racional
nost i
demokra
tija
priredio:
milorad stupar
Tre}i program Radio Beograda
Br. 139–140, III–IV/2008
UDK 321.7:141.7
MILORAD STUPAR
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Ovaj rad predstavlja prikaz osnovnih problema koji se pojavljuju u poku{aju
da se ideja demokratije izvede iz teorije dru{tvenog izbora. Da bi se uo~ili
nedostaci „agregativnog“ shvatanja demokratije, polazi se od zaklju~aka Erouove teoreme o nemogu}nosti demokratskog dru{tvenog izbora. U drugom
delu rada razmatraju se neki predlozi „deliberativnog“ pristupa u shvatanju
demokratije kao poku{aji pobolj{anja, odnosno kao odgovori na agregativno
shvatanje.
Klju~ne re~i: racionalnost, dru{tveni izbor, demokratija.
Kratko istorijsko razmatranje
Najve}i broj savremenih mislilaca u oblasti teorije politike smatra da
postoji veoma va`na razlika izme|u anti~kog i modernog, odnosno savremenog shvatanja politike. Ta razlika se ogleda u neslaganju ve}ine
savremenih teoreti~ara sa stanovi{tem da postoji jedna istina o politi~kom moralu koja je objektivna i realna, koja va`i za sva dru{tva i sve
poretke i koja se, kao takva, mo`e objasniti specijalno nadarenim i za
takav poduhvat spremnim i posebno istreniranim pojedincima. Ova
stara metafizi~ka i metodolo{ka vizija najbolje je izlo`ena u Platonovom
remek-delu Dr`ava. Ona u su{tini po~iva na jednoj krupnoj pretpostavci koja obele`ava politi~ki `ivot anti~kog polisa, ili bar onog {to bi trebalo da bude njegov ideal, a to je uverenje da je dobro pojedinca nezamislivo izvan onog {to je dobro zajednice. Ili, kako to nadahnuto izgovara Platon kroz Sokratovu besedu: „Dr`ava je du{a samo mnogo puta
uve}ana“. I dobro pojedinca i dobro dr`ave mogu da nastanu samo onda kada su sastavni delovi du{e, odnosno delovi dr`ave, u potpunom
skladu, harmoniji, a da pri tom pretpostavljamo da je taj sklad jedna
univerzalna istina koju svojim umom mogu o~itati samo neki, posebno
obdareni i najbolji, a to su oni koje je Platon nazivao aroi.
Ve} rana moderna filozofija dru{tvenog ugovora pravi otklon od
ovakve vizije. I Hobsova i Lokova i Rusoova, a mo`emo re}i i Kantova vizija dru{tvenog ugovora podrazumeva da ima smisla govoriti o
9
tre}i program
10
LETO–JESEN 2007
ljudima, njihovim vrlinama i `ivotnim putevima, nezavisno od dru{tvene sredine kojoj pripadaju. Na primer, Hobsov misaoni eksperiment o prirodnom stanju potpuno je anti-platonovski i anti-aristotelovski. U prirodnom stanju ljudi kao da su iznenada izronili iz zemlje,
kao pe~urke posle ki{e, i to kao potpune individue sa svojim `eljama,
strastima i razli~itim verovanjima o tome {ta u `ivotu treba da rade.
Druga moderna pretpostavka je da su svi ljudi jednaki, da nema ni~eg
„prirodnog“ u ljudima {to bi davalo pravo pojedincima ili grupama da
vladaju drugima. Dakle, ve} kod ranih modernih teoreti~ara jasno je
odsustvo teze o „prirodnoj subordiniranosti“ koja je prisutna u antici,
na primer, teza o prirodnoj subordiniranosti robova, o prirodnoj subordiniranosti `ena itd. Teza o jednakosti u pogledu uspe{nosti postizanja dominacije i mo}i za Hobsa je na neki na~in i fizi~ka ~injenica. ^ak
i najpametniji i najja~i od nas nisu dovoljno pametni i sna`ni da dvojica lo{ijih, glupljih i slabijih nisu u stanju da nas „pametne“ i „sna`ne“
savladaju.1 Tako|e, sli~no Dekartu, i Hobs misli da je svaki pojedinac
ube|en u verodostojnost svoje mudrosti i u to da je ima dovoljno.2
Kao da je zdrav razum, u nekom nevidljivom demokratskom maniru,
„najbolje raspore|ena stvar na svetu“. Dakle, ve} rane teorije o dru{tvenom ugovoru imaju u sebi ugra|en metodolo{ki i vrednosni individualizam. Polazi se od pretpostavke da su ljudi kao individue slobodni i jednaki, da imaju jasne predstave o li~nom dobru, a kolektivno dobro, ili dobro zajednice, civilizovanog dru{tva i dr`ave, izvedeno je iz
sadr`aja dru{tvenog ugovora u koji ljudi stupaju da bi prevladali lo{e
strane `ivota u prirodnom stanju.
Ideja o kolektivnom dobru kao rezultanti interesa pojedinaca koji
dru{tvo ~ine jeste osnovna pretpostavka savremene politi~ke teorije, i to
naro~ito onih liberalnih mislilaca koji upotrebljavaju tehni~ki aparat teorije racionalnog izbora da bi potpunije objasnili ideju dru{tvenog ugovora i dru{tava, koji na takvoj ideji po~ivaju. Ovi mislioci metodolo{ki i
vrednosni individualizam dovode do krajnjih konsekvenci jer dru{tvo vide kao svet naseljen osobama koje te`e tome da ustanove minimalan
skup normi pona{anja, a da pri tom ostvare individualne `ivotne planove
kojima te`e. Sloboda i jednakost se u ovom slu~aju ne shvataju kao superiorne metafizi~ke vrednosti kojima dru{tvo kao celina treba da te`i. U
stvari, po ovom shvatanju dru{tvo i nema nekakvu spoljnu svrhu. Nema
hipostaziranog kolektiva, dr`ave, istorije ili boga sa ugra|enim thelosom
koji je automatski obavezuju}a motivacija svih. Nema ni tog ~oveka, koji
se po superiornosti izdvaja od drugih i pola`e pravo na nekakvo prirodno politi~ko liderstvo, jer je jedini u stanju da ima uvid u to {ta je politi~1
2
Tomas Hobs, Levijatan, Kultura, Beograd 1961, str. 105.
Ibid., str. 106.
tre}i program
LETO–JESEN 2007
ko dobro. Konsekventan metodolo{ki individualizam istovremeno izra`ava i elementarni demokratski zahtev koji je jo{ Bentam efektno obznanio: svaki ~ovek va`i kao jedan. U ovako shva}enom dru{tvu politika je
proces uspostavljanja kompromisa izme|u pojedinaca sa razli~itim interesima. Kompromis se obi~no izra`ava nekakvim ugovorom slobodnih i
jednakih pojedinca koji imaju razli~ite `ivotne planove. Kolektivno dobro, dakle, nastaje iz slobodnih izbora individua. Ovo su pretpostavke savremene politi~ke teorije ugovornog (kontraktarijanskog) tipa, koje poku{avaju da daju re{enje o tome {ta treba da bude u sadr`ini osnovnih
ustavnih odredbi dru{tva da bi se obezbedio trajan i stabilan politi~ki poredak. Naravno, teorije se razlikuju u pogledu zaklju~aka kako treba definisati osnovu za konstitucionalnu i demokratsku politi~ku strukturu i
dva pristupa u tom pogledu u ovom }emo uvodnom delu samo pomenuti da bismo kasnije, u drugom delu rada, pojasnili razliku.
Mo`e se uo~iti da danas postoje dve vrste pristupa problemu odre|enja demokratskog dru{tvenog izbora. Jedan pristup mo`emo nazvati
agregativnom koncepcijom demokratije, a taj se pristup dalje razvija u
teoriji javnog izbora. Druga koncepcija je deliberativno shvatanje demokratije. Ovde }emo navesti samo ukratko u ~emu je razlika izme|u
ove dve koncepcije, da bismo kasnije na primeru Erouove teoreme i
poku{aja prevladavanja problema koje ona pokre}e, ovaj prikaz dopunili. Dakle, agregativni pristup zahteva proceduru (na primer, ve}insko
glasanje) koja u situaciji tra`enja kolektivnog izbora „sabira“ interese
svih ~lanova dru{tva tako {to ih jednako uva`ava. Dakle, polazna osnova su interesi individue kao ~injeni~ka datost i samo glasanje. Pretpostavlja se da individua ima najbolji sud o tome {ta su njeni autenti~ni interesi, a izbor je demokratski ako se procedurom uva`avaju jednako interesi svih. Ovakvo shvatanje demokratije u savremenoj literaturi vezuje
se ~esto za ime ameri~kog nau~nika Roberta Dala, mo`da zbog toga {to
ga je on efektno sa`eo i prikazao.3 Ako se interesi shvate kao racionalni u ekonomskom smislu, problem agregacije preferencija mo`e dalje
da se prou~ava i ekonomskim metodama i to je onda teorija javnog izbora, ili „ekonomsko prou~avanje dono{enja netr`i{nih odluka“.4
S druge strane, prema deliberativnoj koncepciji, gra|ani jedni druge vide kao jednake ne samo po tome {to jednako uva`avaju interese
svih, ve} i po tome {to u tra`enju pravila grupnog izbora jedni drugima
nude opravdanje na osnovu promi{ljenih razloga koje bi svi uva`ili u
javnoj debati. Dakle, u deliberativnoj demokratiji akcenat je na razlozima kao polaznoj osnovi demokratije, koji vode do zajedni~kog sadr`aja
3
Robert Dahl, A Preface to Democratic Theory, The University of Chicago,
2006.
4
David Mueller, Public Choice, Cambridge University Press, 1979.
11
tre}i program
12
LETO–JESEN 2008
demokratije. U agregativnom shvatanju akcenat je na interesima i proceduri koja te interese sa`ima, kakvi god da su. Uverenje pristalica deliberativne demokratije jeste da }e se u razlo`noj javnoj diskusiji, u kojoj
svaki gra|anin drugog vidi kao jednakog, slobodnog i ravnopravnog,
odnosno u „javnoj upotrebi uma“, pre posti}i ono {to bismo mogli nazvati sadr`inom op{teg dru{tvenog dobra.
Pre nego {to se usredsredimo na dublje razmatranje ova dva pristupa, pokaza}emo kakva je veza izme|u teorija demokratije i teorije racionalnog izbora, jer nas ta diskusija direktno vodi pore|enju dva pomenuta pristupa.
Preferencije i racionalnost
Ako se po|e od ~injenice da su ljudi u nekom sasvim elementarnom smislu slobodni, onda se obi~no ka`e da su ljudi u stanju da na~ine nekakav
izbor bez obzira na to {ta je predmet izbora.5 Dakle, izbor se shvata veoma apstraktno i postavlja se pitanje da li je mogu}e napraviti neki elementarni logi~ki okvir u okviru koga se tako shva}en izbor mo`e opisati.
Filozofi, matemati~ari i, naravno, ekonomisti koji se bave mikroekonomskom teorijom, ostvarili su pionirski prodor u toj oblasti.6 Ovako shva}en logi~ki okvir u kome se izbor odvija, filozofski posmatrano, mo`e da
se tuma~i kao elementarna „cilj–sredstvo“ racionalnost. Naime, ne ulazi
se u to {ta neko treba da bira, ve} {ta sme da ~ini, ukoliko je svoj cilj odabrao, da bi taj izbor bio smislen. U teoriji racionalnog izbora, ovaj okvir
se naj~e{}e defini{e aksiomima preferencija. Mi }emo ih ovde navesti u
upro{}enoj varijanti koja zadovoljava potrebe ovog teksta.
Pretpostavimo da postoji vi{e opcija (minimum dve) koje su predmet izbora (opcije mogu biti bilo {ta – u ekonomiji su to naj~e{}e takozvane „korpe dobara“, u politici to mogu biti razli~iti strana~ki programi, ili politi~ke li~nosti–lideri itd.). Ozna~imo te opcije sa A, B, C... itd.
Pretpostavimo da donosilac odluka iz skupa opcija bira onu koju najvi{e preferira. Mo`emo onda re}i da donosilac odluka preko relacija preferencija uspostavlja poredak u odnosu na razli~ite opcije. Da bismo ih
nazvali racionalnim, ove relacije preferencija moraju da zadovolje slede}e uslove: aksiomi preferencija koji se obi~no nazivaju uslovima potpunosti i tranzitivnosti.
5 Naravno, u teoriji demokratije predmet izbora su politi~ki programi stranaka, ili politi~ara, i o tome }e biti re~i kasnije.
6 Na primer, pionirski doprinos u tom pogledu je rad Theory of Games and
Economic Behavior matemati~ara Fon Nojmana i Morge{terna objavljen 1944.
(VonNeuman, Morgenstern). Pogledati tako|e rad ekonomiste Pola Samjuelsona
(Paul Samuelson) Foundations of Economic Analysis, iz 1947. godine.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
1. Uslov potpunosti ka`e da za bilo koje dve opcije A i B, donosilac
odluke uvek mo`e da uspostavi slede}i odnos:
a) A se preferira vi{e nego B
b) B se preferira vi{e nego A
c) A se preferira ta~no koliko i B.
Ako „P“ ozna~ava „preferirano“ a „I“ ozna~ava „indiferentno“ onda ovaj uslov mo`emo formalno ispisati i na slede}i na~in gde veznik
’v’ ozna~ava disjunkciju
(A)(B) Š(APB) v (BPA) v (AIB)¹.
2. Uslov tranzitivnosti ka`e da ako je A preferirano vi{e nego B, a B
vi{e nego C, onda sledi da je A preferirano vi{e nego C. Ovaj uslov nala`e da izbor mora biti koherentan. Kada ga formalno zapi{emo, gde
strelica ozna~ava veznik „ako, onda“, taj uslov glasi:
(A)(B)(C) Š(APB)&(BPC)¹ → (APB)
iz ~ega dalje sledi s obzirom na zna~enje uslova 1 i
(A)(B)(C)Š(APB)&(BIC)¹ → (APC).
Dru{tveni izbor i demokratija
Po{to smo racionalnost preferencija definisali aksiomima, mo`emo se
zapitati kako da odredimo {ta je demokratski dru{tveni izbor. Da bismo
to uradili neophodno je da ka`emo {ta podrazumevamo pod demokratijom.
Pojam demokratije je veoma slo`en pojam. Za po~etak bismo mo`da mogli re}i da je to prosto ve}insko odlu~ivanje gra|ana o nekom
pitanju, odnosno ve}insko grupno odlu~ivanje. Ovo je naravno upro{}eno i neta~no odre|enje demokratije, ali nam na po~etku istra`ivanja
olak{ava analizu, a vide}emo da i ovako upro{}eno shvatanje za sobom
povla~i krupne probleme. Tako|e, u demokratiji je va`no i pod kojim
uslovima se glasa. Obi~no se ka`e da demokratska procedura glasanja
mora da bude fer, da se interes svakog mora uva`avati i da bira~i moraju da budu slobodni u pravljenju svojih rang-lista me|u opcijama. To bi
bio onaj minimum „eti~nosti“ koju demokratija treba da zadovolji.
Prvi problem sa ovako shva}enom koncepcijom demokratije uo~io
je u XVIII veku Kondorse i u literaturi je ~esto citiran kao problem „cikli~nih ve}ina“ ili „paradoks glasanja“.
– Paradoks ve}inskog glasanja: Kondorseov paradoks cikli~nih preferencija
Pretpostavimo da se dru{tvo sastoji od tri ~lana, Save, Jovana i Filipa, da njihove individualne preferencije zadovoljavaju uslove racional-
13
tre}i program
14
LETO–JESEN 2008
nosti (1–2) i da oni razmatraju tri politi~ke opcije (A, B, C). Pretpostavimo, primera radi, da A ozna~ava politiku niskog nivoa javne potro{nje, B srednji nivo, a C visok nivo. „P“ zna~i „dru{tveno preferiran“, a
„Ps“ zna~i „Sava preferira“ i tako redom i za Jovana i Filipa (Pj, Pf).
Dakle, njihov poredak preferencija je slede}i:
Sava: APsB, BPsC i APsC
Jovan: BPjA, BPjC i CPjA
Filip APfB, CPfB, CPfA
{to mo`emo prikazati slede}om tabelom
Sava
Jovan
Filip
A
B
C
B
C
A
C
A
B
Uporedimo odnos A i B. Po{to Sava i Filip preferiraju A, onda (A P
B). Po{to Jovan i Filip preferiraju C u odnosu na A, onda (C P A). Ali
kada poredimo C i B, pobe|uje B, odnosno (B P C) i onda se vra}amo
na po~etak. Zaklju~ak je da nema grupnog izbora, jer grupni izbor ve~ito kru`i izme|u tri opcije. U svakom slede}em koraku glasanja pobednik mo`e da bude pobe|en i tako ad infinitum bez postizanja re{enja ili ravnote`e, odnosno pobednika dobijenog glasanjem. Paradoks je
u tome {to individualne tranzitivne preferencije daju netranzitivne
grupne ili dru{tvene preferencije.
Da bi se izbegle ove nepogodnosti mo`emo poku{ati da uradimo
slede}e: mo`emo uspostaviti redosled glasanja.
– Uspostavljanje redosleda glasanja
Pretpostavimo da na{e tri osobe prvo glasaju o A u odnosu na B, a
onda glasaju izme|u pobednika ovog takmi~enja i C. S obzirom na to
da ve}ina daje prednost A u odnosu na B, drugi krug takmi~enja bi}e izme|u A i C, a to zna~i da }e u ovom slu~aju C biti pobednik (Filip i Jovan preferiraju C).
Ali {ta ako odlu~e da glasaju prvo o C i A, pa potom suo~e pobednika ovog takmi~enja sa B? Tada C pobe|uje u prvom koraku, ali B pobe|uje C u drugom koraku (preferiraju je Sava i Jovan). Koji }e rezultat
biti na kraju zavisi od redosleda po kome su opcije postavljene glasa~ima. Ali sam profil preferencija individua ne ka`e ni{ta o redosledu, pa
je odluka za jedan od redosleda zasnovana samo na osnovu samih preferencija potpuno arbitrarna, {to ostavlja prostor za manipulaciju onih
koji glasaju. Dakle, opet nema grupnog izbora. Alternativa ovom postupku moglo bi da bude glasanje preko rang-liste.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
– Rang-lista (Bordin metod)7
U ovom slu~aju svaka osoba rangira opciju prema svojim preferencijama i brojem ozna~ava poredak u svom sistemu rangiranja, na primer 1
za prvo mesto, najbolju opciju, 2 za drugo mesto itd. Posle toga sabiraju
se rezultati za svaku opciju da bi se odredio ukupan rezultat. Dru{tveno
najbolja opcija je ona sa najni`im rezultatom (mo`e i obrnuto).
Oslanjaju}i se na gornju tabelu, pretpostavimo na po~etku da su na
raspolaganju bile samo opcije A i B. U tom slu~aju Sava bi rangirao A
kao broj 1, a Jovan istu opciju kao broj 2. Opcija B bi bila potpuno suprotno rangirana. Na taj na~in bi rezultat glasanja bio izjedna~en, pri
~emu bi svaka opcija imala ukupan broj poena 3 {to se vidi iz slede}e
tabele
Sava
Jovan
1-A
1-B
2-B
2-A
Ali pretpostavimo sada da se u glasanje uvodi opcija C. Sava bi dao
A vrednost 1, B vrednost 2, a C vrednost 3. Jovan bi dao B vrednost 1,
C vrednost 2, a A vrednost 3. To zna~i da bi A na ukupnoj rang-listi
imalo 4 poena, dok bi B imalo 3 poena {to se vidi iz slede}e tabele:
Sava
Jovan
1-A
1-B
2-B
2-C
3-C
3-A
U ovom slu~aju B-u bi se davala prednost u odnosu na A. Dakle,
kod glasanja rang-listom mo`e se manipulisati uvo|enjem novih alternativa koje menjaju kona~nu rang-listu relevantnih alternativa. Iz ovog
razloga nam se ~ini da glasanje pomo}u rang-liste treba izbe}i ako `elimo fer i po{ten demokratski grupni izbor.
– Jednovr{nost preferencija i teorema srednjeg glasa~a
Cikli~nost mo`e da se izbegne ako se uzimaju u obzir samo one
preferencije koje su „jednovr{ne“ (od engleske re~i single peaked). Blek
(Black) je pokazao 1948.8 da ishod glasanja mora da postoji, odnosno
da se Kondorseov paradoks gubi kada su preferencije glasa~a „normalne“,
Metod je dobio ime u osamnaestom veku prema @an-[arlu de Bordi (JeanCharles de Borda), francuskom matemati~aru.
8 Duncan Black, „On the Rationale of Group Decision Making“, Journal of
Political Economy (Februar, 1948). Prikaz Blekovog argumenta uz neke manje
7
15
tre}i program
16
LETO–JESEN 2008
to jest kada korisnost pojedinog glasa~a opada u srazmeri sa njegovim
udaljavanjem od najpreferiranijeg ishoda – {to je „normalno“. Kod
dvovr{nih preferencija korisnost glasa~a prvo po~ne da opada direktno
proporcionalno sa udaljavanjem od najpo`eljnijeg ishoda, ali potom
ona po~ne da se uve}ava prave}i tako dva vrha na grafikonu koji predstavlja preferencije.
Ako zadr`imo zna~enje velikih slova, A, B, C... iz prethodnih odeljaka, na na{oj slici Filip preferira ili visok nivo javne potro{nje, ili nizak, {to je udaljeno od koli~ine potro{nje koja se nalazi na sredini, to
jest, B.
SAVA
KORISNOST
A
B
C
FILIP
FILIP (sa jednovr{nim
preferencijama)
JOVAN
B
C
A
JOVAN
SAVA
FILIP – „JEDNOVR[NI“
C
B
A
A
B
C
KOLI^INA
DOBRA
Slika 1
Teorema srednjeg glasa~a ka`e da ako su preferencije svih glasa~a
jednovr{ne, onda ishod ve}inskog glasanja odra`ava preferencije srednjeg glasa~a. Srednji glasa~ je onaj ~ije su preferencije na sredini skupa
preferencija svih glasa~a. To je Jovan. Dakle B pobe|uje kao najbolja
opcija kada su Filipove preferencije jednovr{ne (videti sliku gore).
Postavlja se sada, naravno, pitanje da li je mogu} demokratski grupni izbor za sve mogu}e preferencija glasa~a, a ne samo za one „jednovr{ne“. Uostalom, zna~enje demokratije i jeste u tome da treba dati jednak
zna~aj svim preferencijama, odnosno interesima svih, ili bar {to ve}em
broju ljudi u dru{tvu. Dakle, postavlja se pitanje da li je mogu}e prona}i
neko slo`enije pravilo grupnog izbora koje obuhvata sve preferencije
izmene preuzet je od Voltera Nikolsona (Walter Nicholson), Microeconomic Theory, Harcourt Brace College Publishers, 1998, a mo`e se na}i i u drugim ud`benicima mikroekonomije i teorije racionalnog izbora.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
glasa~a, i koje je istovremeno odlu~ivo, to jest koje ne dovodi do nemogu}nosti dru{tvenog izbora zbog cikli~nosti preferencija na grupnom nivou kao u slu~aju Kondorseovog paradoksa, odnosno manipulacije kao
u slu~aju glasanja rang-listom. Ovo pitanje istra`ivao je na po~etku svoje nau~ne karijere ameri~ki nobelovac ekonomista Kenet Erou posle ~ega je objavio ~lanak u kome je dokazao ~uvenu teoremu o nemogu}nosti dru{tvenog izbora. Dakle, opet jedan skepti~an zaklju~ak o demokratskom grupnom odlu~ivanju koje je bazirano na racionalnosti preferencija individua. Ali, prika`imo najpre ukratko i Erouov pristup.
Erouova teorema
U svom ~lanku9 Erou ne polazi odmah od nekog pravila grupnog odlu~ivanja kao {to je to, na primer, ve}insko pravilo, ve} tra`i skup aksioma koji treba da ograni~i grupni izbor, a da istovremeno zadovolji kako
standarde racionalnosti na individualnom i grupnom nivou, tako i neke
na{e elementarne intuicije o tome {ta u vrednosnom smislu zna~i eti~ki
demokratski izbor.
Problem cikli~nosti preferencija Erou poku{ava da prevazi|e tako
{to svojim aksiomima zahteva ispunjenje uslova tranzitivnosti i na grupnom nivou. Dalje, problem manipulacije uvo|enjem novih alternativa
re{ava se uvo|enjem uslova I, takozvanog uslova nezavisnosti od irelevantnih alternativa. Taj uslov ka`e da dru{tveni izbor izme|u bilo koje
dve alternative zavisi samo od poredaka te dve alternative na individualnim rang-listama, a ne i od poredaka ostalih opcija. I kona~no, Erou
poku{ava da prona|e grupnu rang-listu koja sledi iz individualnih rang-lista, uzimaju}i u obzir sve individualne poretke opcija, odnosno sve
individualne rang-liste za sva dru{tvena stanja.10 Ovaj uslov Erou naziva uslovom U (neograni~en domen – od engleskog izraza unrestricted
domain). Dakle, ne uzimaju se u obzir samo one individualne rang-liste
sa „jednovr{nim“ preferencijama kao {to je to bio slu~aj kod dokaza
Blekove teoreme. Tako|e, ovaj uslov je sa stanovi{ta vrednosti liberalne
demokratije veoma lako opravdati jer ograni~avanje preferencija pojedinaca zna~i da formiranje preferencija pojedinaca i izbori koji iz njih
slede nisu slobodni pa se ne mogu smatrati fer i valjanim.
9 K. J.Arrow: Social Choice and Individual Values, drugo izdanje, Yale University Press, 1963.
10 Ako, na primer, postoje tri opcije, A, B i C, onda je pojedinac u mogu}nosti da odabere bilo koji od njihovih trinaest mogu}ih poredaka: 1) ABC; 2) BCA;
3) CAB; 4) ACB; 5) CBA; 6) BAC; 7) A(BC); 8) B(CA); 9) C(AB); 10) (AB)C; 11)
(BC)A; 12) (CA)B; 13) (ABC), gde ispisivanje opcija u redosledu s leva na desno
zna~i „preferirano“, a pojavljivanje opcija u zagradama zna~i „indiferentno“.
17
tre}i program
18
LETO–JESEN 2008
Kada je o drugim vrednosnim uslovima re~, oni su tako|e veoma
prihvatljivi. Erou smatra da grupni izbor ne sme da bude takav da bude
diktatorski – da grupna rang-lista uvek bude rang-lista jedne iste osobe.
Ovu mogu}nost Erou elemini{e uvo|enjem uslova D koji izra`ava uslov
nediktatornosti grupnog demokratskog izbora. Dalje, da bi izbor bio demokratski ne sme se dopustiti da se uop{te ne uzimaju u obzir interesi
gra|ana–glasa~a. Funkcija dru{tvenog blagostanja nije konstantna.
Grupni demokratski izbor ne mo`e da se poziva na nekakvu konstantnu
tradicionalnu vrednost, ili pak na nekakvu „objektivnu“ istinu bez obzira na preferencije glasa~a. Drugim re~ima, grupni izbor, da bi bio demokratski, ne sme da bude nametnut. Ovaj uslov Erou naziva uslovom S
(suverenost gra|ana). Tako|e, i uslov jednoglasnosti ili Pareto-uslov
(ovaj uslov je dobio naziv po italijanskom ekonomisti Vilfredu Paretu)
~ini se sasvim prihvatljivim sa demokratskog stanovi{ta: ako jednu opciju jednoglasno preferiraju svi ~lanovi dru{tva, onda je ona i dru{tveno
preferirana. Sve ove uslove mo`emo nabrojati redom u skupu od {est
aksioma (uslov S }emo izostaviti jer je impliciran uslovom P)11:
Uslovi racionalnosti i eti~nosti Erouove funkcije dru{tvenog blagostanja
1. Funkcija dru{tvenog blagostanja mora biti takva da mo`e da rangira sve individualne profile preferencija i sva dru{tvena stanja. (U
(neograni~en domen)).
2. Aksiom potpunosti mora da bude zadovoljen i na grupnom nivou.
Dakle, ili je A P B, B P A, ili je dru{tvo indiferentno izme|u A i B (A I B).
3. Funkcija dru{tvenog blagostanja mora da bude tranzitivna: ako
A P B i B P C (ili A I C), onda A P C.
4. Rangiranje mora da bude na pozitivan na~in povezano sa preferencijama individua: ako se A jednoglasno preferira od strane svih ~lanova dru{tva, onda je A P B (P-uslov).
5. Ako se nova dru{tvena stanja uvode kao predmet rangiranja, ta
~injenica ne treba da uti~e na rang-listu stanja od kojih se po~elo. Ovaj
uslov Erou naziva nezavisnost od irelevantnih alternativa (I-uslov).
6. Funkcija dru{tvenog blagostanja ne sme da bude diktatorska. Ne
sme da bude slu~aj da su preferencije jedne individue istovremeno i izbor dru{tva. (D-uslov).
Uz ove uslove racionalnosti i eti~nosti treba dodati prethodno navedene aksiome (1–2), odnosno aksiome potpunosti i tranzitivnosti
koji va`e za individue.
U prvom izdanju svoje knjige Erou koristi uslov S i uslov PA (uslov monotonosti). Kako S i PA zajedno daju P, u drugom izdanju Erou operi{e sa ~etiri uslova eti~nosti koje i mi navodimo.
11
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Mada na prvi pogled izgledaju ponaosob veoma prihvatljivi, jer su
minimalno vrednosno „obojeni“, Erou je prona{ao konkluzivan dokaz
da ovih {est uslova nisu zajedno konzistentni u okolnostima kada imamo bar dva glasa~a i tri opcije uz pretpostavku da je broj glasa~a i opcija kona~an. Drugim re~ima, ne postoji grupni izbor, odnosno funkcija
dru{tvene korisnosti koja zadovoljava uslove 1–6. Ilustracije radi, jedan
mali segment Erouovog argumenta12 mo`emo prikazati na slede}i, veoma upro{}en na~in.
Pretpostavimo da postoje tri dru{tvena stanja (A, B i C) koja se rangiraju i da se dru{tvo sastoji od dve osobe (Save i Jovana). Pretpostavimo da Sava preferira A u odnosu na B (A Ps B), i B u odnosu na C (B Ps
C). Pretpostavimo da Jovan ima slede}e preferencije: (C Pj A), (A Pj B)
i (C Pj B).
Po{to (B Ps C) i (C Pj B), onda dru{tvo mora da bude indiferentno
izme|u B i C, odnosno (B I C). U protivnom, dru{tveni izbor bi bio isto
{to i izbor jedne individue, bio bi „diktatorski“ (u na{em primeru uvek
protivno preferencijama druge osobe), a to je protivno aksiomu 6.
Dalje, po{to i Sava i Jovan preferiraju A u odnosu na B, aksiom 4
zahteva da (A P B). Odatle sledi po aksiomu 3, tranzitivnosti, da (A P
C) – u prethodnom razmatranju smo do{li do zaklju~ka da (B I C). Ali
ovo je opet naru{avanje aksioma 6 po{to (A Ps C) – sledi po tranzitivnosti Savinih preferencija, ali i (C Pj A) – sledi iz pretpostavke o Jovanovim preferencijama.
[ta se postiglo ovim Erouovim dokazom o nemogu}nosti dru{tvenog izbora? Ako aksiomi koji izra`avaju eti~ke uslove predstavljaju minimum na{ih vrednosnih stavova o demokratiji, i ako su aksiomi preferencija na individualnom i grupnom nivou prihvatljivi iz logi~kih razloga, onda postoji deduktivni dokaz da funkcija dru{tvenog blagostanja
koja zadovoljava ove aksiome (odnosno grupna rang-lista koja predstavlja dru{tveni izbor) mora biti diktatorska. Drugim re~ima, generalno
gledano, nema mogu}nosti da se na prihvatljiv na~in poka`e {ta bi bio
demokratski izbor nekog dru{tva, ako se taj izbor bazira na preferencijama ~lanova tog dru{tva.
Za mnoge koji se bave dru{tvenom teorijom ovaj rezultat Erouovog dokaza bio je pora`avaju}i i iznena|uju}i. Zdrav razum, kao i mnogi koji se bave dru{tvenom naukom, uzimaju zdravo za gotovo da }e racionalni i dobronamerni ljudi, koji te`e tome da postignu kolektivni ra12 Potpuni Eroov dokaz mo`e se na}i u K. J. Arrow: Social Choice and Individual Values, drugo izdanje, Yale University Press, 1963. Potpunija, nematematizirana verzija Erouovog argumenta, mo`e se tako|e na}i u Resnikovom tekstu „Dru{tveni izbori“, to jest u istoimenom poglavlju njegove knjige Choices. Videti tekst
u ovom broju „Tre}eg programa“.
19
tre}i program
20
LETO–JESEN 2008
cionalni izbor, taj izbor i posti}i. Me|utim, teorija racionalnog izbora
Erouovim dokazom ovo stanovi{te dovodi u pitanje.
Tra`enje izlaza
Postavlja se pitanje kako protuma~iti rezultate Erouove teoreme. Strogo gledano, Erouov zaklju~ak o nemogu}nosti dru{tvenog izbora jeste
matemati~ki rezultat i tu nema ni~eg problemati~nog ukoliko prihvatamo aksiome. Postavlja se pitanje kakva bi mogla da bude intuitivno-empirijska interpretacija ovog rezultata. Da li njegovo tuma~enje implicira
stav da je demokratija osu|ena na propast, odnosno da su nam jedine
alternative tiranija ili bezvla{}e? Ovakav zaklju~ak bio bi prejak. Mo`da
je najpribli`nija intuitivnom tuma~enju Erouovog dokaza tvrdnja da nema savr{enog glasa~kog sistema. Ali, ovakav zaklju~ak ipak nije pora`avaju}i za dru{tvenu nauku jer veliki broj teoreti~ara ipak poku{ava da
pru`i odgovor na pitanje {ta je demokratski model za date dru{tvene
uslove, a ne {ta je savr{eni demokratski model. To je tako jer u dru{tvima se ipak de{avaju demokratski izbori i donose odluke: parlamenti
ipak uspevaju da izglasaju bud`ete, upravni odbori biraju svoje predsednike, fakulteti rasporede ~asova, narodi se izja{njavaju na referendumima, biraju se predsednici itd. Umesto da se bavimo pitanjem kako bi
se dru{tveni izbori mogli organizovati na univerzalan na~in pod savr{enim uslovima, mo`da je korisnije ispitati kako se ti izbori stvarno de{avaju u razli~itim okolnostima i {ta teorija mo`e da ka`e o najadekvatnijim procedurama glasanja u takvim okolnostima. Teoreti~ari racionalnog izbora bave se ovim empirijskim pitanjima i u skladu sa datim
okolnostima i potrebama poku{avaju da izmene skup Erouovih aksioma dodavanjem, eliminacijom ili slabljenjem nekih od njih. Razmotrimo neke tipi~ne slu~ajeve.
Odbacivanje ili „slabljenje“ uslova U
Empirijske okolnosti navode nas na to da ponekad ili oslabimo ili napustimo uslov U (neograni~eni domen). Na po~etku ovog razmatranja
treba uo~iti slede}e: Erouova funkcija dru{tvenog blagostanja, kao {to
smo videli, mora da se zasniva na kompletnim individualnim rang-listama svih ~lanova dru{tva u pogledu svih opcija. Me|utim, ovakav metod izbora primenjiv je u specifi~nim situacijama kada se odlu~uje u relativno malim grupama, ili kada grupu ~ine dobro informisane osobe,
recimo eksperti. U politici i `ivotu to ~esto nije slu~aj jer retko mo`emo
da sretnemo pojedince koji mogu da rangiraju sve opcije, naro~ito kada
je broj kandidata veliki. Na primer, pretpostavimo da treba da se bira
40 predstavnika za parlament i da svaka od recimo osam stranaka kan-
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
diduje svojih 40 kandidata na izbornoj listi. U toj situaciji svaki bira~,
ako bismo strogo sledili Erouove uslove, mora ta~no da rangira 320
kandidata. U praksi je relativno mali broj onih koji mogu precizno da
rangiraju sve kandidate. Bira~i se po pravilu opredeljuju samo za alternativu na vrhu rang-liste, ponekad mogu da odrede i drugu najbolju
opciju, ali su retki oni koji mogu precizno da rangiraju sve opcije, a naro~ito one na dnu liste.
Imaju}i u vidu ove probleme neki autori su uo~ili jednu generalnu
slabost Erouovog pristupa problemu kolektivnog izbora. Oni su smatrali da Erouova teorema o nemogu}nosti izbora podrazumeva jedan
nerealisti~an svet koji je predeterminisan jer zahteva da svaka individua–glasa~ mora da ima potpunu informaciju o svim opcijama kako bi
ustanovila svoju individualnu rang-listu i da bi, potom, preko nekog
kolektivnog pravila sve takve, u potpunosti odre|ene individualne
rang-liste, bile prevedene u grupni izbor. Ali takav zahtev je, kao {to
smo videli, ponekad naj~e{}e nerealisti~an za svakodnevnu upotrebu. U
tom smislu, na primer, Rasel Hardin prime}uje: „Erou pretpostavlja da
se suo~avamo sa celokupnim poretkom svih stanja stvari, koji je u potpunosti determinisan u svakom pogledu relevantnom za nas. Mi ne biramo samo jednog predsednika niti pak odlu~ujemo o jednom zakonu.
Mi biramo celokupan svet u kome je sve unapred re{eno i odlu~eno: svi
predsednici i svi zakoni“.13
U ovom radu se ne}emo dalje upu{tati u ove duboke filozofske diskusije o Erouovom ordinalisti~kom pristupu. Na ovom mestu mo`emo
samo primetiti da se iz prakti~nih razloga, zbog delimi~ne informisanosti bira~a, ~e{}e koriste metode izbora u kojima bira~i imaju samo po
jedan glas koji dodeljuju najboljoj opciji sa svojih rang-lista. U takvoj situaciji mo`emo izabrati vi{e metoda izbora, a ovde }emo, primera radi,
navesti dva: 1) pravilo izbora apsolutnom ve}inom glasova (biramo onu
opciju za koju glasa vi{e od polovine ~lanova grupe) i 2) pravilo izbora
najve}im brojem glasova (biramo onu opciju koja na najve}em broju individualnih rang-lista zauzima prvo mesto). O~igledno je da oba pravila naru{avaju uslov U (neograni~eni domen) osim u jednom specifi~nom slu~aju koji }emo odmah objasniti.
Prvo pravilo ka`e da biramo opciju koja osvoji vi{e od polovine
glasova. Ovo je idealan metod dru{tvenog izbora kad imamo samo dve
alternative i dru{tvo sa neparnim brojem glasa~a. U tom slu~aju mo`e
se napraviti demokratski izbor koji zadovoljava Erouove standarde. I u
praksi je ~est slu~aj da biramo izme|u dve alternative, recimo, biramo
jednog od dva predsedni~ka kandidata. Me|utim, rezultati ovog pravila
Rusell Hardin, „Public Choice Versus Democracy“, u The Idea of Democracy, ur., Copp, Hapton i dr., Cambridge University Press, 1993, str. 163.
13
21
tre}i program
22
LETO–JESEN 2008
nisu uvek prihvatljivi, i to iz dva razloga. Prvo, kada je paran broj bira~a, metod mo`e da naru{i jedan od uslova racionalnosti na grupnom nivou, naime, uslov potpunosti, odnosno postupak izbora je paralisan i
odluka se odla`e. Ako smatramo da se do ovakve situacije retko dolazi
kada su u pitanju velike populacije glasa~a (na primer, predsedni~ki izbori u jednoj zemlji), mo`da mo`emo donekle umanjiti zna~aj ovog
problema. Me|utim, drugi problem je zna~ajniji. Naime, rezultat ovog
metoda mo`e da dovede do ishoda u literaturi poznatom kao „tiranija
ve}ine“ i zna~aj ovog problema mo`emo rasvetliti na slede}i na~in.
Pretpostavimo da su bira~i imali svoje individualne poretke opcija {to
se ve}inskim metodom zanemaruje. Tada primenom pravila izbora natpolovi~nom ve}inom glasova mo`e do}i do zanimljivog rezultata koji
}emo ilustrovati slede}im primerom.14
Pretpostavimo da grupa od 21 ~lana treba da izabere jednu od ~etiri opcije iz skupa opcija ABCD. Pretpostavimo tako|e da je grupa relativno homogena i da su se pojavile samo tri rang-liste opcija. Iz tog razloga svakog bira~a mo`emo svrstati u tri neformalne podgrupe koje ~ine bira~i sa identi~nim rang-listama. U prvoj podgrupi ima 7 bira~a i to
je u donjoj tabeli ozna~eno sa I(7) i tako redom za svaku podgrupu.
I(7)
II(10)
III(4)
A
C
A
C
B
C
B
D
D
D
A
B
Pobedni~ka
opcija izabrana
metodom
apsolutne ve}ine
A
Primenom pravila izbora apsolutnom ve}inom grupa bi izabrala
opciju A koja je dobila ve}inu (7 + 4 = 11) od ukupnog broja glasova
21. Valja, me|utim, zapaziti da primenom ovog pravila, budu}i da se
ograni~avamo samo na prvorangirane opcije, previ|amo ~injenicu da je
opcija C (sa ukupno 10 prvih i 11 drugih mesta) nesumnjivo bolja od
opcije A, koju gotovo polovina ~lanova grupa smatra (njih 10) najgorim ishodom. Iz tog razloga izabrana opcija mo`e se nazvati „tiranijom
ve}ine“. Dakle, smanjenjem informacione osnove u glasanju (zanemarivanjem mogu}ih individualnih rang-lista) da bismo dobili grupni izbor,
Primer je preuzet iz knjige Dubravke Pavli~i} Teorija odlu~ivanja, Beograd
2004, Ekonomski fakultet, str. 270.
14
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
dolazimo da rezultata koji nam se ~ine nefer. Na sli~an na~in, ispitivanjem primena drugog pomenutog pravila (biramo onu opciju koja na
najve}em broju individualnih rang-lista zauzima prvo mesto) mo`e se
pokazati da ono mo`e voditi pojavi „tiranije manjine“.15
Pretpostavimo kao u prethodnom primeru da grupa od 21 bira~a u
sli~nim okolnostima bira izme|u opcija ABCD. Pretpostavimo tako|e
da svaku osobu mo`emo svrstati u ~etiri neformalne podgrupe koje ~ine
pojedinci sa istim profilom preferencija. Tada dobijamo slede}u tabelu
I(7)
II(7)
III(6)
IV(1)
Pobedni~ka
opcija
A
B
C
A
A
B
C
B
B
C
D
D
D
D
A
A
C
Po{to biramo opciju koja na najve}em broju individualnih rang-lista zauzima prvo mesto, grupa }e izabrati opciju A sa ukupno 8 osvojenih glasova (7 u prvoj podgrupi i 1 glas u ~etvrtoj). Me|utim, ovaj izbor ne odra`ava raspolo`enje u grupi. Iz tabele se vidi da ve}ina smatra
opciju A najmanje povoljnom (A se nalazi na poslednjem mestu
rang-lista ~lanova II i III podgrupe, to jest 7 + 6 = 13). Dakle, u ovom
slu~aju manjina name}e volju ve}ini.
Izlaz iz ovih problema mo`e se potra`iti u pove}anju informacione
osnove kod glasanja tra`enjem metoda grupnog izbora, koji se zasnivaju na kompletnim rang-listama, ali tu onda opet nailazimo na prethodno pomenuti problem da u stvarnosti retko sre}emo pojedince koji mogu da rangiraju sve opcije. Tako|e, teorijski gledano, ako bismo i zanemarili ovu ~injenicu, metode izbora koje se zasnivaju na kompletnim
rang-listama imaju i krupniji problem koji smo ve} uo~ili u po~etnom
delu na{eg izlaganja, a to je problem cikli~nih ve}ina i problem manipulacije uvo|enjem irelevantnih alternativa.
Odbacivanje uslova I
Ali, mo`da uslov I i nije toliko bitan jer se ~esto od njega odustaje. Naime, u politici, kao i u `ivotu, ~est je slu~aj da se u odlu~ivanju izme|u
dveju alternativa uzima u obzir i intenzitet preferencija glasa~a u odnosu
15
Vidi, ibid., str. 269.
23
tre}i program
24
LETO–JESEN 2008
na te alternative, a ne samo njihov poredak na rang-listama nezavisno
od toga na kom su mestu na listama. Uslov I, me|utim, takvu mogu}nost ne dopu{ta, {to vodi kontraintuitivnim rezultatima: na primer, kada u grupi neznatna ve}ina (polovina plus jedan) gotovo podjednako
vrednuje opcije A i B, ali ipak glasa za A, dok manjina (polovina minus
jedan) izrazito preferira B u odnosu na A. ^ini nam se neprihvatljivim
da slaba ve}inska preferencija prema opciji A pobe|uje sna`nu preferenciju gotovo polovine dru{tva prema alternativi B.
Utilitarizam i problem interpersonalnog pore|enja korisnosti
Za{to onda u tra`enju funkcije dru{tvenog blagostanja ne uklju~iti i intenzitet preferencija? Za{to naprosto ne bismo tra`ili metod sabiranja individualnih korisnosti bira~a gde bi rezultat bio kolektivna korisnost ~itavog dru{tva. Ako bismo kolektivnu korisnost mogli da izrazimo broj~ano, onda su demokratska funkcija ili metod ozna~eni ve}im kvantitativnim izrazom u nekom opsegu pomenute kolektivne funkcije blagostanja.
Ovo bi bio utilitaristi~ki odgovor na problem dru{tvenog izbora.16 Problem ovakvog pristupa je u tome {to do sada u nauci nije prona|en adekvatan metod za smisleno pore|enje individualnih funkcija korisnosti,
odnosno pronala`enje neke jedinstvene kvantitativne dru{tvene skale na
kojoj bi se individualne funkcije korisnosti mogle sabirati.
Na osnovu ovih na{ih kratkih razmatranja mo`emo zaklju~iti da ne
postoji savr{en metod demokratskog grupnog izbora, ve} da postoji ~itav niz metoda koje su adekvatne za date okolnosti ali koje, strogo gledano, uvek imaju ve}i ili manji nedostatak: ili zadovoljavaju na{e eti~ke
intuicije o tome {ta je fer izbor, a naru{avaju standarde racionalnosti, ili
se doga|a suprotno.
Razmotrimo u onom {to sledi izlaz iz skepti~kih zaklju~aka oslanjanjem na pojam takozvane deliberativne demokratije. Da bismo to izveli potrebno je da se ponovo osvrnemo na sam pojam demokratije, jer
deliberativna demokratija implicira potpuno menjanje koncepcije tako
{to se insistira na agregaciji deliberacijom „pro~i{}enih“ preferencija, a
ne na datim, „~injeni~nim“ preferencijama. Ideja je da se do dru{tvenog
izbora do|e dijalogom u politi~kom javnom polju (glasanjem ili bez
glasanja), a ne samo preko neke procedure glasanja i ~injeni~no datih
preferencija. Pre nego {to uka`emo na to kako se u okviru Erouove teoreme ova pobolj{anja mo`da mogu izvesti na ovaj na~in, pozabavimo
se opet pojmom demokratije jer }e nam to olak{ati na~in da ta pobolj{anja bolje razumemo.
Jedan od najpoznatijih utilitaristi~kih poduhvata u ovom pogledu je Har{anjijev. Videti John Harsanyi Essays on Ethics, Social Behavior, and Scientific Explanation, Dordrecht: Reidel, 1976.
16
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Pojam demokratije i deliberativna demokratija
Etimolo{ki, termin „demokratija“, kao {to je poznato, zna~i „vladavina
naroda“. Demokratskom zemljom treba da upravlja onaj ko je dobio, tako da ka`emo, glas od naroda. Ali tu se odmah postavljaju dva problema:
1) ko dobija pravo da upravlja, odnosno kako izgleda struktura upravlja~a i 2) koja je procedura bitna da bi se „istinski“ glas naroda ~uo.
Kada je o prvom problemu re~, postavlja se pitanje da li demokratiju treba shvatiti kao prosto ve}insko odlu~ivanje bira~a koji odlu~uju
o svakom predlogu zakona, odnosno o svakom bitnom dru{tvenom pitanju. Politi~ki `ivot neke zemlje u tom slu~aju bio bi neka vrsta kontinuiranog i veoma u~estalog plebiscita njenog izbornog tela o svakom
politi~kom pitanju. To je takozvani model direktne ve}inske demokratije po kojoj su upravlja~i svi ~lanovi dru{tva i to je onda „volja naroda“. Alternativa ovom modelu mo`e biti, na primer, vlast ve}inski izabranih predstavnika naroda na odre|eno vreme, koji vr{e vlast do slede}ih izbora prema nekom generalnom zakonskom pravilu definisanom fundamentalnim pravnim dokumentima zemlje. Direktni oblik demokratije uglavnom nije glavni oblik funkcionisanja demokratskog sistema u savremenim dru{tvima, osim u vanrednim okolnostima kod
odluka od istorijskog zna~aja (na primer, prilikom dono{enja novog
ustava, dru{tvene odluke o secesiji i sli~no) kada mo`e da se primenjuje odlu~ivanje, na primer, referendumom. Pored svoje gotove nemogu}e prakti~ne primene u zemljama sa velikom populacijom, osnovni problemi sa kojim se ovaj model suo~ava jeste problem udaljenosti kompleksnih politi~kih problema od svakodnevnog `ivota stanovni{tva, kao i
problemi tiranije ve}ine ili tiranije manjine. I u praksi i u teoriji ovi su
problemi odavno poznati, a i u prethodnom odeljku je o tome bilo re~i17.
Tako|e, redovni povremeni izbori samo su jedan od oblika legitimacije
politi~kog poretka. Ostali oblici legitimacije mogu biti postojanje legalne opozicione politi~ke grupacije, vladavina zakona, po{tovanje ljudskih prava, transparentnost rada birokratije, slobodno javno mnjenje
itd. Dakle, izvori legitimacije demokratskog politi~kog sistema su mnogostruki18 i ne mogu se svesti samo na kategoriju periodi~nih ve}inskih
17 O istorijskoj pojavi razmatranja problema tiranije ve}ine videti radove
Aleksisa de Tokvila i Federalisti~ke spise. U savremenoj teoriji demokratije Robert
Dal i Josef [umpeter (Schumpeter) poznati su po tome {to su se ustru~avali da preporu~e masovno uklju~enje gra|ana u sve segmente demokratskog procesa.
18 U svom radu A Preface to Democratic Theory (1956), Robert Dal pokazuje koje jo{ uslove pored periodi~nih izbora neka zemlja mora da ispuni da bi bila
demokratska. Vladavinu u zemlji gde svako mo`e da bude biran kao predstavnik
naroda u vlasti i gde postoji legitimna opozicija koja postoje}u vlast mo`e na legalan na~in da dovede u pitanje, Dal naziva poliarhijom.
25
tre}i program
26
LETO–JESEN 2008
izbora. Me|utim, demokratsko odlu~ivanje prostom ve}inom jeste elementaran oblik dono{enja kolektivnih odluka u dru{tvu i mada se demokratija u nekoj zemlji ne mo`e svesti na taj oblik, on mo`e da poslu`i, a to naj~e{}e i jeste slu~aj, kao metod agregacije preferencija individua, koji se primenjuje kod dono{enja odluka u velikom broju poslovnih organizacija, u politi~kim komitetima, parlamentima, pa i kod dono{enja ustava zemlje na referendumu, zbog ~ega je ovakav oblik odlu~ivanja po~etna karika u procesu prou~avanja demokratije. Teoreti~ari
mu, upravo zbog toga, daju najve}i po~etni zna~aj. To je razlog {to smo
i mi ovde tome posvetili najvi{e pa`nje.
Kada je o drugom pomenutom problemu re~ (~ija je procedura bitna da bi se „istinski“ glas naroda ~uo), on se odnosi na problem pronala`enja autenti~ne volje bira~a prilikom demokratskog izbora. Ako je
ve}inski model demokratskog odlu~ivanja adekvatan, na primer za referendum prilikom dono{enja va`nog zakonskog akta poput ustava,
onda bismo `eleli da sadr`ina takvog dokumenta bude i izraz ideala
pravi~nosti i pravde, da se ti~e odr`anja i uve}anja blagostanja ~itavog
dru{tva i da sama procedura glasanja bude fer. Naime, ve}ina ljudi koja ve}inski glasa mo`e da izglasa sva{ta, pa i poni{tenje samih elementarnih uslova demokratskog odlu~ivanja. Iz tih razloga demokratski izbor treba da uva`ava ne samo interese svih glasa~a ve} i da zadovolji
standarde pravde i blagostanja, jer se pretpostavlja da }e njegov ishod
na taj na~in biti stabilniji, trajniji i bli`i onome {to mo`emo nazvati op{tim dru{tvenim dobrom. Zato se naj~e{}e postavljaju uslovi pod kojima bira~i glasaju. Da bi se izbegla manipulacija, zavo|enje bira~a na
pogre{an put, tra`i se naj~e{}e da izbori budu fer i slobodni, da bira~i
budu adekvatno informisani o predmetima odlu~ivanja, da izborni zakon reflektuje distribuciju manjinskih grupa u dru{tvu i da pre glasanja
postoji javna debata gde se preko diskusije u javnosti poja{njava priroda predmeta o kojima se glasa, da glasa~i pre glasanja izra`avaju svoja
o~ekivanja od glasanja, kao i svoje razloge za{to treba prihvatiti neku
od opcija. Iz ovih razloga pojedini teoreti~ari poput Jirgena Habermasa, D`ona Rolsa, Dejvida Gotijea, [ejle Benhabib i drugih, insistiraju na
pojmu deliberativne demokratije. Prema ovom shvatanju demokratija
nije samo uva`avanje interesa svakog glasa~a tra`enjem metode za agregaciju njihovih preferencija. Dakle, samo glasanje nije su{tina demokratije, kao {to je to po agregativnom modelu. Tra`i se da glasa~i pre glasanja o va`nim pitanjima poput ustava, u javnoj diskusiji iznesu razloge
za svoje predloge, ~ime bi se onda njihovi interesi pribli`ili, a rezultat
odluke prilikom glasanja bio bi trajniji i stabilniji jer bi se primakao odre|enju sadr`aja op{teg dru{tvenog dobra. Mnogi od pomenutih autora
insistiraju na pojmu javnog uma kao kategoriji na kojoj se temelji ideja
deliberativne demokratije. Deliberacija nije samo ozbiljno javno pretre-
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
sanje pitanja o kome se glasa, ve} i poduhvat u odre|enju onog {to bi se
smatralo dru{tvenim dobrom i sredstvima za njegovo postizanje, koja
se mogu opravdati na na~in koji je prihvatljiv svima.
Pitanje je da li do ovog pribli`avanja u zna~enju sadr`aja op{teg
dru{tvenog dobra mo`e do}i u uslovima pluralizma vrednosti koji i deliberativne demokrate moraju da uva`avaju, jer je to ~injenica `ivota u
savremenim demokratskim dru{tvima. To }e naravno biti krupan problem koji deliberativna demokratija treba da re{i. D`on Rols }e, na primer, u Politi~kom liberalizmu govoriti o „preklapaju}em konsenzusu“
kao minimumu politi~ke saglasnosti za „dobro ure|eno“ demokratsko
dru{tvo koje odlikuje vrednosni pluralizam.19 Do preklapaju}eg konsenzusa }e, po Rolsovom modelu, do}i „razlo`ne“ i racionalne individue sa razli~itom koncepcijom dobra ukoliko su pod „velom neznanja“,
odnosno ukoliko nemaju nikakve informacije o svojim li~nim osobenostima i ukoliko prilikom odlu~ivanja jedni druge vide kao „slobodne i
jednake“. Dejvid Gotje }e, kao {to se vidi iz ~lanka objavljenog u ovom
izboru tekstova20, pojam minimalnog op{teg dobra poku{ati da defini{e
preko pojma „ograni~ene racionalnosti“ (constrained maximization) iz
koga se, prema njegovom mi{ljenju, mo`e izvesti ideja „civilnog prijateljstva“ kao osnove ustava demokratskog gra|anskog dru{tva. Drugi
autori }e imati druga~iji pristup. Jirgen Habermas, na primer, model za
deliberativno promi{ljanje nalazi u „idealnoj govornoj situaciji“ ili „idealnoj govornoj zajednici“ u kojoj svaki subjekt, u domenu nekog diskursa, drugog tretira kao sebi jednakog: svaki u~esnik u argumentaciji
zadobija jednaku pa`nju, svi su podjednako kompetentni i imaju jednako znanje, niko ne pati od problema slabosti volje, svi te`e uzajamnom
razumevanju, a deliberacija se odvija bez vremenskih i prostornih ograni~enja gde na kraju pobe|uje snaga argumenata.21
Mada se veoma razlikuju po svojim zaklju~cima o tome gde je mesto javnoj upotrebi uma, i Habermasova i Rolsova hipoteti~na situacija
u kojoj se deliberativno promi{ljanje odvija, ne zahtevaju nikakvo glasanje: idealizovani uslovi deliberacije gotovo da garantuju o~ekivani
konsenzus. Na primer, odluka jednog predstavnika u hipoteti~kom
ugovornom stanju iza Rolsovog „vela neznanja“ istovremeno je odluka
svih. Naravno, odmah se postavlja pitanje da li je mogu}e takav konsenzus posti}i u realnim `ivotnim prilikama. I tu se opet i Rols i Habermas vra}aju verovanju da se glasanje ponekad mora dopustiti u takvim
D`on Rols, Politi~ki liberalizam, Beograd, Filip Vi{nji}, 1998.
David Gauthier, „Constituting democracy“. Idea of Democracy, Cabridge
University Press, 1993.
21 Jürgen Habermas, Between Facts and Norms, Cambridge, MIT Press,
1996.
19
20
27
28
prilikama da bi se, naprosto, dobilo nekakvo re{enje. Rols je svestan toga da je „preklapaju}i konsenzus“ u mnogim realnim situacijama previ{e uzak i da zbog toga ne mo`e da razre{i neka supstantivna pitanja po
kojima je javnost duboko podeljena. Habermas }e do}i do sli~nog zaklju~ka, jer je u realnim situacijama vreme veoma ograni~en faktor, a
veli~ina grupe dijalog mo`e da u~ini nemogu}im. Me|utim, ovakvo
„postdeliberativno“ glasanje bi ipak bilo razli~ito od „prostog“ glasanja
kod agregativnog modela. Razlika bi bila u domenu ovakve postdeliberativne funkcije dru{tvenog blagostanja. Re~eno Erouovom terminologijom, u domen postdeliberativne funkcije dru{tvenog blagostanja u{le
bi samo „pro~i{}ene“ preferencije. Pristalice delibrativne demokratije
nadaju se da }e na ovaj na~in lak{e do}i do visokokvalitetnog dru{tvenog izbora u eti~kom smislu.
Milorad Stupar: Rationality and Democracy
Summary: Given the results of Arrow’s theorem as well as the proposals
from the perspective of deliberative democracy, it has been argued that a
theory of democracy depends very much on a case study where both theoretical approaches could be used simultaneously. One might conclude that in
an attempt in building a general theory of democracy, the empirical circumstances always come to the fore and represent an important methodological
aspect in deciding how to approach collective decisions.
Key words: rationality, social choice, democracy
Tre}i program Radio Beograda
Br. 139–140, III–IV/2008
UDK 005.311.6:172
519.816:172
MAJKL RESNIK
DRU[TVENI IZBORI*
Problem dru{tvenog izbora
Grupe pojedinaca – klubovi, nacije ili profesionalna dru{tva – koje te`e
tome da funkcioni{u kao kohezivne jedinice, ne mogu da dozvole da
pojedina~ni izbori vode do kolektivnih ishoda koji odre|uju interes
grupe. Na primer, univerzitet, koji prethodno nije utvrdio raspored ~asova i pauza za odmor, nije u prilici da ponudi neki ure|en proces studiranja, jer svako ponaosob, i profesori i studenti, imaju razli~ite ideje
o najboljem na~inu da se ~asovi urede. Ali, kako napraviti raspored ~asova? Kako odraditi zna~aj stavova o rasporedu ~asova razli~itih u~esnika u procesu studiranja? Da li o tome treba da odlu~i uprava fakulteta ili studenti? Treba li vi{a administracija da ima klju~nu ulogu? Da li
je ure|enje ~asova stvar razvijanja racionalnog ili prihvatljivog plana?
Uop{te uzev, u dru{tvenoj oblasti uvek se postavlja pitanje koje su relacije izme|u zahteva za racionalno{}u i zahteva za pravdom i pravim izborom? To su neki od problema u vezi sa dru{tvenim izborom.
Na apstraktnijem nivou problem dru{tvenog izbora mo`e se opisati na slede}i na~in: grupa pojedinaca ima vi{e mogu}ih grupnih postupaka (akcija) ili politi~kih programa koji su predlozi za usvajanje. ^lanovi grupe (koje }emo ubudu}e zvati gra|ani) imaju sopstvene preferencije koje se odnose na grupni izbor. Problem je da se iz njih izvede
grupni izbor. Teorija dru{tvenog izbora prou~ava osobine razli~itih metoda koje su predlagane za re{enje ovog problema.
Problem se ~esto potpunije odre|uje dubljom analizom konteksta
dru{tvenog izbora. Na primer, moglo bi se o~ekivati da ako bilo koji
gra|anin treba sam da napravi izbor za svoje dru{tvo, on }e prilagoditi
sopstvene preferencije o ishodima s obzirom na procenu verovatno}e
relevantnih stanja stvari, odnosno okolnosti koje }e dovesti do odre|e* Izvor: Michael Resnik, „Social Choices“ poglavlje 6 u knjizi Choices, University of Minnesota Press, Minneapolis, 1987, str. 177–191.
29
tre}i program
30
LETO–JESEN 2008
nog ishoda. Tako se problemu dru{tvenog izbora mo`e pristupiti kao
dvostrukom zadatku: 1) kombinovanja preferencija gra|ana da bi se
dobio poredak dru{tvenih preferencija i 2) kombinovanja njihovih procena verovatno}a da bi se dobila grupna funkcija verovatno}e. U stvari,
teorija dru{tvenog izbora bavi se drugim pitanjem; ve}ina radova u
ovoj oblasti bila je usmerena ka problemu izvo|enja dru{tvenog poretka iz poredaka koje ustanovljuju gra|ani. Tako verovatno i treba da bude jer nije jasno da li pojam funkcije grupne verovatno}e ima smisla ~ak
i za subjektivistu. Svakako, dru{tvo objektivista izvodilo bi verovatno}e
za grupnu upotrebu metodama koje su nezavisne od li~nih procena gra|ana. (U svakom slu~aju, gra|ani bilo kog tipa dru{tva mogli bi da izaberu metod koji }e se primenjivati u procenama verovatno}a za upotrebu u dru{tvenim izborima.) [tavi{e, polaze}i od toga kako subjektivisti
identifikuju verovatno}e s procenama odre|enih pojedinaca, te{ko je
razumeti kako bi oni mogli da pripi{u verovatno}u koja ne pripada ni
jednom posebnom pojedincu, ~ak i ako bi ona nekako bila izvedena iz
pojedina~nih verovatno}a.
Imaju}i sve to u vidu, problem dru{tvenog izbora ograni~i}emo na
problem postizanja dru{tvenog izbora kao agregacije izbora njegovih
~lanova. Preciznije, pretpostavi}emo da je svaki gra|anin ve} ustanovio
li~ni poredak preferencija, koji zadovoljava u najmanju ruku uslove
ure|ivanja od 1 do 8, a koji slu`e za proizvo|enje ordinalne skale korisnosti.1 Skup takvih individualnih poredaka, po jedan za svakog gra|anina, naziva se grupni profil preferencija. Na primer, razmatrajmo dru{tvo koje sa~injavaju tri gra|anina – D`ekson, Kvimbi i [ort. Pretpostavimo da imaju ~etiri menija za ve~eru: govedinu, piletinu, ribu i makarone. D`ekson preferira jela u tom poretku, Kvimbi ima suprotne preferencije, a [ort je neodlu~an izme|u piletine i ribe, ali preferira obe u
odnosu na govedinu, a govedinu preferira u odnosu na makarone. Ovo
je opis jednog profila preferencija za dato dru{tvo i dati skup mogu}nosti. Mo`emo ga predstaviti kori{}enjem skra}enica u tabeli 1.
Ovo je samo jedan od mnogih profila preferencija koji su mogu}i u
ovom slu~aju; drugi, u kome sva trojica gra|ana imaju isti poredak prikazan je u tabeli 2.
1
1. Ako xPy, onda ne yPx.
2. Ako xPy, onda ne xIy.
3. Ako xIy, onda ne xPy i ne yPx.
4. xPy ili yPx ili xIy, za sve relevantne ishode x i y.
5. Ako xPy i yPz, onda xPz.
6. Ako xPy i xIz, onda zPy.
7. Ako xPy i yIz, onda xPz.
8. Ako xIy i yIz, onda xIz.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Tabela 1.
31
D`
K
[
g
M
p,r
P
R
g
R
P
m
M
G
Tabela 2.
D`
K
[
p
P
p
R
R
r
g,m
g,m
g,m
Pravilo grupnog izbora je metoda koja operi{e na profilima preferencija i proizvodi dru{tveno rangiranje mogu}nosti. Mi }emo uvek
pretpostavljati da su i broj mogu}nosti i broj gra|ana kona~ni i usredsredi}emo se na specijalni tip pravila grupnog izbora poznat kao funkcija dru{tvenog blagostanja (FDB). Funkcije dru{tvenog blagostanja
operi{u na svim mogu}im profilima preferencija za dati skup mogu}nosti i gra|ana i ostvaruju dru{tvene poretke koji zadovoljavaju uslove od
1 do 8. Mnoga pravila dru{tvenog izbora ne uspevaju to da u~ine. Dvotre}insko pravilo ve}ine ne ostvaruje dru{tvene poretke za profile u kojima ni jednu mogu}nost ne preferira dve tre}ine gra|ana. [tavi{e, prosto pravilo ve}ine mo`e da vodi cikli~nim dru{tvenim porecima kao {to
ilustruje tabela 3.
Tabela 3.
1
2
3
a
b
c
b
c
a
c
a
b
Po{to ve}ina preferira a u odnosu na b i ve}ina preferira b u odnosu na c, ali ve}ina tako|e preferira c u odnosu na a, dru{tvene preferencije dobijene prostim ve}inskim pravilom formirale bi krug, kr{e}i
tre}i program
32
LETO–JESEN 2008
uslov koji zahteva ne-aPc ako cPa. Ta vrlo jednostavna anomalija poznata je kao paradoks glasa~a i to je samo primer problema koji slede.
Paradoks glasa~a pokazuje da ~ak i tako po{tovan princip grupnog izbora kao {to je pravilo ve}ine, nije funkcija dru{tvenog blagostanja. Nismo li mo`da postavili ciljeve previ{e visoko? Ne, hajde da
jo{ uvek ne napustimo funkcije dru{tvenog blagostanja; visoki standardi zavre|uju da se njima te`i ne samo u teoriji nego i u praksi. Mi
ne `elimo delimi~an metod grupnog izbora, a po{to ne mo`emo da
ra~unamo na to da ono {to smo izabrali dobijemo iz prve, mnoge situacije grupnog izbora zahtevaju rangiranja preferencija koja zadovoljavaju uslove od 1 do 8.
Apstrahova}emo mehanizme koje je koristila funkcija dru{tvenog
blagostanja da bi proizvela dru{tvene poretke: ako dva mehanizma dru{tvenog izbora povezuju iste dru{tvene poretke sa istim profilima preferencija, ra~una}e se kao ista funkcija dru{tvenog blagostanja. Na primer, pretpostavimo da D`ekson, Kvimbi i [ort predla`u slede}i metod
za odre|ivanje dru{tvenog poretka: najpre prave listu svih mogu}ih
profila preferencija; zatim, polaze}i od prvog na listi, izvla~e {ibice i
dru{tveni poredak za taj profil smatraju identi~nim sa poretkom preferencija onog gra|anina koji je dobio izvla~enje u toj rundi; nastavljaju
tako sve dok dru{tveni poredak nije determinisan za svaki profil.
Ovo defini{e jednu FDB, ali, naravno, metod mo`e da proizvede
bilo koji broj drugih FDB umesto nje, po{to su izvla~enja mogla da rezultiraju drugim pobednicima. Sada pretpostavimo da }e [ort dobiti
svako izvla~enje, tako da je dru{tveni poredak uvek jednak njegovom. S
na{eg gledi{ta ista FDB bila bi proizvedena da je na po~etku ugovoreno
da }e [ortov poredak predstavljati dru{tveni poredak. Namerno apstrahujemo od vrlo razli~itog duha koji se odra`ava u dva metoda uzeta za
primere i usredsre|ujemo se samo na ~injenicu da oni proizvode iste
outpute za iste inpute.
Na{a koncepcija funkcija dru{tvenog blagostanja dozvoljava da
FDB ne uklju~uje ni jedno formalno pravilo grupnog izbora. To obuhvata grupne preferencije dobijene kroz delovanje na tr`i{tu. Tamo na{i zdru`eni pojedina~ni izbori, kakvi se izra`avaju u cenama koje pla}amo za robu i usluge, odre|uju mogu}nosti koje su otvorene za dru{tvo
u celini. Na taj na~in, ukoliko samo nekolicina njih kupuje soja-burgere, na{i ekonomski „glasovi“ }e se pobrinuti da lokalni kiosk soja-burgera bude kratkog veka.
Funkcija dru{tvenog blagostanja definisana je za odre|eno dru{tvo
i odre|en skup mogu}nosti. Zahtev da ona proizvodi dru{tveni poredak za svaki profil preferencija (dobijen zahvaljuju}i tim mogu}nostima i tim gra|anima) zove se uslov neograni~enog domena (U). Postoji i
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
odre|en broj drugih uslova pored uslova U za koje teoreti~ari dru{tvenog izbora smatraju da je razumno da FDB treba da zadovoljava. Jedan od njih je da jedna FDB ne bude diktatorska (uslov D). Jedna FDB
je diktatorska kada dru{tveni poredak uvek identifikuje sa poretkom
jednog od gra|ana – svaki put sa istim gra|aninom. Tako je FDB u na{em poslednjem primeru bila diktatorska jer je njen dru{tveni poredak
uvek bio isti kao [ortov. Kasnije }emo razmatrati druge uslove za
FDB, za koje izgleda da su isto tako razumni kao U i D. Kada se broj
takvih uslova jednom ustanovi, sasvim je prirodno za teoreti~are dru{tvenog izbora da tra`e FDB koja ih zadovoljava. Ve} smo videli da
pravilo ve}ine glasova ne zadovoljava uslov U. Ali kako se o~ekuje,
ono zadovoljava uslov D. Ekonomista Kenet Erou dokazao je 1951.
godine teoremu koja je kasnije oblikovala mnoge teorije dru{tvenog
izbora. Na`alost, Erouova teorema je negativan rezultat: ona pokazuje
da nijedna FDB ne mo`e da zadovolji pet sasvim razumnih uslova – od
kojih su dva uslovi U i D. Po{to je Erouova teorema tako bitna za teoriju dru{tvenog izbora, slede}i odeljak bi}e posve}en njenom formulisanju i dokazu.
1–2. Erouova teorema
1–2a. Erouovi uslovi
Prvi korak u izvo|enju Erouove teoreme podrazumeva formulisanje
uslova za FDB, koji su obuhva}eni teoremom. Ve} smo pomenuli uslove U i D. Ipak, oni jedva da su`avaju polje funkcija dru{tvenog blagostanja na razumnu klasu. Na primer, postoje FDB koje vezuju isti dru{tveni poredak sa svakim profilom preferencija na kome operi{u. Takve
konstantne FDB, kako bi mogle da se nazovu, zadovoljavaju oba uslova, U i D. One zadovoljavaju uslov U jer determini{u bar jedan dru{tveni poredak za svaki profil preferencija. To je, naravno, isti poredak za
svaki profil, ali ne diskvalifikuje konstantnu FDB da bude FDB. Po{to
one ne usagla{avaju svaki profil sa jednim i istim gra|aninom, konstantne FDB tako|e zadovoljavaju uslov D; ali to ih ne kvalifikuje kao
zadovoljavaju}a sredstva dru{tvenog izbora, jer bez obzira na to {ta gra|ani ose}aju po pitanju mogu}nosti, konstantne FDB name}u isti dru{tveni poredak. Konstantne FDB ilustruju bitnu razliku izme|u funkcija dru{tvenog blagostanja koje name}u jedan poredak i onih koje su
diktatorske. Diktatorske FDB identifikuju dru{tveni poredak s poretkom jednog ~lana dru{tva – one ~ine diktatora od tog gra|anina. Naprotiv, nametnuti poreci ne moraju da reflektuju preferencije bilo kog
gra|anina, mada mogu da reflektuju preferencije nekog ko nije ~lan
dru{tva koje je u pitanju.
33
tre}i program
34
LETO–JESEN 2008
Mo`e postojati prostor za nametnute dru{tvene poretke u ljudskim
poslovima. U odre|enim okolnostima sasvim je umesno za jednu odraslu osobu da, me|u dostupnim opcijama, nametne poredak preferencija
grupi male dece. U nekim religijskim dru{tvima bo`ansko otkrovenje
name}e dru{tveni poredak. Za ve}inu, me|utim, nametnuti dru{tveni
poreci su nerealisti~ni i nepo{teni. Zato je Erou razmatrao uslov za
FDB koji je osmi{ljen da ih isklju~i. Nazvan je uslov gra|anskog suvereniteta (CS) i zahteva da za svaki par razli~itih alternativa x i y, postoji
bar jedan profil preferencija za koji FDB ostvaruje dru{tveni poredak
koji rangira x iznad y. To isklju~uje konstantne FDB jer one postavljaju
dve mogu}nosti u isti poredak bez obzira na to kakav je njihov status u
profilu preferencija. Na primer, jedna FDB koja uvek rangira govedinu
iznad makarona u primeru D`eksona, Kvimbija i [orta, naru{avala bi
uslov CS jer CS zahteva da postoji bar jedan profil preferencija u kome
FDB rangira makarone iznad govedine. S jednom FDB koja zadovoljava uslov CS, D`ekson, Kvimbi i [ort mogli bi da garantuju jednako dru{tveno rangiranje makarona i govedine gledaju}i da se njihova li~na
rangiranja sagla{avaju s odgovaraju}im profilima. Tako dru{tveni poredak ne mo`e da im bude nametnut na na~in potpuno nezavisan od njihovih sopstvenih preferencija.
Ipak, samo s uslovom CS mo`e da postoji izopa~ena veza izme|u
preferencija gra|ana i dru{tvenog poretka. Jedna FDB koja bi rangirala
mogu}nosti suprotno od ve}ine gra|ana zadovoljila bi uslove D i CS!
Da bismo ovo isklju~ili potreban nam je jo{ jedan uslov koji se zove
uslov pozitivne asocijacije izme|u individualnih i dru{tvenih vrednosti
(PA). Ovaj uslov obezbe|uje da ako FDB rangira mogu}nost x iznad mogu}nosti y za dati profil, ona tako|e mora da rangira x iznad y za svaki
profil koji je isti kao izvorni osim po tome {to je jedan ili vi{e gra|ana
pomerilo x navi{e u sopstvenim rangiranjima. Razmotrimo na primer
profile za D`eksona, Kvimbija i [orta predstavljene na tabelama 4 i 5.
Tabela 4.
Profil
D`
K
[
g
p,r
p,r,m
p
G
g
m
m
r
J
K
[
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Tabela 5.
Profil 2
35
g,p
p,r
p,r,m
m
g
g
r
m
Jedina razlika izme|u ovih profila jeste {to prelaze}i od profila 1
na profil 2, D`ekson menja svoje preferiranje govedine nad piletinom u
ravnodu{nost prema njima. Tako bi svaka FDB koja je ispunila uslov PA
i dru{tveno je rangirala piletinu iznad govedine za profil 1, ~inila to isto
za profil 2.
Danas u mnogim diskusijama Erouovog rada uslovi PA i CS zamenjeni su jednim drugim uslovom, nazvanim po italijanskom ekonomisti
Vilfredu Paretu. Pareto-uslov (P) tvrdi da FDB mora da rangira x iznad
y za dati profil ako svaki gra|anin rangira x iznad y u tom profilu. On
bi tako|e mogao da se nazove uslov pravila jednoglasnosti.
Pareto-uslov implicira uslov gra|anskog suvereniteta. Ukoliko je
on na snazi, profili u kojima svi gra|ani rangiraju x iznad y jesu profili
u kojima je tako|e x iznad y u dru{tvenom poretku. Tako }e biti profila u kojima je x dru{tveno rangirano iznad y ({to ispunjava uslov CS).
Me|utim, uslov P ne implicira uslov PA. Posmatrajmo dru{tvo od samo
tri gra|anina, Ejbla, Bejkera i [arla i dve opcije za rangiranje, x i y. Neka je F jedna FDB koja uzima Ejblovo rangiranje za dru{tveno uvek kada Bejker i [arl imaju iste poretke preferencija, a kada nemaju neka F
uzima Bejkerov poredak za dru{tveni. Tako }e u svim slu~ajevima dru{tveni poredak za x i y biti jednak ili Bejkerovom ili Ejblovom. Kada
sva tri gra|anina preferiraju jednu mogu}nost u odnosu na drugu, to }e
~initi i dru{tvo. Tako F ispunjava Pareto-uslov. Zatim, posmatrajmo dva
profila predstavljena na tabelama 6 i 7.
U prvom profilu F rangira x iznad y, a prelaze}i od prvog na drugi
jedina promena je u [arlovim preferencijama. On je pomerio x na gore.
Ipak, F vi{e ne postavlja x iznad y pa ne zadovoljava uslov PA.
S prisustvom jo{ jednog uslova koji }emo tek izlo`iti, uslovi PA i CS
zajedno uklju~uju uslov P. Ova bitna ~injenica je klju~ni dokaz Erouve
teoreme i jedan od razloga {to mnogi teoreti~ari dru{tvenog izbora izbegavaju ta dva u korist jednog Pareto-uslova. (Drugi razlog je {to je
ovaj poslednji mnogo lak{e formulisati i objasniti.) Mi }emo dokazati
tu implikaciju kasnije, ali da bismo to mogli moramo predstaviti poslednji Erouov uslov.
On je poznat kao uslov nezavisnosti od irelevantnih mogu}nosti
(Uslov I). Grubo re~eno, uslov I zahteva da FDB ostvaruje dru{tvene
tre}i program
36
LETO–JESEN 2008
Tabela 6.
Ejbl
x
Bejker
[arl
Dru{tvo
x,y
x,y
x
y
y
Tabela 7.
Ejbl
x
Bejker
[arl
Dru{tvo
x,y
x
x,y
y
y
poretke upore|uju}i dve po dve mogu}nosti uzete nezavisno od drugih
mogu}nosti. Na primer, ako su D`onove i Smitove preferencije za napitke date kao u tabeli 8, jedna FDB koja zadovoljava uslov I ne bi uzimala u obzir ~injenicu da D`on stavlja ~aj na vrh svoje liste dok Smit
stavlja kafu na drugo mesto.
Tabela 8.
D`on
Smit
kafa
~aj
mleko
kafa
voda
kola
kola
voda
~aj
mleko
Pri odre|ivanju dru{tvenog rangiranja kafe i ~aja uslov I spre~ava
FDB da uzima u obzir informaciju da D`on rangira nekoliko mogu}nosti izme|u njih. Jedino ~injenica da D`on i Smit imaju suprotne preferencije za napitke sme da bude registrovana. Po{to dru{tveni poredak
treba da bude konstruisan komparacijom po parovima, druge mogu}nosti postale su „irelevantne“.
Iz istog razloga, jedna FDB koja zadovoljava uslov I ne mo`e da
odgovara na informaciju kori{}enu u konstruisanju Von-Nojman-Morgen{ternovih skala korisnosti jer to zavisi od komparacije mogu}nosti
sa lutrijama koje ih uklju~uju. Uslov I tako|e isklju~uje popularne metode rangiranja koje pripisuju bodove mogu}nostima shodno njihovim
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
pozicijama u porecima gra|ana i sabiraju ih da ostvare dru{tvena rangiranja; ovi metodi uklju~uju ~itava rangiranja u ostvarivanju rezultata.
Do sada smo opisivali uslov I s obzirom na vrste mehanizama dru{tvenog izbora koje on isklju~uje. Me|utim, Erouova teorema (i teorija
dru{tvenog izbora uop{te) apstrahuje od mehanizama koji su kori{}eni u
izvo|enju dru{tvenih poredaka i ne pravi razliku izme|u FDB koje daju
iste outpute za svaki mogu}i input. Dakle, moramo da formuli{emo
uslov I tako da se ne pozivamo na mehanizme kori{}ene za implementaciju FDB. Slede}a formalna tvrdnja o uslovu I ispunjava ovaj zahtev.
Uslov I: Ako svaki gra|anin rangira mogu}nosti x i y u istom poretku u profilima preferencija P1 i P2, x i y moraju biti u istom poretku jedan u odnosu na drugi u dru{tvenim porecima koje FDB proizvodi za
P1 i P2.
Slede}i primer ilustruje kako uslov I isklju~uje metode rangiranja.
D`ekson, Kvimbi i [ort rangiraju alternative a, b i c kako je nazna~eno
u tabeli 9.
Tabela 9.
D`
K
[
Dru{tvo
a
b
c
a,b,c
b
c
a
2
c
a
b
3
1
Oni koriste metod rangiranja za ostvarenje dru{tvenih poredaka:
mogu}nostima se pripisuje jedan bod za prvo mesto, dva za drugo i tri
za tre}e; dru{tveni poredak se tada dobija favorizovanjem mogu}nosti s
najmanjim ukupnim brojem bodova. Ovde svaka mogu}nost dobija {est
bodova pa su rangirane kao dru{tveno indiferentne.
Tabela 10.
J
K
[
Dru{tvo
a
b
a
a
1
b
a
b
b
2
c
c
c
c
3
Me|utim, kada se ovaj metod primeni na profil u tabeli 10, dru{tvo
preferira a u odnosu na b. Ipak, uo~ite da a i b stoje u istom odnosu u
37
tre}i program
38
LETO–JESEN 2008
oba profila i da je c izbrisano iz oba profila oni bi izgledali potpuno isto.
Uslov I zahteva da FDB rangira a i b isto u oba dru{tvena rangiranja; tako metod rangiranja koji je kori{}en za dobijanje te dve tabele (i bilo koja druga FDB koja ih proizvodi) ne uspeva da zadovolji uslov I.
Po{to uslov I isklju~uje i metod rangiranja Von-Nojman-Morgen{ternove funkcije korisnosti, neko bi mogao da se zapita za{to bi se taj
uslov smatrao razlo`nim uslovom za konstruisanje neke FDB. Ipak, postoje zna~ajne sadr`ajne i prakti~ne prepreke za kori{}enje dodatnih
mogu}nosti kada se rangira jedan par bez obzira na to da li se one smatraju relevantnim. Uzmite, na primer, metod brojanja mogu}nosti sme{tenih izme|u dveju mogu}nosti kao sredstvo za merenje ja~ine preferencijama {to mo`e da bude kori{}eno za odluku ~ijim preferencijama
dati prednost. Mo`emo li da zaklju~imo iz tabele 8 da je D`onovo preferiranje kafe u odnosu na ~aj intenzivnije nego Smitovo preferiranje
~aja u odnosu na kafu? D`on rangira mnoge napitke izme|u kafe i ~aja
ali mo`da koraci nani`e u njegovom rangiranju zna~e samo male promene u njegovim preferencijama dok koraci nani`e u Smitovom zna~e
velike promene. U tom slu~aju Smit bi mogao da preferira ~aj u odnosu
na kafu mnogo vi{e nego {to D`on preferira kafu u odnosu na ~aj. Ali
kako mo`emo to da ka`emo? ^ak i kada bismo mogli da ka`emo, da li
bi bilo fer i pravedno uzimati ovakve intenzitete preferencija u obzir?
[ta ako uvo|enje „stvarno“ irelevantnih mogu}nosti kao {to su preferencije za garderobu, filmove ili knjige prika`e njihove preferencije za
~aj i kafu u novom svetlu? I {ta je to uop{te irelevantno? Takva pitanja
stvaraju probleme sa kojima se mora suo~iti svako ko koristi mnoge od
metoda koje ne ispunjavaju uslov I. To ne zna~i da je nemogu}e izboriti se sa njima na zadovoljavaju}i na~in. Ipak, ona pokazuju da je, ukoliko je sve drugo jednako, FDB koja zadovoljava uslov I po`eljnija. Tako
je bilo razumno za Eroua da ga uklju~i u svoju listu uslova.
Sada mo`emo da doka`emo implikaciju koju smo ostavili po strani
dok diskusija o uslovu I nije zavr{ena. To je u~injeno u slede}oj verziji.
Pareto-pretpostavka: Svaka FDB koja zadovoljava uslove PA, CS i
I, tako|e zadovoljava i uslov P.
Dokaz: Pretpostavimo da FDB zadovoljava uslove PA,CS i I. Zatim
pretpostavimo da je P1 profil u kome svaki gra|anin rangira mogu}nost x iznad druge mogu}nosti y. Da bismo ustanovili da je P uslov ispunjen moramo da poka`emo da FDB ostvaruje dru{tveni poredak za
P1 u kome je x rangirano iznad y. Po{to je uslov I na snazi mo`emo da
ograni~imo svoju pa`nju samo na alternative x i y. Svako dru{tveno
rangiranje x i y, odre|eno razmatranjem isklju~ivo njihovih uzajamnih
polo`aja u profilu, i ograni~eno samo na te dve mogu}nosti, mora da
va`i i za sve ve}e profile koji ga sadr`e. Pretpostavi}emo da za P1 FDB
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
dru{tveno ne rangira x iznad y i izve{}emo kontradikciju. Tada mora
postojati profil P2, razli~it od P1, za koji FDB dru{tveno rangira x iznad y jer je uslov CS na snazi. Dalje, P1 i P2 moraju da se razlikuju po
polo`aju x i y. Tako neki gra|anin u P2 ne preferira x u odnosu na y.
Ipak, polo`aj x i y u P1 mo`e biti ostvaren iz polo`aja u P2 pomeranjem
x navi{e u rangiranju jednog ili vi{e gra|ana. Otuda, po PA, dru{tveni
poredak za njega mora da rangira x iznad y. Ali tada po uslovu I, dru{tveni poredak za P1 mora tako|e da rangira x iznad y, to protivre~i
pretpostavci da FDB ne uspeva da dru{tveno rangira x iznad y za P1.
1–2b. Erouova teorema i njen dokaz
Najzad smo u prilici da formuli{emo Erouovu teoremu.
Teorema: Kada su uklju~ene tri ili vi{e mogu}nosti i dvoje ili vi{e gra|ana, ne postoji FDB koja ispunjava svih pet uslova, CS, D, I, PA i U.
(Ograni~enja u pogledu broja gra|ana i mogu}nosti nu`ni su za
istinitost teoreme. Ako postoji samo jedan gra|anin, ili samo jedna mogu}nost, nema dru{tvenog izbora koji treba da bude napravljen. S druge strane, ako postoje samo dve mogu}nosti i dva ili vi{e gra|anina,
prosto pravilo ve}ine zadovoljava svih pet Erouovih uslova, uz dodatni
sporazum da se mogu}nosti ra~unaju kao dru{tveno indiferentne s tim
{to nema ve}ine koja prednost daje bilo kojoj. U diskusiji koja sledi pre}utno pretpostavljamo da postoje tri ili vi{e mogu}nost i najmanje dvoje gra|ana. Ovo }e nas osloboditi od ponavljanja ovog uslova.)
Pareto-lema je ustanovila da li uslovi CS, PA i I impliciraju Pareto-uslov. Otuda, ukoliko ni jedna FDB ne zadovoljava uslove D, I, U i P,
onda nema ni FDB koja zadovoljava uslove CS, D, I, PA i U. Jer ako bi
zadovoljavala druge onda bi automatski zadovoljila i prve prema Pareto-pretpostavci. Shodno tome, mo`emo da doka`emo Erouovu teoremu dokazuju}i njenu Pareto-verziju, naime, da nema FDB koja istovremeno zadovoljava uslove D, I, U i P. Na{a strategija bi}e da doka`emo
Pareto-verziju tako {to }emo dokazati slede}u teoremu koja joj je logi~ki ekvivalentna:
Ako jedna FDB zadovoljava uslove U, P i I ona mora biti diktatorska.
Pre nego {to po~nemo sa dokazom bi}e nam od pomo}i da uvedemo nekoliko definicija:
1. Skup gra|ana je odlu~iv za x povrh y samo u slu~aju da je x dru{tveno preferirano u odnosu na y uvek kada svaki ~lan skupa preferira
x u odnosu na y.
2. Gra|anin je diktator za x povrh y samo u slu~aju da je skup koji
se sastoji samo od njega odlu~iv za x povrh y.
39
tre}i program
40
LETO–JESEN 2008
3. Gra|anin je diktator ako i samo ako je odlu~iv za svaki par razli~itih mogu}nosti.
4. Jedna FDB je diktatorska samo u slu~aju da je neki gra|anin u
njoj diktator.
Bi}e nam potreban jo{ jedan skup definicija kao dodatak, ali zaustavimo se zbog jedne jednostavne leme.
LEMA 1: Za svaki skup gra|ana i svaki par razli~itih mogu}nosti,
postoji najmanje jedan odlu~iv skup.
Dokaz: Skup svih gra|ana je odlu~iv za svaki par mogu}nosti, jer
ako svaki gra|anin preferira alternativu x u odnosu na drugu y, onda
po uslovu P dru{tvo preferira x u odnosu na y. Tako postoji bar jedan
skup koji je odlu~iv za x povrh y.
Navedimo sada ostale definicije:
5. Skup gra|ana je gotovo odlu~iv za x povrh y samo u slu~aju da
dru{tveni poredak rangira x iznad y kada (a) svi ~lanovi skupa to ~ine,
(b) a svi ~lanovi izvan toga skupa preferiraju y u odnosu na x.
6. Gra|anin je gotovo odlu~iv za x povrh y, ako i samo ako je skup
koji se sastoji samo od njega gotovo odlu~iv za x povrh y.
Uo~ite da je svaki odlu~iv skup tako|e i gotovo odlu~iv za isti par
mogu}nosti, jer ako ~lanovi skupa mogu da determini{u dru{tveni poredak za x povrh y pomo}u ili bez pomo}i svojih sugra|ana, onda to
mogu da u~ine i kada su oni suprotstavljeni. To je stvar ~iste logike.
Ipak, svaki gotovo odlu~iv skup nije zbog toga i odlu~iv, osim kada su
oba uslova I i PA istovremeno na snazi.
(Mogli bismo da koristimo ekvivalenciju odlu~ivosti i gotovo odlu~ivosti – po{to su dati uslovi PA i I-da smo dokazivali punu verziju Erouove teoreme direktno. Me|utim, po{to umesto toga dokazujemo Pareto-verziju, mo`emo da ustanovimo dodatnu ~injenicu da ona implicira Erouovu teoremu, izbegavaju}i kori{}enje uslova PA u njenom dokazu i zadr`avaju}i dva tipa odlu~ivosti razdvojena.)
Postoji jo{ jedna logi~ka poenta o odlu~ivim skupovima koja mora
biti shva}ena da bi se procenili detalji dokaza koji sledi. Skup koji je odlu~iv za x povrh y ne mora da bude odlu~iv za y povrh x. Na primer, u
ve}ini okolnosti svako od nas odlu~uje da nastavi da `ivi povrh toga da
umre na mestu, u smislu da ako `elimo da nastavimo da `ivimo dru{tvo
nas ne}e u tome spre~iti. S druge strane, obi~no ne odlu~ujemo sami da
umremo na mestu povrh toga da nastavimo da `ivimo. Dru{tvo obi~no
interveni{e ako neko poku{a da se ubije. Ista poenta va`i i za gotovo-odlu~ive skupove: Skup koji je gotovo odlu~iv za x povrh y ne mora da bude gotovo odlu~iv za y povrh x.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Dokaz Erouove teoreme sada mo`e biti redukovan na dve ili vi{e
lema. Ovo je prva.
LEMA 2. Postoji gra|anin koji je gotovo odlu~iv za neki par mogu}nosti.
Dokaz: Prema lemi 1 postoje odlu~ivi skupovi za svaki par mogu}nosti. Tako moraju da postoje skupovi koji su isto tako gotovo odlu~ivi za svaku mogu}nost. Po{to je broj gra|ana i mogu}nost kona~an,
mora da postoji bar jedan ne-prazan skup koji je gotovo odlu~iv za neki par mogu}nosti, ali koji ne sadr`i ni jedan ne-prazan podskup koji
je gotovo odlu~iv za bilo koje mogu}nosti. Mo`emo prona}i takav
skup po~inju}i od dru{tva u celini, za koje ve} znamo da je gotovo odlu~ivo za svaki par i nastavljaju}i da proveravamo sve skupove dobijene od njega tako {to }emo izbacivati jednog po jednog ~lana sve dok
ne prona|emo jednog sa tra`enim svojstvom. Neka je M takav minimalni gotovo odlu~iv skup i neka bude gotovo odlu~iv za x povrh y.
Po{to je M ne-prazan pripada mu bar jedan gra|anin. Neka taj gra|anin bude J. Dokaza}emo da samo J pripada M-u. To }e pokazati da je
J gotovo odlu~iv za x povrh y.
Pretpostavimo da vi{e od jednog gra|anina pripada M i izvedimo
kontradikciju. Uzmimo da je z bilo koja mogu}nost pored x i y i posmatrajmo profil u tabeli 11.
Tabela 11.
J
M–J
Ostatak
z
x
y
x
y
z
y
z
x
Ovde je M-J skup gra|ana razli~itih od J koji su u M. Ostatak je
skup preostalih gra|ana u dru{tvu. Ostalih gra|ana naravno mo`e i da
ne bude, ali dokaz mo`e da se modifikuje tako da obuhvata i taj slu~aj.
Po{to je M gotovo odlu~iv za x povrh y, dru{tvo preferira x u odnosu
na y. Po{to va`i uslov U, dru{tveno rangiranje ispunjava uslove ure|ivanja od 1 do 8, pa je dru{tvo ili indiferentno izme|u x i z ili preferira
jedno u odnosu na drugo. Ukoliko preferira x u odnosu na z, mora to
da ~ini i u svim drugim profilima u kojima su x i z sli~no ure|eni, po{to
je uslov I na snazi. Ali tada skup M-J ~iji ~lanovi favorizuju x u odnosu
na z, dok svi drugi favorizuju z u odnosu na x, jeste gotovo odlu~iv za
x povrh z, {to protivre~i minimalnosti M. Ukoliko je dru{tvo indiferentno izme|u x i z, onda po uslovima ure|ivanja dru{tvo preferira z u
odnosu na y (jer dru{tvo ve} preferira x u odnosu na y). Ali J preferira z
41
tre}i program
42
LETO–JESEN 2008
u odnosu na y, dok svi drugi preferiraju y u odnosu na z, i po{to je
uslov I na snazi, ovo va`i i za sve druge profile u kojima su x i z sli~no
ure|eni, pa je J gotovo odlu~iv za z povrh y. Ovo ponovo protivre~i
minimalnosti skupa M. Tako jedina preostala mogu}nost jeste da dru{tvo preferira z u odnosu na x, {to ponovo vodi u protivre~an zaklju~ak
da je J gotovo odlu~iv za z povrh y. Ovim smo izveli kontradikciju iz
na{e pretpostavke da se M ne sastoji samo iz ~lana J.
Jedna od zbunjuju}ih osobina Erouovog dokaza jeste njegovo zaklju~ivanje od dru{tvenog poretka ostvarenog za pojedina~an profil na
op{te zaklju~ke koji se odnose na pona{anje funkcije dru{tvenog blagostanja. (Upravo smo to videli na delu u dokazu verzije 2, gde smo zaklju~ili da je J gotovo odlu~iv za x povrh y na osnovu jednog profila koji sadr`i x i y.) Ovo izgleda da ide protiv standardnog matemati~kog i logi~kog propisa protiv izvo|enja op{tih zaklju~aka iz specifi~nih instanci.
Ono {to ovo ~ini mogu}im u Erouovom dokazu jeste uslov I. On nam
ka`e da je dru{tveno rangiranje dveju mogu}nosti isto za svaki profil u
kome svaki gra|anin postavlja doti~ne mogu}nosti u isti relativni polo`aj. Tako se mo`e gledati jedan poseban profil i dru{tveno rangiranje
dveju mogu}nosti za taj profil da bi se odredilo kako }e te mogu}nosti
biti rangirane u drugim profilima. Erouova genijalnost sastojala se u
kombinovanju te dve ~injenice o uslovu I sa izborom profila iz kojih je
mogao da izvede op{te zaklju~ke potrebne za njegovu teoremu.
Gra|anin koji je gotovo odlu~iv za par alternativa x i y izgleda da
je daleko od diktatora jer prema na{oj definiciji doti~ni gra|anin determini{e dru{tveni izbor za x i y samo kada on preferira x u odnosu na y
a niko drugi to ne ~ini. Mi ne mo`emo re}i kako }e dru{tvo rangirati x
i y kada on nema takvu preferenciju, a jo{ manje kako }e ono da rangira ostale amogu}nosti. Na{a poslednja lema pokaza}e da tu ima mnogo
vi{e toga nego {to se vidi.
LEMA 3: Svaki gra|anin koji je gotovo odlu~iv za jedan par mogu}nosti, odlu~iv je za svaki par mogu}nosti.
Dokaz: Pretpostavimo da je J gra|anin koji je gotovo odlu~iv za x
povrh y. Pokaza}emo da je on odlu~iv za sve parove razli~itih alternativa. Ovi parovi mogu biti podeljeni u sedam slu~ajeva: x povrh y; y povrh x; x povrh a; a povrh x; y povrh a; a povrh y; i a povrh b, gde su a
i b mogu}nosti razli~ite me|u sobom i razli~ite od x i y. Na{ }e dokaz
i}i ne{to te`im putem dokazivanja, za jedan po jedan par da je J odlu~iv
za taj par. Sre}om, tretman nekoliko slu~ajeva je isti i to }e nam omogu}iti da skratimo dokaz.
Slu~aj x povrh a: Pretpostavimo da je a alternativa razli~ita od x i y
i posmatrajmo profil na tabeli 12.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Tabela 12.
43
J
Ostatak
x
y
y
x/a
a
Uo~ite da sam pisao „x/a“ a ne „x,a“. To treba da indicira da ni jedna informacija nije data o relativnom poretku x i a u rangiranjima ostalih
~lanova dru{tva. „x/a“ je tako|e napisano u koloni ispod y sa zna~enjem
da je y rangirano iznad oba, x i a. Ukratko, svaki gra|anin osim J rangira
y iznad oba, x i a, ali svaki mo`e da postavi druga dva u bilo koji poredak, nezavisno od svojih sugra|ana. J rangira x iznad y i y iznad a.
Po{to je J gotovo odlu~iv za x povrh y i rangira x iznad y dok svi
drugi rangiraju y iznad x, dru{tvo mora da rangira x iznad y. Ali po{to
svako – uklju~uju}i i J, rangira y povrh a, a va`i uslov P, dru{tvo rangira y povrh a. Kako va`e uslovi rangiranja, dru{tvo mora tako|e da rangira x povrh a. Sada posmatrajmo kako je dru{tvo postavilo x i y u
ovom profilu: J rangira x povrh a, ostali ih rangiraju u bilo kom mogu}em poretku, ipak dru{tvo rangira x povrh a. Ono {to va`i za ovaj profil va`i i za sve druge u kojima su x i a sli~no ure|eni, po{to je uslov I
na snazi. Tako uvek kada J preferira x u odnosu na a, dru{tvo ~ini isto.
Ukratko, J je odlu~iv za x povrh bilo koje mogu}nosti, a koja je razli~ita
od x i y.
Slu~aj a povrh y: Posmatrajmo profil na tabeli 13.
Tabela 13.
J
Ostatak
a
a/y
x
x
y
Po{to svaki gra|anin rangira a povrh x, isto ~ini i dru{tvo (po uslovu P). Dru{tvo tako|e mora da rangira x povrh y po{to je J gotovo odlu~iv za x povrh y. Tada po uslovu rangiranja sledi da dru{tvo rangira a
povrh y. Zatim primenjujemo uslov I na ovaj profil da zaklju~imo da
kad god J preferira a u odnosu na y isto ~ini i dru{tvo. Drugim re~ima,
J je odlu~iv za a povrh y.
Slu~aj y povrh a: Posmatrajmo slede}i profil.
tre}i program
44
LETO–JESEN 2008
Tabela 14.
J
Ostatak
y
a/y
x
x
a
Prema uslovu P, dru{tvo preferira y u odnosu na x. Po{to smo ve}
ustanovili da je J odlu~iv za x povrh a, mo`emo da zaklju~imo da dru{tvo preferira x u odnosu na a. Ali tada po uslovima rangiranja mora da
preferira y u odnosu na a. Uslov I dopu{ta nam da zaklju~imo da je J
odlu~iv za y povrh a.
Slu~aj a povrh x: Uzmimo prvi od tri prethodna profila i zamenimo
a i x samo u J koloni. Slu~aj „a povrh y“ dozvoljava nam da zaklju~imo
da dru{tvo preferira a u odnosu na y; uslov P rezultira dru{tvenim preferiranjem y u odnosu na x. Argument se nastavlja kao u prethodnim
slu~ajevima do zaklju~ka da je J odlu~iv za a povrh x.
Slu~aj x povrh y: Uzmimo da je a bilo koja mogu}nost razli~ita od
x I y, i posmatrajmo bilo koji profil u kome J preferira x u odnosu na a
i a u odnosu na y. Prema slu~aju „x povrh a“, dru{tvo preferira x u odnosu na a. Prema slu~aju a povrh y, dru{tvo preferira a u odnosu na y.
Tada nastavljamo uobi~ajenim tokom do zaklju~ka da je J odlu~iv za x
povrh y.
Slu~aj y povrh x: Zamenimo x i y u poslednjem dokazu.
Slu~aj a povrh b: Znamo da je J odlu~iv za a povrh x kada je a bilo
koja mogu}nost razli~ita od x i y; znamo tako|e da je on odlu~iv za x
povrh b kada je b bilo koja mogu}nost razli~ita od x i y. Tako mo`emo
da posmatramo profil u kome J preferira a u odnosu na x i x u odnosu
na b i da argumenti{emo kao u slu~aju x povrh y da je J odlu~iv za a povrh b.
Sada smo utvrdili da je J odlu~iv za bilo koji par mogu}nosti. Po{to
su uslovi rangiranja na snazi, dru{tveno rangiranje je potpuno determinisano kada je fiksiran poredak svakog para mogu}nost. Tako J determini{e ~itav dru{tveni poredak i mora biti diktator.
S engleskog prevela Radmila Jovanovi}
Tre}i program Radio Beograda
Br. 139–140, III–IV/2008
UDK 519.816:172
519.816:141.7
RASEL HARDIN
TEORIJA RACIONALNOG IZBORA*
Teorija racionalnog izbora vodi poreklo iz ranije filozofske politi~ke
ekonomije. Njena su{tina je u poku{aju da se objasne i ponekad opravdaju kolektivni rezultati koji proizlaze iz delovanja individua koje polaze od sopstvenih individualnih motivacija – obi~no sopstvenog interesa,
mada ponekad i znatno op{tijih interesa koji se mogu podvesti pod rubriku preferencija. Odlu~uju}a primena pretpostavke sopstvenog interesa na dru{tveno delovanje i institucije otpo~ela je sa Hobsom (Hobbes) i Makijavelijem (Machiavelli), na koje se otud ponekad gleda kao
na figure koje razdvajaju modernu od rane politi~ke filozofije. Makijaveli je vladaru preporu~ivao pretpostavku sopstvenog interesa, a Hobs
ju je primenio na svakoga. Njihov pogled na ljudsku motivaciju doveo
je do redefinisanja ekonomije u delima Mandevija (Mandeville) i Adama Smita (Adam Smith). Verovatno je to bio i klju~ni faktor za opadanje teorije vrline, koja je ranije vekovima dominirala etikom.
Teoriju igara su gotovo u potpunosti izumeli matemati~ar fon Nojman (von Neumann) i ekonomista Morgen{tern (Morgenstern) tokom
Drugog svetskog rata. Njihova teorija je u manjoj meri bila teorija koja
nudi predvi|anja i obja{njenja, ve} je pre bila okvir za posmatranje
kompleksnih dru{tvenih interakcija. Gotovo odmah su je prihvatili matemati~ari i vojni analiti~ari, znatno kasnije socijalni psiholozi, a jo{ kasnije ekonomisti i filozofi. Me|utim, danas je postalo gotovo nu`no da
se neki problemi postave kroz teoriju igara kako bi bili jasni i kako bi se
doveli u vezu s drugim analizama. Okvir teorije igara predstavlja domen dobitaka do kojih igra~i mogu da stignu svojim simultanim i doslednim potezima u igri u kojoj u~estvuju. Potezi su, u stvari, izbori
strategija, a ishodi su preseci strate{kih izbora. Ako smo vi i ja u igri,
onda, kada su u pitanju na{i dobici, obi~no zavisimo od sopstvenih izbora, ali i izbora strategije onog drugog.
* Izvor: Russel Hardin, „Rational Choice Theory“, in: Edward Craig (ed.)
(1998) Routledge Encyclopedia of Philosophy, London: Routledge, 1998, vol. 8,
pp. 64–75.
45
tre}i program
46
LETO–JESEN 2008
Najva`niji napredak u ekonomiji dvadesetog veka zasigurno je pomeranje od kardinalne ka ordinalnoj teoriji vrednosti. Ova promena ima
velike prednosti u re{avanju odre|enih klasa problema, ali je ona tako|e
mnoge zadatke u~inila znatno te`im. Na primer, centralni zadatak dola`enja do kolektivnih preferencija polaze}i od individualnih, mo`e, bar u
principu, da bude re{en u kardinalnom sistemu uz pomo} aritmetike. U
tom sistemu je bentamovski utilitarizam bio prirodna teorija za ekonomiju blagostanja. U ordinalnom sistemu, me|utim, nije bilo o~iglednog
na~ina da se sabiranjem individualnih preferencija do|e do kolektivnih
preferencija. Mo`emo da u~inimo ono za {ta je Pareto rekao da je jedino {to je mogu}e u~initi: mo`emo da optimiziramo ~ine}i takva (Pareto)
pobolj{anja na osnovu kojih }e bar jedna osoba stajati bolje, a da se pri
tom ne u~ini da neka druga stoji lo{ije. Ali ne mo`emo da maksimiziramo. Erou (Arrow) je svojom teoremom nemogu}nosti (1951) pokazao
da, uzimaju}i u obzir razumne uslove, ne postoji op{ti metod za pretvaranje individualnih poredaka preferencija u kolektivne.
Posle teorije igara i Erouove teoreme nemogu}nosti, slede}i veliki
doprinos teoriji racionalnog izbora bila je Daunsova (Downs) ekonomska teorija demokratije. Dauns je pretpostavio da svi koji su uklju~eni u
demokratski izborni sistem pre svega gledaju svoje sopstvene interese.
Kandidati su zainteresovani da budu izabrani, a gra|ani su zainteresovani da budu usvojene one politike od kojih }e imati koristi. Iz ove relativno jednostavne pretpostavke on je, me|utim, dedukovao dva neobi~na zaklju~ka koji su u suprotnosti sa standardnim pogledima na demokratiju. U dvopartijskom sistemu partije }e postupiti racionalno ako
se lociraju u centar raspodele glasova i gra|ani obi~no nemaju interes
da glasaju ili da u~e kako da glasaju u ime sopstvenog interesa, ~ak i
ako izlaze na glasanje.
Problem racionalnog glasa~a mo`e biti uop{ten. Pretpostavimo da
sam ~lan grupe u kojoj se nalazi dosta ljudi koji imaju interesa da se do|e do nekog dobra, ali niko od nas svoj dobitak ne vrednuje u toj meri
da bi on sam za njega platio. Pretpostavimo dalje, da ukoliko svako od
nas plati proporcionalni udeo tro{kova, svi dobijamo vi{e nego {to ula`emo. Me|utim, na nesre}u, moj dobitak s obzirom na samo u~e{}e
mo`e biti manji nego vrednost u~e{}a. Otud, ako su na{a u~e{}a striktno dobrovoljna, mogu da preferiram da ne u~estvujem i jedino da u`ivam u onome {to mi dolazi zahvaljuju}i u~e{}u drugih. U tom slu~aju
sam „{vercer“ (free-rider). Ukoliko svi mi racionalno te`imo da budemo
„{verceri“, na{a grupa propada i niko od nas ni{ta ne dobija.
Potencijalno uznemiruju}a implikacija teorije igara i njenog razumevanja racionalnosti u kontekstima interaktivnog izbora, Erouove teoreme nemogu}nosti, ekonomske teorije demokratije i logike kolektiv-
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
nog delovanja, bila bi da je dobar deo filozofske teorije demokratije,
koja je obi~no normativna, irelevantan za na{e mogu}nosti. Ono {to
nam ove teorije sugeri{u jednostavno ne mo`e biti ura|eno.
1. Istorijska pozadina
Uloga sopstvenog interesa u obja{njenju pona{anja svakako nije bila otkri}e renesanse i reformacije. Od Sokrata pa do utilitarista, centralna
pa`nja bila je posve}ena interesu. Dugo se na moralnost gledalo kao na
delovanje koje je u suprotnosti sa ne~ijim li~nim interesom, a zarad interesa drugih, u ime njihovih ciljeva ili dobrih razloga. Sid`vik (Sidgwick) je, na primer, gledao na korisnost i sopstveni interes kao na ~esto suprotstavljene motivacije. Makijaveli i Hobs su jedini, za razliku
od ranijih filozofa, insistirali na gledi{tu da svetom dominira li~ni interes, i oni su manje bili spremni da spasavaju dru{tveni poredak u teoriji pretpostavkom da bi individue trebalo da se pona{aju ispravno, ili u
javnom duhu, ili da se one stvarno tako pona{aju.
Istorija sporog izumevanja teorije racionalnog izbora na najbolji
mogu}i na~in mo`e biti ilustrovana pri~om o ulozi koju gre{ka celine
ima u politi~koj filozofiji. Takve gre{ke u sabiranju individualnih izbora
da bi se do{lo do kolektivnog izbora ili dobra, standardni su problem
za teoriju racionalnog izbora. Krivi smo {to pravimo gre{ku celine kada
neargumentovano pretpostavljamo da su atributi nekog entiteta ujedno
i atributi njegovih sastavnih delova. Ovo je oblik metafori~kog ili analo{kog razmi{ljanja koji ponekad mo`e da dâ korektne rezultate, ali koji nas ~esto zavodi na krivi put. Tvrdimo, na primer, da iz premise da je
svaka individua racionalna sledi zaklju~ak da je nacija, ili grupa individua, racionalna u istom smislu. Samo je malo preterivanje ako se ka`e
da je teorija racionalnog izbora u su{tini poku{aj da se onemogu}e zaklju~ci koji su zapravo gre{ke celine. Tri najve}a podru~ja teorije racionalnog izbora – zbir kolektivnih preferencija iz individualnih u Erouovom problemu (#4), teorija racionalnog izbora glasanja i demokratije
(#5) i logika kolektivnog delovanja – zapravo poni{tavaju gre{ke celine, kao {to to ~ini i igra dilema zatvorenika (#3), koja je povezana sa
problemima kolektivnog delovanja i glasanja.
Verovatno je osnovna tvrdnja u Sokratovoj politi~koj filozofiji to
da je u interesu individue da postupa pravedno, odnosno da bude pravedna. Ova tvrdnja je u suprotnosti sa pojavama koje mi, Glaukon u
Platonovoj Dr`avi i mnogi drugi, ne mo`emo da poreknemo. Sokrat
smatra da ne postoji gre{ka celine kada se sa onoga {to je najbolje za individuu prelazi na ono {to je najbolje za zajednicu. Potrebno je dosta
okoli{nog argumentovanja i pristrasne publike kako bi to izgledalo ubedljivo. Mnogi studenti su od tada bili navedeni da prihvate Sokratov
47
tre}i program
48
LETO–JESEN 2008
zaklju~ak i otuda su pogre{no shvatali politiku i grupno delovanje od
samog po~etka njihovog pretpostavljenog razumevanja. Mogu}e je da
nije ni potrebno toliko navo|enja, jednostavno zato {to se u gre{ku naizgled prirodno i neverovatno lako upada.
Nakon Sokrata, Aristotel je zapo~eo delo Politika sopstvenom varijantom gre{ke celine. On je pretpostavio da zato {to svaki ~ovek deluje
s namerom da proizvede ne{to {to je dobro, i polis, najsuverenije ljudsko udru`enje, mora da stvara najsuverenije od svih dobara. Aristotelova gledi{ta su se ~esto uzimala ne toliko kao ona koja nas navode, ve}
kao da imaju te`inu autoriteta, mada su i ona ~esto po~etnike odvodila
na put konfuzije. Dugo posle vladavine gr~ke filozofije, Aristotel se
vratio pod okrilje crkve koja je obezbedila poklapanje izme|u interesa
individue i moralnosti, smi{ljaju}i ve~nu kaznu za nemoralnost. Crkva
je, zapravo, ustanovila kauzalnu vezu izme|u individue i kolektivnog
dobra kako bi zamenila proma{enu konceptualnu vezu. Kauzalna veza
koju je ona stvorila u punoj meri je koristila li~ni interes individua.
Najzad su Hobs i drugi razorili gre{ku celine koja se nalazila u sredi{tu Sokratovih i Aristotelovih tvrdnji. U svojoj alegoriji prirodnog
stanja, Hobs je eksplicitno pretpostavio da bi individue sledile sopstvene interese i da bi rezultat bio kolektivna beda. Ovaj rezultat mu je dao
opravdanje za prizivanje svemo}nog vladara koji bi uveo harmoniju i
dobrobit zato {to, generalno gledano, mo`e biti u mom interesu da delujem ispravno u pogledu drugih, jedino ukoliko postoji vlast koja je
spremna da prisili kako mene tako i druge da se ispravno pona{aju. U
tri kratka poglavlja (Levijatan, poglavlja 13–15) Hobs je polo`io temelje za teoriju racionalnog izbora i za politi~ku filozofiju koja je usledila.
Zastupnik teorije racionalnog izbora mogao bi kona~no da ka`e kako je
Hobs prvi moderni politi~ki filozof zato {to je prvi prepoznao i trudio
se da izbegne gre{ku celine koja je bila sastavni deo politi~ke filozofije
pre njega (a, na `alost, i posle njega).
Skoro stole}e posle Hobsa, Mandevij je dokazivao da privatni poroci daju povod javnim vrlinama. Na primer, univerzalna gramzivost
proizvodi op{te blagostanje. Ovo je za teoriju vrline r|ava pomisao.
Svako od nas mora `eleti da drugi budu gramzivi zato {to }e onda oni
dobro raditi i u korist na{eg sopstvenog interesa. Gramzivost, najgori
od svih poroka, daje dobre rezultate, a njemu suprotna vrlina mo`e da
dâ lo{e rezultate. Smit je posle Teorije moralnih ose}anja, svojevrsne teorije vrline, napisao teoriju ekonomije u Bogatstvu nacija, koja se poklapala sa Mandevijevom i koja je u znatnoj meri podrila teoriju vrline
(videti Smit, A. #3). Glavni potez je ponovo bio presecanje pretpostavljene konceptualne veze izme|u li~nog interesa i kolektivnog interesa.
Ta veza, ukoliko je uop{te ima, ne mo`e biti konceptualna, ve} samo
kauzalna.
2. Teorija igara
U teoriji igara obi~no nije re~ o izvoru podsticaja sa kojima se susre}emo, ve} o njihovoj snazi, {to je tako|e, uop{teno gledano, ta~no i za teoriju racionalnog izbora. Teorija igara se naj~e{}e koristi tako {to se primenjuje na stvarne ili idealizovane strukture dobitaka. Dobici su jednostavno dati. Ekonomska teorija znanja i formiranja preferencija mogla bi
da dovede do obja{njenja preferencija i, otuda, da odredi dobitke.
U dru{tvenoj misli i teoriji racionalnog izbora, igre mogu biti razvrstane u tri jednostavne klase. Postoje igre koje uklju~uju ~ist konflikt,
igre koje uklju~uju ~istu koordinaciju i igre u kojima su konflikt i koordinacija izme{ani. Ako je jedini na~in da vi stojite bolje to da ja stojim
lo{ije, onda smo, kao kad igramo {ah, u igri ~istog konflikta. Ako je za
svakog od nas na~in da pro|emo najbolje to da, u odre|enom smislu,
u~inimo istu stvar, onda smo u igri ~iste koordinacije. Dok vozimo kola
u Severnoj Americi, nadamo se da }e i svaki drugi voza~ ostati sa desne
strane kao {to i mi to ~inimo (ili sa leve u Velikoj Britaniji). Ukoliko ponekad mogu da stojim bolje samo kada vi stojite lo{ije, a ponekad oboje mo`emo da stojimo bolje rade}i istu stvar, onda smo u igri sa me{ovitim motivima, koja podrazumeva me{avinu konflikta i koordinacije.
Ove tri vrste igara mogu vrlo jednostavno da budu predstavljene u
obliku koji obuhvata dve osobe – svako presecanje strate{kih izbora daje par dobitaka. Prvi dobitak u svakom paru je za horizontalnog igra~a
(red), drugi je za vertikalnog igra~a (kolona). Dobici su ovde ordinalni,
sa 1 kao prvim (najboljim) izborom i 4 kao poslednjim (najgorim) izborom. U igrama koordinacije i sa me{ovitim motivima, svaki igra~ ima
dve strategije koje mo`e da bira. U igri ~istog konflikta, vertikalni nema
nikakav izbor, ve} }e dobiti samo u zavisnosti od dobitka za koji se horizontalni odlu~i.
Postoji mno{tvo strategija koje su dostupne za oba igra~a u svim
kategorijama igara. Tako|e, dobici mogu biti bilo {ta – novac, pozicija,
neka dobra ili apstraktna korist. U ve}em delu dru{tvene teorije i teorije racionalnog izbora, adekvatne su ordinalne igre, zato {to nema smisla govoriti o kvantitetu koji bi pokrio polje dobitaka. ^ak i u igrama u
kojima je mogu}e odrediti {ta je dobitak u svakom od polja tabele, dobicima ne bi mogli smisaono da se pripi{u nov~ani iznosi ili termini korisnosti, tako da ordinalna predstavljanja i dalje ostaju adekvatna. Ipak,
u ordinalnom predstavljanju gubi se zna~ajna informacija koja mo`e da
dovede do promene u na~inu na koji ljudi biraju u igri, na primer, ako
je razlika izme|u ne~ijeg prvorangiranog i drugorangiranog ishoda bezna~ajna, dok je razlika izme|u drugog i tre}eg ishoda ogromna.
Teorija igara je nastala iz igara ~istog konflikta (vidi igru 1), mo`da
posebno po modelu igre poker. U igri ~istog konflikta nema ni~eg do
49
50
~ega mo`e da se do|e saradnjom. Kada su prisutna vi{e od dva igra~a,
onda obi~no postoji mogu}nost saradnje koja uti~e na to da igra nije
~ist konflikt. Tada analiza igre postaje analiza koalicija koje igra~i mogu
da formiraju. Poker mo`e da se igra po pravilima koja blokiraju sporazumevanje ili saradnju me|u igra~ima, a mogu se prona}i i druge igre
koje imaju vi{e od dva igra~a, a koje su jo{ uvek igre ~istog konflikta izme|u svakog para igra~a. Fon Nojmanova klju~na ta~ka, ili maximin
teorema za igre ~istog konflikta sa dva igra~a, pokazuje da je u situaciji
simetri~no postavljenih racionalnih igra~a, najbolja stvar koju neko
mo`e da uradi zapravo izbor strategije koja uklju~uje takozvani maximin dobitak. Taj dobitak je najbolji iz seta najgorih dobitaka koje neko
mo`e da dobije od svakog strate{kog izbora ili maximum minimum (vidi, fon Nojman).
Igra 1. – ^ist konflikt
Kolona
I
II
II
2,1
Red
Moglo bi da se pomisli kako igre ~istog konflikta predstavljaju veoma veliku i zna~ajnu klasu dru{tvenih interakcija. Me|utim, u ve}ini
dru{tvenih interakcija koje su, naizgled, ~isti konflikt, zapravo postoji
mogu}nost za uzajamnu dobit. Na primer, na rat mo`e da se gleda kao
na igru do pobede ili poraza, po analogiji sa {ahom. Ali stvarni ratovi,
koji se ne vode s namerom da se protivnik potpuno uni{ti, mogu se voditi na restriktivne na~ine koji dovode do toga da svima potencijalno
bude bolje. Otuda ima prostora kako za konflikt, tako i za saradnju.
Sasvim suprotne igrama ~istog konflikta jesu igre ~iste koordinacije,
u kojima postoji podsticaj da se postigne sklad. Ove igre su bile nazvane
igrama zajedni~kog interesa. Sklad mo`e da bude postignut i bez komunikacije ili bilo kakvog naginjanja sporazumu. Igra~i samo treba da prepoznaju da je njihov uzajamni najbolji dobitak u jednom ili vi{e ishoda i
da postoji razlog za izbor strategije koja uklju~uje neki od tih ishoda.
Ako sa vama igram igru 2 bez mogu}nosti komunikacije, mogao bih da
izaberem strategiju I umesto strategije II jednostavno zato {to je I-I ishod
koji bi bio prvi za svakoga ko ~ita engleski jezik, po~inju}i sa vrha leve
strane, jer smatram da biste i vi mogli da razmi{ljate na isti na~in. Tomas
[eling (T. Schelling) je pokazao da su ljudi naro~ito dobri po pitanju
koordinacije u situacijama koje isklju~uju konverzaciju.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Igra 2. – ^ista koordinacija
51
Kolona
I
II
I
1,1
2,2
II
2,2
1,1
Red
Primetite da u igri ~iste koordinacije, kao u igri 2, postoje dva ishoda
sa jednako dobrim dobicima za svakog od igra~a. Horizontalnog ne interesuje da li }e vertikalni da izabere strategiju I ili strategiju II, ve} samo da
li i jedan i drugi biraju istu strategiju. Sve dok oba igra~a biraju istu strategiju, oni prolaze dobro. Po{to postoje dva mogu}a ishoda koordinacije,
mogu}e je da igra~i daju pogre{an signal i zavr{e sa jednim od drugih najboljih (second best) dobitaka. Zato ~ak i problemi ~iste koordinacije, ma
koliko se ~inili ohrabruju}im i jednostavnim, mogu da dovedu do te{kih
problema za individualni i dru{tveni izbor. Kada se ovakve igre ponavljaju u prakti~nom `ivotu, one obi~no prerastaju u konvenciju ŠHjum
(Hume), 1739–1740, Luis (Lewis), 1969¹. Jednom kada smo dostigli neki od najboljih ishoda u klasi ponovljenih interakcija, od tada se dr`imo
uspe{ne strategije, na taj na~in ustanovljavaju}i konvenciju.
3. Igre sa me{ovitim motivima
Igre sa me{ovitim motivima, kao na primer igra 3, zahtevaju {iru raspravu. Kategorija me{ovitih igara uklju~uje mnoge strate{ki razli~ite
igre. Igra 3 je specifi~na varijanta igre dilema zatvorenika, koja je do sada najvi{e prou~avana. U {ezdesetim (1960) ona je zaokupila ma{tu socijalnih psihologa, za koje je postala trajni fokus istra`ivanja. Ona je
osnova za teorijsko i simulacijsko prou~avanje altruizma. Znatno op{tije, bila je dovedena u vezu sa problemom kolektivnog delovanja (#6).
Uprkos svoj posve}enoj pa`nji, mogu}e je, ipak, da je relativno zanemarena u mnogim krugovima zato {to ima naziv koji mo`e da dovede u
zabludu.
Igra 3. – Me{oviti motivi (dilema zatvorenika ili razmena)
Kolona
Saradnja
Nesaradnja
Saradnja
2,2
4,1
Nesaradnja
1,4
3,3
Red
tre}i program
52
LETO–JESEN 2008
Kao {to mo`e da se vidi iz reda dobitaka u igri 3, dilema zatvorenika ima dve upadljive karakteristike koje igra~e navode na konflikt motivacija. Pretpostavimo da ste vi vertikalni, a ja horizontalni igra~. Smesta mo`ete da uo~ite da rangirate dobitak od nesaradnje kao vi{i nego
dobitak od saradnje, bez obzira na to {ta ja radim. Ako sara|ujem, vi
dobijate najbolji rezultat upravo nesaradnjom. Ako ja ne sara|ujem, vi
nesaradnjom dobijate svoje tre}e najbolje (third best), a ne ~etvrto najbolje. Dakle, imate dominantnu strategiju: nesaradnja, bez obzira na to
{ta ja radim. Moja pozicija je simetri~no ekvivalentna va{oj, tako da i ja
imam istu dominantnu strategiju. Ako sledimo na{e dominantne strategije, onda ne sara|ujemo i dosti`emo ta~ku ravnote`e (equilibrium) u
igri. Ali je isto tako o~igledno u igri 3 da bismo oboje bolje stajali ako
bismo umesto {to ne sara|ujemo, sara|ivali. Ako bismo imali bilo kakav instrument izvan dobitaka datih u igri 3, koji bi omogu}io da se dogovorimo oko obezbe|enja uzajamne saradnje, mi bismo uz njegovu
pomo} bolje pro{li.
Dilema zatvorenika je jedinstvena me|u sedamdeset i osam strate{ki razli~itih ordinalnih igara sa dve osobe po tome {to ima ekvilibrijum
koji je Pareto inferiorniji u odnosu na neki drugi ishod (Rapapor i Gajer /Rapaport and Guyer/, 1966). (Ishod je Pareto inferiorniji u odnosu
na neki drugi ukoliko se prelaze}i sa jednog na drugi ~ini da bar jedna
osoba stoji bolje, ne nanose}i {tetu nikome drugom.) Gledano individualno, nesaradnja dominira nad saradnjom, ali je uzajamna saradnja bolja nego uzajamna nesaradnja. Ukr{teni podsticaji su ono {to izlu|uje.
Ali oni nisu ni{ta novo – sa njima se suo~avamo svakodnevno. [tavi{e,
razre{enje njihovih analogija sa velikim brojem ljudi je sr` politi~kog
poretka (#6).
Dilemu zatvorenika su 1950. godine otkrili Flud i Dre{er (Flood
and Dresher) iz Rend korporacije. Flud je poku{avao da predstavi prodaju polovnih automobila u obliku igre. Mogu}e je da su zbog ose}aja
da je ta igra posebna, on i Dre{er stvorili originalnu dilemu zatvorenika
kako bi testirali na koji na~in }e se pona{ati ljudi koji su uklju~eni u ponavljanu interakciju. U su{tini, prvi eksperiment s dilemom zatvorenika imao je oblik igre koja se ponavlja. Igra je bila u velikoj meri osobena u pore|enju sa drugim igrama, tako da su je pokazivali mno{tvu ljudi, uklju~uju}i A. V. Takera (A. W. Tucker), matemati~ara s Prinstona,
koji se posvetio tome da pronikne u to {ta ona zna~i ili predstavlja. Taker je predlo`io pou~nu pri~u o dva zatvorenika koji se nalaze u okvirima Ameri~kog pravnog sistema. Dr`e}i ih u odvojenim sobama, svakom od zatvorenika ponu|ena je prilika da pro|e sa bla`om kaznom
ako za uzvrat dokazni materijal preokrene na {tetu svog partnera. Ako
obojica to u~ine, dobi}e bla`u kaznu od maksimalne. Ako to uradi samo jedan od njih, drugi }e dobiti maksimalnu kaznu, dok }e onaj koji je
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
priznao dobiti bla`u. Ako obojica odbiju da progovore, dobijaju blage
kazne za neznatan zlo~in (ilegalno posedovanje oru`ja). Individualni
podsticaj za svakog od zatvorenika je da preokrene dokazni materijal
na {tetu onog drugog, ali }e zatvorenici uzajamno pro}i bolje ako budu
}utali. Za zatvorenike termini „saradnja“ i „nesaradnja“ odgovaraju }utanju i preokretanju dokaznog materijala na {tetu onog drugog.
Na nesre}u, izgleda da je pri~a o dva zatvorenika bila zavodljivija
nego sama igra. Uprkos tome {to je stvarna struktura igre toliko uobi~ajena u svakodnevnom `ivotu, zbog toga {to nije imala pravo ime ona
je postala deo politi~ke filozofije i ekonomije sa zaka{njenjem. Po
strukturi dobitaka, dilema zatvorenika je u svojoj su{tini model uobi~ajene razmene. Pri~a o dva zatvorenika zamagljuje op{tost i zna~aj igre.
O~igledno je iz identi~nih struktura dobitaka da su pou~na pri~a o dva
zatvorenika i uobi~ajena razmena strate{ki identi~ne. Ako postoje pouke koje treba izvu}i, one prvo moraju odnekud da budu uba~ene.
Naro~ito zna~ajna varijanta dileme zatvorenika jeste igra koja se
ponavlja. Kada smo vi i ja u interakciji koja prevazilazi sada{nji trenutak u igri, mogli bismo da imamo podsticaje za delovanje, koji isto tako
proizlaze iz budu}ih interakcija, kao i iz trenutne strukture igre. Uop{teno gledano, mogli bismo da o~ekujemo kooperativno igranje u dilemi zatvorenika koja se ponavlja mnogo puta, naro~ito u dalekoj budu}nosti. Zato {to veliki deo na{eg dru{tvenog `ivota uklju~uje trajne odnose, bi}emo u mogu}nosti da ga mapiramo u teoriji igara samo kroz
igre koje se ponavljaju. Ukoliko se dilema zatvorenika igra samo jednom izme|u igra~a koji ne o~ekuju da se ikada vi{e sretnu i bez spolja{njih prinuda koje bi, na primer, dozvolile pravosna`ne ugovore, onda
gotovo svi zastupnici teorije igara smatraju da igra~i racionalno postupaju ako ne sara|uju. Ono sa ~ime se susre}emo u realnom `ivotu obi~no prekora~uje ove davna{nje uslove u dovoljnoj meri da bi u mnogim
odnosima razmene bilo u na{em interesu da sara|ujemo (Hardin, 1982;
Akselrod (Axelrod), 1984).
Teorija igara je prirodno polje na kome treba prou~avati plauzibilno zna~enje racionalnosti prilikom interaktivnog izbora. Postalo je
standardna tvrdnja da je racionalno maksimizirati (ili optimizirati) dobitak u odnosu na drugog igra~a, ili druge igra~e koji istovremeno isto
to rade. Ovo je o~igledno cirkularna ili samo-referentna definicija. Ali
mo`e da poslu`i, kao u igrama ~istog konflikta. Ponekad je proma{ena,
kao u slu~ajevima mnogih igara s me{ovitim motivima. Kada je proma{ena, slobodni smo da obznanimo razli~ite koncepte re{enja za igre zato {to nije mogu}e da stipuliramo da je jedna posebna igra racionalna u
ovom prirodnom ali cirkularnom smislu, a literatura je prepuna razli~itih varijanti za re{enje igre. Mogli bismo da zaklju~imo kako je racio-
53
tre}i program
54
LETO–JESEN 2008
nalnost lo{e definisana i da zahteva dodatnu analizu. Ali bismo jo{ pre
mogli da zaklju~imo kako je racionalnost inherentno neodre|ena u
mnogim kontekstima interaktivnog izbora.
Treba tako|e primetiti da se racionalni izbor u kontekstu strate{ke
interakcije ne uklapa ba{ najbolje u dobar deo filozofske teorije delovanja. U filozofskoj teoriji delovanja ja obi~no proizvodim ishode direktno zahvaljuju}i sopstvenom delovanju. Kada biram jednu strategiju, pre
nego neku drugu, moje delovanje je svakako motivisano brigom oko ishoda. Ali izbor i ishod nisu neposredno povezani. Pre bi se reklo da je
ishod rezultat uzajamnih izbora strategija, kako mojih tako i drugih ljudi koji se nalaze u interakciji. Mogao bih da izaberem strategiju koja
uklju~uje neke u`asne ishode, zato {to moj izbor, udru`en sa drugim
strategijama koje o~ekujem da }e drugi ljudi izabrati, mo`e da proizvede veoma dobar ishod. U terminologiji racionalnog izbora i standardne
teorije odlu~ivanja, kada ne odlu~ujem protiv, ve} u kombinaciji sa drugima sa kojima sam u interakciji, zna~enja mojih izbora mogu da budu
veoma slo`ena.
4. Erouov problem
Osnovni prelazak sa kardinalne na ordinalnu teoriju vrednosti bio je
dovr{en tridesetih godina (1930) kada su Hiks (J. R. Hicks) i Alen (R.
G. D. Allen) izna{li formalnu strukturu ordinalne teorije koja mo`e da
funkcioni{e u standardnim ekonomskim stanovi{tima. Slede}i izazov
bio je prelazak sa bentamovskog blagostanja, koje se zasniva na zbiru
preferencija, ka ordinalnom dru{tvenom blagostanju, koje se i dalje zasniva na zbiru individualnih, ali sada ordinalnih preferencija. Erou je
preuzeo ovaj problem s jasnim o~ekivanjem da }e ga re{iti pozitivno.
Retrospektivno gledano, Erou (1983) je implicitno priznao da je o~ekivao kako }e da doka`e da nije re~ o gre{ci celine kada prelazimo sa individualne na kolektivnu preferenciju koja je iste vrste. Umesto toga,
vrlo brzo je pokazao da je to bila gre{ka celine i da je Pareto de facto
bio u pravu. Dokazao je ono {to se sada naziva Erouovom teoremom
nemogu}nosti – da ne postoji op{ti na~in da se uz pomo} zbira individualnih ordinalnih preferencija do|e do kolektivnih ordinalnih preferencija oko mogu}eg stanja stvari gledanog u celini.
Ograni~eni Pareto princip je ~esto neodre|en zato {to bi u mnogim
dru{tvenim kontekstima sve plauzibilne promene dovele do toga da neko stoji lo{ije. Zato, kada postoji vi{e od jednog Pareto pobolj{anja
(uobi~ajeno stanje stvari), Pareto princip obi~no ne mo`e da nam ka`e
koje je bolje. Na sli~an na~in je i ordinalni dru{tveni izbor neodre|eno
povezan sa individualnim preferencijama.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Erouova teorema zasniva se na nekoliko pretpostavki koje zvu~e
relativno slabo i prihvatljivo. On je prvo stipulirao da se u razmatranje
uzimaju samo rangiranja ordinalnih preferencija (uslov poretka, O).
Onda je postavio uslove da nijedan individualan poredak ne mo`e da
bude dru{tveni poredak preferencija (isklju~uje se diktatorski poredak,
D), da nikakvo ograni~enje ne mo`e da bude postavljeno izboru poredaka individua (univerzalni domen, U), da ukoliko svi preferiraju jedno
stanje stvari u odnosu na neko drugo, onda dru{tvo preferira to stanje
stvari u odnosu na neko drugo (jednoglasnost ili Pareto uslov, P), i da
ako se rangiranja individua u pogledu dru{tvenih izbora promene, ali ni
jedna individua ne preokrene red izme|u dva mogu}a izbora, onda kolektivni poredak u pogledu ta dva izbora ne mo`e da se promeni (nezavisnost od irelevantnosti alternativa, I). Kona~no, implicitno je pretpostavio, {to je u dovoljnoj meri razlo`no, da na{e dru{tvo ima kona~an
broj individua.
Moglo bi se raspravljati o svakoj od ovih pretpostavki. Ali nema nikakvog smisla raspravljati o uslovu O, po{to je to ta~ka Erouovog istra`ivanja. Tako|e, nema smisla raspravljati o Erouovom pre}utnom, ali
implicitnom uslovu kona~nosti gra|anstva. I samo nekoliko njih je raspravljalo o uslovu D, s tim da su predlo`ili da bude jo{ sna`niji. Sli~no
tome, malobrojni su argumentovali protiv uslova P, mada je Amartja
Sen (Amartya Sen) (1970) protiv njega poveo sna`nu kampanju. Lako
je, me|utim, zamisliti stanje stvari koje bi svako rangirao ispod nekog
drugog stanja (kr{e}i time U). I mnogi, verovatno ve}ina komentatora,
ne znaju zapravo {ta da misle o uslovu I. Da li je on dovoljno ubedljiv?
Ili je, uglavnom, posledica na{e lenjosti da razmi{ljamo kroz problem
zbira? U sopstvenom dokazu teoreme nemogu}nosti, Erou se nije eksplicitno pozvao na ovaj uslov, mada ga je implicitno pretpostavio.
Kao {to }e dalje biti raspravljano u #9, postoji jo{ jedno fundamentalno pitanje koje se, izgleda, ti~e Erouove teoreme – rangiranje ~itavog
stanja stvari. Erouovim re~ima, ~itavo stanje stvari zna~i da je sve odre|eno. Mo`emo da izbegnemo teret ovakvog uklju~ivanja samo ukoliko
ordinalne preferencije prema nekim stvarima mogu biti izra`ene ceteris
paribus klauzulom koja tvrdi da su ove stvari odvojene od svih ostalih.
Za{to? Zato {to ordinalne preferencije re{avaju dva zna~ajna i blisko povezana problema starije kardinalne teorije vrednosti. Po starijoj teoriji,
trebalo bi da vrednujem dve ve~ere dvostruko u odnosu na vrednost jedne – ali je o~igledno da to ne radim. Mogao bih, u stvari, ~ak i da platim
da ne moram da pojedem jednu od njih. Dve ve~ere bi bile zamenljive
jedna za drugu, tako da mi druga ne bi donela nikakvo blagostanje.
Po staroj teoriji bi, tako|e, trebalo ne{to da vrednujem nezavisno
od svega drugog {to postoji ili {to posedujem, a to je o~igledno pogre-
55
tre}i program
56
LETO–JESEN 2008
{no. Neke stvari su dopunjive i njihova vrednost mo`e da bude pove}ana ili umanjena tako {to uz njih imam i ne{to drugo, kao {to moja ve~era i ~a{a vina mogu da budu bolje ukoliko u njima u`ivam odjednom, a
ne odvojeno.
Ako vrednost koju za mene ima neka potro{nja zavisi od toga da li
ima zamena ili dopuna u mom sve`nju potro{nje, onda ne mogu da
rangiram pojedini deo ~itavog paketa, ve} samo ~itav paket u pore|enju sa nekim drugim ~itavim paketom. To zna~i da kao gra|anin mogu
samo da rangiram ~itavo stanje stvari kao potpuno odre|eno.
Uprkos ovoj relativno zastra{uju}oj misli, postoji redukovan oblik
Erouove teoreme koji ima veliki prakti~an zna~aj. Za njega su znali
Kondorse (Marquis de Condorcet) i Dod`son (C. L. Dogson). Naziva
se Kondorseovim paradoksom ili problemom cikli~nih ve}ina. Ukoliko
troje ili vi{e ljudi mora da odlu~i izme|u tri kandidata uz pomo} ve}inskog pravila, onda kandidat A mo`e da pobedi kandidata B, B mo`e da
pobedi C, a C da pobedi A. U tom slu~aju nema potpunog ve}inskog
pobednika (vidi Kondorse #2). Mnogi glasa~ki sistemi koji su u {irokoj
upotrebi izbegavaju ovaj problem uz pomo} razli~itih slu~ajnih ili kontrolisanih instrumenata koji ponekad uti~u na ishod. Na primer, zakonodavci obi~no razmatraju jedan po jedan amandman na neki zakon.
Amandman koji dobije glas ve}ine pridodaje se zakonu, dok se onaj koji ne pro|e izuzima iz daljeg razmatranja. Najzad, postoji odlu~uju}i
glas za ili protiv promene zakona, koji {titi status quo, a ne druge mogu}e varijante. Status quo, dakle, ima privilegovan status. To je zato
{to, ako postoji cikli~nost preferencija oko statusa quo, kona~nog ~lana
zakona i istog zakona sa alternativnim amandmanom, status quo pobe|uje jer ne mora da se suo~i sa alternativom. Neko bi mogao da ka`e
kako je ovo najplauzibilnije re{enje. Ali to se ne mo`e re}i, a da se ne
`rtvuje koherentnost – to je su{tina Erouove teoreme. Na{i pretpostavljeni pojmovi {ta je „najbolje“ u ovom kontekstu su prazni.
5. Glasanje i demokratija
Teorija igara i Erouova teorema veoma sporo su ulazile u rasprave karakteristi~ne za politi~ku filozofiju i politi~ke nauke. Me|utim, Daunsova ekonomska teorija demokratije odmah je postala polazna osnova
za mnoge rasprave koje su sledile. Ponovimo, teorija ima dva glavna rezultata. Prvi ka`e da bi kandidati, kojima je potrebna ve}ina glasova za
izbor u dvopartijskom sistemu, trebalo u prostoru glasa~kih preferencija sebe da lociraju blizu centra. Otuda su, re~eno zgodnim izrazom politike pedesetih (1950) u SAD, Demokratska i Republikanska partija birale kandidate koji su bili kao blizanci – Tweedledum i Tweedledee. Ova
tendencija bila je inspirativna za veliki broj dela o odgovornim partijama,
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
za literaturu koja je tvrdila kako partije moraju da naglase sopstvene
razlike i kako moraju da zauzmu ~vrste pozicije. Daunsova teorija je,
zapravo, uni{tila ovakvu vrstu literature.
Druga, mnogo zna~ajnija dedukcija, bila je da glasa~i imaju malo
razloga da glasaju na aktuelnim izborima, ako ~in glasanja sa sobom
nosi neke realne tro{kove. Ukoliko ima milion glasa~a i pobe|uje onaj
kandidat koji dobije ve}inu glasova, onda moj glas ili ima veoma malo
ili nema nikakvog uticaja na ishod. Zaista, ukoliko je na izborima razlika samo jedan glas, oni mogu da budu uzaludni i ponovljeni samo zato
{to ~isto brojanje glasova ne bi bilo u dovoljnoj meri ispravan metod da
se odredi kona~an ishod. U svakom slu~aju, istinski izjedna~eni rezultati na izborima krajnje su retki, osim na nivou manjih lokalnih funkcija.
Otuda, da bih odvagao vrednost svog glasa u smislu uticaja na politiku
koja }e biti u mom interesu, moram da uzmem u obzir malu verovatno}u da bi on mogao da ima neki zna~aj. Njegova umanjena vrednost morala bi da bude zanemarljivo mala. Ovo je strana dobiti od mog glasa.
Razmotrimo sada stranu tro{kova. Pretpostavimo da mi je potrebno
nekoliko sati posle te{kog radnog dana kako bih obavio glasanje. Ovaj
tro{ak nije zanemarljiv. Kada se stvari odmere, malo je verovatno da je
u mom interesu da glasam.
Pretpostavimo da tro{kovi glasanja mogu da budu redukovani u
toj meri da ih gotovo i nema. Da li bi onda bilo u mom interesu da iza|em na glasanje? Jedino ukoliko mogu da budem dovoljno siguran da
posedujem ispravno znanje da glasam u sopstvenom interesu. Karl
Marks (Marx) je smatrao da francuski seljaci sredinom devetnaestog
veka nisu posedovali dovoljno znanja i da su sopstvenim glasovima sebi naneli {tetu. Kontrolori leta u SAD su ubrzo posle glasanja za Ronalda Regana (Ronald Reagan) na predsedni~kim izborima 1980. godine uvideli da je to bilo glupo, jer ih je otpustio ~im su po~eli da {trajkuju. Neki ljudi poseduju dovoljno znanja da jasno odmere odnos izme|u glasanja i svojih interesa. Mogu}e je da ve}ina ljudi, tako|e, ima
neko odre|eno znanje i teoriju da sudi o tom odnosu. Da bi ljudi glasali racionalno potrebno je da poseduju informaciju. Obi~no dolazak
do informacije zahteva neki tro{ak i ~esto da bi se do{lo do relevantne
informacije za glasanje tro{kovi u velikoj meri prevazilaze malu vrednost glasanja.
Ponekad se predla`e prevazila`enje logike Daunsovog racionalnog
glasa~a nametanjem sankcija onima koji se ne registruju i ne glasaju. Ali
ovo re{enje nije potpuno – ono mo`e da ima zaista perverzne u~inke u
pogledu glasanja, jer i dalje ne bi bilo racionalno za glasa~a da u dovoljnoj meri prikuplja informacije kako bi donosio razumne odluke. Zahtev da se ljudi registruju i da glasaju mogao bi relativno lako i bez mnogo
57
tre}i program
58
LETO–JESEN 2008
tro{kova da bude nadgledan. Zahtev da oni treba da budu spremni da
glasaju razumno verovatno ne bi mogao da bude nadgledan, a da se
umnogome ne me{a u njihove li~ne stvari. [tavi{e, kolektivna dobit od
toga da su svi dobro informisani, mogla bi, ako se stvari izra~unaju, da
bude manja nego kolektivni tro{kovi neophodnog sticanja znanja. Otuda se iz perspektive teorije racionalnog izbora ~ini razumnim zaklju~ak
da se demokratija suo~ava sa znatnim ograni~enjima i da dobar deo filozofske teorije demokratije prevazilazi okvire politi~ke realnosti.
Pretpostavimo da je logika ekonomske teorije demokratije ta~na i
da su pretpostavke o ljudskim sposobnostima uglavnom ispravne. Otuda sledi, sude}i prema teoreti~arima demokratije, da ve}ina takozvanih
demokratija ne bi trebalo da budu demokratije. Zbog toga teorija koja
se odnosi na mogu}nosti i koja je zasnovana na jednostavnim pretpostavkama odmeravanja tro{kova i dobiti individua i grupa, proizvodi
fundamentalno normativne zaklju~ke.
Na`alost po jednostavnu, stabilnu viziju demokratije, nepovoljan je
i tre}i glavni rezultat ekonomske teorije. Jedno od o~iglednih pojednostavljenja Daunsove teorije bila je pretpostavka jednodimenzionalnog
politi~kog prostora u kome se glasovi prostiru od levice ka desnici.
Ukoliko se prihvati da je svet mnogo kompleksniji i da postoje dve ili
vi{e politi~kih dimenzija, onda rezultati mogu da budu haoti~ni. Neznatne promene u lociranju kandidata mogu za sobom da povuku radikalne promene u ishodu glasanja. Ukoliko kandidati poku{aju jedan
drugom da odgovore, pozicija pobedni~ke politike mo`e da bude bilo
gde u ~itavom politi~kom prostoru. Ili je svaki ishod demokratski ili nije nijedan.
6. Logika kolektivnog delovanja
Pretpostavimo da smo ~lanovi grupe koja ima zajedni~ki interes da neka politika bude usvojena, ali i da bi svako od nas pre bio „{vercer“ nego {to bi doprineo obezbe|ivanju zajedni~kog dobra. Ako svi poku{amo da budemo „{verceri“, onda niko od nas ne}e u`ivati u kolektivnom dobitku. U interesu grupe je da dobro bude obezbe|eno, ~ak i na
njen tro{ak, ali nije u interesu nijednog individualnog ~lana grupe da
obezbedi bilo koji deo tog dobra. Ekonomista Olson (M. Olson) ovo je
nazvao logikom kolektivnog delovanja (Olson, 1965; Hardin, 1982).
Obi~no se ka`e da je ~injenje odre|ene stvari u na{em interesu i
otuda u interesu svakog od nas. I zaista, ovo je sredi{nji argument mnogih novinskih ~lanaka o problemima kao {to su zaga|enje, uni{tavanje
urbanih celina, rat i mir, smanjenje siroma{tva. Ovaj argument je pogre{an. Pre Olsona standardna teorija grupa pogre{no je pretpostavljala
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
da je interes grupe istovremeno interes svakog njenog ~lana. Jedna veoma uticajna teorija pretpostavljala je da su u politici mogu}a predvi|anja uz pomo} vektora iznosa sila svih relevantnih grupa, gde je du`ina
vektora svake grupe odre|ena brojem njenih ~lanova, a pravac vektora
odre|en njenom preferencijom u pogledu politike. Otuda, ukoliko je
postojala velika grupa koja ima neki interes, bile bi usvojene one politike koje zadovoljavaju taj interes. Ovo je bila gre{ka celine – mo`da je
najbolje ako se nazove gre{kom rastavljanja celine (decomposition) – ali
je te{ko direktno prona}i gre{ku u tradicionalnim teorijama grupe. Plauzibilno je pretpostaviti da bi svako ko jasno postavlja stvari, u njima
prepoznao nelogi~nost.
Celokupnost mogu}ih grupa, Olsonovim terminima re~eno, uklju~uje privilegovane, latentne i sredi{nje grupe. U privilegovanim grupama bar jedna osoba vrednuje dobitak (neko dobro od koga grupa ima
koristi) u dovoljnoj meri da je spremna potpuno da plati kako bi do{la
do njega – otuda mo`emo dobitak i da o~ekujemo. U latentnoj grupi
svaki ~lan ima preferencije „{vercera“ i zato ne o~ekujemo nikakav dobitak. U sredi{njoj grupi svaki ~lan ima preferencije „{vercera“, ali je
grupa dovoljno mala i njeni su ~lanovi dovoljno bliski da interakcije
mogu da dovedu do ve}e kooperativnosti i mo`da do dobitka. U politi~kom kontekstu je ta~no da male, dobro organizovane industrijske
grupe, mogu da budu uspe{ne u kolektivnom delovanju zarad sopstvene politi~ke koristi, kao u slu~aju lobiranja zarad privilegija u zakonima
ili pomaganja relevantnom kandidatu da dobije izbore. U isto vreme,
velika grupa, koja se sastoji od ve}ine ljudi koji sa~injavaju javnost, latentna je i ne uspeva da se dobro organizuje kako bi lobirala za neki zakon koji je u interesu grupe, ili da podr`i relevantnog kandidata. Teorija racionalnog izbora grupnog pona{anja sugeri{e, dakle, da }e vladini
outputi biti pode{eni u prilog koncentrisanih interesa i protiv {irih interesa javnosti.
7. Dalje primene
Teorija racionalnog izbora, kada je o demokratiji re~, predla`e razumevanje odnosa izme|u individua i institucija u kojima one imaju uloge i
sa kojima se suo~avaju u dru{tvenom `ivotu. Ukoliko se institucija sastoji od individua strukturiranih kroz uloge, onda bi bila mogu}a teorija izbora za institucije koja se zasniva na individui. Ovo je godinama
bio glavni program, na primer, u delima Smita, Bentama (Bentham) i
Mila (Mill). Slede}i zna~ajan projekat bio je primena Rolsove (Rawls)
teorije pravde na realan svet. Posle za~u|uju}ih doga|aja u isto~noj
Evropi 1989. godine, teorija racionalnog izbora postala je ~estom temom pravne teorije i predmet o`ivljenog interesovanja za ustavnu teo-
59
tre}i program
60
LETO–JESEN 2008
riju. Ona je glavni pokreta~ teorije organizacija u ekonomiji, psihologiji i sociologiji.
Moderni program javnog izbora u ekonomiji ~esto se pripisuje Jozefu [umpeteru (Joseph Schumpeter) i njegovoj oceni da se standardna
ekonomija jednako mo`e primeniti na javni izbor, kao i na tr`i{ni, zato
{to je ona u su{tini teorija o efektima razli~itih podsticaja (vidi Schumpeter, J. A. #3). [umpeterova preporuka da se standardna ekonomska
teorija primeni na vladavinu podjednako kao i na tr`i{te, mogla bi da
bude generalizovna tako da je primenimo na ~itavo ljudsko pona{anje.
Ovo bi, verovatno, bilo smelo i u isto vreme pogre{no. Ali preporuku
su prihvatili mnogi teoreti~ari koji su primenili racionalan izbor, teoriju igara, standardnu teoriju cena, analizu ekvilibrijuma i druge sli~ne
ekonomske instrumente na teme porodi~nih odnosa, altruizma, rasizma, kriminala i seksualnosti (Beker (Becker), 1976), na teoriju saznanja, norme i grupnu identifikaciju (Hardin (Hardin), 1995), na uspon
dr`ava (Levi (Levi), 1988), zatim na delovanje, religiju, rat, poverenje i
{ta god da nas mu~i ili pokre}e. Teoreti~ari racionalnog izbora, na motivaciju koja nije interes ili izraz li~ne preferencije, uglavnom gledaju
kao na anomaliju koja treba da bude obja{njena, i to ne samo kada je
re~ o delovanju u oblasti javnog izbora ve} o bilo kojim akcijama u {irokom spektru svakodnevnog `ivota. Zauzvrat, ekonomija je imala koristi od ovog zanimanja za dru{tvene teme, kao na primer u [tiglerovoj
(Stigler) ekonomiji informacija, teorijama o kognitivnim ograni~enjima
koje se vezuju za Herberta Sajmona (Herbert Simon) i teoriji distributivne pravde i pravednosti.
8. Intencionalno pona{anje
U obja{njenjima karakteristi~nim za teoriju racionalnog izbora, obi~no
je re~ o generalizacijama koje ne podrazumevaju ispitivanje svake relevantne osobe koja se nalazi u grupi koja donosi odluke, odnosno koja
postupa na odre|eni na~in. Umesto ispitivanja teoreti~ar racionalnog
izbora jednostavno pretpostavlja model interesa ili model tro{kova i
dobiti. U pojedinim slu~ajevima bilo bi pogre{no kao odlu~uju}e uzeti
tvrdnje koje ljudi iznose o svojim delovanjima i motivima. Dru{tvena i
psiholo{ka misao dvadesetog veka bile su sklone pretpostavci da je dobar deo na{ih motivacija nesvesan. Od frojdovske psihologije preko sociologije masa pa do ekonomskog i racionalnog izbora, obi~no se pretpostavlja da ljudi deluju na razuman na~in, ali i da nedovoljno razumeju sopstvena delovanja.
Veliki deo dvadesetovekovne psihologije, kao i dru{tvenih nauka,
bio je reakcija na ovu pretpostavku. Po{to se pretpostavljalo da ne mo`emo da znamo {ta se de{ava u svesti drugih ljudi, mnogi psiholozi, i ne
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
samo oni, insistirali su na uzimanju u obzir jedino bihejvioristi~kih podataka, a ne navodnih mentalnih doga|aja. Kao suprotnost frojdovskoj
viziji mentalnih procesa, ~ini se da je bihejviorizam bio prihvatljiv mnogim psiholozima s po~etka dvadesetog veka. Bihejviorizam je ponekad
bio povezivan s logi~kim pozitivizmom u filozofiji nauke, ali to povezivanje je pogre{no u pogledu onih koji su pozitivisti, ali se uop{te ne zanimaju za obja{njenja mentalnog koja uklju~uju pojmove kao {to su racionalnost, instinkt ili moralna obaveza.
Dru{tvene nauke na koje je bihejviorizam imao najmanje uticaja jesu ekonomija i antropologija. Verovatno postoje brojni razlozi zbog kojih je relativno malo bihejvioristi~ke teorije u ekonomiji. Prvi i mo`da
najzna~ajniji jeste to {to je dobar deo ekonomije zasnovan na teoriji izbora, a veliki deo izbora se zasniva na mentalnim doga|ajima. U idealnom slu~aju, onaj ko bira trebalo bi da bude u stanju da opravda izbor,
kao {to to mora da bude teoreti~ar. Sli~no tome, obja{njenja pona{anja
kroz racionalan izbor ne mogu da budu jedino bihejvioristi~ka. Ona
podrazumevaju da se delatnicima pripisuje racionalnost. Drugi razlog
jeste to {to je za mnoge probleme u vezi sa interesima verovatno ispravno {to ekonomisti pretpostavljaju da je pona{anje u potpunosti pokazatelj preferencije – koja je tipi~an mentalni pojam – jer su neke preferencije zapravo objektivne ili univerzalne. Veliki deo onoga {to se naziva
bihejvioristi~kom ekonomijom bavi se ovim kvazi-objektivnim ili univerzalnim preferencijama. Za objekte koji su prisutni u izboru, pona{anje je dobar pokazatelj mentalnih preferencija. Tre}i razlog je to {to
ekonomisti prilikom te`nje da zasnuju teoriju na striktno bihejvioristi~kim pretpostavkama, kao u teoriji otkrivenih preferencija, shvataju da
je to manje plodno nego uzdanje u mentalne pojmove.
Nezgodan problem za obja{njenja zasnovana na mentalnom pojmu
racionalnosti jeste to {to se u teoriji, ukoliko je ona uop{te vredna, sama obja{njenja nalaze s one strane razumevanja samih aktera. Na primer, kada je Olson definisao logiku kolektivnog delovanja, kada su
Flud i Dre{er predstavili igru koja je danas poznata kao dilema zatvorenika, kada su Hjum, i znatno kasnije, Luis, izneli sopstvene teorije koordinacije, i kada ekonomisti argumentuju u prilog racionalnih o~ekivanja, svi oni idu s one strane onoga {to su subjekti njihovih teorija u stanju da spoznaju. Ukoliko bi delatnici unapred razumeli ove stvari, bavljenje dru{tvenim naukama jedva da bi imalo smisla, i ono ne bi vodilo otkri}ima, ve} jedino katalogiziranju. Ipak, ~ini se apsurdnom tvrdnja da ljudi koji nisu u stanju ili nikada nisu imali priliku da razumeju
ove teorije, ne delaju u skladu sa njima. U stvari, zadivljuju}a stvar kod
ovih i mnogih drugih teorija jeste da one razja{njavaju uobi~ajeno pona{anje uz pomo} de facto mentalnih termina – pokazuju}i, na primer,
da je pona{anje racionalno.
61
tre}i program
62
LETO–JESEN 2008
9. Teorija vrednosti
Postoji nekoliko problema u vezi sa zasnivanjem racionalnog izbora.
Pored problema neodre|enosti o kojem je ranije raspravljano (##3–4),
postoje problemi i u vezi s teorijom vrednosti koja je u njegovoj osnovi. Razmatra}u samo slede}e dve kategorije: pretpostavku druga~ije racionalnosti i odnose izme|u interesa, potro{nje i korisnosti.
Razmotrimo prvo pretpostavku druga~ije racionalnosti. Kada se
prvi put pojavila, teorija igara hvaljena je kao briljantna, ali su je avangardni ekonomisti ordinalne revolucije proglasili irelevantnom. Oni su
izneli dve primedbe protiv fon Nojmanove i Morge{ternove teorije korisnosti. ^itave decenije su pro{le otkako je Pareto sna`no argumentovao protiv interpersonalnog pore|enja (interpersonal comparability) i
ve}ina ekonomista se u principu sa njim saglasila (mada su tako|e analizirali tro{kove i dobiti koje su u suprotnosti sa Paretovim gledi{tem).
Kada je o kardinalnosti re~, dobici mogu ili da budu dodati ili da budu
kombinovani u funkcijama verovatno}e. Kao {to je prethodno diskutovano (#4), kardinalnost je u suprotnosti sa onim {to je evidentno, i {to
je jo{ gore, ona ekonomskoj teoriji uop{te nije potrebna.
Fon Nojman je ekonomistima koji su ga kritikovali, odmah odgovorio dokazom da svako ko ima potpune ordinalne preferencije, uklju~uju}i i preferencije u pogledu probabilisti~kih kombinacija ishoda, ima
preferencije koje su kardinalne sve do linearne transformacije. Ova
tvrdnja je u skladu sa jednom ranijom tvrdnjom filozofa Frenka Remzija (Frank Ramsey, 1931). Iz ovog stanovi{ta nastalo je mno{tvo teorija
o individualnom dono{enju odluka u uslovima neizvesnosti i bajezijanskoj (Bayesian) teoriji odlu~ivanja. ^ini se da ~ak i odba~ena teorija
vrednosti sadr`i ne{to plodonosno. Ipak, zastupnici teorije ordinalnosti, mogli bi da primete kako je bajezijanska ili fon Nojmanova teorija
vrednosti ograni~ena na kontekste u kojima nema glavnih u~inaka trajnosti i komplementarnosti me|u elementima nekog ishoda.
Na teoriju igara i teoriju korisnosti fon Nojmana i Mogen{terna
gledalo se kao na odvojene a ordinalne igre su bile u {irokoj primeni.
Za veliki deo teorije igara, ~ak i u okvirima originalne tradicije, upotreba kardinalnih, interpersonalnih dodatnih preferencija, ~esto nije nije
ni{ta drugo do matemati~ko pomagalo koje olak{ava put do re{enja.
Okrenimo se sada interesima, potro{nji i korisnosti. Zadovoljenje
interesa je ono {to omogu}ava potro{nju koja proizvodi, ili predstavlja
neku korisnost. Interes je, dakle, ono {to zastupa korisnost mogu}e potro{nje. Ukoliko sve trenutne i budu}e potro{nje obuhvatimo na{om
funkcijom izbora, kao u Erouovom stanju stvari koje je u potpunosti
odre|eno, onda interes i{~ezava. Obratite pa`nju da interesi i potro{nje
stoje jedni nasuprot drugima. Protivno je mom interesu da ve~eras
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
idem da slu{am operu, ali ukoliko to ne mogu da uradim, onda nemam
nikakvog interesa ni da `ivim. Su{tina mog interesa u pogledu razli~itih
sredstava jeste da mi ona omogu}avaju da tro{im i u`ivam.
To {to se u teoriji racionalnog izbora bavimo interesima umesto
svom kompleksno{}u potro{nje, ~ini se da naizgled pojednostavljuje
pri~u. Me|utim, tro{kovi potro{nje ne moraju linearno da budu povezani sa njenom korisno{}u ili u`ivanjem u noj. Mada je ~esto relativno
smisaono, shvatanje interesa kao zastupnika razli~itih potro{nji je pogre{no. Kardinalna teorija vrednosti fon Nojmana i Tomasa Bajesa
(Thomas Bayes) mo`e da se primeni na jednostavno shvatanje interesa,
ali ne tako lako na celokupnost potro{nje. Drugim re~ima, fokusiranje
na interese dozvoljava nam da mislimo na kardinalan na~in, a fokusiranje na potro{nju prisiljava nas da mislimo na ordinalan na~in.
10. Preliminarni zaklju~ci
Dva zaklju~ka koji proizlaze iz teorije racionalnog izbora su o~igledna,
kao i jedan o njoj samoj. Prva dva su te`ak problem neodre|enosti i te{ko}e teorije demokratije. Neodre|enost je, ~ini se, inherentna problemu sa kojim se susre}emo – zbiru individualnih izbora kako bi se do{lo
do dru{tvenog izbora. U tome le`i i uzrok te{ko}a za teoriju demokratije. Ukoliko su izvesne procedure u potpunosti odre|ene, onda je verovatno mogu}e do}i do jakih zaklju~aka u pogledu odnosa izme|u demokratskih procedura i najboljih ishoda. Ali, ako je kategorija „najboljih ishoda“ konceptualno prazna ili besmislena, onda nemamo osnovu
za prosu|ivanje pojedinih procedura.
Tre}i zaklju~ak jeste da je teorija racionalnog izbora bila izuzetno
uspe{na u smislu sistematskog pristupa, kao i u re{avanju velikog broja
razli~itih spornih pitanja. Ovaj uspeh postavlja zanimljivo pitanje za filozofiju dru{tvenih nauka: za{to je teorija racionalnog izbora bila tako
uspe{na? Prvi odgovor mogao bi da glasi da ona poput utilitarizma i
ekonomije ima programski pristup koji je {iroko primenljiv i da ima visoko rafiniranu teoriju vrednosti. Ili jo{ bolje, da ima nekoliko visoko
rafiniranih teorija vrednosti, koje su vekovima razvijali najbolji teoreti~ari dru{tva. ^ak i kod centralnog neslaganja oko relevantnosti ordinalnih i kardinalnih teorija korisnosti, postoji programski i trajni fokus
na sporna pitanja.
Drugi odgovor mogao bi, umesto toga, da obrati pa`nju na standard u odnosu na koji se teorija ~ini toliko uspe{nom – na relativni
uspeh drugih pristupa u dru{tvenoj teoriji. ^esto se ~ini da je dru{tvena
teorija promenljiva s obzirom na kretanje od jedne do druge perspektive. U mnogim drugim oblastima znanja tako|e ima promenljivosti, ali
63
tre}i program
64
LETO–JESEN 2008
se one odnose na sporedne stvari dok su{tina opstaje. Sumarna pri~a o
dvadesetovekovnoj dru{tvenoj teoriji bila bi krajnje vrtoglava s obzirom na prelaske iz jedne promene u drugu. Mnoge od ovih promena
poga|ale su su{tinu jedne ili vi{e dru{tvenih nauka. Karakteristika
mnogih pokreta koji zahtevaju promenu jeste da su kriti~ni, ali ne i
konstruktivni. Jednom kada je kritika na pravi na~in obavljena, svaka
kriti~ka teorija opada. Ako do|e do opadanja teorije racionalnog izbora, to ne}e biti zbog iscrpljivanja, ve} neuspeha, koji mo`e da se dogodi samo ukoliko se prona|e uspe{niji pristup u dru{tvenim naukama.
Teorija racionalnog izbora ima prednost vekovima dugog koherentnog
razvoja koji ne mo`e uskoro biti dosegnut nekim novim pristupom.
S engleskog preveo Ivan Mladenovi}
Reference i predlozi za dalje ~itanje
Aristotle (384–322 bc) Politics, trans. E. Barker, New York: Oxford University Press,
1958.
Arrow, K. J. (1951) Social Choice and Individual Values, New Haven, CT: Yale University Press. 2nd edn, 1963.
Arrow, K. J. (1983) Collected Papers, vol. 1: Social Choice and Justice, Cambridge, MA:
Harvard University Press.
Axelrod, R. (1984) The Evolution of Cooperation, New York: Basic Books.
Barry, B. (1989) Theories of Justice, Berkeley, CA: University of California Press.
Barry, B. And Hardin, R. (eds) (1982) Rational Man and Irrational Society?, Beverly
Hills, CA: Sage Publications.
Becker, G. S. (1976) The Economic Approach to Human Behavior, Chicago, IL: University of Chicago Press.
Breton, A. And Wintrobe, R. (1982) The Logic of Bureaucratic Conduct: An Economic
Analysis of Competition, Exchange, and Efficiency in Private and Public Organizations, Cambridge: Cambridge University Press.
Buchanan, J.M. and Tullock, G. (1962) The Calculus of Consent: Logical Foundations of
Constitutional Democracy, Ann Arbor, MI: University of Michigan Press.
Coleman, J. S. (1990) Foundations of Social Theory, Cambridge, MA: Harvard University Press.
Downs, A. (1957) An Economic Theory of Democracy, New York: Harper & Row.
Eatwell, J., Milgate, M. and Newman, P. (1987) The New Pelgrave: A Dictionary of Economics, 4 vols, London: Macmillan.
Elster, J. (1989) The Cement of Society: A Study of Social Order, Cambridge: Cambridge University Press.
Gauthier, D. (1986) Morals by Agreement, Oxford: Oxford University Press. Hardin, R.
(1982) Collective Action, Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press.
Hardin, R. (1988) Morality within the Limits of Reason, Chicago, IL: University of Chicago Press.
Hardin, R. (1995) One for All: The Logic of Group Conflict, Princeton, Nj: Princeton
University Press.
Hicks, J. R. and Allen, R.G.D. (1934) „A Reconstruction of the Theory of Value, Parts I
and II“, Economica, new series, I: 52–76, 196–219.
Hobbes, T. (1651) Leviathan, C.B. Macpherson (ed.), Harmondsworth: Penguin, 1968.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Hume, D. (1739–40) A Treatise of Human Nature, L.A. Selby-Bigge and P. H. Nidditch
(eds), Oxford: Oxford University Press, 3rd edn, 1978.
Kavka, G. (1986) Hobbesian Moral and Political Theory, Princeton, Nj: Princeton University Press.
Levi, M. (1988) Of Rule and Revenue, Berkeley, CA: University of California Press.
Lewis, D. K. (1969) Convention, Cambridge, MA: Harvard University Press. Luce, R. D.
and Raiffa, H. (1957) Games and Decisions, New York: Willey. Marx, K. (1852)
The 18th Brumaire of Louis Bonaparte, New York: World Publishing, 1963.
Mueller, D. (1989) Public Choice II, 2nd edn, Cambridge: Cambridge University Press.
Neumann, J. von and Morgenstern, O. (1944) Theory of Games and Economic Behavior, Princeton, Nj: Princeton University Press., 3rd edn, 1953.
Olson, M., Jr (1965) The Logic of Collective Action, Cambridge, MA: Harvard University Press.
Plato (c.428-c.348 bc) The Republic, trans. G. M. A. Grube, Indianapolis, IN: Hackett,
1974.
Ramsey, F. P. (1931) „Truth and Probability“, in: F.P. Ramsey, Foundations: Essays in
Philosophy, Logic, Mathematics and Economics, London: Routledge & Kegan
Paul, expanded edn 1978, 58–100.
Rapoport, A. And Guyer, M. (1966) „A Taxonomy of 2x2 Games“, General Systems 11:
203-14.
Rawls, J. (1971) A Theory of Justice, Cambridge, MA: Harvard University Press.
Samulson, P. (1974) „Complementarity: An Essay on the 40th Anniversary of the Hicks-Allen Revolution in Demand Theory“, Journal of Economic Literature 12: 1255-89.
Schelling, T. (1960) The Strategy of Conflict, Cambridge, MA: Harvard University
Press., esp. Pp. 83–118, 267–290.
Sen, A. K. (1970) Collective Choice and Social Welfare, San Francisco, CA: Holden-Day.
Skyrms, B. (1990) The Dynamics of Rational Decision, Cambridge, MA: Harvard University Press.
Smith, A. (1759) The Theory of Moral Sentiments, D. D. Raphael and A.L. Macfie (eds),
Oxford: Oxford University Press, 1976.
Smith, A. (1776) An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations, R. H
Campbell and A. S. Skinner (eds), Oxford: Oxford University Press, 1976.
Taylor, M. (1987) The Possibility of Cooperation, Cambridge: Cambridge University
Press.
65
Tre}i program Radio Beograda
Br. 139–140, III–IV/2008
66
UDK 324:172
324:519.816
BRAJAN BERI
POLITI^KO U^E[]E KAO RACIONALNA AKCIJA*
1. Odluka da se glasa: Dauns i Riker
U svojoj Ekonomskoj teoriji demokratije (1957) Entoni Dauns daje nacrt teorije o politici u kojoj, u osnovi, postoje dve vrste u~esnika. Postoje stranke i postoje glasa~i. Delanje unutar stranaka zami{ljeno je tako
{to se pretpostavlja da se one sastoje od timova usmerenih ka jednom
cilju, uz dodatnu pretpostavku da su timovi zainteresovani samo za jednu stvar – pobedu na izborima. „Politi~ari, u na{em modelu, nikad ne
te`e nekom politi~kom polo`aju kao sredstvu za sprovo|enje neke posebne politike; njihov jedini cilj je da se okoriste na osnovu toga {to se
nalaze na samom tom polo`aju“ (Downs, 1957, p. 28). Ovde postoji jasna analogija sa preduzetnikom iz klasi~ne ekonomske teorije koji te`i
tome da uve}a svoj profit. Glasa~i korespondiraju sa potro{a~ima. Ali,
dok nema svrhe pitati za{to potro{a~i rade ne{to sa svojim novcem (u
suprotnom bi ga bacali), vrlo je ozbiljno pitanje za{to glasa~i uop{te treba da glasaju. Ako neko treba da ulo`i trud da bi glasao, koja je korist
od toga? Ukoliko `elimo da primenimo „ekonomsku“ analizu, o~igledan stav koji treba prihvatiti jeste onaj sa kojim Dauns po~inje: vrednost glasanja je vrednost o~ekivanog u~inka na promenu stanja stvari
koje bi se ina~e dogodilo.
Ali, koji su elementi ove ra~unice? Kada postoje samo dve stranke,
stvar je prili~no prosta. Suo~en s pitanjem da li se isplati da glasa, gra|anin prvo izra~unava svoj „partijski diferencijal“ vezan za stranku koju preferira, to jest da li bi se okoristio (ne samo u finansijskom smislu)
ukoliko njegova stranka pobedi, a to zatim mno`i s verovatno}om da
}e njegov glas uticati na rezultat, odnosno da }e njegova stranka pobediti. O~igledno, to zna~i da mora da izra~una verovatno}u da se izbori
promene samo zbog jednog glasa, ali u izbornom telu sastavljenom od
* Brian Barry, “Political Participation as Rational Action“, u zborniku Rational Man and Irrational Society, Sage Publications, London, 1982.
vi{e miliona glasa~a ta verovatno}a je tako mala da }e vrednost njegovog glasa biti beskrajno mala ~ak i ako je njegov „partijski diferencijal“
veliki. Otuda sledi da racionalni gra|ani ne}e glasati ako glasanje oduzima energiju i vreme. Me|utim, ~injenica je da mnogo ljudi izlazi na
izbore da glasa. ^ak i mali odziv gra|ana na izborima od recimo 25%,
prema ovim analizama, nije u skladu s racionalno{}u.
U jednom nedavno objavljenom ~lanku, Riker je kritikovao Daunsa {to tako malo ima da ka`e o ovom problemu. Riker isti~e da „to sigurno nije obja{njenje ako se veliki deo politike svede na misteriozan i
neobja{njivi svet iracionalnog“ (Riker and Ordershook, 1968, str. 25).
On potom predla`e dopunu teorije. Ali, dopuna je u stvari isto ono {to
je Dauns ve} jednom predlo`io, po{to Dauns u svojoj dopuni opisuje
faktor koji pove}ava nagradu zbog glasanja, a Riker je ra~una kao smanjenje tro{kova. Riker ka`e da se ova nagrada sastoji u zadovoljenjima
kao {to je „saglasnost sa etikom glasanja“, „potvrda vernosti politi~kom
sistemu“, „potvrda pristrasnih preferencija“, „odlu~ivanje, odlazak na
glasanje itd.“ i „potvr|ivanje efikasnosti pojedinca u politi~kom sistemu“ (Riker and Ordershook, 1968, p. 28).
Mogu}e je da se dobar deo odziva stanovni{tva na glasanje mo`e
objasniti na ovaj na~in i naravno neko to mo`e formalno da uklopi u
ekonomski okvir tako {to }e re}i da ljudi mogu da dobiju izvesne „nagrade“ ukoliko glasaju. Me|utim, to obja{njenje (uklapanje) je ~isto
formalno. Prinu|eni smo da pitamo {ta je i vrednost i u ~emu je poenta celog ekonomskog pristupa. Nije trik ukoliko se celokupno pona{anje ponovo analizira preko „nagrada“ i „tro{kova“; ponekad nam za
neke svrhe mo`e biti od koristi taj pojmovni aparat, ali sam po sebi on
ne pru`a ni{ta vi{e od skupa praznih mesta koja tek treba da se popune.
Mo} „ekonomskog“ metoda je {to nam u prikladnim situacijama, rade}i sa prostim premisama koje se odnose na racionalno pona{anje, poma`e da pomo}u logike i matematike do|emo do zanimljivih zaklju~aka o tome {ta }e se desiti. Da li je situacija za primenu tog metoda prikladna zavisi samo do koje mere drugi ~inioci mogu biti ignorisani.
Prema tome, klasi~ni model „konkurentske ravnote`e“ na tr`i{tu
pribli`an je onome {to se de{ava u raznovrsnim situacijama „stvarnog
sveta“, naro~ito tamo gde trgovci koji uve}avaju profit `ive od trgovine
dobrima.
Ali u situaciji gde, na primer, svi u~esnici veruju u „prihvatljive cene“, nezavisno od ponude i potra`nje, model „konkurentske ravnote`e“ odre|ivanja cena nema nikakvu primenu. Tako|e, ovo mo`emo
formalno da izlo`imo u „ekonomskom“ okviru, tako {to }emo re}i da
ljudi dobijaju satisfakciju od odr`avanja „prihvatljivih cena“ ili, jednostavno, mo`emo re}i da su oni subjekti koji potenciraju korisnost na
67
tre}i program
68
LETO–JESEN 2008
ograni~en na~in. (Kontrola vlade se u ekonomskim analizama ~esto
shvata na ovaj na~in.) Ali nijedan od njih ne poma`e mnogo. Poenta je
u tome da se eksplanatorna pa`nja mora preusmeriti ka pitanju kako je
do{lo do toga da ljudi veruju u „prihvatljivu cenu“, kako se to verovanje odr`alo i prenosilo i {ta odre|uje visinu cene za koju se smatra da
odgovara svakom pojedina~nom dobru. Drugim re~ima, ne postoji zanimljiv zaklju~ak koji izvodimo iz uzajamnog dejstva datih „ukusa“ na
tr`i{tu; cenu jednostavno mo`emo da protuma~imo kao univerzalan
„ukus“ za odre|enu cenu. Pitanje je kako taj ukus nastaje, ali to je pitanje na koje se ne mo`e odgovoriti ekonomskim re~nikom.
2. Osnovna logika Olsonove teorije
Ispitali smo model dva sektora (politi~ki preduzetnici i obi~ni gra|ani)
u vezi sa specifi~nim oblikom politi~ke aktivnosti – glasanjem. Sada }emo pre}i na pretpostavku jednog sektora, to jest jedne nediferencirane
populacije. Tako|e, za sada }emo zanemariti relativno neva`nu akciju
(s gledi{ta ekonomske psihologije obi~nog gra|anina) kao {to je u~estvovanje na izborima (glasanje), i uzeti u obzir skuplje aktivnosti kao
{to su ulaganje novca i energije u organizaciju koja je posve}ena promeni dr`avne politike u vezi s odre|enim pitanjima. Ovim }emo se baviti
prate}i argumente iz Olsonove Logike kolektivnog delanja (The Logic
of Collective Action, Mancur Olson, Jr. 1965). To je jedina knjiga koja
mo`e da parira Daunsovoj Ekonomskoj teoriji demokratije kao primer
valjanog ekonomskog pristupa politi~kim analizama. Obe knjige, kao
{to se i mo`e o~ekivati od pionirskih radova u nekoj oblasti, pate od
nejasnosti i dvosmislenosti koje postaju o~igledne ~im ih detaljnije analiziramo. Ali prednost je u tome {to su one, za razliku od drugih knjiga
o politi~koj ili socijalnoj teoriji, veoma stimulativne i velika pa`nja koju im posve}ujemo veoma brzo se isplati.
Dosada{nja rasprava omogu}i}e nam da brzo izlo`imo Olsonovu
centralnu ideju koja je u su{tini generalizacija ideje da nagrada od glasanja (u ~isto ekonomskom smislu) predstavlja partijski diferencijal
umno`en verovatno}om da }e jedan glas promeniti ishod izbora. Olsonov argument trebalo bi da se primeni kad god je u pitanju „javno dobro“, a to je korist koja se ne mo`e namerno uskratiti odre|enim ljudima, na primer tako {to bi se dodelila samo onima koji su omogu}ili njeno nastajanje. Ra~unica potencijalnog korisnika, kada odlu~i da li da
doprinose takvoj koristi, mora da uzme u obzir {ta ta korist njemu zna~i i mora da primi s rezervom mogu}nost da }e njegov doprinos napraviti razliku izme|u koristi kojoj doprinosi i one kojoj ne doprinosi. Tamo gde postoji veliki broj potencijalnih korisnika, a posebno kada niko
od njih ne o~ekuje da dobije mnogo, Olson dokazuje da }e celokupan
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
doprinos, zarad pru`anja koristi, biti mnogo manji nego da su se svi korisnici pona{ali kao jedna osoba koja radi ono {to je za nju najbolje. U
ve}ini slu~ajeva, dodaje, ne}e biti doprinosa uop{te.
Sjajan primer „javnog dobra“ je dr`avna politika, na primer, poseban
deo zakonodavstva koji se odnosi na carine i akcize. Neko ko od ovih zakona mo`e imati koristi ne}e biti u prednosti tako {to }e platiti podr{ku
u korist lobiju. On mora da se pita ne da li }e dodatni novac potro{en na
kampanju doneti vi{e nego {to je potro{eno da bi potencijalni korisnici
imali koristi, nego da li }e novac koji je ulo`io njemu doneti vi{e nego {to
je ulo`io. Na osnovu ovakvog razmi{ljanja on ~esto odlu~uje da ne ula`e.
On ne razmi{lja ovako: „Ako niko ne doprinese, svima }e nam biti gore
nego da smo u~estvovali, ja bih doprineo.“ ^injenica da li on u~estvuje
ne}e uticati na to da li svi, neko ili niko ne u~estvuje, pa je neva`no pitati se {ta bi se desilo ukoliko bi svi sledili njegov princip.
Naravno, tamo gde korisnici ~ine malu, me|usobno blisko povezanu grupu, pretpostavka da su pojedina~ne odluke nezavisne jedne od
druge ne mo`e se odr`ati. ^lanovi grupe mogu re}i jedan drugome:
„Ne}u da u~estvujem ukoliko i drugi ne u~estvuju“ pa takvim uzajamnim pretnjama ~ine da stope doprinosa postaju ve}e nego {to bi bile.
Me|utim, ~ak i u veoma malim grupama ova vrsta uticaja mo`e biti nedovoljna ukoliko neko od potencijalnih korisnika ne mo`e a da ne u~estvuje jer o~ekuje da }e mnogo dobiti. Na taj na~in, osnovna logika li~nog interesa mo`e da pro|e. Zato je Olson tvrdio (Olson and Zeckhauser, 1966) ukoliko se NATO posmatra kao neko ko obezbe|uje „javno dobro“ mnogobrojnim zemljama – odbranu od „komunisti~ke agresije“ – mo`e se o~ekivati, na osnovu teorije, da }e ve}e zemlje (posebno
SAD) doprineti vi{e, proporcionalno sopstvenom bruto nacionalnom
dohotku, a najmanje zemlje proporcionalno manje, kao {to je to slu~aj
u ovom primeru.
Postoje, dakle, dve op{te posledice kada ljudi primenjuju model
individualne racionalne kalkulacije u vezi s pitanjem da li da u~estvuju
u obezbe|ivanju „javnog dobra“. Prvo, celokupan doprinos bi}e previ{e nizak, i, drugo, doprinos najve}ih korisnika bi}e neproporcionalno
visok. Ovi drugi }e zato te`iti da se uspostave uslovi nezavisne odluke
o ~emu smo ranije govorili kod me|uzavisnih slu~ajeva. Pretpostavimo
da je celokupan doprinos 1 000 evra i da potencijalni korisnik treba da
dobije 100 evra, dok }e ostalih 90 dobiti po 10 evra. Taj prvi treba da
zaklju~i da vredi potro{iti 25 evra promovi{u}i korist ~ak i ako niko
drugi ne u~estvuje, pod uslovom da smatra da ovaj tro{ak ima {ansu
ve}u od 1:4 da donese korist. Ali nikom drugom se ne bi isplatilo da
da 2,50 evra ako ne smatraju da i taj doprinos ima {ansu 1:4 da donese korist.
69
tre}i program
70
LETO–JESEN 2008
3. Primena Olsonove teorije
Najve}i deo Olsonove kratke studije sastoji se od primena osnovnih
ideja u razli~itim dru{tvenim organizacijama. Njegova analiza ima i destruktivnu i konstruktivnu stranu. Destruktivna strana je u ukazivanju
da je rasprostranjeno obja{njenje organizacija koje pru`aju „javno dobro“ svojim ~lanovima – pogre{no. To je obja{njenje da se njima isplati da budu ~lanovi, jer kad u~estvuju oni doprinose uspehu organizacije i tako sami sebi pove}avaju korist. Pitanje je da li doprinos pojedinca dovoljno pove}ava korist koju on dobija da bi mu se isplatilo da
u~estvuje; a tamo gde ima mnogo korisnika malo je verovatno da }e
umanjena korist nastala kao posledica uspe{nog rada organizacije uop{te biti zna~ajna. Zabluda se pojavljuje zbog shvatanja korisnika da su
pojedinci koji odlu~uju kako da raspodelom resursa ostvare najve}u
korist. Dakle, moraju se odbaciti sva konvencionalna obja{njenja postojanja sindikata (ili grupa za pritisak) preko ostvarivanja li~nog interesa njihovih ~lanova u smislu da li~ni interes njihovih ~lanova proizlazi iz kolektivne korisnosti grupa. Sli~no tome, ako bismo Marksovom teorijom klase na~inili korak od racionalnosti postizanja li~nog
interesa ka racionalnosti postizanja interesa klase kojoj pripadamo (jer
smo te klasne interese u jednom trenutku prepoznali), onda se i ta teorija uru{ava na isti na~in.
Konstruktivna strana Olsonovog rada je u njegovom insistiranju da
gde god na|emo organizaciju koja pru`a „javna dobra“ i koju podr`avaju korisnici, moramo tra`iti, jer }emo ih uglavnom na}i, i druge motive osim „javnog dobra“ koji ~ine da ljudi te`e da pomognu organizaciji. Olson ovo naziva „selektivnim podsticajima“. Zapravo, to su koristi koje se (za razliku od „javnog dobra“) mogu obezbediti za ~lanove i
efikasno sa~uvati od ne-~lanova i na taj na~in omogu}iti posebnu korist
koja nadokna|uje tro{kove koje ~lanstvo iziskuje. Olson smatra da sindikati ne privla~e ~lanove tako {to promovi{u povlastice koje bi imala
celokupna radni~ka klasa, ili radnici jedne posebne industrije, ve} tako
{to sindikati obezbe|uju selektivne povlastice. U ranijoj fazi, ove povlastice su se odnosile na okolnosti bolesti, beneficije u slu~aju smrti, ali
po{to se jednom ustanovi, sindikat mo`e da uti~e na posao u smislu da
stavi „katanac na radnju“ (na primer, mo`e izdejstvovati da je ~lanstvo
u sindikatu uslov zapo{ljavanja u preduze}u), ili da izdejstvuje sli~an rezultat preko nekog oblika neformalnog dru{tvenog pritiska. Druga mogu}nost „selektivnog podsticaja“ za u~lanjivanje jeste obe}anje da }e
sindikat zastupati interese onih radnika koji se `ale na rad uprave. Ponovo treba re}i da Olson tvrdi da sindikalne grupe za pritisak ne zavise
od ~lanstva kako bi pokazale da ostvaruju uspehe u promociji mera za
dobrobit svih ~lanova (po{to bi one podjednako koristile i potencijal-
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
nim ~lanovima koji nisu u~lanjeni), ve}, kako i predvi|a njegova teorija, njihovi {tabovi te`e tome da posvete veliku energiju obezbe|ivanju
specifi~nih koristi – informacija i ostalih usluga – i to svojim ~lanovima
pojedina~no.
Koliko su ubedljive primene ove osnovne ideje? Hajde da ovo podelimo u dva pitanja, jedno koje uklju~uje njenu primenu na argumente drugih autora, i drugo koje uklju~uje njenu primenu u obja{njenju
aktuelnih dru{tvenih fenomena. ^ini mi se sasvim jasno da je Olson uspeo da prona|e argumente u radovima drugih autora koji imaju smisla
samo ako se doda premisa koja ka`e da je u interesu pojedinca da podr`i kolektivno delanje ako je takvo delanje u njegovom interesu. Otuda
se zaista ~ini da D. B. Truman u svojoj uticajnoj knjizi The Governmental Process (Truman, 1951) tvrdi da gde god postoji zajedni~ki interes
grupe ljudi koji su po ne~emu sli~ni, tu postoji i ono {to on naziva latentnom grupom, a ta }e se grupa iz svoje latentnosti transformisati u
aktualnost ukoliko se naru{e njeni zajedni~ki interesi. Ovo je, naravno,
veoma privla~na ideja za nekoga ko podr`ava ideju politi~ke zajednice
sa dominantnom grupom, kao {to ~ini Truman, jer ovo mi{ljenje upu}uje na zaklju~ak da ukoliko postoje interesi bez organizacije mora se
pokazati da su oni na odgovaraju}i na~in zadovoljeni. Olson je sigurno
u pravu {to se suprotstavlja mi{ljenju da su „latentne grupe“ latentne,
ne zato {to ne postoji zajedni~ka akcija koja bi unapredila interes, ve}
zato {to su uslovi da se ona organizuje nepovoljni.
Problem koji vrlo inteligentan ~ovek mo`e da ima u poku{aju ispetljavanja iz zablude koju Olson napada – pomeranja od kolektivnog ka
individualnom interesu bez odre|ivanja selektivnih sankcija – mo`e se
prikazati ako se osvrnemo na nedavno predavanje nema~kog sociologa
Ralfa Darendorfa (Dahrendorf, 1967). U njemu on odbacuje ono {to
naziva svojom ranijom pretpostavkom da kvazi-grupe (definisane kao
kategorija osoba sa zajedni~kim interesom da se ne{to dogodi) imaju
prirodnu tendenciju da postanu prave, organizovane grupe. Nisam
uop{te siguran da je njegova ranija teorija (u Dahrendorf, 1959) bila
dovoljno jasna da bi ga obavezala da prihvati ovakav stav (ili bilo koji
drugi stav), ali to sada nije va`no. Ono {to `elim da poka`em jeste da
Darendorf nije uspeo da sebe oslobodi gre{ke koju je Olson otkrio.
Ideja koju predla`e jeste da, polaze}i od aksioma li~nog interesa,
mo`emo da dedukujemo okolnosti pod kojima }e energija biti ulo`ena
u zajedni~ko delanje, to jest da }e ona biti na maksimumu kada postoji
malo mogu}nosti za napredak individualnim delanjem. Kolektivno delanje me|u radni~kom klasom je u opadanju, tvrdi Darendorf, a obja{njenje je da je danas mogu}e prona}i li~no zadovoljenje, recimo, odlaskom na odmor u Italiju. Ali na osnovu Olsonove analize, postavlja se
71
tre}i program
72
LETO–JESEN 2008
pitanje da li }e priklju~enje kolektivnom delovanju usmerenom ka koristi radni~ke klase u celini ikada biti u interesu pojedinca ako interes
shvatamo (kao Darendorf) kao prostu korist koju pojedinac ima od zajedni~kog delovanja. Darendorf bi verovatno bio na boljem putu da je
tvrdio da su vrednosti selektivnih podsticaja, koji se dobijaju istaknutim
~lanstvom u organizaciji, opale, jer su drugi izvori statusnog zadovoljenja postali pristupa~ni i jer, tako|e, status dobijen u lokalnoj zajednici
zbog polo`aja u nekoj organizaciji, recimo funkcija crkvenog stare{ine
ili funkcionera Laburisti~ke stranke, ima manju vrednost u mobilnijem
dru{tvu sa centralizovanom statusnom hijerarhijom.
Vra}aju}i se na Olsonove primere uspe{nih i neuspe{nih organizacija, mislim da se mora re}i da kod njega pre postoji tendencija da se
izaberu oni slu~ajevi koji }e podr`ati njegovu tezu nego da se zapo~ne
sa isprobavanjem svih organizacija odre|enog tipa unutar prostorno
odre|enog vremenskog okvira. Ovo je posebno va`no u slu~aju obja{njenja nivoa uspeha razli~itih organizacija. Olson je izgleda na prili~no
sigurnom tlu kada tvrdi (sa primerima) da }e organizacija koja po~ne
da nudi selektivne podsticaje u odre|enom trenutku u sopstvenoj istoriji uvideti da „regrutacija“ raste. Ali, mo`emo li polagati nade u obja{njenje vi{eg nivoa sindikalizma u Britaniji nego u SAD tvrde}i da su tamo selektivni podsticaji izra`eniji? Mo`emo li selektivnim podsticajima
objasniti varijacije u sindikalnom ~lanstvu imaju}i u vidu razli~ite industrije? Mo`emo li time objasniti porast masovnog sindikalizma u Britaniji tokom osamdesetih godina XVIII veka i opadanje u sindikalnom
u~lanjivanju posle 1926. godine? Na prvi pogled, ~ini nam se da je to
vi{e povezano sa stvarima kao {to je verovanje u uspeh kolektivne akcije: „novi sindikalizam“ je oja~an uspe{nim industrijskom delanjem, dok
je fijasko op{teg {trajka doveo do razo~aranja. Sli~no tome, {to su sli~nije pozicije velikog broja radnika, ve}a je mogu}nost da oni shvate
{ansu zajedni~kog napretka kroz sindikalizam (Lockwood, 1958). Ipak
ovo su one vrste razmatranja koje je isklju~io Olson zato {to nikome nije racionalno da uve}a sebi tro{kove tamo gde je zanemarljiva koli~ina
„javnog dobra“ koja }e njemu li~no pripasti.
4. U~estvovanje u kolektivnom delanju. Neka obja{njenja
Ovako sti`emo u pomalo ~udnu poziciju. Dauns poku{ava da poka`e
kako je mala vrednost dodatne kolektivne koristi (u ovom slu~aju mogu}nosti da se spre~i kolaps sistema) adekvatno obja{njenje glasanja.
Olson, s druge strane, kada obja{njava nastajanje ~lanstva sindikata i
grupa koje vr{e pritisak, isklju~uje dodatnu kolektivnu korist male
vrednosti kao neodgovaraju}i motiv i insistira na selektivnim podsticajima. ^ini se da je situacija ista u oba slu~aja. Ni u jednom slu~aju taj
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
marginalni deo kolektivne koristi ne bi u normalnom slu~aju bio dovoljan da motivi{e ekonomski racionalnu osobu. Ovde Dauns gre{i, dok
je Olson u pravu. Ali, isto tako, u oba slu~aja izgleda da je verovanje u
efikasnost procesa povezano s u~e{}em, iako ne nu`no preko lo{e procene sopstvenog interesa. Kakav god da je razlog zbog kojeg se neka
osoba zala`e za neku stvar, vi{e entuzijazma }e biti ukoliko izgleda da
postoje {anse da ta stvar uspe, nego ako se ~ini da nema nade. Niko ne
`eli da se ose}a kao da gubi vreme, a to ose}anje mo`e nastati ako se
u~estvuje u kampanji koja izgleda kao da za nju nema mnogo {ansi. Prime}eno je otuda da ekstremno desni~arske politi~ke grupe „cvetaju“ u
Kaliforniji i jo{ nekim dr`avama, ne toliko zbog zajedni~kih ose}anja,
koliko zbog politi~kog ustrojstva (posebno zbog slabosti partijskih organizacija) koje pove}ava verovatno}u da }e intervencija doneti rezultate (Wolfinger, 1964). Na isti na~in je Banfild dokazao da podeljenost
struktura koje donose odluke u ^ikagu olak{ava grupama gra|ana da
izmene politiku i time podstaknu svoju aktivnost (Banfield, 1961).
Na kraju, izgleda da je „ose}anje du`nosti“ bitan faktor u glasanju,
a mo`da i u nekim dobrovoljnim udru`enjima. Ako uzmemo potpuno
~ist slu~aj, te{ko je videti kakav selektivni podsticaj ili li~na korist postoji od slanja ~eka Oksfamu (humanitarna organizacija). Naravno, ta~no je i va`no da organizacije koje obezbe|uju selektivne podsticaje (na
primer, prodavnice) i one koje prinudno sakupljaju sredstva da obezbede javna dobra (na primer, dr`ava) uspevaju da se dokopaju velikog dela na{ih prihoda. Ali, primeri pokazuju da i neke druge faktore moramo uzeti u obzir.
Sada, kao {to smo videli, sve se mo`e smestiti u „labavi“ ekonomski okvir, ako smo dovoljno „gostoljubivi“ prema razli~itim vrstama
„nagrade“ i „tro{kova“. Ipak, mogli bismo re}i da ose}aj krivice, ukoliko ne doprinosimo nekim altruisti~kim organizacijama, postaje „selektivni podsticaj“, s obzirom na to da do tog ose}aja ne}e do}i ukoliko
dajemo doprinos. Ili, tamo gde se od organizacije o~ekuje da omogu}i
kolektivne beneficije za svoje ~lanove (ali, po definiciji, ne isklju~ivo za
svoje ~lanove) mo`e se re}i da ~ovek ose}a gri`u savesti ako u`iva u tim
beneficijama, a da prethodno nije u to ulo`io sopstveno vreme ili sopstveni novac. Interesantno je primetiti da je ovo moralno stanovi{te u
kojem se ne reflektuje li~ni interes, iako, u isto vreme, zavisi od verovanja da }e pojedinac li~no profitirati od aktivnosti organizacije.1 Pro1 ^ini mi se da Goldtorp i drugi zanemaruju ovu poentu u raspravi o motivima
za u~lanjenje u sindikat. „Moralnom ube|enju“ oni se suprotstavljaju verovanjem
„da se ~lanstvo u savezu isplati“ ali to verovanje treba da se analizira pojmovima individualne i kolektivne koristi (Goldtorp i drugi 1968, str. 98; tabela 39 na str. 97).
Imajte u vidu da ovde nije re~ samo o tome da bli`e saznamo {ta ljudi misle, ve} i
73
tre}i program
74
LETO–JESEN 2008
blem je i {to }e ose}anje reciprociteta verovatno porasti u „face-to-face“
grupama, kod kojih dru{tvene sankcije (otvoreni selektivni podsticaji)
imaju najvi{e izgleda da budu primenjene i efikasne. Ovo povla~i shvatanje da pona{anje u~esnika ne}e omogu}iti da zaklju~imo koji su njegovi
motivi. Ali jo{ uvek postoje dve vrste dokaza. Jedna je {ta ljudi ka`u, a
druga je kako se pona{aju kada ih nekooperativni potez ukloni van dometa sankcija kojima grupa raspola`e. Primere za obe vrste dokaza mo`emo na}i u armijama Drugog svetskog rata. Zato, podaci o vojni~kom
dr`anju za ameri~ku vojsku i informacije o stopama dezertiranja u nema~koj vojsci u krajnjim fazama rata, potvr|uju ovu ideju (v. Stouffer
1949. i Shils and Janowitz 1948). U oba slu~aja mo`e se zaklju~iti da nespremnost da se iznevere „drugari“ ~ini veliki deo samog morala, to jest
spremnosti za borbu.
Alternativna moralna pozicija koja bi vodila u~e{}u u kolektivnom
delovanju bila bi jednostavno utilitaristi~ka. Na toj osnovi bi se moglo
dokazivati da bi pove}anje dobrobiti u izvesnom slu~aju (ili pove}anje
mogu}nosti dobrobiti) omogu}eno li~nim doprinosom, bilo ve}e od
samih tro{kova, pa bi do{lo do ve}e neto koristi (ne njemu samom, naravno, nego ljudskoj rasi uop{te) ukoliko pojedinac doprinese. Sam
Olson dokazuje, nasuprot tome, da, iako bi ~ovekove namere bile sasvim nesebi~ne, ne bi bilo racionalno priklju~iti se organizaciji koja
omogu}ava kolektivnu dobrobit. „^ak i ako bi ~lan neke velike grupe
sasvim zanemario svoje li~ne interese, ipak ne bi racionalno doprinosio u stvaranju nekog zajedni~kog ili javnog dobra, po{to njegov doprinos ne bi bio osetan“ (Olson, 1964, p. 64). Ovo je sigurno apsurdno. Ako je svaki doprinos doslovno neosetan kako bi svi doprinosi zajedno stvorili ni{ta?
Suprotno tome, ako stotine hiljada ~lanova u~estvuje u ne~emu,
onda svako u proseku doprinosi stohiljaditim delom. Ukoliko je razumljivo da radnici u industriji pri`eljkuju zatvoreno tr`i{te i tako primoravaju svakoga da se priklju~i uniji, zna~i da su sve beneficije koje je
unija omogu}ila ve}e od ukupnih tro{kova. (U drugom slu~aju, bilo bi
bolje da unija ne postoji.) Ali, ako je to tako, to mora zna~iti da }e se
svako ko `eli da pove}a koristi radnika u industriji dobrovoljno priklju~iti uniji.
Trebalo bi da je jasno da ovo nije nekonzistentno sa osnovnom
idejom koju je dao Olson, a koju smo prihvatili. Pretpostavimo, na
primer, da (do odre|ene granice) za svaku funtu potro{enu na javno
da mi, kao posmatra~i, dobijemo jasnu ideju o strukturi situacije i njenim implikacijama, kako bismo napravili distinkciju izme|u pona{anja ~iji je motiv li~na korist
i „principijelnog“ ili altruisti~kog pona{anja. Ispitanik bi mogao da pomisli da njegovo pona{anje nije eksplicitno altruisti~ko, iako ono to objektivno jeste.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
dobro hiljadu ljudi izvu~e korist u vrednosti od 10 evra. Jedan nesebi~an pojedinac (koji mo`e, a i ne mora biti jedan od potencijalnih korisnika) sigurno }e u tome prona}i dobru mogu}nost za uve}anje sopstvenog fonda. Ali jednom od potencijalnih korisnika ne bi se isplatilo
da u~estvuje jer bi njemu korist od davanja jedne funte bila samo jedan
peni (10 evra podeljeno sa 1 000)2.
5. Selektivni podsticaji kao obja{njenja
O~igledno, stalna opasnost od ekonomskih teorija jeste {to mogu sve
da objasne tako {to }e to ponovo opisati. A onda one nisu ni od kakve
koristi u predvi|anju da }e se neka stvar dogoditi pre nego neka druga.
Prema tome, ukoliko organizacija odr`ava samu sebe, ka`emo da pru`a
selektivne podsticaje; a to je ta~no jer {ta god da motivi{e ljude re}i }emo to su selektivni podsticaji. Sam Olson prepoznaje selektivne podsticaje u svemu {to doprinosi organizaciji: „Kao dodatak monetarnim i
socijalnim podsticajima (socijalni status i prihvatanje), postoje i erotski
podsticaji, psiholo{ki podsticaji, moralni podsticaji itd“ (Olson, 1965,
p. 61). On dodaje: „Privr`enost moralnom kodu koji zahteva `rtve potrebne da se dobije kolektivno dobro, ne treba da protivre~i bilo kojoj
od analiza u ovoj studiji; u stvari, ova analiza pokazuje potrebu za takvim moralnim kodom ili nekim drugim selektivnim podsticajem.“
Ipak, on ka`e da ne namerava da koristi takve podsticaje, jer su nepotrebni, ne mogu se proveriti, nisu od zna~aja u vrstama organizovanih
grupa koje vr{e pritisak da bi se o njima raspravljalo.
Ovo ograni~enje selektivnih podsticaja, koje moramo primetiti, jeste ono {to pru`a Olsonovoj teoriji pravi prediktivni zna~aj, ali u ovoj
formi izgleda da ta teorija ne mo`e da pru`i obja{njenje svih relevantnih fenomena.
Pretpostavimo, me|utim, da smo pribegli pravljenju teorije kao tautologije. To je i dalje „mo}na“ tautologija, jer se mo`e kombinovati s
empirijskim iskazima i tako stvoriti zna~ajne implikacije. Tako je mogu}e re}i, kao {to Olson radi, da se mnoge „latentne grupe“ (ljudi sa zajedni~kim interesom u nekoj vrsti kolektivnog dobra) ne}e pretvoriti u
organizovane grupe zbog te{ko}a dobijanja selektivnog podsticaja da bi
funkcionisale. Za{tita potro{a~a je po zakonu sva~ija beneficija, ali organizacije koje te`e takvom zakonu ne mogu o~ekivati ni ekonomske
2 Moglo bi se primetiti da ista analiza mo`e biti primenjena na Daunsovo obja{njenje glasanja. Ako neko usvoji utilitaristi~ko stanovi{te, on }e svakako misliti
da vredi glasati ili zbog toga da bi pove}ao {anse jedne partije da pobedi ili da bi
za{titio sistem. (K. Beri 1965, str. 328–330 )
75
tre}i program
76
LETO–JESEN 2008
nagrade ni sankcije, kao ni dru{tveni pritisak ili moralne principe koji
bi privukli milione ~lanova. Najuspe{nija organizacija je ona, kao {to
mo`emo o~ekivati, koja je sposobna da ponudi selektivne podsticaje za
~lanstvo, to jest Asocijacija potro{a~a, sa svojim izve{tajima o tr`i{noj
robi. Sli~no tome crkve (pogotovo ako tvrde da su prisustvo i poslu{nost nu`ni i dovoljni uslovi za spasenje) su o~igledno u boljoj poziciji
da deluju kao grupe koje vr{e pritisak upravo zbog vlasti nad selektivnim podsticajima, nego humanisti~ke ili svetovne grupe koje pored samog op{teg dobra imaju vrlo malo da ponude.
Ponovo, va`na je ~injenica da u odsustvu ekonomskih ili dru{tvenih
selektivnih podsticaja, koji omogu}uju da se isplati priklju~ivanje organizaciji koja stvara javno dobro, razlog za priklju~enje mora biti altruisti~ki. Ovo sigurno baca svetlo na ozlogla{ene probleme organizovanja
siroma{nih i dru{tveno hendikepiranih da deluju zarad svog dobra. Ponekad se to opisuje kao „apatija“ i smatra se iracionalnim, i veruje se da
}e to nestati s pove}anjem informacija i samopouzdanja. Ali, po{to nije
racionalno ni sa pozicije samozainteresovanog pojedinca da doprinosi
rasprostranjenom kolektivnom pobolj{anju, jedan na~in gledanja na
ovu „apatiju“ bio bi da siroma{ni ne mogu sebi da priu{te „luksuz“ kolektivne akcije. Ne nameravam da poreknem da neuhranjenost i oslabljenost bole{}u, koji su ~esto povezani sa siroma{tvom, moraju da
igraju ulogu, niti da su nedostatak dokolice, nepoznavanje pravila organizovanja i, u mnogim dru{tvima, nepismenost, bitni faktori spre~avanja zajedni~ke akcije. Ipak, mislim da postoji razlika u na~inu na koji
posmatramo kolektivno delovanje ako priznamo ~injenicu da kolektivno pobolj{anje koje je rezultat tog delovanja ne mo`e biti izjedna~eno,
na individualnom nivou, sa razlikom materijalne koristi i materijalnih
tro{kova preduzimanja akcije.
Druga~ije re~eno, mogli bismo da prona|emo direktnu relaciju izme|u tro{kova kolektivne akcije za odre|enu grupu ljudi i mogu}nosti
kolektivne akcije me|u njima. (Ovi tro{kovi zaista mogu biti negativni
za le`erne i dru{tvene ljude koji ~ine veliki deo populacije u ameri~koj
i, donekle, britanskoj vi{oj srednjoj klasi.) Ali mi ne bismo na isti na~in
o~ekivali da na|emo bilo kakvu blisku vezu izme|u potencijalnih kolektivnih beneficija koje se dobijaju politi~kom akcijom, i njene verovatno}e, po{to je to (s gledi{ta pojedinca) u svakom slu~aju altruisti~no.
U stvari, dobar deo kolektivne akcije vi{e srednje klase i nije usmeren
direktno ka njihovoj materijalnoj koristi, ve} prema ciljevima kao {to
su siroma{ni, ljudi u drugim zemljama (danas uglavnom ka njihovom
materijalnom dobru, a ranije njihovom duhovnom blagostanju), ili, posebno u Britaniji, ka `ivotinjama.
Me|u siroma{nima, pitanje koje treba postaviti jeste {ta mo`e do-
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
prineti da takvi selektivni podsticaji prevagnu nad tro{kovima kolektivne
akcije. Jedna mogu}nost jeste da se odrede selektivni podsticaji. Tako,
vrlo je prosvetljuju}e u ovom kontekstu da uporedimo „politi~ku ma{inu“ u ameri~kim gradovima, sa klijentelom relativno niskog statusa i
dobicima pojedina~nih koristi (posao, novac, „popravka“ stvari) i politike novog stila vi{e srednje klase koja „ulazi u stranku ne toliko u potrazi za pokroviteljskim poslovima ili nekim drugim oblikom politi~ke
preferencije, ve} zbog kombinacije ideolo{kih i socijalnih ciljeva“.
U odsustvu selektivnih podsticaja, na primer, izostanka „ma{ine“
staromodnog ameri~kog grada (da bi se izgradila podr{ka za kolektivnu
korist), {ta preostaje? Va`an odgovor koji je dat jeste „klasna svest“ i
Olson posve}uje odeljak opovrgavanju Marksove teorije klasa. On tvrdi (str. 105–110) da Marksova teorija upada u zabludu koju je otkrila,
jer Marks veruje da }e radnike voditi li~ni interes da se priklju~e politi~koj akciji ~im shvate da je njihov zajedni~ki interes s drugim ~lanovima radni~ke klase u stvaranju socijalizma. Ako je „klasna svest“ ~isto
intelektualno prepoznavanje klasnog interesa, a u kapitalisti~kom dru{tvu svako te`i svojim li~nim interesima, Olson je u pravu i ta teorija je
nedosledna. Ali, da li „klasna svest“ zna~i ne{to suptilnije od ovoga, na
primer, ose}anje solidarnosti s klasom, tako da se pojedinac zaista identifikuje sa svojom sre}om? Ovo bi bolje odgovaralo ako tra`imo adekvatnu motivaciju, ali bi ga trebalo dopuniti predlogom da pojedinac
ose}a kako bi trebalo da se priklju~i unapre|enju interesa klase. „Identifikacija“ sama po sebi ne bi bila dovoljna da obezbedi motivaciju, sem
ako se ne bi odnosila na apsolutnu posve}enost u kojoj bi pojedina~ni
li~ni interesi bili prakti~no eliminisani kao snaga. U suprotnom, to je
bila jedna od varijanti Olsonovog osnovnog argumenta. Pretpostavimo
da dozvolimo da uspeh pokreta nekome vredi vi{e ukoliko su njegove
simpatije ili identifikacija dovoljno jake da u~ine da ih vi{e ceni nego
mogu}u promenu sopstvenih okolnosti. Moramo da shvatimo da uspeh
pokreta njemu verovatno ne}e vredeti toliko kada se umanji razlikom
koju bi napravilo njegovo sopstveno delovanje. Prema tome, jo{ uvek je
potrebna neka vrsta „anti-free-rider“ ose}aja.
Nije jasno da li Marks veruje da „klasna svest“ mo`e da omogu}i
adekvatnu motivaciju za revolucionarnu akciju, kada bi to bilo jednostavno intelektualno shvatanje da pojedinac ima zajedni~ke interese sa
onima koji se nalaze u sli~noj klasnoj situaciji. Iako, kako Olson isti~e,
Marks posmatra li~ni interes kao dominantni motiv u kapitalisti~kom
dru{tvu, mo`da je mislio da su ~lanovi radni~ke klase manje izlo`eni
njegovim „korozivnim“ efektima od kapitalista. I njegovo isticanje zna~aja bliske komunikacije i drugih veza izme|u ~lanova klase kao uslova
za razvitak „klasne svesti“ sugeri{e da je mo`da imao na umu ne{to {to
je vi{e nalik solidarnosti.
77
tre}i program
78
LETO–JESEN 2008
6. Uslovi ekonomske racionalnosti
Da li je mogu}e i dalje se baviti pitanjem postavljenom ranije u poglavlju: kada je izgledno da }e ekonomski pristup biti efikasan, a kada ne?
Najbolji pravac, iako jo{ uvek nejasan, jeste da je visina tro{kova krucijalna. Sam Olson sugeri{e „da postoji „prag“ iznad kojeg tro{kovi i dobici uti~u na akciju pojedinca i ispod kojeg ne uti~u“ (str. 164). Ali, on
„prag“ o~igledno postavlja veoma nisko: on suprotstavlja glasanje za
zaposlene ~lanove sindikata (ispod datog praga) pla}anju ~lanarine trgova~koj uniji (iznad datog praga). Gde se „prag“ nalazi, ako uop{te i
postoji, empirijsko je pitanje.
Mo`da, pre nego ka`emo da postoji prag ispod kojeg kalkulaciji
nema mesta, mo`emo re}i da tamo gde je tro{ak mali treba veoma malo da se prevazi|e. Zbog mogu}nosti da budu uklju~ene i idiosinkrazije, mo`e biti te`e predvideti da li }e se akcije preduzeti. Ali, barem mo`emo pretpostaviti da }e inercija biti sna`na sila. Prema tome, ako je
potreban pozitivan trud za priklju~enje – slanje novca, na primer – mo`e se o~ekivati da }e organizacije koje nude kolektivnu korist imati malo uspeha. Ali, ~im je akcija potrebna da se izbegne priklju~ivanje, inercija }e vu}i u drugom pravcu. Savr{en primer za to je „politi~ki namet“
koji mnogi ~lanovi trgova~ke unije pla}aju osim ako ne odbace ugovorne obaveze. Veliki broj onih koji pla}aju ovaj namet, kada je 1946.
osnova promenjena iz zaklju~enja u raskidanje ugovora, jeste jasna ilustracija ~injenice da je inercija mo}an faktor.
Mo`e se tvrditi da tra`enje raskidanja ugovora saradnici dru{tveno
sankcioni{u, {to je ponekad i ta~no, ali gre{ka u zaklju~ivanju ugovora
tako|e mo`e da dovede do ovoga. U svakom slu~aju, ovaj argument nas
samo poziva da pitanje zanemarimo, po{to je radna grupa sama po sebi
isuvi{e mala da se kolektivno okoristi pove}anom mogu}no{}u kontrole sindikata nad Laburisti~kom partijom i/ili izbornim uspehom laburista. Drugim re~ima, ne mo`emo re}i da bi se isplatilo radnoj grupi da
samoj sebi ustanovi porez i da su dru{tvene sankcije zamena za to. (Ovo
mo`e biti istina na nivou unije kao celine, ako je velika unija, ali nije
unija kao celina ona koja pribegava dru{tvenim sankcijama.)
Mo`emo pretpostaviti da je glavni zna~aj „ekonomskog“ rasu|ivanja ovde da objasni za{to bi bilo tako malo va`no konzervativnom trgova~kom unionisti da pla}a politi~ki namet kako bi podr`ao laburisti~ku
stranku, kao {to to mnogi o~igledno rade. Kao {to ne vredi u~estvovati
kada to uklju~uje tro{kove, tako ne vredi ne u~estvovati ako to uklju~uje tro{ak.3 Jo{ jedan manje o~igledan primer jeste nedostatak protesta
Ovde mo`emo da produbimo Daunsovo zapa`anje dodaju}i da, kada su male
sume u pitanju, besmisleno je truditi se da otkrivamo politi~ki namet. Realizam
ovog zaklju~ka potvr|en je studijom Lutonovih radnika: „ispostavlja se da sve grupe
3
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
akcionara protiv predloga direktora da treba da se ispla}uju sume novca konzervativnoj partiji ili njenim satelitima, ili da se direktno anga`uju u politi~koj propagandi. Ovo je, u stvari, naplata od akcionara iz koje se ne mogu izuzeti (osim prodajom deonica) iako je sva~iji pojedina~ni tro{ak neznatan. Ovo, naravno nije ~ista „Olsonova“ situacija, u kojoj bi mo`da bilo razumno glasati kao akcionar za obavezan politi~ki
namet za sve akcionare, dok ne bi bilo razumno doprineti politi~koj
kampanji kao pojedinac. Ali, {anse da trud pojedina~ne kompanije ne{to promeni jo{ uvek su isuvi{e male, a s gledi{ta akcionara treba poku{ati.4 Postoji slu~aj koji podsti~e na dublje razmi{ljanje, a to je pona{anje kompanija za proizvodnju ~elika na izborima 1966. godine: akcionari mnogih kompanija mogli su da profitiraju ukoliko bi do{lo do renacionalizacije pod uslovima koje je predlo`ila laburisti~ka stranka5.
Individualno ~lanstvo u politi~koj stranci, protiv inercijskog doprinosa stranci zahteva da pojedinac preuzme inicijativu u priklju~ivanju,
ili barem da sebi dozvoli da bude „regrutovan“. Prema tome, u Velikoj
Britaniji, individualno ~lanstvo u obe velike stranke je mnogo manje
nego „pridru`eno“ ~lanstvo u laburisti~koj stranci, a stranka sa vi{e selektivnih podsticaja („zatvoreni“ klubovi i poslovni kontakti i, naravno,
jaka dru{tvena snaga mladih konzervativaca) ima mnogo vi{e ~lanova
(Blondel, 1963). Ali, ne mo`emo a da ne priznamo da se ~lanstvo mnogih ~lanova ne mo`e objasniti „selektivnim podsticajima“, osim ukoliko
se taj koncept ne rastegne toliko da izgubi bilo kakvo karakteristi~no
zna~enje i uklju~i ose}anja koja su u rasponu od potpune lojalnosti
stranci do razra|enog skupa politi~kih verovanja. Ako se ova ~injenica
umanji postojanjem li~nih kontakata u lokalnoj stranci, hajde da razosim zanatlija od tre}ine do polovine daju svoj doprinos, a da toga nisu ni svesni;
ili misle da ne pla}aju namet, ve} rade po ugovoru, ili priznaju da apsolutno nemaju nikakva saznanja o nametu uop{te“ (Goldtorp i drugi 1968, str. 11; tako|e vidi
tabelu 48 na str. 110).
4 Rouz poredi potencijalni gubitak „industrije ~elika“ koji mo`e dosti}i toliki
nivo da bi postala nacionalizovana rezultatom izbora iz 1964. godine sa sumom
koju je „industrija“ potro{ila na propagandu. On zaklju~uje da bi to bilo razumno
ako bi {anse takve propagande koja bi odlu~no i pozitivno uticala na rezultat bile
najmanje 1 prema 450 (Rouz 1967, str. 146), po{to se mo`e o~ekivati da potencijalni gubitak iznosi {esto miliona funti, dok suma potro{ena na kampanju iznosi
milion trista hiljada. Ovo, kao {to je o~igledno, predstavlja gre{ku u tretiranju „industrije“ kao kolektiva: bitno je izra~unati cenu i mogu}i dobitak za svaku kompaniju. Mo`da su fabrike ~elika dovoljno mala grupa da prevazi|u ovaj „Olson-problem“ u najmanju ruku, recimo, kao NATO; ali ni Rouzovo obja{njenje ne
sugeri{e mnogo o na~inu me|usobne prinude ili koordinacije.
5 Vidi Rouz (1967) str. 280. Za direktore je, naravno, i dalje bilo razumno da
tro{e (ve}inom ) tu|i novac u poku{aju da zadr`e svoje `eljene poslove.
79
tre}i program
80
LETO–JESEN 2008
motrimo ameri~ki fenomen slanja novca putem po{te stranci kojoj su
naklonjeni (v. Heard, 1960). Iako je ovo praksa manjine, ona ipak
uklju~uje milione glasa~a u SAD i izgleda da je daleko od ekonomskih
modela kao {to su doprinos spre~avanju gladi ili druge dobrotvorne aktivnosti koje smo ranije pomenuli.
Kada su tro{kovi mali izgleda da u ekonomskom modelu, iako mo`e da ra~una na izvesna odstupanja, njegovo predvi|anje potpunog neuspeha organizacije mo`e biti falsifikovano prili~no lako ili selektivnim
podsticajem (kao {to je inercija) koji su prili~no sumnjivi, ili posredstvom moralnih okvira koje smo, da bismo teoriji dali bilo kakvu o{trinu, odlu~ili da isklju~imo. Ali, mo`emo li re}i da se ekonomski pristup
sam po sebi name}e ako su tro{kovi veliki? Ima izvesne istine u tome da
selektivni podsticaji imaju tendenciju da budu mnogo jasniji pri navo|enju na u~e{}e.
Tako, ~lanstvo u uniji mo`e u nekim slu~ajevima biti prili~no automatsko; ali prisustvovanje sastancima je mnogo zahtevnije od samog pla}anja ~lanarine i u odsustvu selektivnih podsticaja malo ~lanova prisustvuje tim sastancima.6 [trajkovi, na kraju, mogu uklju~iti i prili~nu `rtvu radnika i njegove porodice. Ali, ovde selektivni podsticaji igraju va`nu ulogu:
progon, nasilje, verbalno ili ~ak psiholo{ko, mogu biti naneti onima koji
ne pristaju na {trajk. Lako je uo~iti da su ove stvari su{tinske da bi se prevazi{la ~injenica da bi u suprotnom trebalo platiti pojedincu da nastavi posao, iako on shvata da }e biti na dobitku ako {trajk bude uspe{an.
Nacionalisti~ki pokreti koje su zabranile zainteresovane vlade pru`aju interesantnu paralelu: vlada ~esto tvrdi da ukoliko pokret smatra
da je neophodno koristiti mere „terorizma“ nad onima koje navodno
predstavljaju, to zna~i da ga oni, u stvari, ne podr`avaju. Vlade koje koriste ovakav na~in razmi{ljanja trebalo bi da ra~unaju na to da se isti
slu~aj mo`e primeniti i na njih, ukoliko smatraju da je neophodno koristiti kaznene sankcije da bi podigli porez, oja~ali zakone i regrutovali
vojsku. U stvari, argument je podjednako pogre{an u oba slu~aja. Kako
Baumol ukazuje u knjizi koja, na neki na~in, anticipira Olsona (Baumol, 1952), razumno je podr`ati prinudu nad nama samima zajedno sa
drugima da bi se dr`ava finansirala, ~ak i ako ne bismo dobrovoljno, u
toj meri, sami doprineli. Na isti na~in ~ovek mo`e da prihvati terorizam ~iji je cilj da omogu}i kontrasankcije onima koji su u rukama sila
reda i zakona, samo zato {to je svestan da on i mnogi drugi druga~ije ne
bi imali pravi podsticaj za podr{ku opozicionoj organizaciji.
6 Oni koji to ~ine motivisani su ideolo{kom revno{}u zato ispadaju iz kalupa.
To ponovo pokazuje da je mogu}e dati „ekonomsko“ obja{njenje razlike u brojevima (za{to x ima manji broj ~lanova od y), tako {to }emo navesti selektivne podsticaje, iako oni ne mogu da objasne ba{ sve (za{to x uop{te ima ~lanove).
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Ovi primeri zao{travaju pitanje ta~nosti po kojem se ekonomski oblik analize pojavljuje sam po sebi tamo gde su tro{kovi visoki. Zar nisu
nacionalne dr`ave i nacionalisti~ki pokreti sposobni da izmame akciju
koja podrazumeva rizik od visokih tro{kova, bez prisustva selektivnih
podsticaja? Mislim da je odgovor potvrdan, ali da se odre|enja koja smo
ranije izneli tako|e mogu primeniti. Prvo, selektivni podsticaji su i dalje
va`ni, iako njihovo odsustvo (ili barem njihova o~igledna nemogu}nost
da umanje uklju~ene tro{kove) ne uti~e na potpuni prekid akcije. U Britaniji, tokom Prvog svetskog rata, broj vojno sposobnih ljudi koji su se
dobrovoljno priklju~ili vojsci bio je prili~no veliki. ^ak i ako smo svesni
da mnogi dobrovoljci (posebno u ranijim fazama) nisu o~ekivali da budu
ubijeni i da su postojale dru{tvene sankcije na radnom mestu, moramo
da uklju~imo i druge motive za takvo delovanje. Zna~ajno je da je obavezna regrutacija uvedena kasnije i da su selektivni podsticaji kaznenih
sankcija proizveli jo{ vi{e ljudi. Sli~no revolucionarnim pokretima: broj
dobrovoljaca je iznad nivoa koji je obja{njiv samo selektivnim podsticajima, ali te`i da bude samo manjina od ukupnog broja onih koji mogu da
u~estvuju. Prinuda se ~esto koristi da ubrza regrutaciju.
Drugo va`no pitanje jeste da nisu svi na~ini slu`enja dr`avi, ili pokretu, na isti na~in izvan ekonomskih prora~una. Borba je, naravno,
najdalja, ali, na drugom kraju, ekonomski poslovi (u uobi~ajenom smislu te re~i) o~igledno su te{ko odvojivi od nje. ^ak i za vreme rata dr`ave nastavljaju da se oslanjaju na poreze pre nego na dobrovoljne doprinose za fiskalnu podr{ku, ~ak i ako mogu da funkcioni{u bez regrutacije za oru`ane snage; revolucionarima je, tako|e, izgleda mnogo te`e da do|u do hrane nego do ljudi.
Postoji poku{aj (Coleman, 1966) da se ose}aj nacionalne identifikacije objasni analizama ekonomske prirode, tako {to se prikazuje kao li~ni
interes, ali mislim da taj poku{aj nije uspe{an. Nacionalna identifikacija,
prema mom mi{ljenju, vodi ka posebnoj vrsti akcije van ekonomskih
okvira, a najva`nije je shvatiti okolnosti i oblasti u kojima se to de{ava.
Kolmanov poku{aj je, me|utim, interesantan jer pada na istoj konfuziji individualne i zajedni~ke koristi koji podriva Daunsovu demonstraciju ekonomske racionalnosti glasanja. Ba{ kao {to Dauns sugeri{e
da demokratski oblik politi~kog sistema mo`emo posmatrati kao investiciju koja donosi nepromenljivu korist, ali koju treba (periodi~no) podr`ati glasanjem, tako Kolman sugeri{e da pojedinac mo`e da posmatra
celu zemlju kao ne{to u ~emu ima izvesnu investiciju, koja opet zahteva
`rtvu (barem u novcu, ako ne i vi{e) od investitora da bi nastavila rad.
Gre{ka je ista u oba slu~aja i Dauns nekonzistentno priznaje tu ~injenicu, to jest da na uslove investiranja tako malo uti~u akcije obi~nih osoba da se ne isplati u~estvovati u bilo ~emu zarad odr`anja tih uslova.
81
tre}i program
82
LETO–JESEN 2008
Kolemanova ideja pojedin~evog „optimuma“ podele resursa izme|u javne i privatne upotrebe bazirane na li~nom interesu, ali koja uzima
u obzir i njegovu „investiciju“ u naciju, beskorisna je jer bi „optimum“
nivoa javnog doprinosa bio ravan nuli, ta~no onako kako je to zaklju~io Olson. Analogija koju Koleman povla~i izme|u investiranja gra|ana
u naciju i investicija teku}ih fondova jedne firme u drugu puca na klju~nom mestu, jer profit firme koja investira nije javno dobro nego pripada akcionarima. Kada bi dr`ava, kao i preduze}a, jednostavno obezbe|ivala usluge shodno pla}enom porezu, analogija bi bila ispravna; ali,
na toj pretpostavci distinktivno obele`je dr`ave, da ona pru`a kolektivno dobro (uklju~uju}i politike kao {to su, na primer, redistribucija prihoda), bilo bi potpuno izgubljeno, a sa tim i ceo problem, naravno.
U ovom poglavlju poku{ao sam da istaknem elemente koje Olsonova teorija ne mo`e da objasni. Kada je teorija tako jednostavna, a njene
tvrdnje tako dalekose`ne, to ne mo`emo izbe}i. Ali ne treba sakriti ~injenicu da je, za tako jednostavnu teoriju, Olson stvarno objasnio ve}i deo.
Iako se ovom teorijom ne mogu objasniti sve varijacije u snazi me|u organizacijama (uklju~uju}i i ~injenicu da neke organizacije uop{te
postoje), ve}i deo {eme dugotrajne delotvorne dru{tvene organizacije
izgleda da u {irem smislu odgovara predvi|anjima koja mo`emo da izvu~emo iz Olsona, {to nije bezna~ajan uspeh ekonomskom pristupu.
S engleskog preveo Igor Vila
Bibliografija
Baumol, W.J. (1952) Welfare Economics and the Theory of State. Cambridge Mass.:
Harvard University Press
Barry, Brian (1965) Political Argument. London: Ruotledge and Kegan Paul
Blondel, Jean (1963) Voters, Parties and Leaders. Harmondsworth: Penguin Books
Coleman, James S. (1966) Individual Interests and Collective Action. Papers on Market
Decision-Making 1: 49–62.
Dahrendord, Ralf (1959) Class and Class Conflict in Industrial Society. Stanford, Cal.:
Stanford University Press.
Dahrendorf, Ralf (1967) Conflict After Class: New Perspectives on the Theory of Social
and Political Conflict. London: Longmans.
Downs, Anthony (1957) An Economic Theory of Democracy. New York: Harper and
Row.
Goldthorpe, John H., D. Lockwood, F. Becholfer, i J. Platt (1968) The Affluent Worker:
Industrial Attiitudes and Behaviour. Cambridge: Cambridge University Press.
Heard, Alexander (1960) The Costs of Democracy. Chapel Hill, N.C.: University of
North Carolina Press.
Olson, Mancur (1965) The Logic of Collective Action. Cambridge, Mass.: Harvard
University Press.
Riker, William and Peter C. Ordershook (1968) “A Theory of the Calculus of Voting”.
American Political Science Review 62: 25–42.
Rose, Richard (1967) Influencing Voters: A Study of Campaign Rationality. London:
Faber and Faber.
Truman, D.B (1951) The Governmental Process. New York: Knopf.
Tre}i program Radio Beograda
Br. 139–140, III–IV/2008
UDK 172.1:316.45/.47
321.7:141.7
RASEL HARDIN
JAVNI IZBOR VERSUS DEMOKRATIJA*
Teorija javnog izbora pru`a nam dve grupe otkri}a. Prvo, postoji mogu}nost da agregacija individualnih preferencija u kolektivne preferencije ne bude dobro definisana. ^ak i onda kada svaki pojedinac jasno
rangira svoje preferencije svih alternativa stavljenih pred nas, mo`e se
dogoditi da ne mo`emo da preobrazimo ova pojedina~na rangiranja u
kolektivna. Drugo, individualni motivi postupaka ne moraju da se
uklapaju u kolektivne preferencije ishoda ~ak i kada su ove preferencije dobro definisane. Na primer, mo`emo se saglasiti da }e nam biti bolje ako bismo svi doplatili za bolje ure|aje protiv zaga|enja okoline na
svojim automobilima, ali nijedan pojedinac nema interes da sebi pravi
dodatni tro{ak zbog toga. Mi nismo u bezizlaznoj situaciji samo u slu~aju ako se ne saglasimo povodom onoga {to bi trebalo da ~inimo, u bezizlaznoj smo situaciji i onda kada to prihvatimo.
Prva klasa otkri}a baca senku sumnje na pojmovnu koherenciju ve}inske demokratije. Za drugu klasu se uobi~ajeno mislilo da pru`a konsenzualno opravdanje za upotrebu dr`avne prisile, ukoliko je, naravno,
dr`ava demokratska. Mi treba da izaberemo da prisilimo sami sebe da
delamo u skladu s na{im kolektivnim interesom samo zato {to se na{e
individualne motivacije protive na{im kolektivnim interesima. Ovaj
konsenzualni argument u prilog prisili je, ipak, podjednako logi~ki
manjkav kao i ideja o ve}inskoj demokratiji. Sve {to mo`emo ispravno
da zaklju~imo iz neslaganja na{ih individualnih i kolektivnih interesa
jeste da bismo imali koristi kada bismo imali neko centralno odre|enje
na{ih postupaka. Mi ne mo`emo da zaklju~imo koje od nekoliko mogu}ih odre|enja treba da usvojimo.
* Izvor: Russell Hardin, „Public Choice versus Democracy“ u zborniku The
Idea of Democracy, ur. David Copp, Jean Hampton i John E. Roemer, Cambridge
Univesity Press, Cambridge, 1993, str. 157–173.
83
tre}i program
84
LETO–JESEN 2008
Neprijatna implikacija teorije javnog izbora jeste da je ve}inska demokratija, kako pojmovno tako i motivaciono, manjkava. Mo`da stvarno upra`njavanje demokratije mo`e razumno da se sagleda kao kompromis da se `ivi u okvirima koje postavljaju ovi izopa~eni zaklju~ci.
Sve u svemu, takva praksa nije uspe{an kompromis, jer ni u kom posebnom smislu nije ve}inska.
Posle kratkog istorijskog obrazlo`enja zna~aja otkri}a teorije javnog izbora, okrenu}u se izlaganju o njenom uticaju na demokratsku teoriju i praksu. Potom }u ispitati jedan mogu}i empirijski izlaz iz negativnih implikacija pomo}u komunitaristi~ke tvrdnje da se ne suo~avamo sa pretpostavkama i zaklju~cima koje teorija pru`a kada je re~ o demokratiji. Kona~no, razmotri}u alternativno razre{enje te{ko}a demokratske teorije, naime, razmotri}u da li institucionalna sredstva mogu
da postignu ono {to demokratski izbor ne uspeva. U ~itavom tekstu na
umu }u imati ve}insku demokratiju, {to zna~i procedure bazirane na
pravilu ve}ine. Ovaj oblik suo~ava nas sa slede}im problemima, jer smo
do{li do toga da prihvatimo tek pravilo ve}ine pre nego da zahtevamo
{iroki konsenzus kako bismo demokratiju u~inili funkcionalnom. U savremenoj politi~koj misli, klju~ni element ideje o demokratiji jeste njeno etimolo{ko jezgro – vladavina naroda – koje se potpuno prirodno
prevodi u pravilo ve}ine ukoliko postoje razlike u mi{ljenjima.
1. Dva problema
Prva klasa rezultata teorije javnog izbora u vezi je sa Kondorseovim
problemom cikli~nih ve}ina i teoremom op{te mogu}nosti Keneta Eroua, koja je bolje poznata kao Erouova teorema nemogu}nosti.1 U skladu sa ovom teoremom, ne postoji op{te pravilo za agregaciju individualnih preferencija u dru{tveni izbor, koje bi zadovoljilo odre|ene lako
prihvatljive kriterijume. Ova teorema je su{tinski normativna i konceptualna. Ona govori da kolektivna preferencija ne mo`e biti definisana
kao logi~ki analogon individualne preferencije, kako se u ekonomiji
uobi~ajeno shvata. Na ovo }u ukazivati kao na problem dru{tvenog izbora ili, u njegovim posebnim varijantama, kao na Kondorseov ili Erouov problem.
Druga klasa rezultata u vezi je sa analizom glasanja Entonija Daunsa, opisom logike kolektivnog delanja Mankura Olsona i igrom dileme
1 Kenneth J. Arrow, Social Change and Individual Values, drugo izdanje (New
York: Wiley, 1963). Videti, tako|e, odgovaraju}e tekstove u: Brian Barry and Russell Hardin, Rational Man and Irrational Society? (Beverly Hills: Sage, 1982). Uprkos brojnim radovima u prethodne dve decenije, najbolji pregled ostaje onaj Amartya K. Sen, Collective Choice and Social Welfare (San Francisco: Holden-Day,
1970; ponovo {tampano u, Amsterdam: North-Holland, 1979).
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
zatvorenika.2 Na ovo }u ukazivati kao na problem kolektivnog postupanja ili kao na problem dileme zatvorenika. To je su{tinski eksplanatorni problem motivacije. On se javlja u kontekstima u kojima se zajedni~ki cilj posti`e samo individualnim doprinosom, trudom ili sredstvima. Na primer, mo`emo da smanjimo koli~inu zaga|enja kada bismo
vozili automobile sa skupljom opremom. U mom interesu mo`e da bude da ne u~estvujem u saradnji kojom se ostvaruje zajedni~ki cilj, ako
mogu da se provu~em bez toga, ~ak i ako je u mom interesu da svi sara|ujemo. Kako onda uop{te uspevamo da sara|ujemo? Ako se ne suo~imo ni sa kakvom suprotnom sankcijom ili pobudom, mo`e se dogoditi da svi izaberemo da ne sara|ujemo i tako ne postignemo cilj.
Oba ta problema su relevantna za glavna pitanja organizacije politi~kih dru{tava. Ti su problemi nezgodan i demorali{u}i par. Erouova
teorema govori nam da uop{te ne mo`emo ni da iznesemo pravilo za
prihvatljivu agregaciju individualnih preferencija u kolektivne. Zaklju~ak analize standardne dileme zatvorenika jeste da ~ak i kada na|emo
prihvatljivo pravilo agregacije mo`e se dogoditi da iskrsnu te{ko}e motivacione prirode u sprovo|enju kolektivnih preferencija.
Dva problema nisu samo izopa~en par, ve} i par koji nastaje prirodno. Erouova teorema striktno se bavi onim stanjem stvari koje `elimo
da postignemo. Ona se ne bavi time kako }emo sti}i do tog stanja kada
spoznamo {ta `elimo. Erou nikada ne dolazi do motivacionih problema
koji se odnose na sprovo|enje kolektivne preferencije po{to je ona definisana. U izvesnom smislu, on i ne mora da se bavi ovim problemima
iz prostog razloga {to pokazuje da mi u principu ne mo`emo da defini{emo izvesnu kolektivnu preferenciju ako uzmemo u obzir samo to da
je ona funkcija individualnih preferencija. Njegov dokaz sadr`i logi~ke
pretpostavke koje su u svojim mogu}nostima mnogo potpunije nego
{to na{ stvarni svet mo`e da bude. Iako nikakvo op{te pravilo agregacije ne mo`e da odgovara svim mogu}im svetovima, ipak mo`e postojati
neko koje odgovara na{em svetu. U tom slu~aju `eleli bismo da znamo
kako da ostvarimo na{e kolektivne preferencije. Logika kolektivnog
postupanja govori da sprovo|enje u delo bitne klase pitanja oko kojih
naizgled postoji op{ta saglasnost mo`e da bude onemogu}eno uskim
li~nim interesom. Erouova teorema ne bavi se pitanjem kako da ostvarimo kolektivne preferencije. Uobi~ajena analiza dileme zatvorenika i
Olsonova teorija fundamentalno se ti~u njihovog sprovo|enja.
2 Anthony Downs, An Economic Theory of Democracy (New Zork: Harper,
1957); Mancur Olson Jr, The Logic of Collective Action (Cambridge: Harvard
University Press, 1965); Anatol Rapaport and Albert M. Chammah, Prisoner’s Dilemma (Ann Arbor: University of Michigan Press, 1965); Russell Hardin, Collective Action (Baltimore: John Hopkins University Press, 1982); Za vi{e podataka videti tako|e radove u Barry and Hardin, Rational Man.
85
tre}i program
86
LETO–JESEN 2008
2. Istorijski kontekst
Teorija javnog izbora produ`etak je neoklasi~ne ekonomije u kojoj je
utemeljena kako normativno, tako i eksplanatorno, na pretpostavkama
individualnog izbora i preferencija. U ranim poku{ajima shvatanja produktivnosti, ove pretpostavke ~inile su ~uda zamenjuju}i pojmove intrinsi~nih vrednosti odnosom ponude i tra`nje. Kada je jednostavna teorija o podsticajima bila primenjena na ekonomski `ivot, rezultati su
bili kontraintuitivni i veoma prihvatljivi. Njen glavni rezultat izra`en je
u Mandevilovom zakonu da li~ni poroci stvaraju javne vrline. Ili, eksplicitnije re~eno, pona{anje zasnovano na usko shva}enom li~nom interesu u proizvodnji i razmeni vodi kolektivnoj dobiti u formi op{teg
uve}anja bogatstva. Prema savremenoj varijanti Mandevilovog zakona,
pohlepa je ono {to Ameriku ~ini jakom i prosperitetnom dr`avom.
Ipak ne mo`e sve da se razume kroz podsticaje za li~nom kori{}u u
slobodnoj razmeni. Teorija javnog izbora je pre svega nastala da bi se obra~unala sa onim {to je preostalo javnosti da ~ini, da se pozabavi onim
{to ne mo`e da bude, ili nije, ura|eno preko tr`i{ta.3 Ovaj ostatak je obiman i zna~ajan. Stoga je problem javnog izbora tako|e obiman i zna~ajan, kao {to je to i domen delanja dr`ave. Rezultati ekonomske analize
ovog ostatka ~esto su kontraintuitivni, ali nimalo optimisti~ni.
Problem osiguravanja poslu{nosti vladi poznat je u politi~koj filozofiji jo{ od vremena Platona. On je za Hobsa, naravno, sredi{nji problem.
Ako smo u ~itanju pomalo tendenciozni i velikodu{ni, mo`emo pretpostaviti da su mnogi uvideli logiku kolektivnog postupanja, ili dilemu zatvorenika. Na primer, Glaukon (u Platonovoj Dr`avi) i Hobs smatraju
da dru{tvena disciplina zavisi od pretnje pojedincima da ne povre|uju
druge. Ovakvo sankcionisanje je uzajamno korisno ako se pretpostavi da
gotovo niko ne prekora~uje postavljene granice ili ne mo`e da ih prekora~i.4 Za svakoga od nas bi, u idealnoj situaciji, bilo najbolje ako bi svi
ostali bili tako zastra{eni da odr`avaju red dok se mi koristimo ovim op{tim poretkom i bogatstvom koje on stvara, a za koje su ostali platili.
Geoffrey Brennan i James M. Buchanan pi{u da su, pre uspona teorije javnog izbora, ekonomisti zanemarivali te{ko}e institucionalne implementacije planova akcije (sprovo|enja politike) i da su bili zadovoljeni time ako bi samo odredili
koji je, in abstacto, najbolji plan akcije (politika) (The Reason of Rules: Costitutional Political Economy ŠCambridge: Cambridge University Press, 1985¹. 83).
4 Hobs je tako|e bio zainteresovan za poreklo dr`ave – i zaista, neko bi mogao da tvrdi da je ovo pitanje centralno mesto njegovog Levijatana. Ovaj problem
je u savremenim spisima ~esto bio dovo|en u vezu sa dilemom zatvorenika. Ja
smatram da je ova analogija pogre{na i da je racionalno formiranje dr`ave pre
problem koordinacije. Na primer, kada je Hobs u pitanju, dr`ava nastaje koordinacijom pod odre|enim vladarom.
3
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Ranije rasprave o temi koja se ti~e podsticanja na blagotvorno kolektivno postupanje uglavnom su bile fokusirane na njenu negativnu stranu
koju su istakli Glaukon i Hobs: kako spre~iti {tetu osiguravanjem uzajamnog uzdr`avanja. @i`a modernog istra`ivanja, koju su istakli Hjum i
Ruso, mnogo je ~e{}e na mogu}nosti obezbe|ivanja saradnje sa kreativnom svrhom.5 Ovakvo stanje mo`da duguje izvesno nadahnu}e ekonomskoj misli, koja je kulminirala kod Adama Smita, a verovatno ne{to duguje i razvoju ugovornog zakona i doktrine koji saradnju i razmenu tretiraju kao produktivne. U ovoj optimisti~noj verziji intervencije vlade u re{avanju problema kolektivnog postupanja, svi mi mo`emo da se saglasimo
sa uzajamnom prisilom kako bismo svi doprineli da se osigura stanje stvari koje svi preferiramo u odnosu na status quo. Ipak, iako svi mo`emo
uspe{no da koristimo dr`avu kako bi nas ona primorala na uzajamno korisno kolektivno postupanje, ne moramo se saglasiti oko toga koje je to
kolektivno postupanje na koje treba sebe da primoramo.
Druga klasa problema u teoriji javnog izbora, nemogu}nost da se
pravila agregacije razli~itih preferencija okupe u jednu jedinu kolektivnu preferenciju, bila je u svojim ograni~enim vidovima prepoznata u
brojnim kontekstima. Velika va`nost koju ona poseduje op{te je priznata tek odnedavno. Poseban problem se javlja kada se suo~imo sa izborom izme|u tri uzajamno isklju~uju}e politike, ili vi{e njih, odnosno
kada mo`emo formirati ve}inu u prilog politike A u odnosu na B, drugu ve}inu za B u odnosu na C i na kraju ve}inu u prilog C u odnosu na
A. Nijedna politika nije predmet preferencija ve}ine u odnosu na sve
ostale. Kondorse je u cikli~nim ve}inama video jedan vid kompleksnih
izbora. K. L. Dod`son (Luis Kerol) ih je sa svojim izvanrednim smislom
za izopa~enosti svakodnevnog `ivota, prepoznao na izborima u svom
Koled`u Hristove crkve.6 Uop{tavanje problema i prepoznavanje njegove
5 ^ak i pre Hobsa ovo je ponekad bilo sredi{nje mesto ispitivanja, kao {to je
slu~aj kod Roberta Bellarmina, De Laicis (New York: Fordham University Press,
1928, trans. Kathleen E. Murphy; Latinski original iz 1586–1593), 48.
6 Za dalja razja{njenja o stavovima Kondorsea i Dod`sona videti Duncan
Black, The Theory of Committees and Elections, drugo izdanje (Cambridge: Cambridge University Press, 1963), 156–238. Plinije mla|i naslutio je te{ko}e dru{tvenog izbora kada postoji vi{e od dva mogu}a izbora u glasanju Rimskog senata
o tri mogu}e osude za oslobo|ene robove koji su optu`eni za ubistvo svog gospodara. Oslobo|eni rob je mogao da bude oslobo|en optu`be i pu{ten na slobodu,
da bude osu|en i proteran ili da bude osu|en i pogubljen. Teoreti~ari dru{tvenog
izbora bi verovatno spremno pomislili da bi rezultat bio sredina izme|u ovih pozicija, ili osuda i proterivanje. Plinijeva rasprava povodom ovog slu~aja {tampana
je u Robin Farquharson, Theory of Voting (New Haven: Yale University Press,
1969), 57–60; videti tako|e William H. Riker, The Art of Political Manipulation
(New Haven: Yale Univeresity Press, 1986), 78–88.
87
tre}i program
88
LETO–JESEN 2008
potencijalno trajne va`nosti po~inje radovima Dankana Bleka i Keneta
Eroua. Blek je ovaj problem video kao inherentan za izbor odbora, a
Erou je veoma uop{teno dokazao da ne mo`e biti nikakvog prihvatljivog univerzalnog pravila za pretvaranje bilo kojeg skupa individualnih
preferencija u red kolektivnih preferencija.
Brane}i svoju teoremu, Erou pi{e da je nai{ao na op{tu nemogu}nost na putu poku{aja da poka`e kako se rangiranja individualnih preferencija mogu sjediniti u nacionalna rangiranja tako da bi, u analizi
me|unarodnih odnosa, nacije mogle da se posmatraju kao individue sa
standardnim funkcijama korisnosti poznatim iz teorije igara.7 Erou se u
stvari pitao da li dr`ava mo`e da se razume kao jedinstveni subjekt sa
svojim preferencijama koje su na prihvatljiv na~in izvedene iz onih koje imaju njeni gra|ani. Njegov odgovor je bio „ne“.
Istorija na{a dva problema pomalo je ironi~na. Nevolje sa sjedinjavanjem individualnih u kolektivne preferencije prvi je jasno prepoznao
Kondorse ubrzo posle optimisti~kih nazora o kreativnim mogu}nostima dr`ave, koje su izradili Hjum i Smit8, i Rusoove zamisli o op{toj volji. Kao da je Kondorseova smrt dokaz implikacija njegovog otkri}a
usred optimizma posle Francuske revolucije.
3. Problemi dru{tvenog izbora
Iako su Kondorseove cikli~ne ve}ine obi~no dovo|ene u vezu sa Erouovim teoremom, u smislu da je teorema samo puka generalizacija Kondorseovih otkri}a, re~ je zapravo o dva veoma razli~ita problema. Mogu}nost cikli~nih ve}ina nastaje tek kada glasamo o odre|enom pitanju
koje ima tri ili vi{e razre{enja. Sa ovom vrstom izbora mo`emo ~esto da
se suo~imo u politi~kom `ivotu na bilo kojem nivou na kojem odlu~ujemo po principu ve}ine. Uistinu, mo`emo da se susretnemo sa ovakvom situacijom u kojoj ne mo`emo da donesemo odluku bez obzira na
to kako kvalifikujemo ve}inu. Na primer, ako nam je potrebna superve}ina od 99 procenata onih koji su glasali za pobednika, mo`emo da
imamo cikli~nu ve}inu sa stotinu glasa~a i stotinu razli~itih pozicija koje se ti~u na{eg predmeta glasanja.
7 Kenneth J. Arow, Social Choice and Justice, tom I, Collected Papers (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1983), 3–4.
8 Za Smita se obi~no smatra da je zastupao stanovi{te o dr`avi kao destruktivnoj u svojim intervencijama, kao u slu~ajevima odobravanja monopola i ostalih povlastica koje stoje na putu ve}oj produktivnosti. Oni koji su neprijateljski nastrojeni prema rastu dr`ave u na{e doba uspe{no su prisvojili Smita za svog prethodnika.
Ali Smitovo stanovi{te je tako|e bilo da dr`ava mo`e da ~ini ~uda preko kolektivnog delanja koje je van doma{aja pojedinaca. Tako da i oni koji zastupaju stav da
dr`ava treba da ima jaku inicijativu mogu da prona|u podr{ku u njegovim spisima.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Erouova teorema je mnogo obuhvatnija na veoma sna`an na~in koji je ~ini nerealisti~nom u neposrednoj primeni na na{ svakodnevni `ivot. Erou pretpostavlja da se suo~avamo sa izborom koji se ti~e svih
stanja stvari, odnosno svih pitanja koja su potpuno definisana i koja se
na nas odnose. Nije re~, naprosto, o izboru nekog predsednika ili dono{enju nekog zakon. Mi biramo celokupan svet u kojem je sve unapred jasno postavljeno: svi predsednici, odnosno svi zakoni. Po{to smo
jednom napravili ovaj jedinstven pojedina~an dru{tveni izbor, ne preostaje nam ni{ta drugo nego da biramo na kolektivnom nivou. Erou je
bio primoran da stvari posmatra u ovom svetlu jer je `eleo da pretpostavi samo ~isto ordinarne preferencije svih pojedinaca i one koje se ti~u na{eg krajnjeg kolektivnog izbora i ni{ta vi{e.
Za{to nas ovakva ambicija primorava na razmatranje izbora koji se
odnose na sva stanja stvari, stanja koja su potpuno determinisana? Razmotrimo prostu tvrdnju da ja preferiram A u odnosu na ne-A. Postoji
veoma malo, ako postoji uop{te, A-ova takvih da za njih mo`emo da
verujemo da bi svako preferirao A u odnosu na ne-A u svakoj situaciji.
U principu gotovo uvek mo`emo da zamislimo kombinaciju koja se, recimo, sastoji od A + B, takvu da bih preferirao (ne-A + ne-B) u odnosu na (A + B). Ako je to slu~aj, onda nije istinito da ja preferiram A u
odnosu na ne-A tout court. Stoga, u principu ne mogu da pravim ordinarne izbore nad pukim aspektima moga stanja stvari. Ordinalne izbore mogu da pravim samo nad ~itavim stanjima stvari.9
Iza razmi{ljanja o problemu dru{tvenog izbora kao da je to jednom-i-za-svagda napravljen izbor, nad svim stanjima stvari promi~e izvesna doza ludosti. Ali samo na trenutak, ~ini se da je jedino mogu}e
bekstvo od nje alternativa koju gotovo svi teoreti~ari dru{tva direktno
odbacuju, odnosno ona koju svaki demokratski teoreti~ar mora da odbaci. Alternativa koja bi bila vrlo ubedljiva ako bi bila pojmovno razborita jeste da pretpostavimo kako mo`emo da napravimo kardinalna, interpersonalno uporediva vrednovanja aspekata stanja stvari. Na taj na~in bismo mogli da napravimo dru{tveni izbor prostim sabiranjem
vrednovanja svih nas pojedina~no za sve mogu}e izbore i biranjem
onog izbora koji ~ini najve}i zbir. Naravno, re}i da mogu da na~inim
kardinalnu procenu odre|enog aspekta mog stanja stvari zna~i tvrditi
da je moja procena tog aspekta nezavisna od ostalih aspekata. Ali to kr{i ve} navedeni princip. Ova alternativa nije dovoljno uverljiva.
9 Videti, Russell Hardin, „Rational Choice Theories“, Idioms of Inquiry: Critique and Renewal in Political Science, uredio Terence Ball (Albany: State University of New York Press, 1987), 67–91, posebno 78–80; i Barry and Hardin, Rational Man, 224.
89
tre}i program
90
LETO–JESEN 2008
Druga alternativa je da pretpostavimo da mi, ili ja, ili neko drugi,
jednostavno znamo princip pomo}u koga mo`emo da procenimo
aspekte na{eg stanja stvari, koji nisu neposredno izvodivi iz preferencija ili interesa svih nas. U kandidate za ovakav princip spadaju razli~ite
religijske dogme, naturalisti~ke tvrdnje o onome {to je kao stvar slu~aja o~igledna preferencija neke odre|ene zajednice i razni principi dobijeni intuicijom koje neki teoreti~ari odobravaju. Sa mogu}im izuzimanjem komunitaristi~ke alternative, nijedna od ovih alternativa nije konzistentna s demokratskim principima. Iz tog razloga ne}u se upu{tati u
dalje razmatranje nekomunitaristi~kih principa. Razmatranje komunitaristi~ke alternative ostavi}u za kasnije.
U svojoj teoremi, Erou pretpostavlja da na{e pravilo izbora mora
da ispunjava nekoliko uslova koji su se pokazali veoma prihvatljivim.
Ako nas zanima relevantnost teorema za na{e razumevanje mogu}nosti
demokratije, dve pretpostavke u teoremi u jasnoj su tenziji. Prvo, na{e
pravilo izbora mora biti op{te u veoma sna`nom smislu da mora biti
uspe{no primenljivo na bilo koji skup individualnih preferencija. Na
primer, ono mora da bude u stanju da se nosi ~ak i sa slu~ajem kada su
skupovi individualniih preferencija u cikli~noj ve}ini. Ovo je uslov univerzalnog domena, ili U. Drugo, pravilo mora biti podlo`no slede}em
Pareto-principu: ako niko ne preferira stanje stvari x u odnosu na stanje y i bar jedan od nas preferira y u odnosu na x, onda dru{tveni izbor
mora da rangira y iznad x. Posebno ako svi preferiramo y u odnosu
prema x, onda na{ dru{tveni izbor mora da rangira y ispred x. Pretpostavimo da svi mi preferiramo y u odnosu na sva ostala stanja stvari.
Onda, kao {to je ta~no za bilo koji odre|eni skup preferencija, na{ skup
individualnih preferencija jasno kr{i uslov U. Ali to ~ini na takav na~in
da na{e dru{tvo ne mora uop{te da ima bilo kakvih te{ko}a u pravljenju
dru{tvenog izbora na koji niko ne bi mogao da prigovori na osnovu demokratskih principa.
Stoga, Erouova teorema nemogu}nosti ne isklju~uje mogu}nost da
bismo mogli da dosegnemo demokratski dru{tveni izbor. On samo isklju~uje logi~ku mogu}nost da svako dru{tvo, bez obzira na to koliko mu saglasnosti nedostajalo, mo`e da sledi samo jedno jedino pravilo sjedinjavanja za dru{tvena ure|ivanja svih svojih alternativnih potpunih stanja stvari. Ovo je logi~ki sna`an zaklju~ak, ali mo`e mu nedostajati empirijska relevantnost. U ovom pogledu on je poput Kondorseove analize cikli~nih
ve}ina: ta analiza mo`e biti uznemiravaju}a, ali ne mora takva da bude
uvek, jer ponekad ne}emo imati preferencije cikli~ne ve}ine.
Kakav stav treba napokon da zauzmemo povodom Erouove teoreme nemogu}nosti? Ona je ubla`ena drugim nemogu}nostima. Mi ~ak
uop{te i ne mo`emo da do|emo do Erouovog problema jer ne mo`emo
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
dovoljno da znamo kako bismo uspe{no rangirali sva stanja stvari. Do
informacije o individualnim preferencijama kojom erouovski mehanizam dru{tvenog izbora mora da bude snabdeven nije mogu}e do}i. Mi
~ak mo`emo da pretpostavimo da opis potpunog stanja stvari u stvarnom svetu, u kojem se doga|aju ro|enja i smrti koje neprestano menjaju svet onih koji biraju, nema previ{e smisla. I mo`emo realisti~no da
pretpostavimo da kod mnogih varijanti dru{tvenog poretka, svi ili gotovo svi preferiramo A u odnosu na ne-A u svim plauzibilnim okolnostima. Potrebno je napraviti samo prvi izbor bez brige za dalje rangiranje svih ostalih alternativa. Iz ovih razloga, a mo`da i iz drugih, mo`emo aktivno da preferiramo da je bolje praviti dru{tvene izbore korak
po korak. U najboljem slu~aju odlu~ujemo o nekim stvarima u jedno
vreme, a onda odlu~ujemo o drugim stvarima kasnije. Potom u to kasnije vreme mo`emo da promislimo o onim stvarima o kojima smo naizgled ve} doneli odluke.
Na`alost, ova pragmati~na reakcija na Erouovu teoremu nemogu}nosti samo je negativan odgovor, ne i pozitivan. On ne sugeri{e kako da
normativno odredimo {ta bi bila najbolja ili najdemokrati~nija procedura za odlu~ivanje o tome {ta treba odlu~iti odmah, a {ta kasnije, o ~emu da promislimo ponovo, a {ta da ostavimo onako kako je o njemu
odlu~eno, koga da uklju~imo u proceduru odlu~ivanja, a koga da izostavimo. Erouov inicijalni zadatak je bio da prona|e proceduru dru{tvenog izbora koja }e zadovoljiti odre|enu vrstu normativnog opravdanja, naime da ova procedura bude pravilo formiranja dru{tvenog izbora ni iz ~ega drugog do iz individualnih preferencija podlo`nih nekim ograni~enjima koja su, prima facie, vrlo verovatno op{teprihvatljiva. On je otkrio da ne mo`e biti takvih pravila. Mo`emo opravdano da
tvrdimo da su njegovi uslovi i op{ta forma onoga {to je on ura~unavao
u dru{tveni izbor (potpuno ure|enje nad svim stanjima stvari) nerealisti~ni i stoga neobavezuju}i za na{e stvarne dru{tvene izbore. Ali otuda
mi ne mo`emo normativno da spasemo bilo koje pravilo ili mehanizam
dru{tvenog izbora. Nama su potrebni pozitivni argumenti kako bismo
neko pravilo odbranili.
Imamo pozitivne argumente za mnoge procedure dru{tvenog izbora, ali nijedan nije tako jak i potpun kao Erouova razmatranja. I nijedna se procedura dru{tvenog izbora ne ~ini potpuno prihvatljivom ~ak
ni za pojedina od mnogih savremenih slo`enih nacionalnih dru{tava.
Uistinu, najve}i broj procedura dru{tvenog izbora koje su analizirali filozofi nisu ~ak ni dovoljno dobro definisane kako bismo mogli da znamo na koji na~in one funkcioni{u i da li bi mogle da funkcioni{u u plauzibilnim okolnostima. Znamo da neka dru{tva izgledaju kao da imaju
problema u napretku od jednog do drugog dru{tvenog izbora. Ali izgleda da se uspeh pre~esto nalazi na strani nedemokratskih, prisilnih i ob-
91
tre}i program
92
LETO–JESEN 2008
manjuju}ih poteza da bismo mogli da se ose}amo normativno lagodno
kada je ova pojava u pitanju. Ne samo da manjine mogu biti prega`ene,
ve} se to mo`e dogoditi i ve}inama. U okvirima demokratske ~aure ~ak
i naizgled najdemokratskije od modernih vlada mogu ~esto da budu nedemokratske.
Stoga, iako uslovi i forma Erouove teoreme ne odgovaraju savr{eno proceni procedura i mogu}nosti dru{tvenog izbora, negativne implikacije ove teoreme moraju i dalje da nas dr`e na oprezu. Realisti~nije
pretpostavke ne}e spre~iti pojavu zaklju~ka da su procedure dru{tvenog izbora normativno nekoherentne ako prevode individualne u kolektivne izbore, kao {to bi to trebalo da ~ini ve}inska demokratija.
4. Problemi kolektivnog postupanja
Ukoliko bi mnogi od nas imali koristi od izvo|enja projekta koje niko
od nas ne bi mogao da ostvari sam, mo`emo se usprotiviti nastranostima
logike kolektivnog postupanja. Ako zavisimo od dobrovoljnih doprinosa na{em kolektivnom interesu za ovaj projekat, mogu po`eleti da se
okoristim o trud i snage drugih. Moj sopstveni doprinos, bio on jednak
udeo ili ne, mo`e manje da mi koristi nego {to mo`e da me ko{ta, mada,
ako svi pridonesemo, svi dobijamo vi{e koristi od koristi na{eg sopstvenog doprinosa. Ipak, svi mi mo`emo da poku{amo da se {vercujemo i
zbog toga ne uspemo da dobijemo ikakvu korist od na{eg poduhvata.
Jedno re{enje ovog problema je da glasamo za to da nas na{a vlada
prisili na doprinos, obi~no kroz poreze. Kao {to je Hjum tvrdio:
Politi~ko dru{tvo lako le~i obe ove nezgode. Poglavari nalaze neposredan
interes u interesu znatnog dela podanika. Njima nije potrebno da ikoga
pitaju za savet da bi napravili neki plan za unapre|enje tog interesa... Tako, mostovi se grade, otvaraju se luke, podi`u bedemi, kopaju kanali,
opremaju brodovi i ve`baju vojske, svuda, staranjem vlade, ... jednog od
domi{ljatih i najsuptilnijih izuma koji se mo`e zamisliti.10
Hjumova vizija je dra`esna. U trenutku kada oformimo vladu, na{i
problemi kolektivnog postupanja mogu biti re{eni. [tavi{e, od ovakve
vizije mo`emo da pre|emo na opravdanje prisile, u ubiranju poreza i u
drugim postupcima, ne bi li osigurali kolektivne koristi. Blaga prinuda
mo`e biti uspe{no sankcionisana na{im sopstvenim demokratskim preferencijama. Da li je ovaj zaklju~ak ubedljiv? Na`alost, previ{e je rano
10 David Hume, A Treatise of Human Nature, uredili L. A. Selby-Bigge and P.
H. Nidditch, drugo izdanje (Oxford: Clarendon Press, 1978: prvi put objavljeno
1739–1740), knjiga 3, glava 2, odeljak 7, 538–539. Srpsko izdanje: Rasprava o
ljudskoj prirodi, Veselin Masle{a, 1983, str. 457.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
za to. On se suo~ava sa najmanje dve prepreke. Prvo, mali je broj slu~ajeva kada aran`mane kolektivne dobiti jedinstveno preferiraju svi, tako
da mo`emo postaviti pitanje da li je pravedno prinuditi one ~ije su preferencije zaobi|ene. Drugo, uprkos istan~anosti i suptilnoj domi{ljatosti vlade za obezbe|ivanje kolektivnih koristi, na{a kontrola vlade podlo`na je problemima logike kolektivnog postupanja ~ak i kada postoji
jaka javna saglasnost o posebnim kolektivnim dobitima.
Razmotrimo sada prvu prepreku, pretpostavimo da postoje dve
uzajamno isklju~ive kolektivne dobiti. One mogu biti uzajamno isklju~ive iz vi{e razloga. Na primer, bilo koja od njih mo`e biti su{tinski gubitak {anse da se druga ostvari. Kada je dobit q osigurana, dodatne
marginalne koristi iz obezbe|ivanja p mogu da prestanu da budu ve}e
od tro{kova za p. Mo`emo da steknemo kolektivnu dobit ako iz neke
luke izvadimo odre|enu koli~inu {ljunka kako bi ve}i brodovi mogli da
se usidre u nju, ali ako na taj na~in o~istimo luku koja pripada tvojoj
zajednici, ~i{}enje luke koja pripada mojoj zajednici vi{e ne}e biti primamljiva opcija. Tako|e, neka kolektivna dobit mo`e logi~ki da isklju~i neku drugu, kao {to odre|eni sistem svojinskih prava s mo`e da isklju~i drugi, t, ili kao {to ustavno ure|enje koje promovi{e interese federalista mo`e da podrije ono antifederalista.
Na Hjumovu nesre}u, neki od nas mogu veoma da preferiraju p i t
u odnosu na q i s i mogu da nas smatraju gubitnicima kada su obezbe|eni q i s. Vlada zaista mo`e da prevazi|e problem kolektivnog postupanja, ali to mo`e biti onaj koji je za mnoge od nas pogre{an. Da li vlada sada ima opravdanje da prisili one koji su na gubitku? Mogu}e, ali
ona nema opravdanje zahvaljuju}i prostoj tvrdnji da svi mi imamo uzajamnu korist, jer bismo tako|e imali uzajamne koristi zahvaljuju}i alternativnom re{enju.11 ^esto mo`emo dobiti utilitaristi~ko opravdanje za
to da se pridr`avamo politike izbora koja je na snazi ve} neko vreme.12
Ali ne mo`emo uvek imati neko unapred pripremljeno demokratsko ili
konsenzualno opravdanje za izbor kada se on pravi iz liste razli~ito preferiranih alternativa.
Kada je u pitanju druga prepreka, prisetite se Daunsove analize glasanja na op{tim izborima. Njegova tvrdnja, koja je najvi{e puta citirana,
jeste da dvostrana~ki izbori te`e da proizvedu kandidate ~iji stavovi odslikavaju stavove prose~nog glasa~a. Mo`da je suvi{no to re}i, ali to ne
11 Russell Hardin, „Political Obligation,“ The Good Polity: Normative
Analysis of the State, uredili Alan Hamlin i Philip Pettit (Oxford: Basil Blackwell,
1989), 103–19.
12 Russell Hardin, „Does Might Makes Right?“ Authority Revisited, uredili J.
Roland Pennock i John W, Chapman, NOMOS 29 (New York: N.Y. University
Press, 1987), 201–217.
93
tre}i program
94
LETO–JESEN 2008
bi bio lo{ ili nedemokratski rezultat. Ono {to nas jo{ vi{e obeshrabruje
jeste da je rezultat Daunsove analize analogon logike kolektivnog postupanja, koji je suo~en sa obi~nim gra|anima. Mnogi od nas u mnogo
slu~ajeva, mo`da u ve}ini, ne mogu da opravdaju bilo kakav naro~iti
trud koji bi bio ulo`en u razumevanje vrednosti koja se nalazi u biranju
jednog kandidata suprotstavljenog nekom drugom. Veliki neuspeh u
upravljanju povodom nekog va`nog politi~kog pitanja mo`e voditi neuspehu na re-izboru, {to je Herbert Huver nau~io 1932, jer nam ne}e
biti potrebno mnogo truda da ovaj neuspeh ve`emo za odgovaraju}eg
kandidata. Ali ne mo`e se od ve}ine glasa~a o~ekivati da znaju dovoljno kako bi podelili glasove na taj na~in da bi ve}ina izabranih zvani~nika bila propisno obuzdana. Donekle ovo je samo refleksija o te{ko}i
pravljenja dobrih kauzalnih predvi|anja bez obzira na to koliko neko
mo`e da bude dobro informisan. Na primer, mnogi Amerikanci koji su
glasali za mir dobili su 1964. vijetnamski rat Lindona D`onsona; mnogi koji su glasali za izbalansirani bud`et 1980. dobili su rekordne deficite Ronalda Regana. Ali ~ak i lako predvidive politike svojih kandidata mnogi bi glasa~i sebi pogre{no predstavili.
Mi posedujemo znatan sadr`aj empirijskog istra`ivanja o tome {ta
glasa~i znaju i {ta motivi{e njihove odluke na izborima. Jedan deo tog
istra`ivanja donosi nam dobre vesti kada je u pitanju na{a briga oko demokratske kontrole vlade. Ali jedan deo je demorali{u}i. Rana stanovi{ta da su glasa~i zapravo glupi osigurala su poslednjih nekoliko decenija prostor za slo`enija gledi{ta da glasa~i, u odlu~ivanju o kandidatima,
~ine ono {to razumni ljudi ~ine kada donose odluke koje se odnose na
njihove interese: kada se znaju tro{kovi potrebni za sticanje informacija, oni idu pre~icama i preduzimaju mere koje su nadohvat ruke u mnogim slu~ajevima. ^ak i pod najpovoljnijem opisu glasa~ke prefinjenosti
i kvaliteta odluka glasa~a, ipak, ne mogu da se iznesu jake tvrdnje da }e
ishod procedura demokratskog glasanja biti koherentno preslikavanje
preferencija gra|ana koje se ti~u odre|enih politika. Ovakav zaklju~ak
nije teoretski iznena|uju}i jer se, bar u grubom nacrtu, ~ini da sledi iz
daunsonovske analize pobuda sa kojima se glasa~i suo~avaju.
5. Komunitaristi~ka alternativa
Uzmite u razmatranje politi~ku zajednicu u kojoj je Erouov uslov o univerzalnom domenu naru{en {irokom saglasno{}u povodom glavnih pitanja. Prema Erouovom op{tem principu mo`emo pretpostaviti da zajednica mo`e uspe{no da sledi jednostavnu proceduru izbora pravila
ve}ine. To mo`emo da ~inimo jer imamo nadmo}nu ve}inu u prilog
jednom izboru u odnosu na sve druge sa kojima mo`emo da se suo~imo. Pretpostavimo tako|e da se ne suo~avamo sa neuobi~ajenim inter-
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
aktivnim delovanjima. Ako mislimo da preferiramo A u odnosu na ne-A
i B u odnosu na ne-B, onda se ne}e dogoditi da preferiramo (ne-A+ne-B)
u odnosu na (A+B). Stoga, na{e dru{tvene izbore mo`emo da donosimo postepeno bez potrebe za pojedina~nim izborima koji se ti~u svih
stanja stvari, i mo`emo da ih donosimo konsenzusom.
^ini se da pod ovim pretpostavkama izbegavamo bar konceptualne
mane demokratije. Ne bi li zbog toga ve}inska demokratija mogla savr{eno dobro da nam odgovara? Bez pogovora odgovor bi mogao da bude – da. Sa takvom saglasno{}u povodom glavnih politi~kih pitanja mogli bismo ~ak da prevazi|emo neke motivacione probleme logike kolektivnog postupanja stvaranjem politi~kih sredstava za blagu prinudu
neophodnu da nas u~ini poslu{nim pomo}u na{ih kolektivnih odluka.
Izgleda da je savremena komunitaristi~ka moralna i politi~ka teorija
utemeljena na ovim pretpostavkama i da se, stoga, obra~unava sa prigovorima teorije javnog izbora. Smatram da je ovaj zaklju~ak ispravan
kao stvar ~iste mogu}nosti. To jest da, dovoljnim osuje}ivanjem implikacija Erouovog uslova univerzalnog domena i nezapadanjem u inherentnu logiku interakcija vrednosti svakog aspekta na{eg stanja stvari sa
vredno{}u svakog drugog aspekta, mo`emo imati dovoljno sre}e da
pravilo ve}ine u~inimo bar pojmovno koherentnim. [tavi{e, ~ini se plauzibilnim da su postojala dru{tva u kojima ovi problemi teorije javnog
izbora nisu dominirali dru{tvenim izborom. Na primer, antropolozi su
prou~avali mnoga mala dru{tva koja nisu zadovoljavala ove uslove.
Te{ko je ~itati komunitaristi~ku literaturu, a da se ne pomisli kako je
mnogo vi{e toga pretpostavljeno od samo pukih mogu}nosti takvog ~injeni~nog stanja konsenzusa. Na umu imam posebno to da se ~ini kako
su mnogi komunitaristi vo|eni mnogo dubljom i odre|enijom idejom o
poreklu konsenzusa. Pretpostavljena ~injenica konsenzusa postavljena je
kao konstitutivna ta~ka: pojedinci u dru{tvu dobijaju svoje vrednosti od
dru{tva. Na`alost, uprkos „zajedni~kom“ poreklu na{ih vrednosti u datom dru{tvu, iz njega ne sledi op{ti konsenzus o najva`nijim pitanjima,
kao {to to mora biti o~igledno svakome ko `ivi u modernom dru{tvu.
^ini se da Alasder MekIntajer sukob vrednosti u na{em dru{tvu vidi kao
kriticizam dru{tva, iako prili~no neo~ekivano smatra da je Atina koja
nam je pru`ila bogate zapise o dubokim i ponekad nasilnim sukobima
zbog razli~itih vrednosti, bila izuzeta iz ovog kriticizma.13
Bez obzira na to da li je na{e neslaganje osnova za moralni kriticizam, ono je osnova za dovo|enje u pitanje pojmovne koherencije demokratije. Komunitaristi~ku alternativu ne mo`emo da prihvatimo lako. Mi sebe ili pronalazimo ili ne pronalazimo u njoj. Da smo se pronaAlasdair MacIntyre, After Virtue (Notre Dame: University of Notre Dame
Press, 1981).
13
95
tre}i program
96
LETO–JESEN 2008
{li u komunitaristi~kom konsenzusu nikada ne bi mogli da nastanu ni
teorija javnog izbora ni veliki deo istorijske politi~ke teorije. D`ejn
Mejnsbrid` je primetila da su u „ranom sedamnaestom veku, kako gra|ani tako i njihovi predstavnici, verovali da nacija–dr`ava mo`e da donosi odluke na temelju zajedni~kog dobra“. Od tada je ovo verovanje
bilo tako temeljito razoreno da je, ka`e ona, „pravilo ve}ine, nekada
nepotpuni supstitut za potpuni konsenzus, sada gotovo sinonim za samu demokratiju“14. ^ini se verovatnim da nije na{a era ~udan izuzetak
u dugoj istoriji truda da se razume politika, ve} da je to pre era verovanja u zajedni~ko dobro. U svakom slu~aju to bi koristilo komunitaristi~kim analizama, mi nismo zajednica.
6. Kompromisi demokratije
Pojavljuju se rezultati i tre}e oblasti u istra`ivanju javnog izbora pored
istra`ivanja problema dru{tvenog izbora i kolektivnog postupanja. Ona
svoju pa`nju usmerava ka na~inu funkcionisanja institucija i gotovo je
isklju~ivo pozitivnog karaktera, nasuprot normativnom karakteru, iako
mo`e da ima normativne implikacije. Njen sredi{nji problem je kako o
stvarima uspeva javno da se odlu~uje i da se potom te odluke sprovode
uprkos nemogu}nostima Eroua i Kondorsea i motivacionih zagonetki
Daunsa i Olsona. Na primer, kako zakonodavno telo poput Kongresa
redovno uspeva u usvajanju politike pomo}u, kako se ~ini, ve}ine glasova, uprkos navodnoj u~estalosti Kondorseovih ciklusa? Teoreti~ari
institucionalnog javnog izbora uveravaju da zakonodavno telo to mo`e
da uradi upotrebom sredstava koja maskiraju cikli~ne ve}ine, ili koja
nekome ili nekoj grupi daju mo} ili silu da iznude ve}inu glasova.
U dobro poznata antive}inska sredstva spadaju po{tovanje status
quo i davanje nekoj osobi, ili grupi, mo}i da manipuli{e redom glasanja
povodom raznih pitanja. Glasovi u zakonodavnim telima mogu da se
svedu na proste glasove za ili protiv, kada su u pitanju posebni predmeti, tako da se svaka mera upore|uje sa status quo, a ne sa alternativnim
merama. Ako postoji cikli~na ve}ina nad dvema alternativama i status
quo, ciklus mo`e da se pojavi samo slede}e godine kada mera koja je izgubila od status quo ove godine pobedi onu koja je od tada postala novi status quo. U me|uvremenu, izgleda kao da smo u stanju da odlu~u14 Jane J. Mansbridge, „Living with Conflict: Representation in the Theory of
Adversary Democracy“, Ethics 91(April 1981): 466–476. Za dokaz o suparni~kim
sklonostima demokratske misli, videti tako|e ~lanke u „Symposium on the Theory
and Practice of Representation“ u izdanju ~asopisa Ethics. Videti tako|e Mark Kishlansky, „The Emergence of Adversary Politics in the Long Parliament“, Journal of
Modern History 49 (1977): 617–640.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
jemo. Ipak, bilo kakva istorijska pristrasnost o tome ko ima dobiti od
status quo mo`e biti odr`ana ovim sredstvom za obra~unavanje sa cikli~nim ve}inama.15
Status quo mo`emo da ukinemo tako {to }emo da kontroli{emo izvesne pojedince ili grupe u zakonodavnom telu, kako bismo osigurali
uspeh odre|enih ishoda uprkos te{ko}ama. U kongresu Sjedinjenih
Ameri~kih Dr`ava, mali odbori ~esto imaju izvanrednu kontrolu nad
sadr`ajem zakonodavstva. Gotovo nijedan predlog zakona kongresnog
odbora ne bi bio bezbedan od amandmana koji bi ga u~inili inferiornim
u odnosu na status quo prema mi{ljenju ~lanova odbora. Odbori dobijaju poslednju re~ kada zakon do|e do konferencijskog odbora kako bi
se razre{ile eventualne nesuglasice izme|u Senata i Predstavni~kog doma. Na konferenciji, ~lanovi odbora imaju pravo na ex post veto koji
osigurava da ne do|e do nepovoljnijih rezultata status quo.16 Kontrola
odbora nad zakonodavstvom uvodi jaku pristrasnost ako pojedini interesi te`e da dominiraju odborima koji nadgledaju njihove poslove, kao
{to to ina~e ~ine. Stoga, umesto jake pristrasnosti za status quo, imamo
promenu koja te`i nekom odre|enom gledi{tu. [tavi{e, ovakvo sredstvo ne samo da mo`e da prevazi|e dominaciju status quo nad cikli~nim ve}inama ve} mo`e da savlada i jasne preferencije ve}ine koje nisu
cikli~ne.
Ovo odstupanje nije mnogo razli~ito od dela odstupanja u komunitaristi~koj literaturi. Ono jednostavno tvrdi ~injeni~no stanje koje se
protivi zahtevima demokratske teorije i koje nam dopu{ta da pravimo
politi~ke izbore. Me|utim, za razliku od komunitarista, teoreti~ari institucionalnog javnog izbora gledaju da poka`u kako pravimo izbore na
neve}inske, ~ak antive}inske na~ine. Ovakav manevar ne donosi mnogo sre}e demokratskom teoreti~aru. Prepoznavanje problema teorije
javnog izbora, ipak, treba da nas upozori da budno tra`imo ona mesta
Uprkos pravilu status quo, mo`emo videti kako cikli~ne ve}ine pronalaze
svoj put kroz proces legislativnog amandmana (pobolj{anja). Nekada{nji senator
Alabame D`ejms B. Alen navodno je bio sposoban da cikli~ne ve}ine upotrebi tako
da slomi mnoge legislativne mere koje bi verovatno u suprotnom porazile status
quo. Sofisticiranim prou~avanjem svojih kolega senatora on je osmi{ljavao amandmane, tako da bi svaki od njih imao podr{ku ve}ine, ne bi li stvorio novi izmenjeni predlog zakona koji ne bi bio izglasan ostavljaju}i status quo netaknutim.
16 Primer takve aktivnosti videti u Kenneth A. Shepsle i Barry R. Weingast,
„Institutional Foundations of Committee Power“, American Political Science Review 81 (March 1987): 85–104. [epsl i Vajngast obja{njavaju kako odbori u Ku}i
predstavnika (House of Representatives) uspevaju u osiguravanju sadr`aja njihovih predloga zakona od amandmana koji su plod diskusije Ku}e. Te{ko da je ovo
demokratski rezultat, ali on mo`e da ima uravnote`avaju}u ulogu.
15
97
tre}i program
98
LETO–JESEN 2008
u sistemu u kojima su neve}inske rezolucije inherentno ukorenjene. Ponekad mo`emo da pomislimo da te rezolucije nisu podlo`ne prigovorima, ali ovakve zaklju~ke ne mo`emo lako dosegnuti iz ~isto demokratskih principa.
Ako bismo izvukli prvu ustavnu lekciju iz teorije javnog izbora, onda je to ona koja nam govori da nema univerzalno primenljivog na~ina
za agregaciju individualnih interesa, preferencija ili vrednosti u kolektivne odluke. Pozitivna implikacija ovog otkri}a je da nijedna vlada
kompleksnog dru{tva verovatno ne}e biti koherentno demokratska.
Ako `elimo da objasnimo politi~ke ishode u takvim dru{tvima, bi}e
nam potrebno mnogo vi{e od pukog pravila za pretvaranje individualnih u kolektivna gledi{ta.
Normativna implikacija ove lekcije jeste da politi~ka teorija ne mo`e biti utemeljena isklju~ivo na demokratskim proceduralnim vrednostima. Na primer, mi se ~esto pozivamo na takve vrednosti kao {to su za{tita pojedinaca u raznim pogledima i na takve utilitaristi~ke vrednosti
poput vrednosti stabilnih o~ekivanja ili vrednosti pravljenja odlu~nih izbora kako bismo nastavili da `ivimo svoj `ivot. Ili se pozivamo na psiholo{ke vrednosti koje nisu u neposrednoj vezi sa izvesnim posledicama
poput, na primer, ose}aja zadovoljstva koji gra|anin dobija zahvaljuju}i
procedurama {to su po svemu sude}i pravedne. ^ak iako mo`emo da otkrijemo op{ti konsenzus povodom bilo koje od ovih vrednosti in abstracto, one ne}e podsta}i op{ti konsenzus u primeni u izborima odre|ene politike kada, na primer, i dalje moramo da izaberemo jednu ili drugu politiku pre nego {to se okrenemo drugim poslovima.
Kona~no, jo{ uvek se suo~avamo sa ne~im {to je nalik Erouovom
problemu. Uslovi i pretpostavke Erouove teoreme ne uklapaju se ta~no
u probleme politi~kog izbora u postoje}im dru{tvima. Ali oni jasno dovode u pitanje svaki napor da se dosegne smislena koncepcija ve}inske
demokratije, bez koje ne}emo mo}i da napravimo normativnu procenu
demokratskih procedura i institucija i bez koje nemamo nikakav koherentan argument za opravdanje na{eg dru{tvenog reda pod demokratskim uslovima. [tavi{e, s obzirom na motivacione probleme logike kolektivnog postupanja, ne mo`emo da damo demokratsko opravdanje
dr`avne prinude u na{em zajedni~kom politi~kom poduhvatu.
Gde nas je dovela teorija javnog izbora? Protivno tendencijama rezultata rane motivacione analize tr`i{ta i proizvodnje, ona nas dovodi
u polo`aj u kome razumemo manje nego {to smo ranije mogli da mislimo da znamo. Ona to ~ini razja{njavanjem problema kako bi razotkrila njihovu stvarnu te`inu i nepristupa~nost. Naposletku, nedostatak
saglasnosti je modalni problem demokratije. Zbog toga moramo prona}i neku vrstu principa agregacije. Ipak, posle ~etiri decenije od na-
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
stajanja teorije javnog izbora, nemamo dovoljno osnova da o~ekujemo
kako je mogu}e opravdati bilo koji poseban princip. Uistinu, {to bolje
razumemo prirodu zadatka, izgleda da otkrivamo sve vi{e njegovih nekoherentnosti.
To ne zna~i da je potreba za ve}inskom demokratijom pogre{na.
^ini se da ona u osnovi ima iskonsku privla~nost, kako moralnu tako i
prakti~nu. Ali je ipak bez obzira na sve idejno nekoherentna i, kada se
jednostavno defini{e, prakti~no neizvodiva. Primena ekonomskog na~ina mi{ljenja i pretpostavka o ekonomskoj motivaciji zasnovanoj na
li~nom interesu ~inile su ~uda za razja{njenje mnogih aspekata proizvodnje i bogatstva nacija. Ali, u dr`anju koraka sa otkri}ima u mnogim
oblastima istra`ivanja u XX veku koji je naizgled destruktivan, njihova
nedavna primena na demokratsku teoriju uveliko je pomogla da se
razotkriju mane – te{ke i tu`ne temeljne pogre{ke – demokratske misli
i prakse.
Protiv konceptualnih i motivacionih mana ve}inske demokratije neko, poput ^er~ila, mo`e da nas uverava da je demokratija najmanje lo{
oblik vladavine. Ipak, to ne mo`e biti jednostavna a priori tvrdnja ako je
sama zamisao pravila ve}ine pojmovno nekoherentna. Ako je vladavina
inherentno neve}inska, kako da utvrdimo stepen do koga je ona demokratska? Ako je ^er~ilov sud bio samo puka empirijska tvrdnja o dobru
koje nam donose razli~iti oblici vladavine, ona je zamagljena jo{ nekim
pojmovnim problemima. Lako mo`emo da sudimo o tome da su neke
postoje}e vladavine gore od drugih ili da su ~ak neki op{tiji oblici vladavine gori od nekih drugih oblika. Ali ne mo`emo lako predstaviti koherentne principe koji }e utemeljiti na{e sudove ili na{a gledi{ta.
S engleskog prevela Miljana Milojevi}
99
Tre}i program Radio Beograda
Br. 139–140, III–IV/2008
100
UDK 342.41:141.7
321.01:141.7
DENIS MILER
PRIRODA USTAVA*
Sve spekulacije u vezi sa oblicima vladavine, manje-vi{e ekskluzivno
nose `ig jedne od dve teorije o politi~kim institucijama, ili, ispravnije
govore}i, sukobljenih zamisli o tome {ta su politi~ke institucije.
Neki vladavinu shvataju kao prakti~no ume}e koje ne otvara nikakva druga pitanja do ona o sredstvima i ciljevima. Oblici vlasti se tretiraju kao i bilo koje drugo sredstvo da se postignu ljudski ciljevi. Oni se u
potpunosti shvataju kao stvari invencije ili pronalaska. Budu}i da ih je
stvorio ~ovek, pretpostavlja se da on ima mogu}nost izbora da ih stvara,
te odlu~uje kako, odnosno na osnovu kog obrasca }e biti sa~injeni. Vlada, prema ovoj zamisli, jeste problem kojem bi trebalo pristupiti na isti
na~in kao bilo kom drugom poslovnom pitanju. Prvi korak jeste odre|enje svrhe koju bi vlada trebalo da promovi{e. Nadalje, potrebno je ispitati koji oblik vlasti najbolje odgovara ostvarenju te svrhe. Ukoliko zadovoljimo te dve poente i osiguramo oblik vlasti koji kombinuje najve}u
koli~inu dobra s najmanjom koli~inom zla, ono {to nam preostaje jeste
da obezbedimo pristanak na{ih sunarodnika, ili onih kojima su institucije namenjene, za opciju do koje smo nezavisno od njih do{li. Prona}i
najbolji vid vladavine, ubediti i druge da je najbolji i, po{to smo to u~inili, podsta}i ih da se za njega zala`u, jeste redosled ideja u glavama onih
koji prihvataju ovakvo shvatanje politi~ke filozofije. Oni koji usvajaju
ovakvo shvatanje politi~ke filozofije vide ustav istim o~ima (uzimaju}i u
obzir razlike u stepenu) kao i parnu oralicu ili vr{ilicu.
Ovom stanovi{tu suprotstavljena je druga vrsta politi~kih mislilaca
koja je daleko od toga da poistoveti oblik vladavine s ma{inom, jer vladavinu smatra vrstom spontanog proizvoda, a nauku o vladavini granom (takore}i) prirodne istorije. Prema njihovom mi{ljenju, oblici vladavine nisu stvar izbora. Moramo ih prisvojiti, uglavnom, onakve kakve smo ih zatekli. Vladavina se ne mo`e konstruisati na na~in unapred
datog dizajna.
* Izvor: Dennis Mueller, „The Nature of a Constitution“, poglavlje V knjige
Constitutional Democracy, Oxford University Press, Oxford, 1996, str. 59–77.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
D`on Stjuart Mil
Politi~ko telo formira se dobrovoljnim udru`ivanjem pojedinaca. Ono
je dru{tveni ugovor u skladu s kojim se ~itav narod obavezuje svakom
gra|aninu, a svaki gra|anin ~itavom narodu, da }e se svi vladati prema
odre|enim zakonima radi op{teg dobra.
D`on Adams (kako je izneto u preambuli Ustava dr`ave Masa~usets)
U studiji Fridrih Hajeka (Friedrich Hayek) Zakon, zakonodavstvo i sloboda (Law, Legislation and Liberty), napisanoj vi{e od jednog veka posle Razmatranja o predstavni~koj vladi (1861) D`ona Stjuarta Mila
(John Stuart Mill), ponu|en je istorijski, evolucioni ugao sagledavanja
vlasti. Ukoliko nastojimo da shvatimo za{to odre|eni skup politi~kih
institucija postoji u okviru jedne zemlje i kako slu`i njenim gra|anima,
moramo se bri`ljivije pozabaviti njihovom istorijom. Re~ je o svrsishodnom delovanju pojedinaca u spoju s prilikama u sklopu evolutivnog
procesa koji odre|uje politi~ke institucije jedne zemlje. Ove institucije
nisu neposredna posledica svesnih izbora, niti bi ih gra|ani nu`no izabrali ~ak i da su imali priliku. ^itav ovaj pristup je pozitivan. Njime se
ne tvrdi da institucije koje postoje zadovoljavaju bilo kakve normativne
standarde, osim sposobnosti da opstanu.
Britanski „ustav“ je „ispisan“ upravo ovakvim evolutivnim procesom. Plodnost ovakvog pozitivnog pristupa na mikro-planu mo`e se ilustrovati pra}enjem razvoja ideje suvereniteta u britanskoj i ameri~koj politi~koj misli. Re~ suverenitet izvorno upu}uje na jednu osobu, suverena,
kralja, osobu iznad svih ostalih, osobu iz koje poti~e celokupna politi~ka
mo}. Engleski kralj je 15. juna 1215. godine u Ranimidu bio prinu|en da
podeli deo svog suvereniteta s engleskim baronima, a potom se taj proces
na impulsivan i neregularan na~in preneo i na plemstvo, te i na one najni`eg ranga koji su zahtevali ve}i udeo u politi~koj mo}i. U vreme ameri~ke revolucije, ser Vilijem Blekstoun (William Blackstone), poznati engleski pravnik, opisa}e „suverenitet britanskog ustava Škao¹ polo`enog...
u trojstvu kralja, lordova i ~lanova donjeg doma“.1 Politi~ka istorija Velike Britanije preoblikovala je suverenitet od ~injenice svekolike vlasti jedne osobe u uop{tenu politi~ku mo} koju su mnogi mogli da dele.
Amerikanci su odbacili suverenitet Britanskog kralja i Parlamenta i
na taj na~in bili prinu|eni da otkriju novi izvor svog suvereniteta. Tako
su razvili ideju, samu po sebi revolucionarnu, prema kojoj vrhovni autoritet prebiva u narodu samom – ceo narod je izvor suvereniteta (Palmer,
1971). D`on Adams je izrazio ovu ideju u preambuli ustava dr`ave MasaVidi studiju D`ejmsa Smita (James Smith), The Constitution, 1971, str. 75,
odakle je uzet ovaj citat.
1
101
tre}i program
102
LETO–JESEN 2008
~usets i, po svemu sude}i, podrazumevao da gra|ani SAD poseduju sli~an
suverenitet. Iako se ova revolucionarna ameri~ka interpretacija suvereniteta mo`e shvatiti u ~isto istorijskom, evolutivnom i pozitivnom kontekstu, ona tako|e odslikava stanovi{te prema kojem su politi~ke institucije
svesno izabrali, ili makar mogu da ih biraju, gra|ani. D`on Adams, Bend`amin Frenklin, Tomas D`eferson i njihovi savremenici verovali su da
individue poseduju sposobnost da izumevaju dobre politi~ke institucije,
ba{ kao {to su mogli da izmisle pe}i, ~asovnike i druge artefakte. [tavi{e,
prema njihovom mi{ljenju, sve individue su posedovale ovaj kapacitet.
Milova (1861) studija, iz koje je preuzet uvodni citat ovog poglavlja, jasno shvata vladavinu „kao striktno prakti~nu ve{tinu“ ~ije su
specifi~ne forme „stvar invencije i pronalaska“. Pretpostavlja se da su
politi~ke institucije potencijalno predmet ljudskog dizajna. Ustav, prema tome, mo`e biti opis makar {iroke skice tog dizajna.
Iz ovog ugla posmatrano su{tinski nam se name}u tri pitanja: 1)
koja su mogu}a normativna svojstva pisanog ustava; 2) u kom obimu
ovi normativni standardi mogu biti dosegnuti u jednom stvarno pisanom ustavu i 3) kakve institucije takav ustav defini{e?
Ve}i deo ove knjige bavi se odgovorima na tre}e pitanje i u isto vreme predo~ava paletu institucija koje bi racionalni pojedinci usredsre|eni na vlastiti interes `eleli da vide u ustavu, a sve s ciljem unapre|ivanja
svojih kolektivnih interesa. U 21. poglavlju razmatra se kako bi ustavna
konvencija mogla biti sazvana i kako bi ona funkcionisala. Prema tome,
indirektno se traga za odgovorom na drugo pitanje.
U ovom poglavlju raspravlja se i o problemu da li bi se pojedinci
tokom formulisanja ustava pona{ali na na~in koji bi opravdao bilo koje
normativne tvrdnje u pogledu ishoda, ali je on uglavnom usredsre|en
na ove normativne tvrdnje. Problem normativnog aspekta ustava ili
dru{tvenih ugovora neposredan je predmet izvesnog broja radova. Isto
tako i srodna istra`ivanja koja pokazuju interes spram ovog problema
govore o njegovom zna~aju. Pretresaju}i ove radove nastojimo da prona|emo onu vrstu dru{tvenih ugovora koju smatramo optimalnom za
{iru ustavno-ugovornu literaturu.
@elja nam je da poka`emo u kom normativnom smislu bi bolji
ustav mogao da dâ bolje dru{tvo. Po~e}emo izdvajanjem onog svojstva
ustava koje dovodi do toga da on nalikuje ugovoru.
Ustav kao ugovor
Polazimo od pretpostavke da je ustav oblik dru{tvenog ugovora koji
ujedinjuje gra|ane jedne dr`ave i defini{e samu dr`avu. Shva}en na taj
na~in, ustav deli karakteristike sa svim ostalim ugovorima. Ugovor defini{emo na slede}i na~in:
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Ugovor je sporazum izme|u dva pojedinca ili vi{e njih, kojim se defini{u
izvesne du`nosti, obaveze i prava svakog od njih, kao i nagrade i kazne za
pridr`avanje, odnosno naru{avanje uslova iznetih u njemu.
Ugovori mogu biti eksplicitni ili implicitni, ili kombinacija tih obele`ja, to jest ne moraju se eksplicitno definisati svi uslovi ugovora i ~itav sporazum mo`e biti neformalan i pre}utan. Postoje jo{ dva svojstva
ustava shva}enih kao ugovora, koja }emo naglasiti imaju}i u vidu normativnu analizu iznetu u ~etvrtom poglavlju, a u vezi sa svrhom same
vladavine. Ugovori su sporazumi zasnovani na op{toj saglasnosti zainteresovanih strana. Sklapanje ugovora je dobrovoljan ~in.
Razlog postojanja ugovora jeste neizvesnost. Kada bi stanodavac sa
izvesno{}u znao da }e njegov stanar uredno pla}ati kiriju na vreme i voditi ra~una o imovini itd., on ne bi insistirao na zaklju~ivanju ugovora o
stanovanju sa svojim stanarom. Kada bi stanar bio siguran da }e stanodavac obezbe|ivati grejanje, obavljati opravke na vreme itd., on ne bi
sklapao ugovor sa stanodavcem. Obostrana neizvesnost o tome kako }e
druga strana postupati u odre|enim situacijama u budu}nosti nagoni
ne samo stanodavca nego i stanara da dobrovoljno sklope ugovor koji
precizira obaveze koje svako od njih ima, kao i nagrade i kazne za pridr`avanje, odnosno kr{enje uslova ugovora. Sledstveno tome, ukoliko
je ustav vrsta dru{tvenog ugovora, on za svoje postojanje treba da zahvali neizvesnosti koju pojedinac ose}a u odnosu na budu}nost dru{tva
u kojem `ivi i, pre svega, u odnosu na budu}e pona{anje ostalih ~lanova tog dru{tva.2 Prema tome, pretpostavka neizvesnosti ima istaknuto
mesto u raznim kontraktarijanskim teorijama o ustavu i dr`avi.
Ustavni izbor: transformacija li~nog u kolektivni interes
Na po~etku ove knjige dat je pregled nedostataka svetskih demokratija.
Mnoge manjkavosti povezuju se sa ~injenicom da razli~ite grupacije uspe{no koriste politi~ki proces za ostvarivanje svojih uskih interesa. Proizvo|a~i mleka dr`e visoke cene mleka, {to ide u korist njima, a na {tetu potro{a~a. Ukoliko li~ni interes o~igledno trijumfuje u svakodnevnoj politici, za{to ga ne bi bilo i u ustavnoj politici? Za{to izbor ustava nije vo|en
Neko bi mogao da prigovori da s obzirom na dilemu zatvorenika, pojedinac
nije u neizvesnosti u vezi sa tim kako }e se neko drugi pona{ati. On ili ona zna da
niko ne}e sara|ivati. Svrha ugovora otuda nije da ukloni neizvesnost, nego da ljudima dâ podstrek da se pona{aju kooperativno. Ipak, ovaj argument deluje mi previ{e strogo. U odsustvu formalnih ugovora, ljudi su zauzeti raznim super igrama
dileme zatvorenika. Neki }e se ponekad pona{ati kooperativno. Neka saradnja }e
biti nagra|ena, neka ne}e. Redukuju}i neizvesnost kada je re~ o tome koje pona{anje je nagra|eno i kada, ugovori pove}avaju sklonost ka saradnji.
2
103
tre}i program
104
LETO–JESEN 2008
istorodnim uskim interesima i ka istom cilju kao {to je slu~aj s obi~nim
zakonima? Za{to glasanje o ustavnim odredbama nije isto {to i glasanje o
ceni mleka; a ako jeste, kako se ono mo`e normativno utvrditi?
Iz razloga koji slede mo`e se o~ekivati da ustavni izbor karakteri{e
druga~ija vrsta prora~una nego {to je to slu~aj sa svakodnevnim politi~kim izborima. Najpre, priroda izbora bitno se razlikuje. U ustavnoj fazi
biraju se institucije kroz koje }e se donositi svi budu}i politi~ki izbori
(na primer, pravila odlu~ivanja o formiranju cene mleka, izgradnji mostova, propisi koji reguli{u vo`nju itd.). Po{to }e iste institucije u~estvovati u dono{enju odluka koje pojedincu donose dobrobit, kao i onih
koje mu nanose {tetu, pojedinci mogu smatrati optimalnim one institucije koje, na primer, ograni~avaju „tra`enje rente“3. Ovo se mo`e desiti
iz dva razloga. Prvi, dugoro~na priroda ustavnih odredbi ote`ava da se
predvidi da li }e odre|ena institucija, poput pravila glasanja, i}i na ruku jednima u ostvarivanju njihovih li~nih interesa vi{e no {to }e naneti
{tetu olak{avaju}i drugima da ostvare sopstvene interese.4 Drugi,
Rent seeking – dobijanje pogodnosti uticajnih grupa preko vlade i politi~kih
institucija zarad sticanja dobitka mimo tr`i{ta. – Prim. prev.
4 Da bismo protuma~ili ovu poentu, pretpostavimo da zajednica proizvodi i
tro{i dve vrste robe x i y. Roba y zahteva dve radne jedinice, x zahteva jednu. Nema drugih inputa. Cena radne jedinice je 1. Neka svaki ~lan dru{tva ima istu
Kob-Daglasovu (Cobb-Douglas) funkciju korisnosti U=x1/2·y1/2.
Uz savr{enu konkurenciju, cena y-a je dvostruka cena x-a. Svaki gra|anin bira koli~inu x i y da uve}a U1= x1/2·y1/2+l(1–2y–x), {to daje x = 2y. Svaka osoba
deli svoj prihod jednako izme|u x i y. Svaka ostvaruje nivo korisnosti
3
Sada pretpostavimo da vlada, koja ne konzumira ni x ni y, interveni{e i podi`e cenu x-a na 2, tako da je svakom radniku na x-u dozvoljeno da zaradi dvostruko vi{e od proizvo|a~a y-a. Svaki korisnik ponovo distribuira prihod jednako na
x i y i novi ekvilibrijum daje x = y. Tre}ina populacije proizvodi x, dve tre}ine
proizvode y. Oni koji su dovoljno sre}ni da ostanu u proizvodnji x-a ostvaruju
korisnost od
.
Oni koji proizvode y ostvaruju
Po{to svako preferira da proizvodi x kada njegova cena ve{ta~ki raste, vlada
mora da izabere kome }e biti dozvoljeno da ga proizvodi. Ako ona to ~ini na pravi na~in, svaka individua ima tre}inu {anse da ostvari U=1/2 i dve tre}ine {anse
da ostvari U=1/4 (tj. o~ekivana korisnost od 1/3). Da vlada ne interveni{e svi bi
ostvarili U=
= 0,354, korisnost jedva ve}u od 0,333, {to je o~ekivana
korisnost kada je cena x-a ve{ta~ki podignuta. Ako su ljudi u neizvesnosti po pitanju toga da li }e biti sre}no izabrani da proizvode x ili nesre}ni proizvo|a~i y-a,
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
ukupni gubici i tro{kovi tra`enja rente kod institucija, koji dopu{taju
uskim interesima da odnesu prevagu nad op{tim, mogu se u ustavnoj
fazi videti kao toliko zna~ajni da postoji volja da se institucijom ustava
ograni~i mogu}nost tra`enja rente kako bi se zauzdale sve ostale.5
Dodatni razlog zbog kojeg se o~ekuje da se rezultati zasedanja ustavotvorne skup{tine kvalitativno i supstantivno razlikuju od ishoda
uobi~ajenog politi~kog delovanja, vezuje se za prirodu napravljenih izbora, kao i za prirodu same ustavne konvencije. Jedno je istupiti u parlamentu kao predstavnik „mlekarske dr`ave“ i tvrditi kako su farmeri
poseban soj ljudi ~ije prihode treba da subvencioni{u potro{a~i i poreski obveznici. Drugo je raspravljati na ustavnoj konvenciji kako farmerima treba obezbediti posebna sredstva, ili im na neki drugi na~in ustavom odrediti poseban tretman. Predstavnici u parlamentu su u stalnom
odnosu (ili se bar tome nadaju) sa onima koje predstavljaju. Ovi potooni mogu da ostvare ve}e o~ekivane korisnosti tako {to }e uklju~iti u ustav zabranu na vladin autoritet da se me{a u cene. Odredbe ovog tipa razmatraju se u poglavlju 15.
Iako ovaj primer tretira intervenciju u sistemu cena, postoji ~itav niz primera poreme}aja koje je proizvela vlada koji nastaju preraspodelom koja umanjuje
o~ekivanu korisnost svih gra|ana. Na primer, posmatrajmo rupe u poreskom zakonu koje preusmeravaju pona{anje izvesnih grupa u nastojanje da posredstvom
njih ostvare dobitak, {to za posledicu ima op{te pove}anje poreza, koji onda, sa
svoje strane, remeti izbore svih ostalih gra|ana (na primer, vi{i porez na dohodak
koji remeti odnos izme|u radnog i slobodnog vremena, kao i odnos izme|u potro{nje i {tednje).
5 Pretpostavimo da transferi dohotka koje obavlja vlada nisu besplatni. Lobisti i advokati moraju primorati dr`avu da interveni{e u korist interesa grupe koju
zastupaju. Na taj na~in, njihovo anga`ovanje tro{i resurse koji bi imali vi{u (to jest,
ne-nultu) dru{tvenu vrednost da su usmereni ka drugim aktivnostima. Pretpostavimo, na primer, da bi proizvo|a~i, radi ostvarivanja pove}anja cena robe x, o kojoj
je bilo re~i u napomeni pod rednim brojem 3, morali da tro{e polovinu svoje zarade na advokate, lobiste i druge aktivnosti tra`enja rente. Nesumnjivo, ovi izdaci
dodatno idu u prilog stanovi{tu prema kojem se zagovara ograni~enje dr`avnih
ovla{}enja u intervenisanju u sistemu cena. Me|utim, to ne}e odvratiti one koji
imaju dozvolu da proizvode x da tra`e pove}anje cene ako bi bili sigurni da }e u
tome imati sre}e. Ako pravila jednoj grupi dozvoljavaju da tra`i rentu, generalno
gledano, ona to svima dozvoljavaju. Ako proizvo|a~i proizvoda y mogu da pove}aju cenu svog proizvoda sa 2 na 4, oni imaju korist. Sa cenom x-a od 2 i cenom y
od 4, ravnote`a podrazumeva da se dve jedinice proizvoda x proizvodi za svaku jedinicu proizvoda y. Uve}anja cena ovih proizvoda potiru se izme|u sebe i nema
poreme}aja u potro{nji. Tro{kovi tra`enja rente proizvo|a~a robe x i y, smanjuju
njihovu ostvarenu korisnost sa 0,354 na 0,295. Otuda sledi da ~ak kada individua
zna da }e u budu}nosti biti uspe{na u tra`enju rente, ona ipak favorizuje zabranu
redistribucije prihoda od strane dr`ave da bi se time eliminisao dru{tveni gubitak
svih grupa koje te`e tome da svoj polo`aj pobolj{aju na ra~un drugih.
105
tre}i program
106
LETO–JESEN 2008
nji, kao i njihovi predstavnici, dobro shvataju neophodnost da im se interesi zastupaju na pravi na~in. Me|utim, na ustavotvornoj skup{tini
treba zastupati interese svih gra|ana, sada{njih i budu}ih. Elster (Arguing and Bargaining in Two Constituent Assemblies, Yale Law School,
1993), oslanjaju}i se na radnu proceduru ameri~kih i francuskih ustavotvornih skup{tina s kraja osamnaestog veka, isti~e da se u~esnici ustavotvornih konvencija uop{teno gledano ose}aju obaveznim da brane
svoje predloge koji su u svetlu op{teg nacionalnog interesa, a ne one
koji se u`e posmatrano odnose na njih same i njihovo bira~ko telo. [tavi{e, op{teinteresna priroda ovakvih argumenata mo`e ograni~iti i one
vrste mera koje }e biti usvojene.
Ovi argumenti su veoma dobro ilustrovani u delima Mekgvajera
(McGuire) i Ohsfeldta (Ohsfeldt) (1986), gde se istra`uje da li su delegati Ustavne konvencije u Filadelfiji glasali da pobolj{aju li~ni interes ili
interes svojih bira~a. U merenju li~nih interesa delegata autori koriste
sedam varijabli, od kojih se jedna odnosi na podatak da li delegati imaju velike dugove. Sada je lak{e uvideti kako jedan ~lan Kongresa, koji je
u velikim dugovima, istupa u korist bud`etskih deficita i drugih inflacijskih mera koje bi poni{tile pravu vrednost njegovog duga. Me|utim,
{ta takav delegat mo`e da u~ini na ustavnoj konvenciji kako bi ostvario
sli~an cilj? Mekgvajer i Ohsfeldt („An Economic Model of Voting Behavior Over Specific Issues at the Constitutional Convention of 1787“,
Journal of Economic History, 1986, str. 87–88) tvrde kako delegat, na
primer, mo`e da se protivi jakoj nacionalnoj vladi, jer je verovatnije da
}e ona nametnuti obaveze du`nicima. Mo`da. Me|utim, vremenska
razlika izme|u izja{njavanja protiv jake nacionalne vlade na ustavnoj
konvenciji, ratifikacije Ustava SAD i njegovog stupanja na snagu i eventualne implementacije mera savezne vlade prema du`nicima, prili~no je
velika. Te`e je odgovoriti na pitanja da li }e, kada i na koji na~in jaka
centralna vlada uticati na vrednost du`ni~kih obaveza pojedinca, nego
na to kakve }e posledice po tog pojedinca imati odre|eni porez ili zakonski propis. [tavi{e, jaka centralna vlada mo`e na mnoge druge na~ine da uti~e na blagostanje pojedinca. Racionalan delegat mo`e i da ne
uzima u obzir svoje li~no du`ni~ko stanje kada se izja{njava da li dr`ava
u budu}nosti treba da ima jaku centralnu vladu. Po{to su ustavni izbori
razli~iti, razli~ita je i uloga li~nog interesa.6
6 Naravno, interesi robovlasnika bili su zastupljeni i za{ti}eni u Ustavu Sjedinjenih Dr`ava i delegati iz dr`ava sa institucijom ropstva su se suprotstavljali sna`noj centralizovanoj vlasti. Znatno kasnije, biv{e komunisti~ke zemlje odlu~uju se
da {tite prava radnika preko formiranja sindikata, {to je imalo za cilj unapre|enje
tra`enja rente. Neko bi mogao re}i da su u oba slu~aja ustavom za{ti}eni interesi
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Ustav kao pravedan ugovor
Razli~ita priroda ustavnih izbora ~ini znatan deo Bjukenenove (Buchanan) i Tulokove (Tullock) klasi~ne studije (Calculus of Consent, 1962).
Oni isti~u va`nost razlike izme|u sporazuma postignutih oko pravila
igre i sporazuma u vezi sa ishodom te igre. Ustav defini{e pravila po kojima }e se odvijati svaka budu}a politi~ka igra. Iako je malo verovatno
da }e se svi pojedinci saglasiti oko toga da li treba izgraditi neki most,
prihvatljivo je pretpostaviti da se mogu dogovoriti o na~inu dono{enja
ovakvih i drugih sli~nih odluka u budu}nosti.7 Uticaj izgradnje mosta na
dobrobit pojedinca o~igledan je i predvidiv, ali posledice neke ustavne
odredbe, poput pravila o glasanju, neizvesnije su. Ja mogu imati dobrobit od odre|enih pravila o izglasavanju jedne odluke, dok mi druga mo`e na{koditi. Dugoro~na priroda ustavnih izbora primorava pojedinca
da razmotri mogu}e posledice po njega u razli~itim budu}im situacijama. Bjukenen i Tulok smatraju da je neizvesnost ispoljena u ustavnoj fazi dovoljna da u~esnici pretpostave kako imaju podjednake {anse da budu bilo ko drugi na dru{tvenoj lestvici, te da se saglase oko skupa pravila koji maksimiziraju njihovu o~ekivanu dobit iz kolektivnog delovanja.
Bjukenenov i Tulokov opis ustavne faze nalik je Rolsovom (Rawls)
opisu (Theory of Justice, 1971, str. 3–10) izvorne pozicije iz koje pojedinci biraju dru{tveni ugovor. Rols ne tvrdi da pojedince u prvobitnu poziciju stavlja inherentna neizvesnost dugoro~nih odluka koje moraju da donesu, ve} ~injenica da se oni dobrovoljno opredeljuju da stanu iza vela neznanja, koji im tada uskra}uje sve informacije u pogledu njihovog li~nog
budu}eg statusa. Zauzimanje pozicije iza vela neznanja predstavlja moralni ~in koji obezbe|uje nepristrasnost odluka pojedinaca. Neizvesnost koju
bili na neki na~in fundamentalniji od onih koji upravljaju dnevnom politikom.
Me|utim, ovi primeri, kao i Mekgvajerovi („Constitution Making: A Rational
Choice Model of the Federal Convention of 1787“, 1988) i Mekgvajer i Ohsfeldtovi („An Economic Model of Voting Behavior Over Specific Issues at the Constitutional Convention of 1787“, 1986) formalni testovi ukazuju da sva razmi{ljanja
s obzirom na li~ni interes i/ili interes konstitutivne jedinice nisu nu`no skrajnuta u
ustavnoj fazi. [tavi{e, oni podvla~e zna~aj procedure selekcije delegata za ustavnu
konvenciju; tim pitanjem se bavimo u 21. poglavlju.
Ivej (Eavey) i Miler (Miller) („Constitutional Conflict in State and Nation“,
1989) zagovaraju da su li~ni interesi i interesi konstitutivnih jedinica bili tako|e
relevantni pri usvajanju ustava i Pensilvanije i Merilenda. Oni, me|utim, napominju da delovanje mnogih pojedinaca nije neposredno obja{njeno na ovaj na~in.
7 Bjukenen i Tulok (Calculus of Consent, 1962, str. 77–80). Zna~aj razlike izme|u izbora pravila i izbora ishoda unutar pravila je ~esto nagla{avana u radovima Bjukenena. Vidi tako|e Brenan (Brennan) i Bjukenen (The Power to Tax:
Analytical Foundations of a Fiscal Constitution, 1985).
107
tre}i program
108
LETO–JESEN 2008
proizvodi veo neznanja vodi ka jednoglasnom dogovoru oko dru{tvenog
sporazuma prema Rolsovoj teoriji, a isto tako i ka jednoglasnom dogovoru oko ustava u Bjukenenovoj i Tulokovoj teoriji. Ako se uzmu u obzir
sli~nosti njihovih po~etnih i zavr{nih argumenata, mo`e se normativno
tvrditi da ustavni izbori koje opisuju Bjukenen i Tulok dele pribli`no ista
svojstva pravi~nosti i pravednosti poput Rolsovog dru{tvenog ugovora.8
Bjukenen i Tulok vide svoju studiju kao normativnu (str. 3, 212),
primenjuju}i kontraktarijanski kriterijum na svoju normu.9 Dobar ustav
je onaj oko koga su svi gra|ani saglasni. Ukoliko su svi pojedinci racionalni i vode se sopstvenim interesom, onda moraju o~ekivati da }e im
biti bolje sa ustavom nego bez njega. Ustavni ugovor stoga ima jo{ jedno normativno svojstvo jer obe}ava Pareto-optimum.
Model dru{tvenih izbora D`ona Har{anjija (John Harsanyi) („Cardinal Welfare, Individualistic Ethics, and Interpersonal Comparisons of
Utility“, Journal of Political Economics, August 1955; Rational Behavior
and Bargaining Equilibrium in Games and Social Situations, Cambridge
University Press, 1977) srodan je kako Bjukenenovoj i Bulokovoj teoriji,
tako i Rolsovoj. On najpre pretpostavlja da li~ne preferencije pojedinaca
zadovoljavaju odre|ene postulate koji se koriste u definisanju racionalnih odluka u rizi~nim situacijama.10 On zatim tvrdi da proces dru{tvenog izbora pokazuje istorodnu konzistentnost i racionalnost. Ovaj postulat je u velikoj meri sporno mesto i sigurno ga ne}e odobravati Bjukenen i mnogi drugi, zato {to priziva organsko vi|enje dr`ave.11 Har{anjijev tre}i postulat jeste da dru{tvo treba okarakterisati kao indiferentno u
odnosu izme|u x i y ukoliko je svaki pojedinac u dru{tvu indiferentan
povodom izbora x ili y. Uzev{i u obzir ove tri pretpostavke, Har{anji dokazuje da svaki dru{tveni izbor nu`no maksimizira Bentamovsku funkciju dru{tvenog blagostanja koja ima slede}a formu:
8 Bjukenenov i Tulokov opis ustavotvorne faze dozvoljava individuama da
imaju mnogo vi{e informacija o budu}nosti dru{tva u kome }e da `ive nego {to to
dozvoljava Rolsova teorija. U svetlu Rolsove teorije, njihov ustav bi bio manje pravedan nego njegov dru{tveni ugovor.
9 Vidi tako|e Bjukenan (Liberty, Market and State, 1986a, str. 240). Ja sam
diskutovao eti~ki sadr`aj ugovorne teorije u Miler (Mueller) („Individualism,
Contractarianism an Morality“, 1989c).
10 Ove aksiome su prvi put primenili fon Nojman (Neumann) i Morgen{tern
(Morgenstern) u njihovoj pionirskoj studiji iz oblasti teorije igara. Njihova upotreba nije posebno kontroverzna, ukoliko smo skloni da pretpostavimo da su pojedinci racionalni.
11 Bjukenenova kritika Erouvove (Arrow) funkcije dru{tvenog blagostanja
mogla bi da bude primenjena i na Har{anjijevu, na osnovu ovog postulata.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
W = a1U1 + a2U2 + ...+ anUn,
(5.1)
gde ai predstavlja pozitivnu vrednost korisnosti svake osobe.
Har{anji smatra da kada pojedinac donosi odluke koje se odnose
samo na njega, on pribegava li~nim preferencijama. Me|utim, kada se
opredeljuje za ne{to {to uti~e na dobrobit celog dru{tva, vodi se svojim
eti~kim preferencijama. Eti~ke preferencije iziskuju da se pojedinac stavi u poziciju bilo kog drugog pojedinca i pretpostavi da postoji ista verovatno}a da bude jedan od njih. Ukoliko se pojedinci koriste svojim
eti~kim preferencijama u dono{enju odluka za dobrobit dru{tva u celini, time }e podjednaku va`nost dati dobrobiti svakog gra|anina ponaosob. Svi ais u jedna~ini 5.1 isti su i mogu se svesti na 1.0 tako da se dobija funkcija dru{tvene korisnosti koju je prvobitno postavio Bentam.
W = U1 + U2 + ...+ Un
(5.2)
Kada pojedinci koriste svoja eti~ke preferencije, onako kako ih je
definisao Har{anji, postupaju na isti na~in na koji su pretpostavili Bjukenen i Tulok u ustavnoj fazi. Iako Rols odbacuje sve informacije koje
omogu}avaju ljudima da izvode prora~une verovatno}a iza vela neznanja, u svakom drugom pogledu Har{anjijevi eti~ki izbori nalikuju Rolsovim pravi~nim izborima. Mo`e se dovesti u pitanje da li se pojedinci
vode eti~kim preferecama à la Har{anji kada biraju predstavnike i kada
sudeluju u drugim svakodnevnim politi~kim aktivnostima. Me|utim,
svakako postoji mogu}nost da }e tako nastupati prilikom pisanja ustava. Ukoliko pojedinci ikada do|u u situaciju da mere blagostanje drugih na osnovu eti~kih argumenata poput Rolsovog, to }e verovatno biti situacija kada se odlu~uje o osnovnim pravilima po kojima }e `iveti
njihova generacija, kao i budu}e generacije gra|ana. Dugoro~na priroda ovih izbora mora uvesti dozu neizvesnosti oko uticaja koji }e imati
neke odredbe ustava. Ukoliko je pojedinac voljan da spoji neizvesnost
oko budu}ih pozicija u ustavnoj fazi po Bjukenenu i Tuloku, ili po Rolsu, sa utilitarnom logikom Har{anjija, ustav }e definisati onakav skup
institucija koji nije samo Pareto-optimalan, ve} koji maksimizira i Bentamovu funkciju dru{tvenog blagostanja (jedna~ina 5.2).
Mnoge osobe mogu da prihvate ove teorije kao normativna obja{njenja za hipoteti~ke ustavne sporazume, ali i da odbace tvrdnje da oni
nude normativne potpore za bilo koje postoje}e svetske ustave. ^ini se
da Bjukenen i Tulok, u svojim normativnim istra`ivanjima ustava, imaju na umu ustave SAD.12 Me|utim, tretman ropstva i predstavni~ki sistem odabran za Senat nagove{tavaju da su ustavopisci znali ko su, {ta
`ele da budu i koga predstavljaju. Utisak je da su se delegati na Ustav12
Vidi Bjukenenove primedbe (1986b).
109
tre}i program
110
LETO–JESEN 2008
noj konvenciji u Filadelfiji, barem u nekim slu~ajevima, pona{ali onako
kako im je nalagao li~ni i interes njihove bira~ke baze.13 Sledi da treba
ispitati normativni sadr`aj ustava koji pi{u racionalni ljudi, vo|eni sopstvenim interesom, a koji nisu nesigurni oko svog budu}eg polo`aja
pod novim ustavom.
Ustav koji predstavlja uzajamnu korist
Ve}ina teorija dru{tvenog ugovora pretpostavlja da ugovore sastavljaju
pojedinci u stanju anarhije (prirodno stanje). Kada anarhija izgleda
onako kako je opisuje Tomas Hobs (Thomas Hobbes), ne iznena|uje ~injenica da se donosi takav sporazum kojim bi se ona eliminisala. Na slici 5.1 prikazani su nivo korisnosti dva pojedinca, A i B. U stanju anarhije obojica se nalaze u ta~ki S gde je nivo korisnosti veoma nizak. Eliminacija anarhije mo`e da pobolj{a polo`aj i osobe A i osobe B s maksimalno mogu}im pobolj{anjem predstavljenim linijom PP’ (granica Pareto-mogu}nosti). Racionalne osobe vo|ene li~nim interesom osnova}e
institucije koje }e eliminisati anarhiju i tako do}i do neke ta~ke na krivoj PP’. Nijedan ugovor se ne mo`e doneti bez jednoglasne saglasnosti
ugovornih strana, niti }e jedna racionalna osoba potpisati ugovor koji
Slika 5.1. Ustavni izbor
13 Klasi~na studija ^arlsa Birda (Charles Beard) propagira ovu poziciju (An
Economic Interpretation of the Constitution of USA, 1913,1968). Skoriji doprinosi
uklju~uju Lind (Lynd) (1967), Vud (Wood) (1987), D`ilson (Jillson) (1988),
Mekgvajer i Ohsfeldt (1986) i Mekgvajer (1988).
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
ne garantuje pobolj{anje njenog polo`aja. Ukoliko se sporazum postigne, on se mora zasnovati na skupu institucija koje za posledicu imaju
bolji polo`aj obe ugovorne strane, {to je prikazano ta~kom E koja se
nalazi izme|u X i Y.
Pod pretpostavkom koju iznose Har{anji, te Bjukenen i Tulok, svaki pojedinac jeste, ili se pretpostavlja da jeste, nesiguran kada je re~ o
budu}em polo`aju i opredeljuje se za skup institucija kojim se maksimizira njegova o~ekivana korisnost. Ukoliko svi ljudi predvi|aju identi~nu budu}nost za sve i svakoga u dru{tvu, oni }e se opredeliti za identi~an skup institucija i okarakterisati ga kao optimalan. Pretpostavka o
jednakoj verovatno}i dovodi do toga da je prora~un o~ekivane koristi
jednog pojedinca identi~an prora~unu bilo kog drugog. Nema neslaganja i svi se opredeljuju za identi~an optimalan skup institucija. Isto va`i
i za Rolsovu teoriju bez pomo}i pretpostavke o jednakoj verovatno}i.
Me|utim, kada pojedinci u ustavnoj fazi nisu nesigurni kada je re~ o
budu}im pozicijama, javi}e se neslaganje oko izbora institucija. Tako da
se A zala`e za institucije koje za posledicu imaju Y, a B zagovara one koje za posledicu imaju X. Odabira se E kao kompromisno re{enje. E
predstavlja najve}u mogu}u korist koju mo`e da dobije svaka pregovara~ka strana u ustavnoj fazi.14
Bez dalje diskusije o svojstvima status quo, datog u ta~ki S, i o pregovorima koji iz nje kre}u, ni{ta se ne mo`e re}i o svojstvima situacije u
ta~ki E osim da je tada bolje obema stranama nego {to je slu~aj s ta~kom S. D`on Ne{ (John Nash) („The Bargaining Problem“, Econometrica, april 1950) u sada ve} klasi~noj studiji analizira „pregovara~ki
problem“ sli~an prethodnom, i bolje ga strukturira. Formi funkcije korisnosti nametnuo je odre|ena ograni~enja, neophodan Pareto-optimum, jedan oblik „nezavisnosti od irelevantnih alternativa“, i dodao simetriju.15 Ne{ov aksiom o nezavisnosti od irelevantnih alternativa iziskuje slede}e: ako je E odabrano iz skupa opcija O i ako se kre}e od
status quo datog u ta~ki S, onda i E mora biti izabrano iz S, i to iz bilo
kog podskupa opcija O koji sadr`i E. Pravilo simetrije nala`e da, ukoliko su nivoi korisnosti pregovara~a isti u ta~ki S, moraju biti isti i u ta~ki E. Ne{ je dokazao kako je jedini ishod pregovara~ke igre koji zadovoljava ova ~etiri aksioma slede}i:
W = (UEA – USA) (UEB – USB),
(5.3)
gde je UEA nivo korisnosti osobe A u ta~ki E, a USA nivo korisnosti
O pomaku u odnosu na hobsijansku anarhiju raspravljao je, iz kontraktarijanske perspektive, Bjukenen (1975).
15 Za jasniju eksplikaciju aksioma i teorema i raspravu o njima vidi Luce i
Raiffa (Games and Decisions, 1957, str. 124–134).
14
111
tre}i program
112
LETO–JESEN 2008
osobe A u ta~ki S. U op{tijem obliku sa n brojem pojedinaca W se ~esto
naziva „Ne{ova funkcija dru{tvenog blagostanja“.
W = (UE1 – US1) (UE2 – US2) ............. (UEn – USn)
(5.4)
Za one koji smatraju da su Ne{ovi aksiomi prihvatljiva obja{njenja
mogu}ih ishoda pregovora racionalnih pojedinaca oko odredbi ustavnog ugovora, njegova teorema eksplicitnije defini{e normativna svojstva bilo kog postignutog sporazuma, ~ak i ako pojedinci po~inju pregovore iz poznate pozicije bez bojazni oko budu}eg polo`aja. Svi aksiomi podle`u kritici, ali nijedan nije toliko nerazuman da bi Ne{ovo re{enje ustavnih pregovora bilo potpuno neodr`ivo, barem ne u prvoj
aproksimaciji.
Ne{ova funkcija dru{tvene dobrobiti otkriva mogu}i normativni
prigovor prihvatanju ishoda sporazuma koji posti`u pojedinci krenuv{i
od postoje}eg status quo, a koji ispravno percipiraju uticaj koji }e sporazum imati na njih. Kona~ni ishod neposredno zavisi od relativnih pozicija pojedinaca u status quo. Ukoliko je pozicija B umnogome bolja
od pozicije A u statusu quo, kao {to je slu~aj sa ta~kom S’ na slici 5.2,
ova razlika se sporazumom ~uva. Sa prisutnim S’, status quo u ta~ki E
vi{e nije ~ak ni odr`iva opcija ako va`i pravilo jednoglasnosti. Odabrana ta~ka mora se na}i izme|u X i Z, kao {to je ta~ka E’.
Zavisnost od kona~nih ishoda jednoglasno postignutog sporazuma
u statusu quo nave{}e neke osobe da iz kontraktarijanskih razloga odbace bilo kakve normativne zahteve koji se odnose na same ishode.
Ono {to je implicitno u ovom prigovoru jeste pretpostavka da status
Slika 5.2. – Posledica promene u status quo prilikom ustavnog izbora
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
quo mora da obuhvati {irok disparitet u nivoima blagostanja izme|u
ugovornih strana. Me|utim, ovakav zaklju~ak ~esto je neosnovan. Ve}ina novih ustava pi{e se posle poraza dr`ave u ratu, posle potpunog kolapsa re`ima, ili kada se uslovi u kojima gra|ani `ive pogor{aju toliko
da zahtevaju potpuno nov po~etak. Sa ovakvih polazi{ta postoji velika
potencijalna dobit za ve}inu, ako ne i za celu populaciju.
Kolaps komunizma u zemljama Isto~ne Evrope i Sovjetskom Savezu
bacio je ove dr`ave u stanje koje sadr`i elemente Hobsove anarhije, a u
centralnoj Jugoslaviji do{lo je do njihovog bukvalnog preslikavanja.
Manjkavosti italijanskog politi~kog sistema postale su toliko o~igledne
njenim gra|anima s kraja 1993. godine da je postojala re{enost da se re`im u potpunosti promeni. Razlike u polo`aju pojedinaca u ovim zemljama dakako da postoje, me|utim, ako su gra|ani bilo koje od njih
mogli da se dogovore oko skupa ekonomskih i politi~kih institucija za
koje su smatrali da }e pobolj{ati njihovo stanje, ko mo`e pore}i da je u
pitanju bila dobra odluka? Dok je vrlo verovatno da }e se gra|ani saglasiti oko donekle razli~itog skupa institucija kada bi se svaki pojedinac
stavio iza Rolsovog vela neznanja pre postizanja dogovora, da li je ta ~injenica dovoljna da se usled manjka normativne vrednosti odbije ustavni ugovor oko koga se narod saglasio? Zar nam ne bi odgovaralo da su
Rusi ili Jugosloveni mogli da se saglase i uspostave skup institucija poput
onih u zapadnoj Evropi ili SAD, iako takav skup mo`da ne bi bio najbolje mogu}e re{enje jer bi mogao ovekove~iti neke postoje}e nepravde?16
Kontraktarijanska perspektiva ustavne demokratije
Rasel Hardin (Russell Hardin) i Piter Orde{uk (Peter Ordeshook) imaju primedbe na koncept ustava kao ugovora. Orde{uk („Constitutional
Stability“, Constitutional Political Economy, 1992, str. 143–51) opredeljuje se za stav da je ustav „sredstvo“ za koordinaciju aktivnosti u razli~itim situacijama koje podse}aju na dilemu zatvorenika i sa kojima se
pojedinci vremenom sre}u, dakle kao sredstvo za izbegavanje Pareto-dominantnih ishoda koje ovakve dru{tvene dileme obi~no izazivaju.
Hardin (Constitutional Reform in America, 1989, str. 119) smatra da je
ustav „konvencija“ koja ima isti cilj. Oba prigovora donekle su proizvod Hardinovog i Orde{ukovog stava o tome {ta je zapravo ustav i kako
16 Pomak od S do E i od S’do E’ mo`e se normativno braniti na kontraktarijanski na~in. Svaka osoba svojevoljno bira da se priklju~i ugovoru i na dobitku je
ako to u~ini. Za one zastupnike ugovora koji ne vide ugovor kao ~isto hipoteti~ku
konstrukciju, neophodna je neka normativna odbrana status quo. D`ejms Bjukenan je izlo`io „egzistencijalnu odbranu“ status quo u nekoliko svojih radova (The
Limits of Liberty, 1975, str. 78.;1986a, str. 271–272).
113
tre}i program
114
LETO–JESEN 2008
on funkcioni{e u stvarnosti. Posmatrano iz ove perspektive, njihovi stavovi su na mestu. Me|utim, ako se pod ustavom podrazumeva ugovor
sa~injen izme|u gra|ana, osigurava se normativna potpora teoriji
ustavne demokratije. U prethodna tri odeljka razmatrano je za{to je
mogu}e posti}i sporazum oko ustava, kao i neka normativna svojstva
takvog sporazuma. Pomenuta normativna svojstva – Pareto-optimalnost, maksimiziranje funkcije dru{tvenog blagostanja – utilitarne su prirode. U ovom odeljku razmotri}e se ona normativna svojstva u kojima
preovla|uje kontraktarijanski duh.
Neki diktator uvodi pravila kojih se moraju pridr`avati svi podanici. Ukoliko je re~ o mudrom diktatoru on }e odabrati pravila kojim se
izbegavaju Pareto-dominantni ishodi tako da se maksimiziraju privredni vi{kovi koje zajednica stvara, pod uslovom da ve}ina (ako ne sve)
treba da pripadne diktatoru (videti o tome kod Norta (North, Douglass
C. Structure and Change in Economic History 1981, poglavlje 3, kao i
Olsona (Olson, Mancur. „Autocracy, Democracy, and Prosperity“
1991). Vi{kove diktator mo`e da koristi za finansiranje policije i na taj
na~in osigura povinovanje utvr|enim pravilima pona{anja.
Primitivno dru{tvo mo`e da ima grupu poglavica i {amana kojima,
po tradiciji i obi~aju, pripada veliki deo privrednih vi{kova zajednice.
Ovi obi~aji i tradicija mogu tako|e da navedu pripadnike zajednice da
koordiniraju svoje postupke i na taj na~in izbegnu inferiorne ishode
dru{tvenih dilema. U oba slu~aja mo`emo re}i da je re~ o svojevrsnim
ustavima, to jest o mehanizmima i konvencijama za uspostavljanje saradnje u dru{tvenim dilemama koje se ponavljaju. Ni u jednom slu~aju
ne bismo `eleli da `ivimo pod ovakvim ustavom.
Ukoliko se individualizam prihvati kao normativni postulat – {to bi
zna~ilo da su dru{tvene institucije dobre toliko da unapre|uju interese
pojedinaca u dru{tvu – onda ustavni ugovor oko koga su se dobrovoljno saglasili svi dru{tveni ~inioci mora da uspostavi dobre politi~ke institucije. Nijedan racionalni pojedinac ne}e prihvatiti sporazum ukoliko ne veruje da }e njegove odredbe koristiti njegovim interesima.17
17 Ako
su individue racionalne i usredsre|ene na vlastiti interes, o~ekivani ishodi ugovora bi}e Pareto-optimalni. Ali ono {to je bitno iz ugovorne perspektive nije
ovo utilitaristi~ko svojstvo ugovora ve} pre to {to su mu se slobodni pojedinci dobrovoljno priklju~ili. Neko bi mogao da se pita da li su pojedinci ikada zaista slobodni
da se priklju~e ustavnom poretku svoje zajednice ili da odbiju da to u~ine. Normativni sadr`aj bilo kog ustavnog ugovora mogao bi da se posmatra kao uslovljen nivoom
do kog zajednica poseduje ovu slobodu. Zna~aj koji pripisuju „O~evi osniva~i“ tome
da su ljudi ro|eni „slobodni i jednaki“ kao po~etni uslov za ustavnu vladavinu izra`ava pitanje koje smo ovde postavili. Tome se vra}amo u delu pod naslovom „Ja~anje legitimnosti ustava“, kasnije u ovom poglavlju, te u poglavljima 20 i 21.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Imaju}i u vidu ovo normativno svojstvo, prime}uje se da metafora
ugovora ima tri konceptualne prednosti u teoriji ustavne demokratije:
1) razre{ava problem beskona~nog regresa vezanog za izbor pravila o glasanju; 2) podsti~e povinovanje odredbama ustavnog ugovora i 3) sugeri{e kako se mo`e unaprediti legitimnost ustava i povinovanje tom ustavu.
Ugovorni sporazum i problem beskona~nog regresa
Kada se zahteva da svi ~lanovi zajednice potvrde i priznaju predlog kolektivne odluke kako bi ona stupila na snagu, cela zajednica funkcioni{e
kao predstavni~ko telo svih; komisija pauzira najve}i deo vremena kada
se pojedinci bave svakodnevnim aktivnostima, a ponovo se sastaje kada
se pojavi problem za ~ije re{enje je neophodno kolektivno odlu~ivanje.
Takva zajednica ne mora da se bavi pitanjima pravila koja se primenjuju
pri dono{enju odluka, jer se samo po sebi name}e samo jedno pravilo –
pravilo konsenzusa me|u svim gra|anima. Kada se odgovornost za dono{enje kolektivnih odluka zajednice prenosi na predstavnike, zajednica
treba da donese dodatne kolektivne odluke kojima se defini{e postupak
odabira predstavnika i pravilo glasanja koje }e oni primenjivati. Treba
odabrati pravila za dono{enje pravila; time se zajednica suo~ava s problemom beskona~nog regresa.18 Jedini zadovoljavaju}i na~in za re{avanje tog problema jeste da se zajednica jednoglasno saglasi kako oko skupa pravila za odabir predstavnika, tako i oko pravila po kojima }e se
predstavnici rukovoditi u daljem postupku dono{enja odluka.
Ukoliko politi~ka pravila po kojima dru{tvo funkcioni{e nisu ishodi{te sporazuma svih ~lanova zajednice, njih moraju izabrati neki ~lanovi
zajednice, nazovimo ih „Plavi“. Ako je re~ o sebi~nim pojedincima, mogu}nost da }e Plavi odabrati pravila koja vode favorizovanim ishodima
svakako postoji. Ukoliko svi koji ne pripadaju Plavima, nazovimo ih „Crveni“, ulo`e prigovor kako se njihovi interesi ne tretiraju pravi~no, te{ko
je predvideti kakav }e argument izneti Plavi da bi se uspe{no odbranili od
prigovora. Kada je re~ o sebi~nim pojedincima o~igledno je da postoji
mogu}nost da }e grupa Plavih proglasiti takvo dr`avno ure|enje u kojem
}e pot~initi Crvene i sastaviti ustav koji }e svu mo} staviti u njihove ruke.
Jedini zadovoljavaju}i na~in kojim se mo`e izbe}i ovo u biti elitisti~ko nametanje ustava jeste da svi gra|ani imaju isti stav o ustavu.19
Vidi Bjukenenovu i Tulokovu studiju (1962, str. 6–8).
Piter Orde{uk (1992) se usredsre|uje na podesnost kontraktarijanske metafore za re{enje druge vrste pretnje beskona~nog regresa – osiguravaju}i povinovanje pojedinaca ustavnim odredbama. „Me|utim, ukoliko ugovori obezbe|uju
da ljudi obavljaju stvari koje u suprotnom ne bi obavljali, onda je te{ko izolovati
su{tinski izvor trajnosti ustava. Da li su njegove odredbe osigurane opet nekim
18
19
115
tre}i program
116
LETO–JESEN 2008
Povinovanje
^ak i ako se svi gra|ani saglase sa sadr`inom ustava, postoji verovatno}a da se ne}e svi pridr`avati nekih njegovih odredbi (na primer, odredbe koje }e pogor{ati njihovo stanje). Povoljna posledica dono{enja sadr`ine ustava jednoglasnim sporazumom svih ~lanova zajednice jeste da
njegova ugovorna priroda izaziva temeljnije povinovanje odredbama.
Ispunjavanje obe}anja nala`u sva moralna na~ela i izvesnije je da }e se
ve}ina pojedinaca dr`ati obe}anja na koja se otvoreno i eksplicitno obave`u, nego na ona koja su pre}utna i implicitna. Formalni ugovori koji
obavezuju gra|ane ~ine politi~ka obe}anja otvorenim i eksplicitnim.
Potencijal uvo|enja temeljnijeg povinovanja ustavu umnogome pro`ima literaturu o dru{tvenim ugovorima.20
drugim ugovorom, koji je osiguran nekim tre}im i tako redom? Da li su one osigurane iznutra, preko policije, sudova i vojske? Ili, pak, moraju li one biti osigurane
silom kojom upravlja oligarhija koja stoji iznad ustavnih ograni~enja? Odgovor na
prvo pitanje je o~igledan: ’Ne’. Drugo pitanje naprosto pomera problem na drugi
nivo, tako da se moramo zapitati: ’Kako odredbe osiguravaju te osigurane mehanizme osiguravanja?’
Problem beskona~nog regresa re{ava se dvostepenom prirodom ustavne demokratije i apsolutnim suverenitetom gra|ana jednodu{no investiranim u ustavni
ugovor. Tokom pisanja ustava, svi gra|ani daju prednost odredbama koje zahtevaju i proizvode kooperaciju me|u njima. Svi `ele da odredbe ovog ugovora budu
osigurane. Oni su konstruisali institucije najbolje {to su mogli kako bi ostvarili ove
ciljeve. Ove institucije po svoj prilici povla~e unajmljivanje zastupnika gra|ana,
strukturu mehanizama za kontrolu zastupnika i stimulacije kako bi se uticalo na
zastupnike da promovi{u interese gra|ana. Idealni ustav bio bi samo-osiguravaju}i
ugovor u tom smislu u kom bi uspeo da re{i problem naredbodavca izme|u gra|ana i vlade jednom zauvek. Me|utim, ovaj ideal je nesumnjivo te{ko dosegnuti. Onda kada postane jasno da nije dosegnut, da zastupnici prekora~uju svoja ustavna
ovla{}enja, gra|ani mogu iskoristiti svoj apsolutni suverenitet i preina~iti ustavni
ugovor, postavljaju}i tako nova ograni~enja i stimulacije za (po svemu sude}i novog) zastupnika.
Osiguravanje kooperacije onako kako je definisana ustavom jeste (komplikovan) problem naredbodavca (a ne problem beskona~nog regresa) ukoliko je ustav
skup institucija koje su osmislili i prihvatili gra|ani i ukoliko sami gra|ani zadr`avaju pravo da ga preoblikuju. Pitanje autoriteta se vra}a unazad samo ukoliko je izborno telo gra|ana jednoumno. Oni moraju proizvesti i biti spremni da revidiraju
institucije koje najbolje slu`e njihovim dugoro~nim interesima.
20 U svojoj ugovornoj teoriji pravde D`on Rols (1971), pre svega, razmatra
pitanje povinovanja principima dru{tvenog ugovora. Ova analiza oblikuje kako
opis okru`enja unutar koga su ti principi izabrani (to jest, u izvornoj poziciji i pod
velom neznanja) tako i opravdanje izabranog principa preraspodele koji maksimizira primarna dobra ukoliko ona idu u korist pojedinaca u najgorem polo`aju.
Bjukenan (1975) tretira problematiku po{tovanja ustava u svojoj hobsijansko-ugovornoj teoriji dr`ave.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Ja~anje ustavne legitimnosti
Standardna kritika ugovorne legitimnosti ustava je da gra|ani obi~no
ne u~estvuju u njegovom sastavljanju, nisu saglasni sa njegovim odredbama i nisu ni u jednom smislu izvorne ugovorne strane. Ovakva kritika ima o~iglednu te`inu, ali tako|e samu sebe uru{ava. Ukoliko se prihvati argument da je po`eljna ustavna demokratija zasnovana na ugovornom sporazumu me|u gra|anima, ukoliko je on izvodiv, sledi da bi
dru{tva trebalo da te`e takvim sporazumima. Gra|ani mogu biti zastupani na skup{tini koja sastavlja ustav, mogu neposredno u~estvovati u
raspravama koje se odnose na predlo`ene odredbe i neposredno u~estvovati u ratifikaciji ustava. Kontraktarijanizam obezbe|uje vi{e od pukog normativnog opravdanja za ustavnu formu vlade; sadr`i implikacije za na~in unapre|ivanja legitimnosti i u~inka samih vlada. (O ovome
vi{e re~i u poglavljima 20 i 21. knjige.)
Rezime
Na~ini na koje vlade funkcioni{u, na~ini tuma~enja pravila kao i ishodi
koji iz njih proizlaze menjaju se iznenadnim doga|ajima koji su donekle
nenamerni ishod toka istorije. I pored toga, postoji potencijalna razlika
izme|u skupa pravila, koji je potpuno produkt serije odvojenih doga|aja i odluka kroz istoriju, i skupa pravila svesno sastavljenog u barem
jednoj prilici. Ustav koji se razvija mo`e biti optimalan tek pukim slu~ajem ili optimalan po nekoj vrsti darvinisti~ke definicije ovog pojma. Sa~injen ustav njegovi sastavlja~i moraju smatrati optimalnim barem u
jednom vremenskom trenutku i, {to je va`nije, mo`e se, makar u na~elu, preoblikovati da bi se optimalnost povratila.
U ovom poglavlju razmatrali smo nekoliko skupova pretpostavki
na osnovu kojih se ustav mo`e proceniti kao optimalan, ili normativno
odbranjiv. Ove pretpostavke se kre}u od individualisti~ko-kontraktarijanskog opravdanja koje isti~e svojstvo dobrovoljne saglasnosti sa
ustavnim sporazumom, do zahtevnijih teorija koje se izvode iz kantovskih normi potpomognutih pozivanjem na nesigurnost oko budu}eg
polo`aja. Uprkos ugovornoj prirodi glavnih argumenata, pretpostavke
na kojima se oni temelje daju prostora da se svojstva ustava dovedu u
vezu s nekim teorijama o funkciji dru{tvenog blagostanja i na taj na~in
da se ponudi odbrana na utilitaristi~kim osnovama.
Me|utim, svi normativni argumenti pretpostavljaju jednoglasnu saglasnost svih gra|ana. Mnogi ~itaoci mogu ovu pretpostavku smatrati
dovoljno udaljenom od na~ina na koji su pisani ustavi u realnom `ivotu i da tako umanje zna~aj ovakvih teorija za pisanje aktualnih ustava.
117
tre}i program
118
LETO–JESEN 2008
Delim ovo mi{ljenje imaju}i u vidu brojne postoje}e ustave, ali ne i kada je re~ o svim postoje}im ustavima, a kamoli o onima koji tek treba
da se napi{u.
S engleskog preveo Aran|el Bojanovi}
Bibliografija
Brennan, G., Buchanan, James C. The Reason of Rules. Cambridge: Cambridge
University Press, 1985.
Buchanan, James M. „Social Choice Democracy, and Free Markets“. Journal of Political
Economy, April 1954, 62, s. 114–123.
—— „Ethical Rules, Expected Values, and Large Numbers“, Ethics, October 1965, 76,
s. 1-13.
—— The Limits of Liberty: Between Anarchy and Leviathan. Chicago: University of
Chicago press, 1975.
—— Liberty Market and State. New York: New York Universty Press, 1986a.
—— „Better Than Plowing“. Banca Nazionale del Lavoro Quarterly Review, 1986b,
159, s. 359–375.
—— Buchanan, James M., i Tullock, G. The Calculus of Consent. Ann Arbor: The
University of Micigan Press, 1962.
Eavey, Cheryl L., i Miller, Gary J. „Constitutional Conflict in State and Nation“, u B.
Grofman i D. Wittman, ur. The Federalist Papers and the New Institutionalism.
New York: Agathon Press, 1989, s.205–219.
Luce, R. Duncan, i Raiffa Howard. Games and Decisions. New York: John Wiley and
Sons, 1957.
Lynd, Staughton. ClassConflict, Slavery, and The United States Constitution. New York,
Bobbs-Merrill, 1967.
McGuire, Robert A. „Constituion Making: A Rational Choice Model of the Federal
Convention of 1787,“ American Journal of Political Science, May 1988, 32, s.
483–522.
—— i Ohsfeldt, Robert L. „An Economic Model of Voting Behaviour Over Specific
Issues at the Constituitional Convention of 1787“, Journal of Economic History,
March 1986, 46, s. 79–111.
Ordershook, P. C „Constitutional Stability“, Constitutional Political Economy, SpringSummer 1992, 3, s.137–175.
Rawls, John. Theory of Justice., Cambridge, Harvard University Press. 1971.
Smith, James, Morton. ur. The Constotution. New York: Harper and Row, 1971.
Wood, Gordon. S. „Interests and Disinterstedness in the Making of the Constitution“, u
R. Beeman, S.Botein, i E.C. Carter II ur. Beyond Cnfederation. Chapel Hill:
University of North Carolina Press, 1987.
Tre}i program Radio Beograda
Br. 139–140, III–IV/2008
UDK 321.7:141.7(73)
172.1:141.7
DEJVID GOTJE*
KONSTITUISANJE DEMOKRATIJE**
1. Za stranog studenta politi~ke misli, ameri~ki intelektualni pejza` sadr`i neo~ekivanu karakteristiku – Ustav. To da ustav treba da bude fundamentalno zna~ajan element u politi~koj praksi nije iznena|uju}e, ~ak
i ako, za stranca, na~in na koji ustav stupa na scenu mo`e ponekad da
bude neobi~an. Sasvim je druga stvar {to ustav treba da bude fundamentalno zna~ajan u politi~koj misli. Ipak, stranac mo`e i treba da misli da su, za svoje osniva~e, Sjedinjene Dr`ave nacija osnovana u revoluciji koja se nije odigrala samo u stvarnim okolnostima njenog ro|enja,
ve}, {to je mnogo bitnije, i u ideji koja ju je inspirisala. Ta ideja, izra`ena u „Deklaraciji o nezavisnosti“, jeste da „vlada crpi svoje pravedne
mo}i iz saglasnosti onih kojima se vlada“. Ustav ne samo da potvr|uje
ovu ideju u svojim uvodnim re~ima, ve} je i primenjuje u institucijama
i pravima koje odre|uje. Ustav, dakle, ne treba ~itati samo kao puko
definisanje odre|ene politi~ke prakse, ve} kao definisanje oblika – u
svoje vreme svakako novog oblika – politi~ke prakse u kojoj su mo}i
vlade legitimne, jer su ustanovljene putem saglasnosti „Mi, Naroda“ i
tom saglasno{}u su ograni~ene.
Ali kako ustav defini{e novi oblik politi~ke prakse? Frenk Majklman je nedavno zapo~eo svoje predavanje tvrdnjom: „U argumentu
na kojem po~iva ameri~ki ustav premisa je standardna, iako ~esto pre* Izvor: David Gauthier „Constituting Democracy“ u: The Idea of Democracy, ur. David Copp, Jean Hampton i John E. Roemer, Cambridge Univesity
Press, Cambridge, 1993, str. 314–335.
** Prethodne verzije ovog eseja bile su predstavljene u formi predavanja u
programu normativne politi~ke ekonomije D`ona M. Olina na Djuk univerzitetu
(Duke University) i u Dru{tvu za eti~ku i pravnu filozofiju (Society for Ethical
and Legal Philosophy). Zahvalan sam na diskusijama koje su se odvijale u tim prilikama. Prisutna verzija je ponovno {tampani tekst iz Lindley predavanja s
odobrenjem Odeljenja za filozofiju Univerziteta u Kanzasu. @elim da zahvalim i
Kristoferu Morisu za njegove sugestije povodom prve verzije i D`ejmi Titus na
njenim savetima.
119
tre}i program
120
LETO–JESEN 2008
}utna, da sva legitimna vlast, stoga i svi zakoni, mogu da se prate do
svog izvora, do narodne volje“.1 Pri kraju predavanja on je rekao: „U
ameri~kom razumevanju ustava – gde sam stao ti sad produ`i – ne mo`e da se izbegne misao da se autoritet ustava, kao sudski sprovodivog
vi{eg zakona, izvodi iz njegovog porekla u narodu kao na{eg zakona“.
(Majklman) Izme|u tih dveju tvrdnji le`i barem deo problema koji `elim da iznesem. Kako ustav dolazi do toga da ne bude samo utelovljenje, ve} privilegovano utelovljenje, narodne volje? Kako postaje obavezuju}i vi{i zakon?
Ustav je u dvostrukom odnosu s voljom naroda. On izra`ava tu volju; samo na taj na~in ima autoritet. Ali on tu volju i konstitui{e. On odre|uje {ta }e biti, a {ta ne}e biti izraz volje naroda. I tako dolazimo do
toga da se pitamo ne samo za{to ustav treba da ima bilo kakav autoritet
– za{to u njemu treba da vidimo utelovljenje volje naroda – ve} i za{to
treba da ima vi{i autoritet za definisanje volje naroda, ili za, mo`emo re}i, njeno konstitutivno izra`avanje. Ovom pitanju `elim da pri|em u
svetlu distinkcije koju Majklman pravi u rasvetljavanju argumenta na
kojem po~iva ameri~ki ustav, izme|u deliberativne i strate{ke politike.
„Deliberativna politika konotira razlo`an odnos izme|u osoba koje se me|usobno prepoznaju kao jednake u vlasti i pravu na uva`avanje,
i koje su zajedno usmerene ka pronala`enju odgovora na pitanje dru{tvenog ure|enja… sve osobe su otvorene prema mogu}nosti ube|ivanja drugih i… glas (ukoliko uop{te do|e do glasanja) predstavlja sumu
stavova. Strate{ka interakcija… obra}a se bilo ~ijim li~nim interesima
putem uslovnih ponuda saradnje i blagonaklonosti… Strate{ki ishodi,
bilo formalno utelovljeni u glasovima ili ugovorima, bilo samo neformalno sprovedeni u dru{tvenom pona{anju, ne predstavljaju sud razuma, ve} vektorsku sumu u polju sila“ (Majklman). Napravio sam jednu
zna~ajnu izmenu u Majklmanovom opisu deliberativne politike, u izostavljanju reference na ograni~enja „pravde, prava i zajedni~kog dobra“
koje on postavlja za situaciju razlo`nog odno{enja izme|u osoba. Majklmanova karakterizacija ta ograni~enja vidi kao spolja{nje uslove u odnosu na pomenute razlo`ne odnose; nasuprot tome, tvrdi}u da su briga
za pravdu i zajedni~ko dobro osigurane samom idejom takvog razlo`nog odno{enja izme|u osoba, ukoliko je ona ispravno zami{ljena.
Majklman nas uverava da opho|enje prema ustavu kao prema obavezuju}em vi{em zakonu zahteva da ustavno dono{enje zakona smatramo deliberativnim, a ne strate{kim. „Ako je ustav samo jo{ jedna strate{ka politi~ka igra mo}i, za{to bismo se uop{te ose}ali obaveznim prema
Frank Michelman, „Conceptions of democracy in American Constitutional
Argument: The Case of Pornography Regulation“, kopija rukopisa; navod je odobrio autor. Svi navodi preuzeti sa ovog predavanja bi}e ozna~eni slovom (M).
1
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
njegovom autoritetu?“ (Majklman). Ali ako to upu}uje na obja{njenje
za{to ustav smatramo obavezuju}im, ono nam jo{ uvek ne sugeri{e za{to bi trebalo da ga smatramo vi{im obavezuju}im zakonom. Na ovom
mestu moramo se pozvati na to da se uobi~ajeno dono{enje zakona –
mo`emo re}i legislativna (zakonodavna) politika – oslanja na strate{ku
igru mo}i. Ustav nam pru`a perspektivu deliberacije, promi{ljenog suda
o javnom (dru{tvenom) poretku, za procenjivanje svakodnevnih odluka
donesenih u pogledu odre|enih aspekata tog ure|enja. Ukoliko smo sigurni da su ove svakodnevne odluke same bile postignute na deliberativan na~in, vi{e nam nije potreban nikakav vi{i zakon.
2. Moj glavni zadatak jeste da istra`im distinkciju izme|u deliberativnog i strate{kog kao klju~a za razumevanje uloge ustava u politi~koj
interakciji. Zato hajde da se uzdignemo, ili da bar apstrahujemo, od
stvarnih ka idealnim politi~kim interakcijama. Zapo~nimo razmatranjem pretpostavke protiv opravdavaju}e snage strate{ke interakcije koja predstavlja osnovu Majklmanove odbrane ustava kao vi{eg zakona.
@elim da postavim pitanje – za{to deliberativna politika? Za{to ne
usvojiti plodove strate{ke interakcije – interakcije u kojoj svaka osoba
unapre|uje sopstveni interes? Paradigma uspe{ne interakcije je, naravno, tr`i{te. Svako unapre|uje sopstveni interes i rezultat je svima od
koristi – niko ne mo`e u nekom poslu da bude bolji, a da neko drugi nije u njemu gori. Tr`i{te nam pokazuje delo „nevidljive ruke“ Adama
Smita. Ali harmonija tr`i{ta nije ni prirodna ni univerzalna. Struktura
nalik tr`i{tu pojavljuje se samo u odsustvu prilika za prevaru i upotrebu
sile; ona uspeva samo u odsustvu prilika za „parazitizam“ (free-riding)
~iji je cilj izme{tanje tro{kova na neko drugo mesto. Sila, prevara i „parazitizam“ bolesti su koje kvare plodove strate{ke interakcije.
Politika mo`e da se pojavi kao lek za ova oboljenja. Ovde mo`emo
da se pozovemo na stanovi{te D`ejmsa Bjukenena koji razlikuje protektivnu dr`avu, ~iji je zadatak da elimini{e prisilu i obmanu iz ljudskih
odnosa, od produktivne dr`ave, ~iji je cilj kooperativno snabdevanje
onim javnim dobrima koja su nedovoljno realizovana u tr`i{noj utakmici zbog mogu}nosti „parazitizma“ kojim se tro{kovi izbegavaju ili preme{taju.2 Jedan od na~ina za karakterizaciju ovakvog shvatanja uloge
politike jeste da se ono predstavi kao omogu}avanje tr`i{nog uspeha
(eliminacijom sile i prevare) i kao izle~enje od tr`i{nog neuspeha (eliminacijom parazitizma). Ali ukazivanje na tr`i{ni uspeh i tr`i{ni neuspeh
mo`e da nas navede na pomisao kako nam ono sugeri{e da je politi~ka
Videti James M. Buchanan, The Limits of Liberty (Chicago: The University
of Chicago Press, 1975), pp. 68–70. Ipak, Bjukenenova distinkcija izme|u ustavnog i postustavnog ugovora nije deo argumenta o kome je ovde re~.
2
121
tre}i program
122
LETO–JESEN 2008
oblast pot~injena ekonomskoj. Ne predla`em da o osobama mislimo
kao da ih je isklju~ivo ili nu`no, ~ak primarno, briga samo za ono {to se
ina~e smatra ekonomskim dobrima, tako da bi politiku videli jednostavno kao sredstvo za njihove ekonomske ciljeve. Glavno obrazlo`enje
postojanja politi~kog jeste dopuna ili ograni~enje strate{ke interakcije i
to u svim slu~ajevima kada strate{ka interakcija, prepu{tena sama sebi,
dovodi do ishoda koji je individualno stabilan, ali i kolektivno {tetan;
ishod je stabilan u smislu da nijedna osoba ne mo`e da ima koristi od
jednostrane promene svog pona{anja, ali je nepovoljan u smislu da bi
sve osobe mogle da imaju koristi ako bi svaka promenila svoje pona{anje. Ovaj neuspeh predstavlja fundamentalni strukturalni problem interakcije. On mo`e da se javi svaki put kada razli~ite osobe rezultate
vrednuju razli~ito – kad god nas na{e predstave o dobru mogu dovesti
do suprotnih procena mogu}ih ishoda na{e interakcije. Da bi se suo~ili
s problemima strate{ke interakcije i da bi zatra`ili izle~enje koje nam
pru`a politika, mi ne moramo ljude da shvatamo isklju~ivo u ekonomskom smislu koji svoje dobro identifikuju s veli~inom korpe dobara.
Zato, pogledajmo osobe koje su, vo|ene svojim predstavama o dobru, u odsustvu ograni~enja, dovedene do uzajamno {tetne interakcije.
Ne treba da pretpostavimo nikakvo duboko neprijateljstvo ili konflikt
izme|u tih osoba. Bez sumnje, takav konflikt je mogu}, kao u slu~aju
dva brodolomnika na vrlo malom bez dovoljno hrane i vode, gde svaki
ispravno uvi|a da je prisustvo drugog pretnja za njegov opstanak. U
tim nepovoljnim okolnostima, strate{ka interakcija mo`e da rezultira
sukobom koji bi sigurno bio fatalan za najmanje jednu od ovih osoba;
ovo je logika Hobsovog prirodnog stanja ljudskog roda. Svako mo`e da
uvidi da je ovaj sukob {tetan ne samo za njega ve} i za osobu koja se sa
njim nalazi u istoj situaciji, a da ipak ne mogu da odr`e mir. I najbolje
~emu mogu da se nadaju jeste primirje ispunjeno strepnjom. Ovu situaciju navodim samo da bih je doveo u kontrast sa druga~ijim kontekstom koji zahteva politiku – kontekst u kojem svaka osoba pozdravlja
prisustvo drugih kao potencijalnih u~esnika u, pozajmi}u Rolsovu korisnu frazu, „kooperativnom poduhvatu za uzajamnu korist“ (Rols, p. 4)3,
ali koji tako|e uvi|aju da individualne razlike u procenjivanju mogu}ih
ishoda prete da }e svakoga li{iti plodova takvog poduhvata i da }e to
u~initi uprkos najve}em trudu svake osobe da unapredi sopstveni interes. Te osobe nastoje ne samo da izbegnu cenu uplitanja koju bi ~ak i
neprijatelji `eleli da izbegnu ve} i da postignu koristi koje mogu biti postignute iz komplementarnosti resursa i podele rada. Za takve osobe, i
samo za takve osobe, postoji politi~ko dobro.
Reference s prefiksom ROLS odnose se na John Rawls, A Theory of Justice
(Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1971).
3
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Suprotstavio sam dva konteksta interakcije; me|utim, trebalo bi da
razmotrimo mogu}nost prelaska od jednog ka drugom. Interakcija onih
koji bi preferirali da ne do|e do uzajamnog delovanja, gde svako smatra da pla}a cenu za prisustvo drugog, mo`e u najpovoljnijim okolnostima da rezultira u nekom obliku modusa vivendi. Kada su ve} pristali na
takvu situaciju, mo`e da se dogodi da njeni u~esnici vremenom po~nu
na nju druga~ije da gledaju, da shvate da drugi mogu da pru`e nove
mogu}nosti u istom onom smislu kao kad ti drugi name}u dodatne tro{kove. Drugi su, ako ne jo{ uvek dobrodo{li, ipak korisni, njihovo prisustvo je prihva}eno, a ne samo tolerisano uz gun|anje. Osobe koje su
do malopre bile neprijatelji, sada sebe vide kao saveznike. U po~etku su
njihove veze stvorene samo zbog izvesne pogodnosti. I, ako se uvidi da
prilike za uzajamnu korist nastaju samo u odre|enim oblastima `ivota,
i da su ograni~ene na aktivnosti koje se cene samo instrumentalno, onda povezanost izme|u pojedinaca mo`e da ostane samo veza puke zgode. Ali kako se prilike od uzajamne koristi, koje su od {ireg zna~aja se
sve vi{e uva`avaju, tako da svako vidi ostale kao one koji sa njim dele
na~in `ivota, onda, pod uslovom da svako nalazi kako su ostali voljni
da osiguraju da njegovo mesto u njihovim aktivnostima bude fer i razumno, na njih po~inje da se gleda kao na prijatelje iz dru{tva, a njihovo se prisustvo ne samo prihvata, ve} je i dobrodo{lo. Ono {to su bile
veze zbog koristi sada postaju veze uzajamne javne brige.
3. Javno ili gra|ansko prijateljstvo klju~na je ideja moje rasprave.
Ona izra`ava osobit oblik brige za ostale osobe, koja nije ni instrumentalna ni afektivna, iako ne isklju~uje bilo koja od ta dva pomenuta oblika. Gra|anski prijatelji ne moraju da ose}aju nikakvu emocionalnu privr`enost za dobro svojih partnera, ali jedan drugome potvr|uju svoje
dobro u dobrovoljnom preuzimanju i po{tovanju svih obaveza potrebnih za uspeh njihove me|usobne aktivnosti, vi|en iz perspektive svakog
partnera. Bez sumnje, ve} puko instrumentalno partnerstvo zahteva sporazum da se strate{ki racionalni postupci svakog partnera usmere i ograni~e na njihovu uzajamnu dobit. Gra|ansko prijateljstvo ne nadome{}uje ovu potrebu, ve} je nadopunjuje s daljim zahtevom da sporazum osigurava podjednako uva`avanje.4 Svaki od partnera zadr`ava sopstveno
Za{to je gra|ansko prijateljstvo potrebno u politi~kom dru{tvu? U razgovoru
Jules Coleman je predlo`io da ako je moj argument iz Morals by Agreement (Oxford: Clarendon Press, 1986) dobar, onda bi puko instrumentalno partnerstvo moglo da obezbedi osnovu koja je dovoljna za ograni~enja potrebna za usmeravanje
individualnih postupaka ka uzajamnoj koristi (videti posebno poglavlja V–VII). Ali
bez gra|anskog razumevanja, poslu{nosti i podjednakog uva`avanja koje ono podrazumeva, neke osobe bi zasigurno smatrale da su dovedene u lo{iji polo`aj zbog
postoje}eg dru{tvenog ure|enja, i od njih treba o~ekivati da ga dobrovoljno prih
4
123
tre}i program
124
LETO–JESEN 2008
shvatanje dobra; njihovo prijateljstvo zahteva ne da svako utopi svoj
identitet i svoje ciljeve u zajedni~ku svrhu kolektiva, ve} pre da svako
po{tuje identitet i ciljeve svih ostalih, dobrovoljno im dodeljuju}i mesto
jednako njihovom u zajedni~kim poslovima. [to se svako ose}a sigurnijim na mestu koje su mu ostali dodelili, svako ho}e da zadr`i to mesto. Da
bi ostvarili ovu sigurnost, partneri se suo~avaju sa zadatkom stvaranja
novih institucija i novih oblika praksi koje bi predstavljale vidljiv znak prijateljskih namera, tako da strukturiranjem svoje interakcije koja manifestuje njihovo uzajamno uva`avanje, osiguravaju trajnost svog prijateljstva. Pogodnosti radi, govori}u o nacrtu odgovaraju}ih institucija i praksi kao o formiranju ustava koji ima za cilj regulisanje me|usobnih odnosa osoba, sada posmatranih kao ~lanova dru{tva.
Ustav je dobro koje ~lanovi dru{tva dele. To treba razumeti na dva
na~ina koji su, uprkos svojoj povezanosti, ipak razli~iti. Prvo, zato {to
omogu}ava saradnju i spre~ava nerazlo`no uplitanje, on omogu}ava da
svaka osoba bolje ostvari svoje li~no dobro u odnosu na ono {to bi u
tom pogledu za tu osobu bilo mogu}e u „prirodnom stanju“ u kome je
dominantna univerzalna strate{ka interakcija. Drugo, iz razloga koji se
ponavlja, dakle, zato {to omogu}ava saradnju i spre~ava nerazlo`no
uplitanje, ustav omogu}ava svakoj osobi da izrazi svoje prijateljstvo
sprovo|enjem postupaka koji unapre|uju dobro njenih partnera i uzdr`avanjem od radnji koje bi umanjile to dobro. Prema tome, osobe imaju priliku da unaprede sopstvene ciljeve i interese na na~ine koji iskazuju po{tovanje prema ciljevima i interesima drugih osoba. Tvrdim da to
konstitui{e politi~ko dobro. Ono je mogu}e samo za osobe koje se me|usobno prepoznaju kao dobrodo{li partneri u kooperativnoj interakciji, a nastaje sa stvaranjem uslova pod kojima svako mo`e tu dobrodo{licu da pretvori u praksu.
Po~ev{i sa osobama koje imaju svoja shvatanja dobrog, koje
uo~avaju da ta razli~ita shvatanja dobrog stvaraju mogu}nost da }e individualno racionalno strate{ko pona{anje biti skupo za sve, suzio sam
svoj fokus ne bih li isklju~io one kojima je samo prisustvo drugih po sebi izvor {tete. Pretpostavio sam da }e oni, koji druge vide isprva kao
korisne, kako budu delili sve {iru oblast aktivnosti, do}i do gledi{ta da
su i drugi dru`eljubivi i tra`iti na~in da reguli{u svoju interakciju kako
bi osigurali uzajamnu korist i izra`avanje uzajamnog uva`avanja. Ovi
na~ini su utelovljeni u njihovom ustavu. Treba primetiti da ovakav
ustav ne izra`ava nikakvo specifi~no dobro po sebi; nema, ili bar ne
prihvate, pa bi takvo dru{tvo te`ilo nasilju i nestabilnosti. Coleman s pravom dovodi u pitanje i osnovu i ulogu gra|anske poslu{nosti u racionalnoj ugovornoj teoriji; nijedno od ovih pitanja ne mo`e da bude na pravi na~in obra|eno u okviru
ovog predavanja.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
treba da bude, nikakvog op{teg dobra iznad onoga {to izrasta iz pojedina~nih dobara ~lanova dru{tva.5 Ideja je da ustav treba da dovede do
nastanka onih uslova koji su optimalni i koji odgovaraju pojedina~nim
dobrima individua, a njihov sadr`aj je ostavljen potpuno otvorenim;
svaki ~lan dru{tva je slobodan da osmisli i sprovede sopstveni `ivotni
plan. Jedino, ali presudno, principijelno ograni~enje nametnuto planu
svake osobe, jeste da on mora biti kompatibilan sa njenim prihvatanjem
drugih i sa time da drugi prihvate nju u dobrodo{lo partnerstvo.
4. Sada dolazim do ideje o deliberativnoj politici. Dozvolite mi da
ponovo citiram Majklmanovu karakterizaciju: „promi{ljena razmena izme|u ljudi koji se me|usobno prepoznaju kao jednaki po autoritetu i
pravu na uva`avanje, zajedni~ki usmereni ka cilju da se pru`e odgovori
u odnosu na pitanja o javnom poretku“ (Majklman). Na primarno pitanje javnog poretka treba da se odgovori ustavom; koji su optimalni uslovi pod kojima ~lanovi dru{tva mogu uzajamno da deluju za svoju uzajamnu korist i izra`avanje svog jednakog uva`avanja? Kako treba odgovoriti na to pitanje? Moj zadatak ovde nije da prona|em odgovor, nego
da utvrdim metod – na~in na koji neko mo`e da do|e do odgovora. Moj
predlog je da razmotrimo primarno pitanje javnog poretka kao ne~eg
{to se samo po sebi stavlja pred javnost koja treba da ima koristi od tog
poretka. Sadr`aj ovog pitanja obuhvata sve interakcije ~lanova dru{tva.
Ali upu}ivanje ovog pitanja javnosti uvodi partikularnu interakciju koja
za ishod treba da ima javni odgovor. Kako }e ova interakcija biti ure|ena? Mo`e nam se ~initi da se suo~avamo sa r|avim krugom – da moramo znati kako najbolje urediti dru{tvenu interakciju kako bismo mogli
da najbolje uredimo partikularnu dru{tvenu interakciju potrebnu za
obezbe|enje javnog odgovora na pitanje kako dru{tvena interakcija mo`e da bude najbolje ure|ena. Ipak, smatram da ovo nije slu~aj. Uslovi za
optimalno ure|enje partikularne interakcije potrebne da bi se dao odgovor o optimalnom dru{tvenom ure|enju, mo`e biti neposredno eksplicirano refleksijom o dva standarda koja ure|enje mora da zadovolji –
standard uzajamne koristi i standard podjednakog uva`avanja.
Tada govorimo o promi{ljenoj razmeni. Deliberativna politika je
opisana proceduralno. Celishodnost odgovora koju proizvodi za javna
pitanja utvr|ena je ne pomo}u bilo kakvog apela na tobo`nju ekspertizu, ve} uverenjem da je na~in na koji je sprovedena u skladu sa standardima koje odgovori moraju da zadovolje. Ona po~inje od pitanja o jav5 Stoga, politi~ke institucije, poput tr`i{ta, ne zahtevaju nikakvo slaganje u pogledu ciljeva. Me|utim, politi~ke institucije ipak ograni~avaju svaku osobu na ispunjavanje svojih ciljeva, dok tr`i{te to ne ~ini. Zbog toga stabilno funkcionisanje
tr`i{ta ne zahteva bilo kakav analogon gra|anskim poslu{nosti.
125
tre}i program
126
LETO–JESEN 2008
nom ure|enju za koje svi `ele odgovor, jer odgovor uspostavlja standarde i uslove interakcije od koje svi imaju koristi, u odnosu na meru
postavljenu individualnim strate{kim izborom. Ona tra`i odgovor sa
kojim bi se svi saglasili, budu}i da je postignut zahvaljuju}i raspravi u
kojoj svako mo`e da, slobodno i potpuno, ponudi svoje promi{ljene sudove pod pravilima koja nijednu osobu ne tretiraju kao privilegovanu i
koja nijedan odgovor ne postavljaju kao unapred favorizovan. Pritisak
postizanja sporazuma koji jednako ose}aju svi ~lanovi dru{tva proisti~e
jedino iz njegove po`eljnosti, a nikako iz bilo kakvih razlika u sposobnosti ili naravi ili polo`aju, koji se mogu razli~ito odnositi na ~lanove, i
tako doneti nekima korist na tu|u {tetu. Po{to je svako sposoban da iznese svoj promi{ljeni sud, svako mo`e da osigura to da uzajamna korist
ostvarena u odgovoru obuhvata i njegovo dobro. Po{to niko nije privilegovan, svako mo`e da ovo obezbedi samo jednakim obuhvatanjem
dobra ostalih, ~ime demonstrira podjednako uva`avanje i njih i njihovih nastojanja. Promi{ljena razmena, u kojoj svi tragaju za odgovorom
sa kojim svi moraju da se saglase, rezultira jednoglasno{}u. Procedura
deliberativne politike je stoga pod uticajem standarda koje njen ishod
mora da zadovolji. Preko deliberativne politike mi, dakle, mo`emo da
obezbedimo javni odgovor koji se zahteva primarnim pitanjem o optimalnom javnom poretku.6
6 Ovu analizu mo`emo da razjasnimo podse}aju}i se na distinkciju izme|u savr{enih, nesavr{enih i ~istih procedura (videti Rols pp. 85–8). Posmatrajte proceduru kao da je upotrebljena kako bi bio postignut rezultat koji zadovoljava izvesni
standard. Ukoliko procedura osigurava zadovoljenje standarda, a standard je mogu}e odrediti nezavisno od procedure, onda je procedura savr{ena. Ukoliko procedura osigurava zadovoljenje standarda, standard nije mogu}e odrediti nezavisno
od procedure, onda je procedura ~ista. Ukoliko procedura ne osigurava zadovoljenje standarda, tako da standard mora da bude odre|en nezavisno, onda je procedura nesavr{ena. Kako treba da klasifikujemo proceduru deliberativne politike,
uzetu kao da odre|uje rezultate koji zadovoljavaju standarde uzajamne koristi i
jednakog uva`avanja? Ona mo`e da nam se u~ini potpuno nesavr{enom. ^ak i ako
je sporazum postignut na na~in koji je pod uticajem zahteva uzajamne koristi i jednakog uva`avanja, izgleda da ni tada ne bi bilo nikakve garancije da }e institucije
oko kojih je postignut sporazum u stvarnosti omogu}iti optimalnu saradnju pod
uslovima koji zahtevaju od svakoga da demonstrira uva`avanje ostalih. Ipak, mislim, da bi trebalo da uvedemo distinkciju izme|u o~ekivanja i ishoda. Institucije
odabrane na osnovu procedura deliberativne politike mogu zapravo i da zaka`u.
Ali od njih mora da se o~ekuje da }e uspeti, a to se o~ekuje zbog, i samo zbog, na~ina na koji su izabrane. Ne postoji nikakav kriterijum za o~ekivanu korist, ili za
o~ekivano jednako po{tovanje, nezavisan od sporazuma izme|u osoba pod uslovima deliberativne politike. U tom smislu, predla`em da je deliberativna politika
uporediva s ostalim procedurama odlu~ivanja i izbora. Stoga, ona treba da bude
klasifikovana kao ex ante ~ista i ex post nesavr{ena.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
5. U prethodnom delu izlaganja pomenuo sam da sam u karakterizaciji deliberativne politike izmenio Majklmanovo shvatanje izostavljanjem zahteva da promi{ljena razmena da odgovor kompatibilan „sa
diktatima pravde, prava i zajedni~kog dobra“ (Majklman). Sada je vreme da ove elemente unesem u svoje obrazlo`enje. Mi dajemo sadr`aj
kako pravdi tako i zajedni~kom dobru ustanovljavaju}i ustav posredstvom procedura deliberativne politike. Posmatrane kao strukturiranje
interakcije za unapre|enje, ili za omogu}avanje unapre|enja, uzajamne
koristi, institucije utemeljene u ustavu otelovljuju zajedni~ko dobro.
Priznati autoritet ovih institucija bitna je komponenta javnog kapitala.
Vrednost ovog javnog kapitala se, naravno, meri uve}anjem individualnih dobara ~lanova. Postizanje takozvanih nacionalnih ciljeva koji ne
pripadaju ovim individualnim dobrima nije deo zajedni~kog dobra kako ga ja opisujem.
Posmatrane kao strukturiranje interakcije za ispoljavanje, ili osiguravanje ispoljavanja, potpunog i jednakog uva`avanja osoba, institucije
utemeljene u dru{tvu otelovljuju pravdu. U zahtevu da saglasnost povodom ovih institucija bude dosegnuta kroz promi{ljenu razmenu, deliberativna politika nudi svakoj osobi priliku da unapredi bilo koji predlog
koji `eli, ali od nje zahteva da ga ostalima podnese na kriti~ko razmatranje, tako da njegovo usvajanje zavisi od njene sposobnosti da pru`i
razumnu osnovu koja mora ili da se jednako obra}a `ivotnim planovima svih u~esnika, ili da ustanovi ravnopravnost predloga sa sli~nim ili
kompatibilnim predlozima koji, uzeti zajedno, jednako odra`avaju njihove `ivotne planove. Stoga, po{to je dao saglasnost, niko nema osnovu za `albu da nije mogao bilo da unapredi bilo da za{titi svoj interes na
na~ine koji su bili dostupni ostalima. Ovim }u sada osigurati ex ante
pravi~nost izabranih institucija. Me|utim, ideal pravde koji se ispoljava
u takvom izboru su{tinski je negativan. To je, mo`e se re}i, pravda uzajamne pogodnosti – veza izme|u osoba koje su, u Rolsovoj zgodnoj frazi, „zami{ljene kao da nisu zainteresovane za tu|e interese“ (Rols, p.
13). Ovo je su{tinski slaba koncepcija pravde koju razvijam u knjizi
Morals by Agreement (Moral putem saglasnosti) i na nekim drugim mestima, predstavljaju}i „vrlinu onoga koji ima li~ni interes… koja zauzdava li~ni interes“7. Ali kao {to sam ve} ranije rekao, ako svaki od u~esnika mo`e svoj deo koristi da vidi kao fer i razlo`an, po~ev od odnosa
pogodnosti, onda ostali mogu da budu ne vi{e naprosto prihva}eni, ve}
umesto toga mogu da se smatraju prijateljima, dakle osobe za koje neNavod je iz moga rada „Three Against Justice: The Foole, the Sensible Knave, and the Lydian Shepherd“, u Midwest Studies in Philosophy VII (1982), p. 11.
Za shvatanje pravde u Morals by Agreement, videti posebno poglavlje V.
7
127
tre}i program
128
LETO–JESEN 2008
ko pokazuje interes. Ako je, kao {to pretpostavljam, ustav potvrda gra|anskog prijateljstva, a ne samo puki sporazum ili ugovor o savezni{tvu, onda mo`emo da o~ekujemo da ideal pravde koji on otelovljuje
zahteva ne samo puke nepristrasne prilike za pojedince da unaprede
svoje `ivotne planove ve} pozitivnu afirmaciju onih `ivotnih planova
koji imaju pravo na podr{ku dru{tva. Po{to se gra|ansko prijateljstvo
ne zasniva na li~noj naklonosti, niti je zahteva, ovo shvatanje pravde je
potpuno kompatibilno sa ~isto personalnom indiferencijom me|u pojedincima, ali ona reflektuje i zahteva pozitivnu politi~ku ili gra|ansku
brigu svakog pojedinca za sve ostale.
Jednoglasna procedura deliberativne politike mo`e nas podsetiti na
Rolsovu ideju izbora u po~etnom polo`aju. Ali za Rolsa, jednoglasnost
se posti`e tako {to se razli~itost me|u pojedincima prekriva velom neznanja, a ne koordinacijom tih razli~itosti u uzajamni sporazum. I Rols
razlikuje izbor principa pravde od izbora ustava; on smatra da se izbor
ustava odvija „podlo`no ograni~enjima principa pravde“ (Rols, p. 196).
On nagla{ava: „U uobli~avanju pravednog ustava pretpostavljam da
dva ve} izabrana principa pravde defini{u nezavisan standard `eljenog
ishoda. Ako ne postoji takav standard problem ustavnog nacrta nije dobro postavljen“ (Rols, p. 198). U podre|ivanju izbora ustava tome principu pravde, Rolsovo se stanovi{te znatno razlikuje od onog koje sam ja
razvio. Jer onako kako sam okarakterisao deliberativnu politiku, principi pravde nisu podlo`ni prethodnom nezavisnom izboru i izbor ustava nije podlo`an nikakvim principijelnim ograni~enjima ustanovljenim
nekim ranijim izborom. O~ekivanje da }e ustav unaprediti uzajamne
koristi i da }e manifestovati jednako uva`avanje osigurano je neposredno putem na~ina na koji je izabran.
Tvrdim da je ishod deliberativne politike konstitutivan za pravdu
me|u pojedincima. Konkretno, za ustav se mo`e re}i da konstitui{e politi~ke institucije dru{tva apstraktno, mo`e se re}i da konstitui{e pravdu
i, kao {to smo videli, zajedni~ko dobro. Rols ka`e: „Kao {to svaka osoba mora putem racionalne refleksije da odlu~i {ta konstitui{e njegovo
dobro… tako i grupa osoba mora da odlu~i jednom i za svagda {ta me|u njima treba da se smatra za pravedno, a {ta za nepravedno“ (Rols,
str. 11–12). Ubrzo }u dati komentar o tome „jednom i za svagda“. Moja pa`nja je usmerena ka tome {ta treba smatrati pravednim. U identifikovanju te odluke sa izborom ustava, nagla{avam ideju da je ustav
pravno fundamentalan kao privilegovani akt volje naroda. Iza narodne
volje izra`ene u ustavu samo su partikularna i raznolika dobra izra`ena
u `ivotnim planovima pojedina~nih ~lanova dru{tva. Pravda se ne mo`e
prona}i pukom refleksijom o njima. Ali kada postanemo svesni tro{kova strate{ke interakcije utemeljene na ovim `ivotnim planovima, suo~avamo se sa pitanjem optimalnog javnog poretka; odgovor je, zapravo,
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
odre|enje onoga {to treba da se smatra pravednim, a {ta nepravednim.8
Time {to tom odgovoru dajemo ustavni status, mi ga predstavljamo kao
posebno, javno stanovi{te koje svi delimo.
6. Ideju deliberativne politike razvio sam kao ograni~avaju}u za
strate{ku interakciju. Me|utim, kao {to sam primetio na po~etku, u
okviru same politike postoji takva strate{ka dimenzija da dnevna de{avanja u politi~kom sistemu mogu da budu vi|ena kao da iskazuju samu
formu pona{anja za ~iju, kao {to sam ve} tvrdio, kontrolu i usmeravanje postoji deliberativna politika ustava. Takvo shvatanje strate{ke politike mo`emo na}i u ameri~koj ustavnoj misli koja, kao {to je Majklman
primetio, prihvata „doktrinu koja dr`avno utemeljene mo}i smatra
opasnijim od mo}i utemeljenih na tr`i{tu“, a to ~ini, kako tvrdi, zato
{to „javni, politi~ki proces regulatornog dono{enja zakona vidi kao
prete`no strate{ki, pre nego deliberativni po karakteru“ (Majklman).
Ustav9 se obra}a, sa deliberativnog gledi{ta, politici budu}eg dru{tva i
pri tom se smatra da je to dru{tvo proizvod na{ih `elja. Stoga ovu politiku Ustav strogo ograni~ava.
Da bismo razumeli odnos izme|u deliberativne i strate{ke politike,
prvo }u pa`nju usmeriti ka relaciji izme|u dva modusa interakcije. U
8 Druga bitna razlika u odnosu na Rolsovu ideju ra|a se iz mog odnosa prema
deliberativnoj politici kao odre|uju}oj za ono {to treba da se ra~una kao pravedno
i nepravedno. U novijim publikacijama, kao {to su „Justice as Fairness: Political
not Metaphysical“ (Philosophy and Public Affairs 14, 1985, pp. 223–251) i „The
Idea of an Overlapping Consensus“ (Oxford Journal of Legal Studies 7, 1985, pp.
1–25), Rols razvija shvatanje pravde ne, kao u A Theory of Justice, kao deo racionalnog izbora ugovorne teorije, ve} pre kao „regulativne politi~ke koncepcije...
koja mo`e da artikuli{e i uredi na principijelni na~in politi~ke ideale i vrednosti
demokratskog re`ima“ i „takvog da postoji nada da }e on zadobiti podr{ku... konsenzusa u kojem je potvr|en putem suprotstavljanja religijskim, filozofskim i moralnim doktrinama koje imaju izgleda za uspeh“ u dru{tvu („The Idea...,“ p. 1).
Ova koncepcija „’pravde kao pravi~nosti’... mo`e da se posmatra kao da nastaje s
temeljnom intuitivnom idejom o politi~kom dru{tvu kao fer sistemu dru{tvene saradnje izme|u gra|ana koji se smatraju slobodnim i jednakim osobama“ (Ibid., p.
7). Radije bih se pozvao na ne{to {to je izvan bilo kakvih unapred pretpostavljenih
moralnih ideja, bilo da je re~ o idejama o pravi~nosti bilo o idejama o slobodi i jednakosti, zasnovanih na principima koji su u osnovi politi~kog dru{tva koje je sam
Rols opisao u gore navedenoj frazi, „kooperativni poduhvat za uzajamnu korist“,
gde se korist shvata kao individualno dobro ~lanova dru{tva. U tekstu sam zastupao
mi{ljenje da takav poduhvat poziva na gra|ansku poslu{nost koja uvodi (pre nego
{to pretpostavlja) moralnu ideju jednakog uva`avanja. Potom, tvrdim, uzajamna korist i jednako uva`avanje pru`aju standarde za odre|ivanje optimalnog javnog poretka za ono {ta treba smatrati pravednim, i {to treba smatrati nepravednim.
9 Ovde re~ ustav pi{em velikim slovom kako bih ukazao na to da se tekst odnosi na ameri~ki ustav, a ne na apstraktni ustav koji sam neko vreme razmatrao.
129
tre}i program
130
LETO–JESEN 2008
strate{koj interakciji, svaka osoba nastoji da unapredi sopstveno dobro.
Ugovori su sa~injeni i ispunjavaju se do one granice do koje se smatraju korisnim iz perspektive svakog ugovara~a. Neko bi sada o deliberativnoj interakciji mogao da razmi{lja na na~in na koji Rols opisuje stanovi{te R. B. Perija: kao da maksimalno „unapre|uje ciljeve koji su postignuti putem refleksivnog sporazuma pod uslovima koji omogu}avaju
nepristrasnost i dobru volju“ (Rols, p. 148). Tada sporazum nije ograni~en na slu~ajnost onoga {to je maksimalno korisno iz razli~itih perspektiva pojedinaca. Mo`e izgledati da to korespondira sa idejom „promi{ljene razmene izme|u osoba koje jedna drugu prepoznaju kao jednake
u vlasti i pravu na uva`avanje“. Nepristrasnost i dobra volja implicirani
su u ideji koja le`i u osnovi mog argumenta, osoba kao „dobrodo{lih
partnera u saradnji“.
Rolsova kritika Perija se, u meri u kojoj je relevantna za na{ problem, usredsre|uje na identifikovanje dobre volje sa „benevolentnom
brigom jednih o interesima drugih“ (Rols, p. 141), kao i na pretpostavku da shvatanje o sporazumu ~ini nesavladivo kompleksnim. Bilo da je
ovakva kritika Perija prihvatljiva ili ne, dovo|enjem u vezu dobre volje
s gra|anskim prijateljstvom ja njenu ulogu prili~no druga~ije shvatam.
Ne pretpostavljam da dobra volja zahteva od osoba da li~no budu benevolentne, ili da se na bilo koji na~in interesuju, kao pojedinci, za interese drugih, iako je, naravno, kompatibilna sa njima, pa ~ak i olak{ava takva interesovanja. Dobru volju shvatam pre kao ono {to u sebe
uklju~uje otvorenost i dobru veru – volju da priznamo prirodu i snagu
ne~ije iskrene brige u procesu postizanja sporazuma i posledi~nu volju
da pristane i istraje u onome {to je dogovoreno. U okvirima sporazuma,
svako mora da poka`e pozitivnu brigu za nepristrasnost i uzajamnost.
U deliberativnoj interakciji osobe mogu, i od njih to treba o~ekivati, da tragaju za unapre|enjem sopstvenog dobra. Promi{ljena razmena
koju ona zahteva ne treba da bude shva}ena kao suprotnost modusu
strate{ke interakcije, ve} pre kao – predla`em – idealizovani oblik
„uslovnih rezultata saradnje i uzdr`avanja“ koje Majklman smatra strate{kim. Ovim ukazujem na jednu od glavnih tema Morala putem saglasnosti. Pod punom obave{teno{}u, faktori koji vode do toga da uobi~ajeno pregovaranje ne dospe do promi{ljene razmene odsutni su. U svojoj sam knjizi napisao: „U uobi~ajenom pregovaranju osobe mogu da
prikriju bitne odlike okolnosti, ili ~itav opseg svojih opcija, mogu pogre{no da predstave svoje preferencije, ili snagu svojih preferencija… U
obi~nom pregovaranju osobe mogu da blefiraju, posebno ako mogu da
prikriju ili pogre{no predstave faktore, tako da drugi imaju neizvesna
ili pogre{na o~ekivanja o onome {ta su bleferi spremni da u~ine… U
obi~nom pregovaranju osobe mogu da upu}uju pretnje, ali me|u potpuno racionalnim osobama pretnje su beskorisne; niko ne}e verovati
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
onome ko tvrdi da }e delati na na~in koji ne maksimizira korisnost ako
se ostali ne pokore njegovoj pretnji, a re}i da }e neko da dela na na~in
koji maksimizuje korisnost zna~i ne pretiti. Na{i pregovara~i nemaju
psiholo{ku snagu za eksploataciju, ili psiholo{ke slabosti da budu eksploatisani. I pretpostavljamo da… niko ne mora da do|e do odluke, a
da nije prethodno sve potpuno razmotrio; pregovaranje se ne odvija
pod pritiskom. Tako svako ko u~estvuje u pregovaranju mo`e da upotrebi sopstvenu racionalnost da bi apelovao na jednaku racionalnost
ostalih. Pored racionalnosti tu se jo{ razmatraju preferencije i postupci
svake osobe, a upravo o njima se i pregovara“10. Na svakoga ko u~estvuje u pregovaranju gledamo kao da je idealni predstavnik odre|ene
osobe koju }e on predstavljati u dru{tvenom svetu oblikovanom ustavom sa kojim smo svi saglasni.11
Deliberativni sporazum mo`e stoga da bude tretiran kao strate{ko
pregovaranje pod punom obave{teno{}u, u okolnostima osmi{ljenim da
uklone uticaje svih razli~itih pritisaka i polo`aja na postizanje sporazuma.12 Majklmanova tvrdnja da „strate{ki ishodi… ne predstavljaju sud
razuma ve} vektorsku sumu u polju sila“ pru`a la`nu dihotomiju; razum
i sila koegzistiraju u svim ljudskim interakcijama. Jer sila je primena mo}i, a bez mo}i, koju je Hobs definisao kao „prisutna sredstva pojedinca,
za traganje za svojim budu}im dobrom“13, ne bi bilo mesta za prakti~ni
um, za promi{ljanje o upotrebi ne~ije mo}i za dostizanje tog dobra.
7. Deliberativna politika, me|utim, zahteva bli`e odre|enje u odnosu sa strate{kom interakcijom. Jer, mo`emo re}i da u deliberativnoj
ili ustavnoj politici ljudska bi}a tra`e da, kroz odgovaraju}e uslovljenu
strate{ku interakciju, usmere ili ograni~e svoju budu}u interakciju, za
Morals by Agreement, pp. 155–15.
Ideja o pregovara~ima kao idealnim predstavnicima mo`e se na}i u mom
radu „Justice as Social Choice“, u D. Copp i D. Zimmerman, Morality, Reason
and Truth: New Essays in the Foundations of Ethics (Totowa, N. J.: Rowman &
Allanheld, 1984); videti strane 257–227.
12 Dodatno, pregovaranje mora da zapo~ne od odgovaraju}e osnovne ta~ke
ukoliko treba da se smatra deliberativnim. U Moralu putem saglasnosti uvodim izmenjeni lokovski uslov kako bih obezbedio da bazi~na ta~ka ne uklju~uje u sebe
silu, prevaru ili parazitizam (videti posebno str. 201–220). Me|utim, ovde postoji namera da briga za izra`avanje gra|anske poslu{nosti kroz ispoljavanje jednakog uva`avanja postane {tit od ovih nevolja. Pitanje, koje mi je posebno nametnuo Brus Ekerman, glasi – da li ova briga mo`e da odstrani nejednakosti u po~etnoj ta~ki koje bi preduslov dozvolio. Mislim da ne bi. Uzajamna korist i jednako
uva`avanje ne zahtevaju da stranke po~inju od uslova jednakosti. Ipak, ovo je pitanje preop{irno da bi se ovde re{ilo.
13 Thomas Hobbes, Leviathan (London: 1651), poglavlje 10.
10
11
131
tre}i program
132
LETO–JESEN 2008
koju predvi|aju da }e biti u velikoj meri strate{ka. Oni tra`e lek za neuspeh strate{ke interakcije u postizanju rezultata koji pru`aju fer i uzajamnu korist. @elim da se usredsredim na dva dela ove korekcije i da
uka`em na razliku izme|u njih. Prvi se odnosi na na~in odlu~ivanja. U
~istoj strate{koj interakciji ishodi su rezultati nezavisnih odluka pojedinaca. Ne postoji nikakva dru{tvena odluka koja bi odre|ivala dru{tveni
ishod. U nekim okolnostima, za koje je na{ omiljeni primer savr{eno
kompetitivno tr`i{te, ovakav se decentralizovani na~in dono{enja odluka pokazuje kao uspe{an i vodi ishodima u kojima su individualne koristi proporcionalne individualnim tro{kovima. Ali tamo gde nedostaje
ova prirodna harmonija interesa, mi mo`emo da tra`imo centralizovane na~ine dono{enja odluka koji }e uspostaviti ve{ta~ku harmoniju. U
demokratskom dru{tvu, izbor ovakvog na~ina odlu~ivanja postaje i sam
predmet interakcije me|u pojedincima. Tada tra`imo instituciju koja
donosi odluke, u okviru koje se mo`e o~ekivati da }e pojedinci uzajamno delati na strate{ki racionalne na~ine, ali koja }e strukturirati njihovu
interakciju tako da njen proizvod – dru{tvena odluka – dovede do optimalnog i fer stanja stvari. Takva institucija mo`e da se zamisli kao da
nastaje iz jednoglasnog sporazuma, jer je jednako prihvatljiva za sve.
Svako vidi priliku za unapre|enje sopstvenih interesa srazmerno interesima drugih u odre|ivanju odluka o dru{tvu.
Ova je institucija – primarna institucija same vlade – u velikoj meri
ve}inska, {to je izgleda prakti~no nu`no ako ona treba da sjedini efikasnost s demokratijom. Ipak, svaka procedura ve}inskog odlu~ivanja
predstavlja stalnu opasnost za temelje ustavnog ure|enja koji se zasnivaju na jednoglasnosti. Jer ako su se osobe odlu~ile za strate{ko pona{anje, onda }e sama mogu}nost gotovo sigurno pru`iti prilike za iskori{}avanje procedure ve}inskog odlu~ivanja kako bi se stekla korist dok
se neki tro{kovi preme{taju, iz ~ega, naravno, sledi da }e drugi pla}ati
tro{kove bez postizanja kompenzuju}ih dobiti. Ako se usredsredimo isklju~ivo na opasnosti ve}inskog odlu~ivanja, mo`emo biti navedeni da
nametnemo drasti~na ustavna ograni~enja na njegov opseg, pa tako i na
opseg mo}i vlade. Mi }emo velike oblasti dru{tva prepustiti decentralizovanom dono{enju odluka, koje proizlaze iz slobodne individualne interakcije. Ali ograni~iti vladu u ovim oblastima zapravo zna~i osloboditi tr`i{te, a u onoj meri u kojoj vlada slu`i kao sredstvo popravljanja neuspeha strate{ke interakcije koja je karakteristi~na za tr`i{te, ograni~iti
vladu u su{tini zna~i u ve}oj meri prihvatiti neuspeh tr`i{ta. Nema sumnje da ne `elimo da se mo} vlade pro{iri tako da smeta tr`i{nom uspehu. Ne `elimo da zamenimo strate{ku interakciju slobodnih pojedinaca
– u onim okolnostima u kojima su oni sposobni da postignu optimalne
ishode i u kojima su koristi ravne tro{kovima – sa strate{kom interakcijom neograni~ene ve}inske politike, za koju se nikako ne mo`e o~eki-
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
vati da }e pru`iti bilo optimalne bilo fer ishode. Zapravo, mi `elimo da
postignemo ustavni balans izme|u dva modusa strate{ke aktivnosti – tr`i{ta i vlade.
Drugi deo politi~kog leka odnosi se ne toliko na na~in odlu~ivanja
– individualni ili dru{tveni, ve} na na~in rasu|ivanja. Ovde mo`e da mi
bude od koristi citiranje Tomasa Hobsa, uz ogradu da on ne treba da se
shvati kao neko ko podr`ava konstitucionalizam. U odgovoru biskupu
Bramalu, Hobs je napisao: „Zato {to ni moj um, ni um biskupa, nije
pravi um koji je sposoban da bude pravilo na{ih moralnih postupaka,
mi smo iznad nas postavili suverenog upravlja~a i slo`ili se da }e njegovi zakoni biti za nas, kakvi god oni bili, na mestu pravog uma, da nam
zapoveda {ta je stvarno dobro“14. Zakon, za Hobsa, obezbe|uje javni
um, koji zapoveda privatnom umu svakog pojedinca. Hobsovo shvatanje potrebe za javnim umom jeste verzija, iako ekstremna verzija, op{teg argumenta koji sam dao u prilog deliberativnoj politici – neograni~ena strate{ka interakcija izme|u pojedinaca, u kojoj se svako vodi svojim razumom, vodi tom naju`asnijem strate{kom neuspehu, ratu sviju
protiv svih. Ipak, ne moramo da prihvatimo ni njegovu tu`nu viziju, ni
njegovo insistiranje na „suverenom upravlja~u“, kako bismo, za moju
svrhu, usvojili Hobsovu zamisao o zakonu.
U osnovi moje rasprave nalazi se teza o neograni~enoj i nestrukturiranoj strate{koj interakciji izme|u pojedinaca. Sada zakon mo`emo da
shvatimo kao da uti~e na ovu interakciju na dva veoma razli~ita na~ina.
S jedne strane, zakon mo`emo da posmatramo kao strukturu. Ja sam
razumeo ustav kao da pru`a okvir za dru{tvene odluke u onim oblastima
u kojima je, ~ak i kada pretpostavimo da pojedinci me|usobno deluju
strate{ki unutar dru{tvenog okvira, verovatno da }e ishodi biti uzajamno
povoljniji ukoliko pitanja nisu ostavljena individualnom odlu~ivanju.
Ipak, s druge strane, na zakon mo`emo da gledamo kao na ograni~enje.
Zakon mo`emo da shvatimo kao da odre|uje standard razlo`nog vladanja svakog ~lana dru{tva, na temelju onoga {to bi ti ~lanovi deliberativno prihvatili. Tada se od svakoga o~ekuje da obuzda poteru za sopstvenim interesima kako bi se povinovao zahtevima zakona, a da to ~ini jer
se zakon izvodi iz promi{ljene razmene u kojima je on u~esnik. U tom
smislu zakon mo`emo razumeti kao standard javnog uma, koji nadvladava upotrebu privatnog rasu|ivanja i usmerava osobe ka uzajamnoj koristi. Mo`emo se saglasiti sa Hobsom da „pravi um, koji je zakon, nepogre{ivo je u pravu upravo time {to ga mi ~inimo takvim na{im odobravanjem i na{im dobrovoljnim pokoravanjem njemu“15. Moja je tvrdnja,
The English Works of Thomas Hobbes, uredio Sir William Molesworth
(London: 1839-1845), tom V, str. 194.
15 Ibid., str. 193.
14
133
tre}i program
134
LETO–JESEN 2008
dakle, da zakon ima tu ograni~avaju}u ulogu jer se njegov autoritet izvodi iz deliberativne politike dono{enja ustava, koja svoj izraz nalazi u ideji
mi, ljudi.
8. Vra}aju}i se na ljude, udaljavam se od apstraktne rasprave o idealnoj politici. Moram da se upitam da li moj argument mo`e imati bilo
kakvu primenu na stvarnu politiku i polje prava. Suo~en sam s o~iglednim prigovorom: nije li slu~aj da se ~itav moj argument ~ini relevantnim zbog namernog me{anja idealno promi{ljene razmene s odre|enim
nizom politi~kih doga|aja? Branio sam tvrdnju da bi ustav bio opravdano sprovodiv kao vi{i zakon, ako bi bio proizvod deliberativne politike
– o promi{ljenoj razmeni izme|u osoba u okolnostima dovoljnim da
pru`e svakome o~ekivanje uzajamne dobiti i jednakog uva`avanja. Me|utim, mo`e li se bilo koji aktualni ustav predstaviti kao proizvod promi{ljene razmene? Mo`e li se bilo koja stvarna politi~ka ili sudska odluka pokazati kao opravdano sprovodiva, odnosno kao da su donesene u
skladu s procedurama koje su ishodi promi{ljene razmene?
Osim ovog postoji i drugi problem – problem obavezivanja potomstva. Zamislimo da bi postoje}i ustav mogli da opravdamo kao proizvod stvarnog stanja stvari koje je najpribli`nije promi{ljenoj razmeni.
Tada }emo mo}i da pretpostavimo da }e njegovi stavovi mo}i pravedno
da se sprovedu nad u~esnicima sporazuma. Ali, ako se, kao {to je slu~aj
s ameri~kim ustavom, promi{ljena razmena odigrala pre dve stotine godina, za{to bi njegovi stavovi bili pravedno primenjivani na Amerikance danas. Preambula govori o „na{em potomstvu“, ali kako je potomstvo dovedeno pod domen ustava? Kako ustav mo`e biti izabran „jednom i za svagda“?
Ovo su poznati problemi sa poku{ajima da se ponudi ugovorno
shvatanje politi~kog sistema. Takvo stanovi{te zahteva vi{e od pokazivanja da su postoje}e politi~ke ili sudske institucije i prakse, ili posebne
odluke koje one ra|aju, one koje bi sledile, direktno ili indirektno, iz
promi{ljenog sporazuma ili razmene izme|u gra|ana. Nema sumnje,
takva demonstracija ima opravdavaju}u ulogu.16 Ipak, ona ne pokazuje
Neki mislioci su tvrdili da hipoteti~kim sporazumima nedostaje opravdavaju}a snaga. Vidite, npr., Ronald Dworkin, „Justice and Rights“, u Taking Rights Seriously (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1977), pp. 150–152. To {to
si ju~e pristao da mi proda{ sliku sa tvoga zida za 100 $ meni ne daje za pravo da
ti danas dam 100 $ i da pobegnem sa njom, sada kada si saznao da to nije jeftina
kopija iz XIX veka kao {to si mislio ranije, ve} da je nastala u Tintoretijevom ateljeu. Me|utim, ugovorno opravdanje u politici odnosi se na kontekste u kojima
stvarni univerzalni dogovor nije mogu}. Mi prepoznajemo potrebu za pravnim i
politi~kim poretkom – potrebu da osiguramo uzajamnu dobrobit u na{im interakcijama. Po{to ovu potrebu svi delimo, trebalo bi da bude mogu}e za racionalne
16
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
da institucije i prakse imaju svoje racionalno opravdanje iz ideje o promi{ljenoj razmeni. Upravo je to su{tinski zna~ajno za potpuno kontraktarijansko razumevanje. Prisetite se da sam po~eo raspravu ukazivanjem
na va`nost ameri~kog ustava u politi~koj misli, koja mo`e da za~udi
strance, i na ideju da on defini{e novu formu politi~ke prakse, u kojoj
je legitimitet izveden iz volje „nas, naroda“. Interpretacijom ustava kao
ishoda promi{ljene razmene izme|u Amerikanaca, mi spajamo ~injenicu da ustav postoji sa na~inom na koji je prizivanje narodne volje proizvelo politi~ki legitimitet.
Takva interpretacija zahteva ne samo postoje}u nego i idealnu
osnovu. Postoje}a osnova obuhvata usvajanje, sudsku interpretaciju i
amandman ameri~kog ustava. Idealni temelj je jednoglasni racionalni
sporazum oko osnovnih uslova politi~kog udru`ivanja. Pitamo se da li
prvo mo`e da se interpretira kao razumna aproksimacija drugog, odnosno da li ono mo`e biti shva}eno kao konstitutivni izraz narodne volje17? Naravno, takvo istra`ivanje ne mogu ovde da sprovedem. Mogu
samo da predlo`im vrstu argumenta koji bi, ako bi bio uspe{an, pokazao za{to se mo`e pretpostaviti da ameri~ki ustav pru`a legitimitet delovanju ameri~kog politi~kog i pravnog sistema, izra`avaju}i racionalnu
volju ne samo onih koji su u~estvovali u njegovom stvaranju i prihvatanju ve} i njihovih sugra|ana i potomaka.
osobe da do|u do sporazuma o politi~kom i pravnom poretku, uprkos po~etnom
neslaganju o tome koji bi to poredak trebalo da bude. Ali, ukoliko osobe ne mogu
da do|u do takvog sporazuma in medias res, oni bez obzira na sve treba da imaju
spremne politi~ke i pravne institucije i prakse. Dakle, ~injenica da su se sporazumeli oko odre|enih institucija i pitanja, u okolnostima koje bi svima pru`ile jednake {anse za unapre|enje li~nih interesa i jednake zahteve za prilago|avanjem interesima drugih, mo`e biti deo najboljeg opravdanja dostupnog za politi~ki i pravni
poredak koji konstitui{u.
17 Prema tome, stanovi{te koje branim bavi se ustavom i pitanjem njegovog
opravdanja na potpuno druga~iji na~in od Rolsovog. Za Rolsa, „pravedan ustav je
onaj koji bi racionalni delegati... usvojili za svoje dru{tvo“ (Rols, pp. 200–201).
Usvajanje je hipoteti~ko. Moje shvatanje usvajanja ustava se, iako predstavlja proceduru usvajanja apstraktno, ne odnosi prema njemu kao strogo hipoteti~nom.
Ustavna ~injenica igra klju~nu ulogu u argumentu. Naravno, bilo bi apsurdno
pretpostaviti da je takvo ~injeni~no stanje nu`no za demokratski legitimitet. U
obuhvatnijem razmatranju od onog koje je ovde mogu}e poduzeti, bilo bi veoma
va`no razmotriti kako bi neko opravdao politi~ki legitimitet u demokratskim ure|enjima kojima nedostaje ustav. Ovde se za pozivanje na „ustav... koji bi racionalni delegati... usvojili za svoje dru{tvo“ mo`e o~ekivati da bude su{tinsko za legitimisanje vlasti. Me|utim, ne bi postojalo ni{ta {to bi se pribli`avalo ustavnom izra`avanju volje naroda. Mo`e se ~initi da u odsustvu ustava kao ~injenice, ugovorno opravdanje politi~ke vlasti mo`e da ne dosegne u potpunosti ugovorno
shvatanje politi~kih institucija i praksi.
135
tre}i program
136
LETO–JESEN 2008
9. Pretpostavimo da smo prona{li stvarni sporazum, zaklju~en u
okolnostima koje, nesumnjivo, nisu ni blizu onih koje bi dozvolile potpuno promi{ljenu razmenu na fer osnovama izme|u svih ~lanova dru{tva, ipak mogu da se posmatraju kao da su namenjene ostvarivanje izvodive i prihvatljive aproksimacije takve razmene – ili, mo`da realisti~nije, mogu da se posmatraju kao da omogu}avaju razmenu izme|u ograni~enog broja osoba, ~iji bi ishod mogao da se pribli`i ishodu univerzalne fer razmene. Mi na sporazum gledamo kao da su ga sklopile osobe
koje sebe vide u ulozi predstavnika ~lanova svoga dru{tva, koje ga ispunjavaju najbolje {to mogu i koje tra`e uslove za koje bi ti ~lanovi smatrali da ih je razumno prihvatiti. Stoga, ako sporazum po~inje sa „Mi, Narod“, smatramo da ovako iznesena tvrdnja poseduje kredibilitet. I ako se
ovaj sporazum nastavi nabrajanjem niza ciljeva, gde je prvi „osnivanje
savr{enije zajednice“, mi taj sporazum mo`emo da shvatimo kao da govori o primarnom pitanju javnog poretka, tako da predstavlja sebe kao
izraz volje naroda o tome kako njegova volja treba da bude odre|ena.
Me|utim, ove re~i mogu biti izraz pobo`nog ose}anja – ili ~ak bezbo`nog, izre~enih kako bi nas zavele. One ne sadr`e nikakvu garanciju
da }e ono {to sledi izra`avati volju naroda. Zaista, mo`emo da smatramo nerazumnim pretpostavku da bilo kakva procedura predstavljanja
mo`e da garantuje ishod koji se pribli`ava ishodu univerzalne fer promi{ljene razmene. I moramo prihvatiti bilo koji stvarni poku{aj da se
reprezentacija ograni~i ne samo okolnostima nego i shvatanjima njenog
vremena. Utemeljiva~i ameri~kog ustava pa`ljivo su donosili svoje odluke na osnovu utvr|enog sistema samostalnih dr`ava i njihovih ustanovljenih oblika vlada; oni su uzeli u obzir istorijsku realnost crna~kog
ropstva, a ~ak i tamo gde robovlasni{tvo nije postojalo ne bi se moglo
re}i da su oni predstavljali slobodne crnce. Niti su, naravno, predstavljali `ene. Me|utim, iako treba da uzmemo u obzir okolnosti koje
ograni~avaju opseg promi{ljanja kroz koje se ustav usvaja, mo`emo da
prepoznamo da je, vremenom, dejstvo njihovog predube|enja na fer i
slobodnu razmenu ubla`eno stvarnom politi~kom i pravnom praksom
koje izrastaju iz usvajanja ustava. Treba da posmatramo politi~ke i sudske institucije i njihove odluke, i da se upitamo da li se one, vremenom,
mogu interpretirati kao razumno delanje dru{tva koje cilja ka uzajamnoj koristi i jednakom uva`avanju njegovih ~lanova. Re~ju, treba da se
upitamo da li je politi~ka praksa koja je stvorena postoje}im ustavom
najbolje shva}ena kao mogu}nost da se zadovolji standard koji smo postavili na{im idealom promi{ljene razmene. Ukoliko ameri~ki ustav mo`e tako da se tuma~i, mo`emo da pretpostavimo da ako obavezuje one
koji su ga doneli mo`e da obavezuje i njihove savremenike i potomstvo,
jer znaju da je donesen u njihovo ime. Prema sporazumu osniva~a oni
mogu da se ophode kao da je njihov sopstveni.
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
Ali ako se ustav posmatra kao izraz volje potomstva, volja mora da
bude izra`ena neposrednije od interpretacije sporazuma osniva~a. Primetio sam ranije da Rols govori o grupi ljudi koja odlu~uje „jednom i
za svagda {ta se me|u njima smatra pravednim, a {ta nepravednim“.
Me|utim, nijedan ljudski sporazum ne mo`e da ustanovi uslove uzajamne koristi i jednakog po{tovanja jednom za svagda. Razvoj na{ih
moralnih, politi~kih i ekonomskih shvatanja, i na{ih tehnolo{kih potencijala za preure|enje na{e okoline, poziva na neprestano prilago|avanje. Stoga, ako ustav treba da ostane kongruentan s promi{ljenom razmenom za potomstvo, potomstvo mora imati priliku da ga prilagodi izmenjenim shvatanjima i mo}ima. Da bi validnost sporazuma istinski
trajala, on mora da bude podlo`an promenama i razvoju {to u najve}oj
mogu}oj meri daju rezultate koji mogu da budu aproksimacija univerzalne racionalne razmene. Stoga, proces dono{enja amandmana, kao i
proces usvajanja, mora da te`i statusu deliberativne politike.
Ameri~ki ustav je stupio na snagu 4. marta 1789. godine. Dok govorim iz svoje perspektive stranca, ~ini mi se da bi najbolju proslavu dvestotog ro|endana koju Amerikanci mogu da prirede svom ustavu bila da
osmisle preciznije odre|enu proceduru amandmana. Kakve god bile zasluge neuspelog Amandmana za jednaka prava, procedura ratifikacije, s
dr`avama koje ratifikuju, a potom gledaju da deratifikuju, s Kongresom
koji postavlja petogodi{nji period, a potom, kada amandman ostane neratifikovan, produ`ava period na deset godina, on je neuspeh sa stanovi{ta deliberativne politike. Iako ustavni ideal mora biti jednoglasnost –
sporazum koji je fer i donosi dobro svima, pa je zato prihvatljiv za sve –
u stvarnom svetu procedura koja uklju~uje jednoglasnost najavljuje pad
iz deliberativnog u ~isto strate{ko, jer svako sprovodi svoj pojedina~ni
veto. Ono {to mora da se tra`i, i ono {to se u principu tra`i zahtevom za
konkurentne dvotre}inske ve}ine u Kongresu i ratifikacijom posredstvom tri ~etvrtine dr`ava, jeste konsenzus. Ono {to amandmanska procedura ne uspeva na pravi na~in da prepozna, kao {to je to jasno pokazao poku{aj ratifikacije Amandmana za jednaka prava, jeste to da konsenzus zahteva simultanost – da Kongres i dr`ava treba da, u jednom periodu, prihvate amandman. Ovde je ~ak i period od pet godina previ{e
dug. Amandman za jednaka prava nije osigurao takav konsenzus; da je
bio usvojen na osnovu kontroverzne procedure koja izbegava pravi konsenzus, velika {teta bila bi na~injena ustavnom idealu.
10. Ipak i neuspeli Amandman za jednaka prava mo`e da bude prihva}en kao deo istorijskog razvoja ustavnog razumevanja koje sebe postavlja na ugovorno stanovi{te. Supstantivniji amandmani ustava –
Ukaz o pravima, amandmani za rekonstrukciju, amandmani koji se odnose na pravo glasa – zajedno sa bitnijom interpretativnom aktivno{}u
Vrhovnog suda, mogu da se posmatraju kao odgovori na prepoznatu
137
tre}i program
138
LETO–JESEN 2008
rupu u ustavnom tekstu, kao da se o njemu sudilo u svetlu izmenjenih
shvatanja i razvijenih mo}i, i iz perspektive uzajamne koristi i jednakog
uva`avanja. Propali Amandman za jednaka prava i sam je bio takav odgovor, koji se nasukao zbog najverovatnije nerazre{enog zadatka pronala`enja pravnog jezika koji potvr|uje polnu jednakost kao {to potvr|uje rasnu jednakost, bez pretpostavljanja da pravno prihvatanje ili odbijanje seksualnih kategorija mora da korespondira sa prihvatanjem rasnih kategorija. Grubo re~eno, ne postoji konsenzus o tome kako da se
defini{u termini gra|anskog prijateljstva izme|u mu{karaca i `ena.
Prema ugovornoj interpretaciji, ustav Amerikancima postavlja zadatak ~ije se izvr{avanje nikad ne okon~ava. Kanonski status koji se tra`i za njegov tekst zahteva da on bude kako ekspresivan tako i konstitutivan za volju naroda. Ali ukoliko volja naroda mo`e da bude potpuno
otelovljena samo u ishodu fer promi{ljene razmene izme|u svih ~lanova politi~kog poretka, postoji stalna napetost izme|u stvarnog teksta i
idealnog teksta koji bi bio takav ishod, da li ta volja mo`e da bude
ostvarena. U meri u kojoj istorijski proces interpretacije i ispravljanja
ustava uzima u obzir tu tenziju, tekst podlo`an gre{kama pokazuje se
kao podesan za usavr{avanje i kao konstitutivan za, u najboljim mogu}im okolnostima, stvarnu politiku i standard legitimne vlasti. Ali ova
spremnost na prilago|avanje istorijskog procesa stvar je stvarnog odziva politi~kih aktera. Kanon nikada nije zatvoren; legitimnost ustava je
uvek podlo`na legitimiraju}oj aktivnosti koja ga dovodi u vezu sa idealnim standardom deliberativne politike.
Vra}am se Majklmanovoj po~etnoj ta~ki: „U ameri~kom ustavnom
argumentu premisa je standardna, iako ~esto pre}utna, da sva legitimna
vlast, stoga i sve pravo, kona~no mo`e da se prati do volje naroda“
(Majklman). Kako treba da shvatimo tu volju? Moj odgovor je bio da je
treba razumeti kao sporazum izme|u ljudi, kojim bismo prevazi{li endemiju neuspeha u ljudskoj interakciji, ~ak i kada ta interakcija zadovoljava standard strate{ke racionalnosti. Mi vidimo svrhu restrukturiranja
te interakcije – da oblikujemo, dakle, „savr{eniju zajednicu“. To restrukturiranje, pokazao sam, zahteva uspostavljanje pravde. I mo`emo
uzeti ostale ciljeve iz preambule ameri~kog ustava za apstraktna odre|enja glavnog oblika javnog dobra – dru{tveni mir, zajedni~ka odbrana,
op{ta dobrobit – zaklju~uju}i da „blagoslovi slobode“ treba da budu
osigurani gra|anima i njihovom potomstvu. U ovoj potonjoj frazi, mo`emo prona}i ideju zajednice u kojoj svako slobodno te`i da ostvari
sopstveno dobro na na~in koji je u skladu s time da bude dobrodo{ao
kao u~esnik u Uniji koju ustav uspostavlja.
11. Koliko god to u po~etku mo`e da izgleda ~udno jednom strancu, moj zaklju~ak je da su Amerikanci u pravu kada misle da njihov
RACIONALNOST I DEMOKRATIJA
ustav defini{e novi oblik politi~ke prakse. Jer to je prvi i, verujem, najuspe{niji dokument koji je plauzibilno predstavljen kao izraz narodne
volje i koji odre|uje {ta treba, a {ta ne treba da bude izraz te volje. Vi{e
nego bilo koji drugi ustav, on je prihva}en kao javni izraz me|usobnog
sporazuma o pravednim mo}ima vlade. Nema sumnje, mi mo`emo da
o~ekujemo da }emo prona}i, u bilo kojem demokratskom politi~kom
poretku, nekakvo priznanje da su mo}i vlade legitimne jer su uspostavljene i ograni~ene od „nas, naroda“. Politi~ka praksa kodifikovana u
ustavu postala je demokratska norma, implicitna u dru{tvima kojima
nedostaje ustavna tradicija koja bi je u~inila eksplicitnom. I zato {to je
ustav pionirski poku{aj da se ta praksa defini{e, u nekim demokratskim
ure|enjima mo`emo prona}i zakone i institucije koji vi{e odgovaraju
onome {to bi bili mogu}i ishodi fer univerzalne racionalne razmene,
nego {to su to oni u Americi. Ipak, takva pore|enja nisu predmet moje
pa`nje. Za politi~ku misao, razumevanje ameri~kog ustava, tra`enje racionalne osnove njegovog teksta, otkriva {ta podrazumevamo pod pojmom konstituisanje demokratije.
S engleskog prevela Miljana Milojevi}
139
Download

Racionalnost i demokratija 29 Majkl Resnik