ZA NAŠU ZEMLJU
jer zemlja zaslužuje najbolje
broj 9 / Septembar 2013 / mesečnik
Aktuelni konkursi
Setva pšenice
Sirak - potencijali,
agrotehnika,
mesto u plodoredu
INFO
AKTUELNI KONKURSI
KONKURS ZA DODELU SREDSTAVA
REČ
UREDNIKA
Dragi prijatelji,
Æelim da podelim sa Vama iskustvo
proizvoaËa, i kako oni vide cene i
træište danas.
Puno mi znaËi da Ëujem njihovo
mišljenje, a verujem da i njima pomaæu
moji saveti, predlozi, nove ideje i
informacije.
Sreli smo se na pijaci i razgovarali o
mnogim aktuelnim temama - o kretanju
cena na træištu, berzama, o potrebi da
se svaka naša njiva analizira pre nego
što se pristupi ubrenju. Pomenuli smo i
udruæivanje, zadrugarstvo …
Kada smo priËali o ceni soje, mišljenja
su podeljena, jedni misle da je otkupna
cena niska jer imaju visoke troškove
zakupa, dok sa druge strane proizvoaË
jaja pita zašto je soja tako skupa.
Postavlja se pitanje, da li se mogu
usaglasiti stavovi svih, ukljuËujuÊi i
preraivaËku industriju?
Sigurno da mogu, ali uz princip
udruæivanja, zadrugarstva i partnerstva
po kom radi Evropa i njen proizvoaË i
zadrugar.
ZA NABAVKU NOVE OPREME
ZA NAVODNJAVANJE
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede - Uprava za poljoprivredno zemljište - je raspisalo konkurs
za dodelu sredstava za nabavku nove
opreme za navodnjavanje u 2013.
godini na teritoriji Republike Srbije.
Pravo na korišÊenje sredstava imaju
korisnici koji su upisani u Registar
poljoprivredih gazdinstava u aktivnom
statusu. Iznos sredstava koja se
odobravaju je do 50% od vrednosti
opreme za navodnjavanje. Maksimalan
iznos koji moæe biti odobren po jednoj
prijavi je 5.000.000,00 dinara sa
uraËunatim porezom na dodatu
vrednost, a prijave za opremu koja je
nabavljena u vrednosti ispod 50.000,00
dinara sa uraËunatim porezom na
dodatu vrednost - neÊe se razmatrati.
Prijava za konkurs se podnosi na
obrascu koji se moæe preuzeti u Upravi
za poljoprivredno zemljište, ObiliÊev
venac 9-11, III sprat, kancelarija br. 30,
ili direktno na sajtu Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede: www.minpolj.gov.rs.
Rok za podnošenje prijave je
31. oktobar 2013. godine.
Dodatne informacije mogu se dobiti
na telefon 011/3348-047.
KUPOVINA DIZEL GORIVA
NA NIS-OVIM PUMPAMA
DELIMIČNO REGRESIRANA
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede - Uprava za agrarna
plaÊanja - obaveštava sve nosioce
registrovanih komercijalih poljoprivrednih gazdinstava o moguÊnosti
kupovine dizel goriva (gasno ulje 0,1 i
evro dizel) u periodu od 01.09.2013.
Poštovani čitaoci,
S obzirom da je saradnja
jedna od osnovnih smernica našeg
tima - pozivamo Vas da nam
pošaljete svoje komentare, sugestije,
do 30.11.2013. godine, na maloprodajnim objektima ovlašÊenog
distributera - NIS AD Novi Sad, uz
naknadno regresiranje dela cene.
Detaljnije informacije moæete pronaÊi
na sajtu: www.mpt.gov.org.
pitanja i predloge šta biste još voleli
da pročitate u narednom broju.
[email protected]
021 4895 470
021 4886 50
508
Naša zemlja zasluæuje da o njoj brinemo
svi zajedno.
Jer naša zemlja zasluæuje najbolje!
Natalija Kurjak
2
Autori tekstova i saradnici
Marketing:
Natalija Kurjak
Marina RadiÊ
Služba Agroservisa:
Duško MarinkoviÊ
Vladan Starovlah
Radmila FilipoviÊ
Služba logistika roba:
Dragan StevoviÊ
VESTI
ŽETVA SOJE
dipl.ing. Dragan Stevović
Træište soje pokazuje odreene
sezonske odlike, što je karakteristiËno
za veÊinu poljoprivrednih kultura.
Pored samog træišta, i proizvodni uslovi
su faktori koji iz godine u godinu, znatnoj
meri diktiraju kretanje cene soje.
miliona dolara, sojine saËme 23,5
miliona dolara, dok su ostali proizvodi
od soje (brašno, griz) postigli vrednost
od 21,3 miliona dolara. Izvoz teksturata, kao i samog zrna soje iznosi 18,9
miliona dolara. Ukupan izvoz u 2012.
godini iznosio je 132 miliona dolara.
Struktura izvoza soje i proizvoda od soje
u 2012. godini, pokazuje napredak.
Izvoz sojinog ulja iznosi oko 60
I uvoz ovih proizvoda u prethodnoj
godini takoe je bio znaËajan zbog
uvoza sojinog zrna i saËme.
2011/12
PROCENA
2012/13
PROCENA
2013/14
395
324
365
STO»NA HRANA (NEPRERA–ENA)
40
32
33
GUBITAK
22
13
20
457
369
418
KRAJNJE ZALIHE
31
16
30
IZVOZ
18
2
2
506
387
450
POTROŠNJA SOJE (u tonama)
INDUSTRIJSKA PRERADA
UKUPNA DOMA∆A POTRO©NJA
UKUPNA POTRO©NJA
PROGNOZA VREMENA
Period
Odstupanje srednje
sedmodnevne temperature, VerovatnoÊa
min. i max. temperature
(oC)
09.09.2013.
do
15.09.2013.
16.09.2013.
do
22.09.2013.
23.09.2013.
do
29.09.2013.
U veÊem delu Srbije
iznad
višegodišnjeg proseka
70
U istoËnoj Srbiji
iznad
višegodišnjeg proseka
60
U Vojvodini, zapadnoj
Srbiji i Negotinskoj
Krajini iznad
višegodišnjeg proseka
60
Predvianja struËnjaka su da se u ekonomskoj 2013/14. godini oËekuje rast
proizvodnje soje u svetu na rekordnih
284 miliona tona, tj. oËekuje se rast od
6% u odnosu na prethodnu godinu.
Kod najveÊih svetskih proizvoaËa se
oËekuje i rast trgovine od oko 8%, pre
svega zahvaljujuÊi potraænji u zemljama
Dalekog istoka (Kine).
Sve ove Ëinjenice ukazuju da je soja i
dalje jedna od najprespektivnijih
ratarskih kultura kako u svetu tako i
kod nas, uz napomenu da se seje
iskljuËivo NON GMO soja.
Za period od 09. do 29. septembra 2013. godine
sa verovatnoćama
Datum izrade prognoze: 03.09.2013.
Odstupanje
sedmodnevne
sume padavina
VerovatnoÊa
Sedmodnevna
suma padavina
(oC)
(mm)
(%)
(mm)
U Vojvodini
ispod
višegodišnjeg proseka
50
U veÊem delu Srbije
u granicama
višegodišnjeg proseka
40
U veÊem delu Srbije
u granicama
višegodišnjeg proseka
40
Na jugu Srbije
ispod
višegodišnjeg proseka
50
U veÊem delu Srbije
iznad
višegodišnjeg proseka
50
Na jugu i jugozapadu
Srbje
u granicama
višegodišnjeg proseka
40
Minimalna
temperatura
Maksimalna
temperatura
(oC)
Od 13 do 17
Od 25 do 30
Izmeu 1000 m i
1600 m
nadmorske
visine
od 6 do 12
Izmeu 1000 m i
1600 m
nadmorske
visine
od 16 do 23
Od 12 do 17
Od 22 do 27
Izmeu 1000 m i
1600 m
nadmorske
visine
od 12 do 20
U ostalom delu Srbije
u granicama
višegodišnjeg proseka
40
Izmeu 1000 m i
1600 m
nadmorske
visine
od 4 do 10
U istoËnoj, juænoj i
jugoistoËnoj Srbiji iznad
višegodišnjeg proseka
60
Od 13 do 16
Od 24 do 16
U veÊem delu Srbije
iznad
višegodišnjeg proseka
50
Izmeu 1000 m i
1600 m
nadmorske
visine
od 5 do 11
Izmeu 1000 m i
1600 m
nadmorske
visine
od 5 do 11
Od 1 mm do 10 mm,
u planinskim
prdelima lokalno
do 20 mm
Od 1 mm do 10 mm,
u planinskim
prdelima lokalno
do 20 mm
Od 5 mm do 15 mm
u planinskim
predelima
lokalno do 20 mm
3
IZVEŠTAJ SA PRODUKTNE
BERZE AD NOVI SAD
ZA NEDELJU OD 09.09.-15.09.2013.
Trgovanje na novosadskoj berzi je sve
intenzivnije. Pšenica se sve više traæi,
skladišta kukuruza se ubrzano prazne
u išËekivanju novog roda, a træište soje
se protokom svakog dana æetve sve
jasnije pozicionira. To su kljuËni razlozi
poveÊanog obima trgovanja koje je u
protekloj nedelji bilo tri puta veÊe
nego prethodne nedelje, a iznosilo je
2.420 tona. Finansijska vrednost robe
koja je bila predmet trgovanja na
“Produktnoj berzi” u nedelji za nama
je iznosila 41.094.950 dinara, što je
rast u odnosu na isti podatak u
prethodnoj nedelji od 85,39%.
Ëak 40%, stiËe se utisak, da bi ova
cena ukoliko ostane na ovom nivou
ponovo kandidovala ovu kulturu kao
jednu od najprofitabilnijih od svih
primarnih kultura koje se proizvode u
Srbiji. Cena soje je takoe ispod
oËekivanja naših ratara, ali
sagledavajuÊi træišnu poziciju ostalih
roba primarnog agrara, soja se i ovoga
puta pokazala kao najisplativija.
U protekloj nedelji na berzi u Novom
Dugo su prodavci pšenice Ëekali cenu
koja bi u ovom trenutku zadovoljila
njihove zahteve. Kada se cena sa
preteænog nivoa trgovanja od 16,00
din/kg koliko je iznosila prethodne
nedelje, popela na nivo od 16,50 din/kg
bez PDV, prodavci su otvorili svoje
silose i ponudili znatno veÊe koliËine
nego u prethodnom periodu. ProseËna
cena pšenice u protekloj nedelji je
iznosila 17,79 din/kg (16,47 bez PDV) i
za 3,11% je veÊa nego prethodne
nedelje. IznenaujuÊe veliki rast
traænje za hlebnim æitom u svetu
uticao je i na rast cena na svetskim
berzama. InaËe, posle duæeg perioda
naša pšenica više nije najniæa u
okruæenju. Trenutno, ona je iznad cene
pšenice u Rumuniji, a sasvim blizu
cene u Bugarskoj i Maarskoj.
Kukuruz, rod 2012.
1.125
13,39-13,61
1.075
13,39-13,61
- 4,27%
Soja, rod 2013.
150
44.2859,40
100
44,28
- 6,49%
Pšenica, rod 2013.
1.175
17.71-17.82
995
17,71-17,82
+ 3,11%
200
14,04
200
14,04
-
30
45,36
30
45,36
-
220
17,40-21,60
20
19.20
-
Pšenica, rod 2012.
161
22,00
-
-
-
Stoni jeËam
25
18,36
-
-
-
1.000
30,24
-
-
-
Cena kukuruza je u padu. NajveÊa
briga vlasnika kukuruza sada Ëak i nije
toliko cena ove robe, koliko kako
oËistiti skladišta od prošlogodišnjeg
roda i pripremiti se za prijem zdravog
kukuruza ovogodišnjeg roda. Usled
toga i nije iznenaenje što je proseËna
cena pala u odnosu na prethodnu
nedelju za Ëak 4,27%. U trgovanju
ovom robom registrovane su dve cene
i to 12,60 din/kg bez PDV i 12,40 din/kg
bez PDV, što je rezultiralo proseËnom
cenom od 13,41 din/kg (12,41 bez PDV).
Træište soje roda 2013. godine dobija
svoje konture i nove cenovne okvire.
Soja novog roda se na berzanskom
træištu prodavala po ceni od 44,28
din/kg (41,00 bez PDV). Iako je ovo pad
u odnosu na cenu iz prethodne nedelje
od 6,49%, a poreeno sa cenom
prošle godine u ovom periodu pad od
ROBA
Sadu trgovalo se još samo suncokretovom saËmom sa 33% proteina i to po
ceni od 19,20 din/kg (16,00 bez PDV).
SudeÊi po ceni u pitanju je saËma od
prerade suncokreta novog roda.
Pregled zakljuËenih i ponuenih
koliËina, kao i dijapazon zakljuËenih i
ponuenih cena poljoprivrednih
proizvoda tokom protekle nedelje, dati
su u sledeÊoj tabeli:
PONU–ENA CENA PONUDE ZAKLJU»ENA ZAKLJU»ENA
DIN/KG
KOLI»INA
CENA DIN/KG
KOLI»INA
SA PDV-OM
(t)
SA PDV-OM
(t)
Kukuruz, rod 2012.
(odloæena isporuka)
Soja, rod 2013
(fco kupac)
Suncokretova saËma
min 33%
Suncokret, zrno
PRODEX
DrastiËno poveÊanje ovonedeljnog
obima prometa, u odnosu na prethodnu
nedelju, na “Produktnoj berzi”, rezultat
je intenziviranja trgovanja na træištu
pšenice, ali i na træištu kukuruza. Izvoz
pšenice je u punom jeku, pa je i obim
prometa ovom kulturom u porastu, što
se i odrazilo na porast cene na
domaÊem træištu. Istovremeno intenzivno se trgovalo i kukuruzom i to roda
2012., ali po niæim cenama u odnosu na
prethodnu nedelju. Uzrok tome
PROMENA U
ODNOSU NA
PRETHODNU
NEDELJU
moæemo traæiti u veÊoj ponudi, obzirom
da veÊi proizvoaËi i skladištari
pripremaju prostor za predstojeÊi
smeštaj kukuruza novog roda.
Pored kukuruza, tokom nedelje za
nama, pala je i cena suncokretove
saËme kao i soje u zrnu, što je, sa
aspekta indeksne vrednosti PRODEX-a,
neutralisalo porast cene pšenice. Ovaj
indeks danas beleæi vrednost od 187,82
poena, što je za 2,18 indeksnih poena
niæe nego prošlog petka. To je ujedno i
najniæa registrovana vrednost
PRODEX-a, u poslednje tri godine.
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP SEPTEMBAR 2013.
ponedeljak
utorak
sreda
Ëetvrtak
petak
Pšenica
233.33 $/t
230.98 $/t
232.81 $/t
233.33 $/t 235.75 $/t
Kukuruz
193.46 $/t
185.90 $/t
186.84 $/t
188.81 $/t
188.58 $/t
Tokom cele nedelje, cene kako
kukuruza tako i pšenice imale su
mešoviti trend kretanja uz male
oscilacije, a sve u cilju Ëekanja USDAovog meseËnog izveštaja koji je
objavljenu Ëetvrtak. Na osnovu
izveštaja, suša u proteklom periodu u
„Kukuruznom pojasu“, ipak neÊe toliko
štetiti usevima i finalnoj proizvodnji, za
koju se i dalje oËekuje da bude na
rekordnom nivou. Stanje useva
kukuruza, ocenjeno je sa 54%
dobar/odliËan, što predstavlja mali pad
u odnosu na procenu iz prethodne
nedelje. Æetva pšenice u Americi je
poËetkom nedelje bila na nivou od oko
80%, što je u skladu sa prosekom.
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP
ponedeljak
utorak
sreda
Ëetvrtak
Soja, zrno avg 13
528.02 $/t
515.97 $/t
515.74 $/t
516.33 $/t
Sojina saËma, avg 13 482.10 $/t
465.80 $/t 462.50 $/t 460.90 $/t
Cena septembarskog fjuËersa na
kukuruz je u poslednjih nedelju dana
pala za 2,12%, dok je fjuËers na pšenicu
skoËio za 2,30%. 52% useva soje,
dobilo je ocenu dobra/odliËan, što je
dosta više u odnosu na isti period
prošle godine i 32%. Uprkos rekordnim
prodajama poËetkom marketinške
godine, AmeriËki izvoz se polako
suoËava sa konkurencijom, a u narednim mesecima, prema analitiËarima, ta
konkurencija moæe da postane samo
jaËa. Posle USDA-ovog izveštaja, juËe,
vrednosti soje su oštro skoËile, na
osnovu pada proizvodnje. Septembarski fjuËers na soju ima veÊu vrednost u
odnosu na prošli petak za 10,50%, dok
je na sojinu saËmu skuplji za 0,29%.
petak
529.85 $/t
480.90 $/t
PŠENICA
KUKURUZ
BUDIMPEŠTA
152.40 EUR/t (features avg 13)
136.46 EUR/t (features jul 13)
EURONEXT PARIZ
186.75 EUR/t (features maj 13)
169.25 EUR/t (features jun 13)
U Budimpešti je pšenica sa decembarskim fjuËersom jeftinija za 1,01%, dok je kukuruz sa novembarskim fjuËersom jeftiniji za
3,04%. U Parizu je fjuËers na kukuruz sa novembarskom isporukom jeftiniji za 1,17%, dok je pšenica jeftinija 0,40%.
CENE ŽITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU,
BERZAMA U BUDIMPEŠTI, ČIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU
CENE SU OBRA»UNATE PO SREDNJEM KURSU NA DAN OBJAVLJIVANJA (din/kg bez PDV-a)
Produktna berza Novi Sad:
RSD/kg
kukuruz
pšenica
soja
Kukuruz, rod 2012.
(odloæena isporuka) - 14,04
din/kg sa PDV-om
Produktna berza
Novi Sad
12,40
16,50
Rod 2013
41,00
Budimpešta
15,69
17,52
-
Soja, rod 2013. (fco kupac) 45,36 din/kg sa PDV-om
»ikago
16,34
20,43
45,91
Mineapolis
16,52
21,62
45,05
Suncokretova saËma 33% 19,20 din/kg sa PDV-om
Pariz
19,46
21,47
-
59,46
-
-
Kretanje cene kukuruza u Budimpešti i Novom Sadu
Kretanje cene pšenice u Budimpešti i Novom Sadu
Budimpešta
Produktna berza Novi Sad
5
PRIMER DOBRE PRAKSE
DOO ALPROM, FUTOG
skladišnog prostora i poljoprivrednu
apoteku. Raspolaæe kamionima od 10
tona za razvoæenje ubriva svojim
kupcima.
„Posebno mi je vaæno to što Agrotim
Victoria Group ima dobru logistiËku
mreæu, tako da nam sve porudæbine
robe stiæu u roku od 12 do 24 Ëasa
nakon izvršene narudæbine, a mi se
dalje trudimo da distribuciju do
krajnjih kupaca takoe izvršimo što
bræe i efikasnije.“ kaæe Jovan i
posebno naglašava da se,“ kada je u
pitanju prodaja ubriva, kupcima
besplatno nudi analiza zemljišta koja
je još jedan vid kvalitetne saradnje sa
Agrotim-om Victoria Group.“
Pozicija Futoga u Republici Srbiji
DOO Alprom iz Futoga, višegodišnji
je poslovni partner Agrotim-a
Victoria Group.
ZahvaljujuÊi naËinu na koji funkcioniše
i posluje, odnosno, zahvaljujuÊi dobroj
saradnji, uspešnom poslovanju, sigurnom i pouzdanom odnosu koji ima
prema svojim partnerima, DOO
Alprom pravi je „primer dobre prakse“.
prodaja ubriva, isti procenat poslovanja
je prodaja pesticida, a 20% poslovanja
Ëini prodaja i distribucija semena.“
Sa sedištem u Futogu, DOO Alprom
pokriva i Kikindu, BegeË, Veternik, Srem.
„Naši kupci su uglavnom povrtari, jer
je futoški kraj, naravno, prvenstveno
poznat po kupusu, ali i po šargarepi i
krompiru. Mali broj kupaca se bavi
ratarstvom s obzirom na to da je
površina ratarskog atara 5000 - 6000
ha.“ kaæe Jovan.
Firma poseduje 800m2 zatvorenog
skladišnog prostora, 350m2 otvorenog
Još 1992. godine osnovao ju je otac
Jovana Vojinovića, mladog gazde, sa
kojim Agrotim-om Victoria Group ima
odliËnu saradnju.
„Prilikom osnivanja, cilj poslovanja je
bio prodaja pesticida. Kasnije smo
poËeli saradnju sa Victoria Agrotimom zbog Ëega smo proširili našu
delatnost i na prodaju ubriva,
semena, odnosno poËeli smo i da se
bavimo kooperacijom i finansiranjem
poljoprivredne proizvodnje, najviše
soje i suncokreta“, istiËe gazda Vojin i
dodaje: “Sada 40% poslovanja Ëini
6
Iako obilaze i savetuju svoje kupce,
pravo stanje u zemljištu se dobija
jedino analizom zemljišta. Na æalost
trenutno samo 10% kupaca DOO
Alprom koristi ovu uslugu, dok ostali
ubre svoje zemljište napamet, tako
reÊi bacaju mineralno ubrivo umesto
da ga pravilno primenjuju.
Naravno kasnije se ovakva nebriga
odraæava na kvalitet i kvantitet
prinosa. Zato je neophodna permanentna edukacija poljoprivrednih
proizvoaËa.
„Mi smo radili i dosta ogleda, Ëekamo
još neke rezultate i tada Êemo sve to
na praktiËnom i stvarnom primeru
prezentovati našim kupcima. BiÊe to
pravi primer dobre prakse, šta i kako
raditi da bi imali više, što je naravno
svakome cilj. Naši kupci dosta kupuju
ubrivo fabrike Fertil, naroËito
povrtari, a kao prednosti prilikom
izbora tog ubriva navode pakovanje u
dæaku od 25kg, pakovanje na
paletama, dobar prinos i prihvatljivu
cenu. Ipak, savete u vezi ubrenja naši
partneri ne prihvataju tako lako.“
Gazda Jovan uvek istiËe da je pravilno
ubrenje kljuËna stvar za biljke jer
„ako je ishrana biljaka dobra, Ëak iako
ne izvršimo navodnjavanje i ostale
agrotehniËke mere, prinos Êe opet
biti dobar.“
„Ipak, kupci se teško odluËuju da
investiraju u ubrivo na raËun
jeftinog semena. Kupovali su seme za
25 dinara, dok je originalno seme
koštalo 70-96 dinara/kg. Zbog toga
su imali i male prinose. ©to se semena
tiËe, uvoznici smo firme Europlant iz
NemaËke, koja je treÊa semenska
kuÊa u svetu na osnovu obima
poslovanja. Ekskluzivni smo distibuteri pesticida indijske firme Sharda.
Æelimo u narednom periodu da
intenziviramo još više edukaciju i
savetodavni rad sa svojim kupcima,
koji Êe sigurno biti na obostranu
korist i maksimizacijom za sve.“
objašnjava Vojin. Završava reËenicom
koja je i okosnica zajedniËke saradnje,
“Naravno, veliku pomoÊ Êe nam i
dalje pruæati Agrotim Victoria Group.“
CRVENILO NA KUKURUZU
dipl.ing. Radmila Filipović
Obilaskom terena na podruËju Juæne
BaËke i Juænog Banata zabeleæeno je
prisustvo crvenila na kukuruzu.
ProuzrokovaË simptoma ovog
oboljenja jeste Stolbur fitoplazma, Ëiji
je prenosilac cikada Reptalus panzeri.
Da Êe dolaziti do problema crvenila na
kukuruzu, upuÊivali smo u prvom broju
našeg bilten, još januara meseca.
Na æalost, malo je proizvoaËa u
vreme kada se moæe reagovati
(poslednji momenat ulaska
zemaljskom mehanizacijom krajem
juna ili poËetkom jula avio tretmanima)
reagovalo. Zato opet ima problema
na kukuruzu.
©ta su to fitoplazme? I šta one rade
našem kukuruzu? Fitoplazme se
svrstavaju u grupu malih bakterija koje
parazitiraju na biljkama i mogu da
izazovu veliki broj oboljenja. One
napadaju sprovodne sudove, a prenose
se cikadama. Cikada koja prenosu ovu
fitoplazmu je Raptelus panzeri, polifagna vrsta koja prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice i raznih
vrsta trava i obrazuje jednu generaciju
godišnje. Fitoplazma se odræava i
razvija u cikadama, koje prezimljavaju
na korenu pšenice, koja je posejana
posle skidanja kukuruza. Do infekcije
kukuruza dolazi u junu mesecu kada je
insekt sposoban da prenese patogena
na zdravu biljku. Na njivama je uoËena
velika brojnost cikada i za oËekivati je
bilo da Êe biti i crvenila. Od momenta
infekcije do pojave prvih simptoma
potrebno je da proe oko 4 nedelje.
Simptomi ovog oboljenja pojavljuju se
poËetkom avgusta kada je kukuruz u
fazi mleËne zrelosti. Sve faze razvoja
kod kukuruza se normalno odvijaju i iz
tog razloga ovi simptomi mogu ostati
u potpunosti neprimeÊeni od strane
proizvoaËa. Prvi znaci ovog oboljenja
se uglavnom javljaju na uvratinama i
rubovima parcela, a u sluËaju jaËeg
napada šire se i ka unutrašnjosti njive.
Crvenilo na kukuruzu se prepoznaje po
karakteristiËnoj crvenoljubiËastoj liniji
na listu i to duæ glavnog nerva. Kasnije
se crvenilo širi po Ëitavom listu i
stabljici kao i po ostalim nadzemnim
delovima biljke. U periodu od dve
nedelje Ëitava biljka moæe da pocrveni
i da na kraju propadne. Za širenje ovog
patogena veoma pogoduje sušni
period kada se kukuruz nalazi u fazi
mleËno-voštane zrelosti. Na zaraæenim
klipovima dolazi do deformacija i
poremeÊaja u sazrevanju. Zrna su
sitna, nenalivena, smeæurana (babin
zub), a vrlo Ëesto nisu ni formirana.
Prilikom determinacije bolesti treba
biti paæljiv kako ne bi došlo do zabune.
Ovo navodimo iz razloga što sliËni
simptomi na kukuruzu nastaju i usled
nedostatka mikroelemenata u zemljištu
pre svega magnezijuma i fosfora.
Jedna od efikasnih mera u suzbijanju
crvenila kukuruza, je poštovanje
plodoreda, kao i pravovremeno
suzbijanje korova, naroËito sirka koji je
i domaÊin fitoplazme.
7
SKLADIŠTENJE
POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA
- ZNAČAJAN POSAO
Veliki problem na uskladištenim
proizvodima, a naroËito kukuruzu i
pšenici predstavljaju skladišne
štetoËine. To je posebno problem kod
poljoprivrednih proizvoaËa, u
privatnim ambarima jer se ne primenjuju sve potrebne mere zaštite kada je
u pitanju njihovo suzbijanje.
S obzirom da je u toku berba
kukuruza, veoma je vaæno pripremiti
skladištni prostor za Ëuvanje, naroËito
usled Ëinjenice da je poslednjih godina,
usled klimatskih promena, došlo do
znaËajnijih pojava štetoËina i u polju.
Prostor u kome se skladište i Ëuvaju
poljoprivredni proizvodi mogu biti
podna skladišta, koševi za kukuruz,
silosi i drugi savremeni i improvizovani
prostor za smeštaj.
Skladišta poljoprivrednih proizvoda
privlaËe mnoge štetoËine, a neadekvatna higijena i uslovi Ëuvanja utiËu na
prenamnoæavanje štetoËina i pojavu
bolesti. Najmanja pojava štetoËina za
kratko vreme moæe dovesti do jakog
napada. Potrebna je redovna kontrola
skladišta (jednom meseËno) kako bi se
na vreme primenile mere zaštite.
Prilikom pregleda skladišta, magacina,
ambara potrebno je vršiti sistematsku
kontrolu skrivenih tamnih mesta gde
se nalaze insekti (tavanice, uglovi oko
stubova, oko elektriËnih instalacija,
uglovi oko prozora, vodovodne cevi u
skladištu, ureaji i mašine, ventilacioni
otvori..) »esto po mirisu prilikom
ulaska u skladište se moæe utvrditi da
li su i koji insekti prisutni. Prilikom
obilaska skladišta mogu se uoËiti
uginuli insekti, tragovi kretanja
insekata, æivi insekti, ošteÊena zrna,
probušena zrna. Postavljanje feromonskih klopki za pojedine štetoËine moæe
biti signal o prisustvu štetoËina, a
lovljenjem se smanjuje i brojnost
štetoËina ukoliko su prisutne.
Pre unošenja proizvoda, neophodno
je izvršiti dezinfekciju praznog
skladišta ili skladišta i robe koja se
nalazi u njemu.
©tetoËine mogu dospeti u skladišta
kretanjem i letom ili unošenjem
proizvodima, transportnim sredstvima,
a veoma Ëesto izvor štetoËina je zaostala
koliËina æitarica i neoËišÊeno skladište.
Za tretiranje praznih skladišta mogu
se primeniti hemijske mere zaštite
primenom nekih od insekticida
registrovanih za tu namenu uz
poštovanje radne karence.
NajznaËajnije štetoËine uskladištenih
proizvoda su: æitni æiæak (Sytophilus
granarius), kukuruzni æiæak (Sytophilus
zeamays), æitni moljac (Sitotriga
cerealella), mali brašnar (Tribolium
confuzum), brašneni moljac (Plodia
interpuctella), brašneni moljac
(Anagasta kuehniella), pasuljev æiæak
(Acanthoscelides obtectus), ambarev
moljac (Tinea granella).
Prilikom unošenja poljoprivrednih
proizvoda voditi računa da proizvod
nije već zaražen insektima.
Nakon skladištenja poljoprivrednih
proizvoda nastaviti sa odræavanjem
higijene u skladištima i redovno ih
provetravati, jer osnovno je da
poljoprivredni proizvodi u skladištu
budu suvi i hladni.
PRIMER SUZBIJANJA KUKURUZNOG PLAMENCA
Svi se seÊamo prošle godine kada nam
je jak napad kukuruznog plamenca
otvorio ulaz za pojavu patogena i
produkata njihovog metabolizma Ëuvenom aflatoksinu.
I tada smo svi govorili da nam se to ne
sme desiti u ovoj godini. A da li smo
sve uradili da do toga ne doe? Kod
nas je površina pod kukuruzom od oko
1 milion do 1,3 miliona hektara. Ali i
pored upozorenja struke i nauke, i
pojave visoke brojnosti ove štetoËine
na mnogim terenima, naroËito u
Banatu i Sremu (ali i u drugim
delovima naše zemlje), tretirane su
8
male površine protiv ove štetoËine,
pre svega su to površine pod kukuruzom šeÊercom i semenskim usevima.
Tretiranja kukuruza protiv prve i druge
genaracije kukuruznog plamenca,
uraena su u Juænom Banatu, u mestu
Bavanište, na površini od 70 ha na
privatnom sektoru. Tretmani su raeni
avionom, poËetkom jula protiv prve
generacije ove štetoËine i polovinom
avgusta protiv druge generacije.
Kontrolne biljke su imale štete od oko
80%. Tretman je izvršen uz primenu
registrovanih insekticida sa 80%
efikasnosti (što je veoma dobra
efikasnost). Na tim njivama proizvoaËi
mogu oËekivati dobre prinose i kvalitet
zrna kukuruza, dok Êe ostali tek po
završetku berbe, videti kolike su štete.
SETVA PŠENICE
- UPOTREBA KVALITETNOG SEMENA
Setva pšenice je na pragu. Stoga
poljoprivredne proizvoaËe podseÊamo
da je pored primene pravih
agrotehniËkih mera, za postizanje
visokih prinosa vaæna i setva zdravog i
kvalitetnog - deklarisanog semena.
uticati na zdravstveno stanje pšenice
jeste glavnica pšenice Ëiji je
prouzrokovaË gljiva Tilletia spp.
Setvom semena “sa tavana” prenosi
se veliki broj fitopatogenih gljiva koje
smanjuju klijanje i nicanje semena
strnina i mogu prouzrokovati i
propadanje klijanaca.
Gljiva Tilletia spp. luËi mikotoksine koji
su opasni po zdravlje ljudi i æivotinja i
pšenica zaraæena glavnicom se ne
moæe koristiti za ljudsku ishranu kao ni
za ishranu æivotinja. Simptomi bolesti
glavnice mogu se uoËiti tek posle
cvetanja pa sve do zrenja, a kada se
uoËe, onda pomoÊi nema.
Fitopatogena gljiva koja se prenosi
semenom, a koju ne moæemo videti
sve do cvetanja pšenice, a koja
znaËajno smanjuje prinos i moæe
Najjednostavnije je ispoštovati
osnovne principe proizvodnje strnih
æita gde spada i setva sertifikovanog
deklarisanog semena, jer kao primer
Pšenica zaražena gljivom Tilletia spp.
moæemo navesti da jedno zrno sadræi i
do 6 miliona spora.
Jasno je koliki je potencijal zaraze za
narednu godinu ukoliko se seje
pšenica „sa tavana” koje je potencijalno zaraæena ovim patogenom.
PREDUSEVI ZA STRNA ŽITA
Na mnogim terenima u Vojvodini kukuruz
i soja su najËešÊi predusevi za pšenicu,
dok su ree predusevi repa i suncokret.
Setva pšenice u ponovljenoj setvi monokulturi, opada kod poljoprivrednih preduzeÊa i zadruga, ali je i dalje
prisutna kod poljoprivrednih
proizvoaËa. Setvom u monokulturi
utiËemo na poveÊano razmnoæavanje
mnogih štetoËina znaËajnih za strna
æita i druge biljne vrste. Veoma je
važno prilikom planiranja proizvodnje
strnina poštovati plodored kojim se
kao sigurna mera obezbeuje zaštita
od æitnog bauljara - Zabrus tenebrioides koji se redovno javlja u ponovljenoj setvi.
Osim ove štetoËine, setva u monokulturi utiËe na poveÊano razmnoæavanje
i drugih štetoËina: æitne pijavice, æitnih
pivaca, æitnih muva, lisnih vašiju,
æiËara, pšeniËnog tripsa. Pojava nekih
štetoËina na strnim æitima tokom
vegetacije, usled promenjenih klimatskih uslova, je u porastu poslednjih
godina i zahteva tretmane insekticidima (æitni pivci, pšeniËni trips...) i
zato je potrebno sprovoditi sve
agrotehniËke mere (plodored jedna od
vaænijih mera), da bi se redukovala
brojnost štetoËina.
IMA LI OVE GODINE
ASPERGILLUS-A
NA KUKURUZU?
Na ovo pitanje ostajemo sa „bez komentara“, ali evo slike... Sami izvedite zakljuËak.
Za sve informacije, savete i eventualne nedoumice, pozovite stručnu službu VICTORIA AGROTIM-a.
Naši stručnjaci su Vam na raspolaganju.
Duško MarinkoviÊ 063/432-613
Sevan Dragin 063/1025483
Gojko StoliÊ 063/103-6639
Goran AlimpiÊ 063/655-019
Milomir GostimiroviÊ 063/103-1049
Veljko JoviÊ 063/101-4827
Radmila FilipoviÊ 063/606-692
Dušan PetroviÊ 063/717-379
Vladan Starovlah 063/489-057
9
SIRAK
Prognozirana globalna promena klime,
sa smanjenjem koliËine padavina kao i
æelja da se pronae alternativa
kukuruzu na marginalnim zemljištima
iziskuje bolje upoznavanje sirka za
zrno i potencijalne moguÊnosti koje on
pruæa. Na veÊini naših njiva ne postoje
tehniËke moguÊnosti za navodnjavanje,
te je radi ublaæavanja negativnih
posledica suše neophodno gajiti biljne
vrste koje su tolerantne prema visokim
temperaturama i nedostatku vlage
(Predvia se da Êe ove godine suša
smanjiti rod kukuruza za oko 20-30%).
Sirak (Andropogon Sorghum bicolor
(L) moench) je vrlo stara kultura i
predstavlja tropsku travu, koja
uglavnom raste u semiaridnim
regionima sveta, posebno u Africi,
Indiji i Aziji. U ovim zemljama sirak za
zrno ima vaænu ulogu u ljudskoj
ishrani. ©irom sveta sirak predstavlja
petu najvaæniju kulturu za proizvodnju
namirnica nakon pšenice, kukuruza,
pirinËa i jeËma. Sirak je pogodan za
gajenje u uslovima gde kukuruz slabije
uspeva. Glavni proizvoaËi sirka za
zrno su SAD (30% svetske proizvodnje)
i Afrika (37% svetske proizvodnje), a
najveÊe površine za proizvodnju
nalaze se u Africi (55%) i Aziji (25%).
Na našim prostorima sirak je zanemaren
najviše zbog nedovoljnog poznavanja
karakteristika i potencijala ove biljke.
Najviše se gaji radi zrna, a poznat je i
kao sirak metlaš koji se proizvodio
80-tih godina prošlog veka (postoje
fabrike za proizvodnju metli u Titelu).
Sirak je jednogodišnja biljka bez
podzemnih rizoma, bez moguÊnosti
prezimljavanja. Biljka je bogata lisnom
masom, visoka je i do 7m i ima tanku
stabljiku. Otporniji je na sušu, bolesti i
štetoËine, naroËito æiËnjake. Plod sirka
je zrno koje sadræi 70-80% ugljenih
hidrata, 10-13 % belanËevina, 3-3,5%
masti, 1,5% celuloze i 1,5% minerala.
Zrno sirka sadræi više proteina u
odnosu na zrno kukuruza. Duæina
vegetacije sa kreÊe od 100 do 130 dana.
Toplota je jedan od Ëinilaca od
presudnog znaËaja za rast i razvoj
sirka. Minimalna temperatura
potrebna za klijanje i rast je iznad
10°C, optimalna od 27-30°C, a
maximum do 45°C. Temperatura ispod
0°C uništava sirak. Pripada biljkama
kratkoga dana, ali pojedini hibridi
podnose i naše klimatske uslove.
10
za 50-100 %. Nega i zaštita sirka se
sprovodi na sliËan naËin kao i kod
kukuruza, ali je bitno napomenuti da je
sirak znatno otporniji na bolesti i
štetoËine. Æetva sirka za zrno se
obavlja kada potpuno sazri, a ravnomerno sazrevanje omoguÊuje
minimalno osipanje zrna. Æetva se vrši
adaptiranim æitnim kombajnima. Zrno
se suši i sprema kao i ostale æitarice.
Prinosi mogu biti i do 7 t/ha zrna.
Sirak se moæe uzgajati kao glavni,
naknadni i postrni usev. U našim
uslovima sirak se seje u drugoj dekadi
aprila, ali treba napomenuti da se bez
velikog rizika od znaËajnog smanjenja
prinosa moæe sejati i u zakasneloj
setvi Ëak do sredine maja.
Otporan je na sušu, naroËito razvijene
biljke. SpecifiËno je da zbog
nedostatka vode, sirak moæe Ëak
zaustaviti rast na odreeno vreme.
Ima manju transpiraciju - zbog
voštane prevlake, korenove dlaËice su
u stanju da isisaju iz zemljišta
kapilarnu vlagu koju naše æitarice ne
mogu. ZahvaljujuÊi izuzetno moÊnom
korenovom sistemu koji moæe da
poraste 2-2,5 m u dubinu i 1,2 m u
širinu, sirak za zrno usvaja iz zemljišta
i onu vlagu koja je nedostupna za
druge biljke. Najbolje uspeva na
plodnim i lakšim zemljištima, slabo
kisele do neutralne reakcije.
Setva sirka se obavlja u redovima na
dubini 8-10 cm, s meurednim
razmakom 50-60 cm, ako se radi o
sirku za zrno, dok se sirak za zelenu
masu i šeÊerni seju u gušÊem sklopu
Ima više vrsta sirka, ali za ratarsku
proizvodnju najvaæniji su: obiËni sirak
i sudanska trava. Prema naËinu
iskorištenja sirak se deli na: sirak za
zrno, šeÊerni sirak, sirak metlaš i
sudansku travu.
Karaktekteristika sirka za zrno je da
sazreva na zelenom stablu, tj. listovi i
stablo su još zeleni kada je zrno veÊ
zrelo za æetvu. Pogled na biljku dakle
nije dobra metoda za utvivanje faze
zrelosti sirka za zrno, veÊ treba pratiti
vlaænost zrna. Æetva moæe poËeti i sa
30% vlage u zrnu, ali se zrno trajno
skladišti bez gubitka samo ako sadræaj
vlage ne prelazi 13%. U normalnim
godinama zrno se osuši u polju do ove
vlaænosti. Treba napomenuti da sirak
za zrno uopšte nije sklon osipanju, Ëak
ni u prelaznom stanju.
U sledeÊem broju Êemo predstaviti
poljoprivredne proizvoaËe koji gaje
sirak u Srbiji.
SETVA PŠENICE
- OD A DO Š
dr Duško Marinković
A
Pored Ëinjenice da naši ratari veoma
dobro poznaju proizvodnju pšenice,
redovno se ponavljaju propusti i
greške u agrotehnici, te stoga nije na
odmet ponoviti i neke osnovne
principe proizvodnje ove æitarice.
Pre poËetka procesa proizvodnje, vrlo
je znaËajno odabrati adekavtan
predusev za proizvodnju pšenice.
Najbolji predusevi su oni koji ranije
napuštaju njive i ostavljaju dovoljno
vremena za obradu i pripremu
zemljišta pre poËetka setve. Kao
nepovoljni predusevi smatraju se kasni
hibridi kukuruza, monokultura (duæe
od dve godine) i sl. U sluËajevima kada
nije moguÊe izbeÊi kasne preduseve,
treba sejati sorte tolerantne na kasne
rokove setve.
formulacija mineralnih ubriva. Ove
agrotehniËke mere ujedno zahtevaju i
najveÊa ulaganja u procesu proizvodnje
pšenice i ukoliko se napravi pogrešan
izbor, krajnji rezultat proizvodnje
moæe biti vrlo nepovoljan sa
finansijske strane.
Setvu pšenice i ostalih strnih æita
treba po moguÊnosti obaviti u
optimalnim agrotehniËkim rokovima.
U koliko to nije moguÊe setva se moæe
produæiti za oko 20 dana u odnosu na
optimalni rok (sve do 20. novembra).
Pored preduseva i roka setve od velike
vaænosti za uspeh proizvodnje pšenice
je i izbor adekvatnog sistema obrade
kao i primena adekvatnih koliËina i
B
Na odabir sistema obrade i koliËine,
odnosno formulacije mineralnih
hraniva utiËu: tip zemljišta, analiza
zemljišta, njegova vlaænost, koliËina
æetvenih ostataka preduseva, vreme
poËetka obrade...
U novije vreme sve su prisutnije
metode obrade zemljišta koje ne
podrazumevaju prevrtanje plastice
(redukovana obrada). Ovi sistemi
obrade zahtevaju manji utrošak
energenata i veÊi uËinak radnih
mašina u jedinici vremena. NajËešÊe u
našim agroekološkim uslovima,
redukovana obrada je najpogodniji
sistem osnovne obrade zemljišta
prilikom gajenja pšenice. Zašto
redukovana obrada? Osnovni razlog
favorizovanja ovakvog naËina obrade
je struktura zemljišta koja ostaje
nakon njegove primene. Redukovanom
obradom najmanje se zemljište
(rastresa), Ëime se smanjuje procenat
vazdušnih pora u zemljištu, što je vrlo
bitno za prezimljavanje pšenice. Velika
zastupljenost vazdušnih pora dovodi
do bræe promene temperature
zemljišta, što moæe biti vrlo nepovoljno po mlade biljke pšenice. U
zimskom periodu u ovakvim
zemljištima dolazi do bræeg prodiranja
hladnog vazduha u zonu korenovog
sistema Ëime se poveÊava procenat
propalih biljaka, taËnije dolazi do
njihovog izmrzavanja usled niskih
temperatura. Takoe na ovakvim
zemljištima dolazi i do bræeg
prodiranja toplog vazduha, te bræeg
zagrevanja zemljišta, što moæe dovesti
do izlaska biljaka iz faze mirovanja pre
vremena. Naravno, klasiËne sisteme
obrade u procesu proizvodnje pšenice
ne treba u potpunosti izostaviti. U
sluËajevima kada imamo ekstremne
koliËine padavina, odnosno poveÊanu
vlaænost zemljišta, obrada plugovima
je jedini moguÊi naËin efikasnog rada.
11
C
proces klijanja, a da kasnije zbog
nedostatka vode u zemljištu ne doe
do propadanja klijanaca. U ovakvim
uslovima samo jaËe kiše mogu dovesti
do poËetka procesa klijanja. Na taj
naËin koliËina vlage koja bi se nalazila
u zemljištu, bila bi dovoljna za
obezeivanje povoljnih uslova za
normalno nicanje i ukorenjavanje
pšenice. U ekstremno vlaænim godinama, predsetvenu pripremu treba
obaviti u što manje prohoda kako se
zemljište ne bi dodatno sabijalo.
ObraËun neophodne koliËine semena,
odnosno utvrivanje setvene norme
treba izvršiti na osnovu formule, a ne
na osnovu iskustva. Za obraËun su
nam neophodni sledeÊi parametri:
sorta, masa hiljadu zrna, klijavost i
ËistoÊa semena. KoliËina semena
takoe zavisi i od nivoa agrotehnike,
roka setve itd.
Izračunavanje upotrebne vrednosti i
količine semena:
Uv % = Kl % x » %
Odluku o količini mineralnih hraniva
i formulaciji đubriva moguće je
doneti samo na osnovu analize
zemljišta. Ova mera dovodi do
znaËajne racionalizacije upotrebe
ubriva i uštede novca, poveÊanja
prinosa, a samim tim i poveÊanja
profita. Analiza zemljišta ujedno je i
obavezna mera, prema Zakonu o
poljoprivrednom zemljištu (Sl. glasnik
RS 62/06, 65/08, 41/09) po kojem je
svaki vlasnik, odnosno korisnik
obradivog poljoprivrednog zemljišta
duæan da vrši kontrolu plodnosti i vodi
evidenciju o koliËini unetog mineralnog ubriva i pesticida. Kontrola
plodnosti vrši se najmanje svake pete
godine. Postoji više naËina za
uzimanje uzoraka zemljišta. Osnovna
podela moæe se izvršiti na ruËno i
automatizovano-mašinsko uzimanje
uzoraka. Ukoliko je osoba obuËena i
shvata vaænost ove agrotehniËke
mere, verodostojnost uzetog uzorka
odnosno taËnost analize je podjednaka, bez obzira da li je uzorak uzet
ruËno ili mašinski. KoliËina zemljišta za
potrebe analize koju treba dostaviti
kreÊe se od 0,5-1 kg. Pored dostavljanja odreene koliËine zemljišta,
potrebno je dostaviti i odgovarajuÊe
podatke. Potrebni podaci o uzorku
moraju biti dostavljeni zajedno sa
zemljištem (u istoj vreÊici, kako ne bi
došlo do zabune) u vidu etiketekartice: ime i prezime, adresa (ulica i
broj, mesto, poštanski broj) i telefon
korisnika, katastarska opština,
katastarski broj parcele, veliËina
12
parcele, dubina sa koje je uzet uzorak,
planirani prinos i biljne vrste. Uzorke
zemljišta je zatim potrebno odneti u
neku od akreditovanih laboratorija na
podruËju naše zemlje, kako bi se
izvršila agrohemijska analiza i utvrdio
sadræaj za biljku lako pristupaËnog
fosfora i kalijuma, sadræaj CaCO3,
sadræaj humusa, pH vrednost u KCl i
H2O, kao i sadræaj ukupnog N. Na
osnovu ovih parametara vrši se odabir
osnovnih mineralnih hraniva
(formulacije i koliËine) neophodnih u
procesu proizvodnje pšenice.
Predsetvenu pripremu zemljišta u
proseËnim godinama, što se tiËe
koliËine padavina, potrebno je izvršiti
u što je moguÊe manje prohoda kako
se zemljište ne bi isušivalo. Svakim
prohodom mašina za predsetvenu
pripremu zemljišta, njegova vlaænost
se smanjuje u površinskom sloju, što
moæe dovesti do nejednakog i zakasnelog nicanja. U ekstremno sušnim
godinama, preporuka je da se
površinski sloj zemljišta što više isuši,
kako manje kiše ne bi pokrenule
(Uv - upotrebna vrednost; Kl - klijavost;
» - ËistoÊa)
100
Ks = broj klijavih zrna na m2
x masa 1000 zrna
upotrebna vrednost
(Ks - koliËina semena kg/ha)
Setva i njen kvalitet su bitni elementi
svake uspešne proizvodnje strnih æita.
Kvalitet setve zavisi od više elemenata: poštovanja obraËunate setvene
norme, preciznosti sejalice, kvaliteta
ulaganja semena na zadatu dubinu itd.
Smatra se da je setva kvalitetna ako je
80% semena posejano na dubinu 4-5
cm. Kada su uslovi suvlji treba sejati
na nešto veÊu dubinu - oko 5-5,5 cm.
Jedan od bitnih elemenata setve jeste
brzina kretanja sejalice i ona je, u
zavisnosti od tipa sejalice i traktora
koji je agregatiran, od 7 do 9 km/h.
Nakon setve u zavisnosti od uslova
pripreme i stanja zemljišta moæe se
izvršiti valjanje glatkim valjcima.
ORGANSKA MATERIJA
ZEMLJIŠTA
dr Duško Marinković
Zemljište kao proizvodni Ëinilac izvor je
hranjivih materija i vode neophodnih
za formiranje prinosa gajenih biljaka.
Obezbeenost hranljivim materijama,
ali i vodom, u velikoj meri zavisi od
fiziËkih, hemijskih i bioloških osobina
zemljišta. NajveÊi uticaj na ove
osobine, pored matiËnog sustrata
(materijal na kojem je zemljište
nastalo), ima uËešÊe humusa. Na
matiËni sustrat ne moæemo uticati,
meutim na sadræaj humusa moæemo.
On je u direktnoj vezi sa unošenjem
organske materije u zemljište. Organska materija u zemljište moæe se uneti
na više naËina i to: unošenjem organskih ubriva, ili unošenjem æetvenih
ostataka. U našim uslovima, zbog
trenutnog stanja stoËnog fonda
najveÊa koliËina organske materije
unosi se u zemljište zaoravanjem
æetvenih ostataka. Njihovim zaoravanjem pozitivno se utiËe na: vodne,
vazdušne i toplotne osobine zemljišta,
na plodnost, reakciju zemljanog
rastvora i na mikrobiološku aktivnost.
Sve ove osobine vrlo znaËajno utiËu na
prinos, a naroËito na prinos u ekstremnim, odnosno sušnim godinama (ËešÊa
pojava u našem klimatskom podruËju).
Zemljišta sa veÊim sadræajem organske
materije daleko bolje Ëuvaju vlagu.
Kako? Za oËuvanje vlage u zemljištu,
neophodno je da ono ima pravilan
vodno-vazdušni i toplotni reæim.
Pravilan odnos izmeu vode i vazduha
moguÊ je samo na onim zemljištima
koja imaju adekvatnu strukturu.
Unošenjem organske materije u
zemljište, u obliku stajnjaka ili æetvenih
ostataka, stvara se humus koji direktno
utiËe na stvaranje i oËuvanje strukture
zemljišta, a time i na njegov vodno
vazdušni reæim. Pored unošenja
organske materije, vlaga u zemljištu
moæe se saËuvati i prekrivanjem
površinskog sloja zemljišta odreenim
materijama, najËešÊe organskog
porekla (malËovanje).
Prema istraæivanjima naših nauËnika,
sadræaj vode na ogledu sa i bez
organskih ubriva, bitno se razlikuje
(podaci dati u tabeli 1).
Na varijanti sa stajnjakom, u proseku
je akumulirano više vode za 1,1 i 1,4%,
a na varijanti gde se zaoravaju æetveni
ostaci preduseva, od 1,6 do 1,8
teæinskih %. Razlika u lako pristupaËnoj
vodi na varijanti sa stajnjakom je
87.120 i 101.640 i ha-1 ili 19 i m-2, a na
varijanti sa zaoranim æetvenim ostacima
126.720 i 130.680 ha-1 ili 26 m-2.
Primenom malËa, vlaga u zemljištu je
poveÊana od 25-38%, u zavisnosti od
koliËine materijala za malËovanje. Primenom malËa evoporacija se smanjuje
za 4,6 puta, a vlaænost se poveÊava za
10-30% u odnosu na golo zemljište.
Za proteklih 40 godina sadræaj
humusa u zemljištima Vojvodine
smanjio se za 1-2%, što je vrlo znaËajno.
Ako bi se nastavilo sa ovim trendom,
imaÊemo nesagledivih posledica koje
Êemo vrlo teško ispraviti.
Tabela 1: Sadržaj vode u težinskim % u proleće, na različitim varijantama đubrenja
Prilikom zaoravanja æetvenih ostataka
na siromašnim zemljištima neophodno
je dodati 1 kg azota po toni æetvenih
ostataka. Ova mera se primenjuje radi
spreËavanja nedostatka azota, ili
takozvane azotne depresije. Na zemljištima koja imaju dosta azota ovu meru
ne treba primenjivati, da bi se na taj
naËin spreËilo ispiranje slobodnog azota,
a time i zagaivanje podzemnih voda.
Zaoravanjem kukuruzovine u zemljište
se vrati oko 50-60 kg azota po
hektaru. Spaljivanjem ovih æetvenih
ostataka, azot odlazi u atmosferu i
postaje nepristupaËan za biljke. Da bi
istu tu koliËinu azota fabrike prevele iz
atmosfere u mineralna ubriva,
neophodno je da utroše 44,1 l mazuta
raËunato na skladištu fabrike. Ovoj
koliËini treba dodati utrošak goriva za
transport i rasturanje mineralnih
ubriva. Ako ovu koliËinu pomnoæimo
samo sa 400.000 ha koliko se
verovatno spali kukurzovine u Vojvodini, dolazimo do cifre od 17.640.000 l
mazuta, na ovu vrednost treba dodati i
spaljenu slamu pšenice, kao i
spaljivanje ostalih æetvenih ostaka (pre
svega soje).
Sve ovo nam govori da svake godine
trošimo uludo veliku koliËinu nafte za
onaj azot koji spaljivanjem vraÊamo u
atmosferu.
Na kraju bih æeleo da upozorim da
æetvene ostatke obavezno treba
zaorati bez obzira na sve muke i
probleme koje to zaoravanje iziskuje.
Ne smemo zaboraviti da generacijama
koje dolaze, ako ovako nastavimo,
ostavljamo zemljište vrlo nepovoljnih
napred navedenih fiziËkih, hemijskih i
bioloških osobina. Ne dozvolimo da nas
naredne generacije proklinju kakvo
smo im zemljište ostavili. Nama su naši
dedovi ostavili mnogo, mnogo bolje.
Razmislimo još jednom pre no što
upalimo šibicu, iako je to najlakše.
13
NAJZNAČAJNIJE BOLESTI NA
BELOM LUKU
StruËna podrška PSS Poljoprivredna stanica, Temerinska 131 Novi Sad: dipl.ing. Milena Petrov
Beli luk je jedna od najvaænijih gajenih
biljaka iz roda Allium. U proizvodnji,
kod nas, javljaju se ekonomski
znaËajne bolesti koje mogu da umanje
njegov kvalitet i prinos. NajznaËajnije
mikoze belog luka su: bela truleæ
(prouzrokovaËi Sclerotinia sclerotiorum i S. cepivorum), ra
(prouzrokovaË Puccinia porri) i siva
truleæ (prouzrokovaË Botrytis cinerea).
Pored mikoza štete Ëine virusi i to:
virus mozaika belog luka (Garlic
mosaic virus) i virus æute patuljavosti
crnog luka (Onion yellov dwarf virus).
đubriva doprinosi intezivnom
razvoju patogena pogotovo pri
nedostatku kalijuma. U našoj zemlji
nema registrovanih fungicida za
suzbijanje prouzrokovaËa re luka. U
svetu se uglavnom koriste protektivni
fungicidi kao što su mankozeb,
metiram i preparati na bazi bakra.
Mikoze i pseudomikoze
Rđa luka - prouzrokovaË Puccinia allii
- ovaj patogen najËešÊe napada beli luk
i praziluk u podruËju sa umerenom klimom. Kod nas priËinjava znaËajne štete.
Simptomi se ispoljavaju na listu. U
poËetku se formiraju soËivaste pustule
crvenkastomrke boje (uredosorusi).
Oni su ispunjeni rastom praškastom
masom spora koje se nazivaju
uredospore. Oko uredosorusa je
hlorotiËni oreol. Pred kraj vegetacije
nastaju tamnosmei teleutosorusi
ispunjeni teleutosporama. JaËe zaraæeno lišÊe se suši i otpada, što utiËe na
smanjenje mase lukovica i prinosa.
Epidemiologija: ProuzrokovaËi re
luka se intenzivno razvijaju u
prohladnim i vlaænim klimatima, a
duæina inkubacionog perioda traje do
30 dana. Puccinia allii je monokseni
patogen što znaËi da ceo ciklus
razvoja obavlja na jednom domaÊinu.
Teleutospore prezime na zaraæenim
biljnim ostacima, a u proleÊe klijaju u
bazid sa bazidiosporama koje vrše
zarazu listova Allium vrsta. Na listu se
formiraju ecidije sa ecidiosporama
koje ostvaruju zarazu i nastaju
uredosorusi sa uredosporama koje
dalje vrše sekundarnu infekciju.
Uredospore se prenose vetrom na
velika rastojanja, alatom i oruem.
Mere zaštite: Primena najmanje
trogodišnjeg plodoreda i uklanjanje
biljnih ostataka su znaËajne mere
zaštite. Obilna primena azotnih
14
Rđa luka (Puccinia allii)
Bela trulež - prouzrokovaË Sclerotium
cepivorum - moæe se naÊi širom sveta
gde se gaje biljke domaÊini. Prenosi se
zemljištem. Patogen se na belom luku
razvija tokom Ëitave vegetacije, kao i u
skladištu tokom Ëuvanja. U povoljnim
uslovima za razvoj patogena štete
mogu biti velike.
Simptomi: Infekcija ostvarena u ranim
fazama razvoja biljke, posle sadnje i
nicanja, dovodi do potpunog
propadanja biljaka koje venu i suše se.
Koren i donji deo mladih lukovica truli i
moæe biti prekriven sa gustom
micelijom patogena. U miceliji mogu
se uoËiti sitna (1-1,5mm) crna,
okruglasta telašca koja predstavljaju
sklerocije parazita. Zaraæene biljke
zaostaju u porastu, donje lišÊe æuti od
vrha prema osnovi, nekrotira i
propada. Glavice belog luka koje obole
tokom Ëuvanja su bez vidljivih
simptoma oboljenja. Tek na pritisak
prstom oseÊa se da su Ëenovi meki.
Kad se sa ovakvih glavica skinu ovojni
listiÊi ispod njih se jasno uoËava
beliËasta prevlaka sa sklerocijama.
Obolele lukovice se ne raspadaju veÊ
vremenom oËvrsnu i mumificiraju se.
Epidemiologija: Gljiva se odræava u
vidu sklerocija u zemljištu i biljnim
ostacima veoma dugo (najmanje 4-5
godina). Sklerocije se aktiviraju samo
u prisustvu korenovog sistema luka,
koji svojim izluËevinama stimuliše
njihovo klijanje. Infekciona micelija
prodire u biljku direktno preko korena,
najËešÊe zaraæavajuÊi mlade biljke.
Zaraæeni koren truli i propada. U
zaraæenom biljnom tkivu formiraju se
sklerocije koje sluæe za konzervaciju
parazita. U našim uslovima najveÊa
opasnost od pojave bele truleæi je u
proleÊe jer je optimalna temperatura
za razvoj oko 20ºC uz umerenu
vlaænost zemljišta.
Mere zaštite: Zbog specifiËnog
æivotnog ciklusa patogena, najvaænije
je primeniti preventivne mere zaštite.
Posebnu paænju obratiti na plodored u
trajanju od 5-8 godina i na sakupljanje
i uništavanje biljnih ostataka. Za
sadnju luka koristiti iskljuËivo zdrave
Ëenove, dezinfikovane zaprašivanjem
preparatima na bazi tirama.
Bela trulež (Sclerotium cepivorum)
Trulež glavica i lisna pegavost luka
(prouzrokovaËi Botrytis allii, B.
squamosa, B. cinerea) - prouzrokovaËi
truleæi glavice i lisne pegavosti luka
sreÊu se svuda gde se gaji luk. U našoj
zemlji do sada nije potvreno prisustvo Botrytis squamoza, patogena koji
pravi velike štete u severnim delovima
SAD i u Kanadi. U povoljnim uslovima
za razvoj patogena dolazi do
propadanja lisne mase, što dovodi do
smanjenja prinosa i kvaliteta lukovica.
Lukovice mogu biti napadnute direktno
u polju ili tokom Ëuvanja u skladištu.
Simptomi: Simptomi obolenja meu
navedenim patogenim gljivama se
delimiËno razlikuju.
B. allii - prvi simptomi obolenja se
najËešÊe ispoljavaju na vratu lukovice
koja omekšava i poËinje da truli.
»enovi u zoni vrata postaju mekani,
vodenasti, a nakon toga se osuše,
smeæuraju i munificiraju. Ovo se
dešava kako u polju tako i u skladištu.
Kad protrune veÊi deo glavice dolazi
do bujne sporulacije u obliku sivkaste
prevlake, na kojoj mogu nastati sitne
sklerocije veliËine 1-5mm.
B. squamosa - simptomi bolesti se
manifestuju na listovima u vidu
beliËastih pega veliËine 1-3 mm,
ovalnog oblika okruæenih oreolom
sivkastozelene boje. Pojava navedenog
oreola je karektaristiËan simptom
obolenja, jer sliËne simptome mogu
prouzrokovati tripsevi, mehaniËka
ošteÊenja i neki herbicidi. Opisane
promene se Ëesto pojavljuju samo sa
jedne strane lista i to na onoj strani
koja je okrenuta dominantnim
vetrovima. Vrhovi unutrašnjih i starijih
listova dobijaju braon boju, izgledaju
kao vatrom spaljeni, sasuše se i izumru.
B. cinerea - smatra se parazitom
slabosti. Simptomi obolenja se
najËešÊe ispoljavaju pojavom truleæi
glavica i sliËna je onoj koju prouzrokuje B. allii, ali na truloj glavici retko
dolazi do sporulacije i ne stvaraju se
sklerocije.
Epidemiologija: Navedeni patogeni se
u prirodi odræavaju u vidu sklerocija u
zemljištu, zaostalim zaraæenim
lukovicama, materijalu ostavljenom za
dalju reprodukciju i biljnim ostacima.
Gljiva se aktivira u proleÊe i naseljava
starije donje lišÊe. Primarne infekcije
su moguÊe i konidijama koje raznosi
vetar sa obolelih lukovica u skladištu
ili sa prezimelih u polju. Infekcija se
uglavnom ostvaruje preko rana, ali i
direktnim prodiranjem micelije u
osetljivo tkivo domaÊina. Sa njih
patogen naseljava mlae lišÊe
prouzrokujuÊi pegavost ili dospeva na
vrat lukovice i dalje u njenu
unutrašnjost. Gljiva je policikliËni
parazit, tokom vegetacije ostvaruje
više ciklusa zaraze. U vreme vaenja
lukovica dolazi do formiranja sklerocija.
Mere zaštite: Preventivne mere su
plodored, setva zdravog i dezinfikovanog sadnog materijala i uklanjanje
biljnih ostataka. Za hemijsko suzbijanje preporuËuju se fungicidi na
bazi hlortanonila, propineba, boskalida, iprodiona i vinklozolina.
Bela trulež (Sclerotium cepivorum)
Besplatnim
pozivom na
0
3
3
–
3
3
3
0
0
08
iz fiksne i svih mobilnih mreæa,
od ponedeljka do petka, od 8 do 16 h
lako i brzo dolazite do saveta, pomoÊi i rešenja nedoumica.
15
Dubrivo
NATURA
U zavisnosti od analiza zemljišta i potreba biljnih useva koje æelite da gajite, struËne preporuke
Agrotim-a Victoria Group omoguÊiÊe Vam da primenite ekonomiËne koliËine našeg ubriva.
Iskoristite ovu moguÊnost. Vaš uspeh biÊe naše zadovoljstvo.
Fertil i Agrotim Victoria group
Fertil NATURA ubrivo omoguÊava:
POTREBNA HRANIVA ZA PRAVILAN RAST
I RAZVOJ BILJAKA
DOBRU SINERGIJU RAZLI»ITIH OBLIKA
FOSFORA
O»UVANJE pH ZEMLJI©TA
DOBRU EFIKASNOST NA SVIM TIPOVIMA
ZEMLJI©TA
UJEDNA»ENU POPRE»NU DISTRIBUCIJU
HRANIVA
LAKU I JEDNOSTAVNU MANIPULACIJU
SA PAKOVANJEM OD 25 kg
AGROTIM VICTORIA GROUP, Hajduk Veljkova 11, 21112 Novi Sad; tel. +381 21 4886 500, fax +381 21 521 204
CALL centar 0800 333 330, www.victorialogistic.rs
16
Download

Septembar 2013.