskoj, u Italiji, itd. Unutarwa propaganda bila je naprotiv minimalna, ali to je zato {to je princip
krajweg liberalizma otklawao bilo kakve direktive u nacionalnom odgoju odozgo, boje}i se partijskih zloupotreba, – a potreba higijenskog, i socijalnog, ekonomskog, turisti~kog itd. obave{tavawa, nalazila se pre rata u
stadiju, koji se prema poratnom mo`e zaista nazvati embrionalnim.
U poratnim vremenima, prva je posvetila golemu pa`wu unutarwoj i
spoqnoj propagandi boq{evi~ka Rusija; {to je logi~na posledica sovjetskog programa op{teg preokreta u zemqi i u svetu. Na podru~ju organiziranog i sistematskog obave{tavawa, vaspitawa i propagande u svom duhu,
boq{evici su stvorili nov sistem, do tada nepoznat u svetu. Sli~no je u~inio i fa{izam, i ako nema ministarstva za propagandu, ve} samo Direkciju za {tampu, koja u sebi ukqu~uje i propagandu putem radija, filma, predavawa itd. Uostalom, sam generalni sekretarijat fa{isti~ke stranke (kao
i onaj komunisti~ke u Rusiji) pretstavqa svestrano organizirani ured za
propagandu, prema spoqa i prema unutra.
43
Italiju je prevazi{la Nema~ka, koja je stvorila i Ministarstvo za propagandu, a za wome se poveo Heinlein i svi pokreti, koji su sli~ni nacionalsocijalizmu ili fa{izmu. Oni su unutar svojih organizacija stvorili propagandne ustanove sa imitatorima Goebbelsa na ~elu, ~iji je ciq ~isto partijska i ponajvi{e bu~na, na vawski efekat sra~unata propaganda, spojena
~esto sa zastra{ivawem i sa istinskim terorom.
Ima, me|utim, autoritativnih re`ima, koji su potrebu propagande i
obave{tavawa u zemqi shvatili kao istinsku slu`bu, bez primesa juri{nih odreda, a te su ba{ zemqe gde se unutarwe prosve}ivawe i pridizawe
name}e kao preka potreba, ne zbog re`ima ve} zbog op}enitosti. To se dogodilo n.pr. u Bugarskoj i u Turskoj. Kod stvarawa Direkcije za obnovu zemqe
n Bugarskoj, imalo se u vidu da su bugarske {iroke mase, pod partizanskim re`imima, bile ne samo zatrovane demagogijom i destruktivnim parolama, nego
i to, da su ostale zanemarene u nacionalnom, socijalnom, kulturnom i higijenskom vaspitawu. Druga je stvar, {to su ~este promene re`ima u Bugarskoj, kao
i nedovoqna sredstva, mo`da omele taj zadatak, ili ga deformirale.
U Turskoj se tako|er, pod firmom ministarstva za {tampu, stvara institut za propagandu uop{te, sa zadacima obave{tavawa i vaspitawa naj{irih
masa, u svim granama javnog `ivota i prosvete. Naravski, da na spoqno-politi~ku propagandu otpada u svim tim institutima lavqi deo.
Me|utim, nije to samo kod autoritativnih re`ima. Ma da u demokratskoj
^ehoslova~koj ne postoji nikakav centralni institut za propagandu, – unutarwoj i spoqnoj propagandi se posve}uje golema pa`wa, koja se sve vi{e
koordinira. U pojedinim granama ta propaganda je ve} centralizovana, a
“Javnost” je ba{ nedavno zabele`ila silnu delatnost prosvetne federacije
za predavawa, za prosvetni film, za pu~ke izlo`be, za pu~ke pretstave, itd.,
da i ne govorimo o golemoj obave{tajnoj aktivnosti institucija za socijalnu
skrb, za higijenu, za turizam, za zadrugarstvo, itd. [ta zna~i pak spoqno-politi~ka propaganda ^ehoslova~ke, najboqe nam pokazuje postojawe ~itavog
niza listova i publikacija namewenih inozemstvu, na francuskom, engleskom
i nema~kom jeziku, kao {to su “Prager Presse”, “L’Europe Centrale” itd.
Pa i kod na{ih suseda, bez obzira na vrst re`ima, spoqnopoliti~ka propaganda odli~no je organizovana. U Turskoj n. pr. izlazi ~itav niz dnevnika i nedeqnih listova na francuskom i engleskom jeziku, te jedna odli~no
ilustrovana revija, “La Turquie Kemaliste”. – U Gr~koj postoji veliki dnevnik
“Le Messager d’Athenes”, revija “Les Balkans”, i dr; – U Rumuniji dnevnik “L’In denpendence Roumaine”, te revije “L’Est Europeen”, “L’heure actuelle”, itd; – u
Ma|arskoj “Pester Lloyd”, “La Gazeffe de Hongrie”, “Nouvelle Revue Hongroise”.
itd, – a u Bugarskoj dnevnik “La Bulgarie”, i jedna ilustrovana revija.
A kod nas?..
Da smo mi od prirode narod, koji nema smisla za propagandu, dokaz su na{i ratovi. Da nije bilo nekoliko dobronamernih francuskih i engleskih
`urnalista, po na{oj propagandi bi za na{e pobede u balkanskom i u svetskom ralu jedva ko i znao, dok su n. pr. Italijani u tripolitanskom ratu,
“pobede” sa dva mrtva sa tri rawena, javqali svetom kao najepohnije doga|aje. Propaganda se kod nas uop{te smatra za brbqariju, za va{arski tra~,
44
za ne{to {to nema neposredne koristi, dok na t. zv. odra|ivawe duhova, na
duqi rok, u nas niko da ni pare. Pri tom se zaboravqa da smo za vreme rata
tukli ~itav svet u juna{tvu i samopo`rtvovawu, a kad je do{lo da se pobeda iskoristi, da su nas u propagandi tukli i Italijani i Rumuni i Grci te
da su svi pro{li boqe nego mi.
Kada bi propaganda bila tako nekorisna stvar kao {to se kod nas misli,
ne bi druge nacije pa i one koje su mnogo siroma{nije od nas `rtvovale na
wu toliki novac. Ponesena svojim polo`ajem prve nacije u Evropi, ~iji jezik je svuda pro{iren, Francuska je tako|er prili~no zanemarila svoju
spoqnu propagandu, ali zato danas francuski patrioti sa zabrinuto{}u
prime}uju, koliko im nema~ka propaganda konkuri{e ~ak i u savezni~kim
zemqama i koliko ih je italijanska propaganda istisnula na istoku. Zato
se i u Francuskoj danas javqa sve ja~i zahtev za {to organiziranijom i {to
intenzivnijom propagandom.
Unutarwa propaganda kod nas gotovo i ne postoji, dok je spoqa nedovoqna i nije sistematski organizovana. Centralni Presbiro, jednako kao i
Presbiro Ministarstva spoqnih poslova, bave se gotovo iskqu~ivo dnevnom i politi~kom `urnalistikom, a to je samo jedna, izme|u tolikih grana
moderne propagande. Propagandna aktivnost Presbiroa ograni~ava se vi{e u smeru stanovite re`imske, aktuelne politike, nego li u pravcu op{teg nacionalnog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog odgoja. Pored toga
rad Centralnog Presbiroa se birokratizirao; on se posvetio cenzuri i
stvarawu li~nih presti`a te podupirawu sitnih provincijskih `urnala,
sa tobo`wim ciqem re`imske propagande, {to u stvari iskori{tavaju pojedini dovitqivi “rodoqubi”. Nacionalni ~as na Radiju, ma koliko bio dobar kao zamisao, nije uspeo da zainteresuje publiku.
Propaganda i obave{tavawa putem predavawa, u nas je u rukama Narodnih univerziteta, ali wihova delatnost jedva dopire izvan glavnih centara. Popularne pretstave prepu{tene su provincijskim i putuju}im pozori{tima, koja – bez ikakvog nadzora – {ire ~esto {miru i masnu {alu, umesto prosvete. O putuju}im i popularnim izlo`bama kod nas jedva mo`e da
se i govori, a higijenska propaganda vrlo je sporadi~na, i ograni~ena ve}inom na varo{i. Zadru`ni Savezi uo~ili su potrebu zadru`ne propagande,
ali se pojedini uspeli poku{aji iznose vi{e kao kuriozum. Jo{ je relativno najboqe razvijena kod nas turisti~ka propaganda, – ma da i ona je jo{
uvek nedovoqna; a da o umetni~koj nema uop{te ni pomena. Dok u demokratskoj ^ehoslova~koj postoje poluzvani~na nakladni{tva, i takova, koja su u
rukama vode}ih dr`avnika, zato da propagiraju kwi`evnost, mogla preko
no}i da izgine, a da se niko od merodavnih ne bi ni ganuo.
I pored filmske centrale, u nas se jedva mo`e da govori o filmskoj politici, bar ne u pozitivnom smislu. Ose}a se samo cenzura, ~esto u pogre{nom pravcu, jer su n. pr. austro-ma|arskom, hitlerovom pa ~ak i fa{isti~kom propagandnom materijalu {irom otvorena vrata. Ali da li neko
misli o tome, {ta bi trebalo davati, {ta treba stvarati, ili kako da se do|e do na{eg dobrog filma, – i do takvog koji }e nam poslu`iti kao propaganda na strani, – o tome nema ni govora; dok je u Italiji stvoren ~ak zakon
o otvarawu bioskopskih sala, u mawim mestima, u dr`avnoj re`iji!
45
Ve} sama tehni~ka slabost na{ih Radio-stanica zaglu{enih od susedne
italijanske, ma|arske i austrijske propagande, li{ava nas potrebe da i tu
granu napose analiziramo, – tako da mo`emo odmah pre}i na spoqnu propagandu, koja je, kao {to smo ve} ranije ukazali, po samoj tradiciji mawkava i
lo{e organizovana.
Za spoqnu propagandu mi imamo svega jedan nedeqni list na francuskom
jeziku “L’ Echo de Belgrade” i jedan petnestodnevni, na engleskom “SouthSlav Herald”, dok je zagreba~ki “Morgenblatt” obi~na dnevna novina, sa vestima kao i sve druge, i vrlo malo se zanima istinskom propagandom. Revije nemamo niti jedne, a niti agencije, u smislu ~ehoslova~kih i rumuwskih agencija, koje liferuju propagandni i informativni materijal iz politi~kog,
ekonomskog i kulturnog `ivota. Pa, kad se jo{ nadoda tome, da ata{eja za
{tampu imamo u vrlo malenom broju evropskih prestonica, i to sa vrlo sku~enim buyetom, a da kulturnih ata{ea imamo svega 2-3, od kojih su neka mesta
~ak nepopuwena, – onda nam jo{ ja~e otska~e nedovoqnost na{e propagandne
{tampe, pogotovo ako to uporedimo sa stawem kod na{ih suseda, koji svi imaju dnevnike na francuskom jeziku, kulturne revije i naro~ite agencije.
Imamo dodu{e i prijateqa na strani, koji rado pi{u o nama, kad mogu da
dobiju potrebite podatke, {to nije ~est slu~aj. Ono malo propagandnog materijala {to ga liferujemo, vi{e je re`imski nego li op{tenarodno nastrojeno, i usled slabe organizacije – ostaje ~esto da le`i u magazinima ministarstava i poslanstava, tako da izgleda da se propagandna dela pi{u vi{e zato da se nekome... zaradi, nego li da se stvar iskoristila vaqaju}i tome, i dogodilo se, da je velika ameri~ke {tampe, kada je umro Pupin, pisao
wemu da je Mayar, a kada je umro Suzalo, da je Italijan, ili da posleratna
izdawa svetskih enciklopedija imaju podatke da se Zagreb zove Agram i da
se nalazi u Mayarskoj.
Propaganda i obave{tavawa danas su va`an posao, a za male, i jo{ nepoznate, narode naro~ito. Danas, kada se svuda ose}a potreba za dirigovanom
akcijom, ne mo`e dr`ava da se dezinteresuje za nacionalno, higijensko, ekonomsko i kulturno vaspitawe naroda, i za propagirawe konstruktivnih
kulturnih i socijalnih ideja, itd. Isto tako je nemogu}e razvoj umetnosti,
nauke i literature prepustiti jedino slu~aju, pa ako propadne, nek propadne. Kona~no, i na{ turizam, a naro~ito na{i spoqni interesi trebaju daleko intenzivnije propagande, kao i reprezentacija na{e kulture, ekonomije itd., prema vani. Pored svih na{ih savezni~kih veza, mi jo{ nismo uspeli ni da jedan jedini pozori{ni komad plasiramo, ne samo na jednoj od pedeset pariskih pozornica, ve} ni u Bukure{tu, – a pojedini uspesi na{e
plasti~ne umetnosti imaju se zahvaliti vi{e agilnosti pojedinih umetnika, nego li zvani~noj inicijativi, {to je kod drugih naroda obrnut slu~aj.
I bez potrebe da majmuni{emo druge, te da pronalazimo Goebbelse, koji
bi umesto akcije za op{tu propagandu, zaveli re`imsku i li~nu reklamu, i
time kompromitovali stvar prema vani i prema unutra, nama je stvarno potrebno, najpre oja~awe, a onda koordinirawe na{e propagande, te {to ve}a
briga i smisao merodavnih faktora za wu. Ma da nismo prijateqi administrativnog centralizma, tu ose}amo da bi centralizirawe donelo koristi.
46
Spojilo bi propagandne fondove i sredstva pojedinih ministarstava i institucija u jedno, {to bi ve} pretstavqalo prili~nu snagu, – zatim bi u{tedilo
zasebne li~ne i zasebne administrativne izdatke, koji su potrebni kada se
propaganda vodi pojedina~no; – i tre}e: omogu}ilo bi da se vaspita stru~no
propagandno osobqe, koje bi onda i daleko efikasnije dejstvovalo.
U tom bi se pravcu mogao izneti jo{ ~itav niz konkretnih i detaqnih
predloga, kad nas to ne bi odvelo u duqine, koje su prostorom ovoga ~lanka
ograni~ene. Ostaju}i, dakle, kod principielnog, mi smo hteli da istaknemo problem, koga smatramo va`nim, a ujedno smo hteli da skinemo s wega
odium, koji se je nakupio poku{ajima da se opona{a Goebbels, pa ga u~inio
nesimpati~nim kod demokratskih krugova.
Zdrava i op{ta nacionalna, socijalna i kulturna propaganda i obave{tavawe, postulat su demokratije, jednako kao i reprezentacija te odbrana
nacionalnih interesa prema vani. Po{to smo pak mi, u jednom i u drugom,
u upore|ewu sa na{im susedima i sa drugim dr`avama u Evropi, u silnom
zaostatku, name}e se sama od sebe potreba da se taj nedostatak ispravi.
Javnost br. 25, 6. jul 1937. godine
U novoj situaciji
Za posledwi mesec dana desile su se veoma krupne promene u na{oj unutra{woj politici i mi smo, odmah po promeni vlade g. B. Jevti}a, dali o
tom nekoliko na~elnih napomena. Sad mo`emo biti ne{to odre|eniji. Jedino s toga {to smo ~uli deklaraciju nove vlade, iza koje je ubrzo sledio
zahtev o Zakonskim ovla{tewima, pa nismo u situaciji da moramo naga|ati; i drugo, {to se, s pogledom na ve}u slobodu {tampe ne moramo uzdr`avati da ka`emo punu misao.
Nova vlada donela je zemqi nesumwivo olak{awe. Re`im g. Jevti}a sa
tendencijama ka nekom na{em fa{izmu bio se pretvorio u re`im samovoqe. O najosnovnijim gra|anskim pravima nije se vodilo nikakva obzira.
Postavqawe izvesnog broja kandidata za novu skup{tinu i vr{ewe izbora
na mnogo mesta bilo je sve pre nego istinska `eqa da se vodi ra~una o narodnim raspolo`ewima. S bajonetima se mo`e posti}i vrlo mnogo, ali se na wima ne mo`e sedeti. Vlada g. Stojadinovi}a osetila je sve nezgode takvih metoda rada i uzela je od prvog dana drugi, i to svakako boqi na~in rada.
Vladi g. Stojadinovi}a o~evidno se ne mo`e u~initi prekor da nema nikakva oslonca u narodu. Naprotiv, wu sa~iwavaju radikali, slovenska qudska stranka i bosanski muslimani. Sve te tri grupe bila prinu|ena da ide
na izbore, vlada g. Stojadinovi}a ne bi morala, da bi dobila ve}inu, da se
slu`i onakvim sredstvima kakvima se slu`ila pro{la vlada, koja je, dobiv{i vlast, i{la onda da stvara ve}inu koja bi je dr`ala.
Samo, vlada g. Stojadinovi}a ima dva nedostatka. Jedan je na~elni, drugi
takti~ki. Mi smo ve} pro{li put kazali da nam sastav ve}ine g. Stojadinovi}a name}e izvesne rezerve. Sve stranke koje je sa~iwavaju ne samo da ne
pretstavqaju ni{ta novo, nego i suvi{e nose obele`je starog. One su sve, u
stvari, konzervativnog karaktera, a po svom poreklu plemenske i verske.
Mi znamo dobro, i raspolo`ewa u narodu jasno su pokazala, da mi jo{ ni47
smo iza{li iz faze plemenske i verske podeqenosti; u koliko je kod ujediwene opozicije bilo zajedni~kih akcija one su bile privremene i samo s ciqem da se obori stawe koje nije vaqalo, ali nema nikakvih izgleda da se i
kod we mo`e pre}i na {ire koncepcije u daqem zajedni~kom stvarala~kom
radu. Vlada g. Stojadinovi}a, mo`e se re}i, vodi ra~una o tom stvarnom stawu u narodu i o situaciji, u kojoj se zemqa nalazi, tra`i izlaz sa elementima koji joj stoje na raspolo`ewu. Mi to razumemo, ali smatramo za du`nost
naglasiti ovo: da postoji opasnost da te stare stranke vrate svoje stare metode, koje nisu bile uvek pohvalne, i da se ceo na{ politi~ki `ivot krene
unatrag mesto unapred. Ima qudi koji veruju da je vlada g. Stojadinovi}a
prelazna; da je wena du`nost da sti{a duhove i stvori uslove za normalan
politi~ki `ivot. Nama se ne ~ini da je tako. G. Stojadinovi} je ~ovek nesumwivih sposobnosti; wegov potez oslawawa na jake stranke u narodu najboqi je dokaz da on ra~una sa budu}no{}u i da }e se potruditi da svojoj
“prelaznosti” da {to trajniji karakter. Mi s toga i smatramo, da nam je du`nost izre}i gorwu bojazan.
Takti~ki nedostatak vlade g. Stojadinovi}a je u tome, {to je ona od po~etka uzela ne{to krivudav put. U svojoj deklaraciji, g. Stojadinovi} podvla~i da vlada polazi od Ustava od 1931. god. {to je u osnovi dobra stvar –
dok su dosada{we vlade polazile od {estojanuarskog stawa i izjavquju da
je wegova vlada radna i da }e raditi sa izabranom Skup{tinom. Posle tako definisanog stava, dolazi zahtev vlade, da joj Skup{tina izglasa zakonska ovla{}ewa za promenu politi~kih zakona.
Pitawe ovla{}ewa koje parlamenat prenosi na vladu zna~i u neku ruku
abdikaciju parlamenta na svoja Ustavna prava. Samo izuzetne okolnosti u
stawu su da opravdaju ovu abdikaciju, jer se u slu~ajevima hitno spasava jedan vi{i interes dr`ave. U dana{wim prilikama u svetu takva ovla{}ewa ti~u se mahom spasavawa dr`avnih finansija ili re{avawa hitnih socijalnih problema. Malo je slu~ajeva gde se tra`e ovla{}ewa za politi~ke probleme. U Francuskoj skup{tina je g. Lavalu dala ovla{}ewa za
ozdravqewe finansijskog stawa, i vlada je ve} pustila u `ivot vi{e desetina Uredaba, kojima se stvara buyetska ravnote`a i osiguravaju prihodi.
Da li je kod nas trebalo izabrati ovaj put pri re{avawu politi~kih zakona. U normalnim prilikama ovaj bi put bio opasan, jer bi mnogo li~io na
diktatorski zamah. Zatim on bi ~inio jednu bre{u u Ustav nom i parlamentarnom `ivotu zemqe, kroz koju bi se mogle docnije provla~iti razne `eqe i tendencije, po{to je presedan ve} stvoren. U na{im dana{wim prilikama stvar treba ovako posmatrati. Da je g. Jevti} tra`io ova ovla{}ewa,
onda bi bila velika opasnost dati mu ih. Jer je on na izborima dobio svoj
parlamenat i svako tra`ewe ovla{}ewa ove vrste zna~ilo bi put u neizvesnost. Kad g. Stojadinovi} tra`i ovla{}ewa stvar stoji druk~ije. On ih
tra`i zato, {to ne}e da osnovne politi~ke zakone donese jedno telo, koje
je izabrano na jednoj uskoj liniji, i ~ije bi daqe odr`avawe zna~ilo poja~avawe uzroka za unutra{wu neslogu i nemir. Wemu je stalo do sti{avawa
i saradwe “svih konstruktivnih snaga narodnih”, a to sti{avawe i ta saradwa mo`e se posti}i pogodnom izmenom ozna~enih politi~kih zakona. Ovu
48
bi izmenu verovatno izglasala i ova skup{tina, ali to ve} ne bi bilo sti{avawe strasti u zemqi. Opozicione grupe ne}e da ~uju za ma kakvu milost,
koju bi im kroz te zakone dala dana{wa skup{tinska ve}ina, jer su je one, poznatim deklaracijama potpuno negirale. Osim toga, dono{ewem ovih zakona
skup{tina bi produ`ila sebi `ivot, ko zna jo{ koliko dugo, {to bi jo{ vi{e uticalo nepovoqno na prikupqawe svih konstruktivnih snaga u zemqi.
Iz ovih razloga treba prihvatiti gledi{te o ovim zakonskim ovla{}ewima a ako bi ina~e, u drugim prilikama, svi razlozi govorili, da se zauzme odlu~an stav protiv davawa ovla{}ewa ove vrste.
Pri dono{ewu politi~kih zakona na osnovu dobijenog ovla{}ewa, vlada nije ni{ta izjavila da li }e u ma kom obliku, konsultovati i vanparlamentarnu opoziciju, kojoj stoje na ~elu Dr. Ma~ek, Davidovi} i Jovanovi}.
Mi bi voleli da do toga do|e, iz mnogo razloga. Jer to novo politi~ko zakonodavstvo ima da stvori osnove za nove politi~ke formacije i za pravilan razvoj na{e demokratije. Konsultovawe opozicije zna~ilo bi konkretno prvi korak ka sti{avawu i prikupqawu svih snaga zemqe i bio bi nesumwivo jedan dobar po~etak i dobar predznak za na{ daqi politi~ki i parlamentarni `ivot.
Na~elno, mi sa svoje strane, imamo da naglasimo ovo: treba dati tim novim politi~kim zakonima {to vi{e slobode. Samo sloboda stvara i vaspitava karaktere. Ne treba izbegavati nijednu vrstu obja{wavawa. Pokazalo
se dovoqno, za ovo {est godina, da nepisawe o izvesnim pitawima jo{ nije
zna~ilo da ta pitawa ne postoje ili da su zamrla. Treba da se {to vi{e pitawa izvede na ~isto. Nas, Jugoslovene od naj~istijeg uverewa, duboko je bolelo kad smo gledali, kako jugoslovensku misao uzimaju u politi~ki zakup qudi koji s wom nisu imali gotovo ni~eg zajedni~kog; i jo{ vi{e kad je jugoslovenska firma imala da pokrije izvesne stvari i postupke raznih vlada i wihovih eksponenata. Na{ stav je bio i ostaje u osnovi, samo ovaj: Jugoslovenstvo
zna~i sintezu Srpstva, Hrvatstva i Slovenstva; ono ne zna~i eliminisawe
pojedinih sastavnih delova, a jo{ mawe wihovu negaciju. Da li je proces sintetizovawa bio dosad uvek pravilan i dobro orijentisan to je drugo pitawe.
Ali, ma i bio odgovor za to dosad prete`no negativan, to ne zna~i da ga treba
napustiti ili svrnuti na puteve, koji bi ga, ako ne onemogu}avali, a ono bar
odvodili na daleke stranputice. Pravi put je uvek i najkra}i i najboqi. Treba istini sagledati u o~i i dati sva~em wegovu pravu meru. Paliative su uvek
najopasnije, jer one nikad nikog ne zadovoqavaju. A u na{im unutra{wim problemima operisalo se dosad uvek sa nedovoqno otvorenosti i sa polumerama.
Javnost br. 27, 20. jul 1935. godine
Utisci s puta
(“Navigare necesse est...”; – Mi i Mediteranij; – Zajednica `ivota na
Mediteraniju; – Umetnost u Gr~koj i Egiptu)
Ovogodi{wi odmor sam proveo, delom na la|i “Kraqica Marija”, na kojoj sam, sa “Jadranskom Stra`om”, napravio putovawe do Gr~ke (Olimpa,
Atina i Krit) i Egipta (Port-Said, Kairo i Aleksandrija), a delom u
49
Splitu i okolini. Detaqan opis putovawa u Gr~ku i u Egipat dao sam za reviju “Jadranska Stra`a”, a ovde ho}u da iznesem nekoliko op{tih utisaka,
koji mi se ~ine od naro~itog interesa.
Putovawe la|om je za na{ svet novina, koju treba naro~ito propagirati.
Na{i imu}niji qudi, a naro~ito oni iz Srbije i iz Hrvatske, obilaze ~esto i otaybinu i inozemstvo, ali maldane iskqu~ivo vozom i kre}u se veli~inom u kontinentalnim predelima. Nesumwivo je da putovawa po kopnu
imaju prednost brzine i toga {to se najve}e varo{i Evrope, kao Pariz,
Berlin, Moskva, Be~, Prag, Minhen, Var{ava itd. – nalaze u unutra{wosti kontinenata, pa su lak{e pristupa~ne vozom; ali zato putovawa morem
imaju jo{ ve}ih prednosti, a pogotovu ovakva skupna putovawa, sa velikim
i udobnim la|ama, koje su jo{ k tome na{e.
Putovawa la|om su neuporedivo udobnija, prijatnija i jeftinija, nego li
ona u vozu. Na istoj kilometra`i i sa istim brojem zaustavqawa, putovawe
i utovarivawe prtqaga, vo`wa do hotela i hotel, zatim hrana napose itd, –
a da i ne govorimo o silnoj zanoveti {to je pru`a sme{tawe te pakovawe i
raspakovawe, tra`ewa hotela i restorana, ste{wenost i neudobnost u vozu itd. Na la|i se naprotiv sve to re{ava jednim potezom i o jednom tro{ku. Tako kabina pru`a putniku stalan po~inak, salon i promenade su mu
stalan hotel, pri ruci mu je ta~an i vanredno ure|en restoran, zatim bazen
za kupawe, lekar sa lekovima, salon za brijawe i igra~nica, sala za muzicirawe i orkestar, dansing i ~itav niz sportskih igara, mirne {etwe i ~ist
zrak, i kona~no sun~awe, dru{tvo prema izboru, itd. Nikakve brige nema,
ni za pravac puta, ni za ~ak dolaska; i nikakvih zasebnih ra~una, koji na
kopnu rastu kao gqive. ^ovek plati globalnu sumu, u koju je zara~unata vozna karta, spavawe, jelo, dansing, kupawe i sve; – a kad se uzme u obzir da se,
za 16 dana putovawa (za primer uzimamo na{ put u Egipat) moglo sve to imati za 3.400 din, dakle, za 210 dinara dnevno, i kad se to uporedi sa vo`wom
na kopnu, onda je to zaista vi{e nego li jeftino. Jer za 24 sata vo`we II klasom, u brzom vozu, stoji samo za sebe preko 500 dinara, dok stan i hrana u
malko boqem hotelu i restoranu ko{taju tako|er oko 150 – 200 din. dnevno,
a da o drugim tro{kovima i ne govorimo.
Kona~no, putovawa morem imaju tako|er svoju vrst brzine. ^ovek mo`e
dodu{e da do|e vozom u Marseq ili u Carigrad, br`e nego li la|om, ali
ako ~ovek ho}e da na jednom istom putovawu obi|e Krf, Korziku, Rivijeru,
Marseq, Barselonu, Al`ir, Tunis i Maltu, onda bi sa vozom (a bio bi prisiqen da upotrebi i la|u za taj put trebao da utro{i i golem novac i golemo vreme, dok smo mi to sa la|om obi{li za 19 dana, i zaustavqali se u ve}im mestima i po dva dana. Isto tako, putovawe u Egipat je mnogo lak{e sa
la|om, a putovawa u daleke, naro~ito egzoti~ne zemqe, koja su u stvari i
najprivla~nija, ne dadu se ni zamisliti bez la|e. Zato su kod Engleza, Ameri~ana, Nemaca, Francuza itd, takva zajedni~ka krstarewa la|om vanredno
ra{irena i omiqena, ne samo zbog zanimqivosti i udobnosti, nego i zbog
jeftino}e i pristupa~nosti.
Kod na{eg sveta postoji stanovito nepoverewe prema la|i, zbog opasnosti bure i zbog morske bolesti. Me|utim, naro~ito leti, kada se ta krsta50
rewa prave, sve te opasnosti su iluzorne. Statistika dokazuje da su daleko
~e{}e `elezni~ke nesre}e nego li one putni~kih parobroda, a mi se, za sva
ova tri putovawa “J. Stra`e” po Sredozemnom moru, nismo ni jedanput ~estito zaquqali. I zato na{ svet treba da odbaci to nepoverewe, pa da se
sprijateqi sa la|om; u toliko pre {to se na tim putovawima, u koju god zemqu stigli, – dok smo na la|i, – nalazimo na par~etu Jugoslavije, pod svojom zastavom, sa svojim jezikom i pod svojim zakonima.
Dok nismo imali svog mora i svojih la|a razumqivo je da je na{ svet iz
Srbije i iz Hrvatske putovao iskqu~ivo kopnenim putem, ali sada, kad na{e la|e, sa najve}im zadovoqstvom iskori{}uju Englezi i Nemci, treba da
se i mi navikavamo na u`ivawe tog idealnog, tako udobnog, a tako jeftinog
spoja sa svetom. Se}am se, kad je pred dve godine senator, g. dr M. Ivkovi}, napravio putovawe morem do zapadne Afrike, pa se ~isto raspevao kad se povratio u Senat, – toliko mu se novih vidika, estetskih, ekonomskih, kulturnih i
nacionalnih, otvorilo na tom putovawu. Jer more ima {iroke horizonte, koji su na{em nacionalnom `ivotu i napretku danas naro~ito potrebni.
Jedan od najube|enijih Mediteranaca, francuski akademik Abel Bonnard, govorio mi je, prilikom svoje posete Beogradu, sa zanosom o Dalmaciji i kazao mi otprilike ovo: “Va{e primorje i va{a zemqa uop{te, za mene su najzanimqiviji deo Mediteranija. To primorje mi li~i na prekrasan,
gr~ki ili romanski balkon, na koji se, u liku jedre i sve`e devojke, nadvilo Slovenstvo, puno jo{ nenaslu}enih mogu}nosti. Ono taj polo`aj treba
iskoristiti.” Sli~nu misao izricali su najve}i politi~ki i umetni~ki
umovi Dalmacije i primorja. Jer, ne treba zaboraviti da je Mediteranij od
pamtiveka `ari{te svetske kulture, te da na{a rasa mo`e da smatra kao
svoj naro~iti privilegij, {to je preko svog poseda na Jadranu do{la ne samo u kontakt, nego i u sredi{te te stare civilizacije. Tom dodiru dugujemo
stvarawe prvih na{ih dr`avnih organizacija, hrvatskih i srpskih, u blizini Jadrana; on nam je dao prve na{e neimare, “majstore s mora”, i prvu na{u svetovnu kwi`evnost, dubrova~ko-dalmatinsku. Taj kontakt je i danas
efikasan i osta}e uvek. I ne zna~i to pledirawe za zapadnu orijentaciju
protiv isto~ne, jer Mediteranij jednom svojom polovinom pripada i istoku; niti to zna~i makar i najmawe odricawe od slovenskih tradicija i osobina. Ali, kad nas je ve} dobar udes postavio na raskrsnici izme|u istoka
i zapada, te izme|u severa i juga; i na spojci izme|u slovenstva te romanstva
i germanskog sveta; a iznad svega izmedju mora i kontinenta, mi treba da taj
izuzetni polo`aj ~im dostojnije iskoristimo, pa da – ostaju}i kod svih
zdravih rasnih osobina slovenstva, i ne kidaju}i veze sa istokom i sa severom, – u|emo ~im ja~e u duhovnu, ekonomsku i socijalnu zajednicu mediteranskih naroda, koja zajednica postoji i kojoj Balkan, ne samo po tradiciji (Helada!) nego i po geografiji apsolutno pripada. Svoju privrednu, socijalnu i
duhovnu strukturu mi mo`da ne}emo nikada u~initi toliko pomorskom, kao
{to je to n. pr. kod Engleza; ali da pomorski mentalitet treba sve vi{e da
pro`me na{u privredu i na{ socijalni `ivot, to je danas jasno svakome, i to
je najkonkretniji ciq udru`ewa, ako {to je n. pr. “Jadranska Stra`a”.
51
Mediteranij je, najpre preko Feni~ana, Egip}ana i Jevreja, pa zatim preko Gr~ke, Rima i Aleksandrije, postavio osnove ~itavoj svetskoj kulturi.
Tu su se rodili svi pojmovi i sve forme humanosti, harmonije, kalokagatije, discipline, organizacije, itd. koje }e zauvek ostati pokretne i konstruktivne silete za sve narode na svetu. Pribli`iti se Mediteraniju zna~i dakle priqubiti se tim silama; a obratiti se moru zna~i otvoriti svojim o~ima {iroke vidike op}enite i nepartikularisti~ke. I zato je potrebno sve u~initi da putovawa morem postanu sve ~e{}a i da obuhvate sve
{ire slojeve, a naro~ito omladinu. Na tome treba radi, ne samo “J. Stra`a” nego i sve na{e nacionalne, kulturne i socijalne organizacije.
Nakon {to sam, kroz ovo nekoliko putovawa, obi{ao redom obale Italije, pa zatim Korziku i francusku Rivijeru, sa Toulonom i Marseilleom, pa
onda Barcelonu u [paniji, te se provezao pored Baleara i, posetiv{i Al`ir i Tunis, vozio se uzdu` severne afri~ke obale, da tu istu obalu posetim na drugoj ta~ci, izme|u Port-Saida i Aleksandrije (sa izletom do Kaira), kao i centar Mediteranija, Gr~ku sa Krfom, Atinom i Olimpijom, te
naposletku dva par excellence mediteranska ostrva, Maltu i Krit, – o~ito
mi je da ta mediteranska zajednica postoji, ne naravski u srodnosti rasa, koje danas na Mediteraniju `ive, niti u nekoj svesti o zajednici interesa, koliko u duhu i tradiciji, te u uslovima `ivota (dakle u socijalnom momentu), – ali najvi{e u pejsa`u! Neko }e kazati da je jedinstvo pejsa`a spoqno
te da ne mo`e da se uzme u obzir; ali po{to je srodnost izme|u pejsa`a i ~oveka nedvoumno utvr|ena od najprofiwenijih psihologa i umetnika, jasno
je da postoji i jak duhovni uticaj mediteranskog pejsa`a na sve {to je taj
Mediteranij stvorio u nauci i umetnosti. Gr~ka filozofija, mitologija,
poezija, arhitektura i skulptura, ne mogu se ni zamisliti bez mora, bez gajeva i bre`uqaka, bez delfina i galebova, bez smokve, loze, masline, bora
i ~empresa te bez cvr~ka, koze, lastavice, magarca, itd; – jednako kao {to
se bez tih tipi~no mediteranskih rekvizita ne da zamisliti ni mentalitet koga bilo od nas primoraca, bez obzira da li smo Sloveni, ro|ni na Jadranu, ili Katalonci ispod Tibidaba, Grci sa Krita, ili Francuzi sa Rivijere. Na{a mladost, a to zna~i baza ~itavog na{eg docnijeg duhovnog razvijawa, modelirana je istim utiscima i istim simpatijama, te istim predoybama. Jer mediteranski pejsa` je, pored sve svoje neuporedive raznolikosti i silnih kontrasta divqine i pitomine, toliko jedinstven u svom
sklopu, da sam se ja jednako kod ku}e ose}ao u gajevima Olimpije, punim zagu{qivim cvr~aka, koji su me potse}ali na moj Pharos u Salonu, – kao i u
suncem ispr`enim vinogradima Krita, ili u romanti~noj divqini Korzike, u rasko{nosti flore Barcelone i Aleksandrije, u nepristupa~noj, u kamen use~enoj razvijenosti uvala Malte i Tulona, ili u isu{enim goletima
crqenice, ilova~e i kr{a, oko Tunisa, Peloponeza ili Al`ira. Od svega
toga ima po ne{to i u na{oj Dalmaciji, po~am{i od bujnosti paoma i kaktusa, te od divqine Velebita i Lov}ena, nepristupa~nosti Boke i [ibenika, ispr`ene pusto{i severodalmatinskih ostrva i Krivo{ija, pa do ~isto
olimpijskih gajeva masline, ~empresa, lovorike i bora; a isto tako, po neko par~e Dalmacije na{ao sam na svakom koraku Mediteranija. I po{to su
52
uslovi `ivota gotovo jednaki, – obra|ivawe loze i masline, kr~ewe kr{a
i nesta{ica vode, te ribarewe i brodarstvo, – to je jednaka i `ivotna filozofija, jednake su navike i mane, jednake higijenske i socijalne prilike,
pa pomalo i srodan tip, ko{tuwav, `ilav, otporan i opaqen suncem. Posve
naravski, da ima i mnogo toga {to je razli~ito, a u ~emu prevladava poreklo; {to je razli~ito, a do kada se zna, kakvim sve razli~itim rasama dana{wi mediteranski narodi pripadaju.
Istorija je zabele`ila ~itav niz napora da se Mediteranij i politi~ki
pove`e i ujedini, po~am{i od najstarijih kolonizatornih preduhvata Feni~ana i Grka, koji su se protezali gotovo na ~itav bazen Sredozemnog mora. Mediteranski imperijalizam Rimqana pokazuje ve} izrazite unifikatorske tendencije, koje je nasledila docnije Venecija. ^ak su i Arapi, nakon potpunog zauze}a azijske i afri~ke obale Mediterana, poku{ali da
svoj imerij zaokru`e prelazom na evropsku obalu, po~iwu}i sa zauze}em
[panije. Svaka od tih vlasti ose}ala je, da joj je bli`a i pristupa~nija i
najudaqenija zemqa na Mediteraniju, nego li par kilometara udaqeni krajevi u zale|u, {to zna~i da se ekonomska i geografska celina mediteranskog bazena nametala sama od sebe, kao prirodni zakon.
Danas su svi ti poku{aji pali u zaborav, sem u propagandisti~koj frazeologiji fa{izma, ~iji D’ Annuzii i Coselshi jo{ uvek operiraju sa “ba{tinom Rima na Mediteraniju”, a naro~ito na Jadranu. Posve naravski da mediteranski narodi to najodlu~nije otklawaju, a mi u prvom redu; – tako da
je i na susednim obalama galama po~ela da se sti{ava. Ali i pored toga, stanovito jedinstvo duha, privrede, pejsa`a i tipa na Mediteraniju, – pa prema tome i stanovita saradwa me|u narodima koji `ive na wegovim obalama,
ne sme ni da se pori~e, ni da se prezre.
Kad ~ovek vidi ostatke Minosove palate u Knososu, na Kritu, pa kad to
pove`e sa onim {to je video u Memfisu i Gizehu, te u Atini i Olimpiji,
onda mu je jasan postanak, put i prelaz umetnosti i kulture, sa obala Nila,
preko Krita u Gr~ku, a onda daqe u Rim i ostale mediteranske zemqe.
Krit je prelazna {tacija i spojka. Polo`en na pu~ini izme|u Egipta i
Gr~ke, on je bio prvi na dohvatu egipatskoj civilizaciji i prvi je primio
wene uticaje. Zato se i nalazi kolevka gr~ke mitologije na tom polugolom,
od sunca ispr`enom, ribarskom i pastirskom ostrvu; zato se rodio na wemu Zevs i vr{io herojske podvige Herakle.
Oblici i linije, a naro~ito rasko{ne i `ive {are, te goleme dimenzije ru{evina na Kritu, pokazuju o~it egipatski uticaj, ubla`en i doveden u
ve}i sklad mawim obiqem `ivota na Kritu, na kome ne postoje blagodati
Nila, i gde oporost `ivotnih prilika name}e du`nost odbrane, smisao za
ekonomiju i za rad, te razglabawe o uzrocima i posledicama. Naro~ito
mnogobrojne figure `ena, u skulpturi i u slikarstvu, sa razgaqenim, bujnim dojkama, odaju nesumwivo egipatsko poreklo, i u vezi su sa obo`avawem
plodnosti Nila. U docnijoj gr~koj skulpturi ih nema.
Na golemom kipu Ramzesa II, i u Memfisu, 15 m. dugom, meni su najvi{e
pale u o~i sawarski sklopqene kraqeve o~i i senzualni osmejak na wegovim usnama, koji je u golemom kontrastu sa mastodonskim dimenzijama te
53
skulpture. Isti taj kontrast sreo sam na stihijskoj golemosti ~uvene saharske Sfinge u Gizehu, u upore|ewu sa otmeno zagonetnim osmejkom wenog lica, dubokim i profiwenim kao i Leonardove Giconde. Ali najvi{e me je to
frapiralo i ujedno mi otkrilo smisao kontrastva, kada smo kroz ~itave ~etiri ogromne dvorane Narodnog Muzeja u Kairu pregledavali vratolomna
bogatstva i ~uda na|ena u Tutankamonovoj grobnici u Gorwem Egiptu, pa to
uporedio sa `enski ne`nim, na }udqivu balerinu sli~im likom tog istog
faraona, na skulpturama {to su na|ene u grobnici.
Jedna od najprihvatqivijih teorija o postanku umetnosti tvrdi da je izvor umetnosti u te`wi ~oveka za igrom; a te`wa za igrom javqa se u prvom
redu u izobiqu. I zaista, – sve to u Egiptu bila je igra, – i to igra u jednom
ludom obiqu. Poplava Nila navra}ala je redovito svake godine, na beskrajno ravna poqa, izlo`ena najbujnijem suncu, prosipaju}i obiqe blaga bo`ijeg i stvaraju}i od tog par~eta pustiwe “obe}anu zemqu”, ~iji su vladari –
posve prirodno – padali u isku{ewe, da se i sami smatraju bogovima. A po{to su se bo`anstva Sunca i Nila o~itovala u obiqu i u sitosti, te u nadqudskim dimenzijama poplave i gigantske borbe Nila sa pustiwom, to su i
oni tu svoju ambiciju bo`anstva nastojali da izraze istim na~inom, – beskrajnim besom i gomilawem ~udesa nad ~udesima, te nadnaravnim dimenzijama piramida, obeliska i sfinga.
Nesumwivo je da spomenici Egipta deluju i umetni~kom snagom, ali primarni utisak {to ga sve to ~ini, to je ose}aj golemosti, rasko{i, bogatstva
i rasipnosti. Grk je svoj sarkofag zidao prema dimenzijama svog tela, izra`avaju}i veli~inu duha umetni~kim sredstvima, pa je tako i u najgolemijim
tvorevinama ostao uvek u granicama humanog. I najve}e skulpture gr~kog
klasi~nog doba jedva da prelaze mnogo naravnu veli~inu, dok kipovi Ramzesa II, sem osmejka i o~iju, nemaju ni{ta qudsko, te na prvi mah deluju kao grdosije; a `enski ne`ni Tutankamon napravio je sebi grobnicu, kao ~itavu
varo{, upravo varvarski nesrazmernu sa svojim li~nim, duhovnim i fizi~kim zna~ewem. I kona~ko, gr~ka harmonija o~ituje se i u tome {to su lepote Akropole vezane za isto tako golema imena Perikla i Fidije, dok su ~udesa Egipta vezana ponajvi{e za imena, kao {to je Tutankamon, ~ija li~na
vrednost u istoriji Egipta i ~ove~anstva, nije nikakva.
Nastala u unutra{wosti Egipta na golemo{}u pustiwe i rasipno{}u Nila, civilizacija Egipta nije po terenu mediteranska, kao ni ona {to je, – uslovqena obiqem “zemaqskog raja”, – nastala na obalama Eufrata i Tigrisa. Te
kulture su u znaku golemosti i rasko{i, i vi{e u pravcu {irine, nego li dubine. Pravu meru, pravi smisao za dubinu i pravi ose}aj harmonije i humanosti dao je kulturi tek Mediteranij; kada su uticaji kulture istoka doprli do
umerenosti mediteranskog podnebqa, do neuporedive skladnosti mediteranskog pejsa`a, te do te{kih i punih pregnu}a uslova mediteranskog `ivota.
To treba da je i smisao na{ih mediteranskoj sklonosti, – ne odvajawe od
celine i ne rasipawe snaga; ve} uno{ewe sklada u ~im potpuniju nacionalnu kompaktnost, u ~im dubqi smisao za istinsku kulturu, umesto te`we za
izvawskim i prolaznim efektima mehanizirane civilizacije.
Javnost, br 30, 10. avgust 1935. godine
54
Dr`avni problem i narodno jedinstvo
I Hrvati i Slovenci prema narodnom jedinstvu
Kad ~ovek koji ne}e bespomo}no da se pusti niz struju, vidi i ~uje kako se
danas narodno jedinstvo i jugoslovenstvo tretira, te kako se o wemu govori, mora da o~ajno mi{qewe dobije o vremenu u kome `ivimo. Po stanovitoj {tampi i qudima izgleda najedamput, kao da je jednog lepog dana u januaru godine 1929, narodno jedinstvo prosto bilo iz prsta isisano i silom nametnuto Hrvatima i Slovencima, koji do tog momenta ni pojma nisu imali
o wemu, pa da je to nasiqe izazvalo toliki revolt, da sada posve prirodno
svi ho}e da ga odbace od sebe.
Qudi, koji su samo godine 1918. bili toliko “integralni” da su zahtevali ap{ewe pok S. Radi}a, zato {to je tra`io stanovitu postepenost u ujediwavawu, danas su ideolozi samohrvatstva. Tri ~etvrtine hrvatske inteligencije anatemisalo je za vreme dono{ewa Vidovdanskog Ustava radikale, {to nisu prihvatili jugoslovensko ime (na hiqade protestnih telegrama je stizalo u Beograd), da ga se prili~an deo tih danas sami odreknu. A u
Sloveniji, gde je nakon ujediwewa, sve dobijalo naziv “jugoslovenski”, –
{tamparije, kwi`are, kavane, fabrike, pa ~ak i klerikalne stranke, – jugoslovenstvo postaje danas samo “dr`avni pojam”.
Split, koji je godine 1918. bio toliko intrasigentno jugoslovenski, da su
wegovi zane{ewaci, bez ikakve osnove (i bez uticaja iz Beograda) progla{avali Austrijancem svakoga koji jo{ istog ~asa nije hteo da se odrekne i
najmaweg traga hrvatstva, sada ne nalazi dovoqno re~i da ~im ostentativnije istakne to hrvatstvo kao protutu`e}u jugoslovenstva; a svaki Hrvat,
koji i pored svih nastranosti ne}e da se odrekne jugoslovenstva, sumwi~i
se kao izdajnik. Dok je pred samih desetak godina bilo jasno da je i Star~evi} priznavao narodno jedinstvo, ba{ time {to je dr`ao da su Srbi deo hrvatskog naroda, danas se ~ak i [trosmajer i Krek izvr}u na samohrvatstvo
i samoslovenstvo; i pored ~iwenice da nije bilo ni jednog Hrvata, Slovenca ili Srbina od vrednosti, koji nije, – bilo pod slovinskim, bilo pod
ilirskim jugoslovenskim, srpskim ili hrvatskim imenom, uzimao sve Ju`ne Slovene kao jednu celinu.
Kako je do toga do{lo i zbog ~ega? Ostavqaju}i da na ta pitawa odgovorimo docnije, mi }emo se najpre pozabaviti gledi{tima na narodno jedinstvo dveju najja~ih grupa kod Hrvata i Slovenaca, koje prema tom jedinstvu
imaju ve}e ili mawe rezerve.
G. Dr. Ma~ek ne dr`i zborove i ne daje izjave za doma}e novine o na~elnim
pitawima. Ali dr Ma~ek govori o Hrvatskoj kao o zasebnoj nacionalnoj jedinici, a re{ewe hrvatskog pitawa zami{qa kao neku vrst nagodbe izme|u dve
nacije. U nesta{ici doma}ih izjava, citiramo re~i {to ih je, koncem jula, Dr.
Ma~ek kazao dopisniku gr~kog lista “Proia” i koje nisu demantovane:
“Mi Hrvati tra`imo da nam se prizna na{a nacionalna individualnost
i to je glavna stvar ...” – “Ho}e da se uni{ti na{a celina u svojstvu nacije,
i u tom ciqu je objavqena (?!) jugoslovenska nacionalnost. Jugoslovenska
55
nacija ne postoji, postoji srpska nacija, hrvatska nacija, slovena~ka nacija, a jugoslovenska nacija ne postoji”.
I daqe: “Ja verujem da hrvatsko pitawe mo`e da se re{i pod demokratijom, sa federalisti~kom decentralizacijom, kako je bila organizovana Nema~ka pre rata”. – ,,S jedne strane, razlike izme|u nas i Srba su odista verskog i kulturnog karaktera; ali ono {to je glavno, to je nacionalna ideja”.
Klerikalno slovena~ko gledi{te se je mewalo, ve} prema tome da li je
dr Koro{ec bio u vladi ili ne kao ministar u {estojanuarskom re`imu
najradikalnijeg unitarizma, bio je, dosledno, i sam radikalni unitarista!
Danas je dr Koro{ec ponovo u vladi. te je sa biv{im radikalima i Spahinovcima sastavio zajedni~ku stranku. I ma koliko da program te stranke
stoji na gledi{tu narodnog jedinstva, samih nekoliko dana pre wegovog objavqivawa, dr`ao je najbli`i Koro{~ev saradnik, dr Natla~en, u Komendi govor, kojim je pred Koro{~evim pristalicama hteo unapred da objasni
stanovi{te svoje grupe prema narodnom jedinstvu. Tom govoru je dodat odmah sutradan komentar “Slovenca”, zvani~nog organa biv{e “qudske stranke”, {to zna~i da se te dve denuncijacije mogu smatrati kao autorativno obja{wewe, na koji na~in Koro{~eva grupa shva}a program Jugoslovenske Radikalne Zajednice. A komentari su ~esto, pa i u ovom slu~aju, va`niji od
tekstova, jer su upu}eni {irim krugovima pristalica, dok je program., kao
i svaki zvani~ni akt, odre|en vi{e za pohranu.
Dr. Natla~en je, u svom govoru, kazao izme|u ostalog da su “jugoslovenski
narod u dr`avnom smislu svi Slovenci, Hrvati i Srbi, pa i Nemci i
Mayari, koji `ive u Jugoslaviji” – A “Slovenec”, u broju od 13 avgusta, – po{to je podvukao re~ o “jugoslovenskim narodima i dr`avnom qudstvu Jugoslavije”, veli da je dr Natla~en sa pravom istakao da su “Slovenci, isto tako kao i Hrvati i Srbi, u pravom i punom smislu re~i narod, a ne deo naroda, kako bi to htela unitaristi~ka ideologija centralista.” (Me|utim,
centralizam i unitarizam nisu nikako jedno te isto; a da su Slovenci, kao
i Srbi i Hrvati deo jedinstvenog naroda, a ne narod, to su potpisali i dr
Koro{ec i dr Natla~en u programu J. R. Z.!) – I daqe: “Zahtevamo da nam
skupna (u programu Zajednice stoji: “jedinstvena” dr`ava), kao sastavnom
faktoru svega dr`avnog stanovni{tva (dakle, na isti na~in kao na pr.
Nemcima ili Mayarima, a ne kao sastavnom delu samo jugoslovenskog naroda!) zagarantuje narodnu individualnost.”
II. Protivure~nosti teze o tri naroda
Uporediv{i ova dva gledi{ta, na prvi pogled je jasno, da su u odnosu na
pitawe narodnog jedinstva ona u stvari jednaka, samo {to je Ma~ekovo gledi{te otvorenije, dok je ono dr Natla~ena i “Slovenca” puno protivure~nosti i uvijeno.
Po{to je ovo posledwe razra|enije, to }emo se najpre pozabaviti sa wime, u toliko pre {to, nakon objavqivawa programa Jugoslovenske Radikalne Zajednice i nakon tolikih frapantnih neslagawa sa tim programom, ono
dobiva i na aktuelnosti i na – pikanteriji!
Prema re~ima dr Natla~ena, Jugoslavija bi trebala da bude ono {to ni
^ehoslova~ka, koja ima 35% nema~kih, mayarskih i ostalih mawina, ne}e
56
da bude, – ne nacionalna dr`ava, ~iji nosilac dr`avnosti je jugoslovenski
narod (Srbi, Hrvati i Slovenci, odnosno ^ehoslovaci u ^ehoslova~koj!),
– ve} dr`ava komponovana od vi{e nacionalnosti, – Srba, Hrvata, Slovenaca, Mayara, Nemaca, itd. – koji su u jednakoj meri nosioci dr`avnosti,
kao na pr. u [vicarskoj. To je taman ono sto tra`i Heinlein u ^ehoslova~koj, a o ~emu ^ehoslovaci ne}e ni da ~uju; kao {to ne bi smeo da ~uje ni jedan Jugosloven, ako ima imalo nacionalnog ponosa. Jer nije istina da Nemci, Mayari itd tvore, skupa sa Hrvatima, Srbima i Slovencima, dr`avni
jugoslovenski narod, kako to tvrdi dr Natla~en; ve} je naprotiv istina da
su samo Srbi, Hrvati i Slovenci, kao komponente jugoslovenskog naroda,
nosioci dr`avnosti u Jugoslaviji, a da su Nemci i Mayari narodne mawine koje, kao jugoslovenski dr`avqani imaju dodu{e sva individualna prava, ali u okviru jugoslovenske nacionalne i dr`avne misli.
Dr Natla~enu je ova teza – tako degradiraju}a za sve nas – trebala samo
zato da pomiri nepomirqivo, da zadovoqi unitaristi~ki program nove
stranke, a da u isti mah ne do|e u sukob sa “samoslovena~kim” parolama, koje je do ju~e, iz opozicije, ubacivao u narod (a koje u nekoj eventualnoj opoziciji mogu ponovo da mu ustrebaju!).
I dr Natla~en i “Slovenec” negiraju dakle ipak narodno jedinstvo. Tu
ne poma`e ni{ta {to “Slovenec” docnije ka`e da smo, “Slovenci, Hrvati
i Srbi jedno dr`avno pu~anstvo, ili narod u politi~kom smislu... a me|u
sobom smo povezani i po nacionalnoj srodnosti, te po nekom jugoslovenskom etosu, u skupnost {ire vrste, itd.”. Jer sve to je protivure~je i magla;
– protivure~je, kada se govori o ,,jugoslovenskim narodima i dr`avnom pu~anstvu Jugoslavije”, pa se onda prelazi na ,,narod u politi~kom smislu” i
na “jedinstvenu nacionalnu dr`avu”(triju naroda!); – a magla je kada se unitaristi~koj tezi poku{ava da pravi koncesija frazom o nekom vi{em “jugoslovenskom etosu” i “vi{e vrste skupnosti”...
Jedinstvena nacionalna dr`ava mo`e da postoji samo tamo, gde postoji
jedan narod kao nosilac wene dr`avnosti, a ~im postoje tri naroda kao nosioci, onda je to nacionalno nejedinstvena, nacionalitetna dr`ava, koja je
jo{ k tome i nepravedna, jer su se tri naroda slo`ila da majoriziraju ostale. ^iwenica {to su ta tri naroda srodna, ne mewa ni{ta na stvari; jer su
i Francuzi i Italijani u [vicarskoj srodni, pa bi ipak bilo nepravedno
kada bi, kao latinski blok, hteli da budu nosioci dr`avne misli, bez Nemaca. Ili svi, ili samo jedan, – a to onda mo`e da bude samo narod koji tvori golemu veli~inu u dr`avi, dakle, jedinstveni narod jugoslovenski!
Uostalom, slovena~ki klerikalci pobijaju sebe ve} time, {to su sa Srbima napravili zajedni~ku i jedinstvenu stranku! ^ak i socijalisti, kao
na~elni internacionalci, imaju u svakom narodu, zasebnu nacionalnu formaciju, sa potpunom samostalno{}u; a apsurdno bi bilo i pomisliti da pripadnici dvaju zasebnih naroda, koji su nacionalisti~ki orijentisani, mogu
da imaju istu stranku, na nacionalnoj osnovi, a sa dve nacionalne misli!
^im postoji ista stranka, zna~i da je i nacionalna osnova te strane jednaka, dakle samo jedan narod.
57
Sve to bi se, naravski, dalo odgovoriti i na tvrdwe dr Ma~eka, ma da je
on donekle dosledniji, kad – ne priznavaju}i jedinstvo – ne}e da pravi
stranku sa Srbima. Me|utim, i ta je doslednost polovi~na, jer na drugoj
strani ve} ulazi u Slovena~ku, ima u svojoj grupi i slovena~kih poslanika,
{to – kad bi Hrvati bili zaseban narod od Slovenaca, – ne bi moglo da bude. Uostalom, zar nije protivure~nost i to, kada se ka`e da “jugoslovenska
nacija ne postoji”, a u isto vreme se tvrdi da se “hrvatsko pitawe mo`e re{iti federalisti~kom decentralizacijom, kao {to je bila ure|ena Nema~ka pre rata?”... Pa u tome i jest ~vor ~itavog spora! Jer, neka g. Ma~ek
prizna narodno jedinstvo Jugoslovena (Srba, Hrvata i Slovenaca), kao {to
je u Nema~koj baza ~itavog dr`avnog ustrojstva bilo narodno jedinstvo Nemaca, – pa nakon toga mo`emo razgovarati o bilo kakvoj vrsti decentralizacije, pa i federativne (jer onda to ne bi bila zajednica triju zasebnih nacija, nego decentralizacija nekoliko regionalnih, istorijskih, ekonomskih itd celina, u jedinstvenom narodu, kao {to je to bilo Nema~koj.
Kogod }e nam kazati: Ali sve to {to vi govorite nije meritorno; a va`no je da se meritorno utvrdi, da li smo mi zaista tri naroda ili jedan. Zar
doista? ... Ne, gospodo draga, premaleni smo svi mi za to, ne samo dr Natla~en i ja, nego ~ak i dr Ma~ek, – ma koliko da za wime danas ide ogromna masa Hrvata. Meritorno je to re{eno tako davno i od takvih autoriteta, tako logi~no i nepobitno, da se ba{ zato i javqaju ovakva protivure~ja, ~im
qudi na silu ho}e da se protive utvr|enim istinama jer, i pored sve pakosti izvrtawa, nepobitno je da je na{e potpuno i to ne samo dr`avno, nego
ba{ narodno jedinstvo (dr`avno je do{lo tek kao posledica, da se konkretnoj sadr`ini dade i potreban okvir!) ve} davno i do dna ispitano, dokazano i proklamovano, – ne samo od Ka~i}a, Vitezovi}a, Gaja, [tosmajera, Vodnika, Ra~kog, Preradovi}a, Boti}a Kukuqevi}a, Levstika, Nodila, Pavlinovi}a, Kreka itd (da se ograni~imo samo na Hrvate i na Slovence!), nego
i od Ante Stra~evi}a i Stjepana Radi}a. Nikada Radi} nije tra`io separatnu hrvatsku nacionalnu zasebnost, ve} je tra`io seqa~ku republiku
zbog republikanstva; a samouprave je tra`io zbog toga {to je mislio da su
Hrvati u dr`avnoj i narodnoj celini zapostavqeni i {to je hteo da se stapawe u zajedni~ki `ivot provede na bazi ve}e ravnopravnosti i ve}eg obzira prema ve} poprimqenim diferencijama, itd. Nikada se Radi} nije izjavqivao proti jugoslovenstva, i ako ga je delio od partijskih metoda “integralstva”. Na zborovima S. D. koalicije, Radi} je i u najhrvatskijim krajeva, kao {to je Split, vijao jugoslovenske i hrvatske zastave.
I prema tome postavqa se alternativa: Kome da verujemo, – imenima {to
smo ih pre naveli i ~itavoj jednoj svetoj pro{losti, ili dr Natla~enu, – pa
i dr Ma~eku?
Kaza}e nam se: “Ali i vi sami priznajete da za dr Ma~ekom danas ide velika ve}ina Hrvata, {to zna~i da se i te mase sla`u s wime vi{e nego li
sa svim tim velikim imenima; a u demokratskom veku i to je va`no!”... Koliko te mase politi~ki razmi{qaju o problemu jedinstva, to je vrlo dvojbeno, a wihovo svodi se vrlo ~esto na to, da li u selu imaju popove, koji }e
ih nau~iti da `ivu u slozi, ili da se zbog vere mrze. Uostalom, zar se u Lom58
bardiji italijanske mase nisu opirale ujediwewu Italije, a za Frawu Josipa? I zar se i kod nas samih, ti isti seqaci, u crvenim kapicama, nisu borili i protiv hrvatskog jedinstva, a za dalmatinski, turopoqski, ili slavonski autonomizam, a za interese Italijana i Mayara? I je li na{a onda{wa inteligencija poltronski “po{la za narodom”, ili mi danas slavimo
Gaja, Dra{kovi}a, Star~evi}a, Nodila, Kostu Vojnovi}a, Bulata itd – ba{
zato {to su i protiv te mase, izveli weno osve{tewe i ujediwewe? A zar i
danas mnogi nesvesni seqak, – a da i ne govorimo o svesnoj frankov{tini,
– ne vi~e zato protiv jedinstva, {to misli da }e ponovo do}i – Austrija?
III. Hrvatska inteligencija i re{ewe hrv. pitawa
Hrvatska i slovena~ka inteligencija danas se nalaze u retko odgovornoj
situaciji, koje bi trebalo da su naro~ito svesni Srpska, a naro~ito srbijanska inteligencija, tako|er. Stanovite pojave na hrvatskoj strani jedva
su do~ekali propali samodr{ci, da opet poku{aju zaja{iti i srpsku i hrvatsku i slovena~ku demokratiju. Slobodarska srbijanska inteligencija
treba zato da, trezveno i bez obzira na ove ili one poklike, ustraje u narodnom jedinstvu, naravski pravom i ravnopravnom, koje nikako nije istovetno sa
centralizmom, a najmawe sa hegemonijom jedne grupe {pekulanata, te da sa~eka razbistrewe na drugoj strani. Ona je to du`na u toliko pre, {to mora imati u vidu da su, sem istinske frankov{tine i reakcionarnih uticaja, i razni
pitomci nasilni~kih i korupcionisti~kih re`ima, koji su se u pre~anskim
krajevima gerirali da “pretstavqaju Srbiju”, krivi {to su tamo, ne samo mnogi Hrvati, nego i mnogi Srbi, – zbog Nikole omrznuli Svetog Nikolu!
Ali ba{ zato, hrvatska i slovena~ka, a naro~ito hrvatska inteligencija nose naro~itu odgovornost, ba{ za ovaj istorijski momenat! Jer, da se nalazimo na prekretnici, i to ba{ na prekretnici, koja se specijalno ti~e
Hrvata, – to je vi{e nego sigurno. Centralizam je slomqen, samozvani “vo|e” su demaskirani; a {to je glavno, {iroke srbijanske mase i srbijanska
inteligencija, vide, da ih se ve} deset godina pla{ilo sa separatizmom Hrvata, samo zato da se i wima samima oduzme sloboda i demokratija! Danas
srbijanski seqak i srbijanska {iroka inteligencija, bez obzira na partije, ka`u: “Mi ne verujemo da Hrvati i Slovenci ne}e ovu dr`avu te da se odri~u narodnog jedinstva. A ako u tom jedinstvu tra`e ravnopravnost, slobodu i demokratiju, imaju pravo i mi smo uz wih!” Nastupilo je, dakle, vreme kad je {iroka srbijanska javnost poverovala vi{e Hrvatima i dr Ma~eku, za koga su joj govorili da je mrzi, nego li svojim vlastitim nametnutim
“dr`avnicima”, – pa je ~ak dobar deo te javnosti nudio g. Ma~eku vo|stvo u
borbi protiv tih svojih.
Dr Ma~ek je to odbio sa motivacijom, da on ~eka najpre da “se re{i hrvatsko
pitawe”; da wegova akcija ne zna~i partiju, ve} pokret hrvatskog naroda, i da zato on ni sa jednom srbijanskom strankom ne mo`e da ulazi u sklop. Stotinu pitawa mogu da se postave g. dr Ma~eku na to: Ko da re{i hrv. pitawe; u dogovoru
sa kime; kojim putem, kako, itd? Politika ima svoje instrumente i svoje metode, koji se zovu partije, pregovori, zborovi, parlamenti, itd. Dr Ma~ek ih odbacuje sve i tra`i da “se hrv. pitawe re{i”. [ta zna~i taj nepoliti~ki i misti~ni “se?” Nijedno pitawe se ne re{ava samo od sebe, i zar da ga re{i vlada dekretom; ili preko Skup{tine, koju Ma~ek ne priznaje; ili kako?!
59
G. dr Ma~ek odgovara na sve to: “Hrvatski narod je kompaktan i veruje!”
To je mistika, a ne politika; i ma koliko da je Gandijev pokret pred par godina li~io na talas, tim neaktivnim misticizmom je dospio do toga, da se
danas za Gandia jedva i ~uje. Dr Ma~ek nam odgovara da je kod wega obratan
slu~aj, po{to je pokret, i pored svih {ikanacija do sada samo rastao. Mi me|utim, mislimo da je to ba{ zbog {ikanacija! Jer dok su g. Uzunovi} i Jevti}
hteli da Ma~ekov pokret paraliziraju bandoglavim nasiqem, kojim su ga u
stvari podupirali, engleska vlada je Gandia paralizirala, ne nasiqem, ve} pozitivnom aktivno{}u i reformama, koje se nisu najavqivale, ve} uvodile.
Po|e li jednom i neka beogradska vlada tim putem, – onda }e tek dr Ma~ek mo}i da oseti, {ta zna~i principijelno ~ekawe, a {ta aktivna politika.
Za sada je svakako ~iwenica, da je dr Ma~ek odbio da bude jedan od vo|a (a
mo`da i prvi!) velike slobodarske, demokratske grupacije Srba, Hrvata i
Slovenaca, koja je – kakve su danas prilike – mogla da do|e i do vlasti, pa
da sa dr Ma~ekom na ~elu re{ava hrv. pitawe. Skeptici se na ovo smeju i
ka`u: “Nikada se dr Ma~eku ne bi dalo, da do|e do istinske vlasti!” A mi
na to odgovaramo: “Mo`da i ne bi dr Ma~eku, ~ije gledi{te o kapitalnom
dr`avnom pitawu, kao {to je nar. jedinstvo, nije jasno, i koji nije na{ao za
potrebno da javno osudi stanovite poklike i izgrede. Ali dr Ma~eku, koji
bi priznao nar. jedinstvo, – pa makar imao ne znam kako radikalni program
u drugim pitawima, – te{ko da bi u dana{wem momentu bilo mogu}e da se
ne da vlast, kada bi imao prava na wu”.
IV. Nar. Jedinstvo je osnovica za sva re{ewa
Sve se dakle vrti opet oko narodnog jedinstva. A u tome i jest anomalija, {to – eto – sve mora da ~eka, samo zato {to ne}e da se prizna na~elo koje je sve do pred nekoliko godina prestavqalo ponos Hrvata; na~elo koje je
stvorilo Hrvatsko-srpsku koaliciju i oteralo Khuena; na~elo {to su ga do
nedavna i povedale ~etiri petine hrvatske inteligencije i u ime koga su
Hrvati, sa Zagrebom i Splitom na ~elu, i odlu~ili da u|u u ovu dr`avu. Jer,
ruku na srce, – zar bi Hrvatska inteligencija, g. 1918, bila radila za zajedni~ku dr`avu, da je verovala da su Hrvati zaseban narod i da nisu svi hrvatski gradovi odjekivali od jugoslovenstva?
I tu sada ~ujemo hiqadu odgovora od hiqade hrvatskih intelektualaca, –
sve ~estitih qudi, koji su sa nama skupa izgarali od najdubqeg jugoslovenstva:
“Jest, svi smo mi bili Jugosloveni, i spremni na svaku `rtvu, ali {ta je na to
odgovorio Beograd? Zar nas nije usre}ivao Uzunovi}ima, Vuki}evi}ima, Koji}ima, itd? Zar nije uvedena hegemonija nekolicine i zar nisu Hrvatski bili zapostavqani u kulturnom, ekonomskom i politi~kom pogledu? Itd...”
Nijedan dakle ne ka`e: “Po{to sam se logi~no i objektivno uverio da je
misao o nar. jedinstvu kriva, ja sam se we odrekao”. – A i kako bi, kad bi morao da pobija [trosmajera, Ra~koga, Stra~evi}a i Radi}a? Ni dr Ma~ek
sam ne poku{ava da polemizira sa na~elima nar. Jedinstva, ve} jednostavno apodikti~ki tvrdi: “Ne postoji!”; pa ve} time pokazuje da izvor wegovog
ube|ewa nije toliko u logici, koliko u gravaminama, {to ih ima protiv lo{eg prova|awa tog principa sa strane Beograda, itd.
60
I tu dolazimo do lu~ewa na~ela, od doga|aja dnevne politike. Gravamina hrvatske inteligencije akceptiramo en bloc, i ne ispituju}i da li su do
kraja opravdana; a mogli bismo da im nadodamo i nova. I ka`emo otvoreno,
da hrvatsko pitawe postoji; da dr Ma~ek ima pravo kad podvla~i bezodvla~nost wegovog re{ewa, te da to pitawe nije samo “deo op{teg dr`avnog pitawa zavo|ewa demokratije, uredne administracije itd,” – nego da postoji
i kao specijalno hrvatsko pitawe, naime kao pitawe istinske ravnopravnosti Hrvata u ovoj dr`avi, koja do sada nije bila po{tivana. Sve je to ta~no i samo u jednom je razlika, – {to za nas hrvatsko pitawe postoji kao pitawe ravnopravnosti hrvatskog dela jedinstvenog naroda sa ostalim delovima, dok za dr Ma~eka ono postoji kao pitawe priznawa potpune individualnosti hrvatskog naroda, kao zasebnog u dr`avom sklopu, tako zasebnog
da se, bar teorijski, re{ewe tog pitawa ne vezuje iskqu~ivo re{ewe hrvatskog pitawa na bazi tri naroda, tangiralo bi dakle i samu osnovu, na kojoj
je u medjunarodnom sklopu nastala na{a dr`ava, – a pretstavqalo bi i degradirawe nas Jugoslovena, sa polo`aja dr`avnog naroda, na polo`aj narodnosti. Naprotiv, re{ewe hrvatskog pitawa na bazi narodnog jedinstva,
ne nosi sobom ni jedne od tih neprilika, a Hrvatima daje mogu}nost da postignu sve {to `ele, u administrativnom, kulturnom, ekonomskom i politi~kom pogledu. Jer, sofisti~na je argumentacija koju je nedavno upotrebio
jedan zagreba~ki list, tvrde}i da se ravnopravnost i sporazum ne mogu tra`iti izme|u ne~eg {to je jedno, po{to se jedinica sama sobom ne mo`e da
sporazumeva. Me|utim su se Bavarci i Prusi, i pored toga {to su apriori
priznali da su jedan narod, ipak sporazumevali i natezali se oko ravnopravnosti, jednako kao {to Srbi iz pre~anskih krajeva govore o ravnopravnosti sa onima iz Srbije, – ma da bar za wih zagreba~ki list ne}e re}i da
nisu jedan narod. Jer na~elo nar. jedinstva nije stati~an, ve} dinami~an
princip. I Italija je stvorena na osnovu tog jedinstva, pa ipak je tek docnije trebalo pojedine krajeve pribli`avati i predo~avati im da nisu samo
Napolitanci, Lombardezi itd., ve} i Italijani.
Tako je i kod nas. Srbin je nacionalno jedinstven i sa frankovcem, mada
taj ne}e da to prizna; kao {to dalmatinski “autonoma{“ pre 50 godina nije hteo da prizna da je nacionalno jedan sa Hrvatom iz Banovine, pa ga se
[trosmajer i Star~evi} zato ipak nisu odrekli, nego su jo{ upornije radili na tome da to jedinstvo sa wime provedu.
V. Politika, ili – histerija?!
O tome se radi i sada. Stjepan Radi} se nije protivio jedinstvu, ve} je
tra`io postepenost, opreznost, vi{e ravnopravnosti, vi{e obzira prema
ve} osve{talim tradicijama, itd., – i to je bila politika! Politika je i to,
kad Hrvati i Slovenci tra`e ~im ve}e garancije za ravnopravnost, kad zahtevaju gowewe korupcije i uvedewe dobre administracije, kad tra`e slobodne izbore, itd. Politika je, kada se zahteva po{tivawe plemenskih tradicija, te hrvatskog i srpskog imena, itd. Politika su i samouprave, decentralizacija, pa ~ak i federalizam – “sli~an onom u Nema~koj pre rata”...
Sve je to politika, – kao {to je bila pametna i trezvena politika, kada se
je Dr. Ma~ek udru`io sa srbijanskom opozicijom i postigao prvi konkret61
ni uspeh. Da nije bilo te politi~ke geste, ve} da se ostalo kod platonskih
i principielnih pasivnosti, ko zna da li bi uop{te danas dr Ma~ek smeo
javno da vodi svoj pokret i {ta bi se sve u na{oj zemqi doga|alo.
Sve je to dakle politika, pa ~ak i da se “pograbimo za brade”, ako to tra`i “politi~ka situacija”. ^ovek se mo`e slo`iti sa wome ili ne, ali je
politika. Ali kada se, zbog odbijawa nar. jedinstva, ogra|ujemo kineskim
zidom i prema najbli`im saveznicima; – kad veliki delovi inteligencije
koji su g. 1918 bili Jugosloveni intrasigentniji od ikoga, danas odbacuju
narodno jedinstvo; kad toliki broj wih koji su za to jugoslovenstvo iz
ube|ewa stradali, danas vele da se “kaju za to”; kada se oni koji su se ponosili da su napredni i da su u~enici [trosmajera i Nodila, danas odri~u
svojih u~iteqa, onda to nije politika, nego – histerija! Jer, nema tog Nemca i koga bi razo~arewe sa re`imom ili drugim delom nacije, moglo navesti na to da ka`e da vi{e “ne}e da bude Nemac”, nego Austrijanac ili Bavarac. Nacionalnost je stvar ozbiqna, pa ako je neko radio i stradao kao Jugosloven, ne mo`e on to da od sebe odbaci kada stvari idu lo{e, pa da opet prihvati, kad budu i{le boqe. Jer, {ta da se varamo, – da je iz Beograda vo|ena pametnija jugoslovenska politika, zar ne bi ti hrvatski intelektualci i danas,
jo{ bili isto onako odu{evqeni Jugosloveni, kao {to su bili g. 1918, i zar
ne bi Zagreb i Split i sada odjekivali od jugoslovenstva, kao {to su odjekivali onda? A to {to nije bilo tako, ne re{ava se histeri~nim gestom uvre|ene dece, koja “vi{e ne}e da budu Jugosloveni”, nego smi{qenom borbom i realnom politikom za pun udeo hrvatstva i slovena{tva u jugoslovenstvu.
Momenat je i kriti~an i prikladan, ve} prema tome kako se bude iskoristio. Od Hrvata on tra`i da postupe trezveno i politi~ki, prema tradicijama najboqih me|u wima i kako to tra`e hrvatski interesi, {to }e se, ~vrsto
se nadamo, na koncu konca i dogoditi. Jer, i pored prividno crnih izgleda,
stvari ne stoje tako o~ajno, kao {to bi to prema pojedini incidentima moglo
da se ~ini. Reakcija na te incidente ve} se u veliko javqa, u prvom redu kod inteligencije. A kad Hrvati i Sloveni tako porade, nemaju ni Srbi ~ega da se
boje. Jer istinski hrvatski i slovena~ki interesi toliko su jugoslovenski, a
prema tome i toliko srpski, da mogu samo da koriste i delovima i celini.
Javnost br. 32, 24. avgust 1935. godine
O nacionalnom vaspitawu omladine
Beogradsko “Vreme” otvorilo je nedavno anketu o vaspitawu omladine,
pa je kao uvod u tu anketu iznelo i neke svoje misli. Po{to je utvrdilo da
“vaspitawe omladine mora da bude prva ta~ka na{eg nacionalnog programa”, “Vreme” nastavqa:
“G Musolini je shvatio da budu}ost fa{izma i Italije mo`e zasnovati samo na zdravoj, nacionalno svesnoj i na po`rtvovawe spremnoj omladini. On je
taj problem re{io radikalno. Pretvorio je dr`avu u kasarnu, decu u vojnike,
narod u vojsku, ali je pre toga imao da im ulije u srca i duh odu{evqewa.
Nacional-socijalizam u Nema~koj ponikao je iz redova omladine i zato
je woj danas najve}u pa`wu poklonio, isto onako kao {to su u Rusiji stvoreni “komsomolci” koji treba da nose na sebi celu budu}nost Sovjetske
Unije i da {ire crveni plamen po svetu”.
62
List dodu{e veli da “mi ne moramo uzimati primer ni od koga”, ali je karakteristi~no da je on sam ipak uzeo za primer tri diktatorska sistema, a
ni jedan demokratski, iz ~ega bi se, ne bez osnove, dalo zakqu~iti da se ba{
ti neslobodarski primeri – svejedno da li fa{isti~ki ili boq{evi~ki –
ho}e da istaknu kao model, po kome bi i na{a omladina trebala nacionalno da se vaspita.
Da je svako povla~ewe analogije izme|u prilika kod nas i onih pod fa{izmom, hitlerizmom ili boq{evizmom, iz osnove pogre{no, mi smo to
ve} dokazali u ~lanku “Pokreti i akcije odozgo i odozdo”, u br. 20 “Javnosti”. Ma koliko da se neko protivi tim sistemima, mora se priznati da su
oni nastali organi~ki, pojavom autenti~kog vo|e, sa svim sposobnostima i
oznakama takvog ~oveka, koji je, podupret najpre od izvesnog broja fanati~nih pristalica, i iskoristiv{i stanovita nezadovoqstva i ~e`wu za ne~im boqim (makar i misti~nim!) u masama, kroz najte`e borbe i prepreke,
razvijaju}i li~nu hrabrost i pripravnost na `rtvu, uspeo zaista da povu~e
za sobom velike delove naroda, te da se wihovim pristankom nametne celini. Takav vo|a i takav sistem, ma koliko posle zatirali slobode, nalaze kakvo-takvo opravdawe u istinskom li~nom ube|ewu po kome rade, u `rtvama
i trudu {to ih za svoj ciq daju, u originalnosti i samoizgradwi svog sistema, u pomawkawu te`we za bilo kakvim li~nim spekulacijama ili udobnostima, i kona~no u tome {to su oni ipak mandat za svoj posao dobili zaista
od {irih slojeva naroda. I, ostavqaju}i po strani pitawe, da li Musolinijev, Hitlerov ili Staqinov re`im vode zaista k trajnom duhovnom, ekonomskom i socijalnom pridignu}u naroda, koje do svojih najvi{ih formi
mo`e da se razvije ipak samo u slobodi, – mi ve} kod same konstatacije o postanku tih sistema i kod wihove uporedbe sa bilo ~ime kod nas, moramo da
se zapitamo: – Gde su kod nas preduslovi da mogu da se uzmu za primer Italija, Nema~ka i Rusija, i u ~emu su osnove za wihovo opona{awe?
Musoliniju, koji omladini name}e gvozdenu disciplinu i koji je sprema
za rat, ne treba drugo, nego da toj omladini ka`e: “Ugledaj se u mene!” A Hitleru i Lewinu isto tako. Wima je dosta kad ka`u omladini:“Ako mi tra`imo od vas samozataju, to je zato {to smo je mi sebi nametnuli jo{ te`u; a
ako tra`imo da nas sledite slepo, mi to ne ~inimo zbog li~nog profita,
ve} zbog jedne vi{e (makar i utopisti~ne, ili krivo fundirane!) misli”.
Ko u nas to mo`e da ka`e, – u ime kog sistema, u ime koje grupe, ili u ime
koje li~nosti? Ko je kod nas istinskim naporom, energijom, beskompromisnim stavom, fanati~nim zanosom ili li~nom nezainteresovanosti stekao
pravo na to, da omladinu – makar i kroz najstro`iju stegu – povede za sobom,
te da joj nametne slepu veru i odanost? To, da ~itave falange i ~itave generacije slepo idu za Hitlerom psiholo{ki je razumqivo; – ali zar ne bi to
bilo u krajwoj meri nerazumqivo, i zar ne bi to prestavqalo dokaz krajwe
zatucanosti i moralnog pada, kada bi i sami jedan omladinac slepo i{ao n.
pr. za g. Uzunovi}em, Koji}em, V. Popovi}em, itd?
Prema tome, ~ak i onda kad bi se principielno dopustilo da je fa{isti~ki ili hitlerovski sistem odgoja omladine najboqi, jasno je da kod nas
fale svi preduslovi za we. Ali stvar nije samo u tome. “Vreme” veli da je
63
“za nas dovoqno da se okrenemo na na{u blisku pro{lost, pa da odatle
uzmemo snagu za nove napore, da preobrazimo na{u dana{wu omladinu”. I
to je ta~no. Ali pouka {to }emo je crpsti iz te pro{losti, dovesti }e nas
do metoda i do rada posve obrnutog nego li je onaj {to nam ga pru`aju sistemi g. Mussolina, Hitlera i Staqina.
Jer ta pro{lost je, – naro~ito {to se omladine ti~e, – sva u znaku naj~i{}eg slobodarstva i demokratije, te jedne svesne, sebi samom nametnute discipline, koja prestavqa najvi{u formu individualnog razvoja. “Bliska
pro{lost” na{e omladine, to je ona koja po~iwe sa stvarawem “Slovenskog
Juga” u Srbiji, te napredne omladine u pre~anskim krajevima, pa preko ~etni~kih omladinskih pokreta i revolucionarno-nacionalisti~kog gibawa,
do omladine koja je iz svoje sredine dala Principa, Ga}inovi}a, Juki}a, En dlichera itd. i koja se u najplemenitijem zanosu `rtvovala za oslobo|ewe u
ratu. Svi ti pokreti bili su u najve}oj meri slobodarski i demokratski, pa
su ~ak preterano negovali kult li~ne slobode. Ruski slobodoumni pisci
bili su u~iteqi Principa i Ga}inovi}a, a mentor hrvatskih i ostalih pre~anskih napredwaka bio je barjaktar evropskog gra|anskog liberalizma i
demokratije, Masarik. Pa i onda kada je ta omladina prihvatila revolucionarni nacionalizam, taj omladinski nacionalizam nije imao ni najmawe
srodnosti sa dana{wim reakcionarnim i {ovinisti~kim nacionalizmima
u Nema~koj, Italiji, itd, – jednako kao {to ni socijalno levi~arstvo i revolucionarstvo iz ranije epohe nije imalo nikakve veze sa docnijim sistemima i metodama ^eke. Ma da su se ideali omladine poklapali ~esto sa nastojawima zvani~ne Srbije, ta omladina nije ni tra`ila ni primala, ne samo direktive od qudi na vlasti nego ~ak ni najmawe potpore, pristaju}i radije da gladuje i da spava po parkovima, nego li da makar i za mrvicu okrwi
nezavisnost svoje akcije. Ne samo atentati, nego i svaki ~in koji je potekao
iz redova omladine, imao je izvor u inicijativi pojedinaca i u atmosferi
kolektivnog, ali odozdo stvaranog raspolo`ewa. ^etnici su polazili na
Kosovo, ne zato {to ih je “vrbovala vlada” ili {to ih je finansirao neki
dispozicioni fond, nego zato {to je svaki od wih uve}ao li~nu potrebu da
se `rtvuje; dok su wihovom organizacijom i krvavo sakupqenim sredstvima
rukovodili nezavisni, ~esto ba{ opozicioni idealiste, u ime svoje i bez
ikakve zvani~ne potpore. Nacionalizam, za koji se na{a predratna omladina borila i stradala, bio je pro`et tolikom stra{}u slobode, demokratije i moralnih vrednota, da bi dana{wa omladina po~inila najgore izdajstvo prema amanetima {to su joj ostavqeni, kada bi se za voqu makar kakvih
momentanih kowuktura, odrekla tih vrhovnih i ve~no va`e}ih ideala.
Posve naravski da su danas druga vremena i druge prilike, te da se ne mo`e
potpuno “kopirati pro{lost”. U svojoj dr`avi, u postignutom ujediwewu i u
me|unarodnoj situaciji koja name}e obaveze, du`na je i omladina da nametne
sebi ve}u disciplinu, da svoje metode saobrazi sa novim potrebama, te da stvori nove forme organizacije, ali uvek na istim moralnim i idejnim osnovama.
“Vreme” tvrdi da “na{a omladina mora biti nacionalno vaspitana” i pitaju}i se kako da se to postigne, obra}a se svojom anketom u glavnom na pedagoge.
Ali mi dr`imo, da pedagozi nisu ti, koji u toj stvari imaju glavni uticaj.
64
Nacionalno vaspitawe nije, kao matemati~ko ili geografsko vaspitawe, ~isto {kolska stvar, pa ~ak ni prete`no {kolska, ve} je, kao i svako
eti~ko vaspitawe (ili n. pr, higijensko) stvar prete`no izvan{kolska, na
koju u daleko ve}oj meri uti~e porodica i dru{tvo, a najvi{e op{ta nacionalna atmosfera i ~itav kolektiv nacionalnog `ivota.
^ak i onda kad bismo pretpostavili da izvestan deo na{ih nastavnika
nema ose}aja za nacionalno vaspitawe, nastavni program te nadzor direktora i ostalih vlasti, teraju ih da u~ine ipak najnu`nije, pa se tako – negde
vi{e, a negde mawe – deca pou~avaju i u jugoslovenstvu i u patriotizmu, u nacionalnoj istoriji i u primerima `rtvovawa, itd.
Al {ta n. pr, vrede ~itavi satovi {kolskog upu}ivawa da je seksualna
~ednost vrlina, koja je dostojna svakog po{tivawa, a da je ne~ednost porok,
vredan prezirawa, kad je sama jedna bioskopska predstava, u kojoj ne~edne
plivaju u bogatstvu i u po~astima odli~nika, dok ~edne skapavaju za ma{inom za {ivawe, kadra da jednim mahom sve to postavi na glavu i da ulije sumwu u sav moral {kolskih istina i {kolskog vaspitawa? I {ta zna~e ~itave godine {kolskog propovedawa o moralnim vrednostima i o uzvi{enosti
`rtvovawa za naciju, kad to isto dete vidi na svakom koraku kako ratnici
bez ruku i nogu, sa grudima punim odli~ja, prosja~e za nasu{ni hleb, dok se
zabu{anti i oni koji su trgovali sa narodnom bedom, voze u luksuznim automobilima i bivaju sa po~astima primani u dr`avnim nadle{tvima?
Nacionalno vaspitawe nije stvar koja mo`e da stoji u zraku, niti omladina mo`e da se odeli od svakodnevnog `ivota, od onih koji naciju u bilo kom
svojstvu reprezentuju, i u op{te od dnevne politike. Omladinu nije mogu}e zatvoriti danas izme|u ~etiri zida ku}e, {kole i crkve, pa je izolirati od svih
drugih uticaja, jer ona ve} od malih nogu gleda otvorenim o~ima, pa do`ivquje na svakom koraku najkrvavija demantovawa svih {kolskih istina.
U tome i jest problem! Najsavr{eniji {kolski nacionalni program, najpatriotskiji i najidealniji nastavnici, sve to ne zna~i ni{ta ako se ne poklapa sa realno{}u koji omladina danas pro`ivquje daleko ranije, intezivnije i direktnije nego li n. pr, u predratno doba. ^itavu vojsku najboqih
pedagoga, sa svim svetlim primerima cara Lazara i Petra Sva~i}a, sa svim
uzvi{enim maksimama Svetozara Mileti}a, [trosmajera i Janeza Kreka,
– sve je to u stawu da obori u prah jedan sami monstruozni na{i~ki proces,
sa ~itavim nizom osumwi~enih narodnih vo|a, sa kompromituju}im ve~erama “najodli~nijih li~nosti”, sa rasipawem milijuna narodnog novca na
provizije i na pijan~evawe, i sa poslanicima koji se i pored toga {to su
okrivqeni, bezobzirno name}u narodu, na listi koja se ne `aca da za parolu uzme sveto geslo ~uvawa Jugoslavije, itd.
Sve to danas omladina ~ita ve} u 10 – 12 godini, jednako kao i {kolsku
~itanku, pa ~ak sa jo{ ve}im interesom, po{to je to aktuelnije, pikantnije i senzacionalnije. A ako i ne ~ita, ~uje i vidi. I {ta tu onda mogu nastavnici? Zar da joj ka`u: “Sve je to istina, deco, ali nacija, – to je ne{to
{to nema veze ni sa Uzunovi}em, ni sa Koji}em ni sa Niki}em, ne{to {to
ne treba da se me{a ni sa doga|ajima u Nar. Skup{tini ni sa bezakowima
na izborima; – ni sa gladnim ratnicima ni sa raspirivawem plemenskih
strasti; ni sa uni{tavawem narodne imovine, ni sa optu`enim vo|ama...”
65
“[ta je onda ta nacija?”, – pita}e se omladina. “Zar ona ima veze samo sa
davno umrlim junacima i sa “budu}im pokolewima”, a ne sa dana{wim naporima i problemima? Ako je to takva apstrakcija, onda je i ne trebamo; – a
ako ho}ete da nam ona bude to {to ka`u patriotske kwige i {to u~e nastavnici, onda treba da svakida{wi tok vidqivih manifestacija nacije i wenih prestavnika bude takav da deluje, ne samo kao svetao primer, nego i kao
zorna ilustracija onoga {to nam nastavnici i kwige pri~aju.”
Nije, dakle, problem u tome, kako da se omladina nacionalno vaspita.
Put i metode za takav odgoj le`e na dlanu i za wih nisu potrebne nikakve
ankete. Ali anketu treba otvoriti o tome, kako da se stvore preduslovi za
takvo vaspitawe i kako da se onemogu}i da skrnavqewe nacionalnih svetiwa sa strane nedostojnih nacionalnih vo|a i nedostojnih prestavnika nacionalizma, ne ru{i iz dana u dan sve {to {kola, istorija, porodica i svetle tradicije stvore, pa da se omladina, umesto da se posveti slobodarskom
nacionalizmu i konstruktivnoj socijalnoj pravdi, ne odmetne – ne samo u
ekstremni marksizam, ve} i u ono {to je jo{ gore, – u prodajni karijerizam,
u cini~ko trgovawe sa nacionalnim idealima, u slu`ewe koterijama, u apati~nost i hedonizam, te u anarhi~na i nihilisti~ka nastrojewa.
Na{a omladina mora biti nacionalno vaspitana, – to je ta~no, – ali to
vaspitawe stvara se delima i primerom, daleko pre nego li golim re~ima,
~ije nali~je ne odgovara dekorativnosti lica.
Javnost br 36, 21. septembar 1935.
Politika prema Hrvatima
Oslobo|ewe je zateklo Hrvate podeqene u glavnom u ~etiri skupine: 1)
izrazito jugoslovensku, koja je najaktivnije radila za ujediwene sa Srbijom
u zajedni~ku jugoslovensku dr`avu, – 2) star~evi}ansku, koja se jo{ nije bila priqubila jugoslovenstvu, ali je bila odlu~no antiaustrijska, te je evolucionirala do tra`ewa zajedni~ke dr`ave sa Srbijom; 3) Radi}evu, koja
idejno nije negirala jugoslovenstvo, pa je ~ak i{la do sveslovenstva, ali je
na terenu isticala hrvatstvo i naro~ito negovala seqa~ko-socijalni program, – i 4) frankova~ko-klerikalnu. koja je bila i protiv Srbije i protiv
Jugoslavije, te je do posledweg ~asa podr`avala Austriju i isticala se u denuncirawu narodnih qudi.
Pod konac rata su se prve tri grupe bile toliko pribli`ile, da su Star~evi}anci u napadawu Austrije bili katkada radikalniji od samih jugoslovenskih koaliciona{a, vezanih time {to su imali vlast u Hrvatskoj; tako
da su n. pr. Valerijan Pribi~evi} i Sr|an Budisavqevi} u{li u klub Star~evi}anaca. A kad je do{lo do otkrivawa sramotnih frankova~kih makinacija za zavo|ewe vojni~ke diktature u Hrvatskoj, Radi} je skupa sa hrvatsko-srpskom koalicijom i sa Stra~evi}ancima anatemisao frankovce,
spremaju}i sa ostalima otcepqewe od Austro-ugarske i uzimaju}i vidnog
u~e{}a u aktu ujediwewa sa Srbijom. Jedino franko-furtima{ka skupina
ostala je izvan tog kola, prezrena od sviju, tako da se na dan oslobo|ewa ose}ala prinukanom da izjavi da se razilazi.
66
Prema svemu tome, bilo je jasno kakva politika je trebala da se vodi prema
Hrvatima, da su odmah u po~etku interesi dr`ave bili postavqeni iznad svega, i da nisu umesto wih iskrsli interesi li~nosti i grupa, stari inati i sva|e, i {to je najgore, nastojawe da se politika vodi intrigom i izigravawem.
Blok nacionalnih elemenata u Hrvatskoj trebao je da se o~uva bar u po~etku.
Taj blok je bio u stvari nosilac revolucije, koja je bila jo{ u toku, pa je trebao
da se odr`i barem do likvidirawa te revolucije i do prelaza u normalno stawe, pa da se tek onda diferencira, prema razvoju smernica i prilika.
Diferencirawe je me|utim zapo~elo dok jo{ posledwi austrijski vojnik nije ni bio ostavio jugoslovensku teritoriju, na veliku {tetu unutarwe konsolidacije i autoriteta novih qudi. ^im su se na jednoj strani sve
vi{e ispoqavale tendencije nestrpqivih koji su preko no}i hteli da likvidiraju ostatke vekova te da sve to niveliraju u najstro`ijem centralizmu bagateli{u}i ~esto i najdobronamernije konzervativce, u toliko se i
na drugoj strani po~ela javqati recidiva prava{tva, povla~ewe u dr`avopravne formule, nepoverewe, te povre|ena sujeta bagatelisanih ose}aju}i
boqe nego iko konzervativnost seqaka i wegov otpor prema naglim nivelacijama, Stjepan Radi} je po{ao tako|er unatrag, prepustio je teorijska
natezawa gra|anskim strankama, a sam se bacio na selo, na kaptirawe novih
socijalnih nezadovoqstava, itd.
Tako su se ve} kratko vreme nakon oslobo|ewa oni Hrvati, koji su radili na ujediwewu, na{li podeqeni u glavnom u dva tabora: u jedan, koji je bio,
ne samo krajwe unitaristi~ki, nego i krajwe centralisti~ki. okupqen najpre u demokratskoj, a nakon cepawa u samostalnoj demokratskoj stranci, i koji je isticao podozrewe i prema najnedu`nijem podvla~ewu hrvatstva kao prema ne~em separatisti~kom i anacionalnom, – te na drugi, koji je ose}ao sve vi{e podozrewe prema jugoslovenstvu i prema centralizmu, kao prema ne~em
{to, pod vidom jugoslovenstva, ho}e da proguta hrvatstvo na korist srpstva, a
koji se delio u dve skupine: Varo{ko-star~evi}ansku i seqa~ko-radi}evsku.
Druge partije imale su relativno malen broj Hrvata. Komunizam, koji je
bio poneo za sobom radni{tvo u Zagrebu i jo{ nekim varo{ima, bio je ubrzo likvidiran, a frankovci i furtima{i bili su jo{ uvek o{amu}eni za
wih neo~ekivanim slomom Austro-ugarske, i vrlo slabi u narodu.
Me|utim, ba{ u to doba po~eli su da se otimqu za Hrvate i radikali.
Shva}eni ve} od po~etka u Hrvatskoj kao partija nagla{enog srpstva, radikali su dodu{e uspeli okupiti, osim Like i nekih krajeva Hrvatske, gotovo sve Srbe u pre~anskim krajevima, ali zato vrlo malen broj Hrvata. Hrvati su pak u tom okupqawu ve}ine pre~anskih Srba ba{ u radikalnoj partiji, videli to da, dok se od wih tra`i da se odreknu svega, Srbi to ne `ele da u~ine, pa je to jo{ vi{e dizalo podozrewa.
Situaciju je momentano spasao rascep u demokratskoj stranci, kad je g.
Davidovi}eva grupa istupila protiv preteranog centralizma i nametawa
ustava Hrvatima, ali ve}ih rezultata to nije dalo. Pretstavnici te t. zv.
sredwe linije, bili su i {to se ti~e energije previ{e sredwi tako da pored svih simpatija sa kojima su primqeni, nisu uspeli da se nametnu temperamentnim, agilnim i fanati~nim samostalnim demokratima, od kojih su
67
mnogi tada branili centralizam iz naj~istijih pobuda, – niti sve mrzovoqnijim, zagri`enijim i neopravdano bagatelisanim Star~evi}ancima, a najmawe pak neumornoj ume{nosti Radi}evoj, ~ija akcija u narodu je sve vi{e
uzimala karakter elementarnog pokreta i gotovo religije.
Pogre{ke su se ~inile ve} u po~etku i one su postajale iz dana u dan sve
krupnije. Prva je, po na{em mi{qewu bila ta, {to su tako grubo bili odgurnuti Star~evi}anci. Bila je to dodu{e prili~no konzervativna i od
starijih qudi sastavqena skupina, me|u kojima nije bilo ni ja~ih energija
ni str{e}ih umova, ali u velikoj ve}ini su to bili ~estiti qudi, idealisti, odlu~ni protivnici Be~a i Pe{te, i iskreno su prihvatili ujediwewe sa Srbima. Imali su lepe tradicije i lep broj varo{kog elementa, kod
koga su mogli da dr`e uvek u {ahu frankovce, koje su istinski prezirali.
Sa malo vi{e obazrivosti i takta, oni su mogli biti privu~eni jugoslovenskoj stvari, umesto da se osete izigrani. Prionuv{i u po~etku sa zanosom za ujediwewe, oni su se time “kompromitovali” kod podozrivijih Hrvata, pa su se na{li izme|u bata i nakovwa, gube}i sve vi{e i uticaj i zna~ewe. Velika je gre{ka i u dr`awu prema Radi}u;
Ve} u po~etku je bilo jasno da Radi} nije temperamenat koji se dade slomiti ni tamnicama, ni upornim terawem u centralizam. Nije se shvatila
psihoza Radi}evog pokreta prema :kome nisu pomagala ni progonstva ni
smicalice, kao {to nekada nisu pomagale ni prema pokretu radikalne
stranke u Srbiji. I Radi}eva li~na `ovijalnost, blagoglagoqivost i protivure~nost, uzimale su se kao znak i neozbiqnosti, kojom se zatim ozna~avao ~itav pokret, da se i suvi{e olako pre|e preko wega.
Istini za voqu treba priznati, da su saveti za takvo postupawe i prema
Star~evi}ancima i prema Radi}u, dolazili od Hrvata te od Srba pre~ana,
mo`da u najboqoj nameri, ali sa vrlo lo{im psiholo{kim premisama. Ali
– sem retkih iznimaka – kao {to su g. Proti} i Davidovi}, – postojala je u
vladaju}im krugovima i sopstvena naklonost za takvo postupawe, kao da se
posve zaboravila istorija vlastitog kraja, gde su nasiqa i bagatelisawa
uvek izazivala jo{ ja~u upornost.
I kad su stvari ve} dotle do{le, da su Star~evi}anci, kao i docniji Zajedni~ari, izgubili svaki uticaj u narodu, a Radi} po~eo da okupqa oko sebe gros Hrvata; kada su i samostalni demokrati, ma koliko razo~arani centralizmom, po~eli da opadaju, a Davidovi}evci su postojali jo{ samo kao
oaze, – onda se je iz Beograda, sa strane gotovo svih re`ima (ali sada ve} vi{e po vlastitoj inicijativi, nego li po savetima iz preka!), po~ela prema
Hrvatima da vodi najbesmislenija i najnegativnija politika, – ne iskrenog
i otvorenog sporazumevawa sa Radi}em, pa da se vidi {ta se mo`e; niti doslednog i energi~nog fronta protiv Radi}a, na bazi istinskog jugoslovenstva, sa vladama ~istih ruku i oslawaju}i se na Hrvate koji su bili ube|ewu jugosloveni, – nego politika zaobilaznog paktirawa, sa zadwim mislima kompromitovawa i podele interesnih sfera; – ili {to je jo{ gore, politika potkusurivawa i otkidawa pojedinih mawe vrednih Radi}evih poslanika, koji su se onda ve{ta~ki naduvali kao “sile” i servirali se inozemstvu kao “pretstavnici Hrvata”, dok se Radi}u vrlo naivno pretilo sa
wima, kao sa onima koji }e mu izvesti rascep u stranci i oteti pristalice.
68
Ta isto toliko nemoralna, koliko i neinteligentna (ma da se smatrala
vrlo lukavom!) politika traje ve} desetak godina, sa ve} ~itavim nizom debakla i sa neprestano novim reprizama! Prva joj je forma bila u ve{ta~kom fabricirawu Hrvata-radikala, a la g. Kuwa{i} i Stambolik kada su
kao pretstavnici Hrvata i Slovenaca uzeti bili u vladu gg. \ivo Supilo
i @upani} i po{to na izborima nisu zarad ili ni nekoliko hiqada glasova, bili su kao nepotrebni debarkirani. Ali prvom prilikom, ~im su izbori bili na pragu, opet je bio predobqen g. Drinkovi} da, uz radikale, pretstavqa neku vrst Hrvata-zajedni~ara, i kad je jedva sakupio par stotina glasova, bio je tako|er debarkiran. Nastavilo se zatim sa pojedinim Zajedni~arima i Star~evi}ancima, – onda kad im se ve} potpuno ubio autoritet i
po{to se sve u~inilo da ih pristalice napuste. Tako su se mewali na ministarskim i drugim uglednim polo`ajima, najpre gg. Srkuq, Paveli}, Ma`urani}, itd.; pa zatim gg. [vrquga, Frange{, Han`ek i ostali, da kao rezultat svega toga, Radi} dobija svaki dan sve vi{e pristalica, te da nesimpatija prema svima onima koji su na taj na~in radili sa beogradskim re`imima biva samo ve}a.
Nisu bili prezreni ni sami frankovci. Osetiv{i da su mutne prilike
koje su nastale nakon ujediwewa, povoqne za wihovu rabotu, oni su tada prihvatili odvratnu sugestiju koja im je bila u~iwena iz stanovitih krugova
da, makar u ime frankov{tine, miniraju Radi}a i samostalce. I to je, na`alost istorijska ~iwenica, da je to prvi znak za novi `ivot crno`ute, srbo`derske partije Jozue Franka, koja je docnije dala Paveli}a i Per~eca,
potekao iz dana{wih re`imskih krugova, te da su sastanci i konferencije sa vo|om frankovaca, Ko{uti}em, i dolazak zlologlasnog Manka Gagliarda u redakciju jednog lista u Beogradu pretstavqali i javnu manifestaciju tih novih veza.
Odvratnost koja je prema takvoj politici otvorenog podupirawa frankov{ine izbila ne samo u Hrvatskoj, nego i kod mnogih vode}ih li~nosti u
Beogradu, nije dala da se taj poku{aj razvije do ve}ih dimenzija, ali zato se
u toliko intezivnije nastavilo sa politikom Radi}evih disidenata, koja se
provodi ve} desetak godina, ma da su rezultati te politike stvarali sve ve}u
kompaktnost Hrvata oko Radi}a (i docnije Ma~eka), kao i sve ve}u iritiranost {to im se za pretstavnike naturuju qudi, koji su ih po wihovom mi{qewu izdali, – dakle i na sve ve}u {tetu sporazuma izme|u Srba i Hrvata.
Kao najraniji Radi}evi disidenti, bili su izmi{qeni dr Nikola Niki}, Jal`abeti}, itd, – a u Dalmaciji P. \irli}, dr Gj. Mimica i ostali.
Re`imska {tampa pri~ala je ~uda o wihovim uspesima protiv Radi}a, pa se
takvim vestima zavaravala i javnost i najvi{i faktori. A kad se ukazalo
da tih rezultata nema, onda su se kao disidenti javili gg. Preka, [ibenik,
Ba~ini} itd; pa je odmah zatim sledila nova {ihta: Karlo Kova~evi}, Ivan
Radi} i ostali, da ubrzo i oni budu zameweni sa jo{ Novihom, Ma{trovi}em, Ko`ulom itd. Da se napravi jo{ “dr`avni~kiji” potez, uskrisivali su
se ponovo najzloglasniji frankovci, a la Dr. Elegovi}, ili su se – poput
Patjomkinovih sela – prosto izmi{qali “prestavnici Hrvata”, za koje do
tada u Hrvatskoj politi~ki nije niko ni znao, kao n. pr. gg. [vrquga, sena69
tor Frange{, i ovi najnoviji. I sve je to trebalo da izvede golemi i trostruki zadatak: Da prema inozemstvu poka`e da su “i Hrvati uz vladu”, da
kod Hrvata “izvede rascep i sru{i Radi}a (odnosno Ma~eka)”, a da u unutarwoj politici pretstavi potrebit dekor za ~im duqe odr`awe re`ima.
Nikakve, ni moralne ni stvarne koristi za dr`avu nije bilo od te “lukave dr`avni~ke” politike, koja se vodi ve} deset godina, i koja jo{ uvek na`alost nije likvidirana, naprosto zato {to neki na{i politi~ari ne mogu ni da zamisle da politika mo`e da se vodi bez takvih “lukavosti”. Hrvati su, zbog nametawa tih ne`eqenih “pretstavnika” prelazili u sve ve}u
krajnost, a srbijanska javnost je prema tim “pretstavnicima” dobila posve
pogre{an sud o Hrvatima. Koristi od te politike imali su samo ti “pretstavnici”, koji su za svoju ulogu bili bogato nagra|eni masnim polo`ajima,
mogu}no{}u intervencija, itd.
I {to je najglupqe, to je ~iwenica, da se je svaki konkretni eksperimenat sa takvim “pretstavnicima” pokazao uvek kao krajwe negativan. Kod
svih izbora, u kojima su ti disidenti imali zadatak da prepolove Radi}a,
Radi} i Ma~ek su izlazili dvaput ja~i, a “pretstavnici” su bili birani jedino pomo}u `andara i bez protukandidata. I svejedno, – opet su se izmi{qali novi disidenti, opet su se na silu fabricirali “pretstavnici Hrvata”, opet su se wima za voqu rasipale pare i vr{ila se bezakowa, i jo{
uvek se tra`e novi, – izgleda sve dotle dok i posledwi ciganin iz Hrvatske
ne uspe da ubedi stanovite “mudrace” kako }e im zasebnom akcijom servirati Ma~eka u vre}i, a sve Hrvate poredane u gu{~ijem mar{u sa pristupnicom u kakvu bilo vladinu stranku.
“Politika prema Hrvatima” nije, razume pravilan izraz, jer su i prema
centralisti~kom ure|ewu, i prema naj{irim autonomisti~kim postulatima, Hrvati nosilac politike u ~itavoj zemqi, ili u svome delokrugu, jednako kao i Srbi. Prema centralisti~kom ure|ewu nije se, dakle. moglo tra`iti da politiku me|u Hrvatima odre|uju iskqu~ivo Hrvati, jer bi to ve}
zna~ilo federalizam. Prema tom ure|ewu, politiku dr`ave, kao i svih wenih delova, odre|uje celina, bezobzira na to, da li su u jednom momentu u ve}ini Srbi ili Hrvati, pa bi teorijski vladinu ve}inu mogli da tvore Hrvati i Slovenci, da predsednik vlade bude Hrvat, itd. U praksi se me|utim
to nije nikada dogodilo i Srbi (odnosno Srbijanci) ~inili su gotovo uvek
dve tre}ine svakog re`ima.
Drugo je pitawe, da li su tu politiku odre|ivale {iroke srbijanske mase i srbijanska demokratija, ili pojedine koterije i klike, kojima je bilo
glavno da se odr`e na vlasti. Jednako kao {to i ovo na{e izlagawe gre{aka, u~iwenih iz Beograda, ne zna~i da Hrvati tako|er nisu imali krupnih
krivica (od kojih treba naro~ito naglasiti naklonost ka na~elnim apstinencijama!). Samo {to smo mi o tim gre{kama ve} govorili, pa treba da
pre|emo i na druge.
Kada je dakle, u praksi, politika prema Hrvatima ipak postojala, ona je
trebala da se vodi smi{qeno i prema stanovitoj doslednosti i moralu.
Frankovci su tu trebali da budu iskqu~eni a priori, a – po{to su ve} bili
eliminisani Star~evi}anci – dolazile su u obzir svega dve grupe: Radi}e70
va, sa sve izrazitijom hrvatskom orijentacijom, i jugoslovenski unitaristi
svih mogu}ih nijansa, po~am{i od samostalnih demokrata, pa preko Davidovi}evaca, do zemqoradnika i prili~nog broja neopredeqenih, naro~ito
u krugovima intelektualaca.
Prigovori da jugoslovenski unitaristi “nisu imali kod Hrvata nikoga
za sobom”, nisu nikako ta~ni. U stvari su to ipak direktni naslednici hrvatsko-srpske koalicije, za kojom su nepokolebqivo stajale ogromne mase
Hrvata, upravo ve}ina Hrvata. Naro~ito su samostalci bili jaki u gra|anskim i intelektualnim krugovima, pa i me|u seqa{tvom; a bilo je vremena
i kada su i Davidovi}evci te zemqoradnici, naro~ito me|u Hrvatima u
Dalmaciji, bili uhvatili jakog korena.
Politika prema Hrvatima mogla je da se vodi sa dva gledi{ta, – sa gledi{ta evolutivnog jedinstva, koga je prihva}ao i Radi}; te sa gledi{ta ve}
svr{enog, ili kako su ga neki nazivali, integralnog jugoslovenstva, koje je,
naro~ito kod samostalaca, bilo u po~etku (na`alost) poistovetovano i sa
krajwim centralizmom.
Priznajemo da je politika jugoslovenske skupine bila ve} iz po~etka povedena u stranu raznim prenagqenostima i netrpeqivo{}u pojedinih nijansa te skupine me|u sobom, kao i bezuslovnim, suvi{e strogim centralizmom kod samostalaca. Ali, ma koliko da se danas puca na integralno jugoslovenstvo i da se krivica za sve zlo baca na centralizam, ube|eni smo da
bi sve to druk~ije izgledalo, da je politika, koja je vo|ena iz centra, bila
zaista (pa makar i integralno!) jugoslovenska, i da je taj centralizam imao
za osnovu sre|enu administraciju i istinsku ravnopravnost. Krajwi autonomizam se kod Hrvata nije oja~ao toliko iz na~elnih, koliko iz prakti~nih razloga, prema kriteriju: “Kad iz centra ne mo`emo da dobijemo red i
zakonitost, ho}emo da do|emo u polo`aj da ih sami sebi dademo!”. Sli~nog
porekla su i dana{wi simptomi autonomizma u srpskoj Vojvodini. A osim
toga ba{ ti unitaristi, me|u kojima je bilo retko idealnih pregalaca, bili su stalno izigravani u svom jugoslovenstvu, u ime koga se redovito provodilo ne{to drugo. Zato je wihova gre{ka, i to velika gre{ka, {to ve}
ranije nisu povukli iz toga konzekvencije i zapo~eli jedan jaki opozicioni, demokratski i slobodarski pokret, u ime jugoslovenstva, ve} su naprotiv, nadaju}i se vaqda boqem, a poneki i iz `eqe za vla{}u, pustili da se,
svesno ili nesvesno, kompromituju i oni sami i jugoslovenstvo.
U svakom slu~aju, jedna dosledna i iskrena politika sa wima bila bi zasnovana na izgra|enoj ideologiji, na realnim ~iwenicama i na qudima koji su na svojim le|ima poneli dobar deo rada za ujediwewe kod Hrvata. Bila bi, dakle, i moralno i logi~no opravdana. Pa ~ak i onda, kad weni rezultati ne bi bili sjajni, mogla je uvek da se prilagodi prema potrebama, ili
da se zameni sa drugom, ali opet logi~ki i moralno opravdanom politikom.
Ta druga, to je bila politika sa Radi}em. Da je Radi}, kao politi~ar, bio
prili~no nestalan i neuravnote`en, to je ta~no; ali je ta~no i to da je bio,
ne samo dobar Hrvat, nego i Jugosloven pa ~ak i Svesloven. Daqe, bio je elasti~an, liberalan, i antiklerikalan. frankovce je prezirao, a Austriju je
mrzeo. Pred {irokim masama bio je dodu{e demagog, ali u u`em krugu znao
71
je biti vanredno prilagodqiv i konstruktivan. Raditi s wime bilo je pri
li~no komplikovano, ali je imalo smisla. Jer, ve} posle prvih godina posle oslobo|ewa, nakon {to su bili izigrani Star~evi}anci i dezavuisani
Jugosloveni, bilo je o~ito da }e Radi} povu}i ogromnu ve}inu naroda za sobom. Imao je, ne samo sve psiholo{ke i socijalne osnove za to, ve} i li~ne:
neuporedivu agilnost, okretnost, izdr`qivost, inteligenciju i znawe.
Protiv izrazitih Jugoslovena on je izneo parolu ~uvawa hrvatskih odlika, ali ne u svrhu ogra|ivawa, ve} iz opreznosti, da ne bi bile `rtvovane velikosrpstvu, te da u procesu ujediwavawa svaka strana daje postepeno
jednak deo. To pretstavqa tako|er bazu za rad, pa se je moglo po{teno kazati Hrvatima – Jugoslovenima: “Mi znamo da ste vi za izgradwu ove dr`ave
u~inili mnogo, ali to jo{ nije dosta. Ovu dr`avu treba da zavole svi Hrvati, a ve}ina Hrvata je danas sa Radi}em. Zato vi treba da ponovo prinesete
`rtvu, pa da pustite Radi}evce ispred sebe”. I daqe: “Va{e integralno jugoslovenstvo je prenaglo i pla{i ve}inu Hrvata (kao i ve}inu Srba, onda!);
zato }emo ga kao vrhovni ideal spremiti u riznicu, a poku{a}emo sa evolutivnom metodom, te`e}i ka istom ciqu”.
I to bi bila politika. Jedna i druga od ovih dveju politika imale bi i
svojih lo{ih strana, ali one bi bile logi~ne opravdane i – {to je va`no –
realne. Bazirale bi se na istoriji, na odnosu snaga i na psihologiji masa.
Moglo se ku{ati najpre sa jednom, pa ako ne ide, pre}i na drugu, ma da bi se
one, da je ma koja od wih bila konsekvento i iskreno vodjena, bile popuwavale i u svojim krajnostima verovatno pribli`ile.
Umesto toga, vodila se politika t. zv. lukavosti, palana~kog izigravawa,
neprestanog desavuirawa pravih pretstavnika Hrvata, – pa bili ti samostalci, Star~evi}anci, demokrati ili radi}evci, – te politika neinteligentnog fabricirawa izmi{qenih “pretstavnika Hrvata”, koji su isto tako bili prezreni od Radi}evaca, kao i od Hrvata unitarista. Ta politika
je imala dodu{e i jednu lukavu osnovu, ali suvi{e bednu (tako da bi woj trebalo posvetiti naro~ito poglavqe!): Da se preko parole:
“^ovek nikad ne zna {ta ti Hrvati ho}e!”, ili “Vi~u na nas, a pogledajte
kakvi su im Frange{i, Niki}i itd!” (kao da je neko od Hrvata ikada i pomislio da mu oni budu pretstavnici!), – nadje opravdawe, da se pred opasno{}u tih i takvih Hrvata, odr`e na vlasti stanovite klike, te da mogu da se,
pod vidom spa{avawa dr`ave, provode stanovita nasiqa i korupcije, – jednako nad Srbima kao i nad Hrvatima.
Javnost br. 40, 19. oktobar 1935.
Kwi`evni pregled
“Magazin severne Dalmacije”
Ve} drugu godinu izdaje Dr. Vladan Desnica u Splitu “Magazin severne
Dalmacije”, pa sam ja ve} prilikom prve kwige ovog almanaha podvukao u
“Srp. Kwi`. Glasniku” wegovu opravdanost po tome {to on nema pretenzija da obavqa posao op{tih kwi`evnih publikacija, te da konkuri{e sa radom u centrima, ve} `eli da iznosi vrednosti i pitawa koja se ti~u specijalno toga kraja, a koja za centralne revije ne bi ni prestavqala mo`da na72
ro~it interes. [tampan }irilicom i latinicom, i to tako da Srbi ve}im
delom pi{u latinicom, a Hrvati }irilicom, ovaj almanah sa jednakom qubavi tretira sve {to je hrvatsko i srpsko, gledaju}i na taj kraj kao celinu
kojoj nije nikada bilo mogu}e, niti }e ikada biti mogu}e odrediti granice
izme|u na{a dva plemena.
Druga kwiga ovog almanaha mo`e da se podeli u dva glavna dela: istorijski i literarni. Jedan jedini ~lanak tretira aktuelne ekonomsko-socijalne i nacionalne probleme tog kraja, pa ta ~iwenica pretstavqa ujedno najve}u mawkavost ove kwige. Druga mawkavost je u tome {to i literarni deo
pripada ve}inom istoriji, dok je jedva zastupana `iva kwi`evnost, ona koja je u stvarawu. Na taj na~in ~itav almanah dobija suvi{e istorijski upe~atak, ostavqaju}i po strani i te kako krvare}e probleme, koji ti{te jednako taj, kao i sve krajeve Dalmacije.
Pomenuti, i ako jedini, ekonomsko-socijalni prilog prof. Lucijana
Mar~i}a, “Uzroci slabog ekonomsko-kulturnog razvoja zadarskog zale|a”,
ispituje problem opstanka severne Dalmacije sa svih strana. Taj ~lanak se`e u istoriju, psihu, karakter, te fizi~ku konstrukciju i atavisti~ke crte
stanovnika, u geolo{ke i klimatske osobine kraja, u uticaje stranih gospodara i doma}ih migracija, da na koncu dade nekoliko stvarnih predloga kako bi se melioracijom uklonila mo~varnost tih krajeva, ~ime bi se podiglo zdravstveno i gospodarsko stawe seqaka, a nakon ~ega bi se susedni
ostrvqanski elemenat, napredniji u zemqoradwi i u higijenskoj skrbi, te
gor{ta~ki elemenat, neobi~no zdrav, `ilav i obdaren decom, ubrzo ra{irili po tim ravnicama, pa bi od pasivnog kraja stvorili vrlo aktivno gospodarsko podru~je. Time bi se ujedno re{io i problem prenaseqenosti kr{evitih i neplodnih, gorskih i ostrvqanskih predela severne Dalmacije.
Istorijski prilozi u ovom almanahu su u glavnom regionalnog karaktera,
a neki dolaze u obzir ponajvi{e kao gra|a. Takvi su n. pr. ~lanci g. Bo{ka Desnice o instituciji “lige”, “posobe” ili “zbora”, neke vrsti saveza seoskog
stanovni{tva, u ciqu zajedni~ke odbrane, sa pravosudnim i zakonodavnim
funkcijama; – kao i mnogo zanimqiviji ~lanak o Bukovi~koj buni, g. 1704, uperenoj protiv mleta~kih gospodara, koju je vodio pop Petar Jagodi}-Kuriya, da
– uhva}en na prevari – provede u mleta~kim tamnicama ~itavih 40 godina.
Nekoliko ~lanaka, objavqenih u Magazinu, izi{lo je ve} ranije u razli~itim ~asopisima i listovima. Tako n. pr. prilog L. Mar~i}a o no{wi na
zadarskim i {ibenskim ostrvima (ilustriran), onaj D. Plamenca o muzi~aru Ivanu Luka~i}u, [ibeni~aninu (1574–1648), te ~lanak Dr. P. Kolendi}a o Zadraninu, biskupu Ko`i~i}u i wegovoj {tampariji na Rijeci, o kome
je ve} bilo dosta govora u na{oj javnosti.
Prilog Dr. Jelke Peri}, “[ibenik u mleta~ko-turskim ratovima”, pobu|uje ve} op{tiji interes, obzirom na samu varo{, koja je igrala va`nu
ulogu u politi~koj i kulturnoj istoriji Dalmacije, kao i obzirom na sam
uticaj mleta~ko-turskih ratova na sudbinu na{eg naroda, preko ~ijih le|a
su se te dve sile natezale. Dr. Peri} se, kao i g. B. Desnica, pokazala kao
marqiv istra`iva~ doma}ih arhiva, tako da “Istorija [ibenika” {to je
sprema, obe}ava zanimqivih podataka.
73
Od jo{ op}enitijeg interesa je – i ako sumaran – prilog prof. Marka Je`ine, fanati~nog qubiteqa [ibenika, o ulozi svog rodnog grada u op{toj
kulturi Dalmacije u XV veku. Jer, kao {to autor sa zanosnom re~ito{}u
pokazuje, [ibenik je u XV veku pretstavqao takav umetni~ki i kulturni
centar kakvih je malo bilo i u ve}im narodima Evrope, sem u Italiji. To je
vek kada su u [ibeniku radili humanisti i nau~nici na glasu, kao Miketi}, [i`gori}, oba Vrani}a, Divni}, Zavorovi} itd – pa zatim graditeqi
i skulptori, kao Juraj Matejev (Giorgio da Sebenico), te wegovi u~enici i naslednici, kao Ivan Pribislavi}, Juraj Mati~evi}, Ivan Petrov i dr. – i
kona~no slikari Lucijan i Frano Laurana, Juraj ]ulinovi}-[iavone, i
ne{to docniji Andrija Meduli}-[iavone, Martin Kolunovi}-Rota i ostali. To je vek u kome se zidaju prekrasne {ibeni~ke crkve, a naro~ito ~uvena katedrala, monumentalno delo ne samo na{e, nego i svetske arhitekture,
koju je dodu{e dovr{io Italijan, Nikolo Fiorentino, ali su joj osnove i
najglavnije delove dali na{i qudi Juraj Matejev i Ivan Petrov, po poru~bi i tro{ku na{ih qudi. Jer kako pokazuju porodi~na imena, navedena od g.
Je`ine, ne samo ~itavo pu~anstvo, nego i ~itavo plemstvo u [ibeniku u to
doba, bilo je na{eg porekla i krvi: Kosiri}i, Dobrojevi}i, Dragojevi}i,
Dragani}i, Par~i}i, itd; a na ~elu biskupije stajahu opet [i`gori}i,
Pul{i}i i ostali.
Prilog g. Dr. Grge Novaka, “Poziv Obrovca za slovenstvo Dalmacije”,
privodi nas u noviju istoriju, onu narodnog preporoda, kada je u aprilu g.
1848, maleni Obrovac na Zrmawi uputio ostalim dalmatinskim varo{ima
i op{tinama neku vrstu note, u kojoj ih poziva da se, pred birawe poslanika, koji su imali da u Be~u donesu nov ustav, Dalmacija spomene da je po jeziku i po krvi slovenska, da uvede narodni jezik u javni `ivot, i da ne {aqe u Be~ poslanike koji su tu|i slovenskom ose}awu. – Filolo{ki prilog
holandskog slaviste N. van Vejka o rukopisnom pateriku manastira Krke i
nekrolog posve}en uspomeni Dr. D. Baqka, zakqu~uju ovaj istorijsko-nau~ni deo almanaka.
Javnost br. 41, 20. oktobar 1935.
Kwi`evni pregled
“Magazin severne Dalmacije” (Konac)
Literatura u Almanaku zastupqena je jednim programatskim ~lankom
prof. Rismonda, esejem Vl. Desnice o Mirku Koroliji, zatim objavqivawem nekoliko posmrtnih dela M. Korolije, i kona~no jednom “skicom za
roman”, koja u stvari prestavqa na pola pri~u, a na pola psiholo{ki esej
Dr. Vladana Desnice.
Prvi ~in Korolijine nedovr{ene drame, uzete iz stare vizantijske istorije, “Zoe Porfirogenete”, poseduje sve odlike i sve mane wegovog “Zidawa Skadra”: lepo gra|ene stihove, zvu~nu re~itost, ble{tavu dekorativnost, subliman patos, bogat i jedar jezik, obiqe pesni~kih figura, lirski
zanos – jednako kao i naivnu dramsku konstrukciju, labavost psiholo{ke
podloge, nedostatak dramske radwe i apsolutno nedramatske duqine monologa, te barokno gomilawe uporedaba i figura. ^etiri posmrtna soneta
74
pisana su u `anru ve} poznate Korolijine erotike, sem stanovite predsmrtne `albe za `ivotom, koja im daje ~ar novine.
Poku{aj g. Vladana Desnice da Koroliju pesnika, ro|enog i odgojenog
ba{ u severnoj Dalmaciji, u Kistawama, objasni preko tog kraja i ambijenta, bogat je intuicijom i zanimqivim opa`awima, inteligentno je i stilski dobro pisan, pa nas, kao i ogled g. Desnice o Dositeju, u pro{lom godi{tu Almanaka, upu}uje na mladog erudita, koji poseduje ukusa i kriterija,
i koji bi i u na{oj op{toj literarnoj kritici mogao da uzme vidno mesto.
O samom Koroliji g. Desnica ne kazuje ni{ta naro~ito novo, verovatno i
zato {to je, u upore|ewu sa Korolijinim, ne ba{ {irokim registrom literarnih manifestacija, o wemu relativno dosta pisano; ali je esej pun suptilnih zapa`aw, te dragocenih psiholo{kih i etni~kih podataka o ambijentu severne Dalmacije.
Beletristi~ki poku{aj istog g. V. Desnice, [email protected] staza Jandrije Kutla~e”, potvr|uje jo{ ja~e na{e mi{qewe o sposobnosti g. Desnice za esej,
vi{e nego li za beletristiku. Osnova te “skice za roman” previ{e je, ne samo realisti~ka, ve} upravo intelektualna, sistematska i studijska. Andrija Kutla~a nije u woj do`iqen, koliko je ispitan, analiziran i klasificiran, vi{e kao nau~na “species”, nego li kao `iv ~ovek. To {to se wemu doga|a, suvi{e je tipi~no da bi moglo da ga izdvoji iz klasificirane vrste i da
mu pusti krv kroz `ile. G. Desnici kao da fali glavni preduslov za dobru,
pa i najrealisti~kiju beletristiku – `iva ma{ta – ma da u detaqima, a naro~ito u opisima, ume da bude lirski topao i bogato nadahnut; pa ta mesta
i jesu ona koja ovoj suvi{e znala~ki zasnovanoj skici, daju ne{to od beletristike i od romana.
Programatski ~lanak prof. Vladimira Rismonda, “Za dalmatinsku kulturnu orijentaciju”, ne samo da je zanimqiv, nego je i karakteristi~an za
shvatawa i raspolo`ewa ~itave jedne grupe mladih intelektualaca i literata u Dalmaciji, a koje ima svojih pristalica i me|u starijim primorcima. G. Rismondo veli u kratko (citiramo):
“Dalmatinski kwi`evnik i intelektualac treba da se mnogo vi{e nego
{to danas radi posveti upoznavawu svoje doma}e kulture, onamo od prvih
latinskih i slovinskih kroni~ara i za~iwavaca, pa sve do \or|i}a i Ka~i}a, a isto tako i intenzivnom pro`ivqavawu svih onih socijalnih i kulturnih ~iwenica, koje su se, paralelno i simultano sa wegovim doma}im, na
otvorenom Mediteranu zbivale i vijek na wih uticale... I jedno ovakvo gledawe na Dalmaciju mnogo vi{e zna~i od fiksne ideje jedne op}e romanti~ne, postromanti~ne, ili moderne kwi`evnosti, za koje se krivo, osim ove
posledwe i bezna~ajne, op}enito misli da su proiza{le, da nas duhovno ujedine iz na{ih ve}ih kulturnih centara. Ime Ka~i}evo, koji u seriji velikih pisaca iz na{e pro{losti dolazi posledwi, u ovom ~asu naro~ito podvla~imo, zato {to ni on na visoko mesto onoga najfatalnije narodskog u na{oj zajedni~koj jugoslovenskog kwi`evnosti i kulturi nije do{ao kao neki na{ op}i ~ovjek, ve} kao tipi~an produkt Principove pomorske i feudalne Dalmacije kulinovi}a, one iste koja je u svom sjevernom dijelu malo
ranije, jo{ sna`nije, ali ovoga puta anonimno, progovorila u desetercu za
vite{ka djela Jankovi}a i kotarskih serdara.
75
Pa, ako je Ka~i}, kao direktan sin jedne ovako skrojene Dalmacije, mogao
da do|e u na{oj zajedni~koj kwi`evnosti na najvi{i polo`aj prete~e onog
romanti~nog pokreta, koji nas je uistinu ujedinio, ne znamo za{to bi novi
dalmatinski kwi`evnici tra`ili druge puteve, osim dalmatinskih, da i
oni poslu`e, vi{e nego li sebi, svom narodu! A neosporna je ~iwenica da
je dalmatinska kwi`evnost u svim svojim starijim i velikim manifestacijama, jedna i dalmatinska, t.j. u isto doba i slovenska i zapadna, ba{ kao
takva, uz narodne pjesme najvi{e poslu`ila jugoslovenskom kolektivu, pri
sticawu jedne svoje autonomne duhovne svijesti”.
Konkretno uzev{i, mi dr`imo da g. Rismondo nema pravo kad nalazi da
je “stvarawe dalmatinskih slikara i vajara bli`e i doma}em terenu i velikim svetskim strujama, nego li ono dalmatinskih kwi`evnika.” Ali sled
wegovih misli zanimqiv je i bez obzira na to, kao i bez obzira na stanovitu patricijsku gospostvenost, zato {to na~elno zna~i reakciju na kozmopolitsko, na socijalno-reportersko i na tendencije op{teg nivelirawa, pa
tra`i povratak ka `ivom ambijentu, ka tradicijama i ka rodnoj grudi. On
ponavqa staru istinu da se op{te u umetnosti dade posti}i jedino preko
svoga, a ne onda ako se imitira tu|e. Kona~no, ima u tom mi{qewu ne{to
{to smo i mi ve} dva put podvukli u ovom listu kada smo pisali o pesmama
Cetinea, te u opisu putovawa po Sredozemnom moru – a to je taj novi dalmatinski mediteranizam. Po~am{i od Tresi}a i Nazora, koji se ina~e li~no
ni u ~emu ne sla`u, da do najmla|ih u Dalmaciji, ose}a se danas ta nota i ona
nije bez prete~a. Ona podvla~i da Dalmacija pretstavqa naro~it elemenat u
jugoslovenstvu, koji to jugoslovenstvo vezuje sa morem najstarije civilizacije i humanosti, pa da tu ulogu, kojoj imamo da zahvalimo za neimare s mora, za
dubrova~ko-dalmatinsku kwi`evnost, za prve preporoditeqe, itd - Dalmacija treba da vr{i i daqe, jer }e sa wome najboqe poslu`iti i sebi i celini.
Javnost br 40, 19. oktobar 1935.
Nasrtqivost klerikalaca
Pre neko vreme izdao je jedan od ideologa HSS, g. Ivo [arini}, kwigu
“Ideologija hrvatskog seqa~kog pokreta”, zbog koje je najpre do{lo do `estoke polemike izme|u autora i drugog uva`enog ~lana HSS, g. Rudolfa
Hercega. Ali ta polemika, koliko god je osvetlila neke strane odnosa u Hrvatskom seqa~kom pokretu i pokazala da se i u wemu javqaju pojave koje se
osu|uju kod drugih grupa, nije bila na~elnog karaktera. I jedan i drugi od
polemi~ara pozivali su se na autoritet Dr. Ma~eka, a g. [arini} je tvrdio
da je za svoju kwigu dobio odobrewe vo|e pokreta, pa se o~ekivalo da }e i
Dr. Ma~ek kazati ne{to o sporu, ali on je {utio.
Sada se me|utim javqa i na~elna polemika u odnosu spram te kwige, koja
je od daleko op{tijeg interesa i koja najboqe dokazuje da je ta~no to, {to
smo mi ve} nekoliko puta ustvrdili u na{em listu, da klerikalci u Hrv. seqa~kom pokretu igraju ulogu trojanskog kowa, kome je ciq da iznutra zagospodari pokretom i da ga u~ini oru|em u rukama klerikalne rimske politike, pa da tako od Hrvata napravi najreakcionarniji narod na svetu. A po{to kwiga g. [arini}a, – koju mi nismo ~itali, ~ijeg autora mi ne znamo,
76
i o kojoj, prema tome ne mo`emo da ka`emo svoj sud, – ali koja bi trebala da
pretstavqa neke vrsti katihizis Hrv. seqa~kog pokreta, ima smelosti da
ne gleda na stvari kroz klerikalne nao~ari, ve} {tavi{e “popove stavqa
u isti rang sa ostalim stale`ima”, – kako sa zgra`awem isti~u klerikalci, – to su klerikalna gospoda osetila da je wihovo prodirawe u redove
Hrv. seqa~kog pokreta ugro`eno, pa su, prvi put nakon progla{ewa jednodu{nosti svih Hrvata, zapodeli o{tru polemiku, ne samo sa g. [arini}em,
kao ideologom Hrv. seqa~kog pokreta i sa svim koji misle kao on, ve} ({to
}e se iz daqwega videti!) i sa samim Stjepanom Radi}em, pa dosledno i sa
Dr. Ma~ekom.
Stvar je od naro~itog zna~ewa i zato, {to pokazuje kakve sve nezasitne
pretenzije klerikalizam ima na ~itav na{ javni `ivot, i kako je krajwe
vreme da se tim ubita~nim apetitima odlu~no stane na put.
Pomenuti napadaj na kwigu g. [arini}a izi{ao je u zvani~nom organu klerikalaca, “Hrvatskoj Stra`i”, u broju od 10. novembra. Klerikalni list citira najpre inkriminisane pasuse iz g. [arini}eve kwige, a onda ih pobija. Najinkriminisaniji pasus glasi ovako (citirano u celosti, zbog dokumentacije):
“Vjera hrvatskog seqa{tva duboka je u srcu i savjesti wegovoj. Kao {to
je rekao veliki Vo|a i u~iteq hrvatskog seqa~kog pokreta Stjepan Radi},
“Vjera je hrvatskog seqa~kog naroda tisu}qetna domovina, i seqa{tvo ne
`eli dirati ni u dogme ni u hijerarhiju crkvenu, ve} `eli jedino, da se pravedno rije{e socijalni odnosi izme|u crkve i naroda, na zadovoqstvo i u
interesu naroda i crkve. Tako misli cijeli hrvatski seqa~ki narod”. I to
je posve pravo!
Tu je katoli~ka, tu je muslimanska, tu je pravoslavna crkva, i pripadni
svih tih vjera moraju da se me|usobno sna{aju, podupiru i qube, jer je na kraju zadatak svih tih vjera da se svi qudi me|u sobom qube i po{tuju i u svakoj nu`di bratski podupiru.
Veliki hrvatski seqa~ki pokret nije pokret vjerski, ve} je socijalan i
op}equdski, a jer stoji na bazi strogo eti~noj, on stoji i na bazi moralnoj:
morala pak nema bez savjesti, niti ima savjesti bez Boga. Jer je Bog vrhovni autoritet za sve qude i sve vjere, taj autoritet nas udru`uje. Zato je veliki narodni vo|a imao pravo, kada je na barjak velikog seqa~kog pokreta
ubiqe`io silno i nesavladivo geslo: “Vjera u Boga i seqa~ka sloga”. Jer
samo Bog i sloga mo`e da udru`i sav narod i cjelokupno ~ovje~anstvo bez
razlike u jednu veliku narodnu svequdsku obiteq!”
Niko od qudi, koji su iskreni vernici, ne bi u tim re~ima mogao da na|e
ni zapetu, kojoj bi se religioznost gledi{ta dalo zameriti, pa bi mnogi,
ina~e dobar vernik, na{ao ~ak da se momenat vere i suvi{e uvla~i u politi~ka pitawa. Ali ultramontanci su postali toliko intransigentni i netrpeqivi, da wima ni to nije dosta. Oni ne}e ni sno{qivost ni qubavi, ni
jednakosti ni bratstva, – oni tra`e samo slepu odanost rimskoj crkvi i
isto tako slepu protivnost svim drugim crkvama! Zato oni u g. [arini}evom pisawu podvla~e ba{ one re~i koje smo i mi ovde podvukli i na wih
udaraju anatemu. – G. [arini} govori dodu{e o potrebi vere u Boga – optu`uje klerikalni list – ali on to govori za sve qude i za sve vjere!” – i u to77
me je za klerikalce zlo~instvo! Zlo~instvo je i to {to, “kad Stjepan Radi}
spomiwe crkvu, g. [arini} tuma~i da se to odnosi na katoli~ku crkvu, na
pravoslavnu crkvu i na muslimansku crkvu”. Jer, ako je za Radi}a, pa i za g.
[arini}a, svaki ~lan naroda, bio on katolik, pravoslavni ili musliman,
jednako vredan, za furtima{e vrede iskqu~ivo katolici, – pa ni svi katolici, ve} samo oni koji su klerikalni; – i Hrvat je za wih samo onaj ko je
slepo odan rimskoj kuriji, dok se hrvatstvo drugih qudi, pa makar to bilo
radikalno hrvatstvo Ante Star~evi}a, ili ono Stjepana Radi}a, zato {to
je bilo liberalno, – wih savr{eno ni{ta ne ti~e. I prema tome, Hrv. seqa~ki pokret ima za wih va`nost samo dotle, dok prihva}a wihovu, iskqu~ivo rimsku ideologiju i dok im na taj na~in pru`a nadu da }e u tom duhu
mo}i da upravqaju sa wime. Ali ~im se javi neka ideologija, koja je u suprotnosti sa wihovim interesima, oni prelaze preko sve, toliko nagla{avane
“Jednodu{nosti hrvatskih narodnih redova”, i udaraju u otvoreni napadaj.
To se jo{ boqe vidi iz daqne polemike klerikalnog lista sa g. [arini}em. G. [arini} razvija, naime, u svojoj kwizi misao da je hrvatski seqa~ki narod imao od iskona zdrave poglede, ali da ga je uticaj rimske crkve i
popova latina{a, skupa sa crkvenom latin{tinom, otrgnuo od ~isto nacionalnih izvora kulture i delovao negativno na wegovu qudsku i nacionalnu svet. To je teza koju su javno ispovedali, ne samo Star~evi} (koji je tvrdio da su “popovi po`ivin~ili narod”) i Radi} (koji je govorio da }e “hrvatski narod tek onda biti sretan kad ga prokune Rim”), nego i sami hrvatski katoli~ki sve{tenici [trosmajer i Ra~ki; pa kad g. [arini} ostaje
kod we, on se nalazi u naj~i{}im hrvatskim tradicijama! Ali mo`ete zamisliti, kako se klerikalni list obara na wega, zbog toga, i kako odlu~no
odbija takav, neklerikalni hrvatski seqa~ki pokret. I na koncu, kao naro~ito zlo~instvo, klerikalni list isti~e jo{ i ovo: Da g. [arini} (ne~uvene li blasfemije!) “govori o sve}enstvu kao o svakom drugom stale`u”, pa
da ~ak sa pohvalom isti~e, da seqak ne veruje na pravi mah gospodi, “pa bilo da je to biqe`nik, u~iteq, pop, fi{kal, pa ~ak i biskup!”
I to je ono {to klerikalne gromovnike najvi{e dira, – da se pred o~ima
naroda oni prikazuju kao i svi drugi qudi, a ne kao neki odabranici, kao nepogre{ivci, koja se treba slepo pokoravati i verovati, kao apsolutni gospodari seqa~kih du{a, – {to je sve u bitnosti klerikalizma, a {to oni ho}e po{to poto da nametnu seqa~kom svetu, koriste}i se kowunkturom “jednodu{nosti hrvatskih narodnih redova”, kao i kowunkturom krajwe protekcije vlasti, za sve wihove natra`wa~ke ciqeve.
Mi smo ve} nekoliko puta upozorili na to da je ciq dana{we klerikalne ofanzive, da dogmu o nepogre{ivosti pape protegne i na posledweg seoskog `upnika, pa da preko we potpuno u~vrsti apsolutisti~ku vlast nad du{ama i nad telesima. Hrvatstvo je kod toga za wih jednako irelevantno kao
i jugoslovenstvo; i svaki im je [vaba, Mayar ili Italijan, ako je klerikalac, sto puta bli`i od najboqeg Hrvata-katolika, ako je taj slobodouman, –
pa dosledno i od ~itavog Hrv. seqa~kog pokreta, ako taj pokret do posledwe ta~ke prihva}a wihovu ideologiju.
Javnost br. 44, 16. novembar 1935.
78
Demokratija i reakcija:
Povodom su|ewa u Aixu i drugih aktuelnosti
Povodom nedavnog su|ewa u Aix-en-Provence, svi su na{i listovi zabele`ili da je levi~arska (radikalna, socijalisti~ka, itd.) francuska {tampa
uzela stav protiv kraqeubica tra`e}i {to punije svetlo u komplotu koji
je li{io `ivota Kraqa Aleksandra, a da je desni~arska {tampa, i pored
odavawa po~asti seni Kraqa Mu~enika i odlu~ne osude ubica, gledala na
proces kao na kriminalnu aferu, bez vezivawa za internacionalni komplot, za revizionisti~ke manevre, itd.
Tim vestima treba dati ipak jedno obja{wewe; u prvom redu zato da se u
na{oj javnosti ne bi stvorilo uverewe, kao da postoji iko ozbiqan u Francuskoj, ko bi, ma iz daleka bio neprijateq Jugoslavije, ili ko ne bi `alio
tragi~ni udes Kraqa Aleksandra, u kome su svi Francuzi gledali velikog
vladara. Pogotovo pak ne bi bile na mestu bilo kakve sumwe u najvi{u ispravnost francuske sudske pravde. ^ak i u slu~aju advokata Desbonsa – sem
~isto juridi~ne strane pitawa, da je sud formalno trebao da ga odmah iskqu~i; i da li nije time napravqen nezgodan precedens prema advokatskom
stale`u u budu}nosti – mnogi desni~arski listovi su isto tako odlu~no
uzeli stav protiv wegovog dr`awa pred sudom, kao {to su u~inili i levi~arski. Ako su levi~arski to naglasili ja~e to je zato, {to su oni Desbonsa napali, ne samo kao izaziva~a skandala pred sudom, ve} i kao agenta revizionizma, po{to stoje na gledi{tu da atentat nije bio uperen samo protiv li~nosti Kraqeve, nego i protiv statusa quo u Sredwoj Evropi, pa dosledno i protiv mira u svetu. I dok. levi~arska {tampa tra`i da se internacionalne odgovornosti, ma ~ije one bile, utvrde do kraja te nastoji da ih i
sama osvetli, desni~arska {tampa, sem n. pr, “L’Echo de Paris””, ne dira u to, a
u koliko daje stvari op{ti karakter, ona to ~ini u ime o~uvawa principa vladarskog autoriteta, protiv subverzivnih i anarhisti~kih elemenata.
Onima koji imaju pred o~ima samo republikanstvo francuske levice,
mo`e stvar da izgleda ~udna; ali ako se uzme u obzir ~itav kompleks ideologije – ne levi~arskih i desni~arskih grupa, ve} – da se ta~nije izrazimo
– demokratskih i reakcionarnih elemenata ({to }emo docnije objasniti),
i to ne samo u Francuskoj, nego i u ~itavom svetu, onda stvar ispada, ne samo razumqiva nego i vrlo logi~na.
Demokratske grupe, ve} po svom postanku (ab origine)) no{ene su idejom humaniteta, progresa, pravde, jednakosti, kojih se ni u najoportunisti~kijim ~asovima, bar na~elno ne odri~u. Naravski da boq{evizam, ma koliko da se naziva krajwom levicom, ne mo`e da pretstavqa demokratiju, naprosto zato {to
je wenu ideologiju denaturirao naukom da je, u ciqu da pravda pobedi, ipak nu`na upotreba nasiqa, udaqewe od demokratije i zavo|ewe diktature odozdo
–ali istinske demokratske grupe, po~am{i od nacionalnih demokrata i liberala, pa do radni~kih socijalista, ustraju nepokolebqivo u tim principima
(bez kojih bi izgubili raison d’etre), pa zato sve one pristaju uz me|unarodnu
saradwu, uz samoodre|ewe naroda, uz Dru{tvo Naroda, uz odr`awe mira, itd.
79
Nasuprot tome, mnoge nacionalne grupe u svetu, pribli`uju se i danas
vi{e nego li ikada rasnom {ovinizmu, i reakcionarstvu, te koketiraju sa
autoritativnim re`imima i sa fa{izmom. Liberalna gra|anska desnica
slabo dolazi do re~i, a slobodoumni i demokratski nacionalizam, kakav
postoji jo{ uvek u gra|anskim krugovima, ne samo kod nas, nego i u ~itavom
svetu, prisiqen je da se ogra|uje od reakcionarnog i rasisti~kog nacionalizma, ~iji je ciq, ne toliko veli~ina vlastite nacije, koliko poni`ewe drugih nacija. I zato }emo u podeli o kojoj je re~, biti ta~niji, ako budemo govorili o reakcionarnim i demokratskim grupama, nego li o desnici i o levici,
u toliko pre {to pojam levice i desnice nije u svim zemqama jednak i {to me|u nacionalnim partijama ima i te kako demokratskih elemenata.
Demokrat, pa bio i republikanac, gleda na proces u Aix-en-Provence, kao
{to gleda ~itav na{ narod – kao na forum gde ima da se utvrdi, ko je taj {to
je u ruke terorista metnuo ubojito oru`je te finansirao wihove logore i
putovawa, u ciqu da ubiju [efa jedne miroqubive dr`ave? A po{to je pravom demokrati jasno, da je marsejski atentat i{ao za ru{ewem mira i za ja~awem reakcionarnih imperializama, to demokratski elementi tra`e da
se istina o tome utvrdi bez obzira ni na koje li~nosti ili dr`ave, velike
ili male. I za najube|enijeg republikanca, Kraq Aleksandar je ~ovek koji
je mu~ki ubijen pri vr{ewu svoje du`nosti, od zlikovaca, koji su bili oru|e krugova ~iji je ciq ru{ewe mira i potpuno instalirawe reakcije u
Evropi, te povratak na stawe koje bi bilo jo{ gore nego li je ono pred 1914.
Za to takav demokrat ne pozna kolebawa. On je, i kad je republikanac, na
strani mrtvog Kraqa, a i protiv prestavnika terora, nasiqa i reakcije.
Situacija je u Francuskoj ovaka: Ne sve, ali neke izrazitije desni~arske
grupe, misle}i u prvom redu na odnos prema Nemcima, ne gledaju simpati~no na savez sa sovjetskom Rusijom, kao sa dr`avom koja bi trebala da im ga rantira bezbednost protiv Nema~ke, i mnogo bi radije na wenom mestu videli sebi srodnu fa{isti~ku Italiju, koja im je jo{ k tom ,,latinska sestra”. Po{to ba{ u tim grupama ima prili~an broj jakih kapitalista, to
su one i protiv sankcija, a wihove antipatije prema Dru{tvu Naroda poznate su odavna. Razumqivo je, dakle, da oni iz svih snaga podupiru politiku {to u`eg prijateqstva sa fa{isti~kom Italijom, ~ime na poqu spoqne politike tuku sve svoje antipatije: Sovjetsku Rusiju, Dru{tvo Naroda i
Englesku, koja je tradicionalni rival svakog rajdikalnijeg francuskog nacionalizma. A {to se Hitlera ti~e, nadaju se da je, zbog pitawa Anschlus sa,, Italija protiv wega sigurniji saveznik, nego li Engleska ili Rusija. Na
poqu pak unutra{we politike, idu za tim da podignu {anse neke vrsti doma}em autoritativnom re`imu, koga mnogi krste fa{izmom. Ne radi se tu
uop{te o pitawu, ko je napada~, a ko napadnuti, ni da li svaki narod ima
prava na slobodu ili ne. Wihovi interesi u ovom momentu ka`u im da treba i da budu na strani Italije a protiv Abisinije, i oni to ~ine, pu{taju}i iz vida ~ak i obzir prema obavezama u Dru{tvu Naroda.
Demokratski elementi u Francuskoj i u Engleskoj znaju tako|er vrlo dobro da }e zbog sankcija i oni {tetovati, ali su oni za sankcije iz principa. Laburisti u Engleskoj, koji su ina~e u unutra{woj politici u naj`e80
{}oj zavadi sa konzervativcima – u pitawu sankcija su, zbog te principielnosti jo{ radikalniji od wih; makar da ceo svet zna da zvani~na engleska
politika brani pri tom i vlastite interese. Ima, naravski, u tom dr`awu
levi~arskih grupa tako|er razloga unutra{we politike; ali ~iwenica da
se demokratski elementi u celom svetu nalaze na istoj liniji po tom pitawu, zna~i da wih sve vodi ipak jedna vi{a misao, a to je potreba da qudi prestanu jedamput da se ravnaju iskqu~ivo prema svojim egoisti~nim prohteviima, te da svoje interese me|usobno koordiniraju i pomire ih sa interesima celine, pa da na taj na~in stvore oganizovani mir i bezbednost u svetu.
Nedavno je direktor jednog krajwe desni~arskog lista u Parizu izjavio
g. Viktoru Eftimiu, pretsedniku rumuwskog PEN-kluba, da je “za francuske desni~are sasvim svejedno, da li Erdeq pripada Rumuwskoj ili Mayarskoj, pa prema tome francuski desni~ari ne `ele da potpomognu antirevizionisti~ku akciju”. G. Eftimiu i Rumunima se to ~inilo ~udno, ali pomenuti direktor nije mogao da odgovori druga~ije nego {to je u~inio, jer to u
stvari zna~i ono isto {to je ~itava grupa takvih intelektualaca izjavila
u nedavnom svom manifestu povodom italo-abisinskog sukoba, a koga je
,,Javnost” ve} zabele`ila. Ti intelektualci – dakle qudi za koje bi pojam
pravde i istine trebao da stoji iznad svega, govore otvoreno o nacijama koje imaju pravo da vladaju i onima koje treba da slu{aju, te pokazuju o~ito da
je za wih svejedno, da li je misao me|unarodne pravde i mirne saradwe stradala od toga {to je u Africi zapo~et krvav sukob, ~ije `rtve se ne dadu ni
dogledati. T. j. wima to ne bi bilo svejedno, kada bi se radilo o nekom wihovom interesu, pa bi tada u svojim manifestima dozivali i pravdu u pomo}; ali ta pravda je za wih relativna, i u tome je zlo. Mi ne pori~emo da
ima i levi~arskih grupa, koje u praksi provode tu relativnost pravde, ali barem to ne progla{uju kao na~elo! A ideologija fa{istii~kih grupa ogleda se
najboqe u bro{urama kojima su za posledwe vreme poplavili Francusku, i u
kojima napadaju sve demokratske elemente – liberale, radikale, socijaliste,
masone i antiklerikalce, a naro~ito one koji su pristalice Lige Naroda,
tvrde}i da Francuska mora biti uz Italiju, zato {to ova ho}e da ,,afirmii{e supremacijiu latinske rase nad varvarima” i {aqu}i pozdrav Mussolinu,
protiv koga da su se udru`ili demokrati i pacifisti sviju vrsta.
Razumqivo je, dakle, da ideologija, koja ima makar i najmawu vezu sa takvim krugovima, nije u pitawu procesa u Aixu mogla da uzme drugo dr`awe,
nego {to ga je uzela. @ivot iziskuje realna gledawa – rezoniraju oni – a ta
realnost je sada sva u znaku prijateqstva sa Italijom i sa svima prijateqima fa{izma (koji su sa wima slo`ni i u pitawu sankcija); – i ~emu onda ~eprkati po istini koja je verovatno i wima o~ita, ali koja na `alost ne mo`e da uskrisi mrtve, dok bi naprotiv mogla da se ukr{tava i sa spoqnim,
kao i sa unutarwim ciqevima krajwe desni~arske politike?
Eto, u tome je kqu~ tobo`weg paradoksa, ispod voda su, u klevetni~kim
bro{urama, najreakcionarniji elementi optu`ivali sve liberalne grupe
– demokrate, radikalsocijaliste, socijaliste, masone itd, kao one koji su imali interesa na grdnom zlo~instvu (te klevete su glasile i daleko podlije).
Me|utim, kad dolazi do prilike da se istina uka`e u punom svetlu, oni je ne
tra`e, dok je naprotiv ti isti liberali, demokrati, i.t.d. odlu~no tra`e.
81
Sve je to karakteristi~no, ne samo za proces u Aixu i za prilike u Francuskoj – koja je ve} po tradicijama zemqa pravde i demokratije, u kojoj reakcionarni elementi ~ine ipak ogromnu mawinu, i u ~ijoj desnici kao i u
levici ima mnogo na{ih odli~nih prijateqa. Nego je to karakteristi~no
za reakcionarstvo u ~itavoj Evropi, u upore|ewu sa nastojawima demokratije. Reakcionerima je i u unutra{woj i u spoqnoj politici uop{te sve
svejedno – sem wihovih egoisti~nih interesa i pohlepe za vla{}u. Oni ve}
od wegovog postanka rovare protiv Dru{tva Naroda – i to u Nema~koj i u
Italiji daleko gore nego li u Francuskoj – dok demokrati, i pored toga
{to vide sve nedostatke D. N., stoje ipak na gledi{tu da je, makar kakvo, D.
N. ipak boqe, nego li da ga nema. Jer demokratskim elementima je jasno, ako
se me|unarodna politika vrati posvema na predratne metode me|usobnog
izigravawa relativne pravde, protivni~kih tabora i naoru`awa bez ikakve kontrole, da }e i rezultat biti jednak – ropstvo slabijih i rat, koji }e
biti jo{ destruktivniji nego li je bio pro{li. A pogotovu }e se to dogoditi onda, ako te predratne metode, koje su bile ipak ubla`ene stanovitim
parlamentarizmom, budu pogor{ane novim jevan|eqima rasne netrpeqivosti, glorifikacije fizi~ke sile i svetog egoizma, a bez priznavawa me|unarodne savesti, {to je glavni ciq svih mogu}ih boja ko{uqa i svih pretstavnika reakcije u dana{wem svetu.
U tome je sva razlika: Demokratija ho}e slobodnu unutra{wu upravu svake dr`ave i ho}e saradwu svih slojeva naroda, pa to isto tra`i i prema vani – organizovanu saradwu i mirnu utakmicu me|u svim narodima, velihim
i malim, bogatim i siroma{nim, naprednim i zaostalim. Uglavnom, demokratija ho}e poredak, a ne anarhiju egoizama, koji su narogu{eni jedan protiv drugog. Ta demokratija je svesna da }e i pored toga nepravde uvek biti,
te da }e mawi i slabiji narodi te{ko mo}i da odr`e isti stepen nezavisnosti, kao veliki. Ona zna da se ni egoizam ne da potpuno eliminirati, jednako kao ni sukobi me|u narodima. Ali ona je svesna i toga, da – kao {to lekar, ma koliko da zna da se bolesti ne}e nikada iskoreniti, ipak sve ~ini
da ih umawi – to isto mora da ~ine i qudi na poqu me|unarodnih odnosa.
Prepusti li se sve neograni~enom i anarhisti~nom suverenitetu svakog
rasisti~kog {ovinizma i svakog kapitalisti~kog egoizma, ili svake – ne
mari da li aristokratske, vojni~ke, finansijske, ili proletereke diktature
– onda to zna~i vratiti svet u yunglu, tamo gde lav razdire tigra, tigar vuka,
vuk lisicu, a lisica pile – sve po tom istom na~elu ,,vrhovnih i svetih interesa” svog stomaka, pri ~em u op{tem pokoqu mogu da nastradaju, ne samo golubice i pili}i, nego li i ~itava yungla, sa lavovima i tigrovima zajedno.
Me|unarodna saradwa i demokratija, pa prema tome i D. N. zna~e izlazak
yungle u istinsku humanost, u carstvo pravog “homo sapiens””. Tom, izlasku
jo{ uvek stoji na putu stotinu prepreka i stotinu, makar i unutra{wih
imana, ali i takav, on je jo{ uvek boqi, nego li vra}awe u yunglu.
Javnost br 46, 30. novembar 1935.
Prilike u Udru`enoj opoziciji
Ni nekoliko meseci nakon dolaska vlade g. Stojadinovi}a i slobodnijeg
kursa u na{em politi~kom `ivotu, odnosi me|u grupama nisu se sredili,
82
kao {to su to optimisti o~ekivali. Od politi~kih zakona ne ~uju se jo{
uvek, nego samo nagove{tawa; g. Koro{ec je u nedavnom govoru izbore prebacio u zlatni vek budu}nosti, petomajska Skup{tina se krpari da poslu`i za svaki slu~aj, a u formirawu JRZ prime}uju se separatna ve}awa gg. M.
Trifunovi}a, Nin~i}a. itd.. – dok g. Aca Stanojevi}, po ovoj zimi i pod
stare dane mora svakog ~asa da se deran`ira do Beograda, a – kako ~itamo u
“Obzoru” – slovena~ko sve{tenstvo sa nestrpqewem o~ekuje povratak biskupa Ro`mana da on re{i spor koji je me|u wima nastao oko ula`ewa sve{tenika u JRZ.
Da stvari ni u Udru`enoj Opoziciji ne odgovaraju pojmu udru`enosti, jasno je svakome ko nije toliko naivan da veruje u konvencionalna demantovawa. Pre svega, ako tu opoziciju uzmemo kao celinu, u woj se jasno ispoquju tri glavne tendencije ona g.g. Davidovi}a i J. Jovanovi}a koja je obele`ena krajwom pripravno{}u na koncesije prema dr Ma~eku., dok god te koncesije ne ru{e i same budu}e mogu}nosti nar. jedinstva; – ona g. Dragoquba Jovanovi}a, koja vodi mawe ra~una o pitawu formalnog ujediwewa dr`ave, a
vi{e o socijalnim parolama; – i kona~no ona g. Ma~eka, koja je u krajwoj meri neaktivisti~ka na gledi{tu da treba ~ekati (ne mari kako dugo!) dok se
kod Srba javi grupa koja }e u celosti akceptirati wihovo gledi{te, pa da
ta grupa, preuzev{i vlast, to i provede. A do tada, Hrvati ne bi imali – sem
eventualnih izbora – da u~estvuju ni u kakvoj dr`avnoj politici, pa ni u re{avawu najnu`nijih ekonomskih i socijalnih pitawa.
Ma koliko da se javnost `ali {to se U. O. kona~no ne sporazumeva u
osnovnim pitawima, mora se priznati da to nije ni tako lako. Po{to je
HSS proglasila, ne samo prioritet, nego conditio sine qua non hrvatskog pitawa, dakle i unutra{weg politi~kog ure|ewa na{e dr`ave, treba najpre
u tome da se wene grupe saglase a ba{ u tome osnovnom nije jo{ na|ena zajedni~ka platforma.
Ma da nismo pristalice ni jedne od dana{wih partija, i mi bismo u ciqu konsolidacije na{ih unutarwih prilika, bili spremni da pozdravimo
svaku formulu koja zaista re{ava problem, a koja bar ne prejudicira slobodnom razvijawu ideje nar. jedinstva u budu}nosti, ra~unaju}i sa svim gre{kama
koje su joj spre~avale razvitak u sada{wosti. Za sada{wost mogu. i moraju da
se uzmu u obzir i gravamina i ogor~ewa, pa i psihoze. ^im dr Ma~ek tvrdi da
su Hrvati do`iveli gorka iskustva sa poku{ajima hegemonije, psiholo{ki je
razumqivo da i u najnevinijoj stvari on vidi opasnost i da tra`i garancije.
Ali po{to su svi boqi Hrvati uvek priznavali nar. jedinstvo, pa tako i Stjepan Radi}, – mi ni dr Ma~ekov zahtev za priznawem hrv. individualnosti ne
mo`emo da objasnilo druga~ije nego kao potrebu za nekom vrsti reakcije i odbrane od toga {to oni smatraju hegemonizmom, `ele}i da se hrvatstvo o~uva
kao ravnopravan faktor u jugoslovenstvu. Na taj na~in mi i razumemo Davidovi}eve, kad u tom pravcu ho}e da im izi|u {to je mogu}e vi{e u susret.
Ali, ma koliko bila golema zla {to su ih po~inili partizani i re`imlije, ona ipak nisu ve~na; – pa i kad na{i potomci budu ve} 20, 50, – ili
recimo 200 godina `iveli u istim dr`avnim granicama, mo`da }e ipak nau~iti da se boqe razumiju i po{tuju nego li mi sada. Tada }e se mo`da opet
setiti da su imali [trosmajera i Kneza Mihajla, te Kreka i Ra~kog; da go83
vore istim jezikom i da `ive pome{ani; da su istog porekla i da su ih svi
wihovi velikani smatrali jednim narodom. I mo`da }e im najednom ograde,
{to ih mi sada izme|u wih di`emo, izgledati i sme{ne i suvi{ne, pa }e ih
slo`no, hteti i{~upati. A kad stvari stoje tako, za{to da mi sada izme|u tih
ograda kopamo jo{ i nepremostive jarke i me}emo bodqikave `ice, koje bi
imale da ovekove~e ovo `alosno stawe nesporazuma koje danas postoji? I da
li ima ko uop{te prava na to, pa bio taj i dr Ma~ek, – kada ve} sutra mo`e da
se javi ve}ina Hrvata, koja }e ga zbog tih bodqikavih `ica prokliwati?
Govorimo otvoreno: Zbog momentalne sva|e, zbog neke ku`ne bolesti,
ili zbog ne znam ~ega, mi mo`emo da pristanemo da u istoj ku}i za mesec,
dva, pa i za duqe vreme, `ivimo vi{e odvojeno ali samo zato; da bi se nakon
toga, na zdravijoj osnovi i u boqim prilikama jo{ tesnije i iskrenije priqubiti. Ali ako se tra`i da se ta odvojenost perpetuira; to zna~i da se ubija interes za zajedni~ku ku}u koja }e nam se onda jednoga dana sama od sebe
sru{iti nad glavom. Drugim re~ima, – ako makar i za hiqadu godina (da govorimo hipoteti~ki) mi treba da se jednom osetimo kao jedan narod, – onda
imamo interesa i opravdawa da ostanemo u jednoj ku}i. Ali ako ~ak i ta mogu}nost ho}e da se unapred spre~i, onda bi to zna~ilo da najboqa na{a dosada{wa nastojawa pretstavqaju golemu obmanu. Onaj koji bi kao protuargumenat hteo da nam navede [vajcarsku, treba da zna, da ta zemqa kao nezavisno telo postoji samo kao produkat ravnote`e pograni~nih velikih sila; dok smo mi na takvom udaru jednostranih ekspanzija i na takvoj vetrometini puteva, da se mo`emo odr`ati samo `ivim interesom svih delova naroda za procvat i za ja~inu dr`ave.
Ma da Davidovi}evci svim silama forsiraju kompaktnost Udru`ene
opozicije, tako da se prave kao i da ne ~uju stanovite ekstremnosti, nedavne izjave g. Grola su, prema pisawu nekih zagreba~kih listova, nai{le na
nezadovoqstvo u Zagrebu. I dok je docnije “Politika” donela vest da je naprotiv vodstvo Seqa~ko-demokratske koalicije (SDK) zadovoqno sa obja{wewima g. Grola, datim zagreba~kim “Novostima”, {to je potvrdio i g.
Grol, – isti ti zagreba~ki listovi su i to obja{wewe napali, postaviv{i
se na gledi{te koje unapred negira svaku saradwu u istoj dr`avi, a to je: Nas
se ne ti~e kako }e svoje odnose urediti grupe u Srbiji, jednako kao {to g.
Grola ne sme da se ti~u prilike i odnosi kod Hrvata!...
Nije te{ko pogoditi da je to ba{ klerikalna {tampa, kojoj se ovoga puta pridru`io i “Obzor”. Me|utim, ve} sama ta ~iwenica najboqe pokazuje
da ni u samoj SDK, kao u`em delu U. O. ne ide sve sporazumno, jednako kao
ni u samoj biv{oj HSS, o ~emu postoje nebrojeni dokazi koji se ti~u kapitalnih pitawa, pa je tu zaludu zavla~iti glavu u pesak i sa kandidskom naivno{}u ponavqati: “Nema frankovaca, nema klerikalaca, klerikalci ne napadaju Hercega, ni Herceg Stepinca, itd., itd”, – kao {to to ~ini “Obzor”. Ta sami demokrati, ma koliko da uveravaju da je opozicija u vrhovima ipak slo`na,
priznaju da dr Ma~ek “mora da izdr`i nasrtqivost ekstremnih elemenata”; a
to je ono {to ka`emo i mi, – ne iz zluradosti da U. O. vidimo pocepanu, nego
iz `eqe da upozorimo na intrige koje idu za dekompozicijom ~itavog na{eg
politi~kog `ivota i uop{te za spre~avawem konsolidacije u zemqi.
84
Me|utim, kad i ne bi bilo svih tih trzavica ostaje ~iwenica da ba{ najva`nije pitawe jo{ nije izvedeno na ~istac, kao ni na~in kako da se, makar
i principijelno priznawe nar. jedinstva dovede u sklad sa zahtevima HSS,
za {to obimnijim priznawem hrvatske zasebnosti. A odatle poti~u sva spoticawa. Jer dok u SDK ima qudi koji razumeju i polo`aj srbijanskih partnera i uop{te va`nost tog na~elnog priznawa, – ima u woj i takvih koji
tra`e samo da se za wih stvore uslovi neograni~enog tutorstva nad svima
Hrvatima, bez ikakvog obzira na vezu sa ostalim krajevima i sa celinom dr`ave. Pa dok se do izvesne mere mogu uva`iti uzroci sporog utvr|ivawa te
platforme, obzirom na delikatnost pitawa, kao i na razdra`enost atmosfere, – `ivotne potrebe i `eqa za aktivno{}u velikih delova opozicije,
ne samo me|u Srbima, nego i me|u Hrvatima, ne dopu{taju da se stvar oduqi u beskona~nost i tra`e da se ta platforma ipak ~im pre na|e.
U polemiku oko svega ovoga uvla~e neki zagreba~ki krugovi i na{ list,
a u prvom redu klerikalna ,.Hrv. Stra`a” i “Obzor.”
Po{to smo mi bili prvi koji smo u punoj meri otkrili opasnosti klerikalizma, ne samo za jugoslovenstvo, nego i za sam uspeh akcije dr Ma~eka,
“Hrv. Stra`a” nas je ve} od po~etka uzela na ni{an. Neko vreme iza toga
bila je uzela taktiku da nas “ne zapa`a”, boje}i se da nas svojim napadajima
ne bi suvi{e reklamirala, i nadaju}i se da }emo na taj na~in mo`da ipak
popustiti; ali kada je videla da joj je to uzalud, posve}uje nam gotovo u svakom broju ~itave strane, garnirane sa tipi~nim klerikalnim insinuacijama,
li~nim napadajima i sredwevekovnim bajkama. Ali, stoje}i visoko iznad tog
morala i tog stila, mi i daqe kritikujemo samo pojave op{teg i na~elnog karaktera u klerikalizmu, propustiv{i ~ak i to, da svoje ~itateqe sve do da nas
obavestimo, u kakvoj smo golemoj pa`wi kod vele~asne gospode.
Ni “Obzor” se ne osvr}e na nas prvi put. Me|utim, u jednom od posledwih
~lanaka tvrdi da na{ list “ne propu{ta da intrigira protiv pokreta dr Ma~eka”, i to na na~in “{to stalno trubi o opasnosti klerikalizma; daqe da na{
list stvara kod srbijanske javnosti dojam, kako da treba jo{ samo po~ekati neko vrijeme pa }e se razbiti pokret dr Ma~eka; i kona~no, da se u “intrigirawu” protiv dr Ma~eka i mi sla`emo sa Pohorcima, Jevti}evcima, itd.
Na{ stav prema akciji dr Ma~eka mi smo kazali jasno i nedvoumno ve} u
vi{e navrata i “Obzor” ga zna vrlo dobro. Kao nezavisnom nacionalnom
listu, nama je `eqa da pomognemo {to uspe{nijem re{ewu na{ih unutarwih te{ko}a, pa tako i re{ewu hrvatskog pitawa, koga mi priznajemo u ~itavoj wegovoj va`nosti, i u toliko ve}oj {to ga ne odvajamo od pitawa op{te dr`avne budu}nosti. To na{e gledi{te proizlazi iz nebrojenih ~lanaka redakcije i na{ih glavnih saradnika, a naro~ito iz napisa g. Marjanovi}a, te iz ~lanaka, kao {to su “Dr`. problem i nar. Jedinstvo”, “Politika prema Hrvatima” itd., koji sadr`e u sebi vi{e stvarne odbrane hrvatstva, nego li sve trubqewe ekstremisti~kih buka~a, kojima je hrvatstvo samo unosan posao. A dr Ma~eka smo mi uzimali u odbranu u najte`oj borbi,
za vreme petomajskih izbora, daleko otvorenije nego li “Obzor”, i bili smo
zbog toga zabrawivani.
85
Ali mi ne}emo da budemo “glajh{altovani”, niti da pi{emo po mar{ruti, ve} ho}emo ~iwenice da gledamo otvorenim o~ima i da , uka`emo na opasnosti odakle god one dolazile. A da je klerikalizam opasnost, ne samo za
jugoslovenstvo, ve} i za nezavisno hrvatstvo, to ne ka`emo samo mi, ve} to
mo`e “Obzoru” da otkrije i pisawe sarajevskog “Katoli~kog Tjednika”, o
kome je ba{ danas re~ u na{em listu, a po kome se na najsredwevekovniji na~in sprema zarobqewe savesti ba{ Hrvata-katolika, da ne smeju da se politi~ki opredele nego samo onako kako im to dozvoli wihov sve{tenik!
“Obzoru” se dodu{e mo`e u~initi da to danas “konvenira” hrvatstvu, ali
sigurno nije toliko naivan da misli da }e se klerikalizam odre}i te mo}i,
kad je ve} jednom utvrdi, a kad do|e do sukoba sa liberalnim Hrvatima, kao
{to pre ili posle mora do}i? I ko je prvi otvorio paqbu na “kompaktnost
hrv. narodnih redova”, – jesmo li to bili mi, ili je to bila opet klerikalna {tampa, koja nije htela da trpi ni zapete, koja nema imprimatur kurije,
pa je napala ~itav niz vo|a HSS? ... Ali ni to jo{ nije sve! “Obzor” koji se
usu|uje za nas tvrditi da “intrigiramo”, – zato {to vidimo stvari koje on
ne sme da vidi, – prelazi grobnim mukom preko stvarnih intriga klerikalno-frankova~ke grupe protiv S.D. koalicije i protiv Udru`ene opozicije, koji se redaju iz dana u dan u klerikalnoj {tampi. Jer {ta je to, ako ne
intrigirawe i razbijawe redova, a ujedno i slabqewe dr Ma~eka, – kad klerikalci ve} mesecima miniraju biv{e samostalce i kad napadaju g. Vildera, koji je saradnik g. Ma~eka; – i kad isto tako zlurado napadaju i sa otrovnim strelicama propra}uju svaku izjavu i svaki zbor demokrata i zemqoradnika, stvaraju}i tako silom razdor, ne samo u SDK i u U.O ve} i u HSS.
– Neka nam odgovori “Obzor”, jesu li sve to ~iwenice, ili smo ih mi iz prsta isisali, pa neka onda utvrdi ko intrigira, – da li mi koji sve te intrige konstatujemo i ba{ time ho}emo da spasimo od wih op{te politi~ko
sre|ivawe, – ili oni koji tim intrigama sve to ho}e da razbiju.
U ostalom, igra je tu jasna: Klerikalizmu ne konvenira ni SDK ni Udru`ena opozicija. – SDK zato, {to drugog partnera u woj prestavqaju liberalni samostalci, a U. O. zato {to su srbijanski demokrati i zemqoradnici u socijalnim i kulturnim pitawima udaqeniji od klerikalaca nego li
oni u J.R.Z. Klerikalci se naravski protive i stupawu Hrvata u JRZ, ali iznad svega rade na {to ve}oj izolovanosti akcije dr Ma~eka, nastoje}i usput
da je o~iste od liberalnih elemenata, i znaju}i da }e je izolovanu najlak{e
klerikalizirati. Me|utim, ako ve} treba nekih kombinacija sa Beogradom,
onda klerikalcima boqe konverira kombinacija sa JRZ nego li sa Udru`enom Opozicijom, – ve} i zato {to u JRZ imaju svog Koro{ca i {to liberalni uticaji u woj nisu toliko jaki.
^ini se me|utim, da dr Ma~ek ne misli tako, pa u tome tako|er le`i golema razlika, {to “Obzor” tako|er ne}e da vidi. A ne}e da vidi zato {to
i on – ma da iz drugih motiva – ima zadatak da forsira radije kombinaciju
dr Ma~ek JRZ, nego li kompaktnost Udru`ene Opozicije.
Nego to je, naravski, wegova stvar, i nas }e, kao patriote, jednako veseliti, sredi li na{e unutra{we prilike JRZ skupa sa dr Ma~ekom, ili Udru`ena opozicija u dru{tvu sa dr Ma~ekom, ili ma ko drugi, pa ~ak i u dru86
{tvu sa klerikalcima, kad bi to moglo da bude. Jer na{e pisawe o klerikalcima nema karakter “kulturkampfa” (koga, me|utim ba{ oni provociraju!), ve} se odnosi u prvom redu na dr`awe klerikalaca prema ~isto nacionalnom i politi~kom pitawu unutarweg sre|ivawa, te na wihove krajnosti
u odnosu prema drugim plemenima u dr`avi, itd. U ovom momentu mi se bavimo wima zato {to nam wihov rad pokazuje da oni ometaju to sre|ivawe,
pa makar kojim putem, jednako kao {to protiv wega rade i izrabqiva~i tobo`weg unitarizma za li~ne i koterijske svrhe. I dok mi jedno i drugo zlo
napadamo jednako, dotle “Obzor” vidi fa{ista i vi{e nego {to ih ima, ali
je za klerikalce i za frankovce slep, i pored – ve} davno napu{tenih –
[trosmajerovskih tradicija.
Javnost br. 49, 21. decembar 1935. godine
87
Povodom rascepa u katoli~koj stranci u ^ehoslova~koj
Internacionalni klerikalizam pro`ivqava tako|er “palast-revolucije”, uzbune u vlastitom krilu i atake t. zv. mladih, a u stvari ekstremisti~ki i reakcionarno nastrojenih elemenata, protiv t. zv. starih, a u stvari umerenijih, – onih koji jo{ uvek nisu dovoqno “univerzalizirani”, niti su dovoqno podredili u sebi nacionalne i dru{tvene ose}aje i veze, na
korist sve ja~e akcentuiranog rimskog centralizma i papolatrije, po kojima Rim treba da bude centar novog, nadnacionalnog i naddr`avnog sveta, a
Papa vrhovni otac i vo| ovih nacija, – otac Francuza, Belgijanaca, Nema ca, [pawolaca, Hrvata, Slovenaca itd.
Najortodoksniji francuski katolici, rojalisti, bili su ekskomunicirani od Vatikana, u stvari zato {to su previ{e nacionalni Francuzi, te
interese “budu}e francuske Monarhije” nisu hteli da podrede klerikalnim
interesima Rima. Italijanski katolici starije generacije, koji nisu mogli
da prihvate ratni~ke doktrine fa{izma bili su `rtvovani oportunistima,
koji su u politi~kom uzvi{ewu Rima videli kowukturu i za pro{irewe klerikalne vlasti u svetu, bez obzira da li mirnim ili nasilnim putem.
Tamo su i{le stvari same od sebe, snagom i autoritetom sile i vlasti.
Me|utim, u zemqama gde je politi~ka ili crkvena vlast Rima slabija, radikalni, anacionalni, papisti~ki i fa{istofilski klerikalizam nastupa di`u}i revolte protiv ve} postoje}ih umerenijih klerikalnih grupa,
ili nastoje}i da wihovo vodstvo preuzme u svoje ruke.
U [paniji je radikalna klerikalno-fa{isti~ka struja otvoreno istupila protiv umerenih katolika i monarhista, pa je svojim reakcionarnim
nastupima i pretwama najvi{e izazvala neodgovorne ispade masa, iskori{tene od negativnih elemenata. Pojava “Reksa” u Belgiji zna~i jo{ otvorenije to isto. Bojovni klerikalizam postaje nezadovoqan dr`awem onih
klerikalnih stranaka, koje sara|uju sa liberalcima, demokratama i socijalistima, a koje interese i mir u zemqi pretpostavqaju pobedi internacionalnih interesa Rima i papizma. Taj bojovni klerikalizam ose}a da se demokratske snage koncentri{u i da je krajwe vreme da se, iskori{tavaju}i
momentalni uspeh reakcije i diktature, koji je nastao nakon pobede Italije u Africi, prekine svaka kompromisnost i da se, makar kojim putem, prigrabi vlast da bi se u zametku presekla renesansa demokratije, koja je u toku. I zato je iz Rima bio podupiran “Reks”, protiv zvani~ne katoli~ke
stranke; zato je vo|a “Reksa” Degrel, doju~era{wi {ef najradikalnijeg krila u toj istoj katoli~koj stranci, izveo rascep u woj; – a odatle n. pr. i goleme
simpatije zagreba~ke klerikalne grupe, – ne za zvani~nu katoli~ku stranku,
koja se usu|uje da sara|uje sa socijalistima, – ve} za buntovnika Degrela!
Ista takva revolucija odigrala se – i opet uz potporu Rima – ovih dana
u ^ehoslova~koj. Dosada{wa jedinstvena katoli~ka stranka, t.zv. “^ehoslova~ka ludova (pu~ka) stranka”, ~iji je vo| ministar, pater [ramek, do`ivela je egzodus nekolicine istaknutih svojih ~lanova, sa F. Zelenkom i
Vaclavom Hrn~ir`em na ~elu, koji su osnovali “Narodnu ludovu (pu~ku)
stranku”. Oba vo|e nove stranke, jednako kao i u Belgiji, bili su na ~elu ra88
dikalne papisti~ke struje u [ramekovoj stranci, a Hrn~ir` je bio pretsednik velikog internacionalnog kongresa, “Paks Romana”, koji je nedavno
odr`an u Pragu, u najtesnijoj saradwi sa Rimom. Ko dakle veruje, da rascep
~ehoslova~ke katoli~ke stranke nije usledio na direktni poticaj i uz potporu Rima, – taj je vi{e nego li naivan.
Uostalom, to se vidi i po drugaim, tipi~no rimskim simptomima. Pre
svega, sam klerikalni ^eh” isti~e srodnost pokreta sa belgijskim reksistima. Drugo, glavna optu`ba nove stranke protiv [ramekove katoli~ke
stranke, jest ta, {to [ramek sara|uje sa liberalcima i socijalistima, dok
oni nave{taju najnepo{teniju borbu sa svim tim grupama. Daqe se nova
stranka izjavquje protiv formalisti~kog parlamentarizma”, a weni ~lanovi se pozdravqaju dizawem desne ruke, {to ukazuje na direktne uticaje i
simpatije rimskog fa{izma. I kona~no, – nova stranka udara na osnovni
princip ~ehoslova~ke dr`ave, na narodno jedinstvo ^eha i Slovaka, progla{uju}i u dogovoru sa Hlinkom (pa zato {aqe Hlinki pozdravni telegram!) i sa Rimom, da su ^esi i Slovaci dva razli~ita naroda, pa da se dr`ava mora urediti na dualisti~kom principu; {to – obzirom na velike nema~ke, ruske i ma|arske mawine u ^ehoslova~koj, zna~i postepeno i na trijalisti~kom, kvadrualisti~kom it.d. principu; – a {to u daqwoj konzekvenciji zna~i slabqewe jedinstvenosti ~ehoslova~ke dr`ave, {to je `eqa i
katoli~kog rimskog trokuta, it.d. I po{to pater [ramek zna sve to, i po{to kao dobar ^eh, i ako dobar k katolik, stoji na gledi{tu ~ehoslova~kog
narodnog jedinstva, uz naj{ire samoupravne koncesije prema Slovacima, –
zato ga Rim napu{ta i di`e protiv wega radikalne elemente, cepaju}i mu
stranku i ne pla{e}i se prigovora, da se time kr{i katoli~ka kompaktnost u ^ehoslova~koj.
Posve naravski, pokret buntovnika nailazi na najve}e simpatije reakcionarnih papista oko “Hrvatske Stra`e”, koji i sami te`e ka istom ciqu i
koji nikada ni re~i simpatije nisu pokazali prema katoliku [rameku, ba{
zato {to je sara|ivao sa Masarikom, Bene{om i sa socijalistima na konsolidaciji i na gra|anskom miru u svojoj ^ehoslova~koj otaybini. Oni, ~ije se dogme protive buni, kad je ta buna socijalna i napredna, glorifikuju
buntovnike i kr{ioce katoli~ke discipline kad je to u korist reakcije.
“Hrv. Stra`a” veli da “su reksisti svojim nastupom izveli sna`an prodor i
bezuvjetno unijeli ne{to novo u belgijski javni `ivot”, a pojava ~e{kih klerikalnih buntovnika protiv [ramekove katoli~ke (ali zato i ~ehoslova~ke
nacionalne!) politike, “mogla bi – prema pisawu “Hrv. Stra`e” – imati velikog zna~ewa u `ivotu ~e{kih katolika, a mo`da i u `ivotu ^SR”.
Nikakvo ~udo da glavni organ na{ih klerikalaca svom du{om stoji uz
secesijoniste iz Belgije i ^ehoslova~ke, kad je grupa oko “Hrvatske Stra`e” najqu}i protivn.ik jugoslovenske unutra{we konsolidacije i kad je sama ve} poku{ala nekoliko unutra{wih pobuna i udara, u krilu katoli~kih
pokreta i organizacija u Hrvatskoj. O tome najverniju sliku daje referat
Dr. I. Protulipca, vo|e katoli~kih “Kri`ara” u Zagrebu i svrgnutog
pretsednika “Kat. Akcije”, iznet na sastanku Odbora, imenovanog od Nadbiskupa koadjutora, za ure|ewe odnosa me|u katoli~kim organizacijama,
89
koga posedujemo u celosti. Neprikriveno i otvoreno isti~e se u tom referatu nastojawe grupe oko “Hrvatske Stra`e”, koju ~ine t.zv. Seniorat i Domagojevci, da pomo}u Katoli~ke Akcije niveliraju i rasture sve starije
katoli~ke organizacije, kao {to su Kri`ari i sli~ne, te da sve podrede
svojim ~isto partijskim i politi~kim ciqevima internacionalne i centralisti~ke rimske papolatrije. G. Dr. Protulipac i Kri`ari se, tome odlu~no protive, htiju}i ostati ~isto verska, a nikako politi~ka organizacija, ali wihovi protivnici slu`e se najnasilnijim metodama, da ih slome
i da Protulipca maknu, kao {to su ve} uspeli da ga maknu sa vodstva Katoli~ke Akcije. A sa svime time u vezi je i akcija zapo~eta pro{lih dana u
Qubqani, za internacionalnu katoli~ku akciju, o kojoj je bilo re~i u pro{lom broju “Javnosti”.
Javnost, 4. januar 1936.
Reakcija i mali narodi
Debata koja se, krajem pro{le nedeqe, vodila u francuskom parlamentu,
povodom plana Hoare-Laval, sem specijalnog odnosa prema abisinskoj aferi, ima i svoje duboko zna~ewe za jaz koji postoji u shva}awu pravde, slobode i saradwe me|u narodima u dana{wem svetu, kao i za odnos dvaju glavnih
frontova u toj borbi – demokratije i reakcije – prema slobodi i napretku
mawih naroda, pa i na{eg.
Po na{em mi{qewu najzna~ajniji momenat u toj debati bio je onaj, kada
je uzeo re~ poznati vo|a pariskih fa{ista, poslanik Tetin`er, da brani
postupak Italije u Abisiniji. U toku tog govora ustao je jedan radikalski
poslanik i pro~itao nekoliko redi iz izjave {to ju je g. Tetin`er dao nekom pariskom listu, a u kojoj je kazao, da je on zato da se Francuska sporazu me sa Nema~kom, ostavqaju}i Nema~koj slobodne ruke da se {iri na drugoj
strani. Pritisnut o zid, g. Tetin`er je potvrdio da je dao tu izjavu te da
Francuska treba zaista da sklopi savez sa Nema~kom i sa Italijom, ostavqaju}i im da se slobodno {ire kuda ho}e, samo da ta ekspanzija ne ide na
{tetu francuske teritorije i francuske ekspanzije.
Ostali pretstavnici reakcije, koji su govorili nakon g. Tetin`era nisu bili tako iskreni kao on, ali su ipak najgrubqe napali misao me|unarodne saradwe, oli~enu u Dru{tvu naroda.
Potrebno je, me|utim, podvu}i i nekoliko izjava sa demokratske strane,
a naro~ito re~i radikalskog poslanika Delbosa, ba{ kao antitezu onog
{to je kazao g. Tetin`er. Po{to je ustvrdio da je svojom politikom u pitawu pariskog projekta, g. Laval “razo~arao Malu Antantu i Balkanski sporazum”, te da je “ohrabrio g. Hitlera da i on po|e Musolinijevim stopama,
g. Delbos se okrenuo reakcionarima i kazao im: “Vi velite da ne biste nikada pristali da ratujete za ra~un Abisinaca, niti za ra~un Rusije, ^ehoslova~ke, ni neke druge zemqe. a ne mislite u kakvom bi se polo`aju Francuska bila na{la g. 1914, da su i ostali narodi tako rezonovali?”... G. Dahlet je bio jo{ precizniji pa je kazao da se “u abisinskom sporu upotrebqavaju danas isti oni argumenti i ista ona politika, koju su Austrija i Nema~ka g. 1914 upotrebqavale protiv Srbije. I Austrija je tada tvrdila da
90
Srbija nije dovoqno civilizovana zemqa, u kojoj ona treba da zavede red, pa
je dokazivala da taj sukob treba lokalizirati i da druge se ne treba da se
me{aju u w, te da “zbog sitnica” izazivaju op{ti sukob. I {ta bi bilo da
Francuska, g. 1914, nije ustala protiv takve politike, ve} da je odobrila argumente, koji su danas argumenti Italije?”
Izvan Skup{tine vodi se sli~na borba. Pred nama je prvi broj obnovqene konzervativno-klerikalne revije “La Phalange”, koja je prestala izlaziti jo{ g. 1914, i koja se javqa tek sada, ali tako da je odmah prvi broj sav posve}en, – ne Majci Francuskoj – ve} Majci fa{isti~koj Italiji!.,. ^itava
ta sveska prestavqa jedno Jedino, galskog ponosa nedostojno, metanisawe
Musoliniju i Danunciju, te “Majci Italiji” (ta re~ se opetuje gotovo na
svakoj strani), “kojoj Francuska duguje sve”, itd. Dok je Pjeru Paskalu Musolini “^ovek koji je vratio ~oveka slobodu, i dok Rene Dimesnil ~eka da
se nakon Vagnera i Musorgskog, Francuska vrati ponovo italijanskoj muzici, Kamilu Mokleru je Musolini “najve}i Italijan i najve}i ministar i
{ef dr`ave u Evropi”, itd.
Ali, dok je to stvar francuske javnosti kako }e oceniti ovo poni`avawe Velike Nacije, – protivnice svih apsolutizama i majke svih slobodarskih revolucija, – pred fa{izmom, – ima u tom listu i stvari koje se ti~u
ostale evropske Javnosti, u toliko pre {to to i jeste glavna tendencija tog
lista – izaziv tog slobodarskog i demokratskog javnog mi{qewa... “Koalicija novih varvara digla se je protiv Majke kulture i protiv Kraqice savremenog genija”, veli redaktor lista, J. Royere, a Klod Farer pi{e: Nitkovluk `enevskih hipokrizija preti novim radom ... Ali vrhunac te klerikalne hipokrizije le`i u re~ima Kamila Moklera koji pi{e: “Ja `elim
Abisincima, zbog wihovog dobra, da ih Italijani pobede” – Ili g. Risler:
“Italija treba da uzme Abisiniju zbog dobra tih varvara, zbog dobra hri{}anstva i ~ove~anstva”... Pa dok se na svakoj strani te sveske profani{e
Hristovo ime glorifikacijom sile i nepravde, i dok drugi redaktor lista,
Armand Godoj, parafraziraju}i svetog Frawu, moli za `ivotiwe, “za kamewe,
stabla, vodu, sunce i atome”, – ti hipokriti nemaju ni jedne re~i za abisinsku
decu i `ene, kao ni za bolesnike u {vedskim i ameri~kim bolnicama u Abisiniji, koji stradaju od zagu{qivih plinova i od bombi ba~enih iz aviona.
Ali ni to nije sve. @an Destije pi{e i politi~ki ~lanak u prilog “majci Italiji” i tvrdi da “mir jo{ nije gotov”, zato {to, izme|u ostalog, – saveznici nisu do kraja izvr{ili Londonski ugovor od g. 1915, – dakle ugovor
koji je na {ajlo~ki na~in davao Dalmaciju Italiji! I zato g. Destije tra`i “da se sazove nova mirovna konferencija”, koja izme|u ostalog treba da
ispravi “glupe granice” (tako govore i mayarski veleposednici!) i koja
treba da “dade mogu}nosti za `ivot nacijama koje su na putu da umru od zagu{enosti i od bede”. (Kada se setimo italijanske parole: “Ekspanzija ili
zagu{ewe”, jasno je na koga se to odnosi).
Pa ni to jo{ nije sve! Pored tog vaskrslog cveta, javio se i jo{ jedan, “Le
front latin”,– revija koja je tako|er po~ela izlaziti (~udnog li slu~aja) ba{
onda kada je buknuo rat u Africi, a koja propoveda uniju i gospodstvo latinskih naroda na Sredozemnom moru i ona je sva za Italiju (jedini oglas
91
{to ga ima, poti~e od dr`avnog Italijanskog Instituta za osigurawe) pa
– osim telegrama upu}enih u Rim “pour l’eclantant succes des armes italiennes”,
list posve}uje naro~itu pa`wu nedavnom mediteranskom kongresu u Monaku, na kome se na dugo i {iroko govorilo o latinskom gospodstvu na Sredozemnom moru i na kome nije bilo niti jednog Slovena (koje, niti je ko zvao
niti spomenuo) – ma da se tri slovenske dr`ave nalaze na Mediteraniju, –
Rusija, Bugarska i Jugoslavija...
Kada se uzme sve to skupa, pa kad se setimo izjave onog fa{isti~kog redaktora u Parizu, o kojoj je ve} bilo re~i u jednom na{em ~lanku, da je wemu svejedno da li }e Erdeq pripasti Mayarskoj ili Rumuniji, – onda su perspektive jasne okupqawe reakcije na svim frontovima, pri ~em su francuski reakcionarci spremni ~ak da se nagode sa nema~kima i obratno, a sve
za prevlast imperijalizma i fa{izma, a protiv demokratije i malih naroda. Priznawe Tetin`era je frapantno:
“Sporazum sa Nema~kom i sa Italijom, da se podeli plen koje }e male dr`ave Nemci ili Talijani progutati, to se francuskih reakcionaraca ni{ta ne ti~e, jednako kao {to se onih prvih ne sme ticati to {to }e francuski reakcionarci raditi. To je tipi~ni jezuitski moral, koji odgovara i
mentalitetu na{ih klerikalaca, koji u svom zagreba~kom organu ba{ posledwih dana neprestano napadaju francuske demokratske krugove, – one
koji su spasili ~ast Francuske, – zato {to su se usudili da brane pravdu i
slobodu protiv wihovog lateranskog saveznika. Dok naprotiv o g. Tetin`eru, koji bi sve nas u Sredwoj Evropi i na Balkanu prepustio apetitima raznih imperijalizama, nema ni re~i; jednako kao ni o klerikalnom g. Destijeu, koji tra`i da se sazove nova mirovna konferencija, da ispravi “glupe
granice” i da izvr{ewem londonskog ugovora, preda Dalmaciju Italiji...
Svim tim reakcionarnim planovima smeta jo{ samo me|unarodna savest,
demokratija i samosvest malih naroda, koji se ipak ne dadu po{to su tim
masama u ogromnoj mawini, a u Francuskoj naro~ito (u kojoj ima i desni~ara koji umeju da istupe u odbranu pravde; a u kojoj se g. Laval odr`ao samo
zato {to se pred Skup{tinom zakliwao na Dru{tvo naroda, i zato {to je
za wega glasalo 37 radikala), – to upotrebqavaju la` i nasiqe, da se do~epaju vlasti, U tu svrhu {ire najblesavije vesti, kojima samo klerikalni mozgovi mogu da poveruju, o “zaveri demokrata, socijalista, masona itd za rat
u svetu”, a rimski “Tevere” kuka da su “slobodni zidari u Francuskoj organizovali ~itavu ofanzivu protiv fa{izma; da tu kampawu vode naro~ito
biv{i pretsednik italijanske vlade Niti i pretsednik Udru`ewa za prava ~oveka, Kapdongi; da se u lo`i “Renovateur” dr`e komemoracije palim
Abisincima i progowenim antifa{istima, itd.
Kao {to se vidi, gwev fa{izma na demokratiju je tolik, da oni i ne vide da time u o~ima razumnog sveta samo hvale masoneriju. Jer borba protiv
fa{izma, to je sveta stvar svake demokratije, – jednako kao {to je komemorirawe palih Abisinaca i Italijana, progowenih od fa{izma, stvar op{tequdske humanosti, a Niti i Kapdongi su u ~itavom svetu poznati kao
pristalice slobode malih naroda, pa i na{eg, za koga je Niti vi{e puta digao glas brane}i ga od pretenzija imperijalista.
92
Stvar je dakle jasna: Na jednoj strani je demokratija svih naroda, velikih
i malih (me|u kojima ba{ francuska demokratija igra jednu od najvidnijih
uloga), u borbi protiv diktature, fa{izma i reakcije, a za prava svih qudi, pa i Abisinaca, – a na drugoj strani su reakcionarci i imperijalisti
velikih naroda, kojima bi mali narodi (kao i vlastite mase!) trebali da
slu`e samo kao peoni ili kao plen, bez obzira da li su to Abisinci, Balkanci ili Sredweevropejci...
Javnost br 1, 4. januar 1936. godine
Fa{izam kod nas
U posledwe vreme se kod nas mnogo govori o opasnosti fa{izma. Govore
o tome oni koji su zaista wegovi protivnici i koji bi ga najodlu~nije pobijali, kada bi bilo od potrebe, ali govore i oni, koji mo`da i sami kriju
fa{isti~ke `eqice, a koji time ho}e da svrnu pa`wu sa drugih pojava i
opasnosti, mo`da jo{ neposrednijih.
Fa{izam je produkat tipi~no italijanski, mo`da ne tolika po ideologiji koliko po spoqnim ali bitnim oznakama, po ceremonijalu i dekorativnosti, po zvu~noj frazeologiji i hijerarhi~nosti. Od svih evropskih zemaqa mogao bi sa delimi~nim uspehom da bude presa|en jedino u [paniju i
u Gr~ku, a mo`da i u Rumuniju. To {to se javilo u Nema~koj ima drugu osnovu, rasnu umesto hijerarhi~ke, a duh pruskog zapta bio je tamo odlu~niji nego li dekorativna re~itost, pa je zato Gering ja~i od Geblesa. Pa ipak mi ne
pori~emo da nacionalsocijalizam pretstavqa neku nuzvrstu fa{izma, ako
ni po ~em drugom a ono po svojoj protivnosti demokratiji i slobodoumqu,
te po glorifikaciji fizi~ke snage, rata i diktature!
Fa{izam, kakav je u Italiji, mogao bi kod nas da uhvati korena mo`da jedino u varo{ima (nikako u selima na{eg primorja i u pojedinim politikantskim kru`ocima velegradskih klubova i kavana. To dokazuje i pro{lost “Orjuna”, u koliko – je pod uticajima izvana – tra`ila diktaturu i
poprimala fa{isti~ke izglede, razvijala se najvi{e ba{ u takvim sredinama, ma da se me|u qudima koji su joj bili na ~elu nalazilo vi{e radikalnih i nestrpqivih unitarista, sa vrlo liberalnim i demoktratskim nastrojewima, nego li pristalica istinskih fa{isti~kih diktatura ~iji bi
ciq bio da ~itav socijalni, ekonomski i kulturni `ivot nacije svedu pod
nedemokratski re`im. U koliko su ti “Orjuna{i” i bili za jaku ruku, oni
su to tra`ili samo zbog {to br`eg i energi~nijeg prova|awa jugoslovenstva protiv kontrarevolucionarne frankov{tine, srnaov{tine i klerikalizma, da se ~im pre do|e do unifikacije, pa da se onda – na posve demokratski i slobodarski na~in – re{avaju ostala ekonomska, socijalna i kulturna pitawa. To najboqe potvr|uje ~iwenica da se mnogi od wenih vo|a danas nalaze u posve demokratskim taborima
U stvari, dakle, ni “Orjuna” nije posedovala bitne oznake fa{izma, a u
koliko je izgledalo da ih ima u toliko su joj {kodile.
Drugih pojava, koje bi makar i nepravom napomiwale na fa{izam, kod
nas nije bilo za celo vreme trajawa parlamentarizma. Ako su pojedine grupe ili li~nosti i nabacivale od ~asa do ~asa ideju diktature, nije to bilo
93
na fa{isti~koj osnovi, ve} je i wima bio ciq da se ~im pre likvidiraju
plemenske razlike, za koje se pogre{no mislilo da se mogu ukinuti nare|ewima odozgo, umesto sistematskim upoznavawem i pribli`avawem odozdo.
^ak i kad ne bismo uzeli u obzir manifest od 6. januara, koji je izri~ito
podvla~io da se demokratske slobode suspenduju samo zato da se u~ini kraj partizanskoj zatrovanosti, te da je ciq toga akta ozdravqewe demokratije – niko
logi~an ne bi mogao da ustvrdi da je dr`awe nosioca re`ima koji su nastupili nakon 6 januara posedovalo bilo kakve od na~elnih oznaka fa{izma.
U Nar. Skup{tinu od g. 1931, u{la je dodu{e samo jedna vladina partija,
i ma da je opoziciji prakti~ki bilo onemogu}eno da u~estvuje na izborima,
teorijski je ta mogu}nost ipak postojala, a na~elno nije bilo kod nas nikada proklamovano pravo na postojawe samo jedne partije, {to je bitna oznaka fa{izma (kao i hitlerizma i boq{evizma). Jo{ mawe je bilo na~elno
proklamovano identificirawe partije sa re`imom ili sa dr`avom, ma da
se u praksi to ~esto – ali vi{e u ciqu li~nih nego li partijskih interesa
– ~inilo. Kona~no fa{izam – ma koliko da se hijerarhi~ki koncentri{e
sav u jednom licu – bazira se ipak na radu u masama, pa te mase revnosno organizuje, fanatizuje, prote`ira ih ispred drugih grupa u narodu, pravi ih
akcionerom u iskori{}avawu vlasti ispred drugih gra|ana, uniformi{e
ih, itd. Na{i diktatorski re`imi nisu od svega toga radili ni{ta, pa su
se sa prezirawem odnosili prema svakoj akciji odozdo, makar da je htela da
sara|uje sa wima. Wihova ume{nost se sva skoncentrisala na to, da se – prosto i jednostavno – odr`e na vlasti i da od toga izvuku {to vi{e koristi,
bez ikakvog obzira na dr`awe masa, – prema onoj “Apres nous le deluge!” I na
posletku, fa{izam je u velikoj meri isto {to i li~nost g. Musolinija; jednako kao {to je nacionalsocijalizam oli~en u g. Hitleru. A mi smo ve} u
nekolikim ~lancima objasnili organski proces razvitka wihovog uspeha,
preko tolikih prepreka i `rtava, kao i po tome {to wih obojica poseduju
istinski {tof za diktatore i za vo|e autoritativnih, fanatizovanih i disciplinovanih pokreta: vanrednu li~nu energiju i sugestivnog, upornost i
snagu ube|ewa o svom pozvawu, neumornu radinost, kura` rizika i predanost do kraja svojoj stvari. Mo`e li se i jedna od tih osobina pripisati gg.
N. Uzunovi}u, Sr{ki}u, ili V. Marinkovi}u?
Kona~no, dolazi vlada g. B. Jevti}a. Da on sam nije imao fa{isti~kih namisli, vidi se najboqe po tome {to je najpre poku{ao da vladu sastavi sa
istim delovima vanparlamentarne opozicije koji su i sada na vlasti, i {to
je svoje nastupawe obele`io osetqivim popu{tawem cenzure, te namerom
da se osloni na zemqoradni{tvo, itd. Docnije se to dodu{e izvitoperilo,
ali vi{e zbog `eqe da se po{to poto odr`i; na vlasti, negoli usled neke svesne fa{isti~ke orijentacije. Titulom “vo|e” nabedili su ga (i upropastili)
neki doju~era{wi krajwi opozicionalci, koji su time hteli, vaqda, da speru
i posledwe sumwe u svoju odanost, a g. Jevti}eva je krivica {to nije imao toliko moralne hrabrosti da je odbije, ve} mu je imponirala i zamra~ila mu vid.
Za to pak {to se zbivalo za petomajskih izbora, kao i za to {to se ina~e radilo pod gg. Veqom Popovi}em, Koji}em itd – naziv “fa{izam” pretstavqao
bi i suvi{e ~asti (jer je fa{izam, na koncu konca, pak neka ideologija), pa se
to prosto i naprosto naziva nasiqe, besavesnost, li~ni interes, itd.
94
Sada, naravski, grupa g. Jevti}a nije bez fa{isti~kih primesa, ali za{to? Zato {to vi{e nije na vlasti; a po{to demokratskim putem, t. j.. preko narodnih masa, ne mo`e ni da se nada u tu vlast, to smatra da joj je uzaludno apelirati na demokrati~nost, jednako kao {to joj ne ide u ra~un da javno izi|e sa diktaturom, pa da svojoj grupi dade masku ideologije, koketira
sa fa{izmom. Me|utim, sem par wih, i to pre~ana, koji ve{ta~ki ho}e da
stvore neku vrstu fa{isti~ke ideologije u grupi (a koji su ba{ tim fa{isti~kim nastupawima i sru{ili vladu g. Jevti}a) – gros grupe, pa i sam g.
Jevti}, daleko su od svakog fa{izma na ideolo{koj i na ogranizacionoj
osnovi. “POF” je trebao da ima sa fa{izmom zajedni~ko samo toqaga{tvo,
ali ni{ta vi{e.
Od ostalih parlamentarnih grupa, fa{izam se pripisuje i t. zv. “Pohorcima” ili Jug. Nezavisnom Klubu, kojima su na ~elu gg. Kramer, Bawanin,
An|elinovi}, Bo`i}, itd, pa se na taj wihov fa{izam naro~ito upire prstom sa strane re`imskih, a u prvom redu klerikalnih krugova i nekih listova u Zagrebu, trpaju}i ih silom u istu torbu sa grupom g. Jevti}a. Istina je, me|utim, da je ba{ te “Pohorce” g. Jevti} odgurnuo sa vlasti, te da oni
ni danas nemaju nikakvih simpatija za wega, a u ovom istom parlamentu su
naj`e{}e napadali ba{ te retke nosioce fa{izma u Jevti}evoj grupi.
Ima jo{ dve grupe, u vanparlamentarnoj opoziciji, o kojima se govori
kao o fa{istima, a to je Jug. Narodna stranka g. Hoyere i “Zbor” g. Qoti}a. Me|utim, vodstvo g. Hoyerine stranke odlu~no odbija tu tvrdwu i ukazuje na svoj program koji tra`i op{te i tajno pravo glasa, slobodu {tampe,
slobodu zbora i dogovora, kao i parlamentarnu vladu, {to je sve za sto od
sto obrnuto od fa{izma. Ostaju, dakle, plave ko{uqe i li~no, pone{to firersko dr`awe g. Hoyere; ali ~ak i onda ako se to spoji sa motkama na zborovima, jo{ ipak ne daje dovoqno podloge da se ~itava stranka ozbiqno
smatra kao neka fa{isti~ka opasnost.
Mi ni u g. Qoti}u li~no ne vidimo sklonosti ka fa{izmu. On je {tavi{e po~eo sa mnogo demokratizma, pone{to mesijanisti~kog, ali ipak narodskog. Fa{isti~ku primesu unela je u wegov pokret grupa Jugoslovenske
Akcije, koja tako|er nije bila zami{qena kao fa{isti~ka, ali je istim
procesom kao nekada Orjuna, do{la do stanovitog antiparlamentarizma i
antidemokrati~nosti, a sve zbog razo~arewa nad partizanskim kompromitovawem jugoslovenstva. Po{to su nakon te evolucije demokratski elementi ispali iz “Jug. Akcije”, ona je vi{e sa mesijanisti~kim negoli realno
politi~kim koncepcijama, pri{la g. Qoti}u, koji i sam ima sklonosti ka
misti~nom, pa je stvar akceptirao. Ali ni to {to i danas pi{e wegova
“Otaybina”, a naro~ito to {to pi{e on sam (i ako poneki ~lanci autora iz
grupe Jug. Akcije upu}uju na fa{isti~ke uticaje) – i pored sve sklonosti
ka korporativizmu, nije nikako fa{izam, ako ni po ~em drugom, a ono po tome {to ne prihva}a hijerarhi~ki sistem upravqawa odozgo i skoncentrisawa sve vlasti u jednom licu,
Pripisivale su se fa{isti~ke ambicije i pojedinim nacionalnim udru`ewima, ali o “Sokolu” se to ne mo`e re}i, dok je organ “Nar. Odbrane”
ba{ nedavno najodlu~nije to porekao. To pak {to se sa pravom ili nepra95
vom pronosi o razli~itim organizacijama “~etnika” mo`e da bude za osudu,
ali ne mo`e da se tretira ozbiqno, kao zama{niji i opasniji pokret.
Kaza}e nam se da poricawa zainteresovanih mi odvi{e olako uzimamo
kao gotov gro{, a da su oni mo`da ipak u du{i fa{isti, samo {to to kriju. Me|utim, kad bi i bilo tako, pa kad bi svi ovi {to smo ih nabrojali, u
du{i ipak “bili fa{isti” – bio bi to opet nov dokaz da takav fa{izam i
nije opasan, niti da je to u stvari fa{izam. [tavi{e, ba{ to {to i sami
znamo da u svim tim grupama, kao i u drugim, ima qudi sa fa{isti~kim, a po gotovu sa diktatorskim `eqicama, vredi nam kao najboqi dokaz (i kao nehoti~no priznawe sa wihove strane) da pravi fa{izam kod nas i ne mo`e da ima
uspeha, a da je to {to oni ho}e samo lo{ surogat , koga se i oni sami stide i odri~u. Jer u tome i jest jedna od bitnih oznaka fa{izma – da se ni za tren ne
skriva, da se ~ak ponosi {to je takav, da je i suvi{e grlat – jednako kad je na
vlasti kao i onda kad je u opoziciji – i da ne priznaje ni{ta izvan sebe.
Fa{izam je, jo{ vi{e nego li marksizam, biqka velikih varo{i, a ne sela. Marksizam mo`e na selu da se javi bar u formi ogor~ewa i negacije, ako
ne u formi organizacije i ideologije; ali fa{izam ne mo`e ni to. Mi smo
pak u ogromnoj ve}ini jo{ uvek seqaci, ili smo bili do ju~e. Fa{isti~ke
`eqice u nas su plod sedeqka u klubovima i kavanama. Neki iz istinskog
ogor~ewa {to stvari ne idu onako idealno kako bi trebale; drugi iz mladena~ke ~e`we za podvizima, a tre}i zbog snova o “firerstvu”, tra`e i
propovedaju neku maglovitu “jaku ruku”, koja }e “ve{ati sve partizanske lopove” (koji se naravski uvek vide u protivni~kim grupama, a nikada u svojoj), itd. Takovih dodu{e nije mali broj, ali po{to je svaki od wih mali “Fuhrer” za sebe, a od velikog “Fuhrer” nema ni kontura, to nam se alarm zbog opasnosti takvog fa{izma ~ini ako ni{ta drugo, a ono bar preuveli~an. Jer,
kao {to smo ve} kazali, bitnost i glavni uslovi za uspeh fa{izma, to su
stanovita ideologija, fanatizam, povezanost, organizacija, autoritativna
hijerarhi~nost i disciplina, te prijemqiv teren a iznad svega fascinatorska li~nost vo|e, kome se svi, sami od sebe podre|uju. A toga svega kod
nas nema ni za trun (sem nezadovoqstva, kao terena), a vo|e najmawe! To {to
kod nas postoji od fa{izma u idejnom smislu, to su neozbiqna opona{awa
sa strane pojedinih uobra`ewaka ili fantasta.
Mnogo opasnije je to {to bi kod nas htelo da se pokrije, bilo fa{izmom
bilo alarmom na opasnost fa{izma, a to je ~isto i posve obi~no nasiqe i
grubost, nepravda i korupcija, te protekciona{tvo i iskori{}avawe dr`ave i partije u li~ne svrhe. Opet velimo, mi ne pori~emo da kod nas ima qudi,
vi{e sa diktatorskim negoli sa fa{isti~kim apetitima, ali to {to oni ho}e, nema veze ni sa kakvom ideologijom ili organizacijom fa{izma. A ve} ranije smo kazali da bi to bilo i suvi{e ~asti, kad bi se naziv fa{izma dao stanovitim pojavama koje su se kod nas javqale, a koje jo{ uvek nisu likvidirane,
ma da se ~esto kriju i pod obrnutim pla{tem – povike na fa{izam!
Pravi i iskreni demokrati odgovaraju, me|utim, na sve to ovako: Mi smo
najodlu~niji protivnici fa{izma, pa kao {to ga pobijamo sada, tako }emo
ga jo{ ja~e pobijati onda kada bi postao i za na{u dr`avu opasan. Ali, kao
{to antifa{izam ne `elimo da prihvatimo kao kapiju za uvla~ewe boq96
{evizma, tako isto ne mo`emo da ga prihvatimo ni kao sredstvo za zata{kavawe istine; a jo{ mawe kao most za instalaciju klerikalizma, koji je
ve} po svojoj bitnosti saveznik fa{izma (primer Italije) i antidemokrati~an, a koji je kao stvarna sila i golema organizacija, mladoj demokratiji
kao {to je na{a, opasniji od ovakvog fa{izma.
Da je to ta~no, vidi se i iz dr`awa na{ih klerikalaca prema fa{isti~im pokretima u svetu, a naro~ito u Francuskoj. Ba{ u posledwe vreme, sada su fa{isti~ke organizacije dovele bile Francusku gotovo do ruba gra|anskog rata, i kad su svojim odobravawem osvajala~kog pohoda u Abisiniju dovodile u opasnost saradwu me|u narodima, klerikalni organ u Zagrebu
je objavio ~itav niz ~lanaka u odbranu fa{isti~kih liga. A sukob klerikalizma sa hitlerizmom u Nema~koj ne poti~e iz na~elne protivnosti
autoritativnom re`imu, ve} je posledica ~iwenice da je Nema~ka dvoverska dr`ava, u kojoj su katolici u mawini, pa tako rimskom klerikalizmu
nije ni mogu}e da se identifikuje sa re`imom. Ina~e, ba{ rimski klerikalizam, kao nosilac i propagator antisemitizma od najstarijih vremena,
pretstavqa prete~u rasisti~ke ideologije hitlerizma; pa kad bi Nema~ka
bila kompaktna katoli~ka dr`ava, kao {to je Italija, klerikalizam bi
bio desna ruka nacionalsocijalisti~ke diktature.
Kod nas taj isti klerikalizam ku{a da stvara hrvatski i antijugoslovenski rasizam, pa zato i {iri teorije o gotskom, dakle neslovenskom poreklu
Hrvata, o iskqu~ivom (nejugoslovenskom) hrvatskom karakteru ilirskog
preporoda, o slovenstvu kao ne~em {to je nerealno i strano Hrvatima, itd.
I po{to zna da u Jugoslaviji, u kojoj ima i drugih vera, kao ni u Nema~koj,
ne bi mogao da u eventualnom Jugoslovenskom fa{izmu do|e do onog polo`aja do koga je do{ao u Italiji, i do ikoga bi do{ao u Francuskoj – klerikalizam se zato i protivi narodnom jedinstvu, veruju}i da bi u hrvatskoj zasebnosti mogao lak{e da instalira i svoj klerikalni fa{izam.
Nego, danas su, hvala bogu, fa{izam i komunizam u opadawu u ~itavom svetu. U Francuskoj je kriza prebro|ena totalnim porazom fa{ista, a posledwi me|unarodni doga|aji pokazali su da se savest slobodoumne demokratije nalazi u `ivoj renesansi. Govor Ruzveltov i dr`awe engleske javnosti to
potvr|uju, a potvrdi}e to i razvoj doga|aja u Italiji.
Javnost br. 5, 1. februar 1936. godine
Proces i streqawa u Moskvi
Ovo je ve} drugi monstre proces u Moskvi, vo|en protiv najuglednijih
vo|a III Internacionale, tako da su gotovo svi o~evi boq{evi~ke revolucije ve} streqani i samo je Staqin jo{ u `ivotu.
Da su osu|eni dali doslovce takva priznawa kakva su objavqena u {tampi, o tome nema sumwe; jer su na procesu bili prisutni i prestavnici najprotuboq{evi~kije svetske {tampe. Isto tako nema sumwe o tome da ta
priznawa, skupa sa iskazima svedoka, pretstavqaju izdajstvo prema dr`avi,
kao i ~itav niz zlo~instava na {tetu skupina i pojedinaca.
Pa ipak – golema zagonetka le`i u bitnosti u detaqima, u pozadini i u
ciqevima ~itavog tog procesa, koju }e za dugo jo{ biti vrlo te{ko odgone97
tati. Bezbroj pitawa name}e se posmatra~u: Zar je mogu}e da je Trocki, fanatik permanentne svetske revolucije i diktature proletarijata, mogao da
stupi u saradwu sa fa{isti~kim krugovima, za to da, preko poraza SSSR,
obori Staqina? – I zar su to mogli da u~ine Kamewev, Zinovjev, Pjatakova i ostali? – I otkuda Staqinu, ako to nije ta~no, toliko prora~unane
svireposti da ni iz ~ega montira ~itav taj pakleni materijal, pa da tako
hladno poubija qude, samo zato {to su mu konkurenti u vlasti? – I kona~no, kako to da qudi, koji znaju da ih ~eka kazna smrti, nakon {to su tako smi{qeno pristupili tako stra{nim delima, isto tako mirno pristupaju potpunom priznawu svojih zlodela, popuwuju}i ih ~ak nepoznatim detaqima; –
da na koncu izjave sa patosom da je Staqin u pravu da ih najstro`ije kazni?
Jer, ako ti qudi priznaju zato {to su fanatici ideje, trebali bi da zavr{e
sa pokli~em: “Ne kajemo se i Doqe Staqin!”
Sve su to naravski pitawa koja se name}u nama zapadwacima, sa gledi{ta
na{ih pojmova i mentaliteta. I ba{ zato {to Evropa ose}a da tu zagonetku ne mo`e da re{i svojom logikom, “Morning post” je raspisao ~itavu anketu o tome, da li je na priznawe optu`enih moglo da uti~e neko opojno ili
hipnoti~no sredstvo – kao {to se to moglo da ~ita u nema~koj i italijanskoj {tampi. Ali, i pored toga {to su engleski stru~waci odbacili takvo
simplitisti~ko obja{wewe, priznaju jednodu{no da im ~itava stvar ostaje i daqe zagonetna i da se dr`awe optu`enih dade tuma~iti ili nekim potajnim terorom, ili naro~itom psihi~kom strukturom ruskog ~oveka.
Jer eto, i taj Staqin – nesumwivo svirepa nasilna priroda, ali }uti kao
sfinga i ubija... Trocki govori samo zato {to nema vlasti da ~ini ono {to
~ini Staqin; – da ubija u ime permanentne svetske revolucije, kao {to Staqin ubija “u ime sovjetske otaybine”;– a i kad govori, odri~e se redom. Iz
te dve sfinge te{ko }e biti da se i{~upa re{ewe; u toliko mawe {to diktature, bile one fa{isti~ke ili boq{evi~ke, i ne mogu da opstanu nego u
atmosferi udesnih i mra~nih tajni. I zar }e ikad biti do kraja re{ena tajna afere Mateoti i Rosi; ili tajna afere Rema; ili nestanak generala Kutjepova? U zagu{qivom mraku antidemokratskih sistema mogu kona~no da
se dogode i takve, na oko nemogu}e nelogi~nosti i strahote, da Trocki i
Pjatakov, i pored najfanati~nijeg revolucionarstva, rade sa fa{izmom;
ili da Staqin ve}i deo afere naprosto montira. Za{to da ne? ... Zar se nisu metode boq{evizma oduvek sastojale u tome da se izazove haos i lom, svejedno ~ijom pomo}u i na koji na~in? I zar parola oduvek nije bila ista: “U
koliko gore, u toliko boqe”? A zar taj boq{evizam, ~ak i onda kad je ve}
bio svladao i carsku vlast i Kerenskog, nije namerice doveo do debakla u
Brest-Litovsku, hteju}i favorizirati ciqeve op{teg raspada, makar i na
{tetu tada ve} sovjetske teritorije?...
Velimo ponovo – sve to mogu da budu samo hipoteze, ali jedno je sigurno:
Da se u Rusiji vr{i jeziv obra~un i da Staqin ~vrstom i brutalnom rukom
ide k svome ciqu, za koga se jo{ ne mo`e kazati kakav je; u kome mo`da ima
i li~nih bonapartisti~kih ambicija, ali koji svakako ne ide na ruku ciqevima permanentnog svetskog revolucionarstva. Kriza ortodoksnog marksizma, primewenog na prakti~an `ivot, nalazi se dakle u punom toku i od te
98
krize ga ne}e spasti ni o~ajni~ki poku{aj da se okvir III Internacionale
zameni onim IV Internacionale, koja je, jo{ pre no {to se pravo organizovala, ostala obezglavqena.
Javnost br. 6, 8. februar 1936.
Na{ odnos prema klerikalizmu
“Obzor” se u napadajima na “Javnost” stavio potpuno u slu`bu onih koje je
wegov veliki Mecena ([trosmajer - N.@) nazvao “furtima{ima”. Klerikalnoj centrali u Zagrebu nije dosta {to nas iz dana u dan napada u svom listu, koji ne ~itaju ni inteligentni sve}enici, ve} samo zvonari, pa ho}e i preko jednog gra|anskog organa da {iri svoje neistine o nama, da na{ list koji sve vi{e ulazi me|u hrvatsku, kao i me|u srpsku inteligenciju, diskretidira kao tobo` partaji~an, koji napada samo zle pojave na hrvatskoj, a ne i na srpskoj strani, koji kritikuje samo katoli~ki, a ne i pravoslavni klerikalizam, itd.
Mi smo ve} u pro{lim brojevima, u polemici sa “Obzorom”, utvrdili kako on iskrivquje na{e citate, kako ispu{ta ono {to mu ne konvenira, kako ih navla{ krivo tuma~i, itd. Te jezuitske metode preuzeo je “Obzor” i u
svom najnovijem napadaju na nas (u broju od 1. februara), koji sav ide na to
da iskrivqivawem istine umawi utisak na{ih kritika prema klerikalcima. Tamo se n. pr. veli (neka se “Obzor” ugleda na nas, pa neka citira verno
kao mi!) da mi samo “tra`imo kako }emo pakostiti, odnosno intrigirati
protiv katoli~kih ustanova”; da je na{a “o{trica uvijek uperena protiv
crkve kao takve”; da “napadamo katoli~ku crkvu”; da na{a “liberalna na~ela vrijede jedino za katoli~ku crkvu”, dok nismo “nikada, zbog klerikalizma kritizirali pravoslavnu i starokatoli~ku crkvu” itd.
Optu`bu smo preneli verno i odgovori}emo na wu stav po stav.
Nigde i nikada nismo mi napali katoli~ku crkvu, niti kat. sve}enstvo kao
takvo. Mi smo ~ak opetovano uzeli stav protiv progawawa katolika u Nema~koj; mi smo otklonili pau{alne napadaje na katolicizam ujednoj pravoslavnoj
drami u Beogradu; a pisali smo sa najve}im po{tovawem ne samo o velikim katoli~kim dostojanstvenicima [trosmajeru i Ra~kom, nego i o tolikim drugim, pa smo opetovano pohvalili katoli~ke biskupe U~elina i Ak{amovi}a,
katoli~ke sve}enike kao {to je Don Niko Lukovi}, katoli~ke redovnice u
Mostaru itd. (ili su za “Obzor” mo`da [trosmajer. Ra~ki, U~elini, Lukovi}
itd. mawi katolici i mawi Hrvati od redaktora “Hrv. Stra`e”?)
Ne samo {to ne napadamo katoli~ku veru, ali – ma da smo uvereni antiklerikalci - mi u ovom momentu ni klerikalce ne napadamo na bazi “kulturkampfa”, ve} iskqu~ivo na bazi wihovog odnosa prema svakidawim pojavama
na{eg javnog `ivota, a sa gledi{tima koja imaju vi{e veze sa osnovnim qudskim, dru{tvenim i nacionalnim moralom nego li sa programskim liberalizmom, kojim se mi zaista ponosimo. kao {to se nekada ponosio i “Obzor”. Na{
list je n. pr. objavio ~lanke koji su objektivno isticali konstruktivno dr`awe ~e{kih klerikalaca u spoqnoj i u unutra{woj politici: - on je sa pohvalom podvukao pisawe klerikalnog “Slovenca” o italo-abisinskom sukobu, a
u~inio bi to rado i prema “Hrv. Stra`i”, kada bi, kojom sre}om, na {to takva
nai{ao. I jesmo li mi krivi {to u “Hrv. Stra`i” nalazimo - sve obratno?...
99
Da mi krojimo jednakom merom srpskoj, hrvatskoj i slovena~koj strani,
isto tako kao {to katoli~kim i pravoslavnim klerikalcima, to zna dobro
i “Obzor”, jer nas marqivo ~ita - ali svesno iskrivquje. [to se politi~ke
stranke ti~e, mi mu mo`emo statisti~ki, napis po napis dokazati je ~ak ve}i broj na{ih kriti~kih napisa i zamerki bio upu}en na adresu raznih re`ima, pojava, grupa i li~nosti u Beogradu nego li na adresu Hrvata, ~ak i
onda ako tu ubrojimo i klerikalce! Gospoda oko “Obzora” nisu se pre 5 maja nikada odva`ila da onako kritikuju re`ime u Beogradu kao mi, a na{a
objektivnost vidi se najboqe iz toga {to smo mi, kao nepokolebqivi pristalice nar. jedinstva, ~itav niz najo{trijih zamerki uputili ba{ na adresu onih koji su kompromitovali jugoslovenstvo, priznaju}i otvoreno da se
je, u ime jugoslavenstva, na `alost mnogo zla uradilo – dok “Obzor”, naprotiv, ne}e nikako da prizna koliko se zla uradilo i radi ne samo u ime separatnog hrvatstva, nego ni to {to se radi sa strane klerikalizma!
[to se pak ti~e kritikovawa katoli~kog i pravoslavnog sve}enstva,
“Obzor” opet tvrdi svesno neistinu. Jer, kadgod je na pravoslavnoj strani
bilo {to da se zameri, mi smo to u~inili. Mi smo se n. pr. otvoreno izjasnili protiv poku{aja pravoslavnog klerikalizma da se Sv. Sava slavi u
prvom redu kao pripadnik pravoslavne crkve, te da u {kolama pravoslavni
sve{tenici govore o Sv. Savi, umesto u~iteqa - mi smo isto tako otklonili namisao da se spomenik Sv. Savi podigne u vidu pravoslavne crkve, za koju bi imali da prila`u i katolici i tra`ili smo da spomenik, za koji }e
davati ~itav narod, ima drugi oblik - mi smo o{tro zamerili pravoslavnim crkvenim vlastima {to zapu{taju Mile{evo i druge stare zadu`bine,
dok nalaze para za crkve na Visu, Mqetu, itd; - mi smo se izjasnili protiv
odvi{e `u~nog anga`ovawa pravoslavnog, kao i katoli~kog sve}enstva, u
partizanskim natezawima; – mi smo prigovarali nedovoqnim socijalnim
ose}ajima najvi{ih pravoslavnih vlasti, a o{tro smo napali poku{aj rehabilitacije na{i~kog osu|enika [lezingera zato {to je dao novac za pravoslavnu crkvu. Itd.
U nekoliko smo prilika kritikovali i muslimanski klerikalizam. A
{to se starokatolika ti~e - kakva bi tu naro~ita va`nost trebala da se daje kad ~itava ta crkva broji jedva nekoliko desetina hiqada qudi?... Ako
“Obzor” ho}e da zna, pisac ovih redi nema nikakvih razloga da simpati{e
sa qudima na vrhovima te crkve, ali ne smatra va`nim da to zabele`i, iz
prostog razloga {to mi uop{te o crkvama ne pi{emo zbog wih samih, niti
o sve}enicima zato {to su sve}enici, ve} jedino u vezi sa moralnim i nacionalnim interesima na{eg javnog `ivota, kao i u odnosu prema velikim aktuelnim doga|ajima u svetu, srazmerno sa uticajem {to ga te grupe imaju na
te doga|aje i na taj `ivot.
O klerikalizmu mi danas pi{emo jedino u toliko u koliko kroz prizmu
tih op{tih narodnih i ~ove~anskih interesa i na~ela imamo ne{to negativno ili pozitivno da ka`emo o wemu. Mi ~ak ni o dnevnoj politici ne
pi{emo kao kroni~ari, ili zbog toga da uzmemo stav za jednu grupu protiv
druge, ve} jednostavno u toliko u koliko lica ili doga|aji te dnevne politike dolaze u sukob, ili se sla`u sa op{tim eti~kim i narodnim na~elima
100
koja mi zastupamo. A ta na~ela su ova: Humanost, demokratija i slobodoumqe; svest autodiscipline i odgovornosti; socijalna pravda i napredak, te
kona~no narodno jedinstvo i potpuna ravnopravnost svih Srba, Hrvata i
Slovenaca, svih pravoslavnih, katolika i muslimana u ovoj zemqi.
Mi priznajemo da ~e{}e dobijamo prilike da se pozabavimo sa katoli~kim sve}enicima nego li sa onim pravoslavnim - ali jesmo li za to mi krivi, ili oni sami?!.. Jer, ako ima danas grupe na svetu, koja je, jo{ vi{e nego
li u principima, u svakidawoj praksi u najneprijateqskijem stavu prema
na~elima koja smo gore istakli, to su ba{ ti {efovi zagreba~ke klerikalne centrale, ~iji je organ “Hrv. Stra`a”. Kada se radi o na~elnim pitawima, mi diskutujemo sa svim mogu}im obzirima prema gledi{tu crkve, kao
{to je to na pr. ~inio g. Dr Tabakovi} u ~lancima o gra|anskom braku i o
odnosu crkve i dr`ave. ^ak {tavi{e, ta ~isto na~elna pitawa, u ovom momentu akutnih i aktuelnih politi~kih, privrednih, socijalnih i kulturnih
pitawa, mi i ne potr`emo naro~ito; ali mi ne mo`emo da eliminiramo srpsko-hrv. spor, socijalnu krizu, velike me|unarodne komplikacije, rat u Africi, nadirawe reakcije i fa{izma, itd. A to su ba{ pitawa zbog kojih mi dolazimo u sukob sa klerikalcima, zato {to oni u svim tim pitawima zauzimaju negativan, reakcionaran, nehuman, protunarodan i neeti~ki stav.
Klerikalce mi napadamo kad umesto qubavi i sloge unose u narod razdor
i mr`wu; - kad {tite tipove ala g. Traski}, pored svih ranijih zlodela; kad zlorabe oltar i molitvu za propagirawe partijskih listova; - kad crne
Grgura Ninskog i napadaju one koji su mu podigli spomenik; - kad Katoli~ku Akciju rabe u Sloveniji za re`imsku, a u Hrvatskoj za frankova~ku politiku; kad preko te Akcije ho}e da ograni~e slobodu politi~kog opredeqewa i brane katolicima da stupe u istu partiju sa pripadnicima druge vere; - kad ne dozvoqavaju da se citiraju ~ak i dela Stjepana i Ante Radi}a,
zato {to su slobodoumna; - kad ho}e ~itav hrvatski javni `ivot da stave u
slu`bu klerikalizma; - kad kanonik Pilepi} u javnim predavawima pravda
napada~ki rat u Africi sa gledi{ta crkve; - kad klerikalni listovi brane imperijalizam i neprijateqe malih, pa i na{eg naroda, a napadaju Dru{tvo Naroda; - kad pravdaju bombardovawe bolnice Crvenog krsta u Abisiniji i daju svoj blagoslov vulgarnostima koje smo citirali u pro{lom
broju; - kad glorifikuju Hafir-Falata, koji tra`i da se hrvatske i srpske
zemqe vrate Ma|arima; - kad sistematski intrigiraju protiv svakog sporazuma sa Srbima, protiv slobodumnih i srpskih ~lanova u SD koalici, itd
Ne radi se tu, dakle, samo o klerikalizmu, ve} o najosnovnijim na~elima
pravde i demokratije, o postulatima unutarweg smirivawa i sre|ivawa koje ta klerikalna centrala u Zagrebu ru{i! Neka sam pravoslavni Partijarh stane sutra u odbranu i ru{ewe bolnice Crvenog krsta, ili neka pohvali nekoga ko ho}e da nam otme Me|umurje i Vojvodinu, pa }e “Obzor” videti {ta }emo mu odgovoriti! Mi ~ak izme|u katoli~kih klerikalaca pravimo razliku pa, koliko god smo u pitawima klerikalizma od slovena~kih
klerikalaca isto toliko udaqeni, kao i od onih u Zagrebu (i na tom smo ih
podru~ju ~esto kritikovali), mi bismo na pr. dobar deo toga {to o na{oj
spoqnoj politici pi{e “Slovenec”, mogli i sami da potpi{emo i ne klo101
nimo se da to priznamo! Ima i hrvatskih katoli~kih redakcija sa kojima
mi lojalno zamewujemo list; a znamo pozitivno da i na Kaptolu (a da i ne
govorimo o ni`em sve}enstvu!) ima qudi koji su degutirani od vulgarnosti
“Moska” i od nenarodnog kri`arstva “Hrv, Stra`e”, pa odobravaju pisawe
“Javnosti” o politici seniorske grupe, kojoj su na ~elu oni koji su, kao svoje geslo, uzeli: “Nisam do{ao da donesem mir, nego rat!” i koji time vi{e
{kode veri, nego {to joj koriste.
Mogli bismo mi jo{ mnogo toga da navedemo “Obzoru” za{to ba{ naro~ito kritikujemo tu klerikalnu centralu u Zagrebu, {to on zna isto tako
dobro kao i mi! Mogli bismo ga na pr. zapitati (i neka to uporedi sa “Slovencem”) kada je organ te centrale u Zagrebu ma i jednu odlu~niju re~ posvetio odbrani katoli~ke, hrvatske i slovena~ke mawine pod Italijom, ili
progawawu hrvatskog sve}enstva u Istri; - i je li ma i jednu re~ kazao protiv tu|inskih apetita na Dalmaciju u doba najbesomu~nije kampawe zbog
trogirskih lavova, itd? I dok danima gwavi ~itaoce sa “progawawima katolika u [paniji”, je li se i jednom re~i zauzeo za, i te kako progowene katolike- Hrvate i Slovence- u {koli i u crkvi u Julijskoj Krajini?
Tako, dakle, stoje stvari, ali “Obzor” }e i opet nelojalno pre}i preko
svih na{ih argumenata i opet }e tvrditi neistinu o na{em tobo`wem “intrigirawu”. On }e to raditi svesno, hteju}i da nas okleveta, jer mu smeta
na{ objektivni i beskompromisni stav, koji sve vi{e nailazi na odobravawe ba{ u hrvatskim redovima. Tim hrvatskim intelektualnima on ho}e da
nas unapred denuncira, pre nego {to im na{ list do|e do ruku da ne bi preko nas doznali prave ciqeve ne samo klerikalaca, nego i “Obzora”. I zato
vidimo da razgoli}ewe takvih metoda postaje isto tako va`an posao za na{
javni `ivot, kao i razlogi}ewe metoda klerikalizma ili stanovite {tampe u Beogradu, o kojoj smo pisali u pro{lom broju.
Javnost br. 6, 8. februar 1936.
Diskusija o demokratiji i narodnom jedinstvu
Diskusija oko interpelacije g. K. Timotijevi}a i drugova u Senatu, povodom koje su uzeli re~ pretsednik vlade, g. M. Stojadinovi}, i senatori gg. Bawanin i \or|evi}, kao i na~elna debata o buyetu u Senatu, vrtile su se u glavnom oko dva pitawa: slobodarske i demokratske uprave u zemqi, te ideje narodnog jedinstva u vezi sa ure|ewem dr`ave i sa re{ewem hrvatskog pitawa.
Za slobodu i za demokratiju izrazili su se u glavnom svi, naprosto zato
{to nikada ta misao nije nailazila na toliko poklonika po izgledu, kao
{to je to slu~aj u dana{we vreme. Me|utim, i bez potrebe da ulazimo u detaqe pojedinih govornika, pristalica ili protivnika vlade, dr`imo da je
potrebno podvu}i neke primedbe.
I ako je iskustvo ve} davno pokazalo da apsolutna numeri~ka i mehani~ka demokratija, u kojoj “polovina plus jedan” ima uvek pravo, nije nikakvo
idealno re{ewe, nikako se ne sla`e sa osnovama demokratije da se posve
prelazi preko te “polovine plus jedan”, pogotovo kad je ta polovina jo{ i
daleko ve}a nego li je “plus jedan”! Opozicija u Senatu trebala bi da uvidi
da i najuzvi{eniji principi moraju, ako ne da se napuste, a ono bar da se
102
prilagode, kad ve}ina jo{ nije spremna da ih prihvati. Ali je isto tako potrebno podvu}i da je po{tovawe postoje}ih normi i ustanova osnovni princip demokratije, ~ak i onda kad te norme i te ustanove ne bi radile u datom
momentu ono {to se misli da je u prilog demokratije. Ako zakoni i institucije ne vrede, treba ih mewati ili ukinuti, ali nikako mimoilaziti. I kona~no, demokratija se te{ko dade spojiti sa pojmom bezgrani~nih ovla{tewa,
koja ~ak smawuju i onako malenu stalnost i nezavisnost javnih slu`benika.
Pa, kad je ve} re~ o tome, i pristalice vlade i pristalice opozicije bili bi
daleko vi{e zadu`ili javnost da su izneli konkretne poglede i predloge za
reformu na{e demokratije, kao {to su to n. pr. u~inile mnoge grupe u Francuskoj – nego li {to su se re~ima busali u prsa za demokratiju, poma`u}i se i
jedni i drugi sredstvima koja, ni u na~inu ni u ciqevima, nisu demokratska.
I u pogledu nar. jedinstva govornici su se tobo`e u principu slo`ili,
ma da je ~itava diskusija i potekla iz toga {to je svaka od protivni~kih
strana nau~ena da ona druga gleda opre~no na stvar. Me|utim, i po tom pitawu postoji danas vi{e dvosmislenosti nego ikada; a qudi ne samo {to ne
kazuju svoju misao uvek otvoreno i do kraja nego je na jednom mestu kazuju na
jedan na~in, a na drugom na drugi.
Naro~ito se ta misao ne kazuje otvoreno kad je re~ o re{ewu hrv. pitawa
i o ure|ewu dr`ave, sa kojim bi trebala da bude sporazumna ve}ina Srba,
Hrvata i Slovenaca. Pre svega se vrlo pogre{no i ve}inom zlobno poistove}uje centralizam i unitarizam; dok se na Drugoj strani svako, i malo ja~e hrvatovawe ozna~ava kao separatizam, opasan ne samo za nar. jedinstvo,
nego i za opstanak dr`ave. Pa dok su sa jedne strane govornici navodili ~itav niz incidenata kao dokaz krajwe rastrovanosti prilika, dotle drugi
nisu hteli da vide te incidente, izjavquju}i mirno da }e dana{wa vlada sve
to da smiri i da uredi.
Problem je, me|utim, od presudnog zna~ewa, pa bi trebalo na w gledati
trezveno, o~ekuju}i pri tom sve momente i nastoje}i zadovoqiti na~ela i
stvarnost, celinu i komponente. I ma da mi ne uobra`avamo sebi da je to
lako, ube|eni smo da bi se, sa iskreno{}u i sa dobrom voqom sa svih strana, dalo ipak do}i do ciqa.
Da ne lu~imo na~ela od stvarnosti, postavimo odmah pitawe: Je li mogu}e da se hrvatske (pa i slovena~ke!) te`we zadovoqe u naj{iroj meri i u
svim prakti~nim konzekvencijama, a da se pri tom ipak sa~uva princip nar.
jedinstva? – Po dr`awu mnogih krugova u biv{oj HSS, reklo bi se da oni
misle da je to nemogu}e, ali se po na{em mi{qewu taj stav bazira vi{e na
ogor~enosti, na lo{em iskustvu i na inatu, nego li na trezvenom vagawu realnih ~iwenica. Jer ne samo teoretski, ve} i prakti~no, princip nar. jedinstva ne pretpostavqa unapred nikakav oblik dr`avnog ure|ewa, kao
{to i ne iskqu~uje nikakav! Nar-Jedinstvo Nemaca postoji i preko granica od nekoliko posve samostalnih dr`ava (Nema~ka, Austrija i [vajcarska), jednako kao {to nar. jedinstvo Severnoameri~ke Unije postoji i u naj{irem federalizmu. Ako su se toliki odli~ni Hrvati mogli ose}ati jedno sa Srbima dok su bili u dve posve odvojene dr`ave, u Austro-Ugarskoj i
u Srbiji – za{to da se ne ose}aju jedno u istoj dr`avi koja bi bila na najsa103
moupravniji na~in ure|ena, pa – ako to ima da ispane kao rezultat sporazuma – ~ak i federalisti~ki. I u ~emu bi n. pr. stanoviti oblik administrativne, kulturne itd samouprave, ili kao {to on tra`i, federalizma, za Dr.
Ma~eka bio prihvatqiviji bi pretstavqao ja~u garanciju za stvarnu ravnopravnost Hrvata – ako se u Ustavu utvrdi da su Srbi, Hrvati i Slovenci tri
naroda, nego li ako se qudi u tim samoupravnim jedinicama, i pored svih zasebnih delokruga i interesa, budu ipak ose}ali, ili bar budu imali otvorenu mogu}nost da se ose}aju kao jedan narod?... Uostalom, zar i sam Dr. Ma~ek ne pokazuje da samouprava, pa ni federalizam, ne zna~e nu`no negirawe nar. jedinstva kad podupire samoupravne tendencije jedne struje u Vojvodini? Jer kad bi ta struja i postigla to {to tra`i, zar bi to zna~ilo da vojvo|anski Srbi i Srbijanci nisu ipak jedan isti narod?
Ali sad dolazi drugo pitawe – da li princip nar. jedinstva mo`e da se
pomiri sa tra`ewem hrvatske zasebnosti, koja se u posledwe vreme toliko
nagla{uje.
Osim kratkog i vi{e romanti~nog poku{aja da se u ilirskom imenu potpuno utope imena Srbin, Hrvat i Slovenac, jugoslovenstvo, po svojim najvi{im ideolozima, nikada nije ni i{lo za sli~nim ciqem. [trosmajer i
Ra~ki bili su dobri Jugosloveni, ali i dobri Hrvati, jednako kao {to su
Knez Mihajlo, Gara{anin i Skerli} bili i te kako dobri Srbi, i pored toga {to su bili Jugosloveni. Ime Jugosloven, kao oznaka celine, uzeto je zato {to ime Srbohrvat nije obuhvatalo Slovence, a Srbo-hrvato-slovenac
nije mogu}e ni izgovoriti. Po{to nar. jedinstvo ^eha i Slovaka ima samo
dve komponente, oni su napravili spojku “^ehoslovak”, koja ve} time perpetuira i “~e{tvo” i “slova{tvo”. [to to nije slu~aj i kod nas, razlog je
~isto tehni~ki; ali to ne sme da zna~i da, zbog tog tehni~kog razloga, treba da se i srpstvo i hrvatstvo i slovena{tvo potpuno zbri{u, te da ostane
samo jugoslovenstvo. Kao {to ~ehoslova~koj ideologiji nar. jedinstva ni{ta ne smeta trajno odr`awe “~e{tva” i “slova{tva”, ~ak i u imenu nacije–za{to bi jugoslovenskom nar. jedinstvu smetalo da se, pored wega, odr`i
i srpstvo, hrvatstvo i slovena{tvo?
Ali, krajwi unitaristi }e nam prigovoriti: Za{to da se ta zasebnost silom perpetuira i za{to da novim razdvajawem idemo unatrag umesto unapred? Me|utim, tu treba biti iskren i priznati da je unatrag apsolutno potrebno i}i, zato {to se je nepravim putem i sa ne uvek ispravnim ciqevima
po{lo prenaglo i ne ra~unaju}i dovoqno sa ~iwenicama, napred. Jedan dobri
i stari Jugosloven pisao mi je nedavno: “Uveri, molim te, qude pa svr{e ~im
pre, da se udaqimo koliko god je to, bez {tete za sigurnost dr`ave mogu}e – pa
da se tako iznova za`elimo ujediwewa”.... Sa time trebaju ra~unati danas i
najvatreniji pobornici jedinstva. Podozrewa i ogor~ewa – s pravom ili ne –
na metode i na izrabqivawa unifikacije, nagomilala su se u tolikoj meri da
je danas potrebno dati svakome mogu}nost da vidi {to sam mo`e i ume, pa da
onda i sam oseti potrebu da se pusti privodi ka ujediwewu.
Prigovori}e nam se da u tome le`i neka prikrivena misao perpetuirawe krajwih zasebnosti, na {to ne mogu da pristanu unitaristi; ili taktika da se na {to lukaviji na~in ipak sve nivelira, {to ne mogu da prihvate
104
oni drugi. Ali u tome imaju krivo obe strane, naprosto zato {to ~ine ra~un bez kr~mara, koji se zove – vreme! Jer da su najboqi Hrvati, po~am{i
od Gaja, Dra{kovi}a, Kukuqevi}a, [trosmajera, Ra~kog, Boti}a i Nodila,
a ne iskqu~uju}i ni bra}u Radi}, bili za nar. jedinstvo, to do sada nije porekao ni najvatreniji zagovarateq zasebnosti. Ima ih dodu{e, kao n. pr. moj
prijateq Lupis-Vuki}, koji u “Novoj Evropi” tvrdi da za re{ewe ovih pitawa treba “ostaviti velike mrtve na miru”, ali ja se sa time ne bih mogao
slo`iti, t. j. mogao bih se slo`iti (donekle!) kad je re~ o tome kako da se
dr`ava uredi, jer je to u glavnom stvar sada{wih odnosa, koje mrtvi nisu
mogli predvideti; – ali kada se radi o na~elnom pitawu nar. jedinstva, nikako! Pa, ako su `ivotne prilike, nauka, pogledi u budu}nost i ose}aji krvi i interesa, doveli tada sve te Hrvate do saznawa da smo jedan narod – zar
ne}e povoqne prilike ponovo u~initi da taj princip prihvati (kao i sve
do nedavna!), najpre ~itava inteligencija, a preko we postepeno i narod?...
Za{to prejudicirati budu}nosti i za{to da mi sebi arogiramo pravo da
svojim potomcima propisujemo me|usobne odnose, kad se to pravo pori~e
na{im, i te kako prominentnim pre|ima? Argumenat, koga na`alost rabi
i prijateq Lupis, da se u narodu slabo ili nikako ne zna za jugoslovenstvo,
demago{ki je – Jer se u dobrom delu naroda u Dalmaciji, pre sedamdeset godina, nije znalo ni za hrvatstvo, ve} za dalmatinstvo, autonoma{tvo i na{instvo, pa se ipak Klai} i Pavlinovi} nisu odlu~ili na to da poltronski “po|u uza narodom”.
Da otklonimo bojazni i jednih drugih, na{e je mi{qewe da – koliko god
se mi sada momentano udaqili u zasebnosti – renesansu ideje nar. jedinstva
ne}e ni{ta mo}i da spre~i; i to mo`da u toliko ja~u u koliko sada zahtevi
zasebnosti budu preteraniji. Jer – sem pozitivnog dejstva privla~nosti
unitaristi~ke misli, koja se je i protiv austro-mayarskih bajuneta i protiv frankova~ko-klerikalnih intriga uspe{no razvijala kroz decenije –
do}i }e i razo~arewa; pa }e se videti da pojam zla nije samo srpski i Jugoslovenski, niti pojam dobra samo hrvatski i slovena~ki, ve} da nas svuda
ima i dobrih i zlih! Pa }e se, kao i u svakom doma}instvu, osetiti, da kad
se pre}era, i kad se tra`i da ~ak i hodnici i stepeni{te i vodovod budu, za
svaku partaju, u istoj ku}i zasebni – da to pretstavqa i neizdr`qiv luksuz
i inayijsko rasipawe... Se}am se, kad me je pred par godina u Barceloni jedan ugledni, ali mladi autonomista uveravao da Katalonci treba da dobiju i zasebnu ratnu mornaricu – da mi je stariji wegov drug, koji je pokrivao
odgovorni polo`aj u katalonskoj samoupravi, kazao: “Da, moj prijateq je sjajan borac, ali to o floti ne uzmite sasvim doslovce... Jer, kad bi oni u Madridu bili samo malko pametniji, moglo bi se ~ak i od postignutih zasebnosti pone{to vratiti...”
Za utehu, dakle, i jednima i drugima, te{ko je verovati da }e se misao na{eg Jedinstva tako skoro toliko “integralizirati”, da bi (~ak i onda, kad
ne bi postojao naro~it otpor protiv toga!) ona uspela totalno da zbri{e
sve razlike i svaku zasebnost ne samo izme|u Srba, Hrvata i Slovenaca, nego i izme|u Srbijanaca i n. pr. Vojvo|ana i Crnogoraca, ili izme|u Hrva}ana i Dalmatinaca; – pogotovo ako svako od tog trojeg – Srba, Hrvata i
105
Slovenaca – bude nastojao da svoje takmi~ewe poka`e u konstruktivnom radu, pa na tom podru~ju bude razvijao specijalne ambicije. Ako sada te ambicije idu i do podvla~ewa krajnosti, to je psihoza; pa mo`da i nije greh {to
se malko toleriraju ma da je potrebno paziti da se to ne izrodi u ru{ewe
osnovnog i u ube|ewe da je to tolerirawe posledica slabosti dr`avnog
autoriteta, ili pripravnosti da se zajedni~ki jugoslovenski nacionalizam, koji dodu{e treba da se odozdo i spontano izradi – potpuno napusti, na
korist posve separatnih nacionalizama, srpskog, hrvatskog i slovena~kog.
^esto nam se isti~e primer [vajcarske, koja ima tri naroda, pa se opet
sla`u u tome da ~uvaju integritet i stabilnost dr`ave. Me|utim, [vajcarska je naro~it tip dr`ave, stvoren iznutra tako re}i na ~isto komercielnoj osnovi, a izvana na rivalitetu triju velikih sila, Nema~ke, Francuske
i Italije (ranije jo{ i Austro-Ugarske) kojima je, zbog ravnote`e i zbog
toga da se umawi opasnost sukoba, potreban jedan me|usobni neutralni izolator. Zato [vajcarska. gotovo i nema narodne odbrane ni spoqne politike, dvaju faktora koji u svakoj drugoj dr`avi, pa i u na{oj, pretstavqaju danas najva`nije resore. Na{a pak dr`ava ne bi mogla ni za ~as da se odr`i
kao ~isto poslovna tvorevina, na principu da ni{ta drugo, nego samo “~isti ra~uni” mogu da budu izvor na{e “duge qubavi” ({to naravski ne zna~i,
da na{i ra~uni ne moraju da budu i ~isti); a nije kao takva ni stvarana, jer
za komercijalne tvorevine qudi ne ginu na bojnim poqima i na ve{alima.
Samo misao duhovne i krvne zajednice mogla je da dade impuls za stvarawe
Jugoslavije, i samo ta misao – ne dodu{e kao diktat odozgo, pa niti kao ne{to {to je ve} do kraja determinisano, ve} kao dinami~an princip – mo`e
da je odr`i na ovoj vetrometini najsuprotnijih stranih zavisti i interesa.
Posve je razumqivo da se najsigurnija odbrana dr`ave sastoji u ~im ve}em zadovoqewu svih delova naroda – pa zato treba i}i do krajwih granica,
da Hrvati u ovoj dr`avi budu svoji i zadovoqni; pa da tako ose}aju da, brane}i celinu, brane i sebe. Ali ako se pri tom zadovoqavawu `rtvuje i ose}ajni vez jedinstva, koji pretstavqa moralnu silu prvog reda – zar ne}e onda kod svakog i najmaweg spora izme|u interesa celine i interesa komponenata – po principu golih ra~una i zasebnih interesa, svaka komponenta
vu}i na svoju stranu, bez obzira na celinu, kao {to se to ~esto de{ava kod
ortaka koji su samo ra~unski ortaci, a nisu vezani zajedni~kom qubavqu za
procvat zajedni~kog posla, za svoju struku, za ponos, ugled i uspeh zajedni~ke firme?... I ne bi li se kod takvih ~isto ra~unskih ortakluka, bez veze
jedinstva, morala bar teorijski uzeti u razmatrawe i mogu}nost da bi se u
momentu kad bi se ~inilo da je celinu suvi{e te{ko spasavati – a “qubav”
prema toj celini ne zasniva se ni na ~em drugom, nego li na “~istim ra~unima” i na tome koliko su ti ra~uni u interesu zasebnosti –- moglo javiti
i na~elo da svako misli u prvom redu na sebe, a za celinu kako bude?... Jer,
pitawe jedinstva nije samo teorijsko, kao {to je to danas u modi da se povr{no misli, ve} taj ose}aj pretstavqa toliku moralnu i realno-politi~ku
snagu da su n. pr. katolici i marksisti u Sarskom podru~ju, i protiv najvitalnijih svojih zasebnih interesa, glasali za celinu –dok bi ih sami “~isti
ra~uni” bili odveli na posve drugu stranu. Dok smo naprotiv videli – kad
106
je gorio krov nad glavom – da su Mayari, i pored ~istih (i unosnih ra~unskih veza sa Austrijom, prepustiti Be~ i Habzbur{ku monarhiju wenoj sudbini, a sve u~inili da sami sebe izvuku.
Ne vaqa, dakako, kad jedna strana suvi{e ja{i na samim principima, na
amanetima mrtvih i na dirigovawu nacionalizma odozgo – ali isto tako ne
vaqa kada se za voqu ~asomi~nih, partijskih i li~nih uspeha, posve odbace
principi, kada se negiraju osnove, kada se mrtvi komotno “pristaju na miru” i – po{to se narod prepustio negaciji i psihozi, da se poltronski ide
za tom psihozom!... Ono prvo mo`e da miri{i na autokratiju, ali zato ovo
drugo miri{i na demagogiji; a ni jedno ni drugo nije demokratija. Demokratija je princip po kome prosve}eni i svesni vo|e do|u do ube|ewa koja su
najkorisnija za narod, pa onda ta ube|ewa unose u w i, po{to su mu dali priliku da se sa wima upozna i da se opredeli, tra`e mandat od naroda da mogu da ih i u delo provedu. I stoga argumenat da se u narodu slabo zna za jugoslovenstvo i za nar. jedinstvo vredi isto toliko koliko i kontraargumenat
da }e se jugoslovenski nacionalizam dovesti do pobede ako se narodu zabrani da istupa kao Srbin, Hrvat i Slovenac.
Javnost br. 13, 28. mart 1936. godine
Iza Rajne i iza Abisinije
Posmatraju}i me|unarodnu politiku, a naro~ito onu velikih sila, ~ovek ne mo`e da se otme utisku da fa{isti~ke i autoritativne dr`ave, kao
{to su Italija, Nema~ka i Austrija, vode politiku sa planom koji je predvi|en, ne na pjatiqetke, ve} mnogo daqe, dok naprotiv demokratske zemqe,
kao {to su Francuska itd. vode politiku odbrane od tih ciqeva, ali ne
planski smi{qenu i sra~unatu na duqi rok, ve} na najneposredniju opasnost, onu od danas do sutra, – pa ~esto puta i na na~in da se otkloni momentana neprilika, bez obzira da li taj potez ve} sutra mo`e da dovede do jo{
te`e situacije. Engleska pak u fiksnoj ideji svoje “splendid isolation”, koja –
ma da ve} davno spada u carstvo {imera, jo{ uvek prija konzervativnom
mentalitetu Britanaca – uobra`ava sebi da jo{ uvek bez opasnosti za svoje, kao i za op{te svetske interese, mo`e da igra samo jezi~ak na vagi, silu koja ni u ~emu ne}e da se suvi{e anga`uje, pa joj se na taj na~in doga|a da se preko no}i na|e pred otkrovewem, da su joj pozicije u Mediteranu ugro`ene, da je
Malta u opasnosti, da joj je avijacija preslaba, te da iz dana u dan pada u nu`du
sve komplikovanijih obaveza i sve ja~ih briga, ne toliko zbog celine i zbog
posrednih interesa imperije, ve} i zbog onih najneposrednijih, koji se ti~u
polo`aja u Severnom moru, granice prema Belgiji, pa ~ak i Londona.
Metoda fa{isti~kih i autoritativnih zemaqa sastoji se u tome da se
podr`ava nemir, da se izazivaju zabune, da se iskori{}avawem bojazni demokratskih zemaqa pred ratom, stavqa svet pred gotove ~iwenice, te da se
– izigravaju}i tako “enfants terrible”, prema ~ijim ispadima razboritiji treba uvek da popu{taju – preotimaju korak po korak pozicije i da se provode
nasilni i imperijalisti~ki ciqevi.
O~it primer za to dao nam je Japan. Dok je ~itava {tampa, pre rata u Abisiniji, pretskazivala da }e Japan, zbog solidarnosti `ute i crne rase pro107
tiv belaca, sna`no podupirati Abisiniju, dogodilo se ne{to mnogo logi~nije: Japan je, dodu{e, gurao Abisiniju na nepopustqivost i `eleo da do|e
do rata, ali ne zato da pomogne Abisiniji, ve} zato da sam mo`e da iskoristi zapletenost i anga`ovanost Evrope, a naro~ito Engleske, zbog tog konflikta, a u ciqu da dobije {to slobodnije ruke za osvajawe Kine. To naravski ne zna~i da Japan ne bi podupro i Abisiniju protiv Italije, ali istom
posle va`nijih ciqeva... A sli~no su postupili i nacionalsocijalisti.
Wihova {tampa je od prvog momenta ankura`irala Italiju, koliko u pitawu Abisinije toliko i u pitawu otpora protiv sankcija, ali sve zato da i
u jednom i u drugom, a naro~ito u anglo-francuskim divergencijama u pogledu sankcija, na|u zgodnu priliku i zgodan teren da sami prekr{e Lokarnski ugovor, te da izvedu militarizaciju Rajne. Italija pak koja je i sama
potpisala Lokarno, u srcu je sa odu{evqewem pozdravila Hitlerov akt,
prvo zato da se osveti Francuskoj {to je nije dovoqno podupirala u pitawu
Abisinije, a drugo zato {to se je ponadala da }e nemogu}nost da se sankcije
provedu i protiv Nema~ke, dovesti i do ukinu}a sankcija protiv we. Da pak
parira eventualnom vojnom pritisku Nema~ke u pravcu Brenera koji bi iz sve
ve}eg ja~awa Nema~ke mogao da se manifestuje sugerirano je u Be~u da se i tamo prekr{i Sen`ermenski ugovor te da se uvede op{ta vojna obaveza.
Vi{e je nego sigurno da se na tome ne}e stati, nego da }e se planska, sistematska i na dugi rok sra~unata akcija za kr{ewem ugovora, za odbacivawem obaveza i za ru{ewem autoriteta Dru{tva naroda, koju vode fa{isti~ki i autoritativni re`imi sve intenzivnije nastaviti, u toliko pre
{to ih dr`awe ostalih sila na to potpuno ankura`ira. Ta akcija je u stvari revizionisti~ka ne samo principielno, ve} i stvarno; i zna~i prelaz iz
teorijskog rada za reviziju, putem memoranduma i platonske agitacije, na
prakti~an rad, na politiku ~iwenica, koja dodu{e ne isti~e glasno stoprocentnu reviziju, ali koja k woj ide time {to etapu po etapu ru{i pregrade provodi reviziju finansijskih i vojnih odredaba mirovnih ugovora – da
ratnim operacijama u Africi i u Aziji pre|e ve} pomalo i na teritorijalnu reviziju! I dok demokratske i antirevizionisti~ke sile uporno nagla{uju da “o reviziji ne mo`e da bude ni re~i” – ona se punom parom oko wih provodi, a kr{ewa ugovora o kojima je re~ nisu ni{ta drugo do li priprema za posledwu wenu fazu– za reviziju teritorijalnih odredaba i u Evropi.
U antirevizionisti~kim i demokratskim krugovima postoji, dodu{e, verovawe da sve to ne mo`e ipak da dospe do kona~nog ciqa, po{to }e se na
koncu konca interesi italijanskog fa{izma i nema~kog nacionalsocijalizma ipak sukobiti, ako ni na ~em drugom, a ono na pitawu Austrije. Me|utim, ta uteha je vrlo mr{ava. G, Hitleru le`i, dodu{e, pitawe “an{lusa
veoma na srcu, ali za rasisti~ku i fa{isti~ku ideologiju svako je sredstvo
dobro, koje vodi k ciqu. G. Hitler i g. Muselini ube|eni su ne samo o svojoj
snazi nego i o svojoj lukavosti, pa – kao {to su ve} opetovano uspeli da nadmudre ne samo demokratske elemente kod ku}e, nego i hladnokrvne Engleze
i dovitqive Francuze – svaki je od wih ube|en da }e na koncu konca nadmudriti i svoga partnera. Zato oni pitawe Austrije stalno odla`u iz neposrednih kombinacija, – g. Hitler sa ube|ewem da }e do}i zgodnije vreme, a.
108
g. Musolini da }e se sa vremenom na drugim stranama toliko oja~ati da }e
sa mnogo vi{e snage mo}i da istupi prema severu – ili u najgorem slu~aju,
ako se “an{lus” ne bude mogao nikako izbe}i, da }e svoj postanak mo}i da zameni za {to skupqe koncesije na drugim stranama... Ono pak u ~emu su i jedan i drugi sporazumni, to je da ih spor oko Austrije nikako ne sme da ometa da se uzajamno i ve{to podupiru u onim stranama kr{ewa ugovora i ru{ewa “statusa quo”, u kojima se wihovi interesi ne sukobquju i u kojima nastupaju slo`no protiv ostalih zemaqa u Evropi.
Da se i najopre~niji fa{izmi mogu slo`iti, dokazuje i dr`awe fa{isti~kih grupa u ostalim zemqama prema nacionalsocijalizmu i prema talijanskom fa{izmu. Francuski {ovinisti~ki desni~ari, kojima je do ju~e
Nemac bio samo “Voz” danas ve} propagiraju otvoreno sporazum sa Hitlerom, na bazi podela interesnih sfera u Evropi. Oni tra`e i podupirawe
Italije, i opet zato da im to da podr{ke u reakcionarstvu unutra{we politike i u agresivnosti spoqne.
Ali, kad bi se i dogodilo to da se nacional-socijalisti~ki i fa{isti~ki interesi jednom sukobe – to bi se desilo istom onda kada bi i jedan i drugi ve} dovoqno oja~ali na ra~un ostale Evrope i demokratije. Pa zar bi to
zaista bila neka uteha? Zar i u slu~aju da bi to dovelo do sloma – ne dr`ava, ve} obiju fa{izama, u {to je te{ko verovati ~itav taj razvoj prilika
ne pretpostavqa reakciju, a zatim krvav rat i slom Evrope, nakon koga, ako
bi i uskrsla demokratija – ne bi na{la nego ru{evine?
Jasno je, dakle, da se izlaz ne sme tra`iti u nadama na me|usobne sporove samih fa{izma, dakle u ne~em negativnom, ve} u smi{qenoj, zajedni~koj
i konstruktivnoj saradwi i akciji demokratskih naroda i dr`ava, dakle u
onom {to je pozitivno.
Psiholo{ki bi svakome trebalo da bude jasno da politika inaugurisana
od g. Lavala, da se Italija “saturira” u Africi, ra~unaju}i da }e se time
Evropa re{iti wenih aspiracija prema Balkanu, itd – pretstavqa neoprostivu naivnost – ako se zaista htelo da se saturira!... Ako za ikoga va`i poslovica “L’ appe-tit vient en mangeant”, to vredi za fa{isti~ke re`ime u kojima je politika sve ja~ih aspiracija i sve bu~nijih uspeha prema vani jedini na~in da se ne ispoqi unutarwe nezadovoqstvo i da se re`im ne sru{i.
Nakon eventualnog uspeha u Abisiniji, fa{izam ne mo`e da otpo~iva na
lavorikama desetak hiqada kolonista koje }e poslati da sade pamuk u
Africi, niti da ve} nategnutu psihozu svojih masa zadovoqi propovedawem o konstruktivnoj saradwi u Evropi. Verovati da bi, nakon eventualnog zauze}a Abisinije, koje poslovno uzev{i, mo`e da donese ploda tek nakon dugih decenija – fa{izam mogao da spusti intonaciju svojih govora naprama Evropi, vrlo je naivna iluzija; ili jo{ gore: otklawawe najneposrednijih briga, bez obzira da li }e usled toga ve} sutra iskrsnuti jo{ ja~e. A to vredi i za nacionalsocijalizam: Verovati da je militarizacija
Rajne, u momentu te{ke unutarwe ekonomske krize, izvr{ena samo zbog
“simbolizma”, te da ve} sutra, ~im se malko slegne uzbuna spoqnog sveta
zbog toga nacionalsocijalisti ne}e biti prisiqeni da jo{ ja~e povise ton,
zna~i ne poznavati psihologiju rasisti~ske diktature.
109
Iza Abisinije, iza Rajne i iza Kine kriju se daleko krupnije stvari i bi}e fatalno ako se o tome na vreme ne povede ra~una. Kina jo{ i nije nego
malim delom u posedu Japana; ali ve} sama ~iwenica da je Evropa zaposlena kod ku}e, imala je za posledicu da su fa{isti~ke struje u Japanu izvele
pu~ sa programom krajweg imperijalisti~kog panazijatstva, sa Japanom kao
dominatorom na ~elu! – Nacionalsocijalisti se jo{ nisu sasvim ni u~vrstili na Rajni, a ve} agitacija za sudetske zemqe i za Austriju, za Gdansko i
za koridor (kao i za mnogo udaqenije ciqeve) progovara novom snagom. – A
Italijani jedva {to su stigli po Desija, pa je ve} sama ~iwenica da su Engleska i Francuska zauzete Rajnom, (jo{ vi{e nego li pobede u Africi)
imala za posledicu da se je Rim, ponovo, i to prili~no bezobzirno, ~uo i u
Podunavqu i na Balkanu – progla{ewem vojne obaveze u Austriji i novom
etapom za kolonizaciju Albanije. A neka se fa{isti samo malko osete u
Adis Abebi, pa }e stara pesma, ne samo o Dalmaciji, nego i o Malti, Korzici i Tunisu zabrujati jo{ sna`nijim fanfarama
Fa{izam, pobednik u Abisiniji, zna~iti }e moralno i pobednik u Evropi– o tome se ne treba varati! Ne samo za italijanske mase, kojima se to ve}
danas iz dana u dan propoveda, nego i za osredweg posmatra~a sviju zemaqa,
va`i}e ~iwenica da je ~itavo Dru{tvo naroda, sa Engleskom na ~elu, uzelo stav protiv Italije kao napada~a, pa da je Italija ipak, protiv svih wih
uspela. Koji }e se zadatak i koji ciq, opijenom italijanskom fa{izmu, nakon toga ~initi te`ak?! ... I zar, posle definitivnog utvr|ewa na Rajni,
mo`e da postoji odredba koja }e se samosvesnom i do krajnosti opijenom nema~kom nacionalsocijalizmu, ~initi nemogu}om da je prekr{i?
Ako ve} danas spoqna politika fa{izma i nacionalsocijalizma pretstavqaju stalnu glavoboqu i opasnost nepredvi|enu za evropsku diplomaciju, sutra }e se to pretstavqati u daleko ve}oj meri. I, dok danas toj glavoboqi francuska i engleska diplomacija doska~u palijativima od danas do sutra
i popu{tawem, kojim jedanput Engleska umiruje Nema~ku na ra~un Francuske,
a drugi put Francuska Italiju na ra~un Engleske – mo`e ubrzo da nai|e ~as
kada vi{e ni ti palijativi ne}e biti dovoqni, nego }e trebati – ili popu{tati u krupnom i u osnovnom, ili zagaziti u opasnosti istinskog rata!
Trebalo je ve} davno predvideti to, pa bi se mnogo toga bilo izbeglo.
Ali zato bi trebalo da Engleska ve} jednom definitivno sahrani iluziju
o “splendid isolation” jednako kao i Francuska svoju afektivnu i iz istorije
nasle|enu anglofobiju; kao i histeri~nu – ne protivnost nacionalsocijalizmu ve} istinsku germanofobiju. U Londonu bi trebalo da se uvidi da se
sve po svetu ra{trkane pozicije i interesi britanskog imperija pred koncentri~nim nadirawem japanskog panzijatizma, italijanskog sna o “mare
nostrum” i nacionalsocijalisti~ke mistike o “izabranom narodu”, ne dadu
vi{e {tititi dosada{wim metodama diplomatskih izigravawa i dosko~ica, ~ija je mudrost i{la za tim da snaga Engleske uvek balansira na u`etu,
{to je zna~ilo: Ni prejaka Francuska (ili, recimo, Rusija) prema Nema~koj (ili prema Japanu), ni prejaka Nema~ka prema Francuskoj!”. Meru nema~ke snage, kao ni meru italijanske snage danas nije vi{e mogu}e odre|ivati na doze iz Londona, po{to one danas tu snagu grabe same, mimo svih di110
plomatskih formula, i mogu da se pred Engleskom i pred Francuskom najednom isprse u prete}em stavu, kao {to se to nedavno, zasada u relativno
malenoj meri, dogodilo sa strane Italije. Neodre|eni odgovor ser Edvarda Greja, g. 1914, ve} je jednom opredelio Vilima za rat, u nadi da Engleska
ne}e intervenirati; pa bi bilo po`eqno da se takva diplomatska suptilnost za uvek sahrani; u toliko pre {to je naspram dana{wih agresivnih fa{izama jo{ mawe na mestu i {to danas mo`e jo{ ve}e pokore da izazove.
Toj neodre|enosti engleske spoqne politike, pridru`uje se nestalnost
francuske, bazirana s jedne strane na iracionalnim, a sa druge na suvi{e
racionalnim momentima. Previ{e istaknuta bojazan pred nema~kim revan{om skrivila je neplansko i uvek prekasno popu{tawe ne samo prema
Hitlerovoj, nego i prema demokratskoj Nema~koj – umesto da se, ili popusti u pravo vreme i time oja~a nema~ka demokratija, ili da se konzekventno ostane kod ~uvawa ugovora! Zbog toga je, ne gledaju}i na posledice i na
dejstvo tih ~ina kod mawih saveznika, svim mogu}im “paktovima u ~etvoro”
i “ostalim inkompatibilnostima kaptirana i suvi{e }udqiva Italija,
{to je ne samo u Poqskoj, nego i u nekim krugovima Male Antante moralo
probuditi ube|ewe da se ne mo`e mnogo i do kraja ra~unati na stalnost i
na podr{ku Pariza. A u te iracionalne momente spada i atavisti~ka anglofobija prose~nog francuskog bur`uja, koja ~ini da se i najnacionalisti~ki krugovi, u inat Engleskoj, orijenti{u za sporazume sa demokratskih
i nerevan{isti~kom Nema~kom, ve} ba{ sa nacionalsocijalizmom! Kona~no dolaze i suvi{e racionalni i ra~unski uzroci unutra{we politike, koji ~ine da je za godinu dana pred svake izbore, op{tinske, skup{tinske ili
senatske, ~itava spoqna politika Francuske kao paralizovana parolama
izborne agitacije.
Jasno je da se i jedinstvenost spoqne politike fa{isti~kih dr`ava bazira samo na ~iwenici {to u tim zemqama nema slobodne voqe, nego se ~itava zemqa upravqa prema jednom htewu. Niti iz ovog {to smo izneli sledi da, zbog jedinstvenosti spoqne politike, treba i u drugim zemqama da se
zavede fa{izam. To ne! Ali demokratske zemqe i one koje su za odr`awe
mira treba da sa tom stalno{}u spoqne politike svojih rivala ra~unaju
kao sa krupnom predno{}u, te da u odbrani od wenih ciqeva upotrebe isto
efikasno oru`je – istu stalnost, odre|enost, odlu~nost, uzajamnu saradwu
i plansku smi{qenost, baziranu ne na diktaturi odozgo, ve} na realnoj
oceni doga|aja, na autodisciplini i na svesti da su interesi pojedinih demokratskih sila i evropske celine usko vezani sa autoritetom Dru{tva
naroda i sa odr`avawem mira u svetu.
Francuski gra|anin treba da uvidi da to zna~i napakostiti Engleskoj,
ako sankcije protiv Italije ne uspeju, ve} da to, ne u dalekoj budu}nosti,
zna~i napakostiti i sebi! Jednako kao {to u Londonu treba da se zna da to
ne zna~i uzvrat prema Francuskoj, ako se pusti da nacionalsocijalizam
olako barata sa me|unarodnim obavezama, ve} – i opet ne u dalekoj budu}nosti – uzvrat i prema samom sebi! A to vredi i za ostale dr`ave. Diplomatska mudrija{ewa i }iftinska prera~unavawa o tome za koga je ve}a opasnost ako Austrija uvede vojnu obavezu, ili ako je uvede Mayarska; ili {ta
111
je za koga mawe zlo -– An{lus ili restauracija – samo su voda na mlin onih
koji ho}e postepeno da uspostave ne samo sve vojne obaveze, nego i sve militaristi~ke ciqeve, i koji }e na koncu konca izazvati bilo An{lus bilo restauraciju, samo da do|e do mute`i u kojoj jedino mogu ne{to da ulove, ili
bar da zaba{ure unutra{we neprilike.
Iza Rajne i iza Abisinije, jednako kao i iza vojne obaveze u Austriji i
iza Manyuka (a tako isto i iza planova o An{lusu i o restauraciji) kriju
se daleko krupnije stvari, od kojih ni jedna nije dobra, ne samo za Englesku
i za Francusku, ve} ni za jednu od mawih i demokratskih dr`ava u Evropi.
Uzeti kao fatalno da ne{to “mora uslediti”, pa da zato od predstoje}ih zala treba birati mawe nije politika kojom mo`e da se parira partnerima
koji ne priznaju nikakvu fatalnost i koji sami sebi stvaraju prilike. A
kod takve nejednakosti oru`ja, poraz je neizbe`iv. Me|utim – kad bi se politici planskog ru{ewa suprotstavila zajedni~ka i planska politika svesti da su Rajna, Abisinija, Visla, Albanija itd, te nezavisnost Austrije,
granice Mayarske i inkompatibilnost Habsburgovaca, pitawa koja se jednako ti~u Londona i Pariza, kao i najmawe dr`ave u Evropi, i da se iza svakog od tih pitawa krije uvek ne{to krupnije i op{tije – bojaznost od opasnosti fa{izma u Evropi mogla bi zaista da se proglasi za uobra`ewe.
Javnost br. 16, 18. april 1936. godine
Da li je Gete otrovao [ilera?
U ~itavom svetu je izazvala nepodeqeno zgra`awe kwiga Matilde Ludendorf supruge ~uvenog nema~kog vojskovo|e, koja pred nekoliko meseci
objavqena u drugom izdawu u Nema~koj, a pod naslovom “Neka`weno zlo~instvo izvr{ena na Luteru, Lesingu i [ileru, za ra~un svemo}nog Neimara sviju svetova”, ~ije je prvo izdawe bilo {tampano jo{ 1928. Po{to, me|utim, za vreme tog prvog izdawa nacionalsocijalizam jo{ nije bio na vlasti u Nema~koj, slobodoumni duhovi i ozbiqna javnost pre{li su preko
kwige sa prezirom i wen uspeh nije bio nikakav. Ali sada kad u Nema~koj
cvate dirigovani nauka i “istina” koja se “fabricira” prema interesima
vladaju}e stranke, kwiga tako ~uvene {ovinistkiwe, kao {to je g|a. Ludendorf, dobila je svu potporu i sav autoritet re`ima i partije, pa su wome
na~i~kani izlozi u Rajhu, za wu se pravi reklama u svim listovima i wena
se otkri}a {ire u stotinama hiqada egzemplara kroz nema~ki narod.
[ta, dakle, g|a. Ludendorf objavquje u svojoj kwizi? Pre svega, da Luter
nije umro prirodnom smr}u, kao {to je istorija nesumwivo utvrdila i u
{to niko nikada nije posumwao, nego da je postepeno i tajno bio trovan sa
strane nekog “kabalisti~kog udru`ewa, koje je pret{asnik dana{we masonerije”. Masoni su dodu{e protivnici klerikalizma i papizma, veli g|a.
Ludendorf, ali su u tome radili sporazumno sa papom, jer je Luter napadao
i Jevreje, pa su mu se kabalisti zato osvetili!...
Prema g|i. Ludendorf, ~uveni nema~ki pesnik Lesing nije umro naravnom smr}u, nego je postepeno trovan i otrovan od masona i od Jevreja. Da
svoju apsurdnost doka`e, g|a. Ludendorf pri~a da je Lesing dodu{e napisao “Natana Mudrog”, u kome hvali Jevreje, te da je i sam bio slobodouman
112
i mason, ali da je pred smrt spremao da napi{e delo “Dervi{”, u kome je
hteo da opozove sve to, pa da je zato bio otrovan.
I kona~no – otrovan je [iler, i to zajedni~ki od masona, Jevreja i jezuita! G|a. Ludendorf to obja{wava ovako: [iler je, nakon slobodoumnog
“Don Karlosa”, napisao “Vilima Tela”, kojim se je, kao “nacionalisti~kim
delom”, zamerio masonima, Jevrejima i jezuitima. A sve te tri sile bile su
usredsre|ene u organizaciji “Reda prosve}enih”, kome je pripadao i Gete.
Ta organizacija je odlu~ila zato da se osveti [ileru, i u tome joj je i{ao
na ruku ne samo princ Karl August, koji je tako|er bio mason, nego i sam Gete, koji je tobo`e mrzio [ilera kao rivala i koji je bio sporazuman sa time da se [iler otruje. Tom prilikom g|a. Ludendorf dokazuje da su i bitku kod Vlamija Francuzi dobili zato {to je vojvoda od Brunsvika bio mason i {to je “zato prodao Prusku Francuzima”. Kao jo{ jedan dokaz da je
[iler zaista bio otrovan, g|a. Ludendorf navodi ~iwenicu da je bio sahrawen potajno u no}i.
Mo`e se zamisliti kakvo je ogor~ewe izazvala onakva kwiga kod svih
razboritih qudi, u samoj Nema~koj koji su u woj sa pravom videli poku{aj
da se klevete jedne histeri~ne `ene ra{ire na {tetu najja~ih duhova Nema~ke i to ne samo Getea, koji se optu`uje zbog zlo~instva, nego i samog Lutera, [ilera i Lesinga, kojima se na taj na~in otima od slave i po{tovawa
{to ga ~itav nema~ki narod prema wima ose}a. I sem toga, pitali su se
ozbiqni qudi – kakvo }e mi{qewe dobiti strani svet o narodu ~iji su najboqi sinovi trovani od samih Nemaca, i to od isto tako velikih duhova i vladara? I po|e li se tako daqe, ne}e li g|a. Ludendorf “dokazati” da je i jo{
nekoliko tuceta nema~kih velikana otrovano od drugih velikana?... I ma koliko da je, nakon, prvog izdawa, g|a. Ludendorf do`ivela osudu ~itavog javnog
mi{qewa, nakon ovog drugog izdawa, objavqenog potporom re`ima, do`ivela je ne samo trijumf, nego i sigurnu za{titu da se niko ne}e smeti usuditi da
wene “nau~ne” odvratnosti demantuje nau~nom istinom. Jer {ta je nacionalsocijaliste briga za dobar glas nema~kog naroda i Getea kad u wegovim delima nema ni traga rasizma i kad im kwiga g|e. Ludendorf odli~no dolazi da seje mr`wu protiv glavnih wihovih protivnika, i to ne samo slobodoumnih i
demokratskih elemenata, masona i Jevreja, nego ~ak i protiv katolika?
Odmah nakon prvog izdawa, Geteovo dru{tvo u Velmaru zakqu~ilo je u
dokumentovanom radu da pobije tvrdwe g|e. Ludendorf, te da tako digne i
najmawu senku sa imena Geteovog. Zadatak je poveren profesoru Maksu Hekeru, koji je najsavesnije ispitivao sve detaqe o “otkri}ima” g|e. Ludendorf i svoja istra`ivawa objavio tako|er pro{le godine u izdawu “InselVerlang” u Lajpcigu. Heker dokazuje, ta~ku po ta~ku, da su tvrdwe g|e. Ludendorf plod ~iste fantazije i zlobe, te da je [iler umro prirodnom smr}u,
od tuberkuloze, a da je sahrawen u no}i zato {to je u to doba bio obi~aj da
se ugledne li~nosti sahrawuju no}u, pa je to ~ak bio znak naro~ite po~asti.
[to je najsme{nije, g|e. Ludendorf podgrejava u svojoj kwizi i legendu da
su i austrijskog vojvodu Franca Ferdinanda ubili masoni, pa da je zato i on
bio sahrawen no}u “po nalogu svemo}ne masonerije.”
113
Da se vidi kako je kwiga g|e. Ludendorf primqena i izvan liberalnih i
izrazito demokratskih kruga, dosta je napomenuti ~lanak o woj, objavqen u
uglednom desni~arskom francuskom listu “Journal des debats”, od 23. marta,
u kome se autor zgrawava nad upadom nema~ke nauke, koja dozvoqava da se
stotinama primeraka {ire kroz nema~ki narod ovakve izmi{qotine. ^lanak se pita kakvog bi razloga masoni imali da ubiju Lesinga, koji je, kao najizrazitiji pretstavnik slobodoumqa i posve}enosti, propagirao ba{ one
ideje koje su oni zastupili; a jo{ vi{e se potsmeva tvrdwi g|e. Ludendorf,
da je “Vilim Tel” nacionalisti~ko delo, dok je ono stvarno znak protesta
protiv nasilnika Geslera, koji bi ba{ odgovarao pokretu Firera – u ime
slobode naroda i pojedinaca. Naposletku pisac “Journal des debats” isti~e
da je apsurdno tvrditi da bi masoni na dvoru katoli~kog Franca-Jozefa
imali toliko mo}i da bi odre|ivali kada }e biti pogreb Franca Ferdinanda, te da je op{te poznato da je no}na sahrana bila izvr{ena po nalogu
kneza di Monteruovo, zakletog neprijateqa nadvojvodinog.
Ali, {ta vredi replika uva`enog profesora Hekera, veli francuski
list – kad je wegova bro{ura preru{ena i zaglu{ena reklamom za kwigu
g|e. Ludendorf? Nekome je u interesu da se svet vara, pa nau~na istina tu
igra posve sporednu ulogu. U Nema~koj, ~ini se, da se vra}aju vremena kada
su fantasti~ne i mra~ne legende, sa kriminalnim i senzacionalnim tvrdwama i pri~ama o potajnim udru`ewima, punim jezivih strahota, do{la
opet u modu. A nije ~udo kada se znaju ciqevi reakcije i diktature, sa kojima klerikalizam uvek nalazi dodirnih ta~aka, ma koliko da se momentalno
pobijaju. Tako smo ovih dana i u jednom splitkom klerikalnom listu ~itali niz apsurdnosti u korist nacionalsocijalisi~ke Nema~ke koja progoni
katoli~ke sve{tenike, a protiv demokratskih dr`ava koje daju punu slobodu katoli~koj crkvi. Da podupre nacionalisti~ki Rajh, splitski list se ne
`aca da podgreva i da kao golu istinu iznosi ve} stoput demantovane izmi{qotine da je ^ehoslova~ka pristala da “postane aerodrom boq{evi~kih
bombardera”, kao i drugu, jo{ apsurdniju, da je u Moskvi odr`an kongres crnaca za ubijawe belaca”, ~iji je {ef abisinski car, Haile Selacije – onaj isti
o kome je pred samih par dana glavi klerikalni list u Zagrebu pisao da je gorqiv poklonik Svetog Frawe Asi{kog, kao i Musolini, pa da }e kao takav pod
okriqem asi{kog sveca, brzo pristati na mir sa Italijom. A zakqu~ak je da
klerikalni list pi{e da Nema~ka treba da se sprema na odbranu od Francuske i Rusije, te da Hitlerov korak ne zna~i rat, nego uvr|ivawe mira.
Oni koji te izmi{qotine {ire i ne paze vi{e da li se bar donekle poklapaju, te da nisu i suvi{e glupe za dana{we vreme: zato {to oni i ne ra~unaju na prosve}enije ~itaoce, ve} na {iroke mase i fanatike, koji unapred taj otrov bez ikakvog premi{qawa daqe {ire. A u tome kod klerikalnih krugova, kao i u fa{isti~kim ambijentima, postoji jo{ i danas isto
ono raspolo`ewe kakvo je vladalo u doba najcrwe reakcije, a o ~emu smo nedavno u “Prager Presse” na{li zanimqiv ~lanak, koji prikazuje kakve su se
sve apsurdnosti pre samih nekoliko decenija {irile u ^ehoslova~koj o
slobodoumnim qudima, nau~nicima, masonima, itd. ^lanak prikazuje na pr.
kwigu J. F. Hajncela “Bohmens Geschishte”, koja je prvi put objavqena g.
114
1943, a koja je docnije do`ivela tri izdawa, u kojoj se najprosve}eniji umovi tada{we ^e{ke, naro~ito masoni, prikazuju kao qudska ~udovi{ta, kao
zveri u qudskoj spodobi koje se udru`uju da ru{e veru i poredak, te da spremaju otrove, i koje imaju prisnih dodira sa |avolom, itd. Ugledni pra{ki
list prime}uje: “I dok su se {irile takve besmislice, u koje danas niko
`iv ne bi mogao ozbiqno da veruje – kwiga Hajncelova ne nalazi ni jedne
re~i o ~uvenim humanim institucijama ~ehoslova~kih masona i wihovim
moralnim nastojawima, kao ni o tome da su toj “kugi qudstva” pripadali
najugledniji ~lanovi plemstva i odli~nici, naj~uveniji nau~nici i sve{tenici, po~ev{i od naj~uvenijih Frawevaca do Strahovskih opata, te da
bi jo{ i danas svaki dobar hri{}anin mogao da se moli iz kwige koju je
Kornova napisao za masone tog vremena.
Pisac ~lanka u “Prager Presse” zavr{ava da je praznoverica ve~na i da verovatno jo{ i danas i danas ima qudi koji ~itaju Hajncelove klevete i veruju im. Kwiga g|e. Ludendorf, kao i ~itav niz infamnih bro{ura protiv
slobodoumwa i demokratije, u kojima se ugledni, slobodoumnici, demokrati, nau~nici itd, okrivquju za najneverovatnija zlo~instva – dokazuje da }e
najomiqenije sredstvo reakcionara svih struja, rasisti~kih kao i klerikalnih, ostati za uvek la` i izmi{qotina, kleveta i zavaravawa naroda,
bez ikakvih skrupula nau~nih i moralnih. Na{a klerikalna {tampa, a naro~ito MOSK, u tome su dostojni pandan radu g|e. Ludendorf.
Javnost br. 18, 2. maj 1936.
Hrvatstvo kao moralni pojam
Pobede u balkanskom i svetskom ratu savile su oko srpstva i srpskog
imena takav oreol da smo svi mi s preka, Srbi, Hrvati i Slovenci, koji smo
bili zadojeni mi{qu nar. jedinstva, u srpstvu po~eli da gledamo neku nadnaravnu moralnu i fizi~ku snagu u kojoj i nema nedostataka. Svaki Srbijanac bio nam je heroj apostol oslobo|ewa, a svaki nar. poslanik, pesnik idi
novinar, idealni borac – pa je to prelazilo pomalo i na srpstvo uop{te,
tako da je mnogi Srbin pre~anin po~eo ve} pomalo i na sebe da gleda kao na
osvetnika Kosova i Gvozda. Doga|alo se ~ak da su mnogi Hrvati, u `eqi da
sebe izdignu do vrha svih odlika srpstva, ne samo prihva}ali jugoslovenstvo, nego su se napola prikazivali kao Srbi, ili su davali svojoj deci tipi~no srpska imena, te isticali table sa iskqu~ivo }irilskim pismenima,
itd. Svaki Srbijanac, koji se javio tada kod nas, bio je gledan kao vi{e bi}e; a da se je n. pr. u Splitu usudio neko javno da ka`e da je makar i najneznatniji poslanik u srpskoj Nar. Skup{tini korupciona{ ili sli~no, bio
bi lin~ovan od gra|anstva koje ne samo {to nije dopu{talo senke na srpstvu, ve} u tom svom totalnom i aprioristi~kom gledawu na w, nije priznavalo ni razlika izme|u srpskih partija i voda, pa su joj svi redom, ~ak i najqu}i protivnici, bili odli~ni dr`avnici, heroji i rodoqubi.
Ma da se u `aru uspeha to shvatawe srpstva “en bloc” javqalo i u Srbiji,
naro~ito u veli~awu ratni~kih sposobnosti i u stoprocentnoj sigurnosti
pobede, mora se priznati da {umadijski racionalizam ni u danima najve}eg
srbovawa nije i{ao dotle da sve Srbe proglasi kao uzor po{tewa i sposob115
nosti, a ceo ostali svet kao mawe vredan. Takvo gledawe se naprotiv javqalo u daleko ve}oj meri kod pre~anskih Srba, a jo{ intenzivnije kod onih”
Hrvata i Slovenaca koji su prigrlili misao nar. jedinstva i koji su naprosto prelazili u idolatriju srpstva, zaboravqaju}i da su {iri slojevi hrvatske javnosti u tome pre mogli da vide dezertirawe negoli te`wu za
istinskim jedinstvom. A nije bez interesa naglasiti ni to da se mnogi od
tih koji su tada na hrvatstvo gledali kao na ne{to {to je mawe vredno od
srpstva, danas nalaze u ekstremnim hrvatskim i antisrbijanskim redovima,
te da drugima prigovaraju da nisu dovoqno Hrvati.
Me|utim je ba{ takvo totalno shvatawe srpstva, kao da je ono sinonim
svega najboqeg i najplemenitijeg na svetu, i bilo uzrok {to su nastupila
tako te{ka razo~arawa, koja su se, ba{ zato {to su bila suvi{e nagla, pretvorila pomalo u ogor~ewe i u najzatrovanije neprijateqstvo prema doju~era{wem idolu, koji se pokazao kao skupina dobrih i lo{ih qudi, sa svim.
zemaqskim manama i odlikama. Svaka mana koja se je javila pri~inila se sada sto puta stra{nijom - tako da je danas za mnoge Hrvate nastala obratna
slika: Srpstvo kao stoprocentno zlo, i Beograd kao varo{ gde sve `ivi od
korupcije jednako kao {to je ranije srpstvo bilo stoprocentno dobro, i Beograd kao varo{ samih vitezova i heroja
Nakon srpstva “en bloc”, nastala je kod istog tog dela inteligencije i
omladine era jugoslovenstva “en bloc”. Svet je po~eo da se deli na stoprocentne Jugoslovene, koji su se do krajwih granica odricali plemenskih odlika, i koji su ne samo deci, nego i vilama, la|icama, trgova~kim radwama
i kragnama stavqali ime “Jugosloven” ili “Jugoslavija” – a koji su sav ostali svet, koji je makar i za mrvu vi{e ostao sentimentalan prema plemenskim oznakama – proglasili separatisti~kim, pa ~ak i antidr`avnim. U
toj beskompromisnosti i totalnosti jugoslovenstva opet su se najvi{e isticali Hrvati, i tako donekle (ma da to nije ni izdaleka bila wihova namera) dali ideolo{ku podlogu docnijim kowunkturnim Jugoslovenima, koji
su, zbog odr`awa na vlasti, proglasili sebe jedinim wegovim nosiocem i ~uvarom, a sve druge, pa ~ak i one koji su bili Jugosloveni i onda dok su ovi posledwi Jugoslaviju nazivali “jugovinom” ozna~ili kao defetiste i neprijateqe dr`ave, trpaju}i naro~ito rado u taj ko{ sve Hrvate bez razlike.
Na taj na~in vidimo da je sa strane ~isto najve}u du`nost da to povjerqivo
saop}e na “nadle`nom mjestu” i upozore na “sumwivo” dr`awe toga i toga ... Po~elo je opet utrkivawe natjecawe u “rodoqubqu i na`alost... u intrigirawu.”
Isto tako “Seqa~ki Svijet”, koga ure|uje sekretar “Seqa~ke Sloge”, Dr.
Magovac, pi{e:
“Ako ste kojeg jutra poslom do{li u grad, a napose u Zagreb, mogli ete na
– svakom uglu ~uti veliku galamu ili dreku: posebno izdawe – “Hrvatski
dom”, i posebno izdawe “Glas opozicije”, posebno izdawe –Hrvatska”, za jedan dinar, za jedan dinar!... Kako ste se pak quto razo~arali kad ste u vlaku
ili kod ku}e jedva pro~itali onu hrpu praznih rije~i oglasa i budala{tina. Ali ova trgovina papirom nije tako zla koliko ona sa raznim drugim
znakovima, slikama, kipovima, kipi}ima. itd. Politi~ki trgovci koji su
izgubili obrtnicu, bacaju se na taj novi posao, trguju papirom i u ime rodo116
qubne “du`nosti” mame novac od lakovjernog svijeta. I zato je ova trgovina sa “hrvatskim pitawem” ne samo {tetna, nego i nepo{tena”.
A i “Hrvatski Zagorac” jedva je do~ekao pisawe “Istine”, pa veli:
“Mi smo na ovakove pojave na{eg javnog `ivota ve} mnogo puta upirali
prstom, ali na`alost nismo imali uspjeha, nego se je dapa~e bacala na nas
anatema. Me|utim je u takvoj magli te{ko, ili skoro nemogu}e raspoznati
pravo rodoqubqe - od obi~ne trgovine, razlu~iti zdravo od truloga, po{tewe od lopovluka. ^ak ima mnogo prostora gde je kukoq potisnuo zdravo
sjeme – kite}i se hrvatovawem i seqakovawem”.
Nego, naravski, odmah se javqaju profesionalni neprijateqi zraka i svetla oko “Hrvatske Stra`e”, pa ustaju protiv pisawa “Istine”, nazivaju}i
ga “preuveli~anim i tendencioznim izno{ewem na javu internih prilika
u redovima biv{e HSS, u ~asu kad je kompaktnost najpotrebnija”. Drugim
re~ima, pod pla{tem t. zv. kompaktnosti treba sakriti i “{trebere hrvatstva”, {to ih je otkrila splitska polemika; i intrigante, na koje upozorava
“Istina”; i trgovce sa hrvatskim pitawem, {to ih otkriva “Seq. Svijet”; i
kukoq, na koga upozorava “Hrv. Zagorac” – da bi se u tom op{tem zata{kavawu mogle sakriti i intrige frankofuptama{a, koji se, me|utim, ni najmawe
ne obaziru na tu kompaktnost, ve} kadgod je to u interesu rimskog klerikalizma, napadaju i najvi{e funkcionere u HSS, kao {to je Dr- Herceg, ili sam
Ma~ekov “Hrv. Dnevnik” (splitska “Kat. Rije~”), zato {to se je usudio ukazati simpatije prema demokratiji u Francuskoj, a protiv reakcije i fa{izma.
Nego, ni brodska “Istina” ne ostaje du`na “Hrv. Stra`i” ve} napada o{tro
“politi~ki klerikalizam” pori~e pravo ~lanovima redakcije “Hrv. Stra`e”
da vode Katoli~ku Akciju, po{to su “nacionalno kompromitovani”.
Mi, naravski, ovime ne ulazimo u meritum ovog otkrivawa, niti u namere kojima se vode otkriva~i. Nalazimo, {ta vi{e, da su neki napisi “Istine” protiv “pokvarene gospode” suvi{e demago{ki, pa da otkrivaju drugu
stranu lo{eg generalizovawa, po kome je samo hrvatski seqa~ki narod stoprocentno idealan i ~estit, dok su naprotiv sva gradska gospoda stoprocentno zla i pokvarena. Ali, i bez obzira na to, mi smo uvereni da svako vetrewe kompaktnosti zdravog hrvatstva mo`e samo da koristi, dok naprotiv
mo`e da {kodi samo nezdravom principu totalnog hrvatstva, koji je isto tako antimoralan, idejno apsurdan i protivan zdravom diferencirawu, kao {to
je to bio princip stoprocentno neprikosnovenog srpstva i jugoslovenstva.
Nikakva zdrava, razumna i demokratska politika ne mo`e da se vodi na
pretpostavci da su svi Hrvati beli, da su svi Srbi crni, niti da su svi Hrvati uzor civilizovanosti, kulture, pravde itd, a ve}ina Srba da su uzor zaostalosti, korupcije itd; – jednako kao {to se ni obratno ni{ta ne da napraviti na pretpostavci da su svi Srbi heroji i slobodari, a svi Hrvati
pla{qivci koje je trebalo osloba|ati, te koji su slu`ili klerikalizmu i
Habzburgovcima. Takva generalizovawa i totalizirawa mogu da dolikuju
palana~kim babama, ali ne ozbiqnim politi~arima i intelektualcima, a
pogotovo ne zdravom seqa~kom razumu. Kaza}e nam se da se negativne osobine i ne bacaju na srpski seqa~ki narod, ve} na wegovu gospodu i na beogradsku ~ar{iju, ali ta formula vredi samo za novine, dok se na zborovima i po117
uzdanim sastancima govori druga~ije – a u stvari ni to generalizovawe o
gospodi i ~ar{iji nije ta~no. Jer svi mi – Srbi, Hrvati i Slovenci, mo`emo da pretstavqamo sinonim dobra ako dobro radimo i ako kukoq trebimo,
ali isto tako sinonim zla ako i kukoq proglasimo za dobro. Od tog zata{kavawa i od takve nezdrave “kompaktnosti”, hrvatstvo ne}e nikada imati
koristi; kao {to ni tobo`wa “jednodu{nost naroda” za vreme Uzunovi}a
ili Jevti}a nikakve koristi nije videla iz toga {to je cenzura branila
svako zdravo vetrewe. Pa ~im je nastupila i najmawa promaja, trule` se
ukazala kao ve} dovr{ena stvar.
I zato, pored ukidawa dr`avne cenzure, Hrvati treba da tra`e i ukidawe vlastite cenzure, koju im je nametnuo nezdravi pojam stoprocentno ispravnog hrvatstva, a koji im oduzima zrak i svetlo u vlastitom krilu.
Javnost br. 24, 13. juni 1936. godine
Pedesetogodi{wica Dru`be Sv. ]irila i Metodija
Dana{we generacije, ne samo srbijanske, nego i one iz pre~anskih krajeva, jedva da znaju ne{to o “Dru`bi Sv. ]irila i Metoda”, koja je jo{ do pred
rat, naro~ito kod Hrvata i Slovenaca prestavqala najpopularniju narodnu organizaciju i gotovo narodni pokret, sli~an onome {to ga je u danima
oslobodila~kih borbi, prestavqala za Srbiju “Narodna Odbrana”.
Dru`ba Sv. ]irila i Metodija je i bila u stvari najva`nije narodno-odbrambeno udru`ewe me|u Hrvatima i Slovencima, pa mu je zato posve}ivao
svoju pa`wu ~itav narod. Slovenci su imali da izdr`e silne borbe protiv
germanizacije ne samo na svojim severnim me|ama, ve} i u srcu Slovenije,
jednako kao {to su morali izdr`avati napade italijanizacije u okolini
Trsta i Gorice, te u severnom delu Istre. Hrvati su te napade morali izdr`avati u glavnom u Istri. Dalmacija je, nakon goleme pobede nacionalne
ve}ine, koja nije dala Italijana{ima niti jednog poslanika u parlamentu,
uspela ipak da ponarodi i da otme od Italijana{a osnovne {kole, dok je
germanizacija bila isuvi{e tu|a Dalmaciji da bi tamo mogla da uspe. U Hrvatskoj borba protiv poku{aja ma|arizacije nije trebala naro~ite organizacije, i jedino je Me|umurju, koje je bilo prepu{teno ma|arizaciji na milost i nemilost, bila posve}ena zasebna briga.
Ali ipak, glavna narodno-odbrambena borba za Hrvate vodila se u Istri, dok se za Slovence vodila na ~itavom wihovom podru~ju, protiv germanizacije na severu, i protiv italijanizacije na zapadu.
Nakon politi~kog preporoda Slovenaca, kada je bila ve} sru{ena prevlast nema~ke mawine i u krawskom pokrajinskom saboru i u qubqanskoj
op{tini, Nemci su osetili potrebu ja~e ofanzive protiv juga i osnovali su
svoj “Schulverein” ([kolsko udru`ewe). Ciq tog udru`ewa je bio da otvara nema~ke {kole me|u Slovencima, te da tako i odozdo provodi germanizaciju,
{to ju je austrijska vlada provodila odozgo. Posve jasno da je be~ka vlada svim
silama podupirala “Schulverein”, koji je dobijao sredstava iz Nema~ke.
U takvim prilikama su osetili Slovenci da oni jo{ vi{e treba da se pomognu vlastitim snagama, po{to im be~ka vlada, i pored pobede narodne ve}ine, nije htela da dade slovena~ke osnovne {kole, a pogotovo ne gimnazi118
je. Dobar primer dali su im ^esi, koji su iz istih razloga osnovali “Ustredni Maticu [kolsku”, sa ciqem da se otvarawem i podupirawem ~e{kih {kola, u krajevima ugro`enim od nema~ke propagande, odupru germanizaciji.
Jo{ g. 1884 uputio je Ivan Vrhovnik, tada{wi mladi istori~ar i publicist, u listu “Slovenski Narod”, apel slovena~koj javnosti za osnivawe
slovena~kog {kolskog udru`ewa, koje ima da se brine o ~uvawu slovena~kog narodnog poseda. Apel je nai{ao na lep odziv, tako da je jo{ iste godine osnovan akcioni odbor, a g. 1885 osnovana je i formalno “]iril-Metodova Dru`ba”, uzev{i za patrone prve slovenske apostole i prosvetiteqe,
Sv. ]irila i Metodija i dav{i ve} time svome radu izrazito slovenski i
kulturni karakter. Pored Vrhovnika, nalazili su se na ~elu slovena~ke
Dru`be jo{ Ivan Hribar, Tomo Zupan, Dr. Josip Vo{wak, Luka Svetec,
Ivan Murnik itd.
Hrvatska “Dru`ba Sv. ]irila i Metodija za Istru”, nastala je sedam godina docnije, g. 1892, ali je potaknuta istim idealima, pa je i uzela za primer slovena~ku Dru`bu, te se i ona nazvala imenom slovenskih prosvetiteqa. I ma koliko da su to bila dva zasebna udru`ewa, wihov rad je i{ao
uvek paralelno, provodio se u uzajamnom sporazumu i bio upu}en k istom
ciqu – odbrani jugoslovenskog elementa na severozapadnim granicama,
prema germanstvu i prema italijanstvu.
Istarska “Dru`ba Sv. ]irila i Metodija” osnovana je u Opatiji, srcu
istarske Liburnije, a me|u wenim osniva~ima i najmarqivijim radenicima nalaze se ova svetla imena: Dr. D. Vitezi}, Dr. M. Lagiwa, Dr. V. Spin~i}, Dr. A. Stanger, V. Car-Emin, R. Katalini}-Jeretov, itd.
Posve naravski da su jedna i druga Dru`ba nai{le odmah u po~etku na
naj`e{}i otpor sa strane austrijskih vlasti, nema~kog “Schulverein” i italijanskih iredentista. Po na~elu “Divide et impera” austrijska vlada je u
svim na{im krajevima podupirala italijana{ku mawinu protiv jugoslovenske ve}ine, nastoje}i da Hrvati, Srbi i Slovenci budu na taj na~in suvi{e okupirani borbom sa Italijana{ima, pa da nemaju vremena za borbu
protiv Austrije. Sem toga, Be~ je `iveo u Trojnom Savezu sa Rimom, pa je
ve} iz obzira prema savezni~koj zemqi, morao da vodi prijazniju politiku
prema Italijanima, dok zbog Jugoslovena nije trebao da ima obzira ni prema kojoj velikoj sili.
Kao {to su Nemci za germanizaciju slovenskih krajeva osnovali “Schul verein”, tako su Italijani osnovali udru`ewe “Lega Nazionale” (Narodna
liga). Formalno je to bilo samostalno udru`ewe austrijskih italijana{a,
ali u stvari je ono bilo filijala poznatog iredentisti~kog i propagandnog udru`ewa u Italiji, “Dante Alighieri”. Sredstva, {to je mali broj
austrijskih Italijana{a mogao da ih dade, nisu bila velika, pa je ipak to
udru`ewe sa velikim kapitalima otvaralo {kole i de~ija zabavi{ta, te
nov~ano pomagalo |ake, naro~ito one slovenskih roditeqa, samo da u|u u
Legine {kole. Novac za sve dolazio je naravski iz Italije.
Dru`ba Sv. ]irila i Metodija imala je dakle da se bori sa vrlo organiziranim i bogatim neprijateqima, koji su uza se imali vlast i bogata udru`ewa, a za sobom su imali tri ogromne dr`ave, Austriju, Nema~ku i Itali119
ju. Ona naprotiv je imala za sobom nikoga (Srbija je tada mogla jedva i sebe
da brani); protiv sebe je imala i vlast i kapitaliste, a uza se je imala samo
narod! Uvidev{i to, Dru`ba se i postavila na tu {iroko-narodsku osnovu,
pa je sve svoje prihode ubirala iz narodne sredine. Razvila je `ivu propagandu, upisala ogromni broj ~lanova sa najsitnijim prilozima, uzela u svoju eksploataciju nekoliko najra{irenijih pu~kih artikala, kao {to su `igice, sve}e, cigaretni papir, metle, sapun, itd., te uvela svoje markice – pa
je tim sitnim dobicima, u kojima je sa zanosom u~estvovao sav narod, dizala {kole, izdavala kwige, itd. Briga za Dru`bu bila je tolika da je u Zagrebu osnovano udru`ewe “]irilo-Metodski zidari”, koje je imalo zadatak da propagira ciqeve Dru`be i da sabire sredstva za wu. Ni u najsiroma{nijoj narodnoj ku}i nisu mogle da se na|u druge `igice, osim Dru`binih, dok je i najzaba~enije selo priredilo barem jednu zabavu godi{we u korist “Dru`be Sv. ]irila i Metodija”. Istra je, preko Dru`be i radom
Dru`be, bila postala mezimica ~itavog naroda, o kojoj se brinula nacija
kao celina; a naro~ito u posledwe vreme pred rat, u tom su radu u~estvovali, uz Hrvate, sve vi{e i Srbi.
Za Sloveniju vredi to isto. Ali, dok je istarska Dru`ba, i ako vo|ena
prete`no od slobodarskih i nacionalnih, jugoslovenski nastrojenih Hrvata, u`ivala potporu celog naroda, tako da se ni klerikalci nisu usudili da
ustanu protiv we, slovena~ka Dru`ba je, osim navale pangermana i Italijana, morala da izdr`i i borbu klerikalnih krugova, koji su, ma da je wen
osniva~, Vrhovnik, bio sve{tenik, po~eli udarati na wu ve} g. 1888, u
“Zgodnjoj Danici”, zato {to nije htela da potpuno u|e u slu`bu strana~ke
klerikalne politike. Tako je slovena~ka Dru`ba morala da oseti da su klerikalizmu internacionalne rimske direktive pre~e od nacionalnih, pa
makar da se radi o najsvetijem narodnom zadatku, kao {to je spa{avawe dece od odnaro|ivawa.
Na dugo bi se i{lo, kada bismo hteli da makar i u glavnom pru`imo pregled Dru`binog rada za sve ovo vreme. Slovena~ka Dru`ba je osnovala svoj prvi de~ji vrti} u Trstu, g. 1887, a godinu dana docnije osnovala je prvi razred
osnovne {kole u istoj varo{i. G. 1918, pred okupaciju Trsta po Italijanima,
imala je ve} Dru`ba u Trstu 46 slovena~kih razreda osnovnih {kola, sa 2499
dece. Za vreme od svog osnivawa do g. 1918, izdala je slovena~ka Dru`ba na svoje ciqeve oko 4.000.000 onda{wih austrijskih kruna, {to zna~i ogroman novac
u uporedbi sa dana{wom vrednosti. Ra~una se da je za svoj rad od pre i posle
rata, slovena~ka Dru`ba ulo`ila sve skupa, do sada, oko 67.000.000 dinara.
Wene {kole protezale su se po ~itavoj slovena~koj teritoriji, jednako u krajevima ugro`enim od Nemaca, kao i u onima ugro`enim od Italijana.
Istarska Dru`ba osnovala je prvu svoju {kolu u Baderni, g. 1896, pa zatim iste godine u Ka{teliru, a dve godine docnije u Puli. Prihodi Dru`be
za Istru su u g. 1900 iznosili 34.000 onda{wih kruna, g. 1907 iznosili su
100.000 kruna, a g. 1912 ve} 220.000 kruna. Kasnije su ti prihodi jo{ vi{e rasli, pa se ve} po tome vidi kolika je bila aktivnost Dru`be. Dru`ba je izdr`avala u Istri 12 osnovnih {kola sa vi{e razreda, 30 osnovnih {kola
sa jednim razredom, 9 de~ijih zabavi{ta, 3 prosvetna kursa i 1 industrijski
120
kurs. Na tim {kolama bilo je zaposleno 79 nastavnika sa oko 5000 |aka.
Ostala deca na{e narodnosti poha|ala su dr`avne hrvatske i slovena~ke
{kole u Istri, kojih je pred po~etak rata bio ipak prili~an broj, u ~isto
na{im krajevima; a tamo gde nije bilo na{e {kole, deca su morala poha|ati italijansku ili nema~ku. U isto vreme je “Lega Nazionale” izdr`avala u
Istri 21 osnovnu {kolu i 12 de~ijih zabavi{ta.
Delo jedne i druge Dru`be bilo je golemo, te ono prestavqa veliki moralni plus u na{em nacionalnom `ivotu. Slovena~ka Dru`ba postoji jo{
i danas, te se brine o nacionalnom ~uvawu na{eg `ivqa, dok je naprotiv
istarska Dru`ba uginula. Za{to? Mi znamo da je danas nemogu}e u Istri
osnivati na{e {kole Dru`binim novcem, jer to tamo{wi re`im ne bi dozvolio; ali briga za Istru time nije prestala, nego ba{ time postaje jo{
ve}a. Nekad je Istra bila mezim~e na{e javnosti, naro~ito hrvatske – i
briga za wu ra|ala je najve}e zanose. Pa zar danas nisu na mestu jo{ ve}e
brige za opstanak na{eg elementa u tim krajevima? Zar mo`e da postoji bilo kakav politi~ki ili partijski momenat, ili neka ve}a briga, koja je kadra da istisne starawe o bra}i koja `ivu otrgnuti od nas, u opasnosti da i
nacionalno budu izgubqeni?
Javnost br 47, 22. novembar 1936
Kriza Tre}e i pretwa ^etvrte Internacionale,
te zadaci demokratije
Nedavno je “Internacionalni Sekretarijat, za IV Internacionalu” razaslao iz Berna okru`nice, u kojima najavquje i stvarno osnivawe “IV Internacionale”, koja je do sada postojala samo u formi opozicije unutar III
Internacionale i kupila se oko pojedinih istaknutijih komunisti~kih
li~nosti, kao n. pr. oko Trockog. Prva konferencija za osnivawe IV In ternacionale bila je ve} u julu u @enevi, i ma da jo{ uvek nije do{lo do
formalne organizacije pokreta, o~ito je da se pripreme za to vr{e.
[ta ho}e IV Internacionala? Iz materijala koji je prilo`en okru`nici,
a koji je objavqen u mnogim svetskim listovima jasno je da inicijatori IV Internacionale smatraju da je III Internacionala ~iji je najve}i rezultat bio
sovjetski komunizam, po~inila izdajstvo prema svojim na~elima, svom programu te da je zahvaquju}i Staqinu i sovjetskoj birokraciji, po{la sasvim u desno, pa zato wene tradicije treba da preuzme IV Internacionala, i prema tome, ta nova formacija sa ideolo{kog i programskog gledi{ta, kao ni sa gledi{ta metoda nebi prestavqala ni{ta novo, sem mo`da – zbog opozicije prema III Internacionali – jo{ izrazitiji radikalizam i beskompromisnost.
U svojoj okru`nici pripremni odbor ozna~uje III Internacionalu kao
“oru|e u rukama konzervativne sovjetske birokratije” dok sebe progla{ava direktnim naslednikom Lewinovih Trockijevih na~ela, koje je Staqin
izdao i postao “ne{kodqiv privesak kapitalisti~kog poretka u svetu”, pa
~ak i wegov braniteq. U internacionalnom pogledu je najve}i Staqinov
greh u tome {to se je zadovoqio socijalisti~kim ure|ewem iskqu~ivo u
Sovjetskoj Rusiji, odrekav{i se te`we za uvedewem socijalisti~kog pokreta i u drugim zemqama, – pa prema tome i svetske revolucije. “A, kao {to
121
okru`nica ka`e, – kona~na borba izme|u komunizma i kapitalizma ne mo `e da se odlu~i samo na terenu Rusije, ve} na svetskoj areni.” Daqe IV Internacionala, osu|uje Staqina {to je prihvatio Lavalovu formulu “nacionalne odbrane francuske”, {to pretstavqa “prelaz Komiterna u tabor
imperijalista”. Saradwa Sovjeta na kolektivnoj bezbednosti ozna~uje se
kao saradwa na “bezbednosti imperijalisti~kih pqa~ka{a, da i daqe mogu
mirno da pqa~kaju”. Osu|uje se savez Sovjeta sa ^ehoslova~kom, a Narodne
frontove, koje fa{isti~ka {tampa ozna~uje redom kao komunisti~ke, IV
Internacionala osu|uje kao reakcionarne, zato {to su prihvatili parolu
nacionalne odbrane i ~uvawa dr`avnih granica.
[to se unutarwe politike Sovjeta ti~e, IV Internacionala najodlu~nije istupa protiv novog projekta ustava za Sovjetsku Rusiju protiv uspostavqawa porodice u ranijem obliku, protiv ponovnog ja~awa pojma privatnog
vlasni{tva, protiv ja~awa dr`avne misli, koja je “negacija boq{evizma,
jer je ciq marksizma da dr`ava kao takva izumre”, itd.
Ma da se u tim okru`nicama nigde ne ka`e ko je na ~elu pokreta, pada svakako u o~i da se u wima najvi{e isti~e ime Lava Trockog, pa je prema tome
jasno da on nije daleko od vo|stva pokreta, ako ve} nije i wegov vrhovni vo|
i inspirator. To se, me|utim, vidi iz jednog drugog dokumenta, Trockijeve
kwige “Izdajstvo revolucije”, koja je nedavno objavqena i u francuskom
prevodu Viktora Ser`a (“La revolution trahie”), a koja obra|uje ba{ posledwu evoluciju u Sovjetskoj Rusiji i se`e sve do doga|aja iz g. 1936.
Ideje {to ih izla`e Trocki u svojoj kwizi gotovo su identi~ne sa izjavama Sekretarijata IV Internacionale, a naro~ite wegova kritika Staqina i III Internacionale. Trocki je ~ak agresivniji i `u~qiviji, {to je
razumqivo kada se uzme u obzir {ta je sve do`iveo od Staqina, od koga se
ose}a intelektualno superiorniji. Staqinu pripisuje Trocki bonapartisti~ke tendencije, potpuno udaqavawe od marksisti~kih na~ela, oligarhiju birokracije, napu{tawe svetske revolucije, izdajstvo prema ruskom proleterijatu, kao i prema komunisti~kim partizanima drugih zemaqa itd.
Kao stari polemi~ar, Trocki zna da svim napadima ne}e posti}i ciq, pa
nastoji da uzme objektivan stav i da Staqina pobija sa ~isto na~elnog gledi{ta marksisti~ke doktrine, upore|uju}i sa wome rezultate i delatnost
Staqinovog re`ima na svim podru~jima, a naro~ito na podru~ju ekonomkom, socijalnom, prosvetnom, spoqnopoliti~kom, itd. Trocki dokazuje da,
pored prividne socijalne fasade, u samom krilu socijalisti~kih sektora
iz dana u dan rastu bur`oaske tendencije, koje su danas ve} svemo}ne. Staqinove statistike su falsifikovane i ne daju pravu sliku novih malogra|anskih tendencija, ne samo u poqoprivredi nego i u industriji, a sve pod
okriqem svemo}ne birokracije, koju ne sme niko da kontroli{e. Ta birokracija upravqa i spoqnom politikom, koja je pre{la u slu`bu kapitalizma
i imperijalizma, dok je, naprotiv, napustila rad na revolucionisawu radni~kih masa u svetu. I zato Trocki ne vidi drugog izlaza, nego izazvati novu revoluciju u Rusiji, nasilnu i radikalnu, koja bi trebala da padne istovremeno
sa isto tako krajwom revolucijom u najja~im kapitalisti~kim zemqama. A ta
revolucija mo`e da do|e jedino od grupe koja }e prekinuti sve veze sa Staqinom i sa III Internacionalom, a to je jedna nova, – IV Internacionala!
122
Delatnost proroka IV Internacionale ra{irila se ve} u velike i na
druge zemqe, a naro~ito na Francusku, na [paniju itd. U Francuskoj Trockisti ho}e da iskoriste nezadovoqstvo ekstremista sa dr`awem g. Delbosa prema [paniji, kao i psihozu elemenata koji teraju na {trajkove, da preko wih pucaju u le|a Narodnom frontu, a naro~ito vladi g. Bluma, te da demagogijom zadobiju pristalice. I oni se pozivaju na ~isti marksizam, koga
da je deo komunista, sa Torezom na ~elu izdao, vezav{i se sa radikalima, koji su najomiqeniji ciq Trockista~kih napadaja. Delatnost francuske IV
Internacionale uperena je naro~ito protiv vojske, protiv naoru`awa,
protiv patriotskih formula kod radni{tva itd, pa je policija otkrila
mno{tvo wihovih letaka me|u vojnicima, koji sadr`e najdestruktivnije,
najizdajni~kije parole. Nasuprot “Narodnom Frontu” ~iji sam naziv im se
~ini antirevolucionaran i antimarksisti~ki, vo|e IV Internacionale u
Francuskoj bacaju parolu “Revolucionarnog Fronta”, koji okupqa ove grupe: Internacionalnu Radni~ku partiju, Revolucionarnu socijalisti~ku
omladinu, Anarhokomunisti~ku grupu i wenu omladinu. Tim grupama pripadaju listovi: “Le libertaire” i “La Revolution”, a wihovi uticaji ose}aju se
delimi~no i u drugim grupama, naro~ito u t. zv. Revolucionarnoj Levici i kod
Mladih socijalista, ma da su oni u ve}ini verni g. Blumu. I ma da te grupe nisu naro~ito brojne, tako da izvan Pariza jedva dolaze u obzir, u samom glavnom gradu igraju prili~nu ulogu, a svojim ubacivawem demagoga me|u {trajka{e zadaju prili~nih briga Narodnom Frontu i Blumovoj vladi.
U [paniji su Trockisti tako|er aktivni, gde tra`e za saveznike anarhiste i krajwe sindikaliste te ho}e da se nametnu ~itavom Narodnom
frontu. Posve naravski da se u dana{wim prilikama ne mogu doznati ta~ni podaci o wihovoj delatnosti, ali se o tome mo`e da prosudi prema stavu {to ga wihovi sudrugovi, francuski pripadnici IV Internacionale,
imaju prema vladi g. Kabaqera. Tako se n. pr. u francuskom listu, “La lutte
ouvriere”, veli otvoreno da se Madrid mo`e odbraniti jedino onda, ako ta
vlada, koja sabotira borbu i vodi je samo prividno, {to pre otsutpiti i dade mesta krajwoj levici. Prema katalonskoj vladi su ne{to pomirqiviji,
ali je i tu ve} do{lo do otvorenih incidenata izme|u Trockista i pretstavnika Sovjeta u Barceloni.
*
Kao {to se, dakle, vidi: krajwim marksisti~kim elementima jo{ uvek
nije bilo dosta krvi, a profesionalci revolucije tra`e novo poqe rada.
Na~elno oni misle da su u pravu kad protiv Staqina iznose argumente
marksisti~ke doktrine, ali ono {to IV Internacionala ne}e da vidi, to je
~iwenica da Staqin svoje “izdajstvo” nije po~inio zbog pasije prema izdajstvu ili zbog toga {to je marksisti~ku doktrinu druga~ije tuma~io, nego,
naprosto zato {to ga je na to prisilio neuspeh te doktrine u prakti~nom
`ivotu i {to je uvideo opasnost za rusku sovjetsku republiku, ako za voqu
teorije ostane veran marksizmu, a upropasti i radni~ku klasu i rezultate
revolucije i rusku dr`avu. Opozicija IV Internacionale protiv III Internacionale je u stvari pobuna teoreti~ara marksizma protiv prakti~ara, koji su utvrdili slom mnogih utopija, pa nastoje da se iz tih ru{evina
123
izvuku sa {to mawe {tete za sebe i za radne mase. Pogotovo je do`ivela
slom boq{evisti~ka destruktivna parola “U koliko gore, u toliko boqe!”
na osnovu koje su boq{evici podupirali ~ak nacionalsocijalizam u Nema~koj protiv gra|anske demokratije i socijalizma, ra~unaju}i da demokracija zna~i stabilnost, dok }e naprotiv nacional-socijalizam izazivati mete`, u kome su se nadali u mutnom uloviti op{tu revoluciju! Me|utim, umesto op{te revolucije dobili su krajwu reakciju i opasnost, ne samo za “svetski komunizam”, nego i za samu Rusiju.
Naravski da odgovornost za sve {to je boq{evizam napravio, pa tako i
za ga`ewe demokratije, za ^eku itd., pada jednako na Staqina kao i na Trockog. Niti mi verujemo da bi bez sloma boq{evisti~kih ideja na podru~ju
porodi~nog `ivota prosvete, odbrane zemqe, potstreka za rad itd ikada bilo do{lo do toga da Staqin “okrene u desno”, nastoje}i da prividno spasi fasadu komunizma i upotrebqavaju}i prema svojim protivnicima najsvirepija
sredstva, koja su se ranije upotrebqavala prema gra|anskim krugovima. Da su
stvari tekle u praksi onako kako se to zami{qalo u teoriji, pa da “diktatura
proletarijata”, koja je u stvari zna~ila diktaturu nekolicine, nije pomalo
dosadila i samim proleterima, pa su umesto we po~eli ponovo da tra`e vi{e
slobode i individualnog opredeqewa, mo`da bi Staqin danas bio saglasan sa
Trockim i nikome ne bi padalo na pamet da mu pripisuje bonapartizam.
Naravski da je od dana{wih Sovjeta do demokratije jo{ uvek dalek put i
da metode kojima se Staqin li{ava svojih protivnika, ne mogu nikoga da
odu{eve. U tom pogledu naro~ito je karakteristi~na kwiga “Retour de l’
USSR”, koju je nedavno u Parizu objavio ~uveni francuski pisac, Andre Gi de, dotada{wi gorqivi zagovarateq Sovjeta, nakon povratka iz Rusije.
Istina je da je @id, pre no {to se pred nekoliko godina opredelio za Sovjete, bio izraziti individualist, koji se isticao nekom vrsti aristokratskog
(bar {to se duha ti~e!) anarhizma, te da se wegovo dana{we razo~arewe mo`e
u dobroj meri odbiti na recidivu krajweg mislila~kog individualizma, koji
ne mo`e da podnese ni najosnovnije autodiscipline najliberalnijeg re`ima;
ali to ipak ne mewa ni{ta na te`inu gorkih istina {to ih je @id o “sovjetskom raju” kazao, naro~ito u pogledu slobode misli i opredeqewa, izgra|ivawa li~nosti i karaktera i stvarne emancipacije proletarijata.
@id, iznosi n pr., da “sovjetski ~ovek `ivi u potpunom nepoznavawu prilika izvan sovjetskih granica, pa ga je zvani~na propaganda ubedila da inozemstvo u svakom pogledu `ivi daleko gore i u daleko zastarelijim prilikama nego {to je u Rusiji. Ta iluzija se podr`ava odozgo sa ciqem da i oni
koji nisu zadovoqni sa dana{wim stawem u Rusiji, do|u do zakqu~ka, da makar i ne bilo kod wih dobro, u Rusiji ipak postoji neka vlada, koja ga ~uva
od jo{ gorih zala.
Francuski pisac navodi ~itav niz pitawa koja su mu stavqali najinteligentniji sovjetski radnici, a koja pokazuju da im se propoveda, kako u ostaloj Evropi postoji samo neznawe, bi~evawe i glad; i ko god u to ne veruje,
smatra se agentom Trockista ili kontrarevolucionerom. A po{to, sem sovjetske {tampe, nikakva druga novina ne dopire do ruku sovjetskog radnika, to je stvarno on taj, koji `ivi u neznawu i mistifikaciji. @id ka`e:
124
“U Rusiji postoji stvarno diktatura, ali ne ujediwenih proletera, ve}
jednog jedinog, ~oveka; a to, ne samo da nije ono {to se htelo, ve} se dobilo
ba{ to {to se nije htelo”... Individualnost, karakter i ponos su stradali,
i svi su se odrekli svoga “ja”. Sumwam da je u ma kojoj dr`avi na svetu, pa ~ak
ni u Hitlerovoj Nema~koj, duh mawe slobodan, a vi{e tiraniziran i teroriziran, nego u Rusiji”.
Mo`e se zamisliti kakvu je senzaciju izdavala ovakva ispovest, pa dok
zvani~ni komunisti nastoje da doka`u da su weni zakqu~ci izraz jednog suvi{e izrazitog individualista koji je histeri~no osetqiv na svoju li~nost, dotle socijalisti nastoje da je iskoriste protiv komunizma uop{te, a
propovednici IV Internacionale upotrebqavaju je u borbi protiv Staqina. Me|utim, vi{e je nego sigurno da bi se duh, kao {to je @id, u realizovanoj organizaciji ~iste marksisti~ke IV. Internacionale, koja propoveda permanentnu revoluciju, nai{lo jo{ mawe slobodan i mawe zadovoqan
nego li u Staqinovoj diktaturi.
Pa ipak su, i pored svega nepovoqnog {to mo`e da se ka`e o Staqinu i
III Internacionali, oni koji propovedaju IV. Internacionalu i nove revolucije, a ~iji je ciq da nestane svih dr`ava i ~itave demokratije, daleko
opasniji za dana{wi poredak i napredak ~ove~anstva, nego li Sovjeti sa
svojom politikom Dru{tva Naroda, antirevizionizma, kolektivne bezbednosti i evolucije, pa ~ak i onda ako se uzme da kod Staqina sve to nije
iskreno, nego da je plod momentalne slabosti iznutra, ili taktike protiv
glavnog protivnika, fa{izma. A ta teza isti~e kao dokaz ~iwenicu; da Kominteri, koji je organ Tre}e, a ne ^etvrte Internacionale, jo{ uvek podr`ava svoju destruktivnu delatnost u mnogim zemqama.
Demokratski elementi koliko protivni Sovjetima, ne}e nikada mo}i da
podupru one koji otvoreno nave{taju nove revolucije i spremaju nova krvoproli}a, dok se naprotiv ~ini da izvesni fa{isti~ki elementi, koji naoko propovedaju krsta{ki rat protiv boq{evizma, podupiru Trockiste i
pripadnike IV Internacionale ne samo protiv Sovjeta ve} i protiv francuskog Narodnog Fronta, ba{ zato {to se iza wihove antikomunisti~ke
parole krije borba protiv Rusije kao takve i borba protiv Francuske. Sem
dokaza iznesenih na nedavnom procesu protiv Kameweva u Moskvi, u koje je
dopu{teno sumwati, dovoqno je napomenuti ~iwenicu da je biv{i francuski komunista poslanik Dorio, koji sada vodi naj`e{}u kampawu protiv
Sovjeta bio ranije u najintimnijim vezama ba{ sa sada{wim Trockistima;
kao i to da je nedavno g. Kerilis “L’ Echo de Paris” tvrdio, da trockisti~ki
pretstavnici u Francuskoj imadu veze sa nema~kim nacional-socijalistima,
pa da su nacional-socijalisti ~ak prebacivali u Francusku agente IV Internacionale da u roj vode antimilitaristi~ku i defetisti~ku propagandu.
*
Da li }e radni{tvo kona~no uvideti jednom kuda te krajnosti vode i tra`iti odlu~an povratak ka demokratiji i socijalnoj pravdi u miru i u konstruktivnom radu? ^iwenica da u sre|enim demokratskim zemqama, kao {to
su Vel. Britanija, Amerika, ^ehoslova~ka, pa i Francuska komunizam ne mo`e da prosperira, morala bi da im uka`e, da je svaka krajnost samo posledica
125
obratne krajnosti, pa da zato najboqi lek protiv fa{izma i reakcije, ako se
demokratskim putem zavede pravedan socijalni poredak, koji }e onemogu}iti
svaki povratak reakciji i osigurati zdrav obrat na bazi socijalne pravde.
Naro~ito bi pak o tome trebala misliti mla|a inteligencija, u svim, pa
i u na{oj zemqi, i razumeti da weno eventualno koketovawe sa revolucionarnim krajnostima daje samo podr{ke nosiocima reakcije i fa{izma za
uni{tewe i posledwih tragova demokratije i socijalne pravde.
U Francuskoj se n. pr. ve} to po~iwe da uvi|a i mla|a demokratska inteligencija di`e odlu~no glavu protiv destruktivnosti krajwih levi~arskih grupa, jednako kao i protiv reakcije i fa{izma.
Ma koliko da klerikalna, fa{isti~ka i uop{te reakcionarna {tampa
Narodne frontove i uop{te demokratske blokove koristi op}enito komunisti~kim, ba{ zato {to u wima stvarno vidi ve}u opasnost za sebe, nego
li je boq{evizam, koji je nekonstruktivan i u krizi, – o~ito je da je ba{ u
formirawu takvih koalicija i blokova, kao i u saradwi izme|u demokratskih dr`ava, jedini put ka suzbijawu svake krajnosti, pa tako i one III i IV
Internacionale. ^ak i onda kad u te Frontove ulaze komunisti mo`e to da
bude dobro, jer je sam wihov ulazak u takve formacije, privodi ih silom na
konstruktivniji put, na priznawe nacionalne odbrane (kao n. pr. u Francuskoj), na ose}awe odgovornosti, na obzir u pitawima {trajkova itd. I, {to
treba naro~ito podvu}i, to je ~iwenica, da Narodni Frontovi nemaju za
posledicu boq{evizirawe, kao {to bi to klerikalci i fa{isti hteli da
prika`u ve} obratno – izvesno okupqawe mla|e inteligencije na konstruktivnoj i humanisti~koj osnovi, koje se ispoquje kao jedan novi, evolucioni idealizam, dalek od svake nasilne i krvave revolucionarnosti, pa
~ak i protivan borbi klasa pod svaku cenu. Tako se n. pr. u Francuskoj javqa
grupa “J.E.U. N.E.S” (Jeunes equipes unies pour ene nouvelle economie socia le”), ~iji je ciq, ne samo to, da u francuski javni `ivot ubaci mlade, nove
snage, nego i to da, putem celishodnije podele dru{tvenih bogatstava, putem organizacije rada i konstruktivnijih nastojawa, te sporazuma izme|u
poslodavaca i radnika, i producenata i potro{a~a, na bazi socijalne pravde i demokratije, stvori {to boqe `ivotne uslove za nove generacije. A ta
grupa, koja broji ve} preko 25.000 organiziranih ~lanova, samih intelektualaca stoji izvan svih partija, ali na bazi saradwe Narodnog fronta, u ~ijoj vladavini vidi jedinu garanciju za svoj uspeh.
Pored we isti~e se i “Centre polytechicien d’etudes economiques”, ~iji
ugledni lider, Jean Coutrot za razliku od marksisti~kog ekonomskog materijalizma i apodikti~ne borbe klasa propoveda “ekonomski humanizam” na
~ijoj bazi treba da se slo`e i poslodavci i radnici! U odnosu na boq{evisti~ku formulu svetske i permanentne revolucije, koju je, sa jo{ negativnijim radikalizmom preuzela IV Internacionala, Coutrot ka`e da “ni{ta
u budu}nosti ne sme da bude plagijat pro{losti”: – “Barikade, strojne pu{ke, izgnanstva i mu~ila spadaju u tehniku pro{losti, u tehniku rasipawa,
dostojnu primitivnih naroda i zna~e preostatak starih ritusa prina{awa
qudi za `rtvu. Ako revolucionarne metode imaju za ciq da izmene socijalnu strukturu zemqe i da uti~u na du{u i na srce sugra|ana, onda ba{ zato
126
ne sme da se rasipa ni `ivot, ni krv, ni bogatstvo zemqe!” I kona~no se Co utrot, kao i ~itava wegova grupa, izja{wava za bazu vlade Narodnog fronta,
nagla{uju}i da se dobro stawe i pravda za radni{tvo, kao i za svakoga, dadu posti}i samo na osnovu zakonitosti, reda i konstruktivnog rada.
Pojava takvih grupa, koje zna~e novi zanos demokratije, novi elan i tra`ewe puteva za wenu reorganizaciju; kao i nedavne izjave g. Delbosa i Idna o saradwi demokratskih dr`ava za o~uvawe zdrave socijalne evolucije,
napretka i mira u svetu, a protiv ekspremisti~kih i ratobornih blokova
bile bi u stawu da ubrzo otupe o{trice svih razornih parola – pred stvarno{}u konstruktivnog naleta novih generacija.
Javnost br. 50, 12. decembar 1936.
127
Na pragu tre}e godine “Javnosti”
U momentu kad “Javnost”, koju, uz srda~nu pomo} prijateqa i mnogobrojnih saradnika, jednako kao i uz ne mawe va`nu potporu pretplatnika i ~italaca iz svih krajeva zemqe, ure|ujem, ulazi u tre}u godinu izla`ewa, ose}am potrebu da svima tim saradnicima i prijateqima, kao i svima onima
koji se u op{tem ciqu interesuju za javni `ivot, ka`em nekoliko misli.
uvezi sa na{im dosada{wim i na{im budu}im radom.
Program {to ga je “Javnost” ispisala sebi na prvoj strani prvog broja, g.
1935, nije se za sve nas koji oko lista radimo, ni za dlaku izmenio, Mi smo
tada u wemu izneli tri velike re~i, koje pretstavqaju polazne ta~ke i ujedno ciq na{eg delawa, a od kojih ne odstupamo ni za voqu momentalnih kowuktura niti zbog straha od prolaznih neuspeha u wihovoj primeni” - kao {to je
to danas, na`alost, op}enito u modi. Ti ideali su: demokratija, slobodoumqe
i jugoslovensko narodno jedinstvo; u ~ijem okviru smo hteli da poslu`imo kao
slobodna tribina za svako po{teno i zanimqivo mi{qewe, za svaku te`wu
koja ima za ciq op{te dobro, kao i za svako konstruktivno okupqawe.
Toga smo se i dr`ali. Jedini napisi, koji nisu mogli da na|u mesta u “Javnosti”, to su oni koji su u protivnosti sa demokratijom, sa slobodumqem i
sa nar. jedinstvom; - {to naravski nikako ne zna~i da mi pevamo slavospeve svakoj demokratiji i pod svaku cenu; da slobodoumqe glorifikujemo i
onda kad ono prelazi u individualisti~ki anarhizam; ili da nar. jedinstvo
poistovetujemo sa nasilnim centralizmom, sa ga`ewem narodnih sloboda,
ili sa bezobzirnim nivelisawem i vre|awem plemenskih odlika.
Pristalice demokratije i slobode mi{qewa, mi uzimamo slobodu da
kriti~ki sudimo o sva~ijim na~elima i radu, ali u prvom redu o svojim vlastitim. Isto tako smo potpuno svesni da napredak celine bezuslovno tra`i {to savr{eniju organizaciju qudskog dru{tva, a baza svake organizacije, svakog napretka i svake civilizacije le`i u poretku i u autodisciplini. Kriza, koja se op}enito ozna~ava kao kriza demokratije, nije kriza
principa, ve} kriza wenih primena; a u prvom redu kriza smisla za poredak
i za autodisciplinu u demokratiji, {to su opet skrivili vekovi ropstva,
koji qude nisu odgojili za taj visoki zadatak. Mi smo tu strogu kritiku demokratije kazali i u uvodnoj re~i pred dve godine:
“Jednakost, kao jedno od osnovnih na~ela demokratije, shvatila se daleko
vi{e kao jednakost u pravima nego kao jednakost u du`nostima; i daleko vi{e kao gotova ~iwenica koju treba iskoristiti nego li kao ciq za koji se
treba vaspitati. Drugim re~ima, sloboda je po~ela da se izro|uje u anarhiju i u ru{ewe vrednosti; individualizam se mewao u nedostatak ose}awa za
odgovornost, dok je parlamentarizam, kao. prestavni~ki sistem demokratije, slobodu davawa izborni~ke kuglice shvatio ne kao sredstvo za izbor
odabranih, ve} ciq za sebe, bez obzira da li }e odabrani pretstavnici biti zaista i kvalifikovani za to.”
I, kao {to smo ve} onda - u vreme kad su se u na{oj zemqi, sa strane odgovornih faktora, propovedale firerske tendencije - otvoreno govorili da
se “za nas ne postavqa problem sahrawivawa demokratije, ve} pitawe obna128
vqawa i tra`ewa dovih oblika za ve~no savremenu demokratiju, koja se
stalno obnavqa” - mi to nagla{ujemo, sa isto toliko ube|ewa, i sa ne mawe
potrebe i danas, ose}aju}i da su nam ove dve godine dale jo{ vi{e za pravo,
ba{ kao u inat dana{wim otvorenim aberacijama onih koji bi na jevtin na~in hteli da i kod nas imitiraju firere i wihove doglavnike; kao i u inat
svima onima koji o demokratiji sve vi{e pri~aju, a sve daqe su od we i od
istinskog pobijawa destruktivnih struja.
Sve to vredi i za princip slobodoumqa, ~ija je odbrana za svakog objektivnog posmatra~a danas daleko va`nija nego li pred dve godine, ma da se
na `alost i danas ~uju olako ba~ene tvrdwe da u na{oj zemqi ne postoji nikakav agresivni klerikalni pokret protiv koga bi se trebalo boriti. Me|utim, pitawe agresivnosti jednog pokreta zavisi o principima onih koji
bi trebali da se od wega brane. Pa, ako se neko postavi na gledi{te da su
sloboda nauke i {kole, svetost i nezavisnost porodice, {irewe me|uverske mr`we, ili su`avawe autoriteta dr`avnih vlasti i sudova, stvari koje se wega ne ti~u, onda naravski nikakvog agresivnog pokreta nema. Ali za
one koji znaju - a ba{ u ovom momentu vidi i zna to sva nezavisna javnost da se danas ve} otvoreno spre~ava rad liberalnim profesorima na univerzitetima ({to se u Evropi nije dogodilo od Sredweg veka); - da biskupi pi{u kwige u kojima tra`e da se devet desetina na{ih uybenika, pisanih od
najboqih stru~waka, povuku iz upotrebe zato jer ne ka`u n. pr. da su Jan Hus
i \ordano Bruno opravdano spaqeni (i jer nemaju imprimatur crkve), pa se
otvoreno denunciraju da {ire boq{evizam; - da se danas ne samo Katoli~ka Akcija, nego i svi mogu}i Skomovi, Gromovi itd, kao poplava {ire po
zemqi, u ciqu koji je daleko mawe verski nego li politi~ki; da ingerencija crkve ho}e da se etablira ~ak i nad predavawima posve laji~kih. {kolskih predmeta, nad najintimnijim pitawima slobode savesti, pa ~ak i nad
najlegitimnijom odbranom dr`ave i naroda protiv onih koji vr{e protudr`avne ~ine; - oni koji znaju da ho}e da se utvrdi da ~ovek druge veroispovesti, pa makar bio najboqi sin ove zemqe, ne sme ni matematiku da predaje tamo gde je ma i jedan u~enik druge vere brojniji od wegove (pa da se na taj
na~in ve} unapred postave sve mogu}e ve{ta~ke barijere me|usobnom zbli`avawu i upoznavawu na{eg naroda);- a koji znaju i to, da se ve} i na pravoslavnoj strani (~ega ranije nije bilo) javqaju simptomi “udarawa tuk na
luk” i podra`avawa; – te koji, kao posledicu svega toga vide da, dok se jo{
do pred nekoliko godina u na{oj zemqi pravoslavac mogao da `eni sa katolikiwom i obratno, danas inovernika ne mo`e ni da kumuje inoverniku, a
katoli~koj deci se propoveda da je greh i po`eleti da se vidi “Vrbica”
({to zna~i ve} od detiwstva kineski zid izme|u jednih i drugih)- za wih je pitawe agresivnosti tog pokreta toliko izvan diskusije da je ve} krajwe vreme
da mu se sa svih strana stane na put ne samo zbog odbrane slobode nauke i savesti, ve} - u ovom momentu jo{ vi{e - zbog odbrane najosnovnijih nacionalnih
i dr`avnih principa, na kojima na{a zemqa jedino mo`e da napreduje. A te{i nas {to velik deo javnosti po~iwe to da vidi; {to opasnost po~iwe da se
nazreva i na hrvatskoj strani (i to kod najube|enijih pristalica HSS, te {to
sa svih strana dobijamo bodrewe za borbu ba{ u tom pravcu!
129
Ima, me|utim, jedan zadatak koji je danas daleko va`niji nego li se to ~inilo pred dve godine a to je na{a i svih trezvenih i svesnih intelektualaca borba protiv umne i moralne aberacije, ozna~ene u alternativi: “Fa{izam ili boq{evizam!” Pred dve godine fa{isti~ki blok nije ni iz daleka
bio tako agresivan kao danas, kad se wegovi ciqevi javqaju kao otvoreno
imperijalisti~ki i kad, u nameri da izazove pometwu i dekompoziciju, ne
kod Sovjeta, ve} ba{ u demokratskim zemqama, operi{e pomenutom alternativom, ne be`e}i ni od podupirawa krajweg boq{evizma tipa IV internacionale, tamo gde mu to, u ciqu dekompozicije demokratije, konvenira. I
dok je pred dve godine izgledalo nemogu}e da bi se kod nas na{ao neko ko bi
na{ zdravi i u tolikim ratovima proku{ani demokratski nacionalizam i
patriotizam hteo da zameni sa takvim, ozgo nametnutim i nasilni~kim “nacionalizmom”, punim mr`we i prezira prema drugim rasama danas se na `alost ti simptomi vide, tako da se i najnacionalniji qudi, ako ne slede tim
parolama ogla{uju za komuniste. I obratno - ~itavi slojevi inteligencije, a naro~ito mla|e, nasedaju jo{ uvek vrlo aktivnim parolama Kominterna, pa na taj na~in, ne samo {to ne pobijaju fa{izam ~ega su im uvek puna
usta ve} stvarno podupiru i fa{izam i reakciju, daju}i im opravdawe pred
stra{ilom anarhije i diktature odozdo.
Pa, dok tako i jedni i drugi, demago{kim parolama i bez ikakve veze sa
na{im sklonostima i potrebama, vr{e iz dana u dan sve ve}u presiju nad save{}u slobodni qudi, a naro~ito omladine smatramo kao jednu od najsvetijih svojih du`nosti da ba{ u dana{wem momentu pomenutu alternativu najodli~nije otklonimo; da aberacije koje iz we proisti~u o{tro pobijamo,
te da naro~ito omladinu opomiwemo da je sloboda misli i rada najdragocenije ~ovekovo blago; da je demokratija tekovina za koju se ~ove~anstvo borilo od kada postoji i da nema ve}e zablude za ~oveka koji se ponosi da je
homo sapiens, nego li pomisao da bi se ponovo mogao u~vrstiti princip bilo kakve diktature, fa{isti~ke ili boq{evisti~ke! La` da u boq{evizmu ima bilo {ta demokratsko ili proletersko, treba isto tako pobijati,
kao i la` da u fa{izmu ima bilo {ta nacionalno. Jer kao {to boq{evizam proletera tretira samo kao eksperimentalni objekt i kao teorijsku
frazu, bez obzira da li }e taj realni proleter gladovati ili morati slepo
da odobrava sve {ta mu se naredi, tako i fa{izam naciju tretira ne kao
zbir `ivih qudi, kojima treba osigurati mir, blagostawe i ponos ~oveka,
ve} kao pojam sastavqen iz zastava, himna, topova i tenkova, sa kojima }e se
provoditi megalomanski snovi pojedinaca, bez obzira da li }e narod zbog
toga `iveti u stalnoj ratnoj psihozi i gladovati. Me|utim se, sa isto takvim zadovoqstvom mo`emo pohvaliti da i u tom pogledu sa svih strana dobijamo bodrewa intelektualaca da na tom putu istrajemo.
I kona~no {to se narodnog jedinstva ti~e, ono je za nas aksiom, dokazan
od nauke i od `ivota, ostavqen nam u amanet od najboqih Srba, Hrvata i
Slovenaca i fundiran na ~isto pozitivnim kalkulacijama da jedino na wemu mogu Srbi i Hrvati i Slovenci da stvore uslove svog ekonomsko, socijalnog, kulturnog i politi~kog napretka. I zato mi ne vidimo razloga da ga
zbog ikakve nepovoqne kowunkture, ili zbog ikakvih ogre{ewa ow, mewa130
mo, kao {to to ~ine histerici, ili t. zv. realni politi~ari, {to u stvari
zna~i politi~ki {pekulanti na jednoj i na drugoj strani. Ali ba{ zato
{to nismo vezani ni za kakvu grupu, ili za neke mandate i portfeqe, na{e
shvatawe nar. jedinstva nije ni sekta{ko ni uniformirano, ve} {iroko i
demokratsko. A to zna~i da ono ne sme da bude ni oru|e nasiqa, ni predmet
trgovine, niti vezano za odre|eno dr`avno ure|ewe. I ma da su nam, iz partizanskih razloga, mnogi koji sami znaju da nije tako, pri{ivali povo|ewe
za Jednom ili za drugom grupom, mi smo uvek imali kura`i da prigovorimo
svemu nevaqalom na svim stranama (i ako ne uvek sa jednakom slobodom istra`ivawa, {to nije na{a krivica) jednako kao {to smo uvek bili sretni
kad god smo mogli da istaknemo {to povoqno, ma gde to na{li.
Re{avawe hrvatskog pitawa, kojem smo i mi posvetili prili~an broj napisa, osvetliv{i mnoge va`ne strane u najiskrenijoj `eqi da do sporazuma
do|e, jo{ uvek na`alost na istoj ta~ci kao i pred dve godine; - mo`da ba{
zbog toga {to ne}e da se uvidi to {to mi propovedamo od prvog broja da to
pitawe treba re{iti bez smicalica i skrivenih misli, u smislu naj{ireg
zadovoqewa i garancija za Hrvate; ali da i Hrvati treba da razume da se takvo re{ewe, ne samo mo`e, nego da je jedino mogu}e da se uspe{no i trajno
na|e na bazi narodnog jedinstva! Jer nikako nije ta~no da bi princip nar.
jedinstva o~uvao centralizam, po{to je dokazano da su samoupravno, pa ~ak
i federalisti~ki, bile ure|ene i dr`ave ~ije nar. jedinstvo niko `iv nije dovodio u pitawe, a koje su imale i jedno jedino nacionalno ime. Pa, ako
{irina samouprave, princip jednakopravnosti i otklawawe nasilnog nivelisawa plemenskih individualnosti, treba da prestavqaju elemente koji }e garantovati zadovoqstvo pojedinih delova – princip nar. jedinstva,
makar i kao ideal koga treba dose}i, treba da prestavqa jedini idejni i ose}ajni elemenat, koji }e, pored Krune i pored prakti~nih zajedni~kih posala, garantovati i koheziju, te ja~awe i napredak celine. I zato su u na{em
listu na{li do sada, a na}i }e i od sada mesta napisi najraznolikijih gledi{ta u pitawu ure|ewa dr`ave i re{ewa na{ih unutra{wih sporova, pod
jednim jedinim uslovom, da ne negiraju jedinstvo i da im je ciq da pribli`uju i da bistre pojmove, umesto da podr`avaju uvre`ene neistine i demago{ke parole, ma na kojoj strani. Znamo i sami da ih je me|u tim ~lancima
bilo koji se nisu svideli tamo ili amo, ali }e nam oni koji gledaju objektivno i koji umeju da se uzdignu nad momentalna raspolo`ewa, priznati, da
je u celini (sem mo`da retkih iznimaka – a ko nije gre{an?!..) na{e dr`ave bilo iznad svega konstruktivno i korisno, te da je samo takvim, koji su
pod trenuta~nim impresijama te ne}e da vide stvari u odnosu prema drugima i prema celini; ili koji ne}e da shvate da nije wihovo gledi{te jedino
na svetu koje treba po{tivati, ve} da takva gledi{ta imaju i drugi –moglo
izgledati da smo u ovoj ili onoj prilici bili pristrasni ili sli~no.
U ovim smernicama mi }emo nastaviti i daqe, ostaju}i stvarno neke vrsti slobodna tribina ~estitih qudi, koji imaju ne{to korisno i zanimqivo da ka`u javnosti i koji su `eqni da u kom bilo pozitivnom pravcu porade, a koje ve`u pomenuta tri osnovna principa.
131
Uspeh koga smo postigli ka`e nam da smo na pravom putu; jer i ako ne mo`emo da se pohvalimo nekim rekordima, ponosimo se da u dana{wim vremenima, kada i najstarije i najuglednije na{e revije gube na pretplatnicima,
mi iz dana u dan, i ako polagano, ipak stalno rastemo. Tako da nakon dve godine izla`ewa imamo gotovo dvaput ve}i broj pretplatnika nego li u po~etku – a ~italaca jo{ daleko ve}i broj. Budu li nas na{i saradnici, pretplatnici i ~itateqi i daqe podupirali, te se potrudili da nas preporu~e
i svojim znancima i prijateqima, pa da tako krug na{ih saradnika i pretplatnika jo{ vi{e pro{ire – ube|eni smo da }emo u ~etvrtu godinu u}i kao
revija koja vr{i jak uticaj na formirawe na{e intelektualne elite, pa
prema tome i na organizovawe na{eg javnog `ivota {to ona sa lepim uspehom ve} radi. Jer, kao {to je ve} kazano, nema krize demokratije, ve} postoji kriza demokrata! Demokrati treba da se okupe i da budu svesni svog ve~itog pozvawa; da odbace malodu{nost i da na nasrtaje komunizma ili fa{izma odgovore novim elanom i verom; pa je pobeda demokratije, demokratskog nacionalizma i demokratske socijalne pravde osigurana, a time spa{en i mir u svetu! To su na{e `eqe saradnicima, prijateqima i ~itateqima za Bo`i}ne praznike i za Novu Godinu!
Javnost br. 1 i 2, 2. januar 1937. godine
Polemika:
Obra~un sa g. Svet. Stefanovi}em
Kad sam se prvi put osvrnuo na ~lanke g. Svetislava Stefanovi}a u
“Otaybini”, u~inio sam to zato, {to je i mene, kao i tolike druge koji su
imali prilike upoznati wegov karakter, duboko revoltirala ~iwenica da
takav ~ovek – samo zato {to niko nema voqe da se bavi `alosnim pojavama
mo`e da uzme preuzetan stav da deli lekcije boqima od sebe, da se stavqa u
slu`bu najreakcionarnijih ideja, te da ~ak dira u moral i u po{tewe drugih qudi. Ali, ma koliko da me to revoltiralo, ograni~io sam se na to da
~isto na~elno pobijam reakcionarne ideje g. Stefanovi}a – o~ekuju}i da
}e makar i na taj na~in razumeti da treba da bude malko skromniji... Ali
prevario sam se. Preuzev{i od fa{izma i metodu takti~ke drzovitosti, on
ne samo {to nije honorisao moju obzirnost, ve} je, prvi sa uvredqivim aluzijama stao da se nabacuje na moje po{tewe i na moj moral – dakle na po{tenog ~oveka, koji je pune tri godine, kao ~lan odbora Pen-kluba. imao neprijatnu du`nost da se bavi moralom g. Sv. Stefanovi}a, o ~emu }e biti govora na koncu ovog napisa.
Ali ~ak i nakon tih uvreda, ja sam se jo{ uvek ograni~io na to da izvesne
stvari samo nabacim, ostaju}i u granicama dru{tvenih obzira. Me|utim, i
opet uzalud. G. Dr. Stefanovi} je, ra~unaju}i da }e se i daqe mo}i skrivati iza moje obzirnosti– kao pravi kaplar nekog juri{nog odreda, sasuo na
“Javnost” ~itavu ki{u “novomoralnih” grdwi i re~etina, kao n. pr. da smo
“sluge klevete i denuncijacije”, da mu se “gadimo”, da u “Javnosti” vlada
“glupost, neznawe i nelojalnost”, itd.
I stoga – da govorimo konkretno i sa punim potpisom o g. Stefanovi}u
– to samo zato {to se on, kao i svaki davqenik, i za tu slamku ka~i; dok ja
132
dosada{we svoje napise o wemu nisam potpisivao zato {to nisam zaqubqen u
svoje ime kao oni nego se razume samo po sebi, da za sve {to u “Javnosti”, izlazi bez potpisa ili bez {ifre, uzimam punu odgovornost ja, kao urednik.
Kao {to sam ve} spomenuo, imao sam obzira, pogotovo pred eventulano{}u da u diskusiju bude povu~en i privatni `ivot, ali po{to se g. Stefanovi} neukusno istr~ao, raspisav{i se na dugo i {iroko o “moralnoj dezagregaciji engleskog dru{tva” u vezi sa aferom g|e Simpson, pa se postavio
~ak na visinu moralnog sudije ~itave engleske nacije, davaju}i preko we
lekcije i nama, koji tu naciju cenimo, umesto da se poklonimo pred fa{izmom ({to bi mogao da u~ini samo ~ovek besprekornog privatnog i javnog
karaktera!) – to nam se sama od sebe nametala primedba da g|a. Simpson nije jedina `ena na svetu zbog koje je neki mu{karac abdicirao, bilo na visokom polo`aju, bilo na ube|ewima koja je do tada imao, bilo da je ~ak svoju
decu krstio u veri koja nije wegova...”
G. Stefanovi} se je na{ao povre|en time i `ali se da diramo u wegov porodi~ni i privatni `ivot, {to zna~i da je i sam u pomenutoj aluziji prepoznao vernu i `alosnu sliku samog sebe... Me|utim sada se radi o ~oveku koji suvereno daje sudove o moralu i po{tewu drugih i koji s visine najdoslednijeg Katona arogira sebi pravo da govori o moralnoj dezagregaciji intelektualnog dru{tva ~itave jedne velike nacije, u vezi sa jednom tako|er intimnom aferom – pa kada taj ~ovek i u na{em narodu pretenduje da propoveda renesansu morala i nacionalizma, optu`uju}i druge skupine i pojedince zbog pomawkawa nacionalnog i dru{tvenog morala – onda privatni
i socijalni moral takvog apostola treba da bude otvorena kwiga te da se
poklapa sa wegovim javnim i tako grlatim propovedima o moralu, ne da se
koristi principom dvostrukog morala (koga bi “Otaybina” htela nama da
imputira), pa da svoje postupke ~oveka, oca ili pretsednika Pen-kluba, sakriva od o~iju javnosti, pridr`avaju}i sebi pravo da nastupa iskqu~ivo
kao {ampion prema drugima. I prema tome je sam g. Stefanovi} nama, kao
i ~itavoj javnosti dao potpuno pravo da se, nakon svih wegovih ekshibicija katonstva, zapitamo:
– Kako i zbog ~ega je on, koji je najpre bio radikal, pa samostalac, pa onda ~lan grupe, koja je bila ne samo demokratska, nego i republikanska; i koji
je docnije, kao pretsednik Pen-kluba, ispovedao izrazito demokratska i antirasisti~ka na~ela – koja se od re~i do re~i poklapaju sa na~elima Dru{tva
naroda– najedamput i tako re}i preko no}i, stao da se izrugiva tim na~elima;
da od firerske vlade g. Jevti}a dobije postavqewe za gradskog odbornika; da
u re`imskim listovima pi{e rasisti~ke ~lanke, sa glorifikacijom firerstva; da kona~no pre|e u “Otaybinu”, kao najve}i himnopojac italijanskog, ma|arskog i nema~kog fa{izma; te da od prononsiranog anglofila postade najedanput zagri`eni anglofob i isto tako prononsirani italofil?...
– I da li g. Stefanovi} smatra da to nije simptom te i takve “moralne
dezagregacije” da ~ovek koji nije vi{e student, ve} je pre{ao {esdesetu i
koji je imao prilike da svoja ube|ewa i te kako izradi – tako najedanput i
preko no}i – i to ba{ u momentu promene u svom privatnom `ivotu – izmeni sva svoja dotada{wa ube|ewa, pa da sa revno{}u jawi~ara stane da napa133
da svoje doju~era{we i principe (a prema tome i ~itavu svoju pro{lost),
pa da u toj “moralnoj agregaciji” po|e tako daleko da ~ak i svoju ro|enu decu krsti u tu|oj veri?!... Pa ako javnost koja zna kako su ga wegove privatne
prilike dovele u intimniju vezu ba{ sa fa{isti~kom ideologijom i drugom
verom, nema razloga da taj obrat tuma~i ba{ tim prilikama, zar da mo`da veruje da se g. Stefanovi} sam od sebe vratio na godine “Giovinezze” ili mo`da
“Balille”, te da je, kao Faust, planuo `arom podviga juri{nih odreda.
Mi znamo da takvih slu~ajeva ima, pa da se o wima ipak ne pi{e; ali takvi qudi ne arogiraju sebi pravo da dele lekcije o doslednosti drugima, te
da ~ak propovedaju izvesnu rasnu religiju (po uzoru vaskrsavawa starog germanskog mita, i da glorifikuju pravoslavqe, a da prakti~ni rezultat svega toga budu – dve nove akvizicije za rimski institut “de propaganda fide” –
“in partibus infidelum”...
Me|utim, tek sad dolazi ono najva`nije! Na posledwi stav na{eg odgovora, u kome smo otvoreno utvrdili da su ~etiri godine sva tri jugoslovenska Pen-kluba uzalud tra`ila od “gromovnika novog morala”, g. Stefanovi}a, da im polo`i ra~un o izvesnoj i to ne sitnoj, sumi novca, g. Stefanovi} je, od puna dva stupca grdwa i uvreda, jedva uspio da procedi 15 redi, pitaju}i se, “ko je Javnost ovlastio da wemu upu}uje to pitawe” i javqaju}i da
je broj na{eg lista uputio upravi Pen-kluba “na hitan postupak”...
Zar samo to ?! I zar Pen-klub ve} ~etiri godine ne tra`i od g. Stefanovi}a i te kako hitan postupak, tako da je jednom od tih Pen-klubova bilo
~ak stavqeno u du`nost da od g. Stefanovi}a zatra`i da polo`i ve} jednom
ra~un, ili da stvar iznese pred sud? Pa, ako je to, kako g. Stefanovi} ka`e,
“jedna od najru`nijih kampawa, kojima je bio izlo`en” – {to se u odbranu
svoje ~asti u tako delikatnom pitawu, najdelikatnijem od sviju, nije sam
obratio sudu?...
Da je bard “Otaybininog” novoga morala i “novog nacionalizma”, g. Stefanovi} to u~inio (kao {to bi, recimo, u~inio svaki “moralno dezagregirani” Englez), umesto da grdi i da psuje (kao {to bi, recimo, u~inili drugi...), javnost bi na punom suncu imala prilike da do, u jo{ zanimqivije tan~ine sledi jednu `alosnu istoriju, koja se meni, kao i drugim ~lanovima
Pen-kluba i te kako gadi (izraz, koga g. Stefanovi} vrlo ~esto rabi u svom
odgovoru) i zbog koje smo toliko puta, sa prili~no opravdawa, pomi{qali
na “moralnu dezagregaciju” dru{tva, u kome i g. Svet Stefanovi} mo`e da
vodi grlatu i glavnu re~...
Javnost br. 1-2, 2. januar 1937. godine
Primeri M. Unamuna i A. @ida
Na samu Novu godinu umro je u Salamanki najve}i savremeni {panski
kwi`evnik i mislilac, Migel de Unamuno (Miguel de Unamuno).
Nije nam namera, niti nam je mogu}e, da u ovako kratkom napisu prika`emo obim i zna~ewe dela tog velikog ~oveka, ve} ho}emo da, u odnosu sa tragi~nom sudbinom wegove otaybine, a u vezi sa wome, mo`da (ne dao Bog) i
sa sudbinom ~itavog ~ove~anstva, upremo prstom na ~iwenicu koliko su
ba{ `ivotne borbe i kona~na tragedija Unamunova pou~ne za udes i ulogu
qudi od duha ose}aja i intelekta u ~itavom dana{wem svetu.
134
Jer tragika Unamunova je u tome da je gotovo uvek i u svakoj prilici bio
krivo shva}en; da je vrlo ~esto bio doveden u polo`aj da se. pored onog {to
je hteo, bori i za mnogo {ta ~emu se iz sveg srca protivio; da su ga tobo`wi
pristalice izrabqivali i iskrivqivali gore nego li protivnici; i da je,
na kopcu konca, svoju qubav za dobro naroda, mogao gotovo posvedo~iti, bilo u suprotnosti sa formalnim pretstavnicima tog naroda, bilo protiv
naroda samog, bilo protiv sebe doju~era{weg.
Spiritualac i hri{}anin u osnovi, Unamuno je dugi niz godina prestavqao barjak borbe, ne samo demokratskih elemenata, koji zaista idu za slobodom i uzvi{ewem duha, nego i krajwih materijalisti~kih grupa. pa ~ak i
komunista i anarhista. koji svojim metodama idu za uni{tewem svakog spiritualizma i svake religioznosti. Sa druge pak strane, ube|eni demokrat
i borac za slobodu, za socijalnu pravdu i za ponos ~oveka. Unamuno je pod
konac `ivota bio uzdignut kao barjak ne samo onih malobrojnih koji su, iz
straha od anarho-komunisti~kih tendencija, pri{li taboru generala
Franka, nego i onih daleko mnogobrojnijih, koji su u ime reakcije, klerikalizma i fa{izma odlu~ili da satru i posledwi trag demokratije u [paniji. Pa, kao {to je godine 1898, u vreme kada su generali, plemstvo i kler
bili svemo}ni u wegovoj otaybini, `rtvovao svoju li~nu slobodu, da mo`e
doviknuti da su “generali i nadbiskupi otrovali [paniju – tako je i sada,
kad su se pred wegovim duhovnim o~ima ukazale perspektive jedne poluanarhisti~ke i polubo{qevisti~ke [panije, u kojoj bi nestalo svakog spiritualizma o~ajan zbog razo~arewa svoje vere u oplemewewe i duhovnu snagu {irokih masa (a zaboravqaju}i da se to ne doga|a preko no}i, a naro~ito ne nakon tolikih vekova tla~ewa, mr`we i ogor~ewa) – pre{ao tim
istim generalima i nadbiskupima u varqivoj nadi da se otrov dade le~iti
otrovom... A da je ta nada bila varqiva i da taj korak nije bio pravi, svedo~i
najboqe wegov sukob sa qudima generala Franka, kada je kratko vreme pred
smrt. na re~i, fa{isti~kog generala Astraja, da “u [paniji ne sme ostati na
`ivotu ni jedan Katalonac i ni jedan Bask” – odvratio pred ~itavom javno{}u
da to zna~i “[paniju u~initi osaka}enom, bez ruku i bez o~iju” i kad je vladi
u Burgosu izjavio da je va`no ubediti, a ne samo pobediti... I konac je bio taj,
da je Unamuno bio odstrawen sa univerziteta u Salamanki, jer je fa{izam
isto takav neprijateq istine i pravde kao i boq{evizam...
Slu~aj Unamuna u mnogome potse}a na slu~aj Andre @ida i pokazuje da
~esto ba{ najvi{i duhovi me|u intelektualcima najte`e smeju da odr`e
ravnote`u i objektivnost rasu|ivawa. te da najlak{e podle`u fatamorganama jedinospasavaju}ih radikalizama i t. zv, novih jevan|eqa. Jer, ko pozna @ida kao mislioca i umetnika, za toga je moglo uvek da bude jasno da
istinski @id ne mo`e da ima u osnovi ni{ta zajedni~ko sa boq{evizmom
te da je wegovo pristajawe uz tu struju bilo samo plod prolaznog raspolo`ewa, ~iji koren nije toliko le`ao u pozitivnom slagawu sa principima i
sa metodama, a naro~ito ne sa poreklom boq{evizma, koliko u negativnom
momentu neslagawa i otpora spram u~malosti. haoti~nosti i neborbenosti
vlastite sredine, a to zna~i francuske i uop{te zapadnoevropske gra|anske demokratije i proleterijata, Preosetqivi i ve} po svom izrazitom in135
dividualizmu ekskluzivni duh @idov je te nedostatke svoje sredine video
jo{ crwim; a po{to mu nije zvawe da u svakida{woj `ivotnoj borbi radi sa
istinskim i `ivim qudima, ve} je sve vi{e postajao ~ovek apsolutne misli,
teorije, kabineta, {timunga i inspiracije on nije ni do{ao na jedino prakti~nu misao da spasewe potra`i u sistematskom i upornom le~ewu i popravqawu te bliske i konkretne sredine, ve} je, kao i mnogi mistici i umetnici,
pojurio za simbolom i za novinom, te najedanput otkrio “svetlo sa istoka”..
Pa, dok se to svetlo sjajilo iz daleka @id ga je sve lep{im do~aravao i
sve nerealnije o wemu mislio, Ali kad mu je do{ao preblizu - magi~na buktiwa pretvorila se odjednom u posve obi~nu uqanicu, koja se dodu{e razlikuje od drugih; mo`da je novija, vi{e gora nego boqa, ali se kao i svaka druga, svetli i gasi, bukti i tiwa, dimi se i miri{i. I tek onda se Andre @id
setio da wegov izraziti, samotni~ki i egocentri~ni individualizam ne
mo`e da podnese ni samu pomisao sovjetskog konformizma, te da se wegove misli i ose}aji o pravdi, preporo|aju ~ove~anstva i stvarawu novog dru{tva iz
temeqa razlikuju od stvarnosti Staqinove ili bilo ~ije diktature.
Sa Unamunom se dogodilo ne{to sli~no. Umesto da ga neslagawe sa Pu~kim frontom, za koga mu se ~inilo da previ{e pu{ta maha anarho-boq{evisti~kim sklonostima, natera da se u toj istoj sredini bori za pobedu dobra, Unamuno je pre{ao k onima na koje je do ju~e gledao kao na glavno zlo,.
pa je time dobru u svom taboru oduzeo jednog borca, a u drugom ga u~inio bespomo}nim, neefikasnim i bez atmosfere poverewa, koja je bitni preduslov
svakog uticaja. Kaza}e nam se da je u ambijentu gra|anskog rata Unamunu bilo nemogu}e da se, bez rizika za `ivot, bori protiv krajnosti Pu~kog
fronta; ali iskustvo je pokazalo da mu je, iz tih istih razloga, bilo nemogu}e da se bori i protiv krajnosti u drugom krilu; pa bi u tom slu~aju daleko boqe u~inio da je jo{ jednom uzeo na le|a te{ko breme izgnanika, pa da
je makar i izvan otaybine svetlio ~itavoj otaybini. kao simbol i utelovqewe jedne jedinstvene, nacionalne i demokratske, duhovne i socijalne
[panije, koja ne}e da podlegne ni otrovu generala i nadbiskupa, ni otrovu
destrukcije i anarhije, ve} da na|e samu sebe!. Takav Unamuno bi ~ak i na
qude iz Frankova tabora mogao da ima ve}i uticaj i zna~ewe nego li onaj
pod okriqem vlade u – Burgosu na pola pokajnik, a na pola pobe|enik kojemu su oni preko prestali da veruju (pa su ga ~ak i zamrzli). dok ovi drugi
nisu jo{ dospeli da mu poveruju, jer nisu jo{ nau~ili da ga ne mrze (a mo`da i preziru...) - a da o istinskim demokratskim elementima u drugom taboru i ne govorimo. Uzdignuta iznad svih, pa ako treba i protiv svih, ~ak i
smrt Unamunova je mogla da odjekne kao opomena na otre`wewe jedinma i
drugima, ili bar kao po~etak okupqawa (makar i nakon pokoqa) istinskih
pozitivnih snaga nacije za vaskrs - ni boq{evisti~ke ni fa{isti~ke, ni
anarhisti~ke ni klerikalne, ni sovjetske ni nema~ko-italijanske - [panije, koja je mogla da se nazove Unamunova. A ovako?... Zar ba{ ovako ne izgleda da se je tako jak duh nekako suvi{e gluvo izgubio, kao u nekoj skrivenoj
kuli, bez odjeka i gotovo kradimice a u momentu kad ~itava wegova otaybina tutwi od strahota? I nema li nekog bolnog nesklada u tome, neke praznine, ne~eg {to se nije dogodilo, a trebalo je da se dogodi - i obzirom na
veli~inu Unamuna i na tragediju [panije?...
136
A @id... [ta konkretno zna~i wegov “Retour de l’ URSS”?! Da li korak
prema Trockizmu i jo{ utopisti~koj i destruktivnijoj ^etvrtoj Internacionali, kao {to ga izvesni sovjetski listovi optu`uju; ili vra}awe u wegov stari individualisti~ki aristokratizam duha; ili - kao {to bi se po
mnogim pasusima protiv ograni~ewa slobode u Rusiji dalo suditi, na liberalni demokratizam? - Ne znamo; ali {to znamo sigurno, to je ~iwenica da
@id danas vi{e nije, ni komunistima komunist, ni demokratima demokrat,
a niti je fa{istima fa{ist! - Pa dok je jednima prestao da zna~i ne{to,
onoga ~asa kada se fanatizmom neofita bacio u krilo komunizma, drugima
je to prestao da zna~i sada; i ma koliko da wegova kwiga pretstavqa redak
tr`ni publicisti~ki uspeh, kao senzacija i kao stimulus radoznalosti –
@id je kao ideolog za bilo kakvu skupinu za uvek likvidiran i nikakvog
uticaja u tom smeru vi{e ne mo`e da ima.
Ako se postavimo na gledi{te da }e @id, pored toga, ostati uvek umetnik i mislilac pa da }e se wegov uticaj mo`da u toliko ja~e ispoqiti u tom
pravcu, onda je ~itava ova diskusija bespredmetna. Ali ~iwenica je da @id,
kao ni Unamuno, nikako nisu hteli da se zadovoqe tom ~isto umetni~kom i
nau~no-mislila~kom ulogom, ve} da su iznad svega hteli da budu ba{ ideolozi, borci, drugovi u pokretima, pa ~ak i redovni ~lanovi partija. I na~elno mi nemamo ni{ta protiv toga. u toliko mawe {to dr`imo da naro~ito u dana{woj prekretnici, kada se radi o biti ili ne biti, ne samo blagostawa i sigurnosti qudskih `ivota u svetu, nego i o samoj kulturi i civilizaciji, mislioci i umetnici ne smeju da ostanu po strani, ve} da ba{
oni ispred svih treba da u|u u borbu, sa ciqem da se opasnost odstrani i da
se pobeda duha i pravde izvede do kraja.
U tome je zna~ewe slu~aja Unamuna i @ida jednako kao i ~vor problema
dana{we duhovne elite uop{te, a na{e tako|er! Oba ova slu~aja pokazuju,
naime, da svako ula`ewe u krajnosti i svako vezivawe vi{eg intelekta i duha za “jedinospasavaju}e” radikalizme za “svetla” sa koje bilo strane, ili
za meteore (pa zvali se ti Staqin, Musolini, ili Franko), neminovno vodi do te{kih razo~arewa, do padawa u druge krajnosti i do bespu}a... To, dodu{e, odgovara mo`da suvi{e podvu~enim umetni~kim temperamentima,
koji vole zanose i koje vabi novina, ali ne odgovara lucidnosti, superiornosti i pozvawu vi{eg duha, koji treba unapred da ume predvideti i posledice i razo~arewa, da odmeri pluse i minuse i da odredi sebi {to ravniji
i postojaniji pravac.
Ne zna~i to da intelektualac treba da se kloni dnevne politike; ve}
obratno, da je oplemeni i oduhovi, te da je odvede u slu`bu ve~nih ciqeva
pravde, istine, lepote i slobode. Ba{ intelektualci treba u prvom redu da
umeju ceniti slobodu duha za druge, koju toliko tra`e za sebe, te da porade
na obnovi demokratije ne u vidu anarhije ni spu{tawa k instiktima neodgojenih slojeva, ve} u vidu dizawa {irokih slojeva na vi{u razinu. Ako ne
mogu uvek da stvore nove i jake ideolo{ke skupine, dobro je da se prikqu~e
i onima koje ve} postoje, a koje su im najbli`e; ali ne zato da se utope u onome {to je negativno u wima, ili da slu`e kao dekor brutalnijima, ve} da
oja~aju ono {to je “pozitivno i dobro u tim grupama. Naro~ito se pak mo137
raju izdi}i iznad efemernih i pomodnih krajnosti nastalih iz dru{tvenih
psihoza, kojima ba{ oni danas naj~e{}e podle`u. Jer, ma koliko da nam je
ta pojava psiholo{ki razumqiva kao reakcija na u~malost i korumpiranost dosada{weg partizanskog parlamentarizma, koji je kompromitovao i
liberalizam i demokratiju jasno je da lek protiv tog zla ne le`i u ogor~enom, a ~esto i histeri~nom prela`ewu u boq{evisti~ke ili fa{isti~ke
krajnosti, ve} u upornom i hrabrom (jer za to treba vi{e hrabrosti nego li za
fa{isti~ke ili boq{evi~ke bravade!) nastojawu da se unutar ve~nih principa demokratije i slobode na|u novi oblici, novi elani i nova verovawa.
To bi trebali da nau~e iz primera Unamunovog i @idovog i oni na{i
umetnici, mislioci i uop{te intelektualci, koji ogor~eni nad reakcijom
i socijalnom nepravdom, prelaze u marksizam, da time ba{ podupru reakciju
protiv istinske demokratije i socijalne pravde; - ili oni drugi, koji, zgranuti pred destruktivno{}u boq{evizma, prelaze u brutalni i reakcionarni
fa{izam, da time ba{ pravdaju grabqewe za marksizam onih wihovih nepromi{qenih drugova koji krivo ra~unaju da se time grabe za pravdu i slobodu.
Javnost br. 3, 16. januar 1937. godine
Glajh{altovani separatizam
Mnogi uobra`avaju sebi da bi n. pr. beogradski obersrpski “Balkan” i
zagreba~ka oberhrvatska “Hrv. Smotra” najradije svaki dan progutali jedno drugo za ru~ak, te da u svemu gde jedan ka`e belo, drugi tvrdi crno i
obratno. Isto tako se misli i o mnogim ultracentralisti~kim listovima i
recimo zagreba~koj ultraautonomisti~koj “Mladoj Hrvatskoj” ili klerikalnoj “H. Stra`i”. A ipak svi ti listovi umeju i te kako da se na|u slo`ni i homogeni u jednome, a to je da {to grlatije napadaju i omalova`uju demokratiju,
Dru{tvo naroda, te demokratske re`ime u Francuskoj, Engleskoj i ^ehoslova~koj, a da {to jednodu{nije i odu{evqenije prave reklamu za fa{izam i za
nacionalsocijalizam, a naro~ito za Hitlerovski re`im u Nema~koj.
U tom pogledu vanredno je pou~an sami jedan broj zagreba~ke “Hrvatske
Smotre”, n. pr, onaj za mesec novembar, koji nam je slu~ajno dopao ruku, a koji je “glaj{altovan” od prvog do posledweg retka.
Tako n. pr. uvodni ~lanak, “Hrvati i komunizam”, nema nikako za ciq da
se bori protiv komunizma kod ku}e ({to bi bilo razumqivo, ve} da, po uzoru nema~kog alarma, dokazuje da je “caristi~ka (i svaka) Rusija isto tako neprijateq Hrvata kao i boq{evi~ka”; i to zato {to se “u vawskopoliti~kom antirevizionisti~kom pogledu nalazi u taboru neprijateqa, t.j. dr`ava koje svim silama onemogu}uju hrvatsku nar. Borbu”. I prema tome bi atirevizionisti~ke zemqe, Francuska, Engleska i dr`ave Male Antante bile
neprijateqi Hrvata, dok bi im naprotiv revizionisti, Mayari? Nemci,
fa{isti, itd. bili prijateqi. A Rusija nije kriva zato {to je komunisti~ka, ve} zato {to ne}e da poduprs revizionisti~ko-imperijalisti~ku politiku onih dr`ava koje `ele da Hrvate podele kao malko uve}ani zalogaj Istre i Koru{ke... Protiv komunizma se u tom ~lanku ne pi{e zato {to je to
socijalno zlo, ve} zato {to mu “u Jugoslaviji na ~elu stoji Sima Markovi}”, koji je, kao Srbin “etni~ki neprijateq hrv. Naroda”.
138
Nacionalsocijalisti~ki papak ovog tobo`weg hrv. nacionalizma ose}a
se najboqe iz zakqu~ka ~lanka, koji glasi: “Potla~eni narod mora biti radikalno nacionalisti~ki. Bez radikalnog nacionalizma nema slobode i samostalnosti potla~enim, a svi, Pu~ki frontovi mirovni proturevizionisti~ki kongresi i sli~ne akcije, koje idu za razvodwavawem nar. borbe i sloge, zna~e udaqavawe od kona~nog ciqa. I zato jedino beskompromisni nacionalni
radikalizam zna~i u dana{wem kaosu pravi put hrv. omladini i narodu”.
Me|utim, nije to sve! Pored ~lanka o “velikom hrv. Rodoqubu” a ina~e gorqivom Mayaronu, M. [uflaju, kao i pored jednog divqa~kog napadaja na Sv,
Pribi}evi}a, zato {to je propovedao nar. jedinstvo i jaku jugoslovensku dr`avu, tu se nalazi i ~lanak nekog g. Ivanovi}a, pun najordinarnijih kleveta i neistina o ^ehoslova~koj, u kome se, ta~no po receptu “Volkische Beobachtera”, do kazuje da “^esi terorom i opsadnim stawem i svakojakim nasiqem dr`e pod svojom vla{}u ostale narode, a naro~ito Nemce i Mayare”; - da je “^ehoslova~ka,
jednako kao i Francuska, Rumuna, itd, ~uvar svih tih pripovjesti o vje~nom miru”, koje revizionistima, jednako kao i ovakvim glajh{altovanim Hrvatima
silno smetaju. I po{to je ^ehoslova~ku proglasio “trulom”, ~lanak zavr{ava
pitawem: “A {to }e ~ovje~anstvo izgubiti ako nestane ^ehoslova~ke?”
Me|utim, Crnac ne bi izvr{io svoju du`nost do kraja kad ne bi obra~unao sa svim protivnicima svojih gospodara. A ceo svet zna da u drugoj etapi fa{isti~kih i nacionalisti~kih planova, nakon obra~una sa Francuskom, ^ehoslova~kom itd, dolazi obra~un sa najve}om demokratskom silom
u svetu, Velikom Britanijom. I tome je posve}en tre}i ~lanak “H. Smotre”,
u kome se predvi|a “zalazak sunca Engleske na Mediteranu” na korist “mlade fa{isti~ke Italije, nacionalno homogene, koje je puna mediteranske
iredente, koja gradi!” ([to ta iredenta i te kako ciqa na hrvatsku Dalmaciju, za to ovim tu|inskim izme}arima nije stalo?). Oko te nove fa{isti~ke sile usredoto~uju se kako otvoreno pi{e “H. Smotra” interesovane suhozemne i pomorske dr`ave (Nema~ka i dr) male dr`avice (Austrija i dr), te
raznovrsne opozicije u dr`avama ([panija - Usta{e i druge raznovrsne “ilegalne organizacije” izvan dr`ava, koje Italija, koncentrisaju}i oko sebe,
upodabqa za borbu - {tite}i ih u sada{wosti, da je {tite u budu}nosti.”
Kao {to se dakle, vidi tu se ve} posve otvoreno hvali i odobrava saradwa fa{izma sa – svim mogu}im usta{kim, prevratni~kim i ilegalnim organizacijama u razli~itim dr`avama - a protiv dana{weg poretka u svetu,
protiv mira i protiv bezbednosti pojedinih dr`ava, pa i na{e.
Pa kome jo{ ni ovo nije dosta da vidi kako nacionalsocijalisti~ki i
fa{isti~ki kanali idu zatim da, preko svoje propagande, razriju i same
osnove na kojima na{a dr`ava po~iva, te da im zato dobro dolaze i najprononsiraniji protivnici Jugoslavije a sve u ciqu da mogu da love u mutnom
– tome zaista ne ostaje drugo nego da se sa svim na{im blagoslovima otseli u neki fa{isti~ki raj, da do mile voqe naguta blagodeti tobo`weg “novog nacionalizma”, ostavqaju}i nas da svoju ku}u izgra|ujemo na bazi svog
starog i demokratskog patriotizma i nacionalizma, onog koji je po~ivao na
naj{irim narodnim slojevima, a koji je bez ikakvog nasiqa, iz punog ube|ewa i qubavi branio veli~inu i slobodu svoje zemqe.
Javnost br. 3, 16. januar 1937. godine
139
Kako klerikalci odri~u Hrvatima – hrvatstvo
Polemika izme|u klerikalaca i raznih faktora u SDK (Seqa~ko-demokratska koalicija - N.@)) postaje iz dana u dan sve o{trija, tako da ve} sada gotovo i nema lista koji je ozna~en kao zvani~ni ili nezvani~ni organ
biv{e HSS ili SDS, a da “Hrvatska Stra`a” nije u `estokoj borbi sa wime (osim, naravski, sa “Obzorom”...)
Polemika sa “Novom Rije~i” g. Vildera zaprema ve} dobar dio prostora
“H. Stra`e”, naro~ito nakon toga {to se je “N. Rije~” usudila da kritikuje poslanicu katoli~kog episkopa, te da joj zamjera {to je svojim zauzimawem za stale{ku dr`avu uzela stranu fa{izma protiv demokracije. A ve}
davno “H. Stra`a” je odrekla “N. Rije~i” pravo da se naziva hrvatskim listom, dovode}i ga u vezu sa svim tobo`wim neprijateqima hrvatstva...
Titulu “hrvatskog lista” je “H. Stra`a” uskratila i svima organima biv{e HSS, koji ne}e da se odu{eve za Frankovo bombardovawe Madrida, ili
za sistem crkvenih i aristokratskih veleposjeda u [paniji, ma koliko da
su ti listovi ina~e protivnici komunizma. Tako su za “protuhrvatske” bili ogla{eni “Seqa~ki Svijet”, “Jutarwi list”, itd, samo zato {to su se, pored konstatacije da Sovjeti podupiru vladu u Valenciji usudili da donesu
i vijesti koje objavquje ~itava svjetska {tampa, da je naime, vlada u Burgosu potpomognuta od Nijemaca i Italijana.
^itav niz poslanika i uglednih prvaka biv{e HSS stalno je izlo`en napadajima “H. Stra`e”; a kad je poznati seqa~ki pisac, Mi{kina, vrlo blizu dr. Ma~eku, dr`ao nedavno, u pratwi uglednog prvaka HSS Dr. ^ajkovca,
predavawe u Vinkovcima, “H, Stra`a” je bila ta koja je pozvala na bojkot i
na demonstracije.
“H. Stra`a” je napala i g. [ola, zato {to je kazao da “klerikalci uvla~e crkvu u politiku” i da je to zlo. A pored svakidaweg natezawa sa urednikom Ma~ekovog “Hrv. Dnevnika”, kome pri{iva najpogrdnija imena, “Hrvatska Stra`a” produ`uje polemiku i sa jednim od najuglednijih Radi}evaca u Hrvatskoj i najintimnijim saradnikom g. Ma~eka, g. Rudolfom Hercegom, kome zbog wegovog sve izrazitijeg antiklerikalizma – upu}uje ovakve
kr{}anske izraze: “Ispadi g. Hercega ne bi zna~ili ni prvu ni posqedwu
protukatoli~ku blesavost hrvatskog liberalizma; – “tugaqiva, smije{na i
ograni~ena poza g. Hercega” – tu glupavu nepravednu metodu g. Hercega;
“klevetni~ki sistem. g. Hercega,” itd.
Borba oko g. Hercega prenijela se i na Dalmaciju, gde su ~lanovi “Seqa~ke Sloge” tra`ili da se povede borba protiv klerikalaca, jer da oni svuda
ometaju rad Sloge; na {to im “Katoli~ka Rije~” poru~uje da }e takav rad i
daqe ometati.
Me|utim, gwevna zbog toga {to se stari Radi}evi u~enici sve vi{e vra}aju na originalna slobodoumna na~ela bra}e Radi}a, “Hrvatska Stra`a”
se toliko zaboravqa pa dana{we prilike u HSS naziva “savremenom hrvatskom bijedom, i to bijedom kojoj “ne mo`e{ ni pqunuti od svih tih pustih
“u~enika”, zato {to ti u~enici i ideolozi {ire liberalne citate iz dije140
la Antuna i Stjepana Radi}a... A fra Oton Kne`evi}, u “Kalendaru Sv. Ante”, stavqa na istu liniju komunizam, boq{evizam i rasizam - sa “ideologijom bra}e Radi}a, [ari}a i Hercega”.
Za osvetqewe prilika u tim krugovima neka slu`i i ovo nekoliko re~i,
{to ih je nedavno, u jednoj propovjedi, kazao sam nadbiskup |akova~ki, Mgr
Ak{amovi}: “Pisali su zlo obavje{teni urednici nekih zagreba~kih novina, da biskup |akova~ki progawa hrvatske sve}enike. Svi predobro znaju
koliko je pakosti i himbe sadr`ano u tim rije~ima. Meni su dobri hrvatski sve}enici qubimci i po`rtvovani pomaga~i u uzvi{enoj na{oj sve}eni~koj misiji. Nikad ne}u dopustiti da neki sve}enik, pod firmom “hrvatski sve}enik” izrabquje hrvatsku zastavu, da wome pokrije svoje moralne
nepravilnosti i delikte. Jer ovo je izdaja, a ne odbrana Hrvatstva.”
Javnost br. 5, 30. januar 1937.
Protiv krivog jugoslovenstva,
ili protiv jugoslovenstva uop{te?
Polemi{u}i sa “Jug. Novinama” i sa “Danom”, zagreba~ki “Obzor” pi{e
da tvr|ewe da smo jedan narod ne re{ava nikakav politi~ki problem, ve}
pobu|uje opravdano nepovjerewe kod Hrvata i kod Slovenaca da se “pod tom
krilaticom ho}e nastaviti hegemonisti~ka politika, po kojoj umjetno
stvorena ve}ina mo`e name}ati svoje interese i svoju politiku i Hrvatima i Slovencima. “Obzor” zatim ka`e:
“Zato je i deplasirana tu`aqka g. Milana Marjanovi}a u Beogradskoj
“Javnosti’’ da se danas u Hrvatskoj [trosmajer slavi kao simbol hrvatskog
otpora prema unitarizmu, a stogodi{wica ilirizma proslavqa kao jubilej
pokreta hrvatske samosvojnosti. Jer ni [trosmajer i Ilirci nijesu nikada ni pomislili da bi se pod pla{tom unitarizma mogla provoditi Politika @ivkovi}evog, Uzunovi}evog, Sr{ki}evog i Jevti}evog re`ima... I
[trosmajer i Ilirci bili bi danas najodlu~niji protivnici takvog unitarizma i takve interpretacije jugoslovenske ideologije.”
Vrlo dobro!.. Ali po{to “Obzor” sam ka`e da su [trosmajer i Ilirci
bili protivnici takvog unitarizma i takve interpretacije jugoslovenske
ideologije, zna~i logi~no da nisu bili protivnici svakog unitarizma i
svake, recimo ispravnije, interpretacije jugoslovenske ideologije; – i da
bi ba{ zato {to “ne bi mogli ni pomisliti da bi se pod pla{tem unitarizma mogla provoditi politika pomenutih re`ima”, oni bili za politiku
pravog i iskrenog unitarizma. Pa kad je tako – za{to HSS, i “Obzor” sa wome, nisu za takvo [trosmajerovo i ilirsko narodno jedinstvo i pravu jugoslovensku ideologiju – ve} su uop{te protiv we?
Mi razumemo da lo{a iskustva mogu da navedu Hrvate i Slovence na najve}u opreznost, tako da tra`e sve garantije da se ta ideologija ne}e izrabqivati protiv wih, – a u te garantije ide ona protiv ve{ta~ke ve}ine; –
ali {to nikako ne razumemo i na {to se g. Marjanovi} punim pravom `ali,
to je aberacija da se zbog lo{ih aplikacija odbacuje ~itava ideja; i to ba{
ona koju su najboqi Hrvati zastupali. Jer to je jo{ gore nego da neko, zbog
lo{e, aplikacije zakona, tra`i wegovo ukinu}e, ili da zbog lo{ih higijenskih mera bude protivan higijeni.
141
Niko ne pori~e da se u ime jugoslovenstva nisu ~inile gre{ke prema hrvatstvu i prema srpstvu (ma da ni iz daleka tolike, kako je to danas u modi
da se ka`e), kao {to su se u ime hrvatstva i srpstva ~inile i prema jugoslovenstvu. Pa, ako je do toga da se te gre{ke u najve}oj meri repariraju i da se
stvore garantije protiv wih za budu}nost mi }emo se lako slo`iti sa “Obzorom”, ali u ciqu da se pod izlikom gre{aka ne odbacuje su{tina – ve} da
se dobra ideja postavi na zdrave osnove. Pa, ako su HSS i “Obzor” voqni da
narodno jedinstvo i jugoslovensku ideologiju prihvate, ne u interpretaciji JNS ili “integradaca”, ve} u interpretaciji [trosmajerovoj, za koju sami vele da je prava – sporazum }e i biti mnogo lak{i i ne}e zbog toga biti
ni malo lo{iji za Hrvate. A ube|eni smo, i boqi!...
Javnost br. 7, 13. februar 1937. godine
Iz klerikalnog majdana
Dalmatinski klerikalni listovi javqaju da se u Opancima kod Imot skog “nalazi u {trajku 250 |aka osnovne {kole”, – kao {to se ka`e, “po savjetu roditeqa” koji tra`e da se smeni dana{wi u~iteq.
Ne znamo ni ko je ni {ta je taj u~iteq, ali pomislili smo da je neki grdan zlo~in napravio kad seqaci ne pu{taju decu k wemu. Me|utim, kad smo
potra`ili za razlog, na{li smo da je “u novinama napao `upnika u svome
selu i svoga kolegu u Lovre}u, jer da oni grade crkve, a za {kole niti kamen
temeqac nisu postavili.”
I pravo mu se – pomislili smo – kad ni do danas jo{ nije nau~io da je “Bog
visoko, a car daleko”, pa da sva~ijoj srybi mo`e{ da umakne{, ali `upnikovoj nikako!
U moru najprotivure~nijih kombinacija {to ih je izazvalo svirepo obra~unavawe u Moskvi vredi naro~ito zabele`iti i ovu koju }e, pod naslovom: “Komunist i framason, bratu brat” objavio qubqanski “Slovenec”, u
broju od 3 februara: “Za Radeka se zauzela framasonerija, jer je Radek bio
veza izme|u Kominterna i framasona. Na svaki na~in stoji da je Radek posredovao izme|u. Kominterna i me|unarodnih framasonskih lo`a, koje su
po evropskoj {tampi stvarale simpati~no raspolo`ewe za komunisti~nu
internacionalu. Radek je naime obe}ao framasoneriji da }e se boq{evizam, kad pobedi u Evropi prijazno odnositi prema onoj bur`oaziji, koja se
prema wemu bude prijazno dr`ala. A u dobro upu}enim diplomatskih krugovima da se uverava da je kod Staqina intervenirao za Radeka sam g. Blum,
zato {to je Radek duhovni otac ideje Narodnog Fronta.
Kad ~ovek sve to pro~ita, ~ini mu se da ~uje “bistrewe visoke politike”
izme|u orguqa{a, zvonara i grobara o nekoj seoskoj kr~mici na Gorewskem,
i mora na silu da se zapita: Koga “Slovenec” smatra glupqim – framasone
koji bi trebali da veruju Radekovim obe}awima: – francuske levi~are koji su tek od Radeka uspeli da dobiju recept o Nar. Frontu: – ili svoje ~itateqe koji bi trebali da veruju u sve to skupa, a naro~ito u “stra{ilo za decu”, da framasoni prave simpati~no raspolo`ewe za komunizam u isto vreme dok ih klerikalci nazivaju eksponentima velikog kanala, dok ceo svet
zna da boq{evici isto tako progone masoneriju kao i fa{isti.
142
“Hrv. Stra`a” se jada da izaslanici “Seqa~ke sloge koju vode ugledni prvaci g. Ma~ekovog pokreta napadaju sistematski klerikalizam te da je g.
Tot na sastanku tog udru`ewa u Virju izjavio, da seqaci ne treba da ~itaju
“H.Stra`u”, jer je ona “protuhrvatski list”.
Me|utim. to je samo ispuwewe jevan|eoske re~i da “ko ma~em udara, od
ma~a i pogiba”... Jer “H. Stra`a” je tolike dobre Hrvate i tolike hrvatske
listove nazvala “protuhrvatskim”, da je posve u redu {to se ta demago{ka
i neukusna batina kona~no protiv we okrenula...
Javnost br. 7, 13. februar 1937. godine
Odbrana vere ili interesi klerofa{izma
“Politika” je u nedeqnom br. objavila ~lanak g. S. Petrovi}a o prilikama u Francuskoj, u kome se izme|u ostalog govori o sve povoqnijem odnosu dana{we vlade Narodnog Fronta prema veri i katoli~koj crkvi. Tako se
u tom ~lanku n. pr. ka`e:
“Antiklerikalizam je sasvim i{~ezao iz socijalisti~kih listova i govora. Posledwu poslanicu pariskog nadbiskupa Verdijea doneli su u op{irnim izvodima ~ak i najekstremniji listovi. Do ovoga je dovela jednostavna konstatacija da dru{tveni napredak ne ko~i crkva kao takva, ve} ga
ko~e oni koji se trude da presti` crkve zloupotrebe u svoje sebi~ne svrhe.
Danas se u redovima francuskog Narodnog fronta bori veliki broj odli~nih katolika i nekoliko ~uvenih katoli~kih pisaca. Od opozicionih stranaka vladi je najbli`a Demokratska narodna stranka francuskih katolika
koji u ve}ini slu~ajeva glasaju za vladu Narodnog fronta.”
Pa, dok g. Petrovi} u tom ~lanku obja{wava uzroke dr`awa grupacija
Nar. Fronta prema crkvi, mi smo ve} ranije u “Javnosti” objasnili i razloge odnos glavara crkve prema vladi i ukazali na wihovu primernu takti~nost – koja ima za posledicu da dolazak izrazitih liberalaca na vlast
nije nikako urodio “Kulturkampfom”, kao {to su to na{i klerikalci nave{tavali, a koji taj “Kulturkampf” kod nas forsiraju i onda kad nemaju
vlast u rukama.
U isto vreme dok je to izi{lo u “Politici”, ~itamo u “Obzoru” (za koga
ni “H. Stra`a” ne}e mo}i da ka`e da je marksisti~ki) vrlo crn prikaz o
stawu katoli~ke crkve u nacionalsocijalisti~koj Nema~koj, u kome se izme|u ostalog ka`e:
“Baldur fon [irah uveo je (s najve}im odobravawem) praksu, da svaki dr`avni ~inovnik mora polaziti socijalnu {kolu – ’Hitlerschulen’ – te provesti neko vrijeme u lai~kim samostanima – ’Ordensbuereau’ ako ho}e napraviti karijeru. A prvi je uvjet da se odrekne kr{}anstva u korist “germanskog” nazirawa. Zna~ajno je da je ministar prosvjete Rust nedavno istupio iz
protestantske crkve, kao {to se crkveni poglavar SS-odreda Himler odrekao katolicizma. ’Evangelischer Presseidenst’ iznosi brojne primjere kako se
mlade` (nakon 14 godina) poti~e na istup iz crkve, i to protiv voqe roditeqa. I mnogi vi{i ~inovnici sile svoje podre|ene da se odreknu kr{}anstva.
Kao {to se, dakle, vidi, dok odnosi prema crkviu Francuskoj bivaju sve
boqi, tako da ve} i atiklerikalizam gubi o{trice – u Nema~koj, u kojoj je
143
na vlasti fa{izam, besni naj`e{}i “Kulturkampf”, uperen protiv katoli~ke crkve i kr{}anstva uop{te, tako da je pruski biskup, Keler, u javnoj
poslanici nacionalsocijalizam nazvao “Kristovim neprijateqem”, a kardinal Faulhaber je, u propovedi izjavio da katoli~ki velikodostojnici ho}e da se dovedu u o~ajawe.”
A ipak – kada otvorite listove koji se kod nas nazivaju katoli~kim, na}i
}ete iz dana u dan u wima ~itave stupce napadaja i najneintelegentnijih izmi{qotina protiv Nar. Fronta u Francuskoj, dok }ete o progonima katolika u
Nema~koj na}i tek po neku kroni~arsku vest, a ~itave vagone simpatija za politiku Nema~ke u [paniji i u ostaloj Evropi, te prema fa{izmu u op{te.
[to najboqe svedo~i da ti listovi nisu ni hri{}anski ni katoli~ki, ve}
– pored starih simpatija prema germanstvu i Rimu, i pored slabosti prema nacionalsocijalisti~koj propagandi – ~isto i otvoreno klerofa{isti~ki!
Javnost br. 8, 20. februar 1937. godine
Za materijalno i socijalno obezbe|ewe kwi`evnosti
(Povodom akcije za osnivawe Kwi`evni~kog udru`ewa)
Kada je pred neko vreme jedan na{ veliki dnevni list otvorio anketu o
krizi kwige, ~itaoci su iz razvoja ankete mogli da dobiju utisak kao da se
tu radi zapravo o borbi dveju grupa, od kojih je jednoj `ao {to wene kwige
ne idu, pa kuka zbog krize, dok je drugoj , naprotiv, pro|a ogromna, pa za wu
i ne postoji kriza. Mi, me|utim, ne nameravamo da pi{emo ni o grupama ni
zbog grupa – a ne mislimo ni da se`emo u ideolo{ke sfere – ve} ho}emo da
na bazi ~isto statisti~kih ~iwenica doka`emo da su kwi`evnost i kwi`evnici kod nas u vrlo nezavidnom polo`aju, te da taj polo`aj uti~e i na
vrednost kwi`evnosti, i da je zato krajwe vreme da svi oni – bez obzira na
grupe i na struje – kao i svi faktori koji su pozvani da promi~u kulturne
interese zemqe, preduzmu neku akciju u tom pravcu.
Malo stvarnog upore|ewa sa drugim zemqama pokaza}e nam odmah golemu razliku na na{u {tetu! Pri tom ne}emo ni da idemo tako daleko da ukazujemo n. pr. na veliki broj kwi`evnih nagrada, javnih i privatnih, u Francuskoj; ili n. pr. na ~iwenicu da je g. 1925, kada je kriza u Severoameri~koj
Uniji bila najte`a, pretsednik Ruzvelt tra`io 27 milijona dolara kredita za pomagawe kwi`evnika i umetnika, pa da je kwi`evnicima dao da za ra~un dr`ave pi{u prikaze o razli~itim krajevima Amerike – da na taj na~in jednim mahom obogati ameri~ku kwi`evnost da koristi ameri~kom turizmu i da pomogne kwi`evnike u nevoqi. Pre}i }emo, dakle, preko svega
onoga {to se radi u velikim narodima, kao {to su engleski, francuski,
italijanski, ruski i nema~ki da unapred otklonimo stereotipni odgovor
izvesnih na{ih demagoga da su to bogate zemqe koje mogu sebi da dozvole
luksuz da bacaju pare na kwi`evnost, dok smo mi naprotiv seqa~ka zemqa kojoj treba najpre dati ceste, bolnice, itd a tek onda sve ostalo – pa }emo se ograni~iti na najbli`e na{e kom{ije isto tako mlade i siroma{ne dr`ave od kojih su neke i seqa~kije i siroma{nije od nas, pa da vidimo da li i one kwi`evnost smatraju kao luksuz za koji ne treba ba{ ni{ta da se u~ini.
Pu{tamo po strani i zemqe stare aristokratije i starih tradicija, kao
{to su Mayarska, Poqska i Austrija, jer bi nam se moglo kazati da je veli144
ka briga za kwi`evnost, koja se naro~ito kod Poqaka i kod Mayara manifestuje, posledica potreba tih vi{ih krugova, a ne naroda. Me|utim se za
^ehoslova~ku, koja je tipi~na demokratska zemqa, sastavqena od malog
obrtnika, trgovca, seqaka i radnika, to nikako ne mo`e da ka`e, a ipak je
ta zemqa, kao {to je to nedavno jedan na{ list dobro kazao – pravi Eldorado kwige i kwi`evnosti. Da ostavimo po strani mnogobrojne dr`avne,
gradske i privatne biblioteke (u ^ehoslova~koj ima 17.089 op{tinskih biblioteka, sa 8,528.000 sveski; – pa je dovoqno da svaka od tih biblioteka kupi po jednu kwigu i da wen tr`ni uspeh bude osiguran). – dosta je pogledati
samo obilata privatna, korporativna, dr`avna i poludr`avna nakladni{tva i kwi`are, koje svojom organizacijom, aktivno{}u i pionirskim stavom spadaju me|u najva`nije kulturne institucije u zemqi. Treba videti n.
pr. {ta zna~e preduze}a, kao {to su Melantrik, Maza~, Borovi, Topi}, Orbis, Sfinks, Najbert, itd; kakvi se tu dalekose`ni kulturni planovi kroje i kako je literarna direktiva u tim preduze}ima poverena qudima visokog literarnog imena, kao {to je n. pr. Franti{ek Halas itd. Po~am{i od
biv{eg pretsednika republike, Masarika i sada{weg pretsednika Bene{a, preko ministara i nar. poslanika, sve do najsiroma{nijih intelektualaca, u ^ehoslova~koj je sve puno bibliofila. Najugledniji ~ehoslova~ki
dr`avnici direktno su zainteresovani, a ~esto su i osniva~i velikih kwi`arskih i izdava~kih preduze}a i ne smatraju to “nerealnom politikom”.
A oni na{i demagozi, koji se interesuju samo za preduze}a kao {to su “Na{ice”, ironi~no bi se nasmejali kada bi pro~itali odgovore ~e{kih politi~ara, sa pretsednikom republike i pretsednikom vlade na ~elu, na svakogodi{wu anketu “Lidovih Novin”, pa kad bi videli kakve profiwene zbirke
najmodernije lirike ili najsuptilnijih filozofskih eseja navode kao
kwige koje su im se najvi{e svidele.
Ali tamo. je ~itava atmosfera ispuwena qubavqu za kwi`evnost. Tamo
nema lista, ni najbulevarskijeg, koji nema bar neku literarnu rubriku, a da
o ~itavom nizu kwi`evnih revija i ne govorimo. Me|utim, dobar primer tu
dolazi od dr`ave same! Wena briga za kwi`evnost manifestuje se ne samo
u moralnoj, potpori i u visokoj ceni kojom se tretiraju kwi`evnici (Masarik i Bene{ se ponose da su ne samo veliki dr`avnici, nego i veliki
kwi`evnici ^ehoslova~ke), – nego i u materijalnoj potpori kojom se bodri
{irewe literature. Da ostavimo po strani sume koje se daju za biblioteke,
za otkup kwiga, za literarne priredbe, itd – spomiwemo samo da svake godine na dan Nar. praznika, dr`ava podequje nekoliko obilatih kwi`evnih
nagrada za sve vrste kwi`evnosti, kao i za dramu, muziku, likovnu umetnost,
itd. Tu praksu slede onda i pokrajinske vlade ({to bi odgovaralo na{im
banovinama), pa smo tako i nedavno ~itali, da je vlada u Moravskoj podelila godi{we nagrade dvanaestorici kwi`evnika. A tom primeru slede i velike varo{i, u prvom redu Prag, u ~ijim kona~nim ra~unima za g. 1935 nalazimo sumu od ~itavih 50 milijona za prosvetne i kulturne ciqeve, a od
toga 7.5 milijona K~ iskqu~ivo za kwi`evnost, umetnost i nauku. A gradsko prestavni{tvo Bratislave ustanovilo je tako|er pet godi{wih kwi`evnih i umetni~kih nagrada, pa zatim varo{i Brno, Plzew, itd.
145
Pa kad tako rade vlasti, ne mogu da izostanu ni privatnici. Tako je, pored
darovateqa i nagrada iz ranijih vremena, tokom posledwe godine fabrika Bata raspisala kwi`evni konkurs, sa 4 nagrade od 5.000 do 20.000 K~ i 30 nagrada od 1,000 do 10.000 K~ dok je pra{ki izdava~, L. Maza~, ustanovio 2 godi{we
nagrade od 15.000 K~ i 7-500 K~ za roman i 2 (5.000 K~ i 2.500 K~) za liriku.
Me|utim i Rumunija, koja nije nikakva bogata industrijska zemqa, ve}
isto tako seqa~ka kao i mi, ~ini tako|er mnogo za moralno i materijalno
podizawe kwi`evnosti, [ta zna~i n. pr. za rumuwsku kwi`evnost t. zv.
“Kraqevska kulturna zaklada (fundacija)”, koja je usred Bukure{ta podigla “Palatu Kulture”, kao centar ~itavog kwi`evnog i umetni~kog `ivota u Rumuniji, a kojoj je dana{wi kraq pridodao novi fond sa imenom “Zaklada za kwi`evnost i umetnost Karola II”!.. Ta institucija, ~iji je zadatak
da izdaje kwi`evna i umetni~ka dela u dostojnoj opremi za nisku cenu i sa
doli~nim honorarima za kwi`evnike, publikuje nekoliko biblioteka
“Biblioteku Energija, Biblioteku savremenih rumuwskih pisaca, Biblioteku starijih pisaca “Biblioteku rumuwske filozofije, itd; a izdaje i zasebnu reviju. Sem toga, ona daje potpore mladim kwi`evnicima da sami izdaju prva svoja dela; a pored velike sale odre|ene za umetni~ke izlo`be i
pored goleme javne biblioteke, nedavno je otvorila i vlastitu kwi`arnicu ~iji je ciq da {to vi{e baca u narod kwi`evna dela, te da vr{i propagandu za wih u zemqi i na strani.
Za {irewe rumuwske literature u inozemstvu i za weno prevo|ewe postoji u Bukure{tu i zaseban institut; a pored ~itavog niza javnih i privatnih nagrada, za kwi`evnike, u Bukure{tu se di`e i Kwi`evni~ki Dom, za
koji je Kraq Karol dao 2 milijona leja; a u kome }e na}i skloni{ta ostareli i siroma{ni kwi`evnici, pa kwi`evni~ka udru`ewa, itd. “Dani kwige” u Bukure{tu spadaju pak u tako uspele i sve~ane priredbe ne samo za
uski krug, ve} za ~itavu javnost, da smo pred 2 godine ~itali u novinama da
ih je sam Kraq otvorio.
Siroma{na Bugarska, ne}e ni ona da zaostane! Kad je pred godinu dana
ekonomska kriza bila naro~ito stegla, sama vlada se postarala za sudbinu
kwi`evnika, pa je inicijativom Ministarstva Prosvete osnovan Kwi`evni~ki fond, za koji se, prema izjavi ministra g. Radeva, kroz same dve nedeqe sabralo milijon leva. I sem toga, bugarski kwi`evnici i bugarska kwi`evna udru`ewa na velikoj su ceni kod najvi{ih faktora, a vlada podequje svake godine nagrade za literaturu i za umetnost, dok je varo{ Sofija i
pro{le godine podelila ~itavih sedam kwi`evnih nagrada. Za popularizovawe bugarske literature u inozemstvu stara se tako|er dr`ava, a vladin
list “La parole bulgare” donosi redovito priloge posve}ene literaturi i
umetnosti, te prevode iz bugarske poezije.
A kod nas?... Koliko li u na{im buyetima, – dr`avnim, pokrajinskim i
varo{kim – ima odre|eno za literaturu i koliko se na{i javni faktori
brinu za kwi`evnost?... I ako se u buyetu Min. Prosvete nalazi iz godine
u godinu po neka sumica za podupirawe kwi`evnosti, je li ona i{la zaista
na kwi`evne ciqeve, ili na otkupqivawe kwiga partijskih prijateqa, bez
obzira na istinsku kwi`evnu vrednost?
146
Gde li su na{e dr`avne nagrade za kwi`evnost i umetnost? Pred desetak godina bile su uvedene tri nagrade: za roman, dramu i liriku – sve tri
zajedno u sumi od petnaestak hiqada dinara – pa se pred sedam godina i to
ukinulo – zbog {tedwe... I oni koji su to u~inili nisu se ni stideli da ka`u da od sirote kwi`evnosti treba pri{tediti tih kukavnih petnaestak
hiqada, u isto vreme dok se dvaput ve}a suma potro{i na koji bilo suvi{ni
banket ili paradu. I tako smo mi danas verovatno jedina zemqa u Evropi
koja nema ni traga od neke. dr`avne nagrade za kwi`evnosti!...
I posve prirodno – kad tako postupa dr`ava, za{to da se banovine ili
gradovi poka`u izda{niji? Pa ako se dogodi da n. pr. op{tine Beograda
ili Zagreba raspi{u neki kwi`evni konkurs, onda je taj samo povremen i
neznatan, ili je vezan za neki nekwi`evni kriterij. A privatne institucije otpadaju pogotovu. Za ono par skromnih nagrada Akademija je uvela obi~aj da ih deli na jo{ sitnije delove, a Kolar~eva zadu`bina, koja je pred 56 godina poku{ala, da bude splendidnija. kao da je jedva do~ekala da do|e do
neke polemike izme|u nagra|enih, pa da tobo`e zbog toga stvar potpuno ukine. Kao da i usred Pariza ne dolazi do sva|a ne samo zbog nagrada, ve} i zbog
izbora u Akademiju, pa se zbog toga ipak nisu ukinule ni nagrade ni Akademija. I tako je kona~no ostala jo{ po neka, sve neodre|enija nagrada “Cvijete Zuzori}” ili sli~no; a od privatnika je g. Geca Kon osnovao nagradu za razli~ite grane umetnosti, kojoj su docnije pristupili i jo{ neki izdava~i.
O nekim naro~itim fondovima za savremenu kwi`evnost kod nas nema
ni govora, a kwi`evne revije, koje samo {to ne izdahnu, ne pla}aju ve}inom
nikakav, ili vrlo mr{av honorar.
O nekoj javnoj akciji za kwi`evnost ni traga. O nekom fondu za podupirawe siroma{nih kwi`evnika jo{ mawe. O nekom Domu za kwi`evnike –
qudi bi se smejali da se i povede re~ o tome... O tome pak da se neko nadle{tvo ili neka kulturna institucija pozabavi stawem kwige i kwi`evnika, ni re~i! “Dani kwige” ve} ne mogu da budu mizerniji i vi{e bagatelisani od publike i od merodavnih....
Za{to je to tako?.... Jesmo li mi zaista narod bez smisla za lepu kwigu,
ili je kwi`evnost zaista samo prazno mla}ewe slame i suvi{an luksuz, tako da zdrav seqa~ki narod i dr`ava ne treba da se brinu o wemu?
Da ne spomiwemo meritorne argumente – na{i demago{ki mudrija{i bi
mogli da pomisle samo na to da nisu ni oni ba{ svu pamet sveta pozobali,
pa ako ~ak i naj siroma{niji na{i susedi, pored tolikih ve}ih nacija, vode brigu o kwi`evnosti, da to zna~i da ona nije ipak tako prazna slama... I
kona~no, treba uzeti u obzir i to da je, i pored ~iwenice da su sve grane
umetnosti kod nas tretirane poput pepequge – za kwi`evnost ipak situacija najslabija. Jer, dok dr`avne vlasti s vremena na vreme otkupe ipak po
neku sliku ili skulpturu, ili poru~e neki spomenik – je li za posledwih
10- godina ma i samih 50.000 dinara dato za ne{to {to je zaista kwi`evnost
– za neki roman, novelu ili pesmu, te za nekog `ivu}eg i aktivnog pisca?
147
A ipak, sa op{teg narodnog, prosvetnog i socijalnog gledi{ta, kwi`evnost bi trebala da bude u prvom redu poduprta! Jer, i ako su (apsolutno uzev{i) sve umetnosti jednako vredne, kada se radi o mogu}nosti uticaja na {to
{iri krug naroda, kwi`evnost je najefikasnija. Dok, naime, muzeji, pozori{ta, koncerti itd. deluju u krugu velikih varo{i, Du~i}eva ili Nazorova poezija, kao i dobar roman, mogu istim efektom da dopru i do najzabitnijeg sela, te da oplemene duh naj{ireg broja qudi.
^ovek bi morao, prema tome, zaista da zakqu~i da smo mi narod bez smisla
za kwi`evnost kad se ne bi setio da u pro{losti nije bilo uvek tako, te da su
uzroci tome vi{e na povr{ini nego li u dubini i da padaju ne samo na one koji bi trebali da vode brigu o kwi`evnosti, ve} i na kwi`evnike same.
Jer, rat nam je, pored ostalih neda}a, ostavio u nasle|e silan porast egoizma paralelno sa padawem cena idealnih vrednosti. Na{i stari su voleli kwi`evnost i kwi`evnike zato {to je ~itava atmosfera oko wih bila
u znaku prosve}enosti, idealizma i patriotizma; dok je posleratno vreme
svim stale`ima, najintelektualnijim kao i najmanuelnijim, nametnulo potrebu organizovawa i borbe, u ciqu da o~uvaju svoje moralne i materijalne
interese. Pa dok je kod nas zaista sve ve} organizovano, pa i me|u umetnicima (n. pr. muzi~ari, glumci, itd) – i to ba{ na stale{koj osnovi– jedino
kwi`evnici imaju, dodu{e, par udru`ewa kolegijalnog ili programskog
karaktera, ali ni jednu pravu kwi`evni~ku organizaciju za promicawe
svojih stale{kih, a time i kwi`evnih interesa. Me|utim, programsko organizovawe mo`e da donese ploda samo onda kad je kwi`evnost ve} materijalno izvan briga, pa se bez tog preduslova i ono umrtvquje kao {to to kod
nas i jeste slu~aj.
Zato treba iz sveg srca pozdraviti akciju, koja je nedavno kod nas zapo~eta, da se stvori jedna zajedni~ka organizacija svih na{ih kwi`evnika, na
stale{koj osnovi, a u ciqu podizawa moralne cene i ugleda kwi`evnosti
kao kulturnog i socijalnog faktora, te kwi`evnika kao javnih duhovnih
radnika; i u ciqu stvarawa povoqnih materijalnih uslova za `ivot kwi`evnika i za wihovo stvarawe. Taj ciq je tako opravdan i tako od op{te koristi da se treba nadati da }e toj organizaciji pristupiti zaista svi– mladi i stari, modernisti i tradicionalisti, desni~ari i levi~ari – bili oni
Srbi, Hrvati ili Slovenci.
To {to vredi za pojedince i za druge stale`e, da ih javnost i merodavni
faktori cene i respektuju toliko koliko sami sebi umeju da pribave respekta i da se agilno{}u nametnu, vredi i za kwi`evnost; naro~ito kod nas
koji u tom pogledu nemamo velikih tradicija, i u vremenu koje je prezasi}eno materijalnim i tehni~kim takmi~ewem.
@aliti se {to kod nas stvari stoje tako kao {to smo naveli, ne poma`e;
~ak ni onda ako bismo uspeli dokazati da je krivica izvan krugova kwi`evnika, kao {to se dobar deo krivice i nalazi stvarno izvan wih, te pada na
javne faktore kojima je poverena briga za kulturu, te na one koji upravqaju javnim i privatnim institucijama te vrste. Me|utim, va`no je da se oni
o toj krivici ubede – da ih na to ube|ewe prisili glas javnog mi{qewa –
pa da onda zaista promene dr`awe! A efikasna akcija u tom pogledu mo`e
148
da do|e samo od jednog vrlo agilnog, te kompetentnog i legitimnog foruma
svih kwi`evnika.
Ma koliko da smo u crtawu dana{weg stawa kod nas mo`da izgledali pesimisti, mi ni za ~as ne sumwamo da se stvari dadu promeniti! Me|u na{e
nacionalne odlike spada i dubok smisao za kulturu, koga je na{a rasa vi{e
puta uspe{no dokazala; a tog smisla ima svakako i me|u onima koji zauzimaju sada, ili }e zauzimati docnije, odgovorna mesta u dr`avnom ili dru{tvenom `ivotu. To u toliko pre {to je dobar primer sa najvi{ih mesta i
do sada ukazivan u mnogim kulturnim pregnu}ima, i {to su za umetnost i do
sada ~iweni kod nas, splendidni i uzvi{eni gestovi, kao {to je n. pr. darivawe Novog Dvora sa strane blagopo~iv{eg Kraqa Aleksandra, za Muzej
umetnosti, kao i stvarawe tog muzeja nastojawem W. V. Kneza Namesnika
Pavla, {to pretstavqa velike i dragocene tekovine. Pa kad se materijalna i socijalna strana na{eg kwi`evnog stvarawa i kwi`evni~kog `ivota
postavi na solidne osnove, onda }e i to {to je u wima bitno dobiti novog
zamaha i posti}i novih uspeha, prema vani i prema unutri.
Javnost br. 8, 20. februar 1937. godine
Diplomatske formule Vatikana
Klerikalna “Hrv. Stra`a” koja se gerira kao tuma~ ideologije i stava
katoli~ke crkve, objasnila je nedavno dr`awe Sv, Stolice prema zara}enim, strankama u [paniji i prema priznawu aneksije Abisinije. U prvom
pitawu “H. Stra`a” pi{e da se stvarni diplomatski odnosi izme|u obiju
tabora u [paniji mogu da vide – ne iz nekog otvorenog akta, ili direktne
politike ve} gonetaju}i novi papinski godi{wak “Anuario pontificio”, koji
je nedavno objavqen u Rimu. Iz tog se godi{waka, naime, “razabire” da su odnosi izme|u Sv. Stolice i Valencije stvarno ve} prekinuti, i to zato {to
se kod imena vatikanskog poslanika u Madridu i kod imena madridskog poslanika u Vatikanu, nalazi opaska “otsutan”, dok se naprotiv, pod nazivom
“provizorni prestavnik kod vlade u Burgosu”, nalazi ime kardinala Gome
da Tomaza, a uz ime nekog drugog kardinala ozna~eno je “slu`beni otpremnik poslova vlade u Burgosu.” – I ,,H. Stra`a” zakqu~uje:
“Na taj na~in, i ako Vatikan slu`beno nije priznao vladu u Burgosu, ipak
s wom podr`aje diplomatske odnose, dok ih sa vladom u Valenciji slu`beno nije, prekinuo, ali ti odnosi vi{e stvarno ne postoje.”
Kao {to se, dakle, vidi stav Vatikana prema jednoj i prema drugoj vladi
u [paniji, autoritativni katoli~ki organ u Zagrebu prikazuje kao uzor i,
gotovo bismo kazali, remekdelo diplomatske dovitqivosti i neodre|enosti, koja bi se kad bi se radilo o privatnim odnosima, okarakterisala kao
dvoli~nost, a koja je sva u formalisti~kim diplomatskim smicalicama
Meternihovog stila, ili starog sibilinskog “Ibis, redibis”... Sa nelegalnom
vladom, koju zvani~no nije priznao, i koja bi prema tome, iz dva krupna juridisti~ka razloga, za Vatikan trebala kao i da ne postoji, podr`avaju se
stvarne diplomatske veze; dok sa drugom vladom, ~ije pravno priznawe nije
nikada ustegnuto i koja bi prema tome, za Vatikan trebao da postoji kao jedino legalna, nema diplomatskih veza! Pa, ako je to zato {to Vatikan,
149
Frankovu vladu ideolo{ki, smatra bo`ijom i narodnom, dok naprotiv onu
drugu smatra bezbo`ni~kom i nenarodnom kakvi bi razlozi mogli da odvrate jednu par exelence moralnu silu, kao {to je Sv. Stolica, da bez obzira ni
na kakve diplomatske formule svom snagom svog autoriteta otvoreno prizna ono {to smatra da je dobro i otvoreno prekine odnose – sa onim – {to
smatra da je zlo ~ak i uz riziko da kona~no pobedi general Franko?..
*
Sli~no je i sa priznawem aneksije Abisinije koje tako|er nije usledilo
direktno, ve} – zaobilaznim putem time {to je Papa, na jednu ~estitku italijanskog kraqa, odgovorio, tituliraju}i ga “kraq Italije i car Abisinije.” I “H. Stra`a” jo{ isti~e da se papinski “Osservatore” suzdr`ao od svakog komentara tog telegrama ({to zna~i da je akt trebao da pro|e neprime}en, furtim, – da se, i pored zadovoqewa Italije, ne uzbune suvi{e oni koji nikako ne mogu da se pomire sa osvaja~kim ratovima!), pa – zadovoqavaju}i se da citira mi{qewe “Tempsa”, da je “tim postupkom najve}i moralni
i duhovni autoritet sveta pokazao da osvojewe Abisinije ne smatra nekim
zlo~ina~kim ~inom, nekim ~inom neoprostivim i vrijednim osude” – dodaje i opet sibilinski i metternichovski; “^iwenica priznawa postoji, a komentar donosimo sa svim du`nim rezervama”.
^itaju}i sve to, mi smo me|utim pomislili – kako mora da su moralno zatucani ti ~itaoci “H. Stra`e” kad im ona ovakve klasi~ne primere zakulisne di plomacije i dvoli~nosti mo`e da navodi kao plus za Vatikan, umesto da nastoji da ih zata{ka, kao {to to ~ini “Osservatore Romano”, te da iz petnih `ila nastoji da ih ne is~eprkaju i ne objave neki liberalci, ili ~ak framasoni.
Javnost br. 9, 27. februar 1937. godine
Granica na Sudetima
“Javnost” je ve} vi{e puta izvestila svoje ~itaoce o upornoj kampawi koju nema~ka nacionalsocijalisti~ka {tampa vodi protiv ^ehoslova~ke, a
koju u posledwe vreme prihva}a i italijanska fa{isti~ka {tampa, kao i
fa{isti~ki orijentisani ili glajh{altovani listovi u ostalim zemqama.
Ve} od prvog po~etka te kampawe nama je bilo jasno da se tu radi o unapred
skovanom planu, ~iji se ciq ne zaustavqa na samoj novinskoj borbi, pa niti
na nekoj diplomatskoj ofanzivi, u vidu pripreme za iznu|ewe drugih ciqeva, ve} je naprotiv u ~itavom tobo`e ideolo{kom “krsta{kom ratu”, nacionalsocijalizma protiv boq{evizma, kao prva i konkretna navalna etapa
predvi|ena ^ehoslova~ka, i to ne iz nekih ideolo{kih razloga, zbog toga
{to je sklopila savez sa Sovjetima itd; ve} prosto zato, {to je to jedna slovenska dr`ava koja kao klin ulazi u sklop “svekolikog Nemstva” i koju, po
kirur{kom principu i po principu o superiornosti germanske rase (kojoj
je, po rasisti~koj nauci, sve dozvoqeno), treba naprosto iz tog sklopa odstraniti, kao {to se strano telo kirur{kom operacijom iskkqu~uje iz jedinstvenog organizma.
Oni koji su ~itali Hitlerov “Mein Kampf” znaju dobro koji su imperijalistiki ciqevi tamo postavqeni nema~koj naciji, i da su ti ciqevi upereni jednako na istok kao i na jug. Prime}uje se, dodu{e, da je to pisano u opo150
ziciji, a da vlast donosi sobom odgovornosti koje same od sebe korigiraju
ranije ciqeve. Za politi~are i diplomate to mo`e da vredi, ali Hitler
nije od te vrste. On se javio kao mesija i kao vo|, a ciqevi koje taki qudi
postavqaju sebi dok su jo{ {efovi nepoznatih grupa, ostaju za wih sveti
kao glave jevan|eqa. Vlast mo`e na wih da uti~e jedino u toliko u koliko,
po savetu diplomata i dr`avnika od zanata, te ciqeve ne iznose ranijom
iskreno{}u, ve} se radije zadovoqavaju time da ih direktnim ili indirektnim putem realizuju.
Da je tobo`wa ideolo{ka borba nacionalsocijalizma protiv boq{evizma samo izlika za posve neideolo{ke ciqeve, vidi se izme|u ostalog i iz
~iwenice da se je nema~ki izvoz u sovjetsku Rusiju ba{ kroz krsta{ku g.
1936 potrostru~io, te da se u tom izvozu isti~e ba{ jedna velika partija
oru`ja iz Krupovih “Gruson-Werke” u Magdeburgu; – {to zna~i da Nema~koj
ni{ta ne smeta da sa dr`avom koja pretstavqa smrtnu opasnost za svetsku
civilizaciju pravi sve boqe trgova~ke poslove i {to je jo{ karakteristi~nije, da tog istog neprijateqa civilizacije opskrbquje zalihama i municijom, kojom bi tu civilizaciju trebao da uni{ti. Mi smo uostalom ve}
ranije ukazali na to da se je ideolo{ka protivboq{evi~ka kampawa u nacionalsocijalisti~koj {tampi svela na bezbojan kli{e, koji se rabi zbog
formalnog kontinuiteta, dok se naprotiv kampawa sa konkretnim ciqevima revizije ugovora, tra`ewa kolonija, agitacije me|u sudetskim Nemcima
i me{awa u [paniji, vodi protiv sasvim neboq{evi~kih dr`ava, kao {to
su Engleska, Francuska i – u prvom redu – ^ehoslova~ka.
Kada se imaju u vidu ciqevi nacisti~ke ekspanzije, to je i razumqivo.
Bilo da se ciqa na Ukrajinu i izlaz na Crno more (kao {to je to u nacionalsocijalisti~kom jevan|equ bez prikrivawa bilo ozna~eno); bilo da se
tra`i povratak na stare puteve “Dranga nach Osten”, preko juga, t. j. preko
Sredwe Evrope i Balkana – ^ehoslova~ka u svakom slu~aju stoji na putu
kao prva brana protiv svih tih namera. Zato intrige protiv we nisu od ju~e, ve} one ~ine sastavni deo svake nema~ke diplomatske transakcije, ma sa
kojom dr`avom ili re`imom. Kampawa izvesne poqske {tampe protiv ^ehoslova~ke, koja je bila naj`ivqa ba{ u vreme tobo`weg cvata nema~kopoqskog prijateqstva nije nikako bila bez tih uticaja; jednako kao {to nisu bez veze sa ciqevima da se ^ehoslova~ka ~im ja~e zaokru`i, nedavna otkri}a o nameravanom fa{isti~kim pu~u u Mayarskoj, ni makinacije fa{ista u Rumuniji. Jer ni dana{wa Mayarska, koja je i pored svih revizionisti~kih tlapwi, ipak sa~uvala toliko zdravog rasu|ivawa, da vidi koliko bi za wu bilo opasno kad bi se posve na{la u zagrqaju Velike Germanije, nije jo{ uvek za Nema~ku dovoqno anti~e{ka, pa je, da postane a la tout
prix glajh{altovana i samoubila~ki protu~e{ka, trebalo da i u woj do|e na
vlast neki – general Franko...
Me|utim, planovi se ne izvode ipak tako glatko, jer svet po~iwe da uvi|a da samo jedna opasnost preti civilizaciji, a to je opasnost sile nad zakonom, pa bila ta sila boq{evi~ka ili fa{isti~ka i nacionalsocijalisti~ka. Uvidelo se kona~no i u Var{avi da politika gotovih ~ina iz Berlina mo`e u prvom redu da ugrozi samu Poqsku; jednako kao i u Budimpe151
{ti, da vr{qawe nacionalsocijalisti~kih pu~ista po Mayarskoj mo`e da
dovede zemqu do novog, jo{ te`eg Trianona, koji bi i sada{wu wenu nezavisnot u~inio iluzornom. I kona~no – {to je u Nema~koj izazvalo najve}e
zaprepa{}ewe, to je ~iwenica da se velike demokracije bude i da se organizuju za odbranu; te da se oko wih grupi{u one mawe. Kampawa se zbog toga podvostru~uje – sa svim mogu}im izmi{qotinama i uvredama.
Da tu kampawu rekapituliramo, dr`imo nepotrebnim, jer je danas ve} ~itav svet na ~istu sa time da ^ehoslova~ka nema nikakvih sovjetskih vojnih
posada; da je komunizam u ^ehoslova~koj iz dana u dan sve slabiji i da je apsurdno zbog komunizma optu`ivati dr`avu u ~ijoj vladi jednu od lavnih
partija ~ine najortodoksniji katolici. Isto je tako danas svako jasno da Nemci u ^ehoslova~koj ne samo {to nisu progoweni, ve} obratno, da u`vaju najve}a prava, {to jednodu{no priznaju ~istokrvni Nemci, pretstavnici nema~kih demokratskih partija u ^ehoslova~koj, sa kojima je ~ehoslova~ka vlada i
nedavno sklopila nov aran`man, podequju}i nema~koj mawini takve povlastice da to vi{e i nije mawina, ve} stvarno drugi dr`avni narod.
Isto tako danas ~itav svet znade {to zna~i nezadovoqstvo partije g.
Henlajna i za ~iji ra~un se ono manifestira. Da je ta partija u naju`oj vezi sa ~uvenim berlinskim “Uredom za nemstvo u inozemstvu” i da je sva u duhu velikog germanstva, koje, prema nacionalsocijalisti~kim principima,
priznaje Hitlera svojim Firerom, ma u kojoj se dr`avi ona nalazila – to je
vi{e nego jasno svakome. Da tu paritju ne ve`e srce za ^ehoslova~ku, pokazuje i nedavni incidenat u pra{kom parlamentu, kad je, na tvrdwu jednog ~e{kog poslanika da je Nema~ka diplomatski izolirana, prestavnik Henlajnovaca sko~io kao da brani svoju zemqu i doviknuo: “Nije istina, vi ste izolirani”, uzimaju}i, dakle, ^ehoslova~ku kao stranu dr`avu! Uostalom, zahtevi Henlajnovaca pokazuju to najboqe, jer im je glavni ciq da dr`avnu
vlast i dr`avnu snagu oslabe ba{ na pograni~nim podru~jima izlo`enim
prema Nema~koj:
Danas je sve to jasno ~itavoj demokratskoj Evropi, pa krilatice o “boq{evizirawu ^ehoslova~ke” i o “tla~ewu Nemaca” ne pale vi{e. [ta vi{e,
upornost kojom je ~itava ta ve{ta~ki montirana kampawa vo|ena navela je
zapadni svet da se pita koji su weni uzroci i potajni ciqevi, te da tom prilikom otkrije ba{ obratno od onoga {to se u Berlinu `elilo, da opasnost
naime le`i u izvoru kampawe, te da je ona imala da poslu`i kao artiqerijska vatra, da pripremi dalekose`niji juri{, ~ija prva barijera je ba{ granica na Sudetima.
I engleskoj, i francuskoj i ameri~koj javnosti je to danas toliko jasno
da i najautoritaivniji listovi, kao “Times”, “Morningpost”, “Temps”, “Echo
de Paris”, “Populaire” itd, to izri~ito nagla{uju. I dok “Times” odbacuje de cidivno Henlajnove intrige i upozorava na kapitalnu va`nost o~uvawa ~ehoslova~ke nezavisnosti za mir u Sredwoj Evropi i u ~itavom svetu, organ
g. N. ^embrlena, dakle presumptivnog naslednika Boldvinovog “Morning post” postavqa tezu da je ~ak i pitawe kolonija Nema~ka iznela samo zato
da kao kompenzaciju mo`e tra`iti slobodne ruke i slobodan put prema
Sredwoj i isto~noj Evropi; pa zakqu~uje da g. Hitlera treba upozoriti na
152
to da zapadne dr`ave ne}e ravnodu{no gledati kako Nema~ka deli udarce u
Sredwoj Evropi. Istu tu vezu izme|u kampawe za kolonije i namera prema
^ehoslova~koj podvla~i i berlinski dopisnik “Manchester Guardiana”.
Da ta hipoteza nije bez osnove, moglo bi se zakqu~iti i iz toga {to je neverovanto pomisliti da bi Hitler, ba{ u doba kad je Engleska po~ela neverovatnom brzinom da se naoru`a da odbrani svoj imperij, mogao da se nada da }u mu ustupiti kolonije, koje je ratom dobila. A ako je ipak postavio
to pitawe, onda je to u~iweno samo u ciqu da ga zameni za drugi espap, kao
i u [paniji, gde se u vatri dr`e dva gvo`|a; ili da se zaokru`i Francuska
pomo}u [panije, ili da se tom pretwom iznude slobodne ruke prema jugoistoku. A to je, ~ini se, i beza najnovijeg nema~ko-italijanskog aran`mana,
po kome je Nema~ka prepustila Italiji slobodne ruke na Mediteranu, u zamenu za slobodne ruke prema ^ehoslova~koj (koju je – kao dokaz takvog stawa stvari – po~ela sada da napada i italijanska {tampa, tvrde}i da je “^ehoslova~ka nemogu} paradoks, stvoren mirovnim ugovorima”). Zaokupqen u
prvom redu situacijom u Mediteranu, zbog oru`awa Engleske, Musolini
ne}e da vidi pri tom da svaka opasnost za ^ehoslova~ku povla~i za sobom i
opasnost za nezavisnost Austrije, a time i opasnost za Brener i za Trst.
Ili zapravo, g. Musolini to vidi, ali po{to je navikao da ime pred o~ima
samo neposredne probleme, a ti su sada u te{ko izdr`qivoj utakmici sa Engleskom, odla`e da vidi istinu u Sredwoj Evropi, {to Nema~ka ima nameru obilato da iskoristi.
Kako god se, dakle, stvari uzele, jasno je da diktatorske i antidemokratske zemqe ra~unaju sa poreme}ewem ravnote`e u Evropi i sa uno{ewem zabune, u ciqu da svoju voqu nametnu najpre mawim demokratskim zemqama, a
onda velikima. Sistemi tajnih saveza i zakulisnih intriga ponovo se vra}aju, jednako kao i na~ela da sila dolazi ispred prava i da svi narodi nemaju jednako pravo na nezavisnost i na egzistenciju. Iz toga sledi i politika
interesnih sfera i kompenzacija, ~ija bi jedna od prvih `rtava trebala da
bude ^ehoslova~ka.
Na taj na~in pitawe ^ehoslova~ke postaje pitawe opstanka i nezavisnosti drugih dr`ava, kao i pitawe sigurnosti ~itave Evrope. Poznavaju}i
duh nema~kog nacionalsocijalizma, te{ko da bi iko pamentan mogao da poveruje da, naro~ito nakon jednog uspelog ataka na ^ehoslova~ku, ne bi elan
tog nadirawa postao jo{ ja~i da se tog istog momenta ne bi otvorilo, u daleko akutnijem stawu, pitawe An{lusa, kao i pitawe instalacije nacionalsocijalisti~ke filijale u Ma|arskoj (i u Rumuniji), i kona~no potpuna
obnova “Dranga nach Osten”, te izlaska na Jadransko more, preko Trsta.
Maknu}em ^ehoslova~ke s puta, taj pla bi mogao da dovede u isku{ewe i
mnogo umereniju nema~ku vladu nego {to je nacionalsocijalisti~ka, a iza
tog plana javili bi se odmah mnogo daqi i opse`niji, u vezi sa Poqskom,
Rusijom, Francuskom i Engleskom! I neka to nikome ne izgleda kao preterivawe; jer je obra~unavawe sa celim svetom ve} jednom bilo izdignuto na
pijedestal zvani~ne i posve konkretne politike Vilimovog Rajha, za kojim,
u gajewu ambicija o apsolutnoj nadvrednosti nema~ke rase, re`im g. Hitlera sigurno ne zaostaje.
153
Preterivawe neki vide u tome {to fa{isti~ku impulzivnost tuma~e
kao te`wu da demokratiju elimini{e kao sistem, te da celom svetu nametne svoja nazirawa, bez obzira na teritorijalne dobitke; – ali i to je varka.
Ideologija je tu isto tako maska za imerijalisti~ke podvige, kao {to je osvajawe Svetog groba za vreme krsta{kih ratova bilo izlika za zauze}e Dalmacije na korist Venecije, itd. Vikalo se na Turke, a osvajale su se kr{}anske
zemqe; kao {to se danas vi~e na boq{evizam i na protivnike civilizacije, a
ugro`avaju se veoma civilizovane i posve antikomunisti~ke zemqe.
Demokratija to uvi|a sve vi{e ne samo u svojim ideolo{kim nosiocima,
nego i u odgovornim dr`avnicima velikih nacija zapada, kao i mawih dr`ava Sredwe Evrope, Balkana i Istoka. Ideolozi demokratije sve vi{e
odbacuju pasivnu na~elnost kojom su pustili da se fa{izmi toliko oja~aju
i tra`e, da za svoju odbranu demokratija tako|er treba da se uvede sistem
dicipline, da se naoru`a i da pove`e sigurnost jedne ugro`ene zemqe sa sigurno{}u sviju. Poznati francuski esejist i jedan od najizrazitijih ideologa savremene demokracije, @ilijen Benda, pi{e u tuluskoj “Depeshe” da
demokratija ne sme vi{e da olak{ava planove i udare fa{isti~kih imeprijalista, time {to se a tout prix kune da ne}e rata! Naprotiv, demokratija treba da poka`e da je u odbrani zajedni~ke sigurnosti spremna da riskira i rat – pa da na taj na~in odvrati zavojeva~e da se ne igraju rata! Benda
sa pravom tvrdi da sigurnost Francuske mo`e da bude ugro`ena jednako na
kojem bilo mestu Evrope, kao i u Alzaciji ili u Flandriji. On upozorava
na primer iz godine 1914, kad su se centralne antidemorkatske sile ba{ zato upustile u rat {to ih je diplomatska neodlu~nost zapadnih sila navela
na pomisao da se te sile ne}e zalo`iti za ugro`enu Srbiju; pa da }e tako,
nakon uni{tene Srbije i nakon hegemonije na Balkanu, mo}i da pre|u i na
obra~unavawe sa Italijom, Francuskom i Engleskom... I Benda podvla~i
sa pravom, da nema tih fa{isti~kih sila koje bi se usudile da riskiraju rat
kada bi znale da }e na koji bilo napadaj, na kojoj bilo ta~ci, automatski
imati protiv sebe Englesku, Francusku i Ameriku.
Mi{qewe dr`avnika Male Antante i Blakanskog sporazuma ne mo`e da
bude drugo nego u prilog demokratije, pune nezavisnosti i integriteta svih
mawih dr`ava, te uzajamne sigurnosti. Te dr`ave ose}aju to u toliko boqe
{to mnoge od wih znaju iz iskustva {ta je to zna~ilo biti prvi na udaru
“Dranga nach Osten” i velikih imperijalisti~kih planova, te biti izlo`en
svakojakim la`nim kampawama, vo|enim tobo`e u ime civilizacije i pravde, a protiv “nezivilizovanih balkanskih metoda” – a sve zato da se zavr{i
sa ulitimatumom iz 1914, sa invazijom Rumunije, sa predominacijom u Albaniji, sa nacrtima poluvazalstva u Bugarskoj i Turskoj, itd. Jo{ uvek se
nisu zaboravili poluzvani~ni Nojmanovi planovi “Mitel-Europe”, u kojoj
jedva da je i kami~ak ostao, koji nije bio predvi|en kao pijedestal za slavu
{to ve}eg germanizma.
Znaju}i, dakle, iz iskustva {ta zna~i biti prvi na udaru, i da iza pada prvog nasipa, dvaput ve}a opasnost nastaje za druge demokracije Sredwe Evrope i Balkana bi imale na srcu nezavisnost i integritet ^ehoslova~ke, ve}
zbog svojih vlastitih interesa i sigurnosti – ~ak i onda kad ih ne bi na~el154
no stajale uz princip kolektivne bezbednosti i kad ih ne bi sa ^ehoslova~kom vezali toliko srda~ni i krvi odnosi, i tolika bliskost po demokratskim shvatawima kao {to ih u stvari ve`e. Ba{ te mlade demokratije znaju, naime, i ose}aju najboqe to {to danas ve} uvi|a ~itav svet, da pred opasno{}u principa “sile nad zakonom” i pred povampirenim imeprijalisti~kim planovima, ne postoje vi{e zasebni interesi ni zasebne granice,
izvan kojih sve drugo mo`e da propadne; ve} da su danas granice Francuske
u isto vreme i granice Engleske, a granice ^ehoslova~ke u isto vreme i
granice Rumunije, Jugoslavije, itd. I obrnuto! A kad se ima u vidu neobi~na i posve skoncentrisana kampawa ba{ na ^ehoslova~ku, i ciqevi koji se
iza we, kao prve etape, kriju – onda granica ^ehoslova~ke i wen integritet postaju u neku ruku granicom sigurnosti ~itave Evrope, ~itavog svetskog mira i integriteta sviju drugih zemaqa.
Tu va`nost granice na Sudetima podvla~i danas ~itava demokratija. A
od energije kojom }e se ta demokratija zalo`iti za weno o~uvawe te od
spremnosti koju }e pokazati da je brani, zavisi i stepen isku{ewa onih koji bi se spremali da je dirnu. Bude li ta spremnost zaista onakva kakvu demokratija u sada{wim momentima treba da pru`i – onda ne samo sigurnost
^ehoslova~ke, nego i sigurnost ~itave Evrope, ne}e ni do}i u pitawe. A
ratni~ki planovi ohladi}e se sami od sebe.
Javnost br. 11, 13. mart 1937. godine
Pozori{te:
[ilerov “Don Karlos” i Fodorova “Matura”
[ilerov “Don Karlos” nije ni `ivot ni istorija. Wegovi junaci nisu,
kao [ekspirovi, postavqeni u ambijenat ili u fabulu, kao {to se slika
uramquje u okvir, ali koji – kao op{te qudski likovi, od krvi i od mesa,
`ive i izvan tog okvira, u svim sredinama i u svim vremenima. Fabula kod
“Don Karlosa” pretstavqa ~ak vi{e nego lica, jer po svojoj zapletenosti,
romanti~nosti i {arolikosti tvori jedini elemenat teatra, dok drugi
elemenat – qudski karakteri – ustupa mesto kwi{koj personifikaciji moralnih, socijalnih, pesni~kih i politi~kih tendencija [ilerovog vremena; ne `ivu}i ni u igri glumaca drugoja~ije nego dahom i zanosom poezije,
spontano{}u i zvu~no{}u patosa i uzvi{eno{}u tirade, ili, odvratno{}u
prema zlu {to ga pretstavqaju.
Fabulu za “Don Karlosa”, [iler ~ak nije ni uzeo iz stvarne istorije, ve}
iz jednog lo{eg romana, dakle ve} u velike izvitoperenu. Tada{wem svetu
koji je nakon vekova robovawa tronu i crkvi, najednom osetio ~arobni dah
slobode i qudskog dostojanstva, bili su potrebni uzvi{eni heroji slobode
i isto tako potencirane nakaze tiranije i la`i. [panija, zemqa inkvizicije i najreakcionarnije monarhije, bila je kao stvorena da poslu`i kao
okvir i popri{te za {to dramatskiju borbu izme|u slobodarskih tendencija i svega {to je bilo staro i mra~no, pa je [iler oberu~ke prihvatio i
lica i tezu romana: Filipa II kao prototipa vladara, sputanog okolinom
krvo`ednih i podmuklih inkvizitora i lakomih dvorjanika; sve{tenstvo
kao inkarnaciju ugu{ivawa slobode misli i ose}aja; vojvodu od Albe kao
155
nosioca nasilni~ke bezdu{nost – i zatim kraqevog sina, Don Karlosa i
wegovog prijateqa Posu, kao pretstavnike novih generacija i nosioce plemenitih te`wi za uvo|ewem novog duha me|u narode. I – magi~nim dahom
poezije – fantazija se pretvorila u istoriju, a istorija u mrtvo i izbledelo slovo. Jer, Filip II je stvarno bio prili~no zadrt klerikalac i birokrata, ali ipak ne tako lo{ vladalac; – dok je wegov sin bio ili ~ovek
spoqnih ambicija, ili poludegenerik, bez naro~itih o idejnih poriva, a
markiz Posa nije, kako se ~ini, ni postojao. Ali {ta to mari, kad su u revolucionarnom [ilerovom vremenu mase prihvatile pesnikov zanos kao
najsvetiju istinu i tako dale “Don Karlosu” ~ar vi{e istinitosti, one koja je ja~e od svake zbiqe, modelovala du{e i srca ~itavih generacija.
Kao {to se vidi, ta poezija i taj plameni elan, to je sve {to je preostalo u
[ilerovoj drami; jer se je i ve{tina dramske intrige, pod udarcima zuba vremena, pretvorila u niz slabo svarqivih naivnosti. Pa – ako zaista mo`e da
se ta poezija i taj zanos donesu na scenu, onda svakako treba “Don Karlosa”
prikazivati; ali ako ne, onda ga treba ostaviti qubiteqima za ~itawe.
Redateq, g. Hecl, spada u onu vrstu umetnika koje najvi{e privla~i to za{to su najmawe podesni; pa je zato, nakon plamenog “Koriolana” dao jo{
plamenijeg – “Don Karlosa”, obradiv{i ih, me|utim, ~isto dekorativno,
bez mnogo pa`we prema spontanosti poezije i unutarwem elanu. I dok su
kod “Koriolana” bar vawska `ivost i [ekspirova organska dramati~nost
nadome{tale pomawkawe unutarwe re`ije, ovde su ba{ ta spoqna dekorativnost, pedantna izra|enost i mehani~ko grupisawe slika udarili jo{ ja~i upe~atak mehanizovane monotonije prikazu – pogotovo kad ni naj`ivqa
ma{ta nikako nije u stawu da u tim scenskim figurama do`ivi qude od krvi i od mesa. A misli i tendencije {to te figure treba da ih pretstave, nisu dobile oduhovqewe preko spontanosti igre, ve} je ta neposrednost re~i
i poezije, dakle jedino {to je u delu jo{ preostalo, bila ba~ena ~ak u drugi plan, iza plasti~nih `ivih slika i na milimetre izmerenih pokreta.
Na taj na~in se dogodilo da – i ako su u glavnom bili dobri i g. Zlatkovi}, i g. Milo{evi} i g. Nika~evi}; {to se mo`e kazata i o g-|a-ma Rizni}
i Katalini} (ma da im uloge nisu naro~ito pristajale) – opet se sivkasta
nit izve{ta~enosti i bezzvu~nog patosa, isprepletena pau~inom razvu~enosti, provla~ila kroz ceo prikaz, o~ekivaju}i uzalud da makar kod ~uvenih tirada o slobodi misli i qudskom dostojanstvu bukne ne{to spontanijom erupcijom i da evokacijom vremena, kada su ~itava pozori{ta u jednom
dahu jurila za simbolom markiza Pose i Don Karlosa, opravda izno{ewe
ovog komada. A kad se jo{ nadoda da je polovina teksta – ne ba{ mnogo pesni~ki prevedenog – bila izgubqena usled pretihog govora; ili usled toga
{to je reditequ bi va`nije da glumac dobije ~im efektniju pozu nego li da
ga publika ~uje – onda je rezultat ~itavog ovog napora, koji se ve} mesecima vu~e, prili~no nedovoqan.
“Matura”, komad Ladislava Fodora, koji se ove nedeqe davao u beogradskom Nar. pozori{tu, nije mo`da neka naro~ita literatura, ali kao teatar
spada svakako me|u najuspelije stvari {to smo ih u posledwe vreme na na{oj sceni gledali. Jer, pozori{na kwi`evnost danas je ve} u tolikoj meri
156
rod za sebe da mnoge stvari koje ni po stilu ni po poetskoj inspiraciji ni
po ostalim literarnim odlikama ne bi mogle da izdr`e stro`iju kritiku,
mogu da budu odli~an scenski materijal, koji se i vrlo dobro igra i vrlo srda~no gleda, a {to nikako ne mora da zna~i da se radi o povr{nom spektaklu, ve} u takvim delima zna da bude i zanimqivih misli, sve`e duhovitosti i istinskih ise~aka iz `ivota.
“Matura” je vi{e drama profesorskog `ivotnog udesa i ambijenta u dodiru sa neposredno{}u mlade`i nego li drama mlade`i same. A mlade`,
neodoqivom snagom poleta, instinkta, bunta i ve~nog prole}a u sebi, ide
svojim putevima i bez obzira na {kolske propise i nerazumevawe zadrtih
pedagoga, pa je tako re}i u pravu ~ak i onda kad ~ini krivo; dok pravi poziv
nastavnika treba da bude ne da te porive silom nastoji da odvodi na drugu
stranu, ili da ih ukalupquje u svoja shvatawa i raspolo`ewa, ve} da svojim
razumevawem, blagorodno{}u, uticajem qubavi i metodama koje li~e vi{e
na drugarstvo nego li na polo`aj pretpostavqenog, uti~e da se porivi mladosti koriste iskustvima i znawem starijih, da se oplemene i da, polaze}i
svojim putevima uspeju da na wima slu`e ve~nim idealima dobrote, lepote
i istine, te sklada izme|u pro{losti i budu}nosti. To je Fodorov moral
ove drame, u kojoj i najstro`ija od nastavnica na koncu shvati da to {to su
je |aci dirali nije bilo iz mr`we, ili zlo}e, ve} da je to tako|er jedna
forma mladena~ke qubavi – te da se srce mlade`i najpre osvaja drugarskim
stavom i brigom punom razumevawa.
Ina~e, nije to nikakav uko~eni komad, pun moralnog docirawa, ve} neobi~no `iva komedija, sa dobro postavqenim scenama, puna duhovitih dijaloga (naro~ito u prvom ~inu), sa mnogo sentimetalnosti i lirizma, sa galerijom ve{to modeliranih profesorskih tipova, na kojoj se publika `ivo zabavqa, od prvog do posledweg ~asa.
Re`ija g. Vesni}a znala je tako|er da odr`i tempo, a igralo se u glavnom
dobro, kod ~ega moramo naro~ito spomenuti g|e Pregarc, Urbanovu i Zlatkovi}, te gg. Novakovi}a i Dragutinovi}a. A g. N. Popovi} bi trebao ve}
jednom da razume da u dobroj glumi i u ozbiqnom teatru nije dopu{teno
iskakati iz stila i tona celine, te da je takvo preterano karikirawe u opasnosti da ispadne sasvim iz granica dobrog ukusa.
Javnost br. 12, 20. mart 1937.
I udru`ewe kwi`enika im smeta!
U Beogradu je osnovano “Udru`ewe kwi`evnika”, na ~isto stale{koj
osnovi, sa ciqem da {titi materijalne, socijalne i moralne interese kwi`evnika kao stale`a, – interese koji su ba{ zbog pomawkawa takve zajedni~ke organizacije, bili do sada u nas zapostavqeni mo`da gore nego li u.
ikojoj zemqi u Evropi (a o ~emu je dato dovoqno dokaza ba{ u ~lanku “Za
materijalno i socijalno obezbe|ewe kwi`evnosti, objavqenom u br. 8 .Javnosti”) Kao dokaz da se radi samo o tome, i ni o ~em drugom, neka slu`i i
~iwenica, da su u osnivawu udru`ewa u~estvovale sve grupe, sve struje i sve
generacije kwi`evnika u Beogradu, kao i neki kwi`evnici iz Zagreba i
Qubqane, bez obzira da li su Slovenci, Hrvati ili Srbi.
157
[to nije bilo i ja~eg kontakta sa Zagrebom i Qubqanom, razlog je samo
u tome, {to je zbog izvesnih materijalnih interesa, va`nih za sve kwi`evnike, trebalo pohitati sa osnivawem; a u svima beogradskim novinama mogle su da se ~itaju izjave osniva~a, da je sve to privremeno, te da se namerava stupiti u bli`i kontakt sa Zagrebom i Qubqanom, nakon ~ega }e se, prema dogovoru, eventualno mewati pravila te }e se birati nova centralna
uprava itd. I{lo se ~ak tako daleko, da se ba{ zbog izvesnih zagreba~kih
i qubqanskih tendencija, nije ni dalo udru`ewu naziv “jugoslovensko”, ve}
~isto tehni~ki: “Udru`ewe kwi`evnika Beograd – Zagreb – Qubqana”; a
izri~ito je nagla{eno da mu je ciq, ne da “reprezentuje” celokupnu jugoslovensku kwi`evnost (jer mu je vi{e do nevoqe, nego li do reprezentacije!),
– ve} da {titi interese svih na{ih kwi`evnika.
Ali, naravski, ~im ne{to dolazi iz Beograda, “Obzor” ho}e to a priori da
prika`e kao hegemonisti~ku zamku, pa makar tim i {tetovao hrvatskim
kwi`evnicima i kwi`evnosti! I zato, nakon {to je krivo izneo stvar, kao
da “osniva~i dru{tva ho}e zastupati sve kwi`evnike Jugoslavije”, zakqu~uje ovakvim napadajem:
[email protected] se, dakle, hrvatske i slovenske kwi`evnike staviti pred gotov
~in. Ali taj obi~aj osnivawa raznih dru{tava za razne profesije sa sjedi{tem u Beogradu, mogao se nametati za vrijeme Jevti}evog re`ima. Danas
takav postupak ne mo`e uspjeti.”
Pa neka za kwi`evnike oko “Obzora” i ne uspe, – u toliko gore po wih!...
Jer ostali hrvatski i slovenski kwi`evnici uvide}e i sami da nikakvih
centralisti~kih namera tu nema; da }e biti pozvani svi i da }e se postupiti po najbratskijem i najprofesionalnijem dogovoru; i da }e u`ivati punu
dru{tvenu autonomiju, ili – ako im se ta re~ vi{e dopada, – onda federalizam... Ali kao {to sva profesionalna udru`ewa imaju ipak i jednu centralnu upravu, za ~itavu dr`avu, da }e tako imati i Udru`ewe kwi`evnika. I oni koji i budu razboriti, pristupi}e; a oni kojima je do inata i do
politikanstva, ne}e. Ali da }e stvar i bez wih uspeti, u to neka ne bude
“Obzor” vi{e nego li ube|en!...
Javnost br. 13, 27. mart 1937. godine
Poseta Dr. Eduarda Bene{a
Dr. Eduard Bene{, saradnik i naslednik Masarikov, ne samo po polo`aju, ve} ({to je daleko va`nije) po zaslugama, po spremi i po idealima, – ima,
naro~ito u dana{wim vremenima, za demokratiju i za mir u svetu, zna~ewe
velikog simbola! U naletu destruktivnih krajnosti, koje su pregnule da
uni{te sve tekovine {to ih je demokratija, nakon tolikih isku{ewa rata
postigla, u `eqi da goleme `rtve donesu bar budu}im pokolewima mir i
pravdu, – dana{wi prezident ^ehoslova~ke republike, kao jedini aktivni
dr`avnik iz velikog doba, prestavqa najvidniji kontinuitet jedne gigantske borbe i ~ini ~ast zemqi koja ga je izabrala, da time poka`e da, i pored
svih spoqnih i unutarwih pote{ko}a i idejnih aberacija oko sebe, ona nepokolebqivo i sa punim ube|ewem koraca istim onim putevima, kojima ima
da zahvali i svoju slobodu i svoje postojawe.
158
Svatko se jo{ se}a sa kakvim nadama je izmrcvareno ~ove~anstvo gledalo na mir, koji je trebao da uredi svet na bazi pravde i demokratije, te samoopredeqewa i sporazumevawa me|u narodima; a ~iji su prestavnici trebali da budu ba{ Vilson, Masarik, Sforca, Bene{ itd. To je trebao da bude nov svet!.. Me|utim, obrt je bio prenagao i atmosfera jo{ puna bakcila
reakcije. Demokratija je bila jo{ slabo detence, nasuprot vekovima tiranije i mra~wa{tva, koji su samo vrebali ~as da iskoriste wena neiskustva
i da je u zametku udave i tako se dogodilo da su, jedan za drugim, odlazili sa
pozornice prestavnici tih velikih nada, poko{eni, jo{ vi{e nego li smr}u, novom reakcijom mra~nih sila koje su u mnogim zemqama pregnule da instaliraju jo{ paklenije arsenale pokoqa, nego li su bili oni iz 1914; dok
se u drugima slu`e svim sredstvima la`i i nasiqa da to isto postignu. I,
{to je najgore, taj nalet reakcije pokolebao je i mnogog komotnog “demokratu”; pa se, hvala takvima, jedino i moglo dogoditi da se ~ak i u onim dr`avama, koje jedino pobedi demokratije imaju da zahvale svoju slobodu, javqaju struje, neodgovorne i odgovorne, koje se oslawaju na ideologije ba{ onih
naroda, protiv kojih je ta sloboda izvoj{tena, a ~ije ideologije ni danas nemaju drugi ciq, nego da povrate izgubqene hegemonije, ili da nastave slomom prekinute planove.
Jedna od zemaqa koja je retkom dosledno{}u i visokom sve{}u ostala do
kraja verna velikim principima iz kojih je ponikla i koji su – pored svih
~asomisnih neuspeha – jedini u stawu da svetu osiguraju, mir, pravdu i slobodu, to je ^ehoslova~ka! A ona im je ostala verna, ne samo u idejnom i formalnom kontinuitetu svoje spoqne i unutra{we politike, nego i u samom
kontinuitetu velikih li~nosti koje su ta na~ela u najsudbonosnijem momentu pomogli dovesti do pobede, i koje su, prema tome, najdostojnije da ih
i daqe, provode.
Da je u unutarwoj politici ^ehoslova~ka ostala verna tim na~elima, dokazuje u prvom redu puna sloboda demokratskog i parlamentarnog poretka
u zemqi, kao i spontani, odozdo upu}eni otpor svih slojeva ~ehoslova~kog
naroda protiv razornih krajnosti sa desna. i sa leva. ^ehoslova~ka je danas
jedna od onih zemaqa, koje sa ponosom mogu da uka`u na primer, kako se destruktivne struje boq{evizma i anarhizma pobijaju, ne reakcijom fa{izma ili izuzetnim merama, ve} smi{qenim. socijalnim reformama i ulivawem svesti kod radni{tva, da demokratija mo`e da mu dade daleko vi{e
(i sigurnije) nego bi mu ikoji utopisti~ki marksizam, ili avet revolucije mogli da pru`e. A politika ~ehoslova~ke dr`ave prema mawinama mo`e
da poslu`i kao redak primer po{tivawa tu|eg ube|ewa kulture kod svih
gra|ana bez razlike.
U spoqnoj politici vidimo to isto ^ehoslova~ke dr`ava je sazdana u
borbi, rame o rame, za zajedni~ku stvar, sa dve velike demokratije zapada,
engleskom i francuskom, te sa Jugoslovenima i Rumunima. Sa wima je ostala na istoj liniji i za vreme mirovne konferencije i kad se stvaralo Dru{tvo naroda; a tako je i sada, 20 godina nakon postanka republike. Savezi
sa Francuskom, sa Jugoslavijom i sa Rumunijom, te najsrda~nije prijateqstvo sa Engleskom, tvore i danas bazu ^ehoslova~ke spoqne politike, bazu
159
koja nikada nije dala povoda bilo kakvim sumwama ili dvostrukim tuma~ewima. Naravski, da to nikako ne zna~i neprijateqstvo sa drugim narodima,
pa ni sa doju~era{wim protivnicima, ve} obratno – nastojawe da se delo
mira u~vrsti sa svima, pa i sa najnasrtqivijima; ali u nepokolebqivu pretpostavku, koja je jasna i prijateqima i protivnicima, – da ta nova zbli`ewa ni za dlaku ne remete stara prijateqstva, ~ija garancija je oprobana u
dobru i u zlu, i le`i u identi~nosti interesa, te u pomawkawu svake ta~ke
trewa. I ma da ih ima koji to nazivaju pomawkawem elasti~nosti u spoqnoj politici, u Evropi se to tuma~i kao dokaz stalo`enosti i jedne solidno fundirane dr`avne i me|unarodne koncepcije, koja, kad je jednom dobro
promi{qena i zdravo zapo~eta, – nikako ne `eli da, zbog jeftinih spoqa{wih uspeha, ili zbog prolaznih raspolo`ewa unosi zabunu u vlastito javno mi{qewe i u javno mi{qewe ostalog sveta, – toliko potrebno jasnih i
stabilnih orijentacija.
I kona~no, – kontinuitet velikih na~ela svog oslobo|ewa ^ehoslova~ka sprovodi i u li~nostima koje joj stoje na ~elu, a u prvom redu u Masariku, koji je bio glavni vo| oslobodila~ke akcije i prezident republike sve
do pro{le godine; te u Dr. Bene{u, koji je bio wegov prvi saradnik i neprekidni ministar spoqnih poslova republike, – sve do ~asa dok nije zamenio
Masarika na polo`aju {efa dr`ave. Tre}i iz grupe, [tefanik, koji je bio
organizator ~ehoslova~kog oru`anog otpora i prvi ministar vojni nove dr`ave, bio bi – smemo se zakleti – i danas ministar vojni ~ehoslova~ke republike, da ga nije tragi~na smrt otela narodu, ba{ u po~etku dr`avne slobode.
Jer taj kontinuitet li~nosti nije slu~ajan, ve} prestavqa princip i zna~i program! Nije on ~ak ni samo plod zahvalnosti, – ma da za moralne kvalitete ~e{kog javnog `ivota mnogo svedo~i ~iwenica, da qudi, koji su se u
najodlu~nijim ~asovima `rtvovali za spas otaybine (a to ne vredi samo za
Masarika i Bene{a, ve} i za hiqade mawe poznatih!) nisu, nakon minule
opasnosti, bili odba~eni kao rashodovano gvo`|e. Ne, – ^ehoslovaci su i
suvi{e realiste, da bi sudbinu zemqe dali nekome u ruke iz samih obzira
zahvalnosti, – kad ne bi u isti mah bili ube|eni, da su ti koji su se u najte`im ~asovima postavili na ~elo borbe ve} samim time pokazali da }e i za
slu~aj novih opasnosti boqe nego li iko drugi braniti svoje delo; – te da
}e oni, koji su u haosu svetskog rata, kad je bila potrebna vi{e nego li neobi~na sprema, da se iz nekoliko do tada nepoznatih austrijskih provincija, ukqe{tenih u germansko i mayarsko more, stvori i organizuje ~itava nova dr`ava, – imati nesumwivo najvi{e sposobnosti i da tu, najumnijim radom stvorenu formaciju, {to boqe unaprede. I kona~no: Demokratski i
slobodarski u sr`i, ~ehoslova~ki narod je znao da su mu Masarik i Bene{
doneli slobodu ba{ zato {to su se u udesnom momentu, bez kolebawa, postavili na stranu pravde i demokratije, a protiv reakcije, tiranije i imperijalizma. Da nisu to u~inili, ~ak i uz riziko da, za slu~aj pobede centralnih
sila, ^ehoslovaci do|u u stawe gore nego ranije, – nikada ne bi bili do{li
do slobode. I ba{ zato, {to je ~ehoslova~ki ~ovek svestan da }e nova dr`ava za wega imati punu vrednost tek onda, ako ostane slobodna i napredna zajednica slobodnih qudi, – on je odlu~io da, ne mewaju}i ni spoqnopoliti~160
ka ni unutarwe politi~ka na~ela koja su mu tu slobodu dala, – ne mewa ni
nosioce tih na~ela, koji su na taj na~in i u tom programskom kontinuitetu
postali simbol ~itavog htewa i svih nastojawa ~ehoslova~kog naroda, u
pro{losti, sada{wosti i budu}nosti.
U tome je, dakle, najve}e zna~ewe li~nosti Dr. Bene{a, koji je pred godinu dana, u dostojanstvenom sledu stvari, primio vodstvo dr`ave iz ruku, godinama oslabqenog Oca otaybine, da je po zajedni~kom i svetlom putokazu
daqe vodi. Ali ba{ zato, {to li~nost Dr. Bene{a pretstavqa simbol i
{to ~itava ^ehoslova~ka republika, u tom nepokolebqivom kontinuitetu
slobodarstva i demokratije, prestavqa kulu svetiqu tih na~ela, na uzburkanoj geografskoj ta~ci na kojoj se nalazi i na koju, kao na izlo`eni greben
najbesnije udaraju valovi (da, poru{iv{i wu, mogu da krenu daqe), – ba{ zato u ovom ~asu Dr. Bene{ ne prestavqa samo simbol ideje kao takve, nego i
simbol borbe i otpora {to ga ta ideja pru`a, a koju mora pobedni~ki da izdr`i, znaju}i da od toga zavisi razvoj slobode i demokratije, ne samo u najbli`em susedstvu ^ehoslova~ke, nego i u ostalom svetu.
I to je ono, {to prestonica Jugoslavije, – zemqe duboko slobodarske i
demokratske, – vidi u li~nosti Dr. Bene{a, u danima kada se sprema da ga,
sa najiskrenijim bratskim zanosom i ponosom do~eka i pozdravi! Imaju}i
od uvek po{tovawe prema jakim li~nostima, prema herojima ideje i dela,
prema borcima u ratu i u miru, – na{ narod se uvek sa najdubqim po{tovawem odnosio, kako prema Prezidentu Masariku, u~itequ tolikih svojih generacija i mudracu, koji je na{u stvar branio kao svoju – tako i prema Dr.
Eduardu Bene{u, velikom ideologu i borcu demokratije, ~oveku koji je filozof isto toliko koliko i dr`avnik, kwi`evnik isto toliko koliko politi~ar, erduit isto toliko koliko i prakti~ar, idealist isto toliko koliko i realist. U wemu mi vidimo jednog od retkih prestavnika dana{we
Evrope, koji su se iskqu~ivo li~nim zaslugama i bez upotrebe ikakve sile,
popeli tako visoko, da mogu, ne samo formalno, nego i sa punom moralnom
podlogom, da govore u ime ~itavog naroda kao i u ime svih onih koje zajedni~ki ideali slobode, napretka i demokratije, vezuju sa tim narodom.
Jugoslavija, kao zemqa duboko slovenska, iskreno se raduje {to se u prvoj
liniji velikih ideologa i boraca slobode i demokratije u svetu nalazi danas vo| bratskog ^ehoslova~kog naroda, Dr. E. Bene{. Do~ek {to mu ga ona
sprema, ide dakle wemu, kao retkoj i velikoj li~nosti, kao {efu bratske
slovenske dr`ave; kao jednom od tvoraca i pionira Male Antante, te kao
iskrenom prijatequ i savezniku Jugoslavije. Ali u ovom momentu, kad je zemqa Dr. E. Bene{a, – na{a bratska ^ehoslova~ka, koja je uvek bila neprijateq na{ih neprijateqa.– uzeta na ni{an protivnika demokratije i nezavisnosti malih naroda, – sa ciqem, da nakon obra~una sa wome uzmu na ni{an druge demokratije i druge mawe narode; i kad o otporu {to }e ga ^ehoslova~ka pru`iti u toj borbi, zavisi u mnogo~em to, da li }e Evropa po}i
putem klanice fa{isti~kih imperijalizama i boq{evi~kih revolucija,
ili }e ponovo na}i put slobode i mira, te saradwe me|u narodima, me|u stale`ima i me|u qudima, – u tom momentu se prestolnica Jugoslavije, sa udvostru~enom srda~no{}u pozdraviti Dr. Eduarda Bene{a, vide}i u wemu sim161
bol ba{ onih ideala, koji i na{ narod vode u svim wegovim kulturnim, socijalnim, nacionalnim i spoqnopoliti~kim nastojawima.
I zato, – kli~u}i [email protected] Dr. Eduard Bene{!” i [email protected] jugoslovensko~ehoslova~ko bratstvo!” – jugoslovenski narod kao jedan ~ovek `eli i kli~e: @ivila sloboda i demokratija! @ivela pravda i mir me|u narodima!
Javnost br. 14, 3. april 1937.
Sloboda misli i sloboda verskog ube|ewa
Kao {to nema ve}eg neprijateqa pravoj veri nego {to je klerikalizam,
tako nema ve}eg neprijateqa pravoj slobodi misli nego {to nasilno i politi~ko bezverstvo, onakvo kakvo je bio zvani~ni bezbo`ni~ki pokret u
Sovjetskoj Rusiji.
Jer, ako pravi slobodni mislilac stoji na gledi{tu da je vera duboko intimna stvar pojedinog ~oveka, ili organizovanih verskih skupina, koja treba da su u ispovedawu svoje vere slobodne, ali bez ikakvog uticaja na politi~ke poslove, tako isto pravi slobodni mislilac i demokrat treba da stoji na gledi{tu da je politi~ko i nasilno pobijawe verskog ose}aja, ili progawawe verskog kulta, stvar koja se iz osnove protivi ba{ toj slobodi misli i ose}aja da mora da urodi posve drugim plodom nego li je ciq slobode
misli! Pa – kao {to se ne mo`e primiti da se za voqu bilo kakvih eti~kih
ili verskih principa ne dozvoli i ateizam kao jedno od gledawa na svet, tako
isto ne mo`e ateizam da se proglasi kao obavezna nauka, ili da se ~ak dr`avna vlast me{a u to da korist ateizma pobija svaka druga verovawa u zemqi.
Izme|u tolikih aberacija boq{evizma bila je i ona o bezbo`ni{tvu
kao nekoj vrsti dr`avne religije, koja je zvani~no bila pretstavqena od po
zlu poznatog “Saveza bojovnih bezbo`nika”. To udru`ewe, kome je stajao na
raspolo`ewe pun autoritet partije, pa zatim puna potpora sovjetskog komesarijata za prosvetu, te komiteta omladinskih organizacija, radni~kih
klubova, stru~nih organizacija, itd; a koje je na milijune plakata i bro{ura antireligiozne i bezbo`ni~ke sadr`ine {irilo po Rusiji, sve u poluzvani~nom izdawu Komsomolskog izdava~kog preduze}a – bele`i, me|utim,
iz dana u dan sve ve}i nazadak, tako da wegov neuspeh nije o~it samo u narodnim masama, nego i u radni~kim i intelektualnim krugovima; a i sama dr`avna vlast se osetila primoranom da mu otka`e potporu... Sama poluzvani~na “Izvestja” javqaju da je Savez bezbo`nika, od pet milijona ~lanova
spao na ispod 2 milijona; da su izgubili svaku aktivnost; da stru~ne organizacije ne pokazuju vi{e nikakvog interesa za wega; da na wegova predavawa vi{e niko, ni od omladine ni od radni{tva ne}e da dolazi; da pedagozi u {kolama odbijaju da slede uputstva saveza; da je Komsomolsko izdava~ko preduze}e “Molodaja Gvardija” odbilo da {tampa wegovu literaturu – kona~no da je
i sam komesarijat za prosvetu odbio da ma ~ime podupre rad udru`ewa...
Ne verujemo da je komesarijat za prosvetu to u~inio iz neke naro~ite
simpatije za religioznost, koliko iz nu`de; kao {to se to dogodilo sa mnogim istinskim ili tobo`wim reformama u Sovjetskoj Rusiji. Jer, dok su
boq{evisti~ke ekonomske i socijalne reforme mogle da imaju barem ~ar
utopije – ova bezbo`ni~ka propaganda, vr{ena u re`iji dr`ave i uperena
162
protiv svakog verskog ose}aja, bila je zasnovana na najelementarnijem nepoznavawu qudske du{e i na vrlo vulgarnim, odbijaju}im i nekulturnim parolama. Dosta je bilo videti plakate koje je to udru`ewe {irilo, te karikature pune neukusnih uvreda, pa da se zna da takva propaganda, ili – kako
su boq{evici govorili – takvo “prosve}ivawe naroda” ne mo`e da uradi
nego reakcijom...
Jer, kad se takve neukusnosti i nasiqa na najosnovniju slobodu qudskog
ose}aja provode u ime tobo`we prosvete, u ime napretka u ime slobode misli, mo`e lako da se dogodi da ona u tolikoj meri kompromituju ba{ ta uzvi{ena na~ela, da nakon toga ostaje {iroko poqe i pripremqen teren ba{
za prestavnike najmra~nijih sila da {iroke mase povedu u drugu krajnost, u
reakciju, bigoteriju, praznovericu i klerikalizam...
Izgleda da je tu opasnost sovjetska vlada uvidela, pa da je na vreme htela
da sistira apsurd zvani~nog bezverstva i vulgarnosti koje su sa wima bile
u vezi. A to je ujedno i jedna karika vi{e u slomu marksisti~kog eksperimenta, koji bi trebao da poslu`i kao opomena i kao dragoceno iskustvo ne
samo onima koji bi sli~ni eksperimenat `eleli drugde da ponove, nego i onima koji misle da }e ga otkloniti reakcionarnim gurawem u klerikalne krajnosti, u kojima je i bio zametak uspeha pomenutih bezbo`ni~kih saveza...
Javnost br. 14, 3. april 1937. godine
Na{a spoqna politika i demokratija
Nedavno je Samouprava, kao odgovor na jedan napis g. Q. Davidovi}a, objavila ~lanak, na koga se `elimo osvrnuti zato {to se radi o pitawima koja su od kapitalnog zna~ewa za na{u spoqnu politiku, i to posve na~elno,
bez obzira na pomenutu polemiku i na wene motive.
^lanak Samouprave ka`e izme|u ostalog i ovo:
“Vezivawe na{ih interesa za sudbinu demokratija u svetu kako to g. Davidovi} propoveda sasvim je suprotno onome, {to su tri ministra spoqnih
poslova Male Antante stalno zastupali, a na ime, da su na{e dr`ave odlu~no protivne svakome ideolo{kom me|unarodnome sukobu”, da one odbijaju
“da pristupe jednom ili drugom od frontova” i da “one izra`avaju svoje
ube|ewe da unutra{wi re`imi nezavisnih zemaqa moraju biti uzajamno
po{tovani”. To su potpisali i 2 aprila u Beogradu zvani~ni predstavnici
Rumunije, ^ehoslova~ke i Jugoslavije. A to je azbuka mudrosti u svakoj
spoqnoj politici.
Vrlo ta~no; samo {to mi dr`imo da je mi{qewe g. Davidovi}a (ako on
demokratiju nije suvi{e usko shvatio, kao ne{to partijsko), bli`e ispravnom gledi{tu ministara Male Antante, pa naravski i g. M. Stojadinovi}a,
nego li je tuma~ewe “Samouprave”. Jer stanovi{te Male Antante koje je jedino i ispravno i mogu}e u me|unarodnom sukobu”; i koje ispoveda da “unutra{wi re`imi nezavisnih dr`ava moraju biti uzajamno po{tovani” – nije nikako protivno demokratskom opredeqewu u spoqnoj politici, koje
tra`i g. Davidovi}, ve} ono pretstavqa ba{ “kredo” svih demokratskih dr`ava po~ev{i od Engleske, koja je na usta g. Idna i drugih svojh dr`avnika,
opetovano “odbila da pristupi bilo jednom od frontova”, pa do dr`ava Male
163
Antante, koje su u~inile to isto, i preko zasebnih izjava gg. Bene{a, Stojadinovi}a, Krofte i Atoneska, i preko zajedni~kih izjava i rezolucija.
“Samouprava” ne postavqa uop{te stvar kako treba kada opredeqivawe
za demokratiju krsti svr{tavawem u frotove. Jer ideolo{ki frontovi koji danas vode krsta{ke ratove, po~am{i od duela Ninberg-Moskva, pa do
arene u [paniji, a o kojima je re~ i ugovorima gg. Idna i Bene{a, kao i u
komunikejima Male Antante, nisu nikako front diktature i front demokratije, ve} front komunizma i front fa{izma; a oba pretstavqaju – diktaturu! I alternativa koja se, naro~ito sa strane fa{ista ubacuje, ne glasi “fa{izam ili demokratija”, ve} “fa{izam ili boq{evizam” – Rim (odnosno Berlin), ili Moskva!” – A to je i prirodno kad se zna da ve} sam pojam demokratije iskqu~uje svaki agresivni ili ekskluzivni front, a pogotovo takav koji bi svoja shvatawa silom nametao drugima i me{ao u unutarwe prilike drugih dr`ava. Pa zato i vidimo, da dok se n. pr. zvani~ni pretstavnici Nema~ke ne `acaju da i javno proglase rat svemu {to je sovjetsko,
u spoqnoj kao i unutarwoj politici; ili dok Rim i Berlin neprestano izjavquju da ne}e da sara|uju nigde gde sara|uje Moskva (i obratno); i dok smo
svedoci zajedni~kog me{awa svih diktatorskih sila (onih sa desna, i onih
sa leva) u unutarwe prilike [panije – dotle se ba{ sve demokratske zemqe
redom strogo dr`e principa da vode ra~una o taktu i osetqivosti drugih
zemaqa, te se ni najmawe ne me{aju ni u {panske, ni u bilo koje unutarwe
prilike drugih dr`ava.
Stati, dakle, na gledi{te, koga je vrlo ispravno uzela Mala Antanta,
zna~i stati ba{ na gledi{te demokratije, kao principa; jednako kao i na
gledi{te, koga su naglasile opetovano sve domokratske dr`ave bez razlike; – {to naravski ipak nikako ne pretstavqa “vezivawe na{ih interesa za
sudbinu demokratije u svetu” – ~ak i uz opasnost samoubistva!...
I tu se dodirujemo jedne druge ta~ke replici “Samouprave”, a to je pitawe, kako je Srbija postupila godine 1914, i da li jedna dr`ava, u ciqu da
o~uva svoju nezavisnost i da obezbedi svoj integritet, mo`e da se ve`e i sa
najdiktatorskijim zemqama?
Da je godine 1914 Srbija – ma da demokratska – imala potpuno pravo, {to
se vezala za apsolutisti~ku Rusiju, to “Samouprava” ta~no ka`e (a dr`imo
da druga~ije mi{qewe nema ni g. Davidovi}); jednako kao {to je ta~no i to
da je ta Rusija mnogo u~inila za Srbiju i za Jugoslovene uop{te! I dr`imo
da je to stvar o kojoj ne treba ni diskutovati – da u odbranu svog integriteta i sigurnosti, jedna zemqa ima, ne samo pravo, nego i du`nost da se ve`e,
makar sa kime kao {to je to n. pr. u~inila ba{ bratska ^ehoslova~ka, sklopiv{i odbranbeni savez sa Sovjetskom Rusijom.
Me|utim, ako se sa teorije pre|e na konkretno, onda se moramo zapitati
– da li Srbija, g. 1914, nije bila mo`da ugr`ena od neke demokratske sile,
pa ju je jedna nedemokratska sila uzela u za{titu; ili je naprotiv ona bila
ugro`ena od jedne, ili jo{ boqe dve, tako|e nedemokratske sile, pa ju je za{titila tre}a nedemokratska sila, – ne iz razloga demokratije ili nedemokratije, ve} iz razloga op{te ravnote`e sila, interesnih sfera i ose}aja slovenske solidarnosti?... I kona~no, ta stvar se ne mo`e posmatrati
164
u ograni~ewu na Srbiju i na Rusiju, ve} u sklopu ~itave onda{we borbe, a
ta je izgledala ovako: Na jednoj strani Francuska, Engleska, Amerika, Italija, Rusija, Belgija i svi podjarmeni narodi Austro-Ugarske, dakle – sem
Rusije – sve same demokratske sile; a na drugoj Nema~ka, Austrija i Turska,
dakle tri izri~ito reakcinarne zemqe! Vezati se, dakle, u takvoj kombinaciji za Rusiju, zna~ilo je (i pored ruskog apsolutizma!) vezati se za jednu demokratsku skupinu, koja se borila protiv jednog nedemokratskog bloka. A
da na{e ujediwewe imamo u mogu}em da zahvalimo ba{ pobedi izrazito demokratskih Vilsonovih na~ela o samoopredeqewu naroda (u to vreme se Rusija ve} davno nalazila u revoluciji!), – to ne}e mo}i da pore~e niko.
Me|utim po{to smo se na~elno sporazumeli u tako jasnom principu, da
za svoju sigurnost, svaka zemqa ima pravo da se ve`e sa kime ho}e – moglo
bi se, sa te ~iste principijelnosti i teorije, pre}i malko i na teren probabilnosti, pa se zapitati, koje su to dr`ave od kojih bi Jugoslaviji mogla
da zapreti makar i potencijalna opasnost, – da li neka od demokratskih,
ili neka od diktatorskih?... Pa kad bismo nabrojili sve demokratske zemqe
redom, a naro~ito one koje su deklarirane kao takve (kao {to su Engleska,
Francuska, Amerika, ^ehoslova~ka itd) – ve} na prvi pogled bismo mogli
da utvrdimo da se ni senka neke opasnosti sa te strane nije nikada pojavila
za Jugoslaviju i da se – koliko zdrava logika i dana{we stawe stvari mogu
da nam otkriju, – ne mo`e ni pojaviti!... A da li se to mo`e kazati i za drugu stranu, – bar {to se pro{losti ti~e, – prepu{tamo odgovor ~itaocima.
I tu se sad postavqa pitawe, – kad ve} ima dr`ava, sa kojima postoji makar i teorijska mogu}nosti sukoba; a jo{ vi{e, ako su se sa wihove strane
manifestovali i otvoreni gestovi protivni{tva, – da li je pametno to stawe ostaviti kao hroni~no, ili ga ku{ati zaceliti, makar i privremeno i
delimi~no, ako ne trajno i potpuno?... Na{e je mi{qewe da treba u~initi
ovo posledwe, – pogotovo ako time mo`e da se koristi i privrednim interesima zemqe i na{im mawinama u tu|im zemqama; – pa smo zato o sporazumu sa Rimom i pisali na na~in, koga je i “Samouprava” honorisala kao
objektivan. Ali mi smo ve} tada naglasili, a to ponavqamo i sada, da takvi
sporazumi, i sa takvim silama, treba da budu u~iweni na na~in, da ne donesu gubitka na strani koja je sigurna i oprobana, zbog dobitka na strani koja tek ima da se oproba. A to se mo`e, kad se ispravno gleda. I mi verujemo
da su razgovori koji su prilikom sastanka Male Antante u Beogradu vo|eni, dali toj stvari pravo osvetqewe.
Ima, me|utim, jo{ jedan pasus u “Samoupravi”, pred kojim moramo uzeti
u odbranu na{u spoqnu politiku, i to ba{ onu koju vodi g. M. Stojadinovi}.
A taj pasus glasi:
“I Haile Selasije bio se vezao za “demokratije u svetu”, koje su danas u
glavnom gospodari u Dru{tvu naroda u @enevi, pa je izgubio i presto i dr`avu. To je bilo ta~no po receptu g. Davidovi}a.”
Nama se, me|utim, ~ini da bismo po tom receptu i mi, kad bismo bili napadnuti, tra`ili pravdu od D. N (kao {to smo to ve} radili!) i, kao {to
smo u abisinskom sporu (ma da nismo nikakao `eleli da se sva|amo sa Italijom), preuzeli na sebe du`nost sankcija, ~ime se ba{ g. Stojadinovi} vr165
lo opravdano hvalio, kao dokazom lojalnosti prema obavezama koje poti~u
iz na{eg odnosa prema D. N. Zato nam, u najmawu ruku, ~udno zvu~no ironija kojom se u ~lanku “Samouprave” govori o “demokratijama u svetu, koje su
danas u glavnom gospodari u D. N. u @enevi”, te o “gubitku prestola i dr`ave Haile Selasija” u vezi sa wima, – kada se zna, da me|u te demokratije,
koje su “danas gospodari u @enevi”, spadaju na{i saveznici i prijateqi, pa
i mi sami (koji smo, tako|er sa ponosom, u vi{e mahova isticali ba{ izbor
g. Stojadinovi}a na visok polo`aj u toj ustanovi!) Jer, nikako nije ta~no da
je Haile Selasije izgubio presto i dr`avu zato, {to se je vezao za demokratije i za D. N., o~ekivao sve od wega; a nije se ni najmawe pobrinuo da svoju
zemqu iznutra uredi i vojni~ki pripremi; kao i zato, {to se u opasnosti
na{ao ba{ u ~asu, kada se wegovi prijateqi (koji su ina~e bili i te kako
dobro izabrani!) nisu ose}ali u stawu da mu pomognu! U ostalom, zar je Hailu Selasiju preostajao drugi izbor i zar se on s pravom nebi bio vezao i
za Nema~ku i za Sovjete, samo da su hteli da mu pomognu?
Prema svemu tome, mi dr`imo da je politika Male Antante ispravna
ba{ zato {to ne bagateli{e i ne ironizira D. N i wegove “demokratske gospodare”, ve} naprotiv nastoji da mu {to vi{e oja~a autoritet; – ali {to
pri tom ne prenebegava da osigura svoju bezbednost i mir u svetu, i direktnim sporazumima sa svakim sa kim je to mogu}e, te vlastitom oru`anom snagom! Pa kad bismo se, recimo, mi na{li napadnuti kao Haile Selasije (ma
da je na{ polo`aj sme{no i upore|ivati sa wegovim, – toliko je druk~iji i
boqi), ube|eni smo da bi smo i mi, kao i svaka demokratska sila u svetu do
krajwih mogu}nosti iskoristi, makar i moralnu potporu D. Naroda; – samo
{to bismo se, za razliku od Haile Selasija, mi borili i sa jednom odli~nom vojskom i jednim svesnim i disciplinovanim pu~anstvom; – jednako kao
{to bismo unapred sve u~inili, da diplomatskim sporazumima svoje granice za{titimo sa {to vi{e strana, bez obzira na to, kakve susede na wima
imamo i kakvi su wihovi unutarwi re`imi.
Nadamo se da }e “Samouprava”, koja je ba{ nedavno honorisala na{ objektivan stav u pitawu sporazuma sa Rimom, primiti i ovo kao nepristrasno,
{to u najve}oj meri i jeste! A svako nepristrasno posmatrawe na{e spoqne
politike, u vezi sa doga|ajima u svetu, vodi nas do zakqu~ka, da – i ako smo
u na~elu du`ni da za svoju bezbednost tra`imo veze gde god nam se ta bezbednost mo`e osigurati; i ma koliko da zbog ekonomskih interesa na{e
spoqne trgovine treba da stvaramo {to boqe odnose i sa dr`avama najsuprotnijih re`ima; kao i zato, {to smo prema razumnoj politici Male Antante i prema vlastitim interesima, protivni svakim ideolo{kim frontovima i svakom me{awu u unutarwe poslove drugih dr`ava, – da ba{ zato
na{a spoqna politika u dana{wim prilikama mo`e u glavnom da bude orijentisana jedino u pravcu demokratije, kao na~ela me|unarodne i me|uklasne sno{qivosdti mawih demokratskih dr`ava i D. N. A to zna~i ja~awe
dosada{wih saveza i prijateqstava, pa da se u okviru tog ja~awa, tra`e novi sporazumi, u ciqu da se na {to {iroj osnovi izgradi delo mira i konstruktivne saradwe.
Javnost br. 16, 17. april 1937.
166
Poraz Degrela je poraz celokupnog fa{izma!
Degrelov poraz u Brislu pretstavqa pobedu i za ostalu demokratiju, jer
pobeda Van Zelanda nije samo pobeda demokratije kao principa, ve} jo{ vi{e pobeda renesansne, borbenosti i autodiscipline u demokrastkim redovima, – pobeda voqe da se raskrsti sa neorganizovanim i pasivnim ranijim
stavom, koji je u Italiji, Nema~koj, Austriji itd. pustio da mu se pred nosom otme vlast iz ruku! To je pobeda svesti da stvarawe novog poretka u svetu i re{avawe problema o reorganizaciji demokratije, treba ta demokratija
da uzme u svoje ruke, pa da tako unapred zada odlu~ni udarac svim megalomanima diktature, koji mogu da uspevaju samo tamo gde im to dopusti demokratija,
– svojom neaktivno{}u ili pomawkawem autodiscipline i organizacije.
“It can ’t happen here!” (Kod nas to ne mo`e da se dogodi), – kazao je, sa ponosom, o po{asti fa{izma, jedan veliki ameri~ki kwi`evnik; pa je taj ponos obuzeo i belgijski narod, sve wegove partije bez razlike, po~ev{i od
najrevnosnijih katolika, do socijalnih levi~ara!... To je onaj isti ponos,
koga su toliko puta naglasili i engleski dr`avnici, koga je uvek isticao
D-r Bene{, a koga je nedavno tako majstorski realizirao i K. ^apek, u svojoj drami o “beloj bolesti”... A prema o~ajnom porazu Degrelovom, kao i
prema pojavama u drugim zemqama, ~ini mi se da danas ve} mo`e ~itava, jo{
nezara`ena Evropa, sa istim ponosom da ka`e: “Ne, to vi{e ne mo`e nigde
da se dogodi!”... Jer lek protiv bele bolesti otkriven je u onom momentu,
~im je demokratija sama osetila du`nost da ozdravi, te da time spase i mir
i napredak u svetu!...
Kod nas su se pobedi Degrelovoj unapred radovali mnogi, po~ev{i od
klerikalne “H. Stra`e”, pa do g. Qoti}eve otaybine. U velikoj qubavi za
fa{izam klerikalni “Slovenski dom” je pisao, da “reksisti raspola`u sa
ogromnim mno{tvom disciplinovanih i odu{evqenih pristalica, dok
protivni~ke stranke ne raspola`u nego velikim brojem amina{a i korita{a “vezanih za sve mogu}e obzire”; – {to zna~i da je, iz qubavi za fa{izam,
taj klerikalni list ~ak i belgijske katolike utrpao u – amina{e i korita{e!... A “Otaybina” je ovako predvi|ala rezultat izbora:
“Degrel }e sigurno, po posledwim prognozama, dobiti do 125.000 glasova,
dok Van Zeland, i ako je verovatno da }e biti ja~i od Degrela, te{ko da }e
biti mnogo ja~i... Ali desi li se, da Van Zeland bude jo{ tu~en – {to nije
iskqu~eno sasvim – onda je pobeda “Reksa” potpuna i wegov dolazak sa Flamancima na vlast siguran”.
Javnost br. 16, 17. april 1937. godine
Pobijawe ekstremnih elemenata
@alosni doga|aji na zagreba~kom univerzitetu, koji su kulminirali u
ubistvu studenta Krste Qubi~i}a, dali su prilike mnogim na{im novinama, ne da govore o su{tini stvari, ve} da i taj `alosni doga|aj izrabe za sebe, a protiv partijskih protivnika. Bacaju}i parole o potrebi suzbijawa
komunizma, ili o potrebi suzbijawa fa{izma, ni jedna ni druga strana ne167
}e da se postavi na jedino ispravno gledi{te, da je potrebno suzbijati oba
ekstrema, u ciqu da se omladina izvede na put koji je jedini dostojan svesnih
intelektualaca, a to je put slobodoumne tolerancije, duhovne utakmice, demokratizma i napretka.
Pravo imaju oni koji ka`u da opasnosti komunizma treba ozbiqno pogledati u o~i; ali ako se to u~ini, uvide}e se da nema ja~e potpore za komunizam nego li je terawe u drugu krajnost – u fa{izam, klerikalizam i reakciju. Mi smo u ovome listu nebrojeno puta ukazali na potrebu suzbijawa
ekstremisti~kih struja; ali da se to mo`e, treba pre svega omladinu ispravno shvatiti i dati joj zdrave hrane da se wena `e| za pravednijim poretkom u svetu i za napretkom (koja se ne dade ni~im eliminirati!) zadovoqi. Govoriti o “pokvarewacima” i o “pla}enicima Moskve”, kao {to to pau{alno, na `alost rade, ne samo “Hrvatska Stra`a”, nego i mnogo odgovorniji listovi, pokazuje vrlo povr{no shvatawe problema; jednako kao kad se,
sa druge strane, ~itava omladina koja pokazuje simpatije za autoritativne
re`ime ili fa{izam, svrstava u “pla}enike Teshnische union” ili pojedinih re`ima, te u “sluge kapitalizma” itd. Nesumwivo je da ima i takvih, mo`da ~ak i dosta; ali je isto tako nesumwivo da mnoge omladince u jednu ili
u drugu krajnost tera, bilo `e| istinske socijalne pravde i napretka, bilo
te`wa da se, umesto svakojakih afera i nereda, do|e do izvesnog po{tivawa autoriteta, ja~e nacionalne i dru{tvene discipline itd.
Ma koliko marksizam primao direktive iz Moskve, bacao pare i imao za
ciq op{tu revoluciju, ~iwenica je da je taj marksizam danas u bezizlaznoj
krizi, nakon {to se je jedini wegov prakti~ni eksperimenat izrodio u krvavo pro`dirawe vlastitih vo|a, te u uzmake i kompromise na svim linijama. Parole klasne mr`we, svetske revolucije i diktature proletarijata,
danas su tim eksperimentom toliko kompromitovane, da nikada nije bilo
zgodnije prilike da se omladini, na `ivom primeru Sovjeta, poka`e koliko je sve to {tetno i neprovedivo; i koliko treba udariti posve drugim putevima da se dostignu ideali socijalne pravde, napretka i slobode, koje
marksizam nije uspeo da polu~i.
Ali u tome i jeste problem, - da se uka`e na te nove puteve, a ne da se svet
obrne za 180 stepeni unatrag, – licem pravo u Sredwi vek!.., Jer, pred tom
perspektivom, kompromitovane parole dobijaju ponovo bar nimbus utopije
i dra` inata; naro~ito kad ta perspektiva pretstavqa stoprocentnu sigurnost povratka u ropstvo i ka reakciji.
^uju se fraze da se omladina zanosi za stranim idejama, da se tro{i u romanti~arskim borbama, da ne zna biti “svoja”, hrvatska (ili svoja: jugoslovenska), a niko da ispita i da prizna po{teno prave uzroke!... Niko da uvidi, da ni hrvatstvo ni jugoslovenstvo ne mogu danas da imaju dovoqno sadr`ine za misaono i ose}ajno razvijenog omladinca, ako u wima ne le`i bogat zaklad socijalnih, kulturnih i eti~kih sastavina; i ako, kroz slobodu i
napredak, ne vode k op{te qudskim ciqevima.
Nesumwivo je, da u dana{woj omladini ima i prili~an broj poltrona i
{pekulanata, ali ko je tome kriv?...Da nisu poltronerija i {pekulanstvo
mo`da prirodne odlike mladih du{a – ili su plod lo{eg primera starijih
168
generacija, dru{tvenih i partijskih vo|a, itd. I zar je bilo kod nas grupe,
koja nije poku{ala da u toj omladini na|e {to vi{e, makar i pla}enih pristalica; a da i ne govorimo o komunizmu koji je ru{ewe “bur`ujskih pojmova o moralu” uzeo ~ak kao jedan od ciqeva svoje politike...
Ide re~ i o “salonskom komunizmu”, pa je nesumwivo da ima i toga, naro~ito me|u starijim omladincima, jer ni omladina, na `alost nije bez snobizma. Ali veoma je povr{no, ako se smatra da svaki sin bogate porodice
koji je sklon levi~arstvu, ~ini to iskqu~ivo iz snobizma.
Ima i takvog komunizma koji je samo reakcija na bedu, ili je plod ogor~ewa na one koji su boqe situirani; kao {to je istina i to da mnogi od takvih komunista, najdestruktivnijih dok im je zlo, postaju najnesnosniji bur`uji i antiproleteri ~im sami do|u u boqu situaciju. Ali i tu je pogre{no
generalizirati.
I kona~no, ta~no je i to da dobar deo te marksisti~ke omladine vrlo slabo stoji sa svojim socijalnim saznawima, pa da mo`da ba{ zato i pristaje
uz wih. Ko ho}e o tome da se uveri, dosta mu je da prisustvuje jednoj samoj
premijeri u Pozori{tu, pa da vidi kako bez kriterija ti na{i levi~ari
aplaudiriju parolama iz pojedinih komada, tako da ~esto ukazuju odobravawe ba{ onome {to bi trebalo da je u suprotnosti sa wihovim na~elima itd.
Ali nasuprot tome postoji i ~iwenica, koju su mi mnogi, vrlo nacionalni
i antimarksisti~ki nastavnici potvrdili, da ba{ vrlo inteligentni i
sposobni |aci podle`u na `alost marksizmu.
Sve to vaqa uzeti u obzir kada se govori o suzbijawu komunizma kod
omladine; a k tome i jo{ ne{to, {to je va`nije od svega! A to je, da je sva ta
omladina na{a – bila ona fa{isti~ka, komunisti~ka, separatisti~ka ili
unitaristi~ka!... Da su to na{a deca i na{i ba{tinici; i jo{ vi{e od toga, da su to budu}i nosioci ~itave na{e nacionalne dr`avne stvarnosti, budu}i
sudije, lekari, nastavnici, na~elnici, narodni poslanici, pa i ministri!
Pa kad to uzmemo u obzir, da se zapitamo, kakav treba da je na{ stav i na{e du`nosti prema toj omladini – da li samo to da je kritikujemo i napadamo, te ogla{ujemo za propalu i za pla}enu; ili da tra`imo puta i na~ina, najpre idejnih i moralniht – da je na pravi put izvedemo?
Kaza}e nam se, da za one koji su ve} pokvareni ne poma`e nego kazna, kao
{to za truli prst ne poma`e nego amputacija. I to je ta~no, samo {to se
prst nije ognojio sam od sebe, ve} je od nekud zaraza pre{la; pa da se to spre~ilo, prst ne bi trebalo amputirati. A tako i mnogi pokvareni omladinac, da
nije bio zara`en lo{im primerima, o~uvao bi se; kao {to se n. pr. 90 odsto
predratne omladine o~uvalo moralno neporo~no. Uostalom, nije ni “pokvarenost” uvek tako apsolutna, i u vrlo mnogim slu~ajevima dade se le~iti.
Me|utim, ako bismo i prihvatili gledi{te da je sve ono {to je pokvareno, za uvek izgubqeno, – zar nije grdna {teta ne spasavati bar to {to je samo idejno zastranilo, a {to, kao {to smo ve} ranije kazali, pretstavqa ~esto prvoklasan materijal toliko potreban za na{u budu}nost?!..
Ali, kako i ~ime?!...
I tu se dodirujemo sa op{tim problemom pobijawa komunizma, ne samo
kod omladine, nego i kod odraslih; i ho}emo odmah da uka`emo na analogan
169
primer, kada su ranije izvesne vlade poku{ale da pobijaju separatizam i
kad je rezultat za 100 odsto bio obratan od onoga {to se htelo, upravo zato
{to se uzimalo da je svatko, ko nije za vladu, separatist; pa se sve od reda
gonilo kao protudr`avno.
Dana{wa vlada podvla~i ~esto kako je to bila pogre{na metoda, kako
treba diferencirati izme|u nezadovoqnika i stvarnih neprijateqa dr`ave; kako treba pustiti ventile i kako pozitivnim radom treba predobijati
Hrvate; – pa za{to da sli~ne metode ne budu dobre i za pobijawe drugog zla?
Jer i tu treba i te kako diferencirati!... Pa, kao {to nije bilo uspe{nije agitacije za destruktivni separatizam, nego li je trpawe u isti ko{ sa
Paveli}em, ne samo Dr. Ma~eka, Dr [uteja, Vildera, Krizmana, Budisavqevi}a itd, nego i takvih koji ~ak i nisu pristalice SDK, samo zato {to
nisu bili zadovoqni sa re`imom, tako nema efikasnije propagande za komunizam, nego li je tendencija da se sve {to je napredno i demokratsko; sve
{to tra`i makar i minimum socijalne pravde i {to ho}e da ka`e makar i
re~ kritike prema vlasti ili prema sve{tenstvu – strpa u komuniste...
Kod omladine to stvara ogor~ewe i izaziva otpor gowene zverke, koja zavr{ava u krajnostima. Omladina iz toga zakqu~uje da se sa druge strane ne}e ba{ nikakav preokret na boqe; a naro~ito je u nepromi{qenost tera ~iwenica, da se sa druge strane ne dopu{ta druga alternativa, ve} – ili da se
posvema preda reakciji, klerikalizmu, fa{izmu i tome da aminuje svakome
- ili da bude izlo`ena denuncijaciji da je komunist... A ta nemoralna i destruktivna alternativa ho}e da se nametne i ~itavoj javnosti!
Mi smo ve} opetovano upozorili na tu tendenciju, koja danas tvori bazu
~itave politike “H. Stra`e” i po kojoj jedino ona pretstavqa antikomunizam, dok je sva ostala {tampa u Jugoslaviji, pa i hrvatska, ili direktno komunisti~ka, ili bar podupire marksizam. U tom duhu, ona iz dana u dan napada ~ak
i “Jutarwi list” i “H. Dnevnik”, a naro~ito listove radi}evske “Seqa~ke
sloge”, kao organe komunisti~ke propagande. I kud }ete ve}e propagande za
komunizam, nego li je ~iwenica da sami tobo`wi wegovi najqu}i protivnici, 99% hrvatske javnosti ogla{uju za komunisti~ku, – pogotovu kad se zna da
“H. Stra`a” nema ni 500 ~italaca, koji nisu sve{tenici, i da bi prema toj logici ta {a~ica qudi pretstavqala jedine nekomuniste me|u Hrvatima?...
Me|utim, ne va`i to samo za “H. Stra`u”, nego i za_,Slovenec”, ~ije pisawe nije bez merodavnosti. Mi smo tako|er, ve} upozorili kako taj list
~itav svet dovodi u vezu sa komunizmom, po~am{i od najboqih nacionalista pa do najgra|anskijih napredwaka, pa u toj politici ide ~ak tako daleko, da je pred nekoliko dana iz Qutomera javio kako su tamo automobilima
do{li neki qudi koji su “{irili mra~ne ideje komunizma, te nagovarali
qude na otpor i napadaj na na{eg vo|u, Dr.Koro{ca”, a “Jutro” je sutradan
konstatovalo da je te tobo`we komuniste, do~ekao sam nosilac liste J.R.Z.
kod zadwih op{tinskih izbora, koji svakako da nije – komunista!... A u jednom od posledwih brojeva, “Slovenec” n. pr. ovako pi{e: “Marksisti i u
Hrvatskoj slede istu taktiku kao i svuda u Evropi, pa u tu svrhu imaju “Seqa~ku misao”, u kojoj provode klasnu borbu i hu{kaju narod protiv sve}enstva. Wima naravski potpuno sekundiraju listovi JNS... itd”.
170
Drugim re~ima tu je najradi}evskiji deo hrvatskog narodnog pokreta,
onaj koji nije frankova~ki, progla{en za komunisti~ki, samo zato {to ne}e klerikalizma! A s wime skupa ~ak i listovi J.N.S, dakle stranke gg. Bawanina, Popovi}a itd. koji su u nedavno, u Senatu i u Skup{tini dr`ali
najo{trije antikomunisti~ke govore!
Ali ni to nije sve!... Zato {to n. pr. u pogledu {panskog gra|anskog rata
ne simpati{u sa generalom Frankom, ogla{eni su ~itavi redovi na{ih naprednih intelektualaca, izri~ito nacionalnih, za komuniste, ili bar za
“saradnike Moskve”, – dok mi n. pr. tvrdimo da ba{ zato {to smo dobri i
nacionalni Srbi, Hrvati i Slovenci, i dobri jugoslovenski patriote, nemamo simpatija - za fa{isti~ku stvar generala Franka. A isto tako smatramo da nije u redu kada se tvrdi da demokratski elementi uop{te, a naro~ito oni koji su u ja~oj opoziciji, tobo`e en bloc favorizuju i podupiru komunizam, - stvar koju ve} davno nabacuje “H. Stra`a”, “Slovenec” i
“Otaybina”, a koju na `alost preuzimaju i odgovorniji listovi. Jer sve to
ukazuje na tendenciju, ne toliko da se zaista pobija komunizam, onaj pravi i
opasni, koliko da se napakosti protivnicima, da se kompromituju, i jo{ vi{e – da se {to ja~e instaliraju reakcije, klerikalizmi i fa{izmi, te da se
na javnost pravi presija.
Treba samo ~itati “H.. Stra`u”, prilikom ubistva studenta Qubi~i}a,
pa videti to, ne samo antihri{}ansko, nego i antihumano pomawkawe ma i
jedne toplije re~i nad `rtvom (pa makar ona bila i najkomunisti~kija);–
treba videti to brawewe ubica i wihovo progla{avawe za “idealne hrvatske borce”, pa da se razume ko omladinu tera u krajnosti mr`we na ustanovu, koju ovakvi listovi tobo`e pretstavqaju. Sva hrvatska {tampa, pa i najgra|anskija, koja se usudila da za ubijenog mladi}a ka`e lepu re~, progla{ena je zbog toga komunisti~kom. Pa, dok ~ak i beogradsko “Vreme”, koje je
sve drugo nego komunisti~ko, za ubijenog tvrdi da nije bio komunista, ve}
pristalica SDK; dok ~ak policijsko saop{tewe, koje svakako ne ide na ruku komunistima, ka`e izri~ito, da je Qubi~i}, prilikom dolaska u Studentski dom napadnut od {est sedam studenata, koji su ga gonili u dvori{te
doma, uz poklike “Dr`ite komunietu”, pa ga u hodniku paviqona V, kud je
pobegao ispred wih, no`evima izboli – organ zagreba~kog sve}enstva prikazuje Qubi~i}a kao napada~a, najodlu~nije napada “Jutarwi list”, zato
{to je Qubi~i}evo ubistvo nazvao “zlo~instvom”, postavqaju}i pri tom
ovakvo ne~uveno pitawe: “Zar radi toga treba petnaestak uvjerenih borbenih hrvatskih narodnih boraca proglasiti zlo~incima?’’
Drugim re~ima, – ubistvo druga no`em, za te vajne katolike nije zlo~instvo, ve} se wegovi izvr{iteqi progla{uju za “uvjerene hrvatske narodne
borce”!... Pa ~ak i akt pijeteta, koji je na pogrebu izvr{en prema mladoj
`rtvi, “H. Stra`a” denuncira kao komunisti~ku demonstraciju (ma da su na
woj uzeli re~ jedino samostalni demokrati), progla{uju}i svih 5.000 u~esnika na pogrebu komunistima i ponose}i se, {to “ni jedan pravi Zagrep~anin nije u~estvovao” – u tom aktu pijeteta....
Dok sud ne ka`e svoju, mi ne}emo ni da ulazimo u to da li je Qubi~i} bio
zaista komunist ili samostalac, niti na kome je kakav deo krivwe za nere171
de na univerzitetu – ma da bismo svakako imali vi{e prava da verujemo policijskom izve{taju nego li “Hrv. Stra`i”. Ali kada bi i bilo istina da
je Qubi~i} bio jedan od tih komunizmom zavedenih mladi}a (a o wegovim
moralnim odlikama, svi se sla`u da su bile pozitivne!) – zar je hri{}anski na~in kojim “Hrv. Stra`a” likvidira ~itav taj `alosni doga|aj; zar je
to primer po{tovawa mrtvih i zar je to put kojim bi ostali zavedeni omladinci trebali da se odstrane od marksizma? I zar list, za koga je pred par
dana nadbiskup-koadjutor (Stepinac - N.@) kazao da su bez wega “badava i
crkva i {kola i milosr|e”, nema duhovnije opomene da dade omladini, koju
smatra svojom, nego da joj ka`e da su oni koji su Qubi~i}a ubili, “uvjereni
borbeni hrvatski narodni borci”?!...
Ba{ danas citiramo na drugom mestu `enevski “Journal des nations” kako
izvesni fa{isti~ki elementi u svetu, po ~etiri petine, a katkada i vi{e,
svog vlastitog naroda, ogla{uju za “izdajnike, samo zato {to taj narod ne}e
u ovom ili onom fireru da prizna nekog nadnaravnog vo|u. Pa, dok bi to radili i na{i fa{isti, uzeli bismo to kao po~ast prenesenu sa strane i smejali bismo se, ~ak ~ak i onda kada bi i nas oglasili za komuniste. Pre{li
bismo preko toga ~ak i onda kada bi to ~inio neki neodgovorni klerikalni listi}, ja{u}i na tradicionalnoj klerikalnoj intoleranciji. Ali kada
to ~ine listovi, koji se nalaze pod zvani~nim pokroviteqstvom najvi{ih
crkvenih funkcionera, ili listovi za koje se op}enito smatra da nisu bez
merodavnih veza, onda moramo, ne samo u interesu demokratije, gra|anske
sno{qivosti, slobode i istine, nego i u interesu same nacionalne kompaktnosti i dr`avne stvari, da protiv takvih neukusnih klevetni~kih i pau{alnih generalisawa najodlu~nije protestvujemo!
Jer – obratno od svih tih, koji se zbog providnih ciqeva ne `acaju da
ogromne delove vrlo nacionalne i konstruktivne javnosti trpaju u destruktivne i anacionadne elemente, izobli~uju}i time i pravo stawe u zemqi pred stranom javno{}u – mi sa ponosom tvrdimo da je daleko ve}i deo
te javnosti i te kako ispravan i nacionalan, ali ba{ zato {to je takav, tra`i da na{a Jugoslavija bude i demokratska i slobodarska i napredna!...
A destruktivne elemente, kojih svakako ima, treba nesumwivo pobijati!
I oni demokratski elementi, koji zbog opozicionarstva, zatvaraju o~i
pred boq{evizmom, ~ine svakako zlo, kao {to su ~inili n. pr. zlo i oni hrvatski i jugoslovenski opozicionarci koji su zbog tog opozicionarstva, zatvarali, ili zatvaraju o~i, pred frankov{tinom. Me|utim, ako je istina da
se takvim krivo shva}enim zatvarawem o~iju, ~ine ne male usluge destruktivnim strujama, istina je i to, da im isto takve usluge ~ine oni koji u we
trpaju sve {to je napredno i slobodarsko, antiklerikalno ili opoziciono
– kompromituju}i time sam glas nacionalne stvari i dovode}i u pitawe
gra|ansku sno{qivost i pravdu.
Javnost br. 17 i 18, 27. april 1937.
Pitawe sporazuma i narodno jedinstvo
Ba{ zato {to iskreno `elimo da do|e do sporazuma u hrvatskom pitawu,
mi upozoravamo i na prepreke koje tom sporazumu stoje na putu. Pa, kao {to
172
me|u we ra~unamo n. pr. ustrajawe uz centralizam, tako isto ubrajamo me|u
we i apsolutno negirawe narodnog jedinstva i tvrdimo da, kao {to onaj koji ne}e da se odre~e centralizma, a tvrdi da je za sporazum, stvarno govori
neistinu, tako i onaj koji a priori odbacuje i svaku mogu}nost nar. jedinstva, a tvrdi da je za sporazum, obmawuje javnost u ciqu zadwih namera. Sem
mogu}nosti da je to odbijawe “takti~ki potez” - ~iju potrebu i celishodnost ne mo`emo nikako da doku~imo...
I ba{ zato {to zastupamo ovakvo gledi{te, obradovao nas je jedan nedavni ~lanaku g. Adama Pribi}evi}a u zagreba~koj “Novoj Rije~i”, jednako kao
i ranije ta~ke g. Vildera o nar. jedinstvu. Jer, govore}i o ranijem srpskohrvatskom sporu, g. Pribi}evi} veli n. pr. ovo:
“Mjesto da su shvatili kako je ~ak zajedni~ka snaga bila nedovoqna za
uspjeh, pa legli na posao da je boqe organizuju i zajedni~ku akciju poja~aju,
Srbi i Hrvati su na{li da je krivo to {to su uop}e zajedno i{li... Povukav{i se sa {ireg terena srpsko-hrvatske zajednice na u`i teren iskqu~ivog srpstva i hrvatstva, prirodno je da je moralo na jednoj i na drugoj strani nastupiti osje}awe malo}e i slabosti. Ali prirodno je u isti mah i to
{to se poku{alo tu slabost vje{ta~ki zastrijeti {ovinisti~kim naduvawem, smije{nim uveli~awem ro|ene snage, veli~ine i zna~ewa... No tada je,
skoro u posledwem ~asu, nastupila ujediwena hrvatsko-srpska omladina, s
ideologijom narodnog jedinstva. I, kao {to se stalno de{ava, da {ira koncepcija i vi{i ideal, kad se postave ispred qudi, ~ine i wih ve}im i ja~ima, tako je i ovaj put bilo. A rezultat je bilo na{e ujediwewe.”
“Me|utim– nastavqa g. Pribi}evi} – razo~arewa, koja su do{la iza ujediwewa, osobito posqedwih desetak godina, izazvala su ista raspolo`ewa kao
i ona prva, o kojima smo govorili: Isto nezadovoqstvo, ozloje|enost, me|usobna prebacivawa, pa ~ak i isto naduvawe, negirawe i be`awe u istoriju...”.
Recept za lek sada{weg stawa ne daje se, ali on je na dlanu: Otstrawewe
svega negativnoga {to se pojavilo; dakle ostrawewe i “nezadovoqstva,
ozloje|enosti, me|usobnih predbacivawa, naduvawa, negirawa i be`awa u
istoriju.” A to neminovno vodi, ne naravski do forsirawa nar. jedinstva
centralisti~kim metodama i nasiqem, ali – boga mi – ni do forsirawa pod
svaku cenu kineskih zidova, “za vjeki vjekova”, izme|u Srba i Hrvata!...
Isto se to mo`e kazati i za ta~ke g. Vildera, ko je za a ko protiv narodnog jedinstva. Jer mi smo pripravni da, od re~i do re~i, prihvatimo wegovu
tezu, da su protiv jedinstva svi oni koje je on tako o{tro `igosao da ga izrabquju; kao i da su za to jedinstvo svi oni koji rade obratno od prvih; – glavno
je da ima neko “za”! Jer svako “za” pretstavqa ve} samo od sebe afirmaciju; a
to zna~i da se nar. jedinstvo, bar kao princip i kao ideal, ipak priznaje!...
Javnost br. 17 i 18, 27. april 1937.
Jo{ jedan primer ^ehoslova~ke
Prilikom pro{logodi{we promene na polo`aju Prezidenta ^ehoslova~ke republike, istakli smo visoki moralni, idejni i dr`avni~ki primer
bratske dr`ave, u kojoj je Prezident Oslobodilac dobrovoqno ustupio mesto svom mla|em saradniku i sav svoj autoritet ulo`io u to da mu taj polo173
`aj pripremi; jednako kao {to je Dr. Bene{ sve u~inio da u Dr. Krofti
spremi sebi naslednika na polo`aju ministra spoqnih poslova, te da u~vrsti wegov autoritet, na korist op{teg dobra. Velika misao kontinuiteta
u dr`avnom poslu, kao i na~elo da pozitivne vrednosti i autoritete prava
demokratija treba da neguje i da di`e u o~ima javnosti, igrala je kod toga
vrlo va`nu ulogu.
Sada se isti takav primer ponavqa prilikom promene na polo`aju
Pretsednika op{tine (Primatora) glavnog grada ^ehoslova~ke, zlatnog
Praga. Kao i na ~elu republike, te na ~elu spoqne politike, i tamo je od
prvog dana oslobo|ewa pa do danas– dakle kroz punih 18 godina – bio uvek
isti ~ovek; {to pokazuje kako je izbor bio odli~no u~iwen i kako ~ehoslova~ka demokratija, kad jedanput odabere kako treba, toga svog odabranika
ne samo po{tuje, nego mu svim snagama u~vr{}uje polo`aj.
I tamo tako|er stari primator ne odlazi zato {to neko ho}e da ga ru{i,
ili {to ga goni bruka afera ili nerada; ve} kao i Masarik – zato {to se
ose}a prestar za tako golem posao i {to on sam, kao i ~itava javnost, ve}
nekoliko godina znadu sa sigurno{}u, da onaj koji treba da mu bude naslednik (a taj je ve} unapred predestiniran, ne dekretom, nego preko “voks populi” – radom i zaslugama), ima iste velike zamisli, iste odlike, i k tome
jo{ mla|e snage i savremenije poglede.
I zato stari, ugledni i dostojanstveni Primator, Dr. Karel Baksa, odlazi mirne du{e i nasmejana lica, ube|en da se la|a koju je do sada, sa toliko
uspeha vodio, nalazi u najboqim rukama i da weno kormilo ne}e bez plana
i reda prelaziti iz ruke u ruku, ve} da }e i wegov naslednik, isto tako
ugledni Dr. Petar Zenkl, biti kao i on, uklowen jedino staro{}u, i to tek
onda kad ceo Prag bude unapred znao ko je dostojan da ga nasledi.
U najlep{em prijateqstvu, u dirqivoj manifestaciji, kojoj je aplaudirao ceo Prag, predao je stari primator du`nost novome. I u “^e{kom Slovu”, koji je posvetio ~itav prilog toj va`noj promeni, novi primator pi{e
zanosan ~lanak o svome pret{asniku, “prvom republikanskom primatoru
Praga”, a stari primator dirqivom ne`no{}u govori o velikim sposobnostima svog naslednika. I, bez obzira na moralnu stranu takve geste, mora se
priznati da ni jedan ni drugi nisu bili u neprilici {to da ka`u. Jer prilog
“^e{kog Slova” objavquje ~itav niz ~lanaka o starom Primatoru, koji glase:
“Dr. Baksa i higijena Praga”, “Era Dr. Baksa kao primer zdrave finansijske
politike”, “Dr. Baksa i kulturne ustanove”; pa zatim “dr. Baksa i urbanizam”,
“Dr. Baksa i ma{inska industrija”, “Dr. Baksa i pra{ki parkovi”, “Dr.Baksa
i kanalizacija Praga”, itd, itd. I. nisu to tek fraze, nego treba pogledati
Prag danas i Prag u vreme oslobo|ewa, pa da se vidi golemo delo!
Ali i o novom primatoru se dade ve} danas toliko toga re}i, kao da je ve}
deset godina bio na ~elu Praga a na{a javnost je, prilikom wegove posete
Beogradu, pre dve godine, imala prilike da ~uje kakav je ~ovek koji je po~a{}en time da bude prvi gra|anin ~e{ke prestonice.
I sada obrnimo za ~as stranu, pa pogledajmo koliko su na{i glavni gradovi u to isto vreme promenili lord merova (i jo{ kakvih!) i zapitajmo se:
Da li je neki na{ “primator”, ili uop{te neki na{ Javni ~ovek ikada spre174
mao sebi naslednika, ili je, umesto toga, koliko god je mogao, tucao u mozak
svakoga koji je makar kako dolazio u kombinaciju da ga nasledi?... I koji se
na{ “lor mer”, ili dr`avnik, zahvalio zato {to je osetio da treba mla|ih
sila; – i da li je uop{te neki (pa makar i najnesposobniji) po{ao sam, a da
se nije gr~evito grabio za taj polo`aj, sve dok na jedan ili na drugi na~in
nije bio uklowen? I zar bi se kod nas moglo i zamisliti ~udo, da bi raniji pretsednik pisao pohvalnice o novom, ili novi o starom, kad je to ve} postala praksa kod nas, da ministri i “lord merovi” ne predaju li~no du`nost
jedan drugome, ve} ostave sve {efu kabineta, re`e}i jedan na drugoga kao qute zveri?! (Ne ka`emo da i me|u na{im “lord merovima” nije bilo takvih koji su dobra napravili; ali kako bi to sve druga~ije izgledalo da smo makar u
pola po{li za ovim divnim primerom ~ehoslova~ke demokratije?...)
[to nas Jugoslovene pak naro~ito raduje, to je ~iwenica da se ne zna ko
je ve}i i odu{evqeniji prijateq Jugoslavije, da li stari primator, ~ija gospo|a je na{a Istranka i ~iji gostoqubivi dom je bio postao kao neki nezvani~ni konzulat za Jugoslovene u Pragu, ili novi primator, pretsednik
“Jadranske Stra`e” u Pragu, du{a “^ehoslova~ko-jugoslovenske lige”,
osniva~ i pretsednik ~uvenog studentskog kole`a Kraqa Aleksandra i po~asni gra|anin na{e prestonice!... Kao {to je, dakle, o~uvan kontinuitet
u svemu {to zlatni Prag treba da povede ka procvatu i veli~ini, tako je taj
kontinuitet o~uvan i u vezama koje prestonicu bratske dr`ave spajaju sa na{om zemqom i wenim gradovima.
Javnost br. 19, 8. maj 1937. godine
Oglas u tri jezika: srpskom, hrvatskom i jugoslovenskom
^udan reklamni oglas objavquje ve} nekoliko puta u “Politici”, zagreba~ka kwi`arnica “Minerva”.
Oglas zaprema ~itavu stranu, a dijeli se u tri dijela: prvi koji najavquje Minervin “Svetski Atlas”, a koji je {tampan (oglas) u }irilici i ekav{tini, dakle “na srpskom jeziku”; drugi koji reklamira “[ta je {ta, stvarni hrvatski rije~nik u slikama”, a koji je {tampan latinicom i ijekav{tinom, dakle “na hrvatskom jeziku”; - napokon tre}i, koji ogla{ava “Biblioteku op}eg znawa”, a koji je {tampan latinicom, ali ekav{tinom (“Istorija ~ove~anstva”, “prekookeanskih”, itd), dakle – k tome jo{ - “na srpskohrvatskom, ili ~ak na jugoslovenskom jeziku”!...
I sada, neka se na|e taj svetski mudrac da nam otkrije zagonetku ovog
“trojezi~nog” oglasa ugledne zagreba~ke kwi`arnice!... Jer - to treba odmah podvu}i - ta zagonetka nije ni slu~ajna ni neva`na, ve} ima svakako neko duboko politi~ko zna~ewe, vrlo sudbonosno za hrvatsku narodnu borbu,
kao i sve {ta dolazi iz na{eg dragog Zagreba, do najsitnije proslave, zastavice ili oglasa... Prvo je pitawe: ^emu za kwigu “[ta je {ta”, u }irilovskom listu, oglas latinicom, kad je oglas Atlasa iste kwi`arnice mogao da
bude objavqen i }irilicom i ekav{tinom?... A, ako se time htjelo podvu}i
stoprocentnu zasebnost i razliku hrvatskog jezika od srpskoga, za{to da se
taj samo hrvatski, a ne hrvatsko-srpski rije~nik uop}e ogla{uje u listu, koga (kako ka`e “Stra`a”) ~itaju samo Srbi i koji je “hrvato`derski”? ... Jer,
175
{to }e Srbima rije~nik, koji ne}e nikako da bude i srpski, i koji se nesumwivo, kao |avo tamjana, klonio svakog izraza koji se rabi u Beogradu, a ne u
Zagrebu; - sem mo`da zato {to su oglasiva~i i Srbe ra~unali me|u “strance koji u~e hrvatski”, kako to stoji u oglasu?...
Ali {to je jo{ zagonetnije, to je kriterij, po kome je (za razliku od samohrvatstva reklame za rije~nik, ~iji su autori g. Iso Velikanovi} i Dr.
Nikola Andri}) u~iwena “najvelikosrpskija koncesija” }irilovstva i
ekav{tine za Atlas, ~iji je autor niko drugi, nego li g. Filip Lukas, vrhovni ideolog samohrvatskog i frankova~kog klerofa{izma i propagator
teorije o gotskom porijeklu Hrvata. Jer, ma koliko da su gg. Velikanovi} i
Andri} isticali uvijek svoje hrvatstvo, niko nikad nije mogao da ih uvrsti
me|u neprijateqe }irilice i srpstva, dok naprotiv g. F. Lukas bojkotuje
redovito sve {to je srpsko i jugoslovensko, miniraju}i ~ak i Dr. Ma~eka
zato {to govori o sporazumu sa Beogradom; a ipak - kad se radi o zaradi u
dinarima - reklamira svoju kwigu u naj~i{}oj srpskoj ekav{tini!... I {to
je jo{ interesantnije, moglo se o~ekivati da }e u takvom epohalnom djelu,
koje je sastavio najintrazigentniji ideolog samohrvatstva, biti na nedvouman na~in podvu~eno to samohrvatstvo, i u politi~kom i u etni~kom smislu, kao gotska pripadnost. Me|utim, umjesto toga ~itamo o sadr`ini Atlasa u oglasu i ovo: “Jugoslavija. Sporedne karte: 1. Boka Kotorska, 2. Albanija, ju`ni deo. - Jugoslavija, severozapadni deo Jugoslavija, jugoisto~ni
deo Jugoslavija, Hrvatsko primorje, Dalmacija i Boka Kotorska.”
I to je sve!... Ni najozlogla{eniji “Jevti}evac” ne bi mogao da upotrebi
“centralisti~kiji” izraz, nego li je “Jugoslavija, severozapadni deo”, za velik dio Hrvatske sa Zagrebom; ili “Jugoslavija, jugoisto~ni deo”, za Ju`nu
Srbiju sa Skopqem, itd., – umjesto svih zvu~nnh rije~i o neugasivoj hrvatskoj individualnosti, o Dalmatinskoj Hrvatskoj itd, koje svaki dan gromovni~ki izlaze iz ustiju F. Lukasa, a o kojima u wegovom vlastitom nau~nom
djelu nema ni traga ni pomena!.. I sad se pitamo, pred ~ime li je to “duhovni vo|a svih Hrvata”, kako se, preko svojih klerofa{ista, dao titulisati
Dr. Lukas, zatajio svu svoju samohrvatsku, gotsku i antijugoslovensku frazeologiju, da li pred perspektivom bogate zarade ovakvog jednog uybenika i
priru~nika (pri ~emu je potrebno ne do}i u sukob sa nadle`nim centralnim faktorima u Beogradu!), - ili pred kategori~kim nau~nim ~iwenicama i stvarnostima, pred kojima sva~ija histerija mora da zamukne, pa tako
i histerija Dr. F. Lukasa?...
Javnost br. 20, 15. maj 1937.
Zbli`avawe sa Italijom
Sporazum izme|u Jugoslavije i Italije trebao je da normalizuje odnose
izme|u dve susedne zemqe, ne diraju}i u dosada{we saveze i obaveze Jugoslavije. Hteju}i ostati lojalni prema tom zvani~nom tuma~ewu, mi smo prema tom sporazumu uzeli stav koji nam je doneo i priznawe glavnog organa
vladine partije, a veseli}emo se i svakom daqem solidnom zbli`ewu izme|u dve zemqe, privrednom, kao i kulturnom.
176
Nakon sklopqenog sporazuma i{lo se daqe i evo {to je kroz samih par
meseci ve} u~iweno: Uprili~eni su izleti iz Italije na zagreba~ki sajam;
u Zagrebu su se rodili razgovori o zajedni~koj italo-jugoslovenskoj kwi`.
reviji; i Beogradu je odr`an sastanak za osnivawe italo-jugoslovenskog
udru`ewa; g. Nordio je prokrstario ve} ~itavu na{u zemqu; general Pi~one je posetio Skopqe i Beograd; g. Svetislav Stefanovi} je izjavio da se
radi na tome da jugoslovenski studenti polaze na vaspitawe u Italiju, da
vide {ta zna~i fa{izam; ]irilo-metodski hor iz Zagreba putuje u triumfu kroz italijanske gradove; - jedna grupa jugoslovenskih novinara pro{la
je u najsve~anijoj formi ~itavo apeninsko poluostrvo, primana od najvi{ih faktora i sa najlep{im govorima; - a ve} se sprema i zasebna izlo`ba
jugoslovenske umetnosti u Rimu, solisti milanske Skale dolaze na gostovawe u Jugoslaviju, qubqanska opera sprema se na gostovawe u Trst i na Rijeku, i jo{ mnogo sli~nih manifestacija i sve~anosti...
Me|utim, dok se je za tako kratko vreme ve} toliko napredovalo u manifestacijama, posetama i sve~anostima, ~itamo u “Ponedeqni~kom Slovencu”, dakle u listu koji nije bez merodavnosti, pod naslovom “Ustrpimo se!”
ovu bele{ku:
“Sa vi{e strana nas pitaju za{to ne objavimo ta~no u ~emu se sastoje
uputstva, koja je, po re~ima italijanskog spoqnog ministra, grofa ^ana,
prilikom potpisa sporazuma u Beogradu, talijanska vlada dala; a koja bi
trebala da za{tite neka prava slovenske i hrvatske mawine u Julijskoj
Krajini. Na{im ~itateqima odgovaramo da nam tekst tih uputstava nije
poznat, ali da se prakti~no prova|awe wihovo sada prou~ava sa strane pokrajinskih oblasti u Julijskoj Krajini, {to, kao {to se samo od sebe razume, zahteva duqe vremena... Itd”.
Razumemo i ponavqamo: “Ustrpimo se!” Ali dobre i solidne su samo one
stvari gde se sadr`ina i forma razvijaju uporedo, korak u korak. Pa, ako
prilike zaista tra`e da se za sadr`inu trebamo ustrpiti za{to da se ne ustrpimo malo i sa formom; - da nam se ne dogodi. da kod forme izgubimo i
dah od tr~awa, a sa sadr`inom da ostanemo jo{ uvek kod po~etka; ili da od
ble{tavila forme, mo`da ~ak i zaboravimo na sadr`inu...
Jer, da na drugoj obali Jadrana umeju da se udese do~eci da se poka`e srda~nost, o tome niko, ko pozna slavnu zemqu renesanse, nije trebao dokaza. Dokazi
su potrebni za sadr`inu; a kad oni do|u, onda je sigurno da gg. Stefanovi}i ne}e vi{e biti jedini koji }e u`ivati u ovim, ina~e lepim manifestacijama...
A dotle, da se ustrpimo malko i sa formom!... Ili, da bar saobrazimo
tempo sadr`ine i tempo forme!...
Javnost br. 21, 22. maj 1937. godine
Pomawkawe duha
Jedna grupa zagreba~kih novinara ustala je protiv uprave Novinarskog
udru`ewa u Zagrebu, u kojoj su iskqu~ivo Hrvati (ali vaqda oni “druge kategorije” prema klasifikaciji “H. Stra`e”), zato {to se u {aqivom listu
“Koprive” koji je vlasni{tvo Udru`ewa, donose tobo` uvredqive karikature i izrugiva “~ak i samog pretstavnika Hrvata, Dr V. Ma~eka”.
177
I sad zamislite sli~an slu~aj u Beogradu, pa da, recimo, novinari koji su
pristalice g. Qube Davidovi}a po{aqu ultimatum Novinarskom udru`ewu zbog karikatura o g. Davidovi}u u “O{i{anom je`u”, a novinari zemqoradnici zbog g. J. Jovanovi}a; pa Jeneseovci zbog g. P. @ivkovi}a, pa Zbora{i i Borba{i zbog Ho|ere i Qoti}a; pa kad jo{ dodamo tome, da su Jerezeovci ve} obilato za{ti}eni makazama, - {ta bi onda na{im humoristi~nim listovima ostalo drugo nego da donose karikature i {ale o pija~nim
prodavni~icama, ~ista~koj koloni, prodavcima kikirikia i sli~noj boraniji, - sem ako i oni ne bi zatra`ili za{titu nekog ugro`enog hrvatstva
ili srpstva?...
A ako nam gospoda iz Zagreba ka`u da je tu ipak razlika, po{to je g. Ma~ek nesumwivi pretstavnik svih Hrvata, mi }emo ih uputiti na gg. Lebruna i Ruzvelta, koji su i nesumwivi i zvani~ni pretsednici francuske i
ameri~ke republike, pa se ipak vrlo slatko smeju uspelim {alama na svoj
ra~un u francuskim i ameri~kim {aqivim listovima.
Ali, naravski, zato treba duha; pa Dr. Ma~ek nebi trebao da bude zahvalan ovim {treber~i}ima za ovu pozu firerske neprikosnovenosti, u koju
je - nadamo se - upao bez svoje krivice...
Javnost br. 21, 22. maj 1937.
Bugari i na{e kulturno zbli`ewe
Te{ko mi pada {to ovo moram napisati, ali ~inim to zato {to dr`im da u
pravom prijateqstvu treba govoriti otvoreno i bez skrivawa nedostatka.
Radi se o kulturnom zbli`ewu Jugoslovena i Bugara, koje se sa strane Jugoslovena provodi, ne}u kazati sjajno, ali ipak nekako; dok se sa strane Bugara ne provodi nego vrlo slabo...
Znam da je to te{ka re~, ali sam svestan toga da meni bar niko ne mo`e
da prigovori da nemam dovoqno qubavi prema bra}i Bugarima u – qubavi o
kojoj znaju mnogi moji prijateqi u Sofiji, a koja je takva, da je meni sve {to
je bugarsko milo kao da je jugoslovensko, pa me ba{ zato i boli pojava o kojoj ho}u da govorim.
A ta je ova: Ve} {est i vi{e godina {to je `ivqa akcija za na{im kulturnim zbli`ewem u toku i mnogo se lepih re~i kazalo o woj. Me|utim, u
~emu je, u prvom redu, to kulturno zbli`ewe?... Svakako u tome, da jedni upoznamo literaturu drugih pa da bugarske pisce damo u ruke jugoslovenskoj publici, a jugoslovenske bugarskoj.
Na jugoslovenskoj strani se to, u prili~noj meri i ~ini. “Srp. Kwi`.
Glasnik”, ne samo {to zabele`i svaku va`niju literarnu i nau~nu pojavu
kod Bugara, nego je objavio i ~itavu malu zbirku prevoda bugarske proze i
poezije; kao {to to ~ine i druge beogradske i provincijske revije. A dnevni listovi tako|er. Da ne pomiwemo drugo, dosta je ako ka`emo da su, hvala feqtonima beogradskih dnevnih listova, na{im najmla|im nara{tajima danas gotovo poznatiji bugarski pisci de~ije literature nego li jugoslovenski. A pored toga, postoji ve} ~itava grupa prevodioca iz bugarske
kwi`evnosti, sa gg. S. Paunovi}em, Dr. N. Mirkovi}em i A. Bo`inovi}em
na ~elu, koja je objavila ve} ~itav niz kwiga bugarskih prevoda.
178
Za Zagreb i Qubqanu nemam detaqnije podatke, ali znam da se i tamo dosta prevodi iz bugarskog i da se prati bugarski kulturni `ivot.
A u Bugarskoj - malko vi{e od ni{ta!... Sem sofijskog Nar. Pozori{ta,
koje je, za uzvrat na{em, dalo Nu{i}a i Vesni}a, ~italac u bugarskim dnevnim listovima, u bugarskim revija itd. mo`e da nai|e na prevode svih mogu}ih, pa i najbezna~ajnijih pisaca iz velikih svetskih literatura, ali o
Jugoslovenima ni traga!
A nije da se na te stvari nije i usmeno upozoravalo ve} nebrojeno puta.
^itav niz bugarskih kwi`evnika dolazio je u Jugoslaviju i obe}avao prevoditi, pa ni{ta! Tra`ile su se kwige i obe}avala bar po jedna antologija jugoslovenske proze i poezije, pa ni traga od tih obe}awa. U svojstvu potpretsednika Jugoslovensko-bugarske Lige i ~lana odbora PEN-kluba ja sam
o toj stvari vi{e puta usmeno govorio sa zvani~nim pretstavnicima bugarske do kojih sam do{ao, kao {to su to ~inili i drugi, pa su svi priznali da
je to ta~no, ali bez rezultata... I na posledwem kongresu Jugoslovensko-bugarskih udru`ewa iz obe zemqe, u Beogradu, bilo je govora o tome, pa je najsve~anije izjavqeno da to mora da se popravi ali i – opet uzalud!
Sad ~itamo u “La Parole bulgare” ~lanak g. Nikole Don~eva o na{em kulturnom bli`ewu, pa i opet nailazimo samo na prepri~avawe pro{losti i
na lepe re~i... konstatuje se, dodu{e da nije mogu}e ne priznati da je bugarska literatura mnogo vi{e poznata u Jugoslaviji nego li obratno, pa se ~ak
isti~e kako “interes Jugoslovena za bugarsku kwi`evnost veseli Bugare i
pokazuje da se u Jugoslaviji shvata da prijateqstvo postaje najsolidnije kada je zasnovano na me|usobnom duhovnom poznavawu – ali se iz toga nikako
ne povla~i zakqu~ak o potrebi reciprociteta sa bugarske strane, niti se
nagove{tava makar i najmawa ~iwenica koja bi i nas Jugoslovene mogla da
obveseli i koja bi pokazala da i u Bugarskoj postoji shva}awe za tako elementarne istine...
Zbog ~ega je to?... Kada se u Bugarskoj ne bi uop{te prevodilo, ili kad bi
se malo prevodilo, razumeli bismo. Ali u Bugarskoj se prevodi mnogo, ne
samo u kwigama i revijama, nego su sofijski dnevni listovi puni prevoda
iz stranih kwi`evnosti. Pa, ako wihovi prevodioci misle da su im kwi`evnosti velikih naroda zanimqivije, prizna}emo im da je tako; ali bi to
isto moglo da vredi i za nas, pa mi ipak prevodimo i iz bugarskog!.. I ~inimo to, ne samo iz razloga bratskog upoznavawa, nego i zato {to bugarsku
kwi`evnost zaista cenimo; zato {to nalazimo da nam je bliska, i {to mislimo da u tim t. zv. malim kwi`evnostima ima ~esto vrednosti koje ne zaostaju za razvikanima. Ili se zar na{i bugarski prijateqi boje, da im se
kod nas ne bi moglo desiti, da na pr. u delu nekog Du~i}a, Nazora, Andri}a,
Veqka Petrovi}a, @upan~i}a, Krle`e, Isidore Sekuli}, Pregqa, Drag.
Vasi}a, itd. (da govorimo samo o nekima i o `ivima) – a od kojih su mnogi
prevo|eni i na jezike velikih naroda – na|u pone{to {to bi moglo da im
nadoknadi gubitak ponekog francuskog, nema~kog ili italijanskog pisca à
la mode, koji bi zbog toga mo`da izostao?
Ne verujemo da se u Bugarskoj tako misli i zakqu~uje... A ako je do izdava~kih pote{ko}a, te postoje i kod nas; pa se dobrom voqom ipak savlada179
vaju. Tako da }e se, naravski kod nas (i bez obzira na sve ovo) iz bugarskog i
daqe prevoditi, ne samo zbog rada na zbli`ewu, nego i zbog na{eg vlastitog zadovoqstva, prepu{taju}i bugarskoj javnosti, da, na ove dobronamerne
konstatacije – pre kojih su usledile mnoge u ~etiri oka – odgovori onako,
kako sama na|e za najboqe.
Javnost br 22, 29. maj 1937.
Jo{ ne{to o proslavi Majske Deklaracije
Prema pisawu “Slovenca” bi se reklo ne samo to da se majskoj deklaraciji i onome koji ju je pro~itao ima da zahvali ve}i deo na{eg dr`avnog ujediwewa i oslobo|ewa, ve} da gotovo niko drugi, sem ~lanova biv{e “Slovena~ke qudske stranke”, nema zasluga za ru{ewe Austrije, itd... Takvo pisawe izazvalo je ~ak i otpor zagreba~kog “Obzora”, koji tra`i da se “objektivnije prosu|uju pojedini povjesni doga|aji i zasluge” i konstantira da i
u samoj Qubqani trezveniji qudi uvi|aju da se po{to predaleko u tome...
Me|utim, po{to - kao {to ka`e poslovica - imaju u rukama “i sukno i makaze”, historija je prisiqena da }uti, kao {to }ute i grobovi mu~enika i
`rtve denuncijacija, itd.
Ali ipak }e nam dozvoliti par pitawa: Neka nam “Slovenec navede ma i
samo jedno ime nekog omladinca iz Slovenije koji je pripadao klerikalnoj
stranci, a koji je prebegao da se kao dobrovoqac bori na strani Srba, {aqu}i bez ikakvog oportunizama do |avola sve obzire prema habzbur{koj dinastiji, i natapaju}i svojom krvqu tlo na kome je onda bilo lako sejati seme
majske deklaracije... I za svako takvo ime, mi }emo mu navesti desetostruko
imena iz tabora naprednih jugoslovenskih nacionalista iz Slovenije!
I daqe: Ko je sedeo po tamnicama na qubqanskom gradu, u Mariboru, Karlau itd da li napredni Slovenci i nacionalisti~ki jugoslovenski omladinci iz Slovenije ili klerikalni pristalice stranke dr [u{ter{i}a?....
A ipak, u ~itavoj toj samohvalisavoj pisaniji od desetak stupaca duqine, spomiwalo se i hvalilo sve i svako, ali ni jedna jedina re~ spomena nije kazana o
mu~eni~kim herojskim grobovima A. Jenka i Endlihera, J. Novaka i svih onih
Sokola{a i naprednih slovena~kih dobrovoqaca, bez ~ijih `rtava u Dobruyi
itd, bi ~itava ta majska deklaracija ostala samo prazan fi{ek!
Uostalom kako je bilo u taboru oko “Slovenca” o tome nam u svojoj zaista dirqivoj iskrenosti, u istom tom sve~anom broju “Slovenca pri~a niko mawi nego sam nadbiskup qubqanski, Dr A. B. Jegli}:
“Kod ku}e smo imali smo jednu crnu ta~ku: Vo|a SLS, dr [u{ter{i},
nije dr`ao sa nama I video sam, da se stvar tako razvija, da je na jednoj strani Dr. [u{ter{i} i sa wime mnogo sve{tenika, a na drugoj narod, te gotovo svi intelektualci, a pogotovo mla|i.”
I po{to je izneo kako je apelom na javnost nastupio protiv [u{ter{i}a, nadbiskup Jegli} konstatira da se je “vi{e nego polovina sve{tenika,
i to jako dobrih i uglednih, odlu~ila protiv wega, a za [u{ter{i}a”. I
sam priznaje da je, usled toga, “ugled sve{tenika jako pao”.
Kao {to se, dakle vidi, ne samo {to je {ef “Sloven~eve” stranke do posledweg ~asa ustrajao uz Austriju, a protiv Jugoslavije, nego su, po auten180
ti~nom svedo~anstvu najvi{eg crkvenog velikodostojnika u Sloveniji, vi{e od polovine sve{tenika, koji su bili najugledniji u stranci, sledili u
tome Dr. [u{ter{i}a, tako da su ti ugledni voditeqi biv{e SLS bili na
jednoj strani, a narod i inteligencija (ve}inom napredna!) na Drugoj... I da
u stranci nije bilo zaista velikog i revolucionarnog Jugoslovena{), Janeza Kreka, ko zna...
I na koncu nadbiskup Jegli} iznosi da je jo{ na sam dan ujediwewa, kad je ve}
~itava Qubqana plivala u rasko{i slobode, on do{ao, na veliki sve~ani zbor
kod “Zvezde”, tek onda kada je “doznao da ga je car Karlo odre{io prisege”...
^ast tim moralnim obzirima; ali onda ne razumemo u ~emu je tu revolucionarnost.. Ili za{to n. pr. “Slovenec” uporno glorifikuje biskupe i generale u [paniji, koji su ustali ne samo protiv legalne vlade, nego i protiv vlade vlastitog naroda, ne ~ekaju}i ni za ~as da ih neko odre{i prisega...”
Javnost br. 23, 5. jun 1937. godine
Majska deklaracija i na{e oslobo|ewe
U ~lanku u kome je rezimirao rezultat proslave Majske deklaracije u
Qubqani, “Slovenec” je napisao u br. od 1. juna, pod naslovom “Istine, {to
ih otkrila nedeqa”, ~lanak, u kome izme|u ostalog ka`e:
“U velikoj dvorani Uniona je vo|a slovena~kog naroda izneo istorijsku
istinu na koju smo do sada polagali premalo va`nosti. Dr” Koro{ec je naime kazao, da bi bez Majske deklaracije, istorija verovatno po{la drugim
putem, i to zato, {to zapadne sile, do kraja svetskog rata, nisu bile voqne
da Habsbur{ku monarhiju potpuno poru{e i ne bi dozvolile da bude raspar~ana na mirovnoj konferenciji, da se ona sama nije ve} pre toga raspala pod smrtnim udarcima, koje je dobila od slovenskih naroda, koje je pokrenula Majska deklaracija... Bez toga bi sva krv, prolivena za slobodu, sva
stradawa u~iwena za slobodnu otaybinu, sve pobede savezni~kog oru`ja,
sva, udivqewa vredna juna{tva slovenskih boraca, bila uzaludna. Tako se,
me|utim, Austro Ugarska unutarwe raspala, mo`e se re}i protiv voqe saveznika, pa kad je - u velikoj meri tako|er zbog tog unutra{weg rastrojstva,
- otpor centralnih sila popustio, pa su morale priznati svoj poraz na
frontama, Austro Ugarske vi{e nije bilo... I ispred te jasne istorijske
istine, za slovena~ki narod postavqa se samo jo{ jedno pitawe: Ko je bio
taj koji je Austro Ugarsku dr`avu unutarwe rastrojio i pravovremeno je
raspar~ao, tako da su se toj ~iwenici morale pokloniti i velike sile i
u~initi je me|unarodnim zakonom?... Zar nije to bila Majska deklaracija
Srba, Hrvata i Slovenaca, ^eha, Slovaka, Rusina, Poqaka, pro~itana 30
maja u be~kom parlamentu? Zar nije to bila ta smiona izjava slovenskih vo|a, koju su narodi odmah pravilno razumeli, pa su na prvi wen zvuk zasukali rukave i po{li, bez obzira na `ivotne opasnosti, da raskapaju temeqe
habsbur{ke dr`ave? Zar nije majska re~ bila onaj bolni pokli~, koji je
probudio voqu slovenskih naroda, da sami uzmu svoju slobodu... itd? A ako
je to tako, za{to da danas sakrivamo lice kad govorimo o Majskoj deklaraciji, - kao da nije u prvom redu wena zasluga i zasluga rastrojnih sila {to
ih je ona razvila, da danas u Sredwoj Evropi imamo granice koje imamo?”.
181
*
Da bi se, i pored, zaista besprimepnog juna{tva srpske vojske i savezni~kih armija, pa ~ak i onda kada bi svi saveznici ve} od po~etka bili imali
u planu raspar~avawe Austro Ugarske monarhije, ona te{ko bila raspala,
da nisu weni narodi, a naro~ito Jugosloveni i ^ehoslova~oj hteli, to je sigurno; - ali {to je iz temeqa krivo i {to pretstavqa najproizvoqnije falzifikovawe istorijskih ~iwenica, i ujedno uvredu za slobodarsku voqu na{ih naroda to je - kad se ta voqa Srba, Hrvata i Slovenaca, da se oslobode
austrijskog jarma i da se zdru`e sa Srbijom u jednu nezavisnu, jugoslovensku
dr`avu, svodi na Majsku deklaraciju, kao na impuls i po~etak svega, te najva`niji, najkura`niji i najodlu~niji ~in, pre koga i izvan koga ta slobodarska voqa nije uop{te ni do{la do izra`aja.
Oni koji su ta vremena pro`iveli znaju ta~no kako su stvari tekle i, ma
koliko da ne mogu da ka`u sve {to bi hteli, zgrawavaju se i bez na{eg ~lanka, nad ovakvim falzifikovawem. Ali zbog novih generacija, ho}emo da iznesemo u ~emu je stvar.
Da to bude jasnije, po~e}emo sa ^ehoslovacima, koji su tako|er imali
svoju Majsku deklaraciju, ali koji joj nikakve naro~ite va`nosti ne daju,
upravo zato {to joj tu va`nost u veliko umawuje oportunizam “`ezla habsbur{ko-lorenske dinastije”, koji je, sa strane onih elemenata u Antanti,
za koje “Slovenec” ka`e da su bili pristalice o~uvawa federativne i
oslabqene Habsbur{ke monarhije, - mogao ~ak da bude izrabqen kao argumenat za wihovu tezu, - da nije bilo Masarika, Bene{a i [tefanika, koji
su grmeli otvoreno da nikakva dinastija habsbur{ko-lorenska ne postoji
vi{e za ~ehoslova~ki narod, i kad za wihovim re~ima ne bi bile stajale legije ~e{kih dobrovoqaca, koje su otvoreno stupile u rat protiv te dinastije.... I za saveznike je to bio hiqadu puta ja~i argumenat, da ~ehoslova~ki
narod zaista ho}e slobodu i da je A. U. monarhija iznutra rastrojena, - to
{to su weni dr`avqani oru`jem ustali protiv we, - nego li sva ta tobo`wa “smiona borbenost” majskih deklaracija, stidqivo pokrivenih smokvinim listom “`ezla habsbur{ko-lorenske dinastije...” Posve naravski,
da su i ^esi koji su ostali unutar granica Monarhije, vrlo mnogo pridoneli wenom raspadu, ali to su bili u prvom redu oni koji su davno pre no {to
se i mislilo na majske deklaracije, - jo{ onda kad je najstra{niji teror ti{tio celu A. U, - gde god su mogli, vr{ili sabota`u vojnih i ostalih snaga;
A. - U; koji su prebegavali u Srbiju i Rusiju, koji su ispuwavali tamnice,
i{li na ve{ala itd. Deklaracija je na sve to do{la kao prili~no obzirna
konstatacija stawa, koje je u ~ehoslova~kom narodu ve} davno postojalo, i
to u daleko radikalnijoj formi. Sve~ano priznawe prava ~ehoslova~kog
naroda na slobodu, {to su ga Saveznici u~inili pred ~itavim svetom, jo{
u januaru 1917, pa priznawe ~ehoslova~kih legija za savezni~ku vojsku; i kona~no formalno priznawe samostalne ~ehoslova~ke vlade u Parizu, g. 1918,
nisu ni na kraj pameti posledica neke majske deklaracije, ve} posledica rada Masarika, Bene{a, [tefanika itd. u inozemstvu, kao i posledica vojni~kog otpora ~ehoslova~kih legija protiv habsbur{ko-lorenske dinastije.
182
A zar to ne va`i od re~i do re~i i za nas?... Ni za dlaku “historija ne bi
po{la drugim putem”, niti bi “granice u Sredwoj Evropi bile druge, da nije bilo Majske deklaracije” (kao {to se fanfaronski hvali “Slovenec”); jer je davno pre te deklaracije Evropa znala za streqane, ve{ane i utamni~ene po jugoslovenskim zemqama Monarhije; - jer su davno pre toga Jugosloveni u masama prebegavali iz austrijske vojske i formirali dobrovoqa~ke
~ete protiv Habsburgovaca; - jer su davno pre toga objavqeni i manifest
Regenta Aleksandra i izjava srpske vlade o tome, da je ciq rata oslobo|ewe i ujediwewe svih Srba, Hrvata i Slovenaca; - jer su davno i pre toga pale izjave “Hrvatskog odbora” u Rimu, i proglas “Jadranske legije”, i rezolucija ameri~kih Jugoslovena iz A. U. u ^ikagu, i rezolucija Jugoslovenskog
kongresa u Ni{u, i memorandum “Jugoslovenskog odbora” od maja 1915, i manifest Ujediwene omladine, hrvatske, slovena~ke i srpske u @eneviu, - i
tolike druge izjave, manifesti, proklamacije i akcije, koje su, bez ikakvog
uvijawa, otkrivale zapadnim silama pravo raspolo`ewe naroda, - a da i ne
govorimo o ~inima sabota`e te o pobunama u austrijskoj vojsci i mornarici... Ne samo u srcima inteligencije, ve} i u svim svesnijim narodnim slojevima, Austro Ugarska je, skupa sa habsbur{ko-lorenskom dinastijom, ve}
davno bila pokopana, - u momentu kada je Majska deklaracija do{la da to
stawe u vrlo obazrivoj formi konstatira. I mi se vrlo dobro se}amo da se
je ve} onda svako qutio zbog tog “habsbur{ko-lorenskog `ezla”, i da su se
zadovoqavali samo zato, {to se je govorilo, da je “dobro {to su se stara i
krajwe oportunisti~ka gospoda, a la [u{ter{i}, Peri} itd, i na to odva`ila, i {to su bar utvrdila da smo jedan narod...
U ^ehoslova~koj bi bio sme{an i sam poku{aj, da neko rad Mafije ho}e
da izdigne iznad rada ~ehoslova~kih legija te rada Masarika i Bene{a. A
ipak, Mafija je bila ne{to posve drugo nego li Majska deklaracija, jer su
Mafiju ~inili qudi, koji su definitivno raskrstili sa habsbur{kom dinastijom i koji su, davno pre majskih deklaracija radili i pripremali stvari, za koje se i{lo na ve{ala. To {to su u~inili ~e{ki poslanici u be~kom parlamentu, a {to su izraziti revolucionarci uvek smatrali nedovoqnim i ustajali protiv tog oportunizma, dolazi dakle tek u tre}i red, kada se zna da je i me|u wima bilo poslanika, kao n. pr. Tresi}-Pavi~i}, kojima je to bilo premalo; i kad smo i mi imali vani, najpre herojsku srpsku
vojsku i jugoslovenske dobrovoqce, pa zatim srpsku vladu, srbijanske politi~are i Jugoslovenski Odbor, - koji su svi bez ikakvih skrivalica, jo{
davno pre majske deklaracije, sasvim otvoreno raskinuli sa Monarhijom i
sa dinastijom, i ginuli u borbi protiv wih; te kad smo i mi kod ku}e imali,
makar i ne dobro organizovani “mafiju”, koja je, gde god je stigla, radila na
ru{ewu Austrije, koja je sa naprednim slovena~kim Jugoslovenom L. Pivkom na ~elu (~iju smrt je Slovenec jedva i zabele`io), nose}i glavu u torbi
spremala slom austrijske fronte; i koja je sa Sokola{ima i jugoslovenskim
nacionalistima, Krausom, Brni~evi}em, Sesanom, @icom, [i`gori}em itd,
dizali pobune u austrijskoj mornarici, ili je hiqadama punila austrijske
tamnice, da se, ~im izi|e iz wih,opet baci na taj revolucionarni posao?!...
183
Kad bismo ~ak ostavili po strani srpsku vojsku i jugoslovenske dobrovoqce, te stradalnike po tamnicama, - zar nije i Jugoslovenski Odbor, kao
pretstavnik Hrvata, Slovenaca i Srba iz Monarhije, neprispodobivo zaslu`niji za na{e oslobo|ewe i ujediwewe, nego li Majska deklaracija?
Ve} sama ~iwenica da je taj Odbor, jo{ godine 1915, dakle u momentu kada
su se Centralne vlasti jo{ uvek dr`ale kao da }e pregaziti ceo svet, imao
smelosti da objavi tom svetu, da Hrvati, Slovenci i Srbi ho}e ru{ewe
Austrije i ujediwewe sa Srbijom, u zajedni~ku jugoslovensku dr`avu, pretstavqa ~in od neprispodobivo ve}e politi~ke, moralne i istorijske va`nosti, nego li stidqiva Majska deklaracija - od ~itave dve godine docnije! Posve naravski, - kada bi, umesto Majske deklaracije, weni potpisnici
bili dali izjavu da su odu{evqeni Austrijom; ili kad ne bi ni{ta bili izjavili, da bi to bilo odnemoglo akciji Jug. Odbora. Ali, da li bi jugoslovenski poslanici u be~kom parlamentu bili smeli i da li su mogli da to
u~ine, - kad je ~itavo javno mi{qewe tra`ilo jo{ vi{e od wih?... Da je to
tako, potvr|uje nam i sam g. Dr. Koro{ec, u svom predavawu od 14. oktobra
1925, objavqenom u “^asu”, u kome ka`e: “Zar smo mogli slutiti tada, da }e
deklaracija dati takav potstrek jugoslovenskom gibawu? Otvoreno ka`em
da ne, i niko nije imao nameru da to bude formula kojom bi {irili agitaciju za Jugoslaviju”. I to je ta~no; jer velik deo tih potpisnika, koji su se
od samog po~etka rata vrlo oprezno ~uvali, nisu ni pojma imali {ta se je u narodu za to vreme pripremilo, pa da }e to, ~im nakon promene na prestolu i nakon gubqewa vere u pobedu, teror u Austriji popustiti, - buknuti samo od sebe elementarnom snagom, - i to u prvom redu iz razloga koje smo gore izneli, a
ne mo`da zato {to je neko trebao ili ~ekao “signal za revoluciju” od - Dra
[u{ter{i}a, Dr. [ukqe, viteza Poga~nika, Virgila Peri}a, itd...
I zar, nakon toga, nije vi{e nego neukusna samohvalisavost “Slovenca”,
koji tvrdi da bi “historija bila verovatno po{la drugim putem, da nije bilo Majske deklaracije”?... Da je Kleopatrin nos bio ne{to nepravilniji,
historija bi zaista mo`da po{la drugim putem - kao {to je govorio Paskal, jer su u tim vremenima historiju stvarali zaista samo hirovi Cezara,
Pompeja, Markantonija i Kleopatre; - ali Majska deklaracija ne mo`e, na
`alost, u pitawu skretawa historije, da se uporedi niti sa tim ne`nim i
prgavim nosi}em... Jer, pre svega, nije istina da su Saveznici tek na mirovnoj konferenciji likvidirali Austriju, kad se zna da su davno pre toga pale obavezne izjave prema ^ehoslovacima i Jugoslovenima; kao {to je jo{
mawe istina, da je to bila tek Majska deklaracija koja je A. U. monarhiju iznutra rastrojila, ve} je to rastrojstvo izvelo sve ono veliko mno{tvo svesnih protuaustrijskih boraca, koji su imali kura`i da nastupaju i protiv
rada mnogih od potpisnika Majske deklaracije, jo{ davno pre we, tako da se
u vreme wenog potpisivawa ~ak i u austrijskim kasarnama ve} pevalo “^ika Pera tera kowa bela” i “Tera Pera Potioreka”...
Zar nije do suza sme{na i sama pomisao da su Juki}, [ahinagi}, Princip, ^abrinovi}, Jenko, Endlicher i ~itava plejada srpskih, hrvatskih i slovena~kih antiaustrijskih revolucionaraca i boraca za potpunu nezavisnost i ujediwewe svih Jugoslovena, - od pre rata i za vreme rata, - trebali
184
signal i “bojni pokli~” Dr. [u{ter{i}a, [ukqe, Poga~nika, Dr. Virgila Peri}a, Dr. Ante Dulibi}a itd, - da se u wima probudi “voqa da sami
uzmu svoju slobodu”? ... I zar nije to uvreda koju se ni najzakletiji neprijateqi slobode (oni koji su za vreme mirovne konferencije, svim sredstvima
dokazivali da Hrvati i Slovenci nisu zaslu`ili “slobodu koja im se daje”,
te da sami nisu ni{ta u~inili za wu!) - nisu usudili da nam nanesu, kad
“Slovenec” tvrdi, da se je tek iza 30. maja 1917 kod slovenskih naroda u Monarhiji “probudila voqa za slobodom”; - {to zna~i da je pre toga ta voqa u
wima mirno spavala? ... I kad bi to bilo tako, pa kad bi svi Hrvati i Slovenci bili zaista ~ekali na to, da ih Majska deklaracija probudi na otpor,
zar ne bi Austrija mo`da i danas postojala i zar tek onda ne bi “historija
bila zaista po{la drugim putem”?...
Ovo su ~iwenice, a sve drugo, pa makar bilo kazano uz privilegiju da drugi nisu u stawu da ka`u svu istinu, - zna~i samohvalisawe, koje ne pokazuje
ni ukusa, ni obzira prema istinskim zaslugama. Jer Majsku deklaraciju je
trebalo slaviti, ali u granicama istine i bez tendencije da se zasluge onih
koji su i krv dali stave iza zasluga grupe qudi, me|u kojima je bilo dobronamernih patriota, ali koji ipak ni u najte`im momentima nisu zaboravili da za{tite svoju li~nu sigurnost. A takvim ~inima, moglo se na svoj na~in tako|e pomo}i ru{ewu Austrije i stvarawu Jugoslavije, ali kad bi takva “juna{tva” dolazila u prvi red, niti bi se Jugoslavija stvorila.
Javnost br. 24, 12. jun 1937.
Jo{ povodom smrti biskupa U~elina
Javna sablazan, o kojoj smo pisali u pro{lom broju, da organ zagreba~ke
nadbiskupije “H. Stra`a’ ne napisa ni jedne jedine rije~i, makar i kronike ako ne `aqewa, o smrti nestora katoli~kih hrvatskih biskupa, Dr. F.
U~elina, - daleko je ve}a nego li je to u prvi mah izgledalo... Jer, ne samo
{to ni docnije “Hrvatske Stra`a” ne doda ni slova o velikom biskupu, ve}
ni o wegovom pogrebu, ni o po~astima koje su mu ukazane, pa ni o verskim
obredima, koja je vodio tako|er jedan biskup! ^ak i onda, kada su Bokeqi,
nastaweni u Zagrebu, i to sve sami Hrvati, priredili crkvene zadu{nice
za pokojnog Biskupa, “H. Stra`a” nije htijela da objavi niti najobi~niju
gradsku vijest o tom crkvenom obredu, trude}i se da {to mawe qudi do|e da
se pomoli za pokoj biskupove du{e; - iz ~ega se mo`e zakqu~iti da bi mu i
crkveni pogreb bila uskratila, samo da je mogla...
Me|utim, da nisu urednici “H. Stra`e” u~inili to na svoju ruku, ve} u
saglasnosti sa najvi{im svojim pokroviteqima, vidi se iz ~iwenice, {to
smo u novinama ~itali da su sa`alnice za biskupovu smrt stizale sa najvi{ih mjesta, od strane W. Kr. V. Kneza Namjesnika Pavla, od Kraqevskih namjesnika, gg. Dr. Stankovi}a i Dr. Perovi}a, od pretsednika vlade, g. Dr M.
Stojadinovi}a, od katoli~kog nadbiskupa barskog Dr. Dobre~i}a itd; ali
nigdje nismo ~itali da su nad smr}u najuzornijeg biskupa u Jugoslavi{ i
najbli`eg brata u Kristu, izrazili svoje `aqewe zagreba~ki nadbiskup,
Dr. Bauer, ili nadbiskup-koadjutor Dr. Stepinac... I to postaje u toliko
zna~ajnije {to je, na zadu{nicama za pre~. U~elina u Zagrebu, katoli~ki ka185
nonik Dr. [egvi}, kazao izri~ito “da Dr. Ante Bauer ne bi nikad bio postao
nadbiskup zagreba~ki, da se U~elini htjeo da primi toga mjesta, koje je najprije wemu bilo ponu|eno, ali koga se on iz prevelike skromnosti odrekao...”
*
Ostavqamo po strani barbarstvo izvjesne ostale {tampe, koja ni jednom
jedinom rije~i nije zabiqe`ila U~elinijevu smrt; kao i poni`avaju}e dr`awe “Obzora”, koji je zaboravio da je U~elini najdirektniji u~enik i prijateq [trosmajerov, kome taj list sve duguje; ili bijedno dr`awe ve}ine
listova rodne mu Dalmacije, koji ni stoti dio prostora nisu posvetili
U~eliniu, od onoga {to su ga posvetili smrti Pa{ke Fradeli}a-Gale; ili
formalni zakqu~ak Lopudske op{tine, pripadnice HSS, da ne u~estvuje
na pogrebu svog najve}eg sina; - jer smo ve} od smrti Dr. A. Bijankina, Dr.
Gj. [urmina itd, navikli na `alosna vremena obrnutih vrijednosti u kojima `ivimo... Ali da }e se ovako dr`ati i {tampa, koja tvrdi da govori u ime
crkve i vjere, te najvi{i velikodostojnici te crkve, - u to ne bismo bili
mogli povjerovati ni onda, kad bi nam to najboqi poznavalac bezosje}ajnosti klerikalne internacionale prije toga bio kazao...
I zgranuti nad tom sablazni, pitamo se: Ko mo`e da uzme na svoju savijest, da qudima i krugovima sa toliko nehumane osvetoqubosti, i sa toliko
pomawkawa najosnovnijega kri{}anskoga i qudskoga pijeteta, definitivno povjeri nadzor nad odgojem katoli~ke omladine u ovoj zemqi, pa da prema ovom eklatantnom primjeru, do`ivimo da ni sin ro|enome ocu, ni brat
bratu suzu nad grobom ne prolije samo zato {to otac ili brat nisu pokorno slu{ali naredbe jedne partizanske politike, koja mrzi sve {to je napredno i sve {to je nacionalno?...
*
Fra Kerubin [egvi} je u svom govoru, prilikom zadu{nica za biskupa
U~elina u Zagrebu, kazao - “da je U~elini umro u sedamdesetoj godini, da bi
bio o`aqen od ~itavog hrvatskog naroda”, a “Novostima” je poslao izjavu u
kojoj priznaje da je rekao ono o Baueru i U~elinu, ali da je nadodao, da je “na
sre}u hrv. naroda, dragi Bog ovako odredio”.
Neka nam fratar [egvi} oprosti, ali ne smatramo da je toliko intiman
sa dragim Bogom, da bi mogao znati {ta je dragi Bog za sre}u hrvat. naroda
odredio... A {to se onog prvog ti~e zar je biskup U~elini kriv da je do smrti ostao to isto {to je bio kad je imao 70 godina, - dobar Hrvat i Jugosloven, {iroka duha i plemenita srca, a da su wegov narod demagozi u tolikoj
mjeri zaveli, da se okre}e protiv najboqih svojih sinova?
*
Moramo, me|utim, po`aliti i jo{ jednu disonancu, sa posve obratne
strane, a to je do krajnosti netakti~an govor pretstavnika jedne ogledne nacionalne ustanove (Sokoli Kraqevine Jugoslavije - N.@) na pogrebu biskupa U~elina; - govor, ~iji ton i stil spadaju mo`da na javne politi~ke
zborove, ali nikako na mjestu gdje se odaje po{ta jednom tako stalo`enom i
svetom ~ovjeku, najvi{em crkvenom velikodostojniku, i u prisustvu tolikih li~nosti i izaslanika. Vjerujemo da to nije bila namjera vodstva tog
186
udru`ewa, ali je trebalo paziti da se za takvu priliku odredi jedno op}e
po{tovano i trezveno lice, koje bi umjelo da ka`e sve {to treba, ali i u
formi i u mjeri koja je potrebna.
Uredni{tvo
Javnost br. 24, 12. jun 1937.
Pozori{te:
“Crvene ru`e” i “gospo|a Selbi”
“Crvene ru`e”, komad italijanskog pisca Alda Benedeta, pretstavqa u
toliko prijatnije iznena|ewe, ukoliko je pisan bez pretenzija, sa te`wom
da dade duhovit i ve{t teatar i da zabavi. A on je to u punoj meri i postigao, zahvaquju}i ~iwenici {to je na beogradskoj sceni igran kao malo koja
komedija u posledwe vreme, sa odli~no nau~enim ulogama (tako da ~ak ni g.
Dragutinovi} nije rabio svoja obi~na zastajawa), sa tempom (re`ija g. Dragutinovi}a), kome bi zavidili i najelokventniji romanski pozori{ni kozeri; sa uigrano{}u koja je ~inila da su partneri do u najsitnije nianse ulazili u me|usobnu glumu, te sa mnogo umetni~kog ukusa i sposobnosti transformacije. Naro~ito je g. Mata Milo{evi} uspio sasvim da “izi|e iz sebe”, te da se za 180 stepeni udaqi od ranijih Romea; da pru`i karakternu
igru, ali ne realisti~ku, ve} taman toliko podvu~enu koliko tra`i `anr
stilizovane komike, hudo`enstvenu vi{e u izradi nepretrgnute linije, nego li u realizmu detaqa. Tako se dogodilo da je, i ako wegova uloga pretstavqa samo aksesoar, za odvijawe radwe izme|u mu`a i `ene, igra g, Milo{evi}a dominirala potpuno interesom publike, {to naravski ne zna~i da i
g|a Dara Milo{evi} nije bila odli~na, u fino izgra|enoj `enstvenosti,
razvijenoj od najle`ernijih scena do najdramskijih sukoba, uvek u tonu i
{armantna. A dobar je bio i g. Dragutinovi}, daleko raznolikiji u tonu, u
gestu i u modulaciji glasa, nego li {to to obi~no biva (kad ho}e da igra
“non{alantno” sa mnogo ubedqivosti i sasvim u skladu sa scenom.
Igra je, dakle, nesumwivo pomogla uspehu komada, ali je s druge strane
istina i to, da komad koji ne bi bio bar ve{to i duhovito sastavqen, ne bi
mogao tako odli~no da se igra. Zato se i pitamo da li je do kraja opravdana
nepretencioznost jednog ovakvog komada?... Da je to dramatizovani feqton,
to je nesumwivo, ali je on to vi{e po fabuli, koja je ma koliko domi{qata, vrlo artificielna i le`erna: @ena nai|e slu~ajno na ru`e, koje je wen
mu`, opet slu~ajno, bio namenio nekoj neznanki; pa misle}i da je to neki neznanac woj poslao, po~iwe da se zanosi... A mu`, primetiv{i to, ho}e da je
ku{a, pa joj od tada redovito {aqe ru`e, sa misterioznim qubavnim pismima. I ona se zaqubi u “nepoznatog te ho}e da ostavi mu`a, ali se na koncu
(hvala nespretnosti prijateqa, koga igra g. Milo{evi}) ipak sve lepo svr{i i supru`nici se jo{ vi{e zavole, itd.
Kao {to se dakle vidi, vrlo name{tena intriga i to je ono {to komad
stavqa izvan ozbiqnije literature. Ali lica koja se u tom feqtonu javqaju, gra|ena su sa mnogo opa`ala~kog dara; dijalog je i literaran i duhovit,
a psiholo{koj konstrukciji i obrazlo`ewu karaktera i wihovog delawa
bi mogli da pozavide i autori sa mnogo dubqim literarnim i psiholo{kim
187
pretenzijama. I prema tome, na{ je zakqu~ak ovaj: Da nam je prijatnije ovakvo jedno nepretenciozno ve~e, koje nam daje prili~no vi{e nego {to je
obe}avalo, nego li obratan slu~aj, sa velikim pretenzijama...
Me|utim, kad nakon “Crvenih ru`a” ~ovek gleda “Gospo|u Selbi komad
engleskog pisca J. St. Ervina, ~ini se kao da, nakon “Asti spumante”, na nekoj lepr{avoj rimskoj terasi, pijem engleski ~aj u nekom sivom londonskom
klubu. “Razonoda” je i jedno i drugo; samo {to smo mi, po ~itavoj svojoj mentalnoj i nervnoj konstrukciji toliko neprispodobivo bli`i u`ivawu asti
spumante, nego li onom engleskog ~aja, da nas, nakon “Crvenih ru`a”, iz kojih vrcka domi{qatost kao iz nabijene lajdenske boce, tipi~no engleska
duhovitost “G|e Selbi”, ~iji vrhunac je u varijacijama oko najbanalnije poslovice na svetu, da “~ovek treba da legne kako je prostro” – pravi toliko
o~ajni~ki nestrpqivim, da bi ~ak i u januaru bilo te{ko oprostiti g. direktoru drame ovakvu “razonodu”, a kamo li na junskoj sparini.
“G|a Selbi” ima ipak ne{to zajedni~ko sa “Crvenim ru`ama”, a to je izvesno poetizovawe braka, nasuprot lako}i savremenih razvoda; iz ~ega bi
se dalo zakqu~iti kao da su se pozori{ni pisci ve} zasitili trokutnih
prequba, pa ku{aju da se plasiraju kao moralisti, korisni po dru{tvo. Ali
dok je kod italijanskog pisca ta tendencija vidna tek na koncu (kad je zaplet
zaista i re{en), kod “G|e Selbi” je ve} u prvom prizoru prvog ~ina i slepcima jasno kako }e da se stvari razvijaju, {to radwu ~ini savr{eno neinteresantnom. I pored toga – kako da se psiholo{ki i dru{tveno obrazlo`i
onakvo neprestano {e}kawe druge `ene g. Selbia, jedne vulgarne kokote, po
ku}i prve g|e Selbi; ili kojim dramskim razlogom da se opravda egzistencija dvaju sinova g|e Selbi u komadu, koji kao dva slepa creva vise iz okvira, bez ikakve li~ne radwe?
Komad je, sem toga, bio vrlo {ablonski re`iran, bez ikakve engleske atmosfere. Naravski da je g|a Dugali} dala sve najboqe od sebe, jednako kao
i g. Zlatkovi} (a i g. Star~i}, ma da suvi{e {ar`iran!); ali je zato od g|e
Urbanove rediteq napravio takvo koketsko ~udovi{te, da je vrlo malo verovatno da bi lord Dorset, ma koliko bio idiot, hteo da se poka`e negde
drugde sa wome, sem u hotelskoj sobi...
Javnost br. 25, 19. jun 1937. godine
Poglavqe o “profesionalnim politi~arima”
i intelektualcima u politici
Kao {to smo ve} zabele`ili u pretpro{lom broju, “Samouprava” nam je
pred neko vreme posvetila dva napisa u jednom istom broju, odgovaraju}i na
na{u glosu, “[ta je ~iji posao”, u kojoj smo protestirali {to je, povodom
polemike o t. zv. zagreba~kom “nacrtu ustava”, odrekla pravo svim intelektualcima bez razlike, a naro~ito kwi`evnicima, nau~nicima i umetnicima, da se bave politi~kim pitawima, rezervi{u}i to pravo iskqu~ivo za t.
zv. “politi~are po pozivu” – pa je u tim napisima poku{ala da skrene na
drugi teren, kao da smo mi uzeli u odbranu sam taj “nacrt ustava”, ili wegove potpisnike. I po{to smo joj na to ve} odgovorili, dokazav{i protivno,
ho}emo sada da se pozabavimo iskqu~ivo na~elnim pitawem, da li i po ~e188
mu ti, kao {to ih “Samouprava” naziva, “profesionalni politi~ari” treba da imaju monopol na sva pitawa javnog `ivota, dok intelektualci, naprotiv, treba o tom `ivotu sasvim da }ute.
Pre svega – {ta to kod nas zna~i “profesionalni politi~ar”, i po ~emu
se ta vrsta qudi izdvaja od ostalih?... Da smo mi neka parlamentarnao-demokratska zemqa, u onom smislu re~i kao {to je Engleska, Francuska ili
^ehoslova~ka, mi bismo u punom opsegu priznali va`nost te profesije, jer
su g. g. Chamberlain, Llojd George, Churchill, Tardieu, Poincare, Kramar`, Klofa~ itd. zaista ve} od najranije mladosti izabrali politi~ki posao kao
zvawe, posvetili se parlamentarnoj karijeri i bili zaista najpre {egrti,
pa kalfe, pa majstori, kao {to to “Samouprava” pou~ava, da treba da bude u
politi~kom poslu. Pa i pored toga, nikome od wih nije nikada ni na pamet
palo da odri~e, ne samo g. g. Steedu, Garwinu itd., i ne samo gg. Wellsu, Oalsworthu ili G. B. Shawu, ali niti najskromnijem engleskom ili francuskom
~oveku od pera, pravo da po kom bilo politi~kom poslu, ka`u re~, ili da
u~ine javan predlog.
Ranije, dok smo i mi imali svoj, makar i pseudoparlamentarni demokratski re`im, moglo je i kod nas, bar formalno da bude govora o “politi~arima po pozivu”, bar u koliko su umeli da se ve} za rana po~nu udvarati, vi{e
vo|ama i {efovima nego li narodu, i u koliko su sticali izvesnu rutinu u
parlamentarnim prepirkama i intervencijama; – dopu{taju}i naravski, da
je naro~ito pre rata bilo i mnogo ~asnih iznimaka, koji su se spremili i
za ozbiqnije politi~ke probleme, i na dostojan na~in. Ali u ~emu su sada
prednosti dobrog dela na{ih profesionalnih politi~ara?... Za mnoge koji se nalaze u parlamentu ceo svet znade, da se sva wihova profesionalnost
sastoji u tome, {to su u vreme kad dobar deo ranijih politi~ara nije hteo
ili nije mogao da se kandiduje, ugrabili priliku, te da se 15 maja 1935 ponovilo to jo{ u ve}oj meri. I ceo svet se se}a da se, u vremenima kad je jo{ izgledalo da dana{wi parlamenat ne}e i}i u korak sa dana{wom vladom, sa strane “Samouprave” to i suvi{e o{tro isticalo – da se sada, kad taj parlamenat
glasa sa vladom najednom i najnepoznatija doju~era{wa lica oglase za “politi~are po pozivu”, koji su jedini kompetentni da sude o javnim stvarima.
Verni svom principu da ne uzimamo ni~iju stranu u partiskim borbama,
mi ni ovu polemiku ne uzimamo nikako kao ne{to {to je samo izme|u nas i
“Samouprave”, niti }e pomiwawe li~nosti u woj imati karakter polemike
sa tim licima, ve} }emo, zbog prirode same debate i zbog toga da razlagawa
{to boqe osvetlimo, morati da se poslu`imo i li~nim primerima, {to
nam se u toliko pre mora oprostiti, zato {to je “Samouprava” prva pre{la
na li~ni teren, pomiwu}i na dva mesta pisca ovih redaka, ma da slu~ajno
glosu, o kojoj je re~ nije on napisao, i ako se sla`e sa wom. Jer sada, kada smo
ras~istili pitawe profesionalnosti gospode iz parlamenta, moramo i}i
daqe, i zapitati se: u ~emu bi – recimo – gg. Smodej, Milan Gavrilovi}, g.
M. S. Jovanovi} i ostali na{i publicisti, iz vlade ili opozicije, bili vi{e “politi~ari po pozivu”, nego li na pr. gg. Dr. De`man ili ^ur~in (da
uzmemo konkretan primer potpisnika zagreba~kog “nacrta”), koji su jednako
redaktori i novinari kao i oni prvi?... Gospoda oko “Samouprave” vrlo dobro
189
znaju, da nam g. De`man nije nikako miliji od wih; ali ba{ zato smo ga i naveli kao primer, da jo{ ja~e podvu~emo odbranu principa... A zar se i dobar deo
ostalih potpisnika tog famoznog “nacrta”, kao na pr. Dr. Tartaqa, Dr. Politeo i Dr, Krbek, nisu ve} od najranije mladosti bavili politikom?
Ali idemo daqe, pa se zapitajmo, po ~emu su – sem gg. Stojadinovi}a, Koro{ca, Spahe i jo{ par wih – na pr. ostali ~lanovi vodstva JRZ (kao i mnogi iz drugih partija), pa i gospoda. ministri, vi{e “politi~ari po pozivu”,
nego li bar polovina potpisnika zagreba~kog “nacrta”, ili ve}i deo na{ih
intelektualaca od pera?:.. Kod nas se na|e ministara, koji su, dok to nisu
postali, jedva kome poznati u javnosti, a svakako mawe od gg. De`mana i Tartaqe, ili od g. Slob. Jovanovi}a ili Bo`e Markovi}a; – osim ako “Samouprava” ne stoji na gledi{tu da ~ovek, ve} samim tim {to je imao sre}u da
postane ministar, postaje i univerzalni profesionalac, ne samo za ~isto politi~ke stvari, ve} i za sve resore; i to smesta majstor, bez ikakvog {egrtovawa; – dok naprotiv svi oni, koji se ~itav `ivot bave politikom, ali nisu
imali sre}e da usko~e u neki kabinet, nemaju prava ni da se pojave pred wima...
Po{to su se dakle, sa mnogo zavidnog samoube|ewa, ~lankopisci “Samouprave” razmahali izrazima, kao {to su “stru~wak” i “majstor u politici”
na jednoj strani, a “amater”, “politi~ki {egrt”, ili “impresionist” na drugoj – gospoda pokazuju i pretenzije ironije, pa ka`u:
“U politici se svakako mora biti bar isto toliko stru~wak koliko i u
vajarstvu ili kwi`evnosti. Ina~e bi pre g. Me{trovi}a Rodin bio pretsednik vlade u Francuskoj, a Torvaldsen u Danskoj; a pre g.Bartulovi}a,
Anatol Frans u Francuskoj (Si licet in parvis grandbus exem pli uti!)”
Kao {td se, dakle, vidi – “Samouprava” je poku{ala da polu~i jeftin
efekt time, {to je udarila iskqu~ivo na ~iste umetnike i pesnike, ma da
su od 9 potpisnika zagreba~kog “nacrta”, samo dva umetnici, a ni jedan pesnik; i ma da se u na{oj kontroverziji radilo u prvom redu o kwi`evnicima-nau~nicima, te o publicistima i o profe{orima, na koje je “Samouprava” u prvom redu navalila. Ali kad ba{ ho}e, mo`emo joj parirati i na tom
poqu pa joj navesti ~itav niz odli~nih engleskih, francuskih, italijanskih itd dr`avnika, koji su bili pesnici i kwi`evnici, i kojima je to u velikoj meri pomoglo da budu i politi~ari od ukusa, duha i takta. I zar vo|a,
jo{ do nedavna najja~e i najrealisti~kije partije u Francuskoj, g. E. Herri ot, nije izdao ~itav niz ~isto literarnih i artisti~kih dela, o Bethovenu
o. anti~koj skulpturi, o Madame Recamier, te zar jo{ i danas, pored sve politi~ke prezaposlenosti, ne stvara literarno? A zar g. Clemenceau nije
pisao romane i g. Mussolini drame, pa jo{ i danas kad je na vrhuncu mo}i, dr`i do toga da se one prikazuju?... Zar g. Anthony Eden nije pisao eseje o naj~i{}em liri~aru, A. Rimbaudu i odu{evqavao se za Prousta i za Joyca; a da
ne spomiwemo tolike ranije, kao {to su Chateaubriand, Lamartine i ~itav
niz engleskih dr`avnika literata...
Me|utim, o tome nije biio uop{te re~i, da pesnici i umetnici treba da
budu “pretsednici vlada”, pa ni ministri (i to.u prvom redu ,zato, {to po
svom temperamentu i sklonostima oni ve}im delom i ne idu za tim) – ve}
iskqu~ivo o tome, da kao punopravni gra|ani, a k tome i intelektualno ja190
~i od prose~nih, mogu, pa da ~ak i moraju da ka`u svoju re~ o javnim stvarima; – a to je ono {to je “Samouprava” poku{ala da im uskrati, ma da su ba{
ti kwi`evnici i umetnici kod svih naroda i u svim vremenima u tome predwa~ili, i to na sre}u tih naroda.
Da ne ponavqamo ve} otrcane {kolske primere o tome, {ta su za javni
`ivot Helade zna~ili kwi`evnici i umetnici; ili kako su ba{ oni bili
ti, koji su duhovno pripremili francusku revoluciju i sve wene tekovine;
ili – da ostanemo kod ku}e – kako su svi na{i preporodi na Slovenskom jugu bili u prvom redu delo kwi`evnika i umetnika – neka gg. oko “Samouprave” zapitaju ^ehe {ta je za wihovu politi~ku i nacionalnu borbu zna~io
manifest kwi`evnika iz g. 1917 i kako, pored svih golemih zasluga {to su
ih za oslobo|ewe imali ~isti pesnici, kao {to su Machar, Kvapil, Dyk i
ostali – niko od wih nije nikada tra`io da postane ni ministar ni nar, poslanik – ali zato nikome u ^ehoslova~koj nebi ni na um palo da im uskrati da ka`u svoje mi{qewe po kom bilo politi~kom poslu, kao {to ga oni
~esto i kazuju, objaviv{i i nedavno, u dru{tvu sa ostalim ~e{kim kwi`evnicima, ~isto politi~ki manifest za demokratiju, kome je, po~ev{i od
Prezidenta republike i pretsednika vlade, aplaudirala ~itava ~ehoslova~ka javnost...
Pa, na koncu, ba{ i taj Me{trovi}, sa kojim se mi u mnogo~em ne sla`emo, i koga je slobodno meritorno pobijati koliko se ho}e – zar nije ba{ on
svojim senzacionalnim u~estvovawem u srpskom paviqonu na Rimskoj izlo`bi, pre rata, daleko vi{e u~inio pred Evropom za saznawe da Hrvati ho}e sa Srbima da budu jedno i da ne}e da znaju za Austriju, nego li rad ~itavog niza “politi~ara po pozivu?”... I nije li to isto radio za vreme rata,
kada su ~ak i najartisti~kije wegove izlo`be bile upotrebqene kao politi~ki aduti – da se sada, sa neobi~no jeftinom ironijom govori o tome, kako bi, nakon potpisa na zagreba~kom “nacrtu ustava”, g. Me{trovi} trebao
da pi{e “projekat gra|anskog zakonika, ili projekat zakona o {umama i rudama...” Kao da ta crta – ube|ewe da umeju sve i da mogu sve – nije ba{ ve} do
suza sme{na (i `alosna!) odlika ba{ tih na{ih “profesionalnih politi~ara”, koji kao neki Fregoli-Rette, bez ikakvog zbuwivawa, uska~u u resore, o
kojima do ju~e nisu ni ~uli i preko no}i zamewuju pravdu sa saobra}ajem,
prosvetu sa financijama, spoqne poslove sa policijom, trgovinu sa vaspitawem itd. I dok smo ube|eni da bi, ne samo g. Me{trovi}, nego i dobar deo
na{ih kwi`evnika i umetnika, zaista poslali do |avola nekoga ko bi im
ponudio da pi{u projekat zakona o {umama i rudama – ube|eni smo da bi se
malo koji na{ “politi~ar po pozivu” na{ao koji bi odbio da pravi ~ak i
projekat Kosovskog hrama ili Grob Neznanog junaka – samo kad bi to bilo
uslovqeno za neki portfeq...*)
Me|utim, kao {to smo ve} kazali, u na{oj kontroverziji nije nikada bilo re~i o umetnicima i pesnicima u prvom redu; a najmawe o tome da oni budu ministri – ve} iznad svega o kwi`evnicima-nau~nicima i publicistima, a pogotovo o profesorima, na koje je “Samouprava” prvenstveno napala.
I tu je tek gledi{te “Samouprave” iz osnove pogre{no, jer je po mi{qewu
svih objektivnih posmatra~a, najve}e zlo na{e posleratne politike i bi191
lo ba{ u tome, {to u woj nije bilo dovoqno pravih interelektualaca i qudi od duha, kao {to je to u drugim zemqama.
Karakteristika na{e parlamentarne demokratije, kakva se razvila odmah nakon ujediwewa, bila je socijalna, partijska i plemenska demagogija,
koje su zajedni~ki izbacivale na povr{inu qude bez mnogo skrupula i bez
onog ukusa u javnom istupawu, {to ga daje istinska kultura; dok su pravi intelektualci bili sve vi{e izbacivani iz stroja. Dok je pre rata, i u Srbiji i u pre~anskim krajevima, ~itav niz nau~nika i literata u~estvovao u politici, te zauzimao u woj vrlo vidna mesta – dotle su se, nakon tog juri{a
demagogije, nau~nici stali sve vi{e povla~iti u svoju struku, a literati u
svoju; ne toliko od svoje voqe, koliko izba~eni “unfair” igrom sa strane
mnogih od “profesionalaca”. Na taj se na~in i dogodilo, da su toliki seoski zelena{i, ili kavanski buka~i, zamenili toliko ironizirane profesore i intelektualce uop{te (ili, kako bi ~lankopisac “Samouprave” rekao, “amatere i {egrte”), unev{i u na{ javni `ivot ba{ taj tipi~ni posleratni prezir prema ~oveku od znawa i ukusa, koga pre rata kod nas nije bilo, a koga u drugim zemqama nema ni danas.
Ve} ranije smo spomenuli koliko li je nau~nika, kwi`evnika i profesora, pre i posle rata, vodilo englesku, francusku, italijansku itd. politiku, pa bismo, pored ve} navedenih imena Chateaubrianda, Lamartina, Herri ota, Clemenceaua Mussolina i Edena, mogli nabrajati do sutra ~uvene akademike, kao {to je bio Poincare, ili stiliste i esejiste, kao {to je bio Glad stone, ili briqantne publiciste kao {to je Tardieu, ili literate “par exellence”, kao {to je bio Barthou; ili matemati~are na glasu, kao {to je bio Pa inleve itd. Pa, kad mu se ve} dopada ironi~ni ton – {to pisac “Samouprave”
nije pozvao g. Painlevea da pi{e logaritme, umesto da govori o francuskom
ustavu i zakonima; ili g. Herriota da se bavi Beethovenom, umesto socijalnim
zakonodavstvom; ili g. Barthoua da, sa tolikom manijom bibliofilstva, postane upravnik pariske Narodne biblioteke, umesto da sa toliko uspeha
upravqa spoqnom politikom Francuske?
A zar je Wilson bio ne{to drugo nego profesor, pa je ipak jednim presudnim i odlu~nim ~inom, koga bi neki “profesionalni” politi~ki }ifta te{ko bio preduzeo, pomogao da donese slobodu prili~nom delu Evrope?... I
zar oba velika stvaraoca ~ehoslova~ke dr`ave, Masarik i Bene{, nisu tako|er bili tipi~ni nau~nici, literati i profesori, strastveni kwigo`deri i apsolutni neprofesionalci u politici?.. Pa {to se ~lankopisac
“Samouprave” nije na{ao da za vreme rata o~ita lekciju g. Bene{u, da on koji je do tada u politici bio apsolutni novajlija, treba smesta da se ostavi
“preduzetog posla”, da stvara ~ehoslova~ku republiku, ve} da taj posao treba da ostavi, recimo, nekom ve} deset puta biranom ~e{kom poslaniku u
be~kom parlamentu, koji se, me|utim, kao “politi~ar po pozivu” zadovoqavao time da potpisuje “majske deklaracije” (ali koji je – prema “Samoupravinoj” logici – ipak majstor prema Bene{u?!...)
I zaista – kad ~itamo ovakve ~lanke i kad znamo da oni (to moramo priznati “Samoupravi”) predstavqaju, na `alost, stvarno izraz mi{qewa koje postoji u mnogim na{im politi~kim krugovima, onda bismo morali bi192
ti skepti~ni ~ak i za slu~aj, kad bismo i mi imali nekog Masarika i Bene{a, kao {to to ~esto uzdi{u neki na{i dobromisle}i patrioti, `ale}i
{to nije tako... Jer, da smo ih imali, pa da su za Jugoslaviju u~inili sve {to
su u~inili za ^ehoslova~ku, kod nas bi, u najboqem slu~aju postigli da predaju |acima na nekom od na{ih univerziteta; ali ~im bi im palo na pamet,
ne da budu na ~elu dr`ave, ve} da ka`u mi{qewe o smirewu duhova u zemqi
– na{ao bi se odmah neko ko bi im sa visine “Samouprave” doviknuo: “Shu ster, bleibe bei deinem Leisten!” i pri tom se iskidao od smeha pri pomisli,
da bi ti {to pi{u kwi`urine o Husu, Davidu Hume-u, o osnovama konkretne logike i estetici, o pacifizmu i socijalnim pitawima – mogli da budu
u stawu da “prakti~no i realno” vode dr`avu!...
Pa kad ve} operi{e ~ak i sa tako originalnom duhovito{}u, kao {to je
krilatica: “Vierzig Professoren, Vaterland verloren!” – {to da “Samouprava”
ne napi{e i naro~it ~lanak po tom pitawu, dokazuju}i kako se ^ehoslova~ka, kojom su od oslobo|ewa upravqali gotovo iskqu~ivo profesori, nalazi danas na rubu dezagregacije i propasti zbog toga; dok smo naprotiv mi, u
~ijem politi~kom `ivotu, od oslobo|ewa nije bilo ni 1% profesora uspeli ve} da re{imo sva unutarwa i spoqna pitawa i ba{ se spremamo da svoje “profesionalce” po{aqemo po svetu, da i druge malko pou~e?...
I zato, {alu na stranu, pa da se slo`imo u tome (o ~emu mislimo da je u
dnu du{e ube|ena i “Samouprava” kao i svako ko iole dobronamerno gleda
na razvitak na{e zemqe), da bi malko vi{e kulture, znawa, nau~ne solidarnosti i umetni~kog ukusa, kao `ednom vode, bili potrebni ~itavom na{em
politi~kom `ivotu – jer bez jednog vi{eg duhovnog nivoa ne}e toj na{oj politici uspeti da i{ta u redu i definitivno re{i... Politi~ar treba, dodu{e, da je ~ovek akcije te prakti~nog i realnog gledawa, ali zato ne mora da
bude poluinteligent, bez solidnog znawa i profiwenog ukusa; – {to najboqe
dokazuje 6 milijona franaka vrednosti, {to ih je imala biblioteka Luja Bartua; ili na pr. biblioteka kneza Bismarka, ili ona jo{ starija Fridriha Velikog; ili – da i ne govorimo o velikim eruditima francuske, engleske, nema~ke, italijanske politike – i nedavno objavqena kwiga A. S. W. Rosembacha, pod naslovom “The liberararies of President of the Unitet States” – dakle ~itava
zasebna kwiga o bibliotekama te o literarnoj aktivnosti {efova dr`ave
najprakti~nijeg i najposlovnijeg naroda na svetu – Severnoamerikanaca...
A kod nas – stavimo ruku na srce i zapitajmo se – da li bi se iz svih kwiga {o su ih zaista ~itali i nabavqali dobar deo na{ih biv{ih i sada{wih
posleratnih ministara, zajedno (sem nekoliko ~asnih izuzetaka, me|u kojima je i dana{wi pretsednik vlade) – dala sastaviti ma i jedna jedina pristojna biblioteka, po kvantitetu i kvalitetu?...
*) Kad smo ve} kod ironi~nog tona, neka mi gg. oko ,,Samouprave” dozvole da, i pored svoje skromnosti, odbijem i u svoje ime aluzije, koje glase: ,,A
ko }e onda ure|ivati ,,Javnost” i ,,L’Echo de Belgrade”? – kao i ironi~nu
uporedbu mog skromnog imena sa Anatolom Fransom... I to zato {to sam se,
ako je do ,,politi~arstva po pozivu”, ja bar od tako rane mladosti po~eo baviti politikom, kao koji bilo od redaktora ili odlu~uju}ih faktora oko
“Samouprave”, i ve} u 22-oj godini sam bio glavni urednik prvog politi~193
kog dnevnika u Dalmaciji. Za{to pak, i pored svega toga, ne}u “postati
pretsednik vlade”, kao ni Anatol Frans, to nije iz istih razloga, po{to bi
Frans, da je hteo da pravi politi~ku karijeru, u Francuskoj imao zaista sva
vrata otvorena; dok kod nas, ne samo ja (~ija se ambicija zavr{ava sa time
da budem koristan gde mogu), nego ni mnogi sposobniji od mene, ne}e postati ni mnogo mawe od toga, upravo zato {to nisu “profesionalni” akrobati... Niti ja mislim da sam ,,proma{io karijeru {to nisam u politici”, jer
sam ja u politici ve} bio; ali kad je, umesto na vrata trebalo ulaziti kroz
oyak, prepustio sam to ,,profesionalcima”... I kona~no, da zadovoqim i posledwu brigu “Samouprave”, – “ko }e ure|ivati ,,.Javnost” i ,,L’ Echo de Belgrade” – javqam im da je za “L’ Echo de Belgrade” ve} pobrinuto da ga ure|uje neko “profesionalniji”, umesto mene ... Je li im, dakle, srce na mestu?
Javnost br. 25, 19. jun 1937.
Za likvidaciju politi~kih i socijalnih krajnosti
Jo{ nekoliko dana pre streqawa mar{ala Tuha~evskog i drugova u Moskvi, kao i pre golemog uzbu|ewa koje je usled toga nastalo u svim civilizovanim krugovima, napisao je g. F. Peroutka, redaktor vrlo ugledne ~e{ke
nedeqne revije “Pritomnost” (Sada{wost), veoma zna~ajan ~lanak, pod naslovom “O komunistima – bez delikatnosti”. G. Peroutka ka`e u svom ~lanku, u glavnom ovo:
Pojaviv{i se, komunisti su protiv demokratije poveli borbu do istrebqewa, koja je (sem u Rusiji) ostala na ideolo{kom terenu samo zato, {to
nisu do{li do snage da upotrebe drugo oru`je. Ta borba je danas zavr{ena
potpunim porazom komunista, {to najboqe svedo~i ~iwenica da su prihvatili potpuno ideologiju demokrata, ili bar nastupaju svuda u demokratskom kostimu. Od stare komunisti~ke ideologije nije ostalo ni traga, a sva
wihova proro~anstva pokazala su se kao pogre{na. Najpogre{nijom se pokazala teorija, da je gde bilo u Evropi dovoqno izazvati unutarwe trzavice i gra|anski rat, pa da komunizam mora da izi|e pobednik iz tog kaosa.
Zato su komunisti najgorqivije ru{ili demokratiju u Nema~koj, poma`u}i Hitlera i veruju}i da }e, ~im nestane demokratije, nema~ko radni{tvo
na vrlo lak na~in obra~unati sa “nacizmom”, ili da }e bar iz kaosa, koji }e
nastati kod prelaza, komunisti ispasti kao pobednici.
Fraza o diktaturi proletarijata nije dodu{e jo{ oficijelno opozvana,
ali izgleda da bi komunistima bilo najmilije da se o woj i ne govori. I mo`e li skupina, koja se u tolikoj meri u svemu prevarila, da ima pretenziju
da vodi politiku te da sebe smatra za preporoditeqa ~ove~anstva?
Ima ih koji ka`u, me|utim, – kad su se komunisti tako iz osnova izmeni li, za{to da se sa wima ne sklopi savez za odbranu demokracije od fa{izma; – kao da to ne bi zna~ilo sklapati savez sa bakcilom, koji je bolest
prouzrokovao, u ciqu da se bolest le~i?... “Jer komunisti su – tvrdi g. Pero utka – bili bakcil svega {to je u dana{woj Evropi zlo i stra{no. Oni su
svet nau~ili barem trim ~etvrtinama svih onih podlosti i grubosti, koje
danas zagu{uju svet. Komunisti su bili ti, koji su poratni svet bacili na
put nasiqa i brutalnosti, a wihovi krvnici pou~avali su krvnike drugih
194
smerova. Oni su nau~ili ~oveka dvadesetog stole}a da se nema ni~eg `acati u borbi protiv politi~kog protivnika. U momentu kada se svet po~eo
sav razvijati u pravcu demokratije, oni su bili prvi koji su u javnost ubacili drugu re~ nego li je demokratija: diktaturu! U tolikoj meri su unakazili moral ~oveka dvadesetog veka, da ~ovek devetnaestog veka stoji pred
nama kao ideal! ^im su se pojavili, po~eli su goniti ~ove~anstvo u {kolu
takve mr`we, da bi mogla da se nazovi trogloditskom, – toliko je i{la za
ru{ewem svih baza civilizovane Evrope. Komunisti su bili ti, koji su pustili tigra iz kaveza, koji su o`ivili ve} sputane najni`e instinkte
evropskog ~oveka, i koji su to negovali tako dugo, dok nisu do{li fa{isti
da izvuku glavnu korist iz te mizerne renesanse...”
^lanak g. Peroutke tvrdi, da se u dru{tvu sa takvim saveznicima ne da
savladati fa{izam, ve} da je zato potrebna posve druga psihologija. Jer fa{izam i komunizam imaju zajedni~ku ba{ tu osnovnu brutalnost, nepo{tivawe li~nosti ~oveka i igrawe sa `ivotom qudi, a oba su izrasli iz istog
terena, – ru{ewa svega onog {to se nekada smatralo kulturom i ponosom
Evrope. Komunist i fa{ist imaju razli~ite ideologije, ali iste nerve,
iste metode i iste grubosti. Evropske demokracije, kao dr`avne organizacije, mogu da imaju razloga da sklapaju saveze sa ruskom armadom, ali demokracija ne mo`e nikada da sklopi savez sa komunisti~kom ideologijom i
psihologijom. A isto tako, – zbog saveza {to je u pojedinima zemqama imaju demokratski elementi sa komunistima kao partijom, demokratija ne treba ni za dlaku da sakriva svoje puteve koji su jedini u stawu da svladaju i reakciju i fa{izam, te da odstrane op{tu brutalnost u svetu...”.
^lanak g. Peroutke izazvao je `ivu pozornost i nai{ao na odjek u samoj
“Pritomnosti”. Tako se u slede}em broju javio g. V. Borin, biv{i i ugledni ~ehoslova~ki komunist, sa dugim dopisom, u kome ka`e, da se sa Peroutkinim
~lankom sla`u u glavnom ba{ mnogi biv{i pripadnici komunisti~ke partije, ali je ipak potrebno da se stvar istorijski i psiholo{ki objasni. Brutalnost i nehumanost komunizma, koje je g. Peroutka toliko podvukao, imaju, prema izlagawima g. Borina, – svoj koren u naro~itim prilikama, pod kojim se pokret razvio u Rusiji. Dok su u drugim zemqama marksisti imali ve}
svoje poslanike u parlamentima, pa i ministre, u Rusiji se, za vreme carizma, i{lo u Sibir i za samu sumwu o socijalizmu. Mr`wa na gospoduju}e
klase bila je tolika, da je prvi zahtev bio da se to gospodstvo odstrani; a
po{to je bilo jasno da lepim to ne}e i}i, proklamovalo se nasiqe i mr`wa
kao jedini lek...
U Evropu je komunizam pre{ao nakon rata i putem rata, i to nakon tolike klanice i tolikih grubosti, kojima su bili izlo`eni milioni; – pa se
tako dogodilo da je, ro|en iz jedne epohe grubosti i nasiqa, i u Evropi uzeo
kao vrhovni princip grubost i nasiqe.
Vo|i marksizma ne}e, me|utim, da uvide, da to izdizawe mr`we i brutalnosti na sistem, ne odgovara ni ambijentu ni tradicijama Evrope, kao ni
wenim te`wama da se svet zaista reformira na osnovi pravde i morala,
{to je krajwi ciq svakog socijalizma i demokratije. G. Borin isti~e, da su
svi vo|e dana{weg komunizma u Evropi pro{li moskovsku ortodoksnu
195
{kolu i tamo postali “crveni jezuite”, koji od pustih napamet nau~enih citata Lewinovih i Staqinovih, ne vide ni{ta od onog {to se oko wih zbiva, i koji }e se proglasiti, i koji }e proglasiti krivovernikom svakoga ko
se usudi da misli svojom glavom. A naro~ito ne}e da vide veliku istinu, da
je boq{evizam, prenev{i svoje specijalno ruske metode u posve drugu sredinu, bio zapravo taj, koji je stvorio psiholo{ke preduslove za fa{izam i
nau~io ga strategiji i taktici!
G. Peroutki je, me|utim, poslala odgovor i jedna aktivna komunistkiwa,
nekad veoma ugledna u partiji, koja je tako|er dugo vreme pro`ivela u Moskvi, g|a Landova-Štychova. Ona je vrlo ogor~ena {to Peroutka odbacuje
saradwu socijalista i demokrata sa komunistima, i prema tome onemogu}uje stvarawe jednog “Narodnog fronta”, nasuprot desni~arskim strankama.
U svom pismu ona tvrdi da su brutalnost i nehumanost, o kojoj g. Peroutka
govori, zapravo odlika Trockista, koje ona naziva “nesre}om i najve}im
zlom komunizma”, dok je naprotiv sam Lewin polemizirao protiv tih “fanati~nih levi~ara”; a Staqin da je “u osnovi vrlo human”, ma koliko da je morao
da upotrebi krutost, da se tih “krvo`ednih fanatika” re{i. Ona priznaje da
su se vo|e komunizma u mnogim stvarima tragi~no prevarili, ali ba{ zato
`eli zajedni~ki front, “da se o~uva ono {ta je idealisti~ko u wima” i {to
`eli da se, zajedni~ki sa demokratima, bori protiv reakcije i fa{izma.
G. Peroutka odgovara na dugo g|i Londovoj i dokazuje da su antihumanost
i brutalnost bile u osnovama Lewinove nauke, te da je ba{ Staqin bio taj,
koji je u svoje vreme poru~ivao nema~kim komunistima da, u ru{ewu demokratije, sara|uju zajedno sa hitlerovcima! I jedino docnije, kada su se wihove pretpostavke pokazale kao la`ne, i kad se je komunizam svuda u Evropi osetio pora`en, Staqin je napravio obrt i hteo bi da preko demokratije spasi i sebe.
Konkretno se g. Peroutka pita, kakvu bi korist imala demokratija od toga da sudbinu dr`ave i svoju postavi na kartu saradwe sa komunistima, pa
ka`e: Savez socijalisti~kih partija sa komunistima u ^ehoslova~koj, odstranio bi gra|anske demokratske partije od socijalista, pa bi se dana{wa
vladina koalicija razi{la. Gra|anske partije bi bile prisiqene da tra`e
saveznike vi{e na desno, pa mo`da ~ak i Henleina. I {ta onda?... U izgled
bi dolazile sve reakcionarnije i konzervativnije vlade, dok bi naprotiv
napredni i demokratski elementi bili ba~eni u dugu i bezizlaznu opoziciju,
koja bi se novim izborima verovatno jo{ i pogor{ala, jer }e komunizam, nakon novih doga|aja u Rusiji, sigurno i kod svojih vlastitih masa, izgubiti na
privla~nosti. A u drugim masama izazva}e sve ja~i otpor i potivnost...
*
Razlagawa g. Peroutke izneli smo pred na{u javnost zato, {to ona dolaze od izrazitog socijalnog levi~ara i demokrate, od odlu~nog protivnika
reakcije i fa{izma, ~iji list je jedna od najuglednijih tribina napredne
demokratije u ^ehoslova~koj, tribina koja u svim unutarwim i spoqnopoliti~kim pitawima, kao n. pr. u pitawu [panije, zauzima najborbeniji stav
protiv fa{izma, – dakle sa strane ~oveka koji ni na kakav na~in ne mo`e
da bude osumwi~en kao neki reakcionarac, ili oportunisti~ki bur`uj.
196
Na}i }e se svakako i kod nas qudi, pa i nekomunista, koji }e smatrati da
je g. Peroutkina tvrdwa da je “komunizam nau~io qude trima ~etvrtinama
svih podlosti i brutalnosti koje danas gu{e svet”, preterana, – jer je ve}
rat, u ime sasma drugih parola nego {to je komunizam razulario u tolikoj
meri zver u ~oveku, da komunizam i nije imao naro~ito mnogo tome da nadoda. To je ta~no, ali je ta~no i to ({to komunisti iznose kao jednu od glavnih optu`aba protiv starog poretka) – da su se sve te strahote i te podlosti ovijale u oblandu ne~eg vi{eg i lep{eg, {to pretstavqa svakako grdno
licemerstvo, ali – ma koliko da to zvu~i kao paradoks – pru`a u isti mah
izvesnu olak{avaju}u okolnost. Jer oni koji, pod uticajem oblande, nisu bili svesni podlosti, nisu ni podlegali wenom trovawu, dok su oni koji su bili autori la`i, ve} samim tim uvijawem u oblandu, izricali i osudu svojih
postupaka, priznavaju}i gadost. I {to je glavno, – sve te mase, koje su bile
`rtva tih strahota i koje su ustajale protiv wih u ime pravde i humanosti,
vr{ile su ve} time jedno golemo moralno vetrewe, – kao nosioci ve~ite
dramske borbe izme|u dobra i zla.
Krivwa boq{evizma nije dakle toliko u tome, {to bi sve te podlosti i
strahote bio izmislio (~ak i “^eka” ima svoj uzor u mnogim ranijim apsolutisti~kim re`imima!), ve} u tome {to je bio prvi koji ih je izdigao na
pijedestal, ne samo dopu{tenog ili trpqenog sredstva, ve} na pijedestal
posve}enog oru|a; ~esto ~ak i na pijedestal novog morala, pa ih time, ne samo sankcionirao, nego im dao oreol ne~eg {to je sastavni, pa ~ak i bitni
deo novog ~oveka, nove vere i fanatizma! Komunisti~ki takti~ki princip
“U koliko gore, u toliko boqe!”, na ~ijem strvi{tu je trebala da se podigne zgrada novog ~ove~anstva, obrnuo je naglavice sve pojmove o moralu i poretku. I ma koliko da je prakti~ni moral odlu~uju}ih klasa predratne
Evrope bio uzro~nik velike ve}ine zala koja su ti{tila svet – niko ne}e
mo}i da nas razuveri da osnovni principi morala, koji se iskristalizirao
kao rezultanta starih civilizacija, hri{}anstva, humanizma, velike revolucije i demokratskih idealisti~kih pokreta XIX veka, nisu bili dobri i
plemeniti, te da sva jevan|eqa komunizma nisu uspela, da ih ni za mrvu nadomeste ne~im boqim. I zato – ako je bio opravdan neki krsta{ki rat protiv stare Evrope, onda je on trebao da se vodi u ime ~isto}e principa, a
protiv la`i; – a ne, kao {to je boq{evizam ~inio, da ru{i ba{ te osnove
i da kod svojih sledbenika ostavqa eti~ku “tabula rasa”, zamewenu ~isto tehni~kim i mehani~kim dogmatizmom o stoprocentnom slu`ewu revoluciji,
o du`nostima `rtvovawa prema woj, i zato oni koji nam, kao dokaz za moralno visok nivo komunisti~kih redova, navode slu~ajeve `rtvovawa (koji
se katkada zaista ~ine divqewa vredni), nemaju pravo. Jer `rtvovawe je samo onda visok eti~ki ~in, kada se `rtva ~ini “znaju}i {ta dajem i za{to se
dajem”, dok je `rtvovawe iz usisanog fanatizma, nau~enog na tehni~kim teroristi~kim kursevima, stvar vi{e mehani~ka nego moralna; a da i ne govorimo o `rtvovawima terorista iz ogor~ewa, gde psihoza, mr`wa itd, igraju va`niju ulogu nego li drugi momenti. I kona~no, ne vaqa zaboraviti ni to,
da ba{ kod onih koji su skloni na `rtve, ima vrlo mnogo potsvesnog pretkomunisti~kog morala, ~iji je koren ~ak i u romantizmu borbe i stradawa.
197
Ma koliko mi, dakle, priznali i krivce za zlo i razloge za ogor~ewe, ~iwenica je da se – ba{ kao reakcija na sve te grehe predratne i ratne Evrope – na zavr{etku rata bio razlio svetom takav jedna talas humanisti~kog
raspolo`ewa i slobodarskog zanosa, da se reakcionarci nisu usu|ivali ni
da se pojave na svetlo dana, i demokratija je slavila pobedu na svim linijama. Mo`da ta demokratija jo{ nije bila ona prava; mo`da je bila naivna,
neprakti~na polovi~na, pa na mestima i la`na; ali da se ba{ u tom momentu nije digao komunizam, da joj – preko demago{ke parole da, umesto pravde
za sve, treba da na jasle i na topove, na kojima su do sada ja{ila gospoda, uzja{e sada proleteri, te da umesto diktature i klawa odozgo, treba da nastane diktatura i klawe odozdo – nije stao da zadaje udarac za udarcem u le|a,
– ta demokratija bi bila dodu{e jo{ dugo posrtala i pravila gre{ke, ali
bi se kona~no bila ipak i ispravila i u~vrstila! Ali, umesto toga, javila
se iz Rusije jedna {aka larpurlartista revolucije, kojima je uspelo da izbezume ~itave mase, do o~ajawa ogor~enih nezadovoqnika, gowenih sistemom,
koji je zaista jedva dopu{tao druge misli, nego li je misao na najsvirepiju
osvetu – a koji su potpuno zaboravili na ~iwenicu da }e i najnezadovoqniji evropski radnik, ~im vi{e ne misli u psihozi, prihvatiti radije i najkru}i red odozgo, nego li da `ivi u permanentnoj nervozi, neredu, revoluciji i nesigurnosti. I tako se dogodilo da je vis-a-vis strahotama “^eke” i
obrtawu naglavice svega {to je do tada va`ilo u svetu, reakcija ugrabila
opet priliku da uzme masku za{titnice reda, u svetu, nacionalnog i verskog ose}aja, itd, pa da, pod tom izlikom povede rat, ne protiv boq{evizma,
koji je, paraliziran utopijama i izolovan na Rusiju, bio stvarno bezopasan
za wu, nego protiv demokratije, koja je ve} bila vlast – slu`e}i se protiv
te demokratije ba{ onim oru`jem brutalnosti i podlosti, koga je komunizam bio ve} posvetio kao blagoslovqeno sredstvo borbe i osvete!
Sve to, me|utim, pripada istoriji i mnogo va`nije je pitawe: [to sada?
Da se komunizam nalazi u o~ajnoj idejnoj i organizacionoj krizi i, u najmawu ruku, pred obratom koji mo`e da uni{ti sve {to je bitno u wemu, to
je u dnu srca jasno i najfanati~nijim wegovim pristalicama – svejedno da
li je imao pravo Staqin ili Trocki. Prema svemu izgleda da su za Sovjetsku Rusiju, a prema tome i za komunizam kao doktrinu i kao ideologiju, samo dva izlaza mogu}a; ili da unutarwa razra~unavawa dovedu do gra|anskog
rata, u kojem }e ~itava zgrada sovjetskog poretka malo po malo da se razbije ili da se, kona~nom pobedom Staqina, komunizam pomalo kanalizira u
ne{to {to je sve drugo nego li prvobitni Lewinov i Trockov ideal.
Da je t. zv. Krsta{ki rat protiv boq{evizma, koji se vodi iz Berlina i
Rima, i onako kako ga propovedaju gotovo svi klerikalizmi, uperen u prvom
redu na ru{ewe boq{evizma, mi smo to sto puta naglasili, a danas, kad Staqin ima pune ruke posla da zatvara i streqa najvi{e pretstavnike sovjetskog re`ima, da u~vrsti sebe, i kad, prema tome ne mo`e ni na kraj pameti
da ima neku agresivnost prema Evropi – to nam je jasnije nego ikada. Da postignu ciq, voditeqi takvog protuboq{evizma, govore samo nuzgredno o
Sovjetima, a glavna im je briga da svakog demokratu, i svakog ko je protivnik reakcije i fa{izma, oglase za komunistu, ura~unavaju}i tu i ~itave dr198
`ave, koje sa komunizmom nemaju nikakve veze, kao n. pr. Francusku i ^ehoslova~ku (a izme|u redi, i Englesku!) – i rade}i za kona~nu prevlast fa{izma i imperijalizma nad wima.
I ba{ tu se za na{u inteligenciju postavqa sudbonosna alternativa: Da
li treba dopustiti tu pobedu ili spasiti demokratiju, i na{u i svetsku?...
[to, drugim re~ima, zna~i imobilisati sebe, a naro~ito dobar deo mla|ih,
intelektualnih i radni~kih generacija i u~initi unapred jalovim sva svoja nastojawa, ustraju}i tvrdoglavo u jednoj krajnosti, ~iji su se ciqevi pokazali kao nerealni i la`ni – ili biti koristan ~lan dru{tva, bore}i se,
makar i u etapama, za istinsku pobedu pravde i slobode?... Frazirati jo{
uvek o “Svetskoj revoluciji” i “diktaturi proleterijata” u koju ne veruju
vi{e ni Trocki ni Staqin – u doba kada stoje na kocki i najosnovnija prava proletera – ili se boriti protiv diktature reakcionaraca?... Prepu{tati i daqe omladinu nauci destruktivne mr`we i metoda ro|enih iz
principa “U koliko gore, u toliko boqe”, – ili izazvati u woj renesansu
idealizma, za jedan zdravi ciq socijalne pravde, napretka i slobodarstva?
Kaza}e nam se da ni kod nas ti tobo` krajwi elementi nisu ni iz daleka
vi{e tako inrazigentni, te da su i oni spremni da sara|uju sa demokratima
protiv reakcije i fa{izma. To je ta~no, ali u nas se takva baza jo{ mawe
mo`e da primi, nego li u ^ehoslova~koj, – ve} zato {to kod nas komunizam
i ne postoji kao legalna partija, pa bi svaki demokrat koji bi hteo da radi
na osnovi takvih kontakta, sam sebi svesno sputao ruke u borbi protiv reakcije... I kona~no, zar ne mo`e da se javi uvek poneka sumwa, da spremnost
saradwe u borbi protiv fa{izma, ne krije mo`da i jednu misao, da se – nakon obra~una sa fa{izmom – povrate ponovo borbi protiv demokratije, a
za diktaturu proleterijata?... A po{to se diktatura proleterijata ve} u
Rusiji pokazala kao la` i logi~ki apsurd (po{to diktaturu uvek nosi, ili
jedan ~ovek ili jedna vrlo uska grupa), saradwa na takvoj bazi mogla bi da
zna~i i spremawe terena za uskrsnu}e nekog novog fa{izma, ili nekog komunisti~kog bonapartizma. I zato je parola “zajedni~ki front protiv fa{izma” bez sadr`ine, dokle god nije popuwena pozitivnom parolom “Zajedni~ki front za organizovanu demokratiju!” Po{to je pak komunizam, kako
je do sada bio propovedan i prova|an, negacija demokracije, jednako kao i
fa{izam, to onda ne ostaje drugo, nego likvidirati jedno la`no i ve} potpuno demantovano stawe i vratiti se ponovo stvarnim osnovama.
Zakqu~ak je, dakle, ovaj: Ma da komunisti~ka partija kod nas zvani~no ne
postoji, simpatizera komunizma ima, i jedini wihovi dosada{wi vidni rezultati pokazali su se u tome {to je ~itav niz radnika i omladinaca zbog
toga morao da strada... Ma koliko da bi ti elementi danas hteli i iskreno
da sara|uju na pobedi demokratije, wihova saradwa bi toj borbi mogla samo
da {kodi, i sa formalne i sa stvarne strane – zato, {to bi reakciji dala u
ruke adut protiv demokratije kao takve, i zato {to bi od ~istog fronta demokratije i daqe dr`ala daleko mno{tvo odli~nih sila, a naro~ito omladine, pune}i im du{e ne~im {to se ve} davno pokazalo kao la` i utopija, a
{to na koncu pretstavqa sve drugo, nego li ono {to tra`e pravda i slobodarstvo. A demokratiji su za wenu pobedu potrebni potpuni borci, koji }e
199
verovati jedino u wu i ne}e joj prilaziti samo u vidu privremenih uslovnih i pomo}nih ~eta.
I zato, ako me|u na{im krajwim levi~arima ima zaista takvih koji
ozbiqno misle na poraz fa{izma i reakcije, oni treba da uvide da se to ne
da posti}i nego definitivnom pobedom diciplinovane demokratije – bez
ikakvih zadwih misli na diktaturu proleterijata. A ako su svesni toga onda u interesu te pobede treba i formalno da izvr{e likvidaciju onoga od
~ijih principa i proro~anstva stvarno nije ostalo vi{e ni kamena na kamenu. U interesu stvari za koju tvrde da ho}e da se bore, oni treba da po|u
i daqe, pa da se oni koji su se odvi{e istakli u krajnostima povuku; ili da
to {to rade, pa da se oni koji su se odvi{e istakli u krajnosti povuku; ili
da to {to rade, ~ine zaista bez zadwih misli, da reakciji ne daju novog
oru`ja u ruke, a demokratiji da ne odmognu trzavicama, koje bi na taj na~in
u wu uveli. A {to je glavno, – omladinu treba da nam oslobode jedne more,
koja ju je bila imobilizirala za ikakav koristan posao – podeliv{i je u dve
glavne grupe, jednu negativnih mrzilaca, utopista ili fantasta, a drugu kowukturnih pristalica svih re`ima, poltrona, itd. Bilo je dodu{e izme|u
te dve krajnosti i takvih omladinaca koji su bili iskreno nacionalni,
stvarno socijalni i konstruktivno demokratski, ali su bili gotovo potpuno zaglu{eni od ove dve skupine, pa tako i oni u glavnom imobilizirani.
A od svega zla {ta nam je doneo komunizam, to je najte`e, i ono otvara najcrnije poglede u budu}nost naroda i demokratije.
Javnost br. 26, 26. jun 1937.
Za na{ protuboq{evizam!
Mi smo ve} opetovano pisali na ovom mestu da borba protiv komunizma
kod nas mora da poti~e iz na{ih razloga, na{ih pobuda i na{ih potreba,
jer }e jedino tako mo}i da okupi sve {to je zaista konstruktivno i dobronamerno; dok }e naprotiv – ako se ta borba bude vezivala za bilo kakvu fa{isti~ku propagandu – demokratski elementi biti prisiqeni da u woj gledaju samo prividno operisawe jednim stra{ilom, a u ciqu da se na{em narodu nametne drugo zlo, koga on otklawa isto tako odlu~no kao i boq{evizam. Ne samo opozicioni, nego i najmerodavniji vladini krugovi, izjasnili su se vi{e puta protiv anga`ovawa za fa{izam ili za komunizam, te za
o~uvawe na{e nacionalne demokratija, pa su u tom smislu tuma~eni i svi
na{i me|unarodni odnosi, kao nastojawa za u~vr{}ivawe mira, a nikako
kao pristajawe uz bilo koji od ideolo{kih frontova.
Ba{ zato smatramo da nam je du`nost upozoriti na jedno vrlo sumwivo i
prozirno sredstvo fa{isti~ke propagande, koje se u posledwe vreme, u ogromnoj koli~ini rastura po na{oj zemqi, a to je bro{ura “Komunizam u teoriji
i praksi”, koja u stvari u dalekoj ve}oj meri pretstavqa agitaciju za infiltraciju fa{izma kod nas, nego li istinsku borbu protiv komunisti~kog zla.
Da je to ta~no vidi se i iz ovih ~iwenica: Pored teksta, koji ima svega
nekoliko strana, glavnu sadr`inu bro{ure ~ine slike, a od wih je ve}i broj
(9) posve}en glorifikaciji fa{izma, ve`bama italijanske ratne moranarice itd, nego li strahotama boq{evizma (8); – koji nesrazmer je jo{ vi{e
200
uo~qiv, kada se nadoda da se na po~etku i na koncu fa{isti~kih slika, nalaze i jo{ dve, koje (sa o~itom namerom da prika`u to kao ne{to srodno!)
iznose manifestacije na{eg Sokolstva.
Ali tekst opravdava jo{ vi{e na{e sumwe. Jer nakon kratkog poglavqa
o negativnim stranama boq{evizma (ma da bi se o tome dale pisati ~itave
kwige!) dolazi ono zbog ~ega je bro{ura napisana, a to je poglavqe “[ta je
fa{izam?”. I u tom poglavqu nalaze se tvrwe da je “fa{izam sunce”, a
Italija danas najbogatija i najmo}nija dr`ava na svetu, da je svaka re~ protiv fa{izma la` i zabluda, koja poti~e od trule demokratije, te da je “Italija i wena saveznica Nema~ka yinovskim koracima kora~aju napred, objaviv{i rat komunizmu i trulim politi~kim sistemima u Evropi, koji su do
sada iskori{}avali ~ove~anstvo...” Itd.
“Koza je, dakle, i suvi{e otvoreno ukazala rog”, kao {to veli nar. poslovica, a taj rog nam otkriva veoma sumwive te`we i izvore, u toliko pre
{to je bro{ura anonimna i nije na woj nazna~ena ni {tamparija u kojoj je
objavqena... Posve naravski da niko `iv ne}e poverovati da ju je objavila
neka “jugoslovenska nacionalna omladina”, kao {to bi se to iz teksta htelo dati razumeti (jer nikakva omladina ne bi mogla da bude ni jugoslovenska ni nacionalna); kao {to ni za ~as ne sumwamo u neku vezu sokolstva sa
ovakvom propagandom, ma da bi – ba{ zbog toga da se ne bi ko dao zavesti –
sokolstvo trebalo da se i javno ogradi od me{awa svojih manifestacija, koje su po osnovnim na~elima nacionalne i demokratske, sa manifestacijama
~ija je osnovna nedemokratska, imperijalisti~ka i nejugoslovenska. A i sami merodavni faktori trebali bi da potra`e izvore takve infiltracije,
u toliko pre {to se – protivno svim izjavama sa autoritativne strane, i nedavni pakt na{e dr`ave sa Italijom, umesto da se shvati kao akt u~vr{}ivawa mira i pro{irewa mirne saradwe me|u susedima – u toj provokatorskoj bro{uri tuma~i kao ne{to je u prilog fa{izmu kao ideologiji, kao i
u prilog tome da “vo|a svetskog fa{izma, B. Musolini, treba da bude primer i nama, Jugoslovenima”...
U bro{uri se to izri~ito ka`e, i to najboqe pokazuje kakva ju je tobo`wa “jugoslovenska nacionalna omladina” objavila...
Uredni{tvo
Javnost br. 26, 26. jun 1937.
Kulturni pregled
Katoli~ka masonerija
U Parizu je nedavno objavqena zanimqiva kwi`ica, pod naslovom “Au
Souverain Pontife” (Edition du Sumbolisme, Paris), koja pretstavqa otvoreno
pismo, upu}eno rimskom Papi, sa strane g. Alberta Lantoana, vrlo uglednog
~lana Vrhovnog saveta Masonske lo`e {kotskog ritusa u Francuskoj. I, {to
je jo{ zanimqivije, pismo nije polemi~no, ve} obratno – predla`e primirje
izme|u masonerije i crkve, naro~ito na kulturnom i socijalnom poqu, u borbi protiv krajnih elemenata, sa leva i sa desna, a naro~ito protiv komunizma
i svih vrsta fa{izama, koji u stvari idu za dr`avnim paganizmom i podvrgavawem svih moralnih vrednosti i autoriteta dr`avnoj hijerarhiji.
201
Za qude koji masoneriju gledaju kroz nao~are kleriaklnioh provincijskih listova, stvar mo`e da izgleda senzacionalna, ali u Evropi je ona primewena sa Lantoanove kwi`ice, koji u woj navodi kratki istorijat poku{aja da se izme|u crkve i masonerije do|e do primirja, a koji datiraju ve}
od polovine pro{log stole}a. Ideja je na{la odziva i u dvema kwigama @ila Romena, a u posledwe vreme prime}uju se sve ~e{}i sastanci kao saradwa i izme|u visokih crkvenih velikodostojnika i li~nosti za koje je prili~no notorno da pripadaju masoneriji, u svim dr`avama Evrope. God. 1928
do{lo je bilo u Aquisrani i do poluzvani~nog sastanka izme|u jednog uglednog crkvenog velikodostojnika i dva isto tako visoka ~lana masonerije, za
koje g. Lantoan tvrdi da je imao odobrewe “sa najvi{ih mesta” i na kome da
je bio ~ak naba~en neki nacrt teksta o primirju. Kao dokaz tome navodi se
i ~iwenica da se je prilikom glasawa o predlogu Doman`a o ukidawu masonerije u Francuskoj, nekoliko katoli~kih poslanika usteglo od glasawa.
Me|utim, sve je to mawe zanimqivo od ~iwenica kakve argumente i kakve ciqeve navodi g. Lantoan za to primirje, za tu “tregua Dei” ili “uzajamni absolutorij”, kako francuski autor naziva svoj predlog... Polaze}i od
po~etka, g. Lantoan navodi da je bilo vremena kad je ba{ sve{tenstvo u velikoj meri pripadalo masoneriji kao tipi~no moralnoj ustanovi, koja je
kao i crkva potekla iz teizma, te je bila najve}i neprijateq materijalisti~kog ateizma. Masonerija se, dodu{e, kasnije sve vi{e evoluirala u
pravcu racionalisti~ke etike, ostaju}i me|utim uvek na po{tovawu ve~itog poretka u svetu, osnovnih moralnih zakona, po{tivawa humanosti i
svih plemenitih ose}aja i nikada nije ni pomislila da vodi borbu protiv
religioznosti kao takve. Ali, ako masonerija danas mawe vodi brigu o
transcedentalnim osnovama teizma a vi{e o moralnim osnovama ~oveka,
kao dru{tvenog bi}a zajedni~kog neprijateqa: varvarski materijalizam,
koji je pretstavqen preko zarobqavawem pojedinaca, za zarobqavawem dru{tva, za zarobqavawem crkve, i uop{te za zarobqivawem svesti, te za ukidawem li~nih moralnih odlika. Ako danas postoji tolerancija u svetu, sve
se to ima zahvaliti masoneriji, ka`e Lantoan; i crkva bi trebala da se vrati na tu bazu. Papa treba da se oslobodi fa{isti~kog zarobqeni{tva, koja }e pre ili docnije {koditi crkvi, jednako kao alternativa “fa{izam
ili boq{evizam”. Situacija je, dodu{e, te{ka, jer su Kliment XII, Pio IX
i Lav XIII napravili gre{ku, da su napre~ac osudili masoneriju, ali stvar
se dade popraviti bar primirjem, koje bi se iskoristilo za borbu protiv
op{tih zala ~ove~anstva.
Naravski, malo ko od onih koji su se pozabavili ovom kwi`icom veruje
da bi ona mogla lako da dovede do konkretnijih rezultata ne samo zbog dr`awa crkve, nego i zbog toga {to g. Lantoan izjavquje izri~ito da svoj
predlog ~ini samo u svoje ime, a nikako u ime masonerije kao takve. Pa ipak
je stvar izazvala prili~no uznemirewe u Italiji, u kojoj se, u prikazima g.
Lantoanove bro{ure ~uju `albe da se “u katoli~koj {tampi onih zemaqa
koje se nazivaju demokratskim gotovo danomice mogu da ~itaju argumentacije i misli sli~ne onima g. Lantoana, na politi~ko-socijalnom podru~ju”, te
da u takvim zemqama sara|uju sa li~nostima koje su najpoznatije kao maso202
ni” – da je “u Francuskoj bilo ~ak toliko katolika koji su zagovarali saradwu sa polumasonskim Nar. Frontom” i da je “jedini apel koji je izi{ao iz krugova francuskih katolika u posledwe vreme, bio apel u prilog Baska”.
Italijanska {tampa u takvom dr`awu katoli~kih krugova demokratskih
zemaqa vidi neku vest herezije u odnosu prema Rimu, koji bi, kao centar fa{izma i katolicizma, trebao da prestavqa sintezu ovih dveju snaga; pa prema
tome i “Coriere delia Sera” pi{e da je potrebno da se ~uje jedan autoritativni
glas iz Vatikana, koji bi jednom za uvek onemogu}io ovakva dr`awa katolika
u demokratskim zemqama i koji bi razbio iluzije gospodina Lantoina.
Ovakvo dr`awe italijanske {tampe je u toliko razumqivije {to se ba{
vatikanski dr`avni tajnik Pa~eli sprema da uskoro poseti Pariz, gde }e
se sastati sa mnogim merodavnim krugovima, koji su poznati kao liberalni, a neki i kao masoni.
Javnost br. 27, 3. juli 1937.
Kongres Pen-klubova u Parizu
Od 21 do 28 juna zasedao je u Parizu XV. Internacionalni kongres Penklubova, na kome su u~estvovali mnogi odli~ni svetski kwi`evnici, kao
na pr. Hajnrih Man, Franc Verfel, Guqelmo Ferero, Marineti, ^apek, Y.
B. Prisli, Migel Osorio, Yejms Yojs, Pablo Neruda, Frant Langer, L.
Fojhtanger, L. Pjerar, itd. Kongresu je pretsedao @il Romen, a odr`ana su
predavawa o savremenom stilu u modernoj kwi`evnosti, o budu}nosti pesni{tva u modernom svetu, o kriti~arskoj razmeni izme|u razli~itih zemaqa i u ~istom pesni{tvu.
U~esnici kongresa bili su primqeni od Pretsednika republike, Lebruna, i od ministra spoqnih poslova, Delbosa. Kongres je prihvatio rezolucije u kojima se odaje po~ast {panskom pesniku F. Garsiji Lorki, koji je
bio streqan u Granadi; zatim se izra`ava `eqa da [panija na|e ponovo
put mira, te se isti~e `alba nad tolikim `rtvama i propasti umetni~kih
dela; – pa se onda protestira protiv potla~ivawa mawina u nekim zemqama, a naro~ito protiv duhovnog i fizi~kog progawawa Jevreja. ^etvrta rezolucija protestvuje protiv toga da se Karlu Osjeckome onemogu}ilo da primi Nobelovu nagradu, koja mu je dodeqena; a u petoj se govori o me|unarodnoj
organizaciji izmene kwiga. Kona~no je bio izabran novi upravni odbor, kome
je na ~elu @il Romen, a u kome je dobila jedno sedi{te i Jugoslavija.
Iz Jugoslavije su na kongresu u~estvovali gg. Svet. Petrovi}, Dragi{a
Vasi}, T. Manojlovi}, Momir Veqkovi}, itd. iz Beograda, zatim gg. Bran
Livadi}, Je`i}, M. Begovi} itd. iz Zagreba, i F. Stele, Vidmar, @upan~i},
Albert itd. iz Qubqane.
Javnost br. 27, 3. juli 1937.
Pozori{te:
Povodom gostovawa Zagrep~ana u beogradskom pozori{tu
Sretna zamisao da ugledni ~lanovi zagreba~kog Kazali{ta gostuju u Beogradu, dala nam je prilike da konstatujemo da ih je beogradska publika
203
kroz dve ve~eri, predivnom ku}om (makar da su obe ve~eri dali isti komad),
vrlo srda~no i upravo odu{evqeno primila, ne samo kao umetnike visokog
ranga, nego i zato {to dolaze iz Zagreba; da ju je wihova igra u toliko vi{e razdragala, {to se ta igra odvija u srcu hrvatstva, u seqa~kom hrvatskom kraju i u kajkavskom nare~ju; i kona~no zato {to je svojim aplauzom
htela da podvu~e potrebu da bi Zagrep~ani trebali {to ~e{}e da nam dolaze, kao {to bi trebali na{i umetnici da odlaze k wima itd.
I daqe: Za{to da beogradsko pozori{te od hrvatskih pisaca daje gotovo
iskqu~ivo gg. Krle`u i Begovi}a? Jer, ma koliko da su oni me|u hrv. piscima danas najpoznatiji i najboqi, ograni~iti se na wih zna~i u~initi isto
kao kad bismo se u Beogradu ograni~ili na g, Nu{i}a - dok smo mi naprotiv, gledali i ~itav niz mawe poznatih i mawe uspelih, pa ~ak i po~etni~kih i vanliterarnih beogradskih dramskih pisac, itd... Nadamo se da niko
ne}e ni poku{ati da nam odvrati da se tu radi o “na{im” i “doma}im”, kod
~ega treba imati drugi kriterij nego li prema onima koji su Beogradu daqi i kod kojih treba birati samo ono {to je najboqe. A nadamo se zato {to,
~ak i onda kad bi se moglo utvrditi da ni zagreba~ki teatar ne daje, sem Nu{i}a, ostale savremene srpske pisce, beogradsko pozori{te ne bi nikako
smelo da odvrati istom merom, koja bi se protivila ~itavom duhu na{e dr`ave i nacionalne kulturne politike. Me|utim, to nije ta~no, jer je zagreba~ko kazali{te davalo ipak gg. R. Mladenovi}a, M. Milo{evi}a, Velmara Jankovi}a, itd. I kona~no, ne vaqa zaboraviti ni to da je beogradski teatar prestoni~ki; te da je Beograd i prestonica Hrvata, pa da bi trebao da
ima vi{e mawe isti kriterij za hrvatske pisce kao i za srpske. A ako bi,
ma i iz daleka uzeli taj kriterij, onda se sa punim pravom mo`emo zapitati, kako to da nam beogradsko Nar. Pozori{te nije prikazalo do sada ni jedan jedini komad od ~itave savremene pokrle`evske hrvatske dramske kwi`evnosti, koja - ma koliko da nije dosegla Krle`u - broji ve} ~itav niz imena, kao {to su Ka Mesari}, Miroslav Feldman, Ahmed Muradbegovi}, Geno
Sene~i}, Slavko Batu{i}, Petar Preradovi} mla|i, itd, a koji ve} imaju
po nekoliko dramskih komada za sobom?... Time mi, naravski, ne}emo da ka`emo da svako dramsko delo tih pisaca, koje je pre{lo zagreba~ku binu, treba da pre|e i beogradsku, ali da je prestolni~ko pozori{te du`no da, bar u
nekoliko markantnijih primera, poka`e svojoj publici {ta radi najnovija hrv. dramska kwi`evnost, to je vi{e nego o~ito; jer bi se ina~e moglo misliti da se, nakon Krle`e, koji se javio jo{ pred dvadesetak godina, nije javio ni jedan dramski pisac kod Hrvata. U toliko pre je to potrebno {to su
neka od tih prikazivana i na strani (Feldman i Preradovi} mla|i), {to
su primala razne nagrade itd, pa je prema tome vi{e nego verovatno da nisu lo{ija od nekih, stranih i doma}ih komada, koji su ipak doprli do beogradske scene. Mi smo dodu{e jednom ustali protiv toga, da ba{ Preradovi} mla|i, koji (zato {to je odgojen u Be~u) svoja dela pi{e najpre na nema~kom jeziku i uzima ih ve}inom iz miqea koji nije na{, poluzvani~no
istupa kao tipi~ni reprezentant jugoslovenske kwi`evnosti prema vani;
ali to ipak ne zna~i da on, po{to je po rodu Hrvat i ose}a se Hrvatom (a
wegovi komadi se igraju sa uspehom ~ak u Austriji, Nema~koj, Rumuniji,
204
skandinavskim zemqama, itd) ne bi trebao ipak da bude prikazivan i u Beogradu, daleko pre nego li mnogi strani pisci, koji nisu boqi od wega, a koji su nam savr{eno tu|i.
I kona~no, beogradsko pozori{te bi moralo hrv. pisce davati, ne samo zato {to to tra`i wegov polo`aj teatra jugoslovenske prestolnice; nego i zato {to smo ube|eni, da bi to od sada pozdravila i publika i {tampa u Beogradu, zadovoqni da i preko pozori{ta mogu da upoznadu savremene hrvatske kulturne, a preko wih i ostale duhovne, socijalne, pa donekle i politi~ke te`we.
*
“Gospodsko dijete”, koje su zagreba~ki gosti ovom prilikom prikazivali,
nije najboqi komad Ka Mesari}a, uglednog zagreba~kog pisca i pozori{nog
re`isera; ali je prijatan po svom zagorskom koloritu, po slatkoj i mekoj
kajkav{tini, po ve{to postavqenom kontrastu izme|u naivne seoske lukav{tine i gradske blaziranosti, te po odli~no pogo|enim figurama Staramajke, Marice i Jo{ka, koje su se, pored toga, nalazile u oprobanim umetni~kim rukama g|a Vavre i Babi} i g. Lauren~i}a. Ostali likovi su mawe
reqefni, a pogotovo oni varo{ki; a - sem fi{kala u rukama g. Grkovi}a, nisu bili ni dobro igrani.
Ina~e je komad scenski ve{to ra|en, zapletaj je `iv i pun iznena|ewa,
radwa se odvija u duhovitom dijalogu, ma da ima i par razvu~enih mesta, naro~ito u drugom ~inu kad fi{kal i fi{kalova `ena izmi{qaju {ta }e sa
tobo`wom fi{kalovom nezakonitom k}erkom.
Javnost br. 28 i 29, 17. jul 1937. godine
Kardinal Pa~eli u Parizu
Prilikom posete vatikanskog dr`avnog sekretara i naro~itog papinskog legata kardinala Pa~elija, Parizu, naro~ito se isti~e da je to, nakon
130 godina prvi put, da jedan tako visoki crkveni velikodostojnik putuje iz
Rima u Pariz. Me|utim, daleko je zna~ajnije, da taj put nije u~iwen za vreme neke desni~arske vlade u Francuskoj, niti za vreme neke vlade Nar. koncentracije, ili umerenog centruma, ve} je projektovan za vreme vladavine
najizrazitijeg levi~arskog Nar. Fronta, na ~ijem ~elu je bio socijalist L.
Blum, a izveden je za vladavine istog tog Nar. Fronta, na ~ijem ~elu je pretstavnik najtipi~nije antiklerikalne partije u Francuskoj, g. [otan. A do~ek kardinala Pa~elija u Parizu, sa zvani~ne, kao i nezvani~ne strane, bio
je toliko sve~an, da se i sam papinski legat najlaskavije izrazio o wemu, a
op{te je uverewe da }e Mgr. Pa~eli u razgovorima sa najvi{im pretstavnicima Republike pretresti mnoga va`na, ne samo vatikansko-francuska,
nego i me|unarodna pitawa.
^itav dobronamerni svet se raduje toj ~iwenici i shva}a je kako treba:
Ni kao poraz Vatikana pred Parizom, ni kao poraz Pariza pred Vatikanom, ve} kao `equ za konstruktivnom saradwom zbog normalizovawa prilika u Francuskoj i u ~itavom svetu. Ba{ zato, {to je poseta usledila za
vlade Nar. Fronta, stvar nema nikakve dvoli~nosti: Niti se Francuska odri~e svojih velikih liberalnih i demokratskih tradicija, svoje lai~ke dr`ave itd. – niti se Vatikan odri~e svojih te`wa za {to ja~om duhovnom mi205
sijom itd. Ali po{to su se, i jedna i druga strana ubedile, da ni~emu ne vodi ako jedna drugu naprosto ne priznaju, te da ostaje toliko toga zajedni~kog da se uradi, na socijalnom i moralnom poqu, te na poslu o~uvawa mira
u svetu, da – i pored ostajawa svaki na svojim principima – a po{tuju}i uzajamnu slobodu rada i ube|ewa, mogu na konstruktivnom poslu da budu od koristi i sebi i ~ove~anstvu.
I tu je ~vor problema: Da je katoli~ka crkva bila prisiqena da uvidi,
da u republikanskoj, demokratskoj, liberalnoj, lai~koj, framasonskoj, pa
ako ho}ete, u izvesnom postotku i marksisti~koj Francuskoj – ba{ zato
{to je u ogromnoj ve}ini liberalna i demokratska – postoji daleko vi{e
slobode za wu i po{tovawa prema wenim verovawima, nego li u autoritativnim dr`avama, koje su se, tobo`e zbog bezbo`nosti SSSR, digle u krsta{ki rat protiv boq{evizma. I nije to samo slu~aj sa Francuskom, nego i
sa drugom tipi~no demokratskom zemqom, u kojoj tako|er socijalisti u~estvuju u vladi, a u kojoj komunisti nisu ni zabrawena partija (ali gde, naprotiv, propadaju iz dana u dan!) – u ^ehoslova~koj – u kojoj katoli~ka crkva nailazi na toliko slobode, a katoli~ke partije na toliko udela u vlasti, da se sa time ne da ni uporediti polo`aj katoli~ke crkve, ne samo u Nema~koj, ali niti u Italiji ili u Frankovoj [paniji... Jer, budu}nost }e pokazati, koliko se crkva zaista ose}ala slobodnom u zagrqaju lateranskog sporazuma, a koliko je morala da se pot~ini fa{izmu, kao sili koja ne trpi druge
pored sebe (o ~emu najboqe svedo~i crkveno stawe na{e mawine u Julijskoj
krajini; za koju se Vatikan sam vi{e puta – kako sam tvrdi – bezuspe{no zalagao); – jednako kao {to Vatikan ve} danas svojim vrlo opreznim nepriznavawem generala Franka (dok naprotiv jo{ uvek priznaje vladu u Valenciji), kao
i potpunim neuspehom da se ne{to u~ini za ubla`ewe sudbine katoli~kih Baska, mo`da i nehotice otkriva, koliko je prava vera daleko od toga, {to totalitarni i reakcionarni, latifundijski i feudalni klerofa{izam ho}e.
I zato je vi{e nego bedno, kad n. pr. “Slovenec” parisku posetu ho}e da
prika`e kao da je “liberalna Francuska morala da poklekne pred onim
{to je do ju~e blatila”, uzimaju}i i tu priliku da se ~isto klerikalnim
blatom i neistinama nabaci na francuski Nar. Front i na sve demokratske i liberalne Francuze, koji ~ine ogromnu ve}inu francuskog naroda.
Jer liberalna Francuska nije blatila ni crkvu ni veru, ve} je napadala
klerikalizam, onakav kakav je doveo do svih mogu}ih revolucija, i kakav je
doveo do revolucije u [paniji. Niti je to bila Francuska, ni narodnofrontovska, ni gra|ansko-liberalna, koja je po{la na pokajawe u Rim; ve}
je naprotiv Vatikan (tako|er bez ikakvog pokajawa, ali ipak sa tolikim
priznawima koja su u korist Francuske!) poslao svoga Legata u Pariz. A taj
Legat je u svojim govorima dr`ao za potrebno da naro~ito uzveli~a i da pohvali Francusku, i to ba{ ovu dana{wu, dok je naprotiv i te kako osudio
paganski rasizam zemaqa ~ijim se autoritativnim re`imima i “Slovenec”
i “H. Stra`a” unisono dive. Pa, ako su francuski, ~ehoslova~ki itd. demokrati i liberalci danas “mawe antiklerikalni” nego li ranije, nije to zato {to su oni odstupili od svojih na~ela, ve}, zato {to u Francuskoj postoji ogromna katoli~ka skupina t. zv. narodnih demokrata, koja se sasvim od206
rekla klerikalizma i koja sa Nar. Frontom sara|uje na socijalnom napretku; {to su i druge francuske katoli~ke grupe mnogo pomirqivije nego
pre;*) i {to u ^ehoslova~koj katoli~ka stranka sasvim lojalno sara|uje u
vladi sa socijalistima, brine}i se u tolikoj meri za bezbednost i napredak
dr`ave, da se zbog te bezbednosti nije ustru~avala da odobri ni ugovor sa
SSSR, ~iju nauku naj`e{}e pobija.
Mi smo to nekoliko puta naglasili i ka`emo ponovno: Neka i kod nas katoli~ke grupe budu zaista katoli~ke, a ne klerikalne; neka im i kod nas iznad svega bude dobro naroda i dr`ave; neka ne izrabquju crkvu i veru u partijskopoliti~ke svrhe, neka se ne nabacuju na liberalne i demokratske elemente najinfamnijim la`ima, neka ne u~e narod i decu mr`wi na druge vere; neka ne glorifikuju sve mogu}e reakcije sveta u borbi protiv demokratije; neka se posvete duhovnoj i socijalnoj misiji – pa }emo i mi biti, ne samo “mawe antiklerikalni”, ve} }emo obustaviti uop{te svaku borbu sa wima, pa }emo se – po{tuju}i potpuno sva wihova verska ube|ewa, koja i mnogi me|u nama dele – na}i ~ak zajedno na mnogom konstruktivnom poslu.
^iwenica je, dakle, ova: Da, dok je u fa{isti~koj Nema~koj crkva progowena isto tako kao i u SSSR, i dok je u drugim fa{isti~kim zemqama crkva sasvim podre|ena totalitarnim zahtevima dr`avne partije, kao vrhovne fizi~ke i duhovne instancije i gospodara svih vrednosti – jedinu pravu
slobodu (bez privilegija, ali i bez servilnosti) ona u`iva u demokratskim
zemqama, i to ba{ u onima, ~ije prestavnike i grupe na vlasti na{i klerikalci najbesomu~nije iz dana u dan napadaju, kao najve}e protivnike crkve.
Jer – to treba kazati otvoreno – kardinal Pa~eli zna vrlo dobro kako misle odgovorni dr`avnici u Parizu, te da su oni, ne samo liberalci, nego dobrim delom i masoni itd. (kao {to se to isto vrlo dobro znade u Rimu i za
mnoge vode}e li~nosti u ^ehoslova~koj), pa ipak Papin legat ide da, u ime
crkve, razgovara sa tim liberalcima i masonima... A po{to je “Slovenec”
u jednom nedavnom ~lanku proglasio (a “H. Stra`a” to danomice pi{e), da
je “liberalac i komunist, framason i boq{evik bratu brat”, te da borba
protiv wih mora da se vodi bez pardona – zanimalo bi nas znati da li }e tu
borbu klerikalni list navestiti i protiv samog poglavara katoli~ke crkve, koji svog naro~itog legata {aqe u Pariz, da najprijateqskije i za dobro crkve i ~ove~anstva, razgovara sa tim liberalcima i masonima, koji su
– kako on tvrdi – najidenti~niji sa boq{evicima i komunistima...
*)Stvari, kako se u posledwe vreme razvijaju u Francuskoj, dokazuju da se
onde stvara jedna narodna solidarnost preko svih ideolo{kih borbi i
frontova, na bazi {iroke demokratije i demokratskih reformi. Slabqewe ekonomskih suprotnosti je preduslov popu{tawa politi~kih napetosti, Da je mogu}e da se na tom terenu na|u i velike krajnosti, dokazao je i
nedavno odr`ani senzacionalni govor veoma uglednoga konservativno-katoli~koga nar. poslanika Le Couor Grad maison-a. On je kazao:
“Nadamo se da }e doskora svanuti dan kad }e se Francuzi osloboditi prepona koje ih ko~e i da }e se, bez razlike socijalnog porekla, na}i na novim
osnovicama na kojima }e u interesu Francuske i slobode izvesti ono {to
neki nazivaju “reforme strukture”, a {ta bi ja nazvao “mirna revolucija”.
207
Mi nemamo du`nost da ~uvamo jedan ne~ove~ni socijalni red, nego nasuprot mi svi moramo raditi na tome, da na mesto sadawega do|e jedan humaniji socijalni red, koji }e izgraditi istinsku hijerarhiju pravih vrednosti, novac staviti u slu`bu produkcije, produkciju u slu`bu ~ove~anstva, a
samoga ~oveka u slu`bu jednog ideala koji daje smisao `ivotu.”
Ove re~i su izazvale veliko odobravawe i na strani umerene i na strani krajwe levice, koje je odobravawe bilo jo{ ve}e, kad je taj katoli~ki
konservativac kazao, da on ne prigovara politici Narodnoga fronta za to
{to je suvi{e smiona, nego pre zato {to je suvi{e neodlu~na.
Kako u svetlosti tih fakata izgleda bedno i sramno hvatawe na{ih “Hrvatskih Stra`a” skuta najcrwe reakcije koju reprezentira vojevawe generala Franka u [paniji! Kako je destruktivno wihovo klevetawe desno i
levo svega {to je napredno i {to ide za temeqitom reformom i za istinskom tolerancijom i demokratijom! Kako jo{ bednije izgleda kada vidimo
kako posle li~noga poseta Frankovoj [paniji, jedan deklarirani po{tovalac fa{izma i Franka, Milo{ Crwanski, dopisnik “Vremena” koji je
onamo i{ao pun vere i zanosa, na povratku otvoreno ispoveda, da se savr{eno razo~arao, da je Franko i wegova stvar najcrnija socijalna reakcija,
koja ho}e da restaurira najkru}u vladavinu veleposeda i kapitala i da masama naroda opet oduzme ne samo slobode, nego i nasu{ni hleb, a izrabquju}i na fronti naivne narodne “falangiste”, wihove vo|e dr`i u tamnicama i skida im glave za to jer oni, i ako quti i po`rtvovani borci protiv
komunizma i pravi nacijonalisti, ipak tra`e i spremaju socijalne reforme i `ele socijalnu pravdu. I posle toga }e na{i “Stra`ari” prokliwati
svakoga koji nije za toga Franka...
Ni prilike, kako se razvijaju u Francuskoj, trebale bi da upute i na{e
politi~are, one re`ima i one iz opozicije, da je mogu}a saradwa i sporazum i otupqewe o{trica i smawivawe napetosti izme|u politi~kih krajnosti, a kod nas i plemenskih, pa prema tome i stvarawe jedne narodne solidarnosti i osposobqewa dr`ave za svako iznena|ewe, samo radom na jednoj mirnoj, ali istinskoj i temeqitoj, ekonomskoj i socijalnoj revoluciji;
na jednom preorganizovawu privrede i dru{tva, a kod nas i administracije, na novoj pravednijoj i humanijoj bazi, kako onaj konservativni katolik
re~e: na radu, “koji }e izgraditi istinsku hijerarhiju pravih vrednosti, novac staviti u slu`bu produkcije, produkciju u slu`bu ~ove~anstva a ~oveka u slu`bu jednog ideala koji daje smisao `ivotu.”
Javnost br. 28 i 29, 17. juli 1937.
Pamflet prof. Lukasa o biskupu U~elinu
U sedmom broju “Hrvatske Revije” objavqen je, kao prilog, tako nekulturan pamflet na rad i uspomenu biskupa U~elina, da }e taj spis ostati kao
ve~ita qaga na “Matici Hrvatskoj”, koja je u svom zvani~nom organu i sa
potpisom svog pretsednika dopustila takvo skrnavqewe, dostojno ~uvenih
nacisti~kih pamfleta protiv najvi{ih reprezentanata nema~kog duha, a
koje g. Filip Lukas, kao gorqiv obo`avalac rasisti~ke reakcije, ku{a da
uvede i u civilizovnu hrvatsku javnost.
208
Da se vidi o ~emu je re~, dosta je ako navedemo da pretsednik “Matice Hrvatske” i katoli~ki sve}enik Lukas, o jednom mrtvom hrvatskom i katoli~kom biskupu, pi{e i ovakve tvrdwe: “Biskupova uro|ena pokolebqivost,
ili zapravo neuravnote`enost, koja nije znak karaktera”; ili “povodqiv i
pristupa~an laskawima”, “podlo`an kowunkturi.” “postao je najve}i protivnik svoga naroda,” “wegovo neosporno nevaqalo dr`awe,” “wegov preokret na jugoslovenstvo je posledica senilnosti i neubrojnosti,” “Hrvati ga
smatraju otpadnikom,” “~ovek koji je otpao od svoga naroda” itd.
Ma da mu je bio u~iteq u teologiji, pop Lukas je toliko nehuman, da svoga u~iteqa i biskupa la`ima ho}e da prika`e kao posledwu moralnu i intelektualnu ni{tavost, te prigovara ~ak i popu [egvi}u {to je makar i
jednu dobru re~ na{ao za U~elina. Jer, glavni Lukasov ciq je, da U~elina izobli~i kao prevrtqivca, koji je “tek u doba senilnosti” i “iz kowunkture”
prigrlio jugoslovenstvo, pa u tom ciqu, na najfurtima{kiji na~in, falzificira historiju, nastoje}i ostaviti utisak kao da je U~elini tu orijentaciju
uzeo tek u Jugoslaviji, kad bi mu to, tobo`e, bilo od koristi, dok da je naprotiv, ba{ tada morao da ostane na iskqu~ivo hrvatskom gledi{tu itd.
Sve je to, me|utim, grdna neistina, za koju Lukas niti ne poku{ava da iznese dokaze. Jer, da ne govorimo o ranijim U~elinijevim gestama u odbranu
glagolice, a protiv tendencija Be~a i Rima, te protiv klerikalnog stava
izvesnih na{ih biskupa, koje su naro~ito zna~ajne bile g. 1899 (protiv Naki}a) i g. 1905 (kad je, zbog svoje odlu~nosti, sa najvi{eg mesta u Rimu ozna~en kao “ludi pop”), a {to je sve bilo u duhu jedinstva Srba i Hrvata, U~elini se ve} od prvih godina svog imenovawa u Kotoru (1894) pokazao kao
apo{tol te misli, a svoju posvetu “Divne Glume”, tako podvu~enu – “slozi
i qubavi Srba i Hrvata, jednokrvne i jednojezi~ne bra}e”, objavio je jo{ g.
1908! I ne samo to, ve} je U~elini jo{ g. 1909, dakle gotovo deset godina pre
nego {to je postojala Jugoslavija, na posve}ewu pravoslavnog biskupa Jovi}a, dr`ao takav govor, da je, na denunciju iz Be~a, bio ka`wen iz Rima; dok
je godinu dana docnije bio ukoren od samog cara, zato {to je dr`ao izrazito jugoslovenski govor na sahrani barskog nadbiskupa Milinovi}a. – A da
i ne govorimo o ostalom U~elinijevom jugoslovenskom delovawu i o dr`awu za vreme rata, kada se, prkose}i austrijskoj {oldateski, zalagao za pravoslavno sve{tenstvo i narod, i kad je zato bio interniran tako da za vreme ~itavog rata nije nikud smeo da izi|e iz Kotora.
Kao {to se, dakle, vidi, U~elini je bio ube|eni Jugosloven, istupaju}i
odlu~no za hrvatska i op{ta narodna prava, a protiv politike Be~a i Rima, jo{ davno u Austriji, onda kada se za to moralo izdr`ati progonstva i
u doba, kada su toliki, sada grlati wegovi kolege pokorno slu`ili tom
istom Rimu i Be~u, da g. 1918, skupa sa “H. Stra`om”, pre|u na najgrlatije i
najkowunkturnije jugoslovenstvo, i da se docnije, kada se psihoza ponovo navratila na samohrvatstvo, okrenu u najmra~niju frankov{tinu... I ko je tu
kowunkturista, – onaj koji je riskirao sve progone Be~a i Rima za svoje opoziciono hrvatstvo i jugoslovenstvo; ili oni koji su se komotno uvek okretali prama vetru, a pri tom se ~uvali da im se ni vlas na glavi ne makne?!...
Jer {ta se tim U~elinijevim kolegama, hrvatskim biskupima, koji bi danas
209
hteli da se prika`u kao neki mu~enici hrvatstva – {ta im se tako “olujno”
desilo u na{oj dr`avi, da Lukas sme da govori o “oluji”, u kojoj da se U~elini tobo`e pokazao slabi}, a oni heroji? Jedno samo progonstvo, jednu samu kaznu, jedan, ma i najmawi insult neka navede g. Lukas o toj “oluji” – i pored toga {to se zna kako su se u najva`nijim dr`avnim prilikama dr`ali
naro~ito gg. [ari}i, Srebrni}i itd; – a da i ne govorimo o tolikim najvi{im po~astima kojima su od strane visokih dr`avnih ~imbenika bili po~astvovani mnogi od wih; kao i o tome da u toj “.oluji” pogreb tobo`weg kowunkturiste U~elinija nije bio ni senka, {to se dr`avne parade ti~e, pogreba nadbiskupa Jegli}a, ili jubileja nadbiskupa Bauera itd. Me|utim,
oluju – i to pravu oluju – izdr`ao je U~elini, kada je g. 1909 bio suspendiran a pontificalibus; kad je zbog odbrane hrvatske glagolice bio nazivan “ve scovo matto”; kad je dobivao ukore od samog cara i bivao interniran, a i posle rata, kada je na sve mogu}e na~ine bio {ikaniran od svojih kolega i od
Rima – dok su za vreme te prave, habsbur{ke oluje, kada se zaista radilo o
“biti ili ne biti” Hrvata, dana{wi hrvatski primasi dobijali biskup{ke
stolice zato {to su se zaista odmetali od hrvatskih opozicionih redova i
kandidovali se na ma|aronskim listama itd. I – da ra{~istimo do kraja –
neka nam g. Lukas navede, {ta je to tobo`wi kowunkturist U~elini dobio
u Jugoslaviji, zato {to bi se tobo` bio “odmetnuo od svoga naroda?” Da li
ma i jednu novu titulu ili rang? Ili neku masnu prebendu? Ili neki rasko{ni dvorac, neki pompezni jubilej, neki gospodski automobil, ili neke
druge masne prihode?.. Ili ma kakav sjaj, privilegiju ili sli~no?.. I nije
li mu se naprotiv dogodilo to, {to i mnogima koji su ~itav `ivot najiskrenije radili za Jugoslaviju – da je ostao to {to je bio pred dvadeset godina,
skromni narodni biskup najsiroma{nije dijeceze u zemqi. koji je stare dane
proveo u svom rodnom mestancu, skromnije od najskromnijeg seoskog `upnika,
ne tra`e}i zadovoq{tinu ni onda kada je imao puno pravo na wu*); dok su svi
ti tobo`wi “borci kroz oluju”, wegovi kolege, i te kako hvatali i polo`aje
i prebende, i crkvene i dr`avne, u svim kowunkturama – austrijskim, jugoslovenskim i samohrvatskim – i u svim re`imima. (Kao {to je u toj “oluji” i g.
Filip Lukas dobio od dr`ave najvi{i polo`aj {to je ikad mogao pomisliti,
nesmetan ni od op{tinskog pandura; dok bi u Austriji, za sami jedan ovakav
~lanak o jednom biskupu, bio kao ~inovnik, najgrubqe {ikaniran...)
Pop Lukas ho}e, me}utim, da okleveta U~elina i pred Srbima, pa iznose}i kako je u mladosti bio Star~evi}anac, tvrdi, bez ijednog dokaza, da je
U~elini tada bio me|u naj`e{}im protivnicima Srba u Dalmaciji; {to je
crna neistina, jer je U~elini u to doba bio dodu{e Star~evi}anac, ali se,
sem pitawa glagolice, dnevnim politi~kim pitawima nije uop{te bavio,
niti se igde mo`e na}i ma i sam trag takve wegove mr`we protiv Srba. A
jednakog kalibra je i proizvoqna Lukasova pri~a o tobo`wem razgovoru
izme|u U~elina i Don Frane Buli}a, a po kojoj bi U~elini bio kazao Buli}u, da za Hrvate Radi}evce nema drugog sredstva nego li je mitraqez; –
pri~a na koju se popu Lukasu lako sada pozivati kada su oba aktera mrtva,
pa nema ko da ga demantuje... I kona~no, ako je po~. U~elini bio impetuozan,
op}enito je poznato da je po~. Buli} bio daleko impetuozniji, te da on, ko210
ji – pored tolikog vrlo lepog u `ivotu – ima za sobom i jednu kandidaturu protiv voqe ~itavog hrvatskog i opozicionog Splita, nije mogao da uzme neki
stav sudije prema U~elinu, koji je ba{ u to doba i te kako prkosio Be~u...
Zato je do suza sme{no kad Lukas ka`e da “Jugosloveni i Srbi, kad slave
biskupa U~elina, zaboravqaju ipak bitno, da oni, i ako to ne bi hteli, slave implicite i wegovo ranije djelovawe”... Naprotiv, g. Lukase – mi to ne
zaboravqamo, ve} posve svesno slavimo i to ranije delovawe; kao {to slavimo i delovawe Star~evi}a i Prodana, ma koliko da je ono formalno bilo antisrpsko i antijugoslovensko, ali je u su{tini bilo i jugoslovensko i
narodno, zato {to je radilo bona fide, i zato {to ni jednog momenta nije
imalo nameru da slu`i tu|inu, ve} je {tavi{e o{tro istupalo i protiv
Be~a i protiv Rima. I zato, makar da jo{ nije bio ube|eni Jugosloven, U~elini je i u doba svog naj`e{}eg prava{tva (pa ~ak i onda, kada bi zaista bio
imao nekih predrasuda protiv Srba!) bio za nas jugoslovenski nacionalni
borac, jer je svoje hrvatstvo shvatao kao ne{to narodsko i otporno, a time
je eo ipso radio za Jugoslaviju! Koga mi ne slavimo, to su Frank, [uflaj,
Sarkoti} i td. koji su danas uzori g. Lukasa, a ~ije antijugoslovenstvo je bilo u izri~itu korist tu|ina, pa zato i antihrvatsko!.. Jer mi ne}emo da prihvatimo trogloditske teorije rasizma, po kojima prof. Lukas priznaje Hrvatima samo one koji su zadojeni wegovom mr`wom, a sve druge smatra odmetnicima; ve} mi kao nacionalne i ispravne qude, pa po na{em shvatawu
i dobre Jugoslovene, smatramo i sve one Hrvate iz biv{e HSS, koji imaju
makar i najdivergentnija od nas gledi{ta, ako su ta gledi{ta inspirisana
qubavqu za narod, a ne tu|inskim, ili histeri~kim uticajima...
Me|utim – da ostavimo sada po~. U~elina na miru, a da se pozabavimo
malko i sa g. Filipom Lukasom, pa da vidimo {ta je on radio u doba “mladena~ke i mu`evne prisebnosti”, a {ta radi “u doba senilnosti”, kako bi
on hteo da analizira rad biskupa U~elina... Jer, taj sada{wi propovednik
“gotskog”, ekskluzivnog hrvatstva i {ti}enik klerikalaca, ima taman 66
godina, dakle je za ~itavih petnaestak godina stariji nego li je bio U~elini kada je ve} otvoreno (i to uz brk Be~u i Rimu) propovedao jedinstvo Srba i Hrvata, koju dobu `ivota prof. Lukas kod U~elina naziva – senilno{}u!.. I dok u toj, kako je sam naziva, senilnoj dobi, prof. Lukas postaje
protivnik Srba i jugoslovenstva, – u svojoj mladena~koj i mu`evnoj dobi
(sve do pred samih petnaestak godina), dakle dok, prema svojoj vlastitoj teoriji, jo{ nije bio prestao da bude priseban, – taj Filip Lukas je bio, ne samo pristalica nar. jedinstva i potpuno odu{evqen za Srbe, nego i najnetrpeqiviji integralni Jugosloven, koji je najhisteri~nijim izjavama zabacivao sve zasebne hrvatske odlike, koji je svojim |acima dr`ao ~itave pateti~ne govore o tome kako sve treba da se stopi u najstro`ijem jugoslovenstvu i koji je u tom duhu na hiqade u~enika, usred Zagreba, odgajao... I kao
{to danas ogla{ava za odmetnike sve one koji ne mrze Srbe, kao on, tako je
g. 1918, i nekoliko godina docnije, ogla{avao za odmetnike sve one koji su
imali ma i najmawu rezervu prema najintegralnijem jugoslovenstvu...
Se}am se, kada je g. 1918, nakon sloma centralnih vlasti i nakon progla{ewa nezavisnosti, po~. Stj. Radi} u zagreba~kom Nar. Vije}u stavqao iz211
vesne preduslove za ulazak srpske vojske u hrvatske krajeve, prof. Filip
Lukas je bio taj, koji je u svom tada{wem stanu, u Meduli}evoj ulici, sazvao
na dogovor desetak nas, Dalmatinaca, Primoraca i Istrana, sa predlogom
da se sazove veliki zbor u “Rojalu”, na kome }e se tra`iti da srpska vojska
u|e odmah i bez ikakvih preduslova u hrvatske krajeve, a ako Radi} bude pravio pote{ko}a, da se prema wemu najstro`ije postupi. I zbor je zaista odr`an, te je mnogo uticao na razvoj doga|aja, a prof. Lukas je bio, ne samo wegov
inicijator, ve} je ba{ on najvehementnije gledi{te uzeo protiv Radi}a.
Ako je, dakle, prema Lukasovoj teoriji, pravi U~elini bio onaj iz prava{ke ere, zato {to je tada bio u mladena~koj prisebnosti; dok je naprotiv
U~elini Jugosloven odmetnik, kowunkturist itd, zato {to je tada bio u senilnoj dobi, onda je logi~no i sada{wi prof. Lukas, iz jo{ senilnije dobe
– frankovac, klerikalac i mrziteq jugoslovenstva, isto tako odmetnik, kowunkturist i nepriseban, a pravi Lukas je bio onaj iz mladena~ke i mu`evne ere, Jugosloven itd.
To bi bilo po Lukasovoj logici, ali je po sva~ijoj zdravoj pameti i tada{wi i dana{wi Lukas jedan posve neuravnote`eni histerik i bolesno ambicijozan ~ovek, koji je preterivao u jugoslovenstvu kao {to danas preteruje u samohrvatstvu, i koji je taj preokret naglavce izvr{io, ne iz nau~nih,
ili bilo kakvih trezvenih politi~kih ili moralnih razloga, ve} iz zatrovanog ogor~ewa, iz li~nog i op{teg (svejedno, da li opravdanog ili neopravdarog!) nezadovoqstva; i iz vrlo jasne kowunkture, po kojoj je g. Lukas,
koji u nauci, sem uybenika, nije dao ni jedne originalnije misli; koji je kao
pedagog nepodesan ve} zato, {to deci daje primer prela`ewa iz krajnosti
u krajnost; a koji sa literaturom ima taman toliko veze kao i sa stanovnicima na Marsu, postao (zahvaquju}i iskqu~ivo tome {to je sve nadlicitirao u psihozi samohrvatstva!), ne samo rektor Visoke komercijalne {kole,
i ne samo samozvani “duhovni vo| Hrvata” (t. j. jedne skupine frankofurtina{ke fa{isti~ke omladine!) nego i pretsednik najve}e hrvatske literarne institucije, “MaticeHrvatske”. A kakvo je, me|utim, to wegovo beskomprmisno samohrvatsko gledi{te, kada se radi o dobrom poslu, to smo dokazali u br. od 15 maja, “Javnosti”, iznev{i dokumenta o tome, kako taj ultraseparatist koji minira ~ak i g. Ma~eka, kao previ{e popustqivog prema
Beogradu, jo{ i danas pi{e i reklamira }irilicom ~isto centralisti~ke
atlase, u kojima nema ni spomena o nekim zasebnim hrvatskim zemqama, ve}
se te zemqe, “~isto jevti}evski”, ozna~uju kao “severozapadni deo Jugoslavije” itd. I kona~no, taj isti g. Lukas, koji sebi dopu{ta da, u ime vere i crkve, kritizira dr`awe najuzornijeg sve{tenika, kao {to je bio U~elini
(koji je do pred samu smrt slu`io misu i dr`ao propovedi), ve} godinama i
godinama ne vr{i nikakve sve{teni~ke du`nosti, tako da ve}ina qudi u
Zagrebu i ne zna da je pop.
Tako smo, dakle, postavili na pravo mesto, ne samo skandalozan pamflet
g. F. Lukasa o U~elinu, nego i samu li~nost pamfletiste, do krajnosti neuravnote`enu, nepostojanu i kowunkturisti~ku. I sad jo{ ostaje samo jedno pitawe: Kako da takva li~nost, koja sve {to u hrvatskom javnom `ivotu
ima veze sa jugoslovenstvom (a {to ~ini ogroman deo tog javnog `ivota), ge212
stom najneozbiqnijeg nacisti~kog demagoga, ogla{uje za odmetnike i izdajice, mo`e da bude na ~elu jedne tako uva`ene kulturne institucije, kojoj su
pre wega pretsedali vrlo uravnote`eni i ozbiqni qudi, odli~ni Hrvati
i dobri Jugosloveni?
I zar, nakon ~iwenice, da je u zvani~nom organu “Matice” i sa potpisom
pretsednika Matice, mogao da bude objavqen onakav varvarski i svetogrdni pamflet, koga u normalnim prilikama nebi objavio ni najopskurniji
petpara~ki list, ne mora ozbiqna hrvatska javnost da se zapita, da li nije
ve} krajwe vreme da svoju pasivnost prema podivqa~ewu na{eg javnog `ivota prekine i da – ostaju}i koliko ho}e odlu~na u onome {to smatra svojim politi~kim stavom – ne dopusti da taj stav bude pokriva~ za pojave koje su na {tetu dobrog imena i ugleda hrvatstva?
*) Po~. U~elini je bio toliko siroma{an, da ~esto nije mogao ni najobi~nije putovawe da preduzme, jer nije imao “ni nov~i}a u yepu”, a plata mu,
u Jugoslaviji, za dugo vreme nije bila ure|ena, tako da je primao mawe od
svojih kanonika. Pa ipak je od grla otkidao za sirotiwu i o svom tro{ku
izdr`avao bogoslove iz svoje dijeceze, na naukama.
Javnost br 30 i 31, 31. juli 1937.
Dva primera netolerancije
Nismo samo mi ti koji optu`ujemo netoleranciju, nasilni~ke metode i
politikanstvo na{eg klerikalizma, ve} se te optu`be sve glasnije ~uju i
od mnogih uglednih ~lanova katoli~kih grupa, o ~emu je “Javnost” ve} u vi{e navrata pisala.
Pro{lih dana se javio i Dr. Andrija Gosar, profesor univerziteta u
Qubqani, biv{i ministar i jedan od najuglednijih vo|a Slovena~ke qudske stranke, pa u “Delavskoj pravici”, organu slovena~kih kr{}anskih socijalista, najstro`ije napada to “duhovno nasiqe koje se vr{i u slovena~kom katoli~kom taboru”.
Pisac uzima za povod kampawu koja je, sa strane klerikalnih vo|a, provedena protiv katoli~ke revije “Dom in svet” i katoli~kog kwi`evnika
Kocbeka, zato {to je u woj objavio ~lanak “Razmi{qawa o [paniji”, o ~emu je i “Javnost” izvestila, a u kome je Kocbek, kao krivca za doga|aje u toj
nesretnoj zemqi ozna~io ba{ reakcionarstvo {panskih crkvenih krugova.
I po{to je izneo zanimqive ~iwenice o tome kako svim sredstvima ho}e,
nakon toga, da se ugu{i “Dom in svet” (jer je redakcija solidarna sa g. Kocbekom!) – g. Dr. Gosar ka`e, izme|u ostalog:
“Sve to svedo~i da je u na{em katoli~kom krugu preovladala i dobila odlu~uju}i uticaj {a~ica najuskogrudnijih, najnestrpqivijih i najnasilnijih
qudi, koji su sami sebe oglasili kao neku katoli~ku elitu.... Kada se radi o
wihovoj samovoqi, ili wihovim planovima, oni se ne smatraju vezani nikakvim organizacijskim pravilima, niti autoritetom crkve, pape ili biskupa, pa ~ak ni Kristovim zapovedima. Na papinske okru`nice i biskupska
pisma pozivaju se samo u toliko, u koliko im to konvenira, a preko svega
ostalog, {to im ne ide u ra~un, prelaze {utwom.... Ti qudi su, spretnom taktikom, zaseli na sva vode}a mesta u katoli~kim organizacijama, odakle ras213
pola`u svim materijalnim sredstvima–i ~itavom katoli~kom {tampom...
Wihovo obo`avawe sile je pagansko, ako se wihovo nasiqe u katoli~kim
redovima bude nastavilo, to }e voditi u nazadovawe i u kona~nu propast ~itavog na{eg slovena~kog katoli~kog gibawa...”
Kada mi to, mnogo bla`e, ka`emo, odgovaraju nam oni, koji tom nasiqu i
netoleranciji, iz dana u dan, daju nove pomo}i u ruke, da – zbog na~elnog antiklerikalizma – preterujemo. Ho}e li to smeti da ka`u i g. Dr. Andreju
Gosaru, biv{em ministru Slovena~ke katoli~ke stranke, jednom od najuglednijih katoli~kih vo|a u Sloveniji (i izrazito katoli~kom listu, kao
{to je “Delavska pravica”?
Nedavno je odr`an Euharisti~ki kongres u Dubrovniku, o kome smo pro~itali petstupa~ni izve{taj u “Hrvatskoj Stra`i”. I da ne govorimo o ~iwenici, da se ni iz jednog retka tog izve{taja, iz jednog govora, ili iz jednog pozdravnog telegrama, ne razabire da li se taj kongres odr`ao na Marsu ili u Kraqevini Jugoslaviji – ho}emo, kao dokumenat mentaliteta koji
vlada u tim krugovima, da citiramo samo zavr{ni pasus tog prikaza:
“Time se na{ stari Dubrovnik pokazao dostojan svojih pre|a, koje su mnogi napadali radi vjerske netolerancije, i to samo zato jer su budno pazili
na katoli~ki karakter Hrvatske Atene pa su i{li ~ak dotle, da su u osam
sati iz grada otpremali sve one, koji nisu katolici. Mjesto zvona, koje je
najavqivalo ~as kad se stranci moraju iseliti iz grada, jo{ stoji, a zvono
se nalazi u muzeju.
Zahvaquju}i tome, dubrova~ki kraj je mo`da naj~istiji hrvatski kraj. Zna~ewe ovoga kongresa je i u tome, {to }e on mnogima u pamet dozvati tu ~iwenicu.
Kao {to se, dakle, vidi – “Stra`i” i onima koji su organizovali taj Kongres,
jo{ i danas je ideal sredwevekovno doba, kada oni koji nisu bili katolici, nisu smeli ni ostati u varo{i preko no}i... I ne samo {to se klerikalni list buni protiv toga da se takva nehumana mera smatrala netolerantnom, nego on u toj
meri vidi najvi{i izraz katoli~kog karaktera varo{i, a kongres smatra uspelim zato {to je on mnogima dozvao u pamet tu ~iwenicu i taj ideal...
I to ve} sada. A kad dobiju nove pozicije i oja~aju, neka se niko ne ~udi
ako kanonik [imrak nad ~itavim svetom obesi nekada{we protuneverni~ko dubrova~ko zvono i ne obrazuje pravoverne no}obdije, koje }e sve bu~nije ogla{avati da se inovjerci, liberalci, demokrati, Sokola{i, framasoni, rotarijanci, i uop}e sve {to ne priznaje vrhovnu mo} kaptola, ima da
seli “ekstra muros”... I neka niko ne stvara sebi iluzije, jer }e skupa sa nama,
morati u progonstvo, ne samo oni, koji su se, pored sveg pri~awa o demokratiji i liberalizmu, iz takti~kih razloga, u sve ovo posledwe vreme, pravili gluhi na najzna~ajnije doga|aje u na{oj politici, doga|aje koji }e – ma koliko ih
oni priznavali ili nepriznavali – pasti u prvom redu na teret Hrvata, ve}
~ak i smerni zvonari i ministranti, kao Dr. M. De`man i tako daqe...
Javnost br. 30 i 31, 31. juli 1937. godine
Patrijarh Varnava
O pono}i izme|u 23 i 24 jula umro je, posle te{ke bolesti, patrijarh srpske pravoslavne crkve, Varnava, po imenu ro|ewa Petar Rosi}, pa je ova
214
smrt duboko potresla ~itav narod, a naro~ito wegov pravoslavni deo. Potresla ga je i zbog gubitka jedne velike vrednosti, kao li~nosti, borca, nacijonaliste i reorganizatora srpske pravoslavne crkve i zbog duge, te{ke
i mu~eni~ki sna{ane bolesti. Za to je i samo bolovawe posledwih nedeqa
izazivalo veliko sau~e{}e vernika u vidu molitava po crkvama, a sama
smrt beskrajno defilovawe naroda, mimo odra u Sabornoj crkvi, a pokop
golemu i veli~anstvenu manifestaciju odanosti i `alosti.
Petar Rosi} bio je ro|en 29. avgusta 1880 u Plevqima, kod nekadawe trome|e izme|u Srbije, Bosne i Crne Gore, u staroj Ra{koj, rasnoj i punoj tradicija, od oca \or|a, ~ija je ku}a dala vi{e sve{tenika i majke Krsmane iz
ku}e Pejatovi}a, rodoqubivih trgovaca. Osnovnu {kolu je svr{io u Plevqima 1892, posle koje je po{ao u bogosloviju u Prizren koju je zavr{io
1899 odli~nim uspehom. Jer je bio vredan, tih, povu~en i ozbiqan pa obratio na sebe pa`wu stare{ina, koji su bili {kolovani u Rusiji, to su ga kao pitomca Svetog Sinoda poslali na daqe nauke u Petrograd, pa je 1900 postao redovni student Duhovne Akademije koju je svr{io posle ~etiri godine, 1805, po{to je ne{to pre toga stupio u mona{ki ~in i uzeo ime Varnava.
U Petrogradu je mladi Varnava do{ao u dodir sa mnogim uglednim krugovima, tako sa krugom Mere{kovskoga i sa srpskim zvani~nim krugovima,
naro~ito Stojanom Novakovi}em, pa je odma posle svr{ene akademije poslat u Carigrad za sve{tenika kod srpskog poslanstva i u~iteqa vere u
srpskoj {koli. U Carigradu je ostao pet godina, upoznao se ne samo sa turskim
i gr~kim jezikom, nego i duhom i metodama uprave i rada i tako se je pripremio za kasniji rad, koji je zapo~eo wegovim postavqawem za episkopa debarsko-vele{koga 18 marta 1910. Bilo mu je tada istom trideset godina.
Ovaj izbor jednog Srbina za episkopa u tim krajevima, gde su do tada vladali u crkvi Grci, narod hara~ili Turci i Arnauti, bio je pozdravqen kao
predznak novoga `ivota i bio je po~etak jedne velike i epske borbe koju je
za narod i sa narodom poveo mladi episkop pre balkanskih ratova, za vreme tih ratova i sve do svetskoga rata. Odanost naroda je rasla a jednako i
pa`wa svih narodnih i dr`avnih krugova.
Do~ekav{i srpsku oslobodila~ku vojsku 1912 u Ki~evu, Varnava postaje
doskora administrator i organizator i drugih eparhija, a za vreme Arnautske pobune g. 1913 isti~e se mnogo svojim radom propovedni~kim.
Svetski rat je zatekao episkopa Varnavu u Ohridu. On organizuje svaku
pomo} vojsci i rawenicima, prelazi Albaniju, odlazi u Rusiju gde od maja
1916 do leta 1917 od Petrograda do Moskve i Ju`ne Rusije dr`i predavawa
i izdaje apele za pomo} svojemu narodu, a posle po~etka revolucije ide preko Engleske, Francuske i Italije na Solunski front odakle se sa pobedni~kom vojskom vra}a u oslobo|enu otaybinu, gde je doskora (6 maja 1919) obnovqeno jedinstvo srpske crkve i patrijar{ija, te Varnava postaje, 20 novembra 1920, mitropolita skopski, te je ustoli~en na veoma sve~an na~in.
Delatnost mitropolita Varnave u skopskoj mitropoliji bila je velika:
organizovao je sve{tenstvo i digao nivo crkvenoga `ivota obilaze}i neprestano i najmawa mesta, {aqu}i poslanice, pokre}u}i ~asopis “Crkva i
`ivot”, primewuju}i kanone. Skupqao je starine, umetnine i spomenike
215
crkvene, te je izvr{io obnovu mnogih crkava ili umetnina u wima. Podr`avao je kontakt sa svim kulturnim dru{tvima na Jugu. Deset godina wegovoga rada u Ju`noj Srbiji doprinelo je veoma mnogo nacijonalnom i kulturnom podizawu ovih krajeva. Jo{ od 1922 mitropolit Varnava je uzimao velikog u~e{}a u izradi novih zakonskih temeqa srpsko-pravoslavne crkve,
pa kad je 6 aprila 1930 umro Patrijarh Dimitrije, izabran je 12 aprila Varnava novim Patrijarhom sa ~etrdeset pet glasova i bio odma, posle nepunog
sata, po Kraqu potvr|en.
Ma da je Varnava kao Patrijarh upravqao srpskom svetosavskom crkvom
samo sedam godina, on je u tome vremenu udahnuo duh novoga `ivota radinosti, zamaha i organizacije u crkvi, potaknuo zidawe ili obnavqawe brojnih hramova i slu`bi, pro{irio veze sa drugim pravoslavnim crkvama, naro~ito pak sa bugarskom, a stalno spajao i svakom prilikom nagla{avao pored op{te religiozne i moralne, nacijonalnu misiju svetosavske crkve. On
o tome nije bio tesnogrudan ni plemenski ni verski, bio je {iroko nacijonalan i dosta liberalan, obuhvataju}i uvek sva tri na{a plemena, utiru}i puteve miru i pa`wu me|u konfesijama. Ovaj izrazito nacijonalni duh i pravac
wegovoga gledawa i delawa bio je mnogo puta i iznad crkvenoga. Wegove stalno i sa uverewem opetovane re~i su bile: “na{a mo}na dr`ava i na{ veliki
narod” i zato je hteo da i crkvu svetosavsku na~ini velikom i uglednom.
Javnost br. 30 i 31, 31. jul 1937. godine
Nakon ignorisawa, uvrede!
Neka nam oproste ~itaoci {to smo i po tre}i put prisiqeni da se vratimo na ne~uvenu sablazan {to su je izazvali najvi{i klerikalni krugovi
kod nas, povodom smrti biskupa U~elina – jer je ta sablazan, nakon barbarskog i punog mr`we muka, sada ve} pre{la i u sablazan neukusnog vre|awa.
Po{to, naime, kroz ~itavih 12 dana nakon biskupove smrti organ zagreba~ke nadbiskupije nije ni jednom rije~i po`alio smrt ~oveka kome je po
wegovim zaslugama ve} davno bilo ponu|eno da bude zagreba~ki nadbiskup
- tek trinaesti dan je “Hrvatska Stra`a” otkrila da je najuzorniji katoli~ki biskup u Jugoslaviji umro, pa je donijela o tome ~lanak iz pera poznatog
fratra [egvi}a, pod naslovom “Za nezaboravnim Don. F. U~elinom”, u kome je sve, od prve do posqedwe rije~i, - ili la` ili uvreda...
La` je najpre sam naslov ~lanka; jer otkud da je U~elini za “H. Stra`u”
i za [egvi}a “nezaboravan”, kada su kroz punih 12 dana zaboravili bili da
je `ivio i da je umro, pa su ~lanak [egvi}ev objavili samo zato {to smo ih
izveli na optu`eni~ku klupu, nastoje}i da makar na furtima{ki na~in u
wemu opet poka`u svoju mr`wu na velikog biskupa. I kako to da biskup, o
kome [egvi} u svome ~lanku ka`e, da je bio “~ovjek od mramora i Hrvat od
bronza”; da je bio “prominentni hrvatski borac protiv tu|in{tine”, i “odli~an bogoslovski i filozofski stru~wak”, - nije zaslu`io niti par rije~i
`aqewa od svojih biskupskih kolega, ili wihovog glavnog organa?... Zna~i li
to mo`da, da oni svoje `aqewe izjavquju samo onima koji nisu bili “qudi od
mramora i Hrvati od bronza”, i koji se nisu borili protiv tu|ina?!...
216
La` je i to da “U~elini nije nikada htjeo sa [trosmajerom sklapati nikakvih veza” ({to pokazuje i [evgi}evu mr`wu na [tosmajera!); ne samo zato {to najautenti~nije U~elinijeve izjave svedo~e o protivnom, nego i zato {to sam [egvi} priznaje da je U~elini, potpuno u duhu [trosmajera,
“pokazivao sklonosti za Solovqevu misao o ujediwewu crkava i ka tezi da
pravoslavni nisu heretici”. Isto tako nije istina da je “patriotskim hrv.
krugovima po{lo za rukom da u~ine Dr. Bauera biskupom zagreba~kim”, jer
je historijska ~iwenica da je dr Bauer taj polo`aj dobio tek onda kada se
na Toma{i}evoj ma|aronskoj listi kandidovao u Jaski protiv hrvatskih
patriotskih krugova, i kad je Toma{i}, na osnovu toga, izradio wegovo imenovawe. I kona~no, najdrzovitija je la` to da je ma ko od liberalnih krugova “U~elina htjeo da prika`e kao {izmatika, ili protivnika katoli~ke
crkve”, - jer su ti liberalni krugovi ba{ obratno dokazivali, da je U~elini bio uzoran vjernik i katolik, ali da su se zato ipak klerikadci prema
wemu ponijeli nekr{}anski, a sve zato {to je svoje katoli~anstvo shvatao
u duhu Kristove qubavi i mira...
I naposqetku, dolaze uvrede!... Najprije ona kad fratar [egvi} govori
o U~elinijevim i o tome, kako je “Buli} nastojao uzalud trgnuti U~elina
da progleda”; a onda kona~no ova:
“Raspolo`ewe za jugoslovenstvo, koje je vladalo u Zagrebu, u Splitu i u
Dubrovniku, sa ulazom srpske vojske u na{e gradove, zavladalo je i u Kotoru, pa je obuzelo i staroga Frana, kao i druge. Uz to se na{ao jedan Mefistofel, koji ga je posve zaokupio i doveo ga u veoma neugodan polo`aj, koji
mu je skrhao ki~mu. U~elini je postao ru{evina”.
Ostavimo po strani ~iwenicu {to se najzloglasniji Mefisto javnog `ivota kod Hrvata, fratar [egvi}, usu|uje drugome da pri{iva taj naziv. Ali
da se u organu katoli~kih biskupa, sa toliko malo pijeteta i sa toliko
uvredqivog cinizma, nad jo{ dobro neohla|enim tijelom najuzornijeg katoli~kog biskupa, mo`e govoriti da je taj biskup dobio “skrhanu ki~mu” i
da je moralno postao “ru{evina”, to predstavqa zaista vrhunac sablazni,
nepodop{tine i cinizma... U toliko prije {to se te stara~ke zablude, ta
skrhana ki~ma i ta ru{evina odnose ba{ na onog U~elina, ~ije sna`ne mu{ke
crte i duboke o~i je ovjekove~io Rosandi} u bisti poru~enoj od Kraqa Aleksandra; na U~elina koji je umio da se odupre svim intrigama i prijetwama Be~a i Rima, - on je autor te uvrede, zaista svinute ki~me jo{ nakon 6. januara
umio da doplazi do Beograda, da i za sebe u{i}ari {togod u poklonstvenim
deputacijama, nakon {to je i prije i poslije toga sipao otrov na sve {to je jugoslovensko i srpsko, kao {to bi i opet do{ao, kad bi kowuktura za jugoslovenstvo bila danas onakva kakva je za “gotsko hrvatstvo” i za frankov{tinu...
Javnost br. 30 i 31, 31. jul 1937.
Triptihon o hrvatskoj zastavi
Ne mislimo da se ma {ta {to ima veze sa osje}ajem, dade nametnuti ili
oduzeti silom, pa bi se, po na{em mi{qewu, daleko uspje{nije bila afirmirala jugoslavenska trobojka, da je, pored we, bar za privatnike, bilo dozvoqeno i slobodno vijawe srpske, hrvatske ili slovena~ke zastave. Ovako
217
se, naprotiv, dogodilo da nam – nakon potpune zabrane – hrvatska zastava,
nekad tako dostojanstvena i sve~ana, pomalo ve} nali~i na {kolni~ki “gerok” u provinciji, koji svakog drugog dana visi na nekom drugom; koji slu`i za sve priredbe i sve prilike, sve~ane i nesve~ane, i koji se od tolikog
upotrebqavawa toliko izliwao, da umjesto sve~ane odje}e, prestavqa neku takvu bijedu, koja je ve} dojadila i onima koji je nose i onima koji je gledaju...
Da smo tu istinu kazali mi prvi, raznijeli bi nas da hulimo na hrvatske
svetiwe, pa nam je zato milo {to mo`emo citirati pravovjerni hrvatski
“Jutarwi list”, koji prilikom zaboravqenih zastava, nakon posjete ameri~kih iseqenika, ovako {toosovski jadikuje:
“A barjaci, te svetiwe narodne, danas jo{ se viju po cijelim gradskim ~etvrtima, vijore na vjetru, vla`e na ki{i, ispijaju na suncu. Svijet je kanda
zaboravio da ih skine. Ili ~eka neku komandu da ih savije?
“Simptom je to jedne ravnodu{nosti, koja mora zabrinuti. I za narodni
stijeg i za narodnu stvar sramota bi bila kad bi se stjegovi isticali iz nekog straha ili usiqenosti – jer to bi kona~no zna~ilo uzgajati svjesno bezna~ajnost i dvoli~nost.... Narodni qudi treba da upozoravaju svoje sugra|ane na ovakve nezgodne pojave, kao {to je dr`awe stijega onda kad za to nije vrijeme. Jer kad bi se uvrije`ila ta praksa, bila bi to profanacija narodnoga barjaka, i barjak bi postao zbiqa ni{ta – samo komad platna”.
Sve je to vrlo ta~no, ali neka nam ka`e “Jut. List” – ko je taj ko }e sirotom zagreba~kom gra|anstvu kazati kada je vrijeme, a kada nije, da se izvjese zastave, kad ne pro|u ni tri dana da se ne javi neka ve}a ili mawa, op{ta
(sa aprobacijom Dr. Ma~eka), ili fronderska (frankova~ka ili klerikalna) proslava, a od kojih svaka ima svoje “udarne ~ete”, koji svoju paradu smatraju najva`nijom, pa te{ko onim prozorima ili izlozima na kojima se ne
pojavi zastava? ... I po{to, kao {to se vidi, ne postoji norma, a pauze su tako kratke, sirotom gra|anstvu ne ostaje drugo nego da – ili unajmi naro~ite izvje{a~e i unosa~e zastava – ili da u interesu o~uvawa ~itavosti svoje
imovine i glave, udesi – permanentno barjakovawe...
U ostalom, kako da se ne jada hrvatska trobojka, kad se je odri~u i oni koji kod ku}e, u jednom jedinom stupcu 70 puta napi{u rije~ “hrvatski”, koji
su sve svece i svetice proglasili za{titnicama i kraqicama Hrvata i koji su prona{li ~ak, da je i liferovawe baskijske rude Nema~koj u najve}em
religioznom i nacionalnom interesu Hrvata.
Jer, nakon svega tog pustog hrvatovawa, nije hrvatska zastava ta koja predvodi hrvatske hodo~asnike, sa nadbiskupom Stepincem, u Palestinu, ve}
jedna posve druga!... Oni dodu{e imaju i svoju “hodo~asni~ku zastavu” (za koju se tako|er ne zna da li je hrvatska), ali pompezni naslov u “H. Stra`i”
glasi: “Sa papinskom zastavom kroz libanonsku republiku”, a izvje{taj sa
putovawa ovako klik~e:
“No nije na{a hodo~asni~ka zastava ono glavno o ~emu sam htio izvijestiti u ovom dopisu, nego o papinskoj zastavi, koja nas predvodi evo ve} dva
dana po ovim stranama. Na autu naime, u kojem se vozi preuzv. g. nadbiskupkoadjutor dr. Stepinac i koji ide pred hodo~asni~kim autokarima, vije se
papinska bijelo`uta zastavica. Po toj zastavici znadu tko smo i {to smo:
218
da pripadamo onoj golemoj zajednici ~ovje~anstva koja se zove Katoli~ka
Crkva. U ovim krajevima, gdje je vjera ono glavno po ~em se poznaju i razlikuju qudi, to je svakako najva`nija na{a legitimacija. Ali kad znadu da smo
katolici, to je svima dovoqno”.
Nije, dakle, hrvatska zastava ta, koja je tim svehrvatskim i samohrvatskim hodo~asnicima legitimacija; niti po hrvatskoj zastavi oni `ele da
poka`u tko su, niti im je u stranom svijetu stalo da se zna da su Hrvati; ve}
im je, umjesto hrvatske zastave, koje su im kod ku}e puna usta i koja, zbog wihovih parada, mora (kako ka`e “Jut. List”) dan i no}, qeto i zimu da izdr`i na svim nepogodama – u tu|em svijetu papinska zastava ono {to je najglavnije, ono po ~emu se zna tko su i po ~emu se legitimi{u! Zna~i da izvan
Zagreba niko i ne treba da zna da su Hrvati, pa da bi ovo zatajivawe hrvatske zastave pred bijelo-`utom, trebalo da pretstavqa vrhunac hrvatskog
patriotizma; dok je naprotiv svaki Hrvat koji izvjesi narodnu jugoslovensku zastavu, odmah ogla{en za – odmetnika!...
Da ovaj triptihon zgoda i nezgoda slavne [trosmajerove, Star~evi}eve
i Radi}eve hrvatske zastave, pod kojom je i revolucionarna jugoslovenska
omladina prije rata izvoj{tila tolike pobjede, bude potpun – objavqujemo
i pismo {to nam ga je pred duqe vremena poslao prijateq iz Sjeverne Dalmacije, a koje glasi:
Na{i otoci na Jadranu su ve}inom siroma{ni pitkom vodom, a jedna varo{ica, koja se nalazi preko puta Zadra, sigurno je najsiroma{nija. U takovim prilikama podigla je dr`ava prije par godina cisternu, koja spada
me|u na{e najve}e i najmodernije. Slivnik cisterne, koji mjeri preko 200
H 150 metara lijepo se vidi, ne samo iz luke i kanala, nego i sa samog benkova~kog platoa. I stanovnici varo{ice, ne znaju}i vi{e na koji na~in da
poka`u, ne sebi, nego ~itavom ostalom svijetu svoje hrvatstvo, jedne no}i
nafarbali su na velikom slivniku cisterne hrvatsku zastavu, koja u promjeru zaprema skoro 100 metara. Sa tom zastavom ponosio se cijeli otok, jer se
zastava vrlo dobro vidjela sa mora i sa kopna. Me|utim, sa prvom ki{om
do{ao je i prvi oblak na wihov odu{evqeni horizont. Ki{a je, ne samo pokupila pra{inu sa slivnika cisterne, nego i sprala veliku koli~inu uqene boje, kujom je nafarbana zastava, tako da su stanovnici tu boju jo{ isti
dan mogli piti u vodi, ili jesti u prigotovqenim jelima.
I sada svi {ute. Boje na slivniku ima toliko, da }e je po svoj prilici jo{
godinama biti i u vodi i u stomacima pu~anstva...
Javnost br 30 i 31, 31. juli 1937.
Separatisti~ka medicina
U eri konsekventnog, nepomirqivog “hrvatovawa” na svim linijama, u
Zagrebu je me|u mnogim hrvatskim revijama i listovima ove godine pokrenut i “Savremeni hrvatski medicinar.” U broju 5-6 od ove godine, ~lanku
“Zakon o prisilnom radu lije~nika na selu”, od Me|e{i Josipa, kandidata
medicine na{li smo i ovu re~enicu:
“Lije~nik, koji je silom poslan na neko selo (na pr. Hrvat u kakvo srbijansko selo, ili obratno) ne mo`e imati prave qubavi za svoj poziv, niti
za narod koji }e lije~iti...”
219
Zar nije ovo `alostan primjer potpuno naopako shva}ene politike u op}e, a politi~ke netrpeqivosti napose? Taj mladi gospodin, koji se jo{ pravo nije ni zagrijao na medicinskom fakultetu, koji jo{ nikada nije ni do{ao u priliku da pri|e bolesniku, kao lije~nik, koji jo{ niti zna niti mo`e znati konkretne konture svoga budu}eg zvawa, i koji kona~no da to je tako|er vrijedno podvu}i) po imenu i poreklu nije ni Hrvat ni u op}e Slaven, nego Mayar - taj mladi-gospodin ve} sada, unapred, dijeli bolesnike na
one kojima }e on pomagati sa qubavqu i sa voqom, jer su Hrvati, i na bolesnike, koji dodu{e mo`da i trebaju hitne pomo}i, mo`da su i na umoru, no budu}i
da su Srbi, wima gospodin Me|e{i Josip ne}e mo}i onako pomo}i kako bi pomogao da se ne radi o Srbima, nego kojim sretnim slu~ajem o Hrvatima.
Za vrijeme Svjetskog Rata, osim rijetkih izuzetaka, i najqu}i protivnici kupili su sa boji{ta rawene protivnike, odnosili ih u svoja previjali{ta, gdje su im lije~nici pru`ali istu i jednaku pomo} kao i svojim rawenicima. Gospodin Me|e{i, me|utim, zami{qa svoj budu}i lije~ni~ki poziv sasvim druga~ije i svakako na sasvim nov na~in i zato jao onim Srbima
koje nesre}a nanese da ih jednom gospodin Me|e{i, u koliko on i zavr{i
medicinske studije te postane doktor, bude lije~io.
Javnost br. 30 i 32, 14. avgust 1937.
Za Semenom Ivanovi}em Vere{~akom
Ima tome ve} vi{e meseci kako nas prijateqi i stalni ~itaoci lista
pitaju, ne samo usmeno, nego i pismeno: “A {to u ’Javnosti’ nema vi{e onih
tako sa`etih punih zanimqivih podataka, bogatih naprednim mislima,
~lanaka Vere{~aka, koji se ranije gotovo u svakom broju javqao?”.
I sa tugom u srcu morali smo da im ka`emo bolnu istinu da su ~lanci Semena Vere{~aka, na `alost, za uvek nestali iz ovih stupaca... Jer najstra{nija od svih bolesti kojima je ~ove~anstvo ikada mu~eno – rak – udarila
je na Vere{~aka, kao i uvek, iz busije i objavila se tek onda kada je ve} svaka pomo} bila iskqu~ena. I kao uvek, udarila je na ~oveka, ~ije zdravqe i
snaga su bili postali proverbijalni me|u onima koji su ga poznavali, i koji se nalazio u najlep{oj mu`evnoj, umnoj i fizi~koj snazi.
I zaista, kogod se, ma i za najkra}e vreme, na{ao u dru{tvu tog stasitog
Kavkasca, ~ija su se prsa u razgaqenoj letwoj ko{uqi sjajila kao ~eli~ne
stene oklopa, a ~ija je visoka, gola lubawa – i pored ne{to tatarskih crta
u licu – potse}ala na lubawe rimskih gladijatora, pa je slu{ao sa koliko
`e|i za znawem, sa koliko vere u napredak i sa koliko qubavi prema qudima je Vere{~ak govorio o svim mogu}im problemima, ne samo stare i nove
svoje otaybine, Rusije i Jugoslavije, nego i ~itavog ~ove~anstva; kako je
uvek snatrio o novim planovima, sipao nove ideje i veselio se novom radu
– morao je neodoqivo da se zarazi tolikim optimizmom, te da mu se, nakon
razgovora sa Vere{~akom, sve u `ivotu najednom prika`e vedro i veliko,
lako i sigurno... Ba{ zato {to je sav wegov `ivot bio nepregledni lavirint borba, stradawa i naj~udnijih peripetija, taj samouki i potpuno samo hrani sin na{e najneposrednije ruske “po~ve”, jo{ je vi{e volio taj `ivot i
sa veseqem najjedrije i najradoznalije mladosti primao wegova iznena|ewa.
220
Bio je od onih Rusa koji nisu do{li k nama ni kao polkovnici ni kao narika~e za “starim dobrim vremenima”, pa zato i nije tra`io ni lake slu`be ni milostiwe. Bez ikakvih slavjanofilskih fraza Vere{~ak je na prvi mah osetio u nama istinsku slovensku bra}u, i ba{ zato }e, sav i bez ikakvih rezervi u{ao u na{ `ivot, primio na{e dr`avqanstvo, tra`io dru{tvo na{ih qudi i na{ih prilika, i hteo da makar i najmawi kami~ak prilo`i izgra|ivawu na{e socijalne, ekonomske i kulturne budu}nosti. Samouk i `eqan prakti~nih iskustava, on je svoja velika agronomska znawa,
koja je stekao u ^ehoslova~koj, hteo da primeni i kod nas, pa je svojim skromnim sredstvima zakupio u Zemunu malo imawe, na kom je bio zapo~eo intenzivan rad za racionalno gajewe vo}aka, jagoda, itd. A, kao ~ovek od pera, sara|ivao je u ~itavom nizu na{ih listova, dok je naro~itu qubav posvetio
odli~no ure|enoj reviji naprednih ruskih publicista, “Ruski Arhiv”, koji
izdaje “Zemgor” u Beogradu, i na{oj “Javnosti”, koju je od prvog po~etka, na
sve dok ga bolest nije savladala, ispuwao – katkada obilatije od urednika –
a ~iju redakciju je svakog dana pose}ivao i u najte`oj bolesti vodio brigu
o woj i spremao ~lanke za wu...
Optimizam i vera Semena Ivanovi}a prelazili su zaista u heroizam.
Treba samo ~uti lekare koji su ga operisali, sa kakvim je stoi~kim samosavla|ivawem izdr`ao neobi~no te{ku operaciju, koja je trajala preko tri
sata, kad je ve} anestezija davno prestala da deluje; i sa kojim je mirom, pa
~ak i humorom, posle pri~ao o tome prijateqima; – kako je jo{ nekoliko dana pred smrt pose}ivao drugove i izlagao im planove za budu}nost, obe}avao ih u~iti ruski, itd – pa da se razume, kakvog smo prijateqa i kakvog saradnika izgubili i za{to ovako te{ko `alimo nad wegovim grobom.
Samohranog, daleko od rodnih kavkaskih planina, otpratili su ga na ve~ni po~inak, prijateqi i po{tovaoci, saradnici i drugovi. Po{to ]e Rusiju volio pod svaku cenu, i po{to Je bio isto takav protivnik reakcije sa
desna, kao i nasiqa sa leva, imao je gotovo vi{e prijateqa me|u naprednim,
demokratskim i nacionalnim Jugoslovenima, nego li me|u ruskom emigracijom; a svojom dobrotom, dru`equbivo{}u, neposredno{}u i istinskim
interesovawem za sav na{ `ivot, kulturni, socijalni i politi~ki, stekao
je bio u Beogradu toliki krug prijateqa, da mo`da i nije bilo Rusa toliko
popularnog me|u beogradskim intelektualcima, a naro~ito me|u kwi`evnicima, publicistima, kao {to je bio po~. Vere{~ak.
I redakcija i ~itaoci “Javnosti” sa~uva}e trajnu uspomenu na S. Vere{~aka, ne samo zbog wegove predane i odlu~ne saradwe, nego i zbog `ive vere u pravdu, demokratiju, slobodu i napredak ~ove~anstva, {to ih je svakim
svojim retkom oko sebe sejao, zbog velike qubavi za wegovu slovensku Rusiju i zbog retke topline kojom je zavoleo na{u Jugoslaviju...
Javnost br. 32 i 33, 14. avgust 1937. godine
^ituqa:
Dr. Stanoje Stanojevi}
Smrt D-ra Stanoja Stanojevi}a, profesora historije na beogradskom
univerzitetu, te`ak je gubitak za na{u kulturnu sredinu. U prvom redu gu221
bi u wemu na{a historijska nauka odli~nog reprezentanta, koji se je za svoj
poziv spremio na be~kom univerzitetu pod vodstvom poznatih profesora
Jire~eka i Jagi}a. Svoj je studij jo{ dopunio u Petrovgradu i Minhenu, pa
se je ovakvom spremom i velikim odu{evqewem dao na izu~avawe srpske historije, a specijalno perioda Nemawi}a. Srpsko dru{tvo primalo je s velikim interesovawem i rado{}u dela histori~ara-nau~ewaka, koja su pored svoje kriti~no-stru~ne obrade imala jo{ i tu prednost da su bila napisana jasno i da se je iz wih osetila qubav kojom su ra|ena. Iza tih radova i
monografija sledila je Istorija srpskoga naroda. Smrt je prekinula D-ra
Stanojevi}a u radu oko velike politi~ke i kulturne istorije srpskoga naroda, koja je trebala da u {est kwiga iza|e u izdawu Srpske kraq. akademije, ali je prof. Stanojevi} dospeo da svr{i samo prvu kwigu. Ali nije to jedina akcija u kojoj ga je omela smrt. Iza wega osta{e nezavr{ene Biografija znamenitih qudi i Srpski narod u XIX veku. Organizatorska sposobnost D-ra Stanojevi}a bila je zamerna. On je osnovao Istorijsko dru{tvo
u Novom Sadu i Jugoslovensko istorisko dru{tvo, on nam je dao prvu Enciklopediju Srba, Hrvata i Slovenaca, kojoj se, uza sve zamerke, ne mo`e pore}i velika vrednost prvoga dela te vrste, u ~ije je izdawe trebalo ulo`iti mnogo truda i mnogo energije. U svakom ve}em kulturnom poduhvatu ra~unalo se je sa li~no{}u profesora Stanojevi}a. Wega nije nauka, izolirala iz dru{tva, nego se je dru{tvo okupqalo oko wega, i zato }e wegov nestanak zna~iti osetnu prazninu u na{oj kulturnoj sredini.
Za profesorom Stanojevi}em za`ali}e wegovi u~enici, studenti historije beogradskog univerziteta, koje je on umeo uza se vezati svojim uro|enim pedago{kim taktom. Odnos izme|u Stanoja Stanojevi}a i wegovih |aka bio je idealan, uvek pun pa`we i po{tovawa s obe strane.
Dr. Stanoje Stanojevi} ro|en je u Novom Sadu 1874 god. Otac mu je bio
lekar, a u nacionalnim poslovima vrlo agilan. Osnovnu {kolu i gimnaziju svr{io je u Novom Sadu i svoje obrazovawe upotpuwuje slu`e}i se lepom
bibliotekom svoga oca. Svr{iv{i novosadsku gimnaziju odlazi na be~ki
univerzitet, gde studira historiju. Tu su mu profesori historije i filologije (koju slu{a kao sporedni predmet) dva velika nau~ewaka: Jire~ek i
Jagi}. U Be~u diplomira i sti~e doktorat filozofije, pa odmah posle toga ode radi svog studija u Rusiju. Iz Rusije ode u ruski arheolo{ki institut
u Carigradu, a u isto vreme radi kao nastavnik u tamo{wem srpskom liceju. Kad je postao docentom beogradske Velike {kole, ode jo{ u Minhen da
slu{a glasovitog vizantologa Karla Krumbahera. Od god. 1900 pa do svoje
smrti profesor je Velike {kole, a kasnije Univerziteta u Beogradu.
Stanojevi}ev nau~ewa~ki, op}e kulturni i nacionalni rad od velike je zama{itosti, pa je zato i wegova smrt prouzrokovala veliku i iskrenu `alost.
Javnost br. 32 i 33, 14. avgust 1937. godine
“Obzorova” pisanija
“Obzor” od 5 o. m. posve}uje “Javnosti” ~lanak koji vrvi neistinama, neta~nostima i podmetawem. Najpre se “Obzor” izgovara da pisawe “Javnosti” prati samo po “kroni~arskoj du`nosti”, ali mu ipak ni{ta nije izma222
klo {ta je “Javnost” napisala u ovo dve i po godine svoga opstanka. Samo
“Obzor” hotice zaba{uruje i pre{u}uje {ta ne}e da zna i vidi. Tenor “Obzorova” ~lanka je prebacivawe “Javnosti” da kritikuje i `igo{e doga|aje
i strujawa u katoli~kom t.j. slovenskom i hrvatskom narodu, pa da “u svakom
govoru hrvatskih i slovena~kih javnih radnika nastoji na}i ne{to {to }e
poslu`iti wenoj raboti.” Isto tako nam prebacuje na{e, tobo`, tendenciozno pisawe o katoli~kom `ivotu i katoli~kim priredbama (primer: euharistijski kongres u Dubrovniku), o kojima da pi{emo sa mnogo `u~i, neobjektivnosti i s prozirnom tendencijom, dok na pojave i doga|aje u pravoslavqu i srpskoj sredini uop}e ne reagiramo.
Pre svega moramo “Obzoru” re}i da je svesno napisao neistinu. Reagirali smo mi i reagiramo i na pojave u pravoslavqu i u srpskoj sredini i do{li smo u o{tru polemiku i sa pravoslavnim klerikalizmom i “Hri{}anskim delom” i kritikovali pojave i govore u crkvi i najvi{e polo`ene crkvene li~nosti. Polemizirali smo i sa srpskim listovima koji su pisali
poput “Obzora”. A za{to smo vrlo ~esto bili zabrawivani to “Obzor” vrlo dobro znade. Vaqda ne zato {to bi kritikovali rad Hrvata. Mi smo, na{om kritikom pisawa izvesne beogradske {tampe, u~inili usluge i nekim
qudima oko “Obzora” i ako je nismo pisali radi usluge nego radi stvari. A
nedavno smo preneli pasus iz jednog ~lanka sarajevske “Prosvete” koji nije samo osuda pojave u jednoj partiji, nego te{ka optu`ba srpskog dru{tva.
[ta bi “Obzor” kazao da smo mi preneli takav sud o Hrvatima-katolicima, bez obzira da li je to istina ili nije. [ta bi “Obzor” kazao da smo slu~ajno mi napisali o turizmu u Dalmaciji, {to je ispravno napisao “Jugosl.
Lojd”, a odmah preneo jedan beogradski, “Obzoru” vrlo bliski list?
Nismo mi krivi {to u srpskoj {tampi – izuzev listova s kojima mi uop}e ne polemi{emo – ne nai|osmo ni na koji, koji bi “Obzoru” bio ravan u
podmetawu i neiskrenosti. Osim toga, stojimo mi na stajali{tu narodnog
jedinstva, a “Obzor” ho}e pre i u Gote nego u Jugoslovene, pa u samoj prirodi
stvari le`i da sa listovima protivnog mi{qewa u na~elnim stvarima dolazimo u sukob. To je tako prosto i prirodno svakome, samo nije “Obzoru”.
[to se ti~e na{e borbe protiv “Matice Hrvatske” i wenih pretstavnika,
to je opet obzora{ki prikazano. Ne kritikujemo mi M. H. kao hrvatsku instituciju, nego qude koji su joj u vodstvu i ne `acamo se re}i da je `alosno, da na
~elu takve institucije mo`e stajata ~ovek uverewa Filipa Lukasa. @alosno
je da jedna takva institucija slu`i ciqevima qudi punih mr`we i otrova.
Podmetawe “Obzora” da se mi borimo protiv katoli~ke crkve jo{ je gadnije, kad “Obzor” vrlo dobro znade da se mi borimo protiv klerikalizma i
da je na{a borba u toliko o{trija u koliko je klerikalizam agresivniji. A
klerikalizam ostaje klerikalizam i onda kad ga sprovodi “Katoli~ka akcija”. Primer dubrova~kog euharisti~kog kongresa i na{e glose stupidan
je. Kao da “Obzor” ne zna u ~emu je pointa na{e glose!
O Majskoj deklaraciji smo dosta pisali i svako – ko nije pokvaren – mogao je jasno videti da joj mi nismo osporavali vrednost uop}e, ali smo je sveli na wenu pravu meru. Nikad ne}emo falsifikovati doga|aje i dopustiti
tvr|ewe da je Majska deklaracija zadala smrtni udarac A. ugarskoj monar223
hiji, niti da su klerikalci bili oni koji su i{li na barikade, niti da takve proslave budu partijske, niti da one poslu`e izvesnim Janusima.
“Obzorovo” bula`wewe o nevrednosti Krfske deklaracija jer ~lanovi
odbora nisu imali pristanka naroda, neozbiqna je i nije za glosirawe, ona
je za “Koprive”.
[to mi slavimo U~elinija, time se ponosimo. Zato “Obzor” slavi [egvi}a – svakom svoje.
Sad jo{ o konkordatu.
“Obzor” se neobi~no uzrujava zbog konkordata. On je u borbi za konkordat
pretekao “Hrv. Stra`u” i u borbenoj {tampi “Katoli~ke akcije” odneo prvenstvo. Za{to ga je “Hrv. Stra`a” pustila preda se nije te{ko pogoditi.
Istina, glas “Obzora” nije glas hrvatskog naroda, jer je poznato da je
“Obzor” samozvano glasilo hrvatskih intelektualaca, a hrvatskim intelektualcima – ba{ onima oko “Obzora” – ne pu{ta vodstvo da pretstavqaju hrvatski narod, i ne mogu da govore u wegovo ime. Me|u wima ima i suvi{e “pokvarene gospode”. I posledwe “Obzorovo” delawe oko nacrta Ustava
hrvatskih intelektualaca pokazalo je da wegov glas nije glas hrvatskog naroda, niti je wegovo mi{qewe – mi{qewe vodstva hrvatskog naroda. Pa ipak je
“Obzor” preuzeo ulogu narodnog vo|e u borbi oko konkordatta i u toj borbi
operi{e uglavnom nejednako{}u polo`aja pojedinih konfesija u dr`avi.
Kao {to smo protiv hegemonije ma kojeg plemena, tako smo i protiv hegemonije ma koje crkve, jer u tome vidimo najve}e zlo i izvor svim na{im
nevoqama. Mi smo ba{ radi toga i kazali – jo{ u februaru o. g. – da smatramo nu`nim, da dr`ava najpre donese zakon o verama, kojim }e obele`iti
svoj stav prema crkvama, a posle da se crkve organizuju.
Nema kantara kojim bi se dalo ta~no i pravo odmeriti koliko }e prava
u`ivati koja crkva u razmeri spram druge, a to tim vi{e {to je jedna autokefalna, a druga univerzalna. Mi `elimo da u svojim pravima budu {t je
mogu}e vi{e izjedna~ene. Ali za nas je u toj stvari najva`nije da dr`ava ne
bude slu`benica ni koje crkve i da interesi dr`ave budu ispred svih drugih
interesa. E, to je {to “Obzor” ne mo`e da shvati, jer mu je u vidu samo jedna
strana. U tom slepilu ne poma`u nikakve nao~ari, nego samo ose}aj za stvar.
Zamerka “Obzorova” pravoslavnoj crkvi u borbi protiv konkordata
stvar je shvatawa i ocene da li je ta borba umesna, opravdana, takti~na itd.
Ali zamerka “Obzorova” poslanicima pravoslavne vere, koji su govorili
i glasali protiv konkordata, potpuno je iluzorna. Pravoslavska ve}ina izglasala je konkordat katoli~koj crkvi, a ve}i je bio broj poslanika-katolika protiv nego za konkordat. Zar to nije najboqa satisfakcija “Obzoru”
i Kaptolu i svima kojima je konkordat toliko prirastao du{i? A bude li
puste sre}e i u Senatu, onda za “Obzor” i wegovo tuma~ewe nema ve}e pobede.
Za{to onda mrzost i insinuacije? Ili bi “Obzor” hteo da je konkordat pro{ao bez opozicije uop}e, pa da ga je skup{tina jednoglasno prezentovala “Obzoru” i Kaptolu iz kavalir{tine. Za{to je “Obzor” ba{ na nas uperio svoje
strele? Za{to ne puca na one zagreba~ke listove koji se ne e{ofiraju radi
konkordata, a za koje je “Obzor” – bar na oko – spreman u vatru i u vodu.
224
Nego kad smo ve} pri tom razgovoru, da jo{ jedno zapitamo: [ta misli
“Obzor”, da li bi pok. Radi} primio ovaj i ovakav konkordat, pa bio on na
vlasti ili u opoziciji? Znademo da za “Obzor” nije merodavno {ta je pok.
Radi} mislio o stvarima (ima drugih koji o tome vode brigu) ali ovaj put je
osobito interesantno da Rapi} 1925 godine nije hteo konkordat, za koji, vele, da je za dr`avu bio povoqniji od ovoga.
“Obzor” }e nam re}i, kao {to je ve} i napisao: “Za na{u javnost nije momentano va`no da li je konkordat ovakav ili onakav, da li }e on u praksi
potpuno za{tititi verske interese katolika...” “Sada je va`na pozadina
borbe protiv konkordata, jer se samo tako mogu saznati pravi motivi, koji
vode hu{ka~e protiv ovog ugovora.” “Obzoru”, kao uvek, nije va`na stvar,
nego ono {to je iza stvari. Ali drugima bi mogao dopustiti da im je bar toliko do stvari koliko do pozadine.
Sad samo da jo{ ne{to upitamo “Obzor”. Misli li on da su sve politi~ke, socijalne i kulturne pojave i zbivawa u Zagrebu tako idealno zami{qene i sprovo|ene da im nema zamerke? Ali u “Obzoru” ipak nema kritike kad
mu i ne preti zaplena. A mi smo toliko puta imali prilike za o{tre sudove i kritike ali smo ih pre{utili da ne stvaramo zlu krv. Ali ne pre{u}ujemo “Obzoru”, “Hrv. Stra`i” i “Slovencu”, jer iz wihovog pisawa vidimo da im godi da {to duqe potraje “smutnoe vremja”.
Javnost br. 32 i 33, 14. avgust 1937.
Za koga se znalo, a za koga se nije znalo, godine 1918?
Vrativ{i se sa ferija, na{ao sam u “Hrvatskoj Stra`i” citat iz famoznih ~lanaka “Dr. Ma~ek u `ivotu i radu”, koji izlaze u “Hrvatskom Dnevniku”, a u kome se, govore}i o polo`aju u Hrvatskoj i u Zagrebu, oko godine
1918, ka`e i ovo:
“Na pozornicu stupaju qudi o kojima danas niko i ne misli. Tko danas u
Hrvatskoj vodi n. pr. ra~una o Niki Bartulovi}u? On se od we ve} i prostorno odijelio, ali je onda sa svojom skupinom Dalmatinaca, Istrana,
Primoraca i Rije~ana davao boju zagreba~koj ulici. Kasnije je ta skupina
dobila i svoj nadimak. Bila je progla{ena “rasicom”. Danas se ona u Zagrebu i ne opa`a. Ali onda je bila vrlo aktivna... Itd”.
“H. Stra`i” i “H. Dnevniku” hvala na priznawu! Jer vreme o kome je re~
bilo je vreme kona~nog obra~una Hrvata sa austro-ma|arskim ropstvom, godina koja zna~i najve}i preokret u istoriji Hrvata, nakon nestanka narodne dinastije. I prema tome, - po priznawu samog Ma~ekovog “H.. Dnevnika”, - u toj, za Hrvate najpresudnijoj godini, “na pozornicu istupaju” qudi
kao Niko Bartulovi}, i u woj su skupa sa ostalim Dalmatincima, Primorcima Istranima itd. (kao i sa svim svesnim Hrvatima iz Banovine!) vrlo
aktivni! I {to je jo{ najva`nije, taj Bartulovi} i ostali se nisu javili na
toj “pozornici” samo onako, po{to su ~itavu mladost proveli, a da niko nije ni znao za wih, pa su kao nasledni fireri do{li na gotovo, - ve} su, u zajednici sa ostalom omladinom i ostalim svesnim hrvatskim rodoqubima,
godinama spremali otpor Hrvata protiv Be~a i Pe{te, izdavaju}i ve} od
najranije mladosti listove i provode}i agitaciju, pa su zato bili otpu{tani iz slu`be i podnosili najgoru bedu, te godinama ~amili po tamnicama
225
(i to onim pravim, sa prisilnim radom i kazneni~kim uniformama), - a sve
zato da gospodi oko “H. Stra`e” i “H. Dnevnika” pomognu stvoriti mogu}nost da u svojoj dr`avi mogu danas da pi{u onako kako se u Austriji nisu
usudili ni da pisnu...
Pa kad se ve} postavqa pitawe ko je bio poznat i aktivan godine 1918, a
za koga se naprotiv danas i ne zna u Hrvatskoj, onda smo i pored sve skromnosti prisiqeni da utvrdimo da je ba{ pisawe “H. Stra`e”, “Obzora”, “H.
Dnevnika” itd, koji ni jednog dana ne propuste da ne polemi{u sa Nikom
Bartulovi}em, najboqi dokaz za to, da se ~ak i kod separatista i danas o N.
Bartulovi}u i te kako vodi ra~una (“H. Stra`a” odgovara ~ak “H. Dnevniku”, da o tom i takvom N. Bartulovi}u i treba voditi ra~una!), a da i ne govorimo o ~iwenici da je nakon ~itavih propovedi po crkvama u Dalmaciji
i Hrvatskoj, uperenih protivu wega i protiv “Javnosti”, ~ak i kod samih
klerikalaca dvaput popularniji od popa [imraka...
A {to se godine 1918. ti~e, mo`emo odgovoriti sa ponosom: Da su se, od
godine 1914. do 1918, dakle u vremenu kada su se dve ogromne imperije bile
digle da Hrvate zbri{u sa lica zemqe; kada su tamnice bile prepune najboqih Hrvata, i kad je hrvatski seqak bio cewen samo kao hrana za topove; pa
kada se protiv svih tih strahota bio digao op{ti narodni pokret, u kome je
u~estvovalo sve {to je qudski hrvatski osje}alo, - da su se u to presudno
vreme “na pozornici” u Zagrebu zaista nalazili N.Bartulovi} i wemu
srodni; ali ta “pozornica”, u to doba, nije bila nikakvo paradirawe sa zastavama i zdravi~arewem, niti je zna~ila komotno ~ekawe od 100 godina u
izbi mnogobrojnih kurija i advokatskih kancelarija, ve} je naprotiv zna~ila optu`nice koje su tra`ile smrt na ve{alima i nekoliko godina prave pravcate robije, pa ~ak i pred samo oslobo|ewe, izgon iz Zagreba, na denunciju onih koji su “H. Dnevniku” bli`i od N. Bartulovi}a.
Pa, dok su po svedo~anstvu samog “H. Dnevnika”, u to doba N. Bartulovi},
i oni koji su mislili kao on, bili prvi u akciji u Zagrebu, dok su po priznawu glavnog organa dr. Ma~eka oni bili ti, koji su davali boju mi{qewu
Zagreba (ma da je to preterano, jer je bilo tu i daleko krupnijih imena!) gde li su u to presudno doba bile tolike dana{we glave{ine samohrvatskog
gibawa, i ko je u tim opasnim danima, kad se glava nosila u torbi za hrvatstvo, ma i jedinu re~ ~uo za tolike [ol, Pernare, Orsage, Jela{i}e, Ma{trovi}e, Kaliterne, itd? I gde je onda bila wihova aktivnost pa da zbace sa pozornice Bartulovi}e i da hrvatsku stvar povedu svojim putem, ako
im se ~inilo da na{ nije dobar, - umesto da se ~uvaju u zaklonu i da se jave
tek onda kada je glavna bitka za hrvatstvo ve} izvojevana i kada se, postankom Jugoslavije, stvorila jedina mogu}nost za ma kakvo re{ewe hrvatskog
pitawa, koje se - da su pobedile centralne vlasti - nebi niko od svih tih veli~ina usudio ni da spomene.
I prema tome N. Bartulovi} mo`e samo da se ponosi {to je i “H. Stra`a” prisiqena da ga nazove “onaj iz godine 1918”. A da li }e kroz dvadesetak godina mo}i da se ponose i oni koji se hvale da su poznati u godini 1937,
dok su u godini 1918 bili prekriveni tamom, o tome }e da prosudi istorija,
i to ba{ istorija Hrvata!...
Javnost br 36, 4. septembar 1937.
226
Antiboq{evizam ne sme da bude filofa{izam
List “Kontra-Komintern”, {to ga izdaju nacionalsocijalisti u Berlinu, doneo je u posledwem broju jedan razgovor svog dopisnika sa zagreba~kim
mitropolitom, Dositejem.
Mitropolit Dositej se u tom razgovoru vrlo odlu~no izjasnio protiv
boq{evizma i nazvao ga najve}om opasnosti za svet. Govorio je o borbi patrijarha Varnave protiv komunizma i naveo mnogobrojna zlodela sovjetskog re`ima u Rusiji.
Mi smo ve} jednom, prilikom jedne sli~ne izjave patrijarha Varnave, date jednom nema~kom listu, naglasili da ni{ta nema prirodnije nego da se
visoki pretstavnici jedne hri{}anske crkve stavqaju na ~elo borbe protiv razornih doktrina te da se protive progawawima verskih i politi~kih ube|ewa, koja se vr{e u SSSR. Isto tako je du`nost crkvenih poglavica da upozoravaju na opasnosti boq{evizma kod nas i u svetu, da se protiv
tih opasnosti bore, pa da pozivaju i ostale da to ~ine. Izme|u ostalog, to
najboqe pokazuje koliko su pogane la`i onih koji tvrde da u borbi protiv
konkordata pravoslavna hijerarhija sara|uje ~ak i sa – komunistima...
Me|utim, mitropolit Dositej se nije zaustavio na tome, nego je dao i izvesna ~isto politi~ka mi{qewa, koja mo`da konveniraju nacionalsocijalisti~kom listu u kome su objavqena, ali koja nisu u korist zdravo shva}ene borbe protiv boq{evizma. Tako je g. mitropolit ponovio n. pr. poznatu
fa{isti~ku, antidemokratsku krilaticu, da se “boq{evizam {uqa u svet
pod maskom napredwa{tva i demokratije”; pa je izneo i drugu fa{isti~ku
tezu, da je “Moskva ta, koja ve{ta~ki razdvaja svet na tabor demokratije i
tabor fa{izma”, i kona~no je izjavio da “antiboq{evizam treba da se bori protiv boq{evizma, a nikako demokratija protiv fa{izma”, ve} da demokratija treba da poma`e fa{izam.
I to mitropolit Dositej ka`e danas, kad ~itava Evropa gleda kako fa{isti~ke zemqe, po svom vlastitom planu i htewu, tvore sve u`i tabor i
blok, ne protiv boq{evizma ve} protiv demokratskih zemaqa, Francuske,
Engleske, ^ehoslova~ke itd;– kada se me|unarodni fa{izam solidari{e sa
imperijalisti~kim pohodom Japana u Kini; kad gusarewe po Sredozemnom
moru, koje je upereno protiv ~isto demokratskih zemaqa, Francuske i Engleske, preti da svet baci u nezapam}eni po`ar i kad fa{isti~ke zemqe
sve vi{e odbijaju svaku me|unarodnu mirovnu saradwu sa demokratskim zemqama, bilo u Dru{tvu naroda, bilo na drugim konferencijama.
Mi smo ve} jednom kazali da je jedini pravi antiboq{evizam onaj demokratski, jer on u korenu gu{i zlo. Fa{izam, naprotiv, sprema teren za nova nezadovoqstva i nove komunizme, kao {to je to ~inila i apsolutisti~ka
reakcija. A {to se ti~e progawawa crkava i uho|ewa paganizma, nacionalsocijalisti~ka borba protiv protestantizma i katolicizma pokazuje da ni
tamo nije mnogo boqe nego u SSSR. A kad bi u Nema~koj bilo pravoslavqa,
progonili bi i wega, jer se borba vodi protiv hri{}anstva uop{te.
Javnost br. 37, 11. septembar 1937. godine
227
Potreba jasnih i slobodnih gledi{ta
u dana{woj situaciji
Na{e mi{qewe o konkordatu mi smo kazali stru~no, bez ikakvih demago{kih tendencija i sa najiskrenijom `eqom da se po{tiva verski mir i
ravnopravnost u zemqi, da se urede odnosi sa svima crkvama, a izme|u prvih sa katoli~kom; da se prestane sa pravoslavnim kao i sa katoli~kim proselitizmom; da ni jedna crkva ni u kom javnom poslu ne bude ni za ~as iznad
dr`ave, kao ni jedna iznad druge; te da sve {to se na poqu crkvenog zakonodavstva nova donese, poslu`i narodnom sporazumu i qubavi, a da ujedno ne
ometa duhovni napredak, slobodu misli i zdrav demokratski razvoj zemqe
To na{e mi{qewe nije bilo vezano ni za kakav napadaj na vladu, u toliko
mawe {to smo podvukli i odgovornosti izvesnih dana{wih opozicionalaca, za ovakav konkordat. ^iwenica {to to na{e mi{qewe, koje je u svakoj
re~i imalo pred o~ima najvi{e interese dr`ave i naroda, nije moglo slobodno da dopre do ruku javnosti, spre~ila nas je da ka`emo isto tako otvoreno svoje mi{qewe i o popratnim pojavama, koje su se razvile u vezi sa dono{ewem konkordata – ma da da smo i tu `eleli dosta toga da ka`emo, na
adresu svih strana, bez predispozicija ni za koga, a u interesu upu}ivawa
borbe u zdrave i konstruktivne kanale, a naro~ito zato da se, zbog efekta
napadaja na protivnika, ne unosi otrov i mr`wa, te da se ne {ire neistine, koje }e docnije biti vrlo te{ko ispravqati.
Mariborska “Delavska pravica” je nedavno pisala da se “vrlo malo mo`e saznati o tome kako se na stvar gleda u narodu, u pravoslavnoj crkvi i u
onim krugovima koji se ne sla`u sa konkordatom, ma da je nesumwivo da je
stvar izazvala ~itave valove raznih mi{qewa i diskusija, vi{e politi~kih nego li verskih, u ~itavoj zemqi.” I list veli da ta “napetost tra`i
javnu raspravu o konkordatu, jer samo u javnoj raspravi mogu da se ra{~iste
pogledi, te da se do|e do saznawa ~ije mi{qewe treba prihvatiti.”
U tim re~ima su{tina je sve pometwe dana{weg momenta. Bilo je vremena, kada su se n. pr. o hrvatskom pitawu, po listovima protivnika HSS, mogle ~itati sve mogu}e informacije, dok sami organi HSS nisu smeli o tome ni re~i da ka`u niti da potvrde ili da demantuju to {to im se pri{ivalo, niti da se odbrane ili da napadnu. Tako se postupalo i prema srbijanskoj opoziciji, prema samostalcima, itd. I, kao {to je to bilo ne samo nemoralno, ve} i nezdravo, zato {to je to nu`no izazvalo ilegalnu {tampu,
mnogo zatrovaniju nego li je legalna, – tako isto ne mo`emo nikako da razumemo koliko malo smisla za “fer” igru i za vite{ki postupak mo`e da se
na|e kod listova kao {to su “Obzor”, “H. Stra`a”, “Slovenec”, itd da – u
momentu kada se sam “H. Dnevnik” tobo`e ~udi {to i najve}i beogradski
listovi, kao {to su “Politika” i “Pravda”, ne donose ni najobi~nije politi~ke vesti, a kamo li da bi smeli objaviti odgovor nekog od napadnutih na
pisawe “Obzora” i kompanije. – iz dana u dan najpoltronskije tuma~e na svoj
na~in i kako to konvenira krugovima koji su na vlasti, stav krugova koji su
protiv konkordata, slu`e}i se pri tom podmetawima i generalisawima, i
napadaju}i sa kukavi~kom “carte blanche” koga god ho}e na toj strani.
228
U doba kada hrvatska opozicija nije smela da ka`e {to misli sve {to je
u Srbiji bilo opoziciono (a nakon Jevti}evog pada se ispostavilo da je to
bila ogromna ve}ina naroda!), ne samo {to nije udaralo na Hrvate i tuma~ilo na re`imski na~in wihov stav, ve} je ~ak znak solidarnosti sa wima,
uzelo kao nosioca liste samog vo|u HSS – dok je ve}ina tih listova, koji
sada autoritativno ho}e da govore u ime hrvatstva, slu{ala re`im. Pa, kad
bi u na{oj politici bilo vi{e smisla za yentlmenstvo, trebalo bi sa strane vodstva HSS da se – bez obzira na meritorni stav {to ga to vo|stvo ima
prema konkordatu – objavi upozorewe da u momentu, kada ne samo JNS ni
pravoslavna hijerarhija, ve} ni najbli`i saveznici SDK, nisu u stawu slobodno da ka`u: pravo svoje gledi{te po pitawu konkordata, verske ravnopravnosti i sporazuma sa Hrvatima – nije ni po{teno ni vite{ki da listovi koji se hvastaju da govore u ime Hrvata, imputiraju tim krugovima ciqeve i `eqe koje nisu wihove, ve} su zlonamerno lansirane sa strane protivnika to bi bilo u toliko potrebnije, {to bi se tako i autoritativno utvrdilo da li je n. pr. “Obzor”, koji danas vi{e i ne objavquje drugo nego to {to
sutradan treba da prenese “Samouprava”, zaista neki glasnik hrvatske javnosti, ili pak organ pomo}nih ~eta JRZ me|u Hrvatima...
*
“Obzor”, “H. Stra`a”, “Samouprava” itd. pi{u iz dana u dan da je ma ~ija
protivnost ovom sada{wem konkordatu identi~na sa borbom protiv Hrvata i Slovenaca; da je to posledica mr`we na katoli~ku crkvu; da to pretstavqa velikosrpski front netrpeqivosti prema svemu {to je hrvatsko i
protiv ravnopravnosti kat. crkve; da je to borba za diktaturu i prevlast
Jevti}evaca; da je sve to inspirisano iz inostranstva da se uti~e na spoqnu politiku dana{we vlade; pa i to da su na ~elu te borbe komunisti!...
“Slovenec” ~ak ide tako daleko da denuncira da je “Komintern glavni faktor koji me|u Srbima vodi borbu protiv konkordata” – {to iz dana u dan
ponavqa i “H. Stra`a”, dovode}i ~ak i najvi{e pravoslavne crkvene krugove u vezu sa komunizmom.
Argumenata, naravski, nema – sem citata iz izvesnih ilegalnih letaka,
uperenih protiv konkordata ili protiv vlade. Ali zar je slovena~ki deo
JRZ zaboravio da je i te kakve preteranosti ilegalnih letaka iz Slovenije, iz vremena Uzunovi}eve vlade, opravdavao tako|er time, {to je tadawoj
slovena~koj opoziciji bilo nemogu}e da govori legalno, pa da su te letke
izdavali ~esto posve neodgovorni elementi?....
Nema sumwe da i me|u dana{wim ilegalnim lecima ima mnogo takvih ~ija sadr`ina i forma prelaze sve granice dopu{tenog, a koji ne paze ni na
osetqivost ostalih grupa, plemena i vera, pa tako unose zlu krv me|u narod.
I, da nam se dalo da ka`emo stvarno svoju re~ o sva~ijoj krivici, mi bismo
i takve krivce bili po zasluzi ocenili i ne bismo {tedeli sa osudom...
Ali, ako je otrov, bilo u kome obliku podjarivati mr`wu pravoslavnih na
katolike, zar isto tako nije otrov, kada se katolici uveravaju – i to ne samo sa strane “Obzora”, ve} i sa strane zvani~nih organa i li~nosti JRZ –
da je svaka protivnost ovom konkordatu, bilo sa ~ije se strane u Srbiji, pa
~ak i sa strane. liberalnih Hrvata – uperena iskqu~ivo protiv ravnoprav229
nosti Hrvata?... Jer kad ra~unaju da se me|u Srbima nije izjasnila za konkordat nego JRZ (a niti jedna institucija ili udru`ewe) – zar ne moraju
Hrvati, prema takvim uveravawima, zakqu~iti, da je ne mali deo srpske javnosti protiv wih, pa prema tome moraju da zamrze tu srpsku javnost?... I zato “Samouprava” nema {ta da se quti na splitsko “Novo Doba”, {to govori o {ovinizmu i netrpeqivosti Srbijanaca, kad je sa wene strane poteklo
takvo tuma~ewe stava svih onih krugova koji kritikuju konkordat... I nije
li vi{e nego `alosno, da se ni najumerenijim protivnicima konkordata,
onima koji to ~ine ~isto publicisti~ki i stru~no, ube|eni da time samo
koriste ravnopravnosti Hrvata, – ne da da obja{wewem svoga stava razagnaju otrov mr`we koja se na taj na~in {iri me|u Hrvatima, a sve u korist
krajwe frankova~ke orijentacije.
*
Da su se, ne samo u vezi sa konkordatom, nego jo{ vi{e sa popratnim doga|ajima (koji su se – budi usput re~eno – ba{ u interesu onih koji zagovaraju konkordat dali izbe}i); a naro~ito u vezi sa nemogu}no{}u da se legalnim putem ka`u narodu prave namere; – u srpskim redovima, tu i tamo,
pojavila izvesna netrpeqiva, samosrpska, pa na retkim mestima ~ak i antikatoli~ka raspolo`ewa, to je ta~no; i mi, bez obzira kako je do wih do{lo,
moramo da ih osudimo. Jer, ako ima i takvih, me|u kojima nema dodu{e nikoga od imena koji narodu prikazuju, da katolici idu za tim da pravoslavne
pokatoli~e, ili sli~no, to je do krajnosti besavesno i umesto toga bi trebalo narodu objasniti ta~no u ~emu i na kome je krivica; – pa u koliko je neko kriv pred pravoslavqem kao takvim, da su to u prvom redu pravoslavci
sami, koji na, odgovornim mestima nisu umeli da {tite dostojanstvo pravoslavqa. A u koliko je, daleko vi{e, u pitawu autoritet dr`ave, i duhovni
napredak pu~anstva, a naro~ito Hrvata, da ni tu ne mo`e niko da tra`i od
Vatikana da ima na umu na{e interese, ve} su to trebali da imaju na umu, i
oni koji su konkordat spremali, i oni koji su ga izneli. Pa da ba{ zbog toga, u ~itavoj toj kontroverziji nema mesta, ne samo neraspolo`ewu prema
Hrvatima i prema Slovencima, ve} ni prema katoli~koj crkvi uop{te; –
sem prema klerikalcima, ~ijim intrigama u Rimu se ima zahvaliti za ovakav intrasigentan stav Rima, ba{ u pogledu konkordata sa na{om dr`avom.
Najmawe bi pak u interesu zemqe, pa ni srpstva, bilo okupqawe nekog
srpskog fronta, neko samosrpsko ili velikosrpsko gibawe; jer bi to, kao
{to smo to i nedavno ukazali – zna~ilo i}i na ruku ba{ onima kojima i jest
glavni ciq da stvarawem velikosrpstva i velikohrvatstva razbiju jugoslovenstvo, pa da onda, raspar~ane, mogu tu}i i velikosrpstvo i velikohrvatstvo. [to se to kod hrvatskih separatista ne shva}a, nije nikakav razlog da
i pojedini Srbi u~ine sebe slepim za stvari koje su iznad momentalnih
borba i da, makar i zbog najopravdanijeg zadovoqstva, pristupe inatima koji bi na koncu konca bili na {tetu celine i na winu sopstvenu {tetu.
Na ovo }e nam se odgovoriti, da su ~ak i partije koje su najradikalnije za
sporazum sa Hrvatima (kao demokrati i zemqoradnici) bile spre~ene da
objasne svoj stav kako treba, ba{ zato da taj stav mo`e po miloj voqi da se
izopa~i, te da na pr. “Obzor”, za ra~un re`ima, mo`e “yentlmenski” da uda230
ra na U.O. kao po “hrvato`derima”, a sve u ciqu da sprema “konkordatsku
kombinaciju” saradwe klerikalaca, Lukasovaca, Obzora{a... itd. I tu ne
znamo zaista {ta da odgovorimo; jer ni u na{im kritikama konkordata nije bilo ni traga od nekog harangirawa protiv katolika, ili nekog {irewa
neistina, ili makar najmaweg pomawkawa po{tovawa prema bilo kom autoritetu, pa ipak se sve u~inilo da javnost ne dozna to na{e mi{qewe.
*
Me|utim, i pored toga, smatramo va`nim da podvu~emo jednu vrlo decidivnu izjavu ministra prosvete, g. Sto{ovi}a, koji je, pre ne{to vi{e od
mesec dana, na jednom zboru kazao da “vlada ne mora forsirati ratifikaciju konkordata, odnosno da je mo`e skinuti sa dnevnog reda, ako je politi~ko vo|stvo Hrvata protiv wega”.
Jasno je da je pitawe upu}eno Dr. Ma~eku, u toliko pre, {to su se u Nar.
Skup{tini, i govornici “za” i govornici “protiv” konkordata, kao sa jednim od glavnih argumenata slu`ili ba{ time, {to su tvrdili da “doneti
konkordat zna~i spremiti teren za sporazum sa Hrvatima”, ili obratno, da
je “Dr. Ma~ek protiv ovakvog konkordata”.
Dr. Ma~ek se nije, me|utim, o tome nigde i nikome jasno izrazio, i sve {to
je kazao za javnost po tom pitawu, dade se svesti na konac izjave, objavqene po~etkom septembra u “Reichsppostu”, a koji glasi: “S te strane (konkordat je naime postao neka lopta u borbi izme|u vlade i opozicije), Hrvate ova vriska i
buka oko konkordata malo zanima”. Sli~no gledi{te objavio je u par navrata
i “H. Dnevnik”, a i g. [ol je, u nedavnoj izjavi “Vremenu” podvukao, da je konkordat sklopqen bez legalnih pretstavnika Hrvata, pa da ih se zato ne ti~e!
Na taj na~in je Dr. Ma~ek, u pogledu konkordata, uzeo analogno gledi{te,
koga su hrvatski prava{i uzimali ~itave decenije u pogledu nagodbe sa
Ugarskom, tvrde}i da ih se ta nagodba, kao ni pitawe wenog prova|awa ili
poboq{awa, ni najmawe ne ti~e, zato {to je oni ne priznaju; – ma da je i najmawi detaq javnog `ivota u Hrvatskoj, pa i svaki korak tih istih prava{a,
stao pod teretom te nagodbe; pa su to, {to tobo`e nisu priznavali u na~elu, morali ti isti Star~evi}anci, u svakidawem `ivotu i priznavati i tome se pokoravati. Ali o tome docnije...
Me|utim, i pored tog principijelnog zavla~ewa glave u pesak, iz svega {to
je Dr. Ma~ek, makar i pitijski kazao, kao i iz onog {to su kazali g. [ol i “H.
Dnevnik”, vidi se u najmawu ruku to, da Dr. Ma~ek nije nikako odu{evqen za
ovaj konkordat. Ve} sam po~etak izjave date “Reichpostu”, to daje razumeti:
“Ako neki prema nama istupaju sa tvrdwom da konkordat odgovara `eqi Hrvata, onda im moram napomenuti da se radilo na konkordatu jo{ za `ivota
Kraqa Aleksandra, koji je razgovarao sa Vatikanom. Konkordat, sigurno nisu sklapali zato da podupru borbu Hrvata, nego zato jer su mislili da }e time
podi}i ugled diktature pred svetom”. – U polemici sa “Slovencem” je “H.
Dnevnik” napisao ~ak, da bi o svom stanovi{tu prema konkordatu mogao jo{
mnogo {ta da ka`e, kad bi mu “Slovenec” garantirao da }e to biti propu{teno; {to pokazuje o~ito, da to {to bi kazao, ne bi bilo u prilog vladinog gledawa na konkordat. A i sam “Balkan”, koji zastupa gledi{te vlade, ose}a potrebu da napada Dr. Ma~eka, zato {to je protiv konkordata!
231
U polemici sa grupom g. Jevti}a, ~ijem re`imu s pravom pripisuje sau~esni{tvo u stvari konkordata, organ. Ma~eka ide i daqe, pa veli da je “wihov ciq bio pomo}u konkordata katoli~ki kler odijeliti od hrvatskog naroda”; a samostalska “N. Rije~”, dakle saveznica Dr. Ma~eka, u pro{lom
broju vrlo otvoreno nagove{tava i izvesne sada{we razgovore klerikalnih i, frankova~kih pretstavnika, za kombinacije koje nisu Dr. Ma~ekove.
Po svemu bi, dakle, izgledalo, da i dr Ma~ek i sve {to liberalno ose}a
me|u Hrvatima, vide jasno da ustanove ovog konkordata poga|aju u prvom redu Hrvate, pa – kad ne bi postojalo hrvatsko pitawe, zbog koga Dr. Ma~ek
misli da po{to poto mora da o~uva fikciju “kompaktnosti hrv. nar. redova”
i {to radikalniji front prema Beogradu da bi on to otvoreno kazao, a za wime i svi stari Radi}evci, sa g. Hercegom na ~elu, te svi mnogobrojni napredni elementi u pokretu, a da o Hrvatima samostalcima i ne govorimo. Za konkordat bi bili jedino klerikalci oko “H. Stra`e wihovi agenti u Ma~ekovom pokretu, kao {to je na pr. Dr. Pernar, frankovci tipa Bu} – Lukas itd.
Ali ima tu jo{ ne{to: Taktika velike ve}ine vodstva biv{e HSS je u tome da se {to vi{e krivwe i {to vi{e odgovornosti baci na Beograd, pa u
tu svrhu treba da poslu`i i konkordat! I zato, ako se konkordat odbije, dopusti}e se, makar i nezvani~na kampawa, da je to Beograd u~inio “iz mr`we
na Hrvate”; a ako se konkordat primi, ostaje uvek u rezervi kampawa, da je
to u~iweno u svrhu da se duhovno zarobe Hrvati; da se to u~inilo bez wihovog znawa i privole, itd. Izjasniti se sada – protiv konkordata, zna~ilo bi
podupreti ne samo borbu srpske opozicije, nego olak{ati mo`da i polo`aj
dana{we vlade, koja, bi prema Vatikanu dobila jedan krupan razlog za neforsirawe ratifikacije – a time bi se izgubila prilika da se Beograd, i re`imski i opozicioni, kako ispala stvar da ispala, prika`e kao “protivnik Hrvata” – {to pretstavqa najvi{i ciq i brigu izvesnih zatrovanih krugova.
Da li ta politika mo`e, me|utim, da koristi pravim interesima Hrvata?...
Jer, ako Dr. Ma~ek sam ka`e da Hrvati “mogu da ~ekaju i 100 godina”, nije nikako iskqu~eno da se na~elno nepriznavawe konkordata, koji bi jo{ ove godine mogao da postane zakon, produqi i vi{e nego li je trajalo na~elno nepriznavawe nagodbe {to nikako ne zna~i da mi ne `elimo, da ve} sutra do|e do
sporazuma; ali kao {to se ve} 6-7 godina samo pri~a o wemu, za{to se ne bi
pri~alo i daqe?!... I za to vreme bi nekoliko hrvatskih generacija, pa i ro|ena deca Dr. Ma~eka, morali svaki dan u crkvi, u {koli, u gimnasti~kim
udru`ewima, u brak itd, ose}ati na sebi stvarnu primenu konkordata – ma koliko ga oni na~elno ne priznavali, i pod egidom tog konkordata modelirao bi
se mentalitet hrv. javnosti, u znaku reakcionarstva na jednoj strani, i krajweg
kulturkampfskog otpora na drugoj. Sa oru`jem tog konkordata u ruci, klerikalci bi, kroz to vreme, kao od {ale li{ili Dr. Ma~eka svakog autoriteta
(neka pita je li se na euharistijskom kongresu u Dubrovniku klicalo wemu,
ili naprotiv nekom drugom hrv. vo|i!) u toliko pre {to ni on nije ve~an, dok
je klerikalizam, u liku bilo kog biskupa, ve~an! – pa do nekoliko godina ne bi
niko ni pitao {ta Dr. Ma~ek priznaje ili ne priznaje, jer su klerikalci pripravni da priznadu i najreakcionarniju diktaturu, pa ~ak i velikosrpsku, samo kad bi im ta dala punu vlast nad katoli~kim du{ama...
232
Rezervisanost Dr. Ma~eka je u toliko mawe razumqiva, u koliko niko od
wega ne tra`i da svoje gledi{te na konkordat ve`e ni sa najmawim odricawem od svoga gledi{ta ili taktike u re{avawu hrv. pitawa. To ne samo da
ne tra`i od wega U. O, ve} ni sam ~lan vlade g. Sto{ovi}. On ga nije pozvao
da do|e u Skup{tinu da se nadglasava oko konkordata, ili da pravi neki
plebiscit, ili sli~no; ve} prosto – da se politi~ko vo|stvo Hrvata, gde bilo i kako bilo, izjasni, da li ima interesa na ovom konkordatu, ili ne? Pa
da }e – bez ikakvih protuobaveza sa strane tog vo|stva – vlada udesiti svoje dr`awe prema toj izjavi. Dakle, bar u ovom slu~aju, sasvim lojalno.
Pred takvom dilemom, pred dana{wim uzbu|ewem u zemqi i tolikim zatrovanim glasovima, na jednoj i na drugoj strani, ne smatramo da }utawe,
ili davawe janusovskih izjava zna~i nikako biti na visini situacije i ose}ati te`inu odgovornosti! Me{awe te stvari sa borbom SDK protiv JNS
nema nikakvog mesta, jer je grdna neistina da je borba protiv konkordata samo, ili ve}inom, stvar JNS U Srbiji zna svatko koliko je g. Jevti} kriv na
ovakvom konkordatu i niko mu to ne zaboravqa, ma koliko da je glasao protiv wega. Pa tako i SDK mo`e i da podvostru~i svoju borbu protiv g. Jevti}a, pa da ~ak to bude razlog vi{e da ka`e pravo mi{qewe o konkordatu.
Me|utim, kao u mnogim drugim stvarima, JNS je tu samo izlika, a pravi
razlog je u g. Ma~ekovoj neodlu~nosti prema klerofa{izmu, koji se kao
trojanski kow uvukao u wegove redove, koji se sprema da tim redovima sam
ovlada, pa se Dr. Ma~ek boji da, za slu~aj otvorene izjave, ti frankofurtima{i ne bi izazvali otvoren rascep u wegovom pokretu. G. Sto{ovi} i
“Slovenec” tu Ahilovu petu znaju, pa odatle im i odva`nost da tako otvoreno pozovu Dr. Ma~eka da se izjasni, makar i protiv wihovog gledi{ta, jer
su sigurni da on to ne}e ~initi! I {to je jo{ neobja{wivije, to je da Dr.
Ma~ek to ne}e u~initi ni onda kad vidi da ga sve to iz dana u dan ~ini slabijim u vlastitim redovima, pa da – ba{ zbog dr`awa tih frankofurtima{a – wegov vlastiti list mora ve} upu}ivati o~ajni~ke apele protiv sumwi~ewa, rovarewa. itd. u hrvatskim redovima, a ~emu wegova “na~elna” neaktivnost samo ostavqa slobodno poqe.
Ili pak, ako su na{e dedukcije neta~ne i ako je Dr. Ma~ek zadovoqan
ovakim konkordatom, onda bi i to trebalo da se ka`e, pa da i on, kao autoritativni nosilac hrvatske politike, u ovom ~asu – ponese odgovornost
(koju, uostalom, pred budu}no{}u ne}e izbe}i!), za stvar koju weni zagovarateqi podr`avaju najvi{e ba{ tim argumentom, da ona zna~i put ka sporazumu sa Hrvatima, te da tako misli i Dr. Ma~ek.
*
Nekome }e se ~initi, mo`da, da ove na{e refleksije dolaze u ovom ~asu
prekasno, da za mirne glasove sada nije povoqno vreme. Na to }emo odgovoriti da nije na{a krivica {to se nisu mogle javno ~uti ranije i da nikad
nije prekasno za dobru stvar, u toliko pre {to trezven posmatra~ treba
uvek da odbija jaki percenat od svega {to se ~uje i pretskazuje, a naro~ito
kada su te glasine uzbudqive, pune senzacija, crnogledstva, itd.
Nismo ni mi protiv koje opravdane borbe, kao ni protiv odlu~nosti u
borbi za narodnu stvar, za pravdu i za istinu! Naprotiv. Ali borba za na233
rodnu stvar, za pravdu i istinu, mo`e se uspe{no voditi samo istim oru`jem pravde i istine, i sa uverewem da nema tih ~asovitih sukoba, makar oni
bili i najve}i kojima bi se za voqu i mi mogli odre}i stalnih i ve~itih ciqeva velike svoje dr`ave, {to slo`nijeg, jedinstvenijeg i zadovoqnijeg naroda – jugoslovenskog – kora~awa unapred umesto unatrag. Sa tim ciqem u
o~ima savlada}e se ~ak i aktuelne pote{ko}e lak{e i uspe{nije, nego li
ako bi se taj ciq suzio, ili zbog aktuelnih doga|aja, privremeno pustio iz
vida. I bez obzira na sporadi~ne krajnosti, mi smo ube|eni da se u tome sa
nama sla`e sve {to je od imena i savesti u na{oj politici, kao i ogroman
deo svesne na{e javnosti.
Javnost br. 37, 11. septembar 1937. godine
Pozori{te:
Po~etak sezone i “patrioti”
Novu sezonu zapo~elo je beogradsko Nar. Pozori{te u znaku na{eg najboqeg starog i na{eg najboqeg savremenog komediografa, Sterije i Nu{i}a. I ako to nije bila premijera, prikazivawe “Kir Jawe”, u re`iji g. R.
Plaovi}a, koja je nakon par godina obnovqeno, privuklo je pohvalnu pa`wu
publike, koja je do posledweg mesta ispunila ku}u – {to `elimo da bude povoqan znak i za wu i za pozori{te.
Izvedba “Kir Jawe” je u glavnom to i zaslu`ila, ma da nam se nosilac glavne uloge, g. Go{i}, ina~e odli~an umetnik. ~inio ne{to i suvi{e jednoli~an
u tuma~ewu svog junaka i premalo u stilu komedije karaktera. Wegov Kir Jawa bio je sumoran, {to Sterija o~ito nije hteo. Zato smo naro~it u`itak na{li u tuma~ewu Kir Dime sa strane g. Marinkovi}a, izra|enog do utan~ine,
sa savr{enom preobrazbom i originalno{}u maske, tona i gesta.
Kao prva premijera davani su “Patrioti”, istoriski komad Alfreda
Najmana, koji je kao sled dramskih slika teatarski dobro gra|en, ali u kome fali glavni elemenat drame – sukob izme|u karaktera. Jer, sa kime bi
to grof Palen mogao da bude u sukobu, kad mu se vojska, ministri i dvorjanici, svi od reda, slepo pokoravaju; kad i Ostermanova, uz male `enske inate, ipak ~ini sve {to on ho}e; kad je carevi} Aleksandar slabi} i neodlu~an, i na koncu konca ~ini uvek sve {to Palen ho}e; a car, koji bi, uz Palena, trebao da bude najvidniji protagonist komada, tako|er slepo veruje u
svoga ubicu Palena. Na taj se na~in zavera protiv ruskog cara Pavla razvija bez ikakvih prepreka, kao od {ale, pa ni mi, kao ni Palenov posilni,
ne mo`emo nikako razumeti {to Palen ne svr{ava ve} jednom sa carem, koji ve} ni `ive du{e nema uza se, sem da to objasnimo kao potrebu autora da
do kraja izvede svoj virtouzitet minucioznog mu~ewa Palenovqeve savesti, u ~im vi{e gradacija. Moglo bi se dodu{e uzeti i deset, da je dramski
elemenat u samom tom unutarwem sukobu u Palenovoj savesti, ~ija dilema
je u tome – da li je zaista patriotski ubijati tiranina za spas otaybine, ~iji narod vo|a zavere jedva da intimnije zna i voli, ili je to ipak samo ubistvo; i sa te strane je Palen psiholo{ki vanredno zanimqiv i komplikovan karakter, sa me{avinom herojstva i podlosti. Ali, onda je to stvar vi{e za monolog nego za pravu dramu, u toliko mawe {to se sa te unutarwe
borbe zavesa ne{to ja~e otkriva tek u posledwoj slici.
234
I kona~no – ma koliko scenski `iva i zanimqiva po temi i po obradbi,
Najmanova drama ima neobi~an ne`ivotan i kwi{ki dijalog, pa qudi u woj
govore tako mudro i metafori~no, da nam se ~ini da ~ujemo odlomke iz nekog vrlo duhovitog i vrlo o{troumnog eseja, vi{e nego li govor strasti i
potreba `ivih qudi.
Kao {to se vidi, stvar je potpuno po ukusu g. Hecla, vrlo spremnog, kulturnog i marqivog re`isera, ~iji smo dubok smisao za plastiku, harmoniju scene
i likova, zvu~nost fraze, monumentalnost i vizuelne efekte ve} nekoliko
puta podvukli; ali koji je ba{ zato jo{ ja~e potencirao pomenute, ve} preterano podvu~ene elemente u komadu i time ga u~inio jo{ mawe `ivotnim i
qudskim, mada vrlo privla~nim kao spektakl i kao intelektualnu razonodu.
Glumci su u re`iji g. Hecla, svi igrali re`ijske figure na {ahovskoj tabli vizuelnih i po vaw{tini zvu~nih efekata, i protiv svoje voqe, talenta i instinkta. To se naro~ito prime}ivalo na g. @ivanovi}u, koji bi bio
upravo nezaboravan Palen, da mu je g. Hecl dao malko vi{e slobode i pustio
ga da igra bez konvencionalne fatalnosti i podvu~ene neganutosti u maski. I koliko bi istinska borba savesti u wegovoj nutrini bila vidnija
gledaocima, da je wegov ton bio malko psiholo{ki realisti~niji, gesta
malko diskretnija i poza malko qudskija!. G. N. Popovi}, koji ima izvesnog,
vi{e intelektualnog smisla za patolo{ke uloge, dao je cara Pavla u svojoj,
ve} utvr|enoj, prili~no {turoj gesti, i u glasu koji se mewa u snazi, vi{e
nego li u boji i modulaciji, imaju}i jedan sretan momenat naro~ito u pohotqivom razgovoru o qubavnici sa Palenom. A g|a Mikuli} kao qubavnica,
izbegla je gotovo potpuno g. Heclovoj atmosferi podvu~ene fatalnosti,
ali vi{e zato da ostane u tonu svoje uobi~ajene koketerije, nego li da ispoqi neko li~no shvatawe.
Ostali su bili dobri ili korektni; svi vi{e u okviru g. Heclovog shvatawa nego li li~ne kreacije; tako da je n. pr. i g, Nika~evi}, koji je igrao jednog sasma obi~nog posilnog, sa primitivnim ose}awem i du`nosti i mr`we,
smatrao nu`nim da svoje re~i ote`e isto tako misti~no i simboli~ki, kao da
igra neka krajwe stilizovani prikaz Meterlinkovog “Tenta`ila”.
Prikaz je, ina~e, bio izra|en u tan~ine i sa vrlo uspelim plasti~nim i
svetlosnim efektima, a dekor g|ice Be{evi} pun ukusa i sugestivnosti.
Javnost br. 37, 11. septembar 1937. godine
T. G. Masarik
Pretsednika svetske demokratije, neumornog i neustra{ivog borca za
pravdu i slobodu ~ove~anstva, najboqeg i najplemenitijeg ~oveka {to ga je savremena istorija dala – “everybody ‘s President”, kako ga je nazvao jedan ameri~ki publicist, nema vi{e me|u `ivima! Kao starozavetni patrijarsi, umro je
u najdubqoj starosti, okru`en, ne samo najvi{im pretstavnicima svoje zemqe,
nego i nezapam}enom qubavqu ~itavog naroda, i jo{ vi{e – iskrenim sau~e{}em vaskolikog ~ove~anstva, ili bar svega onoga {to je u dana{wem svetu
sa~uvalo u sebi ma i trunak vere u pobedu dobra, u mir i u qudski napredak.
Davno ve} svet nije bio potresen jednom sli~nom smr}u, - ve} davno nije
bio oboren takav golemi hrast iz nepregledne {ume qudske zajednice... Od
235
wegovog pada oseti}e drhtaj ne samo visoke kro{we, nego i najsitnija stabqika, pa i najbezna~ajnija travka, u liku posledweg zanemarenog radnika
i seqaka, na kojoj bilo ta~ci zemaqskoga {ara, zato {to je umro jedan od
mo}nih, koji ni svoju ni svog naroda veli~inu nije gradio na nesre}i i ropstvu drugih, nego je, - kao Plemenit i Dobar ^ovek iznad svega, – u svojoj misli i u svom srcu nosio udes i posledweg bednika na svetu!...
Tko bi u dana{wem svetu mogao ma iz daleka da se uporedi sa ovim tipi~no slovenskim, {to zna~i i svequdskim genijem, koji je bio isto tako velik
dr`avnik kao i velik filozof, u~iteq svoga i drugih naroda, pa zatim prvoklasan istori~ar, literat, vo|a revolucije, ~ovek ~ina, borac i humanitarac – a sve to po iskqu~ivoj li~noj zasluzi i radu, ne rodiv{i se ni u bogatoj ku}i, ni u velikom narodu, “iz ~ijeg velikog grmena iza} lavu te{ko
nije”, – ve} prisiqen da osvaja stopu po stopu, riskiraju}i zbog istine i
pravde, ne samo prijaznost mo}nih, nego ~ak i popularnost u vlastitom narodu, koga je toliko voleo?!... Ima u dana{wem svetu, dakako, i drugih, koji
su preko no}i postali silni; – ali da li je i wihova nauka bila u tome da,
vole}i svoj narod, treba po{tivali i druge; da bore}i se za svoja prava, ne
vaqa kr{iti tu|a; te da su mir, sloboda i napredak najve}e blagodati ~ove~anstva, kojima sila nikakvih bajoneta ni slava nikakvih pobeda nije ravna?... I da li me|u tima mo}nima ima i jednog, ~ije je ime, sem sa stravom izgovarano od drugih nacija, - dok se nad Masarikovim odrom u najiskrenijem
pijetetu klawaju danas milijoni sviju nacija, sem {a~ice pobesnelih za koje je Wegovo ime pretstavqalo najsilniju prepreku u o`ivotvorewu novih
planova reakcije, mr`we i podjarmqivawa naroda...
Jo{ nikada se mo`da nije dogodilo da je privatan gra|anin, ~ovek koji u
~asu smrti ne vr{i ni najmawu zemaqsku vlast, bio otpra}en u ve~nost sa
tako op}enitim po~astima, kao ovaj Mudrac, koji se sam odrekao vlasti, odrediv{i sebi unapred dostojnog naslednika, znaju}i da su narodu i dr`avi
potrebne mla|e snage nego li je wegova. I ba{ zato, bol otaybine i bol ~ove~anstva nad wegovim odrom, u toliko je sublimnija, {to ona nije propisana ni po kakvom zvani~nom ceremonijalu i {to }e se ovoga puta kruwene
glave, dr`avnici i narodi, pokloniti velikom~oveku, ose}aju}i da je i onda kada se odrekao suverenstva i vlasti, taj vo|a nad vo|ama i dr`avnik nad
dr`avnicima, ostao jednako velik i suveren, – i mo`da jo{ ve}i, – jer je
ba{ tim veli~anstvenim gestom jo{ ja~e podvukao najsna`niju i najuzvi{eniju svoju osobinu, da od prvog svog nastupa u javnom `ivotu, pa sve do posledweg, ostane – velika li~nost!...
*
I zaista, li~nost je najvi{e {to pada u o~i kod Masarika: ^ovek iznad
svega!... Filozof, prirodoslovac, sociolog, istori~ar, pedagog, esteti~ar,
literat, vo|a partije, dr`avnik i pretsednik republike, Masarik ni u ~emu nije bio iskqu~ivi specijalist, niti je wegova originalnost u novim smerovima, koliko u koordinirawu tih smerova, te u aplikaciji plodova psihologije, sociologije, biologije i etike na konkretan i svagda{wi `ivot. I veli~ina Masarikova, kao dr`avnika, poti~e vi{e iz izrazito qudskih odlika
u wemu nego li iz osobina koje su tipi~no dr`avni~ke; pa ako se uzme kao ce236
lina, kao kompleks intelekta, voqe i stvorenog dela, onda je sigurno da se ni
u kome, u dana{wem vremenu nije u tolikoj meri konkretizovao Platonov ideal harmoni~nog ~oveka, kao u Masariku. A to je najve}a genijalnost!
Nije Masarik toliko uzor pedantne principijelnosti, koliko klasi~an
primer zdrave evolucije u ~oveku, ~ija najvi{a doslednost je u tome da u svakom momentu bude u skladu sa samim sobom. Mo`da nema nijedne maksime iz
Masarika filozofa, osniva~a realisti~ke grupe, i autora “^e{kog pitawa”, “Socijalnog pitawa”, “Havli~ka itd, koju povr{an duh ne bi mogao da
upotrebi kao opreku, ili ~ak kao optu`bu protiv docnijeg Masarika. Jer,
zar to ne zna~i kao protivure~je, kad Masarik ~e{kim legionarima u Kijevu govori: “^asna je smrt na bojnom poqu! Boqe je da poginete nego da vas
Habsburgovci mu~e!”, – nakon {to se, u borbi protiv la`nog patriotskog
romanti~arstva taj isti Masarik pro~uo sa devizom: “Danas se ne umire za
otaxbinu; danas se za wu `ivi!”?... Onaj isti Masarik, koji je kazao: “Moramo klicati: Dole mu~enici!”, kad je postao vo|a ~ehoslova~ke nacionalne borbe, tra`i legije mu~enika i `rtava. Protivnik krvavih revolucija,
Masarik se pretvara u vo|u revolucije, a ube|en najpre da se Austrija ne
mo`e sru{iti, ve} da je treba reformirati, on docnije, u isto tako punom
ube|ewu, krstari Evropom, propovedaju}i svetu da se Austrija ne dade reformirati, ve} da je treba sru{iti! Propovednik na~ela apsolutnog nacionalnog samoodre|ewa, Masarik }e docnije videti da je potreba, – ne ~e{kog imperijalizma, ve} zaokru`enosti i vitalnosti dr`avnog organizma, te socijalnog i ekonomskog prosperiteta, – da se Nemci u ~e{kim zemqama prikqu~e ^ehoslova~koj dr`avi, daju}i im, naravski, u toj dr`avi
sve uslove za nesmetan nacionalni `ivot.
Kod drugih bi to moglo da li~i na kolebqivost, po{to za time ne stoji
li~nost; ali kod Masarika obim i intenzivnost evolucije ukazuju ba{ na
obim i intenzivnost li~nosti.
Evolucija kod Masarika je postulat te`we za saznawem istine, a istina je
slo`ena kao {to je slo`en i `ivot. Saznawe istine raste sa iskustvom i sa saznawem `ivota. I zato ne mo`e Masarik da se zaustavi na istini, koju mu je
pru`ilo iskustvo mladog filozofskog u~enika Comteovog i Hjumovog, kad je
nakon toga do{lo ~itavo bogato iskustvo politi~ara, u borbi sa rafiniranom
diplomatskom trule`i Austro-Ugarske; pa zatim iskustvo velikog rata i grdnog stradawa miliona; i kona~no iskustvo sve li~nijeg i svestranijeg filozofskog razmi{qawa i do`ivqavawa. Pa, ako se istina nalazi u maksimi “Za domovinu se danas ne umire, ve} `ivi!”, ona je isto tako u pozivu legionarima u
Kijevu da ginu za otaybinu; i jednako u odbacivawu revolucije na korist evolucije, u doba sitnog rada i spremawa, kao i u docnijem organizovawu revolucije,
kada se radilo o biti ili ne biti. Jer, istina je uvek tamo gde postoji sklad izme|u misli, re~i i dela; a Masarik je uvek radio i propovedao to do ~ega je do{ao savesnim tragawem i svestranim kriti~kim odmerawem, ne boje}i se da demantuje sebe ju~era{weg, zbog sujete nepogre{ivosti. I kona~no, svaka istina
ima svoje vreme, pa u doba zdravi~arskog frazirawa o smrti za otaybinu i istovremenog zanemarivawa narodnih masa, istina nije ni mogla da glasi druga~ije,
nego li: “Ne brbqajte o smrti za otaybinu, ve} idite i radite za wu!”...
237
Masarikova li~nost se ocrtava jo{ izrazitije, zbog suprotnosti sa kojima je imala da se bori. Dana{wi “otac otaybine”, “koji je isto toliko na{,
jugoslovenski, kao i ~e{ki”, nije bio uvek “tati~ek Masarik”, niti “najosvedo~eniji prijateq Srba i Hrvata”, ve} je naprotiv bilo vremena kada je
bio i te kako omrznut u ~e{koj javnosti, a u izvesnim jugoslovenskim krugovima na svaki na~in sumwi~en. Afere zbog kralodvorskih i zetenogorskih rukopisa, afera ritualnog umorstva, Hilznerova i Warmudova afera,
– sve su to bile veoma tegobne etape Masarikovog kri`nog puta u borbi za
pravdu i istinu, pa je u svima wima pobeda bila izvojevana protiv struje,
tako da je na jednoj strani stajao Masarik, sam sa {a~icom prijateqa, a na
drugoj goleme partije, koje su mogle da se hvastaju da pretstavqaju ogromnu
ve}inu naroda. Za vreme kralodvorske polemike bilo je patriota koji su se
nazivali Masarikovim imenom, a stranke koje su sebe nazivale “najhrvatskijima”, napadale su ga kad je branio hrvatsku ~ast, za vreme Fridjungovog
procesa; dok se u Beogradu na{ao list koji ga je sumwi~io kao {pijuna.
^ovek oko ~ijeg odra danas pla~e ceo narod, bio je sve do rata vo|a partije, koja nikad nije imala vi{e od dva mandata (Masarik i Drtina), pa je
tik pred rata ~ak “gubila narodno poverewe”, sa~uvav{i samo jedan mandat.
Ne samo Klofa~ i Kramar`, nego i mnogi mawi, bili su formalno daleko
odgovorniji i pozvaniji da povedu narod u odlu~nom momentu; ali ipak ga je
poveo On, koji se nikad nije brinuo da narodno poverewe zadobije na lak na~in, demagogijom ili udvarawem, nego qubavqu koja `igo{e i najmra~nije
mane, da ih otkloni i stawe popravi.
U tome je bio ponos Masarikov: da u svakom ~asu oseti duh vremena; da pogodi uvek {ta narod treba, da bude u svakoj borbi na strani pogo|enih i bespravnih! Istom pripravno{}u kojom je u @enevi pristao da napi{e predgovor za manifest revolucionarne jugoslovenske omladine, za vreme rata,
odazivao se jo{ pre rata pozivu nas, svojih pra{kih |aka, da u malom klubu
jugoslovenskih studenata, u siroma{noj gostionici, dr`i predavawa o narodnom prosve}ivawu, sa istim `arom i temeqito{}u, kao da dr`i referat pred najve}im nau~nicima sveta, ili kao da govori o slobodi svog naroda pred mirovnom konferencijom. Skroman i nenametqiv u svemu, on je gotovo manija~ki be`ao od popularnosti, pa je u toliko ve}a zasluga, {to ju
je u tolikoj meri stekao. Se}am se, kad je u doba Masarikove borbe sa Aerentalom (Erentalom) u austrijskim delegacijama, jedna ove}a” grupa nas, jugoslovenskih studenata, po{la da ga do~eka na dana{woj Wilsonovoj stanici
u Pragu, i da mu, na povratku iz Be~a, priredi ovacije, da je najpre sve poku{ao da nas uti{a. A kad je video da nema druge, po{ao je sa nama u povorci,
ali je odmah, nakon stotiwak kora~aja, usko~io u prvi jure}i tramvaj i umakao nam. Mi ostadosmo razo~arani, a on nam se tek tada nasmeja, mahnu nam
qubezno rukom i doviknu: “Ku}i, ku}i i – u~iti!”
Ma da vo|ena pozitivisti~kim metodama, Masarikova borba za pravdu i
istinu i{la je iskqu~ivo ka idealisti~kim ciqevima. Realizam Masarikov je dalek i od istoriskog, i od socijalnog, i od metafizi~kog materijalizma, a wegov ciq je humanost, ne samo eti~ka i socijalna, ve} u najdubqim
osnovama i religiozna, jer se bazira na ose}awu.
238
Masarikova filozofija je zalazila vrlo malo u ~istu spekulaciju i apstraktno, – i daleko vi{e je pretstavqala sociologiju, etiku, eksperimentalnu psihologiju, kriminalistiku, istoriju, nauku o prirodi, o lepoti i o
religiji. Masarik se ne zapli}e u lavirintu teorije o saznawu, da tim putem zastrani u skepsu ili u nihilizam, ve} je saznawe uzimao aprioristi~ki, kao funkciju poretka do koga treba do}i, ne samo hladnom analizom i
metodom silogizama, nego jo{ vi{e kroz qubav prema napretku, kroz te`wu za izgra|ivawem unutarwih ube|ewa, za odre|ivawem pogleda na svet
i odnosa spram okoline.
Masarik je realist, zato {to su ~iwenice osnova; ali ciq napretka je da
~iwenice ne dr`i u opreci sa te`wama, ve} da ih dovede do harmonije. Dakle, od realizma k idealizmu. Protivnik je istorijskog dogmatizma, zato
{to zna da se sloboda ne sti~e pozivawem na pergamente i {to ne}e da se
istorija obesi o telo nacije, kao uteg koji ga vu~e natrag; ali nije protivnik istorije, iz koje, umesto ponosa zbog krvavih bitaka, izvla~i ne{to
mnogo dubqe i zna~ajnije: velike moralne figure i snagu wihovog primera:
li~nosti Husa, @i{ke, Chel~ickog i Havli~eka.
Ta~nost tog Masarikovog gledawa pokazala se najboqe na wemu samome.
Pored svih iznimnih osobina, Masarik ne bi mogao da se izdigne tako visoko, da nije zidao na osnovama ~e{ke reformacije i preporoda. Kao legitimni naslednik Husov i Havli~ekov, Masarik je, na toj ve} spremqenoj
osnovi, mogao u toliko lak{e, i bez nervozne u`urbanosti naglih promena
i jo{ sirovih sredina, da izvede svoj posao sitnog rada i sistematskog odgoja narodnog. Tu metodu je preporu~ivao i nama, ali su kod nas prilike bile druga~ije: Na{a istorija, i pored Sv. Save, Trubara, Kri`ani}a i
[trosmajera, bila je prisiqena da se razvije vi{e u pravcu ratni~kog heroizma, nego li duhovnog preporoda, prekinutog nadirawem Osmanlija, –
pa se mi nismo mogli da ravnamo po na~elu: “Najpre pripreme za oslobo|ewe, a onda slobodu!” jer bismo na taj na~in bili morali propustiti priliku, koja se vrlo retko nudi. I ma da od te nepripravnosti poti~u sve na{e
unutra{we trzavice, boqe je i to nego da smo jo{ uvek bez ujediwewa i slobode. A Masarik nam je to priznao i, kao {to je za svoj narod princip evolucije zamenio sa formirawem oslobodila~kih legija, tako je iz puna srca
blagoslovio i delo na{ih ratni~kih i revolucionarnih generacija i svim
svojim autoritetom podupro wihove napore.
U borbi sa ekskuzivnim nacionalizmom, Masarikov patriotizam je dobio humanu i eti~ku sadr`inu, a kroz nacionalni ose}aj polazi od ~oveka
ka ~ove~anstvu. Na frazersko rodoqubqe i nacionalni {ovinizam udario
je maqem najpozitivnije kritike, a bit nacionalnog ose}awa pomakao je sa
povr{ine u nutrinu. Jer, nije glavno emblem, niti ime i jezik; niti je glavno juna~ka pro{lost i filologija; ve} je pitawe koliko je ~e{ki ~ovek u
stawu da pridonese op{toj qudskoj kulturi i blagostawu. Zato Masarik odbacuje jednako reakcionarno rusko slavjanofilstvo, kao i romanti~arsku
“slovensku uzajamnost”, a vezu slovenstva vidi u konkretnoj me|usobnoj saradwi na op{tim ciqevima ~ove~anstva, preko specijalnih slovenskih odlika. Ali, ma koliko da je ~isti zapadwak, Masarikovo slovensko ose}awe
239
je ipak toliko, da ni jednu zemqu nije sa toliko dubine i qubavi intuirao
i prou~io, kao Rusiju, i ni za jednu se nije sa toliko `ara zalo`io kao za Jugoslaviju – i pre i za vreme wenog postajawa.
Bazirav{i ideju narodnosti na ideji humanosti i eti~kog idealizma, Masarik je ta~no ozna~io i svoj stav prema pojedincu i prema ~ove~anstvu. Pojedinac mora da je izgra|en i svestan individuum, slobodne savesti i u stawu da
svoju slobodu dovede u sklad sa slobodom drugih, a svoj napredak sa napretkom
i sa interesom celine. A preko narodnosti pojedinac radi za ~ove~anstvo!
Qubav za svoj narod ne sme nikako da ukqu~i mr`wu za pruge narode, niti sme
da ide za time da se drugi narodi zbri{u ili apsorbiraju. I kao {to otklawa
imperializam, tako isto ne trpi ni bezli~ni kozmopolitizam, ve} razvijawe
zdravog internacionalnog ose}aja i saradwe vidi u tome, da se najpre zdravi
nacionalni ose}aj zadovoqi na bazi pravde, slobode i istine.
Sve je to, naravski, u~inilo Masarika patrijarhom demokracije i slobodoumqa u dana{wem svetu, kao {to }e (se) wegov grob u~initi svetiwom ne
samo za ~ehoslova~ki narod, ve} i za sve one koji su odlu~ni da velike tekovine vekovne qudske borbe za pobedu pravde i slobode, ne dadu uni{titi
od ~asomi~ne aberacije i silni~kih apetita, iskrslih na gresima zlo shva}ene slobode i anarhizovane “demokratije”. Jer ba{ Masarikov primer pokazuje najboqe kako se sa demokratijom, u svesnom, naprednom i dobro organizovanom narodu, dadu daleko uspe{nije savladati sve pote{ko}e, nego li
ikakvom diktaturom; i kako je ba{ u demokratiji od najpre~e nu`de gajewe,
dizawe i po{tivawe autoritetja, te stvarawe autodiscipline, svesnim odricawem od svega {to, ugro`avawem celine, ugro`ava i slobodu pojedinca.
*
Zna~ajnih od svih spomenika koje }e zahvalan narod podi}i svom U~itequ i Oslobodiocu, bi}e grandiozni spomenik Wegove duhovne zaostav{tine, koja }e kroz vekove ukazivati ~ove~anstvu u kom pravcu treba da ide. U
temeqima novog dru{tvenog poretka, koji povampirewem reakcije mo`e da
bude usporen, ali nikada prekinut – kamen {to ga je svojom naukom i delom
postavio T. G. Masarik, pretstavqa jednu od naj~vr{}ih i najdragocenijih
osnova, i ~ove~anstvo Mu to nikada ne}e zaboraviti.
Slomqena bolom, ~ehoslova~ka dr`ava, kojoj je Masarik dao i nezavisnost i slobodarsko ure|ewe, verna Wegovom idealu, pretstavqa danas bastion demokratije i sre|enosti, istinske civilizacije i mirovnih `eqa u
srcu Evrope. I demokratski narodi ne}e mo}i dostojnije da se odu`e Masariku, za sve {to je za wih u~inio, nego li ako budu u zlu i dobru sara|ivali sa tim wegovim mezim~etom, ube|eni da svaki poku{aj da se taj bastion
oslabi ili sravni sa zemqom, pretstavqa ujedno i po~etak ataka na ostale
slobodne i demokratske narode.
Za jugoslovenski narod to vredi pogotovo! Jer nema tog ~oveka u na{oj
zemqi, ma kome plemenu, stale`u ili struji pripadao, koji ne}e priznati
da se jo{ nikad izvan na{eg naroda nije rodio ~ovek, koji nam je i u zlu i u
dobru bio toliko veran i koji je toliko za nas u~inio, kao Ovaj odgojiteq
na{e omladine, Ovaj braniteq na{e ~asti i na{ih mu~enika, Ovaj suborac
na{ih heroja i saradnik velikih neimara na{e slobode i nezavisnosti!...
240
I zato }e spomen na T. G. Masarika ostati ve~an u na{em narodu, a vernost wegovim idealima nepokolebqiva!
Javnost br 38, 18. septembar 1937.
Razgovori sa “Obzorom”, “Hrvatskom Stra`om”
i “Samoupravom”
Na na{ posledwi ~lanak o potrebi jasnih i slobodnih gledi{ga u dana{woj situaciji, “Obzor” je odgovorio po instrukcijama “Hrv. Stra`e” tako da taj klerikalni organ nije ni u~inio drugo, nego da u celosti prenese
odgovor svoje filijale... A “Samouprava”, kao centrala firme, prenela je
zatim i to {to je napisala filijala, i potfilijala...
“Obzor” se, naravski, kao i uvek slu`i izvrtawima, podme}u}i nam staru la`, da mi tobo`e “glorifikujemo pravoslavni klerikalizam”, te da
“jugoslovenstvo {irimo samo me|u Hrvatima i Slovencima”; dok svaki
na{ ~italac znade da smo imali ~itav niz polemika sa pravoslavnim klerikalizmom i sa poku{ajima srpskog fa{izma, te da smo ba{ u posledwim
brojevima najodlu~nije istupili protiv poku{aja samosrpske orijentacije
(koju je naprotiv “Obzor” podupirao), a za jugoslovenstvo.
Isto tako je neistina da smo mi napisali da “Dr. Ma~ek zastupa frankova~ko gledi{te”, ve} smo obratno uvek dokazivali da frankovci i “Obzorovi” savetnici, klerikapci, miniraju Dr. Ma~eka; – kao {to ni “Obzor”
nismo “denuncirali da je frankova~ki”, ve} ne{to drugo – {to je “Obzoru”
mnogo nezgodnije da se znade u hrvatskoj javnosti – da je, naime, “organ pomo}nih ~eta JRZ me|u Hrvatima”, da za ra~un re`ima krivo pokazuje te`we
srbijanske opozicije itd. Ali naravski, “Obzoru” ne konvenira da na to odgovori pred svojim ~itaocima, jer kad bi pro~itali na{u tvrdwu, zaludu bi
mu bilo da je pobija, po{to bi ti ~itaoci iz samog wegovog pisawa zakqu~ili da je ta~na...
Najinfamnija je pak “Obzorova” neistina da je i “Javnost” odredbe konkordata, do nedavna prikazivala tako, kao da su u prvom redu uperene protiv pravoslavne crkve, ve} uvek i iskqu~ivo sa gledi{ta dr`avnih interesa i ravnopravnosti sviju vera, te slobode misli i savesti, tvrde}i stalno
da se na tom podru~ju konkordat, u prvom redu, ti~e katolika, odnosno Hrvata
i Slovenaca. A to su bili argumenti, ne samo na{ih, nego i ve}ine ostalih
kritika, ali mi nismo krivi {to oni nisu smeli da se ka`u javnosti, ve} je naprotiv nare|eno “Obzoru” da ih izopa~i, pa da ~ak i Udru`enu Opoziciju proglasi za “Saveznika Jevti}evaca i pravoslavrog klerikalizma...”
Najbednije je pak “Obzorovo” izvla~ewe, da “sada nije najglavnije ulaziti u meritornu analizu konkordata”, jer ono najboqe pokazuje da “Obzor” i
sam ose}a da bi ta analiza ispala negativna; {to zbog svojih protektora i
mandatora ne sme da u~ini... I kona~no, neka “Obzor” ne tare glavu {to je
“Javnost” kod Hrvata Jugoslovena tobo`e do{la u nezgodan polo`aj, zbog
svoga pisawa o konkordatu, jer smo mi sa svojim polo`ajem u hrvatskim krajevima daleko zadovoqniji nego li je “Obzor”, koji je, od nekad uglednog lista, spao na organ svih, i najprotuslovnijih re`ima.... I zato neka radije
razbija glavu time kako }e pred svojim mandatorima da opravda najnoviji
241
neuspeh svoje mar{rute, da je, i pored wegovog alarma, da se “Udru`ena Opozicija udru`ila sa Jevti}evcima, protiv Hrvata”, ipak do{lo do te{weg
pribli`ewa izme|u te opozicije i Dr. Ma~eka...
P. S. A “Samoupravi” imamo da ka`emo samo ovo:
[to nas napadaju “H. Stra`a”, “Obzor” i ostali listovi, koji napadaju
sve {to je jugoslovensko, sve {to je srpsko i sve {to je napredno kod Hrvata, za nas ne pretstavqa nikakvu sramotu, ve} ponos. Drugo je pak pitawe, da
li mo`e slu`iti na ~ast jednom listu, koji bi hteo da bude jugoslovenski i
da govori u ime Srba, da “H. Stra`a” i “Obzor” prenose, iz dana u dan, samo
to {to on pi{e; kao {to i on, sa pohvalom, prenosi iz wih... A kad “Samouprava” veli da “Obzor” sigurno ne poznaje ovu gospodu (misli na nas), kada jo{ sa wima polemi{e”, onda je mo`emo potsetiti da je i ona, i te kako
poku{ala da polemi{e sa nama, i to vrlo op{irno; i da je u}utala samo onda kada je uvidela da je boqe i to, nego li da stalno dobija po prstima....
Javnost br. 38, 18. septembar 1937. godine
Odjek glasova o sporazumu u grupama i listovima
Niko se nije na{ao u nezgodnijoj situaciji, na glas o sporazumu SDK sa
U. O, nego li je H. Stra`a i Obzor. Me|utim, dok se klerikalci zadovoqavaju time da {ute i da registruju u glavnom nepovoqne vesti o sporazumu,
Obzor, koji pred Hrvatima igra ulogu politike dr Ma~eka, a koji je u stvari zagreba~ka filijala Samouprave, za borbu protiv srbijanske opozicije
uop{te; za propagirawe sporazuma sa re`imom i za reklamirawe konkordata, bio je toliko gwevan zbog neuspeha svoje misije, da je u prvom momentu zaboravio ~ak na ulogu prema dr Ma~eku, pa se je ta~no po uputstvima
centrale, uspeo da dokaze, da to idejno zbli`avawe U. O. I priznawe na~elnog stanovi{ta Hrvata, nije toliko va`no za kakvu politi~ku akciju, kako
su se to optimisti~ki izjavili prvaci U. O. – odva`iv{i se ~ak na polemiku sa H. Dnevnikom i tvrde}i, da je i optimizam H. Dnevnika neopravdan.
I kao, {to se moglo o~ekivati, sve je to jo{ istoga dana prenela Samouprava; kao {to je prenela i drugi Obzorov ~lanak, u kome se naro~ito istupa protiv onog {to Samoupravu najvi{e interesira, a to je mogu}nost preuzimawa vlasti ({to za Samoupravu zna~i: promenu dana{we vlasti...)
Nego, naravski, “Obzor” se, nakon prvih ispada, ipak sna{ao pa je, umesto frontalnog intrigirawa, sam udario u alarm zbog tu|ih intriga!.. Samo {to, me|u tim protivnicima sporazuma spomiwe sve sem onih koji su do
sada jedini poveli istinsku kampawu protiv wega, a to je grupa JRZ, sa “Samoupravom” i “Slovencem” na ~elu.
Umesto wih, ~iji ugledni pretstavnici izjavquju ~ak da “tra`ewe izmene ustava zna~i izazivawe na gra|anski rat” – “Obzor” i opet udara na nesretnu JNS, ~iji su neki poslanici oborili dodu{e sporazum, ali koja nigde zvani~no nije sa time nastupila, ve} je ~ak najugledniji wen organ, qubqansko “Jutro”, ovako pisao o zagreba~kom sporazumu:
“Ako sporazum izme|u UO i dra Ma~eka zna~i prelaz konkretnom i realnom poslu za re{avawe zamr{enih pitawa, me|u kojima hrvatsko zauzima prvo i odsutno mesto, onda treba tu ~iwenicu samo pozdraviti. Gospoda,
242
koja su sklopila sporazum, moraju sada imati dovoqno politi~ke odva`nosti i ose}aja odgovornosti i povu}i sve prakti~ne posledice. Ako su se ujedinili radi revidirawa ustava, onda je neophodno potrebno da udru`e svoje snage za prevedbu svog nacrta, te da zajedni~ki preuzmu odgovornosti. Mi
verujemo u patriotizam gg. Davidovi}a, Stanojevi}a i Jovanovi}a. Zato smo
uvereni da na koncu ne}e ni{ta dopustiti {to bi mogli bi {tetno za sam
opstanak na{e dr`ave i za budu}nost na{ega naroda. Protivno svim re{ewima koja se ~uju iz Zagreba, mi{qewa smo i da, tako|er, Dr. Ma~ek zna da
je slobodna Hrvatska mogu}a jedino u Jugoslaviji. Mi ne}emo ometati stvaran i odgovoran rad za ure|ewe hrvatskog pitawa. Sa na{e strane ne}e biti ni intrige ni potkopavawa.”
To je primetio i “H. Dnevnik”, uporediv{i pisawe “Jutra” sa napadawem
“Slovenaca”... Samo {to je “H. Dnevnik” vrlo naivan ako veruje da je to samo dvoli~nost “Sloven~eva”... Ne gospodo oko “H. Dnevnik” – to je veoma
promi{qen ra~un!... Jer, kad zaista jednom do|e do pravog sporazuma u ovoj
zemqi, bi}e od wega dobro i Srbima i Hrvatima i Slovencima; ali kome
ne}e biti dobro, to su oni koji su napravili zanat od toga da slu`e i za diktatorske re`ime i za punktacije; za jugoslovenstvo u Beogradu i za separatizam kod ku}e; za one koji sekundiraju Dr. Ma~eku dok ih tolerira na vlasti,
ali mu odmah okre}u le|a ~im vide da mo`e da im se izmakne rentabilna uloga da se podme}u kao arbitri i ucewiva~i u svim situacijama, pa da ~ak i onda dok napadaju sporazum – preko “Obzora” sugeri{u da se, i za slu~aj novih
kombinacija, mora sa wima ra~unati, ako sa pretstavnicima Slovenaca...
Samo – donekle }e svi i}i na ruku tom nemoralu i dokle }e taj otrcani
jezuitizam vu}i za nos sve vlade, jednako kao i sve opozicije?....
Javnost br. 39, 25. septembar 1937. godine
Odnosi izme|u ^ehoslova~ke i Vatikana
Nedavno je u zvani~nom organu Vatikana, “Osservatore Romano” objavqena papina bula, koja se odnosi na razgrani~ewe ~ehoslova~kih crkvenih dijeceza, a kojom se provodi u delo prva ta~ka t. zv. “Modusa vivendi”, koji je
g. 1928, a poglavito nastojawem tada{weg ministra spoqnih poslova a sada{weg prezidenta republike, Dr. Bene{a, sklopqen izme|u ^ehoslova~ke i Vatikana. “Modus vivendi” je mawe od konkordata, ali je on ipak uspeo
da re{i mnoga va`na pitawa izme|u Vatikana i ^ehoslova~ke, sem pitawa
koja zadiru u unutra{wu politiku i prosvetu, kao i u suverinitet dr`ave.
Tako je n. pr. ostavqeno po strani {kolsko pitawe, koje je iskqu~ivo u kompetenciji ^ehoslova~ke dr`ave, bez ikakve ingerencije Vatikana.
Bula ima naro~itu va`nost za nacionalne, verske i politi~ke odnose u
^ehoslova~koj, jer zna~i kraj dosada{wem stawu, po kome su jo{ ~itavi delovi Slova~ke i Potkarpatske Rusije (gotovo dve tre}ine!) koji su nakon
rata pripali ~ehoslova~koj dr`avi, u pogledu katoli~ke crkve potpadali
pod jurisdikciju mayarskih crkvenih dostojanstvenika, koji su na taj na~in
imali na~ina da na vernike u ^ehoslova~koj vr{e i izvesnu nacionalnu i
politi~ku propagandu. Po novoj buli izvr{eno je novo razgrani~ewe dijeceza na na~in da se dr`avne granice poklapaju sa granicama dijeceza, te da
243
katoli~ki vernici u ^ehoslova~koj nemaju vi{e nikakvih obaveza prema
mayarskim, ili prema austrijskim crkvenim vlastima. A tako isto ni obratno. Ta ta~ka “modusa vivendi” nije jo{ provedena jedino prema nema~koj granici, i to zbog ustru~avawa nema~ke vlade da pristane na aran`man, zbog wenih zategnutih odnosa sa Vatikanom kao i sa ^ehoslova~kom. Na taj na~in
ostaje izvestan broj katoli~kih `upa u severnoj ^ehoslova~koj jo{ pod jurisdikcijom biskupije u Breslavi, kao {to i izvesni krajevi u Nema~koj potpadaju pod pra{ku nadbiskupiju. Naprotiv je stvar sa austrijskom nadbiskupijom
u Be~u i u St. Poltenu ure|ena, pa }e se na taj na~in osnovati sada dve nove
nadbiskupije, jedna u Slova~koj, a druga u Potkarpatskoj Rusiji.
Stvar, dakle, ima veliki nacionalni zna~aj i mnogo }e uticati na sve povojqniji razvoj prilika, naro~ito kod Slovaka, koji su dobri katoli~ki
vernici. Ali, uporedo sa tim unutarwim politi~kim zna~ewem, doga|aj
ima i me|unarodno zna~ewe, jer pokazuje da je Vatikan, nakon povoqnije atmosfere sa Parizom, hteo da do|e i do {to srda~nijih odnosa sa jednom drugom, izrazito demokratskom i liberalnom zemqom, koja je uzeta na ni{an
od nacionalsocijalizma, isto tako kao i katoli~ka crkva. Stvar je u toliko va`nija {to se te stvari sa Vatikanom ure|uju obi~no vrlo sporo i samo uz jake kompenzacije na drugim stranama, dok se je i pored intriga iz Pe{te, te pored velikog uticaja {to ga u Vatikanu ima mayarski primas, kardinal [eredi. Vatikan odlu~io da prema ^ehoslova~koj uka`e krajwu diplomatsku susretqivost, bez ikakvih protuusluga; a ostale dispozicije modusa vivendi su ve} davno provedene u delo, pa tako i ona koja utvr|uje na~in imenovawa biskupa i obaveznost zakletve biskupa na vernost prema ~ehoslova~koj” republici.
^ehoslova~ka {tampa isti~e naro~ito tu spoqnopoliti~ku va`nost papinog akta Ona u wemu vidi ove ~iwenice: Prvo, da je Vatikan time pokazao da je ube|en o definitivnom statusu quo dr`avnih granica ^ehoslova~ke i tog dela Evrope; drugo da je isto tako ube|en da demokratski re`im i
ure|aj ~ehoslova~ke dr`ave daju punu mogu}nost za slobodu i razvijawe katoli~ke vere i crkve; i tre}e, da Vatikan `eli da se odstrani svaki razlog
nesporazumka ili trvewa izme|u katoli~ke crkve i ~ehoslova~ke republike, u toliko pre {to velika katoli~ka partija u ^ehoslova~koj lojalno sara|uje u dana{woj vladi ~ehoslova~ke republike.
Mi smo ve} vi{e puta na ovom mestu naglasili da razboriti katoli~ki
krugovi sve vi{e uvi|aju da prava sloboda religije, pa tako i katoli~ke crkve, mo`e da postoji samo u demokratskim zemqama; jer autoritativni re`imi, ako i daju izvesne privilegije crkvi, daju joj ih uz uslov da im crkva
slu`i totalno, kao {to im moraju da slu`e i druge organizacije; te uz uslov
da crkvu izrabe u svoje re`imske i, ~esto sve drugo nego li duhovne, svrhe.
I sem toga, totalisti~ki i autoritativni re`imi ome|uju univerzalnost
katoli~ke crkve, o ~emu najboqe svedo~i dana{wi polo`aj crkve u Italiji, Nema~koj i [paniji, dok naprotiv odnosi izme|u crkve i dr`ave u
Francuskoj i u ^ehoslova~koj, i bez ikakvih naro~itih privilegija za crkvu, postaju sve normalniji, pa ~ak i srda~niji.
244
I kona~no, papina bula o razgrani~ewu dijeceza u ^ehoslova~koj pokazuje jo{ jednu karakteristiku: Da ja taj akt, koji stvarno pretstavqa definitivno priznawe ~ehoslova~kih dr`avnih granica sa strane Vatikana, i
koji zadaje jak udarac mayarskoj revizionisti~koj propagandi, kao i raniji
akt o zakletvi biskupa na vernost ~ehoslova~koj republici, Vatikan priveo u delo, ne dobiv{i nikakvih nezgodnih postupaka sa strane ~ehoslova~ke dr`ave, ne utvrdiv{i nikakve ingerencije Vatikana u {kole i u uybenike, u bra~ne odnose i u instituciju civilnog braka u ^ehoslova~koj; ne
postigav{i nikakvog nadzora kat. crkve nad gimnasti~kim udru`ewima,
niti ikakvih klauzula o verskoj pripadnosti nastavnika u dr`avnim {kolama, niti ikakvih ograni~ewa o odgovornosti kat. sve{tenika pred dr`avnim vlastima, niti ikakvih privilegija za misije itd. To treba naro~ito naglasiti za to {to se je u posledwe doba, u jednom sli~nom slu~aju, gde je Vatikan isto tako priznao poklapawe granica dijeceza sa dr`avnim i gde je predvi|ena zakletva vernosti biskupa prema dr`avi, dokazivalo, da je kao kompenzaciju za te odluke trebalo i da se moralo pristati na sli~ne koncesije prema Vatikanu, bez kojih se do gore pomenutog priznawa ne bi moglo do}i.
Primer najnovije papine bude u pogledu ^ehoslova~ke pokazuje, naprotiv, da se sve mo`e kada se svoje pravo zastupa kako treba... A to je u toliko
zna~ajnije {to je ^ehoslova~ka u ogromnoj ve}ini katoli~ka dr`ava, i {to
je Vatikan pristao da sve to provede ~ak i bez redovitog konkordata, zadovoqiv{i se sa samim “modusom vivendi”, koji ~ehoslova~koj dr`avi ostavqa daleko slobodnije ruke prema wemu, nego li bi joj ostavio konkordat.
Javnost br 39, 25. septembar 1937. godine
Pozori{te:
“Viktorova pobeda” i “Na{i smo!”
Umesto da se dogodi obratno, Narodno pozori{te je pro{lu sezonu u
zgradi na Vra~aru zavr{ilo “Crvenim ru`ama”, komadom italijanskog pisca Alda Benedeta, koji je (ako se uzme u obzir `anr literature kakav bi
trebao da se gaji na maloj sceni Nar. Pozori{ta) zna~io potpun uspeh – da
naprotiv. ovogodi{wu sezonu u istoj zgradi zapo~ne sa “Viktorovom pobedom”, mayarskog. pisca g. Baraba{a, koja zna~i potpun neuspeh, i kao izbor
i kao i prikaz.
To je komad, koji je suvi{e moralizatoran da bi i mogao da pretstavqa vedru lakrdiju bulevarskog tipa, a suvi{e banalan da bi mogao da se svrsta u
socijalnu literaturu. Teza komada, uperena protiv izrabqivawa `enskog
personala u nadle{tvima i poslovnicama, te protiv anomalije da mu{karac daleko te`e dobije zaposlewe nego li `ena, {to izaziva vrlo izopa~ene odnosno u dana{wim brakovima, mogla bi da bude i zanimqiva i `enski
zahvalna da nije tako nespretno, banalno i povr{no obra|ena. Tekst i dijalog su puni razvu~enosti, ponavqawa i plitkosti, situacije se vrlo neve{to postavqaju i raspli}u; a i karakteri su, sem starog generalnog direktora Viktora i Viktorove `ene, vrlo protuslovni i nejasni, {to naro~ito vredi za glavnog junaka, Viktora, i za mladog direktora.
245
Gre{ka je bila i u tome {to se prevelik broj novoanga`ovanih, ili po~etni~kih sila, lansirao u tom komadu, a bez ikakvog pozitivnog rezultata, tako da i pored majstorske igre g|ice Bobi} i g. Zlatovi}a prikaz na
mnogim mestima davao utisak diletantizma. G. Star~i}, koji ume da bude dobar glumac, skakao je iz stila u stil, igraju}i ~as realisti~ku dramu, a ~as
operetu, i to ba{ onda kad je najmawe trebalo, kao n. pr. u momentu kada mu
direktor otkriva `eninu la`... Ina~e je tempo bio dobar, pa da mu se dalo
boqi komad i mawe novih “sila”, verovatno je da bi i g. Rakitin, kao re`iser, mogao da bude pohvaqen.
Druga premijera u zgradi na Vra~aru bila je od doma}eg pisca. ali kao
{to se to ~esto de{ava sa doma}im piscima – opet u zadocwewu. Komad “Na{i smo”, g. Svetislava Predi}a, nema o~ito ni sam ve}ih pretenzija, nego
da u le`ernoj formi iznese nekoliko karakteristi~nih crta na{eg malog
sveta, koji, kad ima nekog svog u prestolnici, pa makar to bio i najdaqi rod,
nema pre~e brige nego da mu se utrpava u ku}u, da mu od ku}e pravi va{ar, a
od radne sobe spavaonicu i da mu, pod izlikom “Na{i smo!”, zagor~ava `ivot i upropa{tava mir u domu. Me|utim, po{to je to motiv koji je i suvi{e mr{av za komediju od tri ~ina, autor je pribegao i suvi{e ve{ta~kim,
pa i skroz naivnim zapletajima, koji su po svojoj primitivnosti, ne samo
prednu{i}evski, nego i predsterijevski, a u dijalog je ubacio vazdan detaqa, vi{e o stvarima koje nemaju nikakve veze za radwom nego li obratno, pa
time hteo da, bez naro~itih pretenzija, zabavi publiku.
Pa ipak, kad je ve} komad predan pozori{tu pred desetak godina, trebalo
ga je davati onda, a ne danas. Da je to u~iweno, mnogi wegov nedostatak ne bi
bio uo~qiv u tolikoj meri; a izvesne ta~ne karakteristike na{e sredine, kao
i izvesni dobro pogo|eni likovi, a u prvom redu dva brata hotelijera i Keva,
sa svojom familijom, bili bi uspe{nije zasenili negativne strane.
Ina~e se igralo u glavnom dobro, pa su se neke mlade i novoanga`ovane
sile ovde uspe{nije afirmisale nego li u “Viktorovoj pobedi”. To vredi
naro~ito za g|u Veli~kovi}. A rediteq, g. Gec je umeo da vodi igru.
Javnost br 39, 25. septembar 1937.
Oko izgleda u sporazum
Kada su se u novembru proneli glasovi da }e uskoro do}i do sporazuma i
do re{ewa hrv. pitawa, mi smo, na ovom istom mestu, kazali ove re~i:
“Kakav god taj sporazum bio, mi }emo mu se veseliti – ~ak i onda ako sa
svoga gledi{ta, u ve}em delu ne budemo mogli da se slo`imo sa wime. Jer,
bude li zaista dobar, zna~i}e po~etak novije i sretnije ere; – bude li LO{IJI, done}e, pored gre{aka i koristi; – a ~ak i onda ako bude lo{, omogu}i}e da mu se pogre{ke utvrde, da se izvesne zablude spoznaju; da se na razo~arewima izgrade boqa iskustva, te da se partikularisti~ke psihoze pretvore u saznawe da nas svuda ima i boqih i gorih; i – kakvi smo da smo – da
slo`ni mo`emo dosta, a razjediweni ni malo; ne samo za celinu; nego i za
posebnosti. A mi toliko verujemo u vitalnu snagu na{e dr`avne i nacionalne misli, da smo ube|eni, da nema takvog sporazuma, koji bi wenu pobedu i uspeh mogao da dovede u pitawe.”
246
Te misli mo`emo da ponovimo i danas, kada je ve} utvr|en izvestan sporazum po aktuelnim pitawima i po pitawima procedure, izme|u U. O. i
SDK. Jer, ako ima ne{to {to ne vaqa, to Je ovo tapkawe u mestu, zbog kojeg
~itav narodni `ivot stoji i ~eka, a nesporazumi i nezadovoqstva se samo
gomilaju... ^ak ni na{e nedvoumno ispovedawe jugoslovenskog narodnog jedinstva ne mo`e da nas pokoleba u tom mi{qewu – prvo zato {to to na{e
jedinstvo nije istovetno ni sa kakvim nasilnim nivelisawem; drugo zato
{to ne verujemo da me|u grupama U. O. ima ikog koji bi se tog jedinstva odrekao, makar i kao ciqa za budu}nost; a tre}i i zato {to se nadamo da bi se u
atmosferi sporazuma i dobre voqe, i na strani HSS (a da o SDS i ne govorimo!) po~elo stalo`enije da gleda na stvar ... Da je to mogu}e, mislimo da nam
pokazuje i jedan nedavni ~lanak u “Hr. Dnevniku”, u kome se n. pr. ka`e:
“Nar. jedinstvo, kako ga propovedaju integralci ne postoji, ali mo`e postojati u istovjetnosti te`wa za slobodom i priznawa sva~ijih prava... To
jedinstvo mo`e postojati u priznawu onoga {to drugome pripada i otsutnosti sviju te`wa koje idu za prikra}ivawem drugoga u wegovim pravima i u
wegovom nacionalnom posjedu i vlasni{tvu. Tako je i Stjepan Radi} zami{qao jedinstvo. Ono za wega nije bila nikakva mehani~ka sila, nego solidarnost u po{tivawu sva~ijih prava i u obrani zajedni~kih dobara, itd...”
Sve je to, dodu{e, Jo{ prili~no daleko od onoga kako mi shva}amo nar.
jedinstvo, pa i prili~no protivure~no – ali ve} sama ~iwenica da se, sa
strane “Dnevnika”, dopustilo da to jedinstvo mo`e da posteni, ma u kom obliku, te da se opet govori o Radi}evom shvatawu nar. jedinstva?– pretstavqa, ako ni{ta drugo, a ono bar dokaz mirnijeg gledawa... I {to je najglavnije, ono zbog ~ega se mi ne bojimo za nar. jedinstvo, to je vitalna snaga ideje same, koja je odolela austrijskim topovima, tamnicama i ve{alima, pa }e
nesumwivo odoleti i na{im prolaznim inatima, malodu{nostima, nepoverewima i nasiqima. Samo, naravski – ne mo`e sve da se komotno prepusti
vitalnosti ideje, ve} treba tra`iti da se u ispravan posao krene i ispravnim korakom. Ton, kojim je n. pr. u posledwe vreme “Dnevnik” pisao o Srbiji i Srbijancima, a naro~ito o srpskom seqaku, u mnogo~em je ispravniji i
topliji ali taj ton treba da se oseti i prema celini dr`ave, prema Jugoslaviji. Bar sada, kad ho}emo da u}emo u eru dobre voqe, potrebno je da posve
izostanu pojave koje su se do sada pravdale ogor~ewem zbog pro{lih nepravda. U toliko pre {to }e izvesti frankofurtima{ki krugovi i daqe gurati na te pojave, i zbog svoje uro|ene mr`we, i zbog toga da kvare sporazum.
A dobra voqa i qubav za zajednicu va`nije su od svih garancija, pa ako se to
u dovoqnoj meri ne shvati, bojimo se da }e imati pravo oni koji na ovaj sporazum gledaju sa skepsom.
Mi ne `elimo da budemo me|u tima. Mi nismo ni preterani optimisti,
ni preterani pesimisti. Samo u jednom smo ipak optimisti; a to je da }e do
sporazuma morati do}i, i da to ne}e mo}i biti u suprotnosti sa najvi{im
idealom onih koji su stvarali ovu dr`avu, a to je ravnopravno, zdravo i demokratski shva}eno nar. jedinstvo.
Javnost br. 39, 25. septembar 1937. godine
247
Denuncijanti i wihove `rtve
Kao {to se moglo o~ekivati, jedini koji su se odva`ili napasti sabor
biv{ih politi~kih krivaca, talaca i interniraca za vreme Austrije, koji
je odr`an pro{le nedeqe u Beogradu, bili su istomi{qenici i sledbenici onih koji su pomogli stvarati te `rtve; koji su ih izdavali i denuncirali austrijskim vlastima, koji su pod prozorima wihovih tamnica tra`ili
ve{ala za “izdajnike” i koji ne mogu nikako da pre`ale {to ih se tako mnogo odhrvalo mu~ewima “najkatoli~kijeg apostolskog cara Franca-Jozefa”
– tako da su i nakon toliko godina mogli da se sastanu, pa da se ve} jednom
utvrdi ko je bio gowen a ko goniteq, ko je bio `rtva a ko yelat...
Ne bi trebalo naravski, ni kazati da su to klerikalci; jer se ~itava na{a javnost jo{ se}a kako su se u to vreme dr`ali organi nadbiskupa Stadlera u Sarajevu; kako je organ jezuite Alfirevi}a u Splitu izmi{qao romane o bombama, na|enim kod uap{enih, i tra`io najstro`iju kaznu za sve bez
razlike; i kako su klerikalni kapowe po ~itavoj zemqi harangirali mase
na osvetu, zbog smrti svoga velikog protektora, Franca-Ferdinanda.
Verna tim tradicijama, “H. Stra`a” je, zahvaquju}i slobodi koju su ti
politi~ki krivci pomogli da joj izvoj{te, na{la drskosti da napadne i
ovaj prvi zbor `rtava svoje ideologije, uvek slu`ni~ki odane Be~u i Rimu,
i uvek protivne svemu {to Je bilo nezavisno kod Hrvata. Pa, pored ostalog
poru~uje zboru da niko u Hrvatskoj ne}e pristupiti akciji u kojoj se nalaze ]orovi}i, Bartulovi}i, Marjanovi} itd. (a u kojoj se stvarno nalaze
pripadnici svih grupa, po~ev{i od aktivnih ministara JRZ, pa preko SDK,
n.. pr. g. Kecmanovi}), do izrazitih levi~ara).
Me|utim, klerikalni list se grdno prevario jer je saboru prisustvovao
veliki broj Hrvata, iz svih krajeva, i to takvih koji su za svoje hrvatstvo
stradali u vreme dok su ga klerikalci prodavali Be~u i Rimu. A ako je “H.
Stra`a” time mislila da niko od wenih pristalica ne}e da pristupi akciji,
onda je to grdan pleonazam; po{to su se, u doba kad su postojali politi~ki
krivci – klerikalci, isto tako kao i danas, klonili da se na|u u dru{tvu g. g.
]orovi}a, Bartulovi}a i Marjanovi}a, t. j. u austrijskim tamnicama, i radije su se bavili prakti~nijim poslom, da ih poma`u strpavati u te tamnice svakojakom podlo{}u i denuncijom, brukaju}i time i hrvatstvo i katoli~anstvo.
Neka se dakle, gospoda oko “H. Stra`e”, ne boje; – jer yelati nisu jo{ nikada pravili zajedni~ko dru{tvo sa `rtvama...
P. S. “H. Stra`a” je, pored toga {to je drzovita, jo{ i neinteligentna,
jer sabor biv{ih politi~kih krivaca i nacionalnih boraca naziva “saborom masona” i “jugomasonskim delom”, iz ~ega bi se moralo zakqu~iti da su,
najve}i broj portuaustrijskih nacionalnih boraca i mu~enika bili masoni
“{to tu~e u glavu stalne i pau{alne klevete klerikalaca da su masoni uvek
bili “u slu`bi tu|ina protiv Hrvata”. Kao {to se, dakle, vidi, “Hrv. Stra`a” time pravi za masone reklamu na koju oni mogu zaista biti ponositi!
Javnost br. 40, 2. oktobar 1937. godine
248
Uspeh Vernerovog komada “Na santi leda”
Retko je koje pozori{no delo, od onih koja su kroz posledwih nekoliko go dina izvedena na sceni Nar. Pozori{ta u Beogradu, uspelo da se sa toliko krvave istine i sa toliko umetni~ke neposrednosti uvu~e u du{e gledaoca i da
iznese pred wih najaktuelnije, naj`ivotnije, najgoru}ije, najintimnije, a ujedno i najop{tije wihove boli i nemire, kao drama “Na santi leda” ~e{kog pisca. Vilima Vernera, ~ija premijera je bila pro{le nedeqe u Beogradu.
Ima u tom delu svakako i izvesnih govorewa kroz prozor; ima izvesnog
docirawa, koje naro~ito kulminira u zavr{nom monologu “S. O. S.”; a ima
i tendeciozne name{tenosti, koja miri{i po `urnalistici, kao n. pr. u
sceni sa. fudbalskim pretsednikom, ili sa ministrovim izaslanikom; ali
sve su to epizodi~ni nedostaci i poti~u od toga {to je autor suvi{e neposredno zagrabio iz najaktuelnije zbiqe, pa nije jo{ uspio da se sa dovoqno
distance odnosi prema svakom detaqu.
Me|utim, ono {to je u drami bitno, to mo`e da se nazove retkim uspehom
– u prvom redu po tome kako je autor umeo da u|e u sr` jedne od najmu~nijih
pojava. sada{wice – grdnog preloma, ili zapravo jaza, koji je, usled stihijskog obrta, nastalog svetskim ratom, pukao izme|u roditeqa i dece, ili zapravo izme|u ~itavog shvatawa `ivota, morala, qubavi, du`nosti, porodi~nih i javnih odnosa, vrednosti i ideala generacije iz konca pro{log
stole}a i one koja se naziva generacijom dvadesetog veka; – i kako je ~itavom tom problemu umeo da udahne `ivot vezav{i ga za jednu realnu porodicu, kakvih je mnogo u dana{wem dru{tvu, i za ~itavu jednu galeriju istinskih qudi, ~iji raznoliki udesi osvetquju razli~ite strane tog istog krvavog problema, ni{ta nije bilo lak{e nego da u takvoj” jednoj drami, otac,
kao pretstavnik ju~era{wice ispadne pasivna figura, o ~iju }e se pozadinu reqefnije crtati likovi dana{wih; ali Verner je imao toliko dramskog instinkta da je ba{ o~evu tragediju stvorio najdramatskijom, a da pri
tom nije pre{ao u ogor~ewe nad dana{wicom, ve} je pokazao dubokog sau~e{}a i za svu tu mlade`, koja gowena olujom juri na santi leda i koja se, li{ena svih ~vr{}ih moralnih i dru{tvenih zasada, grabi za `ivot, kako mo`e i ume, protestiraju}i, prokliwu}i, mrze}i, a ujedno se povijaju}i i gube}i u najranijoj mladosti i iluzije i veru i ponos... I umesto da sve zavr{i u nekoj pateti~noj tragici, autor je gor~inu istine ubla`io notom fine ironije i prema sebi i prema svom predmetu, dav{i komadu jedan bolno
ironi~ni “happy end” koji prividno daje pravo novim shvatawima, ali koji
u toliko ja~e vapi za energi~nim “S. O. S.”
Inteligentno, duhovito i sa`eto pisan i scenski odli~no konstruisan,
komad g. Vernera je svojom sna`nom dramskom radwom pru`io zahvalno poqe na{im glumcima, koji su u korektnoj i `ivoj re`iji g. R. Vesni}a, postigli nekoliko zavidnih uspeha. U prvom redu to va`i za g. F. Novakovi}a,
~ije tuma~ewe starog profesora je bilo hudo`estveni~ki izra|eno i dato
u jedinstvenom zamahu, po~ev{i od najdetaqnijih prelaza pa do najsna`nijih dramskih akcenata. Ali sa pohvalom treba spomenuti i napore g|e Rizni}, wenu inteligentnu i diskretnu igru, zatim stilski pogo|enog, i ako
249
odvi{e {ar`iranog re`isera, u tuma~ewu g. Star~i}a, itd. G. Veli~kovi},
koji je prvi put izi{ao pred beogradsku publiku u te{koj, ali i zahvalnoj
ulozi in`ewera Zdeweka, prili~no je nejednak, {to ima verovatno da se odbije na uzbu|ewe zbog prvog nastupa; ali izvesna dramska mesta, igrana sa
snagom i inteligencijom, pokazuju da se u wemu krije lep talenat – bude li
samo umeo da se otrese izvesnih gre{aka u izgovoru, kao i izvesnih monotonih gestova, kao {to je n. pr. stalno dr`awe ruku u yepovima.
A sada, neka mi ~itaoci dozvole i ovaj, indiskretni post skriptum:
Na premijeri Vernerovog komada, pri{la su mi dva prijateqa, nekwi`evnika, i poneti op{tim povoqnim raspolo`ewem u publici te ve~eri,
oslovi{e me:
“A {to vi, doma}i pisci, ne umete ovako da prona|ete {to nas boli i zanima, pa da to ovako lepo iznesete – nego sve prekapate po nekim zapra{enim plesa~icama, ili izmi{qate neke egzoti~ne zemqe, ili pu{tate da se
planine jedna sa drugom razgovaraju, ili pronalazite misteriozne avanturiste, ili prekapate po ve} sto puta prevrnutom Nu{i}evom arsenalu; a
~ak i oni koji su najsna`niji, jedva mogu da se otrgnu od nekih aristokratskih atmosfera koje su u na{oj sredini bele vrane?...
Nisam znao {ta da mu odgovorim, prvo zato {to sebe i ne ubrajam me|u
dramske pisce, ali najvi{e zato {to ne volim da u~estvujem u ogovarawu neprisutnih.
Ali, kao odgovor na gorwe pitawe, sretoh se samo trenutak docnije sa
grupom doma}ih literata, od kojih je jedan sa takve olimpijske visine otrcavao komad (koji je – budi usput re~eno – igran sa najve}im uspehom svuda
u svetu, a koji je i u Beogradu, pored odu{evqewa publike, dobio i jednodu{nu pohvalu ~itave kritike), kao da je sam dao iskqu~iva remek-dela, za kojima se ne zna ko se vi{e otima, da li publika ili kritika... A svoje otrcavawe zavr{io je ovakvim “mi{qewem”: “Sve je to ~isti Hauptman, ili Sunderman; zastarela stvar, potpuno po ukusu iz g. 1897...” I onda je nadodao;
“Razumqivo je da se to dopada qudima bez ukusa, ali ja se ponosim {to mi se
to ne dopada.”
Bele`im to s dva razloga: Prvo, kao prilog problemu koji ve} dugo vremena zanima na{u kulturnu javnost – za{to da, sem retkih iznimaka, gotovo jedno za drugim dela na{ih doma}ih pisaca propadaju kod prikazivawa?... Jer, ~ovek o kome je re~, jedan je od onih koji prili~no obilato opskrbquje na{u doma}u scenu, a i drugi koji su bili sa wime prili~no su plodni. I kako da, nakon takvih mi{qewa i takvih kriterija, o tome {ta je savremeno a {ta staro, {ta je dana{wici blisko a {ta tu|e, {ta je umetni~ki uspelo a {ta ve{ta~ka precioznost – da javnost o~ekuje od wega ne{to
{to bi tako osvojilo i publiku i kritiku na juri{, kao {to je to postigla
Vernerova drama?
A drugo: Umesto da te svoje olimpijske sudove krijum~arski pronose u antraktima, ne bi li bilo mnogo mu{kije, da ih i javno iznesu, pa da se i preko wih proslave?!....
Javnost br. 40, 2. oktobar 1937.
250
Po~ast jednom slovena~kom heroju
U nedequ je u Staroj Loki, u Slovena~koj, otkrivena spomen-plo~a na
rodnoj kuli jednog skromnog, ali u toliko ve}eg junaka i mu~enika za nacionalno ujediwewe i slobodu, in`ewera Ivana Gosara.
Po~. Gosar je, nakon svr{enih in`ewerskih studija, kao dobar jugoslovenski nacionalist i kao mrziteq austrijskog ropstva, do{ao g. 1914 u Srbiju, i ~im je buknuo rat, prijavio se kao dobrovoqac u srpsku vojsku, gde se
juna~ki borio protiv zajedni~kog neprijateqa svoje qubqene Slovenije i
Srbije, pa je u bojevima kod Elbasana bio te{ko rawen i zarobqen od Bugara. Kada je, nakon pet meseci ozdravio, neko nepoznato lice ga je prijavilo da nije Srbijanac, ve} pripadnik Austrije, pa je predat austrijskim vojnim vlastima na su|ewe. Osu|en je na smrt i nikako nije hteo da moli za milost. Nije ~ak hteo ni da izjavi da je protiv svoje voqe uzet u srpsku vojsku,
mada mu je obe}avano da}e ga to spasti od smrti, ve} je hteo da ~asno umre,
sa ponosom dobrovoqca! Kada je u tada okupiranom Beogradu bio streqan,
tra`io je da po|e u smrt nezavezanih o~iju, i umro je sa pokli~em.
[email protected] Kraq Petar – `ivela srpska vojska!”
Nije to jedini Slovenac koji je dao svoj `ivot u velikom ratu na strani
Srbije, a u borbi protiv austrijske tiranije; ali je i on, kao i 99 odsto wih,
bio pripadnik i ~lan one velike i slavne generacije Sokola{a, “Preporodovaca”, naprednih i revolucionarnih slovena~kih omladinaca, koji su – protiv svih progawawa iz Be~a i protiv svih denuncija reakcionarnih elemenata kod ku}e – visoko dizali barjak slobode i ujediwewa narodnog, {ire}i me|u svojim zemqacima veliku misao qubavi n jugoslovenskog jedinstva.
Otkrivawe spomen-plo~e takvom heroju, ~ija uspomena treba da svetli i
budu}im slovena~kim generacijama – bio je akt zahvalnosti narodne, pa mu
je, sem pretstavnika na{e slavne i juna~ke vojske, prisustvovalo veliko
mno{tvo naroda te pretstavnici ~itavog niza nacionalnih organizacija, a
naro~ito Udru`ewa dobrovoqaca, Sokola, biv{ih politi~kih krivaca,
Nar. odbrane itd. Normalno je trebalo o~ekivati i jo{ neke pretstavnike,
ali {ta }emo, kad su po~ast heroju Gosaru priredili dobrovoqci, Sokola{i, itd – dakle sve takvi krugovi koje izvesna slovena~ka {tampa krsti
svra~ijim gnezdom i “pokorewenicima”!...
Javnost br. 40, 2. oktobar 1937.
Impresije sa dalmatinskih ostrva,
(Odmarawe, turizam, politika, itd)
Ve} odavna za Sutivan imam ose}aj ne~eg bliskog i intimnog, sigurno zato {to sam prvi put proveo leto u wemu jo{ g. 1919, kada sam, nakon tolikih godina tamnice i internacije, te nakon nervoznih uzbu|ewa i napora g.
1918, otarasiv{i se makar i na mesec dana redakcije “Kwi`. Juga”, nai{ao
u wemu na srda~no gostoprimstvo na{eg jedinog Roka Matuli}a i tako u veoma prijatnom, duhovitom i uvek vedrom krugu sutivanskih “Grmara”, – koji su danas svi ve} profesori, doktori, kapetani, itd – i jo{ veselijem kru251
gu lepih “Grmaru{a” i “Jaglica” (koje su jo{ uvek lepe), osetio prvu rasko{ bezbri`nog “dolce far niente”, nakon te{kih dana rata, tamnovawa i
burne jurwave oslobo|ewa i ujediwewa.
Od tada smatram Sutivan drugim rodnim mestom, pa ne mine ni jedno leto, kamo god ina~e po{ao – da se makar i za najkra}e vreme ne zaletim na taj
prag Bra~a, pa da se bar jedanput ne bacim naglavce u jedru, kristalnu i sve`u pu~inu sa hridina Grme (odatle i naziv “Grmari!”) da se ne nadi{em sve`eg maestrala sa glave wegovog gata i da ne napasem oko na Jarkom zelenilu sutivanskih borovika i vinograda, protkanih svetlom prozra~no{}u bajama, smokava i bagrema i dubokim sve~anim stupovqem ~empresa, koje wegovom pejza`u daju odmornu dra` i karakter pitomih padina Umbrije...
Polo`en na severnoj obali ostrva Bra~a, su~elice Splitu, Sutivan ima
pre svega tu prednost za letovawe, da je same tri ~etvrti sata udaqen od najve}e i naj`ivqe primorske varo{i, Splita, sa kojim ga ve`u svakidawe veze redovnih i neredovnih la|a, ~amaca itd. – tako da za najsitniju potrebu
ili hir ~ovek mo`e lako i jeftino da se prebaci preko i, kadgod mu je po
voqi, da se vrati... Selo se, sem toga, proteglo na {iroko, uz otvorenu obalu, koju dawu obilato rashla|uje maestral, {to se kroz tesnace izme|u
[olte, ^iova i Drvenika probija ~ak tamo sa pu~ine pred Plo~om; a na ve~er golicavi, gotovo bih kazao pikantni “smorac”, ili jo{ kasnije, u no}i
i pred zoru daleki refleksi burina sa Vruqe. I pored toga, sam lik sela,
~iju ~uwastu glavicu kruni ~empresov gaj, sa kampanilom svetog Roka, neobi~no je svetao, lepr{av i prozra~an, kao neka lagana, bela jedrewa~a, uvek
spremna da poleti; dok mu se sa strane ni`u dve prekrasne {etwe uz more,
Jedna jutarwa, puna svetle dinami~nosti, prema rtu Grmi otkuda iz daqine
domahuje Split sa stotinama la|a, zastava i dimova; –i druga ve~erwa, puna
samostanske melankolije, sa zvezdom ve~ernicom, kao misti~nim `i{kom
iznad tamnoqubi~astog masiva Mosora i Biokova. Ali nikada Sutivan nije tako lep kao uve~e, kada kanal o`ivi bezbrojem ribarskih svetiqaka, a
Split su~elice li~i na rasko{no iluminiranu carsku galiju, za kojom se
jedna za drugom, kao u ~uvenim venecijanskim serenadama, ni`u mawe, ali
isto tako treptave i rasko{ne galije Rupotina, Stobre}a, Klisa, itd pa zatim sela, letwikovaca i jarko osvetqenih fabrika uzdu` juna~kih Poqica, sve tamo do stare gusarske galije, Omi{a – hvala bri`no razvijenoj
elektrifikaciji, koja je sada ve} obuhvatila svu okolinu Splita, sa ostrvima Bra~om i Hvarom.
Bio sam poneo ne{to da ~itam i da pi{em preko ferija. Ali, nakon nekoliko neuspelih silovawa voqe, batalio sam sve to i prepustio se na milost i nemilost pu~ini i borovicima, ne ose}aju}i potrebu za drugim senzacijama nego li je bla`enstvo najobi~nijeg na{eg bodulskog magareta, koje se nakon mu~nog teglewa domoglo trave i plandovawa, pa se sa sve ~etiri
noge u zraku, pole|ice, prote`e i pra}aka, i ~ini mu se da nikada ne}e biti dosta te sre}e i tog u`ivawa...
Me|utim, jo{ vi{e nego li zbog ~e`we za tihim, pasivnim odmarawem,
za koje je daleko podesnija {uma, ja sam ove godine osetio ~e`wu da po|em
na more zbog potrebe da opet do|em ~im bli`e u dodir sa ambijentom i ele252
mentima u kojima sam ro|en, pa da (kao Antej u dodiru sa maj~icom zemqom)
naberem u wima {to vi{e voqe i {to vi{e snage za nove napore i za duge
beogradske zime, pune ko{ave, snega i vlage.
Zato sam, nakon {est godina, makar i za najkra}e vreme, hteo da posetim
rodni Starigrad, pa sam na svoju najve}u radost, pri tom do`iveo posve
obratnu senzaciju, nego li {to se to dogodilo junaku mog romana “Na prelomu”, Ivu Tadi}u, kad se je nakon jo{ duqeg izbivawa vra}ao u taj isti kraj...
Upe~etak tog isto toliko kwi`evnog, koliko i realnog raspolo`ewa bio je
stvarno glavni razlog {to tako dugo nisam svra}ao u rodno mesto – jer sam se
bojao da }u jo{ jedanput nai}i na isto umirawe kao i Ivo, samo {to }e biti
jo{ vi{e vise}ih i polomqenih {kura, jo{ vi{e zapu{tenih palatica i perivoja, jo{ vi{e oronulih ~udaka i jo{ vi{e mrzovoqe i rezignacije...
Dogodilo se, me|utim, sve obratno!... Po{av{i iz Sutivana sa jedrewa~om, ~itavo veselo dru{tvo, nas fure{ta, Beogra|ana i Sutivawana, nakon
jutarweg kr{tewa sve`om burom u hvarskom kanalu, posetili smo redom
Bol, Jelsu i Vrbosku i, pored lepote starih stvari, osetili posvuda i renesansu novog `ivota. I koliko god sam bio ponosan da prijateqima mogu
da uka`em na originale Ticiana, Tintoreta, Basana i Palme Starijeg, u
tim siroma{nim, poluribarskim i polute`a~kim selima i varo{icama
mog zavi~aja, te da u`ivam: koliko je ~itavo dru{tvo razdragano bilo mekim pla`ama Bola, romanti~nim fjordom Vrboske i jedrom pitominom
Jelse, jedan jo{ mo}niji val vere i optimizma me obavio kad sam video nove, lepo ure|ene hotele u Bolu i u Vrboskoj, kada sam osetio bujan `ivot kolonije ,Jadranske Stra`e” u Jelsi i kad sam na svakom koraku nai{ao makar i na prve po~etke voqe da se stari `ivot i stara slava obnove na novim
osnovama, pa da se po|e daqe.
U starigradsku uvalu smo ulazili iza pet sati posle podne, u jedro predve~erje, osve`eno laganim maestralom. Rt Kabla pozdravio nas je, jo{ kosmatiji nego ranije, a uvalice ispod Brusja i Selaca ~inile mi se kao podmla|ene i zasa|ene novim trsjem. Jo{ iz daleka mahali su nam beli kampanili sa bre`uqaka hvarskih sela, a kad smo se na{li na ulasku izme|u Kri`a i Lanterne, ~inilo nam se da ulazimo u neki rasko{an park, toliko su
se bujno razvili i digli borovici, zasa|eni tek pred desetak godina.
I opet isti program: pokazivawe prijateqima vile i mauzoleja [ime
Qubi}a, Hektorevi}eve palate sa Tvrdaqom, ribwakom i perivojem, dominikanske crkve sa slikama Palme Starijeg, katedrale svetog Stjepana, rimskih i gr~kih starina sa klopskim zidinama, itd... Ali dok su se oni pobo`no divili svim tim stvarima i u`ivali u pitomini pejsa`a, kao da je sve
od uvek tako, ja sam, kao malo dete, bio razdragan kad sam na poqani Tvrdaqa, na kojoj sam ro|en i odgojen, morao jedva da se provla~im kroz bujne aleje palmi, golemih i rasko{nih kao malo gde u Dalmaciji... ^inilo mi se da
je to neka tlapwa, neka fata morgana, ili reminiscencija sa kog putovawa po
Egiptu, pa sam u razne`enosti dlanovima milovao razbujalo grawe i u`ivao da, sede}i na ogradama ispod wih, pred rodnom svojom ku}icom, razgovaram sa staricom majkom i da me igde winog li{}a dra{kaju po licu.
253
I {ta palme; – one su ipak egzotika!... Ali bor na{ – ve~no jedar, sve` i
`ilav, pravi i najautenti~niji plod na{eg kr{a, koji je i usred leta, kad se
~itava priroda podu{i od goleme snage ju`nog sunca i od beskrajnih su{a,
uvek jedar; i koji je najnasmejaniji i najzeleniji ba{ onda kada se uhvati u
ko{tac sa burom, pa kad mu se grawe u titanskom gr~u savija i {umi – taj je
novim ruhom zaodenuo obale, rtove, bre`uqke i strane mog zavi~aja i toliko preobrazio lik mesta da se od toga zelenila ne vide vi{e ni polomqena “{kura” (kojih je mo`da i vi{e nego li pre), ni oronule palatice, ni
obala bez trabakula i {kunera, ni ikakva beda...
Mo`da je to zato {to su ti gajevi jedini u stawu da ta {kura i te palatice poprave i da tom na{em, od boga blagoslovqenom kraju, povrate staro blagostawe. Jer jedino to, {to je u vezi sa turizmom, ose}a strujawe novog `ivota u Dalmaciji; a na ostrvima, gde nema nikakvih uslova za industriju, pogotovo. [etwa kroz Starigrad otkrila mi je ~itav niz za mene novih stvari:
Odli~nu cestu {to spaja Starigrad, preko slikovitih sela, Dola, Vrbawa, Svira~a, Vrisnika i Pitava, sa Jelsom; i koja se na drugoj strani, preko Selaca i Grabqa produ`uje za Hvar; ali koja na tom ogranku jo{ nije, na`alost, dovr{ena. I za mene, koji sam na tom mestu ostavio krivudave kozje puteqke, sa polurazvaqenim gomilama, bila je naro~ita senzacija videti, makar i polovni auto na ostrvu, ma da je na prvi pogled jasno da }e se, kad
cesta bude dovr{ena, uvesti stalni autobusni promet izme|u ta tri va`na
turisti~ka centra, Hvara, Starigrada i Jelse, koji }e strancima otkriti
nove lepote i nove mogu}nosti razonode na odmoru.
Zatim sam u`ivao u prijatnim cestama oko gradske uvale, uz more, zasa|enim alejama ~empresa, borova i palmi; pa ~itavoj razgranatoj kulturi povr}a i vo}aka, u nekad pustim vrtovima na isto~noj periferiji grada (prilikom ~ega su me uveravali da danas to daje ve} znatan prihod sopstvenicima); pa novoj elektri~noj centrali (u varo{i, koju nisam mogao ni da zamislim bez za~a|avelih petrolejskih lampi); pa izgledima na `ivu vodu itd...
^ak i {etwa po unutarwim delovima varo{i, gde se ni kamen nije pomakao
s mesta, ~inila mi se vedrija nakon toga, jer sam ube|en da }e u `ivom okviru svoje romanti~ne uvale i svoga retko plodnog poqa, ta stara varo{ica,
mo`da jedna od najstarijih u Jugoslaviji (~ije kiklopske zidine svedo~e za
bujan `ivot jo{ pre Grka i Rimqana) mo}i da na|e kqu~ blagostawa koje ju
je nekad ~inilo jednom od najnaprednijih na primorju. Ali zato je potrebno ne sustati na po puta: Treba sretnije re{iti pitawe hotela, sobe i pansiona za strance, itd...
Problem hotela na na{em primorju je vrlo slo`en, pa ako je imalo proma{en, mo`e da zna~i neuspeh. Eto n. pr. Sutivan, koji je sav na otvorenom
i na maestralu – ima hotel u najdubqoj dubini uvale, tamo gde nemani daha
vetra, otkud je pogled naju`i; gde nema mesta ni za terasu ni za ba{tu a na sa mih stotiwak metara oko wega, prostiru se golemi kompleksi ve} {umovitog
jeftinog terena, sa `alom pod nogama i sa najdivnijim izgledom i sve`inom.
I, ako Stivawani ne}e da kompromituju to {to im je dala priroda, treba ~im
pre da svoje turiste izvuku iz tog zakutka i da im dadu to zbog ~ega oni i dolaze na Jadran: sve`inu, pu~inu, sunce, zelenilo i {iroke vidike...
254
Hotel u Vrboskoj je divno postavqen, lepo gra|en, ali i suvi{e optimisti~ki za seoce, kao {to je Vrboska. Wen fjord je, za posetnika koji ga prvi put vidi, ~udesan po zelenilu, po romanti~noj uvu~enosti i po starinama koje ga rese; – ali za dug boravak je previ{e sumoran i tih, pogotovo u selu, gde nema ni nadle{tava ni ve}eg broja inteligencije...
Starigrad naprotiv ima i razvijen dru{tveni `ivot, muziku, ~itaonicu,
~itav niz nadle{tava, lepo izgra|eno kupatilo, dobre ceste, a sada jo{ i
mnogo zelenila, ali hotel i nekoliko gostionica nalaze se sve usred varo{i i bez ba{te, tako da se stranac, ~im nije u sobi, nalazi odmah na ulici.
I svi projekti o novom hotelu kre}u se opet oko Nove obale, zato {to me{tani polaze uvek sa gledi{ta ako wima izgleda najzgodnije. Me|utim, sve }e
to opet propasti ako se ne bude vodilo ra~una o udobnosti i odmoru stranaca
i ako se ne po|e izvan varo{i, tamo gde su ve} odgojeni gajevi borova; gde stranac, bez ikakvog suvi{nog luksuza, ho}e da u`iva svoj mir, tako da iz hotela
ide ravno u vodu; da za ru~ak i ve~eru ne mora da ide preko varo{i, odeven, i
da tek na ve~er, i onda kad ga je voqa, poseti varo{ i wene znamenitosti.
Na{, jadranski turizam po~eo je ove godine prili~no povoqno, da sredinom leta broj posetilaca jako padne i da se na koncu opet popravi. Razlog
toj fluktuaciji su klirin{ki i valutni odnosi sa raznim zemqama, kao i
uspe{na konkurencija Italije, koja je ove godine imala ni`e cene.
Me|utim, i jedno i drugo trebalo bi nastojati otkloniti prikladnim
merama i dobrom organizacijom, sa strane vlasti i sa strane pu~anstva, jo{
daleko pre sezone, da ne bude iznena|ewa; u toliko pre {to bismo mi imali sve uslove da konkuri{emo Italiji.
I jo{ ne{to: trebalo bi na{ turizam izle~iti od uticaja politike, a naro~ito doma}e – bila ona samohrvatska, samosrpska, ili jugoslovenska.
Ma da ove godine nije bilo incidenata kakvih je bilo pred 2-3 godine, posledice se jo{ uvek ose}aju, tako da se jo{ uvek prime}uje izvesno izostajawe sveta iz srbijanskih krajeva i wihovo pomicawe, ili prema krajevima
sa srpskim `ivqem, na jugu Boke, ili prema inozemstvu. Kada sam ku{ao da
ubedim prijateqa Srbijanca da to nema smisla, te da, i pored eventualnih
incidenata, treba ustrajati u dobro stvari, on mi je odvratio da se u na~elu sla`e sa mnom, ali da na `alost ve}ina qudi ide na more, ne zbog na~ela, ili zbog patriotske du`nosti, ve} prosto da se odmori i da se ne sekira... A jedan trgovac, koga politika savr{eno ne zanima, otsekao mi je odlu~no: “Ama ni{ta se mene ne ti~e kako ko misli, pa mogu oko mene da budu i frankovci, samo da me puste da mirno spavam...”
U na~elu ima pravo i taj trgovac, ali u praksi treba podvu}i da tog neprijateqskog stava uop{te vi{e nema, bar ne u li~nom i privatnom kontaktu, a jedva da ga je bilo i za vreme naj`e{}ih incidenata. Jer i tada se
doga|alo n, pr. da su isti qudi koji su u~estvovali u manifestacijama ili
demonstracijama, ~iji poklici gostima nisu mogli da budu prijatni, imali
u vlastitim ku}ama srbijanske goste, prema kojima su se najqubaznije i
upravo najbratskije odnosili... Sada pogotovo! Op{tine, koje su u samohrvatskim rukama, i ~iji pretstavnici nisu najne`niji prema politici Beograda, idu u najvi{oj meri na ruku Srbijancima, a pu~anstvo ih prima naj255
srda~nije. Pa kad bi se jo{ izbegli masovni incidenti, kao {to je n. pr. derwava raznih “patriotskih” ili politi~kih pesama po ulicama do kasno u
no}, ili izvesni sukobi koji su n. pr. redovito inscenirani protiv sokolskih sletova, a koji kod stranaca izazivaju ose}aj nervoze i nemira, mogla
bi se ~itava ta neprijatna atmosfera smatrati likvidiranom.
A sve to ima u toliko mawe smisla {to izvesne vo|e treba da izbiju iz
glave da }e tim incidentima mo`da onemogu}iti rad Sokola. Naprotiv!...
Ba{ sada kada je izlo`en wihovoj harangi, Sokol se u Dalmaciji razvija boqe nego ikada, ba{ zato {to je izlo`en udarcima sa jedne i sa druge strane.
Jer, u Sokolu se danas okupqa sve {to zdravo i nezainteresovano jugoslovenski ose}a i sve {to je sito politikanata koji su kompromitovali jugoslovenstvo. Ose}a se naime, da je to nadpartijski i izvanpartijski teren, za koga
se politi~ari od profesije nisu nikada mnogo interesovali, pa su se tu okupili Jugosloveni sviju nijansa – privu~eni, sem ostalog, i tom ~iwenicom da
u dana{woj situaciji niko ne mo`e vi{e Sokolu da prigovori da radi za neki re`im; jer ne samo {to je u Slovena~koj Sokol bojkotovan i izlo`en napadajima izvesnih krugova, nego se i u Dalmaciji razni Kaliterne i ostali pretstavnici tobo`weg krajwe opozicionog hrvatstva, svaki dan mogu sresti u
predsobqima Banovine, gde bez odgovornosti rade kod odgovornih ~inioca u
prilog svojih li~nih ili partijskih interesa, dok su naprotiv dobri Sokola{i prepu{teni na milost i nemilost, i u privatnoj i u javnoj slu`bi...
Da nisam na svoje o~i video slet u Milni, ~isto hrvatskoj varo{ici na
Bra~u, koja je sa tri ~etvrtine iski}enih ku}a i sa morem cve}a do~ekala
desetak parobroda, krcatih jugoslovenskim Sokolima (u devet desetina
Hrvatima!) iz okolnih mesta, kao i povorku od preko 4.000 Sokola{a, sa
dvostruko brojnim {palirima – mislio bih da izve{taji Sokola preteruju. A isti takav slet je bio par nedeqa ranije na Visu, pa u Omi{u, itd – dakle sve u ~isto hrvatskim krajevima.
Uzalud je, dakle, da se terorom ku{aju izmeniti ~iwenice; niti je to `eqa pu~anstva, koliko nalog izvesnih vo|a odozgo. Tako se n. pr. u Sutivanu
htelo spre~iti koncerat ka{telanskog Sokola pod dirigentstvom g. Papandopula, time {to su gospoda iz op{tine izjavila da ne mogu jem~iti za
mir i poredak. Ali kad su Sokola{i, i pored topa odlu~ili da sami uzmu
to jemstvo, ~itavo pu~anstvo je, bez obzira na partije, uz najsrda~nije odobravawe i bez ikakvog incidenta saslu{alo koncerat, i tako na svoju ruku
spasilo dobar glas pitomog sela, u toliko vi{e {to je ~ak i `upnik, kao
kulturan ~ovek, prisustvovao koncertu.
I kona~no, zar se gospoda “na vodstvu” ne se}aju kako im je bilo kada se
sa druge strane ku{alo silom spre~iti wihove manifestacije, te da im je
ba{ to najvi{e pomoglo da se ovako oja~aju?... Neka, dakle, povuku koristan
pouk iz toga, pa neka se i na jednoj i na drugoj strani ne zaboravi da se stara na{a kulturna i pitoma Dalmacija uvek ponosila {irokim pogledima i
tolerancijom, kojima ima da zahvali i svoj slavni XVI vek i svoj preporod
u XIX veku, te da svako vulgarisawe me|usobnih utakmica i borbi mo`e samo da {kodi, ne samo interesima i ugledu Dalmacije, nego i ugledu hrvatstva i jugoslovenstva.
256
Sem – ako se i kod nas ne kani prihvatiti neovarvarsko na~elo da je samo jedna rasa prava, ili da samo u jednoj partiji mogu da budu pravi Hrvati,
a svi drugi da su izdajice... Samo {to }e u tom slu~aju sve to ipak svr{iti
degeneracijom te partije same, jer je to i bio put kojim se je, nekada liberalno i revolucionarno prava{tvo, pretvorilo u klerikalni i crno-`uti
frankovluk, a kojim je i par exelence demokratsko i liberalno jugoslovenstvo poslu`ilo kao maska petomajskom re`imu.
Javnost br 41, 9. oktobar 1937.
Eksplozija protiv “Javnosti” u redakciji “Hrv. Stra`e”
Jadna “H. Stra`a” prosto ne zna {ta bi sa nama! Kad se “Javnost” pojavila, napadala nas je iz dana u dan, prori~u}i nam u svakom broju propast. Ali
kada je videla da, i pored makaza u rukama wenih prijateqa, mi ipak nastavqamo da je tu~emo u glavu, izmenila je taktiku, pa nas za nekoliko meseci
nije spomiwala, ra~unaju}i da }e nas time navesti da je pustimo na miru i
da ne otkrivamo mra~ne ciqeve dela klerikalizma.
Ali, naravski, mi smo svoj posao razotkrivawa la`i, anacionalnosti,
frankofurtima{tine i klerofa{izma nastavili, pa kad je “H. Stra`a”
uvidela da ni to ne poma`e, stala je ponovo da nas grdi.
Tako se to mewalo ve} nekoliko puta. Kadgod ih pritisnemo o zid, u}ute
kao ribe, da nakon izvesnog vremena eksplodiraju takvom histerijom, da ~itave brojeve posve}uju iskqu~ivo “Javnosti”; kao {to se to dogodilo na pr.
u broju od 7 o. m. u kome se, ni{ta mawe nego u sedam napisa na ~itave dve
strane, bave samo na{im pisawem, ili nas grde i psuju...
Po{to je “H. Stra`a” dnevnik, masno izdr`avan od bogatih kurija i sirotiwskog novca, za koji se vodi propaganda i sa predikaonice i sa oltara,
wima je to mogu}e; dok naprotiv mi, kao nedeqnik, niti imamo prostora,
niti potrebe da se od svake wine la`i branimo. Na{ posao je da razotkrivamo wihove mahinacije, a ne da se branimo od grdwi, koje nam, kad dolaze
sa strane koja je napadala sve {to je bilo najboqe u na{em nacionalnom `ivotu, slu`e samo na ~ast.
A i {to bi, uostalom, imali da se branimo od invektiva, kao {to su ta
da smo “pofovci”, da smo “slu`ili re`imima”, da smo “masonska ruqa” (vrlo otmeno, zar ne?!), da je “g. M. Marjanovi} uvek tra`io unosne puteve”,
ili ~ak to da bismo “htjeli dobiti u ruke imovinu “Matice Hrvatske”, ali
da toga ne}e biti dok je Hrvatima na ramenu glave?”...
Zar na{i ~itaoci, i bez te odbrane, ne znaju da je “Javnost” po~ela izlaziti u jeku re`ima g. Jevti}a i daje ve} u prvom broju nastupila protiv wega, tra`e}i povratak na zakonitost i demokratiju (dok je n. pr. “H. Stra`a”
mudro {utila!)?... I zar ~itav na{ narod ne zna da je (dok se direktor “H.
Stra`e”, kanonik [imrak nije ni jednom gestom nikad zalo`io za nar. borbu, i dok ubire nekoliko plata i prebenda) - g. M. Marjanovi} ~itav `ivot
za svoj besplatni nacionalni rad bio gowen; da je na po~etku rata bio zatvoren i da je, riskiraju}i ve{ala, prebegao u inozemstvo; da je pola zemaqske kugle obi{ao organizuju}i narodni otpor, te da je za sav taj svoj rad nagra|en time da je danas ~ovek bez ikakvog polo`aja, sa jednom penzijom za
257
slu`bu, na kojoj, da je {to ne~asno u~inio, klerikalci bi mu to ve} sto puta konkretno izneli; a ne bi ga pau{alno klevetali.
A {to se aluzije na imovinu “M. Hrvatske” ti~e, mi na{e ~itaoce ne `elimo sni`avati na nivo ~itaoca “H. Stra`e”, pa da i na taj idiotizam odgovaramo...
Javnost br. 41, 9. oktobar 1937. godine
Dr. [amal i Jugosloveni
Pro{lih dana je proslavqena u ^ehoslova~koj sedamdesetogodi{wica `ivota Dr. P{emisla [amala, kancelara ^ehoslova~ke republike, koji to visoko mesto zauzima od prvih dana oslobo|ewa i koji je, prema tome, bio najintimniji saradnik Prezidenta Masarika, kao i sada{weg Prezidenta Bene{a.
Kancelar [amal je neobi~no zaslu`an za razvoj ~e{kog revolucionarnog gibawa za vreme rata. Naro~ito je aktivan bio u t.zv. mafiji, ~e{kom
revolucionarnom udru`ewu za vreme rata, koje je radilo u otaybini. Drugovi Dr. [amala, iz Mafije, izdali su tom prilikom naro~it prilog “Narodnih Listu”, u kome se nalaze i prilozi jugoslovenskih prijateqa dr, [amala i to dr. S. Budisavqevi}a, Dr. A. Kramera, Dr. P. Grizogona, Dr. Tresi}a-Pavi~i}a, V. Vildera i Rudolfa Giunia, koji su pre rata i za vreme rata sa wime sara|ivali. Jer, kao {to je poznato, Dr. [amal je stari prijateq na{eg naroda, pa i sada svako leto provodi na na{em Jadranu.
Pored zaslu`enih priznawa za uglednog jubilarca, u tim se ~lancima nalazi mnogo {ta zanimqivo i o na{oj politi~koj istoriji iz tih presudnih
vremena, pa je naro~ite pa`we vredan ~lanak R. Giunija o odnosu jugoslovenskih i i ~ehoslova~kih politi~ara u to vreme. Podaci g. Giunija su u to liko verodostojniji, {to je ba{ on bio kop~a koja je podr`avala veze izme|u akcije ^eha i akcije Jugoslovena, pa je ta~no upu}en u svaku sitnicu.
Tako g. Giunio pripoveda na pr. kako je do{lo do toga da je propao austrijski plan o reorganizaciji Austro-Ugarske, iz godine 1917, kojim je habsbur{ka monarhija poku{ala da se spasi od rasula, te da jo{ zadr`i pod svojim
gospodstvom ^ehe, Jugoslovene itd.
Giunio iznosi onde da su slovena~ki poslanici u austrijskom parlamentu, dr A. Koro{ec i dr. Krek, do{li u Prag na razgovore sa ~e{kim politi~arima, u ciqu da se na|e neko oportunisti~ko re{ewe austrijskog pitawa, prema gore izlo`enom planu, pa iznosi kako su u Pragu bili vrlo neprijazno primqeni, tako da su se, neobavqena posla i uvre|eni, vratili natrag. Za takav stav prema austrijskom planu o reorganizaciji, kojim se htelo parirati Vilsonovim zahtevima o slobodi malih naroda, najve}u zaslugu ima ~e{ka Mafija, koja je aran`irala taj neprijazni prijem.
Me|utim, Mafija se nije zadovoqila sa time, ve} je htela da sve jugoslovenske poslanike, bez razlike, predobije za svoje, revolucionarno i radikalno, antiaustrijsko gledi{te. Ba{ u to vreme je, kako pripoveda g. Giunio, austrijski car Karlo, preko svog a|utanta, kneza Lobkovica, tra`io od
Dr. Koro{eca da mu iznese glavne zahteve Slovenaca i Hrvata, za re{ewe
wihovog pitawa u okviru Habsbur{ke monarhije, i g. dr. Koro{ec je to obe}ao. “Mafija” u Pragu je osetila koliko bi to moglo da prejudicira kona~258
nom i potpunom oslobo|ewu, pa je odlu~ila da na svaki na~in spre~i predaju takvog slovena~ko-hrvatskog memoranduma. Zato je bio poslat u Be~ g. Gi unio da, u ime Dr. Kramar`a, pozove Dr Koro{ca u Prag, da bi mu se predo~ilo o~ajno stawe Habsburgovaca i da bi ga se ubedilo o potrebi radikalnog re{ewa nacionalnog pitawa. G. Koro{ec je obe}ao da }e do}i, ali je izjavio da ne mo`e odmah, jer mora na dogovor sa nadbiskupom Jegli}em u Qubqanu. Me|utim, ^esi su uvideli da je opasnost u svakom odlagawu, pa je u
Be~ po{ao i kasniji ~ehoslova~ki poslanik u USA, g. [tefanek, kojemu je
uspelo da nagovori Dr Koro{ca da odmah po|e u Prag. Sa g. Koro{cem je
po{ao i Dr. G. @erjav, koji je bio opunomo}enik ~e{ke “Mafije” u Jugoslovenskom klubu be~kih poslanika.
Dr. [tepanek iznosi tako|er svoje uspomene po istom predmetu i pripoveda kako se u Be~u najpre sastao sa Giuniom i @erjavom, koji su odmah zajedno po{li sa wime, da pridobiju za stvar Dr. Koro{ca. U Pragu je sastanak odr`an u kancelariji Dr. Kramar`a, a glavnu re~ je vodio dr. [amal.
Dr. [amal je, kako pri~a Dr. [tepanek, pretsednika Jugoslovenskog kluba,
dr.Koro{ca, uveravao da ni sam austrijski dvor ne veruje vi{e u opstanak
monarhije. Prikazao mu je situaciju na boji{tima i kazao mu da ~e{ki narod ne}e da ima ni{ta vi{e zajedni~ko sa habsbur{kom dinastijom. Ubedio
ga je da ^esi i Jugosloveni moraju i}i skupa i da ^esi imaju ve} sve spremqeno za svoju dr`avnu organizaciju. Utisak [amalovog izlagawa bio je
toliki, da se je Dr. Koro{ec slo`io sa zahtevima “Mafije” i tako nije nikada do{lo do t. zv. slovena~ko-hrvatskog memoranduma, koga je Austrija
toliko `elela, hote}i ga uporebiti kao dokaz, da weni narodi `ele, uz izvesne uslove, da i daqe ostanu u Monarhiji.
Na koncu treba napomenuti i to, da se sve to doga|alo 25-27 oktobra godine 1917, dakle pet meseci iza objavqivawa t. zv. Majske deklaracije.
Javnost br 41, 9. oktobar 1937.
Oko sporazuma Udru`ene opozicije
i Seqa~ko demokratske koalicije
Mi smo ve} u pretpro{lom broju, jo{ jedanput kazali da pozdravqamo
svaki sporazum, izme|u makar kojih grupa i SDK, ~ak i onda ako se ne bismo
mogli idejno slo`iti sa wime ve} zato {to svaki sporazum stvara povoqniju atmosferu i {to tako na delu ne mo`e da se poka`e koji su zahtevi
opravdani i mogu}i, a koji ne.
Zato smo sa nestrpqewem o~ekivali objavqivawe teksta sporazuma U. O.
sa S. D. K, imaju}i nameru da ka`emo o wemu otvorenu re~, i nadaju}i se da
}emo je mo}i kazati, i mi i drugi; te da }e oni koji su taj akt napravili, biti u mogu}nosti i da ga tuma~e i da ga brane.
Jedan sami pogled na na{u {tampu, nakon objavqivawa sporazuma, pokazuje me|utim da to nije tako te da su slobodni samo oni koji pi{u protiv
stvari, pa makar upotrebqavali pri tom “argumentaciju” da je sporazum “po
svima znacima pisan na hartiji iz klozeta Vlatka Ma~eka” (“Balkan”). To
stavqa i nas u nezgodan polo`aj, jer nismo nikada dr`ali da je “fair” kritikovati qude kojima nije mogu}no da odgovore; - a najmawe {to bismo `ele259
li, to je da na{a re~ ispadne kao neko sara|ivawe sa onima koji tu slobodu
sputavaju i koji sada udari{e u viku na odricawe od nar. jedinstva, ma da ga
se wihovi drugovi u Slovena~koj ve} godinama odri~u, pa su zato ipak u Beogradu progla{avani za “najve}e pobornike Jugoslavije”...
Na{a re~ o tekstu sporazuma ograni~i}e se stoga ba{ na pitawe nar. jedinstva, o kome u tekstu sporazuma nema nikakvog spomena, ali se nigde izri~ito ne podvla~i ni zasebna hrvatska ili srpska individualnost, na kojoj se u zagreba~kim krugovima u posledwe vreme toliko insistiralo. Prema tome, ma da se u tekstu spomiwe “srpski narod i hrvatski narod”, to bi
pitawe ostalo otvoreno, jer je izraz “srpski narod i hrvatski narod” ve}
duqe vremena u{ao u uporabu i kod SDK i kod Demokrata, ma da se sa wihove strane stalno podvla~i da i pored individualnih osobina u sada{wosti,
nar. jedinstvo treba ipak da bude ideal i ciq za budu}nost.
Izvesna hrv. {tampa, i to daleko vi{e “Obzor” nego li n. pr. “Hrvatski
Dnevnik”, podvla~i me|utim stalno kako je U. O. napustila posvema princip nar. jedinstva i saglasila se sa principom potpuno zasebnih individualnosti, {to mi ni u kakvoj zvani~noj izjavi U. O. bar do sada nismo mogli
da na|emo (a po{to “Samouprava” stalno prenosi ba{ te tvrdwe iz “Obzora”, nije iskqu~eno da “Obzor” to radi vi{e zato da “Samoupravi” servira
optu`be protiv U. O. pred srbijanskom javno{}u, nego li iz ~iste brige za
tu individualnost). Me|utim drugo je “vra}awe na individualnosti” zato
da bi se pravilnijim putem kora~alo ka jedinstvu, bez nasilnog nivelisawa
(kao {to su to ve} opetovano isticali g. g. Budisavqevi}, Kosanovi}, Vilder i beogradski demokrati; ali ne krugovi iz HSS!); a drugo je zaokru`ivawe individualnosti u ciqu {to ja~eg udaqavawa, {to je neprikrivena
`eqa frankovaca i furtima{a i na {to ciqa “Obzor”! A o tome zavisi
sve: Da li }e duh sporazuma biti takav da nas makar kakva unutarwa podela
zemqe i weno ure|ewe budu vodili sve bli`e jedne k drugima, i sve vi{e ja~ali celinu, ili obratno... I u tom je veliki smisao nar. jedinstva; dok bi
dr`avno jedinstvo u tom slu~aju bilo samo poslovni ortakluk, bez misaone
i ose}ajne sadr`ine. A ovo drugo i mi najodlu~nije otklawamo, pa ma ko
pravio takav sporazum.
Opet velimo, rado bismo se pozabavili i ostalim tekstom sporazuma, a
naro~ito onim u kome se tra`i da se ba{ “istoga dana (tj. na dan kada bi no va vlada, sastavqena iz grupa koje su sklopile sporazum, preuzela vlast i
kad bi dokinula ustav te proglasila privremeni dr`avni zakon) proglasi
pravi~an i demokratski izborni red i da se raspi{u izbori za ustavotvornu skup{tinu”; - kao {to bismo `eleli da ka`emo nekoliko misli i u pagledu docnije, prakti~ke provedbe bilo kog sporazuma, koje nemaju veze sa
ovim potpisanim tekstom, ali koje je potrebno kazati unapred da bi se upozorilo na gre{ke koje se mogu u~initi. Me|utim, sve to ne bi imalo ni iz daleko one moralne snage i vrednosti, koju bi imalo kad bi diskusija bila slobodna; a u koliko bi sadr`avalo kritiku, moglo bi ~ak i krivo da se tuma~i.
I zato ostavqamo to za povoqnije i jasnije prilike.
Javnost br. 42, 16. oktobar 1937.
260
Jedan ~lanak Dr. V. Ma~eka o sporazumu
Ba{ zato {to je poznato da dr. V. Ma~ek nije ~ovek od mnogo pisawa, sa
jo{ ve}om pa`wom smo pro~itali wegov ~lanak u posledwem broju “Seqa~kog Doma”, u kome daje svoje tuma~ewe o tekstu sporazuma izme|u U. 0. i S.
D. K, a na koje ose}amo potrebu da se osvrnemo:
Tako na pr. dr. Ma~ek tvrdi u svom ~lanku da su srbijanski politi~ari
bili ti, koji su, u ciqu porobqavawa Hrvata, “izmislili da je troje jedno,
pa ustvrdili da postoji jedan narod, t. j. narod Srba, Hrvata i Slovenaca...
zato {to tobo`e govorimo jednim jezikom.
Dok tako {to ka`e na pr. “Hrvatska Stra`a”, “Obzor” ili dr. Pernar,
to mo`e da se odbije na ve} poslovi~no izvrtawe svega postoje}eg, koje je danas u modi u na{oj javnosti; ali dr. Ma~ek ne bi smeo tako da izvr}e istoriju,
koja nebrojenim dokumentima hrvatskog sabora i nebrojenim izjavama najboqih Hrvata, inkluzive sa Radi}em, dokazuje da su misao nar. jedinstva “izmislili” Hrvati, te da su po svojim legitimnim pretstavnicima (inkluzive sa
Radi}em!) na bazi te misli u{li u dana{wu dr`avu. Posve naravski, da je dr.
Ma~eku i ostalima slobodno da o nar. jedinstvu danas druga~ije misle, ali onda to treba tako i kazati, a ne onda{wim qudima imputirati dana{we misli.
To u toliko mawe, {to je i sam dr. Ma~ek na glavnoj skup{tini Hrvatskog Sokola u Zagrebu, u maju 1919, govorio da smo “u etnografskom pogledu zbiqa jedan narod, i to ne samo do Vardara, nego i do Crnog Mora”, te da “smo svi Jugosloveni”, o ~emu postoje autenti~ni dokumenti u zapisima Hrv. Sokola!...
Dr Ma~ek pristaje u pomenutom ~lanku, da Srbi i Hrvati imaju “gotovo
istovjetan jezik”, ali da se zato jezik Slovenaca toliko razlikuje od jezika
Srba i Hrvata, da ih ovi ne razumiju ni{ta boqe nego li n. pr. Ruse; - {to
tako|er nije ta~no, jer se Slovenci i Srbohrvati razumeju i bez tuma~a,
{to je sa Rusima nemogu}e. A jezik Srba i Hrvata potpuno je istovetan, dok
se naprotiv ono “gotovo” (ako se time misli na sitne razlike) mo`e vi{e
odnositi n. pr. na razlike izme|u dalmatinskih i banovinskih Hrvata, nego li izme|u mnogih, pa i najudaqenijih Hrvata i Srba.
Poku{avaju}i da navede i primere,dr.Ma~ek ka`e daqe:
“Eto Englezi, Irci i Sjediweni Amerikanci govore i pi{u istim jezikom, pa jo{ nikome–nije palo u glavu da izmi{qa nekakav narod EnglezaAmerikanaca-Iraca, ili neki oceanski narod, kao {to su kod nas izmislili narod jugoslovenski. S druge strane, mi znamo da postoji narod {vajcarski, sa ure|enom, sretnom i slobodnom dr`avom i domovinom {vajcarskom,
premda nema {vajcarskog jezika, nego [vajcarci govore nema~ki, francuski i italijanski...”
Kao {to se vidi, dr. Ma~ek zaboravqa da anglosaksonske narode dele
prostori okeana, te provalije ekonomskih, geografskih i socijalnih razlika; dok mi, sem istog jezika, `ivimo i na istom terenu, ispreme{ani, vi{e mawe u istim prilikama i k tome jo{ u jednoj dr`avi! A Irci su posve
druga rasa od Engleza, koja jo{ uvek poseduje bar tradiciju nekada{weg svog
jezika, koji je od engleskog bio potisnut, dok je naprotiv na{ jezik, i Srbima i Hrvatima bio od davnina svoj, i nisu ga jedan drugome nametali!
261
Ali najzanimqivije od svega je da dr. Ma~ek [vajcarce smatra jedinstvenim narodom, zato {to `ivi “u ure|enoj, sretnoj i slobodnoj dr`avi i domovini”, ma da govore tri razli~ita jezika i pripadaju trima razli~nim
rasama i trima starim, kulturnim i jezi~nim zajednicama. Zna~i, dakle, da
je sama ~iwenica dr`avne zajednice toliko jako delovala na ta tri jaka kulturna individualiteta (svakako ja~a i razli~itija od na{ih), da su ~ak i
oni morali kona~no da se osete kao jedan narod!
I ba{ u vezi s tim, ne razumemo nikako kako je dr.Ma~ek mogao u svom
~lanku da ka`e i ove re~i:
“Kako se iz ovoga utana~ewa (t. j. teksta sporazuma) vidi, priznaju pretstavnici navedenih srbijanskih stranaka prvo: da nema nikakvog, ni hrvatsko-srpskog ni jugoslovenskog naroda, nego postoji narod hrvatski i narod
srpski... I zato treba po~eti sve iznova... i da se ~im prije raspi{u izbori
za konstituantu, pa da onda slobodno, od naroda izabrani zastupnici, urede
stvar tako da se uz slobodnu Srbiju obnovi slobodna Hrvatska... itd.”
Od svega toga je ta~no samo to da se u tekstu sporazuma upotrebqava izraz, da pomenute stranke zastupaju “i hrv. narod i srpski narod”. Ali mi smo
jo{ u pro{lom broju ukazali na to, da su taj izraz rabili na pr. mnogi samostalci i demokrati, tvrde}i ipak da narodno jedinstvo mora da bude ideal ka kome treba i}i! Sve drugo, pak {to g. Ma~ek tvrdi, ne samo da je neistina, nego zna~i i prejudicirawe onoga {to bi, prema demokratskom principu (koga i on isti~e!) trebalo da donese konstituanta, a {to sa wegove
strane nije nikako demokratski.
Kao {to nikako nije lojalno da se saveznici stavqaju pred gotov ~in,
tvrdwom o “slobodnoj Hrvatskoj uz slobodnu Srbiju”, {to mo`e da zna~i i
personalnu uniju, a o ~emu se vo|e U. 0. javno nisu nigde izjasnili: -jednako
kao {to nije istina da su priznali da “nema nikakvog ni srpsko-hrvatskog,
ni jugoslovenskog naroda”, sem ako su to u~inili u nekom tajnom paktu, ili
pri{apnuli na uho dr.Ma~eku, u {to ne `elimo da verujemo!
Jer za{to da mu to ka`u, kada i on sam tvrdi da su [vajcarci, koji govore tri posve razli~ita jezika i koji pripadaju trima posve razli~itim duhovnim, kulturnim i rasnim zajednicama - zato {to se nalaze u sre|enoj,
sretnoj i slobodnoj dr`avi, - postali jedan narod?! A po{to bi sporazum,
bar onaj kako ga mi shva}amo, - trebao da i kod nas tako|er stvori “sre|enu,
sretnu i slobodnu dr`avu i domovinu” - kako da, ne samo prvaci U. O,, nego
i svatko dobronameran (a me|u te `elimo da ubrojimo i dr. Ma~eka), ne poveruje da }emo se i mi, ovako ispreme{ani i sa jednim jezikom (sa~uvav{i,
kao i [vajcarci, svaki svoje svetiwe i odlike!) mo}i daleko lak{e i daleko pre od wih, ose}ati kao jedan narod?
A to i jest ba{ ono o ~emu zavisi, da li }e sporazum uspeti ili ne. Da mi
`elimo da uspe, pokazali smo ve} nebrojeno puta, a u pro{lom broju naro~ito. Me|utim, ima tuma~ewa koja nisu prikladna da do tog uspeha dovedu.
Javnost br. 43, 23. oktobar 1937.
262
Prof. Lukas je ipak i fa{ist i pamfletist!
G. Filip Lukas je, nakon puna dva meseca odgovorio na moj ~lanak “Pamflet prof. Lukasa o biskupu U~elinu”, objavqen u broju od 31 jula “Javnosti” i, po{to ni u tako dugom vremenu nije mogao da prona|e vaqanih argumenata, odlu~io se da naprosto – sve pori~e! Tako n. pr. tvrdi da on nije napisao pamflet protiv biskupa, nego da ga je ~ak “branio”; da nije propovednik gotskog rasizma kod Hrvata; da nije bio integralni Jugosloven i da nije fa{ist! Jo{ samo da je porekao da se zove Filip Lukas, pa bi bio postigao rekord u negirawu – samog sebe.
Me|utim, {to se pamfleta protiv biskupa U~elina ti~e – kako da se
druga~ije nazove spis u kome se nad jo{ sve`im grobom najstarijeg crkvenog
velikodostojnika u zemqi, uzornog Hrvata i Jugoslovena, koji je zbog toga
bio progowen od tu|ina, ka`e, da je “bio podlo`an kowukturi”, da je “postao najve}i protivnik svoga naroda”, da je “otpadnik od svoga naroda”, da
je “wegovo dr`awe bilo neosporno nevaqalo”, da je wegov preokret na jugoslovenstvo “posledica senilnosti i neubrojivosti”, da je bio “kolebqiv i
neuravnote`en, povodqiv i pristupa~an laskawima i da nije imao karakter itd; – kad mu to sve ka`e jedan biv{i wegov |ak i ~ovek koji bi, ve} kao
katoli~ki sve{tenik, prema katoli~kom biskupu trebao da ima bar malko
takta, ako ne po{tovawa?... I zar nove Lukasove pri~e o tome, kako je U~elini tobo`e jadikovao zbog propasti Austro-Ugarske (on, koji je ~itavo
vreme rata od te Austrije bio interniran i {ikaniran) ne zna~e nov prilog za taj pamflet?... I je li g. Lukas makar i jednu re~ na{ao da opovrgne
glavne na{e argumente, da U~elini nije tek u Jugoslaviji, i zbog kowunkture, postao Jugosloven, ve} da je to bio odavno pre rata u Austriji i da ga je
zbog toga Austrija gonila – ma da je ba{ to ~inilo glavnu sadr`inu wegovog pamfleta?...
[to se pak li~nosti g. Lukasa ti~e, mi smo na{u tvrdwu o wegovom gotskom rasizmu crpli iz novinskih vesti prilikom lawskog wegovog predavawa o A. Star~evi}u i nismo jedini koji smo te vesti tako shvatili, jer i
g. Stjepan Kraw~evi}, koji je pripadnik HSS, ba{ u posledwem broju Vilderove “Nove Rije~i” pravi aluziju na wu kad upravqa g. Lukasu pitawe: “Da li
da postanemo Goti?” A te novinske vesti g. Lukas nije nikada demantovao.
U ostalom, ko da veruje poricawima g. Lukasa kad on isto tako pori~e da
je ikada bio integralni Jugosloven i tvrdi da se ve} g. 1918 razo~arao u Beogradu te pre{ao na samohrvatstvo – dok naprotiv postoje pisani dokumenti, koji datiraju ~itave ~etiri godine nakon 1918, a iz kojih u najpunijem
svetlu izbija to wegovo integralno jugoslovenstvo!... Jer zar ima ja~eg jugoslovenstva nego li su ove Lukasove tvrdwe, iz wegove kwige “Geografija
Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca,” u kojoj se nigde ne govori o zasebnom hrv. narodu, nego o “jugoslovenskim plemenima” ili o “delovima na{eg
naroda”, a koja je {tampana tek g. 1922:
“Hrvati i Srbi tvore fizi~ko jedinstvo, koje, po glavnom planinskom
spletu na{ih zemaqa dolazi u antropologiji pod imenom dinarska rasa...
Jezik je glavno obiqe`je naroda i na wemu se dijeli nacionalna podjela
263
evropskih naroda, a na{ je narod, uz male razlike i prelazne dijalekte, o~uvao jezi~no jedinstvo od najstarijeg doba do danas (str. 84).”
“Svi momenti razdvajawa i zasebnog kulturno-istorijskog razvitka ustupali su pred ja~im momentima stapawa, {to su bili pokretani od zajedni~kih etni~kih osobina i op}eg sme{taja zemqe. Te`we za jedinstvom nijesu
kod nas od najnovijeg datuma, ve} se one susre}u, pod jednim ili drugim vidom, u na{oj istoriji od najdavnijih dana” (str. 6).
G. Lukas je dodu{e sve to docnije preokrenuo naglavce i tvrdio da “pred
dvojakim povijesnim razvojem i{~ezavaju svi drugi momenti, a naro~ito rasa i jezik”, pa da su “Srbi i Hrvati dva posve razli~ita naroda” – ali zar
takav “nau~nik”, ~ija svaka teorija ima i protuteoriju, i koji – ~im vidi da
nema ni{ta od wegovog “firerstva” u hrv. narodu – mo`e sutra ponovo da
prona|e da smo ~ak i sa Rusima jedan narod - mo`e uop{te da se uzme ozbiqno te da pokriva mesto pretsednika “Matice Hrvatske”?
Uostalom, kada se radi o uybenicima, za koje se dobivaju masni honorari
i zbog kojih nije dobro do}i u sukob sa Beogradom, g. Lukas znade ~ak i u g.
1937 da odlo`i za ~as “zasebnu hrvatsku individualnost” te da sastavqa
atlase, u kojima su hrvatske zemqe ozna~ene kao “severozapadni deo Jugoslavije” i da taj atlas reklamira }irilicom –kao {to smo mi to ve} dvaput
upozorili; ali na {to samozvani konkurent g. Ma~eka, u vodstvu hrv. naroda, mudro }uti....
Na{e otkri}e, da je g. 1918 Lukas u svom stanu sazvao sastanak Primoraca da se istupi protiv Radi}a, koji je stavqao uslove, za ulazak srpske vojske
u Hrvatsku, g. Lukas poku{ava da omalova`i time {to veli da su na sastanku
u~estvovali qudi “bez prvenstveno politi~ke uloge”, {to je sasvim svejedno
i glavno je da je on na tom sastanku ime jugoslovenstva najodlu~nije istupao
protiv tog Radi}evog zahteva i tra`io postupak Nar. Ve}a protiv wega.
Ali najkomi~nije je to da g. Lukas pori~e ~ak i svoj fa{izam, ma da ceo
Zagreb zna da je on duhovni vo| klerofa{isti~ke omladine, organizirane
u ciqu da vodi borbu protiv demokratizma HSS; – da je ba{ pred par dana
objavqen u Vilderovoj “V. Rije~i” ~lanak g. Stepana Kraw~evi}a, uglednog
~lana HSS, pod naslovom “Fa{isti~ko tuma~ewe hrvatskog nacionalizma”, u kome se veli izri~ito da “g. Filip Lukas ima biti novi hrvatski
Du~e ili Fuhrer”; – da g. Lukas podupire izdavawe lista “Omladina”, koji
je sav pro`et fa{isti~kom ideologijom; – da je, u izdawima “Matice Hrvatske g. Lukas izdao propagandnu kwigu o nacionalsocijalizmu, koju je ~itava hrvatska javnost, sem klerikalaca, napala kao fa{isti~ku; te da je i
nedavni antifa{isti~ki ~lanak “H. Dnevnika”, uperen protiv izvesnog
“trusta mozgova”, bio u stvari upu}en na adresu g. Lukasa, koji je u svojoj, ve}
proverbijalnoj bahatosti, zaista uobrazio da je to za {to ga wegovi omladinci progla{uju, naime “umni i duhovni vo| Hrvata.”
Dosta je pogledati posledwi broj “Omladine”, za oktobar, pa da se vidi koliko je neukusna uobra`enost g. Lukasa! Jer u tom listu, koji izlazi o tro{ku “Matice”, koji je dakle nov~ano ovisan od g. Lukasa, da je taj samozvani “najve}i ideolog hrv. nacionalizma”, objaviti o sebi takav panegirik, kakvi se mogu na}i samo u subvencioniranoj fa{isti~koj {tampi, kad pi{e o svojim vo|ama.
264
U ostalom, zar g. Lukas ne potvr|uje najboqe svoj fa{izam, kad, u svom odgovoru nama, ka`e :
“[to ja mislim kriti~no o fa{izmu i hitlerizmu, kao socijalno-politi~kim pojavama, to je moja stvar (!). Zdravi pak hrvatski interesi od nas
tra`e da te velike pokrete u `ivotu dvaju naroda i dr`ava, stvorene slobodnom voqom i pristankom tih naroda, ne napadamo, jer ne ugro`avaju na{
nacionalni i kulturni `ivot. Mi, nasuprot znamo, da je na{a kultura najve}im dijelom bila ba{ nadahnuta tvorevinama tih naroda... Ti narodi i
danas stoje na braniku evropske civilizacije, nacionalnog principa i socijalne kulture... Ovo je moje kriti~no shva}awe tih pokreta, ali time niti sam fa{ist, niti pristalica g. Hitlera, kako me g. Bartulovi} la`no
prikazuje.”
I zaista g. Lukas ima pravo, jer jo{ nije u posedu ~lanske iskaznice fa{isti~ke, ili nacionalsocijalisti~ke partije... Ali zar sama ova wegova
apologija pokreta koji su “slobodnom voqom wihovih naroda stvoreni”, koji “stoje na braniku evropske civilizacije”, a koje Hrvati zbog svojih interesa, ne smeju napadati; kao i tvrdwa, da je na{a kultura najve}im delom bila nadahnuta tvorevinama tih naroda, ne odaju ~oveka koji je stoprocentno u
fa{isti~kom i gotskom rasnom duhu i koji je protivnik demokratije?...
Kao {to se, dakle, vidi - g. Lukas nam je svojim odgovorom samo dao prilike
da upotpunimo wegovu moralnu i duhovnu fizionomiju, nakon koje ne ose}amo
nikakve potrebe da se branimo od “nau~nih” izraza, kao {to su la`, kleveta,
moralna propalica itd, koje g. Lukas, u stilu gotskih ritera, ne upu}uje me|utim direktno, bore}i se da za wih ne bi ipak morao li~no odgovarati...
Javnost br. 43, 23. oktobar 1937.
[imrakova lekcija ^ehoslova~koj i Vatikanu!
Zamislite strahote: Ne samo {to su Vatikan i ^ehoslova~ka sklopili
izme|u sebe “Modus vivendi”, nego je Sv. Stolica provela nedavno odredbu
“modusa” o poklapawu ~ehoslova~kih crkvenih dijeceza sa dr`avnim granicama i time pokazala naro~itu susretqivost prema demokratskoj i liberalnoj republici, a da za sve to, ni jedna ni druga strana, nisu pitali ni za
dozvolu ni za savet – Dr. Janka [imraka!..
Ogor~en zbog takve, ne~uvene insubordinacije, na{ klerikalni general
Franko u kanoni~koj sutani, najpre je nekoliko meseci ignorisao stvar i “katoli~ka” “Hrv. Stra`a” nije ni jednim retkom komentirala taj tako va`ni doga|aj u krilu katoli~ke crkve. Ali kad je video da, ni u Pragu, ni u Rimu, nisu
toliko osetqivi da razume gwev wegovog }utawa, klerikalni generalissimus je
odlu~io da o~ita bukvicu i jednima i drugima, te da on, umesto Rima, posavetuje ~ehoslova~ke katolike, {ta treba da rade i kako treba da rade!
To je u~inio u broju od 24 oktobra “H. Stra`e”, u kome im, izme|u ostalog, poru~uje: da “i nakon provo|ewa ugovora ^ehoslova~ke i Vatikana
ostaju otvorena sva kulturno-politi~ka pitawa i da je prema tome vjerski
mir republike uvijek u opasnosti ; – da “katolici u ^ehoslova~koj treba da
znaju, da wihova minimalna vjerska prava ({kolstvo, Katoli~ka Akcija, Redovni~ke dru`be) nisu ni~im drugim za{ti}ena, do li snagom wihove orga265
nizacije”; – da “masonske i marksisti~ke snage (“H. Stra`a” pod time razume sve {to nije klerikalno!) nisu u ^ehoslova~koj nipo{to neznatne, te da
razvijaju veliku akciju na podru~ju borbe za du{e omladine”; – da “Modus
vivendi” re{ava samo jedan deo problema, koji su kadri da prodrmaju temeqima crkve i dr`ave”, te da zato “svaki ~ehoslova~ki katolik mora po`aliti {to republika, radi propisa svoga ustava, nije bila u stawu da po|e
putem drugih dr`ava naslednica i da crkveno-politi~ke odnose uredi bilateralnim aktom...”
Drugim re~ima, – umesto “modusa vivendi”, koji je ~ehoslova~koj dr`avi
doneo verski mir i zadovoqstvo sviju; kojim je Vatikan u tolikoj meri zadovoqan da je, u jednom vanredno delikatnom momentu, pokazao naro~itu susretqivost prema demokratskoj, republici; a kojim se ~ehoslova~ki katolici toliko ose}aju sigurni, da je jedan od najuglednijih wihovih publicista, Dr. A. Fuchs, napisao niz ~lanaka u slavu tog akta, te da ~ehoslova~ka
katoli~ka stranka sedi ~vrsto u vladi republike, smatraju}i to najboqom
garancijom za interese katolika, – Dr. Janko [imrak im poru~uje da odbace sve to te da, po doma}em uzorcu, “po|u putem drugih dr`ava naslednica i
da crkveno politi~ke odnose urede bilateralnim aktom”, – {to prevedeno
na lai~ki jezik zna~i, da i oni tra`e neki takav konkordat, koji se ve} pokazao “odli~an” u u~vr{}ivawu verskog mira i “zadovoqavawu” katolika u
drugim zemqama...
Pa, kako su danas “bezbo`na” vremena, – jo{ }ete videti da ni Prag ni Rim
ne}e ni prstom maknuti na [imrakov ultimatum, ve} da }e i daqe ustrajati u
zlu i pokori verskog mira i napretka, {to im ga je donio “modus vivendi...”
*
Zanimqiva su, me|utim, i jo{ neka priznawa u ~lanku “Hrvatske Stra`e.” Tako se n. pr. u wemu navodi, da je “u svim drugim podru~jima biv{e
Austro-Ugarske polo`aj crkve bio povoqniji nego u ^ehoslova~koj” (dakle i u hrvatskim zemqama, – {to demantuje sve ranije klerikalne tvrdwe
o “zapostavqawu katolicizma” kod nas!); – da su u ^ehoslova~koj “na vlasti
qudi koji su proveli zakon o civilnom braku i sku~ili versku nastavu u
{kolama”: – da se “modus vivendi” ograni~io samo na politi~ka pitawa, dok
o {kolskim i drugim problemima nema nikakvih odredaba”; – da su “u pogledu Katoli~ke akcije, {kolstva i redovni~kih dru`ba prava ~ehoslova~kih katolika minimalna” i da “nisu ni~im zagarantovana, sem snagom
wihove organizacije” (t. j. wihovim ispravnim radom, a ne, kako bi [imrak
hteo, policijom!); – i kona~no da dr`ava u ^ehoslova~koj, u postavqawu biskupa ima pravo politi~kog veta ({to je posve drugo, nego li samo pravo
objekcije!), – pa je i pored svega toga, {to (kako sama “H. Stra`a” tvrdi) crkva u ^ehoslova~koj nema nikakvih iznimnih privilegija, Vatikan ipak izi{ao u susret ^ehoslova~koj u pogledu granica dijeceza, a zvani~na katoli~ka stranka je potpuno zadovoqna time i sedi u vladi....
Ali {ta }ete, kad ceo svet nema takve nezajazive zahteve i takve diktatorske apetite kao generalisimus [imrak i wegova klerikalna “junta”!...
Javnost br. 44, 30. oktobar 1937.
266
Falsifikovawe `ivih i mrtvih
(Povodom otkrivawa spomenika Eugenu Kumi~i}u)
Jedna od najkarakteristi~nijih crta reakcije i nasiqa, to je falsifikat. Po{to se dva osnovna na~ela fa{isti~kih ili boq{evi~kih re`ima,
- diktatura jedne li~nosti ili jedne partije, kao i prevlast jedne rase ili
jedne klase nad drugima – ne dadu nikakvom objektivnom istinom ili naukom potkrepiti, to je ude{eno da se i nauka i istina iz osnova obrnu, da se
podlo`e politi~kom, partijskom ili li~nom momentu, i da mu poslu`e. I
na taj na~in se dogodilo da se dobar deo nauke, literature, publicistike i
umetnosti u fa{isti~kim ili boq{evi~kim zemqama, pretvorio u dirigovani falsifikat.
Boq{evici su postojawe tog falsifikata priznali sami, ~im su, pred
izvesno vreme, pod diktatom antitrockisti~ke Staqinove politike, stubokom izmenili sve pojmove i principe o istoriji, umetnosti, porodi~noj
etici, itd, zbog kojih su nekoliko godina ranije palili kwige i progonili
nau~nike. Silom su, dakle, bili stvorili i nametnuli ruskoj javnosti jedan
grdan falsifikat, kao stoprocentnu, upravo aksiomati~ku istinu i dogmu,
da tu istu “istinu” obore u prah ~im nije vi{e konvenirala politi~koj situaciji – i da uvedu drugu, koju }e ponovo oboriti ~im to politi~ki momenat bude tra`io.
Fa{isti~ki re`imi, koji su docnijeg datuma i ~iji se nosioci jo{ nisu
izmenili, kao u Rusiji, nisu jo{ bili primorani da sami i u tolikoj meri
demantuju fabrikovane istine, ali zato jedan sami pogled u nau~ni i umetni~ki rad kod wih, razotkriva ~iwenicu posve svesnog i dirigovanog fabrikovawa falsifikata u korist politi~kog momenta, {to oni, uostalom
i ne kriju. Hitlerove, Goebbelsove, Rosembergove itd. izjave, o tome da je du`nost i poziv nauke i umetnosti da slu`e nacional-socijalisti~kim ciqevima, i suvi{e su poznate; jednako kao i izjave vo|a italijanskog fa{izma
u istom smislu.
Mi, ni Srbi ni Hrvati, nismo jo{ imali organizovanog ja~eg fa{izma,
kao ni ja~eg komunizma, ali su zato postojala kod nas vrlo bliska {ovinisti~ka, ekskluzivisti~ka i klerikalna raspolo`ewa, koja su tako|er operisala falzifikatima. To se, uostalom doga|alo i kod drugih naroda, jo{
pre fa{izma i boq{evizma, i to ba{ u vremenima {ovinisti~kih, militaristi~kih ili klerikalnih reakcija, kada se nauka u Nema~koj stavqala
u slu`bu Vilimovih imperijalisti~kih planova, kada je “nau~nik” Fridjung operisao ~ak i sa falsifikatima avanturiste Nasti}a, kada je ruski
carizam imao svoju zvani~nu “nauku”, nasuprot onoj istinskoj, itd.
Koliko li je, u doba ja~ih srpsko-hrvatskih sporova, bilo nau~nika i pisaca kod nas, koji su ~itav svet gledali kroz svesrpske ili svehrvatske nao~ari, pa i kroz nao~ari iskqu~ive mr`we prema protivnoj strani, ~ak i
onda ako je ta mr`wa imala da donese {tete vlastitoj stvari... Na isti na~in, kao {to se “nau~no dokazivalo” da nema Hrvata, ili da su to samo ~akavci, a sve ostalo da su “Srbi triju vera” – “dokazivalo” se sa druge stra267
ne, da u Hrvatskoj i Dalmaciji “Srbi ne postoje”, ili da bar ne postoje “kao
politi~ki narod (istakao N. @)”; dok su Slovenci na pr. bili ogla{eni za
planinske Hrvate, a hrvatski kajkavci za pohrva}ene Slovence. A jo{ pred
par dana smo ~itali u “Obzoru” feqton o tome kako je bogumilstvo bilo zapravo ne{to iskrivqeno katoli~anstvo, dok je g. Glu{ac ve} davno pre toga “dokazivao” obratno – da je bogumilstvo samo ne{to iskrivqeno pravoslavqe! Te stvari su i{le do tolikog apsurda da su za Star~evi}a i Nemawi}i bili Hrvati, dok se naprotiv kod Srba propovedalo da je manuskript
“Smail - Age” Ma`urani} ukrao od Wego{a, itd.
Doga|a se, dodu{e, i u demokratskim i liberalnim sredinama, da se poneke istine suvi{e nate`u; kao na pr. kada se, na osnovu Skerli}eve studije o Star~evi}u, ve} otvoreno proklamiralo da je Star~evi} bio integralni Jugosloven tipa predratnih nacionalista; ali ve} sama neograni~ena
sloboda diskusije, koja tamo postoji, ~ini da se, ne za dugo vreme, stvari postave na svoje mesto.
I kod Srba se u posledwe vreme prime}uje izvesna recidiva srbovawa, pa
je, za ~udo, i nauka (i ako pone{to stidqivo!) udarila na tu stranu... Za vreme borbe protiv konkordata, naro~ito sa strane pravoslavnog klera, po~ele su ve} da se stvaraju i izvesne psihoze i da se fabrikuju izvesne “istine”,
te da se ubacuju kao aksiomi.
Kod Hrvata je, me|utim, hrvatovawe na vrhuncu, pa izvesni filofa{isti~ki i reakcionarni elementi, koji se ka~e za hrvatski narodni pokret,
unose sve vi{e u we metode i psihologiju patriotskih falzifikata. U jeku borbe bilo bi psiholo{ki razumqivo kad bi se ta borba sama oglasila
za stoprocentno pravednu, istinitu i eti~ku; ali elementi koje smo gore
spomenuli, idu i daqe, pa je na taj na~in hrvatstvo kao celina izdignuto na
eti~ki princip, prema kome je, sve {to se naziva Hrvatom po{teno, sve
{to misle Hrvati ispravno, sve {to urade Hrvati nepogre{ivo itd, a pogotovo onda ako su ti Hrvati klerikalci. Hrvati koji ne pripadaju wima,
pa makar do pred najkra}e vreme bili najzaslu`niji za hrvatstvo, tretiraju se kao otpadnici, dok se naprotiv hvale oni koji su makar do ju~e slu`ili tu|inu, ali su se nakon rata zaka~ili za pokret. Da su jo{ `ivi [trosmajer, Ra~ki, Boti} itd, bili bi tako|e ozna~eni za otpadnike, ali po{to
su mrtvi, slave se jedino utoliko, ukoliko mogu da se falsifikuju...
Kod mrtvih je to falzifikovawe najlak{e, pa zato i najbrojnije, i klerikalci su se pravom maroderskom stra{}u bacili na we. A to je i prirodno kad se zna da me|u hrvatskim velikim qudima nije bilo ni jednog koji je
klerikalno mislio; pa kad bi se ti veliki qudi slavili onakvi kakvi jesu,
svaka bi hrvatska kulturna proslava ispala kao vrlo slobodoumna, a ~esto
i posve antiklerikalna manifestacija.
Da to spre~i, te da hrvatske kulturne manifestacije, koje su u posledwe
vreme, iz politi~kih razloga, ~e{}e nego li su ikada bile, iskoristi u svoje svrhe, grupa oko “Hrv. Stra`e” je, zajedno sa Lukasovim frankofa{istima, po{la u falzifikovawu tako daleko da to ve} pretstavqa ~itav ameri~ki rekord, u kome se obr}e naglavce sve – po~am{i od sebe samih, pa do
najizrazitijih liberalaca!
268
Jer {ta je to nego li falzifikovawe samog sebe, kada se na pr. zna, da je
dana{wi redaktor “Hrvatske Stra`e”, kanonik [imrak, kao ~lan zagreba~kog Nar. Ve}a, g. 1918, najodlu~nije tra`io da se “ujediwewe {to prije
provede, ako ne}emo da nam djelo revolucije bude ugro`eno od neprijateqa
spoqa i iznutra”; da je nagla{avao “potrebu narodnog jedinstva” i kritikovao “separatizam izvjesnih Srba, Hrvata i Slovenaca”; da je tra`io “samo
ekonomsko-kulturni federalizam” i tvrdio da nam je “jaka centralna vlada
apsolutno nu`na”; te da je ~ak g. 1928 zahtevao da se “prekine sa svim onim politi~arima i strujama, koji su svoju politiku izgradili na podr`avawu jaza
izme|u Srba i Hrvata”, – dok danas taj isti [imrak, u “Hrvatskoj Stra`i”,
baca najotrovnije strele na nar. jedinstvo i sam je, svu svoju politiku izgradio na podr`avawu jaza izme|u Srba i Hrvata?!... Ali naravski, onda je postojala kowuktura jugoslovenstva, kao {to danas vlada kowuktura hrvatstva!
I {ta li je, daqe, nego li falzifikovawe samog sebe, kad pri otkrivawu Kumi~i}evog spomenika, pro{le nedeqe u Zagrebu, frankovac Dr. Prebeg, tvrdi, da su “g. 1918 samozvani braniteqi, bez i~ijeg pitawa i odobrewa, predali na{u slobodu u ruke drugima” – kada se zna da je taj isti dr. Prebeg, g. 1918, u ime stranke prava, dao u Hrv. Sabornici izjavu, u kojoj izri~ito ka`e da daje puno poverewe Narodnom Ve}u, koje je izvelo ujediwewe
sa Srbijom, te da je pozdravio “novu dr`avu, sa `eqom da odoli svakom vawskom neprijatequ i svakoj napasti unutra{we nesloge”?... On je, dodu{e, to
u~inio tada od straha pred gwevom naroda na frankova~ku slu`ni~ku politiku; ali – otkuda da takav ~ovek sme danas uop{te jo{ da govori?!
^itava istorija se falzfifikuje, po~am{i od ilirskog preporoda, pa
do g. 1918, u kojoj su, ne samo S. Radi} i dr. Trumbi}, nego i pop [imrak glasali za puno ujediwewe sa Srbijom, da sada taj isti dr. [imrak naziva “qudima bez legitimacije” one koji su to u~inili... Dok, do pred samih desetak
godina, nije bilo ~oveka me|u Hrvatima koji bi se usudio da javno uzme u odbranu politiku rimske kurije prema Hrvatima; dok postoje autenti~ne izjave samih najvi{ih katoli~kih velikodostojnika, kao {to su [trosmajer
i Ra~ki, kojima se ta politika ozna~uje kao protuhrvatska i u slu`bi Be~a
i italijanizacije; – dok nije bilo hrvatskog nau~nika ili kwi`evnika od
imena, za koga Be~, Pe{ta i Rim nisu pretstavqali trojstvo za porobqivawe Hrvata – danas se po hrvatskim krajevima, u stotinama hiqada egzemplara {ire pesmice o “Papi, ocu hrvatstva”, bez koga bi “hrvatstvo davno
bilo uginulo” (kolike li uvrede za hrvatstvo); o Rimu koji je uvek bio “najve}i i jedini za{titnik Hrvata itd; pa se nalaze ~ak i “nau~nici” marke
Lukas, da to propovedaju.
Falzifikovawe velikih pokojnika doseglo je, me|utim, vrhunac. Ante
Star~evi}, koji je u `estini borbe i{ao tako daleko da je govorio da su “popovi po`ivin~ili narod” i koji je prezirao Nemce, a obo`avao liberalnu
Francusku, prikazuje se danas kao neki klerikalni ultramontanac i kao vrhovni ideolog gotskih klerofa{ista; – a Kvaternik, kome su pravoslavni
sve{tenici blagosiqali zastave, tako|er. O bra}i Radi}ima, ~ija nauka je,
od prve do posledwe re~i pro`eta liberalizmom; koji su u borbi protiv
Rima imali i takvih ~asova da su `elili da Hrvati promene veru i koji,
269
dok su bili `ivi, nisu dopu{tali klerikalizmu niti da pomoli glave u Hrvatskoj, {ire se danas samo pri~e kako su preko Mons. Pelegrineta slali
pozdrave Papi; a svaki onaj koji ho}e da prika`e to {to je bitno u wima,
borbu za seqa~ka prava, za slobodoumno hrvatstvo, za demokratiju i za jugoslovenstvo, bazirano na pravdi i ravnoravnosti – pa bio to g. Hercog, g.
Kraw~evi} ili g. Marjanovi} – ogla{ava se za izdajnika.
Dr. Janez Ev. Krek, koji je, kao {to smo to i u pretpro{lom broju dokazali, bio najube|eniji pristalica potpunog narodnog jedinstva, i koji je
naj`e{}e osu|ivao slovena~ki separatizam, danas se slavi kao lider separatizma, a da niko i ne spomiwe wegovo, ne samo dr`avno nego i skroz na
skroz nacionalno jugoslovenstvo... Kao napola klerikalni danas se prikazuju Gaj i [enoa i Preradovi}, pa ~ak i prononsirani pesnik slobodne misli, Silvije Str. Kraw~evi}, ~ije ime nosi u Sarajevu udru`ewe sa izrazito klerikalnim mentalitetom, ma da ga je nadbiskup [tadler stavqao na
indeks te ga ~ak i u grobu progonio. A ono {to ni uz najve}e naprezawe nije mogu}e falzifikovati, to se pre{u}uje. Tako se n. pr. [trosmajer i Ra~ki jedva i spomiwu danas me|u Hrvatima, dok se preko tipi~no hrvatskih
kwi`evnika, Star~evi}anaca, kao {to su Ante Kova~i} i A. G. Mato{, pa
~ak i preko frankovca Ogrizovi}a, potpuno prelazi, ba{ zato {to je sav
wihov rad bio liberalan i antiklerikalan.
Jedan neobi~no karakteristi~an falzifikat desio se i pro{lih dana,
kod otkrivawa spomenika hrvatskom kwi`evniku, Eugenu Kumi~i}u, u Zagrebu. Odu{evqeni Star~evi}anac i prava{ iz prve ruke, Kumi~i} je, kao
i svi tada{wi prava{i, bio izraziti liberalac i antiklerikalac, pun mr`we na ono {to je smatrao glavnim izvorom hrvatskih neda}a, tj. na Be~ i
na Rim, a ~emu je posvetio i dva glavna svoja dela, “Urotu Zriwsko-frankopansku” (da poka`e kako su Habsburgovci silom i prevarom hteli da uni{te i posledwe tragove hrvatske nezavisnosti), te “Kraqicu Lepu” (da poka`e kako su latinsko sve{tenstvo i rimska kurija skrivili propast hrvatske dr`avne samostalnosti ). Obe ove istine toliko su ve} utvr|ene, u
pogledu na Kumi}i}ev rad, da su ~ak i u {kolskim uybenicima zabele`ene.
I ba{ zbog toga nije, za Kumi~i}evog `ivota, bilo pogrdne re~i koje klerikalni listovi i kriti~ari nisu bacali na wega; ne samo zbog ta dva istorijska romana, nego i zbog ostalog wegovog liberalnog dela, a naro~ito zbog
istorijske ~iwenice da je ba{ Kumi~i} bio taj koji je prvi u na{u kwi`evnost uveo Zolin naturalizam, dakle jedan stoprocentno antiklerikalni smer,
{to je u~inilo da su “Gospo|a Sabina” i “Olga i Lina” bile stavqene na indeks od ~itave klerikalne {tampe. Re~i i izrazi, kao “jakobinac”, ru`noslovac”, “pornograf”, pa ~ak i “zahodska jama”, pretstavqali su epitet kojim su
onda ~astili” Kumi~i}a. I pored toga, u svakoj, i najsa`etijoj studiji o Kumi~i}u }ete na}i da je wegova kwi`evnost sva bila uperena protiv italijanskog
presizawa na rodnu mu Istru, kao i protiv uloge Nemstva u hrvatskoj politici, dok je naprotiv puna simpatije za Francusku.
I gle, – proslavu tog i takvog Kumi~i}a, ~iji je sav rad izveden pod frankopanskim gestom, “Ne viruj Nimcu kano suncu zimsku!”, i koji (kao {to je
“Obzor” pred samih nekoliko dana citirao!) ~ak i u pismu `eni ne mo`e a
270
da ne naglasi da “ne trpi Nemce” – uzima u svoje ruke najve}i germanofil i
obo`avalac nacionalsocijalizma i fa{izma, profesor Lukas, koji, u brk
Kumi~i}u tvrdi da su najve}i deo dobra {to ga imaju, Hrvati primili od
Nemaca i od Rima; na woj govori frankovac Prebeg, ~iji partijski drugovi koketuju sa onima sa kojima se Kumi~i} ~itav `ivot goni zbog Istre; a
~itavoj stvari se daje jedna izrazito reakcionarna i klerikalna nota, kao
da je Kumi~i} tako|er pisao pesmice o “Papi, ocu Hrvata”, umesto {to je,
u liku papskog poslanika na Zvonimirovom dvoru, dao najmra~niji tip politi~kog intriganta i licemera, {to ih ima hrvatska kwi`evnost...
U govorancijama i tiradama pri otkrivawu spomenika to se moglo, po{to se tamo nije ni govorilo o Kumi~i}u. Ali ~im je trebalo dati ne{to
iz istinskog Kumi~i}a, – la` se otkrila u svoj svojoj golotiwi...
To se dogodilo na sve~anoj akademiji u kazali{tu, na kojoj su ~itani odlomci iz Kumi~i}evih dela, a o kojoj klerikalna “Hrvatska Stra`a” (koja
se kroz ~itavih nekoliko brojeva trudila da {to uspe{nije falzifikuje
Kumi~i}a!) pi{e da “pretstavqa skandalozni postupak te da je “potpuno
disharmonirala sa ostalom sve~anosti”. I ka`e:
“Ta je priredba istaknula 12 dela Eugena Kumi~i}a, ne samo one elemente koji su aksiolo{ki negativni po op}enarodni kult Kumi~i}eve li~nosti, nego koje je vrijeme pregazilo. Jer, ako je u vrijeme, dok je Eugen Kumi~i} pisao “Kraqicu Lepu”, zahvaquju}i nedovoqnim i nekriti~nim rezultatima historijske nauke, vladalo mi{qewe da su Hrvati ubili Dmitra
Zvonimira: da je katoli~ko sve}enstvo (latinska stranka) kriva propasti
samostalne hrvatske narodne dr`ave, koja je nastala kao me|unarodno priznata tvorevina, zahvaquju}i ba{ katoli~koj Crkvi, ono je historijska nauka toliko, hvala Bogu, uznapredovala, da je posve zaba~eno mi{qewe da su
Hrvati ubili kraqa Dmitra Zvonimira i da je katoli~ko sve}enstvo skrivilo propast samostalne hrvatske dr`ave. I “Smrt Petra Sva~i}a” (odlomak iz romana “Kraqica Lepa”), koji je ~itao g. Dubravko Duj{in i “Smrt
Kraqa Dmitra Zvonimira” (~etvrti ~in historijske drame u pet ~inova
“Propast kraqeva hrvatske krvi”, koju su, prema romanu E. Kumi~i}a “Kraqica Lepa”, napisali Milan Ogrizovi} i Marija Kumi~i}) predstavqali
su svojim antikatoli~kim ispadima pravu uvredu i izazov hrvatskim katolicima koji su dohrlili na priredbu; te dali ~itavoj ovoj priredbi protukatoli~ki karakter.*)”
Kao {to se vidi, klerikalci su izvan sebe od gweva {to im se falzifikat razgolitio; ali sami su krivi... Jer, da Kumi~i}ev kult bude u skladu sa
onim {to bi “H. Stra`a” htela, trebali su jo{ pre otkrivawa spomenika,
na kaptolskom trgu napraviti golem “auto da fe” i na wemu spaliti – sva Kumi~i}eva dela!... I ne samo Kumi~i}eva, nego i dela svih velikih Hrvata.
Jer, lako je falzifikovati kad “nau~nik” Lukas iznosi klerofa{isti~kim neznalicama stvari u kojima ~ak i samog sebe demantuje; – ali ~im treba da progovore veliki Hrvati sami, ~im treba da se citira ne{to iz Star~evi}a, Radi}a, [trosmajera, Boti}a, itd. – ne{to {to je zaista bitno, {to
vredi i ~ime se slavqenici reprezentuju – falzifikat je istog ~asa oboren u prah, a klerikalci i Lukasovci se gube kao no}ne sovuqage... I nije tu
271
niko iz kazali{ta kriv; jer ni iz “Urote”, ni iz “Kraqice Lepe” (dva najpatriotskija i najhrvatskija Kumi~i}eva dela!) ne mo`e da se citira niti
jedno mesto, umetni~ki vredno i idejno karakteristi~no, koje ne bi bilo
protivno klerikalnoj ideologiji...
Pa ipak, nisu klerikalci ti zbog kojih smo ovo napisali. Falzifikat je u
osnovi klerikalizma kao {to je u osnovi fa{izma i boq{evizma. Gde god se
ne priznaje sloboda misli i nauke, ra|a se falzifikat, kao osnova rada. Pa,
kad bi na{ klerikalizam bio i danas ograni~en na to {to je uvek bio, na biqku importiranu iz tu|ine i odvojenu od narodnog tela, mi bismo ga pustili da
se u svom zatvorenom krugu tovi u svojim falzifikatima do mile voqe...
Ali falzifikati, {to ih danas ~ine klerikalci, vr{e se pod firmom
i na ra~un hrvatstva – u toliko pre {to se sa strane vodstva hrv. narodnog
pokreta, iz obzira prema kompaktnosti pokreta, ne ~ini ni{ta protiv
wih, pa ~ak ni onda kad frankofurtina{i najbezo~nije zlorabe te obzire
i kad atakiraju na tu kompaktnost.
Kumi~i}eva proslava izrabila se u stvari tako|er kao frankova~koklerikalna demonstracija, ne samo protiv liberalnih struja u biv{oj
HSS, nego i protiv same politike Dr. Ma~eka, {to potvr|uju informacije “Vremena”, kao i pisawe samoga “H. Dnevnika”, koji je proslavi posvetio
tek kratki izve{taj; i napokon frapantna ~iwenica, da na proslavi nije
niko govorio u ime biv{e HSS, niti je iko bio prisutan u ime g. Ma~eka.
Kao {to se dakle vidi, klerofa{isti izrabquju u tolikoj meri situaciju da su razapeli svoje mre`e nad velikim delom gra|anstva i gradske omladine, a prodiru ve} pomalo i u radni{tvo i u seqa{tvo, kqukaju}i ih iskqu~ivo – falzifikatima!
Oni na kojima je odgovornost da vode narod, trebali bi me|utim da uvide, da se falzifikatima dadu, dodu{e, ve{ta~ki stvoriti izvesna raspolo`ewa, psihoze i uzbu|ewa, ali da je svaki patriotizam i nacionalizam, kome treba falzifikata da se oja~a, u stvari tako|er – falzifikat! Masarik
je to dobro uo~io kada je udario na fabricirawe patriotizma pomo}u la`nih rukopisa i falzifikovane slave, i kad je, umesto toga, pregnuo da
stvori realni patriotizam i nacionalizam, na bazi gole, pa ~esto, i neprijatne istine, postaviv{i time preduslove za pravu slavu otaybine – onu koju je narodu donela i slobodu i nezavisnu dr`avu.
To vredi za svaku politi~ku borbu, pa vodila se ona u ime hrvatstva, srpstva ili jugoslovenstva! Svi oni treba da odbace falzifikate, kojima im
podvaquju hrvatski ili srpski frankovci, klerikalci, profesionalni patrioti itd. Ve{ta~ki stvaranom psihozom, te skrivawem ili izopa~avawem istine ne mo`e da se afirmi{e nikakva velika ideja, ni da se izvojuje nikakva trajna pobeda. Velike misli se dovode do triumfa samo superiornim gledawem na stvari, istrajno{}u u dobru, odlu~no{}u u borbi i verom u neminovnu kona~nu pobedu onoga {to je istinito i pravedno.
*) Ne treba ni spomiwati, naravski, da historijska nauka nije nipo{to
“zabacila mi{qewe” o kobnoj ulozi Rima, u hrvatskoj politi~koj historiji, ve} je ~ak to mi{qewe potvrdila.
Javnost br. 44, 30. oktobar 1937.
272
Klerikalizam protiv slobode nauke
Da je klerofa{izam u punoj ofanzivi, u ciqu da potpuno zarobi ~itav
javni `ivot kod Hrvata, dokazuju i demonstracije klerikalne i fa{isti~ke omladine protiv zagreba~kog univerzitetskog docenta, Dr. Dinka Toma{i}a, koje su se odigrale pro{le subote, kao i odobravaju}i stav “H. Stra`e” prema tim demonstracijama. Kada je, naime, g. Toma{i}, u Pu~kom Sveu~ili{tu, imao da odr`i jedno predavawe, grupa klerofa{isti~kih studenata ga je do~ekala sa neprijateqskim poklicima i obasula ga jajima, pa mu
je spre~ila predavawe.
“H. Stra`a” je prikazala na {iroko te demonstracije, pa im je posvetila i uvodni ~lanak. U tome ~lanku nabraja grehe g. Dr. Toma{i}a i ka`e,
izme|u ostalog:
da Dr. Toma{i} “sara|uje dodu{e i u stanovitim hrvatskim listovima
(me|u te “stanovite” ide n. pr. i Ma~ekov “Hrv. Dnevnik!”), ali ga to ni{ta
ne smeta da sara|uje i u beogradskom “Arhivu za pravne i dru{tvene nauke”
i “Zborniku jugoslovenskog profesorskog dru{tva”, te da prvu svoju kwigu, “Zakoni porasta stanovni{tva” {tampa tako|er u Beogradu”; – da ostale svoje kwige objavquje u “Hrvatskoj Nakladi” u Zagrebu, koja, i pored toga {to se naziva hrvatskom, ima i Srba saradnika; – da propagira teorije o
dva tipa u hrv. kulturi, zadru`nom i plemenskom, koje pretstavqaju “uvredu za Hrvate”, zato {to govore o pqa~ka{kim instinktima kod hrv. plemena, pa da prema tome “nau~ni rad Dr. Toma{i}a nije u skladu sa te`wama i interesima hrv. naroda”; – i kona~no, greh Dr. Toma{i}a je i u tome {to se usudio da se ne sla`e sa “nau~nim”, a u stvari rasisti~kim teorijama dvojice klerikalnih miqenika, mayarona [uflaja i frankovca Lukasa... Pa, kao {to se
iz toga vidi, za klerikalce pretstavqa izdaju hrvatstva ~im neko ima ma i najmawe veze sa Srbima, i ~im se ne sla`e sa fa{isti~kim rasizmom!
Razume se samo od sebe da su teorije Dr. Toma{i}a, kao i svake teorije
stvar diskusije; pa “H. Stra`a” najeklatantnije tu~e sama u glavu kad navodi da su se prema teorijama Dr. Toma{i}a odnosili negativno ~ak i listovi u kojima on sara|uje, kao n. pr. liberalni “Kwi`evnik”, ili (kako ga “H.
Stra`a” naziva) ~lan lo`e “Maksimilijan Vrhovac”, Dr. Hinko Krizman.
Jer to najboqe pokazuje koliko je liberalizam objektivan i po{ten, ~ak i
onda kad ima da kritikuje vlastite istomi{qenike; i kako je klerikalizam
zadrt, reakcionaran i nasilan!
Verni tom svome nasiqu, i u `eqi da hrvatski javni `ivot prenesu u
mrak sredweg veka, klerikalci su organizirali razbija~ke ~ete, da jajima
pobiju teorije Dr. Toma{i}a (samo zato {to je Dr. Toma{i} liberalac!),
profani{u}i i sam pojam slobode poklicima [email protected] sloboda!” i [email protected] hrvatska nauka!”.
Jer nauka mo`e da bude hrvatska samo po tome {to je rade Hrvati i u hrvatskom ambijentu; a Dr. Toma{i} je po ro|ewu i po ose}ajima Hrvat, i jo{
k tome ~lan najhrvatskije Ma~ekove stranke. Izvan toga, nauka mora da je
op{tequdska i da slu`i istini, a to je ba{ ono {to klerikalci ne}e!
273
Ova stvar je, me|utim, i politi~ki vrlo zanimqiva. Jer, ako teorije Dr.
Toma{i}a “nisu u skladu sa te`wama i interesima hrv. naroda”, nego ~ak
pretstavqaju “uvredu za hrvatstvo” – kako to da Dr. Toma{i} mo`e da bude
saradnik Ma~ekovog “H. Dnevnika”, te da taj isti “H. Dnevnik”, samo dva dana nakon demonstracija, u poluzvani~noj partijskoj rubrici, ostentativno
javqa da je “Dr. Ma~ek primio sveu~ili{nog docenta Dr. D. Toma{i}a te
da se sa wime vi{e od sata zadr`ao u razgovoru ?!”... Zar vo|a Hrv. nar. pokreta da svojim razgovorom ~asti qude koji vre|aju hrvatstvo i koji rade
protiv interesa Hrvata?... A ako ih ~asti, ne zna~i li to da “H. Stra`a” i
za samog Dr. Ma~eka smatra, da wegovo dr`awe nije u skladu sa interesima
hrv. naroda i da je “uvredqivo za Hrvate”?!...
Uostalom, i sam “Hrv. Dnevnik” osudio je, ma da vrlo blago, pomenute demonstracije, upozoravaju}i klerikalce da bi sutra i neko od wih mogao da
dr`i predavawe na Pu~kom Sveu~ili{tu, pa da bi mogao da bude do~ekan jajima; a “ideje da su ipak ja~e od jaja”...
Me|utim, u konkretnom slu~aju se “Hrv. Dnevnik” ipak vara... Jer ja~e od
jaja su prave, tj. slobodne ideje, dok su od klerikalnih ideja ~ak i jaja ja~a.
Pa, znaju}i to, klerikalci i argumentiraju jajima, ostavqaju}i svoje ideje
za zvonare, grobare i seoske bogomoqke....
Javnost br. 44, 30. oktobar 1937.
Pozori{te:
^ehovqeve “Tri sestre” u Beogradskom pozori{tu
^ehovqev teatar je materijalizacija {timunga, a kao tkivo i kao tekst
predstavqa najsuptilniji filigran, ~ija vrednost tek onda dolazi do izra`aja kada je izgra|en svaki i najsitniji detaq i kada je uskla|en sa celinom.
I “Vi{wev sad“ i “Tri sestre” su dramatizovane balade, ili pripovetke u
slikama, sa lirskom osnovicom, u kojima kroz svako lice progovara autorov beskrajni bol nad patwama svakodnevnih, neznatnih i zaboravqenih
qudi, zaba~enih provincijalaca, neprime}enih “zlatnih srdaca” i “svetlih umova”... itd. Niti u tim dramama ima str{e}ih heroja, niti bu~ne radwe niti efektnih sukoba. U “Trima sestrama” su heroji ~e`wa i ~amotiwa:
darovitost i bogatstvo du{e ruske inteligencije ^ehovqevog vremena i
bespu}e na kome je ta inteligencija propadala... Odlomci svakida{weg
stvarnog `ivota (dakle realizam) tu su protkani sa poetskim razmatrawima, sa simboli~kom ~e`wom za Moskvom, kao za ~arobnim krajem koji bi u
jedan sami mah trebao da odagna svu besciqnost, bezizglednost i u~malost
provinciske ~amotiwe, sa udisawem punim dobrote, te sa toplinom naro~itih, upravo muzi~kog {timunga, u kojima su {utwa i pauza katkada zna~ajniji od qudi i gde je to {to je tek naba~eno, poluizre~eno i nejasno, ~esto va`nije od onoga {to je kazano otvoreno itd.
Igrati takav teatar, predpostavqa naro~it stil, koji je u Hudo`enstvenicima na{ao genijalne interpretatore, tako da je nemogu}e gledati prikazivawe ^ehova, a da ga ~ovek ne uporedi sa wihovim. A to zna~i ve} unapred biti nepravedan i prema najve}im glumcima. Jer ba{ takva interpretacija, u kojoj je treperewe, slivawe i pauze daju tek pravu du{u i boju kre274
aciji, tra`i jedan naro~it na~in rada, ~iji glavni zadatak po~iwe tek onda gde bi spremawe drugog komada gotovo prestalo, naime u momentu kada su
sve role savr{eno nau~ene, sve situacije savr{eno fiksirane, svi karakteri prou~eni i kada igra ve} potpuno “ stoji ~vrsto na nogama“ dakle otprilike onde do ~ega je doprla interpretacija koju smo gledali na na{oj
premijeri. Pa kad bi to bio neki drugi autor, makar i [ekspir, napori na{ih glumaca, kakvi su pru`eni u “Tri sestre“, mogli bi da se bez rezerve
pohvale. U ovom slu~aju mo`e se naprotiv re}i, da se igralo i suvi{e dobro i obi~nom smislu re~i toliko dobro, da se prenebeglo n. pr. mnogi ~ehovqevski ton, a u `ustrosti igre nije dovoqno do{lo do izra`aja `eqa
ni ona tipi~no ^ehovqevska atmosfera sivosti, ~amotiwe, nereda i bespomo}nosti, koja ovija ceo komad. Bilo je naime i suvi{e tempa i tuma~ilo se vi{e za razum nego li za srce. Se}am se n. pr. onog vanredno suptilnog zavr{etka tre}eg ~ina, kad Irina iz svoje sobe kazuje Olgi, koja je tako|er u svojoj sobi (a scena je tako|e poetski prazna, nema i polutamna) da
je “najlep{e na svetu Moskva“, – da su se u tom momentu, kad ona to, nakon
jedne, pune dubokog o~ajawa pauze, i sa jednim uzdahom koji kida srce, ka`e
– ~itavoj publici javqale suze u o~ima, i ~ovek bi pola `ivota dao da mo`e
tu jednu devojku, punu neuta`ive ~e`we, da vidi kako poput prole}nog obla~i}a, juri prema velikom i svetlom gradu... A kod nas je to, i pored zaista dobre
igre gde Milo{evi} (od koje se, sa vi{e re`ijskih retu{a, sa vi{e uigranosti sa drugima i sa jo{ nekoliko proba, moglo napraviti ~udo umetnosti) i
Pregarc, pro{lo nekako nezapa`eno, u `urbi i gotovo sporedno.
I ba{ zato, kad je uprava pozori{ta imala sretni ideju da anga`uje g-|u
Gre~ i Pavlova, treba im dati mogu}nost da bar pribli`no rade onako, kao
{to se to radilo kod Hudo`estvenika. A to u prvom redu zna~i vi{e, mnogo vi{e proba... Mi znamo da su tehni~ke i blagajni~e pote{ko}e na{eg pozori{ta druge nego li “Hudo`estvenika”, i da je kod nas potrebno bacati
{to vi{e premijera, ali kod rada g-|e Gre~ i g. Pavlova treba uzeti u obzir i to, da }e vi{ak vremena utro{em na wihovo spremawe, do}i do izra`aj i u ostalom radu na{ih glumaca, kao {to je to bio slu~aj sa radom g. Masalitinova u Sofiji, pa da se na taj na~in taj rad isplati. To dokazuje da se
uostalom, i ova premijera, koja predstavqa jedno od najuspelijih ve~eri ove
sezone u Narodnom Pozori{tu, hvala svim intrepretatorima bez razlike,
a naro~ito g-|ama Milo{evi}, Rizni}, Pregarc i Katalini} (odli~na kao
kontrast duhovnosti triju sestara) te g. Zlatkovi}u, Milo{evi}u, Novakovi}u, Nika~evi}e itd.
Javnost br. 45, 6. novembar 1937. godine
G. Rino Alesi kao politi~ki pisac
Listovi javqaju da je odlikovan ordenom Sv. Save I stepena, g. Rino Alesi direktor tr{}anskog “Piccola” zbog svojih zasluga u korist italijanskojugoslovenskog zbli`avawa.
G. Alesi dramski pisac, pa je g. Ante Tresi}-Pavi~i} wegovom dramskom
radu posvetio ~itavu kwigu na italijanskom jeziku. Posetio je na{u zemqu
te je napisao vi{e ~lanaka o zbli`ewu Jugoslavije i Italije, a kao direk275
tor “Piccola” g. Alesi pi{e uvodne ~lanke, koji su puni neobi~no zanimqivih vizija o budu}em razvoju Evrope i wenih naroda. U tim ~lancima g. Alesi ka`e izme|u ostalog:
“Musolini je izjavio da }e svet postati fa{isti~ki. Ta tvrdwa sadr`i
u sebi univerzalni princip, koji }e kao ekspanzivna snaga romanstva, najpre sa Imperijom a zatim sa Crkvom, poru{iti teritorijalne granice dr`ava i eti~ke me|e naroda. Italijani su ponosni da slu`e stvarnosti koja
sadr`i u sebi dva milenija istorije. Od Baltika pa do Crnoga Mora prote`e se novi meridijan Evrope. Ta nova Evropa se nalazi na osovini Rim –
Berlin, na kojoj se susre}u dve pobedonosne civilizacije, izme|u izvesne
Francuske i Engleske, koje su izgubile snagu postojawa”.
“Budu}nost sveta je u rukama dvojice qudi, Musolina i Hitlera. Osovina Rim –Berlin pretstavqa vi{e nego li plasti~nu figuru ro|enu iz sre}ne retori~ke inspiracije. Ako je politika nauka, onda se osovina Rim –
Berlin mora smatrati kao jedan od onih svetlih pronalazaka koji imaju
snagu da promene pravac istorije, i to ne samo jednog kontinenta, ve} ~itavog ~ove~anstva.”
“Koji je najve}i ponos Musolina? Da je od svoje domovine napravio prvu
dr`avu na svetu, {to je uvek bila moralna i politi~ka tendencija imperija, a zatim Crkve, dakle dveju civilizacija koje su tipi~no romanske i italijanske, a koje je Musolini zdru`no i harmonizirao u svome mozgu”.
“Odlike nema~kog polubo`anstva su o~ite u Adolfu Hitleru. Od ~asa
kada je Hitler preuzeo mesto poluboga Hindenbuga, ostao je on na zemqi
kao Votan, `iv i bojovan. Qudska fantazija ga di`e postepeno do samobo`anstva. Hitler je sawar, a wegovo delo je akcija koja se vr{i simbolima.
Wegovi gestovi i nemaju vi{e zna~ajke ~ove~je politike, ve} politike koja je postala religija; pa sa tog gledi{ta Hitler jo{ za `ivota mo`e da nadomesti sve bogove tevtonskog Olimpa”.
Za prava katolika i ravnopravnost katoli~ke crkve
Katoli~ki episkopat je, zavr{etku svojih konferencija. odr`anih nedavno u Zagrebu, objavio saop{tewe u kome izme|u ostaloga ka`e:
“Katoli~ki episkopat rasmotrio je na svojoj redovnoj konferenciji pitawe Konkordata izme|u Svete Stolice i Kraqevine Jugoslavije. Katoli~ki episkopat dr`i da mu ne dopu{ta ~ast da reagira na uli~wa~ke napade, koji su se ukazali u posqedwe vrijeme protiv kona~ne ratifikacije
Konkordata. Katoli~ki episkopat smatra da nije vi{e potrebno da reagira ni na neiskrenost devetnaestogodi{weg uvjeravawa o ravnopravnosti
katoli~ke crkve u Jugoslaviji.
Katoli~ki episkopat zna}e u svakom slu~aju da brani prava katoli~ke
crkve i {est miliona katolika u ovoj dr`avi, pa je za reparaciju svih nepravda preduzeo potrebne mjere.”
Pre svega, makar da se radi o najvi{im crkvenim velikodostojnicima,
ose}amo se ponukanim da primetimo da, ako ima ne{to {to ne bi trebala
da “dopusti ~ast” tako uglednoga zbora, to je svakako upotreba izraza kao
{to je “uli~wa~ki” te da je to nesumwivo redak slu~aj u istoriji uvek ot276
menih prelata kat. crkve da se u jednom zvani~nom aktu upotrebi takav – gotovo padamo u isku{ewe da i mi ponovimo – uli~wa~ki izraz. To u toliko
mawe {to je akcija protiv kona~ne ratifikacije konkordata vo|ena u Nar.
skup{tini, u najvi{im instancijama pravoslavne crkve, u vrlo uglednim
novinama i revijama i sa strane vrlo uglednih li~nosti; pa bi se, po stilizaciji episkopskog saop{tewa, moralo zakqu~iti da se sve te visoke ustanove smatraju “ulicom” – Istina je da je u borbi protiv te ratifikacije
progovorila na mestima i ulica, pa i na na~in koji nije bio biran, ali nije to bilo ono {to je omelo tu kona~nu ratifikaciju, niti je sva krivwa na
ulici {to je do takvog na~ina do{lo. Jer, da se pustilo da kompetentna javnost do|e do re~i, ulica ne bi uop{te do{la u polo`aj da reagira. I prema tome, izraz “uli~wa~ki” u takvom saop{tewu dokazuje jo{ jedanput da se,
umesto duha i stilizacije crkvenih otaca i uvek otmenog Vatikana, ~ak i u
odlukama najvi{ih, po~eo da uvla~i duh i stilizacija “H. Stra`e” i po zlu
~uvenih polemika kanonika [imraka.
A sada na meritum stvari, o ravnopravnosti katoli~ke crkve u Jugoslaviji i o pravima {est milijona katolika – i to vrlo otvoreno i iskreno, da
se stvari, razbistre do kraja.
I ne ulaze}i u analizu teze kat. episkopata, da li je kat. crkva, kao verska organizacija, prikra}ena u pogledu te ravnopravnosti, i koliko je prikra}ena, mi }emo pretpostaviti da je to zapostavqewe zaista veliko i da je
krajwa nu`da da se provede ravnopravnost. I pitamo se: Za{to se onda nije ostalo kod toga?!... Jer kat. episkopat mo`e da misli o nama {to ho}e, mo`e ~ak “sa indignacijom” da odbije na{u pomo}, ali mu izjavqujemo najsve~anije da }e se za svaki konkordat ili sli~an akt, koji bi i{ao za potpunom
ravnopravno{}u kat. crkve u Jugoslaviji, “Javnost” najodlu~nije zalo`iti;
a s wome i svi weni saradnici i prijateqi, pravoslavni kao i katolici.
Pa, ako se zaista radi samo o tome da se u pravima kat. crkva izjedna~i sa
pravoslavnom, stvar je prosta: Neka kat. episkopat uzme ustav pravoslavne
crkve i neka, od re~i do re~i, prepi{e iz wega sve {to misli da pravoslavna crkva ima povoqnije od katoli~ke, pa neka to najodlu~nije tra`i. I ako
pri|e, neka se uzme potpuno u obzir me|unarodni polo`aj kat. crkve za razliku od autokefalnog pravoslavqa, a odnos sa Vatikanom neka se uredi po
primeru najpovoqnijeg konkordata sa kojom bilo zemqom. I sve }e to, od
re~i do re~i, uzeti “Javnost” kao svoju stvar i najodlu~nije }e se boriti
protiv svakog poku{aja, sa pravoslavne ili sa koje bilo strane, da se ta i
takva ravnopravnost onemogu}i.
Me|utim, ravnopravnost je u ~itavoj toj stvari bila samo demago{ka parola, pod ~ijom se maskom htelo osigurati naro~it i povla{}eni polo`aj
ne toliko prema pravoslavnoj crkvi, koliko prema celini dr`ave i prema
samim katolicima, dakle prema svojoj sopstvenoj, hrvatskoj i slovena~koj
verni~koj pastvi. Za pravoslavnu crkvu je ~itav taj spor pretstavqao samo
pitawe presti`a, daleko vi{e nego li realne {tete ili “opasnosti za pravoslavqe”, o kojoj je sme{no i govoriti kod nas (kao {to je sme{no govoriti i o opasnosti za katoli~anstvo. A po{to je pravoslavni kler, u sporu
oko konkordata uo~io priliku da do|e do uticaja u narodu, razumqivo je da
277
su pojedini wegovi ~lanovi tu “opasnost naduli do oblika koji nisu uvek
vodili ra~una ni o op{tem dobru ni o verskom miru; {to me|utim ne zna~i da i me|u pravoslavnim sve{tenicima nije bilo takvih koji su se iz op{tenarodnih razloga protivili ratifikaciji.
Ali protiv ratifikacije nije ustalo samo pravoslavno sve{tenstvo, nego i sva liberalna javnost –- hrvatska, slovena~ka i srpska, pa i sam Dr. Ma~ek, kao reprezentant hrv. nar. pokreta. Jer, ~im se za konkordat tvrdilo da
on ima da bude zaloga ravnopravnosti Hrvata u ovoj dr`avi, a Dr. Ma~ek to
nije prihvatio, ve} je naprotiv izjavio da nikako ne `eli da se vezuje za takav konkordat, zna~i da je u wemu video sve drugo nego li zalogu ravnopravnosti. Ako se pak ta liberalna javnost nije ~ula, ve} se umesto toga ~ula
pravoslavna crkva, to se ima pripisati ~iwenici {to je prav. crkvu bilo
te`e spre~iti u izja{wavawu (u toliko pre {to je ~ak i “H. Dnevnik” morao da poru~i “Slovencu”da bi imao dosta toga da mu ka`e o konkordatu kada bi to smeo). A i mi smo bili uvek mi{qewa da je u ~itavoj stvari bilo
najgore to, {to je izgledalo da je to spor izme|u pravoslavnih i katolika,
pa se tako {irila verska netrpeqivost, kojoj nikako nije bilo mesta.
Jasno je da sviti krugovi nisu nikako bili protiv ratifikacije zato
{to su protivni ravnopravnosti kat. crkve sa pravoslavnom, ili obratno
-– ve} zato {to su protivni privilegijama bilo koje crkve na ra~un dr`ave, kao i na ra~un slobode svesti i savesti gra|ana, ma kojoj veroispovesti
oni pripadali. Mi sami nismo gotovo ni jedne re~i kazali o pitawu odnosa kat. crkve i pravoslavne, u vezi sa konkordatom, ve} smo uprli prstom iskqu~ivo na stvari koje se ti~u dr`ave i slobode savesti, nauke, braka, odgoja, glagolice, itd
Zar primer ^ehoslova~ke ne govori, u ostalom, najre~itije protiv krajnosti koje su poku{ale da se kod nas uvedu?... Podaci koje smo ve} u nekoliko mahova naveli, pokazuju da tamo crkva nema nikakve ingerencije ni na {kolu, ni na uybenike, ni na gimnasti~ka udru`ewa, ni na bra~ni `ivot, itd, pa
ipak – ne samo {to Vatikan u najve}oj meri izlazi u susret ~ehoslova~koj vladi (koja se i prema Vatikanu i kat. crkvi najkorektnije odnosi) nego i ~e{ka
katoli~ka stranka sedi u vladi Republike i brani je najodlu~nije!
Pa kad to vidimo, i kada vidimo kako se radi u drugim zemqama, onda moramo sa istinskim ogor~ewem da se zapitamo – za{to se ba{ kod nas htelo
imati vi{e nego {to se igde dobilo, i za{to smo ba{ mi bili izabrani da
postanemo najreakcionarnija zemqa u Evropi?! Jer, ako ~ehoslova~ka katoli~ka stranka i ~ehoslova~ki episkopat ni najmawe ne strahuju za moralni
odgoj ~ehoslova~ke dece i za budu}nost ~ehoslova~kih brakova – i pored toga {to crkva tamo nema apsolutno nikakve ingerencije ni na {kolu, ni
bra~nu zajednicu, ni na gimnasti~ka udru`ewa, ni na uybenike, itd – za{to
bi ba{ na{a katoli~ka deca, na{i brakovi i na{a gimnasti~ka udru`ewa
trebali da se pretvore u Sodomu i Gomoru, ako se sve{tenstvu ne bi dalo
pravo da se naro~itim privilegijama me{a u sve to?... I ako su ~ehoslova~ki katolici zadovoqni sa biskupima, u ~ijem imenovawu dr`ava ima pravo
na veto; – ako su ~ehoslova~ki sve{tenici spokojni sa time da pred zakonom budu, do posledwe zapete, ravnopravni sa svakim drugim gra|aninom –
za{to bi ba{ kod nas trebao da nastane smak sveta ako im se ne prizna na278
ro~it polo`aj?... I kakve, na koncu konca, ravnopravnost kat. crkve ima veze sa time {to se izigralo {irewe glagolice – umesto da ba{ to {irewe
bude najsna`niji argumenat te ravnopravnosti ne samo prema unutri, nego
i prema vani, pa i prema Vatikanu?!
Zbog sada{wih, specijalnih prilika, zbog verskog mira, kao i zbog toga
{to je konkordat bio ve} parafiran, pa se radilo o iskupqewu jedne diplomatske obaveze – ~ak i mi bismo, koji smo stoprocentni liberalci, bili
pristali da se u korist crkve koncedira i pone{to ~ega n. pr. nema u ^ehoslova~koj, pripravni na svaki razuman kompromis, samo da se odnosi sa kat.
crkvom ve} jednom urede, pa da dr`ava i narod mogu da se posvete drugim pitawima. Ali i najletimi~nija uporedba na{eg konkordata ne samo sa stawem u ^ehoslova~koj, nego i sa stawem u ma kojoj, najkatoli~kijoj zemqi, pokazuje o~ito da se “nedovoqna stru~nost” onih koji su konkordat radili
(kao {to se to g. Ministar Pravde najbla`e izrazio!) kao i iskrena `eqa najvi{ih dr`avnih faktora da se, makar i uz ja~e ustupke, stvari sa kat. crkvom
urede – sa strane klerikalnih krugova kod nas poku{ala iskoristiti ne vi{e
za samu ravnopravnost, pa niti za osigurawe izvesnog ja~eg uticaja, ve} naprosto zato da se wihova voqa nametne ~itavom javnom `ivotu katolika u Jugoslaviji, te da u odnosu na taj `ivot, postanu dr`ava nad dr`avom!
To je jedina i puna istina u pitawu konkordata! Pa kad nakon svega toga,
kat. episkopat izjavquje da }e on “znati braniti prava kat. crkve i {est milijona katolika u ovoj dr`avi”, onda moramo u najmawu ruku posumwati u
to wegovo “znawe”. Jer da je on zaista hteo da brani prava katolika, umesto
da brani prava svoja i grupe oko “H. Stra`e” nad tim katolicima, danas je
konkordat mogao da bude svr{ena stvar, a sa wime zajem~ena i puna ravnopravnost kat. crkve... I kona~no, da li je episkopat i u formalnom pravu da
govori o odbrani prava katolika u ovoj dr`avi kada se zna da velik deo tih
katolika prestavqa n. pr. Dr. Ma~ek, a on u konkordatu nije nikako hteo da
vidi odbranu tih prava?..
Kao odgovor na saop{tewe episkopata, nedavno su “Vrbaske novine”, zvani~ni organ JRZ za Vrbasku banovinu, pisale, da “kat. crkva nikako ne mo`e da prigovori vladi g. Stojadinovi}a nelojalnost, zato {to je odlu~ila
da konkordat ne iznese pred senat.” – “Vlada je, ka`e taj list, vodila pri
tom ra~una o protivnosti skup{tinske i vanparlamentarne opozicije, o
ogor~enom otporu pravoslavne crkve da, kona~no, rezerviranosti i nezadovoqstvu Hrvata, koji bi morali pokazati najve}i interes za konkordat”.
Tako i jest. I sada{wa i ranije vlade u~inile su za konkordat vi{e nego {to se moglo o~ekivati, a stvar su pokvarili oni koji su tu pripravnost
poku{ali furtima{ki da iskoriste da bez kontrole javnosti u konkordat
utrpaju – ~itav sredwi vek... Zato }e protest episkopata ostati bez u~inka
ne samo kod merodavnih i kod svetske javnosti, nego i kod ve}eg dela Hrvata i Slovenaca. Pa, kad bi oni zaista mislili samo na ravnopravnost katoli~ke crkve i na prava katolika vi{e nego li na svoja stale{ka prava, oni
bi, umesto neobuzdanih protesta, pristupili radu na pripremawu jednog
boqeg konkordata, koji bi zaista vodio ra~una o pravima katolika i ravnopravnosti kat. crkve, a koga bi svatko u ovoj zemqi najsrda~nije pozdravio.
Javnost br. 45, 6. novembar 1937. godine
279
Izme|u Frankovaca i Ma~ekovaca
Mnogi znaci pokazuju da su izme|u frankofurtima{a sa jedne strane i
pristalica dr. Ma~eka, sve zategnutiji odnosi, te da se na terenu vodi ve}
najogor~enija borba onih koji su protiv ma kakvog sporazuma sa Beogradom,
sa onima koji su za politiku dr. Ma~eka.
Ma koliko da se sa strane vodstva nastoji da se to prikrije, ili se o stvari govori u zavijenim re~ima, glavni vo| dalmatinskih Radi}evaca, g. Pa{ko Kaliterna, koji je poznat kao ~ovek koji ne ume da diplomatizira, napao je u jednom nedavnom govoru u Splitu, najodlu~nije sve protivnike dr.
Ma~eka u pokretu, tvrde}i izme|u ostalog, da bi ti qudi hteli “ne{to novo i tu|e”, da su oni “navikli na druge ideologije, koje se ne razlikuju mnogo od ideologije Puni{e Ra~i}a i Jevti}a”; ali, kao {to nisu za komunizam da pravi Radi}evci kli~u i: “dole fa{izam!”. Zatim je nastavio:
“Ovo sve vrijedi za onu pokvarenu gospodu, koja su se skrila pod krinkom
dr. V. Ma~eka, a iza le|a guraju mu no` i batinu pod vrat... Varaju se oni koji misle da mi ne znamo za{to je ubijen na{ u~iteq, Stjepan Radi}, u Beogradu.... Dio krivwe za to umorstvo pada i na neku pokvarenu gospodu iz Hrvatske, koji su `eqeli da i na{ dana{wi vo|a po|e istim putem. Stjepana
Radi}a su ubili, ne samo zato {to se borio za slobodnu Hrvatsku, nego i zato {to je za svoj narod tra`io socijalnu pravdu...”
Da se govor Kaliternin odnosi na elemente koji koketuju sa fa{izmom,
u Hrvatskom narod. pokretu, jasno je ve} na prvi pogled; a karakteristi~no
je i to, da je g. Kaliterna podneo splitskom sudu i jednu krivi~nu prijavu
protiv nekih lica iz hrv. nar. pokreta koji su {irili la`ne glasove protiv wega te su upotrebqavali neko falzifikovano pismo itd.
Me|utim, to nije sve! Da i ne spomiwemo informacije “Vremena”, da je
zbor u Gracu kod Virovitice, trebao u stvari da bude uperen protiv dr. Ma~eka, te da je raweni poslanik Mesarov, po~eo sa re~ima, da je “dr. Ma~ek
izdao Hrvatsku”, va`no je podvu}i i polemiku Ma~ekovog “H. Dnevnika” sa
samim zamenikom dr. Ma~eka na izbornoj listi za grad Zagreb, trgovcem
Grivi~i}em, koga je “Hrv. Dnevnik” napao da je u svojoj radwi rasturao bro{ure protiv g. Ma~eka; kao i zna~ajnu ~iwenicu da je klerikalna “H. Stra`a” jedini list koji {tampa odgovore g. Grivi~i}a “H. Dnevniku”. I kona~no je sam
“H. Dnevnik” ve} u vi{e navrata doneo ~lanke protiv “trusta mozgova”, protiv “onih koji su junaci na re~ima”, koji “nikada nisu zadovoqni i sve kritikuju” itd. – a {to je sve upereno na frankofurtima{ku opoziciju...
Tvrdi se da izvesnu opoziciju prema sporazumu sa Udru`enom opozicijom
provodi i dr. A. Trumbi}, kao i dobar deo klera, naro~ito krugovi oko zagreba~kog kaptola i oko “H. Stra`e”, ~iji “Skomovi” itd. vode agitaciju na
terenu. A {to se ti~e borbe izme|u Paveli}evih frankovaca u inozemstvu
i pristalica dr. Ma~eka, ta ve} besni u najve}oj meri.
*
Uostalom, i mnogi od onih koji se kunu na dr. Ma~eka, izgleda da `ele vi{e da na{kode politici sporazuma nego li da joj koriste, a naro~ito oni,
280
koji se u demago{kom elanu takmi~e, ko }e da iz ~itavog tog sporazuma iskonstrui{e {to odvojeniju hrvatsku dr`avu, sa {to ve}im teritorijem
itd., – zaboravqaju}i da ve} najosnovniji obziri prema savezniku tra`e da
se ne prejudicira onome {to ima tek da se ostvari... I kona~no, kad neki
frankofurtima{ki miqenici, kao na pr. Dr. Pernar, pozivaju}i se na dr.
Ma~eka, vre|aju i blate u svojim govorima one koji su za vreme rata krv davali za Jugoslaviju i za Hrvatsku (koja bi, da su pobedile centralne sile,
bila postala najobi~nija markografija velike Germanije!), – onda je razumqivo ako se i kod najdobronamernijih krugova javqaju sumwe protiv takvog sporazuma, u kome bi borci i `rtve bili o`igosani kao jawi~ari, kao tu|inci i
kao izdajnici, a mnogi koji su i suvi{e revnosno slu`ili Be~u protiv Hrvatske i protiv Jugoslavije, kao “beskompromisni hrvatski borci”...
Javnost br. 46, 13. novembar 1937.
Borba oko jezika, kao pre Vuka!
Pred neko vreme je “Slovenec”, u naro~itom ~lanku, uputio apel banskoj
upravi u Qubqani, da naredi svim {kolama u Dravskoj banovini da se prva
dva dela na{e dr`. himne (“Bo`e pravde” i “Lijepa na{a”) prevedu na slovena~ki jezik te da ih deca pevaju na slovena~kom, po{to “ovako ne razumeju {ta pevaju”... {to je u nekom mestu u Sloveniji to u~iweno, “Slovenec” je
sa ogor~ewem konstatovao da je jedna grupa Slovenaca ostentativno i daqe
pevala himnu na srpsko-hrvatskom jeziku.
Da i ne spomiwemo primedbu qubqanskog “Jutra”da slovena~ka deca svakako mawe razumeju latinski, pa da zato “Slovenec” ipak nije jo{ tra`io
da se misa slu`i na slovena~kom jeziku – mi konstatujemo ~iwenicu da su
se u ostalim jugoslovenskim zemqama slovena~ke pesme, kao Naprej zastava
slave”, “Slovenec in Hrvat”, “Bu~i morje”, “Po jezeru bliz Triglava”, itd,
pevale davno pre nego {to je Jugoslavija stvorena, na slovena~kom jeziku;
da se tako pevaju danas i da }e se tako pevati za vek i vekova – sem ako nam
se iz Qubqane ne naredi da se od sada sve te lepe pesme, koje svaki Srbin i
Hrvat odli~no razume (a {to ne razume, ose}a) – komisijski i ukazno prevedu na “strane” jezike – srpski i hrvatski...
Ali, to nije sve!.,. Organ kanonika [kerbeca, “Gorewec”, donosi pred nekoliko dana ~lanak u kome tra`i, ni{ta mawe nego da se potpuno ukine u~ewe
srpskohrvatskog jezika u slovena~kim osnovnim {kolama. List pi{e:
“Treba naro~ito pokuditi ~iwenicu da slovena~ka deca moraju ve} u tre}em razredu osnovne {kole da u~e srpskohrvatski, na veliku {tetu slovena~kog jezika... Na{ zahtev bi morao biti da se u prva ~etiri razreda osnovne {kole u~i samo slovena~ki jezik, jer ako se, pored wega u~i i srpskohrvatski, deca ne mogu da nau~e slovena~ki i sve im se pome{a. Jedino u petom i {estom razredu mogli bi da nau~e }irilicu; a vi{e nije ni potrebno, po{to Slovenci i onako dobro razumeju Srbe i Hrvate”.
Kao {to se, dakle, vidi, ovi samoslovena~ki fanatici, koji ina~e stoje
na gledi{tu da su Slovenci, Srbi i Hrvati tri naroda, padaju gotovo u isku{ewe da priznaju ~ak i narodno jedinstvo (~im tvrde da Slovenci, i bez
u~ewa, razumeju Srbe i Hrvate)– samo da mogu pokazati svoje “simpatije”
281
prema srpskohrvatskom jeziku i da ga mogu {to potpunije izbaciti iz {kola... Oni naravski ne misle pri tom, kako }e ih jednom prokliwati sve one
mnogobrojne hiqade slovena~ke inteligencije, koja, u nemogu}nosti da se
zaposli kod ku}e, bude morala da tra`i zaposlewe u srpskim i hrvatskim
krajevima, a ne bude poznavala jezik koji joj je toliko potreban.
Stvar je ve} toliko postala apsurdna da ~ak i “Obzor” prime}uje na wu,
da je “po ustavu srpsko-hrvatski-slovena~ki jezik dr`avni jezik, pa da nije
logi~no tra`iti da se ne u~i srpsko-hrvatski jezik ako se priznaje postojawe jedinstvenog dr`avnog jezika”... Me|utim je taj isti “Obzor”, ovih dana – samo da ne bude jednako kao u srpskom – skovao re~ “kratkovalna stanica” za ono {to se u Beogradu ka`e “kratkotalasna”– ma da obe re~i isto toliko rabe Srbi koliko i Hrvati, pa tako na pr. Hrvat Trnski peva: “Oj talasi mili, hajte”–a Srbin Kosti}: “Oj, pusto more, oj, pusti vali”-. itd.
Ali to je posebno poglavqe – ta manija forsirawa “razlika” izme|u hrvatskog i srpskog jezika, koja se sada u izvesnim krugovima provodi...
Javnost br. 46, 13. novembar 1937. godine
Petar Ko~i} i Frawevci
“Fraweva~ki Vijesnik” koga izdaju bosanski Frawevci u Visokom, donosi: u posledwem broju zanimqivu bele{ku, pod naslovom “Petar Ko~i} i,
Frawevci”, u kojoj ka`e:
“Odnos katolika i pravoslavnih u pro{losti, to je svakako zanimqivo
pitawe u Bosni. Znamo da je odnos pravoslavnih i frawevaca bio vrlo neprijateqski. To i srpski historik Ruvarac spomiwe i nagla{uje, da se postupak vladika nikako opravdati ne mo`e, wihovo, naime, ugwetavawe i katolika i frawevaca. Uostalom, nijesu dobri bili – ovi Grci – vladike ni
svojim vjernicima.
@ivimo u doba sporazuma, pa je i danas vrijedno znati kako su `ivjeli
pravoslavci sa katolicima pod Tur~inom. I to oni pravi nosioci narodnosti, mali svijet, a ne oni vi{i... Zato sam se uputio do pravog svjedoka,
suvremenika i ~ovjeka pametna.
U Bawoj Luci `ivi dr. fra Vid Miqanovi}, ro|en 1859 u selu Barlovcima – tada `upe ivawske, kotar B. Luka. Jo{ je ovaj di~ni starina potpuno svje`, odli~nog pam}ewa samo mi u zadwe vrijeme javqaju, dok ovo pi{em, da mu je zdravqe naglo popustilo. Sirota, pod stare dane, vid je izgubio. Ali taj kri`, gubitak vida snosi ve} 12 godina strpqivo.
“Uja~e”, pitam ga s biqe`nicom u ruci, “molim Vas, kakav je odnos bio
izme|u frawevaca i pravoslavnih u Va{im mladim danima?”
– Dobar! Ma, bolan, kad se mi sretnemo sa ri{}anskim popovima, javno
se u lice poqubimo. A eto, danas se ni mi – katoli~ki sve}enici – vi{e ne
qubimo! Pravoslavni gra|ani i seqaci su nas qubili u ruku kad bi nas sreli i naglas govorili: Blagoslovi, o~e! I oni su nas zvali ujacima. ^e{}e
smo se obilazili mi i pravoslavni popovi, pa da vidi{ do~eka! Tu {erbe
(medova~a) i sve po izboru ...
Petar Ko~i}, revolucionar, vo|a Srba Kraji{nika, naj`e{}i zagovornik i borac za oslobo|ewe seqaka kmeta, pade mi na um, dok sam sa starim
282
ujakom raspravqao. Zgodno Ko~i} ve`e bunyije Kraji{nike iz XIX vijeka
s onim iz XX . U doba seqakovawa Ko~i} se mnogo spomiwe, i o wemu je vo|a Srba, zemqoradnika iz Krajine, dr. ^ubrilovi} Branko, napisao kwigu,
u kojoj Ko~i} izlazi kao ~ovjek i borac dana{wih zemqoradnika. U tim mislima saletim fra Vida:
“A, uja~e, recite {togod, kako ste se slagali s pokojnim Ko~i}em.
Vrlo dobro! Znate, Ko~i} je bio politi~ki vo|a na{ih Srba. Sje}am se
dobro ovog doga|aja:
Pred izbore iza aneksije (1908 g.) dvije su grupe bile kod nas katolika
Hrvata u Bosni: jedna Hrvatska Zajednica, a druga Katoli~ka Udruga. Mi
smo fratri bili zajedni~ari. U jeku izborne borbe ja sam bio `upnik u
Barlovicma. Pok. Ko~i} je i{ao u agitaciju svojim Srbima. Ko~i}u je bila dra`a Zajednica nego Udruga, pa mi re~e;
“Ako ho}ete, ako Vam treba glasova da pobijedite one, da}u Vam na{ih glasova!” Siguran sam bio u pobjedu, pa sam se Ko~i}u zahvalio. Ina~e se je Ko~i} svra}ao k nama, prijateqski smo `ivjeli. Ne{to i zbog toga, vaqda, jer je
Ko~i} iz sve{teni~ke porodice; otac mu je bio pop, kasnije se zakalu|erio ...”
Kao {to se vidi, vrlo lepa pro{lost, iza koje je trebala da do|e jo{ lep{a sada{wost, da nije bilo onih koji su Hrvate i katolike vodili druga~ije, a ne u duhu fra Vida Miqanovi}a; kao i onih koji su Srbe i pravoslavne vodili ne u duhu Petra Ko~i}a, ve} u duhu onih gr~kih vladika, koji – kao
{to dobro ka`e fraweva~ki list– nisu voleli ni frawevce ni svoje pravoslavne vernike...
Me|utim, kako bi se sve to dalo brzo popraviti kada bi se tada po{lo
Ko~i}evim pravcem i kada bi svi hrvatski katoli~ki listovi pisali u duhu ovog organa brade velikog asiskog sveca! Jer evo, mi taj “Fraweva~ki Vijesnik” primamo ve} nekoliko godina i svaki put ga sa najve}im zanimawem
pro~itamo, i – ma koliko da on raspravqa gotovo iskqu~ivo verska i crkvena pitawa – mi, tobo`wi bezverci, “zakleti protivnici crkve”, nismo
nikada ni pomi{qali da polemi{emo sa wime, a jo{ mawe da ga napadnemo... Ali ni on nas! [tavi{e, ba{ u posledwem broju “Fraweva~ki Vijesnik” citira pisawe g. M. Marjanovi}a o bogumilima u “Javnosti”, pokazuju}i o~ito da se ne sla`e sa wime, ali ~ine}i to na jedan tako gospodstven
i hri{}anski na~in da bi se u to mogli ugledati mnogi na{i ne samo klerikalni, nego – priznajemo – i liberalni polemi~ari.
Nije li iz toga, dakle, vi{e nego li jasno, da “Javnost” nije nikako protivnik katoli~anstva ili katoli~kih crkvenih redova, ve} da se ona protivi samo politi~kom klerikalizmu i filofa{isti~koj reakciji, te sejawu mr`we izme|u naroda, pa o~itovalo se to kod katoli~kog, kod pravoslavnog ili kod koga bilo klera; jednako, kao {to je protivnik reakcije i
nasiqa, kada ga provode fa{isti ili boq{evici! Pa kad bi se na pr. i “H
. Stra`a” bavila zaista crkvenim i verskim pitawima, i kad bi branila
interese crkve i katoli~anstva, kao {to to ~ini “Fraweva~ki Vijesnik”,
mi joj ne bismo ni jednom re~i to zamerili, ve} bismo se na{li ~ak potaknuti da to pohvalimo, kao {to to od srca ~inimo sa ovim zvani~nim organom naj~uvenijeg i najhri{}anskijeg katoli~kog crkvenog reda.
Javnost br. 46, 13. novembar 1937. godine
283
Jedno je “politi~ka evolucija”, a drugo je falsifikat!
^lanak o falsifikovawu `ivih i mrtvih, objavqen u pretpro{lom broju “Javnosti”, izazvao je veliku pozornost i te{ko pogodio autore tih falsifikata i wihove pomaga~e, pa su se javili, najpre “Obzor”, a zatim “H.
Stra`a” i “Slovenec”.
“Obzor” se javio prvi zato {to je i sam osetio u kolikoj meri mo`e na{
~lanak i na wega da se odnosi (ma da ga u ~lanku nismo spomenuli), vide}i
i sam koliko je to protivure~no da nekada{wi [trosmajerov, liberalni i
jugoslovenski list, koji je vodio naj`e{}e polemike ~ak i sa nacionalnim
prava{tvom Ante Star~evi}a, danas postaje generalni braniteq svih anacionalnih frankofurtima{a; i koliko su gotovo svi dana{wi vo|i “samohrvatstva” nekada bili jugoslovenski i liberalno orijentisani! “Obzor”
je stoga napisao dizertaciju u odbranu “politi~ke evolucije”, ne dokazav{i, naravski, i opet ni{ta. Jer “politi~ka evolucija”, to je kad neko od zagovarateqa rata postane pacifist. od klerikalca liberalac, od reakcionarca progresist itd dok naprotiv, kad neko od liberalca postane klerikalac, a od Hrvata Jugoslovena, hrvatski ekskluzivist, to nije nikako evolucija, ve} – reakcija!
Ali kad bismo pristali da i to bude “evolucija”, jedno sigurno ne spada
nikako u evoluciju, a to je da se danas ~ovek priznaje ~lanom jednog jedinstvenog naroda jugoslovenskog, ili jedinstvenog naroda Srba, Hrvata i
Slovenaca, a da sutra tvrdi da taj narod uop{te ne postoji, te da mu je Srbin isto tako stran kao i Englez, ili u najboqu ruku kao na pr. ^eh. Jer onda bi evolucija bila i to kada bi Nemac koga su Hitlerovci prognali, izjavio da vi{e nije Nemac – po{to i wega hitlerovci progone u ime jednog
“integralnog i totalitarnog”, dakle u ime jednog, tobo`e vi{eg, a u stvari
krivo shva}enog nemstva; kao {to se Hrvati `ale da su im ~iwene nepravde “u ime la`nog jugoslovenstva”. I mi bismo razumeli, kada bi Hrvati zbog
lo{ih iskustava, za 180 stepeni evoluirali u pogledu na metode i na primewivawe tog nar. jedinstva, vode}i naj`e{}u borbu, ili tra`e}i naj~vr{}e garancije, kao {to to ~ine i Nemci emigranti prema hitlerizmu. Ali kad neko
od wih ne}e zbog toga uop{te vi{e da bude Jugosloven (kao kad Nemac emigrant, zbog nacionalsocijalista, ne bi hteo vi{e da bude Nemac), onda to nije nikakva evolucija, ve} nov falsifikat i politike i evolucije!
Na{ ~lanak, u ostalom, i nije posve}en toliko tom predmetu koliko
falsifikovawu istoriskih ~iwenica i li~nosti. Jer, kad ve} vole da tako
`onglerski “evoluiraju”, gg. De`manu i [imraku je slobodno da danas budu Jugosloveni, a sutra antijugosloveni; danas intimni savetnici g. P.
@ivkovi}a, a sutra wegovi naj`e{}i protivnici; danas liberalci a sutra
klerikalci – ili {to im nije slobodno, to je da onda kada su bili Celesteni, tvrde da to nisu bili, ve} da su bili Floridori i obratno! A to vredi
i kada govore o Star~evi}u, Radi}u, Kumi~i}u, Kreku, itd. Klerikalcima
je, naime, slobodno da misle druga~ije nego li ti hrvatski velikani (~ak je
to i prirodno); – ali {to im nije slobodno, to je da prikazuju kao da su sa284
mo ti velikani druk~ije mislili, nego {to u stvari jesu. Pa kada “H. Stra`a” napada ~ak hrvatsko kazali{te, zbog toga {to je pustilo da Kumi~i}
bude citiran onako kako je zaista pisao i mislio, a ne kako bi klerikalci
hteli da ga falsifikuju, onda je to zaista i vrhunac falsifikovawa i vrhunac nemorala!
Kao dokaz kako “Obzor”, ~ak i u svom odgovoru falsifikuje stvari, neka
poslu`i ~iwenica da on na{ ~lanak tuma~i kao “`u~ni napadaj zato {to
se nije dovoqno istaklo da je Kumi~i} bio protivnik Nijemstva i Rima”;
ma da mi ni jednim slovom nismo tra`ili da se to istakne, ve} jedino to da
se ne ~ini obratno, te da se ~ovek, koji je bio najizrazitiji pretstavnik antirimskog, antibe~kog i antigermanskog raspolo`ewa u na{oj kwi`evnosti, ne eksploati{e od najfanati~nijih poklonika Rima, nacionalsocijalizma i fa{izma (pa i Be~a) kao tobo`wi wihov barjak i bard!... Jer ako
oni koji su tobo`e slavili Kumi~i}a, misle druga~ije nego {to je mislio
Kumi~i}, to je wihova stvar; ali kad ho}e da prika`u kao da je Kumi~i}
druga~ije mislio onda to nije samo falsifikat, ve} i najordinarnija profanacija onoga koga se tobo` slavi!
To vredi i kao odgovor “H. Stra`i”. A “Slovencu”, koji veli da }e “od sada
~vrsto pograbiti za u{i te koji govore o falsifikovawu po~. Kreka itd” poru~ujemo da oni to rade ve} odavna, ali samo makazama... A {to se argumenata ti~e, tu }e mudro }utati, kao i do sada, znaju}i dobro da mi imamo toliko toga da
grabimo wih za u{i, da im se ipak najvi{e isplati da ne izazivaju |avola...
Javnost br. 46, 13. novembar 1937. godine
“Hrv. Stra`a” u odbranu prof. Lukasa
Na{i ~itaoci ve} znaju da je pretsednik “Matice Hrvatske”, prof. Filip Lukas, povodom smrti nestora hrvatskih biskupa u Jugoslaviji, F. U~elina, napisao pamflet u kome je biskupa nazvao konjunkturistom, otpadnikom od svoga naroda, senilnim, neubrojivim, povodqivim, neuravnote`enim, nevaqalim itd; te da u odbranu tako nehumano i nehri{}anski uvre|enog biskupa nije ustao ni jedan zvani~ni ili poluzvani~ni katoli~ki list,
ve} tobo` bezbo`na, “protusve{teni~ka” i “protuhri{}anska” Javnost.
Me|utim, ko je ustao protiv “Javnosti” zbog tog wenog hri{}anskog i humanog gesta?!... Niko drugi nego li glavni organ katoli~kog episkopata u
Jugoslaviji, “H. Stra`a”, uzimaju}i u nekoliko brojeva uzastopce u odbranu, ne uzornog i te{ko oklevetanog katoli~kog biskupa, koji je do posledweg ~asa vr{io svoje sve{teni~ke du`nosti – ve} wegovog ocrniteqa, sve}enika koji ve} davno te du`nosti ne vr{i, g. Lukasa!..
I najogor~eniji protivnici klera }e nam priznati da, ne samo u Francuskoj ili ^ehoslova~koj, pa ni u samoj Italiji ili [paniji, takvo {to ni u
najklerikalnijim krugovima ne bi bilo mogu}e. Jer ve} najosnovniji takt i
humanost, pijetet prema mrtvima i najosnovnija hijerarhi~ka disciplina,
nebi sve}eni~kim krugovima dopustili da javno istupe protiv tako visokog velikodostojnika, ma koliko ga ina~e u du{i mrzili, kao {to su na{i
klerikalci mrzili U~elina (ni za {to drugo, nego zato {to nije odobravao wihov politi~ko-klerikalni rad!). Ali to i jest ba{ ono {to mi ne285
prestano ponavqamo – da je na{ doma}i klerikalizam toliko ve} izgubio
svaki takt, svaki obzir, svaku decentnost i meru, da mu nije dosta {to je
propustio da uzme u odbranu te{ko oklevetanog biskupa, ve} je otvoreno
hteo da uzme stav u prilog wegovog napada~a, a protiv najstarijeg kolege
svojih pokroviteqa.
Argumenti “Hrvatske Stra`e” u odbranu prof. Lukasa svode se na izraze kao “la`i i klevete”, “prqav napadaj”, “amoralnost i bezobzirnost kampawe”, “blezgarije Javnosti”, itd. Da je me|utim prof. Lukas u du{i fa{ist i pamfletist, to smo mi dokazali wegovim citatima; pa tu ne poma`e ni{ta {to pritisnut o zid, g. Lukas poku{ava da to porekne... A to vredi i za wegov atlas ! Jer da je to neki obi~ni profesor, koji nema ambicije
da bude najvi{i ideolog separatnog hrvatskog nacionalizma, taj bi mogao
da ka`e da je, u ciqu da zaradi honorar od “Minerve”, “uzeo u obzir postoje}e stawe pa da je hrvatske zemqe nazvao “severozapadnim delom Jugoslavije”. Ali kad neko u beskompromisnosti ho}e da bude konkurent ~ak i Dr.
Ma~eku i kad na svakom koraku propoveda borbu protiv “postoje}eg stawa”,
onda to “uzimawe u obzir postoje}eg stawa” pretstavqa samo odli~an smisao za k{eft i za konjunkturu, – u isto vreme dok }e mnogi i mnogi, od wega zavedeni omladinci `rtvovati ne samo honorar “Minerve”, nego na`alost i vi{e od toga, zbog oportunisti~ke “beskompromisnosti” ovog biv{eg integralnog Jugoslovena, a sada{weg frankovca, koji me|utim ipak
sva “postoje}a stawa” ume da uzme u obzir...
*
Uostalom, kad im |avo ne da mira, ajde da im navedemo jo{ par citata iz
nekada{weg Lukasa, kad je ne samo bio Jugosloven, ve} je {tavi{e odlu~no
tra`io da odlike hrvatstva imaju da se podvrgnu op{tem jugoslovenstvu; i
koji je pronalazio ~ak, ne to {to spaja hrvatstvo kao celinu, ve} to {to
odvaja Hrvate iz Banovine od dalmatinskih Hrvata; koji je dakle radio ba{
to {to bi danas hteo da predbaci od wega izmi{qenim “mediteranskim
autonomistima”:
“Iz ovoga kratkoga pregleda se vidi da istorija Srba, Hrvata i Slovenaca ne iskazuje jedinstvena pravca, a niti imade mnogo unutarwih veza, ve}
na mahove, no nigdje se ne vidi u woj kakovih opre~nih interesa i sukoba.
Razlike u vjeri postoje, a po vjeri i po drugim razli~itim utjecajima, i u
kulturi, no jedno treba istaknuti, da vjerske razlike nijesu kod nas nikada
dovele do vjerskih bojeva, kao na pr. te razlike dovedo{e do dugih i krvavih borba u Francuskoj i Wema~koj. Pa ako uspomene pro{losti ne terete
ni jedan dio na{ega naroda s kakova nebratskog ~ina, onda na{a zajedni~ka
budu}nost od nas tra`i, da se tradicije pro{losti uzmu i polo`e u osnovicu nove zajedni~ke dr`ave.” (Str. 91-92)
“Glagolica je u zale|u dalmatinskom i preko Velebita i{~ezava, a da
nam historija, koja nikad ne prepu{ta va`nije narodne doga|aje, od toga jedva i{ta spomiwe, dok se u Dalmaciji i na moru znala u svedenom kontinuitetu da odr`i. Jednake misli pobu|uju i borba Sva~i}a, dalmatinskog
plemstva, protiv Ungarskoga gospodstva.
U ovim borbama ne }e se vidjeti etni~ke srodnosti, jer ba{ one odvajaju
prekovelebitske i primorske Hrvate.” (Str. 14)
286
Sve se to nalazi u Lukasovoj Kwizi “Geografija Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca”, koja je objavqena godine 1922, dakle ~itave ~etiri godine
nakon toga {to se g. Lukas povratio tobo`e ~istom hrvatstvu...
Javnost br. 47, 20. novembar 1937.
Sukobi izme|u grupa u Hrvatskom narodnom pokretu
Mi smo ve} vi{e puta upozorili na naro~it karakter na{eg klerikalizma, razli~it od klerikalizama u ve}ini drugih zemaqa u Evropi, i naglasili da je u tome glavni razlog na{eg nepoverewa prema wemu i podvu~ene
pa`we koju mu posve}ujemo. Jer, u ostaloj Evropi, klerikalizam je danas,
ili glajh{altovan u totalitarizmu fa{isti~kih ili polufa{isti~kih
re`ima, gde do politi~ke vlasti ne mo`e da do|e nego zaobilaznim putem,
podvrgnuv{i se sasvim ciqevima tog re`ima (ili primaju}i sa wime borbu na `ivot i smrt kao u Nema~koj) ili je (ba{ zbog toga {to je uvideo da
}e fa{izam na koncu konca da ga sasvim proguta i da religiju crkve zameni sa religijom rase i dr`ave) prona{ao da mu je boqe da svoje politi~ke
zahteve svede na razumniju meru saradwe sa ostalim politi~kim skupinama
i faktorima, pa ~ak i sa posve suprotnim strankama, kao {to su socijalisti i liberalni demokrati, poku{avaju}i na taj na~in da spase svoje pozicije u masama socijalnim radom, lojalnim stavom prema demokratiji i napu{tawem intrazigentnih i reakcionarnih gledi{ta. Takav je n. pr. stav
organizovanih katolika danas u Francuskoj, u ^ehoslova~koj, u Belgiji, u
[vajcarskoj, a delimice i u Poqskoj, itd.
Jedino kod nas, me|u hrvatskim katoli~kim klerikalcima, ne samo da nisu popustile reakcionarne krajnosti, nego wihova intrazigentnost nikada
nije bila toliko uporna kao sada, nikada `eqa za vla{}u ve}a, nikada nasrtqivost impulzivnija, nikada wihova aktivnost vi{e politi~ka, vi{e
koterijska i vi{e partizanska. U ~itavoj katoli~koj {tampi, pa ~ak ni u
onoj {panskoj, koja je u jeku ratne psihoze, ne}ete na}i tako vehementne i
`u~qive polemi~nosti i takve politi~ke agresivnosti kao u “Hrv. Stra`i” – koja je uzela sebi za ciq prvo, da ~itav katoli~ki `ivot stavi pod
svoju kontrolu, zatim, da ~itav Hrvatski nar. pokret, vo|en od Dr. Ma~eka,
podredi svojim prohtevima, i kona~no da u samoj dr`avnoj politici bude
onaj jezi~ac na vagi koji }e {urovati ~as sa krajwom opozicijom, a ~as sa
svakim re`imom, iznu|uju}i od jednih neograni~enu slobodu rada u {irokim hrvatskim slojevima, a kod drugih zakone i ugovore koji }e ih u~initi
privilegovanim i svemo}nim... A sem toga, {irewe mr`we i nepoverewa
izme|u Hrvata i Srba, wihov je naro~iti specijalitet, kakvog ne pokazuju
katolici ni u jednoj drugoj zemqi, a koji je tu| najosnovnijim na~elima hri{}anske nauke.
Davno smo ve} upozoravali na to da je wihov nalet takav da }e kona~no
naneti najve}u {tetu onima koji su ga, zbog krivo shva}ene kompaktnosti,
ne samo tolerirali, nego ga pustili da se nesmetano {iri ba{ na {tetu te
kompaktnosti, koju danas ve} otvoreno ucewuju... Tada nam se govorilo da
intrigiramo, a danas to potvr|uje i sam Ma~ekov “H. Dnevnik”, pa ~ak i
“Obzor”, koji je prvi izbacio protiv nas parolu o intrigirawu... I po{to
287
je stvar ve} toliko narasla i po{to zadire u op{ti nacionalni `ivot, mi
}emo je pratiti uzastopce i za sada prikazati dana{wu fazu klerikalne rabote najpre u wihovim sopstvenim redovima, pa zatim u redovima SDK, i
kona~no u op{toj dr`avnoj politici.
*
Ve} odavno se vodi borba u samim katoli~kim redovima izme|u t. zv.
Kri`arske skupine, koju vode u glavnom svetovwaci, i t. zv. seniorske, ili
domagojske skupine, koju vodi grupa oko “H. Stra`e”, a sve zbog toga {to se
kri`arska grupa protivi politi~kom klerikalizmu seniorske grupe, dok
naprotiv seniorska grupa nastoji da sve katoli~ke organizacije u zemqi
pot~ini sebi. Uz kri`arsku grupu pristaju i izvesni biskupi, pa je taj spor
pretstavqao i jednu od glavnih ta~aka posledwih biskupskih konferencija u Zagrebu, tako da je nakon `estoke polemike i izvesnih unutarwih pu~eva, jedva postignut privremeni kompromis, koji samo odga|a borbu, ali je ne
svr{ava. Izgleda, naime, da su me|u biskupima pristalice Kri`ara bili u
ve}ini, pa ipak je pobedila grupa oko “H. Stra`e”, zahvaquju}i atmosferi
kojom ona raspola`e u Zagrebu i pritisku autoriteta {to ga sobom nosi
polo`aj pretstavnika zagreba~ke nadbiskupije. Kri`arima je, dodu{e, odobren rad, ali je grupa oko “H. Stra`e” osigurala sebi uticaj nad svim ostalim
katoli~kim udru`ewima koja bi trebala da joj poslu`e kao kadar za stvarawe
politi~ke stranke, u momentu kad joj se to bude ~inilo najzgodnijim. Osigurav{i se na taj na~in kod ku}e, klerikalci }e sada postati jo{ agresivniji
prema SDK, {to se posledwih dana ve} u veliko prime}uje, tako da su od tolike prepotencije i sam “H. Dnevnik” i “Obzor” po~eli da gube engleske nerve te da sami otkrivaju stvari za koje su sve do ju~e tvrdili da ne postoje.
Agresivnost prema SDK o~itovala se ve} i do sada u napadajima na drugu koalicionu skupinu, SDS – ali sada su ti napadaji postali tako vehementni i ultimativni da je i sam “Obzor” prisiqen da konstatira, da su
“pre{li na~elni okvir”. Jer, do sada se ta polemika vodila oko op{tih pitawa klerikalizma i liberalizma, te fa{izma i demokracije; ali danas se
ve} potr`u konkretna pitawa, pa “H. Stra`a” tvrdi izri~ito, da SDS mo`e da bude samo srpska stranka, te da nikako u woj nema mesta Hrvatima; da,
prema tome, SDS mo`e da bude samo partner HSS, ili wen saveznik, u borbi protiv beogradskog centralizma, ali nikako ravnopravni faktor u odlukama koje se ti~u Hrv. nar. pokreta; da SDS, kao stranka Srba, ne sme da
vrbuje pristalice me}uHrvatima, da ne sme uop{te da se me{a u hrvatska
ili katoli~ka pitawa – i na koncu konca, prili~no otvoreno nagove{tava
da bi svaki stav vodstva SDK, koji ne bi o tome vodio ra~una, terao u rascep me|u Hrvatima....
Ma koliko da se “Obzor” u posledwe vreme nije nikada usudio da klerikalcima prigovori ni za jotu, osetio je koliko bi ovakav wihov stav mogao
da bude presudan ne samo za o~uvawe SDK, nego i za sam opstanak HSS, kao
kompaktnog narodnog pokreta – po{to “H. Stra`a” sutra mo`e da i gg. Hercegu, Bi}ani}u, Kraw~evi}u i ostalim liberalnim pripadnicima HSS, odrekne pravo da se pa~aju u hrvatske i u katoli~ke stvari, te da i opet stavqa ultimatume, koji onda moraju da dovedu do rascepa! Zato je poku{ao da
288
stvar izvede na~isto, pa je “Hrv. Stra`u” potsetio pre svega, da je, u vreme
kada je stvarana SDK – i klerikalna pu~ka stranka, koju je vodio Dr. [imrak, vodila borbu protiv S. Radi}a i SDK. Zatim “Obzor” konstatuje da
SDS ipak nije iskqu~ivo srpska stranka, jer da u woj “i weni Hrvati igraju vidnu ulogu”; i onda ka`e:
“No i kad bi b. SDS bila iskqu~ivo srpska stranka, opet bi ona prema
~iweni~nom stawu bila u okviru pokreta koji vodi dr. Ma~ek. Wen srpski
karakter ne bi joj to mogao sprije~iti, kao {to strogo slovenski karakter
“Kmetijsko-radni~kog pokreta” nije zapreka, da wegovi prvaci sura|uju kao
politi~ki partneri s hrvatskim politi~kim vo|stvom.
Istina je da su se sve hrvatske stranke pridru`ile pokretu koji vodi dr.
Vladko Ma~ek. No ~iwenica je tako|er da hrvatsko politi~ko vo|stvo ne
forsira, da Hrvati ~lanovi b. SDS pristupe u HSS odnosno da istupe iz
svoje stranke i prikqu~e se HSS. Pre tome ne stoji navod “Hrvatske stra`e”, da hrvatsko politi~ko vo|stvo ne priznaje pravo ni jednom Hrvatu, da
bude u b. SDS. Jer, kad bi vo|stvo HSS stajalo na tom stanovi{tu, onda ono
ne bi sura|ivalo sa Hrvatima SDS, a oni su upravo, kao {to je poznato, u
dnevnom kontaktu sa drom Ma~ekom.”
Odgovor “H. Stra`e” nije kasnio, i to na puna ~etiri stupca – pa ona
ostaje potpuno kod starog gledi{ta: Da je, sem g. Krizmana, SDS ~isto srpska stranka, a g. Vilder da je ^eh ili Srbin; da svako presizawe SDS na hrvatski teren pretstavqa ula`ewe u tu|u kompetenciju; te da, po{to se u pokretu g. Ma~eka radi o hrvatskom nacionalnom pokretu, a ne o nekom internacionalnom – odlu~ivati u wemu mogu samo Hrvati, a nikako “pripadnici drugih naroda”, kao n. pr. Srbi. “Pripadnici ostalih naroda mogu biti
samo saveznici ili pomaga~i, zakqu~uje “H. Stra`a.”*)
Sa na{eg gledi{ta (koji smatramo da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan
narod) “Obzor” ima pravo; dok me|utim sa vlastitog “Obzorovog” gledi{ta, po kojemu su Srbi, Hrvati i Slovenci tri posve odvojena naroda, moramo priznati, da je “H. Stra`a” daleko logi~nija nego li “Obzor”. Jer nikada, otkada god je sveta, u ~isto nacionalnom pokretu jednog naroda, ~iji
ciqevi nisu neki op}eniti, internacionalni ili socijalni, ve} nagla{eno nacionalni – nisu u~estvovali pripadnici nekog drugog naroda; sem
eventualno kao saveznici ili pomaga~i, i to kao pojedinci, a nikada kao organizovane stranke! Uostalom, to bi bio i apsurd, da neka organizovana
partija nekog drugog naroda, koja tako|er ima nacionalnu osnovicu, postavi sebi za prvi i glavni ciq da radi za nacionalna pa ~ak i nacionalisti~ka stremqewa posve drugog naroda; – kao da ona u svom narodu nebi imala i
nacionalnih i socijalnih ciqeva!.... I zato, kad “Obzor” argumentira da bi
“~ak i onda, kada bi SDS bila ~isto srpska, ona ipak bila u okviru Hrv.
nar. pokreta, koga vodi Dr. Ma~ek”, te da to vredi i za slovena~ku kmetijsku stranku, onda on upotrebqava argumente “Javnosti”, koja je ve} odavna
tvrdila da ba{ taj zajedni~ki rad Srba, Hrvata i Slovenaca u Hrv. nar. pokretu pokazuje najboqe, da i oni u tom pokretu, koji stoje na gledi{tu tri
naroda, nesvesno ose}aju i priznaju da smo jedno! Pogotovo to vredi, ako
SDS ipak nije ~isto srpska stranka, kao {to bi “H. Stra`a” htela, ve} srpskohrvatska, kao {to priznaje i “Obzor”, a kakva i ona sama, vrlo opravda289
no, ho}e da bude. Jer ako hrvatsko politi~ko vo|stvo ne forsira da Hrvati
~lanovi SDS pristupe u HSS, kao {to i sam “Obzor” nagla{ava, to vo|stvo samim tim priznaje da Hrvat mo`e da bude i u drugim skupinama izvan
HSS te da u jednoj istoj, i to nacionalnoj, a ne internacionalnoj politi~koj partiji, mogu da budu zajedno Srbi i Hrvati; dakle da im priznaje pravo
da se smatraju jednim narodom, jer bi postojawe jedne nacionalne partije,
koja bi se sastojala iz dva odvojena naroda, bilo apsurd! Kada se, u ostalom,
znade da SDK nije ni nastala na separatisti~koj, ve} na unitaristi~koj,
ali anticentralisti~koj osnovi, {to potvr|uje i bledska rezolucija SDS
iz g. 1929, onda je jasno da se i postojawe Hr vata i Srba zajedno u SDS bazira ba{ na principu nar. jedinstva.
I prema tome, kad bi se primila teza da smo mi tri posve odvojena naroda, Hrvati bi zaista morali istupiti iz SDS, a i ona sama bi te{ko mogla
intimnije da sara|uje u jednom nacionalnom pokretu, kao {to je g. Ma~ekov.
Na{a `eqa to nije, ali je to `eqa “H. Stra`e”. I jo{ vi{e od toga!... To
je jedna od glavnih etapa u wenom nastojawu da HSS {to vi{e izolira od
naprednih, demokratskih i liberalnih uticaja, da je {to vi{e otrgne od
bilo kakvog dodira sa srpskim, srpskohrvatskim ili jugoslovenskim skupinama; pa da onda mo`e {to lak{e da je sasvim klerikalizira, ili, ako to
nebi i{lo, da je {to lak{e razbije i da {to ve}i deo otme za sebe.
Ultimativni stav “H. Stra`e” postaje me|utim, sve izrazitiji, i to ne
samo u odnosu prema SDS, nego i prema samoj HSS i wenoj ideologiji. Tako n. pr. u broju od 16 novembra, najodlu~nije pori~e “Obzorovu” tvrdwu da
“kulturna ideologija HSS nije uvijek u skladu sa ideologijom organiziriranih hrvatskih katolika, koji u kulturnim pitawima imaju svoje posebno
gledi{te”, i ka`e od re~i do re~i :
“Kada bi uistinu stajalo da kulturni zahtjevi katolika nisu u skladu sa
ideologijom HSS, tada bi to bezuvjetno moralo uroditi o{trom kulturnom borbom, jer Katoli~ka crkva nikada i nigde ne mo`e odustati od svojih zahtjeva, ba{ u kulturnim pitawima. Tu se u prvom redu misli na {kolsko pitawe i na odgoj omladine.”
Sve je to, naravski, neistina, jer kulturni zahtjevi ~ehoslova~kih, ili
belgijskih katolika, ne samo {to nisu u skladu, nego se iz osnova {to lak{e da je sasvim klerikalizira, ili, ako desi ne bi i{lo, da je {to lak{e
razbije i da {to ve}i deo otme za sebe,
Ultimativni stav “H. Stra`e” postaje me|utim, sve izrazitiji, i to ne
samo u odnosu prema SDS, nego i prema samoj HSS i wenoj ideologiji. Tako n. pr. u broju od 16. novembra, najodlu~nije pori~e “Obzorovu” tvrdwu da
“kulturna ideologija HSS nije uvijek u skladu sa ideologijom organiziranih hrvatskih katolika, koji u kulturnim pitawima imaju svoje posebno
gledi{te”, i ka`e od re~i do re~i:
“Kada bi uistinu stajalo da kulturni zahtjevi katolika nisu u skladu sa
ideologijom HSS,, tada bi to bezuvjetno moralo uroditi o{trom kulturnom borbom, jer Katoli~ka crkva nikada i nigdje ne mo`e odustati od svojih zahtjeva, ba{ u kulturnim pitawima. Tu se u prvom redu misli na {kolsko pitawe i na odgoj omladine.”
290
Sve je to, naravski, neistina, jer kulturni zahtjevi ~ehoslova~kih, ili
belgijskih katolika, ne samo {to nisu u skladu, nego se iz osnova razlikuju od kulturnih gledi{ta liberalnih i socijalisti~kih grupa sa kojima sara|uju, pa ipak im ne nave{taju nikakav “bezuslovni i o{tri kulturni boj;”
– ali mi smo ve} u po~etku upozorili na to, da na{i klerikalci ho}e da budu “papskiji od pape” i da ba{ Hrvate u~ine najreakcionarnijim narodom
na svetu. Me|utim, {to je najva`nije – pretwa sa “o{trom i bezuslovnom
kulturnom borbom”, upu}ena na adresu HSS, tu je vi{e nego o~ita; a jasno
je i to, da nakon nave{tawa takve borbe “organizirani katolici” ne bi vi{e mogli ostati u HSS, ve} bi tvorili grupu za sebe, {to zna~i i stvarno
vaskrsewe biv{e klerikalne stranke!
Ma koliko da izbegava otvorenu debatu po ovim pitawima, i sam “Hrv.
Dnevnik” je bio prisiqen da se, u broju od 16 novembra, pozabavi polemikom izme|u “Nove Rije~i” i “H. Stra`e”, kao i zahtevima klerikalaca, upu}enim na adresu SDK, te da ih pri tom najodlu~nije odbije. “H. Dnevnik”
stoji, dodu{e, na gledi{tu da ova polemika ne tangira Hrv. nar. pokret kao
takav, po{to “N. Rije~” i nije zvani~ni organ SDS, kao {to ni “H. Stra`a” nije organ svih organiziranih katolika, pa ~ak “ni ~itave Katoli~ke
akcije, ve} samo jedne wene grane, ali ni ta grana nije kao cjelina u tom pisawu anga`irana”. Kao {to se, dakle, vidi, “H. Dnevnik” nastoji da omalova`i uticaj “H. Stra`e”, svode}i ga na mi{qewe jedne vrlo uske grupe {to je u stvari i ta~no. Ali po{to je ta grupa nametqiva i po{to ima podr{ku od izvesnih vi{ih crkvenih krugova, ona govori, na `alost, u ime
svih katolika u zemqi. Isto tako, dok “Dnevnik” g. Vildera naziva “prvakom SDS,” g. [imraka naziva samo “glavnim tajnikom biv{e Pu~ke stranke” i ne veruje da Kat. Akcija ima veze sa napadajima “H. Stra`e” na SDS,
“jer bi time prekora~ila svoj delokrug”. [to se same SDS ti~e, “H. Dnevnik” joj odaje priznawe, tvrde}i da je ona “i u vreme diktature pokazala dovoqno lojalnosti i solidarnosti (tu kao da se krije aluzija na ~iwenicu,
da klerikalci u to doba nisu bili naro~ito solidarni sa HSS), kao {to je
pokazuje i danas”; da je SDK “koristan instrumenat u borbi hrvatskog naroda” i da zato “ne mo`e niko, a najmawe jedna crkvena organizacija tra`iti
da Hrvati iz SDS napuste tu stranku i pristupe u HSS.”
Od naro~itog je interesa i druga lekcija koju je “H. Dnevnik” uputio naknadno “H.. Stra`i”, u broju od 18 novembra, i to u pogledu demokratije! U
toj lekciji g. Ma~ekov organ poru~uje klerikalcima (koji redovito brane
sve fa{isti~ke re`ime, a napadaju demokratiju), da nije ta~no da svaki
prista{a HSS mo`e i u osnovnim pitawima da vodi svoju politiku, te da
“ni izvanstrana~ki list, ako `eli podupirati Hrvatski nar. pokret i Hrv.
seqa~ku stranku (a “H. Stra`a” je sama sebe ozna~ila kao takav list) ne mo`e podupirati opre~nu politiku, a naro~ito ne mo`e braniti nedemokratske ideologije, jer je demokratska misao temeq Hrv. seq. pokreta”. – “Hrv.
Dnevnik” poru~uje “H. Stra`a”, ako ona sa “N. Rije~i” polemi{e u pogledu
~lanaka koji brane demokratiju, da “takva polemika o~ito nosi i oznaku
prigovora demokratskoj ideji, koju ne prihva}a samo SDS, nego koja je temeq ideologije i HSS; pa se na toj ravnopravnosti i demokratiji osniva i
politika SDK, koja okupqa i hrvatske i srpske snage u slo`noj saradwi...”
291
Kao {to se vidi, Dr. Ma~ek nikako ne `eli da izi|e “H. Stra`i” u su sret, a i sam “Obzor” je po~eo da uvi|a da bi to bilo samo na {tetu narodne stvari. Me|utim, klerikalci ne}e mirovati; u toliko mawe, {to su se i
wihove karte po~ele otkrivati i {to je borba protiv SDS samo deo wihove op{te borbe protiv liberalizma i demokracije kod Hrvata, zbog ~ega su se
toliko zalagali za konkordat i zbog ~ega se stvaraju “SKOMOVI”, u ciqu da
pariraju rad grupe gg. Hercega, Mi{kine, Bi}ani}a, Kraw~evi}a i ostalih
liberalaca u Ma~ekovom pokretu. A po{to im se ~ini da su u toj borbi ve}
osvojili mnoge va`ne strate{ke pozicije, ostaje samo pitawe vremena kad }e
im se u~initi zgodno da i otvoreno naveste rat, koga ve} vode i bez nave{tewa, po uzoru svojih politi~kih simpatizera u Japanu, [paniji itd.
*
O zasebnoj partijskoj akciji frankovaca i furtima{a, “H. Dnevnik” je
pred nekoliko dana prvi put doneo jednu informaciju koja je poku{ala da
govori otvorenije. U toj informaciji se ka`e da je koncem oktobra, “u jednoj ku}i na Kaptolu odr`an sastanak, na kojemu se govorilo o osnivawu jedne
nove, odnosno o o`ivqavawu jedne biv{e stranke”; te da su na taj sastanak do{li Dr. [imrak, L. Grivi~i}, Filip Lukas, Dr. Bu} i jo{ neki. Zatim se veli da je drugi sastanak, u istom duhu, odr`an devetog novembra i da su mu prisustvovali svi raniji, sem g. Lukasa. I kona~no, da je jedan od inicijatora tog
sastanka pred svedocima tvrdio, da nova formacija ima za ciq da sa Qoti}evcima stvori zajedni~ki front i da pobija radi}ev{tinu, {to je, obzirom na
jugoslovenski stav Qoti}evaca, naravski, posve apsurdna informacija.
Jedini od spomenutih, Dr. Janko [imrak, dao je na to izjavu u kojoj demantuje da je bio na tim sastancima i da je za wih znao, tvrde}i da je ~lan Hrv.
nar. pokreta, te da bi svaku saradwu sa Qoti}evcima smatrao izdajstvom
hrv. nar. stvari. Tu izjavu donosi i “Hrv. Dnevnik”, prime}uju}i da su “pomenuti sastanci stvarno odr`ani; a iz izjava Dr. [imraka vidimo da on
tim sastancima nije prisustvovao, niti je, kako on ka`e, znao za wih.”
Jasno je, dakle, da su sastanci odr`ani, te da se sa izvesne, frankova~ke
i klerikalne strane, radi na o`ivqewu jedne biv{e stranke, koja mo`e da
bude samo frankova~ka ili klerikalna, ili pak prosto frankova~ko-klerikalna! To pokazuje i ~iwenica da su sastanci odr`ani “u jednoj ku}i na
Kaptolu”, a zna se da je Kaptol nastawen gotovo iskqu~ivo od kanonika i
sve{te{gka, ili od onih koji su u vezi sa wima. I kona~no, iz stilizacije
primedbe “H. Dnevnika” se vidi jasno da g. Ma~ekov list, sam za sebe, nije
ba{ potpuno ube|en da Dr. [imrak nije ~ak ni znao za pomenute sastanke,
jer navla{ podvla~i da “kako on ka`e”, nije znao za wih. Pa kad se sve to dovede u vezu sa polemikom “H. Dnevnika” i trgovca Grivi~i}a, zatim sa naklonostima {to su ih frankovci pokazali za napadaje na g. Ma~eka u “Danici”, pa kona~no sa op{tim dr`awem “H.. Stra`e” prema SDK (kao i u polemi ci “H.. Dnevnik”- Grivi~i}) te sa borbom na terenu protiv Ma~ekovih organizacija, onda smo ube|eni da je inmformacija “H. Dnevnika” bila vi{e nego
li ta~na, pa ako sastanci nisu uspeli jo{ sada, da }e se ponoviti uskoro...
292
Kakav je pak duh tih akcija, o tome u posledwem “Seqa~kom Domu” pi{e
pretsednik Seqa~ke Sloge u Splitu, Ivan Kuzmi}, kad ka`e :
“U ovoj na{oj te{koj borbi, kada ~itav hrvatski narod a seqa{tvo napose prolazi Kalvariju, mi danomice susre}emo raznu gospodu koja kritiziraju rad vodstva HSS i govore da je dosta ~ekawa, da se treba dignuti na noge i {to ja znam {to sve jo{ oni ne tra`e, sjede}i u kavani. Ovakovima poru~ujemo da su pro{la ona vremena kada je seqa~ki narod prolijevao potoke krvi za pojedince i gospodu. Danas je seqa{tvo svijesno kojim putem i
pravcem mora i}i da postigne slobodu, a ne}e prolijevati svoju krv kad to
budu htjela neka gospoda, veliki junaci, koji nisu do danas ni{ta `rtvovali za slobodu hrvatskog naroda...
Odgovornost za ove tvrdwe pu{tamo g. Kuzmi}u i “Seq. Domu”; ali one
su vrlo zna~ajne.
*) “H. Stra`a” tu upotrebqava i ovu zlobnu re~enicu: “Hrvati iz SDS,
kao {to su Demetrovi}, Kova~, Grisogono, Bari~evi}, Bartulovi}, Dobrovoqac... napustili su srpsku SDS i oti{li u jugoslovensku JNS... itd”; – ma
koliko da i sama zna vrlo dobro da moje ime nikako ne spada, ne samo me|u
vo|e, ali ni me|u najobi~nije ~lanove bilo koje partije, jer me|u stotinama mojih ~lanaka, napisanih kroz posledwih nekoliko godina, ne}e na}i ni
jedan koji bi i{ao u prilog bilo koje partije; niti sam kod ikojih izbora,
nakon 6. januara, glasao ni za JNS, ni za bilo koju woj srodnu grupu; niti sam
ikada pripadao srpskoj, nego uvek jugoslovenskoj, ili srpsko-hrvatsko-slovena~koj SDS, dok sam uop{te bio ikako aktivan u partijskom `ivotu. Ali
tendencija la`i “H. Stra`e” i nije u tome da se bavi mojim partijskim
opredeqewem, koliko u tome, da uredniku “Javnosti” insinuira pripadnost
JNS, pa da tako na jedan potpuno vanstrana~ki i nezavisni list, koji je isto
tako kritikovao JNS i wene vo|e, kao i druge partije, baci sumwu partijske zainteresovanosti. Drugim re~ima, kad ne mo`e da nas pobije argumentima, poku{ava da namere na{eg pisawa iskrivi navodima, za koje i sama
zna da su izmi{qeni...
Javnost br 47, 20. novembar 1937.
Pozori{te:
Nu{i}ev “Pokojnik”
Najnovijim komadom, “Pokojnik”, g. Branislav Nu{i} je dokazao da on
jo{ uvek mo`e da bude, ne samo nas najboqi, ve} i na{ najsavremeniji komediograf, ako se samo otrese jedne slabosti, – da ne pravi suvi{e jeftine
koncesije naj{iroj publici.... Tim koncesijama ima dodu{e da zahvali, {to
“Dr.” ide n. pr. ve} pedeseti put, dok }e “Pokojnik” verovatno jedva pre}i
polovinu toga broja, ali je za pisca ranga g. Nu{i}a i vredno da `rtvuje ne{to od rekorderstva, za voqu linije, koju je, nakon svoje mu`evne epohe, ponovo obele`io “O`alo{}enom porodicom”, a koja se u “Pokojniku” uspela
do gotovo mladena~ke renesanse.
Dok se, me|utim, u “O`alo{}enoj porodici”, i pored sna`ne socijalne
satire, javqaju i pojedine, sasvim komedija{ke scene (koje su u “Dr.” preplavile ceo komad), dotle “Pokojnik” ima tu prednost da je li{en svake vulgarnosti, tako da se, i pored neumawenog smisla za humor, uzdi`e na razinu
293
duboke socijalne kritike i satire, sa likovima i motivima koji nikako nisu samo osve`ewe predratnog Nu{i}evog arsenala, ve} pripadaju i na{em
vremenu i na{im prilikama. I {to nam se, za ~oveka Nu{i}evih godina,
~ini naro~ito smiono, – to je, da u “Pokojniku” nije podlegao isku{ewu da
u nekom vodviqskom zavr{etku izgladi ipak sve suprotnosti, pa da gledaoce pusti ku}i sa osmejkom bezbri`nog zadovoqstva na licu, ve} je naprotiv
dao jedan gorko satiri~ni, dru{tveno realisti~ki i umetni~ki sna`ni zavr{etak, koji nani kazuje da je nestor na{ih dramskih pisaca shvatio ne samo svoje, nego i na{e vreme, te da u odva`nosti i o{trogledu ne zaostaje za
mnogima od najmla|ih i naj savremenijih
Osnovica za fabulu i za zapletaj “Pokojnika” nije nova, pa bi se moglo
~ak kazati da je i prili~no otrcana, nakon rata: ~ovek koga, usled nekog nesporazuma, smatraju mrtvim, vra}a se u svoju sredinu i, tra`e}i svoja prava, dolazi u sukob sa toni sredinom, koja je ta wegova prava ve} porazdelila, – neko u vidu nasle|enog imawa, neko u vidu `ene koja se preudala itd.
Ni motiv Rusa, koji toliko voli svoju nevernu Wino~ku, da ska~e u Dunav,
samo zato da wu ne mu~i savest zbog wega, nije ba{ originalan; kao {to je
nerealan i lik “Pokojnika”, sazdan od bez`ivotnog idealizma i hamletov{tine, naro~ito u prvom delu. Ali su zato ostala lica, i vrlo `iva i vrlo
savremena, naro~ito `ena Pokojnikova, pa mladi “nau~nik”, pa poslovni
drug pokojnikov, pa drugi `enin qubavnik itd. Veza sa svetom “Protekcije”, “Nar. Poslanika” i “Sveta” ose}a se jo{ najvi{e na Milosavqevi}u,
koga je majstorski tuma~io g. Marinkovi}, pa zato taj tip i ispada pomalo
iz okvira ove drame, – dok naprotiv ba{tinik “Pokojnikovog” imawa, i ako
ima srodnosti sa sreskim na~elnikom iz “O`alo{}ene porodice” i ostalim Nu{i}evim “vidrama”, pretstavqa ipak posve savremeno izdawe te sorte; pogotovo kada po~ne da se slu`i savremenim sredstvima da, bez ikakve buke, sva|e ili grubosti, na najrafiniraniji, pa ~ak i na najqubazniji na~in, povra}enog pokojnika oglasi za prevratnika, koga su ubacile destruktivne sile
iz inozemstva, u ciqu da udari na privatnu svojinu (nasle|e), na svetost braka i porodice (`ena), i na autoritet nauke, - dakle na same osnovice dan{weg
dru{tva!... I {to do sada nije bio kod Nu{i}a obi~aj, “Pokojnik” je, sa svom
svojom o~iglednom pravicom, prisiqen da po|e opet u strani svet, primaju}i
iz ruku bezdu{nika jo{ “velikodu{no” spremqeni paso{.
Igralo se dobro, kao i uvek u Nu{i}evim komadima. Pored g. Marinkovi}a, treba naro~ito ista}i g. Geca, koji je svoju kreaciju dao sa merom i bez
stereotipnosti, tako da ju je jo{ vi{e istrgnuo iz ve} ustaqene Nu{i}eve
galerije i pribli`io je savremenosti.
Javnost br. 47, 20. oktobar 1937.
Bele{ke:
Sloboda nauke, “H. Dnevnik” i “H. Stra`a”
Afera sa klerofa{isti~kim demonstracijama protiv univerzitetskog
docenta u Zagrebu, Dr. Dinka Toma{i}a, postaje sve zanimqivija i pretvara se u otvoren sukob izme|u klerikalne “H.. Stra`e” i Ma~ekovog “Hrv.
Dnevnika”, koji ve} izri~ito tvrdi da su klerofa{isti “preko Dr. Toma{i}a hteli da pucaju na Hrvatsku seqa~ku stranku i hrv. seq. pokret.”
294
“Hrv. Dnevnik” iznosi i dokaze o tome, pa navodi da su protivnici Dr.
Toma{i}a bili voqni da odustanu od daqwe akcije protiv wega ako on potpi{e izjavu u kojoj izme|u ostalog stoji: “Da ne}e prikazivati Radi}a kao
nastavak Star~evi}evog rada, jer da je Radi} antiteza Star~evi}a; da ne}e
nepovoqno govoriti o zapadno-evropskoj kulturi, ve} da }e govoriti samo
protiv isto~ne kulture; da ne}e nau~ati da je rasizam neprijateq seqaka”
itd. Kao {to se, dakle, vidi, Toma{i} nije smetao klerikalcima zato, {to
je tobo`e nau~ao stvari koje nisu u interesu hrvatstva, ve} obratno, – {to
je nau~ao stvari koje nisu u interesu rasizma i klerofa{izma, te {to je isticao demokratizam Star~evi}a i Radi}a, nasuprot klerikalnim tuma~ewima o Star~evi}u kao o nosiocu hrvatskog fa{izma. Time se, dakle, potvrdilo sve {to je “Javnost” ve} ranije tvrdila, – da sva klerofa{isti~ka
rabota ide za tim, da potpuno podvrgne sebi hrvatski javni `ivot i da ga
vrati u – sredwi vek....
“Hrv. Dnevnik” je i odlu~an, pa klerikalcima poru~uje, da }e Dr. Toma{i} i daqe dr`ati predavawa, te da }e se zato pobrinuti, ne samo univerzitetske vlasti, nego “i ostali hrvatski studenti, koji stoje na stanovi{tu
slobode znanosti, – dakle da }e na silu klerofa{isti~kih razbija~a odgovoriti silom liberalnih studenata Radi}evaca!.... I {to je najzna~ajnije,
to je da “Hrv. Stra`a” ve} tri dana niti re~i ne odgovara, ni na ta otkri}a ni na te pretwe, ve} pu{ta da je “Slovenec” zamewuje u odbrani klerikalnih napada~a, a ona – da na bilo koji na~in iskali svoj gwev zbog katanca na jeziku – udara na “Javnost”, sipaju}i na nas, kao nikada dosada najmirisnije cve}e u klerikalnog re~nika....
Da se vidi kakav je ton tog organa visokih katoli~kih crkvenih faktora u Jugoslaviji, citiramo od re~i do re~i wegove grdwe, uperene na “Javnost” bilo direktno, bilo pod imenom masonerije, za koju “H. Stra`a” tvrdi, da je “Javnost” wen organ. “H.. Stra`a” dakle pi{e, da smo mi “majstori
intriga i ne~asnih podzemnih rabota”; da pisawe “Javnosti” masoneriju
pravi “jo{ neozbiqnijom i odvratnijom”; da “Javnost” ima zlokobne planove i podvale; da daje sebi “svedoybu u`asnog duhovnog siroma{tva”, te da su
masoni, kao i “Javnost” sa wima, “podmukli, izdajice, protekciona{i, korupcionisti, intriganti, odrodi, pokvarewaci i glupi”; da “blate i mrze
sve {to je hrvatsko”, itd.... A sli~an re~nik rabi “H. Stra`a” i za g. Vil dera i “Novu Rije~” (“najbqutavije, najglupqe, najblesavije” itd.). Kao da
smo im mi krivi {to jo{ nemaju petqe da prihvate otvorenu borbu sa HSS,,
pa su pred o{trom lekcijom “H. Dnevnika” morali da u}ute kao ribe?!...
Crkvene kazne protiv kri`ara
U vezi sa na{im ~lankom u pro{lom broju, vredno je zabele`iti, da je
borba izme|u “Kri`ara” i grupe oko “H.. Stra`e”, u klerikalnom taboru,
ve} dotle doprla da, na jednoj strani, organ nadbiskupa [ali}a, “Katoli~ki Tjednik” donosi ~itave hvalospeve u slavu Kri`ara, a protiv wihovih
napada~a, – dok s druge strane ~itamo u “H. Dnevniku”, da je nadbiskup, Dr.
Bauer, kao pretsednik biskupskih konferencija, zabranio vodi Kri`ara,
Dr. V Cicku, svako daqwe odr`avawe predavawa i govora u katoli~kim
295
dru{tvima, kao i pisawe u katoli~kim novinama. “H. Dnevnik” prime}uje
na to, da je ta kazna izre~ena bez citirawa razloga i bez saslu{awa Dr.
Cicka, pa se ~udi {to je moglo da rukovodi Dr. Bauera da izda tu zabranu.
A iz toga je opet jasno, da “H. Dnevnik” dr`i stranu Dr. Cicka i Kri`ara
Uostalom, nije ni u Sloveniji boqe. I tamo je pred nekoliko dana poznati katoli~ki pisac, Dr. Kocbek, na poziv katoli~kih udru`ewa, “Danica”,
“Zarja” i “Savica”, odr`ao predavawe, u kome je kazao, da je fa{isti~ka
borba protiv boq{evizma imperijalisti~ka la`, te da se protiv boq{evizma treba boriti na drugi na~in; a naro~ito je insistirao da katolici
nebi smeli da podupru fa{isti~ke planove, tako da je “Slovenec” bio silno qut zbog toga i o{tro je prigovorio, kako katoli~kim udru`ewima tako i Dr, Kocbeku, zbog {irewa takvih misli, kao i zbog “bu~ne debate izme|u dva tabora kat. akademi~ara, koja je pru`ila ~udan u`itak raznim levi~arskim elementima.”
I {ta onda ostaje “H. Stra`i”, kod tolikih glavoboqa kod ku}e, nego da
olak{a srce sa nekoliko “pristojnih” grdwi na adresu “Javnosti”:!....
Javnost br. 48, 27. novembar 1937.
Oko narodnog jedinstva i
odbrane hrvatskih interesa
“Obzor” i po tre}i put tvrdi da “evoluciju velikog dela hrv. inteligencije i gra|anstva, “Javnost”progla{uje falzifikatom” – {to i po tre}i
put nije istina, jer ~im je ta “evolucija” tu, pa bila ona logi~na ili ne, mi
sa wome ra~unamo! Falzifikatom mi progla{ujemo (i to ve} tre}i put ponavqamo, samo {to “Obzoru” ne konvenira da to razume!) izvrtawe doga|aja i li~nosti iz pro{losti, prema toj dana{woj “evoluciji”; a tvrdimo da
se to ~ini zato {to se bez tih falzifikata ideja nar. jedinstva, koja je slobodnim htewem i potpisom svih pretstavnika Hrvata, sa Radi}em i Trumbi}em na ~elu, unesena u osnove ove dr`ave, neda nikako zbrisati sa lica
zemqe, kao {to bi to, na`alost, i “Obzor” `eleo... I zato je sve to “luk i
voda”, kad “Obzor” pi{e da je bilo “raznih interpretacija nar. jedinstva”;
da je “Supilo imao druk~iju interpretaciju nego Pribi}evi}”; da je “[trosmajerovo nar. jedinstvo i jugoslovenstvo uslovqavalo isto takvo shvatawe
i kod drugih”, itd; – jer sve te razlike u interpretaciji mogu da se ti~u detaqa i metode, ali narodno jedinstvo mo`e da zna~i samo jedno – a to je da
su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan isti, a ne tri posve razli~ita naroda! Pa,
ako se toliko isti~e “Supilova interpretacija”, koja je tra`ila krajwe
obzire prema posebnim hrvatskim, srpskim i slovena~kim odlikama, ali je
ipak te`ila ka sve ja~em ujediwavawu – neka “Obzor” prihvati wu! Ili neka
prihvati ~ak interpretaciju svojih saveznika iz SDK, samostalnih demokrata, da i pored etni~kog jedinstva, danas postoje tri zasebno razvijena nacionalna ose}aja, pa da sa time treba u najve}oj meri ra~unati, a ka ujediwavawu
te`iti demokratskim metodama i postepeno, – pa }emo i to pozdraviti!...
Jer, kad “Slovenec” pre par dana pi{e da jugoslovenstvo makar koje grupe (pa i JNS) ide za tim da “Slovenci mora da pi{u }irilicom, da se posrbe i da pre|u u pravoslavqe”, onda se na to mo`e osmehnuti kao na dokaz na
296
kakvom nivou inteligencije “Slovenec” dr`i svoje ~itateqe... Ali bi zato “Obzor”, koji se ponosi da je list inteligencije, mogao ve} jednom da razume da je sme{no kad svaku svoju argumentaciju protiv nar. jedinstva zavr{i time da su razli~iti re`imi to jedinstvo izrabqivali protiv Hrvata
– kao da to nismo i mi ve} sto puta potvrdili, i kao da Frankovci nisu isto
tako izrabqivali hrvatstvo, i protiv srpstva i protiv jugoslovenstva, pa
zato ipak niko ne tra`i da se oglasi krsta{ki rat hrvatstvu...
I zar nije to, kona~no, nov falzifikat, kad “Obzor” pi{e da je nar. jedinstvo predratne i ratne hrvatske inteligencije bilo “samo ideolo{ka
manifestacija, koja nije izmijenila u temeqima `ivotni tok, ni kod Srba
ni kod Hrvata ni kod Slovenaca” – kada se zna da se toj, tobo` samo ideolo{koj manifestaciji ima zahvaliti {to je `ivotni tok Srba, Hrvata i Slovenaca u Habsbur{koj Monarhiji, po{ao putevima koji su doveli do oslobo|ewa (a {to je svakako promena u temeqima!), te da su jedini aktivni
predstavnici hrvatstva, za vreme rata, bili ba{ nosioci te tobo` ideolo{ke manifestacije; da su jedino oni vodili hrvatsku stvar i doveli je do oslobo|ewa, a sve drugo da je, ili pokorno slu`ilo neprijatequ, ili nije ni iz daleka bilo svesno tih presudnih doga|aja za sudbinu i za budu}nost Hrvata...
Uostalom, to je i prirodno. Jer kad neko silom ho}e da falzifikuje svoju zavetnu misao, onda mu i ne ostaje drugo nego da falzifikat podupire –
falzifikatom...
*
“Obzor” se razo~arao i u “Srpskom kulturnom klubu”, ~ije osnivawe je
najodu{evqenije pozdravio, misle}i samo na to da }e mu poslu`iti kao
opravdawe separatizma na vlastitoj strani, a zaboravqaju}i, ~im se postave jedno prema drugom, odvojeno srpstvo i odvojeno hrvatstvo – da }e mawe
brojni partikularizam biti uvek u opasnosti od brojnijeg i ja~eg.
To se i dogodilo. Ma koliko da su vo|i “Srpskog kulturnog kluba” u posledwim govorima nastojali da zbri{u utisak partikularizma, pa su isticali potrebu stvarawa zajedni~ke jugoslovenske kulture, “Obzor” se sa gor~inom `ali da bi prema tim govorima “Slovenci i Hrvati trebali biti
mali ~uw, koga bi vukli drugi”; da “g. Stojanovi} odre|uje podre|enu ulogu
Hrvatima i Slovencima”, te da “bez krzmawa istupa kao nosilac velikosrpske koncepcije u kulturnom pogledu”.
G. Stojanovi} to demantuje i mi verujemo da on to ~ini iskreno. Ali isto
tako verujemo da ni “Obzor” ne kuka bez osnove, naprosto zato {to to (bio
g. Stojanovi} svestan toga ili ne; i hteo to “Obzor” ili ne!) le`i u prirodi stvari! I po|e li se ovim putem daqe, bi}e i gore!... Jer srpstvo, koje nije jugoslovenstvo, silom prilika i prirodnih zakona postaje velikosrpstvo; a svako velikosrpstvo, pa gotovo i svako suvi{e nagla{eno srpstvo,
dolazi u sukob sa hrvatstvom... ^ak i mala vojvodina Maklenburg mogla je
da bude jednakopravna sa golemom Pruskom, zato {to su se delovi Rajha
udru`ili na bazi nema~kog narodnog jedinstva; dok naprotiv ni, velika
Mayarska nije mogla da bude ravnopravna sa Austrijom bez toga jedinstva;
a bila bi jo{ mawe, da je umesto konglomerata narodnosti, imala naspram
sebe jedinstvenu nacionalnu Austriju!
297
Da nije “Obzor” o~ekivao vaqda, da }e se zasebna srpska udru`ewa, kojima se on toliko radovao, wemu za qubav, ograni~iti samo na Srbiju, a pustiti posve iz vida, ne samo Hrvatsku i Sloveniju, nego ~ak i Bosnu, pa i Srbe
pre~ane u tim krajevima?... Sva razlika je, dakle, u tome, {to bi - kao jugoslovenska - ta udru`ewa o tom istom rejonu vodila ra~una ipak sa jednog op{tijeg, pa zato i vi{e hrvatsko gledi{ta, dok }e se ovako sve gledati u prvom
redu pod srpskim uglom - {to }e ve} samo od sebe biti neprijatno “Obzoru”...
Ostaje, dakle, stara alternativa: Ili da i “Obzor”, ma koliko da ho}e da
bude realan list, o~ekuje misteriozna iznena|ewa; ili da hrvatskoj politici savetuje da se bori najodlu~nije protiv la`nog i nepravednog nar. jedinstva, ali da ba{ zato tra`i pravo nar. jedinstvo, u kome je jedina odbrana od velikosrpstva i jedini put ka postignu}u ravnopravnosti...
Javnost br. 48, 27. novembar 1937.
Sve iza zatvorenih vrati!
U pro{lom broju smo javili kako je vo|a katoli~kih hrvatskih Kri`ara, Dr. Cicak, ka`wen od nadbiskupa Bauera, da ne sme dr`ati govore ni
predavawa u kat. dru{tvima niti pisati u novinama, te da je “H. Dnevnik”
primetio na to, da je ta kazna izre~ena bez saslu{awa Dr. Cicka i ne navode}i nikakve razloge.
Sada se zagreba~ki “Katoli~ki list” osvr}e na taj prigovor i napomiwe, da obavijest o kazni “nije bila namijewena javnosti”, te da “u izdavawu
disciplinskih mjera crkvena vlast nije du`na davati obrazlo`ewa, ni
onome koga se mjera ti~e, a jo{ mawe javnosti”. I kona~no, da je Dr. Cicak
“imao ve} prilike da pred svojim crkvenim poglavarima odgovara za neke
svoje ~ine, u pogledu Kat. Akcije”.
“Kat. List” se osvr}e i na pisawe novina o posledwoj biskupskoj konferenciji u Zagrebu, qute}i se, kao i “H. Stra`a” na one koji su izvesnim novinama dali informacije o tim konferencijama, a ciqaju}i time na pristalice “Kri`ara”, koji su ujedno i protivnici seniorske skupine oko “H.
Stra`e”. Tom prilikom se “Kat. list” obara o{tro na svaki poku{aj izno{ewa u javnost stvari, koje se odigravaju u kat. crkvi i na svaki poku{aj, ma
i najmaweg kritikovawa biskupa, makar i na najindirektniji na~in. A
“Hrv. Stra`a”, u polemici sa katolikom, prof. [ari}em, koji je poku{ao
da brani katoli~ki list “Sept” protiv “H.. Stra`e” poziva ga, da svoju diskusiju zavr{e, ili da je “prenesu u ~asopise, koji su mawe pristupa~ni liberalcima i marksistima.
Dakle – su|ewe i osu|ivawe bez saslu{awa okrivqenoga i bez izno{ewa
razloga pred javnost; stanovi{te da javnost nema uop{te prava ni na kakva
obrazlo`ewa sa strane najvi{ih crkvenih funkcionera; skrivawe od javnosti svega {to se doga|a u krilu crkve i crkvenih organizacija; ogra|ivawe od svake, pa i najdobronamernije kritike, makar i najube|enijeg katolika; be`awe u zakloni{te od liberalne javnosti itd... i nije li sve to `iva
slika najmra~nijeg sredweg veka, i dokaz da u tom dru{tvu, koje toliko be`i od javnosti, ima zaista toliko toga da se krije ?!...
298
Vilderova “N. Rije~” donosi u posledwem broju da ~lanovi Seniorata,
koji u stvari upravqaju ~itavom klerikalnom politikom u zemqi, a koji se
kupe oko “H. Stra`e”, pola`u svi ovakvu zakletvu :
“Zakliwem se trojedinim Bogom, da }u kao tajnu ~uvati sve, {to se ti~e
Seniorata, Seniorski Vjesnik i wegov sadr`aj.
Obavezujem se na bezuvjetnu disciplinu cjelokupne organizacije i na vr{ewe du`nosti, {to mi ih preporu~uje, te izjavqujem, da se smatram potpuno odgovornim za sav svoj privatni i javni `ivot i rad – Senioratu”.
I nakon svega toga ima jo{ “H. Stra`a” obraza, da “Javnosti” predbaci
neku “tajnovitost” i skrivawe, kada se zna da je ~itav politi~ki i kulturni rad qudi oko “Javnosti” otvorena kwiga, te da bi “H. Stra`a” ve} sto puta bila otkrila, kada bi u wemu bilo {to zakulisno; dok naprotiv weni
krugovi niti za najstro`ije kazne protiv vode}ih katolika, u wihovom javnom radu, ne}e da dadu obja{wewa javnosti.
Ali najva`nije je to: Kako bi izgledalo na{e dru{tvo i na{a zemqa, kada bi
qudi sa ovakvim na~elima, – su|ewa bez saslu{awa i bez razloga, iza zatvorenih vrata, – dobili neku ve}u vlast i mogli da odlu~uju u javnim poslovima?!...
Javnost br. 49, 4. decembar 1937. godine
Nova polemika oko stare kwige
“Obzor”, a po wemu “Hrvatska Stra`a” i drugi hrvatski listovi, doneli
su ovih dana ve}e ili mawe napise o tome, kako je gosp. \ur|e Jeleni}, “biv{i pouzdanik Nikole Pa{i}a, koji posledwih godina `ivi povu~eno,” izdao kwigu “Nova Srbija i Jugoslavija” i kako je ta kwiga uvedena kao uybenik za beogradski pravni fakultet. Iz te kwige se citiraju neka mesta, koja uni`avaju Hrvate i Slovence, kao {to je na primer slede}e :
“U hrvatskom Zagorju se nalazi stanovni{tvo skromne inteligencije,
zbog verske zatucanosti misti~ki raspolo`eno, mirno, radqivo, sklono za
dogmatisawe i {ablonsko shvatawe `ivota... To je zemqa mnogobrojnih
agrarnih buna u XVI i XVII veku. To je jedini kraj jugoslovenskih zemaqa
gde se trpe plemi}ke kaste.... Jo{ u XVII veku u ovim krajevima be{e se naselio znatan broj oficira, ~inovnika, plemi}a, trgovaca, zanatlija raznih
austrijskih narodnosti: Nemaca, Jevreja, Poqaka i ^eha, i iz wih je koncem
XVIII veka bila obrazovana prva hrvatska inteligencija, koja je poku{avala da nakaradi narodni jezik i da ukoreni jednu antinacionalnu politiku.
Na taj na~in je Austrija bila stvorila jedan zvani~an svoj “jugoslovenski”
jezik, koji se sem u ~inovni~kim aktima nigde ne govori.”
Ostavqamo po strani protivure~ja, koja se nalaze u tome citatu, kakova
su izme|u “mirno}e” Zagoraca, a dva retka daqe “mnogobrojnih agrarnih buna”, da jedan redak daqe bude to zemqa “gde se trpe plemi}ke kaste”; kao i
histori~kih neispravnosti, kakova je ona o tom, da su u XVIII veku stranci
stvorili neki zvani~ni, austrijski, i k tome jo{ “jugoslovenski” jezik, –
kada je poznato da sve do ~etrdesetih godina 19 veka vlada u Hrvatskoj kao
slu`beni iskqu~ivo latinski jezik, a da je narodni preporod uveo narodni
jezik ~etrdesetih godina, potpuno istom godine 1848. Nezgodnije je od toga
u toj kwizi (koja pored ovakovih disgresija i neta~nosti imade mnogo ta~299
nog i bogatog materijala, misli i opa`awa) pi{~evo konsekventno gledawe i pisawe o Srbiji i srpstvu i Jugoslaviji i jugoslovenstvu kao o dve zasebne i paralelne stvari, dve nacijonalnoeti koje se negde seku i dodiruju, ali
su razli~ne i zasebne. Srbija i srpstvo je, naravno, sr`, snaga, vrednost, nacijonalnost, zdravqe i sve najlep{e, a Hrvati i Slovenci neki prikqu~ni sitne`, koji se mo`e ukqu~iti u jugoslovenstvo i koji ga, maldane jedini i ispuwava, jer srpstvo ostaje jedina politi~ka realnost, koja se jugoslovenstvom samo do izvesne mere slu`i. Te strane Jeleni}eve kwige ne bodu “Obzoru” o~i,
on ih nije citirao. U Jeleni}evoj kwizi ima, u uvodu, i ovakovih mesta :
“Pojedini delovi Hrvatske i Slavonije po prirodnom bogatstvu spadaju
u najbogatije srpske i jugoslovenske zemqe...” “Pred navalom Turaka znatan
deo Hrvata poma~e se daleko na sever... Na mesto ovih hrvatskih iseqenika do|o{e u Hrvatsku mnogobrojni Srbi iz susednih ju`nih oblasti, koji u
razne`eno staro hrvatsko stanovni{tvo unese mnogo borbenog elementa...”
“Oni su (]irilo i Metodije) u to vreme sastavili prvu slovensku azbuku,
koja se pod imenom Glagolice u zapadnim srpskim i jugoslovenskim zemqama sa~uvala sve do na{ega vremena......”
“Hrvati i Slovenci upu}eni da pod punim uticajem zapadne kulture prave male katoli~ke dr`ave u posledwim ograncima Alpa, gde se ovi su~eqavaju sa planinama dinarskog sistema na severoisto~noj obali Jadranskoga
mora. Srbima pak ostade celokupna ostala teritorija od Drave i Dunava do
Jadranskoga i Jegejskoga mora, da na woj obrazuju svoj sredwevekovni dr`avni `ivot, pod jednovremenim uticajima isto~ne i zapadne kulture....” “Druga komunikacija be{e Jadransko more kojim je uop{te najlak{e odr`avana
veza izme|u svih srpskih i Jugoslovenskih zemaqa....”
Ovakove neta~nosti i protivure~ja (dok je na jednome mestu govor o razvijawu srpstva pod obe kulture, odma daqe ka`e kako su Srbi od po~etka do
kraja ostali verni isto~nom pravoslavqu), nu`no izlaze iz onoga nastojawa da se istakne srpstvo kao jedina prava i potpuna nacijonalnost i dr`avotvornosg. Jeleni}eva kwiga nije pisana zlonamerno i u woj imade na mestima veoma toplih i istinitih re~i o Slovencima i o Hrvatima i o pojedinim historijskim zgodama kod jednih i drugih i o wihovim nastojawima
i o zemqama i dosta potcrtavawa unutra{wega jedinstva izme|u svih grana i krajeva na{ega naroda. Ali osnovica iz koje rastu sve divqake, od koje poti~u sve gre{ke i protivure~ja i zatajivawa izvesnih historijskih fakata i iskretawa je sva izra`ena u onom: “Srbi i Jugosloveni”, kao da su to
dve razli~ite grupe i nacije.
To je, u ostalom, bio obi~aj u vreme kad je Jeleni} pisao svoju kwigu; kad
je ona iza{la bio je to onda slu~aj daleko vi{e rasprostrawen nego {to je
danas. Jer – a to treba da se najposle istakne, – posvema krivo i tendencijozno je “Obzor” pre{utio da Jeleni}eva kwiga nije nikakovo savremeno i od
nedavna napisano i izdato delo, nego da je pisana u vreme rata, od god. 1915
do 1918, – da je na francuskom jeziku {tampana u Parizu po~etkom jula 1918,
a tek dva posledwa poglavqa (kraj rata i oslobo|ewe, ujediwewe i prvi
ustav) su dodata kasnije, a srpsko izdawe je iza{lo jo{ oktobra 1923, dakle
prije 14 godina, a ne sada, kako bi ~itaoc mogao suditi iz pisawa “Obzora”.
300
Sam pisac u uvodu otvoreno usvaja re~i francuskoga istori~ara Honotau ha: “Istorik se ne mo`e odeliti od ~oveka; i ako je misao slobodna srce
ostaje rob. Ja nisam ni mrzeo niti koga naro~ito teretio; ali sam pretpostavqao jer sam voleo.” I doista se to pretpostavqawe vidi ve} i u samom
napisu kwige “Nova Srbija i Jugoslavija” i drugde, u onome {to smo citirali i {to nismo citirali. U vreme kad je Jeleni} pisao kwigu, ona je zna~ila veliki napredak, jer jugoslovenska ideologija u vreme rata nije bila
mnogo popularna me|u vode}im krugovima srbijanske politike, oko Pa{i}a. U Francuskoj je onda takova kwiga slu`ila za propagandu. Godine 1923
je i u takovoj formi ona davala mnogo novih informacija srpskom ~itaocu
o “nesrpskim jugoslovenskim”, prilikama i stvarima i ako je bilo vidqivo, kako se kroz wu te{ko probija kompromis izme|u velikosrpske koncepcije (“glasa srca”) i jugoslovenske. Sve je to i “Obzor” trebao da napomene
~itaocima, jer je razlika da li se i danas pi{e i danas izdaje takova kwiga,
ili je ona pisana pre dvadeset a {tampana pre petnaest godina. Za {to je
ba{ sada “Obzor” sve to otkrio i danas pravi alarm? “Obzorov” prigovor
bio bi opravdan kada bi bila istinita wegova napomena, da je ta kwiga uvedena kao uybenik za pravni fakultet u Beogradu u posledwe vreme.
Da li je to ta~no? Koliko smo informirani tu je kwigu jo{ od godine
1924 upotrebqavao na pravnom fakultetu prof. Giga Jak{i} kao pomo}nu
kwigu za ispite – jer druge sli~ne o historiji posledwih decenija nije bilo, – a kasnije, pa i sada, se upotrebqava za ispitivawe o razdobqu na{e historije od 1912 do 1921. (vidovdanskog ustava) i to za to, jer se u toj kwizi
nalaze mnogi tekstovi nota me|unarodnih ugovora, zakona i deklaracija
kojih ni u kojoj drugoj kwizi nema, a koji pravnici treba da znadu. Sva pak
ona mesta koja “Obzor” citira i koja smo mi malo pre citirali, i sli~na
druga, nalaze se u prvim, uvodnim, partijama te kwige, u kra}em pregledu
stare historije i historije do sredine XIX veka. Svakako ima i u Zagrebu u
upotrebi na univerzitetu dosta uybenika i pomo}nih kwiga iz vremena pre
rata sa mnogo zaostalih i nastranih ili jednostranih pogleda. Sve ovo ne
brani kwige kao {to je Jeleni}eva, u onome {to joj se zamera, ali nas upu}uje na veliki nehat stru~waka koji nisu do danas sastavili i izdali ispravnije i dokumentavnije uybenike i pomo}ne kwige.
Slu`iti se jednom kwigom zbog jednog dela wenog materijala, a da to ne
zna~i wu kao celinu uzeti kao uybenik, – to je u svim vi{im {kolama sveta slu~aj i to alarmu “Obzora” otupquje glavni o{trac. Ali u drugu ruku
treba `aliti {to se posle kwiga pisanih jo{ onako kao {to je 15 godina
stara Jeleni}eva, nema dosta novih, uravnote`enijih i ispravnijih.
Javnost br. 49, 4. decembar 1937. godine
Kulturne veze i propaganda fa{izma
U znaku jugoslovensko-italijanskeog prijateqastva objavila je periferijska revija “Termini”, koja izlazi na Rijeci, zaseban broj, posve}en iskqu~ivo italijansko-hrvatskim kulturnim odnosima, nakon ~ega bi imao
da usledi i jedan srpsko-italijanski, pa jedan slovena~ko-italijanski broj.
Ve}, dakle, to miri{i na staru tezu o “ve{ta~koj krpariji, stvorenoj u Versaju”, koja ~ak ni na ~isto kwi`evnom terenu ne mo`e da se na|e zajedno....
301
Ali to nije sve. U kwi`evnom pogledu je taj broj takav, da su ga najo{trije napali i “H. Dnevnik” i “Obzor”, od kojih ovaj posledwi iznosi beskrajan niz najfrapantnijih gre{aka i besmislica, po kojima je n. pr. Ujevi}ev
“Lelek srebra” pretvorio u “La ciccogna d’ argento” (Srebrna roda!), a “Oja|eno zvono” u “La campagna irata” (Gwevno poqe) itd. A urednik te revije,
koja se {tampa pod protektoratom “Insituta za fa{isti~ku kulturu na
Kvarneru”, g. Gerini, nakon {to je ustvrdio da je fa{isti~ka vlada dala
“odre|ena nacionalna prava jugoslovenskoj mawini u Italiji” te da “Hrvati i Slovenci, koji su od g. 1918 italijanski gra|ani, u`ivaju beogradskim
sporazumom neporecive koristi” – otkriva nam da je “ta generozna popustqivost proizvela ~itavu revoluciju kod jugoslovenskih intelekualaca”
te da ti intelekualci, “koji su ranije gledali prema Pragu i prema Parizu, tra`e da se odvoje da bi prihvatili put Rima!”...
Zagreba~ka “Istra” je na adresu g. Gerina (ili wegovih saradnika Hrvata) ve} upravila skromno pitawe: “Na koja to odre|ena nacionalan prava
misli, kada pi{e o jugoslovenskim mawinama u Italiji; i koje su te neporecive koristi, koje u`ivaju Hrvati i Slovenci u Italiji”; – a mi }emo im
nadodati jo{ jedno: Koji su to jugoslovenski intelektualci, koji su, nakon
{to su okrenuli le|a Pragu i Parizu, “prihvatili put Rima?”... To bi u toliko zanimqivije bilo da se ispita, {to smo ube|eni da, kad bi u potrazi
za wima upotrebili i samog [erlok Holmsa, te{ko da bi prona{li jo{ nekog drugog, sem g. Svetislava Stefanovi}a na srpskoj strani i klerikalaca oko “Hrvatske Prosvete” na hrvatskoj...
Me|utim, {to je jo{ zanimqivije, – u tom tobo`wem italo-hrvatskom
broju, u kome fale [imunovi}, Krle`a, Vilovi}, itd. preveden je na na{
jezik ~itav niz pasusa iz razli~itih govora g. Musolinija, kao i nekoliko
propagandnih fa{isti~kih ~lanaka, koji su izri~ito upereni protiv demokratije, a da za uzvrat nije {tampana niti jedan red nekog hrvatskog ideologa, ne samo demokratskog, nego ma kojeg... Tako n. pr. Garibaldo Marusi
glorifikuje osvaja~ki rat u Abisiniji, govore}i o “podmukloj, po`udnoj i
grabqivoj {krtosti Dru{tva Naroda”, a urednik g. Gerini, bez ikakvih obzira, pi{e da je “francuska orijentacija nanosila Jugoslaviji velike {tete”, grdi francusku “demomasoneriju” i govori o “Za{e}erenim patronima
sa Seine”, a ne zaboravqa naravski, ni da napadne “filo-sovjetsku orijentaciju ^ehoslova~ke” – dakle sve napadaji na na{e saveznike i demokratske
prijateqe! A jedan od pasusa iz govora g. Musolina, glasi n. pr. ovako:
“Priznajem fa{isti~ku inteligenciju, pa sam stoga bio naklon osnivawu ~asopisa i intelekualnih borbenih novina, ali `elim, da ovi izo{tre
svoj um, da bi s fa{isti~koga gledi{ta nepo{tedno kritizirali socijalizam, liberalizam i demokraciju. Ako naprotiv ovi moraju iskoristiti progutanu univerzitetsku kulturu, kod ~ega ih savjetujem, da je {to br`e asimiliraju i jo{ br`e probave, ako ovi samo dosa|uju i hiperkritiziraju sve, {to se
dade kritizirati u ovako slo`enom pokretu, kao {to je fa{isti~ki, onda vam
ja otvoreno ka`em, da vi{e volim aktivnog ~etnika, nego ~uvenog mislioca.
Tu je, dakle, jasan i otvoren poziv na boj, ne samo protiv liberalizma i socijalizma, nego i protiv demokratije, dakle protiv principa koga ogromna ve302
}ina Srba, Hrvata i Slovenaca ispoveda kao svoj i na kome ho}e da bazira svoj
politi~ki `ivot; – jednako kao {to je i posledwa misao u suprotnosti sa svime {to jugoslovenski intelektualci, a u prvom redu kwi`evnici, smatraju
kao svoj `ivotni “credo”, imaju}i i te kakvo po{tovawe prema svojim, zaista
herojskim ~etnicima, me|u kojima je bilo i kwi`evnika, ali `ele}i najsrda~nije da doba dubokih mislioca zameni potpuno vremena aktivnih ~etnika.
Posve naravski, da je fa{izmu slobodno da misli o demokratiji i o misliocima {to ho}e; ali je stvar takta da se u poslu, na kome sara|uju dva
partnera, ne iznose stvari koje vre|aju osnovna na~ela i ube|ewa drugog
partnera, sem u slu~aju da i drugi partner iznese slobodno svoja mi{qewa,
ili da se bar ogradi od onih prvih.
Hrvatski urednik ovog broja, g. Marakovi}, mo`e dodu{e da nam odgovori da gore navedena mi{qewa ne diraju ni najmawe u wegova li~na ube|ewa i mi }emo mu to, kao glavnom saradniku klerikalne “H. Stra`e”, rado
verovati. Ali u tom broju “Termini” je g. Marakovi} uveo (da li sa wihovim znawem ili ne?) i mnoga druga imena, kao n. pr. gg. F. Alfirevi}a, I.
Andri}a, S. Batu{i}a, A. Bonifa~i}a, A. Cetinea, N. [opa, N. Poli~a
itd, pa je mogao da se zapita, da li }e se i oni slo`iti sa tim prpagirawem
fa{izma protiv demokratije, te aktivnih ~etnika protiv dubokih mislilaca, u publikaciji, u kojoj sara|uju?
Javnost br 49, 4. decembar 1937.
Polemika sa izvrtawima “Obzora”
Kad nema argumenata, “Obzor” onda posve jednostavno – la`e! Znamo da
je to krupan izraz, ali {to bismo bla`e mogli da ka`emo o listu koji na{
~lanak u pretpro{lom broju, “Sukobi izme|u grupa u hrv. nar. Pokretu”, tuma~i tako, da 1) “Javnost”, skupa sa JNS i sa Ma{trovi}evim “Domom”, napada SDS, sa ciqem “da je iskqu~i SDK, te da tako razbije SDK”, – te da 2)
“Javnost” prihva}a gledi{te “H. Stra`e”, da je SDS ~isto srpska stranka”.
Jer na{ ~lanak je imao ba{ obratno za ciq: da prika`e intrige klerikalaca i frankovaca protiv SDK te wihove napadaje na SDS; te da doka`e da SDS
nije nikako ~isto srpska stranka, ve} srpsko-hrvatska (u ~lanku se veli izri~ito da “SDS nije ~isto srpska stranka, kao {to bi to “H. Stra`a” htela, ve} srpsko-hrvatska, kao {to priznaje i “Obzor”, a kakva i ona sama, vrlo opravdano ho}e da bude”). I onda, nakon svega toga, dolazi “Obzor” pa tvrdi, da mi radimo ono
{to stvarno radi “H. Stra`a”, dok “H. Stra`u”, koja vodi glavnu kampawu protiv SDS i SDK, uop{te ne pomiwe kao protivnika tih dveju grupa!...
“Obzor” izvr}e, me|utim, i u op{tim pitawima. Tako n. pr. tvrdi, da su
se ve} samim stvarawem SDK “samostalci odrekli svoje prvotne koncepcije o nar. jedinstvu i jugoslovenstvu, kao nac. pojmu, te o centralisti~kom,
odnosno unitaristi~kom dr`avnom ure|ewu”, – {to u stvari pretstavqa
samo provokaciju prema samostalcima, a nikako istorijsku istinu. Jer, od svega toga, SDS se. stupawem u SDK, odrekla samo centralizma, koji i nije princip, ve} metoda; niti je centralizam istovetan sa unitarizmom!... Unitarizam
nema uop{te veze sa dr`avnim ure|ewem, jer i najfederalnije ure|ena dr`ava (kao n. pr. ranija Nema~ka) mo`e da po~iva na unitaristi~kom nacional303
nom na~elu t. j. na principu nar. jedinstva. A {to se odricawa od nar. jedinstva ti~e, pusti}emo da govori samostalska “Nova Rije~”, u kojoj je, jo{ po~etkom jula o. g.g. Dr: S. Budisavqevi} napisao ~lanak, koji ka`e n. pr. ovo :
“U davna vremena do{li smo sa dalekih severnih strana, kao jedan narod
u na{e krajeve, na jugu. Historija, vjera, politi~ka pocijepanost, te razni
kulturni uticaji stvorili su od nas troje. Ali etnografski smo ostali jedno. I jezik nam je jedan. I mane i vrline su nam iste. Socialna struktura
nam je ista... @ivimo u jednoj dr`avi, dobrim dijelom tako izmije{ani, da nam
se ne znaju granice... I zato, ako danas ne postoji op}i ose}aj o jednom jedinstvenom narodu, neosporno sa~iwavamo jednu {iru narodnu zajednicu. A od
ove nije suvi{e dalek put do jedne u`e nar. zajednice, do jednog naroda!”
U istoj toj “N. Rje~i” je i g. V. Vilder napisao ~lanak, “Ko je protiv, a ko
je za nar. Jedinstvo”, u kome je dokazivao, da su oni koji su u ime nar. jedinstva vr{ili nepravde prema Hrvatima, stvarno protivnici jedinstva, a da
su oni koji tra`e ravnopravnost i pravdu, ~ak i onda kada ne govore o nar.
jedinstvu, za to jedinstvo; – {to zna~i da je i g. Vilder za! – A kona~no je i
sam pretsednik SDS i jedan od pretsednika SDK, g. A. Pribi}evi}, jo{ u
aprilu o. g., pisao u toj istoj “Rije~i” ~lanak, u kome je govorio o “{irem
terenu hrvatsko-srpske zajednice” i “u`em terenu iskqu~ivog srpstva i hrvatstva”, pa zatim o “ideologiji narodnog jedinstva”, kao “{iroj koncepciji i vi{em idealu”, ~iji “rezultatje bilo na{e ujediwewe”.
I zar ima jo{ nekog drugog lista, koji bi na{ao kura`i da, nakon svega
toga, napi{e da “Javnost neprestano imputira b. SDS da se nije odrekla nekadawih svojih ideolo{kih principa, te da i danas stoji na stanovi{tu
nar. Jedinstva”, – kao {to to ~ini “Obzor”, – kada se iz napisa najmerodavnijih pretstavnika te SDS vidi, da mi nikome ni{ta ne imputiramo, ve}
da je ba{ “Obzor” taj koji im imputira odricawe od ideolo{kih principa
({to je i jedino logi~no, jer imputirati se nekome mo`e da je napustio svoja na~ela, ali ne da ih se dr`i!).
I kona~no, kad nema argumenata, “Obzor” uvek pronalazi da “Javnost” tako pi{e “zbog promicawa vlastitih politi~kih interesa”, a da nikada ne
ka`e kojih?... Jer celom svetu je poznato, da se oko “Javnosti” kupi grupa qudi, koji su, ili potpuno izvan partijske politike, ili simpati{u sa raznim
grupama, a koji u pogledu na dr`avnu i nacionalnu politiku nemaju drugog
interesa, nego da se Jugoslavija uredi tako da, pored {to ve}eg zadovoqewa
svakog wenog dela, budu zadovoqeni i interesi celine, kako bi na{a dr`ava mogla da igra {to dostojniju ulogu u miroqubivoj utakmici naprednih i
konstruktivnih naroda. To je sve, – a politi~ki ciqevi “Obzora”, to je neizra~unqiva matemati~ka sredina izme|u ~lanstva u zakonodavnom odboru,
za vreme diktature g. P. @ivkovi}a, pa zatim koketirawa sa klerikalcima
i sa “trustom mozgova”, pa onda podupirawa politike HSS, u vezi sa JRZ; i
kona~no, kad stvar nije uspela, pravqewa tobo`weg lepog lica prema U.
O!... Dakle nepoznanica, koja bi i samog Arhimeda ~inila da pomeri pame}u, ali koja se ipak isplati!..
Javnost br. 49, 4. decembar 1937. godine
304
“H. Stra`a” o odli~nom polo`aju kat. crkve u
Jugoslaviji
“Hrv. Stra`a” je donela nedavno ~lanak o prosvetnim prilikama u |ehoslova~koj, u kome naro~ito nagla{ava to, da je u |. “sredwa {kola jo{ uvek
bez veronauke”, te da u |. “jo{ nisu ukinuti protuvjerski zakoni”. A onda
navodi, doslovce : da “novi zakoni o nastavi ne sadr`e ni jednog pravila koje bi tra`ilo od profesora vjeronauke da izvan obuke vode svoje u~enike u
crkvu”; – da je “tokom 17 godina, u kojima je {kola potpuno li{ena vjerske
obuke, cijela nastava uop}e sasvim dekristijanizirana”; – da “u sredwim
{kolama u |e{koj imade danas tek 65 odsto katolika, dok se 14 odsto djece
deklarisalo da ne pripadaju ni jednoj vjeri; – i da su “na ~e{kom sveu~ili{tu u Pragu katolici do{li u mawinu, sa 46 odsto, dok 21 odsto sa~iwavaju izvan konfesija; a da je na tehni~koj {koli situacija jo{ te`a, jer katolici tamo dosi`u tek 40 odsto.”
Posve naravski da je sve to preterano, a naro~ito tvr|ewe da bi u ^ehoslova~koj postojali ikakvi “protuvjerski zakoni”, sem zakona koji iskqu~uju svetovnu vlast klerikalizma, {to sa verom nema ni{ta zajedni~kog.
Me|utim, uzmimo da je tako i zapitajmo se:
Ako su u ^ehoslova~koj sredwe {kole bez veronauke; ako ima toliki veliki broj |aka koji su istupili iz kat. crkve; ako je “nastava dekristijanizirana” i ako jo{ uvek stoje na snazi “protuvjerski zakoni”, – kako to da zvani~na katoli~ka stranka tvori ipak deo vladine ve}ine u toj zemqi; – kako
to da ~ehoslova~ki biskupi ne objavquju saop{tewa u wima govore o “uli~nim ispadima” i “neravnopravnosti kat. crkve”; i kako to da takvoj “dekristijanizovanoj” i “protuvjerskoj” dr`avi Sv. Stolica izlazi u tolikoj meri u susret, da u vreme najdelikatnije wene spoqne situacije, provodi razgrani~ewe dijeceza woj u prilog, na {tetu katoli~ke Ma|arske?
I – s druge strane – kako to da kod nas, gde, se u svim {kolama, dr`avnim
i privatnim, u~i veronauka; gde je konfesionalnim {kolama otvoreno najslobodnije poqe; gde je ~itava nastava kristijanizirana i gde nema ni traga
ni o antiklerikalnim, a kamoli o protuverskim zakonima, – klerikalci ipak
di`u toliku buku na “zapostavqenost crkve”, a kao uzvrat za razgrani~ewe dijeceza prema dr`avnim granicama su se tra`ila takva privilegija za crkvu,
kakva ne postoje ni u najkonzervativnijim katoli~kim zemqama na svetu?!...
Jer da u Jugoslaviji katoli~ka crkva ima odli~an polo`aj i da postizava vanredne uspehe, to potvr|uje sama “H. Stra`a”, u broju od 5 decembra o.
g., u pozdravnom ~lanku, upu}enom papskom nunciju, Mons. Pelegrinetti,
prilikom wegovog odlaska iz Jugoslavije, demantuju}i time potpuno i nedavno saop{tewe sa konferencije svojih vrhovnih stare{ina i svoje svakidawe
harangirawe. U tom, naime, ~lanku, “H. Stra`a” pi{e, od re~i do re~i:
“Velike promjene su se zbile u crkvenom pogledu nakon prevrata g. 1918.
Napose je otpalo odlu~no sudjelovawe svjetovnog faktora u popuwavawu
biskupskih stolica i u personalnoj politici crkve uop}e. Ujedno je uklowen jozefinisti~ki duh iz klera i iz dr`avne uprave. Msgr. Pellegrinetti bio onaj, kojije na tako uspje{an na~in proveo organizaciju redovne hi305
jerarhije u Srbiji i koji je bio sigurno mjerodavan savjetnik kod popuwewa
biskupskih stolica u cijeloj dr`avi. Ako je danas katolicizam i u hrvatskim i u slovenskim i u srpskim krajevima dr`ave tako `iv, sigurno je, da
je to u velikoj mjeri zasluga apostolskog nuncija Msgra. Pellegrinettija.”
A sam Mons. Pelegrinetti, u opro{tajnom pismu, upu}enom biskupima, a
koga tako|er citira “H.. Stra`a”, ka`e:
“I dobro je uznapredovao kod vas katoli~ki `ivot: umno`ila se sjemenista, umno`io se broj sve}enika, umno`ile se redovni~ke ku}e, pobo`na
dru{tva vjernika, `upe, crkve, ustanove vjere i qubavi: na mnogim mjestima ~e{}e primawe sakramenata i ~vr{}a svijest katoli~ka.”
I {ta bi hteli vi{e?... Sami – eto – svedo~e, da je “uklowen jozefinisti~ki ({to kod wih zna~i: liberalni!) duh,” ne samo iz klera, nego i iz na{e dr`avne uprave; da je otpao uticaj svetovwaka na imenovawe biskupa i
u personalnoj politici crkve; da su se umno`ile sve vrsti kat. institucija, kao i vr{ewe crkvenih obreda, a katolicizam ne samo {to je `iv u hrvatskim i slovena~kim, nego i u srpskim krajevima; te da je katoli~ka crkvena organizacija provedena je u pravoslavnoj Srbiji, kao nikada do sada!... I jo{ malo, pa bismo bili klerikalniji od Citta di Vaticano, a ipak su
“H.. Stra`a” i weni inspiratori u zahtevima klerikalizma u Jugoslaviji
nezajazivi, dok prema |ehoslova~koj, koja je tobo` “protuverska” i u kojoj
nemaju ni deseti deo svega ovoga, i sam papski “Osservatore Romano” donosi povoqne komentare o wenoj spoqnoj politici, a pretstavnici katoli~ke partije se svom snagom zala`u i za unutarwu i za spoqnu politiku ^ehoslova~ke, ma da je jedan od oslonaca te politike savez sa pu~kofronta{kom
Francuskom i sa poq{evi~kom Rusijom.
I nemamo li onda sto puta pravo da se pitamo, za ~iji ra~un i po ~ijoj voqi se vodi ta iznimna i bezrazlo`na intrazigentna politika, – ba{ prema
Jugoslaviji?!...
Javnost br. 50, 11. decembar 1937. godine
Plansko sejawe otrova
I u broju od 4. decembra, tuma~i beogradski “Balkan” dr`avnu politiku
ove zemqe, na ovakav harangerski, antijugoslovensi i antidr`avni na~in;
“Mi Srbi smo u Jugoslaviji vode}e, upravo gospodare}e pleme, ali budu}i u takvom polo`aju, mi smo se tako re}i razuzurili, mi smo postali meku{ci... {to je osokolilo druga plemena da poku{aju da Srbima izbiju
vsfstvo iz {aka, da ih gurnu s dr`avne krme, ili bar da se otmu ispod wihove vlasti, da se teritorijalno ocene - kao {to je nekad po{lo za rukom
mnogim plemenima u staroj Otomaniji..”
Bezobzirnijeg hegemonizma nije mogu}e ni zamisliti, nego li ovaj, u kome se otvoreno ka`e da su Srbi “Gospodare}e pleme” u ovoj dr`avi te da
druga plemena ho}e da se otmu “ispod wihove vlasti”, {to logi~ki zna~i,
da su Hrvati i Slovenci slu`e}a plemena, te da se, kao nekad Srbi, Bugari
itd, pod vla{}u Osmanlija, - kao podjarmqena plemena nalaze pod vla{}u
Srba! A jo{ u pro{lome broju smo naveli, kako je taj isti list pisao da samo Srbijance treba favorizovati u ovoj zemqi, te da treba prekinuti sve
306
veze sa politi~arima iz novih krajeva, bili ti Hrvati, Srbi ili Slovenci (sem naravski onih, koji su u privilegovanoj partiji!).
Kaza}e nam se: “Ama ko, molim vas, uzima ozbiqno “Balkan?”; - ali mi bismo sa jo{ vi{e prava mogli ne uzeti ozbiqno tolike male listi}e u Hrvatskoj, na koje od nedavna tako ~esto upire prstom “Samouprava”; u toliko
pre {to su ti listovi i te kako podlo`ni makazama, dok “Balkan” ovakve
defetisti~ke ~lanke {tampa bez ikakve opasnosti, i to sa dva vrlo prora~unata ciqa, - 1) da po periferijskim kavanicama potpiruje srpski {ovinizam, koji u ovom momentu dobro dolazi da se zata{ka larma oko konkordata, i kao agitacija protiv Udru`ene Opozicije; - 2) te da, sa druge strane,
takvo otrovno pisawe izazove drugo jo{ otrovnije kod Hrvata, pa da se u op{toj zatrovanosti mo`e loviti u mutnom i dr`ati situacija...
Kao {to se vidi, dakle, stvar nije tako nedu`na kao {to izgleda, pa je ~ak
i vrlo ve{to sra~unata. Moramo samo primetiti da su te i takve dr`avni~ke “ve{tine”u dovele dao dana{weg stawa....
Javnost br. 50, 11. decembar 1937. godine
Klerikalci izme|u sebe
Afera sa kaznom vo|e Kri`ara Dr. Cicka, izre~enom sa strane nadbiskupa Bauera, postaje sve zanimqivija. U pro{lom broju smo naveli kako je
“Katoli~ki list” objasnio, da je kazna disciplinskog karaktera, pa ne potpada javnosti, te da crkvena vlast nije du`na ni da saslu{a Dr. Cicka ni da
mu saop{ti razloge zbog kojih je ka`wen – {to je, naravski, izazvalo zaprepa{tewe u ~itavoj slobodno misle}oj javnosti, jer takvi metodi – su|ewa
bez saslsu{avawa i bez saop{tewa razloga – nisu bili prakticirani ni u
najmra~nijem sredwem veku.
Me|utim, sada se javqa sam Dr. Cicak i tvrdi, da je sve {to je napisao
“Kat. list” (a “Kat. list” je zvani~ni organ zagreba~ke nadbiskupije!) ne ta~no i neistinito; da neta~no citira i sam tekst zabrane, te da nije istina da je on, Dr. Cicak, ve} imao prilike da odgovara pred, crkveniin vlastima. I svoju izjavu zavr{ava, sa re~ima da bi “onaj ko veli da se bori za
istinu, morao i u pisawu da se slu`i istinom!”
Drugim re~ima – vo|a najbrojnijeg katoli~kog udru`ewa me|u Hrvatima,
izjavquje, da se zvani~ni organ katoli~kog episkopata, u jednom zvani~nom
saop{tewu, slu`i neistinama i neta~nim citatima – pa kakvo je onda ~udo
{to se poluzvani~ni wihov organ, “H. Stra`a”, slu`i neistinama u borbi
protiv liberalaca i protiv “Javnosti”?
Koliko je afera duboka, vidi se i po tome, {to “H. Stra`a” preti novom
kaznom Dr. Cicku, zato {to je stvar o prvoj kazni izi{la u javnosti; a sarajevski “Kat. Tjednik”, zgranut nad tim metodama, prime}uje – kao da je nama
uzeo re~ iz pera: – “Zbiqa, daleko smo do{li”...
Inkvizicijski zahtevi na{ih klerikalaca otkrivaju se, me|utim, u sve
ja~em svetlu. Tako n.pr. zvani~ni “Kat. list” prigovara ponovno Ma~ekovom “H. Dnevniku”. {to je uop{te izneo u javnost slu~aj, Dr. Cicka, a “H.
Stra`a”, polemi{u}i sa “N. Rije~i” o tajnoj zakletvi koju pola`u ~lanovi
Seniorata (a koju smo mi citirali u pro{lom broju), otkriva, da je “N. Ri307
je~” te imformacije crpla “iz pamfleta, koji je zabrawen od zagreba~kog
nadbiskupa, a wegov pisac je udaren crkvenom kaznom zabrane vr{ewa vjerskih ~ina na teritoriju zagreba~ke nadbiskupije”, i prigovara “N. Rije~i”
kako je uop{te mogla citirati ne{to, {to je za katolike zabraweno, jer
“sve {to je za katolike zabraweno, nije istinito!”...
Iz ovoga se, dakle, vidi – da je neki aktivni sve{tenik, u zasebnom spisu
izneo mnogo te{kih stvari o Senioratu oko “H. Stra`e” – tako te{kih i
krupnih da je napis bio zabrwen, a sve{tenik ka`wen! Da li je to jo{ i dokaz da je sve{tenik izneo neistinu, to je drugo pitawe; jer evo i jedan ugledni katolik, Dr. Cicak, tvrdi da je ba{ ono {to iznosi zvani~ni organ nadbiskupije, neistina, pa prema tome zabrana sa te strane mo`e pre da zna~i,
da je istina bila i suvi{e krvava, nego li obratno!
Me|utim, ni to nije sve. I “Hrv. Stra`a” u jednom od posledwih brojeva,
na ~itavom prostoru {to joj je ostao, nakon napadaja na “Javnost”, polemi{e (na ~itavih pet stupaca!) sa “Kri`arom”, prof. [ari}em zbog francuskog katoli~kog lista “Sept”. Taj list “H. Stra`a” smatra, naime, otrovom,
zato {to je zagovarao saradwu katolika sa vladom Nar. Fronta u Francuskoj; {to je na taj na~in bio okupio ogroman broj ~italaca me|u kat. omladinom; {to se usudio da ne odobrava ru{ewe {panskih gradova sa strane generala Franka, i {to se odva`io da “donosi karikature velikih kapitalista” i da se ruga verskoj hipokriziji...
A afera sa prof. Kocbekom u Qubqani, o kojoj smo tako|er pisali, zavr{ila se tako|er sa kaznom; po kojoj g. Kocbek ne sme vi{e da dr`i predavawa pred katolicima – “dok ne popravi sablazan koju je prouzro~io u katoli~kim redovima, svojim ~lankom o [paniji.” Kao {to je “Javnost” ve}
javila, prof. Kocbek je u tom ~lanku napisao da sve{tenstvo i aristokratija imaju veliku krivicu zbog doga|aja u [paniji, a istina se kod klerikalaca strogo kazni!... Isto tako je i “Dom in svet”, najstarija slovena~ka katoli~ka revija, morao prestati sa izla`ewem, nakon tog ~lanka. Dakle –
katanac na mozak i na savest, – to su metode klerikalizma i prema vlastitim pristalicama!
Javnost br. 50, 11. decembar 1937.
Pozori{te:
G. Krle`a i g. Stroci na beogradskoj sceni
Prikazivawe Krle`e uvek je doga|aj za beogradsku publiku, – ~ini se ve}i nego za zagreba~ku. me|u kojom mu brojni i uticajni, klerikalci i konzervativni krugovi, predbacuju pomawkawe patriotizma, ia ~ak n ocrwivawe i klevetawe hrvatstva. U Beogradu, naprotiv, vaqda i zato {to se gleda
iz ve}e daqine. g. Krle`a se tretira kao umetnik i kao izrazit i dubok socijalni pisac, koji sadr`i mnogo o{tre. sna`ne i duhovite satire i kritike, vi{e na doju~era{we. nego li na dana{we dru{tvo, –dakle ba{ na ono
koje je dovelo do velikog rata, a ~iji sledbenici kao da i danas spremaju nove pokore. I kao takvog, beogradska publika ga i ceni i voli.
Ta pa`wa je, naravski, i zaslu`ena, jer je dosada{wim svojim delima, a
naro~ito “Gospodom Glembajenima” i ,.U agoniji”, g. Krle`a dokazao da je
308
sna`an umetnik. dubok poznavalac qudi. odva`an i duhovit mislilac, savremen i borben u stavu, te sa priro|enim dramskim nervom u krvi.
“U logoru”, Krle`in komad, koji se pro{le nedeqe prvi put prikazivao
u Beogradu. prera|en je iz ranijeg komada Galicija”, pa kao inspiracija spada u predglembajevsku epohu, onu koja je, nakon “Hrvatske Rapsodije”, dala
“Vu~jaka”. a koja je nastala pod sve`im i neposrednim utiscima ratnih
strahota, ali ~ija idejna aktuelnost ni danas nije umawena, naro~ito ne u
vremenu kada se sli~ne strahote ponavqaju na nekoliko strana sveta, a opasnost op{teg konflikta se tretira danomice u {tampi.
Sa te strane je Krle`ino delo i po`welo glavni uspeh. Krvava zbiqa i
surovost rata, olupqena od svake riterske romantike, a prikazana u svoj nagosti razularenih qudskih poriva, u kojima se tobo`wi riteri pokazuju
kao obi~ni kradqivci i pqa~ka{i dragocenosti; a heroji, kao oberstlajnant Valter. kao ro|eni zlikovci (kojima je rat dao priliku da te svoje instinkte plasiraju ~ak kao odliku); u kojima otupeli i be{}utni {treberi,
uz {ampawac, muziku i lepe `ene tru}aju o “idealizmu rata”, dok se terorizirane mase koqu kao pa{~ad, i dok se qudsko dostojanstvo gazi na svakom koraku, – sve to u Krle`inoj drami progovara snagom jo{ krvavog dokumenta i izaziva jeziv upe~atak.
Osovina drame, raspe}e savesti kadeta Horvata, kojemu je zbiqa rata oskrnavila sve ideale i potpuno mu upropastili nerve, a koji je prisiqen da protiv najdubqeg svog ube|ewa, dale ve{ati nedu`nu staricu, da docnije –pod teretom ogor~ene savesti, u momentu kada oni koji su mu naredili da ve{a staricu, tra`e jo{ od wega da im svira Rahmawinova –uzavri u wemu revolt, pa
im umesto Rahmawinova, svira pogrebni mar{ i ka`e veliko “Ne!’’. –sve je to
tako|e duboko humano, puno emocijone snage i u najve}oj meri plemenito.
Pa ipak, kao drama, Krle`in komad ima u drugom n tre}em ~inu nedostataka;a koji ga stavqaju ne samo iza “Glembajevih” i “Agonije”, nego i iza
,,Lede”, koja je upravo u drugom ~inu najboqa, da tek u tre}em ~inu pobaci
Kod “Logora” je drugi ~in idejno mo`da najizrazitiji, jer tu Krle`in pacifizam i minucijozna analiza izmu~ene Horvatove savesti, dolazi do najja~eg izra`aja. ali to je u stvari Horvatov monolog, u kome dr. Gregor i vojnik Podravac igraju ulogu aksesoara, i u kome (starica je obe{ena pre po~etka ~ina!) sem kratkog i sporednog sukoba sa Agramerom, nema nikakve
druge radwe! A tre}i ~in je, i pored neobi~no plasti~ne galerije blaziranih
oficira. suvi{e rastrgan i na koncu potencijalno krvav; pa se ~udimo majstoru kao {to je g. Krle`a, da nije video da ona sveop{ta pucwava (pa shvatila
se realisti~ki ili simboli~ki) spada u stvari koje prevazilaze izra`ajnu
snagu pozornice i deluju uvek druga~ije nego {to je autor hteo. I sve to jo{
vi{e otska~e iza odli~nog prvog ~ina, retkog po jezivom realizmu i dramati~nosti, koji spada me|u najboqe {to je za na{u pozornicu napisano.
Komad je postavqen od sofijskog rediteqa, g. Cankova, koji se ve} ranije afirmisao kod nas, a koji je i sada dao odli~an prvi ~in (shvativ{i da
vrlo realisti~ki), da u drugom ~inu pre|e u ton suvi{e razvu~enih podvla~ewa, koja su jo{ vi{e istakla pomawkawe akcije. A tre}i ~in nije uop{te
bio uigran, pa je verovatno i to pove}alo utisak rastrganosti. Ina~e je
spoqna re`ija bila i sugestivna i tehni~ki zanimqiva, Kod glumaca se
309
prime}ivala tako|e nejednakost gg. Milo{evi} i Zlatkovi}, koji su u prvom ~inu bili duboko istinski i `ivotni, u drugom su preterivali, –je da
u pateti~nosti, a drugi u veristi~koj surovosti; dok je g. Dragutinovi}, kao
Gregor, bio i suvi{e neizrazit, ~ak i na koncu tre}eg ~ipa, kada bi wegov
istup morao da dominira scenom Bilo je i posve neizra|enih kreacija. kao
na pr. vojnik iz Podravine i dobar deo u~esnika na oficirskoj ve~eri, u
tre}em ~inu.
“Kako se osvajaju `ene”, komad g, Tita Stroci, koji se nedavno davao tako|er prvi put u Beogradu (nakon {to je zagreba~ku “premijeru do`iveo
jo{ pre pet godina!), nije nikako reprezentativan ni za hrvatski teatar, ni
za g. Stroci. koji ja dobar re`iser i glumac, a koji je i kao kwi`evik, dao
boqih radova.
Za hrv. teatar nije reprezentativan. ne samo zato {to je slab, nego i zato {to je savr{eno izvan hrvatskog miqea i problema; {to je i izvan op{te qudskog; {to nema drugih ambicija nego da zabavi publiku i cio u tom
pravcu imitira najbanalniji kozmopolitski ske~ te ide do posve neumetni~kih i neliterarnih koncesija. Jedino {to bi moglo pozitivno o tom komadu da se ka`e, to je da se kroza w vidi scenska rutina autorova izvesna
originalnost same fabule (Razvikani Don @uan, koji pred nau~nikom, piscem kwige o osvajawu `ena, izvodi svoje podvige, da na koncu posve konkretno zaludi i nau~nikovu `enu i qubovcu!). te ve{tina u manipulisawu
sa mawe ili vi{e poznatim, ili originalnim paradoksima.
Me|utim, sve to ostaje na “povr{ini, a posledwa slika je, po svom iznenadnom rezonovawu i moralisawu jo{ i “profesorski dosadna”, ma koliko
da je autor najve}i svoj trud ulo`io ba{ u to, da persiflira teoretizirawe i dosadnost profesora.
Autor je sam re`irao komad i igrao glavnu ulogu, pa je na tom “poqu u
mnogo~em pomogao piscu.
Javnost br 50, 11. decembar 1937.
Vuk u prigodnoj drami B. Kova~evi}a
Kreditna i pripomo}na zadruga Profesorskog dru{tva izdala je u zasebnoj kwi`ici prigodnu dramu na{eg uglednog kwi`evnika, g. Bo`e Kova~evi}a “Vuk”, koja je bila prikazivana na sve~an pretstavi u beogradskom
Nar. Pozori{tu, prilikom proslave Vuka Karayi}a, a koja je docnije bila
{tampana i u “Srpskom Kwi`. Glasniku”.
Kova~evi}ev rad, ma da prigodan, nosi na sebe sve odlike pesnikovog talenta i erudicije, tako da je na sceni bio pozdravqen spontanim odobravawem publike, a u kwizi pru`a vanredno pogo|enu sintezu Vukovog rada i
uticaja, te golemog wegovog zna~ewa za narodni `ivot Srba, Hrvata i Slovenaca. U alegori~kim slikama delo iznosi pre na{e o~i prve Vukove borbe za nar. jezik i pravopis te wegovu saradwu sa Miklo{i}em, da docnije
izi|u na scenu svi prvi podaci na{e tada{we kwi`evnosti, srpski, hrvatski i slovena~ki, te da zavr{e jednodu{nom hvalom i priznawem za Vukovo delo. Zato je bila vrlo dobra zamisao da se, objavqivawem u zasebnoj
kwizi, ovaj rad u~ini pristupnim naro~ito omladini.
310
Bele{ke:
Ma~ekovci protiv dr. Paveli}a
Splitske novine javqaju da je, nakon sastanka tamo{we Seqa~ke Sloge,
opet uzeo re~ vo| dalmatinskih Radi}evaca, Pa{ko Kaliterna, koji se i
opet oborio na Frankovce, zato {to vode akciju protiv Dr. Ma~eka. Splitske novine o tome izve{tavaju ovako:
“G. Kaliterna je najo{trije osudio razornu i teroristi~ku akciju frankova~kih emigranata u inozemstvu, Paveli}evaca, koja ide za tim, da u hrvatskom narodu fa{isti~ku dikaturu. Prema izjavama Pa{ka Kaliterne,
a na osnovu primqenih informacija od raznih povratnika, grupa Paveli}evaca u inozemstvu terorizira ~estite hrvatske emigrante, koji samo u demokratskom dru{tvenom ure|ewu nalaze garancije za puno rje{avawe hrvatskog pitawa i ostvarewe seqa~ke dr`ave”.
Qubqansko “Jutro” je propratilo govor Kaliterne ovim komentarom:
“Govor zastupnika Kaliterne pobudio je veliku senzaciju u splitksim
politi~kim krugovima. Zna~ajno je, da su mu svi slu{ateqi vanredno burbo povla|ivali. I mi mo`emo wegova razlagawa samo pozdraviti, jer dokazuju, da }e razum hrvatskog seqaka na}i kona~no pravi izlaz iz sada{we
unutra{we politi~ke krize”.
I “Samouprava” od ~etvrtka, osvr}e se tako|er na govor g. Kaliterne,
ali prime}uje da Paveli}evaca ima i u Splitu, u Dubrovniku i u Zagrebu,
koji su bli`i i opasniji, nego li oni u Americi i, – po{to je g. Kaliterna
prire|ivao do~eke i ameri~kom Paveli}evcu, Butkovi}u, – poru~uje mu, da
“u politici treba malko vi{e doslednosti!”
I treba!... Samo, neka nam “Samouprava”, koja u tom istom broju jo{ na
jendom mestu govori o famoznim [email protected] ([email protected] Ante Paveli}”) i opravdano se zgra`a nad wima, – dozvoli primedbu, da ti [email protected] i ti Paveli}evci nisu tek od ju~e ve} nekoliko godina slobodno i otvoreno {ire
svoj otrov, i da je gospodin oko “Samouprave” sve to bilo vrlo dobro poznato. Ali tada je – u o~ekivawu druga~iji politi~kih sporazuma – tolerancija bila tako bezgrani~na, da su se ne samo u redakciji “Samouprave”, nego i
mnogo pozvaniji od wih pravili, i gluhi i slepi!...
Pa zato i mi ponavqamo, i na adresu g. Kaliterne i na adresu “Samouprave”, da u politici treba zaista – mnogo vi{e doslednosti!...
Javnost br. 50, 11. decembar 1937. godine
U~ene besmislice!
Na posledwoj godi{woj skup{tini “Matice Hrvatske” u Zagrebu, upotrebio je wen pretsednik, prof. Lukas, i opet svu svoju re~itost na to, da doka`e,
da je hrvatska kultura, {to je mogu}e udaqenija od srpske i slovena~ke!..
U tom ciqu je kazao i ovu mudrost:
“Istina je da ima veza izme|u hrvatske, slovena~ke i srpske kulture, kao {to
n. pr. imade takvih veza me|u kulturama romanskih naroda. No hrvatska kulura
ima ne{to posebnoga, ~ime se izdvaja iz svih drugih slavenskih kultura...”
311
Zna~i – hrvatska i stpska kultura imaju samo toliko srodnosti kao n. pr.
italijanska i francuska, ili italijanska i rumunska kultura ili obratno!
I prema toj visokoumnoj teoriji, – kao {to srpska i hrvatska kultura imaju identi~an najja~i organ za istra`ivawe, jezik, tako i Italijani, Francuzi i Rumuni imaju tako|er isti jezik! I kao {to Srbi i Hrvati imaju
potpuno zajedni~ke i iste narodne pesme, poslovice, nar. Pripovetke itd.,
tako ih isto imaju i ti romanski narodi. I kao {to ve}i deo starijih na{ih kulturnih radnika prisvajaju jednako Srbi i Hrvati (a za dobar deo
wih je te{ko i utvrditi {ta su od tog dvoga!) takav isti slu~aj postoji i izme|u Italijana, Rumuna i Francuza..! I daqe: Kod Francuza, Italijana i
Rumuna su tako|er najstrariji po~etci literature jedni te isti i od svih
nau~nika obra|eni, kao jedn acelina, kao {to su to n. pr. Dani~i}, Jagi},
Re{etar, Mareti}, itd. U~inili kod Srba i Hrvata. Na isti na~in postoje kod Rumuna i Itlaijana ~itave serije zajedni~kih “Istorija kwi`evnosti”, zajedni~kih revija, itd (kao i kod Srba i Hrvata!) a ~uveni Italijani
su pevaliu rumuwskim kraqevima kao svojim, kao {to je n. pr. ~inio fratar, katolik i Hrvat Ka~i} o srpskim kjraqevima, ili Hrvat Ma`urani}
o crnogorskoj slavi ili Hrvat Me{trovi} o Kosovu; ili Vladika Rade o
Jela~i}u, ili Zmaj o Preradovi}u itd...
Mogli bi smo tako do sudwega dana... Ali nadamo se da su ve} i ova otkri}a predsednika najve}e hrvatske kulturne iustanove dovoqna, da na idu}u
godi{wu skup{tinu “Matice” privuku ~itave vozove nau~nika romanskih
naroda, da tu nau~e, kakve sve krupne i do sada neslu}ene veze postoje izme|u italijanske, rumuwske i francuske kulture, kad su te veze ba{ isto tako prisne i bitne, kao {to su one izme|u srpske i hrvatske kulture...
Javnost br. 51 i 52, 22. decembar 1937. godina
[ta bilo, samo ne Jugosloveni!
“H. Stra`a” se quto ugrizla za jezik, {to smo na osnovu wenih vlastitih
citata, u pro{lom broju, pokazali, kako je odli~an polo`aj katoli~ke crkve u Jugoslaviji, i kako su, prem atome, sva klerikalna harangirawa u narodu i pred stranim svetom potpuno bestemeqna! Na na{e pitawe za ~iji
ra~un i kome za voqu se vodi takva bezrazlo`na intrazigentna politika,
ba{ prema Jugoslaviji, “H. Stra`a” odgovara, da to ~ini “za ra~un hrvatskoga naroda”, kome da mi negiramo i sam karakter naroda pa mu time unapred “Spremamo propast”; – te da “ako bi ve} morali i{~eznuti i postati
dio nekog drugog naroda, tada Hrvati dobro znaju, da ne}e postati ono {to
bi hteli jugomasoni”, pod ~im H Stra`a” misli nas, oko “Javnosti”; – i da
se u tome sla`u svi Hrvati!
[to se ti~e “spremawa propasti”, mi znamo najboqe da ni za koga nikada nismo spermali propast, niti je `eleli, dok su je klerikalci spremali
i za Hrvate pod Austrijom, is ada za Abisince, za Baske, za Kineze i za sve
mogu}e narode koji se opiru fa{isti~kom inperijalizmu, toliko dragom g.
[imraku. Ako pak, pod tom “propa{}u” razumeju ideju nar, jedinstva, onda
g. [imraku moramo odvratiti da je takvu propast hrvatskom narodu spremao i on sam, kad je g. 1918 davao onako grlate izjave o jugoslovenstvu, kao i
312
jedan nedavno umrli crkveni velikodostojnik, koji je g. 1918 tako|er govorio o “ujediwenom narodu Slovenaca, Hrvata i Srba”.
Mnogo je zanimqiviji me|utim, drugi deo izjave, da – ako bi Hrvati ve}
mroali da postanu deo nekjog drugog naroda, onda nikako ne}e postati ono
{to mi `elimo, ve} ranije {ta drugo... [ta mi `elimo, to zna ceo svet, i
to je, da se Hrvati (ne pristupaju}i nikako propasti!) ose}aju kao deo zajedni~kog jugoslovanskog naroda, ili naroda Srba, Hrvata i Slovenaca; dok
klerikalni list – evo – izjavquje,da bi ~ak i to pretvarawe u neki drugi narod, mogao eventualno da podnese, ali po d uslovom da to nikako ne bude u
zajedni~ki narod sa Srbima i Slovencima!
Koji je pak to drugi narod, koji klerikalcima toliko srcu prirasao, –
mo`da bi se dalo tako|er, ne bez velike muke, pogoditi....
Javnost br. 51 i 52, 22. decembar 1937. godine
Polemika
I to vam je pretsednik “Matice hrvatske”!...
U broju za decembar “Hrvatske Revije” objavio je pretsednik “Matice
Hrvatske”, g. Filip Lukas, zaseban prilog, u kome, na ~itavih {est strana
petita, uzalud poku{ava da umawi utisak poraznih ~iwenica koje je “Javnost” o wemu iznela, povodom wegovog pamfleta protiv biskupa U~elina.
Pamfletist!
Glavnu na{u tvrdwu (koja i ~ini meritum ~itave te polemike!), da je naime profesor, sve{tenik i pretsednik, tako ugledne kulturne institucije, o svome mrtvom u~itequ, svom crkvenom poglavici i nestoru hrvatskih
biskupa, napisao la`an pamflet, pun uvreda, – g. profesor Lukas nastoji
oslabiti time, {to izbacuje novu la`, da se naime jugoslovenstvo biskupa
U~elina javilo istom iza stvarawa Jugoslavije, te da su se “istom onda, kad
vi{e nije bilo dobrog cara Frawe i kada je kod nas nastala nova dominacija, razbuktjela u wemu jugoslovenska osje}awa”.
Koliko je infamna ta la`, neka posvedo~e ove istoriske ~iwenice, koje
i svaki gimnazijalac zna, dok ih tobo`wi nau~nik Lukas pre{u}uje: Da je
jo{ god. 1907, prilikom instalacije pravoslavnog vladike Jovi}a u Kotoru,
U~elini dr`ao ~uveni govor o qubavi i slozi pravoslavnih i katolika,
Srba i Hrvata; – da je g. 1910, prilikom sahrane biskupa Milinovi}a u Baru, dr`ao jo{ izrazitiji govor u istome duhu; – da je te iste godine objavio
svoj prevod Dantove “Divne Glume”, sa demonstrativnom posvetom “slozi i
qubavi jednokrvne i jednojezi~ne bra}e, Srba i Hrvata”; – da je za ~itavo
vreme rata na svaki na~in pomagao progowene pravoslavne sve{tenike i
pu~anstvo; – i kona~no, da je g. 1913, za vreme balkanskih ratova, na prolasku kroz Trst, u tamo{wem dru{tvu “[trosmajer” odr`ao govor, u kome je
izme|u ostalog, kazao i ovo:
“Blago vama {to ste mogli da do`ivite lijepe balkanske dane! ... Neka
vas ne dijele narodnosti i vjera; – Hrvati, Srbi i Slovenci jedan su narod
i jedna im je budu}nost! Slijedite [trosmajera, koga izabraste svojim uzorom i znajte da su bili na{i neprijateqi, koji su nas dr`ali proti nauci
313
velikog Vladike, ba{ oni koji potro{i{e milijone da sada zavade Srbe i
Bugare. Ali na{ }e narod i tu ranu preboleti....”
Ve} same te re~i, kad nebi bilo ni~eg drugog, pokazuju, ne samo krajwe
ose}awe nar. jedinstva (~ak i sa Bugarima!), nego i vrlo kura`nu o{tricu
na adresu Austrije, koja je nahu{kala Bugare protiv Srba, a kojoj su ostali
U~elinovi kolege, oni kojima se g. Lukas divi, pokorno slu`ili! A da je
U~elini bio zaklet neprijateq Be~a, najboqe dokazuje sam Be~, koji je, zbog
govora za Milinovi}a, poslao U~elinu ukor samog cara; koji je zbog govora za Jovi}a u~inio da od Rima bude ka`wen suspenzijom “a pontificalibus”;
koji je izdao zabranu o javnoj prodaji “Divne Glume” i koji je U~elina, za
vreme rata, dr`ao konfiniranog blizu Kotora.
G. prof. Lukas, koji ima kura`i da meni poru~i, da bi “protivnik kome
je do istine i ~asti, bio korigirao svoje mi{qewe o U~elinu”, – zato {to
je g. Lukas natuknuo ne{to o nekom privatnom pismu i telegramu, ne nazna~iv{i ni kome su poslati, – dr`i toliko do te svoje “~asti i istine”, da on
sve ove istorijske i javne ~iwenice, o kojima su pisale sve na{e novine i
koje sam ja u glavnom ve} bio izneo, sasvim pre{u}uje, samo da bi – iskrivquju}i na taj na~in istoriju (on, “istori~ar”!), mogao da se na svog u~iteqa i crkvenog stare{inu nabaci klevetom da je tek u Jugoslaviji i zbog konjunkture postao pristalica nar. jedinstva !...
Nije li dakle, g. Lukas utvr|en time kao stoprocentni pamfletist, koji,
kad bismo `iveli u sre|enijim prilikama, ni jedne sekunde nebi mogao da
opstane na mestu koje pokriva, – u toliko mawe {to sve to nema nikakve veze sa U~elinijevim odnosima prema S. Radi}u ili prema Hrv. Nar. pokretu, kao sto bi g. Lukas hteo da prika`e.... Jer i mi dopu{tamo da je U~elini
u sudovima o Radi}u i o HSS bio preo{tar, i da to wegovo mi{qewe mo`e
da bude predmetom kritike; ali sa strane nekog pozvanijeg nego li je g. Lukas, koji je pred desetak godina u feqtonu “Hrvata” pisao da Radi} nije uop{te hrvatske rase te da zato i ne mo`e da bude pretstavnik Hrvata; i koji
je g. 1918 tra`io najo{trije mere protiv Radi}a ... I, na koncu konca, zar je
biskup U~elini jedini koji je, u na{im zao{trenim politi~kim borbama,
upotrebio o{trije re~i o Radi}u i HSS (kao i Radi} o drugima), ili je takvih bilo i me|u sada{wim odu{evqenim pristalicama HSS !...
“Istinoqubivi” g. Lukas pre{u}uje, uostalom i jo{ jedno, vrlo va`no
na{e pitawe: Za kakva bi se to zemaqska blaga ili ~asti, “kowukturist”
(kako ga tituli{e Lukas!) U~elini, tek nakon rata bio pretvorio u Jugoslovena? Neka nam navede jednu samu sinekuru, jednu samu titulu, jednu samu
prebendu koju bi U~elina u Jugoslaviji bio dobio (kao drugi wegovi kolege, Lukasovi miqenici!); – dok je naprotiv ~itavom svetu poznato da mu ni
plata nije bila regulisana te da je umro kao najve}i siromah....
Veran jezuitskim metodama, prof. Lukas {uti o svemu tome, ali nam zato na dugo i {iroko pri~a kako su se irski biskupi dr`ali juna~ki sa svojim narodom... Me|utim, ra{ta ba{ irski, a ne na{i doma}i, hrvatski?! Jer,
kad je ve} U~elina oglasio za “konjunkturistu”, i za ~oveka, ~ije dr`awe je
bilo “nevaqalo i bez karaktera”, – {to nam, kao protuprimer, nije izneo
kako su se dr`ali drugi hrvatski biskupi, u isto to vreme, dok je U~elini
314
oponirao i Be~u i Rimu, – da li nisu mo`da nadma{ili U~elina, ili su,
ba{ obratno od irskih biskupa, napu{tali opozicione narodne skupine i
prilazili Be~u i mayaronskim banovima, te pevali slavopojke Francu Jozefu i Francu Ferdinandu... Umesto toga, prof. Lukas pomiwe dr`awe
ostalih biskupa tek nakon g. 1918, ili kako on “nau~no” ka`e, “kad je kod nas
nastala nova dominacija”, – kao da se tek od g. 1918 Hrvati nalaze u borbi
za opstanak, dok im je naprotiv, za vreme najcrwe germanizacije, mayarizacije i italijanizacije bilo kao bubregu u loju, tako da su visoka klerikalna gospoda mogla mirno da slu`e be~kim i rimskim gospodarima, ostavqaju}i naiv~ini U~elinu”, da tr~i pred rudo... “Istinqubivi” g. Lukas pre{u}uje, uostalom, i jo{ jedno na{e kapitalno pitawe: Ko je, naime, i u toj
“novoj dominaciji, bio ume{niji, da li U~elini, koji je umro bez pare u
yepu i bez jedne titule, ili oni koji su, nakon austrijanstva, u g. 1918 zaplovili najradikalnijim jugoslovenskih vodama, primaju}i i od te “nove dominacije” ~asti i polo`aje, i blate}i najogor~enije Ra|i}a, da mu se prikqu~e tek onda kad ih je u otvorenoj borbi potpuno slistio, nadaju}i se da }e
ga, u vidu trojanskog kowa, uspe{nije savladati...
Fa{ist i samozvani firer !
Na drugu na{u tvrdwu, da je g. Lukas fa{ist; da je vo| frankofa{isti~ke omladine i samozvani pretendent na firerstvo kod Hrvata, g. Lukas ne
nalazi tako|er ni jednog protuargumenta, – dok mi naprotiv imamo i novih
dokaza o tome; a ti su: Lukasovo u~estvovawe na prvom sastanku za osnivawe hrvatske fa{isti~ke stranke, o ~emu je pisao “Hrvatski Dnevnik”; zatim navod iz posledwe “Nove Rije~i”, da se na zborovima, na kojima g. Lukas vodi glavnu re~, peva hrv. himna “sa ispru`enim dlanovima, na fa{isti~ki na~in”, i kona~no posledwi broj Mati~ine “Omladine”, u kome se
ponovo glorifikuje fa{izam u italijanskoj omladini, itd. I zar uostalom, vlastite Lukasove re~i o fa{izmu, koje smo naveli u pro{lom na{em
odgovoru, ne svedo~e najboqe o tome? A da i ne spomiwemo da bi t. zv. pododbori “Matice Hrvatske”, koje g. Lukas osniva, trebali da budu nukleus za
fa{isti~ko antima~ekovsko grupisawe?... I zar, naposletku, ne miri{e i
to na “firerstvo”, kad se g. Lukas u svom odgovoru nama ne potpisuje imenom i prezimenom, ve} kao Hitler i Musolini, samo sa “Lukas”:?...
Na tre}u na{u tvrdwu, da prof. Lukas, u listu “Omladina”, koga kao
pretsednik “Matice” subvencioni{e, daje {tampati o sebi ~lanke kao o
“najve}em ideologu hrv. nacionalizma” i “duhovnom vo|i Hrvata”, g, Lukas
nema inteligentnije odbrane, nego da je – “za taj ~lanak “Omladine” doznao
tek iz “Javnosti!”... I sada birajte, molim vas: Ili je g. Lukas tako nemaran
pretsednik “Matice”, da ne ~ita ni listove koje sama “Matica” izdaje;– ili
je tako lo{ ideolog hrv. nacionalizma, da ne prati ni one ~lanke o tom nacionalizmu, koji izlaze u listovima koje sam subvencioni{e; – ili ~itateqe “H. Revije” smatra toliko beskrajno naivnima, da }e mu i tu “istinu” poverovati, da ~lanak o sebi, u listu koji potpuno ovisi o wemu, nije nakon
nekoliko meseci – niti video !... A po ovome se mo`e najboqe prosuditi, koliko se i ostalim wegovim tvrdniama mo`e verovati...
315
Biv{i Jugosloven, antiradi}evac i oportunist!
Na ~etvrtu na{u tvrdwu, da je taj vrhovni ideolog samohrvatstva, koji sve
{to je hrvatsko ho}e potpuno da odvoji od jugoslovenstva, u “Atlasu”, {to
ga je sastavio za “Minervu”, hrvatske zemqe uneo ipak kao “severozapadni
deo Jugoslavije; te da, kada se radi o honoraru, nije ipak bio tako beskompromisan u svom hrvatstvu,– g. Lukas odvra}a lukavo, da on u tom atlasu “samo nadzire rad prof. Per{i}a te da “ne odgovara ni za organizaciju preduze}a ni za prodaju kwige, niti od toga ima ni pare koristi”... Me|utim, sama “Minerva” demantuje potpuno g. Lukasa, jer i na posledwim wenim reklamama stoji izri~ito da su atlas.”priredili prof. Lukas i prof. Per{i}”, a mi nismo ni kazali da }e g. Lukas imati koristi od. organizacije
preduze}a, ili od prodaje kwige, ve} od honorara, i “da je za voqu tog honorara zaboravio na svoju “katonsku” intrazigentnost....
Petu na{u, tvrdwu, da je g. Lukas nekada bio i te kako integralni Jugosloven, koji je tra`io da se hrvatske zasebnosti `rtvuju celini nar. jedinstva, g. Lukas poku{ava da oslabi beskona~nim komentarisawem i razvodwavawem citata iz vlastite kwige, te nava|awem gre{aka koje su se ~inile u ime nar. jedinstva (na {to mu odgovaramo u dana{wem ~lanku o tradicijama!) Sve to, me|utim, ne mo`e da promeni ni{ta na potpunoj unitaristi~koj su{tini tih citata, dok najva`nijeg od wih, onog koji govori, da
“zajedni~ka budu}nost od nas tra`i da se, tradicije hrvatstva uzmu i polo`e u temeqe jugoslovenske zajednice”, toga g. Lukas sasvim pre{u}uje, boje }i se da wegovi vlastiti ~itateqi nebi iz toga zakqu~ili, kakav je histerik taj historik, koji tako iz osnove mewa svoja mi{qewa, i to ne ona iz
mladena~kih dana, nego iz najmu`evnije dobe!
I jo{ u jednoj stvari prof. Lukas poku{ava da se izvu~e dosko~icama,
tvrde}i da sam kazao “dve la`i”, jer da on nije uop{te govorio na zboru u
“Rojalu”, g. 1918, te da je zbor odr`an kasnije nego {to je srpska vojska u{la
u na{e krajeve. Me|utim, ja nisam nikada ni tvrdio da je g. Lukas govorio u
Rojalu, ve} da je u svojoj ku}i, u Meduli}evoj ulici, sazvao sastanak, na kome
je dao inicijativu za zbor u Rojalu; i da je na tom sastanku, u svojoj ku}i, tra`io da se protiv Radi}a najo{trije istupi, zato {to stavqa uslove za ulazak srpske vojske u nase krajeve ({to naravski ne zna~i, da za to vreme, a naro~ito dok se zbor u Rojalu sazvao, srpska vojska nije ipak ulazila!). Ko, dakle, “la`e”, g. profesore?..
Ideolog dalmatinskog autonoma{tva!
Najgrlatiji je, me|utim, prof. Lukas u pogledu citata, koga smo naveli u
br. 47 “Javnosti”, a iz koga se vidi da je bilo vremena kada prof. Lukas nije priznavao ni etni~ku srodnost izme|u dalmatinskih i banovinskih Hrvata; da je dakle negirao i samo jedinstvo hrv. nacionalnosti, ~iji bi vrhovni ideolog danas hteo da bude! Po{to sam me|utim, u brzini pogre{no naveo da se taj citat nalazi tako|er u kwizi “Geografija Kraq. SHS”, – g. Lukas pobedonosno kli~e da “g. Bartulovi} la`e” i da je “po~inio falsifi316
kat”, ali i sam nadodaje, da je taj citat uzet “mo`da” iz neke druge wegove
kwige. Me|utim, “i ne znaju}i odakle je, da sa sto po sto sigurnosti tvrdi
da u toj kwizi mora da je izra`eno jedinstvo hrv. naroda”.
Po{to, dakle, g. Lukas, kao Pirandellovi junaci, gubi memoriju i o onom
{to je sam napisao (kad mu to konvenira!), na{ao se, niko drugi, nego sam
Ma~ekov “H. Dnevnik” da ga potseti, da je taj citat, i to ba{ ta~no takav,
Utjecaj prirodne okoline na stanovni{tvo Dalmauzet iz wegove kwige, “U
cije”, objavqene g. 1906. u Dubrovniku, te da u wemu nema ni traga o izra`enom jedinstvu hrv. naroda, ve} obratno – o tome kako “izme|u Hrvata u Dalmaciji i onih u Banovini nema etni~ke srodnosti i kako se ba{ “etni~ki
odvajaju prekovelebitski i primorski Hrvati”... Pa kad g. Lukas ve} ima kura`i da, kao naro~itu odbranu navodi to, da se taj citat nalazi u jednoj, a
ne u drugoj wegovoj kwizi, onda }emo mu kazati da je daleko te`e {to je to
objavqeno g; 1906, nego li g. 1922! Jer g. 1922 niko nije ni pomi{qao da ospori hrvatstvo kao celinu (makar i u {iroj jugoslovenskoj celini!), dok smo
g. 1906 bili jo{ u Austro-Ugarskoj, kada je prva i najva`nija etapa nacionalne borbe bilo prisajediwewe Dalmacije Hrvatskoj, a {to su Austrija i
Italijana{i ometali, slu`e}i se ba{ takvim argumentima, koji su bili
vrlo sli~ni onima prof. Lukasa. Odatle je i stvoreno zasebno dalmatinstvo, ili autonoma{tvo! I nije li onda vi{e nego li sme{no, {to prof.
Lukas di`e sada krsta{ki rat protiv izmi{qenog autonoma{tva u Dalmaciji kada se – eto – utvrdilo, da mu je on bio ideolog, i to ne samo izmi{qeni, nego i stvarni?!..
Ovo su ~iwenice, a sve drugo {to g. Lukas, na dugo i na {iroko pri~a u
svom odgovoru, samo je {um re~i, da se zaglu{i istina! U taj {um re~i spada i doslovno citirawe irskih biskupskih pisama, i prepri~avawe anegdote o kapitolskim guskama, i op{irna tuma~ewa o tome kako je on tobo`e
opravdano, od nekada{weg pristalice nar. jedinstva, postao wegov protivnik, i kako je ovaj ili onaj hvalio wegov nau~ni rad itd.
Jedina od na{ih tvrdwi, koju je g. Lukas uspeo da dovede u sumwu, to je ona
koja je najmawe va`na, da je naime g. Lukas propovednik gotske teorije o postanku Hrvata, i mi smo to ve} u pro{lom odgovoru lojalno priznali. Me|utim, kao {to dobro prime}uje g. Kraw~evi} u “N. Rije~i”, – ma da se ne
mo`e dokazati da je g. Lukas sam tu teoriju zastupao, ~iwenica je da posve pripada krugu qudi koji je zastupaju, a to su gg. Bu}, [egvi} itd. Kakav je, me|utim
g. Lukas kao nau~nik, neka poslu`i i ovaj primer: Kad mu je jedan ugledni na{
pisac poslao za “Maticu” raspravu o jednom starijem na{em kwi`evniku, u
kojoj se nalazio i dokumenat koji je svedo~io o jugoslovenskom ose}awu tog
kwi`evnika, g. Lukas je tra`io od autora da taj dokumenat izostavi, pa kad
autor nije hteo da izvr{i taj falsifikat, radwa mu nije {tampana.
*
Po{to, dakle, nije uspeo da odbrani sebe, g. Lukas ku{a da napadne mene,
time {to na vi{e mesta u svom letku, ka`e da sam “pristao uz ja~eg”, da
“imam penziju, i ku}u u prestolnici, i {to krajwom drzovito{}u spomiwe
“sinekure” i kako volim novac, pa me na koncu pita, kojoj sam hrvatskoj
stranci do sada pripadao?
317
E, pa dobro, g. Lukase, – da vam doka`em i to, da ste uz ja~eg pristajali Vi;
jer dok je bio na snazi jugoslovenski kurz, Vi ste bili Jugosloven, da onda
kada ste videli da se u Zagrebu pravi karijera i da se dobija firerstvo
frankovlukom, postanete najintrazigentniji u tom pravcu. Dok sam naprotiv ja koji sam tobo`e pristao uz ja~eg, pre rata i za vreme rata bio ~lan
“Hrvatske demokratske stranke”, koja je me|u prvima branila hrv. interese, pa sam zato od ja~ega (a na denunciju Va{ih dana{wih prijateqa, klerikalaca i frankovaca!), bio darovan sa pet godina robije!.. A posle rata bio
sam ~lan jedino malene SDS, – ma da su mi ja~i mnogo toga nudili, – da i danas, kao Hrvat koji je ujedno jugoslovenski demokrat, budem u nemilosti i
kod ja~ih u Zagrebu i kod ja~ih u Beogradu... I rezultat toga je ovaj: Da, dok
g. Lukas zaprema danas jedno od najvi{ih mesta u dr`avnoj prosvetnoj slu`bi, ja nisam ni od kog ja~eg nikada nikakvo boqe mesto dobio. – a danas
sam, opet od tog ja~eg, li{en i jedinog skromnog i drugostepenog novinarskog mesta, do koga sam “u prestolnici” bio do{ao. I tako, – sem kratke periode u pozori{tu, u Splitu, – ja ve} 20 godina (u dr`avi, za koju sam dao ~itav svoj rad i tolike godine robije!) `ivim iskqu~ivo od svog publicisti~kog i kwi`evnog rada, od predavawa itd., daleko te`e i mukotrpnije
nego li g. Lukas, stekav{i potporom jednog prijateqa, koji nikada nikakve
veze, ni sa kojim re`imom nije imao, jedan stan za sebe na periferiji Beograda i penziju od mizernih – 1000 Dinara...
Kad, dakle, g. Lukas krajwom neukusno{}u govori o “beneficijama i sinekurama”, pa ~ak i o “koritu”, onda mu poru~ujem da sam u materijalnom pogledu svaki ~as spreman da se: mewam sa wime, te da je sa strane dr`ave svakako primio triput vi{e nego li ja, pogotovo ako se uzmu u obzir honorari
za uybenike koje je napisao, a koje mu je dr`avna vlast uvek spremno odobravala... Ali ma koliko da me nisu mazili ni Srbi ni Hrvati, ni Jugosloveni ni ikoji re`imi, ja ipak nisam mewao svoja mi{qewa kao kabanice, ve}
sam ostao uvek, i dobar Hrvat, i dobar Jugosloven, bez obzira da li plovim
uz struju ili protiv we...
Prof. Lukas zavr{ava time, da bi pohvala “Javnosti” za wega bila uvreda. Pa kad je tako, {to se ne ponosi prekorom “Javnosti”, i {to se toliko
gr~evito brani od wega?... Za mene je naprotiv i samo natezawe sa qudima
kao sto je Lukas, zaista uvreda, pa kad se ne bi radilo o pojavi koja karakteri{e vreme i prilike, neka bude ube|en da bih ga pustio da se ponose sa wime gg. [imrak, Goebbels, general Franko i t. d.
Javnost br. 51 i 52, 22. decembar 1937.
318
KRUG – NEDEQNI ^ASOPIS
ZA KULTURNA, SOCIJALNA, PRIVREDNA I
POLITI^KA PITAWA, JANUAR – JUNI 1938
Uvodna re~ uredni{tva
Ba{ ove godine navr{i}e se dvadeset godina od postanka Kraqevine Jugoslavije, koja, kao nezavisna dr`ava ujediwenih Srba, Hrvata i Slovenaca, pretstavqa dragocen rezultat golemih `rtava juna~ke srpske vojske i jugoslovenskih dobrovoqaca, duhovnih nastojawa i stradawa najboqih me|u Srbima, Hrvatima i Slovencima, i kona~no duboke slobodarske demokratske
svesti srpskih, hrvatskih i slovena~kih {irokih slojeva, koji su, i protiv najsilnijih zavojeva~a umeli da sa~uvaju neotu|en svoj nacionalni duh, jezik i zemqi{te, veruju}i nepokolebqivo u dan kona~nog oslobo|ewa i ujediwewa.
Rodiv{i se, dakle, iz nacionalnog i demokratskog principa, jasno je da
}e Jugosla-vija i u budu}e mo}i da se sna`no razvija jedino onda ako ostane
verna tim principima, ne dopu{taju}i da se wen nacionalni ose}aj i patriotizam izrodi u tesnogrudi {ovinizam, uperen protiv drugih naroda,
ili da se ja~awe tog nacionalizma gradi na merama koje ne po~ivajp na narodnoj voqi; kao ni to da se demokrati~nost, uro|ena svim na{im narodnim
slojevima izrodi u anarhi~nu samovoqu, koja bi mogla da ugrozi i same te
nacio-. nalne i demokratske osnove. Jer, kao god {to je bila gre{ka marksizma, kada je mislio da je nacionalnom ose}awu za uvek odzvonilo, zbog ~ega se zdrav patriotizam ogla{avao za nesavremenost i nazadwa{tvo, – tako isto je golema gre{ka onih koji danas ho}e da oglase demokratiju kao zauvek pokopanu, zaboravqaju}i da se demokratija, kao eti~ki i socijalni
princip, rodila sa prvom te`wom ~oveka da bude zaista “homo sapiens”, te
da se ona poklapa sa najosnovnijim na~elima qudskog dostojanstva i ravnopravnosti. I zato svi neuspesi, pa i svi porazi demokratije, – koje mi ne `elimo da prikrijemo, – mogu da zna~e samo neuspeh izvesnih forama, etapa
ili metoda demokratije, ali nikako poraz jednog visokog na~ela!
Demokratija, kao primeweni sistem jo{ je uvek u mladena~kom stadiju,
jer datira zapravo, i to delimi~no, tek od francuske revolucije; dok autokracije imaju za sobom vlast kroz vekove. Pa ipak je ta demokratija, u prvom svom naletu, pokazala divnih uspeha, toliko divnih i brzih, da joj je to
i zatvorilo o~i za gre{ke. Jednakost, kao jedno od osnovnih na~ela demokratije, shvatila se, na`alost, vi{e kao jednakost u pravima, nego li kao
jednakost u du`nostima, i daleko vi{e kao gotov ~in, koga treba u`ivati,
nego li kao ideal, na kome treba raditi. Odatle su i do{le negativne popratne pojave demokratije: olako ru{ewe vrednosti, pomawkawe smisla za
autoritet, individualizam koji je grani~io sa anarhijom; i kona~no mehani~ka natpolovi~na ve}ina, ne kao sredstvo da se izaberu najdostojniji, ve}
kao ciq za sebe i kao popri{te za demago{ke terevenke.
Sve je to ta~no, ali je isto tako ta~no da su zla koja donose sobom antidemokratski sistemi jo{ te`a, ma kako da se bri`no sakrivaju. I {to je
319
jo{ va`nije, – u antidemokratskim sistemima, ta zla su u osnovi i uprincipu, dok su u demokratskim u metodi ili u primeni, pa se dadu i le~iti. I
zato se, kao najva`niji problem dana{wice, ne samo kod nas, nego u ~itavom.svetu. postavqa problem obnavqawa i tra`ewa novih metoda, novih
forama novih vremena za ve~no savremenu demokratiu, koja ne sme da zna~i
bezvla{}e ili t. zv diktaturu odozdo, ve} organizovano narodno upravqawe, ~iji je nosilac svesna i zdravo diferencirana kolektivnost.
Naravski da sve to ne le`i nigde, gotovo, ve} da demokratiju kao slobodu treba iz dana u dan zara|ivati i usavr{avati, odgajaju}i sve slojeve naroda za wu, ali crpe}i ba{ i iz demokratije mogu}nost formirawa zdrave
dr`avqanske svesti tih slojeva. Za to nisu potrebni, naravski, nikakvi nepromišqeni skokovi, ali je za svaku zdravu reformu, konsolidaciju, kao i
za rešewe bilo kog, politi~kog ili socijalnog pitawa, od neophodne nu`de sloboda javne re~i, i uop{te sloboda politi~kog `ivota.
@ele}i tu slobodu za na{ narod, mi }emo u na{em listu poslu`iti slobodnoj diskusiji svih gore nazna~enih problema i smernica, kod ku}e i u
ostalom svetu. Priznavaju}i u punom opsegu hitnost socijalnih problema,
u vremenu kada se qudska beda najdrasti~nije ogleda u porušenim ogwištima i leševima tolikih milijona, i kada gramzivost pojedinaca raspiruje imperijalisti~ke sporove, mi }emo istodobno negovati i ve~ne ciqeve
duha, na umetni~kom i nau~nom poqu, jednako kao i na poqu eti~kih vrlina,
podi`u}i naš nacionalni ose}aj na širokom humanizmu i na viteškom samopo`rtvovawu, koji su najsvetlije tradicije našeg naroda.
Dosledno tome, mi }emo raditi na ja~awu zajednice svih Jugoslovena i na
izgradwi {to jedinstvenije kulture, ponosa, svesti i qubavi me|u wima,
veruju}i da se to mo`e posti}i jedino onda, ako se ne radi nasiqem ni omalova`avawem tradicija, ve} ako se sve odlike srpstva, hrvatstva i slovenaštva jednako poštuju; ako se svima dadu najpunuje garancije za ravnopravnost, i ako se demokratskimmetodama i ure|ewem dr`ave svi delovi celine
u~ine jednako sudionici u pravima i odgovornostima, ne samo prema zasebnostima, nego i prema toj celini. Jedino tako }e Jugoslavija, prelaze}i u drugu
dvadesetgodišwicu, mo}i da osigura sebi mesto koje joj prili~i u svetu, a koje treba da je u prvim redovima konstruktivne saradwe sa svima narodima.
Krug br. 1, 22. januar 1938. godine
Dr. E. Bene{ o ideolo{kim frontovima i demokratiji
Predsednik ^ehoslova~ke republike, dr. Eduard Bene{, posetio je 15. januara o. g. studentski “Akademicky Dum” u Pragu, i tom je prigodom odr`ao
studentima veoma zna~ajan govor, u kojemu je razvio ove misli:
Posledwi Svetski rat, koji je svr{io slomom ~etiri velika stoqetna
carstva, te je izazvao silan preokret, sli~an samo propasti rimskoga carstva, francuskoj revoluciji itd., jo{ nije likvidiran i jo{ }e trebati mnogo vremena da se smiri historijski proces koji je nastupio. Doga|aje pred
kojima stojimo treba dakle gledati u wihovom dugom razvojnom obimu, u wihovom historijskom filozofskom zna~ewu, u wihovom socijalnom smislu. I
“zato je prvo pravilo uspe{ne dr`avne i nacionalne politike da zadr`i mir320
no}u i da ne podle`e ~asovitim utiscima i doga|ajima te da ne ~ini preurawenih zakqu~aka, ali da ipak bude na svaku eventualnost spremna”.
Ve} dvadeset godina slu{amo, a danas se s desna i s leva ponavqaju nagove{tavawa senlacionalnih slomova, prevrata, katastrofa; i sve to uzbu|uje svet, a ipak se ni{ta tako velika nije dogodilo. “Moramo biti prema
svim tim uzbu|ewima i uzbudqivim pretskazivawima mnogo skepti~ni, jer
sve {to se danas de{ava samo je tipi~na pojava svih vremena velikih preokreta, kakav je nastao usled svetskoga rata. I zato moramo biti kao blok od
granita, o ~ije se stene razbijaju valovi svetske olujine, bez ve}ih {teta.
^vrsto, mu{ki, dostojno i mirno stajati na svome mestu, spremni na sve, ali
ne podlegati dnevnim doga|ajima i utiscima.”
Drugo pravilo treba da bude ovo: “treba biti krajwe kriti~an i oprezan
naprama svemu {to vam se u dana{wem rastrzanom svetu s leva i s desna pri~iwa, ili naturuje kao mesijanska teorija i kao mesijansko re{ewe te{ko}a dana{wega vremena. Imajte u vidu, da sve, ono {to se ovde ili onde instaliralo kao novi re`im, a reklamira se kao Novi Svet, kao nova ideologija, ne mo`e da se odeli od lokalnih prilika i potreba u kojima je nastalo i koje sve to uslovqavaju; pa se te stvari usled toga ne mogu naprosto presa|ivati i na druga mesta. U politici i usocijalnom zbivawu je imitirawe
neverovatno opasan eksperimenat, jer se gradi na povr{nim i spoqa{wim
sli~nostima, zaboravqaju}i na duboke i dalekose`ne evolucijone i historijske razli~nosti, pa odatle i svi neuspesi i sve katastrofe.”
Revolucije, promene re`ima i me|unarodnih pravnih odnosa ne smijemo
proglasiti naprosto kao sukobe i borbe razli~nih nazirawa li~nosti, ili
razli~nih ideologija, jer ne mo`emo odvojiti ni jednu od tih pojava i tendencija od stvarnih prilika odnosne zemqe u kojoj su se javile. Pad demokratije, dolazak autoritativnog re`ima, obrazovawe komunisti~kog sistema, sve to ima u svakoj zemqi svoj zna~aj, preduslove, mogu}nosti i nemogu}nosti, svoje specijalne krivce ili pomo}nike, raste iz historijski uslovqenoga tla i ne mo`e se generalizirati. I za to sledi daqe pravilo: “ispitajte dobro, nepristrasno, nestrana~ki, prilike vlastite sredine, vlastite materijalne uslove, tradicije, historijske i odlu~ne pretpostavke.
Nadovezujte vlastitu historiju i historiju vlastite domovine pazite na
vlastitu geopoliti~ku poziciju; na kulturno razvi}e, na socijalnu strukturu nacije i dr`avnoga miqea, pa }ete razumjeti za{to {to smo mi u demokratiji i za{to u woj ostajemo.”
“Velika snaga na{e demokratije le`i u tome; da ona izvire iz dubine i
preduslova na{ega `ivota, iz na{ih najja~ih narodnih tradicija iz na{e
socijalne strukture, iz svih socijalnih gospodarskih i kulturnih uslova
na{ega miqea. I da nema toga, malo bi koristilo u ovim prevratnim vremenima hteti spasavati samo demokratsku ideologiju vi i znate kako je te{ko
biti karakter; jak i moralno zreo individuum, u dana{we vreme neverovatno ga oportunizma, ~esto i makijavelizma, u vreme relativizma i skepticizma
prema svojim moralnim vrednostima, kad se ~esto u jednoj samoj nedeqi javnosti predla`u tri i ~etiri razli~ita gledi{ta, od jednih istih qudi.”
321
Duhovni osnov na{e demokratije je jedan filozofski i moralni princip: subjekat politi~koga `ivota je kod nas ~ovek, li~nost u wenom ~ove{tvu, a ne u stranci, ne u klasi, pa ~ak ni u narodu, – ni u kakvom kolektivu. Ja sam uvek stajao protiv one, u osnovi materijalisti~ke, socijolo{ke
teorije, koja je iz razli~itih socijalnih kolektiva ~inila samostalne socijalne organizme, sa prioritetom ispred individue. Za to sam i danas protiv svakog takozvanog totalizma u socijalnom procesu i u privredi i u politici. Na{a demokratija ima duboke osnove u na{oj stoletnoj socijalnoj
filozofiji ~istoga humaniteta. Za to je tako realna i kod nas tako. ~vrsto
ukotvena. Za to treba da je {to vi{e osetimo idealno i moralno, dostojno
i ~ove~anski. Zato je nazivamo humanitarnom demokratijom,
To uslovqava i metode primewivawa takove demokratije. “Dostojno i po{teno dr`awe i diskutirawe, poznavaju}i prava drugih i respektuju}i wihova mi{qewa, sa dubokim priznawem i navikavawem na duh trpeqivosti naprama gledi{tu drugih, i po{tovawe wihovih interesa. Iz svega toga izlazi
istinska politi~ka umetnost, koja je u sintezi re{ewa, u prikladnim i dostojnim kompromisima, u ~asnom ostvarivawu onoga na {to smo se obavezali.
Ja dobro znam i slabosti te na{e demokratije, ali wene prednosti prevazilaze te slabosti u tolikoj meri, da je za nas trajno najsre}nije ono {to
nam je sudbina pre dvadeset godina namrla kao dar u vreme ro|ewa na{e dr`ave. I to je garantija da ne}emo trebati da u na{em organizmu pro`ivqujemo
sve te evropske patwe i nevoqe, u wihovim o{trim i borbenim oblicima.”
Krug br. 1, 22. januar 1938. godine
Unutarwa politika
Prilike i grupacije u Hrvatskoj
U posledwe vreme je izazvala `ivu pozornost polemika koja se sve `e{}e vodi izme|u organa Dr. V. Ma~eka, “Hrvatskog Dnevnika” i klerikalne “Hrv. Stra`e”... Do sada se, naime, delatnost “Hrv. Stra`e” tro{ila u
polemici i napadajima na listove demokratskog i jugoslovenskog liberalnog smera, dok se borba sa liberalnim elementima u biv{oj HSS vodila
prikriveno, na terenu.
Sada, naprotiv, nema dana da se polemika izme|u “H. Dnevnika” i “H.
Stra`e” ne nastavqa, a “H. Stra`a” je ve}i deo svoje aktivnosti posvetila
ba{ tome ciqu, ne {tede}i ni krupnim izrazima Ma~ekov list i prigovaraju}i mu otvoreno zbog nekatoli~kog dr`awa”, koje da nije u skladu sa katoli~kim na~elima, te zbog toga {to se “H. Dnevnik” sla`e “sa liberalnim i pu~kofronta{kim elementima” itd.
Istodobno se vodi polemika i izme|u “H. Dnevnika” i “Obzora”, u pitawu seqa~ke dr`ave; i ma koliko da ta polemika nije tako `u~na, kao ona sa
“H. Stra`om”, vrlo je karakteristi~na i zanimqiva. Sa wome u vezi treba
spomenuti i direktni g. Ma~ekov napadaj na g. Dr. V. Kri{kovi}a, poznatog
erudita i nau~nika, koji je pre rata igrao znatnu ulogu u t.zv. mayaronskim
redovima u Hrvatskoj, zbog wegove kritike seqa~kog gledi{ta u programu
biv{e HSS objavqene u jednoj kwizi, {tampanoj kod “Matice Hrvatske”.
Tom prilikom je g. Ma~ek napao “Maticu Hrvatsku”. a g. Kri{kovi}a su
uzeli u odbranu i “Obzor” i “Hrv.Stra`a”.
322
Nije bez interesa, ni rascep u redovima “Bra}e Hrv. Zmaja”,. patriotskog
udru`ewa koje se naro~ito brinulo oko ~uvawa hrv. tradicija, i iz koga je
istupio istori~ar. Dr. Rudolf Horvat, osnovav{i, sa jo{ nekoliko wih,
novo udru`ewe “Hrvatski Rodoqub”. Tom prilikom je “H. Dnevnik” napao,
Horvata, ~oveka ~ija hrvatska pro{lost nije besprekorna, dok je “H. Stra`a” uzela u odbranu dru{tvo, u kojemu se nalazi veliki broj wenih pristalica a naro~ito ,g, Qubomir Marakovi}. Zna~ajno je me|utim i to, da je, u
vreme kada “H. Dnevnik” vodi tolike polemike i borbe u samim hrvatskim
redovima, u Zagrebu osnovana nova {tamparska zadruga, sa kapitalom od
400.000 dinara, koja }e preuzeti izdavawe “Hrv. Dnevnika”
Kona~no nisu bez podloge ni vesti objavqene u “Vremenu” da bi ba{ ti
elementi koji danas vode polemiku sa “Hrv. Dnevnikom”, i koji nisu zadovoqni sa politikom Dr. Ma~eka, u zajednici sa jo{ nekim krugovima, trebali da osnuju novu “nacionalisti~ku hrvatsku stranku”. Te vesti su dodu{e demantovane sa strane “Obzora” ali Ma~ekov “Hrv. Dnevnik” pi{e da
je to samo zato {to ne znaju odakle }e dobiti pristalice, dok naprotiv ima
“pojedinaca koji bi rado osnovali tu novu politi~ku stranku” i to, kako “H.
Dnevnik” aludira, ba{ u redovima oko i “H. Stra`e”.. Qubqansko “Jutro”
doznaje pak, da pretsednik Senata, g. Ma`urani} ispituje tako|er teren za
stvarawe jedne nove stranke, u dru{tvu sa gg. Frange{om, [vrqugom i [uperinom, te da bi ta stranka imala da zastupa gra|anski smer hrvatske politike, nasuprot seqa~kom smeru g. Ma~eka, i da bi sara|ivala sa JRZ. Kona~no je i “Obzor” prisiqen da prizna, da bi se ipak moglo dogoditi da se
frankova~ki elementi zasebno grupiraju, ali. da su oni u pitawu hrvatskih
zahteva jo{ radikalniji od g. Ma~eka; na {to “Hrv. Stra`a” prime}uje, da
joj o nekoj zasebnoj frankova~koj stranci nije jo{ ni{ta poznato, – i ako
postoji radikalni hrvatski nacionalizam, koji je protiv svih polovi~nih
re{ewa”, te da tih hrvatskih nacionalista i ima i na istaknutim mjestima
HSS”, a da postoji “otvorena opozicija protiv taktike vo|stva HSS”.
Kada se uzme, dakle, sve skupa, izlazi ipak da se frankovci i klerikalci, te izvesni elementi oko “Obzora” spremaju da se, pre ili posle, odvoje
od HSS. Dokaz tome je i osnivawe novog frankova~kog lista u Zagrebu “Nezavisnost”. Javnost bi, me|utim, neobi~no zanimalo znati, {ta na pr. “H.
Stra`a” razume pod “polovi~nim re{ewima” i kakva bi to radikalna re{ewa tra`io radikalni hrvatski nacionalizam”, odnosno frankov{tina;
kao i to, kako se prema tim radikalnim re{ewima odnosi sama “Hrv. Stra`a”?.. Jer, u koliko se se}amo, u doba kada su Hrvati prelazili najte`u svoju Kalvariju, za vreme svetskoga rata, tada su posve drugi elementi tra`ili radikalna re{ewa za Hrvate, dok su vo|e i pristalice “H. Stra`e” bili iskqu~ivo za oportunisti~ka re{ewa i okvire...
U samim klerikalnim redovima nije tako|er sve slo`no. Tako na pr. “H.
Dnevnik” tvrdi da je velik deo sve{tenstva nezadovoqan dr`awem “H.
Stra`e”, a sam sarajevski “Kat. Tjednik”, koji je organ nadbiskupa [ari}a,
pori~e “H. Stra`i” pravo da govori u ime svih katolika, ve} jedino u ime
svoje, vrlo malene grupe. Naravski, da ni “H. Stra`a” nije ostala du`na, pa
ga o{tro prekorava zbog toga {to je stao uz “H. Dnevnik”, umesto uz wu.
323
I “aktivni kat. sve{tenik, Dr. I. Guberina, koji je nedavno protiv grupe “Hrv. Stra`e” objavio kwigu “Sukob dvaju ideja”, polemizira u “Hrv.
Dnevniku” sa “Hrv. Stra`om”, pa tvrdi da “seniorat (grupa oko “H. Stra`e”) ima dva lica, javno i tajno, da sabotira sve crkvene odredbe koje mu ne
konveniraju i da svojim SKOMOM `eli konkurisati Hrv. Seq. Pokretu”,
te da je zadwa biskupska konferencija, premda zaobilaznim putem, zabranila seniorat”. Kona~no g. Guberina javqa da je, zbog kleveta, tu`io sudu “H.
Stra`u”, na {to je odgovorni urednik g. I. Degrelle, kao pisca ~lanka protiv Guberine ozna~io dr. J. [imraka. Zatim nastavqa:
“Ja sam na to pismeno upozorio dra [imraka, da po kanonu 120 2. u vezi s
kanonon 1. moram kao sve}enik tra`iti dozvolu, da mogu wega kao sve}enika tu`iti gra|anskom sudu, zbog uvrede i klevete. Upozorio sam ga, da se ne
bi smio prikrivati za crkveni autoritet i da bi trebao stupiti pred gra|anski sud i pred wim dokazivati svoje tvrdwe. Napisao sam mu, da povjerewem svih, koji poznaju prilike, ovisi o wemu, ho}u li dobiti tu dozvolu.
Na to pismo nisam dobio od dra [imraka nikavog odgovora. On nije ni{ta u~inio, da do|e pred sud i da se tu javno brani, ali to ipak nije smetalo ni wega ni “Hrvatsku Stra`u” da i daqe moju kwigu konstantno na`ivqu “pamfletom”.
Kao {to se vidi, urednik “Hrv. Stra`e”, Dr. [imrak, je junak samo onda,
kad mo`e napadati iza le|a i {iriti neistine o licima i listovima, kojima je onemogu}eno da se brane...
Krug br. 1, 22. januar 1938. godine
Odgovorna sloboda i solidarnost u demokratiji
“Krug” je u svojoj uvodnoj re~i; u pro{lom broju, kao naro~it zadatak dana{wice podvukao obnavqawe demokratije i tra`ewe; novih puteva za wenu primenu, u socijalnom kao i politi~kom `ivotu. To je problem koji danas zaokupqa sve demokrate od ube|ewa, koji znaju dobro da bez wegovog re{ewa nema ni pobede demokratije, zato {to se reakcija, i pored o~itog nezadovoqstva svih naroda sa wome, odr`ava samim time, {to te narodne mase, a naro~ito mlada inteligencija, nemaju jedne jasno izgra|ene parole, kojom bi mogle da se odu{eve, te da kompaktno, pa i sa pripravno{}u na `rtve i sa verom u pobedu, u|u u borbu za weno o`ivotvorewe.
Kaza}e se: A zar demokratija sama nije ve} dovoqan ideal da se za wega
bori?... U principu jest, u toliko pre {to. su iskustva posledwih godina u
svetu pokazala, da udaqavawe od demokratije vodi ~ove~anstvo sve vi{e u
opasnost me|unarodnih, me|urasnih, kao i me|uklasnih sukoba i haosa; ali
se zato mora priznati da je demokratija, kao primeweni sistem, u dobrom
delu evropskih zemaqa izazvala. toliko razo~arewa, da je nepouzdawe zbog
toga pre{lo i na sam princip, pa treba velikih napora da se ta vera ponovo pridigne. Sem kod onih kojima je do li~ne vlasti, danas je kod ogromnog
dela ~ove~anstva ve} sazrelo ube|ewe, da je reakcija na gre{ke demokratije daleko gora od gre{aka samih, pa da lek nije u odvra}awu od we, ve} u vra}awu na jednu zdraviju i pravilnije primewenu demokratiju, koja }e, pored
jednakosti u pravima, slobode savesti itd., dati qudima zagarantovani po324
redak i sigurnost, koja }e im uliti smisao za odgovornost slobodnog ~oveka, kao i smisao za solidarnost svih slobodnih qudi zajedno.
Razo~arewa sa ranijim sistemima demokratije u mnogim zemqama, demago{ke terevenke koje su se iz toga rodile, dezorganizacija i mlohavost javne uprave, primeri klika{ke ili partizanske korupcije, – sve to poja~ano
agitacijom antidemokratskih elemenata, koji su u ta raspolo`ewa ubacili jo{ i efektne parole o tome, kako je demokracija dovela do svetskog rata, do ekonomske krize, do nestabilnosti novca, do nezaposlenosti itd. –
u~inili su da, i pored jo{ stra{nijeg razo~arewa, koje iz dana u dan raste
protiv svih mogu}ih totalitarizama ili diktatura, odozgo ili odozdo, kao
i pored sveg, sve ja~eg nagla{avawa vere u slobodarska i demokratska na~ela, nema ipak gotovo nigde u svetu, u tim demokratskim krugovima onog pravog elana i pravog zanosa, koji bi, kao u doba, kad je demokratija dobijala
prve svoje bitke, zatalasao srca i du{e koji bi qude u~inio nepobedqivim
u veri i u snazi, i koji bi povezao u jednom htewu sve one koji ho}e to isto.
Moramo priznati da tog zanosa nema ~ak ni toliko, koliko ga ima u totalitarnim, fa{isti~kim ili komunisti~kim pokretima, ma koliko da je i
kod wih taj elan danas mnogo izgubio na snazi, i ma koliko da je tim zanosima, zbog dirigovanosti odozgo, te{ko odrediti pravi obim i vrednost.
Me|utim, ba{ zato {to elan demokratije ne mo`e i ne treba da do|e od
dirigovanih izvora, – a bez elana i bez zanosa nema ni pobede,– potrebno je da
ideolozi, borci i apo{toli demokratije po|u u potragu za tom spasonosnom
re~ju, da, pou~eni iskustvima, o~iste vrt demokratije od korova koji ju je gu{io, da izlaskom na pravilnije puteve povrate veru, te da prona|u pravo geslo, pod kojim }e da povedu borbu i da demokratiju dovedu do pobede.
U velikom svetu se to ve} radi, pa se ~ini da se ve} pomalo i naziru konture osnovnih linija te budu}e re~i ozdravqewa, koje su ba{ u onome {to
smo ranije podvukli: u odgovornosti demokratije i u wenoj solidarnosti,
te u slobodnom podizawu autoriteta proiza{log iz demokratije, bez ~ega
se neda zamisliti nikakvo organizovano dru{tveno ure|ewe. A demokratija treba da pretstavqa najvi{i uzor dru{tvenog ure|ewa koje }e, po savr{enosti funkcionisawa, po stabilnosti, po otpornosti prema smetwama,
po snazi da za{titi svoje ~lanove i po mogu}nostima da unapredi wihove,
duhovne i materijalne interese, stajati, ne ispod, ve} iznad svih re`ima
“jake ruke” i iznad najtotalitarnijih diktatura! Sem pojedinaca, koji pripadaji tipu t. zv. revolucionaraca po ro|ewu, a koji su izbacili parolu
svetske revolucije, ogromna ve}ina qudi, i pored naj{irih sloboda i najdemo kratskije uprave, tra`i ipak zdrav, {to stabilniji i miran poredak,
bez krvavih, ili nekrvavih iznena|ewa, – a to je ono {to treba da pru`i ~ove~anstvu budu}a, odgovorna i solidarna demokratija.
Jedan od najboqih prijateqa Jugoslovena koji je ujedno i jedan od najuglednijih ideologa demokratije u svetu, engleski publicist Wickhan Steed
bavi se, u nedavno objavqeno svojoj kwizi, “Demokratija i diktatura”, sa
tim problemom i nalazi da princip nove demokratije treba u prvom redu
da bude ta “odgovorna sloboda!”
325
Kao polaznu ta~ku svojih razmatrawa, Steed je uzeo dve li~nosti, kao reprezentante dvaju opre~nih sistema koji vladaju danas u svetu, i to ne sistema fa{izma i boq{evizma, jer su, gledi{ta istinske slobode i demokratije, oni daleko vi{e srodni nego {to se misli, – ve} sistema diktature i demokratije: Masaryka i Hitlera. Kad bismo imali prostora i mogu}nosti,
vredilo bi izneti i podrobne karakteristike jedne i druge od ovih dveju istoriskih li~nosti, kako ih je g. Steed prikazao, jer one u mnogo~em osvetquju ideolo{ka razmatrawa kwige. To u toliko pre, {to Steed tvrdi, da je ba{
Masaryk, jo{ davno pre pojave hitlerizma, otkrio wegovu su{tinu, time
{to je upro prstom na pruske simpatije za neliberalnu dr`avu, koje su na{le svog pretstavnika u Hegelu i koje ima svoj koren u skrivenim dubinama nema~kog ~oveka, kod koga postoji izvestan, gotovo misti~ki odnos prema dr`avnom aparatu.. A Hegelov misaoni sistem je, preko marksizma, poslu`io kao osnov i sovjetskoj diktaturi. Pa, kad se doda tome, da se je – kako g. Steed ka`e – nakon rata bilo javilo u Nema~koj gotovo patolo{ko raspolo`ewe,
~iji je izvor u psiholo{koj pojavi “kompleksa inferiority”, a koje je fanati~no
tra`ilo nekog Mesiju, koji }e da im doka`e obratno, – da je nema~ki narod prvi na svetu, – onda je psiholo{ki pobeda nacizma potpuno obja{wena.
Tome naprotiv, Masaryk prestavqa za Steeda ideal slobodoumnog, demokratskog i pronicqivog dr`avnika, koji, i pored najve}e gorqivosti u radu za svoj narod, ne}e da u~ini ni{ta {to bi moglo da nanese {tetu ili
uvredu drugim narodima, ili da poremeti mir u svetu. Koliko je Masaryko va politika realisti~ka, i pored najidealnijih wenih osnova, vidi se najboqe po tome {to je u svojoj otaxbini umeo da organizuje dr`avu, sa vi{e
narodnosnih mawina nego li igde u Evropi, na mestu koje je strate{ki, geografski, ideolo{ki i ekonomski najosetqivije i najizlo`enije, a ipak se
u toj dr`avi stvari razvijaju u punoj slobodi i demokratiji, te u duhu naj{ire tolerancije i dobre voqe.
Steed, me|utim, stoji na gledi{tu, da je Hegelova koncepcija o dr`avi, kao
“jedinom i totalnom utelovqewu eti~kog principa”, ne samo nemoralna nego
i protivure~na. Eti~nost i moral, to je sinonim za socijalni poredak, za socijalna ograni~ewa i odricawa, kojima se odbija apsolutno savr{enstvo! I
prema tome, totalitarizam ne mo`e da ima nikakve veze sa eti~no{}u.
Nakon {to je u zasebnim poglavqima izneo u detaqima svu socijalnu, politi~ku, kulturnu i filozofsku suprotnost izme|u pomenute dve li~nosti, Steed dolazi do kona~nog poglavqa, u kome, nasuprot mitosu o superiornosti ~iste rase, ho}e da formulira svoju, demokratsku veru, ali ne kao
mitos, ve} kao zanos i elan, baziran na razumno postignutim ube|ewima. I
to je ba{ ta vera u kona~nu efikasnost slobode ~oveka u organizovanoj dr`avi, u odgovornost pojedinaca i u wihovu solidarnost.
Zasnovana na ube|ewu i smislu svakog pojedinca za odgovornost u slobodi, ta nova liberalna i demokratska vera, koju Steed propoveda, bila bi u
stawu da qudima pru`i ideal jednog uzvi{enijeg na~ina `ivota, i za narode i za pojedince. U shvatawu Steedovog liberalizma, dr`ava pretstavqa
ustrojstvo slobodnih qudi, ~ija samouprava po~iva na pretpostavci kolektivne i individualne autodisdpline i odgovornosti.
326
Prema toj odgovornoj slobodi, taj koji prima na sebe du`nost da slu{a
zakone, koje je posrednim putem sam sebi dao, mora da uzme i drugu du`nost,
da te zakone brani proti svakome ko ih ru{i, sve dotle dok se slobodnom
voqom gra|ana taj zakon dr`i, ili dok se, ako ne vaqa, izmeni. U pogledu
socijalne politike, Steed nalazi da samo osna`ewe dru{tvenog `ivota i
razvoja tra`i da se “svaki suvi{ak od najpravednije dobiti kapitala, pravedno porazdeli me|u one koji na tom poslu rade, i to ne kao milostiwa, pa
ni u formi nekog socijalnog osigurawa, ve} u vidu punog priznawa qudskog
prava na nagradu za svoj rad.”
Taj liberalizam i ta odgovorna sloboda prenose se, naravski i na podru~je me|unarodne politike, pa zabacuju “~istu neutralnost” kao ne{to {to se
prakti~ki pre`ivelo i {to je nemoralno. Pojam mira nesme da se uzima samo negativno, kao ne{to {to “nije rat”; ve} mir treba shvatati pozitivno
i aktivno. Onaj prvi, negativni pacifizam bio je blizu tolstojevskom na~elu neprotivqewa zlu; ili dana{wem Huxleyovom na~elu, koji tra`i, da
~ak i oni narodi, koji su napadnuti, ne odgovore ratom, jer su za rat potrebna dva, pa ~im jedna strana ne}e da ratuje, ne mo`e ni druga. I to je ta~no;
samo {to je ta~no i to, da }e onda jedna strana, i bez rata, podjarmiti drugu; a gomilawe mo}i kod prve, tera}e je na nova podjarmqivawa i kona~no
ipak na nove ratove! I zato Steed ta~no formuli{e: Odbacivawe rata, kao
instrumenta me|u narodima, treba dosledno da zna~i da, ako neka dr`ava
ipak zapo~ne rat, to automatski zna~i nastup ostalih protiv prekr{iteqa, – dakle i konac neutralnosti!
Pored Steedove, zanimqiva je u tom pogledu jo{ jedna, nedavno objavqena
kwiga, “The Renaissance of Demokracy”, koju je napisao vrlo ugledni ameri~ki publicist, G. S. Gracchus, a u kojoj su isto tako temeqito i objektivno
analizirani osnovi fa{isti~kih, kao i osnovi demokratskih doktrina, sa
socijolo{kog, ekonomskog, politi~kog i istorijskog gledi{ta. Autor vrlo uspe{no odbacuje i filozofiju i socijologiju fa{izma, ozna~uju}i ih
kao varqive, ali isto tako pokazuje u tan~ine, za{to je moralo do}i do sloma anarhi~nog individualizma predratne i poratne demokratije, i u ~emu
je zatajila demokratska filozofija. Kona~no, kao i Steed, Graccchus nalazi da je re{ewe u obnavqawu demokratije, na principu odgovornosti i solidarnosti; pa ba{ taj solidarizam ozna~ava kao bazu, na kojoj bi se mogla
izgraditi stabilnost socijalnih i me|unarodnih odnosa, i oko koje bi se
mogle okupiti mase za borbu protiv reakcije. Gracchus zabacuje, naravski,
svaki totalitarni eksperimenat i tvrdi da su ameri~ki narodi, svi bez
razlike, odani demokratiji. Me|utim, ta parola sama nije dostatna, nego joj
treba dati novi pravac, a to se mo`e jedino na bazi solidarizma.
I Steed zavr{uje svoju kwigu podvla~ewem, da }e “oni koji se odlu~e za
ideal slobodnog ~oveka i za demokratski poredak, morati mo`da i svoj `ivot davati kao zalog za o`ivotvorewe tog ideala”, – {to zna~i da ra|awe i
pobedu budu}e demokratije ni on ne zami{qa druga~ije, nego kao pokret koji }e obuhvatiti sve qude dobre voqe, ponesene novom verom i novim elanom, koji }e se crpsti iz eti~kih principa i iz parola, koje }e u~initi da
se, zaboravi tiranija razo~arewa. A to je ono najva`nije. Jer, nema sumwe
327
da detaqi i formule g. Steeda i g. Gracchusa nisu ni jedine ni definitivne
te da smo jo{ daleko od pravog poleta; ali ba{ zato je du`nost ~itave demokratije, pa i na{e, da ga, i pojedina~no i kolektivno, tra`i i stvara, jer
bez wega nema ni izlaza ni pobede.
Krug br. 2, 29. januar 1938. godine
Glosa
Pored listova, koji su, vi{e ili mawe, ta~no zabele`ili pojavu na{eg
lista, moramo kao neta~ne, sem “H. Stra`e”, spomenuti i “Obzor” i
“Slovenec”. Oni tako|er nalaze da je fer ako pri~aju o vezi “Kruga” sa
biv{om “Javnosti”; a sem toga su, boje}i se utiska {to ga proizvodi na{
objektivni, demokratski i vanstrana~ki stav, poku{ali da se na nas nabace
i tvrdwama o fa{izmu, centralizmu, vezama sa JNS itd.
Koliko je to. tendenciozno, ne bi trebalo ni isticati, kada se znade
kakvo odlu~no demokratsko i liberalno dr`awe je zauzeo na{ list, i kako
je izri~ito naglasio da je profil centralizma, protiv fa{izma i protiv
svake reakcije i nasiqa. Pa dok nas, iz providnih razloga, neki zagreba~ki
i qubqanski listovi ho}e da dovedu u vezu sa JNS, u Beogradu nam, sa
izvesne strane pri{ivaju saradwu sa U. O, pa ~ak i sa daleko radikalnijim
grupama – {to je sve skupa neta~no, jer na{e pisawe nema veze ni sa kakvom
partijom. Isto tako nas ~udi, kad “Hrv. Dhevnik” govori o nekim
“Kruga{ima”, koji da bi tobo`e hteli silom da provedu ne{to protiv
Hrvata, kada je istina da su qudi oko “Kruga” ve} ranije ustajali protiv
svakog nasiqa uperenog protiv Hrvata, {to im je donelo i te kakvih neprilika; i kad se zna da ni u jednom napisu “Kruga” nema ni traga od toga, pa ni
u ~lanku g. Erdeqanovi}a, koji sa svojim potpisom iznosi svoje shvatawe,
kao {to su iznosili, i iznosi}e, drugi, a da to ne vezuje ni druge oko
“Kruga”, ni redakciju kao takvu.
Krug br. 3, 5. februar 1938.
Poku{aji da se umawi [trosmajerova veli~ina
Zagreba~ki “Hrv. Dnevnik” je objavio nedavno ~lanak, “[trosmajerov
dan”, sa kojim se vredi naro~ito pozabaviti kao sa tipi~nim primerom izopa~enosti naravi, u kojoj se najve}i hrvatski sinovi nastoje u~initi malim, samo zato {to ne mogu po voqi da se nate`u i da se zbiju na Prokrustovu postequ aktuelnih politi~kih raspolo`ewa. I moramo odmah ista}i da se naro~ito ~udimo da je takav ~lanak ugledao svetla u listu, ~iji je
autoritet poznat i koji nije ma ~iji, pa da mo`e bez kontrole da uvr{tava
{ta god mu stigne.
U tom ~lanku se najpre konstatuje da se na [trosmajerov dan {kolskoj deci govori o biskupu “na svoj na~in”, dok je naprotiv, prema autoru tog ~lanka, [trosmajer zaslu`an iskqu~ivo zato {to je darovao izvesne sume novca za hrvatske prosvetne ustanove. I ni za {to vi{e! Mogao bi dakle u najboqu ruku da se navodi “kao primer za druge imu}ne Hrvate (dakle, recimo,
za razne Prpi}e, Peni}e, Grivi~i}e, Reberske, Pernare itd.!) “koji imaju,
a za hrvatske kulturne institucije ne daju ipak ni pare”. Me|utim, da se ~ak
328
i ta [trosmajerova zasluga umawi, u ~lanku se navodi da je, sem za hrv. prosvetne institucije, biskup “darovao i 20.000 forinta za preure|ewe kaptola Sv. Jeronima u Rimu”, iz ~ega se vidi, da je davao i za “ustanove u tu|oj zemqi”; {to bi drugim re~ima imalo da zna~i: Davao ~ovek {to mu se prosipalo; davao doma}em i tu|em, i to mu je sva slava !...
Kolike li mizerije!... I kolike li sitne pakosti u nabrajawima da je
[trosmajer samo tako: “darovao toliko za osnutak hrv. sveu~ili{ta, a toliko za osnutak akademije”, te da je “darovao svoje slike galeriji” itd., – kada se znade da je on sve te tri najvi{e kulturne institucije kod Hrvata, ne
samo darovao, nego ih STVARNO I OSNOVAO; te da nije bilo [trosmajera, da je pitawe, kada i kako bismo do wih do{li, a do nekih, kao n. pr. do
galerije slika, ko zna da li bi i do danas... A drugo: Zar to nije vi{e nego
li perfidija, kad pisac ~lanka, u listu u kojemu svaka druga re~ glasi “Hrvat” i “hrvatski”, navla{ ispu{ta iz naziva Zavoda Sv. Jeronima re~ “hrvatski” (ma da ga n. pr. “H. Stra`a” neprestano tako tituli{e!), samo zato
da bi se mislilo da je biskup darivao i bog zna ~ije strane i tu|e zavode, “u
tu|oj zemqi”... Anonimni pisac, me|utim, nastavqa:
“Prikazivati pak Strossmayera u svijetlu politi~kih izmi{qotina i
historijskih falsifikata, nije korisno nikome razboritomu, jer se hrvatska misao ne da razvodniti nikakovom strossmayerov{tinom. Hrvatsko ime ne
mo`e se brisati iz du{e hrvatskog naroda i wegove djece nikakvim jugoslavenstvom. Pred sto godina bio je u modi ilirizam naravno samo me|u {akom gospode, a nikada me|u seqa~kim narodom.”
I kona~no se u ~lanku pri~a, kako je i [trosmajer “svoju zabludu jugoslovenstva uvidio i to priznao”, kada se g. 1903 sastao sa Star~evi}em u Krapinskim Toplicama, te da je “na tom sastanku ~ak dao pravo Star~evi}u, koji je od po~etka pobijao te ideje... itd.”
I na taj se eto na~in u najautoritativnijem organu Hrv. nar. pokreta, daje mesta klasi~nim neznalicama i falzifikatorima najva`nijih li~nosti
hrvatske istorije 19 veka... Jer pre svega, sastanak na Krapinskim Toplicama nije bio g. 1903, ve} 1893; a drugo, sve {ta je u tom ~lanku napisano o tom
sastanku, najordinarniji je “tra~” i falsifikat! [trosmajer sam pi{e
Ra~kom o tom sastanku, 16 dana docnije, i nagla{uje izri~ito da on uop}e
nije posetio Star~evi}a, ve} `upnika Rukavinu, a ovaj da ga je upoznao sa
Star~evi}em koji je u to vreme bio kod wega. I zatim ka`e: “{ta sam drugo
u~initi mogao, nego ga lijepim licem pozdraviti?... On mi je vizitu uzvratio, pa “mirna Bosna!” I nadodaje (preo{tro, naravski, ali to je odgovaralo biskupovim navikama u privatnim pismima): “To vam je, i vaw{tinom
svojom i nutra{tinom: monstrum!”, – {to najboqe svedo~i da [trosmajer,
ne samo {to nije priznavao nikakvih tobo`wih svojih zabluda, a jo{ mawe
davao u ne~em pravo Star~evi}u, nego da je, nakon toga sastanka, ostao ~ak u
jo{ divergentnijem stavu prema wemu, nego li ranije (a {to potvr|uju i daqwe re~i u pismu !). Pa, ako pisac “H. Dnevnika” ne veruje [trosmajeru, neka
uzme u ruke “Politi~ku povijest Hrvata”, koju je nedavno objavio Dr. J. Horvat, a u kojoj }e na}i da su, prilikom sastanka u Krapinskim Toplicama, Star~evi} i [trosmajer “izmijenili tek nekoliko konvencijonalnih i qubeznih
329
rije~i”, te da se je [trosmajer ~ak po`alio na mizernost politi~kih prilika, ma koliko da se u javnosti o tome sastanku {to{ta pri~alo. Ali ba{ to
“{to{ta” i taj “tra~” imao bi piscu u “H. Dnevniku” da poslu`i kao dokumenat odnosa izme|u dva najmarkantnija pretstavnika hrvatstva u 19-om veku!....
To je, dakle, ono {to treba okrstiti “politi~kom izmi{qotinom i falzifikatom, a ne to o ~emu govori ~lanak u “H. Dnevniku”. Jednako kao {to
je skandal nad skandalima, da jedan hrvatski list, iz imena jednog od najve}ih sinova Hrvatske, stvara u pogrdnom smislu izraz “strosmajerov{tina”,
kao ne{to {to bi trebalo tobo`e da “razvodni hrvatsku misao”, ili da
“zbri{e hrvatsko ime.” To je dodu{e propovedao Dr. Josip Frank Hrvatima, po naruybi Be~a, ali je vi{e nego li `alosno, da se te be~ke poru~bine i
danas vr{e... A {to se ti~e prezrivog tona o “{a~ici gospode”, koja su pred
sto godina “uvela u modu ilirizama, neka mu seni ilirskih preporoditeqa,
koje su tako ~asno otele glavni grad Hrvata i tolike druge varo{i iz ruku germanizacije i mayarizacije, oproste svetogrdnu re~; i neka je odbiju na ra~un
potpune izopa~enosti pojmova, morala i vrednosti, u kojoj `ivimo....
I kona~no, kad pisac u “H. Dnevniku” zavr{ava sa konstatacijom, da je
[trosmajer “u mislima hrv. naroda do{ao na pravo mjesto”, ali da to mjesto “nije ono, koje bi `eqeli neprijateqi hrv. naroda”, onda bi to trebalo
da zna~i da je hrv. narod [trosmajeru dao mesto ne{to zaslu`nijeg darovateqa; da bi naprotiv tobo`wi “neprijateqi hrv. naroda” (naime oni, koji
su se za hrvatstvo borili protiv Be~a i protiv Pe{te, dok su im frankovci prodavali to hrvatstvo!) `eleli da u hrv. narodu [trosmajer ima prvo,
ili jedno od prvih mesta, kao wegov reprezentant, vo| i ideolog.
Dakle i opet krajwa ignorancija hrvatske istorije i kulture!... Jer sve {to
je u Hrvatskoj imalo ma kakvu vrednost, po~ev{i od Preradovi}a, [enoe i
Haramba{i}a, pa do bra}e Radi}a i Supila, pevalo je himne [trosmajeru kao
najve}em geniju hrvatstva i jugoslovenstva. A jesu li i to “neprijateqi hrvatstva”?...: A najhrvatskiji najstar}evi}anskiji od svih hrvatskih kwi`evnika,
A. G; Mato{, ma koliko da se nikada nije slagao sa biskupovim politi~kim
idejama; nazivao ga je “najslavnijim sinom roda” i ovako o wemu pisao:
“Taj Latinac, Europejac i Lebenskünstler bija{e, pored samaritanskog
sve}enika, jo{ i slaven, dakle dvostruki altruista, dvostruki kr{}anin,
ostav{i pored svega svog gospodstva i kulture, apostol, poslije Svetog Save najve}i jugoslovenski nasqednik mudrosti Sv. ]irila i Metodija.”
“Kao zvuk katedralnih zvona {to zvu~i nad sala{ima i u dubini {uma
ubave |akov{tine, tako je wegov glas u~io Evropu da nas jo{ ima, – jo{ Hrvata! Kraqevi se uznemiravahu kad ~u{e rije~ toga kraqa u Carlyleovu smi slu, tog homerskog i biblijskog narodnog pastijera... Kao div, kao stup je str{io iz mizerije na{ih karaktera i prilika, vode}i na{e roptawe u pijanu
slobodu kanaansku, i savremenici nisu imali na domu, osim Star~evi}a, `iva
~ovjeka, da izmjere toliku veli~inu. Kao {to se wegov hram abnormalno uzdigao nad palana~kim kroviwarama, tako se Vladika uznio nad Hrvatskom ...”
A nije li i danas tako? ... Ne uzdi`e li se i danas, mo`da ~ak vi{e nego
i kada, [trosmajer, kao div, ne samo “nad mizerijom hrvatskih karaktera i
prilika” (u koje spada i ~lankopisac “H. Dnevnika”, skupa sa Kerubinom
330
[egvi}em i svim “velikim patuqcima”, koji bi ru{ewem divova hteli da
uzdignu sebe), nego i nad mizerijom op{tih jugoslovenskih karaktera i prilika, – koje su sve zajedno i dovele do ove podivqalosti, u kojoj se patriotizam meri time, ko }e boqe da oblati sve {to se veliko imalo u pro{losti... Jer mi n. pr. nismo nikada bili politi~ki istomi{qenici Star~evi}a i S. Radi}a, ali nam ni na kraj pameti nebi palo da im odreknemo golemo zna~ewe {to su ga imali i da ih ne ubrojimo me|u najvi{e reprezentante hrvatskog i jugoslovenskog javnog `ivota i rodoqubqa. Mi, predratni
jugoslovenski nacionalisti, bili smo ~ak prvi, koji smo, sa Skerli}em na
~elu, obnovili kult Star~evi}a, kao antiaustriskog revolucionarca i liberalnog slobodara, pa taj kult pro{irili i na Srbiju. A TU [IRINU
DUHA, taj jedini pravi plod toliko spomiwane hiqadugodi{we kulture i
veze sa zapadom, NAU^ILI SMO BA[ OD [TROSMAJERA, od toga najevropskijeg Hrvata i najhrvatskijeg Evropejca, – ube|eni da samo ona, ta
{irina duha, mo`e da dovede do pobede, hrvatstvo i jugoslovenstvo.
I hrvatstvo, dakako... Jer nema ve}e aberacije nego li je pomisao, da se i
najradikalnija borba za hrvatstvo ne mo`e voditi, ako se ne obavije u antikulturnu i uskogrudnu mr`wu i potcewivawe svega {to je do ju~er tvorilo
sr` hrvatskog politi~kog i kulturnog `ivota. ^ak i onda, kad politi~ka
koncepcija [trosmajerova nebi bila podesna za momentalnu politi~ku situaciju,zar }e se toj borbi bilo {ta pomo}i, ako se tako golema vrednost
hrvatskog duha obori u blato ?... I da su tako radili jugoslovenski orijentisani Hrvati, koji su pred petnaestak godina vodili ~itav politi~ki `ivot kod Hrvata, pa da su, umesto [trosmajera, ru{ili Star~evi}a i Kvaternika, zar se ne bismo danas na{li u sami