ПРОЗНЕ ВРСТЕ
Када се сретнемо са термином „проза“, скоро увек помислимо на неку приповетку, причу или
роман. Никада не помислимо на стихове тј. поезију. Знамо да је то начин изражавања који није
метрички везан тј. не прати законитости стихова. Она може бити део свакодневног
споразумевања, а у књижевности је она доминантан начин изражавања у есејима, расправама,
романима, приповеткама, новелама, мемоарима.
Сматра се да су најважније епске врсте у прози роман, приповетка и новела.
Роман је добио своје име тек у 12.веку у Француској, преме називу lingua romana (романски језик)
којим су писана дела на народном језику, за разлику од учених дела, која су писана латинским
језиком – lingua latina. У 18.веку роман све више потискује до тада популарну епопеју (узвишено
причање о необичним и значајним догађајима у једном чудесном свету). Роман постаје причање
о приватном животу и појединачним личностима. У 19. веку се у њему износе подаци о правој
слици тадашњег друштвеног живота. У 20.веку роман добија неке нове црте. Модерног
романсијера почео је да занима све више сам човек и његова улога у свету. Писци романа се све
више баве психологијом својих ликова. У 19.веку се психом својих јунака највише бавио Ф.М.
Достојевски.
Роман може бити:
 Према тематици: авантуристички, витешки, криминални, психолошки, социјални,
„робинзонаде“;
 Према идејном и емоционалном ставу писца: осећајни (сентиментални), хумористички,
сатирични...
 Према начину казивања и композицији: причање у 3.или у 1.лицу, у облику дневника,
писма, дијалога..
До сада сте се у оквиру школске лектире упознали са романима: „Том Сојер“, „Хајдуци“,
„Робинсон Крусо“, „Поп Ћира и поп Спира“, „Дружина Сињи галеб“, „Дечаци Павлове улице“,
„Орлови рано лете“ итд.
1
Приповетка и новела су краће прозне врсте мањег обима него што је роман јер се не обрађује
тако широка грађа. У њима писац слика један издвојен исечак живота личности или друштва, али
он мора бити изузетно битан јер он на неки свој начин дефинитивно одређује судбину или
карактер неке личности. Можемо се присетити приповетки „Све ће то народ позлатити“, „Кањош
Мацедоновић“, „Пилипенда“...
Новела се разликује од приповетке по томе што за тематику узима неки необичан, интересантан
догађај, могућ или стваран, и развија га, Она је блиска драми јер је набијена догађајима и
динамиком. Најпознатији писац новела је А.П. Чехов. Сетите се само његове новеле „Чиновникова
смрт“ и своје занемелости када смо прочитали крај новеле!
ДОКУМЕНТАРНА ПРОЗА
Шта прво помислите кад прочитате овај наслов? О чему се ту ради? Не треба нам нека помпезна
дефиниција. Знамо за шта везујемо реч „документ“: за све оно што је веродостојно, поткрепљено
неким писаним доказом и лако може на тај начин да се докаже. Писац документарне прозе се
служи оригиналним документима и сведочанствима. Неко је сео и написао роман, приповетку
или неку другу прозну врсту на основу правих, историјских чињеница. Проучио је неку епоху,
догађаје и личности и максимално се трудио да нам све то приближи на један непосредан и
занимљив начин. Суштина мора бити неизмењена у односу на документ и историју, али мањевише уметничка слобода постоји.
Одлучили смо да вам такав један наслов и приближимо. Реч је о „ Чарапама краља Петра“, књизи
Милована Витезовића. Он је у тој књизи описао део живота краља Петра и то онак када се
повлачио са српском војском за време Првог светског рата преко Албаније. Проучио је архивску
грађу, разна документа и записе и написао једну лепу причу о томе.
Милош Црњански је користио мемоаре Симеона Пишчевића и написао свој чувени роман
„Сеобе“. Добрица Ћосић је добро проучио историју и политичка збивања у Србији почетком
20.века и написао фантастичан роман „Време смрти“. Скоро сам читала књигу о Мехмед-паши
Соколовићу засновану на проученој грађи о њему и била одушевљена. Реч је о делу „Hamam
Balkania“ које је написао Владислав Бајац.
2
РОМАНСИРАНА БИОГРАФИЈА
Најкраће речено, романсирана биографија би била опис живота неке значајне личности у облику
романа. Сматра се да је оваква врста писања повезана са Шекспировим биографијама, крајем 19.
и почетком 20.века. Наиме, о његовом животу се готово ништа није знало, а дела су му била
фантастична. Сви су били знатижељни какав живот је водио овај књижевни геније. Биографи су
настојали на основу његових драма да опишу Шекспирову личност и живот. Али, сложићете се,
овакав начин прављења биографије није баш веродостојан. У оваквим биографијама често је
присутна пишчева фикција. Ко још поуздано може да зна како се ко осећао у датом тренутку и о
чему је баш тада размишљао?
Праве романсиране биографије се ипак у великој мери ослањају на неки релевантан и истинит
траг, најчешће писани. Писац дода и нешто своје, нарочито покушава да проникне у мисли и
осећања главног лика. Што је списатељски дар писца раскошнији, то је и биографија неке познате
личности занимљивија. Сећам се, када сам била ваших година, у једном даху сам прочитала
ромасирану биографију композитора Клода Дебисија коју је написао Пјер ла Мир. Дело се зове
„Месечина“. Препоручујемо да прочитате свакако и романсирану биографију Милеве Ајнштајн
коју је написала Војислава Латковић. Она је написала неколико романсираних биографија: о Мари
Бранковић, Надежди Петровић, Мини Караџић, Милени Павловић Барили итд.
АНОТАЦИЈА
Нема пуно података о овом појму. Уколико га потражите у неком речнику, добићете овакво
објашњење: напомена, примедба, белешка, објашњење, попис заплењених ствари. Наравно, ово
последње ће најмање да нас интересује.
Анотације се састоје од кратке дефиниције, напомене о начину коришћења термина и евентуално,
интернет адресе на којој се могу наћи потпуне или бар корисне информације о конкретној теми.
Стил писања анотације може бити телеграфски, писан целим реченицама и писан у параграфима.
У сваком случају, подаци треба да буду сажети и само најважније појединости би требале бити
изнете.
3
БИБЛИОГРАФИЈА
Библиографија је попис књига по одређеном систему. Када пишемо неки рад и користимо при
томе неку литературу, дужни смо да наведемо шта користимо и ко је аутор извора. Нарочито када
неког цитирамо, морамо навести одакле је цитат преузет. Постоји више начина навођења извора.
Приказаћемо вам онај који можете најлакше запамтити што је и сврха овог учења.
Библиографско цитирање
Литература се наводи у угластим заградама, а списак коришћене литературе садржи неопходне
библиографске податке према редоследу цитата у тексту.
Библиографски податак за књигу садржи презиме и иницијале имена аутора, назив књиге(italic
фонт), назив издавача, место и годину издања.
Пример:
[1] Деретић, Ј., Историја српске књижевности, Требник, Београд, 1996.
Библиографски податак за часопис садржи презиме и име аутора, наслов чланка, наслов часописа,
број и годину издања, као и број странице.
Пример:
[2] Aнђелковић-Лукић, M., Тенденције развоја бризантних експлозива, Војнотехнички гласник,
6/1998, стр. 681-690.
При навођењу интернет сајта као литературе наводи се и датум коришћења.
4
Download

1 ПРОЗНЕ ВРСТЕ Када се сретнемо са термином „проза“, скоро